FAKULTET ZA MENADMENT

SREMSKI KARLOVCI

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

MATEMATIKA LOGIKA
U RAUNARSTVU
TEMA: BULOVA ALGEBRA

Profesor: Student:
Mr Ivan epanovi Neboja Pavlovi
Br. indeksa: 3-10/14-3
 SADRAJ

1. Uvod..................................................................................................................... 3
2. Vrednosti i operacije.......................................................................................... 5
2.1. Osnovne operacije............................................................................................. 5
2.2. Izvedene operacije............................................................................................. 6
3. Zakoni i svojstva................................................................................................. 7
3.1. Komutativnost................................................................................................... 7
3.2. Distributivnost.................................................................................................. 8
3.3. Neutralni elementi............................................................................................ 8
3.4. Komplementacija............................................................................................. 8
3.5. Asocijativnost................................................................................................... 9
3.6. De Morganove teoreme.................................................................................... 9
3.7. Zakon nule........................................................................................................ 10
3.8. Zakon idempotencije......................................................................................... 10
3.9. Zakon apsorpcije.............................................................................................. 10
4. Venovi dijagrami.............................................................................................. 11
5. Digitalna logika kola...................................................................................... 12

6. Zakljuak.......................................................................................................... 13

7. Literatura.......................................................................................................... 14

2
 1. UVOD

U matematici i matematikoj logici, Bulova algebra je grana algebre u kojoj

su vrednosti promenljivih su tano ili netano, a obino se oznaavaju sa 1 i 0, 1
oznaava tano, a 0 netano. Takoe se moe koristiti T za tano (true) i F za
netano (false). Za razliku od osnovne algebre gde su vrednosti promenljivih
brojevi, a glavne operacije sabiranje i mnoenje, glavne operacije Bulove algebre
su I, ILI i NE. Oznaavaju se sa (I), (ILI) i (NE) . To je, dakle, formalizam za
opisivanje logikih odnosa na isti nain na koji obina algebra opisuje numerike
odnose.

Tvorac Bulove algebre je Dord Bul (George Boole), engleski matematiar,

filozof i logiar iz 19. veka, a prvi put je koritena u njegovoj knjizi Matematika
analiza logike iz 1847. godine. Bul je roen 1815. godine u Linkolnu u Engleskoj,
a njegov status matematiara je priznat kada je u Irskoj postao prvi profesor
matematike na Kvins koledu u Korku. Tokom ivota nagraen je nekoliko puta za
svoj doprinos matematici i dobio je poasno zvanje doktora zakona od Dablinskog
Univerziteta i Oksforda. Umro je u oktobru 1864. godine usled jake prehlade,
nakon to je iao pljusku da odri predavanje na univerzitetu.

Slika br. 1 Dord Bul (1815 1864)

3
 Naziv Bulova algebra je prvi predloio ameriki logiar Henri Moris efer
(Henry Maurice Sheffer). Bulova algebra je, osim kao deo apstraktne algebre,
izuzetno uticajna kao matematiki temelj raunarskih nauka. Fundamentalna je u
razvoju digitalne elektronike i koristi se u svim modernim programskim jezicima.
Takoe se koristi u teoriji skupova i u statistici.

Bulova algebra je prethodila modernom razvoju apstraktne algebre i

matematike logike i povezana je sa poreklom oba polja. Usavrena je od strane
drugih matematiara i logiara krajem devetnaestog veka dok nije dostigla sadanji
koncept apstraktne matematike strukture. Najveu primenu ima u digitalnoj
elektronici, odnosno raunarima koji razlikuju samo dva stabilna stanja.

4
 2. VREDNOSTI I OPERACIJE

Kao to smo rekli, za razliku od elementarne algebre gde se u izrazima

koriste uglavnom brojevi, u Bulovoj algebri koristimo vrednosti tano i netano.
Ove vrednosti su predstavljene preko bitova, odnosno preko brojeva 1 i 0. U
Bulovoj algebri se ovi bitovi ne ponaaju na nain na koji smo navikli, odnosno
1+1 nikada ne moe biti 2.

2.1. OSNOVNE OPERACIJE

Osnovne operacije su konjukcija (I oznaava se kao xy, x*y ili x AND y),
disjunkcija (ILI oznaava se kao xy, x+y ili kao x OR y), i negacija (NE
oznaava se kao x, x ili kao NOT x). Ove operacije se takoe mogu prikazati
preko tablica istinitosti. Osnovne logike operacije se mogu kombinovati u sloene
i broj operanata moe biti proizvoljan. to se tie sloenih operacija, bez obzira na
njihovu sloenost krajnji rezultat moe biti samo 1 ili 0, odnosno tano ili netano.
Osnovna tablica sa x i y ima 4 stanja i poveava se duplo kako dodajemo jo
promenljivih.

x y xy xy x x

0 0 0 0 0 1
1 0 0 1 1 0
0 1 0 1
1 1 1 1

Tablica br. 1 tablica istinitosti

5
 2.2. IZVEDENE OPERACIJE

Pri kombinaciji osnovnih logikih operacija u sloene moramo obratiti

panju na prioritete. Prioritet ide od vieg ka niem, odnosno prioritet ima NE, I, pa
ILI, a za promene prioriteta koristimo zagrade. Sloene logike operacije moemo
pojednostaviti, pritom rezultat ostaje isti, a za pojednostavljenje se koristi
algebarski postupak.

x*0 = 0
x*1 = x
x*x = x
x+0 = x
x+1 = 1
x+1 = x

Tablica br. 2 pravila algebarskog postupka

Kao to smo rekli, osnovne Bulove operacije koristimo kao osnovu za druge,
kompleksnije operacije nili, ni i eksplicitno ili. NILI se oznaava kao x NOR y,
NI se oznaava kao x NAND y, a EKSPLICITNO ILI se oznaava kao x XOR y.

Kod operacije x NOR y, kombinacija dve promenljive (x y) je jednaka 1

ako i samo ako su obe promenljive jednake 0.

Kod operacije x NAND y, kombinacija dve promenljive (x y) je jednaka

1 ako i samo ako su obe promenljive jednake 1.

Kod operacije x XOR y, kombinacija dve promenljive x y je jednaka 1

ako i samo ako je tano jedna promenljiva jednaka 1.

6
 x y x NOR y x NAND y x XOR y
0 0 1 1 0
1 0 0 1 1
0 1 0 1 1
1 1 0 0 0

Tablica br. 3 tablica istinitosti izvedenih operacija

3. ZAKONI I SVOJSTVA

Definicija Bulove algebre polazi od jednog nepraznog skupa B koji ima

najmanje dva elementa i na kome se uvode jedna unarna (NE) operacija i
dve binarne (I i ILI) operacije, a za koje vai izvestan broj aksioma. Osnovni
identiteti Bulove algebre su komutativnost, distributivnost, neutralni elementi,
kompletementacija, asocijativnost, De Morganove teoreme, zakon nule, zakon
idempotencije i zakon apsorpcije.

3.1. KOMUTATIVNOST

Komutativnost je osnovni postulat odnosno mogunost promene redosleda

neega bez uticaja na krajnji rezultat i to je fundamentalna osobina mnogih
binarnih operacija. Komutativnost jednostavnih operacija kao to su mnoenje i
sabiranje brojeva bila je godinama koritena kao osobina koja nije imala ime sve do
19. veka, kada su matematiari poeli raditi na teoriji matematike.

xVy=yVx
xy=yx

7
 3.2. DISTRIBUTIVNOST

Distributivnost je algebarska osobina ponaanja operatora sabiranja i

mnoenja nad algebarskom strukturom. Konkretno, kada se proizvod dva elementa
skupa K moe predstaviti kao zbir proizvoda jednog od njih sa jo dva elementa
koji u zbiru daju drugog, kae se da zakon distribucije vai za datu algebarsku
strukturu. Mnoenje moe biti levo i desno, te otuda dva razliita uslova:
x V (y z) = (x V y) (x Vz)
x (y V z) = (x y) V (x z)

3.3. NEUTRALNI ELEMENTI

U matematici, neutralni element je poseban tip elementa skupa s obzirom na

binarnu operaciju na tom skupu i neutralni element se esto zove samo neutral.
Kada je u pitanju sabiranje zove se aditivni neutral, a kada je u pitanju mnoenje,
zove se multiplikativni neutral.
0Vx=x
1x=x

3.4. KOMPLEMENTACIJA

Termin komplement se koristi u Bulovoj algebri i oznaava unarnu

operaciju komplementiranja, koja za cilj ima da vrednost 0 pretvori u 1 i obrnuto.
x V x = 1
x x = 0

8
 3.5. ASOCIJATIVNOST

U matematici asocijativnost je svojstvo koje moe imati binarna operacija.

Aritmetike operacije koje imaju svojstvo asocijativnosti su sabiranje i mnoenje.
(x V y) V z = x V (y V z)
(x y) z = x (y z)

3.6. DE MORGANOVE TEOREME

De Morganove teoreme ili De Morganovi zakoni u matematici i u Bulovoj

algebri predstavljaju par transformacijskih pravila. Pravila dozvoljavaju da se izrazi
konjukcije i disjunkcije mogu menjati jedan u drugi uz pomo negacije. Pravila
mogu biti predstavljena u naem jeziku kao:
Negacija konjukcije predstavlja disjunkciju negacija. Negacija disjunkcije
predstavlja konjunkciju negacija.
ili formalno kao:
(x V y) = x y
(x y) = x V y

Ova pravila imaju iroku primenu u pojednostavljivanju logikih izraza u

kompjuterskim programima, kao i u digitalnim kolima. De Morganovi zakoni su
opti primer pojma dualnosti u matematici.

Zakon je dobio ime po Avgustu De Morganu (1806 1871) koji je

predstavio zvaninu verziju zakona o klasinoj propozicionoj logici. Na De
Morganovu formulaciju je uticala algebarizacija preuzeta od strane Dorda Bula,
koju je kasnije uvrstila De Morganova tvrdnja.

9
 3.7. ZAKON NULE

Zakon nule je osnovni matematiki zakon, u Bulovoj algebri za njega vai da

neki element u disjunkciji sa 1 iznosi 1, a u konjukciji sa 0 iznosi 0.
xV1=1
x0=0

3.8. ZAKON IDEMPOTENCIJE

Zakon idempotencije nam kae da dva puta tvrditi jedan iskaz u disjunkciji
ili konjukciji znai isto to i jednom tvrditi taj iskaz.
xVx=x
xx=x

3.9. ZAKON APSORPCIJE

Apsorpcija je jedna vrsta forme izkazne logike. Pravilo kae da ako x

implicira y, onda x implicira x i y. Pravilo omoguava predstavljanje konjukcije
dokazima. Zove se zakon apsorpcije zato to izraz x apsorbuje izraz y.
x V (x y) = x
x (x V y) = x

10
 4. VENOVI DIJAGRAMI

Venovi dijagrami su korisna alatka za predstavljanje skupova i prouavanje

njihovih operacija. U njima su skupovi predstavljeni u ravni unutranou krugova,
presecima krugova, unijama krugova i tako dalje. Univerzalni skup je predstavljen
pravougaonikom.

Slika br. 2 Venovi dijagrami za konjukciju, disjunkciju i negaciju

Prvi dijagram predstavlja presek dva elementa, drugi predstavlja njihovu

uniju, a trei dijagram predstavlja komplement elementa x. Oseneni deo na prvom
dijagramu (presek skupova) oznaava da konjukcija ima vrednost 1 kada oba skupa
elementa imaju vrednost 1. Na drugom dijagramu, za disjunkciju, oseneni deo
oznaava da je vrednost 1 kada x, y, ili oba imaju vrednost 1. Komplement
elementa x u treem dijagramu predstavljen je senenjem oblasti van kruga. Venovi
dijagrami su od pomoi pri vizualizaciji zakona.

11
 5. DIGITALNA LOGIKA KOLA

Digitalna logika je primena Bulove algebre od 0 i 1 u elektronskom hardveru

koji se sastoji od logikih kola vezanih tako da formiraju dijagram kola. Svako kolo
implementira Bulovu operaciju i ematski je prikazano kroz oblik koji ukazuje na
operaciju.

Slika br. 3 ematski prikaz logikih kola I, ILI i invertora

Na slici su prikazani oblici koji su povezani sa kolima konjukcije (I kolo),

disjunkcije (ILI kolo) i komplementa (invertor). Trougao na invertoru oznaava
operaciju koja kopira ulaz na izlaz, a mali krug oznaava inverziju koja
komplementira ulaz. Stavljanje takvog kruga na bilo kom portu oznaava da se
signal koji prolazi kroz takav port invertuje, bilo da je ulazni ili izlazni. Prema De
Morganovom zakonu, ako komplementiramo sve portove na I i ILI kolima
dobijamo istu operaciju od koje smo poeli, kao i kada komplementiramo ulaz
umesto izlaza na invertoru. Ovo osim De Morganovih zakona ilustruje takoe i
princip dualnosti.

12
 6. ZAKLJUAK

U ovom seminarskom radu se izlau osnovne postavke Bulove algebre, kao i

njene osnovne teoreme i osobine. Takoe, definiu se principi binarne logike i
njihova fizika interpretacija kao i veza sa Bulovom algebrom. Termin algebra
oznaava kako predmet algebre, tako i objekat algebre, odnosno algebarske
strukture.

Mogu se uoiti slinosti Bulove algebre sa obinom algebrom, ali su takoe

uoljive i razlike. Potrebno je imati u vidu ove razlike pogotovo zbog toga to su
simboli + (ILI) i * (I) za dva binarna operatora Bulove algebre pozajmljena iz
obine algebre, te s toga postoji opasnost da se primene neka pravila obine
algebre, koja u Bulovoj algebri ne vae.

13
 7. LITERATURA

1. Koriolan Gilezan, Boko Latinovi: Bulova algebra i primene,

Beograd, 1977. godine

2. Duan Georgijevi, Milutin Obradovi: Matematika sa zbirkom zadataka

za III razred srednje kole, Beograd, 2009. godine

3. Katedra za automatsko upravljanje (http://au.mas.bg.ac.rs/)

4. http://www.wikipedia.org/

5. http://plato.stanford.edu/

14