KO SU BOGOVI?

Vrlo je raireno miljenje da su ljudi pre vie hiljada godina bili mnogo primitivniji od nas, i da
su verovali u mnotvo bogova zbog manjka inteligencije i znanja o prirodnim fenomenima.
Meutim, prema Bibliji, Bog je stvorio savrenog oveka i prirodu, pa su se ljudi pobunili protiv
Boga, i sve vie padali u intelektualnim i moralnim sposobnostima. ovek ne evoluira ka boljem
nego postaje sve loiji. Posle potopne katastrofe i mranog srednjeg veka koji su zbrisali napredak
ranijih civilizacija, oveanstvo je u poslednjih 150 godina tehnoloki dosta napredovalo, pa je
stvorena lana slika prividnog napretka modernog oveka i njegove superiornosti u odnosu na
ranije generacije.
Ko su bogovi koji su uspeli da ubede drevne civilizacije Vavilona, Egipta, Asirije, Grke, Rima,
pa i mnoge ljude danas da ih oboavaju? Ljudi ne bi olako pravili predmete od kamena, drveta i
zlata, i klanjali se idolima koji ne uju, ne vide i ne mogu pomoi, ako iza idola ne stoji neko
moniji od ljudi, koji svojim natprirodnim moima navode ljude da ih oboavaju. Ko su bogovi?
Pravi Bog, Stvoritelj naeg sveta, elei da nam otkrije sve informacije koje su bitne za nas,
odgovorio je i na ovo pitanje u 5. Mojsijevoj 32.16,17: Na revnost razdraie ga (Boga) tuim
bogovima, gadovima (mrzostima, gnusobama; vidi Matej 24.15) razgnevie ga, prinosie rtve
AVOLIMA, ne Bogu, bogovima koje nisu znali... U Bibliji je odgovor jasan: mnotvo
bogova u koje i danas veruju mnogi (na primer masoni, sledbenici hindu religija, Nju ejda, i dr.)
su demoni, pali aneli, avoli (re avo na grkom znai klevetnik, lano-optuitelj).
Ovi aneli su se, zajedno sa Luciferom, pobunili protiv pravog Boga. Sotona je hteo da se
izjednai sa Bogom, da i on bude bog, pa je ponudio i anelima da budu bogovi. (Naravno, oni
samo mogu tako da se zovu meusobno, ali oni to nisu.) Kao to vidimo, oni se i predstavljaju
ljudima kao bogovi, a vidimo i kakvi su to bogovi: lau, kriju pravi identitet, varaju, krvoedni su,
poniavaju ljude, surovi su, potpuno su razliiti od pravog Boga koji nam slui iako nas je stvorio,
voli nas i kad smo mu neprijatelji, i pravedan je bez obzira na okolnosti. I apostol Pavle opisuje da
postoje mnogi koji sami sebe nazivaju bogovima, ali ipak postoji samo jedan pravi Bog. 1.
Korinanima 8.5,6

Zato ljudi ne vide demone?

Aneli, pa i pali aneli (tj demoni) su bia drugaije strukture od oveka. Po Bibliji aneli
su via, monija bia od oveka (Ps 8.4,5), pa samim tim njihove umne i telesne mogunosti
su za nas uda.
Drugo, mi ne vidimo ni viruse, a to ne znai da virusi ne postoje. Do skoro nismo znali
da postoje virusi zato to je nae ulo vida slabo da bi ih uoili. Ne vidimo ni vazduh, ni mirise, ni
silu Zemljine tee, ali oni ipak postoje. Tako i demoni kao bia drugaije strukture od ovekove
nisu nama vidljivi zbog naeg ogranienog vidnog opsega. Kao i kod ula sluha, mi ujemo samo
tonove vie od 16 Hz i nie od 20000 Hz, dok neke ivotinje uju i nie i vie frekvencije. Tako
vidimo samo deo spektra, ne vidimo sve to postoji oko nas. Dakle, demone ne vidimo zbog
ogranienosti naih ula.
Ba zbog toga to su nae sposobnosti mnogo slabije od sposobnosti anela, svaki ovek koji
pokua sam bez Boga da se odupre demonima uvek bude prevaren i zavrava u grobu za
venost. Samo ljudi koji su traili u molitvi silu od Boga sauvani su od demonskih prevara i
vene smrti. Ove injenice nam pomau da shvatimo zato su drevne civilizacije velikih
intelektualnih dometa kao to su Grka, Rim, Vavilon, Egipat, Asirija, i sline vrvele od mnotva

1
bogova, tj. demona. Ljudi koji se uzdaju u svoju mudrost lak su plen Sotone i palih anela.
Obzirom da je Bog stvorio anele sa veim sposobnostima od ljudskih, jer je trebalo da
obavljaju druge funkcije, pali aneli lako mogu da svojim moima zavaraju naa ula, i da udima
zadobiju poverenje ljudi, da bi ih usmerili protiv Boga. Kasnije ljudi iz straha ne smeju da se
povuku. Dovoljno je da demon imitacijom mrtvog oveka kojeg prisutni poznaje pogodi neki
intimni dogaaj iz prolosti kojem je taj demon prisustvovao a da prisutni to ne zna, i zadobio je
poverenje oveka.
Naalost, ljudi se uopte ne pitaju da li je osoba koja je uinila udo dobra ili zla, da li ivi po
Bojim zapovestima, i ta Bog misli o tim udima i udotvorcima. Dovoljno je da je neko uinio
udo - neto nesvakodnevno za obine ljude, da bi ljudi slepo posluali savet bogova koji govore
kroz svoje ljudske posrednike, ne pitajui se da li je to moralno, i da li to Veni Bog Stvoritelj
opravdava. Nekad saveti medijuma demona nisu ateistini, nego su ogrnuti platom pobonosti.
Koriste pojam pravda ali pod njim podrazumevaju krenje Bojeg zakona; koriste pojam ljubav,
ali pod njim podrazumevaju polne odnose van brane zajednice; tee svetskom jedinstvu i miru,
ali bez pomirenja i jedinstva sa Bogom. Dakle, pojmovi su izopaeni.
Sotona je odmah ljudima ponudio istu la: Ako se pobunite protiv Boga, neete vi umreti...
nego ete postati kao bogovi i znati to je dobro to li zlo (1. Mojsijeva 3.5). Sotona to niti hoe
da ostvari, niti moe. Umesto da postanu bogovi, ljudi su postali smrtnici koji pate i mukotrpno
ive od roenja do smrti.
Zato je Bog zapoeo 10 zapovesti opomenom protiv oboavanja demona: Nemoj imati
drugih bogova uza me (2. Mojsijeva 20.3). Istu opomenu Bog je ponovio u 1. Korinanima
10.20,21: ...ne moete piti ae Gospodnje i ae avolske...
Koliko je mo prevare demona jaka, vidi se i na Izraelcima koje je pravi Bog oslobodio iz
ropstva u Egiptu, a oni su umesto da mu zahvale napravili zlatno tele i rekli: Ovo su bogovi tvoji
Izrailju, koji te izvedoe iz zemlje Misirske (2. Mojsijeva 32.4). Demoni su pripisali sebi ono to je
Bog uinio da spase ljude, i naveli ih na idolopoklonstvo i nemoral.
Misirci su verovali bogovima to jest demonima, pa su pravili slike i predmete kojim su ih
predstavljali. Zato je pravi Bog pre izvoenja svog vernog naroda iz Misira izlio 10 zala ba na
oblasti koje su titili lani egipatski bogovi demoni. Reka Nil, koja je bila oboavana, pretvorila
se u krv. Boginja Heka, iji lik je prikazivan sa glavom abe, nije ih zatitila od najezde aba. Atora
i Apis (krava i bik) bili su nemoni pred pomorom stoke, a vrhovni bog sunca Ra pokleknuo je
pred tamom u devetom zlu. Deseto zlo, stradanje prvoroenih, bilo je sramota za ovekolikog
boga Ora (EGW, Patrijarsi i Proroci, primedba II, str. 800).
Tako su ljudi mogli da shvate kome treba verovati, a kome ne. Zato je Madijanac Jotor rekao:
Sad vidim da je Gospod vei od svih bogova, jer ime se ponoahu (Misirci) onijem ih
samim nadvisi (2. Mojsijeva 18.11). Ba u oblastima za koje su demoni proglasili sebe za
bogove, Gospod je nad misirskim bogovima izvrio sudove, presudu (4. Mojsijeva 33.4), i ljudi su
shvatili da je on Bog nad bogovima (Isus 22.22).
Koliko su demoni inteligentniji od ljudi, vidi se po tome da im su odbacili Boju zatitu,
prevara demona bila je toliko jaka da su Izraelci postali oboavaoci demona, umesto da slue Bogu
koji ih je oslobodio, koji ih voli i ini im dobro.
Na jainu prevare kojom e demoni odvraati ljude od pravog Boga upozorio je Hristos,
naglasivi da e prevare biti naroito intenzivne pred njegov drugi dolazak. Mnogi ljudi se ni u
najveim nevoljama nee pokajati od dela ruku svojih da se ne poklanjaju avolima, ni idolima...
niti se pokajae od ubistava svojih, ni od aranja, ni od kurvarstva svojega, ni od kraa svojih
(Otkrivenje 9.20,21).
Kontakti sa demonima esto su praeni nemoralom za razliku od iskrene religioznosti. I svesni
i nesvesni oboavaoci demona uporno ostaju u svom zlu, jer ne ele da se odreknu svog nemoral-

2
nog ivota. Demoni ak ubede ljude da je nemoral verska aktivnost kojom se ugaa bogu, a zatim
optui prave vernike da su nemoralni.
I sam Bog izraava svoje uenje to se ljudi uporno dre svojih bogova, a ak i neki ljudi koji
su upoznali pravog Boga naputaju ga zbog zaludnih stvari (Jeremija 2.11-13) kao to je
astrologija, i drugi vidovi vradbina i okultizma. Demoni primamljivim tajnama, moima i bogat-
stvom mame ljude sve dublje, a zatim ih ostavljaju da propadnu. Bog zato postavlja pitanje: A
gde su bogovi tvoji koje si nainio sebi? Neka ustanu, ako te mogu izbaviti kad si u nevolji, jer
ima Juda bogova koliko gradova (Jeremija 2.28).
Za Vavilon, koji je u Bibliji simbol lanog svetskog religiozno-politiko-ekonomskog jedinstva,
naroito pred Hristov drugi dolazak, proreeno je da e propasti jer posta stan avolima i
tamnica svakom duhu neistome, i svi rezani likovi bogova njegovih razbie se o zemlju
(Otkrivenje 18.2; Isaija 21.9). Po proroanstvu ceo svet e biti pod uticajem demona u modi,
religiji, sportu, politici, ekonomiji, umetnosti, to e ljude iako su pod oblijem pobonosti,
odvojiti od pravog Boga. Zato kada Isus doe ponovo u jedan as e opustoiti Vavilon, uinie
kraj grehu, vaskrsnue i promeniti iskrene vernike (Otkrivenje 18; 20.4-6).
Kada je Bog uspostavio teokratsku dravu u Izraelu, traio je da se iz Bojeg naroda iskorene
sve okultne prakse okolnih naroda: Neka se ne nae u tebe koji bi vodio sina svojega ili ker svoju
kroz oganj, ni VRAAR, ni koji GATA PO ZVEZDAMA (astrolog), ni koji gata po pticama, ni
URONIK, ni BAJA, ni koji se dogovara sa zlim duhovima (magija, spiritizam, kultovi
demona), ni opsenar (hipnoza, udotvorci), ni koji PITA MRTVE (prizivanje duhova), jer je gad
pred Gospodom ko god tako ini, i za take gadove tera te narode Gospod Bog tvoj ispred
tebe (5. Mojsijeva 18.10-12). Za proroke bogova to jest demona u teokratiji Bog je predvideo
smrtnu kaznu (5. Mojsijeva 18.20) naroito zbog nemorala koji su bili redovna posledica
okultizma, i zbog zloina kao to je rtvovanje i spaljivanje ljudi (5. Mojsijeva 12.31).
Dananji moderni trendovi su samo ateistiki oblici paganskih kultova. Na primer, od uticaja
bogova vlasnika planeta, Sunca i zvezda u astrologiji, danas je ostao samo uticaj planeta na
sudbinu ljudi. Bogovi se vie ne spominju, ali ljudi i dalje veruju u neto drugo to nije pravi Bog.
ovek koji se prepusti da mu demon prorekne sudbinu kroz horoskop nije vie pod Bojom
zatitom, pa e se demon pobrinuti da mu ispuni proroanstvo koje mu je dao.
Kako nastaju ova proroanstva? Bogovi, to jest demoni, apuu medijumu ta treba da
prorie. Bogovima nije bitno da li e prevareni ovek biti ateista ili lani vernik. Njima je jedino
bitno da ljude odvuku od Boga i povuku u propast. Proroanstva ovih bogova nikad ne upuuju na
dranje 10 zapovesti kao to je to Hristos inio.
Bivi oboavalac demona Roe Morno vratio se Bogu, i u knjizi Moj beg iz sveta nadprirodnih
sila opisao spiritistike seanse kao umiljeno kontaktiranje sa mrtvima, prevaru predvienu za
odreeni krug ljudi, a iji izvor sile jesu demoni. Uverio se da to nisu duhovi mrtvih onda kada je
na jednoj seansi uo glas jo uvek ivog gradonaelnika Montreala iji glas je dobro znao sa
radija. Dakle mrtvi nemaju nita pod suncem kako kae Solomun, a demoni koriste emocije ljudi i
stresove zbog smrti blinjih da bi ljude odvukli od Boga i istine.
Spiritizam koji je Bog opisao u Bibliji kao veliko zlo i opasnost za ljude, danas je najpopularnija
zabava. Kao to je Isus rekao prevarie mnoge, pokazae znake velike i udesa.
Oboavaoci demona nisu odrpanci, nepoznati i neugledni ljudi. Najbogatiji, najugledniji i
najpopularniji ljudi, koji naizgled nemaju nikakve veze sa satanizmom stekli su slavu i bogatstvo
upravo pomou natprirodnih moi demona, a zauzvrat su irili prikriveni uticaj Sotone na svoje
oboavaoce i sledbenike. Tako ljudi postaju satanisti po nainu miljenja i ivljenja, iako se tako
ne deklariu.
Tih skrivenih satanista ima meu advokatima, biznismenima, politiarima, profesorima
univerziteta, naunicima, lekarima, muziarima, sportskim komentatorima, i dr. Tako se preko

3
obrazovanja, kulture, i svakodnevnih informacija sa medija utie na miljenje ljudi, i stvaraju
pogreni stavovi o ivotu. Popularie se nezdrava hrana i pie, ivot postaje evoluciona borba za
opstanak gde su drugi ljudi suparnici, kriminalci postaju junaci, vojskovoe postaju veliki ljudi
iako su masovne ubice, muzika postaje razorna, bezvredne stvari proglaavaju se za vrhunsku
umetnost, dok se u oveku na kraju zatupi svaka duhovna potreba. Sve je montirano, i ako ovek
ne slua uputstva iz Biblije, i ne trai Boju zatitu i vostvo, ovek potpada pod uticaj morala
koji kreiraju bogovi ovog sveta.
Na primer, jedan lekar je molei se svojoj gospodarici boginji Nehutan (vidi 2. Carevima
18.4) dobio veliku hipnotiku i isceliteljsku mo, otklanjao je bolove, zaustavljao krvarenja kod
tekih povreda. Izleenog sigurno nije upuivao da vie ne grei kao to je upuivao Hristos.
Ipak, sve aktivnosti oboavaoca demona su unutar dravnih zakona, a u neskladu sa
Bojim zapovestima. Tako je jedan advokat dobio dar da pomae ljudima koji su poinili
zloin. Duhovi su mu davali informacije kako da vodi odbranu na sudu, tako da zloinci budu
osloboeni zbog nemoi ljudskih zakona da ih osudi (nedostatak dokaza i slino). Trenutna slava i
bogatstvo bili su mu vaniji od vene smrti na koju e biti osuen na Bojem sudu. Veliko
iznenaenje za Roe Mornoa bilo je prisustvo jednog slavnog profesora istorije sa vodeih
Francuskih univerziteta na sastancima oboavanja demona. Demoni su mu davali detaljne
istorijske podatke o Napoleonu i savremenim dogaanjima, da bi profesor irio bezboni
uticaj na polju obrazovanja. Tako su masovne ubice u kolama postale velike vojskovoe,
veliki ljudi.
Roeov prijatelj Roland dobio je dar predvianja pobednika na konjskim trkama, to daje
drugu dimenziju igrama na sreu (makar to organizatori igara na sreu i ne znali). Uticaj demona
prisutan je i tamo gde se najmanje oekuje.
Demoni na osnovu poznavanja prolosti i sadanjosti precizno pogaaju podatke preko
medijuma i zadobijaju poverenje ljudi. Budunost mogu samo da nagaaju jer je samo Bog
sveznaju. Kaite nam ta e biti posle, i poznaemo da ste bogovi (Isaija 21.9). Zato
lani proroci prave greke pri pogaanju budunosti, ne pogaaju 100%. Ako ovek ne trai Boga,
Sotona e lako da izmontira da se njegovo proroanstvo ispuni. Ako ne verujete Bogu, Bog ne
moe da vas zatiti i demon e da namesti da vam se proroanstva koja vam je dao ispune. Ljudi
koji veruju Bogu, ne potpadaju pod sudbinu horoskopa, magija, gledanja u kafu, u dlan, jer ih Bog
titi.
Ove prevare nee veno postojati, jer je Bog postavio dan kada e uzvriti presudu nad
pobunjenicima, kada svi u svemiru shvate kakav je karakter Boga, a kakav karakter Sotone i
njegovih bogova. Bogovi koji nisu nainili nebo i zemlju nestae (Jeremija 10.11). Jer
su svi bogovi nita, a Gospod je nebesa stvorio (1. Dnevnika 16.26). Demoni su stvorenja
(stvoreni su savreni pa su otpali), a pravi Bog je Stvoritelj.
Svaki ovek bira kome e verovati: Bogu ili bogovima. alosna slika poslednjeg vremena
opisana je u Bibliji, jer veina ljudi uzdajui se u sebe, verujui da sami mogu da se odupru uticaju
Sotone i demona, postaju robovi zla. A Duh razgovetno govori da e u poslednja vremena
otstupiti neki od vere sluajui lane duhove i nauke avolske (tj. nauku bogova,
demona) (1. Timotiju 4.1). Mo prevare i nemo ljudi da se bez Boga odupru prevari, vidi se u
Otkrivenju 16.14: duhovi avolski e udesima sakupiti vladare celog sveta u bitku protiv
Boga.
Iako je Bog ljudima vie puta pokazivao zlo i nemo demona-bogova (na primer Danilo 2.11,20-
23,27,28,47; 1. Carevima 18.24,25), veina ljudi radije bira ovaj iri put, put nemorala koji ne
poziva na promenu karaktera. Ipak, bolje je izabrati istinu, pravdu i ivot u Bogu, nego ivot koji
ne zahteva promene a zavrava se smru.
Na kraju, evo jednog neobinog teksta u Psalmu 82.1-5: Bog stade na saboru bojem (bogova),

4
usred bogova izree sud: - Dokle ete suditi nepravo... Ovde je opisan Bog koji je okupio demone
(bogove) da ih ukori zbog njihovih nedela, i da ih pozove da postanu pravedni (3. i 4. stih). U 5.
Stihu Bog konstatuje: Ne poznae, niti razumee, hode po tami, zadrmae se zemlji svi temelji.
Delovanje demona dovodi nau planetu na ivicu katastrofe.
Rekoh: bogovi ste, i sinovi Vinjega svi, ali ete kao ljudi pomreti, i kao svaki knez paete.
(82.6) Ovde Bog kae da oni tvrde da su bogovi iako ine zlo, iako su stvorenja sinovi Vinjeg, i
zato e umreti kao to i ljudi umiru. Umree KAO ljudi, to znai da to nisu ljudi nego demoni.
Isus je jednom prilikom citirao ovaj psalam i rekao: Ja i Otac jedno smo. A Jevreji opet uzee
kamenje da ga ubiju. Isus im odgovori: - Mnoga vam dobra dela javih od Oca svojega; za koje od
onih dela bacate kamenje na me? Odgovorie mu Jevreji govorei: - Za dobro delo ne bacamo
kamenje na te, nego za hulu na Boga, to ti ovek budui gradi se Bog. Isus im odgovori: - Ne stoji
li napisano u zakonu vaemu: Ja rekoh: bogovi ste? Ako one nazva bogovima kojima re Boja bi
(upuena), i Pismo se ne moe pokvariti, kako vi govorite onome kojega Otac posveti i posla na
svet: Hulu na Boga govori, to rekoh: - Ja sam sin Boji? Ako ne tvorim dela Oca svojega ne
verujte mi. Ako li tvorim, ako meni i ne verujete, verujte delima mojim, da poznate i verujete
da je Otac u meni i ja u njemu. Jovan 10.30-38
Ovde je naglaeno da su dobra dela koja je Hristos inio potvrda da je On Bog.
Tema ovog teksta su dela Isusa Hrista da li su dobra ili zla. (Za koje dobro delo bacate
kamenje na mene? pita Hristos. A Jevreji odgovaraju: Ne za dobra dela, nego za hulu na
Boga.) Takoe, demoni (bogovi) su na saboru kritikovani zbog zlih dela i to sami sebe nazivaju
bogovima iako su stvorenja sinovi Boji (bili su savreni do trenutka kada su odluili da ive
nezavisno od Boga). Zato Isus kae da nije hula na Boga ni kada se neko ko ini dobra dela nazove
sinom Bojim, kad je Bog nazvao svojim sinovima pobunjene anele. Bog ih naziva Bojim
sinovima jer ih je On stvorio, iako su se kasnije izopaili pa su im dela postala zla. Moemo da
zakljuimo da se po delima svake osobe vidi stepen poverenja u Boga ili u sebe.
Zapamtite: ako poete putem poverenja u takozvane bogove, imaete kratkotrajnu korist, ali
e teta biti vena. Ako imamo poverenje u Venog Boga, Stvoritelja, biemo zatieni od demona, i
ivot e nam biti ispunjen dobrim delima, i iveemo celu venost sa Bogom kao Boji sinovi i
erke.

________________