Dr Predrag Radovanovi

MICROSOFT
EXCEL
U POSLOVNOM ODLUIVANJU

drugo izdanje

Leskovac, 2007.
Dr Predrag Radovanovi
MICROSOFT EXCEL U POSLOVNOM ODLUIVANJU
drugo izdanje
Recenzenti:
Dr Dragan Stevanovi, redovni profesor, PMF, Ni
Dr Milena Marjanovi, prof., VP, Leskovac
Dr Ivan Mihailovi, prof., VP, Leskovac

Izdava:
Via ekonomska kola u Leskovcu

Glavni i odgovorni urednik:

Dr ika Stojanovi

Izdavaki odbor:
Dr Ivan Mihailovi
Miroslava Stojanovi
Valentina Stankovi
Dr Dragomir Radovanovi
Dr Mira Avramovi

tampa: Sven Ni

Tira: 100

Odlukom Nastavnog vea Vie ekonomske kole u Leskovcu od 25.12.2006. knjiga

Microsoft Excel u poslovnom odluivanju odobrena je kao udbenik za predmet
Poslovni informacioni sistemi.

CIP: Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

004.42EXCEL
004.67

RADOVANOVI, Predrag
Microsoft Excel: u poslovnom
odluivanju / Predrag Radovanovi. 2.
izd. Leskovac : Via ekonomska kola,
2007 (Ni : Sven). 147 str. : ilustr. ; 24
cm

Tira 100.

ISBN 9788684331122

a) Aplikativni program Excel b)

Elektronske tabele
COBISS.SRID 138471948
Predgovor prvom izdanju
K
njiga Microsoft Excel u poslovnom
odluivanju prevashodno je name-
njena studentima Vie ekonomske
kole u Leskovcu. Materija koja je obra-
ena u ovoj knjizi usklaena je sa nastav-
nim programima za predmete Osnove infor-
matike i Poslovni informacioni sistemi, koji
se izuavaju na Vioj ekonomskoj koli u
Leskovcu.
Knjigu, meutim, mogu koristiti i stu-
denti drugih viih kola i fakulteta ekonom-
skog usmerenja na kojima se izuavaju
pomenuti predmeti. Ovo tivo je, takoe,
nezaobilazno i za sve one koji se u sklopu
svojih redovnih aktivnosti bave izvoenjem
razliitih vrsta prorauna u svrhu podrke
poslovnom odluivanju.
Prilikom pisanja knjige Microsoft Excel
u poslovnoj korespondenciji autor se ruko-
vodio svojim viegodinjim praktinim
iskustvom i iskustvom steenim u nastavi,
koristei se najnovijim teorijskim sazna-
njima i metodikim postupcima. Materija je
obraena na savremen, popularan i jednosta-
van nain, propraena mnotvom prakti-
nih primera i ilustracija, ime je skraeno
vreme potrebno za njeno usvajanje.
Autor se unapred zahvaljuje na svim
dobronamernim primedbama i sugestijama
koje e doprineti tome da eventualno novo
izdanje ove knjige bude bolje u odnosu na
prethodno.
Leskovac, 2005. godine
Autor
str.
Microsoft Excel
3
u poslovnom odlu~ivanju
Sadraj
PREDGOVOR 3

SOFTVER ZA UNAKRSNE TABELARNE PRORAUNE 9

Razvoj hardvera kao preduslov razvoja softvera za unakrsne tabe-

9
larne proraune
POJAM, OSNOVNE ODLIKE I PODRUJA PRIMENE
10
SOFTVERA ZA UNAKRSNE TABELARNE PRORAUNE

RAZVOJ SOFTVERA ZA UNAKRSNE TABELARNE PRORAUNE 13

PROGRAMIRANJE U SOFTVERU ZA UNAKRSNE TABELARNE

18
PRORAUNE
MICROSOFT EXCEL 19

Startovanje programa i osnovni elementi prozora 21

MICROSOFT EXCEL LEKCIJA 1 25

MICROSOFT EXCEL LEKCIJA 2 49

MICROSOFT EXCEL LEKCIJA 3 69

MICROSOFT EXCEL LEKCIJA 4 83

MICROSOFT EXCEL LEKCIJA 5 103

MICROSOFT EXCEL LEKCIJA 6 115

MICROSOFT EXCEL LEKCIJA 7 133

str.

Microsoft Excel

u poslovnom odlu~ivanju
MICROSOFT
EXCEL
U POSLOVNOM ODLUIVANJU
Softver za unakrsne tabelarne proraune
Razvoj hardvera kao preduslov razvoja softvera za unakrsne
tabelarne proraune
J
o od njihovog irokog uvoenja u
poslovne i dravne organizacije tokom
pedesetih godina prologa veka,
najznaajnije oblasti primene raunara
bile su evidentiranje, knjigovodstvo i
obrada transakcija. Ove aplikacije, koje
su se uglavnom nazivale obradom podata
ka, automatizovale su tok papirne doku
mentacije (kao npr. obrada porudbina i
aktivnosti praenja zaliha i isporuke) i
odravale pravilnu i tanu evidenciju.
Tokom ezdesetih godina, kada su
raunari primenjeni na rutinske probleme
donoenja odluka od strane menadera,
nastali su menadment informacioni siste
mi. Ovi sistemi koriste sirove (obino isto
rijske) podatke iz sistema za obradu podata
ka da bi pripremili menaderima sumarne
preglede, grafikone, trendove i cikluse kako
bi se moglo pratiti ostvarenje u odnosu na
planove ili budet.
U novije vreme razvijeni su sistemi za
podrku odluivanju radi projektovanja i
predvianja rezultata odluka pre nego to su
one doneene. Ove projekcije omoguavaju
menaderima i analitiarima da procenjuju
mogue posledice odluka i da probaju neko
liko alternativa na papiru pre stvarnog
angaovanja dragocenih resursa.
Raunari koji su bili dovoljno mali i
jeftini da bi ih koristili pojedinci u svojim
domovima prvi put su se pojavili poetkom
sedamdesetih godina prologa veka, kada
je visoki stepen integracije elektronskih
komponenti na mikroipovima omoguio
konstruisanje dovoljno monog mikropro
cesora na jednom komadu poluprovodnika.
Mala firma pod nazivom MITS napravila
je prvi personalni raunar, Altair. Ovaj
raunar, koji je koristio Intelov mikropro
cesor sa oznakom 8080, razvijen je 1974.
godine. Mada je Altair bio popularan meu
raunarskim hobistima, njegov komerci
jalni uspeh bio je ogranien zbog injenice
da su kupci morali sami da sastave raunar
od priloenih delova.
Industrija personalnih raunara zaista je
zapoela 1977. godine kada je kompanija
Apple Computer, Inc., koju su osnovali
Steven P. Jobs i Stephen G. Wozniak, pred
stavila Apple II, jedan od prvih unapred
sklopljenih, masovno proizvedenih perso
nalnih raunara. Radio Shack i Commodore
Business Machines takoe su predstavili
personalne raunare te godine. Ovi raunari
koristili su osmobitne mikroprocesore i
imali su donekle ogranien kapacitet memo
rije. Meutim, zbog injenice da su perso
str.
Microsoft Excel

u poslovnom odlu~ivanju
nalni raunari bili mnogo jeftiniji od mejn
frejm raunara, mogli su ih kupiti pojedinci,
mala i srednja preduzea i osnovne i sred
nje kole. Raunaru Apple II popularnost
je naglo porasla kada se pojavio program
VisiCalc, prvi elektronski program za una
krsne tabelarne proraune. Ovaj program
bio je toliko koristan da je ubrzao pro
daju raunara Apple II. Upravo je program
VisiCalc uveo Apple II na segment trita
poslovnih korisnika: to su, pre svega, bila
mala i srednja preduzea. Pored toga, jo
jedno znaajno trite kompanije Apple bile
su i obrazovne institucije, u kojima je Apple,
zbog nedostatka konkurencije, uvrstio svoj
monopol. I ostale vrste softvera uskoro su se
pojavile na personalnim raunarima
Profit kompanije Apple rastao je po
nezapamenoj stopi: do 1980. godine kom
panija je vredela preko 100 miliona dolara
i imala vie od 1.000 zaposlenih. Procena
je bila da je kompanija Apple krajem 1980.
godine vredela vie od automobilskog gigan
ta, kompanije Ford. Meutim, kompanija
Apple e se uskoro suoiti sa konkurenci
jom od strane vodee kompanije na tritu
raunara, kompanije International Business
Pojam, osnovne odlike i podruja primene
softvera za unakrsne tabelarne proraune
E
ksplozivan rast personalnih raunara
u poslovnim organizacijama poet
kom osamdesetih godina prologa
veka uslovio je paralelni rast softvera za
podrku odluivanju. Ovi alati obuhvataju
programe za unakrsne tabelarne proraune
(za analizu sloenih problema sa razliitim
skupovima podataka), programe za uprav
ljanje bazama podataka, koji omoguavaju
redovno odravanje i manipulaciju ogrom
nim koliinama informacija, i grafike pro-
grame, koji brzo i jednostavno pripremaju
izvetaje profesionalnog izgleda. Poslovni
str.
10 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
Machines (IBM). IBM je saekao da trite
personalnih kompjutera naraste . . .
Korporacija IBM, vodei svetski proiz
voa raunara, ula je na trite personalnih
raunara tek 1981. godine, predstavljajui
IBM PC (skr. od IBM Personal Computer).
IBM PC bio je neznatno bri od konkurentskih
raunara ali je imao deset puta vei kapacitet
memorije i bio podran ogromnom organiza
cijom kakva je u to vreme bila kompanija IBM.
IBM PC postao je najpopularniji personalni
raunar na svetu, a njegov mikroprocesor,
Intel 8088 i operativni sistem PCDOS, koji
je predstavljao prilagoenu verziju MSDOS
operativnog sistema korporacije Microsoft,
postali su industrijski standardi. Ubrzo se
pojavio veliki broj konkurentskih raunara po
ugledu na IBM PC, koji su nudili sline per
formanse po istoj ili nioj ceni. Popularnosti
raunara IBM PC najvie je doprioneo pro
gram 123, neverovatno popularan pro
gram za unakrsne tabelarne proraune koji je
razvila korporacija Lotus 1982. godine i koji
je osvojio nepodeljene simpatije segmenta
poslovnih korisnika raunara. To je upravo
onaj segment trita na koji kompanija Apple
nije uspela da naini prodor.
softver, koji je ranije kotao na desetine hilja
da dolara, sada je bio iroko rasprostranjen
i mogao se koristiti na relativno jeftinom
hardveru, bio je jednostavan za upotrebu,
bez potrebe izuavanja programskih jezika,
i dovoljno moan da reava sofisticirane,
praktine poslovne probleme. Softver koji je
jednostavan za upotrebu i ne zahteva dublje
poznavanje programiranja omoguava bru,
jeftiniju i efikasniju izradu modela a takoe
je od pomoi u prezentiranju rezultata anali
ze menadmentu. Zaista, mnogi menaderi
danas imaju raunar na svom radnom stolu
i rade sa programima za unakrsne tabe
larne proraune i drugim programima u
sklopu svojih svakodnevnih menaderskih
aktivnosti.
Programi za unakrsna tabelarna izrau
navanja (engl. spreadsheet) u poetnoj fazi
svoga razvoja predstavljali su neku vrstu
raunovodstvenih obrazaca, uz mogunost
izvravanja osnovnih raunskih operacija
po redovima i kolonama. Ubrzanim razvo
jem, dodavanjem novih komandi, operacija,
funkcija, podsistema i alata, ova kategorija
softvera je, zajedno sa sistemima za uprav
ljanje bazama podataka, postala najire
koriena kategorija softvera u domenu
poslovne primene rauara.
Engleskom reju spreadsheet oznaava
se pravougaona tabela (ili mrea) infor
macija, najee finansijskih. Ona, prema
tome, predstavlja neku vrstu matrice. Naziv
potie od rei spread, koja oznaava lanak
ili izvetaj u novinama (tekst i fotografi
je) koji pokriva dve naspramne stranice,
pruajui se preko sredine tako da se te dve
stranice tretiraju kao jedna velika strana.
Sloenica spreadsheet trebalo je da oznai
format papira koji je ranije korien u
knjigovodstvu, sa kolonama i redovima
koje se, po pravilu, prostiru preko naspram
nih stranica glavne knijge ili se nalaze na
velikim listovima papira iji je format bio
otprilike dvostruko iri od klasinog for
mata papira.
Jedna od prvih komercijalnih upotreba
raunara bila je obrada platnih spiskova
i druge finansijske evidencije, tako da su
programi (pa ak i sami programski jezici)
bili dizajnirani tako da kreiraju izvetaje u
standardnom spreadsheet formatu koji je
korien u knjigovodstvu i raunovodstvu.
to su raunari bili pristupaniji i jeftiniji,
to je vie softvera bilo u opticaju, a pro
grami za voenje finansijske evidencije i
generisanje tabelarnih izvetaja uvek su
bili traeni i cenjeni. Programi za unakrsne
tabelarne proraune mogli su se koristiti
za sreivanje raznovrsnih informacija, ne
samo finansijske evidencije, tako da je ter
min spreadsheet dobio optije znaenje
u smislu informacija (podataka, injenica)
prikazanih u tabelarnoj formi koja se obino
kreira uz pomo raunara.
Program za unakrsne tabelarne prorau
ne, u informatici, oznaava aplikativni pro
gram koji se najee koristi za bude
tiranje, prognoziranje i druge poslove u
oblasti finansija. U programu za unakrsne
tabelarne proraune podaci i formule za
izraunavanje rezultata upisuju se u obrasce
nalik tabelama (radne tabele, radni listovi)
radi analiziranja, praenja, planiranja ili
procenjivanja uticaja realnih ili predloenih
izmena neke ekonomske strategije. Programi
za unakrsne tabelarne proraune koriste re
dove i kolone elija, pri emu svaka elija
moe da sadri tekstualne ili numerike
podatke ili formulu koja koristi vrednos
ti drugih elija za izraunavanje eljenog
rezultata. Radi olakavanja izraunavanja,
ovi programi sadre ugraene funkcije koje
obavljaju standardne proraune. U zavis
nosti od programa, jedan jedini radni list
moe sadrati na hiljade, pa i milione
elija. Neki programi za unakrsne tabelarne
proraune mogu povezivati jedan radni
list sa drugim, koji sadri potrebne infor
macije, i mogu automatski aurirati podatke
sadrane u povezanim radnim listovima.
Programi za unakrsne tabelarne proraune
takoe mogu sadrati alate za automa
tizaciju odreenih poslova kao i alate za
kreiranje i sortiranje baza podataka. to
se tie tampanja izvetaja, u programu za
unakrsne tabelarne proraune obino posto
ji veliki broj mogunosti za grafiko prika
zivanje podataka kao i brojne mogunosti
oblikovanja stranice, teksta, numerikih
podataka i grafikona.
Softver za unakrsne tabelarne proraune
moe se koristi i za izradu jednostavnijih
simulacija. Simulacija predstavlja upotrebu
raunara za predstavljanje dinamikih reak
cija nekog sistema na osnovu ponaanja
str.
Microsoft Excel
11
u poslovnom odlu~ivanju
drugog sistema koji je modeliran po ugledu
na njega. Simulacija koristi matematiki
opis, ili model, nekog realnog sistema u
formi raunarskog programa. Ovaj model
sastavljen je od jednaina koje predstavljaju
funkcionalne veze u okviru realnog siste
ma. Kada se program startuje, rezultirajua
matematika dinamika analogna je ponaa
nju realnog sistema, a rezultati su predstav
ljeni u formi podataka. Simulacija takoe
moe da ima oblik kompjuterskog grafikog
lika koji predstavlja dinamike procese u
animiranoj sekvenci.
Raunarske simulacije koriste se za izu
avanje dinamikog ponaanja objekata ili numeriki ili tekstualni podaci mogu da
sistema i njihove reakcije na uslove koji se
ne mogu jednostavno ili bezbedno primeniti
u realnosti. Dodatne matematike jednakosti
mogu se koristiti za prilagoavanje modela
promenama izvesnih varijabila. Simulacije
su naroito korisne jer omoguavaju posma
traima da mere i predviaju kako e se na
funkcionisanje itavog sistema odraziti prom
ena pojedinih komponenti unutar tog sistema.
Jednostavnije simulacije koje se izvra
vaju na personalnim raunarima sastoje
se uglavnom od poslovnih i geometrijskih
modela. Poslovni modeli obuhvataju pro
grame za unakrsne tabelarne proraune,
finansijske i statistike programe koji se
koriste u poslovnoj analizi i planiranju.
Geometrijski modeli se koriste u brojnim
aplikacijama koje zahtevaju jednostavno
matematiko modeliranje objekata, poput
zgrada, delova za pojedine ureaje i postro
jenja i molekularne strukture hemijskih
jedinjenja. Naprednije simulacije se obino
izvode na monim radnim stanicama, mejn
frejm ili superkompjuterima.
str.
12 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
Pored znaajne primene ovakve vrste
programa u poslovnoj sferi, treba nagla
siti i izuzetan znaaj koji su programi za
unakrsne tabelarne proraune imali u obra
zovanju. Brojna istraivanja u oblasti obra
zovanja pokazala su da softver za unaksrne
tabelarne proraune poveava sposobnost
modeliranja i reavanja problema i dopri
nosi veoj kreativnosti.
Programi za unakrsne tabelarne proraune
predstavljaju idealan most izmeu aritme
tike i algebre. Elektronske radne tabele
kreiraju se i koriste uglavnom kao alat za
matematike i statistike proraune, poto
se umetnu u redove i/ili kolone. Biti ospo
sobljen za rad u programima za unakrsne
tabelarne proraune imperativ je za svakog.
Prema tome, programi za unakrsne tabe
larne proraune postali su znaajan deo
nastavnih planova i programa na razliitim
nivoima obrazovanja. tavie, oni se koriste
u obrazovanju, posebno u oblasti matema
tike, kao alat koji pomae studentima da
bolje razumeju matematike koncepte kao
to su iscrtavanje grafika i ispitivanje toka
funkcije, ispitivanje verovatnoe u statisti
ci, matematiko modeliranje i geometrijske
transformacije.
Veze izmeu razliitih naina prikaza,
kao to su tabele, jednaine i grafici mnogo
se lake uoavaju kada su svi naini prikaza
istovremeno vidljivi i meusobno povezani
(kada se izvri odreena izmena u jed
nom nainu prikaza, program automatski
vri izmenu u ostalim nainima prikaza).
Programi za unakrsne tabelarne proraune
pomau studentima da se usredsrede na
matematiko rezonovanje, oslobaajui ih
od poslova izraunavanja.
Razvoj softvera za unakrsne tabelarne
proraune
K
oncept elektronske radne tabele
prvi put je pomenuo Richard Mat-
tessich 1961. godine u svom radu
Modeli budetiranja i simulacija sistema.
Meutim, optepriznati tvorac programa za
unakrsne tabelarne proraune je Dan Brick-
lin, autor poznatog programa VisiCalc.
VisiCalc je prvi program za unakrsne
tabelarne proraune koji se bio namenjen
personalnim raunarima. Ovo je zaista bila
aplikacija koja je personalni raunar preo
brazila u poslovni alat. U kreiranju pro
grama VisiCalc, pored njegovog tvorca Dan
Bricklina uestovao je i Bob Frankston,
programer iz Bostona.
Do ideje za kreiranje ovog programa
Dan Bricklin doao je posmatrajui svog
profesora kako na tabli iscrtava tabelu sa
rezultatima obrauna. Uvek kada je bilo
potrebno da se promeni neki parametar ili
da se ispravi neka greka u proraunu, bilo
je nuno obrisati stare, i ponovo upisati itav
niz novih vrednosti u tabelu, to je Bricklina
navelo na razmiljanje da pokua da ovakve
proraune uradi uz pomo raunara.
Program VisiCalc je, inae, distribuirala
kompanija Personal Software Inc. (kasnije
VisiCorp) 1979. godine, a bio je namenjen
Apple II raunaru. Raunar Apple II, koji
je dotad sluio kao neka vrsta igrake za
ljubljenicima u raunare, postao je veoma
traen poslovni alat u domenu finansija. Ovo
je, verovatno, motivisalo kompaniju IBM da
ue na trite personalnih raunara, koje je
dotad ignorisala. Nakon prve verzije, pro
gram VisiCalc realizovan je za osmobitne
raunare kompanija Atari, Commodore PET
i IBM PC.
Uprkos tome to je program za unakrsne
tabelarne proraune predstavljao revolucio
narnu ideju, Dan Bricklin, zbog brojnih
pravnih nedoumica i loih savetnika, nije us
peo da patentira svoj pronalazak i zbog toga,
na alost, nije znaajnije profitirao.
Multiplan je program za unakrsne tabe
larne proraune koji je razvila kompanija
Microsoft. Pojavio se 1982. godine, najpre
na raunarima sa CP/M operativnim siste
mom, a kasnije je preraen za druge opera
tivne sisteme, ukljuujui MSDOS i Xenix.
Takoe su bile na raspolaganju verzije za
raunare Commodore 64 i Texas Instru-
ments TI99/4A. Multiplan za Apple Ma-
cintosh raunare bio je prvi Microsoft-ov
program za unakrsne tabelarne proraune sa
grafikim korisnikim interfejsom. Budui
da ga je performansama nadmaio program
Lotus 123, zamenjen je programom Mi-
crosoft Excel za Apple Macintosh raunare
1985, a verzija za operativni sistem Micro-
soft Windows pojavila se 1987.
Lotus 123 je program za unakrsne ta
belarne proraune kompanije Lotus Software
(koja je sada sastavni deo kompanije IBM).
Ovaj program bio je jedna od najpopularnijih
aplikacija na IBM PC raunarima. Njegova
ogromna popularnost tokom osamdesetih
godina prologa veka umnogome je doprine
la uspehu IBM PC raunara u poslovnom
okruenju. Program 123 realizovan je
26. januara 1983. godine. Ve tokom 1983.
godine poeo je da se prodaje bolje od pro
grama VisiCalc, da bi godinama nakon toga
bio vodei program za unakrsne tabelarne
proraune u DOS operativnom sistemu. Lo-
tus 123 isporuivao se zajedno sa zaseb
nim programom za tampanje grafikona i di
jagrama, ali u to vreme oni nisu mogli da se
izvravaju istovremeno usled ogranienosti
DOS operativnog sistema.
str.
Microsoft Excel
13
u poslovnom odlu~ivanju
 Program je posedovao padajue menije
kojima se moglo upravljati uz pomo tasta
ture i brojne komande koje su se pokretale
pritiskom na unapred definisane tastere, to
je omoguavalo bri i produktivniji rad.
Program je, sve u svemu, bio prilino nak
lonjen korisniku i posedovao poseban pod
sistem za pruanje pomoi u radu koji se
moe smatrati preteom sistema za pruanje
pomoi u odgovarajuem kontekstu (con-
textsensitive help). Ono to je naroito
doprinelo popularnosti ovog programa bila
je implementacija makroinstrukcija (mac-
ros) i dodataka (add-ins) u verziju 2.0. To
je omoguilo nezavisnim proizvoaima
softvera da prodaju svoje pakete makroin
strukcija i raznovrsnih dodataka, poev od
specijalnih finansijskih radnih listova do
kompletnih tekst procesora. U operativnom
sisemu MSDOS, koji nije podravao
vieprocesni i vieprogramski rad, Lotus 1
23 je esto korien kao kompletno radno
okruenje.
Lotus 123 bio je predmet mnogih sud
skih sporova koji se tiu prava intelektualne
svojine nad korisnikim interfejsom. Spo
rovi su naroito bili estoki sa kompanijom
Borland, iji je program, Quattro Pro, ko
ristio iste komande na tastaturi i imao veo
ma slian skup menija i ostalih elemenata
korisnikog interfejsa.
Uspon operativnog sistema Microsoft
Windows na tritu personalnih raunara
bio je praen uspehom Microsoftovog pro
grama za unakrsne tabelarne proraune, Ex-
cela, i on je postepeno uzurpirao poloaj
programa 123. Ostavi lojalna opera
tivnom sistemu OS/2, kompanija Lotus se
sporo prilagoavala Windows-u. Pored toga,
postojalo je nekoliko verzija programa 12
3 koje su meusobno konkurisale na tritu,
pri emu je svaka od njih imala drugaiju
funkcionalnost i neto drugaiji korisniki
interfejs. Program Lotus Symphony, koji je
trebalo da nasledi 123, omoguavao je si
multano auriranje radnih listova, grafikona
i prozora tekst procesora ali je, na alost, bio
str.
14 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
kratkoga veka. Lotus 123 migrirao je na
Windows platformu u okviru programskog
paketa Lotus SmartSuite.
Quattro Pro je program za unakrsne ta
belarne proraune koji je realizovala kom
panija Borland. Kada je program prvi put
lansiran, 1988. godine, originalni naziv bio
je Quattro (ime se sugerisalo da je ovaj
program na jedan korak iznad programa
123). Kompanija Borland promenila mu
je naziv u Quattro Pro u narednoj verziji,
realizovanoj 1990. godine. Trenutno je ovaj
program vlasnitvo kompanije Corel, koja
ga najee prodaje u sklopu programskog
paketa WordPerfect Office. Kada se prvi put
pojavio, ovaj program koristio je komande
i tastere vrlo sline programu Lotus 123
i bio je prvi program za unakrsne tabelarne
proraune koji je koristio sistem jeziaka na
radnim listovima. Aktuelna verzija programa
izvrava na operativnom sistemu Microsoft
Windows. Poznato je da ovaj program ima
skromnije mogunosti proraunavanja od
programa Microsoft Excel ali zbog veoma
jednostavne izrade grafikona veina koris
nika smatra da on daje superiorne rezultate.
Quattro Pro je probio ve dugo vremena
prisutno ogranienje u programu Microsoft
Excel prema kome je maksimalan broj redo
va na jednom radnom listu 65536 a maksi
malan broj kolona 256. U programu Quattro
Pro jedan radni list sadri milion redova i
18.276 kolona.
Lotus Improv je program za unakrsne
tabelarne proraune kompanije Lotus De-
velopment kojim je nainjen pokuaj re
definisanja naina na koji ovakva vrsta
softvera funkcionie. Originalni program
za unakrsne tabelarne proraune, VisiCalc,
bio je baziran na ideji da se postojei pa
pirni radni listovi za tabelarne proraune
prenesu na raunar i da se omogui njiho
vo automatsko auriranje. Od tada nadalje
svi ostali programi za unakrsne tabelarne
proraune predstavljali su direktnu kopiju
koncepta programa VisiCalc, a razvoj je iao
u pravcu poveanja broja elija na radnom
listu i poveanja brzine izraunavanja. To
je vailo i za Lotus-ov program 123 iji
je uspeh gotovo u potpunosti bio baziran na
injenici da se izvravao na raunaru IBM
PC, bio bri i posedovao vei broj elija od
programa VisiCalc.
Kompanija Lotus je tokom 1986. godine
organizovala jednu grupu strunjaka sa za
datkom da se razmotre mogunosti za pojed
nostavljenje poslova ureivanja radnih listo
va. Jednom kada se radni list uredi i koristi
za proraune, on je jednostavan za upotre
bu, ali mnogim korisnicima bilo je veoma
teko da zamisle kako neki novi radni list
treba da izgleda i odakle da krenu prilikom
njegovog ureivanja. Nakon nekoliko mese
ci prouavanja realnih primera iz prakse,
postalo je jasno da podaci, pregled podata
ka i formule koje se koriste u proraunima
predstavljaju zasebne koncepte. Postojei
programi za unakrsne tabelarne proraune za
htevali su da korisnik otkuca sve ove stavke u
jednu istu eliju na radnom listu. Ovo je dovelo
do priline zbrke jer nije bilo oigledno koja
elija sadri koju vrstu podataka, da li se neka
elija koristi kao ulazna veliina za neki drugi
proraun, da li se u njoj nalazi meurezultat
nekog prorauna itd.
Sutina koncepta onoga to e kasnije
postati Lotus Improv bila je da se svi ovi
koncepti razdvoje. Radni list, sam po sebi,
trebalo bi da sadri samo ulazne podatke.
Umesto da se podacima pristupa kao poda
cima koji bi trebalo da se nalaze u odreenim
elijama, svakom skupu podataka na rad
nom listu bio je dodeljen naziv, a zatim su
ovi skupovi mogli biti grupisani po kate
gorijama. Formule su se unosile u poseban
odeljak i nisu se oslanjale na podatke koji
se nalaze na nekom odreenom mestu, ve
su koristile nazive da bi se dolo do potreb
nih podataka. Pregledi podataka, od kojih
su neki bili u obliku radnih listova a drugi u
obliku grafikona, mogli su se kreirati u toku
rada a njihov broj bio je proizvoljan.
Da bi se ilustrovala razlika izmeu kon
cepta programa Improv i drugih sistema,
razmotriemo jednostavan zadatak obrauna
ukupne prodaje za jedan proizvod ako je
data koliina prodatih proizvoda po meseci
ma i cena po jedinici proizvoda. U konven
cionalnom programu za unakrsne tabelarne
proraune, cena bi se unela u jedan skup
elija, recimo u kolonu A, a prodaja u drugi
skup elija, recimo u kolonu B. Formula bi
se onda unela u kolonu C, elija C1, i glasila
bi neto poput A1 puta B1 [(tana sintak
sa komande, naravno, zavisi od programa u
kome se radi, recimo @times (A:1, B:1)].
Nakon toga se formula kopira u sve elije u
koloni C, vodei rauna o promeni podataka
po redovima (A2, A3 itd.). Radni list mogao
je donekle da automatizuje ovaj proces, ali
stvarni problem lei u tome da program za
pravo nema ideju o tome ta ta formula znai.
Ma kakva izmena radnog lista (umetanje no
vog reda, kolone i sl.) esto je dovodila do
toga da itav radni list prestane pravilno da
funkcionie.
U programu Improv bi se ranije navedeni
podaci jednostavno uneli u kolone sa na
zivom Cena i Koliina. Onda se unosi
formula koja glasi Ukupna prodaja = Cena
puta Koliina. Ako dodate kolonu Ukupna
prodaja, rezultati e se automatski pojaviti
u toj koloni jer program sada zna formulu
za obraun ukupne prodaje.
Prava snaga programa Improv, meutim,
nije bila oigledna sve dok posao na njego
voj izradi nije zapoet. Metodom grupisa
nja mogue je grupisati mesenu prodaju u
grupe kao to su recimo 1995 i 1996 a
zatim se moe uvesti kategorija Godine.
Potom se, slino tome, mogu grupisati cene
proizvoda po vrstama proizvoda (recimo
odea, hrana i sl.). Prevlaenjem ovih
grupa po radnom listu (na kome su grupe,
inae, prikazane u vidu jeziaka) mogue
je veoma brzo izmeniti prikaz podataka. Na
primer, ako se jeziak Vrsta proizvoda
prevue na zaglavlje radnog lista, tabela e
automatski prikazati ukupnu prodaju gru
pisanu po vrstama proizvoda. Ako se zatim
kategorija Godine prevue na tekui radni
str.
Microsoft Excel
15
u poslovnom odlu~ivanju
list, dobiemo prikaz prodaje po godinama
umesto po mesecima. Ovaj koncept trenutno
je implementiran u program Microsoft Excel
radi izrade izvedenih tabela (pivot tables).
Stvarna implementacija ove ideje na iza
branoj platformi OS/2 pokazala se prilino
tekom. Otprilike u to vreme kompaniju Lo-
tus posetio je Steve Jobs, jedan od osnivaa
kompanije Apple, i poklonio im novi NeXT
raunar. Program Improv bilo je mogue re
alizovati na NeXT raunaru zbog njegovog
monog NeXTSTEP programskog okruenja.
Jobs je uspeo da privue panju lotusovog
tima i postao je jedan od najveih promotera
i kritiara programa Improv; mnoge od ideja
koje su ugraene u finalnu verziju ovog pro
grama bile su upravo njegove. Improv je bio
toliko popularan da je postao jedna od naj
prodavanijih aplikacija na NeXT raunarima,
koji su se, u hiljadama, poeli pojavljivati u
kancelarijama finansijskih slubenika.
Nakon NeXT raunara, injeni su pokuaji
da se program prebaci i na druge platforme.
Tu su poeli problemi. Programsko okruenje
NeXTSTEP toliko je pojednostavilo izradu
ovog programa da je bilo veoma teko pre
neti sistem na druge platforme jer bi vei
deo radnog okruenja morao ponovo da se
programira. Verzija za Windows operativni
sistem pojavila se konano 1993. godine,
ali se suoila sa jo jednim problemom: di
rektno je konkurisala programu 123 iste
kompanije. Verovatno najvei problem pro
grama Improv, meutim, predstavljala je
injenica da je on bio prilino drugaiji od sveske), solidnim mogunostima oblikova
ostalih programa te vrste. Korisnici su se to
liko navikli na nain na koji ovi programi
funkcioniu, ma koliko neprimeren on bio,
da niko u stvari nije eleo da koristi Improv.
Kompanija Lotus je, konano, odustala od
ovog programa. Od programa koji se danas
mogu pribaviti, verovatno najsliniji ovom
konceptu je program Quantrix.
Gnumeric je besplatan program za una
krsne tabelarne proraune i sastavni je deo
GNOME Desktop okruenja za operativni
sistem Linux. Namera je bila da on bude
str.
16 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
zamena za komercijalne programe za una
krsne tabelarne proraune (kao to je, npr.
Microsoft Excel) budui da ih veoma do
bro oponaa. Gnumeric je kreirao i razvio
Miguel de Icazza, a trenutno ga odrava Jody
Goldberg. Gnumeric ima mogunost uvoza
i izvoza podataka u vie razliitih formata,
ukljuujui formate: Excel, XML, HTML,
Applix, Quattro Pro, PlanPerfect, Sylk, DIF,
Oleo, SC, StarOffice i Lotus 123. Njegov
osnovni format je XML komprimovan Gzip
om. Ostali popularni programi za unakrsne
tabelarne proraune su ogranieni maksi
malnim brojem od 256 kolona, ali posebne
verzije Gnumerica mogu se kompajlirati
iz izvornog koda koji omoguava vei broj
kolona od 256. Gnumeric sadri sve funkci
je severnoamerike verzije programa Micro-
soft Excel i jo puno funkcija koje su samo
njemu svojstvene. Izvedene tabele (pivot
tables) nisu jo uvek podrane, ali je to
planirano za naredne verzije. Razvojni tim
programa Gnumeric ponosi se preciznou
njihovog softvera. Gnumeric je zbog toga
veoma popularan meu ljudima koji ga ko
riste za statistike analize i sline proraune.
Trenutno aktuelna verzija ovog programa,
koja nosi oznaku 1.4.2, pojavila se januara
2005. godine.
KSpread je besplatan program za una
krsne tabelarne proraune koji je sastavni deo
paketa KOffice namenjenog KDE okruenju
za operativni sistem Linux. Izmeu ostalog,
KSpread raspolae veim brojem radnih
listova u okviru jednog dokumenta (radne
nja tabela, ugraenim skupom od preko 100
funkcija, ablonima, grafikonima, korekci
jom pravopisa, hipervezama i mogunou
sortiranja podataka. Standardni format do
kumenata je XML komprimovan ZIPom.
KSpread ima mogunost uvoza veeg broja
razliitih formata: Excel, Applix, Quattro
Pro, CSV i Open Office Calc.
OpenOffice.org je programski paket
koji nastoji da bude kompatibilan, i da di
rektno konkurie programskom paketu Mi-
crosoft Office. OpenOffice.org je besplatan
softverski paket i moe se koristiti na opera
tivnim sistemima Microsoft Windows, Unix
sistemima (ukljuujui i Linux) i Mac OS
X. OpenOffice.org je baziran na kodu starije
verzije paketa StarOffice koji je otkupila
kompanija Sun Microsystems i uinila ga jav
no dostupnim i besplatnim kako bi razbila
trinu dominaciju paketa Microsoft Office
i omoguila sebi brz razvoj softverskog pa
keta po niim trokovima.
Cilj kompanije Sun Microsystems i raz
vojnog tima paketa OpenOffice.org jeste da
se stvori sveobuhvatan, vodei meunarodni
programski paket koji e biti raspoloiv na
svim vanijim platformama i operativnim
sistemima i koji e omoguiti svu funkciona
lnost i pristup podacima putem komponenti
otvorenog programskog koda i XML for
mata datoteka. Cilj projekta je nadmetanje
sa paketom Microsoft Office na taj nain to
se oponaa izgled i nain rada u ovom pro
gramskom paketu. OpenOffice.org takoe
moe da uvozi i izvozi skoro sve datoteke
koje su kreirane u paketu Microsoft Office.
Mogunost uvoza i izvoza datoteka u for
mat Microsoft Office je upravo najznaajnija
karakteristika za mnoge korisnike. Primarne
razvojne platforme paketa OpenOffice.org su
Microsoft Windows, GNU/Linux i Solaris, s
tim to su delovi paketa ve na raspolaganju
ili se prerauju za operativne sisteme Mac
OS X, OS/2, i mnoge sisteme bazirane na
Unixu. Verzija 1.1 ovog programskog pake
ta obuhvata tekst procesor (Writter), program
za unakrsne tabelarne proraune (Calc), pro
gram za vektorsko crtanje (Draw), program
za izradu prezentacija (Impress) i vei broj
dodatnih alata i filtera za konverziju formata
datoteka. OpenOffice.org se moe konfiguri
sati tako da se integrie sa bazama podataka
kao to su MySQL ili PostgreSQL, ime se
dobija funkcionalnost slina programu Mi-
crosoft Access. Inae, ovaj programski paket
je trenutno raspoloiv na 25 svetskih jezika,
a prevod na ostale jezike je u toku. OpenOf-
fice.org je postao znaajan konkurent kom
paniji Microsoft. Mada Microsoft Office i
dalje dri 95% trita individualnih koris
nika raunara, OpenOffice.org i StarOffice
obezbedili su 14% trita velikih poslovnih
korisnika.
Trenutna verzija programskog paketa
OpenOffice.org nosi oznaku 1.1.4. Razvoj
verzije OpenOffice.org 2.0 je u zavrnoj
fazi. Probna verzija za testiranje pojavila se
februara 2005. godine a konana verzija se
oekuje do kraja 2005. godine. Verzija 2.0
ima za cilj bolju saradnju sa programskim
paketom Microsoft Office, bolje performanse
uz poveanje brzine i smanjenu upotrebu
operativne memorije, bolju integraciju sa
operativnim sistemima, implementaciju
baze podataka koja e biti jednostavna za
upotrebu (OpenOffice Base) uz mogunost
jednostavnog kreiranja izvetaja, formulara
i upita koji omoguavaju korisnicima pris
tup postojeim bazama podataka u dBASE,
Microsoft Access i MySQL formatu.
iSpreadsheet je program za unakrsne
tabelarne proraune koji omoguava deobu
i ureivanje radnih listova u online reimu.
On moe da izvri sloene matematike
jednaine i formule. Koristan je za prikaz i
ureivanje radnih listova nalik na Excelove
kada je potrebno da na njima radi vei broj
korisnika. Prednost nad Excelom je u tome
to su radni listovi uvek raspoloivi u online
reimu. Program je zamiljen tako da bude
delimino interaktivan prema korisnicima/
posetiocima a potpuno interaktivan prema
administratorima. Administrator moe jed
nostavno da umee nove redove i kolone,
menja tip slova ili zatiti elije od izmena
koje mogu nainiti drugi korisnici.
Program takoe ima mogunost da bilo
koju email adresu konvertuje u dugme,
ijim pritiskom korisnik moe da poalje
radni list nekoj drugoj osobi putem emai
la. U program iSpreadsheet ugraeni su
odreeni algoritmi vetake inteligencije,
tako da program pokuava da shvati ta
je to to korisnik eli da uradi. Na primer,
ako upiete matematiki izraz =sum, soft
ver e shvatiti da elite da saberete sve
str.
Microsoft Excel
17
u poslovnom odlu~ivanju
numerike vrednosti u datoj koloni. ta,
meutim, ako su elije ispunjene tekstom?
Program e ih automatski prepoznati i nee
Programiranje u softveru za unakrsne
tabelarne proraune
B
a kao to su raniji programski jezici
bili dizajnirani za tabelarni prikaz i
tampanje podataka, i same tehnike
programiranja evoluirale su u pravcu efikas
nije obrade tabela (tj. matrica) sa podacima
na raunaru. Program za unakrsne tabelar
ne proraune je dizajniran za izvravanje
optih kalkulacija upotrebom prostornih
veza, umesto vremena kao primarnog or
ganizacionog principa. Mnogi programi di
zajnirani za opte proraune koriste vreme
i redosled koraka u izraunavanju kao pri
marni nain organizacije. Dobro definisa
na polazna taka koristi se za odreivanje
poetnih instrukcija, a sve ostale instrukcije
moraju biti dostupne sa te take.
U programima za unakrsne tabelarne
proraune, meutim, definie se skup elija
sa prostornim vezama meu njima. U najra
nijim programima ove vrste, elije su bile
aranirane u vidu jednostavnih, dvodimen
zionalnih tabela. Tokom vremena, ovaj
model je proiren treom dimenzijom, a
u nekim sluajevima i serijom tabela sa
definisanim nazivima. Najnapredniji prime
ri omoguavaju operacije inverzije i rotaci
je kojima se moe izvriti presek i projek
tovanje skupa podataka na razliite naine.
elije su funkcionalno ekvivalentne va
rijablama u sekvencijalnom modelu pro
gramiranja. elije esto imaju formulu, tj.
skup instrukcija koji se moe koristiti za
izraunavanje vrednosti elije. Formule
mogu koristiti sadraj drugih elija ili
spoljne varijable kao to su tekue vreme ili
datum. Za odreivanje referenci elija moe
str.
18 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
ih uzeti u obzir prilikom prorauna. Program
se, dakle, trudi da kao rezultat dobijete ono
to oekujete.
se koristiti pogodnost prostornog koncepta,
kao to su relativna ili apsolutna pozicija
i/ili nazivi dodeljeni odreenim skupovi
ma elija, kako bi se obezbedilo bolje ra
zumevanje formula.
Programi za unakrsne tabelarne proraune
obino pokuavaju da automatski auriraju
elije kada se promeni vrednost u elijama
od kojih one zavise. Raniji programi ove
vrste koristili su jednostavnu taktiku kao to
je procena vrednosti elija po odreenom re
dosledu, ali savremeni programi za unakrsne
tabelarne proraune vre preraunavanja
samo onih elija koje su zavisne od elije ija
je vrednost promenjena. Noviji programi za
unakrsne tabelarne proraune takoe imaju
mogunost izraunavanja vrednosti unazad,
izmenom izvornih vrednosti da bi se dolo do
eljene (ciljne) vrednosti u odreenoj eliji.
Ova tehnika je, meutim, od ograniene ko
risti budui da za formule i funkcije u radnim
tabelama generalno ne mogu da se pronau
odgovarajue inverzne funkcije.
Mnogi koncepti specifini za modele
sekvencijalnog programiranja imaju svoj
ekvivalent u programima za unakrsne ta
belarne proraune. Snaga programa za
unakrsne tabelarne proraune bazirana je,
najveim delom, na injenici da ljudi imaju
dobro razvijenu intuiciju o prostoru i o za
visnosti izmeu pojedinih stavki. Zbog toga
veina ljudi lake obavlja sloene proraune
u programu za unakrsne tabelarne proraune
nego pisanjem ekvivalentnog sekvencijal
nog programa.
 Microsoft Excel
M
icrosoft Excel je program za una
krsne tabelarne proraune koji
je kreirala i distribuirala kom
panija Microsoft. Program je bio namenjen
raunarima koji koriste operativni sistem
Microsoft Windows i raunarima Apple
Macintosh. Microsoft Excel je trenutno
najrasprostranjeniji program za unakrsne
tabelarne proraune na ovim platformama
jo od verzije 5, koja se pojavila 1993. go
dine. Danas se program isporuuje u sklopu
programskog paketa Microsoft Office.
Microsoft je, pre pojave Excela, jo 1982.
godine prodavao program za unakrsne tabe
larne proraune pod nazivom Multiplan, koji
je bio veoma popularan na CP/M sistemima,
ali na MSDOS sistemima daleko popularni
ji bio je Lotus 123. Ovo je uslovilo raz
voj novog programa za unakrsne tabelarne
proraune pod nazivom Excel sa namerom
da radi sve to i 123, ali bolje. Prva ver
zija Excela pojavila se 1985. godine i bila
je namenjena Apple Macintosh raunarima,
a prva verzija za Windows operativni sistem
pojavila se u novembru 1987. godine, sa
oznakom 2.0 koja je pratila razvoj pro
grama na Macintosh platformi (verzija za
Macintosh raunare isporuivala se uz do
datak koji je emulirao Windows okruenje
na Macintosh raunarima). Kompanija Lo-
tus je zakasnila sa realizovanjem programa
123 za Windows okruenje, tako da je ve
od 1988. godine Excel nadmaio prodaju
konkurentskog programa kompanije Lotus,
to je pomoglo Microsoftu da dostigne
poziciju vodeeg proizvoaa softvera za
PC raunare. Microsoft je iskoristio ovako
steenu prednost lansirajui nove verzije
programa Excel u proseku na svake dve go
dine. Trenutno aktuelna verzija je Excel 11,
takoe poznat pod nazivom Microsoft Of-
fice Excel 2003.
U vreme kada se pojavio, program Ex-
cel postao je predmet sudskog spora zbog
zatiene robne marke jer je druga kompani
ja ve prodavala softverski paket pod na
zivom Excel. Kao rezultat toga, Microsoft
je morao da promeni naziv programa u Mi-
crosoft Excel u svim zvaninim dokumen
tima i publikacijama.
Excel sadri brojna proirenja korisnikog
interfejsa, ali je sutina ostala ista kao kod
programa VisiCalc: elije su organizovane
po redovima i kolonama i sadre podatke ili
formule sa relativnim ili apsolutnim referen
cama ka drugim elijama.
Excel je bio prvi program za unakrsne
tabelarne proraune koji je omoguavao ko
risnicima da definiu izgled radnih listova
(tip slova, tip ispisa, izgled elija i sl.). On
je takoe uveo i inteligentno preraunavanje
elija, pri emu se preraunavanje vred
nosti vri samo u onim elijama koje za
vise od elija ije su vrednosti izmenjene ili
aurirane (raniji programi ove vrste su sve
vreme preraunavali vrednosti svih elija).
Kada se prvi put pojavio programski pa
ket Microsoft Office, 1993. godine, grafiki
korisniki interfejs programa Microsoft Word
i Microsoft PowerPoint redizajnirani su da
bi bili usklaeni sa programom Excel, koji
je bio jedan od najpopularnijih programa za
personalne raunare u to vreme.
Od 1993. godine Excel je dobio podrku
u vidu VBA (Visual Basic for Applications)
programskog jezika, to ga je uinilo kom
pletnim i monim programskim okruenjem.
VBA i makroinstrukcije omoguavaju au
tomatizaciju rutinskih poslova koji zahtevaju
runo zadavanje veeg broja instrukcija.
VBA omoguava kreiranje formulara koji
slue za unos podataka.
str.
Microsoft Excel
19
u poslovnom odlu~ivanju
 Microsoft Excel danas predstavlja jedan
od najrasprostranjenijih programa za unak
rsne tabelarne proraune. Zahvaljujui jed
nostavnosti upotrebe, Excel danas upotre
bljavaju gotovo svi: od poetnika koji ga jo
uvek koriste samo kao elektronsku verziju
raunovodstvenih obrazaca do iskusnih ko
risnika, koji ga mogu primeniti u reavanju
itavog niza kompleksnih problema kao to
su izrada poslovnih prognoza, finansijsko
modeliranje i sl.
Podruja primene programa Microsof
Excel ograniena su, praktino, znanjem,
umeem i dovitljivou njegovih koris dataka koje omoguavaju pretraivanje baze
nika. Excel je program koji, izmeu osta
log, raspolae obiljem finansijskih modela
i funkcija kojima mogu da se simuliraju
sloeni poslovni sistemi i da se vri finansij
sko modeliranje. U Excelu je mogue vriti
analizu podataka koja slui kao pomo pri
donoenju poslovnih odluka vezanih za izbor
razliitih alternativa. Osnovu programa Ex-
cel ini tzv. whatif (taako) analiza koja
omoguava da se jednostavnom promenom
jednog ili veeg broja ulaznih parametara
posmatra njihov uticaj na ponaanje itavog
modela. Program automatski vri potrebna
preraunavanja i prikazuje nove rezultate
tabelarno i/ili grafiki. Analiza dostizanja
cilja (goal seek) omoguava proraune u ob
rnutom smeru: najpre se postavlaju eljene
ili ciljne veliine za model u celini da bi se,
nakon toga, proraunom dolo do potrebnih
ulaznih parametara. Podistem pod nazivom
Solver omoguava reavanje sloenih prob
lema optimizacije iz oblasti linearnog, neline
arnog i celobrojnog programiranja.
Program Microsoft Excel sadri i veoma
koristan skup alata za prezentaciju rezultata.
Sve podatke mogue je pregledno sumirati
uz pomo podsistema za automatsko obli
kovanje tabela, pri emu naroito korisnu
mogunost predstavlja izrada tzv. izve
denih (pivot) tabela, kojima se iz obilja po
dataka mogu prikazati oni najrelevantniji.
str.
20 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
Pored toga, svaki radni list moe da sadri
dijagrame i grafikone koji se veoma jed
nostavno kreiraju i svakom izvetaju daju
profesionalni izgled.
Microsoft Excel sadri i veoma koristan
skup alata i funkcija za rad sa bazama po
dataka. Alati za rad sa bazama podataka
omoguavaju sortiranje podataka u bazi po
zadatim pravilima i filtriranje, tj. izvlaenje
eljenih podataka iz baze na osnovu zadatih
kriterijuma, koji mogu biti jednostavni ali
i prilino kompleksni. Na raspolaganju je i
iroki skup funkcija za rad sa bazama po
podataka i sumiranje najznaajnijih pokaza
telja i odnosa.
Pored alata i funkcija koje se koriste u po
slovnom odluivanju, Excel raspolae i irokim
nizom drugih funkcija. Najnovije verzije pro
grama Microsoft Excel raspolau impozantnim
spiskom od preko 600 razliitih funkcija koje
su svrstane po srodnim grupama:
finansijske funkcije;
funkcije datuma i vremena;
matematike i trigonometrijske funkcije;
statistike funkcije;
funkcije pretraivanja;
funkcije za rad sa bazama podataka;
funkcije za rad sa tekstualnim nizovima;
logike funkcije;
informativne funkcije;
funkcije iz oblasti inenjeringa.
Pored nabrojanih, postoji i grupa koris
niki definisanih funkcija u kojoj korisnik
moe sam, u skladu sa svojim potrebama i
znanjem, da kreira sopstvene funkcije.
Jedan od najznaajnijih alata u okviru
programa Excel je svakako skup alata za
analizu podataka (Data Analysis). Ovaj skup
alata obuhvata, izmeu ostalog, i razliite
vrste statistikih analiza:
korelacija;
kovarijansa;
Ftest;
prosene vrednosti;
regresija;
ttest;
ztest itd.
Imajui u vidu navedene mogunosti pro
grama Microsoft Excel i nastojanje kompani
je Microsoft da ovaj moan program uini
to je mogue jednostavnijim za upotrebu,
ne treba da nas udi podatak da je ovaj pro
gram trenutno najrasprostranjeniji i najpo
pularniji u svojoj klasi.
Imajui u vidu da obraivanje svih funk
cija programa Microsoft Excel prevazilazi
obim ovog udbenika, obradiemo, ug
lavnom, funkcije koje se mogu praktino
primeniti na reavanje razliitih poslovnih
problema. Sve funkcije bie obraene kroz
praktine primere, a objanjenje svake funk
cije bie potkrepljeno ilustracijama koje
e olakati samostalnu izradu zadataka na
raunaru.
Napominjemo da je kao referentni sistem
korien raunar sa operativnim sistemom
Startovanje programa i osnovni elementi prozora
M icrosoft Excel moe se startovati na
vie naina: preko Start menija, uz
pomo preice (Shortcut) na radnoj povrini
(Desktop) ili aktiviranjem nekog od doku
menata kreiranih u ovom programu.
Nakon startovanja programa Microsoft
Excel, aktivirae se aplikacioni prozor ovog
programa, u okviru koga e se nalaziti jedan
dokumentacioni prozor.
Microsoft Windows XP Professional i in
staliranim softverskim paketom Microsoft
Office 2003. Ako u knjizi nije drukije na
pomenuto, sve obraene funkcije i zahvate
moete na potpuno isti (ili vrlo slian) nain
obaviti i u prethodnim verzijama pomenu
tog softvera (Microsoft Windows 95/NT/98/
ME/2000; Microsoft Office 95/97/2000/XP)
budui da osnovne funkcije programa Micro-
soft Excel nisu pretrpele nikakve znaajnije
izmene. Ipak, ako znaajnije razlike u nainu
izvoenja osnovnih operacija postoje, one e
u knjizi biti posebno objanjene. S razlogom
se moe pretpostaviti da e nain obavlja
nja osnovnih funkcija ostati neizmenjen i
u narednim verzijama programa Microsoft
Excel. Zbog sve izraenije konvergencije u
razvoju operativnih sistema i integrisanih
softverskih paketa za poslovne korisnike,
vei deo znanja steenog usvajanjem ovde
obraene materije moete sa uspehom pri
meniti i na drugim operativnim sistemima
i integrisanim softverskim paketima (npr.
softverski paket Microsoft Office preraen
je i za operativni sitem MAC OS koji se ko
risti na raunarima korporacije Apple Com-
puters; programski paket OpenOffice.org
2 kompanije Sun Microsystems veoma je
slian programskom paketu Microsoft Of-
fice, podrava sve njegove funkcije i otvara
sve dokumente kreirane u Microsoft Office-
u OpenOffice.org paket prilagoen je
operativnim sistemima Microsoft Windows,
UNIX, Linux, Solaris, OS/2 . . .).
U vrhu ekrana nalazi se naslovna linija
sa ispisanim nazivom programa Microsoft
Excel i nazivom dokumenta koji je trenutno
aktivan. Na desnoj strani naslovne linije, u
gornjem desnom uglu aplikacionog prozora,
nalaze se kontrolni tasteri aplikacionog pro
zora, koji, posmatrano s leva udesno imaju
funkciju minimizovanja, maksimizovanja
i zatvaranja aplikacionog prozora. Odmah
ispod njih nalaze se kontrolni tasteri doku
str.
Microsoft Excel
21
u poslovnom odlu~ivanju
mentacionog prozora koji imaju iste funk
cije, s tom razlikom to se one odnose na do
kumentacioni prozor. Ispod naslovne linije
nalazi se paleta sa komandnim menijima; na
desnoj strani ove palete nalazi se polje koje
slui za pretraivanje baze podataka pod
sistema za pruanje pomoi. Slede paleta
standardnih alata i paleta alata za oblikova
nje elija. Ispod pomenutih paleta nalazi se
paleta za unos formula. Na levoj stani ove
palete nalazi se polje sa koordinatama ili na
zivom trenutno aktivne elije. Pored ovog
polja nalazi se dugme za umetanje funk
cija. U produetku se nalazi polje za unos
formula. Najvei deo aplikacionog i doku
mentacionog prozora programa Microsoft
Excel ini radna povrina, koja je nalik ta
beli sa velikim brojem redova i kolona. Na
vrhu radne povrine, odmah ispod palete za
unos formula, nalaze se zaglavlja kolona sa
oznakama odgovarajuih kolona. Na levoj
str.
22 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
strani radne povrine nalaze se zaglavlja
redova sa rednim brojevima redova. Ak
tivne elije (jedna ili vie njih) posebno su
obeleene tako da se lako mogu uoiti na
radnoj povrini. Na desnoj strani dokumen
tacionog prozora nalazi se traka za vertikal
no pomeranje sadraja ekrana, a u donjem
desnom uglu nalazi se traka za horizontalno
pomeranje sadraja ekrana. U donjem levom
uglu dokumentacionog prozora nalaze se
tasteri za navigaciju koji slue za bre kre
tanje kroz veliki broj radnih listova. Pored
njih se nalaze jezici radnih listova koji se
nalaze u trenutno aktivnoj radnoj svesci, sa
odgovarajuim nazivima. U samom dnu ap
likacionog prozora programa Microsoft Ex-
cel nalazi se tzv. statusna linija.
Svi nabrojani elementi aplikacionog i do
kumentacionog prozora programa Microsoft
Excel prikazani su na slici 1 (vidi str. 23).
Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
str.

23
SLIKA 1. Osnovni elementi aplikacionog prozora programa Microsoft Excel
MICROSOFT EXCEL LEKCIJA 1
U OVOJ LEKCIJI OBRADIEMO:
komande na paleti standardnih alata,
komande na paleti alata za formatiranje elija,
dodavanje, brisanje i premetanje ikona na paletama u cilju podeavanja
paleta specifinim zahtevima korisnika,
konfigurisanje Windowsa XP za rad sa naim irilnim i latininim pismom,
strukturu Excel-ovih dokumenata,
strukturu radnih listova i osnovne operacije sa njima,
elije i osnovne operacije sa njima,
unos podataka u eliju, izmenu i brisanje podataka u elijama,
kopiranje i premetanje sadraja elija,
vrste pokazivaa u Excel-u i njihovu funkciju,
podsistem za automatsku popunu elija i dodavanje korisniki definisane liste,
rad sa formulama (unos formula, formule sa konstantnim operandima, formule
sa varijabilnim operandima),
imenovanje elija,
najee greke prilikom unosa formula,
podsistem za automatsku korekciju najeih daktilografskih greaka,
oblikovanje stranice, snimanje i tampanje dokumenta,
podsistem za pruanje pomoi.

U
ovoj lekciji upoznaemo se sa struk
turom dokumenata i sa osnovnim
principima rada u programu Mi-
crosoft Excel. Najpre emo se pozabaviti
funkcijama komandi koje se nalaze na pa
letama.
Na paleti standardnih alata nalaze se stan
dardne komande programa Microsoft Excel
koje se najee koriste. Mada je funkcija
veine komandi na paleti standardnih alata
slina u veini aplikacija, ukratko emo
se osvrnuti na funkciju svake od ovih ko
mandi, koje su na paleti standardnih alata
simboliki predstavljene sledeim sliicama
(tzv. ikonama):
str.

Microsoft Excel
25
u poslovnom odlu~ivanju
 otvaranje novog dokumenta (ekvi
valent komande New iz File menija);
otvaranje dokumenta koji je ranije sau
van (komanda Open iz File menija);
snimanje dokumenta za kasniju upotre
bu (komanda Save iz File menija);
zatita poverljivih dokumenata od neov
laenog kopiranja (FilePermission); stualnog ili numerikog sadraja. Na ovoj
slanje dokumenta elektronskom po
tom (FileSend ToMail Recipient);
tampanje trenutno aktivnog doku
menta (FilePrint);
pregled dokumenta pre tampanja
(FilePrint Preview);
provera pravopisa i gramatike (Tools
Spelling and Grammar);
pretraivanje i prevod pojmova (Tools
Research);
isecanje oznaenog dela dokumenta
(EditCut);
kopiranje oznaenog dela dokumenta
(EditCopy);
umetanje iskopiranog dela dokumenta
(EditPaste);
kopiranje i primena iskopiranih atribu
ta (funkcija Format Painter);
ponitavanje poslednje izvrene opera
cije (EditUndo);
vraanje na stanje pre ponitenja neke
operacije (EditRedo);
umetanje hiperlinka (InsertHyper-
link);
automatsko sabiranje (Auto Sum) ili
umetanje funkcije (InsertFunction);
sortiranje podataka rastuim redosledom
(DataSort);
sortiranje podataka opadajuim redosle
dom (DataSort);
aktiviranje podsistema za umetanje
grafikona (InsertChart);
aktiviranje palete alata za crtanje (View
ToolbarsDrawing);
str.
26 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
definisanje veliine prikaza
dokumenta (funkcija Zoom);
aktiviranje podsistema za pruanje
pomoi (HelpMicrosoft Excel Help).
Na paleti alata za oblikovanje elija nala
ze se najee korieni alati koji se koriste
prilikom oblikovanja elija i njihovog tek
paleti nalaze se, simboliki predstavljene,
sledee komande:
padajue liste za izbor tipa i
veliine slova;
ukljuivanje/iskljuivanje ispisa mas
nim slovima (Bold);
ukljuivanje/iskljuivanje ispisa zako
enim slovima (Italic);
ukljuivanje/iskljuivanje ispisa pod
vuenim slovima (Underline);
ukljuivanje/iskljuivanje poravnanja
sadraja elije po levoj strani;
ukljuivanje/iskljuivanje poravnanja
sadraja elije po sredini;
ukljuivanje/iskljuivanje poravnanja
sadraja elije po desnoj strani;
spajanje oznaenih elija u jednu i po
ravnanje sadraja po sredini;
ukljuivanje prikaza sadraja elije u
vidu valute;
ukljuivanje prikaza sadraja elije u
vidu procenta;
ukljuivanje prikaza sadraja elije sa
decimalnim zarezom;
poveanje broja prikazanih decimal
nih mesta u oznaenoj eliji;
smanjenje broja prikazanih decimal
nih mesta u oznaenoj eliji;
smanjenje veliine uvlaenja podataka
u eliji u odnosu na levu ivicu elije;
poveanje veliine uvlaenja podataka
u eliji u odnosu na levu ivicu elije;
 padajua lista za izbor i postavlja
nje okvira oko elija;
padajua lista za izbor boje kojom
e biti obojene elije;
padajua lista za izbor boje kojom
e se ispisivati tekst.
Jedna od bitnih karakteristika programa
Microsoft Excel jeste mogunost konfigu
risanja rasporeda komandi na paletama i
menijima u skladu sa specifinim zahtevi
ma korisnika. Ako korisnik smatra da su mu
neke od komandi koje se nalaze na paletama
nepotrebne, on ih moe ukloniti poveava
jui na taj nain preglednost paleta. Slino
tome, korisnik moe palete dopuniti velikim
brojem novih komandi, a ako na postojeim
paletama nema dovoljno mesta za smetanje
novih komandi, korisnik moe kreirati i
sopstvenu paletu.
Postupak uklanjanja postojeih komandi
sa paleta i postupak dodavanja novih koman
di na postojee ili nove palete detaljno je
objanjen u udbeniku Microsoft Word u
poslovnoj korespondenciji, te se ovom pri
likom neemo baviti ovom problematikom.
SLIKA 2. Izbor opcije Date, Time, Language and Regional Options u Control Panelu
Pre nego to zaponemo nae upozna
vanje sa mogunostima programa Micro-
soft Excel, neophodno je izvriti odreena
podeavanja u okviru operativnog sistema
kako bismo mogli da koristimo nae irilino
i latinino pismo. Kao to smo ranije napo
menuli, kao referentni sistem korien je
raunar sa operativnim sistemom Windows
XP Professional; stoga procedura koja sle
di vai za pomenuti operativni sistem. Na
redna podeavanja se na veoma slian nain
izvode i u operativnom sistemu Windows
2000 i Windows ME. to se tie ranijih ver
zija operativnog sistema Windows (Windows
95/98), procedura podeavanja detaljno je
objanjena u udbeniku Microsoft Word u
poslovnoj korespondenciji.
Pomenuta podeavanja izvriemo u kon
trolnom panelu koji emo startovati aktivi
ranjem Start menija i izborom opcije Control
Panel. U kontrolnom panelu izabraemo op
ciju za podeavanje vremena, datuma, jezika
i ostalih regionalnih podeavanja Date,
Time, Language and Regional Options [vidi
sliku 2]. Izborom ove opcije aktiviraemo
prozor koji je prikazan na slici 3.
str.
Microsoft Excel
27
u poslovnom odlu~ivanju
 SLIKA 3. Izbor opcije Regional and Language Options u Control Panelu

U dobijenom prozoru [slika 3] izabrae izabraemo opciju Serbia and Montene-

mo opciju Regional and Language Options.
Zatim u novodobijenom prozoru za dijalog
biramo karticu Regional Options [slika 4,
taka 1]. Sputanjem prve padajue liste
izabraemo opciju Serbian (Latin) ili Serbi-
an (Cyrillic), zavisno od toga da li preteno
koristimo irilino ili latinino pismo [slika
4, taka 2]. Sputanjem druge padajue liste
gro [slika 4, taka 3]. Potvrdu prethodnih
podeavanja izvriemo pritiskom na taster
Apply [slika 4, taka 4]. Zatim prelazimo na
karticu Languages [slika 5, taka 1] i pri
tiskamo taster Details [slika 5, taka 2]. Za
dodavanje novog jezika (pisma) u novodo
bijenom prozoru za dijalog biramo karticu
Settings [slika 6, taka 1] i pritiskamo taster

1 1

2
2

4 3
SLIKA Prozor za dijalog Regional and SLIKA Prozor za dijalog Regional and
4. Language Options 5. Language Options; kartica Languages

str.

28 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
 1
4
SLIKA Prozor za dijalog Text Services and
6. Input Languages
Add [slika 6, taka 2]. Na padajuoj listi za
izbor jezika biramo eljeni jezik (pismo)
Serbian (Cyrillic) [slika 7, taka 1] i pri
tiskamo taster OK [slika 7, taka 2]. Istu
proceduru ponavljamo [slika 6, taka 2] za
dodavanje jo nekog jezika (pisma); u naem
sluaju to je Serbian (Latin) [slika 7, take 3
i 4]. Na kraju emo, u prozoru za dijalog Text
Services and Input Languages, u padajuoj
listi izabrati jezik koji e se automatski akti
virati prilikom ukljuivanja raunara i podi
zanja operativnog sistema [slika 6, taka 3]
i potvrditi izabrana podeavanja pritiskom
na taster OK [slika 6, taka 4]. Ostaje nam
jo samo da sva prethodna podeavanja pot
vrdimo i u prozoru za dijalog Regional and
Language Options pritiskom na taster OK
[slika 5, taka 3]. Na ovaj nain smo opera
tivni sistem Windows XP pripremili za rad sa
naim pismima.
Osnovni dokument u programu Microsoft
Excel naziva se radnom knjigom ili sves
kom (workbook; book). Svaka radna sveska
moe se sastojati od jednog ili vie radnih
listova (worksheet; sheet). Standardna radna
sveska ima tri radna lista (Sheet 13). Radni
listovi obino sadre tekstualne i numerike
1
4
SLIKA Prozor za dijalog Add Input
7. Language
podatke, ali mogu sadrati i grafike objekte
kao to su npr. dijagrami ili slike koje su is
crtane uz pomo alata sa palete za crtanje.
Dok se radnim sveskama rukuje kao i
bilo kojim drugim dokumentom (na njih se
odnose komande sa File menija, koje su de
taljno objanjene u knjizi Microsoft Word u
poslovnoj korespondenciji), postoji izvesan
broj operacija koje su namenjene manipu
laciji radnim listovima.
Da bismo pogledali sadraj nekog rad
nog lista pritisnuemo levim tasterom mia
na jeziak sa nazivom dotinog radnog lista
(recimo, Sheet2) koji se nalazi u donjem le
vom uglu dokumentacionog prozora [slika
8, taka 1].
Uzastopnim pritiskom na jezike sa na
zivima raspoloivih radnih listova vrimo
listanje radne sveske. Za listanje radne
sveske moemo, meutim, koristiti i tasta
turu: kombinacijom tastera Ctrl+PageUp
prelazimo na naredni radni list, dok se kom
binacijom tastera Ctrl+PageDown vraamo
na prethodni radni list.
str.
Microsoft Excel
29
u poslovnom odlu~ivanju
 2

SLIKA Promena tekueg radnog lista uz

8. pomo jezika sa nazivom

U okviru radne sveske, radnim listovi

ma moemo proizvoljno menjati raspored.
Ako npr. elimo da se radni list sa nazivom
Sheet1 nalazi iza radnog lista sa nazivom
Sheet3, promenu poloaja izvriemo tako
to pozicioniramo pokaziva na jeziak rad
nog lista Sheet1, pritisnemo i zadrimo pri
tisnut levi taster mia [slika 9, taka 1]; uz
pritisnut levi taster mia vrimo prevlaenje
jezika radnog lista Sheet1 [slika 9, taka 2]
i otputamo levi taster mia u trenutku kada
nam program signalizira novu poziciju rad
nog lista Sheet1 [slika 9, taka 3].
Radnim listovima moemo menjati na
ziv. Za promenu naziva radnog lista koristi
3 menija izaberemo komandu Rename [slika
1 2
SLIKA Promena redosleda radnih listova u
9. radnoj svesci
1
SLIKA
Promena naziva radnog lista
10.
se komanda Rename koja se nalazi na meniju
Format u podmeniju Sheet [slika 10, taka
2] poto smo prethodno oznaili jeziak rad
nog lista kojem elimo da promenimo naziv
[slika 10, taka 1]. Preostaje nam samo da
otkucamo novi naziv radnog lista i da novi
naziv potvrdimo pritiskom na taster Enter
na tastaturi. Drugi nain za promenu naziva
radnog lista je neto jednostavniji: potrebno
je desnim tasterom mia pritisnuti na jeziak
radnog lista kojem elimo da promenimo na
ziv [slika 11, taka 1], te da iz kontekstnog
11, taka 2]. Kao i u prethodnom sluaju,
preostaje nam da unesemo novi naziv rad
nog lista i da ga potvrdimo pritiskom na
taster Enter.

str.

30 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju

1 13.
SLIKA
11.
Promena naziva radnog lista
Pojedine radne listove koji ne sadre bit
nije podatke moemo sakriti kako bismo
radnu svesku uinili preglednijom. Razlozi
mogu biti i drugaije prirode: ako neki radni
list sadri poverljive podatke, ovom opcijom
sakriemo ga od pogleda drugih. Sakrivanje
radnog lista vri se uz pomo komande Hide
koja se nalazi u meniju Format, podmeni
Sheet [vidi sliku 10], nakon to smo oznaili
jeziak radnog lista koji elimo sakriti.
ZADATAK:
Prethodno opisanom metodom
sakriti radni list Sheet2
Kada je potrebno sakriveni radni list
ponovo prikazati, aktiviraemo komandu
Unhide koja se nalazi u podmeniju Sheet na
meniju Format [slika 12, taka 1].
SLIKA Aktiviranje komande za ponovno
12. prikazivanje sakrivenog radnog lista
1
2
SLIKA Ponovno prikazivanje sakrivenog
radnog lista
U dobijenom prozoru za dijalog [slika
13] najpre emo, sa ponuenog spiska
sakrivenih radnih listova, izabrati radni
list koji elimo ponovo prikazati [slika 13,
taka 1], a zatim emo svoj izbor potvrditi
pritiskom na taster OK [slika 13, taka 2].
Dodavanje novog radnog lista u radnu
svesku vri se izborom komande Worksheet
sa menija Insert [slika 14, taka 1]. Umeta
nje novog radnog lista moe se izvriti i na
taj nain to emo desnim tasterom mia
pritisnuti na jeziak nekog od postojeih
radnih listova [slika 15, taka 1] i sa kon
tekstnog menija izabrati opciju Insert [slika
16, taka 2]. U dobijenom prozoru za dija
log [slika 16], na kartici General [slika 16,
taka 1], izabraemo opciju za umetanje
novog radnog lista Worksheet [slika 16,
taka 2] i svoj izbor potvrditi pritiskom na
taster OK [slika 16, taka 3].
SLIKA
Umetanje novog radnog lista
14.
str.
Microsoft Excel
31
u poslovnom odlu~ivanju
 2

1
1 SLIKA
Brisanje radnog lista
SLIKA Izbor opcije za umetanje novog 18.
15. radnog lista na kontekstnom meniju
Poslednja operacija za rad sa radnim lis
tovima jeste brisanje radnog lista. I ova ope
racija moe se izvriti na dva naina. Prvi
1 nain je pozivanje komande Delete Sheet
na Edit meniju [slika 18, taka 1], poto
2
smo prethodno oznaili jeziak radnog lista
koji elimo da obriemo. Ako radni list koji
elimo obrisati sadri neke podatke, brisa
nje radnog lista moraemo potvrditi pritis
kom na taster Delete u narednom prozoru
3 za dijalog.
SLIKA
Umetanje novog radnog lista
16.

Novi radni list bie umetnut ispred (levo

od) radnog lista koji je bio aktivan pre Drugi nain za brisanje radnog lista jeste
pozivanja komande za umetanje novog rad da nakon pritiska desnim tasterom mia na
nog lista [slika 17, taka 1]. jeziak radnog lista koji elimo da obriemo,
izaberemo opciju Delete [slika 19, taka 1].

SLIKA SLIKA
Umetanje novog radnog lista Brisanje radnog lista
17. 19.

str.

32 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju

SLIKA
Aktivna elija
20.
Osnovna jedinica svakog radnog lista je
elija. Radni list predstavlja jednu veliku
tabelu koja je sastavljena od mree elija.
Svaki radni list u programu Microsoft Ex-
cel 2003 ima ukupno 65536 redova i 256
kolona, to znai da se na svakom radnom
listu nalazi blizu 17 miliona elija!
Svaka elija moe da sadri tekst, nume
riku vrednost ili formulu, a u elijama se
ispisuju i razne poruke kojima nam program
stavlja do znanja da je u obraunu dolo do
greke.
Svaka elija ima svoje koordinate koje se
nazivaju referencom elije. Referenca elije
sastoji se od oznake kolone i reda u kojima
se elija nalazi; npr. referenca B4 znai da
se elija nalazi u drugoj koloni (kolona B)
u etvrtom redu. elijama se, takoe, mogu
dodeljivati i nazivi.
U programu Microsoft Excel postoji vei
broj operacija za rad sa elijama.
Aktiviranje elije vri se pozicioniranjem
na eljenu eliju uz pomo mia ili tastature.
Aktivna elija uokvirena je da bi se lake
uoila na radnom listu [vidi sliku 20].
Selekcija veeg broja elija vri se prevlae
njem pokazivaa uz pritisnut levi taster mia.
Postupak oznaavanja (selekcije) veeg broja
susednih elija prikazan je na slici 21. Poka
ziva se postavlja na prvu eliju u nizu [slika
21, taka 1], a potom se, uz pritisnut levi taster
mia, vri prevlaenje do poslednje elije u
nizu koji treba oznaiti [slika 21, taka 2].
pre
vla
1 enje
2
SLIKA
Oznaavanje vie susednih elija
21.
Ako je potrebno oznaiti vei broj ne
susednih elija, u postupku oznaavanja
koristiemo i taster Ctrl na tastaturi [vidi
sliku 22]. Poeemo sa oznaavanjem od
elije A2 [slika 22, taka 1] i uz pritisnut
levi taster mia oznaiemo segment A2:B4
[slika 22, taka 2]. Otpustiemo levi taster
mia i pokaziva dovesti do elije D3 [slika
22, taka 3]. Pritisnuemo i zadrati pritis
nut taster Ctrl na tastaturi, a zatim emo, uz
pritisnut levi taster mia oznaiti segment
D3:E7 [slika 22, taka 4]. Na ovaj nain
moemo oznaiti proizvoljan broj nesused
nih elija.
Selekcija itavog reda/kolone vri se pritis
kom levim tasterom mia na slovo u zaglavlju
reda/kolone. Ako npr. elimo da oznaimo ko
lone od B do E pozicioniraemo pokaziva na
zaglavlje kolone B [slika 23, taka 1] i uz pri
tisnut levi taster mia izvriti prevlaenje do
zaglavlja kolone E [slika 23, taka 2]. Ista pro
cedura vai i prilikom oznaavanja redova.
Ctrl
1
3
2
4
SLIKA Postupak oznaavanja veeg broja
22. nesusednih elija
str.
Microsoft Excel
33
u poslovnom odlu~ivanju

1 2
SLIKA Postupak oznaavanja susednih
23. kolona
U sluaju da je potrebno oznaiti vei
broj redova/kolona, postupak oznaavanja
izvriemo uz pomo tastera Ctrl na tastatu
ri. Oznaimo najpre kolonu B pritiskom
levim tasterom mia na zaglavlje ove ko
lone [slika 24, taka 1]. Zatim emo selek
ciji dodati kolone D i E na sledei nain:
pritisnuemo i zadrati taster Ctrl na ta
staturi; zatim emo pritisnuti levim tasterom
mia na zaglavlje kolone D [slika 24, taka
2] i uz pritisnut levi taster mia izvriemo
prevlaenje do zaglavlja kolone E [slika 24,
taka 3] kada oslobaamo levi taster mia
(taster Ctrl drimo pritisnut sve vreme!).
Zatim emo oznaiti trei [slika 24, taka 4]
i peti red [slika 24, taka 5] pritiskom levim
tasterom mia na zaglavlja odgovarajuih
redova. Konano, selekciji emo dodati re
dove od osmog do desetog tako to emo
pritisnuti levim tasterom mia na zaglavlje
1 2 3 2
4
5
6
7
SLIKA
Selekcija nesusednih redova/kolona
24.
str.
34 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
1
SLIKA
Oznaavanje itavog radnog lista
25.
osmog reda [slika 24, taka 6] i uz zadrani
levi taster mia izvriemo prevlaenje do
zaglavlja desetog reda [slika 24, taka 7],
nakon ega oslobaamo levi taster mia,
kao i taster Ctrl koji smo sve vreme drali
pritisnut.
Kada je potrebno oznaiti itav radni list,
oznaavanje emo izvriti uz pomo tastera
koji se nalazi u gornjem levom uglu radnog
lista, iznad zaglavlja redova, odnosno levo
od zaglavlja kolona [slika 25, taka 1]. Istu
operaciju moemo izvriti i uz pomo kom
binacije tastera Ctrl+A (ekvivalent komande
Select All).
Promena visine (irine) redova (kolona)
vri se na taj nain to se pokaziva pozi
cionira na granicu izmeu dva susedna reda
(kolone), pa se uz pritisnut levi taster mia
vri prevlaenje do eljene visine (irine).
3 Width: 14,00 (103 pixels)
5 Height: 30,00 (40 pixels)
4 1
SLIKA Promena visine (irine) redova
26. (kolona)

1
2
SLIKA Automatsko podeavanje irine
27. kolone
Pretpostavimo da je potrebno poveati
irinu i visinu elije B4. Najpre emo ozna
iti pomenutu eliju pritiskom na levi taster
mia [slika 26, taka 1]. Za promenu irine
elije (tj. kolone) postaviemo pokaziva
na granicu izmeu kolona B i C. U trenutku
kada pokaziva dobije odgovarajui oblik
( ) [slika 26, taka 2] pritisnuemo i zadr
ati levi taster mia i izvriti prevlaenje dok
ne dobijemo eljenu irinu kolone, odnosno
elije. Trenutnu irinu kolone moemo vi
deti u obliku napomene sve dok drimo pri
tisnut levi taster mia [slika 26, taka 3], to
nam olakava precizno podeavanje irine.
Nakon to smo definisali eljenu irinu ko
lone (elije), oslobodiemo levi taster mia.
Na slian nain se podeava visina elija (tj.
redova): postavljamo pokaziva na grani
1 U izvesnim situacijama bie potrebno
2
SLIKA
Umetanje redova
29.
1
SLIKA Automatsko podeavanje irine
28. kolone
cu izmeu dvaju redova (u naem sluaju
izmeu 4. i 5. reda) [slika 26, taka 4] i
vrimo prevlaenje nanie uz pritisnut levi
taster mia, pratei eljenu visinu reda, od
nosno elije, u napomeni koja se pojavljuje
u blizini pokazivaa [slika 26, taka 5].
irina (visina) redova (kolona) moe se
podesiti i automatski. Oznaimo npr. eliju
A4 [slika 27, taka 1] i otkucajmo u njoj
tekst Poslovni informacioni sistemi, na
kon ega pritiskamo taster Enter na tastaturi
radi potvrde unosa [slika 27, taka 2]. Kao
to vidimo, irina kolone A nedovoljna je
da prihvati uneti tekst. Naravno, moemo
pribei podeavanju irine kolone A na rani
je opisani nain, ali je prilino jednostavnije
da prepustimo programu Microsoft Excel da
sam automatski odredi optimalnu irinu ko
lone A. To emo uraditi tako to emo posta
viti pokaziva na granicu izmeu kolona A
i B i u trenutku kada on promeni oblik dva
puta uzastopno pritisnuti levi taster mia
[slika 28, taka 1]. Na slici 29 moete videti
automatski podeenu irinu kolone A.
umetanje novog reda na radni list. Na slici
29 prikazano je umetanje novog reda is
pred (iznad) etvrtog reda. Umetanje redova
najjednostavnije je izvriti tako to se pritis
ne desnim tasterom mia na zaglavlje reda
ispred (iznad) koga treba umetnuti novi red
[slika 29, taka 1], te se iz dobijenog kontek
stnog menija izabere opcija Insert [slika 29,
taka 2]. Nakon ove operacije dosadanji
str.
Microsoft Excel
35
u poslovnom odlu~ivanju

2 taka 1] i izborom opcije Columns na Insert
1 meniju [slika 30, taka 2]. Novoumetnuta
SLIKA
Umetanje kolona
30.
etvrti red postaje peti, tj. vri se automatsko
prenumerisanje svih redova koji se nalaze
iza/ispod novoumetnutog reda [vidi sliku
30]. Umetanje novog reda moe se izvriti i
aktiviranjem opcije Rows na Insert meniju,
nakon to smo oznaili red ispred, odnosno
iznad kojeg e biti umetnut novi red.
Umetanje nove kolone vri se na slian
nain: najpre je potrebno oznaiti kolonu is-
pred (tj. levo od) koje e biti umetnuta nova
kolona. Na slici 30 prikazano je umetanje
nove kolone ispred kolone A. Umetanje nove
1 1
2
SLIKA
Sakrivanje oznaenog reda
31.
str.
36 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
kolone moemo izvriti tako to pritisnemo
desnim tasterom mia na zaglavlje kolone
A i iz kontekstnog menija izaberemo opciju
Insert, ili oznaavanjem kolone A [slika 30,
kolona postaje kolona A, a prenumerisanje
ostalih kolona vri se automatski. Na slici 31
vidi se novoumetnuta kolona.
U sluaju da je potrebno poveati pre
glednost neke tabele koja ima veliki broj
redova i/ili kolona u kojima su prikazani
meurezultati odreenih prorauna, mogue
je izvriti sakrivanje pojedinih redova i/ili
kolona. Na slici 31 prikazan je postupak
sakrivanja 5. reda na radnom listu. Potrebno
je, dakle, desnim tasterom mia pritisnuti na
zaglavlje reda koji elimo sakriti [slika 31,
taka 1], te iz kontekstnog menija izabrati
opciju Hide [slika 31, taka 2]. Sakrivanje
reda moemo izvriti i pozivanjem opcije
Hide iz podmenija Row na meniju Format,
poto smo prethodno oznaili red koji elimo
da sakrijemo. Postupak sakrivanja kolona
vri se na isti nain: pozivanjem opcije Hide
iz podmenija Column na meniju Format ili
opcijom Hide na kontekstnom meniju.
2
SLIKA Ponovno prikazivanje sakrivenog
32. reda
 Sakrivene redove (kolone) moemo pono
vo prikazati izborom opcije Unhide (bilo
na konteksnom meniju ili na meniju For-
mat, u podmeniju Row, odnosno Column).
Na slici 33 prikazan je postupak ponovnog
prikazivanja sakrivenog reda. S obzirom na
to da se zaglavlje sakrivenog reda (kolone)
ne vidi, treba obratiti panju na oznaavanje
sakrivenog reda (kolone) pre izbora opcije
Unhide. Pokaziva emo pozicionirati na
granicu izmeu zaglavlja etvrtog i estog
reda [slika 33, taka 1], ali tako da dobijemo
oblik pokazivaa ( ) koji pokazuje da se
nalazimo na zaglavlju sakrivenog reda, a ne
oblik ( ) koji simbolizuje promenu visine
reda; potom pritiskamo desni taster mia i na
kontekstnom meniju biramo opciju Unhide
[slika 32, taka 2]. Budui da ova procedura
zahteva malo veu preciznost prilikom ozna
avanja, alternativni postupak bio bi da se
selektuju svi redovi od etvrtog do estog,
pa da se onda aktivira opcija Unhide na me
niju Format, u podmeniju Row.
U okviru jednog radnog lista mogue
je obrisati suvine redove (kolone). To se
postie izborom opcije Delete na Edit me
niju, nakon oznaavanja redova (kolona)
SLIKA
Brisanje oznaenog reda
33.
koje treba obrisati. Opcija Delete moe se
aktivirati i na kontekstnom meniju. Postu
pak brisanja petog reda prikazan je na slici
32. Nakon to pozicioniramo pokaziva na
zaglavlje petog reda [slika 32, taka 1], pri
tiskamo desni taster mia i na kontekstnom
meniju biramo opciju Delete.
ZADATAK:
Izbrisati kolonu A na radnom
listu Sheet1
Ranije smo napomenuli da se u elije
na radnom listu mogu unositi numerke
vrednosti, tekst ili formule. Unos podataka
u eliju vri se tako to oznaimo eliju u
koju elimo da unesemo neki podatak, bilo
uz pomo pokazivaa i levog tastera mia,
ili uz pomo strelica na tastaturi; potom
otkucamo sadraj elije, koji potvrujemo
pritiskom na taster Enter na numerikom
ili alfanumerikom delu tastature, ili jed
nostavno, pozicioniranjem na narednu eli
ju. Program Microsoft Excel automatski e
uoiti razliku izmeu numerikih i tekstual
nih podataka: nakon potvrde unosa podatak
e automatski biti poravnat po desnoj strani
elije ako je protumaen kao numeriki
[slika 34, taka 1], odnosno po levoj strani
elije ako je podatak protumaen kao tekst
[slika 34, taka 2].
1 2
SLIKA
Unos podataka u elije
34.
str.
Microsoft Excel
37
u poslovnom odlu~ivanju
 ZADATAK:
Uneti podatke sa slike 33 na
radni list Sheet1, poev od
elije A1

1
Korekcija sadraja u eliji vri se tako
to se pokaziva pozicionira na eliju [slika 3 2
35, taka 1] pa se dva puta uzastopno pri
tisne levi taster mia. Sadraj elije se sada 4
moe ispravljati brisanjem pojedinih slova
(brojeva) i dodavanjem novih. Ispravke
se mogu vriti i na paleti za unos formula,
koja prikazuje sadraj aktivne elije [slika
35, taka 2]. Umesto dvostrukog pritiska na
levi taster mia, za izmenu sadraja elije
moe se koristiti i taster F2 na tastaturi, na
kon oznaavanja elije iji sadraj elimo
izmeniti. Konano, ako je potrebno izmeniti
itav sadraj elije, umesto da se vri nje
gova korekcija, dovoljno je da se nakon SLIKA
Kopiranje sadraja elija
36.
oznaavanja eljene elije, naprosto, otkuca
novi sadraj. Ako se koristi ova metoda, tre
Sadraj pojedinih elija mogue je kopi
ba imati u vidu da e raniji sadraj elije bit
rati i premetati u okviru istog radnog lista,
izbrisan bez prethodnog upozorenja!
ali i na druge radne listove i/ili radne sveske.
Za kopiranje i premetanje sadraja elija
ZADATAK: koristiemo komande Cut, Copy i Paste koje
Izvriti korekciju sadraja elije se nalaze na meniju Edit ili na kontekstnom
B4 u skladu sa izmenama meniju, poto smo prethodno oznaili elije
izvrenim na slici 34. koje se kopiraju/premetaju.
Jedan od postupaka za kopiranje sadraja
elija prikazan je na slikama 36 i 37. Potreb
no je pozicionirati pokaziva na prvu eliju
u nizu koji elimo kopirati (u naem sluaju
to je elija A1) [slika 36, taka 1] i uz pri
tisnut levi taster mia oznaiti itav skup
2 elija koje elimo kopirati [slika 36, taka
2]. Naravno, ako je potrebno kopirati vie
segmenata elija ili vei broj nesusednih
elija, prilikom oznaavanja koristiemo
taster Ctrl na tastaturi. Oznaene elije obo
jene su svetloplavom bojom. Potom emo
1 pokaziva pozicionirati bilo gde iznad ozna
enih elija [slika 36, taka 3] i pritisnuti
desni taster mia. Sa kontekstnog menija bi
ramo opciju Copy, ime je sadraj oznaenih
SLIKA elija privremeno iskopiran na oglasnu tablu
Korekcija sadraja elije
35. [Clipboard]. (Opciju Copy moemo pozvati
str.

38 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju

1
2
3 37, taka 2].
SLIKA
Kopiranje sadraja elija
37.
i uz pomo menija Edit.) elije iji je sadraj
iskopiran na oglasnu tablu sada su uokvi
rene isprekidanom linijom [slika 37, taka
1]. Oznaiemo sada prvu eliju u segmentu
u koji elimo da smestimo sadraj iskopira
nih elija [slika 37, taka 2], pritisnuemo
desni taster mia i na kontekstnom meniju
izabraemo opciju Paste. (Umesto izbora
opcije Paste, nakon selekcije eljene elije
moemo, naprosto, pritisnuti taster Enter.)
Sadraj elija A1:B4 sada je iskopiran u seg
ment A6:B9 [slika 38, taka 1].
1 2
SLIKA
Kopiranje/premetanje sadraja elija
38.
NAPOMENA: Premetanje sadraja
oznaenih elija na drugu lokaciju
vri se na potpuno isti nain kao
i kopiranje, s tom razlikom to se
u etvrtom koraku umesto opcije
Copy [slika 35, taka 4] bira opci-
ja Cut . Konaan rezultat operaci-
je premetanja sadraja elija raz-
likovao bi se samo po tome to
bi sadraj originalnih elija nakon
izbora opcije Paste bio izbrisan [slika
ZADATAK:
Korienjem komande Undo na
Edit meniju, vratiti se na stanje
prikazano na slici 34.
Drugi nain za kopiranje/premetanje sa
draja elija donekle je jednostavniji, ali je
ogranien samo na aktivni radni list. Nakon
oznaavanja elija koje je potrebno kopirati/
premestiti [slika 39, taka 1], pokaziva se
postavlja na okvir oznaenog segmenta, tako
da dobije oblik ( ) [slika 39, taka 2]. U
trenutku kada pokaziva promeni oblik, pritis
kamo levi taster mia, i uz pritisnut levi taster
mia vrimo prevlaenje oznaenog segmenta
do novog mesta na radnom listu [slika 39,
taka 3], nakon ega oslobaamo levi taster
mia. Na ovaj nain izvrili smo premetanje
oznaenog segmenta, a rezultat ove operacije
ekvivalentan je onom prikazanom na slici 38,
taka 2. Naime, dok vrimo prevlaenje uz
pritisnut levi taster mia, pokaziva e imati
oblik ( ) [slika 39, taka 3] koji simboli
zuje premetanje oznaenog segmenta. Ako,
meutim, elimo da iskopiramo oznaeni
segment, a ne da ga premestimo, prilikom
prevlaenja uz pritisnut levi taster mia
draemo pritisnut taster Ctrl na tastaturi.
Pokaziva e, u tom sluaju imati oblik ( )
[slika 39, taka 4], koji simbolizuje kopiranje
oznaenog segmenta. Da bi operacija kopi
ranja bila uspeno okonana, vano je da prvo
oslobodite levi taster mia a potom taster Ctrl
na tastaturi. Rezultat ove operacije ekvivalen
tan je situaciji na slici 38, taka 1.
str.
Microsoft Excel
39
u poslovnom odlu~ivanju
 1

2
Prevlaenje od take (2) do (3) uz pritisnut levi taster mia Prevlaenje uz pritisnut levi taster mia i taster CTRL

A6:B9 A6:B9

3 4

Premetanje (kopiranje) oznaenog segmenta tehnikom prevlaenja uz

SLIKA 39.
pritisnut levi taster mia (i taster Ctrl)
Brisanje sadraja elija vri se koman na taster Delete (Del) na tastaturi. Brisanje
dom Contents u podmeniju Clear na meniju itave elije vri se komando m Delete na
Edit [slika 40, taka 1], ili komandom Clear meniju Edit ili na kontekstnom meniju.
Contents na kontekstnom meniju [slika 40,
ZADATAK:
taka 2], poto prethodno oznaimo eliju
Izbrisati sadraj svih elija na
(ili vie njih) iji se sadraj brie. Brisanje
radnom listu Sheet1
sadraja elija moe se izvriti i pritiskom

SLIKA 40. Brisanje sadraja oznaenih elija

str.

40 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
 Program Microsoft Excel ima ugraenu
funkciju AutoFill koja omoguava au
tomatsku popunu veeg broja elija pred
vidljivog sadraja. Sutina podsistema za
automatsku popunu elija je u tome to e
program, na osnovu nekoliko unetih vred
nosti, pokuati da predvidi sadraj nared
nih elija na osnovu matematikologikih
operacija. Na primer, ako elimo da se u
koloni A nalaze redni brojevi, zapoeemo
niz unosom brojeva 1, 2 i 3 u elije A1, A2 i
A3, respektivno. Potom emo oznaiti elije
A1:A3 [slika 41, taka 1] i pozicionirati
pokaziva na donji desni ugao oznaenog
segmenta, tako da on dobije oblik ( ) [slika
41, taka 2]. U trenutku kada pokaziva
promeni oblik, pritiskamo i zadrimo pritis
nut levi taster mia, i povlaei nanie do
desetog reda [slika 41, taka 3] ispunjava
mo ostatak liste, pratei trenutnu vrednost
poslednje elije u napomeni koja se nalazi
desno od pokazivaa [slika 41, taka 4]. Po
oslobaanju levog tastera mia sve elije
preko kojih smo prevukli pokaziva op
cije AutoFill bie ispunjene odgovarajuim
vrednostima [slika 41, taka 5].
Uvek kada elije popunjavamo odreenim
brojnim nizom, program Microsoft Excel e
pokuati da pronae matematiku zavisnost
izmeu poetnih vrednosti brojnog niza.
Tako npr. ako u elije A1, A2 i A3 unesemo
1
2
5
10 4
3
SLIKA
Automatska popuna elija
41.
brojeve 1, 3 i 5, respektivno, te primenimo
sistem za automatsku popunu elija, program
e shvatiti da elimo samo neparne bro
jeve u listi, i shodno tome popuniti ostatak
liste. to je matematika meuzavisnost
brojeva u nizu sloenija, bie potrebno da
unesemo vei broj poetnih vrednosti kako
bi program mogao da nastavi listu.
Program Microsoft Excel u stanju je da
izvri automatsku popunu elija i kada se radi
sa tekstualnim podacima. Na primer, ako un
esemo naziv nekog meseca u godini ili dana u
nedelji, program e, na osnovu toga automats
ki popuniti ostatak liste. Tekstualne liste
za automatsku popunu korisnik moe sam
definisati. Potrebno je na meniju Tools izabra
ti komandu Options. U dobijenom prozoru za
dijalog Options pozicioniraemo se na karticu
Custom Lists [slika 42, taka 1] i izabrati op
ciju New List [slika 42, taka 2], ime emo
pozicionirati pokaziva u polje List entries
[slika 42, taka 3]. Otkucaemo sadraj liste,
s tim to se pojedine stavke u listi odvajaju pri
tiskom na taster Enter. Kreiraemo, na primer,
listu koja sadri nazive predmeta: Matemati-
ka, Raunovodstvo, Statistika, Informatika,
Sociologija [slika 42, taka 4]. Pritiskom na
taster Add [slika 42, taka 5] dodaemo unetu
listu na spisak korisniki definisanih lista koji
se nalazi u polju Custom Lists [slika 42, taka
6]. Nakon pritiska na taster OK [slika 42, ta
ka 7] nova lista je spremna za upotrebu.
3 1
2 4 5
6
7
SLIKA Definisanje korisnike liste za
42. automatsku popunu elija
str.
Microsoft Excel
41
u poslovnom odlu~ivanju
 4
1
5 2
SLIKA 43. Automatska popuna elija uz pomo korisniki definisane liste
Oznaimo sada, recimo, eliju C4 i une
simo naziv nekog predmeta, npr. Matema-
tika [slika 43, taka 1]. Zatim postavimo
pokaziva u donji desni ugao oznaene
elije C4 da bismo dobili oblik pokazivaa
koji aktivira sistem za automatsku popunu
elija [slika 43, taka 2]. Uz pritisnut levi
taster mia povucimo nanie do desetog
reda [slika 43, taka 3] i nastavak liste bie
ispunjen nazivima predmeta koje smo une
li u korisniki definisanu listu. Podsistem
AutoFill funkcionie u svim smerovima: iz
take 2 [slika 43, taka 2] moemo vriti
prevlaenje navie, recimo do prvog reda
[slika 43, taka 4], ulevo, recimo do kolone
A [slika 43, taka 5] ili udesno, npr. do ko
lone H [slika 43, taka 6].
ZADATAK:
Upotrebom jeziaka radnih listo
va ili odgovarajue kombinacije
tastera na tastaturi pozicionirati
se na radni list Sheet2
str.
42 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
6
Poto smo se upoznali sa osnovnim tehni
kama rada u programu Microsoft Excel,
panju emo posvetiti radu sa formulama.
Prilikom rada sa formulama u pro-
gramu Microsoft Excel uvek treba imati
u vidu sledee:
najpre se oznaava elija u koju e
limo da unesemo formulu;
formula uvek poinje znakom jedna-
kosti [=], nakon ega slede operandi
(koji mogu biti konstantni ili promen-
ljivi) i operatori [slika 44];
nakon unosa formule, u eliji e biti
prikazan rezultat [slika 45, taka 1];
formula e i dalje biti vidljiva na pa
leti za formule [slika 45, taka 2].
ZADATAK:
U ma kojoj slobodnoj eliji na
radnom listu Sheet2 izraunati
taan broj elija na jednom rad-
nom listu (podsetimo se, jedan
radni list ima 65536 redova i
256 kolona). Nakon toga izbri-
sati sadraj elije.

ARITMETIKE OPERACIJE
+ sabiranje, npr. [=3+2]
oduzimanje,npr. [=32]
* mnoenje, npr. [=3*2]
/ deljenje, npr. [=3/2]
% procenat, npr. [=3%]
^ stepenovanje, npr. [=3^1]
OPERACIJE POREENJA
= jednako, npr. [A1=B1]
> vee od, npr. [A1>B1]
< manje od, npr. [A1<B1]
>= vee ili jednako, [A1>=B1]
<= manje ili jednako, [A1<=B1]
<> razliito od, npr. [A1<>B1]
SLIKA Simboli nekih najee korienih
44. operacija
2
1 U koloni C, poev od elije C1
SLIKA
Prikaz formule i rezultata
45.
Operandi u formulama, dakle, mogu biti
konstantne ili promenljive veliine. Ako npr.
formula glasi [=2+6] znai da je njena svrha
sabiranje dveju konstanti, broja 2 i broja 6, u
kom sluaju se upotreba programa Microsoft
Excel ne razlikuje od upotrebe kalkulatora
[slika 45].
Upotreba programa Microsoft Excel je,
meutim, daleko svrsishodnija kada se ko
riste formule sa promenljivim (varijabil
nim) operandima. Ako npr. formula glasi
[=A1+A2], to znai da e program sabrati
vrednosti koje se nalaze u elijama A1 i A2.
Budui da vrednosti u elijama A1 i A2 mo
emo proizvoljno da menjamo, ovo je primer
formule sa promenljivim operandima.
Da bismo detaljnije objasnili upotrebu
formula sa promenljivim operandima, poslu
iemo se jednim primerom. Na radnom listu
Sheet 2 u elijama A1 i A2 uneemo dva broja,
recimo 8 i 4, respektivno [slika 46, taka 1].
Kolonu B koristiemo za unost teksta [slika
46, taka 2], dok emo u kolonu C uneti for
mule [slika 46, taka 3]. Kao to se vidi na
slici 46, u svim formulama koriene su ref
erence na elije A1 i A2, te su ovo formule sa
promenljivim operandima.
ZADATAK:
Na radnom listu Sheet2, u
elijama A1 i A2, uneti brojeve
8 i 4, respektivno;
Na istom radnom listu, u koloni B,
poev od elije B1 nanie, uneti
tekstualni opis rezultata kao to
je to uinjeno na slici 46;
Automatski prilagoditi irinu
kolone B na radnom listu
Sheet2;
nanie, uneti odgovarajue for-
mule kao to je to uinjeno na
slici 46.
Napomena: nakon unosa formule u
elijama u koloni C e biti prikazani
rezultati odgovarajuih raunskih
operacija (vidi sliku 47).
str.
Microsoft Excel
43
u poslovnom odlu~ivanju
SLIKA 46. Primer formula sa promenljivim operandima (prikaz formula)

SLIKA 47. Primer formula sa promenljivim operandima (prikaz rezultata)

str.

44 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
 Formule se mogu unositi direktno sa
tastature. Postoji, meutim, mogunost da
prilikom unosa formule doe do greke pri
likom kucanja referenci ili funkcija, naro
ito kada su u pitanju neto komplikovaniji
matematiki izrazi ili funkcije. Zbog toga je
1 2
preporuljivo da se reference u formulama
unose tako to se miem oznai konkretna
elija. Objasniemo ovakav nain unosa
formula na prethodnom primeru. Nakon
to smo uneli odgovarajue podatke u ko
lone A i B, formulu u eliji C1 uneemo na
sledei nain: kucamo znak jednakosti [=];
potom levim tasterom mia oznaavamo
eliju A1 [slika 48, taka 1] tako da se njena
referenca automatski pojavljuje u eliji C1
4
3 [slika 48, taka 2]; potom kucamo oznaku
odgovarajue raunske operacije [+]; da
bismo ponovo, uz pomo levog tastera mia,
oznaili eliju A2 [slika 48, taka 3] i uneli
njenu referencu u formulu [slika 48, taka
SLIKA 4]. Unetu formulu potvrujemo pritiskom
Unos formula
48.
na taster Enter.

NAJEE GREKE PRILIKOM U sluaju da se prilikom unosa formule

UNOSA FORMULA ipak potkrade greka, program e ispisati
poruku na osnovu koje se moe utvrditi tip
greke. Ova poruka poinje znakom #, na
#DIV/0! deljenje nulom
kon ega sledi tekst poruke, praen znakom
uzvika. Pregled najeih greaka koje se
nevaee ime elije ili mogu javiti prilikom unosa formula dat je
#NAME!
grupe elija na slici 49.

#NULL! nevaei presek Konano, ako je unos formula protekao

bez problema, osvrnuemo se na pogodnost
korienja formula sa varijabilnim referen
pogrena upotreba cama. Ako u elije A1 i A2 unesemo bilo
#NUM!
numerike vrednosti koje druge numerike vrednosti, odmah na
referenca elije nije kon unosa dobiemo rezultate u koloni C,
#REF! budui da smo u formulama koristili vari
odgovarajua
jabilne operande.
neodgovarajua vred-
#VALUE Ako npr. u eliju A2 unesemo vrednost
nost argumenta
0, u eliji C3 dobiemo poruku #DIV/0!, to
neodgovarajua irina znai da je greka nastala usled deljenja nu
##### lom. U eliji C7 dobiemo poruku #NUM!,
kolone
jer smo pokuali da pronaemo logaritam
od broja 0. Slino tome, ako u bilo koju od
SLIKA Najee greke prilikom unosa elija A1 i A2 unesemo neki tekst umesto
49. formula
broja, dobiemo poruku #VALUE!.
str.

Microsoft Excel
45
u poslovnom odlu~ivanju
 Ispravljanje greaka u formulama moe
biti veoma naporno, pogotovu kada su u pi
tanju sloenije formule na velikim radnim
listovima, ili formule koje uzimaju podatke
sa veeg broja radnih listova. Kada na rad
nom listu imamo malu koliinu podataka,
lako moemo analizirati formulu i pronai
greku. Problemi, meutim, mogu da nas
tanu kada imamo formulu tipa [=IF(C750<
>D750;IF(B750=H750*J750;IF(A750>=
1995;$BF$50;$BF$40);$BF$30);0)]. Ako
raunar prijavi greku moramo analizirati
itav radni list koji sadri veliku koliinu
podataka. Koji se podaci nalaze u 750. redu
radnog lista? Da li se u elijama BF30,
BF40 i BF50 nalaze poreske stope, koefici
jenti strune spreme ili, moda, devizni kur
sevi? Da bi nam bilo lake da se snaemo
sa ovakvim formulama potrebno je dodeliti
nazive elijama tako da u svakom trenutku
znamo koji se podaci u njima nalaze.
Da bismo dodelili naziv nekoj eliji (ili
skupu elija) potrebno je oznaiti eliju
(elije) i upisati naziv elije u polje za naziv.
U naem prethodnom primeru, na radnom
2
1
SLIKA
Dodeljivanje naziva elijama
50.
str.
46 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
listu Sheet2, dodeliemo naziv elijama A1
i A2. Nazivi elija bie Broj1 i Broj2, res
pektivno. Najpre emo oznaiti eliju A1
[slika 50, taka 1]. Potom emo pozicioni
rati pokaziva u polje za naziv elije, pritis
nuti levi taster mia, i otkucati naziv elije
(u naem sluaju: Broj1) [slika 50, taka 2].
Novi naziv elije potvrujemo pritiskom na
taster Enter. Vodite rauna o tome da nazivi
elija ne smeju sadrati razmake!
ZADATAK:
eliji A2 dodeliti naziv Broj2.
Sada moemo obrisati sadraj elije C3 i
otkucati formulu u obliku: [=Broj1+Broj2]
koji je mnogo razumljiviji i pogodniji za
analizu u sluaju da doe do greke u for
muli [slika 51, taka 1].
1
SLIKA
Unos formula upotrebom imena elija
51.
ZADATAK:
Preostale formule u koloni C na
radnom listu Sheet1 ispraviti
tako da umesto referenci na
elije A1 i A2 sadre njihova
imena (Broj1, Broj2).
 Uputstvo za samostalnu izradu zadataka
Na disku Microsoft Excel u poslovnom
odluivanju, u folderu Vezbe nalaze se za
daci za vebanje. U programu Microsoft
Excel, upotrebom komande Open na File
meniju, otvoriti datoteku Lekcija 1.xls.
ZADATAK 1
U radnoj svesci pod nazivom Lekcija
1.xls pozicionirati se na radni list Zadatak
1. Na ovom radnom listu nalaze se po
daci o proizvodnji po godinama za period
19891994. godine. U koloni E izraunati
bazne indekse sa bazom godinom 1989.
(1989=100) [vidi obrazac za prvu godinu u
eliji E3]. Obrazac za izraunavanje baznih
indeksa glasi:
gde je:
Ii bazni indeks za godinu i;
yi proizvodnja za godinu i;
y0 proizvodnja u baznoj godini.
Reenje ovog, kao i narednih zadataka,
moete proveriti ako otvorite datoteku
Lekcija 1 (Resenje).xls koja se nalazi u is-
tom folderu.
ZADATAK 2
U zadatku koji se nalazi na radnom
listu Zadatak 2 potrebno je bazne indekse
(1989=100) izraunate u prethodnom za
datku preraunati na novu bazu. Nova baza
je 1992. godina (1992=100).
Da bismo preraunali indekse na novu
bazu, potrebno je da rezultate obrauna sa
radnog lista Zadatak 1 (tj. indekse sa ba
zom 1989, koji se nalaze u elijama E3:
E8) iskopiramo u kolonu D na radnom listu
Zadatak 2 (elije D3:D8). Dakle, najpre je
potrebno oznaiti elije E3:E8 na radnom
listu Zadatak 1 i iskopirati ih na oglasnu
tablu upotrebom komande Copy. Potom je
potrebno pozicionirati se na radni list Za-
datak 2, u eliju D3. Ako budemo koristili
komandu Paste, iskopiraemo celokupan
sadraj pomenutih elija, ukljuujui i for
mule. Nama su, meutim, potrebni samo
rezultati obrauna, a ne i formule, pa emo
koristiti opciju Paste Special koja se nalazi
na meniju Edit. U dobijenom prozoru za di
jalog (vidi sliku) izabraemo opciju Values
[taka 1], koja kopira samo vrednost elija,
bez formula, i potvrditi izbor pritiskom na
taster OK [taka 2].
1
2
Sada smo spremni da u koloni E na rad
nom listu Zadatak 2 izvrimo preraunavanje
indeksa sa bazom 1989. (koji se sada nalaze
na radnom listu Zadatak 2 u koloni D), na
novu bazu (1992=100) upotrebom obrasca:
gde je Ii indeks za godinu i, a I0 indeks za
novu baznu godinu.
str.
Microsoft Excel
47
u poslovnom odlu~ivanju
 ZADATAK 3
U radnoj svesci Lekcija 1.xls, na radnom
listu Zadatak 3, na osnovu podataka o proiz
vodnji po godinama, izraunaemo, u koloni
E, lanane (verine) indekse po obrascu:
gde je:
Vi lanani indeks za godinu i
yi proizvodnja u godini i
yi1 proizvodnja u prethodnoj godini.
Poto ne raspolaemo podatkom o proiz
vodnji u 1988. godini, neemo moi da
izraunamo lanani indeks za 1989. godinu,
pa e elija E3 ostati prazna.
ZADATAK 4
U zadatku na radnom listu Zadatak
4 potrebno je da preraunamo lanane
(verine) indekse, koje smo izraunali u
prethodnom zadatku, na bazne indekse
sa bazom (1992=100). Za svrhu ovog
preraunavanja potrebni su nam lanani
indeksi iz prethodnog zadatka (nalaze se
u koloni D), kao i bazni indeksi sa bazom
(1992=100) iz zadatka 2 (nalaze se u koloni
E). Formule za preraunavanje uneemo u
kolonu F, s tim to se u eliji F6 ve nalazi
podatak 100, budui da je godina 1992. ba
zna godina. Formule za preraunavanje su:
kada se godina za koju vrimo preraunavanje
nalazi ispred bazne godine, odnosno:
kada se godina za koju vrimo preraunavanje
nalazi nakon bazne godine.
str.
48 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
ZADATAK 5
U zadatku koji se nalazi na radnom listu
Zadatak 5, na osnovu raspoloivih podataka,
izraunaemo parametre b0 i b1 koji su nam
potrebni za iznalaenje jednaine ekspo
nencijalnog trenda. Najpre emo u koloni
E izraunati logaritam za vrednosti y koje
se nalaze u koloni C. Vrednosti u koloni F
[x log y] izraunaemo mnoenjem podataka
iz kolona D i E. U koloni G [x2] emo podatke
iz kolone D dii na kvadrat. Zatim emo,
u 14. redu radnog lista, sumirati podatke
u kolonama C, E, F i G. Najjednostavniji
nain za sumiranje podataka u nekoj koloni
(npr. u koloni C) jeste da oznaimo eliju
ispod podataka koji se sumiraju (npr. eliju
C14) i aktiviramo funkciju AutoSum pritis
kom na njenu ikonu na paleti standardnih
alata ( ). Nakon toga sledi pritisak na
taster Enter radi potvrde sumiranja.
Parametre b0 i b1 izraunaemo upotre
bom obrazaca:
Podatak log y nalazi se u eliji E14,
x log y u eliji F14, a x2 u eliji F14,
dok je N broj perioda (10). Obrasce za
obraun parametara b0 i b1 uneemo u elije
D17 i D20, respektivno. Dobijene vrednosti
log b0 i log b1 koristiemo za izraunavanje
podataka u koloni H [log yt], po obrascu:
, koji zamenom vrednosti b0
i b1 postaje:
Potom emo, u elijama G17 i G20 nai
antilogaritam (10x) parametara b0 i b1 i dobi
jene vrednosti zameniti u jednaini ekspo
nencijalnog trenda , koja postaje
i koju emo ko
ristiti za izraunavanje vrednosti u koloni I
[yt]. Reenje zadatka proverite na radnom
listu Zadatak 5 u radnoj svesci Lekcija 1
(Resenja).xls!
MICROSOFT EXCEL LEKCIJA 2
U OVOJ LEKCIJI OBRADIEMO:
automatsko sumiranje (funkcija AutoSum),
podsistem za unos funkcija,
najee koriene funkcije u programu Microsoft Excel:
funkciju sumiranja (SUM),
funkciju proseka (AVERAGE),
funkciju uslovnog izvrenja (IF),
funkciju uslovnog sumiranja (SUMIF),
funkciju prebrojavanja (COUNT),
funkciju uslovnog prebrojavanja (COUNTIF),
funkciju za utvrivanje maksimalne vrednosti (MAX),
ugnjedavanje funkcije uslovnog izvrenja (IF),
relativne i apsolutne reference elija,
uslovno formatiranje elija,
imenovanje skupa elija; upotrebu naziva u funkcijama,
podeavanje osnovnih parametara stranice,
pregled dokumenta pre tampanja i tampanje dokumenta.

D
ruga lekcija posveena je radu sa
funkcijama u programu Microsoft
Excel. U ovoj lekciji upoznaemo
se sa podsistemom za unos funkcija, kao i sa
nekim od najee korienih funkcija. Osim (SUMIF) i funkcija uslovnog prebrojavanja
jednostavnih funkcija u kojima se kao argu
ment navodi samo niz elija na koji se funk
cija odnosi, kao to su, npr. funkcija sumi
ranja (SUM), funkcija proseka (AVERAGE),
funkcija prebrojavanja (COUNT), te funkcija
za utvrivanje maksimalne vrednosti (MAX),
panju emo posvetiti i funkcijama sa us
lovnim izvrenjem, iji je tipian predstavnik
funkcija IF, a neke od znaajnijih funkcija
ove vrste su i funkcija uslovnog sumiranja
(COUNTIF).
Funkcija uslovnog izvrenja (IF) karak-
teristina je po tome to se moe ugnjedavati
u vie nivoa, a moe se, takoe, kombinovati
sa drugim funkcijama, pa emo ovog funk
ciji posvetiti neto vie prostora.
str.

Microsoft Excel
49
u poslovnom odlu~ivanju
 ZADATAK:
U programu Microsoft Excel
1
otvoriti datoteku Lekcija 2.xls,
koja se nalazi u folderu Vezbe,
i pozicionirati se na radni list
Zadatak 1. 2 3

U tabeli koja se nalazi na radnom listu

Zadatak 1 u radnoj svesci Lekcija 2.xls nala
ze se podaci o koliinama pojedinih artikala
po magacinima. Polazei od postojeih po
dataka potrebno je ispuniti ostatak tabele.
Popunjavanje ostatka tabele poeemo
od kolone F, u kojoj je potrebno pronai uk
upnu koliinu proizvoda u sva tri magacina.
Koristiemo funkciju za sumiranje (SUM).
Ve smo ranije napomenuli da se funkcije SLIKA Aktiviranje funkcije automatskog
mogu unositi direktno, putem tastature, pa 53. sumiranja (AutoSum)
emo funkciju SUM uneti na ovaj nain, s
Funkcija SUM moe se uneti i upotrebom
obzirom na to da ima jednostavnu sintaksu.
tastera za automatsko sumiranje (AutoSum)
Oznaiemo eliju F3 [slika 52] i otkucati
koji se nalazi na paleti standardnih alata.
formulu =SUM(C3:E3), kojom emo sa
Aktiviraemo eliju F4 i pritisnuti taster za
brati sve numerike vrednosti koje se na
automatsko sumiranje [slika 53, taka 1].
laze izmeu elija C3 i E3 (ukljuujui i
Podsistem za automatsko sumiranje, na os
vrednosti u pomenutim elijama) [slika 52,
novu podataka u tabeli, pokuae da pret
taka 1]. Unetu formulu potvrujemo pritis
postavi koje vrednosti elimo da sumiramo,
kom na taster Enter.
automatski e oznaiti elije u kojima se
nalaze te vrednosti [slika 53, taka 2], te
automatski uneti odgovarajue reference u
izraz funkcije SUM koji e biti umetnut u ra
nije oznaenu eliju F4 [slika 53, taka 3].
Ako su vrednosti koje elimo da sumiramo
pravilno oznaene, dovoljno je da pritisnemo
taster Enter da bismo potvrdili unos funk
cije.
1 Prilikom automatskog sumiranja prednost
se obino daje podacima koji su svrstani po
kolonama. Ako pokuamo da ponovimo unos
funkcije automatskog zbira u narednom redu,
tj. u eliji F5, zapaziemo da je program Mi-
crosoft Excel prednost dao podacima koji se
nalaze u koloni F i oznaio opseg elija F3:
F4 [slika 54, taka 1]. Poto ovo nisu vred
nosti koje elimo da saberemo u eliji F5,
SLIKA pritisnuemo taster Esc da bismo ponitili
Unoenje funkcije preko tastature
52.
unos formule.
str.

50 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju

1 1
SLIKA Automatsko sumiranje daje prednost
54. podacima u kolonama
Ovom prilikom treba napomenuti da pod
sistem za automatsko popunjavanje elija
(AutoFill) funkcionie i kada se primeni na
formule. Da bismo zavrili sa obraunom
kolone F, dovoljno je da oznaimo prve dve
elije u koje smo uneli formulu (funkciju)
[slika 55, taka 1], dovedemo pokaziva u
donji desni ugao oznaenog segmenta tako da
dobijemo oblik pokazivaa koji simbolizuje
aktiviranje funkcije AutoFill [slika 55, taka
2], te da, uz pritisnut levi taster mia, ispuni
mo preostale elije u koloni F (zakljuno sa
elijom F12 [slika 55, taka 3].
1
2 2
SLIKA Upotreba funkcije AutoFill za
55. kopiranje formula (funkcija)
2
SLIKA
Umetanje funkcije
56.
U koloni G potrebno je izraunati
prosenu koliinu proizvoda po magacinu.
Prosenu koliinu izraunaemo upotrebom
Excel-ove funkcije AVERAGE. Oznaimo
eliju G3 [slika 56, taka 1] i pritisnuti taster
za umetanje funkcija [slika 56, taka 2].
Pojavie se dijalog prozor za umetanje
funkcije [slika 57]. Po pravilu e biti aktivna
kategorija najee korienih funkcija (Most
Recently Used), a u okviru ove kategorije, uz
pomo trake za pomeranje sadraja prozora
po vertikali (ako je potrebno) [slika 57, taka
1] pronai emo i izabrati odgovarajuu funk
1
3
SLIKA
Dijalog prozor za umetanje funkcije
57.
str.
Microsoft Excel
51
u poslovnom odlu~ivanju

SLIKA 58. Premetanje dijalog prozora za unos argumenata funkcije
ciju (u naem sluaju, funkciju AVERAGE)
[slika 57, taka 2], i potvrditi unos pritiskom
na taster OK [slika 57, taka 3].
Na ovaj nain aktiviraemo novi dija
log prozor koji slui za unos argumenata
konkretne funkcije (u naem primeru to je
funkcija AVERAGE). Poziciju dijalog pro
zora za umetanje funkcije moemo menjati
unutar aplikacionog prozora hvatanjem za
naslovnu liniju i prevlaenjem uz pritisnut
levi taster mia [slika 58, taka 1] kako bis
mo imali bolju preglednost radnog lista.
Ako obratimo panju na polje sa prvim
argumentom funkcije AVERAGE [slika 58,
taka 2] videemo da niz elija koje nam je
program automatski ponudio za izraunavanje
proseka nije odgovarajui, jer obuhvata i
kolonu F (ukupna koliina u sva tri magaci
na). Poto mi elimo da izraunamo prosenu
koliinu proizvoda po magacinu, potrebni su
nam podaci iz kolona C, D i E (Magacini 1,
2 i 3). Zbog toga emo, umesto ponuenih
str.
52 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
1
2
elija oznaiti niz elija C3:E3 za koji elimo
da izraunamo prosek [slika 59, taka 1]. Dok
budemo vrili oznaavanje elija, dijalog pro
zor za unos argumenata funkcije smanjie se
na veliinu potrebnu za unos konkretnog argu
menta [slika 59, taka 2] kako bi se poveala
preglednost radnog lista i omoguilo lake
oznaavanje eljenog skupa elija. Oznaeni
niz elija bie prikazan u minimizovanom
dijalog prozoru za unos argumenata funkcije
[slika 59, taka 3]. Nakon to smo oznaili
eljeni niz elija, oslobodiemo levi taster
mia dijalog prozor za unos argumenata
funkcije vraa se na standardnu veliinu
[slika 60], a reference na oznaene elije
nalazie se u polju za odgovarajui argument
[slika 60, taka 1]. Preostaje nam samo da
unete argumente potvrdimo pritiskom na tast
er OK [slika 60, taka 2], nakon ega e re
zultat funkcije biti prikazan u eliji G3. Sada
moemo upotrebiti podsistem za automatsku
popunu elija (AutoFill) kako bismo popunili
ostatak kolone G.
 1

2
3

SLIKA 59. Unos argumenata funkcije

Nabavnu vrednost u koloni I raunaemo

ZADATAK: za ukupnu koliinu robe u sva tri magacina,
preciznije, mnoenjem ukupnih koliina
Upotrebom podsistema za (koje se nalaze u koloni F) sa odgovarajuim
automatsku popunu elija nabavnim cenama (koje su date u koloni
H). Oznaiemo, dakle, eliju I3 i un
(AutoFill) iskopirati unetu funk- eti odgovarajuu formulu koja bi, u ovom
sluaju, trebalo da glasi [=F3*H3].
ciju u preostale elije u koloni
G, zakljuno sa elijom G12 ZADATAK:
Upotrebom podsistema za
automatsku popunu elija
1 (AutoFill) iskopirati unetu for-
mulu u preostale elije u koloni
I, zakljuno sa elijom I12.
U eliji I13, upotrebom funk-
cije automatskog sumiranja
(AutoSum), izraunaj ukupnu
2 nabavnu vrednost svih proiz-
SLIKA Dijalog prozor za unos argumenata voda
60. funkcije

str.

Microsoft Excel
53
u poslovnom odlu~ivanju
 U koloni J potrebno je da obraunamo pro
cenat mare koji se primenjuje na pojedine
artikle. Pretpostaviemo da procenat mare
za alkoholna pia iznosi 20% a za bezalko
holna 40%. Odgovarajui procenat mare
obraunaemo upotrebom funkcije IF. Funk
cija IF funkcionie tako to izvrava logiki
test [Logical_test]. Ako je rezultat logikog
testa pozitivan, izvrava se deo funkcije koji je
upisan u polje [Value_if_true]; u suprotnom,
ako je rezultat logikog testa negativan,
izvrava se deo funkcije koji je upisan u polje
[Value_if_false]. Zbog toga je bitno prilikom
upotrebe IF funkcije odrediti najpogodniji
logiki test. Poto logiki test moe biti poziti
van ili negativan, funkcija IF uvek moe da se
postavi na dva razliita naina, pri emu se u
datom kontekstu bira onaj koji je pogodniji.
Oznaiemo eliju J3, aktivirati podsistem
za unos funkcija i u listi najee korienih
funkcija izabrati funkciju IF. U prozoru za unos
argumenata funkcije IF [slika 61] uneemo
odgovarajue argumente. Ve smo napomen
uli da procenat mare treba da iznosi 20% za
alkoholna, a 40% za bezalkoholna pia. To
znai da je potrebno da putem logikog testa
najpre proverimo da li se u odgovarajuem
redu u koloni A nalazi alkoholno ili bezalko
holno pie. Ako pogledamo strukturu artikala
u koloni A videemo da su sva pia alkoholna
osim soka, pa e sok biti pogodan za logiki
test. Formuliui logiki test, moemo da
poemo od pretpostavke [A3="Sok"], to
A3 i utvrditi da li je njena vrednost Sok [slika
61, taka 1]. Ako je logiki test pozitivan (tj.
ako je vrednost elije A3 zaista Sok), iznos
mare treba da bude 40%**. Taku umetanja
premetamo u polje [Value_if_true] uz pritisak
na levi taster mia*** i upisujemo 40% [slika 61,
taka2]. U sluaju da je logiki test negativan
(tj. da vrednost elije A3 nije Sok), to znai da
je onda u pitanju neko alkoholno pie, za koje
procenat mare iznosi 20%, pa emo taku
umetanja premestiti u naredno polje [Value_
if_false] i uneti vrednost 20% [slika 61, taka
3]. Pritiskom na taster OK [slika 61, taka 4]
potvrdiemo unos argumenata funkcije IF.
Kao to smo ranije napomenuli, funkciju IF
moemo formulisati i na drugi nain. Prilikom
definisanja logikog testa moemo poi od
suprotne pretpostavke: [A3<>"Sok"], tj. da
vrednost elije A3 nije Sok [slika 61, taka 5].
Ako je logiki test pozitivan, tj. ako vrednost
elije A3 nije Sok, to znai da je re o alko
holnom piu, pa e mara iznositi 20% [slika
61, taka 6]. Ako je logiki test negativan, tj.
ako nije tano da vrednost elije A3 nije Sok,
to znai da je vrednost elije A3, u stvari, Sok
(dvostruka negacija), pa e odgovarajui pro
cenat mare iznositi 40% [slika 61, taka 7].
** Ukoliko su podaci iskazani u procentima neophodno je
uvek nakon odgovarajue vrednosti otkucati znak za pro
cenat (%). Npr. ako je potrebno obraunati maru od 20%,
u odgovarajuem polju otkucaemo 20% ili 0,2 (20/100)
ako ne koristimo znak (%) [vidi sliku 61, taka 8].

znai da emo funkcijom IF testirati eliju *** Taku umetanja u prozoru za unos argumenata funkcije
moemo premestiti u naredno polje i pritiskom na taster
 Kada se u funkciji if koristi tekstualni kriterijum, kao Tab na tastaturi. Taster Tab obino je oznaen jednom ili
u naem sluaju [Sok], on se mora navesti sa znakovima dvema strelicama a nalazi se na levoj strani tastature iznad
navoda ["Sok"]. U sluaju da je kriterijum numeriki (npr. tastera Caps Lock. Povratak na prethodno polje vri se
ifra proizvoda) znakovi navoda nisu potrebni. kombinacijom tastera Shift+Tab.

1 5
2 6 8
3 7

4
SLIKA 61. Razliite formulacije funkcije IF
str.

54 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju

ZADATAK:
Upotrebom podsistema za
automatsku popunu elija
(AutoFill) iskopirati unetu funk-
ciju u preostale elije u koloni J,
zakljuno sa elijom J12.
Iznos mare u koloni K izraunaemo
mnoenjem nabavne vrednosti (koja je
prikazana u koloni I) sa procentom mare
(kolona J).
ZADATAK:
Na osnovu prethodnih podataka
obraunati iznos mare u eliji
K3, a zatim formulu iskopirati
u preostale elije u koloni K,
zakljuno sa elijom K12.
U eliji K13 izvriti sumiranje
podataka u koloni K.
Prodajnu vrednost u koloni L izrauna
emo sabiranjem nabavne vrednosti (kolona
I) i odgovarajue mare (kolona K).
ZADATAK:
Na osnovu prethodnih podataka
obraunati prodajnu vrednost u
eliji L3, a zatim formulu iskopi-
rati u preostale elije u koloni L,
zakljuno sa elijom L12.
U eliji L13 izvriti sumiranje
podataka u koloni L.
Prilikom obrauna poreske stope u
koloni M, poi emo od sledee pret
postavke: poreska stopa iznosi 25% za
sva pia osim estokih alkoholnih pia, na
koja se primenjuje poreska stopa od 35%.
Za obraunavanje odgovarajue poreske
stope koristiemo funkciju IF. Potrebno je,
dakle, da prvo izaberemo pogodan logiki
test. Posmatrajui strukturu artikala u kolo
ni A moemo zakljuiti da je Rakija jedi
no estoko alkoholno pie, pa emo zbog
toga ovaj podatak iskoristiti za definisanje
logikog testa: ako je test pozitivan onda je
re o estokom alkoholnom piu na koje se
primenjuje poreska stopa od 35%; u sluaju
da je test negativan, onda su u pitanju ostala
pia za koja vai poreska stopa od 25%.
ZADATAK:
Na osnovu prethodnih podata-
ka obraunati odgovarajuu
poresku stopu u eliji M3
upotrebom funkcije IF, a zatim
formulu iskopirati u preostale
elije u koloni M, zakljuno sa
elijom M12.
Imajui u vidu da funkcija IF moe
imati vie oblika, utvrditi kako bi
izgledala funkcija IF za obraun
poreske stope ako bi logiki
test glasio [A3<>"Rakija"].
Reenje moete proveriti na
radnom listu Zadatak 1 u radnoj
svesci Lekcija 2 (Reenje).xls
koja se nalazi u folderu Vezbe.
Iznos poreza u koloni N izraunaemo
tako to emo pomnoiti prodajnu vrednost
(kolona L) sa odgovarajuom poreskom sto
pom (kolona M).
ZADATAK:
Na osnovu prethodnih podataka
obraunati iznos poreza u eliji
N3, a zatim formulu iskopirati
u preostale elije u koloni N,
zakljuno sa elijom N12.
U eliji N13 izvriti sumiranje
podataka u koloni N.
str.
Microsoft Excel
55
u poslovnom odlu~ivanju
 Maloprodajnu cenu u koloni O obrau
naemo po jedinici proizvoda. Najpre
emo sabrati prodajnu vrednost (kolona L)
i odgovarajui iznos poreza (kolona N), pa
emo taj iznos podeliti koliinom proiz
voda (kolona F) da bismo dobili malopro
dajnu cenu po jedinici proizvoda. Konkret
no, u eliji O3 formula bi trebalo da glasi
[=(L3+N3)/F3].
ZADATAK:
Na osnovu prethodnih podataka
obraunati maloprodajnu cenu
po jedinici proizvoda u eliji
O3, a zatim formulu iskopirati
u preostale elije u koloni O,
zakljuno sa elijom O12.
U eliji O13 izvriti sumiranje
podataka u koloni O.
Nakon popunjavanja tabele potrebno je
dati odgovore na pitanja koja se nalaze is
pod tabele. Da bismo dobili odgovore na
postavljena pitanja izvriemo umetanje
odgovarajuih funkcija u uto obojene elije
u koloni F (F15:F20). Odgovor na prvo pi
tanje Kolika je nabavna vrednost piva?
moemo dobiti sabiranjem vrednosti svih
elija u koloni I (nabavna vrednost) koje
se odnose na pivo. Problem e, meutim,
nastati u sluaju da tabela sadri nekoliko
stotina ili hiljada razliitih artikala. U tom
sluaju ne bi bilo praktino koristiti ovakav
nain obrauna. Mnogo je praktinije koris
titi funkciju uslovnog sabiranja SUMIF.
Oznaiemo eliju F15 i uz pomo pod
sistema za unos funkcija, iz grupe najee
korienih funkcija, umetnuemo funkciju
SUMIF [slika 62, take 1, 2 i 3].
Funkcija SUMIF ima tri argumenta:
skup elija [Range] ija se vrednost procen
juje [slika 63, taka 1]; kriterijum [Crite-
ria], odnosno uslov na osnovu koga e se
vriti sumiranje [slika 63, taka 2]; i skup
str.
56 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
1
2
3
SLIKA
Umetanje funkcije SUMIF
62.
elija ija se vrednost sumira [Sum_range]
u zavisnosti od toga da li je kriterijum zado
voljen [slika 63, taka 3]. Poto je potrebno
izraunati nabavnu vrednost piva, a podaci
o nazivima artikala se nalaze u koloni A,
oznaiemo odgovarajue elije u koloni
A (elije A3:A12) ili emo u polju [Range]
jednostavno otkucati A3:A12 [slika 63,
taka 1]. Kriterijum e, naravno, glasiti
["Pivo"], pa emo taku umetanja pre
mestiti u polje [Criteria] i otkucati kriteri
jum [slika 63, taka 2]. Taku umetanja
zatim ponovo prebacujemo u naredno polje
[Sum_range] i oznaavamo skup elija ija
se vrednost sumira u zavisnosti od toga da li
je kriterijum zadovoljen. Poto je potrebno
izraunati nabavnu vrednost piva, a podaci
o nabavnoj vrednosti artikala se nalaze u
koloni I, oznaiemo elije I3:I12 ili emo u
polje [Sum_range] jednostavno otkucati I3:
I12 [slika 63, taka 3]. Potvrdu unetih argu
menata vrimo pritiskom na taster OK [slika
63, taka 4], nako ega emo u eliji F15
dobiti rezultat obrauna.
 Naravno, sa znacima navoda, budui da je re o tek
stualnom kriterijumu; kod numerikih kriterijuma znaci
navoda nisu potrebni. Npr. ako su u koloni B prikazane
ifre odgovarajuih artikala, i ako je ifra artikla Pivo,
recimo 1256799, onda e kriterijum glasiti [1256799] a
procenjivae se podaci koji se nalaze u koloni B.
 1
2
3

4
SLIKA
Unos argumenata funkcije SUMIF
63.
2

ZADATAK:
Upotrebom funkcije SUMIF
pronai odgovore na pitanja:
Kolika se mara ostvaruje pro-
dajom sokova? i Koliko poreza 3
treba platiti za estoka alko-
holna pia? Obraun izvriti
u elijama F16 i F17, respe- SLIKA
Unos argumenata funkcije COUNT
ktivno. 64.

Reenje moete proveriti na Za pronalaenje odgovora na pitanje

radnom listu Zadatak 1 u radnoj broj 5 (Koji je broj artikala u magacinu 1
svesci Lekcija 2 (Reenje).xls ije zalihe premauju 150?) odgovoriemo
koja se nalazi u folderu Vezbe. upotrebom funkcije uslovnog prebrojavanja
COUNTIF. Funkciju COUNTIF unee
Odgovor na pitanje broj 4 (Koliko mo u eliju F19. Ova funkcija se ne nalazi
numerikih vrednosti ima u matrici A2: na spisku najee korienih funkcija, pa
E12?) pronai emo uz pomo funkcije pre emo je potraiti u grupi statistikih [Statis-
brojavanja COUNT. Funkcija COUNT tical] funkcija [slika 65, take 1, 2, 3 i 4].
vri prebrojavanje numerikih vrednosti u
oznaenom skupu elija; sve vrednosti koje
nisu numerike nee biti uzete u obzir pri
likom prebrojavanja. Umetnuemo funkciju
COUNT u eliju F18. Jedini argument koji 1
je potrebno navesti u prozoru za unos argu
menata funkcije COUNT [vidi sliku 64] jeste
skup elija u kojima se vri prebrojavanje 3 2
numerikih vrednosti. Argument moemo un
eti oznaavanjem eljenog skupa elija [slika
64, taka 1], ili jednostavnim upisivanjem
referenci eljenog skupa (u naem primeru to
je skup A2:E12) [slika 64, taka 2]. Potvrdu 4
unetih argumenata vrimo pritiskom na taster
OK [slika 64, taka 3], nakon ega e u eliji SLIKA
Umetanje funkcije COUNTIF
65.
F18 biti prikazan rezultat obrauna.
str.

Microsoft Excel
57
u poslovnom odlu~ivanju

1
2 cija MAX od argumenata zahteva jedino
3
SLIKA
Unos argumenata funkcije COUNTIF
66.
Funkcija COUNTIF zahteva navoenje
dva argumenta: prvi je skup elija [Range] u
kome e se vriti prebrojavanje [slika 66, taka
1]; drugi je kriterijum [Criteria] na osnovu
koga e se vriti prebrojavanje elija [slika
66, taka 2]. Poto je potrebno da pronaemo
sve artikle u magacinu 1 ija koliina prelazi
150 komada, prilikom navoenja prvog argu
menta oznaiemo elije u koloni C (Maga-
cin 1) ili emo otkucati referencu ovog skupa
[C3:C12] u polju [Range] [slika 66, taka 1].
Potom emo taku umetanja prebaciti u polje
[Criteria] i uneti kriterijum u obliku [>150]
[slika 66, taka 2]. Potvrdu unetih argume
nata vrimo pritiskom na taster OK [slika 66,
taka 3], nakon ega e u eliji F19 biti pri
kazan rezultat.
Odgovor na pitanje broj 6 (Koliko iznosi
najvea maloprodajna cena?) pronai emo
uz pomo funkcije MAX.
 Prilikom navoenja tekstualnog kriterijuma obavezna je
upotreba znakova navoda. Ako je, npr. potrebno prebrojati
sve artikle marke BIP, kriterijum bi glasio ["BIP"].
1 se vrednos sumira u zavisnosti od ispunjenosti
2 biti prikazan u eliji I3 nakon pritiska na taster
SLIKA
Unos argumenata funkcije MAX
67.
str.
58 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
Pomou podsistema za unos funkcija
uneemo funkciju MAX u eliju F20. Funk
da oznaimo skup elija za koje traimo
maksimalnu vrednost; umesto oznaavanja
moemo jednostavno otkucati reference
eljenog skupa elija (u naem sluaju, to su
elije u koloni O, jer traimo najveu malo
prodajnu cenu) [slika 67, taka 1]. Nakon
potvrde unetih argumenata [slika 67, taka
2] rezultat e biti prikazan u eliji F20.
Poto smo reili Zadatak 1, pozicionira
emo se na radni list Zadatak 2. Na radnom
listu Zadatak 2 dati su podaci o uvozu i iz
vozu po godinama, mesecima i regionima.
Podatke je potrebno sistematizovati po go
dinama, mesecima i regionima upotrebom
funkcije SUMIF.
Prvu SUMIF funkciju uneemo u eliju
I3. U eliji I3 potrebno je izraunati ukupan
uvoz za 1987. godinu. Nakon aktiviranja di
jalog prozora za unos argumenata funkcije
SUMIF, oznaiemo najpre skup elija koji se
procenjuje; poto je potrebno pronai vrednost
uvoza po godinama, oznaiemo elije u ko
jima se nalaze podaci o godinama (elije B3:
B40) [slika 68, taka 1]. Reference elija po
javljuju se u polju Range [slika 68, taka 2].
Premetamo taku umetanja u polje Criteria i
oznaavamo eliju u kojoj se nalazi kriterijum
(u naem sluaju to je 1987. godina, tj. elija
H3) [slika 68, taka 3]; referenca elije koja
sadri kriterijum prikazana je u polju Criteria
[slika 68, taka 4], a stvarna vrednost kriteriju
ma moe se videti desno od polja Criteria [slika
68, taka 5]. Taku umetanja premetamo u
polje Sum_range i oznaavamo skup elija ija
kriterijuma; poto je potrebno izraunati vred
nost uvoza po godinama oznaavamo elije u
kojima se nalaze podaci o uvozu (elije E3:
E40) [slika 68, taka 6]. Reference oznaenih
elija sada su prikazane u polju Sum_range
[slika 68, taka 7], a rezultat funkcije, koji e
OK [slika 68, taka 9] vidljiv je ispod polja
Sum_range [slika 68, taka 8].
 3
1 6

2
4 5
7
8

SLIKA 68. Umetanje funkcije SUMIF

ZADATAK:
Na prethodno opisani nain,
uneti funkciju SUMIF u elije
I4:I13 i izraunati uvoz po
godinama.
Rezultate moete proveriti na
radnom listu Zadatak 2 u rad-
noj svesci Lekcija 2 (Resenje).
xls, koja se nalazi u folderu
SLIKA Unos argumenata funkcije SUMIF u
Vezbe. 69. eliji L3

to se tie sistematizacije izvoza po go

dinama, prvu funkciju SUMIF uneemo u
eliju L3 sledei slinu logiku kao u pre
thodnom sluaju, s tom razlikom to emo
u polje Sum_range uneti reference elija u
kojima se nalaze podaci o izvozu (kolona F,
tj. elije F3:F40).
Na slici 69 prikazan je dijalog prozor za
unos argumenata funkcije SUMIF u eliji
L3.
ZADATAK:
Funkciju koja je uneta u eliju
L3 iskopirati, upotrebom pod-
sistema AutoFill, u preostale
elije u koloni L, zakljuno sa
elijom L13
Proveriti ispravnost argumenata
u funkcijama koje su iskopi-
rane podsistemom AutoFill.
str.

Microsoft Excel
59
u poslovnom odlu~ivanju
 Proverom argumenata u iskopiranim
funkcijama u koloni L utvrdili smo da
funkcija nije korektno iskopirana. Ako npr.
oznaimo eliju L4 i obratimo panju na
paletu za unos formula, videemo da funk
cija SUMIF u eliji L4 glasi [=SUMIF(B4:
B41;K4;F4:F41)]. U eliji L5 funkcija gla
si [=SUMIF(B5:B42;K5;F5:F42)] itd. ta
nije u redu sa ovim funkcijama. Podaci o
godinama nalaze se u elijama B3:B40, dok
se podaci o izvozu nalaze u elijama F3:
F40. To znai da funkcija SUMIF nee dati
tane rezultate, jer pre nego to upotrebimo
podsistem AutoFill, programu treba staviti
do znanja koje reference u formuli treba da
budu fiksne a koje varijabilne.
Bie neophodno da ovom prilikom raz
graniimo pojmove apsolutnih (fiksnih) i
relativnih (varijabilnih) referenci. Refer
ence koje se unose oznaavanjem elija u
programu Microsoft Excel, po pravilu su
relativne, tj. varijabilne. To znai da, ako
npr. u eliju C1 unesemo formulu [=A1+B1]
i tu formulu iskopiramo funkcijom AutoFill
u preostale elije u koloni C, onda bi for
mula u eliji C2 glasila [=A2+B2], u eliji
C3 [=A3+B3] itd. Program e automatski, u
svakom narednom redu, koristiti reference
na elije koje se nalaze u tom redu.
Ako je potrebno da se u formulama koje
kopiramo funkcijom AutoFill stalno ko
riste vrednosti u tano odreenim elijama,
koristiemo apsolutne, tj. fiksne referen
ce. Apsolutne reference unose se tako to
se ispred referenci na odreeni red i/ili
kolonu unese znak [$]. Ako u prethodnom
primeru u eliju C1 unesemo formulu u ob
liku [=$A$1+$B$1], ta formula e ostati
nepromenjena prilikom upotrebe podsistema
AutoFill, jer smo programu stavili do znan
ja da u svim narednim formulama koristi
iskljuivo vrednosti u elijama A1 i B1.
Naravno, u okviru jedne formule mogue
je kombinovati apsolutne (fiksne) i relativne
(varijabilne) reference, pa moemo imati
formule tipa [=$A$1+B1], [=A$1+B$1],
str.
60 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
[=$A1+$B1], [=A$1+$B1] itd., sve u zavis
nosti od toga da li prilikom kopiranja formule
odreene reference (npr. po redovima) treba
da ostanu apsolutne, dok bi druge (npr. po
kolonama) trebalo da budu relativne i sl.
Vratimo se sada na funkciju SUMIF u eliji
L3. Ako elimo da ova funkcija bude pravilno
iskopirana upotrebom podsistema AutoFill,
moramo programu staviti do znanja, prilikom
unosa argumenata funkcije SUMIF, koje e
reference biti apsolutne, a koje relativne.
ZADATAK:
Oznaiti elije L3:L13 i izbrisati
pogreno unete funkcije.
Ponovo emo uneti funkciju SUMIF u
eliju L3. Jasno je da reference prilikom
navoenja prvog argumenta (Range) mora
ju biti apsolutne (fiksne) jer se podaci o go
dinama nalaze u elijama B3:B40. Slino
vai i za podatke o izvozu, jer se oni nalaze
u elijama F3:F40. to se tie kriterijuma,
potrebno je da funkcija u svakom narednom
redu uzme kao kriterijum godinu koja se na
lazi u tom redu; stoga reference u polju Cri-
teria treba da budu relativne (varijabilne).
Na slici 70 prikazan je oblik funkcije
SUMIF koji je pogodan za kopiranje upotre
bom podsistema AutoFill. Nakon unoenja
funkcije SUMIF oznaiemo elije B3:B40
[vidi sliku 68, taka 1] tako da se njihove
reference nau u polju Range [vidi sliku 68,
taka 2]. Da bismo programu stavili do znan
ja da ove reference moraju biti apsolutne,
otkucaemo znak $ ispred oznaka redova
i kolona. Jednostavnija procedura jeste da
kombinaciju apsolutnih/relativnih referenci
izaberemo uzastopnim pritiskom na taster F4,
dok se taka umetanja nalazi u polju Range
[slika 70, taka 1]. Taku umetanja onda
premetamo u polje Criteria i oznaavamo
eliju u kojoj se nalazi kriterijum (elija K3).
Zakljuili smo da u polju za unos kriterijuma
reference treba da budu relativne [slika 70,
taka 2], pa emo taku umetanja premes

1
2 mula i funkcija podsistemom AutoFill jeste
3 upotreba naziva tj. imena elija ili skupova
4 skupu elija dodelili naziv, potrebno je da
SLIKA Funkcija SUMIF kombinovanje
70. apsolutnih i relativnih referenci
titi u polje Sum_range. Oznaiemo elije u
kojima se nalaze podaci o izvozu (elije F3:
F40) i pritisnuti jednom taster F4 da bismo
stavili do znanja da ove reference moraju
biti apsolutne [slika 70, taka 3]. Nakon pot
vrde unesenih argumenata [slika 70, taka 4],
funkcija je spremna za kopiranje upotrebom
podsistema AutoFill.
ZADATAK:
Funkciju SUMIF koja se nalazi
u eliji L3 iskopirati, upotrebom
podsistema AutoFill u preostale
elije u koloni L, zakljuno sa
elijom L13.
SLIKA 71. Dodeljivanje naziva skupu elija
Neto jednostavniji nain da se rei
problem referenci prilikom kopiranja for
elija. Podacima koji se nalaze po kolonama
daemo odgovarajue nazive, koje emo
kasnije koristiti u formulama i funkcijama.
Oznaimo najpre podatke u koloni B (elije
B3:B40) [slika 71, taka 1]. Da bismo ovom
sada postavimo taku umetanja u polje
za naziv i da otkucamo eljeni naziv (u
naem primeru Godina) [slika 71, taka 2].
Dodeljeni naziv potvrujemo pritiskom na
taster Enter.
ZADATAK:
Na gore opisani nain dodeliti
nazive skupovima elija i to:
skupu elija C3:C40 dodeliti
naziv Mesec,
skupu elija D3:D40 dodeliti
naziv Region,
skupu elija E3:E40 dodeliti
naziv Uvoz,
skupu elija F3:F40 dodeliti
naziv Izvoz
str.
Microsoft Excel
61
u poslovnom odlu~ivanju
 Nakon to smo pomenutim skupovima
elija dodelili nazive, moemo ih koristiti
u formulama i funkcijama. U elijama I18:
I29 potrebno je sumirati uvoz po mesecima.
Ako u funkciji SUMIF budemo koristili na
zive skupova elija koje smo upravo dodel
ili, moi emo bez problema da kopiramo
formule podsistemom AutoFill.
Oznaimo eliju I18 i umetnimo funkciju
SUMIF. Poto je potrebno sumirati uvoz po
mesecima, niz elija koji nam je potreban u
polju Range bie C3:C40. Budui da smo
ovom skupu elija ve dodelili naziv Mesec,
nije potrebno oznaavati elije, niti kucati
njihove reference dovoljno je samo ot
kucati naziv ovog skupa elija: Mesec [slika
72, taka 1]. Kriterijum na osnovu koga e se
vriti sumiranje nalazi se u eliji H18 (Jan-
uar), pa emo premestiti taku umetanja u
polje Criteria i oznaiti eliju H18 (neemo
kucati kriterijum u tekstualnom obliku jer
onda ne bismo mogli da kopiramo funkciju)
[slika 72, taka 2]. Konano, skup elija ija
e se vrednost sumirati u zavisnosti od kriter
ijuma je E3:E40. Ovom skupu elija dodel
ili smo naziv Uvoz, pa emo to i otkucati u
polju Sum_range [slika 72, taka 3]. Ovako
uneta formula moe se, bez problema, kopi
rati podsistemom AutoFill.
ZADATAK:
Podsistemom AutoFill iskopirati
unetu funkciju u preostale elije
u koloni I (zakljuno sa elijom
I29)
1 than or equal to (manje ili jednako) [slika 73,
2 taka 4]; u narednom polju otkucaemo nulu
3
4
SLIKA Upotreba naziva skupova elija u
72. funkciji SUMIF
str.
62 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
ZADATAK:
Upotrebom imena koje smo
dodelili skupovima elija i funk-
cije SUMIF, obraunati ukupan
izvoz po mesecima (elije L18:
L29); ukupan uvoz po region-
ima (elije I35:I40); i ukupan
izvoz po regionima (elije L35:
L40),
U koloni O, oduzimanjem uvoza
od izvoza, izraunati bilans
po godinama (elije O3:O13);
bilans po mesecima (elije
O18:O29); i bilans po regioni-
ma (elije O35:O40).
Jo jedna od korisnih opcija programa
Microsoft Excel jeste mogunost uslovnog
formatiranja (oblikovanja) elija. Iskoris
tiemo prethodni primer da bismo objasnili
kako ova opcija funkcionie. U koloni O
izraunali smo bilans po godinama, meseci
ma i regionima. Nekada je taj bilans poziti
van, a nekada negativan ili jednak nuli. Da
bismo lake uoili godine, mesece ili regione
sa kojima imamo negativan bilans, podatke
u koloni O oblikovaemo tako da podaci o
negativnom ili nultom bilansu budu ispisani
crvenim slovima.
Oznaimo kolonu O [slika 73, taka 1]
i na meniju Format [slika 73, taka 2] iza
berimo komandu Conditional Formatting.
U dobijenom prozoru za dijalog Conditional
Formatting aktiviraemo drugu padajuu
listu [slika 73, taka 3] i izabrati opciju less
[slika 73, taka 5]. Pritisnuemo potom taster
Format [slika 73, taka 6]. U novom dijalog
prozoru Format Cells pozicioniraemo se
na karticu Font [slika 73, taka 7], otvoriti
padajuu listu za izbor boje slova [slika 73,
taka 8], izabrati crvenu boju [slika 73, taka
9] i potvrditi unete parametre pritiskom na
taster OK [slika 73, taka 10]. Vraamo se
na dijalog prozor Conditional Formatting
 2
5
3
11
4
10
SLIKA 73. Uslovno formatiranje elija (Conditional Formatting)
u kojem emo, jo jednom, potvrditi unete
parametre uslovnog formatiranja [slika 73,
taka 11]. Sada su svi podaci u koloni O, ija
je vrednost manja ili jednaka nuli, ispisani
crvenom bojom. Ovim smo pomenute po
datke uinili uoljivijim i lakim za analizu.
Pozicioniraemo se sada na radni list Za-
datak 3. Na ovom radnom listu dati su podaci
o uvozu po godinama, mesecima i regionima.
U koloni F potrebno je obraunati carinsku
stopu polazei od sledee pretpostavke: Ca-
rinska stopa iznosi 35% za sve regione osim
Afrike, za koju iznosi 30%. Od poetka 1991.
godine, carinska stopa za robu uvezenu iz Af-
rike smanjenja je na 25%.
Moemo zakljuiti da se prilikom obra
una carinske stope moramo rukovoditi tri
ma razliitim kriterijumima. Stoga nee biti
dovoljna jedna IF funkcija, ve e biti neo
phodno da se izvri ugnjedavanje IF funk
cije. Ugnjedavanje IF funkcije je procedura
u kojoj se jedna IF funkcija umee u okviru
1
6
druge IF funkcije, i tako redom sve dok se ne
eliminiu svi ograniavajui uslovi.
Pozicioniraemo se u eliju F3 i umetnu
emo IF funkciju. Poto znamo da carinska
stopa iznosi 35% za sve regione osim Afrike,
prilikom logikog testiranja poi emo od
pretpostavke da testirani region nije Afrika
(D3<>"Afrika") [slika 74, taka 1]. Ako
je test pozitivan (Value_if_true), tj. ako je
tano da nije u pitanju Afrika, carinska stopa
e iznositi 35% [slika 74, taka 2]. Ako je
logiki test netaan (Value_if_false) onda je
u pitanju Afrika (dvostruka negacija). Prob
lem je, meutim, u tome to je carinska stopa
za robu uvezenu iz Afrike do kraja 1990. go
dine bila 30%, a od poetka 1991. smanjena
je na 25%. Zbog toga u polje Value_if_false
neemo upisivati nita, nego emo samo pre
mestiti taku umetanja u ovo polje [slika 74,
taka 3] i umetnuti novu IF funkciju otvara
njem padajue liste za unos esto korienih
funkcija [slika 74, taka 4] i izborom funkcije
IF na padajuoj listi [slika 74, taka 5].
str.
Microsoft Excel
63
u poslovnom odlu~ivanju
 4
5

1
2
3

SLIKA 74. Ugnjedavanje IF funkcije

Naravno, prilikom ugnjedavanja funkcije
IF moemo, takoe, poi od drugaije pret
1 postavke pri formulisanju logikog testa. Ako
2
3 npr. kod prve IF funkcije krenemo od logikog
testa [D3="Afrika"], a kod ugnjedene
IF funkcije od logikog testa [B3>=1991],
ugnjedavanje bi izgledalo kao na slici 76.
Poetna funkcija

4 UGNJEDAVANJE

SLIKA
Ugnjedavanje IF funkcije
75.

Pojavie se novi dijalog prozor za unos

argumenata umetnute funkcije IF. Drugom
IF funkcijom proveriemo da li je u pitanju
godina pre 1991, kada je dolo do promene Ugnjedena funkcija

carinske stope na robu uvezenu iz Afrike

(B3<1991) [slika 75, taka 1]. Ako je ovaj
logiki test taan, carinska stopa bie 30%
[slika 75, taka 2]; u suprotnom, carinska
stopa bie 25% [slika 75, taka 3]. Pritiskom
na taster OK potvrdiemo unos ugnjedene
funkcije IF [slika 75, taka 4] i dobiti rezultat
u eliji F3. Ako obratimo panju na paletu za
unos formula, videemo da kompletan izraz
koji se nalazi u eliji F3 glasi: [=IF(D3<>A SLIKA Alternativni nain ugnjedavanja
frika;35%;IF(B3<1991;30%;25%))]. 76. funkcije IF

str.

64 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
 ZADATAK:
Iskopirati ugnjedenu funkciju IF
uz pomo podsistema AutoFill
na preostale elije u koloni F
(zakljuno sa elijom F40),
U koloni G izraunati Iznos
carine mnoenjem uvoza
(kolona E) sa odgovarajuom
carinskom stopom (kolona F),
Sumirati podatke u koloni G
upotrebom funkcije AutoSum u
eliji G41,
U eliji H43, upotrebom funkcije
SUMIF odgovoriti na pitanje:
Koliko je ukupno carine u pos-
matranom periodu plaeno na
robu uvezenu iz Afrike?
Reenja moete proveriti na
radnom listu Zadatak 3 u radnoj
svesci Lekcija 2 (Resenje).xls
koja se nalazi u folderu Vezbe.
Podeavanje osnovnih parametara stranice
vri se izborom komande Page Setup na File
meniju. Pojavljuje se dijalog prozor Page Set-
up koji sadri etiri kartice. Na kartici Page
[slika 77, taka 1], u sekciji Orientation [slika
77, taka 2] podeavamo orijentaciju stranice:
uspravna (Portrait) ili poloena (Landscape).
U sekciji Scaling [slika 77, taka 3] moemo
prilagoditi dimenzije radne sveske, tj. radnih
listova tako da se prilikom tampanja uklope
na eljeni broj stranica. Na padajuoj listi Pa-
1 6
2
3 2
4 7
6 5
SLIKA Prozor za dijalog Page Setup, kartica
77. Page
1 2 6
4 5
3 7
8
SLIKA Prozor za dijalog Page Setup, kartica
77. Margins
per size [slika 77, taka 4] biramo format, tj.
veliinu papira (veliina papira koja se kod
nas najee koristi ima oznaku A4). Padajua
lista Print quality [slika 77, taka 5] slui za iz
bor kvaliteta tampe. U polju First page num-
ber [slika 77, taka 6] unosimo broj od koga
elimo da zaponemo numeraciju prve stran
ice, ili ostavljamo opciju Auto za automatsku
numeraciju.
Na kartici Margins [slika 78, taka 1]
moemo podesiti margine i to: gornju (Top)
[slika 78, taka 2]; donju (Bottom) [slika
78, taka 3]; levu (Left) [slika 78, taka 4]; i
desnu (Right) [slika 78, taka 5]. Ovde takoe
moemo podesiti i poziciju na kojoj e se ispi
sivati tekst i ostali podaci u zaglavlju (Head-
er) [slika 78, taka 6] ili podnoju stranice
(Footer) [slika 78, taka 7]. U sekciji Center
on page [slika 78, taka 8], ukljuivanjem
odgovarajuih opcija moemo centrirati
sadraj radnog lista koji se tampa horizon
talno ili vertikalno u odnosu na stranicu.
1
3 5
4
SLIKA Prozor za dijalog Page Setup, kartica
79. Header/Footer
str.
Microsoft Excel
65
u poslovnom odlu~ivanju
 Na kartici Header/Footer [slika 79,
taka 1] uz pomo padajuih lista Header
[slika 79, taka 2] i Footer [slika 79, taka
4] definiemo izgled zaglavlja, odnosno
podnoja stranice prilikom tampanja. Ako
na padajuim listama ne pronaemo opcije
koje su nam neophodne, pritiskom na tastere
Custom header [slika 79, taka 3] ili Custom
footer [slika 79, taka 5] moemo samostalno
odrediti elemente koji e biti prikazani u za
glavlju, odnosno podnoju stranice. Trenutni
izgled zaglavlja/podnoja stranice moemo
videti u za to predvienim poljima [slika 79,
take 6 i 7].
Na kartici Sheet [slika 80, taka 1], u
polju Print area [slika 80, taka 2] moemo
definisati skup elija, tj. deo radnog lista
koji elimo da odtampamo. U sekciji Print
titles [slika 80, taka 3] moemo definisati
red(ove) koji e se tampati u zaglavlju svake
stranice (Rows to repeat at top), odnosno ko
lone koje e se tampati na levoj strani svake
stranice (Columns to repeat at left). U sek
ciji Print [slika 80, taka 4] moemo aktivi
rati tampanje pomonih linija (Gridlines),
tampanje u crnobeloj tehnici (Black and
white) ili tampu slabijeg kvaliteta (Draft)
ako nam je potrebno da neki dokument brzo
odtampamo. Moemo, takoe, aktivirati
tampanje zaglavlja redova i kolona (Row
and column headings), tampanje komentara
(Comments) i upozorenja u elijama (Cell er-
rors as). Konano, u sekciji Page order [slika
80, taka 5] definiemo redosled stranica pri
likom tampanja.
2 1
3 izbor tampaa na kome emo tampati do
4
5 prozora za dijalog nije standardan i zavisi od
SLIKA Prozor za dijalog Page Setup, kartica
Sheet
80.
str.
66 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
Izgled dokumenta pre tampanja moemo
proveriti izborom komande Print preview na
File meniju. Tasterima Next i Previous [slika
81, take 1 i 2] pomeramo se na prethodnu,
tj. narednu stranicu. Taster Zoom [slika 81,
taka 3] slui za uveanje prikaza stranice.
Pritiskom na taster Print [slika 81, taka 4]
aktiviramo dijalog prozor za tampanje do
kumenta. Taster Setup [slika 81, taka 5]
aktivirae dijalog prozor za podeavanje
parametara stranice (Page setup). Taster Mar-
gins [slika 81, taka 6] omoguie izmenu
trenutnih margina dokumenta. Taster Page
Break Preview aktivirae pregled dokumenta
u takozvanom Page Break reimu [vidi sliku
82]. Tasterom Close [slika 81, taka 8] za
tvaramo prikaz dokumenta pre tampanja a
tasterom Help [slika 81, taka 9] pozivamo
podsistem za pruanje pomoi.
Za jednostavno definisanje podataka koji
e biti tampani po stranicama najpogodniji
je Page Break prikaz, koji se moe aktivirati
i pozivanjem opcije Page Break Preview na
meniju View. Granice stranica u ovom prika
zu iscrtane su isprekidanim i punim plavim
linijama [slika 82, take 1 i 2]. Na pozadini
svake stranice je sivom bojom ispisan broj
stranice [slika 82, taka 3]. U ovom reimu
pregleda radnog lista moemo veoma jed
nostavno definisati koji e se podaci tampati
na tekuoj stranici, prostim hvatanjem i
prevlaenjem graninika stranica uz pritisnut
levi taster mia [slika 82, take 4, 5 i 6].
Za tampanje dokumenta potrebno je ak
tivirati opciju Print na File meniju. Ovom
opcijom aktiviraemo dijalog prozor Print u
kome moemo izvriti razliita podeavanja
u vezi sa tampanjem. U sekciji Printer na
padajuoj listi Name [slika 83, taka 1] vrimo
kument. Pritiskom na taster Properties [slika
83, taka 2] dobiemo novi dijalog prozor u
kome moemo izvriti dodatna podeavanja
vezana za tampa koji koristimo. Izgled tog
karakteristika tampaa kao i od proizvoaa.
Aktiviranje opcije Print to file [slika 83,
taka 3] omoguie nam da dokument fik
1 2 3 4 5 6 7 8 9

SLIKA 81. Pregled dokumenta pre tampanja (Print Preview)

1
3

4 5

2
6

SLIKA 82. Pregled dokumenta u Page break reimu

str.

Microsoft Excel
67
u poslovnom odlu~ivanju
 tivno odtampamo u vidu datoteke, umes
to da ga tampamo na tampau. U sekciji
Print range [slika 83, taka 4] definiemo da
1 2 li emo tampati sve stranice (All) ili samo
3 pojedine stranice (Pages). U sekciji Print
4 6 what [slika 83, taka 5] definiemo da li
emo tampati trenutno oznaene elije (Se-
5 lection), aktivne radne listove (Active sheets)
7 ili itavu radnu svesku (Entire workbook). U
sekciji Copies [slika 83, taka 6] definiemo
broj kopija (Number of copies) i redosled nji
8
hovog tampanja (Collate) [slika 83, taka
SLIKA 7]. Pritiskom na taster Preview [slika 83,
Prozor za dijalog Print
83. taka 8] moemo videti izgled dokumenta
pre tampanja (Print preview).

str.

68 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
MICROSOFT EXCEL LEKCIJA 3
U OVOJ LEKCIJI OBRADIEMO:
tipove podataka u elijama,
podeavanje tipova podataka u elijama,
podeavanje horizontalnog i vertikalnog poravnanja podataka u elijama,
spajanje i razdvajanje elija,
izmenu tipa i boje slova u elijama,
ukljuivanje i iskljuivanje pomonih okvira na radnom listu,
postavljanje okvira oko elija,
izmenu boje pozadine u elijama,
podsistem za automatsko oblikovanje tabela,
promenu orijentacije teksta u elijama,
alate na paleti alata za crtanje.

U
treoj lekciji obradiemo nekoliko
razliitih tipova podataka koje mogu
sadrati elije u programu Microsoft
Excel. Ve prilikom unosa podataka program
moe automatski da prepozna da li podatak
koji smo uneli u neku eliju predstavlja broj,
tekst, datum, vreme i sl. Ako, na primer, u
neku eliju unesemo numeriki podatak, on
e automatski biti poravnat po desnoj strani
elije; nasuprot tome, alfanumeriki (tekstu
alni) podaci bie poravnati po levoj strani
elije. Ako grupe numerikih podataka razd
vojimo znakom minus [] ili kosom crtom
[/], ti podaci bie protumaeni kao datum
(naravno, moramo voditi rauna o broju dana,
broju meseci i sl.). Grupe numerikih podata
ka razmaknute znakom [:] bie protumaene
kao vremenski podaci. Da bismo videli kako
sve ovo funkcionie u praksi, otvoriemo
radnu svesku Lekcija 3.xls.
Na radnom listu Zadatak 1 upisaemo
broj 10, recimo, u eliju A2. Nakon pritiska
na taster Enter primetiemo da je broj 10
poravnat po desnoj strani elije, to znai
da je protumaen kao numeriki podatak
[slika 84]. Pored toga, ovaj podatak nije
posebno oblikovan ve se, kao i bilo koji
drugi podatak unet u programu Excel, pri
kazuje optim nainom prikaza (General).
Da bismo to proverili, oznaimo eliju A2
[slika 84, taka 1] i aktivirajmo komandu za
oblikovanje (formatiranje) elija. Ovu kom
andu moemo aktivirati kada na meniju For-

str.

Microsoft Excel
69
u poslovnom odlu~ivanju
 2
1
SLIKA Aktiviranje komande Cells na meniju
84. Format
mat izaberemo opciju Cells [slika 84, taka
2]. Aktiviraemo dijalog prozor Format
Cells. Na kartici Number [slika 85, taka 1] u
sekciji Category [slika 85, taka 2] naveden
je vei broj kategorija podataka koje mogu
biti prikazane u elijama programa Microsoft
Excel. Kao to smo ve napomenuli, svakom
unetom podatku automatski se dodeljuje kat
egorija opteg podatka (General) [slika 85,
taka 3]. U polju Sample [slika 85, taka 4]
moemo videti nain na koji e konkretni po
datak biti prikazan u eliji. Oblikovanje elije
A2 neemo menjati, pa ponuene parametre
2 1 4 1
3
5 7
SLIKA
Dijalog prozor Format Cells
85.
str.
70 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
1
SLIKA Aktiviranje komande Format Cells na
86. kontekstnom meniju
potvrujemo pritiskom na taster OK [slika
85, taka 5].
Unesimo ponovo broj 10, ovaj put u eliju
A3. Oznaimo eliju A3 [slika 86, taka 1],
pritisnimo desni taster mia i na dobijenom
kontekstnom meniju izaberimo opciju For-
mat Cells [slika 86, taka 2]. Ovo je alterna
tivni nain za pozivanje pomenute opcije. Jo
jedan nain za pozivanje opcije Format Cells
jeste kombinacija tastera Ctrl+1 na tastaturi,
nakon to smo oznaili eliju kojoj elimo da
promenimo oblikovanje. Podatak koji smo
upravo uneli u eliju A3 je takoe automatski
6
3
2
4
SLIKA Dijalog prozor Format Cells
87. kategorija Number
 1 6
3
2
5
4
7
SLIKA Dijalog prozor Format Cells
88. kategorija Currency
svrstan u kategoriju optih podataka. Zbog
toga emo u dijalog prozoru Format Cells,
na kartici Number [slika 87, taka 1] iza
brati kategoriju Number [slika 87, taka 2],
ime programu stavljamo do znanja da ovaj
podatak elimo da prikaemo kao numeriki
podatak. Za ovu kategoriju podataka moemo
definisati broj decimala (Decimal places),
koji, po pravilu, iznosi dve decimale [slika
87, taka 3]; moemo ukljuiti separator, ko
jim grupiemo po tri cifre radi lake itljivosti
broja [slika 87, taka 4]; i, konano, moemo
izabrati nain na koji e biti prikazani nega
tivni brojevi (sa predznakom minus, obojeni
crvenom bojom ili i jedno i drugo) [slika
87, taka 5]. Nain na koji e biti prikazan
sadraj oznaene elije, nakon izvrenih pode
avanja, moemo videti u polju Sample [slika
87, taka 6]. Ako se podeavanja slau sa on
ima prikazanim na slici 87, pritisnite taster
OK za potvrdu unetih parametara [slika 87,
taka 7]. Broj u eliji A3 sada je prikazan sa
dve decimale.
Broj 10 upisaemo i u eliju A4. Aktivira
emo komandu Format Cells i u dijalog pro
zoru Format Cells, na kartici Number [slika
88, taka 1] izabraemo sledeu kategoriju
podataka Currency [slika 88, taka 2]. Ova
kategorija slui za prikaz novanih iznosa u
nekoj valuti. Podeavanja su, praktino, ista
kao i u sluaju kategorije Number: moemo
definisati broj decimala [slika 88, taka 2]
SLIKA Dijalog prozor Format Cells
89. kategorija Accounting
(separator je, po pravilu, ukljuen); i nain
prikaza negativnih brojeva [slika 88, taka
3]. Ono to je razliito, jeste mogunost izbo
ra oznake eljene valute sputanjem padajue
liste Symbol [slika 88, taka 4]. Na padajuoj
listi izaberite eljenu valutu (neka to bude, na
primer, ameriki dolar). Prilikom izbora valute
treba imati u vidu da se oznake pojedinih
valuta (kao npr. amerikog dolara) ispisuju
ispred broja, dok se oznake pojedinih valuta
(npr. naeg dinara) ispisuju iza broja. Nain
na koji e podatak biti prikazan u oznaenoj
eliji moe se videti u polju Sample [slika 88,
taka 5]. Podeavanja potvrujemo pritiskom
na taster OK [slika 88, taka 6].
Kategorija Accounting koristi se za izradu
raunovodstvenih izvetaja. Jedina razlika u
nainu prikaza u odnosu na prethodnu kate
goriju jeste u tome to je simbol valute malo
udaljeniji od iznosa, to obezbeuje veu
preglednost izvetaja. Podeavanja su ista
kao kod prethodne kategorije (Currency) s
tom razlikom to je nain prikaza negativnih
brojeva standardizovan, pa neemo moi da
ga menjamo [vidi sliku 89].
ZADATAK:
U eliju A5 uneti broj 10.
eliju oblikovati kategorijom
Accounting sa dve decimale.
Valuta je ameriki dolar.
str.
Microsoft Excel
71
u poslovnom odlu~ivanju
 1

1
4 4
3 2

2 3

5
SLIKA Dijalog prozor Format Cells SLIKA Dijalog prozor Format Cells
90. kategorija Date 91. kategorija Time

Narednu kategoriju podataka program Mi-
crosoft Excel je u stanju da prepozna pri
likom njenog unosa. Re je o kategoriji Date
(datum). Ako u eliju A6 unesemo podatak
u obliku 101010 ili 10/10/10 ili 10.10.10
i pritisnemo taster Enter, videemo da e
ovaj podatak u eliji A6 biti ispisan u vidu
datuma. Prilikom ovakvog unosa podataka
treba voditi rauna da podaci o danu, mes
ecu i godini budu adekvatni i razdvojeni zna
kom minus (), kosom crtom (/) ili takom
(.). Npr. podatak 10/10/10 oznaava deseti
dan desetog meseca u desetoj (2010) godi
ni. Naravno, nain prikaza datuma moemo
menjati opcijom Format Cells. Kada aktivi
ramo dijalog prozor Format Cells videemo
da je ovaj podatak automatski svrstan u kate
goriju Date [slika 90, taka 1]. Prikaz datuma
moemo definisati u zavisnosti od lokacije,
tj. regionalnih osobenosti (Locale) [slika
90, taka 2], ili izabrati jedan od ponuenih
naina prikaza sa priloene liste (Type) [slika
90, take 3 i 4].
Slino vai i za unos vremena: ako u eliju
A7 unesemo podatak u obliku 10:10:10 on
e biti protumaen kao vremenski podatak i
bie automatski oblikovan kao takav. Podatak
10:10:10 oznaava deset sati, deset minuta i
deset sekundi, a prilikom unosa ovakve vrste
podataka treba voditi rauna o tome da po
daci o satima, minutima i sekundama budu
adekvatni, te da budu odvojeni znakom dve
take (:). Naravno, ako nam ponueni nain
prikaza ne odgovara, moemo ga izmeniti
aktiviranjem dijalog prozora Format Cells.
Podeavanja koja je potrebno izvriti su ista
kao i kod kategorije Date [slika 91, take 1,
2, 3, 4 i 5].
Procenat je jo jedna od kategorija po
dataka koju program Microsoft Excel moe
automatski prepoznati prilikom unosa.
Bitno je jedino da prilikom unosa procenta
iza broja obavezno otkucamo znak (%). Ako,
npr. u eliju A8 unesemo podatak u obliku
10%, ovaj podatak e automatski biti obliko
1
3
2
SLIKA Dijalog prozor Format Cells
92. kategorija Percentage

str.

72 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
 2
2

3
1
1
4

5 3
SLIKA Dijalog prozor Format Cells SLIKA Dijalog prozor Format Cells
93. kategorija Fraction 94. kategorija Scientific

van kategorijom Percentage (procenat). Do 94, taka 3], broj koji smo maloas uneli
datna podeavanja mogua su aktiviranjem (1000) bie prikazan u obliku 1,00E+03.
dijalog prozora Format Cells [slika 92, take Ovaj, donekle zbunjujui, izraz znai, u stvari:
1 i 2], a omoguavaju jedino definisanje broja 1,00103. Da smo, npr. uneli broj 0,001, on
decimala [slika 92, taka 3]. bi bio prikazan u obliku 1,00E03, to znai:
1,0010-3.
Naredna kategorija, Fraction, slui za pri
kaz razlomaka u elijama programa Microsoft Ako se u neku eliju unese tekst, taj po
Excel. Unesimo u eliju A9 podatak u obliku datak e automatski biti prepoznat kao tekst i
0,1. Aktivirajmo dijalog prozor Format Cells bie poravnat po levoj strani elije. Moe se,
i izaberimo kategoriju podataka Fraction (ra meutim, ukazati potreba da neki numeriki
zlomak) [slika 93, taka 1]. U sekciji Type podatak bude tretiran kao tekst. Unesimo u
[slika 93, taka 2] izabraemo, sa ponuene eliju A11 broj 10. Kao to vidimo, ovaj po
liste, tip razlomka (neka u naem primeru ra datak je protumaen kao numeriki i poravnat
zlomak bude u desetinama) [slika 93, take 3 je po desnoj strani elije. Ako, meutim, ak
i 4]. Nakon potvrde unetih parametara [slika
93, taka 5], podatak u eliji A9 bie ispisan
u vidu razlomka: 1/10.
Nain prikaza Scientific bie automatski
aktiviran kada u neku eliju unesemo veoma
veliki ili veoma mali broj, ili kada rezultat
obrauna u nekoj eliji bude veoma veliki ili
veoma mali broj koji ne moe da se prikae
u eliji standardne veliine. Da bismo mogli 1
da protumaimo podatak prikazan u ovom
obliku posluiemo se sledeim primerom: u
eliju A10 upisaemo broj 1000. Zatim emo
aktivirati dijalog prozor Format Cells i iza
brati nain prikaza Scientific [slika 94, taka
1]. Jedino to u ovom nainu prikaza moemo
definisati jeste broj decimala [slika 94, taka SLIKA Dijalog prozor Format Cells
2]. Nakon potvrde unetih parametara [slika 95. kategorija Text

str.

Microsoft Excel
73
u poslovnom odlu~ivanju
 3
1
2
4
SLIKA Dijalog prozor Format Cells
96. kategorija Special
tiviramo dijalog prozor Format Cells i po
datak oznaimo kao tekstualni (Text) [slika
95, taka 1], podatak e biti poravnat po levoj
strani elije i bie tretiran kao tekst.
Kategorija Special namenjena je prikazu
podataka kao to su potanski brojevi, tele
fonski brojevi, brojevi socijalnog osiguranja i
sl. Za ove brojeve postoje razliiti standardi u
razliitim dravama. Potanski brojevi obino
imaju pet cifara, pa ako unesemo manji broj
cifara, preostale cifre e biti automatski do
date. Unesimo u eliju A12 broj 10. Ako sada
aktiviramo dijalog prozor Format Cells, iza
beremo kategoriju Special [slika 96, taka 1],
i u okviru ove kategorije oznaimo Zip Code
(potanski broj) [slika 96, taka 2 i 3], nakon
potvrde unetih parametara [slika 96, taka 4]
podatak koji smo uneli u eliju A12 bie pri
kazan u obliku sa pet cifara: 00010.
U sluaju da se eljeni nain prikaza ne
nalazi u kategorijama koje smo do sada ob
radili, postoji i kategorija Custom (korisniki
definisana kategorija) u kojoj na raspolaganju
stoji veliki broj razliitih kategorija prikaza,
a korisnik, po elji, moe i sam da definie
svoju kategoriju. Izgled dijalog prozora For-
mat Cells sa parametrima za kategoriju Cus-
tom prikazan je na slici 97.
Obratimo sada panju na elije C4:D9. U
ovim elijama prikazani su podaci o broju
str.
74 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
SLIKA Dijalog prozor Format Cells
97. kategorija Custom
dece i broju porodica. Potrebno je izraunati
prosean broj dece po porodici. Broj dece
je obeleje (x) a broj porodica predstavlja
frekvenciju (f).
ZADATAK:
Izraunati prosean broj dece
po porodici na sledei nain: u
koloni E (elije E4:E9) izraunati
proizvode odgovarajuih obele
ja i frekvencija; u eliji D10 sumi
rati frekvencije (f) a u eliji E10
sumirati proizvode obeleja i
frekvencija (f*x); prosean broj
dece izraunati u eliji E12, po
obrascu f*x / f tj. E10/D10.
Reenje proveriti na radnom
listu Zadatak 1 u radnoj svesci
Lekcija 3 (Resenje).xls koja se
nalazi u folderu Vezbe.
Nakon to smo reili prethodni zadatak
pozabaviemo se oblikovanjem tabele. Ta
bele u programu Microsoft Excel moemo
oblikovati samostalno, upotrebom alata za
postavljanje okvira i alata za bojenje elija
i njihovog sadraja. U veini sluajeva,
meutim, moemo jednostavno koristiti
podsistem za automatsko oblikovanje ta

SLIKA Aktiviranje podsistema za
98. automatsko oblikovanje tabela
bela AutoFormat. Ovaj podsistem slian
je onom koji postoji u programu Microsoft
Word. Da bi podsistem za automatsko ob
likovanje tabela pravilno identifikovao oblast
na radnom listu koju elimo da oblikujemo
kao tabelu, potrebno je da oznaimo bilo
koju eliju unutar skupa elija koji elimo
da oblikujemo kao tabelu [slika 98, taka 1].
Potom moemo aktivirati podsistem za au
tomatsko oblikovanje tabela izborom koman
de AutoFormat na meniju Format [slika 98,
taka 2]. Na ovaj nain aktiviraemo dijalog
prozor podsistema AutoFormat [slika 99].
U dijalog prozoru AutoFormat moemo
izabrati jedan od vie ponuenih ablona za
automatsko oblikovanje tabela. Sve ablone
moemo pregledati uz pomo trake za pomera
nje sadraja po vertikali [slika 99, taka 1].
Nakon toga moemo izabrati eljeni ablon
(neka, u naem primeru, to bude ablon koji
se zove Classic 3) [slika 99, taka 2]. Uko
liko elimo dodatne opcije, dobiemo ih
pritiskom na taster Options [slika 99, taka
3]. Nakon pritiska na ovaj taster, u dnu dija
log prozora AutoFormat pojavie se sekcija
Formats to apply [slika 99, taka 4] u kojoj
moemo definisati koja emo, od ponuenih
5
2 3
1
SLIKA
Dijalog prozor AutoFormat
99.
formatiranja u ablonu, zaista primeniti: Num-
ber (nain prikaza brojeva), Font (tip slova),
Alignment (poravnanje), Border (okviri),
Patterns (popuna elija), Width/Height (vi
sina/irina). eljene parametre potvrdiemo
pritiskom na taster OK [slika 99, taka 5] i
oznaeni deo radnog lista bie automatski
oblikovan upotrebom izabranog ablona [vidi
sliku 100].
U sluaju da nam formatiranja sadrana u
izabranom ablonu ne odgovaraju u potpu
nosti, moemo samostalno izvriti odreene
korekcije. Ako, na primer, elimo da sve
kolone imaju fiksnu irinu (umesto da se
irina kolone prilagoava automatski, kako
je definisano u ablonu), oznaiemo kolone
C, D i E [slika 100, take 1 i 2], postaviti
pokaziva na granicu izmeu bilo koje dve
kolone (recimo izmeu kolona C i D) tako
da dobijemo oblik pokazivaa koji oznaava
operaciju promene irine kolona [slika 100,
taka 3], i prevlaenjem uz pritisnut levi tast
er mia definisati irinu za sve oznaene ko-
lone (npr. irina 10, ili 75 taaka) [slika 100,
taka 4]. Po oslobaanju levog tastera mia,
sve oznaene kolone e imati istu irinu [vidi
sliku 101].
str.
Microsoft Excel
75
u poslovnom odlu~ivanju
 4
2
1 3 2
1

SLIKA Istovremena promena irine za vei SLIKA

Spajanje elija
100. broj kolona 102.

Nakon definisanja irine kolona izvriemo
centriranje sadraja elija po horizontali. Ovo
postiemo tako to oznaimo redove/kolone ili
skup elija (u naem primeru skup elija C2:
E10) iji sadraj elimo da centriramo, nakon
ega pritiskamo ikonu za centriranje sadraja
elija po horizontali [slika 101, taka 1]. Po
tom emo oznaiti podnoje tabele (elije
C10:E10) [slika 101, taka 2] i izabrati ispis
masnim slovima (Bold) [slika 100, taka 3].
Spajanje dveju ili vie elija uz istovreme
no centriranje sadraja po horizontali vri se
pritiskom na ikonu Merge and Center [slika
102, taka 2], uz prethodno oznaavanje
skupa elija koje elimo da spojimo u jednu
(u naem primeru spojiemo elije E2 i E3)
[slika 102, taka 1].
Nakon pritiska na ikonu Merge and Cen-
ter sadraj novoformirane elije bie centri
ran po horizontali. elimo li da sadraj ove

3 1 1

3
4

SLIKA Centriranje sadraja elija po SLIKA Centriranje sadraja elija po

101. horizontali 103. vertikali

str.

76 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
 3 4
1 2
SLIKA 104. Definisanje boje pozadine (popune) elija i boje sadraja elija (teksta)
elije centriramo i po vertikali, moraemo da
je oznaimo i aktiviramo komandu Format
Cells. Opcija za centriranje sadraja elije
po vertikali nalazi se na kartici Alignment
[slika 103, taka 1]. U sekciji za definisa
nje poravnanja sadraja elije po vertikali
(Vertical) [slika 103, taka 2], spustiemo
padajuu listu [slika 103, taka 3] i izabrati
opciju za centriranje [slika 103, taka 4].
Unete parametre potvrujemo tasterom OK.
Uz pomo alata za definisanje boje poza
dine i boje sadraja elija moemo samostal
no definisati izgled odreenih elija. Ovo
emo ilustrovati sledeim primerom: u
eliji C12 otkucaemo tekst: Prosean
broj dece: [slika 104, taka 1]; u eliji
E12 ve smo izraunali prosean broj dece.
Oznaiemo elije C12:E12 [slika 104, ta
ka 2] i izabrati ispis masnim slovima [slika
104, taka 3]. Potom emo spustiti padajuu
listu za definisanje boje pozadine (popune)
elija [slika 104, taka 4] i izabrati tamnopla
vu boju [slika 104, taka 5]; a na padajuoj
listi za izbor boje sadraja elija (teksta ili
brojeva) [slika 104, taka 6] izabraemo belu
boju.
6
ZADATAK:
U donjoj tabeli izraunati nabav
nu vrednost u koloni E (elije
E17:E26) mnoenjem koliina
(kolona C) sa odgovarajuim
nabavnim cenama (kolona D);
Nabavnu vrednost sumirati u
eliji E27;
U koloni F, u elijama F17:F26
obraunati iznos mare upotre-
bom stope od 35% na nabavnu
vrednost;
U eliji F27 sumirati iznos
mare;
Prodajnu vrednost u kolo-
ni G obraunati sabiranjem
nabavne vrednosti (kolona E)
i odgovarajueg iznosa mare
(kolona F); potom u eliji G27
sumirati prodajnu vrednost;
U koloni H obraunati porez po
stopi od 25% na prodajnu vred-
nost (kolona G); iznos poreza
sumirati u eliji H27;
Maloprodajnu cenu po jedinici
proizvoda obraunati u koloni I
po obrascu: (prodajna vrednost
+ iznos poreza) / koliina
str.
Microsoft Excel
77
u poslovnom odlu~ivanju
 3

4
6 7 8 10
5
1
11

SLIKA 105. Postavljanje okvira

Nakon to smo izvrili proraune u
donjoj tabeli, posvetiemo se njenom ob
likovanju. Ovaj put, meutim, neemo ko
ristiti podsistem za automatsko oblikovanje
tabela, ve emo tabelu samostalno obliko
vati da bismo se detaljnije upoznali sa pro
cedurama oblikovanja tabela. Poi emo od
pretpostavke da u podsistemu za automats
ko oblikovanje tabela ne postoji ablon po
kome bismo eleli da oblikujemo tabelu.
Oblikovanje tabele zapoeemo postavlja
njem okvira. Oznaiemo elije A16:I27
[slika 105, take 1 i 2], spustiti padajuu listu
za postavljanje okvira [slika 105, taka 3] i iza
brati eljeni tip okvira (u naem sluaju to je
okvir sa sve etiri strane All Borders) [slika
105, taka 4].
Okvire moemo i sami iscrtati uz pomo
palete za iscrtavanje okvira koju aktiviramo
izborom opcije Draw Borders koja se na
lazi na padajuoj listi za postavljanje ok
crtavanje okvira vri se uz pritisnut levi taster
mia. Za uklanjanje okvira koristiemo alat
za brisanje [slika 105, taka 7]. Pokaziva e
dobiti oblik gumice za brisanje, a uklanjanje
okvira vri se uz pritisnut levi taster mia. Tip
linije koju emo koristiti za iscrtavanje okvira
definiemo otvaranjem padajue liste za iz
bor tipa linije [slika 105, taka 8] i izborom
eljenog tipa linije [slika 105, taka 9]. Boju
okvira definiemo putem padajue liste za iz
bor boje [slika 105, take 10 i 11].
1
2
5
3
6
4

vira [slika 105, taka 5]. Izborom ove opcije

aktiviraemo paletu alata za iscrtavanje ok
7
vira. Za iscrtavanje okvira koristiemo alat za
iscrtavanje [slika 105, taka 6]. Izborom ovog SLIKA Dijalog prozor Format Cells
alata dobiemo pokaziva u vidu olovke; is 106. kartica Border

str.

78 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
 Postavljanje okvira moemo izvriti i ak
tiviranjem komande Format Cells. U dija
log prozoru Format Cells pozicioniraemo 1
se na karticu Border [slika 106, taka 1]. U
sekciji Presets [slika 106, taka 2] moemo
primeniti neki od unapred definisanih okvira
(None, Outline, Inside). U sekciji Style [slika
2
106, taka 3] moemo izabrati tip i debljinu
linije koju emo koristiti za okvire. U sek
ciji Border [slika 106, taka 4] pritiskom
na ikonu za postavljanje odgovarajueg ok
3
vira naizmenino ukljuujemo/iskljuujemo
eljeni okvir, a trenutni izgled definisanog
okvira moemo videti takoe u sekciji Bor- 4
der [slika 106, taka 5]. U sekciji Color [slika SLIKA Dijalog prozor Format Cells
107. kartica Font
106, taka 6] moemo izabrati boju okvira.
Unete parametre potvrujemo pritiskom na Za bojenje sadraja elija (teksta ili
taster OK [slika 106, taka 7]. brojeva) u dijalog prozoru Format Cells
pozicioniraemo se na karticu Font [slika
ZADATAK: 107, taka 1]; aktiviraemo padajuu listu
Spoljni okvir tabele iscrtati deb za izbor boje (Color) [slika 107, taka 2]
ljom linijom (Thick Box Border); i izabrati eljenu boju [slika 107, taka 3],
Podatke u zaglavlju (16. red) i potvrdivi podeavanja tasterom OK [slika
podnoju (27. red) tabele obliko- 107, taka 4].
vati masnim (Bold) slovima; Za bojenje elija u dijalog prozoru For-
Podatke o koliini (elije C17: mat Cells pozicioniraemo se na karticu
C26) centrirati po horizontali; Patterns [slika 108, taka 1] izabrati boju
Numerike podatke u kolonama
od D do I (elije D17:I27) pri-
kazati u vidu brojeva sa dve
1
decimale i separatorom;
elije u zaglavlju (16. red) i
podnoju tabele (27. red) obo-
jiti tamnoplavom bojom (Dark
Blue); sadraj elija (tekst) obo-
jiti svetlozelenom bojom (Light 2
Green);
elije u glavnom delu tabele
(elije A17:I26) obojiti svetloze 3
lenom bojom (Light Green).

U vezi sa izradom gornjeg zadataka treba 4

napomenuti da za bojenje elija i njihovog
sadraja, osim ikona na paleti alata za ob
likovanje, moemo koristiti i komandu For- SLIKA Dijalog prozor Format Cells
107. kartica Font
mat Cells.
str.

Microsoft Excel
79
u poslovnom odlu~ivanju
 3

7
4
1
5

8
6

2 9

SLIKA 109. Definisanje boje pozadine (popune) elija i boje sadraja elija (teksta)

popune u sekciji Color [slika 108, taka 1] aciju teksta uz pritisnut levi taster mia [slika
i, ako je potrebno, nain i boju senenja u 109, taka 7] ili direktnim upisivanjem ugla
sekciji Pattern, sputanjem padajue liste (u stepenima) pod kojim e tekst biti ispisan
Pattern [slika 108, taka 3], potvrujui na u polje Degrees (u naem primeru, izabrali
kraju izabrane parametre [slika 108, taka 4]. smo ugao od 90, to znai da e tekst biti
Tabela bi sada trebalo da izgleda kao na slici ispisan odozdo navie) [slika 109, taka 8].
109. Sledi potvrda unetih parametara [slika 109,
taka 9].
Oblikovaemo sada podatke u zaglav
lju tabele. Najpre emo oznaiti elije u za
glavlju (A16:I16) [slika 109, taka 1] i ak
tivirati komandu Format Cells [slika 109,
taka 2]. U dijalog prozoru Format Cells
pozicioniraemo se na karticu Alignment
[slika 109, taka 3]. U sekciji Text Alignment
sputanjem odgovarajuih padajuih lista
izvriemo centriranje sadraja elija po hori
zonali (Horizontal) [slika 109, taka 4] i ver
tikali (Vertical) [slika 109, taka 5]. U sekciji
Text Control aktiviraemo opciju Wrap Text 1
[slika 109, taka 6], kojom se irina teksta u
eliji automatski prilagoava irini elije: ako
je irina teksta vea od irine elije, tekst e
biti ispisan u vie redova. U sekciji Orienta-
tion moemo definisati orijentaciju teksta
prevlaenjem strelice koja oznaava orijent SLIKA
Podeavanje visine reda u zaglavlju
110.

str.

80 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
 Preostaje nam samo da poveamo visinu
zaglavlja. Zaglavlje tabele nalazi se u 16.
redu tabele, pa postavljamo pokaziva na
granicu izmeu 16. i 17. reda. Kada dobi
jemo oblik pokazivaa za promenu visine
Uputstvo za samostalnu izradu zadataka
ZADATAK 2
Na radnom listu Zadatak 2 nalazi se tabela
sa podacima o tipu, vrsti i nabavnoj ceni robe
koja se nalazi u etiri razliite prodavnice. U
koloni H izraunati ukupnu koliinu robe u
sve etiri prodavnice. U koloni J izraunati
nabavnu vrednost za ukupnu koliinu robe u
svim prodavnicama. U koloni K, upotrebom
ugnjedene funkcije IF, obraunati procenat
mare polazei od sledee pretpostavke: Pro-
cenat mare za alkoholna pia iznosi 35%, za
mlene proizvode 15% a za sve ostale proiz-
vode 20%. Iznos mare u koloni L obraunati
primenom odgovarajueg procenta mare.
Prodajnu vrednost u koloni M obraunati
zbrajanjem nabavne vrednosti i iznosa
mare. Poresku stopu u koloni N obraunati
na bazi naredne pretpostavke: Poreska stopa
iznosi 18% za mlene proizvode a 25% za
sve ostale proizvode. Mleko je osloboeno
poreza na promet. Iznos poreza u koloni O
obraunati primenom odgovarajue poreske
stope na prodajnu vrednost. Na kraju sumi
rati iznose u kolonama J, L, M i O. Rezultate
moete proveriti u radnoj svesci Lekcija 3
(Resenje).xls koja se nalazi u folderu Vezbe.
reda [slika 110, taka 1], uz pritisnut levi
taster mia definisaemo visinu zaglavlja 75
(100 taaka). Ovim smo obavili sve potrebne
operacije na radnom listu Zadatak 1.
ZADATAK 3 i 4
Na radnim listovima Zadatak 3 i Zadatak
4 nalaze se slike koje su uraene uz pomo
alata za crtanje. Aktivirati paletu alata za
crtanje u programu Microsoft Excel pritis
kom na odgovarajuu ikonu [vidi taku 1
na donjoj slici] na paleti standardnih alata
ili izborom opcije Drawing iz podmenija
Toolbars na meniju View [taka 2]. Na ovaj
nain aktivirae se paleta alata za crtanje
[taka 3] koja se obino pojavljuje u dnu
ekrana, iznad statusne linije. Upotrebom
odgovarajuih alata na paleti alata za crtan
je (AutoShapes, Basic Shapes, Flowchart,
Connectors itd.) pokuajte da nacrtate slike
koje se nalaze na radnim listovima Zadatak
3 i Zadatak 4. Alati na paleti alata za crtanje
potpuno su isti kao i u programu Micro-
soft Word. Budui da su ovi alati obraeni
u knjizi Microsoft Word u poslovnoj kore-
spondenciji, ovom prilikom se neemo de
taljnije zadravati na njima. Svrha slika na
radnim listovima Zadatak 3 i Zadatak 4 je
obnavljanje rada sa alatima za crtanje.
str.
Microsoft Excel
81
u poslovnom odlu~ivanju
MICROSOFT EXCEL LEKCIJA 4
U OVOJ LEKCIJI OBRADIEMO:
taako analizu (whatif analysis);
podsistem za grafiku prezentaciju podataka;
vrste i podvrste grafikona;
kreiranje grafikona na tekuem ili na novom radnom listu;
napredne tehnike za oblikovanje svih elemenata grafikona.
etvrta veba posveena je takoz
vanoj taako analizi (whatif
analysis). Ova analiza, upravo,
predstavlja osnovu programa Microsoft Ex-
cel. Koristei formule sa varijabilnim ope
randima (koji mogu biti iskazani apsolutnim
ili relativnim referencama) u stanju smo da
kreiramo jednostavne, ali i sloenije modele.
Modeli nam, opet, omoguavaju da posma
tramo uticaj promene jednog ili vie param
etara na ponaanje modela.
Otvoriemo datoteku Lekcija 4.xls koja
se nalazi u folderu Vezbe. Na radnom listu
Zadatak 1 nalazi se tabela sa podacima o ce
nama, planiranoj i ostvarenoj proizvodnji po
jedinih proizvoda. Ova tabela posluie nam
kao polazna osnova za taako analizu.
Najpre emo popuniti ostatak tabele, a po
tom emo tabelu oblikovati uz pomo alata
za oblikovanje tabele.
ZADATAK:
Prihod u koloni F obraunati
mnoenjem ostvarenih koliina
(kolona D) i cena (kolona E);
U eliji F7 izraunati ukupan
prihod;
Postaviti okvire; podatke u zaglav-
lju u podnoju tabele oblikovati
masnim slovima i centrirati ih po
horizontali;
irinu svih kolona u tabeli podesiti
na 100 taaka (100 pixels);
Numerike podatke u kolonama
C i D centrirati po horizontali;
Numerike podatke u kolonama
E i F prikazati u vidu brojeva sa
dve decimale i separatorom;
elije u zaglavlju i podnoju tabele
obojiti tamnoplavom (Dark Blue)
bojom, a njihov sadraj svet-
lozelenom (Light Green) bojom;
Ostale elije u tabeli obojiti svet-
lozelenom (Light Green) bojom.
str.
Microsoft Excel
83
u poslovnom odlu~ivanju
 3
4 2
1

SLIKA 111. Jednostavno referenciranje elije na tekuem radnom listu

Ukoliko je prethodni zadatak korektno U tabeli na slici 111 moemo videti da je

uraen, poetna tabela bi trebalo da ima
izgled kao na slici 111. Koliki ukupan pri-
hod trenutno ostvaruje preduzee? Reenje
smo dobili sumiranjem prihoda u koloni F.
Odgovor na ovo pitanje otkucaemo ispod
tabele. Oznaiemo eliju B8 i u njoj otku
cati: Preduzee trenutno ostvaruje uku-
pan prihod u iznosu od: [slika 111, taka
1]. Potom emo oznaiti eliju F8 [slika 111,
taka 2], otkucati znak jednakosti (=) pa
oznaiti eliju F7, u kojoj se nalazi eljeni
iznos [slika 111, taka 3]. Referenca na eliju
F7 pojavljuje se iza znaka jednakosti u eliji
F8 [slika 111, taka 4]. Pritiskom na taster
Enter iznos ukupnog prihoda bie prikazan
u eliji F8.
preduzee ostvarilo prihod od 8.850,00 di
nara prodajom proizvedene koliine peciva.
Koliki bi se prihod ostvario prodajom peci-
va da je plan proizvodnje bio ispunjen? Za
koliko bi se, u tom sluaju, poveao ukupan
prihod?. taako analizu moemo izvriti
izmenom podataka u postojeoj tabeli kako
bismo doli do odgovora na prethodna
pitanja. Ipak, da bismo omoguili bolju
preglednost analize i odgovor na svako pi
tanje potkrepili tabelarno prikazanim po
dacima, napraviemo kopiju poetne tabele,
pa emo taako analizu uraditi u novoj
tabeli, ispod koje emo otkucati odgovore
na postavljena pitanja, kao to je to uinjeno
na slici 112.

2 3
4 5

SLIKA 112. taako analiza u novoj tabeli

str.

84 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
 Najpre emo, dakle, iskopirati poetnu
tabelu, recimo poev od elije B11 [vidi
sliku 112]. U sluaju da je plan proizvodnje
peciva bio ispunjen, ostvarena proizvodnja
bila bi jednaka planiranoj, dakle 660. Zbog
toga emo oznaiti eliju D13 i umesto posto
jeeg podatka (590) otkucati novi (660)
[slika 112, taka 1]. Nakon potvrde unetog
podatka, pritiskom na taster Enter, moemo
zapaziti da je automatski izraunat prihod
koji bi se ostvario prodajom peciva u eliji
F13, te da se to odrazilo i na ukupan prihod
u eliji F16. Odgovor na prvo pitanje: Da
je plan proizvodnje ostvaren, prihod od
prodaje peciva iznosio bi: otkucaemo
ispod tabele, u eliji B17 [slika 112, taka
2]; iznos prihoda prikazaemo u eliji F17
jednostavnim referenciranjem elije F13,
u kojoj je prikazan prihod od prodaje peci
va [slika 112, taka 3]. Odgovor na drugo
pitanje: Ukupan prihod bi se, u ovom
sluaju, poveao za: otkucaemo u eliji
B18 [slika 112, taka 4]. Iznos poveanja
ukupnog prihoda izraunaemo u eliji F18
tako to emo od tekueg ukupnog prihoda
(elija F16) oduzeti poetni ukupan prihod
(elija F7) [slika 112, taka 5]. Ukupan pri
hod bi se, dakle, poveao za 1.050,00 di
nara.
ZADATAK:
Poetnu tabelu (B2:F7) iskopi-
rati poev od elije B21);
U iskopiranoj tabeli (B21:F26)
uraditi taako analizu i ispod
tabele odgovoriti na pitanje:
Ako bi se ostvarila planirana
proizvodnja hleba i peciva, da
li bi ukupan prihod bio manji ili
vei, i za koliko? (naravno, u
odnosu na prihod u poetnoj
tabeli);
Reenje moete proveriti na
radnom listu Zadatak 1 u rad-
noj svesci Lekcija 4 (Resenje).
xls, koja se nalazi u folderu
Vezbe.
ZADATAK:
Poetnu tabelu (B2:F7) iskopi-
rati poev od elije B30);
U iskopiranoj tabeli (B30:F35)
uraditi taako analizu i ispod
tabele odgovoriti na pitanje:
Za koliko bi procenata uku-
pan prihod bio povean ako
bi se ostvarena proizvodnja
kvasca udvostruila?;
Procenat poveanja prihoda
izraunati po obrascu:
gde je:
P1 prihod u tekuem periodu;
P0 prihod u poetnom periodu;
Reenje moete proveriti na
radnom listu Zadatak 1 u rad-
noj svesci Lekcija 4 (Resenje).
xls, koja se nalazi u folderu
Vezbe.
ZADATAK:
Poetnu tabelu (B2:F7) iskopi-
rati poev od elije B39);
U iskopiranoj tabeli (B39:F44)
uraditi taako analizu i ispod
tabele odgovoriti na pitanje:
Za koliko procenata bi se
poveao ukupan prihod ako
bi plan proizvodnje peciva i
kolaa bio ispunjen? ;
Reenje moete proveriti na
radnom listu Zadatak 1 u rad-
noj svesci Lekcija 4 (Resenje).
xls, koja se nalazi u folderu
Vezbe.
str.
Microsoft Excel
85
u poslovnom odlu~ivanju
 3

4
2
5
6

SLIKA 113. Oznaavanje podataka za kreiranje grafikona

Program Microsoft Excel raspolae pod za grafiku prezentaciju podataka pritiskom

sistemom za grafiku prezentaciju podata na odgovarajuu ikonu na paleti standardnih
ka. Uz pomo ovog podsistema mogue je, alata [slika 113, taka 3]. Pojavie se dijalog
u svega nekoliko koraka (ili preciznije, u prozor Chart Wizard u kome e aktivna biti
etiri koraka), kreirati atraktivne grafike kartica Standard Types [slika 113, taka 4]. U
prikaze koji e svakom poslovnom izvetaju prvom koraku kreiranja grafikog prikaza, u
ili analizi dati profesionalan izgled. Akti sekciji Chart Type izabraemo eljenu vrstu
viranje ovog podsistema vri se koman
dom Chart na Insert meniju, ili pritiskom
na odgovarajuu ikonu na paleti standard
nih alata. Pre aktiviranja ovog podsistema,
meutim, potrebno je oznaiti one podatke
koje elimo grafiki prikazati.
Pretpostavimo da je potrebno kreirati
grafiki prikaz kojim emo prikazati pla
niranu proizvodnju po proizvodima. Za 2
kreiranje grafikona koristiemo podatke iz
poetne tabele (B2:F7). Kao polazne po
datke potrebno je oznaiti, dakle, proiz
vode (kolona B) i planiranu proizvodnju
1
(kolona C) na nain na koji je to uinjeno
na slici 113 (zajedno sa zaglavljem ta 3
bele, ali bez poslednjeg reda) [slika 113, SLIKA
Preliminarni pregled grafikog prikaza
take 1 i 2]. Potom aktiviramo podsistem 114.

str.

86 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
 1 1
2
4
SLIKA Dijalog prozor Chart Wizard drugi
115. korak u kreiranju grafikog prikaza
grafikona (neka, u naem primeru, to bude
grafikon u vidu uspravnih stubaca Column)
[slika 113, taka 5], a u sekciji Chart sub
type eljenu podvrstu u okviru izabrane vrste
grafikona [slika 113, taka 6]. U naem prim
eru izabraemo prvu podvrstu koja nosi naziv
Clustered Column; naziv podrvrste prikazan
je ispod sekcije Chart subtype [slika 113,
taka 7]. Pre nego to preemo na naredni
korak, moemo nakratko proveriti kako e,
otprilike, izgledati grafiki prikaz oznaenih
podataka pritiskom na taster Press and Hold
to View Sample [slika 114, taka 1]. Sve
dok drimo pritisnut levi taster mia dok se
pokaziva nalazi na tasteru Press and Hold to
View Sample, preliminarni pregled grafikog
prikaza bie prikazan u polju Preview [slika
114, taka 2]. U sluaju da se u polju Preview
ne pojavi nikakav grafiki prikaz, to znai da
nismo oznaili podatke koje elimo grafiki
prikazati, pa je potrebno pritisnuti taster
Cancel i vratiti se nazad na oznaavanje po
dataka. Ako nam preliminarni grafiki prikaz
odgovara, pritisnuemo taster Next [slika 114,
taka 3]. Pojavie se dijalog prozor Chart
Wizard drugog koraka u kreiranju grafikog
prikaza, na kome e aktivna biti kartica Data
Range [slika 115, taka 1]. U ovom koraku
2
5
SLIKA Dijalog prozor Chart Wizard trei
116. korak u kreiranju grafikog prikaza
potrebno je da izaberemo da li e podaci na
grafikonu biti prikazani po redovima (Rows)
ili kolonama (Columns). U naem primeru
odluujemo se za prikaz po redovima [slika
115, taka 2]; odabrani nain prikaza podataka
vidljiv je u polju Preview [slika 115, taka 3].
Prelazak na naredni (trei) korak u kreiranju
grafikog prikaza vrimo pritiskom na taster
Next [slika 115, taka 4]. U dijalog prozoru
treeg koraka u kreiranju grafikog prikaza
aktivna e biti kartica Titles [slika 116, taka
1]. Naziv grafikona (recimo, Planirana pro
izvodnja po proizvodima), otkucaemo u
polju za naziv grafikona (Chart title) [slika
116, taka 2]. Naziv apscise (Proizvodi) i
ordinate (Planirana koliina) upisujemo
u odgovarajua polja: (Category (X) axis)
[slika 116, taka 3] i (Value (Y) axis) [slika
116, taka 4], nakon ega pritiskamo taster za
prelazak na naredni korak [slika 116, taka
5]. U etvrtom koraku kreiranja grafikog
prikaza potrebno je samo da definiemo da li
emo grafiki prikaz smestiti na postojei (As
object in) ili na novi radni list (As new sheet).
1 2
3
SLIKA Dijalog prozor Chart Wizard etvrti
korak u kreiranju grafikog prikaza
117.
str.
Microsoft Excel
87
u poslovnom odlu~ivanju

SLIKA 118. Promena dimenzija i pozicioniranje grafikog prikaza na radnom listu
Pretpostavimo da je grafiki prikaz potrebno
smestiti na tekui radni list (Zadatak 1). U
dijalog prozoru etvrtog koraka u kreiranju
grafikog prikaza izabraemo opciju As ob-
ject in [slika 117, taka 1]. Ovom opcijom
grafikon emo, po pravilu, smestiti na tekui
radni list. Ako je potrebno, u ponuenoj
padajuoj listi moemo izabrati i neki drugi
postojei radni list [slika 117, taka 2]. Nakon
pritiska na taster Finish [slika 117, taka 3]
grafiki prikaz e se pojaviti na odabranom
radnom listu (u naem sluaju, na radnom
listu Zadatak 1).
Kreiranje grafikona u etiri koraka sa po
drazumevanim parametrima je najjednostav
niji i najbri nain kreiranja grafikog prika
za. Ukoliko nam podrazumevane vrednosti
odreenih parametara ne odgovaraju, moemo
se posvetiti naprednim tehnikama oblikovanja
grafikona, koje emo razmotriti u nastavku.
Grafikonom moemo manipulisati kao da
je u pitanju bilo koji drugi grafiki objekat:
moemo mu dakle menjati poloaj, dimen
zije, nain oblikovanja itd. Promena poloaja
grafikona vri se na taj nain to se pokaziva
pozicionira na grafikon [slika 118, taka 1];
pritiskom na levi taster mia pokaziva e
dobiti oblik koji simbolizuje premetanje
objekta [slika 118, taka 2] prevlaenjem
str.
88 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
3
2
1
4 5
uz pritisnut levi taster mia vri se promena
pozicije grafikona na radnom listu, a nova
pozicija potvruje se oslobaanjem levog
tastera mia. Promena dimenzija grafikona
vri se na taj nain to se nakon oznaavanja
grafikona pokaziva dovede do hvataljki u
vidu kvadratia koje se nalaze na uglovima i
bonim stranama grafikona; u trenutku kada
pokaziva promeni oblik u onaj koji simboli
zuje promenu dimenzija [slika 118, take 3,
4, i 5] pritiskamo levi taster mia, i uz pri
tisnut levi taster mia vrimo prevlaenje u
eljenom pravcu (bilo da je u pitanju sman
jivanje ili poveavanje grafikona). Nove di
menzije grafikona potvruju se oslobaanjem
levog tastera mia.
ZADATAK:
Koristei navedene tehnike za
promenu poloaja i dimenzi-
ja grafikona na radnom listu,
promeniti poziciju i dimenzije
kreiranog grafikona (Planirana
proizvodnja po proizvodima) na
radnom listu Zadatak 1 tako da
njegova veliina i poloaj odgo-
varaju prikazu na slici 118.
 3 4

1
2

SLIKA Promena dimenzija i pozicioniranje

119. elemenata unutar grafikog prikaza

Naravno, sve navedene tehnike mogu se

primeniti i na pojedine delove grafikona:
za oznaavanje dela grafikona potrebno
je pozicionirati pokaziva na eljeni deo i SLIKA Series dodavanje, brisanje i pre-
pritisnuti levi taster mia [slika 119, taka 121. imenovanje serija podataka
1]; promena pozicije oznaenog dela un
na karticu Custom Types [slika 120, taka
utar grafikona vri se uz pritisnut levi taster
1] i izabrati neki od ponuenih (Built-in) ili
mia a promena dimenzija oznaenog dela
korisniki definisanih (User-defined) grafiko
grafikona vri se, takoe, uz pomo hvataljki
na [slika 119, taka 2].
na uglovima i bonim stranama oznaenog
dela grafikona [slika 119, take 2, 3, i 4]. U drugom koraku, na kartici Series [slika
121, taka 1] moemo dodavati (Add) [slika
Posvetiemo se sada naprednijim tehni
121, taka 2], brisati (Remove) [slika 121,
kama izrade grafikona. U sluaju da u prvom
taka 3], menjati naziv (Name) [slika 121,
koraku izrade grafikona na kartici Standard
taka 4] i opseg vrednosti (Values) pojedinih
Types ne pronaemo grafikon koji odgovara
serija podataka. Novododate serije podataka
naim potrebama, moemo se pozicionirati
bie prikazane na grafikonu i u legendi [slika
121, taka 5], dok uklonjene serije nee biti
prikazane na grafikonu.
1
U treem koraku, na kartici Axes [slika
122, taka 1], moemo ukljuiti/iskljuiti pri

1
2
2

SLIKA Custom Types dodatni izbor vrsta SLIKA

Axes prikaz podataka na osama
120. grafikona 122.

str.

Microsoft Excel
89
u poslovnom odlu~ivanju
 1 1
2 4
SLIKA Gridlines prikaz osnovnih i
123. pomonih linija
kaz podataka na apscisi [slika 122, taka 2]
i/ili ordinati [slika 122, taka 3].
Na kartici Gridlines [slika 123, taka 1]
moemo ukljuiti/iskljuiti prikaz osnovnih
(Major gridlines) i pomonih linija (Minor
gridlines), i to posebno za apscisu [slika 123,
taka 2] i ordinatu [slika 123, taka 3]. Izgled
grafikona sa osnovnim i pomonim linijama
vidljiv je u polju Preview [slika 123, taka 4].
Kartica Legend [slika 124, taka 1] omogu
ava ukljuivanje/iskljuivanje legende, i pro
menu njenog poloaja [slika 124, taka 2]:
u dnu grafikona (Bottom); u uglu (Corner);
iznad grafikona (Top); levo (Left) ili desno
(Right) od grafikona. Izgled legende prika
zane u dnu grafikona vidljiv je u polju Pre-
view [slika 124, taka 3].
U sluaju da elimo da obezbedimo laku
itljivost grafikona, to moemo postii ispi
sivanjem naziva i/ili vrednosti odreene
1 1
2
SLIKA
Legend nain prikaza legende
124.
str.
90 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
2 4
SLIKA Data Labels ispisivanje naziva i
125. vrednosti podataka
serije podataka tik uz njen stubac, ili neki
drugi oblik grafikog prikaza. Potrebno je da
na kartici Data Labels [slika 125, taka 1] u
sekciji Label Contains [slika 125, taka 2]
ukljuimo one podatke koje elimo ispisati na
grafikonu: nazive serija (Series name); nazive
kategorija (Category name); vrednost (Value)
itd. Ako pored odgovarajueg natpisa elimo
da prikaemo i boju kojom su konkretni po
daci predstavljeni u legendi, ukljuiemo op
ciju Legend key [slika 125, taka 3]. Izgled
grafikona pratimo u polju Preview [slika 125,
taka 4].
Ispod grafikona moemo prikazati i tabelu
sa podacima koji su grafiki prikazani. Akti
viranje tabele sa podacima vri se preko kar
tice Data Table [slika 126, taka 1] izborom
opcije Show data table [slika 126, taka 2].
Ako u tabeli elimo da prikaemo i boju ko
jom su konkretni podaci predstavljeni u leg
endi, aktiviraemo opciju Show legend keys
[slika 126, taka 3].
2
3
SLIKA Data Table prikaz tabele sa
126. podacima ispod grafikona

2
3
4 10
5
7 6
8
9 11
SLIKA 127. Oblikovanje pozadine grafikona dijalog prozor Format Chart Area
Napredne tehnike oblikovanja grafikona
omoguavaju nam da samostalno oblikuje
mo svaki deo grafikona ponaosob, pruajui
nam maksimalnu kontrolu izgleda grafiko
na. Svaki grafikon se sastoji iz veeg broja
delova. Ako elimo da neki deo grafikona
posebno oblikujemo, dovoljno je da dove
demo pokaziva do odgovarajueg dela
grafikona i dva puta pritisnemo levi taster
mia. Pojavie se odgovarajui dijalog pro sati u sekciji Area [slika 127, taka 10]. Ako
zor u kome moemo da izvrimo eljena
podeavanja.
Na primer, ako elimo da posebno ob
likujemo pozadinu grafikona (Chart Area)
pozicioniraemo pokaziva na pozadinu
grafikona (u napomeni ispod pokazivaa
bie ispisano Chart Area) [slika 127, taka
1] i dva puta pritisnuti levi taster mia.
Aktivirae se dijalog prozor Format Chart
Area na kome e aktivna biti kartica Patterns
[slika 127, taka 2]. U sekciji Border [slika
127, taka 3] biramo da li e okvir grafiko
na biti automatski postavljen (Automatic);
iskljuen (None) ili korisniki definisan
(Custom). Ako se opredelimo za ovu posled
nju opciju, uz pomo triju padajuih lista
1
moemo posebno definisati tip okvira (Style)
[slika 127, taka 4]; boju okvira (Color) [slika
127, taka 5]; i njegovu debljinu (Weight)
[slika 127, taka 6]. Okviru takoe moemo
dodati efekat senenja (Shadow) [slika 127,
taka 7] i efekat zaobljenih ivica (Round cor-
ners) [slika 127, taka 8]. Izgled okvira pra
timo u polju Sample [slika 127, taka 9]. Boju
popune pozadine grafikona moemo defini
elimo da pozadina grafikona bude obojena
specijalnim efektima, kombinacijom boja i
sl. pritisnuemo taster Fill Effects [slika 127,
taka 11], ime emo aktivirati novi dijalog
prozor Fill Effects koji sadri etiri kartice sa
opcijama za specijalne efekte popune [vidi
slike 128 131].
U dijalog prozoru Fill Effects, na kar
tici Gradient [slika 128, taka 1] moemo
definisati koliko boja e se koristiti u efektu
popune, da li e se popuna vriti sa ili bez
efekta transparentnosti (prozirnosti) i sl. U
sekciji Colors [slika 128, taka 2] biramo da
li e se u efektu popune koristiti jedna (One
color) ili dve korisniki definisane boje (Two
Colors); ili emo, pak, koristiti neke od una
str.
Microsoft Excel
91
u poslovnom odlu~ivanju
 1 1

2
3

2
4

6 3 4

5 7 5

SLIKA SLIKA
Efekti popune Gradient Efekti popune Pattern
128. 130.

pred definisanih kombinacija boja (Preset). 128, taka 5] omoguava izbor eljenog stila
Izbor boja vri se uz pomo odgovarajuih popune (Horizontal horizontalni; Verti-
padajuih lista na desnoj strani [slika 128, cal vertikalni; Diagonal up dijagnonalno
taka 3]. U sekciji Transparency [slika navie; Diagonal down dijagonalno nanie;
128, taka 4], uz pomo ponuenih klizaa From corner iz uglova; ili From center iz
definiemo stepen prozirnosti (transparent centra). U sekciji Variants moemo izabrati
nosti) popune. Sekcija Shading styles [slika jednu od etiri varijante popune [slika 128,
taka 6]. Rezultat podeavanja vidljiv je u
polju Sample [slika 128, taka 7].
1
Na kartici Texture [slika 129, taka 1]
moemo izabrati jednu od unapred pre
2 definisanih tekstura za popunu [slika 129,
take 2 i 3], iji je uzorak vidljiv u polju
Sample [slika 129, taka 4]. Dodatne teksture
moemo izabrati pritiskom na taster Other
Texture [slika 129, taka 5].
Kartica Pattern [slika 130, taka 1] u is
3 toimenoj sekciji [slika 130, taka 2] nudi
nam vei broj unapred definisanih uzoraka
4 za popunu; boju uzorka (Foreground) i boju
pozadine (Background) moemo definisati uz
5 pomo odgovarajuih padajuih lista [slika
130, take 3 i 4]. Trenutni izgled uzorka za
SLIKA popunu pratimo u polju Sample [slika 130,
Efekti popune Texture
129. taka 5].
str.

92 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju

1
2
SLIKA
Efekti popune Picture
131.
Konano, na kartici Picture [slika 131,
taka 1] moemo, uz pomo tastera Select
Picture [slika 131, taka 2] izabrati sliku ko
jom elimo da popunimo pozadinu grafikona.
Nakon izvrenih podeavanja na sve etiri
pomenute kartice, pritisak na taster OK [slika
131, taka 3] vratie nas nazad na dijalog
prozor Format Chart Area [vidi sliku 127].
U dijalog prozoru Format Chart Area na
kartici Font [slika 132, taka 1] moemo
definisati parametre u vezi sa tipom, velii
1 1
3 4
2
5 6
8 9
10
SLIKA Dijalog prozor Format Chart Area
132. kartica Font
nom, bojom i ostalim karakteristikama teksta
ispisanog u pojedinim delovima grafikona.
Tip pisma biramo na listi Font [slika 132,
3 taka 2]; nain ispisa na listi Font Style
[slika 132, taka 3]; a veliinu na listi Size
[slika 132, taka 4]. Na padajuoj listi Un-
derline [slika 132, taka 5] biramo nain
podvlaenja teksta. Na padajuoj listi Color
[slika 132, taka 6] definiemo boju teskta
dok na padajuoj listi Background [slika 132,
taka 7] definiemo boju pozadine na kojoj e
biti ispisan tekst. U sekciji Effects [slika 132,
taka 8] moemo aktivirati specijalne efekte
za ispis teksta (Strikethrough precrtana slo
va; Superscript tekst ispisan u eksponentu;
Subscript tekst ispisan u indeksu). Trenutni
izgled teksta moemo videti u polju Preview
[slika 132, taka 9]. Ako aktiviramo opciju
Auto Size [slika 132, taka 10], veliina tek
sta e se automatski prilagoavati prilikom
promene veliine grafikona.
Poslednja kartica u dijalog prozoru For-
mat Chart Area, kartica Properties [slika 133,
taka 1] sadri opcije koje se tiu pozicioni
ranja i promene veliine. U sekciji Object po-
sitioning [slika 133, taka 2] na raspolaganju
su tri opcije: pomeranje i promena veliine
u skladu sa promenom veliine elija (Move
and size with cells); promena poloaja ali ne
i veliine (Move but dont size with cells); i
iskljuivanje obeju opcija (Dont move or size
with cells).
2
7
SLIKA Dijalog prozor Format Chart Area
133. kartica Properties
str.
Microsoft Excel
93
u poslovnom odlu~ivanju
 1
2

3
11
4 Plot Area

5
10
Legend
8
6

9
7

SLIKA 134. Oblikovanje naslova grafikona dijalog prozor Format Chart Title

Naredni element grafikona kojeg moemo Elementi grafikona kao to su naziv ordi
samostalno oblikovati je naslov grafikona nate (Value Axis Title) [slika 134, taka 8] ili
(Chart Title). Dvostrukim pritiskom levim naziv apscise (Category Axis Title) [slika 134,
tasterom mia na naslov grafikona [slika 134, taka 9] oblikuju se na potpuno isti nain kao
taka 1] aktiviraemo dijalog prozor Format i naslov grafikona.
Chart Title. Prve dve kartice na ovom dija
log prozoru sadre potpuno ista podeavanja Dvostrukim pritiskom levog tastera mia
kao i kod dijalog prozora Format Chart na delu grafikona koji se naziva legendom
Area, koji smo maloas obradili, pa se stoga (Legend) [slika 134, taka 10] aktiviraemo
neemo zadravati na njima. Podeavanja dijalog prozor Format Legend. Parametri na
koja su dostpuna na kartici Patterns moete prvim dvema karticama (Patterns; Font) su
videti na slikama 127131; dok podeavanja
na kartici Font moete videti na slici 132.
Razlika je jedino u kartici Alignment [slika 1
134, taka 2], koja je slina kao kod dijalog
prozora Format Cells. U sekciji Text Align-
ment, uz pomo odgovarajuih padajuih
lista, moemo definisati poravnanje teksta 2
po horizontali (Horizontal) [slika 134, taka
3] i vertikali (Vertical) [slika 134, taka 4].
U sekciji Orientation moemo definisati ori
jentaciju teksta uz pomo klizaa [slika 134,
taka 5] ili direktnim upisivanjem stepena ro
tacije teksta u polje Degrees [slika 134, taka
6]. Smer ispisivanja teksta (s leva udesno ili s
desna ulevo) definiemo uz pomo padajue SLIKA Dijalog prozor Format Legend
liste Text direction [slika 134, taka 7]. 135. kartica Placement

str.

94 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
 2
SLIKA 136. Oblikovanje serija podataka dijalog prozor Format Data Series
ve objanjeni, pa emo se pozabaviti samo
treom karticom: Placement [slika 135,
taka 1]. U istoimenoj sekciji na ovoj kar
tici izabraemo poloaj legende u odnosu na
grafikon: ispod grafikona (Bottom); u uglu
(Corner); iznad grafikona (Top); desno od
grafikona (Right); ili levo od grafikona (Left)
[slika 135, taka 2].
Deo grafikona koji se naziva oblau is
crtavanja (Plot Area) [slika 134, taka 11] ob
likuje se preko dijalog prozora Format Plot
Area koji sadri samo jednu karticu karticu
Patterns. S obzirom na to da su parametri ove
kartice ve objanjeni, neemo se zadravati
na njima (vidi slike 127131).
Dvostrukim pritiskom levog tastera mia na
serije podataka na grafikonu [slika 136, taka
1] aktiviraemo dijalog prozor Format Data
Series. Kartica Patterns sadri opcije koje su
ve ranije objanjene pa emo se najpre poza
baviti sledeom karticom Axis [slika 136,
taka 2]. U sekciji Plot series on [slika 136,
taka 3] moemo definisati da li e se podaci
iscrtavati na primarnoj (Primary Axis) ili na
sekundarnoj osi (Secondary Axis).
Na kartici Y Error Bars [slika 137, taka
1], u sekciji Display moemo izabrati jedan od
ponuenih naina za prikazivanje greke, tj.
odstupanja [slika 137, taka 2]. U sekciji Er-
ror amount utvrujemo iznos odstupanja koje
e se prikazivati na grafikonu [slika 137, taka
3]. Odstupanje moemo izraziti u apsolutnom
iznosu (Fixed value); u relativnim pokazatelji
ma, tj. procentima (Percentage); u vidu stan
dardne devijacije (Standard deviation); stan
dardne greke (Standard error); ili na neki drugi
nain koji emo sami definisati (Custom).
1
2
3
SLIKA Dijalog prozor Format Data Series
137. kartica Y Error Bars
str.
Microsoft Excel
95
u poslovnom odlu~ivanju
 1 1
2 2
3
4
SLIKA Dijalog prozor Format Data Series
138. kartica Data Labels
Kartica Data Labels [slika 138, taka 1]
sadri podeavanja koja su slina podea 1] moemo utvrditi redosled prikaza poje
vanjima u treem koraku kreiranja grafiko
na (dijalog prozor Chart Wizard) [uporedi sa
slikom 125]. U sekciji Label Contains [slika
138, taka 2] ukljuimo one podatke koje
elimo ispisati na grafikonu: nazive serija
(Series name); nazive kategorija (Category
name); vrednost (Value) itd. U polju Separa-
tor [slika 138, taka 3] definiemo na koji e
nain ispisani podaci biti meusobno razdvo
jeni (razmakom, zarezom, takomzarezo,
novim redom i sl.) Ako pored odgovarajueg
natpisa elimo da prikaemo i boju kojom
su konkretni podaci predstavljeni u legendi,
ukljuiemo opciju Legend key [slika 138,
taka 4].
1
2
3 4
5
SLIKA Dijalog prozor Format Data Series
139. kartica Series Order
str.
96 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
3
SLIKA Dijalog prozor Format Data Series
140. kartica Options
Na kartici Series Order [slika 139, taka
dinih serija na grafikonu. Potrebno je da u lis
ti Series order [slika 139, taka 2] oznaimo
seriju kojoj elimo da promenimo redosled
prikaza na grafikonu [slika 139, taka 3],
te da onda pritiskom na tastere Move Up ili
Move Down [slika 139, taka 4] utvrdimo
novi redosled. Izgled grafikona pratimo u
polju Preview [slika 139, taka 5].
Konano, na kartici Options [slika 140,
taka 1] u polju Overlap [slika 140, taka 2]
moemo definisati preklapanje (ili, ako upie
mo negativnu vrednost, razmak) izmeu stu
baca kojima su prikazane serije podataka. U
polju Gap width [slika 140, taka 3] moemo
odrediti irinu stubaca, pratei izgled grafiko
na u polju Preview [slika 140, taka 4].
1
3
Category Axis
2
Value Axis
SLIKA Oznaavanje pojedinanih serija i
141. osa
 1 4
5
2
6 3
3
SLIKA Dijalog prozor Format Axis
142. kartica Patterns
Serije podataka na grafikonu mogue je
oznaiti i pojedinano. Potrebno je najpre
oznaiti sve serije pritiskom na levi taster
mia pa, nakon krae pauze, ponovo pritis
nuti levim tasterom mia na pojedinanu
seriju koju elimo da oznaimo [slika 141,
taka 1]. Ako sada pritisnemo dva puta
levim tasterom mia na stubac serije koju
smo maloas oznaili, dobiemo dijalog pro
zor Format Data Point. Ovaj dijalog prozor
sadri tri kartice ije su funkcije ve ranije
objanjene: Patterns [vidi slike 127131];
Data Labels [vidi sliku 138] i Options [vidi
sliku 140].
Od elemenata grafikona koje moemo sa
mostalno oblikovati dvostrukim pritiskom na
levi taster mia preostale su jo samo ose: ap
scisa (Value Axis) [slika 141, taka 2] i ordi
nata (Category Axis) [slika 141, taka 3]. Bilo
da smo dva puta pritisnuli levi taster mia na
apscisi ili ordinati, pojavie se isti dijalog
prozor: Format Axis. Opcije na kartici Pat-
terns [slika 142, taka 1] se donekle razlikuju
od uobiajenih. U sekciji Lines [slika 142,
taka 2] definiemo stil (Style), boju (Color)
i debljinu (Width) linije koja se koristi za is
crtavanje osa. Trenutni izgled linije moemo
pratiti u polju Sample [slika 142, taka 3]. U
sekcijama Major tick mark type (glavni pode
oci) [slika 142, taka 4] i Minor tick mark
type (pomoni podeoci) [slika 142, taka 5],
moemo definisati nain prikaza glavnih i
1
2
4 5
6
SLIKA Dijalog prozor Format Axis
143. kartica Scale
pomonih podelaka: bez prikazivanja podela
ka (None); podeoci izvan oblasti iscrtavanja
grafikona (Outside); podeoci unutar oblasti
iscrtavanja grafikona (Inside); ili podeoci koji
presecaju osu (Cross). U sekciji Tick mark
labels [slika 142, taka 6] moemo defini
sati gde e se ispisivati opis odgovarajuih
podelaka: nee se ispisivati (None); ispisivae
se iznad (High), ispod (Low) ili odmah pored
odgovarajueg podeoka na osi (Next to axis).
Na kartici Scale [slika 143, taka 1] u sekciji
Category (X) axis scale ili Value (Y) axis scale
(zavisno od toga koja je osa u pitanju) [slika
143, taka 2], moemo podesiti minimalnu
(Minimum) i maksimalnu (Maximum) vred
nost na konkretnoj osi, te definisati veliinu
glavnih (Major unit) i sporednih podelaka (Mi-
nor unit). U polju Crosses at [slika 143, taka
3] definiemo mesto preseka izabrane ose (u
naem sluaju: ordinate) sa drugom osom
(u naem sluaju sa apscisom). Uz pomo
padajue liste Display units [slika 143, taka
4] moemo definisati da li e odgovarajue je
dinice mere na izabranoj osi biti prikazane u
stotinama, hiljadama, milionima itd., i da li e
podatak o tome biti prikazan pored ose (npr. u
hiljadama) [slika 143, taka 5]. U nastavku
slede specifina podeavanja [slika 143, taka
6] koja se odnose na upotrebu logaritamske
skale (Logarithmic scale), prikaz vrednosti
obrnutim redosledom (Values in reverse order)
i mesto preseka dveju osa.
str.
Microsoft Excel
97
u poslovnom odlu~ivanju

2
SLIKA 144. Alati na paleti alata za oblikovanje grafikona Chart
Podeavanja na kartici Font ranije su ve
objanjena [vidi sliku 132]. Na kartici Number
moemo podesiti nain prikaza numerikih
veliina na osama. Upotrebu ove kartice ob
jasnili smo u dijalog prozoru Format Cells u
prethodnoj lekciji [vidi slike 8797]. Kartica
Alignment, praktino, sadri sve parametre
koje smo ve obradili [vidi npr. sliku 134].
Prilikom oznaavanja nekog dela grafiko
na [slika 144, taka 1] na ekranu e se poja
viti paleta alata za oblikovanje grafikona.
Naziv oznaenog dela grafikona bie prika
zan u odgovarajuem polju na paleti [slika
144, taka 2]. Upotrebom ove padajue
liste [slika 144, taka 3] moemo izabrati (i
oznaiti) neki drugi element grafikona [slika
144, taka 4]. Pritiskom na taster Format
[slika 144, taka 5] aktiviraemo dijalog pro
zor za oblikovanje izabranog dela grafikona.
Na padajuoj listi za izbor vrste grafikona
[slika 144, taka 6] moemo brzo promen
iti vrstu grafikona [slika 144, taka 7] ako
str.
98 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
14
3 5 6 8 9 10 11 12 13
nam tekui prikaz ne odgovara. Pritiskom na
taster Legend [slika 144, taka 8] moemo
ukljuiti/iskljuiti prikaz legende. Tasterom
Data Table [slika 144, taka 9] ukljuujemo/
iskljuujemo prikaz tabele sa podacima. Tast
eri By Row [slika 144, taka 10] i By Column
[slika 144, taka 11] slue za prikaz podataka
po redovima, odnosno kolonama. Tasteri An-
gle Clockwise [slika 144, taka 12] i Angle
Counterclockwise [slika 144, taka 13] slue
za rotiranje teksta za 45 stepeni u smeru kaza
ljke na satu ili u suprotnom smeru.
Pritiskom na desni taster mia dok se po
kaziva nalazi na pozadini grafikona, dobie
mo kontekstni meni [slika 144, taka 14]. Na
kon opcije za oblikovanje pozadine grafikona
(Format Chart Area), slede etiri opcije koje
odgovaraju koracima u kreiranju grafikona.
Npr. opcija Chart Type aktivirae dijalog pro
zor prvog koraka u kreiranju grafikona [vidi
slike 113 i 114]; opcija Source Data aktivirae
dijalog prozor drugog koraka [vidi sliku 115];
 4
CTRL 2
1 3
SLIKA 145. Oznaavanje podataka u nesusednim kolonama za izradu grafikona
opcija Chart Options dae dijalog prozor treeg
[vidi sliku 116] a opcija Location dijalog prozor
etvrtog koraka u kreiranju grafikona [vidi sli-
ku 117]. Opcija 3-D View aktivirae trodimen
zionalni prikaz kod onih grafikona kod kojih je
to mogue, a opcija Chart Window prikazae
tekui grafikon u prozoru. Slede opcije za ise
canje (Cut), kopiranje (Copy), lepljenje (Paste)
ili brisanje (Clear) grafikona itd.
Poto smo obradili napredne tehnike ob
likovanja grafikona, podsetiemo se ponovo
bazinih tehnika. Pretpostavimo da je potreb
no kreirati grafikon koji e prikazivati ostva
renu proizvodnju po proizvodima i koji e
biti smeten na novi radni list. Neka naslov
grafikona bude Ostvarena proizvodnja po
proizvodima. Naziv novog radnog lista bie
Grafikon 2. Vrsta grafikona neka bude Pie,
a podvrsta broj 5 [Exploding pie with a 3-D
visual effect].
Kao to smo ranije napomenuli, za uspeno
kreiranje grafikona najznaajnije je pravilno
oznaiti podatke. Poto su nam potrebni po
daci o proizvodima i ostvarenoj proizvod
nji, oznaiemo samo podatke u pomenutim
kolonama, uz upotrebu tastera Ctrl, onako
kako je to uinjeno na slici 145 [take 1, 2 i
3]. Aktiviraemo podsistem za izradu grafiko
na [slika 145, taka 4] i izabrati eljenu vrstu
[slika 145, taka 5] i podvrstu grafikona [slika
145, taka 6], prelazei na naredni korak [slika
145, taka 7]. U drugom koraku kreiran
ja grafikona, ako drugaije nije navedno,
koristiemo podrazumevani nain prikaza (u
ovom sluaju, prikaz po kolonama: Columns).
U treem koraku, u polju Chart Title na kartici
Titles naveemo naziv grafikona: Ostvarena
proizvodnja po proizvodima. U etvrtom
koraku biramo kreiranje grafikona na novom
radnom listu (As new sheet) [slika 146, taka
1], i u odgovarajue polje upisujemo naziv no
vog radnog lista [slika 146, taka 2]. Nakon
pritiska na taster Finish [slika 146, taka 3]
bie kreiran novi radni list, na kome e biti pri
kazan grafikon koji smo upravo oblikovali.
2
1
3
SLIKA Kreiranje grafikona na novom
146. radnom listu
str.
Microsoft Excel
99
u poslovnom odlu~ivanju

1
SLIKA 147. Dinamika povezanost tabelarno i grafiki prikazanih podataka
Treba naglasiti da postoji dinamika
veza izmeu tabelarno i grafiki prikazanih
podataka. Ako, na primer, na radnom listu
Zadatak 1 u poetnoj tabeli (koju smo koris
tili za izradu grafikona na pomenutom rad
nom listu) izmenimo neki podatak u kolo
ni Planirano [slika 147, taka 1], ovakve
izmene e odmah biti prikazane na grafikonu
[slika 147, taka 2].
ZADATAK:
Pozicionirati se na radni list
Zadatak 1;
Kreirati grafikon koji e sadrati
uporedni prikaz planiranih i
ostvarenih koliina po proiz-
vodima. Naziv grafikona neka
bude Uporedni prikaz planirane
i ostvarene proizvodnje; vrsta
grafikona Bar; podvrsta pod
rednim brojem 4 (Clustered
bar with a 3-D visual effect).
Nazivi odgovarajuih osa su:
Proizvodi i Koliina. Grafikon
treba da se nalazi na novom
radnom listu pod nazivom
Grafikon 3.
str.
100 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
2
ZADATAK:
Na novom radnom listu Grafikon
4 kreirati novi grafikon na bazi
prethodnih podataka. Vrsta
grafikona je Cone a podvrsta
7 (3-D Column with a conical
shape).
ZADATAK:
Na novom radnom listu Grafikon
5 kreirati novi grafikon na bazi
prethodnih podataka. Vrsta
grafikona je Outdoor bars (na
kartici Custom Types).
ZADATAK:
Na novom radnom listu Grafikon
6 grafiki prikazati ostvarenu
proizvodnju. Naslov grafikona
je Ostvarena proizvodnja po
proizvodima. Vrsta grafikona
je Blue Pie (na kartici Custom
Types).
 Uputstvo za samostalnu izradu zadataka
ZADATAK 2
Na radnom listu Zadatak 2 data je
uproena tabela za obraun zarada. Po
datke u koloni G (Bruto zarada) izraunati
mnoenjem odgovarajuih koeficijenata
(kolona F) sa vrednou boda (u formuli
koristiti apsolutnu referencu na eliju E1, u
kojoj se nalazi podatak o vrednosti boda).
Ukupne bruto zarade izraunati u eliji
G38 upotrebom funkcije AutoSum. Iznos
u koloni H (Porezi i doprinosi) izraunati
primenom stope poreza i doprinosa (u for
muli koristiti apsolutnu referencu na eliju
E2, koja sadri stopu poreza i doprinosa) na
odgovarajue bruto zarade (kolona G). Uk
upnu sumu poreza i doprinosa izraunati u
eliji H38. Neto zarade u koloni I obraunati
oduzimanjem poreza i doprinosa (kolona H)
od bruto zarada (kolona G). Ukupne neto
zarate izraunati u eliji I38.
Na radnom listu Zadatak 2 (Odgovori)
nalaze se tri grupe pitanja. Odgovarajue
formule i funkcije za izraunavanje odgo
vora uneti direktno u uto obojene elije u
koloni D. Reference na odgovarajue elije
i/ili skupove elija unositi, kada je potrebno,
promenom radnih listova.
Reenja moete proveriti na radnim listovima Zadatak 2, Zadatak 2 (Odgovori) i
Zadatak 3 u radnoj svesci Lekcija 4 (Resenje).xls koja se nalazi u folderu Vezbe.
ZADATAK 3
Na radnom listu Zadatak 3 data je neto
sloenija (mada jo uvek uproena) ta
bela za obraun zarada. Podatke u koloni
G (Koeficijent baziran na minulom radu)
izraunati na bazi sledee pretpostavke:
Koeficijent baziran na minulom radu iznosi
0,10 po godini radnog staa za sve radnike,
osim za radnike zaposlene u proizvodnji, za
koje iznosi 0,12 po godini radnog staa. U
koloni H izraunati ukupan koeficijent za
obraun zbrajanjem prethodnih dvaju koe
ficijenata: koeficijenta baziranog na strunoj
spremi (kolona F) i koeficijenta baziranog
na minulom radu (kolona G). Bruto zaradu
u koloni I izraunati mnoenjem ukupnog
koeficijenta za obraun (kolona H) i vred
nosti boda (u formuli koristiti apsolutnu ref
erencu na eliju E1). Ukupne bruto zarade
izraunati u eliji I38. Doprinose u koloni
J obraunati primenom stope doprinosa na
odgovarajue bruto zarade (u formuli koris
titi apsolutnu referencu na eliju E2). Uku
pne doprinose izraunati u eliji J38. Porez
u koloni K obraunati mnoenjem bruto
zarada sa odgovarajuom poreskom sto
pom. Poresku stopu utvrditi na bazi sledee
pretpostavke: za bruto zarade ispod 10.000
dinara poreska stopa iznosi 13%; za bruto
zarade od 10.000 do 20.000 dinara poreska
stopa iznosi 17%; dok za zarade vee od
20.000 dinara poreska stopa iznosi 21%.
Ukupan porez izraunati u eliji K38. Neto
zarade u koloni L izraunati oduzimanjem
poreza i doprinosa od odgovarajuih bruto
zarada. Ukupne neto zarade izraunati u
eliji K38.
str.
Microsoft Excel
101
u poslovnom odlu~ivanju
 MICROSOFT EXCEL LEKCIJA 5
U OVOJ LEKCIJI OBRADIEMO:
rad sa bazama podataka u programu Microsoft Excel;
alate za rad sa bazama podataka;
unoenje podataka u bazu uz pomo dijalog prozora (formulara);
korekciju podataka u bazi uz pomo dijalog prozora (formulara);
upotrebu formulara za pretraivanje baze po zadatom kriterijumu;
sortiranje baze podataka po kriterijumima;
filtriranje baze podataka upotrebom automatskog filtera;
upotrebu korisniki definisanog automatskog filtera za filtriranje baze;
upotrebu meuzbirova i funkcija;
filtriranje baze podataka upotrebom naprednog filtera.

M
ada program Microsoft Excel
spada u softver za unakrsne ta
belarne proraune, on raspolae
i znaajnim skupom alata za rad sa bazama
podataka; ili, preciznije reeno, sa bazama
podataka na radnim listovima (sheet data-
bases), koje se jo nazivaju i listama. Nara
vno, ne treba oekivati mogunost rada sa
sloenim i obimnim relacionim bazama po
dataka, ali za jednostavne baze podataka Mi-
crosoft Excel je, ponekad, ak i praktiniji.
Ovo naroito vai u sluajevima kada koris
nik, koji eli da kreira neku jednostavnu bazu
podataka, nema iskustva sa specijalizovanim
softverom za rad sa bazama podataka: on
e se lake snai u poznatom programskom
okruenju Microsoft Excela upotrebom alata
za rad sa bazama podataka.
Pored toga, program Microsoft Excel
omoguava jednostavan uvoz baza podataka
iz veine poznatih i rasprostranjenih programa
za rad sa bazama podataka; kontrolu spoljnih
baza podataka; kao i izvoz sopstvenih baza
podataka u vie standardnih formata koji se
kasnije mogu koristiti u specijalizovanom
softveru za rad sa bazama podataka.
Da bismo lake objasnili rad sa baza
ma podataka u programu Microsoft Excel,
otvoriemo radnu svesku Lekcija 5.xls koja
se nalazi u folderu Vezbe.

str.

Microsoft Excel
103
u poslovnom odlu~ivanju
 5
1
2
3
13
4
SLIKA 148. Aktiviranje dijalog prozora Data Form (formulara)
ZADATAK:
Nabavnu vrednost u koloni F
obraunati mnoenjem koliina
sa nabavnim cenama
Svi alati za rad sa bazama podataka (tj. sa
listama) u programu Microsoft Excel nalaze
se na meniju Data. Bazom podataka na rad
nom listu u programu Microsoft Excel sma
tra se tabelarno organizovani skup podataka
koji se sastoji od jednog reda sa opisnim
tekstom (zaglavlje tabele) [slika 148, taka
1] iza koga slede redovi s numerikim ili
tekstualnim podacima [slika 148, taka 2].
Kolone u listi nazivaju se poljima (fields) a
redovi zapisima (records). Dodavanje po
dataka u bazu moe se vriti direktnim upi
sivanjem podataka u naredni slobodan red
ispod tabele (u naem primeru to je dvana
esti red). U sluajevima, meutim, kada lista
sadri na hiljade zapisa, nije praktino traiti
dno tabele uvek kada je potrebno uneti novi
zapis: mnogo praktinije reenje jeste unos
podataka uz pomo dijalog prozora (formu
lara). Pretpostavimo da je potrebno dopuniti
listu podacima o novom artiklu: ifra 166;
vrsta pia Pivo; marka Lav; koliina 560;
nabavna cena 14.
str.
104 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
7
8
9 6
10
11
12
14
Aktiviranje formulara vri se izborom op
cije Form na Data meniju [slika 148, take 4
i 5]. Treba, meutim, napomenuti da je pre iz
bora bilo koje opcije na meniju Data potrebno
pokazivaem oznaiti ma koju eliju unutar
ureenog skupa podataka na koji elimo da
primenimo alate za rad sa bazama (listama)
podataka [slika 148, taka 3].
U dijalog prozoru (formularu) koji se au
tomatski kreira na osnovu polja (kolona) u
listi pritisnuemo taster New (unos novog
zapisa) [slika 148, taka 6] i u odgovarajua
polja uneti podatke o ifri [slika 148, taka
7], vrsti pia [slika 148, taka 8], marki [slika
148, taka 9], koliini [slika 148, taka 10]
i nabavnoj ceni [slika 148, taka 11]. Pre
bacivanje izmeu polja u dijalog prozoru
najjednostavnije je vriti tasterom Tab (jedno
polje napred), odnosno kombinacijom tast
era Shift+Tab (jedno polje nazad). Moemo
primetiti da za unos nabavne vrednosti nije
predvieno posebno polje [slika 148, taka
12]: to je zbog toga to e se za izraunavanje
vrednosti ovog polja automatski primeniti for
mula koju smo uneli u kolonu F. Ponovnim
pritiskom na taster New novi zapis e se po
javiti u poslednjem redu tabele [slika 148,
taka 13]. Formular zatvaramo pritiskom na
taster Close [slika 148, taka 14].
 1 1
3
5
2 2
SLIKA Pretraivanje liste uz pomo
149. kriterijuma
ZADATAK:
Uz pomo formulara uneti
podatke o novom proizvodu:
ifra 486; vrsta pia Sok;
marka Breskva; koliina 860;
nabavna cena 11.
Uz pomo formulara moemo vriti
pretraivanje liste po zadatom kriterijumu
i korekciju podataka u listi. Pretpostavimo
da je potrebno smanjiti koliinu Rizlinga
sa sadanjih 700 na 550 boca. Korekcije
moemo vriti i direktno u tabeli, ali kada
lista sadri veliki broj zapisa, praktinije
je vriti ispravke putem formulara. Akti
viraemo dijalog prozor Data Form (formu
lar). Pritisnuemo taster Criteria [slika 150,
taka 2] da bismo mogli da unesemo kriteri
jum za pretragu liste: u gornjem desnom
uglu dijalog prozora, umesto rednog broja
zapisa [slika 150, taka 1] pojavie se nat
pis Criteria [slika 149, taka 1] a natpis na
tasteru Criteria sada e se promeniti u Form
(povratak na formular) [slika 149, taka 2].
Kao kriterijum emo koristiti marku Rizling,
pa emo stoga u polje Marka upisati Ri
zling [slika 149, taka 3]. Naravno, mogue
je upisivanje i veeg broja kriterijuma radi
breg pronalaenja eljenog zapisa u ve
3
SLIKA
Korekcija podataka putem formulara
150.
likoj listi. Uz pomo tastera Find Prev (trai
prethodni zapis) [slika 149, taka 4] i Find
Next (trai naredni zapis) [slika 149, taka 5]
moemo pronai zapis u listi koji odgovara
zadatom kriterijumu (Rizling). Kada je zapis
koji zadovoljava zadati kriterijum pronaen,
bie prikazani kompletni podaci o njemu.
Tada je dovoljno postaviti pokaziva u
odreeno polje i izvriti korekciju eljenog
podatka (u naem primeru, pokaziva post
avljamo u polje Koliina i ispravljamo vred
nost na 550) [slika 150, taka 3], nakon ega
pritiskamo taster Close [slika 150, taka 4],
ime potvrujemo korekciju. elija D6 sada
sadri novu koliinu Rizlinga.
ZADATAK:
Uz pomo formulara poveati
nabavnu cenu Viljamovke sa
sadanjih 125 na 145 dinara.
Kao kriterijum za pretragu koris-
titi ifru ovog artikla: 448.
ZADATAK:
Oznaiti celokupan sadraj rad-
nog lista Zadatak 1 (zajedno sa
bazom podataka) i iskopirati ga
na radni list Zadatak 2, poev od
elije A1.
str.
Microsoft Excel
105
u poslovnom odlu~ivanju

1 3
SLIKA 151. Sortiranje podataka
Radi bolje preglednosti baze (liste) po
dataka, mogue je izvriti njeno sortiranje
po tri razliita kriterijuma. Komanda za sor
tiranje nalazi se, naravno, na meniju Data
[slika 151, taka 2]. Podsetimo se da je pre
aktiviranja bilo koje komande na meniju
Data potrebno prethodno oznaiti ma koju
eliju unutar liste (baze) podataka [slika
151, taka 1]. Aktiviranjem komande Sort
pojavie se dijalog prozor Sort. U ovom
dijalog prozoru, uz pomo triju padajuih
lista, mogue je izabrati primarni [slika
151, taka 3] i, ako je potrebno, sekundarni
[slika 151, taka 4] i tercijarni [slika 151,
taka 5] kriterijum za sortiranje podataka
u bazi. Podaci mogu biti sortirani rastuim
(Ascending) redosledom (od najmanjeg do
najveeg) ili opadajuim (Descending) re
dosledom (od najveeg do najmanjeg) u
okviru svakog od navedenih kriterijuma.
Ako je re o tekstualnim podacima, oni
e biti sortirani po abecedi i to od A do Z
rastuim (Ascending) redosledom ili od Z
do A opadajuim (Descending) redosledom.
Poto baza (lista) podataka uvek sadri za
glavlje sa opisima, u sekciji My data range
has aktiviraemo opciju Header row [slika
151, taka 6] kojom programu stavljamo do
znanja da zaglavlje tabele izuzme iz sorti
ranja (zaglavlje uvek ostaje na vrhu tabele).
Nakon pritiska na taster OK [slika 151,
str.
106 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
2
6
7
taka 7], svi podaci u bazi (izuzev podataka
u zaglavlju tabele) bie sortirani po izabra
nim kriterijumima.
Sortiranje podataka u bazi nije bitno samo
zbog preglednosti podataka. U sluaju da je
potrebno aktivirati meuzbirove (subtotals)
po pojedinim poljima (to emo obraditi u
nastavku ove lekcije), potrebno je prethodno
sortirati podatke u tabeli.
ZADATAK:
Tabelu na radnom listu Zadatak
2 oblikovati uz pomo ablona
Classic 3;
irinu svih kolona podesiti na
75 taaka (75 pixels);
Podatke u zaglavlju tabele
oblikovati vrstom slova Arial,
veliine 10 taaka, masnim
(bold) i zakoenim (italic) tipom
ispisa; podatke potom centri-
rati po horizontali i vertikali i
aktivirati opciju Wrap text;
Podatke u kolonama ifra i
Koliina centrirati po horizon-
tali;
Podatke u kolonama Nabavna
cena i Nabavna vrednost pri-
kazati u vidu brojeva sa dve
decimale i separatorom.

3
1
8
5
7
SLIKA 152. Filtriranje podataka upotrebom automatskog filtera
ZADATAK:
Oblikovanu tabelu sa radnog
lista Zadatak 2 iskopirati na
radni list Zadatak 3, poev od
elije A1.
U programu Microsoft Excel na raspo
laganju nam stoji nekoliko vrsta filtera za
filtriranje podataka u bazi. Najjednostavniji
za upotrebu je tzv. automatski filter koji se
aktivira izborom komande Auto Filter u
podmeniju Filter na meniju Data [slika 152,
taka 2], nakon to smo prethodno oznaili
ma koju eliju u bazi (listi) koju elimo da
filtriramo [slika 152, taka 1]. Po aktiviranju
pomenute komande u zaglavlju tabele e se
pojaviti strelice identine onima koje slue
za sputanje padajuih lista. Pretpostavimo
da je potrebno tabelarno prikazati samo po
datke o pivu. Spustiemo padajuu listu au
tomatskog filtera u zaglavlju kolone Vrsta
pia [slika 152, taka 3] i na padajuoj
listi (iji se sadraj automatski generie na
bazi unetih zapisa) izabrati Pivo [slika 152,
taka 4]. Padajua lista e se automatski za
tvoriti i bie prikazana redukovana tabela
koja sadri samo podatke o pivu [slika 152,
2
taka 5]. Primetimo da je strelica za otvaran
je padajue liste u koloni Vrsta pia prome
nila boju iz crne u plavu [slika 152, taka
6]: ovime nam program stavlja do znanja da
je u ovoj koloni aktiviran automatski filter.
Brojevi redova u tabeli takoe su ispisani
plavom bojom [slika 152, taka 7]; oni sada
pokazuju numeraciju samo onih zapisa koji
sadre podatke o pivu. Iskljuivanje au
tomatskog filtriranja vri se ponovnim ot
varanjem padajue liste u koloni u kojoj je
aktiviran automatski filter (u naem primeru
to je kolona Vrsta pia) [slika 152, taka 3] i
izborom opcije All (prikazivanje svih podata
ka) [slika 152, taka 8], dok se iskljuivanje
automatskog filtera vri ponovnim izborom
opcije Auto Filter [slika 152, taka 2]. Op
cije Sort Ascending i Sort Descendint slue
za sortiranje izabrane kolone po rastuem ili
opadajuem redosledu, dok e opcija Top 10
prikazati prvih deset zapisa.
ZADATAK:
Oblikovanu tabelu sa radnog
lista Zadatak 2 iskopirati na
radni list Zadatak 4, poev od
elije A1.
str.
Microsoft Excel
107
u poslovnom odlu~ivanju
 1
2 8
SLIKA 153. Korisniki definisano automatsko filtriranje
ZADATAK:
Na radnom listu Zadatak 4
filtrirati podatke automatskim
filterom tako da budu prikazani
podaci o svim artiklima ije su
zalihe 750 boca.
ZADATAK:
Oblikovanu tabelu sa radnog
lista Zadatak 2 iskopirati na
radni list Zadatak 5, poev od
elije A1.
Automatskim filterom mogue je izvriti
i neto sloenije filtriranje. Pretpostavimo,
na primer, da je potrebno izvriti filtriranje
baze podataka tako da dobijemo prikaz svih
artikala ija je nabavna cena vea ili jedna-
ka 70 dinara. Ovakvo filtriranje mogue je
izvriti korisniki definisanim automatskim
filterom. Nakon aktiviranja automatskog fil
tera na radnom listu Zadatak 5, otvoriemo
padajuu listu u koloni Nabavna cena
[slika 153, taka 1] i izabrati opciju Cus-
tom [slika 153, taka 2]. U dijalog prozoru
Custom AutoFilter na prvoj padajuoj listi
izabraemo opciju is greater than or equal
to (vee ili jednako) [slika 153, taka 3] a
str.
108 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
4
3
6 7
u odgovarajue polje pored padajue liste
upisaemo broj 70 [slika 153, taka 4]. Pri
tiskom na taster OK [slika 153, taka 5]
izvriemo filtriranje baze podataka po za
datom kriterijumu. Kriterijum je mogue
proiriti jo jednim uslovom koji se zadaje uz
pomo donje padajue liste [slika 153, taka
6] i odgovarajueg polja za unos vrednosti
[slika 153, taka 7] u kombinaciji sa logikim
operatorima I (And) ili ILI (Or) [slika 153,
taka 8]. U poljima za unos vrednosti mogu
se koristiti tzv. doker simboli: upitnik (?)
menja bilo koji pojedinani znak a zvezdica
(*) menja bilo koji skup znakova proizvoljne
duine. Moe se, dakle, zakljuiti da je opci
jom Custom AutoFilter omogueno prilino
fleksibilno definisanje automatskog filtera,
koje, pritom, nije previe komplikovano.
Kombinacijom padajuih listi, polja za
unos vrednosti, logikih operatora i dokera
mogue je definisati i neto sloenije filtere.
Pregled opcija na padajuim listama dijalog
prozora Custom AutoFilter dat je na slici
154.
ZADATAK:
Oblikovanu tabelu sa radnog
lista Zadatak 2 iskopirati na
radni list Zadatak 6, poev od
elije A1.
 OPCIJE NA PADAJUIM LISTAMA ZA KORISNIKO DEFINISANJE
AUTOMATSKOG FILTERA
equals (=)
does not equal (<>)
is greater than (>)
is greater than or equal to (>=)
is less than (<)
is less than or equal to (<=)
begins with (S*)
does not begin with (<>S*)
ends with (*s)
does not end with (<>*s)
contains (*slo*)
does not contain (<>*slo*)
SLIKA 154. Opcije na padajuim listama dijalog prozora Custom AutoFilter
ZADATAK:
Na radnom listu Zadatak 6 filtrira-
ti podatke korisniki definisanim
automatskim filterom tako da
budu prikazani podaci o svim
artiklima ija marka poinje
slovom L ili se zavrava slo-
vom r;
Oblikovanu tabelu sa radnog
lista Zadatak 2 iskopirati na
radni list Zadatak 7, poev od
elije A1;
Na radnom listu Zadatak 7 filtrira-
ti podatke korisniki definisanim
automatskim filterom tako da
budu prikazani podaci o svim
artiklima ija se nabavna vred-
nost kree u intervalu od 7.500
do 20.000 dinara (ukljuujui i
ove dve vrednosti).
jednako je
razliito od (nije jednako)
vee od
vee ili jednako
manje od
manje ili jednako
poinje slovom S
ne poinje slovom S
zavrava se slovom s
ne zavrava se slovom s
sadri slo
ne sadri slo
ZADATAK:
Oblikovanu tabelu sa radnog
lista Zadatak 2 iskopirati na
radni list Zadatak 8, poev od
elije A1.
U okviru svake tabele (liste) mogue je ak
tivirati meuzbirove (subtotals). Meuzbirovi
omoguavaju primenu vie razliitih funkcija
na grupe ureenih podataka kako bi se prezen
tovali rezultati po grupama podataka i ukupni
rezultati. Da bi se meuzbirovi uspeno prime
nili, kao to smo ranije napomenuli, potrebno
je sortirati podatke u tabeli po odgovarajuim
kriterijumima. Primarni, sekundarni i tercijar
ni kriterijum za filtriranje utvrdiemo u skladu
sa time koje podatke elimo da grupiemo i
po kojim karakteristikama elimo da ih sor
tiramo. Podaci koje smo upravo iskopirali na
radni list Zadatak 8 ve su ranije sortirani i to
najpre po kriterijumu Vrsta pia, potom po
kriterijumu Marka i na kraju, po kriterijumu
Nabavna cena.
str.
Microsoft Excel
109
u poslovnom odlu~ivanju
 2

3

1 4

5
6

8 7
SLIKA 155. Aktiviranje meuzbirova

Aktiviranje meuzbirova vri se izborom listi Add subtotal to oznaavamo kolonu u

komande Subtotals na meniju Data [slika
155, taka 2] poto smo prethnodno posta
vili pokaziva unutar liste (baze) podataka
za koje elimo da aktiviramo meuzbirove
[slika 155, taka 1]. U dijalog prozoru Sub-
total, na padajuoj listi At each change
in najpre biramo kriterijum po kome e
srodni podaci biti grupisani (u naem prim
eru kriterijum za grupisanje podataka je
Vrsta pia) [slika 155, taka 3]. Potom na
padajuoj listi Use function biramo funkciju
koju elimo da koristimo (u naem primeru
to je funkcija Sum) [slika 155, taka 4]. Na
kojoj e biti primenjena izabrana funkcija i
prikazani meuzbirovi (u gornjem primeru
to je kolona Nabavna vrednost) [slika 155,
take 5 i 6]. Pritiskom na taster OK [slika
155, taka 7] bie prikazana tabela [vidi
sliku 156] sa meuzbirovima u kojoj e se,
u koloni Nabavna vrednost nalaziti sumirani
podaci (funkcija Sum) [slika 156, taka 1]
po grupama proizvoda koje su formirane na
bazi kriterijuma Vrsta pia [slika 156, taka
2]. U sluaju da baza podataka sadri veliki
broj zapisa, radi poveanja preglednosti ta
bele mogue je njeno saimanje pritiskom

2 1

SLIKA 156. Razliiti nivoi prikaza meuzbirova

str.

110 Microsoft Excel

u poslovnom odlu~ivanju
 5

14
4

6
7 10
15

1
8
2 3
9
2R6C 11

12
13

SLIKA 157. Napredni filter (Advanced filter)

na tastere na levoj strani [slika 156,

taka 3]. Nasuprot tome, razvijanje tabele
radi dobijanja detaljnog uvida u pojedine
grupe podataka vri se pritiskom na tast
ere + [slika 156, taka 4]. Izbor eljenog
nivoa detaljnosti prikaza podataka u tabeli
moemo izvriti i pritiskom na tastere sa
oznakama 1, 2 i 3 [slika 156, taka 5]
koji se nalaze u gornjem levom uglu radnog
lista: na prvom nivou bie prikazan samo
glavni zbir; na drugom samo glavni zbir sa
meuzbirovima; dok e na treem nivou biti
prikazani svi podaci. Slino automatskom
filteru (AutoFilter), efekat komande Subto-
tals (meuzbirovi) ne moemo ponititi ko
mandom Undo. Ako elimo da iskljuimo
prikaz meuzbirova, moramo ponovo aktivi
rati ovu komandu na meniju Data i u dijalog
prozoru Subtotal pritisnuti taster Remove All
[slika 155, taka 8].
ZADATAK:
Oblikovanu tabelu sa radnog
lista Zadatak 2 iskopirati na
radni list Zadatak 9, poev od
elije A1;
Aktiviranjem meuzbirova u
tabeli na radnom listu Zadatak
9 prikazati prosene nabavne
cene po vrstama pia.
ZADATAK:
Oblikovanu tabelu sa radnog
lista Zadatak 2 iskopirati na
radni list Zadatak 10, poev od
elije A1.
str.

Microsoft Excel
111
u poslovnom odlu~ivanju
 U sluajevima kada eljene rezultate ne
moemo postii automatskim filtriranjem, u
programu Microsoft Excel na raspolaganju
nam stoji i napredni filter (Advanced fil-
ter) koji omoguava definisanje sloenijih
kriterijuma za filtriranje baze (liste) po
dataka. Definisanje naprednog kriterijuma
vri se na samom radnom listu tako to se
formira zaglavlje identino zaglavlju tabele
ije se filtriranje vri, pa se ispod tako ob
likovanog zaglavlja vri upisivanje kriteri
juma za filtriranje.
Pretpostavimo da je na radnom listu Za-
datak 10 potrebno tabelarno prikazati po-
datke o pivu ije su zalihe vee od 450 boca
upotrebom naprednog filtera. Prvo emo
oblikovati zaglavlje koje je identintino za
glavlju baze (liste) podataka ili, jednostavno,
iskopirati zaglavlje ispod postojee tabele,
na primer, poev od elije A15 [slika 157,
taka 1]. Zatim emo, odmah ispod ovako
oblikovanog zaglavlja upisati kriterijume.
Uvek kada imamo vie od jednog kriteriju
ma treba potovati pravila o njihovom upi
sivanju: ako izmeu dva ili vie kriterijuma
treba da stoji logiki operator I (And), onda
se ta dva (ili vie) kriterijuma upisuju u
odgovarajue kolone u istom redu; nasuprot
tome, kada izmeu dva (ili vie) kritetijuma
treba da stoji logiki operator ILI (Or) kriter
ijume emo upisati u odgovarajue kolone
u razliitim redovima (jedan ispod drugog).
Za potrebe naeg primera na radnom listu
Zadatak 10 kriterijum emo formirati na
sledei nain: u kolonu Vrsta pia upisu
jemo Pivo [slika 157, taka 2] a u kolonu
Koliina upisujemo >450 [slika 157, taka
3]. Poto tabela treba da prikae podatke o
vrsti pia iji je naziv Pivo i (logiki op
erator And) ije su zalihe vee od 450, oba
kriterijuma upisujemo u isti red. Nakon to
smo definisali kriterijumska polja, pre ak
tiviranja komande Advanced Filter [slika
157, taka 5] oznaiemo ma koju eliju
u listi koju elimo da filtriramo [slika 157,
taka 4]. Ovim raunaru omoguavamo da
automatski unese referencu na listu koja se
filtrira u polje List range [slika 157, taka
str.
112 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
6]. U sluaju da je referenca pogreno uneta
ili da uopte nije uneta, moemo jednostavno
postaviti taku umetanja u polje List range i
oznaiti podatke koje elimo da filtriramo
(zajedno sa zaglavljem) uz pritisnut levi tast
er mia. Taku umetanja zatim premetamo u
polje Criteria range [slika 157, taka 7] gde
je potrebno uneti reference na kriterijumska
polja. Ove reference moemo otkucati, ali je
jednostavnije da nakon postavljanja take u
metanja u polje Criteria range jednostavno
oznaimo, uz pritisnut levi taster mia, sva
polja u kojima smo definisali kriterijum (za
glavlje tabele i sve redove ispod zaglavlja
u kojima smo upisali odgovarajue kriteri
jume) [slika 157, take 8 i 9]: referenca na
kriterijumska polja pojavie se u polju Cri-
teria range po zavretku oznaavanja [slika
157, taka 10]. Pritiskom na taster OK [slika
157, taka 11] dobiemo filtrirane podatke
po kriterijumima koje smo naveli [slika 157,
taka 12]. Brojevi redova ispisani plavom
bojom [slika 157, taka 13] ukazuju nam
na to da su u tabeli prikazani samo filtrirani
podaci. Filtriranje baze (liste) podataka bie
izvreno na mestu na kome se ona trenutno
nalazi (Filter the list in-place). Ako elimo
da tabela nakon filtriranja bude prikazana
na drugoj poziciji tekueg radnog lista ili na
drugom radnom listu, u sekciji Action [slika
157, taka 14] potrebno je izabrati opciju
Copy to another location. Izborom ove op
cije aktivirae se polje Copy to [slika 157,
taka 15] u koje je potrebno uneti referencu
(ili izvriti oznaavanje) eljene lokacije re
zultata filtriranja.
ZADATAK:
Oblikovanu tabelu sa radnog
lista Zadatak 2 iskopirati na
radni list Zadatak 11, poev od
elije A1;
Upotrebom naprednog filtera na
radnom listu Zadatak 11 tabe-
larno prikazati podatke o svim
artiklima iji je naziv Pivo ili
imaju nabavnu vrednost veu
od 30.000 dinara.
ZADATAK:
Oblikovanu tabelu sa radnog NAPOMENA:
lista Zadatak 2 iskopirati na
radni list Zadatak 12, poev od
elije A1; Reenje ovog, kao i prethod-
Upotrebom naprednog filtera na
radnom listu Zadatak 12 tabe- nih zadataka, moete pro
larno prikazati podatke o svim
artiklima iji je naziv Pivo i veriti u radnoj svesci Lekcija
zalihe iznad 350 boca ili naziv
Vino sa nabavnom cenom 5 (Resenje).xls koja se nalazi
iznad 75 dinara i nabavnom
vrednou veom od 30.000 u folderu Vezbe.
dinara.

str.

Microsoft Excel
113
u poslovnom odlu~ivanju
 MICROSOFT EXCEL LEKCIJA 6
U OVOJ LEKCIJI OBRADIEMO:
funkcije za rad sa bazama (listama) podataka (Database ili DFunkcije):
funkciju DSUM;
funkciju DCOUNT;
funkciju DAVERAGE;
funkciju DMIN;
funkciju DMAX;
pojam izvedenih (Pivot) tabela;
kreiranje izvedenih (Pivot) tabela;
modifikovanje izvedenih (Pivot) tabela.

U
prethodnoj lekciji upoznali smo
se sa bazama (listama) podataka
u programu Microsoft Excel, kao
i sa alatima za modifikovanje lista, njihovo
sortiranje i filtriranje. Pored pomenutih alata,
program Microsoft Excel raspolae izvesnim
brojem funkcija koje su posebno dizajnirane
za rad sa bazama (listama) podataka. Ove
funkcije poznatije su pod nazivom funk-
cije za rad sa bazama podataka (DataBase
Functions) ili, skraeno, Dfunkcije (D
Functions). U ovoj lekciji obradiemo neke
od funkcija za rad sa bazama podataka iji je
naziv slian nazivu nekih osnovnih funkcija
koje smo ve obradili (SUM, COUNT, AV-
ERAGE, MIN, MAX), s tom razlikom to je
nazivu svake od ovih funkcija dodat prefiks
D koji oznaava da je re o funkcijama za
rad sa bazama podataka (DSUM, DCOUNT,
DAVERAGE, DMIN, DMAX ).
Pored toga, ovoj lekciji upoznaemo se i sa
izvedenim (Pivot) tabelama. Sa pojmom izve
denih tabela upoznali smo se u uvodnom delu
ovog udbenika (u delu koji obrauje razvoj
softvera za unakrsne tabelarne proraune). U
ovoj lekciji posebnu panju emo posvetiti
tehnikama za kreiranje, oblikovanje i modi
fikovanje izvedenih (Pivot) tabela.

str.

Microsoft Excel
115
u poslovnom odlu~ivanju
 Za objanjenje upotrebe funkcija za rad sa
bazama podataka koristiemo radnu svesku
Lekcija 6.xls koja se nalazi u folderu Vezbe.
Na radnom listu DFunkcije nalazi se baza
podataka o izvozu mlenih proizvoda po
mesecima i zemljama.
Sve funkcije za rad sa bazama podataka
koriste tri ista argumenta. Argument Data-
base oznaava skup elija ili naziv skupa
elija koje sadre bazu podataka. Argument
Field odnosi se na naziv ili redni broj kolone
u bazi podataka, dok se argument Criteria
odnosi na skup elija koje sadre definisani
kriterijum.
Kriterijum se kreira tako to se u odreenoj
eliji navede naziv kolone, dok se u eliji
ispod naziva kolone unosi neki uslov. Ako
je kriterijum sloeniji i obuhvata podatke u
6
5
2
1
SLIKA 158. Formiranje kriterijuma i umetanje DSUM funkcije
str.
116 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
veem broju kolona, onda se kucaju nazivi
svih kolona a ispod naziva odgovarajue ko
lone unosi se zadati uslov. U veini sluajeva,
prilikom kreiranja kriterijuma najjednostavni
je je iskopirati zaglavlje tabele koja sadri
bazu podataka jer prilikom kucanja moramo
voditi rauna da naziv kolone u kriterijumu
mora biti istovetan nazivu odgovarajue ko
lone u zaglavlju baze podataka; inae, rezul
tati dobijeni primenom Dfunkcija nee biti
tani.
Prilikom objanjenja upotrebe Dfunkci-
ja, tj. prilikom formiranja kriterijuma u ovoj
lekciji koristiemo postupak kopiranja za
glavlja tabele koja sadri bazu podataka radi
formiranja kriterijuma, jer je ovaj nain najj
ednostavniji i moe se podjednako uspeno
primeniti na jednostavne kao i na sloenije
kriterijume.
9
10
11
12
3
 Ilustrovaemo ovo jednim primerom. Pret
postavimo da je potrebno izraunati ukupnu
vrednost izvoza topljenog sira. Ovaj zadatak
moemo reiti i primenom SUMIF funkcije,
ali kod sloenijih kriterijuma ne postoji ad
ekvatna zamena za Dfunkcije. Pre nego to
unesemo funkciju formiraemo kriterijum,
a da bismo formirali kriterijum najpre emo
iskopirati zaglavlje tabele koja sadri bazu
podataka.
ZADATAK:
Iskopirati zaglavlje tabele
koja sadri bazu podataka
ispod tabele na radnom listu
DFunkcije poev od elije A55.
Nakon to smo iskopirali zaglavlje
tabele, formiraemo kriterijum. Poto
je potrebno izraunati vrednost tano
odreenog mlenog proizvoda (Topljeni
sir), u koloni koja sadri nazive mlenih
proizvoda (Mleni proizvodi), odmah
ispod zaglavlja, upisujemo odgovarajui
kriterijum: Topljeni sir [slika 158, taka 1].
Odgovor na pitanje uneemo iznad zaglav
lja tabele, u eliju A54 [slika 158, taka 2].
Obraun emo izvriti, npr. u eliji F54 pa
emo oznaiti pomenutu eliju [slika 158,
taka 3] i u nju uneti odgovarajuu funk
ciju. Potrebno je izraunati ukupnu vred-
nost odreene vrste proizvoda, za ta emo
koristiti funkciju DSUM. Aktiviramo pod
sistem za unos funkcija i u dobijenom dija
log prozoru izabrati podskup funkcija za rad
sa bazama podataka (Database) [slika 158,
take 5 i 6]. Zatim emo na spisku funkcija
oznaiti funkciju DSUM [slika 158, taka
7] i potvrditi unos funkcije [slika 158, taka
8]. U dobijenom dijalog prozoru Function
Arguments uneemo argumente funkcije
DSUM. Postaviemo pokaziva u polje Da-
tabase i oznaiti itavu tabelu koja sadri
bazu podataka (bez poslednjeg reda), poev
od elije A1 zakljuno sa elijom F49 [slika
158, taka 9]. U polje Field uneemo na
ziv kolone koja sadri vrednost proizvoda
(naziv kolone mora biti isti kao u zaglav-
lju tabele i pod znacima navoda) [slika 158,
taka 10]. Konano, postaviemo pokaziva
u polje Criteria i potom oznaiti elije koje
sadre kriterijum (u naem sluaju kriterijum
se nalazi u elijama A55:F56) [slika 158,
taka 11]. Nakon potvrde unetih argumenata
[slika 158, taka 12] rezultat funkcije bie
prikazan u eliji F54.
NAPOMENA: S obzirom na to da je
kriterijum u prethodnom primeru bio
jednostavan, za formiranje kriteri-
juma mogli smo koristiti samo polja
C55:C56.
Tabela koja sadri bazu podataka moe
ponekad da bude prilino velika. Da bismo
izbegli da prilikom umetanja novih Dfunk-
cija uvek iznova oznaavamo itavu tabelu
koja sadri bazu podataka, najbolje je da ta
beli dodelimo naziv.
ZADATAK:
Oznaiti tabelu koja sadri bazu
podataka (bez poslednjeg
reda) i dodeliti joj naziv Izvoz
Pretpostavimo sada da je potrebno
izraunati prosenu izvezenu koliinu
pasterizovanog mleka. Koristiemo, nara
vno, funkciju DAVERAGE, ali emo najpre
iskopirati zaglavlje tabele radi formiranja
kriterijuma.
ZADATAK:
Iskopirati zaglavlje tabele
koja sadri bazu podataka
ispod tabele na radnom listu
DFunkcije poev od elije A58.
Odgovor na postavljeno pitanje
otkucaemo u eliji A58 [slika 159, taka
1]; potom emo uneti odgovarajui kriteri
jum [slika 159, taka 2] a obraun emo
izvriti u eliji F58 [slika 159, taka 3], gde
emo umetnuti [slika 159, taka 4] funkciju
DAVERAGE [slika 159, take 5, 6, 7 i 8].
str.
Microsoft Excel
117
u poslovnom odlu~ivanju
 4

9
6 10
5 11

12
8

1 3
2

SLIKA 159. Formiranje kriterijuma i umetanje DAVERAGE funkcije

U dijalog prozoru za unos argumenata

funkcije postavljamo pokaziva u polje ZADATAK:
Database. Umesto da oznaavamo itavu Upotrebom funkcije DSUM
tabelu, dovoljno je da otkucamo naziv koji izraunati ukupnu vrednost
smo joj maloas dodelili: Izvoz [slika 159, mlenih proizvoda izvezenih
taka 9]. U polje Field potrebno je upisati u Italiju. Za reenje zadatka
naziv kolone koja sadri podatke o koliini. moete koristiti puni ili skraeni
Postoji, meutim, i jednostavnije reenje kriterijum. Reenje zadatka
u polje Field moemo upisati i redni broj moete pogledati u radnoj
kolone Koliina (4) [slika 159, taka 10]. svesci Lekcija 6 (Resenje).xls
Konano, postavljamo pokaziva u polje koja se nalazi u folderu Vezbe
Criteria i oznaavamo polja koja sadre ili na slici 160.
kriterijum (A59:F60) [slika 159, taka 11].
Kao i u prethodnom primeru, mogue je Kriterijumi koje smo dosad koristili bili
koristiti i skraeni kriterijum, tj. polja C59: su jednostavni pa smo do rezultata mogli
C60. Nakon potvrde unetih argumenata da doemo i upotrebom SUMIF funkcije
[slika 159, taka 12] rezultat funkcije bie (samostalno ili u kombinaciji sa funkcijom
prikazan u eliji F58. DCOUNT).
str.

118 Microsoft Excel

u poslovnom odlu~ivanju
 Stvarnu vrednost Dfunkcija uoiemo
prilikom formiranja neto sloenijih
kriterijuma. Pretpostavimo da je potrebno
izraunati vrednost mlenih proizvoda
koji su marta meseca izvezeni u Austriju.
Sada ve imamo dva kriterijuma (mesec i
zemlja) pa reenje ne bismo mogli dobiti
jednostavnom upotrebom funkcije SUMIF.
ZADATAK:
Iskopirati zaglavlje tabele
koja sadri bazu podataka
ispod tabele na radnom listu
DFunkcije poev od elije A67.
Odgovor na postavljeno pitanje
uneti u eliju A66 a obraun
izvriti u eliji F66.
1 2
SLIKA 160. Formiranje kriterijuma sa veim brojem uslova
Postupak umetanja funkcije DSUM i
unosa argumenata funkcije potpuno je isti
kao u prethodnim primerima (vidi dijalog
prozor Function Arguments na slici 160).
Jedina razlika je u formiranju kriterijuma.
Poto sada postoje dva uslova (mesec i zem
lja), uneemo ih u odgovarajue kolone
radi formiranja kriterijuma. U kolonu Me-
sec uneemo uslov Mart [slika 160, taka
1] a u kolonu Zemlja uslov Austrija [slika
160, taka 2]. Napominjemo da je i u ovom
sluaju mogue koristiti skraeni kriterijum,
tako da umesto polja A67:F68 [slika 160,
taka 3] moemo koristiti polja A67:B68.
Rezultat funkcije prikazan je u eliji F66.
str.
Microsoft Excel
119
u poslovnom odlu~ivanju
 Prilikom zadavanja kriterijuma mogue
je koristiti i specijalne znakove (tzv.
dokere). Podsetimo se da znak pitanja
(?) upotrebljen u ovom kontekstu menja
jedan znak (numeriki ili alfanumeriki) u
kriterijumu dok zvezdica (*) menja proiz
voljan broj numerikih/alfanumerikih zna
kova. Objasniemo upotrebu dokera na
konkretnom primeru. Pretpostavimo da je
potrebno pronai ukupan broj porudbina
svih vrsta mlenih namaza. Poto se trai
broj porudbina, koristiemo funkciju
DCOUNT. Prilikom definisanja kriterijuma
moraemo da koristimo dokere jer postoji
vie vrsta mlenih namaza.
ZADATAK:
Iskopirati zaglavlje tabele
koja sadri bazu podataka
ispod tabele na radnom listu
DFunkcije poev od elije A71.
Odgovor na postavljeno pitanje
uneti u eliju A70 a obraun
izvriti u eliji F70.
Nakon to smo otkucali odgovor na pos
tavljeno pitanje [slika 161, taka 1] uneemo
kriterijum u odgovarajue polje. Kriterijum
unosimo u kolonu Mleni proizvodi ali,
poto postoje dve vrste mlenog namaza,
kriterijum emo uneti u obliku: Mleni
namaz* [slika 161, taka 2]. Zvezdica na

6
9
5 10
11
7

8 12

1 3
2

SLIKA 161. Formiranje kriterijuma i umetanje DCOUNT funkcije

str.

120 Microsoft Excel

u poslovnom odlu~ivanju
kraju zamenie sve preostale slovne zna
kove do kraja naziva, tako da e obraunom
biti obuhvaene sve vrste mlenih namaza.
Treba napomenuti da upotreba zvezdice na
kraju nije neophodna ali ako zvezdica me
nja slovne znakove na poetku ili u sredini
kriterijuma, onda je njena upotreba obavez
na. Nakon formiranja kriterijuma [slika 161,
taka 2] unosimo funkciju DCOUNT sa
odgovarajuim argumentima i dobijamo re
zultat u eliji F70 [slika 161, take 312].
ZADATAK:
Iskopirati zaglavlje tabele
koja sadri bazu podataka
ispod tabele na radnom listu
DFunkcije poev od elije A75.
SLIKA 162. Formiranje kriterijuma i umetanje DAVERAGE funkcije
Upotrebom funkcije DAVERAGE
izraunati prosenu vrednost
mleka izvezenog u Italiju. Za
reenje zadatka moete koris-
titi puni ili skraeni kriterijum.
Poto postoji vie vrsta mleka,
prilikom kreiranja kriterijuma
bie neophodna upotreba
dokera.
Odgovor na postavljeno pitanje
uneti u eliju A74 a obraun
izvriti u eliji F74.
Reenje zadatka moete pogle-
dati u radnoj svesci Lekcija 6
(Resenje).xls koja se nalazi u
folderu Vezbe ili na slici 162.
str.
Microsoft Excel
121
u poslovnom odlu~ivanju
 U okviru Dfunkcija postoje i funkcije za
pronalaenje maksimalne/minimalne vred
nosti u bazi podataka na osnovu zadatog
kriterijuma. To su funkcije DMAX i DMIN.
Pretpostavimo da je potrebno pronai
najveu koliinu mlenog namaza Kaj-
mak izvezenog u Nemaku. Ovaj zadatak
reiemo primenom funkcije DMAX.
ZADATAK:
Iskopirati zaglavlje tabele
koja sadri bazu podataka
ispod tabele na radnom listu
DFunkcije poev od elije A79.
Odgovor na postavljeno pitanje
uneti u eliju A78 a obraun
izvriti u eliji F78.
Formiranje kriterijuma i unos argumena
ta vri se isto kao i kod prethodnih Dfunk-
cija [slika 163, take 112].
ZADATAK:
Iskopirati zaglavlje tabele
koja sadri bazu podataka
ispod tabele na radnom listu
DFunkcije poev od elije A82.
Upotrebom funkcije DMIN pronai
najmanju koliinu mlenih proiz-
voda izvezenih u Austriju.
Odgovor na postavljeno pitanje
uneti u eliju A81 a obraun
izvriti u eliji F81.
Reenje zadatka moete pogle-
dati u radnoj svesci Lekcija 6
(Resenje).xls koja se nalazi u
folderu Vezbe

6
9
5 10
11

8 12

1 3
2

SLIKA 163. Formiranje kriterijuma i umetanje DMAX funkcije

str.

122 Microsoft Excel

u poslovnom odlu~ivanju
 Kriterijumi koje smo dosad koristili ima
li su vei broj uslova povezanih logikim
operandom I. Npr. veza izmeu uslova
u prethodnom primeru mogla bi se izra
ziti kao: proizvod koji je izvezen u Aus
triju I ima najmanju koliinu. Uvek kada
su uslovi povezani logikom operandom
I (AND) oni se smetaju u isti red pri
likom formiranja kriterijuma. Ukoliko se,
meutim, izmeu navedenih uslova nalazi
operator ILI (OR), potrebno je da se pri
likom formiranja kriterijuma ovi uslovi
smeste u razliite redove. Pretpostavimo
da je potrebno izraunati ukupnu vrednost
mlenih proizvoda izvezenih u januaru ili
februaru. Za izraunavanje ukupne vred
nosti koristiemo funkciju DSUM. Postupak
umetanja funkcije i argumenata je potpuno
isti kao i u prethodnim primerima (kriteri
jum formiramo poev od elije A87 a od
govor unosimo u 86. red). Jedina razlika je
u formiranju kriterijuma. Poto je potrebno
1 2
SLIKA 164. Formiranje kriterijuma sa logikim operandom OR
izraunati ukupnu vrednost mlenih proiz
voda izveznih u janualu ILI februaru, us
lovi Januar i Februar bie ispisani jedan
ispod drugog u koloni Mesec [slika 164,
taka 1]. Naravno, u dijalog prozoru za unos
argumenata funkcije, prilikom oznaavanja
kriterijumskih polja treba oznaiti sve re
dove u kojima se nalazi kriterijum [slika
163, take 2 i 3].
ZADATAK:
Poev od elije A91, pronai vred-
nost mlenih proizvoda koji su
izvezeni marta meseca u Austriju
ili su u koliini veoj od 5000
izvezeni u Nemaku.
Reenje zadatka moete pogle-
dati u radnoj svesci Lekcija 6
(Resenje).xls koja se nalazi u
folderu Vezbe
str.
Microsoft Excel
123
u poslovnom odlu~ivanju
 Jedan od veoma monih podsistema prethodno oznaiti bilo koju eliju u tabeli
ugraenih u program Microsoft Excel jeste koja sadri bazu podataka na osnovu koje e
podsistem za izradu izvedenih (pivot) tabe se kreirati izvedena (pivot) tabela [slika 165,
la. Koncept pivot tabela razvijen je jo 1986. taka 1], nakon ega emo na meniju Data
godine u kompaniji Lotus, prilikom dizajni aktivirati komandu Pivot Table and Pivot
ranja njihovog novog programa za unakrsne Chart Report [slika 165, taka 2].
tabelarne proraune, poznatog pod nazivom
Lotus Improv. Kompanija Lotus imala je Aktiviranjem pomenute komande otvara
problema sa implementacijom ovog kon ramo dijalog prozor PivotTable and Pivot-
cepta na izabranom operativnom sistemu Chart Wizard [slika 166] koji e nas, kroz
OS/2 pa je prva verzija programa uraena nekoliko koraka, provesti kroz postupak
za NeXT raunar kompanije Apple. Prva im
kreiranja izvedene (pivot) tabele.
plementacija ovog koncepta na operativnom
sistemu Windows pojavila se tek 1993. go U prvoj sekciji (Where is the data that
dine u programu Microsoft Excel. Sutina you want to analyze?) biramo izvor podata
originalnog Lotusovog koncepta izve
ka koji e biti analizirani: lista ili baza po
denih (pivot) tabela ogleda se u grupisanju
dataka koja se nalazi na nekom Excelovom
podataka po pojedinim kategorijama (npr.
grupisanje prodaje po mesecima, godinama;
grupisanje cena po vrstama proizvoda i sl.).
Prevlaenjem ovih grupa po radnom listu,
na kome su grupe prikazane u vidu jeziaka, 1
mogue je veoma brzo izmeniti prikaz po
dataka. Slian koncept implementiran je u
program Microsoft Excel.
2
Pretpostavimo da je potrebno tabelar
no prikazati izvezene koliine svih vrsta
mlenih proizvoda po mesecima.
3
Da bismo aktivirali podsistem za kreira SLIKA Dijalog prozor PivotTable and
nje izvedenih (pivot) tabela, potrebno je 166. PivotChart Wizard korak 1

SLIKA 165. Formiranje kriterijuma i umetanje DMAX funkcije

str.

124 Microsoft Excel

u poslovnom odlu~ivanju
radnom listu (Microsoft Office Excel list or
database); eksterni izvor podataka, kada su
podaci smeteni u neku drugu radnu svesku
ili bazu podataka (Exernal Data Source);
vie konsolidovanih nizova podataka, kada
se na radnim listovima oznaavaju i imenu
ju podaci za kreiranje pivot tabela (Multiple
Consolidation Ranges). U sluaju da ve
postoji pivot tabela ili grafikon kreiran na
bazi istih podataka, na raspolaganju e nam
biti i opcija da novu pivot tabelu/grafikon
kreiramo na bazi prethodne tabele/grafikona
(Another PivotTable report or PivotChart
report) [slika 166]. U narednoj sekciji (What
kind of report do you want to create?) ima
mo mogunost izbora dveju vrsta izvetaja:
izvedena tabela (PivotTable) ili izvetaj ba
ziran na izvedenom grafikonu koji sadri i
izvedenu tabelu (PivotChart report (with
PivotTable report)) [slika 166]. Mi se opre
deljujemo za kreiranje izvedene tabele [slika
166, taka 2] na osnovu podataka smetenih
u bazu podataka (listu podataka) na tekuem
rednom listu [slika 166, taka 1] i prelazimo
na naredni korak [slika 166, taka 3].
U narednom koraku [slika 167] oznaava
mo skup elija u kojima se nalaze podaci
koje elimo da koristimo za kreiranje pivot
tabele. Poto smo pre aktiviranja podsiste
ma za kreiranje izvedenih (pivot) tabela
pokaziva postavili u tabelu koja sadri
podatke na osnovu kojih elimo da kreira
mo pivot tabelu, program Microsoft Excel
1
2
3 2
SLIKA Dijalog prozor PivotTable and
167. PivotChart Wizard korak 2
e automatski oznaiti itavu tabelu [slika
167, taka 1]. U najveem broju sluajeva
program e korektno oznaiti bazu (listu)
podataka ali u sluaju kada tabela sadri
dodatne redove ili kolone u kojima su sum
irani podaci iz tabele, program e oznaiti
i ove redove/kolone, pa se moe desiti da
se u kreiranoj pivot tabeli pojave prazna
(blank) polja ili kolone u kojima je izvreno
sumiranje (npr. Ukupno, Svega i sl. ).
U naem primeru oznaen je i poslednji red
tabele u kome je izvreno sumiranje po
dataka [slika 166, taka 1]. Zbog toga je
najbolje da u polje Range upiemo naziv
koji smo ranije dodelili bazi (listi) podata
ka: Izvoz [slika 167, taka 2] i da preemo
na naredni korak pritiskom na taster Next
[slika 167, taka 3].
U poslednjem koraku ostaje samo da
definiemo da li izvedenu (pivot) tabelu
smetamo na novi (New worksheet) ili na
postojei radni list (Existing worksheet)
[slika 168, taka 1]. Pritiskom na taster Lay-
out [slika 168, taka 2] definiemo izgled i
sadraj izvedene (pivot) tabele [vidi sliku
170] a pritiskom na taster Options [slika 168,
taka 3] dobijamo dodatna podeavanja u
vezi sa izvedenom (pivot) tabelom [vidi sliku
169]. Nakon to izvrimo eljena podeavanja
pritisnuemo taster Finish za kreiranje izve
dene (pivot) tabele [slika 168, taka 4]. Ali,
pogledajmo prvo koja su nam podeavanja na
raspolaganju u dijalog prozorima koje dobi
jamo pritiskom na tastere Layout [slika 170] i
Options [slika 169].
1
3 4
SLIKA Dijalog prozor PivotTable and
168. PivotChart Wizard korak 3
str.
Microsoft Excel
125
u poslovnom odlu~ivanju

SLIKA
Dijalog prozor PivotTable Options
169.
Dijalog prozor PivotTable Options
sadri napredne opcije koje se odnose na
oblikovanje tabele i njenog izgleda, uprav
ljanje memorijom i eksternim podacima.
Na slici 169 prikazana su podrazumevana
podeavanja koja najee nije potrebno
menjati, te se na njima neemo posebno
zadravati.
Za kreiranje izvedenih (pivot) tabela
mnogo je bitniji taster Layout [slika 168,
taka 2] ijim pritiskom dobijamo dijalog
prozor PivotTable and PivotChart Wizard
Layout [slika 170]. Pomou ovog dijalog
prozora definiemo izgled i sadraj izvedene
(pivot) tabele. Podsetimo se da je potrebno
tabelarno prikazati izvezene koliine svih
vrsta mlenih proizvoda po mesecima.
1
2 1
4 3
7 6
5
8
SLIKA Dijalog prozor PivotTable and
170. PivotChart Wizard Layout
str.
126 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
Tabela, dakle, treba da bude oblikova
na tako da podaci o izvezenim koliinama
budu prikazani u glavnom delu tabele
(Data) tako to e biti svrstani po redovima
(Row) i kolonama (Column) koji se odnose
na pojedine vrste mlenih proizvoda i po
jedine mesece u godini. Da li emo npr.
mlene proizvode prikazati po redovima a
mesece po kolonama ili obrnuto, zavisi od
preglednosti tabele koju elimo da kreira
mo. U naem primeru mesece emo prika
zati po kolonama. Zbog toga postavljamo
pokaziva na taster Mesec [slika 170, taka
1] i uz pritisnut levi taster mia prevlaimo
ga do polja Column i postavljamo ga u ovo
polje oslobaanjem levog tastera mia [slika
170, taka 2]. Podatke o mlenim proiz
vodima emo, dakle, prikazati po redovima,
pa zbog toga taster Mleni proizvodi hvat
amo [slika 170, taka 3] i prevlaimo do
polja Row [slika 170, taka 4]. Konano, u
glavnom delu tabele bie prikazani podaci
o izvezenim koliinama, pa zbog toga taster
Koliina prevlaimo do glavnog dela tabele
(polje Data) [slika 170, take 5 i 6].
Potrebno je jo samo obratiti panju na
funkciju koja e se koristiti za prikaz podata
SLIKA
Dijalog prozor PivotTable Field
171.
ka u glavnom delu tabele. Natpis na tasteru
u glavnom delu tabele upuuje na funkciju
koja e biti koriena. U naem sluaju taj
natpis glasi Count of Koliina, to znai da e
u glavnom delu tabele biti prikazani podaci
o tome koliko puta je neki mleni proizvod
bio izvezen u pojedinim mesecima. Poto
mi elimo da sumiramo koliine izvezenih
mlenih proizvoda po mesecima, bie
potrebno da koristimo funkciju SUM. Zbog
toga emo dvaput uzastopce pritisnuti levim
tasterom mia na taster Count of Koliina.
Dobiemo dijalog prozor PivotTable Field
[slika 171]. U ovom dijalog prozoru biramo
eljenu funkciju (u naem sluaju, funkciju
Sum) [slika 171, taka 1] i pritiskom na taster
OK vraamo se na prethodni dijalog prozor
[slika 170] u kojem ponovo potrvrujemo
sva izvrena podeavanja [slika 170, taka 8].
Potvrujui podeavanja u dijalog prozoru
PivotTable and PivotChart Wizard Layout
SLIKA 172. Konaan izgled pivot tabele
[slika 170] vraamo se na dijalog prozor Pi
votTable and PivotChart Wizard Step 3 of
3 [slika 168] gde emo pritisnuti taster Fin-
ish za kreiranje izvedene (pivot) tabele na
osnovu parametara koje smo ranije definisali
[slika 168, taka 4]. Konaan izgled pivot ta
bele prikazan je na slici 172.
ZADATAK:
Pozicionirati se na radni list
DFunkcije
Na novom radnom listu (Sheet2)
kreirati izvedenu (pivot) tabelu
koja e sadrati uporedni prikaz
izvezene koliine pasterizova-
nog mleka u aprilu i maju mese
cu. Kao osnovu za kreiranje
tabele koristiti podatke iz pre-
thodne izvedene tabele.
str.
Microsoft Excel
127
u poslovnom odlu~ivanju
 Drugu izvedenu (pivot) tabelu kreira
emo slino prvoj. Potrebno je da se najpre
pozicioniramo na radni list DFunkcije,
oznaimo ma koju eliju u bazi podataka i
aktiviramo komandu PivotTable and Pivot
Chart Report na meniju Data. Ako koris
timo ranije opisanu proceduru, tj. ako u
prvom koraku izaberemo opciju Microsoft
Office Excel list or database [slika 173, taka
1] a u drugom koraku navedemo isti opseg
elija (Izvoz) dobiemo upozorenje da smo
ve kreirali jednu izvedenu tabelu koristei
iste polazne podatke i da e na novi izvetaj
zauzeti manje memorijskih resursa ako bude
baziran na prethodnoj tabeli [slika 173, taka
2]. Zbog toga je najbolje da svaku narednu
tabelu koja koristi iste podatke baziramo na
prvoj, tj. da u prvom koraku biramo opciju
Another PivotTable report or PivotChart re-
port [slika 173, taka 3]. Potvrdom ove op
cije [slika 173, taka 4] u drugom koraku
kreiranja pivot tabele dobiemo dijalog pro
zor u kome je potrebno oznaiti ve kreiranu
pivot tabelu na kojoj emo bazirati novu pi
vot tabelu [slika 174, take 1 i 2].
Preostalo je samo da u treem koraku, pri
tiskom na taster Layout definiemo parame
tre za kreiranje nove pivot tabele. Poto
je potrebno kreirati tabelu koja e sadrati
uporedni prikaz izvezene koliine pasteri
zovanog mleka (mleni proizvod) u aprilu i
1 padajuu listu Mesec [slika 176, taka 5],
4
2
SLIKA Kreiranje nove izvedene tabele na bazi
173. podataka iz prethodne tabele korak 1
str.
128 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
1
2
SLIKA Kreiranje nove izvedene tabele na bazi
174. podataka iz prethodne tabele korak 2
maju (mesec), izgled parametara za kreiranje
druge pivot tabele treba da bude kao na slici
175: mlene proizvode emo prikazati po re
dovima (Row) [slika 175, taka 1], mesece
po kolonama (Column) [slika 175, taka 2] a
u glavnom delu tabele prikazaemo koliinu
upotrebom funkcije SUM (Sum of Koliina)
[slika 175, taka 3]. Pritiskom na taster Fin-
ish [slika 175, taka 4] dobijamo pivot tabelu
identinu tabeli prikazanoj na slici 172.
Da bismo prikazali samo podatke koji se
odnose na pasterizovano mleko, spustiemo
padajuu listu Mleni proizvodi [slika 176,
taka 1], iskljuiti opciju Select All [slika 176,
taka 2] i ukljuiti samo one proizvode za
koje elimo da prikaemo podatke (u naem
sluaju to je pasterizovano mleko) [slika 176,
taka 3]. Izbor potrvrujemo pritiskom na
taster OK [slika 176, taka 4] i tabela e sada
po redovima prikazati samo podatke koji se
odnose na pasterizovano mleko. Da bismo po
kolonama prikazali podatke samo za mesece
koji nas interesuju (april, maj) spustiemo
2
1 3
4
SLIKA Parametri za kreiranje druge pivot
175. tabele

5
1 6
2
7
8
3
9
4
SLIKA 176. Konaan izgled pivot tabele
iskljuiti opciju Select All [slika 176, taka
6] i ukljuiti prikaz podataka za mesec april
i maj [slika 176, take 7 i 8]. Nakon potvrde
unosa [slika 176, taka 9], po kolonama e
biti prikazani samo izabrani podaci, a tabela
e dobiti svoj konani izgled [slika 176, taka
10].
ZADATAK:
Pozicionirati se na radni list
DFunkcije
Na novom radnom listu (Sheet3)
kreirati izvedenu (pivot) tabelu
koja je bazirana na nekoj od
prethodnih tabela i koja e pri-
kazivati ukupnu vrednost izvo-
za svih vrsta mlenih proizvoda
po zemljama
Reenje zadatka moete pogle-
dati u radnoj svesci Lekcija 6
(Resenje).xls koja se nalazi u
folderu Vezbe
NAPOMENA: parametri za kreira
nje ove pivot tabele prikazani
su na slici 177.
10
ZADATAK:
Pozicionirati se na radni list
DFunkcije
Na novom radnom listu (Sheet4)
kreirati izvedenu (pivot) tabe-
lu koja je bazirana na nekoj
od prethodnih tabela i koja
e sadrati uporedni prikaz
prosene vrednosti mlenih
proizvoda koji su izvezeni u
Italiju i Austriju tokom januara
i aprila.
Reenje zadatka moete pogle-
dati u radnoj svesci Lekcija 6
(Resenje).xls koja se nalazi u
folderu Vezbe
NAPOMENA: parametri za kreira
nje ove pivot tabele prikazani
su na slici 178. Nakon kreiranja
tabele potrebno je izvriti njeno
saimanje izborom prikaza
onih podataka koji se odnose
na gore pomenute zemlje i
mesece.
str.
Microsoft Excel
129
u poslovnom odlu~ivanju
SLIKA Parametri za kreiranje pivot tabele na SLIKA Parametri za kreiranje pivot tabele na
177. radnom listu Sheet3 179. radnom listu Sheet5

Na slici 179 prikazani su parametri

SLIKA Parametri za kreiranje pivot tabele na
178. radnom listu Sheet4
ZADATAK:
Pozicionirati se na radni list
DFunkcije
Na novom radnom listu (Sheet5)
kreirati izvedenu (pivot) tabelu
koja je bazirana na nekoj od
prethodnih tabela i koja e pri-
kazivati koliinu i vrednost svih
vrsta mleka po mesecima i
zemljama
Reenje zadatka moete pogle-
dati u radnoj svesci Lekcija 6
(Resenje).xls koja se nalazi u
folderu Vezbe
NAPOMENA: parametri za kreira
nje ove pivot tabele prikazani
su na slici 179.
str.
za kreiranje pivot tabele na radnom listu
Sheet5. Radi preglednosti tabele najbolje je
podatke o mlenim proizvodima (sve vrste
mleka) prikazati po kolonama, dok emo
redove koristiti za prikaz podataka po mese
cima i zemljama. U glavnom delu tabele
potrebno je prikazati podatke o koliinama i
vrednosti izabranih vrsta proizvoda. Nakon
kreiranja pivot tabele na bazi ovih podataka
potrebno je spustiti padajuu listu Mleni
proizvodi [slika 180, taka 1], iskljuiti pri
kaz svih podataka (Select All) [slika 180,
taka 2] i prikazati samo podatke koji se
odnose na sve vrste mleka (pasterizovano
mleko, okoladno mleko) [slika 180, take
3, 4 i 5].
Da bi prikaz podataka u pivot tabeli bio ra
zumljiviji, moemo oznaiti eliju C5 u kojoj
stoji natpis Sum of Koliina [slika 180, taka
6] i aktivirati ikonu Field Settings [slika 180,
taka 7]. U dobijenom dijalog prozoru, u
polju Name moemo, umesto natpisa Sum of
Koliina da upiemo Ukupna koliina [slika
180, taka 8] kako bismo lake razumeli
podatke prikazane u pivot tabeli. U ovom
dijalog prozoru, inae, moemo izvriti i
podeavanja u vezi sa funkcijom koja se
koristi za prikaz podataka (izbor eljene
funkcije vri se u listi Summarize by). Nova
podeavanja potvrujemo pritiskom na taster
OK [slika 180, taka 9]. Na isti nain emo
natpis u eliji C6 (Sum of Vrednost) prome
niti u Ukupna vrednost.

130 Microsoft Excel

u poslovnom odlu~ivanju
 1
6 2 8 9
3

SLIKA 180. Konaan izgled pivot tabele na radnom listu Sheet5

Nakon kreiranja tabele na bazi parametara

ZADATAK: prikazanih na slici 181, izvriti saimanje
Pozicionirati se na radni list tabele uz pomo odgovarajuih padajuih
lista (Mleni proizvodi, Zemlja i Mesec)
DFunkcije
tako da budu prikazani samo relevantni po
Na novom radnom listu (Sheet6) daci (tj. podaci koji se trae u prethodnom
kreirati izvedenu (pivot) tabe- zadatku). Nakon toga, polja sa nazivom Ave
lu koja je bazirana na nekoj rage of Koliina i Average of Vrednost pre
od prethodnih tabela i koja imenovati u Prosena koliina i Prosena
e sadrati uporedni prikaz vrednost upotrebom komande Field Settings
prosenih koliina i prosene i odgovarajueg dijalog prozora.
vrednosti svih vrsta mleka i
mlenih namaza koji su izveze-
ni u Austriju i Italiju tokom janu-
ara i marta
Reenje zadatka moete pogle-
dati u radnoj svesci Lekcija 6
(Resenje).xls koja se nalazi u
folderu Vezbe
NAPOMENA: parametri za kreira
nje ove pivot tabele prikazani
su na slici 181. SLIKA Parametri za kreiranje pivot tabele na
181. radnom listu Sheet6

str.

Microsoft Excel
131
u poslovnom odlu~ivanju
ZADATAK:
Pozicionirati se na radni list
Porudbine
Dodeliti naziv bazi podataka
na radnom listu Porudbine i
upotrebom DFunkcija odgovo
riti na sledea pitanja:
1) Kolika je ukupna vrednost
zaptivaa nabavljenih u 2001.
godini?
2) Kolika je vrednost elektrinih
prekidaa nabavljenih od
Tehnomaine u 2001. godi-
ni?
3) Kolika je vrednost metalnih
prstenova koji su po ceni veoj
od 240,00 dinara nabavljeni od
Uniora?
4) Koliko je porudbina koionog
sistema u 2001. godini imalo
vrednost veu od 2.700.000,00
dinara pri emu je cena po
jednom koionom sistemu bila
ispod 18.000,00 dinara?
5) Koliko je porudbina otprem-
ljeno nakon 09.08.2001. a pris-
tiglo pre 04.10.2001.?
Reenje zadatka moete pogle-
dati u radnoj svesci Lekcija 6
(Resenje).xls koja se nalazi u
folderu Vezbe
 MICROSOFT EXCEL LEKCIJA 7
U OVOJ LEKCIJI OBRADIEMO:
neke od najee korienih finansijskih funkcija:
funkciju PMT,
funkciju PV,
funkciju NPER,
funkciju RATE,
taako analizu sa jednim ili vie ulaznih parametara,
kreiranje scenarija i generisanje izvetaja na bazi scenarija,
analizu dostizanja cilja (Goal Seek Analysis).

P
rogram Microsoft Excel na svom im vesticije ili za izraunavanje glavnice kredita
pozantnom spisku funkcija sadri, u kada su ostali podaci poznati); funkcija RATE
okviru posebne grupe, i brojne finan (slui za iznalaenje kamatne stope kada su
sijske funkcije. Razmatranje svih finansijskih ostali relevantni podaci poznati); i funkcija
funkcija ponaosob prevazilazi obim ovog NPER (slui za iznalaenje broja perioda ot
udbenika, pa emo se zbog toga zadrati na plate kredita sa konstantnom kamatnom sto
najee korienim funkcijama iz ove grupe, pom i konstantnim periodom otplate). Sve
uz napomenu da je upotreba ostalih finansij navedene funkcije mogu da sadre vei broj
skih funkcija prilino slina upotrebi funkci argumenata ali su za funkcionisanje svake od
ja koje emo obraditi. U najee koriene njih neophodna najmanje tri argumenta. Na
funkcije iz ove grupe spadaju funkcija PMT primer, da bismo obraunali koliko iznosi rata
(slui za obraun otplate rate kredita sa za kredit sa konstantnom kamatnom stopom
konstantnom kamatnom stopom i konstant i konstantnim periodom otplate, potrebno je
nim periodom otplate); funkcija PV (slui da znamo iznos kredita (glavnicu), kamatnu
za izraunavanje sadanje vrednosti neke in stopu i broj perioda otplate.

str.

Microsoft Excel
133
u poslovnom odlu~ivanju
 2
6 3
7
8
SLIKA 182. Unos argumenata funkcije PMT
Treba, meutim, napomenuti da svi ar
gumenti finansijskih funkcija moraju biti
bazirani na istim vremenskim jedinicama,
tj. moraju se odnositi na isti vremenski peri
od; u suporotnom, rezultat funkcije nee biti
taan. Ilustrovaemo ovo jednim primerom.
Otvoriemo radnu svesku Lekcija 7.xls koja
se nalazi u folderu Vezbe i pozicioniraemo
se na radni list Finansijske funkcije. Na
ovom radnom listu nalaze se podaci o kre
ditu ija glavnica iznosi 40.000 dinara,
period otplate 12 meseci a kamatna stopa
24% godinje. Na bazi pomenutih podataka
potrebno je izraunati visinu mesene rate
za otplatu kredita, uz pretpostavku da su ka
matna stopa i period otplate konstantni.
str.
134 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
4
Za izraunavanje visine mesene rate
koristiemo funkciju PMT. Oznaavamo
eliju B6 [slika 182, taka 1] i aktiviramo
podsistem za unos funkcija [slika 182, taka
2], nakon ega, u dijalog prozoru za unos
funkcija biramo grupu finansijskih funkcija
[slika 182, taka 3] i u okviru nje funkciju
PMT [slika 182, take 4 i 5]. U dobijenom
dijalog prozoru za unos argumenata funkcije
uneemo odgovarajue argumente na sledei
nain. U polje Rate unosimo kamatnu stopu
a u polje Nper unosimo period otplate. Poto
je period otplate dat u mesecima, a kamatna
stopa izraena na godinjem nivou, u polju
Rate emo, nakon reference na eliju u kojoj
se nalazi kamatna stopa (B4) otkucati /12
da bismo godinju kamatnu stopu sveli na glavnice izraunaemo upotrebom odgovara
meseni nivo [slika 182, taka 6]. U polje jue funkcije (PV) u eliji B8.
Nper uneemo referencu na eliju u kojoj se
Oznaiemo, dakle, eliju B8 [slika 183,
nalazi period otplate, tj. broj mesenih rata
taka 1] i uneti funkciju PV [slika 183, take
(B5) [slika 182, taka 7]. Od obaveznih argu
25]. U dijalog prozoru za unos argumenata
menata potrebno je jo navesti iznos kredita,
funkcije u polje Rate uneemo referencu na
tj. glavnice u polju Pv. Poto rata predstavlja
eliju koja sadri kamatnu stopu (pa emo
izdatak za onoga koji podie kredit, funkcija
onda kamatnu stopu podeliti sa 12, da bismo
PMT e kao rezultat dati vrednost sa nega
je sveli na meseni nivo) [slika 183, taka 6].
tivnim predznakom; kada ovo elimo da iz
U polje Nper uneemo referencu na eliju
begnemo, pre reference na eliju u kojoj se
koja sadri broj rata, tj. perioda otplate [slika
nalazi glavnica kucaemo znak minus [slika
183, taka 7], a u polje Pmt uneemo refe
182, taka 8]. Ostali argumenti funkcije (koji
rencu na eliju koja sadri iznos mesene
nisu ispisani masnim slovima) nisu obavezni,
rate, koji smo maloas izraunali (elija B6).
a imaju sledee znaenje: argument Fv pred
Poto smo prilikom obrauna iznosa mesene
stavlja buduu vrednost ili iznos gotovine
rate promenili negativni predznak, ako taj iz
koji e ostati nakon poslednje isplate. Poto
nos koristimo u ovoj formuli bez negativnog
se u sluaju otplate kredita podrazumeva
predznaka dobiemo negativan iznos kredita,
da e ova vrednost biti jednaka nuli nakon
tj. glavnice. Da bismo to izbegli, vratiemo
plaanja poslednje rate, ovaj argument se ne
negativni predznak iznosu mesene rate tako
mora navoditi, u kom sluaju e njegova po
to emo otkucati znak minus ispred refe
drazumevana vrednost biti jednaka nuli. Ar
rence na eliju koja sadri ovaj iznos [slika
gument Type moe da bude nula ili jedinica
183, taka 8]. Pritiskom na taster OK [slika
a oznaava da li se plaanja vre poetkom
183, taka 9] dobijamo iznos glavnice u eliji
(0) ili krajem (1) perioda. Ako se ne unese
B8 (bez negativnog predznaka).
nikakva vrednost u polje predvieno za ovaj
argument, njegova podrazumevana vrednost
ZADATAK:
je nula, tj. pretpostavlja se da se plaanja vre
krajem perioda. Na bazi raspoloivih podataka
na radnom listu Finansijske
Pritiskom na taster OK [slika 182, taka funkcije izraunati kamatnu
9] u eliji B6 bie prikazan obraunati iznos stopu u eliji A9.
mesene rate (bez negativnog predznaka). Dijalog prozor sa argumentima
Funkcije PMT, PV, RATE i NPER su funkcije RATE prikazan je na
slici 184.
meusobno povezane ako su, na primer,
poznati iznos mesene rate (Pmt), kamatna NAPOMENA: rezultat funkcije
stopa (Rate) i broj perioda (Nper), na osnovu RATE (2%) predstavlja kamat-
ovih podataka moe se izraunati glavnica, tj. nu stopu na mesenom nivou,
iznos kredita (Pv). pa ga treba pomnoiti sa 12.
Reenje zadatka moete pogle-
Pretpostavimo da u prethodnom prime dati u radnoj svesci Lekcija 7
ru na radnom listu Finansijske funkcije (Resenje).xls koja se nalazi u
raspolaemo svim relevantnim podacima folderu Vezbe.
izuzev iznosa kredita, tj. glavnice. Iznos

str.

Microsoft Excel
135
u poslovnom odlu~ivanju
 2

6 3
7
8
4

SLIKA 183. Unos argumenata funkcije PV

Da bismo obraunali kamatnu stopu iz nivou, pa je potrebno nakon unoenja funk

prethodnog zadatka, potrebno je da argu cije [slika 184, taka 1] oznaiti eliju B9
mente funkcije RATE unesemo na nain pri i pritisnuti taster F2 [slika 184, taka 2]
kazan na slici 184. Rezultat funkcije (2%) kako bismo dopunili formulu sa *12 ime
predstavlja kamatnu stopu na mesenom svodimo kamatnu stopu na godinji nivo.

1
SLIKA 184. Unos argumenata funkcije RATE
str.

136 Microsoft Excel

u poslovnom odlu~ivanju
 ZADATAK:
Na bazi raspoloivih podataka
na radnom listu Finansijske
funkcije izraunati broj rata u
eliji A10.
Dijalog prozor sa argumentima
funkcije NPER prikazan je na
slici 185.
Reenje zadatka moete pogle-
dati u radnoj svesci Lekcija 7
(Resenje).xls koja se nalazi u
folderu Vezbe.
Program Microsoft Excel pogodan je
za takozvanu taako analizu (whatif
analysis). tavie, sama logika programa
Microsoft Excel uklapa se u logiku ovakve
analize. Naziv taako analiza koristi se
da oznai proces promene vrednosti poje
dinih elija kako bi se posmatrao uticaj ovih
promena na rezultat formula na radnom lis
tu. U elijama ija se vrednost menja obino
se nalaze ulazni parametri, dok je formula
ma na radnom listu obino definisan model
nekog sistema.
taako analiza se najee vri uz
pomo tabela sa podacima (Data Tables)
koji se menjaju u zavisnosti od vrednosti
tzv. ulaznih elija (Input Cells). Osnovno
ogranienje ovakve analize jeste injenica
da mogu postojati maksimalno dve ulazne
elije.
Ilustrovaemo ovo primerom. U tekuoj
radnoj svesci Lekcija 7.xls pozicioniraemo
se na radni list taako. Na ovom radnom
listu dati su podaci o kreditu za kupovinu
raunara. Cena raunara iznosi 42.000.000
dinara. Kamatna stopa je 20% na godinjem
nivou a kredit se odobrava na 36 mesenih
rata uz uee od 20%.
SLIKA
Unos argumenata funkcije NPER
185.
ZADATAK:
Iznos uea u eliji B5 izrau
nati mnoenjem cene raunara
(B3) sa procentom uea
(B4);
Iznos kredita (glavnicu) u eliji
B9 izraunati oduzimanjem
iznosa uea (B5) od cene
raunara (B3);
Iznos mesene rate u eliji B10
izraunati uz pomo funkcije
PMT, koristei kao argumente
kamatnu stopu (B7), broj rata
(B6) i glavnicu (B9);
Ukupna plaanja u eliji B11
izraunati mnoenjem iznosa
mesene rate (B10) sa brojem
rata (B6);
Iznos ukupne kamate u eliji
B12 izraunati oduzimanjem
iznosa kredita (B9) od ukupnih
plaanja (B11);
Reenje zadatka moete pogle-
dati u radnoj svesci Lekcija 7
(Resenje).xls koja se nalazi u
folderu Vezbe.
str.
Microsoft Excel
137
u poslovnom odlu~ivanju
 4
1 3
SLIKA 186. taako analiza sa jednim ulaznim parametrom
Pretpostavimo da elimo posmatrati uti
caj promene kamatne stope na iznos kred
ita, iznos mesene rate, ukupna plaanja i
ukupnu kamatu. Formiraemo tabelu kao na
slici 186. U kolonu D, na primer, uneemo
podatke o moguim promenama kamatne
stope (u naem primeru pretpostavljeno je
da kamatna stopa moe da varira od 21% do
30% u koracima od po 1%) [slika 186, taka
1]. U zaglavlju tabele (kolone E, F, G i H) u
2. i 3. redu ispisani su nazivi odgovarajuih
kolona. Ispod naziva kolona iskopiraemo
formule na osnovu kojih je izraunat iznos
iji se opis nalazi u zaglavlju kolone. Poto
smo iznos kredita obraunali u eliji B9,
da ne bismo ponovo unosili istu formulu,
formula u eliji E4 glasie, jednostavno,
=B9, to znai da e formula biti preuzeta
iz elije B9. Na slian nain emo uneti i
ostale formule: u eliji F4 formula e gla
str.
138 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
2
5
siti =B10; u eliji G4 formula e glasiti
=B11; a u eliji H4 =B12 [slika 186,
taka 2]. Da bismo procenili uticaj promene
kamatne stope na navedene veliine u za
glavlju tabele, oznaiemo tabelu poev od
eoije D4 zakljuno sa elijom H14 [slika
186, taka 3] i na meniju Data aktiviraemo
komandu Table [slika 186, taka 4]. U dobi
jenom dijalog prozoru Table uneemo refe
rencu na eliju u kojoj se nalazi veliina
koja e se koristiti kao ulazna veliina po
kolonama (Column input cell). U naem
sluaju ulazna veliina po kolonama je ka
matna stopa, pa emo u dijalog prozor une
ti referencu na eliju B7, u kojoj se nalazi
kamatna stopa [slika 186, taka 5]. Nakon
potrvrde unete vrednosti [slika 186, taka
6] oznaena tabela bie automatski popunje
na odgovarajuim vrednostima [slika 186,
taka 7].
 5
3 2
4
1
SLIKA 187. taako analiza sa dva ulazna parametra
Uz pomo taako analize moemo
posmatrati uticaj najvie dva parametra na
posmatranu veliinu. Ako je, na primer,
potrebno proceniti uticaj kamatne stope
i procenta uea na iznos mesene rate,
formiraemo tabelu kao na slici 187. Veliina
koja e biti promenljiva po kolonama je ka
matna stopa [slika 187, taka 1] u intervalu
2030%. Veliina koja e biti promenljiva
po redovima je procenat uea, u intervalu
od 540%, a u koracima od po 5% [slika
187, taka 2]. U eliju u kojoj se ukrtaju
promenljive veliine po redovima i kolona
ma (A18) unosimo znak jednakosti i referen
cu na eliju u kojoj se ve nalazi formula
za obraun rate (=B10) [slika 187, taka
6
7
3]. Potom oznaavamo tabelu poev od
elije A18 zakljuno sa elijom I29 [slika
187, taka 4] i aktiviramo komandu Table
na Data meniju [slika 187, taka 5]. U di
jalog prozoru Table, u polje za veliinu
koja se menja po redovima (Row input cell)
unosimo referencu na eliju u kojoj se nalazi
procenat uea (B4) [slika 187, taka 6] a u
polje za veliinu koja se menja po kolonama
(Column input cell) unosimo referencu na
eliju u kojoj se nalazi kamatna stopa (B7)
[slika 187, taka 7]. Nakon potvrde unetih
parametara [slika 187, taka 8], tabela e
biti ispunjena odgovarajuim vrednostima
[slika 187, taka 9].
str.
Microsoft Excel
139
u poslovnom odlu~ivanju
 3

4
1

2
6
9
7
8

SLIKA 188. Kreiranje scenarija

Osnovno ogranienje taako analize jene su narandastom bojom (Uee, Broj

moe se izbei upotrebom scenarija. Na
suprot taako analizi, kojom se moe
proceniti uticaj najvie dva promenljiva
parametra na posmatranu veliinu, scenario
analiza omoguava procenu uticaja do 32
razliita parametra na posmatrane veliine.
Kod scenario analize najpre se unosi iz
vesan broj scenarija sa razliitim ulaznim
veliinama, na bazi kojih se kreira izvetaj.
Da bi izvetaj koji se dobija scenario anali
zom bio razumljiviji, potrebno je elijama
u kojima se nalaze promenljive veliine
dodeliti adekvatne nazive. elije u kojima
se nalaze promenljive ulazne veliine obo
rata i Kamatna stopa). Efekat promene
pomenutih ulaznih veliina pratiemo na
dvema izlaznim veliinama: Mesena rata i
Ukupna kamata.
ZADATAK:
Pozicionirati se na radni list
Scenario;
Upotrebom istih formula kao
na prethodnom radnom listu
izraunati iznos uea, iznos
kredita, mesenu ratu, ukupna
plaanja i ukupnu kamatu;
Reenje proveriti u datoteci
Lekcija 7 (Resenje).xls u fol-
deru Vezbe

str.

140 Microsoft Excel

u poslovnom odlu~ivanju

ZADATAK:
eliji sa promenljivom veliinom
B4 dodeliti naziv Uee
eliji sa promenljivom veliinom
B6 dodeliti naziv BrojRata
eliji sa promenljivom
veliinom B7 dodeliti naziv
KamatnaStopa
eliji sa promenljivom
veliinom B10 dodeliti naziv
MesenaRata
eliji sa promenljivom
veliinom B12 dodeliti naziv
UkupnaKamata
Voditi rauna o tome da nazivi
elija ne smeju sadrati raz-
mak!
Postupak kreiranja scenarija zapoinje
izborom komande Scenarios na meniju
Tools [slika 188, taka 1]. Dobijamo dijalog
prozor Scenario Manager u kome pritiska
mo taster Add za dodavanje novog scenarija
[slika 188, taka 2]. Pojavljuje se novi dija
log prozor Edit Scenario. U polje Scenario
name upisujemo naziv scenarija (neka u
naem primeru naziv prvog scenarija glasi
Scenario 1) [slika 188, taka 3]. U polje
Changing cells potrebno je uneti reference
na elije sa veliinama koje e se menjati.
Ukoliko je re o veem broju nesusednih
elija, kao to je to sluaj u naem primeru
(vidi narandasto obojene elije na slici 188),
onda emo reference elija uneti njihovim
oznaavanjem uz pritisnut taster CTRL na ta
staturi onog trenutka kada oznaimo bilo
Scenario 1
Uee 10%
Broj rata
Kamatna stopa 14%
koju od elija, njena referenca e se pojaviti
u polju Changing cells [slika 188, taka 4].
Nakon pritiska na taster OK [slika 188, taka
5] dobijamo novi dijalog prozor, Scenario
Values, gde treba u odgovarajua polja uneti
vrednosti promenljivih parametara za prvi
scenario. Vrednosti odgovarajuih param
etara (Uee, Broj rata i Kamatna stopa)
prikazane su u drugoj koloni (Scenario 1)
tabele u dnu stranice. U polje Uee unosi
mo iznos uea po scenariju 1 (10%) [slika
188, taka 6]; u polje BrojRata unosimo broj
rata po scenariju 1 (36) [slika 188, taka 7];
a u polje KamatnaStopa unosimo kamatnu
stopu po scenariju 1 (14%) [slika 188, taka
8]. Obratimo panju da su nazivi polja u di
jalog prozoru Scenario Values isti nazivima
koje smo dodelili odgovarajuim elijama.
U sluaju kada elijama nisu dodeljeni nazi
vi, pored odgovarajuih polja sa leve strane
bie ispisane samo reference elija ija e se
vrednost menjati u scenariju. Pritiskom na
taster OK [slika 188, taka 9] zavrili smo
sa kreiranjem prvog scenarija. Naziv novog
scenarija (Scenario 1) pojavie se u polju
Scenario dijalog prozora Scenario Manager
[slika 189, taka 1].
Novi scenario (Scenario 2) dodaemo
upotrebom iste procedure: najpre pritiska
mo taster Add za dodavanje novog scenarija
[slika 189, taka 2] a zatim u dijalog pro
zoru Add Scenario, u polje Scenario name
upisujemo naziv novog scenarija (Scenario
1) [slika 189, taka 3]. U polju Changing
cells nalazie se reference elija koje smo
ve oznaili kod prvog scenarija [slika 189,
taka 4] te ih neemo menjati, ve emo
potvrditi unos novog scenarija pritiskom na
taster OK [slika 189, taka 5].
Scenario 2 Scenario 3
15% 25%
36 24 18
15% 13%
str.
Microsoft Excel
141
u poslovnom odlu~ivanju
 3
1
2
SLIKA 189. Dodavanje drugog scenarija
Potom u dijalog prozoru Scenario Values
unosimo vrednosti parametara za Scenario
2 (koje su prikazane u tabeli na prethodnoj
stranici) u odgovarajua polja [slika 189,
take 6, 7 i 8] i potvrujemo unos ovih
vrednosti pritiskom na taster OK [slika 189,
taka 9]. U dijalog prozoru Scenario Mana
ger pojavie se jo jedan scenario . . .
ZADATAK:
Na bazi podataka o vrednosti
promenljivih parametara za
Scenario 3 koji su prikazani
u tabeli na prethodnoj stra-
ni, kreirati novi scenario sa
nazivom Scenario 3.
Reenje moete proveriti u dato-
teci Lekcija 7 (Resenja).xls
str.
142 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
5
6
9
7
8
Nakon kreiranja poslednjeg scenarija u
dijalog prozoru Scenario Manager bie pri
kazana sva tri scenarija. Izborom eljenog
scenarija i pritiskom na taster Show, vred
nosti za dati scenario bie automatski unete
u odgovarajua polja na radnom listu Sce-
nario, a rezultati ovakvih ulaznih vrednosti
bie odmah vidljivi na radnom listu. U
sluaju da smo pogreno uneli vrednosti za
neki scenario, moemo ih izmeniti izborom
eljenog scenarija i pritiskom na taster Edit
u dijalog prozoru Scenario Manager. Taster
Merge slui za spajanje vie scenarija koji
se nalaze na razliitim radnim listovima,
dok taster Delete slui za brisanje izabranog
scenarija. Taster Close slui za zatvaranje
dijalog prozora Scenario Manager.
Pritiskom na taster Show moemo pos
matrati rezultate trenutno izabranog sce
 2

SLIKA 190. Kreiranje izvetaja scenario analize

narija na tekuem radnom listu. U sluaju (nesusedne) elije uz pomo tastera CTRL,
da elimo da posmatramo i uporedimo vred a njihove reference e se pojaviti u polju Re-
nost izlaznih veliina u sva tri (ili vie) sce sult Cells [slika 190, taka 2]. Pritiskom na
narija, kreiraemo izvetaj o scenario anal taster OK [slika 190, taka 3], izvetaj o sce
izi pritiskom na taster Summary [slika 190, nario analizi bie kreiran na novom radnom
taka 1]. Dobijamo prozor Scenario Sum- listu Scenario Summary [slika 191].
mary u kome najpre treba da se opredelimo
Primetimo da su u sekcijama Chang-
da li elimo samo izvetaj o scenario anal
ing Cells [slika 191, taka 1] i Result Cells
izi (Scenario Summary) ili elimo kreiranje
[slika 191, taka 2] ispisani nazivi koje smo
izvetaja o scenario analizi u vidu izvedene
dodelili elijama pre kreiranja scenarija.
(pivot) tabele. Bez obzira na to za koji se tip
Ovi nazivi daju tabeli veu preglednost i
izvetaja opredelimo, bie potrebno da, na
pojednostavljuju njeno interpretiranje. Ako
kon toga, u polje Result Cells unesemo refe
pre kreiranja scenarija ne dodelimo nazive
rence na elije u kojima se nalaze veliine
kljunim elijama, onda e u sekcijama
iju promenu elimo da pratimo u zavisnosti
Changing Cells i Result Cells, umesto nazi
od scenarija. Poto smo ve napomenuli
va kljunih elija biti ispisane samo njihove
da elimo da posmatramo uticaj ulaznih
reference, to moe da otea tumaenje re
veliina (Uee, Broj rata i Kamatna sto-
zultata u izvetaju o scenario analizi. Zbog
pa) na Mesenu ratu (elija B10) i Uku-
toga je preporuljivo dodeljivanje naziva
pnu kamatu (elija B12), oznaiemo ove
kljunim elijama pre kreiranja scenarija.

str.

Microsoft Excel
143
u poslovnom odlu~ivanju
 1
SLIKA 191. Izvetaj o scenario analizi (Scenario Summary)
ZADATAK:
Pozicionirati se na radni list
Goal Seek;
Upotrebom istih formula kao
na prethodnom radnom listu
izraunati iznos uea, iznos
kredita, mesenu ratu, ukupna
plaanja i ukupnu kamatu;
Reenje proveriti u datoteci
Lekcija 7 (Resenje).xls u fol-
deru Vezbe ili uz pomo slike
192.
str.
144 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
Dok je kod taako analize i scena
rio analize akcenat bio na proceni efekata
ulaznih na izlazne veliine, analiza dostiza
nja cilja sledi obrnutu logiku: daje se eljena
vrednost izlaznih veliina, tj. rezultata, pa
se na osnovu te eljene (ciljne) vrednosti
procenjuje vrednost ulaznih parametara.
Ilustrovaemo analizu dostizanja cilja
istim primerom kupovinom raunara na
kredit. Cena raunara iznosi 64.000.000 di
nara, a kredit se odobrava uz uee od 25%
na 36 mesenih rata uz kamatnu stopu od
15% godinje.
Izraunali smo da bi pod ovakvim us
lovima kreditiranja i pri datoj ceni raunara,
mesena rata iznosila 1.663,94 dinara. U
sluaju da ne elimo da na ime otplate kredita
izdvajamo vie od 1.000 dinara meseno,
pri ostalim neizmenjenim uslovima krediti
 1 2
3
4

SLIKA 192. Analiza dostizanja cilja (Goal Seek)

ranja, moraemo da kupimo jeftiniji raunar,
ali po kojoj ceni? Dakle, pitanje bi glasilo:
Kolika je cena raunara koji se moe ku
piti pri datim uslovima kreditiranja tako da
mesena rata iznosi 1.000 dinara?
Da bismo dobili odgovor na ovo pita
nje koristiemo analizu dostizanja cilja.
Na meniju Tools aktiviraemo komandu
Goal Seek [slika 192, taka 1]. U dobijen
om dijalog prozoru Goal Seek, u polje Set
Cell unosimo referencu na eliju u kojoj se
trai dostizanje cilja. Da bismo odgovorili
na prethodno postavljeno pitanje, moramo
izvriti analizu dostizanja cilja u eliji B10
(mesena rata), pa oznaavamo ovu eliju
ili unosimo njenu referencu u polje Set Cell
(podesi vrednost elije) [slika 192, taka
2]. Cilj je da mesena rata bude 1.000 di
nara, pa emo ovu vrednost uneti u polje To
value (na vrednost) [slika 192, taka 3].
Do iznosa mesene rate od 1.000 doi emo
promenom cene rauna, pa emo u polje By
changing cell (menjajui vrednost elije)
uneti referencu na eliju u kojoj se nalazi
cena raunara [slika 192, taka 5]. Pritiskom
na taster OK pokree se analiza dostizanja
cilja koja e, ako je pravilno postavljena, na
kon izvesnog broja iteracija prikazati da li je
mogue dostii zadati cilj.
U naem primeru cilj je bio pravilno for
mulisan, tako da je nakon izvesnog broja
iteracija dostignuta vrednost mesene rate
od 1.000 dinara [slika 193, taka 1] pri ceni
raunara od 38.463,02 dinara [slika 193,
taka 2], o emu nas raunar obavetava di
jalog prozorom Goal Seek Status [slika 193,
taka 3]. Rezultat analize dostizanja cilja
moemo prihvatiti pritiskom na taster OK
[slika 193, taka 4] ili ponititi pritiskom na
taster Cancel.
str.

Microsoft Excel
145
u poslovnom odlu~ivanju
 2
SLIKA 193. Rezultat analize dostizanja cilja
ZADATAK:
Vratiti cenu raunara u eliji B3
na iznos pre analize dostizanja
cilja (64.000,00 dinara)
Poto smo vratili cenu raunara na nivo
pre analize dostizanja cilja (64.000,00 dina
ra) pokuaemo da izvrimo jo jednu anal
izu dostizanja cilja. Ovaj put neemo sma
njivati cenu raunara, ve emo pokuati
da putem veeg uea, pri ostalim neizme
njenim uslovima kreditiranja, snizimo
mesenu ratu na 1.200 dinara. Dakle, pitanje
glasi: Koliki je procenat uea pri datim
uslovima kreditiranja, pri kome e mesena
rata iznositi 1.200 dinara?
str.
146 Microsoft Excel
u poslovnom odlu~ivanju
3 4
Na meniju Tools aktiviraemo komandu
Goal Seek [slika 194, taka 1]. U dobijenom
dijalog prozoru Goal Seek, u polje Set Cell
unosimo referencu na eliju u kojoj se trai
dostizanje cilja. Analizu dostizanja cilja
izvriemo ponovo u eliji B10 (mesena
rata), pa oznaavamo ovu eliju ili unosimo
njenu referencu u polje Set Cell [slika 194,
taka 2]. Cilj je da mesena rata bude 1.200
dinara, pa emo ovu vrednost uneti u polje
To value [slika 192, taka 3]. Do iznosa
mesene rate od 1.200 doi emo promenom
procenta uea, pa emo u polje By chang-
ing cell uneti referencu na eliju u kojoj se
nalazi procenat uea [slika 192, taka 5].
Pritiskom na taster OK pokree se analiza
dostizanja cilja. Rezultati analize prikazani
su na slici 195.
 2
1 3
4

SLIKA 194. Analiza dostizanja cilja (Goal Seek)

SLIKA 195. Rezultat analize dostizanja cilja

str.

Microsoft Excel
147
u poslovnom odlu~ivanju
 ZADATAK:
Na radnom listu Goal Seek u
eliji B4 vratiti procenat uea
na 25%;
Na radnom listu Goal Seek
izvriti analizu dostizanja cilja i
odgovoriti na pitanje: Pri kojoj
e kamatnoj stopi, pri ostalim
neizmenjenim uslovima krediti-
ranja, ukupni izdaci za kamatu
iznositi 20.000,00 dinara? SLIKA Dijalog prozor analize dostizanja cilja
196. za prethodni zadatak
Reenje proveriti u datoteci
Lekcija 7 (Resenje).xls u fol-
deru Vezbe ili uz pomo slike
196.

str.

148 Microsoft Excel

u poslovnom odlu~ivanju