Gimnazija

Novi Pazar

MATURSKI RAD
Predmet:

Hemija

Tema:

Hemijske veze

Mentor: Uenik:

Mirsada Halilovi Haris Mehmedovi

Novi Pazar, 2016.god.

SADRAJ

1. UVOD......................................................................................... 3
1.1. TA SU HEMIJSKE VEZE?.........................................................................4
1.2. KAKO NASTAJU HEMIJSKE VEZE.............................................................4
1.3. VRSTE HEMIJSKIH VEZA.........................................................................5
2. JONSKA VEZA............................................................................... 5
2.1. KOJI ELEMENTI GRADE JONSKU VEZU :...................................................7
2.2. OSOBINE JEDINJENJA SA JONSKOM VEZOM.............................................8
3. KOVALENTNA VEZA.......................................................................8
3.1. POLARNA KOVALENTNA VEZA..............................................................10
4. ATOMSKE I MOLEKULSKE ORBITALE...............................................16
5. VIESTRUKE VEZE......................................................................17
6. VODONINA VEZA.......................................................................18
7. METALNA VEZA.........................................................................19
9. LITERATURA.............................................................................. 21

1. UVOD

2
1.1. TA SU HEMIJSKE VEZE?

Hemijske veze su sile koje dre zajedno atome u hemijskom jedinjenju.

Za razlaganje jedinjenja na atome je potrebno utroiti energiju. Vezivanje sniava

potencijalnu energiju jedinjenja u odnosu na atome.

Vrsta i jaina hemijskih veza esto odreuje osobine jedinjenja

Elementarne supstance - metali i smee - legure metala

U ovim supstancama atomi su vezani metalnim vezama

Metalna veza nastaje "preklapanjem" svih orbitala atoma metala, pri emu su valentni
elektroni pokretljivi. Atomi metala rasporedjeni su pravilne sisteme (kocke, tetraedri)
gradei - metalne kristalne sisteme.
Svi metali imaju metalnu vezu i kristalne sisteme, osim ive koja ima slabu metalnu
vezu i nije kristalna supstanca ve tenog agregatnog stanja.
Metalna veza je veoma jaka, i zavisi od broja valentnih elektrona ukljuenih u njeno
gradjenje. Nekada nisu svi valentni elektroni angaovani za gradjenje veze - na primer
olovo ima etiri valentna elektrona, ali samo dva angauje u gradjenje metalne veze pa
je meki nego to se oekuje.
Metalne supstance su vrstog agregatnog stanja (osim ive), kristalne strukture (osim
ive), sive boje (osim zlata i bakra), metalnog sjaja, visokih temperatura kljuanja i
topljenja koje zavise od mase metala i broja ukljuenih elektrona u gradjenje veze (sa
porastom mase rastu t.k. i t.t., kao i sa porastom jaine veze)

1.2. KAKO NASTAJU HEMIJSKE VEZE

Atomi otputaju, primaju ili dele elektrone u cilju postizanja elektronske konfiguracije
plemenitih gasova

U formiranju hemiskih veza uestvuju valencioni elektroni .

3
1.3. VRSTE HEMIJSKIH VEZA

Postoje dva krajnja oblika spajanja i povezivanja atoma:

JONSKA VEZA potpuni prenos elektrona sa jednog atoma na drugi

KOVALENTNA VEZA elektroni se dele izmeu atoma

VEINA VEZA MEU ATOMIMA JE NEGDE IZMEU

2. JONSKA VEZA

Jonske supstance su sastavljene iz raznoimenih jona izmedju kojih postoji jonska veza
(elektrostatiko privlaenje). Joni se redjaju pravilno u prostoru gradei kristalne sisteme
(osim kod amorfnih supstanci koji nemaju pravilnu strukuru).
Pozitivni joni /KATJONI/ nastaju tako to atomi METALA otputaju elektrone
Negativni joni /ANJONI/ nastaju tako to atomi NEMETALA primaju elektrone od atoma
metala
Kada joni nastanu izmedju njih se javlja privlaenje to jest JONSKA VEZA.
U jonskim supstancama (osim u gasovitom stanju) nikada nije jedan katjon povezan
samo sa jednim anjonom, ve na jedan katjon dolazi vie anjona i obrnuto. Zato je
jonska veza mnogo jaka, a t.k. i t.t. jonskih supstanci velike (preko 1000 stepeni C)
SVE SOLI IMAJU JONSKU VEZU!!!

Neki joni (molekulski) nastaju tako to se H+ (jon vodonika) vee za neutralan molekul
Na primer NH3 + H+ daju NH4+ (amonijum jon)
Ili tako to molekul HCl (hlorovodonik) otpusti H+ i daje Cl-.

Primeri supstanci koje sadre jonsku vezu:

1. oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (Na2O, CaO....)

4
2. soli (sve, npr. CaCl2, NH4Cl, Na2SO4, CH3NH3+Cl-),
3. hidroksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala (NaOH, Ca(OH) 2...)

Primer nastajanja jedne jonske supstance:

2 2 6 1 -
11Na 1s 2s 2p 3s tei da otpusti 1e i postane
Na+ jon 1s22s22p6
2 2 6 2 5 -
17Cl 1s 2s 2p 3s 3p tei da primi 1e i postane
Cl- jon 1s22s22p63s2 3p6
Natrijum treba da dobije Ej da bi otpustio elektron, a kada ga otpusti i preda hloru, atom
hlora e u okolinu otpustiti viak energije Ae. Tim procesom nastaje jon Na + i jon Cl- koji
se privlae, tim privlaenjem oni otputaju u okolinu jo energije. Tako da je razmenjena
energija Ae + Ep - Ej (gde je Ep - energija privlaenja). U ovom primeru ukupan efekat je
otputanje energije u okolinu, to jest sistem Na + + Cl- ima manje energije (stabilniji) od
sistema atom Na + atom Cl (manje stabilni).
Ovo je pojednostavljeno objanjenje, jer kao to je gore navedeno jonska veza ne
postoji izmedju dva jona, ve postoje itavi kristalni sistemi od velikog broja jona.

elektronske kofiguracije Na i Cl
Na 1s22s22p63s1
Cl 1s22s22p63s3p5
ovi atomi daju jone sa sledeim elektronskim konfiguracijama
Na+ 1s22s22p6 isto kao [Ne]
Cl- 1s22s22p63s3p6 isto kao [Ar]

NASTAJANJE JONSKE VEZE

Na + Cl Na+ + Cl
5
JONSKA JEDINJENJA GRADE GUSTO ZBIJENE KRISTALNE

REETKE KOJE SE SASTOJE OD POZITIVNIH I NEGATIVNIH JONA

ENERGIJA KRISTALNE REETKE

Energija kristalne (jonske) reetke je energija (promena entalpije) potrebna

za razdvajanje jednog mola jonskog jedinjenja na jone

Energija kristalne reetke se poveava sa porastom naelektrisanja jona i

smanjenjem veliine jona

2.1. KOJI ELEMENTI GRADE JONSKU VEZU :

Jonsku vezu grade elementi koji se jako razlikuju po svojstvima

Izraziti metali (levo u periodnom sistemu) i izraziti nemetali (desno u periodnom

sistemu)

6
2.2. OSOBINE JEDINJENJA SA JONSKOM VEZOM

Nije usmerena u prostoru (elektrostatiko privlaenje)

Imaju kristalnu strukturu
Visoka taka topljenja
Visoka taka kljuanja
Rastvaraju se u polarnim rastvaraima (voda)
Vodeni rastvori provode elektrinu struju

Rastopi jonskih jedinjenja provode elektrinu struju

3. KOVALENTNA VEZA

UVEK SU SASTAVLJENE OD MOLEKULA (kovalentna supstanca je skup molekula)

JEDAN molekul sadri atome NEMETALA povezane kovalentnom vezom!
Atomi udruuju NESPARENE elektrone u zajednike parove:

hlor
ima 7

valenetnih elektrona (od toga tri para i jedan nesparen - to se vidi iz elektronske
konfiguracije)
azot ima 5 valentnih elektrona (od toga jedan par i tri nesparena elektrona), vodonik ima
samo jedan nesparen elektron.

7
Ovakvo objanjenje kovalentne veze preko nesparenih elektrona je najjednostavnija
teorija kovalentne veze OKTETNA teorija. Na ovaj nain svi atomi kada nagrade vezu
imaju 8 elektrona i postiu OKTET (osim vodonika i njemu bliskih atoma koji imaju 2
elektrona i postiu DUBLET)
Simboli sa takicama kao elektronima nazivaju se LUISOVI simboli.
Veze u molekulima bilo da su jednostruke, dvostruke ili trostruke veze mogu biti
POLARNE i NEPOLARNE VEZE.
To zavisi od elektronegativnosti atoma koji je ine (elektronegativnost je sposobnost
atoma da privue zajedniki elektronski par sebi)
U pitanju je relativna sposobnost pa tako F ima najveu elektronegativnost (ocenjena
koeficijentom 4), sledi O (3,5), pa azot (3,0) i tako dalje do H (2,1) - H ima najmanju
elektronegativnost od nemetala, a metali imaju manje elektronegativnosti od nemetala.

Ako atomi koji grade kovalentnu vezu imaju iste elektronegativnosti i isti su, onda je
zajedniki par privuen istom "snagom" od oba atoma i veza nema polova -
NEPOLARNA JE VEZA! Npr. H-H, O=O.....
Ako jedan atom iz veze jae privlai elektrone onda su elektroni blii tom atomu i taj
atom je DELIMINO negativan, a drugi atom je DELIMINO (parcijalno) pozitivan
H+-Cl -, H+-N -, C +=O -
Najpolarnije veze gde su i delimina naelektrisanja su najjae izraena su H-F, pa H-O,
pa H-N....
Svaka polarna veza ili bilo ta polarno opisuje se i ima DIPOLNI MOMENAT (jedinica je
kulon metar Cm) - vektorska fizika veliina () koja zavisi od duine dipola (l -
rastojanje izmedju pozitivnog i negativnog kraja polarnog sistema) i naelektrisanja (u
sluaju to je naelektrisanje jednog elektrona koji je "pobegao" od jednog atoma ka
drugom)
to je dipolni momenat vei, veza je kraa i polarnija!!! Vektor dipolnog momenta
usmeren je od pozitivnog ka negativnog atoma!

Molekuli nastaju stvaranjem zajednikih parova izmedju atoma pri emu se orbitale u
"kojima su bili" elektroni PREKLAPAJU i tako nastaju molekulske orbitale. Ukoliko je
veza jednostruka orbitale su se preklopile eono (direktno) i tako nastaje JAKA SIGMA
VEZA. Ukoliko je veza dvostruka dve orbitale (jedna veza) su preklopljene eono
(sigma vezom), a preostale dve su se preklopile bono slabijom vezom ( veza).
Ukoliko je veza trostruka - jedna veza je sigma, dve su pi veze.
Sigma veze mogu nastati preklapanjem: dve s orbitale, jedne s sa jednom p orbitalom,
ili dve p orbitale koje su postavljene po istoj osi.
Pi veze mogu nastati preklapanjem dve p orbitale postavljene paralelno ili dve d orbitale
slino postavljene,

8
sigma sigma sigma pi

Sigma veze mogu nastati i preklapanjem HIBRIDIZOVANIH ORBITALA (o tome

kasnije) - hibridizovane orbitale uvek grade sigma veze!

NASTAJANJE KOVALENTNE VEZE

Elektroni u kovalentnoj vezi PRAVILO OKTETA

Pravilo okteta reprezentativni elementi obino postiu elektronsku konfiguraciju

plemenitih gasova (8 elektrona u spoljnom nivou) i veini svojih jedinjenja
Elektroni u kovalentnoj vezi
Vezujui zajedniki elektronski par
Nevezujui slobodni elektronski par

3.1. POLARNA KOVALENTNA VEZA

9
 Kovalentno vezivanje izmeu razliitih atoma dovodi do neravnopravne podele
elektrona

Neravnopravna podela elektrona dovodi do polarnosti veze

Jedan kraj veze ima veu gustinu elektrona od drugog kraja

POLARNOST VEZE

POLARNOST MOLEKULA

Molekul u celini bez obzira na polarnost veza moe biti POLARAN MOLEKUL ili
NEPOLARAN MOLEKUL.
Polarnost molekula zavisi od GEOMETRIJSKOG RASPOREDA ATOMA U
PROSTORU.

Molekul koji ima NEPOLARNE veze UVEK JE NEPOLARNA!

Molekul sa polarnim vezama - zavisi od geometrije

Geometrija molekula:

Molekul ima linearnu strukuru u sluaju da ima samo jednu vezu (jednostruku ili
dvostruku ili trostruku) ili da ima 1 jednostruku i 1 trostruku ili da ima dve dvostruke
veze:
H-H H+-Cl- O=O O -=C +=O -
U HCN - u izgleda kao da je C i pozitivan i negativan (on je prema H negativan jer ima
veu elektronegativnost prema H, a prema azotu je pozitivan jer ima manju
elektronegativnost od azota), medjutim - ugljenik je u ovom molekulu pozitivan - jer ne
moe biti i pozitivan i negativan u isto vreme, a vea je razlika izmedju njega i azota
nego izmedju njega i vodonika. To se moe tako shvatiti ili se moe rei da HCN ima
dve polarne veze razliitih polarnosti to jest razliitih dipolnih momenata.

Molekul ima "savijenu", odnosno piramidalnu strukturu ako ima samo jednostruke
veze - dve jednostruke veze i dva slobodna elektronska para na centralnom atomu, ili tri
jednostruke veze i jedan slobodan elektronski par na centralnom atomu

10
Molekul
ima tetraedarsku struk
turu (etiri jednostruke
veze)

Molekul
ima planarnu stru
kturu - kada atom
ima tri veze (dve
jednostruke i
jednu dvostruku)
ili dve veze (jedna
dvostruka, jedna
jednostruka i jedan slobodan par)

Naravno,
neki
molekuli imaju u jednom delu planarnu strukturu, a drugom tetraedarski raspored
atoma:

Osim
ovih

molekulskih geometrija postoje i neke druge....

U odnosu na geometriju polarnost se odredjuje na sledei nain:

primer 1.

11
ovde se dipolni momenti ne ponitavaju pa molekul ima dipolni momenat, i molekul je
POLARAN molekul - negativan pol se nalazi na atomu kiseonika, a pozitivan pol kod
atoma vodonika. To izgleda kao:

zato se polarni molekuli nazivaju

DIPOLI (dva pola)

primer 4.
ovaj molekul ima etiri polarne
veze ali se svi dipolni momenti
ponitavaju i molekul je u celini
NEPOLARAN.

KOVALENTNE SUPSTANCE -
mogu biti gasovitog, tenog i vrstog stanja. U molekulima su veze kovalentne polarne
ili nepolarne, a izmedju molekula su MEDJUMOLEKULSKE VEZE! Kada zagrejemo
neku kovalentnu supstancu da ispari tada se raskidaju medjumolekulske veze. Zbog
toga t.k. i t.t. zavise od medjumolekulskih veza!
NAJJAA medjumolekulska veza je vodonina veza. Moe biti intermolekulska (izmedju
dva molekula) ili intramolekulska (unutar jednog molekula)
Primeri vodonine veze:

12
Jedan molekul mora sadravati vezu O-H ili F-H ili N-H, a drugi delimino negativan O,
N ili F. Tako da su mogue sve kombinacije. Vodonina veza je jedina medjumolekulska
veza koja se predstavlja crtom (isprekidanom). Ova veza je deset puta slabija od
kovalentne veze.
Supstance koje imaju vodoninu vezu kljuaju na viim temperaturama od onih
kovalentnih supstanci koje nemaju vodoninu vezu.
Ostale medjumolekulske veze su Van der Valsova veza : veza izmedju nepolarnih
molekula, varijante Van der Valsovih veza tipa intereakcija izmedju nepolarnih i polarnih
molekula, dipol-dipol interakcije (dva polarna molekula se povezuju ali ne sadre O, N ili
F vezane za H pa ta veza lii na vodoninu ali nije vodonina)

* Da se vratimo na so NH 4Cl - ova so ima dve vrste estica NH 4+ jon i Cl-jon, pa je

osnovna veza u ovoj soli JONSKA VEZA. U jonu NH 4+ koji nastaje tako to NH3 (koji ima
tri polarne kovalentne veze) prima H+ od kiseline. Kako H+ uopte nema elektrona, onda
azot svojim slobodnim elektronskim parom prihvata H + i oni formiraju zajedniki
elektronski par - koji tada postaje isti kao i bilo koja polarna kovalentna veza, ali se
naziva koordinaciono kovalentna veza da bi se naglasilo da je nastala drugaije od
"obinih" kovalentnih veza.
Tako da molekulski jon (lii na molekul ali je u celini jon) NH 4+ ima tri polarne kovalentne
veze i jednu koordinaciono kovalentnu vezu. Iako ovaj jon ima N vezano za H u ovoj soli
nema vodonine veze, jer je preovladala jonska veza i to pozitivno naelektrisanje koje
nosi amonijum jon.

Sumiranje : veze izmedju estica mogu biti - metalna, jonska, kovalentna (polarna,
nepolarna), koordinaciono kovalentna, vodonina, Van der Valsova.....

Neki atomi grade samo jonske veze (izraziti metali sa nemetalima), a neke veze imaju
udeo i jonske i kovalentne veze (AlCl3, SiO2....)

Kraj veze sa veom gustinom elektrona ima parcijalno negativno

naelektrisanje (-)

13
 Kraj veze sa manjkom elektrona ima parcijalno pozitivno naelektrisanje (+)

H
F

Parcijalna naelektrisanja znae da elektroni provode vie vremena oko pojedinog atoma
nego oko oba atoma.

ELEKTRONEGATIVNOST

Elektronegativnost je merilo relativne sposobnosti atoma da privlai sebi elektrone

zajednikog elektronskog para. Vrednosti elektronegatvnosti
nalaze se u rasponu od 0,7 (Fr) do 4,0 (F)
poveavaju se u periodi (sa lijeva na desno)
smanjuju se u grupi (od vrha ka dnu)

vea vrednost elektronegativnosti znai da atom jae privlai elektrone

to je vea razlika u elektronegativnosti izmeu dva atoma (koji ine vezu) to je
vea polarnost veze. Negativan kraj (-) je vie pomjeren ka elektronegativnijem
atomu.

4. ATOMSKE I MOLEKULSKE ORBITALE

POREENJE

ATOMSKE ORBITALE: opisuju raspodelu elektrona oko pojedinog jezgra atoma ili
jona.
npr.: s, p... hibridne orbitale sp, sp2, sp3 ...
MOLEKULSKE ORBITALE: opisuju raspodelu elektrona oko dva (ili
vie) jezgara atoma koji su povezani

14
 npr.: i veze

i veze

veze prozilaze iz preklapanja atomskih orbitala uzdu ose koja povezuje dva
jezgra atoma. Najvea gustina elektrona je izmeu jezgara, uzdu ose koja ih
spaja.

veze proizolaze iz bonog preklapanja p p orbitala sa vorom uzdu ose

spajanja. Elektroni se nalaze iznad i ispod ose spajanja.

Hibridne orbitale
Hibridne orbitale nastaju hibridizacijom
(meanjem) atomskih orbitala
Hibridizuju se atomske orbitale bliskih energija
(veinom u okviru istog energetskog nivoa)
Broj hibridnih orbitala jednak je broju atomskih orbitala koje ulaze u proces
hibridizacije
Hibridne orbitale su jednake i degenerisane tj. imaju istu energiju
Hibridizacija se odigrava samo prilikom hemijske reakcije
Vrsta hibridnih orbitala zavisi od vrste i broja atomskih orbitala koje se
hibridizuju
Tipovi hibridnih orbitala : sp, sp2, sp3

5. VIESTRUKE VEZE

Sve jednostruke veze su veze.

Dvostruka veza se sastoji od jedne veze i jedne veze.

Trostruka veza se sastoji od jedne veze i dve veze.

15
 OBLICI MOLEKULA

Luisove strukture daju samo povezanost atoma

Oblik molekula odreuju uglovi veza

Teorija odbijanja valencionih elektronskih parova (VSEPR)

Molekul ima takav trodimenzionalni oblik gde je najmanje mogue meusobno

odbijanje grupa elektrona.

MEUMOLEKULSKE INTERAKCIJE

6. VODONINA VEZA

Vodonina veza je posebna vrsta dipol dipol interakcije izmeu vodonikovih atoma u
polarnim
N-H, O-H ili F-H vezama i elektronegativnih atoma O, N ili F.

16
7. METALNA VEZA

Metalnu vezu ine delokalizovani elektroni

Kristalna reetka metala se sastoji od jona metala i delokalizovanih
elektrona (elektronski gas)
17
 Metalna veza nije usmerena u prostoru
Metalna veza objanjava sledee osobine metala: elektrina i toplotna
provodljivost, fotoelektrini efekat, kovnost, sposobnost izvlaenja u ice i folije

8. ZAKLJUAK

18
19
9. LITERATURA

WWW.WIKIPEDIA.ORG
WWW.GOOGLE.BA
WWW.SCRIBD.COM

20