manek

ISSN 2334-7090

magazin nezavisne kulture Broj 1, januar 2013.

manek Januar 2013. 02

Uvodnik

Nezavisna, svoja kultura

Pilot broj fanzina MANEK/magazin nezavisne
kulture izlazi po isteku 2012. godine koju je obe-
leilo preivljavanje kulturne i umetnike scene
u Srbiji, ukljuujui i nezavisnu scenu. S obzirom
Sadraj
na to da je svega 0,62 odsto dravnog bude-
35 Portret umetnika Katarina Pejovi, intervju ta izdvojeno za kulturu u 2013, naredna godi-
na mogla bi da bude za mnoge godina iliili.
6 MMC LED ART, Art klinika Opstanka ili nestanka. To su, izmeu ostalog, i
razlozi koji jo jednom potvruju potrebu zajed-
7 DAH Teatar, Ne/vidljivi grad nikog delovanja radi konane promene pora-
avajueg stanja u kulturi. Asocijacija Nezavisna
8 MINISTARSTVO PROSTORA, Ekspedicija Inex film; Ulina kulturna scena Srbije najveim je delom i nastala
a galerija iz tog razloga, a posle dve godine okuplja oko
80 lanova iz dvadesetak gradova. U ovom fan-
9 STANICA SERVIS ZA SAVREMENI PLES, Kondenz,
zinu predstavljen je samo deo raznovrsne pro-
Laboratorija Koreografija panje
a gramske produkcije lanova NKSS, produkcije
10 KIOSK, Porodini album realizovane uz velika rtvovanja, ali i uz meu-
sobnu podrku i solidarnost. Nadamo se da
11 REMONT MSUB FILMART, Fotodokumenti 02 emo u sledeem broju moi da se pohvalimo duga...
i konkretnim pomacima u dijalogu s vlastima o
1213 aj... Odlian, izbor stripova uslovima u kojima prekarno radimo ve godina-
ma, pa i decenijama. Pod uslovom da postoji bar
14 VIDEOMEDEJA, Videomedeja 16 minimum svesti da je kultura u Srbiji na poetku
21. veka uopte potrebna.
15 FILMART, Meunarodni studentski filmski kamp Interakcija
Poega Serija tribina A kultura?, koje smo organizo-
a vali u jeku predizborne kampanje irom Srbije,
16 ZMUC / ZALET, Debeli biciklisti pokazala je da politiari iz gotovo svih partija,
pozvani da predstave stranake kulturne politi-
17 UG ZVUK I VIZIJE, Multimedijalni festival SOUND AND ke, nemaju taan odgovor na pitanje o mestu i
VISIONS, Majdanpek znaaju kulture u drutvu. S obzirom na to da
a
su je zaobili kao temu u kampanjama, izgleda
1819 ELEKTRIKA, izbor stripova First World Peace: MRAZ, SOL I
da smatraju da ni graanima nije potrebna. Nije
VLAGA
a ni udo, jer ih nema na kulturnim dogaanjima,
20 REX, Slobodna zona osim ako nisu obojeni u boje njihovih stranaka.
U Srbiji je, stoga, potrebno snano zagovaranje
21 SEEcult.org, Criticize This! Kritikovanje kritike umetnosti u vanosti kulture u drutvu, paralelno sa radom
regionu na promeni stanja koje preti njenom opstanku.
a Nezavisna kultura je posebno ugroena zbog
21 NVO MillenniuM, KRAF 06. Kragujevaki festival nepostojanja sistemskih mehanizama koji bi
antiratnog i angaovanog filma 2012. obezbedili razvoj produkcije niza nevladinih or-
a ganizacija, neformalnih inicijativa, umetnikih
2223 Intervju, Emina Vini
organizacija i pojedinaca, koji su njeni nosioci. A
bez nezavisne kulturne scene, kao najivljeg dela
24 KOOPERATIVA, regionalna platforma za kulturu
ukupnog sistema kulture, nema ni budunosti za
24 AKTO Festival, Bitolj, Makedonija kulturnu scenu u celini.
Pitanje konteksta umetnosti u Srbiji ne moe se
2529 VESTI sa nezavisne scene sagledati u celini bez dualistikog sagledava-
nja kulture koju drava podrava i promovie, i
3031 Prie u izboru Korneta
nezavisne kulture koja egzistira na obodu jav-
31 Poezija u izboru Poezina nog ivota, javnog finansiranja, a koja u nacio-
nalnim i internacionalnim strunim krugovima
dobija najvia priznanja i potpuno uvaavanje.
esto, meutim, ujemo pitanje: Od koga ste
vi nezavisni? Kako ste nezavisni kada primate
strane donacije, uestvujete na konkursima dr-
ave, lokalne samouprave, imate sponzore Da,
upravo zbog toga i jesmo nezavisni jer nismo
ni u vlasnitvu drave/grada, niti nekog treeg
subjekta. Zato i ne zavisimo iskljuivo od jednog
izvora finansiranja, a sami odluujemo na koji
manek nain emo raspodeliti sredstva unutar svojih
programskih i projektnih aktivnosti. Nezavisno
MANEK, magazin nezavisne kulture od bilo koga, jer smo samoosnovani, odluuje-
Broj 1, januar 2013. mo i o upravljanju naim organizacijama, pa ne
Beograd ekamo, za razliku od institucionalne kulture, re-
Izdava: Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije zultate koalicionih sporazuma, politiki podobne
(NKSS) Sremska 4a, Beograd t/f +381.11.3283672 upravnike, stranake kongrese na kojima se pro-
FOND ZA OTVORENO DRUTVO - SRBIJA koordinator@nezavisnakultura.net klamuju partijski interesi. Na svet, paralelan u
odnosu na dominantnu, institucionalnu i mejn-
FUND FOR AN OPEN SOCIETY - SERBIA
Fokus ovog magazina upravo je praksa individu-
alnih aktera umetnikog i kulturnog ivota u Sr-
biji i gotovo identinih konteksta u regionu, kao
i interesno formiranih grupa iz oblasti kulture
koji proizvode relevantnu umetniku i kulturnu
produkciju uprkos nepostojanju uslova, uprkos
kontinuiranom smanjenju finansija za kulturu na
nacionalnom, gradskom i svakom drugom ni-
vou, ukidanju institucija kulture i njihovom obo-
galjivanju, sve veim pritiscima da je umetnost i
kultura u vremenu svetske ekonomske krize (ne-
poeljni) drutveni viak i optereenje, a ujedno
i neprimerena razonoda, uprkos pritiscima el-
nika najviih dravnih kulturnih instanci u smeru
iskljuive kulturne industrije (upravo industrije
razonode, turizma i profitablinih delatnosti pod
pokriem kulture i umetnosti), opte obrazovne
zaputenosti na svim nivoima, itd., lista je veoma
Obrisi ovog fanzina u nastajanju jesu praenje
produkcije umetnosti koja izlazi van okvira na-
cionalno proklamovanih vrednosti, ali isto tako i
internacionalno nametnutih vrednosti, van okvi-
ra administrativno-dirigovanih fraza i isto eko-
nomskih i politikih vrednosnih kompetencija;
elja je da on obuhvati produkciju kulture koja
izlazi iz umetnike prakse pojedinaca i grupa i
da pokua da je sagleda; on nije ogranien samo
kriterijumima reprezentativnih produkcija (npr.
finansijski ili usko strukovno), ve prati pitanja
koja ta produkcija provocira; fanzin nije mesto
proklamovanja, ve mesto umetnikog izraza.
Okosnica ovog prvog, pilot broja, jeste praksa
lanova NKSS i nezavisne kulturne scene u Srbiji
generalno, kao i prakse sa nezavisnih scena bive
Jugoslavije. Problemi sa kojima se profesionalci
u kulturi iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i
Hercegovine, Crne Gore i Makedonije suoavaju
toliko su kulturoloki, ekonomski i politiki sli-
ni, da uzajamno prepoznavanje osnauje aktere
i daje mogunost da se napravi vei pritisak na
okolinu, iroku javnost, a pre svega dravne in-
stitucije kulture u cilju vidljivosti i prepoznatlji-
vosti praksi nezavisne kulture. Isto tako, moe se
razmiljati i o nainima otpora politikim pritis-
cima koji pretenduju na kulturne politike, a koji
se opet klieizirano ponavljaju u svakoj od ovih
sredina, pod maskom jedinstvenosti lokalne si-
tuacije, neophodnosti ili neizbenosti evropskih
integracija i sl.
Nadamo se da e 2013. godine biti ostvaren po-
mak i u shvatanju pojma i znaaja nezavisne kul-
ture, a ovaj fanzin je mali doprinos tome. Sreno
svima!
Urednitvo

Elektronsko izdanje: www.nezavisnakultura.net

*ovako izgleda font pretvoren u krive
strim kulturu, sa kojima se ponekad saradniki
Urednitvo: Darka Radosavljevi Vasiljevi, Boba Mirjana
preplie, zasnovan je na vrstom sistemu vred-
*font moe biti bilo koji standardni serifni font
Stojadinovi, Vesna Milosavljevi
nosti koji proistie iz sutine civilnog drutva i
Saradnik: Vesna Tai
stoga je autentino najblii najirem drutvenom
Lektura i korektura: Marija Lazovi interesu.
Grafiko oblikovanje: Boba Mirjana Stojadinovi
Ovaj broj pomogli su: vajcarski program za kulturu
jugozapadnog Balkana i Fondacija za otvoreno drutvo,
Srbija
tampa: Akademija, Beograd Tira: 1500

CIP
,
Fotografija na naslovnoj strani:
7 3. Multimedijalni festival Sound and Visions, Majdanpek, 2012.
Industrijski turizam kao deo festivalskog programa
MANEK : magazin nezavisne kulture . Fotografija: Marko Momirov
2013, br. 1 ( jan. ) . Beograd :
Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije,
2013 ( Beograd : Akademija ) . 47cm Zadnja strana:
Akcija Ministarstva prostora sprovedena u okviru Kampanje za
Polugodinje obezbeenje prostora za rad aktera nezavisne kulturne scene
ISSN 23347090 = Manek ( Beograd ) 27. 11 3. 12. 2012, Trg Nikole Paia, Beograd
COBISS . SR ID 196056588
 manek
KATARINA PEJOVI je dramaturg, intermedijalna umetnica, spisateljica, pedagog, kulturna aktivistkinja i prevoditeljka. Njeni radovi i projekti predstav-
ljeni su na festivalima u preko dvadeset zemalja; producirale su ih produkcijske kue i kulturne institucije. Koordinirala je brojne platforme, konferencije
i inicijative.
Njeni radovi i projekti predstavljeni su na festivalima ili su ih producirale kulturne institucije i produkcijske kue, u preko dvadeset zemalja; njeni tekstovi i
eseji objavljivani su u publikacijama i knjigama na sedam jezika. Zajedno sa Borisom Bakalom osnovala je i realizovala projekte Bacaa sjenki, umetnike
platforme koja je osvojila brojne nagrade, pored ostalih i dve Specijalne nagrade irija BITEF-a (2007. i 2009), kao i nagradu Avazov zmaj na saraje-
vskom MESS-u 2008. Dobitnica je Desmond Tutu Fellowship Award 2009, nagradne stipendije koju dodeljuje Global Reconciliation Organisation.
LINA GEOGRAFIJA
Vau linu i profesionalnu biografiju karakteriu este pro-
mene okruenja. iveli ste i radili u veoma razliitim sre-
dinama i podnebljima... Gde vam je dom? Ima li umetnik
privilegiju da ima dom?
K. P.: Citirau Tomasa Vulfa, koji je rekao: Svet nije tvoj dom. Do
1992, kada sam napustila Beograd, moj prvobitni domicil i dom
(a razlika je, pre svega, u doivljajnom: domicil je mesto boravka,
a dom mesto pripadnosti - dakle, psiholoka kategorija), verovala
sam u suprotno. Imala sam jednu adresu, ali sam se oseala gra-
ankom sveta, kosmopolitkinjom u pravom smislu te rei. Tome je
sigurno doprinosilo nekoliko injenica: govorim pet jezika, a jezik
je ve sam po sebi odreeni dom. Takoe, imala sam veliku potre-
bu za upoznavanjem i istraivanjem drugaijeg i drugosti, a taj
je poriv, ini mi se, pored individualnih korena, bio i deo kulture
drutva u kojem sam rasla i jedna od tekovina prosvetljene faze
jugoslovenskog socijalizma. No, gledano unatrag, mislim da je za
to oseanje pripadnosti svetu jednoj, zapravo, krajnje maglovitoj
i neodreenoj kategoriji pre svega bio presudan formalno defini-
sani identitet. Bila sam Beograanka i Jugoslovenka, a u odraslijim
godinama i dramaturg i intermedijalna umetnica to su bile moje
osnovne identitetske koordinate i one su bile van svake sumnje i
preispitivanja. S tako osigurane platforme nije bilo teko otisnuti se
na izlete u svet, poslom ili privatno, i doivljavati ga kao dom.
Dekonstrukcijom realnosti od 1991. naovamo, dekonstruisan je taj
identitet, promenjen domicil i izgubljen dom. Beograd sam napu-
stila, Jugoslavije vie nije bilo.
Krenuvi na put obeleen razliitim domicilima od Amerike, pre-
ko Holandije i Slovenije, do Hrvatske mnogo puta sam se setila
Vulfove tvrdnje. Jedno vreme sam je i ivela. Diskontinuitet nastao
ratovima na tlu bive Jugoslavije, taj sraz u koji su upali milioni ljudi,
nametnuo je nunost temeljnog preispitivanja samog pojma iden-
titeta, a time i pojma doma. Vie se nita nije podrazumevalo, i ma
koliko to u poetku bilo zastraujue, s vremenom je ta neodre-
enost omoguila neprocenjive uvide i saznanja. Moda najbitnije
saznanje do kojeg sam dola jeste da za (re)konstituciju identiteta
nije potreban dom barem ne u fizikom smislu.
Ono to se jasno postavilo u prvi plan bio je profesionalni identitet,
koji je, kako se pokazalo, i te kako mogao biti domicil, pa i dom
mentalni i duhovni. Projekti i poslovi kojima sam se bavila u velikoj
su meri odreivali mesto i nain mog bivanja, i moju pripadnost.
Tako je i Zagreb, moj domicil u poslednjih deset godina, to postao
zahvaljujui saradnji sa Borisom Bakalom i zajednikom pokretanju
umetnike platforme Bacai sjenki.
Roenjem erke fiziki domicil je nanovo dobio konture doma. Da-
nas mogu da kaem da je moj dom tamo gde smo moje dete i ja,
KATARINA PEJOVI
Fotografija: Branislava Stefanovi
ali je oseaj vezan uz tu sliku/ emociju/ideju i dalje daleko fluidniji
nego to je bio nekada. Oko tog fizikog jezgra isprepletene su
mree drugih lokacija, projektnih i privatnih, celi jedan dinamiki
mobilni kompendijum po kojem surfujem/o.
Zbog dvadesetogodinjeg iskustva ukorenjenosti u raseljenosti i
umetenosti u izmetenosti, na vae pitanje o privilegiji umetnika
da ima dom mogu samo da odgovorim pitanjem: da li je imanje
doma privilegija? Za umetnika je to naroito vano pitanje. Jer, sva-
ko stvaranje podrazumeva odlazak od doma, bilo u metaforikom
ili doslovnom smislu. Umetnik mora iskoraiti iz domena sigurnog
i poznatog da bi otkrio ono to ne zna, ali sluti, ono to ga istinski
zanima i kopka. Da bi umetnik mogao imati dom, njegovo mesto
odlaska mora biti spremno na promenu koju e doneti njegov po-
vratak. Ako se dom opire promeni koju donosi umetnikovo meta-
morfiko putovanje, onda je obino to mesto nepovratnog odla-
ska. Podruje bive Jugoslavije je, naalost, za mnoge bilo takvo
mesto i to zbog istorijske nespremnosti da svojim stanovnicima
ponudi ivotvorne odgovore na njihova postavljena pitanja ali to
je logina posledica estokih istorijskih rezova i naglih politikih
preokreta kakve donosi rat. U zapadnoj kulturi je nomadizam ve
veoma dugo u modi, i umetnici ve generacijama ive tu lokacijsku
nestalnost to je, uostalom, i deo diskursa o fluidnim identitetima.
KONTINUITET PROMENE
Kako uspevate da pretoite te razliite geografske i psiho-
loke dimenzije u neto to sa strane posmatrano deluje
kontinuirano, neprekidno?
K. P.: Mada esto volim da govorim o detektivskom pogledu na
sebe drugim reima, o nekoj autorefleksiji s izmetene take
gledita tek odnedavno nazirem kontinuitet u mom radu i biva-
nju. Stoga ne mogu govoriti o svesnom odravanju kontinuiteta,
jer je to jo izvan domena moje percepcije. Ukoliko se on, kako
tvrdite, vidi sa strane, onda je to zahvaljujui onome to volim da
zovem nevidljivi deo svemirske jednaine. Ono to je meni, gle-
dano unatrag, vidljivo kao neka crvena nit, to je moje neprekidno
nastojanje da pronaem optiku koja e prevariti utu mrlju onaj
deo percepcije, i individualne i kolektivne, koji je slep za podatke
o sopstvenoj prolosti, sadanjosti, a time i budunosti. Izgleda da
je ovo pitanje o kontinuitetu otvorilo moju utu mrlju te je zato
vrlo dobrodolo.
Na kulturnoj sceni ste, aktivno i aktuelno, prisutni od sredi-
ne osamdesetih. Da li prepoznajete razlike u generacijama?
Kojoj generaciji birate da pripadate?
K. P.: Razlike su ogromne, i to, pre svega, u kontekstu. Generacije
koje su stasale 80-ih bile su prava deca poznog socijalizma: uljulj-
Januar 2013. 03
kani socijalnim mirom i sigurnou koje je ondanja drava deceni-
jama osiguravala, mogli smo da budemo buntovnici sa razlogom ili
bez njega, da ispitujemo granice idealistikih ideja i principa, da se
bavimo umetnou umetnosti radi. Iako je bilo nebrojeno mnogo
signala koji su nagovetavali raspad te stvarnosti, mi smo se o njih
ogluivali, u vrstom uverenju da se to ne moe dogoditi. Kako
smo mogli biti tako ubeeni da emo biti prva generacija roena
na Balkanu koju e rat zaobii? Na to pitanje ni danas ne mogu da
naem odgovor. Za mlade danas, koji su roeni ratnih godina i u
njima proveli dobar deo svog detinjstva, koji su odrastali u stvarno-
sti razbijenog ogledala, u svetu poremeenih vrednosti i uruenog
morala, korumpiranog politikog i drutvenog sistema, degradi-
ranog kolstva, latentne materijalne, i jo mnogo vie duhovne i
ljudske oskudice, svet je neko sasvim drugaije mesto od onog po
kojem smo se mi kretali pre nekoliko decenija. Njihov svetonazor
je lien idealizma, ali je zato mnogo pragmatiniji i realniji. U me-
uvremenu, balkanskom komaru tranzicije i ratova pridruio se i
poetak kraha projekta svetske globalizacije i sunovrat neoliberal-
nog kapitalizma, tako da su mladi danas planetarno primorani da
se bave nekim bazinim pitanjima egzistencije, a time i pitanjima
ustrojstva sveta koji delimo. Politiko osveenje i angaman danas
su zasnovani na ideji socijalne pravde i ljudskih prava, za razliku
od prolih vremena kada su bili ideoloki odreeni, to je, rekla
bih, i jedina prava osnova svakog odgovornog delovanja. Mladi-
ma je, ukratko, danas neuporedivo tee nego to je bilo nama u
tim godinama, ali istovremeno mislim da imaju mnogo vee anse
da izvre neki konkretan uticaj u drutvenoj stvarnosti. To moda
nije ili barem jo ne sluaj u Srbiji, gde su, s jedne strane, pa-
trijarhalne vrednosti i pokoran odnos prema autoritetu jo uvek
neobino duboko ukorenjeni, a s druge strane, inercija hedonizma
i sitnog materijalizma apsolutno dominantni. U takvim okolno-
stima mladima je jo tee da zauzmu stabilan stav koji bi iao
protiv ovih silnica. No, irom planete odvija se konsolidacija
opozicije postojeem stanju stvari, i verujem da e se to
otvoriti kao opcija i u Srbiji, kad-tad.
Moja velika privilegija je da sam kroz rad, a i
privatno, neprestano u kontaktu sa mladima.
Moda se zbog toga ne oseam pripadni-
com nijedne druge generacije sem gene-
racije SADA I OVDE. U mladosti sam
se druila i radila sa ljudima svih
generacija i to se nije prome-
nilo, i nemam razloga da ne
verujem da e tako i ostati
dokle god sam aktivna i
prisutna.
 manek
Fotografije: Boris Bakal
Na koji nain se vaa osnovna profesija dramaturga tran-
sformisala tokom godina rada?
K. P.: Naalost, za sve godine koliko sam aktivna, profesija drama-
turga se, generalno gledano, premalo promenila, u odnosu na to
da se, u meuvremenu, dogodila informacijska revolucija, bum no-
vih medija i tehnologija, te procvat savremenog plesa i interme-
dijalnosti. To su sve kljune i tektonske promene i novi tokovi koji
su neminovno uticali i na takozvane tradicionalne oblike izvoake
umetnosti. Dramaturzi su, meutim, sem u podruju savremenog
plesa, ostali u velikoj meri van ovih tokova. Poto mi s prostora
bive Jugoslavije (danas se za tu teritoriju koristi zloslutno neodre-
eni termin region, ili postjugoslovenska drutva, ili Zapadni
Balkan, sve nazivi obremenjeni licemerjem politike korektnosti
koja, po mom miljenju, samo jasnije potcrtava injenicu smrti jed-
ne forme), kao i veina zemalja Srednje i Istone Evrope, imamo
tradiciju kole za dramaturge, mislim da problem sihronizacije s
vremenom treba traiti, kao i uvek, u obrazovnom segmentu. Da
su nae kole Akademije dramskih umetnosti odnosno oni koji
oblikuju programe tih kola, bile spremne da se informiu o svemu
to se za dramaturge otvorilo u poslednjih dvadesetak godina, stu-
dije dramaturgije izgledale bi bitno drugaije. Dodue, u Zagrebu
i Beogradu postoje pedagozi koji imaju sluha za duh vremena, ali
je moj utisak da je njihov uticaj vei u domenu teorije nego prakse.
Dramaturgija je, u svojoj osnovi, interdisciplinarna, i zato je vie
nego logino da bude prisutna kao analitiki i sintetiki element
u projektima te vrste. Dramaturzi, kao potencijalni pisci, kritiari,
teoretiari, i tree oko pozorinih i izvoakih projekata, potrebni
su novim medijima isto koliko i programeri i konceptualni umetnici.
Dramaturg po svom habitusu razmilja u strukturama i narativima
i vidi ako ve sam i ne stvara koncept i kontekst, a to je ono
to svaki projekat iziskuje, bez obzira na to da li je re o pozori-
noj postavci Kralja Lira, intermedijalnoj izlobi, plesnoj predstavi ili
veb-artu.
Ve neko vreme gravitiram ka pedagokom radu, sa eljom da
svoje iskustvo, koje je sublimat ovih promena u percepciji i prak-
si dramaturgije, predam mladima i time ih barem inficiram svim
uzbudljivim mogunostima koje se otvaraju za one radoznale i
spremne na istraivanje. Nadam se da u nai okvire u kojima u
moi to raditi u ozbiljnijem kontinuitetu, a ta nada podrazumeva i
buenje svesti kod onih koji imaju mo odluivanja o kurikulumima
na studijama dramaturgije.
GEOGRAFIJA KULTURE
Preko umetnikog rada pokuavali ste da izgradite svoje-
vrsnu zajednicu sa publikom. Da li se na osnovu reakci-
ja publike moe dati neka slika stanja duha u zemljama
u regionu i da li primeujete neku razliku u tom pogledu
poslednjih godina, uporedo sa zaotravanjem krize?
K. P.: Pre svega, ne vidim neku bitnu razliku u reakcijama publike na
osnovu geopolitikih klasifikacija. Ono to projekti ovog tipa, bilo
moji samostalni ili oni unutar Bacaa sjenki, konstantno potvruju
jeste velika inventivnost i semantika inteligencija takozvane obi-
ne publike, kao i neverovatna spremnost na ulazak u igru. Uvree-
no miljenje da publika voli pasivnu poziciju i da se ljudi uasavaju
eksponiranja koje podrazumeva ovaj ili onaj oblik aktivnog uea
u graenju jednog dogaaja, posledica je manipulativnog pristupa
publici. Ako se ljudima, s jedne strane, aktivno uestvovanje po-
stavlja kao uslov prisustvovanja dogaaju ili, s druge strane, ako se
njihovo uee instrumentalizuje i kontrolisano vodi, onda se ve
nalazimo u vodama bliskim dananjoj dominaciji realitija. Ako se,
meutim, postavi okvir unutar kojeg svako moe da izabere svoju
poziciju ovde, pre svega, mislim na projekte Bacaa sjenki onda
mu postojei elementi okvira omoguavaju graenje unikatnog,
ekskluzivnog doivljaja. I to je ono to osvoji svakog ko sebi dozvo-
li tu mogunost. To je apsolutno zajedniki imenitelj svih publika,
bez obzira na kulturni i drutveni kontekst. Zajednika je takoe
i injenica da su, paradoksalno, pozorini profesionalci veinom
publika koja se najtee preputa igri i koja se najvie opire bilo
kakvom ueu. To, dodue, manje vai za sredine van okvira bive
Jugoslavije: izgleda da su nai pozoritarci mahom mnogo vie
optereeni statusnom samosveu.
Publika pod odreenim okolnostima iskazuje elju za
uestvovanjem ne samo u dogaaju ve i u oblikova-
nju zajednice. I, bez obzira na to to se to dogaa
u laboratorijskim uslovima vremenski ograni-
enog eksperimenta, mislim da iskazivanje te
spremnosti upuuje na elju da se uestvuje
i u graenju stvarnosnih zajednica koje
su, tokom vremena, izgubile oblik i
smisao. To, dakako, podrazumeva
sasvim drugu vrstu drutvene
kondicije, jer je faktor vreme-
na neodreen, ali je sam taj uvid dragocen. Mislim da su se, preko
ovog naeg iskustva, mogle mnogo ranije detektovati koordinate
stanja duha koje se tek poslednjih godina manifestovalo kroz krizu.
Kako se ova spremnost moe prevesti u okvire svakodnevice to
je pitanje s kojim se sada bore pojedinci i drutva irom sveta, u
nastojanju da pronau naine i mehanizme za preuzimanje odgo-
vornosti za vlastite ivote.
Gde je za vas granica privatnog i javnog?
Ako se ovo pitanje odnosi na granicu
unutar projekata zajednice na kojima
sam radila, onda se ta granica sva-
ki put povlai tokom samog doga-
aja/ predstave. Zapravo, ako je re
o performativnom inu u kojem se
nuno barata sopstvenim ivotom
kao izvoakim materijalom, ne vi-
dim toliko razliku izmeu privatnog
i javnog, koliko izmeu privatnog i
linog. Privatno je ono to zanima
samo vas i vae blinje. Lino je ono
to postaje relevantno za sve, to za-
dobija univerzalnu dimenziju. Razli-
ka je u pristupu materijalu i u ono-
me to nazivam energijom namere. potencijal za stvaranje vika vrednosti koja, razume se, nije materi-
Ista pria moe biti ispriana sasvim
privatno i sasvim lino; ono to ih
razlikuje je osveivanje konteksta.
Razlika se takoe moe uoiti u re-
levantnosti pitanja da li je ponueni
materijal istinit ili je izmiljen. Privatni
pristup performera, u percepciji pu-
blike, istie ovu dilemu u prvi plan,
do stadijuma nelagode; lini pristup
ovo pitanje uini nevanim. Drugim
reima, ukoliko performativni isko-
rak prema publici proizvede empa-
tijsku i identifikacijsku reakciju, onda
je poreklo iskoraka irelevantno.
Zanimljivo je da gotovo istu tehniku
kao i osveeni performer primenju-
je i vrhunski glumac, koji odreeni
lik sa zadatim tekstom oblikuje kroz
vatru sopstvenog iskustva i proima
ga svojom biografijom onom pro-
ivljenom ili onom alternativnom, iz
prostranstva neodivljenih, a mogu-
ih ivota. I bez obzira na to to ima
fiksiran tekst, mizanscen i dramatur-
giju lika, on/a ga svaki put evocira
iz nulte take, s napetou prvi put
doivljenog, to proizvodi sutinsku
razliku u doivljaju gledaoca.
Bacai sjenki od samog poetka rade na istraivanju tog grani-
nog polja. To je jedna od konstanti BS, kao i primenjivanje razliitih
metoda izmetanja pogleda. Ako bi moglo da se govori o nekoj
evoluciji, onda mislim da se ona odvijala na liniji nevidljivo-vidlji-
vo. Ako je prvi projekt BS, Shadow Casters poetsko-detektivsko
solipsistiko putovanje po gradu voeno zahtevom za donoenjem
odluke putnika/ posetioca na svakom njegovom koraku bilo utka-
no u tkivo grada i gotovo nerazaznatljivo za one koji su izvan doga-
aja, onda su poslednji projekti BS iz Trilogije o zajednitvu vidljivi
na prepoznatljiv nain, u mediju i prostoru. No, ta vidljivost koja
sugerie da je re o pozorinoj predstavi s profesionalnim glumci-
ma, moda je mnogo suptilnija krinka od one iz Shadow Castersa,
jer skriva dogaaj voen parametrima koje odreuje publika, a tek
donekle izvoai, i tako omoguava doivljaj koji je, s poetne pozi-
cije gledaoca spremnog za pozorinu predstavu, isto tako nevidljiv
kao i ono putovanje gradom iz Shadow Castersa.
Da li se, na osnovu recentne umetnike produkcije u ze-
mljama u regionu, moe oceniti stanje svesti umetnika o
potrebi da se jasno odrede prema stvarnosti koja je sve ne-
povoljnija? ta bi bila prevashodna uloga umetnika danas,
u vreme krize koja oigledno nije samo finansijska?
K. P.: Umetniku produkciju u bivoj Jugoslaviji pratim vie na ni-
vou informacije, tako da nemam detaljni uvid u njene odrednice
Januar 2013. 04
i ne mogu dati neku sistematinu analizu. Utisak je, svakako, da
postoji svest o nunosti bavljenja stvarnou na angaovan i kritiki
nain. Nisam sigurna da li je razlog tome sinhronizovana odluka
individualnih umetnika ili diktat kustoskih afiniteta. Bilo kako bilo,
angaovanost jeste danas odreeni trend. A kao i svaki trend, nosi
sa sobom opasnosti. Pre svega, opasnost od gubljenja autentinog
motiva za bavljenje odreenom temom ili problemom, bilo zbog
zadovoljavanja kustoskih zahteva, bilo zbog upadanja u zamku sa-
modovoljnosti i samozadovoljstva. Po mom miljenju, osnovno je
pitanje s kim i ta komunicira odreeno umetniko delo dakle,
opet i iznova kontekst. Razliku u aktuelnosti i relevantnosti odno-
sa prema kontekstu uoavam i na nivou razliitih medija. Dok je
pozorite, uprkos jedinstvenom medijskom svojstvu direktnog ko-
municiranja s publikom, u tom pogledu dugo kaskalo za vizuelnim
umetnostima i intermedijom, mislim da je, poslednjih par godina,
zahvaljujui pojavi mladih stvaralaca i to, pre svega, u Srbiji, Hr-
vatskoj i Bosni uhvatilo korak s vremenom i progovorilo o bitnim
stvarima.
Kada je re o ulozi umetnika danas i ovde, mogu jedino da govorim
o sopstvenom uverenju, i to ne samo zato to ne elim da uzmem
sebi pravo da dociram i odreujem, nego i zato to mislim da vre-
me toliko jasno govori o tome ta treba da se radi, da to moe da
uje svako ko ima svest i oseaj odgovornosti. Trebalo bi da umet-
nici pogotovo imaju izotren sluh za to, jer imaju privilegiju da se
bave pozivom u kojem promiljaju svet i prevode svoja promiljanja
u medije za komunikaciju s drugima. Ja se, ini mi se, najvie bavim
postavljanjem pitanja koja su neka vrsta mamca za mogunost nji-
hove transcendencije. Mislim da smo zagueni dijagnostikom sta-
nja na svim nivoima, pa i u umetnosti, i da nam nedostaje izmeta-
nje pogleda koje bi otvorilo mogunosti drugaijih koraka od onih
koje dobro poznajemo i koji uvek dovode do istih rezultata. Moje
vreme uloeno u to promiljanje i izmetanje nastojim da pretvorim
u komunikabilnu formu koja moe otvoriti te iste mogunosti oni-
ma koji to vreme nemaju. Mislim da je to fair trade da upotrebim
izraz iz nove ekonomije koji ak ima sinergijski potencijal: dakle,
jalna, ali je unosna ljudska investicija. Korisnost je, dodue, sumnji-
va kategorija kada je umetnost u pitanju, ali mislim da je ova vrsta
duhovne korisnosti nuni deo smisla bavljenja umetnou. Ta se
korisnost raa samo pod jednim uslovom da imate istinski poriv
i elju da se bavite umetnou. Da parafraziram Jonasa Mekasa iz
njegovog manifesta protiv stogodinjice filma, Istorija umetnosti
je nevidljiva istorija, istorija prijatelja koji se okupljaju i rade ono
to vole.
Saraivali ste s pozoritima i drugim institucijama kulture u
zemljama irom bive Jugoslavije, koje su u razliitim faza-
ma demokratizacije i evropske integracije. Koje su osnovne
razlike meu scenama danas i mogu li se uopte porediti?
K. P.: Moram da se osvrnem na izraze demokratizacija i evrop-
ska integracija. Mislim da su drutva bive Jugoslavije sada dalje
od bilo kakve demokratizacije nego to su to bila pre dvadesetak
godina. Vladavina naroda je, pre nego to je uopte osveena
kao oblik upravljanja drutvom, u ovim krajevima pervertirana i
degradirana na svim nivoima, tako da o demokratizaciji, naalost,
moemo da govorimo jedino s gorkim i sarkastinim prizvukom.
Slino je i sa evropskom integracijom, u sutini, jednim jednosmer-
nim procesom sada dovedenim u pitanje i krizom unutar EU.
Razlike u stepenima nedostizanja demokratije izmeu tih drutava
ipak postoje recimo, u Srbiji su pojmovi i praksa levice, socijaliz-
ma i komunizma fatalno kontaminirani njihovom zloupotrebom od
klike MiloeviMarkovi, te je mnogo verovatnije da e danas u
Srbiji jedan mladi ovek biti klerofaista nego leviar. To nije sluaj
u Hrvatskoj, gde je Tumanova vladavina neupitno bila pod nacio-
nalistikim barjakom, i logino je proizvela revitalizaciju levih ideja,
makar na nivou civilnog drutva i dela intelektualne i umetnike
scene. U Bosni rat nije nikad zavren (to smatram da moe da se
kae i za Srbiju i Hrvatsku) i pravo je udo da drava jo uspeva
bilo kako da funkcionie, s obzirom na to da je njeno konstituisanje
na osnovama Dejtonskog sporazuma ravno projektu dr Franken-
tajna. Meu mladima, pre svega iz urbanih sredina, postoji jaka
potreba za emancipacijom prakse suivota i uspostavljanjem ele-
mentarnih uslova za civilno drutvo, ali su dominantni mehanizmi
moi i dalje podmazivani nacionalizmom i verskom i etnikom is-
kljuivou. Slovenija, donedavno prividno poteena veine po-
gubnih drutvenih i ekonomskih (ako ve ne politikih) tendencija
prisutnih u drugim dravama i prividno sigurno usidrena u EU luku,
sa zavidnom umetnikom produkcijom, pogotovo u izvoakom
segmentu, prolazi kroz duboku drutvenu i ekonomsku krizu kao
posledicu tih privida iza kojih su se odvijali isti procesi kao u svim
dravama bive Jugoslavije: pljakanje drutvenih i prirodnih re-
sursa, instrumentalizovana privatizacija, tranzicija koja se stopila sa
ustolienjem brutalnog oblika neoliberalnog kapitalizma. U Make-
doniji i na Kosovu, koliko znam, bore se s elementarnim problemima
o
ank
nj a
: Va
a fija
gr
to
Fo
 manek Januar 2013. 05

odravanja i institu- je itav uvodni tekst o je odreeni broj struno osposobljenih mladih ljudi za te poslove
cija i nezavisne scene programu, bez vizije i mnogo je tee nai kvalitetne saradnike tog profila nego u ze-
ivei pri tom neku pat- ispunjen floskulama. No, mljama bez takvih kola. Umetnici su jo uvek mahom osueni da
poziciju drutvene stvarnosti. elim da budem opti- se sami bave svim aspektima voenja organizacije i/ili produkcije i
Situaciju u Crnoj Gori najmanje mista i nadam se da e time umanjuju vreme i energiju uloenu u kreativni deo posla.
poznajem, tako da ne mogu dati se do poetka njegove Da li je udruivanje nezavisnih korisno? Ako jeste, ta su
ni tu kratku konstataciju, ali verujem implementacije retori- za vas zajediki ciljevi?
da ne moe biti drastino drugaija od ka bitno promeniti jer
K. P.: Udruivanje nezavisnih ne samo da je korisno ono je nuno.
ostalih. ipak je do tada ostalo
Praksa poslednjih decenija jasno pokazuje kakvi su uinci sistemat-
Govorim o politiko-drutvenim situacijama jo godinu dana i da
skog rada kulturnih platformi i mrea, a kakvi oni gde platforme i
ovih drutava, jer one temeljno i sutinski odre- e program biti profili-
mree ne postoje. U Hrvatskoj je situacija u nezavisnom sektoru
uju prirodu i funkcionisanje kulturne scene i umet- san tako da korespon-
neuporedivo bolja samo zato to se ve vie od deset godina radilo
nike produkcije i institucionalne i nezavisne. U Bosni dira duhu i zahtevima
na osnaivanju zajednikog delovanja.
i Hercegovini i Srbiji svedoci smo raspada institucionalne vremena. I nadam se da
infrastrukture u kulturi jer su, u prethodnim decenijama, dr- e oni u ijim je rukama
ava i lokalne uprave, njeni hranitelji, propustili da definiu oblikovanje ovog pro-
viziju i strategiju reforme javnih institucija u kulturi, i sada grama ali i svi prak- No, izgleda da je najtee osve-
tiari u kulturi i umet-
nemaju ta drugo nego da opsluuju stanje agonije i pose-
u za ishitrenim odlukama. U Sloveniji su na snazi drastina nosti proitati knjigu stiti injenicu da su zajedniki
rezanja budeta, gde je naravno prva na udaru nezavisna Dragana Klaia Promena
scene: nekomercijalno
interesi iznad pojedinanih i da
scena, ali su i institucije sada u ozbiljno ugroenom polo-
aju. U Hrvatskoj, meutim, uprkos osetno loijem finansij- pozorite izmeu demo- za profesionalno udruivanje
kratije i trita, nedavno
skom stanju i latentnom problemu nesrazmere budeta za
institucionalnu i nezavisnu scenu, jo uvek postoji odreena posthumno objavljenu u nije potrebno da smo prijatelji
stabilnost oba sektora, mada je svima jasno da su reforme Engleskoj, jer nudi obi-
lje inovativnih i kreativ-
ili da delimo iste estetske, poe-
neminovne.
Dosta ste radili i van teritorije bive SFRJ. Kako bi-
nih strategija i reenja tike ili ak politike poglede na
sadanjih problema, ne
ste uporedili scene u bivoj Jugoslaviji kao relativno
samo u pozoritu nego svet i umetnost, nego da smo
sline, nasuprot scena u Evropi?
K. P.: I ovo je ogromna tema, ali u nastojati da budem kon-
uopte u sektoru kulture
i umetnosti.
na istom frontu delovanja i da
cizna i osvrnuu se samo na pitanje egzistencije. Pre etiri shvatamo da samo zajednikim
godine moj bi odgovor verovatno bio bitno drugaiji. Odav-
no me je fasciniralo NEZAVISNOST KAO radom moemo da obezbedi-
do koje mere nai IZBOR
umetnici, pogoto- Vaa pozicija u kultur- mo vitalitet i rast scene, to e
vo oni pozorini, nom sistemu je nezavi- rei, svakoga od nas. Kakva je
nisu svesni sop- sna. Da li je nezavisnost
stvene uljuljkanosti izbor ili stigma? specifika tih ciljeva, mislim da
u egzistencijalnu
sigurnost sistema
K. P.: Za mene je, izvan
svake sumnje, izbor. Iako
nije toliko ni bitno i razlikuje se
stalnog zaposle- je, u psiholokom pogledu, teko istrajati u nestabilnoj i aritminoj od jedne do druge drutvene
nja i plata. S druge egzistenciji, nezavisnost donosi toliko dobrobiti da one ipak uvek
strane, slobodnja- prevagnu. No, sasvim razumem potekoe dugoronijeg noenja situacije. No, sutinski je vano
ki status, ma koli-
ko podrazumevao
s tom pozicijom, jer o njoj nismo dobili nikakve podatke u naem
obrazovanju. Naueni smo da, zavrivi kolu i izaavi iz obrazov-
odrei se profesionalnog egoiz-
egzistencijalnu ne- nog sistema, treba da uemo u sistem profesije. Na obrazovni ma i investirati se u zajedniko
stabilnost, ukoliko sistem se zasniva na principima reprodukcije i poslunosti, i ako
je regulisan preko ovek ne dobije neke druge podatke unutar svoje porodice, on e pregnue za dobrobit svih.
strunih udruenja, nastojati na sve naine da ostane u sistemu, jer je sve drugo nepo-
kod nas donosi so- znato, a to e rei, zastraujue.
cijalne i zdravstve- Slovenija je najbolji primer zakasnelog buenja svesti o udruiva-
No, biti nezavisan u podruju kulture i umetnosti ne znai biti van
ne beneficije koje nju, koje je moglo i moralo da se dogodi jo devedesetih, kada je
sistema ako nita drugo, finansiranje nezavisne produkcije jeste
su nezamislive za slovenaka nezavisna kulturna i umetnika produkcija bila nedo-
i moralo bi biti velikim delom vezano za institucije sistema ve
umetnike na Zapa- stini uzor ostalim zemljama bive Jugoslavije, a i perjanica same
znai biti fluidan u odnosu na njega (i evo nas opet kod fluidnih
du. No, ekonomska, slovenake kulture u svetu. No, uprkos pokuajima i nastojanjima
identiteta). Znai mogunost kritikog pogleda i stava, znai mo-
politika i drutvena da se oformi zajednika platforma i uspostavi konstruktivni dijalog
gunost delovanja s neoekivanih i nepredvidivih pozicija, a to su
kriza dovele su do sa vlastima koji bi imao za cilj uspostavljanje kriterijuma za neza-
sve nuni preduslovi za istraivaki rad. Zapravo je nezavisna po-
tektonskih pore- visnu scenu i stabilnije pozicioniranje tog sektora, preovladali su
zicija za jedno zdravo drutvo veoma korisna, jer mu obezbeuje
meaja koji se, za kratkoroni i kratkovidi pojedinani interesi. Proputanje te prilike
podatke iz drugih perspektiva. Kad kaem zdravo drutvo, mislim
sada, manifestuju je, po mom miljenju, presudno kotalo nezavisnu slovenaku sce-
na ono iji sistem obezbeuje egzistencijalne i socijalne uslove i
drastinim budet- nu, jer se nije na vreme uspostavila kao ravnopravni partner i sago-
osnovna ljudska prava svojim lanovima, koji zauzvrat privilegiju
skim smanjenjima. vornik vladajuim strukturama i time je izgubila mogunost politi-
dostojnog ivota shvataju kao odgovornost za zdravlje tog istog
Eklatantan primer kog uticaja. Asocijacija danas nastoji da premosti taj propust, ali je
sistema. U rastue disfunkcionalnim drutvima nezavisnost je trn u
je Holandija, do zadatak preveliki u odnosu na nove koordinate u kojima se danas
oku, jer sistem ne osigurava te uslove i prava naprotiv, stalno ih
pre koju godinu ze- nalazimo. U Srbiji je, bez obzira na teinu situacije, neobino va-
dovodi u pitanje. Stoga ne moe biti u miroljubivoj koegzistenciji s
mlja-uzor po mno- no i dragoceno da su napori za osnivanje Asocijacije NKSS urodili
kritikim i polemikim elementima.
go emu, pa i po plodom. Jer, svaka druga opcija je neminovno osuena na gubitak.
svojoj prosvetljenoj Projekti na kojima ste radili podrazumevaju saradnju kako
Kako vidite ulogu nezavisnih scena u regionu u odnosu na
kulturnoj politici, sa oficijelnim institucijama, tako i sa nezavisnim sektorom.
obim i kvalitet produkcije? ta mislite o potencijalu nezavi-
koja je, zahvaljujui Kakva su iskustva/razlike u takvim saradnjama?
snih scena kulture u regionu da utiu na kulturne politike?
sprezi svetske krize
K. P.: Nastaviu odgovor na prethodno pitanje i rei da, opet, treba
i ekstremne desnice
samo pogledati primer Hrvatske i izmeriti put koji je preen od
na vlasti, doivela
teku programsku
Institucije i sektori su ljudi, i poetka veka do danas. Akteri nezavisne scene uspeli su da, kroz
redukciju, pa i za- sve poinje i zavrava se s tom razliite platforme i sistematsko zagovaranje, znaajno utiu na kul-
turnu politiku drave, bez obzira na politiku opciju koja je bila ili
tvaranje nekih od Fotografija: Damir ii
temeljnih kulturnih injenicom. jeste na vlasti. Savez udruenja Klubtura uspostavio je nove krite-
rijume saradnje i umreenja NVO-a u kulturi i umetnosti, ne samo
institucija, kao to je, recimo, Holandski pozorini institut, iji se
za Hrvatsku nego i za sve druge drave bive Jugoslavije. Najnoviji
fantastini arhiv biblioteka, fonoteka i videoteka jedan od naj-
rezultat delovanja aktera nezavisne scene jeste novoosnovana fon-
obimnijih u Evropi, bukvalno naao na ulici. Zato bismo se onda I za jedan i za drugi sektor vai isti kriterijum operativnosti, a to je
dacija Kultura nova, prva te vrste na ovim prostorima, sa progra-
mi udili iskljuenju struje nekim pozoritima ili nedodeljivanju profesionalnost. Naalost, ona se u oba sektora mnogo ree sree
mom finansiranja iskljuivo organizacija civilnog drutva u kulturi
programskih sredstava nekim kulturnim institucijama? alosno je nego neprofesionalnost. Kljuno je pitanje motivacije i znanja. Ma
i umetnosti, i to u onim segmentima koji su zapostavljeni od svih
zakljuiti, dakle, da smo trenutno po stepenu realne i potencijalne koliko zvualo nelogino, iz mog iskustva ova dva preduslova nisu
drugih, domaih i stranih, programa finansiranja. Glavnina sredsta-
ugroenosti svi na slinim granama. ni u kakvoj direktnoj vezi s finansijskim aspektom i idejom da veli-
va Fondacije dolazi iz dela profita Hrvatske lutrije, to je uobiajeni
Kako vidite evropsku kulturnu politiku i ta se moe ina budeta utie na kvalitet operativnosti. Novac nije presudan za
izvor finansiranja takvog tipa fondacija. Ne vidim zato to ne bi
oekivati od novog programa Kreativna Evropa, koji e pronalaenje motiva i za sticanje znanja, i zato njegovo pomanjka-
bilo mogue i u Srbiji, kao i u drugim dravama bive Jugoslavije.
zameniti Kulturu 20072013? nje ne treba da bude prepreka za uspostavljanje solidnih profesio-
Taj novac postoji i kriza ga nije ni na koji nain umanjila, samo je
nalnih temelja neke organizacije.
K. P.: Nisam dola ni do kakvog detaljnijeg dokumenta o programu potrebno pokrenuti dugoronu kampanju zagovaranja unutar vla-
Kreativna Evropa, sem onoga to je opisano na internet strani- Kod zvaninih institucija moe se javiti dodatni problem, a to su dajuih struktura, koja e osvestiti ovakvu mogunost.
cama Evropske komisije. Moram rei da me obuzima strepnja glomaznost i inertnost mehanizama odluivanja i delovanja. U ne-
Da li vidite neke nove aktere na kulturnim scenama u re-
kada proitam prvu reenicu obrazloenja programa koja zavisnom sektoru, pak, nepostojanje jasne slike o tome kako treba
gionu koji bi mogli doprineti promenama i novom razvoju
glasi: Evropa treba da vie investira u svoje kulturne strukturirati organizacijsko ustrojstvo moe dovesti do stihijskog
dogaaja?
i kreativne sektore zato to oni znaajno doprinose funkcionisanja. Ipak, mislim da je ovo poslednje mahom stvar pro-
losti i da su se u poslednjoj deceniji u nezavisnom sektoru dogodile K. P.: Mislim da su upravo platforme i mree te koje dokazuju da
ekonomskom rastu, zaposlenju, inovaciji i dru-
znaajne promene koje su dovele do toga da se u njemu sada nala- se samo takvim oblicima delovanja moe dogoditi promena. Osni-
tvenoj koheziji. To zvui kao manifest kreativ-
zi vie profesionalaca osposobljenih za delovanje u kulturi i umet- vanje prve regionalne platforme Kooperativa, otvorie, nadam se,
nih industrija, sektora koji ve ionako ozbilj-
nosti nego u dravnim institucijama. To vai za sve drave bive nove mogunosti i smernice za nezavisnu scenu, ali o tome je sada
no podriva percepciju kulture i umetnosti
Jugoslavije. preuranjeno govoriti.
kao generatora nematerijalnih vred-
nosti koji stoga zahteva dravnu No, najvei problem nezavisnih je i dalje u potkapacitiranosti, to ta bi bila preporuka za nezavisnu scenu u Srbiji?
potporu bez oekivanog profita. opet, na prvi pogled, deluje kao problem finansijske prirode, a za- K. P.: Izvriti uticaj i time menjati stanje stvari i te kako je mogue,
Ako se od kulture i umetnosti pravo je i dalje pitanje motivacije za rad u neprofitnom kulturnom ak i u okolnostima tako nepovoljnim kako sam ih opisala u veini
oekuje da znaajno do- sektoru. To se pogotovo odnosi na profil producenata, organizato- prethodnih odgovora. Potrebna je upornost, konstantno podsea-
prinose ekonomskom ra, menadera u kulturi. Na Zapadu su ljudi spremni da volontiraju nje na zajednike ciljeve i svest o kvalitetu i snazi nezavisne pro-
rastu, onda smo izali ili dobijaju simboline honorare za posao za koji su visoko moti- dukcije koja je, sem izuzetaka, u Srbiji sve superiornija u odnosu na
iz domena u kojima virani a to su obino poslovi u domenu kulture i umetnosti i institucionalnu produkciju.
se one odvajka- da paralelno obezbeuju sebi egzistenciju nekim drugim poslom.
da nalaze. U U ovim krajevima, u kojima postoje visoke kole za produkciju i
Intervju vodile lanice Urednitva
tom tonu kulturni menadment svake godine se na tritu rada pojavlju-
manek Januar 2013. 06

MMC LED ART

Art klinika
www.artklinika.rs
Art klinika je osnovana 2002. godine kao poslednji projekat grupe LEDart. LED art je
neformalna grupa koja je tokom devedesetih okupljala umetnike i intelektualce u zajedni-
kom neprihvatanju postojeeg stanja i svojim je kritikim i subverzivnim akcijama propratila
traumatino dogaanje na tadanjoj jugoslovenskoj i srpskoj drutvenoj i politikoj sceni.
Nakon 2002, saobrazno promenjenim okolnostima, LED art menja nain postojanja i
rada, legalizuje se i osniva MMC LEDART koji otvara Art kliniku, kao neku vrstu institucional-
nog oblika rada koji i dalje nastoji da sauva kritiki i subverzivni potencijal.
Delatnost Art klinike zasnovana je na utopijskoj ideji da umetnost moe da lei i menja
svet, a kao odgovor na bolesno drutvo u kome ivimo. Stoga je njena misija EST-ETIKA (eti-
ka pre estetike). Umetniki in kritiki otvara polje ideolokog, politikog i socijalnog i stoga
je transgresivan i subverzivan u odnosu na vladajue hijerarhije moi u umetnosti, kulturi i
drutvu kao celini.
Projekat Art klinika sprovodi se kao multimedijalni proces na dva nivoa: kao redovna
programska aktivnost (izlobe u OK galeriji, veernji akt, kinoklinika, predavanja, radionice i
tribine) i kroz projekte koji mogu biti dugoroni ili ad hoc izazvani dogaanjima na kulturnoj,
politikoj ili umetnikoj sceni.
Od osnivanja Art klinika svake godine sprovodi projekat Perspektive, projekat podrke
i javne afirmacije svrenih studenata likovnih akademija u Novom Sadu i Beogradu organizo-
vanjem grupnih i pojedinanih izlobi u Novom Sadu, Beogradu i drugim gradovima Srbije
Art klinika nije formalna grupa. Okupljanje se temelji na zajednikim ciljevima i uzaja-
mnom poverenju njenih saradnika. Njenim radom rukovodi Deurni tim.
Povodom desetogodinjece rada Art klinika je 2011. u okviru Velike proslave izdala
Proglas kojim je oglasila vlastitu eutanaziju izazvanu zateenim stanjem. Kao odgovor na
nedostatak: novca, angamana i interesa u svim segmentima koji bi trebalo da omogue
funkcionisanje jedne umetnike i, ire, kulturne produkcije, zapoela je novi vid delovanja u
javnom prostoru kao kontekstualnom polju umetnikog delovanja
Publici na noge: S programskim geslom Publici na noge i podtekstom Umetnost
pod noge Art klinika je izala iz podrumskog prostora i otvorila novo polje za umetniki rad.
Umetnici su izali na pijacu i postali pi(lj)ari umetnosti. Ovim gestom Art klinika ironizuje
robni karakter kulture i umetnosti u dananjem svetu; s druge strane resemantizuje ga u lo-
kalnom kontekstu kao traganje za tritem umetnosti i njenim mestom u drutvu.
U 2012. godini Art klinika pod sloganima Publici na noge i Na istom zadatku na-
stavlja rad na irenju i pristupanosti umetnosti van institucija i klasinih izlagakih prostora.
Izala je iz podruma i zapoela istraivanje i osvajanje oboda gradske kulturne scene.
ok alijansa realizuje ideju saradnje zasnovanu na specifinom konceptu u prezentova-
nju dela savremene umetnosti koji je formulisala OK galerija. OK galerija radi u okviru Art
klinike od njenog osnivanja kao konstitutivni deo utopistikog koncepta da umetnost lei i
menja svet. To je najmanja galerija na Balkanu, povrine 2 m2, galerija predviena za jednog
posetioca. Stvaranje lanca malih tzv. mikrogalerija promovie novi izlagaki koncept i novi
oblik saradnje. Na etiri lokacije otvorena su gradilita. I Art klinika je kao investitor i izvoa
radova zapoela izgradnju etiri nove galerije. U Novom Sadu je uspostavljena saradnja sa
Sportskim drutvom Partizan (Sokolski dom), Maarskim kulturnim i umetnikim drutvom
Petefi andor, Jevrejskom optinom i OSO Milan Petrovi. ok galerije e biti izgraene
u Petrovaradinu, na Telepu, na Novom naselju i u Sinagogi. Na ovaj nain obogauje se
gradski izlagaki prostor, savremene umetnike prakse postaju vidljivije i dostupnije
graanima i izvan strogo profesionalne scene i istovremeno doprinose aktiviranju
i prekontekstuiranju postojeih javnih prostora. Niz akcija tokom kojih bi se
upriliile izlobe dokumentovae trenutnu umetniku scenu i tematizovati
sam prostor i njegovu kulturnu istoriju kao sauesnika umetnikih akcija
i intervencija.
Deurni tim
 manek
DAH Teatar
DAH Teatar Centar za pozorina istraivanja, jedina profesionalna, eksperimentalna po-
zorina trupa, koja ve dvadeset godina traje i stvara internacionalno, i u Srbiji. Najvaniji
projekti centra su: Ne/Vidljivi grad, Festival Prenoenje plamena, Prelazei liniju, Osnaiva-
nje mladih ena za praenje vladinih politika u oblasti rodne ravnopravnosti i Umreavanje
seanja.
www.dahteatarcentar.com
Ne/vidljivi grad
(In/Visible City)
DAH Teatar Centar za pozorina istraivanja, u saradnji sa Teatrom
OM (Danska), organizacijom ArtMedia (Makedonija), Prodigal Te-
atrom (Velika Britanija) i asocijacijom Voix Polyphoniques (Francu-
ska).
Od maja 2011. do avgusta 2012. godine u Beogradu (Srbija), Sko-
plju (Makedonija), Brajtonu (Velika Britanija) i Rinkjobingu (Danska).
www.in-visible-city.com
Prepun autobus 26. Ljudi se guraju, odjednom se uje zvuk
gonga i pitanje: Da li ste znali da se prvi budistiki hram u Evropi
nalazio u Beogradu?. Ljudi se smekaju, zgledaju se zaueno. Kviz
pitanja se nastavljaju, zatim se uje muzika i slovaki jezik, to se
pretapa u pesmu Monija de Bulija... Hodi, o hodi sa mnom na dale-
ki put... Tri plesaice obuene u maarsku nonju poinju da igraju
arda, na muziku kompozitora Montija koju uivo sviraju tri muzi-
ara, veto uspevajui da ne izgube takt i korak dok autobus koi,
ulazi u krivine i ubrzava prolazei pored Kaleni pijace. Ljudsko
dostojanstvo je neprikosnoveno..., desetoro performera poinju
da izgovaraju Deklaraciju ljudskih prava na srpskom, engleskom,
francuskom, nemakom, slovakom, romskom, panskom, grkom,
ruskom i italijanskom jeziku, kreui se kroz autobus koji upravo
staje na stanici blizu Doma Narodne skuptine. Ubrzo saznajemo,
od glumice koja izvodi deo iz Labudovog jezera, kao balerina Nina
Kirsanova, da je enterijer Doma Narodne skuptine projektovao ru-
ski arhitekt Nikolaj Krasnov, a da je Nina Kirsanova, takoe Ruskinja,
svoj ivot posvetila razvoju srpskog baleta. uje se jevrejska moli-
tva, putnicima se dele tradicionalni jevrejski kolaii...
Putnici
ulaze i izlaze,
autobus staje
na regularnim
stanicama. Neki
putnici odluuju
da ne izau na
svojoj stanici i da
ostanu da pra-
te ta se deava
do kraja. Guva
je ogromna, na
stanicama ostaju
ljudi koji ne us-
pevaju da uu
u autobus. Neki
zaustavljaju taksi
i prate autobus
sa idejom da po-
kuaju da uu na
nekoj od slede-
ih stanica. Neki
putnici su vidno dirnuti i izlaze govorei: ta su nam to uradili?
ta se dogaa? DAH Teatar igra predstavu u autobusu u
okviru projekta NeVidljivi grad u kome se bavi manjinama i to-
lerancijom.
Projekat je poeo 2005. godine u Beogradu, podran kroz
mali grant Svetske banke. Inicijalnu ideju rediteljke Jadranke Ane-
li razvio je tim DAH Teatra rediteljka Dijana Miloevi, glumice
Maja Vujovi, Sanja Krsmanovi Tasi, Ivana Milenovi Popovi, glu-
mac i muziar Jugoslav Hadi i drugi saradnici.
Svi smo delili istu zabrinutost za nae drutvo, koje je usled
rata to se devedesetih godina vodio na naim prostorima, postalo
ksenofobino, nacionalistiko i vrlo nasilno prema onima koji su
predstavljali DRUGOST. Naa iskustva odrastanja i ivota u zemlji
koja je etniki bila raznovrsna i bogata, gde su se preplitali razliiti
kulturni uticaji, jezici, obiaji i gde se to smatralo bogatstvom, bila
su suprotstavljena grubim i netanim tvrdnjama o etnikoj istoi
srpskog drutva od mnogih ekstremno nacionalistiki orijentisanih
pojedinaca, grupa i, naalost, mnogih linosti koje su imale znaa-
jan udeo u politikom i kulturnom ivotu Srbije.
Projektat je nastao iz te potrebe, da se suprotstavimo ta-
kvom gledanju na nae sugraane koji su druge nacionalnosti, ili
pripadaju drugim etnikim grupama.
Pored predstave u autobusima, projekat ine i okrugli stolo-
vi na temu manjina i tolerancije, kao i razmene izmeu umetnika
i predstavnika etnikih manjina, koji
bi prezentovali neto iz svoje kulture.
Projekat koji je poeo kao pilot proje-
kat, dobivi mala sredstva, naiao je na
fantastian prijem publike i medija koji
su NeVidljivi grad uinili vidljivim. To
nam je i bio jedan od ciljeva, da uka-
emo na nevidljivost naih sugraana
razliitog nacionalnog i etnikog pore-
kla, ija je kultura znaajno uticala na
nau kulturu u najirem smislu te rei.
Predstave u autobusu imale su
i subverzivan karakter, jer smo izabra-
li da govorimo o pozitivnim stranama
razliitih kultura, na taj nain veliajui
nae razliitosti, a istovremeno, na neki
nain titei sebe od moguih ekstre-
mnih reakcija putnika, igrajui u javnom prostoru, gde ne postoji
nikakva zatita, pa ak ni zatita pozorine konvencije da se pred- nosti u saobraaju, guve na stanicama ili reakcija putnika.
stava nikad ne prekida.
oma precizan fokus, da budu sposobni da prate strukturu predsta-
Autobus na liniji 26 kretao se od poetne stanice na Doro-
lu, do poslednje stanice u naselju Brae Jerkovi. Prolazio je kroz
centar grada, nastavljao Bulevarom Kralja Aleksandra, skretao kod
Kaleni pijace, prolazio pored Marulieve ulice u kojoj je DAH Te-
atar, nastavljao kroz Marinkovu baru, pored centralnog groblja i
stizao do poslednje stanice. Na taj nain spajao je periferiju i centar
grada, povezivao bogatije i siromanije krajeve, susedstva gde su
nekada iveli preteno Jevreji kao to je Dorol, sa susedstvima gde
danas ive preteno pripadnici romske zajednice kao to je Marin-
kova bara. Scenario predstave bio je sainjen od pria, plesova i
muzike koji su se odnosili na deo grada kroz koji je u tom trenutku
autobus prolazio.
Tako koncipiran projekat nosio je i mnoge izazove. Jedan od
izazova koji se ticao dramaturgije bio je kako pokazati injenicu da
u naem gradu ive i nae komi-
je Albanci, a ne izazvati agresivne
reakcije kod pojedinih putnika.
Glumac Jugoslav Hadi,
obuen kao lik iz kultnog filma
Skupljai perja Beli Bora, koga je
u filmu igrao na veliki glumac
albanskog porekla Bekim Fehmi-
ju, govorio je odlomak iz Fehmi-
juove autobiografije Blistavo i
strano, u kome autor predstavlja
lanove svoje porodice: Moja
najstarija sestra Besa desna je
ruka mojoj mami. Oboava cve-
e i ureivanje bate. Uvek nae
neki novi cvet i sadi ga u leji po-
red zidova. Mnogo je lepa. Kosa
joj je dugaka, u gustim pleteni-
cama koje dopiru do pojasa, koa
joj je sedefasta, kao u majke.
Moja druga sestra je presa. Ima
Fotografija: Dorijan Milovanovi talasastu kovrdavu kosu i pegice
po nosu i oko njega. Ima bistre, iskriave oi. Uvek peva. Posle pre-
se roen je Bakim, moj najstariji brat. Njegova kosa je gusta, crna,
kratko oiana. Pogled mu je blag i topao. Arsim Prosveenje,
drugi je moj brat. Nekako mi je on najsimpatiniji. Verovatno zbog
male glave i lica na kome uvek lebdi osmeh, a ne smeje se. Brz je
kao lasica. Fatmir Dobra srea, trei je moj brat... Ja, Bekim... Ova
scena je uvek nailazila na tople reakcije putnika i nikada nije izazva-
la nijedan nacionalistii komentar, a cilj je bio postignut.
Serija kviz pitanja koja je glumica Sanja Krsmanovi Tasi
postavljala putnicima takoe je imala notu subverzivnosti hteli
smo da pokaemo kako neke istorijske linosti, za koje veina naih paru, buba na Maru, konak i kazan, gasi cigaru, tarifa, cifra,
sugraana misle da su srpskog porekla, u stvari potiu iz drugih
etnikih zajednica:
Sanja: Mali kviz za putnike autobusa! Koje je nacionalnosti
bio Nikola Pai?
Jugoslav: Srpske
Maja: Cincarske
Sanja: Tano! Iz porodice Paskua. Pitanje: Ko je bio Alkibijad
Nua?
Maja: Branislav Nui!
Sanja: Tano! Branislav Nui je takoe bio cincarskog po-
rekla.
Januar 2013. 07
Druga vrsta iza-
zova bila je tehni-
ke prirode, tj. kako
zadrati preciznost
i tanost scena, u
autobusu koji se
kree i koji u gu-
Fotografija: Dorijan Milovanovi
stom saobraaju
esto iznenada koi
ili biva usporen.
Svaka scena je bila
paljivo razraena
i imala je preciznu
duinu, ali forma u
kojoj su uestvovali
i muziari pomogla
je da se odri tok
predstave, uprkos moguim promenama trajanja scena usled okol-
Svi izvoai morali su da imaju ogromnu koncentraciju i ve-
ve, ali istovremeno i da improvizuju, to zaista nalau tako blizak
kontakt sa publikom i okolnosti igranja predstave u autobusu koji
se kree.
Projekat 2007/2008. dobija podrku Evropske unije i uz po-
mo ambasade Kraljevine Holandije i fondacije Pro Helvecija, pu-
tuje u pet gradova u Srbiji: Ni. Leskovac, Vranje, Suboticu i Iniju.
U svakom gradu se kreira originalni scenario, specifian za taj grad,
dok se osnovna struktura predstave u autobusu zadrava. Meu-
tim, nekoliko scena ostaju iste, tj. ponavljaju se u svakom gradu, a
to je rep o stranim reima u srpskom jeziku, scena u kojoj se govori
Deklaracija ljudskih prava na nekoliko jezika, kao i romska scena, jer
one predstavljaju sutinu projekta.
Projekat Ne/vidljivi grad jedan je od dobitnika Nagrade za
drutvene integracije ERSTE Fondacije i dat je kao primer jednog
od najuspenijih projekata interkulturalnog dijaloga u 2008. godini
od Evropskog instituta za komparativna kulturna istraivanja, da bi
2011. godine DAH Teatar Centar za pozorina istraivanja postao
prva organizacija iz Srbije kojoj je Evropska komisija za obrazovanje
i kulturu odobrila aplikaciju da bude nosilac i koordinator projekta
u sklopu programa EU Kultura 20072013.
NeVidljivi grad putuje u tri evropske zemlje Makedoniju,
Veliku Britaniju, Dansku i ima jednog pridruenog partnera, orga-
nizaciju iz Francuske. Ovoga puta sarauje se sa tri pozorine orga-
nizacije ART Media iz Skoplja, Prodigal Teatrom iz Brajtona i Tea-
trom OM iz Rinkjobinga i u tim gradovima kao i u Beogradu izvode
se predstave u gradskim autobusima, a u Rinkjobingu u vozu koji
povezuje male gradove u tom delu Danske. Ekipa NeVidljivog gra-
da se umnogostruava i kreiraju se novi scenariji i nove predstave
za svaki grad. Naalost, ni Evropa nije bez ksenofobije, rasizma i
nacionalizma, nekada vidnog, nekada skrivenog i ispostavlja se da
NeVidljivi grad fantastino komunicira sa putnicima u svim tim
raznim zemljama.
Razliitost i suivot razliitih kultura nije samo prazan kon-
cept moderne Evrope, ve je to sutina ivota u Evropi i irom sveta
i NeVidljivim gradom elimo da kaemo da toj sutini treba da
se vratimo.
Kafa, abrakadabra, Zenit, utopija, loz, Modesti, sabajle na
veresiju, aman zaman, ej bre bre, ortak, ta je bilo, ta je bilo, ovo
je moja dada, mleni put, kumova slama, galaksija je kesa, mala
prljava smesa, ali naa rakija nostalgija je, ubre komija, zpia dja,
ene fu, zipa, ami vozi daevu, bilmez u jarugu, und, turbo blud,
ko e kud, svi na ur, satana, on, kser, mega lud, taman zaman,
bakar, makar, dakar, ule, dezva, plakar, tebra divi kako rimujem,
timujem, fejkujem, mrzim i hejtujem, ufte, baklave, tulumbe,
kafana, ampite, tufahije, iz avlije, na sokak iz kaike, para na
visoka tikla, kaldrma, pria, javaluk i sia.
U srpskom jeziku mnogo stranih rei se koristi.
Turcizmi, hungarizmi, latinizmi, germaniz-
mi, zmi , zmi, zmi...
Kafa, abrakadabra.....
(rep o stranim reima u srpskom
jeziku iz predstave NeVidljivi grad
u Beogradu)
Dijana Miloevi
 manek
Ekspedicija Inex film: ureivanje prostora
Ministarstvo prostora
fb: Ministarstvo Prostora
https://twitter.com/#!/javniprostori
ministarstvoprostora@gmail.com
Ministarstvo brine o naputenim prostorima i njihovoj name-
ni. Svi oni kojima treba prostor za ivot i rad, mogu od nas dobiti
informacije gde ga ima i kako doi do njega. Delokrug rada je od
skvotova i urbanih intervencija preko mogunosti za nova osvajanja.
Ministarstvo objavljuje reportae sa prvih linija borbe za javni prostor
kroz svoj otvoreno hukaki radio program.
Umetnost u javnom prostoru kao sredstvo za pravljenje me-
sta delovanje u naputenim prostorima
U ovom tekstu trudiemo se da preko dva primera osvaja-
nja prostora u Beogradu u proteklih godinu i po dana, pribliimo
naine delovanja grupa Mikro Art i Ministarstvo prostora, sa ciljem
formiranja razliitih prostora za nezavisnu kulturu i umetnost, ali i
borbu u sferi javnog dobra koja prati taj proces.
Rad grupa Ministarstvo prostora i Mikro Art vodi se sloga-
nom i idejom prava na grad delovanjem u javnom prostoru. Nesta-
janje javnog prostora i pojava kvazijavnih prostora sa ogranienim
pristupom, odvija se uporedo sa agresijom komercijalne kulture
i pojavom kulturnog spektakla, a razlog tome je politika razvoja
grada voena logikom trita. Upravo zbog tog razloga grupe po-
kuavaju da kroz razliite vidove delovanja skrenu panju na pro-
blematiku koje smo svi svedoci.
Najpre bi bilo potrebno definisati sam koncept prava na
grad, kako bi se primeri koji e se u tekstu predstaviti postali jasniji.
Ideja koju je koncipirao i zastupao francuski sociolog Anri Lefevr
(Henri Lefebvre), ideja o pravu na grad upravo podrazumeva pra-
vo svakog graanina na gradske resurse i pravo na uee u ivotu
zajednice (Lefevr, 2008). U eri neoliberalnog kapitalizma, koji profit
i trite postavlja iznad svega, pravo na grad pokuava se ustanoviti
kao jedno od osnovnih ljudskih prava. Po Harviju (Harvey, 2008),
pravo na grad jeste aktivno uee graana u oblikovanju grada s
ciljem da ga uine drugaijim, oblikuju vie u skladu sa svojim e-
ljama i potrebama i na taj nain stvore novo urbano zajedniko do-
bro. Voeni tom idejom pojavljuju se primeri aktivizma, uglavnom
na mikroplanu, koji reaguju na oduzimanje i ugroavanje javnog
prostora.
U daljem tekstu bie predstavljena dva ostvarena primera
osvajanja prostora, jedan kroz institucionalno delova-
nje, a drugi kroz gerilsku akciju vie inicijativa. Analiza
ova dva projekta potvruje injenicu da su pregovori
sa lokalnim vlastima dug i komplikovan put za ostva-
rivanje ciljeva, jer su institucije i lokalne vlasti esto
zatvorene za pregovore, nedovoljno informisane i
spore u donoenju odluka, a neretko i pune predra-
suda kada su ovakve inicijative u pitanju. Nije namera
promovisati gerilski aktivizam, ve jednim primerom
objasniti da revitalizacija nije neophodno dugotrajan
proces ako postoji potreba za nekim prostorom.
Literatura:
Evans, G. (2005). Measure for Measure: Evaluating
the Evidence of Cultures Contribution to Regenera-
tion. Korieno 15. avgusta 2011. sa http://www.kryss.
no/resources/12/files/92/CURS110693-1.pdf
Landry, Ch. (2000). Creative City, Oxford: Earthscan.
Lefevr, A. (1974). Urbana revolucija, Beograd: Nolit.
Lefevr, A. (2008). Pravo na grad u (ur.) Kovaevi, L. i dr., Operacija
grad: Prirunik za ivot u neoliberalnoj stvarnosti, Zagreb, str. 16-30.
Radii, S. (2009). Postindustrijski grad i kulturna politika u (ur.)
Vuksanovi, D., Kultura 122-123/2009, Beograd: Zavod za prouava-
nje kulturnog razvitka, str. 59-77.
Vanita Lazarevi, E. (2003). Obnova gradova u novom milenijumu.
Beograd: Classic map studio.
Vasiljevi Tomi, D. (2007). Kultura boje u gradu: identitet i transfor-
macija. Beograd: Arhitektonski fakultet.
Januar 2013. 08
MINISTARSTVO
PROSTORA
Ekspedicija Inex film
Ulina galerija
Ekspedicija Inex FIlm Ulina galerija
Ekspedicija Inex film predstavlja primer gerilskog i volun- U sluaju Uline galerije od
taristikog aktivizma zauzimanja prostora nekadanje zgrade Inex poetnog dogaaja koji je inicirao
filma u beogradskom predgrau Karaburma. Akcija zapoeta u stvaranje ideje (neformalna izloba Luke
aprilu 2011. godine rezultirala je oivljavanjem ovog objekta, a po- Doninija u istom prostoru, maja 2010) do
krenuta je od mladih pojedinaca i grupa, meu kojima je veliki broj realizacije april 2012. godine, proteklo je go-
umetnika. U trenutku ulaska, zgrada Inex filma od preko 1.500 tovo dve godine.
kvadratnih metara bila je naputena i apsolutno devastirana, u njoj Prostor Uline galerije nalazi se u centru Be-
nije bilo nikakvih tragova njene istorije. ograda u prolazu koji povezuje Trg Nikole Paia i Nu-
Ekspedicija Inex film, kako je nazvana ova inicijativa, istra- ievu ulicu.
uje mogunosti samoorganizovanja, solidarnosti i uradi sam Prvi formalni korak ka dobijanju prostora bilo je utvr-
ivotne filozofije sa poetka 21. veka. Ona okuplja pojedince i ivanje vlasnitva. Ovo je bio dugotrajan i muan proces koji se
organizacije kojima je neophodan sastoji od beskonanih krugova (ne)nadlenosti i kolega koji su
prostor za rad i kulturnu produk- upravo izali. Tek aktivnim ukljuivanjem optine Stari grad i Kance-
ciju, a koji pored sopstvenog zna- larije za mlade Grada Beograda dolo se do saznanja da je vlasnik
nja i volje, uglavnom ne raspolau objekata u Bezistanu, na kojima se nalazi zid, zapravo Agencija za
drugim resursima. Sa namerom da poslovni prostor Grada Beograda.
se zauzme prostor, zapoeta je re- Pravne slube Agencije i Optine dole su do pravnog mo-
vitalizacija, prvo, akcijom sreivanja dela po kome Agencija bez naknade ustupa na korienje i odr-
i ienja objekta i okoline, a zatim avanje prostor Optini, a uz saglasnost Kabineta gradonaelnika
estim okupljanjem i organizova- Beograda. Vee optine Stari grad odluivalo je o molbi Mikro Arta
njem razliitih umetnikih programa da se prostor ustupi Udruenju na tri godine sa mogunou pro-
i intervencija u tom prostoru. Svaka duetka. Potom se ugovorom o pravno-tehnikoj saradnji Opti-
zainteresovana grupa ili pojedinac na obavezuje da e prostor rekonstruisati, a da je za finansiranje
predlae i realizuje sadraje koji umetnike produkcije odgovoran Mikro Art.
postaju deo kolektivnih napora da
Od formalno iskazane volje da se izae u susret inicijativi
ovaj prostor preuredimo i osposo-
do potpisivanja ugovora proteklo je gotovo est meseci. Potom je
bimo za stvaralatvo i razmenu ideja
usledio proces izrade arhitektonskog projekta, priprema tehnike
i znanja.
dokumentacije i odabir izvoaa. Ceo postupak je trajao naredna
Prolo je godinu i po dana od ulaska lanova Ekspedi- etiri meseca. U izvoenje radova se krenulo u prvoj polovini ja-
cije u naputenu zgradu kinematografskog preduzea. Sa- nuara 2012. godine ali su oni ubrzo obustavljeni zbog vremenskih
mim inom osvajanja i programom koji je tekao uporedo nepogoda koje su potrajale gotovo dva meseca, da bi se radovi
sa osposobljavanjem prostora, ukazano je (netipino za zavrili poetkom aprila 2012, i galerija je otvorena 20. aprila 2012.
nau sredinu) na znaaj javnog prostora i posledice godine.
privatizacije kojom se on otuuje i postaje nepri-
Saradnjom gradskih vlasti, institucija i ukljuivanjem graa-
stupaan graanima. Ovaj in poseduje legitimi-
na u pitanja razvoja grada, pored ostalog i u procese revitalizacije
tet i opravdanost, jer predstavlja validan oblik
naputenih javnih prostora, znatno bi se doprinelo kvalitetu urbane
graanske reakcije na postojee stanje, ko-
sredine, a veliki doprinos osetio bi se i u socijalnom, kulturnom i
jim se moe skrenuti panja na uoeni
ekonomskom domenu. Najzad, na ovaj nain dolazi i do generisa-
problem.
nja oseaja pripadnosti zajednici, jer ukoliko se graani ukljuuju u
Interesovanje i ovakve akcije oni vie poinju da doivljavaju grad kao svoj.
angaovanje veli-
kog broja ljudi koji
se okupljaju oko
Ekspedicije Inex
film, najbolji je
dokaz znaaja koji
ona ima za zajed-
nicu.
Ulina galerija pre
rekonstrukcije
manek
STANICA SERVIS ZA SAVREMENI PLES
www.dancestation.org
marijana.cvetkovic@dancestation.org
+381.64.1562497
Stanica je prva i jedina organizacija osnovana od svih aktera savremene ple-
sne scene sa ciljem da savremenu plesnu scenu u Srbiji ojaa, strukturira i uini
vidljivom i prepoznatljivom na lokalnom i internacionalnom nivou.
Stanica je neselektivna i celokupna plesna scena raspolae njenim kapaciteti-
ma, potencijalima i resursima
KONDENZ
Magacin u Kraljevia Marka, od 26. do 29. oktobra 2012.
Stanica Servis za savremeni ples predstavila je 2012. godine
peti Kondenz festival savremenih izvoakih umetnosti:
s amoorganizovano, samofinansirano, samopodstiu-
e izdanje 2012. godine
i zdanje posveeno koreografima, plesaima i kultur-
nim radnicima iz Srbije i itavog Balkana koji odlaze
tamo gde ih vie cene
festival za okupljanje, razgovor, kritiku i razmenu.
Ovog puta, festival je bio skoro potpuno domai,
kriza... Ali, usred tog obeshrabrujueg stanja neki (mlai)
akteri beogradske plesne scene uspevaju da eljom, entuzi-
jazmom, saradnjom i koprodukcijama, proarano podrkom
domaih institucija kulture, proizvedu daleko vei broj kva-
litetnih produkcija nego to bi se, u sumornoj atmosferi u
kulturi i ire, moglo oekivati.
Posle godina rasta beogradske savremene plesne
scene i izgraivanja njene relevantnosti u lokalnim, regional-
nim i evropskim kontekstima, dobra je prilika za sagledava-
nje procesa koji su je oblikovali ... kako smo odrasli, ta smo
postali i kuda idemo.
Ovogodinji Kondenz pokuava da redefinie krea-
tivne i kritike odnose prema mediju i stvarnosti, kao i da
predstavi auriranje promiljanja opteg i partikularnog kroz
savremeni izvoaki izraz.
Veina koreografa/autora na ovogodinjem festivalu
prola je kroz neke od edukativnih, kreativnih i profesional-
nih programa Stanice (Nomad Dance Academy, Fostering
creativity, Puzzle, rezidensi, mnogobrojne radionice sa-
vremenog plesa i srodnih disciplina...). Na neki nain
preen je pun krug; oformljena je cela generacija
autora ovo izdanje je njihovo (plus dvoje u naj-
boljim godinama).
S druge strane, nastavlja se konstan-
tni Trend Odliva Scene. Polovina autora
i umetnika na festival e svratiti iz...
sve je vie lepih razglednica i po-
stera u ofisu Stanice, a dragih
lica i tela na ekranima.
Januar 2013. 09
Laboratorija
Koreografija
panje
Beograd od 14. do 28. oktobra 2012.
Magacin u Kraljevia Marka 4
Umetnici/uesnici: Maja iri (Srbija), Matilda enen (Mathilde Chnin,
Francuska), Ana Dubljevi (Srbija), Malin Elgan (Malin Elgn, vedska),
Marko Mili (Srbija), Ljiljana Tasi (Srbija), Isin Onol (Isin nol, Turska),
Katarina Popovi (Srbija), Roher Rosel (Roger Rossell, panija), Laraic
Tores (Larraitz Torres, panija)
Mentor: Dalija Ain
STANICA
Produkcija: Marijana Cvetkovi
Organizacija: Ksenija urovi
Partneri:
Les Laboratoires dAubervilliers, Paris/France www.leslaboratoires.org;
Hybris Konstproduktion, Stockholm/Sweden www.hybris.com;
Mugatxoan, San Sebastian/Spain; BIS, Istanbul/Turkey;
In-Presentable, Madrid/Spain www.in-presentableblog.com
Podrano od Programa Kultura Evropske unije i Ministarstva kulture i
informisanja Republike Srbije.
U okviru evropskog projekta Special issue Stanica Servis za
savremeni ples organizovala je laboratoriju Koreografija panje u
kojoj su uestvovali koreografi, vizuelni umetnici i kustosi iz Srbije,
panije, Francuske, vedske i Turske.
Peti Kondenz nastao Cilj ovog projekta je da preispita i proiri polje koreografije
je u DIY (do-it-your- upotrebom drugih medija, istraujui mogunosti prenoenja same
self) maniru, sa po- izvedbe na drugi medijum i publiku. Naglaavajui aspekte kao to
drkom od 300.000 su interaktivnost, privatno i javno i postavljajui pitanje autorstva i
dinara od Ministarstva vlasnitva, proces rada e, posredstvom samoorganizovane forme,
kulture Republike Sr- biti usmeren na otkrivanje novih oblika komunikacije i potencijala
bije. Na ivici da odu- koreografije i izvoakih umetnosti.
stanemo od organi-
zacije Festivala, ipak Proces je predstavljen 27. oktobra u Magacinu, a radovi
smo odluili da ovu umetnika nastali tokom procesa bie objedinjeni u tampanoj for-
(ne)priliku iskoristimo mi i naknadno izvedeni, odnosno predstavljeni javnosti.
i javnosti glasno ka- Stanica se i ovim projektom zalae za razvoj savremene
emo da nam umet- plesne scene, skreui panju na progresivne tokove savremenih
nici odlaze, da ovde izvoakih praksi, kao i na vanost stalnog preispitivanja formi i
vie nisu poeljni, da u normativa u okviru kojih se danas stvara.
svojoj zemlji ne mogu
da preive. Zato je
Stanica, kao organiza-
tor Festivala, odustala
od pravljenja festival-
skog programa kako je inila do sada, ve je 300.000 dinara
uloila u okupljanje umetnika koji su jo ovde i onih koji vie
nisu ovde, da ovima drugima pokae da nam je svima stalo
do njihovog rada i da, bez obzira na to to su odluili da
negde drugde ive, jo uvek mogu ovde da rade i imaju s
kim da sarauju.
Solidarnost i meusobna podrka, kao osnovni prin-
cipi rada i okupljanja u Stanici, pokazuju se na delu: svi rade
organizacione, promotivne i kreativne poslove na ovom
Festivalu. elimo da novi radovi naih autora, producirani
u Evropi ili u Srbiji (minimalnim grantovima od 100 do 300
hiljada dinara) budu promovisani, predstavljeni iroj publici i
zabeleeni na, brisanju i amneziji sklonoj, domaoj kulturnoj
sceni.
Peti Kondenz je i apel protiv marginalizacije nezavisne
umetnike i kulturne scene u Beogradu i Srbiji, apel za neza-
visni umetniki prostor Magacina u Kraljevia Marka i dopri-
nos kritikom i glasnom govoru o mnogobrojnim temama
koje ne smeju ostati preutane: nasilje u javnom prostoru,
marginalizacija umetnosti, kulture i obrazovanja, nacionali-
zam u dramatinom porastu, ponovno iseljavanje i emigra-
cija, partokratija, korupcija...
Pozvali smo sve kojih se ove teme tiu da dou 26. ok-
tobra u 18.00 asova u Magacin gde je narikaa naricala nad
naim nestajuim perspektivama. Na ovaj nain eleli smo
da u prostor savremenih umetnosti uvedemo tradicionalne
forme performansa i tako se kandidujemo za podrku novog
Ministarstva kulture.
Duan Muri i Marijana Cvetkovi Markovi
 manek Januar 2013. 10

KIOSK
Porodini
album
Oktobar 2011 oktobar 2012. godine

Ja uvam slike za uspomenu. uvam ih dobro i kad doe

neko da pita za porodicu, ja imam. Zoran Jaarevi, Vranje

Porodina fotografija jedan je od najznaajnijih dokumenata

koji svedoi o istoriji veine porodica. Dogaaji kao svadbe,
roendani, putovanja, polasci u kolu, razne proslave, belee se
kao vani momenti u porodinoj biografiji i svedoe o prolim
Milica i Vlasta orevi, Kragujevac, ezdesete godine
vremenima i lanovima porodice koji tako ostaju zabeleeni u
seanju buduih generacija. Sve te fotografije, najee sauvane Vlasta orevi poreklom je iz Smederevske Palanke, ali se
1936. preselio za Kragujevac gde se oenio ivkom Jovanovi
u porodinim albumima, namenjene su za privatni krug porodice
i prekinuo sve veze sa svojom porodicom. Sa ivkom je imao
i do relativno nedavne pojave interneta i drutvenih mrea nisu dvojicu sinova Momila i Miodraga-Lizu. Nakon razvoda sa
tako esto bile izloene pogledu ire javnosti. Sloene kao narativi ivkom, oenio se Milicom sa kojom je i ostao do kraja ivota.
porodinih istorija od samih lanova porodice, otkrivaju subjektivni
pogled iznutra.
Gotovo svako ima takve albume ili barem gomile fotografija Kiosk
u nekada negde davno sklonjenim kartonskim kutijama. Istraivanje
Uzun Mirkova 10
ovakvih porodinih arhiva i esto neobeleenih fotografija zahteva
sagovornika koji posmatraa sa strane moe uputiti u tajne ljudi i 011.3349101
dogaaja prikazanih na fotografijama. office@kioskngo.org
Projekat Porodini album bavi se upravo otkrivanjem tih, po www.kioskngo.org
albumima ili kutijama skrivenih, porodinih istorija naih sugraana Kontak osoba: Milica Peki
Roma koji ive u Srbiji i Crnoj Gori i tako otvara prostor za dijalog
sa esto zapostavljenim sagovornicima. Ali, prie koje su inicirane
gledanjem porodinih fotografija nisu samo o romskoj zajednici, Kiosk Platforma za savremenu umetnost je nevladina, ne-
ve i o ovim prostorima u proteklih nekoliko decenija. Katarina Pejovi ispred porodine kue u naselju Selo Rakovica, 1986. profitna organizacija koja deluje na polju umetnosti i kulture. Kiosk su
Osim nekoliko segmenata kao to su karakteristine osnovale u Beogradu 2002. godine Ana Adamovi i Milica Peki. Godi-
romske svadbe ili tradicionalne proslave, fotografije ne 2008. Dorijan Kolundija, umetnik, pridruuje se Kiosk timu.
prikazuju prizore vrlo sline onima koje svako od Osnovni cilj Kioska jeste iroka saradnja meu umetnicima i kul-
nas ima u sopstvenim porodinim albumima turnim radnicima iz svih oblasti savremene umetnosti. Kiosk veruje da
slike sa putovanja po poznatim Kako god tumaili i posmatrali materijal prikupljen tokom inovativne umetnike aktivnosti neguju otvorenost i obezbeuju bolje
turistikim lokacijama nekadanje rada na projektu Porodini album on svakako omoguava jedno razumevanje drutvenih i politikih potekoa modernog drutva. Ima-
Jugoslavije, odnosno drugaije gledanje na nae sugraane romske nacionalnosti o jui u vidu ovaj cilj, Kiosk kreira izlobe, publikacije i istraivake projek-
dananje Srbije ili Crne Gore, kojima neretko znamo premalo, a skloni smo da previe lako te koji poboljavaju razumevanje drutvenih problema, teorije i prakse
fotografije koje obeleavaju polaske sudimo samo na osnovu duboko ukorenjenih predrasuda. savremene umetnosti i ulogu umetnosti u mejnstrim kulturi. Od 2002.
prvaka u kolu, slike sa vojnih zakletvi, roendana, Autor projekta Porodini album je Kiosk platforma godine Kiosk sarauje sa umetnicima, kulturnim radnicima i javnou
sahrana. Preko fotografije otkrivaju se i traumatine godine za savremenu umetnost iz Beograda u saradnji sa 23 romske da bi stvorio participativne projekte velikog formata i nove mree koje
ratova u nekadanjoj Jugoslaviji, prie o izbeglitvu, odlascima, porodice iz Srbije i Crne Gore, koje su svojim ueem u projektu, podstiu dijalog.
razdvajanjima porodica. fotografijama i priama, obezbedili materijal koji ini izlobu i Od 2007. godine Kiosk aktivno razvija projekte koji se bave sa-
Gledanje porodinih publikaciju. Umetnici angaovani na istraivanju su Ana Adamovi vremenom umetnikom produkcijom u javnom prostoru, kreirajui pri-
albuma ukazuje i na simptom (Srbija) i Duko Miljani (Crna Gora). vremene i trajne intervencije nad urbanom strukturom gradova u Srbiji.
koji je, naalost, karakteristian Projekat je realizovan u saradnji sa organizacijom ProStory iz
za Rome koji danas ive u Crne Gore, a pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za demokratiju
velikim urbanim sredinama kao uz podrku Ambasade Holandije u Beogradu, programa Dekada
to je Beograd nepostojanje Roma Fonda za otvoreno drutvo i Programa za kulturu i umetnost
porodinih fotografija iz Budimpete.
starijih od deset ili dvadeset
godina zbog estih nevoljnih Izlobu Porodini album podrala je Asocijacija NKSS uz
preseljavanja ili nesrea pomo Fonda za otvoreno drutvo Srbija i vajcarskog programa
prouzrokovanih ivotom u za kulturu.
apsolutno neprikladnim i Ana Adamovi i Milica Peki
neureenim naseljima.
Naravno, projekat koji
se bavi jednom odreenom
manjinom u dananjoj Srbiji,
odnosno Crnoj Gori, bavi
se i nivoom integrisanosti
te manjine u naa dananja
drutva. On otvara pitanja da
li se i koliko svakodnevni ivot
Roma na ovim prostorima au Beria sa drugovima u vojsci, 1958
promenio u poslednjih Hisen Beria jo uvek uva vojnu knjiicu
ezdesetak godina, kada i svog pokojnog oca i kae da je bio dobar
zato do tih promena dolazi, vojnik, niandija.
kao i o stavu veinskog Islam Sejdovi sa
stanovnitva prema romskoj zajednici. U razgovorima s lanovima enom Demi-
porodica otkriva se nivo diskriminacije od veinskog stanovnitva, lom i sinovima
administrativnog zapostavljanja, oseaja nepripadanja upravo onih Rajfom, Rafidom i
ljudi koji su u mnogim gradovima dananje Srbije i Crne Gore Zahimom, ispred
porodine kue,
starosedeoci.
Podgorica, 1966.
Projekat Porodini album realizovan je kao participativni Ovo je druga kua.
umetniki rad gde nai sagovornici lanovi dvadeset tri porodice Prva je izgorela,
koje su uestvovale u projektu u saradnji sa umetnicima kreiraju u stvari, zapalili Usnija i Slaan Bektaevi, svadba, Vranje, 1984
svoju reprezentativnu sliku od odabira porodinih fotografija su je jer nisu bili Slaan i Usnija upoznali su se u Beogradu, kada je Slaan sa
koje e biti prikazane, do toga na koji e nain porodica biti ljudi naviknuti na majkom otiao da radi u nadnicu tokom leta.
fotografisana. Ovakvim metodom rada pokuali smo da, to je to da mi ivimo u I tako sam se s nju upoznao tamo, u Jabuki Rit. Bila je neka
vie mogue, izbegnemo nametanje bilo kakve unapred odreene kuama. Zapalila ljubav, tri, etri meseca. Dodue, sviali smo se jedno drugom.
nam je osoba iz na- Majka vika, nije loa, sinko, uzmi nosi. Doli smo posle nekog
predstave romske zajednice sa ciljem da porodine prie ispriane
eg plemena zbog kratkog vremena, svadbu smo napravili i venali smo se i to
od samih lanova porodice uinimo dostupnim za iru javnost. ljubomore. je to.
 manek Januar 2013. 11

Salon MSUB. Fotografija: Milan Kralj

Remont MSUB Filmart
kolekcije Centra za fotografiju
U punom svetlu: fotografije iz

Fotofrafija: arhiva CEF-a

Remont galerija

FOTODOKUMENTI 02

Salon MSUB. Fotografija: Milan Kralj

Organizator projekta Fotodokumenti 02: Muzej savremene
umetnosti Beograd
Partneri projekta Fotodokumenti 02: NFC Filmart, Remont
nezavisna umetnika asocijacija, Mikro Art/Ulina galerija, Centar
za fotografiju, Kulturni centar Poega
Organizatori radionice Foto-knjiga: Luka Kneevi Strika i Isidora
Nikoli; podrka: Fakultet za medije i komunikacije

Projekat Fotodokumenti, pokrenut 2010. godine, osmiljen

je kao inicijativa iji je cilj afirmacija razliitih pristupa u okviru
savremene fotografske prakse i (re)animacija interesovanja strune
javnosti za ovaj medij umetnikog izraavanja.
Razlog za pokretanje projekta lei pre svega u injenici
da su, uprkos bogatom fotografskom nasleu i ivoj savremenoj
fotografskoj sceni, nedovoljno obraeni i temeljno sagledani
mnogostruki aspekti fotografije i njen iri drutveni znaaj.
Svojevrsni uvod u dugoronije bavljenje temom predstavila je
izloba Fotodokumenti 2010 odrana u nekoliko izlagakih
prostora i gradskih lokacija u Poegi, gde su za tu priliku selekcijom
kustosa Slaane Petrovi Varagi i Miroslava Karia obuhvaeni

Salon MSUB. Fotografija: Milan Kralj

radovi petoro umetnika (Mihaila Vasiljevia, Duice Drai, Gorana
Micevskog, Ivana Petrovia i Katarine Radovi), kao jedan od uvida
u neka aktuelna promiljanja prirode i potencijale fotografske
Salon MSUB. Fotografija: Saa Relji

slike. Inicijalna izloba otvorila je niz novih smernica za dalji razvoj

projekta, u okviru kojeg je krajem prole godine, takoe u Poegi,
organizovan struni skup. Preko konkretnih primera projekata,
aktivnosti i praksi uesnici skupa iz Srbije, Makedonije i Slovenije,
koji su zastupali i institucionalni i nezavisni sektor, razmatrali su
irok spektar pitanja koja su se ticala pozicije i uloge fotografije
u eri dominacije digitalne tehnologije, fotografske edukacije,
prezentovanja i promovisanja fotografije u specijalizovanim
centrima i izlagakim prostorima, prisutnosti lokalnog konteksta
i identiteta u savremenoj fotografiji, zatite, digitalizacije
i arhiviranja fotografskog naslea kao znaajne kulturne i
civilizacijske tekovine. Poziv Muzeja savremene umetnosti da se
projekat ove godine predstavi u Salonu MSUB otvorio je novu fazu Remont nezavisna umetnika asocijacija
u razradi ideje o formiranju platforme za aktivno i kontinuirano Marala Birjuzova 7, Beograd
praenje, analiziranje, afirmisanje i valorizovanje dostignua na
t/f +381.11.3223406
polju fotografije. Organizovan u partnerskoj saradnji Muzeja Beograd, 7. 9 28. 10. 2012.
savremene umetnosti i nevladinih organizacija NFC Filmart, remont@remont.net
Remont nezavisna umetnika asocijacija, Centar za fotografiju, Salon MSUB www.remont.net
Mikro Art, projekat Fotodokumenti 02 je pored ostalog ukazao i Umetnici: Aleksandrija Ajdukovi, Benjamin www.serbiancontemporaryart.info
na neophodnost sektorskog povezivanja i zajednikog rada kada je Beker, Boris Luki, Goran Micevski, Vesna Remont nezavisna umetnika aso-
re o jednom serioznijem i sveobuhvatnijem pristupu problematici. Miovi, Andrea Palati, Dragan Petrovi, cijacija osnovana je u oktobru 1999. godine,
Fotodokumenti 02 koncipirani su kao tri izlobene celine i Ivan Petrovi, Katarina Radovi, Belgrade kao iva i dinamina organizacija ija je mi-
serije prateih dogaaja u kojima je fotografski medij tretiran sa Raw, Mihailo Vasiljevi, Sran Veljovi sija uspostavljanje novih profesionalnih stan-
aspekta recentne umetnike produkcije, kao i statusa, znaaja,
Ulina Galerija darda i popularizacija savremene umetnosti
upotrebe i tumaenja koje taj medij ima u irem drutvenom
u Srbiji. galerija Remont otvorena je februara
kontekstu. U fokusu kustoskog tima i saradnika projekta naao se Umetnica: Andrea Palati 2000.
diverzitet umetnikih pristupa i promiljanja, posebno konvencija
Kustosi: Miroslav Kari, Slaana Petrovi Od samog osnivanja rad organizacije
dokumentarne fotografije, mogunosti koje ona prua kao proces
Varagi i Una Popovi obeleen je iniciranjem velikog broja umet-
u kojem se saznaju, otkrivaju i komentariu razliiti fenomeni
i manifestacije sveta koji nas okruuje. Predstavljanjem nikih i kulturnih projekata i participiranjem u
Remont nezavisna umetnika asocijacija
savremenih umetnikih praksi i arhivske fotografske njima, kako na lokalnoj tako i na regionalnoj
Centar za fotografiju i evropskoj kulturnoj sceni. Operativni tim
grae, organizovanjem radionice za izradu foto-knjiga,
razgovora sa umetnicima, prezentacija muzejskih U punom svetlu: fotografije iz kolekcije Remonta ine istoriari umetnosti i art me-
fotografskih zbirki i privatnih kolekcija projekat Centra za fotografiju naderi. Saradnici su umetnici, umetniki kri-
Fotodokumenti 02 prvenstveno je osmiljen Uesnici: Jovan Radovi, Branka Nedimovi, tiari, knjievnici, filmski i video autori
kao podsticaj struci i fotografskoj zajednici za Dragomir Krmarevi, Ljubomir imuni
dalje aktivno bavljenje fotografijom i njenim ime, Petar Mirosavljevi, nepoznati autor Remont galerija
relacijama sa razliitim kontekstima u Kustosi: Mihailo Vasiljevi i Ivan Petrovi, U punom svetlu: fotografije iz kolekcije
kojima nastaje, u kojima se primenjuje Centra za fotografiju
urednici Centra za fotografiju Fotografija: arhiva CEF-a
i interpretira.
manek
AJ... Odlian
Ni
Umetnika grupa AJ... Odlian pod ovim nazivom postoji od 2001. godine. Bavimo se stripom,
ilustracijom, filmom low-fi produkcijom, animacijom, organizovanjem kulturnih deavanja, konkursa,
edukativnih radionica i slinim aktivnostima u sferi alternativnog pristupa ovim vrstama umetnosti.
Grupu su osnovali Vladimir Pavlovi, animator, Duan Cvetkovi, strip autor, Toni Radev, strip autor i
Januar 2013. 12
Predrag Stamenkovi. Imamo i veliki broj saradnika.
Do sada smo samostalno ili u saradnji sa drugim organizacijama realizovali vie kulturnih i edu-
kativnih deavanja u Niu i drugim mestima. Realizovali smo etiri nagradna konkursa za strip
meunarodnog karaktera. Promovisali smo na rad u drugim gradovima Srbije i u regionu.
Realizovali smo vie edukativnih radionica za izradu stripa i kratkog videa. U vie navrata smo organi-
zovali festivale kratkog videa samostalno, a i u saradnji sa drugim organizacijama.
manek Januar 2013. 13

aj... Odlian
Godinama unazad redovni smo uesnici kulturnih deavanja u Srbiji kao grupa, ali i kao pojedinci. Re-
dovno objavljujemo nae radove u domaim publikacijama i izdanjima. Bavimo se samizdat izdavatvom
i radimo na popularizaciji underground kulture u naem gradu i ire.
Ovom prilikom predstavljamo stripove autora iz Nia. Osim lanova grupe prisutni su i radovi Antona
Slike i Gorana Kamenova.
manek Januar 2013. 14

Meunarodni video-festival Videomedeja u Novom Sadu, ije je
16. izdanje realizovano od 14. do 16. decembra 2012. g. u Studiju
M, prikazao je radove autora u vie kategorija novi video-radovi,
kratki filmovi, medijske instalacije i live AV performansi.
Dodatno, organizatori 16. Videomedeje bili su otvoreni za sve
predloge kustosa, distributera i producenata za uee u okviru
specijalnih projekcija izvan takmiarske selekcije.
Meunarodni video-festival Videomedeja jedinstveni je dogaaj
koji vec petnaest godina okuplja internacionalne i regionalne
umetnike i znaajno je prepoznat na meunarodnom nivou, te
predstavlja vaan dogaaj za Novi Sad i Srbiju.
U okviru programa festival se fokusira na umetnike projekte
koji kombinuju sliku i zvuk, naprednu komunikaciju, objekte,
u simbiotikom ili avangardnom stilu od video-radova,
dokumentarnih i kratkih filmskih formi, digitalnih animacija,
medijskih instalacija, intervencija u prostoru, interaktivnih i
robotizovanih objekata, URL projekata, open source aplikacija, ivih
audiovizuelnih nastupa, elektronske muzike, naprednih tehnologija
u umetnikoj praksi...
Ova u potpunosti neprofitna manifestacija odrava se svake godine
po nekoliko dana, a prvi video-festival odran je 1996. godine
u Novosadskom pozoritu. Do danas je realizovano esnaest
festivalskih izdanja, na konkurs je pristiglo preko pet hiljada radova
umetnika iz celog sveta.
Videomedeja
16. Videomedeja
Festival se sastoji od takmiarskog programa koji je podeljen na
izlobe (instalacije, interaktivni projekti, intervencije u prostoru),
projekcije (video-radovi i kratki filmovi) i koncerte. U revijalnom
delu programa najece gostuju kustosi iz evropskih centara,
galerija, muzeja i umetnici po pozivu, a tradicionalno se prikazuje
selekcija radova domacih autora Made in Serbia.
Program je poslednjih nekoliko godina realizovan u zgradi Muzeja
Vojvodine u Novom Sadu, a dodatni segmenti na razliitim gradskim
lokacijama u zavisnosti od trenutne produkcije i koncepcije, kao i
preko specijalizovanih Internet / televizijskih programa. Takmiarski
program festivala ureuje selekciona komisija koju ine lanovi
umetnikog saveta Videomedeje, profesori Akademije umetnosti
u Novom Sadu.
Videomedeja je meunarodna manifestacija, u programu festivala
redovno uestvuju umetnici iz 30 do 60 zemalja irom sveta i sa
svih kontinenata. U dosadanjem radu saraivali smo sa brojnim
institucijama u zemlji i inostranstvu. Videomedeja je takoe
evropski festival, imajuci u vidu injenicu da najveci broj radova
dolazi upravo iz zapadnoevropskih zemalja kao to su Nemaka,
Velika Britanija, Holandija, Francuska i druge. Zbog potovanja
autorskih prava i opredeljenosti za profesionalizam u radu, festival
Videomedeja prepoznatljiv je i potovan na internacionalnoj sceni.
Festival se distribuira i promovie u obliku projekcija, prezentacija,
promotivnih kataloga i DVD izdanja u zemlji i inostranstvu.
Videomedeja uestvuje u procesu informisanja i edukacije
graana u oblasti novih medija i kreativne upotrebe informatikih
tehnologija.
VIDEOMEDEJA
Novi Sad
http://videomedeja.org/
Udruenje za video-umetnost Videomedeja je
nezavisno, nevladino, neprofitno i vanstranako
udruenje graana.
Osnovano je 1996. godine u Novom Sadu sa
osnovnom idejom pospeivanja nezavisne umet-
nike video-produkcije i promovisanja video-
-umetnosti i novih umetnikih praksi.
Osnovne aktivnosti Videomedeje jesu organiza-
cija istoimenog meunarodnog video-festivala i
produkcija video-radova. Pored toga, Videome-
deja se bavi i organizacijom festivala, izlobi, in-
stalacija, multimedijalnih dogaaja, performansa,
audio-vizuelnih nastupa, koncerata, tribina, semi-
nara, radionica, studijskih putovanja, produkcija
umetnikih video-radova, dokumentarnih filmo-
va, promotivnih spotova, softverskih prezentacija
i izdavatvom.

Nagradu Sfinga za najbolji video-rad na Nagrada Bogdanka Poznanovi pripala

Specijalno priznanje dobio je Aleksej Dmitrijev iz
Rusije za video rad Hermeneutics
Dobitnik nagrade Sfinga za najbolji video-rad Nil Belufa
za rad Sans-titre
16. Videomedeji u Novom Sadu dobio je
holandski autor Nil Belufa (Neil Beloufa) za
Sans-titre, rad baziran na stvarnom do-
gaaju - napadu terorista na vilu u blizini
Alira 90-ih godina, dok je nagrada Bog-
danka Poznanovi za najbolju medijsku
instalaciju pripala Goranu kofiu iz Hrvat-
ske za rad Fronta koji prikazuje obinog
oveka koji umnoavanjem postaje neka
vrsta korporacije.
Nagraeni video-rad Sans-titre rekon-
struie memoriju sa nekoliko veoma
sugestivnih elemenata, predstavljajui
kompleksan eksperiment u slaganju vi-
estrukih slojeva reprezentacije, naveo
je u obrazloenju iri 16. medunarodnog
video-festivala Videomedeja, koji je prika-
zao u takmiarskom programu od 14. do
16. septembra 49 video-radova i 15 me-
dijskih instalacija.
Specijalno priznanje dobio je Aleksej Dmi-
trijev iz Rusije za video-rad Hermeneu-
tics, kratko opisan kao ratni film.
Proien komad filmske mainerije sa
dobrim tajmingom u kome su rat i festival
redukovani do njihovog najmanjeg zajed-
nikog sadratelja tehnologije, stoji u
obrazloenju irija, koji su inili Aleksandar
Davi iz Srbije, Harald Hund iz Austrije i
Manuel Saiz iz panije.
je kofiu za medijsku instalaciju Fronta
u kojoj, kako je istakao iri, koristi neko-
liko elemenata sa maksimalnom efikasno-
u u evociranju drutvenih i prostornih
odnosa, kao i struktura reda.
Autorka iz Finske Reta Neitanmaki (Reeta
Neittaanmki) dobila je specijalno prizna-
nje trolanog irija za medijsku instalaciju
Lilliput.
iri je naveo da je posebno impresioniran
nainom na koji taj rad kombinuje dva po-
sebna odnosa odnos gledaoca prema
instalaciji kao objektu, a zatim i gledaoca
sa crtanim karakterom unutar realnosti
koju rad uspostavlja.
Tema rada je virenje i njegovi razliiti oblici
u drutvu, kao to su reality programi i ka-
mere za video-nadzor.
Urednici programa 16. Videomedeje, Iva-
na Sremevi Matijevi i Dragan ivane-
vi, birali su radove meu 700 prijavljenih
iz vie od 50 zemalja.
Festival je realizovan u Studiju M u pro-
dukciji Udruenja za video umetnost Vide-
omedeja, a podrali su ga Gradsko vee
za kulturu Grada Novog Sada, Pokrajinski Specijalno priznanje irija dobila je Reta Neitanmaki za
medijsku instalaciju Lilliput
sekretarijat za kulturu i javno informisanje
Vojvodine i Ministarstvo kulture i informi-
sanja Srbije.
(SEEcult.org)
 manek Januar 2013. 15

Meunarodni studentski filmski kamp Interakcija

Poega

U organizaciji Nezavisnog filmskog centra Filmart iz Poe-

ge, od 2006. godine u cilju afirmacije filmskog stvaralatva mladih,
realizuje se Meunarodni studentski filmski kamp Interakcija.
Ve sedam godina, Interakcija je mesto okupljanja mladih
filmskih stvaralaca studenata filmskih akademija iz celog sveta.
Ono po emu se Interakcija izdvaja i razlikuje od slinih
manifestacija i festivala jeste produkcija filmova. Obezbediti sve
produkcione uslove za etiri dokumentarna filma na teritoriji etiri
grada uz uee etiri filmske ekipe sastavljene od dvadeset stu-
denata reije, kamere, dizajna zvuka, montae i produkcije iz celog
sveta, najvei je izazov organizatorima kampa, ali ima za rezultat
injenicu da svake godine pristigne preko sto aplikacija za uee
na kampu.
Produkcija filmova se odvija u dve faze. Tokom prve faze,
dvadeset uesnika podeljenih u etiri multinacionalne ekipe, bora-
ve u etiri grada Zapadne Srbije. Uz pomo vodia iz lokalne zajed-
nice, u sedam dana ekipe istrauju teren, pronalaze temu i snimaju
materijal za dokumentarne filmove. Prethodnih godina uesnici su
boravili na teritoriji Zlatibora, Gue, Uica, Arilja, aka, Kosjeria
i Poege, gde su snimali filmove na razliite teme: Deca i deja
prava, Mladi, Tolerancija razliitosti, Naslee , Art dijalog i
Dolasci/odlasci. Po zavretku snimanja, uesnici kampa se oku-
pljaju u Poegi, gde se realizuje druga faza produkcije filmova. U
narednih desetak dana uesnici montiraju materijal za svoje
filmove. Obe faze produkcije filmova praene su mentor- FILMART

FILMART
stvom supervizora reije profesora mr Dragana Elia. Nezavisni filmski centar Filmart Poega
U cilju pro- movisanja dokumentarnog filma Radnika 11, 31210 Poega
meu mladima, od 2011. godine istovremeno sa
drugom fazom pro- dukcije filmova realizuje se 063 850 7035, 064 125 94 28
Meunarodni ma- sterklas dokumentarnog office@film-art.org
filma Interdoc. In- tenzivnim programom www.film-art.org
predavanja, ra- dionica, projekcija doku-

Interakcija
mentarnih filmova, masterklas nastoji da prui
nove mogunosti za praktino i teorijsko sticanje Nezavisni filmski centar Filmart je udruenje graana osnova-
znanja mladih film- skih stvaralaca iz oblasti kreativnog no 2005. godine kao nestranako, nepolitiko i neprofitno udruenje
dokumentarnog fil- ma. Dosadanji predavai Interdoc iji je cilj nauno i struno istraivanje kulture, umetnosti, filma, pozo-
masterklasa bili su afirmisani profesori mr Dragan Eli i dr
rita, muzike, knjievnosti i dizajna, razvijanje i unapreenje kulturne i
Mila Turajli, kao i reditelj elimir ilnik.
umetnike scene u zemlji kao i obrazovanje kadrova iz oblasti kulture i
Pratei programi namenjeni su jednako samim uesnicima
kampa i iroj publici. Program Interscreen podrazumeva projek- umetnosti i drugih lica zainteresovanih za kulturu i umetnost u skladu
cije dokumentarnih, kratkometranih igranih i animiranih filmova sa zakonom.
uesnika kampa, filmova afirmisanih autora, ali i program filmova iz
selekcije CILECT-a Meunarodne asocijacije filmskih i televizijskih
kola, kao i selekciju filmova festival Kustendorf.
U okviru programa Interface uesnici kampa i polaznici I still cant get over the fun and great time I had in Interaction 2012. I sincerely
masterklasa, u saradnji sa ambasadama i kulturnim centrima svojih want to thank the organizers for giving me an opportunity to be part of this
zemalja, predstavljaju kulturu zemlje iz koje dolaze. Tokom kampa global venture by film students. I still remember replying to your email in which
organizuju se i izleti, izlobe, koncerti, sportske aktivnosti, kao i
you asked us about our expectations from the camp and what I got in this camp
druenja uesnika sa decom i mladima iz lokalne zajednice.
just raises my respect and compliments for the organizers and volunteers. I have
Sveana premijera filmova snimljenih tokom kampa odrava
never enjoyed working so much and felt at home thanks to you all
se u Kulturnom centru Poega, a dan kasnije i u Dvorani Kulturnog
centra Beograda. Po zavretku Interakcije, filmovi se prikazuju i na
Piyush Thakur, student, Film and Television Institute of India, Pune, India
Portreti studenata:
akademijama koje su imale predstavnike, u gradovima-partnerima Piyush Thakur
na projektu, na televizijskim stanicama, ali i na filmskim festivalima
u zemlji i inostranstvu.
Od samog poetka kamp se realizuje uz podrku Ministar-
stva kulture i informisanja Republike Srbije, a od 2009. godine i uz
podrku Optine Poega. Prethodnih godina projekat su podrali
Ministarstvo za dijasporu RS, gradovi Uice i aak, Optina aje-
...Pruili ste mi neverovatno
tina, Arilje i Kosjeri, ERSTE banka, kao i inostrane fondacije GIZ,
Kulturkontakt Austrija, Centralnoevropska inicijativa (CEI). iskustvo koje e mi znaiti u bu-
dunosti, ali osim toga, sada sam
Viegodinji medijski prijatelji kampa Interakcija jesu: RTS,
TV B92, TV Avala, MTV, kao i 23 medijska sponzora sa teritorije
bogatija i za mnogo predivnih
Zapadne Srbije. uspomena i novih prijateljstava
U sedam godina realizacije u kampu su uestvovala 144 ue-
kojih ne bi bilo da nije bilo Inte-
snika iz 40 zemalja, a snimljeno je 29 dokumentarnih filmova koji rakcije. Hvala!...
su prikazani na brojnim filmskim festivalima. Do sada, etiri filma Anja Jeli, studentkinja FDU
snimljena u okviru kampa osvojila su osam nagrada na filmskim Beograd
festivalima u Slovakoj, Rusiji, Bugarskoj, Makedoniji, Francuskoj i
Portreti studenata: Anja Jeli
Srbiji. Film Helijum, snimljen tokom treeg izdanja Interakcije, na-
graen je Zlatnom medaljom Beograda za najbolji eksperimentalni
film na 56. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometra-
nog filma.
Nezavisni filmski centar Filmart, realizacijom kampa Inte-
rakcija i masterklasa Interdoc uspostavio je saradnju sa brojnim
obrazovnim i kulturnim institucijama u zemlji i inostranstvu, kao i
sa organizacijama iz nevladinog sektora. Pored institucija u realiza-
ciju projekata ukljueni su i brojni pojedinci, a pre svega volonteri
iz optine Poega.

elimir ilnik i Dragan Eli na Interakciji

I would like to thank you all for

the amazing workshop you organi-
zed. I had beautiful time and still
thinking about every minute of it
Roozbeh Kafi, The Red Sea In-
stitute of Cinematic Arts (RSICA),
Jordan
Portreti studenata: Roozbeh Kafi
manek
ZMUC
ZALET
Debeli biciklisti
fb: Debeli biciklisti
Debeli biciklisti su neformalno
udruenje ljubitelja vonje, umetno-
sti, prirode, druenja, ali i kvalitetnog
zalogaja i dobre kapljice. Osnovani
su poetkom leta kako bi ohrabrili
ljude da se pridrue uivanju u vonji
neoptereenoj prosenom brzinom
ili skupom biciklistikom opremom.
Svi biciklisti su dobrodoli otvoreni
su za sve od 7 do 177 kilograma!
Bicikle ne koriste samo kao pre-
vozna sredstva, ve i kao muzike
instrumente. Muziki performans
Debelih biciklista, ideja je Gorana
Nikolia Orgeta, lana nekadanje
grupe Neoekivana sila koja se izne-
nada pojavljuje i reava stvar. Pored
zajearskog Zaleta, nastupali su i na
ulinom festivalu aktivizma Vreva u
parku kod Terazija, kao i na Recikla-
-vaaru, vaaru reciklae, koji je
ispred Doma sindikata organizovala
ekoloka organizacija Ekocentrik.
Januar 2013. 16
Debeli biciklisti u Zaletu
Peti kilometar nemilosrdne uzbrdice, perverzna radost vrhun-
skog napora, sunce nemilosrdno pri, temperatura oko 40 stepeni,
presuuje voda u bidonima, isparavamo i curimo osoljeni znojem
kao da smo tek izronili iz mora. Oko nas vrhovi, litice i ume, dizni-
jevske oi divljih ivotinja merkaju nas iz bunja, sreemo tek pokoji
kamion natovaren drvima koji zatrubi u znak podrke. Ivana, Dena
i ja napokon izlazimo na vrh, prevoj estobrodica, negde na pola
dananje rute izmeu Jagodine i Zajeara. Zadovoljno gladimo sto-
make, nametamo kacige i poziramo za uspomenu. Deki i Orge (na
onim tananim, znatno brim, ali manje udobnim biciklima) ve su
otpiili moda i itavih desetak kilometara ispred.
Pomislimo na sve one nesrenike zaglibljene u uareni beo-
gradski asfalt ili sakrivene u tamna sklonita u kojima odzvanja sa-
blasni huk klima-ureaja. Sa saaljenjem se setimo i svih onih koji
su rtvovali poslednje pare ne bi li se patili po beskrajno dosadnim
i izvikanim letovalitima. Ozareno bacimo pogled sa visine, duboko
udahnemo i sjurimo se retko kvalitetan tek postavljen asfalt, tri
kolovozne trake, nigde vozila, nepreglednom nizbrdicom ubrzava-
ZMUC
mo i do 60 kilometara na sat... Na praznom putu pojavljuje se crveni
jugo, manijak naglo skree na nau stranu kako bi nas iz obesti Njegoeva 53
preplaio i izgurao s puta. Preivimo nekako, smoreni to mu nismo Zemun
zapamtili registraciju; za ovakve ubice, ba kao i za kradljivce naih Beograd
ljubljenih dvotokaa, postoje posebne debelobiciklistike metode
kojima se u ovom pristojnom tekstu ipak neemo baviti. zmuc@open.telekom.rs
fb: ZMUC Radionica
Sve smo blie Zajearu, dva dana ranije krenuli smo iz Zemu-
na na zajearski festival Zalet. Zapravo, Zalet smo i sami, poto
je ovogodinji festival i vremenski proiren na deset dana, koliko e Zemunski mali umetniki centar ZMUC je nevladina i neprofitna
trajati naa 800 kilometara duga biciklistika odiseja po Pomorav-
lju, Timokoj krajini, erdapu i Banatu. Tokom vonje nosimo maske
organizacija sa malim prostorom i velikom publikom. Otvoreni je atelje
orijentisan na vizuelne umetnosti, a osnovna delatnost mu je proizvod-
koje je svojevremeno izradio na pokojni prijatelj i jedan od sigurno nja koja podrazumeva svakodnevni rad, kao i stvaranje uslova, mogu-
najdraih likova beogradske umetnike scene Saa Markovi Mikrob, nosti i prilika za umetniku produkciju drugih.
u iju ast i vozimo ovu avanturu.
Maskirana povorka Debelih biciklista sa prvim sumrakom tri-
ZMUC svesno deluje sa pozicija autsajdera iz lokalne sredine,
sa ciljem da sa margine utie na glavne tokove savremene umetnike
jumfalno stie u Zajear. Vie nego ljubazni domaini, koji ve go- scene.
dinama iz istog entuzijazma i gotovo bez ikakvih sredstava orga- U Zmucu je od 2006. godine, kada je osnovan, realizovan niz
nizuju ovaj neobini festival, prireuju nam sveani doek u centru
grada. Tu je i petnaestak biciklista iz Knjaevca koji su doli da nas
umetnikih pojekata, kao i neformalnih umetnikih akcija, ali i socijalnih
projekata podrke umetnicima.
pozdrave i koji se vraaju iste veeri po mrklom mraku, prevalivi
tako oko sto kilometara u oba pravca. Ove godine u Zmucu je konstituisan i Vrhovni tab Debelih bi-
Izmeu brojnih izlobi, filmskih projekcija, performansa i
ciklista.
koncerata, druge veeri festivala, na najviem brdu ume Kraljevica
iznad Zajeara, premijerno je odran i prvi koncert Debelih bicikli-
sta. Dosad nevieni nastup na ozvuenim dvotokaima zapravo je
ekspresija unutranjih doivljaja jednog debelog bicikliste u raznim POKRET ALTERNATIVNE KULTURE ZALET
situacijama tokom vonje lepota, opasnosti i iskuenja sa kojima Zajear
se susreemo.
Put nastavljamo ka Borskom jezeru, jednom od nekoliko idi-
www.zalet.org
linih jezera koja su nam se zatekla na putu, a meu kojima su i zalet_org@yahoo.com
ljunkara kod Kovina, alinako kod Smedereva, Grliko i Rgorsko Zalet je umetniki pokret koji od 2004. godine organizuje isto-
kod Zajeara, kao i Srebrno i Belocrkvansko koja su nas ekala u imeni festival. Zalet festival svakog leta u Zajearu promovie alterna-
nastavku puta. tivne umetnike programe i okuplja autore iz cele Srbije. Sa manjim ili
Na strmoglavim uzbrdicama izmeu Bora i Negotina vonju veim brojem uesnika, Zalet se svake godine uspeno odri.
poinje da nam oteava nemilosrdan vetar u prsa. Prolazimo kroz
ezoterina negotinska sela dok pogrbljene starice mau tapom i
na vlakom dobacuju rei podrke, traktoristi ispred zadruga nam
nazdravljaju zidarskim bocama zajearskog piva, a klinci nas gaa-
ju kobasicama verovatno su zakaili neki od televizijskih izvetaja
o naoj avanturi, pa su iz saaljenja to su uli da nemamo nikakvu
podrku sponzora reili da nas nahrane. Kod sela Mihajlovac izlazi-
mo na Dunav, da bismo nastavili nestvarnim krajolikom erdapa.
U Donjem Milanovcu odsedamo u staroj kui Isidora Igia, zani-
mljivog kantautora iz Majdanpeka, da bismo sledeeg dana, u
vonji gotovo bez pauze, stigli knap na skelu kod Rama, koja
nas preko Dunava prebacuje do Belocrkvanskih jezera, gde
logorujemo poslednju no puteestvija. Deliblatska peara
i juni Banat nisu mnogo interesantni nakon dvodnevne vo-
nje erdapom, pa nestrpljivo grabimo ka Zemunu.
Umorni i zadovoljni, nakon 800 kilometara i deset
dana (od ega osam provedenih u vonji) stiemo tamo
odakle smo i krenuli u Zemunski mali umetniki centar
ZMUC. Svoje verne dvotokae odlaemo na jedinstveni
parking za Debele bicikliste. A ak smo i smrali kojih sto-
tinak grama.
Ivan Tobi
 manek Januar 2013. 17

SAV 2012, fotografija: Vinja Vraari

SAV 2010dodela nagrada

SAV 2011, VIZUELNE INTERVENCIJE, Marko Markovi
Fotografija: Vinja Vraari

SAV 2012, vizuelne intervencije Ivan Petrovi i Ivan uleti

Fotografija: Boba Mirjana Stojadinovi

UG Zvuk i vizije
Sound and Visions
Multimedijalni festival, Majdanpek
SAV 2011, INDUSTRIJSKI TURIZAM
Fotografija: Marko Momirov

SAV 2012, INDUSTRIJSKI TURIZAM, Juni revir SAV 2012,

Fotografija: Vinja Vraari 3. Multimedijalni festival Sound and Vision PRIPREME ZA
Od 29. juna do 1. jula 2012. INDUSTRIJSKI
TURIZAM,
http://savfest.com/ Fotografija:
dk@savfest.com Marko Momirov
fb: Sound and Visions_Multimedijalni festival_Majdanpek

Na inicijativu Vladimira Stojkovia, sa stavom lako

SAV 2011, Dispatch
Fotografija: Luka Strika
Majdanpek
Teritorija optine Majdanpek smetena je na obroncima Junih
Karpata u Istonoj Srbiji, u vodotoku reka Dunav i Pek. Na 932 km2
nastanjeno je 23.704 stanovnika u dva gradska (Majdanpek, koji je ad-
ministrativni centar i Donji Milanovac) i 12 seoskih naselja (Debeli Lug,
Leskovo, Jasikovo, Vlaole, Rudna Glava, Crnajka, Klokoevac, Topolnica,
Boljetin, Mosna, Golubinje i Miro).
Granii se sa optinama Bor, Negotin, Kladovo, Golubac, Kue-
vo i agubica, a na saveru, Dunavom, sa Republikom Rumunijom to
majdanpekoj optini daje status pogranine optine jedna od tri
na ijoj je teritoriji Nacionalni park erdap. Reljef optine je preteno
brdsko-planinski. Najvii vrh je na malom Kru Garavan 929 m nad-
morske visine, grad Majdanpek lei na 250 m nadmorske visine, a Donji
Milanovac na 75 m nadmorske visine. Klima je kontinentalna.
emo, tog leta 2009. godine okupila se grupa graana i za-
poela projekat lokalnog festivala. Verovatno je bilo vie toga
to nas je motivisalo, ali je ipak vanija od drugog bila elja
da se neto organizuje u rodnom gradu, neto kao urka za
odabrane, da se svi zajedno, uz nekog gosta sa strane, koji e
po povratku u svoj mali grad priati o neverovatnim stvarima
koje je video, dobro provedemo i vee zavrimo uz burek s SAV 2012, NENI
prvom smenom majdanpekih rudara. Dilema oko program- DALIBOR, koncert
skih celina nije bilo, jer u odnosu na naa dotadanja intere- Fotografija:
Marko Momirov
sovanja to su mogle biti, pored fudbala, koarke i stonog te-
nisa, samo: film, muzika, savremena umetnost i Open source.
Dakle, koska je baena i samo nam je jo srea bila potrebna.
Mnogo smo razmiljali o nazivu festivala i sve nam je, naravno,
bilo glupo da ne spominjem ukus termina multimedijalni, s kojim
smo se pomirili, jer nita pametnije to bi odredilo festival nismo mo-
gli da smislimo, a sloili smo se da nam je to potrebno. Na kraju, jed-
ne noi, kako je kasnije Vladimir prepriao, dok je sedeo za kompom,
u pozadini je zapevao Dejvid Bouvi svoj hit Sound and visiontra la,
la, la la i ideja je roena multimedijalni festival Sound and visions.
Reenje nam je bilo potrebno i ideja je prihvaena s oduevljenjem,
mada moram priznati da se odnos prema tom nazivu dosta menjao
jer je bilo raznih pitanja na koja smo morali da odgovaramo, npr: to
nije neto na srpskom?! Pa, ne znam...eto.. nije... nismo razmiljali o
tome. Stvarno nismo.
Nismo razmiljali o mnogim stvarima, ali nismo ni mogli jer o
veini nita nismo znali. Para nema ni za leba a neki bi i brk da oma-
ste. U organizaciji nita nije lako i do sada smo se vie puta dobro
zakaili na neku temu. Festival je prevaziao znaaj lokalne manife- SAV 2011, VIZUELNE INTERVENCIJE
stacije, a organizatori su postavili cilj da se svakom autoru omogui Fotografija: Marko Momirov
dolazak na festival, ime bi se ostvario kontakt publike i autora koji
e demistifikovati nastanak umetnikog dela, odnosno pomoi auto-
ru da njegov rad ne bude hermetian. Sve u svemu, nada poslednja
strada.
Festival se odrava od 2010. godine u toku poslednjeg vikenda
juna. Do sada su na festivalu uestvovali mnogi, a uoj publici su po-
znati: Jan Cvitkovi, Dalibor Matani, ejla Kameri, Lukas Nola, Danis
Tanovi, Dane Komljen, Marta Popivoda, Igor taglicki, Paul Curtis
Moose, Marko Markovi, Aleksandrija Ajdukovi, Dejan Markovi,
Goran Micevski, Ivan Petrovi i muziki bendovi Jarboli, Veliki prezir,
Petrol, Repetitor, Stuttgart Online, Kazna za ui, Presing, Ana Never.

Organizator festivala: UG Zvuk i vizije iz Majdanpeka

Dosadanji pokrovitelji festivala su: Optina Majdanpek, Mini-
starstvo kulture Republike Srbije, Rudnik bakra Majdanpek, Nezavisna
SAV 2011. kulturna scena Srbije (NKSS) i NDI
OFF VODI, Nemanja Kneevi Dosadanji partneri festivala su: Centar za kulturu optine Maj-
SAV 2012
danpek, hotel Golden Inn Majdanpek, Turistika organizacija Optine
SAV 2011, MOOSE U MAJDANPEKU
Majdanpek, Zlatara Majdanpek, KC Grad
Fotografija: Andrijana Rmu

SAV 2011,
REPETITOR, koncert
Fotografija:
SAV 2012, PRESING, koncert
Marko Momirov
SAV 2011, INDUSTRIJSKI TURIZAM, Fotografija: Vinja Vraari Fotografija: Marko Momirov
 manek Januar 2013. 18

Goran Dachev za FWP

Kao naslee iskustva steenog tokom viegodinjeg postojanja Internacionalnog strip festivala GRRR!, u januaru 2007. godine pokrenuta je galerija Elektrika u
Panevu. Elektrika pretenduje da bude jo jedna stanica u mrei evropskih centara alternativne umetnike produkcije.
Galerija Elektrika se uglavnom bavi predstavljanjem izlobi, koncerata, performansa i filmske produkcije iz domena underground i alternativne kulture. Urednitvo
i organizacija deavanja povereni su Aleksandru Zografu i Vladimiru Palibrku, dok u samom radu galerije uestvuje veliki broj mladih panevakih umetnika. Elektrika
manek
ELEKTRIKA
Radomira Putnika 7 [biva JNA], Panevo
http://www.myspace.com/elektrikapancevo
http://www.flickr.com/photos/22562404@N0...
https://twitter.com/#!/ELEKTRIKAPancev
fb: Elektrika Pancevo
elektrika.pancevo@facebook.com
Januar 2013. 19
Vuk Palibrk za FWP
First World Peace: MRAZ, SOL I VLAGA je epska saga autorke Helene Klakoar Vuki koja u sebi ujedinjuje elemente postutopijskog SF diskursa
sa kritikim diskursom svojstvenim savremenoj umetnosti. Glavni junaci stripa, prirodni elementi Mraz, Sol i Vlaga zaposedaju ljudska tela i uputaju se u
beskompromisnu politiku borbu koja za cilj ima da korumpira svetske politike tokove i evoluira ratnu praksu na planeti u neku vrstu drutvene igre sa i
dalje ozbiljnim posledicama. Ovaj scenario od preko 600 stranica podeljen je u etape koje se realizuju kroz susrete, radionice, debate, javne performanse,
izdanja i individualne doprinose grafikih umetnika iz regionalne i svetske mree strip aktivista. Tokom 2012. godine, zahvaljujui podrci asocijacije NKSS,
Elektrika iz Paneva i asocijacija Produkcija iz Skoplja realizovali su jedan deo ovog projekta, sa podnaslovom Stilske vebe Atentat na Vlagu. Naime,
sedam autora iz Srbije, BIH i Makedonije dobilo je zadatak da svako iz perspektive svog stila, sa drugaijom takom gledanja, ispriaju istu epizodu lani
atentat na Vlagu, koji se deava u Mariboru, u trenutku kada FWP pokret slavi pobedu na lokalnim izborima. U projektu su uestvovali Vuk Palibrk, Boris
Stani, Gjorgje Jovanovik, Vladimir Palibrk, Helena Klakoar, Ivanka Apostolova, Goran Daev i Muhamed Kafedi.
manek
Kamp, fotografija: Milica Drakuli
REX
Slobodna zona
rex@freezonebelgrade.org
info@freezonebelgrade.org
www.freezonebelgrade.org
PROSTORI SLOBODNE ZONE
Slobodna zona, serija programa baziranih na anga-
ovanoj i savremenoj filmskoj produkciji, uspostavljena je s
namerom da se u Srbiji pokrenu razgovori i proire znanja
o aktuelnim drutvenim i politikim temama iz celog sveta
i da se na taj nain problematika ljudskih prava sagleda i
razume planetarno i u to potpunijem znaenju.
Od svog pokretanja 2005. godi-
ne, Slobodna zona je zamiljena kao
kompleksan program koji se obraa
publici filmskim festivalom, mesenim
projekcijama i turnejom izabranih fil-
mova po Srbiji, ali i edukativnim pro-
gramom za profesore i nastavnike, te
uenike i uenice osnovnih i srednjih
kola.
Osmo izdanje festivala odrano je od 2. do 7. novem-
bra u Dvorani Kulturnog centra Beograda i Domu omladine
i na njemu je prikazano 35 drutveno angaovanih filmova
iz savremene svetske produkcije, ali i iz regiona.
Ove godine selektorskom timu Slobodne zone, Raj-
ku Petroviu i Branki Pavlovi pridruila se goa selektor-
ka viestruko nagraivana hrvatska knjievnica Dubravka
Ugrei, u ijem izboru su filmovi koji se bave nekim od naj-
vanijih savremenih drutveno-politikih tema. Novina ovo-
godinjeg festivalskog izdanja je i pratei program Noni
razgovori koji ureuje filozof Ivan Milenkovi, zamenik
glavnog urednika Treeg programa Radio Beograda. Tokom
etiri festivalske veeri, nakon zavrene poslednje projek-
Festival, fotografija: Milica Miti cije, brojni filozofi, politikolozi, pisci i drutveni teoretiari
pokuali su da iznova pokrenu mnoga vana pitanja, ali i da
daju svoje odgovore na teme koje izabrani filmovi pokreu.
Kamp, fotografija: Milica Drakuli
Festival, fotografija: Milica Miti
Januar 2013. 20
Festival, fotografija: Aleksandra Kolin
Ovogodinji, osmi festivl posetilo je oko 15.000
gledlc, to je pet put vie nego u godini njegovog
osnivnj.
Turnejom izabranih filmova po Srbiji, Slobodna zona
uz pomo svojih prijatelja i saradnika iz nevladinih organi-
zacija, omladinskih inicijativa ili pak samostalnih aktera kul-
ture ve est godina uspeno doprinosi konceptu kulturne
decentralizacije u Srbiji. Poslednja turneja relizovna je od
mrt do jun 2012. godine u trideset grdov Srbije.
Mesene filmske projekcije u Kulturnom centru Reks
redovno se odrvju od oktobr 2006. godine, od prole
godine filmove u okviru ovog progrm bir juniorski se-
lektorski tim Slobodne zone, sainjen od srednjokolaca
koji su proli Kamp angaovanog dokumentarnog filma
Slobodna zona Junior. Izuzetna poseenost mesenih
programa tokom 2012. godine predstavlja jo jednu potvr-
du da beogradska publika ume i eli da odgovori na auten-
tinost filmskih pria o sudbinama malih ljudi u senci velikih
politikih i drutvenih potresa.
Tokom 2012. godine realizovan je i edukativni pro-
gram Slobodna zona Junior, koji je uspostavljen sa name-
rom da se preko vannastavnih aktivnosti srednjokolcima i
osnovcima prui prilika da na kreativan nain izraze svoje
stavove, a sa druge strane da se odgovori na potrebu za
modernizcijom nastave pruanjem podrke institucional-
nom dizanju svesti o pitanjima ljudskih prava meu mla-
dima.
Trei kamp angaovanog dokumentarnog filma po
prvi put je okupio srednjokolce sa prostora bive Jugo-
slavije. Na treem kampu uestvovalo je petnaest sred-
njokolaca, a izabrana su etiri filmska projekta snimljena
i premijerno prikazana na ovogodinjem filmskom festivalu
Slobodna zona.
Tokom 2012. godine Slobodna zona je izdala i prvi
prirunik za osnovne kole uz prateu kompilaciju filmo-
va i organizovala 27 radionica za nastavnike na kojima je
prisustvovalo 667 prosvetnih radnika iz 426 osnovnih kola
irom Srbije.
Sve aktivnosti Slobodne zone rezultat su potrebe da
se afirmativno i jasno, na komunikativan i savremen nain,
podstakne debata o aktuelnoj drutvenoj i politikoj situa-
ciji u svetu i poloaju Srbije u njemu.
 manek
SEEcult.org
Criticize This!
Kritikovanje kritike
umetnosti u regionu
Polaznici CT! u MSU Zagreb, februar 2012, Fotografija: SEEcult.org
esto izdanje jedinog autohtonog filmskog fe-
stivala u Kragujevcu, koje je realizovano od 19.
do 27. oktobra 2012. godine, tematski se bavilo
u antiratnom/mirovnom programu problemom
direktnih uesnika rata sa ovih prostora (ratni ve-
terani, izbegla i raseljena lica, vojni beskunici...),
dok je programski deo, posveen tzv. angaova-
nim temama, bio usmeren najvie ka mladima u
Srbiji danas.
Ovogodinje izdanje je na lokalnom nivou bilo
usmereno i ka promociji kinematografije preko
partnerstva sa profesionalnim bioskopima Ci-
neplex u Trnom centru Plaza, gde je uz kra-
gujevake ustanove kulture Dom omladine i
Knjaevsko-srpski teatar takoe odran deo
festivala.
KRAF 06. pored tradicionalnih partnera na naci-
onalnom nivou (distributerska kua MegaCom
iz Beograda), kao gostujueg partnera, ove go-
dine je imao Gete Institut sa ciklusom nemakih
filmova.
Premijerni filmovi su bili najnovije produkcije i
ve priznati na ovogodinjim izdanjima ugled-
nih svetskih (Berlin, Kan, Venecija...), regionalnih
(Motovun Hrvatska, Herceg Novi Crna Gora...)
i domaih filmskih festivala (Pali, Ni...) poput fil-
mova: Jelena, Katarina, Marija, Nikite Milivojevi-
a, Klip, Maje Milo, Praktian vodi kroz Beograd
sa pevanjem i plakanjem, Bojana Vuletia, Brda
21000, Silvija Mironienka, ena koja je obri-
sala suze, Teone Strugar Mitevske, Cezar mora
da umre, brae Tavijani, Tabu, Migela Gomea,
Iza bregova, Kristijana Munijua, Sestra, Ursule
Meier, Misterija, Lu Jea, U magli, Sergeja Loznice...
KRAF, kao prvi filmski festival u Kragujevcu i regi-
onu umadije, u svojoj estoj godini postojanja,
nastavlja svoju regionalnu promociju filmsko-
debatnog modela javnog zastupanja antiratnih
i angaovanih poruka, zapoetu 2011. godine.
Januar 2013. 21
Udruenje graana SEEcult.org
27. marta 26/13, 11000 Beograd
tel/fax: +381113238224
info@seecult.org, seecult@gmail.com
www.seecult.org
Udruenje graana SEEcult.org osnova-
no je 2002. godine u Beogradu radi ouvanja,
prezentovanja i afirmisanja, ali i kritikog sa-
gledavanja kulture i umetnosti u Srbiji i regio-
nu. Osniva je portala za kulturu jugoistone
Evrope SEEcult.org, razvojne informativne i kul-
turoloko-edukativne onlajn platforme, koja je
protekle decenije izrasla u jedinstveni arhiv sa-
vremene kulture i umetnosti u regionu. Razvoj
produkcije SEEcult.org prate i razliiti partnerski
projekti posveeni unapreenju analitikog sa-
gledavanja kulturnih politika i afirmisanju kriti-
kog sagledavanja umetnosti u Srbiji i regionu
(Lets Talk Critic Art, Criticize This!...). SEEcult.org
je aktivan i u razliitim inicijativama za jaanje
saradnje u zemlji i regionu.
Iako je kritikovanje (drugih) jedan od najpopularnijih hobija na ovim prosto-
rima, prave, argumentovane kritike u drutvu gotovo nema. To se odnosi i na
savremenu umetnost, a velikim delom tome su krivi mediji koji su umetniku
kritiku prognali u trci za profitom, koji donose lake teme i bave se estradnim
skandalima.
Grupa portala za kulturu u regionu, meu kojima je i SEEcult.org, jedan od lanova NKSS, od-
luila je da projektom Criticize This! pokua da vrati umetniku kritiku u najiru javnost, uz edukaciju
vie od 30 mladih knjievnih, pozorinih i likovnih kritiara. Sa njima su intenzivno radili iskusni men-
tori koji su zapoeli karijere ne tako davno, ali je to bilo vreme kada umetnika kritika nije bila eksces
u medijima (Ivan Medenica, Una Bauer, Darka Radosavljevi, Miha Colner, Boris Postnikov, Saa iri,
Vladimir Arseni, Mirnes Sokolovi). Mladim uesnicima projekta, koji su odabrani kao najperspektiv-
niji na osnovu tri javna konkursa, omoguena su putovanja po regionu, objavljivanje tekstova na sajtu
projekta (Criticizethis.net) i portalima organizatora (Booksa.hr, Kulturpunkt.hr, Plima.org, Elektrobeton.
net i SEEcult.org), a najboljih i u mesenom podlistku u partnerskim tampanim medijima u sve tri
zemlje (Novosti, Pobjeda i Danas). Podrazumevao se i honorar, pristojan za prilike na Balkanu na po-
etku 21. veka. Takoe, omogueno im je i da u Beogradu, Zagrebu i Ulcinju prisustvuju predavanjima
strunjaka iz regiona i Evrope o razliitim aspektima umetnike, ali i kritike savremenog drutva uop-
te. O tom irem kontekstu, neophodnom i za razumevanje savremene umetnosti, posebno kritike
prakse, govorili su Svetlana Slapak, Kenan Malik, Alberto Toskano, Gerald Raunig, Karl Fredrikson,
Mark Terkesidis, Maja iri, Peter Klepec Zauzvrat, uesnici projekta trebalo je da kritikuju knjievnu,
izvoaku i vizuelnu produkciju u regionu, koja je i sama kritiki orijentisana prema nekim od kljunih
problema na Balkanu, a to su suoavanje sa prolou, tranzicija i pitanja identiteta. S obzirom na to da
se na ovim prostorima i mnogi profesionalci usteu prilikom javnog iznoenja stavova, omoguili smo
polaznicima da zavire u dvorite svojih suseda, pa su tako, na primer, Zagrepani pisali o izlobama
u Beogradu, i obrnuto. Pokazalo se da je produkcija u regionu takva da je teme, kao to je i oekivano,
bilo lako nai u velikim centrima, pre svega u Beogradu i Zagrebu. Za razliku od Crne Gore, pa i Bosne
i Hercegovine, koja je takoe obuhvaena projektom.
Iako projekat Criticize This! produkcijski uspeno ulazi u zavrnicu, a privukao je panju i uticaj-
nih evropskih portala, koji su prenosili tekstove, pokazalo se da su ovdanji masovni mediji otporniji
na umetniku kritiku nego to se moglo pretpostaviti ak i kada imaju mogunost da je besplatno
preuzmu. Izuzetak u tom smislu su ponovo internetski mediji, pa u tom prostoru, po svemu sudei,
treba i videti budunost umetnike kritike. I planirani nastavak projekta Criticize This! je na tom putu,
kao i u potrazi za novim formama kritikog izraza koje diktira digitalno doba.
Vesna Milosavljevi
MILLENNIUM
www.millennium.org.rs
fb: KRAF-06-Kragujevaki-festival-antiratnog-i-angaovanog-filma
KRAF 06 Kragujevaki
Festival ntiratnog i
ngaovanog filma 2012.
Prva ovogodinja promocija odrana je u Kru-
evcu 27. septembra, u Biblioteci za mlade gde
je odran javni razgovor na temu Mladi i EX-YU
komiluk: Stavovi mladih ljudi u Srbiji o raspadu
bive Jugoslavije i sadanjim odnosima sa nacija-
ma u regionu, u kome su uestvovali Marko Vu-
kojevi (Asocijacija mladih, Kruevac) i Ivan o-
ki, umetnik iz Kruevca, a kao vizuelna ilustracija
promocije, prikazan je dokumentarni film eljka
Mitrovia Dugo putovanje kroz istoriju, historiju i
povijest, koji je gostovao na KRAF-u 2010. godine.
Promotivna turneja KRAF-a e biti organizovana
do februara, 2013. godine i u Parainu, apcu,
aku, Jagodini i Valjevu.
KRAF organizuje NVO MillenniuM iz Kragujevca
uz podrku Nacionalne zadubine za demokrati-
ju (SAD) i Grada Kragujevca. Vladimir Paunovi,
direktor i selektor festivala
 manek Januar 2013. 22

Emina Vini
Emina Vini radi kao menaderka u kulturi i deluje kao medijatorka
i promotorka kulture. Razvila je iskustvo u neprofitnom kulturnom Povremeno radi kao trenerica/edukatorka i govori/pie o temama s
menadmentu, umreavanju na lokalnom, nacionalnom i meuna- podruja kulturnih politika.
rodnom planu, te u zagovaranju i izgradnji kapaciteta neprofitnog
Pre nego to je preuzela poziciju direktorke Pogona, bila je ukljuena
sektora. Direktorka je Centra POGON (Zagreb), hibridne kulturne
u zagovaranje za njegovo uspostavljanje kao hibridne institucije ute-
institucije utemeljene na civilno-javnom partnerstvu koja funkcionie
meljene na civilno-javnom partnerstvu. Bila je predsednica i koordi-
kao otvoreni lokalni centar za razvoj nezavisne savremene umetnosti
natorka platforme Klubtura/Clubture, nacionalne mree organizacija
i kulture, kao i za ukljuivanje mladih u kulturni i drutveni ivot. Pot-
utemeljene na razmeni programa i projektnoj saradnji. Bila je jedan
predsednica je Izvrnog odbora evropske zagovarake mree Cul-
od osnivaa i predsednica, a volontirala je i kao koordinatorka lokal-
ture Action Europe (Brisel) i predsednica Upravnog odbora Fonda-
nog saveza Operacija Grad, koji je suosniva Pogona. Pre nego to
cije Kultura nova (Zagreb), osnovane za razvoj organizacija civilnog
se potpuno posvetila mreama, bila je koordinatorka programa i vo-
drutva koje deluju na podruju savremene umetnosti i kulture. Ko-
diteljka net.kulturnog kluba [MaMa] pri Multimedijalnom institutu te
nano, saradnica je Summer International Fellowship programa pri
jedan od inicijatora i koordinatora UrbanFestivala organizacije BLOK.
DeVos Institute of Arts Management Centra Kenedi u Vaingtonu.

Zavrili ste hrvatski jezik i komparativnu knjievnost na Fi-
lozofskom fakultetu u Zagrebu, a poeli ste da radite naj-
pre u BLOK-u, pa u Multimedijalnom institutu i Klubturi...
Sada ste i u Izvrnom odboru Culture Action Europe.
ta Vas je opredelilo da se bavite problematikom nezavi-
sne kulturne scene i kulturnom politikom?
E. V.: Moje opredeljenje je dolo kroz rad na sceni. Poela sam
kao studentkinja da radim na raznim projektima, pa i na Eurokazu.
Onda smo zajedno, kao grupa studenata, pokrenuli Urban festival,
napravili organizaciju BLOK Lokalnu bazu za osveavanje kulture.
Bavila sam se mnogim pitanjima i bilo je veoma mnogo saradnje.
Poela sam da radim u MaMi, odnosno na Multimedijalnom insti-
tutu, a te 2001. godine se osnivala i Klubtura.
Nekako smo, kao scena, poeli da se bavimo pitanjem vlastite pozi-
cije, a onda i pitanjem celokupnog sistema. Pokazalo se da mene to
veoma zanima, da me sistemi zanimaju vie nego sami programi.
Tako, korak po korak, iz projekta u projekat, iz situacije u situaciju,
nala sam se ovde gde sam sad.
Bilo je mnogo situacija u kojima sam se borila naprosto zato to
sam verovala, a to je i do danas razlog to se bavim pitanjima po-
loaja nezavisne scene u celokupnom sistemu.
Koliko ste imali godina kad ste uli u sve to?
E. V.: Kad sam poela da radim Urban Festival (1999) imala sam 22
godine, nisam bila veoma mlada, to je bilo pred kraj faksa.
KLUBTURA / CLUBTURE
Godinama ste vodili mreu Klubtura koja je odigrala pre-
sudnu ulogu u osnaivanju nezavisnog kulturnog sekto-
ra u Hrvatskoj. Kako je dolo do formiranja te saradnike
mree i koji su osnovni razlozi njenog nastanka?
E. V.: Nisam bila u njoj od samog poetka. Mrea je krenula na inici-
jativu nekoliko zagrebakih neprofitnih kulturnih klubova, odnosno
centara. Oni su se zatim premestili u razliite krajeve u Hrvatskoj
i povezali se s drugim slinim centrima i organizacijama iz Hrvat-
ske. Istovremeno, Soros fondacija je bila na odlasku iz Hrvatske te
je svojom izlaznom strategijom nameravala da uloi u stabilnost
pojedinih organizacija. No, umesto toga, te organizacije, kao to
je npr. Multimedijalni institut, predloile su da se taj novac uloi u
osnivanje mree. Tada nezavisne organizacije u Hrvatskoj nisu bile
povezane, nisu imale informacije jedna o drugoj, a jo su manje
saraivale na programima. Tako se formirala ideja da se organizuje
mrea. U tom procesu je bilo petnaestak organizacija koje su defi-
nisale ta ta mrea uopte jeste i ta s njom treba da se radi.
Seam se, recimo, da je osnivaka skuptina organizovana 2002.
godine u Zagrebu i da su na njoj definisani prvi zajedniki projekti,
saradniki modeli, naini odluivanja. Mrea je od Soros fondacije
dobila taj prvi seed money koji je gotovo sav bio uloen u program-
sku razmenu i saradnju. Tako je krenulo.
Koji su bili motivi?
E. V.: Prvi je bio direktni, da se napravi link i programska
saradnja najpre izmeu nezavisnih klubova, zbog ega
se i zove Klubtura, poput MaMe, Movare, Lazare-
ta... Ideja je bila da se oni poveu, dele programe,
sarauju. No, na samom poetku, to je proi-
reno na sve organizacije, bez obzira imale
one prostor u kom deluju ili ne. Bazine
stvari, na primer, kada neki strani pro-
gram doe u Zagreb ili Rijeku, da
se podeli s drugim gradovima.
No isto tako i neke kompleksnije projektne saradnje, gde su razlii-
te organizacije zajedniki radile u svim segmentima.
Drugi motiv je bio da se izgradi nekakva struktura koja e okupiti
razliite organizacije nezavisne kulture iz cele Hrvatske. Motiv u po-
etku nije bio da se Klubtura postavi kao nekakav policy akter, ali je
bila ideja mree u okviru koje e, u najmanju ruku, ljudi moi jedni
od drugih da ue i pokuaju da se pozicioniraju zajedniki u nekom
sistemu u kom jesmo. Dakle, krenulo se konkretno s programima,
a ne s postavljanjem mree koja eli da ima reprezentaciju celog
sektora naspram institucija i kulturne politike.
Kako je funkcionisala Klubtura tokom proteklih godina i
koje su najznaajnije neophodne promene?
E. V.: U prvoj fazi smo bili koncentrisani iskljuivo na razmenu i sa-
radnju, na tome se gradila mrea. Ta programska saradnja je i dalje
temelj Klubture.
Kljuna promena se, meutim, dogodila kad je Klubtura poela da
se bavi pitanjem kulturnih politika, odnosno kad je ustanovljeno
da poetna intencija, programska saradnja i razmena, nije dovoljan
instrument za jaanje sektora. Tada je, 2003. / 2004. godine, dolo
do irenja polja delovanja mree.
U tom periodu se pokreu programi koncentrisani na kulturnu poli-
tiku i aktivizam, a Klubtura povezuje razliite lokalne inicijative koje
se bave istim temama, to danas iznova radi.
Tada su krenuli programi jaanja kapaciteta i edukacije organizacija
za strateko planiranje, poeli smo da se bavimo pitanjem vidljivo-
sti scene, da izdajemo mali Megazin 04 i formiramo portal Kultur-
punkt.hr. Krajem 2004. je krenula i Regionalna inicijativa Klubtura.
To je bilo neko prelazno razdoblje, da bi se u nekoliko narednih
godina dogaalo mnogo paralelnih stvari.
Kako su se neke od misija ispunjavale, tako su prestajale, pa je
Klubtura poslednjih nekoliko godina smanjila obim aktivnosti. Re-
cimo, nije se vie radila edukacija, jer su organizacije prole kroz taj
ciklus. Napravili smo Kulturpunkt portal koji kao posebna organi-
zacija pod imenom Kurziv funkcionie ve neko vreme. Dogodile su
se neke promene u upravljakim strukturama, a mnogo se radilo i
na unutarnjoj komunikaciji i angamanu lanica. Tako smo u jed-
nom momentu uveli i Klubtura Forum, godinje okupljanje, svaki
put u drugom gradu, jer same skuptine vie nisu bile dovoljne.
Sve to ukupno je znailo jaanje odnosa u mrei koje se dogaalo
mimo programske saradnje i skuptinskih oblika komunikacije.
Sad je na redu nova, trea faza Klubture, u kojoj se razvija koncept
centara specifinih znanja vezanih za nezavisnu kulturu, istraiva-
nja, novi ciklus edukacije i jaanja kapaciteta, povezivanja lokalnih
inicijativa koje se bave pitanjem infrastrukture za nezavisnu scenu i
slino. No, programska saradnja i razmena i dalje ostaju kao temelj
mree. Isto tako, vano je rei da u ovom ciklusu Klubturu vode i
novi ljudi.
Koliko ste uspeli da ostvarite kljune ciljeve koji se odno-
se na decentralizaciju kulturne proizvodnje, programsku
razmenu i jaanje vidljivosti i uticaja na kulturne politike?
Koliko vam je u samom poetku uopte bio bitan pojam
decentralizacije?
E. V.: Decentralizacija nam je odmah bila bitna, bila je i ostala je-
dan od ciljeva, jedan od principa saradnikog modela Klubture. Od
poetka je bilo veoma vano, a to je inae neto ime se Klubtura
ponosi, da je 80 posto sadraja tog modela bilo realizovano van
Zagreba. To je bitno, jer je Hrvatska veoma centralizovana drava,
jedna etvrtina stanovnika ivi u Zagrebu, a nama je bilo vano da
se ukljui to vie sredina. I to ne samo drugi vei gradovi nego
i manja mesta, krajevi deficitarni za kulturu uopte, a naroito za
nezavisnu kulturu.
Danas je u Hrvatskoj Klubtura jedini model koji se sistemski bavi
decentralizacijom. Ministarstvo e tu i tamo podrati neku pred-
stavu, ali ne postoji nikakva specijalizovana agencija ili jasan drugi
model, kakav recimo ima Francuska, koji direktno podstie, odno-
sno finansira decentralizaciju.
Koliko ste zadovoljni ostvarenim rezultatima, posle deset
godina?
E. V.: Izuzetno sam zadovoljna. Klubtura je postavljena kao taktika
platforma, ona koja e ostvariti jednu svoju misiju i doi do druge.
Rezultati su ostvarivani onako kako su bili i postavljeni od poetka.
Pored gomile programa realizovanih po celoj Hrvatskoj, Klubtura
je postigla i to da je organizacije oseaju kao svoju, a da pri tom
nisu morale da uu u uobiajene formate reprezentacije, lanstva,
predstavljanja... Postoji dobar balans izmeu lideripa i participacije
svih, odnosno kolektivnog odluivanja koji je temelj modela pro-
gramske razmene i saradnje.
Klubtura je mrea u kojoj meu lanicama postoji intenzivan odnos,
u smislu da se meu lanicama stalno gradi saradnja i da postoji
odnos poverenja. Naprosto, organizacije vide tu mreu kao svoju
mreu i ulau u nju, na razliite naine, svoje vreme, ideje i drugo.
Koliko je, na osnovu iskustva Klubture, vaan lokalni anga-
man i uopte, reavanje lokalnih problema zarad globalne
scene?
E. V.: Izuzetno je bitan. U Klubturi je to uvek bilo tako postavljeno.
Klubtura platforma je podravalac lokalnih inicijativa, ali nije neko
ko umesto lokalnih vodi njihove borbe, jer to onda nije odrivo.
Ono to je uloga Klubture jeste da pomogne lokalnim akterima u
tome na razne naine, ali ne da preuzima njihovu ulogu. Istovreme-
no su lokalni akteri izuzetno vani za Klubturu, jer bez njih mrea
ne bi imala smisla.
BADco. Liga vremena
POGON
Posle viegodinjeg procesa promovisanja i aktivizma,
osnovan je Pogon Zagrebaki centar za nezavisnu kul-
turu i mlade, kao nov model civilno-javnog partnerstva,
odnosno meovito pravno lice Saveza udruenja Operaci-
ja grad i zagrebakih vlasti. Kako je dolo do toga i kako,
kao direktorka Pogona, ocenjujete dosadanju saradnju sa
gradskim vlastima?
E. V.: Klubturu, Operaciju grad i druge treba gledati kao deo nekog
ekosistema cele nezavisne kulturne scene, uz koju su bili vezani
razliiti subjekti i inicijative. Na primer, Policy Forum nikada nije bio
formalna organizacija nego je funkcionisao kao forum razliitih ljudi
i organizacija koji su se bavili politikama, gde je Klubtura bila jedan
od inicijatora. Zatim je tu bila lokalna platforma Zagreb Kulturni
kapital Evrope 3000. Tu su stvari bile snano umreene i meusob-
no se podravale i u tom smislu je i Klubtura formalno i direktno
vezana, jer je jedan od osnivaa lokalne platforme Operacija Grad.
Ne samo Klubtura ve i Mrea mladih Hrvatske, kao druga nacio-
nalna organizacija, videle su u jednom trenutku da je prioritet in-
frastruktura. Iako se moe postaviti pitanje koje je opravdanje da se
nacionalne mree bave lokalnim pitanjem, to je bila stvar taktike
odluke. Naime, tada su u Zagrebu postojale najvee anse da se
dobije infrastrkutura kojom e se upravljati preko civilno-javnog
partnerstva, a taj bi se model zatim mogao prenositi dalje u druge
gradove.
Sad se, recimo, gradi model hibridne institucije za Split, Pula je bli-
zu takvom reenju i tako dalje. U tom smislu postoji direktna veza,
jer je to projekat nezavisne scene, kao i Fondacija Kultura nova. To
je naravno samostalna organizacija i jedna uz drugu nisu operativ-
no vezane.
Kako ste uspeli da postignete taj model civilno-javnog par-
tnerstva?
E. V.: Radi se o dugogodinjoj (trajalo je tri, etiri godine) kampanji,
odnosno zagovaranju, lobiranju tribine, akcije, na ulici, ilegalno
zauzimanje centra dakle niz aktivnosti koje su zapravo bile poli-
tika borba. To to smo mi bili sebi vani nema veze, politici nismo
bili vaan akter, jer smo kulturnjaci, i to kao nezavisna scena, oni
koje kulturni sistem kontinuirano pokuava marginalizovati. Dakle,
pitanje je bilo kako se pozicionirati u javnom prostoru kao vaan
akter. Mi smo kao kljuno pitanje postavili pitanje infrastrukture,
povezali smo oko te teme dva sektora, kulturu i mlade, i naprosto
smo uz dugogodinji pritisak i uz razliite taktike uspeli da stvo-
rimo situaciju u kojoj je Grad Zagreb konano prihvatio ideju. Pri
tom smo i nauili da koliko god je dobra ideja, za nju je potrebna i
borba. Naime, model centra koji smo zagovarali i na kraju ostvarili
predvia da se neka mo u odluivanju podeli s akterima civilne
scene. A mo ti niko nee dati ako se za nju sam ne izbori. Bila je to
kampanja izmeu lokalnih izbora, te su naposletku oni ipak odluili
da naprave taj centar, ustanovu na osnovama koje smo predloili.
 manek
Kako to funkcionie uopte, ta znai...?
E. V.: To znai da sve temeljne dokumente i sve temeljne odluke
moraju doneti oba osnivaa. Grad ne moe imati samo svoje poli-
tiko odluivanje, recimo u imenovanju upravnika, nego se u tome
moraju sloiti oba osnivaa. To je samo jedan od elemenata.
Ideja je u partnerstvu, da Grad osigura nekakav okvir, koji je infra-
struktura i osnovni budet, a da organizacije okupljene u Operaciju
Grad doprinose programom. Onda to funkcionie tako da svako
izvrava ulogu koju ima, a da svako ima i definisanu ulogu u odlu-
ivanju.
Ono to Operacija Grad ima ekstra, a Grad Zagreb nema, jeste
to da je odluivanje o programima u Pogonu. Postoji Programski
savet koji ima mandat od Operacije Grad i bira se od Operacije
Grad. S tim da smo unapred napravili plan koji odreuje ta kako
i ko moe, pod kojim uslovima, i da je taj resurs dostupan svima.
Pri tom je taj model rada bio raspravljan iroko na sceni i tako je
aspektovao potrebe te scene. I naravno, postoji redovno praenje
oba osnivaa u vezi sa tim ta se dogaa, postoje godinji izvetaji,
izbori upravnika, strategijske stvari i drugo.
Dakle, Operacija Grad je bila ta koja je pregovarala i koja je
okupila Klubturu i sve druge pomenute organizacije?
E. V.: Da. Koja je pregovarala s Gradom Zagrebom.
NEZAVISNA SCENA I KULTURNE POLITIKE U HRVATSKOJ
Napredak u poboljanju situacije nezavisne kulture po-
drazumevao je i duge pregovore sa vlastima, pa i kom-
promise. Koliko je na taj proces uticala politika situacija u
Hrvatskoj, odnosno injenica da su na nacionalnom i grad-
skom nivou bile razliite politike opcije?
E. V.: To nije imalo nikakve veze, jer naprosto je sistem takav da su
oni prilino razdvojeni. Mi smo ili na lokalni nivo, uopte recimo
nismo ukljuivali Ministarstvo kulture. A i gradska politika opcija
bila je neka zasebna opcija. to se tie same ideje, bilo je kljuno
upravljanje i suvlasnitvo. E tu nismo hteli da napravimo kompro-
mis i nije ga ni bilo. Jer, da smo tu napravili kompromis, ne bismo
postigli ono to smo hteli postii, ono od ega smo poli. Tamo gde
jesmo napravili kompromis jeste to da smo pristali na nedovrenu
i nedovoljnu infrastrukturu. Naime, Pogon je od poetka zamiljen
kao policentrian, s vie manjih objekata s razliitim funkcijama na
barem tri lokacije u gradu. No, to se pitanje sada moe dalje rea-
vati. Pitanje formata institucije i zajednikog upravljanja ne moe se
bitno menjati, jer je odreeno osnivakim dokumentima.
ta su kljuni uspesi nezavisne kulture u proteklih desetak
godina i ta su prioriteti u buduem delovanju, s obzirom
na brojne izazove potrinjenja kulture, finansijske krize,
pa i ulazak Hrvatske u EU?
E. V.: Kad bih nabrojala vrlo konkretne stvari, onda je jedno da ta
scena ve deset godina funkcionie u mrei koja se, uprkos tome
to rasporeuje pare, nije raspala, to se inae mnogim mreama
dogodilo, i koja postie svoje rezultate i dalje se razvija. Klubtura je
zapravo jedna policy mera koja je nastala na samoj sceni, koju sama
scena sprovodi i to je jedan od vanijih uspeha.
Drugi uspeh je da je ta scena dobila nekakvo prepoznavanje u jav-
nom prostoru. To znai, na primer, da kad dolazi nova ministarka na
vlast i govori o nezavisnoj kulturi, koristi termin koji smo mi uveli.
Pre toga je bio po mnogo emu
negativan termin alternativna
kultura. Nije ni nezavisna najsre-
niji, ali ve samo korienje naeg
termina pokazuje uticaj u polju.
Uticaj sigurno postoji i u veini
gradova na nacionalnom nivou,
to je uoljivo preko takozvanih
kulturnih vea. To su tela preko
kojih se finansiraju svi programi u
kulturi, pa i oni nezavisne scene. U
jednom trenutku direktno je bilo
ugroeno finansiranje programa
civilnih organizacija koje deluju u
polju savremene umetnosti. Nai-
me, 2004. godine uspeli smo da spasemo jedno takvo vee unutar
Ministarstva kulture koje se pomalo nespretno zove za nove me-
dijske kulture, a zapravo se radi o inovativnim umetnikim praksa-
ma. To vee, sa budetom od oko pet miliona kuna, postoji i danas
i veoma je vano za nezavisnu kulturu.
Sigurno da je bitan uspeh i to to se napravio Pogon, kao novi tip
institucije i kao nova infrastruktura za nezavisnu scenu, kao i to da
se slina stvar sprema i u drugim gradovima.
Sigurno je i veliki uspeh Fondacija Kultura nova koja funkcionie
kao fondacija za razvoj organizacija civilnog drutva koje deluju
na podruju savremene kulture i umetnosti, i koja je nastala na
inicijativu nezavisnog sektora. Ona je izuzetno bitan resurs za sta-
bilizaciju nezavisne scene.
Mislim i da su pojedine organizacije napravile veliki uspeh u pro-
gramskom smislu, meunarodnom prepoznavanju, poput WHW-
a, Domina, Drugog mora iz Rijeke, dubrovakih Lazareta, MaMe i
drugih.
Uspeh je da u javnom prostoru ta scena uopte postoji kao scena i
da je kao takva prepoznata.
Po mom miljenju, za budunost je izuzetno vano sa raznih strana
da se nezavisna scena stabilizuje (operativno, infrastrukturno), da
nastavi da sarauje meusobno kao i na meunarodnom planu,
pri tom mislim regionalno, a zatim i na evropskom nivou. Da
hrvatska nezavisna scena uestvuje u formiranju druga-
ijih, novih organizacija i mrea. Naravno, uvek je cilj
stabilizacija funkcionisanja preko primerenih granto-
va. Cilj je unaprediti infrastrukturu i iskoristiti pri-
liku ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, odnosno
korienje infrastrukturnih grantova koji e
nam tada postati dostupni. Da ta infra-
struktura sa novim modelima upravlja-
nja bude stabilan resurs koji je sceni
potreban.
Posle raspada Jugoslavije dogodio se novi talas nezavisne scene,
mislim da ta scena treba sad da doivi neki tip valorizacije i neki
tip okupljanja znanja koje je stvoreno na njoj, a koje je rasuto. Po-
trebno je u budunosti raditi i posebne finansijske module, kao i
dalje edukovati nove generacije i nove organizacije. I to se poelo
dogaati.
Mnogo se oekivalo od ministarke kulture Andree Zlatar.
Kako ocenjujete uinke rada Ministarstva kulture pod nje-
nom upravom i na ta e se nezavisna kultura fokusirati u
daljoj komunikaciji s Ministarstvom?
E. V.: Ono to je bio pravi test za novu vladu bilo je pitanje Fonda-
cije Kultura nova kao fondacije koju je osnovala prethodna vlada.
Oni su to, meutim, podrali. Videemo uskoro kakav e zaista biti
budet, jer ovo sada je bio pilot budet, a ako bude koliko su na-
javili, est, sedam miliona kuna, onda moemo rei da e se neto
uraditi.
Drugo vano pitanje za nezavisnu scenu bie kako e nastupiti sa
sufinansiranjem potrebnog sufinansiranja za evropske fondove. To
do sada nije bilo dobro reeno, jer su sredstva naprosto bila nedo-
voljna, a i procedura e hitno morati biti unapreena.
Trea stvar se tek oekuje na prolee, a to je pitanje finansiranja
programa i produkcije kroz javni poziv u Ministarstvu. Pitanje je da
li e tu zaista doi do pomaka. Situacija je sigurno bolja nego u Sr-
biji po koliini novca koji moe da se dobije, ali i dalje se neupore-
divo manje novca daje za programe nezavisnog sektora u odnosu
na programe institucija. Na primer, HNK iz Splita, iako mu drava
nije osniva, redovno od drave za svoj program dobija milion i po
kuna, a nema organizacije nezavisne scene koja bi za svoj program
dobila sredstva na tom nivou.
Dakle, da li e se podii nivo finansiranja i da li e unutar ovog
vea za inovativne prakse doi do pomaka. Drugo je pitanje ta
e sa klasinim delatnostima pozoritem, muzikom, scenskom, no svedoimo tome da se ova ili ona organizacija bori za svoj pro-
likovnom (koja nikako da postane vizuelna)... Da li e se finansirati
bazina produkcija savremene muzike recimo, kao to se finansira
klasina muzika i ponekad dez. Ja mislim da e tu biti kljuni po-
maci.
I jo neto, to je ujedno i najzahtevnije, a tu su velika oekivanja vlada i zauzme sav prostor. A s obzirom na veliki znaaj pojedinih
i najave, da se ide u promenu legislative, dinamizacije odnosa u
sektoru, odnosno da se uini neto sa institucijama iznutra. Ne na
nain da se one razrue i zatvore i ne da se uradi neto svrsishod-
nije u neoliberalnom smislu, nego da budu otvorenije, sa boljim
programima itd. To nezavisna scena sigurno oekuje od mandata
ove vlade.
lanica ste i UO Fondacije Kultura nova, koja je poela da
radi ove godine, a posveena je razvoju civilnog drutva na
podruju savremene kulture i umetnosti. Kako je dolo do
formiranja tog fonda, kako funkcionie i koliko je vaan za
nezavisnu kulturu u Hrvatskoj?
E. V.: Ideja Fondacije Kultura nova bila je, a tako je potom i reali-
zovana, da se lutrijska sredstva koja se ionako ve rasporeuju za
razvoj civilnog drutva u Hrvatskoj na razliite korisnike i u razliite
svrhe, uloe i u fond koji bi finansirao stabilizaciju i razvoj scene, a
ne bazinu produkciju (predstave, festivale...). Dakle, Kultura nova,
kao komplementarna nekonkurentska alternativna mera, finansira
stabilizaciju preko operativnih grantova, edukacije, saradnje, za-
govaranje, dakle elemenata razvoja i stabilizacije scene, dok pro-
gramsko finansiranje treba nastaviti (u poboljanom obliku) preko
javnih konkursa Ministarstva kulture i lokalnih vlasti. Ona je osno-
vana posebnim zakonom koji je doneo Sabor Republike Hrvatske,
funkcionie tako da ima Upravni odbor od pet lanova, i zasad ima
samo dvoje zaposlenih u operativi. Trebalo bi poveati taj broj, ali
ne previe.
Fondacija je poela s radom sredinom 2012. Ona trenutno sprovodi
Pilot program podrke preko kojeg daje operativne grantove za or-
ganizacije koje se bave umetnikom produkcijom i za one koje ima-
ju javne prostore. Dalje, postoji poziv za iskaz interesa kojim e se
graditi saradniki odnos sa fondacijom, za razvoj nacionalnih plat-
formi za razmenu programa i za lokalne policy i advocacy inicijative.
Trei set grantova, a to je ono to takoe nedostaje u sistemu, jesu
mali grantovi za razvoj novih umetnikih i projektnih ideja, kao i za
organizacije koji prave meunarodne programe, festivale i slino,
da mogu dobiti novac da idu van zemlje i prave selekciju programa.
Te stvari su detektovane kao potrebe finansiranja kojih nema na
nekom drugom mestu u sistemu, kao potrebe do kojih smo doli
posle mnogo rasprava.
Sad emo videti iz tog prvog, pilot programa, koji e biti imput
po aplikacijama, pokrenuemo dalje razgovore i napraviti stabilnije
programiranje, a jedna od stvari je da emo sigurno ii na viego-
dinje grantove.
REGION, EVROPA, KULTURA
Aktivni ste ve godinama i u uspostavljanju i jaanju sa-
radnje u regiji. ta je za vas regija i kako vidite budunost
regionalne saradnje?
E. V.: Za mene je regija prostor saradnje prirodan za kulturu, pre
svega na prostoru bive Jugoslavije, ali i nekih drugih susednih ze-
malja. To je i prostor povezivanja ljudi i organizacija slinih interesa,
a komplementarnih. Mislim da je regija veoma vana za razvoj svih
scena, jer bez regionalne, a zatim i evropske saradnje, ta scena se
Januar 2013. 23
vie ne moe razvijati. Vana je i
svim tim sredinama, koje su veoma
konzervativne, da bi se otvorile. To
se moe raditi preko kulture i posebno
preko dinamine savremene kulture o kojoj
govorimo.
S obzirom na to da ste jedan od najboljih
poznavalaca situacije u kulturi u zemljama u
regiji, ukljuujui i u Srbiji, kakve savete imate
za nas?
E. V.: Teko mi je da govorim zato to je ne poznajem dovolj-
no i ne znam sve probleme. Bila sam s vama samo na jednoj
radionici kad je bilo pitanje uspostavljanja mree, ali i pokuavam
da pratim ta se deava. Mislim da je veoma vano da je mrea
uspostavljena, a zatim i da se nastavi sa nekim aktivizmom vezanim
uz kulturu i pitanja finansiranja scene, stabilizacije, pozicioniranja.
To je klju da ta scena uspe. Koliko vidim spolja, mislim da je vano
da se kulturna i umetnika scena nekako pozicioniraju prema ovoj
jakoj tendenciji kreativne industrije, to moe biti i prilika i opa-
snost, prema tome kako se postavi.
Mislim da je vano da se preko NKSS iroko zastupaju interesi, po-
gotovo organizacija koje nisu iz Beograda, jer je i u naim oima
srpska scena pre svega beogradska scena.
Ono to mislim da je problem s beogradskom scenom, u tako veli-
kom gradu i sa tako mnogo organizacija, jeste nedostatak lokalne
inicijative koja bi se kontinuirano borila za neka strukturna pitanja.
Nekih ljudi, koji su vani za samu scenu, nema u Beogradu, jer im
je teko da tu rade. Osim te atomiziranosti, problem jednog dela
beogradske scene jeste i salonski aktivizam koji ne izlazi iz pozicije
posmatraa. Moj je utisak, dozvoljavam i da je pogrean, da ima
previe individualnih borbi, a premalo zajednikih. Na primer, stal-
stor, a ne postoji snana koalicija koja se bori za zajedniki prostor.
Najvei izazov za srpsku scenu jeste beogradska scena i to kako se
ona moe sloiti i osigurati sopstvenu budunost. Jer, ona bi isto
tako mogla da nestane, recimo tako to kreativna industrija pre-
organizacija, na njihove programe i socijalni pa i politiki prostor
koje su proizvele, to se ne bi smelo dogoditi.
lanica ste i Izvrnog odbora Culture Action Europe. Koliko
se situacija u kulturi u Hrvatskoj razlikuje od neke opte
slike u zemljama EU?
E. V.: Moje iskustvo je da se veina scena razlikuje. Zavisi s kim
se uporeujemo. Kako ne postoje jake evropske kulturne politike,
tako ne postoji ni unificiranost u svim zemljama. Odnos izmeu ne-
zavisne scene i institucija u mnogim zemljama ne znai mnogo, a u
nekima opet znai. Veoma zavisi od toga da li se radi o bogatim ili
siromanim zemljama. Teko je porediti se s Britanijom ili Holandi-
jom, kako u ravim tako i u dobrim stvarima. Ono to sam ja videla
kao specifinost nae scene, a to to nisam videla ne znai da ne
postoji, to su zajednika nastojanja i jak aktivizam prisutan na sceni
koji u uljuljkanijim stabilnim drutvima nije tako prisutan. To je neka
specifinost Hrvatske. Ali ta s njom? Nita ona ne znai. Sutinskih
razlika, Hrvatska naspram Evrope, nema. Moe se gledati naspram
drugih zemalja, ili gradovi naspram gradova, ali EU u celini je za-
pravo previe heterogena da bi se takva stroga poreenja pravila.
Vie puta ste pomenuli kreativne industrije. Kako ocenju-
jete svojevrsni zaokret u kulturnoj politici EU koji e biti
napravljen prelaskom sa programa Kultura 20072013
na program Kreativna Evropa?
E. V.: Da, to tako na nivou prezentacije, zaista izgleda. Ali, kad se
pogleda program, vidi se da e tu biti mesta za sve. No, vei je pro-
blem nacionalnih politika prema kreativnim industrijama. Mislim
da je to posledica tzv. evidence-based policy i razliitih tumaenja
emu to kultura i umetnost doprinosi u ekonomskom smislu. Da je
to neka ekonomizacija kulture za koju ja ne verujem da e uspeti,
jer joj je, na pitanje zato nam je potrebna kultura, argument da
nam ona treba zato to zapoljava ljude i ima nekog udela u BDP-
u. Na nivou EU postoji strategija EU 2020 koja je tako definisala
EU kao projekt u tom smeru, ali je problem da se on reflektuje na
nacionalnim nivoima, to je velika opasnost.
Druga velika opasnost u Evropi jesu desno orijentisane vlade, za
ta je najradikalniji primer Holandija, koje su rasturile ovo to mo-
emo nazvati savremena umetnost i kultura, jer je vide kao leviar-
sku praksu koja nema veze s konzervativnim graanstvom. To su
opasnosti za kulturu u Evropi, kao i nejednakost u uslovima rada,
itd. Taj zaokret pokazuje samo ta se uopte dogaa u drutvu i
ekonomiji i da to za kulturu nije nita specifino.
Ono to je dobro jeste da su evropske mree, ukljuujui i ovu
moju, uspele da u tom programu kada je izaao (ne zaboravimo
da je bio mnogo vie trino orijentisan, na primer, novi prioritet
razvoj publike bio je izuzetno komercijalno odreen na poetku),
ubacio u te programe socijalno ukljuivanje, korisnost za zajednicu,
pribliavanje umetnosti ljudima i slino. To je bitna uloga tih mrea
i dobro je da za to postoje.
Intervju vodile lanice Urednitva
manek Januar 2013. 24

KOOPERATIVA regionalna
platforma
za kulturu
Ideja o kreiranju regionalne platforme za kulturu temelji se na uverenju da je neophodno obez-
bediti stabilan, dugoroan i odriv okvir za saradnju nezavisnih organizacija kulture, iz zemalja bive
Jugoslavije koje razvijaju savremenu umetniku praksu, kritiki javni diskurs i inovativne organizacione
modele.
Civilni sektor u kulturi, u itavom regionu, na raskrsnici je, pravi je momenat za razvoj regionalne
saradnje i kreiranje novih operativnih modela. Ukoliko se ovaj trenutak prepozna i iskoristi, moe doi
do kvalitativne promene na kojoj su i organizacije i donatori radili u proteklih dvadeset godina. Sa druge
strane, ako se ova ansa propusti, postoji opasnost od potencijalnog nestajanja nezavisne kulturne scene

AKTO
u regionu, a posebno manjih organizacija. U isto vreme, preko aktivnosti etiri velike nacionalne mree
nezavisnih organizacija (Klubtura/Clubture u Hrvatskoj, Drutva Asocijacija u Sloveniji, Asocijacije Neza-
visna kulturna scena Srbije u Srbiji i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Jadro u Makedoniji), kao i preko
inicijativa za kreiranje novih nacionalnih mrea, pojavili su se jaki akteri u regionu. Uz njihovu pomo,
kako u distribuciji informacija i pospeivanju komunikacije, tako i u motivisanju nezavisne kulturne scene
da deluje regionalno, moe
se kreirati okvir za regional-
nu ali i meunarodnu sarad- www.aktofestival.com
nju. fb: Akto festival
Trenutna politika
situacija i proces evrop-
skih integracija ukazuju na
znaaj ovakve inicijative u AKTO, regionalni festival savremene umetnosti u Bitolju, obuhvata vizuelne i
datom kontekstu. Naime, izvoake umetnosti, muziku i teoriju kulture. Glavni cilj festivala AKTO jeste da
proces evropskih integraci- proiri okvire kulture u modernom drutvu njihovim rekomponovanjem i rede-
ja i tranzicije u regionu nije finisanjem u novom kontekstu.
izbalansiran. Naprotiv, po-
stoji ozbiljna opasnost da
e politike i administrativ-
AKTO je zasnovan na dva osnovna koncepta, od kojih se prvi od-
ne razlike uveati asimetriju nosi na transformaciju umetnikih radova u odnosu na prostore
u ekonomskom i kulturnom izlaganja, odnosno uvoenje novih izlagakih prostora za dela sa-
razvoju. U isto vreme, uka- vremene umetnosti pored standardnih, kao to su galerije, muzeji,
Pripremni sastanak osnnivanja Kooperative, Zagreb, 1618. 03. 2012. zuje se prilika za aktere pri-
Fotografije: Darka Radosavljevi Vasiljevi pozorita Prostori u kojima su prezentovani umetniki radovi na
sutne u regionu da preuzmu
aktivniju ulogu u ovim pro- dosadanjim izdanjima festivala AKTO bile su specifino izabrane
cesima. Pomirenje, regionalni razvoj i evropske integracije postaju odgovornost regionalnih aktera, uz lokacije, neuobiajene za predstavljanje umetnikih dela, kao to
jo neophodnu meunarodnu podrku. su naputene fabrike, bivi Oficirski dom u centru grada, naputen
Regionalna platforma ima dva osnovna pravca delovanja: prvi je kreiranje dugoronog i odrivog i ruiniran hotel, bioskop Makedonija, krovovi zgrada u glavnoj uli-
okvira za saradnju i razvoj nezavisnih kulturnih organizacija u zemljama Balkana, a drugi je razvoj savre- ci, eleznika stanica, izlozi prodavnica Predstavljanje umetnikih
menih umetnikih praksi, kritikog javnog
diskursa i inovativnih organizacionih mo-
radova u takvim prostorima dovodi i do transformacije njih samih.
dela. Drugi princip festivala AKTO baziran je na temi koja je u fokusu
Osnovni ciljevi platforme su: te godine. Tako je 2012. godine to bila publika, a 2011. godine
- Da omogui okvir za dugoronu problematika rada u dananjem drutvu. Prethodnih godina teme
i odrivu projektnu saradnju i programsku festivala bile su i svadbe, pokolenja, brzina, umetnosti i hrana
razmenu izmeu aktera nezavisne kultur-
ne scene u regionu
AKTO je prvi put odran 2006. godine, na inicijativu grupe mladih umetnika, a
- Da ojaa kapacitete organizacija organizovan je u naputenoj fabrici Bitolateks i u izlozima prodavnica u glavnoj
transferom znanja i dobre prakse gradskoj ulici irok sokak, uz uee umetnika iz Makedonije, Bugarske i Grke.
- Da ojaa aktere koji mogu do- Ovogodinje, sedmo izdanje festivala AKTO bilo je posveeno publici, njenom
prineti razvoju kulturnih i drugih relevan- negovanju i razvoju, a osim seminara na tu temu, program je obuhvatio i izlobe,
tnih politika koje bi dovele do znaajnijih prezentacije vie projekata i studija sluaja organizacija iz zemalja na Balkanu, te
promena u kulturnim sistemima zemalja u diskusije i muziki pratei program.
regionu.
Centralni dogaaj bio je seminar Upravljanje i negovanje publike, deo partici-
Operativni ciljevi platforme su : pativnog projekta festivala AKTO i Fakulteta za stvari koje se ne mogu nauiti,
Kratkoroni: Da formira regionalnu saradniku platformu (registrovanu kao meunarodna alijan- posveenog problemu odsustva informisane publike, kao i potrebi unapreenja
sa nezavisnih kulturnih organizacija) koja je heterogena, otvorena, inkluzivna, bazirana na aktivnostima dijaloga umetnika i publike savremene umetnosti. Moderatori seminara bili su
lanica, sa dinaminim (peer-to-peer) odnosima izmeu lanica koji se formiraju po horizontalnom, par- Suzana Milevska, Filip Jovanovski i Bore Dimitrovski, a meu uesnicima su bili
ticipativnom principu odluivanja i menadmenta. Vladan Jeremi i Rena Redle, Marko Stamenkovi i Dragan Proti iz Srbije, Zvoni-
Dugoroni: Da se formira od platforme osnovan regionalni fond, za kulturnu saradnju i razvoj ne- mir Dobrovi i Barbara Blasin iz Hrvatske, Tadej Pogaar i Uro Legen iz Hrvatske,
zavisnog sektora, iji bi glavni donatori bile drave u regionu, uz Albert Heta sa Kosova, kao i Hristina Ivanoska, Irena Cvetkovi, Biljana Tanurov-
kljunu pomo meunarodnih donatorskih organizacija. ska-Kulavkovski i Ruse Arsov iz Makedonije.
Model saradnje koji definie osnovnu aktivnost platforme Prema konceptu Suzane Milevske, cilj seminara bio je da predstavi, analizira i
je peer-to-peer projektna saradnja i razmena. Ona podrazumeva uporedi razliite modele i strategije koje umetnike i kulturne organizacije mogu
uvoenje kolektivnog modela odluivanja u vezi sa predloenim razviti kako bi dosegle i odnegovale razliitu publiku za svoje programe. S ob-
projektima saradnje i razmene. zirom na potrebu za novim modelima i strategijama institucionalne kritike koja
Osnivai KOOPERATIVE su: bi mogla da pomogne da se prevazie zaarani krug modernizma i neuravnote-
Osnovni princip ovakvog modela je da svi koji predlau
enog tripartitnog odnosa umetnika, institucije i publike, sama publika postaje
1. OKC Abraevi/AbArt, Mostar projekte imaju mogunost donoenja odluka i obavezu biranja
kljuni koncept oko kojeg se takve nove strategije i modeli mogu razviti. Ako se
projekata koji e biti implementirani i finansirani kroz platformu.
2. Asocijacija za kulturu i umetnost uzme u obzir da publika vie nije pasivni slualac-gledalac, postavlja se pitanje
Procedura e biti sprovedena u odnosu na glavne kriterijume
CRVENA, Sarajevo koja su sredstva i strategije na raspolaganju kulturnim radnicima, menaderima,
saradnikih projekata koje definie Generalna skuptina.
3. Centar za savremenu umjetnost, kustosima i umetnicima za dosezanje do publike i njeno aktivno ukljuenje u
Osnivai platforme su nevladine, neprofitne organizacije umetnike i kulturne projekte. Uesnici seminara iz gotovo svih zemalja sa pro-
Sarajevo
iz regiona aktivne u polju savremene kulture i umetnosti. Samu stora bive Jugoslavije pozvani su da predstave pojedinane studije sluaja kako
4. Multimedijalni institut MaMa, osnovu saradnje i lanstva ine organizacije iz zemalja bive bi razmenili pozitivna i negativna iskustva i doli do zajednikih zakljuaka o
Zagreb Jugoslavije, dok je model saradnje otvoren i za uee drugih kulturnim politikama u regionu u odnosu na publiku.
5. Drugo more, Rijeka organizacija iz susednih zemalja. Organizacije lanice predstav-
Program festivala AKTO 2012
6. Clubture mrea, Zagreb ljene su svaka od svojih delegata. Svaka organizacija, bez obzira
obuhvatio je i izlobu-pre-
na to da li je nacionalna mrea ili manja lokalna organizacija,
7. Dokufest, Prizren zentaciju desetak projekata
moe imati samo jednog delegata ( jedan glas). Delegati ine
8. Centar za istraivanje i rodne iz regiona, meu kojima su
Generalnu Skuptinu platforme.
politike, Pritina Privedeni pravdi (Barbara
Platforma je zamiljena kao otvorena struktura koja pred- Blasin) iz Hrvatske, Sluanje
9. Kontrapunkt, Skoplje via kontinuirano ukljuivanje novih lanova. lanstvo e biti publike (Suzana Milevska,
10. Lokomotiva, Skoplje uslovljeno aktivnostima odreene organizacije. Naime, da bi po- Filip Jovanovski, Dragana
11. Mediaartes, Ohrid stao punopravni lan platforme kandidat treba da demonstrira Zarevska, Simona Maneva,
posveenost ciljevima platforme: ili implementacijom projekta u Katerina Sokolova, Ivana Spi-
12. Plotad Sloboda, Skoplje
okviru predvienog modela saradnje ili odreenim aktivnostima roska, Darko Aleksovski i volonteri AKTO7) iz Makedonije, MonApoli i knjige
13. Omladinski kulturni centar, Bitola koje doprinose razvoju platforme. S obzirom na to da je pristup umetnika u Sloveniji 1966-2010. (Tadej Pogaar, Zavod P.A.R.A.S.I.T.E.) iz Slove-
14. Expedito, Centar za odrivi lanstvu odreen aktivnostima organizacije, isti princip e se nije, Klackalite (grupa kart) iz Srbije, Studije Jugoslavije Grupe Spomenik i
prostorni razvoj, Kotor primeniti i na zadravanje statusa ve postojeih lanova. Ne- Uitelj neznalica i njegovi komiteti (Milica Tomi i Branimir Stojanovi) iz Srbije,
15. KIOSK, Beograd aktivne organizacije e biti iskljuene iz punopravnog lanstva. enska knjiga (Ljiljana Gjuzelova) iz Makedonije, te Galerija 7 kolaborativni
Osnivai i novi lanovi imaju ista prava i obaveze. arhivski projekt u progresu (Makedonija). Odrana je i diskusija o projektu Klac-
16. REMONT, Beograd
Posle nekoliko konferencija, sastanaka i pripremnih aktiv- kalite beogradske grupe kart, koja je predstavljala Srbiju na Bijenalu arhitek-
17. REX, Beograd nosti, platforma je registrovana avgusta 2012. godine u Zagre- ture 2010. godine u Veneciji. Takoe, predstavnici Grupe Spomenik i projekta
18. Asocijacija Nezavisna kulturna bu, kao regionalna nevladina, neprofitna organizacija koja ima Uitelj neznalica i njegovi komiteti odrali su italaku sesiju o tekstu Drutvo
scena Srbije, Beograd dvadeset i jednog osnivaa iz regiona. Prva zvanina skuptina treba braniti Miela Fukoa. Festivalski program obuhvatio je i filmske projekcije
19. Drutvo Pekinpah, Ljubljana KOOPERATIVE odrana je od 2. do 4. novembra 2012. u Ohridu. i DJ nastupe, a u samoj zavrnici, nakon prezentacije projekta Bitolju s ljubavlju
20. Drutvo Asocijacija, Ljubljana ora Jovanovia, dodeljena je Nagrada za interdisciplinarnost Dragia Nanev-
ski, uz muziki performans Sae Pavlovia Aplauz za publiku i projekciju au-
21. Exodos, Ljubljana dio-vizuelnog rada Natae Geleve i Janeta Altiparmakova I fabrika ima duu.
 manek Januar 2013. 25

Balkan Steets Festival

Generator, Vranje
www.generator.org.rs/
Balkan Streets Festival organizuje se od 2008. godine, a u
Vranju od 2009. godine, sa ciljem da obezbedi mladim muziarima
mesto za razmenu iskustava i sticanja novih vetina, i prui im pri-
liku da nastupaju sa poznatim bendovima te da povee bendove
u regionu kao i bendove iz regiona sa bendovima u EU. Sa druge
strane, festival omoguuje i mladim alternativnim umetnicima da
pokau svoje vetine i znanja i promovie aktivizam meu mladima.
Balkan Streets Festival odrava se u Vranju, Srbija, Vukovaru, Hrvat-
ska i Tenju, BiH.
etvrti po redu Balkan Streets Festival 2012 u Vranju je poeo
odravanjem interaktivne radionice bubnjara Marka orevia i gi-
tariste Branka Trijia, u petak, 25. maja, dok je vei deo programa
Fotografija: Lidija Antonovi
festivala realizovan od 21. do 24. juna. Muziki segment programa
obe festivalske veeri otvarali su mladi i neafirmisani bendovi sa ALL RIGHTS FEST
vranjske demo-scene u skladu s ciljem BSF-a, a nastupali su i: Mar- Teatar MIMART i NKSS
rakesh (D), Groove embassy i Dyzack (NL), Multietnika atrakcija Pozorite Dobrica Milutinovi, Sremska Mitrovica
(SRB), Jarboli (SRB), PMG kolektiv (MK), Psihomodo pop (HR) i So-
10. 9 13. 9. 2012.
pot (BiH).
Radionice pozorinih tehnika / edukatori: Nela Antonovi, Radi-
Festival je pratilo preko 1.500 posetilaca, tokom obe festivals-
onica kreativne vizuelizacije Kvadrat slobode
ke veeri. Veina posetilaca je sa interesovanjem propratila i pratee
programe: izlobu rok fotografije Nemanje orevia, projekcije Predrag Radovanevi, radionica zvuka i pokreta Umetniki rad autorke Branke Milii, realizovan je u okviru pro-
filmova sa festivala DORF kao i Sajmovanje i Angaovani stejd, Nikola Vrani, radionica ravnotee duha i tela jekta Prazan prostor Ogledala, Centra za inicijative u kulturi.
gde su se na tandovima i mobilnoj bini predstavili angaovani Izvode ga mladi performeri Dunja Raki i Duko Stameni.
Lidija Antonovi, radionice fotografije i video-arta
projekti za mlade koje realizuju omladinske organizacije i institucije Septembar-oktobar 2012, novosadski parkovi
Milena Nikoli, Omladinski savet Srebrenice, Radionice o pravi-
u Vranju, kao i urbane rukotvorine za mlade.
ma mladih http://www.facebook.com/media/set/?set=a.501907629821225.
Ove godine festival u Vranju podrala je Evropska unija, 125086.100000059787010&type=3
http://www.teatarmimart.org.rs
potom IPA program, Grad Vranje, Grad Drezden, i holandski kul-
http://www.facebook.com/media/set/?set=a.505962549415733.
turni fondovi. Partneri BSF-a su organizacije: Platform Spartak All Rights Festival Teatra MIMART odobren je konkursom
126112.100000059787010&type=3
(Holandija), Mirovna grupa mladih Dunav (Hrvatska), Stari grad NKSS, podranim od vajcarskog programa za kulturu na Zapad-
(BiH), Taksirat (Makedonija) i KulturAktiv (Nemaka) kao i lokalne nom Balkanu i Mesta za kulturu 2, Fonda za otvoreno drutvo. http://www.facebook.com/media/set/?set=a.501532179858770.
institucije iz Vranja: Muzika kola Stevan Mokranjac, KZM i OKCE Koncept je zasnovan na metodi Mimart gde su integrisane razliite 124978.100000059787010&type=3
Omladinskog Saveza Grada Vranja. umetnike forme kroz radionice, predstave, performanse i disku- Kvadrat slobode jeste politika borba pomou umetnosti,
sije. Pozorite Dobrica Milutinovi bilo je domain intenzivnog upoznavanje ire javnosti sa odsustvom slobode, sa nezaintereso-
susreta mladih iz regiona koji je napravio buru u Sremskoj Mi- vanou drutva i drave za (ne)uslove u kojima tavori novosadska
trovici, ne samo zbog radionica sa tridesetak mladih, ve i zbog nezavisna umetnika scena i postavljanje pitanja (ne)odgovornima:
ulinih FLASH MOB aktivnosti, po prvi put u ovom gradu. Publika ta znai biti mlad, obrazovan i nezaposlen? A ta raditi godinama
se aktivno ukljuila u provokacije na ulici, ali i kroz razgovore. Po- kao afirmisan/a umetnik/ca bez prostora za rad i bez linog pro-
sredstvom edukativnih radionica o ljudskim pravima pokrenuta je stora slobode?
svest mladih o pravima i obavezama graana, ali i o postojeim Poraz. Onih koji imaju mo.
mehanizmima drutva. Pokrenute su ideje i inicijative o podizanju Jasmina Bokovi
vidljivosti problema mladih, dati podsticaji za neformalno obrazo-
vanje, afirmisan timski rad, istaknuta vanost kritikog miljenja i
pruene informacije o mogunostima Art aktivizma. Ukazali smo Video-instalacija POGLEDAJ ME, sastavni deo projekta
na vanost povezivanja i meunarodne saradnje omladine, to Prazan prostor
je rezultovalo pozivom grupe Omladinskog centra Dobrica Mi- 19 i 20. oktobar 2012, Bunker Fest, SKC Fabrika, Novi Sad
lutinovi na PUMP UP festival u Srebrenicu. Mimart je potpisao Koncept i montaa: Branka Mili; foto/video: Vladimir Bar-
trogodinji sporazum o saradnji sa Omladinskim savetom mladih bul; zvuk: Aleksandar Mladenovi
Srebrenice. Dogaanja su pratile radionice fotografije i istaknut je
znaaj dokumentarne fotografije kao vanog sredstva informisanja Projekat Prazan prostor podrao je Sekretarijat za kulturu
javnosti i publikacije. Gradske uprave Novog Sada

vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti
7. VIVISECTfest
Vojvoanka Regionalna inicijativa
www.vivisectfest.org
VIVISECTfest, posveen ljudskim pravima, predstavio je od
27. do 30. novembra u Kulturnom centru Novog Sada devet doku-
mentarnih filmova domaih i stranih autora koji ukazuju na izazove
Na fotografiji: POJAS NEVINOSTI Milice Ruii

pred kojima se nalaze ne samo drutva u tranziciji ve i drutva

razvijene demokratije. Pod sloganom U potrazi za demokratijom,
prikazani su vedski film Nema utanja (2011), u reiji averije Ri-
zvi-Kabani (Javeria Rizvi-Kabani), Donija fon Volstroma (Jonny von
Fotografija: Maja Rakoevi Cvijanov

Wallstrm) i Aleksandre Sandels (Alexandra Sandels), ruski doku-

mentarac Beloruski san, u reiji Ekaterine Kibali, dva holandska
ostvarenja Pravda za Sergeja Hansa Hermansa i Martina Mata i
Nae novine Eline Flips, te dokumentarac iz Srbije Ovde sam! Irene
Fabri i Kartonera Mari Goinde (Marie Goinda) iz Nemake i Ekva-
dor, koji potpisuje ak Sarasen (Jacques Sarasin) iz Francuske.
Festival je zatvoren filmom Mine uki Yugo, kratka autobiogra-
Fotografije: tim Kulturisa (Sara Terzi, Ivana Jovanovi Arsi) fija i hrvatskim ostvarenjem Jesam li sretna? Vanje Svilii. Pratei
program obuhvatio je izlobu dokumentarnih fotografija Jaroslava
Papa Decembarska revolucija u Rumuniji 1989 i promociju knjige
PLAYROOMGIRL profesora Mijata Damjanovia Demokratija Epizoda misterija.
Udruenje Kulturis Od januara 2013. godine filmove sedmog VIVISECTfesta moi e
da gleda i publika u deset gradova u Srbiji na putujuem festivalu Predstavljanje umetnike asocijacije dez org
Beograd, 17 21. juli 2012.
u Niu, Zajearu, Vranju, Prijepolju, Poarevcu, Beogradu, Subotici, Udruenje umetnika DEZ ORG
www.kulturis.org Kikindi, Somboru i Zrenjaninu.
Jun 2012.
Udruenje Kulturis u saradnji sa panskom organizacijom
Neuronit pokrenulo je meunarodni projekat Kreativne radionice
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti Galerija Skladite, Fondacija za omladinsku kulturu i stvaralatvo
Playroomgirl Srbija. Cilj projekta, namenjenog devojicama uzra- Femikser Danilo Ki, Subotica
sta od 13 do 16 godina, bilo je razvijanje kreativnosti i podsticanje Klub OPA Omladina pokree akciju Mg Maja Rakoevi Cvijanov, autor izlobe
umetnikog izraavanja kroz fotografiju, kao i razvijanje kritikog Uesnici u izlobi: Boba Mirjana Stojadinovi, Boris ribar, Gorda-
Savamala, Beograd, 31. 5 2. 6. 2012.
odnosa prema ustaljenim rodnim stereotipima vezanim uz ulogu na Beli, Ivana Smiljani, Maja Radanovi, Milica Ruii, Dragan
ene u savremenom drutvu. Projekat, podran od Ministarstva http://www.femix.info
Raji, Maja Rakoevi, Marko Crnobrnja, Tijana Kneevi i Dra-
kulture Srbije, realizovan je tokom jula u prostorijama Nove aka- Femikser je bio program enskog stvaralatva organizovan u gan orevi, Aleksandar Jestrovi i Isidora Fiovi
demije umetnosti u Beogradu. Tokom radionica devojice su se okviru Mikser festivala, a sastojao se od veernjeg programa (po-
Izloba u Galeriji Skladite predstavlja poslednji projekat sed-
upoznale s tehnikim i umetnikim osnovama fotografije, informa- ezija, enski DJ-evi i bendovi) u klubu Dvoritance, kao i enske
mogodinjeg aktivizma dez.org, nezavisne umetnike asocijacije,
tikim programima za njihovu obradu i korienjem Web 2.0 u cilju grafiti radionice na zidu na uglu Travnike i ul. Brae Krsmanovi.
osnovane 2005. godine, koja je u meuvremenu postala partnerska
predstavljanja svojih radova. Kao polazna taka za analizu uloge
organizacija Druge scene i lanica Asocijacije nezavisne kulturne
ene u savremenom drutvu koristile su se fotografije umetnica
scene Srbije. Cilj stvaranja ovakvog udruenja bilo je aktivno delo-
poput Sindi erman, Dorotee Lang, Dajane Arbus, Marine Abramo-
vanje na savremenoj umetnikoj sceni organizovanjem programa iz
vi. Devojice su iznova interpretirale scene viene na fotografija-
oblasti konceptualne, digitalne i viemedijske umetnosti, promoci-
ma nakon to bi ih komentarisale i, smenjujui se u ulozi fotografa
jom grupnih i pojedinanih izlobi i projekata, kao i organizacijom
i modela, stvorile sopstvene fotografije. Nastali radovi objavljeni
foruma, seminara i javnih diskusija iz oblasti savremene umetnosti.
su na veb stranici Kulturisa, www.kulturis.org, a bie predstavljeni
Subotikoj publici predstavljeni su najupeatljiviji radovi iz pojedi-
i na izlobi koja e se odrati u decembru 2012. godine u Centru
nanih umetnikih produkcija, projektovana je dokumentacija re-
za kulturu Franseska Bonemison u Barseloni. Projekat Playroomgirl
alizovanih projekata, izlobi, tribina, seminara i drugih aktivnosti
Srbija deo je ireg, meunarodnog, programa Playroomgirl, koji se
dez.org. U jesen 2012. dez.org se pravno gasi i nastavlja da traje
od 2006. godine organizuje u paniji i Meksiku, a iji je osnovni
kroz grupnu Internet listu i druenje. Negovanje brane i miljea iz
cilj unapreenje uslova ivota ena i devojaka pomou umetnosti i
kojeg je dez.org potekao ne iskljuuje dalji aktivizam na sceni, ali
novih tehnologija.
izbor grupe je na prvom mestu pojedinac, umetnik i njegov ivot,
sa vrstim uporitem u svom okruenju istomiljenika.
 manek Januar 2013. 26

OBIAN JEDAN BIOSKOP: NEPAR

Irena Risti
U izvoenju Tog Jednog uz 99 nas-vas-njih
Produkcija: Hop.La!
www.hop-la.org
11. oktobra 2012. godine u Kulturnom centru REX, sa po-
etkom u 20 sati premijerno je izveden NEPAR autorski rad Ire-
ne Risti u produkciji grupe Hop.La! Rad je iniciran dramom as u
kome nita nismo znali jedni o drugima Petera Handkea, i posve-
en je odsustvu susreta: ispituje nesklad izmeu opte tendencije
umreavanja koja tee uporedo sa ekspanzijom virtuelnih Agora,
i doivljaja razjedinjenosti u svetu u kome su ukrtanja retkost, a
stvoreni linkovi kratkog veka. Kroz prozorska okna prati se dan sta-
nara u jednoj kui: prolazni fragmenti intimnosti uhvaeni, potom
i uveliani u svom nastajanju i nestajanju. Ima ih mnogo, a svaki Diskusija o radu Sae Tkaenka, MSU. Fotografija: Boba Mirjana Stojadinovi
stanar vidi se samo jedanput, na kratko, pojavljuje se i izmie, kako
pogledu tako i oekivanjima, zbog ega kua ponekad lii na ra- Potonuli projekat
znobojni i privlani ringipil, dok mimohodi i zaudni sinhroniciteti Umetnik kao publika
ZMUC
potcrtavaju prilike za nove prie, nuno proputene, jer ostaju u Forum: publika o radovima vizuelne umetnosti
Novembar 2012.
oku posmatraa, van domaaja samih aktera. Partitura zamenjuje Boba Mirjana Stojadinovi, autor i realizator programa
narativ, forma prati zakonitosti muzike kompozicije, a samo izvo- fb: Zmuc Radionica
Udruenje umetnika DEZ ORG, produkcija
enje odvija se u zadatom okviru koji manipulie zvunim, svetlo- Zemun, reka Dunav
snim i video signalima, i u duhu Handkeovog trga kojim za samo http://razgovori.wordpress.com
Nije svaki projekat uspean, evo, na primer, na. Na je
jedan as proe itava istorija civilizacije, sugerie neku vrstu eg- Tekui projekat UMETNIK KAO PUBLIKA u 2012. godini na-
uspeno potonuo. Iako ga je podralo Ministarstvo kulture. Tre-
zistencijalnog pavorka ovdanjeg i sadanjeg. stavio je sa diskusijama meu publikom o meusobno veoma ra-
balo je da ploveu skulpturu spustimo u Dunav na Zemunskom
Kroz Neparproe 99 aktera razliitih uzrasta, izbora i zanimacija. zliitim radovima Branke Kuzmanovi, Irene Lagator Pejovi, Sae
keju i ona bi nas, kako je bilo zamiljeno, poto doplovi do
Meu njima lako se prepoznaju lanovi Asocijacije Nezavisna kul- Tkaenka i Ivana Petrovia. Sve ovogodinje diskusije realizovane
Panevakog mosta i Treeg Beograda, simbolino povezala s
turna scena Srbije uz iju podrku je rad realizovan. su u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu s tim
prijateljima na levoj obali. I napravili smo je od biorazgradivog
to su diskusije o radovima Tkaenka i Petrovia realizovane u okvi-
materijala i spustili je u Dunav, i krenula je da pluta nizvodno, i
ru izlobe ta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti? preis-
veoma brzo postajala sve siunija, i tako sve do Velikog ratnog
pitujui kontekst u kome rade umetnici i kustosi mlae generacije
ostrva. A onda je potonula. Bilo je hladno, oblano i tmurno.
savremene vizuelne umetnosti i naine na koji te okolnosti oblikuju
Novembar. Angaovale su se komije, prijatelji, Orge, Dragani-
umetnike prakse.
ca, Dida je upravljao amcem, Sloba Saulatac ga je pozajmio,
klinci iz Zemunske gimnazije su je danima iscrtavali, stigla je Projekat UMETNIK KAO PUBLIKA zapoet je 2010. godine i
i regionalna pomo, slovenaki vajar Marko Kovai je nese- do kraja 2012. realizovano je 27 diskusija na razliitim mestima.
bino fizikalisao, ukljuilo se i udruenje roditelja Evo ruka i U okviru ovog diskusionog foruma publika uz pomo moderatora
njihova... Ma, nema ko nije radio, pa i zemunski ribolovci koji razgovara o odabranim radovima u prisustvu autora.
su se zatekli na keju su nas malo zezali, a vie nam pomagali.
Neozbiljna umetnost je ozbiljan posao. vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

KORNET
www.kornet.rs
Nakon godinu dana rada i mnogih odranih programa, zbog
nerealnih razlika na tritu prostora izmeu institucija kulture i onih
Fotografija: Ivan Todorovski za komercijalne namene, 30. oktobra zatvoren je prostor Korneta u
Drinievoj ulici. Taj prostor koristio se kao knjiara i itaonica, pri-
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti reivane su izlobe, predstavljani autori, a pravljene su i tematske/
gurmanske veeri.

Spomen-ploa Balkanu vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti
Bioskopi: Povratak otpisanih
Na zgradi zatvorenog bioskopa Balkan
Javni as 3 (Public faculty 3)
Beograd, novembar 2012.
Generator, Vranje
Ukoliko dananje drutvo nije u mogunosti da uva svoje
www.generator.org.rs/
kulturno naslee, neka onda ovo spomen obeleje sauva uspo-
menu na dugu istoriju srpske kinematografije, na ovaj veoma vaan Javni as 3 (Public faculty 3) holandske umetnice ane van
objekat i sva deavanja u njemu, poruila je Inicijativa Bioskopi: Hesvejk (Jeanne van Heeswijk), odran je u Vranju u periodu 28.
Povratak otpisanih, koja postavljanjem spomen-ploe na bioskopu 3 31. 3. 2012. Javni as 3 odran je na etiri lokacije neiskorienih
Balkan podsea da je u njemu 1899. godine odrana jedna od javnih prostora, koje su odabrane po sugestijama i preporukama
prvih filmskih projekcija u Beogradu, a 1912. godine postao je prvi uesnika decembarske tribine sa umetnicom. Na Javnom asu 3
Fotografija skinuta sa sajta

stalni beogradski bioskop. graani Vranja mogli su da daju svoje miljenje o neiskorienim
javnim prostorima i predloe kako oni mogu da se iskoriste, pre
Skreui panju javnosti i na veliki broj ostalih naputenih
svega za potrebe kulture, kao mesta za realizaciju kulturnih pro-
bioskopskih sala u Beogradu nakon privatizacije Beograd filma
grama. Vie od dvadesetoro mladih volontera i volonterki za vreme
2007. godine, inicijatori te akcije ukazuju i da Zakon o kulturnim
trajanja akcije guralo je kroz grad na postolju s tokovima mehani-
designed.rs

dobrima predvia da Ministarstvo kulture moe da odredi fiziko

kog konjia, i beleilo razmiljanja stotinak graana i njihove pred-
ili pravno lice kao staraoca kulturnog dobra u sluaju da ga njegov
loge, u duhu engleskog izraza to ride a hobbyhorse [svakome
vlasnik privremeno ili trajno napusti, usled ega postoji opasnost
njegova omiljena zanimacija]. Krai film o Javnom asu 3 pod istim
da bude oteeno ili uniteno.
nazivom moete pogledati na YouTube kanalu Generatora: Gene-
Distorted Mirror: istraivanje kolektivnog
ratorNGO ili na linku:http://www.youtube.com/watch?v=NUBpJJL2
podsvesnog kroz grafiki narativ
ZlI&feature=plcp
Udruenje za razvoj kulture Elektrika iz Paneva
ane van Hesvejk je poznata i priznata umetnica iz Holan-
2012. dije, ije su izlobe i dela prikazivani u najpoznatijim svetskim mu-
fb: Elektrika Pancevo zejima i galerijama: Gugenhajmovom muzeju u Njujorku, Muzeju
Distorted Mirror je zbirka stripova, ilustracija i pisanih izve- moderne umetnosti MoMa u Njujorku, MoMa u Moskvi, na an-
Fotografija: Bioskopi: Povratak otpisanih

taja koji dokumentuju susrete s poznatima, junacima iz sveta fik- gajskom bijenalu, Venecijanskom bijenalu itd. ane van Hesvejk je
cije, istorijskim linostima i onima koje dolaze iz sveta popularne u septembru prole godine dobila prestinu Nagradu za drutveno
kulture. Naizgled bezazleni i bizarni doivljaji ove vrste moda angaovanu umetnost u Njujorku. Vie informaciji o radu umetnice
mogu da svedoe o sve veoj uzurpaciji kolektivnog podsvesnog na www.jeanneworks.net
imperativima i slikama iz domena savremene popularne kulture i Javni as 3 deo je kolaborativnog projekta: U, IZ, KA, ZA
istorijskog naslea. Distorted Mirror pokuava da postavi pitanje o Lokalna i regionalna distribucija kulturnog kapitala, koji se realizu-
emancipaciji podsvesnog pojedinca i kolektiva od ovakvih sadra- je saradnjom etiri nezavisne organizacije: Centra za nove medi-
ja. Na skoro 150 stranica ove knjige mogu se nai radovi sledeih je_kuda.org (Novi Sad), Kulturnog centra REX (Beograd), STEALTH.
autora: Majka Dajane (Mike Diana), Karoline Siri (Carolina Sury), unlimited (Beograd/Roterdam) i Press to Exit (Skoplje) u saradnji
Aleksandra Zografa, Danila Miloeva Wostoka, Borisa Stania, Jere- s Narodnom bibliotekom u Boru, Urban Inom iz Novog Pazara i
na Funkea (Jeroen Funke), Agnjeke Piksa (Agnieszke Piksa), Super Generatorom iz Vranja. Donatori projekta su Fond za otvoreno
Timor, Borisa Pramatarova, kao i mnogih drugih.. drutvo, Ministarstvo kulture, informisanja i informatikog drutva
Republike Srbije i Robne kue Beograd.
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

14. Meunarodni Ove godine festival IMAF je odran u Oda-

festival multimedijalne cima u galeriji MAS i u Novom Sadu u gale-
umetnosti IMAF 2012 riji SULUV (galerija Saveza udruenja likovnih
umetnika Vojvodine). Nekoliko uesnika je
www.imaf-festival.weebly.com
predstavljeno video-radovima: Robert Pju
STUDIO ZA (Robert Pugh, Velika Britanija), etil Skejen
MULTIMEDIJALNU (Kjetil Skoeien, Norveka), an Kejton (Shaun
UMETNOST Caton, Velika Britanija). U glavnom programu,
8. i 9. septembr 2012. program performansa, predstavljeni su sledei
Galerija MAS, Odaci umetnici: Marko Bogdanovi (Srbija), an Kej-
10. i 11. septembar 2012. ton (Shaun Caton, Velika Britanija), Radoslav
Galerija SULUV, Novi Sad B. ugalj (Srbija), Desika Herst (Jessica Hirst,
SAD), etil Skejen (Kjetil Skoeien, Norveka),
www.imaf-festival.weebly.com Rebeka Viks (Rebecca Weeks, Velika Britanija),
Nenad Bogdanovi (Srbija), Ijan Vitford (Ian
Shaun Caton (performans Meander Kult) Whitford, Velika Britanija).
 manek Januar 2013. 27

Pozajmljena seanja
www.dahteatarcentar.com Balkanske kulturne politike ta (da) se radi?
Seanja na Jugoslaviju i uspo- www.seecult.org
mene mladih koji zapravo nisu ni i- Regionalna konferencija Balkanske kulturne politike ta
veli u njoj, posluila su kao inspiracija (da) se radi okupila je 28. novembra u Domu omladine Beograda
DAH Teatru za predstavu Pozajmlje- vie od sto predstavnika kulturnih institucija, organizacija i medija
na seanja koja je premijerno izvede- iz zemalja zapadnog Balkana, koji su izneli niz primera posledica
na 30. juna na sceni tog nezavisnog neodgovarajuih kulturnih politika u regionu, ali i naina za pre-
pozorita u Marulievoj u Beogradu, vazilaenje mnogobrojnih problema. Konferencija je odrana kao
a 3. jula na kamernoj sceni Srpskog zavrni dogaaj trogodinjeg projekta Balkanska inicijativa za kul-
narodnog pozorita u Novom Sadu. turnu saradnju, razmenu i razvoj (BICCED), koji realizuju Balkanska
Predstava se sastoji iz dva dela YU regionalna istraivaka mrea BIRN i SEEcult.org, uz podrku vaj-
Tube i Ispraaj, a deo je meuna- carskog programa za kulturu na Zapadnom Balkanu. Naziv kon-
rodnog projekta Umreavanje sea- ferencije, inspirisan revolucionarnim delom Nikolaja ernievskog
nja, podranog od Evropske unije, iji Meti i Elvira, Fotograf: Milo Stoi ta da se radi?, poziva sve da razmisle ta bi trebalo uiniti kako
je cilj da istrai seanja na vreme Ju- Magazin LICEULICE bi dolo do promena u oblasti kulture nabolje.
goslavije meu ljudima mlae generacije koji zapravo nikada nisu Osvrt na nezavidnu situaciju u kulturi u protekle tri godine u
ni iveli u njoj zato su ta seanja i oseanja, iako jaka, pozajmlje- LICEULICE
regionu pruili su izvrna direktorka Bitefa Jelena Kneevi, izvrni
na (od roditelja, porodice, kole, medija...). Prvi deo predstave, YU Jul 2010 ongoing
direktor Transparency International u Albaniiji i medijski strunjak
Tube, nastao je prema tekstu Aleksandre Uroevi, koja potpisuje i www.liceulice.org Lutfi Dervii (Lutfi Dervishi) iz Tirane, direktor pozorita SARTR u
reiju. Saradnik na tekstu je Jeton Neziraj iz Pritine, a scenografki- Sarajevu Nihad Kreevljakovi i nezavisni strunjak u oblasti kulture
redakcija@liceulice.org
nja Ivana Lovre. Dramaturgiju i koreoreiju drugog dela predstave i umetniki kritiar Robert Alagjozovski iz Skoplja. U okviru tri panel
Ispraaja, potpisuje Sanja Krsmanovi Tasi, a osim njenih, kori- Liceulice je pokrenula 2010. godine koalicija organizacija ci-
vilnog drutva. Poetkom 2011. godine registrovano je kao nezavi- diskusije, koje su bile posveene finansijskoj krizi u oblasti kulture,
eni su i tekstovi glumaca i uesnika istraivanja, zatim Muhameda novim inicijativama i mreama, posebno na nezavisnim kulturnim
Filipovia, Georgija Stardelova, grupe Ritam nereda, Karla Marksa, sna organizacija, na principima socijalnog preduzetnitva. U meu-
vremenu, Liceulice je: objavilo 14 brojeva aktivistikog magazina, scenama, kao i odsustvu kulture u medijima u regionu, ukazano je
Marka Ragua i Jetona Neziraja. U vremenu u kome se raspravlja o na potrebu proaktivnog odnosa prema nagomilanim problemima
tome ta kome pripada, mi zakljuujemo da nam bar seanja i pra- distribuiralo preko 60.000 primeraka magazina, obuilo preko 100
prodavaca iz marginalizovanih grupa kroz razvijenu mreu ulinih kako bi dolo do oekivanih promena. Istaknuta je i vanost me-
vo na nostalgiju niko ne moe oduzeti, ona pripada svima, jedna usektorskog povezivanja i novih odnosa saradnje, zasnovanih na
je od poruka predstave. prodavaca, ukljuilo vie organizacija civilnog drutva, koji rade sa
specifinim, marginalizovanim grupama, u sistem distribucije, po- zajednikim interesima, kao i aktivnog zagovaranja promena kul-
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti krenulo vebsajt koji je za 12 meseci posetilo preko 45.000 ljudi, turnih politika. Meu panelistima i uesnicima bili su predstavnici
dobilo nagradu Zvezda grada za 2010. godinu, kao i za najbolji ustanova kulture i organizacija iz Beograda, Sarajeva, Banjaluke,
projekat u 2010. godini u okviru CSR foruma, pokrenulo vie on- Pritine, Skoplja, Tirane i Zagreba. Posebno su, pored ostalog, pred-
lajn/oflajn kampanja koje se bave problemima javnog prostora i stavljene aktivnosti Asocijacije NKSS, kao i makedonske asocijacije
marginalizovanih grupa/osoba/tema. nezavisne scene Jadro, te nove regionalne platforme Kooperativa.
Lino je politiko
/ Mesec enskog U zavrnici konferencije dodeljena je novoustanovljena na-
stvaralatva grada Culture Watch, kojom projekat BICCED promovie istraiva-
ko i analitiko novinarstvo u oblasti kulture. Prvu nagradu dobila
Udruenje PERIONICA je Valentina Milenkovi iz Novina vranjskih iz Vranja, za tekst koji
Beograd, Galerija Omladinski kulturni otkriva finansijske malverzacije u vezi s lokalnim festivalom Dani
Remont, 21. 08 3. centri Beograda Vranja.
09. 2012. http://kontekstprostor.
www.perionica.org.rs wordpress.com/
Projekat Lino je politiko / Mesec enskog stvaralatva, Kontekst kolektiv
realizovan je tokom meseca aprila 2012. godine u Galeriji Remont organizovao je od 30.
u Beogradu i sastojao se od serije predavanja, diskusija, umetni- juna do 3. jula u Maga-
kih prezentacija, projekcija igranih i dokumentarnih filmova. Ovaj cinu u Kraljevia Mar-
projekat, motivisan feministikim intervencijama u umetnosti u po- ka izlobu Omladinski
slednje etiri decenije, imao je cilj da upozna iru publiku sa naini- kulturni centri Beograda, nastalu kao ishod istoimene radioni-
ma na koje je svest o rodnoj neravnopravnosti menjala umetnike ce koja je bila posveena procesu transformacije omladinskih
forme i preispitivala pojam umetnosti, kao i naa saznanja o umet- ustanova kulture nastalih u vremenu socijalistike Jugoslavije u
nosti prethodnih epoha. Preko tri predavanja (Revolucionarna sna- institucije nacionalne neoliberalne kapitalistike drave. Izloba
ga enskog smeha, La donna particolare, Elfride Jelinek Pisanje na diskurzivan nain predstavlja arhivsku grau i metodologi-
kao nunost), dva dokumentarna (Louise Bourgeois: The Spider, the ju korienu u radu, a predstavljanjem tog procesa otvoren je
Mistress and the Tangerine, Our City Dreams) i dva igrana filma (Ar- prostor za dalje kritiko promiljanje nastanka, rada i transfor-
temisia, Profesorka klavira) pokuale smo da predstavimo umetni- macije omladinskih centara kulture. U radu na izlobi i radionici
ke strategije i taktike otpora mehanizmima dominacije i kontrole, su uestvovali: Ana Krsti, Jovanka Vojinovi, Milja Radovanovi,
sa jasnim implikacijama da ih je mogue, u vidu aktivizma, preneti Vladimir Miladinovi, Sava Joki, Borjan Gruji, Vladimir Bjelii,
u proireno drutveno-politiko polje. Luka Ili, Ivana Jovanovi, Jagoda ari, Vida Kneevi, Mirjana Fotografija: Alen Ali
Perionica je s ovim projektom gostovala na ovogodinjem Dragosavljevi, Dejan Vasi i Marko Mileti, a gosti predavai to-
Pitchwise festivalu enske umjetnosti u Sarajevu, od 13. do 16. sep- kom radionice bili su: Maida Gruden, Aleksandra Sekuli, Branko
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti
tembra. Dimitrijevi, Svebor Midi, Jelena Vesi, Stevan Vukovi

vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

FAMNAZ, Festival alternativne muzike na jezicima

nacionalnih zajednica
Udruenje za razvoj kulture Elektrika iz Paneva
Plato iza Doma Omladine Panevo
Krajem avgusta 2012.
fb: Elektrika Pancevo
Uz skroman budet uspeli smo da lansiramo u javnost A kultura?
jedan novi koncept koji se fokusira na alternativnu i popularnu
muziku na jezicima jednog broja nacionalnih zajednica koje ive www.nezavisnakultura.net
u Panevu. Mladi Paneva imali su priliku da uju ve poznatu Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), nakon
im muziku u neto drugaijoj jezikoj interpretaciji nastupili serije debata A kultura? koje je organizovala u jeku predizborne
su SKAGETHER, ska sastav sa tekstovima na maarskom jeziku, kampanje u Srbiji, sa aljenjem je konstatovala drastino i hronino
MARIENFELD, industrial-metal sastav koji izvodi slovake narod- odsustvo svesti politikih stranaka o vanosti kulture u drutvu. Ne
ne pesme u osavremenjenom aranmanu, sarajevski sastav Billy mirei se sa poraavajuim odnosom politike prema kulturi, a po-
Andol i lokalni multietniki sastav El Buzz. Za elektronsku muziku sebno prema nezavisnoj kulturnoj sceni, Asocijacija NKSS poruila
bili su zadueni dvojac We Are Creepz iz Temivara i dj tim VHS Fotografija: Lidija Antonovi je da e nastaviti da postavlja pitanje o mestu kulture u Srbiji u 21.
Sex Tapes iz Paneva. veku sve dok i sami politiari ne shvate da je ona jedna od najva-
Beogradski Spoken Word Poetry Festival nijih motornih snaga u razvoju svakog drutva. Od novoizabranih
Famnaz 2013. je ve u pripremi, sa jo kvalitetnijim i bogati-
jim programom! Odrava se jednom godinje vlasti na svim nivoima NKSS e traiti odgovore kako na strate-
ka pitanja kulturne politike, tako i na pitanja koja su od posebne
Udruenje graana Poezin
vanosti za nezavisnu kulturnu scenu. Serija debata A kultura?
Beograd, klub ILEGALA na Filozofskom fakultetu. organizovana je u Beogradu, Niu, Kragujevcu, Zrenjaninu, Vranju,
Datum: 11. i 12. novembar. Trajanje - 2 dana. Poegi i Pirotu. Pojedine debate obeleene su ustrim rasprava-
www.poezin.net, www.poetskascena.org ma publike i uesnika, a gotovo jedina saglasnost u razgovorima
postizana je u oceni da je stanje u kulturi izuzetno teko, pa ak i
U organizaciji Poezina uz podrku NKSS odran je prvi Be-
katastrofalno. Asocijacija NKSS organizovala je debate o programi-
ogradski Spoken Word Poetry Festival. ampion Festivala, romski
ma politikih stranaka u oblasti kulture na lokalnom nivou upravo
pesnik i reper Muhamed Eljani (Muha Blackstazy), dobio je nagra-
u nameri da podseti aktere politike scene na znaaj kulture, s ob-
du u iznosu od 30.000 dinara i mogunost da nastupi kao beograd-
zirom na to da su na nju u aru predizborne kampanje zaboravili.
ski i srpski ampion, na European Poetry Slam festivalu u Briselu
Debate su snimane, a snimke je mogue pogledati na YouTube ka-
(Belgija http://www.beslam.be/).
nalu Asocijacije NKSS.

vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

Projekat Novi kreativni izbori podstaknut je pilot progra- Aktivnosti projekta u Srbiji dele se na edukativne seminare
mom Obrazovno pozorite i drama kao podsticajno sredstvo in- u oblasti drame u edukaciji za uitelje u Novom Sadu i Kragujev-
kluzije Roma koji se realizuje preko mree programa Umetnost i cu i osnaivanje omladinskog forum pozorita u Vranju preko pro-
Novi kreativni izbori
kultura Instituta Otvoreno drutvo, Budimpeta, u devet zemalja ba, masterklas radionica i prezentacije. U Srbiji je nosilac projekta
Generator, Vranje Evrope. U fokusu su promocija, podsticanje inicijative i puna par- Centar za dramu u edukaciji i umetnosti CEDEUM, Beograd, a par-
www.generator.org.rs/ ticipacija romske populacije u kulturi i umetnosti, osnaivanje po- tnerska organizacija u Vranju je Udruenje GENERATOR. Projekat
sredstvom pozorita, bogatstvo razliitosti i stvaranje zajednice podrava Fondacija za otvoreno drutvo i Ministarstvo kulture, in-
uenja. formisanja i informacionog drutva.
 manek Januar 2013. 28

Ajde fest LICE MESTA Predstava Paganska fantazma ili Tajna izdaje
Asocijacija mladih, Kruevac Umetnika grupa Hop.La!, Beograd, Srbija Plavo pozorite
7 11. avgust 2012. u Kruevcu Autorke: Irena Risti i Mirjana Boba Stojadinovi Beograd, maj, jun, jul 2012.
www.ajdefest.com www.hop-la.org www.plavopozoriste.com
Kruevaki festival Avgust jednog diver- U septembru 2012. Hop.La! je pokrenuo novi program par- Naivni pozorini resital posveen nepoznatom oveku koji je
zanta nastao je u nameri da unapredi kulturni ticipativne umetnosti za beogradske srednjokolce pod nazivom ovek iz naroda.
ivot grada, organizovanjem samostalnog funk- ci- Lice mesta. Program se organizuje na teritoriji Beograda, u razlii- Paganska fantazma ili Tajna izdaje je jedno numinozno isku-
onisanja lokalne kulture i savremene umetnike scene. S obzirom tim delovima grada, kroz niz radionica iji je cilj stimulacija uesnika stvo. To iskustvo je propraeno ekstazom. Ta ekstaza doivljava
na to da u Kruevcu i okolini gotovo nema kreativnih sadraja ko- da ponude line kreativne odgovore u odnosu na doivljaj zane- svoj vrhunac u kome se otkriva tajna izdaje. Tajna izdaje je jedna
jima bi Kruevljani ispunili slobodno vreme, Ajde fest je pokrenut marenih javnih prostora u njihovom okruenju. Tokom programa, apsurdna i nelogina ideja po kojoj je postojao projekat stvaranja
s ciljem da generie drutvene promene posredstvom angaovane uesnici iniciraju i realizuju seriju umetnikih akcija izraavajui se novoga sveta. Po tom projektu jedan uitelj obuava svoga uenika
umetnosti, da probudi zajednicu i podstakne je na uee u proce- kroz razliite forme, kao to su procesija, performans, instalacija, kako da ga ovaj izda i za neto novca ga preda vlastima i tako omo-
sima donoenja odluka. prostorna intervencija, stensil, iva skulptura ili pak neto po formi gui da se stvaranje novoga sveta dogodi.
Pod ovogodinjim sloganom Letnje kuvanje kulture Kru- sasvim novo, sa ciljem uspostavljanja ive komunikacije sa svojim
evljani su ugostili brojne posetioce iz Beograda, Paneva, Sombo- sugraanima i animiranja itavog kraja. Oekuje se da u krajnjem
ra, ali i Mostara i Zagreba. ishodu projekat rezultuje nizom novih inicijativa za oivljavanje za-
nemarenih javnih prostora i drutvenog ivota Beograda, pokrenu-

Fotografija: Sran Veljovi

U okviru muzikog programa odrani su dugo oekivani
tih od aktivnih, budnih i kreativnih mladih ljudi koji u njemu ive,
nastupi lokalnih bendova, ali i nekih regionalno dobro poznatih
a moda e to i dalje initi ako ih prepoznaju i uine vie svojim.
imena poput Zdenka Franjia, Velikog prezira i KKN-a. Filmski pro-
Planirano je da novi radovi budu prikazani publici u drugoj polovini
gram obuhvatio je najnovije dokumentarne filmove koji se bave
novembra 2012.
srpskom umetnikom scenom. U Kruevakom pozoritu postav-
ljena je Mikrobova izloba Retrospektiva, jedan od najznaajnijih Lice mesta je projekat koji generie kreativnu energiju mla-
programa pristiglih u Kruevac, a u prostoru Biblioteke za mlade dih u funkciji njihovog aktivnog uea u javnom ivotu zajednice.
odrane su tribine o diskriminaciji i prostorima za kulturu. Cen- Poveava njihovu vidljivost i osposobljava ih da svoje miljenje, ma
tar grada predstavljao je zanimljivu pozornicu dve veeri zaredom, koliko bilo kritiko, izraze na produktivan nain. Kao postupak, pro- vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti
kada su predstavnice Teatra Mimart izvele uline performanse sa movie umetniku intervenciju (naspram subverzije), participaciju
(naspram konzumacije), saradnju (naspram iskljuenosti) i odgo- Femix Fest 2012
uesnicima prethodno odranih radionica. Izloba Distorted Mirror
svratila je u Kruevac iz Paneva, a Vladimir, Vuk i Boris iz Galerije vornost (naspram pasivnog prihvatanja ponuenih modela). Klub OPA Omladina pokree akciju
Elektrika, Kruevljane su uveli u vode stripa. U dvoritu kruevake KC Rex, Beograd, 16 23. 12. 2012.
gimnazije prireena je mala pauza izmeu pomenutih programa http://www.femix.info
u vidu neformalnog druenja uz muziku i mafine koje su spremali
domaini festivala. Femix Fest je festival enskog audiovizuelnog stvaralatva
koji se organizuje kao promotivna aktivnost za muziku kompila-
Iako tek drugi po redu, moe se rei da je Ajde fest dogaaj ciju Femikseta, na kojoj se ve treu godinu zaredom predstavljaju
zasluan za buenje dugo uspavane lokalne kulturne scene koji je enski bendovi i kompozitorke iz Srbije. Za ovogodinju Femiksetu
uspeo da zainteresuje umetnike, kao i brojne partnere na lokalu, ali prijavljene su trideset tri pesme, od kojih je njih 17 uvreno na
i irom Srbije i regiona. kompilaciju. Pored muzikog programa, na kome nastupaju bendo-
vi sa kompilacije, Femix Fest sadri i takmiarski program enskog
kratkog filma, kao i foto-izlobu mladih domaih fotografkinja.

Fotografija: Marija Stoji

vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

Artist in residence: Pat Moriarity (Seattle, USA)

Udruenje za razvoj kulture Elektrika iz Paneva vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti
fb: Elektrika Pancevo
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti
Pat Morijariti, svojevremeno jedan od urednika u kultnoj amerikoj izdavakoj kui Fantagraphic Books, proveo je 20 dana u Panevu,
juna 2012. Za vreme svog boravka odrao je nekoliko predavanja, jednu prezentaciju svog rada, uestvovao u strip radionici Deliblaticum
u Deliblatskoj peari i etao se gradom sa notesom u rukama. Sadraj ovog skicenbloka uskoro e biti dostupan javnosti. Projekat je sufi-
nansiran sredstvima iz budeta grada Paneva, na konkursu za podrku projektima iz kulture.

vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

MALI SVETOVI / Izloba savremene umetnosti i humanitarna Predstava Pevam kao da sam ptica
aukcija
Plavo pozorite
Udruenje PERIONICA
28. jul 2012.
Galerija Remont, Beograd, 21. 8 3. 9. 2012.
www.plavopozoriste.com
www.perionica.org.rs
Predstava Pevam kao da sam ptica nastala je 2006. godi-
Izloba savremene umetnosti i humanitarna aukcija objedi- ne u koprodukciji Plavog pozorita i festivala Stadt Deiner Liebe iz
njene su u projektu MALI SVETOVI u kom su uestvovali umetnici nemakog grada Halea, i od 2006. godine redovno izvodi u naoj
iz Srbije, koji stvaraju u razliitim medijima: Smilja Ignjatovi, Milica zemlji i festivalima u inostranstvu.
Raki, ejma Prodanovi, Nevena Popovi, Ivan Markovi, Ana i-
Predstava je inspirisana ivotom i delom nemakog pisca
mi, Valentina Talijan i Jelena Tolimir. Projekat posveen enama
Kolekcija stripova inspirisanih ruskom Hermana Hesea, i bazirana je na njegovom romanu Stepski vuk. U
rtvama nasilja, imao je cilj da ovaj problem uini vidljivim, kao i da
avangardnom knjievnou predstavi se izvode indijski tradicionalni plesovi kao i tradicionalna
podri stvaralatvo mladih umetnika i olaka im stupanje na kultur-
duhovna muzika drevne Indije.
Udruenje za razvoj kulture Elektrika iz Paneva nu scenu i nesigurno, skoro nepostojee umetniko trite. Namera
projekta je bila da se umetnicima omogui da promoviu svoj rad, ...PEVAM KAO DA SAM PTICA izraz je nae duevne potrebe.
U pitanju su stripovi koji obrauju jedan broj tekstova iz
da se pobolja njihov profesionalni, drutveni i materijalni status, To je jo jedna predstava Plavog pozorita bazirana na protivure-
opusa ruske avangardne knjievnosti sa poetka XX veka, kao i
ali i da pokua da uspostavi vezu izmeu umetnosti i drutveno nostima pitanja slobode...
nekolicine ranih vesnika ovog stilskog konteksta. Na tematskom
potezu od crnohumornog apsurda, preko misticizma i kosmolo- odgovornog poslovanja. PEVAM KAO DA SAM PTICA avantura je grupe umetnika koji
gija do futuristiki orijentisane drutvene angaovanosti, tekstovi Izloba je problematizovala odnos drave i drutva prema ne naputaju svoje tlo, ali hodoastei stopama Hermana Hesea
iz perioda ruske avangarde pokazali su se kao vrlo inspirativni za onima koji su ugroeni, skoro neprimetni, a koji su intervencijom stiu do maginog pozorita u kome je sve mogue, ako prethodno
autore kako sa domae tako i sa ire evropske scene. Na 280 ta- umetnika postali vidljivi. Radove malog formata, izraene u razlii- ostavite svoju problematinu linost u garderobi. Mogue je da se
bli stripova, koliko broji ova kolekcija, mogu se nai reference na tim, nekomercijalnim medijima sutinski je povezalo to to reflektu- izbriu granice kulture i duhovnosti, mogue je da se radost su-
tekstove Danila Harmsa, Andreja Belog, Aleksandra Vedenskog, ju intimni, unutranji i esto hermetini svet umetnika. protstavi vekovima ratovanja, mogue je da se emancipacija odvija
Osipa Mandeljtama, Vladimira Majakovskog, Velimira Hlebnjikova, uprkos ksenofobiji i posesivnosti...
Otvaranje MALIH SVETOVA bilo je izuzetno poseeno, a re-
Alekseja Remizova, Vasilija Rozanova, Leonida Andrejeva, Jevgenija akcije publike su bile pozitivne, kako one koje su dolazile iz profesi- PEVAM KAO DA SAM PTICA je proces meditacije u kome
Zamjatina, Nikolaja Zabolockog i Vasilija Kamenskog. onalnih krugova, tako i od posetilaca izlobe. Na aukciji je prodato smo pokuali da utiemo na klie svog mentalnog i telesnog sklopa
Kustos izlobe je Vladimir Palibrk, a autori ovog opusa su: nekoliko radova, polovina prihoda otila je Autonomnom enskom koji je odreen iskljuivo u koordinatama evropske tradicije. Pratei
Arijana Vairo (Arianna Vairo) /Italija/, Agnjeka Piksa (Agnieszka centru koji obezbeuje specijalistiku podrku enama rtvama na- tragove svoga pisca i mi smo se uputili ka istoku. Uili smo i sticali
Piksa) /Poljska/, Adrijana Falub (Adriana Falub), /Rumunija), Alek- silja, a druga polovina umetnicima. osnovna znanja iz oblasti indijske tradicionalne duhovne muzike i
sandar Zograf /Srbija/, Aleksej Nikitin /Rusija/, Andrej tular / indijskih klasinih plesova barata-natjama i radastana. To je za nas
Slovenija/, Andrej Bunuevac /Srbija/, Atila Stark (Attila Stark) / bilo vano glumako i ljudsko iskustvo. Ono nam je pomoglo da
Maarska/, Boris Pramatarov /Bugarska/, Boris Stani /Srbija/, Bu- uemo u jedan drugaiji civilizacijski prostor gde smo se susreli sa
raiqc Des Merdes /Srbija/, arlota Klas (Charlotte Klaas) /Austrija/ mnogim principima i zakonima koji su nama do tada bili malo po-
Nemaka/, Kristijan Prandea (Cristian Prandea), Mira Pop (Mircea znati. Sve je to veoma obogatilo na
Pop), George Romain /Rumunija/, Damir Pavi Septic /Srbija/, Da- ivot i promenilo na odnos prema
niel Bueno /Brazil/, Danilo Miloev Wostok /Srbija/ feat. Sanja S. radu u teatru.
& PEKI, Dzaizku /Srbija/, erald Oklen (Gerald Auclin) /Francuska/, PEVAM KAO DA SAM PTICA je
Goran Daev /Makedonija/, Gmaz Gaz /Hrvatska/, Helena Klakoar predstava koja je krenula od poloa-
/Hrvatska-Holandija/, Igor Hofbauer /Hrvatska/, Igor Lazin /Maar- ja graanina u procesu individuacije.
Fotografija: Tom Dombrowski

ska/Srbija/, Ingrida Picukane /Letonija/, Ivana Vereski /Srbija-Slo- Zatim je naila na magino ostvarenje
vaka/, Kejti Voznicki (Katie Woznicki) /Srbija-USA/, Matej Kocjan Heseovog sna o spoju dva sveta, dve
/Slovenija/, Milan Pavlovi Mr Stocca /Srbija-Kanada/, Aleksandar civilizacije. Nastavila je svoje traganje
Opai /Srbija/, Radovan Popovi-Studiostrip /Srbija/, Shaltmira / putevima posveenja, putevima pove-
Litvanija/, Sandra Milanovi /Srbija/, Strip It Crew, Vladan Nikoli / renja, putevima posluanja. Na kraju je
Srbija/, Vuk Palibrk /Srbija/ stigla do smeha besmrtnosti, smeha
Projekat je realizovan uz finansijsku pomo Grada Paneva i nad samim sobom.
Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Ivan Markovi, Trg, 2010. (fotografija: Katarina Radovi) Nenad oli, Plavo pozorite
 manek Januar 2013. 29

Poetsko vinski kabare Kad se vrati Rozmari PATOSoffIRANJE 08

Fotografija: Lidija Antonovi

Nezavisni kulturni centar Urban Art Festival PATOSoffIRANJE u Smederevu, odran od 28. juna
Sezona 2012/ 2013 (svako izvoenje je razliito), Narodno pozo- do 1. jula, prvi put je imao tematsku okosnicu Razliito, kroz
rite Uice koju je eleo da jo aktivnije odredi svoju misiju u zajednici i dru-
tvu, kao i da otvori i umetnikim sredstvima ispita gorua drutvena
www.poetskikabare.rs
pitanja. Na taj se nain PATOSoffIRANJE ukljuilo u drutveni dija-
Poetsko-vinski kabare Kad se vrati Rozmari novo je deava- log u Smederevu i Srbiji, na ta ga je podstakla i injenica da ve
nje na srpskoj kulturnoj sceni, jedini knjievni program na stalnom treu godinu nema podrku resornog ministarstva, a ove godine
repertoaru profesionalnih pozorita. Direktno, provokativno, duho- ni lokalnih vlasti. Na osmom PATOSoffIRANJU trijumfovala je pred-
WAKE UP Finalni sastanak EU projekta 20102012. vito, svakog meseca priamo vam novu priu kao to ne postoje stava Oda radosti Mostarskog teatra mladih 1974, u reiji Seada
dve iste berbe, tako nema ni dva ista kabarea. ulia, osvojivi i gran pri odlukom irija, i nagradu publike. Re
Programe Culture 2007/13
Osnova kabarea je kombinacija autorskih tekstova, pria, na- je o predstavi koja se odvano
OPERA CIRCUS/Teatar Mimart
stupa centralnog gosta, poetskog benda i precizne sinhronizacije bavi i dalje osetljivim temama
Nela Antonovi, Nikola Vrani, Lidija Antonovi i Predrag Rado- navedenih elemenata. Poeziju moemo uti, ali i videti, doiveti na jak glumaki i pun reditelj-
vanevi osetiti, popiti. Cilj je da se sa to vie pozorinih elemenata pomo- ski nain, naveo je u obrazlo-
London i Britport (UK), 24. 04 01. 05. 2012. gne poeziji da stane na noge. Sa- enju iri koji su inili Danka
www.teatarmimart.org.rs tira, kao jedno od glavnih obeleja Sekulovi (predsednica), Nela
kabarea u ovom se sluaju dotie Antonovi, Anelija Joi, Lju-
U okviru projekta Wake Up Teatar MIMART je uestvovao ba Ninkovi i Vladislav Nei.
dogaaja i pojava iz savremene
na finalnom sastanku s partnerima projekta iz Velike Britanije i Ho- Nagrada Branislav ubrilo-
knjievnosti.
landije, kao i sa pridruenim partnerima iz Bosne. Pozorina trupa vi za hrabrost u pozorinom
Opera Circus, na domain, obezbedila je stari zamak iz 15. veka u Kabare se sastoji od poezije,
stand up taaka i direktnog kon- istraivanju dodeljena je pred-
Bridportu gde smo svi bili smeteni, tako da smo uivali u fantasti- stavi Fuzija B Zvonimira Perania iz rijekog Teatra Rubikon koje je
nom ambijentu, ali smo u slobodno vreme mogli da razmenjujemo takta sa publikom (priica o doga-
ajima sa izdavaima, publikom), i 2011. godine dobilo istu nagradu. Osmo PATOSoffIRANJE oboga-
nove ideje i da proivimo iskustvo kulturne jednakosti i raznolikosti eno je bilo projektom IDEAL (Dramska edukacija za interkulturalno
kojima smo se i bavili unutar projekta. Tokom debata i evaluacije dramskih minijatura (kako se ne-
to dogodilo u ivotu, a kako je uenje) koji oslobaa deju kreativnost, dozvoljavajui im da kroz
projekta drala sam i radionice metode Mimart u pozoritu LIRIK igru sama razvijaju dramski tok predstave. Vrednosti koje taj metod
(Lyric). napisano, pa obe varijante uprizo-
rene ta knjievnost moe, gde zagovara naroito su vidljive u predstavi Servirano koja dokazuje
Trupa Opera Circus je u tom periodu iskoristila festival pozo- da deca mogu ostati koncentrisana i tokom igre kad su motivisana.
je granica ) centralnog gosta...
rita za mlade Youth theater festival Britport u Britport Art centru Nagradu publike za predstavu izvedenu u okviru projekta IDEAL,
na kojem je Mimart uestvovao sa predstavom Odabrani se bude, Kabare se izvodi jednom
podran od EU kroz program Podrka civilnom drutvu, dobio
gde smo na razgovoru posle predstave govorili i o festivalu nezavi- meseno i prilikom svakog izvo-
je komad Majstori Majstori Gimnazije i Tehnike kole iz Smede-
sne scene u organizaciji NKSS u Beogradu. Predstavili smo i znaaj enja re je o drugaijem tekstu
reva. Projekat IDEAL obuhvatio je deset predstava, dve radionice i
ove mree Srbije, to su mnogi ljudi iz kulture Engleske pozdravili. gostu, poeziji, bojama atmosferi... Zanimljivo je i to smo potpuno
prezentaciju prirunika Vodi kroz kreativni dramski proces kojim je
nezavisan program, koji je uspeo da se realizuje bez jednog dinara
Opera Circus mi je omoguila da u okviru ovog projekta pri- priblien koncept interaktivnog uenja za ivot u pluralnom i otvo-
dotacije ili budetskih sredstava.
sustvujem treningu edukatora za ljudska prava i pravima mladih renom drutvu.
zajedno sa predstavnicima iz Engleske i Bosne u Gradskoj kui Brit- Trejler za kabare se moe videti na
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti
porta. http://www.youtube.com/watch?v=kls0gzooNgc

vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti
Muzej seanja
www.dahteatarcentar.com

Autorka plakata: Dragana Nikoli

Izloba Muzej seanja,
posveena bivoj Jugoslaviji, i
to iz posrednog ugla generaci-
je koja se rodila za vreme nje- Meseni dogaaji
ne poslednje decenije, odrana Spoken Word poezije
je krajem aprila u DAH teatru u Od sebe ka teatru Udruenje graana Poezin
Beogradu. Izloeni eksponati, Dve otvorene nedelje Beograd, klub ILEGALA na
u postavci scenografkinje Iva- Plavog pozorita Filozofskom fakultetu
ne Lovre, sakupljeni su tokom
Plavo pozorite Fotografija: Ivana oli www.poezin.net
istraivanja pozajmljenih sea-
nja o periodu bive Jugoslavi- Beograd, 16 28. jul 2012.
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti
je, sa mladima godita izmeu www.plavopozoriste.com
1983. i 1990. Muzej seanja (Networking Memories) istrauje Od sebe ka teatru Dve otvorene nedelje Plavog pozorita Kragujevac, godine druge
mogunosti postojanja prostora koji nije ogranien geograf- je internacionalni program namenjen profesionalnim i poluprofe-
skim i istorijskim odrednicama, ve ga ine nemerljiva iskustva www.millennium.org.rs
sionalnim glumcima, rediteljima i ostalim pozorinim umetnicima
deljenja jednog zajednikog, meugeneracijskog fantazma kao i studentima pozorita i drugim mladim ljudima zainteresova- Meunarodna strip konferencija Kragujevac, godine dru-
o nekadanjoj Jugoslaviji. Na otvaranju izlobe prikazani su nim za pozorite. Program predstavlja mogunost da se polaznici ge, odrana od 29. juna do 1. jula u tom centralnom umadijskom
i odlomci iz koncert-predstave Neno, neno, nenije, koja upoznaju s radom Plavog pozorita preko niza dogaanja: radioni- gradu, u organizaciji NVO MillenniuM, predstavila je niz autora i
se bavi temom nostalgije i njenim uticajem na kulturnu sce- ce, sesije, video-prezentacije, predstave. U toku dvonedeljnog rada, obeleila nekoliko jubileja, ukljuujui 25-godinjicu prisustva strip
nu na prostoru nekadanje Jugoslavije. Dramaturgiju i reiju te na cilj je da polaznicima prenesemo svoju viziju teatra kao mesta junaka Dilana Doga u Srbiji, kao i pedeset godina od izlaska pr-
predstave potpisuje Dijana Miloevi, a igraju Zoran Vasiljevi, samoistraivanja, mesta komunikacije, prostora otvorenog uma, u vog stripa o Spajdermenu. Meu gostima su bili scenaristi Pao-
Sanja Krsmanovi Tasi, Jugoslav Hadi i Ivana Milenovi Po- kome se mogu rei neke vane stvari o sebi i svetu koji nas okruu- la Barbato i Mikele Meda i crta Fabio eloni, autori popularnog
povi, dok je muzika grupe Secondhanders. je. Specifinim nainom rada Plavog pozorita, preko dve radionice, strip junaka Dilana Doga, uvenog istraivaa natprirodnog koji se
polaznici se upoznaju sa metodom rada u savremenom pozoritu. pojavio na ovim prostorima pre 25 godina. Organizatori iz NVO
MillenniuM i Udruenja ljubitelja devete umetnosti Svet stripa
Ove godine poseban akcenat bio je na regionalnoj saradnji. predstavili su i novinski strip kao novu formu, te novi serijal Baneta
Ulini festival aktivizma VREVA
U okviru programa odrane su radionice Ples seanja, koju Kerca Balkan ekspres. Obeleeno je i 50 godina od izlaenja prvog
LICEULICE je vodila glumica Maa Jeli i Izmeu duha i due, koju je vodio stripa sa likom Spajdermena, jednog od najpoznatijih strip junaka
21. i 22. septembar 2012. Park Terazijska terasa, Plato kod Terazij- reditelj Nenad oli. na svetu. Gosti su bili i autori iz regiona bive Jugoslavije, a poseb-
ske esme, Knez Mihailova ulica, Ulina galerija Program Od sebe ka teatru Dve otvorene nedelje Plavog nu promociju imao je jedan od najpoznatijih domaih autora Zoran
www.liceulice.org pozorita nastao je iz radionice Savremeni teatar misao i tehni- Janjetov iz Novog Sada.
fb: Vreva ka, kojom je 2004. godine zapoet internacionalni edukativni pro- U znak seanja na pro-
gram Plavog pozorita. Od tada se program odrava svakog leta u logodinjeg uesnika
Festival ulinog aktivizma VREVA jeste centralni javni,
dvodnevni dogaaj u okviru regionalnog programa Liceulice Beogradu, i do sada je okupio veliki broj mladih umetnika iz nae Konferencije, pokojnog
platforma aktivizma. Cilj platforme pa samim tim i VREVE je da zemlje kao i iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore, Branka Plavia, po-
uspostavi, osnai i promovie aktivistike, umetnike prakse kao Makedonije, Bugarske, Rumunije, Austrije, Italije, Poljske, eke, bedniku konkursa za
samoodrive, participativne i uticajne mehanizme za socijalne Slovake, Grke, Rusije, Malte, Luksemburga, Nemake, Kanade, kratki strip dodeljena
promene, kao i da stvori odrivu platformu kao mesto susreta za Singapura. je plaketa sa njegovim
umetnost i aktivizam u regionu. imenom.
Za dva dana festivala realizovano je preko 40 razliitih
aktivistikih kulturno-umetnikih programa (iz regiona), tri tribine vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti
u parku (o pravu na javni prostor, beskunitvu, siromatvu), 15
angaovanih filmova u bioskopu na otvorenom, 5 performansa,
preko 20 muzikih nastupa, stand up komedija, ulina poezija, Crave by Sarah Kane DOKOLICA
oslikana dva zida u centru grada, u emu je uestvovalo osmoro MAPA Balkon i Ignis Umetnika grupa BAZA
ulinih crtaa, 3 radionice kreativne reciklae za decu ulice. Program radionica za mlade, Omladinski centar CK13
Premijera 16. 6. 2012. u Leskovcu, slede dalja igranja po Srbiji i
Dve uline izlobe umetnikih fotografija (koje su trajale Beogradu Decembar 2012. do sredine 2013.
dve nedelje): O
beskunicima i http://crave-by-sarah-kane.weebly.com/index.html Nedeljom uvee, od 19h do 21.30 u CK13, Novi Sad
beskunitvu u Sarah Kane, britanska spisateljica i Radionice vodi Branka Milii i svi/sve ste dobrodoli/e da
Srbiji i Beogradu jedna od najznaajnijih postdramskih spi- zajedno istraimo ta sve moemo, umemo, hoemo...
i O sakupljaima sateljica na svetu, za svog kratkog ivota
sekundarnih siro- U poetku dokolica prija. Odmara se, ne radi nita, nema
napisala je svega pet drama, ali je ostavila obaveze; ili moda ita, slua muziku, vrti se po FB i to traje i tra-
vina u Beogradu,
neizbrisiv trag u istoriji pozorita. je... nekoliko sati ili nekoliko dana ili....? Kada dokolica preraste u do-
predstavljena
ulina ekonomija Crave predstavlja jedan od njenih sadu? Kada dosada preraste u nervozu, a nervoza u nezadovoljstvo
u nekoliko kate- najkontroverznijih i najpoetinijih komada, koji naalost nikada nije sobom i drugima? Moe li
gorija: organizo- preveden na srpski jezik. Postavka drame Crave u izvedbi umet- se to prazno vreme isko-
van sajam uline nike grupe IGNIS raena je na engleskom jeziku, s jedne strane iz ristiti da sazna neto o
hrane na kom su nude, a s druge strane kao znak potovanja prema lepoti, ritmi- sebi, o svojim kreativnim
predstavljene 4 Fotografija: Jovana Gruba nosti i vieznanosti originalnog teksta. Ovaj izuzetno nekonvenci- potencijalima, o ljudima
uline hrane sveta onalni i provokativni komad uraen je u formi javnog itanja koje koje do sada nisi sreo/la?
i organizovano 15 tandova prodajne izlobe recikliranih pred- prerasta u performans i u traenju razliitih znaenjskih slojeva po Moe li se iz tog niega
meta i nakita, predstavljeno 25 organizacija civilnog drutva. U
lavirintu rei uvlai posmatraa/sluaoca u jedan paralelni svet li- stvoriti neto? Doi da se
organizaciji i realizaciji festivala uestvovalo je preko 300 uesnika
(ukupno), 14 ljudi u organizaciji, 20 volontera, 130 muziara, 50 nih ispovesti, emocija, zvukova i muzike. igramo kao kada smo bili
dece i mladih koji su na razliite naine uestvovali u programu. Muzika koja prati predstavu stvara se uivo, kao improviza- mali i nikada nam nije bilo
Za oba dana preko 5.000 posetilaca. cija koja upotpunjuje atmosferu koju stvaraju rei, svetla i kretanje. dosadno!
 manek
Knjievnost
Tamara Raki Aleksina orevi
Zabludeli sin, jo uvek nevina kerka Golo srce
Toliko je nepodnoljivo, da ak mogu da osetim miris tamja- Nemam nita. Stojim pred tobom puna golo-
na, tamo dole, u peini, sprat ispod mene. Uvek za stepenik tinje. Senka pod pazuhom, modro pod oima,
iznad ili ispod. koa nategnuta i namrekana, talasa po meni
JA MORAM, JA MORAM, JA MORAM. poput pustinje. Brazde, rupice, belezi male-
ne zastavice strateki pobodene da oznae bitne
Rei odzvanjaju kao ova deseta po redu crkvena zvona. I to
pozicije nemanja. To je stomak, u njemu vie nema
je muzika. I za ta zvona su kaili nekada, pre no to sam se
mladunaca. Dojke bez mleka. Bradavice izvebane
ja i mogla zamisliti kao zaetak, nekog osuenika koji je va-
sisanjem, crvene i krupne maline bez namene. Sedlo
pio za ljubavlju itavog svog bedno skonanog ivota, poput
na leima iznad zadnjice, bez jahaa. Tamna pukotina
mene. Duu su izmislili LJUDI da bismo imali ega da se
meu butinama iz koje vie ne krvari, ne izlazi, ne ula-
plaimo kad pomerimo konja sa ahovske table.
zi. Besmislene noge bez koraka. Ruke bez pokuaja da
Kraljica je uvek jaa. zagrle golotinju pred tvojom procenom. Vidi? Nemam
ONA MORA, ONA MORA, ONA MORA. mladost, nemam budunost, nemam nita. Vidi.
Prosto je, i jednostavno, crno-beli svet. Nekad si gledao u A sad zamuri i sluaj.
valer crno-belog TV prijemnika, i nije ti smetalo to to te
Obrati panju na disanje. Ne tako, sluaj mene. Ovako zvui
naunici tvog vremena prave daltonistom.
neko ko ume sa vazduhom. Diem kao povetarac meu bo-
ONI MORAJU, ONI MORAJU, ONI MORAJU. rovim iglicama. Udah, treperi zelenilo. Pauza, pada iarka.
Izdah, milovanje siunih otrica, pauza, opet iarka. Hajde-
A ja...ja sam samo lutka, neodrasli jo uvek, kraljiin sin. Kad
mo zajedno. Vrhom plua, lagani udah, stani, osluni kotrlja-
porastem, jahau i ja svog konja. I obeavam, neu se plaiti,
nje, umei izdah, najei se, kotrljanje. uje? Tako.
jer ja nemam duu, i nemam Boga, i nemam crkvu. Moji su
crvi neverice moji zakleti prijatelji, i ja sam zahvalna svakom A sada dublje.
ugrizu, kao znaku da moram da stanem, kada krenem da
Diemo kao drvo. Udah, koren, stablo, kronja izdah, pau-
jaem svog konja nedozvoljenom brzinom. za bez daha, pa nazad, udah kronja, stablo, koren izdah,
ON MORA, ON MORA, ON MORA. bez daha duboko u vlanoj zemlji, tako, pa opet udah kroz
koren... Dobro. Diemo kao drvo, duboko, sono, protono,
Toliko je nepodnoljiv ovaj oseaj samoe, da ne umem vie
umno. Sluaj kako umi u uima. Sluaj puls. U slepooni-
ni dobro da pogledam istini u oi. Moja molitva je moja sli-
cama, u vratu, u lancima, meu nogama, na vrhu temena.
ka ali u boji. BOJA je MOLITVA koju prave neki tui vernici,
Svuda pod pustinjom kuca srce. Pod golom pustinjom, golo
i bogovi pravosua svakog pokreta rukom kroz intenzitet
srce. Udah i izdah oblikuju dine na povrini. Plima i oseka
strasti.
krvi u nehajnom ritmu i povremenoj aritmiji mere mi vreme.
Zamahnuu etkom koja se ne boji da otplae svoju posled-
Koliko puta u minutu? Ah, mnogo. Koliko jo? O, nedovolj-
nju kletvu.
no. Vreme je vazduh. Udahni, otruj se. Pipni mi srce. Kako se
Kad lice prisloni na papir, nakon zavrenog procesa ispo- gri kad ga stisne tako. Toliko si grub. Ne guraj prste u te
vesti, na raspetom platnu nekom iza, koje predstavlja jednu rupe, samo pomiluj. Kako ti se trza ruka kad trcne mlaz krvi!
scenu koja se teko kada moe videti, ili ponoviti, ili upamtiti, Smeta ti golotinja?
ue jecaj neodraslog jo uvek, kraljiinog sina.
Ali ja nemam nita da obuem. I nita da skinem. Zatrovana
On postaje pion, a ona...Ona ga gleda. vremenom, dubokog korenja i pustinjske koe, dekorisana
Crnom boji svoje usne, a belom prazninu ostavljenu u rupi, fontanom srca. Usudi se, napij se, dodirni, najedi se. Jer to je
za mesto due. I tu cele noi cvetaju jorgovani posuti cime- nita. Samo je ivot u igri. Goli ivot.
tom.
Jer... ONI MORAJU, ONI MORAJU, ONI MORAJU.
prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie
Smrad monotonije ume da bude toliko nepodnoljiv, toliko
da mora pustiti sopstveni omiljeni etar spasa, da bi na tren
umrla u lepoti, a onda se ponovo rodila u stravi i uasu stra- Marko Andri
hovanja. Promaaj godine
JA MORAM, JA MORAM, JA MORAM...
Uurbano sam izaao iz tramvaja na eleznikoj stanici. Na-
polju je bilo hladno, padao je sneg i duvala je koava. Obu-
kao sam se ba onako kako je zima zahtevala od mene: du-
prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie gaak crni kaput, crne kone rukavice, crna kapa navuena
skoro do oiju i narandasti pliani al kao kontrast svemu
crnom na meni. Ba onako kako je Nada volela, jer na ele-
Mia Dragii
zniku stanicu sam i doao da bih nju saekao. Sa Nadom
CIPELE
sam tada ve bio u vezi nekoliko meseci, ali zbog daljine
viali smo se retko, uglavnom vikendima. Zbog te razdvoje-
Moja cimerka, Maja, inae vedra i okretna devojka, jedan od nosti nai susreti bili su puni strasti i seksa, jer za drugo se
boljih studenata, bez predrasuda i sumnji, bila je omiljena nije imalo vremena.
na naem smeru. im sam tog jutra otvorio oi, poeo sam da razmiljam o
Maja se pakovala za abac u etvrtak popodne. Odlazila je naem susretu. Erotske misli nisu me naputale itavog dana.
kod Dejana, tipa s kojim je bila u emi. Vraala se rano izju- Intenzitet im je konstantno rastao kako se pribliavalo vreme
tra, odlazila na predavanja i uvee se opet vraala u rodni dolaska njenog voza. Seksualne fantazije dostigle su vrhu-
kraj. Ovoga puta na stanici je ekao Saa, momak. Onaj, nac desetak minuta pre prispea voza u stanicu. Nameravao
zvanini. sam da taj nivo odravam dok se Nada ne pojavi, ali enski
Dok je njoj ivot bio samo igra, moj je bio poput kviza: glas spikerke poremetio mi je planove. Objavila je da voz ka-
pun pitanja i pogrenih odgovora. sni etrdeset pet minuta. Oduevljenje mi je istog momenta
Ona je svoje odgovore znala. splasnulo, jer to je znailo da sledi period ekanja koji ni-
malo ne volim. Ako sam oduvek ita mrzeo to je ekanje.
Za koga se misli udati?
Moja nervozna priroda uinila je svoje. etao sam ele-
Pa zna se, za Sau. Njegovi su me ve prihvati- znikom stanicom, i u kratkim vremenskim intervalima
li k deo porodice. Kad diplomiram zovem te u
gledao na sat, kao da u time uspeti da ubrzam vreme,
svatove.
a u stvari sam inio suprotno. Ono je promicalo znat-
Da je ivot puno komplikovaniji pokazalo se ne- no sporije, jer uvek protie sporije ako se nalazimo sa
pun mesec nakon ovog razgovora. pogrene strane vrata od toaleta.
Maja se etala sa momkom po gradu. Neko je
Nekako sam uspeo da prebrodim dve treine vre-
uzviknuo:
mena predvienog za kanjenje. U tom intervalu
Ma je li to ona stidljiva devojka koja doe obiao sam ekaonicu bezbroj puta, i izlizao on
uvee kod mog sina. Stidi se, nee da nas od cipela bar za nekoliko milimetara. Gledao
upozna. sam ljude, ali njihova lica nisam primeivao jer
Maja se okrenula. Kraj nje su stajali Dejan mi je svako od njih liilo na jednu kazaljku, i to
i njegova majka. onu najduu koja se kree cik-cak, sporo da
sporije ne moe nikako biti.
Kaem ja, evo ti devojke. Prepozna-
la sam te po glasu i cipelama. Uvek ih To to nisam primeivao ljude, nije znailo
da i oni mene ne primeuju. Moja nervoza
gledam u hodniku. Ima lep ukus.
upala je u oi nekom tipu koji je krenuo
Maja problede. Cipele!? U urbi nije ka meni. On je bio prvi u toj ekaonici u
zamela trag. kome sam video malu kazaljku, onu za
sate, jer bio je nizak rastom i neugled-
Januar 2013. 30
ne grae. Priao mi je, pokazujui po-
licijsku legitimaciju. Njegov pogled bio
je prikovan za mene, analizirajui moju
reakciju na iznenaenje koje mi je priredio
pred pedesetak ljudi u toj ekaonici. Telo
i lice mi se nisu promenili, jer u njemu su
i dalje videli samo vremensku kazaljku koja
me deli od devojke. To ga nije zbunilo. Obra-
tio mi se reima:
Dobar dan gospodine, ja sam iz policije, molim
vas pokaite mi vae isprave.
Vi ste iz policije? upitao sam ga iznenaeno.
Tog trenutka svest mi se vratila u telo i otpoela sa
reakcijom. Mala kazaljka sata, materijalizovala se u
malog oveuljka za dve glave nieg od mene, koji
se predstavlja kao policajac. Napunio sam svoj revol-
ver cinizmom i ispalio metak.
Pa vi meni neto ba i ne delujete kao policajac, rekao
sam.
Moda se on u sebi iznervirao zbog onoga to sam iz-
govorio, ali to nijednim pokretom nije pokazao. utke je
ruku zavukao u dep i ponovo mi pokazao policijsku legi-
timaciju.
Vi ste stvarno policajac, konstatovao sam. Poto nisam
znao njegovo pravo ime, dao sam mu nadimak Malia.
Da jesam. Pokaite mi vae isprave, zapovedio mi je Mali-
a. Sa Maliom nema ale, pomislio sam pruajui mu linu
kartu. Znatieljno je ispitivao sadraj line karte, a zatim je
otpoeo sa serijom standardnih pitanja, koja kao i svaki poli-
cajac i svaki graanin ove zemlje zna napamet. Mnogo puta
sam hteo da im predloim da uvedu neke promene u tim
dijalozima. Ako nita drugo bar da svakih nekoliko meseci
promene redosled pitanja. Bio sam siguran da Maliu takve
ideje nisu zanimale. Njega je za poetak zanimalo ime se
bavim.
Informatikom.
Dobro, rekao je nezainteresovano, a zatim je nastavio, ta
radite na stanici?
ekam devojku.
Malia je samo klimnuo glavom, a priori ne verujui u ta-
nost mog iskaza. Zatim je nastavio sa napamet nauenim
pitanjima.
Da li ste nekada privoeni?
Ne, odgovorio sam kratko, radujui se igri koja sledi.
Da li ste se nekada drogirali?
Ne.
Da li ste nekada prodavali drogu?
Ne.
Da li ste nekada uestvovali u nekoj tui?
Ne, rekao sam, oekujui kraj ove farse. Malia, meutim,
nije mislio tako, pripremio je on za mene jo jedno iznena-
enje.
Dobro ako je tako. Molim vas pokaite mi sadraj svojih
depova.
Vi to ozbiljno? upitao sam zaueno. Osetio sam neprijat-
nost, jer shvatio sam da me sada vei deo prisutnih ljudi na
stanici posmatra.
Da, rekao je on pomalo nestrpljivo ali i dalje odluno. Ne-
majui kud poeo sam da vadim stvari iz depova: marami-
ce, novanik, kljueve i mobilni telefon.
Da nemate jo neto u tim depovima? nije se dao preva-
riti njegov uroeni pandurski instinkt.
Imam, rekao sam, izvadivi iz levog depa kutiju kondoma.
Gledao sam ga iekujui neku reakciju, ali on je mirno sta-
jao, i svojim, uinilo mi se urokljivim oima, poput skenera
gledao kroz debeli kaput u unutranje depove. Gurnuo sam
ruku u desni dep izvadivi i drugu kutiju kondoma. Osmeh-
nuo sam se zbog te besmislene situacije, ali njega to nije
nimalo poremetilo. Mirno je upitao:
Imate li jo neto u tim depovima?
Ah, da. Imam. Kako sam samo mogao da zaboravim.
Zavukao sam ruku u unutranji dep kaputa i na videlo izva-
dio i treu kutiju kondoma. Tog trenutka u rukama sam dr-
ao tri kutije kondoma koje su poput neke ogromne vatre
obasjavale ekaonicu. Svi pogledi na toj stanici bili su uprti
u mene. Nisam primeivao ljude, ali bio sam siguran da se
svi u sebi smeju i vesele zbog situacije u kojoj sam se naao
zajedno sa malenim policajcem. Ta spoznaja potpuno me je
razveselila, i bila je dovoljna da se povrati moj vrcavi duh. U
tom kontekstu rekao sam mu:
Nisam se sa devojkom video nedelju dana, a ona je prava
nimfomanka.
U redu je, odgovorio mi je Malia kratko i odseno. Vratio
mi je linu kartu i poput munje zamakao za ugao. Taman
kada je ta mala kazaljka nestala iz mog vidokruga, spikerka
je objavila da je voz iz Novog Sada prispeo na prvi kolosek.
 manek Januar 2013. 31

poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija
Sinia Stojanovi - Sinister
MOJ PAS TROFEJ
V

Dragi Cvjetinovi
NAVIKE Sino su lovci ubili psa, ba pred mojom kuom. Za jedan rep...
Zbog jednog repa... lovci pse ubijaju.
Pobegao sam iz grada. Kako to jefti- Ubijaju i buve, mada ree dodue.
no zvui: seo sam u auto, ukljuio se Buve nisu trofejne ivotinje.
na autoput i vozio dok je bilo goriva.
Nisam daleko dogurao. Ali sada stojim
pored puta, auto je u utoj traci, moje Sutradan otiao sam na izlobu pasa, tamo bio je i moj pokojni pas,
dupe na bankini. Puim i bacam pikavce u i lajao je lepe od svih. Kuje su ga izglasavale uglas,
sasueno, uto, nepregledno itno polje. Iza Milan Mijatovi
mene zuje vozila, neko mi trubne, neko ak videlo se da je favorit,
SUPERMEN IZNAD KOSOVA
dobaci. Vetar duva. Tanke topole u daljini povi- pevao je... ali, moj pas i dalje bio je mrtav pas.
jaju se gotovo do zemlje. Dan se primie kraju: Rekli su van konkurencije.
kose senke, sve due.
Pobegao sam, a sad, kada je strah iileo i prola Lako je tebi smrade
me jeza, ne mogu ni da se vratim u grad. Jebem ti Onda su doli neki ljudi i ubili boga u meni.
ima super moi
grad. Kako sam samo mogao da donesem mrtvog psa...
Malo-malo pa zavuem ruku u dep pantalona, du-
neunitiv si i nepobediv
I to takvog, bez repa...
boki dep po kome preturim dok prstima ne napipam savreno lep i superioran
Ubrzo su doli opet, i ubili su mene.
mobilni telefon. Izvuem ga, pogledam, vratim nazad. Lois Lejn vlai na tebe
Baterija je na izmaku. Mree ima koliko u tunelu. Sat na
displeju pokazuje 00.00. Ne oekujem poziv, nema me
svojim super moima uzima ene
Kuje su i dalje kukale,
ko ni pozvati. Stvar je navike, kao puenje, ili beanje iz dobar si iz zajebancije
kukale su dok su se minkale i kupale,
grada. i spasava svet iz zajebancije
Trei put.
kukale su i na knjievnim veerima, i za veerama knjievnosti
levom rukom pobeuje zlikovce
Prvi put, kada mi je deda umro, imao sam trinaest. Seo dok su ih frizirali, kukale su...
gde je tu pravda kada se tebi moe sve
sam u voz (iveli smo preko puta eleznike stanice), vo- a onda su ubili i njih, mada ree,
zio se malo, krio se u ve-ceu od konduktera, etao iz va- kada ti je sve lako i bez napora?
jer one nisu trofejne ivotinje.
gona u vagon. Onda izaao na nasuminoj stanici, hodao
kroz zaputena fabrika dvorita, do prve pranjave va- Ti se nikada nisi oznojio
roice. Stopirao nazad. Roditelji nisu ni primetili da sam A ja, ja nisam nikada ni imao ni rep.
bio odsutan. i namuio kao recimo Betmen
Gospodo!
Drugi put, imao sam dvadeset, pao sam godinu na fa- koji je ljudsko bie
kultetu. Trebalo je skupiti novac za kolarinu, nisam imao Betmen krvari, pati i ima psihoze
ideju gde i kako. Sa stola sam uzeo jabuku, onda izaao Ali moj pas ipak jeste.
znoji se kao stoka
na ulicu i krenuo u jednom pravcu. Hodao sam osam
sati bez odmora. Kao omamljen. Kada sam najzad za- halucinira i uvek je na ivici
stao, osvrnuo se, oko mene su bili vinogradi, put uzak poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija zato je pravi heroj i tragiar
i mraan, cipele su me, naravno, uljale. Seo sam u tra- a ti si pizda Supermene
vu, pojeo onu jabuku, i prosto zaspao. Probudio sam se
usred noi, okruen udnim zvukovima i besmisleno sjaj- Dragoslava Barzut uvek si nasmejan
Goran ivkovi
nim nebom. MOJ FAKE MU tvoji zubi su
4. DAN
Raunam ovako: svakih sedam godina pobegnem. Sle- reklama za pastu za zube
dei put imau trideset i etiri, onda etrdeset i jednu, i On je moj fake mu tako patetino leti
tako, jo sedam-osam puta, dok ne bude samo jednog
MILOEVI JE GOTOV. On je divan fake mu tvoja telesina lenjo krui nebom
mesta gde u moi da beim. Ako me previe duvana i
pre toga ne dotue. Poeo sam ve da iskaljavam krv. SOCIJALISTI SU NA VLASTI. Moji roditelji ga oboavaju kao da spava na ebetu
Loi geni. A nisam ni u rizinim godinama. PANK JE PREIVEO. Sa nama prisne porodine veze ne mae krilima
Pogledam u paklicu jo tri su ostale. Morau da uspo- odravaju nita ne radi mrcino
rim, ako hou da preguram no. NIK KEJV I BED SIDS SU SE RAZILI.
U tom, zavibrira mi telefon u depu. Nisam to oekivao: AMERIKI VOJNICI IZ IRAKA SU OTILI. Moji prijatelji se tuku u mraku samo se izleava
zato i reagujem sporo. Presporo za ve praznu bateriju. Moji prijatelji se tucaju u mraku na tom plavom nebu
EJLA STAJLS JE POSTALA
Telefon zamukne i ugasi se pre nego to sam mogao da Ja i moj fake mu ne radimo nita
pogledam ko me zove. Protrljam ga, prodrmam, liznem BEBISITERKA.
u mraku Kakav si ti lik
kontakt baterije, lupnem po dugmiima, zalud. A TI JO UVEK Ja i moj fake mu uzgajamo karijere kada ti metak ne moe nita
Po navici, sledeoj u nizu, opsujem glasno i sono.
SPAVA u braku kada te bomba ne povreuje
NA ZADNJEM SEDITU TAKSIJA Moj fake mu ima deka automobil ne udara
DORUKUJE i nekoliko sex varijanti toliko si silan
ANTIDEPRESIV Ja imam devojku. da moe zemlju da zavrti
ETVRTKOM Ponekad svi zajedno veeramo u suprotnom smeru
Ponekad svi zajedno spavamo i vraa iz eljusti smrti
U ITAONICI
ula sam da se to zove POLIAMORIJA glupavu Lois Lejn
PLANIRA NOVO
na faceu postoji grupa za to koja se pali na tvoje moi
SAMOUBISTVO U naem savrenom braku jer je podie tako visoko
I VOLI Moj fake mu nije agresivan do oblaka i nazad
I MENE Ja nisam histerina
Kornet I NJEGA Mi smo neni Tako bih voleo da te vidim
www.kornet.rs Za druge beznadeni u eliji od kriptonita
U nas je sve k u mua i ene onda bi najzad i krvario
Kornet se preteno bavi izdavakom samo to nije slast i strast tada bi moda i patio
delatnou. Tokom 2012. imao je izlobeni
prostor s knjiarom i itaonicom u Drinievoj. izmeu nas sve razlike ute i postao bi sliniji
Svakog drugog petka prireivane su izlobe, Betmenu koji pati stalno
svakog ponedeljka itaonica, svake srede
predstavljani autori.
tik-tak, tik-tak, tik-tak i blii Spajdermenu koji
Kornetove oblasti delovanja su vizuelne i upada u sopstvene mree
izvoake umetnosti, istraivanja, muzi- Udruenje graana Poezin vie bi bio nalik svima nama
ka, film i video, organizacija dogaaja,
knjievnost i teorija. Predstavnici organizacije Poezin okupljaju alterna- ne bi bio savrena budala
tivne izvoae koji poeziju ne doivljavaju iskljuivo koja krui nebom
Prie po izboru Duleta Nedeljkovia
kao knjievnu formu ve kao performans i interakci-
Linkovi na Brze prie Srbije:
ju sa publikom. Poezin scena je izvoaka scena koja
funkcionie po modelu Spoken Word Poetry scene.
http://www.kornet.rs/2012/10/16/druga
-faza-konkursa-brze-price-srbije/ Pored organizacije Spoken Word dogaaja, regis-
http://kornet.rs/wp-admin/post.php?post=1
trovana je i privredna delatnost izdavatva.
148&action=edit&message=6 www.poezin.net
manek

U ovom kontenjeru ima prostora

za ivot jedne ili rad tri osobe.

Veliki broj stanovnika ovog grada

nema prostor za svoje bazine
ljudske potrebe.

U ovom gradu ima jo puno

naputenih i nedovoljno
iskorienih prostora.

Kako smo kao drutvo dopustili

ovakav nesklad?

Nije li interes drutva da oni koji

imaju znanje, volju, interesovanje
i ideje da rade za dobrobit svih
imaju i uslova za to?

Nije li interes drutva da

neiskoriene resurse ustupi
onima kojima su potrebni?