KU]A PORED PRUG E

@arko Dragojevi}

Sve m oje pesm e su prigodne pesm e, njih je pod-

stakla stvarnost i one se na njoj z asnivaju . Iz m i-
{ljenim pesm am a ne pridajem nikakvu va` nost.
G ete

1.

Usam ljena ku }a i no}. U ti{ini, apsolu tnoj nem osti, dvojica m u {karaca u vode, na
silu , jednu devojku u polu osvetljenu prostoriju .
Devojka se opire, brani, pla~e.
Dvojica m u {karaca svalju ju devojku na pod, jedan od njih svla~i sa sebe pan-
talone i ga}e, kle~i nad devojkom i nastoji da joj rastavi stisnu te bu tine.
Devojka ru kam a poku {ava da se odbrani, ogrebe nasilnika po licu , ali u tom e
ne u speva.
Nasilnik je sna` no u dara nekim o{trim predm etom , devojka vrisne od bola, a
onda u tih ne.
Na vratim a sobe stoji de~ak, m la| i m aloletnik. Posm atra priz or u sobi. S vre-
m ena na vrem e, de~ak se okre}e, obra}a nekom e u su sednoj, ja~e osvetljenoj pro-
storiji, ne{to govori. De~aku prilaz i sredove~ni ~ovek, pa i on gleda {ta se de{ava u
tam i sobe.Iz nenada, na sredove~nog ~oveka nasr}e neka ` ena, sva o~ajna, h o}e da
u | e u sobu , da pom ogne devojci, ali je ~ovek na vratim a gru bo u tom e spre~ava,
odvla~i naz ad.
Jedan od nasilnika poz iva de~aka da u | e u sobu i pri| e devojci. De~ak u laz i u
sobu , skidaju }i pantalone prilaz i devojci. Po` u dno le` e na nju . U nevinoj ` u rbi i
erotskoj z nati` elji vr{lja po devoj~inom telu , {tipa je z a gru di, griz e, u jeda, raz m a-
z u je ne{to kao krv po njoj. Ona dvojica pored sm eju se i piju pivo.
U sobu u laz i i onaj tre}i, sredove~ni.
De~ak u staje sa devojke, u stu pa m esto starijem , bri{e genitalije, ali ne i u sta
u m az ana krvlju . Sredove~ni svla~i pantalone, podi` e devojku , okre}e je naopa-
ko , licem prem a podu , u tom e m u svesrdno pom a` e dru gar, potu raju }i koleno pod
telo devojke, podi` e je, da onom e bu de lak{e i lep{e .
Ti{inu , apsolu tnu nem ost slike po~inju da rem ete neki z vu ci, neko u daranje
~eki}a o kam en. To u daranje i ti z vu ci postaju sve glasniji...
[9]
2.
Ku }a i dvori{te Stani{e Mitrovi}a. Ju tro je. Mitra, sina Stani{inog, bu di iz sna ne-
ka larm a. Mladi} u staje iz kreveta, prilazi prozoru , gleda napolje, u dvori{te.
U dvori{tu neki lju di te{kim m aljevim a, piju cim a i sekiram a, ru {e zidove ne-
dovr{ene gra| evine.
Mitar se obla~i i brzo izlazi iz sobe. U predsoblju , Mitra presre}u , tek u sta-
li,otac Stani{a i sestra Kosovka.
M IT A R: ] ale, ru {e n am ko~ ak!
S T A N I[ A : Ko, sr~ m u jebem ?!
Stani{a i Mitar istr~avaju iz ku }e, napolje, polu odeveni za ju tro koje je sve` e.
3.
Stani{a i sin prilaze ogradi dvori{ta, m estu na kojem kom {ija Radom an, sa po-
m aga~im a, ru {i zidove nedovr{ene gra| evine.
S T A N I[ A : Kom {ija, {ta radi{ to, ako B oga z n a{?!
Radom an u dara m aljem po zidu ...
RA D O M A N : Sklan jam on o {to ovde n ikada n ije bilo i
n e m o` e da bu de.
S T A N I[ A : Ali n a svoje z idam , jok n a tu | e!
RA D O M A N : Na ovo m esto tvoj ko~ ak n e m o` e da bu de.
Mo` e{ potok i m rtvo m a~ e da preska~ e{, ali m oju m e| u
jok.
Radom an se raspravlja, dok njegovi pom aga~i ne prestaju sa radom , ru {e.
S T A N I[ A : ^ekaj, bre, kom {ija, pa je llju di iz katastra iz -
laz ili, m erili, rekli ~ ije, dokle...
RA D O M A N : Neka m ere on i svoje krivake! Valjda ja bo-
lje z n am {ta je i koliko je m oje.
Stani{a nem o}no {iri ru ke.
Iz ku }e izlazi Kosovka.
S T A N I[ A : Tr~ i do kafan e, vidi im a li m ilic ije!
Mitar, kojeg Stani{a {alje po m iliciju , ne ` eli da napu {ta popri{te su koba nego po-
kazu je sestri da ona to u ~ini. Kosovka u zim a dotrajali bicikl i gu raju }i ga izlazi
njim e iz dvori{ta na dru m . Penje se na bicikl...
Radom an prati pogledom devojku na biciklu i neu ku sno vi~e za njom ...
RA D O M A N : G de ode?! Paz i da m e n e u pla{i! Sam o ~ av-
ku im a da n a` u lji!
Radom anovi pom aga~i groh otom se sm eju . Kosovku ovaj sm eh i Radom anovo
vu lgarno dobacivanje zbu ne, onako u streptala sm eteno pada s bicikla. Klecaju }i,
s razbijenim kolenom , tr~i posti| eno natrag u ku }u .
[1
0 ]
Mita r p oh ita z a sestrom , dok S ta n i{a n e otrp i u vredu ...
STA N I[ A : ^ije dete vre| a{, barabo!
Stani{a grabi prvu letvu na koju nailazi i kre}e na Radom ana, koji stoji gore,
visoko, na zidu . Radom an podi` e m alj.
RA D O M A N : Ne prilaz i, m ogu da u bijem !
Stani{a ne h aje za opasnost, ali pre nego }e da stigne do Radom ana, {~epaju ga
Radom anovi pom aga~i, otim aju letvu i gu raju niz cigle. Stani{a pada na kam en
i drvenu gra| u .
Iznenada odjekne pu canj. Svi staju kao u kopani.
Udaljen desetak koraka od popri{ta su koba stoji Mitar, u zru jan i napet, sa u pe-
renom lova~kom pu {kom u Radom ana.
M IT A R: U bi} u ! Pobi} u vas sve!
Radom an silazi s gra| evine...
RA D O M A N : ^ekaj, m ali, polako. [ ta ti je? Makn i pu {ku .
Mitar, ne spu {taju }i pu {ku , nervoznim korakom prim i~e se Radom anu ...
M IT A R: [ ta si joj rekao? Ka` i {ta si joj rekao!
RA D O M A N : Mali, stan i, polako, osvesti se. [ ta sam re-
ko, n i{ta n isam reko...
Mitar otko~i pu {ku ...
M IT A R: Pobi} u vas sve!
S T A N I[ A : Mitre! (Mitra o~ev poziv zau stavlja, vra}a ra-
zu m u ; polako spu {ta pu {ku . Radom an sa pajta{im a be` i,
br` e-bolje, preko, u svoje dvori{te, pa u svoju ku }u . Stani{a
prilazi u zru janom sinu , u zim a m u pu {ku iz ru ku .) Ajde,
idi se u m i.
4.
U m ilicijskoj stanici. Pred m ilicionerom u u niform i-islednikom , stoje zava| ene
kom {ije, Stani{a, Mitar i Radom an. Prisu tni su jo{ i sekretarica, koja sedi za pisa-
}om m a{inom , i m ilicioner, nadzornik, ~u var.
IS L E D N IK : Ka` e{, m ali je pu c ao?
S T A N I[ A : Jeste.
IS L E D N IK : Slu ~ ajn o opalila pu {ka?
S T A N I[ A : H teo je sam o da z apla{i; n ije z n ao da je pu n a.
Islednik }u ti. Strelja prisu tne o{trim i podozrivim m ilicijskim pogledom .
IS L E D N IK : [ ta ti ka` e{, m om ~ e?
M IT A R: Z n ao sam da je pu {ka pu n a. Nam ern o sam pu -
c ao.
Stani{a ` eli ne{to da ka` e, prekine Mitra, ali ga sinovljeva odlu ~nost zbu ni.
IS L E D N IK : Koliko ti je godin a?
[1
1]
 M IT AR: Osamn aest.
S T AN I[ A: Sedamn aest.
M IT AR: Osamn aest.
S T AN I[ A: Sedamn aest i po. Tek je stu pio u osamn aestu .
Isledn ik u staje od stola, lagan im korakom prilaz i Mitru .
IS L E D N IK : Namern o si ka` e{ pu cao? A da li se mo` da
pita{ {ta bi s tobom bilo da si kojim slu ~ ajem pogodio.
Kako bi se ose} ao? U {ta bi svoj ` ivot pretvorio? (Mitar
sagin je glavu , }u ti. Isledn ik, n astavlja, {etkaju }i...) Man i
se oru ` ja, mom~ e. Opasn a je to igra~ ka. Mlad si, n e iz a-
z ivaj su dbin u . Pu {ka jo{ n ikome sre} u n ije don ela. (Isled-
n ik pon ovo seda z a sto...) Dru govi, ova z emlja ima svoje
z akon e i svoju vlast. Nema n i{ta {to u tim z akon ima n e
pi{e i {to bi vi imali n a svoju ru ku da re{avate. Ako n e
mo` ete da se sporaz u mete imate su dove, pa jo{ i ako
imate pare da pu n ite d` epove advokatima, vi lepo n a
su d. Samo ovde vi{e n e} u da vas vidim. Je l jasn o?!
S T AN I[ A: Dru ` e, i ja sam da se po{tu je z akon . U Op{ti-
n i su mi rekli da mogu da z idam. Evo katastarski plan z e-
mlji{ta. (Stan i{a iz d` epa dotrajalog sakoa vadi n eke h ar-
tije...) Rekli su mi da n ema problema z a doz volu . Po~ eo
sam ran ije sa radovima da me sn eg n e u vati...
RAD OM AN : Ni{ta tebi n isu rekli, la` e{! Z n aj da tvoja i
govn a tvojeg svin jca men i ispred n osa n e} e da bu du .
Isledn ik prekida sva| u , lju tito...
IS L E D N IK : Dosta! U Op{tin u , pa raspravljajte. Neka i
on i tamo n e{to rade. Slobodn i ste.
Isledn ik pokaz u je ka vratim a. Radoman iz laz i. Stan i{a z astaje...
S T AN I[ A: A pu {ka?
Stan i{a pokaz u je pu {ku , n a stolu . Isledn ik se dvou m i. Gleda u Mitra koji skriva
pogled.
IS L E D N IK : Neka, z asad, ostan e ovde.
Stan i{a i Mitar iz laz e, bez pogovora.
5.
Stan i{a i Mitar iz laz e iz z grada SUP-a.
S T AN I[ A: Ja odo u Op{tin u . Ti po` u ri da n e z akasn i{ u
{kolu .
O tac i sin se rastaju n a jedn oj od m alobrojn ih raskrsn ica palan a~kog grada.
[1
2]
6.
Mitar ` u rn im korakom prolaz i praz n im {kolskim dvori{tem . O ~igledn o je da
kasn i, ~asovi su po~eli. Ulaz i u {kolu .
7.
U {kolskoj u ~ion ici. Mitar u laz i u u ~ion icu . U toku je ~as O dbran e i z a{tite. Na-
stavn ik predaje lekciju o eksploz ivn im sredstvim a. Mn ogi prim erci eksploz iva i
m in a stoje pore| an i n a prvoj klu pi. Mitar prom rm lja n e{to kao iz vin ite n a-
stavn ik m u pokaz u je ru kom da ide n a svoje m esto, n e prekidaju }i predavan je. Mi-
tar seda u svoju klu pu , rasprem a se. Nastavn ik Jova z avr{ava s predavan jem .
JOVA: Toliko o eksploz ivn im sredstvima, n agaz n im mi-
n ama, kamn iktitu i deton atorskoj kapisli br. 8 . A sada
malo da ispitu jemo. (O tvara dn evn ik. Mitar sedi u bliz in i
klu pe n a kojoj su iz lo` en i prim erci u ~ila, eksploz ivn ih n a-
prava. Gleda u svoje dru gove, Zoran a i Ken ca, kako se poi-
gravaju {tan glam a kam n iktita. Zoran jedn u od {tan gli
kamn iktita, paz e}i da n astavn ik n e prim eti, sklan ja u svo-
ju klu pu . Po{to opa` a da je Mitar sve video, n am igu je m u .
Nastavn ik proz iva...) Kristin a Vasi} . Iz a| i n a tablu . (Kri-
stin a, n a{m in kan a, koketn a devojka, te{kom m u kom , u sti-
lu m rz i m e {to sam ` iva , iz laz i do ispred table.) Pri~ aj
sve {to z n a{ o Sistemu n a{e op{ten arodn e odbran e.
Kristin a, n ajpre, }u ti.
K RIS T IN A: Iz vin ite, o ~ emu ?
JOVA: O Sistemu op{ten arodn e odbran e. Jesi ~ u la z a ta-
ko n e{to?
K RIS T IN A: ^ u la sam sve o Sistemu . Ali, z n ate, Va{e pre-
davan je o n akaz n im min ama vrlo me je u pla{ilo, pa sam
dekon cen trisan a. Z n ate, ja se mn ogo bojim rata.
U raz redu sm eju ljen je. Kristin a je takva: n ije jasn o da li se {ega~i ili je oz biljn a.
Jova je posm atra z abez ekn u to.
JOVA: Kakve min e, re~ e?
K RIS T IN A: Pa ove, ovde, n akaz n e.
JOVA: Evo tebi jedn a n akaz n a ocen a, pa dru gi pu t n e} e{
sedeti n a u {ima dok ja predajem. Z n a} e{ {ta je Nagaz n a
min a. Mar{ n a mesto! (Kristin a, n e m are}i z a n astavn iko-
vu lju tn ju , vra}a se u svoju klu pu . U raz eredu ` agor. Zvon i
{kolsko z von o, ogla{ava kraj ~asa. Jova z atvara dn evn ik,
u staje.) Ti {to kasn i{. Kako se z ove{?
[1
3]
 M IT AR : Mitar.
JO VA: Hajde, ti, i vas dvojic a pon esite u~ ila do k abin eta
Odbran e.
Mitar, Zoran i Ken ac uzimaju izlo` en a u~ila, izlaze zajedn o sa n astavn ikom Jo-
vom iz u~ion ice. Prolaze h odn icima {kole n a putu ka kabin etu O dbran e. Silaze u
suturen ske prostorije, dolaze do vrata kabin eta. Jova otklju~ava vrata s re{etka-
ma. Ulaze u kabin et.
8.
U kabin etu odbran e. Naoru` an je koje slu` i za izvo| en je n astave pore| an o je u
so{ke, ali i razbacan o po podu. De~aci zn ati` eljn o zagledaju oru` je.
KENAC: Da l m ogu ove pu{k e da puc aju? G le k ak o su
stare.
Nastavn ik Jova,uvre| en o...
JO VA: Mogu on e da poslu` e i te k ak o, sam o ak o zatreba,
m oj dru{k an e.
ZO R AN: Mogu da poslu` e u bratoubila~ k om ratu. A {to
bi se n jim a odbran ili od R usa ili Am erik an ac a, m alo sutra.
JO VA (plan e): Dru` e, n a{a Arm ija za R use i Am erik an c e
im a i drugo n aoru` an je, ak o zatreba. A to {to govori{ n e
dolik uje jedn om om ladin c u vaspitavan om u duh u brat-
stva i jedin stva n a{ih n aroda.
Zoran , sle` e ramen ima, ravn odu{n o.
ZO R AN: Sam o pretposavljam . Ni{ta n as n e sm e izn en a-
diti.
JO VA: Nem a {ta da pretpostavlja{ tak ve gluposti.
KENAC: Z bog tak vih glupih pretpostavk i Mita [ iptar se
iselio s Kosova.
Jova se h itro i srdito okre}e Ken cu ...
JO VA: Koji Mita? Kak av [ iptar? [ ta lupa{, pri~ a{ sva{ta?!
Ken ac h ladn okrvn o pokazuje n a Mitra. (O ~igledn o je da Ken ac i Zoran zavitla-
vaju Jovu, on ako kako to ve} u~en ici ~in e sa pomalo n espremn im n astavn icima.)
KENAC: Evo, ovaj Mita, pored Vas.
Jova se okre}e, h itro, kao zec, prema Mitru.
JO VA: Kak o se ti, dru` e, zove{?
M IT AR : Mitar, a zovu m e [ iptar.
JO VA: I ti to dozvoljava{?
M IT AR : [ ta treba da radim ?
Jova ` eli n e{to da ka` e, ali {ta? R e~ mu zastaje u grlu, n aka{ljava se i pokazuje
u~en icima da iza| u iz kabin eta. Mitar, Ken ac i Zoran izlaze iz kabin eta. Jova
[1
4]
zaklju~ava vrata i odlazi uz stepen i{te, n ose}i dn evn ik ispod mi{ke. De~aci odlaze
n a drugu stran u, ka izlazu iz {kole. Zastaju.
KENAC: Te{k a dilea. Daj jedn u c igaru.
Zoran pretura po d` epovima. Vadi iz d` epa kutiju deton atorskih kapisli.
KENAC: [ ta ti je to?
ZO R AN: Deton atorsk e k apisle. Digo sam ih u k abin etu.
M IT AR : Koj } e ti vrag?
ZO R AN: Ne trebaju m i, ali n ije lo{e da ih im a{. U stvari,
n e{to m islim , m o` e od ovoga i posao da se n apravi.
Zoran vra}a kapisle u d` ep, a iz d` epa vadi cigarete kojima poslu` uje drugove.
9.
Autobuska stan ica, n e mn ogo velika, ste{n jen a i zapu{ten a. Parkiran a su samo
dva autobusa, a putn ika do mile volje. Tu su i n eki svatovi. Jedan od autobusa,
sude}i po putn icima u n jemu, spreman je da kren e. ^ eka se voza~, Bo` a Mun ja.
Me| utim, Bo` a se uh vatio u svatovsko kolo i igra. Zn oj kaplje sa n jega, autobus
~eka, ali Bo` a n e izlazi iz kola.
Jedan putn ik pomalja glavu kroz vrata autobusa krcatog putn icima.
P U T NIK: Majstore, o} em o li, k asn im o!
Bo` a Mun ja izlazi iz kola. Bri{e maramicom zn oj, po vratu.
BO @ A M U NJA: G de ` uri{, bre, ~ i~ a? P olak o, } e stign e-
m o. Z dravo je da se m alo poigra. O} e n adok n adim o sve,
n e brin i.
Bo` a Mun ja ulazi u vozilo. Pali motor. Pre n ego {to }e autobus da kren e pristi` e
grupa | aka. \ aci ma{u, upozoravaju voza~a da ih sa~eka. Bo` a Mun ja otvara
vrata autobusa, | aci ulaze.
Autobus trubi i kroz gu` vu ljudi n ekako uspeva da se isparkira. Kre}e.
Ste{n jen drugim putn icima, n a predn joj platformi, stoji Mitar.
M IT AR : Dobar dan , k um e!
BO @ A M U NJA: O, ` iv m i bio, k um ~ e! Kak o si? Kak o su
k u} i?
M IT AR : Dobro sm o.
BO @ A M U NJA: Kak o je k um Stan i{a?
M IT AR : Svak ojak o. Bio je dan as u varo{i, zidam o k o~ ak
pa n ek i problem i sa k om {ijom .
BO @ A M U NJA: Sam o n ek se radi i n apreduje, k um ~ e. A
problem i pusti n ek a jedu govn a, pam etan ~ ovek n em a
k ad da m isli n a n jih .
Bo` a Mun ja uzima mikrofon autobuskog razglasa, n eo~ekivan o za lokaln o, pala-
n a~ko vozilo.
[1
5]
 BO @ A MU N JA: Slu{aj ovam o! Dragi putn ic i, dobar dan . Mitar spu {ta n a orm an n e{to m alo kn jiga koje je n osio pod m i{kom .
Dobro do{li u putn i~ ko voz ilo reg, broj 556383, vlasn i- MITAR : Koso, stavi m i da jedem , gladan sam kao pas.
{tvo Jugoekspresa , sa voz a~ em B o` idarom \ ori} em , KO S O V KA: Da sa~ ekam o tatu, pa svi z ajedn o da ve~ era-
z van im B o` a Mun ja, to jest ja. Kao {to je poz n ato ovo je m o.
javn o voz ilo i z ato u n jega n em a pu{en je, n em a pljuva- MITAR : G de je on ?
n je n a pod, n em a brisan je m asn e ruke o sic evi. Ko se pri- KO S O V KA: U kafan i.
m eti da radi n aveden e radn je odm a im a da leti n apolje MITAR : A m am a?
iz voz ila, to jest m o` e da m u se desi da ide pe{ke. H vala KO S O V KA: U sobi je, le` i.
n a pa` n ji. (O stavlja m ikrofon , n am igu ju }i Mitru . Au to- Mitar ide u su sedn u sobu .
bu s prolazi pored ` elezn i~ke stan ice. Bo` a u zim a m ikro-
fon , opet.) Dragi putn ic i, prolaz im o pored n a{eg n eprija-
telja broj 1 : @ elez n i~ kog tran sportn og preduz e} a. (Au to- 13.

bu s prolazi pored n ekih ` elezn i~ara.Mu n ja otvara prozor,

tru bi, vi~e, dobacu je ` elezn i~arim a kroz prozor...) Ua, gu- U sobi. Mitar prilazi krevetu n a kojem , u m raku ,le` i Tiosava, m ajka.
bita{i! MITAR : Mam a, h ajde da ve~ eram o.
Au tobu s izlazi n a otvoren pu t. Tiosava se trgn e, beslovesn o gleda i }u ti. Mitar joj pripom a` e da u stan e.

10. 14.

Selo, prigradsko. Dolazi au tobu s, zau stavlja se n a au tobu skom stajali{tu , ispred Mitar i Tiosava sedaju za sto. Ulazi Stan i{a. Prom rm lja Dobro ve~e , lo{e je vo-
kafan e. Iz au tobu sa izlazi m n ogo lju di, n ajvi{e | aka. Izlazi i Mitar. lje.Uku }an i m u u zvra}aju pozdrav. Stan i{a seda za sto. Svi }u te. Kosovka izn osi
Neki pu tn ici svra}aju u kafan u dok ve}in a kre}e u m rak, ka svojim ku }am a. tan jire; zvecka posu | e. Vu ksan gleda televiziju .
Mitar pozdravlja ku m a, Bo` u , pa kre}e i on u m rak, ka ku }i. Mitar se obra}a m rkom Stan i{i.
Au tobu s odlazi. MITAR : [ ta ka` u u O p{tin i?
S TAN I[ A: [ ta ka` u. Sve govn a. Nem a{ koga n i da pita{.
[ etaju te od vrata do vrata dok n e z aluta{.
11. Kosovka, sm ern o, poziva deda Vu ksan a da sedn e za sto.
KO S O V KA: Deda, h ajde, sedi da jedem o.
Mitar otvara kapiju i u lazi u dvori{te svoje ku }e. Prolazi pored n edovr{en e gra- V U KS AN : Sam o vi jedite.
| evin e. Sapli}e se n a n eke letve. Psu je. Podi` e letve, sklan ja ih s prolaza. Ulazi u Stan i{a gleda popreko u starca, oca svog.
ku }u . S TAN I[ A: Mo` da n e} e{ {to sam ja z a stolom . Ako treba
m ogu ja i da ustan em . Da odem , da m e n em a.
V U KS AN (sa zadr{kom ): Idi, ako ti n ije dosta seoba.
12. Sam o se pitam gde bi?
S TAN I[ A: Idem tam o gde m o` e da m i bude dobro, pa
U ku }i. Mitar u lazi u prostoriju koja je u ku }i Mitrovi}a sve: i ku h in ja, i trpeza- m akar to bilo n a kraj sveta.
rija, i dn evn a soba. Zati~e sestru , Kosovku , i deda Vu ksan a koji sedi i gleda televi- V U KS AN : ^ oveku je dobro sam o kod svog ogn ji{ta.
ziju . Stan i{a ska~e kao oparen ...
MITAR : Dobro ve~ e. S TAN I[ A: A ovo {ta je, skote m atori?! [ ta je ovo, bestra-
KO S O V KA: Z dravo. gija, n edo| ija, beli svet. [ ta je ovo, ako n ije n a{e ogn ji{te?
V U KS AN : @ iv bio, sin ko. Vu ksan n astavlja stara~ki tvrdoglavo, ali m irn o i stalo` en o.
[1
6] [1
7]
 M IT AR : Zna se gde je na{e. 16.

ST AN I[ A: Kad se z na {to nisi ostao tamo?! Nik o te nije

motk om terao da po| e{. Vrati se, idi, umri tamo! Tamo U grad u , n a u lici. Kosovk a h od a u li~n im trotoarom , n aiz gled besciljn o.
se jedino to i mo` e. A ja h o} u da ` ivim k ao ~ ovek , slo- U n iz u au tom obila k oji p rolaz e, jed an fi}a tru bi. Kosovk a n e m ari z a z vu k
bodno! siren e, n e ok re}e se. Ali, fi}a se z au stavlja isp red n je i iz au ta iz laz i Slavica, d ru -
Tiosava u p la{en a Stan i{in om siln om p om am om p revr}e {olju s m lek om . Un e- garica Kosovk in a.
z veren o, u p la{en o i u z bu | en o u staje od stola i tr~i n az ad , u sobu . Kosovk a p otr~i SLAV IC A: ] ao! G de si k renula?
z a m ajk om . Prep irk a u m u k n e. Stan i{a id e d o k red en ca, u z im a fla{u s rak ijom , KO SO V KA: Pobegao mi podnevni autobus, pa gledam
vra}a se z a sto, sip a rak iju , p ije. iz loge.
Vu k san n astavlja d a gled a televiz iju . Mitar n astoji d a z ap o~n e s ve~erom . Za SLAV IC A: Ajde s nama. Boban me voz i k u} i.
sto se vra}a Kosovk a. Kosovk a u laz i u au to, sed a p oz ad i.
ST AN I[ A: [ ta je bilo sa tvojom slu` bom? KO SO V KA: Dobar dan.
KO SO V KA: Sutra idem u grad, po rez ultate k onk ursa. SLO B O D AN : Zdravo. (Slavica u p oz n aje Kosovk u sa m la-
] u tan je. Zveck aju k a{ik e. Stan i{a se p rih vata ve~ere. d i}em z a volan om ...) Ovo mi je brat od tetk e.
M IT AR : Trebaju mi pare da k upim nove patik e. SLO B O D AN : Ja sam Slobodan.
ST AN I[ A: Trebaju i meni, pa me nik o ne pita da limam. Kosovk a: Kosovk a.
M IT AR : Ne mogu da idem bos. Sramota me je. Stare su Slobod an ov i Kosvk in p ogled su sre}u se u ogled alu retroviz ora.
mi sk oro istrulile. SLAV IC A: Ka` i dragi~ k a.
ST AN I[ A: Nek a trunu jo{. (Mitar u }u ti.) Usk oro } e sla- KO SO V KA: Za{to?
va. Treba pare da se i ona spremi. To je pre~ e. SLAV IC A: Sestra se udaje.
M IT AR : Kada } e pu{k u da nam vrate? KO SO V KA: Kak o? Za k oga?
Stan i{a, n ajp re, }u ti. Kao d a raz m i{lja. SLAV IC A: Pa z a M ilorada.
ST AN I[ A: Pu{k u } emo prodati. (Mitar gled a u oca, s n e- KO SO V KA: Zar on nije u vojsc i?
vericom .) Vidi{ da nam trebaju pare. SLAV IC A: Ba{ z ato. Poludeo, ne mo` e odsustvo da dobi-
je. Zbog toga re{io da se uz memo. Tak o } e morati da ga
puste. Po z ak onu mu pripada sedam dana z a ` enidbu.
15. KO SO V KA: Zna~ i vojni~ k a nevesta.
SLAV IC A: Ah a.
Kan celarijsk e p rostorije. Kosovk a stoji isp red rad n og stola slu ` ben ice, sek retarice KO SO V KA: Kad je svadba?
firm e. SLAV IC A: Idu} e subote. Ama gluposti. Ja sam bila pro-
SE KR E T AR IC A: Ne mogu ni{ta da Vam k a` em. Nisam tiv, ali njegovi navalili. Ka` u, ne} e da ` ene sina jedinc a
u~ estvovala u radu k omisije.Verovatno je bilo k andidata k ao udovc a, bez vina i pesme. [ ta } e{, samo } e da puk nu
sa boljim uslovima. lovu.
KO SO V KA: Kak o to mislite verovatno? Krivin a. Au to sti` e u p rigrad sk o n aselje, z au stavlja se.
SE KR E T AR IC A: Drugaric e, ak o smatrate da se u ne~ e- Slavica iz laz i iz au ta.
mu pogre{ilo, ` alite se. Imate rok od mesec dana. Iz volite SLAV IC A: ] ao!
Va{a dok umenta. (Kosovk a u z im a svoja d ok u m en ta, ` eli Kosovk a h o}e d a iz a| e...
jo{ n e{to d a k a` e, ali je strogi i od bojn i p ogled sek retarice KO SO V KA: ^ ek aj, iz laz im i ja.
sp re~ava u tom e.) Nemamo ni z a na{e ljude posla, a k a- SLAV IC A: Sedi, nek a te Boban odvez e do k u} e. Nije da-
moli z a vas doseljenik e. lek o.
Kosovk a iz laz i, n erasp olo` en a. SLO B O D AN : Odve{} u te. Nije mi te{k o.
Kosovk a ostaje u au tu . Au to k re}e.
[1
8 ] [1
9]
Slobodan, voze}i, s vremena na vreme, baca pog led ka retrovizoru . U njemu vidi
Kosovku . Kosovka ne zna {ta da radi, osim da crvenu u licu ...
S L OB OD AN: Je l iz laz i{ uve~ e u grad?
KOS OV KA: Ne.
S L OB OD AN: Ne interesuje te ili nem a{ vrem ena.?
KOS OV KA: Nem am dru{tvo. (Slobodan vozi, }u tke.) Evo,
ovde, jo{ sto m etara.
Au to se zau stavlja.
S L OB OD AN: Da do| em sutra po tebe?
KOS OV KA: Za{to?
S L OB OD AN: Pa..., rec im o da te vodim u grad... i da ti
pravim dru{tvo.
KOS OV KA: Mogu i autobusom .
Kosovka izlazi iz au ta, zastaju }i pored otvorenih vrata...
S L OB OD AN: ^ ek am te sutra u sedam ,ispred biosk iopa.
Slobodan zatvara vrata au ta. Daje g as, okre}e au to sna` no tu riraju }i i odlazi,
prave}i se moma~ki va` an.
Kosovka silazi sa dru ma. Ulazi u dvori{te svoje ku }e. U dvori{tu nenadano
zati~e Stani{u koji g leda za au tom. Au to nestaje u oblaku pra{ine..
S TANI[A: Iz ~ ijeg to auta iz laz i{?
KOS OV KA: Dovez ao m e iz grada Slavi~ in brat. Mene i
Slavic u z ajedno.
S TANI[A: Koje Slavic e? Je l sigurno brat?
KOS OV KA: Tata, z na{ da ne bih s nek im k oga ne poz na-
jem .
Kosovka ` u rnim korakom otr~i u ku }u . Stani{a ostaje u dvori{tu i du g im, ` mir-
kavim, pog ledom g leda niz pra{njav dru m.
17.
Stani{a i Mitar na g ra| evini, zidaju . Mitar me{a malter lopatom, dodaje cig le.
Stani{a zida. Dru mom nailazi au to. Zau stavlja se ispred kapije Mitrovi}a. Iz
au ta izlaze Op{tinari. U dru {tvu s njima je i kom{ija Radoman. Op{tinari u laze
u dvori{te Mitrovi}a. Prilaze Stani{i koji prekida sa radom. Kom{ija Radoman
odlazi u svoje dvori{te, naslanja se na tarabe i ~eka da vidi {ta }e da se dog odi.
OP[TINAR: Dobar dan. Mi sm o iz Op{tine.
S TANI[A: Dobar dan.
OP[TINAR: Zida{, dom a} ine, a?
S TANI[A: Kao {to vidi{.
OP[TINAR: Im a{ li ti odobrenje z a to {to radi{?
S TANI[A: Rek li su m i da m ogu.
[20]
OP[TINAR: Ko?
S TANI[A: Va{i iz Op{tine.
OP[TINAR: Im a{ li to {to su ti rek li napism eno?
S TANI[A: Nem am napism eno ni da ne m ogu.
Op{tinar {etka oko g ra| evine, tobo` g leda, razmi{lja, ~e{e se po g lavi.
OP[TINAR: Mora} e{ da prek ine{ sa radom , dok se ne
odlu~ i.
Stani{a, iznervirano...
S TANI[A: Ko to k a` e? Po ~ ijoj ` elji? Tvojoj i one fuk are
tam o.
Stani{a pokazu je na Radomana, koji se oka~io na plot...
OP[TINAR: Nem oj da vre| a{, m i sm o ovde po slu` be-
noj du` nosti.
S TANI[A: Pok a` i napism eno k o te ovlastio da uz nem i-
rava{?!
OP[TINAR: Nem am ja tebi {ta napism eno da pok az u-
jem .
S TANI[A: Onda napolje! Napolje iz avlije!
OP[TINAR: Prijatelju, paz i {ta radi{ ovo } e da ti se
upam ti.
S TANI[A: Napolje k ad k a` em !
Op{tinari pla{ljivo, ` u rno i trapavo izlaze iz Stani{inog dvori{ta. Prelaze u su sed-
no, Radomanovo. Radoman ih sa~eku je i u vodi u svoju ku }u .
Radoman sa prag a svoje ku }e...
RAD OM AN: Preti{, a!Misli{ na silu m o` e sve! [ to se ta-
m o, na Kosovo, nisi silio! Nego prpa! Jebu [ iptari, ne
brenuju. Preti ti sam o, preti! Al to ovde ne prolaz i! Pu} i
} e{ k o bostan na sunc e.!
18.
Sa u li~ne strane zaklonjeni od g lavnog prolaza zidom og rade, a sa dru g e strane
istu renim krilom zg rade {kole, u dnu dvori{ta za sportske aktivnosti, na kamenu ,
sede Zoran i Kenac, pu {e.
Dolazi Mitar, nosi, kao i obi~no, nekoliko knjig a ispod mi{ke. ] u tljiv je.
M ITAR: Zdravo!
ZORAN: ] ao, [ iptare!
M ITAR: Ko im a c igaru?
Kenac vadi iz d` epa paklo jevtinih cig areta, poslu ` u je Mitra.
KE NAC: Opet posk upljuju.
M ITAR: Ko ti k a` e?
[21
]
 KE N AC: Pi{e u n ovin am a.
Dok Mitar pripaljuje cigaretu Zoranpru` a ruk u k a Kenj~evoj pak lici. Kenac sk la-
nja cigarete.
ZO R AN : Da{ jo{ jedn u ?
KE N AC: Nem am . Ostale su m i sam o dve.
ZO R AN : Ne da{?
KE N AC: Nem am .
Zoran ritualno vadi iz d` epa pak lo Danh ila . Poslu` uje cigaretama Mitra. Ken-
cu pok az uje {ipak . Mitar uz ima cigaretu, stavlja je z a uvo, po{to ve} pu{i.
KE N AC: G le piz de {ta pu {i. Odak le ti lova?
ZO R AN : Uvalio sam Jovin a u ~ ila.
KE N AC: Kapisle i k am n ik tit? Kom e to treba?
ZO R AN : [ ta im a{ iz m ark siz m a?
KE N AC: Z n a se, asa.
ZO R AN :Vidi se da n isi ~ itao Kapital. Tam o lepo pi{e: prvi
z ak on tr` i{ta, svak a roba n a| e svoju bu dalu .
Zoran pripaljuje cigaretu Danh ila . Pu{i sa u` ivanjem, k ao da uvla~i u plu}a
najsve` iji vaz duh . Dvori{tem prolaz i lepa i z godna devojk a, Sa{k a. Zoran pok a-
z uje na Sa{k u i uz vik uje u stilu rek lamnog slogana porede}i cigaretu Danh i-
la sa Sa{k om...
ZO R AN : Sam o on a je bolja od n je!
Sa{k a u prolaz u...
SA[ KA: ] ao!
M L AD I] I: ] ao!
Sa{k a se udaljava, ` ure}i k a ulaz u u {k olu. Mladi}i je prate ma~o pogledima.
KE N AC: Ko bi rek ao da je popova } erk a. Nem a n i{ta re-
ligioz n o u n joj.
ZO R AN : [ iptare, jebem ti sestru {iptarsk u , vidi{ da te
gleda, {to je n e startu je{?
Mitar se neveselo i prek orno ok re}e Zoranu.
M ITAR : Ne psu j m i sestru .
Zoran prek or ne uz ima z a oz biljno.
1
9 .
U k u}i Mitrovi}a. Kosovk a pegla, na prostrtom }ebetu prek o stola. Deda Vuk san
le` i na svom k revetu, u dnu sobe, tamo negde, pored televiz ora. Ne spava, po-
smatra Kosovk u k ak o pegla, ush i}enu i pa` ljivo nagnutu nad svilenom k o{uljom
sa ~ipk anim pervaz om. Kosovk a podi` e k o{ulju sa stola, naslanja je na grudi i
ogleda se u staro, ok sidisalo ogledalo.
U k u}u ulaz i Stani{a. Nosi k ofu prek rivenu k ariranim platnom.
[22]
STAN I[ A: Ku da se ti sprem a{?
KO SO V KA: Mislila sam da idem u grad.
STAN I[ A: U grad?! [ ta } e{ tam o, vidi{ da pada m rak ?
Kosovk a, dr` i ispeglanu k o{lju prek o ruk e i sa strepnjom gleda u Stani{u.
KO SO V KA: Z vao m e Slobodan da idem o u biosk op.
STAN I[ A: Koji Slobodan ?
KO SO V KA: Slavi~ in brat, video si ga.
STAN I[ A: [ ta h o} e on od tebe?
Kosovk a ne z na {ta da k a` e, oph rvana stidom.
KO SO V KA: Ni{ta...
Stani{a otpetljava ~vor na k anapu k ojim je uvez ano platno na k ofi. Zadi` e platno
i iz k ofe vadi par~e belog sira, stavlja sir na tanjir, uz ima malo u prste, proba.
STAN I[ A: Nosi ovaj sir u podru m , preru ~ i ga u lon ac.
Kosovk a nosi ispeglanu k o{ulju u drugu sobu, vra}a se, uz ima k ofu sa sirom, iz -
nosi je. U sobi ostaju Stani{a i Vuk san. Vuk san se pridi` e stara~k i te{k o iz k reveta.
V U KSAN : Pu sti je da ide, ak o je m om ak ~ ek a. I ak o je re-
k la. Ne sm e da ga la` e.
Stani{a k ao da ne ume s Vuk sanom druga~ije nego osorno...
STAN I[ A: Otk u d ti z n a{ da je m om ak ? I ak o je m om ak
n ije odm a n jen .
V U KSAN : Im am o~ i da vidim i du {u da ose} am . Ne bi se
jadn a tak o sprem ala da joj devoja~ k o srce n e igra.
STAN I[ A: A ja, ja z n a~ i n em am o~ i i bez du {e sam ?!
Vuk san mah ne ruk om, u}uti.
Stani{a se smiri, ustaje od stola, iz laz i napolje.
20.
Stani{a iz laz i iz k u}e, ide u podrum.
21
.
U podrumu. Kosovk a preru~uje sir. Ulaz i Stani{a. Tobo` ne{to tra` i, muva se.
Onda z astaje i iz usti...
STAN I[ A: Ostavi to, ja } u . (Kosovk a z astaje, iz nena| eno, i
z bunjeno gleda u Stani{u...) Do deset da se vrati{ k u } i.
Kosovk ino lice se oz ari, ush i}eno bri{e ruk e i tr~i iz podruma napolje. Stani{a,
oz biljnog lica, nastavlja da preru~uje sir.
[23]
22.
U gradu , pred bioskopom. Kosovka stoji i ~eka. Okre}e se, gleda u okolo. Dolaz i
Slobodan, prilaz i Kosovki s le| a, ona ga ne vidi.
S L O B O D AN : Z dravo!
Kosovka se trgne, u pla{eno.
KO S O V KA: Z dravo. Kak o si me u pla{io.
S L O B O D AN : Izvini. (Oboje }u te, z a trenu tak. Te{ko im je
da z apo~nu raz govor, u z nemireni lju bavnom tremom.)
Kak o si?
KO S O V KA: Dobro sam.
S L O B O D AN (posle pau z e): Lepo izgleda{. I lepa ti je k o-
{u lja sa tom ~ ipk anom k ragnic om. Je l to ru ~ ni rad?
Slobodan se, eto, setio. Tobo` ga interesu je kragnica od ~ipke, a z apravo tra` i ra-
z log da mo` e bez u stez anja da gleda u Kosovku .
KO S O V KA: Jeste, sama sam je izradila.
S L O B O D AN : Ti u me{ da plete{?
KO S O V KA: Umem.
S L O B O D AN : Ba{ lepo.
Kosovka se lju pko, ispu njena ponosom, sme{i.
S L O B O D AN : G de h o} e{ da idemo?
KO S O V KA: Ne znam. Ti bolje zna{.
Slobodan gleda u naokolo, kao da sve ku da bi mogli da idu nalaz i se tu , u vido-
kru gu .
S L O B O D AN : Lepo je vreme, mogli bismo da pro{etamo
na k orzou ?
KO S O V KA (prih vataju }i predlog): Mo` emo.
Me| u tim, Slobodan nastavlja dru ga~ije...
S L O B O D AN : Da, ali u mori} emo se.
Kosovka sle` e ramenima, prih vata {alu .
S L O B O D AN : Ho} e{ da idemo u biosk op?
KO S O V KA: [ to?
S L O B O D AN : Ne znam, eto tak o. U biosk opu se u vek
lepo ose} am.
Kosovka, stidljivo.
KO S O V KA: Kak o h o} e{, ti si mu {k arac , ti odlu ~ i.
23.
U disko klu bu , pu nom mladog sveta, mu z ika tre{ti. Uz {ank stoje Mitar i Zoran,
piju pivo, dok se Kenac, na podiju mu z a igru , gu ra u igri sa gomilom dru gih mo-
[24]
maka, svi bi h teli da bu du pored Sa{ke, o~igledno veoma atraktivne devojke. Mi-
tar stidljivim pogledom posmatra Sa{ku , koja s vremena na vreme i sama z ain-
teresovana, u z vra}a pogledom.
Zoran poz iva barmena.
ZO R AN : Pik aso! (Pikaso, barmen, prilaz i. Zoran se obra-
}a Mitru .) Ho} e{ jo{ jedno pivo?
Mitar odmah u je glavom.
ZO R AN : Meni jo{ jedno, i plati.
Pikaso prinosi fla{u s pivom, otvara je. Zoran pla}a. Pikaso se u daljava.
ZO R AN : [ iptare, zna{ k oju bi lovu mogli da u zmemo?
M IT AR : Ali ak o bi nas otk rili, jebali bismo je` a.
ZO R AN : Ko da nas otk rije, ~ ove~ e?! Vidi{ da je Jova k u -
vana noga, ne zna gde mu je du pe, a gde glava. Dru ge ba{
briga. (Mitar, }u ti, raz mi{lja. Ispija iz fla{e preostalo pivo.)
Ho} e{ jo{ piva?
M IT AR : Ne} u .
Zoran gleda u Mitra u streptalo, ~eka da se ovaj odlu ~i.
M IT AR : Taj k ome misli{ da proda{? [ ta } e njemu ek s-
ploziv?
ZO R AN : Pojma nemam, bu dala. Ku pu je onak o, bez ve-
ze. Valjda tamani ribe dinamitom u rec i. Mo` da ga me{a
s k ajmak om, pa ma` e na h leb. [ ta nas briga {ta } e bu dali
ek sploziv. Va` no je da mi napravimo lovu .
Mitar }u ti, gleda u Sa{ku , ali i raz mi{lja {ta da radi.
M IT AR : [ to ne idete sami, {ta } u vam ja?
ZO R AN : Ti zna{ k atanac da otvori{.
Mitar }u ti. Gleda u Sa{ku .
ZO R AN : Sa lovom k oju bismo zgrnu li mo` emo idu } eg
leta na more. Mesec dana. Jesi bio nek ada u Du brovnik ?
M IT AR : Nisam.
ZO R AN : Eto vidi{. Mogli bismo da izvadimo paso{e i
sk ok nemo do G r~ k e, u {oping, k u pimo sva{ta. Najk e, ori-
ginal. Dosta mi je ovog na{eg | u breta. Pogledaj tvoje
k ak ve su . (Zoran pokaz u je svoje dotrajale patike. Mitar
gleda u svoje, u raspadanju .) Z na{ k oje su ti {anse k od Sa-
{k e u tim drpk ama? Sve {to si zaradio na lepim o~ ima, iz-
gu bi} e{ na tru lim patik ama, garantovno. Tak av ti je ` ivot
danas. (Mitar cedi kapi piva iz praz ne fla{e...) [ iptare, je-
bem ti sestru , nemoj da si pizda. Idem da zovem Kenc a.
Zoran krene od {anka, ali ga z au stavlja Mitrova ru ka.
M IT AR : Rek ao sam ti da mi ne psu je{ sestru .
Zoran u vi| a da je oz biljno i da je z agovnao.
[25]
 ZO R AN : Iz vin i, n ije n am ern o. Uz re~ ic a. 28.

Muk. Mitra prolazi gn ev, pu{ta Zoran ovu ruku i pali cigaretu. Zoran se sm e{i u
n am eri da prevazi| u n e` eljen i sukob. U autu sede Slobodan i Kosovka, sen tim en taln o raspolo` en i. Slobodan dodiruje
Kosovkin u ruku, privla~i je k sebi, poku{ava da poljubi. Kosovka, m ada ` eli da je
Slobodan poljubi, uste` e se, bran i, boji se n e~eg.
24. KO S O V KA: Nai} i } e n eko.
S L O BO D AN : [ ta n as brig a, n eka n ai| e.
Mitar, Zoran , Ken ac, po m raku, tih o, prolaze opustelim {kolskim dvori{tem . Do- Slobodan , slu~ajn o, zapin je laktom za prekida~ za svetla n a volan u, i svetla auta
laze do podrum skih prozora. Podi` u m etaln e zastore, uska~u u podrum {kole. se upale. Farovi, n en adan o, n a desetak koraka od auta obasjavaju Mitra, koji ru-
bom drum a prilazi ku}i.
Kosovka se u{eprtljan o izvla~i iz Slobodan ovog zagrljaja.
25. KO S O V KA: O n o m i je brat.
S L O BO D AN : Pa {ta? [ to se boji{?
Mitar, Zoran i Ken ac prolaze m ra~n im h odn icim a {kole. Silaze u suturen . Dolaze Kosovka izlazi iz auta...
do vrata sa re{etkam a. KO S O V KA: L aku n o} .
M IT AR : Pali bateriju. S L O BO D AN : ] ao.
Zoran uklju~uje baterijsku lam pu, osvetljava katan ac i bravu vrata. Mitar tan - Kosovka doziva Mitra...
kim par~etom ` ice n astoji da otvori katan ac. Uspeva u tom e. Posle katan ca, n a isti KO S O V KA: Mito, ~ ekaj, ja sam !
n a~in , kalausom , otvara i bravu vrata. Mitar zastaje. Slobodan okre}e auto i odlazi. Mitar i Kosovka ulaze u dvori{te.
KE N AC: Z latn e ruke im a{. Razgovaraju u m raku.
M IT AR : Ne seri! M IT AR : Iz ~ ijeg auta to iz laz i{?
Mladi}i ulaze u m agacin O dbran e i z a{tite. KO S O V KA: Slavi~ in brat.
M IT AR : [ ta } e{ ti s n jim ?
KO S O V KA: Upoz n ala n as je Slavic a. Dobar je m ladi} .
26.

U m agacin u O dbran e.Zoran svetlom baterijske lam pe {eta po oprem i i n aslaga- 29.

n om vojn om m aterijalu.
ZO R AN : Evo g a!
Mitar, Ken ac i Zoran prilaze san duku sa kam n iktitom .
ZO R AN : Da pon esem o c eo san duk?
M IT AR : Ne. Mora n e{to da ostan e Jovi z a predavan je.
(Zoran i Ken ac vade kese iz d` epova; trpaju {tan gle kam -
n iktita u n jih .) Dosta je, idem o.
De~aci izlaze iz m agacin a. Mitar zatvara, pa` ljivo, za sobom , vrata. Par~etom ` i-
ce zaklju~ava bravu, a potom i katan ac n a re{etkam a .
27.
No} je. Drum om n ailazi Slobodan ov auto, zaustavlja se n edaleko od dvori{n og
ulaza ku}e Mitrovi}a. Slobodan gasi m otor i svetla n a autu.
[26]
Stan i{a Mitrovi} izlazi iz stan ice m ilicije. Sa jedn im je m ilicion erom , n e{to m u
obja{n java. Milicion er n e h aje m n ogo za Stan i{u i n jegov problem . Milicion er
ulazi, seda u m aricu i odlazi. Stan i{a ostaje sam n a gradskom plo~n iku... Stan i{a
ide gradskom ulicom , utu~en . Prebira sitan n ovac n am eran da kupi cigarete. Ku-
puje cigarete n a uli~n om kiosku. Izn en ada ga n eko vu~e za rukav. Bo` a Mun ja!
BO @ A M U N JA: Z dravo, kum a{in e!
Stan i{a, n eveselo.
S T AN I[ A: Z dravo, kum e.
BO @ A M U N JA: [ to si se sm rko?
S T AN I[ A: Problem i, kum e, do g u{e. Eto, odo u m ilic iju
z a pu{ku, on om ad m i je uz eli, bio n eki slu~ aj. Mitar pu-
c ao. I, evo, jo{ je n e m og u vratim . A treba m i, o} u je pro-
dajem .
Bo` a Mun ja, veselo i dobitn i~ki.
[27]
 BO @ A M U N JA: Ku m e, n e m ogu da ti pom ogn em m in i-
star da postan e{, a da ti vrate pu {ku kad o} e{. Pa je lz n a{
da m oj pa{en og radi u SU P, Na~ eln ik. C vika pola Srbije
od n jega, a n e} e ova boran ija ovde. Za pu {ku n i{ta n e
brin i. G lavn o je da si m i reko. Sve } e da se sredi. Nego, da
m i popijem o po jedn u .
Bo` a Mu n ja h vata Stan i{u pod ru ku , vu ~e ga u pravcu kafan e.
S T AN I[ A: Ne z n am , ku m e, da l im am kad, ku } i poso
~ eka.
BO @ A M U N JA: Ha, poso n em a n oge da pobegn e, ku -
m e. A kleka, bogam i, reko{e m o` e da posku pi, ako n ije
ve} .
Ku movi odlaz e u kafan u .
30.
Stan i{a i Bo` a Mu n ja u laz e u kafan u . Kafan a je starin ska, olaisan og poda i ogu -
ljen og in ven tara. Malo je gostiju u n joj. U }o{ku sedi n ekakav cigan ski trio i vi{e
z a sebe, n ego z a n ekog od gostiju n e{to gu di, {kripavo i h rapavo, ali n e i n eprijatn o.
Bo` a i Stan i{a sedaju z a praz an sto, bliz u {an ka. Prilaz i kon obarica, An ka.
AN K A: Iz volite.
BO @ A M U N JA: [ ta iz volite?
AN K A: [ ta ` elite?
BO @ A M U N JA: O n o {to ` elim o n e} e n am da{.
Bo` a Mu n ja silaz i ru kom, dole, n isko, n ameran da u {tipn e kon obaricu , ali An ka
se bran i, koketn o i u {ali...
AN K A: Mar{!
BO @ A M U N JA: Don esi dve kleke. (An ka se u daljava, ide
po n aru ~en o.) Pa, ku m e, kako se n avikava{ n a n ov ` ivot,
ovde?
S T AN I[ A: Ko n a sve n ovo, ku m e. U po~ etku m alo ste` e,
a posle, {to ga du ` e im a{, popu {ta.
BO @ A M U N JA: Vala jes. Skoro } e petn aest godin a kako
sam ovde, i bre n aviko, ko da sam se rodio tu , a jok n a
Kosovo. A prve godin e kad do| o, ku m a{in e, tedo da iz -
lu dim . Vu klo m e n e{to n az ad i m alo falilo da se vratim .
Al povika{e ` en a i fam ilija, i fala Bogu , poslu {a ih . O sta-
do. (An ka don osi kleke. Bo` a je sada gotovo i n e prime}u je,
pod u tiskom je on oga o ~emu govori. An ka odlaz i. Ku movi
se ku caju ~a{icama.) @ iveli!
S T AN I[ A: @ iv da si, ku m e!
[28]
Bo` a Mu n ja dobro cu gn e iz ~a{e, mr{ti se, tobo` jaka mu rakija.
BO @ A M U N JA: Kolko, bogati, jo{ ku m e, srpskih ku } a
osta u n a{e selo n a Kosovo?
S T AN I[ A: [ est.
BO @ A M U N JA: Jok vi{e?
S T AN I[ A: Jok. O stali su Peri} i, L az arevi} i i tri ku } e Vu -
~ i} a.
BO @ A M U N JA: Su n ce ti ` arko, {ta se n apravi. A celo selo
n ekad be{e srpsko, vi{e od stotin u ku } a.
S T AN I[ A: Be{e, ku m e. Svi iz begosm o. Ti prvi povu ~ e n o-
gu .
Bo` a Mu n ja u z di{e, protestu ju }i.
BO @ A M U N JA: Ku m e, prekorava{ m e, a n e z n a{ da m e
to jo{ u vek boli.Zn am da selo du go n e m oga da m i opro-
sti {to prodado ku } u i pobego. A {ta sam dru go m ogo,
ku m e? Ti z n a{ da su m en i i } alcu [ iptari svaki dan palili
{tale i {u m u sekli, pretili da } e n as u biju . A z n a{ i sam z a-
{tita n i sa koju stran u . Vlast } u ti i odobrava.
S T AN I[ A: Nisu sam o tebi, ku m e.
BO @ A M U N JA: Nisu , ku m e, z n am , ali {ta sam trebao, da
se koljem sa n jim a, u ovo dan a{n je vrem e, da u propa{} a-
vam i m oj i ` ivot m oje dece. Ne} e m i veru je{, ku m e, ali u
to vrem e, kad do| o ovam o, tako m i te{ko bilo da m alo
falilo da n a sebe dign em ru ku . Mo` e{ m isli{ kako m i je
bilo. Jedva istera iz glave te } orave m isli. Jedva se povrati
u n orm alu , ako m i veru je{? @ iveli!
S T AN I[ A: Veru jem ti, ku m e. @ iveli!
Bo` a Mu n ja ispija ~a{icu s rakijom. Doz iva kon obaricu .
BO @ A M U N JA: An ka, don esi jo{ dve! Ne pita te, kako je
ku m a?
S T AN I[ A: [ ta da ti ka` em ? Ne valja n i{ta.
BO @ A M U N JA: Jo{ on ako, iz gu bljen a?
S T AN I[ A (u z di{e): Jo{, ku m e. Sam o } u ti i bu lji.
BO @ A M U N JA: [ ta ka` u doktori?
S T AN I[ A: Ni{ta. I on i lju di slegn javaju s ram en a. Ne
z n aju . Ka` u bio jak {ok, treba vrem e da sve pro| e. Na {ta
} e sve da iz a| e, n e z n am . (An ka don osi rakije.)
BO @ A M U N JA: Ako tako stoje stvari, bre, ku m e, daj da
je vodim o kod on og od` e Tu r~ in a u Podu jevo. Zn a{ da
on le~ i od m an itosti.
S T AN I[ A: Ku d opet n a Kosovo? R eko sam da m oja n oga
tam o vi{e n e} e da kro~ i.
[29]
 BO @ A M U N JA: Za lek, kum e, ide{. Jok z a drugo. Jebe{
princ ipi kad je z dravlje u pitanju. Kum i se m ora pom og-
ne, tu nem a re~ i.
S T AN I[ A: A ko } e nam a, kum e, da pom ogne? Nism o ni
m i c eli.
BO @ A M U N JA: Mi nism o va` ni. Neko m ora da bude i
otpisan. Anka, daj jo{ dve, duple! (Ku movi sede rez ign i-
ran i, ali, ve}, i pijan i.) Za pu{ku nem a da brine{. Odm a
je im a dobije{ naz ad. I z a sve {to ti u m ilic iju treba, sam o
se javi. Reko ti, pa{a m i tam o. Dobar ~ ovek, m alo kur~ e-
vit, ko svi m ilic ajc i, al o} e da pom ogne.
Bo` a Mu n ja poz iva Cigan e, mu z ikan te iz u gla.
BO @ A M U N JA: Cigani! Avakari!
Cigan i, mu z ikan ti, poslu {n o i ` u rn o prilaz e, sa in stru men tima u ru kama.
CIG A: Idem o, bato, tu sm o. [ ta } em o?
BO @ A M U N JA: Srpska se truba s Kosova ~ uje .
CIG A: Mo` e, m o` e, bato.
Cigan i se {timu ju , spremaju da po~n u .
BO @ A M U N JA: Stani! P rvo otvori vrata, nek se na ulic u
~ uje. (Jedan od mu z ikan ata, tru ba~, odlaz i, otvara vrata
kafan e. Po~in je pesma. Stan i{a i Bo` a prih vatju pesmu ,
pevaju i sami. Jedn og od gostiju u kafan i n erviraju svirka
i dreka. Ustaje i z atvara vrata kafan e. Bo` a daje z n ak mu -
z ici da stan e.) Ko ti reko da z atvori{ vrata?
G O S T : Vidi{ da bije prom aja. I nije ti ovo babovina da
radi{ {ta h o} e{. Zna se red.
Bo` a Mu n ja u staje, lelu jaju }i prilaz i vratima.
BO @ A M U N JA: U pravu si. Im a da se z na red. Ali z a taj
red ja se pitam .
Bo` a pon ovo otvara vrata. Gost se pobu n i. I, n aravn o, tu ~a. Po~in je vika, pretn ja,
psovke. Posko{i{e i dru gi lju di. Stan i{a, ska~e i on , pijan , da pomogn e ku mu . Ali
n eko ga u gu ` vi h vata z a ru kav, z au stavlh ja re~ima...
G O S T II: [ ta se ti m e{a{, dete ti jebem !
Stan i{u psovka u jeda z a srce i on stolicom kre}e n a on og koji ga je opsovao.
An ka vi~e, doz iva miliciju ...
31
.
Kod su dije z a prekr{aje. Stan i{a i Bo` a Mu n ja stoje ispred n jega i slu {aju prijavu .
S U D IJA: Dana 25. 5. 1986. godine, Stani{a Mitrovi} , po-
ljoprivrednik, i Bo` idar \ ori} , voz a~ , u pijanom stanju
[30]
su u kafani Dom ovina iz az ivali nered i tu~ u, pevaju} i
nac ionalisti~ ke pesm e. Je li to ta~ no?
Bo` a Mu n ja gn je~i ka~ket u ru kama, skin u tog sa glave...
BO @ A M U N JA: Dru` e sudija, istina je sam o da sm o bili
m alo pod gasom . Ja ne z nam z a kum a, al ja jesam , pri-
z najem . Me| utim , sve ostalo {to pi{e u prijavi ne veru-
jem da je ta~ no.
S U D IJA: Kako to ne veruje{? Jeste ili nije ta~ no?
BO @ A M U N JA: Ne m ogu da budem apsolutno siguran,
jer sam bio pijan. Al poz naju} i sebe m ogu, evo, trez an da
ka` em , ne m rz im nikoga i po{tujem svaki z akon. Kakva
sam ja radni~ ka klasa ove dr` ave kad ne bi bio takav.
Su dija gleda u Stan i{u , koji pritisn u t setom i pokajan jem delu je odsu tn o i bez
n amere da se bran i.
S U D IJA: [ ta ti, Stani{a, ka` e{?
S T AN I[ A: Ne z nam , dru` e sudija. Ne se} am se. Znam
sam o da sam pevao, {to retko ~ inim , naro~ ito u kafani.
Mo` da pesm a nije bila od ovaj trenutak, ali nije bila z la.
I ne bi, ne bi, dru` e sudija, diz o stolic u na ~ oveka da m e
gadno ne opsova.
Stan i{a sagin je glavu , }u ti.
S U D IJA: [ ta te je opsovao?
S T AN I[ A: Dete m i opsova. A m oje dete nije z a psovanje,
ionako je ve} m nogo propatilo.
Stan i{a vadi maramicu iz d` epa,bri{e vla` n e o~i, potresen je i n e mo` e dalje da
govori.
S U D IJA: Dobro, drugovi. Vi z nate da z akon nije pop pa
da pra{ta. Bez obz ira {to niste kavgad` ije, {to vam se, eto,
desilo, ka` njeni m ora da budete. Ovoga puta neka bude
po m ilion starih dinara, ili petnaest dana z atvora. I pri-
paz ite, nem ojte da vam se ne{to sli~ no ponovi, z a peva-
nje nac ionalisti~ kih pesam a m o` e i krivi~ no da se odgo-
vara. Slobodni ste.
BO @ A M U N JA: H vala, dru` e sudija.
32.
[ kolsko igrali{te. U toku je ru kometn a u takmica. Za ekipu u plavim dresovima
igraju Mitar i Ken ac. Mitar z apertlava n ove patike...
M IT AR : @ uljaju m e m alo.
K E N AC: Dok se ne raz gaz e.
[31]
Kenac cu pka u isto takvim, novim, patikama... Na tribinama je mno{tvo navija-
~a, | aka. Plavi posti` u gol. Strelac je Mitar. Navija~ka radost...
NAV IJA^ I: [ ip tare, m ajstore! [ ip tare, m ajstore!
Protivni~ki navija~i zvi` de.
U gru pi koja skandira nalazi se i Sa{ka. Prednja~i u ` u ~nom navijanju .
S A[ K A: [ ip tare, m ajstore!
Navija~, tinejd` er, koji o~evidno ne navija za plave, nego za bele, su parni~ki tim,
a i nije mu rezu ltat po volji, kroz zu be se obrecnu Sa{ki.
T INE JD@ E R : Jebo te [ ip tar, {ta k re{ti{?!
Sa{ka u op{toj graji odgovara na u vredu .
S A[ K A: Mo` da i h o} e, odk ud z n a{?!
Tinejd` era zbu nju je Sa{kina lascivna otvorenost.
NAV IJA^ I: Plavi, p lavi! [ ip tare, m ajstore!
Posle postignu tog jo{ jednog gola, vra}aju }i se u odbranu , Mitar preko glava navi-
ja~a prime}u je milicijsko vozilo koje u lazi u dvori{te {kole. Iz au ta izlazi nastav-
nik Jova sa milicionerima. Mitar pogledom diskretno u kazu je Kencu na prizor...
Jova s milicionerima u lazi u {kolu
M IT AR : Iz gleda da su sve p rovalili.
K E NAC: Ko?
M IT AR : Jova i m ilic ija.
Protivni~ki napad kre}e sa centra... Kenac, zabrinu to...
K E NAC: [ ta } em o sad?
M IT AR : Obra} em o bostan .
Protivni~ki tim posti` e gol. Gol su , naravno, nepa` ljivom igrom u odbrani, skrivili
Mitar i Kenac.
33.
Svadba. Na ledini, preko reke, Morave, dole ispod dru ma i doma}inove ku }e, ra-
zapet svadbeni {ator. Pod {atorom tre{ti mu zika. Iz a{tora kolovo| a, igraju }i, iz-
vodi svadbeno kolo.
U kolu je i staro i mlado, mr{avo i debelo, ` ensko i mu {ko. Podvriskivanje.
Slavica, sna{a, u staje, hvata se u kolo.
U prolazu povla~i za sobom i Kosovku , koja sedi sa Slobodanom. Kosovka se
ne}ka, ne igra joj se, ali Slavica je odvu ~e. Igraju obe, ne mnogo spretno, ali u kolu
je i mnogo boljih igra~a.
Nedaleko od svadbenog {atora,u okviru istog spektakla, neki Cigani, me~kari,
sviraju za svoj gro{ i za mno{tvo oku pljene dece oko njih. Me~ka igra ~i~ino .
Gore na dru mu , nailazi au tobu s. Au tobu s se zau stavlja.
BO @ A M U NJA: Slu{aj ovam o. Ovo n e sm e da se p rop u-
sti. Jedn o k olc e z a osve` en je. Petn aest m in uta p auz a.
[32]
Bo` a Mu nja izlazi iz au tobu sa, str~ava do svadbarske ledine i {atora, hvata se u
kolo. I onda kolo, mu zika, igra, vriska, pu cnjava. Srbijanski, ru ralni, novokom-
ponovani folklor. Iznenada graja, ju rnjava, panika, {ator se ru {i.
GLAS O V I: Me~ k a! B e` i! ^ uvaj dec u!
Ciganska me~ka sa iskidanim lancem i mo~u gom oko vrata {eta svadbarskom
ledinom. U op{tem mete` u Ciga, me~kar, ne u speva da se probije i u hvati me~ku .
Meca nije agresivna, naprotiv, zbu njena je i u pla{ena. I pre nego {to Ciga u speva
da do| e do nje ~u ju se pu cnji.
Pijani svadbari, oni veseljaci sa pi{toljima, re{etaju me~ku na ledini. Me~ka
pada, u bijena. Pobednici vra}aju pi{tolje u fu trole. Onda nasr}u na Cigu , tu ku
ga. Ciga se te{kom mu kom brani.
DO M A] IN: Jebem ti boga c igan sk og, ti } e m i k vari{ ve-
selje i z agor~ ava{ ` ivot!
Ubijenu me~ku sklanjaju s popri{ta, bacaju je u reku . Kosovka, potresena prizo-
rom u bijanja me~ke, a i doga| ajima posle toga, tr~e}i, napu {ta svadbarsku ledi-
nu . Slobodan potr~i za Kosovkom. Dole, niz reku , Ciga motkom izvla~i me~ku iz
vode, dovla~i je u pli}ak i oplaku je.
CIGA: Mic k a m oja! Sre} o m oja! @ ivote m oj! U bi te z lo-
tvor selja~ k i! (Ciga, kroz pla~, u vodi do kolena, vi~e...) Se-
ljac i! B agro! U bic e! Nabijem vas n a k urac c igan sk i! Joj,
Mic k a! Sre} o m oja! @ ivote m oj!
34.
Mitar stoji kod pru ` nog mosta. U ru kama dr` i smotani d` ak. Dolaze Kenac i Zo-
ran, na mopedu , sa sportskim torbama na le| ima. Zau stavljaju motor, skidaju
torbe s ramena, otvaraju ih i vade iz njih {tangle kamniktita, eksploziva.
M IT AR : Je l sve tu?
ZO R AN: Sve {to je ostalo.
Pretovaru ju eksploziv iz torbi u d` ak.
M IT AR : D` ak } em o sak riti u voden ic i. Dok stvar n e le-
gn e. Posle } em o da vidim o {ta } em o. (Mitar podi` e d` ak
na le| a.) Ostavi tu m otor, bliz u je.
Zoran zavla~i motor u {u marak. Penju se na most. Most, osim {inskog koloseka,
ne posedu je i prolaz za pe{ake. Onaj koji ga prelazi mora da ide tra~nicama. Zbog
toga se Kenac saginje, stavlja u vo na {inu . Oslu {ku je.
K E NAC: Nem a voz a, m o` em o.
Mladi}i polaze da pre| u most.H odaju tra~nicama. Me| u tim, kada su stigli do
polovine mosta, iznenada ~u ju zvu k, pisak sirene voza. Zastaju kao u kopani. Voz
se opet ogla{ava sirenom. Zoran, Kencu ...
ZO R AN: Jebem ti sestru gluvu!
[33]
Mlad i}i k re}u u trk , beg sa mosta. Nailaz i i voz , ali d e~aci u spevaju d a u mak nu .
Voz protu tnji pored njih . Mitar z astaje, silaz i u ~u ~anj, d r` i se z a stomak .
KE N AC: [ ta ti je?
M IT AR : Zabole m e stom ak .
ZOR AN : Mo` da je od strah a? Isk enjaj se, sa~ ek a} em o te.
M IT AR : Nije, k ak av strah .U poslednje vrem e tak o, ~ esto
m e z aboli.
KE N AC: Mo` da im a{ ~ ir?
Mitar }u ti, sa gr~em na licu . Polak o se prid i` e.
M IT AR : Idem o, prolaz i m i.
35.
Napu {tena seosk a vod enica. Slobod an i Kosovk a sed e u senu . Tama je i ti{ina.
Slobod an lagano pu z i u z Kosovk ino telo, sti` e polju bcima d o njenog vrata, raz go-
li}enog i u streptalog. Slobod an otk op~ava Kosovk inu h aljinu . Kosovk a se nemu -
{to opire. Kao d a joj nije d o polju baca. Slobod an je u poran, pok u {ava d a joj sk ine
h aljinu .
KOS OV KA: Nem oj, nem oj, lepo te m olim .
Slobod an u stu k ne.
S L OBOD AN : Za{to?
KOS OV KA: Da ostavim o z a drugi put?
S L OBOD AN : Kak va je raz lik a?
Kosovk a }u ti. Slobod an, i on, }u ti, pali cigaretu .
KOS OV KA: L juti{ se? (Slobod an ne od govara.) Kak o sa-
da ovde, posle svega. Mo` e nek o i da nai| e. U senu?
S L OBOD AN : Navik la si u k revetu?
KOS OV KA: Nisam nigde navik la.
Kosovk a spu {ta pogled , ne{to je mu ~i.
S L OBOD AN : Nevina si? (Kosovk a sed i u tami i jed nak o
}u ti, pok riva glavu ru k ama. Slobod an joj se primi~e, topli-
je i ne` nije. Pod i` e joj k osu s vrata i lju bi... Zastaje...) [ ta ti
je ovo?
Kosovk a trgne glavu , pok riva d eo vrata sa o` iljk om...
KOS OV KA: O ` iljak .
S L OBOD AN : O d ~ ega?
Kosovk a }u ti. Slobod an sk lanja vlasi Kosovk ine d u ge k ose, ponovo otk riva o` iljak ,
z agled a ga...
KOS OV KA: Pala sam k ad sam bila m ala.
Slobod an nastavlja d a milu je i lju bi, mek im polju bcima, o` iljak na Kosovk inom
lepom, belom i u streptalom vratu .
[34]
SLOBOD AN : Moja m ala, nesta{na devoj~ ic a.
Od jed nom gru nu vrata od vod enice. U vod enicu nagrnu Mitar, Zoran i Kenac.
Zastaju z ate~eni priz orom. Kosovk a i Slobod an prid i` u se u senu iz nena| eni i u p-
la{eni. Prvi reagu je Zoran, z vi` d u k om u d u h u onoga opa!
M IT AR : [ ta to radite?!
KOS OV KA: Mito, ovo je Boban.
M IT AR : Be` i k u} i!
Kosovk a prilaz i Mitru . U k osi joj je seno, h aljina iz gu ` vana.
KOS OV KA: Mito, da ti k a` em ...
M IT AR : Mar{ k u} i!
Mitar, besan, oz loje| en i posramljen pred d ru govima, o{amari sestru .
S L OBOD AN : [ to je bije{!?
Slobod an prilaz i d a z a{titi Kosovk u , ali Mitar u d ara i njega. Slobod an mu u z vra-
}a, po~inje tu ~a. Ona bi mo` d a bila i ravnopravna d a Mitru u pomo} ne prisk a~u
d ru govi, Zoran i Kenac.
Slobod an je stariji, oz biljniji i sna` niji mlad i}, ali protiv trojice ne mo` e ni{ta.
Kosovk a, jad na, toj gu ` vi ne mo` e d a pri| e. A i k ome d a pomogne. Mitar gu rne
Kosovk u k roz vrata vod enice, otera je napolje.
M IT AR : Rek o sam ti k u} i!
Nak on svega i d ru ` ina napu {ta vod enicu .
36.
Bo` a Mu nja sti` e, au tom, pred k u }u Mitrovi}a. Park ira. Ulaz i u d vori{te u k ojem
ga sa~ek u je Stani{a. Bo` a Mu nja sa sobom nosi Stani{inu pu {k u .
BO@ A M U N JA: Kum e, k ao {to vidi{, sredio sam da je
vrate.Na{ao sam ti i k upc a.Daje ~ ovek deset m iliona, ak o
pristaje{?
S T AN I[ A: Nek da k olk o da sam o nek a m i je nosi iz k u} e.
Ku movi u laz e u k u }u .
37.
U k u }i. Ded a Vu k san sed i i pu {i. Ulaz e Stani{a i Bo` a Mu nja.
BO@ A M U N JA: Dobar dan, deda Vuk sane!
Ded a Vu k san pod i` e u snu lu glavu .
V U KS AN : Ti si Bo` idare. Dobro do{o , sine. Sedi.
Bo` a prilaz i }o{k u sobe u k ojem sed i d ed a Vu k san. Lju bi d ed a Vu k sana u ru k u i
sed a pored njega.
BO@ A M U N JA: Kak o si, deda?
[35]
 VU KSAN : Kako mogu da bu dem, molim Boga da me
u zme.
BO@ A M U N JA: [ to, bre, deda Vu ksan e. Mlad si ti, ima
jo{ da se ` ivi.
VU KSAN : Kakav mi je ` ivot u tu | in i?!
BO@ A M U N JA: [ to tu | in a? O vo je tvoje kao {to je i on o
bilo.
VU KSAN : E , moj sin e, Bo` idare. Mo` da bi postalo mo-
je, da ima kad. No je kasn o. Brzo } u ja n a on aj svet. Samo
mu ~ im du {u ovde.
Stani{a eksplodira. Vu ksanova jadikovka ga izbezu mlju je.
STAN I[ A: ^ u je{ ga {ta pri~ a. D` igeric u mi pojede. Ako
mu ~ i{ du {u , {to tra` i{ lekove! [ to ku ka{! Nevalja ti ovde!
Nevaljaju ti lju di, n evalja ti voda, vazdu h , vetrovi. Jebalo
te Kosovo ravn o! Jebo te C ar Lazar, svi te jebali! U mri,
u bi se, pu sti me da ` ivim. Ilo} e{ prvo ja odem, to bi n aj-
vi{e voleo, da mi vidi{ sve} u n a grobu i dec u u c rn in i. Pu ,
sram te bilo!
Bo` a u staje, smiru je Stani{u , odvla~i ga od deda Vu ksana, tamo, ka stolu na sre-
dini sobe.
BO@ A M U N JA: Smiri se, ku me. Ne misli on to {to govo-
ri, razu mi ga, star je.
U sobu u lazi Kosovka. Ozbiljna je i setna.
KOSOVKA: Dobar dan .
BO@ A M U N JA: Z dravo, ku mic e. Kako si mi ti?
KOSOVKA: Dobro sam.
Stani{a, osorno...
STAN I[ A: G de je majka?
KOSOVKA: U sobi je, le` i.
STAN I[ A: Idi je dovedi. Ka` i, ku m je do{o u ku } u .
Kosovka ide po majku . Stani{a iznosi fla{u s rakijom iz kredenca... Kosovka se
vra}a s majkom, Tiosavom. Tiosava je spora u h odu i pokretu . Lice joj nemo, a o~i
isplakane. Uprkos svemu prepoznaje Bo` u . Zra~ci tanane ozarenostii slaba{ne
slovesnosti pojavi{e joj se na licu . Bo` a u staje, pozdravlja se s Tiosavom.
BO@ A M U N JA: Dobar dan , ku mo. Je lme n isi zaboravi-
la?
Tiosava s jedva primetnom ozareno{}u ...
TIOSAVA: Ku m Bo` idar.
BO@ A M U N JA: Jeste. Kako si?
TIOSAVA: Dobro sam. Svi smo dobro.
BO@ A M U N JA: Pozdravila te moja Lju bic a i pita {to n e
do| e{.
[36]
TIOSAVA: Lepa ku ma Lju bic a.
Mala i trenu ta~na ozarenost Tiosavu brzo prolazi, ona se opet smra~i, okre}e i
odlazi u u gao sobe. Tamo seda na krevet i spu {ta pogled na pod.
Stani{a govori Kosovki...
STAN I[ A: Stavi za kafu !
Kosovka ide ka {poretu , stavlja za kafu .
Bo` a Mu nja, zagledan u Tiosavu pored prozora.
BO@ A M U N JA: Ku me, ima da se sprema{ n a pu t. Idemo
kod O d` e u Podu jevo.
STAN I[ A: Stan i, ku me. Ku d sad? Nemam n i para.
BO@ A M U N JA: Nema da stan em. Ku ma se mora izle~ i.
Pare su moja briga. Tebe n ema {ta da ko{ta.
Bo` a Mu nja ispija ~a{u s rakijom.
38.
U dvori{tu , ispred ku }e, pokraj u laza u podru m, Mitar sedi na panju . Opravlja
bicikl. Oko njega je lom, {to od razbacanog alata {to od delova razmontiranog bi-
cikla. Sa u lice, iz au ta, tru bi Bo` a Mu nja.
Iz ku }e izlazi Stani{a, obu ~en u novo i ~isto ru h o. Za Stani{om izlazi Tiosava,
kojoj da si| e niz basamake poma` e Kosovka. Mitar u staje sa panja, bri{e ru ke
pu cvalom i prilazi kapiji.
STAN I[ A: Pazite ku } u . Z bogom.
Stani{a i Tiosava u laze u au to. Zajedno sa Bo` om Mu njom odlaze. Mitar se vra}a
pokvarenom biciklu . Kosovka gleda du go niz dru m, onda se vra}a u dvori{te, za-
tvaraju }i kapiju za sobom. Prilazi Mitru .
KOSOVKA: Ho} e{ da ti spremim da jede{? (Mitar, }u ti,
petlja oko bicikla.) Mito, pogledaj me! Mora da razgova-
ramo. (Mitar u staje, u lazi u podru m. Kosovka ide za Mi-
rom, zau stavlja se na pragu podru mskih vrata.) Mitre,
n eke stvari mora da razu me{. Ja sam devojka. Sve devoj-
ke imaju mladi} e...
Mitar plane, iz podru mske tame...
M ITAR : Sve devojke se n e... Na sred sela, za bru ku , da
n am se lju di smeju !
KOSOVKA: Mitre, {ta to govori{? Nisam n i{ta radila, i
n ije bilo n a sred sela.
Mitar no{en svojim iracionalnim gnevom, ali i onim mu {kim stidom, za koji ne
znamo odakle dolazi i zbog ~ega postoji, ne u su | u je se da iza| e na svetlost dana
dok razgovara sa sestrom. Ali, potpomognu t podru mskom tamom, i dalje biva
gru b...
[37]
 M IT AR : Ba{ m e briga, radi {ta h o} e{. Ako ti n ije dosta je-
dan o` iljak!
Kosovka se zagrcn e i u z pla~, koji sti{ava i dr` i u n edrim a, tr~i u ku }u .
Mitar izlazi iz podru m a, m rk i gn evan
37.
Na otvoren om pu tu , u au tom obilu . Za volan om sedi Bo` a Mu n ja, pored n jega
Stan i{a. Tiosava, }u tljiva i odsu tn a, sedi pozadi.
S T AN I[ A: Taj Hasan , koji } e da n am pom ogn e da n a| e-
m o O d` u, ko je?
BO @ A M U N JA: Kolega, voz a~ , Alban ac . Radi u Koso-
votran s . Zn am ga im a pet godin a, dobar ~ ovek. Upo-
z n ali sm o se n a Vlasin u, bilo n eko takm i~ en je, radn i~ ke
sportske igre.Vukli kon opac . Ja vuko z a m oje preduz e} e,
on z a Kosovotran s .Zam alo se pobism o oko kon opc a,
a posle postadosm o prijatelji. Am a sudija bio kriv. Sudio
n eki D im ~ e Bugarin iz Bele Palan ke. [ un tav sto posto. A
z a sport i takm i~ en je sudija je m n ogo va` an . Ne sm e da
bude ulav. In a~ e od igre i reda n i{ta. L judi su takvi, ~ as se
z avade. Uostalom kao i n a pravi sud. Ne m o` e ulav da
z astupa dr` avu i z akon i u n jih ovo im e deli pravdu.
Bo` a Mu n ja odm ah u je ru kom .
S T AN I[ A: Na sud sudija u im e n aroda, kum e, sudi i deli
pravdu, jok u im e dr` ave.
Bo` a Mu n ja skoro da i n e gleda n iz pu t kojim vozi, n eprestan o se okre}e Stan i{i,
padaju }i u polem i~ku vatru .
BO @ A M U N JA: Kakvog, bre, n aroda? Ko m o` e da ti sudi
u im e n aroda? Aj, ka` i m i?
S T AN I[ A: Ja, kum e, koliko z n am i ~ u, n as osudi{e u
im e n aroda , a jok u im e dr` ave .
BO @ A M U N JA: Am a, kum e, n em oj si n aivan . Narod sm o
Ja, Ti, \ ole ] evap, Mile Sajd` ija, Rile Pekar, Cigan ~ e Be-
sim i tako pretpostavim o redom , svi drugi Srbi, Cigan i,
Hrvati i ostali. A m i te n ism o osudili. O su| uje te dr` ava
z bog n jen e politike i n jen i in teresi. Stvar je u tom e {to ti
to n e sm e{ da z n a{, da je n e bi psovao i ljutio se n a n ju.
Zato ka` e: U im e n aroda. Jer n arod m o` e{ da psuje{ kol-
ko h o} e{, n em a ko da te ~ uje. I n a kraju kad m alo bolje
raz m isli{ psuje{ sam sebe, jer i ti si taj n arod. Kum e, ja je-
sam {ofer, ali m i vran a n ije pokljuc ala m oz ak. ^ uje{ {ta
[38]
ti ka` em : svaka vlast i dr` ava lukavi su ko lisic a. Tolko su
lukavi da to i n e prim e} uju. Zato ti ka` em , dr` ava ti je
kurva. Njen kalabaster je n ajve} i. Nedao sam o bog da ga
isu~ e, tad se z n a kako se n arod provodi. A n arod sm o, re-
ko ti ve} , Ti, Ja, Mile Sajd` ija, Cigan ~ e Besim i ostali. Evo
ga, Podujevo! Stigosm o!
Au to prolazi pored table n a kojoj pi{e im e m esta, Podu jevo. Bo` a Mu n ja priko~i,
n eki ~oban i preteru ju stoku preko dru m a. Bo` a Mu n ja vrti glavom , ~eka da ~o-
ban i sa stokom pro| u , a on da n astavlja da vozi prem a varo{i.
38.
Palan a~ka, kosm etska varo{. Na u lici je m n ogo lju di. Bo` a Mu n ja zau stavlja au to.
BO @ A M U N JA: Kum e, ~ ekajte m e ovde, dok potra` im
Hasan a.
Bo` a izlazi iz au tom obila, n estaje u u li~n oj gu ` vi. Stan i{a i Tiosava ostaju da sede
u au tu , posm atraju kroz prozorska stakla kosm etski u li~n i prizor, s n espokojem i
prazn in om .
39.
Na u lici, pred du }an om , u Podu jevu . Iz n evelikog sara~kog du }an a izlazi H asan .
[ iri ru ke idu }i Mu n ji u su sret.
Pozdravljaju se, lju be.
H AS AN : Bo` o, lo{a vest. Hod` a se odselio u Tursku.
BO @ A M U N JA: Pu, m ater m u jebem ! [ to on ? Kad?
H AS AN : Ne z n am . Ka` u iz n en ada. Prodao ku} u da n iko
n e z n a i preko n o} i oti{o. Bo` a ste` e usn e, duva, n e z n a
{ta da radi.
BO @ A M U N JA: D ` abe dolaz i.
H AS AN : [ ta m isli{ sad?
BO @ A M U N JA: Ni{ta, do h otela n a pren o} i{te, pa sutra
n az ad.
H AS AN : Bogam i, n e} e{ u h otel, n a tro{ak. Jo{ um oran .
Im a da idem o u m oju ku} u da spava{, pa se sutra vra} aj.
Bo` a Mun ja: Nisam sam , Hasan e.
H AS AN : Zn am da n isi sam . I on i da po| u, svi idem o u
m oju ku} u.
[39]
40.
U au tu . Bo` a, Hasan, Tiosava i Stani{a dolaze do pred ku }u opasanu visokim zi-
dom . Izlaze svi iz au ta i u laze u dvori{te. U dvori{tu nailaze na ~lanove Hasano-
ve fam ilije, pozdravljaju se.
Hasan u vodi goste u ku }u .
41
. ni{a gleda u starca za~u | eno.) Im a{ slavu ovaj m esec ?
Gostinska soba. U sobi, u z zid, sedi starac sa ke~etom na glavi. Sedi dole, na pa-
tosu , na postavljenim jastu cim a.
Hasan saop{tava starcu da je doveo goste, na albanskom . Stani{a pozdravlja
starca, na albanskom , tako| e.
Tiosava se okre}e oko sebe sa strah om i nem irom u pogledu . Stani{a je prih -
vata za nadlakticu i obra}a M u nji...
STAN I[ A: Um orn a je, n e m o` e vi{e.
H ASAN : [ ta treba?
BO @ A M U N JA: Ku m a n e m o` e vi{e, odm arala bi.
H ASAN : Nem a problem a. O dm a } em o da dam o da spa-
va. Ned` m ija!
Hasan poziva devoj~icu , }erku . Devoj~ica tih o i poslu {no u lazi u sobu .
H ASAN : Poka` i g de da spava dru g aric a. Paz i n a n ju , bo-
lesn a je. (Hasan ovo izgovara na albanskom jeziku .)
Starac }u ti. Onda nastavlja, sada na srpskom ...
STAR AC: Ako te dalje pitam sam o } e{ o z lu i n evolju da
m i pri~ a{. Stani{a potvrdno klim a glavom . Starac opet }u -
ti. Ovog pu ta du ` e. Pu {i.) Koja ti je fam ilija?
STAN I[ A: Mitrovi}
STAR AC: G de su g robovi tvojih ?
STAN I[ A: U Krpim ej, kod Vu ~ itrn a.
STAR AC: Nije daleko. O } e{ da ide{ da pali{ sve} u ? (Sta-
STAN I[ A: Jeste, krsn a slava n am je u idu } u n edelju .
Starac klim a glavom , pu {e}i.
STAR AC: Mitrovi} i im aju slavu ~ etiri n edelje iz a B ajra-
m a.
U sobu se vra}a Hasan. Nosi ~a{e i fla{u s rakijom . Starac u staje i lagano izlazi iz
sobe.
BO @ A M U N JA: G de ode S tari?
H ASAN : Vidi da } em o da pijem o. A on n ikada n e pije.
Alah i vera m u n e doz voljavaju . Zato iz laz i. Tako u vek.
BO @ A M U N JA: Tebi Alah n e bran i da pije{? (Hasan sipa
rakiju u ~a{e...) Ni u veri n isu svi isti. Ha, h a, h a! @ iveli.
Dru {tvo pije, sti` e i poslu ` enje. Donose ga devoj~ice u dim ijam a.
42.

Tiosava stoji boja` ljivo, ne pom era se.

BO @ A M U N JA: Ku m o, po| i slobodn o, odm ori se. Soba u albanskom , ru ralnom stilu . Tiosava sedi na krevetu , skru {eno. U sobu u la-
Ned` m ija prilazi Tiosavi, pru ` a joj ru ku . Tiosava prih vata m aju {nu ru ku i za- zi Ned` m ija, nosi poslu ` enje. Tacnu sa jelom i | akonijam a prinosi Tiosavi. Tio-
jedno s devoj~icom izlazi iz sobe.Hasan pokazu je gostim a da sednu , a on izlazi. sava }u ti, gleda u devoj~icu toplo, bez strah a, m aj~inski. Ned` m ija joj u zvra}a
Bo` a M u nja i Stani{a sedaju pored starca. Starac ih poslu ` u je cigaretam a, u zi- bistrim i nezlobivim de~ijim pogledom . Ned` m ija u zim a {olju s m lekom i pru ` a
m aju . Starac se obra}a gostim a na srpskom ... je Tiosavi. Tiosava prih vata ponu | eno m leko i drh tavom ru kom m ilu je Ned` m i-
STAR AC: Je l ste s Kosova? ju po kosi. Ovu idilu em otivnog zbli` avanja jednog nevinog deteta i jedne bolesne
BO @ A M U N JA: Nism o. ` ene prekida, u laskom u sobu , starija ` ena, koja poziva Ned` m iju da iza| e iz so-
STAR AC: O dakle ste? be, prekoravaju }i je, na albanskom , {to ne da teti da spava.
BO @ A M U N JA: Iz S rbije. Tiosava ostaje sam a u sobi.
Starac }u ti, pu {i. Onda se obra}a Stani{i na albanskom ...
STAR AC: G de si n au ~ io {iptarski?
Stani{a odgovara na albanskom ... 43.

STAN I[ A: Rodio sam se n a Kosovo.

STAR AC: Kad si se odselio? U su sednoj sobi, Stani{a i Bo` a M u nja, zajedno sa dom a}inom , Hasanom , piju i
STAN I[ A: Pro{le g odin e. jedu . Hasan, u dobrom dom a}inskom raspolo` enju , u zim a {argiju i zapeva.
STAR AC: [ to? Hasan svira na {argiji i peva lepu {iptarsku , elegi~nu , lju bavnu pesm u .
STAN I[ A: Morao sam .
[40] [41
]
44.
Kosovka h oda dugim h odn ikom stamben e z grade. Zagleda brojeve i imen a n a
vratima stan ova, tra` i Boban ov. Dolaz i pred vrata Boban ovog stan a. Zvon i. Bo-
ban otvara vrata. Iz n en a| en je posetom. Kosovka je pak, iz n en a| en a Boban ovim
licem, jo{ uvek pun im modrica.
SL OB OD AN : U| i. (Kosovka ulaz i u Boban ov stan . U an -
treu stan a.) Otk ud si z n ala gde stan ujem ?
KOSOV KA: Slavic a m i je dala adresu. Rek la m i je da si
bolestan i da n e ide{ n a p osao.
SL OB OD AN : Ha! B olestan , n isam . A n a p osao n e idem .
Sram ota m e; ~ ek am da m i m odric e p ro| u.
Slobodan i Kosovka stoje su~elice, n emu{to se sme{e}i. Kosovka se iz n en ada seti da
u ruci dr` i kesu s pomoran d` ama.
KOSOV KA: Evo don ela sam ti!
Kosovka pru` a Slobodan u kesu s pomoran d` ama, on je prih vata.
SL OB OD AN : Drago m i je {to si do{la. (Slobodan ljubi
Kosovku, ovla{ po usn ama, poljubcem z ah valn osti. Ti{in u
poljubca, iz n en ada, poremeti dim koji Slobodan ugleda
kako iz laz i iz kuh in je.) Uh, z agore{e m i p r` en ic e!
Slobodan tr~i u kuh in ju. U kuh in ji, n a {poretu dimi se tigan j sa pr` en icama. Slo-
bodan vilju{kom spasava iz tigan ja {to se mo` e spasiti. U sobi, Kosovka seda n a
stolicu. Sa dra` esn im osmeh om n a licu z agleda n euredn i, moma~ki stan .
KOSOV KA: Je lovo tvoj stan ?
SL OB OD AN : Jeste.
KOSOV KA: Dobio si ga od p reduz e} a?
SL OB OD AN : Ma k ak vi, gde si videla da se u m ojim go-
din am a dobija stan od p reduz e} a. Kup io m i ga } ale.
KOSOV KA: A gde ti je otac ?
SL OB OD AN : U Nem a~ k oj, radi tam o. Sad treba da se
vrati. Saz idao je z a n jega i k evu n ovu k u} u u selu, a m en i
k up io ovaj stan . Ho} e{ p r` en ic e, m oj m om a~ k i sp ec ijali-
tet? (Kosovka uz ima pr` en icu.) Ho} e{ jogurt.
Slobodan pokaz uje n a jogurt u tetrapaku koji stoji n a stolu.
KOSOV KA: Ne m ogu, hvala.
Slobodan , z ubima, otvara tetrapak i ispija jogurt.Kosovka ga posmatra dugo i
n etremice.
KOSOV KA: Slobodan e, iz vin i z bog on oga {to se dogo-
dilo.
SL OB OD AN : Nem a {ta da se iz vin java{.
Kosovka ustaje, ostavlja pr` en icu u tan jir, prilaz i Slobodan u koji sedi n a stolici.
Stidljivo ga miluje po modri~avom licu.
[42]
KOSOV KA: Kak o si lep i dobar. Volim te.
Slobodan ustaje sa stolice i sn a` n o, ` estin om ljubavn e pomame, privla~i Kosovku
k sebi; po~in je da je ljubi, poljubcima dugim, dugim, dugim...
SL OB OD AN : Kosovk a, ho} e{ da se uda{ z a m en e?
Kosovka se z bun i. O~i joj z ablistaju, ali n eka tuga, n eka seta h o}e da iz a| e iz ta
dva lepa, okrugla oka. Kosovka, pometen a, z agn juri se Slobodan u u n aru~je. Slo-
bodan je obasipa poljubcima, sve ` e{}im. Padaju n a krevet. Slobodan raskop~ava
Kosovki ko{ulju, raz livaju se n jen e grudi, kao mleko bele, Slobodan ih ljubi, Ko-
sovka se predaje...
Ali vrlo brz o odustaje...
KOSOV KA: Moram da idem k u} i! Deda je sam .
I pre n ego Slobodan uspeva da raz ume ovaj n agli prekid Kosovkin og ljubavn og
z an osa, on a ustaje, z akop~ava ko{ulju.
SL OB OD AN : G de su ti roditelji?
KOSOV KA: Na p utu.
SL OB OD AN : Kad se vra} aju?
KOSOV KA: Sutra.
Slobodan ustaje s kreveta, prilaz i Kosovki koja stoji kod vrata, spremn a da iz a| e.
SL OB OD AN : Ka` i im da se udaje{.
Kosovka }uti, gleda u Slobodan a pogledom iz kojeg iz bijaju, istovremen o, i ~e-
` n ja, i radost, i tuga.
SL OB OD AN : Obe} aj da } e{ im re} i.
KOSOV KA: Obe} avam .
SL OB OD AN : I bratu rec i isto.
Kosovka klima glavom. On a tegobn a seta je po` uruje da {to pre iz i| e. Takva, n e-
raz umljiva mn ogom mu{kom raz umu, odlaz i.
45.
Sun ~an , ali proh ladan dan . Drumom dolaz e dva automobila. Zaustavljaju se po-
red seoskog, pravoslavn og groblja. Iz automobila iz laz e Bo` a M un ja, Stan i{a, Tio-
sava i H asan . Groblje je n eogra| en o i z apu{ten o.
Bo` a, Stan i{a, Tiosava i H asan preska~u mali jarak i ulaz e u groblje, me| u
grobove, da tra` e svoje. Pored starih , dotrajalih spomen ika, koje su z ub vremen a
i n ebriga n agriz li, n a groblju je i n ekoliko n ovih spomen ika, skora{n jih , ali poru-
{en ih , iz lomljen ih i i{vrljan ih parolama alban skih separatista: Kosovo R epubli-
ka i Srbi n apolje !
Nakon mu~n og prola` en ja kroz ovako oja| en o groblje, Stan i{a se z austavlja
pored sru{en og mermern og spomen ika. Podi` e spomen ik sa z emlje. Na spome-
n iku je polomljen a slika Stan i{in e majke, sa datumom ro| en ja i smrti, kao i slika
Vuksan ova, bez datuma smrti.
[43]
 BO@ A M U NJA: Sunc e im ` arko! [ ta su im grobovi krivi.
Hasan i Bo` a pom a` u Stani{i da podigne prepolovljenu m erm ernu plo~u , u spra-
vi je, podglavi, kako tako vrati na njeno m esto.Tiosava prilazi spom eniku , lju bi
ga, pali sve}e. Stani{a, lju bi m aj~inu sliku ... ] u tnja. Onda Hasan prilazi Stani{i.
H AS AN: Stani{a, prijatelju, izvini. Z na{ i sam ko je ovo
u~ inio. O ni ne vole tebe, ali oni ne vole ni mene. Vi ste
oti{li, Vas ne mogu da ~ uvam. Vas je trebalo vlast i zakon
da ~ uvam, ali nisu ni oni. O d danas ja } u da ~ uvam ono
{to mogu, ovaj grob.
S TANI[A: Hvala ti, Hasane. (Tiosava po~inje da pla~e,
nari~e.) Hajdemo, neka se ispla~ e.
Stani{a, Mu nja i Hasan izlaze iz groblja, silaze na dru m , do au ta. Tam o stoje i
~ekaju Tiosavu , koja pla~e, nari~e.
46.
U selu , na raskrsnici. Stani{a izlazi iz psristiglog au ta. Bo` a Mu nja otvara gepek
au ta iz kojeg Stani{a u zim a kofer.
BO@ A M U NJA: Tako zna~ i, dogovorili smo se, kumu vo-
dim kod mene.
S TANI[A: Ama nemoj, o} e ti bude samo na smetnji.
BO@ A M U NJA: Ne brini. Moja L jubic a i dec a } e sa njom.
Vidi{ da joj je bolje. Izgleda da joj je promena prijala.
S TANI[A: Da} e B og da je tako.
BO@ A M U NJA: Ajd, zdravo! Vidimo se!
Bo` a seda u au to i s Tiosavom u au tu odlazi.
Stani{a, sa koferom u ru ci, okre}e na dru gu stranu .
47.
Na kapiji, u laza u dvori{te, sre}u se Stani{a i Mitar, koji se vra}a iz {kole.
M ITAR: G de je mama?
S TANI[A: O dvezo je kum kod njih u goste. (Stani{a i Mi-
tar u laze u dvori{te.) Ima li {ta novo?
M ITAR: Dolazili su opet iz O p{tine. Rekli su da sutra
dolaze da ru{e.
Stani{a, spu {ta kofer.
S TANI[A: E , ne} e ga maj~ ini sinovi! Sr~ im jebem!
Stani{a odlu ~no izlazi iz avlije, ne govori ku da }e.
[44]
48.
Dru m om dolazi m ilicijski au to i kam ionet sa robija{im a. Radnici robija{i iska~u
iz kam ioneta sa oru | im a za ru {enje. Milicajci, tako| e, izlaze iz m arice. Svi u laze
u dvori{te Stani{e Mitrovi}a. Razgledaju gra| evinu , nedovr{enu . Na jednom od
njenih nedovr{enih zidova oka~ena je dr` avna zastava i poster slika m ar{ala Ti-
ta. Iz ku }e izlazi Stani{a, staje pred m ilicionere i izvr{ioce.
OP[TINAR: [ ta je ovo? Misli{ da } e ti to ne{to pomogne?
S TANI[A: Udri po njemu, ako sme{.
Op{tinar okleva, m isli ne{to.Gleda u sliku i zastavu na zidu . Robija{ sa oru | em u
ru ci...
ROBIJA[: [ efe, o} e da radimo. L adno je ovako da se stoji.
OP[TINAR: Sa~ ekaj! (Op{tinar prilazi m ilicionerim a.
Ne{to razgovaraju . Idu do m ilicijskog au tom obila. Radio
vezom razgovaraju sa nekim , konsu ltu ju se... Vra}aju se...
Op{tinar prilazi gra| evini, tobo` jo{ je u nedou m ici {ta da
radi.) Skini ovo!
S TANI[A: Skini je sam, ako sme{.
OP[TINAR: U redu. Ru{i! (Robija{i, radnici, egzeku tori,
penju se na gra| evinu . Po~inje lu pa i pra{ina. Ru {e gra| e-
vinu .) Taj zid u sredinu ne dirajte!
Stani{a stoji kao u kopan. Gleda {ta se radi. Nem o}an je. Na prozoru ku }e stoje
deda Vu ksan i K osovka, su znih o~iju posm atraju dvori{ni prizor.
Oka~en na tarabe, zadovoljan, stoji kom {ija Radom an. Posao je brzo gotov. Sve je
sru {eno osim dela zida na kojem su zastava i poster m ar{ala Tita. E gzeku tori ku pe
alatke i polaze ka izlaznoj kapiji. Stani{a stoji nem o.
I onda, iznenada. Stani{a u rlikne. Grabi jednu od te{kih alatki, ju rne na pre-
ostali zid.
S TANI[A: Ru{i! Ru{i sve! Neka ne ostane niko i ni{ta!
Stani{a su m anu tu bije alatkom po zidu . Skida zastavu , cepa je, lom i koplje, cepa
i poster na zidu . I psu je. Psu je besno i o~ajno, onako kako psu je ~ovek bez nade.
Milicioneri zastaju , vra}aju se. Savladavaju pobesnelog Stani{u , pendrecim a.
Uvode ga u m aricu i odvode.
49.
Mitar, jo{ sa dru m a, vidi sru {enu gra| evinu . Tr~e}i u lazi u dvori{te. Dolazi do
ru {evine. Pu sto{. U su sednom dvori{tu , kom {ija Radom an, zvi` du }e i plasti seno.
Mitar tr~i u ku }u .
[45]
50.
Mitar u k u }i. U sobi, u u g lu , n a svom e k revetu , sedi deda Vu k san . Na dru g oj stra-
n i je sn u ` den a Kosovk a.
MITAR : G de je tata?
KO S O V KA: Odvela ga milicija.
Mitar ide u svoju sobu , vrata sobe ostaju otvoren a. Mitar prilazi prozoru k roz k oji
se vidi ru {evin a, i tam o, prek o n je, Radom an u svom e dvori{tu k ak o plasti sen o.
Mitar seda n a k revet. Ok re}e le| a prozoru . Na m ladom de~a~k om licu u se~en i
prvi trag ovi o~aja on o stan je du {e k oje pozn aju sam o zrelo doba i n esre}n i.
Mitar zapla~e. U sobu u lazi deda Vu k san . Prilazi u n u k u .
V U KS AN : Bi} e bolje, sin ko. Ni~ ije n i dobro n i z lo n isu
do veka bili. (Vu k san seda do Mitra. ] u te obojica.) Bli` i
se slava. Treba pop da se z ove, ku} u i vodicu da posveti.
Opet }u tn ja. Mitar bri{e su ze. U sobu u lazi Kosovk a. Vu k san vadi iz d` epa svoj
velik i, lepi, d` epn i, srebrn i sat. Spu {ta sat n a n ath azn u pored k reveta.
V U KS AN : Neka se proda, ako n ema para.
Mitar g leda u Vu k san a, pa u sat. Di` e sat sa n ath azn e, vra}a g a dedi.
MITAR : Uz mi sat, deda. Na} i } e se pare.
V U KS AN : Neka, tvoj je, sin ko. Men i vi{e n e treba.
Vu k san u staje s k reveta, izlazi iz sobe. U sobi ostaju sam i Mitar i Kosovk a. Ko-
sovk a prilazi k revetu n a k ojem sedi Mitar. Mitar u staje i odlazi do prozora.
KO S O V KA: Mito, Boban mi je rekao da ti ka` em da se
on n e ljuti n a tebe i...
MITAR (plan e): Ne poz n ajem n ikakvog Boban a!
KO S O V KA: Ali, Mito, Boban oz biljn o misli. P itao me je
da se udam z a n jega.
Mitar se pren era` en o zag leda u Kosovk u .
MITAR : D a se uda{? Kako te n ije sramota da sada o tome
govori{!
KO S O V KA: Za{to da me bude sramota?
MITAR : Sve ti je pre~ e od tate, i n as.
Mitar po| e k a izlazu sobe, ali Kosovk a m u prepre~i pu t.
KO S O V KA: Nisu mi n i{ta i n iko pre~ i. I Boban je dobar
mladi} . Sve mi je ispri~ ao o sebi...
MITAR : A ti!? Jesi li ti n jemu sve ispri~ ala? Jesi li mu is-
pri~ ala odakle ti o` iljak n a vratu?! Ili ga frajer u ljubav-
n om z an osu i n e prime} uje?!
Kosovk a, sk rh an a, pada n a k olen a pored k reveta.
KO S O V KA: Bo` e! Maj~ ice, mila Bogorodice, {ta sam
uradila da me tako mu~ i{? Ubi me, ako sam kriva! Ubite,
ubite me svi, ako sam kriva!
[46]
Kosovk in vapaj se pretvara u su m an u ti i n ek on trolisan i pla~n i vrisak . Po~in je da
bije ru k am a po sebi i k revetu . U potpu n oj je k on stern aciji..
Mitar, izn en a| en i u pla{en , prilazi sestri u n am eri da je sm iri, ali Kosovk a se
opire.
MITAR : Koso! [ ta ti je?! Ustan i! Koso! D eda!
U sobu u lazi deda Vu k san . Pritr~ava Mitru , pom a` e m u da obu zdaju Kosovk u .
V U KS AN : D aj {e} er i vodu! (Mitar ide po {e}er i vodu .
Kosovk a se u Vu k san ovom n aru ~ju sm iru je. Mitar don osi
~a{u s vodom i {e}er. Vu k san m asira Kosovk u po ~elu i ru -
k am a.) Neka je, n eka odspava.
Vu k san u staje s k reveta, povla~i }ebe, pok riva Kosovk u . A on da izlazi iz sobe, za
n jim izlazi i Mitar.
51.
U sobi. Deda Vu k san i Mitar sedaju za sto.
MITAR : [ ta joj je bilo, deda?
V U KS AN : Namu~ en a du{a, sin ko. (Vu k san je zadih an ,
te{k o di{e i g ovori u razm acim a.) Mora{ da oprosti{ sestri,
ako te je kojim slu~ ajem n e{to povredila. On a tra` i svoju
sre} u, a sre} an n ije sramota biti. (Deda i u n u k }u te. Vu k -
san u staje, ide k a svom k revetu . Zastaje.) Kosa iz gleda ima
oz biljn og momka.
MITAR : Otkud z n a{?
V U KS AN : E h , dete. [ uga i ljubav se n e daju sakriti. Ako
je momak dobar, n e kori sestru, n o gledaj da joj pomog-
n e{ u ljubavi. Ako Kosi bude dobro z aboravi} emo mn o-
ga z la, i mi i on a.
Mitar n etrem ice slu {a Vu k san a. Vu k san u m orn o ide u svoj k u t sobe. Tam o, seda
n a k revet, u z te{k i u zdah .
52.
Mitar dolazi bicik lom do Salon a zabave . Silazi s bicik la, n aslan ja g a u z drva i
u lazi u salon zabave. U Salon u , k roz velik o u li~n o stak lo, vidim o Zoran a k ak o ig ra
flipere. Prilazi m u Mitar, n e{to m u g ovori i obojica izlaze n apolje.
Napolju , ispred u laza.
MITAR : Na| i kupce z a robu.
ZO R AN : Misli{ da vi{e n ije opasn o?
MITAR : Treba mi lova.
[47]
 ZO R AN : G de je roba?
MITAR : Na sigurnom . Kad m o` e{ k upce da dovede{?
ZO R AN : Vide} u.
MITAR : G ledaj {to pre. U frci sm o k u} i. Ide nam slava,
treba nam lova.
Zoran gleda u Mitra, ~u de}i se.
ZO R AN : Kak va, bre, slava. Ne finansira{ valjda } aletu to
k ur~ evo zajebavanje.
Mitar, ozbiljn o i preko.
MITAR : Nije to nik ak vo zajebavanje. Z dravo.
Mitar u zja{e bicikl i odlazi n iz dru m .
53.
Mitar, n ervozn o gu raju }i bicikl, u lazi u dvori{te svoje ku }e. Lan ac n a biciklu je
pokidan . U dvori{tu zati~e deda Vu ksan a koji sedi n a tron o{cu ispred ku }e. Malo
dalje, u du bin i dvori{ta, Kosovka prostire ve{.
Mitar gleda pokvaren i bicikl, poku {ava da n abaci lan ac.
V U KS AN : Jesi bio k od popa?
MITAR : Nisam . Sutra } u.
V U KS AN (s pau zom ): [ ta k a` e k um B o` idar, m o` e li ne-
{to u m iliciju da pom ogne.
MITAR : Nisam ni njega na{ao. (Mitar gu ra bicikl n a dr-
vljan ik, tam o gde ga obi~n o popravlja, a gde Kosovka pro-
stire ve{.) Z dravo.
Kosovka, sm iren o.
KO S O V KA: Z dravo.
Mitar se vrpolji, h teo bi da zapo~n e razgovor, pom irljiv.
MITAR : Jesi dobro?
KO S O V KA: Jesam . (Kosovka se m u ~i da prostre veliki ~ar-
{av. Mitar prilazi i pom a` e joj u tom e.) Prljave su ti ruk e.
Mitar prestaje da pom a` e.
MITAR : Koso, onaj B oban, m islim tvoj m ladi} , da li on
voli ruk om et?
KO S O V KA: Ne znam .
MITAR : Ve~ eras na televiziji im a prenos sa Svetsk og
prvenstva. Na{i igraju. Pa, ovaj, m ogla bi da pozove{ B o-
bana k od nas, da zajedno gledam o utak m icu.
Kosovka s radosn om n evericom gleda u Mitra.
MITAR : Tak o je interesantnije, m islim za gledanje.
KO S O V KA: A tata? [ ta ak o on sazna?
[48]
MITAR : Ni{ta. Re} i } em o da je B oban m oj drug, dok se
sve ne zavr{i, ovaj dok m u ti sve ne objasni{.
Kosovka lju bi brata, polju bcem sre}e i zah valn osti.
54.
Na u lici, u predve~erje. Dok se Kosovka, doteran a i lepo obu ~en a, pen je u prispeli
gradski au tobu s, m im o au tobu sa, voze}i u su protn om sm eru , prolazi Zoran , n a
m opedu .
55.
Na dru m u , ispred ku }e Mitrovi}a. Sti` e Zoran , n a m opedu . Gasi m otor i zvi` du -
kom doziva Mitra. Mitar izlazi iz dvori{ta, prilazi Zoran u .
ZO R AN : ] ao. Isk enjao sam k upce. Daj robu.
MITAR : Sada, odm ah ?
ZO R AN : Odm ah . E no ih ~ ek aju. (Mitar, u n edou m ici.)
[ ta se m isli{? Kuk ao si da ti je h itno.
MITAR : Ko su tipovi?
ZO R AN : Opet nek i {arani, ribolovci. Sve je ok ej, nem a
da brine{.
Mitar se pen je n a m oped, iza Zoran a.
56.
Kod m osta. Mitar i Zoran sti` u n a m opedu . Ispod m osta , n a spru du , dva }elavka,
te{ko odredive starosn e dobi, stoje i pecaju ... Odozgo, s m osta, Zoran zvi` du kom
poziva ribolovce, pokazu je im ru kom da pri| u . Mitar se sagin je, stavlja u vo n a
{in u , oslu {ku je. Uspravlja se.
MITAR : Dovedi ih k od vodenice.
ZO R AN ( u ~u du ): G de?
MITAR : U vodenicu.
Mitar odlazi preko m osta. Zoran ostaje da sa~eka ku pce.
57.
Kosovka zvon i n a vrata Slobodan ovog stan a. Slobodan otvara vrata, n asm ejan o.
Kosovka u lazi.
[49]
 KOS OV KA: Zdravo.
Um esto verbalnog pozdrava Slobodan lju bi Kosovku , nestrpljivo. Stoje i lju be se
nasred sobe.
S L OBOD AN : Je l ovo on a ista ~ ipkan a kragn ica? (Ko-
sovka u m iljato klim a glavom .) Volim ~ ipkan e kragn ice...
(Opet polju bac, du g.) Jesi raz govarala sa ocem ?
KOS OV KA: Nisam .
Kosovka izlazi iz Slobodanovog zagrljaja.
S L OBOD AN : Za{to?
Kosovka, sa zadr{kom i zabrinu to.
KOS OV KA: Tata je u z atvoru.
S L OBOD AN : Kako? [ ta je uradio?
KOS OV KA: Ni{ta. U stvari n e z n am . Ispri~ a} u ti drugi
put.
Kosovka seda na stolicu , pored stola. Na stolu , kao i u vek kod Slobodana, gom ila
jogu rta u tetrapaku .
S L OBOD AN : Ho} e{ jogurt?
KOS OV KA: Ne} u. (] u tnja.) Mitar te poz iva da do| e{
kod n as. Im a n eka utakm ica n a televiz iji, pa da gledate
z ajedn o.
S L OBOD AN (ozaren): Ako je tako, z a n as vi{e n em a z i-
m e. (Slobodanov optim isti~ki osm eh popravlja i Kosovki-
no raspolo` enje. Ona u zvra}a osm eh om lju bavne radosti i
nade. Slobodan prilazi Kosovki, podi` e je sa stolice i spu {ta
na krevet. Na krevetu je lju bi i svla~i. Kosovka je stegnu ta.
Kosovka: Spu sti zavesu .) Neka je, n e sm eta. Ho} u da te
vidim .
Slobodan svla~i m ajicu .
KOS OV KA: Spusti z avesu i ugasi svetlo, m olim te.
Slobodan opet ne m ari. Me| u tim , Kosovka, ve} naga, sku plja se i izvla~i iz zagr-
ljaja.
S L OBOD AN : [ ta ti je?
Slobodan u staje, spu {ta zavesu i gasi svetlo. U m raku seda pored Kosovke. Podi` e
joj kosu i lju bi u vrat, pored o` iljka. Kosovka pom era glavu i pokriva o` iljak kosom .
KOS OV KA: Boban e, m oram n e{to da ti ka` em . (Slobo-
dan ne prestaje da je lju bi.) Boban e, ja sam te lagala. O` i-
ljak n ije od pada. To su m i on i n apravili.
S L OBOD AN : Koji on i?
Kosovka, sa zadr{kom .
KOS OV KA: Siled` ije, Alban ci.
Tajac. Slobodan u staje s kreveta i seda za sto. Uzim a tetrapak s jogu rtom , nervo-
zno ga otvara, jogu rt m u procu ri preko ru ke.
[50]
SLOBOD AN : G de?
KOS OV KA: Na Kosovu. Bila sam silovan a.
Kosovka gleda kroz tam u sobe u Slobodana, ovaj u streptalo sr~e jogu rt.
S L OBOD AN : Kako?
KOS OV KA: Mam a i ja sm o se vra} ale... Bile sm o kod
ro| aka u Kragujevac. Voz je kasn io, pa sm o stigle n o} u...
D a n e bism o i{le sam e, uz ele sm o taksi. Ali voz a~ n as je
um esto u selo odvez ao u n eku ku} u, daleko... Na silu su
n as iz vukli iz auta... Plakale sm o i m am a i ja... Nije po-
m agalo... Men e su silovali... pred m am om ...
Kosovka }u ti, u zbu | ena je. Slobodan h isteri~no i nekontrolisano cedi tetrapak ve}
popijenog jogu rta.
S L OBOD AN : Koliko ih je bilo?
KOS OV KA: Pet. Bran ila sam se dok m i jedan n ije n apra-
vio ovo, slom ljen om fla{om . Mam u su on da groz n o po-
n i` avali. Od {oka se raz bolela i sada je tako...
Slobodan, m azoh isti~kom u porno{}u ...
S L OBOD AN : [ ta je posle bilo?
KOS OV KA: Ni{ta. Nisu ih sve n i osudili, n avodn o n ije
bilo dokaz a. Posle je Mitar jedn og od n jih , kojeg je po-
z n avao sa ulice, pretukao. On da je fam ilija tog Alban ca
po~ ela da preti Mitru da } e da ga ubiju.
S L OBOD AN : [ to n iste prijavili m iliciji?
KOS OV KA (tih o): Nism o m ogli. Posle bi n am bilo jo{
gore. Tako je tam o.
Kosovka u m orna od se}anja i bola saginje glavu . Slobodan u staje i u redno nosi
isce| eni tetrapak u kantu za otpatke.
S L OBOD AN : Zn a~ i tako, silovan a. [ to to n isi odm ah re-
kla?! [ to si lagala?! Mislila si da sam balav, budala, m o` e
da m i pro| e?!
Kosovka, u pla{ena i zbu njena, poku {ava B obanu da objasni...
KOS OV KA: Boban e, n isam h tela da te povredim ... Mi-
slila sam ...
Slobodan je gru bo i h isteri~no prekida...
S L OBOD AN : [ ta si m islila?! D a m i celog ` ivota potura{
da cm a~ em taj odvratn i o` iljak; tra` i{ da spu{tam z ave-
su, gasim svetlo, podvaljuje{!
Slobodan dem onstrativno pali svetlo u sobi...
KOS OV KA: Ali, Boban e, ti si jedin i... prvi m ladi} sa ko-
jim sa kojim sam ovako..., i pre i posle toga.
S L OBOD AN : Hm ! Prvi? Prvi posle petorice gadova. Ba{
sam po~ astvovan . Obla~ i se! (Slobodan baca u naru ~je Ko-
[51
]
 sovki njenu ko{u lju . Kosovka ostaje nem a. Svojim lepim ,
okru glim okom , netrem ice gleda u pobesnelog Bobana...)
[ ta m e g leda{, rekao sam da se obla~ i{!
Kosovka se obla~i, {okantno m irno i stalo` eno. Kre}e ka izlazu . Prilazi Slobodanu ,
zastaje, ho}e da ga zagrli, ali biva gru bo odgu rnu ta. Trkom izlazi iz stana.
Slobodan ostaje u sobi, da sedi, na stolici. Nervozan, ali i potre{en poku {ava
da otvori jo{ koji tetrapak s jogu rtom . Ne u speva.
[ irokim pokretom ru ke zbaca sve sa stola i u dara glavom o sto. Onda se u s-
pravlja na stolici o~ajan, gnevan i bolan.
Crveni m lazevi krvi slivaju m u se niz lice, pom e{ani sa m asnim i belim m rlja-
m a jogu rta.
58.
Na u lici, ki{na je no}. Kosovka u tu ~ena, u bu nilu du {e i svesti, hod trotoarom pa-
lana~kog grada. Prolazi pored izloga jedne kafane.
U kafani., tam o iza stakla, vide se Bo` a Mu nja i Stani{a, sede za stolom i piju .
Da li su i pijani?
Iznenada Stani{a u staje, ska~e na ~oveka za su sednim stolom , ho}e da se bije.
Bo` a Mu nja u staje, povla~i Stani{u natrag. Konobar i dru gi gosti sm iru ju onog
~oveka, jednako ratobornog kao i Stani{a.
59.
Kod napu {tene vodenice. Mitar otvara vre}u sa eksplozivom . ] elavko, onaj ni` i,
zagleda u vre}u .
]ELAV K O: Je l to? Mitar klim a g lavom . (Zavla~i ru ku u
vre}u , proverava.) O kej, m ladi} i. Koliko rekoste z a ovo?
M IT AR : Deset m ilion a.
] elavko se ~e{e po obrazu .
]ELAV K O: Nem a p roblem a, da p rebac im o.
] elavko skida ranac s le| a, zajedno sa kolegom prebacu je eksploziv iz vre}e u ra-
nac. Mitar i Zoran stoje i ~ekaju . Zoran {apu }e Mitru na u vo.
ZOR AN : [ ip tare, sestru ti jebem , jesi lu kav. Ip ak si sve
bio sakrio u voden ic i.
Mitar za` ari.
M IT AR : Rekao sam ti da m i n e p su je{ sestru !
Mitar o{am ari Zorana. Zoran u zvra}a. Po~inje gu {anje i tu ~a.
Dva }elavka se m nogo ne u zbu | u ju .
]ELAV K O: [ ta im bi?
[52]
]ELAV K O II: Pu sti ih n ek vade o~ i.
Dva }elavka ku pe svoje stvari i odlaze.
U tu ~i Mitar vidi ku pce kako odlaze, potr~i za njim a.
M IT AR : ^ ekaj, a lova?!
Oba }elavka se zau stavljaju . Mitar ih su sti` e.
]ELAV K O: Kakva lova?
M IT AR : Niste p latili.
]ELAV K O: Bu dite sre} n i da vas m ilic iji n e p rijavim o.
Mitar poku {ava da pri| e }elavku i otm e ranac, ali u }elavkovim ru kam a sevne
o{trica velikog, ribarskog no` a. Mitar u stu kne.
]ELAV K O: Ku {! Nem oj da vas obojic u p okoljem , ko z e-
~ i} e.
Mitar se saginje da dohvati neki {tap ili kam en, kojim bi se branio ili napao, to ne
znam o. Me| u tim , u tom trenu tku , gr~evit bol m u okiva stom ak, poklekne savijen
tim bolom . Po{to Zoran ni{ta ne predu zim a ] elavko spu {ta no` i zajedno sa svo-
jim kom panjonom i otetim plenom odlazi. Zoran, ne m are}i za Mitra, podi` e
m oped sa ledine, pali m otor i ska~u }i njim e po d` om bam a odlazi.
Mitar se lagano pridi` e, stenju }i.
59.
U ki{noj no}i Kosovka sedi u praznom au tobu su . Setna je, jadna i izgu bljena.
Mladi voza~ au tobu sa s vrem ena na vrem e u ogledalu retrovizora zagleda Ko-
sovku . Da li se u dvara?
Kosovka nesvesna situ acije, sa nekim dru gim m islim a i dru gim ose}anjim a,
u ko~eno i nerazu m ljivo gleda u isto ogledalo.
Mladi voza~ ne zna {ta da m isli o devojci koja ga tako gleda .
Au tobu s se zau stavlja na nekom u spu tnom stajali{tu van grada. Voza~ otvara
vrata au tobu sa.. U au tobu s u lazi jedan pu tnik. I pre nego {to }e voza~ da zatvori
vrata, Kosovka u staje i izlazi iz au tobu sa. Vrata je skoro priklje{ti{e. Voza~ svirne
dva pu ta. Pozdravlja ~u dnu devojku .
60.
Kod m osta. Mitar se sporo, dr` e}i za stom ak, penje ka m ostu sa pru ` nim prela-
zom . Stigav{i na m ost zastaje, ~u je pisak voza koji nailazi. Na m ostu u gleda
devojku kako sedi na {ini koloseka. Prepoznaje Kosovku .
Sve ja~i pisak lokom otive voza, koji se pribli` ava.
M IT AR : Koso! Be` i! (Kosovka ili ne ~u je ili ne haje, sedi
nepom i~no. Sada se ~u je ve} i tu tnjava voza. Mitar ju rne
[53]
 na m ost, ka Kosovki. I onda, tutnjava voz a sve ja~a i bli` a
i Mitrov trk na m ostu, ka Kosovki.) Kosooo!
Kosovka gleda u pravcu nailaz e}eg voz a, m irno. Polako okre}e glavu na drugu
stranu i vidi Mitra koji joj tr~i u susret.
KO SO VKA: Mitre!
Mitar sti` e do Kosovke, ona ustaje, i u poslednjem trenutku z ajedno padaju na
drvene pragove m osta, van koloseka. Pored njih , iz nad glava im , tutnji voz . Dole,
provalija reke.
61
. Kosovka se vra}a k {poretu. Mitar ustaje, povijeno, dolaz i i seda z a sto. Na ekranu
U ku}i. Mitar i Kosovka ulaz e u dnevnu sobu, ogaravljeni i prljavi u licu. U sobi,
u svom e }o{ku, ispred televiz ora, sedi deda Vuksan.
Na ekranu prenos rukom etne utakm ice.
Mitar i Kosovka sedaju z a sto.Ti{ina. Mitar m iluje Kosovku po ruci. Kosovka
podi` e glavu, z agleda se u Mitra. Stid i bol provaljuju iz nje, z ariva glavu u ruke
i briz ne u pla~. Vuksan ustaje, te{ko i duboko di{u}i. Prilaz i unuku i unuci, sa
stara~kim {tapom u ruci. Gleda ih tako um orne, bolne i prljave. Sve m u je jasno.
VUKSAN: Deco m oja.
Kosovka ustaje, naglo, utr~ava u kupatilo. Mitar kre}e z a njom , ali se z austavlja
pred vratim a kupatila. Prese~e ga bol u stom aku. Ide u svoju sobu i le` e na krevet.
Deda Vuksan ulaz i z a Mitrom u sobu. Mitar, presavijen u krevetu.
M IT AR : Deda, Kosa je h tela da se u bije.
VUKSAN (drh tavim glasom ): Mu ~ en ica.
] utnja. Mitar se jo{ vi{e z gr~i u krevetu.
M IT AR : Boli m e stom ak, deda. (Vuksan pokriva unuka,
da ne z ebe.) Sigu rn o je ~ ir, ~ im tako boli?
VUKSAN: Da} e Bog da n ije, sin ko. Mlad si, ran o je da
bolu je{. (Vuksan stoji pored kreveta, ali se od nem o}i le-
luja.) Sku va} em o ~ aj od n an e.
Vuksan ide naz ad, u dnevnu sobu. Tam o, na ekranu, prenos rukom etne utakm i-
ce.
62.
U kupatilu. Kosovka je skinula ko{ulju, um iva se. Gleda se u ogledalu. Prikuplja
snagu i raz um . Pogled u ogledalu z astavlja na o` iljku ispod vrata. Iz nenada, ~uje
prasak. Obla~i ko{ulju, drugu, ~istu, sa ~iviluka, i iz laz i iz kupatila.
[54]
63.
U sobi. Kosovka z ati~e deda Vuksana pored {poreta. Ispala m u je ~a{a i slom ila se.
VUKSAN: Ajde, } erko. Sku vaj bratu ~ aj, boli ga stom ak.
Kosovka trez veno i prisebno prilaz i {poretu i stavlja z a ~aj. Vuksan odlaz i do svoje
stolice, sa dubokim naslonom , u }o{ku. Seda. Na televiz iji fini{ uz budljive utak-
m ice u kojoj pobe| ujem o. Voda z a ~aj vri.
Kosovka prilaz i vratim a Mitrove sobe.
KO SO VKA: Da ti don esem ~ aj?
M IT AR : Nem oj. Mogu da u stan em .
kraj utakm ice. Pobedili sm o. Slavlje. Kosovka prinosi ~aj.
KO SO VKA: Deda, h o} e{ i ti ~ aj? (Vuksan }uti. Kosovka,
boja` ljivo, sa crnim m islim a, prilaz i k dedi.) Deda! (Vuk-
san }uti, nepom i~an. O~i su m u z aklopljene, a u ruci dogo-
reo ` i` ak cigarete.) Mitre, deda je m rtav!
M IT AR (prilaz i): Deda!
Ni{ta. Sam o se ~uje ne~ije kucanje na ulaz nim vratim a. Kosovka i Mitar ne rea-
guju. Pripijaju se bogoboja` ljivo jedno uz drugo.
U sobu ulaz i Slobodan, tih o i oprez no. Na ~elu m u je z alepljen {iroki flaster.
Prilaz i Kosovki i Mitru.
Kosovka se, ugledav{i ga, trgne. O~i joj z am agle bolnom rado{}u.
I tako ovo troje m ladih ljudi stoji, skam enjeno. Zure u m rtvog Vuksana, z bu-
njeni lako}om um iranja i te` inom ` ivota.
A na ekranu h im na, H ej Sloveni .
Progla{enje: prvaci sm o sveta u rukom etu.*
* KU ] A P O R E D P R U G E p p : G F S Avala film , Beograd p s: @ arko Dragoje-
vi} r: @ arko Dragojevi} f: Milo{ Sp asojevi} m : Vojislav (Vojkan ) Borisavljevi}
sc: Vladislav L a{i} m t: Sn e` an a Ivan ovi} gl: L ju bi{a Sam ard` i} , Slobodan
Be{ti} , An | elka Milivojevi} , Du {ica @ egarac, Meto Jovan ovski, Du bravko Jovan ovi}
m ec: 2. 95 5 tp : 35m m , kolor, st. od: 6.6.1 98 8 .
[55]