PREDGOVOR

Kad su poetkom 1964. godine, povodom 150-godinjice Dikensovog

roenja, kritiari svodili raune raznovrsnih mena kroz koje je, kod kritike i
publike, prolazilo njegovo knjievno delo, oni su sa zadovoljstvom isticali da
je njegova knjievna slava, jo pre kratkog vremena pomraena udarcima
raznih doktrina, preivela sve bure i da se na Dikensa ponovo gleda kao na
jednog od najveih pisaca svetske knjievnosti. Tvrdili su da u zemljama
Dikensovog maternjeg jezika nije vie potrebno isticati njegovu mo slikanja
drutva niti ozbiljnost njegove kritike ivota: ostala je samo potreba da ljudi
naue da cene bogatstvo njegove poetske slikovitosti, modulacije emocionalnih
tonova, tananosti zapleta, kompleksno jedinstvo strukture, snagu pronicljivosti
i da prestanu da ga posmatraju kao staromodnog, dobroudnog pisca.
arls Dikens je roen 7. februara 1812. godine u blizini Portsmauta u
Engleskoj. U rodnom mestu je proveo rano detinjstvo pod okriljem svoje dosta
imune porodice, u uzbudljivom i arobnom svetu junaka iz knjiga i sa
pozorinih predstava, ivei srenim i bezbrinim ivotom. Oev premetaj u
London znaio je za malog arlsa prelazak u jedan korenito drukiji svet. Ali,
umesto ugodnou i svetom iz mate, tamo se naao okruen bedom i
ozakonjenim surovostima toga vremena. Oeva rasipnost dovela je celu
porodicu u teku materijalnu situaciju, pa je Dikens, umesto da nastavi
kolovanje, dane provodio kod kue, obavljajui najrazliitije poslove.
Ostavljen i preputen sam sebi, prerano sazrevajui, poeo je da doivljava
ivot u njegovoj sumornoj istinitosti. Meutim, najtei udarac tek je trebalo da
ga zadesi. Otac je zbog dugova bio uhapen i majka je odluila da sina zaposli
u jednoj neuglednoj radionici u kojoj se proizvodila mast za obuu. Taj
nesumnjivo najtei i najdepresivniji period Dikensovog ivota, koji se
neizbrisivo urezao u njegovu osetljivu deju psihu, omoguio mu je da se
neposredno suoi sa brojnim socijalnim nepravdama na samom njihovom
izvoritu i da na ovom dnu ivota stekne iskustvo koje je njegovu linost i,
docnije, njegovo stvaralatvo, obogatilo jednom znaajnom ljudskom i
socijalnom dubinom.
Kad su se, posle est meseci, novane prilike njegove porodice popravile i
kad mu je otac bio puten iz zatvora, Dikens je nastavio kolovanje. Posle dve
godine uenja stupio je, kao sitni inovnik, u kancelariju jednog advokata.
Istovremeno je, snevajui o uspehu u ivotu, uio stenografiju i provodio
mnoge sate u biblioteci Britanskog muzeja neumorno itajui. Uskoro se
posvetio novinarstvu i u devetnaestoj godini postao izveta iz parlamenta. Rad
u novinarstvu doveo ga je do literature. U raznim listovima, pod pseudonimom
,,Boz, tampao je niz skica iz londonskog ivota. Te svoje rane knjievne
radove sakupio je i objavio poetkom 1836. godine kao Bozove skice. Ove
kratke crtice, pisane sveom frazom, pune humora i otrih zapaanja, donele su
mladom piscu priznanje kritike i dovele ga na sam prag literature. Nije dugo
oklevao da bi ga prekoraio: to je uinio jo iste godine objavivi u nastavcima
prve mesene sveske Posthumnih hartija Pikvikovog kluba. Od toga trenutka
Dikensova biografija, moglo bi se rei, postaje istorija nastanka njegovih
knjievnih dela.
Jedan izdava nameravao je da objavi niz aljivih crtea iz sportskog i
lovakog ivota i da ih proprati odgovarajuim tekstom. S obzirom na to to je
Dikens ve bio stekao izvestan knjievni ugled, taj posao mu je bio ponuen, i
on ga je prihvatio. Kako oblast sporta i lova nije dobro poznavao, privoleo je
izdavaa da izmeni prvobitnu zamisao, pa je stvorio lik gospodina Pikvika koji
sa svojim prijateljima putuje Engleskom prouavajui ivot i obiaje, i
doivljava mnoge aljive zgode i nezgode. U ovom pikarskom romanu punom
neodoljivo kominih situacija, ekscentrinih linosti i duhovitih jezikih
dosetki, Dikens se kretao kroz svet u kome su beda i nesrea bile sterilizovane
humorom.
Pravilo kome su se pisci toga vremena povinovali bile su rei Dikensovog
prijatelja Vilki Kolinsa: Nasmejte ih, rasplaite ih, pustite ih da ekaju. (Treba
naglasiti da su svi Dikensovi romani izlazili najpre u nastavcima, nedeljnim ili
mesenim, i da se datumi nastanka njegovih dela odnose na trajanje izlaska u
sveskama ili asopisima).
I Dikens se ovog pravila drao. Svoju publiku je najpre nasmejao (u
Pikvikovcima), i stekao njenu ljubav i poverenje. Ve sledeim delom,
Oliverom Tvistom (1837 38) izmamio joj je suze na oi. Kakvom je
brzinom krivulja Dikensove popularnosti rasla, najbolje pokazuje injenica da
je prva sveska Pikvikovaca tampana u 4.000 primeraka, dok je petnaesta bila
objavljena u tirau od 40.000.
 Dok je publika nestrpljivo oekivala mesene sveske Dikensovog
humoristikog romana, eljna smeha i radoznala da uje nastavak pustolovina
njegovih ekscentrinih junaka, u Bentlijevom zborniku izlazili su nastavci
Olivera Tvista. U Dikensovoj imaginaciji iveli su istovremeno bezbrini junaci
koji su putovali kroz jednu Englesku iz prolosti i sumorna stvarnost
svakidanjice, prelomljena kroz melodramsko tkivo povesti o jednom
nahoetu. Patos, koji je, takoe, bio deo Dikensove prirode nije dao humoru
da preovlada; Dikens je oseao potrebu da, dirnut surovostima svoga vremena,
kae svoju poruku o njemu jednoj generaciji u kojoj nije bilo mnogo srca i da
pokua da je uzbudi i rasplae.
Nikolas Niklbi (1838 39), sledei Dikensov roman, u kome se bavi
jednim goruim problemom svoga vremena (privatnim kolama u
unutranjosti u kojima je bilo vie zlostavljanja nego znanja), pokazuje koliki je
bio Dikensov dar za melodramu. Ali ne samo to. U ovome delu ima i otre
satire (scene u koli), i finog, Dikensovog humora (pozorite Visenta Kramlza).
U Staroj prodavnici retkosti (1840 41) sentimentalni patos poinje da
potiskuje humor, a patetika mimo pripovedanje; meutim, u Dikensovo doba
plaevna pria o traginom kraju male Nele bila je i prihvatljiva i dopadljiva.
Barnabi Rad (1841), istorijski roman u kome su opisani antikatoliki nemiri s
kraja 18. veka, najromantinije je Dikensovo delo. U njemu se, prvi put,
rasplinutost kompozicije gubi i vrste niti zapleta postaju veoma vane.
Uskoro Dikens odlazi u Ameriku, gde doivljava lep prijem i ogroman
uspeh. Kao plod ovog putovanja nastale su Amerike beleke (1842) i Martin
azlvit (1843 44). Dikens je u Ameriku otiao pun nade, ali se vratio
razoaran. Satira izreena u ovim delima na raun Amerike izazvala je
nezadovoljstvo amerike publike. Martin azlvit je studija o sebinosti i
licemerstvu, u kojoj italac susree nekoliko najuspelijih Dikensovih likova, u
prvom redu nudilju gospou Gamp i licemera Peksnifa. Posle vie
sentimentalnih boinih pria, objavljenih izmeu 1843. i 1845. godine, Dikens
pie delo Dombi i sin (1846 47), sentimentalnu povest o razornoj moi
novca. to je Dikens bivao stariji, njegova raspoloenja su postala mranija, a
kritika vremena u kome je iveo dublja i korenitija. Celo njegovo delo poelo
je da biva seneno sumornim simbolima. Mrani simbol novca prvi put se
javio u liku hladnog i gordog trgovca Dombija koji mu sve rtvuje oseanja,
enu i decu.
Tokom 1849. i 1850. godine izlazi David Koperfild, Dikensovo
najpopularnije delo i njegova duhovna autobiografija. Ovaj roman o
sazrevanju jedne linosti, u kome su osobito upeatljivo opisani junakovo
detinjstvo i rana mladost, najbolje se pamti po nezaboravnim likovima
dobroudnog i bezbrinog gospodina Mikobera (u kome je pisac ocrtao svoga
oca), lano poniznog Urije Hipa, Davidove tetke Besi, jeziare topla srca,
Davidovog ouha surovog Merdstona i dadilje Pegoti.
Romani koje pie posle Davida Koperfilda imaju jednu zajedniku crtu:
kritiku viktorijanskog vremena koja je toliko duboko ljudska da se moe
smatrati za optu kritiku ljudske prirode. Ova dela su po svojim umetnikim
kvalitetima dokaz nesumnjivog Dikensovog stvaralakog sazrevanja.
Sumorna kua (1852 53) je Dikensov najsavesnije planiran roman. U
veoma sloenoj sadrini, oivljenoj humoristinim elementima, simbol novca
ponovo dolazi u prvi plan. Delo je puno spisa nesrenih parnienja oko
nasledstva, nepotenih i lakomnih ljudskih likova. Posle Tekih vremena
(1856), nepotpune i neuspele slike proletarijata u industrijskim krajevima
Engleske, Male Dorit (1855 57), gde napada birokratiju i zatvore za dunike,
i Prie o dva grada (1859), uzbudljive povesti o danima francuske revolucije,
Dikens pie Velika iekivanja (1860 61). Dajui svojoj satiri snobizma iri
drutveni smisao, Dikens u ovom delu prodire u samu sr rentijerskog ideala
koji se skriva u srcu drutva gde vlada novac. Ovaj roman je, moda
najpotpuniji izraz Dikensove misaone i oseajne zrelosti. U njemu, kao i u
Naem zajednikom prijatelju (1864 65), novac sve uslovljava i sve
upropauje.
Dikens je svoj ivot okonao obasjan slavom, ali iscrpen neumornim i
neprestanim radom: pisanjem, javnim itanjem svojih dela, ureivanjem tuih,
predavanjima. Kad je 9. juna 1870. godine iznenada umro, ostavio je
nedovren roman Tajna Edvina Druda.
Dikens je, kae Volter Alen, bio romansijer koji je bio najvei zabavlja u
istoriji svetske knjievnosti. Piui za jednu novu publiku, koja je intelektualno
sazrevala pod nebom industrijske revolucije, on ju je osvojio na prepad,
potpuno se poistoveujui s njom. Neposredan dodir s itaocima predstavljao
je imperativ njegove stvaralake prirode, a novinarski nagon ga je navodio da
nepogreivo oseti ono to publika trai, da se prilagoava njenim zahtevima i
da prema njenim eljama i potrebama podeava svoje planove. Piui o
stvarima koje su itaoci hteli da uju, Dikens je, takoe, umeo da izvanredno
pogodi ton koji je odgovarao njihovom mentalitetu i njihovim oseajima. On je
svojim itaocima pokazi vao ono to su oni sami oseali i mislili o drutvenim
problemima s kojima su se svakodnevno suoavali. Tu su koreni Dikensovog
uspeha, ali i njegovih deliminih stvaralakih promaaja.
Kad se govori o Dikensu i njegovom delu, obino se istiu tri njegove bitne
karakteristike, tri njegove osnovne vrednosti: obilje izvanredno ocrtanih
karaktera, elementi drutvene satire i humor kome je davao pristupa kako u
svoja najhumoristinija tako i svoja najsumornija dela.
Ponekad se istie da su Dikensovi likovi karikature; tvrdi se da on ne
prodire u njihovu sutinu nego da ostaje povran posmatra nevanih detalja.
Teko bi se bilo sloiti s ovim miljenjem. ak i onda kad se susreemo sa
najkominijim egocentricima, ak i onda kad Dikens svoje linosti svodi na
dve ili tri neobine crte lica, pokreta ili fraze, on izvlai njihove bitne elemente
i otkriva potpune linosti u njihovom integritetu. Dok Santajana vidi u Dikensu
stvaraoca koji izvanredno podraava ljude, videi ih onakvim kakvi jesu,
Volteru Alenu se ini da ih on gleda i opisuje kao to deca posmatraju i
doivljavaju svet oko sebe. Kao odrasli, mi vrlo retko susreemo ljude za koje
bi se moglo rei da su izili iz Dikensovih knjiga. U detinjstvu nam se ini,
meutim, da je svet pun Dikensovih figura. One su udne, svojeglave,
neshvatljive, ponekad apsurdno smene, ponekad stravine. One nikad nisu
obine, jer se detetu sve to vidi ini jedinstveno. Dikens okom deteta i
zrelou stvaraoca hvata i opaa spoljanje, na izgled nevane, oigledno
beznaajne pokrete, nain govora, neprestano vraanje na jednu temu ili
ponavljanje jedne fraze, stvari kojima smo, nesvesno, svi skloni. On ne
posmatra tako samo svoje klasine likove (Mikobera, Pikvika, Peksnifa,
gospou Gant, Velera), nego i sporedne, nevane linosti, koje se na jednoj
stranici pojave a na drugoj nestanu. Kad pokuava da gleda okom odraslog
oveka, pogledom normalnog ljudskog bia, on stvara likove neuverljive i
konvencionalne. U jednom jedinom sluaju takav nain gledanja mu polazi za
rukom: kada pie manje ili vie o sebi (David, Pip); ali kad o njima govori, on
se sea svoga detinjstva. Mada ovakva njegova vizija ljudskih bia ponekad
ceo svet ini suvie crno-belim, injenica je da se ta kontrastna pozitivno-
negativna slika gubila to je on kao stvaralac postajao zreliji. Epizoda u
radionici masti za obuu imala je ogroman psiholoki znaaj za docniji
Dikensov stvaralaki i ljudski razvoj. Ona izvanredno sigurno objanjava zato
su u sreditu njegovih dela tako esto likovi izgubljene, proganjane,
bespomone dece (Oliver, Pol, Dombi, David itd.).
Dikens je svoje oseanje za humor otkrio u sebi u prvim danima svoje
knjievne karijere i nikad se tog svog dara nije liavao. On je bio deo njegove
prirode i javljao se u neiscrpno raznolikim oblicima: u linostima, u izvesnim
njemu osobito omiljenim temama (suprotstavljanje sluga gospodarima, nevete
amaterske pozorine predstave i pogrebi), u dijalogu. Dikens je otkrio, kako
kae Silver Mono, da ovek svojim humorom ne mora biti samo smean, nego
da njime moe da saoptava istine o ivotu. Jedna od istina koje je Dikens
neprestano saoptavao univerzalna je i dalekosena: stvari i ljudi nisu onakvi
kakvi izgledaju, postoji ogroman nesklad izmeu stvarnog i vienog lika stvari,
izmeu onoga to ljudi misle o sebi i njihovog stvarnog izgleda. Dikens
neumorno pokuava da ljude oslobodi njihovih samozadovoljnih iluzija,
njihovih samoobmana. Njegovo oruje je smeh, ali dovoljno je sigurno oruje.
Svojim humorom Dikens ui da ovek ne gleda stvari i pojave kao normalne
samo zato to se one obino uzimaju kao takve, ili to je na njih kao takve
navikao. On pokuava da poui oveka da sve preispituje ne bi li stekao
istinitiju viziju sveta, da je hladan razum vie beskoristan nego koristan i da su
veselost i ljubaznost pravi odgovor surovostima i bezoseajnostima sveta.
Kada je 1843. godine u Engleskoj izglasan takozvani Zakon o sirotinji
videlo se da je on vie prividno nego stvarno pomogao nezaposlenima.
Sirotita osnovana ovim zakonom samo su poveala nezadovoljstvo. ivot u
njima je bio daleko od ugodnog i srenog. Ovaj zakon protiv koga je u svom
osnovnom, ali moda i najpovrnijem aspektu, bio napisan i Oliver Tvist samo
je jedan od pokuaja da se bar kako-tako pobolja opte stanje u tadanjoj
Engleskoj, u kojoj se ivelo gore nego ikad pre ili posle toga. Dikens je
nesumnjivo, posle svojih prvih knjievnih uspeha, oseao potrebu da se okua
na neem ozbiljnijem nego to je bilo pripovedanje humoristinog epa o
Pikvikovcima, na neemu to bi moglo da ima i praktinog dejstva. Oigledno
je da su Zakon o sirotinji i sirotita sa svojim nehumanim upravljaima bitno
uticala na karakter prvih poglavlja Olivera Tvista.
Komplikovana i u sutini melodramska fabula ovog dela, sa srenim
zavretkom iz snova, posluila je Dikensu ne samo da na jednom
konkretnom sociolokom sluaju okua svoju drutvenu svest, nego da u
svojim likovima, u njihovim sukobima, oivi izvesne opteljudske, psiholoki i
drutveno interesantne sluajeve. Jedni u Oliveru Tvistu vide simbolinu sliku
sudbine slabih i nevinih u surovom i bezoseajnom svetu, fantaziju o dobru i
zlu; po drugima je ovo delo upeatljiva slika dva suprotna sveta; po treima
sukob izmeu detinje bezazlenosti i svireposti sveta odraslih. Nesumnjivo
da u svim ovim tumaenjima ima istine i da su, na izvestan nain, sva ona
tana. Sve zavisi od ugla gledanja i naina pristupanja. Uza sve ovo, jedna stvar
je oigledna: kako god ovek posmatrao Olivera Tvista, nema sumnje da je
Dikensovome delu dao izrazit drutveni smisao.
Znatno bitniji i vaniji od Oliverove individualne sudbine je njegov
simbolini znaaj koji podvlae, manje-vie, svi kritiari. Jo je sam Dikens u
svom neobjavljenom predgovoru ovome delu istakao da je eleo da prikae
kako princip dobra na kraju trijumfuje nad zlom, dajui na taj nain samom
Oliveru jedan iri, optiji znaaj. U svom sukobu sa onima koji ga ugnjetavaju
Oliver postaje simbol svih onih koje pritiska svet siromatva, bede i smrti. Kao
to je sirotite postalo simbol ugnjetavanja, tako je i Oliver postao simbol
ugnjetenih. Arnold Ketl zapaa da sredinju situaciju u knjizi predstavlja izlazak
iz bede i prljavtine u udobnost i dobrotu i sukob sirotinje sa buroaskom
dravom, dok je snaga knjige u prikazivanju polusveta i pridobijanju naih
simpatija za njegove stanovnike. Kad god se govorilo o Dikensovom
majstorstvu u ovom delu, uvek se isticalo da su likovi ravih dati uverljivije i
uspenije od dobrih, jer dobre (ili predobre) Dikens posmatra oima odraslog
oveka (Rosa, Braunloa). Likovi iz londonskog podzemlja, mrane psihologije
Fejgina, Sajksa ili Nensi, suprotstavljanje njima, postaju po snazi i tananosti
Dikensovog psiholokog zahvata, koji dopire do tajnih dubina njihovih bia,
upeatljivi simboli posuvraene ljudske prirode. ini nam se da je u ovih
nekoliko rei o Oliveru Tvistu bitno podvui sigurnost i snagu kojom bi
Dikens slikao svoje zloince. U zavrnim scenama romana, kad Sajks
bespomono bei progonjen utvarom svoje ljubavnice Nensi koju je ubio,
Dikens pokazuje svoju majstorsku sposobnost sagleanja tragine ljudske
patetike zloinake psihologije. Ta vetina poniranja u najdublje tajne ljudske
prirode steena, nesumnjivo, ne samo itanjem nego i darom introspekcije, ve
je jasno, u ovom ranom delu, nagovestila docnija Dikensova jo dublja
pronicanja u tajanstveni svet ljudske psihe, jo ira umetnika oblikovanja
ivota.
Duan PUVAI
 GLAVA I

Govori o mestu gde se Oliver Tvist rodio i o okolnostima koje su pratile

njegovo roenje.

Meu ostalim javnim ustanovama u izvesnome gradu, koji je iz mnogo

razloga bolje ne spominjati, a kome nisam rad da dajem neko izmiljeno ime,
ima jedna ustanova za koju ve davno zna najvei broj gradova, velikih i
malih: naime, sirotinjski dom; i u tome sirotinjskom domu rodio se, odreenog
dana, meseca i godine, koje nije potrebno da blie navodim, utoliko to to
nije ni od kakvoga znaaja po itaoca, bar ne u ovome trenutku, u tome
sirotinjskom domu rodio se dakle smrtnik ije je ime istaknuto u naslovu ove
glave.
Dugo vremena poto je, uz pomo optinskog lekara, dolo na ovaj svet
muka i nevolja, bilo je veliko pitanje hoe li dete ostati u ivotu da bi uopte
ponelo neko ime: da je umrlo, vie je nego verovatno da se ovi memoari nikad
ne bi pojavili; ili bi, da su se pojavili, ispunjavajui samo nekoliko stranica,
imali tu neocenjivu zaslugu da budu najsaetiji i najverniji primer ivotopisca
koji se moe nai u knjievnosti kojeg bilo vremena i koje bilo zemlje.
Iako nemam nameru da tvrdim kako roditi se u sirotinjskom domu
predstavlja osobito srenu i zavisti dostojnu okolnost koja moe da zadesi
jedno ljudsko bie, ipak bih eleo naglasiti da je u ovom posebnom sluaju to
bilo najbolje to se Oliveru Tvistu pod postojeim okolnostima moglo
dogoditi. Zaista, bilo je potrebno veoma mnogo truda dok je Oliver nagovoren
da na sebe preuzme dunost disanja posao naporan, ali posao koji je navika
uinila neophodnim da bismo mogli iveti; i on je neko vreme leao teko
diui na dueiu od vunenih odpadaka i lebdeo tako rei neravnomerno
izmeu ovoga i onoga sveta; jeziak je odluno naginjao u korist onog
potonjeg. I da su u tim kratkim trenucima, oko Olivera bile revnosne
staramajke, zabrinute tetke, iskusne dadilje i lekari puni mudrosti, on bi
neizbeno i nesumnjivo u najkraem roku umro.
Kako je pored njega, meutim, bila samo jedna uboga starica kojoj se
prilino vrtelo u glavi, poto je popila vie piva nego obino, i optinski lekar,
koji je tu dunost vrio na osnovu ugovora, Oliver i priroda su sami izborili
odluku. Tako je, posle krae borbe, Oliver udahnuo vazduh, kihnuo i objavio
stanovnicima sirotinjskog doma vest o novom teretu koji je nametnut optini,
pustivi jedan tako snaan krik kakav se s razlogom i mogao oekivati od
mukarca koji je tek od pre tri minuta i etvrti stekao tu korisnu osobinu koja
se naziva glasom.
im je Oliver pruio taj prvi dokaz slobodnog sopstvenog rada svojih
plua, zautao je iz zakrpa sastavljenih pokriva koji je nemarno bio prebaen
preko gvozdenog kreveta; bledo lice jedne mlade ene s mukom se podiglo s
uzglavlja; i slabaak glas jedva ujno izgovorio ove rei:
Dajte mi da vidim dete, pa da umrem.
Lekar je sedeo licem okrenut prema vatri grejui i trljajui dlanove
naizmenino. Kad je mlada ena progovorila, on ustade i priavi elu postelje
ree, s vie blagosti nego to bi se od njega moglo oekivati.
O, jo ne smete govoriti o smrti.
Ne, nikako. Gospod je blagoslovio siroticu! upade mu u re
bolniarka stavljajui urno u dep bocu od zelenog stakla iju je sadrinu
srkutala u uglu s oiglednim zadovoljstvom. Gospod nek je blagoslovi,
siroticu, kad bude poivela onoliko koliko sam ja ivela, gospodine, i kad bude
rodila trinaestoro dece, i kad joj sva pomru sem dvoje, a to dvoje je sa mnom u
domu, onda to nee tako primati srcu, Gospod je blagoslovio, siroticu!
Pomislite kako je to lepo biti majka i imati tako slatko jagnjece.
Oigledno da ti uteni izgledi na materinsku sreu nisu proizveli oekivano
dejstvo. Bolesnica odmahnu glavom i prui ruku prema detetu.
Lekar joj ga stavi u naruje. Ona strasno pritite svoje blede, hladne usne
na detinje elo; prevue ruke preko svog lica; obazre se unezvereno oko sebe;
uzdrhta: pade nauznak i umre. Trljali su joj grudi, ruke i slepoonice, ali se
njena krv bila zauvek sledila. Govorili su joj o nadi i utehi. I suvie je dugo
bila bez njih.
Svreno je, gospoo Tingami! ree najzad lekar.
O, jadnica, zaista je svreno! ree bolniarka podiui zapua od
zelene boce koji je bio pao na uzglavlje dok se ona saginjala da prihvati dete.
Jadnica!
Nema potrebe da aljete po mene ako dete bude plakalo, sestro, ree
lekar navlaei rukavice s najveom panjom. Vrlo je verovatno da e biti
nemirno. Dajte mu
u tom sluaju malo kae. Stavio je eir na glavu i, poto je zastao kraj
postelje na svome putu ka vratima, dodao: Ipak, bila je lepa devojka;
otkuda je dola?
Doveli su je ovamo noas ogdovori starica po nareenju
optinskog nadzornika. Nali su je gde lei na ulici. Dugo je peaila, jer joj je
obua bila sva poderana; ali otkuda je dola i kuda se bila uputila, to niko ne
zna.
Lekar se nae nad telom i podie levu ruku pokojnice.
Stara pria, ree i odmahnu glavom: Dabome, nema burme.
Naravno! Laku no!
Gospodin doktor ode na veeru, a bolniarka, poto je jo jednom prionula
uz zelenu bocu, sede na stoliicu kraj vatre i poe da povija dete.
Kakav je izvrstan primer o moi odee pruao mali Oliver Tvist! Uvijen u
pokriva koji je do toga trenutka predstavljao njegovo jedino ruho mogao je
istovremeno da bude i dete plemia i dete prosjaka; i oveku sa strane
najpunijem samopouzdanja teko bi bilo da mu odredi pravo mesto u drutvu.
Ali sad, umotan u cicane krpe poutele od duge upotrebe, bio je oznaen i
obeleen i odmah je zauzeo svoje mesto mesto optinskog deteta siroeta
iz sirotinjskog doma jadnieta, izgladnelog malog muenika koji e kroz
ivot da se potuca od nemila do nedraga prezren od svih i prema kom niko
nee imati saaljenja.
Oliver je plakao snano. Da je znao da je siroe ostavljeno na milost i
nemilost crkvenih tutora i optinskih nadzornika, verovatno da bi plakao jo
jae.
 GLAVA II

Govori kako je Oliver Tvist rastao, kako je vaspitavan i kako je hranjen i

negovan.

Prvih osam ili deset meseci Oliver je bio rtva niza neprekidnih obmana i
podmuklih prevara. Othranjen je vetaki. Optinsko rukovodstvo je od strane
rukovodstva sirotinjskog doma propisno obaveteno o izgladnelosti i bedi
malog siroeta. Optinsko rukovodstvo je sa svim potrebnim dostojanstvom
upitalo rukovodstvo sirotinjskog doma dali ,,u kui sluajno ne postoji kakvo
ensko eljade koje bi bilo u stanju da Oliveru Tvistu prui negu i hranu koje
su mu tako preko potrebne. Rukovodstvo sirotinjskog doma je odgovorilo
pokorno da takvog eljadeta nema. Primivi ovakav odgovor optinsko
rukovodstvo je velikoduno i ovekoljubivo donelo odluku da se Oliver
poalje na imanje radi izdravanja ili, drugim reima, da se poalje, u neku
vrstu pomonog sirotita oko tri milje udaljeno odatle, gde je dvadeset do
trideset deaka koji su se ogreili o zakone o pronji provodilo dane valjajui
se po podu, ne patei pritom od suvine hrane niti od suvinog odela, a pod
roditeljskim nadzorom jedne postarije ene koja je primala male krivce uz
naknadu i zbog naknade od sedam i po penija po glavi nedeljno. Sedam i po
penija je prilina svota kad je u pitanju ishrana jednog deteta; mnogo stvari se
moe kupiti za sedam i po penija sasvim dovoljno da dete pretovari stomak
i da poremeti zdravlje. Ova postarija ena bila je pametno i iskusno stvorenje;
ona je znala ta je dobro za decu; a imala je vrlo jasnu predstavu i o tome ta je
dobro za nju samu. Tako je ona vei deo nedeljnog izdravanja troila na svoje
sopstvene potrebe i svela mladi optinski narataj na jo skromniji ivot no to
je to za njega prvobitno bilo predvieno. Na taj nain ona je i u najveoj dubini
pronalazila jo veu dubinu; i pokazala se kao veoma veliki eksperimentalni
filozof.
Svima je poznata pria o drugom jednom eksperimentalnom filozofu,
tvorcu one divne teorije o konju koji je u stanju da ivi a da ne jede, teorije
koju je tako dobro primenio da je obrok svome konju sveo na jednu slamku
dnevno, i van svake sumnje da bi od njega stvorio vatrenog i besnog paripa
sposobnog da ivi ni od ega da konj nije uginuo dvadeset i etiri asa pre no
to je trebalo da dobije svoj prvi slatki obrok vazdune hrane. Nesreom po
eksperimentalnu filozofiju enskog eljadeta ijem je staranju bio poveren
Oliver Tvist, slian ishod je obino pratio i promenu njenoga sistema; jer u
onome istom trenutku u kome bi neko dete postiglo da ivi s najmanjom
moguom koliinom najslabije mogue hrane, na osam ili devet sluajeva od
deset bi se kao u inat dogaalo ili da se dete razboli od gladi ili hladnoe, ili da
nepanjom padne u vatru, ili da se nesrenim sluajem ugui; i u svakome od
tih sluajeva jadno malo stvorenje bi odlazilo na drugi svet da se tamo sastane
sa svojim ocem kojeg nikad nije upoznalo na ovome svetu.
S vremena na vreme, kad bi se povela istraga, stroa nego obino, o
izvesnom optinskom detetu koje nije bilo zapaeno prilikom okretanja nekog
kreveta ili koje se iz neopreznosti omaklo i palo u vrelu vodu i smrtno se
oparilo prilikom pranja iako se ovo poslednje dogaalo vrlo retko, s
obzirom na to da je sve to je liilo na pranje u pomonom sirotitu bilo
sasvim izuzetna pojava porotnici bi u takvim sluajevima uvrteli sebi u
glavu da ponavljaju nezgodna pitanja ili bar graani optine buntovniki
stavljali svoje potpise na albu. Ali takvi drski pokuaji bivali su brzo
osujeeni vetaenjem lekara i svedoenjem optinskog sirotinjskog staraoca;
prvi bi od njih izvrio obdukciju i ustanovio da u telu nema niega (to je
zaista bilo vrlo verovatno), dok se drugi od njih uvek zaklinjao na sve to
optina od njega zatrai; bio je veoma odan i portvovan. Pored toga, optinski
odbornici su s vremena na vreme obilazili imanje, i uvek su dan ranije slali
sirotinjskog staraoca da nagovesti njihov dolazak, i deca su bivala uredna i
ista, kad bi oni doli da ih vide. I ta bi svet jo hteo!
Ne moe se oekivati da takav sistem izdravanja proizvede neki
izvanredan i bujan plod. Deveti roendan je zatekao Olivera Tvista kao bledo,
mravo dete, zakrljalo i nerazvijeno. Ali su priroda ili naslee usadili snaan i
otporan duh u Oliverove grudi. Taj duh imao je u izobilju prostora da se
razvija i iri, zahvaljujui oskudnoj ishrani kojom se odlikovala ova ustanova;
a moda se toj okolnosti moe pripisati i to je uopte doiveo svoj deveti
roendan. Bilo kako bilo, meutim on je doekao svoj deveti roendan; i
provodio ga je u podrumu za ugalj u odabranom drutvu dvojice druge mlade
gospode koja su, poto su s njim podelila dobre batine, stavljena pod klju
poto su se drznula da se poale kako su gladna kad gospoa Men, vrla
upraviteljica ovoga doma, bi silno iznenaena neoekivanom pojavom
gospodina Bambla, optinskog sirotinjskog staraoca, koji je inio napore da
otvori vratanca na velikoj batenskoj kapiji.
Blagi boe! Jeste li to vi, gospodine Bambl! ree gospoa Men
pomolivi glavu kroz prozor i pravei se da se grdno obradovala, (Suzana,
dovedi gore Olivera i ona druga dva derana i operi ih i umij to bre moe)
Boe moj! Tako sam srena, gospodine Bambl, to vas vidim, verujte!
Meutim, gospodin Bambl bio je neotesan ovek, i naprasit; te, umesto da
ljubazno odgovori na taj srdaan pozdrav, on svom snagom stade da drma
vratancima i tresnu ih nogom kako je to u stanju da uini samo jedan optinski
sirotinjski staralac.
O, budi bog s nama, ree gospoa Men istravi jer su trojica
deaka za to vreme ve bili uklonjeni ko bi to pomislio! Da sam zaboravila
da su vrata iznutra zabravljena zbog ove drage deice? Uite, gospodine; uite,
molim vas, gospodine Bambl, izvolite samo.
Iako je taj poziv bio propraen poklonom koji bi umekao i srce nekog
crkvenog tutora, on nije bio u stanju da gane optinskog staraoca.
Smatrate li vi, gospoo Men, da je utivo i na svome mestu putati
optinske slubenike da drede na vaoj batenskoj kapiji, kad oni ovamo
dolaze po optinskom poslu u vezi s optinskom siroadi? pitao je gospodin
Bambl steui snano svoj tap
Jeste li vi svesni, gospoo Men, da ste, ako tako smem da se izrazim,
optinski poverenik i da vam se plaa za to?
Naravno, gospodine Bambl, samo sam bila da kaem ovim slatkim
malianima koji vas toliko vole da to vi dolazite odgovori veoma ponizno
gospoa Men.
Gospodin Bambl imao je visoko miljenje o svojoj govornikoj
sposobnosti i o svojoj vanosti. Prvoj je dao maha, a drugoj je pribavio
potovanje. Odobrovoljio se.
Dobro, dobro, gospoo Men, odgovorio je blaim glasom
verovatno da je tako kao to kaete; verovatno. Uimo, gospoo Men, jer ja
dolazim poslom i imam da razgovaram s vama.
Gospoa Men uvede sirotinjskog staraoca u omanju gostinsku sobu s
podom od opeka; prinese mu stolicu i usluno stavi njegov trorogi eir i tap
na sto ispred njega. Gospodin Bambl obrisa s ela znoj koji ga je oblio za
vreme peaenja, baci zadovoljan pogled na trorogi eir i osmehnu se. Da,
osmehnuo se. Na kraju krajeva, i optinski sirotinjski staralac je samo ovek; i
gospodin Bambl se osmehnuo.
A sad mi nemojte zameriti za ovo to u vam kazati ree gospoa
Men s veoma slatkim izrazom na licu. Dugo ste peaili, znate, jer ja to inae
ne bih pominjala. Hoete li neto da popijete, gospodine Bambl?
Nita, nita odgovori gospodin Bambl odmahujui desnom rukom
dostojanstveno, ali popustljivo.
ini mi se da biste mogli ree gospoa Men, koja je zapazila glas
kojim je on odbio njenu ponudu i pokret koji ga je pratio. Samo jednu
aicu, s malo hladne vode i kockom eera.
Gospodin Bambl se zakalja.
Hajdete, samo jednu aicu ree gospoa Men navaljujui.
A ega to? upita sirotinjski staralac.
Eh, ega, onoga ega uvek moram da imam malo u kui, da stavim u
mlenicu sirotoj deici kad im nije dobro, gospodine Bambl, odgovori
gospoa Men otvarajui jedan skriven dolap i vadei iz njega bocu i au.
To je din. Neu vas prevariti, gospodine Bambl. Pravi din.
Zar vi dajete deci mlenice, gospoo Men? upita Bambl pratei oima
zanimljivi postupak meanja.
O, kako da im ne dajem, bog ih blagoslovio, ma koliko da je to skupo
odgovori uvarka. Znate, gospodine, ne mogu da ih gledam kako se pate
pred mojim oima.
Naravno, ree gospodin Bambl odobravajui; naravno da ne
moete. Vi ste ovena ena, gospoo Men. (U tome trenutku ona stavi au
na sto.) Gledau da to prvom prilikom napomenem Optinskom odboru,
gospoo Men. (Privukao je au sebi.) Vi ste prema toj deci prava
majka, gospoo Men. (Pomeao je din i vodu.)
Sa zadovoljstvom pijem u vae zdravlje, gospoo Men i ispi polovinu
ae.
A sad da preemo na posao ree sirotinjski staralac vadei iz depa
konu lisnicu. Dete koje je na znamenju dobilo ime Oliver Tvist danas je
napunilo devet godina.
Gospod nek ga blagoslovi! upade mu u re gospoa Men briui
levo oko krajem pregae.
I uprkos ponuenoj nagradi od deset funti sterlinga, koja je docnije
poviena na dvadeset funti sterlinga, i uprkos najveim i, mogu rei,
natprirodnim nastojanjima od strano optine ree Bambl nikad nismo
uspeli da saznamo ko mu je otac, niti odakle mu je mati, kako se zvala i je li
bila udata.
Gospoa Men podie ruke u znak uenja; ali posle kraeg razmiljanja
dodade: Pa kako je onda uopte dobio ime?
Optinski staralac se isprsi s velikim ponosom i ree: Ja sam ga izmislio.
Vi, gospodine Bambl!
Ja, gospoo Men. Mi naim pitomcima dajemo imena po azbunom redu.
Prethodno dete bilo je na slovo S I ja sam ga nazvao vabi. Ovo je bilo na
T njemu sam dao ime Tvist. Idue dete koje doe zvae se Unvin, a ono
posle njega Vilkins. Imam spremljena imena do kraja azbuke, a kad doem do
poslednjeg slova, onda u opet da ponem iznova.
O, pa vi ste veoma ueni, gospodine! ree gospoa Men.
Da, da sloi se optinski sirotinjski staralac, oigledno polaskan
dobijenom pohvalom. Moda jesam. Moda jesam, gospoo Men. Popio
je do kraja din s vodom i dodao: S obzirom na to da je Oliver sad isuvie
veliki da bi i dalje ostao ovde, Optinski odbor je odluio da ga vrati u dom. Ja
sam doao lino da ga tamo odvedem. Pokaite mi ga dakle odmah.
Smesta idem po njega ree gospoa Men odlazei iz sobe. Oliver,
kome je za to vreme skinut spoljanji sloj prljavtine koja mu se bila nahvatala
po licu i rukama, ukoliko se ta prljavtina mogla sastrugati jednim pranjem, bi
uveden u sobu od strane svoje blagonaklone zatitnice.
Pokloni se gospodinu, Olivere, ree gospoa Men.
Oliver se pokloni istovremeno optinskom sirotinjskom staraocu na stolici i
trorogom eiru na stolu.
Hoe li da poe sa mnom, Olivere? upita gospodin Bambl glasom
punim dostojanstva.
Oliver se taman spremao da kae kako bi vrlo rado poao s kim bilo kad,
podigavi oi, spazi gospou Men koja je uhvatila zasedu iza stolice
sirotinjskog staraoca i pretila mu pesnicom s izrazom besa na licu. On je
opomenu odmah shvatio jer se ta pesnica isuvie esto utiskivala u njegovo
telo da se ne bi duboko utisnula u njegovo seanje.
Hoe li i ona da poe sa mnom? upita siromah Oliver.
Nee, ona ne moe odgovori gospodin Bambl, ali e s vremena na
vreme doi da te obie.
Ovo za dete nije predstavljalo osobito veliku utehu. Ipak, ma koliko da je
bio mali, imao je dovoljno razuma da se pretvara kao da mu je veoma ao to
odlazi. Deaku nije bilo osobito teko da zasuzi. Glad i skoranje zlostavljanje
su od velike pomoi kad ovek eli da zaplae; i Oliver je zbilja od sveg srca
plakao. Gospoa Men ga je hiljadu puta poljubila i, to je Oliver jo mnogo
vie voleo, dala mu je i komad hleba s maslacem kako ne bi izgledao suvie
izgladneo kad stigne u dom. S komadom hleba u ruci i mrkom suknenom
kapicom optinskog siroeta na glavi, Olivera je gospodin Bambl odveo iz te
alosne kue u kojoj nijedna ljubazna re niti pogled nikad nisu obasjali
sumornu tamu njegovog prvog detinjstva. Ipak je teka detinjska tuga
pritisnula njegovo srce i on je zaridao kad se kapija poljske kue zatvorila za
njim. Ma koliko da su bili jadni njegovi mali drugovi u bedi koje je ostavljao
za sobom, oni su mu bili jedini prijatelji koje je imao; i oseanje da je usamljen
u velikom irokom svetu prvi put obuze njegovu detinju duu.
Gospodin Bambl je iao krupnim koracima: mali Oliver, drei se grevito
za njegov zlatom opiveni rukav kaskao je pored njega, zapitkujui posle svake
etvrte milje jesu li ve blizu. Na ta zapitkivanja gospodin Bambl je
odgovarao veoma kratko i odseno; jer privremena blagost koju din pomean
s vodom budi u poneijim grudima bila je ve iezla; i on je ponovo postao
optinski sirotinjski staralac.
Nije prolo ni etvrt asa kako je Oliver preao prag sirotinjskog doma, i
tek to je smazao drugu kriku hleba, kad se gospodin Bambl, koji ga je bio
poverio brizi neke stare ene, ponovo pojavi; i poto mu je rekao da se veeras
odrava sednica Optinskog odbora, saopti mu da je Odbor naredio da mu se
odmah javi.
Ne imajui sasvim jasnu predstavu o tome kakva je to zverka Optinski
odbor Oliver je bio prilino iznenaen i skoro zaprepaen tom veu i nije bio
sasvim naisto treba li da se smeje ili da plae. Nije, meutim, imao kad da o
tome due razmilja; jer ga je gospodin Bambl vrknuo tapom po glavi, koliko
da ga razbudi, a zatim i po leima da ga razmrda; i naredivi mu da poe za
njim, odveo ga je u neku prostranu, belo okreenu sobu gde je za stolom
sedelo osmoro ili desetoro ugojene gospode. Uvrh stola bio je posaen u
naslonjai, neto vioj od ostalih, neki neobino debeo gospodin veoma
okruglog, crvenog lica.
Pokloni se Optinskom odboru ree Bambl. Oliver obrisa dve-tri
suze koje su mu se vrtele u oima i, ne videi nikakav odbor nego samo sto,
pokloni se sreom u tome pravcu.
Kako se ti zove, mali? upita gospodin u visokoj naslonjai.
Oliver se uplai videi toliku gospodu i poe da se trese od straha; a
sirotinjski staralac mu zadade jo jedan udarac pozadi i on zbog toga poe da
plae. Te dve okolnosti bile su razlog to je odgovorio veoma slabim i
neodlunim glasom, povodom ega jedan gospodin u belom prsniku ree da je
dete ogranieno. A to je bio izvrstan nain da mu se podigne duh i da se smiri i
oslobodi.
Dete, ree gospodin u visokoj naslonjai sluaj to u ti rei. Ti,
mislim, znam da si siroe.
ta je to, gospodine? upita jadni Oliver.
 Dete je zaista ogranieno, kao to sam i mislio ree gospodin u belom
prsniku.
Pst! ree gospodin koji je prvi uzeo re. Ti zna da nema ni oca
ni majke i da te je othranila optina, je li tako?
Jeste, gospodine, odgovori Oliver gorko plaui.
Zbog ega plae? upita gospodin u belom prsniku. I to je zaista bilo
izvanredno neobino. Zbog ega bi to dete imalo da plae?
Verujem da se svake veeri moli bogu, ree neki drugi gospodin
osornim glasom i da se moli bogu za ljude koji te hrane i koji se staraju o
tebi, kao to prilii hrianinu.
Da, gospodine, promuca dete. Gospodin koji je poslednji govorio i
nesvesno je rekao istinu. Oliver bi bio veoma nalik na hrianina, i, isto tako,
na izvanredno dobrog hrianina, da se molio bogu za ljude koji ga hrane i koji
se brinu o njemu. Ali on to nije inio jer ga tome niko nije uio.
Sluaj! Doao si ovamo da dobije vaspitanje i da izui neki koristan
zanat ree gospodin crvenoga lica, koji je sedeo u visokoj naslonjai.
Ti e od sutra ujutru u est sati poeti da elja kuinu dodade onaj
osorni gospodin u belome prsniku.
U znak zahvalnosti za obe ove milosti sjedinjene u jednom jedinom
postupku eljanja kuine, Oliver se duboko pokloni po nareenju sirotinjskog
staraoca, i zatim bi urno odveden u neku veliku prostoriju, gde je na grubom
tvrdom leitu jecao dok nije zaspao. Dnvnog li primera za ovenost
engleskih zakona! Oni doputaju siromasima da spavaju!
Jadni Oliver! Nije ni slutio dok je spavao u blaenom neznanju svega to se
oko njega deava, da je Optinski odbor upravo toga dana doneo odluku koja
e da bude od najsudbonosnijeg uticaja po celu njegovu budunost. Ali Odbor
je doneo tu odluku. I ona se sastojala u ovome:
lanovi toga Optinskog odbora bili su veoma mudri, dubokoumni,
filozofski nastrojeni ljudi; i kad su dospeli da svoju panju usredsrede na
sirotinjski dom, odmah su pronali ono to obino ljudi nikad ne bi otkrili
da sirotinja uiva u njemu! Za siromaan svet on predstavlja prijatno mesto za
zabavu; gostionica u kojoj se nita ne plaa, besplatan doruak, ruak, uina i
veera preko cele godine; pravi raj od opeka i maltera, u kome se samo uiva a
ne radi. Gle... gle! kazali su odbornici, pogledavi se znaajno izmeu sebe,
mi smo ljudi koji e to da dovedu u red; uiniemo mi svemu tome kraj, i to
odmah. Tako su postavili pravilo da svaki siromah ima da bira (jer oni nikoga
ne ele da prisiljavaju, nisu oni takvi ljudi), ili da u domu postepeno umire od
gladi, ili da po kratkom postupku bude izbaen iz njega. S tom namerom
zakljuili su ugovor s upravom vodovoda o neogranienom snabdevanju
vodom; a s jednim itarskim trgovcem da ih povremeno snabdeva ogranienim
koliinama ovsa; te su delili po tri obroka retke ovsene kae dnevno, s
glavicom luka dvaput nedeljno, a nedeljom i po polovinu zemike. Doneli su
jo i mnogo drugih mudrih i ovenih propisa koji su se ticali ena i koje nema
potrebe blie navoditi; uzeli su na sebe, iz iste dobrote, da rastavljaju
sirotinjske brakove kako bi supruge potedeli visokih trokova koje povlai
brakorazvodna parnica pred crkvenim sudom; i, umesto da primoravaju
oveka da izdrava svoju porodicu, kao to je dotle inio, oduzimali su mu
porodicu i stvarali od njega beara! Teko je rei koliko bi sveta iz svih
drutvenih slojeva pohrlilo da se koristi tim dvema srenim okolnostima da
one nisu bile uslovljene ivotom u sirotinjskom domu; ali odbornici su bili
dalekovidi ljudi te su se postarali da otklone tu tekou. Obe blagodeti su bile
nerazdvojno vezane za sirotinjski dom i za ovsenu kau: a svet se bojao toga.
Prvih est meseci po doseljenju Olivera Tvista, sistem je bio u punom
dejstvu. S poetka je stajao prilino skupo, usled sve eih rauna pogrebnog
zavoda i neophodnosti da se suava odea sve sirotinje u domu, poto je posle
nedelju ili dve dana ishrane ovsenom kaom visila i leprala oko njihovih
izgladnelih i izmravelih tela. Ali se broj stanovnika sirotinjskog doma
smanjivao isto tako kao to su se smanjivali i sami ti stanovnici: i odbornici su
bili ushieni.
Prostorija u kojoj su deaci jeli sastojala se od jedne velike kamene odaje s
kazanom na jednome svom kraju; iz njega je upravnik doma, zaodeven
pregaom u tu svrhu, i uz pomo jedne ili dveju ena, kutlaom vadio ovsenu
kau kad doe vreme obedu. Od te akonije svaki deak je dobijao po jedan
anak, i ni trunke vie osim prilikom velikih praznika, kad je pored toga
predovoljstva dobijao i po dve uncije i etvrt hleba. Zdele nikad nije trebalo
prati. Deaci su ih grebli kaikama dokle god ne bi ponovo zablistale; i kad bi
obavili taj posao (koji nikad nije dugo trajao, s obzirom na to to su kaike bile
skoro isto toliko velike kao zdela), poeli bi da pilje u kazan tako eljnim
pogledima kao da bi hteli da progutaju i same opeke kojima je bio ozidan; i za
to vreme su s najveom revnou sisali prste u nameri da s njih skinu i
najsitniju trunicu kae koja se na njima zadrala. Deaci po pravilu imaju
odlian apetit. Oliver Tvist i njegovi drugovi su tri meseca trpeli muke
polaganog umiranja od gladi. Najzad su od gladi postali toliko halapljivi i u toj
meri podivljali da je jedan deak, koji je za svoje godine bio isuvie izrastao i
koji nije bio naviknut na takav ivot, jer mu je otac nekad drao narodnu
kujnu, smrknuto nagovestio svojim drugovima da se moe dogoditi, ako
svakog dana ne dobije jo po jedan anak ovsene kae, da jedne noi pojede
deaka koji spava pored njega, a koji je sluajno bio nejako i malo dete.
Pogled mu je bio divalj, izbezumljen od gladi; i oni su mu bez rei poverovali.
Odrano je savetovanje; vuena je kocka da se vidi ko e veeras posle veere
da se javi upravniku doma i da zatrai poveanje obroka; i kocka je pala na
Olivera Tvista.
Doe vee, deaci zauzee svoja mesta. Upravnik doma, u svojoj kuvarskoj
uniformi, stajao je lino pored kazana; njegove pomonice poredae se iza
njega; ovsena kaa bila je podeljena; i nad kratkom veerom oitana je duga
molitva. Ovsene kae nestade; deca stadoe da se doaptavaju i da Oliveru daju
znake oima; a oni koji su sedeli do njega poee da ga podgurkuju. Budui
pravo dete, glad ga je dovela do oajanja a beda ga uinila nepromiljenim.
Ustao je od stola i poavi prema upravniku s ankom i kaikom u ruci ree
unekoliko zaplaen svojom sopstvenom smelou:
Molim vas, gospodine, hteo bih jo malo.
Upravnik je bio debeo, zdrav ovek, ali je odjednom sav prebledeo; u udu
i zaprepaen blenuo je nekoliko trenutaka u malog buntovnika, a onda se
pridrao za kazan da ne padne. Pomonice su se bile ukoile od uda, deca od
straha.
ta! izusti najzad upravnik klonulim glasom.
Molim vas, gospodine, odgovori Oliver hteo bih jo malo.
 Upravnik tresnu Olivera kutlaom po glavi, zgrabi ga i stee u naruja i
ciknu dozivajui sirotinjskog staraoca.
Optinski odbor je drao sveanu sednicu kad gospodin Bambl upade u
dvoranu van sebe od uzbuenja i obraajui se gospodinu u visokoj naslonjai
ree:
Gospodine Limkinze, molim da mi oprostite! Oliver Tvist je traio jo!
Nastalo je opte zaprepaenje. Uas se ocrtavao na svim licima.
Traio jo! ree gospodin Limkinz. Priberite se, Bambl, i
odgovorite mi jasno i razgovetno. Jesam li dobro razumeo da je traio jo,
poto je pojeo veeru koja mu pripada po propisu?
Jeste, traio je, gospodine, odgovori Bambl.
Taj deak e zavriti na vealima ree gospodin u belom prsniku.
Siguran sam da e zavriti na vealima.
Niko nije osporavao proroko miljenje toga gospodina. Razvila se iva
diskusija. Izdana je zapovest da se Oliver smesta stavi u zatvor; i sutradan
ujutru na spoljanjoj strani optinskih vrata istaknut je oglas kojim se nudi
nagrada od pet funti sterlinga svakome ko bude hteo da preuzme Olivera
Tvista od optine. Drugim reima, pet funti i Oliver Tvist ponueni su
svakome oveku i svakoj eni kojima je potreban egrt za bilo koji zanat,
posao i poziv.
Nikad u svome ivotu nisam ni u ta bio tako vrsto ubeen, kazao je
gospodin u belome prsniku kad je sutradan ujutru zakucao na vrata i proitao
oglas, nikad u svome ivotu nisam ni u ta bio tako vrsto ubeen kao u to da
e ovaj deran zavriti na vealima.
S obzirom na to da sam ja sebi postavio zadatak da docnije pokaem da li je
gospodin u belom prsniku imao pravo ili nije, moda bih umanjio zanimljivost
ove pripovetke (pod pretpostavkom da je ona uopte zanimljiva) ako bih se
usudio da ve nagovestim da li se ivot Olivera Tvista zavrio tom vrstom
nasilne smrti ili nije.
 GLAVA III

Pria kako Oliver Tvist umalo to nije dobio mesto koje n bi bilo sinekura.

itavu nedelju dana po izvrenju neoprostivog i bezbonog nedela koje se

sastojalo u tome to je traio jo ovsene kae, Oliver je probavio kao suanj u
mranoj samici u koju je bio zatvoren po mudroj i milostivoj odluci optinskog
odbora. Izgleda na prvi pogled da ne bi bilo nerazumno pretpostaviti da bi on,
da je primio s dunim potovanjem predskazanje gospodina u belome prsniku,
uvrstio, jednom za svagda, proroki ugled toga mudraca na taj nain to bi
jedan kraj svoje depne maramice zavezao o kuku na zidu a drugi samom sebi
oko vrata. Izvrenju toga ina, meutim, suprotstavljala se jedna okolnost,
naime, to to su depne maramice kao izraziti predmet raskoi uklonjene, za
sva budua vremena i vekove ispred sirotinjskih domova izriitom naredbom
Optinskog odbora, donetom u punoj sednici; te sveano izdane i proglaene i
snabdevene njihovim svojerunim potpisima i peatima. Jo veu prepreku je
predstavljala mladost i nezrelost Oliverova. Po ceo bogovetni dan samo je
gorko plakao; i, kad bi se spustila duga crna no, on bi irio svoje male ruke
ispred oiju da razagna tamu i uuren u uglu pokuavao bi da zaspi; s
vremena na vreme se trzao iza sna i drhtao i sve se vie pripijao uza zid, kao da
je i od dodira njegove hladne, tvrde povrine oseao neku zatitu protiv mraka
i usamljenosti koji su ga okruavali.
Neprijatelji sistema ne treba da zamiljaju da su Oliveru, dok je usamljen
bio u zatvoru, bile uskraene blagodeti telesnog vebanja, zadovoljstvo koje
prua drutvo, ili preimustvo verske utehe. to se telesnog vebanja tie, bilo
je divno hladno vreme i njemu je bilo doputeno da se svakog jutra umiva pod
mrkom, u dvoritu poploanom kamenom, u prisustvu gospodina Bambla,
koji se starao da Oliver ne nazebe i estom upotrebom tapa pojaavao kod
njega opticaj krvi. to se drutva tie, svakog drugog dana je dovoen u
trpezariju u kojoj su deca ruavala i tu je u njihovom drutvu batinan na
opomenu i primer drugima. A to se tie preimustava koja prua verska uteha,
svake veeri je udarcima noge ubacivan u tu istu prostoriju za vreme molitve,
gde mu je bilo doputeno da slua, na utehu svojoj dui zajedniku smernu
molitvu deaka, koja je sadrala jedan poseban odeljak, unet po nareenju
Optinskog odbora, i kojim su deaci usrdno molili boga da ih uini dobrim,
punim vrlina, zadovoljnim i poslunim i da ih sauva od grehova i poroka u
kojima je ogrezao Oliver Tvist, kojeg je smerna molitva jasno i nesumnjivo
ubrajala u stvorenja koja su pod iskljuivom vlau i zatitom greha i koja su
neposredna tvorevina samoga neastivog.
Jednog jutra, dok su Oliverove stvari bile u tako povoljnom i utenom
stanju, dogodilo se da je gospodina Gemfilda, istaa dimnjaka, naneo put
glavnom ulicom dok je on lupao glavu kako e i na koji nain platiti zaostalu
kiriju zbog koje je njegov zakupodavac poeo da pokazuje znake prilinog
nestrpljenja. I pored najpovoljnije procene svojih novanih sredstava
gospodinu Gemfildu je nedostajalo punih pet funti da nakrmi potrebnu svotu; i
on je, u nekoj vrsti aritmetikog oajanja, naizmence zlostavljao svoj mozak i
svog magarca, kad mu se oi, pri prolazu pored sirotinjskog doma, sukobie s
oglasom istaknutim na vratima.
Oo... o! ree gospodin Gemfild magarcu.
Magare je bilo utonulo u duboke misli; pitalo se, verovatno, hoe li ga
sudbina obradovati kojim listom kupusa kad se bude otreslo ove dve vree
ai kojima su kolica bila natovarena; te je, preuvi nareenje, nastavio da
kasa.
Gospodin Gemfild estoko opsova magare uopte, a posebno njegove oi,
i, potravi za njim zadade mu jedan takav udarac po glavi da bi od njega prsla
svaka druga glava osim magarea. Zatim, poto je dohvatio dizgine, cimnu ih
svom snagom ne bi li na taj nain blago opomenuo magare da ono nije svoj
sopstveni gospodar; i istim takvim postupkom ga je okrenuo u suprotnom
pravcu. Onda ga je jo jednom tresnuo po glavi, koliko da ga oamuti dok se
on ponovo ne vrati. Poto je zavrio s tim pripremama, pope se uza stepenik
pred vratima da proita oglas.
Gospodin u belom prsniku stajao je na vratima drei ruke na leima, poto
je u dvorani za zasedanje Optinskog odbora izneo neke od svojih dubokih
misli. Budui da je prisustvovao malome nesporazumu izmeu gospodina
Gemfilda i magareta, zadovoljno se osmehnuo kad se reena linost popela da
proita oglas, jer je odmah uoio da je gospodin Gemfild upravo onakav
gospodar kakav je potreban Oliveru Tvistu. I gospodin Gemfild se, sa svoje
strane, osmehnuo kad je paljivo proitao dokument; jer je pet funti upravo
predstavljalo onu svotu za kojom je eznuo; a to se tie derana koji mu se
stavljao na teret, gospodin Gemfild je, poznavajui jelovnik sirotinjskog doma,
bio siguran da to mora biti divno siuno stvorenje, kakvo mu je upravo
potrebno da se uvlai u pei. Tako je ponovo prouio oglas slovo po slovo, od
poetka do kraja; i onda je, poto se dotakao svoje ubare u znak potovanja i
poniznosti, pristupio gospodinu u belom prsniku.
Ovaj deak ovde, gospodine, to optina hoe da ga da u egrte...
ree gospodin Gemfild.
Jeste prijatelju ree gospodin u belom prsniku, snishodljivo se
smeei. Pa ta s tim?
Ako bi optina htela da on izui krasan zanat, dobar i astan dimniarski
posao, ree gospodin Gemfild, meni bi bio potreban egrt, i ja sam
voljan da ga uzmem.
Uite ree gospodin u belom prsniku. Gospodin Gemfild, poto se
malo zadrao da magare jo jednom udari po glavi i da ga jo jednom cimne za
uzdu, u znak predostronosti kako ne bi pobeglo za vreme njegovog odsustva,
ue za gospodinom u belom prsniku u sobu u kojoj ga je Oliver prvi put
video.
To je gadan zanat ree gospodin Limkinz kad je Gemfild ponovo
izjavio svoju elju.
Nedavno je bilo sluajeva da su se neki deaci poguili po dimnjacima
ree neki drugi gospodin.
To je zato to su slamu nakvasili pre nego to su je zapalili u dimnjaku
da bi naterali deaka da ponovo sie dole ree Gemfild to daje samo
dima i nimalo plamena; a dim uopte nije ni od kakve vajde kad deake treba
naterati da siu poto ih dim samo opije i uspava, a oni to i vole. Deaci su
vrlo tvrdoglavi i vrlo lenji, gospodo, i nita nije bolje od dobrog plamena kad
ih treba naterati da stre dole to bre mogu. To je i oveno, gospodo, jer, ako
su se sluajno i zaglavili u dimnjaku, trude se da se sami iskobeljaju kad im
plamen oprlji tabane.
 Izgledalo je da ovo izlaganje veoma zanima gospodina u belom prsniku; ali
je jedan pogled gospodina Limkinza brzo uinio kraj njegovoj veselosti.
Odbornici su zatim nekoliko minuta razgovarali izmeu sebe, ali tako tihim
glasom da su se mogle uti samo rei, smanjenje izdataka, dobro
sprovedena tednja, prilika da se objavi tampani izvetaj. Zaista, jedino su
se te rei mogle uti zahvaljujui okolnosti to su se veoma esto ponavljale i
bile veoma jako naglaene. aputanje najzad prestade; lanovi Optinskog
odbora ponovo zauzee svoja sedita i svoje zvanino dranje, i gospodin
Limkinz uze re:
Razmotrili smo vau ponudu i ne prihvatamo je.
Ni u kojem sluaju ree gospodin u belom prsniku.
I bez kolebanja dodadoe ostali odbornici.
Kako je gospodin Gemfild bio pod beznaajnom sumnjom da je batinama
otpratio na onaj svet trojicu ili etvoricu deaka, palo mu je na pamet da su
moda odbornici, iz nekog neobjanjivog razloga, uvrteli sebi u glavu da ta
okolnost koja nema nikakve veze s ovom stvari treba da utie na njihovu
odluku. Ako je to bilo po sredi, onda to nije nimalo liilo na njihov uobiajeni
nain poslovanja; pri svem tom, kako nije bio osobito rad da oivljava te prie,
stade rukama da guva ubaru i da se laganim korakom udaljava od stola.
Dakle, neete da mi ga date, gospodo? upita gospodin Gemfild
zaustavivi se na pragu.
Ne, odgovori gospodin Limkinz najzad, s obzirom na to to je to
gadan i prljav posao, mislim da biste se mogli zadovoljiti neto manjom
nagradom od one koju smo ponudili.
Lice gospodina Gemfilda je sijalo kad se hitrim korakom vratio stolu i
upitao:
Koliko dajete, gospodo? Hajde! Nemojte biti tako nepopustljivi
prema jednom siromahu oveku. Koliko dajete?
Mislim da bi tri funte i deset ilinga bilo dovoljno ree gospodin
Limkinz.
Deset ilinga je isuvie ree gospodin u belom prsniku!
 Ama nemojte! ree Gemfild. Neka bude etiri funte, gospodo.
Nek bude etiri funte, i onda ste ga se otarasili jednom zauvek. Eto!
Tri funte i deset ilinga ponovi gospodin Limkinz odluno.
Ama nemojte! Da podelimo razliku, gospodo navaljivao je
Gemfild. Tri funte i petnaest ilinga.
Ni pare vie glasio je odluan odgovor gospodina Limkinza.
Strano ste krti prema meni, gospodo, ree Gemfild kolebajui se.
Eh, eh! Kojeta! ree gospodin u belom prsniku. Bio bi jevtin i
bez ikakve pride. Uzmi ga, glupane nijedan! Mali je kao stvoren za tebe. Njemu
su potrebne batine s vremena na vreme; one e mu prijati; a njegovo
izdravanje te nee skupo stajati, jer se nije prejeo otkako se rodio. Ha! ha! ha!
Gospodin Gemfild pogleda ispod oka u lica za stolom i, ugledavi osmejak
na svima njima, postepeno i sam razvue usta u osmejak. Pogodba bi
zakljuena. Gospodinu Bamblu je odmah izdano nareenje da Oliver Tvist i
njegove isprave imaju jo toga istoga dana da budu upueni starateljskom
sudiji radi odobrenja i potpisivanja ugovora.
Shodno toj odluci mali Oliver je na svoje krajnje zaprepaenje puten iz
zatvora i nareeno mu je da obue istu koulju. Tek to je izvrio tu veoma
neobiajenu gimnastiku radnju, kad mu gospodin Bambl donese, svojim
sopstvenim rukama, anak ovsene kae i praznino predovoljstvo od dve
uncije i etvrt hleba. Na taj velianstveni prizor Oliver poe veoma gorko da
plae, mislei, to nije bilo bez razloga, da su odbornici resili da ga zakolju u
neku korisnu svrhu, jer oni inae nikad ne bi preduzeli da ga kljukaju na taj
nain.
Nemoj da ti oi budu crvene, Olivere, nego se dobro najedi i budi
zahvalan ree gospodin Bambl znaajnim i vanim glasom. Postae
egrt, Olivere.
egrt, gospodine! ree dete, drui.
Da, Olivere, odgovori gospodin Bambl. Dobra i milostiva
gospoda koja se prema tebi ophode kao roditelji, Olivere, poto nema svojih
roditelja, hoe da te dadu na zanat i da te upute u ivot i da od tebe naine
oveka; i pored toga to to staje optinu tri funte i deset ilinga! tri funte i
deset ilinga, Olivere! sedamdeset ilinga sto etrdeset sikspensa!{1} I sve
to zbog jednog nevaljalog siroeta koje niko ne voli.
Dok je gospodin Bambl zastao da uzme daha, poto je velianstvenim
glasom odrao tu besedu, suze grunue niz lice jadnog deteta i ono gorko
zaplaka.
Hajde, ree gospodin Bambl neto manje razmetljivo, poto je
njegovom samoljublju laskalo kad je opazio utisak koji je proizvela njegova
reitost, hajde, Olivere! Obrii oi rukavom od kaputa i nemoj da ti suze
kaplju u ovsenu kau; sasvim je glupo to to ini, Olivere. Svakako da je i
bilo glupo poto je u kai ve bilo sasvim dovoljno vode.
Na putu za sud gospodin Bambl je upuivao Olivera da se sve to ima da
ini sastoji u tome da izgleda veoma srean, i da kae, kad ga gospodin bude
upitao, eli li da postane egrt, da mu se to, zaista, veoma dopada; Oliver obea
da e izvriti oba nareenja, utoliko pre to mu je gospodin Bambl blago
nagovestio da ne zna ta e se sve s njim dogoditi ako se ogrei o koje bilo od
toga dvoga. Kad su stigli u sud, zatvorili su ga sasvim samog u neku sobicu i
gospodin Bambl mu je naredio da tu ostane dok on ne doe po njega.
Deak je tu ostao itavo pola sata, dok mu je srce lupalo od straha. Po
isteku toga vremena gospodin Bambl promoli unutra glavu neukraenu
trorogim eirom i ree glasno:
A sad, dragi moj Olivere, poi gospodinu sudiji. Dok je to govorio,
gospodin Bambl se namrgodio i gledao pretei u Olivera dodavi tihim glasom:
Upamti ovo to sam ti kazao, ti mali nevaljale!
Na ta dva, u izvesnoj meri protivrena naina obraanja, prostoduni Oliver
je blenuo u lice gospodina Bambla; ali reeni gospodin je otklonio mogunost
stavljanja svake primedbe te vrste time to ga je odmah uveo u jednu susednu
odaju ija su vrata bila otvorena. Bila je to prostrana soba s velikim prozorom.
Za pisaim stolom su sedela dva stara gospodina napraenih glava; jedan od
njih je itao novine, dok je drugi kroz naoare od kornjaine kore piljio u neki
komadi pergamenta koji je leao pred njim. Gospodin Limkinz je stajao prema
stolu s jedne strane, a gospodin Gemfild ovla umivenog lica s druge strane,
dok su se dvojica ili trojica krupnih ljudi u posuvraenim izmama vrzmali po
sobi.
Stari gospodin u naoarima postepeno je zadremao nad onim komadiem
pergamenta, te je nastupio kratak tajac kad je gospodin Bambl priveo Olivera
stolu.
Ovo je taj deak, vae gospodstvo, ree gospodin Bambl.
Stari gospodin koji je itao novine podie glavu za trenutak i povue onoga
drugog starog gospodina za rukav, na to se pomenuti stari gospodin probudi.
Aha, je li to taj deak? upita stari gospodin.
Jeste, gospodine, odgovori gospodin Bambl. Pokloni se sudu,
dete moje.
Oliver prikupi hrabrost i pokloni se to je bolje umeo. Pitao se u udu,
oiju uperenih u napraene vlasulje sudija, da li se sve sudije raaju s tom
belom stvari na glavi i da li su zahvaljujui tome i postale sudije.
Dakle, ree stari gospodin nadam se da voli dimniarski poziv?
Luduje za njim, vae gospodstvo, odgovori Bambl i kriom utinu
Olivera kako bi mu nagovestio da se glavom ne ali da kae protivno.
I eli da bude dimniar, je li tako? pitao je stari gospodin.
Kad bismo ga sutra dali na koji bilo drugi zanat on bi u istom trenutku
pobegao, vae gospodstvo, odgovori Bambl.
A ovaj ovek koji treba da mu postane gospodar..., vi gospodine..., vi
ete s njim dobro da postupate i da ga hranite i da inite sve ostalo to je
potrebno, je li tako? upita stari gospodin.
Kad kaem da hou, to znai da hou odgovori gospodin Gemfild
zlovoljno.
Vi ste malo otri na jeziku, prijatelju, ali izgledate estit, iskren ovek
ree stari gospodin upravivi svoje naoare u pravcu oveka koji se borio za
Oliverovu nagradu i ije je odvratno lice bilo suta slika svireposti. Ali je
sudija bio poluslep i upola podetinjio, te se od njega nije moglo oekivati da
zapazi ono to bi ostali svet zapazio.
Mislim da jesam, gospodine, ree gospodin Gemfild gledajui
podmuklo ispod oka.
U to nimalo ne sumnjam, prijatelju, odgovori stari gospodin
privrujui naoare na nosu i traei pogledom mastionicu.
Bio je to sudbonosan trenutak koji je imao da odlui o Oliverovoj
budunosti. Da je mastionica bila tamo gde je stari gospodin mislio da je, on bi
umoio svoje pero u nju i odobrio ugovor, i Oliver bi bio hitno odveden. Ali
kako je sluaj hteo da mu mastionica bude pod samim nosom, posledica toga
je, razumljivo, bila to ju je traio po celom stolu i to je nije naao; i kako je
traei je sluajno pogledao pravo ispred sebe, pogled mu je pao na bledo i
preplaeno lice Olivera Tvista koji je, uprkos svim preteim znacima i tipanju
gospodina Bambla, posmatrao odvratno lice svog budueg gospodara s
izrazom u kome su se meali uas i strah, s izrazom isuvie reitim da bi
izmakao iz vida ak i jednom poluslepom sudiji.
Stari gospodin zastade, spusti pero i pree pogledom od Olivera do
gospodina Limkinza koji se usiljavao da veselo i ravnoduno umrkne
burmuta.
Dete moje ree stari gospodin nagnuvi se preko stola. Oliver zadrhta
na taj glas. To mu se moe oprostiti, jer su ove rei bile izgovorene blago, a
nepoznati zvuci plae oveka. On uzdrhta celim telom i brinu u pla.
Dete moje! ree stari gospodin bled si i zaplaen. ta ti je?
Odmaknite se malo od njega, sirotinjski staraoe, ree drugi sudija
ostavljajui novine na stranu i naginjui se napred s izrazom interesovanja.
Hajde, mali, reci nam ta ti je, ne boj se.
Oliver pade na kolena i sklopivi ruke preklinjao je da ga ponovo vrate u
samicu neka ga umore glau neka ga tuku neka ga ubiju ako hoe
samo da ga ne dadu ovome stranom oveku.
Zaista! ree gospodin Bambl podigavi ruke i oi k nebu to je
sveanije mogao. Zaista! Od svih lukavih i prepredenih siroia koje sam
video u svom ivotu, Olivere, ti si jedan od najbestidnijih.
 Jezik za zube, sirotinjski staraoe, ree drugi stari gospodin kad je
gospodin Bambl ispoljio svoj gnev tim sloenim pridevom.
Molim vae gospodstvo za oprotaj, ree gospodin Bambl ne verujui
svojim uima. Je li vae gospodstvo meni neto kazalo?
Jeste. Jezik za zube.
Gospodin Bambl osta zabezeknut. Jednom optinskom sirotinjskom
staraocu narediti da dri jezik za zubima! Pa to znai obrnuti svet naopako!
Stari gospodin u naoarima od kornjaine kore pogleda u svog druga; ovaj
znaajno klimnu glavom.
Uskraujemo odobrenje ovom ugovoru ree stari gospodin
odgurnuvi u stranu komad pergamenta dok je govorio.
Nadam se, promuca gospodin Limkinz nadam se da sud nee na
osnovu neproverenog iskaza jednog nerazumnog deteta stei uverenje da su
rukovodioci sirotinjskog doma nepravilno postupali.
Sud nije pozvan da se izjanjava o tom pitanju odgovori otro drugi
stari gospodin. Vratite ovo dete u sirotinjski dom i postupajte s njim lepo.
Njemu kanda to nedostaje.
Te iste veeri gospodin u belom prsniku je sasvim pouzdano i odluno
tvrdio ne samo da e Oliver biti obeen, nego i da e biti udaren na muke i
raereen. Gospodin Bambl je zagonetno i tajanstveno vrteo glavom i kazao
kako bi eleo da od Olivera ispadne neto dobro; na to je gospodin Gemfild
primetio kako bi eleo da Oliver bude poveren njemu, to izgleda da su bile
dve sasvim suprotne elje, iako su se on i optinski sirotinjski staralac slagali u
najveem broju pitanja.
Idueg jutra javnost je ponovo bila obavetena da se Oliver Tvist opet
ustupa uz naknadu, i da e pet funti biti plaeno svakom onom ko bude hteo
da ga uzme.
 GLAVA IV

Oliver, poto mu je ponueno drugo mesto, ulazi prvi put u javni ivot.

Kad u velikim porodicama za odraslog mladog oveka ne moe da se nae

povoljno mesto ni putem kupovine, ni naslea, niti zakupa, postoji veoma
rasprostranjen obiaj da se mladi alje na more. Optinski odbor, ugledajui
se na tako mudar i sposoban primer, odrao je savetovanje o mogunosti da se
Oliver Tvist ukrca na neki omanji trgovaki brod koji putuje u kakvo lepo
nezdravo pristanite, to se samo po sebi preporuivalo kao najbolje reenje
koje bi se moglo usvojiti u vezi s njim, jer je sva prilika da e ga kapetan broda
jednog dana posle ruka u veselom raspoloenju pretui ili da e mu prosuti
mozak gvozdenom ipkom, te idui da obe zabave te vrste predstavljaju, kao
to je optepoznato, omiljena razonoenja u kojima podjednako uivaju sva
gospoda koja pripadaju tom drutvenom redu. to je Odbor tu mogunost s
ovoga gledita due razmatrao, sve su mu mnogostranija izgledala preimustva
takvog jednog koraka; i doao je do zakljuka da je jedini nain da se Oliver
stvarno zbrine ako se bez odlaganja poalje na more.
Gospodin Bambl je hitno poslat da prikupi razna prethodna obavetenja ne
bi li pronaao nekog kapetana ili kakvo drugo lice kome je potreban ,,mali
bez ikoga svoga, i on se vraao u sirotinjski dom da svoje pretpostavljene
obavesti o ishodu poverenog mu zadatka, kad na vratima koga e da sretne ako
ne uvaenu linost gospodina Soberija, vlasnika pogrebnog zavoda.
Gospodin Soberi bio je visok, mrav, koat ovek, odeven u izlizano crno
odelo, sa zakrpljenim pamunim arapama iste boje i cipelama dostojnim njih.
Crte njegovog lica po prirodi nisu bile stvorene za smeh, ali on je uopte uzev
naginjao profesionalnoj aljivosti. Korak mu je bio gibak i lice mu je zrailo
nekom unutranjom veselou kad je priao gospodinu Bamblu i srdano mu
stegao ruku.
Uzeo sam meru onim dvema enama to su noas umrle, gospodine
Bambl, ree vlasnik pogrebnog zavoda.
Vi ete se obogatiti, gospodine Soberi, ree sirotinjski staralac
zabadajui palac i kaiprst u burmuticu koju mu je nudio vlasnik pogrebnog
zavoda, burmuticu koja je predstavljala jedan duhovito zamiljen mali uzorak
patentiranog mrtvakog kovega. Velim vam da ete se obogatiti, gospodine
Soberi, ponovi gospodin Bambl lupkajui prijateljski svojim tapom
vlasnika pogrebnog zavoda po ramenu.
Mislite? ree vlasnik pogrebnog zavoda, glasom koji je pola doputao
a pola osporavao tu mogunost. Cene koje je propisao Optinski odbor
veoma su male, gospodine Bambl.
Kao i kovezi odgovori optinski sirotinjski staralac razvukavi usne
u znak osmejka, upravo u onoj meri u kojoj to podnosi dostojanstvo jednog
visokog inovnika.
Gospodinu Soberiju je to veoma polaskalo kao to je, razume se, i
trebalo da bude i on se dugo i bez prestanka smejao. Imate pravo, imate
pravo, gospodine Bambl, ree on najzad to se ne moe porei otkako je
zaveden nov sistem ishrane, kovezi su neto ui i plii nego to su bili; ali
neto moramo i mi da zaradimo, gospodine Bambl. Dobro sueno drvo je
skupa roba, gospodine, a sve gvozdene drke dolaze iz Birmingema, kanalom.
Da, da, ree gospodin Bambl svaki posao ima svojih slabih strana.
Umerena zarada je, naravno, doputena.
Razume se, razume se, odgovori vlasnik pogrebnog zavoda i ako
ne zaradimo na svakom pojedinom poslu, ja, to, znate, na kraju krajeva ipak
nekako nadoknadim hi! hi! hi!
Sasvim je tako ree gospodin Bambl.
Mada moram rei nastavi vlasnik pogrebnog zavoda, vraajui se na
tok svojih misli koje je sirotinjski staralac bio prekinuo mada moram rei,
gospodine Bambl, da imam da se borim s jednom veoma velikom tekoom, a
ona je u tome to debeli ljudi najbre umiru. Ljudi koji su nekad bili imuniji i
godinama plaali sirotinjski prirez prvi popuste kad uu u dom; i dopustite da
vam kaem, r.ospodine Bambl, da nam tri ili etiri palca iznad prorauna
oduzima dobar deo zarade, osobito kad ovek ima porodicu koju mora da
izdrava, gospodine.
 Kako je gospodin Soberi to govorio s ozlojeenou oveka koji je
predmet iskoriavanja, i kako je gospodin Bambl osetio da bi to moglo
dovesti do rei koje bi vreale dostojanstvo optine, ovaj poslednji gospodin je
doao do zakljuka da bi bilo savesno promeniti razgovor. I kako su njegove
misli najvie bile zaokupljene Oliverom Tvistom, on je njega uzeo za predmet
razgovora.
Uzgred budi reeno prozbori gospodin Bambl, da li sluajno ne
znate nekoga kome bi bio potreban jedan deak, a? Jedan optinski pitomac
koji je u ovome trenutku teko breme, vodenini kamen, ako to mogu rei,
obeen optini o vrat? Povoljni uslovi, gospodine Soberi, povoljni uslovi!
Govorei to gospodin Bambl je podigao tap do oglasa iznad sebe i triput je
otro i odseno kucnuo njime po reima pet funti koji su na oglasu bile
tampane kosim slovima dinovske veliine.

Da, da! ree vlasnik pogrebnog zavoda uhvativi gospodina Bambla

za zlatom optoenu jaku njegovog slubenog kaputa o tome sam upravo
eleo s vama da govorim. Gle kako je to elegantno dugme, dragi moj
gospodine Bambl! Ranije mi to nikad nije palo u oi.
 Jeste, prilino lepo izgleda ree sirotinjski staralac sputajui
ponosito pogled na krupna bakarna dugmeta koja su krasila njegov kaput.
Motiv je isti kao i na optinskome grbu milostivi Samarianin koji isceljuje
bolesnog i ranjenog oveka. Optinski odbor mi ga je poklonio o Novoj
godini, gospodine Soberi. Prvi put sam ga obukao, seam se, prilikom izviaja
u vezi s onim propalim trgovcem koji je umro nou ispod tue kapije.
Znam ree vlasnik pogrebnog zavoda. Porota je unela u zapisnik:
,Umro od posledica hladnoe i gladi, je li tako?
Gospodin Bambl klimnu glavom odobravajui.
I uneli su poseban nalaz, mislim, ree vlasnik pogrebnog preduzea
dodavi nekoliko rei u tome smislu kao da je za to pozvani optinski
slubenik...
Ta ostavite! Kojeta! upade mu u re optinski sirotinjski staralac.
Kad bi Odbor obraao panju na sve budalatine koje predlau te neznalice
porotnici, on bi se lepo proveo.
Sasvim tano, ree vlasnik pogrebnog preduzea zaista bi se lepo
proveo.
Porotnici, ree gospodin Bambl steui vrsto svoj tap, to je uvek
inio kad bi se naljutio porotnici su nevaspitani ljudi, prostaci, bedni
gmizavci.
I jesu ree vlasnik pogrebnog preduzea.
To su praznoglavci i neznalice ree sirotinjski staralac odmahujui
rukom s nipodatavanjem.
Potpuno ste u pravu odobravao je vlasnik pogrebnog preduzea.
Ja ih prezirem ree sirotinjski staralac crvenei sve vie i vie.
I ja isto tako odgovori vlasnik pogrebnog preduzea.
I da mi je samo da te bandoglave porotnike podrim nedelju-dve u
domu ree sirotinjski staralac pravila i propis naeg Odbora brzo bi im
uterali pamet u glavu.
 Neka ih avo nosi dodade na to vlasnik pogrebnog preduzea.
Govorei to, osmehivao se odobravajui ne bi li ublaio sve ei gnev srditog
optinskog slubenika.
Gospodin Bambl skide svoj trorogi eir; izvue iz njega maramicu; obrisa
znoj koji mu je od ljutine izbio po elu; ponovo stavi trorogi eir na glavu i
okreui se vlasniku pogrebnog zavoda, ree smirenim glasom:
Dakle, ta emo s deakom?
Eh! odgovori vlasnik pogrebnog zavoda znate ta, gospodine
Bambl, ja plaam veliki sirotinjski prirez.
Hm! ree gospodin Bambl. Pa onda?
Onda odgovori vlasnik pogrebnog zavoda mislim kad ve toliko
plaam za njih da imam pravo da iz njih izvuem to vie mogu, gospodine
Bambl; i tako..., i tako ..., mislim da uzmem deaka.
Gospodin Bambl uhvati vlasnika pogrebnog zavoda pod ruku i uvede ga u
zgradu. Gospodin Soberi je ostao nasamo s Odborom pet minuta, i bilo je
utanaeno da e Oliver poi s njim te iste veeri radi probe izraz koji
znai, kad je u pitanju optinski pitomac, da e ga gospodar posle kraeg
ispitivanja, ako nae da iz deaka moe izvui dovoljno rada i da u njega ne
unosi suvie hrane, uzeti na dui niz godina i initi s njim to mu je volja.
Kad je mali Oliver to popodne doveden pred gospodu i kad mu je reeno
da jo iste veeri treba da ide jednom proizvoau mrtvakih sanduka u
svojstvu momka za sve i da e, ako se poali na svoje zaposlenje ili ako se ak
drzne da se ponovo vrati u dom, biti poslan na more da ga tamo udave ili da
mu razmrskaju glavu, to sve zavisi od okolnosti njega je sve to tako malo
uzbudilo da su oni jednoglasno izjavili kako je on okoreo mali nevaljalac te su
naredili gospodinu Bamblu da ga smesta vodi.
Elem, i pored toga to je sasvim prirodno da odbornici vie nego svi drugi
ljudi na svetu treba u najveoj meri da se zgraavaju i uasavaju i na najmanji
znak neosetljivosti od strane bilo koga, oni su se, u ovom posebnom sluaju,
prilino prevarili. Oliver u stvari nije bio premalo osetljiv ve je bio preterano
osetljiv, ali zahvaljujui zlostavljanju kome je bio izloen, bio je na najboljem
putu da za ceo ivot zapadne u stanje ivotinjske otupelosti i podmuklosti. Vest
o svome novom opredeljenju sasluao je u savrenom utanju; i poto je uzeo
u ruku svoj prtljag koji nije bilo osobito teko poneti, jer je sav stao u jedan
sveanj mrke hartije ne vei od pola stope u kvadratu i tri palca debljine
natukao je kapu na oi i poto se jo jednom uhvatio za rukav od kaputa
gospodina Bambla, poao je s tim velikodostojnikom na poprite novih patnji.
Neko vreme gospodin Bambl je vukao Olivera sobom ne zapaajui ga niti
mu ita govorei; jer, optinski staralac je nosio svoju glavu veoma visoko, kao
to linost tog poloaja uvek i treba da ini; i, kako je dan bio vetrovit, mali
Oliver bivao je sav prekriven skutovima gospodin-Bamblovog kaputa kada bi
se oni na vetru otvarali i otkrivali divan prizor pokazujui njegov posuvraeni
prsnik i sive somotske akire. Kada su se pribliili mestu svoga opredeljenja,
meutim, gospodin Bambl pomisli da bi bilo probitano da pogleda dole i vidi
je li deko spreman za smotru od strane njegovog novog gospodara; shodno
emu je i postupio uz izraz lica koji prilii jednom blagonaklonom zatitniku.
Olivere! ree gospodin Bambl.
Izvolilte, gospodine, odgovori Oliver slabim, uzdrhtalim glasom.
Skloni tu kapu s oiju i digni glavu, mladi gospodine.
I pored toga to je Oliver odmah uinio ono to se od njega trailo i
nadlanicom svoje slobodne ruke brzo prevukao preko oiju, ipak mu je ostala
jedna suza u njima kad je pogledao nagore u pravcu svoga voe. I dok je
gospodin Bambl strogo gledao u njega, ta suza mu je skliznula niz obraz. Za
njom je pola jo jedna, i jo jedna. Dete je uinilo snaan napor da ih zaustavi,
ali taj napor je ostao bez uspeha. Oslobodivi drugu svoju ruku od gospodina
Bambla, pokrio je lice obema rukama i zaplakao a suze su mu tekle izmeu
mravih prstiju.
Dabome! uzviknu gospodin Bambl zaustavivi se naglo i streljajui
svoga malog tienika pogledom punim zlobe. Dabome! Od svih
najnezahvalnijih i najpokvarenijih deaka koje sam video u svom ivotu,
Olivere, ti si naj...
Nisam, nisam, gospodine, zajeca Oliver prionuvi za ruku koja je
drala dobro poznati tap. Nisam, nisam, gospodine; biu dobar, verujte;
verujte mi, biu dobar, gospodine! Ja sam sasvim mali deak, gospodine; i
tako..., tako...
ta tako? upita gospodin Bambl zaueno.
Tako sam, gospodine! Bez ikoga svoga! plakalo je dete. Svi me
mrze. O, gospodine, nemojte, nemojte molim vas da se ljutite na mene!
Dete se lupalo u grudi i gledalo u lice svog pratioca dok su mu suze oajanja
lile niz obraze.
Gospodin Bambl je posmatrao nekoliko trenutaka s izvesnim uenjem
Oliverov jadni i bespomoni izgled, tri-etiri puta se hrapavo zakaljao; i, poto
je neto promrmljao u vezi ,,s tim prokletim kaljem, naredi Oliveru da obrie
oi i da se ponaa kao dobar deko. Zatim, poto ga je ponovo uhvatio za
ruku, utei je nastavio dalje s njim.
Vlasnik pogrebnog zavoda tek to je bio zatvorio kapiju na svojoj radnji i
upisivao je izvesne stavke u dnevnik pri svetlosti sumorne svee koja je sasvim
odgovarala okolini, kad gospodin Bambl ue unutra.
Aha! ree vlasnik pogrebnog zavoda diui oi s knjige i zaustavivi
se na polovini rei: Jeste li to vi, Bambl?
Niko drugi do ja, gospodine Soberi, odgovori optinski staralac.
Evo! Doveo sam deaka. Oliver se pokloni.
Aha, to je taj deko, je li? ree vlasnik pogrebnog zavoda podiui
sveu iznad svoje glave da bi bolje video Olivera. Gospoo Soberi, hoete
li biti ljubazni da doete ovamo na jedan trenutak, draga moja?
Gospoa Soberi se pomoli iz sobice iza radnje i pokaza da je mala, mrava,
speena ena, s licem kao u vetice.
Evo, draga moja, ree gospodin Soberi smerno ovo je taj deak iz
sirotinjskog doma o kome sam ti govorio. Oliver se ponovo pokloni.
Gospode! ree ena vlasnika pogrebnog zavoda kako je sitan.
Zaista, prilino je sitan odgovori gospodin Bambl gledajui u Olivera
kao da je on kriv to nije vei jeste sitan je. To se ne moe porei. Ali e
porasti, gospoo Soberi, porae.
 O, svakako da hoe, odgovori ena mrzovoljno od nae hrane i
naeg pia. Ne vidim ja nikakve vajde od optinske dece, ne ja bogme. Jer ona
uvek skuplje staju nego to vrede. Ali mukarci uvek misle da sve najbolje
znaju. Hajde! Gubi se niz stepenice, kosture jedan mali. Rekavi to ena
otvori jedna sporedna vrata i gurnu Olivera niz strme stepenice u nekakvu
kamenu odaju, zaguljivu i mranu, koja je predstavljala prednji deo podruma
za ugalj i bila zvana kuhinjom. Tamo je sedela jedna zaputena devojka u
cipelama iskrivljenih peta i u plavim veoma poderanim arapama od grube
vune.
Sluaj, arlota, ree gospoa Soberi koja je sila za Oliverom
podaj ovome deranu neto od onoga hladnog jela to je ostavljeno za Tripa.
On se odjutros nije vratio kui te moe da proe i bez toga. Rekla bih da mali
nije tako veliki probira je li tako, mali?
Oliver ije su oi blesnule pri pomenu hrane i koji je sav drhtao od elje da
se naklopi na jelo, odgovori da nije probira; i jedan tanjir raznih izmeanih
ostataka jela bi stavljen pred njega.
Voleo bih da je neki dobro uhranjen filozof ija se hrana i pie
pretvaraju u u u njemu, ija je krv led, ije je srce gvoe voleo bih da je
on video Olivera Tvista kako halapljivo grabi slatke zalogaje koje ni pas ne bi
hteo. Voleo bih da je bio svedok uasne halapljivosti s kojom je Oliver otkidao
zalogaje sa svom divljanou koju uliva glad. Postoji samo jedna stvar koju
bih vie voleo, a ta je da vidim toga filozofa kako sam jede takav obrok i s
takvim istim uivanjem.
Dakle, ree ena vlasnika pogrebnog zavoda kad je Oliver zavrio s
veerom, prizor koji je ona posmatrala s nemim uasom jer je on kod nje
izazvao kobne slutnje u vezi s njegovim buduim apetitom jesi li gotov?
Kad nadomak njemu nije bilo vie niega za jelo, Oliver odgovori
potvrdno.
Onda hajde sa mnom ree gospoa Soberi uzimajui neku aavu i
prljavu svetiljku i poavi uz stepenice tvoja postelja je ispod tezge. Mislim
da te nee biti strah to e spavati meu mrtvakim sanducima? Ali svejedno
je hoe li se bojati ili nee, jer nema drugog mesta na kome bi mogao spavati.
Hajde, neu valjda zbog tebe da stojim ovde cele noi!
Oliver vie nije oklevao nego pokorno poe za svojom novom
gospodaricom.
 GLAVA V

Oliver stie nova poznanstva prisustvujui prvi put jednom

pogrebu dobija nepovoljno miljenje o poslovima svoga gospodara.

Ostavljen sam u radnji vlasnika pogrebnog zavoda, Oliver spusti svetiljku

na jednu klupu i plaljivo se obazre oko sebe s oseanjem straha i groze, to e
mnogi ljudi i znatno stariji od njega nesumnjivo razumeti. Jedan nedovren
mrtvaki koveg na crnim nogarima, koji je stajao nasred radnje, izgledao je
tako jeziv i toliko je podseao na smrt da su ga hladni marci podilazili kad god
bi pogledao u pravcu tog stranog predmeta, i izbezumljen od uasa oekivao
je svakog asa da neka grozna avet polako pomoli svoju glavu iz njega. Du
zida je stajao prislonjen u pravilnom nizu, dugaak red brestovih dasaka istoga
oblika; u polutami one su liile na sablasti irokih plea koje dre ruke u
depovima od pantalona. Metalne ploice za okivanje kovega, brestove
iverke, ekseri sa sjajnim glavama i otpaci od crne tkanine leali su razbacani po
podu; a zid iza tezge bio je ukraen jednom veoma ivopisnom slikom koja je
predstavljala dvojicu slubenika pogrebnog preduzea kako zakopani do grla
dre poasnu strau pred prostranim ulazom nekog gospodskog doma, dok su
se iz daljine pribliavala pogrebna kola koja vuku etiri vranca. Radnja je bila
zatvorena i u njoj je bila zapara; i vazduh kao da je bio ispunjen mirisom
mrtvakih sanduka. Udubljenje ispod tezge u koje je baen duek ispunjen
vunenim otpacima i krpama liilo je na grob.
Nisu samo turobna oseanja pritiskivala Oliverovu duu. Bio je sam i na
neobinom mestu; a mi svi znamo kako se ponekad i najjai od nas oseaju
malodunim i oajnim u takvom poloaju. Deak je bio bez ikoga na svetu.
Nikakva svea rana zbog nedavnog rastanka nije titala njegovu duu; odsustvo
nikakvog dragog i voljenog lica nije alostilo njegovo srce. Ali srce mu je, pri
svem tom, bilo tuno i poeleo je, kad se uvukao u svoju uzanu postelju da mu
ona bude mrtvaki koveg i da ga odnesu na groblje da tamo tiho sniva svoj
veni san, dok mu se visoka trava blago leluja nad glavom i duboki zvuci
staroga zvona ga miluju u njegovom venom snu.
Olivera je ujutru probudio snaan udarac nogom u vrata od radnje, udarac
koji je dolazio spolja; i pre no to je stigao da navue odelo taj udarac se
ponovio, srdito i estoko, oko dvadeset i pet puta od prilike. Kad je poeo da
skida lanac, noge su odustale od daljeg lupanja i zauo se jedan glas. Je li ti,
hoe li da otvori vrata? vikao je glas koji je pripadao onim nogama to su
lupale u vrata.
Hou, odmah, gospodine, odgovori Oliver skidajui lanac i okreui
klju.
Da nisi ti taj novi egrt, je li? ree glas kroz kljuaonicu.
Jesam, gospodine, odgovori Oliver.
Koliko ima godina? upita glas.
Deset, gospodine, odgovori Oliver.
Onda u da ti namestim rebra im uem ree glas ekaj samo dok
ti doem, ti ro sirotinjska! i poto je dao to ljubazno obeanje, glas poe
da zvidue.
Oliver je isuvie esto bivao izlagan postupku ije znaenje veoma slikovito
izraava maloas navedeni glagol da bi gajio i najmanju sumnju hoe li
sopstvenik toga glasa, bez obzira ko je, na najasniji nain da iskupi svoje
obeanje. On povue rezu drhtavom rukom i otvori vrata.
Trenutak ili dva Oliver je gledao gore uz ulicu, i dole niz ulicu, i preko
ulice, verujui da je nepoznati koji mu se obratio kroz kljuaonicu odetao
nekoliko koraka da se zagreje; jer nije opazio nikoga sem jednog velikog deka
pitomca dobrotvornog drutva kako sedi na banku pred kuom i jede komad
hleba s maslacem, koji je sekao perorezom na krike veliine njegovih usta, i
onda ih s velikom vetinom ubacivao sebi u grlo.
Izvinite, gospodine, ree Oliver najzad videi da se nikakav drugi
posetilac ne pojavljuje jeste li vi kucali?
Ja sam lupao nogom odgovori pitomac dobrotvornog drutva.
Da niste eleli mrtvaki sanduk, gospodine? pitao je bezazleno
Oliver.
Ovo kao da je pitomca dobrotvornog drutva strahovito razjarilo; rekao je
da e mrtvaki sanduk uskoro biti potreban Oliveru ako on na taj nain bude
zbijao alu sa svojim pretpostavljenim.
ini mi se da jo ne zna ko sam ja, sirotinjo? nastavi pitomac
dobrotvornog drutva sputajui se s banka i sve se jae mrtei.
Ne, gospodine, odvrati Oliver.
Ja sam gospodin Noje Klejpol ree pitomac dobrotvornog drutva
a ti si moj potinjeni. Skidaj te kapke, lentino jedna prokleta! Rekavi to
gospodin Klejpol zadade Oliveru jedan udarac nogom i ue u radnju s izrazom
dostojanstva, to mu je znatno podizalo ugled. Veoma je teko jednom mladiu
velike glave, sitnih oiju, nezgrapnog stasa i nezahvalnog lica da izgleda
dostojanstven pod bilo kakvim okolnostima; ali to je osobito teko onda kad se
tim linim arima dodaju jo crven nos i ute akire.
Oliver je skinuo kapke i kad je pokuao da prvi od njih odnese u malo
dvorite pored kue u kome su kapci stajali preko dana, on se pod njegovim
teretom zateturao i razbio jedno okno; Noje, poto ga je ljubazno posmatrao i
teio uveravajui ga da e platiti svoje, udostojio ga je svoje pomoi. Ubrzo
zatim siao je i gospodin Soberi. Odmah za njim pojavila se i gospoa Soberi;
a Oliver, poto je platio svoje, ime se ispunilo Nojevo predskazivanje,
poao je s tim mladim dentlmenom niza stepenice po doruak.
Prii blie vatri, Noje, ree arlota. Sauvala sam za tebe komadi
slanine od gazdinog doruka. Olivere, zatvori ta vrata za gospodinom Nojem i
uzmi ono to sam ti stavila na poklopac od kutije za hleb. Evo ti aja; nosi ga
na onaj sanduk i tamo ga popij, i pouri se jer e te zvati da im pripazi na
radnju. uje li?
uje li, sirotinjo? ree Noje Klejpol.
Zaboga, Noje, ree arlota ta ti je! Zato ne ostavi dete na miru?
Da ga ostavim na miru! ree Noje. to se toga tie, svi ga
ostavljaju dovoljno na miru. Ni otac ni mati mu se ne meaju u njegove stvari.
Sva njegova rodbina ga puta da radi ta hoe. Zar nije tako, arlota? Hi! hi!
hi!
O, aljivino jedna! ree arlota i prte u smeh, u emu joj se
pridrui i Noje; posle toga su oboje podrugljivo i s prezrenjem gledali na
jadnoga Olivera Tvista, dok je on drui sedeo na sanduku u najhladnijem
uglu odaje i jeo ustajale komade hleba koji su naroito za njega bili ostavljeni.
Noje je bio pitomac dobrotvornog drutva a ne siroe iz sirotinjskog doma.
Nije bio nahoe jer je mogao da navede svoj rodoslov unazad sve do svojih
roditelja koji su iveli nedaleko odatle; mati mu je prala tue rublje a otac mu
je bio islueni vojnik koji se napijao i imao drvenu nogu i penziju od dva i po
penija i jo neto vie dnevno. Duanski momci iz susedstva oduvek su na
ulici izdevali Noju najpogrdnije nadimke kao to su ,,gladnica, golja i slino;
i Noje je to utke podnosio. Sad, meutim, kad mu je srea na put stavila jedno
siroe bez zatite na koje i najvei bednik moe s prezirom da ukae prstom, on
se na njemu dvostruko svetio. To prua izvrstan predmet za razmiljanje.
Pokazuje nam kako lepa stvar moe da bude ljudska priroda ponekad; i kako
su ravnomerno isto divne osobine razvijene kod najotmenije gospode kao i
kod najobinijeg pitomca dobrotvornog drutva.
Bilo je prolo ve tri nedelje ili mesec dana kako je Oliver iveo kod
vlasnika pogrebnog zavoda. Kapci su bili stavljeni i gospodin i gospoa Soberi
su veerali u sobici iza radnje, kad gospodin Soberi, poto je u svoju enu
nekoliko puta sa strahopotovanjem pogledao progovori: Draga moja...
Imao je nameru da jo neto kae ali gospoa Soberi je podigla oi s tako
udnim i neljubaznim izrazom na licu da je on smesta umuknuo.
Dakle, ree gospoa Soberi otro.
Nita, draga, nita, ree gospodin Soberi.
Uh, to si dosadan! ree gospoa Soberi.
Nemoj biti takva, draga moja, ree gospodin Soberi ponizno.
Mislio sam da nee da me saslua, draga. Hteo sam da kaem ...
Ah, zadri za sebe to to si hteo da mi kae presee ga gospoa
Soberi. Ja sam niko i nita; nemoj mene da pita za savet, molim te. Ja ne
elim da se upliem u tvoje tajne. Izgovorivi to gospoa Soberi prte u
razdragan smeh koji nije slutio ni na ta dobro.
Ali, draga moja, ree gospodin Soberi hteo bih da te pitam za
savet.
Ne, ne, nemoj mene da pita odgovori gospoa Soberi, pravei se
uvreenom trai savet od koga drugog, i ponovo prte u razdraen smeh
koji je gospodina Soberija silno uplaio. To je veoma dobro poznata i sigurno
proverena brana taktika koja vrlo esto dovodi do uspeha. Ona je jednim
mahom dovela gospodina Soberija u poloaj oveka koji preklinje, kao za
neku osobitu milost, da mu se dopusti da kae ono to je gospoa Soberi u
najvioj meri elela da sazna. Posle krae prepirke koja je potrajala manje od tri
etvrt sata, taj ustupak mu je najvelikodunije uinjen.
U pitanju je samo mali Tvist, draga, ree gospodin Soberi. Taj
deak, draga moja, izgleda vrlo dobro.
Nije ni udo, jer dobro jede, primeti ova gospoa.
Ima neki tuan izraz na licu, draga, nastavi gospodin Soberi to je
odlina stvar. Mogao bi da bude prvoklasan pratilac sprovoda, draga.
Gospoa Soberi podie glavu prilino zauena. Gospodin Soberi to opazi
i, ne ostavljajui vremena toj dobroj gospoi da uini neku primedbu, nastavi:
Ne mislim pravi pratilac sprovoda koji bi prisustvovao pogrebima
odraslih osoba, draga, nego samo dejim pogrebima. To bi bilo neto sasvim
novo imati pratioca sprovoda koji bi odgovarao uzrastu pokojnika, draga.
Veruj, to bi nainilo sjajan utisak.
Gospou Soberi, koja je imala veoma mnogo ukusa u pitanjima odavanja
poslednjih poasti, zadivila je novina te zamisli; ali, kako bi njeno dostojanstvo
bilo umanjeno ako bi to u takvim okolnostima i priznala, ona je samo zapitala,
veoma otro, zato se takva misao nije ranije javila duhu njenoga mua.
Gospodin Soberi je iz toga sasvim pravilno zakljuio da je njegov predlog
prihvaen; odmah je, dakle, odlueno da se Oliver to pre uputi u tajne poziva
i da e radi toga da prati svoga gospodara prvom prilikom kad njegove usluge
kome budu zatrebale.
Tu priliku nije trebalo dugo ekati. Idueg jutra, pola asa posle doruka, u
radnju je uao gospodin Bambl; i poto je prislonio svoj tap uz tezgu, izvukao
je iz depa veliku konu lisnicu, iz nje je izvadio komadi hartije i pruio ga
gospodinu Soberiju.
Aha! ree vlasnik pogrebnog zavoda preletevi hartiju veselim
pogledom porudbina za mrtvaki sanduk, je li?
Prvo za mrtvaki sanduk, a posle toga i za jedan optinski pogreb
odgovori gospodin Bambl vezujui remenom konu lisnicu koja je, kao i on
bila veoma glomazna.
Bejton ree vlasnik pogrebnog zavoda diui pogled sa hartije na
gospodina Bambla. Nikada dosad nisam uo za to ime.
Bambl zavrte glavom odgovarajui:
Tvrdoglav svet, gospodine Soberi; veoma tvrdoglav. I drzak isto tako,
rekao bih, gospodine moj.
E, drzak? uzviknu gospodin Soberi s podrugljivim osmehom. Pa
to je isuvie.
Oh, to je da se oveku smui odgovori sirotinjski staralac.
Neshvatljivo, gospodine Soberi!
Zaista je neshvatljivo potvrdi vlasnik pogrebnog zavoda.
uli smo za tu porodicu tek pretprole noi ree sirotinjski staralac
i ne bismo uopte ni znali za nju da se jedna ena koja stanuje u istoj kui
nije obratila Optinskom odboru i zamolila ga da poalje optinskog lekara da
obie neku enu kojoj je bilo vrlo ravo. Lekar je bio iziao na veeru: ali
njegov pomonik (koji je veoma sposoban mladi) smesta im je poslao neki
lek u boci od crnila za obuu.
Eto, to je hitna pomo ree vlasnik pogrebnog zavoda.
Dabome, to je hitna pomo! odgovori sirotinjski staralac. Ali ta je
bilo posle toga; kakvu su nezahvalnost pokazali ti buntovnici, gospodine? Evo
kakvu: mu poruuje da taj lek ne odgovara bolesti njegove ene i da ona nee
da ga uzme..., kae da nee da ga uzme, gospodine moj. Dobar, snaan,
sposoban lek, koji je s velikim uspehom primljen u sluaju dvojice irskih
radnika i jednog ugljara, samo nedelju dana ranije poslan im badava,
zajedno s bocom od crnila za obuu a on poruuje da ona nee da ga uzme,
gospodine moj!
Preivljavajui u svojoj dui sav uas ovakvog ponaanja gospodin Bambl
snano tresnu tapom po tezgi i pocrvene od gneva.
Zaista, ree vlasnik pogrebnog zavoda. Nikad ne bih ...
Nikad, gospodine! uzviknu sirotinjski staralac. Ne, to nikad niko
ne bi poverovao; ali, poto je ena umrla, moramo da je sahranimo; a ovo je
nalog; i ukoliko bre to bude uinjeno, utoliko bolje.
Rekavi to gospodin Bambl stavi prvo naopako svoj trorogi eir u groznici
uzbuenja koje je zahvatilo toga revnosnog optinskog slubenika i izlete iz
radnje.
Zna, bio je isuvie ljut, Olivere, te je zaboravio ak i da pita za tebe!
ree gospodin Soberi gledajui za optinskim staraocem kako grabi niz ulicu.
Znam, gospodine, odgovori Oliver, koji se za vreme toga razgovora
svojski starao da ostane van vidika i koji je drhtao od glave do pete i kad se
samo seti gospodin Bamblovog glasa. Nije, meutim, bilo potrebno da se plai
i da se krije od pogleda gospodina Bambla, jer je taj slubenik, na kojeg je
predskazanje gospodina u belom prsniku ostavilo veoma snaan utisak,
smatrao da je sad, kad je vlasnik pogrebnog zavoda uzeo Olivera na probu,
probitanije izbegavati taj predmet razgovora, sve dok gospodin Soberi ne
bude vrsto vezan ugovorom na sedam godina i dok tako ne bude stvarno
prola svaka opasnost da Oliver ponovo padne na teret Optine.
Dakle, ree gospodin Soberi uzimajui eir to taj posao budemo
pre svrili, bie utoliko bolje. Noje, pripazi na radnju. Olivere, uzmi kapu i
poi sa mnom. Oliver poslua i poe za svojim gospodarem po zvaninoj
dunosti.
Ili su neko vreme kroz najivlji i najnaseljeniji deo grada; a zatim, poto su
skrenuli u jednu uzanu ulicu, prljaviju i bedniju od svih kroz koje su dotle
proli, zastali su ne bi li ugledali kuu koju su traili. Zgrade s obe strane ulice
bile su visoke i velike, ali veoma stare, i u njima su stanovali ljudi iz
najsiromanijih drutvenih slojeva, to je i njihova zaputena spoljanjost ve
dovoljno jasno pokazivala, te nije bilo potrebno da to u isti mah potvruju
svojim prljavim izgledom i ono nekoliko ljudi i ena koji su se, ruku
prekrtenih na grudima i presamieni, s vremena na vreme unjali ulicom.
Veliki broj tih zgrada imao je duane u prizemlju, ali duani su bili zatvoreni i
upola razvaljeni; samo su gornji spratovi bili nastanjeni. Neke kue sklone
padu usled dotrajalosti, a da se ne bi sruile na ulicu bile su poduprte
ogromnim drvenim gredama uprtim u zidove i vrsto ukopanim u zemlju; ali
ak i te polusruene straare kao da su za svoja nona prebivalita izabrali neki
jadni beskunici, jer su mnoge od neotesanih dasaka koje su sluile, umesto
vrata i prozora bile pomerene sa svojih mesta da bi nainile otvor dovoljno
irok da kroz njega proe ljudsko telo. Voda u oluku bila je ustajala i
zagaena. I sami pacovi koji su ovde-onde leali raspadajui se bili su
oigledno uginuli od gladi.
Na otvorenim vratima pred kojima su se Oliver i njegov gospodar
zaustavili nije bilo ni zvekira niti runog zvona, te oprezno pipajui po
mranom stepenitu i upozorivi Olivera da se dri za njega i da se ne boji,
vlasnik pogrebnog zavoda se pope do prvog sprata. Spotaknuvi se o jedna
vrata na odmoritu, on zakuca na njih.
Otvorila ih je jedna devojica od trinaest-etrnaest godina. Vlasnik
pogrebnog zavoda im je pogledom preleteo sobu, odmah je znao da je to stan
u koji je bio upuen. Uao je unutra; Oliver je poao za njim.
U sobi nije bilo vatre; neki ovek je meutim po navici uao ispred prazne
pei. Jedna starica je isto tako bila privukla amlicu hladnome ognjitu i sedela
je pored njega. U drugom uglu bilo je nekoliko dece u ritama; a u jednom
omanjem udubljenju, prema vratima, lealo je na zemlji neto pokriveno starim
guberom. Oliver pretrnu kad ugleda taj prizor i nehotice se pribi blie uza
svoga gospodara; jer i pored toga to je to bilo pokriveno, deko je osetio da je
to le.
Lice u oveka bilo je mravo i veoma bledo; kosa i brada bile su mu
prosede; oi krvave. Stariino lice bilo je smeurano, dva preostala zuba su joj
se nadnosila nad donju usnu, a oi su joj bile usijane i prodirue. Oliver nije
smeo da pogleda ni u nju ni u oveka. Liili su mu na one pacove koje je video
napolju.
Da joj niko nije priao ree ovek nakostreivi se besno kad se
vlasnik pogrebnog zavoda pribliio udubljenju. Nazad! Prokletije jedne,
nazad, ako vam je ivot mio!
Ta manite se gluposti, dobri ovee, ree vlasnik pogrebnog zavoda,
koji je bio navikao da via ljudsku bedu u svim njenim oblicima. Kojeta!
Kaem vam, ree ovek steui pesnice i lupajui besno nogom o
pod kaem vam da ne dam da je zakopate u zemlju. Ona tamo nee nai
mira. Crvi e samo da je mue nee da je jedu, toliko je mrava.
Vlasnik pogrebnog zavoda nije nita odgovorio na to buncanje; samo je,
izvadivi traku za merenje iz depa, klekao za trenutak pored mrtvoga tela.
Oh! ree ovek briznuvi u pla i bacivi se na kolena elo nogu
pokojnice. Kleknite kleknite oko nje svi vi, i zapamtite moje rei! Kaem
vam, umrla je od gladi. Nisam znao koliko joj je ravo sve dok je groznica nije
uhvatila; i onda su joj kosti poele probijati kroz kou. Nije bilo ni vatre ni
svetlosti; umrla je u mraku u mraku! Nije mogla da vidi ak ni lica svoje
dece i mi smo je sluali kako na samrti ape njihova imena. Iao sam zbog nje
u pronju po ulicama; a oni su me uhapsili. Kad sam se vratio, bila je na
umoru; i srce se u meni skamenilo jer su je oni umorili glau. Kunem se
bogom kao svedokom! Glau su je umorili! Uhvatio se rukama za kosu i,
uz uasan krik, skotrljao se na pod ukoenih oiju dok mu je pena izbijala na
usta.
Prestravljena deca su gorko plakala; ali im starica koja je dotle bila tako
mirna kao da je potpuno gluva za sve to se oko nje dogaa, zapreti da ute.
Zatim, poto je odreila kravatu oveku koji je neprestano leao prostrt na
podu, ona se doteturala do vlasnika pogrebnog zavoda.
To mi je ki ree starica maui u pravcu lea; dok je to govorila
gledala je izgubljenim pogledom koji je na takvom mestu bio i sablasniji i od
same smrti. Gospode, Gospode! Kako je to udno to ja koja sam je rodila i
koja sam onda bila zrela ena, to sam jo iva i zdrava, a ona lei ovde tako
hladna i nepomina! Gospode, Gospode! Kad samo pomislim na to: ta to je
kao u nekoj prii kao u nekoj prii!
Dok je to jadno stvorenje mrmljalo i prigueno se kikotalo u svojoj jezivoj
veselosti, vlasnik pogrebnog zavoda se okrete da poe.
 Stanite, stanite! ree starica upinjui se da govori glasno. Hoe li
biti sahranjena sutra, ili prekosutra, ili veeras? Ja sam je pripremila za ukop; i
ja moram da je otpratim, znate. Poaljite mi jedan veliki ogrta i jako topao;
jer napolju je cia zima. Trebalo bi nam i kolaa i vina isto tako pre no to
poemo! Ali ne mora; poaljite nam malo hleba samo jedan hleb i neto
vode. Hoemo li dobiti malo hleba, prijatelju? upita udno hvatajui za
kaput vlasnika pogrebnog zavoda kad je on ponovo poao vratima.
Da, da, ree vlasnik pogrebnog zavoda razume se. Sve to budete
hteli! Oslobodio se stariinih ruku i, povukavi Olivera za sobom, pohitao
je napolje.
Sutradan (porodica je u meuvremenu dobila hleb od jednog kilograma i
komad sira, to je gospodin Bambl lino doneo) Oliver i njegov gospodar su se
vratili u to jadno obitovalite u koje je gospodin Bambl ve bio stigao u pratnji
etvorice ljudi iz sirotinjskog doma koji su imali da odigraju ulogu nosaa.
Neki stari crni ogrta bio je prebaen preko dronjaka u koje su bili odeveni
starica i ovek; i poto je prosti drveni sanduk zakovan, nosai su ga podigli na
rame i izneli na ulicu.
A sad morate da pustite korak to bre moete, stara! anu Soberi u
uho starici. Ve smo prilino zadocnili; i ne smemo dopustiti da svetenik
eka. Napred, momci to bre moete!
Dobivi to nareenje nosai ubrzae korak pod svojim lakim teretom, a
dvoje oaloenih je ilo za njima kako je znalo i umelo. Gospodin Bambl i
Soberi ili su na elu vrlo otrim korakom; a Oliver, ije noge nisu bile tako
dugake kao u njegovog gospodara, potrkavao je sa strane.
Meutim, nije postojala tako velika potreba za urbom kao to je to
gospodin Soberi pretpostavljao; jer kad su stigli do onog zabaenog mesta na
groblju gde su rasle koprive i gde je optina sahranjivala sirotinju, svetenik
jo nije bio stigao; a crkvenjak, koji je sedeo kraj vatre u crkvenoj kancelariji,
kao da je mislio da on verovatno nee ni doi pre jednoga sata. Tako nosai
spustie koveg na ivicu groba, a dvoje oaloenih je strpljivo ekalo stojei u
itkom blatu, dok je hladna kia sipala na njih. Odrpani deaci koje je ovaj
prizor privukao na groblje krili su se i igrali murke oko nadgrobnih
spomenika, ali su, da bi uneli raznovrsnosti u svoju zabavu, preskakali koveg
s jedne i s druge strane. Gospodin Soberi i gospodin Bambl, kao lini prijatelji
crkvenjakovi, sedeli su s njim kraj vatre i itali novine.
Najzad, posle ekanja koje je potrajalo neto due od jednog asa, gospodin
Bambl i gospodin Soberi, a i crkvenjak, mogli su se videti kako tre u pravcu
groba. Odmah za njima pojavio se i svetenik koji je uz put navlaio odedu.
Gospodin Bambl zatim lupi tapom jednoga ili dvojicu od deaka da bi tobo
sauvao red i dostojanstvo obreda; a uvaeni dentlmen, poto je oitao od
opela koliko je moglo da se zbije u etiri minuta, predade odedu crkvenjaku i
ponovo ode.
E sad, Bile! ree Soberi grobaru zaspi!
To nije bio nimalo teak posao jer je grob bio tako pun da je poslednji
koveg bio svega nekoliko lopata ispod povrine. Grobar baci na koveg
nekoliko lopata zemlje, utaba je ovla nogama, stavi lopatu na rame i ode
praen deacima koji su nezadovoljno i veoma glasno gunali to im je zabava
tako brzo uskraena.
Hajde, prijatelju dragi! ree Bambl tapui oveka po leima.
Hoe da zatvore groblje.
ovek koji se nikako nije bio pokrenuo otkako je zauzeo svoje mesto
pokraj groba prenu se, podie glavu, pogleda ukoeno u lice koje ga je
oslovilo, poe nekoliko koraka i srui se na zemlju obeznanjen. Suluda starica
bila je isuvie zauzeta alou zbog gubitka ogrtaa (koji joj je vlasnik
pogrebnog zavoda oduzeo) da bi obraala ikakvu panju na njega, te su ga
polili hladnom vodom, a kad se povratio i oni ga zdrava i itava izneli iz
groblja, zakljuali su grobljansku kapiju i svako je otiao na svoju stranu.
Dakle, Olivere upita Soberi dok su se vraali kui kako ti se
svia.
Prilino, hvala na pitanju, gospodine, odgovori Oliver veoma se
usteui. Ne svia mi se osobito, gospodine.
O, polako, vremenom e se navii, Olivere, ree Soberi. Nije to
nita kad se ovek jednom ve privikne, dete moje.
Oliver se pitao u sebi da li je gospodinu Soberiju bilo potrebno dugo
vremena da se na to privikne. Ali je smatrao da je bolje ako ne postavi to
pitanje; i vratio se u radnju razmiljajui o svemu onome to je video i uo.
 GLAVA VI

Oliver, izazvan Nojevim zlostavljanjem, prelazi u napad i dovodi Noja u

prilinu zabunu.

Poto je probni mesec istekao, Oliver je zvanino postao egrt. Upravo u to

vreme vladala je divlja rednja. Trgovakim jezikom reeno, postojala je velika
tranja za mrtvakim sanducima, i, u roku od nekoliko nedelja, Oliver je
stekao mnogo iskustva. Uspeh otroumnog pronalaska gospodina Soberija
premaio je i njegove najvee nade. Ni najstariji stanovnici nisu zapamtili da su
boginje nekad tako besnele ili da su deca toliko umirala od njih; i bio je veliki
broj tih tunih sprovoda na elu kojih je stupao mali Oliver sa crnom trakom
na eiru koja mu je dosezala do kolena, na neopisivo divljenje i ganutost svih
matera u gradu. Kako je Oliver pratio svog gospodara i prilikom njegovih
poduhvata u vezi sa sahranama odraslih, a da bi stekao ono smireno dranje i
prisebnost koji su neophodni jednom pratiocu sprovoda, imao je veoma esto
da posmatra ono divno mirenje sa sudbinom i duevnu snagu s kojima su
pojedini hrabri i otporni ljudi snosili svoja iskuenja i gubitke.
Kad bi, na primer, Soberi dobio porudbinu za sahranu neke bogate i stare
gospoe ili gospodina, okruenih velikim brojem sinovaca, sinovica i neaka,
koji su bili neuteni za vreme poslednje bolesti, i koji svoj bol nisu bili u stanju
da sakriju ak ni pred najirom javnou, ti roaci bi, kad ostanu nasamo, bili
sreni kako samo moe biti savreno veseli i zadovoljni i razgovarali bi
jedni s drugima s toliko poleta i radosti kao da se nita nije dogodilo to bi im
kvarilo raspoloenje. I muevi su, isto tako, podnosili gubitak svojih ena s
herojskom mirnoom. ene, sa svoje strane, oblaile su crninu za muevima
kao da su se, tako ucveljene i u alobnom ruhu, reile da ga uine to je
mogue dopadljivijim i privlanijim. Moglo se zapaziti, isto tako, da su
gospoe i gospoda koji su se za vreme pogreba obeznanjivali od bola dolazili k
sebi skoro im stignu kui i potpuno se smirivali pre no to bi se popio aj.
Sve je to bilo veoma zanimljivo i pouno gledati; i Oliver je te prizore
posmatrao s velikim divljenjem.
Iako sam ivotopisac Olivera Tvista, ne bih se poduhvatio da ustvrdim ni s
malo pouzdanja da je on po primeru tih dobrih ljudi stekao sklonost da se miri
sa sudbinom; mogu, ipak, sa sigurnou da izjavim da je on mesecima strpljivo
podnosio gospodarstvo i zulum Noja Klejpola koji ga je zlostavljao daleko vie
nego ranije, sad kad se u njemu probudila zavist to je novajlija unapreen i
dobio crnu palicu i eir s trakom, dok je on, iako po svemu stariji, i dalje
ostao u okrugloj egrtskoj kapi i konim akirama. arlota je s njim ravo
postupala jer je to i Noje inio; a i gospoa Soberi bila mu je odluan
neprijatelj, poto se gospodin Soberi prema njemu prijateljski ophodio; tako se
Oliver izmeu njih troje, s jedne strane, i odvratnosti koju su mu ulivali
pogrebi, s druge strane, oseao kao izmeu dve vatre.
A sad stiem do jednog veoma vanog razdoblja u Oliverovom ivotu; jer
treba da opiem izvestan dogaaj, moda neznatan i beznaajan na prvi pogled,
ali koji je bio od najveeg uticaja na sav njegov budui ivot.
Jednog dana, Oliver i Noje su kao i obino sili u kuhinju na ruak da se
oslade komadom ovetine funtom i po najloijeg ovjeg mesa i, kako je
arlota neto bila pozvana gore, ogladneli i zlobni Noje Klejpol je naao da e
tih nekoliko trenutaka najbolje da iskoristi ako ih posveti kinjenju i muenju
maloga Olivera Tvista.
Naumivi da tu bezazlenu zabavu i ostvari, Noje podie noge na stolnjak; i
povue Olivera za kosu; i cimnu ga za ui; i dade izraz svome miljenju da je
Oliver gmizavac, a zatim nagovesti svoju nameru da e doi da posmatra
njegovo veanje u bilo koje vreme i doba da se odigra taj eljeni dogaaj; i
inio mu je i svakojake druge sitne pakosti kakve je u stanju da ini samo
jedan zlobni i jetki pitomac dobrotvornog drutva kao to je on. Meutim, s
obzirom na to to zlostavljanja nisu postigla eljeno ejstvo, to jest da rasplau
Olivera, Noje pokua da bude jo duhovitiji; i pokuavajui to, uradio je ono
to i dan-danas ponekad ine mnoge sitne duice koje uivaju daleko vei
ugled od Noja, kad hoe da se prave duhovite: preao je na line uvrede.
Sirotinjo, ree Noje kako ti je majka?
Umrla je odgovori Oliver ostavi je na miru!
Oliveru jurnu krv u obraze dok je to govorio; disao je ubrzano; usta i
nozdrve su mu udno podrhtavali, to je gospodin Klejpol protumaio kao
neposredne predznake estokoga plaa. Pod tim utiskom on ponovi napad.
Od ega je umrla, sirotinjo? upita Noje.
Srce joj je prepuklo, kazala mi je jedna od naih starih bolniarki
odgovori Oliver, vie kao da govori samom sebi nego da odgovara Noju.
Mislim da znam kako je umreti od toga!
Klinjo-minjo, mnogo lae, sirotinjo, ree Noje, dok se jedna suza
skotrlja Oliveru niz obraz. Zato bali sad?
Ne zbog tebe odgovori Oliver obrisavi brzo suzu. Nemoj misliti
da zbog tebe plaem.
Je 1 ne zbog mene, a! rugao se Noje.
Ne, ne zbog tebe odgovori Oliver otro. Dosta, prestani. Da je vie
nisi pomenuo; nemoj glavom da se ali!
Da se ne alim glavom! uzviknu Noje. Lepo! Da se ne alim
glavom! Nemoj biti bezobrazan, sirotinjo. I to zbog tvoje majke! Krasna mi je
ptiica bila. O Gospode! I Noje pritom zabaci glavu s izrazom vanosti i
zgri svoj mali crveni nos koliko su mu to god miii na licu doputali.
Zna, sirotinjo, nastavi Noje, ohrabren Oliverovim utanjem, i
govorei podrugljivim glasom punim izvetaenog saaljenja to je
najuvredljivije od svih naina govora. Zna, sirotinjo, tu vie nema pomoi; i ti
tu naravno onda nisi mogao nita; i meni je to veoma ao; i mi te svi, razume
se, veoma alimo. Ali treba da zna, sirotinjo, da je tvoja majka bila prava
ulina ena.
ta si kazao? tre se Oliver kao da ga je neko opekao.
Prava ulina ena, sirotinjo, odgovori Noje hladno. I kad je ve
takva bila, sirotinjo, onda je mnogo bolje to je umrla, jer bi inae leala robiju
u Brajdvelu, ili bi bila prognana, ili obeena; to je najverovatnije od svega, zar
ne?
Sav crven od besa Oliver skoi, preturi stolicu i sto, zgrabi Noja za guu,
poe da ga drmusa u nastupu gneva, dok mu zubi u glavi nisu zacvokotali; i
prikupivi svu svoju snagu, jednim jedinim udarcem ga obori na pod.
 Jedan trenutak ranije ovaj deko je izgledao mirno, nesmelo, ropsko
stvorenje kakvim ga je nainilo grubo postupanje kome je bio izloen. Ali
njegov duh se najzad probudio iz umalosti, svirepa uvreda naneta uspomeni
njegove pokojne majke raspalila mu je krv. Grudi su mu se nadimale, ispravio
se i podigao glavu; iz oiju mu je sevala vatra; njegova linost se iz osnova
menjala dok je prezrivo gledao svoga podlog muitelja koji se sad uvijao pred
njegovim nogama; i prezirao ga sa snagom kakvu nikad ranije nije osetio.
Hoe da me ubije! drao se Noje. arlota! Gospoo! Ovaj novi
egrt hoe da me ubije! U pomo! U pomo! Oliver je poludeo! arlota!
Na Nojevo zapomaganje arlota odgovori jednim otrim, a gospoa Soberi
jo otrijim vriskom; prva od njih jurnu u kuhinju na sporedna vrata, a druga
zastade na stepenicama dok se nije sasvim uverila da svoj ivot nee izloiti
opasnosti ako nastavi i dalje da silazi.

O, ti gade jedan mali! vrisnu arlota zgrabivi Olivera svom snagom,

koja je bila otprilike ravna snazi umereno jakog oveka kad je osobito oran za
tuu. Ah, ti, mali ne-zahvalnie, u-bico, kr-vo-lo-e! I na kraju svakog
sloga arlota je svom snagom udarala Olivera, pratei svaki udarac s po
jednim vriskom, drutva radi.
arlotina pesnica ni u kom sluaju nije bila laka; ali, u strahu da ona nee
biti dovoljno snana da umiri Oliverovu jarost, gospoa Soberi se sjuri u
kuhinju, te jednom rukom dohvati i ona Olivera dok ga je drugom grebla po
licu. U tome povoljnom trenutku bitke Noje se podie sa zemlje i poe da ga
udara s lea.
To je bila isuvie naporna veba da bi dugo trajala.
Kad su svi utali vie nisu imali snage da ga upaju i tuku, odvukli su
Olivera, koji se otimao i vikao, ali nije bio nimalo uplaen, u odeljenje
podruma gde je stajalo smee, i tu ga zakljuali. Poto je to uinjeno, gospoa
Soberi se srui na stolicu i brinu u pla.
Gospoe boe, ona umire! pisnu arlota. au vode, Noje, dragi.
Pouri!
Oh, arlota! ree gospoa Soberi jedva govorei usled nedostatka
daha i suvika hladne vode kojom ju je Noje polio po glavi i ramenima. Oh,
arlota, kakva srea to nas nije sve pobio na spavanju!
Ah, zaista je srea, gospoo glasio je odgovor. Nadam se samo da
e se gazda sad opametiti i da vie nee da dri u kui te dumane kojima je jo
od kolevke pisano da budu ubice i razbojnici. Jadni Noje. Zamalo to ga nisam
zatekla mrtvog kad sam ula.
Siromah deko! ree gospoa gledajui saaljivo na pitomca
dobrotvornog drutva.
Noje, ije je najvie dugme od prsnika bilo negde u visini Oliverovog
temena, trljao je oi unutranjom stranom pesnica, dok su se te utehe izlivale
na njega i putao po koju lanu suzu i mrkao.
ta da radimo! uzviknu gospoa Soberi. Moj mu je iziao i u
kui nema nijednog oveka, a on e nogom da provali vrata pre no to proe
deset minuta. Oliverovi snani udarci o reeni komad drveta inili su tu
mogunost veoma verovatnom.
 Boe moj, boe moj! Prosto ne znam ta da radimo, gospoo, ree
arlota sem da poaljemo po policiju.
Ili po vojsku predloi gospodin Klejpol.
Ne, ne, ree gospoa Soberi, setivi se Oliverovog starog prijatelja.
Otri do gospodina Bambla, Noje, i reci mu da odmah doe ovamo i neka
ni trenutka ne gubi; ostavi sad kapu! Pouri! Moe da pritisne no na
pomodrelo oko dok bude trao. Od toga e ti spasti otok.
Noje nita ne odgovori nego se stuti to je bre mogao; a svet koji je
prolazio ulicom bio je veoma zauen gledajui nekog pitomca dobrotvornog
drutva kako juri kroz ulice kao vihor, gologlav i pritiskujui perorez na oko.
 GLAVA VII

Oliver i dalje ostaje uporan.

Noje Klejpol je jurio kroz ulice koliko su ga noge nosile i zastao je da

odahne tek kad je stigao pred kapiju sirotinjskog doma. Poto se tu odmorio
minut-dva da pribere snagu za jecanje i da svojoj pojavi prui ubedljiv izraz
bola i straha, snano je zalupao na vratanca; i starome siromahu koji mu je
otvorio pokazao je tako alostivo lice da je ak i ovaj ovek, koji je i u svoja
najbolja vremena viao oko sebe samo unesreene ljude, uzmakao od
iznenaenja.
Boe moj, ta li je tome deku! ree stari siromah.
Gospodine Bambl! Gospodine Bambl! vikao je Noje, veoma uspeno
izigravajui preplaeno stvorenje, i tako snanim i uzbuenim glasom da taj
glas ne samo to je dopro do uiju gospodina Bambla, koji se sluajno desio tu
u blizini, nego ga je u tolikoj meri uzbudio da je poleteo u dvorite ak i bez
svoga trorogog eira to je veoma zanimljiva i znaajna okolnost, poto
pokazuje da je ak i jedan optinski sirotinjski staralac, pod uticajem
iznenadnog i monog podstreka, u stanju da trenutno izgubi prisustvo duha i
da zaboravi na svoje lino dostojanstvo.
Oh, gospodine Bambl, gospodine Bambl! ree Noje Oliver,
gospodine ... Oliver je ...
ta? ta? prekide ga gospodin Bambl, dok su mu hladne oi blesnule
zadovoljstvom. Da nije pobegao? Da nije pobegao, a Noje?
Ne, gospodine, ne. Nije pobegao, gospodine, nego je pobesneo
odgovori Noje. Pokuao je da me ubije, gospodine; a zatim je pokuao da
ubije i arlotu; a onda i gazdaricu. Oh, to strano boli! Ne znate kakve su to
grdne muke, gospodine! I Noje se prenemagao i previjao na sve mogue
naine kao jegulja, stavljajui time do znanja gospodinu Bamblu da je usled
besomunog i krvolonog napada Olivera Tvista pretrpeo teke unutranje
povrede i da mu one u tome trenutku priinjavaju najuasnije bolove.
Kad je Noje video da je njegova pria potpuno oamutila gospodina
Bambla, preduzeo je dopunske mere da taj utisak jo vie pojaa, te je poeo
jo deset puta glasnije nego dotle da se prenemae zbog svojih ljutih rana; a
kad je opazio jednog gospodina u belom prsniku kako prelazi preko dvorita,
stao je da narie glasnije nego ikad, smatrajui sasvim pravilno da e biti
veoma probitano ako privue panju i pobudi gnev reenog gospodina.
Panja pomenutog dentlmena bila je vrlo brzo privuena; jer nije
koraknuo ni tri koraka kad se ljutito okrenuo i upitao zato to tene toliko
urlie i zato ga gospodin Bambl ne poasti neim zbog ega e znati zato
urlie.
Jadni deko je pitomac dobrotvornog drutva, gospodine, odgovori
gospodin Bambl i umalo to nije poginuo... samo to nije poginuo,
gospodine, od ruke maloga Tvista.
Tako mi Jupitera! uzviknu gospodin u belome prsniku, zastavi
naglo. Znao sam ja to! Imao sam neko udno predoseanje jo od prvoga
trenutka da e taj drski mali divljak zavriti na vealima!
Isto je tako, gospodine, pokuao da ubije i sluavku ree gospodin
Bambl, bled kao krpa.
I svoju gazdaricu ubaci gospodin Klejpol.
I svoga gazdu, isto tako, ini mi se da si kazao, Noje? dodade
gospodin Bambl.
Ne! On nije kod kue, inae bi i njega ubio odgovori Noje. Rekao
je da i njega hoe da ubije.
Aha! Rekao je da i njega hoe da ubije, je li tako, mladiu? upita
gospodin u belome prsniku.
Jeste, gospodine, odgovori Noje. I molim, gospodine, gazdarica je
molila ako gospodin Bambl moe da nae vremena da doe tamo to pre i da
ga izdeveta poto gazda nije kod kue.
Svakako, mladiu, svakako, ree gospodin u belom prsniku smeei
se blagonaklono i tapui Noja po glavi koja je bila oko tri palca iznad njegove.
Ti si dobar deko vrlo dobar deko. Evo ti jedan peni, nek ti se nae.
Bambl, skoite odmah do Soberijevih i ponesite tap i uinite sve to moete. I
nemojte ga tedeti, Bambl.
Ne brinite, gospodine, odgovori optinski sirotinjski staralac,
udeavajui uvoenu ibu koja je bila obavijena oko njegovog tapa i sluila
bievanju koje se vrilo u ime optine.
Recite i Soberiju da ga ne tedi. Oni s njim nee nikad nita postii bez
batina i amara ree gospodin u belome prsniku.
Budite bez brige, gospodine, odgovori sirotinjski staralac. I poto su
trorogi eir i tap u tome trenutku bili nameteni na zadovoljstvo njihovoga
vlasnika, gospodin Bambl i Noje Klejpol krenue brzinom u pravcu pogrebnog
zavoda.
Tamo se stanje stvari nije bilo ni ukoliko poboljalo. Soberi se jo nije bio
vratio, a Oliver je i dalje, s nesmanjenom snagom udarao nogama u
podrumska vrata. Izvetaj o njegovom besu, kako su ga podnele gospoa
Soberi i arlota, bio je tako straan da je gospodin Bambl smatrao za pametno
da povede pregovore pre nego to otvori vrata. S tom namerom on u znak
uvoda lupi nogom spolja u vrata; a zatim priljubivi usta na kljuaonicu,
progovori dubokim i sveanim glasom:
Olivere!
Hajde, otvarajte ta vrata! odgovori Oliver iznutra.
Poznaje li ti ovaj glas, Olivere? upita gospodin Bambl.
Poznajem, odgovori Oliver.
Zar ga se ne boji, mladiu? upita gospodin Bambl.
Ne! odgovori neustraivo Oliver.
Odgovor tako razliit od onoga koji je oekivao da izvue, i koji je navikao
da dobije, nije malo zaprepastio gospodina Bambla. Odmakao se od
kljuaonice, ispravio se u svoj svojoj veliini i, u nemom uenju, redom je
preao pogledom preko sve tri linosti koje su prisustvovale tome prizoru.
Oh, znate, gospodine Bambl, on mora biti da je poludeo ree
gospoa Soberi. Nijedan deko koji ima iole razuma ne bi se usudio da s
vama tako razgovara.
 Nije to ludilo, gospoo, odgovori gospodin Bambl posle nekoliko
trenutaka dubokog razmiljanja. To je hrana.
ta? uzviknu gospoa Soberi.
Hrana, gospoo, hrana odgovori Bambl strogim glasom. Vi ste ga
preterano hranili, gospoo. Probudili ste u njemu ponos i dostojanstvo,
gospoo, koji ne prilie osobi njegovog drutvenog poloaja, kao to e vam
to rei i sami odbornici, gospoo Soberi, koji poznaju ivot. ta e sirotinji
ponos i dostojanstvo? Njima je sasvim dovoljno ako ih pustimo da ive. Da ste
to derite drali na ovsenoj kai, gospoo, do ovoga nikad ne bi dolo.
Oh, boe, boe moj! uzviknu gospoa Soberi diui tronuto oi put
kuhinjske tavanice eto ta znai biti velikoduan!
Velikounost gospoe Soberi prema Oliveru sastojala se u tome to mu je
u izobilju davala sve ostatke i otpatke od jela koje niko vie nije hteo; i tako je
bilo veoma mnogo skromnosti i samopregora u njenom dobrovoljnom
potinjavanju tekoj optubi gospodina Bambla; u odnosu na koju je, moramo
rei istini za ljubav, bila potpuno nevina: milju, reju i delom.
Ah! ree gospodin Bambl kad je ta gospoa ponovo spustila oi
zemlji jedino to se sad moe uiniti, ukoliko bar ja znam, to je ostaviti ga
dan-dva u podrumu dok malo ne izglani; a onda ga pustiti i drati ga na
ovsenoj kai za sve vreme egrtovanja. On potie iz opasne porodice.
Goropadne prirode, gospoo Soberi! I bolniarka i lekar tvrde da mu je mati
stigla ovamo uprkos tekoama i mukama od kojih bi svaka druga ena
odavno ispustila duu.
Kad je gospodin Bambl doao do toga mesta sa svojom besedom, Oliver,
razaznavi dovoljno jasno da je ponovo pomenuto ime njegove majke, ponovo
poe da udara nogama tako besno da je svaki drugi zvuk zagluio. U tom
trenutku naie i Soberi. Poto mu je isprian Oliverov napad, s onakvim
preterivanjem koje su gospoe smatrale najpogodnijim da izazovu njegov
gnev, on za tren oka otkljua vrata od podruma i izvue napolje svoga
buntovnika egrta zgrabivi ga za vrat. Oliverovo odelo bilo je sve iscepano od
batina koje je dobio; lice mu je bilo puno modrica i izgrebano, a kosa
razbaruena po elu. Ljutina ga, meutim, jo nije bila prola; i kad je izvaen
iz svoje tamnice, streljao je oima Noja i nije bio nimalo zaplaen.
A, tako ti zna, je li? ree Soberi i udari Olivera akom po licu.
Vreao mi je majku odgovori Oliver.
Pa ta ako i jeste, ti gade jedan mali i nezahvalni? ree gospoa
Soberi. Ona je to zasluila, i jo gore.
Nije ree Oliver.
Jeste, ree gospoa Soberi.
To je la! ree Oliver.
Gospoa Soberi brinu u pla i prosu bujicu suza.
Ta bujica suza nije gospodinu Soberiju ostavljala vie nikakvu mogunost
izbora. Da je ma i jedan trenutak oklevao da najstroe kazni Olivera svakome
iole iskusnom itaocu bi moralo biti jasno kao dan da bi on, u skladu sa svim
ustanovljenim pravilima po kojima se upravljaju brane prepirke, onda bio
neovek, nikakav mu, bednik, stvorenje bez iega ljudskog u sebi, i da bi
zasluivao jo svakojake druge nazive kojih ima isuvie mnogo da bi se dali
nabrojati u okviru ove glave. Da budemo pravini prema njemu, moramo mu
priznati da je bio, u granicama svojih moi a one nisu bile osobito velike
prijateljski raspoloen prema deaku; moda zato to je u tome nalazio svoju
korist; a moda i zato to ga je njegova ena mrzela. U svakom sluaju protiv
bujice suza nije mogao nita, te ga je odmah tako izudarao da je to zadovoljilo
ak i samu gospou Soberi i uinilo skoro izlinom naknadnu upotrebu
optinskog tapa od strane gospodina Bambla. Za ostatak dana Oliver je
zatvoren u zadnju kuhinju u drutvu s esmom i komadom suvog hleba; a
uvee gospoa Soberi, poto je pred vratima uinila razne opaske koje ni u
kome sluaju nisu bile laskave po uspomenu njegove majke, zaviri u odaju i
naredi mu, usred podsmeha i peckanja od strane Noja i arlote, da ode gore i
legne u svoju alosnu postelju.
Tek kad je ostao sam okruen mirom i tiinom sumorne radionice
pogrebnog zavoda Oliver je dao izliva oseanjima za koja se moe pretpostaviti
da su nastala u dui jednog deteta posle svega onoga to je pretrpelo u toku
toga dana. Snosio je njihove uvrede s prezrenjem u oima; podnosio je njihove
udarce i da nije ni glasa pustio, jer je osetio kako mu se u grudima budi ponos
koji mu ne doputa da zaplae makar ga i iva pekli. Ali sad, kad nije bilo
nikoga da ga vidi ili uje, pao je na kolena; i pokrivi lice rukama prolio je suze
suze koje je bog poslao za utehu ljudima kakve je malo tako mladih bia
ikad prolilo pred njegovim licem!
Oliver je dugo vremena ostao nepomino u tome poloaju. Svea je bila
skoro dogorela kad se podigao s poda. Poto se oprezno obazreo oko sebe i
paljivo oslunuo, polako je skinuo rezu s vrata i pogledao napolje.
Bila je hladna, mrana no. Detinjim oima su zvezde izgledale dalje od
zemlje nego to je to ikad ranije zapazio; vetra nije bilo, a tamne senke koje je
drvee irilo po zemlji podseale su zbog te tiine i nepokretnosti na groblje i
na smrt. Neujno je ponovo zatvorio vrata. Poto je pri poslednjim zracima
svea zavezao u maramu ono malo rublja to je imao, seo je na klupu da
saeka jutro.
Kad su prvi zraci svetlosti prodrli kroz pukotine na kapcima, Oliver je
ustao i ponovo otvorio vrata. Bojaljivo je pogledao unaokolo jedan
trenutak je oklevao zatvorio je vrata za sobom i naao se na ulici.
Pogledao je levo, pogledao je desno, ne znajui na koju stranu da bei.
Setio se da je video teretna kola kako izlaze iz grada muno se penjui uz breg.
Krenuo je istim putem; i doavi do jedne staze koja je vodila preko polja, i za
koju je znao da malo dalje izbija na drum, udario je njome i brzim korakom
nastavio put.
Oliver se vrlo dobro seao da je istom tom stazom kaskao pored gospodina
Bambla kad ga je on prvi put doveo sa imanja u sirotinjski dom. Put kojim je
trebalo da poe vodio je pravo pored poznate mu kue. Srce je poelo bre da
mu kuca kad se toga setio; i ve je upola odluio da se vrati. Bio je meutim
prevalio dobar deo puta i izgubio bi mnogo vremena ako bi se vraao. Sem
toga, bilo je tako rano da je postojalo vrlo malo bojazni da e ga neko videti, te
je nastavio put.
Stigao je do kue na imanju. Nije bilo nimalo verovatno da su njeni
stanovnici ve ustali u to rano doba. Oliver zastade i zaviri u vrt. Neko dete je
plevilo malu aleju; kad je on zastao, ono podie svoje bledo lice i Oliver
poznae u njemu jednog od svojih ranijih drugova. Oliver se obradovao to ga
je video pre svoga odlaska u svet, jer i pored toga to je bio mlai od njega,
bio mu je prijatelj i drug u igri. Mnogo i mnogo puta zajedno su bivali tueni,
osuivani na gladovanje i zatvarani.
Pst Dik! ree Oliver kad je deak pritrao kapiji i proturio mravu
ruku kroz ogradu da se s njim pozdravi Je li ko ustao?
Niko sem mene odgovori dete.
Ne sme rei da si me video, Dik, ree Oliver. Ja sam pobegao.
Tukli su me i zlostavljali, Dik; i ja sam poao da traim sreu, nekuda daleko
odavde. Ni sam ne znam kud. Kako si bled!
uo sam kad im je lekar rekao da u da umrem odgovori dete
osmehnuvi se usiljeno. Vrlo mi je milo to te vidim, dragi drue; ali ne
zaustavljaj se, ne zaustavljaj se!
Ne, ne, moram, hou s tobom da se pozdravim odgovori Oliver.
Opet u te videti, Dik. Siguran sam da u te videti! I ti e onda biti zdrav i
srean!
Nadam se da hou odgovori dete. Ali tek kad umrem, a ne pre
toga. Siguran sam da lekar mora imati pravo, Olivere, jer tako esto sanjam o
nebu i o anelima i dobrim licima koja nikad ne vidim kad sam budan. Poljubi
me ree dete uspuzavi se uz vratanca na kapiji i obavivi svoje ruice
Oliveru oko vrata. Zbogom, drue moj dragi! Neka ti bog bude u pomoi!
Taj blagoslov je poticao sa usana jednog malog deteta, ali je to bio prvi
blagoslov koji je ikad prizvan na Oliverovu glavu; i kroza sve borbe, i patnje, i
nevolje, i promene kroz koje je prolazio u svome poznijem ivotu on taj
blagoslov nikad nije zaboravio.
 GLAVA VIII

Oliver ide u London. Na putu sree jednog neobinog mladog dentlmena.

Oliver je stigao do prelaza na ogradi kojim se staza zavravala i ponovo je

izbio na glavni drum. Bilo je osam sati. I mada je ve bio skoro pet milja
daleko od grada, na zavijucima je trao i krio se iza vrzina sve do podne bojei
se da ga ne gone i ne uhvate. Onda je seo pored jednog stuba koji je oznaavao
milje i poeo da razmilja, prvi put, kuda e i na koju stranu.
Na stubu kraj kojeg je sedeo bilo je krupnim slovima ispisano da odatle do
Londona ima ravno sedamdeset milja. To ime probudilo je u deakovoj dui
itav niz novih misli. London! taj veliki i ogromni grad! niko ni
gospodin Bambl nikad nee uspeti da ga tamo pronae! Isto tako esto je
sluao starce u sirotinjskom domu kako govore da nijedan sposoban mladi u
Londonu ne umire od gladi i da u tome prostranom gradu ima toliko
mogunosti za ivot o kojima ljudi sa sela i ne sanjaju. To je bilo mesto kao
stvoreno za dete bez kue i kuita koje je osueno da umre na ulici ako mu
niko ne pritekne u pomo. Dok su mu te misli prolazile kroz glavu, on skoi na
noge i ponovo nastavi put.
Razdaljinu izmeu sebe i Londona smanjio je jo za pune etiri milje, kad
se setio koliko jo ima da pree i ta sve jo ima da podnese dok stigne do
svoga cilja. Kad mu se ta misao nametnula, malo je usporio korak i poeo da
razmilja na koji nain stii onamo kuda je poao. Imao je u zaveljaju koru
hleba, koulju od grube tkanine i dva para arapa. Imao je u depu i jedan peni
dobio ga je na dar od Soberija posle nekog pogreba na kome se osobito
dobro pokazao. ista koulja je, razmiljao je Oliver, vrlo, vrlo korisna
stvar! isto tako i dva para zakrpljenih arapa; pa ni jedan peni nije stvar za
bacanje; ali sve je to od slabe pomoi kad treba prepeaiti ezdeset i etiri
milje po zimskom vremenu. Oliverova razmiljanja meutim, kao i
razmiljanja najveeg broja drugih ljudi, iako izvanredno pravilna i otroumna
kad je trebalo otkriti tekoe, bila su potpuno nemona kad je trebalo predloiti
neki izvodljiv nain da se te tekoe savladaju; i tako, poto je dugo i uzalud
lupao glavu, on prebaci zaveljaj na drugo rame i s naporom nastavi hod.
 Oliver je toga dana prepeaio dvadeset milja, i za sve to vreme nije nita
okusio osim one kore suvog hleba i nekoliko gutljaja vode koje je izmolio na
vratima seoskih kua pored druma. Kad je pala no, skrenuo je u neku livadu,
i poto se uvukao pod jedan stog sena, odluio je da tu prelei dok ne svane. U
poetku ga je bilo strah, jer je vetar tuno zavijao preko pustih polja; a bilo mu
je i hladno i bio je gladan i oseao se usamljeniji nego ikad dotle. Kako je bio
veoma umoran od hoda, meutim, ubrzo je zaspao i zaboravio svoje muke.
Kad se sutradan ujutru probudio, bio je sav prozebao i ukoen i tako
gladan da je u prvom selu kroz koje je proao morao da promeni onaj peni za
jedan hlepi. Nije bio preao vie od dvanaest milja kad se no ponovo
spustila. Stopala su mu bila ranjava a noge tako slabe da su klecale pod njim.
Druga no provedena pod vedrim nebom i u hladnom i vlanom vazduhu jo
vie ga je iscrpla; kad je idueg jutra nastavio put, jedva se vukao.
Saekao je u podnoju jednog strmog brega da stignu potanska kola i
onda je od putnika koji su sedeli sa spoljanje strane zatraio milostinju; no
malo njih je uopte obratilo panju na njega, a neki su mu kazali da prieka
dok stignu navrh brega i da im onda pokae koliko moe da tri za pola penija.
Jadni Oliver je pokuao da neko vreme odri korak s kolima, ali to nije mogao
dugo da izdri zbog umora i izranjavljenih stopala. Kada su putnici to videli,
vratili su svoje pola penija u depove izjavljujui da je on jedan mali lenjivac
koji ne zasluuje nikakvu panju; a velika kola su s lupom i treskom otila
dalje ostavljajui za sobom samo oblak praine.
U nekim selima bile su istaknute velike obojene table kojima se
upozoravaju sva lica koja prose u ataru sela da e biti uhapena. Olivera je to
veoma uplailo i on je gledao da se to pre udalji iz tih sela. U drugim selima
zaustavljao se oko mehanskih dvorita i alosno gledao u svakog ko proe,
pokuaj koji se po pravilu zavrava time to bi gazdarica gostionice naredila
kome od konjuara koji se tua vrzmali da otera toga nepoznatog deaka koji
je sigurno doao da neto ukrade. Kad bi zatraio milostinju u nekoj seoskoj
kui, od deset sluajeva na devet bi mu zapretili da e pustiti psa na njega; a
kad bi pomolio nos u neku radnju, pomenuli bi mu optinskog sirotinjskog
staraoca od ega bi Oliveru srce silazilo u pete, a on od straha gutao
pljuvaku, jedinu stvar koju je satima imao u ustima.
 I zaista, da nije bilo nekog dobrodunog putara i jedne milosrdne stare
gospoe, Oliverove muke bi bile prekraene na onaj isti nain na koji je
uinjen i kraj mukama njegove majke; drugim reima, on bi nesumnjivo
zavrio svoj ivot nasred kraljevskog druma. Ali putar mu je dao hleba i sira; a
stara gospoa, iji je unuk pretrpeo brodolom i lutao bez igde iega negde u
dalekom svetu, saalila se na jadno siroe i dala mu je ono to je mogla a i
vie uz tako blage i tople rei i uz takve suze izazvane saaljenjem i
saoseanjem da su se one dublje utisnule u Oliverovu duu nego sve patnje
koje je ikad podneo.
Rano u zoru, sedmoga dana otkako je napustio svoje mesto roenja, Oliver
je polako dohramao do gradia Barnet. Kapci na prozorima bili su sputeni; na
ulicama jo nije bilo ive due. Sunce se raalo u svoj svojoj blistavoj lepoti;
ali njegova svetlost je sluila jedino tome da osvetli deaku njegovu
usamljenost i njegovu bedu, kad je krvavih nogu i pokriven prainom seo na
stepenik pred jednim duanom.
Kapci su se otvarali jedan za drugim; zavese na prozorima se dizale i svet je
poeo da prolazi tamo-amo. Poneko bi zastao da za trenutak-dva pogleda
Olivera ili bi samo u prolazu okrenuo glavu u njegovom pravcu i urno
nastavio put; ali mu niko nije pritekao u pomo niti je sebi zadavao truda da ga
upita otkuda on tu i ta radi. Nije se usuivao da prosi. I tako je sedeo.
Snudeno je ostao na stepeniku neko vreme, divio se mnogobrojnim
radnjama (svaka druga kua u Bametu bila je krma, velika ili mala),
ravnoduno posmatrao potanska kola koja su prolazila pokraj njega i
razmiljao kako je to udno to ona sasvim lako i za nekoliko asova prelaze
put za koji je njemu bila potrebna itava nedelja dana hrabrosti i odlunosti
koje su daleko prevazilazile njegove godine, kad se tre opazivi kako se neki
deko, koji je pre nekoliko trenutaka nemarno proao pored njega, ponovo
vratio i da ga sad sa suprotne strane ulice vrlo paljivo ispituje. Tome isprva
nije pridavao mnogo znaaja; ali deak ga je netremice i tako uporno
posmatrao da je Oliver podigao glavu i poeo i on sa svoje strane njega da
meri. Videvi to, deak pree ulicu i priavi sasvim blizu Oliveru ree:
Zdravo, drugar! ta ima?
Deak koji je tako oslovio naeg malog putnika bio je otprilike njegovih
godina; ali je istovremeno bio i jedno od najneobinijih stvorenja koje je
Oliver video u svom ivotu. Imao je prast nos, nisko elo i sasvim prostako
lice; i bio je prljav mladi kako se samo zamisliti moe, ali se ponaao i drao
kao odrastao ovek. Za svoje godine bio je maloga rasta; imao je prilino krive
noge i sitne, pronicljive, neprijatne oi. eir mu je tako labavo bio zabaen na
zatiljak da je pretio svakog asa da e pasti i to bi mu se svakako veoma
esto i deavalo da ga njegov sopstvenik nije s vremena na vreme vetim
trzajem glave ponovo vraao na njegovo staro mesto. Na sebi je imao kaput
odraslog oveka koji mu je dopirao skoro do pete. Rukave je bio posuvratio
do lakata kako bi od njih oslobodio ruke, oigledno s krajnjom namerom da ih
zavue u depove svojih somotskih akira, s obzirom na to to ih je tamo i
drao. Sa svojim bliherovskim plitkim izmama bio je, sve u svemu, vaan i
razmetljiv mlad dentlmen, kakav to samo moe da bude mladi njegova stasa i
visok etiri stope i est palaca ili neto manje od toga.
Zdravo, drugar! ta ima? oslovi udni mladi dentlmen Olivera.

Veoma sam gladan i umoran odgovori Oliver sa suzama u oima.

Dugo sam putovao. Ve sedam dana kako peaim.
 ipi ve sedam dana! ree mladi dentlmen. Da, da, vidim.
Zadao ti je vatru kljun, a? Ali, dodade opaziv iznenaenje na Oliverovom
licu ini mi se da ti ne zna ta je to kljun, atrove moj dragi.
Oliver smerno odgovori da je uvek sluao kako se tim izrazom oznaavaju
ptija usta.
Oiju mi, pravi si utokljunac! uzviknu mladi dentlmen. Kljun,
to ti je sudija, zna; a kad ti on zada vatru, onda ne ide pravo nego se stalno
penje i nikad vie ne silazi dole. Jesi li nekad bio u vodenici?
U kakvoj vodenici! Eto tako, u vodenici u vodenici od kamena koja
melje bez vode i u kojoj je uvek bolje kad ima malo sveta nego kad ima
mnogo. Nego hajde ree mladi dentlmen treba neto da klopne i
klopnue. Ja istina tanko pevam imam samo jedan iling i neto sitnine; ali
dok ima, ja astim.Dii se! Tako! Napred! Morice!Poto je pomogao Oliveru
da ustane, mladi dentlmen ga uvede u jednu oblinju radnju gde je kupio
dosta unke i jedan hleb od kilograma, ili kako se on izrazi panju od etiri
kinte; da se unka ne uprlja i da je sauva od praine, veto se dosetio i
izdubio rupu u hlebu izvadivi jedan deo sredine iz njega i u tu upljinu je
stavio unku. Metnuvi hleb pod pazuho, mladi dentlmen je uao u jednu
malu krmu i poveo Olivera u njeno zadnje odeljenje. Tu je po nalogu
tajanstvenog mladia donet vr piva; i Oliver se na poziv svoga novog
prijatelja svojski naklopio na jelo, dok ga je neobini deak s vremena na
vreme paljivo posmatrao.
Ide u London? upita neobini deak kad je Oliver najzad zavrio.
Da.
Ima li stana?
Ne.
Novaca?
Ne.
Neobini deak poe da zvidue i zavue ruke u depove koliko su mu
god to doputali dugaki rukavi od kaputa.
 Stanuje li ti u Londonu? upita Oliver.
Jeste. Stanujem, kad sam kod kue odgovori deak. Tebi bi,
mislim, trebalo neko prenoite za veeras, Ji' li tako?
Trebalo bi mi, zaista, odgovori Oliver. Nisam spavao pod krovom
otkako sam poao iz moga kraja.
to se toga tie, ne beri brige ree mladi dentlmen. Ja se veeras
moram vratiti u London; a poznajem jednog dobrog starog gospodina koji
tamo ivi i koji e ti dati prenoite zabadava i bez ikakve naknade to jest
ako te preporui neko od njegovih poznanika. A da li mene poznaje? O, ne! Ni
najmanje! Nikad me nije ni video niti uo za mene! Naravno da nije! Mladi
dentlmen se osmehnu kao da je time eleo da pokae kako je ovo poslednje
reeno u ali; i dok je to govorio, ispio je ostatak piva.
Ova neoekivana ponuda o prenoitu bila je isuvie primamljiva da bi bila
odbijena; osobito s obzirom na okolnost to je odmah za njom dolo
uveravanje da e pomenuti stari gospodin nesumnjivo i u najkraem roku nai
Oliveru lepo mesto. To je dovelo do jo prijateljskijeg i poverljivijeg razgovora
tokom kojeg je Oliver razabrao da se njegov prijatelj zove Dek Dokinz i da je
osobiti ljubimac i tienik napred pomenutog postarijeg gospodina.
Iz spoljanosti gospodina Dokinza nije se mogao izvesti osobito povoljan
zakljuak o ugodnostima kojima je njegov zatitnik obasipao linosti koje je
uzimao pod svoje okrilje, ali kako je u govoru bio prilino vetrenjast i
nesreen i kako je sem toga priznao da je meu svojim bliim prijateljima bolje
poznat pod nadimkom Vrdalama Prepredenjakovi, Oliver je zakljuio da su
na njega, kao na razuzdanog i nemirnog deaka, moralne pouke njegovog
dobrotvora morale ostati bez uticaja. Pod tim utiskom odluio je u sebi da to
je mogue pre zaslui dobro miljenje starog gospodina; i, ako ustanovi da je
Vrdalama nepopraviv, kao to se to njemu uveliko inilo, da se lii asti daljeg
drugovanja s njim.
Kako Dek Dokinz nije bio za to da uu u London pre no to padne mrak,
bilo je skoro sedam sati kad su stigli do Ajzlingtona. Posle su poli cestom
svetog Jovana, spustili se ulicom koja se zavravala kod pozorita Sadler-Vels,
nastavili kroz Eksmaut-strit i Kopis-po; zatim udarili preko male istine pored
sirotinjskog doma, preli preko uvenog zemljita koje se nekad zvalo Hokli-
in-d-Hol i uli u Litl-Safron-Hil, a njime u Safron-Hild-Grejt, kojim je
Vrdalama odmicao brzim koracima pozivajui Olivera da ide u stopu za njim.
I pored toga to je Oliverova panja bila prilino zauzeta staranjem da ne
izgubi iz vida svog vou, nije se mogao uzdrati a da s vremena na vreme ne
baci poneki brz pogled na obe strane puta kojim je prolazio. Prljavije i bednije
mesto u svom ivotu nije video. Ulica je bila veoma tesna i blatnjava a vazduh
pun smrada. Veliki broj radnjica bio je na svakom koraku; ali jedina roba u
njima izgleda da su bile gomile deurlije koja se, ak i u to pozno doba,
vrzmala oko vrata ili je njihova vriska dopirala iznutra. Jedina mesta koja su
cvetala usred te opte bede bile su izgleda krme; a u njima su se Irci najgore
vrste buno svaali i kavili. Dvorita i pokriveni prolazi koji su se ovde-onde
odvajali od glavne ulice otkrivali su gomilice kua pred kojima su se pijani
ljudi i ene bukvalno valjali po kaljuzi; a iz mnogih kapija su oprezno izlazili
visoki ljudi mranog izgleda, spremni po svemu sudei na poduhvate koji nisu
bili ni dobronamerni ni bezazleni.
Oliver je upravo razmiljao ne bi li bolje bilo da pobegne kad stigoe do
podnoja brega. Njegov voa, uhvativi ga za miicu, gurnu vrata na jednoj
kui u blizini Fild-Lena i, poto je uvukao Olivera u hodnik, zatvori vrata za
njim.
Ko je to! povika jedan glas odozdo, odgovarajui na Vrdalamin
zviduk.
Plamen i slama! glasio je odgovor.
To izgleda da je bila lozinka ili znak da je sve u redu; jer svetlost slabe
svee zatreperi na zidu u dnu hodnika i na mestu gde je nekad bila ograda od
starih kuhinjskih stepenica pomoli se lice jednog oveka.
Vas ste dvojica ree ovek izmiui sveu u stranu i zaklanjajui oi
rukom. Ko je taj drugi?
Jedan novi drugar odgovori Dek Dokinz gurajui Olivera ispred
sebe.
Odakle dolazi?
 Iz zemlje utokljunaca. Je li Fejgin gore?
Jeste, sortira marame. Penjite se! Svea se povue i lice ieze.
Pipajui jednom rukom svoj put po tami, dok se drugom grevito drao za
svog pratioca, Oliver se peo veoma teko uz mrane i polomljene stepenice;
njegov voa je meutim po njima iao lako i hitro, iz ega se videlo da ih
dobro poznaje. Otvorio je vrata jedne zaklonjene odaje i uvukao Olivera za
sobom.
Zidovi i tavanica te sobe bili su potpuno crni od starosti i prljavtine. Pored
vatre je bio sto od amovine: na njemu je bila svea pobodena u grli od
pivske boce, dva ili tri kalajna lonca, jedan hleb s maslacem i tanjir. U plitkom
kotliu koji je visio nad vatrom prilo se nekoliko kobasica a nad kotliem je
stajao, drei u ruci viljuku za prenje hleba, neki veoma stari, zborani
Jevrejin, ije je gadno i odvratno lice bilo zaraslo u veliku upavu riu bradu.
Bio je odeven u izmaenu sobnu pamunu haljinu iz koje mu se video
razgolieni vrat; izgledalo je da svoju panju deli izmeu kotlia i konopca za
suenje rublja na kome je visio veliki broj svilenih depnih maramica.
Nekoliko grubih leaja nainjenih od starih vrea bilo je na pou jedan pored
drugog. Oko stola je sedelo etvoro-petoro deaka, nijedan stariji od
Vrdalame, i oni su puili na dugake zemljane lule i pili rakiju s izrazom
odraslih ljudi. Svi su se okupili oko svoga druga, dok je on progovorio
nekoliko rei na uvo Jevrejinu, a zatim su se okrenuli i poeli se smejati
Oliveru u lice. Isto je to uinio i Jevrejin, drei veliku viljuku u ruci.
To je on, Fejgine, ree Dek Dokinz moj prijatelj Oliver Tvist.
Jevrejin se osmehnu i iskezi zube i, poklonivi se duboko Oliveru, stee mu
ruku i izjavi kako se nada da e imati ast da ga blie upozna. Posle toga su ga
opkolila mlada gospoda s lulama i snano se rukovali s njim tresui mu obe
ruke osobito onu u kojoj je drao svoj mali zaveljaj. Jednom od mlade
gospode bilo je veoma stalo da mu smakne kapu s glave; a drugi je bio tako
ljubazan da mu zavue ruke u depove, kako, s obzirom to je veoma umoran,
sebi ne bi morao zadavati truda da ih sam prazni kad bude poao na spavanje.
S tim utivostima bi se verovatno otilo jo mnogo dalje da velika viljuka u
Jevrejinovoj ruci nije poela svojski da skae po glavama i ramenima te
predusretljive omladine.
 Veoma se radujem to smo te upoznali, Olivere, veoma ree
Jevrejin. Vrdalama, skini s vatre te kobasice i privuci jedno burence blie
vatri za Olivera. A, ti si se zagledao u maramice je li, sinko! Ima ih puno,
zar ne? Upravo smo ih pripremili za pranje; to je sve, Olivere; to je sve. Ha! ha!
ha!
Poslednji deo ove besede pozdravljen je burnim klicanjem od strane svih
nadobudnih uenika aljivog starog gospodina. I usred te buke prelo se na
veeru.
Oliver je pojeo svoj deo i Jevrejin mu je onda nasuo u au toploga dina i
vode rekavi mu da to mora da ispije odjednom, poto je aa potrebna jo
jednom gospodinu. Oliver uini kako je od njega traeno. Odmah posle toga je
osetio kako ga polako sputaju na jednu od onih vrea; i onda utonu u dubok
san.
 GLAVA IX

Sadri dalje pojedinosti o ljubaznom starom gospodinu i o njegovim

nadobudnim pitomcima.

Idueg jutra bilo je ve dockan kad se Oliver probudio iz zdravog,

dubokog sna. U sobi nije bilo nikoga sem starog Jevrejina koji je u loncu
kuvao kafu za doruak, meajui je gvozdenom kaikom, i tiho zvidukao u
sebi. Svaki as je zastajao da oslune kad bi se dole zauo i najmanji um; i kad
bi se uverio da nema niega, ponovo je nastavljao kao i dotle da zvidue i da
mea kafu.
Iako Oliver nije vie spavao, on jo nije bio potpuno budan. Postoji jedno
stanje sanjivosti, izmeu sna i bdenja, kad ovek poluotvorenih oiju i
polusvestan svega to se oko njega dogaa u pet minuta ima vie snova nego
to bi ih imao tokom pet noi kad spava vrsto sklopljenih oiju i potpuno
obamrlih ula. U takvim trenucima smrtni ovek je dovoljno svestan onoga to
se zbiva u njegovom duhu da bi stvorio neku neodreenu predstavu o
njegovim monim snagama kad se osloboen telesnih stega vine sa zemlje
prezirui prostor i vreme.
Oliver je bio upravo u takvome stanju. Gledao je Jevrejina kroz
poluotvorene oi; sluao je njegovo tiho zvidukanje i raspoznavao je um
kaike koja se tare o zidove lonca; pa ipak je ta ista svest, u tome istom
trenutku, bila ivo zauzeta razmiljanjem o skoro svim linostima, koje je ikad
srela u ivotu.
Kad je kafa bila skuvana, Jevrejin skide lonac s vatre i stavi ga na plou
pored ognjita. Poto je zatim postojao u neodlunom stavu nekoliko minuta,
kao da ne zna ta e, okrenu se i pogleda Olivera i pozva ga po imenu. Oliver
se nije odazivao i izgledao je po svemu sudei da vrsto spava.
Poto se uto uverio, Jevrejin polako prie vratima i stavi rezu na njih. Onda
izvue, kako se Oliveru uinilo, iz nekog skrovita u podu jednu omanju
kutijicu i paljivo je stavi na sto. Oi su mu se zasijale kad je podigao poklopac
i pogledao unutra. Poto je privukao stolu neku staru stolicu, seo je na nju i
izvadio iz kutije divan zlatan sat koji je sav blistao od dragog kamenja.
Eh, eh! ree Jevrejin sleui ramenima i iskezivi lice u gnusan
osmejak. Veliki su avoli! Veliki avoli! Istrajali su do kraja! Nisu kazali
matorome gde su se krili. Niti su odali starog Fejgina. A ta bi im to i vredelo?
Ne bi im skinuo omu s vrata niti bi im odloio veanje i za jedan minut. Ne,
ne, ne! Sila momci! Sila momci!
Mrmljajui te i druge misli sline prirode Jevrejin vrati sat na njegovo
mesto. Iz iste kutije je izvukao najmanje jo est satova jedan za drugim i
posmatrao ih s istim uivanjem; a i da ne govorimo o prstenju, iglama,
grivnama i drugom nakitu od tako skupocenog materijala i tako izvanredne
izrade da mu Oliver ni imena nije znao.
Poto je te dragulje vratio u kutiju, Jevrejin izvadi iz nje jo jedan tako mali
da ga je stavio nasred dlana. Na njemu je izgleda bio neki veoma sitan natpis,
jer ga je Jevrejin poloio na sto i, zaklonivi ga rukom, dugo ga i veoma
paljivo posmatrao. Najzad ga spusti kao da je izgubio nadu u uspeh i izvalivi
se u stolicu promrmlja:
Divota je to smrtna kazna! Mrtva usta ne govore; pokojnici nikad ne
iznose na svetlost nezgodne stvari. to se posla tie, to je odlino! Petorica na
istom konopcu, i nijedan nije ostao da ucenjuje ili da izda!
Dok je Jevrejin to govorio, njegove sjajne, crne oi koje su bezizrazno
bludele u prazan prostor ispod njega padoe na Oliverovo lice; deakove oi su
gledale u njega s nemim uenjem; i mada se sve zbilo samo u jednom
magnovenju u najkraem vremenu koje se uopte moe zamisliti to je
bilo dovoljno da starac shvati da ga je Oliver posmatrao. S treskom je zalupio
poklopac od kutije i, dohvativi no za seenje hleba koji je stajao na stolu,
besno skoi na noge. Cepteo je kao prut pri svem tom; jer i pored straha koji
ga je obuzeo Oliver je mogao da zapazi kako no podrhtava u vazduhu.
ta je? ree Jevrejin. Zato me posmatra? to ne spava? ta si
video? Govori, dete! Brzo brzo ili e glavom platiti!
Nije mi se vie spavalo, gospodine, odgovori Oliver slabim glasom.
Veoma mi je ao ako sam vas uznemirio, gospodine.
 Nisi se probudio pre jednog sata? upita Jevrejin besno streljajui
oima deaka.
Ne! Ne, nisam! odgovori Oliver.
Sigurno nisi? povika Jevrejin streljajui ga jo benje oima nego
dotle i zauzimajui pretei stav.
Dajem vam re da nisam, gospodine, odgovori Oliver ivo.
Nisam, gospodine, verujte.
Dobro, dobro, sinko! ree Jevrejin, naglo se vrativi svome starom
nainu ponaanja i poigravajui se malo noem pre no to ga je ostavio, kao da
je time hteo da pokae kako ga je uzeo samo ale radi. Pa naravno, sinko,
znam ja to. Hteo sam samo da te uplaim. Ti si dobar deko, Olivere!
Jevrejin je trljao ruke smejui se prigueno, ali je pri svem tom uznemireno
bacao poglede na kutiju.
Je si li video koju od onih lepih stvari, sinko? upita Jevrejin posle
kraeg utanja stavljajui ruku na kutiju.
Jesam, gospodine, odgovori Oliver.
Ah! ree Jevrejin prebledevi. Te stvari one su moje, Olivere;
moja sirotinja. To mi je sve to imam za svoje stare dane. Ljudi me nazivaju
tvrdicom, sinko. Samo tvrdicom i nita vie.
Oliver pomisli da stari gospodin zaista mora biti tvrdica kad i pored tolikih
satova ivi u takvoj prljavtini; ali, mislei da ga verovatno ljubav prema
Vrdalami i ostalim deacima staje mnogo novaca, samo je pogledao u Jevrejina
s puno potovanja i upitao moe li da ustane.
Naravno, sinko, naravno, odovori stari gospodin. Ustani. Tamo u
uglu iza vrata je krag s vodom. Donesi ga ovamo, a ja u ti dati legen da se
umije, sinko.
Oliver se die, pree preko sobe i sae se za trenutak da dohvati krag. Kad
se okrenuo, kutije je bilo nestalo.
Tek to se umio i sve raspremio i prosuo legen kroz prozor, postupajui po
Jevrejinovim uputstvima, kad naie Vrdalama u pratnji jednog veoma
ivahnog i veselog mladia kojeg je Oliver bio video prethodne veeri kako
pui i koji mu je sad i zvanino predstavljen kao arli Bejts. Sva etvorica su
seli da dorukuju kafe i nekoliko toplih zemiaka i unke to je Vrdalama
doneo kui sakriveno pod eirom.
Dakle, ree Jevrejin gledajui u Olivera i obraajui se Vrdalami!
nadam se da ste jutros bili na poslu, deice?
Tvrd posao odgovori Vrdalama.
Kao kamen dodade arli Bejts.
Dobri ste vi momci, dobri ste vi momci! ree Jevrejin. ta si ti
zaradio, Vrdalamo?
Samo dva novanika odgovori taj mladi dentlmen.
Postavljen? upita Jevrejin s izrazom punim udnje.
Prilino odgovori Vrdalama vadei dva novanika, jedan zelen a
drugi crven.
Nisu tako teki kao to bi mogli biti ree Jevrejin poto je paljivo
zagledao njihovu sarinu ali su sasvim novi i lepo ureeni. ist posao, zar
ne, Olivere?
Zaista, vrlo ist posao, gospodine, ree Oliver, emu se gospodin
arli Bejts grohotom nasmejao na ogromno Oliverovo uenje, koji u svemu
to se dogodilo nije video nita smeno.
A ta si ti, sinko, zaradio? upita Fejgin arli Bejtsa.
Maramice odgovori gospodin Bejts, i u istom trenutku izvadi etiri
depne maramice.
Dobro, ree Jevrejin pregledajui ih paljivo vrlo su dobre, vrlo
su dobre. Ipak, arli, nisi dobro izrezao monograme; zbog toga e oni morati
iglom da se paraju i mi emo nauiti Olivera kako se to radi. Hoemo li,
Olivere, ta veli? Ha! ha! ha!
Kako vi kaete, gospodine, ree Oliver.
Bi li ti voleo da naui da pravi ovako lepe maramice kao arli Bejts, je
li, sinko? upita Jevrejin.
Vrlo rado, gospodine, ako samo hoete da me nauite odgovori
Oliver.
Gospar Bejts je u ovome odgovoru video neto tako izvanredno smeno i
da je ponovo prsnuo u smeh; i taj smeh, sukobivi se sa kafom koju je pio i
koju je uputio pogrenim putem, umalo da ga nije uguio.
Zelen je kao rani graak! ree arli kad se povratio i kao
izvinjavajui se drutvu zbog svog nepristojnog ponaanja.
Vrdalama ne ree nita, samo smae Oliveru kosu preko oiju i primeti
kako e i on uskoro da se snae; na to je stari gospodin, opazivi da je Oliver
pocrveneo, promenio predmet razgovora upitavi da li je jutros mnogo sveta
prisustvovalo izvrenju smrtne kazne. Oliver se tome sve vie i vie udio, jer
je iz odgovora dvojice deaka jasno proisticalo da su oni obojica tamo bili, i on
se naravno pitao kako su uspeli da za tako kratko vreme obave tolike poslove.
Kad je doruak zavren i sto raspremljen, aljivi stari gospodin i dvojica
deaka poeli su da igraju jednu veoma zanimljivu i neobinu igru koja se
izvodila na ovaj nain: aljivi stari gospodin bi stavio burmuticu u jedan dep
od svojih akira, lisnicu u drugi a sat u dep od prsnika, dok bi lanac obavio
oko vrata; pored toga, u koulju bi zadenuo lanu dijamantsku iglu, kaput bi
zategao i vrsto zakopao oko sebe, stavio jo kutiju od naoara i maramicu u
depove i tako koraao gore-dole po sobi sa tapom u ruci, podraavajui
nain na koji stara gospoda etaju ulicama u svako doba dana. S vremena na
vreme je zastajao kod ognjita, a ponekad i kod vrata pravei se da je potpuno
zanet posmatranjem izloga po radnjama. U tim trenucima se neprestano
obazirao oko sebe iz straha od lopova i lupkao se naizmenino po svim
depovima da se uveri nije li to izgubio, i sve je to izvodio tako smenim i
tako prirodnim pokretima da se Oliver smejao do suza. Za to vreme dva
deaka su se unjala oko njega i krila se tako veto od njegovih pogleda kad
god bi se okrenuo, da je bilo nemogue pratiti im pokrete. Najzad bi mu
Vrdalama stao na nogu ili bi mu se sluajno sapleo o cipelu, dok bi arli Bejts
natrao na njega s lea, i u tome trenutku su mu s najneverovatnijom brzinom i
spretnou izvukli burmuticu, lisnicu, sat, depnu maramicu, skinuli lanac s
vrata, izvadili iglu iz koulje izvukli mu ak i kutiju od naoara. Ako bi stari
gospodin osetio ruku u kom od svojih depova, on bi viknuo u kome je depu
ruka; i onda bi igra poinjala iznova.
Poto je ova igra bila odigrana mnogo puta, mladoj gospodi su dole u
posetu dve gospoice; jedna od njih se zvala Beti a druga Nensi. Imale su
bujnu kosu, pozadi ne osobito uredno oeljanu, a arape i cipele bile su im u
prilino zaputenom stanju. Ne bi se moda moglo rei da su lepe; ali su imale
veoma rumene obraze i izgledale su snane i zdrave. S obzirom na to to su
bile osobito otvorenog i prijatnog ponaanja, Oliver je zakljuio da su veoma
prijatne devojke. A one su to nesumnjivo i bile.
Te goe su se zadrale dugo u poseti. Poto se jedna od gospoica poalila
da joj je hladno u dui, doneta je rakija i razgovor je uzeo veoma veseo i
ivahan tok. Najzad arli Bejts izrazi miljenje kako je vreme da malo protegnu
papke. To, pomislio je Oliver, mora biti francuska re koja znai izii u etnju,
jer odmah posle toga Vrdalama, arli Bejts izrazi miljenje kako je vreme da
malo prohodno dobri stari Jevrejin ljubazno snabdeo novcem potrebnim za
deparac.
Vidi, sinko, ree Fejgin. Lep je to ivot, zar nije? Sad su slobodni
ceo dan.
Jesu li zavrili s poslom, gospodine? upita Oliver.
Jesu, odgovori Jevrejin sem ako sluajno ne nagaze na neki posao
kad iziu; a ako ga nagaze, nee ga ostaviti, sinko, budi u to siguran. Ugledaj se
na njih, sinko. Ugledaj se na njih, dodade lupkajui araem po ognjitu da
bi dao vie snage svojim reima radi sve to ti oni kau i sluaj ih u svemu
osobito Vrdalamu, sinko. On e da postane veliki ovek, i od tebe e isto
tako da naini velikog oveka ako se bude ugledao na njega. Da mi
maramica sluajno ne viri iz depa, sinko? upita Jevrejin prekinuvi se
naglo.
Jeste, viri vam, gospodine, ree Oliver.
Pokuaj da li moe da je izvadi a da to ne osetim, kao to si video njih
da rade kad smo se ono jutros igrali.
Oliver jednom rukom pridra dno depa, kao to je video da je postupio
Vrdalama, a drugom lako izvue maramicu.
Je li gotovo? uzviknu Jevrejin.
Evo je, gospodine, ree Oliver pokazujui maramicu u ruci.
Ti si bistar deko, sinko moj, ree veselo stari gospodin tapui s
odobravanjem Olivera po glavi. Spretnije mome nisam video u svome
ivotu. Evo ti jedan iling za nagradu. Ako nastavi tim putem, postae najvei
ovek svoga vremena. A sad hodi ovamo da ti pokaem kako da skida
monograme s maramica.
Oliver se u udu pitao kakve veze moe imati igra vaenja maramica iz
depa starog gospodina s njegovim izgledima da postane veliki ovek. Ali,
pomislio je, Jevrejin to mora bolje znati jer je toliko stariji od njega, te je mirno
poao za njim stolu i sav se predao svome novom poslu.
 GLAVA X

Oliver bolje upoznaje svoje nove drugove i stie iskustvo koje skupo plaa.
Glava kratka ali pri svem tom od veoma velike vanosti po ovu nau povest.

Mnogo je dana ostao Oliver u Jevrejinovoj sobi parajui monograme s

depnih maramica (koje su u velikom broju pristizale u kuu) i uestvujui s
vremena na vreme u ve opisanoj igri koju su dvojica deaka i Jevrejin
redovno izvodili svakoga jutra. Najzad poeo je da ezne za sveim vazduhom
i u vie mahova je usrdno molio starog gospodina da mu dopusti da ide na
posao van kue s dvojicom svojih drugova.
Oliveru je utoliko vie bilo stalo da neto stvarno radi otkad je upoznao
strogost staroga gospodina. Kad god bi se Vrdalama ili arli Bejts vratili uvee
praznih ruku, on im je sa jarou itao bukvicu o bedi u koju oveka dovede
lenjost i nerad; i da bi ih naterao da budu vredni i preduzimljivi u ivotu, slao
ih je na spavanje bez veere. Jednom prilikom je otiao ak tako daleko da je
obojicu bacio dole sa vrh stepenita; ali je retko bivalo da on na taj nain
sprovodi u delo svoje moralne preporuke.
Najzad jednoga jutra Oliver je dobio doputenje za kojim je tako silno
udeo. Ve dva ili tri dana nije bilo maramica za paranje i obedi su bili prilino
mravi. Moda su to bili razlozi koji su naveli staroga gospodina da da svoj
pristanak; bilo kako bilo, meutim, on je rekao Oliveru da moe da izie i
poverio ga je zajednikoj panji arli Bejtsa i njegovog prijatelja Vrdalame.
Tri deaka pooe u etnju; Vrdalama s posuvraenim rukavima i
naherenim eirom kao i obino; gospar Bejts se lenjo klatio drei ruke u
depovima, a Oliver se izmeu njih dvojice pitao kuda idu i u koju e vrstu
privreivanja prvo da se upute.
Korak kojim su ili bio je tako nemaran, spor i lenj da je Oliver ubrzo
poeo da pomilja kako njegovi drugovi ele da obmanu starog gospodina i da
uopte nemaju nameru da se ozbiljno prihvate posla. Vrdalama je pored toga
imao i jednu opaku naklonost, naime da maloj deci skida kape s glave i da ih
baca po dvoritima; dok je arli Bejts privodio u delo neke veoma izopaene
pojmove u vezi s pravom svojine, kradui jabuke i luk sa piljarskih tezgi na
ivici plonika i trpajui ih u depove koji su bili tako neverovatno iroki da se
inilo kao da se prostiru uzdu i popreko ispod celoga odela. Sve je to bilo
tako runo i Oliver se spremao da objavi svoju nameru da se vrati kui kako
zna i ume, kad njegove misli bee naglo upuene drugim tokom zahvaljujui
jednoj veoma tajanstvenoj promeni u ponaanju Vrdalame Prepredenjakovia.
Upravo su izlazili iz jednog uzanog prolaza nedaleko od trga Klerkenvel,
koji se nekom udnom zloupotrebom rei jo uvek naziva Zeleni trg, kad
Vrdalama naglo zastade i stavljajui prst na usta povue svoje drugove nazad, s
najveom opreznou i obazrivou.
ta je? upita Oliver.
Pst! odgovori Vrdalama. Vidi Ii onoga starkelju pored tezge s
knjigama?
Onoga starog gospodina preko puta? ree Oliver. Da, vidim ga.
Bie dobar ree Vrdalama.
Peen je primeti gospar arli Bejts.
Oliver s najveim iznenaenjem pogleda prvo u jednog a zatim u drugog
od njih; nije meutim imao prilike da postavi nijedno pitanje jer su se oba
deaka odunjala preko ulice i privukla se iza lea starome gospodinu u pravcu
kojeg je i Oliverova panja bila upravljena. Oliver poe nekoliko koraka za
njima i, ne znajui da li da produi napred ili da se vrati, zastade u nemom
zaprepaenju od onoga to se zbiva.
Taj stari gospodin s napraenom glavom i zlatnim naoarima izgledao je
veoma dostojanstveno. Bio je odeven u ugasitozelen kaput s crnim somotskim
okovratnikom; imao je bele akire, a ispod pazuha je nosio elegantan tap od
bambusove trske. Uzeo je jednu knjigu s tezge i stajao je tako, itajui je,
zadubljen u nju kao da sedi u naslonjai u svojoj sobi za rad. I zaista vrlo
verovatno da je i zamiljao da se tamo nalazi; jer je, sudei po njegovoj
zanesenosti, bilo oigledno da nije video ni tezgu, ni ulicu, ni deaka, niti,
jednom reju, bilo ta drugo sem knjige koju je drao u ruci i koju je itao od
korica do korica, prevrui list kad bi doao do kraja strane, poinjui od
prvog reda na iduoj strani, i prelazei tako s jedne strane na drugu s najveim
interesovanjem i radoznalou.
Kakav su uas i zaprepaenje obuzeli Olivera dok je stajao nekoliko
koraka dalje i gledao razrogaenih oiju kako Vrdalama zavlai ruku u dep
starome gospodinu i iz njega vadi maramicu! I dok je posmatrao kako je prua
arli Bejtsu i kad je najzad video da obojica zamiu za ugao beei koliko ih
noge nose!
U jednom magnovenju pred deakovim oima se rasvetli zagonetka s
depnim maramicama, i satovima, i nakitom, i Jevrejinom. Ostao je jedan
trenutak kao ukopan dok mu je od straha krv gorela u ilama tako da se oseao
kao da se pee na ivoj vatri, a zatim, zbunjen i preplaen stade da bei, i, ne
znajui ta ini, trao je ne dodirujui zemlju nogama.
Sve se to zbilo u roku od jedne minute. U onome istom trenutku kad je
Oliver poeo da tri, stari gospodin je stavio ruku u dep i opazivi da mu
nema maramice, naglo se okrenuo. Videi deaka kako tri glavom bez obzira,
zakljuio je sasvim prirodno da je on kradljivac i viui svom snagom Drte
lopova! nadade se za njim drei knjigu u ruci.
Stari gospodin meutim nije bio jedina linost koja se dala u hajku;
Vrdalama i gospar Bejts, ne elei da pobude panju javnosti time to bi
otvoreno trali ulicom, samo su se bili sklonili u prvu veliku kapiju iza ugla.
im su uli viku i spazili Olivera kako tri odmah su shvatili u emu je stvar i
bez predomiljanja su izili na ulicu i viui sa svoje strane Drte lopova!,
pridruili se goniocima kao i svi drugi dobri graani.
Iako su Olivera odgajili filozofi, on teorijski nije bio upoznat s onim
divnim naelom da je samoodranje najvii zakon prirode. Da je bio upoznat s
njim, doekao bi moda spreman ovu priliku. Ne budui meutim pripremljen
za nju, on se utoliko vie uplaio, te je jurio kao vetar sa starim gospodinom i
dvojicom deaka koji su vikali i hajkali za njim.
Drte lopova! Drte lopova! Ima neke arolije u tim reima. Trgovac
ostavlja tezgu, a koija kola, mesar ostavlja panj, pekar korpu, mlekar vedro,
raznosa paket, ae kliker, kaldrmdija pijuk, dete masku. I tre svi zajedno u
gomili, navrat-nanos, prestiui jedni druge; guraju se, deru, viu, obaraju
prolaznike kad zaokreu iza ugla, uzbunjuju pse, rasteruju ivinu; a ulice,
trgovi i prolazi odjekuju od njihovih uzvika.
Drte lopova! Drte lopova! Pokli prihvata stotinu glasova i gomila
raste na svakom zavijutku. Ona i dalje juri, ljaka po blatu i topot njenih
koraka odjekuje po ploniku; prozori se otvaraju, svet istrava na ulicu, napred
srlja gomila, svi gledaoci naputaju ulinog lakrdijaa usred njegove
najzanimljivije take i, spajajui se sa svetinom koja hrli napred, pojaavaju
viku i ulivaju novu snagu pokliu Drte lopova! Drte lopova!

Drte lopova! Drte lopova! Postoji izvesna strast za gonjenjem koja je

duboko usaena u ljudskoj prirodi. Jedno siroto i nesreno dete bez daha u
grudima, premoreno, izbezumljeno i polumrtvo od straha i kome se krupne
grake znoja slivaju niz lice, napree i poslednju snagu da izmakne svojim
goniocima; a ovi, ukoliko ga stiu, a svakoga trenutka su mu sve blie i blie,
jo bunijim poklicima pozdravljaju svaki znak njegovog malaksavanja i
kliku i vrite od radosti. Drte lopova! Oh, uhvatite ga za ime boje, makar
samo zato da mu muke prekratite!
Najzad je uhvaen! Udarac je bio odlian! On lei prostrt po zemlji i gomila
se radoznalo tiska oko njega; jedni druge guraju i otimaju se da ga bolje vide.
Sklonite se! Dajte mu malo vazduha! Kojeta! Ne zasluuje on to! Gde
je onaj gospodin? Eno ga, dolazi ulicom. Nainite mesta za gospodina!
li ovo taj deko, gospodine? Jeste.
Oliver je leao prostrt po zemlji, pokriven blatom i prainom, krv mu je
tekla iz usta i on je unezvereno gledao na sva ta lica koja su ga okruavala kada
je prvi od gonilaca s nametljivom uslunou dovukao starog gospodina i
ugurao ga u sredinu kruga.
Da, ree stari gospodin ini mi se da e to biti taj deak.
ini mu se! zamumla gomila. Lepa parada!
Siromah deko, ree gospodin udario se!
To sam ga ja udario, gospodine, ree neki visoki klipan, istupivi
napred raspalio sam ga pesnicom pravo u usta. Ja sam ga uhvatio,
gospodine.
Dugajlija prinese ruku eiru i iskezi se oekujui neku nagradu za svoj
trud; ali stari gospodin ga prezrivo odmeri od glave do pete, bojaljivo se
obazre oko sebe kao da je rad i sam da umakne, to bi vrlo verovatno i
pokuao da uini i tako dao povoda novoj hajci, da u tome trenutku kroz
gomilu sebi nije prokrio put jedan policajac (linost koja u takvim
sluajevima po pravilu stie poslednja) i uhvatio Olivera za okovratnik.
Hajde, dii se! ree on grubo.
To nisam bio ja, gospodine, verujte. Verujte nisam ja, to su bila druga
dva deaka ree Oliver uhvativi se grevito za njegove ruke i gledajui oko
sebe. Oni su tu negde.
O, ne, nema ih ree policajac. On je time imao nameru da mu se
podsmehne, ali je u stvari govorio istinu; jer su Vrdalama i arli Bejts klisnuli
u prvo pogodno dvorite na koje su naili. Hajde, dii se!
Nemojte mu uiniti nikakvo zlo ree stari gospodin saaljivo.
 O, ne bojte se odgovori policajac i u potvrdu toga povue Olivera
tako snano da mu je skoro polovinu kaputa svukao s lea. Hajde, znamo
se mi; ne pali to kod mene. Hoe li da se digne na noge, ti avole mali?
Oliver, koji se jedva drao, pokua da stane na noge, a policajac ga
odjednom zgrabi za okovratnik od kaputa i brzim korakom ga odvue niz
ulicu. Gospodin je poao s njim koraajui pored policajca, a mnogi iz rulje su
se probijali napred koliko su mogli i s vremena na vreme okretali glavu da
pogledaju u Olivera. Deaci su klicali pobedonosno i pratili povorku.
 GLAVA XI

Govori o gospodinu Fengu, sudiji za istupna dela, i pokazuje na jednom

malom primeru kako on deli pravdu.

Delo je bilo izvreno na podruju, i to u neposrednoj blizini jednog veoma

poznatog prestonikog suda za policijske istupe. Rulja je imala zadovoljstvo da
prati Olivera samo kroz dve ili tri ulice i do trga zvanog Maton-Hil, dok nije
proveden ispod jednog niskog svoda i preko prljavog dvorita uveden kroz
zadnji ulaz u sudnicu u kojoj se delila pravda po kratkom postupku. Dvorite u
koje su skrenuli bilo je malo i poploano, i u njemu su naili na jednog
krupnog oveka s velikim zaliscima na licu i velikim svenjem kljueva u ruci.
ta je to sad? upita ovek nemamo.
Jedan mali lovac na maramice odgovori ovek koji je sprovodio
Olivera.
Jeste li vi pokradena strana, gospodine? upita ovek s kljuevima.
Da, jesam odgovori stari gospodin ali nisam siguran da je upravo
ovaj deko uzeo maramicu. Ja..., ja ne bih stvar dalje terao.
Stvar mora da izae pred sudiju, gospodine, odgovori ovek.
Njegovo gospodstvo e odmah biti slobodno. Ulazi, mali razbojnie!
To je bio poziv upuen Oliveru da proe kroz izvesna vrata koja je
otkljuao dok je govorio i koja su vodila u jednu kamenitu eliju. Tu su ga
pretresli i poto nita nisu nali, zakljuali su ga u nju.
Ta elija bila je po obliku i veliini neto slino podrumu, samo ne tako
svetla. Bila je neverovatno prljava, a u njoj je boravila estorica pijanih ljudi
koji su tu bili zatvoreni jo od subote uvee. Ali to je sitnica. U naim
policijskim zatvorima ljudi i ene se zatvaraju svake noi pod najbeznaajnijim
optubama re koja nita ne znai u tamnice prema kojima su zatvori u
Njugetu u kojima se dre najvei zloinci, sueni, naeni krivim i osueni
na smrt prave palate. Ko u to ne veruje moe da ih uporedi jedne s drugima.
Stari gospodin je izgledao skoro isto toliko snuden koliko i Oliver kad je
klju kripnuo u bravi. Uzdahnuo je i pogledao na knjigu koja je bila bezazleni
povod cele te guve.
Ima neega u licu ovoga deaka govorio je sam sa sobom stari
gospodin dok se polako udaljavao u stranu lupkajui se zamiljeno po bradi
koricama od knjige. Ima u njemu neega to me dira i uzbuuje. Moda je
nevin? Izgleda kao da ... Uostalom, uzviknu stari gospodin zaustavivi se
naglo i podigavi oi nebu boe, gde sam ja video taj pogled?
Poto je nekoliko trenutaka razmiljao, stari gospodin ue udubljen u svoje
misli u jedno zadnje predsoblje u koje se ulazilo iz dvorita i tu je, povuen u
ugao, pred svojim duhovnim oima izazvao itavu galeriju lica preko kojih je
ve dugi niz godina bila sputena pranjiva zavesa. Ne, ree stari
gospodin odmahujui glavom ja to samo uobraavam.
Ponovo je oiveo sva ta lica u svome seanju. Pozvao ih je da mu se jave i
sad nije bilo lako ponovo na njih staviti pokrov koji ih je tako dugo skrivao.
Bilo je meu njima lica prijateljskih i neprijateljskih, kao i mnogih skoro
nepoznatih mu ljudi koji su nametljivo izvirivali iz gomile; bilo je meu njima
devojaka mladih kao rosa koje su sad starice; bilo je lica koja je smrt izmenila i
stavila svoj peat na njih, ali koja je duh, koji je jai od smrti, jo zaogrtao
njihovom nekadanjom sveinom i lepotom vraajui oima njihov sjaj,
vedrinu osmejku; lica ija je dua zraila kroz njihovu zemaljsku masku
apuui o lepoti s one strane groba, o lepoti koju je smrt samo oplemenila i
uzela sa zemlje jedino da bi je postavila kao buktinju koja e bledom i nenom
svetlou da obasjava put koji vodi nebu.
Ali stari gospodin nije mogao da se seti nijednoga lica ije bi ga crte iole
podseale na Olivera, te je teko uzdahnuo nad uspomenama koje je probudio,
i kako je, sreom po njega, bio rasejan, stari gospodin ponovo se zadubio u
itanje one plesnive knjige.
Prenuo se kad ga je ovek s kljuevima dodirnuo za rame i pozvao ga da
poe za njim u sudnicu. urno je zatvorio knjigu i odmah je uveden u dvoranu
pred lice uvaenog i slavnog gospodina Fenga.
Sudska dvorana gledala je na ulicu i zidovi su joj bili obloeni drvetom.
Gospodin Feng je sedeo uvrh dvorane iza pregrade, a s jedne strane pored
vrata bila je neka vrsta drvenog tora u koji je siroti mali Oliver ve bio
smeten, sav ceptei od straha pred ovim prizorom.
Gospodin Feng je bio mrav, reumatian ovek srednjega rasta, s ne mnogo
kose na glavi, a ukoliko ju je i imao, ona mu je rasla na potiljku i iznad uiju.
Lice mu je bilo strogo i veoma crveno. Da nije imao obiaj da pije vie nego
to je dobro za njegovo zdravlje, mogao bi da podigne protiv svoga lica tubu
za klevetu i da dobije visoku odtetu.
Stari gospodin se smerno pokloni i pristupivi sudijinom stolu ree
pruajui mu svoju posetnicu. To je moje ime i adresa, gospodine. Onda
se povue korak-dva, i poto je jo jednom utivo i s potovanjem naklonio
glavu, saeka da mu se postavi pitanje.
Gospodin Feng je meutim u tome trenutku bio zadubljen u itanje
uvodnog lanka u jednim jutarnjim novinama; lanak je upozoravao na
izvesnu presudu koju je on nedavno izrekao i napominjao je, ve po stoti put,
kako ministar unutranjih poslova treba na toga sudiju da obrati osobitu i
posebnu panju. Bio je besan i podigao je glavu namrten i ljut.
Ko ste vi? upita gospodin Feng.
Stari gospodin donekle iznenaen pokaza svoju posetnicu.
Zapisniaru! ree gospodin Feng odbacivi s preziranjem u stranu
posetnicu i novine. Ko je ovaj ovek?
Ja se zovem, gospodine, ree stari gospodin izraavajui se kao pravi
gospodin, ja se, gospodine, zovem Braunlo. Dopustite mi da upitam za ime
sudije koji zatien sudskim dostojanstvom bezrazlono i neizazvano vrea
jednog pristojnog i estitog oveka. Govorei to gospodin Braunlo pree
pogledom po sudnici kao da trai nekog ko e da mu prui traeno
obavetenje.
Zapisniaru! ree gospodin Feng odgurnuvi novine u stranu
zbog ega je ovaj ovek optuen?
On uopte nije optuen, vae gospodstvo, odgovori zapisniar.
On se pojavljuje kao tuilac protiv onoga deaka, vae gospodstvo.
Njegovo gospodstvo je to vrlo dobro znalo; ali je to bilo dobro sredstvo da
se s ljudima tera, ega, i bezopasno sredstvo.
Pojavljuje se kao tuilac protiv onoga deaka, je li? ree Feng merei
gospodina Braunloa prezrivo od glave do pete. Zakunite ga!
Pre no to se zakunem moram neto da izjavim ree gospodin
Braunlo a to je da nisam ovo doiveo, zaista, nikad ne bih mogao
poverovati ...
Uutite, gospodine! ree gospodin Feng naprasito.
Neu, gospodine! odgovori stari gospodin.
Umuknite smesta ili u vas izbaciti iz sudnice! ree gospodin Feng.
Vi ste jedan drzak, bezobrazan ovek. Kako se samo usuujete da vreate
sud!
ta! uzviknu stari gospodin sav crven od ljutine.
Zakunite ovu osobu! ree Feng zapisniaru. Neu vie ni rei da
ujem. Zakunite ga.
Gnev gospodina Braunloa bio je na vrhuncu; ali pomislivi verovatno da bi
dajui mu maha samo nakodio deaku, on se savlada i pristade da odmah
poloi zakletvu.
Dakle, ree Feng zbog ega se ovaj deak optuuje? ta vi imate
da izjavite, gospodine?
Stajao sam pored jedne tezge s knjigama... poe gospodin Braunlo.
utite, gospodine, ree gospodin Feng. Pozornie! Gde je
pozornik? Hajde, zakunite pozornika. Dakle, pozornie, ta je to bilo?
Policajac, sa svom potrebnom poniznou, ispria kako je uhvatio
optuenog, kako je pretresao Olivera i kako kod njega nije nita naao i da je
to sve to on zna o toj stvari.
Ima, li koga od svedoka? upita gospodin Feng.
Nema nikoga, vae gospodstvo, odgovori policajac.
Gospodin Feng pouta nekoliko minuta a zatim, okrenuvi se tuiocu, ree
sa uzbuenjem koje je sve vie raslo:
 Nameravate li vi da podignete optubu protiv ovoga deaka ili ne? Vi
ste zakleti. I sad ako i dalje tu budete stajali i odbijali da date svoj iskaz, ja u
vas kazniti zbog naruavanja reda u sudu, kazniu vas, tako mi...
ega ili koga, to niko ne zna, jer su se zapisniar i tamniar upravo u tome
trenutku veoma jako zakaljali; a ovaj prvi je ispustio i jednu veoma teku
knjigu na pod i na taj nain onemoguio da se uje kraj sluajno, razume se.
I pored mnogobrojnih prekidanja i ponavljanih uvreda gospodin Braunlo je
ipak uspeo da iznese svoj sluaj; napomenuo je kako je u trenutku iznenaenja
potrao za deakom zato to ga je video kako bei i izjavio je svoju nadu da e
sud ako ustanovi da je optueni bio u dosluhu s lopovima, iako on sam nije
lopov, s njim ipak blago postupiti koliko god to zakon doputa.
Uostalom, on je povreen ree na kraju stari gospodin. I ja se
bojim, dodade veoma odluno gledajui u pravcu reetke iza koje je bio
Oliver ja se zaista bojim da je on bolestan.
O, dabome, nego ta! ree gospodin Feng podrugljivo. Hajde, i
bez ikakvih izvrdavanja, ti, mala skitnice: to kod mene ne pali. Kako se zove?
Oliver pokua da odgovori, ali ga glas izdade. Bio je bled kao smrt, i sve
mu se oko njega okretalo u kovitlac.
Kako se zove, ti, lopuo okorela? pitao je gospodin Feng.
Nadzornie, kako se on zove?
Pitanje je bilo upueno jednom debelom postarijem oveku u prugastom
kaputu koji je stajao pored reetke. On se nae nad Oliverom i ponovi pitanje;
ali videi da on zaista nije u stanju da shvati to se od njega trai, i znajui da
e ako ne odgovori to samo jo vie da razbesni sudiju i da kaznu uini jo
stroom, on odgovori nasumce.
Kae da se zove Tom Hvajt, vae gospodstvo, ree dobroudni uvar
zatvora.
A, nee da govori, je li? ree Feng. Vrlo dobro. A gde stanuje?
Gde stigne, vae gospodstvo, odgovori nadzornik pravei se ponovo
da prenosi Oliverov odgovor.
 Ima li roditelje? upita gospodin Feng.
Kae da su mu umrli dok je bio sasvim mali, vae gospodstvo,
odvai se nadzornik na uobiajen odgovor.
Kad je sasluanje dolo do te take, Oliver podie glavu i pogledavi oko
sebe s oima punim preklinjanja, jedva ujnim glasom zamoli za gutljaj vode.
Batali ti to! ree gospodin Feng. Mene nee uspeti da napravi
budalom.
ini mi se da mu je zbilja ravo, vae gospodstvo, primeti nadzornik.
Znam ja to bolje ree gospodin Feng.
Pripazite na njega, nadzornie, ree stari gospodin podigavi ruke i
nehotice samo to nije pao.
Odmaknite se od njega, nadzornie, uzviknu Feng pustite ga neka
padne ako mu se to dopada.
Oliver se posluio tim ljubaznim doputenjem i sruio se onesveen na
pod. Ljudi u sudnici su se zagledali izmeu sebe, ali se niko nije usudio da se
pomakne s mesta.
Znao sam ja da se on pretvara ree Feng kao da je to bio
nepobitan dokaz za utvrenje ove injenice.
Ostavite ga neka lei tu, brzo e mu dosaditi.
Kako nameravate da presudite ovaj sluaj, gospodine? upita
zapisniar tihim glasom.
Po kratkom postupku odgovori gospodin Feng.
Kanjava se s tri meseca strogog zatvora, razume se. Ispraznite sudnicu.
Vrata su se u tu svrhu otvorila i dva oveka su se spreinala da odnesu
onesveenog deaka u njegovu eliju, kad jedan postariji ovek pristojnog ali
siromanog izgleda, u starom crnom odelu, urno utra u sudnicu i uputi se ka
sudijinom stolu.
Stanite, stanite! Nemojte ga nositi! Za ime boje priekajte jedan
trenutak! vikao je novodoavi sav zadihan od urbe.
 I pored toga to veliki duhovi koji rukovode ovakvim ustanovama dele
pravdu po kratkom postupku i vre proizvoljnu vlast nad slobodom, dobrim
imenom, au, skoro i nad ivotom podanika Njenog Velianstva, osobito kad
su u pitanju pripadnici siromanijih drutvenih slojeva, i mada se u okviru tih
zidova svakodnevno odigravaju neverovatnl prizori zbog kojih bi i aneli
oslepeli od plakanja javnost u te ustanove nema pristupa sem putem dnevne
tampe. Gospodin Feng je shodno tome bio u ne maloj meri ozlojeen kad je
video kako ulazi jedan nezvan gost koji s tolikim nepotovanjem remeti red u
sudnici.
ta je to? Ko je to? Izbacite tog oveka. Ispraznite sudnicu! vikao
je gospodin Feng.
Ja hou da govorim vikao je ovek. Ne doputam da me izbace.
Ja sam sve video. Ja drim onu prodavnicu knjiga. Zahtevam da budem zaklet.
Ne moete mi oduzeti re. Gospodine Feng, vi morate da me sasluate. Ne
smete odbiti da me sasluate, gospodine.
Taj ovek je bio u pravu. Njegovo dranje bilo je odluno; i stvar je
postajala isuvie ozbiljna da bi se preko nje moglo prei olako.
Zakunite ovoga oveka proguna gospodin Feng veoma ljutito.
Dakle, ovee, ta imate da izjavite?
Evo, ree ovek video sam trojicu deaka ovoga to je uhapen
i jo dvojicu kako bazaju na drugoj strani ulice dok je ovaj gospodin itao.
Krau je izvrio jedan od one druge dvojice deaka. Ja sam ga video kad je to
uinio; a video sam i kako je ovaj deak time bio potpuno iznenaen i
zaprepaen. Poto je za to vreme malo povratio dah, estiti prodava knjiga
nastavi da pria smirenije i pribranije sve pojedinosti o nainu na koji je kraa
izvrena.
Zato ranije niste doli? upita Feng posle kraeg utanja.
Nisam imao koga da ostavim u radnji odgovori ovek. Svi koji su
mogli da me zamene pridruili su se hajci. Tek sam pre pet minuta naao ko e
me odmenuti; i trao sam celim putem.
Tuilac je itao knjigu, je li tako? upita Feng poto je jo malo
poutao.
Jeste, odgovori ovek. Ovu istu knjigu koju dri u ruci.
Aha, tu knjigu, je li? ree Feng. Je li je platio?
Ne, nije je platio odgovori ovek smeei se.
O, boe, na to sam sasvim zaboravio! uzviknu rasejani stari
gospodin.
Krasan mi je to gospodin koji vie voli da tui jednog sirotog deaka
nego da plati stvar koju je kupio! ree Feng inei jedan smean pokuaj da
izgleda ovean.
Ja nalazim, gospodine, da ste vi doli do te knjige pod vrlo sumnjivim i
neasnim okolnostima; i moete se smatrati veoma srenim to njen vlasnik ne
namerava da vas zbog toga sudski progoni. Neka vam to bude za pamet,
prikane, ako ne elite da jednoga dana imate posla sa zakonom. Deko se puta
ispod suenja. Ispraznite sudnicu.
to mu muka! uzviknu stari gospodin ne mogui vie da savlauje
ljutnju koju je tako dugo uzdravao. to mu muka! Ja u ...
Ispraznite sudnicu! ree sudija. Nadzornie, ujete li? Ispraznite
sudnicu.
Nareenje bi izvreno i razgnevljeni gospodin Braunlo bi izveden, s
knjigom u jednoj ruci i s bambusovim tapom u drugoj, opirui se i van sebe
od besa i jarosti. Dospeo je u dvorite i sva ljutnja mu je namah iezla. Mali
Oliver Tvist je leao nauznak na ploniku, s raskopanom kouljom, dok mu
se sa slepoonica cedila voda; u licu je bio bled kao smrt, a hladna drhtavica
mu je potresala celo telo.
Jadno dete, jadno dete! ree gospodin Braunlo nagnuvi se nad njim.
Molim vas da neko pozove jedna kola. I to odmah!
Kola su dobijena i poto je Oliver paljivo poloen na jedno sedite, stari
gospodin i sam ue i zauze drugo mesto u kolima.
Mogu li i ja s vama? upita prodava knjiga zavirivi unutra.
 O, pa razume se, dragi gospodine, ree brzo gospodin Braunlo. Ja
sam na vas zaboravio. Boe, boe! Jo mi je u ruci ta nesrena knjiga!
Uskaite. Jadni deko! Nemamo vremena za gubljenje.
Prodava knjiga uskoi u kola i krenue.
 GLAVA XII

U njoj je Oliver negovan bolje no to je to ikad ranije bio sluaj i u njoj se

pripovest vraa na veseloga starog gospodina i njegove mlade prijatelje.

Kola su se uz lupnjavu tokova i topot konjskih kopita spustila niz Maunt-

Plezent a zatim se popela uz Eksmaut-strit, udarila skoro onim istim putem
kojim je proao i Oliver kad je prvi put stigao u London u drutvu s
Vrdalamom; i poto su dospevi do ajzlingtonskog anela skrenula drugim
putem, najzad su se zaustavila pred nekom istom i prijatnom kuom, u jednoj
tihoj, senovitoj ulici u blizini Pentonvila. Tu je odmah pripremljena ugodna
postelja i mali tienik gospodina Braunloa je u nju poloen sa svom moguom
panjom, i tu je negovan s ljubavlju i revnou kojima nije bilo granica.
Ali Oliver je kroz dugi niz dana ostao neosetljiv prema svoj dobroti svojih
novih prijatelja. Sunce se raalo i zalazilo, i opet se raalo i zalazilo, i to se
ponovilo jo mnogo puta; a deak je neprestano leao ispruen na svojoj
bolesnikoj postelji u groznici koja ga je prodirala. Ta podmukla vatra
unitava ivo tkivo s veom sigurnou no to crv rastae mrtvo oveje telo.
Slab, izmraveo i bled, on se najzad probudio iz svoga dugog i munog
sna. Jedva se uzdigao u postelji, dok mu je glava poivala na drhtavoj ruci, on
se uznemireno obazre oko sebe.
Kakva je ovo soba? Gde sam ja to? ree Oliver. To nije ono
mesto na kome sam zaspao.
Veoma iscrpen i klonuo izgovorio je te rei slabim glasom; nekome
meutim one nisu promakle, jer se zavesa vie uzglavlja urno razmaknula i
jedna stara gospoa blagog i zabrinutog izraza, veoma isto i uredno odevena,
poto je povukla zavesu, ustade iz naslonjae u kojoj je sedela i vezla i koja se
nalazila odmah pored postelje.
Nemoj govoriti, drago moje dete, ree tiho stara gospoa. Mora
biti sasvim miran ako ne eli da se ponovo razboli; a bio si veoma teko
bolestan tako teko da smo se plaili za tvoj ivot. Hajde, lezi ponovo; tako,
milo moje dete! S tim reima stara gospoa veoma paljivo spusti
Oliverovu glavu na uzglavlje i, uklanjajui mu kosu s ela, gledala ga je s
toliko dobrote i nenosti da se on nije mogao uzdrati a da ne poloi svoju
uvelu ruicu u njene ruke i da ih obavije sebi oko vrata.
Gospode, budi nam milostiv! ree stara gospoa sa suzama u oima.
Kako je zahvalno srce moje malo! Slatko edo moje! Kako bi bilo njegovoj
majci da je ona sedela kraj njega kao to sam ja sedela i da ga sad gleda!
Moda me, i gleda, proapta Oliver sklopivi ruke moda je sedela
pored mene. Sve mi se ini kao da je bila kraj mene.
To je bila groznica, edo moje, ree stara gospoa blago.
Verovatno da je tako odgovori Oliver jer nebo je tako daleko; i
oni su tamo isuvie sreni da bi se sputali do postelje jednog sirotog deaka.
Ali da je ona znala da sam bolestan, ona bi se morala saaliti na mene, ak i
tamo; jer je i sama bila teko bolesna pre no to je umrla. Ipak ona sigurno da
nita ne zna o meni ree Oliver posle kraeg utanja. Jer da je videla
kako sam povreen, nju bi to oalostilo; a kad sam je sanjao lice joj je uvek
bilo ozareno i sreno.
Stara gospoa nije nita na to odgovorila; samo je prvo obrisala oi, a posle
toga i naoare koji su leali na pokrivau i koji kao da su sainjavali sastavni
deo njenih oiju; zatim je donela Oliveru neki hladan napitak i pomilovala ga
po obrazu rekavi mu da mora da lei sasvim mirno ako ne eli da se ponovo
razboli.
Tako je Oliver ostao da lei potpuno mirno; delom zato to je hteo u svemu
da uini po volji dobroj staroj gospoi, a, istinu da reemo, delom i zato to je
bio potpuno iscrpljen onim to je ve kazao. Ubrzo je zaspao lakim snom iz
kojeg ga je probudila svetlost jedne svee; ta svea, prineta sasvim blizu
postelje, osvetlila mu je jednog gospodina s veoma velikim zlatnim satom u
ruci; sat je kucao glasno, a gospodin mu opipa puls i ree da mu je sad mnogo
bolje.
Sad ti je mnogo bolje, zar ne, edo moje? ree gospodin.
Jeste, gospodine, hvala vam odgovori Oliver.
Da, znao sam ja to ree gospodin. I gladan si, je li tako?
 Nisam, gospodine! odgovori Oliver.
Hm! ree gospodin. Nisi, znam da nisi. On nije gladan, gospoo
Bedvin, ree gospodin s vrlo vanim izrazom na licu.
Stara gospoa nakloni glavu s puno potovanja, ime kao da je htela rei
kako lekara smatra veoma sposobnim ovekom. Po svemu sudei izgleda da je
i sam lekar bio istog miljenja.
Tebi se spava, je li tako, dete moje? ree lekar.
Ne, gospodine, odgovori Oliver.
Ne, ree lekar uz jedan veoma otrouman i zadovoljan pogled. Ne
spava ti se. Niti si edan. Je li?
Jesam, gospodine, prilino sam edan odgovori Oliver.
Upravo onako kao to sam oekivao, gospoo Bedvin, ree lekar.
Sasvim je prirodno da bude edan. Moete mu dati malo aja, gospoo, i malo
prenog hleba bez maslaca. Nemojte ga suvie utopljavati, gospoo; ali pazite i
da ne ozebe; hoete li imati tu dobrotu?
Stara gospoa se pokloni. Lekar, poto je okusio hladni napitak i dao mu
povoljnu strunu ocenu, izie urnim korakom; izme su mu kripale veoma
vano i razmetljivo dok je silazio niza stepenice.
Oliver je ubrzo posle toga ponovo utonuo u san; kad se probudio, bilo je
skoro dvanaest sati. Stara gospoa mu je odmah zatim nenim glasom poelela
laku no i prepustila ga brizi jedne pune starije ene koja je upravo bila dola
donevi sobom u malom zaveljaju omanji molitvenik i veliku nonu kapu.
Stavivi ovu na glavu a molitvenik na sto, stara ena, poto je kazala Oliveru
da je dola da ga uva preko noi, privue stolicu blie vatri i poe isprekidano
da kunja i drema trzajui se svaki as iza sna kad bi joj glava pala na grudi i
jeei, stenjui i guei se pri tom, to meutim nije imalo teih posledica,
izuzev to ju je namoravalo da dobro protrlja nos i da onda ponovo zadrema.
I tako je no polako odmicala. Oliver je leao budan neko vreme, brojei
kruie koje je nona svetiljka bacala po tavanici kroz zaklon od trske; ili je
malaksalim pogledom prelazio preko zamrenih ara na hartiji kojom su zidovi
bili obloeni. Tama i duboka tiina sobe inile su veoma svean i tajanstven
utisak; i one su navodile deakov duh na pomisao da je tu smrt morala lebdeti
kroz mnoge dane i noi i da moda jo ispunjava ovu sobu svojim sumornim i
stranim i groznim prisustvom, te Oliver zagnjuri lice u uzglavlje i poe usrdno
da se moli bogu.
Postepeno je utonuo u dubok, miran san, koji jedini donosi osloboenje od
nedavnih patnji i muka u ono tiho i blaeno stanje iz kojeg je oveku teko da
se probudi. Kad bi takvo stanje bilo smrt, ko bi pristao da se iz njega ponovo
vrati svim borbama i tekoama to ih ivot sobom donosi; svim brigama
dananjice; strahovanjima za budunost; i, iznad svega, bolnim uspomenama
prolosti?
Dan je ve bio uveliko kad je Oliver otvorio oi; a kad je to uinio, obuzelo
ga je oseanje radosti i sree. Najgore je bilo prolo i bolest je savladana.
Ponovo se vratio u ivot.
Posle tri dana bio je ve u stanju da sedi u velikoj naslonjai poduprt
jastucima; i kako jo nije imao snage da ide, gospoa Bedvin ga je snela niza
stepenice u nastojniku sobicu koja je njoj pripadala. Poto ga je namestila
pokraj vatre, ta dobra stara gospoa je i sama briznula u grevit pla.
Ne uznemiravaj se zbog toga, edo moje, uzviknu stara gospoa.
Meni tako doe da se s vremena na vreme isplaem. Eto, ve je sve prolo; i
sad mi je sasvim dobro.
Vi ste veoma, veoma dobri prema meni, gospoo, ree Oliver.
Oh, nemoj govoriti o tome, edo, ree stara gospoa to nema
nikakve veze s tvojom goveom orbom; i krajnje je vreme da je pojede, jer
lekar kae da gospodin Braunlo moe doi da te obie danas pre podne, i mi
moramo da izgledamo to bolje, jer ukoliko bolje budemo izgledali, on e biti
utoliko zadovoljniji. I rekavi to, stara gospoa poe da zagreva u jednom
omanjem loncu zdelu govee orbe, po Oliverovom miljenju dovoljno jake
da bogato zamasti obed u najmanju ruku za tri stotine i pedeset pitomaca
sirotinjskog doma, ako bi se raunalo po propisima te ustanove.
Voli li ti slike, edo? upita stara gospoa videvi kako Oliver
nepomino i s najveom panjom posmatra jednu sliku koja je visila o zidu,
upravo prekoputa naslonjae u kojoj je sedeo.
 Prosto ni sam ne znam, gospoo, ree Oliver ne skidajui oiju sa
slike ja sam ih tako malo video da ne znam ta da kaem. Kako lepo i milo
lice ima ova gospoa!
Eh! ree stara gospoa slikari uvek predstavljaju dame lepim
nego to su, inae bi ostali bez ijedne muterije, dete moje. ovek koji je
pronaao fotografski aparat morao je znati da se nikad nee obogatiti, to je
isuvie verno. Isuvie ree stara gospoa smejui se od sveg srca svojoj
duhovitosti.
Je li..., je li ova verna slika, gospoo? ree Oliver.
Jeste, ree stara gospoa podiui za trenutak oi sa orbe to je
rukom raen portret.
iji, gospoo? upita Oliver.
To ti zaista ne bih umela rei, edo moje, odgovori veselo stara
gospoa. Mislim da ne lii ni na koga od tvojih i mojih poznanika. Kao da ti
se dopada, edo.
Tako je divna odgovori Oliver.
ta, valjda je se ne boji? ree stara gospoa, opazivi na svoje veliko
iznenaenje zaplaen pogled s kojim je dete posmatralo sliku.
Oh, ne, ne, odgovori ivo Oliver ali oi su joj tako tune; i ma gde
da sednem, one kao da na mene gledaju. Od toga mi srce lupa dodade
Oliver tihim glasom, ini mi se kao da je iva i da bi htela neto da mi kae
ali ne moe.
Spasi nas i pomiluj, Gospode! uzviknu stara gospoa trgnuvi se
Nemoj tako govoriti, dete moje. Slab si i razdraljiv posle bolesti. ekaj da ti
stolicu okrenem na drugu stranu i onda je vie nee gledati. Tako! ree
stara gospoa potvrujui svoje rei delom. Sad je vie sigurno nee
videti.
Oliver ju je meutim video svojim duhovnim oima tako jasno kao da nije
promenio poloaj; ali je pomislio da e biti dobro da ne zabrinjava dobru staru
gospou, te se umiljato nasmeio kad ga je ona pogledala; a gospoa Bedvin
zadovoljna to mu je tako udobnije, solila je i lomila komadie prenog hleba u
orbu sa svom ustrinom koju zahteva jedna tako ozbiljna radnja. Oliver je
pojeo orbu najveom brzinom. Tek to je stavio u usta poslednju kaiku, kad
neko tiho kucnu na vrata. Slobodno, ree stara gospoa, i u sobu ue
gospodin Braunlo.
Stari gospodin je uao u sobu veoma otrim korakom; ali, tek to je
podigao naoare na elo i zabacio ruke iza skutova svoje sobne haljine da bi
bolje zagledao Olivera, kad mu se crte lica poee kriviti i griti u svim
moguim pravcima. Oliver je izgledao veoma izmuen i iznuren od bolesti i
uzalud je pokuavao da stane na noge, iz potovanja prema svome dobrotvoru,
pokuaj koji se zavrio time to je ponovo klonuo u naslonjau; i, ako treba
rei istinu, onda moramo priznati da je srce gospodina Braunloa, koje je u sebi
imalo ovenosti za estoricu obine stare gospode, nateralo izvesnu koliinu
suza u njegove oi, zahvaljujui jednom hidraulinom postupku koji mi usled
naeg nedovoljnog naunog obrazovanja nismo u stanju da objasnimo.
Siroto dete, siroto dete! ree gospodin Braunlo, nakaljujui se da bi
proistio grlo. Od jutros sam neto promukao, gospoo Bedvin. Sve mi se ini
da sam ozebao.
Nadajmo se da niste, gospodine, ree gospoa Bedvin. Sve vae
odelo i rublje bilo je vrlo dobro provetreno i prosueno, gospodine.
Ne znam, gospoo Bedvin. Ne znam ree gospodin Braunlo.
Rekao bih da sam jue za rukom imao vlaan ubrus; ali to nije vano. Kako ti
je, edo moje?
Vrlo sam srean, gospodine, odgovori Oliver. I veoma sam vam
zahvalan, gospodine, zbog dobrote koju mi ukazujete.
Dobro moje dete, ree gospodin Braunlo vrstim glasom. Jeste li
mu dali to za jelo, gospoo Bedvin? Ne samo orbuljake, a?
Upravo je pojeo tanjir odline i jake govee orbe, gospodine,
odgovori gospoa Bedvin malo se nakostreivi i jako naglaavajui poslednju
re, kako bi istakla da izmeu orbuljaka i dobro pripremljene govee orbe
nema nikakve srodnosti niti iega zajednikog.
Uf! ree gospodin Braunlo lako se mrtei. Koja aica portoskog
vina bi mu inila mnogo bolje. Je li tako, Tom Hvajte, a?
Ja se zovem Oliver, gospodine, odgovori mali bolesnik, s izrazom
velikog uenja.
Oliver ree gospodin Braunlo. Oliver, ta? Oliver Hvajt, je li?
Ne, gospodine, Tvist Oliver Tvist.
udno ime! ree stari gospodin. Zbog ega si kazao sudiji da se
preziva Hvajt?
Ja mu to nikad nisam kazao, gospodine, odgovori Oliver zaueno.
To je tako zvualo na la da je stari gospodin prilino otro zagledao
Oliveru u oi. Bilo je nemogue ne verovati mu; iz svake crte njegovog
izmravelog i istanjenog lica izbijala je iskrenost.
Svakako neki nesporazum ree gospodin Braunlo. Meutim, iako
vie nije bilo razloga da uporno posmatra Olivera, stara pomisao o slinosti
izmeu njegovih crta i nekoga poznatog lica obuzela ga je s tolikom snagom da
nije bio u stanju da odvoji pogleda od njega.
Nadam se da niste ljuti na mene, gospodine? ree Oliver podiui oi
moleivo.
Ne, ne, odgovori stari gospodin. Boe, ta je to? Gospoo Bedvin,
pogledajte ovo!
Rekavi to, on brzim pokretom ruke pokaza na portret iznad Oliverove
glave, a zatim na detinje lice. Slinost je bila neverovatna. Oi, glava, usta
sve je bilo istovetno. Oliver je u tome trenutku toliko liio na portret da su i
najsitnije crte njegovog lica izgledale kao preslikane sa portreta s najveom
vernou!
Oliver nije saznao ta je bio razlog tome iznenadnom uzviku; ne budui
dovoljno snaan da podnese taj potres, on se onesvestio. Ta slabost s njegove
strane prua nam priliku da itaoca izvedemo iz neizvesnosti u pogledu one
dvojice mladih pitomaca veseloga starog gospodina i da ispriamo to je s
njima dalje bilo.
Dakle, kad su se Vrdalama i njegov krasni prijatelj gospar-Bejts pridruili
hajci koja je progonila Olivera, a do koje je, kao to je to ve opisano, dolo
zbog toga to su oni na nezakonit nain preneli na sebe linu svojinu
gospodina Braunloa, ti mladii su se u tome trenutku upravljali po jednom
veoma hvale dostojnom i opravdanom razlogu, naime po elji da spasu svoju
sopstvenu kou; i s obzirom na to to su graanske slobode i sloboda
pojedinaca meu prvim i najveim vrlinama kojima se dii svaki dobar Englez,
to nee biti potrebno da obraam osobitu panju itaocu na okolnost to taj
podvig treba da ih uzdigne u oima svih estitih graana i rodoljuba, bar u
onoj meri u kojoj taj nepobitni dokaz njihove brige za svoje samoodranje i
bezbednost potkrepljuje i potvruje naelo koje su izvesni dubokoumni i
vispreni filozofi proglasili za najvii zakon kojim se rukovodi priroda u svima
svojim delima i postupcima reeni filozofi su veoma znalaki sveli postupke
ove dobre gospe na mudre izreke i teorije i, hvalei na jedan veoma spretan i
prikladan nain njenu uzvienu mudrost i razboritost, potpuno su iskljuili iz
njenog vidokruga sve obzire srca, plemenitosti i ljubavi. Jer, te su osobine
tobo ispod dostojanstva jedne enske osobe u pogledu koje je opte-poznato i
priznato da je daleko iznad mnogobrojnih sitnih mana i slabosti svoga roda.
Kad bi mi bio potreban jo neki dalji dokaz o strogo filozofskom dranju
ovih mladih dentlmena u velikoj neprilici u kojoj su se nalazili, ja bih taj
dokaz smesta naao u injenici (koja je isto tako zabeleena u prethodnom delu
ove pripovesti) to su oni napustili gonjenje im je opta panja bila
usredsreena na Olivera; i to su se odmah uputili kui najkraim moguim
putem, i pored toga to nemam nameru da tvrdim kako je obiaj slavnih i
uenih mudraca da skrauju put kojim dolaze do svojih dubokoumnih
zakljuaka (njihov put je u stvari pre zaobilazan, oni okolie, idu
stramputicama i svaki as zastajkuju i kolebaju se, slino pijanim ljudima koji
posru pod teretom isuvie mone navale misli) ja bih ipak rekao, i to bih
rekao jasno i otvoreno, da mnogi veliki filozofi redovno daju dokaza o svojoj
dubokoj mudrosti i moi predvianja na taj nain to se, sprovodei svoje
teorije u delo, obezbeuju protiv svih moguih sluajeva za koje se moe
pretpostaviti da e im smetati. Tako, da biste postigli neko krupno pravo,
moete uiniti i neku sitnu nepravdu; i moete se posluiti svakim sredstvima
koje e opravdati postignuti cilj; pitanje kolika je koliina pravde a kolika
koliina nepravde, kao i u emu je razlika izmeu njih u potpunosti je
ostavljeno filozofu koji je u pitanju da ih on raspravi i rei na osnovu svojeg
jasnog, razumljivog i nepristrasnog merila koje sainjava njegov sopstveni
sluaj.
Tek kada su dva deaka najveom brzinom projurila kroz veoma zamreni
splet uzanih ulica i uliica, usudili su se da zastanu ispod jednog niskog i
mranog zasvoenog ulaza. Poto su tu neko vreme ostali utei, taman koliko
da povrate dah, gospar-Bejts kliknu od radosti i zadovoljstva i prsnuvi u
neobuzdan smeh, baci se na stepenik i u nastupu razdraganosti poe da se
kotrlja po njemu.
ta ti je? upita ga Vrdalama.
Ha, ha, ha! kikotao se arli Bejts.
Nemoj dizati galamu opomenu ga Vrdalama oprezno se obazirui
oko sebe. Ne eli valjda da te uhvate, budalo?
Ne mogu da se uzdrim, ree arli ne mogu da se uzdrim! Kao
da ga sad gledam kako ia kroz ulice, zavija oko uglova, udara u gvozdene
stubove i tera dalje kao da je i sam od gvoa, a ja s maramicom u depu
viem za njim: Drte lopova! e, pa to je da ovek prsne od smeha!
Bujna mata gospar-Bejtsa predoila mu je ovaj prizor isuvie ivim i veselim
bojama. I kad se setio ovoga poslednjeg, ponovo je pao na zemlju i poeo da
se valja po stepeniku smejui se jo jae nego dotle.
ta e rei Fejgin? upita Vrdalama iskoristivi priliku da postavi to
pitanje kad je njegov prijatelj izgubio dah zacenuvi se od smeha.
ta? ponovi arli Bejts.
Aha, ta? ree Vrdalama.
Pa dobro, ta moe da kae? upita arli prekinuvi prilino naglo
svoje kikotanje jer ga je ozbiljnost s kojom je Vrdalama postavio to pitanje
prilino zabrinula. ta moe da kae?
Gospodin Dokinz je zvidukao nekoliko minuta; zatim se, skinuvi eir,
poeao iza uiju i triput zavrteo glavom.
ta time hoe da kae ree arli.
 Tandara-mandara, cicvara-popara, mir i tiina, kupus i slanina ree
Vrdalama i na njegovom otroumnom licu se pojavi jedva primetan podrugljiv
osmejak.
To je bilo izvesno objanjenje, ali ne potpuno. Gospar-Bejts ga je tako i
shvatio i ponovio je pitanje: ta time hoe da kae?
Vrdalama nita ne odgovori; samo je ponovo stavivi eir na glavu i
prikupivi skutove svoga dugakog kaputa pod miku upro jezikom u obraz i
cvrknuo nekoliko puta po nosu na svoj dobro poznat ali izrazit nain i, poto
se okrenuo na peti, odunjao se niz dvorite. Gospar-Bejts se uputio za njim
veoma zamiljena lica.
Nekoliko minuta po ovome razgovoru um koraka na stepenicama koje su
kripale trgao je veselog starog gospodina koji je sedeo kraj vatre drei u levoj
ruci kobasicu i komadi hleba a u desnoj perorez, dok je pred njim na tronocu
bio limeni vr. Na njegovom bledom licu zatitrao je lupeki osmejak kad se
okrenuo i pogledavi otro ispod svojih gustih riih obrva upravio uvo prema
vratima, oslukujui.
Hm, ta je to? promrmlja Jevrejin promenivi se u licu. Samo ih je
dvojica? Gde li je trei? Nisu valjda zapali u neku nezgodu. Pst!
Koraci su se pribliavali; stigli su do odmorita. Vrata su se polako otvorila;
i Vrdalama i arli Bejts uoe zatvorivi vrata za sobom.
 GLAVA XIII

U njoj se revnosni italac upoznaje sa izvesnim novim licima

povodom kojih e biti iznete razne zanimljive stvari u tesnoj vezi sa ovom
pripovesti.

Gde je Oliver? Upita Jevrejin ustavi i sevajui oima. Gde je

deko?
Mali lopovi pogledae u svoga vaspitaa kao da su se uznemirili zbog
njegovog ljutitog izgleda; i zagledae se zabrinuto. Ali nita nisu odgovorili.
ta je s dekom? ree Jevrejin i epa Vrdalamu vrsto za okovratnik
grozno mu pretei. Govori ili u te zadaviti!
Gospodin Fejgin je to kazao tako ubedljivim glasom da se arli Bejts, koji
je za svaki sluaj smatrao da e biti pametnije ako se skloni u stranu i kome je
palo na um da nije nimalo neverovatno da moe doi i na njega red da bude
udavljen, bacio na kolena i pustio jedan gromoglasan, dug i otegnut urlik
neto izmeu rike razbesnelog bika i glasa trube za dozivanje.
Hoe li govoriti? grmeo je Jevrejin tresui Vrdalamu tako strano da
je bilo pravo udo kako je ostao u svome velikom kaputu.
 Eto, upao je u kljuse, i to je sve ree Vrdalama turobno. Hajde,
ostavite me na miru ve jednom! I izvinuvi se jednim trzajem iz velikog
kaputa koji je ostavio u Jevrejinovim rukama, Vrdalama zgrabi viljuku za
prenje hleba i zamahnu njome u pravcu prsnika veselog starog gospodina
udarac koji bi, da je uspeo, za due vreme oduzeo veselost reenom starom
gospodinu.
Pod takvim okolnostima Jevrejin je uzmakao mnogo hitrije no to bi se to
moglo oekivati od oveka prividno tako iznurenog i dohvatio je vr
pripremajui se da ga baci na glavu napadau. Ali kako je arli Bejts u tome
trenutku privukao njegovu panju jednim uasnim urlikom, on naglo promeni
odluku i baci pun vr na dotinog mladog dentlmena.
Hej, kakva je to guva, trista mu muka! zarea neki debeli glas. Ko
li me je to raspalio? Srea njegova to je na mene palo pivo a ne vr, inae bih
ga lepo udesio. Ne bih nikad ni sanjao da je jedan pakleno bogati razbojnik i
gulikoa kao to je ovaj matori Jevrejin u stanju da prospe koje bilo drugo pie
sem vode a i to samo na tetu uprave vodovoda. ta je to, Fejgine? Vratna
marama mi je sva zalivena pivom, sto mu gromova! Ti ulazi unutra, kalaturo
jedna; to mi se tu rebri pred vratima kao da se stidi svoga gospodara! Ulazi!
 ovek koji se tako proderao bio je snaan ida, oko trideset i pet godina, u
crnom somotskom kaputu, veoma prljavim suknenim akirama, niskim
izmama i sivim pamunim arapama koje su skrivale par debelih nogu sa
irokim, ispupenim listovima par nogu one vrste koje, tako obuvene, uvek
izgledaju nedovrene i nepotpune bez okova koji bi ih krasili. Na glavi je imao
eir smee boje i prljavu arenu maramu oko vrata, ijim je dugakim
izlizanim krajevima razmazivao pivo po licu dok je govorio. Kad je s tim
zavrio, ukazalo se jedno iroko, mamurno lice s bradom od tri dana i dva
namrgoena oka od kojih se jedno isticalo svim moguim bojama, tragovima
skoranjeg udarca.
Ulazi kad ti kaem! promumla taj krasni razbojnik.
Jedno belo, kudravo pseto, s licem izgrebanim i izujedanim na dvadeset
raznih mesta uunja se u sobu.
Zato nisi odmah uao? ree ovek. Isuvie si se poneo da bi me
pred drutvom priznao za svog gospodara, je li? Lezi!
Ta zapovest bila je propraena udarcem noge koji je odbacio ivotinju u
drugi kraj sobe. Ova uostalom kao da je na takav postupak bila naviknuta jer
se sasvim mirno sklupala u jedan ugao, ne putajui ni glasa i mirkajui
svojim zlim oima dvadesetak puta u minuti, kao da je bila zauzeta
razgledanjem stana.
ta radi to? Zlostavlja deake, ti pohlepna tvrdice, nenasiti matori
lopovski jatae? ree ovek sputajui se polako na stolicu. udim se to
te ve nisu ubili. to ja nisam na njihovom mestu. Da sam ja tvoj egrt, odavno
bih to ve uinio i ali ne, ne bih mogao nikome da prodam tvoju kou poto
ti nisi ni za ta drugo sem da te kao olienje runoe uvaju u staklenoj boci, a
tako velike boce se kanda ne izrauju.
Tie! Tie! gospodine Sajks, ree Jevrejin drui ne govorite
tako glasno.
Dosta s tim tvojim izmotavanjima odgovori razbojnik. Kad god
me naziva gospodinom, znam da smilja neku podvalu. Poznato ti je kako se
zovem i dosta s tim! Neu da osramotim svoje ime kad tome doe vreme.
 Dobro, dobro, neka bude kako ti kae Bile Sajks, ree Jevrejin s
izrazom bedne poniznosti na licu. Izgleda da si zle volje, Bile.
Moda jesam odgovori Sajks. Rekao bih da i tebi isto tako sve
koze nisu na broju, inae ne bi ove deake gaao limenim vrevima ...
Jesi li poludeo? ree Jevrejin povukavi oveka za rukav i
pokazujui glavom u pravcu deaka.
Gospodin Sajks se zadovolji time da vee jedan zamiljeni vor sebi ispod
levog uveta i da zabaci glavu na desno rame; nema igra koju Jevrejin kao da je
savreno razumeo. On onda atrovakim izrazima, kojima je sav njihov
razgovor bio protkan, ali koji bi bio potpuno nerazumljiv kad bismo ga ovamo
preneli, zatrai au rakije.
I pazi da ne sipa otrova u nju ree gospodin Sajks stavljajui eir
na sto.
To je bilo reeno u ali; ali da je ovek koji je te rei izgovorio mogao da
vidi onaj zlobni pogled s kojim je Jevrejin ugrizao svoju bledu usnu kad se
okrenuo dolapu, on bi doao do zakljuka da ta opomena nije sasvim izlina,
ili u najmanju ruku da elja da na neki nain pojaa pie nije tako strana
veselom srcu staroga gospodina.
Poto je u grlo sruio dve ili tri ae alkohola, gospodin Sajks je
blagoizvoleo da obrati svoju panju na dvojicu mlade gospode; zahvaljujui
tome ljubaznom postupku razvio se razgovor u kome su uzrok i nain
Oliverovog hapenja izloeni sa svim potrebnim pojedinostima, a sa onim
izmenama i dopunama na raun istine koje je Vrdalama smatrao za savetno da
unese s obzirom na sve postojee okolnosti.
Bojim se ree Jevrejin da ne izbrblja neto to bi nas moglo
dovesti u kripac.
To je vrlo verovatno odgovori Sajks uz zlurad osmeh. Peen si,
Fejgine.
Sve mi se ini, zna, dodade Jevrejin nastavljajui kao da nije opazio
upadicu i gledajui pri tom svoga sagovornika pravo u oi sve mi se ini
ako klupe pone da se odmotava, da e i mnogi drugi s nama da se nau u
nebranom grou, a to e za tebe biti mnogo gore nego za mene, prikane moj.
ovek se tre i odmeri Jevrejina od glave do pete. Ali stari gospodin je bio
uvukao glavu u ramena sve do uiju i oi su mu prazno zurile u zid ispred
njega.
Nastao je dug tajac. Svaki lan ovoga potovanog drutva izgledao je
zadubljen u svoje sopstvene misli, ne izuzevi psa koji se zlobno oblizivao i
koji kao da je osmiljao napad na noge prvoga gospodina ili gospoe koje
bude sreo na ulici im izie iz kue.
Neko mora da izvidi ta je bilo u policiji ree gospodin Sajks mnogo
mekim glasom od onoga kojim je govorio kad je doao.
Jevrejin klimnu glavom odobravajui.
A nas nije odao, a osuen je, onda nema opasti dokle god ne bude
puten ree gospodin Sajks posle toga treba na njega pripaziti. Mora
nekako doi njega.
Jevrejin ponovo klimnu glavom odobravajui. Ispravnost takvog naina
postupanja bila je, zaista, oigledna; po nesrei, meutim, njegovom
sprovoenju u delo stajala je na putu jedna veoma ozbiljna prepreka. Ona se
sastojala u tome to su svi oni, i Vrdalama, i arli Bejts i Fejgin, i gospodin
Viljem Sajks, gajili estoku i duboko ukorenjenu antipatiju prema vlasti i to ni
iz kojeg razloga i ni pod kakvim izgovorom nisu eleli da se pribliavaju
nikakvoj policijskoj ustanovi.
Teko je rei koliko su dugo vremena oni bili u stanju da tako sede i blenu
jedan u drugoga u jednom stanju neizvesnosti koje ba nije najprijatnije.
Sreom, nije potrebno praviti nikakve pretpostavke u tom pogledu, jer je
iznenadni ulazak dveju mladih devojaka, koje je Oliver jednom ranijom
prilikom upoznao, dao razgovoru novog podsticaja.
U dobar as! ree Jevrejin. Otii e Beti; hoe li, mila moja?
A kuda to? upita devojka.
Samo tu do policije, mila moje, ree Jevrejin ulagujui se.
Dugujemo priznanje ovoj mladoj dami koja nije neposredno kazala da
nee, nego je samo izjavila arku i usrdnu elju da je avo odnese ako joj se
tamo ide to je jedan utiv i otmen nain da se izbegne odgovor i koji
pokazuje da je dotina gospoica raspolagala onim uroenim lepim
ponaanjem koje ne podnosi da se blinjem zada bol putem otvorenog i otrog
odbijanja.
Jevrejinovo lice se smrai. Od te mlade gospoice koja je bila gizdavo, da
ne kaemo raskono odevena u crvenu haljinu, zelene cipele i imala plave
uvojke, njegov pogled se okrenu u pravcu one druge enske osobe. Nensi,
edo moje, ree Jevrejin umiljatim glasom ta ti veli na ovo?
Nema od toga nita; to ne vredi ni pokuavati, Fejgine, odgovori
Nensi.
ta time hoe da kae? ree gospodin Sajks bacivi na nju jedan
osoran pogled.
To to si uo, Bile, ree devojka pribrano.
Ama ti si kao stvorena za to razlagao je gospodin Sajks u tome
kraju niko o tebi nita ne zna.
Kao to ni ja ne elim da znaju odgovori Nensi istim smirenim
glasom, i pre neu ii nego to hou, Bile.
Ona e ii, Fejgine ree Sajks.
Ne, Fejgine, ona nee ii ree Nensi.
Hoe, Fejgine, ii e ree Sajks.
I gospodin Sajks je bio u pravu. Pomou naizmeninih pretnji, obeanja i
ulagivanja reena dama se najzad odlui da se primi tog zadatka. Nju, zaista,
nisu sputavali oni obziri koji su vezivali njenu ljupku prijateljicu, jer kako se iz
dalekog ali gospodskog predgraa Ratklifa nedavno preselila u blizinu Fild-
Lena, nije bila u istoj opasnosti da je pozna ko bilo od njenih mnogobrojnih
poznanika.
Shodno toj odluci, s istom belom pregaom privezanom preko haljine i sa
uvojcima podvijenim ispod slamnog eira oba ta dela odee su uzeta iz
neiscrpnog magacina kojim je raspolagao Jevrejin gospoica Nensi se
spremala da poe na izvrenje postavljenog joj zadatka.
Stani malo, edo moje, ree Jevrejin pruajui joj jednu malu,
pokrivenu korpu. Obesi je o jednu ruku. Tako e ulivati vie poverenja,
drago moje dete.
Daj joj i klju od spoljanjih vrata da ga nosi u drugoj ruci, Fejgine,
ree Sajks tako e izgledati jo bolje i prirodnije.
Da, da, edo moje, to je tano ree Jevrejin obesivi jedan veliki
klju o kaiprst desne ruke mlade devojke. Tako, vrlo dobro! Zaista vrlo
dobro, dete moje! ree Jevrejin trljajui ruke.
Oh, moj brat! Moj jadni, dragi, slatki, nevini brati! uzviknu Nensi u
nastupu oajanja. ta je s njim! Gde su ga odveli! Oh, gospodo, smilujte se
i recite mi ta se dogodilo s mojim slatkim bratiem; kaite mi, gospodo,
preklinjem vas, gospodo.
Poto je izgovorila te rei najalostivijim i najdirljivijim glasom, na
neizmerno uivanje svojih slualaca, gospoica Nensi zastade, namignu
drutvu, klimnu veselo glavom svima prisutnima i ieze.
Eh, sila devoje, deco moja! ree Jevrejin obrativi se svojim mladim
prijateljima i klimajui znaajno glavom, kao da bi ih tim nemim nainom hteo
opomenuti da se i sami ugledaju na sjajan primer koji im je bio pred oima.
Ona ini ast svome polu ree gospodin Sajks punei sebi au i
lupivi o sto svojom ogromnom pesnicom Pijem u njeno zdravlje sa eljom
da se svi na nju ugledaju!
 Dok su se te i mnoge druge pohvale reale u slavu izvanredne Nensi, ta
gospoica bila je prela ve najvei deo svoga puta u pravcu policijske
ispostave, do koje je ubrz potom i stigla bez ikakvih nezgoda i pored izvesne
razumljive nelagodnosti koju je oseala zbog toga to prolazi ulicama sama i
bez zatite.
Poto je ula kroz zadnji ulaz tiho je kucnula kljuem na vrata jedne elije i
oslunula. Iznutra se nije uo ni najmanji um; onda se nakaljala i ponovo
oslunula. Jo nije bilo nikakvog odgovora; ona se onda rei da progovori.
Olivere, mili moj Olivere? proaputa Nensi nenlm glasom.
Olivere?
U eliji se nalazio samo jedan bedni, bosonogi prestupnik koji je uhapen
zato to je svirao na flauti bez dozvole kojeg je gospodin Feng, poto je
povreda drutvenog interesa bila nesumnjivo dokazana, sasvim ispravno
osudio na popravni zatvor u trajanju od jednog meseca, uz umesnu i duhovitu
napomenu da e on, kad ve ima toliko snage u grudima, celishodnije da je
upotrebi ako okree vodeniko kolo nego to duva u neki muziki instrument.
Taj prestupnik nije nita odgovorio jer je bio oaloen i zauzet razmiljanjem
o gubitku svoje flaute koja je zaplenjena u korist optinske kase, te Nensi prie
drugoj eliji i zakuca.
ta je? odazva se neki slab i jedva ujan glas.
Da li je tu jedan mali deak? upita Nensi poto je prethodno zajecala.
Ne, odgovori glas neka ga bog sauva od toga.
To je bio neki ovek od ezdeset i pet godina koji je kao skitnica osuen na
zatvor zato to nije svirao na flauti; ili, drugim reima, to je prosjaio po
ulicama i to nije nita preduzimao da potenim radom zaslui svoj nasuni
hleb. U sledeoj eliji je bio ovek osuen na istu kaznu zato to je torbario i
prodavao lonce i inije bez dozvole, i tako na neki nain zaraivao svoj hleb,
ali na tetu interesa poreske uprave.
Kako se meutim nijedan od tih prestupnika nije odazivao na ime Oliver,
ili nije nita znao o njemu, Nensi se uputi pravo prostosrdanom nadzorniku
zatvora u prugastom prsluku; i uz najalostivnija naricanja i jadikovanja, ije je
dejstvo bilo jo pojaano shodnom i upeatljivom upotrebom kljua i male
kotarice, ona upita ta je s njenim slatkim bratiem.
Kod mene nije, drago dete, ree stari ovek.
Pa gde je? vrisnu Nensi sva oajna.
Odveo ga je onaj gospodin odgovori nadzornik.
Koji gospodin? Oh, gospode boe! Koji gospodin? uzviknu
Nensi.
U odgovor na ovo nesreeno zapitkivanje stari ovek je obavestio duboko
ucveljenu sestru da je Oliver doveden povreen u sudnicu i da je osloboen
optube na osnovu iskaza jednog svedoka koji je izjavio da je krau izvrio
neki drugi deak koji nije u rukama policije i da ga je tuilac odvezao u
besvesnom stanju svojoj kui; a gde je ta kua, nadzornik zna jedino da e to
biti negde oko Pentonvila, poto je uo da je ta re pomenuta prilikom davanja
uputstva koijau.
U uasnom stanju sumnje i neizvesnosti oajna mlada devojka posrui
stie do kapije, a onda, poto je promenila svoj dotle klecavi hod u vrst, brz i
siguran korak, odjurila je u Jevrejinov stan najzaobilaznijim i najzapletenijim
putem koji je mogla smisliti.
im je gospodin Bil Sajks sasluao podneti izvetaj o izvrenju zadatka,
odmah je dozvao psa i, stavivi eir na glavu, urno je izaao ne posveujui
nimalo vremena toj formalnosti da drutvu poeli srean ostanak.
Mi moramo da saznamo gde se on nalazi, deco; mi ga moramo pronai
ree Jevrejin veoma uzbueno. arli, idi i pronjukaj svuda dok ne
donese neku vest o njemu! Nensi, edo moje, ja moram da znam gde je on.
Uzdam se samo u tebe, edo moje, u tebe i u Vrdalamu! Stanite, stanite,
dodade Jevrejin otkljuavajui drhtavom rukom jednu ladicu evo vam
novaca, deice. Veeras zatvaram ovu radnju. Vi znate gde ete me nai.
Nemojte ostajati ovde ni minuta vie. Ni trenutka, draga moja deice!
Rekavi to, on ih izgura iz sobe, paljivo dvaput zakljua i zamandali vrata
za njima i izvue iz skrovita kutiju koju je nehotice bio otkrio Oliveru. A
zatim poe urno da rasporeuje satove i nakit sebi ispod odela.
Jedan otar kucanj u vrata ga tre i prekide u tome poslu. Ko je?
uzviknu piskavim glasom.
Ja! odgovori Vrdalamin glas kroz kljuaonicu.
ta je sad? povika Jevrejin nestrpljivo.
Treba li da izvrimo otmicu, i da ga odvedemo u onu drugu jazbinu, pita
Nensi? ree Vrdalama.
Naravno, odgovori Jevrejin ma gde da ga uhvatite. Pronaite ga,
pronaite ga po svaku cenu, to je to sve to se od vas trai! Ja u znati ta u
posle s njim; za to se ne brinite.
Deak neto promrmlja u znak odgovora da je razumeo i sjuri se niz
stepenice sa svojim drutvom.
Dosad nas nije odao ree Jevrejin nastavljajui prekinuti posao. Ako
bude nameravao da nas izda svojim novim prijateljima, ipak emo moi da mu
zapuimo usta.
 GLAVA XIV

Sadri dalje pojedinosti o Oliverovom boravku u domu gospodina Braunloa

kao i znaajno proroanstvo koje je izvestan gospodin Grimvig izrekao u vezi
s njim kad je Oliver otiao nekim poslom van kue.

Poto se Oliver ubrzo povratio iz nesvesti u koju je pao usled jakog uzvika
gospodina Braunloa, razgovor o slici je posle toga paljivo izbegavan kako od
strane starog gospodina, tako i od strane gospoe Bedvin; isto je tako
izbegavao i sve ono to se odnosilo na Oliverovu prolost ili budunost i za
predmet razgovora uzimane su samo one stvari koje su bile u stanju da ga
zabave i da ga ne uzbude. Bio je jo isuvie slab da bi ustajao za doruak; ali
kada je sutradan siao u nastojniku sobu, prvo to je uinio bilo je da baci
udan pogled na zid nadajui se da e ponovo ugledati lice one divne gospoe.
U svojim nadama se razoarao, meutim, jer je slika bila uklonjena.
Ah! ree nastojnica opazivi Oliverov pogled. Vidi, nema je vie.
Vidim, gospoo, odgovori Oliver. Zato su je skinuli?
Zato su je skinuli, dete moje, to gospodin Braunlo kae da te ona kanda
uznemiruje te moe da smeta tvome ozdravljenju, zna odgovori stara
gospoa.
Oh, ne, nikako. Nije me uznemiravala, gospoo, ree Oliver. Voleo
sam da je gledam. Mnogo mi se dopadala.
Nita, nita! ree stara gospoa veselo samo se ti to pre oporavi,
edo, i ona e ponovo biti vraena na svoje mesto. Tako! To ti obeavam! A
sad ostavimo to i razgovarajmo o drugim stvarima.
To je bilo sve obavetenje koje je Oliver u tome trenutku dobio o slici. S
obzirom na to to je stara gospoa u toku njegove bolesti bila veoma dobra
prema njemu, on se trudio bar zasad da vie ne misli o tome predmetu; tako je
s panjom pratio veliki broj pria koje mu je ona priala o njenoj dobroj i lepoj
keri koja se udala za jednog dobrog i lepog oveka i koja ivi u unutranjosti;
i o sinu koji je inovnik kod nekog trgovca u zapadnoj Indiji i koji je, isto
tako, krasan mladi i koji etiri puta godinje pie kui tako divna pisma da joj
ona nateraju suze na oi i kad ih samo spomene. Kad se stara gospoa
nadugako i nairoko napriala o svim dobrim stranama svoje dece, a pored
toga i o vrlinama svog dobrog i nezaboravnog mua koji je umro i otiao na
onaj svet, bog da mu duu prosti! ravno pre dvadeset i est godina, bilo je
ve vreme aju. Posle aja poela je da ui Olivera kako se igra andara, to
je Oliver nauio u tren oka; i oni su tako igrali karata s velikom ozbiljnou i
unoenjem u igru sve dok nije dolo vreme da bolesnik dobije malo toplog
vina pomeanog s vodom i kriku suvog prenog hleba, a zatim da poe na
spavanje.
Sreni su bili ti dani Oliverovog oporavljanja. Sve oko njega bilo je tako
tiho i isto i uredno; svi su prema njemu bili tako dobri i paljivi da mu se
posle huke i buke usred koje je uvek iveo inilo kao da je u samom raju. im
je toliko ojaao da moe da se obue kako treba, gospodin Braunlo je poruio
za njega novo odelo, novu kapu i nove cipele. Poto je Oliveru bilo reeno da
starim odelom moe da raspolae kako hoe, on ga je dao sluavci koja je bila
vrlo dobra prema njemu i kazao da ga proda nekom Jevrejinu a novac da
zadri za sebe. Ona je to bez oklevanja i uinila, a kad je Oliver s prozora
gostinske sobe video Jevrejina kako savija njegovo staro odelo, trpa ga u vreu
i odlazi dalje svojim putem, on je osetio veliko zadovoljstvo pri pomisli da ga
se otarasio i da ne postoji opasnost da e ikad vie morati ponovo da ga obue.
Ono se, istinu rei, sastojalo iz samih rita, a Oliver nikad dotle nije imao novo
odelo.
Jedne veeri, otprilike nedelju dana posle onoga dogaaja sa slikom, dok je
Oliver sedeo i priao s gospoom Bedvin, stigla je poruka od gospodina
Braunloa kojom ga poziva, ako se sasvim dobro osea, da se popne u njegovu
sobu za rad poto eli da s njim malo porazgovara.
Gospode, budi nam u pomoi! Operi ruke i daj da te lepo oeljam,
dete, ree gospoa Bedvin. Oh! boe! Da sam znala da e te zvati, stavila
bih ti ist okovratnik i udesila bih te kao malog princa!
Oliver je postupio kao to mu je stara gospoa kazala; i mada se ona ljuto
vajkala to nema vie vremena da mu finije namesti sitne nabore na
okovratniku od koulje, on je i pored toga krupnog nedostatka izgledao tako
lepo i privlano da je ona ak izjavila, posmatrajui ga s velikim uivanjem od
glave do pete, kako je uverena da se ne bi mogao bolje doterati i da je poziv
stigao mnogo ranije.
Tako ohrabren Oliver zakuca na vrata sobe za rad. Na poziv gospodina
Braunloa da ue, naao se u jednoj omanjoj sobi iz dvorita, pretrpanoj
knjigama, i iji je prozor gledao u nekoliko lepih malih vrtova. Pored prozora
je bio sto za kojim je gospodin Braunlo sedeo i itao. Kad je ugledao Olivera,
ostavio je knjigu i pozvao ga da prie blie stolu i da sedne. Oliver poslua,
pitajui se u udu ko e da proita tolike knjige koje kao da su napisane zato
da bi svet postao pametniji pitanje koje sebi jo svakodnevno postavljaju i
ljudi daleko iskusniji od Olivera Tvista.
Ima puno knjiga, zar ne, dete moje? ree gospodin Braunlo opazivi
radoznalost s kojom Oliver posmatra redove knjiga koje su pokrivale zidove
od poda do tavanice.
Puno ih ima, gospodine, odgovori Oliver. Nikad ih nisam video u
tolikom broju.
Sve e ih itati ako se bude dobro vladao ree stari gospodin
dobroudno i jo e ih vie zavoleti nego kad ih samo gleda spolja to
jest neke od njih; jer ima i takvih knjiga kod kojih poleina i korice ine svu
njihovu vrednost.
To su moda ove teke, gospodine, ree Oliver pokazujui rukom
na nekoliko debelih svezaka kvarto formata s mnogo pozlate na ivicama od
korica.
Ne uvek ree stari gospodin milujui Olivera po glavi i smekajui se
pri tom ima i drugih koje su isto tako teke iako su mnogo manjeg formata.
Bi li ti voleo da postane uen ovek i da pie knjige, a?
Vie bih voleo da ih itam, gospodine, odgovori Oliver.
ta! Ne bi voleo da bude pisac? ree stari gospodin.
Oliver malo zastade razmiljajui i najzad ree kako misli da bi mnogo
bolje bilo da ode u knjiare na ta se stari gospodin od srca nasmejao i
izjavio da je time rekao neto vrlo pametno. Oliver je zbog toga bio vrlo
srean, mada mu nikako nije bilo jasno ta je to tako pametno rekao.
 Dobro, dobro, ree stari gospodin uozbiljivi se. Nemoj se bojati!
Neemo od tebe napraviti knjievnika dokle god postoji mogunost da izui
neki estit zanat ili da postane zidar.
Hvala vam, gospodine, ree Oliver. Na ozbiljnost s kojom su te rei
bile izgovorene stari gospodin se ponovo nasmeja i promrmlja neto o
nekakvom udnom nagonu, emu Oliver nije poklonio osobitu panju poto
nije razumeo ta je u pitanju.
A sad, ree gospodin Braunlo, govorei ako je mogue jo blaim, ali
istovremeno i mnogo ozbiljnim glasom no to ga je Oliver ikad dotle uo da
govori, hteo bih, dete moje, da obrati najveu panju na ovo to u ti rei.
Govoriu ti potpuno otvoreno jer znam da si u stanju da me shvati isto tako
dobro kao i svaki odrastao ovek.
O, nemojte mi rei da ete me oterati, gospodine, preklinjem vas!
uzviknu Oliver uznemiren ozbiljnim glasom kojim je stari gospodin poeo
razgovor. Nemojte me izbaciti iz kue i pustiti da ponovo lutam ulicama.
Dopustite mi da ostanem ovde i da vam budem sluga. Nemojte me vraati na
ono grozno mesto odakle sam doao. Imajte saaljenja prema jednom sirotom
detetu, gospodine!
Drago moje dete, ree stari gospodin ganut usrnou Oliverove
neoekivane molbe ne treba da se plai da u te napustiti, sem ako mi ti za
to ne bude dao povoda.
Ja to nikad, nikad neu uiniti, gospodine, upade mu Oliver u re.
Nadam se da nee odgovori stari gospodin. Ne verujem da e to
ikad uiniti. Ja sam se dosad ve razoarao u ljude kojima sam se trudio da
pomognem, ali pri svem tom veoma sam raspoloen da ti verujem; i meni je
vie stalo da ti pomognem no to sam to i samom sebi u stanju da objasnim.
Oni kojima sam poklonio svoju najveu ljubav poivaju ve davno u svojim
grobovima; ali i pored toga to su srea i radost moga ivota zakopani zajedno
s njima, moje srce se ipak nije pretvorilo u mrtvaki koveg i ja u njemu nisam
zauvek zakovao svoja najlepa oseanja. Duboka alost je ta oseanja samo jo
vie razvila i oplemenila ih.
Dok je stari gospodin to govorio tihim glasom, vie samome sebi nego
svome gostu, i izvesno vreme posle toga outao, Oliver je ostao sedei
nepomino.
Nita, nita! ree najzad stari gospodin veselijim glasom. To sam ti
rekao samo zbog toga to je u tebi mlado srce i to e kad zna koliko sam
prepatio i bola u ivotu podneo biti moda paljiviji i truditi se da mi ne daje
nove rane. Kae da si siroe bez prijatelja u svetu; Sva moja raspitivanja
potvruju tu injenicu. Hajde ispriaj mi o svom ivot odakle si, ko te je
odgajio i kako si dospeo u drutvo u kome sam te naao. Govori istinu; i ako
tako bude uinio, nee ostati bez prijatelja dok ja budem u ivotu.
Nekoliko minuti Oliver nije mogao od jecanja ni rei da progovori; u
trenutku kad se spremao da otpone s priom kako je odrastao na imanju i
kako ga je gospodin Bambl doveo u sirotinjski dom, zaula su se dva
nestrpljiva dvostruka kratka udarca na spoljanjim vratima i sluavka, trei
uza stepenice, objavi dolazak gospodina Grimviga.
Penje li se? upita gospodin Braunlo.
Da, gospodine, odgovori sluavka. Pitao je, ima li u kui medenih
kolaa, i kada sam mu kazala da ima, rekao je da je doao na aj.
Gospodin Braunlo se nasmei i okrenuvi se Oliveru ree mu da je
gospodin Grimvig njegov stari prijatelj i da ne treba da mu uzme za zlo ako
nae da je malo udnog ponaanja: jer on je po dui krasan ovek, koliko ga
on zna.
Treba li da iziem, gospodine? upita Oliver.
Ne, odgovori gospodin Braunlo vie bih voleo da ostane ovde.
U tom trenutku u sobu ue oslanjajui se na debeo tap jedan krupan, malo
hrom, stari gospodin, odeven u plav kaput i prugast prsnik, u akirama i
dokolenicama od nankina i u belom eiru sa irokim obodom ija je donja
strana bila postavljena zeleno. Ispod prsnika mu je provirivala retko naborana
koulja; a niz prsnik mu je visio i klatio se levo-desno veoma dugaak elini
lanac od sata, na ijem je kraju bio samo jedan klju. Krajevi bele vratne
marame bili su mu vezani u vor veliki kao pomoranda; izrazi njegovog lica
bili su toliko raznovrsni da ih je nemogue opisati. Kad govori, imao je obiaj
da iskrivi glavu na jednu stranu i da istovremeno gleda iz uglova oiju to je
neodoljivo podsealo na papagaja. U trenutku kad je uao u sobu bio je zauzeo
taj stav i, drei u ispruenoj ruci komadi kore od pomorande, uzviknuo:
Pogledajte! Vidite li ovo! Zar to nije najudnija i najneverovatnija stvar
to ja ne mogu da odem ni u iju kuu a da na stepenicama ne naiem na
ovoga vernog prijatelja svih hirurga? Jednom sam ve slomio nogu zbog
pomorandine kore, a znam da e mi pomorandina kora najzad doi glave.
Hoe, gospodine; pomorandina kora e mi doi glave ili u ja pojesti svoju
sopstvenu glavu, gospodine!
To je bilo primamljivo obeanje kojim je gospodin Grimvig potkrepljivao i
podupirao skoro svako svoje tvrenje; i u njegovom sluaju ono je bilo utoliko
neverovatnije to ak i kad bismo pretpostavili mogunost da nauka nekad
postigne toliki napredak i omogui odreenom gospodinu da pojede svoju
sopstvenu glavu, u sluaju da za takav podvig bude raspoloen, glava
gospodina Grimviga bila je tako izuzetno velika, da bi se i ovek najpuniji
samopouzdanja teko mogao ponadati da e je pojesti za jedan obrok i kad
ostavimo sasvim po strani veoma debeo sloj praha kojim je bila posuta.
Pojeu svoju glavu, gospodine, ponovi gospodin Grimvig udarajui
tapom o pod. Gle! A ta je to! uzviknu opazivi Olivera i ustuknuvi
korak-dva unazad.
To je mladi Oliver Tvist, o kome smo ve razgovarali! ree gospodin
Braunlo.
Oliver se pokloni.
Neete rei valjda da je to onaj deak koji je imao groznicu, nadam se?
upita gospodin Grimvig uzmiui jo malo dalje. Priekajte askom! Ne
govorite! Stanite ... nastavi gospodin Grimvig naglo zaboravljajui pod
naletom svoga pobedonosnog otkria sav strah od groznice. To je deak
koji je jeo pomorande! Ako to nije deak koji je jeo pomorande i bacio njenu
koru na stepenice, gospodine, ja u onda pojesti svoju sopstvenu glavu, a i
njegovu isto tako.
Ne, ne, nije on imao nikakvu pomorandu u rukama ree gospodin
Braunlo smejui se. Hajde! Skinite eir i upoznajte se s mojim mladim
prijateljem.
To je stvar koja me dovodi van sebe, gospodine, ree srditi stari
gospodin skidajui rukavice. Na ploniku u naoj ulici uvek se nae po
neka kora od pomorande i ja znam da nju tamo ostavlja pomonik onoga
hirurga na uglu. Sino se jedna mlada ena okliznula na jednoj takvoj kori i u
padu se povredila o ogradu moga vrta; samo to je ustala, opazio sam kako
gleda u pravcu onog prokletog crvenog fenjera to osvetljava hirurgovu tablu.
,,Ne idite njemu, doviknuo sam joj s prozora, On je ubica! ovek koji hvata
ljude u klopku! I jeste to. Ako nije ja u ...
Ovde srditi snani gospodin snano lupi tapom o pod, postupak po kome
su njegovi prijatelji uvek znali da se krije uobiajeno obeanje, kad god nije
izrino dolo do izraza. Zatim sede drei jo svoj tap u ruci i, poto je otvorio
lornjon koji je nosio privren na jednoj irokoj, crnoj vrpci, stade da
posmatra Olivera. Ovaj videvi da je postao predmet osobitog ispitivanja,
porumene i ponovo se pokloni.
Dakle, to je taj deak, je li? ree najzad gospodin Grimvig.
Jeste, to je odgovori gospodin Braunlo.
Kako si, mali? upita gospodin Grimvig.
Mnogo bolje, hvala vam, gospodine, odgovori Oliver.
Gospodin Braunlo, kome se uinilo da njegov nastrani prijatelj namerava
da kae neto neprijatno, ree Oliveru da sie dole i obavesti gospou Bedvin
da su spremni za aj to je Oliver i uinio s najveim zadovoljstvom, budui
da mu se nain na koji se gost ponaao nije osobito svideo.
Krasan deak, zar ne? upita gospodin Braunlo.
Ne znam odgovori gospodin Grimvig zlovoljno.
Ne znate?
Ne, ne znam. Za mene su svi deaci jednaki. Ja poznajem samo dve
vrste deaka. Slabunjave deake i bucmaste deake.
A u koju od tih vrsta dolazi Oliver?
 U slabunjave. Imam jednog prijatelja iji je sin bucmast deko; krasan
deko, kau; okrugle glave, crvenih obraza i sjajnih oiju; grozan deko, s
telom i udovima od kojih kao da e da mu popucaju avovi njegovog ugasito
plavog odela, a glasom kao u laara i prohtevom za jelo kao u kurjaka. Znam
ga dobro, hulju jednu!
Ta ostavite, ree gospodin Braunlo mali Oliver Tvist nije takav;
prema tome ne treba da se ljutite na njega.
Nije odgovori gospodin Grimvig. Ali moda je jo gori.
Gospodin Braunlo se na ovo nestrpljivo nakalja, to je kanda gospodinu
Grimvigu priinilo izvanredno zadovoljstvo.
Moda je jo i gori, rekoh ponovi gospodin Grimvig. Odakle
dolazi? Ko je on? ta je on? Imao je groznicu. Pa ta s tim? Ne pate samo
estiti ljudi od groznice, je li tako? I ravi ljudi ponekad imaju groznicu, je li
nije tako, a? Ja sam poznavao jednog oveka koji je obeen na Jamajci zato to
je ubio svog gospodara. On je est puta bolovao od groznice i zbog toga mu
nisu oprostili ivot. Eh! Kojeta!
U stvari gospodin Grimvig je u dubini due bio veoma raspoloen da prizna
da su Oliverova pojava i ponaanje veoma dopadljivi; ali on je silno voleo da
protivrei, osobina koja je u ovom sluaju bila pojaana okolnou to je
naiao na koru od pomorande; i, poto je u sebi reio da mu niko nee
nametnuti svoje miljenje o tome da li je neki deak mio ili nije, otprve je bio
odluio da se ne sloi sa svojim prijateljem. Kad je gospodin Braunlo priznao
da zasad ni na jedno od postavljenih pitanja ne moe da prui zadovoljavajui
odgovor i da je sva raspitivanja o Oliverovom ranijem ivotu odloio dok
deak po njegovom miljenju ne bude bio dovoljno snaan da to podnese,
gospodin Grimvig se zlobno zakikotao. I upitao je, uz podrugljiv osmeh, ima li
nastojnica obiaj da uvee prebrojava posue; jer ako jednog lepog jutra opazi
da joj nedostaje koja srebrna kaika, on e onda, naravno, biti zadovoljan
ako... i tako dalje.
I pored toga to je i sam u izvesnoj meri bio prgav ovek, gospodin
Braunlo je poznajui nastranost svoga prijatelja sve ovo podnosio u najboljem
raspoloenju; i kad je gospodin Grimvig, pri aju, blagoizvoleo ljubazno izjaviti
svoje potpuno zadovoljstvo zbog uspelih medenih kolaa, stvari su pole vrlo
glatko i Oliver, koji je prisustvovao aju poe da se osea ugodnije nego dotle
u prisustvu toga naprasitog starog gospodina.
A kad nameravate da sasluate potpun, istinit i podroban izvetaj o
ivotu i pustolovinama Olivera Tvista? upita gospodin Grimvig gospodina
Braunloa na kraju obeda gledajui iskosa na Olivera i nastavljajui prekinuti
razgovor.
Sutra ujutru odgovori gospodin Braunlo. Voleo bi da u tome
trenutku budemo sami nas dvojica. Popni se do mene sutra pre podne u deset
sati, dete moje.
Hou, gospodine, ree Oliver. Odgovorio je s izvesnim kolebanjem
jer je bio zbunjen time to ga gospodin Grimvig tako uporno posmatra.
Rei u vam neto proapta ovaj gospodin gospodinu Braunlou
taj vam sutra ujutru nee doi. Zapazio sam kako se koleba. On vas obmanjuje,
dobri moj prijatelju.
Kunem se da to nije tano odgovori gospodin Bruunlo vatreno.
Ako vas ne obmanjuje, ree gospodin Grimvig ja u da... i tap
lupi o pod.
Ja jemim svojim ivotom da taj deak govori istinu! ree gospodin
Braunlo udarivi rukom o sto.
A ja jemim svojom glavom da taj deak lae! odgovori gospodin
Grimvig udarivi isto tako rukom o sto.
Videemo ree gospodin Braunlo savlaujui svoju ljutinu.
Da, videemo, odgovori gospodin Grimvig s izazivakim osmehom
na licu videemo.
Sudbina je htela da u tome asu gospoa Bedvin unese u sobu omanji
sveanj knjiga koje je gospodin Braunlo toga jutra kupio kod onog istog
prodavca knjiga s kojim smo se ve upoznali u ovoj pripoveci, i poto ih je
stavila na sto, spremala se da izie iz sobe. Zadrite momka gospoo
Bedvin! ree gospodin Braunlo treba neto da ponese.
 On je ve otiao, gospodine, odgovori gospoa Bedvin.
Kaite mu nek se vrati ree gospodin Braunlo osobito mi je
vano. Siromah je ovek, a za to im se ne plaa. Sem toga treba i da vratim
neke knjige.
Ulina vrata se otvorie. Oliver potra na jednu stranu, devojka na drugu, a
gospoa Bedvin je stajala na stepeniku i vikala za momkom; ali momka nije
bilo nigde. Oliver i devojka se vratie bez daha da jave kako od njega nema ni
traga ni glasa.
Oh, boe, to mi je veoma ao uzviknu gospodin Braunlo bilo mi
je osobito stalo da te knjige veeras vratim.
Poaljite ih po Oliveru ree gospodin Grimvig uz jedan podrugljiv
osmejak vi znate da e ih on u redu predati.
Zaista, pustite me da ih ja odnesem, molim vas, gospodine, ree
Oliver. Trau celim putem, gospodine.
Stari gospodin se upravo spremao da kae kako Oliver ne sme da ide ni po
koju cenu, kad se gospodin Grimvig tako pakosno nakalja da se on odlui da
poalje deaka i da time to e Oliver brzo i tano da izvri postavljeni mu
zadatak dokae svome prijatelju neosnovanost njegovih sumnji na licu mesta
bar u tom pogledu.
I odnee ih, dete moje, ree stari gospodin. Knjige su na stolici
pored moga stola. Snesi ih dole.
Oliver, sav srean to moe da uini neto korisno, za tren oka donese
knjige ispod mike i oeknu, s kapom u ruci, da uje ta treba s njima da radi.
Rei e govorio mu je gospodin Braunlo gledajui netremice u
Grimviga rei e da mu vraam te knjige i da si mu doneo etiri funte i
deset ilinga, koje mu dugujem. Ovo je novanica od pet funti, te e imati da
mi vrati natrag jo deset ilinga.
Biu ovde za deset minuta, gospodine, odgovori Oliver ivo. Poto je
stavio novanicu u dep od kaputa i kaput dobro zakopao i paljivo uzeo
knjige pod miku, poklonio se s puno potovanja i iziao iz sobe. Gospoa
Bedvin ga je pratila do ulinih vrata dajui mu sva potrebna uputstva o
najkraem putu, o imenu knjiara i ulice to Oliver ree da je sve jasno
shvatio. I poto ga je opomenula jo mnogo puta da se pazi i da ne nazebe,
stara gospoa mu najzad dopusti da poe.
Slatko moje dete, bog neka ga uva! ree stara gospoa pratei ga
pogledom. Nekako mi teko pada da ga pustim iz vida.
U tom trenutku Oliver se veselo okrete i klimnu joj glavom pre no to e da
zamakne za ugao. Stara gospoa mu s osmehom odgovori na pozdrav i
zatvorivi vrata ue u svoju sobu.
Hajde da vidimo: vratie se najdalje za dvadeset minuta ree
gospodin Braunlo vadei sat i stavljajui ga na sto. U to doba bie ve mrak.
ta! Vi zbilja verujete da e se vratiti, je li tako? upita gospodin
Grimvig.
A zar vi u to ne verujete? upita gospodin Braunlo smeei se.
elja za protivreenjem bila je u tome trenutku veoma snana kod
gospodina Grimviga, a samouvereni osmeh njegovog prijatelja tu elju je samo
jo vie pojaao.
Ne, re on i udari pesnicom o sto ne verujem. Deko ima novo
odelo na sebi, itavu zbirku skupih knjiga pod mikom i novanicu od pet
funti u depu. On e se ponovo vratiti svojim starim prijateljima lopovima i
smejati vam se. Ako se taj deko ikad vrati u ovu kuu, gospodine, ja u
pojesti svoju roenu glavu.
Rekavi to on privue svoju stolicu blie stolu i dva prijatelja su tako
sedela, u nemom oekivanju sa asovnikom izmeu sebe.
Potrebno je istai da bismo pokazali koliki znaaj mi pridajemo svojim
sopstvenim sudovima i s koliko ponosa drimo do svojih najnepomirljivijih i
najbrzopletijih zakljuaka, da se gospodin Grimvig u tome trenutku
najozbiljnije i uporno nadao da se Oliver Tvist zaista nee vratiti, a pored toga
to inae ni u kom sluaju nije bio zao ovek i to bi mu bilo istinski ao kad
bi se uverio da je njegov potovani prijatelj prevaren i izigran.
Bilo se ve toliko smrailo da su se brojke na asovniku jedva
raspoznavale; ali dva stara gospodina su i dalje sedela, utei, sa asovnikom
izmeu sebe.
 GLAVA XV

Pokazuje koliko su mnogo ljubavi veseli stari Jevrejin i gospoica Nensi gajili
prema Oliveru Tvistu.

U mranoj odaji jedne bedne krme koja je bila u najprljavijem delu Litl-
Safron-Hila u sumornoj i crnoj jazbini koju zimi preko celog dana obasjava
treperava svetlost petrolejske lampe i u koju leti nikad nije prodro nijedan zrak
sunca sedeo je pored limenog vra i aice, zadubljen u teke misli i odiui
sav na alkohol, jedan ovek u somotskom kaputu, suknenim akirama,
niskim izmama i arapama, u kome bi svaki iskusan policajac, i pored slabe
svetlosti, odmah poznao gospodina Viljema Sajksa. Kraj njegovih nogu je
leao pas bele dlake i zakrvavljenih oiju koji je naizmenino as mirkao
gledajui u svog gospodara s oba oka istovremeno, a as lizao veliku sveu
rasekotinu na jednoj strani usta koja kao da je bila posledica nekog skoranjeg
sukoba.
Mir, ro psea! Mir! ree gospodin Sajks prekinuvi iznenada tiinu.
Jesu li njegova razmiljanja bila tako napregnuta da ih je ometalo mirkanje
jednoga psa, ili su mu oseanja bila toliko uzburkana tim razmiljanjima da mu
je bilo neophodno da se radi njihovog smirenja udarcem noge iskali na
jednome ivinetu ni krivom ni dunom, stvar je koja moe biti predmet
razmiljanja i raspravljanja. Bilo kako bilo, meutim, injenica je da su se na
psa istovremeno sruili i udarci nogom i psovka.
Psi po pravilu nisu u stanju da se svete za uvrede koje im nanose njihovi
gospodari; ali pas gospodina Sajksa, imajui isto onako ravu narav kao i
njegov gospodar, i nalazei se moda u tome trenutku pod monim utiskom
nanete mu nepravde, smesta je i ne diui graje zabo zube u jednu od onih
dveju niskih izama. Poto ju je dobro prodrmao povukao se, reei, pod
klupu; i na taj nain je za dlaku izbegao limeni vr koji je gospodin Sajks bio
potegao na njegovu glavu.
A, hoe da ujeda, je li? ree gospodin Sajks zgrabivi u jednu ruku
ara a drugom ljutito otvarajui veliki perorez koji je izvadio iz depa. Vuci
se ovamo, ti, nesreo jedna! Ovamo! uje li?
 Pas je bez ikakve sumnje uo jer je gospodin Sajks vikao koliko ga grlo
nosi; ali iz nekih neobjanjivih razloga kao da nije bio rad da mu bude
preseen grkljan, te je ostao tamo gde je i reao jo benje nego dotle;
istovremeno je zubima zgrabio kraj od araa i poeo ga gristi kao divlja zver.
Taj otpor je gospodina Sajksa samo jo vie razbesneo; bacio se na kolena i
poeo da napada ivotinju s najveom estinom. Pas je skakao zdesna nalevo i
sleva nadesno kljocajui zubima, reei i lajui; ovek je nasrtao, i
proklinjao, i udarao, i bezbono psovao; i borba se bliila vrhuncu u kome je
jedna od zaraenih strana imala da nastrada, kad se vrata naglo otvorie i pas
kao iz puke izlete napolje ostavljajui Bila Sajksa sa araem i perorezom u
ruci.
Za svau je uvek potrebno dvoje njih, kae stara poslovica. Gospodin
Sajks, razoaran bekstvom svoga prvog protivnika, odmah nasrnu na doljaka.
Koga se avola uplie izmeu mene i moga psa? upita Sajks uz
jedan besan pokret.
Nisam znao, prijatelju, nisam znao, odgovori Fejgin pokorno. Taj
doljak bio je Jevrejin.
Nisi znao, lopove matori! zagrme Sajks. Zar nisi uo galamu?
Ni najmanji um, tako mi ivota, Bile, odgovori Jevrejin.
Naravno! Nisi uo nita, razume se obrecnu se Sajks podrugljivo i
besno. unja se tako da te niko niti vidi niti uje! Voleo bih da si ti pre
pola minuta bio onaj s, Fejgine.
Zato? upita Jevrejin usiljeno se osmehujui.
Zato to drava koja se brine o ivotima takvih kao to si ti, iako ne
vrede ni po lule duvana, doputa oveku da ubije psa kad god hoe
odgovori Sajks, sklapajui no i pratei taj pokret jednim veoma znaajnim
pogledom eto zato.
Jevrejin protrlja ruke i poto je seo za sto pretvarao se da se od srca smeje
ovoj ali svoga prijatelja. Bilo je oigledno meutim da mu nimalo nije bilo do
smeha.
 Na drugoga se ti kezi ree Sajks ostavljajui ara na svoje mesto i
merei ga s divljom mrnjom i preziranjem na drugoga se ti kezi. Meni se
nee smejati u lice osim s veala. Ti si u mojim rukama, Fejgine; i ne bio koji
sam ako te ispustim iz aka. Dabome! Ako ja budem visio, visie i ti; prema
tome, priuvaj me se.
Dobro, dobro, dragi moj, ree Jevrejin. Sve ja to znam... mi...
mi..., imamo zajednike interese, Bile ..., zajednike interese.
Jest, jest ree Sajks kao da smatra da interes lei vie na Jevrejinovoj
nego na njegovoj strani. Dakle, ta ima da mi kae?
Sve se lepo svrilo, odgovori Fejgin i ovo je tvoj deo. Neto je
vei nego to bi trebalo da je, dragi moj; ali ja znam da e mi to drugi put
nadoknaditi, i...
Dosta s tim priama prekide ga razbojnik nestrpljivo. Gde je to?
Daj ovamo!
Odmah, odmah, Bile; priekaj, priekaj malo odgovori Jevrejin
umiljatim glasom. Evo! Sve je u najboljem redu! Govorei to izvadio je
iz nedara staru pamunu maramu i poto je razvezao veliki vor na jednom
njenom kraju, izvadio je iz njega mali zamotuljak obavijen u mrku hartiju.
Sajks mu ga istre iz ruke, urno ga otvori i poe da broji zlatne funte koje su u
njemu bile.
To je sve, je li? upita Sajks.
Sve odgovori Jevrejin.
Nisi otvarao zaveljaj i smotao neki komad a? upita Sajks podozrivo.
Nemoj da se pravi uvreen kad te to pitam; nije ti to prvina. Drmni zveku.
Na lepom engleskom jeziku te rei su znaile da treba povui zvonce. Na taj
znak pojavio se drugi jedan Jevrejin, mlai od Fejgina, ali skoro isto tako
gnusnog i odvratnog lica.
Bil Sajks samo pokaza prstom na prazan vr; Jevrejin, koji je savreno
razumeo taj nagovetaj, povue se da ga napuni, poto je prethodno izmenio
jedan znaajan pogled s Fejginom, koji je podigao oi za trenutak, kao da je to
oekivao, i u znak odgovora klimnuo glavom tako neprimetno da taj pokret
teko da bi zapazio neko ko posmatra sa strane. Sajks ga ni u kom sluaju nije
opazio, jer se u tom trenutku bio sagnuo da zavee vrpcu na izmi koju mu je
pas bio odreio. Da je opazio tu hitnu izmenu znakova, po svoj prilici bi
pomislio da mu se ne sprema nita dobro.
Ima li ovde koga, Barni? upita Fejgin, koji sad, kad ga je Sajks
posmatrao, nije dizao oi s poda dok je govorio.
Ni ive due odgovori Barni, ije su rei, bilo da su poticale iz srca ili
ne, u svakom sluaju izlazile kroz nos.
Nikoga? upita Fejgin iznenaenim glasom, koji je moda mogao
znaiti da je Barniju doputeno da kae pravu istinu.
Nikoga sem gospoice Nensi odgovori Barni.
Nensi! uzviknu Sajks. Gde je ona? Ja se, oiju mi, divim toj
devojci zbog njenih prirodnih darova.
Poruila je tanjir kuvane govedine dole u kuhinji odgovori Barni.
Poalji je ovamo ree Sajks ispijajui au rakije. Poalji je
ovamo.
Barni pogleda bojaljivo u Fejgina kao da od njega trai doputenje; kako je
Jevrejin i dalje utao ne diui oi s poda, on izie i odmah se vrati dovodei
Nensi koja je jo imala na sebi eir i pregau i drala u ruci korpu i veliki
klju od kapije.
Ula si mu u trag, je li Nensi? upita Sajks pruajui joj au.
Jesam, Bile, ula sam mu u trag odgovori devojka ispraznivi au
i to me je prilino zamorilo, zna. Detence je bilo bolesno i lealo u krevetcu
i...
O, Nensi edo moje drago! ree Fejgin podiui oi.
Da li je meutim znaajno mrtenje Jevrejinovih riih obrva i mirkanje
njegovih upalih oiju predstavljalo opomenu za Nensi da je preterano
razgovorna, to nije stvar od velike vanosti. Za nas su ovde vane samo
injenice; a injenica je da je ona naglo prekinula svoja izlaganja i uz nekoliko
ljupkih osmejaka upuenih gospodinu Sajksu okrenula razgovor na drugu
stranu. Deset minuta posle toga otprilike, gospodina Fejgina je spopao jak
nastup kalja, na to je Nensi prebacila sebi al preko lea i izjavila kako je
vreme da poe. Gospodin Sajks, poto je ustanovio da donekle i sam treba da
ide istim putem, izrazio je svoju nameru da poe s njom; i njih dvoje su izili
zajedno, a na kraem rastojanju ih je pratio pas koji se iunjao iz jednog
dvorita im je njegovog gospodara nestalo s vidika.
Jevrejin promoli glavu kroz vrata im je Sajks iziao; gledao je za njim
kako odlazi mranim hodnikom; pripreti mu stisnutom pesnicom: promrmlja
neku krupnu psovku; i zatim, poto je iskezio lice u jedan grozan osmejak,
ponovo sede za sto, gde se ubrzo sav zadubio u itanje zanimljivih stranica
Hajke.{2}
Oliver Tvist je za to vreme iao svojim putem u pravcu prodavnice knjiga i
ne slutei da se nalazi tako blizu veseloga starog gospodina. Kad je stigao do
Klerkenvela, sluajno je skrenuo jednom sporednom ulicom koja nije bila na
njegovom putu. Kako je meutim svoju greku zapazio tek kad je doao do
polovine te ulice, i kako je znao da ona ide u istom pravcu, nije smatrao za
potrebno da se vraa; i tako je nastavio put to je bre mogao s knjigama pod
mikom.
Idui tako razmiljao je koliko treba da bude srean i zadovoljan, i ta bi
sve dao da samo jo jednom vidi sirotog malog Dika koji moda u tome istom
trenutku gorko plae zbog gladi i batina, kad ga iz njegovih sanjarija tre glas
neke mlade ene koja je iz sve snage vikala: O, slatki moj brate! I on
jedva da je podigao oi da vidi ta se to zbiva, kad ga zaustavi jedan par ruku
koje mu se vrsto obavie oko vrata.
Ostavite me! vikao je Oliver otimajui se. Pustite me. Ko ste vi?
Zato me zadravate?
Jedini odgovor na ovo bila su mnogobrojna glasna jadikovanja od strane
mlade ene koja ga je zagrlila i koja je imala korpicu i veliki klju o ruci.
Oh, blagi boe! uzviknu mlaa ena. Nala sam ga! Oh! Olivere!
Olivere! O, ti, nevaljalo dete, zbog kojeg sam toliko prepatila! Hajde kui,
edo, hajde. Oh, nala sam ga! Hvala ti, dobri boe, nala sam ga! Uz te
nesreene uzvike mlada ena brinu ponovo u pla i dobi tako straan ivani
napad da ono nekoliko ena koje su u tome trenutku naile upitae jednog
kasapskog momka, ija se glava sva sijala od namazanoga loja i koji je isto
tako posmatrao ovaj prizor, misli li on da bi trebalo otrati po lekara. Na to
kasapski momak, koji je izgleda bio trom, da ne kaemo prilenj mladi,
odgovori kako on smatra da to nije nuno.
Oh, ne, ne, nije potrebno ree mlada ena zgrabivi Olivera vrsto za
ruku sad mi je bolje. Hajde smesta kui, ti, bezduno dete! Hajde!
ta se desilo, gospoice? upita jedna od ena.
O, gospoo, odgovori mlada ena pobegao je, pre skoro mesec
dana od svojih roditelja koji su vredni i estiti ljudi i zdruio se s lopovima i
propalicama, i majka samo to mu nije svisnula od alosti.
Nevaljalac jedan mali! ree jedna od ena.
Hajde kui se vuci, gade jedan mali! ree druga.
Ja nisam taj odgovori Oliver veoma preplaen. Ja nju ne
poznajem. Ja nemam ni sestre, ni brata, niti majke. Ja sam siroe; stanujem u
Pentonvilu.
Sluajte ga samo kako se pravi! plakala je mlada ena.
ta, to je Nensi! uzviknu Oliver, koji joj je sad prvi put ugledao lice,
i ustuknuo od uda i zapanjenosti.
Vidite da me poznaje! plakala je Nensi obraajui se prisutnim.
Morao je da prizna. Pomozite mi da ga vratim kui, njegovim dobrim
roditeljima, ili e mu otac i mati presvisnuti, a meni e srce da prepukne od
alosti!
ta je to do avola? upita neki ovek koji je iznenada rupio iz jedne
krme i za kojim je iao beo pas. Mali Oliver! Kui se vuci svojoj jadnoj
majci, ro mala! Smesta da si se kui odvukao!
Ja ne pripadam njima. Ja ih ne poznajem. U pomo! U pomo! vikao
je Oliver otimajui se iz snanih ruku toga oveka.
U pomo! ponovi ovek. Dabome; pomoi u ja tebi, ti, huljo
jedna mala! Kakve su ti to knjige? Sigurno si ih negde zdipio, a? Ovamo to.
Rekavi ovo ovek mu istre knjige iz ruku i zadade mu jedan udarac po glavi.
Tako mu i treba! doviknu jedan gledalac koji je posmatrao ovaj
prizor s prozora na potkrovlju. To je jedini nain da mu utera pamet u
glavu!
Nego ta! dodae neki stolar dremljivog lica pogledavi s
odobravanjem u pravcu prozora na potkrovlju.
To e mu prijati! rekoe dve ene.
I hoe, jakako! odgovori ovek udarivi jo jedanput Olivera i
zgrabivi ga za okovratnik. Hodi, gade mali! Ovamo, Sultane, pripazi na
njega, mladiu! Pripazi!
Iscrpeno nedavnom boleu, oamueno udarcima i neoekivanim
prepadom, zaplaeno besnim reanjem psa i surovou oveka, obeshrabreno
uverenjem prisutnih da je zaista okoreli mali nevaljalac kao to su ga opisali
ta je siroto dete moglo da radi! Bilo se smrklo; kraj je bio pust i bedan;
pomoi ni sa koje strane; svaki otpor bio je uzaludan. Za tren oka uvuen je u
splet mranih uzanih uliica i bio prinuen da njima ide tako brzim korakom
da je i ono nekoliko krikova koje se usudio da pusti bilo potpuno
nerazumljivo. Nije bilo od velikog znaaja, uostalom, da li su se ti krici mogli
razumeti ili ne, poto nije bilo nikog da na njih obrati panju, ak i da su bili
sasvim razgovetni.
Plinske svetiljke bile su upaljene; gospoa Bedvin je brino ekala na
otvorenim vratima; sluavka je istrala na ulicu dvadeset puta da vidi ima li
traga od Olivera, a dva stara gospodina su jo sedela, uporno u mranom
salonu, sa satom izmeu sebe.
 GLAVA XVI

U njoj se pria ta je bilo s Oliverom Tvistom poto ga je Nensi prisvojila.

Uzane ulice i prolazi su se najzad zavravali jednom irokom otvorenom

istinom po kojoj su bili rasuti obori i torovi za stoku i ostala obeleja jednog
marvenog trga. Sajks uspori korak kad su stigli do toga mesta, poto devojka
vie nije bila u stanju da izdri brzi hod kojim su dotle ili. Okrenuvi se
Oliveru, on mu grubo naredi da uzme Nensi za ruku.
uje li ti ta ti kaem? promrmlja Sajks, budui je Oliver oklevao i
obazirao se oko sebe.
Bili su u jednom mranom kutu, sasvim izvan puta kojim je svet prolazio.
Oliver je video isuvie jasno da bi svaki otpor bio uzaludan. Pruio je ruku
koju je Nensi vrsto stegla.
Daj meni drugu ree Sajks zgrabivi Oliverovu slobodnu ruku.
Ovamo, Sultane!
Pas podie glavu i zarea.
Pogledaj ovamo, mladiu! ree Sajks hvatajui drugom rukom
Olivera za guu. Ako samo pisne ijednu re, zadavi ga! Jesi li razumeo!
Pas ponovo zarea i oblizujui njuku pogleda u Olivera kao da jedva eka
da mu zarije zube u grkljan.
Posluan je kao mlada, jeste oiju mi! ree Sajks gledajui u ivotinju
s nekom vrstom mrgodnog i ljutitog odobravanja. Tako, sad zna ta te
oekuje, gospodiiu, te vii koliko god hoe; pas e te brzo uutkati. Napred,
mladiu!
Sultan zavrte repom u znak zahvalnosti na tome ljubaznom nainu govora
na koji nije bio navikao; i poto je jo jednom zareao, kao da je time hteo da
mene Olivera, otra napred.
Prolazili su preko Smisfilda, ali su isto tako mogli prolaziti i preko
Grovenor-Skvera, poto za Olivera to nije imalo nikakvog znaaja. No je bila
mrana i tmurna. Svetiljke po duanima jedva su se probijale kroz gustu maglu
koja je svakog trenutka bivala sve gua i obavijala ulice i kue u sumorni i
neprozirni veo; i inae neobino mesto postajalo je usled toga jo neobinije u
Oliverovim oima; i neizvesnost u kojoj je bio utoliko je jezivija bila i utoliko
ga je tee pritiskivala.
Tek to su uinili nekoliko urnih koraka, kad zvono na nekoj crkvi
dubokim glasom poe da otkucava sate. im je izbio prvi otkucaj, dvoje
Oliverovih pratilaca zastadoe i okretoe glave u pravcu otkuda je dolazio
zvuk.
Osam sati, Bile, ree Nensi kad zvono prestade da izbija.
to mi koga avola to govori; ujem valjda i sam! odgovori Sajks.
Pitam se da li ga oni uju ree Nensi.
Razume se da ga uju odgovori Sajks. Mene su strpali u bajbok za
vreme vaara svetog Vartolomeja; i ja sam uo i najslabiju vaarsku trubu kad
zakreti. A kad bi me preko noi zakljuali u eliju, graja i buka spolja su
toliko pojaavale tiinu te proklete tamnice, da mi je dolazilo skoro da glavom
razbijem elini okov na vratima.
Jadni ljudi! ree Nensi, ije je lice jo bilo okrenuto u pravcu odakle
je dolazio zvuk zvona. Oh, Bile, tako divni mladii!
Dabome; vi ene mislite samo o tome odgovori Sajks. Divni
mladii! Sad im je svejedno da li su ivi ili mrtvi.
Izgovarajui te utene rei gospodin Sajks kao da je uguio oseanje
ljubomore koje se javljalo u njemu, te stegnu Olivera vre za ruku i naredi
mu da poe.
Priekaj malo! ree devojka. Ja ne bih tako urila da proem kad
bi ti imao da bude obeen sutra ujutru kad ponovo otkuca osam sati, Bile. Ja
bih neprestano obilazila oko toga mesta sve dok me noge dre, makar i sneg
padao a ja nemala marame da se pokrijem.
A koga bi mi avola to vredelo! upita neosetljivi gospodin Sajks.
Ako ne bi uspela da mi dobaci turpiju i dvadesetak jardi jakog konopca,
mogla bi da eta i pedeset milja ili da uopte ne eta, meni bi bilo svejedno.
Polazi, i nemoj tu vie da mi zanoveta.
Devojka prsnu u smeh, umota se bolje u maramu i oni nastavie put. Ali
Oliver je osetio kako joj ruka dre, kad je u prolazu pored jedne uline
svetiljke pogledao glavu i zagledao joj se u lice, zapazio je da je bleda kao smrt.
Prolazili su tako itavo pola asa pustim i neistim ulicama, a i ono malo
ljudi to su uz put sretali pripadalo je po svemu sudei istome drutvenome
redu iji je lan bio i gospodin Sajks. Najzad su skrenuli u neku veoma
prljavu, tesnu uliicu, punu skoro samih radnji sa starim odelima; pas je istrao
napred, kao da zna da vie ne mora da bude na oprezu i zastao je pred vratima
jednog duana koji je bio zatvoren i oigledno neizdat. Kua je bila zaputena i
sklona padu, a na vratima je bila objava koja kao da je tu bila prikucana pre
mnogo godina i na kojoj je stajalo da se zgrada izdaje pod zakup.
Dobro je ree Sajks obzirui se oprezno oko sebe.
Nensi se sae ispod kapaka i Oliver u zvuk runoga zvona. Preli su na
suprotnu stranu ulice i postojali nekoliko trenutaka ispod uline svetiljke.
Zauo se um kao kad se polako odie pokretni prozor, i ubrzo zatim vrata se
polako otvorie. Gospodin Sajks onda zgrabi bez mnogo obzira preplaenog
deaka za okovratnik i svi troje se ubrzo naoe u kui.
Hodnik je bio potpuno mraan. Saekali su dok je osoba koja ih je pustila
unutra zamandalila i lancem obezbedila vrata.
Ima li koga? upita Sajks.
Nema odgovori neki glas za koji se Oliveru uinilo da ga je ve
jednom uo.
Je li tu matori? upita razbojnik.
Jeste odgovori glas i ve je bio izgubio svaku nadu. Da li e se
radovati kad vas vidi? O, nee, nimalo! Nain na koji je dat ovaj odgovor,
kao i glas koji ga je dao, nisu bili nepoznati Oliveru; ali mrak je bio tako gust
da je bilo nemogue razaznati ak i priliku sagovornika.
Dede kresni togod ree Sajks ovako emo polomiti vratove ili
emo nagaziti na psa. A ko na njega nagazi, taj nek posle priuva svoje noge.
To je sve to mogu da mu kaem.
 Priekaj malo, odmah u vam osvetliti odgovori glas. uli su se
koraci govornika koji su se udaljavali i posle jednog minuta se ukazala prilika
gospodina Dona Dokinza, zvanog Vrdalama Prepredenjakovi. U desnoj ruci
je nosio lojanu sveu ukletenu u procep na vrhu jednog tapa.
Taj mladi gospodin se samo podsmeljivo iscerio i ni na koji drugi nain
nije pokazao da je poznao Olivera; jedino je, okrenuvi se, pozvao posetioce da
niz stepenice pou za njim. Proli su kroz praznu kuhinju i, poto su otvorili
vrata jedne niske odaje koja je zaudarala na zemlju koja kao da je bila dozidana
u nekom malom zadnjem dvoritu, doekao ih je grohotan smeh.
A jao stomaci, a jao stomaci! urlikao je gospar arli Bejts, iz ijih se
grudi orio taj grohotni smeh. Tu je! O kuku meni, tu je! O, Fejgine,
pogledaj ga! Pogledaj ga samo, molim te! Ja to vie ne mogu da izdrim; to je
tolika smejurija da ja vie ne mogu da je izdrim. Drite me, molim vas, ili u
da puknem od smeha.
Dok je njima vladala ta neobuzdana veselost, gospar-Bejts se prostre po
podu i poe grevito da se bacaka i prevre u nastupu lude razdraganosti.
Onda je skoio na noge, zgrabio tap sa sveom od Vrdalame i priavi
Oliveru zagledao ga je sa svih strana, dok se Jevrejin, skinuvi svoju nonu
kapu, mnogo puta i duboko klanjao zbunjenome i zaprepaenome deaku.
Prepredenjakovi, koji je bio prilino tromog i mrzovoljnog raspoloenja, i
koji je, kad je u pitanju posao, retko davao maha svojoj veselosti, uporno je i
revnosno za to vreme pljakao Oliverove depove.
Pogledaj mu mantiju, Fejgine! ree arli prinosei se tako blizu
Oliverovog novog kaputa da ga umalo nije zapalio. Pogledaj mu mantiju!
Prvoklasno sukno i najnoviji kroj! E, oiju mi ovo je prava smejurija! Pa ima i
knjige, pogledaj samo! Pravi gospodin pa to ti je, Fejgine!
Veoma smo sreni to tako lepo izgleda, drago dete, ree Jevrejin
klanjajui mu se s podsmeljivom poniznou. Prepredenjakovi e ti dati
drugo odelo, edo moje, da to nedeljno ne isprlja. to nam nisi pisao, drago
dete, i javio nam da e doi? Spremili bismo ti neto toplo za veeru.
Na te rei gospar-Bejts ponovo dobi nastup grevitog smeha tako jak da je i
sam Fejgin ivahnuo i da se ak i Vrdalama osmehnuo; ali kako je
Prepredenjakovi u tome trenutku izvukao novanicu od pet funti, veliko je
pitanje da li je njegova radost bila posledica Bejtsovog nastupa razdraganosti ili
otkria koje je uinio.
Gle! ta je to? upita Sajks poavi ka Jevrejinu koji je zgrabio
novanicu. To pripada meni, Fejgine.
Ne, ne, dragi moj, ree Jevrejin. To je moje, Bile, moje. Tebi
pripadaju knjige.
Ako to ne pripadne meni ree Bil Sajks stavljajui eir na glavu uz
jedan odluan izraz na licu to jest meni i Nensi, ja onda vodim natrag
deaka!
Jevrejin uzdrhta. Oliver uzdrhta isto tako, mada iz sasvim drugog razloga,
jer se ponadao da prepirka moe da se svri tako to e on biti vraen kui.
Hajde! Pare ovamo, jesi li uo? ree Sajks.
To nije nimalo lepo, Bile; nimalo lepo, je li, Nensi, da to nije nimalo
lepo? pitao je Jevrejin.
Bilo lepo ili ne bilo odvrati Sajks pare ovamo kad ti kaem! Zar ti
misli da Nensi i ja nemamo ni na ta pametnije da upotrebimo nae skupoceno
vreme nego da ga traimo u jurenju i otmicama deaka kojeg si ti ugrabio? Daj
te pare ovamo, cicijo i kosture matori; pare ovamo!
Upuujui tu ljubaznu opomenu gospodin Sajks istre novanicu koju je
Jevrejin drao izmeu kaiprsta i palca; i hladno gledajui starog oveka u lice
presavi je nekoliko puta i zaveza u vratnu maramu.
To nam je nagrada za na trud ree Sajks i to ni polovina onoga
to smo zasluili. Ti moe zadrati knjige ako voli da ita. Ako ne voli,
prodaj ih.
Sjajne su ree arli Bejts koji se na sve mogue naine kreveljio i
pravio se da ita jednu od knjiga. Divno su pisane, zar ne, Olivere? Kad
je opazio uasnut pogled s kojim je Oliver posmatrao svoje muitelje, gospar-
Bejts, koji je bio obdaren izvanrednim smislom za sve to je smeno, dobi nov
nastup razdraganosti, jo buniji od prethodnog.
 Te knjige pripadaju starome gospodinu ree Oliver krei ruke
dobrome, plemenitom starom gospodinu koji me je primio u kuu i negovao
me kad umalo to nisam umro od groznice. Oh, preklinjem vas, vratite mu ih;
vratite mu knjige i novac. Mene zadrite dok sam god iv; ali vas molim,
preklinjem vas, vratite mu knjige i novac. On e misliti da sam ih ja ukrao;
stara gospoa svi oni koji su bili tako dobri prema meni pomislie da
sam ih ja ukrao. O, imajte milosti prema meni i vratite im te stvari!
S tim reima, koje su bile izgovorene sa svom snagom koju uliva strastan
bol, Oliver se baci na kolena pred Jevrejinom i poe da lomi ruke u krajnjem
oajanju.
Deak ima pravo primeti Fejgin obzirui se tajanstveno oko sebe i
mrtei svoje upave obrve. Ima pravo Olivere, ima pravo; oni e i
pomisliti da si ih ti ukrao. Ha! ha! zakikota se Jevrejin trljajui ruke. I da
smo udeavali, ne bi bolje ispalo!
Naravno da ne bi odgovori Sajks. Ja sam to znao im sam ga
video kako dolazi od Krenkenvela s tim knjigama pod mikom. Sad je sve u
redu. To su vam neki zalueni bogomoljci, inae ga uopte ne bi uzeli u kuu; i
nee ni da raspituju za njega, iz straha da ne bi morali da ga tue i da ga tako
oteraju na robiju. Sad je on na sigurnom mestu.
Dok su oni to govorili, Oliver je gledao as u jednog, as u drugog, kao da
je van sebe, i jedva je mogao da shvati ta se to deava; ali kad je Bil Sajks
zavrio, on naglo skoi na noge i kao strela izlete iz sobe viui u pomo tako
da je stara kuerina sva odjekivala od njegovih uzvika.
Ne putaj psa, Bile! viknu Nensi skoivi ispred vrata i zatvorivi ih,
dok su se Jevrejin i njegova dva uenika nadali u poteru za Oliverom. Ne
putaj psa; rastrgnue deaka u komade.
To bi mu i trebalo! povika Sajks otimajui se od devojke koja ga je
vrsto drala. Putaj me ili u ti glavu smrskati o zid.
Ne bojim se ja toga, Bile, ne bojim se vritala je devojka borei se
svom snagom s ovekom dok sam ja iva, ne dam da pas rastrgne dete.
Sad e to da vidi! ree Sajks kripnuvi zubima. Sad u ja da ti
pokaem, samo ako me ne pusti.
Razbojnik je odbacio devojku od sebe u najdalji kut sobe, upravo u
trenutku kad su se Jevrejin i dva deaka vratili vukui Olivera sa sobom.
ta je to ovde! upita Fejgin gledajui oko sebe.
ini mi se da je ova devojka poludela odgovori Sajks besno.
Ne, nisam poludela ree Nensi, bleda i sva zadihana od rvanja ne,
nisam poludela, Fejgine; ne veruj u to.
Onda miruj, uje? ree Jevrejin bacivi na nju jedan pretei pogled.
Ne, neu ni da mirujem odgovori Nensi povienim glasom. Hajde!
ta hoe?
Gospodin Fejgin je dovoljno dobro poznavao obiaje i navike te posebne
vrste ena kojoj je Nensi pripadala, te je znao da u ovom trenutku nije nimalo
preporuljivo produivati razgovor s njom. U nameri da panju drutva skrene
na drugu stranu, okrenu se Oliveru.
Tako, dakle, lepotane moj, hteo si da pobegne, je li? ree Jevrejin
uzimajui jednu zupastu i vornovatu batinu koja je bila u uglu kraj ognjita.
A?
Oliver nita ne odgovori. Samo je posmatrao Jevrejinove pokrete i ubrzano
disao.
Traio si pomo, zvao si policiju, je li? rugao se Jevrejin uhvativi
deaka za miicu. Izbiemo mi tebi te bubice iz glave, mladi moj
gospodiiu.
Jevrejin snano udari batinom Olivera po leima i zamahnu da ga ponovo
udari, kad se devojka ustremi na njega i istre mu je iz ruku. Bacila je batinu u
vatru s tolikom estinom da se nekoliko komada uarenog uglja razletelo po
sobi.
Ja to ne mogu mirno da posmatram, Fejgine, povika devojka.
Dobili ste deaka, pa ta jo hoete? Ostavite ga na miru ostavite ga na
miru ili u nekoga od vas tako da udesim da u stii na veala pre no to
doe moj red.
 Devojka je besno udarala nogom o pod dok je izgovarala tu pretnju i
stisnutih usana i stisnutih pesnica gledala je as u Jevrejina, a as u onoga
drugog razbojnika; u licu nije imala ni kapi krvi od jarosti koja ju je obuzela.
Zna, Nensi! ree Jevrejin blagim glasom posle izvesnog utanja
tokom kojeg su se on i gospodin Sajks pogledali u nedoumici. Veeras
veeras si sjajnija nego ikad to si bila. Ha! ha! Draga moja, izvanredno glumi.
Glumim! ree devojka. Pazi samo da ne preteram. Ako preteram,
Fejgine, bie utoliko gore po tebe, te ti blagovremeno kaem pripazi se od
mene.
Ima neega u razjarenoj eni zbog ega je se veina ljudi pribojava, osobito
kad se ostalim njenim estokim nagonima dodaju strasni podsticaji koje
stvaraju nepromiljenost i oajanje. Jevrejin je uvideo da po njega ne bi bilo
dobro ako i dalje olako uzima gnev gospoice Nensi; stoga je, uzmaknuvi i
nehotice nekoliko koraka, uputio u pravcu Sajksa koliko moleiv toliko i
straljiv pogled kao da mu je time eleo nagovestiti da je on najpogodnije
linost koja treba da nastavi taj razgovor.
Gospodin Sajks, kome je molba za pruanje pomoi bila tako nemo
upuena i koji je verovatno smatrao da njegov lini ugled i uticaj zahtevaju da
se gospoica Nensi smesta urazumi, poeo je sipati psovke za psovkom i nizati
pretnju za pretnjom, s takvom brzinom koja moe da poslui na ast plodnosti
njegovog pronalazakog dara. Kako je, meutim, sve to ostalo bez ikakvog
vidljivog uticaja na linost kojoj su te pogrde bile upuene, on je pribegao
opipljivijim razlozima.
ta hoe time da kae? upita Sajks podupirui to pitanje jednom
veoma uobiajenom psovkom u vezi s najplemenitijim delom ovejeg lica,
koju kad bi nebo usliilo samo jednom u pedeset hiljada puta koliko se ona na
zemlji ponovi, slepoa bi postala boljka isto tako esta kao i boginje. ta
hoe time da kae? Grom te spalio! Zna li ko si i ta si?
O, da, sve ja to znam odgovori devojka smejui se razdraeno i
klatei glavom levo i desno i trudei se bez uspeha da se pokae ravnodunom.
E, onda uti kad zna odgovori Sajks izdirui se kao kad se obraa
svome psu ili u te ja uutkati tako da dugo nee moi usta da otvori.
 Devojka se ponovo nasmeja, ak s jo manje ustruavanja nego dotle i,
oinuvi Sajksa jednim brzim pogledom, okrete lice u stranu i stade da grize
usnu dok joj iz nje nije krv potekla.
Krasna si mi ti cura dodade Sajks prezrivo je merei od glave do pete
pravi se duevna i plemenita! Lepa prilika za dete, kako ga ti naziva, da u
tebi stekne prijatelja!
Tako mi Svemogueg, i jesam mu prijatelj! uzviknu strasno devojka.
I kamo sree da sam se sruila mrtva na ulici ili da sam se promenila s
kojim od onih pored kojih smo veeras tako blizu proli, no to sam doprinela
da se to dete dovede ovamo. Odsad pa ubudue ono e biti lopov, laov,
varalica, i sve to ne valja. Zar to nije dosta matorome lupeu, nego hoe jo i
da ga tue?
Stani, stani, Sajkse, ree Jevrejin molei ga i opominjui u isti mah i
pokazujui mu kriom na deake koji su udno pratili sve to se dogaa
moramo paziti na rei moramo paziti na rei, Bile.
Da pazim na rei! uzviknu devojka iju je jarost strano bilo videti.
Da pazim na rei, nitkove jedan! Jeste, to od mene i zasluuje. Za tebe sam
krala kad sam bila upola manja od ovoga deteta ovde! i pokaza rukom na
Olivera. Na tome istom poslu sam, i u toj istoj slubi sam ve dvanaest
godina. Zar ne zna to? Govori! Zar ne zna?
De, de, odgovori Jevrejin pokuavajui da zavede mir najzad, ako
i jesi, od toga i ivi?
Dabome, od toga i ivim! ciknu devojka izgovorivi sve te rei u
jednom jedinom uasnom vrisku. Od toga ivim; a hladne, vlane, prljave
ulice su mi kua; i ti si taj nitkov koji me je naterao da poem tim putem, i koji
me primorava da njime i dalje idem iz dana u dan, i danju i nou, sve dok ne
umrem!
Bie ti gore! upade joj u re Jevrejin besan zbog tih prekora. Bie
ti gore ako smesta ne umukne!
Devojka nita ne ree; samo je, cupkajui kosu i kidajui odelo u nastupu
besa, tako jurnula na Jevrejina da bi na njemu svakako ostavila tragove svoje
osvete da je Sajks blagovremeno nije epao za zglavkove iznad ake, posle
ega se ona krae vreme bezuspeno opirala, i najzad se obeznanila.
Sad joj je sasvim dobro ree Sajks sputajui je u jedan ugao.
Neobino je snana u rukama kad se ovako razgoropadi.
Jevrejin obrisa elo i osmehnu se kao da mu je laknulo to je buka prola;
ali izgleda da ni on, ni Sajks, ni pas, niti deaci nisu u tome prizoru videli nita
drugo do redovnu pojavu koja je tesno vezana s njihovim zanatom.
Najgora je stvar imati posla sa enama ree Jevrejin vraajui batinu
na njeno mesto ali one su umene i mi bez njih ne bismo mogli u naoj
struci nita da uinimo. arli, pokai Oliveru njegovu postelju.
Mislim da e biti bolje ako sutra ne obue svoje najbolje odelo, Fejgine,
ta veii? upita arli Bejts.
Naravno, odgovori Jevrejin kezei se kao to je uinio i arli kad je
postavljao to pitanje.
Gospar-Bejts, koji je oigledno silno uivao ii izvrenju toga naloga, uze
ostavljeni tap sa sveom i odvede Olivera u jednu sporednu kuhinju u kojoj
su bile dve do tri od onakvih postelja na kojima je ve spavao; i tu, uz vei
broj nastupa neobuzdanog smeha izvadi pred njim ono isto odelo zbog kojeg
se Oliver toliko radovao kad je bio kod gospodina Braunloa, mislei da ga se
jednom zauvek otresao; a Fejgin je na njega naiao sluajno kod Jevrejina koji
ga je kupio, i to je bio prvi trag po kome je saznao gde je Oliver.
Skini to gizdavo odelo ree arli a ja u ga dati Fejginu da ga
uva. E, to je smejurija da joj para nema!
Siromah Oliver izvri nareenje i protiv svoje volje. Gospar-Bejts, poto je
savio novo odelo u trubu i stavio ga pod miku, iziao je iz sobe ostavljajui
Olivera u mraku i zakljuavi vrata za sobom.
Verovatno je da bi arlijev buni smeh i glas gospoice Betsi, koja je naila
upravo kad treba da polije vodom svoju prijateljicu i da joj prui ostale enske
usluge kako bi je povratila iz nesvesti, odrali u budnom stanju mnoge ljude
koji su u srenijim okolnostima od onih u kojima je Oliver bio. Ali on je bio
bolestan i iscrpen, te je ubrzo pao u dubok san.
 GLAVA XVII

Olivera i dalje progoni nemilosrdna sudbina, i ona dovodi u London jednu

visoku linost da okalja njegov dobri glas.

Obiaj je u pozoritu, u svim veoma krvavim melodramama, da se tragini

i komini prizori redovno smenjuju jedni s drugima kao crveni i beli slojevi u
komadu prugaste slanine. Junak pada na svoju slamnu postelju, pod teretom
okova i obrvan nedaama; u iduem prizoru njegov verni klevetnik, koji ne
zna ta se zbiva s njegovim gospodarom, uveseljava gledaoce nekom aljivom
pesmom. Posmatramo usreptala srca junakinju u zagrljaju oholog i
nemilosrdnog barona, njena ast i njen ivot su u podjednakoj opasnosti, ve
izvlai no da spase prvo po cenu drugog, i, upravo u trenutku kad oekujemo
rasplet s najveom napetou, zauje se zviduk i mi odjednom bivamo
preneseni u sveanu dvoranu nekoga zamka, u kojoj sedi dvoroupravitelj,
peva veselu horsku pesmu u drutvu jo veselijih vazala koji imaju svuda
pristupa i koji idu od crkava do dvorova i lutaju tako zajedno pevajui
neprestano.
Takve promene nam izgledaju besmislene ali one nisu tako neprirodne kao
to se to ini na prvi pogled. Prelazi od raskone trpeze do samrtnike postelje i
od crnine do sveanog ruha u stvarnome ivotu nisu nimalo nagliji; jedino to
smo u stvarnom ivotu mi sami glumci, dok smo u pozoritu prosti gledaoci, a
to je velika razlika. Glumci na pozornici ne doivljuju stvarno estoke prelaze i
nagle izlive strasti i oseanja, te nam zato te promene, kad ih posmatramo
oima prostih gledalaca, i moraju izgledati izvetaene i preterane.
Nagle promene pozornice i brzo smenjivanje vremena i mesta nisu dobili
potvrdu samo u knjigama dugom upotrebom. Mnogi ta vie smatraju da se u
njima sastoji vetina pisanja knjievni kritiari te vrste stoje na gleditu da
se umetnost jednoga pisca ceni upravo po tome u kojoj meri on ostavlja svoje
junake zapetljane u svakojakim tekoama na kraju svake glave. S obzirom na
takvo stanje stvari, ovaj kratki uvod moe izgledati izlian na ovome mestu. U
tom poslednjem sluaju neka poslui kao daleki nagovetaj pisca ove
pripovesti to on namerava da se odmah vrati u rodni grad Olivera Tvista; to
se itaoca tie moe biti siguran da za preduzimanje toga putovanja postoje jaki
razlozi, inae ga ne bismo ni pozivali da krene na takav jedan poduhvat.
Gospodin Bambl je rano ujutru iziao na kapiju sirotinjskog doma i uputio
se Glavnom ulicom dostojanstvenim i vanim koracima. Bio je u punom sjaju i
raskoi svoga poziva optinskog sirotinjskog staraoca; njegov trorogi eir i
kaput blistali su na jutarnjem suncu; vrsto je drao svoj tap sa snagom i
odlunou koje pruaju zdravlje i vlast. Gospodin Bambl je uvek visoko
nosio svoju glavu; ali ovoga jutra ju je nosio jo vie nego obino. Bilo je
nekog zanosa u njegovim oima, neke uzvienosti u njegovom izrazu, po emu
su i posmatrai sa strane mogli znati da kroz glavu sirotinjskog staraoca prolaze
misli isuvie krupne da bi bile ma kome poveravane.
Gospodin Bambl nije zastajao da porazgovara sa sitnim trgovcima niti sa
ostalima koji su mu se s puno potovanja obraali dok je prolazio. Samo im je
otpozdravljao odmahujui rukom i ne usporavajui svoj dostojanstven hod,
sve dok nije stigao do majura na kome je gospoa Men sa optinskom
revnou bdela nad siroiima.
Koji avo sad nanese toga sirotinjskog staraoca! ree gospoa Men
zauvi dobro poznato drmusanje na batenskim vratima. Ko drugi moe
biti u ovo jutarnje doba ako ne on! Gle, gospodine Bambl, odmah sam
pomislila da ete to biti vi! Boe, tako mi je milo to vas vidim, istinski se
radujem! Izvolite, samo uite, gospodine, molim vas.
Prve od ovih rei bile su upuene Suzani, a usklici oduevljenja bili su
namenjeni gospodinu Bamblu, dok je ta dobra ena otkljuavala batensku
kapiju i uvodila ga u kuu sa svom dunom panjom i potovanjem.
Gospoo Men, ree gospodin Bambl ne sedajui niti se uvaljujui u
stolicu, kao to bi to uinio neki prostak, nego sputajui se u nju postepeno i
polako dobro jutro elim, gospoo Men.
I ja vama elim dobro jutro, gospodine, odgovori gospoa Men, uz
mnogo osmeha i nadam se da ste dobro, gospodine!
Svakojako, gospoo Men, odgovori sirotinjski staralac. Gorak je
optinski hleb, gospoo Men.
 O, kako da nije, gospodine Bambl, odgovori ena. I sigurno da bi se
i svi siroii kao jedan pridruili tome odgovoru, da su ga uli.
ivot jednog optinskog slubenika, gospoo, nastavi gospodin
Bambl lupivi tapom po stolu jeste ivot pun briga i muka i svakojakih
tekoa; ali svako javno zvanje je, ako to smem rei, skopano s
neprijatnostima.
Gospoa Men, iako nije sasvim dobro shvatila ta je sirotinjski staralac time
hteo da kae, podie ruke nebu u znak saoseanja i uzdahnu.
Imate potpuno pravo to ste uzdahnuli, gospoo Men! ree optinski
sirotinjski staralac.
Poto se uverila da je pravilno postupila, gospoa Men ponovo uzdahnu na
oigledno zadovoljstvo nosioca javnoga zvanja koji, da bi prikrio
samozadovoljan osmeh, pogleda ozbiljno u svoj trorogi eir i ree:
Putujem za London, gospoo Men.
Ta nije mogue, gospodine Bambl! uzviknu gospoa Men,
ustuknuvi.
Za London, gospoo, ponovi nepokolebljivi sirotinjski staralac
potanskim kolima. Ja i dva pitomca iz sirotinjskog doma, gospoo Men!
Podignuta je tuba u vezi s izdravanjem i Optinski odbor je mene imenovao
mene, gospoo Men, da zastupam stvar pred sudom u Klerkenvelu. I
pitam se, dodade gospodin Bambl isprsivi se da sudije u Klerkenvelu
ne polome zube pre no to sa mnom iziu na kraj.
Oh! Nemojte prema njima biti isuvie strogi, gospodine, ree
gospoa Men ulagujui mu se.
Sud u Klerkenvelu je sam pokrenuo taj spor, gospoo, odgovori
gospodin Bambl i ako sud u Klerkenvelu nae da e stvar da se svri ravo
po njega, neka to sam sebi prepie.
U preteem nainu na koji je gospodin Bambl izgovorio te rei bilo je toliko
odlunosti i toliko ubedljivosti, da se inilo kao da je gospoa Men potpuno
izgubila prisustvo duha. Najzad ree:
 Putujete potanskim kolima, gospodine? Dosad je uvek, mislim, bio
obiaj da se pitomci sirotinjskog doma prevoze taljigama.
To onda kad su bolesni, gospoo Men, ree sirotinjski staralac.
Bolesne pitomce prevozimo u otvorenim taljigama po kiovitom vremenu, da
ne bi ozebli.
O! ree gospoa Men.
Potanska kola primaju ovu dvojicu na spoljanja sedita, i to za male
pare, ree gospodin Bambl. Obojica su u vrlo slabom stanju, i izraunali
smo da e njihov prevoz da nas staje dve funte jevtinije nego da ih
sahranjujemo to jest, ako uspemo da ih prebacimo na drugu optinu, to
mislim da e nam poi za rukom, ukoliko nama u inat ne umru na putu. Ha!
ha! ha!
Poto je svome smehu pustio malo na volju, gospodinu Bamblu se oi
ponovo sukobie s njegovim trorogim eirom, i on se uozbilji.
Mi zaboravljamo poslove, gospoo, ree optinski sirotinjski
staralac. Evo plate koju vam optina alje za ovaj mesec.
Gospoin Bambl izvadi iz novanika nekoliko komada srebnog novca
uvijenog u hartiju i zatrai priznanicu koju gospoa Men napisa.
Jako je zamrljano, gospodine, ree ena koja je za nagradu uzimala
decu na ishranu ali je inae mislim u redu. Hvala vam, gospodine Bambl,
veoma sam vam obavezna, verujte.
Gospodin Bambl klimnu blagonaklono glavom u znak odgovora na
ljubaznost gospoe Men i upita kako su deca.
Bog nek blagoslovi tu slatku deicu! ree gospoa Men tronutim
glasom. Dobro su da ne moe biti bolje, slatka deica! Sem ono dvoje to je
umrlo prole nedelje, razume se. I maloga Dika.
Zar tome deaku nije nimalo bolje? upita gospodin Bambl.
Gospoa Men odmahnu glavom.
To je jedno nevaljalo, pokvareno optinsko dete ravih sklonosti
ree gospodin Bambl srdito. Gde je on?
 Odmah u vam ga dovesti, gospodine, odgovori gospoa Men.
Hej, Dik, doi ovamo!
Posle izvesnog traenja i dozivanja Dik je bio pronaen. Poto mu je lice
stavila pod esmu i obrisala ga svojom haljinom, gospoa Men je izvela Dika
pred stranog gospodina Bambla, optinskog sirotinjskog staraoca.
Dete je bilo bledo i mravo, obrazi su mu bili upali, a oi rairene i usijane.
Jadno optinsko odelo, slubeno ruho njegove bede, visilo je kao tue na
njegovom slabakom telu, a mladi udovi bili su mu uveli kao udovi u starca.
Takvo je bilo malo stvorenje koje je drui stajalo pod pogledom
gospodina Bambla, ne usuujui se da podigne oi s poda i strepei i od samog
glasa sirotinjskog staraoca.
Zar ne moe da pogleda u gospodina, ti tvrdoglavo dete? ree
gospoa Men.
Dete krotko podie oi i one se sukobie s oima gospodina Bambla.
ta je to s tobom, optinsko dete? upita gospodin Bambl naalivi se
vrlo umesno, po svome nahoenju.
Nita, gospodine, odgovori dete jedva ujnim glasom.
Naravno da mu nije nita, ree gospoa Men koja se, razume se, od
srca nasmejala ali gospodina Bambla. Verujem da ima sve to ti je
potrebno.
Ja bih... promuca dete.
taaa! prekide ga gospoa Men. Nee valjda rei kako u neemu
oskudeva, a? Ah, ti mali gade...
Stanite, gospoo Men, stanite ree sirotinjski staralac podiui ruku
vano i dostojanstveno. ta bi ti, na primer, mladi gospodine?
Ja bih, promuca dete da neko ko ume da pie stavi za mene
nekoliko rei na hartiju, i da to presavije i zapeati i sauva kad ja budem pod
zemljom.
Ama ta ovo dete trabunja? uzviknu gospodin Bambl na koga su
ozbiljnost s kojom je dete izgovorilo te rei i njegov paeniki izraz uinili
izvestan utisak, iako je bio navikao na takve prizore. ta time hoe da
kae, mladi gospodine?
eleo bih ree dete da ostavim svoj poslednji pozdrav sirotome
Oliveru Tvistu i da mu kaem koliko sam esto sedeo sam i plakao mislei na
njega kako luta po mranoj noi i nikoga nema da mu prui pomo. I hteo bih
da mu kaem ree dete sklapajui svoje ruice i govorei iz dubine due
da bih voleo da umrem dok sam sasvim mlad; jer ako bih dugo iveo i postao
ovek i ostareo, onda bi me moda moja sestrica koja je na nebu, zaboravila, ili
me ne bi poznala; bilo bi tako divno da tamo oboje kao deca budemo zajedno.
Gospodin Bambl je posmatrao malog govornika od glave do pete s
uenjem koje se ne da opisati, a zatim okrenuvi se gospoi Men, ree:
Svi su oni na jedan kalup, gospoo Men. Onaj pakosni Oliver sve ih je
pokvario!
Nikad to ne bih poverovala, gospodine! ree gospoa Men podiui
ruke uvis i gledajui nakostreeno u Dika. U svom ivotu nisam srela tako
okorelog malog nevaljalca!
Vodite ga, gospoo! ree gospodin Bambl zapovedniki. O tome
mora da bude obaveten i Optinski odbor, gospoo Men.
Nadam se da e gospoda razumeti da to nije moja krivica, gospodine,
ree gospoa Men planim glasom.
Oni e to razumeti, gospoo; oni e biti upoznati s pravim stanjem stvari
ree gospodin Bambl. Tako; odvedite ga, ne mogu vie da ga gledam.
Dik je odmah odveden i zatvoren u podrum za ugalj. Gospodin Bambl je
ubrzo zatim i sam otiao da se spremi za put.
Sutradan u est sati ujutru gospodin Bambl, poto je svoj trorogi eir
zamenio okruglim eirom i svoju linost obavio plavim dugakim kaputom s
kratkom kabanicom, zauzeo je mesto sa spoljne strane potanskih kola, u
pratnji dvojice prestupnika ije je zadravanje bilo predmet spora izmeu dve
optine; i s njima je u odreeno vreme stigao u London. Na putu nije imao
nikakvih neprijatnosti sem onih koje su bile prouzrokovane odvratnim
ponaanjem te dvojice siromaha koji su uporno drhtali i alili se na hladnou,
na takav nain da su gospodinu Bamblu od toga, kako je on izjavio, cvokotali
zubi i da se oseao veoma nelagodno i pored toga to je na sebi imao topao
kaput.
Poto je obezbedio prenoite toj dvojici opasnih prestupnika, gospodin
Bambl je odseo u gostionici pred kojom su se zaustavila potanska kola i tu je
poruio skromnu veeru od goveeg peenja, umokca od ostriga i crnog piva.
Stavivi au toplog dina s vodom na kamin, privukao je stolicu vatri i,
razmiljajui o optoj ljudskoj slabosti da se podaju nezadovoljstvu i da se ale
na sudbinu, pripremao se da ita novine.
Prvi napis na kome su se zaustavile oi gospodina Bambla bio je sledei
oglas:

PET FUNTI NAGRADE

Deak po imenu Oliver Tvist, nestao je ili je prevarom odveden prolog
etvrtka uvee iz svoga stana u Pentonovilu; i otada se o njemu nita ne zna.
Gornja nagrada e biti isplaena svakome onome ko svojim obavetenjem
doprinese da se pronae reeni Oliver Tvist ili ko prui podatke o njegovom
ranijem ivotu, za koji se davalac ovoga oglasa, iz mnogih razloga, ivo
interesuje.

A zatim je dolazio podroban opis Oliverovog odela, lica, spoljanjosti i

nain nestanka s imenom i punim oznaenjem adrese gospodina Braunloa.
Gospoin Bambl razrogai oi; proitao je oglas, polako i paljivo, triput
uzastopce, i pre no to je proteklo pet minuta bio je na putu za Pentonovil
ostavivi u svome uzbuenju au toplog dina s vodom nedirnutu.
Je li gospodin Braunlo kod kue? upita gospodin Bambl devojku
koja je otvorila vrata.
Na to pitanje devojka odgovori na uobiajen, prilino neodreen nain sa:
Ne znam; od ije strane dolazite?
 Tek to je gospodin Bambl izgovorio Oliverovo ime, da bi objasnio svoju
posetu, kad gospoa Bedvin, koja je oslukivala na vratima gostinske sobe,
izlete u hodnik kao bez daha.
Uite... uite ree stara gospoa! Znala sam da emo dobiti glasa
o njemu. Siroto dete! Znala sam da emo uti za njega! Bila sam sigurna u to.
edo moje slatko, bog neka ga uva! Uvek sam to govorila.
Rekavi to, dobra stara gospoa ponovo pohita u gostinsku sobu i spustivi
se na divan briznu u pla. Devojka, koja nije bila toliko osetljiva, otrala je za
to vreme uza stepenice, i sad se vraala s pozivom za gospodina Bambla da
odmah izvoli poi za njom, to je on i uinio.
Uveden je u malu radnu sobu iz dvorita, gde su sedeli gospodin Braunlo i
njegov prijatelj gospodin Grimvig sa satljicima i aama pred sobom. Poslednji
od navedene gospode smesta povika:
Sirotinjski staralac! Ako to nije optinski sirotinjski staralac, ja u da
pojedem svoju glavu.

Molim vas nemojte nas odmah prekidati u razgovoru ree gospodin

Braunlo. Izvolite sesti.
Gospodin Bambl sede veoma zbunjen udnim nainom ponaanja
gospodina Grimviga. Gospodin Braunlo pomae lampu kako bi mogao
nesmetano da posmatra lice sirotinjskog staraoca i upita, malo nestrpljivo:
Dakle, gospodine, vi dolazite povodom oglasa koji ste proitali?
Da, gospodine, odgovori gospodin Bambl.
A vi ste sirotinjski staralac, je li tako? upita gospodin Grimvig.
Ja sam optinski sirotinjski staralac, gospodine, odgovori gospodin
Bambl ponosito.
Razume se ree gospodin Grimvig na uvo svome prijatelju. Znao
sam ja to. Sirotinjski staralac od glave do pete!
Gospodin Braunlo klimnu dobroudno glavom da bi uutkao svoga
prijatelja i nastavi:
Da li vam je poznato gde se taj jadni deko sad nalazi?
Ne znam kao to to niko ivi ne zna odgovori gospodin Bambl.
Dobro, pa ta onda znate o njemu? upita stari gospodin. Recite
slobodno, prijatelju, sve to imate da kaete. ta znate o njemu?
Ne znate o njemu nita dobro, je li tako? ree gospodin Grimvig
podrugljivo, poto je paljivo i ispitivaki odmerio gospodina Bambla.
Gospodin Bambl, jedva doekavi takvo pitanje, odmahnu glavom
zloslutno i sveano u isti mah.
Eto, vidite? ree gospodin Grimvig gledajui pobedonosno u
gospodina Braunloa.
Gospodin Braunlo pogleda sa strepnjom u smrknute lice gospodina Bambla
i zamoli ga da mu izloi, na najkrai mogu nain, sve to zna o Oliveru.
Gospodin Bambl skide eir, otkopa kaput, prekrsti ruke, pognu glavu kao
da se prisea i, poto je nekoliko trenutaka razmiljao, poe svoju pripovetku.
Bilo bi dosadno i zamorno ponavljati sve ono to je govorio optinski
sirotinjski staralac, s obzirom na to to je njegovo izlaganje potrajalo nekih
dvadesetak minuta; uglavnom je rekao meutim da je Oliver nahoe, da su mu
roditelji bili nikakvi i poroni ljudi. Da je od roenja ispoljavao samo
podmuklost, nezahvalnost i zlobu. Da je kratak boravak u svome rodnom
mestu zavrio krvavim i mukim napadom na jednog bezazlenog druga i da je
nou pobegao iz kue svoga gospodara. Za dokaz da je on zaista optinski
sirotinjski staralac, gospodin Bambl poloi na sto line isprave koje je poneo
sobom u London, i prekrstivi ponovo ruke, saeka da uje ta e rei
gospodin Braunlo.
ini mi se da je sve to isuvie istina ree stari gospodin tunim
glasom, poto je pregledao isprave. Ovo nije preterano velika nagrada za
obavetenja koja ste mi pruili; ali ja bih vam rado dao i tri puta vie da su vaa
obavetenja bila povoljna po deaka.
Da je to ranije znao, vrlo je verovatno da bi gospodin Bambl sasvim
drukije nakitio svoju priicu. Sad je meutim za to bilo isuvie dockan, te se
on duboko pokloni, stavi u dep pet funti i izie.
Gospoin Braunlo se nekoliko minuta etao gore-dole po sobi oigledno
toliko uzrujan i oaloen izlaganjem sirotinjskog staraoca da je ak i gospodin
Grimvig prestao da ga dalje pecka.
Najzad stade i besno povue za zvonce.
Gospoo Bedvin, ree gospodin Braunlo kad se nastojnica pojavila
taj deak, Oliver, jeste jedna obina varalica.
Ta to ne moe biti, gospodine. To ne moe biti ree stara gospoa
odluno.
Kaem vam da jeste odgovori stari gospodin. Po emu mislite da
to ne bi moglo biti? Maloas smo uli celu priu o njegovom ivotu od
roenja; i on je kroz ceo ivot bio jedan nepopraviv mali nevaljalac.
Ja nikad u to neu poverovati, gospodine, odgovori stara gospoa
odluno. Nikad!
Vi stare ene verujete samo u vraare i u prazne prie proguna
gospodin Grimvig. Ja sam to odmah znao. Zato niste posluali moj savet u
poetku; posluali biste ga, mislim, da nije imao groznicu, a? Bio je
interesantan, je li tako? Interesantan! Naravno! I gospodin Grimvig podstae
vatru araem.
On je dobro, zahvalno, milo dete, gospodine, odgovori gospoa
Bedvin ozlojeeno. Znam ja ta su deca, gospodine, etrdeset godina sam ja
njih podizala; a ljudi s kojima to nije sluaj bolje bi uinili da ute. To je moje
miljenje!
Ovo je predstavljalo teak udarac upuen u pravcu gospoina Grimviga
koji je bio neenja. A kako je on na strani toga gospodina proizveo samo jedan
osmejak, stara gospoa zabaci glavu i pogladi kecelju spremajui se da odri
jo jednu besedu, kad je u tome zaustavi gospodin Braunlo.
Mir! ree stari gospodin pravei se ljut iako je takvo oseanje u tom
trenutku bilo daleko od njega. Da mi vie niste pomenuli ime toga deaka.
Zato sam i zvonio da vam to kaem. Nikad. Nikad i ni pod kakvim izgovorom,
zapamtite! Moete ii, gospoo Bedvin. Ne zaboravite. Govorim najozbiljnije.
Te noi u domu gospodina Braunloa nije samo jedno srce bilo ucveljeno.
I Oliverovo srce je titao jad kad je mislio na svoje dobre prijatelje; srea je
bila za njega to nije mogao da zna ta su oni uli o njemu, jer bi inae srce
prepuklo od alosti.
 GLAVA XVIII

Kako je Oliver provodio vreme u krasnome drutvu svojih uglednih prijatelja.

Sutradan oko podne, kad su Vrdalama i gospar-Bejts izili da nastave svoje

uobiajeno poslovanje, gospodin Fejgin je iskoristio tu priliku da oita Oliveru
dugaku bukvicu o samrtnome grehu koji predstavlja nezahvalnost; i jasno mu
je pokazao i dokazao da se o zahvalnost teko ogreio time to je svojevoljno
napustio drutvo svojih zabrinutih prijatelja; i, ta vie, pokuao da pobegne od
njih poto su oni uloili toliko truda i novaca da ga pronau. Gospodin Fejgin
je osobito naglasio injenicu to je on prihvatio Olivera i pazio ga i titio onda
kada bi on, bez njegove hitne i blagovremene pomoi, verovatno skapao od
gladi, i izneo mu stranu i dirljivu sudbinu jednog deaka kojeg je, u svome
ovekoljublju, pomogao pod slinim okolnostima, ali koji je, pokazavi se
nedostojnim njegovog poverenja i poto je ispoljio elju da odrava veze s
policijom, jednog jutra na nesreu obeen u Old Bejliju. Gospodin Fejgin nije
ni pokuavao da prikrije svoj udeo u toj nesrei, samo je gorko alio sa suzama
u oima to je bezumno i izdajniko ponaanje pomenute mlade osobe
povuklo sobom tu neminovnu posledicu da postane rtvom izvesnih dokaza
pred sudom; dokaza, koji, ako i nisu u potpunosti odgovarali istini, bili su
neizbeni i neophodni zbog njihove sigurnosti; to jest zbog sigurnosti
gospodina Fejgina i nekolicine njegovih odabranih prijatelja. Gospodin Fejgin
je zavrio time to je dao prilino tugaljivu sliku neugodnosti koje izaziva in
veanja; i na veoma prijateljski i uglaen nain izrazio je svoju usrdnu nadu da
nikad nee biti primoran da Olivera Tvista podvrgne tome neprijatnom
postupku.
Malome Oliveru se, dok je sluao Jevrejinove rei, krv ledila u ilama i on
je nejasno shvatio mrane pretnje koje su se iza tih rei skrivale. Znao je ve da
se i samoj pravdi dogaa da pobrka nevinog s krivim ako ih sluajno nae u
drutvu; i kad se setio vrste prepirki koje su se vodile izmeu toga gospodina i
gospodina Sajksa, pomislio je kako nije nimalo neverovatno da je stari Jevrejin
vie nego u jednoj prilici skovao i sproveo u delo veto smiljene planove o
unitenju linosti koje znaju ili govore vie nego to treba: jer su se te prepirke
odnosile, kako je po svemu izgledalo, na neki raniji sluaj iste vrste. Kad je sa
strahom podigao oi i sukobio se s ispitivakim pogledom Jevrejinovim, osetio
je da bledilo njegovog lica i drhtanje njegovih udova nisu izmakli oku toga
lukavog starog gospodina i da mu tavie priinjavaju zadovoljstvo.
Na Jevrejinovom licu zaigra grozan osmejak; i poto je potapkao Olivera po
glavi, ree kako misli da e oni ipak ostati dobri prijatelji ako Oliver bude lepo
sluao i ako svojski prione na posao. Zatim, poto je uzeo eir i umotao se u
neki stari iskrpljeni zimski kaput, izie zakljuavi vrata od sobe za sobom.
I tako je Oliver ostao celoga toga dana, i najvei deo mnogih iduih dana,
ne viajui nikoga od ranog jutra do ponoi i provodei duge asove sam sa
svojim mislima; one su se meutim neprestano vraale njegovim plemenitim
zatitnicima i on je s istinskom tugom pomiljao kako su miljenje oni morali
stei o njemu.
Posle nedelju-dve dana, Jevrejin je ostavio vrata od sobe nezakljuana, te je
Oliver mogao slobodno da se kree po kui.
Bila je to veoma prljava kua. Gornje sobe imale su visoke drvenim
ploama obloene kamine i velika vrata, zidove obloene drvetom i ispuste
ispod tavanice; i sve je to, iako pocrnelo, zaputeno i praljivo, bilo ukraeno
na razne naine; po svima tim znacima Oliver je zakljuio da je ta kua mnogo
ranije, pre no to se stari Jevrejin rodio, morala pripadati boljem svetu i da je
moda bila veoma vesela i lepa, ma koliko sad izgledala sumorna i pusta.
Pauci su bili ispleli svoje mree po uglovima i po tavanici; i ponekad, kad
bi Oliver polako uao u neku sobu, mi bi pretrao preko poda i uplaen
pobegao natrag u svoju rupu. Izuzev mieva, u kui se nije mogao ni videti niti
uti ijedan ivi stvor; i esto, kad bi se spustio mrak, a on se zamorio od
tumaranja po sobama, uurio bi se u ugao hodnika pored spoljnih vrata da
bude to je mogue blie ivim ljudima; i ostajao je tu, brojei asove, dok se
Jevrejin ili deaci ne bi vratili.
U svim sobama crvotoni prozorski kapci bili su vrsto zatvoreni; preage
koje su ih drale bile su dubokim zavrtnjima privrene za ragastov; svetlost
se s tekom mukom probijala jedino kroz okrugle rupe na njihovom vrhu, to
je inilo sobe jo sumornijim i ispunjavalo ih sablasnim senkama. Na zadnjem
potkrovlju bio je jedan prozor sa zaralim spoljnim preagama koji nije imao
kapaka; kroz njega je Oliver esto satima s tugom u oima zurio u daljinu; s
njega se meutim nije videlo nita sem zbrkane gomile kunih krovova,
pocrnelih dimnjaka i zabata. Ponekad bi se, istina, i ukazala neka seda glava
kako proviruje preko pomonog zida neke udaljene kue, da bi odmah zatim
iezla; prozor na Oliverovoj osmatranici bio je uostalom okovan ekserima i
pokriven debelim slojem prljavtine od dugogodinjih kia i dima, tako da je
kroz njega jedva mogao da nazire oblike raznih predmeta, te nije ni pokuavao
da njega neko vidi ili uje za ta je uostalom imao isto toliko izgleda kao da
je bio i u jabuci kupole katedrale sv. Pavla.
Jedno popodne, poto su Vrdalama i gospar-Bejts imali te veeri da iziu,
prvopomenutome od ove mlade gospode palo je na pamet da se malo pozabavi
spoljanjom stranom svoje linosti (to, pravo da kaemo, ni u kom sluaju
nije predstavljalo njegovu uobiajenu slabost), te je, s tom namerom i u tome
cilju blagoizvoleo narediti Oliveru da mu smesta prui pomo pri oblaenju.
Oliver je bio veoma zadovoljan to moe da se pokae korisnim, veoma
srean to ima pred sobom neko ljudsko lice, ma koliko ono bilo opako, a uz
to je arko eleo da se pomiri sa svojom okolinom, ako to moe da postigne na
poten nain, te je ovaj predlog prihvatio bez ijedne primedbe. Izrazio je,
dakle, odmah svoju spremnost da postupi po njegovom zahtevu; i, kleknuvi
na pod, dok je Vrdalama sedeo na stolu, kako bi on mogao da dri njegovu
nogu u krilu, pristupio je poslu koji je gospodin Dokinz nazvao lakovanjem
kaskalica. Reenica je, prevedena na prost engleski jezik, znaila ienje
njegovih cipela.
Da li je to bilo oseanje slobode i nezavisnosti koje verovatno ima svaki
stvor obdaren razumom kad sedi na stolu u ugodnom poloaju i pui lulu i pri
tome bezbrino klati jednom nogom tamo-amo dok mu za sve to vreme neko
drugi isti cipele, te ne mora prethodno ak ni da ih skida niti da posle toga
kuburi s njihovim navlaenjem i da na taj nain prekida tok svojih misli, ili je
dobra vrsta duvana povoljno uticala na njegovo raspoloenje, ili je blagost piva
budila kod njega plemenita oseanja tek on je oigledno u ovom trenutku
bio ponet izvesnim romantinim arom i oduevljenjem koji nisu bili u skladu
s njegovom prirodom. Zamiljenog izraza, bacio je dole jedan kratak pogled na
Olivera; a zatim, poto je podigao glavu i lako uzdahnuo, ree, pola govorei
samome sebi a pola obraajui se gospodinu Bejtsu:
 Kakva teta to nije deparo!
Eh! ree gospar-arli Bejts ne zna on ta je dobro za njega.
Vrdalama ponovo uzdahnu i opet stavi lulu u usta, a to isto uini i arli
Bejts. Obojica su utei, puili nekoliko trenutaka.
ini mi se da ti ak i ne zna ta je to deparo? ree Vrdalama
saaljivo.
Mislim da znam odgovori Oliver podignuvi glavu. To je lop... I ti
si, zar nisi? upita Oliver prekinuvi se.
Jesam odgovori Vrdalama. Sam bih sebe prezirao da sam to
drugo. Poto je ispoljio to miljenje, gospodin Dokinz estoko naheri eir i
pogleda u gospar-Bejtsa, kao da bi time hteo da pokae kako bi mu bio veoma
zahvalan ako bi on rekao to suprotno tome.
Jesam ponovi Vrdalama. Isto je to i arli. I Fejgin. I Sajks. I
Nensi. I Beti. Svi smo mi to, sve, do samoga psa; a on je i ponajopasniji od
cele druine!
I najmanje sposoban za izdajstvo dodade arli Bejts.
Taj na klupi za svedoke ne bi ni lanuo, iz straha da se ne oda; ne, ne bi
taj ni slovca proslovio ni kad bi ga vezali za klupu i ostavili petnaest dana bez
mrvice hrane ree Vrdalama.
Ne bi taj ni pisnuo primeti arli.
Redak je to pas. to on ume da pokae zube kad u njegovom prisustvu
neko nepoznat zapeva ili se nasmeje! nastavi Vrdalama. to ume da
zarei kad uje emane! I to mrzi druge pse koji nisu od njegove pasmine!
O,nema takvog psa nadaleko!
To ti je jedan pravi pravcati hrianin ree arli. Tim reima bila je
jedina svrha da se oda priznanje sposobnostima dotine zverke, ali su one
istovremeno predstavljale i umesnu primedbu u drugom jednom smislu, samo
gospar-Bejts toga nije bio svestan; postoji naime znatan broj plemenitih
gospoa i gospode koji smatraju da su pravi pravcati hriani, a ipak se izmeu
njih i psa gospodina Sajksa mogu ustanoviti i neobine slinosti.
 Da, da, ree Vrdalama vraajui se na predmet razgovora od kojeg su
se bili udaljili, s onom profesionalnom revnou koja je odlikovala sve
njegove postupke. On nema niega zajednikog s ovim mladim
utokljuncem ovde.
Naravno da nema ree arli. Zato ne stupi u slubu kod Fejgina,
Olivere?
I odmah se ne obogati? dodade Vrdalama iscerivi se.
I posle se povue na svoje imanje i izigrava gospodina, to i ja
nameravam da uinim prve neparne prestupne godine koja naie i kad Uskrs
padne na Veliki petak ree arli Bejts.
Meni se to ne dopada odgovori Oliver bojaljivo ja bih voleo da
me puste da idem. Ja... ja... bih vie voleo da se vratim kui.
A Fejgin bi vie voleo da se ne vrati? odgovori arli.
Oliver je to znao isuvie dobro; smatrajui meutim da moe biti opasno
ako svoja oseanja jo otvorenije ispolji, samo je uzdahnuo i nastavio s
ienjem cipela.
Ta ostavi, molim te! uzviknu Vrdalama. ta je, gde ti je srce
junako? Zar nema nimalo uroenog ponosa? Zar hoe stalno da ostane na
teretu svojih prijatelja?
Uh, trista mu muka! ree gospar-Bejts izvlaei dve-tri svilene
maramice iz depa i trpajui ih u jedan dolap, to je nedostojno, isuvie
nedostojno.
Ja tako neto ne bih mogao ree Vrdalama s izrazom dubokog
preziranja.
Ali ti to ipak nije smetalo da ostavi na cedilu svoje prijatelje ree
Oliver smekajui se i da ih pusti da budu osueni zbog onoga to si ti
uradio.
To odgovori Vrdalama mahnuvi lulom to je sve bilo iz obzira
prema Fejginu, poto policija zna da mi radimo zajedno, te je i on mogao da
nastrada da mi nismo umakli; to je bio razlog, zar nije tako, arli?
 Gospar-Bejts klimnu glavom u znak odobravanja, spremajui se da
odgovori; ali mu odjednom izie pred oi slika kako Oliver bei, te mu se dim
koji je uvlaio sukobi sa smehom, udario mu u oi i uao u grkljan, i on se
zagrcnuo i stao da kalje i da treska nogom po podu, to je sve zajedno
potrajalo pet minuta otprilike.
Pogledaj samo! ree Vrdalama izvukavi itavu pregrt ilinga i
penija iz depa. To je ivot! ta te se tie otkud su doli? Evo, dri; tamo
odakle su uzeti ima ih koliko kog hoe. ta, nee? O, budalo jedna
nedotupavna!
To nije nimalo lepo, zar ne, Olivere? upita arli Bejts. Na kraju
krajeva e nauljati vrat, je li tako?
Ja ne znam ta to znai odgovori Oliver.
Neto slino ovome, mladiu ree arli. Govorei to, gospar-Bejts
uhvati jedan kraj svoje kravate i, drei ga uspravno u vazduhu, obori glavu na
rame i pusti neki udan zvuk kroz zube pokazujui tom ivom slikom da
nauljiti vrat i biti obeen oznaava jednu i istu stvar.
Eto ta to znai ree arli. Pogledaj ga samo kako pilji u mene,
Dek! Nikad jo nisam video takvu cveku kao to je ovaj deran ovde;
naterae me da prsnem od smeha, pa to ti je. Gospar arli Bejts poto se
ponovo od srca nasmejao, nastavi da pui svoju lulu sa suzama u oima.
Pogreno si vaspitan ree Vrdalama posmatrajui s velikim
zadovoljstvom svoje cipele koje je Oliver oistio. Fejgin e od tebe stvoriti
neto, ipak, ili e ti biti prvi i jedini njegov pitomac, s kojim on nije uspeo.
Bolje bi uinio da se odmah prihvati posla, jer e se ionako nai u zanatu pre
no to sanja; samo gubi vreme zabadava, Olivere.
Gospar-Bejts je podupro ta izlaganja raznovrsnim sopstvenim moralnim
napomenama i savetima; i, poto ih je iscrpao, on i njegov prijatelj gospodin
Dokinz poeli su sjajnim i primamljivim bojama da opisuju mnogobrojne drai
ivota koji provode, nagovetavajui pri tome Oliveru na sve mogue naine
kako e za njega biti najbolje ako to pre zadobije Fejginovu naklonost, i to
onim istim sredstvima kojima su se i oni sami posluili.
 I utvrdi jednom zauvek, Maksime, ree Vrdalama, dok se ulo kako
Jevrejin otkljuava vrata iznad njih, ako ti ne smakne brisalice i kucalice...
ta vredi da mu tako govori? upade mu u re gospar-Bejts. On
ne zna ta time hoe da kae.
Ako ti ne smakne depne maramice i satove ree Vrdalama sluei
se izrazima koje je Oliver u stanju da razume onda e to uiniti neki drugi
ida; tako da e i oni kojima su te stvari smaknute ravo da se provedu, a i ti
nita bolje od njih, jedinu vajdu e da vide delije koje su ih smakle a na to i
ti ima isto toliko prava koliko i oni.
Svakako, svakako! ree Jevrejin, koji je uao u sobu tako da ga
Oliver nije opazio. To je jasno kao dan, dragi moj; kao dan, kad Vrdalama
to kae, moe u to biti siguran. Ha! ha! ha! Taj dobro zna svoj posao.
Starac zadovoljno protrlja ruke povlaujui na taj nain Vrdalaminim
razlozima i zakikota se uivajui u promuurnosti svoga uenika.
Razgovor se za ovaj mah na tome zavrio, jer se Jevrejin vratio kui u
drutvu gospoice Betsi i jednog gospodina kojeg Oliver nikad dotle nije
video, ali kojega je Vrdalama oslovio kao Toma itlinga i koji je stupio u sobu
poto se prethodno zadrao na stepenitu da sa gospoicom Betsi izmeni
nekoliko ljubaznih rei.
Gospodin itling bio je po godinama neto stariji od Vrdalame, poto je
moda bio pregrmeo osamnaest zima; ali je iz njegovog ophoenja prema
ovom mladom gospodinu izbijalo izvesno potovanje koje kao da je
pokazivalo kako on smatra da je u izvesnom stepenu ispod njega u pogledu
darovitosti i strune spreme. Oi su mu bile sitne i mirkave a lice iarano
boginjama; na sebi je imao ubaru, ugasit kaput od grube tkanine, izmaene
pamune akire i pregau. Odea mu je, istinu rei bila u prilino zaputenom
stanju; on se meutim izvinio drutvu da mu je vreme isteklo tek pre jednog
sata i kako, s obzirom na to to je est poslednjih nedelja nosio uniformu, nije
bio u stanju da pokloni nimalo panje svome linom ruhu. Gospodin itling je
dodao, veoma ljutito, da je novi nain parenja odela koji su oni tamo usvojili
pakleno protivustavan, jer od njega nastaju rupe, a protiv vlasti se ne moe
nita. Istina primedbu je uinio i u pogledu usvojenog pravila o ianju;
smatrao je da je takva jedna mera apsolutno nezakonita. Gospodin itling je
zavrio svoja izlaganja napomenom da u toku etrdeset i dva samrtno duga i
tekim radom ispunjena dana nije okusio ni kapljice bilo ega i da pristaje da
ga avo odnese ako nije suvlji od baruta.
ta misli, Olivere, odakle gospodin dolazi? upita Jevrejin cerei se,
dok su ostali deaci iznosili bocu rakije na sto.
Ja..., ja... ne znam, gospodine, odgovori Oliver.
Ko je to? upita Tom itling, bacivi jedan prezriv pogled na Olivera.
Jedan moj mali prijatelj, sokole, odgovori Jevrejin.
E, onda je nagazio na sreu ree mladi, pogledavi znaajno u
Fejgina. Nemoj se raspitivati otkuda ja dolazim, mome; i sam e vrlo brzo
napipati taj put kladim se u iling da hoe!
Na tu dosetku deaci prsnue u smeh. Poto su se jo malo poalili na isti
raun, apatom su izmenjali nekoliko rei s Fejginom i izili.
Novodoavi i Fejgin su malo nasamo porazgovarali, a zatim su privukli
stolice vatri i Jevrejin je, pozvavi Olivera da prie i sedne pored njega, poveo
razgovor o stvarima sraunatim na to da pobude radoznalost njegovih
slualaca. Te stvari su bile velika preimustva posla kojim se bave, Vrdalamina
sposobnost i dovitljivost, vedrina i ljubaznost arli Bejtsa i njegova lina,
Jevrejinova velikounost. Najzad je taj predmet razgovora bio potpuno
iscrpen, a i gospodin itling je pokazivao iste znake iscrpenosti, jer ivot u
zatvoru postaje zamoran posle nedelju-dve dana bavljenja u njemu. Gospoica
Betsi se shodno tome povukla, ostavljajui drutvo da se odmori.
Poev od toga dana, Oliver je retko ostavljan sam; skoro se neprestano
nalazio u drutvu dvojice deaka koji su svakodnevno s Jevrejinom igrali onu
nama poznatu igru: da li radi njihovog sopstvenog ili radi Oliverovog
usavravanja, to e najbolje znati gospodin Fejgin. Ponekad bi im starac priao
o kraama i razbojnitvima koje je on izvrio u svojoj mladosti; i te prie su
bile protkane s toliko mnogo smenih i zanimljivih pojedinosti, da se Oliver
nije mogao uzdrati a da im se od srca ne nasmeje, pokazujui na taj nain da u
njima uiva uprkos svim svojim boljim naklonostima.
 Jednom rei, prepredeni stari Jevrejin je pleo svoju mreu oko deaka; i
poto ga je samoom i izazivanjem turobnog raspoloenja doveo dotle da mu
na takvom jednom sumornom mestu svaije drutvo bude milije od njegovih
sopstvenih tunih misli, sad je polako ubrizgavao u njegovu duu otrov koji e
zauvek da je uprlja i izopai.
 GLAVA XIX

U njoj se kuje i donosi jedan znaajan plan.

Bila je hladna, vlana vetrovita no kad je Jevrejin izmilio iz svoje jazbine,

poto je prethodno do grla zakopao zimski kaput oko svog zgrenog tela i
podigao okovratnik iznad uiju kako bi potpuno zaklonio donji deo lica.
Zastao je na stepeniku dok vrata za njim nisu bila zakljuana i lancem
uvrena; oslunuo jesu li deaci preduzeli sve potrebne mere obezbeenja, i
kad se njihovi koraci koji su se udaljavali nisu vie uli, odunjao se niz ulicu
to je bre mogao.
Kua u kojoj je Oliver bio smeten bila je u blizini Hvajtapela. Jevrejin za
trenutak zastade na uglu a zatim, obzirui se nepoverljivo oko sebe, pree ulicu
i uputi se u pravcu Spitalfildsa.
Gusto blato je pokrivalo kaldrmu i crna magla je lebdela nad ulicama; kia
je lagano sipala i sve ega se ovek dotakne bilo je vlano i hladno. No je bila
kao poruena da po njoj izie stvorenje kao to je Jevrejin. Dok se tako
prikradao, unjajui se pored zidova i kapija, gnusni starac je liio na nekog
odvratnog gmizavca koji je nestao u glibu i mraku i koji sad kroz no i tminu
gmie po kaljuzi u potrazi za otpacima i svojom poganom hranom.
Prolazio je tako kroz mnoge vijugave i tesne ulice dok nije stigao do
Betnel-Grina, a zatim, poto je naglo zaokrenuo ulevo, ubrzo se naao u spletu
bednih i prljavih uliica kojima obiluje taj zabaeni i gusto naseljeni deo grada.
Jevrejin je oigledno vrlo dobro poznavao kraj kojim je prolazio da bi kod
njega izazvala zabunu bilo nona tama ili zapletenost puta. urno je proao
kroz veliki broj prolaza i ulica i najzad je skrenuo u neku ulicu koju je
osvetljavala jedna usamljena svetiljka na njenom drugom kraju. Zakucao je na
vrata jedne kue u toj ulici i poto je izmenjao nekoliko rei sa osobom koja
mu je otvorila vrata, popeo se uz stepenice.
Pas je zareao kad je dotakao kvaku na vratima jedne sobe, a zatim se
zauo neki muki glas koji je pitao ko dolazi.
Samo ja, Bile; samo ja, dragi moj, ree Jevrejin zavirujui u sobu.
 Onda se uvuci unutra ree Sajks. Ti lezi dole, ivotinjo glupava!
Zar ne moe da pozna avola kad obue zimski kaput?
Pas je oigledno bio doveden u zabunu spoljanjom odeom gospodina
Fejgina, jer im je Jevrejin otkopao kaput i prebacio ga preko naslona od
stolice, pas se povukao u ugao iz kojeg je bio iziao, maui repom dok je
odlazio, kako bi pokazao da je zadovoljan ukoliko mu je to lealo u prirodi da
bude zadovoljan.
Dakle! ree Sajks.
Dakle, dragi moj, odgovori Jevrejin. Ah! Nensi.
Nain na koji je Jevrejin izgovorio ove poslednje rei pokazivao je
dovoljno jasno da je u nedoumici kako e one biti primljene; jer se gospodin
Fejgin i njegova mlada prijateljica nisu videli otkako se ona umeala u svau
na strani Oliverovoj. Sve sumnje u tome pogledu, ako ih je uopte imao, ta
mlada dama je brzo odagnala svojim ponaanjem. Ona spusti noge s reetke od
kamina, odgurnu stolicu na kojoj je sedela i pozva Fejgina da privue svoju, ne
troei mnogo rei oko toga; jer je no zaista bila hladna.
Mnogo je hladno, Nensi, edo moje, ree Jevrejin grejui svoje
mrave ruke nad vatrom. ini mi se da mi studen kroz kosti prodire
dodade starac prinosei ruku grudima.
To mora da je ljuta zima kad je prodrla do tvoga srca ree gospodin
Sajks. Daj mu neto da popije, Nensi. Pouri, sto mu gromova! To je da se
oveku smui kad gleda kako se taj olinjali matori kostur trese, kao neka
grozna avet koja tek to je ustala iz groba.
Nensi brzo donese iz ormana jednu od mnogobrojnih boca koje su, sudei
po raznolikosti njihovog oblika, bile ispunjene svakovrsnim napicima. Sajks
mu nali au rakije i ponudi ga da je iskapi.
Dosta, sasvim je dosta, hvala ti, Bile, ree Jevrejin, spustivi au
poto ju je samo dotakao usnama.
ta! Boji se da te ne otrujemo, je li? upita Sajks, streljajui oima
Jevrejina Pih!
Poto je hrapavim i prezrivim glasom neto promrmljao, gospodin Sajks
zgrabi au 1 prosu u pepeo ono to je bilo u njoj: to je bila pripremna radnja
da bi au sebi ponovo napunio, to je odmah i uinio.
Jevrejin se obazre po sobi, dok je njegov domain istresao i drugu au; on
to nije inio iz radoznalosti, poto je tu sobu esto i ranije viao, nego
nespokojno i nepoverljivo na svoj uobiajeni nain. Bio je to sirotinjski
nameten stan u kome se i po samoj sadrini ormana dalo naslutiti da njegov
stanar ni u kom sluaju nije neki radan ovek; i od sumnjivih stvari koje su
padale u oi mogle u se zapaziti samo dve-tri teke tojage koje su stajale u uglu
i jedna okovana buda obeena nad kaminom.
Tako, ree Sajks puknuvi ustima. Sad moemo da razgovaramo.
O poslovima? upita Jevrejin.
O poslovima odgovori Sajks. Reci ta ima da kae.
O onoj kui u ertsiju, Bile? ree Jevrejin primiui stolicu i
govorei veoma tihim glasom.
Da. Pa ta s tim? upita Sajks.
Eh, pa ti zna na ta ja mislim, dragi moj, ree Jevrejin. Zna on ta
ja mislim, Nensi; zar ne?
Ne, ne zna ree podrugljivo gospodin Sajks. Ili nee da zna, a to
je sve jedno i isto. Govori jasno i otvoreno i nazivaj stvari njihovim pravim
imenom; nemoj tu da mi sedi i prevre oima i namiguje i da mi govori u
zagonetkama, kao da nisi ti taj koji je prvi smislio tu poharu. Govori ta misli!
Tie, Bile, tie! ree Jevrejin koji je uzalud pokuavao da ublai ovaj
izliv besa neko moe da nas uje, dragi moj, neko moe da nas uje.
Nek nas uje! ree Sajks. Briga me. Ali je gospodina Sajksa
ipak bila briga poto je, rekavi to, razmislio i spustio glas i postao manje
buan.
De, de, ree Jevrejin ulagujui se. Ja to velim samo iz opreznosti i
ni zbog ega drugog. Dakle, dragi moj, da se vratimo na tu kuu u ertsiju; kad
emo to, Bile, a? Kad emo tome da pristupimo? Takvo srebrno posue,
sokole moj, takvo srebrno posue! ree Jevrejin trljajui ruke i podiui
obrve dok je unapred uivao i u samoj pomisli na toliko blago.
Nema od toga nita odgovori Sajks hladno.
Nema od toga nita! ponovi Jevrejin zavalivi se u stolici.
Ne, nita odgovori Sajks. Bar nee moi da ide onako lako kao
to smo oekivali.
Znai da se nisi svojski prihvatio posla ree Jevrejin prebledevi od
ljutine. Nemoj tu da mi pria!
Hou da ti priam izbrecnu se Sajks. Ko si ti da ti ne priam?
Kaem ti da se Tobi Krekit ve petnaest dana mota oko te kue i da nije uspeo
da pridobije nikoga od posluge.
Hoe li time da mi kae, Bile, ree Jevrejin spustivi glas
ukoliko se njegov sagovornik vie estio kako se ne moe pridobiti nijedan
od one dvojice ljudi koji su u kui?
Jeste, to hou da kaem odgovori Sajks. Oni su ve dvadeset
godina u slubi kod te stare gospoe i ne bi na to pristali i kad bi im dao pet
stotina funti.
Ali misli li rei time, dragi moj, navaljivao je Jevrejin da ne
bismo mogli da pridobijemo ene?
O tome nema ni govora odgovori Sajks.
Zar ni pomou lepotana Tobi Krekita? upita Jevrejin s nevericom.
Seti se samo kakve su ene, Bile.
Ne, ak ni pomou lepotana Tobi Krekita odgovori Sajks. Kae da
je stavio i lane zaliske i uti prsnik kao kanarinac i da se neprestano vrzmao
tamo, amo oko kue, ali sve bez ikakve vajde.
Trebalo je da pokua s brkovima i da obue vojnike pantalone, dragi
moj, ree Jevrejin.
Pokuavao je odgovori Sajks ali mu ni ta podvala nije nita
pomogla.
Jevrejina je to obavetenje izgleda dovelo u nedoumicu. Brada mu je
klonula na grudi i on je nekoliko minuta razmiljao, a zatim je podigao glavu i
rekao uzdahnuvi duboko kako se boji, ako je izvetaj lepoga Tobi Krekita
taan, da e cela stvar pasti u vodu.
Pa ipak ree starac sputajui ruke na kolena alosno je to, dragi
moj, izgubiti tolike stvari koje su nam ve za srce prirasle.
ta e ree gospodin Sajks. Izdala nas je srea!
Nastalo je dugo utanje u toku kojeg je Jevrejin zaronio u duboke misli,
dok mu je zborano lice dobijalo izraz sotonske podmuklosti i nevaljalstva.
Sajks ga je s vremena na vreme kriom posmatrao ispod oka. Nensi, verovatno
iz straha da ne naljuti razbojnika, sedela je zurei u vatru kao da je gluva za sve
to se oko nje deava.
Fejgine, ree Sajks prekidajui iznenada tiinu koja je vladala vai
li pedeset zlatnika pride ako u kuu upadnemo spolja?
Vai uzviknu Jevrejin kao da se naglo probudio iz duboka sna.
Je li re? upita Sajks.
Jeste, sokole, jeste odgovori Jevrejin uagrenih oiju, dok su mu svi
miii na licu poigravali od uzbuenja koje je kod njega izazvala ta ponuda.
E onda ree Sajks odgurnuvi s izvesnim prezrenjem Jevrejinovu
ruku moemo to da izvedemo kad god ti je volja. Pretprole noi smo Tobi
i ja preskoili batenski zid i ispitali debljinu vrata i kapke na prozorima. Kua
je preko noi obezbeena kao tvrava, ali postoji jedno mesto kroz koje bismo
mogli da se provuemo tiho i bez opasnosti.
Koje je to mesto, Bile? upita Jevrejin gorei od radoznalosti.
Dakle proapta Sajks kad se pree preko travnjaka ...
Da, da, ree Jevrejin izvijajui vrat i iskolaivi oi.
Gle... gle...! uzviknu Sajks prekinuvi se naglo kad se devojka jedva
primetnim pokretom glave obazrela po sobi i za trenutak zadrala svoj pogled
na Jevrejinovom licu. Nije vano gde je to mesto. Znam ja da ti to moe da
izvede i bez mene, ali kad ovek ima posla s tobom preporuljivije je da se u
svakom pogledu osigura.
 Kako god ti hoe, dragi moj, kako god ti hoe odgovori Jevrejin.
Treba li ti jo ija pomo, sem tebe i Tobija?
Niija ree Sajks. Sem jedne burgije i jednog deaka. Burgiju smo
nabavili; deaka ti mora da nam nae.
Deaka! uzviknu Jevrejin. Aha! Onda je znai u pitanju, neki
otvor kroz koji se treba provui, je li?
Svejedno ta je! odgovori Sajks. Meni treba deak, i on ne sme da
bude krupan. Gospode! ree gospodin Sajks zamiljeno kad bi samo
mogao da dobijem onoga dimniarevog deaka Neda! On ga je namerno
ostavljao da zakrlja i onda ga davao pod kiriju za ovakve poslove. Ali otac mu
je dopao zatvora i onda se pojavilo Drutvo za zatitu maloletnih prestupnika i
odvuklo deaka s posla na kome je zaraivao lepe pare, nauilo ga da ita i
pie i vremenom napravilo od njega egrta. I tako odlaze jedan po jedan
ree gospodin Sajks padajui u sve veu jarost zbog nepravdi koje mu se ine
tako oni odlaze jedan po jedan; i ako budu imali dovoljno novca (mogu
samo rei: hvala bogu to ga nemaju), nama kroz godinu-dve u celom zanatu
nee ostati ni pola tuceta deaka.
Naravno da nee sloi se Jevrejin koji je za vreme te besede bio
utonuo u svoje misli i uo samo poslednju reenicu. Bile!
ta je? upita Sajks.
Jevrejin pokaza glavom u pravcu Nensi koja je jo neprestano zurila u vatru
i nagovesti jednim znakom kako bi eleo da ona izie iz sobe. Sajks nestrpljivo
slee ramenima kao da smatra da je ta predostronost izlina, ali mu ipak uini
po volji zamolivi gospoicu Nensi da mu donese vr piva.
Tebi se pivo uopte ne pije ree Nensi skrstivi ruke i sedei i dalje
sasvim mirno na svome mestu.
Ja ti velim da mi se pije! odgovori Sajks.
Kojeta ree devojka hladno. Hajde, Fejgine, nastavi. Ja znam ta
on ima nameru da kae, Bile; ne treba da me se boji.
Jevrejin je jo neprestano oklevao. Sajks je s izvesnim uenjem gledao as
u jedno, as u drugo od njih.
 ta je, Fejgine? Valjda se ne boji ove nae devojke? upita on
naposletku. Ti je poznaje ve dovoljno dugo da bi u nju imao poverenja,
ili ako nije avo uao u nju. Ona se nee izbrbljati. Je li tako, Nensi?
Ja mislim da neu! odgovori devojka privlaei stolicu blie stolu i
stavivi laktove na njega.
Da, da, edo moje, znam ja da nee ree Jevrejin ali... i starac
opet uuta.
Ali ta? upita Sajks.
Nisam siguran, zna, dragi, moj, da se moda ponovo ne razgoropadi
kao ono pre neko vee odgovori Jevrejin.
Na tu ispovest gospoica Nensi prte u grohotan smeh i, poto je iskapila
au rakije, odmahnu prkosno glavom i poe da puta bune i nesreene
uzvike kao: Samo napred! Drte se, ne dajte se! i slino. To je kanda
umirilo obojicu dentlmena jer je Jevrejin klimnuo glavom s izrazom
zadovoljstva na licu i ponovo seo na svoje mesto, a isto je tako postupio i
gospodin Sajks.
A sad, Fejgine, ree Nensi smejui se reci odmah Bilu to o
Oliveru!
Eh! Prava si vidra, mila moja; naj otroumnija si devojka koju sam
video u svome ivotu! ree Jevrejin i potapka je po zatiljku. O Oliveru
sam i hteo da govorim naravno. Ha! ha! ha!
ta si hteo s njim? upita Sajks.
To je deak kakav tebi treba, sokole, odgovori Jevrejin promuklim
apatom, stavljajui prst na vrh nosa i grozno se cerei.
On! uzviknu Sajks.
Uzmi ga, Bile! ree Nensi. Ja bih ga uzela da sam na tvome mestu.
On moda nije toliko vet kao ostali, ali tebi je to svejedno ako je samo u
stanju da ti otvori vrata. Ako je to u pitanju, u njega se moe pouzdati, Bile.
I ja sam siguran da moe pridrui se Fejgin. On se za ovih
nekoliko poslednjih nedelja dobro izvebao, a vreme je i da pone da zarauje
svoj hleb. Sem toga, oni ostali su svi odve krupni.
Da, on je upravo onoga rasta koji je meni potreban ree gospodin
Sajks razmiljajui.
I uradie sve to ti bude hteo, Bile, sokole moj, upade mu Jevrejin u
re i nee smeti ni da pisne. To jest ako mu ti u dovoljnoj meri utera strah
u kosti.
Da mu uteram strah u kosti! odgovori Sajks. to se toga tie, ne
beri brige. Ako samo pokua da mrdne kad jednom ve zagazi u posao, ti ga
vie nee videti iva, Fejgine. Razmisli o tome pre no to mi ga poalje.
Upamti ovo to ti kaem! ree razbojnik zamahujui uskijom koju je
izvukao ispod postelje.
Na sve sam to ja mislio ree Jevrejin odlunim glasom. Ja..., ja ga
stalno osmatram, draga moja deice, i ne skidam oiju s njega. On treba samo
jednom da oseti da je na; da se samo jedan jedini put pomiri s milju da je
lopov; i onda je na! Na za ceo ivot! Oho ... ho! Nije bolje moglo da ispadne!
Starac prekrsti ruke preko grudi i, poto je uvukao glavu u ramena, stade da
se kikoe od radosti i zadovoljstva.
Na! ree Sajks. Tvoj hoe da kae.
Moda i hou, dragi moj, ree Jevrejin kikoui se prigueno.
Moj, ako nema nita protiv, Bile.
A zbog ega se ree Sajks, bacajui mrke i besne poglede na svoga
krasnog prijatelja zbog ega se toliko pati oko jednog utokljunca kad zna
da svake veeri desetine deaka bazaju oko Komon Gardena i da meu njima
moe po volji da bira kojeg hoe?
Zbog toga to mi oni nisu ni za ta, dragi moj, odgovori Jevrejin
neto zbunjeno ne vrede ni koliko se ovek mai za njih. Samo njihov
izgled ih optuuje kad zapadnu u kripac, i tako ih gubim sve jednog za
drugim. S ovim deakom, ako s njim pravilno postupam, dragi moj, moi u
da postignem koliko s dvadeset petoricom drugih. Pored toga, ree Jevrejin
doavi ponovo sebi kad bi opet uspeo da nam umakne, bili bismo gotovi;
prema tome, mora po svaku cenu da ostane kod nas i da s nama podnosi istu
sudbinu. Svejedno je kako je dospeo ovamo; da bi bio u mojoj vlasti, sasvim
je dovoljno ako uestvuje u jednoj krai; to je sve to ja elim. To je, razume
se, mnogo bolje nego da budemo prinueni da detence uklanjamo s puta to
bi bilo i opasno, a sem toga bi predstavljalo i gubitak za nas.
Kad to treba da se izvede? upita Nensi onemoguivi time izvesnu
krupnu psovku kojom se gospodin Sajks spremio da izrazi svoje gaenje
prema Fejginovoj lanoj ovekoljubivosti.
Ah, zaista, ree Jevrejin kad to treba da se izvede. Bile?
Dogovorio sam se s Tobijem za prekosutra na no odgovori Sajks
osorno ako mu u meuvremenu to drugo ne javim.
Dobro, ree Jevrejin onda nee biti meseine.
Nee odgovori Sajks.
Je li pripremljeno sve to je potrebno u vezi s odnoenjem plena?
upita Jevrejin.
Sajks klimnu glavom.
A u pogledu ...
Ama ostavi, sve je ve udeeno odgovori Sajks prekidajui ga.
Batali te sitnice. Bolje bi uinio da sutra uvee dovede ovamo deaka. Ja u da
dignem lenger sat pre zore. A ti dri jezik za zube i pripremi lonac za topljenje,
to je sve to se od tebe trai.
Posle kraeg razgovora, u kojem je sve troje ivo uestvovalo, bilo je
odlueno da e sutradan uvee im padne mrak Nensi doi u Jevrejinov stan i
sobom odvesti Olivera, povodom ega je Fejgin lukavo primetio da e, ako
Oliver i najmanjim znakom pokae svoje neslaganje s ovim preduzeem,
veoma rado pratiti devojku koja se nedavno tako svojski zauzimala za njega.
Isto je tako sveano utvreno da e siromah Oliver u svrhu izvoenja
nameravanog poduhvata biti poveren brizi i staranju gospodina Viljema Sajksa;
i utanaeno je dalje da e reeni Sajks s njim postupati kako on za dobro nae;
i da nee odgovarati Jevrejinu ni za kakvu nesreu ili zlo koji bi mu se mogli
dogoditi, niti za kaznu kojom bude smatrao za potrebno da ga katiguje; sve to
pod uslovom da bi ugovor u ovom pogledu bio punovaan ako sve izjave
gospodina Sajksa po njegovom povratku budu u svim vanijim pojedinostima
potvrene i potkrepljene svedoanstvom lepoga Tobi Krekita.
Poto su ti pripremni razgovori zavreni, gospodin Sajks je pristupio
pijenju rakije na veliko, praznei au za aom i mlatarajui uskijom na jedan
zabrinjavajui nain; istovremeno je veoma nemuzikalno i da oveku ui
zagluhnu pevao odlomke iz raznih pesama, upliui u njih besomune kletve.
Najzad je, u nastupu profesionalnog oduevljenja hteo po svaku cenu da
pokae prisutnima svoju kutiju s obijakim alatom; i tek to ju je posrui uneo
u sobu i otvorio da objasni namenu i svojstva raznih sprava, kad pade preko
kutije na pod i zaspa na licu mesta.
Laku no, Nensi, ree Jevrejin umotavajui se u kaput kao i pri
polasku od kue.
Laku no.
Pogledi im se sukobie i Jevrijin joj se ispitivaki unese u oi. Devojka
meutim i ne trepnu. Bila je sva predana toj stvari kao i sam Tobi Krekit.
Jevrejin joj ponovo poele laku no i, dok mu je ona bila okrenuta leima,
podmuklo munu nogom gospodina Sajksa koji je leao ispruen na podu, a
zatim sie niza stepenice pipajui po mraku.
Uvek su iste! mrmljao je Jevrejin u sebi vraajui se kui. Najgore
je kod tih ena to neka sasvim mala sitnica probudi neko davno zaboravljeno
oseanje; ali je srea to to nikad dugo ne traje. Ha! ha! Dva oveka protiv
deteta, za kesu dukata!
Skraujui sebi vreme tim prijatnim mislima, gospodin Fejgin je iao
svojim putem, kroz blato i glib, do svoga mranog obitalita u kome je
Vrdalama jo budan s nestrpljenjem oekivao njegov povratak.
Je li Oliver u postelji? Hteo bih da razgovaram s njim bilo je prvo to
je rekao dok su silazili niza stepenice.
Ve odavno odgovori Vrdalama otvarajui irom vrata. Evo ga!
Deko je leao u dubokom snu na gruboj postelji prostrtoj po podu, tako
bled od brige i tuge i tamnovanja da je liio na smrt: ne na smrt koja se via
pod mrtvakim pokrovom i u kovegu, nego na sliku koju smrt prua u onom
trenutku kad ivot naputa telo; u trenutku kad se mlada i plemenita dua
vinula u nebo, a neisti zemaljski vazduh jo nije imao vremena da zapahne
svojim otrovnim dahom taj nestalni prah koji je dua ozarila.
Ne sad ree Jevrejin tiho se udaljujui. Sutra. Sutra.
 GLAVA XX

U njoj je Oliver predat u ruke gospodina Viljema Sajksa.

Kad se Oliver ujutru probudio, bio je ne malo iznenaen videvi da je

pored njegove postelje par novih cipela s jakim, debelim onovima, a da su
mu stare cipele uklonjene. U prvi mah se obradovao tome otkriu, jer se
ponadao da je to moda predznak njegovog putanja na slobodu, ali te nade su
ubrzo razbijene, jer dok je sedeo za dorukom s Jevrejinom, ovaj ga je
obavestio, glasom i na nain koji su samo pojaali njegovu uznemirenost, da e
te iste veeri biti odveden u stan Bila Sajksa.
Da ..., da ... tamo ostanem, gospodine? upitao je Oliver brino.
Ne, ne, edo moje. Ne da tamo ostane, odgovori Jevrejin. Mi ne
bismo bili radi da te izgubimo. Ne boj se, Olivere, ti e nam se opet vratiti.
Ha! ha! ha! Mi neemo biti tako svirepi da te oteramo od sebe, sinko moj. O,
ne, nikako!
Starac koji je nagnut nad vatrom prio komad hleba, pogledao je oko sebe
dok se tako podsmevao Oliveru i prigueno se kikotao kao da time hoe da
pokae kako zna da bi on jo vrlo rado umakao samo kad bi mogao.
Mislim ree Jevrejin posmatrajui netremice Olivera da bi voleo
znati radi ega odlazi kod Bila a, sinko?
Oliver pocrvene i protiv svoje volje, videvi da mu je stari lopov proitao
njegove sopstvene misli; ali je smelo odgovorio:
Da, eleo bih da znam.
ta misli zbog ega? upita Fejgin izbegavajui odgovor.
Zaista ne znam, gospodine, odgovori Oliver.
Gle! ree Jevrejin okrenuvi se nezadovoljan poto je paljivo
zagledao u deakovo lice. Onda priekaj dok ti Bil ne kae.
inilo se da je Jevrejin veoma ljut to Oliver ne ispoljava nikakvu osobitu
radoznalost u vezi s tom stvari; Oliver je meutim, iako je bio veoma
uznemiren i zabrinut, bio isuvie zbunjen Fejginovim lukavim i znaajnim
pogledima, kao i svojim sopstvenim mislima, da bi u tome trenutku ma ta
dalje raspitivao. Druga mu se prilika za to nije ukazala jer je Jevrejin ostao
veoma natmuren i utljiv sve do veeri kad je poeo da se sprema za izlazak.
Moe upaliti sveu ree Jevrejin stavljajui jednu na sto. A evo ti
i knjiga da ita dok oni ne dou da te povedu. Laku no.
Laku no! odgovori Oliver tiho.
Jevrejin poe vratima gledajui preko ramena na deaka dok se udaljavao.
Najednom zastade i pozva ga po imenu.
Oliver podie glavu; Jevrejin, ukazujui na sveu, dade mu znak da je
pripali. Oliver poslua, i, dok je stavljao svenjak na sto, vide kako ga Jevrejin
namrtenih obrva netremice i pretei posmatra iz mrane dubine sobe.
Uzmi se u pamet, Olivere, uzmi se u pamet! ree starac podiui
desnu ruku u znak opomene. On je surov ovek i kad mu krv udari u
glavu, ne misli na tu ivot. Ma ta da se dogodi, ti samo uti; i uini sve to ti
naredi. Utuvi to! Poto je osobito naglasio ove poslednje rei, jedan grozan
osmeh mu pree preko lica, i on klimnuvi glavom izie iz sobe.
Kad je starac otiao, Oliver nasloni glavu na ruku i poe da razmilja
uzdrhtala srca o onome to je uo. to je vie razmiljao o Jevrejinovim
savetima i opomenama, sve je manje bio u stanju da otkrije njihovu pravu
svrhu i znaenje. Ako je po sredi izvoenje nekog ravog dela, nikako nije
mogao da uvidi zato bi ga slali Sajksu kad bi ono isto tako dobro moglo da se
obavi ako ostane i kod Fejgina; i zakljuio je posle dugog razmiljanja da je
odreen za to da razbojniku obavlja redovne domae poslove dok on ne nae
nekog drugog deaka koji bi bio pogodniji u tu svrhu. Isuvie je bio navikao
da pati, a i ovde gde se sad nalazio patio je isuvie da bi mnogo alio zbog
promene koja mu je predstojala. Ostao je neko vreme zadubljen u misli; a
zatim, poto je teko uzdahnuo, useknuo je sveu i otvorivi knjigu koju mu je
Jevrejin ostavio poeo je da ita.
U poetku je nemarno prevrtao listove; ali kad mu se pogled zadrao na
jednoj strani koja je privukla njegovu panju, sav se predao itanju. Bio je to
ivotopis velikih zloinaca i opisivanje njihovih suenja, a stranice knjige bile
su zaprljane i posuknule od duge upotrebe. itao je tu o uasnim zloinima od
kojih se oveku krv ledi u ilama; o tajanstvenim ubistvima izvrenim po
usamljenim putevima; o leevima baenim u duboke bunare i jame da bi tu
ostali sakriveni zauvek od ljudskih oiju; ali ti bunari i jame ma koliko da su
bili duboki nisu sauvali svoju tajnu, nego su je na kraju posle dugo godina
ipak izneli na svetlost dana, a krvnici su pred leevima svojih rtava poludeli
od straha i u svome uasu priznali zloine, preklinjui da budu obeeni kako bi
na taj nain uinili kraj svojim mukama. itao je tu isto tako i o ljudima koji
su, leei nou u gluho doba u svojim posteljama bili kuani (kao to su
govorili) i navedeni svojim sopstvenim ravim mislima na takva uasna
krvoprolia da se oveku kosa dizala na glavi i kolena klecala i pri samoj
pomisli na njih. Jezoviti opisi bili su tako istiniti i ivi, da se inilo kao da sive
stranice dobijaju crvenu boju od usirene krvi; a rei sa njih su brujale u
njegovim uima kao da ih priguenim apatom izgovaraju duhovi nevinih
rtava.
Lud od straha, deko zatvori knjigu i odgurnu je od sebe. Zatim, pavi na
kolena, poe da moli boga da ga potedi od takvih nedela i da vie voli da
odmah umre nego da ini tako uasna i grozna zloinstva. Postepeno se
primirio i poeo da se moli tihim i skruenim glasom da ga nebo izbavi
opasnosti u kojoj je sad bio; i, ako ikakva pomo treba da bude ukazana
jednom sirotom, odbaenom deaku koji nikad nije poznao ljubav ni prijatelja
ni rodbine, neka mu ta pomo bude pruena sad kad oajan i od svih naputen
stoji sam usred nevaljstva i greha.
Bio je zavrio sa svojom molitvom, ali je jo neprestano kleao lica
pokrivena rukama kad ga iznenada tre neki um.
ta je to? uzviknu skoivi na noge i primetivi jednu priliku kako
stoji na vratima. Ko je to?
Ja. Samo ja odgovori jedan drhtavi glas.
Oliver podie sveu iznad glave i pogleda u pravcu vrata. To je bila Nensi.
Spusti sveu ree devojka okreui glavu u stranu bije mi u oi.
Oliver opazi da je veoma bleda i upita je blago da nije bolesna. Devojka se
baci u stolicu okrenuvi mu lea i poe da se trese od hladnoe.
 Boe, oprosti mi! uzviknu posle kraeg utanja. Nikad nisam na to
pomiljala.
Da se nije ta dogodilo? upita Oliver. Mogu li da vam
pomognem? Ja bih hteo samo ako mogu. Hteo bih, verujte.
Njihala se levo-desno i prinosila ruku grlu, a onda poe da se gui i da
isprekidano die.
Nensi! uzviknu Oliver ta vam je?
Devojka je udarala rukama po kolenima a nogama o pod, a zatim
zaustavivi se naglo, obavi vrsto al oko sebe i poe da se trese od hladnoe.
Oliver podstae vatru. Poto je privukla stolicu blie kaminu, sedela je tako
neko vreme ne govorei nita; najzad podie glavu i obazre se oko sebe.
Ne znam ta je to sa mnom ponekad ree pravei se kao da je zauzeta
dovoenjem u red svoga odela bie da je od ove vlane, prljave sobe. A
sad, dragi Olivere, jesi li spreman za polazak?
Je li treba da idem s vama? upita Oliver.
Da, dolazim od Bilove strane odgovori devojka. Treba da poe
sa mnom.
Radi ega? upita Oliver ustuknuvi.
Radi ega? ponovi devojka podigavi oi, ali ih ponovo obori kad su
se one susrele s deakovim pogledom. Oh! Ni zbog ega ravog.
Ja u to ne verujem ree Oliver koji ju je vrlo paljivo posmatrao.
Kako ti je god volja odgovori devojka smejui se usiljeno. Onda
ni zbog ega dobrog.
Oliver je zapazio da ima izvesnog uticaja nad devojinim boljim
sklonostima te pomisli u jednom trenutku da je gane bespomonim poloajem
u kome je bio. Ali onda mu sinu kroz glavu da je tek jedanaest sati i da po
ulicama ima jo mnogo sveta meu kojima se moe nai neko ko e poverovati
njegovim reima. im se toga prisetio, poao je vratima i kazao, u izvesnoj
meri uurbano, da je spreman za polazak.
 Oku njegove pratilje nije izmaklo ni da je razmiljao niti o emu je
razmiljao. Paljivo ga je posmatrala dok je govorio i pogledala ga je na nain
koji je dovoljno jasno pokazivao da je pogodila kakve mu se misli vrzmaju po
glavi.
Pst! ree devojka naginjui se nad njim i pokazujui na vrata dok se
oprezno obazirala oko sebe. Ne moe da se spase. Pokuavala sam na sve
mogue naine da ti pomognem, ali je sve bilo uzalud. Opkoljen si sa svih
strana. I ako ikad bude uspeo da se izvue odavde, znaj da nije sad trenutak
za to.
Iznenaen odlunou s kojom je devojka govorila, Oliver je pogleda
veoma zauen. Po svemu sudei govorila je istinu; lice joj je bilo bledo i
uzbueno i drhtala je celim telom.
Jednom sam te zatitila od zlostavljanja, i ponovo u te zatititi, a to i u
ovom trenutku inim nastavi devojka glasno jer oni koji bi doli po tebe
da se ja nisam te uloge primila bili bi daleko grublji od mene. Ja sam obeala
da e biti miran i posluan; ako ne bude, nakodie i sebi i meni, a mene to
moe i glave stati. Evo, pogledaj ! Sve sam ovo zbog tebe podnela, tako mi
boga i moje due.
Pokazala mu je urno nekoliko modrica na svome vratu i miicama i
nastavila velikom brzinom:
Zapamti to! I nemoj sad da me izlae novim patnjama. Kad bih bila u
stanju da ti pomognem, ja bih to uinila; ali to je izvan moje moi. Oni ne
nameravaju da ti nanesu nikakvo zlo; to god te nateraju da uini nee biti
tvoja krivica. Pst! Svaka re koju izgovori znai udarac za mene. Prui mi
ruku. Brzo! Ruku!
Stegla je ruku koju je Oliver i nehotice stavio u njenu, a zatim, poto je
duhnula u sveu, povede Olivera za sobom uza stepenice. Neka prilika
obavijena tamom hitro im je otvorila spoljanja vrata i isto ih je tako hitro za
njima i zatvorila kad su izili na ulicu. Pred kuom su ih ekale pokrivene
dvokolice; s onom istom urbom koju je pokazala u razgovoru s Oliverom
devojka ga ugura u kola i navue zavese. Koija nije pitao kuda treba da vozi,
samo je oinuo konja i poterao ga punom brzinom ne gubei ni trenutka.
 Devojka je jo neprestano drala Olivera vrsto za ruku i nastavila da mu
apue na uho one opomene i savete koje mu je ve bila dala. Sve se odigralo s
takvom brzinom i urbom da je on jedva imao vremena da se pribere gde se
nalazi i kako je tu dospeo, kad se kola zaustavie pred kuom u ijem se
pravcu Jevrejin prole veeri bio uputio.
U jednom trenutku Oliver baci brz pogled na praznu ulicu, dok mu je na
usnama lebdeo krik kojim bi pozvao u pomo. Ali mu je devojin glas zvonio
u uima, preklinjui ga samrtniki da je ne zaboravi, te nije imao srca da to
uini. Dok je on oklevao, prilika je bila prola; ve se naao u kui i vrata su se
za njim zatvorila.
Ovde, ree devojka putajui mu ruku prvi put otkako su poli.
Bile!
ujem! odgovori Sajks koji se pojavio uvrh stepenita sa sveom u
ruci. Oho! To je lepo. Penjite se!
Bio je to znak izvanrednog odobravanja, neobino srdana dobrodolica
kad potie od jedne linosti kao to je gospodin Sajks. Nensi, koja je time
izgledala veoma polaskana, toplo mu otpozdravi.
Sultan je otiao kui s Tomom primeti Sajks dok im je osvetljavao
put. Samo bi nam smetao.
Dobro si uinio odgovori Nensi.
Dakle, dovela si deaka ree Sajks kad su svi uli u sobu i kad je
zatvorio vrata.
Jesam, evo ga odgovori Nensi.
Je li bio miran? upita Sajks.
Kao ovica odgovori Nensi.
Milo mi je to to ujem ree Sajks gledajui namrgoeno u Olivera.
To je dobro i zbog njegovih mlaanih rebara koja bi inae imala da plate.
Prii ovamo, mladiu, da ti oitam jednu bukvicu, da je utuvi jednom za
svagda.
Obrativi se na taj nain svome novom pitomcu, gospodin Sajks smae
Oliveru kapu i baci je u ugao; a onda uhvati Olivera za ramena i posadi ga za
sto, dok je deak stajao licem okrenut prema njemu.
A sad, pre svega, zna li ta je ovo? upita Sajks izvadivi depni
pitolj koji je poloio na sto.
Oliver odgovori potvrdno.
Dobro, a sad pogledaj ovo nastavi Sajks. To je barut, a ovo je
kurum; a ovo ti je komadi od nekog starog eira koji slui za naboj!
Oliver promrmlja kako je razumeo emu slue pojedini od tih predmeta, a
gospodin Sajks pristupi punjenju pitolja veoma paljivo i oprezno.
Sad je napunjen ree gospodin Sajks kad je zavrio.
Da, vidim, gospodine, odgovori Oliver.
Pazi, ree razbojnik zgrabivi Olivera vrsto oko zglavka na ruci i
prislonivi mu cev uza samu slepoonicu, tako da je deko uzdrhtao i trgao se
od toga dodira ako samo pisne kad bude sa mnom iziao na ulicu, izuzev
kad te ja neto upitam, sruiu ti ovaj kurum u elo bez ikakve prethodne
opomene. Prema tome, ako si sebi uvrteo u glavu da govori bez odobrenja,
oitaj prvo molitvu.
Poto je strogo pogledao deaka da bi pojaao utisak svojih rei, gospodin
Sajks nastavi:
Koliko je meni poznato u blizini nema nikoga ko bi se o tebi mogao
osobito raspitivati ako bih ti ja smrsio konce; te ti sve ovo govorim samo radi
tvoga sopstvenog dobra. uje li?
Ukratko reeno, ti hoe da kae umea se Nensi naglaavajui
svaku re i mrtei se ovla na Olivera da bi mu obratila ozbiljnu panju na
ono to govori da e mu, ako ti bude smetao u poslu koji preduzima,
jednom zauvek zapuiti usta time to e mu prosvirati metak kroz glavu i da
e zbog toga izloiti sebe opasnosti da omasti konopac, emu se i inae u vezi
sa zanatom kojim se bavi svakodnevno izlae.
Tako je! ree gospodin Sajks odobravajui. ene uvek umeju da
kau s malo rei ono to treba. Izuzev kad se razgoropade, jer onda ne znaju da
stanu. A sad, poto je u stvar potpuno upuen, daj da neto veeramo i da
jednu odspavamo pre no to poemo.
Izvrujui to nareenje, Nensi brzo razastre stolnjak i poto je izila iz sobe
na nekoliko minuta, brzo se vrati s vrem crnoga piva i peenom ovnujskom
glavom okolnost koja je gospodinu Sajksu pruila priliku da napravi
nekoliko duhovitih dosetki u vezi sa udnom sluajnou da se na lopovskom
jeziku ovnom naziva i uskija, ta izvrsna alatka koja ima tako iroku primenu u
njegovoj struci. Zaista, taj hvale dostojni gospodin, podstaknut moda
izgledima na posao koji mu je neposredno predstojao, bio je izvanredno dobre
volje i neobino veseo, u dokaz ega bi se moglo navesti i to to je u nastupu
dobrog raspoloenja u jedan mah popio naiskap sve pivo i da, grubo
raunajui, u toku celog obeda nije izbacio vie od osamdeset psovki.
Poto je veera zavrena lako e se razumeti da Oliver nije bio osobito
raspoloen za jelo gospodin Sajks je sruio sebi u grlo dve ae rakije
pomeane s vodom i bacio se na postelju, poto je prethodno naredio Nensi da
ga probudi tano u pet sati, a za sluaj ako propusti to da uini, uputio je na
njen raun dovoljan broj kletvi i pretnji. Oliver se po nareenju istoga
gospodina u odelu ispruio po slamnjai baenoj na pod. dok je devojka, poto
je prodarala vatru, sela kraj ognjita ekajui da ih probudi u odreeno vreme.
Oliver je dugo vremena leao budan razmiljajui hoe li Nensi biti u stanju
da mu doane jo neki koristan savet; ali devojka je zamiljeno sedela kraj
vatre, nepokretna, sem to bi s vremena na vreme useknula sveu. Umoran od
bdenja i brige najzad je zaspao.
Kad se probudio, na stolu je bio pribor za aj, a Sajks je trpao razne
predmete u depove svoga zimskog kaputa koji je bio prebaen preko naslona
od stolice, dok je Nensi urno pripremala doruak. Jo se nije bilo razdanilo,
svea je neprestano gorela i napolju je bilo mrano. Niz prozorska okna su
tekle krupne kapi kie, nebo je bilo crno i pokriveno oblacima.
Hajde, dii se! promrmlja Sajks kad se Oliver trgao iza sna. Pola
est je! Pouri ili e ostati bez doruka; i inae smo ve zadocnili.
Oliveru nije trebalo mnogo vremena da se obue; i poto se malo zaloio,
odgovorio je na jedno osorno Sajksovo pitanje da je spreman za polazak.
 Nensi, skoro i ne gledajui u deaka, dobaci mu maramu da je obavije sebi
oko vrata, a Sajks mu prui neku iroku kabanicu da je prebaci preko ramena.
Tako opremljen pruio je ruku razbojniku koji je vrsto stee, poto je
prethodno zastao da mu preteim pokretom pokae kako mu se u spoljanjem
depu zimskog kaputa jo nalazi onaj pitolj; zatim se razbojnik pozdravi sa
Nensi i povede deaka.
Kad su stigli do vrata, Oliver se za trenutak okrete u nadi da s devojkom
izmeni jo jedan pogled. Ali ona je ponovo zauzela svoje staro mesto prema
vatri i sedela je kraj nje kao skamenjena.
 GLAVA XXI

Na putu.

Bilo je tmurno kad su izili na ulicu; vetar je duvao a kia lila kao iz kabla
dok su se gusti i teki olujni oblaci valjali po nebu. Kia je padala svu no, po
ulicama su leale velike bare i voda se izlivala iz oluka pored plonika. Jedna
bleda traka na nebu nagovetavala je dolazak dana, ali ona je prizor inila jo
sumornijim umesto da ga ini vedrijim; ta turobna svetlost samo je guila zrake
koje su bacale uline svetiljke ne dajui nimalo vie topline niti ivosti mokrim
krovovima i pustim ulicama. inilo se kao da u tome kraju grada nema ive
due jer su svi prozori na kuama bili vrsto zatvoreni, a ulice kroz koje su
prolazili bile su gluve i prazne.
Kad su zakrenuli u Betnel Brin-rod, ve se prilino razdanilo. Mnoge uline
svetiljke bile su ve pogaene; nekoliko seljakih kola polako je vuklo svoj
teret u pravcu Londona; i s vremena na vreme bi poneka potanska kola,
pokrivena blatom, s lupom i treskom projurila pored njih, dok bi postiljon u
prolazu zamahivao biem u znak opomene nad glavom tromog koijaa koji
ga, vozei pogrenom stranom puta, izlae opasnosti da stigne na mesto
opredeljenja etiri minuta posle utvrenog vremena. Gostionice, u kojima su
gorele plinske svetiljke, bile su ve otvorene. Postepeno poele su da se
otvaraju i ostale radnje, a ovde-onde mogao se sresti i poneki prolaznik. Zatim
su nailazile vee i manje grupe radnika koji odlaze na posao; onda ljudi i ene s
korpama riba na glavi; kolica s povrem koja vuku magarci; teretna kola puna
ive i zaklane stoke; mlekarice s vedrima: neprekidna povorka ljudi i ena koja
se natovarena raznim namirnicama teko kretala u pravcu istonih predgraa
Londona. Ukoliko su se pribliavali sreditu grada, graja i saobraaj su
postepeno bivali sve vei: kad su zali u ulice izmeu ordia i Smitfilda zapali
su u pravu buku i mete. Bilo je svanulo, ukoliko u Londonu moe da svane
zimi i kad je oblano, i polovina londonskog stanovnitva ve je zapoela svoj
svakidanji posao.
Poto se spustio niz San-strit i Gron-strit i preao preko Finsberi-skvera,
gospodin Sajks je udario niz izvel-strit i stigao u Barbiken, zatim uao u
Long-Len i njime u Smitfild, odakle je dopirala graja i vreva kojoj se Oliver
nije mogao dovoljno nauditi.
Bio je pazarni dan. Noge su do lanaka tonule u blato i neistou; gusta
para neprestano se dizala s tela stoke koja se puila i meala se s maglom koja
kao da je leala na vrhovima dimnjaka, pritiskujui sve teka kao olovo. Svi
torovi u sreditu prostranoga trga, a i privremeni torovi koliko ih se god moglo
zbiti na slobodnome prostoru, bili su prepuni ovaca; privezani za koce
zabodene pored odvodnoga jarka stajali su dugi nizovi goveda i ostale marve,
po troje i etvoro u redu. Seljaci, mesari, trgovci stokom, torbari, deaci,
lopovi, besposliari i skitnice svake vrste tiskali su se u uskomeanoj gomili;
zvidanje vlasnika stoke, lave pasa, rika i topot volova, blejanje ovaca,
groktanje i skianje svinja; nadvikivanje torbara, galama, psovke i svaa na sve
strane; zvuci medenica, zvona i praporaca koji se meaju s ljudskim glasovima
to odjekuju iz svake gostionice; komeanje, tiskanje, gurnjava, tunjava, dreka
i zapomaganje; grozna i neskladna buka koja se razlee po celome trgu:
neoprana, neobrijana, prljava i blatom uprskana lica koja se bez prestanka
muvaju tamo-amo i kre sebi put kroz gomilu sve je to stvaralo zaglunu
huku i predstavljalo neobian prizor koji je u stanju da potpuno oamuti
oveka.
Gospodin Sajks, vukui Olivera za sobom, laktovima je krio sebi put kroz
najguu guvu i obraao vrlo malo panje na sve one mnogobrojne pojave i
glasove koji su kod deaka izazivali toliko uenje. Dva ili tri puta je klimnuo
glavom nekom prijatelju u prolazu; i, odbivi isto toliko poziva da popije
jutarnju rakiju, hitao je neprestano dalje dok su se izvukli iz gungule i kroz
Hozer-Len stigli u Hoborn.
Pouri, utokljune! ree Sajks gledajui u asovnik na crkvi sv.
Andreje skoro e sedam! Oprui malo noge. Nemoj da mi se ve vue kao
prebijena maka i da zaostaje, lentino jedna!
Ovu besedu gospodin Sajks je propratio time to je cimnuo svog malog
saputnika kojeg je stalno drao za zglavak od ruke; Oliver je ubrzao hod i
poeo da potrkuje starajui se koliko je god mogao da odri korak s
razbojnikom koji je urno grabio napred.
Ili su nesmanjenom brzinom sve dok nisu proli glavni ulaz u Hajd-park i
nali se na putu za Kensington; tada je Sajks usporio hod, dok ih nisu stigla
neka prazna kola koja su na maloj razdaljini ila za njima. Videi da na njima
pie ,,Hanzlo, upitao je koijaa, s najveom utivou kojom je raspolagao,
hoe li da ih poveze do Ajzivertija.
Penjite se ree ovek. Je li to va deak?
Jeste, moj je odgovori Sajks bacivi jedan strog pogled na Olivera i
stavljajui i nehotice ruku u dep u kome se nalazio pitolj.
Tvoj otac ide malo bre nego to tebi odgovara, je li tako, mladiu?
upita koija videi koliko se Oliver zadihao.
Ni najmanje odgovori Sajks upadajui mu u re. Navikao je on na
to. Hajde, dri se za moju ruku. Dede. Uskai!
Oslovivi na taj nain Olivera, pomogao mu je da se popne na kola; a
koija pokaza na gomilu dakova i ree mu da legne preko njih i da se
odmori.
Dok su prolazili pored raznih stubova koji su oznaavali preene milje,
Oliver se udio sve vie i vie kuda ga to njegov pratilac vodi. Bili su ve
proli Kensington, Hemersmit, izvik, Kju Brid, Brentford; i jo su ili onako
isto postojano kao da su tek poli na put. Najzad stigoe do jedne krme koja
se zvala Kod potanske stanice i nie koje kao da se odvajao neki drugi put.
Kola su se tu zaustavila.
Sajks je s velikom urbom skoio s kola drei Olivera neprestano za ruku;
spustio je odmah i njega na zemlju i oinuo ga preteim pogledom znaajno se
lupivi akom po spoljanjem depu od kaputa.
Zbogom mali, ree ovek.
Divalj je odgovori Sajks i prodrmusa Olivera divalj je. tene
jedno! Ne obraajte panju na njega.
Naravno da neu! odgovori ovek penjui se u kola. Na kraju
krajeva, dan je odlian. I potera kola.
Sajks poeka da on dobro odmakne, a zatim ree Oliveru da moe da
pogleda oko sebe ako hoe i povede ga dalje.
 Malo ispod krme skrenuli su ulevo; a zatim su udarili desno i dugo
peaili prolazei pored mnogih velikih vrtova i gospodskih kua s obe strane
puta; nisu se nikako zaustavljali, sem to su popili malo piva, sve dok nisu
stigli do nekoga grada. Tu je na zidu jedne kue Oliver video napisano lepim
krupnim slovima Hampton. Nekoliko sati su tumarali po poljima. Najzad su
se vratili u grad i, poto su uli u neku staru krmu iji je natpis bio izbrisan,
seli su kraj kuhinjskog ognjita i poruili neto za jelo.
Kuhinja se sastojala iz stare oniske odaje, sredinom ije tavanice je prolazila
velika greda, i iz nekoliko klupa s visokim naslonom pored vatre; na njima je
sedelo nekoliko ljudi grube spoljanjosti u radnikim odelima koji su pili i
puili. Nisu obraali nimalo panje na Olivera, a i Sajksa jedva da su pogledali;
a kako se i Sajks sa svoje strane vrlo malo obazirao na njih, on i njegov mali
saputnik su se smestili u jedan ugao sasvim osamljeni, tako da im njihovo
prisustvo nije mnogo smetalo.
Za ruak su dobili neto hladnog mesa i posle toga su toliko dugo sedeli, za
koje vreme je gospodin Sajks popuio tri ili etiri lule, da je Oliver smatrao
skoro sigurnim da nee dalje ii. Veoma umoran od hoda i budui da je rano
ustao, prvo je malo prodremao; a zatim je, potpuno savladan umorom i opijen
duvanskim dimom, vrsto zaspao.
Bilo se sasvim smrklo kad ga je Sajks gurnuo i probudio. im se dovoljno
rasanio da se uspravi i da se obazre oko sebe video je kako njegov vrli
saputnik, uz vr piva, vodi srdaan i prisan razgovor s nekim radnikom.
Idete, dakle, do Donjeg Haliforda, je li tako? pitao je Sajks.
Jeste, idem odgovori ovek koji je izgledao malo nakresan i to sve
trkom. Moj konj sad na povratku nema da vue teret kao kad je jutros dolazio;
i nee mu trebati mnogo vremena da pree taj put. U njegovo zdravlje! Due
mi, to je sjajno kljuse!
Moete li onda da povezete mog deaka i mene? upita Sajks nudei
pivo svome novom prijatelju.
Ako odmah polazite, mogu odgovori ovek gledajui preko vra
Idete li do Haliforda?
 Idemo do epertona odgovori Sajks.
Poveu vas dokle god ja idem odgovori ovek. Je li sve plaeno,
Beki?
Jeste, gospodin je sve platio odgovori devojka.
Ehe! ree ovek, s dostojanstvom napitog oveka. To ne ide tako,
znate.
Zato da ne ide? odgovori Sajks. Vi nam inite uslugu i onda mi
neete valjda odbiti da vas u naknadu poastim vrem piva?
Nepoznati se prvo teko zamisli nad iznetim razlogom; a zatim je dohvatio
Sajksa za ruku i izjavio da je on zaista sila ovek, na ta je gospodin Sajks
odgovorio da se on svakako ali; a da je trezan, svakako da ne bi imao jakih
razloga za takvu pretpostavku.
Poto su izmenjali jo nekoliko ljubaznosti, poeleli su drutvu laku no i
izali; devojka je za to vreme pokupila vreve i ae i prepunih ruku odgegala
do vrata da vidi kako e druina da krene na put.
Konj, u ije se zdravlje pilo bez njegovog prisustva, bio je ve upregnut u
tarnice. Oliver i Sajks se popee u njih bez ikakvog daljeg nutkanja; a i ovek
kome su tarnice pripadale poto je minut-dva obilazio oko konja da ga malo
osokoli i da pozove konjuara i ostali svet da mu nau ravna, pope se u njih
isto tako. Zatim konjuaru bi nareeno da pusti konju uzdu; a kada je po tome
postupljeno, konj se posluio svojom slobodom na vrlo nedostojan nain,
visoko je i veoma prezrivo zabacio glavu i preavi na drugu stranu puta sunuo
je u prozor od krme; poto je izveo taj junaki podvig, i kratko vreme ostao
propet na zadnjim nogama, poleteo je kao strela i pojurio kroz grad visoko
uzdignute glave.
No je bila veoma mrana. Vlana i gusta magla dizala se s reke i
movarnog zemljita i vukla se preko pustih i turobnih polja. Hladnoa je
prodirila do sri u kostima; sve je bilo sumorno i tuno. Nije se ula nijedna re
jer je koija zaspao, a Sajks nije bio raspoloen da ga navodi na razgovor.
Oliver se u dnu kola uurio u klupko, pretrnuo od straha i strepnje, dok mu
se od drvea ije su se ogolele grane tuno njihale tamo-amo priinjavale
sablasne prilike koje kao da zlurado uivaju u pustoi toga predela.
Kad su prolazili pored crkve u Sanberiju, sat je otkucavao sedam asova. U
kui uvara skele s druge strane puta gorela je svetlost koja je kroz prozor
padala preko druma i jo veim mrakom obavijala jedno tisovo drvo ispod
kojeg je bilo nekoliko grobova. Nedaleko odatle uo se potmuo um vode koja
pada u reku; a zaostalo lie na starome drvetu je tiho umorilo na nonome
vetru. Podsealo je na blagu muziku koja svira za pokoj due mrtvima.
Proli su kroz Sanberi i ponovo se nali na pustome drumu. Dve ili tri milje
zatim kola su se zaustavila. Sajks sie s njih, dohvati Olivera za ruku i oni
ponovo krenue peice.
U epertonu nisu svratili ni u jednu kuu kako je to umorni deak
oekivao, nego su neprestano ili dalje po blatu i tami, mranim stazama i
preko ledina kojima je brisao hladan vetar, dok nisu ugledali svetiljke nekoga
grada u blizini. Motrei paljivo preda se, Oliver spazi da je reka pred samim
njihovim nogama i da su se uputili u pravcu podnoja nekoga mosta.
Sajks je i dalje iao pravo napred dok nisu stigli do samoga mosta, a zatim
je naglo niz nasip skrenuo ulevo.
 ,,Voda! proe Oliveru kroz glavu i pripade mu muka od straha. Doveo
me je na ovo pusto mesto da me ubije!
Bio je gotov da se baci na kolena i da preklinje da mu se potedi mlaani
ivot kad vide da su pred nekom usamljenom kuom, svom u ruevinama i u
raspadanju. S obe strane rasklimatanog ulaza bio je po jedan prozor; kua je
imala samo jedan sprat, ali se u njoj nije opaala nikakva svetlost. Zgrada je
bila mrana, razvaljena i po svemu sudei nenastanjena. Sajks, drei Olivera
neprestano za ruku, tiho pristupi niskome tremu i pritisnu kvaku. Vrata se
otvorie i oni obojica uoe u kuu.
 GLAVA XXII

Pohara.

Ko je to! povika jedan snaan, promukao glas im su kroili u

hodnik.
Ne dii galamu ree Sajks stavljajui rezu na vrata. Osvetli malo,
Tobi.
Aha, to si ti, drue stari! uzviknu isti glas. Dede, osvetli malo,
Barni! Uvedi gospodina, Barni; ali se prvo probudi, ako je po volji.
ovek koji je tako govorio kao da se bacio izuvaem za izme ili nekim
slinim predmetom u pravcu osobe kojoj se obraao da bi je probudio iz
dubokog sna u koji je utonula, jer se zauo zvuk drvenog predmeta koji je
estoko tresnuo o pod, a zatim neko nerazgovetno gunanje koje kao da je
dolazilo od strane oveka koji se budi iza sna.
Zar ne uje? vikao je isti glas. U hodniku je Bil Sajks i nema
nikoga da ga pristojno doeka, a ti tu mava kao da si se napio bunike za
veeru. Jesi li se ve otreznio ili treba da te maznem ovim gvozdenim
svenjakom pa da sasvim otvori oi?
Dok su ta pitanja postavljana, zauo se par nogu sa aljkavo natuenim
cipelama kako uri i klopara po nezastrtom podu, a zatim se iz jednih vrata s
desne strane prvo ukazala slaba svea, a za njom se pojavila ona ista napred
ve opisana linost koja je imala manu da govori kroz nos i koja je sluila kao
konobar u onoj krmi na Safron-Hilu.
Gospodine Sajks! uzviknu Barni bilo s istinskom ili s izvetaenom
radou. Uite, gospodine, uite.
Ovamo! Ti napred! ree Sajks gurajui Olivera pred sobom. Bre,
ili u ti zgaziti na pete!
Poto je progunao neku psovku na raun detinje sporosti, Sajks gurnu
Olivera ispred sebe i oni uoe u neku nisku, mranu sobu punu dima od vatre
koja je u njoj gorela, i u kojoj su bile dve ili tri slomljene stolice, sto i jedan
veoma stari divan; na njemu je, drei noge mnogo vie od glave, leao
ispruen svom duinom jedan ovek koji je puio dugaku zemljanu lulu.
Imao je na sebi kicoki kaput kestenjave boje s velikim bakarnim dugmetima,
narandastu vratnu maramu, upadljivo aren prsnik i ugasito mrke akire.
Gospodin Krekit (jer je to bio on) nije imao mnogo kose na glavi, a i lice mu je
bilo prilino osavo; ali ono kose to je imao bilo je rie boje i ukovreno u
dugake uvojke spiralnog oblika kroz koje je on s vremena na vreme provlaio
svoje veoma prljave prste ukraene krupnim prostakim prstenjem. Bio je
samo malo vii od oveka srednjeg rasta i oigledno slabih nogu; ta mu
okolnost meutim ni najmanje nije smetala da se divi svojim posuvraenim
izmama koje je posmatrao, u njihovom uspravnom poloaju, s najveim
zadovoljstvom.
Bile, drue stari, ree ta prilika okreui glavu ka vratima milo mi
je to te vidim! Skoro sam se bio uplaio da nisi odustao, u kom bih sluaju ja
sam preduzeo da izvedem stvar. Gle, gle!
Pustivi taj uzvik glasom koji je izraavao veliko uzbuenje i dok su mu oi
jo neprestano poivale na Oliveru, gospodin Tobi Krekit dovede sebe u
sedei poloaj i upita ko je to.
Deak. Samo deak! odgovori Sajks privlaei stolicu vatri.
Jedan od pitomaca gospodina Fejgina, uzviknu Barni iskezivi se.
Fejginov, je li! uzviknu Tobi posmatrajui Olivera. Duu je dao
da babama u crkvi prazni depove! Lice mu je kao stvoreno za takvu vrstu
posla.
De, de dosta s tim prekide ga Sajks nestrpljivo i nagnuvi se nad
svojim prijateljem, koji se ponovo bio ispruio, anu mu nekoliko rei na uvo,
na ta se gospodin Krekit gromko nasmejao i poastvovao Olivera jednim
dugim pogledom punim iznenaenja.
A sad ree Sajks sedajui ponovo na svoje mesto ako nam date
neto da pojedemo i da okvasimo grlo dok ekamo, podii ete nam malo
hrabrosti, bar meni u svakom sluaju. Sedi tu kraj vatre, mladiu, i odmori se
jer e veeras morati ponovo s nama napolje, iako ne mnogo daleko.
 Oliver u nemom uenju i bojaljivo pogleda u Sajksa, privue jednu
klupicu vatri i sede drei u rukama glavu koja mu je buala, skoro nesvestan
gde se nalazi i ta se s njim zbiva.
Tako, ree Tobi dok je mladi Jevrejin stavljao neto jela i bocu na sto
za uspeh naeg preduzea! Ustao je da napije zdravicu i, poto je s
velikom panjom spustio svoju praznu lulu u kut, priao je stolu, napunio au
rakije i ispio je do dna. Isto je to uinio i gospodin Sajks.
Neka se mali potkrepi ree Tobi, nalivajui mu vinsku au do
polovine. Istresi to, jagnjece.
Verujte, ree Oliver gledajui alostivo u oveka verujte, ja ...
Istresi to! podviknu Tobi. Zar ti misli da ja ne znam ta tebi
treba? Reci mu da popije to, Bile.
Da popije, nego ta! ree Sajks lupnuvi rukom po depu. Neka
me avo nosi ako mi taj ne zadaje vie muke nego trista Vrdalama. Popij to,
gade mali, popij!
Zaplaen preteim pokretima dvojice ljudi, Oliver urno ispi au na duak
i odmah se zagrcnu i poe estoko da kalje, to je priinilo veliko
zadovoljstvo Tobiju Krekitu i Barniju i izmamilo jedan osmeh ak i
mrgodnome gospodinu Sajksu.
Posle toga, i poto je Sajks utolio svoju glad (Oliver je pojeo samo koricu
hleba koju su mu silom ugurali u usta), dvojica ljudi se zavalili u stolice da
malo prodremaju. Oliver je ostao na klupici pored vatre, a Barni, umotan u
ebe, opruio se po podu pored same reetke od kamina.
Neko vreme su spavali ili je izgledalo da spavaju; mekoljio se samo Barni
koji je jednom ili dvaput ustajao da baci uglja na vatru. Oliver je bio utonuo u
teak i dubok san, sanjao je kako luta sumornim putevima, ili tumara po
mranim grobljima ili kako ponovo preivljuje pojedine dogaaje prethodnog
dana, kad ga probudi Tobi Krekit koji je naglo skoio i izjavio da je jedan i po.
U tren oka bila su i ona druga dvojica na nogama i sad su svi ivo
uestvovali u pripremama za polazak. Sajks i njegov ortak su umotali vratove i
brade u iroke, tamne marame i preko njih navukli zimske kapute, dok je Barni
otvorivi jedan orman vadio iz njega razne predmete koje im je urno trpao u
depove.
Pitolje daj meni, Barni, ree Tobi Krekit.
Evo ti odgovori Barni vadei dva pitolja. Sam si ih napunio.
Dobro! odgovori Tobi razmetajui ih po depovima. A noevi?
Kod mene su odgovori Sajks.
Obrazine, kalauzi, svrdla, slepi fenjeri..., nita nije zaboravljeno?
upita Tobi privrujui jednu malu uskiju za ome ispod postave od kaputa.
Sve je u redu odgovori mu ortak. Daj nam motke, Barni. Vreme je
da poemo.
Rekavi to uzeo je jednu debelu batinu iz Barnijevih ruku, a ovaj, poto je
drugu batinu dao Tobiju, poe da zakopava Oliveru ogrta.
A sad napred! ree Sajks ispruivi ruku.
Oliver sav oamuen naporom na koji nije bio navikao, ravim vazduhom
i piem koje je na silu popio, stavi svoju aku i ne razmiljajui u ruku koju
mu je Sajks u tu svrhu pruio.
Uzmi ga za drugu ruku, Tobi, ree Sajks. Pogledaj kako napolju
stoje stvari, Barni.
ovek ode do vrata i donese vest da je sve mirno. Dvojica razbojnika
izidoe s Oliverom izmeu sebe. Barni, poto je sve dobro zatvorio, uvi se kao
i ranije u ebe i ubrzo ponovo vrsto zaspa.
Pomrina je bila gusta kao testo. Magla jo vea nego spoetka veeri, a
vazduh tako vlaan da su se Oliveru im su izili iz kue kosa i obrve zaledili
od inja koje je lebdelo u vazduhu iako nije palo ni kapi kie. Preli su preko
mosta i nastavili put u pravcu onih svetiljki koje su ranije bili ugledali. One
nisu bile mnogo daleko, i kako su ili prilino otro ubrzo su stigli u ertsi.
Proi emo kroz grad proapta Sajks. Noas neemo sresti nikoga
ko bi nas video.
Tobi pristade i oni urno prooe glavnom ulicom toga malog grada koja je
u to pozno doba bila potpuno pusta. Bleda svetlost bi pokatkad zaigrala na
prozoru neke spavae sobe i potmuli lave pasa bi s vremena na vreme
prekinuo nonu tiinu. Ali na ulicama nije bilo nikoga. Izili su iz grada kad je
zvono na crkvi otkucavalo dva sata.
Ubrzavi korak skrenuli su jednim putem ulevo. Poto su njime ili etvrt
milje otprilike, zaustavili su se pred nekom usamljenom kuom okruenom
zidom navrh kojega se Tobi Krekit uspuza za tren oka, zastavi samo koliko da
predahne.
Prvo deka ree Tobi. Podigli ga; ja u ga prihvatiti.
Pre no to je Oliver imao vremena da se obazre oko sebe, Sajks ga je
dohvatio ispod pazuha i posle tri ili etiri sekunde on i Tobi su ve leali u
travi s druge strane zida. Sajks je stigao odmah za njima. I poeli su oprezno da
se privlae kui.
I tek je sad prvi put Oliver, skoro izbezumljen od straha i groze, razumeo
da je svrha ovome putovanju pohara i razbojnitvo, a moda i ubistvo. Poeo
je da kri ruke i jedan priguen krik uasa mu se oteo i protiv njegove volje.
Smrklo mu se pred oima, hladan znoj mu je oblio bledo lice, noge ga
izadoe i on se srui na kolena.
Dii se! proguna Sajks drhtei od Ijutine i izvlaei pitolj iz depa
dii se ili u ti prosuti mozak po ledini.
Oh, za ime boje, pustite me! uzviknu Oliver. Pustite me da
pobegnem i da umrem u polju. Nikad se neu pribliiti Londonu; nikad, nikad!
Oh, preklinjem vas, imajte milosti prema meni i nemojte me terati da kradem.
Tako vam svih anela na nebu imajte milosti prema meni!
ovek kome su ove potresne rei bile upuene opsova grozno i zape
obara na pitolju, kad Tobi, istrgnuvi mu oruje iz ruke zapui deaku usta
rukom i odvue ga do kue.
Umukni! zapreti mu ovek. Nita ti to sad ne vredi. Ako samo
pisne, ja u ti lino jednim udarcem smrskati glavu. To ne pravi galamu, a isto
je tako sigurno i jo otmenije. Hajde, Bile, istavljaj kapak. On e sad da slua
kao bubica, kaem ti. Video sam ja i starije od njega kako im srce sie u pete,
osobito nou i po zimi.
Sajks proklinjui strasno Fejgina to mu je poslao Olivera za takav jedan
posao podvue uskiju i snano ali skoro bez uma pritite na nju. Posle
izvesnog vremena i uz pomo Tobijevu kapak popusti i irom se otvori na
svojim arkama.
Bio je to jedan mali prozor oko pet i po stopa iznad zemlje, pozadi kue i
koji je pripadao pomonoj kuhinji ili sobici za ostavu. Otvor je bio tako mali
da stanovnici verovatno nisu smatrali za potrebno da ga bolje obezbede; ali je
pri svem tom bio dovoljno irok da se kroz njega provue deak Oliverova
uzrasta. Okretnome gospodinu Sajksu bio je dovoljan sasvim kratak napor da
savlada prozorsko okno koje ubrzo isto tako bilo irom otvoreno.
A sad sluaj, ti, eprtljo jedna, proapta Sajks izvlaei slepi fenjer iz
depa i bacajui pun snop svetlosti Oliveru u lice spustiu te kroz otvor.
Uzmi ovaj fenjer: popni se tiho uza stepenice koje su pravo pred tobom i prei
kroz mali trem do spoljanjih vrata; otvori ih i pusti nas unutra.
Na vrhu je jedan prevor, nee moi da ga dohvati umea se Tobi.
Popni se na koju od stolica iz trema. Tamo ih ima tri, Bile, s lepim velikim
plavim jednorogim i zlatnim vilama na njima, to predstavlja grb stare
gospoe.
Ne brbljaj, uje li? odgovori Sajks gledajui ga popreko. Vrata
od ove sobice su otvorena, je li tako?
irom odgovori Tobi, poto je zavirio unutra da bi se uverio.
Stvar je u tome to ih oni uvek ostavljaju malo odkrinuta, kako bi pas ije je
leite u sobici mogao da se proeta po hodniku kad ne spava. Ha! ha! Barni
nam ga je za veeras skinuo s vrata. Divota jedna!
Iako je gospodin Krekit to izgovorio jedva ujnim apatom i nasmejao se
nemo, Sajks mu strogo naredi da uti i da prione na posao. Tobi poslua te
prvo izvadi fenjer i spusti ga na zemlju, a zatim se vrsto postavi ispod prozora
s glavom uza zid i s rukama uprtim u kolena, tako da mu lea poslue kao
stepenik. Tek to je on to uinio kad Sajks, popevi se na njega, poe polako
da gura Olivera kroz prozor s nogama napred i drei ga neposredno za
okovratnik spusti ga nepovreenog na pod u sobicu.
 Uzmi ovaj fenjer ree Sajks provirivi u sobicu. Vidi li stepenice
pred sobom?
Oliver, vie mrtav nego iv, jedva izusti: Vidim. Sajks uperivi cev
prema spoljanjim vratima ukratko ga upozori da je celim putem nadomak
njegovog pitolja i da e ga na mestu ubiti ako samo bude oklevao.
To e biti gotovo za tren oka ree Sajks istim priguenim glasom.
im te pustim, ti odmah na posao! Pst!
ta je to? proapta drugi ovek.
Obojica naulie ui.
Nita ree Sajks pustivi Olivera. Napred!
Za ono kratko vreme to mu je stajalo na raspolaganju da se pribere, deko
se bio vrsto odluio da iz trema ma i po cenu ivota jurne uza stepenice i da
uzbudi ukuane. S tom milju u glavi naglo je poao, ali opreznim korakom.
 Vraaj se! povika odjednom Sajks glasno. Natrag! Natrag!
Prestraen iznenadnim prekidom mrtve tiine koja je oko njega vladala i
jednim glasnim uzvikom koji je doao zatim, Oliver ispusti fenjer ne znajui da
li da produi napred ili da bei.
Zauo se jo jedan uzvik sinula je svetlost pred njegovim oima se za
trenutak pojavila slika dvojice preplaenih, poluobuenih ljudi na vrhu
stepenica blesak pucanj dim negde je neto tresnulo, ali on nije bio
svestan gde i on se zatetura.
Sajks je za tren oka iezao; ali se odmah zatim ponovo pojavio i uhvatio ga
za okovratnik pre nego to se dim bio raziao. Ispalio je svoj pitolj na onu
dvojicu ljudi koji su ve uzmicali i podigao deaka.
Dri me vre ree Sajks dok ga je vukao kroz prozor. Daj
ovamo maramu. Ranili su ga. Brzo! to mu gromova, to ovom detetu lije krv!
Onda se zaula snana zvonjava nekog zvona pomeana s pucnjavom i
povici ljudi i oseanje kako ga brzim korakom nose preko neravnog zemljita.
A zatim su se glasovi sve vie gubili u daljini; ledeno oseanje smrti poelo je
da obuzima deakovo srce i on izgubi svest.
 GLAVA XXIII

Iznosi sadrinu jednog zanimljivog razgovora izmeu gospodina Bambla i

izvesne gospoe i pokazuje kako ak i jedan optinski sirotinjski staralac moe
da bude osetljiv prema izvesnim stvarima.

Te veeri bilo je uasno hladno. Zemlja je bila pokrivena debelom i

smrznutom tvrdom snenom korom, tako da je ledeni vetar koji je napolju
zavijao zahvatao samo gomile snega koji se nakupio po zaklonjenim mestima i
po uglovima ulica i divlje kovitlao njime rasipajui ga na sve strane, kao da je
na njemu eleo da iskali svoj sve ei bes. Bila je to jedna od onih crnih,
mranih i studenih noi u kojima se siti i zbrinuti ljudi okupljaju oko toplog
ognjita i zahvaljuju bogu to su kod svoje kue, dok nesreni bez hleba i
krova nad glavom umiru pred tuim vratima. U takvim noima mnogi
izgladneli beskunici sklapaju svoje oi po naim pustim ulicama i, ma kakvi
bili njihovi gresi, teko e se probuditi na svetu emernijem od ovoga.
Takvo je vreme bilo napolju kad je gospoa Korni, nastojnica sirotinjskog
doma s kojim su nai itaoci ve upoznati kao s mestom gde se rodio Oliver
Tvist, sela kraj vesele vatre u svojoj sobici, posmatrajui s ne malim uivanjem
okrugao stoi, na kome je stajao posluavnik odgovarajue veliine,
snabdevenim svim onim to je potrebno za najprijatniji obed nastojnice ovakve
jedne ustanove. Zaista, gospoa Korni se spremala da sebe poasti oljom aja.
Kad joj je pogled sa stola skliznuo na kamin, na kome je tihim glasom pevao
svoju pesmu najmajuniji od svih sudova za kuvanje aja, njeno duevno
raspoloenje je naoigled raslo do te mere, zaista, da se gospoa Korni
osmehnula.
Da, da! ree nastojnica naslonivi se laktom na sto i gledajui
zamiljeno u vatru. Svi mi treba da budemo duboko zahvalni Gospodu na
svemu to nam je podario! Da budemo duboko zahvalni, ako smo samo svesni
toga. Avaj!
Gospoa Korni alosno zavrte glavom kao da ali duhovno slepilo onih
jadnika koji toga nisu svesni, a zatim, zabadajui srebrnu kaiicu (njenu linu
svojinu) u dubinu kutije s ajem od dve unce, nastavi da sprema ovaj prijatni
napitak.
Kako je neka malenkost u stanju da poremeti na duevni mir! Crni ajnik,
budui veoma malen i napunjen do ivice, prekipeo je dok se gospoa Korni
bavila razmiljanjem o ljudskoj nezahvalnosti, i voda je gospou Korni malo
oparila po ruci.
avo da te nosi! uzviknu ta vrla nastojnica urno sputajui ajnik na
plou od kamina. Glupava stvar u kojoj ima mesta samo za dve olje! Kome to
moe da valja! Sem..., dodade gospoa Korni zastavi sem jednom sirotom,
naputenom stvorenju kao to sam ja. Oh, boe!
Rekavi to, nastojnica sirotinjskog doma se srui u naslonjau i poto se
ponovo naslonila laktom o sto, stade da razmilja o svojoj samoi na koju ju je
sudbina osudila. Taj mali ajnik i ta jedina olja probudili su u njenoj dui
tuna seanja na gospodina Kornija (od ije smrti nije bilo prolo vie od
dvadeset i pet godina) i ona se predade alosnim mislima.
Nikad vie! ree gospoa srdito. Nikad vie!
Neizvesno je da li se ovo zapaanje odnosilo na mua ili na ajnik.
Moguno je da se odnosilo na ovaj poslednji predmet, jer je gospoa Korni
gledala u njega dok je govorila, a zatim ga je uzela u ruku. Samo to je prinela
ustima prvu olju, kad je u tom prekide tihi kucanj na ulaznim vratima.
Ta ulazi ve jednom! obrecnu se gospoa Korni. Sigurno umire
neka starica. One uvek nau da umiru kad sam ja za stolom. Nemoj tu da mi
stoji i da mi hladi sobu, uje. De, kakva se nesrea dogodila?
Nikakva, gospoo, nikakva odgovori jedan muki glas.
Gospoe! uzviknu nastojnica mnogo slaim glasom. Je li to
gospodin Bambl?
Na vaoj slubi, gospoo, ree gospodin Bambl koji je zastao napolju
da oisti obuu i da strese sneg s kaputa i koji se sad pojavio drei u jednoj
ruci svoj trorogi eir a u drugoj neki zaveljaj. Da zatvorim vrata,
gospoo?
Pomenuta gospa se edno kolebala da odgovori kako se ne bi pomislilo na
to ravo ako ona s gospodinom Bamblom razgovara pri zatvorenim vratima.
Gospodin Bambl je iskoristio to kolebanje, i kako se i sam bio sav smrzao,
zatvorio ih je bez doputanja.
Grozno vremite, gospodine Bambl, ree nastojnica.
Zaista grozno, gospoo, odgovori optinski sirotinjski staralac.
Vreme je potpuno protivno optinskim interesima, gospoo. Razdelili smo,
gospoo Korni, razdelili smo samo ove proklete veeri nekih dvadeset hlebova
od po dva kilograma i jedan i po komad sira; i sirotinja ni time nije zadovoljna.
Razume se da nije. Kad je ona bila zadovoljna, gospodine Bambl?
ree nastojnica srkuui svoj aj.
Nikad gospoo, zaista! odgovori gospodin Bambl. Evo, uzmimo
recimo jednog oveka koji budui optereen enom i velikom porodicom,
dobija hleb od dva kilograma i dobru funtu sira, propisno izmereno. Da li je on
na tome zahvalan, gospoo? Da li je zahvalan? Ni najmanje! Jo trai preko
toga, gospoo, i malo uglja; samo koliko stane u depnu maramicu, veli! Uglja!
to e mu ugalj? Da pri sir na njemu i onda da ponovo doe i da trai jo.
Tako je to s tim svetom, gospoo; dajte mu danas punu pregau uglja i on e
kroz dva dana ponovo doi da trai jo jednu, drski su kao albatrosi.
Nastojnica izrazi svoju potpunu saglasnost s tim slikovitim poreenjem, a
sirotinjski staralac nastavi:
Prosto ree gospodin Bambl ne vidim kraja njihovoj drskosti.
Prekjue je tako neki ovek vi ste bili udati, gospoo, te to mogu pred vama
da kaem ovek koji je imao jedva ime da pokrije lea (tu gospoa Korni
srameljivo pogleda u zemlju), doao je pred vrata naem nadzorniku kad je
ovaj imao goste na ruku i zahtevao da mu se prui pomo, gospoo. Kako
nije hteo da ode i kako je u najveoj meri sablanjavao drutvo, na nadzornik
mu je poslao funtu krompira i anak ovsene kae. ,Ako boga znate! kazala je
ta nezahvalna hulja, ta e to meni? Isto ste mi mogli dati i naoare! ,Vrlo,
dobro, rekao je na nastojnik uzimajui natrag ono to mu je dao, ,ovde nee
dobiti nita drugo. ,Onda u da umrem na ulici! kazala je ta protuva. ,O,
nee, ne boj se, odgovorio je na nadzornik.
Ha! ha! To je odlino! Tako neto mogao je da kae samo gospodin
Grenet, to lii na njega, zar ne? upade mu u re nastojnica. A posle,
gospodine Bambl?
Posle, gospoo, odgovori sirotinjski staralac posle je otiao i
zaista je umro na ulici. Tvrdoglav prosjak kao to vidite!
To prevazilazi sve to sam i mogla zamisliti ree nastojnica
uzbueno. Ali zar vi ne smatrate da je deljenje milostinje izvan sirotinjskog
doma u svakom sluaju veoma rava stvar, gospodine Bamble? Vi ste ovek
od iskustva i vi to svakako znate. Recite.
Gospoo Korni, ree optinski sirotinjski staralac osmehujui se kao
to se osmehuju ljudi koji su svesni da su bolje obaveteni od svoga
sagovornika deljenje milostinje izvan sirotinjskog doma, ako se njime
pravilno rukovodi ako se pravilno rukovodi, gospoo, jeste spas za
optinsku kasu. Veliko naelo deljenja milostinje izvan sirotinjskog doma
sastoji se u tome to se siromasima daje upravo ono to im nije potrebno i
njima se onda dosadi da dolaze.
Gospode boe! uzviknu gospoa Korni. To je zaista sjajna misao.
Da. Meu nama budi reeno, gospoo, odgovori gospodin Bambl
u tome je veliko naelo; i to je razlog zbog kojeg ete, ako proitate koji od
onih sluajeva to ih objavljuju te bezobrazne novine, uvek zapaziti da se
porodicama u kojima vlada bolest prua pomo u siru. To se pravilo, gospoo
Korni, sad primenjuje u celoj zemlji. Meutim, ree optinski sirotinjski
staralac saginjui se da otvori zaveljaj to su zvanine tajne, gospoo, o
kojima se ne sme govoriti izuzev, ako tako mogu da se izrazim, meu
optinskim slubenicima kao to smo mi. Ovo je portosko vino, gospoo, koje
je Optinski odbor odredio za bolnicu: pravo, svee, isto portosko vino;
razliveno u boce tek danas posle podne; bistro kao suza i bez trunke taloga!
Poto je podigao prvu bocu prema svetlosti i dobro je protresao da potvrdi
izvrsnost njene sadrine, gospodin Bambl ih obe podie na orman, savi
maramu u koju su bile umotane, savi je paljivo u dep i dohvati eir, kao
spremajui se da poe.
Bie vam veoma hladno, gospodine Bambl, ree nastojnica.
Napolju je takav vetar, gospoo, odgovori gospodin Bambl podiui
jaku od kaputa da oveku ui otpadnu.
Nastojnica pogleda prvo u mali ajnik a zatim u sirotinjskog staraoca koji je
poao vratima; i dok se sirotinjski staralac nakaljavao spremajui se da joj
poeli laku no, ona ga stidljivo upita bi li bi li hteo da popije olju aja.
Gospodin Bambl smesta spusti jaku, stavi eir i tap na jednu stolicu, a
drugu privue stolu. Dok se polako posaivao, posmatrao je gospou. Ona
nije skidala oiju s maloga ajnika. Gospodin Bambl se ponovo nakalja i
jedva primetno se nasmei.
Gospoa Korni ustade da donese jo jednu olju i tanjiri iz ormana za
posue. Kad je sela, njene oi se ponovo sukobie s pogledom galantnoga
sirotinjskog staraoca: porumenela je i sva se predala pripremanju aja za njega.
Gospodin Bambl se ponovo nakalja ovoga puta glasnije nego ijednom
dosad.
Volite li zaslaen aj, gospodine Bambl? upita nastojnica uzimajui
zdelu sa eerom.
Da, gospoo, veoma sladak odgovori gospodin Bambl piljei bez
prestanka u gospou Korni dok je to govorio; i, ako je ikad neki optinski
sirotinjski staralac izgledao nean, onda je to bio gospodin Bambl u tome
trenutku.
aj je spravljen i posluen u potpunoj tiini. Gospodin Bambl, poto je
rairio depnu maramicu preko kolena kako mrve ne bi pomraile sjaj
njegovih kratkih akira, prionu na jelo i pie; to zadovoljstvo Je s vremena na
vreme prekidao putajui po koji dubok uzdah, to meutim nije imalo
nikakvih nepovoljnih posledica po njegov prohtev za jelom, nego, sasvim
suprotno tome, kao da je povoljno uticalo na njegovu preduzimljivost u oblasti
aja i prenog hleba s maslacem.
Imate maku, gospoo, koliko vidim ree gospodin Bambl
posmatrajui maku koja se, okruena svojim porodom, grejala kraj vatre i
maie isto tako, slobodan sam rei!
Ja ih toliko volim, gospodine Bambl, da to ne moete ni zamisliti
odgovori nastojnica. Tako su veseli, tako nestani i tako slatki da uivam u
njihovom drutvu.
Veoma prijatne ivotinjice, gospoo, doae gospodin Bambl s
odobravanjem i tako pitome.
Oh, zaista! odgovori nastojnica ushieno. Tako vole svoje
ognjite da je to pravo uivanje, verujte.
ujte, gospoo Korni, progovori gospodin Bambl lagano, istiui
svoje rei mahanjem kaiice od aja hou da kaem, gospoo, da svaka
maka ili mae koji imaju sreu da ive pored vas, gospoo, a ne vole svoj
dom, moraju biti glupave ivotinje, gospoo.
Oh, gospodine Bambl! protestovala je gospoa Korni.
Niemu ne vodi zatvarati oi pred injenicama, gospoo, nastavi
gospodin Bambl maui odmereno kaiicom od aja s izvesnom vrstom
dostojanstva i zaljubljenosti u isti mah, to je dvostruko pojaavalo utisak
njegovih rei. Ja bih takvu nezahvalnu ivotinju sopstvenim rukama
zadavio, gospoo.
Pa vi ste onda jedan svirep ovek, ree nastojnica ivo dok je pruala
ruku ka olji sirotinjskog staraoca i veoma bezduan ovek pored toga.
Bezduan ovek, gospoo? ree gospodin Bambl. Bezduan?
Gospodin Bambl spusti svoju olju ne izustivi ni rei vie, stee gospou
Korni za mali prst dok je ona prihvatila olju i dvaput se pljesnuvi po svome
gajtanima ukraenom prsluku, snano uzdahnu i malice odmae svoju stolicu
od vatre.
Sto je bio okrugao. A kako su gospoa Korni i gospodin Bambl sedeli
jedno prema drugome i prilino blizu i licem okrenuti vatri, jasno je da je
gospodin Bambl, odmiui se od vatre a neprestano se drei stola, poveavao
razdaljinu izmeu sebe i gospoe Korni kojem e postupku neki estiti
itaoci nesumnjivo biti skloni da se dive i da ga smatraju dokazom velikog
junatva od strane gospodina Bambla: s obzirom na to je on u neku ruku
stavljen u iskuenje vremena, mestom i povoljnom prilikom da pusti srcu na
volju i da ispolji neku beznaajnu nenost koja se, ma koliko odgovarala
lakomislenim ljudima i vetropirima, nikako ne slae s dostojanstvom sudije
ove zemlje, narodnih poslanika, ministara, predsednika optina i ostalih
velikodostojnika, ali osobito ne s dostojanstvom i ozbiljnou jednog
optinskog sirotinjskog staraoca koji (kao to je vrlo dobro poznato) treba
svim da prednjai svojom strogou i nepokolebljivou.
Bez obzira meutim kakve su bile namere gospodina Bambla (a one su
nesumnjivo bile najasnije), dogodilo se na nesreu, kao to je dosad ve
dvaput naglaeno, da je sto u pitanju bio okrugao; shodno tome gospodin
Bambl je, pomiui stolicu malo-pomalo, ubrzo poeo da smanjuje razdaljinu
izmeu sebe i nastojnice, te je nastavljajui svoje putovanje oko ivice stola
skoro prikuio svoju stolicu sasvim blizu onoga mesta gde je sedela nastojnica.
Najzad dve stolice su se dodirnule, i kad se to dogodilo, gospodin Bambl se
zaustavio.
I sad, da je nastojnica pomakla svoju stolicu udesno, opekla bi je vatra; a
da se pomerala ulevo, pala bi u naruje gospodinu Bamblu; tako je ona (kao
razborita ena koja je odmah uoila te okolnosti) ostala na mestu na kome je
bila i pruila gospodinu Bamblu drugu olju aja.
Bezduan, gospoo Korni? ree gospodin Bambl meajui svoj aj i
gledajui nastojnicu pravo u oi; jeste li vi bezduni, gospoo Korni?
Gospode boe! uzviknu nastojnica. Vrlo udno pitanje kad dolazi
od strane jednog neenje. Zato biste eleti to da znate, gospodine Bambl?
Sirotinjski staralac ispi svoj aj do poslednje kapi, pojede poslednji
komadi prenog hleba s maslacem, otrese mrve s kolena, obrisa usne i
oprezno poljubi nastojnicu.
Gospodine Bambl! uzviknu prigueno ta razborita gospa, jer se bila
toliko uplaila da ju je skoro izdao glas. Gospodine Bambl, zvau u pomo!
Gospodin Bambl nita ne odgovori nego polako i dostojanstveno obuhvati
nastojnicu oko struka.
Kako je dotina gospa bila izrazila svoju nameru da zove u pomo, ona bi
pobuena ovom novom smelou tu pretnju morala i da ostvari da jedan
uurban kucanj na vratima nije taj trud uinio izlinim; gospodin Bambl je u
tren oka neverovatno hitro odskoio ka bocama s vinom i poeo estoko da ih
brie od praine, dok je nastojnica otro upitala ko je. Vredno je spomenuti da
je njen glas potpuno povratio svu svoju slubenu otrinu, to predstavlja
zanimljiv primer filozofskog dejstva zahvaljujui kome je naglo iznenaenje u
stanju da savreno poniti posledice krajnjega straha.
Izvinite, gospoo, progovori jedna uvela starica iz sirotinjskog doma,
strahovito runa, pomolivi glavu kroz vrata starica Sali je na umoru.
Dobro, pa ta se to mene tie? presee je nastojnica. Ne mogu
valjda ja da joj spasem ivot?
Ne, ne, gospoo, odgovori starica to niko ne moe; njoj vie nema
leka. Gledala sam ja mnogo sveta na umoru, odojad i ljude u najboljoj snazi, i
dobro znam kako to izgleda kad se smrt pribliava. Ali nju neto mui i im joj
prou napadi, to biva retko jer se teko bori s duom govori kako ima
neto da vam saopti to vi treba da ujete. Nee da se smiri dok vi ne doete,
gospoo.
Na tu vest estita gospoa Korni poe da guna protiv starih ena koje ne
mogu ni da umru a da navlas ne uznemire svoje pretpostavljene; zatim,
umotavi se u jedan debeo al koji je na brzu ruku dohvatila, zamoli ukratko
gospodina Bambla da je prieka dok se ne vrati, ukoliko se nita osobito ne bi
dogodilo. Najzad, naredivi starici da pouri i da se ne vue cele noi uza
stepenice kao prebijena maka, izie za njom vrlo ljuta i grdei celim putem.
Ponaanje gospodina Bambla kad je ostao sam bilo je skoro neobjanjivo.
Otvorio je orman za posue, prebrojao kaiice za aj, odmerio teinu maica
za eer, paljivo ispitao srebrni sud za mleko da se uveri da li je od pravoga
srebra. A onda, zadovoljivi svoju radoznalost u tome pravcu, stavio je
natrake svoj trorogi eir na glavu i s najveom ozbiljnou obigrao ravno
etiri puta oko stola. Poto je zavrio s tom neobinom predstavom, ponovo je
skinuo eir i razbakario se leima okrenut vatri, pruajui utisak oveka koji
u mislima vri popis nametaja.
 GLAVA XXIV

Govori o veoma beznaajnim stvarima ali je kratka i moda

ne bez vanosti po dalji tok ove pripovesti.

Starica koja je poremetila mir nastojniine sobe bila je kao stvorena da

bude vesnica smrti. Telo joj je bilo povijeno od godina; ruke i noge su joj se
tresle od slabosti; lice iskrivljeno, krezubo i zgreno, pre je liilo na nakazni
crte nekog pomahnitalog slikara nego na delo ruku majke Prirode.
Avaj! Od lica koja je priroda stvorila koliko je malo njih ostalo da nas
uveseljava svojom lepotom! Brige i alosti i liavanja ovoga sveta izopaavaju
njihove crte kao to izopaavaju i naa srca; i ti tmurni oblaci se razilaze i
ponovo otkrivaju nebesku vedrinu i mir tek kad se strasti stiaju i zauvek
ugase. Svima je poznato da lica pokojnika iako nepomina i ukoena, ponovo
zadobijaju onaj davno zaboravljeni izraz usnulog deteta kao da se vraaju u
samu zoru svoga ivota; ponovo postaju tako mirna, tako spokojna, da oni koji
su ih poznavali u njihovom srenom detinjstvu sa strahom padaju na kolena
pred odrom jer vide anela na zemlji.
Starica je teturala hodnicima i spoticala se uza stepenice mrmljajui neke
nerazumljive odgovore na grdnje svoje pratilice; i poto je najzad bila
prinuena da zastane da bi predahnula, pruila je svetiljku nastojnici i pola za
njom koliko su joj to snage doputale, dok se hitrija nastojnica doma uputila u
pravcu sobe u kojoj je leala bolesnica.
Bila je to sirotinjska soba u potkrovlju, u dnu koje je kiljila slaba svetiljka.
Pored postelje je bila neka druga starica, dok je kraj vatre stajao pomonik
optinskog lekara koji je od guijeg pera deljao sebi akalicu.
Hladno vee, gospoo Korni, ree taj mladi dentlmen kad nastojnica
naie.
Zaista, gospodine, veoma hladno vee odgovori nastojnica svojim
najljubaznijim glasom i naini poklon.
Vai snabdevai bi trebalo da vam alju bolji ugalj ree lekarski
pomonik razbijajui zaralim araem grumen uglja koji je tinjao na vatri
ovime se po ovako hladnoj noi neete ogrejati.
Optinski odbor odluuje koji e se ugalj kupiti, gospodine,
odgovori nastojnica. Najmanje to mogu da uine bilo bi da nas bar dobro
greju, jer naa sluba nije laka.
Razgovor je na ovome mestu prekinula samrtnica svojim jeanjem.
Ah ree mladi okrenuvi se licem prema postelji kao da je bio
sasvim zaboravio na bolesnicu s njom je svreno, gospoo Korni.
Svreno, je li zbilja svreno, gospodine? upita nastojnica.
Bilo bi udo ako poivi jo koji sat odgovori lekarski pomonik sav
obuzet zailjavanjem svoje akalice. Ceo organizam je popustio. Spava li,
stara?
uvarka se nae nad postelju da se uveri i klimnu glavom potvrujui.
Onda e u snu verovatno i da izdahne, ako je ne budete uznemiravali
ree mladi. Spustite svetiljku na pod. Tu joj nee smetati.
uvarka postupi kao to joj je reeno odmahujui za to vreme glavom kako
bi time nagovestila da se ena nee tako lako rastaviti s duom; uinivi to,
ponovo sede na svoje mesto pored druge bolniarke koja se za to vreme
vratila. Nastojnica se, s izrazom nestrpljenja na licu, uvi u svoj al i sede na
postelju elo nogu bolesnice.
Lekarski pomonik, budui da je zavrio s deljanjem akalice, namesti se
pored vatre i uivao je u tome poloaju jedno desetak minuta, a zatim, kad mu
je to verovatno dosadilo, poeleo je gospoi Korni laku no i na prstima izaao
iz sobe.
Poto su neko vreme poseele nita ne govorei, dve starice ustadoe s
postelje i unue kraj vatre ispruivi svoje kotunjave ruke da ih ogreju.
Plamen je bacao sablasnu svetlost na njihova zgrena i zborana lica i jo vie
isticao njihovu jezivu runou kad one, u tome poloaju, poee da
razgovaraju tihim glasom.
Je li jo to kazala, draga Ana, dok ja nisam bila tu? upita starica koja
je dovela nastojnicu.
Nije ni rei izustila odgovori druga. upala je i grizla miice neko
vreme, ali ja sam je drala za ruke te se ubrzo primirila. Ona nema mnogo
snage u sebi i brzo sam je savladala. Ja za staru enu nisam tako slaba, iako
ivim na optinskoj hrani; ne ne!
Je li popila ono toplo vino to je lekar kazao da treba da uzme? upita
prva.
Pokuala sam da joj ga uspem u usta odgovori druga. Ali su joj
zubi bili vrsto stegnuti, i tako je grevito stegla bocu da sam joj je jedva istrgla
iz ruku. Tako sam ja popila vino; i prijalo mi je!
Bacivi obazriv pogled oko sebe kako bi se uverile da ih niko ne slua, dve
vetice se uurie jo vie uz vatru smejui se prigueno od sveg srca.
Seam se vremena ree prva od njih kad je i ona radila to isto i
zbijala zatim razne ale na raun toga.
Ih, i jo kako odgovori druga imala je veselu narav. Mnoge je,
mnoge pokojnice ona opremala na onaj svet isto i lepo kao da su od voska.
Gledala sam ih svojim roenim oima i dodirivala ih svojim roenim prstima
isto tako, jer ja sam joj u tome pomagala, i koliko puta.
Govorei to starica isprui nad vatru svoje drhtave prste, a zatim ih s
radou prinese licu i poe njima da pretura po depovima, izvadi neku
starinsku izanalu limenu burmuticu, zahvati iz nje nekoliko mrvica burmuta i
stavi ih na isprueni dlan svoje drugarice, a jo i vie u svoj sopstveni. Dok su
se one time zabavljale i nastojnica, koja je nestrpljivo ekala da se samrtnica
povrati iz svoga zanosa, isto tako prie vatri i upita osorno dokle e da eka.
Neete jo dugo, gospoo, odgovori druga ena gledajui je odozdo
pravo u oi. Niko od nas nee imati jo dugo da eka na smrt. Strpljenja,
samo strpljenja! Vrlo brzo e ona doi po sve nas.
Umukni, budalo ishlapela! obrecnu se nastojnica. Reci mi ti,
Marta, je li se ona i ranije tako gubila?
Jeste, esto odgovori prva ena.
 Ali ovo je je poslednji put dodade druga to jest samo e jo
jednom da se probudi i to, budite sigurni, gospoo, ne nadugo!
Nadugo ili nakratko ree nastojnica naprasito mene vie nee nai
kad se probudi; uzmite se u pamet obe vas da me ponovo ne uznemiravate
zbog kojekakvih gluposti. Nisam ja duna da prisustvujem umiranju svih baba
u ovoj kui niti hou to da radim. Upamtite to, vi matore i bezobrazne vetice.
Ako ponovo budete pravile od mene budalu, ja u vas brzo izleiti od toga,
vieete!
Buno je izlazila na vrata kad je jedan krik dveju ena koje su se bile
okrenule prema postelji navede da se okrene. Samrtnica se bila uspravila u
postelji i pruila ruke prema njima.
Ko je to? povika ona muklim glasom.
Mir, mir! ree jedna ena, naginjui se nad nju. Lezi, lezi!
Nikad ja iva vie neu lei ree ena otimajui se. Hou da joj
kaem. Hodite ovamo! Blie! Priite da vam apnem na uvo.
Grevito je uhvatila nastojnicu za miicu i silom je terajui da sedne na
stolicu pored postelje spremala se da progovori, kad, obazrevi se oko sebe,
opazi starice kako se naginju napred gorei od elje da uju ta e ona rei.
Neka iziu ree ena kao u snu brzo! brzo!
Obe starice poee uglas da kukaju i da jadikuju kako je sirotica ve toliko
van sebe da vie ne poznaje ni svoje najbolje prijateljice; i nikako nisu htele da
je ostave sve dok ih nastojnica nije izgurala iz sobe, zakljuala vrata imvratila
se postelji. Izbaene napolje, starice su udarile u druge ice i poele da viu
kroz kljuaonicu kako je stara Sali pijana, to u stvari nije bilo iskljueno, s
obzirom na to to je pored umerene koliine opijuma koju joj je propisao lekar
bila i pod dejstvom poslednjeg gutljaja dina s vodom koji su joj, rukovoene
dobrotom svoga srca, dale te same estite starice iz sopstvenih pobuda.
A sad, ujte me progovori glasno samrtnica, napreui se da oivi
poslednju iskricu snage koja je tinjala u njoj. U ovoj istoj sobi u ovoj
istoj postelji ja sam negovala nekad jednu lepu mladu enu koja je
dovedena u dom, izubijanih i od peaenja izranjavljenih nogu koje su bile sve
krvave i pokrivene prainom. Rodila je jednog deaka i umrla. ekajte da se
setim koje to godine bee!
Svejedno koje je to godine bilo ree nestrpljiva nastojnica pa ta
je bilo s njom?
Eh, promrmlja samrtnica padajui ponovo u zanos ta je s njom
bilo? ta je s njom znam! Kriknu, estoko uzdrhta i izdie se u
postelji dok joj je krv udarila u lice a oi razrogaeno gledale. Ja sam je
opljakala, jeste! Jo se nije bila ni ohladila kad sam to ukrala!
Ukrala ta, za ime boje? uzviknu nastojnica uz pokret koji je
pokazivao kao da hoe da zove u pomo.
Ono! odgovori ena stavljajui ruku nastojnici na usta. Jedinu
stvar to je imala. Bilo joj je potrebno odelo da se zatiti od hladnoe i hrana da
ima ta da jede; ali to je sauvala i drala na grudima. Bilo je zlato, kaem vam!
isto zlato koje je moglo da joj spase ivot!
Zlato! uzviknu nastojnica saginjui se pohlepno nad enom koja je
ponovo pala u postelju. Hajde, hajde reci ta je s njim? Ko je bila ta
mati? Kad se to dogodilo?
Stavila mi je u amanet da ga sauvam odgovori ena jecajui i
poverila mi ga je kao jedinom biu koje se nalazilo pored nje. Ja sam ga u
svome srcu bila ukrala im mi ga je prvi put pokazala kako ga nosi oko vrata; i
ja sam moda kriva i za smrt njenog deteta! Oni bi s njim bolje postupali da su
znali sve to!
Znali ta? upita nastojnica. Govori!
Deak je toliko liio na svoju majku ree ena gubei se i ne
odgovarajui na pitanje da mi to vie nikad nije silazilo s pameti kad sam
videla njegovo lice. Jadna devojka! Jadna devojka! A bila je mlada kao kaplja
rose! Umiljata kao jagnjece! ekajte; nisam gotova. Jo nisam sve kazala, je
lte da nisam?
Nisi, nisi odgovori nastojnica naginjui se i pretvorivi se sva u uvo
da bolje uje rei koje je samrtnica izgovarala sve slabijim i nerazgovetnijim
glasom. Pouri dok nije dockan!
 Mati ree ena s jo veim naporom nego dotle mati mi je na
umoru apnula na uvo da e, ako se dete rodi ivo i odraste, moda doi dan
kada ono nee morati da crveni pri pomenu imena svoje jadne majke. ,Oh,
boe milostivi kazala je sklapajui svoje nene i izmravele ruke, ,bilo da bude
deak ili devojica, naite mu nekog prijatelja na ovom nemilosrdnom svetu i
saalite se na jedno siroto, usamljeno dete koje je ostavljeno na milost i
nemilost sudbini!
Detinje ime? upita nastojnica.
Dali su mu ime Oliver odgovori ena jedva ujnim glasom. Zlato
koje sam ukrala bilo je...
Da, da ta? uzviknu nastojnica.
Sva drui od pohlepe nagla se nad samrtnicu da uje njen odgovor, ali se
nesvesno povukla nazad kad se ova, polako i ukoeno, ponovo uspravila u
sedeem stavu; zatim je, grevito se uhvativi obema rukama za pokriva,
promrmljala neto nerazumljivo i pala mrtva na postelju.
Gotova je! ree jedna od starica ulazei urno u sobu im su se vrata
otvorila.
I na kraju krajeva nita nije kazala ree nastojnica udaljavajui se
nemarnim korakom.
Dve stare ene su, po svemu sudei, bile isuvie zauzete svojim jezivim
dunostima oko pripremanja za ukop da bi ma ta odgovorile; ostavi same
nastavile su da se vrte oko pokojnice.
 GLAVA XXV

U njoj se ova pripovest vraa gospodinu Fejginu i njegovoj druini.

Dok se to dogaalo u jednom sirotinjskom domu u unutranjosti, gospodin

Fejgin je sedeo u jednoj staroj jazbini u onoj istoj iz koje je devojka povela
Olivera teko zamiljen nad dimljivom vatrom koja je jedva tinjala. Na
kolenima je drao mehove pomou kojih je svakako pokuao da bolje raspali
vatru; bio je utonuo meutim u duboke misli i podnimljen, s bradom
oslonjenom na paleve, rasejano je zurio u zaralu reetku od kamina.
Za stolom iza njegovih lea sedeli su Vrdalama Prepredenjakovi, gospar
arli Bejts i gospodin itling, svi zaneti igranjem karata; Vrdalama je igrao
protiv gospar-Bejtsa i gospodina itlinga. Izraz lica prvoimenovanog
dentlmena, koji je u svakoj prilici odavao osobitu otroumnost, bilo je jo
zanimljivije posmatrati zbog napregnute panje s kojom je pratio tok igre i
pokrete ruku gospodina itlinga, na koje je s vremena na vreme, kad se za to
ukae prilika, bacao hitre poglede, mudro udeavajui svoju igru prema
zakljucima do kojih je dolazio posmatranjem karata svoga suseda. Kako je
no bila hladna, Vrdalama je drao eir na glavi, to je uostalom esto imao
obiaj da ini i kad se nalazi pod krovom. U zubima je imao zemljanu lulu koju
je isputao samo za trenutak kad bi naao za potrebno da osveenja radi
prinese veliki vr koji je stajao pripremljen na stolu pun dina pomeanog s
vodom radi uveseljavanja druine.
Gospar-Bejts je isto tako paljivo igrao, ali s obzirom na to to je bio ivlje
prirode nego njegov krasni prijatelj, moglo se primetiti kako se ee prihvata
dina s vodom, i tavie da sebi doputa mnogobrojne lakrdije i neumesne
napomene koje nimalo ne prilie jednom ozbiljnom igrau karata. I zaista,
Vrdalama, pozivajui se na njihovo prisno prijateljstvo nije se ustruavao da
svome drugu u vie mahova ozbiljno ne prebaci to neprilino dranje; sve te
prekore gospar-Bejts je meutim primio bez protesta i do krajnosti
blagonaklono: jedino to je svoga prijatelja poslao da ide do avola, ili mu
poeleo da slomi vrat, ili ga poastio nekom prikladnom doskoicom u istome
smislu, koja bi u najveoj meri izazivala divljenje gospodina itlinga. Padalo je
u oi da ovaj poslednji dentlmen i njegov saigra stalno gube i da ta okolnost
ne samo da nije ljutila gospar-Bejtsa nego ga je tavie u najveoj meri
zabavljala, toliko da se pri kraju svakog deljenja buno smejao i kleo da jo
nikad u svome mlaanom ivotu nije video tako veselu igru.
Dobio je sve tri partije ree gospodin itling, izduivi lice dok je
vadio pola ilinga iz depa na prsniku. Dek, uvek dobija. ak i kad imamo
dobre karte. arli i ja ne moemo s njima nita da uradimo.
Sutina te primedbe, ili alostan glas s kojim je ona uinjena, u tolikoj su
meri razdragali arlija Bejtsa da je njegov grohotni smeh koji je za njom doao
probudio Jevrejina iz njegovih sanjarija i naveo da ga upita ta se to desilo.
ta se desilo Fejgine! uzviknu arli. Trebalo je samo da vidi
partiju. Tom itling nije dobio ni jednu jedinu igru, a jo sam ja s njim igrao
protiv Vrdalame.
Pa dabome! ree Jevrejin iskezivi zube, to je dovoljno jasno
pokazivalo da mu nije nimalo teko da razume ta je razlog tome. Pokuaj
opet, Tome; pokuaj opet.
Hvala lepo, imali smo dovoljno, Fejgine, odgovori gospodin itling.
Meni je dosta. Ovoga Vrdalamu toliko bije srea da se protiv njega nita ne
moe.
He, he! Sinko moj, odgovori Jevrejin ujutru mora veoma rano da
porani ako misli da nadigra Vrdalamu.
Ujutru! uzviknu arli Bejts. Mora jo dan pre toga da se potkuje
i da stavi po jedan durbin na svako oko i jo lornjon na lea ako misli s njim
da izie na kraj.
Gospoin Dokinz je primio te ljubazne pohvale s mnogo filozofske
mirnoe i ponudio je svakome od prisutne gospode da im, uz opkladu od po
jednog ilinga za svako vuenje, isprve izvue koju god kartu sa slikom zaele.
Poto tu ponudu niko nije prihvatio, a lulu je za to vreme ve bio ispuio,
poeo je da se zabavlja time to je po stolu crtao plan tamnice u Njugetu
komadiem krede kojim je dotle beleio brojeve prilikom kartanja; za sve to
vreme zvidao je da oveku ui zagluhnu.
 to si se tako snudio, Tomi! upita Vrdalama prekidajui time naglo
dugi tajac koji je dotle vladao i obraajui se gospodinu itlingu. ta misli,
o emu on sad misli, Fejgine?
Otkud ja to mogu da znam, sinko? odgovori Jevrejin obzirui se oko
sebe dok je sklapao mehove. Verovatno o svojim gubicima; ili kako bi malo
skoio do svog kraja iz kojeg tek to je doao, a? Ha, ha! Jesam li pogodio,
sinko?
Ni blizu odgovori Vrdalama ne doputajui gospodinu itlingu koji
se spremao da odgovori da doe do rei. ta bi ti rekao, arli?
Ja bih rekao odgovori gospar-Bejts iskezivi se da je bio neobino
ljubazan prema Betsi. Pogledajte ga kako je pocrveneo! O, ljudi! Pa to je neto
nevieno! Tomi itling se zaljubio! Oh, Fejgine, Fejgine, to je to smejurija!
Potpuno savladan saznanjem da je gospodin itling postao rtvom tog
nenog oseanja, gospar-Bejts se srui na svoju stolicu s tolikom estinom da
je izgubio ravnoteu i stropotao se na pod (dogaaj koji ni ukoliko nije
umanjio njegovo dobro raspoloenje), gde je ostao leei koliko je dug sve dok
ga smeh nije proao, a onda je zauzeo svoj raniji poloaj i poeo ponovo da se
kikoe.
Ne obraaj panju na njega, sinko ree Jevrejin namigujui na
gospodina Dokinza i lako lupnuvi gospar-Bejtsa vrhom mehova u znak ukora.
Betsi je krasna devojka. Dri se nje, Tomi. Dri se nje.
Hteo sam samo rei, Fejgine, odgovori gospodin itling sav crven u
licu da se sve to ovde nikoga ne tie.
Razume se, razume se odgovori Jevrejin. arli voli da govori
kojeta. Ne obziri se na njega, sinko; ne obziri se na njega. Betsi je krasna
devojka. Radi ono to ti ona kae, Tome, i obogatie se.
Pa ja i radim ono to mi ona kae odgovori gospodin itling, da
nisam posluao njen savet, ne bih ni dospeo u vodenicu. Ali to je ispao dobar
posao za tebe, zar ne Fejgine? A ta je to est nedelja s one strane brave? Do
toga jednom mora doi, pre ili posle, i kad je ve tako, onda bolje to je bilo
zimi kad se oveku i inae mnogo ne eta ulicama; je li tako, Fejgine?
 O, svakako, sinko moj, odgovori Jevrejin.
I ne bi imao nita protiv kad bi ti se to ponovo dogodilo, Tome, zar ne,
upita Vrdalama namigujui na arlija i na Jevrejina ako se samo Betsi ne
izlae nikakvoj opasnosti?
Mislim da ne bih odgovori Tom ljutito. Eto vam. Aha! I voleo bih
da znam ko bi to jo mogao da kae, a, Fejgine?
Niko, sinko moj, odgovori Jevrejin niko ivi, Tome. Ne znam da
li bi sem tebe to ijedan od njih uinio; ne bi nijedan, sinko, veruj mi.
Ja sam mogao lako da se izvuem da sam nju odao; zar nisam mogao,
Fejgine! srdito je nastavljao jadni, izigrani glupan. Trebalo je samo jednu
re da kaem, i ona bi bila gotova; zar nije tako, Fejgine?
Ima potpuno pravo, sinko, odgovori Jevrejin.
Ali ja nisam ni rei rekao, je li tako, Fejgine? upita Tom niui
pitanje za pitanjem s velikom brbljivou.
Ne, ne, razume se odgovori Jevrejin ti si isuvie veliki junak da bi
to uinio. Malo isuvie veliki junak, sinko!
Moda sam odgovori Tom gledajui oko sebe a ako i jesam, ega
u tome ima smenog, a Fejgine?
Jevrejin, opazivi da se gospodin itling veoma uzrujao, pohita da ga uveri
kako mu se niko ne podsmeva; i da bi mu dokazao kako je drutvo ozbiljno,
pozvao se na gospar-Bejtsa, glavnog napadaa. Po nesrei, meutim, arli, koji
je bio zaustio da odgovori kako nikad u ivotu nije bio ozbiljniji, nije bio u
stanju da obuzda jedan nastup tako grohotnog smeha da je uvreeni gospodin
itling bez ikakvih daljih obzira skoio i zamahnuo pesnicom na njega. arli je
veto izbegao udarac i tako je dobro izabrao trenutak da se sagne da je pesnica
tresnula u grudi veseloga starog gospodina, od ega se on zateturao i stigao ak
do zida, gde se zaustavio ne mogui da povrati dah, dok ga je gospodin itling
posmatrao sav preneraen od straha.
Pst! uzviknu Vrdalama u tom trenutku. uo sam zvonce. I
uzevi svetiljku tiho poe uza stepenice.
 Zvonce je ponovo zazvonilo, s izvesnim nestrpljenjem, dok je drutvo
ostalo u mraku. Ubrzo zatim Vrdalama se ponovo pojavi i apnu Fejginu neto
tajanstveno na uvo.
ta! uzviknu Jevrejin. Sam?
Vrdalama klimnu potvrdno glavom i zaklanjajui rukom plamen svee
nemim pokretom dade potajno znak arliju Bejtsu da bi zasad trebalo da
prekine sa svojim alama. Poto je izvrio tu prijateljsku dunost upro je oi u
Jevrejina oekujui njegova dalja nareenja.
Starac je grizao svoje poutele prste i razmiljao nekoliko trenutaka; lice mu
se smrailo kao da je slutio neko zlo i kao da se boji da ne uje najgore. Najzad
podie glavu.
Gde je on? upita.
Vrdalama pokaza prstom na sprat iznad njih i uini pokret kao da se
sprema da izie iz sobe.
Da, ree Jevrejin odgovarajui na nemo pitanje dovedi ga ovamo.
Pst! Mir, arli! Polako, Tome! Gubite se, gubite se!
To kratko nareenje upueno arliju Bejtsu i njegovom doskoranjem
protivniku bilo je bez protesta i smesta izvreno. Po njihovom odlasku nastala
je mukla tiina koju je prekinuo tek Vrdalama koji je siao niza stepenice
nosei svetiljku u ruci i u pratnji jednog oveka u gruboj radnikoj bluzi. Taj
ovek, poto je bacio uznemiren pogled po sobi, odvio je veliku maramu koja
mu je skrivala donji deo lica i pokazao potpuno potamnelo neumiveno i
neobrijano lice lepotana Tobija Krekita.
Kako si, Fejgine? upita taj hvale dostojni dentlmen klimnuvi
glavom Jevrejinu. Gurni ovu maramu u moj eir, Vrdalamo, da znam gde
u je nai kad doem na robiju, jer su danas takva vremena nastala! Bie ti
sila obija koji e da pomrai slavu nas starih.
Dok je to govorio, skinuo je radniku bluzu, omotao je sebi oko pasa,
primakao stolicu vatri i podigao noge na ogradu od kamina.
Pogledaj, Fejgine, ree pokazujui alostivo na svoje posuvraene
izme nisu iene ni mazane ve toliko dana tako mi Jupitera! Ma ne gledaj
me tako, ovee. Sve u svoje vreme. Ne mogu da vodim poslovne razgovore
dokle god se dobro ne potkrepim i ne okvasim grlo; nego daj ono od ega se
ivi, te da se kao ovek najedem prvi put posle tri dana!
Jevrejin dade znak Vrdalami da iznese na sto ta ima za jelo, i sam se
posadi preko puta razbojnika ekajui da ovaj blagoizvoli odreiti jezik.
Sudei po njegovom dranju, Tobiju se nije nimalo urilo da otpone
razgovor. U prvi mah Jevrejin se zadovoljio time da strpljivo posmatra njegov
izraz lica, kao da eli da iz njega odgonetne kakve vesti donosi; ali uzalud.
Izgledao je umoran i iscrpen, no njegovo je lice izraavalo onu istu smirenost i
spokojstvo kojima se uvek odlikovalo i na njemu je kroz prljavtinu i bradu
jo blistao neoteen onaj izvetaeni osmeh samozadovoljnog lepotana Tobija
Krekita. Jevrejin je gorei od nestrpljenja oima pratio svaki zalogaj koji je on
stavljao u usta, merei pritom sobu uzdu i popreko, van sebe od uzbuenja.
Sve to nije nita pomagalo. Tobi je nastavljao da jede s krajnjom
ravnodunou dokle god nije utolio potpuno svoju glad, a onda, poto je
naredio Vrdalami da izie zatvorio je vrata, pomeao u ai rakiju s vodom i
pripremao se da otpone razgovor.
Prvo i prvo, dragi moj Fejgine... poe Tobi.
ujem, ujem! upade mu u re Jevrejin privlaei svoju stolicu.
Gospodin Krekit zastade da povue gutljaj rakije pomeane s vodom i da
izjavi kako je din odlian; zatim, podigavi noge na nisku ogradu od kamina
tako da su mu izme dole u visinu oiju, on bez urbe nastavi: Prvo i prvo,
dragi moj Fejgine, ree razbojnik kako je Bil?
ta! ciknu Jevrejin skoivi sa stolice.
Valjda ne misli rei... poe Tobi prebledevi.
ta valjda ne mislim! dreknu Jevrejin lupajui besno nogom o pod.
Gde su oni? Sajks i deak! Gde su? ta je s njima? Gde se kriju? Zato nisu
doli ovamo?
Pohara nije uspela ree Tobi pokunjeno.
To znam odgovori Jevrejin izvlaei novine iz depa i pokazujui
prstom na njih. ta ima jo?
 Pucali su i ranili deaka. Mi smo kidnuli preko polja s njim izmeu sebe;
beali smo koliko nas noge nose preko vrzina i jarkova. Oni su poli u poteru
za nama. Grom i pakao! Ceo kraj se bio digao na noge, a i psi su nas gonili.
ta je s deakom? upita Jevrejin priguenim glasom.
Bil ga je bio uprtio na lea i leteo je kao vetar. Zastali smo da ga zajedno
ponesemo; glava mu je klonula i bio se ohladio. Oni su nam bili za petama;
spasavaj se ko moe, i to dalje od veala! Klisnuli smo svak na svoju stranu, a
detence smo ostavili u jednom jarku. Ili je iv ili mrtav, to je sve to znam o
njemu.
Jevrejin vie nita nije hteo da uje; samo je iz sveg glasa zakukao, uhvatio
se za kosu i izleteo iz sobe i iz kue na ulicu.
 GLAVA XXVI

U njoj na pozornicu stupa jedna tajanstvena linost i u njoj se iznose

i mnoge druge stvari u tesnoj vezi s ovom pripovesti.

Starac je ve bio stigao do ulinog ugla, a jo se nije oporavio od udarca

koji mu je zadao izvetaj Tobija Krekita. Ni ukoliko nije usporio svoj
neuobiajeno brzi hod; neprestano je grabio napred jurei kao izbezumljen,
dokle god ga iznenadna pojava jednih kola u punom trku i krici prolaznika koji
su videli da je u opasnosti nisu trgli i vratili ga na plonik. Izbegavajui koliko
je god mogao sve glavnije ulice i unjajui se samo kroz sporedne sokaie i
prolaze, izbio je najzad na Snou-Gil. Tu je jo vie ubrzao korak i usporio je
tek kad je zaao u jedno dvorite gde je, valjda smatrajui da je kod svoje kue,
poeo po svome obiaju da vue noge i kao slobodnije da die.
Blizu mesta na kome se stiu Snou-Gil i Hoborn-Nil otvara se, s desne
strane kad se dolazi iz grada, jedna uzana i sumorna uliica koja vodi u pravcu
Safron-Hila. U njenim prljavim duanima prodaju se itave hrpe polovnih
svilenih depnih marama svih veliina i svih boja, poto te duane dre trgovci
koji ih kupuju od deparoa. Stotinama takvih marama je lepralo sa eksera na
spoljanjoj strani izloga ili visilo na vratima, a i police u unutranjosti duana
bile su prepune iste robe. Iako sasvim mala, uliica Fild-Len ima svoga
berberina, svoju kafanu, svoju pivnicu i svoju radnju s prenom ribom. Ona je
trgovaka kolonija za sebe glavno stovarite predmeta dobavljenih putem
sitnih kraa, koje u rano jutro i kad se spusti mrak poseuju utljivi trgovci
koji zakljuuju svoje poslove po mranim sobicima iza duana i koji isto tako
tajanstveno iezavaju kao to su se i pojavili. Tu starinari, krpai i trgovci
ritama iznose svoju robu na vidik da njome primame kradljivca nasitno; tu su
radnje sa starim gvoem i kostima i gomile plesnivih otpadaka od vunenih i
pamunih tkanina istrulelih po neistim i mranim podrumima.
Takvo je bilo mesto u koje se Jevrejin uputio. Posuknuli i sivi stanovnici te
ulice dobro su ga poznavali, jer su mu svi oni, bilo da su to kupovali ili
prodavali, prijateljski klimali glavom dok je prolazio. Odgovarao je na njihove
pozdrave isto tako ljubazno, ali se ni s kim nije uputao u razgovor sve dok
nije stigao do drugog kraja ulice, gde je zastao i oslovio jednog trgovca veoma
sitnoga rasta, koji se sav skupio u jednu deju naslonjau i puio lulu pred
vratima svoje radnje.
Zaista, gospodine Fejgine, dovoljno je da vas ovek vidi pa da mu
proe zapaljenje oiju! ree taj potovanja dostojni trgovac u odgovor na
Jevrejinovo pitanje kako je sa zdravljem.
Kod vas je malo isuvie toplo, Liveli, ree Fejgin podiui obrve i
prekrstivi ruke na grudi.
Eh, sluao sam ja i ranije dosta puta takve albe odgovori trgovac
ali se ubrzo rashladi; ne nalazite li vi da je tako?
Fejgin klimnu glavom u znak odobravanja. Pokazujui prstom u pravcu
Safron-Hila upita da li je neko sino tamo navraao.
Kod ope? upita ovek.
Jevrejin klimnu potvrdno glavom.
ekajte da se prisetim nastavi trgovac razmiljajui. Da, dolazilo
ih je jedno petoro-estoro, koliko ja znam. Ne seam se da je va prijatelj bio
meu njima.
ta, Sajks nije doao? upita Jevrejin razoarano.
Ovome sudu nije poznato, kao to kau ljudi od zakona odgovori
oveuljak odmahujui glavom i gledajui zaueno i prepredeno u isti mah.
Jeste li doneli veeras neto za mene?
Za veeras nita odgovori Jevrejin i poe dalje.
Hoete li do ope, Fejgine? povika oveuljak dozivajui ga.
Priekajte! I ja u donde s vama da skoknem!
Ali kako je Jevrejin, osvrnuvi se, mahnuo rukom dajui mu na znanje da
vie voli da ostane sam i kako se uz to oveuljak s velikom mukom
iskobeljao iz naslonjae krma kod ope tom prilikom nije imala sreu da
uiva u prisustvu gospodina Livelija. Kad je najzad uspeo da stane na noge,
Jevrejin je bio iezao, te se gospodin Liveli, poto se bezuspeno propinjao na
prstima u nadi da ga ugleda, ponovo uvukao u malu naslonjau i izmenivi sa
gospoom iz duana preko puta jedan znak glavom koji je izraavao sumnju
pomeanu s nepoverenjem, nastavio je veoma zabrinuto da pui na lulu.
Krma kod Tri hroma avola ili bolje Kod ope, pod kojim je nazivom
ova ustanova bila optepoznata njenim gostima, jeste ona ista krma u kojoj
smo ve sreli gospodina Sajksa i njegovog psa. Poto je oveku za ankom dao
izvestan znak, Fejgin je poao pravo uza stepenice, otvorio vrata jedne
prostorije i neujno se uunjao unutra, brino razgledajui levo i desno oko
sebe i zaklanjajui oi rukom kao da nekoga naroito trai.
Prostoriju su obasjavale dve petrolejske svetiljke ija se svetlost spolja nije
mogla videti jer su je zaklanjali okovani prozorski kapci i debele izbledele
crvene zavese. Tavanica je bila premazana crnkastom bojom kako se na njoj ne
bi zapaala a od petroleja, a vazduh je bio tako pun gustoga duvanskog dima
da je ovek koji ue spolja u prvi mah jedva mogao da se snae. Postepeno,
meutim, ukoliko je dim izlazio kroz otvorena vrata, mogla se zapaziti jedna
gomila glava, onako isto zbrkana kao i agor glasova koji bi oveka zapahnuo
pri ulasku; i ukoliko bi se oko vie privikavalo na taj prizor, posetilac je
postepeno postajao svestan da pred sobom ima veliko drutvo, muko i
ensko, okupljeno oko dugakog stola, u ijem je zaelju bio predsednik skupa
s ekiem u ruci kao oznakom svoga dostojanstva; za to vreme je u drugom
udaljenom kutu prostorije sedeo za razdeenim klavirom jedan svira od zanata
modrikastog nosa i lica uvezanog maramom zbog zubobolje.
U trenutku kad se Fejgin neujno uvukao u dvoranu, ovek za klavirom je
prevlaio prstima preko dirki spremajui se da neto odsvira, na ta su svi
prisutni graknuli da ele da uju pesmu. Poto se graja utiala, jedna devojka je
poela da uveseljava drutvo pevajui neku baladu od etiri strofe, dok je
pratilac posle svake otpevane strofe ponavljao na klaviru celu melodiju to je
bunije mogao. Kad je s tim bilo gotovo, predsednik je odrao zdravicu, a
zatim su se dvojica umetnika, jedan s leve a drugi s desne strane predsednika,
dobrovoljno prijavili da otpevaju neto u duetu, to su i uinili na veliko
zadovoljstvo i pljesak prisutnih.
Zanimljivo je bilo posmatrati neka lica koja su osobito padala u oi u tome
skupu. Tu je na prvom mestu bio sam predsednik (sopstvenik radnje), jedan
grub i neotesan ovek, krupan i snaan, koji je za vreme pevanja prevrtao i
kolutao oima u svim pravcima i, dajui utisak oveka koji se sav predao
muzici, budno motrio na sve to se deava i pratio svaku re koja se izgovori
a imao je otro i oko i uvo. Kraj njega su bili pevai koji su s
ravnodunou ljudi od zanata primali estitke od prisutnih, ali u naknadu za to
veoma revnosno prihvatali desetak aa groga koje su im pruili njihovi
najoduevljeniji sluaoci; na njihovim licima su se ogledali skoro svi poroci u
skoro svim stupnjevima i oni su svojom krajnjom odvratnou neodoljivo
privlaili panju posmatraa. Svi stepeni podmuklosti, surovosti i pijanstva
mogli su se videti tu u svojim najstranijim oblicima. A to se ena tie, s lica
nekih meu njima kao da je nestajao i poslednji trag mladalake sveine u
trenutku dok ih gledate, druge su bile izgubile svako obeleje enstvenosti i
njihova lica su predstavljala samo gnusne maske razvrata i zloina neke
meu njima bile su jo devojke, druge tek mlade ene u cvetu ivota i one
su sainjavale najmraniji i najtuniji deo ove alosne slike.
Dok se sve to zbivalo, Fejgin je, nimalo uzbuen, udno prelazio pogledom
s lica na lice, ali oigledno ne nalazei onoga koga je traio. Uspevi najzad da
privue pogled oveka koji je zauzimao predsedniko mesto, neprimetno mu je
klimnuo glavom i iziao iz sobe isto onako tiho kao to je i uao u nju.
ime vam mogu biti na usluzi, gospodine Fejgine? upita ovek poto
je iziao za njim do stepenita. Hoete li u nae drutvo? Svima e biti vrlo
milo.
Jevrejin nestrpljivo odmahnu glavom i proapta: Je li on tu?
Nije odgovori ovek.
A ima li kakvih vesti od Barnija? upita Fejgin.
Nikakvih odgovori vlasnik krme Kod ope, poto je to bio on.
On nee da se pojavi dokle god se sve ne smiri. Sve mi se ini da su oni tamo
neto nanjuili, te ako se samo makne, odmah e pasti u klopku. Barni je u
potpunoj sigurnosti jer bih ja inae ve uo o njemu. Kladio bih se da se Barni
lepo snaao. Pustite vi samo njega.
Hoe li on veeras dolaziti ovamo? upita Jevrejin udarajui glavom
na zamenicu kao i pre toga.
 Mislite na Monksa? upita vlasnik krme oklevajui.
Pst! ree Jevrejin. Da.
Svakako odgovori ovek vadei zlatan sat iz depa trebalo je ve
da je stigao. Ako hoete da priekate desetak minuta, on e ...
Ne, ne ree Jevrejin uurbano kao da mu je laknulo to te linosti jo
nema, ma koliko da je inae eleo da je vidi. Recite mu da sam dolazio
ovamo da ga naem i da treba veeras da doe k meni. Ne, bolje sutra. S
obzirom na to to nije ovde, imae vremena i sutra.
Dobro! ree ovek. I to je sve?
Zasad vie ni rei odgovori Jevrejin silazei niza stepenice.
ujte ree krmar naginjui se preko ograde i govorei promuklim
apatom sad je odlina prilika da napravimo pazar! Filip Beker je kod mene
i tako pijan da bi i dete moglo da radi s njim ta hoe.
Je li! Ali jo nije dolo vreme za Fila Bekera ree Jevrejin gledajui
navie. Fil e nam trebati jo za neto pre no to se s njim rastanemo; nego
vratite se vi u drutvo, dragi moj, i recite im neka se samo vesele dok mogu.
Ha! ha! ha!
Posle starca se zasmeja i vlasnik krme, a zatim se vrati svojim gostima.
im je Jevrejin ostao sam njegovo lice ponovo dobi svoj raniji uznemiren i
zabrinut izraz. Posle kraeg razmiljanja on pozva jedna kola i naredi koijau
da ga vozi u pravcu Batnal-Grina. Siao je s kola jedno etvrt milje ispred stana
gospodina Sajksa i ostatak puta prevalio peice.
A sad, promrmlja Jevrejin dok je kucao na vrata kao da se ovde
neto kuva, ja u to saznati od tebe, tiice moja, ma koliko da si vidra.
Gazdarica mu ree da je devojka u svojoj sobi. Fejgin se tiho pope uza
stepenice i ue ne kucajui. Devojka je bila sama; glava joj je leala na stolu a
kosa joj je bila sva razbaruena.
Napila se pomisli Jevrejin hladno ili je moda samo titi neki jad.
Dok su mu te misli prolazile kroz glavu, starac se okrenuo da zatvori vrata,
ali taj um probudi devojku. Gledala ga je pravo u lukavo lice kad ga je upitala
ima li ega novog i dok joj je on priao o tome kako se proveo Tobi Krekit.
Kad je zavrio, ona ponovo klonu i obori glavu na sto, ali ne ree nita.
Nestrpljivo je odgurnula sveu i jednom ili dvaput je povukla nogama po podu
dok je grozniavo menjala poloaj, ali to je bilo sve.
Dok je trajao taj tajac Jevrejin se nespokojno obazirao po sobi kao da eli
sebe da uveri kako nema nikakvog znaka da se Sajks kriom vratio. Oigledno
zadovoljan tim ispitivanjem nakaljao se dva tri-put, pokuao da otpone
razgovor, ali devojka na njega nije obraala ni najmanje panje. Uinio je
najzad jo jedan pokuaj i trljajui ruke rekao svojim najpomirljivijim glasom:
A ta misli, edo moje, gde li bi sad Bil mogao biti?
Devojka kroz jecanje jedva razumljivo odgovori kako ne zna, a sudei po
priguenom glasu izgledalo je da plae.
A i mali isto tako ree Jevrejin napreui vid ne bi li opazio i
najmanju promenu na njenom licu. Siroto detence! Ostavljeno u jarku,
Nensi; pomisli samo!
Detetu je ree devojka podiui odjednom glavu, bolje tamo gde
se sad nalazi nego meu nama; i ako samo iz toga nee proizii nikakvo zlo, po
Bila, ja bih volela da on i umre u jarku i da mu tamo istrunu njegove mlaane
kosti.
ta! uzviknu Jevrejin sav zaprepaen.
Jeste, volela bih odgovori devojka gledajui ga pravo u oi. Bila
bih srena da ga vie nikad ne vidim i da znam da je najgore prolo. Ne mogu
da ga podnesem u svojoj blizini. Samo njegovo prisustvo ini da mrzim samu
sebe i sve vas.
Pih! ree Jevrejin prezrivo. Ti si pijana.
Pijana? uzviknu devojka ogoreno. Nisi ti kriv ako sam trezna! Ti
bi rado uvek hteo da ja budem pijana, izuzev u ovome trenutku ne dopada
ti se to sam ravo raspoloena, je li?
Ne! odgovori Jevrejin besno. Ne dopada mi se.
E pa onda me oraspoloi! odgovori devojka smejui se.
 Da te oraspoloim! ciknu Jevrejin izvan sebe od gneva zbog
neoekivane upornosti devojke i muke to ih je podneo te noi. I
oraspoloicu te! Sluaj, propalico jedna. Sluaj mene koji s dve rei mogu
da zadavim Sajksa onako isto sigurno kao da mi se u ovome trenutku njegov
bikovski vrat nalazi meu rukama. Ako se vrati bez deaka, ili ga pusti da
pobegne, ili mi ga ponovo ne dovede bilo ivog ili mrtvog onda bolje da ga
sama ubije ako eli da ga spase veala. I to uini im kroi u ovu sobu,
inae pazi, jer e biti dockan!
ta sve to treba da znai? uzviknu devojka i nehotice.
ta treba da znai? nastavi Fejgin razjareno. Kad meni taj deak
vredi nekoliko stotina funti, treba li ja tu srenu priliku i sigurnu dobit da
upropastim zbog efa nekolicine pijandura kojima mogu da preseem grkljan
kao vrapcima! I da se veem za jednog razbojnika koji nee a moe da, da ...
Sav zadihan starac je traio re koja mu je nedostajala, i u istome trenutku
zaustavi bujicu gneva koja je iz njega izbijala i potpuno se umiri. as pre toga
je stisnutim pesnicama mlatarao po vazduhu, oi su mu bile razrogaene a lice
pomodrelo od besa; sad je meutim sedeo zgren u naslonjai, cvokotao i
drhtao od straha da u ljutini nije sam odao svoju mranu nameru. Posle kraeg
utanja osmelio se i pogledao u devojku. Malo kao da se umirio kad je video
da je u onom isto utuenom poloaju u kome ju je zatekao i kad je doao.
Nensi, edo moje! zamumla Jevrejin svojim uobiajenim glasom.
Valjda se ne ljuti na mene?
Nemoj me vie muiti, Fejgine! odgovori devojka podiui
malaksalo glavu. Ako Bil nije uspeo ovoga puta uspee drugi put. On je za
tvoj raun svrio dosta dobrih poslova i ubudue e svriti jo i vie kad bude
mogao; a kad ne mogne, nee te nemoj da vie gubimo rei oko toga.
A ta emo s tim deakom, edo moje? upita Jevrejin tarui nervozno
dlanove jedan o drugi.
Deak mora da bude iste sudbine kao ostali prekide ga Nensi urno
a ja ti ponovo kaem kako se nadam da je mrtav i spasen od svih zala pa i
onih koja dolaze s tvoje strane to jest, ako Bil uspe da se spase. A kad se
Tobi izvukao onda e sigurno i Bil, jer Bil vredi koliko dva Tobija.
 A u vezi s onim to ti rekoh, edo moje? ree Jevrejin uperivi u nju
svoj ispitivaki pogled.
Ako eli ma ta da preduzmem, sve mi to mora jo jednom ponoviti
odgovori Nensi a i onda bolje bi bilo da to ostavi za sutra. Za jedan
asak si me rastresao, ali sad sam ponovo nesposobna da mislim.
Fejgin joj postavi jo nekoliko drugih pitanja, sve u istoj nameri da sazna je
li ona razumela njegove neoprezne nagovetaje; ali Nensi je na postavljena
pitanja odgovarala tako otvoreno i neposredno i pokazivala se sem toga tako
ravnoduna prema njegovim ispitivakim pogledima da je on uvrstio svoje
prvobitno miljenje o njoj, naime da je pod uticajem alkohola. Nensi je
zaista bila sklona piu, toj slabosti veoma estoj meu Jevrejinovim enskim
pitomcima i koja je u njihovoj ranoj mladosti pre podsticana nego obuzdavana.
Njena neuredna spoljanost i jak zadah rakije koji se oseao u sobi u najveoj
meri su potvrivali tanost Jevrejinove pretpostavke, i kad je ona, poto se u
jednom trenutku bila razgoropadila kao to je gore opisano, ponovo zapala
prvo u mrtvilo a zatim u neko udno raspoloenje u kome je as plakala a as
od razdraganosti klicala: Drmo se, ne dajmo se! i putala svakojake
druge poklie gospodin Fejgin se, imajui znatnog iskustva u tim stvarima,
uverio na svoje veliko zadovoljstvo da je Nensi zaista tretena pijana.
Kad mu je, zahvaljujui tome otkriu, pao teret s due, i poto je ispunio,
dvostruki zadatak koji je sebi postavio, naime da obavesti devojku o onome
to je uo te veeri kao i da se sopstvenim oima uveri da se Sajks nije vratio,
gospodin Fejgin se uputio kui ostavljajui svoju mladu tienicu da i dalje
spava s glavom na stolu.
Bio je oko jedan sat po ponoi. Napolju je vladao mrak i cia zima, te on
ubrza korak. Otar vetar koji je brisao ulicama kao da je s njih, zajedno s
prainom i blatom, oistio i sve prolaznike, jer je na njima bilo malo ljudi, a i ti
su po svemu sudei hitali da to pre stignu svojim kuama. Vetar je meutim
duvao Jevrejinu pravo u lea i nosio ga, a on se tresao i drhtao pri svakom
jaem njegovom naletu koji bi ga zahvatio i grubo gonio napred. Stigao je do
ugla svoje ulice i ve je preturao rukom po depu traei klju od vrata, kad se
neka mrana prilika pojavi iz jednog zasvoenog ulaza koji je leao u dubokoj
senci i koja mu, preavi ulicu, neopaeno prie.
 Fejgine! proapta mu jedan glas na samo uvo.
Ah, uzviknu Jevrejin okrenuvi se hitro je li to ...
Da! prekide ga nepoznati. Dredim ovde ve itava dva sata. Gde
si bio koga avola dosad?
Radio sam za tebe, mili moj, odgovori Jevrejin gledajui uznemireno
svoga prijatelja i usporavajui hod dok je govorio. Zbog tebe sam celu no
van kue.
O, pa razume se! ree nepoznati zastavi naglo i gledajui
uznemireno u svog sagovornika.
Jevrejin odmahnu glavom i spremajui se da odgovori kad stranac,
prekinuvi ga, pokaza u pravcu kue pred koju su za to vreme bili stigli,
napominjui kako e biti bolje ako mu ono to ima da kae ispria pod
krovom, poto mu se krv sledila od dugog stajanja a i vetar ga je skroz probio.
Fejgin je davao utisak oveka koji bi se rado izvinio kako mu je nezgodno
da u to pozno doba prima posetioce, i zbilja, promrmljao je neto o tome kako
u kui nema nimalo vatre; ali je njegov pratilac ponovio svoj zahtev na tako
odluan nain da je on otkljuao vrata i zamolio ga da ih tiho zatvori dok on
donese sveu.
Ovde je mrano kao u grobnici ree ovek uinivi nekoliko
koraaja. Pouri s tom sveom!
Zatvori vrata, doviknu mu Fejgin priguenim glasom s drugog kraja
hodnika. Dok je on to govorio, vrata su se s treskom zalupila.
Nisam ja za to kriv ree nepoznati pipajui svoj put po mraku.
Vetar ih je zalupio ili su se sama zatvorila; jedno ili drugo. Pouri s tom
sveom inae u vrat da slomim u ovoj prokletoj rupagi.
Fejgin neujno sie niz kuhinjske stepenice. Posle kraeg vremena vrati se
s upaljenom sveom i s veu da Tobi Krekit spava dole u zadnjoj odaji, a
deaci u sobi spreda. Poto je dao znak oveku da poe za njim, poao je uza
stepenice.
Moemo i ovde da porazgovaramo, mili moj, ree Jevrejin otvarajui
jedna vrata na prvome spratu no kako na kapcima ima rupa a mi naim
susedima nikad ne pokazujemo svetlost, ostaviemo sveu na stepenitu.
Tako!
Rekavi to, Jevrejin se sae i stavi sveu na poslednji stepenik, upravo
prema vratima. Poto je s tim zavrio, uveo je svoga gosta u odaju u kojoj je
od nametaja bila samo jedna rasklimatana naslonjaa i neki star nepokriven
divan koji je stajao iza vrata. Stranac se bacio na njega s izrazom umornog
oveka, a kako je Jevrejin privukao naslonjau divanu, dvojica ljudi je sedelo
lice u lice jedan prema drugome. Nije bilo potpuno mrano poto su vrata
delimino bila otvorena, te je svea spolja slabim zracima osvetljavala suprotan
zid.
Neko vreme su razgovarali apatom. Iako se od njihovog razgovora nita
nije dalo razabrati sem po koja re ovde-onde, paljivom posmatrau je lako
moglo da padne u oi kako se Fejgin brani od nekih primedaba koje mu stavlja
nepoznati i kako je ovaj poslednji u stanju velike uzrujanosti. Tako su oni
proveli jedno etvrt sata, a moda i vie, kad Monks kojim je imenom
Jevrejin oslovljavao nepoznatoga vie puta u toku ove noi ree, podiui
malo glas:
Ponovo ti kaem da je stvar ravo smiljena. Zato ga nisi zadrao ovde
sa ostalima i odmah nainio od njega sitnog, obinog deparoa?
Gle ti njega! uzviknu Jevrejin sleui ramenima.
ta, nee valjda rei da nisi to mogao da si hteo? upita Monks otro.
Zar nisi to s drugim deacima toliko puta ve uinio? Da si imao strpljenja
bar godinu dana, zar nisi mogao uspeti da bude osuen i moda prognan
doivotno iz zemlje?
A kome bi to bilo od koristi, mili moj? upita Jevrejin skrueno.
Meni odgovori Monks.
Ali ne i meni ree Jevrejin pokorno. On je meni mogao da valja.
A kad dvojica rade neki posao zajedno, onda je pravo da se povede rauna o
interesima obeju strana; zar nije tako, lepi moj prijatelju?
Pa ta onda? upita Monks.
Video sam da nije lako uvui ga u posao odgovori Jevrejin. Nije
bio kao i ostali deaci kad se nau u tome poloaju.
avo da ga nosi, zaista nije! proguna ovek inae bi ve odavno
bio lopov.
Nisam imao nikakve mogunosti da utiem na njega nastavi Jevrejin
uznemireno posmatrajui lice svoga prijatelja. On ni u ta nije bio umean.
Nisam imao ime da ga zaplaim, to uvek moramo da imamo u poetku ako
neemo da nam posao bude uzaludan. ta sam mogao da radim? Da ga aljem
na ulicu s Vrdalamom i arlijem? Bilo nam je dosta toga u poetku, mili moj;
strepeo sam zbog svih nas.
To nije bila moja krivica primeti Monks.
Nije, nije, mili moji odgovori Jevrejin. I ja ti to sad ne
prebacujem, jer da toga nije bilo, tebi verovatno deak nikad nebi pao u oi,
niti bi ti ikad otkrio da je upravo on taj koga trai. Eto! Ponovo sam ga
dobavio za tebe pomou one devojke; i sad ona poinje da se zauzima za njega.
 Zadavi tu devojuru! ree Monks nestrpljivo.
Eh, to ne moemo sad odmah da uinimo, mili moj, odgovori
Jevrejin osmehujui se i, sem toga, mi se takvim stvarima ne bavimo, inae
bih ovih dana to vrlo rado uinio. Znam ja dobro kakve su te devojke, Monks.
im deko ogugla, ona nee vie da mari za njega koliko ni za lanjski sneg. Ti
bi eleo da od njega nainim lopova. Ako je iv, ja u to od njega sad da
napravim; no ako ... ako... ree Jevrejin naginjui se blie svome
sabeseniku verovatno da nije, naravno ali ako se dogodilo najgore, i,
ako je poginuo....
Ako je poginuo, to nije moja krivica! upade mu u re Monks s
izrazom straha na licu, i on drhtavim rukama grevito zgrabi Jevrejina za
miicu. Ne zaboravi to Fejgine! Ja s tim nisam imao nikakve veze. Od
samog poetka sam vam govorio da ni u kom sluaju neu pristati na njegovu
smrt. Ja ne elim da se proliva krv; to uvek izie na videlo, a sem toga,
prolivena krv uvek progoni oveka. Ako su ga ubili, nisam ja bio uzrok tome,
uje li me? Prokleta da je ta paklena jazbina! ta je to?
ta? uzviknu Jevrejin obuhvativi obema rukama oko pasa straljivca
koji je skoio na noge. Gde?
Eno tamo! odgovori ovek gledajui ukoeno u suprotan zid.
Senka! Video sam senku neke ene u kaputu i eiru kako kao duh klizi du
zida!
Jevrejin pusti Monksa i oni kao bez due jurnue iz sobe. Svea, iji se
plamen lelujao od promaje, stajala je i dalje na svom mestu. Ona im je
obasjavala samo pusto stepenite i njihova sopstvena bela lica. Obojica su se
pretvorili u uvo, ali u celoj kui vlada mrtva tiina.
To si ti uobrazio ree Jevrejin podiui sveu i obraajui se svome
gostu.
Zakleo bih se da sam je video! odgovori Monks drui. Bila je
povijena napred kad sam je ugledao, a kad sam progovorio, ona je iezla.
Jevrejin pogleda prezrivo u bledo lice svoga ortaka i, rekavi mu da poe
za njim ako hoe, poe da se penje uza stepenice. Pregledali su sve odaje, bile
su hladne, prazne i puste. Sili su u hodnik, a odatle se spustili u podrum. S
niskih zidova se cedila zelenkasta memla i na svetlosti svee su se ocrtavali
tragovi pueva, ali je svuda vladala mrtva tiina.
ta veli sad? ree Jevrejin kad su se opet vratili u hodnik. Pored
nas u kui nema ive due sem Tobija i deaka, a oni su zakljuani. Evo
pogledaj!
Za dokaz te injenice Jevrejin izvadi iz depa dva kljua i objasni mu da je
zakljuao kad je prvi put silazio dole kako ih ne bi uznemiravao prilikom
njihovog razgovora.
Toliki dokazi su pokolebali gospodina Monksa. Njegove tvrdnje su bivale
sve manje i manje ubedljive ukoliko je traganje napredovalo, a nije dovodilo ni
do kakvog otkria; najzad se nekoliko puta kiselo nasmejao i priznao da je to
morao biti samo plod njegove uzrujane mate. Ipak te noi nikako vie nije
hteo da nastavi razgovor poto se odjedanput setio da je proao jedan sat. I
tako se ovo estito drutvo rastade.
 GLAVA XXVII

U njoj izglaujemo neutivost iz jedne ranije glave, kad smo

bez ikakvog prethodnog izvinjenja napustili drutvo izvesne gospoe.

Poto jednom skromnom piscu ne bi ni u kom sluaju dolikovalo da jednu

tako znamenitu linost kao to je optinski sirotinjski staralac ostavi da eka
leima okrenutim vatri i zadignutih skutova od kaputa pod mikom, dok se
njemu ne prohte da ga oslobodi tog poloaja; i kako bi pievim shvatanjima,
ako hoete i njegovim kavaljerskim oseanjima, jo manje odgovaralo da na
slian nain zanemari i izvesnu damu na koju je reeni optinski sirotinjski
stareina bacao poglede pune nenosti i ljubavi, i u ije uvo je aptao tako
slatke rei, da bi od njih, kad dolaze s usana jedne ovako uzviene linosti
moralo da uzdrhti srce svakog enskog eljadeta, bilo ono staro ili mlado,
bogato ili siroto pripovedau ije pero nie ove redove (a koji je svestan
skromnog mesta koje mu pripada u drutvu i koji gaji duno potovanje prema
onima to vedre i oblae u ovoj dolini plaa), tome pripovedau je dakle stalo
da ovima poslednjim to pre oda duno potovanje koje im po njihovom
poloaju pripada i da im ukae sve one obzire koje mu neizbeno nalau njihov
visoki in, pa sledstveno tome, i njihove visoke vrline. U tu svrhu, zaista, pisac
je nameravao da na ovome mestu otpone raspravu o boanskom pravu
optinskih sirotinjskih staralaca, kao i da rastumai naelo o njihovoj
nepogreivosti, to bi moglo biti samo na zadovoljstvo i korist dobronamernog
itaoca, ali je na alost prinuen usled nedostatka vremena i prostora to da
odloi za neku povoljniju i prikladniju priliku. Kad se ta prilika meutim bude
ukazala, on e biti spreman da objasni kako je jedan sirotinjski staralac, kad je
propisno naimenovan i postavljen to jest optinski sirotinjski staralac pridodat
na slubu optinskom sirotinjskom domu i koji je u svome slubenom svojstvu
lan crkvene optine po pravu i sili svoga zvanja obdaren svim vrlinama i
najlepim osobinama kojima je priroda okitila oveka i kako u tom pogledu s
njim ne mogu ni pomisliti da se mere ostali optinski slubenici ili sudski
zvaninici, pa ak ni sami crkvenjaci (iako bi se ovima poslednjim to pravo u
izvesnom manjem stepenu moglo priznati).
 Gospodin Bambl je ponovo prebrojao kaiice za aj, ponovo odmerio
teinu maica za uzimanje eera, temeljno ispitao sud za mleko i do tanina se
uverio o pravom stanju u kome je nametaj, zagledajui sve do konjske dlake
kojom su sedita na stolicama postavljena; i svaki od tih postupaka je ponovio
jedno pet-est puta pre no to se setio kako bi bilo vreme da se gospoa Korni
ve vrati. Jedna misao povlai drugu; te kako od gospoe Korni nije bilo ni
traga ni glasa, gospodin Bamblu je palo na pamet da e na vrlo bezazlen i
ispravan nain da skrati vreme ako svoju radoznalost dalje zadovolji time to
e baciti letimian pogled u unutranjost ormara s ladicama gospoe Korni.
Poto je oslunuo na kljuaonici kako bi se uverio da se niko ne pribliava,
gospodin Bambl je, poinjui odozdo, poeo da se upoznaje sa sadrinom triju
dubokih ladica; tim ladicama, ispunjenim raznovrsnim haljinama lepoga kroja i
od dobre tkanine, paljivo stavljenim izmeu dva lista starih novina i posutih
suhom lavendulom, kao da je bio izvanredno zadovoljan. Dospevi, tokom
vremena, do ladice na desnom uglu (u kojoj je klju) i opazivi u njoj omanju
kutiju s katancem koja je, protresena, odavala veoma prijatan zvuk kao da u
njoj zvecka novac, gospodin Bambl se dostojanstvenim korakom vratio
kaminu i, poto je ponovo zauzeo svoj prvobitni stav, rekao je ozbiljno i
odluno: Hou! Tu znaajnu izjavu je propratio vragolastim mahanjem
glave, to je potrajalo jedno desetak minuta, kao da se samom sebi divi koliki
je obeenjak a zatim je s velikim zadovoljstvom i uivanjem poeo da zagleda
svoje noge sa strane.
Jo neprestano je bio zauzet vrenjem te spokojne smotre nad samim
sobom, kad se gospoa Korni, uavi naglo u sobu, srui bez daha u stolicu
kraj kamina i pokrivi oi jednom rukom stavi drugu na srce, guei se.
Gospoo Korni, ree gospodin Bambl naginjui se nad nastojnicu
ta je to s vama, gospoo? ta se to dogodilo, gospoo? Recite mi molim vas;
stojim kao..., kao na... gospodin Bambl u svome uzbuenju nije mogao odmah
da nae re eravici, te ree razbijenim bocama.
Oh, gospodine Bambl! uzviknu nastojnica tako sam uasno
uzbuena!
Uzbueni, gospoo! uzviknu gospodin Bambl. Ko se to drznuo...,
znam! ree gospodin Bambl savlaujui se uroenim dostojanstvom. To
su one zlobne enturine iz doma!
Uasno je i pomisliti na to! ree nastojnica drui.
Onda nemojte na to misliti, gospoo odgovori gospodin Bambl.
Ne mogu da ne mislim, zajeca nastojnica.
Onda neto popijte, gospoo, ree gospodin Bambl blaei je.
Malo ovoga vina?
Ni za ta na svetu! odgovori gospoa Korni. Ne mogu..., oh! Na
gornjoj polici u desnom uglu ... oh! Rekavi to ta estita ena sva pometena
pokaza na ormar s posuem i poe da se gri i uvija. Gospodin Bambl polete
ka ormaru, dohvati neku zelenu staklenu bocu s police koja mu je tako
zbunjeno oznaena, napuni iz nje jednu olju za aj i prinese je nastojniinim
usnama.
Sad mi je bolje ree gospoa Korni zavalivi se u stolici poto je
ispila polovinu olje.
Gospodin Bambl podie pobono oi put tavanice u znak zahvalnosti, a
zatim spustivi ih ponovo na ivicu olje podie ovu nosu.
Majkina duica ree gospoa Korni slabakim glasom, osmehujui se
na sirotinjskog staraoca. Probajte! Ima tu i malo... i malo jo neega.
Gospodin Bambl okusi napitak s izrazom sumnje na licu, mljasnu ustima,
srknu jo jedan gutljaj, i isprazni olju.
Veoma okrepljujue pie ree gospoa Korni.
Zaista, gospoo, veoma okrepljujue ree sirotinjski staralac.
Govorei to privukao je stolicu i neno upitao nastojnicu ta joj se to tako
neprijatno dogodilo.
Nita odgovori gospoa Korni. Ja sam jedno ludo,
razdraljivo, slabo stvorenje.
Ne slabo, gospoo, odgovori gospodin Bambl priv1aei svoju
stolicu jo malo blie. Jeste li vi zaista slabo stvorenje, gospoo Korni?
Svi smo mi slaba stvorenja ree gospoa Korni postavljajui na taj
nain jedno opte naelo.
Zaista jesmo ree sirotinjski staralac.
itav minut ili dva posle toga nijedna strana nije ni rei progovorila. Po
isteku toga vremena gospodin Bambl je u dokaz tanosti pomenutoga naela
pomerio svoju levu ruku sa naslona stolice gospoe Korni, gde je ona dotle
poivala, u pravcu pojasa od pregae gospoe Korni, oko kojeg se postepeno
potpuno obavila.
Svi smo mi slaba stvorenja ree gospodin Bambl.
Gospoda Korni, uzdahnu.

Nemojte uzdisati, gospoo Korni, ree gospodin Bambl.

Ne mogu da se uzdrim ree gospoa Korni. I ponovo uzdahnu.
Ovo je vrlo prijatna soba, gospoo, ree gospodin Bambl obzirui se
unaokolo. Jo jedna soba pored ove, gospoo, i to bi bio divan stan.
 Bio bi isuvie veliki za jednu osobu, proapta nastojnica.
Ali ne i za dvoje, gospoo, odgovori gospodin Bambl ganuto. ta
mislite, gospoo Korni?
Kad je optinski sirotinjski staralac to kazao, gospoa Korni sae glavu, a i
sirotinjski staralac sae svoju kako bi video lice gospoe Korni. Gospoa
Korni veoma srameljivo okrete glavu na drugu stranu i oslobodi svoju ruku
da uzme maramicu, ali je zatim neosetno ponovo stavi u ruku gospodina
Bambla.
Optinski odbor vas snabdeva ugljem, je li tako, gospoo Korni?
upita sirotinjski staralac neno joj steui ruku.
I sveama odgovori gospoa Korni ovla mu odgovarajui na stisak.
Ogrev, osvetljenje i stan besplatno, ree gospodin Bambl. Oh,
gospoo, pa vi ste pravi aneo!
Nastojnica nije bila u stanju da odoli tome izlivu nenosti. Pala je u naruje
gospodinu Bamblu, a taj dentlmen je u svome zanosu pritisnuo jedan strastan
poljubac na njen edni nos.
Najsavrenija ena na naem optinskom spisku! uskliknu gospodin
Bambl ushieno. Znate li da se stanje gospodina Slouta veeras pogoralo,
arobnice moja?
Znam odgovori gospoa Korni stidljivo.
Lekar kae da nee due od nedelju dana nastavi Bambl. On je
upravnik ove kue; njegovom smru e to mesto ostati upranjeno, a ono se
mora popuniti. Oh, gospoo Korni, kakve sve izglede otvara ta mogunost!
Kakva prilika da se sjedine dva srca i dva domainstva!
Gospoa Korni zajeca.
Kai samo jednu reicu! nastavi gospodin Bambl nadnosei se nad tu
srameljivu lepoticu. Samo jednu kratku, malu, malecnu recu, mila moja
Kornijevice?
Da ... d ... da! ote se uzdah nastojnici.
 Jo jednu molio je i dalje optinski sirotinjski staralac umiri svoja
mila oseanja i reci samo jo jednu re. Kad emo se venati?
Gospoa Korni dvaput zausti da kae, i oba puta je izdade glas. Najzad
prikupivi svu hrabrost obavi ruke oko vrata gospodinu Bamblu i ree kako to
moe biti kad god on poeli i kako je on jedno srce od oveka kome nijedna
ena ne moe da odoli.
Poto su stvari na tako prijateljski i obostrano zadovoljavajui nain
ureene, ugovor je sveano zaliven s jo jednom oljom one meavine s
majkinom duicom, to je sad bilo potrebnije nego ikad s obzirom na nemir i
uzrujanost koji su vladali u nastojniinoj dui. Za to vreme ona je obavestila
gospodina Bambla o smrti one starice.
Vrlo dobro ree taj dentlmen srkuui majkinu duicu svratiu
do Soberija pri povratku kui i rei u mu da sutra poalje pogrebnu spremu.
Jesi li se zbog toga uplaila, ljubavi moja?
Oh, nije to nita, srce moje, odgovori nastojnica okoliei.
Neto se moralo dogoditi, duo moja, navaljivao je gospodin Bambl.
Zar nee da kae tvome Bamblu?
Ne sad odgovori nastojnica jednog od ovih dana. Posle nae
svadbe, srce moje.
Posle nae svadbe! uzviknu gospodin Bambl. Nije se valjda neki
od tih prosjaka drznuo da...
Ne, nije, ljubavi moja! prekide ga naglo nastojnica.
Kad samo pomislim nastavi gospodin Bambl kad samo pomislim
da se neki od njih drznuo da pogleda svojim prostakim oima na to draesno
lice ...
Nisu se drznuli, ljubavi moja, odgovori nastojnica.
Srea njihova to nisu! ree gospodin Bambl steui pesnicu.
Pokai mi samo oveka, bio on siromah ili bogat, koji bi se usudio da uini
neto slino, i ja u ga tako udesiti da mu to nikad vie nee pasti na pamet!
Neulepane estokim pokretima te rei ne bi zvuale osobito laskavo po
ovu draesnu gospou; ali kako je gospodin Bambl propratio tu pretnju
velikim brojem ratobornih pokreta, nju je taj dokaz njegove odanosti duboko
dirnuo, te ona u znak divljenja sveano izjavi da je on zaista pravi golub.
Golub zatim podie okovratnik na kaputu, stavi na glavu trorogi eir,
poto je sa svojom buduom golubicom izmenjao jedan dug i strastan
poljubac, izie da ponovo prkosi hladnome nonom vetru; zadrao se samo na
nekoliko minuta u mukom odeljenju sirotinjskog doma da se tamo malo
razvie, s namerom da ispita je li u stanju da s potrebnom strogou vri
dunost upravnika sirotinjskog doma. Poto se uverio da raspolae
odgovarajuim sposobnostima, gospodin Bambl je napustio zgradu odlino
raspoloen i sa sjajnim izgledima na svoje budue unapreenje, zabavljajui
tim mislima svoju matu sve dok nije stigao do radnje vlasnika pogrebnog
zavoda.
Kako su meutim gospodin i gospoa Soberi bili pozvani negde na aj i
veeru, a Noje Klejpol nikad nije bio sklon da sebi zadaje vie telesnog napora
nego to neophodno zahteva unoenje jela i pia u telo, to radnja jo nijie bila
zatvorena, mada je uobiajeno vreme zatvaranja bilo prolo. Gospodin Bambl
kucnu nekoliko puta tapom o tezgu; ali kako se niko nije odazvao, i kad je
opazio svetlost na prozoru od sobice iza radnje, osmelio se da zaviri unutra i da
vidi ta se tamo zbiva; a kad je video ta se tamo zbiva, nije se malo zaudio.
Sto je bio zastrven i postavljen za veeru; na njemu su bili hleb i maslac,
tanjiri i ae, vr piva i boca vina. U zaelju stola u naslonjai nemarno se
klatio gospodin Noje Klejpol, s nogama koje su visile preko jedne rukunice, s
otvorenom britvom u jednoj i pozamanom krikom hleba namazanog
maslacem u drugoj ruci. Sasvim uz njega stajala je arlota, otvarajui ostrige
koje je vadila iz burenceta i koje je gospodin Klejpol udostojavao svoje panje
nemilosrdno ih tamanei. Po izvesnom neobinom rumenilu u oblasti
mladievog nosa, kao i po nekoj vrsti neprestanog mirkanja njegovog desnog
oka, dalo bi se zakljuiti kako je gospodin Klejpol u stanju lakog pijanstva; tu
pretpostavku je potvrivala i neverovatna lakomost s kojom je satirao ostrige,
pojava koja je u stanju potpuno da objasni jedino ta okolnost to je on
izvanredno cenio njihovu sposobnost da gase unutranju vatru.
Evo ova je odlina i masna, Noje dragi! ree arlota. Hajde,
probaj je; samo jo ovu.
Divna je to stvar ostriga! primeti gospodin Klejpol, poto je progutao
ponuenu ostrigu. teta je to se ovek nelagodno osea kad ih se prejede;
zar ne, arlota?
To je zaista svirepo ree arlota.
Kako da nije sloi se gospodin Klejpol. A zar ti ne voli ostrige?
Ne naroito odgovori arlota. Vie volim da gledam kako ih ti
jede, Noje dragi, no da ih ja sama jedem.
Gospode boe! ree Noje zamiljeno. Kako je to udna stvar!
Hajde jo jednu ree arlota. Evo ova ima divnu dugaku bradu!
Ne mogu vie ni da zinem ree Noje. Vrlo mi je ao. Hodi, arlota,
da te poljubim.
ta! uzviknu gospodin Bambl banuvi u sobu. Ponovi to to si
kazao, mladiu.
arlota vrisnu i sakri lice u pregau. Gospodin Klejpol, koji je svoj poloaj
promenio samo toliko to je spustio noge da mu dotaknu zemlju, blenuo je u
optinskog sirotinjskog staraoca sa zaprepaenim pogledom napitog oveka.
Ponovi to to si kazao, ti, nevaljale i bezobraznie! ree gospodin
Bambl. Kako sme i da pomisli na takvo neto, je li? A i ti kako se samo
usuuje da ga izaziva, devojuro raskalana? Da je poljubi! vikao je
gospodin Bambl sav ceptei od gneva. Sram vas bilo i da vas bude!
Ja nisam mislio to da uinim! ree Noje kroz pla. Ona me uvek
ljubi i protiv moje volje.
O, Noje, zaplaka se arlota uvreeno.
Jeste, ti dobro zna da je to istina! nabusito odgovori Noje. Ona
me uvek na silu ljubi, verujte, gospodine Bambl; golica me ispod brade,
gospodine Bambl, i miluje me na sve mogue naine!
ut! uzviknu strogim glasom gospodin Bambl. Ti se, devojko,
vuci dole. Ti, Noje, zatvori radnju; da nisi vie ni pisnuo dok ti se gazda ne
vrati kui, a kad se vrati, reci mu da je gospodin Bambl poruio da sutra ujutru
posle doruka poalje sanduk za jednu staricu. uje li to ti velim? Hoe
poljubac! uzviknu gospodin Bambl diui ruke uvis. Razuzdanost i
pokvarenost niih drutvenih slojeva je dostigla uasne srazmere u ovoj
optini! I ako se parlament ozbiljno ne pozabavi njihovim groznim porocima,
ova zemlja e da propadne i narodno potenje e da se zatre za sva vremena!
Rekavi to optinski sirotinjski staralac dostojanstveno i smrknuta lica izie
krupnim koracima iz pogrebnog zavoda.
A sad, poto smo ga na njegovom putu otpratili do kue i izvrili sve
potrebne pripreme za sahranu one starice, poimo malo da ispitamo ta je bilo
s malim Oliverom Tvistom i da vidimo da li jo lei u onome jarku gde ga je
Tobi Krekit ostavio.
 GLAVA XXVIII

U njoj se traga za Oliverom i iznose njegovi doivljaji.

Kurjaci vas zaklali dabogda! proguna Sajks krguui zubima.

Da mi samo koji od vas dopadne aka, onda bi bar znao zato laje.
Psujui tako i grdei u najveem besu za koji je bila sposobna njegova
divlja priroda, Sajks poloi telo ranjenog deaka preko svoga savijenog kolena
i okrete glavu za trenutak da vidi gde su mu gonioci.
Kroz maglu i mrak nije se videlo nita, ali su se vazduhom razlegali povici
ljudi, i u blizini je sa svih strana odjekivao lave pasa koje je uzbudio zvuk
zvona za uzbunu.
Stani, kukavice! vikao je razbojnik za Tobijem Krekitom koji je,
koristei se to je bolje mogao svojim dugakim nogama, ve bio izmakao
napred. Stani!
Na ponovljeni uzvik Tobi je stao kao ukopan jer nije bio sasvim uveren da
je izvan domaaja pitolja, a Sajks nije bio raspoloen za alu.
Pomozi mi da ponesemo deaka povika Sajks dozivajui besno
svoga sauesnika Vraaj se!
Tobi poe natrag, ali je, nimalo se ne urei, zadihano i tiho gunao
pokazujui time da nije mnogo oduevljen ovakvim obrtom stvari.
Bre! ciknu Sajks sputajui deaka u jedan suv jarak kraj svojih
nogu i vadei pitolj iz depa. Ne ali se sa mnom.
U tom trenutku vika poe da biva sve jaa. Sajks koji je bacio jo jedan
pogled oko sebe, mogao je da razazna kako su njihovi gonioci ve preskoili
vratnice i uli u livadu u kojoj on stoji i da su dva psa nekoliko koraaja ispred
njih.
Ne vredi nita, Bile! uzviknu Tobi. Ostavi to dete pa se spasavaj
dok moe. Davi mu taj poslednji savet gospodin Krekit radije se izlaui
mogunosti da pogine od prijateljske ruke nego izvesnosti da padne aka
neprijateljima, okrete lea i zagrebe koliko ga noge nose. Sajks krgutnu
zubima, obazre se oko sebe, baci preko opruenog Olivera ogrta u koji se bio
na brzinu uvio, pojuri du vrzine da odvrati panju svojim goniocima od mesta
gde je leao deak, zastae za trenutak pred drugom vrzinom koja se pod
pravim uglom sueljavala s onom prvom i zavitlavi pitolj visoko u vazduh
preskoi vrzinu jednim skokom i nae da bei.
Hej, hej, ovamo! vikao je neko uzrujanim glasom u daljini. Tigre!
Neptune! Ovamo, ovamo!
Psi koji, kao i njihovi gospodari, nisu izgleda osobito uivali u poteri u
kojoj su uestvovali, odmah su se odazvali na zapovest. Trojica ljudi koji su za
to vreme zali nekoliko koraka u polje zastadoe da se posavetuju.
Moj savet ili, bolje rei, moja zapovest je ree najdeblji od njih trojice
da se iz ovih stopa vratimo kui.
Ja pristajem na sve to predloi gospodin Dajlz ree jedan omanji
ovek koji ni u kom sluaju nije bio mrav, a koji je bio vrlo bled u licu i
veoma utiv, to je esto sluaj sa preplaenim ljudima.
Ne bih eleo da izgledam neuljuan, gospodo, ree trei, onaj to je
pozivao pse da se vrate, gospodin Dajlz zna ta radi.
Svakako, odgovori onaj omanji ovek i ma ta rekao gospodin
Dajlz, nije nae da mu protivreimo. Ne, ne, ja sam svestan poloaja u kome
sam. Istinu rei taj omanji ovek je zaista bio svestan svoga poloaja i znao
je savreno dobro da taj poloaj ni u kom sluaju nije zavidan, jer su mu zubi
cvokotali dok je govorio.
Vi se kanda bojite, Britlese, ree gospodin Dajlz.
Ne bojim se ree Britles.
Bojite se ree Dajlz.
Vi govorite neistinu, gospodine Dajlz, ree Britles.
Vi laete, Britles, ree gospodin Dajlz.
Kao to se vidi, ova prepirka bila je posledica one zajedljive primedbe
gospodina Dajlza, a ta zajedljiva primedba gospodina Dajlza bila je posledica
njegove ozlojeenosti to je pod vidom laskavih izjava na njega prebaena
celokupna odgovornost za prekidanje potere.
Trei ovek je uinio kraj prepirci jednom veoma filozofskom
napomenom:
Ja u vam, gospodo, objasniti ta je u stvari ree on mi se svi
bojimo.
Govorite samo u svoje ime ree gospodin Dajlz koji je bio najblei
od svih.
Ja i govorim samo u svoje ime nastavi ovaj. Pod ovakvim
okolnostima sasvim je potrebno i razumljivo to se ovek uplai. I ja sam se
uplaio.
I ja isto tako ree Britles samo nema smisla rei to ljudima u lice.
Ta otvorena priznanja ublaila su gospodina Dajlza koji je odjednom
izjavio da se i on uplaio, na to se sva trojica okretoe nalevokrug i dadoe u
bekstvo kao jedan, sve dok gospodin Dajlz (koji je od sveg drutva bio
najkraega daha i uz to optereen gvozdenim vilama) nije najutivije zamolio
da stanu kako bi se izvinio zbog svojih prenagljenih rei.
udna je to stvar ree gospodin Dajlz poto je zavrio s
izvinjavanjem to sve ovek nije u stanju da uini kad mu krv uskipi.
Mogao sam da izvrim i ubistvo i siguran sam da bih ga i izvrio samo
da nam je koji od onih lupea pao aka.
Budui da su i ona druga dvojica imala slino predoseanje i da se njihova
krv, kao i njegova, ponovo ohladila, poveden je i razgovor o uzroku tako
nagle promene u njihovom raspoloenju.
Ja znam zbog ega je to ree gospodin Dajlz to je zbog vratnica.
Ne bih se udio ako je zbog njih uzviknu Britles uhvativi se za tu
misao.
I verujte da je tako ree Dajlz vratnice su presekle moju jarost.
Osetio sam kako mi se krv najednom ohladila im sam ih preskoio.
udnim sticajem okolnosti i druga dvojica su u istom trenutku doivela to
isto neprijatno oseanje. Bilo je, prema tome, potpuno jasno da su vratnice
uzrok svemu, tim pre to nije bilo nikakve sumnje s obzirom na vreme u kome
je dolo do promene njihovog raspoloenja, naime sva trojica su se dobro
seala da ih je borbenost napustila upravo u onom asu kad su ugledali
razbojnike.
Navedeni razgovor se vodio izmeu one dvojice ljudi koji su iznenadili
obijae i jednog putujueg krpara starih lonaca koji je spavao u sporednoj
zgradi i koga su probudili zajedno s njegova dva seoska psa da se pridrui
hajci. Gospodin Dajlz je istovremeno vrio dunost podrumara i
domoupravitelja u kui stare gospoe, a Britles je bio momak za sve i on je,
budui stupio u slubu kao dete, jo smatran kao mladi koji mnogo obeava,
iako je bio preao tridesetu.
Hrabrei se uzajamno takvim razgovorima, ali drei se pri svem tom to su
blie mogli jedan drugoga i preplaeno se obzirui kad god bi od novog udara
vetra zautalo granje, tri oveka su dojurila drvetu iza kojeg su ostavili fenjer
kako njegova svetlost ne bi pokazala lopovima u kom pravcu treba da pucaju.
Uzevi svetiljku krenuli su kui treim korakom i jo dugo posle toga, kad se
njihove tamom obavijene prilike vie nisu mogle razlikovati, u daljini se videlo
nemirno svetlucanje fenjera koji je treperio kao neko isparenje te vlane i
mrane noi kroz koju je urno noen.
Ukoliko se postepeno razdanjivalo, vazduh je bivao sve hladniji i magla se
vukla po zemlji kao neki gust oblak dima. Trava je bila mokra, staze i udoljice
pune blata i vode, dok je nezdravi vetar svojim vlanim dahom muklo zavijao
preko sivih polja. A Oliver je i dalje nepomino i bez svesti leao na mestu gde
ga je Sajks ostavio.
Svanulo je. Vazduh je postao jo otriji i ljui kad je mutna zora pre bi
se kazalo umiranje noi nego raanje dana obasjala nebo svojom bledom
svetlou. Predmeti koji su u tami izgledali nejasni i ispunjavali oveka
uasom, bivali su sad sve odreeniji i postepeno zadobivali svoj uobiajeni
izgled. Poela je da rominja kia, krupna i gusta, i njene kapi su umno udarale
po ogolelom granju. Ali Oliver ih nije oseao dok su padale po njemu, jer je
jo leao bespomoan i obeznanjen na svojoj postelji od zemlje.
Najzad je jedan bolan krik prekinuo tiinu koja je vladala; deak je jeknuo i
probudio se. Leva ruka, grubo uvijena u maramu, nemono mu je visila niz
telo, zavoj je bio sav natopljen krvlju. Bio je toliko slab da se jedva uspravio
da sedne; kad je to uinio, s tekom mukom se obazro oko sebe da potrai
pomo i zajeao je od bola. Tresui se celim telom od hladnoe i iscrpljenosti,
pokuao je da stane na noge, ali ga je sveg obuzela drhtavica i on se sruio na
zemlju koliko je dug.
Poto je za nekoliko trenutaka ponovo pao u nesvest u kojoj je toliko dugo
leao, a pod uticajem slabosti koja mu se uvlaila u srce i koja kao da ga je
opominjala da e sigurno umreti ako i dalje ostane leei, Oliver je stao na
noge i pokuao da hoda. U glavi mu se vrtelo i teturao se kao pijan. Ipak se
odrao na nogama i dok mu je glava nemono klonula na grudi, on je iao
posrui napred, ni sam ne znajui kuda.
U svesti su mu se komeale svakojake udne i zbrkane misli. inilo mu se
da jo ide izmeu Sajksa i Krekita koji se ljuto svaaju meu sobom jer su
mu u uima neprestano zvonile njihove rei, a kad bi se spotakao u naporu da
ne padne trgao se i doao sebi, video bi da razgovara s njima. Zatim ponovo
ostajao sam sa Sajksom peaei naporno kao prethodnoga dana; a kad mu se
priinilo da svet prolazi pored njih, onda je oseao kako ga razbojnik vrsto
stee oko zglavka na ruci. Odjednom ustuknu na pucanj pitolja; vazduhom su
se prolamali glasni krici i vika; svetlost je blesnula pred njegovim oima; sve se
uskomealo i zbrkalo kad ga je neka nevidljiva ruka urno ponela dalje. Kroza
sva ta privienja koja su se brzo jedno za drugim smenjivala, provlailo se
neko neodreeno, nelagodno i muno oseanje koje ga je bez prestanka titalo
i zadavalo mu bol.
Tako je on i dalje teturao, provlaei se skoro kao u snu izmeu preaga na
vratnicama ili kroz prolaze u vrzinama na koje je nailazio, dok nije izbio na
neki put. Tu je kia poela tako da lije, da ga je to potpuno osvestilo.
Pogledao je levo i desno i opazio da je ne tako daleko neka kua do koje e
moda moi da stigne. Kad ga vide u kakvom je stanju, moda e se smilovati
na njega; a ako ga i ne prihvate, bie bolje, pomislio je, ako umre, u blizini
ljudi nego na pustom polju i pod vedrim nebom. Prikupio je svu snagu za taj
poslednji napor i s nogama koje su klecale uputio se u pravcu nje. Kad je
priao blie kui, uinilo mu se kao da ju je ranije ve video. Nije se seao
nikakvih pojedinosti, ali su mu se njen oblik i izgled uinili poznatim.
Taj batenski zid! Na travi iza njega pao je na kolena prole noi i
preklinjao za milost onu dvojicu ljudi. To je ona ista kua koju su oni pokuali
da poharaju.
Kad je poznao mesto na kome je, Olivera je obuzeo toliki strah da je za
trenutak zaboravio na muke od svoje rane i pomislio samo kako e to pre
pobei odatle. Da pobegne! Jedva se drao na nogama; a i kad bi raspolagao
svim snagama svoga nenog i detinjeg tela, kuda bi beao? Gurnuo je
batenske vratnice; bile su nezakljuane i irom su se otvorile na svojim
arkama. Preao je posrui preko travnjaka, popeo se uza stepenice, tiho
zakucao na vrata i, kako ga je snaga potpuno izdala, sruio se pored jednog
stuba od malog predvorja.
Nekako se desilo da su u tom trenutku gospodin Dajlz, Britles i Krpa bili u
kuhinji i posle napora i straha preivljenih prole noi krepili se ajem i ostalim
akonijama. Bilo bi pogreno pomisliti da je gospodin Dajlz imao obiaj da
stupa u suvie prisne odnose s niom poslugom, prema kojoj se inae ophodio
sa svim potrebnim dostojanstvom i snishodljivou, pri emu u ostalom nije
proputao priliku a da je ne podseti na vii poloaj koji on zauzima u drutvu.
Ali smrt, poar i pohara izjednauju sve ljude; te je i gospodin Dajlz sedeo
nogu opruenih kraj kuhinjskog ognjita, podlaken levom rukom o sto, dok
je desnom potanko i sa svim potrebnim pojedinostima objanjavao kako se
odigrao napad, to su njegovi sluaoci (a osobito kuvarica i sobarica koje su
isto tako tu bile) bez daha pratili.
Moglo je biti oko dva i po priao je gospodin Dajlz a ne bih se smeo
zakleti da nije bilo i tri, kad sam se probudio, okrenuvi se u postelji evo
ovako (govorei to gospodin Dajlz se okrete u svojoj stolici i prebaci preko
sebe kraj od stolnjaka kao da je krevetski pokriva), i kad mi se uinilo da
ujem neki um.
Poto je pria dola do ovog mesta, kuvarica preblede i zamoli sobaricu da
zatvori vrata, ova zamoli Britlesa, on zamoli Krpu, a ovaj se napravi da ne uje.
uh neki um nastavi gospodin Dajlz. Prvo rekoh sebi
Prevario me je sluh i spremao sam se da produim spavanje, kad ponovo
zauh um, sasvim razgovetno.
Kakvu vrstu uma? upita kuvarica.
Kao neku vrstu pucketanja odgovori gospodin Dajlz obzirui se oko
sebe.
Pre kao um koji nastaje kad se gvozdena ipka brzo prevlai preko
rotilja primeti Britles.
To moda kad ste vi uli odgovori gospodin Dajlz ali u trenutku
kad sam ja uo bilo je pucketanje. Zbacio sam pokriva nastavi Dajlz
odgurnuvi kraj od stolnjaka uspravio sam se u postelji i oslunuo.
Kuvarica i sobarica istovremeno uzviknue: Gospode boe! i
privukoe stolice blie jednu drugoj.
uo sam ga sad sasvim jasno nastavi gospodin Dajlz. ,Neko,
rekoh, ,provaljuje vrata ili prozor. ta da radim? Probudiu onog sirotog
Britlesa da ga ne ubiju ili ne zakolju u postelji, ili da ga ne raspore u snu, a on
to i da ne opazi.
Na ovo se sve oi okrenue prema Britlesu koji je netremice gledao u
govornika i piljio u njega iroko otvorenih usta, dok mu se na licu ocrtavao
najvei uas.
Ja zbacim pokriva produi Dajlz odbacivi stolnjak i gledajui vrlo
otro u kuvaricu i sobaricu ustanem polako iz postelje, navuem svoje ...
Ovde ima dama, gospodine Dajlz, promrmlja Krpa.
Cipele, gospodine, ree gospodin Dajlz okrenuvi se prema njemu i
osobito naglaavajui tu re dohvatim napunjeni pitolj koji uvek stoji tu
gore pored kutije sa srebrom i poem na prstima u njegovu sobu. ,Britles
rekoh, kad sam ga probudio ,nemojte se plaiti!
Tako je bilo ree Britles tihim glasom.
ini mi se da smo svrili svoje, Britlese, rekoh nastavi Dajlz ali
nemojte se plaiti.
Je li se on uplaio? upita kuvarica.
 Nimalo odgovori gospodin Dajlz. Bio je odvaan kao eh,
skoro isto tako odvaan kao i ja.
Ja bih sigurno odmah umrla da sam bila na vaem mestu ree
sobarica.
Vi ste ena odgovori Britles.
Britles ima pravo ree gospodin Dajlz povlaujui mu glavom od
jedne ene se nita drugo nije moglo ni oekivati. Mi kao mukarci uzeli smo
slepi fenjer koji je stajao na Britlesovom kaminu i sili smo niza stepenice
pipajui po mrklome mraku evo ovako.
Gospodin Dajlz je ustao sa svoga sedita i nainio dva koraka zatvorenih
oiju kako bi svoje rei propratio odgovarajuom radnjom, kad odjednom
estoko uzdrhta, zajedno s celim drutvom i pohita natrag svome mestu.
Kuvarica i sobarica vrisnue.
Neko je zakucao ree gospodin Dajlz pravei se savreno miran.
Hajde, nek neko otvori vrata.
Niko se ne pomae.
Izgleda malo udno da neko kuca u ova doba ree gospodin Dajlz
prelazei pogledom po bledim licima koja su ga okruavala, i sam bled kao
krpa ali vrata se moraju otvoriti. ujete li ta kaem?
Govorei to gospodin Dajlz je pogledao u Britlesa, ali taj mladi ovek,
budui po prirodi skroman, verovatno je smatrao da je niko i nita, te je tako
zakljuio da ovo pitanje ni u kome sluaju ne moe da se odnosi na njega; tek
svakako nije nita odgovorio. Onda je gospodin Dajlz upravio jedan pogled
na Krpu, ali je ovaj najedanput zaspao. Zene uopte nisu dolazile u obzir.
Ako je Britles raspoloen da otvori vrata u prisustvu svedoka ree
gospodin Dajlz posle kraeg utanja, ja sam spreman da mu budem
svedok.
I ja isto tako ree Krpa probudivi se isto onako naglo kao to je i
zaspao.
Pred tim uslovima Britles poloi oruje te drutvo, poto se unekoliko
umirilo (jer je otvorivi kapke, ustanovilo da je napolju potpuno svanulo),
krenu uza stepenice s psima kao izvidnicom a dvema enama koje su se bojale
da same ostanu dole kao zatitnicom. Po savetu gospodina Dajlza svi su
govorili vrlo glasno kako bi svakoj osobi napolju koja ima rave namere
pokazali da su brojno jaki; a po jednoj izvanredno otroumnoj zamisli, koja se
rodila u glavi toga istog veleumnog dentlmena, u predsoblju su poeli dobro
da vuku pse za rep kako bi ih naterali da besno laju.
Poto su te mere predostronosti izvrene, gospodin Dajlz je uhvatio
vrsto Krpu za miicu (da ne bi pobegao, kao to je u ali rekao) i izdao
zapovest da se vrata otvore. Britles poslua; provirujui oprezno jedni preko
ramena drugih, lanovi ovog hrabrog drutva ugledali su umesto nekoga
stranog prizora samo jadnog malog Olivera Tvista, iznemoglog i bez daha,
koji je s tekom mukom otvarao oi i nemo ih molio da se smiluju na njega.
Deak! uzviknu gospodin Dajlz odgurnuvi hrabro Krpu u
pozadinu. ta je to ... A? ... Gle ..., Britles ... pogledajte ... zar ga ne
poznajete?
Britles, koji se otvarajui vrata bio zaklonio iza njih, dreknu im je opazio
Olivera. Gospodin Dajlz, zgrabivi deaka za jednu nogu i za jednu ruku
(sreom ne za onu ranjenu) uvue ga naglo u predsoblje i poloi ga na pod.
Uhvaen je! drao se Dajlz dozivajui u najveem uzbuenju uza
stepenice. Uhvatili smo jednoga od lopova, gospoo! Jedan lopov je
uhvaen, gospoice! Ranjen je, gospoice! Ja sam ga ranio, gospoice, a
Britles je drao sveu.
U fenjeru, gospoice vikao je Britles drei ruku pored usta da bi mu
se glas bolje uo.
Dve sluavke otrae uza stepenice da odnesu vest kako je gospodin Dajlz
uhvatio jednog razbojnika, dok se Krpa vrteo oko Olivera trudei se da ga
povrati iz nesvesti kako ne bi umro pre no to ga obese.
Usred sve te halabuke i uzbune zau se jedan umilan enski glas koji ih
odmah sve umiri.
Dajlz! progovori tiho taj glas sa stepenita.
 Evo me, gospoice, odgovori gospodin Dajlz. Ne bojte se,
gospoice, nisam jako povreen. Nije se osobito opirao, gospoice! Vrlo sam
ga brzo savladao!
Polako! odgovori mlada devojka. Uplaili ste mi tetku onoliko
isto koliko i lopovi. Je li taj jadnik mnogo povreen?
Smrtno je ranjen, gospoice, odgovori Dajlz sa zadovoljstvom koje
se ne da opisati.
Izgleda da izdie, gospoice, vikao je Britles drei ruku pored usta
kao i ranije. Hoete li da siete i da ga vidite, gospoice, pre no to umre?
Molim vas polako, ako boga znate! odgovori devojka. Budite
mirni i priekajte malo samo dok javim tetki.
Devojka odskakuta onako isto mekim i ljupkim korakom kakav joj je bio i
glas. Ubrzo se vratila s nalogom da se ranjenik paljivo prenese gore u sobu
gospodina Dajlza, a da Britles osedla ponija i da odmah odjae u ertsi,
odakle e dovesti to je bre mogue policiju i lekara.
Ali zar neete prvo da ga vidite, gospoice? upita gospodin Dajlz
ponosito kao da je Oliver neka retka ptica koju je on zahvaljujui svojoj vetini
ulovio. Da bacite na njega samo jedan pogled, gospoice?
Ne sad, ni za ta na svetu odgovori devojka. Jadni ovek! Oh
budite dobri prema njemu. Dajlz, meni za ljubav!
Stari sluga podie oi u pravcu devojke koja je odlazila i otprati je
pogledom punim ponosa i divljenja kao da mu je roena ki. A zatim,
nagnuvi se nad Oliverom, pomoe, s materinskom brigom i panjom, da se
odnese gore.
 GLAVA XXIX

Upoznaje nas sa stanovnicima kue u kojoj se Oliver naao.

U jednoj lepoj i prijatnoj sobi, iji se nametaj vie odlikovao starinskom

udobnou nego savremenim ukusom, sedele su dve dame za bogato
postavljenom jutarnjom trpezom. Sluio ih je gospodin Dajlz, vrlo briljivo
odeven u sveano crno odelo. Postavio se na pola puta izmeu ormara za
posue i stola; i, uspravljen u svoj svojoj visini, s glavom zabaenom unazad i
sasvim malo nakrivljenom na jednu stranu, s levom nogom napred i desnom
rukom zadenutom za prsnik, dok mu je leva visila niz telo drei posluavnik,
odavao je utisak oveka koji je svestan svojih zasluga i svoga znaaja i koji
ume da uiva u tome saznanju.
Od tih dveju dama jedna je bila ve prilino zala u godine, ali visoki
naslon hrastove stolice u kojoj je sedela nije bio praviji od nje. Obuena do
krajnosti ukusno i briljivo, s nekom udnom meavinom starinske nonje i
izvesnih manjih ustupaka savremenoj modi, meavinom koja je pre isticala
lepe strane nekadanje nonje nego to je slabila njen utisak, stara gospoa je
sedela dostojanstveno, drei ruke sklopljene na stolu pred sobom. Oima (iji
sjaj jedva da je neto potamneo od godina) paljivo je pratila pokrete svoje
mlade drubenice.
Devojka je bila u cvetu mladosti i devojake ljupkosti, u onome dobu i
lepoti za koje moemo rei a da se ne ogreimo, da se u njima aneli pojavljuju
kad silaze na zemlju da ispune volju boju.
Jo nije imala punih sedamnaest. Stas joj je bio tako vitak i skladan, izraz
tako mio i plemenit, lice tako isto i lepo kao da nije od ovoga sveta i da nema
niega zajednikog s grubim zemaljskim stvorovima. Visoka inteligencija, koja
joj je blistala iz ugasito plavih oiju i utisnula svoj ig na ceo njen plemeniti lik,
izgledala je iznad njenih godina i nezemaljska. Pa ipak su joj na licu neprestano
treptale i smenjivale se ljupkost i vedrina, bez ijedne senke, a iznad svega
osmejak, pun ivota i radosti i kao stvoren da unese sreu u kuu i da obasjava
tiho domae ognjite.
 Bila se sva predala obavljanju sitnih dunosti oko stola. Kad je sluajno
podigla oi dok ju je stara gospoa posmatrala, nestano je zagladila kosu
spletenu u vitice oko ela, a iz pogleda joj je zablistalo toliko umiljatosti i
bezazlene ljupkosti da bi se i aneli nebeski nasmeili kad bi je videli.
Stara gospoa se osmehnu ali srce joj je bilo prepuno, i ona utre suzu koja
joj je navirala u oko.
A Britles je otiao pre jednog sata, je li tako? upita stara gospoa
posle izvesnog utanja.
Pre jednog asa i dvanaest minuti, gospoo, odgovori gospodin
Dajlz, poto je pogledao u srebrni asovnik koji mu je visio o crnom gajtanu i
koji je izvukao iz depa.
On je uvek spor ree stara gospoa.
Britles je oduvek bio spor deko, gospoo, odgovori sluga. A s
obzirom na to to je Britles bio spor deko ve nekih tridesetak godina, nije
postojala velika verovatnoa da e ikad postati hitar.
On umesto da se popravlja biva kanda sve gori i gori ree stara
gospoa.
I nikako mu neemo oprostiti ako se usput zaigra s drugim deacima
ree mlada devojka smeei se.
Gospodin Dajlz je verovatno razmiljao ima li mesta da se i sam utivo
nasmei, kad se pred batenskim vratima zaustavie jedna kola i iz njih iskoi
neki punaak gospodin koji odmah potra prema ulazu i, poto je na neki
tajanstveni nain brzo prodro u kuu, banu u sobu kao vetar i umalo preturi
gospodina Dajlza i sto s dorukom.
Nikad jo tako to nisam uo! uzviknu punaki gospodin. Draga
moja gospoo Mejli, ako boga znate! i to usred noi! Tako neto
nikad nisam uo!
Uz te izraze sauea punaki gospodin se rukovao s damama i privukavi
stolicu upita ih kako se oseaju.
Mogli ste da mi umrete, stvarno da umrete od straha ree punaki
gospodin. Zato me niste zvali za ime sveta? Moj posluitelj bi doao za tren
oka, i ja isto tako, a i moj pomonik bi bio poastvovan, kao i svaki drugi,
svakako, pod takvim okolnostima. Boe Gospode! Tako neoekivano! I to
usred noi.
Lekara je kanda osobito uzbuivala ta injenica to je pohara bila
neoekivana i pokuana u nono doba, kao da gospoda obijai tuih domova
imaju ustaljenu naviku da obavljaju svoje poslove usred bela dana i poto
prethodno zakau svoju posetu preko pote na dan ili dva ranije.
A vi, gospoice Roz, ree lekar obraajui se devojci ja ...
Ah, da! Sasvim mi je dobro ree Roz prekinuvi ga ali gore lei
jedan siromah ovek i tetka bi elela da ga pogledate.
O! Razume se odgovori lekar svakako. To je delo vaih ruku,
Dajlz, ako sam dobro razumeo.
Gospodin Dajlz, koji je s grozniavom urbom dovodio u red olje za aj
pocrvene kao rak i ree kako je on imao tu ast.
ast je li? ree lekar. Moda, ne znam: moda je isto toliko asno
pogoditi lopova u zadnjoj kuhinji kao i pogoditi protivnika na dvanaest
koraka. Zamislite da je on opalio u vazduh i da ste imali dvoboj, Dajlz.
Gospodin Dajlz, koji je u ovom olakom shvatanju dogaaja od prole noi
video nepravedan pokuaj da se umanji njegova slava, odgovorio je s puno
potovanja da nije njegovo da o tome sudi; ali je ipak bio miljenja da za
ranjenoga ni u kom sluaju ne predstavlja alu.
To je tano! ree lekar. Gde je on? Vodite me njemu. Navratiu
ponovo pri silasku, gospoo Mejl. To je prozore kroz koje se uvukao, je li?
Nikad to ne bih poverovao!
Govorei celim putem peo se stepenicama idui za gospodinom Dajlzom; a
dok se on penje stepenicama, mi smo u stanju da obavestimo itaoca kako se
gospodin Losbern, lekar koji je na deset milja unaokolo poznat pod nazivom
doktor, ugojio vie zahvaljujui svome dobrom raspoloenju nego dobroj
hrani; i kako je tako prijatan i srdaan ovek, a uz to i takav osobenjak kao
stari neenja, da mu niko ivi ne bi mogao nai para na pedeset milja uokrug.
 Lekar se zadrao mnogo due no to su to i on i gospoe oekivali. Neka
velika pljosnata kutija bila je izneta iz kola; i neko zvonce iz spavae sobe je
vrlo esto zvonilo; i posluga je bez prestanka trkarala gore-dole stepenicama
iz kojih se okolnosti moralo zakljuiti da se gore neto vano dogaa. Lekar
se najzad vratio i odgovarajui na jedno brino pitanje kako je bolesniku,
izgledao je veoma tajanstven i briljivo je zatvorio vrata za sobom.
Veoma neobina stvar, gospoo Mejli, ree lekar naslonivi se
leima o vrata kao da eli da sprei da ma ko ue unutra.
Nadam se da nije u opasnosti? ree stara gospoa.
Pod ovakvim okolnostima to ne bi bilo ni malo udno odgovori
lekar ipak mislim da je van opasnosti. Jeste li videli toga lopova?
Nisam odgovori stara gospoa.
Niti ste uli ita o njemu?
Nisam.
Oprostite, gospoo, umea se u razgovor Dajlz upravo sam
nameravao da vas obavestim o njemu kad je doktor Losbern naiao.
U stvari, gospodin Dajlz, u prvom trenutku, nikako nije mogao da se
pomiri s tim da prizna kako je pucao na jedno dete. Na raun njegove hrabrosti
pale su takve pohvale da ga nita na svetu nije moglo spreiti da odloi
objanjenje za nekoliko slatkih nezaboravnih trenutaka, u toku kojih je bila na
vrhuncu njegova kratka slava, plod njegove neustraive hrabrosti.
Roz je elela da vidi toga oveka ree gospoa Mejli ali ja nisam
htela ni da ujem za to.
The! odgovori lekar. Nije nimalo straan. Imate li to protiv toga
da ga vidite u mom prisustvu?
Svakako da ne bih imala nita protiv odgovori stara gospoa ako
bi to bilo potrebno.
E pa ja mislim da je potrebno ree lekar u svakom sluaju
potpuno sam siguran da bi ste duboko alili ako odloite da ga vidite. Sad je
savreno miran i dobro mu je. Dopustite mi gospoice Roz, hoete li mi
dopustiti? Nemojte se ni najmanje bojati, dajem vam asnu re!
 GLAVA XXX

U njoj se iznosi ta su Oliverovi posetioci mislili o njemu.

Uz mnogo rei i uveravanja da e biti prijatno iznenaene izgledom toga

zloinca, lekar je uzeo devojku ispod jedne ruke, a drugu je ponudio gospoi
Mejli i poveo ih uza stepenice veoma sveano i dostojanstveno.
A sad ree lekar apatom dok je polako pritiskivao kvaku na vratima
spavae sobe da ujemo ta vi mislite o njemu. Nije se ve poodavno brijao,
ali pri svem tom ne izgleda nimalo krvoedno. Ipak, priekajte! Dopustite da
prethodno proverimo moe li da prima posete.
Istupivi ispred njih bacio je jedan pogled u sobu. Poto ih je pozvao
pokretom, zatvorio je vrata kad su ule, a onda polako razmaknuo zavese iznad
postelje. Na postelji je umesto krvolonog razbojnika stranoga lika kojeg su
oekivale da vide lealo samo jedno dete, namueno i iznureno i utonulo u
dubok san. Njegova ranjena ruka uvijena i stavljena meu daice, leala mu je
na grudima; glava mu je poivala na drugoj ruci koja je bila upola pokrivena
njegovom dugom kosom rasturenom po uzglavlju.
estiti ovek je drao zavesu u ruci i nemo gledao u deaka itav minut.
Dok je on tako posmatrao bolesnika, devojka neujno proe mimo njega i
sednuvi na stolicu kraj postelje ukloni Oliverovu kosu s lica. Kad se nagnula
nad deakom, suze su joj poele kapati na njegovo lice.
Deko se promekolji i osmehnu se u snu, kao da su ti znaci samilosti i
milosra probudili u njemu slatke snove o ljubavi i nenosti koje nikad nije
poznao. Tako su ponekad zvuci skladne muzike, ili ubor vode na samotnome
mestu, ili miris nekog cveta, ili spomen na neku milu re u stanju da odjednom
izazovu nejasno oseanje na prizore koje nikad nismo stvarno doiveli i koji
iezavaju kao dah, i koji kao da su za asak probudili uspomenu na srenije
davno prohujale dane koje nikakav voljni napor duha nije u stanju da ponovo
izazove.
To je prosto neverovatno! uzviknu stara gospoa. Ovo jadno dete
ni u kom sluaju nije moglo da bude sauesnik razbojnika!
 Prorok uzdahnu lekar navlaei zavesu nalazi svoje obitalite i u
mnogim hramovima i ko moe tvrditi da se ne krije i pod primamljivom
spoljanjou?
Ali zar u tako rano doba! opirala se Roz.
Draga moja gospoice, odgovori lekar odmahujui tuno glavom
zloin, kao i smrt, ne ire svoju vlast samo nad starim i iznemoglim osobama.
Oni vrlo esto biraju svoje rtve i u carstvu mladosti i lepote.
Ali, moete li vi oh! Moete li zaista poverovati da je ovaj neni
deak bio voljni sauesnik tog najgoreg drutvenog taloga? ree Roz.
Lekar zavrte glavom kao da je time hteo da pokae kako se boji da je to
veoma moguno; ali opazivi da bi njihov razgovor mogao da uznemiri
bolesnika, poveo ih je u susednu sobu.
Pa ak i da je ogrezao u poroku nastavi Roz pomislite kako je
mlad; pomislite da moda nikad nije poznao majinu ljubav niti toplotu
domaeg ognjita; da su ga zlostavljanje i udarci, a moda i glad, naterali da se
zdrui s ljudima koji su ga nagnali na zloin. Tetka, draga tetka, preklinjem
vas, pomislite na to pre no to dopustite da ovo bolesno dete bace u tamnicu
gde e u svakom sluaju biti sahranjena svaka nada da se popravi. Oh, tako
vam vae ljubavi prema meni i vae dobrote i nenosti zahvaljujui kojima
nikad nisam osetila da sam siroe, pomislite da je to i sa mnom moglo da se
dogodi i da isto tako budem naputena i bez zatite kao i ovo jadno dete, te se
smilujte na njega pre no to bude dockan!
edo moje, ree stara gospoa privijajui na grudi rasplakanu
devojku zar ti misli da bih ja dopustila da mu se uini i najmanje zlo?
Oh, ne! odgovori Roz vatreno.
Naravno da ne bih ree stara gospoa moji dani se blie svome
kraju i ja molim svemogueg da on meni bude milostiv kao to sam ja
milostiva prema drugima! ta mogu uiniti da ga spasem, gospodine?
Dopustite mi da razmislim, gospoo, ree lekar dopustite mi da
razmislim.
Gospodin Losbern zavue ruke u depove i proeta nekoliko puta po sobi
gore-dole, esto zastajkujui i propinjui se na prstima i strano se mrtei.
Poto je nekoliko puta uzviknuo Aha, sad znam kako emo, i ne, neemo
tako, i isto toliko puta nastavio da eta i da se mrti, stao je najzad kao ukopan
i progovorio ovim reima:
Mislim da u to moi da udesim ako mi date puno i neogranieno
ovlaenje da malo pritegnem Dajlza i onoga malog deaka Britlesa. Dajlz je
odan ovek i stari sluga, to znamo; ali vi to moete da mu nadoknadite na
hiljadu raznih naina, a pored toga i da ga nagradite to je tako dobar strelac.
Imate li ta protiv toga?
Nita, ako nema drugog naina da spasemo dete odgovori gospoa
Mejli.
Nema nikakvog drugog naina ree lekar. Drugog naina nema,
dajem vam asnu re.
Onda vam moja tetka daje neogranieno ovlaenje ree Roz
osmehujui se kroza suze ali molim vas nemojte biti stroi prema tim
sirotim ljudima nego to je to neophodno potrebno.
Vi kanda mislite odgovori lekar da je danas ceo svet sklon da
bude tvrda srca, izuzev vas same, gospoice Roz. eleo bih samo u ime
mladog mukog narataja da vas prvi mladi dostojan vae panje koji vas
zamoli da ga udostojite svoje milosti nae tako meka srca i u tome
blagonaklonom raspoloenju; i kamo sree da sam ja mladi te da u tu svrhu
odmah iskoristim ovu izvanredno povoljnu priliku koja mi se danas prua.
Vi ste isto tako veliko dete kao i siromah Britles odgovori Roz
porumenevi.
Ehe, ree lekar smejui se srdano to nije nimalo teko. Ali
vratimo se ovome deaku. Najvaniju taku naeg sporazuma treba tek da
utanaimo. On e, mislim, da se probudi kroz jedan sat otprilike; i mada sam ja
onome tupavom policajcu dole kazao da deak po cenu ivota ne sme da se
pokree niti da govori, mislim da bismo mi mogli s njim da razgovaramo bez
opasnosti. I sad, moj uslov je ovo da ga ja u vaem prisustvu ispitam, te ako
prema onome to on bude rekao ocenimo, i ja uspem da vas hladnim razlozima
uverim da je on skroz propao i sasvim izgubljen deak (to je vie nego
verovatno), ostaviemo ga njegovoj sudbini, bar ja u tu stvar ni u kom sluaju
neu dalje da se meam.
Oh, ne, tetkice! usrdno je molila Roz.
Oh, da tetkice! ree lekar. Pristajete li?
On nije ogrezao u poroku ree Roz to je nemoguno.
Vrlo dobro, odgovori lekar utoliko ima vie razloga da prihvatite
moj predlog.
Ugovor je najzad bio sklopljen i obe ugovorne strane sedoe da priekaju s
izvesnim nestrpljenjem, da se Oliver probudi.
Strpljenje naih dveju dama bilo je podvrgnuto duem iskuenju nego to
im je to gospodin Losbem stavio u izgled, jer sat za satom je prolazio a Oliver
je jo neprestano spavao dubokim snom. Bilo je ve vee zaista kad im je
dobroduni lekar doneo vest da se najzad dovoljno povratio i da se s njim
moe razgovarati. Deaku je veoma teko, ree, i iznemogao je usled gubitka
krvi; ali njega toliko mui elja da neto otkrije da je po njegovom miljenju
bolje pruiti mu tu priliku nego po svaku cenu ekati do sutra, kako bi on
inae postupio.
Razgovor je dugo trajao. Oliver im je bez ulepavanja ispriao ceo svoj
ivot, a svoje izlaganje je morao esto da prekida zbog bolova i slabosti.
Dirljivo i sveano je u polumranoj sobi zvuao iznemogli glas ranjenog deteta
koje je nabrojalo mnogo muka i patnji koje su mu naneli ljudi bez srca. O,
koliko bi na Zemlji bilo manje nasilja i nepravdi, patnje i bede, svireposti i zla
koje ivot svakodnevno sobom donosi kad bismo umesto to tlaimo i
kinjimo nae blinje samo jednom pomislili na one neme optube protiv
ljudskih grehova koje se kao mrani i teki oblaci diu u nebo, istina polako ali
zato ne manje sigurno, da jednog dana srue svoju osvetu na nae glave i kad
bismo samo za trenutak, u svome duhu, posluali svedoanstva mrtvih koja
dopiru iz dubina njihovih grobova i koja nikakva sila nije u stanju da ugui niti
iija oholost da uniti!
Te noi su Oliverovo uzglavlje nametale nene i plemenite ruke, a ljupkost
i vrlina su bdele nad njegovim snom. Oseao se blaen i srean i spreman da
umre bez daha.
im je ovaj znaajni razgovor zavren i Oliver ponovo zaspao, lekar se,
poto je obrisao oi alei se na njih to su odjednom tako oslabele, uputio niza
stepenice da otvori vatru na gospodina Dajlza. I ne naavi nikoga po sobama
pomislio je kako e moda jo bolje biti ako svoj napad izvede u kuhinji, te s
tim mislima sie u kuhinju.
U tome donjem domu kuevnog parlamenta bila je na okupu enska
posluga, gospodin Britles, gospodin Dajlz, Krpa (koji je zbog uinjenih usluga
dobio poseban poziv da ostane kao gost do kraja dana) i policajac. Ovaj
poslednji gospodin imao je veliku palicu, veliku glavu, velika usta i nos i
velike izme, a inilo se kao da je popio i isto tako veliku koliinu crnoga piva
to je u stvari i bilo.
Razgovor se jo vodio o dogaajima prethodne noi, poto je gospodin
Dajlz kad je lekar uao nadugako i nairoko priao o svome prisustvu duha,
dok je gospodin Britles, s vrem crnoga piva u ruci, unapred potvrivao sve
to je njegov pretpostavljeni tek imao nameru da kae.
Samo sedite! ree lekar mahnuvi im rukom.
Hvala, gospodine, ree gospodin Dajlz. Gospoe su elele da se
malo poastimo pivom, gospodine, i kako mi se nije ostajalo u mojoj sobici, to
sam siao ovamo da ga popijem u drutvu sa njima, gospodine.
Britles prvi neto tiho promrmlja, a za njim i ostali, ime su sve prisutne
dame i gospoda eleli da izraze svoje zadovoljstvo zbog snishodljivosti
gospodina Dajlza. Gospodin Dajlz baci jedan zatitniki pogled oko sebe, tek
koliko da pokae kako ih nee napustiti dokle god se budu ponaali kako
treba.
Kako je veeras ranjeniku, gospodine? upita Dajlz.
I ovako i onako odgovori lekar. Sve se bojim da ne imadnete
velikih neprilika zbog toga, gospodine Dajlz.
Nadam se da time ne mislite rei, gospodine, ree gospodin Dajlz
drui da e umreti. Kad bi se to dogodilo, bio bih nesrean celoga veka.
Ja ne bih pristao da ubijem oveka ni ja niti ovaj Britles ovde ni za sve
srebro ovoga sveta, gospodine.
Nije u tome stvar ree lekar tajanstveno. Jeste li vi protestant,
gospodine Dajlz?
Jesam, gospodine, kako da nisam promuca gospodin Dajlz bled kao
krpa.
A ta ste vi, mladiu? upita lekar obrativi se otro Britlesu.
Za ime boje, gospodine! odgovori Britles skoivi kao oparen. Ja
sam..., ja sam ono isto to i gospodin Dajlz, gospodine.
Onda mi odgovorite na ovo pitanje ree lekar obojici i jedan i
drugi! Moete li potvrditi pod zakletvom da je deak koji lei gore onaj isti
deak koji se prole noi provukao kroz ono prozore? Hajde! Odgovorite!
Sluam vas!
Lekar koji je bio opte poznat kao jedan od najdobroudnijih ljudi na svetu
postavio je to pitanje tako strano preteim glasom da su Dajlz i Britles, koji
su bili veoma pometeni i pivom i uzbuenjem, zaprepaeno blenuli jedan u
drugoga.
A vi, pozornie, budite ljubazni i obratite panju na njihov odgovor!
ree lekar podigavi veoma sveano kaiprst uvis i lupkajui se njime po vrhu
od nosa, kako bi taj dini predstavnik javnoga reda stavio u pokret svu svoju
visoku otroumnost. Odmah emo videti ta e iz toga proizii.
Policajac se umudri koliko je god mogao i dohvati palicu, znak svoga
slubenog dostojanstva, koju je nemarno ostavio u uglu kraj ognjita.
Kao to ete zapaziti, to je prosto pitanje o istovetnosti jedne osobe
ree lekar.
Sasvim je tako kao to velite, gospodine, odgovori policajac estoko
kaljui, poto je popio svoje pivo na brzinu, te mu je nekoliko kapi otilo
pogrenim putem.
Jedna kua je obijena ree lekar i dvojica ljudi usred dima od
baruta i opte zabune i guve i mraka ugledaju u jednom trenutku nekog
deaka. I sutradan ujutru u tu istu kuu dolazi jedan deak i poto sluajno ima
uvezanu ruku ti ljudi ga hvataju ime dovode njegov ivot u veliku
opasnost i tvrde da je on lopov. I sad se postavlja pitanje da li injenice daju
tim ljudima za pravo, a ako ne, u kakav poloaj oni sebe time stavljaju?
Policajac je dubokoumno mahao glavom. I ako to to doktor veli nije po
zakonu, onda bi on voleo da uje ta je po zakonu, izjavio je.
Ponovo vas pitam grmeo je lekar jeste li spremni da se sveano
zakunete da je to onaj isti deak?
Britles pogleda neodluno u gospodina Dajlza; gospodin Dajlz pogleda
neodluno u Britlesa; policajac stavi aku iza uveta da bolje uje; dve ene i
Krpa se nagoe napred u napetom iekivanju; lekar je streljao oima na sve
strane; kad se na vratnicama zau zvono i u istom trenutku um kolskih
tokova.
To je tajna policija! uzviknu Britles kome se po svemu sudei skinuo
teret s due.
Ko? uzviknu lekar sav zaprepaen.
Detektivi iz Bau-strita, gospodine, odgovori Britles uzimajui sveu
ja i gospodin Dajlz smo poslali jutros po njih.
Kako? uzviknu lekar.
Da, odgovori Britles; pozvali smo ih preko koijaa, i samo se
udim to nisu ranije stigli, gospodine.
Pozvali ste ih, pozvali? Onda neka avo nosi te vae... trapave koijae;
to je sve to imam da vam kaem ree lekar odlazei.
 GLAVA XXXI

Stanje postaje kritino.

Ko je? upita Britles odkrinuvi malo vrata, ali ne skidajui lanac i

izvirujui, dok je rukom zaklanjao sveu.
Otvarajte, odgovori spolja muki glas detektivi iz Bau-strita koji
su danas pozvani.
Veoma umiren tim reima Britles irom otvori vrata i nae se lice u lice s
jednim dostojanstvenim ovekom u velikom ogrtau koji ue nita dalje ne
govorei i obrisa noge o ogrta, nemarno kao da je kod svoje kue.

Neete li da poaljete nekoga napolje da odmeni moga druga, mladiu?

ree detektiv. On je ostao da uva kola. Imate li vi ovde neko mesto gde
biste mogli da ih sklonite za jedno desetak minuta?
Britles pokaza potvrdno i pokaza rukom na pomonu zgradu u dvoritu, a
dostojanstveni policajac se vrati batenskim vratnicama i pomoe svome drugu
da smesti kola, dok im je Britles sav ushien osvetljavao put. Poto su s tim
zavrili uputili su se u kuu i, uvedeni u jednu od gostinskih soba, skinuli su
ogrtae i eire i otkrili svoje pravo lice.
Policajac koji je zvonio na vratnicama bio je krepak ovek srednjega rasta,
pedesetih godina, sjajne kratko oiane crne kose, sa zaliscima, okrugloga lica i
pronicljivih oiju, drugi je bio ri i koat i u dubokim izmama; imao je
prilino neprijatno lice i prast nos koji je odavao opakog oveka.
Budite ljubazni i recite vaem gospodaru da su stigli Bleders i Daf!
ree prvi od njih, zaglaujui kosu i stavljajui jedne lisice na sto. A! Dobro
vee, gospodine. Mogu li da progovorim re-dve s vama?
To pitanje bilo je upueno gospodinu Losbernu koji je u tome trenutku
uao u sobu; poto je rukom dao znak Britlesu da se udalji, pomenuti gospodin
uvede obe gospoe i zatvori vrata.
Ovo je gospodarica kue ree gospodin Losbem pokazujui u pravcu
gospoe Mejli.
Gospodin Bleders se pokloni. Poto je umoljen da sedne, stavio je eir na
pod i uzimajui stolicu dao je znak Dafu da postupi na isti nain. Ovaj
poslednji dentlmen, koji kao da nije bio osobito naviknut na otmeno drutvo,
ili se bar u njemu nije ugodno oseao jedno od toga dvoje je u svakom
sluaju bilo seo je tek poto se prethodno malo ueprtljao ne znajui ta e s
rukama i nogama, i poto je najzad drku svog tapa strpao sebi u usta.
A sad da preemo na tu poharu, gospodine, ree Bleders. Pod
kojim se okolnostima ona dogodila?
Gospodin Losbern koji je izgleda eleo da dobije u vremenu ispriao im je
dogaaj nadugako i nairoko i sa mnogo zaobilaenja. Gospoda Bleders i Daf
su pratili njegova izlaganja s veoma lukavim izrazom na licu i s vremena na
vreme znaajno klimali glavom jedan drugome.
Ja, razume se, ne mogu nita pouzdano da kaem dok ne iziem na lice
mesta ree Bleders ipak bih ovako na prvi pogled mogao rei bez
namere da se time unapred obavezuje da to nije izvrila neka poloara; ta
veli, Dafe?
 Svakako da nije odgovori Daf.
A da bismo gospoama objasnili ta je u pitanju, mislim da ste pod
izrazom poloara hteli rei kako ovaj pokuaj pohare nije bio delo nekoga
seoskog kradljivca? dodade gospodin Losbern osmehnuvi se.
Tano, gospodine, odgovori Bleders. Je li to sve to znate o
ovome razbojnitvu?
To je sve odgovori lekar.
Dobro, a ta je s tim deakom o kome posluga neprestano govori?
upita Bleders.
Apsolutno nita odgovori lekar. Jedan od ovih preplaenih slugu
je uvrteo sebi u glavu da on ima neke veze s tim pokuajem pohare; ali je
besmislica isto uobraenje.
Vi to, koliko vidim, vrlo olako uzimate napomenu Daf.
To to on kae sasvim je na svome mestu ree Bleders potvrujui
klimanjem glave miljenje svoga druga i igrajui se nemarno lisicama kao da
su kastanjete. Ko je taj deak? ta on kae o sebi? Otkuda je doao? On nije
mogao pasti s neba, zar ne, gospodine?
Razume se da nije odgovori lekar bacivi jedan uznemiren pogled na
dve gospoe. Meni je poznat ceo njegov ivot, ali o tome emo docnije
razgovarati. Vi ete verovatno eleti da prvo vidite mesto kroz koje su lopovi
pokuali da prodru u kuu!
Svakako odgovori gospodin Bleders. Najbolje e biti da prvo
izvrimo uviaj na licu mesta, a posle toga da sasluamo poslugu. Tako se u
ovim prilikama obino postupa.
Poto su donete svee, gospoda Bleders i Daf su u pratnji mesnog
policajca, Britlesa, Dajlza i ukratko svih uli u sobu na kraju hodnika i
pogledali kroz prozore; a onda su travnjakom zaobili kuu i spolja kroz
prozore zavirili u sobicu; a posle toga su uzeli sveu da ispitaju prozorski
okvir; zatim fenjer da ispitaju tragove nogu i najzad gvozdene vile da njima
pretrae okolno bunje. Kad su s tim zavrili, u prisustvu ostalih koji su sve
ovo pratili bez daha, vratili su se ponovo u kuu. Gospoda Dajlz i Britles su
izveli dirljivu predstavu u vezi s ulogom koju su imali u dogaaju od prole
noi, i odigrali su je nekih est puta, pri emu se, na prvoj predstavi, njihovi
iskazi nisu slagali samo u jednom vanom pitanju, dok se na poslednjoj nisu
slagali u svega desetak vanijih pitanja. Poto je i taj posao obavljen, Bleders i
Daf su sve prisutne odstranili iz sobe i odrali meusobno jedno dugo
savetovanje prema ijoj su tajanstvenosti i sveanoj ozbiljnosti savetovanja
velikih lekara o najzamrenijim pitanjima iz medicine najbezazlenija deja igra.
Za to vreme se u susednoj sobi lekar etao gore-dole u veoma uzrujanom
stanju, dok su ga gospoa Mejli i Roz zabrinuto posmatrale.
Tako mi asti ree zaustavivi se, poto je nekoliko puta brzim
koracima preao sobu prosto ne znam ta da radim.
Kad se tim ljudima verno ispria ivot ovog sirotog deteta, to e
svakako biti dovoljno da ga oslobode svake odgovornosti ree Roz.
Ja sumnjam u to, draga moja gospoice, ree lekar vrtei glavom.
Ne verujem da bi ga to oslobodilo odgovornosti ni pred njima ni pred viim
sudskim slubenicima. ta je on, na kraju krajeva, upitae oni? Skitnica.
Posmatrano hladno i sa gledita razuma pria o njegovom ivotu je veoma
sumnjiva.
Ali vi u nju svakako verujete? upade mu u re Roz.
Ja u nju verujem, ma koliko da je neobina, i moda sam matora budala
to tako inim odgovori lekar, ali pri svem tom nikako ne mislim da je to
pria kojoj e da poveruje jedan iskusan policijski slubenik.
Zato ne bi poverovao? upita Roz.
Zbog toga, lepa moja ispitivaice, odgovori lekar zbog toga to ta
pria, gledana njihovim oima, sadri veliki broj nepovoljnih stvari; on je u
stanju da dokae samo one okolnosti koje idu protiv njega, i nijednu od onih
koje bi mu ile u korist. Ti prokleti policajci hoe uvek da znaju , i ,zbog
ega i nee da prime nita za gotovo. Iz njegovog sopstvenog kazivanja vidite
da je neko vreme bio lan lopovske druine, da je bio izveden pred sud pod
optubom da je jednom gospodinu ukrao maramu iz depa, da je silom
ugrabljen iz kue toga gospodina i odveden na neko mesto koje ne moe da
opie niti da oznai i o ijem poloaju ne ume nita da kae. U ertsi su ga
doveli ljudi kojima je izgleda bilo neobino stalo da poe s njima, hteo on ili
ne; i onda, upravo u asu kad je imao nameru da izbudi ukuane i da tako
uini ono to e s njega da spere svaku ljagu, u tome istom trenutku pojavljuje
se kao da pada s neba jedan glupavi i neotesani podrumar i puca u njega! Kao
da je namerno hteo da ga sprei da se opravda! Uviate li vi sve to?
Uviam, razume se, odgovori osmehujui se.
Ne vidite! odgovori lekar razume se da ne vidite! Blaene li su
enske oi! One uvek vide, bilo da je u pitanju zlo ili dobro, samo jednu stranu
svake stvari, i to uvek onu koja im se prva ukae.
Poto je na taj nain dao oduke svome poznavanju enske due, lekar
zavue ruke u depove i poe da eta gore-dole po sobi ak jo brim korakom
nego dotle.
to vie mislim o tome ree lekar sve vie uviam da emo
dovesti do beskonanih zapleta i tekoa ako te ljude upoznamo s pravom
deakovom prolou, uveren sam da oni u tu priu nee poverovati ak i ako
mu na kraju ne budu mogli nita, ipak e preporuivanje i iznoenje na javnost
svih tih sumnji koje se vezuju za deaka predstavljati stvarnu prepreku
ostvarenju vaih plemenitih namera da ga izbavite iz bede u kojoj je.
Oh, ta da radimo? uzviknu Roz. Boe, boe! Zato su poslali po
te ljude?
Zato, zato! uzviknu gospoa Mejli. Ne znam ta bih dala samo
da nisu doli ovamo.
Sve to znam ree gospodin Losbern sednuvi najzad s izrazom
utuenog oveka to je da moramo biti smeli i sve pokuati. Cilj koji sebi
postavljamo je plemenit i on nam slui kao opravdanje. Deak je u velikoj
groznici i nije u stanju ni s kim da razgovara; to je jedna povoljna okolnost.
Moramo da je iskoristimo u najveoj meri; a ako ne uspemo, nee biti naa
krivica. Slobodno!
Dakle, gospodine, ree Bleders ulazei u sobu u pratnji svoga druga i
zatvarajui vrata pre no to e neto dalje da kae. To nije udeena stvar.
 A ta je to koga avola udeena stvar? upita lekar nestrpljivo.
Mi nazivamo udeenom poharom, gospoe, ree Bleders obraajui
se njima sa izrazom oveka koji ih ali zbog njihove neupuenosti, ali koji
prezire doktorovo neznanje kad je u nju umeana i posluga.
U ovom sluaju na nju niko ne sumnja ree gospoa Mejli.
Veoma verovatno da ne sumnja, gospoo, odgovori Bleders ali je
pri svem tom moguno da je bila umeana.
I stoga je upravo i verovatnije to niko ne sumnja ree Daf.
Mi smo miljenja da su u tu poharu umeani prsti londonskih razbojnika
ree Bleders nastavljajui sa svojim izvetajem jer je stvar izvedena s
velikom vetinom i na prvoklasan nain.
Stvar je zaista vanredno izvedena dodade Daf tihim glasom.
Bilo ih je dvojica nastavi Bleders i imali su jednog deaka sa
sobom; to se vidi jasno po veliini prozora. To je sve to se zasad moe rei.
Ako dopustite, poi emo odmah da vidimo toga deaka to lei gore.
Moda bi gospoda elela prvo da neto popiju, gospoo Mejli? ree
lekar, kome se lice razvedrilo kao da mu je neka nova misao sinula u glavi.
Oh, svakako! uzviknu Roz ivo. Odmah ete biti poslueni, ako
samo elite.
Vrlo rado, gospoice! ree Bleders briui usta rukavom. Teak je
i suvoparan ovaj posao. Neto to vam je pri ruci, gospoice; nemojte zbog nas
naroito zadavati sebi truda.
ta biste najradije? upita lekar poavi za devojkom ka ormaru.
aicu rakije, gospodine, ako je mogue odgovori Bleders.
Smrzli smo se putujui od Londona dovde, gospoo; a ja sam uvek bio
miljenja da rakija zagreva oveku duu.
Ova panje dostojna izjava bila je upuena gospoi Mejli, koja ju je primila
s najveom ljubaznou. Za to vreme, meutim, lekar se izgubio iz sobe.
Eh, ree gospodin Bleders hvatajui vinsku au ne za stalak, nego
drei njeno postolje izmeu palca i kaiprsta leve ruke stavljajui je sebi pored
grudi mnogo sam ja takvih stvari video u svome ivotu, gospoe moje!
Na primer, pohara u onoj zabaenoj ulici, u Edmontonu, Blederse,
ree gospodin Daf podseajui svoga druga.
To je bilo neto slino ovome, zar ne? odgovori gospodin Bleders.
Nju je izvrio Konki Cikvid, ako se ne varam.
Ti je uvek njemu pripisuje, odgovori Daf. A ja ti kaem da je tu
poharu izvrila porodica Pet. Konki ima s njom isto onoliko veze koliko i ja.
Ama ostavi! odgovori gospodin Bleders. Ja valjda znam ta
govorim. Sea li se onoga kad je i sam Konki bio pokraden. to je to bilo
zameateljstvo! Vee nego u ijednom romanu koji sam proitao!
A kako je to bilo? upita Roz elei da to vie oraspoloi i
odobrovolji te neeljene goste.
Bila vam je to jedna pohara, gospoice, koju teko da bi ko drugi
mogao da smisli i izvede ree Bleders. Dotini Konki ikvid.
Konki znai Nosonja, gospoice, upade Daf.
Pa, razume se, gospoici je to poznato, zar ne? upita gospodin
Bleders. Neprestano me, brate, prekida! Elem, gospoice, taj Konki ikvid
je drao krmu tamo vie Batlbrida, u kojoj je imao podrum i kud su dolazili
mnogi mladi lordovi da gledaju borbe petlova i nadvlaenje jazavaca i sline
stvari; a poznato mi je da je posao vrlo lepo vodio poto sam i ja tamo esto
odlazio da posmatram te viteke igre. U to vreme jo nije bio lan razbojnike
druine. I jedne noi mu je opljakana i odneta platnena kesa sa tri stotine
dvadeset i sedam gvineja. Kraa je bila izvrena po mrklome mraku, iz spavae
sobe, od strane nekog visokog oveka koji je imao crn zavoj preko oka i koji
se bio sakrio ispod postelje i po izvrenoj pohari iskoio je kroz prozor sa
prvoga sprata. On je to izveo vrlo spretno i hitro. Ali ni Konki nije bio manje
hitar. im ga je probudio um, skoio je s postelje, pripucao za lopovom i
izbudio susede. Odmah su podigli hajku i kad su poli u poteru, ustanovili su
da je Konki pogodio kradljivca, poto su naili na krvave tragove koji su vodili
prilino daleko sve do neke ograde od kolja i tu se gubili. Tek njega je nestalo
zajedno s parama i, sasvim prirodno, ime gospodina ikvida, oveka koji je
obustavio plaanja, pojavilo se u trgovinskom glasniku meu imenima ostalih
lica koja su pala pod steaj. I skupljani su svakojaki dobrovoljni prilozi i razne
pomoi da se olaka poloaj jadnome oveku, koji je bio sav van sebe zbog
gubitka koji ga je zadesio i koji je nekoliko dana lutao ulicama upajui kosu s
takvim oajanjem kao da e sam sebi da uini kraj. I jednog dana on odlazi u
policiju, sav zadihan i vodi tajni razgovor s upravnikom koji posle dueg
vremena zvoni i nareuje da doe Dem Spajers (Dem je jo bio u aktivnoj
slubi), i izdade mu nalog da ide i pomogne gospodinu ikviu u hvatanju
oveka koji mu je poharao kuu. ,Video sam ga, Spajerse, rekao je ikvid,
,kako je jue ujutru proao pored moje kue. ,Pa to ga niste odmah epali za
jaku! ree Spajers. ,Bio sam toliko oamuen da mi je ovek mogao
akalicom razbiti glavu, odgovorio je jadni ovek; ,ali emo ga sigurno
uhvatiti, jer e on izmeu deset i jedanaest uvee ponovo proi. im je
Spajers to uo, odmah je stavio neto ista rublja i ealj u dep, za sluaj da
moradne da ostane dan-dva van kue, zauzeo je busiju pokraj prozora jedne
krme sakriven iza omanje crvene zavese, sa eirom natuenim na oi,
spreman da skoi na prvi znak. Puio je on tako svoju lulu do duboko u no,
kad se odjedanput zaorio ikvidov glas! ,Evo ga! Drte lopova! Ubicu! Dem
Spajers je izleteo napolje i ugledao ikvida kako juri ulicom kao mahnit i
zapomae koliko ga grlo nosi. Spajers se nadade za njim, a ikvid tri li, tri;
svet se uskomeao, svi viu ,Drte lopova! a i ikvid neprestano vie kao da
je poludeo. Spajers ga za trenutak gubi iz vida dok zamie za ugao; obzire se na
sve strane; vidi jednu gomilicu ljudi; upada u nju; ,Gde je lopov? .Doavola!
kae ikvid, ,opet mi je umakao! Bila je to udna okolnost ali od lopova ni
traga ni glasa, te se oni vrate u krmu. Sutradan Spajers ponovo zauzima svoje
staro mesto i netremice motri iza zavese ne bi li ugledao jednog visokog
oveka s crnim zavojem preko oka, sve dok mu oi nisu zasuzile. Najzad je
morao da zamuri da ih malo odmori; i tek to ih je zatvorio uo je ikvida
kako urla. ,Drte ga! Ponovo se stutio za ikvidom koji mu je bio izmakao
ve za pola ulice i posle dvaput due trke od one jueranje lopov je opet
umakao! To se ponovilo jo jednom ili dva puta, sve dok jedna polovina
suseda nije poela da govorka kako je gospodina ikvida poharao sam avo
koji sad zbija alu s njim, a druga polovina kako je siromah ikvid poludeo od
alosti.
 A ta je na to rekao Dem Spajers? upita lekar koji se u sobu vratio
ubrzo poto je gospodin Bleders zapoeo s ovom priom.
Dem Spajers nastavi policajac dugo nije uopte nita govorio i
sluao je pravei se kao da ne obraa panju na ono to se pria oko njega, to
je pokazivalo da razume svoj posao. Jednog dana meutim ulazi on u krmu i
kae, vadei burmuticu: ,ikvide, pronaao sam ko je izvrio tu poharu.
.Pronali ste? kae ikvid. ,Oh, dragi moj Spajerse, dopustite mi samo da se
osvetim pa da mirno umrem! Oh, dragi moj Spajerse, gde je taj nitkov? ,Ta
ostavite! ree Spajers nudei mu burmuta izmeu dva prsta, i za tu prevaru ne
bi niko nikad saznao da ikvid nije preterao u staranju da skine sumnju sa
sebe! ree gospodin Bleders, sputajui au i zveckajui lisicama.
Zaista, veoma zanimljiva stvar ree lekar. A sad, ako je po volji,
mogli bismo poi gore.
Ako je to vama po volji, gospodine, odgovori Bleders. Pratei u
stopu gospodina Losberna dvojica policajaca se popee do Oliverove sobe,
dok je gospodin Dajlz iao pred svima njima s upaljenom sveom u ruci.
Oliver je bio u polusnu, ali je izgledao gore i bolesniji nego dotle. Uz
lekarsku pomo uspeo je da se za trenutak uspravi u postelji i gledao je u
nepoznate ljude uopte ne shvatajui ta se oko njega zbiva zaista, kao da
nije bio svestan gde je i ta se s njim dogodilo.
Eto, ree gospodin Losbern tihim glasom ali ipak plahovito to je
taj deak koji je sluajno ranjen iz neke puke koja je sama okinula dok je
prelazio preko imanja ovoga gospodina ovde iza nas, kako se ono zvae, i koji
je jutros doao ovamo da mu se ukae pomo, a ovaj bistri gospodin to dri
sveu odmah ga je epao i da ga zlostavlja, ime je doveo njegov ivot
u ozbiljnu opasnost, to mogu kao lekar da posvedoim.
Gospoda Bleders i Daf pogledae gospodina Dajlza kao da je on na taj
nain preporuen njihovoj panji. Pomenuti domoupravitelj je blenuo as u
Olivera as u gospodina Losberna s najsmenijom meavinom straha i
zbunjenosti.
Mislim da neete to poricati? ree lekar nametajui Olivera da
ponovo legne.
 Ja sam sve to uinio u..., u najboljoj nameri, gospodine, odgovori
Dajlz. Ja sam vrsto verovao da je to onaj deak, inae ga ne bih ni takao.
Ja nisam bezduan ovek, gospodine.
Koji to onaj deak? upita stariji detektiv.
Deak to je bio s obijaima, gospodine! odgovori Dajlz. Oni...,
oni su u svakom sluaju imali jednoga deaka sa sobom.
Dobro, a da li i sad tako mislite? upita Bleders.
ta da li sad mislim? odgovori Dajlz gledajui u policajca
izgubljenim pogledom.
Mislite li jo da je to taj isti deak, glupane? nastavi Bleders
nestrpljivo sa svojim ispitivanjem.
Ne znam; zaista ne znam ree Dajlz pokunjena nosa. Ne bih se
mogao zakleti da je on.
Pa ta onda mislite? upita gospodin Bleders.
Prosto ne znam ta da mislim nastavi siromah Dajlz. Ne verujem
da je to onaj deak; zbilja, skoro sam siguran da nije.
to si ti neki smeten jak! ree Daf posmatrajui gospodina Dajlza s
najdubljim prezrenjem.
Dok se vodio taj kratki razgovor, gospodin Losbern je opipavao bilo
bolesniku; ali sad je ustao sa stolice koja je stajala pored postelje i opazio kako
gospoda policajci mogu prei ako to ele u susednu sobu i tu ispitati Britlesa,
ukoliko imaju jo kakvih sumnji u pogledu deaka.
Postupajui po tome predlogu, detektivi su preli u oblinju odaju i u nju
pozvali i gospodina Britlesa, gde se on zajedno sa svojim pretpostavljenim
zapleo u takvu neverovatnu zbrku protivrenosti i besmislica kao da je hteo
stvar ne da rasvetli nego da je jo vie zamrsi. Jedino to je izjavio jasno i
nesumnjivo bilo je da ne bi poznao deaka ni kad bi ga u tom trenutku doveli
pred njega; da je on Olivera smatrao za toga deaka samo zato to je gospodin
Dajlz to rekao i da je gospodin Dajlz pre pet minuta u kuhinji priznao kako se
veoma boji da nije malo prenaglio.
 Izmeu ostalih otroumnih pretpostavki i nagaanja postavilo se i pitanje
da li je gospodin Dajlz stvarno nekoga ranio; i poto je ispitan njegov drugi
pitolj, istovetan s onim iz koga je pucao, ustanovilo se da je napunjen samo
barutom i mrkom hartijom otkrie koje je uinilo najdublji utisak na sve
prisutne, sem na lekara koji je deset minuta ranije izvadio kurum iz pitolja.
Ipak je ta okolnost najvei utisak proizvela na samoga gospodina Dajlza koji
se, poto je nekoliko sati proiveo u strahu da je smrtno ranio svog blinjeg,
grevito uhvatio za tu novu mogunost i zastupao je to je ee mogao. Najzad
su detektivi, ne patei se mnogo oko Olivera, ostavili u kui mesnog policajca
iz ertsija, a sami su otili da prenoe u gradu s obeanjem da e se vratiti
idueg jutra.
Sutradan ujutru proneo se glas da su te noi dvojica ljudi i jedan deak
uhapeni u Kingstonu pod sumnjivim okolnostima, te su gospoda Bleders i
Daf shodno tome otputovali u Kingston. Prilikom istrage, meutim, te
sumnjive okolnosti su se svele na jednu jedinu injenicu, naime da je to troje
naeno gde spavaju pod plastom sena delo koje se, iako predstavlja teak
zloin, kanjava samo zatvorom i koje se po milostivim engleskim zakonima i
njihovoj irokoj ljubavi prema svima podanicima Njegovog Velianstva, u
odsustvu svih drugih dokaznih sredstava, nikako ne smatra dovoljnim
dokazom da su ovek ili ljudi koji su na taj nain proveli no izvrili pokuaj
pohare praen razbojnitvom i da su prema tome zasluili smrtnu kaznu.
Gospoda Bleders i Daf su se dakle vratili praznih aka.
Da ne duljimo priu, posle novih ispitivanja i jo duih razgovora mesni
sudija se privoleo da gospoa Mejli i gospodin Losbern dadu jemstvo da e se
Oliver pojaviti na sudu za sluaj da bude pozvan pred njega; a Bleders i Daf,
poto su nagraeni s dve gvineje, vratili su se u London s podeljenim
miljenjima o pohari. Poslednji od ove gospode je posle zrelog razmatranja
svih okolnosti naginjao pretpostavci da je pokuaj pohare izvrila porodica Pet;
a prvi od njih je isto tako vrsto bio uveren da puna zasluga za ovaj poduhvat
pripada gospodinu Konkiju ikvidu.
Za to vreme Oliver se postepeno oporavljao i jaao zahvaljujui zajednikoj
nezi i staranju gospoe, gospoice Roz i dobroga gospodina Losberna. Ako
Nebo uje usrdne molitve koje se izlivaju iz grudi prepunih zahvalnosti a
ako njih ne uslii, koje e molitve da uslii? blagoslovi koje je siroe
izlivalo na svoje zatitnike morali su ispunjavati njihove due mirom i
blaenstvom.
 GLAVA XXXII

O srenim danima koje je Oliver provodio kod svojih plemenitih prijatelja.

Oliver je dugo i teko bolovao. Pored muka koje mu je zadavala ranjena

ruka, od hladnoe i vlage kojima je bio izloen dobio je estoku groznicu koja
je trajala nedeljama i dovela njegov ivot u veliku opasnost. Ali je najzad
postepeno poeo da se oporavlja i bivao je u stanju da katkad u nekoliko rei
pomeanih sa suzama iskae koliko duboko osea dobrotu dveju milih
gospoa i koliko arko eli kad ojaa i ozdravi da im delom posvedoi svoju
zahvalnost; da uini neto ime e im izraziti svu ljubav i odanost koje u svom
srcu gaji prema njma; da uini ma ta ime e im dokazati da njihova
plemenitost i dobrota nisu bile uzaludne i da siroto dete koje je njihovim
milosrem spaseno bede, a moda i smrti, gori od elje da im poslui svim
svojim srcem i duom.
Jadno dete! kazala je Roz kad se Oliver jednog dana upinjao da
slabim glasom izgovori rei zahvalnosti koje su mu navirale na blede usne
pruie ti se dovoljno prilike da nam bude od koristi ako bude hteo. Mi
idemo na selo i tetka namerava da i tebe povede s nama. Okruen seoskim
mirom, istim vazduhom i svim radostima i lepotama prolea, oporavie se za
nekoliko dana. I kad bude smeo da se umara, nai emo ti stotinu raznih
poslova.
Da se umaram! uzviknu Oliver. Oh, draga gospoice, ta bih ja
sve dao kad bih samo mogao da vam budem od koristi, da vas samo
zadovoljim zalivajui vam cvee, uvajui vam ptice ili trkarajui vas radi
tamo-amo po ceo boji dan!
Ne treba uopte da se uznemirava zbog toga ree gospoica Mejli
osmehujui se jer, kao to sam ti ve kazala, mi emo ti nai stotinu raznih
poslova; i ako bude inio radi nas i samo polovinu onoga to obeava,
uinie me zaista veoma srenom.
Da ja vas uinim srenom, gospoice! uzviknu Oliver. Kako ste
dobri kad tako govorite!
 Uinie me srenijom no to ti to umem rei odgovori devojka. I
sama pomisao da je moja draga i dobra tetka spasla nekoga iz onakve strane
bede kakvu si nam ti opisao predstavljala bi za mene neopisivo zadovoljstvo;
ali kad vidim da njena dobrota i milosre nisu uzaludni i da je njen tienik
iskreno zahvalan i odan, tome se radujem vie no to moe i zamisliti.
Razume li ta hou da kaem? upita ona posmatrajui Oliverovo
zamiljeno lice.
Oh, da, gospoo, razumem! odgovori Oliver ivo ali me mui
misao da sam u ovome trenutku nezahvalan.
Prema kome? upita devojka.
Prema onom plemenitom gospodinu i onoj dobroj staroj gospoi koji su
me tako usrdno negovali pre no to sam dospeo ovamo odgovori Oliver
ali kad bi znali koliko sam srean, oni bi se radovali, u to sam siguran.
Sigurno bi se radovali odgovori Oliverova dobrotvorka i
gospodin Losbern je ve ljubazno obeao da e te odvesti njima da ih poseti
im se dovoljno oporavi da sme putovati.
Je li zaista obeao, gospoice? uzviknu Oliver, kome je lice sinulo od
zadovoljstva. Prosto ne znam ta u uiniti od radosti kad ponovo budem
ugledao te divne ljude.
Oliver se ubrzo dovoljno oporavio da bi mogao podneti zamor toga
putovanja. I jednog jutra su on i gospodin Losbern krenuli na put u malim
kolima gospoe Mejli. Kad su stigli do mesta za ersti, Oliver preblede kao
krpa i iz grla mu se ote jedan glasan krik.
ta je to s deakom? uzviknu lekar na svoj uobiajeni i ustar nain.
Je si li to opazio ili uo ili ti je zlo govori?
To, gospodine, uzviknu Oliver pokazujui rukom kroz prozor od
kola. Ta kua!
Vidim, pa ta s tim? Stanite, koijau. Zaustavite ovde uzviknu lekar.
ta je s tom kuom, dete moje? Reci!
Lopovi.., to je ona kua u koju su me doveli! proapta Oliver.
 Sto mu gromova! uzviknu lekar. Hej, koijau! Otvarajte vrata!
Ali pre no to je koija imao vremena i da sie sa svoga sedita, on se
nekako ispetljao i iskoio iz kola i sjurivi se u pravcu one zaputene kue
poeo je da lupa nogama o vrata kao da je pomahnitao.
Heej! ree neki mali, ruan, grbav ovek, otvorivi vrata tako naglo
da lekar koji je bio silno zamahnuo nogom da jo jednom udari u njih umalo
nije uleteo glavake u hodnik. Zato toliko lupate?
Zato lupam! uzviknu lekar zgrabivi ga za okovratnik bez imalo
razmiljanja. Zbog mnogo kojeega. Zbog pohare.
Pae tu i krv progovori grbonja hladno ako me odmah ne
pustite. ujete li to vam kaem?
ujem ree lekar drmusajui estoko svoga zarobljenika. Gde je ta
prokleta hulja kako se ono zvae Sajks; gde je? Gde je Sajks, lopuo
jedna?
Grbonja ga pogleda s izrazom krajnjeg iznenaenja i gneva u oima, a
zatim, izvivi se veto iz lekarevih ruku, zasu ga itavom bujicom groznih
psovki i povue se u kuu. Pre no to je uspeo da zatvori vrata, meutim, lekar
je uao u sobu ne pitajui za dozvolu. Uznemireno se obazreo oko sebe,
nijedan komad nametaja, nijedna sitnica, ak ni poloaj ormara nije se slagao
s Oliverovim opisom!
Dakle! ree grbonja koji ga je otro i netremice posmatrao zato
ste tako nasilno uli u moju kuu? Imate li nameru da me poharate ili da me
ubijete? ta hoete od to dvoje?
Jesi li ikad uo, smena i matora nakazao, da neko u poharu ili ubistvo
ide s koijama i dva konja? ree plahoviti lekar.
Pa ta time hoete da kaete? upita grbavko. Gubite se dok nisam
napravio neku nesreu! Tornjajte se, avo da vas nosi!
Otii u kad ja budem smatrao za shodno ree gospodin Losbern
zavirujui u drugu sobu, koja se, kao ni prva, nije nimalo slagala s Oliverovim
opisom. Nai u ja ve tebe jednoga dana, prikane moj.
 Ta nije moguno? iskezi se odvratni bogalj. Kad god vam zatrebam
nai ete me ovde. Ne stanujem ja u ovoj kui ve dvadeset i pet godina sam
kao kurjak zato da bih se od vas plaio. Platiete vi meni za ovo; platiete mi.
I rekavi to mala nakaza poe da vriti i da skae kao da je pobesnela.
Ovo je prilino glupo ispalo promrmlja lekar za sebe deak se
morao prevariti. Evo ti! Uzmi to i ponovo se zavui u svoju jazbinu. S tim
reima baci grbonji komad novca i poe koijama.
ovek je iao za njim do kolskih vrata prosipajui celim putem najgroznije
psovke i kletve, ali kad se gospodin Losbern okrenuo da neto kae koijau,
on zaviri u kola i oinu Olivera jednim tako otrim i divljim pogledom, i u isti
mah tako punim besa i osvetoljubivosti, da ga Oliver docnije mesecima nije
mogao zaboraviti ni u snu ni na javi. I dalje je sipao najstranije psovke, sve
dok koija nije ponovo zauzeo svoje sedite; a kad su nastavili put, dugo su
jo gledali kako pomamno udara nogama o zemlju i upa kose izbezumljen od
stvarne ili izvetaene jarosti.
Ja sam jedan magarac! ree lekar posle dueg utanja. Jesi li to
znao dosad, Olivere?
Nisam, gospodine.
Onda to imaj na umu drugi put.
Jedan magarac i nita drugo ree opet lekar posle ponovnog utanja
koje je potrajalo nekoliko minuta. ak da je to i bilo ono pravo mesto i da
su na njemu bili lopovi koje traimo, ta bih mogao da uinim ja sam i
goloruk? A i da je jo ko bio pored mene, ne vidim ta bih mogao da uinim,
sem da sebe dovedem u nezavidan poloaj zbog naina na koji sam zatakao tu
stvar. I to bi mi i trebalo. Svojim povoenjem za trenutnim utiskom stalno
dovodim sebe u neku nepriliku. To bi mi i bilo za pamet.
Zaista, injenica je da se dobri doktor celoga svoga veka povodio samo za
prvim utiscima i za svojim srcem, a okolnost da se dosad ne samo nije zapleo
ni u kakve osobite nezgode i nevolje, nego naprotiv da je uivao najveu
ljubav i potovanje svih koji su ga poznavali, predstavlja najlepu pohvalu za
pobude koje su ga rukovodile pri njegovim postupcima. Istini za ljubav
moramo priznati da je nekoliko trenutaka bio malo neraspoloen i razoaran
to nije uspeo da u prvoj prilici koja mu se u tome pravcu ukazala dobije neku
potvrdu o istinitosti Oliverove prie. Ali se ipak ubrzo odobrovoljio i naavi
da su Oliverovi odgovori na njegova pitanja jo onako isto jasni i dosledni i da
na postavljena pitanja stalno odgovara s onoliko isto oigledne iskrenosti i
verodostojnosti kao i ranije, odluio je da mu ubudue potpuno veruje.
S obzirom na to to je Oliver znao ime ulice u kojoj je stanovao gospodin
Braunlo, odvezli su se pravo tamo. Kad su kola zaokrenula u tu ulicu, srce je
poelo estoko da mu lupa, tako da je jedva disao.
A sad, dete moje, koja je to kua? upitao je gospodin Losbern.
Ona! Ona! odgovori Oliver pokazujui sav ustreptao rukom kroz
prozor. Ona bela kua. Oh, pourite! Molim vas pourite! ini mi se da u
umreti, sav drem.
Smiri se, smiri se! ree dobri lekar tapui ga po ramenu. Brzo e
biti pored njih, a i oni e biti presreni kad te vide zdravog i veselog.
Oh, hoe sigurno! uzviknu Oliver. Oni su bili tako dobri prema
meni; veoma, veoma dobri.
Kola su i dalje ila. Zaustavie se. Ne; nije ta kua; ona do nje. Kola su
pola jo nekoliko koraka i ponovo se zaustavila. Oliver pogleda u prozore i
suze radosnice mu potekoe niz lice.
Avaj! bela kua bila je prazna i na prozoru je stajao oglas: Za izdavanje.
Zakucajte na susedna vrata povika gospodin Losbern uzimajui
Olivera za ruku. Znate li ta je s gospodinom Braunlo koji je stanovao u
kui do vas?
Sluavka nije znala, ali je otila da pita. Ubrzo se vratila s veu da je
gospodin Braunlo prodao svu svoju imovinu i da je pre est nedelja otputovao
u zapadnu Indiju. Oliver poe da kri ruke i nemono klonu na sedite.
Je li s njim otputovala i nastojnica? upita gospodin. Nastojnica i jo
jedan gospodin, prijatelj gospodin Braunloa, otputovali su svi zajedno.
Onda hajdemo natrag kui ree gospodin Losbern koijau i
nemojte zaustavljati da hranite konje, sve dok ne iziemo iz ovoga prokletog
Londona.
A kod onoga prodavca knjiga, gospodine? upita Oliver. Ja znam
put donde. Hajdemo do njega, gospodine, molim vas! Hajdemo do njega!
Jadno moje dete, za jedan dan je ovoliko razoarenja dovoljno ree
lekar. Sasvim dovoljno za obojicu nas. Ako odemo do prodavca knjiga,
sigurno emo nai da je umro, ili da mu je izgorela radnja, ili da je pobegao.
No, idemo pravo kui! I upravljajui se po lekarevom trenutnom utisku
krenue kui.
To gorko razoarenje zadalo je Oliveru mnogo bola i alosti, ak i pored
sree kojom je bio okruen; jer je za vreme svoje bolesti mnogo puta s radou
pomiljao ta e mu sve rei gospodin Braunlo i gospoa Bedvin, i kakvo e
uivanje to biti kad im bude priao koliko je dana i noi proveo razmiljajui o
onome to su oni za njega uinili i koliko je patio sto je od njih na onako
svirep nain odveden. I kako ga je nada da e moda jednog dana biti u stanju
da im objasni i ispria kako je ugrabljen, krepila i podravala pri mnogim
iskuenjima kroz koja je u poslednje vreme prolazio; a sada, pomisao da su oni
otili na tako dalek put, i u uverenju da je on varalica i lopov u uverenju u
kome e moda ostati do njegovog sudnjeg dana padala mu je tee no to je
mogao podneti.
Ovaj dogaaj meutim nije niukoliko uticao na dranje njegovih
dobrotvora. Dve nedelje docnije, kad se vreme prolepalo i otoplilo i kad se
drvee zaodenulo novim liem a cvee rascvetalo u punom sjaju, gospoe su
se poele pripremati da na nekoliko meseci napuste ertsi. Poto su srebro
koje je u tolikoj meri raspalilo Fejginovu gramzivost poslali u banku, a Dajlza
i jo jednog slugu ostavili da vode rauna o kui, otputovale su na letovanje u
jedno oblinje selo i povele Olivera sa sobom.
Ko je u stanju da opie ovo zadovoljstvo i uivanje, onaj duevni mir i
spokojstvo koje je boleljivi deak osetio usred opojnog vazduha i meu
zelenim breuljcima i bujnim umama seoskog predela! Ko je u stanju da izrazi
kako se duboko taj mir i spokojstvo utiskuju u due premorenih stanovnika
skuenih i bunih gradova i koliko taj prizor osveava i krepi izmuena srca!
Poznato je da se ak i kod ljudi koji su ceo svoj mukotrpni ivot proveli po
prenatrpanim i tesnim ulicama, i koji nikad nisu poeleli da iz njih iziu, kod
kojih je navika zaista postala drugom prirodom, i koji su se skoro zaljubili u
svaku opeku i kamen koji sainjavaju meu njihovih svakodnevnih etnji
da se ak i kod tih ljudi kad im se priblii samrtni as raa elja da se pre
rastanka sa ivotom nagledaju lica majke prirode i da bivaju kao preporoeni
kad se prenesu daleko od pozornice svojih svakodnevnih briga i radosti. I oni
neprestano, iz dana u dan, eznu za suncem obasjanim zelenim proplancima, i
kad im se elja ostvari i kad ugledaju. iroko plavo nebo, i breg, i ravnicu, i
bistri potok, taj prizor budi u njima toliko uspomena koje ih podseaju na rad
da im to blai poslednje asove i oni onda silaze u svoje grobove onako isto
smireno kao to se sunce, iji su zalazak samo pre nekoliko asova posmatrali
sa svoga usamljenog prozora, smireno gasilo pred njihovim zamagljenim i
pomuenim pogledom! Uspomene koje u naem duhu bude tihi poljski predeli
nisu od ovoga sveta i nemaju niega zajednikog s njegovim sitnim brigama i
nadama. One mekaju naa srca i podstiu nas da pletemo svee vence za
grobove onih koje smo voleli; one preiavaju nae due i potiskuju u
zaborav stare mrnje i neprijateljstva; ali pored svega toga te uspomene
oivljavaju i kod najmanje osetljivih ljudi neku neodreenu i nejasnu svest da
smo te utiske doiveli mnogo ranije, u dalekoj prolosti, svest koja nam
predstoji, guei oholost i sujetu ovoga sveta.
Mesto u koje su doputovali bilo je divno. Oliveru, koji je dotle boravio
meu najgorim svetom i usred buke i svaa, inilo se da ovde poinje nov
ivot. Rue puzavice i ladolei peli su se uz zidove poljske kue u kojoj su
stanovali; brljan je obavijao stabla od drvea a batensko cvee je ispunjavalo
vazduh divnim mirisima. Nedaleko odatle bilo je malo seosko groblje; ono nije
bilo ispunjeno visokim, runim kamenim spomenicima nego skromnim
humkama pokrivenim sveim busenjem i mahovinom, pod kojima su seoski
starci i starice poivali svoj veni san. Oliver je tamo esto odlazio i ponekad
bi, seajui se bednoga groblja u kome lei njegova mati, seo i u samoi gorko
plakao; ali, kad bi podigao oi i pogledao u visoko nebo nad sobom, prestajao
je da misli kako ona lei pod zemljom, i plakao bi i dalje za njom tuno, no bez
gorine.
Bilo je to sreno vreme. Dani su proticali mirno i spokojno; noi nisu
sobom donosile ni strah ni brigu; nije vie amio po mranim zatvorima niti je
bio u drutvu nevaljalih ljudi; misli su mu bile ispunjene samo prijatnim i
vedrim stvarima. Svakog jutra je odlazio jednome sedom starom gospodinu
koji je stanovao u blizini male seoske crkve i koji ga je uio da pravilno ita i
pie i s njim razgovarao tako ljubazno i toliko se trudio oko njega da se Oliver
svim silama starao da ga u svemu zadovolji. Posle toga je izlazio u etnju s
gospoom Mejli i Roz i sluao njihove razgovore o knjigama; ili bi sedeo pored
njih, u hladu i sluao dok mlada devojka ita; i bio je u stanju da ostane tako
sluajui je dok se ne smrkne toliko da se slova vie ne raspoznaju. Morao je
da sprema i zadatak za idui dan i na tome je vredno radio u sobici koja je
gledala u vrt sve dok se polako ne bi spustilo vee. Onda bi gospoe ponovo
izlazile u etnju, a i on s njima, pratei s najveom panjom svaku njihovu re i
presrean kad bi one poelele neki cvet za kojim je on mogao da se uspuza da
im ga ubere, ili kad bi neto zaboravile a on po to otrao to bre moe da im
donese. Kad bi se sasvim smrklo i oni se vratili kui, Roz je sedala za klavir i
svirala neku prijatnu melodiju ili pevala tihim i umilnim glasom kakvu
starinsku pesmu koju je njena tetka volela. U takvim trenucima nisu paljene
svee, a Oliver je sedeo kraj prozora sluajui slatke zvuke muzike koja ga je
zanosila i opinjavala.
 A kad bi dola nedelja, koliko se taj dan razlikovao od naina na koji ga je
dotle provodio i koliko je i taj dan bio ispunjen radou kao i svi ostali dani
u tome najsrenijem vremenu! Ujutru se odlazilo u seosku crkvicu ije je
prozore milovalo zeleno lie, dok je spolja dopirao cvrkut ptica a mirisni
vazduh kroz niska crkvena vrata ispunjavao bogomolju svojim opojnim
dahom. Svet je bio tako ist i uredan i tako se predano molio kao da ih je tu
sakupilo zadovoljstvo a ne neka dosadna dunost, i mada je njihovo pojanje
bilo moda neveto, ono je poticalo iz srca i zvualo je (bar Oliverovim uima)
milozvunije nego ijedno crkveno pojanje koje je dotle uo. Posle toga su
dolazile etnje kao obino i mnogobrojne posete seoskim kuama koje su
blistale od istoe; a uvee bi Oliver proitao glavu ili dve iz Svetoga pisma,
koje je prouavao preko cele nedelje, dunost pri ijem je vrenju oseao vie
zadovoljstva i kojom se vie ponosio no da je pravi svetenik.
Ujutru je Oliver ve u est sati bivao na nogama, tumarajui poljima i du
ivica da nabere kitu poljskog cvea s kojom se vraao kui i s najveom
panjom ga rasporeivao da njime to vie ulepa jutarnju trpezu. Donosio je
isto tako i sveeg kukolja za ptice gospoe Mejli kojom je veoma ukusno
ukraavao kaveze, vetina kojoj ga je nauio seoski ata. Kad bi sve ptice
nahranio i namirio, obino bi se ukazala potreba da ode u selo i izvri neko
omanje dobroinstvo; ili kad toga ne bi bilo, igrao bi ponekad kriketa na livadi
ili bi neto eprkao u vrtu ili oko sadnica, a prema uputstvima istoga uitelja
koji je po struci bio vrtar. Oliver bi se tome poslu predavao svim srcem sve
dok ne naie gospoica Roz koja bi ga nagradila mnogobrojnim pohvalama za
sve to je uinio.
Tako protekoe tri meseca, tri meseca koji bi znaili nepomuenu sreu i za
oveka kojeg je sudbina u najveoj meri okruila svim blagodetima ovoga
sveta, a koji su za Olivera predstavljali rajsko blaenstvo. Pored najistije i
najvelikodunije plemenitosti na jednoj strani, i najiskrenije, najtoplije,
najsrdanije zahvalnosti na drugoj, nije nikakvo udo to se na kraju toga
kratkog razdoblja Oliver Tvist potpuno srodio sa starom gospoom i njenom
neakom i to su se one, nagraujui strasnu odanost njegovog mladog i
osetljivog bia, ponosile njime i uzvraale mu ljubav koju je on prema njima
gajio.
 GLAVA XXXIII

U njoj jedan iznenadan udarac naruava spokojstvo u kome

su dotle iveli Oliver i njegovi dobrotvori.

Prolee je brzo prohujalo i nastalo je leto. Selo je u poetku bilo lepo, ali
sad je bilo u punom sjaju i raskoi svoje bujne prirode. Velika drveta koja su
prvih meseci izgledala nekako zgrena i ogolela, sad su odisala snagom i
zdravljem i pruala svoje zelene ruke nad ednom zemljom, stvarajui od gole
ledine prijatne i senovite kutke ispod ijeg se dubokog hlada otvarao pogled na
prostrane suncem obasjane vidike koji su se irili u nedogled. Zemlja se
zaodela platom najdivnijeg zelenila i na sve strane izlivala svoje opojne mirise.
Bilo je najlepe doba godine i cela priroda je bujala i radovala se ivotu.
U maloj poljskoj kui ivot je i dalje mirno tekao, i meu njenim
stanovnicima je vladalo ono isto radosno i spokojno raspoloenje. Oliver se
ve davno oporavio i ojaao, no stanje njegovog zdravlja nikad nije uticalo na
njegova oseanja prema okolini, kao to biva kod mnogih ljudi. On je jo bio
ono isto blago, odano i milo dete kao i onda kad je iznemogao od muka i patnji
u najveoj meri zavisio od najsitnije panje i potpore onih koji su ga negovali.
Jedne divne veeri etali su due nego obino, poto je posle izvanredno
toplog dana izgrejala sjajna meseina i podigao se lak izuzetno sve povetarac.
I Roz je bila veoma raspoloena i vesela te su u prijatnom razgovoru daleko
preli redovne granice svojih etnji. Kako se gospoa Mejli bila umorila, kui
su se vratili neto sporijim hodom. Devojka je samo zbacila svoj poljski eir i
sela kao i obino za klavir. Poto je nekoliko trenutaka rasejano preletala
prstima po dirkama, poela je da svira neku tihu i sveanu melodiju i dok je
tako svirala, njima se u jednom trenutku uini da plae.
Roz, edo moje! ree stara gospoa.
Roz nita ne odgovori, samo je svirala malo bre kao da su je te rei
otrgnule od nekih tekih misli.
Roz, zlato moje! uzviknu gospoa Mejli skoivi urno i nadnosei
se nad nju. ta je to? Ti plae! Drago dete moje, ta te je to raalostilo?
 Nita, tetka, nita odgovori devojka. Ne znam ta mi je; ne umem
to da opiem, ali oseam...
Da nisi bolesna, zlato moje? prekide je gospoa Mejli.
Ne, ne! Oh, nisam bolesna! odgovori Roz uzdrhtavi kao da je
samrtna jeza prola njome dok je govorila. Sad mi je bolje. Molim vas,
zatvorite prozor!
Oliver pohita da joj ispuni elju. Devojka, trudei se da povrati vedrinu
zasvira neku veseliju melodiju, ali joj prsti nemono klonue na dirke. Pokrivi
lice rukama pade na divan i pusti na volju suzama koje vie nije bila u stanju
da uzdri.
edo moje! ree stara gospoa uzimajui je u naruje. Nikad te
takvu nisam videla.
Nisam elela da vas uznemiravam odgovori Roz i inila sam sve
to sam mogla, ali nisam uspela da se savladam. Bojim se da sam bolesna,
tetkice.
I zaista, bila je bolesna. Jer, kad su donete svee, videli su kako je za ono
veoma kratko vreme koje je proteklo od njihovog povratka kui sjaj njenog
lica ustupio mesto mramornom bledilu. Ono nije izgubilo nita od svoje lepote,
ali je bilo promenjeno; i na tome ljupkome licu je lebdeo neki zaplaen,
unezveren pogled koji se na njemu nikad dotle nije viao. Ve u iduem
trenutku obrazi su joj bili obliveni arkim rumenilom a njene nene plave oi
su dobile neki straan i divlji izraz. Ali bi i to odmah iezlo kao senka koju na
zemlju baci prolazni oblak i ona bi ponovo postajala bleda kao smrt.
Oliveru koji je zabrinuto posmatrao staru gospou palo je u oi da su je te
pojave veoma uznemirile, a i on sam bio je ne malo usplahiren; ali videi kako
se ona usiljava da im ne pridaje mnogo znaaja, i on se trudio da se ugleda na
nju i u tome su u toj meri uspeli da je Roz, kad je po nagovoru svoje tetke
pola na spavanje, bila veselija i ak izgledala i uveravala ih kako e sutra
svakako osvanuti potpuno zdrava i ila.
Nadam se ree Oliver kad se gospoa Mejli vratila da nije nita
ozbiljno. Ona veeras ne izgleda dobro istina, ali...
 Stara gospoa mu dade rukom znak da ne govori, a poto je sama sela u
jedan mraan ugao sobe, poutala je neko vreme. Najzad progovori drhtavim
glasom:
I ja verujem da nije, Olivere. Bila sam nekoliko godina veoma srena s
njom moda isuvie srena. Moda je dolo vreme kad treba da me snae
neka nesrea, ali nadam se ne ta.
Koja? upita Oliver.
Preteki udarac ree stara gospoa da izgubim tu mladu devojku
koja mi je tako dugo bila radost i uteha.
O! nee valjda dati bog! uskliknu ivo Oliver.
Neka gospod uslii tvoju molitvu, dete moje! ree stara gospoa
krei ruke.
Ne treba, nadam se, oekivati neku tako stranu nesreu ree Oliver.
Pre dva sata bila je sasvim dobro.
A sad nije dobro odgovori gospoa Mejli i sigurna sam da e biti
jo bolesnija. O mila, mila moja Roz! Oh, kako u ja bez nje!
Toliko se raalostila da se Oliver, savlaujui svoj sopstveni bol, usudio da
je tei molei je iz sveg srca da se za ljubav same te mile devojke umiri i stia.
I pomislite, gospoo, ree Oliver dok su mu suze same navirale na
oi, uprkos njegovim naporima da ih zadri. Oh, pomislite samo kako je
ona mlada i dobra i koliko utehe prua svima oko sebe! Ja znam pouzdano
znam sasvim pouzdano da ona ni zbog vas koji ste i sami tako dobri, ni
zbog sebe, niti zbog svih onih koje obasipa svojom ljubavlju nee umreti.
Dobri bog nikad nee dopustiti da umre tako mlada.
Oh, uti! ree gospoa Mejli stavljajui ruku Oliveru na glavu. Ti
misli kao svako dete, jadni moj Olivere i mada je to to kaem sasvim
prirodno, ipak se vara. Ali si me pri svem tom opomenuo na moju dunost. Ja
sam na nju trenutno zaboravila, Olivere, no to e mi se verujem oprostiti, jer
sam stara i videla sam mnogo bolesti i smrti te znam kako je teko rastati se od
onih koje volimo. Mnogo sam stvari videla u svome ivotu i poznato mi je da
smrt ne tedi uvek najmlaa i najbolja stvorenja; ali to treba da nam poslui
kao uteha u naem bolu, jer Nebo je pravedno i time nam ubedljivo dokazuje
da postoji jedan svet koji je bolji od ovoga i da emo tamo svi brzo otii. Nek
bude volja boja! Ja je volim, a On zna koliko!
Oliver je bio iznenaen videi kako je gospoa Mejli posle tih rei kao
jednim mahom obuzdala svoj bol i kako se, dok je to govorila, ispravila,
smirila i pribrala. Jo vie se zaudio kad se uverio da ta vrstina nije prolazna,
i da je pored svih briga i bdenja koji su zatim nastupili gospoa Mejli uvek
ostala orna i pribrana, vrei sve svoje dunosti neumorno, i sudei po svim
spoljanjim znacima ak i radosno. Ali on je bio jo mlad i nije znao za ta su
sve sposobne jake due u asovima iskuenja. A kako bi i mogao znati kad su i
oni koji raspolau tom duevnom snagom retko svesni sami sebe?
Nastupila je no puna strahovanja. Kad je dolo jutro, pokazalo se da su
predvianja gospoe Mejli bila isuvie tana. Roz se nalazila na poetku teke i
opasne bolesti.
Moramo biti preduzimljivi, Olivere, i ne smemo se podavati oajanju
ree gospoa stavivi prst na usta dok ga je gledala pravo u oi ovo pismo
mora da se poalje to pre gospodinu Losbernu. Mora da se odnese do
varoice do koje nema vie od etiri milje preko polja, a odatle da se hitno
opremi po konjaniku pravo u ertsi. Gostioniar i njegovi ljudi uzee to na
sebe, a ja znam da se na tebe mogu osloniti da e sve to biti uinjeno.
Oliver nije mogao nita da odgovori, samo mu se po licu videlo kako jedva
eka da to pre poe.
Evo jo jednog pisma ree gospoa Mejli zastavi da razmisli ali
prosto ne znam da li da ga sad poaljem ili da priekam i vidim kako e biti
Roz. Poslala bih ga samo ako doe do onog najgoreg.
Je li i ono za ertsi, gospoo? upita Oliver gorei od nestrpljenja da
izvri povereni mu zadatak i pruajui svoju drhtavu ruku da primi pismo.
Nije odgovori stara gospoa dajui mu ga i nehotice. Oliver ga
pogleda i vide da je upueno na gospodina Harija Mejli koji boravi u nekom
velikom plemikom dvorcu u unutranjosti, ali iji naziv nije uspeo da proita.
Hou li i njega da ponesem, gospoo? upita Oliver s nestrpljenjem u
oima.
Ne odgovori gospoa Mejli uzimajui natrag pismo. Priekau do
sutra.
Rekavi to prui Oliveru svoj novanik i on poe, ni asa ne asei, to je
hitrije mogao.
Brzo je trao preko njiva i polja ili uzanim stazama koje su ih ponekad
razdvajale; as bi ga skoro nestalo meu visokim klasjem koje se sklapalo oko
njega, a as bi se pojavio na otvorenom polju na kome su teaci kosili i plastili
seno; zaustavljao se s vremena na vreme tek koliko da predahne dok nije, sav
u znoju i pokriven prainom, stigao do malog trga u varoici.
Tu je stao i obazreo se oko sebe traei pogledom gostionicu. Pred njim je
bila bela zgrada banke, crvena pivara i uti optinski dom, a na jednom uglu
videla se velika kua sa zeleno obojenom drvenarijom i sa istaknutim
znamenjem svetoga ora. im je ugledao tu kuu, pohitao je njoj.
Obratio se postiljonu koji je dremao ispred kapije i koji ga je, poto je
sasluao njegove elje, uputio konjuaru, kome je isto tako morao sve ponovo
da ispria da bi ga on zatim predao vlasniku gostionice na dalju nadlenost.
Vlasnik gostionice bio je neki visok ovek s plavom vratnom maramom, belim
eirom, sivim akirama i visokim posuvraenim izmama koji je stajao
naslonjen na mrk pred ulazom u konjunicu i akao zube srebrnom
akalicom.
Pomenuti gospodin je posle zrelog razmiljanja uao u krmu da napie
raun, to mu je uzelo prilino vremena; a kad je s tim zavrio i kad je raun
bio plaen, trebalo je osedlati konja i opremiti oveka, to je oduzelo jo
dobrih deset minuta. Oliver je za to vreme oajavao i goreo od nestrpljenja,
tako da mu je dolazilo da sam skoi na konja i da u najveem trku odjuri do
idue potanske stanice. Najzad je sve bilo gotovo; i poto je mali zaveljaj
predat uz mnogobrojna uputstva i molbe da to pre bude uruen, ovek obode
konja i preko neravne kaldrme trga za tren oka u galopu ieze iz vidika.
Znati da je pomo zatraena i da tom prilikom nimalo vremena nije
izgubljeno ve je neto znailo, te Oliver kome je laknulo na dui urnim
korakom poe iz dvorita gostionice. Zakreui za kapiju sluajno je naleteo na
nekog visokog oveka uvijenog u ogrta koji je u tome trenutku izlazio iz
gostionice.
Ha! uzviknu ovek razrogaivi oi na Olivera i ustuknuvi naglo.
ta je to doavola?
Oprostite, gospodine, ree Oliver veoma hitam da se vratim kui,
pa vas nisam opazio.
Grom i pakao! proguna ovek za sebe unosei se u deaka svojim
krupnim crnim oima. Ko bi to pomislio? U prah da ga pretvori, on e i iz
kamenog kovega da se povampiri i da mi se isprei na put!
Izvinite, promuca Oliver sav zbunjen divljim pogledom toga udnog
oveka. Nadam se da vas nisam povredio!
Kosti ti se raspale, dabogda! proguna ovek u uasnom besu kroz
stisnute zube. Da sam imao hrabrosti da izustim samo jednu jedinu re,
mogao sam prekono da te se oslobodim. Proklet da si i kuga te pojela,
nesreo prokleta! ta e ovde?
ovek je pretio pesnicom dok je izgovorio te nesreene rei. Poao je k
Oliveru kao u nameri da ga udari, ali se odjednom sruio na zemlju trzajui se i
previjajui dok mu je pena kuljala na usta.
Oliver je nekoliko trenutaka posmatrao grenje toga po njegovom miljenju
sumanutog oveka, a zatim je poleteo u krmu da potrai pomo. Kad je video
da je bolesnik prenet u gostionicu i zbrinut, krenuo je kui to bre moe da
naknadi izgubljeno vreme i putem se s velikim uenjem pomeanim sa
strahom seao zagonetnog ponaanja tog nepoznatog oveka.
Na taj dogaaj je meutim brzo zaboravio, jer kad se vratio kui, tamo je
morao da misli na sasvim druge stvari i da iz pameti izbrie sve to se na njega
lino odnosilo.
Stanje Roz Mejli se naglo pogoravalo i pre ponoi ve je bila u zanosu.
Seoski lekar je stalno bio pored nje, a kad je prvi put video bolesnicu, odveo je
gospou Mejli na stranu i saoptio joj da je bolest veoma ozbiljna i opasna.
U stvari, rekao je bie skoro udo ako ozdravi.
Koliko je puta Oliver te noi skakao iz postelje i na prstima se neujno
prikradao stepenicama oslukujui i najmanji um koji je dopirao iz sobe u
kojoj je leala bolesnica! Koliko ga je puta obuzimala drhtavica i od uasa mu
hladne grake znoja izbijale po elu kad bi se usled iznenadnog trupkanja nogu
pobojao da se upravo u tome asu nije dogodilo ono najgore na ta je isuvie
strano i pomisliti! I nikad se ranije nije Oliver s tolikom usrdnou molio
bogu kao u ovome trenutku kad je svim arom svoje mladalake ljubavi
preklinjao Nebo da spase ivot i podari zdravlje tome ljupkom i plemenitom
stvorenju koje lebdi na ivici groba.
Oh! Ta neizvesnost, ta strana, grozna neizvesnost kad stojimo nemoni
kraj postelje dragog nam bia koje je izmeu ivota i smrti! Oh! Te preteke
misli to nam pritiskuju duu i to nam slikama koje stvaraju razdiru srce i
zaustavljaju dah; ta oajnika elja da uinimo neto to e ublaiti muke ili
smanjiti opasnost koju nemamo snage da otklonimo; ta potitenost i klonulost
koja nastupa kad tuna srca uvidimo koliko smo nemoni; koje su muke ravne
njima; kakvim razmiljanjima i naporima moemo da ih olakamo kad nas
obuzmu i obrvaju!
Svanulo je jutro, a mala poljska kua stajala je usamljena i tiha. Njeni
stanovnici govorili su apatom; na vratima su se s vremena na vreme
pojavljivala brina lica; ene i deca su odlazili suznih oiju. Celog bojeg dana i
jo dugo poto je pao mrak Oliver je tihim korakom etao po vrtu podiui
svaki as oi u pravcu sobe u kojoj je leala bolesnica i zadrhtao bi kad god
ugleda zamraeni prozor jer se inilo kao da iza njega vreba smrt. Pozno u no
stigao je gospodin Losbern.
Stanje je vrlo teko ree dobri lekar okrenuvi glavu u stranu dok je
govorio tako mlada, toliko voljena, ali ima veoma malo nade.
Osvanu i drugo jutro. Sunce je veselo sjalo tako veselo kao da ne vidi
nikakav jad i nevolju pod sobom; i dok je oko nje svaki list i cvet blistao u
punome sjaju odiui ivotom i zdravljem i sa svih strana je okruivalo
kliktanje i ivotna radost, divna mlada devojka se brzo primicala smrti. Oliver
se odvukao do staroga groblja i sednuvi na jednu od zelenih humki plakao je
usamljen molei se bogu za nju.
Oko njega je bilo tako tiho i lepo; u suncem obasjanoj prirodi bilo je toliko
sjaja i razdraganosti; iz veselog cvrkuta ptica treperila je tolika radost; toliko
lakoe je bilo u njihovom ilom letu preko nebeskog svoda; iz svega oko njega
izbijala je tolika ivotna radost da se deaku, kad je podigao suzne oi i
pogledao oko sebe, sama javila misao da sad nije vreme za umiranje; da Roz
svakako nee umreti kad su i sva ta daleko beznaajnija i nitavnija stvorenja
tako srena i razdragana; da se grobovi kopaju po hladnoj i sumornoj zimi, ne
po sunanom i mirisnom letu. Skoro je doao na pomisao kako su mrtvaki
pokrovi stvoreni samo za to da pokrivaju zboranu i oronulu starost, a ne da
svojim jezivim omotom obavijaju mladost i lepotu punu ljupkosti.
Posmrtno zvono s crkvenog tornja grubo je prekinulo te deake misli.
Njegova zvonjava se razlegla pozivajui na pogreb. Skroman seoski sprovod
prolazio je kroz grobljanske vratnice, a njegovi uesnici su nosili bele trake jer
je sahranjivan jedan mladi. Stajali su gologlavi pored groba i plakali, a meu
njima je bila i mati mati koja je to nekad bila. Sunce je meutim i dalje
veselo sjalo, a ptice su nastavljale svoju pesmu.
Oliver poe kui razmiljajui o mnogobrojnim dobroinstvima kojima ga
je obasula mlada devojka i molei boga da se vrati vreme kad e ponovo moi
da joj pokae koliko joj je zahvalan i privren. Nije imao sebi ta da prebaci u
pogledu panje koju joj je ukazivao i oseanja koja je gajio prema njoj, jer joj
je verno i odano sluio, pri svem tom pojavilo mu se pred oima stotinu sitnih
prilika u kojima mu se inilo da je mogao pokazati vie revnosti i zalaganja, i
kajao se zbog toga. Treba dobro da pazimo kako se ophodimo prema naim
blinjima, jer svaka smrt budi u onima koji ostaju itav roj misli o tome ta su
sve propustili i koliko su malo uinili koliko su stvari zaboravili da uine, a
jo koliko su stvari propustili da poprave! Nema teeg kajanja od uzaludnog
kajanja; ako elimo da sebe potedimo tih muka, pomiljajmo na to dok ima
vremena.
Kad je stigao kui, gospoa Mejli je sedela u malome salonu. Srce mu se
steglo kad ju je ugledao jer se dotle nikad nije odmicala od uzglavlja svoje
neake i on uzdrhta pri pomisli ta je moglo biti razlog da ona napusti
bolesniku sobu. Saznade da je Roz pala u dubok san i da e se iz njega
probuditi ili da ozdravi i da se vrati u ivot ili da im kae poslednje zbogom i
da umre.
Sedeli su tako satima oslukujui i bojei se i da progovore. Jelo je
uklonjeno a da ga nisu ni okusili; i pogledima koji su pokazivali da im misli
blude na drugoj strani posmatrali su sunce kako tone sve nie i nie, dok
najzad nije preko neba i zemlje prosulo one arke boje koje su vesnici
njegovog zalaska. Njihov napregnuti sluh je osetio um koraka koji se
pribliuju. Oboje su i nesvesno poleteli vratima kad je gospodin Losbern uao.
ta je s Roz? uzviknu stara gospoa. Recite mi odmah! Mogu da
podnesem sve sem neizvesnosti! Oh recite mi, za ime sveta.
Morate se prvo sami umiriti ree lekar pridravajui je. Umirite se,
draga gospoo, preklinjem vas.
Pustite me, tako vam boga! Moje slatko dete! Mrtva je! Umire!
Ne! uzviknu lekar vatreno. Zahvaljujui njegovoj milosti i dobroti
ona e jo dugo iveti na radost i sreu svih nas.
Stara gospoa pade na kolena i htede da sklopi ruke, ali snaga koja ju je
tako dugo drala, odlete nebu zajedno s njenim prvim uzdahom zahvalnosti i
ona klonu u prijateljske ruke koje su se ispruile da je prihvate.
 GLAVA XXXIV

Sadri nekoliko prethodnih obavetenja o izvesnome mladom gospodinu koji

se sad pojavljuje na pozornici i govori o jednom novom sluaju koji se
dogodio Oliveru.

Bila je to skoro isuvie velika srea da bi se mogla podneti. Oliveru se sve

vrtelo u glavi od te iznenadne vesti i on nije mogao ni da plae, ni da govori,
niti da se skrasi na jednom mestu. Jedva je bio u stanju da shvati ta se
dogodilo, dok mu posle dugog lutanja po sveem veernjem vazduhu same
suze nisu grunule niz obraze i on, zahvaljujui tome olakanju, odjednom
postade svestan srene promene koja je nastupila i koja mu je s grudi skinula
skoro nepodnoljiv teret.
No se ve uveliko bila spustila kad je poao kui, s rukama punim cvea
koje je s osobitom panjom nabrao da njime okiti bolesniku sobu. Dok je
otro koraao drumom, zauo je za sobom lupu nekih kola koja su mu se u
besnom trku pribliavala. Okrenuo se i video potanske koije kako jure
najveom brzinom; s obzirom na to to su konji leteli kao vetar, a put bio uzan,
on se priljubio uz jedne vratnice dok je zaprega projurila mimo njega.
 U trenutku kad su kola proletela, Oliver je opazio u njima nekog oveka u
beloj nonoj kapi, ije mu se lice uinilo poznatim, iako nije imao vremena da
ga sasvim dobro uoi. Odmah zatim nona kapa se promoli kroz prozor na
kolima i jedan gromki glas viknu koijau da stane, to je ovaj i uinio im je
uspeo da zaustavi konje. Onda nona kapa jo jednom izviri i isti glas pozva
Olivera po imenu.
Hej! vikao je ovek. Kakve su vesti, Olivere? Gospoica Roz!
Gospodine Olivere!
Jeste li to vi, Dajlz? povika Oliver pritravi kolskim vratima.
Dajlz ponovo promoli svoju nonu kapu spremajui se da neto odgovori,
kad ga neki mlad gospodin koji je bio u drugom uglu kola naglo povue nazad
i sav uzbuen upita kakve su vesti.
Govori odmah! uzviknu taj gospodin bolje ili gore?
Bolje mnogo bolje! odgovori Oliver urno.
Hvala ti, boe! uskliknu gospodin. Jesi li siguran?
Sasvim sam siguran, gospodine, odgovori Oliver. Tek pre
nekoliko asova krenulo je nabolje i gospodin Losbern kae da je prola svaka
opasnost.
Gospodin ne ree vie nita, samo otvori vrata, iskoi iz kola i uhvativi
Olivera urno za miicu odvede ga na stranu.
Jesi li sasvim siguran? Da se nisi sluajno prevario, mali? upita
gospodin uzdrhtalim glasom. Nemoj me zavaravati time to e mi probuditi
nade koje se nee ispuniti.
Ne bih ja to inio ni za ta na svetu, gospodine, odgovori Oliver.
Moete se zaista osloniti na mene. Gospodin Losbern je rekao da e ona jo
dugo iveti na radost i sreu svih nas. Ja sam ga lino uo kad je to kazao.
Suze su se zavrtele Oliveru u oima kad se setio prizora koji je obeleavao
poetak tolike sree, a i nepoznati gospodin je okrenuo glavu u stranu i ostao
utei nekoliko trenutaka. Oliveru se uinilo da je zajecao u nekoliko mahova;
ali se bojao da ga prekine nekom neumesnom primedbom jer je dobro znao
ta on u tome trenutku moe da osea te je stajao po strani, pravei se da
sreuje cvee koje je nabrao.
Gospodin Dajlz je za sve to vreme sedeo na papui od kola sa svojom
belom nonom kapom na glavi, laktova podboenih o kolena, i brisao oi
plavom pamunom maramicom poprskanom belim takicama. Da se taj estiti
ovek nije pretvarao da plae, nesumnjiv dokaz bile su njegove veoma crvene
oi kojima je pogledao mladog gospodina kad se ovaj okrenuo i obratio mu se.
Mislim, Dajlz, da bi bolje bilo ako vi produite kolima do moje majke
ree on. Ja u gotovo da nastavim polako peice kako bih dobio malo u
vremenu pre no to je vidim. Moete javiti da dolazim.
Izvinite, gospodine Hari, ree Dajlz briui poslednji put
maramicom svoje uplakano i uzbueno lice ali ja bih vam bio zahvalan ako
biste dopustili da koija odnese tu vest. Ne bi bilo preporuljivo da me
posluga vidi u ovakvom stanju, gospodine: kad bi me videla ovakvog, izgubio
bih sav ugled kod nje.
Dobro, odgovori Hari Mejli osmehujui se uinite kako vi naete
za shodno. Neka on nastavi s prtljagom, ako hoete, a vi ostanite s nama. Samo
skinite prvo tu nonu kapu i stavite neto pristojnije na glavu, inae e svet
pomisliti da smo pomerili pameu.
Gospodin Dajlz, setivi se kakvu nakaradu ima na glavi, smae svoju
nonu kapu i strpa je u dep a na njeno mesto stavi ozbiljan i dostojanstven
eir koji je izvadio iz kola. Poto je to uinio, koija potera konje, a Dajlz,
gospodin Mejli i Oliver laganim korakom pooe za njima.
Dok su tako ili putem. Oliver je s vremena na vreme bacao vrlo radoznale
poglede na novodoaveg. Bio je srednjega rasta i mogao je imati oko dvadeset
i pet godina, lica je bio lepog i otvorenog, a dranja neusiljenog i privlanog. I
pored velike razlike u godinama toliko je liio na staru gospou, da bi Oliver
sasvim lako pogodio da su rod 1 kad ne bi znao da su mati i sin.
Gospoa Mejli je eljno oekivala dolazak svoga sina. Oboje su sastankom
bili veoma uzbueni i tronuti.
Majko! proapta mladi zato mi nisi ranije pisala?
Pisala sam ti odgovori gospoa Mejli ali, poto sam razmislila,
odluila sam da pismo zadrim dok ne ujem ta e rei gospodin Losbern.
Ali zato, ree mladi zato si se izlagala opasnosti da se dogodi
ono od ega smo svi strepeli? Da je Roz ne mogu tu re sad da izgovorim
da se njena bolest drukije okrenula, kako bi ti to sebi oprostila! Kako bih
se ja ikad uteio!
Da se dogodilo ono najgore, Hari, ree gospoa Mejli bojim se da
bi tvoja srea zaista bila razorena i da ne bi bilo ni od kakvog znaaja da li si
doao dan ranije ili dan docnije.
A ko bi i mogao drukije i misliti, majko? upita mladi i zato da
pretpostavljamo tu mogunost? To je ... to je ... Ti to zna, majko ..., ti to
mora znati!
Ja znam da ona zasluuje najbolju i najistiju ljubav koju je u stanju da
prui srce jednog oveka ree gospoa Mejli znam da njena odanost i
plemenitost njene due treba da budu nagraeni ne obinom nego dubokom i
trajnom naklonou. Kad to ne bih oseala, i kad pored toga ne bih bila svesna
da e joj nepostojanost onoga koga voli slomiti srce, ne bi mi bilo teko da
izvrim svoj zadatak, niti bih imala da izdrim toliku borbu sa samom sobom
kad inim ono to smatram da mi dunost nalae.
Suvie si stroga prema meni, majko, ree Hari.
Zar misli da sam ja jo nezrelo dete koje ne poznaje samo sebe i koje je
nesvesno onoga to se u njemu zbiva?
Ja mislim, dragi sine, odgovori gospoa Mejli stavljajui mu ruku na
rame da se mladost odlikuje velikim brojem plemenitih oseanja koja nisu
trajna; i da meu njima ima i takvih koja, kad se zadovolje, postaju jo
nepostojanija. A osobito smatram nastavi gospoa gledajui vrsto svoga
sina u oi ako se jedan oduevljen, vatren i astoljubiv ovek oeni
devojkom ije ime, bez ikakve njene krivice, nosi ljagu na sebi i na koju e
nemilosrdni i ravi ljudi podseati svaki as i nju i njegovu ecu i da e je
utoliko ee, uz podrugljive osmehe, bacati njemu u lice ukoliko on bude
imao vie uspeha u ivotu da se onda jednog dana i taj ovek, ma koliko
inae bio plemenit i dobroga srca, moe pokajati zbog veze koju je zasnovao u
svojoj mladosti. A i ona e patiti kad sazna za njegovo kajanje.
Majko, ree mladi nestrpljivo mukarac koji bi tako postupio bio
bi podli samoivac, nedostojan da se nazove ovekom i nedostojan ene koju
si opisala.
Ti tako misli danas, Hari, odgovori njegova mati. I uvek u tako
misliti! ree mladi. Duevne patnje koje sam podneo za ova poslednja
dva dana prinuavaju me da ti priznam jednu ljubav koja, kao to ti dobro
zna, nije od jue, niti lakomislena i povrna. Moje srce kuca samo za Roz, za
tu ljupku i plemenitu devojku, postojanije no to je ikad srce jednog oveka
kucalo za neku enu. Sve moje misli, elje, nade u ivotu vezane su za nju; i
ako ti stane na put toj mojoj velikoj ljubavi, razorie mi mir i sreu zauvek.
Majko, razmisli jo o tome i o meni, i nemoj tako olako da prelazi preko
mojih oseanja o kojima kao da vodi vrlo malo rauna.
Hari, ree gospoa Mejli upravo zbog toga to toliko vodim
rauna o toplim i osetljivim srcima, ja bih htela da ih potedim ranjavanja. Ali
zasad smo dosta o tome razgovarali, i vie no to je trebalo.
Neka onda Roz o tome odlui prekide je Hari. Ti, nadam se, nee
uticati na nju u tolikoj meri da to bude prepreka ostvarenju mojih snova?
Neu odgovori gospoa Mejli samo bih elela da dobro razmisli
...
Ja sam i razmislio! glasio je nestrpljiv odgovor. Majko, ja sam o
tome razmiljao godinama i godinama. Razmiljao sam jo otkad sam poeo da
mislim svojom glavom. Moja su oseanja postojana i nikad se nee izmeniti; I
zato onda da se uzalud muim i da ih krijem? Ne! Pre no to odem, moram
sve rei Roz.
I rei e joj odgovori gospoa Mejli.
Ima neega u tvome glasu po emu bih zakljuio da e ona hladno da
me saslua, majko, ree mladi.
Nee te sasluati hladno odgovori stara gospoa daleko od toga.
Pa ta to onda znai? upita ustro mladi. Da nije koga drugog
zavolela?
O, ne, odgovori mu mati ona prema tebi, ako se ne varam, gaji
ve isuvie snana oseanja da bi do toga moglo doi. Ono to bih ti htela rei
nastavi stara gospoa, ne doputajui svome sinu da je prekine u govoru
jeste ovo. Pre no to sve stavi na kocku, pre no to uzleti na najvie vrhove
nade, razmisli malo, drago moje dete, o prolosti koja stoji iza Roz i pomisli
kakav uticaj na njenu odluku moe imati saznanje o njenom sumnjivom
poreklu kad imamo na umu koliko nam je ona odana svim arom svoje
plemenite due i kad nam je poznato ono krajnje samoportvovanje koje je nju
uvek odlikovalo u svim stvarima, velikim i malim.
ta time hoe da kae?
To ostavljam tebi da pogodi, odgovori gospoa Mejli. Ja moram
da se vratim njoj. Neka ti Gospod bude u pomoi!
Hou li te noas jo koji put videti? upita mladi vatreno.
S vremena na vreme odgovori gospoa kad budem mogla da
ostavim Roz.
Hoe li joj rei da sam doao? upita Hari.
 Razume se odgovori gospoa Mejli.
I koliko sam brinuo, i koliko sam patio, i koliko eznuo da je vidim.
Hoe li joj to rei, majko?
Hou odgovori stara gospoa sve u joj rei. I stegnuvi
srdano ruku svome sinu urno izie iz sobe.
Dok se vodio taj ivi razgovor, gospodin Losbern i Oliver su stajali u
drugom kutu odaje. Poto je razgovor zavren, lekar prui ruku Hariju Mejli i
oni se srdano pozdravie. Na mnogobrojna pitanja svoga mladog prijatelja
lekar mu je dao podrobna obavetenja o stanju u kome se nalazi bolesnica,
obavetenja koja su bila isto tako utena i puna obeanja kao to se on i nadao
prema onome to je uo od Olivera a sve je to nauljenih uiju sluao i
gospodin Dajlz koji se pravio kao da neto posluje oko prtljaga.
Jeste li u poslednje vreme imali prilike da pucate na to osobito, Dajlz?
upita lekar kad je zavrio razgovor.
Ni na ta osobito, gospodine, odgovori gospodin Dajlz pocrvenevi
do uiju.
I niste uhvatili nikakve lopove niti otkrili nekog obijaa? upita lekar.
Nisam uopte, gospodine, odgovori gospodin Dajlz veoma ozbiljno.
Eh, ree lekar ao mi je to to ujem jer vama te stvari izvanredno
polaze za rukom. A kako je Britles?
Deko je vrlo dobro, gospodine, ree gospodin Dajlz zauzimajui
svoj uobiajeni pokroviteljski stav i alje vam svoje osobito potovanje,
gospodine.
Lepo, ree lekar. Nego kad vas ve vidim ovde, setih se,
gospodine Dajlz, da sam dan pre no to sam ovamo tako hitno pozvan obavio,
po elji vae dobre gospodarice, jedan mali posao u vau korist. Hodite da vam
kaem re-dve.
Gospodin Dajlz, veoma vano i neto zauen, ode u ugao gde ga je lekar
udostojio jednog kratkog razgovora voenog apatom, i po zavretku kojeg se
prvi gospodin mnogo puta poklonio i povukao neuobiajeno dostojanstvenim
koracima. ta je bio predmet toga razgovora, za salon je ostalo tajna, ali je
kuhinja odmah saznala ta je posredi jer gospodin Dajlz je otiao pravo tamo i
poto je poruio vr piva, obznanio je, zauzimajui velianstven stav koji je na
prisutne uinio dubok utisak, da je njegova gospodarica, imajui u vidu
njegovo junako dranje prilikom pokuaja pohare, izvolela poloiti u mesnu
tedionicu iznos od dvadeset i pet funti na njegovo ime i u njegovu iskljuivu
korist. uvi tu vest, dve sluavke podigoe uvis ruke i oi i rekoe kako e
gospodin Dajlz tek sad da se ponese, na to gospodin Dajlz, izvlaei nabore
svoje vratne marame, odgovori: Ne, ne, dodajui kako e im biti
blagodaran ako mu obrate panju u sluaju da se bude drao i suvie oholo
prema svojim potinjenima. A zatim je dao jo i mnotvo drugih izjava koje ne
ine u manjoj meri ast njegovoj skromnosti i snishodljivosti, izjava koje su
primljene s isto toliko zadovoljstva i oduevljenja i koje su, uostalom, bile tako
otroumne i umesne kao to su to redovno izjave velikih ljudi.
I gore iznad kuhinje, vee je proticalo u najboljem raspoloenju, jer je
gospodin Losbern bio vrlo dobre volje, a i Hari Mejli, ma koliko u poetku
umoran ili zamiljen, nije mogao da odoli veselosti toga estitog oveka koji je
priao svakojake zgode iz svoga lekarskog poziva i izbacivao takve poalice
kakve Oliver jo nikad dotle nije uo pa im se smejao od sveg srca na
oigledno zadovoljstvo, gospodina Losberna koji se i sam kikotao i svojim
primerom naterao Harija da se i on trese od smeha. Proveli su, dakle, to vee
to se veselije moglo i bilo je ve pozno u no kad su, laka i zahvalna srca,
otili na poinak koji im je bio preko potreban posle briga i svirepe
neizvesnosti kojima su doskora bili izloeni.
Oliver se sutradan probudio vedrijega raspoloenja i pristupio je svojim
redovnim jutarnjim poslovima s vie poleta i zadovoljstva no poslednjih dana.
Krletke je ponovo izneo napolje na njihova stara mesta da bi ptice u njima opet
propevale, i ponovo je brao najlepe poljsko cvee koje se moglo nai da Roz
uiva u njegovoj lepoti. Kao nekom arolijom nestalo je sete koja se u
poslednje vreme ogledala u tunim deakovim oima pri posmatranju svakog
predmeta, ma koliko on inae bio lep. inilo se da kapljice rose s vie sjaja
blistaju na zelenom liu, da povetarac umilnije umi kroz granje i da je i samo
nebo plavetnije i prozranije. Toliko nae raspoloenje utie ak i na izgled
stvari izvan nas. U pravu su ljudi koji posmatrajui prirodu i svoje blinje
jadikuju kako je sve oko njih crno i mrano samo ne treba zaboraviti da su
te sumorne boje odblesak njihovih uem zalivenih oiju i potenih dua.
Prave boje su pune preliva, i da bi se sagledale, potrebno je bistro oko i vedar
pogled.
Vredi napomenuti, a to je i Oliveru ubrzo palo u oi, da on u svoje jutarnje
etnje vie nije iao sam. Hari Mejli je jo odmah posle onoga prvoga dana kad
je sreo Olivera kako se vraa kui punih ruku, toliko zavoleo cvee i pokazao
toliko ukusa pri njegovom rasporeivanju u slaganju u kite, da je u toj vetini
svoga mladog prijatelja ostavio daleko za sobom. Ako je Oliver meutim u
tome pogledu zaostajao, on je bolje znao gde se moe nai najlepe cvee, jer
su njih dvojica iz dana u dan zajedno vrljali poljima i donosili ga kui. Prozor
mlade devojke bio je sad otvoren, jer je volela da joj mirisavi letnji vazduh
struji u sobu i zapahnjuje je i krepi svojom sveinom; u vazi na samom prozoru
je bila osobita kitica koja je svakog jutra obnavljana s osobitom panjom i
ljubavlju. Oliver je zapazio da se uvelo cvee nikad ne baca i pored toga to se
mala vaza redovno osveava; a opazio je i to da lekar kad god izie u vrt, uvek
pogleda na prozor i veoma znaajno mahne glavom pre no to otpone svoju
jutarnju etnju. Tako su dani proticali, dok se Roz brzo oporavljala.
Oliveru nije bilo dugo vreme, i pored toga to je mlada devojka jo uvala
svoju sobu, te nije bilo veernjih etnji, sem ponekad s gospodinom Mejli, i to
kraih. S udvostruenom revnou je odlazio na asove svome sedom uitelju
i tako marljivo radio da se i sam udio kako brzo napreduje. I usred toga rada i
spokojstva zbio se jedan do krajnosti neoekivan dogaaj koji ga je u najveoj
meri uplaio i uzrujao.
Sobica u kojoj je obino sedeo kad ui bila je u prizemlju i iz dvorita.
Prozorski okvir bio je obrastao jasminom i orlovim noktima koji su ispunjavali
odaju svojim mirisima. Prozor je gledao u vrt iz kojeg su vratanca vodila u
mali ograeni panjak, a iza ovoga se prostirala divna livada sa umom. S te
strane nije bilo nikakvih zgrada, te je vidik koji se pruao bio vrlo prostran.
Jedne lepe veeri, dok se prvi sumrak sputao na zemlju. Oliver je sedeo za
tim prozorom nagnut nad knjigu. Paljivo je itao iz nje neko vreme, ali kako
je dan bio neobino zaparan a on veoma umoran, nee predstavljati nikakvu
uvredu za pisca te knjige, ma ko on bio, ako izjavimo da je Oliver prvo poeo
da dremucka i da je najzad zaspao.
Postoji izvesna vrsta sna koji nam se ponekad prikrade i za vreme kojeg,
iako nam je telo sputano njegovim lancima, na duh ostaje svestan onoga to
se oko njega zbiva i zadrava sposobnost da luta po svojoj volji. Ukoliko se ta
tromost i malaksalost telesne snage i potpuna nemo da vladamo svojim
mislima i pokretima mogu nazvati snom, onda tako stanje jeste san; pri emu
smo ipak svesni svega to se dogaa oko nas i, kad u takvom stanju sanjamo,
onda se rei koje su u jednom asu stvarno izgovorene i zvuci koji stvarno
postoje sa tako iznenaujuom brzinom utkivaju u nae snove, da se san i java
na udan nain meaju i stapaju meu sobom u toj meri da ih je posle skoro
nemogue razdvojiti jedno od drugog. I nije to ona najneobinija pojava koja
se zapaa u takvim prilikama. Nesumnjiva je injenica da i pored toga to su
naa ula dodira i vida za izvesno vreme obamrla, ipak se nai snovi i slike,
koje nam prolaze kroza svest nalaze pod uticajem, i to pod stvarnim uticajem, i
samog nemog prisustva nekog spoljanjeg predmeta koji nije morao biti u
naoj blizini kad smo sklopili oi i za ije prisustvo nismo znali dok smo bili
budni.
Oliver je znao savreno dobro da je u svojoj sobici, da su mu knjige na
stolu pred njim i da opojni povetarac arlija i miluje biljke puzavice na zidu.
Ali je ipak spavao. Najednom, prizor se izmenio: vazduh je postao teak i
zaguljiv i njemu se uini, na njegov uas, da je ponovo u Jevrejinovoj kui.
Grozni starac je sedeo u svome uglu kao i obino i pokazujui rukom na
Olivera aputao nekom drugom oveku koji je sedeo pored njega i ije lice
Oliver nije video.
Pst, mali moj! uinilo mu se da je uo Jevrejina kako kae. To je
on, sasvim sigurno. Hajdemo.
On je! kanda je drugi ovek odgovorio. Misli da bih se mogao
prevariti? Kad bi hiljadu aveti uzelo na sebe njegov lik i on stao izmeu njih, ja
bih ga poznao i ukazao prstom na njega. Da ga zakopa pedeset stopa duboko i
da me prevede preko njegovog groba, mislim da bih i bez ikakvog spoljanjeg
znaka osetio da je on tu zakopan!
inilo se da ovek to govori s toliko uasnom mrnjom, da se Oliver od
straha probudio i poskoio.
 Gospode! ta je to od ega mu se krv sledila u ilama i od ega mu se
oduzeo glas i noge ga izdale? Tamo tamo na prozoru odmah tu pred
njim, tako blizu da ga je mogao skoro dodirnuti pre no to je ustuknuo, stajao
je Jevrejin koji je virio u sobu i iji se pogled sukobio s njegovim! A pored
njega, sav bled od gneva ili od besa, ili i od jednog i od drugog, bio je
smrknuta lica onaj isti ovek koji ga je napao na ulazu u dvorite od
gostionice.
Ta slika je meutim blesnula samo u jednom trenu kao munja pred
njegovim oima, i njih je obojice ve nestalo. Ali su ga poznali; a i on njih; i
njihovi pogledi su mu se tako duboko utisnuli u seanje kao da su urezani u
mermer i kao da ih je od roenja imao pred oima. Jedan trenutak stajao je kao
ukopan, a zatim je iskoio kroz prozor u vrt i poeo svom snagom da doziva u
pomo.
 GLAVA XXXV

Govori o neuspelom. ishodu potere i sadri jedan prilino vaan razgovor

koji se vodio izmeu Harija Mejli i Roz.

Kad su ukuani privueni Oliverovim uzvicima, dotrali do mesta odakle

su oni poticali, zatekli ga bledog i uzbuenog kako pokazuje rukama u pravcu
livade iza kue, jedva mucajui: Jevrejin! Jevrejin!
Gospodin Dajlz nije bio u stanju da shvati ta te rei znae; ali Hari Mejli
iji je duh radio malo bre i kome je Oliverov ivot bio poznat iz prianja
njegove majke, odmah je razumeo ta je posredi.
U kom je pravcu otiao? upita on dohvativi jednu teku batinu koja
je stajala u uglu.
Ovuda odgovori Oliver pokazujui prstom u kom je pravcu pobegao
Jevrejin odmah sam ih izgubio iz vida.
Onda su znai u jarku! ree Hari. Za mnom! I gledajte da ne
zaostanete, Rekavi to preskoi ivicu i odjuri najveom brzinom tako da su
ga ostali jedva sustizali.
Dajlz je trao ja njim koliko su ga noge nosile, a i Oliver isto tako. Nije
prolo ni dva minuta pa se i gospodin Losbern koji je bio iziao u etnju i
upravo se u tom trenutku vratio nekako prebacio preko ivice, i poto se
doekao na noge s mnogo vie spretnosti no to bi se to od njega moglo
oekivati, nadao u trku za njima brzinom koja ni ukoliko nije bila za preziranje,
viui neprestano iz sveg glasa da mu objasne ta je razlog tolikoj jurnjavi.
Svi su tako trali ne zaustavljajui se ni da predahnu, dok njihov
predvodnik nije dospeo do ugla poljane koji je Oliver oznaio i poeo paljivo
da pretrauje jarak i vrzinu pored njega. To je pruilo vremena i ostalima da
stignu, a i Oliveru da obavesti gospodina Losberna o okolnostima koje su bile
povod toj divljoj hajci.
Celokupno traganje bilo je uzaludno. Nisu se mogli videti ak ni tragovi od
skoranjih stopa. Ispeli su se najzad na vrh jednog breuljka s kojeg se pruao
vidik preko polja u svakom pravcu, na tri do etiri milje unaokolo. S leve
strane u dolini bilo je selo; ali da bi se do njega stiglo pravcem koji je oznaio
Oliver, begunci su morali prei preko otvorenog polja, to nisu mogli uiniti za
tako kratko vreme. Polje je s druge strane bilo oivieno gustom umom, ali iz
istog razloga ni do ove nisu mogli stii.
Bie da si ti sanjao, Olivere, ree Hari Mejli.
Oh, ne, nisam sanjao, gospodine, verujte, odgovori Oliver uzdrhtavi
i pri samoj pomisli na gnusno starevo lice. Video sam ga isuvie jasno kao
to sad vas gledam.
A ko je bio onaj drugi? upita Hari i gospodin Losbern u jedan glas.
Onaj isti ovek o kome sam vam govorio i koji je pred gostionicom
onako iznenada naleteo na mene ree Oliver. Gledali smo se oi u oi i
mogu se zakleti da je bio on.
Jesu li udarili ovim putem? upita Hari. Jesi li siguran?
Isto onako kao to sam siguran da su ta dva oveka stajala kod prozora
odgovori Oliver pokazujui rukom dok je govorio na ivicu koja je
odvajala vrt od livade. Visoki ovek je preskoio ivicu eno onde, a
Jevrejin, koji je otrao nekoliko koraka udesno provukao se kroz onaj otvor.
Oba gospodina su posmatrala Oliverovo lice koje je odisalo iskrenou dok
je govorio i poto su meusobno izmenjali poglede, reklo bi se da su bili
zadovoljni ubedljivou pojedinosti koje je nav. Pa ipak, nigde nije bilo ni
najmanjeg traga od begunaca. Trava je bila visoka, ali izgaena samo na onim
mestima kuda su gonioci proli. Strane i ivice jarkova bile su od vlane
ilovae, ali se nigde nisu mogli zapaziti otisci ljudske obue niti i najmanji znak
koji bi pokazivao da je iija noga satima ranije prela preko toga zemljita.
udna stvar! ree Hari.
Zaista, veoma udna! odgovori lekar. Ni sami Bleders i Daf ne bi
umeli tu da se snau.
Uprkos oiglednom neuspehu nisu odustali od traganja dokle god nije pala
no koja je sve dalje napore inila uzaludnim, pa i onda su odustali teka srca.
Dajlz je hitno poslat da obie sve seoske krme, poto mu je Oliver podrobno
opisao kako su izgledali i kako su bili obueni tajanstveni posetioci. Od njih
dvojice je osobito Jevrejin dovoljno padao u oi da bi ga poznao ako ga vidi u
krmi ili ga nae da luta po okolini. Ali Dajlz se vratio bez ikakvih vesti koje
bi bile u stanju da odgonetnu ili bar donekle razjasne ovu zagonetku.
Sutradan su vrena nova pretraivanja i traganje je nastavljeno, ali s nimalo
veim uspehom. Idueg dana su Oliver i gospodin Mejli otili do varoice u
nadi da e tamo uti ili saznati neto o tim ljudima, ali ni taj napor nije doneo
nikakvog ploda. Posle nekoliko dana dogaaj je poeo da pada u zaborav kao
to u takvim prilikama najee biva kad se radoznalost gasi usled nedostatka
svee hrane koja e je podravati.
Za to vreme Roz se brzo oporavljala. Pridigla se, poela je da izlazi i vratila
se porodinom krugu unosei radost u sva srca.
Meutim, iako je ova srena promena oigledno uticala na mali krug i
mada su veseli glasovi i zvonki smeh ponovo poeli da odjekuju po poljskoj
kui, s vremena na vreme bi neka nelagodna zategnutost obuzimala pojedine
njene stanovnike, pa ak i Roz to Oliveru nije izmaklo iz vida. Gospoa Mejli
i njen sin su se esto zatvarali i satima tako ostajali, a Roz se vie nego jednom
pojavila s tragovima suza na licu. Kad je gospodin Losbern odredio dan svoga
povratka u ertsi, te pojave su bivale sve ee i upadljivije, i postalo je
oigledno da ima neto to potkopava mir mlade devojke, a i jo nekoga pored
nje.
Najzad, jednog jutra, kad je Roz bila sama u trpezariji, uao je Hari Mejli i,
posle kraeg kolebanja, zamolio je za doputenje da s njom progovori nekoliko
rei.
Samo samo koju re neu biti dug, Roz, ree mladi privlaei
stolicu blie njoj. Ono to imam da ti kaem nee biti za tebe nita novo;
najmilije nade moga srca tebi nisu nepoznate, iako s mojih usana nikad jo nije
prela nijedna re koja bi ih odala.
im je Hari uao, Roz je sva prebledela, ali je to moglo biti i posledica
njene nedavne bolesti. Samo se poklonila i nagnuvi se nad cvee koje je
stavila tu u blizini utei je ekala ta e on rei.
 Ja..., ja..., trebalo je da ranije otputujem odavde ree Hari.
Zaista, trebalo je da ranije otputuje odgovori Roz. Oprosti to tako
govorim, ali bih volela da si otputovao.
Dovela me je ovamo najstranija i najuasnija zebnja ree mladi
strah da ne izgubim najmilije bie za koje su vezane sve moje elje i sve nade.
Ti si bila na umoru, lebdei izmeu ovoga i onoga sveta. Kad mlada, lepa i
dobra stvorenja bolest obrve, onda se njihove iste due i neosetno obraaju
carstvu venoga mira i spokojstva i tako, neka nam bog bude u pomoi,
najbolji i najlepi meu nama i suvie esto u cvetu svoje mladosti odlaze na
nebo.
Dok je on to govorio, suze su se zavrtele u oima ljupke devojke, i kad je
jedna kanula na cvet nad koji se bila nagnula i zablistala svim sjajem u
njegovoj aici, inei ga jo lepim, izgledalo je kao da taj izliv njenog ednog
i mladog srca trai da se srodi s najljupkijom stvari u prirodi.
Stvorenje nastavi mladi strasno stvorenje isto i bez zlobe i
nevino kao aneo boji bilo je izmeu ivota i smrti. O! Ko se mogao nadati da
e se ono vratiti u ovo carstvo jada i nevolja kad se pred njim ve otvorio onaj
daleki i bolji svet! Roz, Roz, znati da si prola i iezla kao mila senka koju je
nebeska svetlost bacila na zemli nemati nikakve nade da e biti poteena i
ostati pored onih koji ovde tavore svoje dane; i ne znati razlog, i zato bi i
ostala ovde; oseati da pripada onome lepem svetu kome prerano odleu
najplemenitija i najbolja bia; i pored svih tih uteha se moliti bogu da te vrate
onima koji te vole to su bile muke isuvie teke da bi se mogle podneti.
Takve sam muke ja podnosio i danju i nou; a s njima zajedno doao je
neizbrisiv strah i zebnja i sebina alost da ne umre a da nikad ne sazna
koliko sam te silno voleo, da sam od toga skoro pamet izgubio. Ti si ozdravila.
Iz dana u dan i tako rei iz asa u as zdravlje ti se vraalo i skoro presahla nit
ivota ponovo je nabujala kao proleni potok. Oima punim enje i duboke
odanosti gledao sam te kako se vraa iz smrti u ivot. Nemoj mi rei kako bi
volela da to nisam osetio, jer je to omekalo moje srce prema svim ljudima.
Nisam to htela rei odgovori Roz plaui elela sam da si
otputovao da bi se ponovo posvetio svome uzvienom i plemenitom zadatku,
zadatku dostojnom tebe.
Nema na svetu zadatka dostojnijeg mene, zadatka plemenitijeg no to je
borba da zadobijem srce kao to je tvoje ree mladi uzimajui je za ruku.
Roz, jedina moja Roz! Ima ve dugo, dugo godina kako te volim; nadao
sam se da u stei slavu i da u se onda ponosno vratiti kui i rei ti da sam se
za nju borio samo da bih je s tobom podelio; matao sam u svojim snovima
kako u te u tome trenutku podsetiti na one mnogobrojne neme znake
detinjske naklonosti koje sam ti ukazivao, i kako u zatraiti tvoju ruku i time
iskupiti svoju re iz onoga preutnog ugovora koji je sklopljen izmeu nas! Taj
dan nije doao; ali evo, iako jo nisam stekao slavu, niti se ijedan od mojih
mladikih snova ispunio, i sva moja budunost zavisie od odgovora koji mi ti
bude dala.
Ti si prema meni uvek bio dobar i plemenit ree Roz savlaujui
uzbuenje koje ju je obuzelo. I poto verujem da nisam neosetljiva i
nezahvalna, onda sluaj moj odgovor.
Glasi li on da treba da se potrudim da te zasluim; reci, mila Roz?
 On glasi odgovori Roz da se mora potruditi da me zaboravi; ne
kao svoju nekadanju vernu drugaricu, jer bi me to duboko zabolelo, nego kao
predmet svoje ljubavi. Pogledaj oko sebe; pomisli koliko u svetu ima drugih
devojaka kojima bi se mogao ponositi ako pridobije njihova srca. Promeni
vrstu naklonosti prema meni, ako hoe, a ja u ostati tvoj najiskreniji,
najverniji prijatelj.
Nastalo je utanje u toku kojeg je Roz pokrivi lice jednom rukom, pustila
na volju svojim suzama. Druga je jo neprestano bila kod Harija.
A razlog, Roz, progovori on najzad priguenim glasom koji te je
razlog naveo da donese takvu odluku?
Ti ima puno pravo da zna taj razlog odgovori Roz. Ali moju
odluku ne moe niim izmeniti. To je obaveza koju moram da ispunim. Ja
sam duna da je izvrim kako prema drugima, tako i prema sebi.
I prema sebi?
Da, Hari. Ja siromana devojka bez ikoga svoga, i s ljagom na imenu, ne
mogu dopustiti da tvoji prijatelji pomisle kako sam ja iz niskih pobuda
popustila tvojoj prvoj ljubavi i tako osujetila ostvarenje svih tvojih nada i
snova. Ja sam duna prema tebi i prema tvojima da ne dopustim da u poletu
svoje plemenite prirode uini neto to e predstavljati toliku prepreku tvome
uspehu u ivotu.
Ako su tvoje naklonosti u skladu s tvojim oseanjem dunosti... poe
Hari.
Nisu odgovori Roz i sva porumene.
Onda mi znai uzvraa ljubav? upita Hari. Reci samo to, draga
Roz: reci samo to i ublai gorinu ovoga tekog razoaranja!
Kako bih to mogla da uinim i da time teko ne nakodim onome koga
volim odgovori Roz ja bih...
Primila tu izjavu sasvim drukije? ree Hari. Nemoj bar to kriti od
mene, Roz.
Moda ree Roz. Ali uj dodade oslobaajui ruku zato bismo
nastavljali taj muni razgovor? On mi srce para i kako e biti uzrok trajne sree
za mene; jer znati da sam nekad zauzimala to mesto u tvome srcu inie me
uvek srenom i svaki tvoj uspeh u ivotu davae mi nove snage i podstreka.
Zbogom, Hari! O ovome o emu smo danas razgovarali nikad vie neemo
govoriti, ali e nas u svakom drugom pogledu zauvek spajati veze iskrenog
prijateljstva; i neka se na tebe izliju i prate te u ivotu svi blagoslovi iz venog
izvora istine koje je u stanju da izmoli jedno iskreno i verno srce!
Jo jednu re, Roz, ree Hari. Reci mi otvoreno zato me odbija.
Hou to da ujem iz tvojih usta?
Pred tobom lei odgovori odluno Roz sjajna budunost. Tebi se
otvaraju putevi ka svima poastima do kojih u javnom ivotu mogu da dospeju
ljudi velikih sposobnosti i s monim vezama. Ali tvoja rodbina i tvoji zatitnici
su gordi i ponosni, a ja nikad neu pristati da odravam odnose sa svetom koji
prezire majku koja mi je ivot dala, niti hou da budem uzrok sramote i
propasti sina one ene koja mi je s toliko ljubavi zamenila majku. Ukratko,
ree mlada devojka okreui glavu u stranu kao da ju je privremena odlunost
napustila na mome imenu lei ljaga koju svet baca na glave nevine dece.
Neu da ta ljaga i drugoga kalja, hou samo ja da je ponesem.
Jo jednu re, Roz. Samo jo jednu re, najmilija moja Roz! uzviknu
Hari bacivi se na kolena pred nju. Da sam manje manje srean, kako bi
to svet nazvao da mi je sudbina dodelila skroman i neznatan poloaj u
drutvu da sam siromah, bolestan, samohran da li bi me i onda odbila?
Ili su te obzire u vezi s tvojim roenjem izazvali moji izgledi na bogatstvo i
slavu?
Nemoj me terati da ti odgovorim ree Roz. To pitanje se ne
postavlja niti e se ikad postaviti. Nije lepo, skoro je neljubazno navaljivati da
se na njega odgovori.
Ako tvoj odgovor bude onakav kakav se ja skoro usuujem da
oekujem ree Hari to bi bio zraak sree koji e da obasja moj samotni
put kroz ivot. Od tih nekoliko kratkih rei zavisi srea onoga koji te voli iznad
svega. Oh, Roz! Tako ti moje arke i veite ljubavi, tako ti svega to sam zbog
tebe prepatio i svega onoga to zbog tebe podnosim, odgovori mi na to pitanje!
 Dobro, da je tvoja sudbina drukija odgovori Roz da si po svome
poloaju ak i malo, ali ne toliko, iznad mene da bih ti ja mogla biti pomo i
podrka u skromnom i povuenom ivotu, a ne smetnja i prepreka tvome
uspehu u visokom drutvu, ja bih sebi utedela taj bol. Ja i sad imam puno
razloga da budem srena, veoma srena; ali onda, Hari, onda bih, priznajem,
bila jo srenija.
Dok je inila to priznanje, u devojinoj dui su se budile ive uspomene na
nekadanje nade koje je gajila kao devoje i one izazvae suze u njenim oima
kao to uvek biva kad se seamo svojih neostvarenih snova, suze koje su joj
olakale teret na dui.
Nisam u stanju da savladam tu slabost, ali to ini moju odluku samo jo
vrom ree Roz putajui mu ruku. Sad neizostavno moram da idem.
Obeaj mi jednu stvar ree Hari. Da jo jedanput, i samo jo
jedanput... kroz godinu dana, a moda i mnogo ranije... ponova razgovaram s
tobom o ovome pitanju, poslednji put?
Ali da ne navaljuje na mene da izmenim svoju vrstu odluku
odgovori Roz sa setnim osmehom. To e biti uzalud.
Ne, ree Hari nego da je ponovi konano, ako bude htela da
je ponovi! Staviu pred tvoje noge svoj poloaj i sve to budem imao i ako ti
dalje bude ostala pri svojoj sadanjoj odluci ja neu traiti, ni reima ni delom,
da je izmeni.
Onda pristajem odgovori Roz. To e biti samo jedan bol vie, ali
u tada moda biti u stanju da ga lake podnesem.
Onda mu ponovo prui ruku. Ali je mladi pritite na grudi i poljubivi je u
lepo elo urnim korakom izie iz sobe.
 GLAVA XXXVI

Veoma je kratka i itaocu se moe uiniti da u ovome trenutku nije osobito

vana, ali je ipak treba proitati kao nastavak prethodne i kao klju za
razumevanje jedne od iduih glava koja e doi kad tome bude vreme.

I vi ste dakle odluili da danas putujete sa mnom, je li tako? ree

lekar kad se Hari Mejli pridruio za dorukom njemu i Oliveru. Kao da
svako pola asa menjate svoje namere i odluke.
Uskoro ete o tome imati drukije miljenje ree Hari pocrvenevi
bez ikakvog vidljivog razloga.
Radovao bih se da tako bude odgovori gospodin Losbern mada
moram priznati da u to ne verujem. Jue ste ujutru na brzu ruku odluili da
ostanete ovde i da kao dobar sin pratite svoju majku na more. Pre no to je
dolo podne nagovestili ste kako nameravate da mi uinite ast i da, idui u
London, sa mnom putujete do raskra gde se odvaja drum za prestonicu. A
uvee navaljujete na mene, veoma tajanstveno, da poemo pre no to se
gospoe probude. Posledica svega toga je da Oliver ne moe da se makne od
stola iako bi ve odavno trebalo da krstari livadama u potrazi za
najraznovrsnijim proizvodima biljnog carstva. Velika teta, zar ne, Olivere?
Bilo bi mi veoma ao da ne budem kod kue kad vi i gospodin Mejli
poete na put, gospodine, odgovori Oliver.
To je veoma lepo od tebe ree lekar kad se vrati, mora doi da
me poseti. Ali, da govorimo ozbiljno, Hari, da te nije neka vest od strane
uvaene gospode navela da se tako iznenada, odlui na put?
Od uvaene gospode odgovori Hari pod kojim nazivom,
pretpostavljam, podrazumevate i mog uzvienog ujaka, nisam dobio nikakvih
vesti otkako sam doao ovamo niti je verovatno da e se u ovo doba godine
ukazati potreba za mojim hitnim prisustvom meu njima.
Lepo, lepo ree lekar vi ste udan ovek. Ali oni e vam razume
se o izborima koji e se obaviti pred Boi obezbediti mesto u Parlamentu, te
e te nagle promene i skokovi predstavljati dobru pripremu za va politiki
ivot. Nije to rava stvar. Uvek je korisna biti dobro uveban bilo da je u
pitanju utakmica za polo, za pobedniki pehar, ili za novanu nagradu.
Dobijao se utisak da je Hari Mejli u stanju da proprati taj kratki razgovor s
dve-tri primedbe koje ne bi u maloj meri iznenadile lekara, ali on se zadovoljio
da kae Videemo, i time zakljuio ovu prepirku. Ubrzo zatim pred vrata su
stala potanska kola i Dajlz je doao po prtljag a dobri lekar je pohitao napolje
da se pobrine o njegovom smetaju.
Olivere, pozva ga Hari Mejli tihim glasom imao bih da
progovorim s tobom nekoliko rei.
Oliver prie prozorskom udubljenju kome se i gospodin Mejli uputio,
veoma iznenaen meavinom tuge i uzrujanosti koje su se ogledale u
celokupnom njegovom dranju.
Ti sad ume dobro da pie? upita Hari stavljajui mu ruku na rame.
Mislim da umem, gospodine, odgovori Oliver.
Ja u verovatno izvesno vreme biti van kue; eleo bih da mi pie
recimo jednom u etrnaest dana, svakog drugog ponedeonika na Glavnu
potu u Londonu. Hoe li?
Oh, kako da ne, gospodine! Za mene e to biti osobita ast uzviknu
Oliver oduevljen tim zadatkom.
Voleo bih da znam kako ..., kako su moja mati i gospoica Mejli ree
mladi i mogao bi da ispuni koji list piui mi kuda etate, i o emu
razgovarate, i da li je ona hou rei da li su one srene i zdrave. Razume li
ta hou da kaem?
Oh, sasvim vas dobro razumem, gospodine, sasvim! odgovori
Oliver.
I najbolje bi bilo da njima o tome ne govori ree Hari kao uzgred
jer to bi moda moju majku nagnalo da mi ee pie, a to je za nju teko i
zamorno. Neka to ostane tajna izmeu nas dvojice; i pii mi o svemu!
Oslanjam se na tebe.
Oliver, sav ushien i poastvovan znaajem koji mu se pridaje, obea da e
sauvati tajnost i da e biti veran i iscrpan u svojim izvetajima. Gospodin
Mejli se s njim oprosti, uveravajui ga da e u njemu uvek imati prijatelja i
zatitnika.
Lekar je bio u kolima; Dajlz (koji je po dogovoru imao da ostane na selu)
drao je otvorena vrata, a sluavke su stajale u vrtu posmatrajui odlazak
putnika. Hari baci jedan brz pogled na prozor s reetkom i uskoi u kola.
Napred! povika. I vozi to bre moe, punim galopom! Teraj
nek sve prti!
Ehej uzviknu lekar sputajui prednji prozor u najveoj urbi i
dovikujui koijau. Teraj sasvim polako, meni se ne lomi vrat. uje li?
Uz tutnjavu i kloparanje, dok im se ula lupa, a zatim i dok su se mogla
samo okom pratiti, kola su zavijala drumom, skoro potpuno obavijena
oblakom praine, as sasvim iezavajui iz vida, a as se ponovo pojavljujui,
ukoliko su to doputali drugi predmeti i drumske okuke. Oni koji su gledali za
njima razili su se tek kad je praljivog oblaka potpuno nestalo s vidika.
Ali i poto su kola odmakla mnogo milja, neko je jo dugo upirao oi u
onu taku iza koje su iezla; jer je iza bele zavese, koja ju je zaklanjala od
Harijeva pogleda kad je on podigao oi u pravcu prozora, bila Roz.
Izgleda veseo i srean ree najzad. Bojala sam se neko vreme da
nije suprotno. Prevarila sam se. Veoma sam, veoma zadovoljna.
Suze su znaci i radosti i tuge; ali one suze koje je lila Roz dok je zamiljena
sedela kraj prozora neprestano upirui pogled u istom pravcu, pre su kanda
bile suze alosnice nego suze radosnice.
 GLAVA XXXVII

U njoj e italac naii na prizor sasvim suprotan jednome od ranije iznesenih,

ali koji se esto sree u branom ivotu.

Gospodin Bambl je sedeo u kancelariji sirotinjskog doma i sumornim

pogledom zurio u neveselo ognjite koje je, s obzirom na to to je bilo leto,
bilo jo obasjano samo s nekoliko bledih sunanih zrakova koji su se odbijali
od hladne i sjajne povrine kamina. O tavanici je visio lepak za muve i on je s
vremena na vreme podizao njemu svoje oi pune mranih misli; i dok su ti
nerazumni insekti obletali oko sjajne hartije gospodin Bambl bi duboko
uzdahnuo i preko lica bi mu preleteo jo mraniji pogled. Gospodin Bambl je
razmiljao; nije iskljueno da su ga te muve koje se hvataju na lepak podsetile
na neki muan trenutak iz njegove sopstvene prolosti.
Turoban izgled gospodina Bambla nije uostalom bila jedina stvar podobna
da izazove tihu tugu u grudima posmatraa. Nisu nedostajali i drugi znaci, u
tesnoj vezi s njegovom linou, koju su nagovetavali da se u njegovom
ivotu morala dogoditi neka krupna promena. ta je s kaputom opivenim
gajtanima i s trorogim eirom? On je istina jo nosio kratke akire i tamne
pamune arape na nogama, ali to nisu bile nekadanje akire. Kaput mu jeste
imao iroke skutove, i u tom pogledu liio je na njegov raniji kaput, ali, oh,
kolika je ipak razlika bila meu njima! Velianstveni trorogi eir bio je
zamenjen jednim skromnim okruglim eirom. Gospodin Bambl vie nije bio
optinski sirotinjski staralac.
Ima izvesnih poloaja u drutvu koji, nezavisno od opipljivih koristi koje
sobom donose, pridaju posebnu vrednost i dostojanstvo svome nosiocu time
to uz njih ide posebno odelo i drugi znaci poasti. Feldmaral ima svoju
uniformu, biskup svilenu odoru, advokat togu, a optinski sirotinjski staralac
ima svoj trorogi eir. Skinite biskupu odoru ili optinskom sirotinjskom
staraocu njegov trorogi eir i gajtane; ta e od njih ostati. Ljudi. Samo ljudi.
Dostojanstvo, ak i svetost, ponekad su vie pitanja kaputa i drugih spoljanjih
znakova no to to neki ljudi zamiljaju.
Gospodin Bambl se oenio gospoom Korni i postao upravnik sirotinjskog
doma. Drugi sirotinjski staralac je doao na vlast. Sva tri znaka dostojanstva,
trorogi eir, zlatnim gajtanima opiveni kaput i tap preli su na njega.
I sutra je dva meseca kako se to dogodilo! ree gospodin Bambl s
uzdahom. ini mi se da je prola itava venost.
Moglo bi se pomisliti da je gospodin Bambl time hteo rei kako je u tome
kratkom razmaku od osam nedelja proiveo itav jedan vek ispunjen sreom;
ali onaj uzdah taj je mnogo kazivao.
Prodao sam se ree gospodin Bambl nastavljajui svoje misli za
est kaiica za aj, za jedne maice za eer i za jedan sud za mleko, s neto
polovnog nametaja i dvadeset funti u gotovu. Prodao sam se i suvie jeftino.
Budzato! ciknu.
Budzato ciknu jedan kretavi glas u uvo gospodinu Bamblu.
Svaka cena koja se plati za tebe bila bi prevelika, a koliko sam ja tebe
preplatila, to sam gospod zna!
Gospodin Bambl se okrete i oi mu se sukobie s pogledom njegove drage
supruge koja je uinila nesumice napred pomenutu primedbu poto nije
potpuno shvatila ono nekoliko rei koje je naula od njegove alopojke.
Gle, gospoa Bambl! ree gospodin Bambl sa osetnom strogou.
Dakle? pisnu gospoa Bambl.
Budite dobri i pogledajte me pravo u oi ree gospodin Bambl
upravivi vrsto svoj pogled na nju. (Ako mogadne da izdri ovakav pogled,
ree gospodin Bambl u sebi, moi e da izdri i svaki drugi. Ovo je pogled
pred kojim su dosad uvek drhtali svi pitomci sirotinjskog doma. Ako i prema
njoj ne proizvede svoje dejstvo, s mojom vlau i moi je svreno.)
Da li je malo stroi pogled dovoljan da zaplai siromahe koji, slabo
hranjeni, nemaju mnogo otporne snage, ili je nekadanja gospoa Korni bila
osobito izdrljiva pred orlovskim pogledom stvar je linog shvatanja. Tek
injenica je da ta junaka ena ni u kom sluaju nije podlegla mrgodnome
pogledu gospodina Bambla, nego se, naprotiv, odnosila prema njemu s
najveim prezrenjem, i ak na njegov raun prsnula u smeh koji je po svemu
sudei bio potpuno iskren i neusiljen.
 uvi taj savreno neoekivani zvuk gospodin Bambl pogleda pravo s
nevericom a onda zabezeknuto. Zatim ponovo utonu u svoje prvobitno stanje
utuenosti iz kojeg se trgao tek kad mu je panju opet privukao glas njegovog
branog druga.
Misli li da mi tu hre ceo bogovetni dan? upita gospoa Bambl.
Ja nameravam da sedim ovde dokle god to sam smatram za shodno,
gospoo, odgovori gospodin Bambl i mada nisam hrkao, hrkau,
zevau, kijau, smejau se, ili u plakati prema tome kako mi se prohte, jer je
to moje neprikosnoveno pravo.
T v o j e neprikosnoveno pravo podrugljivo mu se nasmeja gospoa
Bambl s izrazom neiskazanog prezrenja.
Ja sam rekao to sam imao da kaem, gospoo, odgovori gospodin
Bambl. Neprikosnoveno je pravo oveka da zapovea.
A ta je onda enino neprikosnoveno pravo, za ime boje? uzviknu
udovica pokojnoga gospodina Kornija.
Da slua, gospoo, zagrme gospodin Bambl. Va zlosreni
pokojni suprug trebalo je da vas tome naui, i da je to uinio, moda bi danas
jo bio iv. Kamo lepe sree da je iv, jadnik!
Gospoa Bambi je shvatila u tren oka da je nastupio presudan trenutak i da
e udarac koji sad jedna protivnika strana zada drugoj biti konaan i
odluujui. Zato se im je ula da se pominje njen pokojni mu, sruila na
stolicu i vritei na sav glas kako je gospodin Bambl bezduna zver, poela je
da se gui od plaa i da lije suze potokom.
Ali suze nisu bile nain da se pomou njih omeka srce gospodina Bambla;
njegovo srce bilo je nepromoivo. Kao eiri od dabrovine koji su sve bolji
ukoliko vie kinu, tako su i njegovi ivci bivali sve otporniji i eliili se na
bujicama suza koje su ga, budui znaci slabosti, i u istoj meri preutno
priznanje njegove nadmoi, ispunjavale milinom i ushiavale. Posmatrao je
svoju dobru enu pogledima punim zadovoljstva i pozivao je i bodrio da se
isplao to bolje moe, s obzirom na to to medicina smatra da pla veoma
povoljno utie na zdravlje.
 iri plua, isti lice, ispira oi i popravlja raspoloenje ree gospodin
Bambl. Prema tome, isplai se do mile volje.
Poto je izbacio tu alu, gospodin Bambl skide svoj eir s ruke i, stavivi
ga na glavu malo kicoki, nahero, kao to i prilii oveku koji je svoju nadmo
potvrdio na neosporan nain, zavue ruke u depove i klatei se namerno uputi
se vratima s razmetljivou kojom je odisala cela njegova pojava.
Nekadanja gospoa Korni je meutim pribegla suzama zbog toga to je to
manje naporno od fizikog napada; ali ona je bila potpuno spremna da primeni
i ovaj poslednji postupak, o emu se i gospodin Bambl ubrzo uverio.
Prvo to je osetio bio je neki tup zvuk, a odmah zatim mu je eir naglo
poleteo s glave i naao se u suprotnom uglu sobe. Poto ga je taj prethodni
postupak ostavio gologlavog, iskusna ena ga je jednom rukom vrsto stegla za
guu, dok je drugom zasula njegovu glavu itavom kiom udaraca (neobino
snanih i izvedenih s velikom spretnou). Zavrivi s tim, unela je malo
promene na taj nain to je stala da ga grebe po licu i da ga upa za kosu, a kad
joj se uinilo da je iskusio zasluenu kaznu za uvredu koju joj je naneo,
gurnula ga je na jednu stolicu, koja se tu nala kao poruena, i poela ga ikati
da sad govori o svome neprikosnovenom pravu ako sme.
Dii se! ree gospoa Bambl zapovednikim glasom. I gubi se
odavde, ako ne eli da nainim neku nesreu.
Gospodin Bambl se die veoma snudena lica pitajui se kakva bi to
nesrea mogla biti. Podigao je svoj eir sa zemlje i pogledao u pravcu vrata.
Hoe li ii? upita gospoa Bambl.
Svakako, mila moja, svakako odgovori gospodin Bambl pourivi k
vratima. Nisam imao nameru da... idem, draga! Ti si tako naprasita, da ja
zbilja...
U tome trenutku gospoa Bambl brzo koraknu da namesti prostirku koja se
u toku tue bila izguvala i pomerila. Gospodin Bambl izlete iz sobe kao iz
puke, ne pokuavajui da zavri zapoetu reenicu i ostavljajui udovicu
pokojnoga gospodina Kornija kao potpunog gospodara bojnog polja.
Gospodin Bambl bio je potpuno iznenaen napadom i do nogu potuen.
Imao je izrazito razvijenu naklonost da druge kinji i mui, i ne malo je uivao u
vrenju sitnih svireposti prema tome bio je (to je nepotrebno osobito
isticati) kukavica. To meutim ni u kom sluaju ne treba shvatiti kao neko
potcenjivanje njegove linosti, jer su rtve slinih slabosti i mnogi
velikodostojnici koji uivaju visoko potovanje i ugled. Prednja primedba je
uinjena, uostalom pre u njegovu korist nego na njegov utrb, i svrha joj je da
uveri itaoce kako je gospodin Bambl raspolagao svim sposobnostima koje se
zahtevaju za jednog velikodostojnika.
Ali mera njegovih poniavan ja jo nije bila navrena. Poto je obiao celu
zgradu sirotinjskog doma i pomislio, prvi put u ivotu, kako su zakoni o
siromasima zaista preterano strogi i kako ljudi koji su pobegli od svojih ena,
ostavljajui ih na teret optini, ne bi uopte trebalo kanjavati nego ih naprotiv
nagraditi kao zaslune ljude koji su mnogo prepatili, gospodin Bambl je stigao
do jedne prostorije u kojoj je nekoliko pitomaca obino bilo zaposleno
pranjem optinskog rublja i iz koje je u tome trenutku dopirao iv razgovor.
Hm! ree gospodin Bambl prikupljajui sve svoje uroeno
dostojanstvo. Bar e ove ene i dalje priznavati moje neprikosnoveno
pravo. Ehej! ehej, vi tamo! Zato diete toliku galamu, vetice matore?
Rekavi to gospodin Bambl otvori vrata i ue veoma besno i ljutito, ali se
napravio manji od makovog zrna im je na svoje najvee iznenaenje ugledao
svoju uvaenu suprugu.
Nisam znao da si i ti ovde, draga, ree gospodin Bambl.
Nisi znao da sam ovde! ponovi gospoa Bambl. A ta e ti ovde?
Uinilo mi se da isuvie mnogo razgovaraju da bi dobro otaljavale svoj
posao, mila moja Odgovori gospodin Bambl posmatrajui zbunjeno
nekoliko starih ena za koritom koje su se zagledale ne mogui dovoljno da se
naude tolikoj poniznosti upravnika sirotinjskog doma.
Mislio si da suvie razgovaraju? ree gospoa Bambl. A ta se to
tebe tie?
Pa, draga moja... pohita gospodin Bambl da odgovori ponizno.
ta se to tebe tie? upita ponovo gospoa Bambl.
 Ima potpuno pravo, ti si ovde nastojnica, draga moja, pokori se
gospodin Bambl ali nisam znao da si tu.
Sluaj to u ti rei, Bambl, odgovori njegova ena. Gledaj ti svoja
posla. Ti isuvie voli da zabada nos tamo gde mu nije mesto, i zato ti se ovde
u domu svi smeju im okrene lea i smatraju te za budalu. Hajde, gubi se!
Gospodin Bambl, videi s bolom u dui kako se dve starice prigueno i od
srca kikou i podgurkuju, oklevae jedan trenutak. Ali gospoa Bambl, ije je
strpljenje bilo na kraju, dohvati lonac sa sapunicom i pokazujui na vrata
naredi mu da smesta izie, ukoliko ne eli da se sadrina lonca izlije na
njegovu uvaenu osobu.
ta je gospodin Bambl mogao da radi? Obeshrabreno se obazreo oko sebe i
pokunjeno poao, a kad je stigao do vrata, prigueni kikot starica, koje vie
nisu mogle da obuzdaju svoje zadovoljstvo, pretvorio se u glasno i kretavo
kikotanje. Samo mu je jo to nedostajalo. Bio je ponien u njihovim oima;
izgubio je ugled i dostojanstvo ak i kod pitomica sirotinjskog doma; s vrhunca
sjaja kojim je okruen poloaj optinskog sirotinjskog staraoca pao je u
najdublju bedu ponienja pod eninu papuu.
I to sve u roku od dva meseca! ree gospodin Bambl obrvan tunim
mislima. Dva meseca! Svega pre dva meseca bio sam ne samo svoj
sopstveni gospodar, nego i gospodar nad drugima, ukoliko je u pitanju bio
optinski sirotinjski dom, a sad! ...
To je bilo isuvie. Gospodin Bambl opali amar deaku koji mu je otvorio
spoljanja vrata (jer je u svome sanjarenju ve stigao do kapije) i oamuen
izie na ulicu.
Tumarao je ulicom gore-dole dok mu kretanje nije ublailo prvu estinu
jarosti, a zatim je usled raznovrsnih uzbuenja koja je doiveo osetio e.
Proao je pored mnogih krmi; najzad se u nekoj sporednoj ulici zaustavio
pred jednom gostionicom u kojoj, koliko je to mogao da zapazi u prolazu, nije
bilo nikoga izuzev jednog usamljenog posetioca. U tome trenutku poela je da
pada jaka kia. To ga je odluilo. Gospodin Bambl ue unutra i, poto je
prolazei pored anka poruio neto za pie stupi u odeljenje u koje je zavirio s
ulice.
 ovek koji je tu sedeo bio je visok i crnomanjast i imao je na sebi irok
ogrta. Liio je na stranca i sudei po umornome pogledu i praljivom odelu
morao je doputovati izdaleka. Kad je Bambl uao, ovek ga je pogledao
postrance, ali mu je jedva klimnuo glavom odgovarajui mu na pozdrav.
Gospodin Bambl je imao dostojanstva za dvojicu, ak i pod pretpostavkom
da je stranac bio pristupaniji, te je utei popio svoje pie i proitao novine s
veoma vanim i sveanim izrazom na licu.
Ipak, kao to se to veoma esto dogaa kad se ljudi pod slinim
okolnostima nau u drutvu, tako se dogodilo i ovde da je gospodin Bambl
svaki as oseao neku neodoljivu potrebu da kriom pogleda u stranca; i kad
god bi to uinio, s izvesnom zbunjenou bi skretao oi na drugu stranu, poto
je ustanovio da i stranac njega u tome trenutku isto kriom posmatra.
Nelagodnost, u kojoj se nalazio gospodin Bambl, bila je jo i pojaana veoma
neobinim izrazom oiju nepoznatoga: te oi bile su otre i svetle ali prevuene
izvesnom senkom podozrivosti i nepoverenja, oi kakve dotle nije video i u
koje je bilo vrlo neprijatno gledati.
Kad su im se pogledi na taj nain sukobili nekoliko puta, stranac prekide
utanje hrapavim, promuklim glasom.
Jeste li mene traili ree kad ste ono gledali kroz prozor?
Koliko je meni poznato ne, sem ako vi niste gospodin ... Tu
gospodin Bambl naglo zastade, jer je bio rad da uje kako se nepoznati zove i
ponadao se u svojoj radoznalosti da e on sam da dovri reenicu.
Vidim da niste ree stranac, kome podrugljiv osmeh zaigra oko usana
inae biste znali kako se zovem. Moje ime vam je, dakle, nepoznato. I
preporuio bih vam da i ne raspitujete za njega.
Nisam mislio nita ravo, mladiu ree gospodin Bambl
dostojanstveno.
Niti ste to ravo uinili ree stranac.
Posle ovog kratkog razgovora nastalo je dugo utanje koje je ponovo
prekinuo nepoznati.
Sve mi se ini da sam vas i ranije video? ree. Bili ste u ono
vreme drukije odeveni, i mada sam vas samo sreo na ulici, odmah bih vas
poznao. Bili ste ovde nekad optinski slubenik, je li tako?
Jeste, ree gospodin Bambl malo iznenaeno. Bio sam optinski
sirotinjski staralac.
Tano odgovori drugi maui glavom. U tome svojstvu sam vas i
video. ta ste sad?
Upravnik sirotinjskog doma, odgovori gospodin Bambl polako i
naglaavajui svaku re, kako bi otklonio svaku neprilinu bliskost na koju bi
nepoznati inae mogao da rauna. Upravnik sirotinjskog doma, mladiu!
Siguran sam da jo vodite onoliko isto rauna o svojim interesima kao i
ranije? nastavi nepoznati gledajui otro u oi gospodina Bambla kad ih je
ovaj podigao iznenaen tim pitanjem. Odgovorite slobodno i nemojte se
ustruavati, ovee. Kao to vidite, ja vas vrlo dobro poznajem.
Ja smatram odgovori gospodin Bambl nadnosei ruku nad oi i
merei, oigledno zbunjen, nepoznatoga od glave do pete da oenjen ovek
nije nimalo manje sklon nego bear da poteno zaradi koju paru kad mu se za
to ukae prilika. Optinski slubenici nisu tako dobro plaeni da odbiju i neki
omanji sporedni prihod kad do njega dou na doputen i pristojan nain.
Stranac se osmehnu i ponovo klimnu glavom, kao da je time hteo rei da se
nije prevario i da je naao oveka koga je traio, a zatim zazvoni.
 Jo jednu ree gostioniaru pruajui mu praznu au gospodina
Bambla. Nek bude jaa i vrua. Mislim da vi takvu volite?
Ne suvie jaku odgovori gospodin Bambl i otmeno se nakalja.
Vi razumete ta to znai, gostioniaru! ree nepoznati suvo.
Gostioniar se osmehnu, ieze i ubrzo se vrati s punom aom vrue rakije
koja se puila i od ijeg su prvog gutljaja gospodinu Bamblu pole suze na oi.
A sad ujte, ree nepoznati poto je zatvorio vrata i prozor. Ja sam
danas doputovao u ovaj grad samo da bih vas pronaao; i zahvaljujui
jednome od onih srenih sluajeva pomou kojih ponekad avo ide svojim
prijateljima na ruku, vi ste uli u ovu sobu upravo u trenutku kad sam najvie
na vas mislio. Potrebno mi je izvesno obavetenje. Ne traim da mi ga date
badava, ma koliko da je beznaajno. Uzmite ovo za poetak.
Rekavi to, nepoznati ovek gurnu svome sagovorniku preko stola dva
zlatnika, oprezno, kao da nije rad da se zveckanje novca uje napolju. Poto ih
je gospodin Bambl paljivo i temeljito ispitao, da se uveri jesu li pravi, i s
velikim uivanjem ih spustio u dep od prsnika, nepoznati nastavi:
 Seate li se ekajte da vidim one zime pre dvanaest godina.
To je bilo davno ree gospodin Bambl. Dobro. Seam se.
Prizor se dogaa u sirotinjskom domu.
Dobro!
Doba nono.
Da.
A mesto dogaaja odvratna petera u kojoj propale bednice drugima
daju ivot i zdravlje koje tako esto ni same nemaju petera u kojoj raaju
male drekavce optini na teret, a svoju sramotu skrivaju u groblju, kosti im se
raspale!
Da nije u pitanju porodilite sirotinjskog doma? upita gospodin
Bambl koji nije bio u stanju da potpuno prati nesreno izlaganje nepoznatoga.
Jeste ree nepoznati. Tamo se rodio jedan deak.
Mnogo se deaka tamo rodilo ree gospodin Bambl odmahujui
neveselo glavom.
Kuga ih pomorila dabogda! uzviknu nepoznati. Mislim na jednog
od njih; na ono slabunjavo, bledunjavo derite to je ovde bilo egrt kod
nekoga vlasnika pogrebnog zavoda kamo sree da je njemu napravio
mrtvaki sanduk i zakovao ga unutra i koji je posle pobegao u London,
kako se pria.
A, vi mislite na Olivera! Na maloga Tvista! ree gospodin Bambl.
Seam ga se, naravno. Nije bilo tvrdoglavijeg malog nevaljalca...
Ne elim da ujem nita o njemu; o njemu sam dosta sluao ree
nepoznati prekinuvi gospodina Bambla usred alopojke o porocima sirotog
Olivera. U pitanju je jedna ena; ona vetica to je negovala njegovu majku.
Gde je ona?
Gde je ona? ree gospodin Bambl koga je vrua rakija uinila
duhovitim. To je prilino teko rei. Tamo kud je ona otila nema posla za
babice, te mislim da je sad ostala bez slube.
 ta time hoete da kaete? upita otro nepoznati.
Da je prole zime umrla odgovori gospodin Bambl.
Poto je dobio to obavetenje, ovek je netremice posmatrao gospodina
Bambla, i mada izvesno due vreme nije skidao oiju, pogled mu je postepeno
postajao prazan i rasejan, i inilo se kao da se izgubio u svojim mislima. Jedno
vreme nije bilo jasno da li ga je ta vest obradovala ili ga je razoarala; ali najzad
je slobodnije odahnuo i oborivi oi dodao kako to nije osobito vano.
Rekavi to ustao je, kao spremajui se da poe.
Ali gospodin Bambl je dovoljno otrouman i odmah je shvatio da se sad
ukazuje prilika da povoljno unovi izvesnu tajnu koju uva njegova polovina.
Dobro se seao one noi kad je umrla stara Sali, jer je imao jakih razloga da ne
zaboravi dogaaje toga dana, s obzirom na to to je onda zaprosio gospou
Korni; i mada mu ova poslednja dama nikad nije poverila tajnu koje je bila
jedini svedok, ipak je znao da se ta tajna odnosi na neto to je u vezi sa
staricom koja je kao bolniarka sirotinjskog doma negovala mladu majku
Olivera Tvista. Setivi se brzo svih tih okolnosti obavestio je nepoznatoga, s
izrazom tajanstvenosti na licu, da je jedna ena razgovarala nasamo sa starom
veticom pred samu njenu smrt, i da bi, po njegovom miljenju ta ena bila u
stanju da baci izvesnu svetlost na stvar o kojoj se raspituje.
Kako u ja doi do te ene? upita nepoznati prenuvi se i ne krijui
kako je to obavetenje ponovo probudilo njegova strahovanja (bez obzira koje
su vrste ona bila).
Samo mojim posredstvom odgovori gospodin Bambl.
Kada? uzviknu ustro nepoznati.
Sutra odgovori Bambl.
U devet sati uvee ree nepoznati vadei komadi hartije i ispisujui
na njemu adresu neke kue u sumnjivom kraju grada kraj reke, rukopisom koji
je odavao njegovo uzbuenje; dovedite mi je tamo u devet sati uvee.
Izlino je napominjati da stvar treba da ostane u tajnosti. To je u vaem
interesu.
Rekavi to poe vratima poto je prethodno zastao da plati pie koje su
potroili. Opazivi ubrzo da im se putevi razilaze, ostavio je gospodina Bambla
napreac, naglasivi mu samo jo jednom da sutradan doe tano u
dogovoreno vreme.
Kad je bacio pogled na adresu, optinski slubenik vide da na njoj nije
naznaeno niije ime. Stranac nije bio daleko odmakao, te on pohita za njim da
ga upita kako se zove.
Zato me pratite? uzviknu ovek okrenuvi se naglo kad ga je Bambl
dotakao za ruku.
Samo da vas neto pitam ree ovaj pokazujui mu komadi hartije.
Koga u da traim kad tamo doem?
Monksa odgovori ovek i urno se udalji krupnim koracima.
 GLAVA XXXVIII

Izlae se ta se dogodilo izmeu gospodina i gospoe Bambl

i gospodina Monksa prilikom njihovog nonog sastanka.

Bilo je teko, zaguljivo, oblano letnje vee. Oblaci koji su pretili celoga
dana pretvorili su se u gustu i tromu vodenu masu iz koje su ve poele da
kaplju krupne kapi kie i koji kao da su nagovetavali estoku nepogodu, kad
su se gospodin i gospoa Bambl, zakrenuvi iz glavne ulice, uputili prema
jednom ratrkanom omanjem naselju tronih kua, udaljenom milju i po od
grada i podignutom na niskom, movarnom zemljitu koje se prualo pored
reke.
Oboje su bili uvijeni u stare i pohabane kapute koji su mogli, prema
potrebi, da ih zatite kako od kie tako i od pogleda radoznalih oiju. Mu je
nosio fenjer, u kome meutim jo nije gorela nikakva svetlost, i iao je
nekoliko koraka napred kako bi poto je put bio raskaljan omoguio
svojoj eni da staje u iroke tragove njegovih stopa. Ili su i utali kao zaliveni;
gospodin Bambl je s vremena na vreme zastajkivao i osvrtao se kao da se eli
uveriti ide li njegova supruga za njim; a zatim, kad bi ustanovio da ga prati u
stopu, ubrzao bi korak i jo ustrije hrlio svome cilju.
Naselje kome su se uputili, daleko od toga da bude sumnjivo, odavno je
ve bilo poznato kao boravite samih opasnih razbojnika koji su pod raznim
izgovorima da se izdravaju od svog rada iveli, uglavnom, od pljake i
zloina. Bila je to gomila straara neke od njih sazidane na brzu ruku od
krnjih i izlomljenih opeka, druge od starih crvotonih greda i dasaka skinutih s
rashodovanih brodova gomila straara slupanih bez ikakvog reda i poretka i
sagraenih najveim delom na nekoliko koraka od rene obale. Kad ugleda
izvestan broj istrulelih i probuenih amaca izvuenih na glibovitu obalu i
privezanih za porueni zid koji je iviio reku, i ovde-onde pokoje veslo i
komade uadi, ovek bi u prvi mah pomislio da se stanovnici tih bednih
uderica bave nekim poslom u vezi s rekom. Ali im bolje zagleda u kakvom
su jadnom i neupotrebljivom stanju te olupine, prolaznik e bez osobitih
tekoa doi do zakljuka da su one tu razmetene pre da obmanu posmatraa
nego da budu stvarno upotrebljene.
Usred te hrpe straara, na samoj obali reke, dizala se neka velika graevina
iji su se gornji spratovi nadnosili nad vodu i koja je nekad sluila kao fabrika.
U svoje vreme verovatno da je pruala zaposlenje stanovnicima toga naselja.
Ali je ve odavno poela da se rui. Stubovi na kojima je stajala bili su
nagrizeni od pacova i crva i istruleli od dejstva vlage, tako da je dobar deo
zgrade ve bio potonuo u vodu, a i ostatak koji se ljuljao i nadnosio nad
mranu reku kao da samo eka povoljnu priliku da poe za njim i podeli
njegovu sudbinu.
Pred tom ruevinom se zaustavio na estiti brani par upravo u asu kada
je prva daleka grmljavina zatutnjala u vazduhu i kia poela estoko da pljuti.
To mora biti ovde negde ree Bambl zagledajui u komadi hartije
koji je drao u ruci.
Hej vi tamo! povika neki glas odozgo.
Povodei se prema glasu, gospodin Bambl podie glavu i ugleda jednog
oveka kako se naginje kroz vrata na drugome spratu. Poto je to rekao,
glave nestade i vrata se zatvorie.
Je li to taj ovek? upita bolja polovina gospodina Bambla.
Gospoin Bambl klimnu glavom potvrujui.
Onda upamti to sam ti kazala ree nastojnica sirotinjskog doma i
govori to manje moe, ili e nas odmah odati.
Gospodin Bambl, koji je veoma zabrinuto posmatrao zdanje, upravo zausti
da izrazi svoju bojazan kako nije preporuljivo i dalje nastavljati sa izvoenjem
preduzetog poduhvata, kad ga u tome sprei pojava gospodina Monksa koji
otvori neka vratanca odmah pored mesta gde su oni stajali i dade im znak da
uu.
Ta ulazite! uzviknu nestrpljivo i lupi nogom o zemlju. Ne
zadravajte me toliko!
ena koja je u prvi mah oklevala, ue smelo ne ekajui da bude ponovo
pozvana. Gospodin Bambl, koji se stideo ili bojao da zaostane, ue za njom,
oigledno veoma nerado i skoro bez imalo onoga upadljivog dostojanstva koje
je obino predstavljalo njegovu glavnu odliku.
Zato ste koga avola toliko ekali dole, na kii? ree Monks
okrenuvi se i obraajui se Bamblu poto je zabravio vrata za njima.
The... hteli smo samo da se rashladimo promuca Bambl obzirui
se straljivo oko sebe.
Da se rashladite! odgovori Monks. Ni sva kia koja je dosad pala
iz neba i koja e ikad pasti nee biti u stanju da ugasi onaj pakleni oganj koji
ovek moe da nosi u dui. Neete se tako lako rashladiti; ne bojte se!
Poto je odrao tu prijatnu besedu, Monks se naglo okrete nastojnici i uperi
svoj pogled u nju sve dok ona, koja se nije dala tako lako zastraiti, nije
oborila oi i pogledala u zemlju.
Je li to ta ena? upita Monks.
Ovaj, jeste! To je ta ena odgovori gospodin Bambl seajui se dobro
preporuke svoje ene.
Vi kanda mislite da ene ne umeju da uvaju tajnu? ree nastojnica
upadajui u re i gledajui, sa svoje strane, ispitivaki u Monksa.
Znam da uvek uvaju jednu sve dok ne izie na videlo ree Monks.
A koja bi to tajna mogla biti? upita nastojnica.
Gubitak njihovog dobrog imena odgovori Monks. I tako, iz istog
razloga, ako je neka ena posveena u izvesnu tajnu koja moe da je odvede na
veala ili u progonstvo, ja se ne bojim da e je kome rei, ni u kom sluaju!
Razumete li ta hou da kaem, gospoo?
Ne, odgovori nastojnica, lako pocrvenevi pri tome.
Naravno da ne razumete! ree Monks. Kako biste i razumeli?
Poto je pogledao svoja dva gosta podsmeljivo i mrko u isti mah i ponovo
im dao znak da pou za njim, ovek urnim korakom pree preko dugake ali
oniske odaje u kojoj su bili. Spremao se da krene uza strme stepenice, bolje
rei lestvice, koje su vodile u prostorije na gornjem spratu, kad im jedna munja
koja je sinula kroz pukotinu na zidu zaseni oi, a odmah za njom tresnu grom
od kojeg se trona graevina zaljuljala iz samih temelja.
Sluajte! uzviknu uzmiui. Sluajte! Tutnji i treti i prolama se
kao da nosi sobom odjek hiljade peina u kojima se avoli kriju od njega.
Mrzim taj zvuk! Poutao je nekoliko trenutaka, a zatim, uklonivi naglo
ruke s lica, pokazalo se, na neizrecivo zaprepaenje gospodina Bambla, da je
sav izoblien i bled kao smrt.
Ti napadi me spopadnu s vremena na vreme ree Monks opazivi
uznemirenost gospodina Bambla, a ponekad ih izazove i grmljavina. Ne
obraajte na to panju, zasad je sve prolo.
Govorei tako poveo ih je uz lestvice i, poto je urno zatvorio prozorski
kapak od sobe u koju ih je uveo, povukao je nanie fenjer koji je visio na
kraju konopca s koturom privrenim za jednu od tekih greda na tavanici, i
koji je bledom svetlou obasjavao neki stari sto i tri stolice pored njega.
A sad ree Monks kad su svi troje seli ukoliko pre priemo naem
zajednikom poslu, utoliko bolje po sve nas. Ova ena zna ta je u pitanju, je li
tako?
Pitanje je bilo upueno gospodinu Bamblu; ali njegova ena ga preduhitri i
odgovori umesto njega da je potpuno upuena u stvar.
Je li tako kao to on tvrdi da ste vi bili pored te vetice one noi kad je
umrla, i da vam je ona neto saoptila...
U vezi s majkom onoga deaka ije ste ime pomenuli odgovori
nastojnica prekinuvi ga. Jesam.
Prvo pitanje je: kakve je prirode bilo to saoptenje? ree Monks.
To je drugo pitanje primeti ena veoma odluno. Prvo pitanje je
koliko vredi to saoptenje?
Ko bi to avola mogao znati pre no to uje u emu se ono sastoji?
ree Monks.
Vi i niko drugi, koliko je meni poznato odgovori gospoa Bambl
koja nije oskudevala u sranosti, a to bi i njen suprug morao da potvrdi
obilnim dokazima.
Hm! ree Monks znaajno i s izrazom pohlepne radoznalosti na licu
a moe li tu da se zaradi koja para?
Nije iskljueno glasio je miran i promiljen odgovor.
Neto to je bilo uzeto od nje ree Monks. Neto to je imala pri
sebi. Neto to...
Najbolje e biti da kaete koliko dajete prekide ga gospoa Bambl.
Ve sam dovoljno ula i uverila se da ste vi taj ovek s kojim treba da
razgovaram.
Gospodin Bambl, koga njegova bolja polovina jo nije bila uputila ni u
najsitniju pojedinost ove tajne, sluao je taj razgovor izvijena vrata i
razrogaenih oiju kojima je blenuo as u svoju enu as u Monksa, ne trudei
se da prikrije svoje uenje koje je jo i poraslo, ako je to uopte moguno,
kad je ovaj poslednji strogo upitao koliko treba da plati da bi saznao za tajnu.
Koliku vrednost ona predstavlja za vas? upita ena onako isto
pribrano kao i pre toga.
Moda nita; moda dvadeset funti odgovori Monks. Recite da
ujem koliko traite.
Dodajte jo pet funti onome to ste kazali; dajte mi dvadeset i pet funti u
zlatu ree ena a ja u vam onda rei sve to znam. Ali ne pre toga.
Dvadeset i pet funti! uzviknu Monks ustuknuvi.
Kazala sam vam isto i jasno odgovori gospoa Bambl. A sem
toga to nije tako visoka cena.
Nije visoka cena za jednu triavu tajnu koja za mene moda nee imati
nikakve vrednosti ni kad mi bude saoptena! uzviknu nestrpljivo Monks
i koja ve due od dvanaest godina lei zakopana!
Takve stvari se dobro dre i, kao i dobrome vinu, tokom vremena im se
esto udvostrui vrednost odgovori nastojnica onim istim odlunim i
ravnodunim glasom. A to lei zakopana ve dvanaest godina, ima ih i takvih
koje e leati zakopane jo dvanaest hiljada, a moda jo dvanaest miliona
godina, pa je i meni i vama poznato da e ipak umeti da priaju udne prie!
A ta emo ako platim, a to to doznam ne bude predstavljalo nikakvu
vrednost? upita Monks oklevajui.
Onda lako moete uzeti novac natrag odgovori nastojnica. Ja sam
samo ena, sama i bez zatite.
Ne sama, draga moja, i ne bez zatite dodade ponizno gospodin
Bambl glasom koji je podrhtavao od straha; i ja sam tu, draga moja. A sem
toga ree gospodin Bambl kome su zubi cvokotali dok je govorio
gospodin Monks je isuvie veliki dentlmen da bi se posluio nasiljem prema
linostima u optinskoj slubi. Gospodin Monks zna da ja nisam mladi, draga
moja, i isto tako da sam malo omatoreo, ako to mogu rei; ali ja nimalo ne
sumnjam nimalo ne sumnjam, draga moja, da je gospodin Monks morao
uti da sam ja veoma odluan optinski slubenik, strahovite snage, kad se
naljutim. Treba neko samo malo da me naljuti, i to je sve.
Govorei to gospodin Bambl je inio alosne pokuaje da tobo odluno i
srdito dohvati svoj fenjer, a svaka crta na njegovom zastraenom licu jasno je
pokazivala da mu je zaista potrebno da se naljuti, i to ne malo, pre no to uini
neki iole ratoborniji korak ukoliko, razume se, nisu u pitanju siromasi i
druga njima podobna bespomona lica.
Ti si jedna budala odgovori mu na to gospoa Bambl i bolje bi
uinio da dri jezik za zubima.
Bolje bi uinio da ga je odsekao ako ne ume tie da govori ree
Monks namrgoeno. Tako dakle! On je va mu?
On moj mu! zakikota se nastojnica izbegavajui da odgovori na
pitanje.
Odmah sam to pomislio im ste uli odgovori Monks kome nije
izmakao iz vida ljutit pogled kojim je ova gospa oinula svog branog druga
dok je govorila. Utoliko bolje; radije pregovaram kad znam da imam posla s
ljudima koje spaja zajednika volja. Govorim ozbiljno. Evo pogledajte!
Zavukao je ruku u dep sa strane i, poto je iz njega izvadio kesu od
gruboga platna, odbrojao je na sto dvadeset i pet zlatnika i gurnuo ih u pravcu
gospoe Bambl.
A sad ree pokupite to i im proe ova prokleta grmljavina koju
oseam da se pribliava i koja samo to se nije sruila na kuu ispriajte mi ta
imate.
Kad se grmljavina, koja je dolazila sve blie i blie, prolomila skoro nad
samim njihovim glavama i protutnjala, Monks podie glavu sa stola i nae se
da uje ta e ena rei. Tri lica su se skoro dodirivala, s obzirom da su se dva
oveka koja su gorela od radoznalosti nagnula preko stoia, a da im se
ena pribliila kako bi bili u stanju da uju njen apat. Bledi zraci su s fenjera
obeenog o tavanicu padali pravo na njih i jo vie isticali bledilo i uzbuenje
na njihovim licima koja su, okruena najdubljom tamom i pomrinom,
podseala na prave aveti.
Kad je ta ena koju smo zvali starom Sali umrla poe nastojnica
ona i ja bile smo same.
Niko vie nije bio prisutan? upita Monks istim muklim apatom.
Nikakva propalica niti ishlapela babuskera nije bila u kojoj drugoj postelji?
Nije bilo nikoga ko je mogao da uje ili moda da razume va razgovor?
Nije bilo ni ive due odgovori ena bile smo sam. Bila sam
samo ja pored nje kad je izdahnula.
Dobro ree Monks posmatrajui je netremice. Nastavite.
Govorila je o izvesnoj mladoj eni nastavi nastojnica koja je
nekoliko godina pre toga donela na svet jedno dete, i to ne samo u toj istoj sobi
nego i u istoj postelji u kojoj je ona umrla.
ta? ree Monks osvrui se oko sebe dok su mu usne podrhtavale.
Grom i pakao! udna sluajnost!
To je ono dete ije ste mu ime sino pomenuli ree nastojnica
pokazujui namerno glavom u pravcu svog mua ta starica je pokrala
njegovu majku.
Za ivota? upita Monks.
Poto je umrla odgovori ena kao grozei se. Opljakala je njeno
mrtvo telo pre no to se i ohladila, i ukrala je upravo ono za to ju je pokojnica
zaklinjala na samrtnikom asu da sauva detetu kao amanet.
I je li to prodala? uzviknu Monks drui od nestrpljenja. Je li
prodala? Kad? Gde? Kome? Koliko ima od toga doba?
im je priznala, s poslednjim naporom, da je izvrila tu krau ree
nastojnica pala je nauznak i izdahnula.
I nita nije kazala? uzviknu Monks glasom koji je izgledao utoliko
benji ukoliko se on vie starao da ga prigui. To je la! Nemojte se sa
mnom aliti. Ona je morala jo neto rei. Zadaviu vas oboje, ali moram
saznati ta je kazala.
Nije vie ni rei izustila ree ena koju po svemu sudei naprasitost
ovog udnog oveka nije nimalo uznemirila (to se meutim nikako ne bi
moglo rei i za gospodina Bambla) ali se rukom koja je bila upola zatvorena
grevito uhvatila za moju haljinu i kad sam videla da je mrtva, i silom joj
odvojila ruku, nala sam u njoj stegnut komadi prljave hartije.
I u njemu je bilo... prekide je Monks naginjui se jo vie napred.
Nita odgovori ena to je bio prepis neke zalonice.
Na ta je glasio? upita Monks.
Rei u vam docnije odgovori ena. Mislim da je nakit uvala
neko vreme, u nadi da ga to bolje proda; a zatim ga je zaloila; i tedela je i
otkidala od usta svaki peni da iz godine u godinu plaa interes zalonom
zavodu, da joj ne zastari i da je mogne iskupiti ako bi se kraa sluajno otkrila.
Za nju se meutim nije saznalo i ona je, kao to vam rekoh, umrla drei u ruci
taj dronjav i pohabani komadi hartije. Rok za plaanje kamata isticao je kroz
dva dana; ja sam pomislila da e tajna jednoga dana izii moda na videlo, te
sam zalogu iskupila.
Gde je ona sad? upita Monks nestrpljivo.
Evo je odgovori ena. I, kao da jedva eka da je se to pre otrese,
brzo baci na sto konu kesicu u kojoj bi jedva stao depni asovnik i koju
Monks odmah zgrabi i otvori drhtavim rukama. U kesici je bio mali zlatan
medaljon, a u njemu dva uvojka od kose i venani prsten od istoga zlata.
 Na prstenu je s unutranje strane urezana re ,Agnes ree ena.
Zatim je ostavljeno prazno mesto za prezime; a onda doe datum, otprilike
godinu dana pre no to se dete rodilo. Toliko sam videla.
I je li to sve? upita Monks poto je paljivo i udno ispitao sadrinu
kone kesice.
Sve odgovori ena.
Gospodin Bambl duboko odahnu, srean to je najzad sve prolo i to
Monks nijednom reju nije pomenuo da mu se vrati onih dvadeset i pet funti.
Istovremeno se osmelio da obrie znoj koji mu se za sve vreme toga razgovora
nesmetano cedio s nosa.
Ja o toj stvari ne znam vie nita, sem onoga to mogu da nagaam
ree njegova ena obraajui se Monksu posle kraeg utanja i ne elim
nita ni da znam, jer je tako sigurnije. Ali mogu li da vam postavim dva
pitanja?
Moete ree Monks malo iznenaen ali vam ne jemim da u na
njih i odgovoriti.
To znai tri pitanja ree gospodin Bambl pokuavajui da se pokae
duhovit.
Je li to ono to ste oekivali da saznate od mene? upita nastojnica.
Jeste odgovori Monks. Drugo pitanje?
ta nameravate s tim da inite? Moe li to da se upotrebi protiv mene?
Nikad odgovori Monks ni protiv mene. Pogledajte! Ali se ne
miite, inae ste propali.
Rekavi to, jednim zamahom gurnu sto u stranu i poto je povukao za
gvozdenu halku na podu podie veliki kapak koji se otvori ispred samih nogu
gospodina Bambla, usled ega dotini dentlmen naglo odskoi nekoliko
koraka unazad.
Pogledajte ree Monks sputajui fenjer u mranu provaliju koja je
zjapila ispod njih. Ne bojte se. Mogao sam vas sasvim lako baciti dole dok
ste sedeli na kapku, da sam samo hteo.
 Ohrabrena time, nastojnica prie blie ivici otvora, pa se ak i gospodin
Bambl gonjen radoznalou usudi da poe za njenim primerom. Mutna voda,
nabujala od velikih kia, huala je ispod njihovih nogu; i svi drugi zvuci su se
gubili u buci i umu reke koja je zapljuskivala pozelenele i blatnjave stubove i
kovitlala se oko njih. Nekada je tu bila vodenica; matica koja se penila i
kljuala oko ono nekoliko istrulelih stubova i ostataka vodeninog kola kao da
je s novom snagom hrlila dalje osloboena prepreka koje su uzaludno
pokuavale da ukrote njen neobuzdani tok.
Kad bi se oveije telo bacilo dole, gde bi stiglo do sutra ujutru?
upita Monks maui fenjerom levo i desno po mranom grotlu.
Dvanaest milja niz reku, i sve iskidano u komade pored toga
odgovori Bambl zgrozivi se i pri samoj pomisli na takvu mogunost.
Monks izvue kesicu iz nedara kamo ju je u brzini bio stavio, priveza za nju
komad olova koji je nekad sainjavao deo nekog ekrka i sad leao na podu, i
pusti kesicu u reku. Ona pade pravo kao u bunar, bunu u vodu da se jedva
ulo, i nestade.
Svi troje se zagledae i inilo se da sad slobodnije diu.
Tako! ree Monks zatvarajui kapak koji se s treskom vrati u svoj
prvobitni poloaj. Ako more ikad vrati svoje mrtve, kao to to knjige vele,
ono e zadrati zlato i srebro za sebe, a uz njega i te trice. Mi nemamo vie o
emu da razgovaramo, te na prijatni sastanak moemo da zakljuimo.
Na svaki nain ree gospodin Bambl s najveom gotovou.
A vi ete drati jezik za zubima, je li tako? ree Monks gledajui ga
preteim pogledom. Za vau enu se ne bojim.
Moete se osloniti na mene, mladiu odgovori gospodin Bambl
klanjajui se najponiznije i postepeno se povlaei prema lestvicama. Zbog
svih nas, mladiu; a i zbog sebe samog, gospodine Monks, kao to znate.
Milo mi je vas radi to to ujem ree gospodin Monks. Upalite
fenjer! I gledajte da se izgubite odavde to bre moete.
Velika je srea to se razgovor time zavrio, inae bi se gospodin Bambl
neizostavno stropotao u sobu na donjem spratu poto se u svome klanjanju
bio sasvim pribliio lestvicama. Upalio je svoju svetiljku na plamenu
Monksovog fenjera, koji je ovaj odvezao s konopca i sad nosio u ruci, i praen
svojom enom silazio je utei niza stepenice i ne pokuavajui da nastavi
razgovor. Monks poe za njima, poto je prethodno zastao da oslune i proveri
da li se ne uje kakav drugi zvuk osim uma kie napolju i huanja vode ispod
njega.
Proli su kroz sobu na donjem spratu polako i obazrivo, jer je Monks
prezao i od najmanje senke; a i gospodin Bambl, nosei svoj fenjer za jednu
stopu iznad zemlje, gazio je ne samo veoma paljivo nego i neobino lakim
korakom za gospodina njegove teine, obzirui se oko sebe i strepei da ne
nagazi na neki skriven otvor u podu. Monks neujno otkljua i otvori vrata
kroz koja su uli i brani par, poto je samo izmenjao znake glavama sa svojim
tajanstvenim poznanikom, izie u vlanu i mranu no.
 GLAVA XXXIX

Dovodi nas u vezu s nekoliko uglednih linosti koje su itaocu ve poznate i

govori o jednom urovanju izmeu Monksa i Jevrejina.

Sutradan uvee po dogaaju koji smo opisali u prethodnoj glavi i kojom su

prilikom tri tamo pomenute i potovanja dostojne osobe obavile svoj posao,
gospodin Viljem Sajks se probudi iz kratkoga sna i sanjivo gunajui upita
koliko je sati.
Soba u kojoj je gospodin Sajks postavio to pitanje nije bila nijedna od onih
u kojima je stanovao pre poduhvata u erstiju, iako je inae bila u istom kraju
grada i nedaleko od njegovog poslednjeg prebivalita. Sudei po njegovom
izgledu to nije bilo tako udobno boravite kao njegovi dotadanji stanovi, nego
bedna i sirotinjski nametena sobica osvetljena samo jednim prozorom na
potkrovlju koje je gledalo na neku uzanu i prljavu uliicu. A i po drugim
znacima se moglo zakljuiti da je tome dobrom oveku u poslednje vreme sve
polo naopako; jer su upadljiva oskudica nametaja i potpuno odsustvo
udobnosti, udrueni s nestaicom takvih sitnica kao to je odelo i rublje, bile
vesnici krajnje nematine. Izmravelo i posuknulo lice gospodina Sajksa je
uostalom u punoj meri potvrivalo te znake, ako je njima uopte bila potrebna
kakva potvrda.
Razbojnik je leao na postelji uvijen u svoj beli vrskaput koji mu je sluio
umesto sobne haljine, a samrtniko bledilo kao posledica bolesti, prljava nona
kapa i otra crna brada nebrijana nedelju dana nisu nimalo doprinosili njegovoj
lepoti. Pas je uao kraj postelje i as bacao sumoran pogled na svog
gospodara, a as uljio ui i potmulo reao kad bi neki glas s ulice ili s donjeg
sprata privukao njegovu panju. Pored prozora, zaneto krpljenjem nekog
starog prsnika koji je sainjavao sastavni deo razbojnikove svakodnevne
odee, sedelo je jedno ensko eljade tako bledo i iskopnelo, od bdenja i
liavanja da bi ovek samo s velikom mukom mogao u njemu da pozna onu
istu Nensi s kojom smo se ve sreli u ovoj pripoveci da se nije uo glas kojim
je odgovorila na pitanje gospodina Sajksa.
Tek to je prolo sedam ree devojka. Kako se osea veeras,
Bile?
Slabiji sam od deteta odgovori gospodin Sajks psujui svoje oi i
noge. Prii; prui mi ruku i, pomozi mi da se nekako izvuem iz ove
proklete postelje.
Bolest nije popravila narav gospodina Sajksa; jer kad mu je devojka
pomogla da ustane i dovela ga do stolice, on proguna nekoliko psovki na
raun njene nespretnosti i udari je.
ta, plae? ree Sajks. Nemoj tu da mi peva. Ako ne zna neto
bolje od toga, gubi se odmah odavde. Jesi li ula?
ujem odgovori devojka okreui glavu u stranu i usiljavajui se da
se nasmeje. ta ti je sad naspelo?
A, sad si neto bolje smislila, je li? gunao je Sajks opazivi suzu
koja joj se zavrtela u oku. Utoliko bolje po tebe.
Nee me valjda i veeras grditi i tui, Bile, ree devojka stavljajui
mu ruku na rame.
Gle! uzviknu Sajks. A zato da ne?
Tolike sam te noi, progovori devojka sa jednim prizvukom enske
nenosti koji je ak i njenom glasu pruao izvesnu ljupkost tolike sam te
noi strpljivo uvala i negovala kao da si dete; i veeras si se prvi put malo
povratio; i da si na to pomislio, je li da ne bi maloas sa mnom tako postupio?
Hajde, hajde; reci da ne bi.
Pa dobro odgovori gospodin Sajks ne bih. Pazi, grom i pakao,
cura opet plae!
Nije to nita ree devojka bacivi se u stolicu. Nemoj na to
obraati panju. To e odmah proi.
ta e proi? upita gospodin Sajks glasom punim besa. Kakva ti je
budalatina sad opet pala na pamet? Dii se i metlu u ruke, i prestani ve
jednom s tim tvojim enskim glupostima.
Ta opomena i glas kojim je uinjena u svakoj drugoj prilici bi postigli
eljeno dejstvo; ali devojka koja je stvarno bila slaba i iscrpena pade glavom na
naslon od stolice i onesvesti se pre no to je gospodin Sajks stigao da izbaci
nekoliko svojih omiljenih psovki kojima je, u slinim prilikama, bio navikao
da propraa svoje pretnje. Ne znajui ta da preduzme u toj izvanrednoj prilici
jer su histerini napadi gospoice Nensi obino bili od one estoke vrste s
kojima se bolesnik sam bori i savlauje ih bez iije osobite pomoi
gospodin Sajks je prvo skinuo nekoliko svetaca s neba, a kad se uverio da je
taj nain postupanja potpuno uzaludan, pozvao je u pomo.
ta je to ovde, rode moj? ree Fejgin zavirujui u sobu.
Dede, pomozi ovoj devojci ako moe! odgovori Sajks nestrpljivo.
Nemoj tu da mi zanoveta i da se iuuje!
Pustivi jedan uzvik iznenaenja, Fejgin pohita da devojci ukae pomo, a
gospodin Dek Dokinz (inae poznat kao Vrdalama Prepredenjakovi), koji je
uao u sobu za svojim potovanja dostojnim prijateljem, urno spusti s ramena
na pod neki zaveljaj, a zatim, zgrabivi jednu bocu iz ruku gospar-arlsa
Betjsa koji je iao odmah za njim, za tren oka izvue zubima zapua iz nje i
sasu izvestan deo njene sadrine u grlo onesveenoj devojci poto je
prethodno iz boce sam malo povukao, za svaku sigurnost.
Duni joj malo sveeg vazduha pomou mehova, arli, ree gospodin
Dokinz, a ti je malo pljeskaj po rukama, Fejgine, dok joj Bil otkopa
haljinu.
Ti udrueni napori posao na koji su svi svojski prionuli, a osobito
gospar-Bejts koji je svoj zadatak izgleda shvatio kao neku jedinstvenu alu
ubrzo su urodili eljenim plodom. Devojka je postepeno dolazila k sebi;
doteturala se do stolice kraj postelje i zagnjurila lice u jastuk ostavljajui
gospodinu Sajksu zadovoljstvo da se objasni s novodoavim ija ga je
neoekivana pojava u izvesnoj meri iznenadila.
Kakav li vas je to zao vetar doneo ovamo? upita on Fejgina.
Nikakav zao vetar, rode moj, jer zao vetar nikome ne donosi nita
dobro, a ja sam tebi doneo neto to valja i to e ti biti prijatno da vidi.
Vrdalamo, edo moje, otvori taj zaveljaj i daj Bilu te sitnice na koje smo
odjutros potroili sve do poslednje pare.
 Postupajui po nalogu gospodina Fejgina, Vrdalama odrei pozamaan
zaveljaj uvijen u neki stari stolnjak i poe iz njega da vadi jednu po jednu
stvar i da ih prua arliju Bejtsu koji ih je stavljajo na sto, pevajui slavopojke
njihovoj retkosti i izvrsnosti.
Pogledaj samo, Bile, ovu zeiju patetu uzvikivao je taj mladi
gospodin iznosei na vidik neku ogromnu kutiju tako divne ivotinjice, s
tako nenim noicama, Bile, da ti se same njihove koice tope u ustima, te ne
mora ni da ih grize ni da ih vadi; pa vidi ovu polovinu funte zelenoga aja
od sedam i po ilinga, toliko je jak da kad ga baci u kljualu vodu, poklopac
od ajnika ima da odleti u vazduh; pa ovu funtu i po eera od trske oko kojeg
su se crnci satrli dok su ga tako sladak napravili! Pa dva velika bela hleba; pa
funta najsveijeg maslaca; pa Sir iz Gloestera; a kao kruna svega vince kakvo
jo nisi okusio!
Izgovarajui ovu poslednju pohvalu, gospodar-Bejts izvadi iz jednog od
svojih irokih depova veliku, paljivo zaaepljenu bocu vina, a gospodin
Dokinz u istom trenutku napuni vinsku au rakijom iz boce koju je doneo
sobom, a koju bolesnik srui sebi u grlo bez imalo oklevanja.
Oho-ho! ree Fejgin trljajui ruke veoma zadovoljno. To e ti
initi dobro, Bile; inie ti dobro.
Dabome! uzviknu gospodin Sajks. Mogao sam sto puta da
crknem dok se nisi smilovao da doe. Zato si me ostavio samog u ovakvom
stanju preko tri nedelje, skitnice bezduna?
Sluaj ga samo ta govori, deco! ree Fejgin sleui ramenima. A mi
smo mu doneli tolike divne stvari.
Stvari su na svome mestu ree gospodin Sajks malo smiren poto je
bacio pogled na sto ali reci mi sad zato si me ovde ostavio samog, gladnog,
bolesnog, bez prebijene pare i bez igde iega; i za sve to vreme vodio si o meni
manje rauna no to ja vodim o ovome psu ovde. Makni ga odavde, arli!
Nikad jo nisam video tako pametnog psa uzviknu gospar-Bejts
postupajui po Sajksovoj elji. Nanjui taj gde ima neto za jelo kao stara
baka kad ide na pijacu! Duu bi dao za cirkus i tu mu se ne bi moglo nai para.
 Umukni ve jednom povika Sajks i pas se zavue pod postelju jo
neprestano ljutito reei. A ta ima ti da kae u svoju odbranu, matori i
izlapeli lopovski jatae?
Bio sam poslom van Londona due od nedelju dana, rode moj,
odgovori Jevrejin.
A ta si radio onih drugih etrnaest dana? upita Sajks. ta si radio
onih drugih etrnaest dana kad si me ostavio ovde kao bolesnog pacova u
njegovoj rupi?
Nisam ti mogao pritei u pomo, Bile, odgovori Fejgin ne mogu
ovde pred drugima opirno da ti objanjavam; ali ti nisam mogao pritei u
pomo, asnu ti re dajem.
ta mi daje? promumla Sajks s izrazom krajnjeg gaenja na licu.
Hej, deco! Dajte mi malo te patete da osveim usta, jer mi se smuilo od ukusa
njegove asti.
Nemoj se ljutiti, rode moj, umirivao ga je Jevrejin ponizno. Ja
tebe ni u jednom trenutku nisam zaboravio, Bile; ni u jednom trenutku.
Naravno da nisi! Mogao bih se zakleti da nisi odgovori Sajks
osmehnuvi se gorko. Ti si i dalje smiljao i snovao razne lopovluke dok
sam ja ovde leao u groznici i cvokotao zubima; te Bil e ovo, te Bil e ono, te
Bil e sve to, za male pare, im se pridigne, a od svega to je radio za tebe Bil je
ostao puki siromah. I da nije bilo ove devojke, ja bih odavno otiao na drugi
svet.
Eto vidi, Bile, jedva doeka Jevrejin i uhvati se za tu re. Da nije
bilo te devojke! A kome ima da zahvali to je ta devojka pored tebe ako ne
sirotome starom Fejginu?
U tome ima potpuno pravo! ree Nensi koja urno stade meu njih.
Pusti ga; pusti ga na miru.
Prisustvo Nensi dalo je razgovoru drugi tok, jer su deaci, kojima je lukavi
stari Jevrejin oima neprimetno dao znak, poeli da je nutkaju rakijom, kojom
se ona meutim veoma umereno posluila; a za to vreme je Fejgin u jednom za
njega neuobiajenom naletu duhovitosti i dobrog raspoloenja postepeno
odobrovoljio gospodina Sajksa, pravei se da njegove pretnje shvata kao
prijateljsku alu; i tavie, iz sveg srca se nasmejao na dve-tri grube dosetke
koje je Sajks blagoizvoleo da izbaci, poto je prethodno nekoliko puta prineo
usnama bocu sa rakijom.
Sve je to lepo i krasno ree gospodin Sajks ali mi veeras mora
dati neto i u gotovu.
Nemam pri sebi ni krene pare odgovori Jevrejin.
Onda ga znai kod kue ima itave gomile odgovori Sajks te
neto mora i meni dati od toga.
itave gomile uzviknu Fejgin podiui ruke uvis. Nemam ga ni. ..
Ne znam ja koliko ga ti ima, a rekao bih da ni ti sam toga nisi svestan i
da bi ti trebalo mnogo vremena da ga izbroji ree Sajks ali ja veeras
moram doi do para, i to je jasno kao dan.
Dobro, dobro, ree Fejgin uzdahnuvi odmah u da poaljem
Prepredenjakovia.
To da se nisi glavom alio odgovori gospodin Sajks.
Prepredenjakovi je malo isuvie prepreden te moe da zaboravi da doe, ili
moe da zaluta, ili da padne u policijsku zamku, ili da nae bilo koji drugi
izgovor, ako to njemu poveri. Da bi stvar bila sigurna, bolje poalji Nensi da
ona ode u tvoju jazbinu i donese novac; a ja u da prilegnem i da malo
odspavam dok se ona vrati.
Posle dugog ekanja i natezanja Fejgin je snizio traeni iznos od pet funti na
tri funte, etiri ilinga i est penija, kunui se i preklinjui kako njemu za
domai troak ostaje svega osamnaest penija. Poto je gospodin Sajks
zlovoljno rekao da e morati time da se zadovolji kad ve ne moe vie da
izvue, Nensi se spremi da poe s Jevrejinom po novac, a Vrdalama i gospar-
Bejts sklonie jelo u rmar. Jevrejin se onda pozdravi sa svojim dragim
prijateljima i poe kui u pratnji Nensi i deaka, a gospodin Sajks lee na
postelju da malo odspava dok se devojka ne vrati.
Kad su stigli u Fejginovo obitalite, tamo su zatekli Tobija Krekita i
gospodina itlinga kako igraju petnaestu partiju karata koju je, to je izlino
osobito isticati, ovaj poslednji gospodin izgubio, a zajedno s njom i svoj
poslednji sikspens, na veliku veselost svojih mladih prijatelja. Gospodin
Krekit, oigledno postien u izvesnoj meri i time to je naen u drutvu s
ovekom koji je toliko ispod njega i po poloaju i po duhovnim
sposobnostima, zevnu, i poto je upitao kako je Sajks, dohvati eir u nameri
da poe.
Je li ko dolazio, Tobi? upita Fejgin.
Niko ivi odgovori gospodin Krekit zadiui jaku bilo je mrtvo do
zla boga. Trebalo bi da mi jo dobro plati, Fejgine, to sam ti toliko dugo
uvao kuu. Dosaivao sam se kao porotnik i zaspao bih slatko kao u hapsu
da se nisam smilovao da zabavljam ovoga omladinca. Bilo je grozno dosadno,
asti mi!
Uz te i druge alopojke sline vrste gospodin Tobi Krekit pokupi svoju
zaradu i strpa je u dep od prsnika s izrazom nipodatavanja na licu, kao da je
ta sitnina sasvim ispod dostojanstva jednog oveka njegove vrednosti; poto je
s tim zavrio epurei se izie iz sobe s toliko otmenosti i gospodstva da je
gospodin itling, zadivljeno posmatrajui njegove noge i izme dokle god nisu
iezle s vidika, uveravao drutvo da takvo poznanstvo vredi platiti petnaest
sikspensa, i da ono to je izgubio ne predstavlja za njega ni po lule duvana.
udan si ti ovek, Tome! ree gospar-Bejts, kod kojeg je ta izjava
izazvala silnu razdraganost.
Nimalo odgovori gospodin itling. Je li da nisam, Fejgine?
Ti si mladi i po, roo moj, ree Fejgin tapui ga po ramenu i
namigujui ostalim svojim pitomcima.
A i gospodin Krekit je sila ovek; zar nije, Fejgine? upita Tom.
U to nema nimalo sumnje, mili moj.
I upoznati se s njim nije mala stvar; zar ne, Fejgine? nastavljao je
Tom s pitanjima.
Sasvim je tako, mili moj. Oni ti samo zavide, poto on nee da igra s
njima.
 Aha! uzviknu Tom pobedonosno. Jeste li uli. On mi je oistio
depove. Ali ja kad god hou mogu to da nadoknadim na drugoj strani, je li
tako Fejgine?
Naravno da moe odgovori Fejgin i ukoliko pre, utoliko bolje.
Tome, zato poi odmah da izvadi tetu i nemoj dalje da dangubi. Vrdalamo!
arli! Krajnje je vreme da poete na posao. Hajde! Ve je skoro deset a vi niste
jo nita privredili.
Pokoravajui se tome nareenju deaci klimnue glavom Nensi u znak
pozdrava, dohvatie svoje eire i izioe iz sobe. Vrdalama i njegov nestani
prijatelj su usput sipali mnogobrojne dosetke na raun gospodina itlinga u
ijem ponaanju, istini za ljubav to moramo rei, nije bilo niega osobito
neobinog niti udnog, s obzirom na to to bi i veliki broj nadobudnih mladia
iz boljih kua rado platili i znatno veu cenu nego gospodin itling da budu
vieni u dobrome drutvu i da su mnogi otmeni gospodiii (koji pripadaju
napred pomenutom dobrom drutvu) do svoga glasa doli na isti nain kao i
razmetljivi Tobi Krekit.
A sad, ree Fejgin kad su oni otili idem da ti donesem taj novac,
Nensi. Ovo je samo klju od jednog malog sanduka u kome uvam neku
starudiju to su mi doneli deaci, mila moja. Ja nikad ne zakljuavam novac,
jer ga i nemam, edo moje ha! ha! ha! nemam ga nimalo da bi trebalo da
ga zakljuavam. Mrav je to posao, Nensi, i nezahvalan; ali ja volim da gledam
oko sebe omladinu i prelazim preko svega. Pst! ree skrivajui urno klju
u nedra ko je to? Sluaj!
Devojka, koja je sedela za stolom prekrtenih ruku, bila je potpuno
ravnoduna i inilo se kao da joj je svejedno hoe li bilo ko doi ili otii sve
dok joj do uiju nije dopro priguen glas nekog oveka. im ga je ula, hitro
kao munja je skinula eir i maramu i bacila ih pod sto. Jevrejinu koji se
odmah zatim okrenuo poalila, se na zaparu umornim i klonulim glasom, to je
veoma odudaralo od izvanredne brzine i naglosti njenog prethodnog pokreta
koji Fejgin meutim nije zapazio, jer joj je u tome trenutku bio okrenut leima.
Ih! proapta Jevrejin kao da mu je krivo to ga prekidaju. To je
ovek koga sam ranije oekivao; silazi niz stepenice. Ni rei o novcu pred
njim, Nensi. On se nee dugo zadravati. Ni deset minuta, edo moje.
 Stavivi svoj mravi kaiprst na usta, Jevrejin prinese sveu vratima, dok
su se na stepenitu uli koraci nekog oveka. Stigao je do vrata u istom
trenutku kad i posetilac koji se, uavi urno u sobu, naao pred samom
devojkom pre no to ju je i opazio.
To je bio Monks.
Samo jedna od mojih mladih pitomica ree Fejgin opazivi kako se
Monks trgao kad je opazio strano lice. Ostani tu, Nensi.
Devojka privue stolicu blie stolu i poto je nemarno pogledala Monksa,
skrenu oi na drugu stranu; ali kad se on okrenuo Fejginu, ona ga ponovo
odmeri tako otro i ispitivaki, i tako znaajno, da bi ovek koji sa strane
posmatra tu promenu teko mogao verovati da ta dva pogleda potiu od iste
linosti.
Donosi li kakve novosti? upita Jevrejin.
Krupne.
I... i... dobro? upita Jevrejin ustruavajui se kao da se boji da svoga
sagovornika ne naljuti preteranom radoznalou.
Nisu loe odgovori Monks osmehnuvi se. Ovog puta mi je polo
za rukom. Hteo bih s tobom da progovorim koju re.
Devojka prie jo blie stolu i ne izrazi niim da eli da izie iz sobe, iako je
mogla videti da Monks pokazuje na nju. Jevrejin, bojei se verovatno da
devojka ne pomene neto u vezi s novcem ako pokua da je udalji, upre
prstom navie i povede Monksa za sobom.
Samo ne u onu prokletu rupagu u kojoj smo ranije bili ula je kako
govori ovek dok su se peli uza stepenice. Fejgin se na to nasmejao i
odgovorio mu neto to njoj nije doprlo do uiju, ali sudei po kripanju
stepenica vodio je kanda svoga gosta na drugi sprat.
Pre no to je bat njihovih koraka prestao da odjekuje kroz kuu, devojka je
smakla svoje cipele i poto je prebacila al preko glave i zamotala ruke u njega,
stala je kraj vrata i sva se pretvorila u uvo. im su koraci prestali ona se
neujno iskrala iz sobe, uzletela uza stepenice s neverovatnom lakoom i bez
imalo uma iezla u tami.
 Soba je ostala prazna itavih etvrt asa i vie; devojka se uvue u nju onim
istim neujnim hodom kao duh, a odmah zatim se ulo kako silaze i dva
oveka. Monks je odmah iziao na ulicu a Jevrejin se ponovo odunjao gore
po novac. Kad se vratio, devojka je nametala maramu i eir spremajui se da
poe.
Pobogu, Nensi, uzviknu Jevrejin ustuknuvi kad je spustio sveu
strano si bleda!
Bleda! zaudi se devojka zaklanjajui oi rukama da bi ga bolje
videla.
Bleda si kao smrt. ta si to radila?
Koliko je meni poznato nita sem to sam ovde nepomino sedela itavu
venost odgovori devojka nemirno. Hajde! Daj mi taj novac pa da idem;
uri mi se.
Uzdiui za svakim komadom novca, Fejgin joj odbroja ureeni iznos u
ruku. Samo su poeleli jedno drugome laku no i rastali se ne progovorivi
vie ni rei.
im se nala na ulici, devojka je sela na jedan stepenik i nekoliko trenutaka
je izgledala potpuno oamuena i nesposobna da nastavi put. Najednom je
skoila i pohitala u sasvim suprotnom pravcu od kue gde je gospodin Sajks
ekao na njen povratak, ubrzavajui korak sve dok postepeno nije prela u
besomuan trk. Kad je bila na kraju snage, zastala je da predahne i onda, kao
da se odjednom neeg setila i kao da oajava to nije u stanju da izvri to to je
naumila, poe da kri ruke i brinu u pla.
Da li joj je od suza bilo lake, ili je osetila svu beznadenost svog poloaja
tek okrenula se i jurei skoro istom brzinom u suprotnom pravcu, delom da
nadoknadi izgubljeno vreme, a delom to su je na to nagonile njene uzburkane
misli, uskoro je stigla do kue u kojoj je ostavila razbojnika.
Ako su se na njenom licu i opaali tragovi nespokojstva, Sajks ih nije
opazio kad je izila pred njega; upitao je samo da li je donela novac, i kad je
dobio potvrdan odgovor, promrmljao je neto u znak zadovoljstva i zagnjurivi
ponovo glavu u jastuk nastavio je spavanje koje je Nensi svojim dolaskom bila
prekinula.
Bilo je to srea po nju to je Sajks dobivi novac ceo idui dan proveo u
jelu i piu, jer je ta okolnost tako blagotvorno uticala na njegovu goropadnu
ud da nije imao ni vremena ni volje da obraa osobitu panju na njeno
raspoloenje i ponaanje. Fejginovom otrom oku svakako ne bi izmaklo da je
Nensi zamiljena i uznemirena kao svako bie koje je pred nekim smelim i
opasnim korakom, na koji se ovek odluuje tek posle teke unutranje borbe,
i on bi, da je bio tu, vrlo verovatno odmah zazvonio na uzbunu. Ali gospodinu
Sajksu je nedostajala ta istananost zapaanja i on je bio podloan samo onim
najoptijim sumnjama koje svaki nepoverljiv grubijan ispoljava prema celome
svetu. Budui uostalom, kao to je ve napomenuto, u izvanredno dobrom
raspoloenju nije video nieg neobinog u njenom ponaanju i obraao je u
stvari tako malo panje na devojku da mu njeno uzbuenje vrlo verovatno ne
bi pobudilo sumnju ni da je bilo kudikamo upadljivije.
Ukoliko se dan bliio kraju, devojka je bivala sve uznemirenija i kad se no
spustila i ona sela kraj razbojnikove postelje oekujui da ga pie uhvati i da
zaspi, lice joj je obuzelo takvo bledilo i u oima se pojavio tako grozniav sjaj
da je to ak i Sajks s uenjem uoio.
Gospodin Sajks, iznuren od groznice, leao je u postelji i pijuckao din s
vruom vodom da bi ga razblaio; i ve je po trei ili etvrti put pruio svoju
au Nensi da je napuni, kad su mu te promene na njenom licu prvi put pale u
oi.
ta je to, doavola! ree ovek izdignuvi se u postelji i zagledajui
devojci u lice. Izgleda kao da si iz groba ustala. ta ti je?
Kako ta mi je! odgovori devojka. Nije mi nita. to me gleda
tako?
Kakve su to budalatine? upita Sajks zgrabivi je za miicu i grubo je
drmusajui. ta hoe! ta si naumila? Na ta misli?
Na mnogo tota, Bile, odgovori devojka drui i pritiskujui za to
vreme oi rukama. Ali, boe moj! ta to mari?
Usiljena veselost s kojom su te poslednje rei bile izgovorene proizvele su
izgleda na Sajksa dublji utisak nego divlji i ukoeni pogled koji ih je pratio.
Ja u ti rei ta ti je ree Sajks ako nisi i ti dobila groznicu i ako te
sada ne trese, onda se s tobom neto udno dogaa, i to neto opasno. Ne
namerava valjda ... Ne, avola, ti to nikad ne bi uinila!
ta to? upita devojka.
Nigde nema ree Sajks gledajui je netremice i mrmljajui samome
sebi u bradu: nigde nema tako verne i odane devojke, inae bih joj ja jo
pre tri meseca presekao grkljan. Uhvatila je groznica, i to je sve.
Umiren tim saznanjem Sajks ispi au do dna, a onda uz mnogobrojne
psovke zatrai lek. Devojka skoi hitro kao srna, usu mu lek, ali leima
okrenutim njemu, i drala mu je au na usnama dok nije ispio sve to je u njoj
bilo.
A sad ree razbojnik hodi i sedi pored mene i postaraj se da lii
na sebe ili u te tako udesti da nee moi sebe da pozna ni kad to ti bude
htela.
Devojka mu uini po volji. Sajks je vrsto uhvati za ruku, pade na uzglavlje
i upre pogled u njeno lice. Oi mu se zatvorie, ponovo se otvorie; jo jednom
se sklopie i opet rasklopie. Preturao se po postelji i nikako nije mogao da se
smiri; svaki as bi zadremao i posle dva-tri minuta bi se trzao i skakao s
izrazom uasa na licu, i dok je neodreeno bludeo pogledom oko sebe
spremajui se da ustane, odjednom je kao gromom pogoen pao u dubok i
teak san. aka kojom je drao devojku je olabavela, podignuta ruka je
nemono klonula kraj njega i on je leao kao ovek koji je u dubokom zanosu.
 Opijum je najzad proizveo svoje dejstvo proapta devojka ustajui s
postelje. Ipak sam moda zadocnila.
urno je stavila eir na glavu i uvila se u al, straljivo se obzirui s
vremena na vreme kao da oekuje, uprkos napitku za uspavljivanje, da joj se u
svakom trenutku teka Sajksova ruka spusti na rame; zatim, nagnuvi se
polako nad postelju, poljubi razbojnika u usta, a onda, poto je neujno
otvorila i zatvorila vrata, hitro izie iz kue.
Na kraju mranog sokaeta kroz koje je morala da proe da bi izbila na
glavnu ulicu noni straar je oglaavao da je prolo devet i po.
Je li devet i po ve davno izbilo? upita devojka.
Za etvrt asa bie deset ree ovek podiui fenjer devojinom licu.
A ja tamo ne mogu da stignem pre no to protekne jedan sat a moda i
vie proapta Nensi projurivi kao vetar pored njega i grabei urno niz
ulicu.
Mnoge radnje su se ve zatvarale u sporednim uliicama i prilazima kroz
koje je vodio njen put od Spitalfilda prema Vest-Endu, najotmenijem kraju
Londona. Kad je asovnik izbio deset, njeno nestrpljenje je poraslo. Jurila je
po uzanom ploniku gurajui prolaznike laktovima levo i desno i provlaila se
skoro ispod konjskih glava prelazei preko ulica prepunih sveta, na kojima su
gomile ljudi eljno ekale priliku da i same preu na drugu stranu.
Ova ena je luda! govorio je svet okreui se za njom i gledajui je
kako odmie kao vetar.
Kad je dospela do bogatijeg kraja grada, na ulicama je bilo manje
prolaznika, ali tu je njena besomuna jurnjava pobuivala jo veu radoznalost
kod etaa pored kojih je trkom prolazila. Poneki bi od njih ubrzao korak za
njom da vidi kuda ona to toliko hita, a neki su je prestizali i okretali se u udu
videi je kako neprestano juri nesmanjenom brzinom, ali su jedan za drugim
zaostajali, i kad se pribliila svome cilju, bila je sasvim sama.
Nala se pred gospodskom kuom u mirnoj ali lepoj ulici blizu Hajd-parka.
U trenutku kad joj je blistava svetlost fenjera koji je goreo iznad vrata,
pokazala da je to kua koju trai, asovnik je izbio jedanaest sati. Nekoliko
poslednjih koraka je oklevala kao u nedoumici i kao da se reava da li da ue;
ali ju je izbijanje asovnika prelomilo i ona ue u predvorje. Vratar nije bio na
svome mestu. Ona se bojaljivo osvrte oko sebe i poe stepenitu.
Ehej, devojko! ree neka gizdavo odevena mlada ena izvirujui iz
jednih vrata pozadi nje. Koga vi traite ovde?
Jednu gospoicu koja stanuje u ovoj kui odgovori devojka.
Jednu gospoicu! glasio je podsmeljivo odgovor Koju to
gospoicu?
Gospoicu Mejli ree Nensi.
Sluavka, koja ju je za to vreme odmerila od glave do pete, samo je
presee jednim pogledom punim preziranja i pozva nekog oveka da joj
odgovori. Njemu Nensi ponovi svoj zahtev.
Koga da prijavim? upita sluga.
Moje ime nema nikakvog znaaja odgovori Nensi.
 A povodom ega dolazite? ree ovek.
Ni to vam ne mogu rei odgovori devojka. Moram videti
gospoicu.
Hajde! ree ovek gurajui je vratima. Dosta s tim. Gubite se.
Samo me silom moete odavde izbaciti! ree devojka besno. A za
to nee biti dovoljno ni dvojica takvih kao to ste vi. Zar ovde nema nikoga
ree obzirui se oko sebe ko bi hteo da prijavi jednu siroticu kao to sam
ja?
Ta molba je uinila utisak na jednog kuvara dobroudnog lica koji je s
nekoliko ostalih slugu posmatrao ta se zbiva i koji istupi da se umea u
razgovor.
Hajde, Do, prijavi je ree on.
Zato da je prijavljujem? odgovori ovek. Ne misli valjda da e
gospoica da primi takvo stvorenje kao to je ona?
Ta primedba koja se odnosila na sumnjivo zanimanje mlade devojke
podigla je itavu pobunu devianskog stida u grudima etiri sobarice koje
izjavie pune gneva kako to stvorenje slui na sramotu itavom enskom rodu i
kako ga treba bez milosti izbaciti na ulicu.
inite sa mnom ta hoete ree devojka obraajui se ponovo
ljudima ali prvo postupite po mojoj molbi, a ja vas preklinjem svemoguim
bogom da me prijavite gospoici.
Dobroduni kuvar se pridrui njenoj molbi i sluga koji se prvi pojavio uze
najzad na sebe da gore odnese vest.
ta da kaem? upita ovek s jednom nogom na stepeniku.
Da jedna devojka najlepe moli da razgovara s gospoicom Mejli
nasamo ree Nensi i ako gospoica bude htela da uje samo prvu njenu
re, odmah e znati da li da je saslua do kraja ili da je izbaci iz kue kao
varalicu.
ini mi se ree ovek da imate mnogo samopouzdanja!
 Vi imate samo da odnesete moju poruku ree devojka odluno i
da mi saoptite odgovor.
ovek otra uza stepenice. Nensi ostade, bleda i skoro bez daha, da slua
drhtavih usana izraze prezrenja koje su edne sobarice nemilice sipale na njen
raun i koji su jo vie uestali kad se ovek vratio i javio da devojka moe da
ide gore.
Danas ne vredi biti na svome mestu ree prva sobarica.
Danas se mesing vie ceni od pravog zlata ree druga.
Trea se zadovolji rekavi: Eto kakve su gospoe, a etvrta povede s
jednim Sramota i time ove iste Dijane zavrie svoj zbor.
Ne obzirui se na sve to, jer su joj vanije stvari leale na srcu, Nensi, kojoj
su kolena klecala, poe za ovekom u neko malo predsoblje osvetljeno
lampom, obeenom o tavanicu. On je tu ostavi i povue se.
 GLAVA XL

Jedan neobian razgovor koji predstavlja nastavak prethodne glave.

Nensi je svoj ivot provela po ulicama i po najgnusnijim londonskim

umezima i jazbinama, ali se u njoj jo zadralo neto od njene prvobitne
enske prirode; i kad je zaula laki korak koji se pribliavao vratima suprotnim
od onih kroz koja je ona ula i kad je pomislila na veliku razliku koja postoji
izmeu dva enska bia i iji e svedok ta mala soba ubrzo biti, osetila je kako
je pritiskuje teret njenog sopstvenog srama i ona sva uzdrhta kao da nije u
stanju da podnese prisustvo devojke s kojom je toliko elela da se sastane.
Protiv tih plemenitijih oseanja meutim podie se gordost ta opta
ljudska slabost kojoj su najnii i najponieniji podloni u istoj meri kao i
najsamouvereniji. Bedna pratilica lupea i razbojnika, prezreni stanovnik
londonskog podzemlja, sauesnica robijaa i zloinaca koja i sama ivi u senci
veala ak i ta posrnula devojka bila je isuvie ponosita da bi pustila i
najmanje maha svojoj enskoj oseajnosti koju je smatrala slabou, ali koja je
predstavljala jo jednu njenu vezu s ljudskim drutvom, poto joj je raspusni
ivot jo u ranoj mladosti izbrisao tragove skoro svih ljudskih osobina.
Podigla je oi koliko je bilo potrebno da vidi da je osoba koja se pojavila
nena i lepa devojka; a zatim, spustivi oi zemlji, zabaci glavu usiljavajui se
da se pokae ravnodunom i progovori:
Teko je do vas dospeti, milostiva gospoice. Da sam primila uvredu
srcu i otila, kao to bi mnoge druge uinile, vi biste zbog toga zaalili jednog
dana, i ne bez razloga.
Veoma mi je ao ako se ma ko prema vama grubo ponaao odgovori
Roz. Nemojte misliti na to. Recite mi zato ste eleli da me vidite. Ja sam ta
linost koju ste traili.
Ljubaznost toga odgovora, umilan glas, predusretljivost, odsustvo svake
oholosti ili nezadovoljstva, potpuno su iznenadili devojku, i ona brinu u pla.
Oh, gospoice, gospoice, ree pokrivi lice rukama kad bi na
svetu bilo vie bia slinih vama, bilo bi manje takvih kao to sam ja da,
bilo bi ih manje bilo bi ih manje!
Sedite, ree Roz toplo i srdano. Ako ste u oskudici ili u nevolji,
biu istinski srena da vam pomognem ukoliko sam to u stanju verujte mi.
Sedite.
Dopustite mi da ostanem na nogama, gospoice, ree devojka
neprestano plaui i nemojte prema meni biti toliko ljubazni dok me bolje
ne upoznate. Ve je dockan ... Jesu li... jesu li... ona vrata zatvorena?
Jesu ree Roz uzmiui nekoliko koraka kako bi u sluaju potrebe
mogla to bre da pozove u pomo. Zato?
Zato ree devojka to nameravam da svoj ivot i ivote jo
mnogih drugih poverim vama. Ja sam ona devojka koja je malog Olivera
odvukla natrag starome Fejginu one veeri kad je iziao iz kue u Pentonvilu.
Vi! uzviknu Roz Mejli.
Ja, gospoice! odgovori devojka. Ja sam ta bednica o kojoj ste
sluali, koja ivi meu lopovima i koja se ne sea da je ikad otkad su joj oi
prvi put ugledale londonske ulice upoznala bolji ivot ili ula ljubaznije rei od
onih koje su joj oni upuivali, tako mi bog pomogao! Nemojte kriti svoj uas
preda mnom, gospoice. Ja sam mlaa no to biste pomislili kad me vidite, ali
sam naviknuta na to. I poslednje ene mi se sklanjaju s puta kad prolazim kroz
ulinu vrevu.
Oh, to je uasno! ree Roz i nehotice se povlaei pred svojom
neobinom goom.
Kleknite na kolena i zahvalite bogu, draga, gospoice, uzviknu
devojka to imate prijatelje koji se staraju o vama i koji su vas uvali u
detinjstvu, to nikad niste bili izloeni hladnoi, i gladovanju, i pijanstvu, i
razuzdanosti, i..., i..., neemu to je gore od svega toga kao to sam ja tome
bila izloena jo od kolevke. Ja to mogu da kaem jer su mi ulica i ulini oluci
bili kolevka, kao to e mi biti i samrtna postelja.
Ja vas silno alim! ree Roz slomljenim glasom. Srce mi se stee
kad vas sluani!
Neka vas bog nagradi zbog vae dobrote! odgovori devojka. Kad
biste znali kako mi je teko ponekad, zaista biste me alili. Ali ja sam se iskrala
od onih koji bi me sigurno ubili kad bi doznali da sam dolazila ovamo i
saoptila vam ono to sam sluajno ula. Poznajete li nekog oveka koji se
zove Monks?
Ne, ree Roz.
On vas poznaje odgovori devojka i zna da ovde stanujete, jer sam
prislukujui ta on govori saznala gde u vas nai.
Ja to ime nikad nisam ula ree Roz.
Onda mu je to znai lano ime odgovori devojka na ta sam ve i
ranije pomiljala. Pre izvesnog vremena, a ubrzo posle one noi kad je
pokuana pohara i kad je Oliver ubaen u vau kuu, ja sam sumnjajui na
toga oveka u mraku prislukivala jedan razgovor koji se vodio izmeu
njega i Fejgina. Iza onoga to sam ula zakljuila sam da vas Monks ovek
o kome sam vas pitala, poznaje ...
Da, ree Roz, razumem.
Taj Monks nastavi devojka sluajno ga je video s dvojicom naih
deaka onog dana kad smo ga prvi put izgubili, i odmah je poznao da je Oliver
ono dete za kojim on ve odavno traga, iako ja nisam mogla da ustanovim
zato. Pogodio se s Fejginom da e mu platiti odreenu svotu novaca ako
ponovo pronae Olivera i da e dobiti jo i vie ako od njega naini lopova,
to je Monksu bilo potrebno iz izvesnih razloga.
Iz kojih razloga? upita Roz.
Opazio je moju senku na zidu kad sam prislukivala u nadi da to saznam
ree devojka i uveravam vas da je malo njih sem mene koji bi bili u
stanju da im blagovremeno umaknu. Ali ja sam uspela da neopaeno
pobegnem i pole toga nisam ga vie videla sve do prole noi.
A ta se onda dogodilo?
Rei u vam, gospoice. Prole noi je ponovo dolazio. I opet su se
popeli gore, a i ja sam, poto sam se tako uvila da me senka ne oda, ponovo
prislukivala na vratima. Prve rei koje sam ula da je Monks progovorio bile
su: ,Tako jedini dokazi o deakovom poreklu lee na dnu reke, a stara vetica
koja ih je primila od njegove majke trune u svome kovegu. Smejali su se i
priali kako im je taj posao odlino poao za rukom; a Monks je rekao,
nastavljajui razgovor o deaku i padajui u jarost, da bi, iako se doepao
deakovog novca, voleo da je to izvedeno na drugi nain; i kako bi bilo divno
da ismeju hvalisavi testament njegovog oca time to e deaka provesti kroz
sve tamnice u gradu, a onda ga uplesti u neki zloin koji povlai smrtnu kaznu,
to bi Fejgin mogao lako da udesi, poto ga uz to jo i dobro iskoristi.
ta sve to treba da znai? upita Roz.
Sutu istinu, gospoice, iako dolazi s mojih usana odgovori devojka.
Zatim je dodao, uz psovke na koje su moje ui naviknute, ali koje bi vama
izgledale strane, da bi svoju mrnju prema deaku vrlo rado zadovoljio tako
to bi mu doao glave, a da time svoju kou ne izloi opasnosti; ali poto to
nije u stanju da uini, on e stalno da ga dri na oku te ako samo pokua da se
koristi svojim roenjem ili poreklom, on e mu ve lako smrsiti konce.
,Ukratko, Fejgine, rekao je ,Iako si Jevrejin, nikad ne bi bio u stanju da smisli
takvu zamku kao to sam je ja ispleo svome mlaem bratu, Oliveru.
Svome bratu! uzviknu Roz.
To su njegove rei odgovori Nensi obzirui se sa strahom oko sebe,
to je inila skoro za sve vreme razgovora jer joj se neprestano priinjavalo da
vidi Sajksa pored sebe. I to nije sve. Dok je govorio o vama i o onoj drugoj
gospoi, dodao je kako izgleda da se nebo ili i sam avo zaverio protiv njega
kad se Oliver naao pod vaom zatitom, i nasmejao se i kazao da i to ima
izvesnu dobru stranu poto biste vi dali mnoge hiljade i stotine hiljada funti,
kad biste ih imali, da saznate ko je vae dvonono psetance.
Ne mislite valjda ree Roz prebledevi kao krpa da je to kazao
ozbiljno?
Nikad ovek nije govorio ozbiljnije i odlunije odgovori devojka
odmahujui glavom. On se ne ali kad u njemu uskipi mrnja. Ja poznajem
mnogo ljudi koji ine i gore stvari, ali bih vie volela da sve njih prislukujem
deset puta nego Monksa jedanput. Ve je dockan i ja moram da se vratim kui
a da ne izazovem ni najmanju sumnju da sam bila nekim poslom kao to je
ovaj. Moram odmah natrag.
 Ali ta ja da inim? ree Roz. Kako mogu da se koristim tim
saoptenjem bez vae pomoi? Hoete da se vratite! Zato elite da se vratite
tome divljatvu koje ste opisali tako stranim bojama? Ako to to ste mi
poverili ponovite pred jednim gospodinom kojeg mogu odmah da pozovem iz
susedne sobe, on e vas pre no to protekne pola asa odvesti na mesto gde
ete biti u potpunoj sigurnosti.
Ja elim da se vratim ree devojka. Ja moram da se vratim zato to
kako u to da objasnim jednoj udnoj devojci kao to ste vi? zato to je
meu ljudima o kojima sam vam govorila jedan ovek najgrozniji od svih
njih kojeg ne mogu da ostavim; ne ak ni po cenu da se spasem ivota koji
sada vodim.
Vi ste ranije jednom prilikom ve bili uzeli u zatitu to drago dete
ree Roz va dolazak ovamo, uprkos tolikoj opasnosti, da biste mi saoptili
ono to ste uli; vae dranje koje me uverava u istinitost onoga to govorite;
vaa oigledna skruenost i vae oseanje stida sve to u meni budi veru da
se jo moete vratiti na pravi put. Oh! ree ta plemenita devojka dok su joj
suze rosile lice nemojte se ogluiti o molbe jednog enskog bia kao i vi to
ste; prve, verujem, prve ene koja vam je ikad uputila rei ljubavi i milosra.
Sasluajte me i dopustite mi da vam pomognem da otponete bolji ivot.
Gospoice, uzviknu devojka i pade na kolena, draga, mila,
aneoska gospoice, vi ste prvo ljudsko bie koje mi je uputilo te utene rei, i
da sam ih ula pre nekoliko godina, one bi me moda odvratile od ovoga
grenog i nesrenog ivota; ali sad je isuvie dockan isuvie dockan!
Nikad nije suvie dockan ree Roz za ispatanje i kajanje.
Dockan je uzviknu devojka uvijajui se i grei od duevnog bola
ja sad ne mogu da ga napustim! Ja neu da budem uzrok njegove smrti.
A zato biste bili uzrok njegove smrti? upita Roz.
Njega nita ne moe da spase uzviknu devojka. Ako bih kazala
drugima ono to sam vama kazala i oni bili pohapeni, njega bi sigurno osudili
na smrt. On je najodvaniji od svih njih i izvrio je tolika svirepa dela!
Zar je moguno uzviknu Roz da se zbog takvog jednog oveka
odriete svake nade na bolji ivot i na sigurno osloboenje? To je bezumlje.
Ja ne znam ta je to odgovori devojka znam samo da je tako, i ne
jedino sa mnom nego i sa stotinama drugih isto tako bednih i propalih kao to
sam ja. Moram da se vratim. Da li je to boja kazna za zlo koje sam poinila, ne
znam, ali postoji neto to me vue njemu uprkos svim patnjama i
zlostavljanjima; i ini mi se da bih posla za njim i kad bih znala da u na kraju
od njegove ruke poginuti.
ta da radim? ree Roz. Ne mogu vas pustiti da tako odete od
mene.
Pustite me, gospoice, znam da ete me pustiti odgovori devojka
ustajui. Vi me neete spreavati da odem, jer sam se oslonila na vau
dobrotu i nisam zahtevala nikakvo prethodno obeanje od vas, kao to sam to
mogla.
Od kakve e mi koristi onda biti saoptenje koje ste uinili? ree Roz.
Ta tajna mora da se rasvetli, inae ovo to ste mi poverili nee moi da
koristi Oliveru, kome toliko elite da pomognete.
Vi meu svojim prijateljima svakako imate nekoga plemenitog oveka
koji e umeti da uva tajnu i koji e vas posavetovati ta da radite odgovori
devojka.
A gde u moi ponovo vas da naem kad zatreba? upita Roz. Ne
traim da saznam gde stanuju ti strani ljudi, ali gde ete vi biti izvesnog
odreenog dana i u odreeno vreme?
Hoete li mi obeati da ete strogo uvati tajnu koju sam vam odala i
doi sami ili samo jo u pratnji one linosti kojoj je budete poverili, i da me
niko nee uhoditi niti pratiti? upita devojka.
Sveano vam obeavam odgovori Roz.
Svake nedelje uvee, od jedanaest pa dok asovnik ne izbije dvanaest
ree devojka bez oklevanja etau po Londonskom mostu, ako budem u
ivotu.
Priekajte jo jedan trenutak zadra je Roz u asu kad je devojka
urno pola vratima. Razmislite jo jednom o poloaju u kome ste i o prilici
koja vam se prua da se iz njega izbavite. Vi imate pravo na pomo od mene,
ne samo zato to ste mi dobrovoljno doneli to obavetenje, nego i kao ena
koja je skoro potpuno izgubljena. Zar hoete da se vratite toj razbojnikoj
druini i tome oveku, kad i samo jedna re moe da vas spase? Kakva vas to
sila zadrava i ne da vam da se iupate iz poroka i bede? Oh, zar u vaem srcu
nema nijedne niti koje bih mogla da se dotaknem! Zar u njemu nije ostalo
niega to bi mi pomoglo da vas oslobodim te uasne zaslepljenosti!
Kad i tako mlade i estite i lepe devojke kao to ste vi odgovori
devojka pouzdanim glasom nekom poklone svoje srce, ljubav ih moe
daleko dovesti ak i takve devojke kako to ste vi, koje imaju kuu,
prijatelje i druge oboavaoce, sve to je potrebno da ispune svoj ivot. A kad
devojke kao to sam ja, kojima je poklopac mrtvakog sanduka siguran krov
nad glavom i bolniarka sirotinjskog doma jedini prijatelj u bolesti i smrti
kad mi naa izopaena srca predamo u ruke nekom oveku i pustimo da on
ispuni ono mesto koje je bilo prazno kroz ceo na emerni ivot, ko se moe
ponadati da nas od toga izlei? elite nas, gospoice alite nas to je u nama
preostalo samo jedno od enskih oseanja i to se ono, umesto da nam bude
uteha i ponos, nekim tekim prokletstvom pretvorilo u nov izvor muke i patnji.
Primite ree Roz posle kraeg utanja primite ipak od mene neto
novca koji e vam omoguiti da ivite poteno bar dok se ponovo ne
vidimo.
Ne mogu da primim ni jedan peni odgovori devojka odmahujui
rukom.
Nemojte biti tako uporni i odbijati svaki moj pokuaj da vam budem od
koristi ree Roz ljupko joj pristupajui. Ja bih istinski elela da vam
pomognem.
Najbolje ete mi pomoi, gospoice, odgovori devojka krei ruke,
ako mi odmah uzmete ivot; jer sam veeras svirepije nego ikad osetila svu
bedu svoga poloaja, i za mene bi bila velika srea da ne umrem u onome
paklu u kome sam ivela. Neka vas Gospod blagoslovi, mila gospoice, i neka
izlije na vas onoliko sree koliko sam ja srama na sebe navukla!
Govorei tako i jecajui na sav glas nesreno stvorenje se okrete i ode; a
Roz Mejli, slomljena tim neobinim razgovorom koji je vie liio na munjevit
san nego na stvarnost, klonu u naslonjau trudei se da pribere svoje rastrojene
misli.
 GLAVA XLI

Sadri nova otkria i pokazuje kako iznenaenja kao i nesree, retko dolaze
sama.

Poloaj u kome je bila nije zaista bio ni prost ni lak. Iako je gorela od
nestrpljenja i elje da sazna tajnu koja je obavijala Oliverov ivot, morala je s
druge strane da uva ko svetinju ono to joj je kao mladoj i estitoj devojci
poverilo to jadno ensko stvorenje s kojim je maloas razgovarala. Njene rei i
dranje su dirnuli u samo srce Roz Mejli; i njenoj ljubavi prema Oliveru
pridruila se skoro isto toliko iskrena i vatrena elja da to stvorenje odbaeno
od drutva vrati pokajanju i nadi.
Bilo je odlueno da se zadre svega tri dana u Londonu pre no to otputuju
na nekoliko nedelja u jedno udaljeno mesto na morskoj obali. Sad je bila
pono izmeu prvog i drugog dana. ta da preduzme za tih etrdeset i osam
asova to su joj ostajali? Ili kako da odloi put a da ne pobudi sumnju?
Gospodin Losbern bio je s njima i ostae tu jo dva idua dana. Ali Roz je
isuvie dobro poznavala naglost toga estitog oveka i unapred je videla vrlo
jasno srdbu s kojom e u prvom nastupu gneva da gleda na devojku koja je
bila orue pri ponovnoj Oliverovoj otmici, te se nije usuivala da mu poveri
tajnu dok joj u odbrani devojinog dranja ne pritekne u pomo jo neka
iskusnija osoba. Isti razlozi su joj nalagali da bude veoma obazriva i oprezna i
prema gospoi Mejli, ija e prva misao neminovno biti da se u toj stvari
posavetuje s estitim lekarom. to se tie mogunosti da se obrati nekom
oveku od zakona, ak i kad bi znala kako se to radi, na to iz istih razloga nije
trebalo ni pomiljati. U jednom trenutku joj je prolo kroz glavu da se za
pomo obrati Hariju; ali to ju je podsetilo na njihov poslednji rastanak i uinilo
joj se neprilino da ga poziva da se vrati suze su joj navirale na oi dok je o
tome razmiljala kad je on moda za to vreme na nju zaboravio i naao
sreu na drugoj strani.
Muena svim tim mislima i naginjui as jednom, a as drugom reenju i
odustajui na kraju od svih im bi o njima podrobnije razmislila, Roz je
provela jednu besanu i brinu no. Sutradan poto se jo dugo lomila, najzad je
donela oajniku odluku da se posavetuje s Harijem.
Ako njemu bude teko mislila je da doe ovamo, kako e tek
meni biti teko! No moda nee ni doi; moda e da pie, a moda e ako i
doe izbegavati da se sa mnom vidi kao to je inio i pre svog odlaska. To
u prvi mah nisam mogla da verujem, ali je tako za oboje nas bilo bolje. I tu
Roz spusti pero i okrete glavu kao da ne eli da je ni hartija koja treba da bude
glasnik vidi kako plae.
To isto pero uzimala je i ostavljala mnogo puta ne znajui kako da pone i
jo nije bila uspela da napie ni prvu re, kad Oliver, koji je bio iziao na ulicu
s gospodinom Dajlzom da vidi kako prolazi kraljeva garda, ulete u sobu sav
zadihan i veoma uzrujan kao da mu preti neka nova opasnost.
Zato si tako usplahiren? upita Roz poavi mu u susret.
Ni sam ne znam; ini mi se kao da u da se uguim odgovori deak.
Oh, boe! Kad samo pomislim da u ga najzad videti i da ete vi biti u
stanju da se uverite da sam vam rekao celu istinu!
Ja nikad nisam ni pomislila da si nam govorio to drugo sem istine
ree Roz umirujui ga. Ali ta je posredi? O kome to govori?
Video sam onoga gospodina odgovori Oliver jedva izgovarajui rei
onoga gospodina to je bio tako dobar prema meni gospodina Braunloa,
o kome smo tako esto priali.
Gde? upita Roz.
Izlazio je iz kola odgovori Oliver lijui suze radosnice i uao u
jednu kuu. Nisam s njim razgovarao nisam mogao s njim da razgovaram,
jer on mene nije video a ja sam toliko drhtao da nisam bio u stanju da mu
priem. Ali je Dajlz pitao mesto mene da li on u toj kui stanuje i oni su kazali
da stanuje. Pogledajte, ree Oliver razvijajui komad hartije evo, on tu
stanuje odmah idem tamo! Oh, boe, boe! Prosto ne mogu da verujem da
u ga opet videti i uti njegov glas!
Dok joj je panja vrlo esto prekidana tim jo mnogim drugim nesreenim
usklicima radosti, Roz proita hartiju na kojoj je pisalo Kreven-strit, na
Strendu, i odmah se odlui da se koristi tim saznanjem.
 Brzo! ree. Reci im da nau jedna kola i spremi se da poe sa
mnom. Odveu te odmah tamo, ne gubei ni trenutka. Javiu samo tetki da
smo izili u etnju na jedan sat, a ti gledaj da to pre bude spreman za polazak.
Olivera nije trebalo ubrzavati, i nije prolo ni pet minuta, a oni su ve bili
na putu za Kreven-strit. Kad su tamo stigli, Roz je ostavila Olivera u kolima
pod izgovorom da pripremi starog gospodina na vienje s njim, a po sluzi je
poslala posetnicu s molbom da je gospodin Braunlo odmah primi povodom
izvesne veoma hitne stvari. Sluga se ubrzo vrati i zamoli je da se popne uza
stepenice; poavi za njim na gornji sprat gospoica Mejli bila je predstavljena
jednom postarijem gospodinu dobroudnog izgleda, u zelenom kaputu.
Nedaleko od njega bio je drugi neki stari gospodin u pamunim akirama i
dokolenicama, koji nije izgledao osobito dobroudan i koji je sedeo
obuhvativi jabuku svoga debelog tapa obema rukama i podboen bradom o
njih.
Gospode boe, ree gospodin u zelenom kaputu ustajui urno i s
najveom utivou molim vas da mi oprostite, milostiva gospoice
mislio sam da je to neka nasrtljiva linost koja ..., molim vas oprostite mi.
Izvolite sesti.
Gospodin Braunlo, ako se ne varam? ree Roz prelazei pogledom
od onoga drugog gospodina na ovoga koji joj se obratio.
Ja sam ree taj stari gospodin. A ovo je moj prijatelj gospodin
Grimvig. Hoete li da nas ostavite za jedan trenutak nasamo, Grimvig?
Mislim upade mu u re gospoica Mejli da u ovom trenutku nee
biti potrebno da se gospodin uznemirava i da izlazi. Ako sam dobro obavetena
i on je upoznat sa stvari povodom koje bih elela da razgovaram s vama.
Gospodin Braunlo prikloni glavu. Gospodin Grimving, koji se bio veoma
kruto poklonio i ustao sa stolice, naini jo jedan veoma ukoen pogled i
ponovo sede.
Nimalo ne sumnjam da u vam prirediti veliko iznenaenje ree Roz
donekle zbunjeno, to je bilo sasvim razumljivo u takvoj prilici ali vi ste se
nekad pokazali veoma blagonakloni i dobri prema jednome mom veoma
dragom mladom prijatelju, i uverena sam da ete se radovati da ponovo ujete
vesti o njemu.
Tamnije moguno! uzviknu gospodin Braunlo.
Re je o Oliveru Tvistu odgovori Roz.
Tek to je ona to izgovorila, kad gospodin Grimvig, koji se pravio
zadubljen u itanje neke velike knjige to je bila na stolu, zaklopi ovu s
velikom treskom i zavali se u stolicu. Na licu mu se ogledalo krajnje
zaprepaenje i dugo je zurio praznim pogledom ispred sebe, a zatim, kao da se
zastideo to je odao koliko je uzbuen, uinio je grevit napor da se vrati u
svoj prvobitni poloaj i gledajui ukoeno u jednu taku pustio je dug, potmuo
zviduk koji, reklo bi se, nije iziao u spoljanji svet nego se izgubio negde u
najtamnijim dubinama njegove utrobe.
Ni gospodin Braunlo nije bio manje uzbuen, iako on svoje uenje nije
izraavao na tako neuravnoteen nain. Privukao je stolicu blie gospoici
Mejli i rekao:
Uinite mi tu ljubaznost, potovana i milostiva gospoice, i nemojte vie
govoriti o nekoj dobroti i blagonaklonosti koje ste maloas pomenuli i za koje
sem vas niko drugi ne zna; a ako ste u mogunosti da mi pruite neki dokaz
koji e biti u stanju da izmeni nepovoljno miljenje koje sam ranije stekao o
tome jadnom detetu, preklinjem vas uinite to to pre.
Nevaljalac je to! Pojeu svoju glavu ako nije nevaljalac proguna
gospodin Grimving govorei nekako iz trbuha i ne pokreui nijedan mii na
licu.
To dete ima plemenitu duu i isto srce ree Roz pocrvenevi a
Svemogui, koji ga je izloio iskuenjima pretekim za njegove mlade godine,
usadio je u njegove grudi oseanja i osobine koji bi uinili ast i mnogima koji
su est puta stariji od njega.
Meni je tek ezdeset i jedna ree gospodin Grimvig sa istim ukoenim
licem. A kako taj Oliver ima najmanje dvanaest godina, ne vidim da bi se ta
primedba mogla odnositi na mene, ukoliko neki avo i tu nije umeao svoje
prste.
Ne obraajte panju na moga prijatelja, gospoice Mejli, ree
gospodin Braunlo i on ne misli kao to govori.
Jeste, misli proguna gospodin Grimvig.
Ne, ne misli! ree gospodin Braunlo koji se oigledno sve vie
uzbuivao.
On e pojesti svoju glavu, ako ne misli gunao je gospodin Grimvig.
Ako tako zaista misli, onda neko treba da mu je zaista razbije ree
gospodin Braunlo.
I on bi neobino voleo da vidi oveka koji e to da uini odgovori
gospodin Grimvig udarajui tapom o pod.
Poto su dotle doterali, oba stara gospodina umrknue po malo burmuta, a
zatim se, shodno njihovom osvetanom obiaju, rukovae jedan s drugim.
A sad, gospoice Mejli, ree gospodin Braunlo vratimo se onome
predmetu za koji se u tolikoj meri zauzima vae plemenito srce. Budite dobri i
ispriajte mi ta znate o tome jadnom detetu. Dopustite mi da vam kaem pre
toga kako sam preduzeo sve to je bilo u mojoj moi da ga pronaem i kako je
moj prvi utisak koji sam stekao o njemu, naime da su ga njegovi raniji drugovi
nagovarali da me pokrade, znatno pokoleban otkako sam se vratio u zemlju.
Roz, koja je imala dovoljno vremena da pribere svoje misli, ispria prosto i
u nekoliko rei sve to se dogodilo s Oliverom otkako je otiao iz kue
gospodina Braunloa; ono meutim to je saznala od Nensi ostavila je da saopti
tome gospodinu kad budu sami. Na kraju ga je uveravala da je, u toku
poslednjih nekoliko meseei, Olivera muila jedino ta misao to ne moe da
pronae svoga ranijeg dobrotvora i prijatelja.
Boe, hvala ti! ree stari gospodin. To je neizmerna srea za mene
neizmerna srea. Ali mi niste kazali gde je on sad, gospoice Mejli.
Oprostite mi to vam inim tu zamerku ali zato ga niste doveli sa sobom?
On eka u kolima pred kuom odgovori Roz.
Pred mojom kuom! uzviknu stari gospodin. I rekavi to izlete iz
sobe, stra niza stepenice, zakorai na papuu od kola i nestade ga u njima bez
ijedne rei.
 Kad su se vrata od sobe za njim zalupila, gospodin Grimvig podie glavu i
na jednoj od zadnjih nogu svoje stolice poe da se vrti oko sebe i tako napravi
tri kruga, pomaui se pri tom tapom i stolom i sedei za sve vreme. Poto je
izveo taj podvig, skoi sa stolice i poe da cupka po sobi i pree je tako gore-
dole bar desetak puta, a onda se zaustavi pred Roz i poljubi je bez ikakvog
prethodnog uvoda.
Pst! ree kad je devojka skoila malo uplaena tim neuobiajenim
postupkom. Ne bojte se. Ja sam dovoljno star da vam budem ded. Vi ste
jedna mila devojka. Volim vas. Eto ih dolaze!
I zaista, u istom trenutku kad je on jednim hitrim i spretnim pokretom
zauzeo svoje prvobitno mesto, u sobu ue gospodin Braunlo praen Oliverom
kojeg gospodin Grimvig doeka s najveom srdanou; i da je srea koju je
osetila u tome trenutku bila njena jedina nagrada za svu brigu i strah koje je
zbog Olivera podnela, Roz Mejli bi bila dovoljno nagraena.
Ovde meutim ima jo nekoga koga ne smemo zaboraviti ree
gospodin Braunlo i povue za zvonce. Molim vas, neka doe gospoa
Bedvin.
Stara nastojnica se odazvala pozivu najveom brzinom i poto se poklonila
na vratima, ekala je dalja nareenja.
ta, vi svakoga dana sve slabije vidite, gospoo Bedvin, ree
gospodin Braunlo skoro ljutito.
Tako je, gospodine, odgovori stara ena. U mojim godinama vid
ne biva sve bolji, gospodine.
I ja bih to rekao odgovori gospodin Braunlo ali stavite naoare i
pogledajte, moete li da pogodite zbog ega smo vas zvali, hoete li?
Stara gospoa poe da pretura po depu traei naoare. Ali nestrpljivi
Oliver nije bio u stanju da savlada i novo iskuenje i da se dalje uzdrava, te joj
se baci u naruje.
Gospode boe, je li to moguno! uzviknu starica ljubei ga, moje
nevino detence!
Moja draga dobra uvarko! uzviknu Oliver.
 Znala sam da e se vratiti znala sam ree stara gospoa drei ga u
naruju. Kako lepo izgleda i kako je opet gospodski obuen! Gde si bio
dosad, tako dugo, tako dugo vremena? Oh! Ono isto milo lice samo ne vie
tako bledo; one iste pitome oi, samo ne tako tune. Nikako ih nisam mogla
zaboraviti, kao ni njegov ljupki osmeh. Svakog dana sam ga u mislima gledala
pored moje roene dece koju je bog uzeo jo kad sam bila mlada i srena.
Govorei tako as je odmicala Olivera od sebe da vidi koliko je porastao, a as
ga je pritiskivala na grudi i neno mu provlaila prste kroz kosu, smejui se i
plaui naizmence na njegovom ramenu.
Ostavivi nju i Olivera da se napriaju do mile volje gospodin Braunlo je
odveo Roz u drugu sobu gde mu je ona saoptila ceo svoj razgovor sa Nensi,
to je njega ne malo iznenadilo i uznemirilo. Roz mu je isto tako iznela razloge
zato se u prvom redu nije poverila svome prijatelju gospodinu Losbernu. Stari
gospodin je naao da je pametno postupila i odmah se pokazao gotovim da se
lino posavetuje s estitim lekarom. Da bi tu njegovu nameru to pre priveli u
delo, dogovorili su se da on jo iste veeri u osam asova doe k njima, a da
Roz za to vreme oprezno obavesti gospou Mejli o svemu to se dogodilo.
Poto su te prethodne stvari ureene, Roz i Oliver se vratie kui.
Roz je imala puno prava kad je zazirala od srdbe dobroga doktora. im je
uo priu o Nensi, odmah se razgoropadio i osuo s pretnjama i klevetama;
pretio je da e od nje nainiti prvu rtvu udruenih napora otroumne gospode
Bledersa i Dafa, i zaista stavio je eir na glavu spremajui se da odjuri i zatrai
pomo te uvaene gospode. I u tome prvom naletu besa on bi nesumnjivo
svoju nameru i ostvario, ne vodei nimalo rauna o posledicama takvog
postupka, da u tome nije bio spreen elimino silom od strane samoga
gospodina Braunloa, koji je isto tako bio naprasit ovek, a delimino razlozima
i objanjavanjima koji su bili sraunati na to da ga odvrate od njegove
prenagljene odluke.
ta onda koga avola treba da radimo? upita taj plahoviti lekar kad
su se pridruili dvema gospoama. Hoemo li svim tim propalicama, kako
mukim tako i enskim, jo da izrazimo i pismenu zahvalnost i da ih zamolimo
da prime po stotinak funti kao skroman znak naeg uvaenja i priznanja to su
se pokazali tako ljubazni prema Oliveru.
 Ne sasvim tako odgovori gospodin Braunlo smejui se ali
moramo da postupamo smiljeno i veoma oprezno.
Smiljeno i veoma oprezno uzviknu lekar. Sve bih ja njih poslao
...
Svejedno je kuda biste ih poslali, prekide ga gospodin Braunlo.
Ali razmislite, ako ih poaljemo tamo kuda vi elite, hoemo li onda postii
onaj cilj koji imamo pred oima.
Koji to cilj? upita lekar.
Da pronaemo samo ko su Oliverovi roditelji i da mu ponovo
povratimo naslee kojeg je na prevaru lien, ako je pria koju smo uli istinita.
Ah! ree gospodin Losbern hladei lice maramicom. To umalo to
nisam zaboravio.
Eto vidite nastavi gospodin Braunlo ako tu jadnu devojku
ostavimo potpuno po strani, i ako pretpostavimo kao moguno da sve te
lupee izvedemo pred sud a da nju ne izloimo opasnosti, ta emo time
postii?
Po svoj prilici da nekolicinu njih najzad poaljemo na veala a ostale u
progonstvo odgovori lekar.
Vrlo dobro ree na to gospodin Braunlo osmehujui se ali nema
sumnje da e se vremenom i oni sami za to postarati i meni se ini, ako bismo
ih mogli u tome preduhitriti, da bi to bio vrlo nerazborit postupak u oitoj
suprotnosti s naim sopstvenim interesima ili u najmanju ruku s Oliverovim
interesima, to je jedno i isto.
Kako to? upita lekar.
Evo kako. Izvan svake je sumnje da e nam biti izvanredno teko da
tajnu do kraja rasvetlimo, ukoliko ne uspemo da oveka, Monksa, bacimo na
kolena i prinudimo na priznanje. A to se moe postii samo lukavstvom i ako
ga pritegnemo kad ne bude bio okruen onim ljudima. Jer, pretpostavljamo da
ga i uhapse, mi nemamo nikakvih dokaza protiv njega. On ak nije upleten
(koliko je to nama poznato i koliko moemo zakljuiti iz postojeih okolnosti)
ni u kakvu poharu koju je izvrila ta razbojnika druina. I ako i ne bude
osloboen najvie ako se moe osuditi na zatvor kao skitnica i protuva; a posle
toga e, razume se, da zauti kao zaliven, to e za nas biti isto kao da je gluv,
nem, slep i lud.
E kad je tako ree lekar plahovito onda vas ponovo pitam mislite
li vi da je pametno smatrati obaveznim ono obeanje dato devojci; obeanje
uinjeno u najboljoj i najplemenitijoj nameri, ali zaista ...
Molim vas, draga gospoice, nemojte se uputati u raspravljanje toga
pitanja ree gospodin Braunlo prekidajui Roz koja se upravo spremala da
progovori. Vae obeanje e biti odrano. Ne verujem da e to i najmanje
da osujeti ostvarenje naih planova. Ali pre no to se odluimo kojim emo
putem poi, bie potrebno da ponovo vidimo devojku i da ujemo od nje hoe
li nam pomoi da se sastanemo s tim Monksom, pod uslovom, razume se, da
razgovaramo s njim u etiri oka i bez prisustva vlasti; ili, ako to nee ili ne
moe, da nam kae gde se on kree i da ga opie kako izgleda da bismo mi bili
u stanju da ga pronaemo. Mi je neemo videti pre nedelje uvee, a danas je
utorak. Ja bih predloio da u meuvremenu ne preduzimamo nita i da ovu
stvar sauvamo u tajnosti, ak i pred samim Oliverom.
Iako je gospodin Losbern veoma kisela lica doekao predlog da se itavih
pet dana sedi skrtenih ruku, priznao je da u tom trenutku ni njemu samom
nita bolje ne pada na pamet; i kako su i Roz i gospoa Mejli u potpunosti
podrale miljenje gospodina Braunloa, to je predlog ovoga gospodina
jednoduno prihvaen.
Ja bih se obratio ree on za pomo i mome prijatelju Grimvigu. On
jeste malo nastran ovek, ali je otrouman i mogao bi nam biti od stvarne
koristi; moram vam rei da je zavrio prava i da je napustio advokaturu u znak
protesta to mu je u toku dvadesetak godina poverena samo jedna mala
parnica, a da li to treba smatrati kao preporuku ili ne, ostavljam vam da o tome
sami odluite.
Ja nemam nita protiv toga da pozovete svoga prijatelja ako i ja mogu da
pozovem svoga ree lekar.
Taj predlog moramo da iznesemo na glasanje odgovori gospodin
Braunlo a ko je u pitanju?
 Sin ove gospoe i veoma dobar prijatelj nae gospoice ree lekar
pokazujui u pravcu gospoe Mejli i upuujui jedan znaajan pogled njenoj
sestriini.
Roz se sva zarumene, ali ne uini nikakvu glasnu primedbu na taj predlog
(verovatno to je smatrala da e ostati usamljena u svome protivljenju), te tako
i Hari Mejli i gospodin Grimving bie izabrani za lanove odbora...
Mi emo, razume se, ostati u Londonu ree gospoa Mejli, dokle
god bude postojao i najmanji izgled da e nae traganje dovesti do uspeha. Ja
neu aliti ni truda ni novaca da samo ostvarimo ono do ega nam je svima
toliko stalo, i, ako to bude potrebno, rado u ostati ovde i godinu dana dokle
god me vi uveravate da postoji i najmanja nada da emo uspeti.
Dobro! odgovori gospodin Braunlo. Ali poto na vaim licima
itam elju da me pitate kako je dolo do toga da nisam bio u stanju da
potvrdim Oliverovu priu i zato sam onako iznenada otputovao iz zemlje,
dopustite mi da vam postavim uslov da mi ne upuujete nikakva pitanja u vezi
s tim dokle god ja sam ne naem za potrebu da vam ispriam svoj sopstveni
ivot. Verujte mi da imam veoma jakih razloga to tako postupam, inae bih
mogao da izazovem nade koje se nikad nee ostvariti i da samo poveam
tekoe i razoaranja kojih ja i bez toga imam dovoljno. Hajdemo! Javili su da
je veera na stolu, a mali Oliver je sasvim sam u susednoj sobi i on za to vreme
moe da pomisli kako nam je njegovo drutvo dosadilo i kako kujemo neku
mranu zaveru da ga ponovo napustimo da se sam potuca po belome svetu.
Rekavi to stari gospodin prui svoju ruku gospoi Mejli i otprati je u
trpezariju. Gospodin Losbern poe za njim vodei Roz, i tako savetovanje za
taj mah bi zavreno.
 GLAVA XLII

Jedan stari Oliverov poznanik, koji pokazuje izrazite znake

darovitosti, ulazi u javni ivot prestonice.

One iste noi kad je Nensi, poto je uspavala gospodina Sajksa, hitala
boravitu Roz Mejli, odazivajui se glasu svoje savesti, Londonu su se
pribliavale glavnim severnim drumom dve linosti kojima ova pripovetka
mora da pateti izvesnu panju.
To su bili ovek i ena; ili emo ih moda bolje opisati ako kaemo muko i
ensko. Jer je prvi pripadao onoj vrsti dugonogih, bangavih, trapavih,
suvonjavih stvorenja kojima je teko tano odrediti godine poto oni kad su
deca lie na zakrljale ljude, a kad dospeju u muevno doba podseaju na
prerano izrasle deake. ena je bila mlada, ali snana i jedra, kakva je i morala
biti im je na leima nosila onako teko breme. Njen saputnik nije bio
optereen velikim prtljagom, poto mu se o tapu koji je nosio preko ramena
njihao samo jedan mali zamotuljak u obinoj depnoj maramici i koji
oigledno nije bio nimalo teak. Ta okolnost, kao i neobina duina njegovih
nogu, omoguavale su mu da bez napora izmie nekoliko koraka ispred svoje
saputnice, prema kojoj se s vremena na vreme okretao nestrpljivo trzajui
glavom kao da joj prebacuje za njenu sporost i poziva je da ubrza korak.
Tako su oni peaili praljivim drumom, ne obraajui nimalo panje na
predmete oko sebe, sem to bi se uklonili u stranu da propuste razna potanska
kola koja su u oblaku praine jurila iz grada, sve dok nisu proli ispod luka na
Hajgetu, kad se prvi putnik zaustavio i obrecnuo se na svoju pratilicu.
Hajde, ta ti je? Ala si ti neka lentina, arlota.
To je zbog toga to vuem ovoliki teret ree ena prilazei i jedva
diui od umora.
Teret! Nemoj da govori kojeta! Vidi da nisi ni za ta! odgovori
mukarac prebacujui zamotuljak, dok je govorio, na drugo rame. ta, opet
se odmara! E, pa to je lepo da ovek iz koe izie!
 Je li jo daleko? upita ena sedajui na nasip od druma i podiui oi
dok su joj se grake znoja cedile niz lice.
Daleko! Skoro smo ve stigli ree dugajlija pokazujui rukom ispred
sebe. Pogledaj tamo! To su londonske svetiljke.

Do njih ima najmanje jo dve dobre milje ree ena sva oajna.
Nije vano da li donde ima dve milje ili dvadeset ree Noje Klejpol,
jer je to bio on nego hajde dii se dok te nisam pomilovao nogom, pa e da
vidi koliko je sati.
S obzirom na to to se Nojev crveni nos jo vie zacrveneo od ljutine i to
je njegov sopstvenik govorei to preao preko druma s izgledom oveka koji je
potpuno spreman da svoju pretnju privede u delo, ena ustade bez rei i
muno nastavi put pored njega.
Gde misli da prenoimo, Noje? upita ga poto su preli nekoliko
stotina jardi.
Otkud ja to znam? odgovori Noje ije se raspoloenje usled
peaenja prilino pogoralo.
Bie, valjda, negde blizu ree arlota.
Ne, nee biti blizu odgovori gospodin Klejpol. Dabome! Nee biti
blizu; prema tome nemoj na to vie da misli.
Zato da ne mislim?
Kad ti kaem da neto neu, to treba da ti bude dosta, i da vie ne
raspituje zato i kroto odgovori gospodin Klejpol dostojanstveno.
Ne treba da bude tako nakraj srca ree njegova saputnica.
Zaista, divno bi to bilo doi i odsesti u prvoj gostionici na koju naiemo
u gradu, tako da Soberi, ako poe u poteru za nama, mogne odmah da zabode
svoju njuku unutra i da nas smesti u kola i vrati kui s lisicama na rukama
ree gospodin Klejpol podrugljivim glasom. Ne! Zavui emo se u
najzabaenije ulice i neemo se zaustavljati dok ne pronaemo najskriveniju
krmu u njima. Zahvali bogu to ja imam malo pameti u glavi, jer da nismo
odmah u poetku namerno poli pogrenim putem da im zavaramo trag i onda
se vratili preko polja, ti bi jo pre nedelju dana stigla na sigurno mesto, curo
moja lepa. A to bi i zasluila kakva si glupaa.
Ja znam da nisam tako promuurna kao ti odgovori arlota ali
nemoj sav teret da svaljuje na mene i da govori kako bih ja bila s one strane
katanca. Kad bi mene uhapsili, svakako da ni tebe ne bi ostavili na slobodi.
Ti si uzela novac iz ekmedeta, i ti to vrlo dobro zna ree gospodin
Klejpol.
Uzela sam ga za tebe, Noje dragi, odgovori arlota.
Jesam li ga ja zadrao? upita gospodin Klejpol.
Nisi; poverio si ga meni na uvanje i bio si tako dobar pa si mi dopustio
da ga nosim, srce moje, ree devojka tapui ga ispod brade i hvatajui ga
pod ruku.
Tako je u stvari i bilo; ali kako gospodin Klejpol nije imao obiaj da se
slepo i glupo ikome poverava, to moramo napomenuti, kako bismo uinili
pravdu dotinom dentlmenu, da je on toliko poverenje ukazao arloti s ciljem
da se novac u sluaju hapenja nae kod nje, to bi njemu omoguilo da tvrdi
kako nema nikakve veze s kraom i u velikoj meri olakalo njegove izglede da
se izvue iz kripca. On se, naravno, tom prilikom nije uputao ni u kakva
objanjenja svojih pobuda, te su natenane nastavili svoj put.
Dosledno svome opreznom planu, gospodin Klejpol je iao sve dalje nigde
se ne zaustavljajui dok nije stigao do ajzlingtonskog Anela, gde je mudro
zakljuio, sudei po mnotvu putnika i gomili kola, da tu poinje pravi
London. Zastavi samo koliko da osmotri koje su najprometnije ulice, i koje
prema tome treba izbegavati, skrenuo je u Sent-Dons-Rod i uskoro se izgubio
u spletu zamrenih i neistih sokaia izmeu Grejs-In-Lena i Smit-filda, spletu
koji taj deo grada ini jednim od najgorih i najozloglaenijih krajeva koji su se
i pored napretka zadrali u srcu Londona.
Noje Klejpol se uputio kroz taj splet sokaia vukui arlotu za sobom;
svaki as je silazio u ulini oluk da jednim pogledom obuhvati ceo spoljanji
izgled neke krmice, a odmah zatim bi otkaskao dalje jer bi mu se uinilo da i
takva kakva je isuvie upada u oi da bi njemu odgovarala. Najzad se
zaustavie pred jednom koja je izgledala neuglednija i prljavija od svih koje je
dotle video; i poto je preao preko puta i osmotrio je s druge strane ulice
milostivo je nagovestio svoju nameru da tu odsedne i prenoi.
Daj sad meni taj zaveljaj ree Noje odvezujui ga devojci sa lea i
prtei ga sebi na rame i nemoj nita da govori dok te ja ne upitam. Kako se
zove ta gostionica?
Kod Tri hroma avola ree arlota.
Tri hroma avola ponovi Noje u isto vreme i vrlo dobar znak. A
sad napred! U stopu za mnom i polazi. Poto je izdao tu zapovest, gurnuo je
ramenom rasklimatana vrata koja su zakripala i praen arlotom uao unutra.
Za ankom je bio samo jedan mlad Jevrejin koji je oslonjen laktovima o
tezgu itao neke prljave novine. Razrogaio je oi na Noja, a i Noje na njega.
Da je Noje bio obuen u svoje odelo pitomca doma milosra, moda bi i
bilo izvesnog razloga to je Jevrejin toliko iskolaio oi; ali kako je bio skinuo
kaput i znaku i imao na sebi kratku radniku bluzu preko konih akira,
inilo se da nema nikakvih osobitih razloga da njegova pojava izazove toliku
panju u jednoj gostionici.
Jesu li ovo Tri hroma avola? upita Noje.
Jeste, tako se zove ova krma odgovori Jevrejin.
Jedan gospodin koga smo sreli na putu, dolazei iz unutranjosti,
preporuio nam je da odsednemo ovde ree Noje gurkajui laktom arlotu,
verovatno da bi joj privukao panju kako se mudro dosetio da pribavi sebi
potovanje, a moda i da je na taj nain opomene da ne pokae nikakvo
iznenaenje. eleli bismo da veeras ovde prenoimo.
Nisam siguran ima li mesta ree Barni, poto je on bio taj momak za
tezgom ali u pitati.
Kako bi bilo da nam pokaete trpezariju i da nam date malo hladnog
mesa i piva dok vi idete da pitate? ree Noje.
Barni im uini po volji i uvede ih u neku omanju zadnju odaju gde iznese
pred njih traeno jelo i pie; poto je to uinio, obavestio je putnike da mogu
dobiti prenoite, a zatim je ostavio svoje estite goste da se potkrepe.
Ta omanja odaja meutim bila je odmah iza anka i nekoliko stepenica
nie, tako da je svaki od ukuana, ako povue malu zavesu na prozoretu
utvrenom u zidu ove mogao ne samo da posmatra, bez imalo opasnosti da
bude opaen, ta rade posetioci u zadnjoj odaji (prozore je bilo u jednom
mranom uglu zida i bilo je zaklonjeno velikom uspravnom gredom iza koje je
posmatra mogao da se sakrije) nego je bio u stanju, ako prisloni uvo na
tanku pregradu, i prilino dobro da uje o emu gosti razgovaraju. Vlasnik
krme ve pet minuta nije skidao oka s te osmatranice, a Barni tek to se
vratio poto je izvrio napred pomenuto saoptenje, kad Fejgin, obavljajui
svoje veernje poslove, ue u krmu da se raspita za neke svoje mlade
pitomce.
Pst! ree Barni u zadnjoj sobi su nepoznati gosti.
Nepoznati gosti! ponovi starac apatom.
Jeste, i to kakvi dodade Barni. Palanani, ali neto za tebe, ako se
ne varam.
 Fejginu je to obavetenje kanda priinilo veliko zadovoljstvo. Popevi se
na jednu amlicu, oprezno je prislonio oko na staklo i s tog skrovitog mesta
posmatrao gospodina Klejpola kako se svojski zalae hladnom govedinom iz
inije i crnim pivom iz vra, dok arloti, koja je krotko sedela pored njega, tek
s vremena na vreme udeljuje po koju mrvicu.
Aha! proapta, okrenuvi se Barniju dopada mi se ovaj ida. Bie
dobar za nas; ve zna kako treba postupati sa enama. Budi miran kao mi,
rode moj, i pusti me da ujem ta govore pusti me da ih ujem. Ponovo
je priljubio oko uza staklo i prislonivi uvo uz tanku pregradu paljivo je
oslukivao, dok mu se na licu koje je podsealo na matorog avola izraavalo
lukavstvo i pohlepa.
I tako sam reio da postanem gospodin ree gospodin Klejpol
ispruivi noge i nastavljajui razgovor iji je poetak Fejgin zadocnio da uje.
Neka idu do avola ti prokleti mrtvaki sanduci, arlota, odsad u da ivim
gospodskim ivotom; a ti, ako hoe, moe postati gospoa.
Ja bih na to veoma rado pristala, srce moje, odgovori arlota ali
ne moe se svaki dan prazniti tue ekmede i posle toga lako hvatati magla.
Ostavi ekmede! ree gospodin Klejpol. Ima i toliko drugih
stvari pored ekmedeta koje se mogu prazniti.
Na ta misli? upita njegova drugarica.
Na depove, enske torbice, kue, potanska kola, banke! ree
gospodin Klejpol kome je pie sve vie udaralo u glavu i inilo ga sve
smelijim.
Ali ti nee moi sve to da postigne, srce moje, ree arlota.
Potraiu neko drutvo s kojim u to moi da izvedem odgovori
Noje. Oni e na neki nain ve umeti da nas upotrebe. Eto, i ti sama vredi
bar koliko pedeset drugih ena; nikad jo nisam video tako prepredeno i
lukavo stvorenje kao to si ti kad ti pustim na volju.
Gospode, kako je prijatno sluati te kad tako govori! uzviknu
arlota sputajui jedan poljubac na njegovo odvratno lice.
Dosta, prestani s tim; nemoj da mi se umiljava kad sam ljut na tebe
ree Noje dostojanstveno se oslobaajui njenog zagrljaja. eleo bih da
postanem harambaa neke razbojnike druine, pa da ih mutram po miloj
volji i da ih aljem levo i desno, a oni i da ne znaju za mene. Na to bih pristo
ako bi se na tome moglo zaraditi; i kad bismo samo nekako doli u vezu s
kojim ovekom te vrste, mislim da bi za to vredelo dati onu novanicu od
dvadeset funti to si je nabavila utoliko pre to inae ne znamo kako da je
se otarasimo.
Uinivi tu izjavu, gospodin Klejpol zaviri u vr s pivom s izrazom duboke
mudrosti na licu; zatim, poto je dobro protresao njegovu sadinu, zatitniki
klimnu glavom arloti i povue jedan gutljaj koji kao da ga je veoma okrepio.
Upravo se spremao da povue i po drugi put, kad se vrata naglo otvorie te ga
pojava nepoznatog oveka prekide u ostvarenju te namere.
Taj nepoznati bio je gospodin Fejgin. I izgledao je veoma ljubazan i veoma
se duboko poklonio kad je uao i seo za najblii sto poruujui neto za pie
od Barnija koji se smekao.
Prijatno vee, gospodine, ali hladno za ovo doba godine ree Fejgin
trljajui ruke. Dolazite iz unutranjosti, koliko vidim, gospodine?
Po emu to zakljuujete? upita Noje Klejpol.
Mi nemamo toliko praine u Londonu odgovori Fejgin upirui
prstom prvo u Nojeve cipele, zatim u cipele njegove saputnice, i najzad s njih
na dva zaveljaja.
Elem ste vi neki bistar ovek ree Noje. Ha! ha! Sluaj ga samo
ta veli, arlota!
He, u ovome gradu ovek mora da bude bistar, dragi prijatelju,
odgovori Jevrejin sputajui glas sve dok nije preao u poverljiv apat i to
je cela istina.
Fejgin je ovu primedbu propratio time to se desnim kaiprstom zvrcnuo
po nosu pokret koji je pokuao da ponovi i Noje iako ne s potpunim
uspehom, jer mu nos za tu svrhu nije bio dovoljno veliki. Gospodin Fejgin je
meutim to nastojanje izgleda protumaio kao potpuno slaganje s njegovim
miljenjem, te je veoma prijateljski ponudio svoje sabesednike rakijom koju je
Barni upravo u tome trenutku doneo.
Odlino pie ree gospodin Klejpol oblizujui se.
I skupo! ree Fejgin. Ko eli stalno da ga pije, taj mora neprestano
da prazni neko ekmede, ili dep, ili ensku torbicu, ili kuu, ili potanska
kola, ili banku.
im je gospodin Klejpol uo taj izvod iz svojih sopstvenih razmatranja on
se skljokau stolicu i bled kao krpa blenuo je as u Jevrejina as u arlotu s
izrazom uasnog straha na licu.
Mene ne treba da se bojite, dragi prijatelju, ree Fejgin privlaei jo
blie svoju stolicu. Ha! ha! Srea vaa to sam vas samo ja uo. Velika je
srea to sam to samo ja uo.
Nisam ga ja uzeo promuca Noje koji vie nije drao opruene noge
kao to to dolikuje gospodinu oveku nego ih je podvukao i savio koliko je
god mogao pod stolicu sve je to ona uradila; on je kod tebe, arlota, ti to
vrlo dobro zna.
Svejedno je kod koga je novac i ko ga je ukrao, dragi prijatelju!
odgovori Fejgin, gledajui pri tom jastrebovim okom as u devojku as u dva
zaveljaja. I ja sam ovek od toga zanata i zbog toga mi se i dopadate.
Od koga to zanata? upita gospodin Klejpol koji je malo doao sebi.
Od onoga kojim se i vi bavite odgovori Fejgin a isto tako i ostali
ljudi u ovoj kui. Upali ste upravo tamo gde treba i sigurni ste kako samo moe
biti. U celom gradu neete nai sigurnijeg mesta no to su Tri hroma avola;
to jest, ako tako ja hou. A ja sam zavoleo vas i ovu mladicu; dao sam vam
dakle re i sad moete biti mirni.
Posle toga uveravanja u dui Noja Klejpola je moda i zavladao mir, ali s
njegovim telom to svakako da nije bio sluaj; znojio se i vrpoljio i zauzimao
svakojake udne poloaje posmatrajui za to vreme svog novog prijatelja sa
strahom pomeanim s nepoverenjem.
Rei u vam jo neto nastavi Fejgin, poto je ohrabrio devojku
prijateljskim mahanjem glave i podigao joj duh s nekoliko poluglasno
izgovorenih rei. Imam jednog prijatelja koji e nadam se moi da ispuni
vau arku elju i da vas uputi na pravi put. On e vam biti na ruci da se odate
onoj vrsti posla za koju smatrate da vam najbolje odgovara, a da se
istovremeno upoznate i sa svim ostalim granama naeg zanata.
Vi to kao da govorite sasvim ozbiljno odgovori Noje.
Kakve bih koristi imao da drukije postupam? upita Fejgin sleui
ramenima. Hajdemo napolje da progovorimo koju re nasamo.
Nema potrebe da izlazimo ree Noje poinjui postepeno opet da
istee noge. Ona e za to vreme da odnese gore prtljag. arlota, gledaj
nekako da smesti te stvari!
Po toj zapovesti, izdatoj veoma dostojanstveno, bi postupljeno bez i
najmanjeg pogovora, i arlota uprti oba zaveljaja kako je znala i umela i
ponese ih dok je Noje drao otvorena vrata i pratio je pogledom.
Kako vam se ini, prilino dobro slua? upita ponovo sedajui na
svoje mesto glasom uvara koji je ukrotio neku divlju zverku.
Savreno odgovori Fejgin tapui ga po ramenu. Vi ste sila ovek,
dragi prijatelju.
Eh, da nisam, ne bih ni bio ovde odgovori Noje. Ali dok mi
ovako gubimo vreme, ona e se vratiti.
Dakle, na emu smo? ree Fejgin. Ako vam se moj prijatelj
dopadne, najbolje vam je da se s njim udruite.
Ako mu posao ide dobro; eto na emu smo! odgovori Noje i
namignu jednim okom.
Ne moe biti bolje ree Fejgin ima veliki broj saradnika i to
najbolje ljude u struci.
Sve londonski majstori? upita gospodin Klejpol.
Meu njima nema nijednog palananina; i ne verujem da bi i vas primio,
ak i na moju preporuku, da trenutno nije ostao bez pomonika odgovori
Fejgin.
Hoe li biti potrebno da mu ja neto platim? upita Noje lupnuvi se
po depu od akira.
Bez toga nema nita odgovori Fejgin najodlunijim glasom.
Pa ipak, dvadeset funti to je lepa para!
Nije kad je u pitanju novanica koje ne moete da se otarasite
odgovori Fejgin. Verujem da je ve zabeleen i njen broj i dan izdanja i da
je banci izdat nalog da je ne isplauje. Eh, nema ona za njega neke osobite
vrednosti. Morae da je poalje u inostranstvo, ali ni tamo nee moi za nju da
dobije bogzna ta.
Kad u moi da ga vidim? upita Noje bojaljivo.
Sutra ujutru.
Gde?
Ovde.
Hm! ree Noje. Kolika je plata?
Gospodski ivot stan i hrana, duvan i pie besplatno polovina od
svega to vi zaradite i polovina od svega to mladica zaradi odgovori Fejgin.
Veliko je pitanje bi li Noje Klejpol, ija gramzivost nije imala granica,
pristao ak i na te sjajne uslove da je bio potpuno slobodan pri svome
odluivanju. Ali mu je palo na um da njegov poznanik moe, ako on odbije,
odmah da ga preda sudu (a dogaale su se i mnogo neverovatnije stvari), te
postepeno poe da poputa i najzad izjavi da prihvata ponudu.
Meutim, vidite dodade Noje poto e ona biti u stanju da sama
svri najvei deo posla, ja bih voleo da uzmem neto lake.
Tek koliko zabave radi? predloi Fejgin.
Eh, tako neto! odgovori Noje. ta mislite da bi mi najbolje
odgovaralo? Neto pri emu se ovek suvie ne napree i to nije osobito
opasno, znate. Eto, neto u tom smislu.
uh da ste pomenuli neto o uhoenju drugih ree Fejgin. Mome
prijatelju je veoma potreban ovek koji bi se time bavio.
Jeste, pomenuo sam, i ne bih se libio da s vremena na vreme i to radim
 odgovori gospodin Klejpol oklevajui ali to se, kao to znate, ne
isplauje.
To je tano! ree Jevrejin razmiljajui ili se pravei da razmilja.
Da, to se slabo isplauje.
Pa ta emo onda? upita Noje gledajui ga zabrinuto. Ja bih voleo
neto kao uhoenje, to nije nimalo opasno i pri emu je ovek siguran kao
kod svoje kue.
Kako vam se ini oko starih gospoa? upita Fejgin. Lepa se para
moe zaraditi s njihovim runim torbicama i zaveljajima, ovek im ih istrgne
iz ruku i zamakne za ugao.
Ali one mnogo viu, a ponekad hoe i da grebu! ree Noje vrtei
glavom. Ne verujem da bi mi to odgovaralo. Zar nema neto drugo?
ekajte! ree Fejgin poloivi ruku Noju na koleno. Da izvodite
,apce.
ta je to? upita gospodin Klejpol.
apci, dragi prijatelju, ree Fejgin jesu mala deca koje majke alju
da neto kupe u duanu za est penija ili za neki iling, i stvar se sastoji u tome
da im ovek istrgne novac deca ga uvek dre spremljen u ruci a onda da
ih gurne u oluk i da se sasvim polako izgubi kao da se nita nije dogodilo,
samo to je neko dete palo i udarilo se. Ha! ha! ha!
Ha! ha! smejao se grohotom i gospodin Klejpol izbacujui noge uvis
od silne razdraganosti. To je ono to se trai!
Naravno, odgovori Fejgin imaete odlino polje rada u Kemden-
Taunu i Batl-Bridu i u slinim krajevima Londona gde se uvek nae poneko
dete koje je majka poslala u kupovinu; i svakoga sata moete da napravite
koliko god hoete abaca. Ha! ha! ha!
Rekavi to gospodin Fejgin munu gospodina Klejpola u slabinu i obojica
prsnue u dug i grohotan smeh.
E, sad je sve u redu! ree Noje poto se smirio i arlota se vratila.
U koliko sati sutra?
 Kako bi bilo u deset? upita Fejgin dodajui, kad je gospodin Klejpol
klimnuo glavom u znak pristanka, kako u rei da se zove moj dobri
prijatelj?
Gospodin Bolter odgovori Noje koji se bio pripremio za takvu
priliku. Gospodin Mori Bolter. A ovo je gospoa Bolter.
Sluga ponizan gospoe Bolter ree Fejgin klanjajui se sa smeno
preteranom utivou. Nadam se da u je vrlo skoro bolje upoznati.
ujem, Noje dragi! odgovori gospoa Bolter pruajui ruku
Jevrejinu.
Ona me zove Noje, onako iz milote ree gospodin Mori Bolter,
preanji Klejpol, obraajui se Fejginu. Vi razumete?
O, da, razumem potpuno odgovori Fejgin rekavi najzad jednom
istinu. Laku no! Laku no!
Uz mnoge pozdrave i lepe elje gospodin Fejgin ode svojim putem. Noje
Klejpol, poto je svoju dobru drugaricu upozorio na vanost onoga to e joj
rei, poe da joj razlae pogodbu koju je zakljuio, sa svom potrebnom
nadmenou i s visine kako i prilii ne samo jednom predstavniku jaega pola,
nego i jednome gospodinu svesnom asti koja mu je ukazana time to je
naroito naimenovan da od nejake dece pravi ,,apce u gradu Londonu i
njegovoj blioj okolini.
 GLAVA XLIII

U njoj se pria kako je Vrdalama Prepredenjakovi zapao u kripac.

I tako ste vi sami taj va prijatelj, je li? upita gospodin Klejpol, inae
Bolter, kad je sutradan shodno njihovom dogovoru doao Fejginovoj kui.
Sino sam tako neto i ja namirisao!
Svaki ovek je sebi prijatelj, rode moj, odgovori Fejgin iskezivi se
dvosmisleno kako samo on ume. ovek nema boljeg prijatelja od samog
sebe.
Sem ponekad odgovori Mori Bolter s izrazom oveka koji poznaje
svet. Ima ljudi, kao to znate, koji su svoji sopstveni neprijatelji.
Ne verujte u to, ree Fejgin. Kad je neko svoj sopstveni
neprijatelj, to je samo zbog toga to je sebi isuvie prijatelj, a ne to o drugima
vodi vie rauna nego o sebi. Ostavite se toga! To je protivno prirodi.
Ako i jeste, ne bi trebalo da je odgovori gospodin Bolter.
To je blizu pameti ree Fejgin. Neki arobnjaci tvrde da je broj tri
aroban broj, a neki kau da je to broj sedam. U stvari, prijatelju, nije tano ni
jedno ni drugo. Broj jedan je aroban broj.
Ha! ha! uzviknu gospodin Bolter. iveo broj jedan!
U jednoj maloj zadruzi kao to je naa, dragi moj, ree Fejgin koji je
osetio potrebu da jasnije izloi svoju misao mi imamo jedan opti broj
jedan; to znai da vi ne moete sebe da smatrate brojem jedan, a da time u isti
mah ne obuhvatite i mene i svu ostalu omladinu ovde.
Oh, do avola! uzviknu gospodin Bolter.
Vidite, nastavi Fejgin pravei se da nije primetio taj uzvik mi smo
toliko povezani jedni s drugima i nai su interesi toliko izukrtani da drukije i
ne moe da bude. Na primer, vama je cilj da uvate broj jedan to znai
samoga sebe.
Svakako, odgovori gospodin Bolter. Tu ste potpuno u pravu.
 Dobro! Vi niste u stanju da uvate samoga sebe, broj jedan, ako ne
uvate i mene, koji sam isto tako broj jedan.
Hoete da kaete broj dva ree gospodin Bolter koji je bio tedro
obdaren osobinom koja se naziva sebinou.
Ne, neu! odgovori Fejgin. Ja sam za vas isto toliko vaan koliko
ste i vi sami sebi vani.
Ja vidim prekide ga gospodin Bolter da ste vi veoma krasan
ovek, i ja vas visoko cenim; ali ipak ne nalazim da smo toliko povezani kako
bi to izilo iz vaeg izlaganja.
Razmislite samo, ree Fejgin sleui ramenima i ispruivi ruke
razmislite samo. Vi ste uinili jednu sitnu stvaricu zbog koje ste mi se veoma
dopali, ali zbog koje bi vam se u isto vreme mogla staviti oko vrata takva
kravata koja se veoma lako vezuje a veoma teko odrei prosto reeno,
konopac!
Gospodin Bolter prinese ruku vratnoj marami kao da ga ulji i vie glasom
nego reima promrmlja da potpuno shvata.
Veala nastavi Fejgin veala su, dragi moj prijatelju, vrlo
neprijatan putokaz iza kojeg odmah nastaje jedna otra okuka koja je na
carskom drumu naglo presekla put mnogome hrabrom putniku. Prema tome
da na svome ivotnom putu obilazite taj putokaz i da se drite na odstojanju od
njega, jeste va broj jedan.
Razume se da je tako odgovori gospodin Bolter.
A zbog ega mi sve to govorite?
Samo da vam jasno pokaem na ta mislim ree Jevrejin podiui
obrve. Da biste to postigli, oslonite se na mene. A ja u se u obavljanju
svojih sitnih poslova oslanjati na vas. Ono prvo je va broj jedan, ovo drugo je
moj broj jedan. Ukoliko vie cenite va broj jedan, ovo drugo je moj broj
jedan. Ukoliko vie cenite va broj jedan, utoliko ete vie rauna voditi o
mome broju jedan; tako najzad izlazimo na ono to sam vam u poetku rekao
da nas potovanje prema broju jedan dri sve na okupu i da tako mora i biti
ako neemo svi zajedno da propadnemo.
 To je tano odgovori gospodin Bolter zamiljeno. Ih, to ste vi
neki stari prepredeni lisac!
Gospodin Fejgin je sa zadovoljstvom ustanovio da to odavanje priznanja
njegovim sposobnostima nije prosto laskanje, nego da je ovaj novajlija istinski
zapanjen njegovom vetinom i prepredenou, to je bilo od najveeg znaaja
da se pokae na samom poetku njihovog poznanstva. Da bi pojaao taj toliko
eljeni i korisni utisak, nastavio je da ga upoznaje, ulazei u izvesne
pojedinosti, s veliinom i zamahom svojih poduhvata. Pri tome je preplitao
istinu i izmiljotine kako je hteo, i sve je to s toliko umenosti povezivao da je
potovanje gospodina Boltera prema njemu naoigled raslo, i u isti mah bilo
pomeano i izvesnom koliinom korisnoga straha, koji je isto tako bilo veoma
poeljno probuditi.
I to uzajamno poverenje koje imamo jedan prema drugome jeste ono to
me tei u tekim trenucima ree Fejgin. Jue izjutra sam izgubio svoju
desnu ruku.
Nije valjda umro? uzviknu gospodin Bolter.
Nije, nije odgovori Fejgin nije ba tolika nesrea. iv je.
ta, da ga nije ...
Traila policija upade mu u re Fejgin. Da, traila ga je policija.
Je li neki osobito teak sluaj? upita gospodin Bolter.
Nije odgovori Fejgin nije osobito teak. Optuen je zbog pokuaja
krae, i kod njega su nali jednu srebrnu burmuticu njegovu roenu, dragi
moj, njegovu roenu, jer i on vrlo rado smre burmut. Zadrali su ga u
istranom zatvoru sve do danas, jer su mislili da e pronai sopstvenika. Ah!
Taj mi je vredeo pedeset burmutica i ja bih rado platio toliko da mi ga ponovo
vrate. Trebalo je da ste poznavali Vrdalamu, dragi moj; trebalo je da ste
poznavali Vrdalamu.
Eh, pa ja u ga nadam se upoznati; zar ne? upita gospodin Bolter.
Sumnjam odgovori Fejgin i uzdahnu. Ako ne pribave neke nove
dokaze, bie osuen samo zbog besposlienja i vratie nam se kroz nedelju ili
tako neto; ali ako se dokae delo, u tom sluaju e otii u banju. Znaju oni
kakva je on vidra; dae mu sigurno doivotnu penziju. Napravie oni od
Vrdalame najmanje doivotnog penzionera.
ta vi podrazumevate pod banjom i pod doivotnom penzijom? upita
gospodin Bolter. Zato se na taj nain izraavate; zato mi ne govorite tako
da mogu da vas razumem?
Fejgin je upravo bio zaustio da mu prevede te tajanstvene izraze na obian
jezik, zahvaljujui kome objanjenju bi gospodin Bolter doao do saznanja da
te rei kad se spoje znae isto to i doivotna robija s progonstvom, kad
njihov razgovor prekide gospar-Bejts koji ue drei ruke u depovima od
akira, dok mu je na izduenom licu titrao polualjiv i u isti mah polutuan
osmejak.
Propala stvar, Fejgine, ree arli, poto su on i novi ortak
predstavljeni jedan drugome.
ta hoete time da kae?
Pronali su gospodina ija je burmutica; i dola su jo dva-tri svedoka
koji su ga poznali; i Vrdalama je uveden u spisak za put preko mora
odgovori gospar-Bejts. Mora da mi nabavi crno odelo, Fejgine, i crnu
traku oko eira da ga posetim u zatvoru pre no to se ukrca. Ko bi pomislio da
e Dek Dokinz sjajni Dek Vrdalama Vrdalama Prepredenjakovi
da ode u progonstvo zbog jedne triave burmutice od dva i po penija! Nikad
ne bih verovao da e se toliko poniziti i poi na takav put bez zlatnoga sata s
lancem i ostalim drangulijama. Oh, zato nije do koe opeljeio nekoga
bogatog starca, i onda poao na put kao gospodin, a ne kao najobiniji
deparo, bez imalo asti i slave!
Poto je odrao taj posmrtni govor svome zlosrenom prijatelju, gospar-
Bejts se srui na najbliu stolicu pogruena i tuna lica.
ta pria tu da e otii bez slave i asti! obrecnu se Fejgin, bacajui
ljutiti pogled na svoga pitomca. Zar nije uvek bio bolji od svih vas! Ko bi
od vas mogao i da pomisli da se meri s njim? Reci?
Niko, odgovori gospar-Bejts glasom potamnelim od alosti niko.
Pa zato onda zanoveta? upita Fejgin srdito. Zbog ega narie?
 Zato to nee izii u novinama! ree arli koji je obrvan alou za
izgubljenim drugom pao u jarost i poeo da ide uz nos svome potovanja
dostojnom zatitniku. Zato to nee da se proslavi na sudu; zato to niko
nee ni izbliza saznati ta je on i ko je on bio. Kakvo e mu mesto pripasti u
Policijskom glasniku? Moda u njega uopte nee ni ui. Oh, boe, boe, kako
je to straan udarac!
Ha! ha! uzviknu Fejgin ispruivi desnu ruku i obraajui se
gospodinu Bolteru uz priguen kikot koji ga je sveg protresao. Pogledaj
koliko su oni ponosni na svoj poziv. Zar to nije divno?
Gospodin klimnu glavom potvrujui; a Fejgin, poto je nekoliko trenutaka
s oiglednim zadovoljstvom posmatrao alost arlija Bejtsa, pristupi tome
mladom dentlmenu i potapa ga po ramenu.
Nita ne brini, arli, ree Fejgin umirujui ga izii e to na videlo,
sigurno e izii na videlo. Svi e saznati kakva je on vidra bio; on e to i sam
da im pokae, nee on da osramoti svoje nekadanje drugove i uitelje. I
pomisli samo kako je mlad! To je tek slava, arli, biti u njegovim godinama
osuen na doivotnu robiju!
Da je slava, jeste! ree arli malo uteen.
Imae tamo sve to mu treba nastavi Jevrejin. ivee iza reetke,
arli, kao gospodin. Kao pravi gospodin! Svakog dana e dobijati pivo i
novaca za deparac s kojim moe da igra krajcarice, ako ne bude u stanju da ga
potroi.
Ta nije moguno? uzviknu arli Bejts.
I jo te kako, odgovori Fejgin i nai emo mu, arli, nekoga
glavonju advokata koji e da ga brani nekoga s ovolikom jeziinom; a i on
sam moe da odri govor u svoje ime, ako bude hteo; i sve emo to mi da
itamo u novinama. ,Vrdalama Prepredenjakovi sudska dvorana se
prolama od smeha sudije se hvataju za stomak ta veli, arli, a?
Ha! ha! nasmeja se gospar-Bejts. to e to biti smejurija, je 1 da,
Fejgine? to e Vrdalama da ih okree, ta misli?
Nego ta e! uzviknu Fejgin. Hoe, jakako!
 Dabome, nee taj da propusti priliku koja mu se prua dodade arli
trljajui ruke.
ini mi se kao da sad gledam uzviknu Jevrejin posmatrajui svoga
uenika.
I meni isto tako povika arli Bejts. Ha! ha! ha! I meni se isto tako
ini. Kao da mi je pred oima, Fejgine, due mi moje. to e to da bude cirkus!
Sve one glavonje s vlasuljama se prave vane i koopere se, a moj Dek
Dokinz im se obraa tako slobodno i nemarno kao da je roeni sin
predsednika suda i da im dri zdravicu posle ruka... Ha! ha! ha!
Zaista, gospodin Fejgin je u tolikoj meri oraspoloio svoga mladog
prijatelja i razigrao njegovu nastranu naklonost i matu, da je gospar-Bejts, koji
je u prvi mah bio sklon da uhapenog Vrdalamu smatra rtvom nemilosrdne
sudbine, sad gledao u njemu glavnog junaka jednog izvanredno neobinog i
veselog prizora, i goreo je od nestrpljenja da to pre doe trenutak kad e
njegovome vernom drugu da se ukae tako povoljna prilika da razvije i pokae
sve svoje sposobnosti.
Moraemo na neki nain da saznamo ta kod njega danas ima novo
ree Fejgin. ekaj da promislim.
Kako bi bilo da ja odem? upita arli.
Nipoto odgovori Fejgin. Jesi li ti lud, ili ta, kad misli da ide
upravo tamo gde... Ne, arli, ne. Dosta mi je to sam i njega izgubio.
Ne misli, valjda, ti sam da ide? ree arli gledajui ga podsmeljivo
ispod oka.
To ne bi niemu vodilo odgovori Fejgin odmahujui glavom.
A zato onda ne bi poslao ovoga novajliju? upita gospar-Bejts
stavljajui ruku Noju na rame. Njega niko ne poznaje.
Pa, ako on nema nita protiv odgovori Fejgin.
Protiv! upade mu u re arli. ta on moe da ima protiv?
Zaista nita, mili moj, ree Fejgin okrenuvi se gospodinu Bolteru
zaista nita.
 O, znate, to se toga tie ree Noje uzmiui vratima i odmahujui
glavom s izrazom uznemirenosti na licu. Ne, ne..., nikako. To nije moja
struka, nije.
Koja je to njegova struka, Fejgine? upita gospar-Bejts, merei s
najveim prezrenjem dugakoga Noja od glave do pete. Da uhvati maglu
kad stvar poe ravo, a kad sve ide glatko da sedi kod kue i kusa; je li to
njegova struka?
Gledaj ti svoja posla odsee gospodin Bolter i nemoj da bude
bezobrazan prema starijima, utokljune, jer e inae zlo da se provede.
Na tu stranu pretnju gospar-Bejts prte u tako buan smeh da je proteklo
dosta vremena pre no to je Fejginu polo za rukom da uzme re i da objasni
gospodinu Bolteru kako se odlaskom u sud ne izlae nikakvoj opasnosti; kako
je vrlo verovatno s obzirom na to to u prestonicu za njim jo nije upuena
nikakva poternica, da niko i ne sumnja da je on u Londonu potraio pribeita;
i kako e u sudu, ako se dobro prerui, biti isto tako siguran kao i ma gde u
ovome gradu, poto je sud poslednje od svih mesta za koje bi se posumnjalo
da je dobrovoljno u njega doao.
Delimino ubeen tim razlozima, ali jo u mnogo veoj meri nateran
strahom koji mu je ulivao Fejgin, gospodin Bolter najzad pristade, iako veoma
nerado, da se prihvati toga posla. Postupajui po Fejginovim uputstvima,
odmah je skinuo svoje odelo i obukao taljigaku bluzu, somotske akire i
kone dokolenice, sve stvari koje je Jevrejin imao uvek pri ruci. Snabdeven je
isto tako filcanim eirom za koji su bile zadenute troarinske priznanice u
dovoljnom broju, kao i koijakim biem. Tako opremljen imao je da se uvue
u sudnicu gde e da izgleda kao neki seoski taljiga koji je sa pijace u Kovent
Gardenu zabasao u sud iz radoznalosti; i poto je bio nezgrapan, neotesan i
mrav kako se samo poeleti moe, gospodin Fejgin nije nimalo sumnjao da e
on svoju ulogu savreno odigrati.
Kad je s tim pripremama bilo zavreno, dati su mu svi potrebni podaci po
kojima e da raspozna Vrdalamu Prepredenjakovia, a gospar-Bejts ga je
sproveo kroz polumrane i krivudave uliice skoro do same sudnice u Bau-
stritu. Poto mu je tano opisao gde je sud, i to propratio obilnim uputstvima o
tome kako treba da proe pravo kroz hodnik i kad ue u dvorite da udari
desnim stepenitem i da skine eir kad stupi u sudnicu, arli Bejts mu ree da
dalje nastavi sam i da pohita, a on mu obea da e ga saekati na istom mestu
gde su se rastali.
Noje Klejpol ili Mori Bolter, kako god je itaocu po volji, u svemu je
postupio po uputstvima koja je dobio i koja su se, budui da je gospar-Bejts
bio u tanine upoznat s ustanovom u pitanju pokazala tako tanim da je
stigao na mesto gde se deli pravda ne postavivi nikome nijedno pitanje i ne
naiavi na putu ni na kakvu prepreku. Naao se u guvi, usred gomile sveta,
uglavnom ena, koja se tiskala u nekoj prljavoj, zaguljivoj prostoriji, u ijem
je dnu bilo ograeno uzvienje, s pregradom za svedoke u sredini i sudijskim
stolom na desnoj strani. Ovo poslednje navedeno mesto, koje budi
strahopotovanje, bilo je zaklonjeno posebnom pregradom koja je skrivala Sud
od pogleda proste svetine i ostavljala obinog oveka da zamilja (ako moe)
njeno velianstvo Pravdu u njenom punom dostojanstvu.
U tome trenutku na optuenikoj klupi su bile samo dve ene koje su
mahanjem glave otpozdravljale svojim udivljenim prijateljicama, dok je pisar
itao neke izjave svedoka dvojici policajaca i jednom oveku u prostom odelu
koji se naginjao preko stola. Tamniar je stajao oslonjen o ogradu pored
optuenike klupe i nemarno se lupkao po nosu jednim velikim kljuem,
prekidajui taj posao jedino u trenucima kad je trebalo suzbiti preterani agor
meu besposlenim sluaocima, u kome bi im sluaju nareivao da se smire, ili
bi strogo pogledao neku enu i izbrecnuo se na nju: Nosite to dete napolje
kad bi dostojanstvo suda bilo narueno cviljenjem nekog slabakog
detenceta iji je glas majka pokuavala da ugui svojim alom. Prostorija je
odisala tekim i nezdravim zadahom; zidovi su bili masni i zaprljani a tavanica
sva crna. Na kaminu je bilo neko staro poaalo poprsje, a iznad optuenike
klupe visilo je praljivo zvono jedina stvar koja je tu izgleda bila kako treba;
jer su porok, ili beda, ili jedno i drugo, utisnuli svoj ig i na sva iva bia u
sudnici, ig koji jedva ako je bio neto manje jeziv od debelog, masnog sloja
koji je obavijao sve mrtve predmete u njoj.
Noje se radoznalo osvrtao levo i desno traei pogledom Vrdalamu; ali i
pored toga to je tu bilo nekoliko ena, koje bi po svemu mogle biti mati ili
sestra toj uglednoj linosti, i vie nego jedan ovek koji bi mu po velikoj
slinosti mogao biti otac, na licu mesta ipak nije bilo nikoga ko bi odgovarao
opisu gospodina Dokinza. Poekao je u stanju velike neodlunosti i
neizvesnosti dok one dve ene, poto su osuene, nisu izile epurei se; a
zatim je ivahnuo im se pojavio novi optueni za kojeg je odmah pomislio da
ne moe biti niko drugi do osoba radi koje je i nainio ovu posetu.
To je zaista bio gospodin Dokinz koji se, vukui noge, uao u sudnicu
posuvraenih rukava na svome dugakom kaputu kao i obino, s levom
rukom u depu i eirom u desnoj ruci. Za njim je iao tamniar i gegao se na
nain koji se ne moe opisati. Poto je zauzeo mesto na optuenikoj klupi,
gospodin Dokinz upita jasnim i razgovetnim glasom zbog ega je on doveden u
taj sramni poloaj u kome se sad nalazi.
Jezik za zube, uje? ree tamniar.
Jesam li ja Englez, ili nisam? odgovori Vrdalama. Gde su moja
prava slobodnog graanina?
Vrlo brzo e ti doi do svojih prava odbrusi mu tamniar i
dobie jo i bibera s njima.
Videemo mi ta e da kae ministar unutranjih dela na ovo nasilje koje
se vri nad mojom linou odgovori gospodin Dokinz. Lepo! Hoemo
li da preemo na posao? Ja bih bio veoma zahvalan gospodi sudijama da
rasprave to pre ovu moju malenkost, a ne da me zadravaju ovde i da itaju
novine, poto imam ugovoren sastanak s izvesnim gospodinom u gradu, i kako
sam ovek od rei i veoma taan i uredan u poslovnim stvarima, on e da ode
ako ja tamo ne budem u odreeno vreme, i onda e moda oni koji su me
zadrali imati da odgovaraju za naknadu tete. O, dabome, i jo kako!
Poto je to izjavio, Vrdalama, hotei da pokae kako e se naknadno aliti
na postupak kome je izloen, zamoli tamniara da mu saopti imena one dve
fascikule za pisaim stolom, to je izazvalo toliku veselost kod gledalaca da su
se smejali skoro isto onako od srca kako bi se smejao i sam gospar-Bejts da je
uo tu molbu.
Mir, tamo! viknu tamniar.
ta je to? upita jedan od sudija.
 Jedan sluaj krae, vae gospodstvo.
Je li taj deak ve odgovarao pred sudom?
Trebalo je da odgovara mnogo puta odgovori tamniar. Proao je
taj dosad sito i reeto. Poznajem ja njega kao zlu paru, vae gospodstvo.
Tako, dakle, poznajete me kao zlu paru? uzviknu Vrdalama
podvlaei tu izjavu. Vrlo dobro. To je u svakom sluaju uvreda asti.
Svet na ovo opet poe da se smeje, a tamniar ponovo viknu: Mir,
tamo!
Lepo, a gde su svedoci? upita pisar.
Tako je, imate pravo! dodae Vrdalama. Gde su svedoci? Bio bih
rad da ih vidim.
Ta elja mu bi odmah ispunjena, jer se pred sudom , pojavi jedan policajac
koji je video optuenog kad je u guvi zavukao ruku u dep nekom
nepoznatom gospodinu i izvukao odande depnu maramu koju je, budui
veoma stara, polako vratio natrag poto se prethodno u nju useknuo. Iz toga
razloga je uhapsio Vrdalamu im mu je bio nadomak, i kod reenog Vrdalame
je, kad je nad njim izvren pretres, naena srebrna burmutica na ijem je
poklopcu bilo urezano ime njenog sopstvenika. Taj gospodin je pronaen
zahvaljujui oglasu u Sudskom vesniku, i on se pred sudom zakleo da je
burmutica njegova i da je opazio kako mu je nestala na dan pre toga, u
trenutku kad se izvukao iz gungule o kojoj je re. U onoj guvi je isto tako
opazio i izvesnog mladog gospodina kome je bilo neobino stalo da se to pre
izgubi iz njegove blizine, i izjavio je da je taj mlai gospodin upravo optueni
koji stoji pred njim.
Ima li da postavi kakvo pitanje ovome svedoku mladiu? upita
sudija.
Za mene predstavlja ponienje da ma ta s njim razgovaram odgovori
Vrdalama.
Ima li da navede to u svoju odbranu?
uje li kako te njegovo gospodstvo pita ima li to da navede u svoju
odbranu? upita ga tamniar, munuvi laktom Vrdalamu koji je utao kao
zaliven.
Oprostite, molim ree Vrdalama bacivi na njega jedan rasejan
pogled. Jeste li meni neto kazali, ovee?
Nikad jo u svome ivotu nisam video ovakvu protuvu, vae
gospodstvo, ree tamniar iskezivi se. Ima li nameru da to god
gukne, utokljune?
Nemam odgovori Vrdalama ne ovde, jer nije ovo pravo mesto
gde se deli pravda; sem toga moj advokat upravo danas dorukuje kod
potpredsednika Donjeg doma; ali u ja na drugom jednom mestu imati ta da
kaem, a i on isto tako zajedno s naim mnogobrojnim i uglednim prijateljima.
Proklinjae gospoda sudije, as kad su se rodili i zaalie to ih roene sluge
jutros nisu obesile o kuku na kojoj se ostavljaju eiri nego su ih pustili da
dou i da meni sude. Ja u ...
Tako! Krivica je utvrena! presee ga pisar. Vodite ga.
 Napred! ree tamniar.
Oh, ah! Evo idem odgovori Vrdalama, istei eir dlanom od ruke.
E, (ree obraajui se sudijama) nita vam sad ne pomae to ste se uplaili.
Neu prema vama imati milosti ni za ovolicno. Platiete vi meni to, tiice moje
lepe. Ni za ta na svetu ne bih pristao da budem u vaoj koi! Sad i na
kolenima da me molite, ne bih iz vaih ruku primio slobodu. Hajde, vodite me
u zatvor. Vodite me!
Poto je izgovorio te poslednje rei, Vrdalama dopusti da ga tamniar
uhvati za jaku i izvede napolje iz sudnice. Sve dok nije stigao u dvorite pretio
je kako e da pokrene svoje pitanje pred Parlamentom, a onda se zakikotao i
samozadovoljno nasmejao u brk tamniaru.
Uverivi se svojim roenim oima da je strpan i zakljuan u jednu malu
eliju, Noje se vrati to je bre mogao na mesto gde se rastao s gospar-Bejtsom.
Poto je tu poekao neko vreme, pristupio mu je pomenuti mladi gospodin
koji se mudro nije pokazivao sve dok se paljivim posmatranjem sa jednog
skrovitog mesta nije uverio da njegovog novog prijatelja ne prati nikakva
nezgodna linost. Zajedno su pohitali kui da gospodinu Fejginu odnesu
radosnu vest kako se Vrdalama u punoj meri pokazao dostojnim vaspitanja
koje je dobio i sebi istovremeno obezbedio ugled i slavu.
 GLAVA XLIV

Dolazi vreme da Nensi iskupi re koju je dala gospoici Mejli ali u tome ne
uspeva.

Ma koliko da je bila vina svakojakim lukavstvima i pretvaranju, Nensi nije

mogla potpuno da sakrije svoj duevni nemir, posledicu svesti o koraku koji je
preduzela. Seala. se kako su joj i podmukli Jevrejin i surovi Sajks poveravali
svoje planove koje su krili od svih ostalih, vrsto ubeeni da je pouzdana i da
je njena sigurnost izvan svake sumnje. Ma koliko da su ti planovi bili sramni a
njihovi tvorci gnusni i ma koliko da je ona bila ogorena na Fejgina koji ju je,
korak po korak, gurao sve dublje i dublje u ponor zloina i bede iz kojeg vie
nema spasa, ona je jo, ak i prema njemu, oseala ponekad izvesnu boleivost
i nije htela da mu svojom rukom namakne omu na vrat koju je on tako dugo
uspevao da izbegne kazna koju je inae potpuno zasluio i koja e ga na
kraju krajeva i stii.
To su meutim bile samo prolazne i nestalne misli i elje jednog stvorenja
nemonog da potpuno prekine sa svojim starim drutvom, ali koje je pri svem
tom bilo u stanju da istraje u svojoj odluci i da bez kolebanja sprovede u delo
ono to je naumila. Njeno strahovanje za Sajksa bilo je najjai razlog koji ju je
mogao nagnati da se trgne dok je jo bilo vremena za to; ali ona je dobila
obeanje da e njena tajna biti strogo uvana; nije ukazala ni na najmanji trag
po kome bi ga mogli pronai; radi njegove sigurnosti odbila je ak da primi i
utoite koje bi je spasio bede i poroka u koje je zapala i ta je mogla vie
od toga! Donela je odluku i ostae pri njoj.
I pored toga to su se sve njene duevne borbe zavravale tim zakljukom,
one u je muile i iscrpljivale, a isto tako ostavljale i traga na njenom licu. Ve
u toku nekoliko prvih dana je ubledela i omravila. Na mahove ne bi obraala
nimalo panje na ono to se zbiva oko nje, ili ne bi uzimala nikakvog uea u
razgovorima u kojima se nekad najvie uo njen glas. Drugi put bi se smejala
bez razloga i bivala razdragana i buna kad tome nema mesta. Ili bi esto
odmah zatim sedela utei i neraspoloena, bludei mislima i s glavom
meu rukama, a usiljavanje da se otrgne od njih odavalo je jasnije nego svi ti
znaci potitenost u kojoj je bila i pokazivalo da su joj misli na sasvim drugoj
strani i da nemaju nikakve veze s razgovorom koji vodi njeno drutvo.
Bila je nedelja uvee i asovnik na oblinjoj crkvi je otkucavao sate. Sajks i
Jevrejin su razgovarali, ali zastadoe da oslunu. Devojka podie glavu s
niskog sedita na kome se bila skupila i oslunu isto tako. Jedanaest.
Jo sat do ponoi ree Sajks podiui zavesu da pogleda napolje i
vraajui se na svoje mesto. I mrkli je mrak. No kao poruena za na
posao.
Ah! odgovori Fejgin. Kakva teta, dragi Bile, to u ovome
trenutku nemamo nita pripremljeno.
Jednom u ivotu ima i ti pravo odgovori Sajks osorno. teta,
utoliko pre to sam danas i ja raspoloen.
Fejgin uzdahnu i tuno zavrte glavom.
Moraemo da nadoknadimo vreme im stvari pou nabolje. To je sve
to znam ree Sajks.
Tako te volim, sokole moj, odgovori Jevrejin usudivi se da ga
potape po ramenu. Milo mi je kad tako govori.
Milo ti je, dabome! uzviknu Sajks. Neka ti i bude.
Ha! ha! ha! nasmeja se Fejgin, kao da ga je ak i taj ustupak
razveselio. Veeras lii na sebe, Bile! Sasvim lii na sebe!
Ne oseam da liim na sebe kad mi tu tvoju mravu i matoru kandu
dri na ramenu, nego skidaj je to pre ree Sajks zbacivi sa sebe
Jevrejinovu ruku.
ta, udara ti na ivce, Bile, ini ti se da te je policija epala za jaku,
je li? ree Fejgin reen da se ne pokae nimalo uvreenim.
ini mi se da me je avo epao za jaku odgovori Sajks. Na svetu
jo nije bilo oveka s takvom njukom, sem tvog oca moda kome je oganj u
paklu verovatno ve dobro osmudio broastu bradicu, ukoliko ti otac nije sam
avo, to me nimalo ne bi udilo i da jeste.
 Fejgin ne odgovori nita na to laskanje, nego samo povue Sajksa za rukav
upirui prstom na Nensi koja je iskoristila tu zadevicu da stavi eir na glavu i
upravo se bila uputila vratima.
Ehej! povika Sajks. Nensi! Kuda je cura naumila u ovo doba
noi?
Neu daleko.
Kakav je to odgovor? odsee Sajks. Kuda si pola?
Ni sama ne znam odgovori devojka.
Ali ja znam ree Sajks, vie iz inata nego to bi stvarno imao neto
protiv toga da devojka izie kud joj je volja. Nikud nee da ide. Sedi.
Nije mi dobro. To sam ti ve ranije kazala odgovori devojka.
Htela bih da se nadiem vazduha.
Stani na prozor odgovori joj Sajks.
To mi nije dovoljno ree devojka. Oseam potrebu da iziem na
ulicu.
E vala nee odgovori Sajks. Rekavi to, ustao je, zakljuao vrata,
izvadio klju i smaknuvi joj eir s glave bacio ga je na vrh jednoga starog
ormara. Tako ree razbojnik. A sad sedi mirno tu gde si, razume?
Nee mene eir spreiti da odem, samo ako hou ree devojka
prebledevi. ta ti misli, Bile? Zna li ta radi?
Da li znam ta radim... Oho! uzviknu Sajks okrenuvi se Fejginu.
Ona nije pri sebi, zna, inae se ne bi usudila da sa mnom tako razgovara.
Naterae me da napravim neku nesreu promuca devojka
pritiskujui grudi rukama, kao da hoe na taj nain da ugui gnev koji je
obuzima. Pusti me da idem, ovoga asa.
Neu! ree Sajks.
Reci mu da me pusti, Fejgine. Bolje e biti. Bolje e biti za njega. uje
li me ta ti kaem? vikala je Nensi udarajui nogom o pod.
Sluaj ti! nastavi Sajks okreui se u stolici prema njoj. Dosta! I
ako samo jo jednu pisne, napujdau psa na tebe, a kad te on stegne za guu,
onda e znati zato vriti. ta ti je naspelo, enturino prokleta! Koji ti je
avo?
Pusti me da idem ree devojka najozbiljnijim glasom; a zatim,
sednuvi na pod ispred vrata, ree: Pusti me da idem, Bile; nisi svestan ta
ini. Nisi, veruj mi. Samo na jedan sat... hajde..., pusti me!
Neka me avo odnese! uzviknu Sajks zgrabivi je grubo za miicu
ako ova devojka nije sasvim pomahnitala. Dii se.
Neu se mai odavde dok me ne pusti, neu se mai dok me ne pusti;
neu..., neu... vritala je devojka. Sajks je gledae jedan trenutak vrebajui
priliku, a onda je iznenada zgrabi za obe ruke i odvue je u susednu sobu, iako
se otimala i borila s njim. Tu je seo na neku klupu a nju je bacio na stolicu
drei je silom u tome poloaju. Ona se as otimala a as preklinjala da je pusti
sve dok nije izbilo dvanaest, a onda, zamorena i iscrpena, odustade od dalje
borbe. Poto joj je uz mnogobrojne psovke zapretio da se glavom ne ali i da
vie te veeri ne pokuava da izie iz kue, Sajks je ostavio da se povrati i
smiri, a zatim se vrati Fejginu.
Uh! huknu razbojnik briui znoj s lica. Da udne devojke!
Ima potpuno pravo, Bile, odgovori Fejgin zamiljeno. Ima
potpuno pravo.
Zato joj se uvrtelo u glavu da veeras izlazi, ta misli? upita Sajks.
Reci, ti to mora znati bolje od nmene. ta to treba da znai?
Inat, enski inat, mislim, rode moj.
To je, i nita drugo proguna Sajks. Mislio sam da sam je ukrotio,
ali eto gora je no to je ikad bila.
Gora je ree Fejgin zamiljeno. Nikad je nisam video da se tako
razgoropadi zbog takve jedne sitnice.
Ni ja ree Sajks. A moda je i ona navukla ovu groznicu, pa jo ne
moe da izbije..., ta veli?
Vrlo verovatno.
 Ako joj se to ponovi, pustiu joj malo krv da ne muim lekara ree
Sajks.
Fejgin klimnu glavom pokazujui time da potpuno odobrava takav nain
leenja.
Dok sam leao kao protac, ona me je bez prestanka uvala i danju i
nou; a tebe nije bilo nigde ni od korova, lisico matora, ree Sajks. Za
sve to vreme isto tako nismo imali ni prebijene pare, i ona se zbog toga kidala i
grizla; i poto je ovde ostala tako dugo zatvorena, nije ni udo ako joj je
dosadilo ..., ta misli?
Sigurno je to, dragi moj, odgovori Jevrejin apatom. Pst!
Dok je on to govorio, devojka se vrati i zauze svoje ranije mesto. Oi su joj
bile naduvene od plaa i crvene; njihala se levo-desno, zabacivala glavu, a
ubrzo zatim prte u smeh.
Pazi sad, naludo kia naludo sua! uzviknu Sajks gledajui s krajnjim
iznenaenjem svoju drugaricu.
Fejgin mu glavom dade znak da na to ne obraa panju, i devojka posle
nekoliko minuta zauze svoje uobiajeno dranje. Poto je Sajksu doanuo da
vie nema nikakve bojazni da e je napad ponovo uhvatiti, Fejgin uze eir i
poele mu laku no. Kad je stigao do vrata, zastao je, obazreo se po sobi i
upitao hoe li neko da mu osvetli put dok sie niz mrane stepenice.
Prisvetli mu ree Sajks koji je punio lulu. teta bi bilo da sam sebi
skrha vrat i tako besposlenu svetinu lii zadovoljstva da uiva u njegovom
veanju. Prisvetli mu.
Nensi poe za starcem sa sveom u ruci. Kad su stigli u hodnik, on stavi
prst na usta i pribliivi se devojci upita apatom:
ta ti je, Nensi, edo moje?
Na ta to misli? odgovori devojka isto tako apatom.
ta je razlog svemu tome? upita Fejgin. Ako je on nastavi
Jevrejin upirui svoj mravi kaiprst u stepenite tako grub prema tebi (on
je ivotinja, Nenice, prava ivotinja), zato ga ne...
 Kako? ree devojka kad Fejgin zastade dok su mu usta skoro
dodirivala njeno uvo a oima se unosio u nju.
Ostavimo to za ovaj mah ree Fejgin. Govoriemo drugi put o
tome. Ti ima prijatelja u meni. Nenice, pouzdanog prijatelja. Ja raspolaem
prostim i sigurnim sredstvima. Ako eli da se osveti onome koji s tobom
postupa kao sa psom kao sa psom! gore nego sa svojim psom, jer njega
ponekad i pomazi doi k meni. Kaem ti, doi k meni. On ti je nepostojan
prijatelj, a mene poznaje ve odavna, Nenice.
Poznajem te vrlo dobro odgovori devojka ne pokazujui ni najmanje
uzbuenje. Laku no.
Ustuknula je kad joj je Fejgin pruio ruku, ali mu je ponovo kazala laku
no, vrstim glasom, i, poto mu je na njegov znaajan pogled odgovorila
pokretom glave koji je pokazivao da ga potpuno razume, zatvorila je vrata za
njim.
Fejgin se vraao svojoj kui sav zadubljen u misli koje su mu se vrzmale
po glavi. Doao je do zakljuka ne po onome to se maloas odigralo, iako
je to potvrivalo njegove sumnje, nego polako i postepeno da je devojci
dozlogrdila razbojnikova grubost i da je nala nekog novog prijatelja. Njeno
izmenjeno ponaanje, esti odlasci od kue, ravnodunost prema zajednikim
poslovima za koje je nekad pokazivala toliko revnosti i, uza sve to njeno
oajniko otimanje da te veeri izie iz kue u odreeno vreme, sve je ilo u
prilog ovoj pretpostavci i, bar u njegovim oima, stvaralo od nje skoro
izvesnost. Prednost te nove ljubavi nije bio meu njegovim saradnicima. Pored
Nensi, meutim, on e biti od neocenjive vrednosti i stoga mora (tako je
rasuivao Fejgin) to pre da se pronae i pridobije.
Postojala je meutim jedna jo mranija svrha koju je trebalo postii. Sajks
je znao isuvie mnogo stvari, i njegove grube psovke i poruge nisu manje
bolele Fejgina zato to je krio koliko ga vreaju. Devojka mora biti svesna, i
jo kako, da nikad nee biti sigurna od njegovog gneva ako ga napusti, i da e
se on svakako iskaliti na njenome novom ljubavniku na taj nain to e ga
osakatiti, a moda i ubiti. ,,S malo napora, mislio je Fejgin, ta e biti lake
nego nagovoriti je da ga otruje? ene su inile takve stvari, pa i gore, da bi
postigle svoj cilj u slinim prilikama. Tako u se otresti opasnog zlikovca,
oveka koga toliko mrzim; dotle e drugi da stupi na njegovo mesto, a nad
devojkom, iji mi je zloin poznat, zadobiu neogranien uticaj.
Takve su misli prolazile Fejginu kroz glavu za ono kratko vreme dok je
sedeo sam u razbojnikovoj sobi; i zaokupljen njima, uluivao je prvu priliku
koja mu se ubrzo zatim pruila da devojci na rastanku tutne u ui ono nekoliko
rei. Nije izgledala nimalo iznenaena, niti se moglo pretpostaviti da ne razume
njihovo znaenje. Devojka je jasno shvatila ta je u pitanju. Njen pogled na
rastanku je to nesumnjivo pokazivao.
Ali moda e da se pokoleba kad je u pitanju glava Sajksova, a to je
meutim jedan od glavnih ciljeva koje treba postii. Kako u ja i na koji
nain, razmiljao je Fejgin dok se prikradao svome obitalitu, da pojaam
svoj uticaj na nju? Kako u vre da je priveem uz sebe?
Takvi ljudi ne biraju sredstva. Ako je, ne uspevi da od nje same izvue
priznanje, bude uhodio i otkrio predmet njene nove ljubavi i ako joj pripreti da
e, ukoliko ne prihvati njegove planove, sve ispriati Sajksu (kojeg se toliko
bojala) zar u tome sluaju nee moi da obezbedi njenu pomo?
Moi u, ree Fejgin skoro glasno. Onda se nee usuditi da me odbije.
Ni po cenu svog ivota, ni po cenu svog ivota! Sad ste gotovi. Zamka je
spremljena i treba samo da se zategne. Oboje u vas imati u rukama, ptiice
moje!
Bacio je jedan mraan pogled unazad, i zapretio rukom u pravcu mesta gde
je ostavio okorelog zlikovca. Zatim je nastavio put zavukavi koate ruke u
nabore svoga odrpanog kaputa, i stezao ih, uvijao i grio njima kao da svakim
pokretom prstiju mrvi po jednog omrznutog dumanina.
 GLAVA XLV

Fejgin poverava Noju Klejpolu jedno tajno izaslanstvo.

Sutradan ujutru starac je poranio i nestrpljivo oekivao da se pojavi njegov

novi ortak koji se posle dugog vremena, kome, inilo se, nikad nee biti kraja,
najzad pojavio i navalio kao hala na doruak.
Bolteru, ree Fejgin privlaei stolicu i sedajui prekoputa Morisa
Boltera.
Evo me, tu sam odgovori Noje. Ne treba nita da me pita dok ne
zavrim s jelom. To je jedna vrlo loa navika koja vlada u tvojoj kui. ovek
nikad nema vremena da se poteno najede.
Pa valjda moe da govori dok jede? ree Fejgin proklinjui iz
dubine due prodrljivost svoga mladog prijatelja.
O, razume se da mogu. ak bolje jedem kad govorim, ree Noje
sekui sebi ogromnu kriku hleba. Gde je arlota?
Izala je, ree. Fejgin. Poslao sam je jutros od kue zajedno s
onom drugom devojkom poto sam eleo da budemo sami.
Ih! ree Noje. Vie bih voleo da si joj prvo rekao da mi ispri malo
hleba s maslacem. Ali ne mari. Teraj dalje. To mi nee nita smetati.
Izgledalo je, zaista, da ne postoji velika opasnost da e ga neto omesti pri
jelu poto je on oigledno zaseo za sto vrsto reen da se svojski prihvati posla.
Jue si bio vredan dragi moj ree Fejgin. Divota! est ilinga i
devet i po penija ve prvoga dana! Zahvaljujui apcima postae bogat ovek.
Nemoj zaboraviti i tri vra za pivo i jednu vedricu za mleko dodade
gospodin Bolter.
Neu, neu, rode moj. Ono s vrevima za pivo si vanredno izveo ali
vedrica za mleko ti je pravo remek-delo.
Za poetnika je mislim dosta dobro ree gospodin Bolter
samozadovoljno. Vreve sam digao s jednog prozora a vedrica za mleko je
stajala sama ispred neke gostionice. Pobojao sam se da e zarati od kie ili da
ne dobije kljavicu zna. Kako ti se to ini. Ha! ha! ha!
Fejgin se pravio kao da se smeje iz sveg srca; a gospodin Bolter poto je
zavrio sa svojim kikotanjem, nekoliko puta dobro zagrize u svoju prvu
komadeku hleba namazanog maslacem, i poto ju je tako junaki smazao,
poe da priprema drugu.
eleo bih, dragi moj Boltere ree Fejgin nagnuvi se preko stola da
obavi jedan posao za mene, ali posao koji zahteva mnogo panje i obazrivosti.
Samo, odgovori Bolter nemoj da me gura u neku opasnost, niti
da me vie alje u sud ili miliciju. To mi se nekako ne dopada, te ti kaem
koliko da zna.
U ovome o emu ti govorim nema ni trunke opasnosti ni trunke
ree Jevrejin treba samo da uhodi jednu enu.
Staru enu? upita gospodin Bolter.
Mladu odgovori Fejgin.
To umem da radim vrlo dobro ree Bolter. Jo u koli bio sam
najbolji tuibaba. Radi ega imam da je uhodim? Ne valjda ...
Samo da me obavetava kuda ide, s kim se via, i, ako mogne, ta
govori; da zapamti ulicu, ako je ulica, ili kua, ako je kua; i da mi donese
sva obavetenja koja pribavi.
A ta u dobiti za to? upita Noje sputajui au i gledajui pohlepno
u oi svome poslodavcu.
Ako bude posao lepo obavio, onda jednu funtu, rode moj. Jednu
funtu, ree Fejgin u elji da ga to bolje namami. Dosad jo nikad nisam
dao tolike pare za posao na kome nema bogzna ta da se zaradi.
Ko je ta ena? upita Noje.
Jedna od naih.
O, Gospode! uzviknu Noje nabirajui nos. Poeo si da sumnja u
nju, a?
 Pronala je neke novije prijatelje, sinko moj, i ja moram da budem
obaveten ko su oni odgovori Fejgin.
Vidim ree Noje. Tek koliko da zna jesu li estiiti i ugledni ljudi,
a? Ha! ha! ha! Moe raunati na mene.
Znao sam to uzviknu Fejgin oduevljen uspehom svoje ponude.
Razume se, razume se odgovori Noje. Gde je ona? Gde treba da je
priekam? Kuda treba da idem?
Sve e to, sinko, uti od mene. Ja u ti je u svoje vreme pokazati
ree Fejgin. Ti samo budi spreman, a drugo ostavi meni.
Te veeri i sutradan uvee i prekosutra uvee uhoda je sedeo u izmama i u
svome taljigakom odelu, spreman, kao zapeta puka da krene na prvu
Fejginovu re. Tako je: prolo est veeri est dugih, zamornih veeri i
Fejgin, se svaki put vraao razoarana lica i s kratkom napomenom da trenutak
jo nije doao. Sedme veeri se vratio ranije, i s radou na licu koju nije bio u
stanju da prikrije. Bila je nedelja.
Veeras izlazi ree Fejgin i upravo zbog onoga posla, u to sam
siguran, poto je ceo dan bila sama, a ovek kojeg se boji nee se vratiti mnogo
pre svanua. Poi sa mnom. Brzo.
Noje skoi bez ijedne rei, jer je Jevrejin bio u stanju tako silne uzrujanosti
da je to prelo i na njega. Neopaeno su se iskrali iz kue i hitajui kroza
zamreni splet ulica i uliica stigli su najzad pred kuu u kojoj je proveo svoju
prvu no po dolasku u London.
Bilo je prolo jedanaest sati a vrata su bila zatvorena, im je Fejgin tiho
zviznuo, ona su se polako otvorila na svojim arkama.. Uli su bez uma i vrata
su se za njima ponovo zatvorila.
Ne usuujui se ni da apuu i sluei se nemim znacima umesto rei,
Fejgin i mladi Jevrejin koji ih je uveo pokazae prstom Noju ono prozore i
pozvae ga rukom da se popne i da osmotri lice koje je bilo u susednoj odaji.
Je li to ta ena? upita on jedva ujnim glasom.
Fejgin potvrdi glavom.
 Ne mogu dobro da joj sagledam lice proapta Noje oborila je oi,
a svea je iza nje.
ekaj malo proapta Fejgin. Dao je znak Barniju kojeg u istom asu
nestade.
Trenutak docnije mladi Jevrejin je uao u susednu odaju i, pod izgovorom
da usekne sveu, stavio je ispred devojke, i uputivi joj nekoliko rei naterao
je da podigne glavu.
Sad je vidim ree uhoda.
Jasno?
Poznao bih je meu hiljadom drugih.
im su se vrata na odaji otvorila i devojka izala, urno se spustio sa svoje
osmatranice. Fejgin ga provede iza neke male pregrade pokrivene zavesom, i
oni zadrae dah dok ona nije prola na nekoliko koraka od njihovog skrovita
i pojavila se na onim istim vratima kroz koja su njih dvojica bili uli.
Pst! uzviknu Barni koji je drao vrata. Napred.
Noje izmeni jedan pogled s Fejginom i izlete kao strela.
Nalevo, proapta momak skreni ulevo i dri se druge strane ulice.
Posluao je savet i pri svetlosti ulinih svetiljki opazio je devojinu priliku
kako izmie, ve prilino daleko ispred njega. Pribliio joj se koliko je smatrao
da opreznost doputa i drao se suprotne strane ulice kako bi to bolje mogao
da prati njene pokrete. Dvatriput je uznemireno pogledala oko sebe i jednom je
zastala da propusti dvojicu ljudi koji su ili odmah za njom. inilo se da
postaje sve smelijom i da ide sve pouzdanijim i vrim korakom ukoliko se
vie blii svome cilju. Uhoda je celim putem odravao isto odstojanje izmeu
sebe i nje i pratio je ne isputajui je iz oka.
 GLAVA XLVI

Sastanak, je odran

asovnici sa crkvenih tornjeva su otkucavali etvrt do dvanaest kada su

dve prilike izbile na Londonski most. Jedna od njih bila je ena i ila je otrim i
brzim korakom i brino se obzirala oko sebe kao da nekoga iekuje; druga
prilika bio je ovek koji se unjao po najdubljoj senci koju je mogao nai i koji
je, na izvesnom odstojanju, ueavao svoj korak prema njenom zastao bi
kad ona zastane i nastavio da se prikrada im bi ona pola dalje ali ma
koliko da ju je revnosno pratio, ni u jednom trenutku nije sebi dopustio da joj
se vie priblii. Tako su proli most od Midlseksa do urijske obale kada se
ena, oigledno razoarana to meu prolaznicima nije nala onoga koga trai,
okrete i poe natrag. Taj pokret je uinjen iznenada; ali je ovek koji je motrio
na nju bio na oprezi jer se zavukao u jedno udubljenje na mostu i nagnuvi se
preko ograde da to bolje sakrije lice, saekao je dok ona proe suprotnom
stranom mosta. Kad je odmakla otprilike na istu razdaljinu kao i ranije, on se
neujno izvukao iz svoga sklonita i nastavio da je prati. Blizu sredine mosta je
stala: Stao je i ovek.
No je bila veoma mrana. Vreme je bilo runo i u to doba je na mostu bilo
vrlo malo sveta. Pa i ti retki prolaznici su urno odmicali, vrlo verovatno i ne
zapaajui, ali u svakom sluaju ne obraajui panju ni na enu niti na oveka
koji ju je drao na oku. Njihova spoljanjost nije bila sraunata na to da
privlai radoznale poglede siromanih stanovnika toga kraja Londona koje je te
noi put sluajno naneo preko mosta i koji su traili kakav zgodan svod ili
ruevinu gde e skloniti glavu. ovek i ena su stajali i utali, nisu stupali u
razgovor ni s kim od prolaznika, niti se ko od njih njima obraao.
Nad rekom je leala magla koja je guila crvene odsjaje vatara to su gorele
na laicama privezanim uz kejove, i inila jo tamnijim i nejasnijim sumorne
zgrade na obalama Temze. Stara poaavela skladita s obe strane reke tromo
su se i teko uzdizala iz guste gomile krovova i zabata i jezivo se nadnosila nad
vodu isuvie crnu da se u njoj ogledaju ak i njihovi nezgrapni oblici. Kroz
tamu su se nazirali toranj stare crkve Svetog Spasa i iljati vrh Svetoga
Magnusa, ti drveni dinovski uvari starog mosta; ali itava uma katarki na
brodovlju ispod mosta i tornjevi mnogobrojnih crkava razbacanih levo i desno
jedva su se mogli naslutiti kroz mrak koji ih je obavijao.
Devojka, na koju je njen skriveni pratilac za sve vreme budno motrio,
nainila je nekoliko nemirnih koraka kad teko zvono sa saborne crkve
Svetoga Pavla oglasi da je protekao jo jedan dan. Pono je zavladala nad
mnogoljudnim gradom. Nad palatama, nad nonim jazbinama, nad tamnicama,
nad duevnim bolnicama; nad porodilitima i mrtvanicama, nad zdravim i
bolesnima, nad ukoenim licima leeva i nad tiho usnulom decom u kolevci
pono je bdela nad svima njima.

Nije prolo ni dva minuta kako je asovnik izbio, kad neka mlada devojka
u pratnji jednog sedog gospodina izie iz kola nedaleko od mosta. Otpustili su
koijaa i uputili se pravo mostu. Tek to su stupili na njega, devojka koja je
ekala prenu se i urno im poe u susret.
Ili su napred obzirui se levo i desno s izrazom ljudi koji se veoma slabo
nadaju da e nai ono to trae, kad im devojka naglo prie. Zaustavili su se i
uzviknuli od iznenaenja, ali su taj uzvik odmah uguili, s obzirom na to to je
u tom istom trenutku neki ovek u seljakom odelu proao sasvim blizu, skoro
se oeao o njih.
Ne ovde, ree Nensi uplaeno bojim se da s vama ovde razgovaram.
Hajdemo dalje da se uklonimo.
Dok je ona to govorila i rukom pokazivala u kom bi pravcu elela da poe,
taljiga ih zagleda i grubo ih upita zato su zakrili ceo prolaz, a zatim proe
mimo njih.
Stepenice na koje je devojka ukazala bile su na Surijskoj obali i na istoj
strani mosta kao i crkva Svetog Spasa, a vodile su dole na reku. ovek koji je
liio na seoskog taljigaa stigao je do tog mesta neopaen i, poto je hitro
osmotrio okolinu, poeo je da silazi.
Te stepenice ine sastavni deo mosta i sastoje se iz tri dela. Na samom kraju
njihovog drugog dela, kad se silazi reci, kameni zid se s leve strane zavrava
jednim ukrasnim stubom koji gleda na Temzu. Od toga mosta stepenice
poinju da se ire, tako da oveka koji stane iza stuba ne moe da opazi niko
ko je samo za jedan stepenik iznad njega. Kad stie do tog mesta, seljak se
urno obazre oko sebe i, kako mu se uinilo da nema boljeg mesta za
skrivanje, a i voda je bila niska te je bilo dovoljno prostora, on se uvue tu
leima priljubljen uza stub i oeknu, skoro siguran da oni nee nie silaziti; a
ako odatle i ne bude mogao da uje ta govore, bie bar u stanju da ih i dalje
neopaen prati.
Na tom usamljenom mestu vreme je tako sporo odmicalo i uhoda je toliko
goreo od elje da sazna razloge jednom sastanku koji se toliko razlikovao od
onoga to je on oekivao, da je vie nego jednom gubio nadu i govorio sebi
kako su se oni morali ili zaustaviti daleko iznad njega, ili otii na neko drugo
mesto na kome e obaviti svoj tajanstveni razgovor.
I upravo u trenutku kada se spremao da izae iz svoga skrovita i da se
ponovo popne na most, zauo je um koraka, i odmah zatim i glasove skoro
pored samog svog uveta.
Pripio se uza zid to je vie mogao i, jedva diui, sav se pretvorio u uvo.
 Ovo je prilino daleko ree jedan glas, oigledno glas nekog oveka.
Ja ne mogu da dopustim da gospoica ide dalje. Mnogi ljudi bi izgubili
poverenje u vas i kad bi dovde doli, ali vidite ja sam rad da vam uinim po
volji.
Da mi uinite po volji! zauo se glas one devojke koju je uhodio.
Zaista, vrlo ste ljubazni, gospodine. Da mi uinite po volji! Ali nita, ostavimo
to.
Zato, zbog ega, ree gospodin mekim glasom iz kojeg razloga
ste nas doveli na ovo neobino mesto? Zato niste hteli da razgovaramo tamo
gore gde je osvetljeno i gde prolazi svet, nego ste nas doveli u ovu mranu i
jezivu rupu?
Kazala sam vam ve odgovori Nensi da se plaim da tamo s vama
razgovaram. Ne znam ta mi je ree devojka drui ali i noas me je
uhvatio takav strah i groza da se jedva drim na nogama.
Strah od ega? upita ovek glasom iz kojeg je probijalo saaljenje
prema devojci.
Ni sama ne znam od ega odgovori devojka. Volela bih da znam
od ega je. Celoga dana su me progonile uasne misli o mrtvacima uvijenim u
krvave pokrove i obuzimao me je takav strah i oseala sam takvu vatru kao da
gorim na lomai. Veeras sam itala neku knjigu, da prekratim vreme, i te iste
slike su mi neprestano izlazile pred oi.
Uobraenje ree gospodin umirujui je.
Nije uobraenje odgovori devojka muklim glasom zaklela bih se
da sam na svakoj strani knjige videla napisane krupnim crnim slovima rei
mrtvaki koveg jeste, sigurno, i veeras su ulicom proneli jedan sasvim
pored mene.
U tome nema nieg neobinog ree gospodin. I pored mene ih
esto pronose.
Prave odgovori devojka. Ovaj nije bio pravi.
Bilo je neega tako neobinog u njenom glasu da su skrivenog uhodu
podilazili marci i da mu se krv ledila u ilama dok je sluao devojku kako
govori. Nikad u ivotu nije osetio vee olakanje nego kada je zauo umilni
glas one mlade devojke kako je moli da se umiri i da se ne podaje takvim
stranim mislima.
Budite ljubazni prema njoj ree mlada devojka svome pratiocu.
Sirotica! Njoj je to izgleda potrebno.
Vae ohole bogomoljke bi gledale s prezrenjem na mene ovakvu kakva
sam noas i bacale bi se na mene plamenom i ognjem uzviknu devojka.
Oh, draga i milostiva gospoice, zato one koje tvrde da su boje izabranice
nisu tako plemenite prema nama nesrenicima kao to ste to vi, koji imate i
mladost i lepotu i sve ono to su one izgubile i koji biste imali prava da svoju
toliku skromnost zamenite oholou.
Ah! ree gospodin. Turin, poto se umije, okree se istoku da
ita molitvu; a ovi dobri ljudi, poto su u kalu ivota sa svoga lica sprali svaku
vedrinu, obraaju se s istom postojanou najmranijoj strani neba. Ako treba
da biram izmeu muslimanina i fariseja, ja se opredeljujem za prvoga od njih.
Te rei kao da su bile upuene mladoj devojci, i moda su izgovorene s
namerom da Nensi dobije u vremenu i da se pribere. Gospodin se odmah zatim
njoj i obratio.
Prole nedelje nano niste bili ovde ree on.
Nisam mogla doi odgovori Nensi bila sam silom zadrana.
Ko vas je zadrao?
Onaj o kome sam ve govorila mladoj gospoici.
Nadam se da niko ne sumnja u vas da odravate s kim bilo veze
povodom one stvari koja nas je veeras dovela ovamo? upita stari
gospodin.
Ne, odgovori devojka odmahujui glavom. Meni nije nimalo lako
da iziem sem kad on zna kuda idem; ne bih mogla da posetim ni gospoicu
onoga dana da mu nisam dala napitak pre no to sam pola.
Je li se probudio pre no to ste se vratili? upita gospodin.
Nije; i niti on niti iko drugi sumnja u mene.
 Dobro, ree gospodin. A sad sluajte to u vam rei.
Sluam odgovori devojka, poto je prethodno zastala jedan trenutak.
Ova gospoica otpoe gospodin saoptila je meni i nekolicini naih
prijatelja u koje se moe imati puno poverenje ono to ste joj vi ispriali pre
petnaestak dana. Priznajem da u prvi mah nisam bio siguran moemo li se u
vas potpuno pouzdati, ali sad sam uveren da moemo.
I moete odgovori devojka vatreno.
Ponavljam da sam u to potpuno uveren. Da bih vam dokazao kako u
vas imam puno poverenje, rei u vam sasvim otvoreno kako nameravamo da
po svaku cenu saznamo tajnu od toga Monksa, ma kakva to tajna bila. Ali,
dodade gospodin ako ... ako ne mognemo do njega doi ili ako i
doemo ali ne uspemo da od njega izvuemo ono to elimo, moraete da nam
izruite Jevrejina.
Fejgina uzviknu devojka ustuknuvi.
Vi nam toga oveka morate izruiti ree gospodin.
To neu! To nikad neu uiniti! odgovori devojka. Ma koliki da
je gad i ma koliko da se prema meni ponaao gore od sotone, ja to nikad neu
uiniti.
Neete? ree ovek koji je izgleda bio potpuno spreman na takav
odgovor.
Nikad! ponovi devojka.
Recite mi zato?
Iz jednog razloga odgovori devojka odluno, iz jednog razloga
koji je gospoici poznat i koja e se u tome sa mnom sloiti, znam da hoe, jer
mi je to obeala; a i zbog toga to ni ja sama nisam bila bolja, ma koliko
ravim ivotom da je iveo. Meu nama ima mnogo takvih koji su zajedniki
inili svakojaka zla, i ja neu da odajem one koji su mogli..., svaki od njih ...,
da odadu mene ali nisu, ma koliko da su ogrezli u poroku.
Onda, ree brzo gospodin, kao da je samo to i ekao predajte mi
Monksa i pustite mene da se ja obraunam s njim.
 A ako on pone da odaje ostale?
Obeavam vam da, u sluaju ako od njega saznamo istinu, neemo dalje
terati stvar; u prolosti malog Olivera mora biti okolnosti koje je muno
iznositi pred javnost, i kad jednom saznamo istinu, ostale emo ostaviti na
miru.
A ako ne saznate istinu? upita devojka.
Onda nastavi gospodin, taj Fejgin nee biti izveden pred sud bez
vaeg pristanka. U tom sluaju mislim da bih vam mogao navesti razloge koji
bi vas odluili da nam ga predate.
Da li mi to i gospoica obeava? upita devojka.
Obeavam vam odgovori Roz. Dajem vam svoju asnu re.
Da li Monks nee nikad saznati kako ste vi doli do te tajne? upita
devojka posle kraeg utanja.
Nikad, odgovori gospodin. Upetljaemo ga tako da nee moi ni
da nasluti s koje ga strane bije vetar.
Ja sam od najranijeg detinjstva lagala i ivela meu laljivcima ali se
oslanjam na vau re.
Poto su je i jedno i drugo uverili da se moe u njih pouzdati, poela je tako
tihim glasom da opisuje mesto odakle je te noi bila praena, nazivajui ga po
imenu i odreujui njegov poloaj, da je uhodi esto bivalo teko da uopte
razazna o emu je re. Po tome kako je s vremena na vreme zastajkivala u
govoru, moglo se zakljuiti da gospodin brzo zapisuje obavetenja koja mu ona
prua. Poto je podrobno opisala gde je krma i odakle se moe najbolje
motriti na nju a da se ne pobudi sumnja, i kojih noi i u koliko sati je Monks
najee poseuje, inilo se kao da je zastala i da nekoliko trenutaka razmilja
kako bi se bolje prisetila njegovog lica i izgleda.
Visok je ree devojka i snanog sastava, ali nije krupan; ide kao
da se unja i pri tome se stalno obzire levo i desno za sobom. I ne zaboravite
da su mu oi duboke upale u glavu, kao nikome, i da ga moete skoro samo po
tome poznati. Koa mu je mrka, kao i kosa i oi; i mada nee imati vie
dvadeset i est ili dvadeset i osam godina, lice mu je uvelo i unezvereno. Usne
su mu esto blede i nose otiske od zuba, jer ga spopadaju napadi, a ponekad
ak grize ruke i otvara rane na njima. Zato ste se trgli? upita devojka
prekinuvi ga naglo.
Gospodin brzo odgovori da je taj pokret uinio nesvesno i zamoli je da
nastavi.
Ono to sam vam kazala ree devojka delimino sam saznala od
ostalih posetilaca krme jer sam ga ja videla svega dvaput, a on je oba puta bio
uvijen u jedan veliki ogrta. To je mislim sve to bih vam mogla rei o njemu i
po emu biste ga vi mogli poznati. Ipak, ekajte doade. Na vratu
dovoljno visoko da mu se vidi jedan deo ispod vratne marame kad okrene
glavu, ima ...
Veliki crveni oiljak, kao opekotina ili tako neto? uzviknu gospodin.
Kako? ree devojka. Vi ga poznajete!
Mladoj devojci se ote uzvik iznenaenja i nekoliko trenutaka svi su utali
kao zaliveni, tako da ih je uhoda jasno mogao uti kako diu.
Mislim da ga poznajem ree gospodin prekinuvi utanje. Rekao
bih to po vaem opisu. Uostalom videemo. Ljudi veoma esto lie jedan na
drugog. To moda i nije onaj na koga ja mislim.
Rekavi to s prividno ravnodunim izrazom na licu, siao je korak-dva
blie uhodi koji je stajao skriven iza stuba, tako da je ovaj mogao razgovetno
da ga uje kad je promrmljao: To mora biti on!
A sad ree stari gospodin okrenuvi se, tako bi se bar po glasu
zakljuilo, ka mestu na kome je pre toga stajao vi ste nam, devojko, pruili
dragocenu pomo i ja bih eleo da vam se na neki nain oduim. ta bih
mogao da uinim za vas?
Nita odgovori Nensi.
Nemojte biti tako uporni odgovori gospodin blagim i uzbuenim
glasom koji bi dirnuo i neko mnogo tvre i okorelije srce. Razmislite.
Recite mi.
Nita gospodine, odgovori devojka plaui. Ne moete mi niim
pomoi. Za mene vie nema nade.
Vi preterujete ree gospodin. Istina je da ste svoju prolost
alosno proerdali i vau mladost na zlo upotrebili, rasipajui tako ona
neprocenjiva blaga koja Tvorac samo jednom daruje i nikad vie; ali
budunost nije izgubljena za vas. Ne kaem da je u naoj moi da vam pruimo
duevni mir i spokojstvo, jer do njih ete doi ukoliko ih sami budete traili; ali
mi ne samo da smo u stanju nego je i naa najivlja elja da vam obezbedimo
neko mirno sklonite bilo u Engleskoj ili ako se bojite da ovde ostanete, onda
u nekoj stranoj zemlji. Pre nego to zora zabeli, pre nego to na ovu reku
padne prvi zrak svetlosti, vi ete se nai potpuno izvan domaaja vaeg starog
drutva i neete ostaviti za sobom nikakvog traga, kao da vas je u istom
trenutku nestalo s lica zemlje. Odluite se! Ja bih eleo da vie ne progovorite
nijednu re ni s jednim od vaih nekadanjih drugova, da vie ne zavirite ni u
jednu od tih jazbina, niti da udiete onaj kuni vazduh koji je za vas
smrtonosan. Prekinite sa svima kad vam se prua prilika i dok jo nije dockan!
Sad ste je ubedili uzviknu mlada devojka. Lomi se, sigurna sam
da e pristati.
Bojim se da nee, dete moje, ree gospodin.
Ne, gospodine, neu, odgovori devojka posle krae borbe sa samom
sobom. Ja sam privezana lancima za svoj dosadanji ivot. Ja ga se sad
gnuam i proklinjem ga, ali ne mogu da ga ostavim. Ja sam svakako isuvie
daleko otila tim putem da bih mogla da se vratim s njega ipak ne znam, da
ste mi pre izvesnog vremena tako govorili, moda bih uspela da raskinem s
njim. Ali dodade uznemireno se obazirui oko sebe ovaj strah me
ponovo obuzima. Moram da idem kui.
Kui! ponovi mlada devojka, veoma jako naglaavajui tu re.
Kui, gospoice, odgovori devojka. Kui koju sam sama sebi
skuila svojim dosadanjim ivotom. Treba da se rastanemo. Moda me uhode
ili neko moe da me vidi. Idi te! Idite! Ako sam vam uinila neku uslugu, sve
to traim to je da se rastanemo i da me pustite da sama idem svojim putem.
Nita ne pomae ree gospodin uzdahnuvi. Stojei ovde moda je
izlaemo opasnosti. Moda smo je i bez toga due zadrali no to je oekivala.
 Jeste, jeste, navaljivala je devojka. Zadrali ste me due no to
sam oekivala.
Boe, uzviknu mlada devojka kako li e ovo siroto stvorenje da
zavri svoj ivot!
Kako! ponovi devojka. Pogledajte ispred sebe, gospoice.
Pogledajte u ovu tamnu vodu. Koliko ste puta itali o nesrenicama kao to
sam ja koje skau u nabujalu reku ne ostavljajui za sobom nijedno ivo bie
koje bi zaalilo za njima ili ih oplakivalo. Moda e dotle proi jo nekoliko
godina, a moda i samo nekoliko meseci, ali e na kraju moj ivot tako da se
okona.
Nemojte tako govoriti, molim vas teila je mlada devojka grcajui u
suzama.
Vi za to nikada neete saznati, draga gospoice, i ne dao bog da tako
uasne stvari ikad dopru do vas! odgovori devojka. Laku no, laku no!
Gospodin se okrete da poe.
Uzmite ovu kesu uzviknu mlada devojka. Uzmite je meni za
ljubav da bi ste se mogli pomoi u sluaju potrebe ili nevolje.
Ne! odgovori devojka. Ja to nisam uinila za novac. Pustite me da
ostanem u tome uverenju. Ali ipak dajte mi neto za spomen neto to
ste vi nosili ne, ne, neu prsten vae rukavice ili maramicu... neto to u
moi da uvam a to je pripadalo vama, mila gospoice. Tako. Hvala vam!
Bog neka vas blagoslovi. Laku no, laku no!
Velika uznemirenost u kojoj je bila devojka i strepnja da je ne izloi
zlostavljanju i nasilju ako je neko opazi, odluili su izgleda starog gospodina da
se s njom rastanu, kao to je ona i traila. Zauo se um koraka koji se udaljuju
i glasovi umukoe.
Dve prilike, mlada devojka i njen pratilac, pojavie se ubrzo zatim na
mostu. Zastali su na vrhu stepenica.
Pst! uzviknu mlada devojka oslukujui! Kao da nas je dozivala!
Uinilo mi se da sam ula njen glas.
 Ne, edo moje, odgovori gospodin Braunlo gledajui tuno unazad.
Nije se ni pomakla i nee se ni mai dokle god mi ne budemo otili.
Roz Mejli je oklevala, ali je stari gospodin uhvati ispod ruke i povede je
odatle, blago ali odluno. im su se oni izgubili iz vida, devojka pade niice na
kameni stepenik i proli gorke suze od jada koji joj je pritiskivao srce.
Posle izvesnog vremena je ustala i teturajui se izila na most. Zabezeknuti
uhoda je jo nekoliko minuta stajao ne diui iza stuba, a kad se uverio,
oprezno se obzirui oko sebe, da je ponovo sam, polako se izvukao iz svoga
zaklona i popeo se uza stepenice, unjajui se u senci zida, onako isto kao to
je i siao.
Poto je stigao do vrha i nekoliko puta izvirio kako bi se osigurao da ga
niko ne posmatra, Noje Klejpol polete kao strela jurei Jevrejinovoj kui
koliko su ga noge nosile.
 GLAVA XLVII

Kobne posledice.

Bilo je skoro dva sata pred zoru; vreme za koje se u jesen s punim pravom
moe rei da predstavlja gluho doba noi; kad ulice zaneme i opuste; kad
izgleda da su i zvuci utonuli u san i da su se i razvrat i razuzdanost povukli da
otpoinu u tome nemom i gluhom asu bdeo je Fejgin sedei u svojoj staroj
jazbini, tako bled i izoblien, i oiju tako crvenih i zakrvavljenih da je vie
podseao na neku groznu avet koja je ustala iz groba i koju progoni neki zao
duh, nego na oveka.
uao je pred ugaenim ognjitem, ogrnut nekim starim poderanim
pokrivaem i licem okrenutim svei koja je dogorevala na stolu pored njega.
Desnu ruku je drao na ustima i dok je zanet mislima grizao svoje dugake
crne nokte videle su mu se bezube desni iz kojih je stralo nekoliko
iskrivljenih patrljaka slinih onjacima u psa ili pacova.
Opruen po slamnjai na podu leao je Noje Klejpol u dubokom snu.
Starac je s vremena na vreme upravljao pogled na njega, vraajui ga zatim
ponovo na sveu iji se dugaki fitilj skoro raspleo nadvoje i visio, a vreli loj
kapao po stolnjaku, jasno pokazujui da su stareve misli na sasvim drugoj
strani.
Tako je u stvari i bilo. Oajanje to mu je osujeen njegov veliki plan,
mrnja protiv devojke koja se usudila da uruje s nepoznatim ljudima, krajnje
nepoverenje u njenu iskrenost kad je odbila da ga oda, gorko razoaranje to
nee uspeti da se osveti Sajksu, strah da ne bude otkriven, upropaen, osuen
na smrt, bes i divlja jarost koji su ga obuzimali zbog svega toga takve su se
misli i oseanja naizmenino kovitlali i sudarali u Fejginovom mozgu, dok je u
dui kovao nova zloinstva sve gora i crnja jedna od drugih.
Sedeo je kao skamenjen i inilo se da nimalo ne haje to prolazi vreme, sve
dok njegovo otro uvo nije naulo um neijih koraka na ulici.
Najzad! promrmlja, briui svoja suva i od groznice ispucala usta.
Najzad!
 U isti mah je zvono tiho odjeknulo. Odunjao se uza stepenice do vrata i
ubrzo se vratio u pratnji nekog oveka umotanog do grla, koji je nosio jedan
zaveljaj pod mikom. ovek je seo i poto je skinuo gornji kaput ukazalo se
snano telo Viljema Sajksa.
Dri! ree stavljajui zaveljaj na sto. Uzmi to i gledaj da to bolje
proda. Bilo je povuci-potegni dok sam nabavio; mislio sam da u biti ovde jo
pre tri sata.
Fejgin uze zaveljaj i zakljua ga u ormar, a zatim ponovo sede ne govorei
ni rei. Ali kroza sve to vreme ni za trenutak nije skidao oiju s razbojnika; i
sad, kad su sedeli jedan prema drugome, licem u lice, netremice ga je
posmatrao, a usne mu tako drhtale i lice mu je bilo tako izoblieno od
uzbuenja, da razbojnik i nesvesno povue svoju stolicu unazad i pogleda ga s
izrazom istinskog straha u oima.
ta ti je? uzviknu Sajks. ta me gleda tako? Hajde, govori!
Fejgin podie desnu ruku i isprui kaiprst koji je sav drhtao, ali je bio
toliko uzbuen da nije mogao ni rei da progovori.
Trista mu muka! uzviknu Sajks pretrnuvi od straha. Poludeo je.
Morau da ga se priuvam.
Ne, ne, odgovori Fejgin, povrativi glas. Nije to ... Nisi ti u
pitanju, Bile. Tebi..., tebi nemam ta da zamerim.
A nema, dakle nema? ree Sajks streljajui ga oima i premetajui
na upadljiv nain pitolj u drugi dep da bi mu bio vie pri ruci. To je
srea... za jednog od nas. Svejedno za koga.
Ono to imam da ti kaem, Bile ree Fejgin privlaei mu blie svoju
stolicu tebe e razbesneti jo i vie nego mene.
Ta nee biti? odgovori razbojnik gledajui ga s nevericom.
Govori! I pouri, jer e Nensi pomisliti da sam upao u neku klopku.
Upao u klopku! uzviknu Fejgin. Ona ti je nju u svojoj glavi ve
pripremila.
Sajks pogleda u Jevrejina s najveom nedoumicom i ne mogui da proita
na njegovom licu nikakav zadovoljavajui odgovor na tu zagonetku, zgrabi ga
svojom glomaznom rukom za okovratnik i stade besno da ga drmusa.
Govori, uje to ti velim, ree ili u te udaviti! Gukni i reci jasno
to to ima da kae! Govori ve jednom, pseto prokleto, govori!
Zamisli da je ovaj momak to lei ovde... poe Fejgin.
Sajks se okrete i pogleda na mesto gde je Noje spavao, kao da ga dotle nije
video. Pa onda? upita zauzimajui svoj dotadanji poloaj.
Zamisli da je taj momak nastavi Fejgin sve nas odao ..., prokazao
... i u tu svrhu prvo traio najpogodnije ljude, a zatim se s njima sastajao po
ulicama da im kae kako izgledamo, da opie svaku pojedinost po kojoj e
moi da nas prepoznaju, kao i mesto gde e nas najlake uhvatiti. Zamisli da je
on sve to uinio, a pored toga odao i jednu stvar u koju smo svi mi upleteni,
manje ili vie od svoje slobodne volje; niti su ga hapsili, niti uhodili, niti
pred sudom ispitivali, niti mu iznudili priznanje drei ga na hlebu i vodi
nego iz svoje sopstvene slobodne volje, iz pustog efa; zamisli da se iskradao
nou da se nalazi s naim najveim dumanima i da nas predaje njima u ruke.
uje li me? uzviknu Jevrejin kome su oi sevale od besa. Zamisli da je
on sve to poinio ta bi ti onda radio s njim?
ta bih radio! odgovori Sajks grozno psujui. Ako bi me saekao
iv, smrskao bih mu lubanju svojim okovanim izmama tako da mu mozak
prti na sve strane.
A ta bi uradio da sam to ja uinio! skoro zaurla Fejgin. Ja koji
znam toliko stvari i koji bih mogao, pored sebe, da poaljem na veala tolike
ljude!
Ne znam odgovori Sajks krgutajui zubima i prebledevi i na samu
tu pomisao. Uradio bih u zatvoru neto zbog ega bi morali da me okuju; a
kad bi me izveli na sud zajedno s tobom, skoio bih s okovima na tebe i
prosuo bih ti mozak pred celim svetom. Dobio bih takvu snagu grmeo je
razbojnik ispruivi teku ruku da bih ti smrskao glavu kao da su teretna
kola prela preko nje.
Bi li to zaista uradio?
 Da li bih uradio! ree razbojnik. Pokuaj, pa e videti.
A da je to uinio arli, ili Vrdalama, ili Betsi, ili. ..
Svejedno ko odgovori Sajks nemarno. Ma ko da je, platio bih mu
na isti nain.
Fejgin pogleda mrano u razbojnika i davi mu znak da uti nadnese se nad
postelju prostrtu po podu i prodrma oveka koji je spavao na njoj da ga
probudi. Sajks se nae na svojoj stolici i posmatrae ovaj prizor s rukama na
kolenima kao da se pita emu sva ta zapitkivanja i pripreme.
Bolteru, Bolteru! Siromah mladi! ree Fejgin podiui glavu, dok
mu se na licu ogledalo demonsko zadovoljstvo. Govorio je polako i
naglaavao svaku re. Umoran je..., umorio se to je nju toliko dugo pratio
... to je nju toliko dugo pratio, Bile.
ta hoe time da kae? upita Sajks ustuknuvi.
Fejgin ne odgovori nita, samo se ponovo nae nad mladia koji je spavao i
ispravi ga da sedne. Poto je nekoliko puta bio pozvan po imenu, Noje protrlja
oi i zevnuvi duboko, pogleda sanjivo oko sebe.
Ispriaj mi ponovo ono jo jedanput da i on uje ree Jevrejin
upirui prstom u Sajksa dok je to govorio.
ta da ti ispriam? upita bunovno Noje zlovoljno i drui od
hladnoe.
Ono o Nensi ree Fejgin stegnuvi vrsto Sajksa za lanak od
ruke kao da je time hteo da ga sprei da ne ode pre no to uje sve to treba.
Jesi li je pratio?
Jesam.
Do Londonskog mosta?
Da.
Gde se sastala sa dve osobe?
Jeste.
S jednim gospodinom i jednom gospoicom kod ije je kue pre toga
bila po svojoj sopstvenoj volji, i koji su od nje traili da im izda sve svoje
drugove, a na prvom mestu Monksa, to je ona i uinila i da im njegov opis,
to je i uinila i da im kae u kojoj se kui sastajemo, i u koju odlazimo, to
je i kazala i s kojeg mesta na tu kuu moe najbolje da se motri, to je i kazala
i u koje doba se njeni drugovi tamo sastaju, to im je isto tako kazala. Sve je
to ona uinila. Sve im je to ona ispriala od poetka do kraja bez ijedne pretnje
od njihove strane i bez i najmanjeg kolebanja je li tako ili nije tako?
vritao je Fejgin polulud od besa.
Tako je odgovori Noje eui so po glavi. Tano je tako bilo!
A ta su ono kazali za prolu nedelju?
Za prolu nedelju! odgovori Noje, razmiljajui. Pa kazao sam ti
proli put.
Ponovi! Reci opet! uzviknu Fejgin steui jo grevitije Sajksa i
mlatarajui drugom rukom po vazduhu dok mu je pena izbijala na usta.
Pitali su je ree Noje, kome je izgleda ukoliko se vie rasanjivao
poinjalo da biva jasno ko je Sajks pitali su je zato nije dola prole nedelje
kao to je obeala. Kazala je da nije mogla.
Zato ..., zato? To mu reci.
Zato to ju je kod kue silom zadrao Bil, ovek o kome im je ranije
govorila odgovori Noje.
ta je jo kazala o njemu? ciknu Fejgin. ta im je kazala o oveku
o kome im je ranije govorila? To mu reci, to mu reci.
Eto, da joj nije nimalo lako da se izvue iz kue sem kad on zna kuda e
ree Noje i tako, kad je prvi put dola da poseti gospoicu, ona mu je...,
ha! ha! ha! bilo mi je smeno kad je to kazala da je to uinila..., dala mu je
da popije neki napitak.
Grom i pakao! uzviknu Sajks otrgnuvi se besno od Fejgina. Pusti
me da idem!
Odgurnuvi starca daleko od sebe, jurnu iz sobe i pun besa i jarosti polete
uza stepenice.
 Bile, Bile! zvao ga je Fejgin trei to je mogao bre za njim.
Jednu re. Samo jednu re.
To to je hteo uspeo je da mu kae zahvaljujui jedino okolnostima to
razbojnik nije mogao da otvori vrata, nego ih je uzaludno drmusao i sipao
psovke, dok Jevrejin nije stigao do njega sav zadihan.
Putaj me napolje ree Sajks. Nemoj nita da mi govori ako ti je
ivot mio. Putaj me napolje, kad ti kaem!
Sluaj samo jednu re odgovori Fejgin stavljajui ruku na bravu.
Nee valjda ...
ta? upita razbojnik.
Nee valjda biti ... suvie ... strog, Bile?
Svitalo je i bilo dovoljno svetio da obojica ljudi vide jedan drugome lice.
Izmenjali su brze poglede; obojici oi senue pokazujui da su razumeli.
Mislim ree Fejgin smatrajui da je sad svakako pretvaranje izlino da ne
bude suvie strog kako posle ne bismo imali neprilike. Poslui se lukavstvom,
Bile, i budi oprezan.
Sajks nita ne odgovori; samo je gurnuo vrata u kojima je Fejgin bio
okrenuo klju i izjuri na pustu ulicu.
Nijednom se ne zaustavljajui, niti razmiljajui, ne obzirui se ni levo ni
desno, ne gledajui ni gore ni dole, nego samo pravo ispred sebe, s izrazom
divlje odlunosti na licu i zubima tako vrsto stegnutim da se inilo kao da e
mu stisnute vilice probiti kou razbojnik je hrlio napred utei kao zaliven a
da mu nijedan mii na licu nije popustio, sve dok nije stigao do svoje kue.
Tiho je otkljuao ulazna vrata; brzim koracima se neujno popeo uza stepenice
i uavi u sobu okrenuo klju u bravi; navalio je jedan teak sto na vrata i
povukao zavesu sa postelje.
Devojka je leala na njoj poluobuena. Naglo ju je trgao iza sna, jer se
pridigla i gledala ga zbunjeno i unezvereno.
Dii se! ree ovek.
To si ti, Bile! ree devojka, sva radosna to se vratio.
 Jeste, ja sam glasio je odgovor. Dii se.
Kraj postelje je gorela svea, ali je ovek hitrim pokretom izvue iz
svenjaka i baci je na ognjite. Videi da se napolju razdanilo, devojka ustade i
htede da povue zavesu na prozoru.
Ostavi je ree Sajks ispruivi ruku da je zadri. Ima dovoljno
svetlosti za ono to sam naumio.
Bile, ree devojka glasom priguenim od straha zato me gleda
tako?
Razbojnik je posmatrao nekoliko trenutaka rairenih nozdrva i diui teko,
zatim zgrabivi je za glavu i za grlo dovue je u sredinu sobe i, poto je bacio
jo jedan pogled na vrata, stavi joj svoju teku ruku na usta.
Bile, Bile! protenja devojka, otimajui se sa snagom koju prua
samrtni strah neu da viem... , neu ..., samo me sluaj..., reci mi..., kai
mi ta sam ti uinila?
Ti to dobro zna, vetice prokleta! odgovori razbojnik jedva diui
od gneva. Noas su te pratili: znamo svaku re koju si izgovorila.
Onda mi potedi ivot, tako ti svega na svetu, kao to sam ja tvoj
potedela pisnu devojka uhvativi se grevito za njega. Bile, dragi Bile,
nee valjda imati srca da me ubije. Oh, pomisli ega sam se sve odrekla,
samo ove noi, zbog tebe! Mora nai vremena da razmisli o tome i da ne
ogrei duu jo jednim zloinom; neu te pustiti i ti nee moi da me odbaci.
Bile, Bile, boga radi, tebe samog radi, mene radi, razmisli pre no to prolije
moju krv! Bila sam ti verna, tako mi moje grene due nisam te izdala!
ovek se otimao svom snagom da oslobodi ruke; ali je devojka svoje
grevito obavila oko njega i on ma koliko da se otimao nije uspevao da ih se
oslobodi.
Bile, uzviknu devojka pokuavajui da mu stavi glavu na grudi taj
gospodin i ona mila gospoica su mi govorili noas o pribeitu u nekoj
stranoj zemlji gde bih mogla da proivim u miru i samoi do kraja ivota. Pusti
me da ponovo odem do njih i da ih zamolim, na kolenima, da budu isto tako
milostivi i dobri i prema tebi; i da oboje pobegnemo iz ovoga uasnog mesta, i
da svaki za sebe otponemo nov i bolji ivot, i da zaboravimo prolost, sem u
molitvama, i da vie nikad ne vidimo jedno drugo. Nikad nije dockan pokajati
se. Tako su mi oni kazali i ja to sad uviam, ali moramo imati malo
vremena da razmislimo ..., malo, samo malo vremena!
Razbojnik oslobodi jednu ruku i dohvati pitolj. Iako je bio izbezumljen od
jarosti, kroz glavu mu sinu misao da e ga odmah otkriti ako bude pucao, te je
svom snagom koju je mogao da prikupi udari po otkrivenom delu lica koji se
skoro dodirivao s njegovim.
Ona se zatetura i pade, obnevidela od krvi koja joj je iknula iz duboke
rane na elu; ipak se s tekom mukom podie na kolena, izvue iz nedara belu
maramicu onu koju joj je dala Roz Mejli i prikupivi poslednju snagu
podie je zajedno sa svojim sklopljenim rukama nebu i apatom se pomoli
Tvorcu da bude milostiv prema njoj.
Prizor je bio straan. Ubica se otetura do zida i zaklonivi oi rukama
dohvati teku toljagu i njome dotue svoju rtvu.
 GLAVA XLVIII

Sajks bei.

Od svih zloina koji su pod okriljem mraka izvreni te noi u prostranom

Londonu taj je bio najgrozniji. Od svih uasa koji su svojim otrovnim zadahom
okuili jutarnji vazduh, taj je bio najstraniji i najsvirepiji.
Sunce sjajno sunce koje ljudima ne donosi samo svetlost nego i nov
ivot i nadu i snagu obasjalo je mnogoljudni grad svojim istim i blistavim
sjajem. Njegovi zraci su na isti nain prodirali kroz skupoceno obojene prozore
kao i kroz hartijom oblepljena okna, kroz kubeta na velelepnim crkvama kao i
kroz oronule straare. Osvetlilo je i sobu u kojoj je leala ubijena devojka.
Uprkos svemu ubica je pokuao da sprei njegovim zracima da uu, ali su oni
u talasima prodirali. Ako je prizor bio uasan pri mutnoj svetlosti ranoga jutra,
kakav li je bio tek sad, obasjan tolikim suncem!
Nije se micao s mesta; bojao se da se ne pokrene. rtva je prigueno
zajeala i mrdnula rukom, a on je s jarou koju je strah samo pojaavao
ponovo udarao i udarao. U jednome trenutku bacio je prostirku preko nje; ali
je jezivije bilo zamiljati kako se te oi okreu prema njemu, nego ih gledati
kad ukoeno zure navie, kao da posmatraju odblesak koji lokva usirene krvi
baca na tavanicu dok on podrhtava i poigrava u sunevoj svetlosti. Naglim
pokretom je odbacio prostirku. Pred njim je lealo mrtvo telo samo meso i
krv, i nita vie ali kakvo meso, i koliko krvi!
Kresnuo je kremen, zapalio vatru i bacio toljagu u nju. Na kraju toljage bio
je prilepljen pramen kose i ona buknu i rasprte se u lake varnice koje
vazduna struja zahvati i one u kovitlacu sunue kroz dimnjak. I to ga ispuni
uasom ma koliko da je bio okoreo; ipak je svoje smrtonosno oruje drao dok
ga nije izlomio u komade, a ove zatim naslagao na vatru da izgore i da se
pretvore u pepeo. Oprao se od krvi i oistio odelo; na njemu je bilo mrlja koje
se nisu mogle skinuti, ali je on te komade isekao i spalio ih. Kako je cela soba
bila poprskana krvlju! I same psee ape bile su ogrezle u njoj.
Za sve to vreme bio je bez prestanka leima okrenut leu; ni u jednom
trenutku se nije usudio da pogleda u njega. Poto je zavrio s tim pripremama,
poao je, natrake, k vratima vukui psa za sobom, da ne umrlja svoje ape
sveom krvlju i time ne iznese na ulicu dokaz o uinjenom zloinu. Tiho je
priklopio vrata, zakljuao ih, uzeo klju i iziao iz kue.

Preao je na drugu stranu ulice i pogledao gore u prozor kako bi se uverio

da se spolja nita ne zapaa. Na prozoru je jo stajala zavesa koju je ona htela
da podigne i da pusti unutra sunevu svetlost koju vie nikad nee ugledati.
Njeno telo je lealo pored samoga prozora. On je to znao. Boe, kako sunce
upire svoje zrake upravo u taj prozor!
Taj pogled je potrajao samo jedno magnovanje. Bilo je to olakanje
osloboditi se one sobe. Zviznuo je psu i udaljio se brzim koracima.
Proao je kroz Ajzlington; popeo se uz breuljak kod Haj geta na kome je
spomenik podignut u ast Hvitingtona; spustio se niz Hajget-Hil dvoumei se i
ne znajui na koju stranu da krene; ponovo je udario udesno skoro im je
poeo da se sputa nizbrdo; poao je stazom preko polja koja ide du Kanske
ume i izbio na Hampstedsku pustaru. Spustio se u Vel-of-Helt, preao tu
dolinu, ispeo se suprotnom stranom i presekavi drum koji spaja sela
Mampsted i Haj-get uputio se preko ostatka pustare do nortendskih poljana i u
jednoj od njih legao ispod ivice i zaspao.
Ubrzo se probudio i nastavio put ali ne u polje nego natrag ka Londonu
i drumom zatim je ponovo poao natrag onda je udario drugim putem
preko onoga istog prostora koji je ve preao posle toga je lutao gore-dole
po poljima, s vremena na vreme bi legao da se odmori na ivici nekog jarka, a
zatim bi skakao i polazio u drugom pravcu i ponovo se vraao nemajui nigde
mira ni stanka.
Gde e nai neko oblinje naselje koje nije suvie ivo, da tamo neto
pojede i popije? Hendon. To e biti zgodno mesto, nije daleko, a nije ni na
udarcu. Uputio se u tome pravcu s vremena na vreme bi potrao, a zatim bi,
bez ikakvog razloga, mileo kao pu, ili bi sasvim zastao i traio vreme
udarajui tapom po ivici. Kad je stigao tamo, meutim, kao da ga je sav svet
koji je sretao gledao s podozrenjem pa i sama deca koja su se igrala ispod
kua. Ponovo se vratio istim putem, nemajui hrabrosti da kupi neto ime bi
se zaloio ili okvasio grlo, iako ve satima nije nita okusio; i opet je tumarao
po pustari ne mogui da se odlui u kome pravcu da poe.
Prelazio je tako itave milje i ponovo se vraao na mesto s kojega je
krenuo. Prolo je jutro, i podne je bilo prevalilo, i dan se ve bliio kraju, a on
je jo neprestano tumarao tamo i ovamo, i gore i dole, i levo i desno, stalno se
vrtei oko jedne iste take. Najzad se konano uputio u pravcu Hetfilda.
Bilo je devet sati uvee kad su ovek, potpuno iscrpen, i pas, izubijanih
nogu i hramajui od toga neuobiajenog potucanja, skrenuli niz breg pored
crkve tog mirnog sela. Tekim korakom su se spustili kroz uzani sokak i
uunjali se u malu seosku krmu ija ih je slaba svetlost jo izdaleka privukla.
Unutra je na ognjitu gorela vatra i nekoliko seoskih nadniara je sedelo i pilo
kraj nje. Razmakli su se i napravili mesta pridolici, ali on se smestio u najdalji
ugao i sam je jeo i pio, ili bolje, delio je svoj obrok sa psom kome je s vremena
na vreme dobacivao pokoji zalogaj.
Razgovor ljudi okupljenih u krmi okretao se oko susednih majura i
njihovih vlasnika, a kad je taj predmet iscrpen, prelo se na godine koje je
doiveo neki starac sahranjen prole nedelje; mladi ljudi koji su bili tu smatrali
su da je umro u dubokoj starosti, a prisutni stariji ljudi su izjavili da je umro u
najboljim godinama. Nije bio stariji od mene mogao je taj da proivi jo
dobrih desetak ili petnaest godina da se uvao, samo da se uvao ... ree
jedan deda sed kao ovca.
U tome nije bilo niega to bi privlailo panju ili izazivalo strahovanja.
Razbojnik, poto je platio raun, sedeo je utei i nezapaen u svome uglu i bio
je skoro zadremao kad ga iz polusna probudi buan ulazak jednog novog
gosta.
Bio je to neki probisvet, pola torbar, pola lakrdija, koji je iao peice od
mesta do mesta i prodavao ocila, remene, brijae, sapune, mast za mazanje
konjske opreme, meleme za pse i konje, jevtine mirise, pomade i slinu robu
koju je nosio u torbi obeenoj o lea. Seljaci su njegov ulazak doekali sa
svakojakim alama i poalicama koje nisu prestajale sve dok on nije zavrio s
veerom i otvorio svoju riznicu, kojom je prilikom vrlo veto hvalio robu
upliui istovremeno razne dosetke u svoj govor.
A kakva ti je ovo majstorija? Je li se to jede, Hari? upita
zadirkujui ga jedan seljak i upre prstom u neku vrstu kuglica to su stajale u
jednom uglu.
Ovo ree lakrdija, uzimajui jednu od njih i pokazujui je prisutnim
ovo je, narode, sigurno i nenadmano sredstvo za uklanjanje svih moguih
mrlja, re, neistoe, plesni, pega i pegica, ljaga i ljagica sa svile, atlasa, lana,
sukna, ohe, platna, batista, zefira, muslina, ilima, brokata, somota i kadife i
svih vrsta vunenih tkanina. Mrlje od vina, mrlje od voa, mrlje od piva, mrlje
od vode, mrlje od boje, mrlje od katrana, sve mrlje iezavaju kao rukom
odnete im se tkanina jedanput protrlja ovim nenadmanim sredstvom. Ako
neka gospa umrlja svoju ast, ima samo da proguta jednu ovakvu kuglicu, i
smesta je isceljena jer ovo je otrov. Ako neko od gospode eli da dokae
svoje potenje to moe da postigne ovom kuglicom isto tako dobro kao i
kuglom iz pitolja ak i bolje jer je po ukusu mnogo neprijatnija, i prema
tome utoliko je asnije njome se posluiti. Peni komad. Sve to samo za jedan
peni!
Dvojica kupaca se odmah javie, a nekolicina od prisutnih su se oigledno
kolebali. Prodava to opazi i jo vie razvi svoju reitost.
Navali narode, jo malo pa nestalo deklamovao je ova.
etrnaest vodenica, est parnih maina i jedna elektrina centrala rade danju i
nou na proizvodnji ovih kuglica i nisu u stanju da ih dovoljno navaaju, iako
radnici padaju u nesvest od silnoga posla i umiru kao muve na licu mesta, a
njihove udovice odmah dobijaju penziju i dvadeset funti godinjeg dodatka na
svako dete, a za blizance jo i nagradu od pedeset funti. Peni komad! Isto tako
rado primam i dva polupenija i etiri etvrtine od penija. Samo peni komad!
Uklanja i skida mrlje od vina, mrlje od voa, mrlje od piva, mrlje od vode,
mrlje od katrana, mrlje od blata, mrlje od krvi! Evo jedne mrlje na eiru
ovoga gospodina ovde koju u da izvadim pre no to on stigne da mi porui
au piva.
Hej! uzviknu Sajks i skoi. Ovamo taj eir.
Oistiu ovu mrlju, gospodine, odgovori ovek namignuvi drutvu
pre no to stignete do mene da ga uzmete. Pogledaj, narode, ovu tamnu
mrlju na eiru ovoga gospodina, nije vea od ilinga, ali je deblja od talira.
Bilo da je to mrlja od vina, mrlja od voa, mrlja od piva, mrlja od vode, mrlja
od boje, mrlja od katrana, mrlja od blata ili mrlja od krvi...
ovek nije stigao dalje, jer je Sajks uz jednu uasnu psovku preturio sto,
istrgao mu eir iz ruke i izleteo kao vihor iz krme.
S istom onom nedoumicom i neodlunou koje su ga i protiv njegove
volje progonile celoga dana, ubica, videi da ga niko ne prati i da ga svet
najverovatnije smatra za nekog nabusitog pijanca, krenu ponovo natrag u
pravcu Londona. Zaobilazei svetlost od fenjera nekih velikih kola koja su
stajala na ulici, zapazio je da su to potanska kola koja dolaze iz prestonice i
vide da ona stoje pred malom potanskom stanicom. Znao je gotovo izvesno
ta e se dogoditi, ali je ipak priao i poeo da prislukuje.
Sprovodnik kola je stojao pred vratima stanice oekujui potansku vreu.
Neki ovek odeven kao umar iskrsnu odnekud u tome trenutku i sprovodnik
mu predade neku korpu koja je ve spremna leala na ploniku.
To je za vae ree sprovodnik. Hej vi tamo, jeste li ivi? Ta
prokleta vrea ni preksino nije bila na vreme gotova; to tako ne ide, znate!
 Ima li ega novog u gradu, Bene? upita umar izmiui se blie
prozorskim kapcima kako bi mogao to bolje da se divi konjima.
Niega, koliko je bar meni poznato odgovori ovek navlaei
rukavice. ito je malo skoilo, uo sam i da se govori o nekom ubistvu,
tamo dole oko Spitalfildsa, ali ja u to mnogo ne verujem.
O, to je cela istina ree neki gospodin iz kola koji je gledao kroz
prozor. I to grozno ubistvo.
Zbilja, gospodine? upita sprovodnik prinosei ruku eiru. Je li
ubijen ovek ili ena, gospodine?
ena odgovori ovek. Pretpostavlja se...
Hej, Bene, doviknu mu koija nestrpljivo.
avo da ih nosi i s tom vreom ree sprovodnik jeste li zaspali vi
tamo?
Evo idem! uzviknu upravnik potanske stanice trei.
Ide proguna sprovodnik. Kao to ide i ona bogata devojka to
e u mene da se zaljubi, samo ne znam kad. Daj to ovamo. Dobro!
Rog veselo zatrubi i potanska kola odoe.
Sajks ostade stojei na ulici, prividno ravnoduan prema onome to je
maloas uo i zaokupljen jedino milju na koju stranu da krene. Najzad
ponovo poe natrag i udari drumom koji iz Hetfilda vodi u Sent-Olbanz.
Uporno je iao napred. Ali kad je ostavio grad za sobom i utonuo u samou
i tamu pustoga druma, strah i uas poee da mu se uvlae u kosti. Sve oko
njega, i stvari i njihove senke, bilo da miruju ili da se kreu, dobijalo je oblik
jezivih privianja; ali taj strah nije bio nita prema seanju na onaj grozni
jutarnji prizor i na le ubijene devojke koja ga je u stopu progonila. Nazirao je
njenu senku u tami, uoavao i najsitnije pojedinosti na njenom obrisu i gledao
kako ukoeno i sveano klizi pokraj njega. uo je kako joj odelo uti kroz
lie, a svaki um vetra kao da je donosio sobom onaj njen poslednji prigueni
krik. Kad bi on zastao, zastala bi i ona. Kad bi potrao, pola bi i ona za njim
ali ne trei, to bi bilo olakanje, nego kao le koji je od ivota zadrao jo
samo sposobnost da se kree i koji je noen nekim tihim i tunim
ravnomernim povetarcem.
S vremena na vreme bi se okrenuo, s oajnikom odlukom da silom
odagna tu utvaru, pa makar znao da e od njenog pogleda umreti; ali mu se
kosa die na glavi i krv mu se sledi u ilama, jer se i utvara okrenula zajedno s
njim i stajala mu je ponovo za leima. Toga jutra je ila ispred njega, ali sad je
lebdela iza njega neprestano. Naslonio se leima o jednu stenu, i odmah je
osetio kako se postavlja nad njim i video njenu priliku kako se ocrtava na
hladnome nonom nebu. Bacio se na zemlju legao na lea. Utvara mu je
stala elo glave, uspravna i nepomina ivi nadgrobni spomenik s krvavim
natpisom.
Ko tvrdi da ubica moe da izmakne pravdi i da savest spava? Jedna duga
minuta ovakvog samrtnog straha sto puta je gora od nasilne smrti!
Na jednoj poljani ugledao je kolibu koja e mu pruiti prenoite. Ispred
ulaza u nju bile su tri visoke topole, od kojih je unutra vladao jo gui mrak, a
vetar je kroz njihovo lie stenjao i tuno zavijao. Nije mogao da nastavi put
dok dan ponovo ne svane, te se ispruio uza sam zid gde su ga ekale nove
muke.
Jer sad mu je pred oi izilo novo privienje, onako isto neumoljivo a
strasnije od onoga kojeg se oslobodio. Te razrogaene oi, tako staklaste i tako
bez sjaja, koje mu je lake bilo da gleda nego da ih zamilja, pojavie se usred
tame one same bile su svetle ali nisu zraile svetlou. Bila su samo dva
takva oka, ali ona su bila svuda i na svakom mestu. Kad bi zamurio, ugledao
bi u svesti onu sobu sa svima dobro poznatim predmetima u njoj meu
njima i one koje bi rado hteo da zaboravi i svaki od njih je bio na svome
uobiajenom mestu. I jo je bio na svome mestu, a mrtve oi su ga gledale
onako isto kao kad je pobegao iz sobe. Skoio je i jurnuo u polje kao bez due.
Privienje ga je pratilo. Ponovo se vratio svome sklonitu i ponovo zgrio uza
zid od kolibe. Oi su ponovo bile tu, pre no to je stigao i da se spusti na
zemlju.
Leao je tako u samrtnom strahu i drhtao od glave do pete, dok mu je
hladan znoj izbijao iz svake pore, kad odjednom noni vetar donese do njega
neku huku iz daljine i ljudske glasove koji su se meali s pozivima na uzbunu i
zapomaganje. Svaki zvuk ljudskoga glasa na tome pustom mestu znaio je
olakanje za njega, makar to bio i poziv na uzbunu. Pri pomisli na linu
opasnost vratila mu se snaga i hrabrost i on skoi na noge i jurnu u no.
inilo se kao da celo nebo gori. Plameni jezici su lizali uvis, prosipali
varnice i preplitali se jedni s drugima osvetijavajui prostor itave milje uokrug
i gonei oblake dima u pravcu njega. Graja je postajala sve jaa ukoliko su
novi glasovi pristizali i on je ve mogao da uje uzvike Vatra! pomeane sa
zvonjavom na uzbunu, ruenjem tekih predmeta, pratanjem plamenova kad
ponu da se obavijaju oko neke nove prepreke na koju naiu i kad se visoko
vinu kao osveeni novom rtvom koju su ugrabili. Dok je on taj prizor
posmatrao, mete je bivao sve vei. Na mestu poara se steklo puno sveta
ljudi i ena uznemirenih, prestraenih. Za njega je to bilo kao da se ponovo
rodio. Poletao je kao strela pravo i ne obzirui se ni levo ni desno jurei
kroz trnje i korov i preskaui vratnice i ograde onako isto mahnito kao i
njegov pas koji je besno lajui i urliui trao ispred njega.
Stigao je na mesto poara. Poluodevene prilike su jurile tamo-amo, neki
ljudi su pokuavali da izvuku iz konjunice zaplaene konje, drugi su isterivali
stoku iz dvorita i sporednih zgrada, trei su izlazili iz zapaljenih kua
natovareni stvarima, dok su oko njih sipale varnice i s treskom padale usijane
grede. Iz otvora u kojima su do pre jednog asa stajali prozori i vrata sad je
pomamno sukljao plamen; zidovi su se ruili i survavali u vatreno grotlo;
olovo i gvoe su se topili i vijugali po zemlji kao beli usijani potoii. uli su
se lelek i vriska ena i dece, dok su ljudi jedni druge hrabrili i sokolili glasnim
povicima. Zveket i lupa parnih mrkova i ikljanje i prtanje vode kad padne
na usijano drvo samo su jo pojaavali ovu uasnu pometnju. I on je isto tako
vikao dok nije promukao; i, beei od samog sebe i svojih misli, bacio se u
najveu guvu.
Te noi je stizao na sto strana; as je radio na mrkovima, as je srljao kroz
dim i plamen i stalno uletao tamo gde je najgui okraj. Peo se i silazio niz
lestvice, verao i se po krovovima, prelazio preko podova koji su krkali i
ljuljali se pod njim, prolazio kroz kiu opeka i kamenja koje je padalo oko
njega, bio je svuda i na svakom mestu toga golemog zgarita. Ali njegovo telo
kao da su maije uinile nepovredivim, nije zadobio nijednu ogrebotinu,
nijednu ozledu, niti je oseao umor, niti su ga misli muile, sve dok nije
svanuo novi dan i na zgaritu ostao samo dim i pocrnele ruevine.
im je meutim to luako razraenje prolo, uasna svest o uinjenom
zloinu vratila mu se s desetostrukom snagom. Podozrivo se obazirao oko
sebe, jer su ljudi razgovarali u gomilicama, te je strahovao da nije on predmet
njihovog razgovora. Pas poslua znak koji mu je on dao prstom, i oni se
udaljie, kriom, i jedan i drugi. Proao je pored jednog parnog mrka pored
kojeg su sedeli neki ljudi i oni ga pozvae da se s njima potkrepi. Uzeo je malo
hleba i mesa i dok je pio pivo uo je kako vatrogasci, koji su bili iz Londona,
razgovaraju o ubistvu. Pobegao je u Birmingem, kau, ree jedan, ali e ga
brzo uhvatiti, jer mu je policija ula u trag i do sutra uvee e se dii potera
kroz celu zemlju.
urnim koracima se udaljio odatle i iao je sve dok se od umora nije skoro
stropotao na zemlju; onda je legao izmeu dve ivice i pao u dubok ali
isprekidan san. Nastavio je da luta, neodluan i ne znajui na koju e stranu, i
gonjen strahom da e jo jednu no morati da provede u samoi.
Najednom donese oajniku odluku da se vrati u London.
Tamo u u svakom sluaju imati bar s kim da razgovaram, pomisli u sebi.
isto tako nai u i neko dobro mesto da se sakrijem. Nikad im nee pasti na
um da me tamo trae poto smatraju da su mi nanjuili trag u unutranjosti.
Zato ne bih mogao da ostanem u Londonu koju nedelju, da izvuem pare od
Fejgina, a zatim da se prebacim u Francusku? Pokuau to, trista mu muka, pa
makar propao.
Odmah je pristupio ostvarenju te zamisli i birajui najmanje poseene
puteve poao je natrag u London, reen da se negde nadomak prestonice
sakrije i kad padne mrak da zaobilaznim putem ue u grad i ode do mesta koje
je sebi postavio kao cilj.
Ali ta e s psom. Ako su izdali poternicu za njim, svakako im nije
izmaklo iz vida da je nestalo i psa i da je verovatno i on poao sa svojim
gospodarem. Zahvaljujui tome mogu da ga uhvate jo dok prolazi ulicama.
Doneo je odluku da ga utopi, te nastavi hod traei pogledom neku baru a
usput dohvati jedan teak kamen i uveza ga u svoju depnu maramu.
 Dok je on vrio te pripreme, ivotinja je posmatrala lice svoga gospodara i,
bilo da je po nagonu osetila opasnost koja joj preti, ili je pogled kojim ju je
razbojnik iskosice posmatrao bio mraniji nego inae, tek ona se odunjala
malo dalje nego obino i mudro se drala na pristojnom odstojanju. Kad je
njen gospodar zastao na ivici jedne bare i okrenuo se da je zovne, ivotinja je
stala kao ukopana.
uje li da te zovem? Dolazi ovamo viknu Sajks.
ivotinja mu prie po sili navike; ali kad se Sajks sae da joj privee
maramicu za vrat ona potmulo zarea i uzmae.
Ovamo! viknu razbojnik.
Pas podvi rep, ali se ne pomae. Sajks naini zamku i ponovo ga pozva.
Pas poe napred, povue se, zastade jedan trenutak, okrete se i zadi koliko
su ga noge nosile.
ovek je nekoliko puta zviznuo za njim, a zatim je seo oekujui da se
vrati. Od psa meutim nije bilo ni traga ni glasa, te ovek najzad sam nastavi
svoj put.
 GLAVA XLIX

Monks i gospodin Braunlo se najzad sastaju njihov razgovor i vest koja ga

prekida.

Sumrak je poeo da se hvata kad gospodin Braunlo sie iz kola pred

svojom kuom i tiho zakuca. Vrata se otvorie i neki snaan ovek izie iz tih
kola i postavi se s jedne strane stepenika, dok drugi ovek, koji je sedeo pored
koijaa, sie isto tako i stade s druge strane stepenika. Na znak gospodina
Braunloa oni izveoe nekog treeg oveka, uzee ga izmeu sebe i urno ga
ugurae u kuu. Taj ovek bio je Monks.
Na isti nain su se bez ijedne rei popeli uza stepenice i gospodin Braunlo
koji je iao napred povede ih u jednu sobu iz dvorita. Na vratima te sobe
Monks, koji se oigledano preko volje popeo, zastade. Ona dva oveka
pogledae starog gospodina kao da oekuju njegove dalje naloge.
On vrlo dobro zna izmeu ega ima da bira ree gospodin Braunlo.
Ako se opire ili samo prstom makne bez vaeg doputenja, vodite ga na
ulicu, zovite policiju i traite u moje ime da se uhapsi kao zloinac.
Kako se usuujete da tako neto tvrdite o meni? upita Monks.
A kako se vi usuujete da me na to nagonite, mladiu? odgovori
gospodin Braunlo gledajui ga netremice. Niste valjda toliko bezumni da
odete iz ove kue? Pustite ga. Eto, gospodine. Moete slobodno ii, a mi emo
za vama. Ali vam se kunem svim onim to mi je najmilije i najsvetije, im
kroite nogom na ulicu da u u istom trenutku traiti da budete uhapeni zbog
prevare i krae. Ja sam na to reen i od toga neu odustati. Ako ste i vi isto
tako vrsto reeni da uinite ono to ste naumili, onda neka vaa krv padne na
vau glavu!
Po ijem su nareenju ove hulje mene liile slobode na ulici i dovele me
ovamo? upita Monks, gledajui as jednog, as drugog od dvojice ljudi koji
su stajali pored njega.
Po mome nareenju odgovori gospodin Braunlo. Ja odgovaram
za njihov postupak. Ako smatrate da ste bespravno lieni slobode imali ste
mogunosti i prilike da to nasilje otklonite, ali ste nali da e biti pametnije ako
ostanete mirni.... Ponovo vam kaem, stavite se pod zatitu zakona. I ja u da
se pozovem na zakon; ali kad budete otili suvie daleko da biste se mogli
vratiti natrag i kad ova stvar izae pred sud, nemojte se onda aliti da sam bio
nemilosrdan prema vama i da sam vas ja gurnuo u ponor u koji vi sami srljate.
Monks je bio sasvim pometen, i zaplaen pored toga. Kolebao se.
Odluite se brzo ree gospodin Braunlo nepokolebljivo i spokojno u
isti mah. Ako elite da vas tuim sudu i da vas izloim kazni koju vie neu
moi da otklonim, iako sam u stanju da s grozom u srcu predvidim njenu
teinu jo jednom vas upozoravam, vi znate ta vas eka. Ako, nasuprot
tome, budete raunali na moju blagonaklonost i oprotaj onih o koje ste se
tako duboko ogreili, onda sedite, bez ijedne rei, vie, na ovu stolicu. Ona vas
eka ve itava dva dana.
Monks promrmlja nekoliko nerazumljivih rei, ali se jo neprestano
kolebao.
Pohitajte ree gospodin Braunlo. Ako kaem samo jednu re, vie
vam se nikad nee ukazati prilika da birate.
ovek je jo oklevao.
Ja nemam nameru da se pogaam s vama ree gospodin Braunlo
i, s obzirom na to to zastupam najsvetije interese drugih, nemam ni prava da
to inim.
Postoji li, upita Monks mucajui postoji li neko srednje reenje?
Nema srednjeg reenja.
Monks pogleda uznemireno starog gospodina, ali kad je proitao na
njegovom licu samo strogost i odlunost, on ue u sobu i slegnuvi ramenima
sede na stolicu.
Zakljuajte vrata spolja ree gospodin Braunlo svojim pratiocima i
doite im zazvonim.
Ljudi posluae i njih dvojica ostadoe sami.
Krasan postupak, gospodine, ree Monks skidajui eir i ogrta
krasan postupak od najstarijeg prijatelja moga oca.
Upravo zbog toga tako i postupam to sam najstariji prijatelj vaeg oca,
mladiu, odgovori gospodin Braunlo, upravo zbog toga tako i postupam
to su nade i sreni snovi moje mladosti bili vezani za njega i za ono divno
njemu tako blisko stvorenje koje je bog pozvao sebi u prolee njegovog ivota,
a mene ostavio samog na ovome svetu; zbog toga tako postupam to je on
zajedno sa mnom kleao kraj samrtnikog odra svoje jedine sestre dok je jo
bio deak, onoga istog jutra kad je trebalo da mi ona postane nevestom ali
Nebo je drukije htelo; zbog toga to je od toga trenutka moje slomljeno srce
prionulo uz njega i ostalo mu verno kroz sva iskuenja i zablude kroz koje je
prolazio sve do njegove smrti; zbog toga to je moja dua puna starih
uspomena i seanja, tako da ak i vae prisustvo budi u meni misli na prolost
i na njega; zbog svega toga ja danas prema vama blago postupam da,
Edvarde Liforde, ak i danas... kad moram da crvenim to sramotite njegovo
ime.
Kakve veze s tim ima ime? upita mladi, poto je malo poutao i s
prkosom i uenjem posmatrao uzbuenje svoga sabesednika. Ime za mene
ne znai nita.
Nita dabome, odgovori gospodin Braunlo za vas ono ne znai
nita. Ali to je bilo i njeno ime; i meni ak i danas, posle toliko godina, iako
sam ve star ovek, srce u grudima uzdrhti i zaigra kad ga neko izgovori, isto
onako kao kad sam ga prvi put uo. Veoma..., veoma mi je milo to ste ga
promenili.
Sve je to lepo i krasno ree Monks (da ga i dalje nazivamo tim
pozajmljenim imenom) posle dueg utanja, tokom kojeg se izazivaki
vrpoljio, dok je gospodin Braunlo sedeo zaklonivi lice rukom. Ali ta vi
hoete od mene?
Vi imate brata, ree gospodin Braunlo prenuvi se brata i ije
samo ime je bilo dovoljno da vam doanem kad sam ono iao za vama ulicom
pa da pristanete da doete sa mnom ovamo, iznenaeni i uplaeni.
Nemam ja nikakvog brata odgovori Monks. Vi znate da sam ja bio
jedinac. Zato mi pominjete neku brau? Vama je to poznato isto tako dobro
kao i meni.
Sluajte to u vam rei, a to vama moda nije poznato ree
gospodin Braunlo. Odmah u da zadovoljim vau radoznalost. Ja znam da
ste vi jedini i najudoviniji plod onoga nesrenog braka u koji su porodina
oholost i najgadnija i najpodlija od svih tatina gurnuli vaeg nesrenog oca
dok je bio jo skoro dete.
Ne marim za krupne rei prekide ga Monks podrugljivo se smejui.
Vama je stvar poznata, i za mene je to dovoljno.
Ali meni su isto tako poznate nastavi stari gospodin i sva ona
beda, tihe muke, duga natezanja do kojih je dovela ta naopaka veza. Ja znam s
kakvom su tegobom oba ta nesrena stvorenja vukla svoj preteki brani jaram
kroz jedan svet koji je za oboje njih bio samo pelen i emer. Znam kako su
posle hladne utivosti nastupile estoke svae; kako je ravnodunost ustupila
mesto netrpeljivosti, netrpeljivost mrnji, a mrnja uzajamnom gnuenju, dok
najzad nisu raskinuli lance koji su ih vezivali i otili svako na svoju stranu. I
on i ona su meutim u svojim srcima poneli gorinu te zajednice od koje je
samo smrt mogla potpuno da ih izlei, iako su se pred svetom starali da
prividnom veselou prikriju svoje rane. Vaa mati je u tome i uspela sve je
brzo zaboravila. Ali vaeg oca je taj crv grizao jo godinama posle rata.
Dobro, razili su se ree Monks pa ta s tim?
Izvesno, vreme posle rastanka nastavi gospodin Braunlo vaa mati
je otila u Evropu i tamo se potpuno predala lakom zadovoljstvu i sasvim
zaboravila svoga supruga koji je bio deset godina mlai od nje. On je meutim
skrhana srca ostao da ami kod kue gde je stekao nov krug prijatelja. Bar vam
ta okolnost mora biti poznata.
Nije meni nita poznato ree Monks krijui oi i udarajui nogom o
pod, kao ovek koji je reen da sve porie. Nije meni nita, poznato.
Va nain ponaanja, a isto tako i vai postupci slue mi kao dokaz da vi
to nikako niste zaboravili, niti ste prestali da na to s gorinom mislite
odgovori gospodin Braunlo. Govorim o vremenu pre petnaest godina, kad
je vama bilo svega jedanaest godina i kad je va otac imao tek trideset i jednu
jer, ponavljam, on je bio jo deak kad mu je njegov otac naredio da se
oeni. Treba li da se vraam na dogaaje koji bacaju senku na uspomenu vaih
predaka, ili elite da vas toga potedim i da mi otvoreno priznate istinu?
Nemam ja nita da priznajem odgovori Monks. Moete da
nastavite ako vam to ini zadovoljstvo.
Dakle, ti novi prijatelji ree gospodin Braunlo bili su jedan
pomorski oficir u penziji, kome je ena umrla pola godine pre toga i ostavila
mu dvoje dece bilo ih je vie, ali je sreom samo njih dvoje, obe keri,
preivelo majku. Starija je bila divno stvorenje od devetnaest godina, a mlaa
sasvim malo dete od dve ili tri godine.
Kakve veze ima to sa mnom? upita Monks.
iveli su nastavi gospodin Braunlo pravei se da nije uo upadicu
u jednom kraju u kome se i va otac naao na svojim lutanjima i u kome je
reio da se stalno nastani. Upoznali su se, zbliili se, sprijateljili se, sve je ilo
veoma brzo. Va otac bio je retko darovit ovek. I po dui i po spoljanosti
liio je na svoju sestru. to ga je stari oficir bolje upoznavao, sve ga je vie
voleo. Kamo sree da se na tome i svrilo. Ali ga je zavolela i njegova erka.
Stari gospodin zastade; Monks je grizao usne i ukoeno gledao u zemlju;
opazivi to on odmah nastavi:
Krajem godine se verio, sveano se verio s njegovom erkom; bio je
predmet prve, istinske, strasne, jedine ljubavi te estite devojke.
Vaa pria je isuvie duga ree Monks vrpoljei se na svojoj stolici.
To je istinita, i tuna, i bolna pria, mladiu odgovori gospodin
Braunlo a takve prie obino i jesu duge; kad bi bila ispunjena
nepomuenom sreom i radou bila bi veoma kratka. Najzad, jedan od onih
bogatih roaka radi ije je blagonaklonosti i ugleda va otac i bio rtvovan
kao to se to esto dogaa u ivotu umre, i da bi popravio zlo koje je
prouzrokovao, ostavio mu je u naslee lek protiv svih zala novac. Bilo je
neophodno da odmah otputuje u Rim, gde je taj roak bio na oporavku i gde
je i umro, ostavljajui svoje poslove u najveem neredu. Otputovao je; tamo se
smrtno razboleo; im je ta vest stigla u Pariz, vaa mati je dotrala za njim
vodei i vas sobom; on je umro sutradan po njenom dolasku, i to bez
testamenta bez testamenta tako da je celokupno bogatstvo pripalo vaoj
majci i vama.
Kad je pria dola dovde, Monks pritaji dah a na licu mu se opaala krajnja
radoznalost, iako mu oi nisu gledale u govornika. Kad je gospodin Braunlo
zastao, on promeni poloaj kao ovek kome je iznenada laknulo i otre
maramicom svoje vrelo lice i ruke.
Pre no to je otputovao za inostranstvo, on je na svom prolasku kroz
London doao k meni ree tiho gospodin Braunlo i upre pogled u svoga
sabesednika.
Za to sad prvi put ujem prekide ga Monks glasom kojim se usiljavao
da izrazi nevericu, ali koji je pokazivao da je tom pojedinou vie nego
neprijatno iznenaen.
Doao je k meni i ostavio mi je, pored nekih drugih stvari, i jednu sliku
portret koji je sam izradio sliku te sirote devojke koju nije hteo da
ostavi, a koju nije mogao ni da ponese na svoj hitni put. Od brige i grie
savesti bio se skoro pretvorio u senku; zbunjeno i nesreeno govorio je o
nesrei i oskrnavljenoj asti kojima je on bio uzrok; poverio mi je svoju
nameru da svu imovinu pretvori u novac, po bilo koju cenu, i, poto jedan deo
svog novog bogatstva ustupi svojoj eni i vama, da napusti domovinu i da se u
nju vie nikad ne vrati. Dobro sam oseao da na taj put ne misli ii sam. ak ni
meni, svome starom i vernom prijatelju ija je odanost bila zapeaena
uspomenom na stvorenje koje je nama obojici bilo najdrae ak ni meni nije
u tom trenutku nita vie poverio. Samo mi je obeao da e mi pisati i sve mi
ispriati i da e posle toga doi da me poseti samo jo jedanput, poslednji put
na ovome svetu. Avaj! To je bio poslednji put. Niti sam dobio pismo, niti sam
ga ikad vie video.
Otiao sam, nastavi gospodin Braunlo posle kraeg utanja otiao
sam kad je sve prolo, na mesto njegove posluiu se reju koju bi svet
bezobzirno upotrebio, jer ni plemenitost ni grubost sveta sad za njega nemaju
vie nikakvog znaaja na mesto njegove grene ljubavi, reen, ako se moje
slutnje obistine, da toj unesreenoj devojci ponudim srce i dom u kojima e
nai pribeite i utehu. Porodica je nedelju dana pre toga otputovala; isplatili su
svoje sitne poduice i preko noi iezli. Zato i kuda, to niko nije umeo rei.
 Monks dahnu slobodnije i pogleda oko sebe s pobedonosnim osmehom.
Kad je vaeg brata ree gospodin Braunlo privlaei mu blie svoju
stolicu kad je vaeg brata slabunjavo, pocepano, zaputeno dete meni
bacila na put jedna ruka monija od sluaja, i kad sam ga spasao od poroka i
srama ...
ta? uzviknu Monks.
Jeste, ja sam ga spasao ree gospodin Braunlo. Obeao sam vam
da u odmah da zadovoljim vau radoznalost. Kaem vam da sam ga ja spasao
vidim da je va lukavi sauesnik preutao moje ime, mada ono, koliko je on
bio obaveten, ne bi za vas nita znailo. Kad sam ga, dakle, spasao i kad je
deak leao u mojoj kui oporavljajui se od bolesti, zaprepastila me je njegova
neverovatna slinost sa portretom o kome sam vam govorio. ak i kad sam ga
prvi put ugledao, usred sve one prljavtine i bede u kojoj se nalazio, na
njegovom licu je lebdeo neki enjiv izraz koji me je odmah podsetio na ono
milo prijateljsko lice, tako da mi se inilo kao da sanjam na javi. Nije potrebno
da vam izlaem kako je ponovo ugrabljen pre no to sam stigao da se
obavestim o njegovom dotadanjem ivotu...
Zato nije potrebno? upita ivo Monks.
Zato to vi to vrlo dobro znate.
Ja!
Izlino je da poriete odgovori gospodin Braunlo. Odmah u vam
pokazati da znam jo i mnogo vie stvari.
Vi, vi.. . ne moete da dokaete nita protiv mene promuca Monks.
ikam vas da to uinite.
Videemo odgovori stari gospodin gledajui ga ispitivaki.
Izgubio sam deaka, i svi moji napori da ga pronaem ostali su bez uspeha. S
obzirom na to to je vaa mati umrla, znao sam da ste vi jo jedini ovek koji je
u stanju da tu tajnu razjasni, a kako ste vi, kad sam poslednji put uo za vas,
bili na vaem imanju u zapadnoj Indiji kuda ste se, kao to vam je vrlo
dobro poznato, povukli posle smrti vae matere da biste izbegli progone
ovdanjih vlasti ja sam poao na put. Vi ste bili otputovali iz Indije pre
nekoliko meseci i pretpostavljalo se da ste u Londonu, ali niko nije znao gde
ste. Vratio sam se. Vai zastupnici nisu imali nikakvih podataka o vaem mestu
boravka. Pojavljujete se i nestaje vas, rekoe mi, onako isto tajanstveno kao to
ste to uvek inili, ponekad ste dolazili iz dana u dan, a ponekad vas nije bivalo
mesecima, skrivali ste se, po svemu sudei, po onim istim mranim jazbinama i
druili ste se s onom istom sramnom bagrom koja je predstavljala vae drutvo
dok ste bili jo obestan i razuzdan deak. Zamarao sam ih i dosaivao im
svojim neprestanim zapitkivanjima i molbama. Krstario sam ulicama i danju i
nou, ali su sve do pre dva sata moja nastojanja ostala uzaludna jer vas nigde i
ni u jednom trenutku nisam opazio.
A sad, poto ste me videli, ree Monks diui se izazivaki ta
onda? Prevara i kraa su krupne rei opravdane, po vaem miljenju, zbog
uobraene slinosti koja postoji izmeu jednog derana i slike nekog dokonog
pokojnog mazala. Brat! Vi uopte ne znate ni da li se neko dete rodilo iz veze
toga plaevnog para; vi ak ni to ne znate.
Zaista nisam znao odgovori gospodin Braunlo diui se isto tako
ali u toku poslednjih etrnaest dana sve sam saznao. Vi imate brata, vi to znate,
a znate i njega. Postojao je i testament koji je vaa mati unitila, i na samrti je tu
tajnu kao i nasledstvo ostavila vama. Taj testament je govorio o detetu koje e
se verovatno roditi kao posledica te zlosrene veze; dete se i rodilo i vi ste ga
sluajno sreli, i im ste ga ugledali, kod vas se probudila sumnja zbog njegove
slinosti sa svojim ocem. Otili ste u mesto gde se dete rodilo. Tamo su
postojali dokazi dokazi koji su dugo skrivani o njegovom roenju i
poreklu. Te dokaze ste unitili vi, i sad, po vaim sopstvenim reima koje ste
uputili vaem sauesniku Jevrejinu, jedini dokazi o deakovom poreklu lee na
dnu reke, a stara vetica koja ih je primila od njegove majke trune u svome
kovegu. Nedostojni sine, podlae, laljive, ti koji po noi i po mranim
jazbinama snuje s lopovima i ubicama, ti ije su spletke i smutnje
prouzrokovale stranu smrt jedne sirote devojke hiljadu puta bolje od tebe ti
koji si jo od kolevke zagoravao ivot svome ocu i u kome su bujale sve
rave strasti, poroci i nevaljalstva dok nisu nali oduke u odvratnoj bolesti
koja je od tvoga lica nainila ogledalo tvoje due ti, Edvarde Liforde, ima li
jo hrabrosti da mi prkosi?
Ne, ne, ne! odgovori podlac poraen tolikim optubama.
 Svaka re! uzviknu stari gospodin svaka re koju si izmenjao s
onim odvratnim nitkovom meni je poznata. Senke na zidu su ule tvoj apat i
meni ga saoptile; prizor progonjenog deteta ganuo je ak i stvorenje ogrezlo u
poroku i dao mu hrabrosti i skoro obeleje vrline. Izvreno je ubistvo za koje
si ti moralno ako ne stvarno odgovoran.
Ne, ne, upade mu u re Monks. Ja..., ja... nita ne znam o tome; ja
sam upravo iao da se obavestim o onome to se dogodilo kad ste me vi
iznenada uhvatili. Nije mi bio poznat razlog tome zloinu. Mislio sam da je
ubistvo izvreno u svai.
Razlog ubistvu je delimino otkrie tvoje tajne odgovori gospodin
Braunlo. Hoe li da otkrije celu tajnu?
Da, hou.
Da svojeruno napie i potpie izjavu u kojoj e da iznese celu istinu
i sve okolnosti, i da to ponovi pred svedocima?
Obeavam i to.
Da e ostati ovde bez opiranja dok ne sastavimo tu ispravu i da e sa
mnom otii kuda ja budem smatrao za shodno da tamo i usmeno potvrdi svoj
pismeni iskaz?
Ako vam je stalo do toga, uiniu i to odgovori Monks.
Mora uiniti jo i neto vie ree gospodin Braunlo. Mora vratiti
ono to si oteo jednom nevinom i bezazlenom detetu, jer ono to i jeste, iako je
plod grene i nesrene ljubavi. Ti nisi zaboravio odredbe testamenta. Izvri ih
ukoliko se odnose na tvog brata, a onda idi kuda god ti je volja. Na ovome
svetu vi ne treba vie nikad da se sretnete.
Dok je Monks koraao gore-dole po sobi, razmiljajui besna i smrknuta
pogleda o poloaju u koji je zapao i o mogunostima da se iz njega izvue,
gonjen s jedne strane strahom a s druge mrnjom, neko urno otkljua vrata i
gospodin Losbern sav uzbuen i zadihan ulete u sobu.
Uhvatie ga povika. Noas e ga uhvatiti.
Ubicu? upita gospodin Braunlo.
 Da, da, odgovori gospodin Losbern. Njegov pas je primeen kako
se unja oko jedne straare, i vrlo je verovatno da je tu njegov gospodar ili da
e tamo doi im padne mrak. Preobueni policajci su se razmileli na sve
strane. Razgovarao sam s ljudima kojima je stavljeno u dunost da ga uhvate i
oni me uveravaju da im ni u kom sluaju ne moe izmai. Vlada je veeras
raspisala nagradu od sto funti onome ko ga preda u ruke vlastima.
Ja dajem jo pedeset ree gospodin Braunlo i to u lino da
objavim na mestu hvatanja, ako uspem da tamo stignem. Gde je gospodin
Mejli?
Hari? im je video da je ovaj va prijatelj zdrav i itav sa vama u
kolima, odmah je pohitao na mesto dogaaja odgovori lekar i, usegnuvi
na konja odjurio da se s ostalim goniocima pridrui poteri.
A ta je s Fejginom? upita gospodin Braunlo.
Prema poslednjim vestima, on jo nije uhvaen; ali e uskoro i on pasti
aka policiji, ukoliko ve nije. Sigurni su da im nee pobei.
Jeste li se odluili? upita gospodin Braunlo tihim glasom Monksa.
Jesam odgovori on. Vi..., vi... me neete odati?
Neu. Ostanite ovde dok se ja ne vratim. To je jedini nain da se
spasete.
Gospodin Braunlo i gospodin Losbern izioe iz sobe i vrata se ponovo
zakljuae.
ta ste postigli? upita lekar apatom.
Sve emu sam se nadao, ak i vie. Ono to mi je sirota devojka
saoptila povezao sam s onim to sam izranije znao, i kad sam naem prijatelju
predoio sve te dokaze, on nije imao kud nego je priznao sva svoja
nepoinstva koja su zahvaljujui tim podacima postala jasna kao na danu.
Piite svima i zakaite sastanak za prekosutra u sedam uvee. Mi tamo treba da
budemo nekoliko asova ranije, jer emo morati da se odmorimo; osobito
gospoica Mejli, kojoj e verovatno biti potrebno mnogo vie snage no to i vi
i ja u ovom trenutku moemo i da slutimo. Ali u meni krv kipi od elje da
osvetim ubistvo te sirote devojke. Kojim su putem oni otili?
 Idite pravo u policiju i jo ete stii na vreme odgovori gospodin
Losbern. A ja u ostati ovde.
Dva prijatelja se urno rastadoe, obojica van sebe od uzbuenja.
 GLAVA L

Hajka i spasavanje.

U blizini onoga dela Temze koji se granii Roterhitskom crkvom, gde su

zgrade na obali najzaputenije a brodovi na reci crni kao a od ugljene praine
i dima to pada iz gusto natrpanih i niskih kua, ima najneistiji, najudniji i
najneobiniji kraj koji se moe nai u prostranom Londonu, kraj ak i po
imenu potpuno nepoznat velikom broju njegovih stanovnika.
Da bi stigao do toga mesta, ovek mora da se probije kroz itav splet
uzanih, tesnih i prljavih uliica kroz koje gamie poslednji i najsiromaniji soj
ljudi i koje su i namenjene saobraaju toga obalskog naroda. Po radnjama lee
hrpe najjevtinije i najgrublje hrane; sa prozora, zidova i vrata telalnica vise
najpohabaniji i najprostiji delovi oee. Gurajui se s besposliarima najnie
vrste, nosaima, ugljarima, ulinim enama, odrpanom deurlijom i obalskim
talogom i oloem, ovek s tekom mukom kri sebi put kroz gomilu. Odvratni
prozori i mirisi koji izbijaju iz prolaza levo i desno vreaju vam i oko i nos, a
ui da zagluhnu od lupe glomaznih teretnih kola koja prenose itave kamare
robe iz mnogobrojnih skladita koja se diu na svakom uglu. Kad se najzad
probije u udaljenije i manje bune ulice no to su one kroz koje je ve proao,
ovek ide du oronulih zgrada koje su se naherile i nagnule nad njega, du
razvaljenih zidova koji kao da se ljuljaju dok on kraj njih prolazi, pored
polusruenih dimnjaka koji samo to ne padnu, pored prozora sa zaralim
gvozdenim reetkama koje su vreme i neistoa skoro izgrizli, kao i pored svih
ostalih znakova bede i zaputenosti koji se mogu zamisliti.
U takvom je kraju, s one strane Dokheda u predgrau Saderk, Dekobovo
ostrvo, opasao blatnjavim jarkom, est do osam stopa dubokim i petnaestak do
dvadeset stopa irokim kad je plima, jarkom koji se nekad zvao Vodenini jaz,
ali koji je u vreme dogaaja koji opisujemo bio poznat pod imenom Ludi
jendek. To je neka vrsta potoka ili rukavca koji gradi Temza i koji se pri
visokoj vodi uvek moe ispuniti otvaranjem ustava kod lukih vodenica po
kojima je jarak i dobio svoje prvobitno ime. Kad se ustave otvore, posmatra
koji stoji na kojem od onih drvenih mostova to su prebaeni preko njega kod
Vodenikog prolaza videe stanovnike kua na obema njegovim obalama kako
sa zadnjih vrata i prozora sputaju vedra, abrove i svakojake druge sudove da
njima zahvataju vodu; a kad odatle skrene pogled na same zgrade, prizor koji
mu se ukae pred oima izazvae njegovo najvee uenje. Ugledae crvotone
drvene doksate koji povezuju pozadine izvesnog broja kua, pune otvora i
rupa kroz koje moe da se posmatra prljava voda to protie ispod njih;
prozore, razlupane i svakojako zakrpljene, s motkama za suenje rublja koje
tre iz njih, ali na kojima nikad nema rublja; sobice tako male, tako pune
prljavtine, tako skuene da bi se u njima i sam vazduh okuio od neistoe i
smrada kojim odiu; drvene straare koje vire iz gliba i prete da se srue u
njega to je s nekima od njih i bilo; blatnjave zidove i oronule temelje; sve
najodvratnije znake bede i sirotinje, najgnusniji talog smrada, trulei i smea,
takve nakarade krase obale Ludog jendeka.
Skladita na Dekobovom ostrvu su bez krovova i prazna; zidovi se rue i
raspadaju; prozori vie nisu prozori; vrata izvaljena na ulicu; dimnjaci su crni,
ali dim iz njih ne izlazi. Pre trideset ili etrdeset godina, dok na njega nisu
navalile nedae, zastoj u trgovini i poreska izvrenja taj kraj bio je veoma iv i
napredan; sad meutim to je samo pusto ostrvo. Kue su ostale bez vlasnika; u
njih na silu ulazi ko hoe i ko ima hrabrosti da u njima ivi i da u njima umre.
Onaj ko trai utoita na Dekobovom ostrvu taj zaista mora imati veoma jakih
razloga da se krije, ili se nalaziti u krajnjoj bedi i nematini.
U sobi na spratu jedne od tih kua jedne izdvojene prilino velike
zgrade, inae oronule, ali ija su vrata i prozori bili jako utvreni a zadnja
strana okrenuta jarku, kako smo to ve opisali bila su tri oveka. Neko
vreme su sedeli u dubokom i sumornom utanju, samo to bi se pokatkad
pogledali u nedoumici i kao iekujui neto. Jedan od njih bio je Tobi Krekit,
drugi gospodin itling, a trei neki lupe pedesetih godina, iji je nos bio skoro
sasvim spljoten u nekoj tui, i kome se na licu video straan oiljak to ga je
verovatno zadobio istom prilikom. Taj ovek se nedavno bio vratio iz
progonstva i zvao se Kegs.
Milije bi mi bilo ree Tobi obraajui se gospodinu itlingu da si
potraio neko drugo sklonite kad ti je u tvoja dva dosadanja stana dogorelo
do nokata, nego to si doao ovamo, prikane moj slatki.
 Zato si doao ovamo, smetenjae nijedan? upita Kegs.
Eto, mislio sam da ete se malo vie obradovati kad me vidite
odgovori gospodin itling s tunim izrazom na licu.
Zna, mladiu, ree Tobi kad neko ivi u tako strogoj povuenosti
kao ja, i na taj nain obezbedi sebi spokojan krov nad glavom oko kojeg se
niko ne vrzma i ne njuka, onda je prilino uznemiravajua stvar biti
poastvovan posetom jednog gospodiia koji je u tvom poloaju (ma koliko
dotini inae bio potovanja dostojna i prijatna linost s kojom ovek u
pogodnoj prilici moe da odigra partiju karata).
A osobito kad je kod toga mladog gospodina koji ivi u strogoj
povuenosti odseo jedan njegov prijatelj koji se vratio iz inostranstva pre no
to se to oekivalo i koji je isuvie skroman da bi eleo da po svome povratku
bude predstavljen gospodi sudijama dodade gospodin Kegs.
Nastao je kratak tajac posle kojeg se Tobi Krekit, naputajui kao
beznadean svaki drugi pokuaj da zadri svoj uobiajeni nemaran i razmetljiv
nain izraavanja, okrete itlingu i upita:
Kad su, dakle, ukebali Fejgina?
Za samim rukom u dva sata posle podne. arli i ja smo se sreno
spasli kroz dimnjak od perionice rublja, a Bolter se zavukao u praznu lunicu,
glavom nanie; ali su mu noge bile malo predugake i virile su te tako i njega
uhvatie.
A Betsi?
Sirota Betsi! Doveli su je da vidi le i da kae iji je odgovori itling,
kome se lice sve vie i vie duilo i poela je da mahnita, da vriti i da
govori kojeta i da lupa glavom o zid, te su joj navukli luaku koulju i odveli
je u bolnicu tamo je i sad.
A ta je s mladim Bejtsom? upita Kegs.
Tumara po okolini, i uskoro e i on biti ovde, ali ne pre no to padne
mrak odgovori itling. Sad se nema kud na drugu stranu, jer su i svi
gosti koji dolaze Kod ope pohapeni, krma je puna policajaca bio sam
tamo i uverio se roenim oima.
 To je smak sveta dodade Tobi grizui usne. Tu e jo mnogi
zaglaviti.
Porota u ovom trenutku zasedava ree Kegs ako zavre pretres i
Botler se pojavi kao svedok to svakako i hoe, sudei prema onome to je
dosad rekao moi e da se dokae Fejginovo sauesnitvo i presuda e se
doneti do petka, to znai da e se on za est dana, raunajui od danas, klatiti,
sto mu gromova!
Da ste samo uli kako svetina urla ree itling. Policajci su se
borili kao lavovi, inae bi ga narod rastrgao na komade. U jednom trenutku bio
je oboren na zemlju, ali su oni napravili krug oko njega i tako su se probijali
kroz gomilu. Trebalo je da ste ga videli kako se unezvereno obazire oko sebe,
sav blatnjav i krvav, i kako je prionuo uz njih kao da su mu to najvei
prijatelji. ini mi se da ih gledam kako se jedva odravaju na nogama od
pritiska rulje koja na njih navaljuje sa svih strana i kako ga vuku izmeu sebe;
jo vidim ljude kako se izdiu na prste i skau jedni preko drugih i kripe
zubima i nasru na njega; kao da gledam krv to mu se zgruala po kosi i bradi
i da sluam vrisku izbezumljenih ena usred gomile na uglu kako mu prete i
zaklinju se da e mu ivom srce iupati!
Svedok toga prizora obuzet uasom zatiskivao je ui rukama i zatvorenih
oiju uzrujano je etao gore-dole po sobi kao smuen.
Dok je on to inio, a druga dvojica seeli kao zaliveni i oiju uprtih u pod,
na stepenicama se zau neko trupkanje i Sajksov pas banu u sobu. Otrae do
prozora, niza stepenice, i na ulicu. Pas je bio uskoio kroz jedan otvoren
prozor; nije pokuao da poe za njima, a od njegovog gospodara ni traga ni
glasa.
ta li to treba da znai? ree Tobi poto su se vratili. Nee valjda
da doe ovamo. Ja, ja... se nadam da nee.
Da je hteo da doe ovamo, doao bi zajedno s psom ree Kegs
saginjui se da ispita ivotinju koja je daui leala na podu. Hej, dajte
ovamo malo vode za tene, lipsae od ei.
Popio je sve, do poslednje kapi ree itling poto je neko vreme
utke posmatrao psa. Pun je blata hramlje obnevideo morao je
prei veliki put.
Da mi je znati samo odakle je doao! uzviknu Tobi. Svakako je
obilazio i ostala naa sklonita, pa kad je u njima video nepoznata lica, uputio
se ovamo kuda je i ranije toliko puta dolazio. Ali gde je bio i kako je ovamo
dospeo bez svoga gospodara!
On (nijedan od njih nije nazivao ubicu njegovim imenom) on mislim
nije sam sebi smrsio konce. ta veli? ree itling.
Tobi odmahnu glavom.
Da je to uinio ree Kegs pas bi pokuavao da nas odvue na
mesto samoubistva. Ne. Ja mislim da je on pobegao iz zemlje, a psa ostavio.
Mora da ga je nekako zavarao, inae pas ne bi bio tako miran.
To tumaenje, koje je izgledalo najverovatnije, prihvaeno je kao ispravno;
pas se zavue pod stolicu, savi se u klupko i zaspa, i na njega vie niko ne
obraae panju.
Poto se bilo smrklo, zatvorili su kapke na prozorima, zapalili sveu i
stavili je na sto. Uasni dogaaji koji su se odigrali u toku dva poslednja dana
duboko su potresli svu trojicu, i taj utisak bio je jo i pojaan strahom i
neizvesnou za njihovu sopstvenu sudbinu. Privukli su blie stolice jedan
drugom i trzali se na svaki um. Govorili su malo, i to apatom, bili su
preplaeni i sleeni kao da je u sobi do njih telo ubijene devojke.
Sedeli su tako neko vreme, kad se odjednom na vratima ispod njih zau
ubrzano kucanje.
To je svakako mladi Bejts ree Kegs obazirui se ljutito oko sebe da
bi odagnao strah koji ga je pritiskivao.
Kucanje se ponovi. Ne, to nije mogao biti on. On nikad ne kuca tako.
Krekit prie prozoru i, drui kao prut, uvue glavu. Nije bilo potrebno da
im kae ko je; njegovo bledo lice je o tome govorilo dovoljno reito. I pas je
skoio u tren oka i cvilei pojurio vratima.
Moramo ga pustiti ree Tobi dohvatajui sveu.
Zar nema nekog drugog izlaza? upita Kegs promuklim glasom.
 Nema. Moramo ga pustiti.
Nemoj nas ostavljati u mraku ree Kegs uzimajui jednu sveu s
kamina i palei je, pri emu mu je ruka tako drhtala da se kucanje dvaput
ponovilo pre no to je uspeo da je uegne.
Krekit sie da otvori i vrati se u pratnji nekog oveka iji je donji deo lica
bio umotan u maramu, dok je drugom obavio glavu ispod eira. Polako ih je
obe skinuo. Potamnelo lice, oi utonule duboko u one duplje, upali obrazi
puni bora, unezveren, zadihan to nije bio Sajks nego njegova senka.
Stavio je ruku na stolicu koja je stajala u sredini sobe, ali se stresao kad je
hteo na nju da se spusti i obzirui se kao da mu neko stoji za leima, privue je
uza sam zid koliko je god mogao uvrstio je i tek onda sede.
Nastao je tajac. On je nemo prelazio pogledom s jednog na drugog. im bi
neko kriom podigao oi i sukobio ,se s njegovim pogledom, odmah bi obarao
oi zemlji. Kad je Sajksov promukli glas prekinuo utanje, sva trojica
uzdrhtae. Izgledalo je kao da nikad dotle taj glas nisu uli.
Kako je tene dospelo ovamo?
Samo je dolo. Pre jedno tri sata.
Veeranje novine piu da su Fejgina uhvatili. Je li to istina ili la?
Istina je.
Opet su zautali.
avo da vas nosi sve zajedno! ree Sajks prevlaei rukom preko
ela. Zar niko nema nita da mi kae?
Prisutni se uzvrpoljie, ali niko ni rei da prozbori.
Ti to ovde stanuje progovori Sajks, okreui se Krekitu
namerava li da me preda ili e me pustiti da se sklonim ovde dok proe
potera?
Moe ostati ovde ako smatra da si tu siguran odgovori upitani posle
izvesnog oklevanja.
Sajks polako podie oi zidu koji je bio iza njega, pre pokuavajui da
okrene glavu no to je stvarno uinio, i ree: Je ... li ... le je li
sahranjen?
Prisutni odmahnue glavom.
Zato nije? upita, neprestano se osvrui. Zato tako gadne stvari
dre nezakopane? Ko to kuca?
Krekit mu izlazei iz sobe dade znak rukom da nema ega da se boji i ubrzo
se vrati s arlijem Bejtsom koji je iao za njim. Sajks je sedeo prema vratima
tako da ga je deak opazio im je uao u sobu.
Tobi, ree deak ustuknuvi, dok je Sajks upravio pogled prema
njemu, zato mi to nisi dole rekao?
Bilo je neega tako jezivog u sleenosti trojice njegovih prvih sagovornika
da je progonjeni bednik bio rad da odobrovolji bar novoga gosta. Prijateljski
mu je klimnuo glavom i uinio pokret kao da eli s njim da se rukuje.
Odvedi me u neku drugu sobu ree deak uzmiui jo dalje.
arli! ree Sajks poavi k njemu, zar..., zar me ne poznaje?
Ne prilazi mi odgovori deak, neprestano se povlaei i gledajui s
uasom u oima razbojnikovo lice. udovite!
Pozivam vas svu trojicu za svedoke vikao je deak zamahujui
stisnutom pesnicom i padajui u sve veu i veu jarost dok je govorio.
Pozivam vas svu trojicu za svedoke ja ga se ne bojim ako dou ovamo
po njega, ja u im ga izdati; hou. To vam otvoreno kaem. Makar me ubio
zbog toga ako hoe, ili ako sme, ali u im ga izdati ako bude ovde. Izdau im
ga pa makar ga ivog na vatri pekli. Ubica! U pomo! Pomozite mi ako ste
ljudi. Ubica! U pomo. Na veala s njim!
Viui tako i mlatarajui besno rukama, deak se zaista baci goloruk na
ljudinu i u naletu snage i zahvaljujui iznenadnom napadu obori ga na zemlju.
Trocija posmatraa kao da su se skamenili. Nisu ni pomiljali da se
umeaju, a deak i ovek su se valjali po podu; prvi od njih, ne obazirui se na
udarce koji su pljutali po njemu, sve se grevitije i grevitije hvatao ubici za
grudi, nikako ne prestajui da iz sve snage doziva u pomo.
 Borba je meutim bila isuvie neravna da bi dugo trajala. Sajks je savladao
svoga protivnika i stavio mu koleno na podgrlac, kad ga Krekit s izrazom uasa
na licu odvue pokazujui mu rukom na prozor. Dole su gorele upaljene
buktinje, uo se glasan agor ljudi koji su o neemu ozbiljno raspravljali i topot
nogu koje su urno prelazile preko najblieg drvenog mosta, i kojem kao da
nije bilo kraja. U gomili izgleda da je bio i neki ovek na konju, jer je zvuk
konjskih kopita odjekivao po neravnoj kaldrmi. Svetlost od buktinja postajala
je sve jaa; koraci su se sve vie pribliavali i bivali sve razgovetniji. Onda se
zau snano kucanje na vratima, a za njim potmuli agor razjarene Svetine od
kojeg bi i najhrabriji ovek uzdrhtao.
U pomo! vritao je deak glasom koji je parao vazduh. Ovde je!
Razvaljujte vrata!
U ime zakona, otvarajte uli su se povici odozdo; i potmula jeka se
podie ponovo, ali ovoga puta glasnija.
Razvaljujte vrata! pitao je deak. Kaem vam da ih nikad neete
otvoriti. Trite pravo u sobu u kojoj gori svea. Razvaljujte vrata!
estoki i uestali udarci poee da padaju po vratima i po kapcima donjih
prozora kad on prestade da vie, i jedno gromko ura zaori se odozdo po kome
je slualac prvi put mogao da stekne taan pojam o veliini nepregledne rulje.
Otvorite vrata od neke sobe u koju u moi da zakljuam ovoga
prokletog drekavca uzviknu Sajks besno, trei tamo-amo po sobi i vukui
sad deaka za sobom kao da je neka prazna vrea. Ova ovde. Brzo!
Ubacio ga je, zamandalio vrata i okrenuo klju. Jesu li ulazna vrata
obezbeena?
Dvostrukom bravom i lancem odgovori Krekit koji je s ostalom
dvojicom ljudi jo neprestano stajao kao skamenjen i ne znajui na koju stranu
da se okrene.
Daske na vratima jesu li jake?
Okovane su gvoem.
A prozori.
Prokleti da ste! uzviknu besno razbojnik odgurnuvi kapak od
prozora i pretei gomili. inite to god hoete! Ipak mi nita ne moete!
Nikad oveije uvo nije ulo jezovitije krike od ovih koji su se razlegali iz
pobesnele gomile. Jedni su dovikivali onima koji su bili blie da zapale kuu;
drugi su grmeli traei od policajaca da pucaju na ubicu. Meu svima njima
najrazjareniji je bio ovek na konju koji skoi iz sedla i probijajui se kroz
rulju kao da pliva poe da vie ispod prozora glasom koji je sve ostale
nadviavao: Dvadeset gvineja dajem onome ko mi donese lestvice!
Najblii oko njega ponovie taj pokli, a zatim ga prihvatie stotine glasova.
Jedni su traili lestve, drugi kovake maljeve, neki su trali s upaljenim
buktinjama tamo-amo i ponovo se vraali i ponovo urlali; neki su prosipali
uzaludne kletve i psovke do iznemoglosti; neki su nadirali napred kao
pomahnitali i tako smetali onima koji su razvaljivali vrata; neki od najsmelijih
pokuavali su da se uspuzaju uz oluke i pukotine u zidu; i sve se to tiskalo i
komealo dole u mraku kao klasje ita kojim vitla vihor i stapalo se s vremena
na vreme u jedan razjaren i pomaman krik.
Bila je plima, uzviknu ubica povukavi se teturajui u sobu da vie
ne gleda pobesnelu svetinu bila je plima kad sam doao. Dajte mi neki
konopac, dugaak konopac. Oni su svi s prednje strane kue. Ja mogu da se
spustim u ludi jendek i da im umaknem. Dajte mi konopac, ili u sve da vas
pobijem a zatim i samom sebi da smrsim konce.
Preplaeni ljudi mu pokazae mesto gde stoje te stvari; ubica brzo odabra
najdui i najjai konopac i urno poe da se penje na tavan od kue.
Svi prozori na zadnjoj strani zgrade bili su ve odavno zazidani izuzev
prozoreta na sobi u kojoj je deak bio zakljuan, a ono je bilo isuvie malo
ak i da bi se njegovo telo kroza nj moglo provui. Kroz taj otvor je meutim
deak neprestano dovikivao onima napolju da paze na zadnju stranu kue; i
tako, kad se razbojnik najzad pojavio na krovu na koji je iziao kroz tavanska
vrata, jedan glasan pokli je to objavio onima s preda i oni odmah poee da
opkoljavaju kuu preskaui jedni druge kao talasi nabujale reke.
Daskom koju je u tu svrhu poneo sa sobom tako je vrsto podupro vrata da
je trebalo veoma mnogo napora da se ona iznutra otvore; i puzajui preko
crepova do ivice krova baci pogled ispod sebe.
 Nastupila je oseka i jarak je predstavljao samo jedno blatnjavo korito.
Svetina je tih nekoliko trenutaka utala, pratei njegove pokrete i pitajui se
ta je naumio, ali im je prozrela njegovu nameru i uvidela da je neostvarljiva,
odozdo se prolomi pobedonosan urlik pun mrnje, prema kome su svi raniji
poklii predstavljali obian apat. Osvetnikom gnevu nije bilo kraja. Oni koji
su bili isuvie daleko da bi znali pravi razlog tolikom urnebesu, prihvatie urlik
ija se jeka prenosila sve dalje i dalje; izgledalo je kao da se stanovnitvo
celoga grada tu steklo da prokune ubicu.
Svetina neprestano nadire spreda i navaljuje sve jae i jae, kao silna
uzburkana reka razjarenih lica koju ovdeonde osvetli poneka zapaljena
buktinja da pokae sav gnev i jarost koje ona nosi u sebi. Rulja je prodrla i u
kue na drugoj strani jarka; prozori su na brzu ruku otvoreni ili izvaljivani
zajedno sa svojim okvirima; u prozorskim otvorima naikane glave jedne
preko drugih; svi zabati na kuama i tavanima krcati svetom. Svi mostii (a tri
ih je bilo na vidiku) povili se pod teretom gomile. Ljudska bujica se neprestano
izliva traei da ispuni i najmanji kutak ili mestance s kojeg e moi da d
oduke svome besu i makar samo za trenutak da ugleda zloinca.
 Sad je gotov uzviknu neki ovek s najbliega mosta. Ura!
Iz rulje se ponovo zaorie poklii i kape poletee uvis.
Dajem pedeset funti onome ko ga uhvati iva! vikao je neki stari
gospodin koji je tu bio. ekau ovde dok ne doe da mu ih isplatim.
Potmula grmljavina se ponovo podie. U istom trenutku se kroz gomilu
pronese glas da su vrata najzad razbijena i da se onaj koji je prvi traio lestvice
popeo u sobu. im se ta vest raula, ljudska bujica okrete natrag i svet na
prozorima videi one na mostu kako se vraaju, napusti svoja mesta i istravi
na ulicu pridrui se ostalima koji jedni preko drugih nagrnue u pravcu prednje
strane kue; nastala je opta guva i mete u kome su svi nestrpljivo navaljivali
da se probiju to blie vratima i da vide kako policajci izvode razbojnika.
Jezivo su odjekivali krici i vriska onih koji su se guili i u toj zabuni i pometnji
bili oboreni i zgaeni; uzane ulice bile su potpuno zakrene; i u tome asu, dok
su jedni navaljivali da se probiju to blie vratima, a drugi inili uzaludne
napore da se iupaju jz gomile, ubica je trenutno prestao da bude predmet
neposredne panje gonilaca, iako je opta elja za njegovim hvatanjem bila jo i
vea, ako je to uopte moguno.
ovek se bio sav skupio kleei na krovu, potpuno slomljen besom rulje i
nemogunou da pobegne; ali im je opazio da je svetina krenula drugim
pravcem, on skoi na noge, reen da uini poslednji pokuaj i da spase svoj
ivot na taj nain to e se spustiti u jarak i, po cenu opasnosti da se udavi u
mulju, da umakne pod zatitom mraka i opte pometnje.
Dobivi novu snagu i hrabrost pod pritiskom galame u kui koja je znaila
da su gonioci prodrli u nju, on se odupre nogom o dimnjak, obavi jedan kraj
konopca oko njega i vrsto ga zaveza, a od drugog za tren oka naini jaku
pokretnu zamku pomou ruku i zuba. Mogao je tako da se spusti konopcem
blizu zemlje do visine svoga tela, a u ruci je drao no spreman da onda
presee konopac i skoi na zemlju.
U onom istom trenutku meutim kad je sebi namakao zamku preko glave s
namerom da je uvrsti ispod pazuha, i dok je napred pomenuti stari gospodin
(koji se svom snagom drao za ogradu mosta kako bi se odupro navali svetine,
i sauvao svoje mesto) neprestano upozoravao one oko sebe da e se ovek
spustiti konopcem u tome istom asu ubica pogleda iza sebe na krov,
podie ruku iznad glave i dreknu od uasa.
Opet te oi! prolomi se njegov krik kao da dolazi sa drugog sveta.
Zateturavi se kao gromom pogoen, on izgubi ravnoteu i skotrlja se niz
krov. Oma mu se nalazila na vratu. Pod dejstvom njegove teine zatee se kao
tetiva na luku i brzinom odapete strele. Pao je trideset i pet stopa u dubinu.
Jedan iznenadan trzaj, uasno grenje udova i ubica je visio obeen drei
otvoren no u stisnutoj ruci koja se ve koila.
Stari dimnjak zadrhta od potresa, ali junaki izdra. Mrtvo telo Sajksovo se
klatilo i udaralo o zid; a deak je, gurajui u stranu le koji mu je zaklanjao
vidik, preklinjao ljude da mu dou u pomo i da ga oslobode.
Neki pas, koji je sve dotle leao sakriven, trao je tamo-amo po ivici krova
grozno zavijajui i, poto se zaleteo, skoi na ramena obeenom oveku. Ali
promaivi svoj cilj pade glavake na neki kamen u jarku, i mozak mu se
prosu na sve etiri strane.
 GLAVA LI

Razjanjava vie nego jednu tajnu i govori o izvesnoj prosidbi

u kojoj nije bilo pomena ni o mirazu ni o uzmirazju.

Prolo je svega dva dana od kako su se odigrali dogaaji opisani u

prethodnoj glavi, kad se Oliver naao, u tri sata posle podne, u putnikim
koijama koje su bile odmicale prema njegovom rodnom mestu. S njim su bili
gospoa Mejli i Roz i gospoa Bedvin i dobri lekar; a gospodin Braunlo je
putovao za njima potanskim kolima, u pratnji izvesne linosti ije ime jo nije
bilo spomenuto.
Usput nisu mnogo govorili jer je Oliver bio toliko uzbuen i toliko
pometen da nije bio u stanju da pribere svoje misli i skoro je bio izgubio mo
govora, a i njegovi saputnici su bili u slinom raspoloenju. Gospoin Braunlo
je i njega i obe gospoe veoma paljivo upoznao s prirodom priznanja koje je
iznueno od Monksa; i mada su znali da njihovo sadanje putovanje ima za
svrhu da se zavri posao koji je tako lepo otpoeo, cela stvar je jo bila
obavljena s toliko slutnji i tajanstvenosti da su svi bili u najveoj neizvesnosti.
Taj isti plemeniti prijatelj se postarao, uz pomo gospodina Losberna, da do
njih ne dopre nijedan glas o uasnim dogaajima koji su se u poslednje vreme
odigrali. Nema nikakve sumnje rekao je da e oni uskoro morati da
saznaju za njih, ali e to moda biti u povoljnijem trenutku nego to je ovaj, a
nezgodniji od ovoga ne bi se mogao izabrati. Putovali su tako utei, svako
je bio zauzet svojim mislima o zajednikom cilju koji ih je tu okupio ali niko
nije bio raspoloen da govori o onome to mu se vrzma po glavi.
Ali ako je Oliver pod uticajem tih misli utao dok su putovali njegovom
mestu roenja putem koji nikad dotle nije video, kako se itav roj njegovih
uspomena vraao u stara vremena i kako mu je srce zaigralo od uzbuenja kad
su zaokrenuli putem kojim je nekad proao peice, kao jadno, naputeno,
siroe, bez ijednog prijatelja i bez krova pod kojim e zakloniti glavu.
Pogledajte, pogledajte tamo! uzvikivao je Oliver uzimajui vatreno
Roz za ruku i pokazujui kroz prozor od kola eno gde sam izbio na drum;
eno ivice iza koje sam se krio i puzio iz straha da me ne uhvate i silom vrate
natrag! Tamo je poljska staza koja vodi do stare kue u kojoj sam proveo
detinjstvo! Oh, Die, Die, dobri moj i verni prijatelju, koliko bih voleo da te
sad vidim!
Uskoro e ga videti odgovori Roz obuhvatajui neno njegove
sklopljene ruke svojima. Rei e mu kako si srean, i kako si bogat, i kako
si najsreniji zbog toga to si se vratio da i njega uini srenim.
Da, da ree Oliver i mi emo..., mi emo ga odvesti odavde, i
odenuemo ga i daemo ga u kolu, i poslaemo ga u neko mirno seoce da se
oporavi i da ojaa, je lte da hoemo?
Roz potvrdi glavom jer se deak smeio kroza suze radosnice tako da ona
od ganutosti nije mogla da progovori.
Vi ete biti dobri i ljubazni prema njemu, jer ste takvi prema svima
ree Oliver. Plakaete, znam, kad budete uli iz njegovih usta ta je sve
preiveo; ali nita, nita, sve e to proi, i vi ete se ponova nasmeiti i to
znam kad pomislite kako se sve na dobro okrenulo; isti ste takvi bili i prema
meni. Kazao mi je ,Neka ti bog bude u pomoi kada sam pobegao zaplaka
se deak od srca uzbuen a ja u njemu rei ,Neka i tebe Gospod
blagoslovi i pokazau mu koliko ga volim zbog toga!
Kad su se pribliili gradu i najzad se povezli kroz njegove uzane ulice, nije
bilo lako umiriti deaka. Tu je bilo Soberij evo pogrebno preduzee isto onako
kao i nekad, samo neto manje i ne tako velelepno kako je njemu ostalo u
seanju ponovo je video sve one dobro poznate radnje i kue, od kojih je
skoro sa svakom bila povezana poneka mala uspomena: eno Gemfildovih
kola, onih istih kola to ih je nekad imao gde stoje pred vratima stare krme,
tu je i sirotinjski dom, grozna tamnica njegove rane mladosti, s onim istim
sumornim prozorima to namrgoeno gledaju na ulicu, na svome mestu je i
mravi vratar to stoji na zidu, i ugledavi ga Oliver i nehotice uzmaknu, a
onda se samom sebi nasmeja to je toliko budalast, zatim se zaplaka, pa se
ponovo nasmeja na vratima i prozorima bilo je puno lica koja je on vrlo
dobro znao sve je skoro bilo kao da je tek jue otputovao odatle i kao da je
sav njegov novi ivot samo jedan srean san.
 Ali to je bila ista, istinska, radosna java. Dovezli su se pravo pred vrata
glavne gostionice (u koju je Oliver nekad gledao s divljenjem i
strahopotovanjem i zamiljao da je velianstvena palata, ali koja mu se sad
nekako inila da je mnogo izgubila i od svoje nekadanje veliine i od sjaja); a
tu je bio ve gospodin Grimvig spreman da ih doeka. On poljubi devojku i
staru gospou isto tako kad su izili iz kola kao da je ded celome drutvu, sav
se topei od osmeha i ljubaznosti i ne nudei nikome da e pojesti svoju glavu
ne, ni jedan jedini put; ak ni kad se prepirao s jednim veoma starim
sprovodnikom potanskih kola o najkraem putu za London i kad je tvrdio da
on to najbolje zna, iako je samo jedanput tim putem proao, i to u dubokom
snu. Bio je gotov i ruak i sobe spremne, i sve je bilo ureeno kao nekom
arolijom.
Pri svem tom, kad je prola prva uurbanost, nastupilo je ono isto utanje i
ukoenost koji su im kvarili raspoloenje za vreme puta. Gospodin Braunlo im
se za rukom nije pridruio nego je ostao u svojoj sobi. Ona dva druga
gospodina su urno izlazila i vraala se brina lica a za ono kratko vreme to su
se zadravala u sobi razgovarali su izdvojeni od ostalih. U jedan mah odazvali
su i gospou Mejli, i ona se posle skoro itavog asa vratila oiju naduvenih
od plaa. Sve je to uznemiravalo i zabrinulo Roz i Olivera koji nisu bili
posveeni ni u jednu od novih tajni. Nemo su se pitali ta se to zbiva oko njih;
ili, ako bi i izmenjali koju re, govorili bi apatom kao da se boje da uju zvuk
svoga sopstvenog glasa.
Najzad, kad je bilo ve devet sati i kad su poeli pomiljati da te veeri nee
nita saznati, u sobu uoe gospodin Losbern i gospodin Grimvig, a za njima i
gospodin Braunlo i jedan ovek kojeg Oliver kad je ugledao umalo to nije
kriknuo od iznenaenja; jer su mu saoptili da mu je to brat, a to je bio onaj isti
ovek kojeg je sreo u onoj varoici i koji je zavirivao s Fejginom kroz prozor
njegove sobice. Monks pogleda zaprepaenog deaka s mrnjom koju ak ni u
toj prilici nije mogao da prikrije i spusti se na stolicu pored vrata. Gospodin
Braunlo, drei neke hartije, prie stolu blizu kojeg su sedeli Roz i Oliver.
To je neprijatan zadatak ree on ali ove izjave koje su potpisane u
Londonu pred veim brojem gospode moraju se u sutini i ovde ponoviti.
eleo sam da vas potedim toga ponienja, ali mi njih moramo uti iz vaih
sopstvenih usta pre no to se rastanemo, a vi znate zbog ega.
 Hajdete ree ovek kome su te rei bile upuene, okrenuvi glavu u
stranu. Samo brzo. Mislim da sam ve dovoljno uinio. Nemojte me vie
zadravati ovde.
Ovo dete, ree gospodin Braunlo privlaei sebi Olivera i stavljajui
mu ruku na glavu jeste va polubrat; nezakoniti sin vaeg oca, moga dragog
prijatelja Edvina Liforda i sirote Agnes Fleming koja je umrla na poroaju.
Da, ree Monks mrko gledajui deaka koji je sav drhtao i lupanje
ijeg srca je mogao da uje. To je njihovo kopile.
Izraz koji ste upotrebili ree gospodin Braunlo strogo predstavlja
prekor upuen onima koji su ve davno izvan domaaja nesavrene ljudske
pravde. On ne baca ljagu ni na koga od ivih sem na vas koji ste se njime
posluili. Ali preimo preko toga. On se rodio u ovome gradu.
U sirotinjskom domu ovoga grada glasio je pakosni odgovor.
Uostalom, u izjavi je sve to navedeno ree Monks nestrpljivo pokazujui na
hartije dok je to govorio.
Potrebno je da se to ponovi i ovde ree gospodin Braunlo prelazei
pogledom po prisutnima.
E, poto je tako, onda sluajte! odgovori Monks. Kad se njegov
otac razboleo u Rimu, k njemu je doputovala njegova ena, moja mati s kojom
je ve davno bio rastavljen i koja je dola iz Pariza i mene povela sa sobom
da bi sebi obezbedila njegovo imanje, jer, koliko ja znam, ona za njega nije
mnogo marila kao ni on za nju. Nije nas poznao jer je ve bio izgubio svest, i
ostao je u zanosu do sutradan, kad je umro. Meu hartijama u njegovom
pisaem stolu bila su dva pisma datirana one noi kad se razboleo, i upuena
vama a zatim nastavi obraajui se gospodinu Braunlou: na njihovom
zajednikom omotu bilo je nekoliko rei za vas, s napomenom da se pisma
predaju tek posle njegove smrti. Prvo od pisama bilo je namenjeno toj devojci
koja se zvala Agnes; drugo je sadravalo njegov testament.
ta je bilo u tome pismu? upita gospodin Braunlo.
ta je bilo u pismu? Bio je to jedan list hartije, sav isprecrtavan, s
pokajnikom ispoveu i molitvama upuenim bogu da joj bude na pomoi.
Bio je ispriao devojci izmiljenu priu o nekim tajanstvenim okolnostima
koje e joj jednog dana objasniti i koje ga spreavaju da se odmah njome
oeni; a ona mu je slepo poverovala i u tome poverenju otila isuvie daleko i
tako izgubila svoju ast koju vie niko nije bio u stanju da joj vrati. U to vreme
bila je na nekoliko meseci pred poroajem. Pisao joj je o svemu ta namerava
da uini kako bi sakrio njenu sramotu, ako bude u ivotu, i molio je, ako njega
snae smrt, da ne proklinje njegovu uspomenu i da ne misli da e posledice
njegovog greha pasti na nju ili na njihovo dete jer je za sve samo on kriv.
Podseao ju je na onaj dan kad joj je poklonio mali medaljon i prsten sa
njenim roenim imenom urezanim u njega i ostavljenim praznim mestom za
prezime koje se nadao da e joj dati jednoga dana preklinjui je da ga uva i
da ga nosi na srcu kao to je i dotle inila a onda je sve to nekoliko puta
ponavljao, istim reima, kao da je siao s pameti, to verujem da je i bio sluaj.
A testament ree gospodin Braunlo, dok su Oliveru suze lile niz lice.
Monks je utao:
Testament je ree gospodin Braunlo govorei za sebe napisan u
istom duhu kao i pismo. Govorio je o nesrei i bedi u koje ga je bacila njegova
ena; o nepokornosti, porocima, zlobi, prerano ispoljenim ravim sklonostima,
vas, njegovog jedinog sina, kojeg je mati od detinjstva uila da mrzi svog
roenog oca; i ostavio je vama i vaoj majci godinji dohodak od po osam
stotina funti. Glavninu svoga imanja podelio je na dva jednaka dela jedan je
zavetao Agnes Fleming, a drugi njihovom detetu, ako se rodi ivo i kad
postane punoletno. Ako bude devojica, trebalo je da dobije nasledstvo bez
ikakvih uslova; ali ako bude deak, samo uz uslov da za vreme svog
maloletstva ne okalja svoje ime nikakvim neasnim postupkom, podlou,
kukavilukom ili krivinim delom. Taj uslov je postavio, rekao je, da na taj
nain izrazi i svoje poverenje u majku i svoje ubeenje koje je bliska smrt
samo pojaala da e dete od nje naslediti dobro srce i plemenitu duu. U
sluaju da u tome oekivanju bude prevaren, onda je novac imao da pripada
vama; jer tek tada, a ne pre toga, ako oba deteta bila jednaka u nevaljalstvu, on
bi vam priznao prvenstvo na svoju zaostavtinu, prvenstvo koje niste imali u
njegovom srcu jer ste ga jo kao dete izgubili pokazujui prema njemu samo
hladnou i nepotovanje.
 Moja mati nastavi Monks jaim glasom uinila je ono to bi i
svaka druga ena na njenom mestu. Spalila je taj testament. Pismo nikad nije
stiglo onome kome je bilo namenjeno; ali ga je, kao i druge dokaze, sauvala za
sluaj ako bi devojka i njena rodbina ikad pokuali da pokrenu mrlju koja na
njima lei. Ona je o celoj stvari obavestila devojinog oca uveliavajui njenu
krivicu svim onim to je njena estoka mrnja bila u stanju da porodi na
emu sam joj ja danas zahvalan. Obeaen i progonjen sramotom pobegao je
sa svojom decom u jedan zabaen kraj u Velsu, promenivi i samo ime kako
njegovi prijatelji nikad ne bi saznali gde se sklonio; i tu je, ubrzo po dolasku,
naen mrtav u svojoj postelji. Devojka je bila otila od kue, potajno, nekoliko
nedelja pre toga; on je za njom tragao peice po svim oblinjim gradovima i
selima; bila je no kad se vratio kui, uveren da je sama uinila kraj svome
ivotu kako bi sakrila i svoju i njegovu sramotu koja je slomila njegovo
roditeljsko srce.
Nastao je kratak tajac, sve dok gospodin Braunlo nije nastavio priu:
Mnogo godina posle toga ree mati ovoga oveka ovde
Edvarda Liforda dola je k meni. Bio ju je ostavio kad je imao tek
osamnaest godina; pokrao joj je nakit i novac; kockao se, provodio raskalaan
ivot, pravio laan novac i pobegao u London gde se druio s najgorim
oloem. Nju je nagrizala jedna teka i neizleiva bolest te je elela da ga vidi jo
jednom pre no to umre. Raspitivali smo se i tragali na sve strane. Svi nai
napori su dugo vreme ostali uzaludni, ali su najzad bili krunisani uspehom; i
on je zajedno s njom ponovo otputovao u Francusku.
Tamo je i umrla ree Monks posle dugog bolovanja; i na samrtnoj
postelji mi je zavetala te tajne, zajedno sa svojom neutoljivom i smrtnom
mrnjom na sve one kojih se ta tajna ticala iako je ta preporuka bila sasvim
izlina poto sam ja tu mrnju i sam ve odavno nosio u svom srcu. Nikako
nije verovala da se devojka ubila i da je ubila i svoj porod, naprotiv; bila je
ispunjena slutnjom da se rodilo muko dete i da je u ivotu. Zakleo sam joj se
ako ga ikad sretnem na svom putu da u ga goniti do istrage; da mu nikad neu
dati odmora ni stanka; da u ga terati s najogorenijom i najnepopustljivijom
mrnjom; da u na njemu iskaliti svoju duboku mrnju i da u pljunuti na taj
hvalisavi, razmetljivi i uvredljivi testament time to u dovesti deaka, ako
samo budem mogao, do samih veala. Imala je pravo. Najzad sam nagazio na
njega. Bio sam lepo poeo; i da se ona devojura nije izlajala, ja bih i zavrio
kao to sam bio zapoeo!
I dok se nitkov obema rukama hvatao za glavu i proklinjao sam sebe u
nemonome besu to nije uspeo da ostvari svoju zlobnu nameru, gospodin
Braunlo se okrete uasnutim svedocima ovoga prizora i objasni im kako je
Jevrejin, Monksov stari sauesnik i pouzdanik, dobio veliku svotu novca kao
nagradu to je upleo Olivera u svoju mreu, i kako je izvestan deo primljene
nagrade morao da se vrati u sluaju ako Oliver umakne, i da je jedna rasprava
u vezi s tim dovela do njihove posete poljskoj kui, jer je trebalo ustanoviti da
li je zaista Oliver taj deak za kojim traga Monks.
A ta je s medaljonom i prstenom? upita gospodin Braunlo
obraajui se Monksu.
Otkupio sam ih od onoga oveka i ene o kojima sam vam govorio, koji
su ih ukrali od bolniarke, a ona ih ukrala s mrtvakog tela pokojnice
odgovori Monks, ne diui oiju. Poznato vam je ta je s njima bilo.
Gospodin Braunlo samo klimnu glavom gospodinu Grimvigu koji urno
izie i ubrzo se vrati, gurajui gospou Bambl i vukui za sobom njenog
supruga kome se nikako nije ulazilo.
Da li me varaju oi, uzviknu gospodin Bambl neveto se pretvarajui
kao da je oduevljen ili je to zaista mali Oliver? O, O-li-ve-re, kad bi samo
znao koliko sam se brinuo zbog tebe.
uti, budalo, promrmlja gospoa Bambl.
To je jae od mene, jae od mene, gospoo Bambl! protestovao je
upravnik sirotinjskog doma. Moram da oseam ponos ja koji sam ga
odgajio kao optinski sirotinjski staralac kad ga vidim ovde u drutvu tako
ljubaznih i otmenih gospoa i gospode! Uvek sam voleo to dete kao da mi je
roeni..., roeni ded tresnu gospodin Bambl traei podesno poreenje.
Seate Ii se, dragi moj gospar-Olivere, onoga dobrog gospodina u belom
prsniku? Ah, preselio se u venost prole nedelje, u hrastovom kovegu s
metalnim ruicama, Olivere.
Ostavite se toga, gospodine, presee ga gospodin Grimving ljutito
obuzdajte svoja oseanja.
Postarau se, gospodine, koliko god mogu odgovori gospodin
Bambl. Kako ste, gospodine? Nadam se da ste u dobrom zdravlju.
Ti pozdravi bili su upueni gospodinu Braunlou, koji je priao blizu tome
estitom branom paru. Upitao ih je, upirui prstom na Monksa:
Poznajete li ovoga oveka?
Ne, odgovori gospoa Bambl suvo.
A da li ga moda vi poznajete? ree gospodin Braunlo obraajui se
njenom muu.
Nikad ga nisam video u svome ivotu ree gospodin Bambl.
A da mu niste, moda, nekad neto prodali?
Nisam odgovori gospodin Bambl.
Da niste moda nekad imali nekakav zlatan medaljon i prsten? upita
gospodin Braunlo.
Boe sauvaj! odgovori nastojnica sirotinjskog doma. Jeste li nas
zato doveli ovamo da nam postavljate tako besmislena pitanja?
Gospodin Braunlo ponovo klimnu glavom gospodinu Grimvigu i dotini
gospodin ponovo odgega to je bre mogao. Ali ovoga puta se nije vratio s
krepkim branim parom, nego je uveo u sobu dve poluuzete ene koje su se
tresle i teturale idui.
Vi ste zakljuali vrata one noi kad je stara Sali umrla ree prva od
njih diui svoju smeuranu ruku, ali niste mogli da iskljuite zvuk, niti da
zapuite pukotine.
Ne, ne, ree druga, osvrui se oko sebe i vakorei svojim bezubim
desnima. Niste, niste mogli.
uli smo je kako se upinje da vam kae ta je uinila i videle smo kako
ste iz njene ruke uzeli neku hartijicu, a i sutradan smo motrile na vas i kad ste
ili u zaloni zavod ree prva ena.
Jeste dodade druga, a u pitanju je bio jedan medaljon i zlatan
prsten. Videle smo kad su vam ih predali. Mi smo vas pratile. O, da, pratile
smo vas.
A znamo jo i neto vie nastavi prva jer nam je ona jo davno
esto priala da joj je mlada ena govorila kako osea da nee preiveti i kako
je u trenutku kad se razbolela bila na putu da umre blizu groba detinjeg oca.
Da li biste eleli da vidite i vlasnika zalonog zavoda? upita gospodin
Grimvig poavi vratima.
Ne, odgovori ena kad je on i pokaza prstom na Monksa
bio tolika kukavica da sve prizna, kao to vidim, i kad ste vi uspeli da meu
svim tim babuskerama pronaete one dve koje treba, ja tu vie nemam nita da
kaem. Jeste, prodala sam ih i oni su tamo odakle ih vie nikada neete izvui.
ta jo hoete.
Nita odgovori gospodin Braunlo sem to emo se pobrinuti da ni
vi ni va mu ne dobijete vie nikakvu slubu za koju se zahteva ispravnost i
poverljivost. Moete ii.
Neu valjda ree gospodin Bambl osvrui se tuno oko sebe, dok je
gospodin Grimvig izlazio s onim dvema staricama neu valjda zbog te
nesrene malenkosti Izgubiti svoju optinsku slubu?
Hoete, i jo kako odgovori gospodin Braunlo. S tim se morate
pomiriti i biti zadovoljni to se na tome svrilo.
Za sve je kriva gospoa Bambl. To je ona htela branio se gospodin
Bambl, poto se prvo obazreo oko sebe da se uveri je li njegova supruga izala
iz sobe.
To vas ni ukoliko ne opravdava odgovori gospodin Braunlo. Vi
ste prisustvovali unitenju tih stvari i u oima zakona vi snosite veu
odgovornost nego ona; jer zakon pretpostavlja da vaa ena postupa po vaim
uputstvima.
Ako zakon zaista to pretpostavlja ree gospodin Bambl srdito
guvajui obema rukama svoj eir onda je zakon jedan mag ..., jedan
glupak. Ako zakon tako smatra, to je zbog toga to je zakon neenjen; i najgore
to elim zakonu jeste da mu oi otvori sopstveno iskustvo sopstveno
iskustvo.
Poto je s osobitim naglaskom ponovio te dve poslednje rei, gospodin
Bambl natue eir na glavu i stavivi ruke u depove uputi se niza stepenice za
svojom suprugom.
Milostiva gospoice, ree gospodin Braunlo i pogleda u Roz
pruite mi svoju ruku. Nemojte drhtati. Ne treba da se plaite ovo nekoliko
poslednjih rei koje mi je ostalo da kaem.
Ako se one ja ne znam da li se, ali ako se te rei iole odnose na
mene ree Roz molim vas saoptite mi ih drugom prilikom. U ovom
trenutku nemam ni snage ni hrabrosti da ih sasluam.
Ne, odgovori stari gospodin uzimajui je pod ruku vi imate vie
snage no to i sami mislite, u to sam siguran. Poznajete li ovu gospoicu,
gospodine?

Da, odgovori Monks.

 Ja vas nikad dosad nisam videla odgovori Roz slabim glasom.
Ja sam vas viao vrlo esto odgovori Monks.
Otac nesrene Agnes imao je dve keri ree gospodin Braunlo.
ta je bilo s drugom od njih onom to je bila jo dete?
Dete odgovori Monks, kad je njen otac umro u tuini, pod tuim
imenom, ne ostavljajui za sobom nikakvo pismo, knjigu ili komadi hartije
niti i najmanji znak po kome bi se mogli pronai njihovi prijatelji ili roaci
dete su uzeli neki siromani seljaci, koji su ga uvali i negovali kao da je
njihovo roeno.
Nastavite ree gospodin Braunlo dajui znak gospoi Mejli da prie.
Nastavite!
Vi niste mogli da pronaete mesto u koje se ta porodica bila sklonila
ree Monks ali tamo gde prijateljstvo ne uspeva tu mrnja esto uspeva.
Moja mati ga je nala, posle itave godine neumornog traganja da, pronala
je dete.
Je li ga uzela sebi?
Nije. Ti ljudi bili su siromani i njihova plemenitost i ovekoljublje
poeli su ve da ih zamaraju, osobito oveka; zato je moja mati ostavila dete
kod njih i dala im jednu omanju svotu novca koja im nije mogla dugo trajati i
obeala da e im poslati jo, to meutim nikako nije nameravala da uini. Ali
kako nije imala poverenje da e njihovo nezadovoljstvo i nematina u
dovoljnoj meri da unesree devojicu, ispriala im je ivot i sramotu njene
starije sestre, udeavajui priu prema svojim potrebama i ciljevima; upozorila
ih je da se dobro uvaju deteta, jer ono u sebi ima neistu krv; i kazala im je
kako je ona vanbrano dete, i da e svakako pre ili posle poi ravim putem.
Okolnosti su ile u prilog svim tim tvrenjima; seljaci su poverovali u priu; i
tako je dete provodilo mueniki ivot kojim smo ak i mi bili zadovoljni, sve
dok neka udovica, koja je onda stanovala u esteru, sluajno nije videla
devojicu, saalila se na nju i uzela je sebi. Kao da se neki avo bio zaverio
protiv nas; jer je devojica uprkos svim naim naporima ostala tamo i bila
srena. Pre dve do tri godine sam je izgubio iz vida i ponovo sam joj naiao na
trag pre nekoliko meseci.
 Vidite li je sad?
Da. Oslonjena je o vau ruku.
Ali e ipak uvek ostati moja neaka uzviknu gospoa Mejli uzimajui
u naruje klonulu devojku moje najmilije dete. Ne bih je sad dala ni za sve
blago ovoga sveta. Slatka moja drubenice, roena moja devojice!
Jedini prijatelju kojeg sam ikad imala uzviknu Roz prionuvi uz nju.
Najplemenitiji, najbolji prijatelju. Srce e da mi prepukne od sree. Ja ne
mogu sve to da podnesem.
Ti si jo mnogo vie prepatila i svakojake si nedae u ivotu podnela, ti
najbolje i najljupkije stvorenje koje je uvek irilo samo sreu svuda oko sebe
ree gospoa Mejli neno je grlei. Hodi, hodi, edo moje, pomisli ko je
ovo to jedva eka da te zagrli, jadno dete! Pogledaj ..., pogledaj ovamo, edo
moje!
Ne tetka, uzviknu Oliver obavijajui joj ruke oko vrata nikad je
neu zvati tetkom nego samo sestrom, svojom roenom dragom sestrom,
im sam je prvi put video neto mi je u srcu kazalo da u je mnogo voleti! Roz
mila, draga moja Roz.
Neka su svete suze koje su prolila i isprekidane rei koje su izmenjala dva
siroeta kad su pali jedno drugom u naruje. Dobili su oca, sestru i majku, i u
istom trenutku ih i izgubili. Radost i bol su pomeani u istom peharu; ali te
suze nisu bile gorke, jer je i san bio tako ublaen i umekan slatkim i nenim
uspomenama, da je tuge nestalo i da se alost pretvorila u sreu.
Dugo su, dugo ostali sami. Jedan tihi kucanj na vratima najzad je
nagovestio da neko eli da ue. Oliver otvori vrata, povue se i propusti Harija
Mejli.
Sve znam ree on sputajui se na stolicu pokraj ljupke devojke.
Draga Roz, sve mi je poznato.
Ja nisam ovamo doao sluajno dodade posle dueg utanja niti
sam sve ovo uo veeras, nego jue tek jue. Pogaa li da sam doao da te
podsetim na jedno obeanje?
Stani, ree Roz. Ti zna sve.
 Sve. Ti si mi dopustila da u toku godine u svako doba mogu da
obnovim predmet naeg poslednjeg razgovora.
Jeste, dopustila sam ti.
I da neu na tebe da navaljujem da izmeni svoju odluku nastavi
mladi nego samo da mi je ponovi, ako bude htela. Obeao sam da u i
poloaj i bogatstvo i sve to imam staviti tebi pred noge, a ako ti i dalje bude
ostala pri svojoj ranijoj odluci, zarekao sam se da neu pokuavati ni reju ni
delom da tu odluku promenim.
Oni isti razlozi koji su me onda opredelili, opredeljuju me i sad ree
Roz vrstim glasom. Nikad jae nego veeras nisam osetila koliko dugujem
onoj ijom sam dobrotom i plemenitou spasena ivota ispunjenog bedom i
patnjom. U meni se vodi teka borba ree Roz ali borba kojom se
ponosim; mene sve to veoma boli, ali e moje srce biti u stanju da taj bol
podnese.
Veeranje otkrie... poe Hari
Veeranje otkrie, odgovori Roz blago, ostavlja me, u odnosu na
tebe, u onome istom poloaju u kome sam i ranije bila.
Zato si tako nemilosrdna prema meni, Roz? navaljivao je zaljubljeni
mladi.
O, Hari, Hari, odgovori devojka briznuvi u pla volela bih da
mogu sebi da utedim taj bol.
Pa zato onda samu sebe mui? upita Hari uzimajui je za ruku.
Pomisli, draga Roz, pomisli na ono to si ula veeras.
A ta sam ula? ta sam ula? uzviknu Roz. Da je oseanje
duboke sramote toliko uticalo na moga oca da se potpuno povukao od sveta...
Eto, dosta smo o tome govorili, Hari, dosta smo o tome govorili.
Jo ne, jo ne, ree mladi ne doputajui joj da ode. Moje nade,
moje elje, planovi oseanja, svi moji pogledi na ivot sve se to izmenilo,
samo moja ljubav prema tebi nije. Sad ti vie ne nudim nikakav sjajan poloaj
u drutvu; nita zajedniko s ovim svetom pakosti i zlobe, u kome estita
stvorenja moraju da crvene zbog svega samo ne zbog onoga to je zaista
sramno i stidno; nego dom svoje srce i domae ognjite da, najmilija
moja Roz, i to je, i samo to, sve to imam da ti ponudim.
ta time hoe da kae? promuca devojka.
Time hou da kaem samo to da sam te, kad smo se poslednji put
videli, ostavio vrsto reen da uklonim sve viteke prepreke koje su
postavljene izmeu tebe i mene; da sam odluio, kad ve moj svet nee da
bude i tvoj, da se odreknem toga sveta i da okrenem lea onima koji iz
porodine oholosti s visine gledaju na tvoje poreklo. To sam i uinio. Oni koji
su se zbog toga od mene udaljili, udaljili su se i od tebe, i time pokazali da si ti
bila u pravu. Moji moni zatitnici i roaci od uticaja i poloaja koji su se
doskora na mene ljubazno osmehivali, sad me doekuju sasvim hladno; ali ima
nasmejanih polja i suncem obasjanih gajeva u najlepem kraju Engleske; i
pored jedne seoske crkve pored moje sopstvene crkve, Roz! ima seoska
kuica kojom u se ja vie ponositi, ako ti bude htela sa mnom da ivi u njoj,
nego da su mi se ostvarile sve moje nade kojih sam se odrekao, pa makar one
bile i hiljadu puta primamljivije. To je sad moj poloaj i moja budunost, i ja ti
njih stavljam pred noge!
Muan je to posao ekati zaljubljene na veeru ree gospodin
Grimvig prenuvi se iza sna i skidajui s lica depnu maramicu kojom se bio
pokrio.
Istinu u rei, veera i jeste ekala isuvie dugo. Ni gospoa Mejli, ni Hari,
ni Roz (koji su svi zajedno uli) nisu mogli da navedu ni jednu re u svoje
opravdanje.
Najozbiljnije sam se nosio milju da veeras pojedem svoju glavu
ree gospodin Grimvig jer mi se uinilo da nita drugo neu dobiti za jelo.
Ako dopustite, uzeu sebi slobodu da pozdravim i poljubim buduu nevestu.
Gospodin Grimvig nije gubio ni trenutka da tu pretnju privede u delo, te
bez oklevanja poljubi devojku koja sva porumene; a kako je primer bio
prilepiv, za njim su se poveli i lekar i gospodin Braunlo. Zli jezici tvrde kako
je Hari Mejli vien da je to ve prvi uinio u susednoj mranoj sobi; ali
najverovatnije linosti smatraju da je to najobinija kleveta, s obzirom na
njegovu mladost i da je usto jo i svetenik.
 Olivere, edo moje, ree gospoa Mejli gde si bio i zato si tako
alostan? Oi su ti pune suza. ta se dogaalo?
Ovaj varljivi svet je prepun razoaranja u njemu su esto promeane
nae najmilije i najplemenitije nade.
Jadni Dik vie nije bio meu ivima!
 GLAVA LII

Poslednja Fejginova no

Sudska dvorana bila je dupke puna. Ispitivake i radoznale oi su streljale

sa svih strana. Od ograde ispred optuenike klupe pa do najudaljenijih kutova
dvorane svi su pogledi bili upereni na jednog oveka Fejgina. Ispred njega i
iza njega gore, dole, desno, levo kao da je okruen nebeskim svodom s
kojeg blistaju uarene i usijane oi svetine.
Stajao je tu, obasjan tim ivim osvetljenjem, s jednom rukom na drvenoj
ploi ispred sebe, s drugom prislonjenom na uvo i glavom ispruenom napred
kako bi to bolje i jasnije uo svaku predsednikovu re koji je pred
porotnicima izlagao svoju optubu. S vremena na vreme bi se otro zagledao u
lica porotnika da se uveri kakav je utisak na njih uinila i najneznatnija
okolnost koja bi njemu ila u prilog; a kad bi navodi optunice protiv njega
govorili s neumitnom jasnou, okretao se svome braniocu preklinjui ga
nemim pogledom da ak i u tome sluaju kae neto u njegovu odbranu.
Izuzev zabrinutosti koju je izraavao na taj nain, nije micao ni rukom ni
nogom. Od poetka suenja jedva da se pokrenuo; a kad je predsednik zavrio
s itanjem optunice, on je i dalje ostao u onome istom stavu napete panje i s
pogledom uprtim u njega, kao da je jo neprestano slua.
Iz toga zanosa prenuo ga je slab agor u dvorani. Obazrevi se oko sebe
video je sakupljene porotnike kako se dogovaraju koju presudu da izreknu.
Kad je preao pogledom po dvorani, opazio je kako se ljudi diu na prste jedan
iza drugoga da ga osmotre neki od njih su urno nametali naoare a
drugi su neto aptali svojim susedima s izrazom uasa na licu. Bilo ih je
nekolicina koji kao da nisu na njega obraali panju i koji su gledali samo u
porotnike, nestrpljivo se pitajui kako uopte mogu da se razmiljaju. Ali ni na
jednom licu ak ni meu enama, kojih je tu bilo u velikom broju nije
mogao da proita ni najmanji trag saaljenja prema sebi, niti ikakvo drugo
oseanje sem najivlje elje da bude osuen.
Kada je sve to obuhvatio jednim zbunjenim pogledom, u dvorani je
ponovo zavladala mrtva tiina, a kad se okrenuo, video je porotnike kako se
obraaju predsedniku suda. Pst!
Traili su samo doputenje da se povuku.
Dok su izlazili, eljno je zagledao u njihova lica, u jedno za drugim, kao da
bi hteo da pogodi na koju stranu veina naginje; ali je to bio uzaludan posao.
Tamniar ga dodirnu za rame. On nesvesno doe do kraja pregrade za
optuene i sede na jednu stolicu. Tamniar mu je pokazivao na nju, jer je on
sam ne bi video.
Opet je bacio pogled na dvoranu. Neki su jeli, a neki su se hladili
maramicama poto je usled prisustva velikog mnotva sveta u dvorani bilo
veoma toplo. Neki mladi je u maloj belenici crtao njegov lik. On se pitao da
li ga je pogodio, i posmatrao je kad je umetnik slomio pisaljku i perorezom
poeo ponovo da je zaotrava, kao to bi inio i svaki drugi besposlen
gledalac.
Isto tako kada je upravio svoje oi u pravcu sudije, stao je da razmilja o
kroju njegovog oela, i koliko ono staje, i kako se oblai. Za sudijskim stolom
bio je i neki stariji ugojeni gospodin koji je bio iziao pre pola asa i sad se
vratio. Pitao se u sebi da li je taj ovek iao da rua, ta je imao za ruak i gde
je ruao; i tako se podavao beznaajnim mislima dok mu neki novi predmet ne
bi privukao panju i skrenuo misli na drugu stranu.
To nikako ne znai da ga za sve to vreme nije pritiskivalo muno oseanje
groba koji mu se otvara pod nogama; ta mu je slika stalno lebdela pred oima,
ali nekako maglovito i neodreeno, tako da nije mogao na nju da se
usredsredi. ak i dok je drhtao od uasa i preznojavao se pri pomisli na blisku
smrt, poeo je da prebrojava gvozdene iljke na ogradi ispred sebe i pitao se
kako to da se jedan od njih prelomio, i hoe li ga opraviti ili e ga ostaviti
takav kakav je. Onda su mu izile pred oi sve grozote veala i gubilita
zatim stade da posmatra oveka koji je kropio pod sudnice vodom da ga
rashladi a posle toga opet utonu u svoje mrane misli.
Najzad se zau uzvik Tiina i svima zastade dah u grudima, dok su pogled
upravljali vratima. Porotnici su se vraali i proli sasvim pored njega. Po
njihovim licima nije mogao nita da zakljui; kao da su bila od kamena. Nastao
je potpun tajac ..., nije se uo ni najmanji um ..., ni jedan jedini dah. Kriv
je.
Dvorana se prolomi od urnebesnog klicanja koje se ponavljalo u talasima i
onda se slilo u neprekidnu jeku koja je neprestano rasla i orila se kao
grmljavina puna srdbe i gneva. Narod izvan sudnice je burnim usklicima
radosti pozdravio vest da e nad Jevrejinom u ponedeljak biti izvrena smrtna
kazna.
Kad se bura utiala, sud ga je upitao ima li to da kae u svoju odbranu a
protiv presude koja je nad njim izreena. On ponovo zauze onaj svoj stav
oveka koji paljivo slua i gledae irom otvorenih oiju u predsednika dok
mu je ovaj postavljao to pitanje; ali je pitanje moralo dvaput da bude
ponovljeno pre no to ga je uo, a kada ga je shvatio, samo je tiho promrmljao
kako je on jedan star ovek..., star ovek..., star ovek, i tako je, preavi u
apat potpuno zautao.
Predsednik stavi svoju crnu kapu na glavu, a osuenik je jo neprestano
stajao u istom poloaju i s istim napregnutim izrazom lica. Neka ena u dvorani
ciknu pod utiskom sveane groze toga trenutka; on brzo podie oi kao da ga
taj prekid ljuti i nae se napred sa jo veom panjom. Rei koje su mu bile
upuene zvuale su sveano i uzbudljivo; presudu je bilo strano uti. Ali on je
stajao, nepomian kao kip, i ni najmanji mii na licu mu nije zaigrao.
Iznureno i unezvereno lice je jo drao istureno napred, donja vilica mu je
visila oputena i on je gledao ukoeno ispred sebe kad mu tamniar spusti
ruku na rame i pozva ga da poe za njim. On baci jedan tup pogled levo i
desno i pokori se.
Proveli su ga kroz neku kamenom poploanu prostoriju ispod sudnice, gde
je nekolicina optuenih, ekalo da na njih doe red, dok su drugi razgovarali sa
svojim poznanicima okupljenim oko prozora okovanog gvozdenim ipkama
koji je gledao u otvoreno dvorite. Tu nije bilo nikoga ko bi njemu progovorio
koju re; samo, dok je prolazio, zatvorenici se odmakoe kako bi ga bolje
video svet koji se tiskao oko reetke; a taj svet ga je napadao i grdio, i nazivao
najgorim imenima i psovao ga, i zvidao. On im zapreti stisnutom pesnicom i
htede da pljune na njih, ali ga njegovi uvari u tome spreie i urno ga
povedoe kroz neki mraan hodnik osvetljen samo s nekoliko slabih svetiljki i
uvedoe ga u tamnicu.
 Tu su ga pretresli kako ne bi pri sebi imao neko sredstvo kojim bi
preduhitrio izvrenje kazne; poto je taj postupak obavljen, odveli su ga u
jednu od elija u koju se zatvaraju osueni na smrt, i tu ga ostavie samog.
Spustio se na kamenu klupu prema vratima, koja je istovremeno sluila i
kao sedite i kao postelja; i upirui zakrvavljene oi u zemlju pokua da pribere
svoje misli. Posle nekog vremena poeo je da se prisea nekolikih iskidanih
odlomaka iz govora predsednika suda, iako mu se onda inilo da ne shvata
nijednu jedinu re. Ti iskidani odlomci su postepeno dolazili svaki na svoje
mesto i vezivali se jedan za drugi, tako da je ubrzo sklopio ceo govor skoro
onako kao to je glasio. Da bude vean o vrat, dok ne nastupi smrt tako je
glasio kraj presude. Da bude vean o vrat dok ne nastupi smrt.

Kad se sasvim smrklo, poeo je da se sea svih onih ljudi koje je poznavao
i koji su zavrili ivote na gubilitu: neki od njih njegovom krivicom. Njihova
su se lica tako brzo pojavljivala jedno za drugim da je jedva stizao da ih broji.
Neke od njih je gledao kako umiru i zbijao ale na njihov raun zato to su
umirali s molitvom na usnama. Kako je udan zvuk nastajao kad im se izvue
daska ispod nogu: i kako su se oni odjedanput preobraavali i od jakih snanih
ljudi se pretvarali u hrpe odela koje se klate na vetru!
Neki od njih su moda boravili u ovoj istoj eliji sedeli na ovome istome
mestu. Veoma je mrano; zato ne donesu neku svetiljku? elija, je sagraena
pre mnogo godina. Ko zna koliko je ljudi provelo u njoj svoje poslednje
asove. inilo mu se kao da sedi u nekoj grobnici punoj leeva marama
prebaena preko lica, oma, sputane miice, lica koja poznaje, ak i pod tom
groznom koprenom. Svetlosti, svetlosti!
Najzad kad su mu se ruke raskrvavile od silnog udaranja o teka vrata i
kamene zidove, pojavie se dva oveka, od kojih je jedan nosio sveu koju je
uglavio u gvozdeni svenjak uvren u zidu, a drugi vukao sobom slamnjau
da na njoj provede no, jer osuenog vie nije trebalo ostavljati samog.
Zatim je nastupila no tamna, zlokobna, mukla no. Ostali ljudi koji
bde, raduju se kad uju kako asovnik na crkvi izbija sate, jer im on govori o
ivotu i o danu koji dolazi. Njega je on bacao u oajanje. Svaki udarac
gvozdenoga klatna donosio mu je jedan i isti dubok i potmuo zvuk smrt.
ta njemu vredi veseli jutarnji um i agor koji ak i ovamo prodire? To je
samo posmrtno zvono u drugom obliku koje ne samo da ga opominje na smrt,
nego mu se jo i ruga.
Dan se gasio dan! To nije ni bio dan; tek to je svanuo i ve je proao
i no se ponovo spustila; no tako duga, pa ipak tako kratka; duga u svojoj
jezivoj tiini, a kratka po asovima koji jure u nepovrat. U jednom trenutku je
poeo da bunca i da huli na boga; a zatim je stao da urla i da upa kose. Doli
su uvaeni i estiti ljudi njegove vere da se pomole bogu zajedno s njim ali on
ih je oterao uz kletve i psovke. Oni su ponovili svoje milosrdne pokuaje, a on
ih je udarcima oterao od sebe.
Subota no. Ostalo mu je samo jo jednu no da ivi. I dok je o tome
mislio, svanuo je dan nedelja.
Tek kad se spustila no toga poslednjeg uasnog dana, porazna svest o
bespomonom, oajnom stanju u kome je prodrla je u njegovu izopaenu duu
i obuzela je svom silinom; ne zato to bi on u ijednom trenutku gajio neku
odreenu nadu na pomilovanje, nego zbog toga to blisku smrt nikako nije bio
u stanju da zamisli drukije nego samo kao neku maglovitu i neodreenu
mogunost. Malo je razgovarao s onom dvojicom ljudi koji su se uzajamno
smenjivali uvajui ga; a ni oni, sa svoje strane, nisu se nimalo patili da
privuku njegovu panju. Sedeo je tu, budan, ali kao da sanja. Sad je svaki as
skakao, i s penom na ustima i sav izbezumljen jurio gore-dole po eliji, u
nastupu straha i besa da su se ak i oni koji su bili naviknuti na prizore te vrste
s grozom izmicali od njega. Najzad je, progonjen griom svoje zle savesti; u
tolikoj meri pomahnitao da jedan ovek vie nije mogao izdrati da sam ostane
pored njega, te su ga sad oba tamniara zajedno uvala.
Zgurio se cvokoui zubima na svojoj postelji od kamena i poeo da
razmilja o prolosti. Onoga dana kad je uhvaen, ranilo ga je nekoliko
kamenica baenih iz rulje i glava mu je bila umotana u platneni zavoj. Ria
kosa mu je visila niz bledo i potamnelo lice; brada raupana i zamrena;
usijane oi sevaju stranim sjajem; neoprana koa ispucala od groznice koja ga
je sagorevala. Osam devet deset. Ako to nije samo tako udeeno da ga
zaplai, i ako su to stvarni sati koji se niu jedan za drugim, gde e on biti kad
oni ponovo budu otkucavali! Jedanaest. Pre no to je zvuk prethodnoga
otkucaja prestao da treperi, ve je otkucao novi sat. U osam, on e biti jedino
oaloeno lice na svome sopstvenom sprovodu; u jedanaest...
Te jezive zidine Njugeta koje skrivaju toliko jada i toliko neopisivih muka
ne samo od ljudskih oiju nego, veoma esto i veoma dugo, i od ljudske
mate, nikad nisu viele tako uasan prizor. Ono nekoliko prolaznika koji su
zastajkivali pitajui se ta li sad radi onaj ovek to e sutra biti obeen, vrlo bi
ravo spavali te noi da su ga zaista i videli.
Od rane veeri pa skoro do ponoi grupice ljudi od dvoje-troje njih
prilazile su vratarevoj kuici i raspitivale se, zabrinuta lica, da li nije odgoeno
izvrenje kazne. Kad bi dobili odrian odgovor, saoptavali bi tu radosnu vest
okupljenim posmatraima na ulici koji su jedni drugima pokazivali vrata kroz
koja e on morati da izie i mesto gde e se podii veala, i, nerado odlazei
odatle, osvrtali se i zamiljali kako e taj prizor izgledati. Postepeno su se
razilazili jedan za drugim; i oko ponoi ulica je bila pusta i utonula u mrak.
Prostor pred tamnicom bio je raskren i ve je nekoliko jakih, crno
obojenih prepona bilo postavljeno preko ulice da bi se zadrala oekivana
navala gledalaca, kad se pred vratarevom kuom pojavie gospodin Braunlo i
Oliver, podnosei propusnicu izdatu od strane upravnika zatvora kojom im se
doputa da posete osuenoga. Odmah su puteni u kuicu.
Hoe li i mladi gospodin s vama, gospodine? upita ovek ija je
dunost bila da ih odvede. To nije prizor koji treba da gledaju deca,
gospodine.
Svakako da nije, prijatelju, odgovori gospodin Braunlo; ali ono radi
ega ja dolazim tome oveku u najtenjoj je vezi s njim; i kako je deak video
osuenoga u vreme kad mu je sve ilo od ruke u njegovoj lupekoj raboti
mislim da nee biti zgoreg ako ga vidi i sad makar i po cenu straha i
izvesnog tekog i neprijatnog utiska koji e to na njega uiniti.
Tih nekoliko rei bilo je izgovoreno po strani, tako da ih Oliver ne uje.
ovek dodirnu eir i pogledavi radoznalo Olivera otvori druga vrata,
prekoputa onih kroz koja su posetioci uli, i povede ih mranim i krivudavim
hodnicima, ka osuenikim elijama.
Ovuda ree ovek zaustavivi se u jednom tamnom i sumornom
prolazu, u kome su dvojica radnika u dubokom utanju vrili neke pripreme
ovuda e on proi. Ako pogledate odavde, videete vrata kroz koja e izii.
Uveo ih je u kamenu kuhinju s kazanima za pripremanje zatvorenike hrane
i pokazao im neka vrata. Nad njima je bila gvozdena reetka kroz koju su
dopirali ljudski glasovi pomeani s lupom ekia i s treskom koji podiu daske
kad se bacaju na pod.
Posle toga su provedeni kroz nekoliko tvrdih kapija koje su drugi tamniari
otvorili iznutra; a zatim, poto su uli u jedno otvoreno dvorite, poeli su da
se penju uzanim stepenicama i dospeli u hodnik s ije je leve strane bio red
okovanih vrata. Davi im znak da stanu tu gde su, njihov voa zakuca na jedna
od njih svenjem kljueva koji je drao u ruci. Ona dvojica uvara, poto su
apatom izmenjali s njim nekoliko rei, izioe u hodnik proteui se kao da su
zadovoljni to je dolo do te privremene smene i dadoe znak posetiocima da
uu u eliju za tamniarem. I oni uoe.
Osueni zloinac je sedeo na svojoj postelji njiui se levo i desno, vie
nalik na neku uhvaenu divlju zver nego na oveka. Mislima je oigledno lutao
po prolosti, jer je i dalje neprestano mrmljao, a prisustvo svojih posetilaca je
smatrao izgleda samo kao sastavni deo svojih privienja.
Sila si deko, arli..., aferim, aputao je. I Oliver, isto tako, ha!
ha! I Oliver... postao je pravi gospodin ..., pravi gos ... Odvedite deka na
spavanje!
Tamniar uze Olivera za slobodnu ruku, i rekavi mu poluglasno da se ne
boji, utei je posmatrao ta se zbiva.
Vodite ga na spavanje! vikao je Fejgin. ujete li ta vam kaem?
On je ..., on je nekako ispao uzrok svemu onome. Para bi vredelo nainiti
od njega lopova... Prekolji Boltera, Bile; ostavi devojku... Prekolji Boltera to
bolje moe, Odrubi mu glavu testerom!
Fejgine, ree tamniar.
Tu sam! uzviknu Fejgin zauzimajui odmah onaj stav napregnute
panje koji je imao na suenju. Ja sam star ovek, gospodaru; veoma,
veoma star ovek!
Ovde ree tamniar, stavljajui mu ruku na prsa da bi ga zadrao da
ne ustane ovde je neko ko eli da vas poseti, da vam postavi nekoliko
pitanja, mislim. Fejgine, Fejgine! Jeste li vi ovek?
Neu biti jo dugo odgovori on i podie glavu pokazujui lice na
kome se od ljudskih osobina ogledao samo uas pomean s jarou. Pobijte
ih sve! Kakvo pravo imaju oni da mene kasape?
Dok je to govorio, pogled mu je pao na Olivera i gospodina Braunla.
Zgrivi se u najdubljem kutu svoje kamene postelje, upitao je ta oni trae tu.
Umirite se ree tamniar, neprestano ga spreavajui da ne ustane.
Izvolite, gospodine, recite mu ta elite. Samo brzo, molim vas, jer on biva sve
gori ukoliko vreme vie odmie.
Kod vas se nalaze izvesne hartije ree gospodin Braunlo pristupajui
mu koje vam je predao na uvanje ovek zvani Monks.
Sve je to najobinija la odgovori Fejgin. Nemam ja nikakvih
hartija ..., ni jednu jedinu.
Tako vam imena bojeg ree gospodin Braunlo sveano nemojte
tako govoriti u ovome trenutku kad se rastajete sa ivotom, nego mi recite gde
su one. Vi znate da je Sajks mrtav, da je Monks sve priznao, da nema vie
nikakvih izgleda na neki iar. Gde su hartije?
Olivere, uzviknu Fejgin dajui znak deku da mu prie. Doi,
doi! Da ti apnem.
Ja se ne bojim ree Oliver tihim glasom dok je putao ruku
gospodina Braunloa.
Hartije se ree Fejgin privlaei Olivera sebi, nalaze u platnenoj
kesi, u rupi iznad kamina u prednjoj sobi na poslednjem spratu. Hteo bih da
porazgovaram s tobom, dete moje.
Da, da, odgovori Oliver. Dopustite mi da se pomolim. Hajdete!
Dopustite mi da se pomolim. Pomolite se bogu samo jedanput, na kolenima,
zajedno sa mnom, i onda emo sve do ujutru razgovarati.
Napolje, napolje, odgovori Fejgin gurajui deaka pred sobom u
pravcu vrata i gledajui praznim pogledom iznad njegove glave. Recite im
da sam zaspao tebi e verovati. Moi e da me izvue ako tako uradi.
Hajde, hajde!
Oh! Gospode, oprosti ovome nesreniku! za jeca deak i brinu u
pla.
Samo tako, samo tako ree Fejgin. To e nam pomoi. Prvo ova
vrata. Ako se ja budem tresao i drhtao dok prolazimo pored veala, ti se nemoj
na to obzirati, nego samo pohitaj. Brzo, brzo, brzo!
Imate li da mu postavite jo neko pitanje, gospodine? upita tamniar.
Nemam odgovori gospodin Braunlo. Kad bih znao da smo u
stanju da utiemo na njega da postane svestan poloaja u kome se nalazi ...
Nita to ne vredi, gospodine, odgovori ovek odmahujui glavom.
Bolje e biti da ga ostavite.
Vrata od elije se otvorie i uvari uoe.
Hajdemo, hajdemo, uzviknu Fejgin. Tiho, ali ne tako polako.
Bre, bre!
 uvari ga obuhvatie i, poto su oslobodili Olivera njegovih ruku, vratie
ga nazad. Za trenutak otimao se od njih sa snagom koju prua oajanje, a onda
je poeo da vie tako strano da su njegovi krici prodirali ak i kroz debele
tamnike zidove i zvonili im u uima sve dok nisu stigli u ono otvoreno
dvorite.
Prolo je izvesno vreme pre no to su izili iz tamnice. Posle toga uasnog
prizora Oliver se skoro onesvestio i bio je tako slab da itav sat i due nije
imao snage da stane na noge.
Zora je svitala kad su se pojavili na ulici. Mnotvo sveta ve se bilo
okupilo; prozori su bili puni ljudi koji su puili i igrali karata da prekrate
vreme; gomila se tiskala, svaala, alila. Sve je govorilo o ivotu, pokretu i
radosti sem jedne zlokobne hrpe predmeta usred svega toga crno postolje,
stub sa poprenom gredom, konopac, i sve one ostale grozne pripreme za
izvrenje smrtne kazne.
 GLAVA LIII

Koja je i poslednja.

Sudbina linosti koje su se pojavljivale u ovoj pripovesti ve je skoro

potpuno odreena. Ono malo to je ostalo njihovom ivotopiscu da ispria
moe se saeti u nekoliko prostih reenica.
Pre no to je proteklo tri meseca, Roz Fleming i Hari Mejli su se venali u
seoskoj crkvi u kojoj e otada mladi svetenik da obavlja slubu boju; istoga
dana su se uselil u svoj novi sreni dom.
Gospoa Mejli se nastanila kod svoga sina i snahe da tu u miru i
spokojstvu poivi ostatak svojih dana, uivajui u najveem blaenstvu koje
mogu da poznaju starost i vrlina u posmatranju sree onih koje je tokom
celoga svog blagorodnog ivota besprekidno obasipala svojom najtoplijom
ljubavlju i najnenijom panjom.
Posle temeljnog i najrevnosnijeg ispitivanja se pokazalo, ako se ostatak
imovine koju je bio prigrabio Monks (i koja nije procvetala ni u njegovim
rukama ni u rukama njegove majke) podeli na ravne delove izmeu njega i
Olivera, da e onda svakome od njih pripasti neto vie od tri hiljade funti. Po
odredbama zavetanja njegovog oca, Oliver bi imao pravo da nasledi sve; ali je
gospodin Braunlo, ne hotei da lii starijega sina prilike da se otrgne od svojih
ranijih poroka i mogunosti da zapone nov ivot, predloio tu podelu na koju
je njegov mladi tienik od sveg srca pristao.
Monks je zadrao svoje lano ime i otiao sa svojim delom nasledstva u
neki daleki kraj Novoga sveta. Tamo je svoju imovinu brzo erdao, ponovo
poao svojim starim putem i bio osuen na dugo tamnovanje zbog nekih novih
prevara i podvala i najzad umro na robiji od posledica svog razuzdanog ivota.
Isto su tako daleko od domovine pomrli i ostali vaniji lanovi njegovog
prijatelja Fejgina.
Gospodin Braunlo je usinio Olivera. S njim i sa svojom starom domaicom
doselio se na jednu milju od parohove kue u kojoj su boravili njegovi dragi
prijatelji, ispunjavajui time i poslednju elju toplog i estitog Oliverovog srca.
Zahvaljujui tome sklopili su jedno prisno drutvance koje je bilo olienje
savrene sree, ukoliko se o savrenoj srei uopte moe govoriti na ovome
varljivom svetu.
Ubrzo po venanju dvoje mladih estiti lekar se vratio u ertsi, gde bi, lien
prisustva svojih starih prijatelja, postao namor kad bi mu to njegova narav
doputala i dangrizalo da je samo znao kako se to radi. Tokom prva dva-tri
meseca zadovoljavao se time to se alio kako mu vazduh ne prija; zatim,
naavi da to mesto za njega zaista nije vie ono to je nekad bilo, predao je
posao svome pomoniku, zakupio jednu momaku poljsku kuicu nakraj sela
u kome je njegov mladi prijatelj bio svetenik, i smesta se oporavio. Tu se
bavio povrtarstvom, voarstvom, ribarstvom, stolarstvom i raznim drugim,
poslovima sline vrste, koje je sve poduzimao s njemu svojstvenom ustrinom
i u svima njima postao poznat celoj okolini kao veliki i neosporan strunjak.
Pre no to se doselio, sklopio je vrsto prijateljstvo s gospodinom
Grimvigom, koje je taj nastran gospodin srdano uzvraao. Ne treba se prema
tome nimalo uditi ako mu gospodin Grimvig veoma esto dolazi u goste.
Prilikom svake posete, gospodin Grimvig seje, sadi, lovi ribu i obavlja poslove
u stolarskoj radionici s najveom predanou; sve to ini meutim na neki
sasvim neobian i dotle nevien nain, zaklinjui se pri tom stalno da e pojesti
svoju sopstvenu glavu ako njegov nain postupanja nije jedini ispravan.
Nedeljom nikad ne proputa priliku da mladom sveteniku u lice kritikuje
njegovu propoved, posle ega bi u najveem poverenju izjavljivao gospodinu
Losbernu da je to bila izvrsna beseda, ali da smatra da nije preporuljivo to i
otvoreno pokazati. Gospodin Braunlo ga stalno i veoma rado zadirkuje zbog
njegovog nekadanjeg proroanstva u vezi s Oliverom i podsea ga na ono
vee kad su sedeli s asovnikom izmeu sebe, oekujui njegov povratak;
gospodin Grimvig meutim tvrdi kako je u glavnoj stvari imao pravo, u dokaz
ega navodi da se Oliver na kraju krajeva ipak nije vratio; dokaz koji kod
njega uvek izaziva gromoglasan smeh i poveava njegovu veselost.
Gospodin Noje Klejpol, kome je oprotena kazna iz razloga to je svedoio
protiv Fejgina i koji je doao do saznanja da njegova struka nije tako
bezopasna kako je to on zamiljao, iveo je, izvesno krae vreme, u oskudici,
poto nikako nije uspevao da nae neki posao pri kome se ne bi zamarao.
Posle izvesnog razmiljanja stupio je u policijsku slubu kao potkaziva, u
kome pozivu ima veoma mnogo uspeha. Njegov nain rada sastoji se u tome,
to jednom nedeljno za vreme bogosluenja izlazi u etnju sa arlotom lepo
odeven. Pred vratima neke gostionice gospoa bi padala u nesvest, a gospodin
bi zamolio dobrodunog krmara za aicu rakije da je povrati. Sutradan je
podnosio prijavu protiv njega to za vreme bogosluenja prodaje pie, i tako bi
polovinu kazne stavljao sebi u dep. Ponekad i gospodin Klejpol lino pada u
nesvest, ali je ishod uvek isti.
Gospoa i gospodin Bambl, poto su izgubili slubu, pali su u veliku
oskudicu i doterali do prosjakog tapa tako da su najzad dospeli u onaj isti
sirotinjski dom u kome su nekad gospodarili nad drugima. Gospodina Bambla
su uli kako je jednom prilikom izjavio da mu u toj nesrei i srozavanju nije
ostalo ni toliko snage da se osea zahvalnim to je razdvojen od svoje ene.
to se tie gospodina Dajlza i Britlesa, oni su i dalje ostali na svojim starim
mestima, iako je prvi od njih oelaveo, a ovaj poslednji mladi sasvim osedeo.
Oni stanuju u parohijskom domu ali svoje usluge tako ravnomerno dele meu
njegovim stanovnicima i Oliverom i gospodinom Braunlo i gospodinom
Losbernom, da seljani ni dan dananji nisu u stanju da ustanove kome
domainu upravo oni pripadaju.
Gospar arli Bejts, zaprepaen Sajksovim zloinom, poeo je da razmilja
nije li na kraju krajeva ipak bolje ziveti poteno. Doavi do zakljuka da je
prav put nesumnjivo i najsigurniji put, raskinuo je sa svojom prolou i
odluio da ivi od potenog rada. U prvo vreme je imao da se bori sa mnogim
tekoama i dobro se namuio; ali kako je imao jaku volju i ispravan cilj pred
sobom najzad je uspeo; i, poto je radio kao sluga na nekom poljskom imanju,
a zatim bio momak kod jednog rabadije, danas je najveseliji mlai odgajiva
stoke u celome Northamptoniru.
A sad, kad se naa pripovest blii svome kraju, ruka koja je pie okleva i
kao da bi htela jo malo da ispreda nit ovih neobinih dogaaja.
Hteo bih da se jo zadrim meu nekoliko onih linosti s kojima sam tako
dugo iveo zajedno i da uestvujem u njihovoj srei time to bih se potrudno
da vam tu sreu opiem. eleo bih da prikaem Roz Mejli u punom cvetu i
lepoti njene prve enstvenosti i kako svuda oko sebe iri radost i ljupkost.
eleo bih da je naslikam kako zrai usred prijateljskog kruga koji se okuplja
oko nje, zimi kraj toplog domaeg ognjita a leti u senci hladovitog drvea,
eleo bih da je pratim u podne kroz zaarena polja obasjana suncem i da u
veernjim etnjama pod meseinom sluam njen topli i umilni glas; eleo bih
da je posmatram kako van kue neguje bolne i pomae nevoljne i kako na
domu s osmehom na usnama neumorno obavlja svoje domae dunosti; eleo
bih da opiem uzajamnu ljubav koja vezuje nju i sina njene pokojne sestre i
kako itave asove provode zajedno razgovarajui o svojim najbliim koje su
na tako alostan nain izgubili; eleo bih da sebi doaram, jo jednom, ona
radosna lica to se tiskaju oko njenih skutova i da sluam njihovo veselo
eretanje; eleo bih da u svome seanju ponovo oivim onaj zvonki smeh i da
ponovo vidim onu suzu radosnicu to blista u pitomom plavom oku. Njih, i jo
hiljadu pogleda i osmeha i misli i rei, eleo bih da vam oivim jedne za
drugim.
Kako je gospodin Braunlo nastavio, iz dana u dan, da bogati znanjem svoga
usinjenika, i kako ga sve vie i vie voli ukoliko se njegova linost razvija i
pokazuje da je dobro seme baeno na plodno tlo kako u njemu otkriva crte
lica svog prijatelja iz mladosti koje u njegovim grudima bude stare uspomene,
setne ali ipak slatke i mile kako su dva siroeta, koja su upoznala bedu i
nevolju, nauila da budu milostiva prema drugima, da vole svoje blinje i da
duguju toplu zahvalnost. Onome ko ih je zatitio i spasao sve su to stvari o
kojima nije osobito potrebno govoriti. Rekao sam ve da su bili istinski sreni;
a bez duboke ljubavi i ovekoljublja u srcu i zahvalnosti prema onome biu iji
je zakonik milosre i ije je najvie obeleje dobrota prema svemu to ivi
srea se nikad ne moe postii.
Pored oltara stare seoske crkve moe se videti bela mermerna ploa na
kojoj je sve do danas samo jedna re: ,,AGNES. U tome grobu nema kovega;
i neka bi jo mnogo, mnogo godina proteklo pre no to iznad nje bude urezano
jo jedno ime! Ali, ako se due pokojnika ikad vraaju na zemlju da pohode
mesta koja je ljubav posvetila ljubav jaa od smrti ljubav onih koje su za
ivota poznali, ja verujem da sen sirote Agnes ponekad lebdi oko toga
osveenog kutka. Ja to verujem utoliko pre to je taj kutak u crkvi, a nesrena
devojka bila je samo slabo i zabludelo stvorenje.
 RENIK MANJE POZNATIH REI I IZRAZA

Albatros velika bela morska ptica

antipatija odbojnost, neraspoloenje prema nekome
Balada vrsta pesme koja se uz igranje pevala, epsko-lirska pesma
Dijana boginja lova, zatitnica nevinosti
duet pevanje ili sviranje udvoje
Dentlmen gospodin
Eksperimentalan osnovan na iskustvu, potvren opitima
Funta engleski novac (funta sterlinga 20 ilinga, 240 pensa)
Grog vrsta slatkog alkoholnog pia
gvineja raniji engleski zlatnik (21 iling)
Kriket engleska igra lopte sa po 11 igraa
Lornjon naoarsko staklo za za jedno oko
Majur gazdinstvo, poljsko imanje
melodija nain pevanja, pevanje
Nankin vrsta pamune tkanine
Peni vrsta sitnog engleskog novca (dvanaestina ilinga)
pergament vrsta preraene koe udeene za pisanje
poni vrsta malog kotskog konja
prevor preaga, poluga kojom se zatvaraju vrata
profesionalan koji to radi po zanatu, po struci
Sikspens engleski srebrn novac od 6 pensa
sinekura zvanje koje donosi dobar prihod, posebna povlastica
iling engleska novana jedinica (12 pensa)
Unca stari teg od 30 grama uncija v. unca
Vazal vladar potinjen drugom vladaru, podanik
vrskaput gornji kaput