SADRAJ Strana

1.Uvod.............................................................................................................................................2
1.1.Istorijski osvrt na poloaj ene u drutvu..............................................................................3
2.Pojam drutvene stratifikacije i drutvenog poloaja...................................................................5
2.1.Prirodne ili drutvene nejednakosti........................................................................................6
3.Teorije o prvobitnim oblicima drutva.........................................................................................7
3.1.Patrijarhat...............................................................................................................................8
3.2.Patrijarhat u savremenom drutvu.........................................................................................9
3.3.Uzroci odravanja patrijarhata.............................................................................................10
4.Poloaj ene i porodica...............................................................................................................12
4.1.Definisanje pojma porodica.................................................................................................12
4.2.Podinjenost ena u porodici...............................................................................................13
4.3.Domai rad..........................................................................................................................16
5.Feminizam..................................................................................................................................17
6.Zakljuak....................................................................................................................................18
Literatura.......................................................................................................................................20

5
1. Uvod
Naravno, sramim se to sam zavisna o njemu. Ne dokazuje li to da nikada nisam odrasla?
Mrzim ove oseaje. ine me neurotinom. Zar se zdravi ljudi ne brinu sami o sebi? 1
Gore spomenuti citat moda najbolje prikazuje ono to osea veina ena koje su na ovaj ili onaj
nacin zavisne o mukarcima. Veinom se to odnosi na one koje nisu zaposlene i koje su dakle u
potpunosti zavisne o svojim supruzima. Meutim, moe se primeniti i na one koje rade, ali su u
podreenom poloaju na poslu, primaju manje plate, suoavaju se s mobbingom,
seksualnim provokacijama i slino.
ene se oduvek ue da budu zavisne i podreene mukarcima. Tako je mukarac hranitelj
porodice dok je ena majka. Mukarac je taj koji radi i zarauje dok ena odrava kuu i podie
decu. Iako ene imaju znaajno vea prava nego ranije kada su ovakva razmiljanja bila slovo
zakona, ipak patrijarhalna razmiljanja u mnogo emu odreuju misli i delovanje mnogih
pripadnika drutva dananjice. Mukarac je taj koji se od malena odgaja da bude jak, snaan, da
ne plae, da ne pokazuje oseanja, ne igra se sa lutkama, ne pomae u kunim poslovima. On
mora uspeti, treba izraziti svoje miljenje, boriti se za sebe, itd. Sa druge strane, ene su te koje
roditelji od malena ue ta prilii devojicama, a ta ne i kako se devojica sme ponaati. Ako
plau ne prekorevaju se, igraju se s lutkicama, pomau u kunim poslovima, ne ui ih se ta je to
neuspeh i da u svemu budu najbolje, da izraavaju svoje miljenje, da se bore za sebe i sl.
Devojica treba biti nena, obazriva i oseajna. Ovakav nacin vaspitanja u velikoj je meri
prisutan i danas. Problem nije u patrijarhatu kao drutvenom sistemu ve i u nainu na koji se
deca odgajaju, dakle problem pocinje u porodici samoj, a time i sa enama koje svoju decu
odgajaju prema zakonima patrijarhata i time mu iz generacije u generaciju produljuju ivot.
Ovaj rad ima za cilj da analizira poloaj ene u drutvu, od tradicionalnih-patrijarhalnih drutava
do savremenih modernih. Analiza zapoinje istorijskim osvrtom nad poloajem ena u drutvu
kako bismo ukazali da poloaj ena nije u svakom drutvu bio jednak.

1.1. Istorijski osvrt na poloaj ene u drutvu

1
Eichenbaum i Orbach prema Marina Topi, (Ne)zavisnost ena i posledice tog poloaja, Temida, VII., 2002.

5
ena u Babilonu koliko god je daleko od ravnopravnosti s muem, ipak je daleko od pokornosti
koju poznaju mnoga kasnija drutva. Takvu enu mu nema pravo zapostavljati (ena ima pravo
na razvod), neosnovano optuivati za preljubu, napustiti i otii u drugo mesto. ena ima pravnu i
radnu sposobnost priznatu od strane drutva.Nakon mueve smrti, ili u sluaju razvoda, ona je
staratelj svoje dece, upravitelj njihove i vlastite imovine. ak i za trajanja braka ena zadrava
odreenu samostalnost u odnosu prema muu: moe imati vlastitu imovinu koja nije miraz nego
ju je stekla pre ili za vreme braka i koja nije deo zajednike imovine. Roditeljska vlast pripada
samo ocu, a na majku prelazi samo smru oca.
Za razliku od ena u Babilonu, zavisan i podreen poloaj atinske ene vidljiv je ve u
devojakoj dobi i nainu na koji je ulazila u brak. Udate su ene tek retko mogle prekoraiti prag
svoga doma, dok su se devojke jedva pojavljivale u unutranjem dvoritu, jer su morale iveti
daleko od nepozvanih pogleda pa tako i od mukih lanova vlastite porodice. Kyrios - devojin
otac, a ako ga nije imala, brat, deda, ili pak zakonski staratelj, bio je taj koji je devojci birao
mua i odluivao za nju. Takoe, on se brinuo za njenu imovinu, miraz, pa je mogao, naravno
ako je elieo da zastupa i njene interese na sudu prilikom prodaje te imovine. Mu je uvek imao
pravo oterati enu ak i kada nije postojao opravdani razlog. Neplodnost je tome bila est povod.
Naime, kada se ve enio da bi osigurao odravanje loze i drave, mu je, proterivanjem
neplodne ene, samo ispunjavao svoju versku i patriotsku dunost. Brak nije unosio nikakve
promene u povueni ivot ene. Pravilo je bilo: potena ena neka bude u kui, ulica je samo za
nevaljalice. Generalno, enu nije smelo zanimati ono to se zbiva izvan kue. To se ticalo
mukarca i samo njega. Uostalom, ona i nije imala prilike razgovarati s muem, koji je gotovo
uvek bio odsutan.
Sparta je za razliku od Atine u odnosu prema enama bila neuobiajeno liberalna. Do odreene
dobi edukacija i odgoj devojica i deaka bili su jednaki. Fizika sposobnost se smatrala jednako
vanom za mukarca i za enu. Uile su jahati i upravljati koijom te su sudelovale u raznim
natecanjima: tranje, rvanje, bacanje diska i koplja. Sastav odgoja za devojke u Sparti ukljuivao
je i prouavanje umetnosti pa su se Spartanke - kao i Spartanci, ponosile svojim intelektualnim
znanjem. Odgoj je ukljuivao i upoznavanje sa seksualnou, brakom i materinstvom to ih je
pripremalo da se kao zrele osobe ukljue u drutveni ivot. Prema grkim standardima,
Spartanke su se u odnosu na Atenjanke relativno kasno udavale, negde oko osamnaeste godine,

5
dakle kada su ve bile potpuno zrele. Spartanski obiaj koji je oduvek smatran najstranijim,
jeste deljenje ene meu mukarcima. To je bio tradicionalan obiaj i opte prihvaen. Tri ili
etiri mukarca delila su istu enu, a deca su smatrana zajednikom.
Raanje dece bio je najvaniji zadatak slobodne Spartanke. Zbog toga se velika panja
posveivala fizikoj spremnosti ene, jer se verovalo da pridonosi raanju snanog i zdravog
potomka. Spartanka je bila ponosna majka, a sinovi su je zbog toga iznimno cenili.
Spartanke su bile samostalne, mone, snane i otvorene, bile su ukljuene u dravni aparat i
zauzimale vano mesto u spartanskom drutvu koje je cenilo majke novih generacija ratnika.
ene su u srednjovekovnom drutvu uglavnom prihvatale pasivnu podlonost koju je propisivala
Crkva, a sva inicijativa bila je na mukarcima Velika vanost braka, uloga ene uglavnom
ograniena na reprodukciju i porodini ivot.
Smatrale su se opte inferiornima i to prvo kao oevo, a zatim kao muevljevo vlasnitvo.
Zadatak ene jest odgoj dece u smislu potivanja hijerarhije i roda, njena kompetencija odnosi se
na kuno gospodarenje. Ona upravlja 'obiteljskim' osobljem (slugama, ili ak ponege i robovima)
i ima moralnu dunost brinuti se o njihovim materijalnim i duhovnim potrebama. Brakove su
dogovarali roditelji. tek od sredine 13. stolea zarunici su se mogli dogovoriti, a venanje je
moralo biti javno, kako bi se mogle obznaniti mogue zapreke. Za ene viih stalea, koje nisu
uspele nai mua bila su otvorena vrata brojnih samostana ili konventa. Ista sudbina ekala je i
udovice. Obrazovale su se kod kue (bilo je potrebno da proteknu stolea dok se nisu poele slati
u kole)
Za razmatranje problema drutvenog poloaja ena, neophodno je objasniti pojmove drutvene
stratifikacije, drutvene uloge I dritvenog poloaja. Zato emo se u sledeem poglavlju time
zabaviti.

2. Pojam drutvene stratifikacije i drutvenog poloaja

5
Analiza drutvenog poloaja u sociolokoj literaturi polazi najpre od istraivanja odnosa polova,
tvrdei da u svakom drutvu mukarci zauzimaju dominantne, a ene podinjene poloaje u svim
sferama. Veina takvih analiza polazi od istraivanja uea ena u sferi plaenog rada,
obrazovanja, politike i javnog ivota uopte.
Meutim, da bi se na pravi nain sagledao poloaj ena u drutvu mora se uzeti u obzir njihov
poloaj u privatnoj sferi. Poloaj ena u socijalnoj stratifikaciji uglavnom se odreuje preko
poloaja koji njihova porodica ima, u krajnjoj liniji preko poloaja supruga. Ipak, da bi se
adekvatno analizirao poloaj ena u drutvu kao element socijalne sratifikacije treba uvesti i pol,
a za ve postojee elemente bogatstvo, mo i ugled treba utvrditi kakvu primenu imaju u
odreivanju drutvenog poloaja ena.
Drutvena stratifikacija predstavlja poseban oblik drutvenih nejednakosti. Tie se postojanja
uoljivih grupa u drutvu koje su rangirane jedna iznad druge u smislu faktora kao to su
bogatstvo, ugled i mo. Oni koji pripadaju posebnom sloju imae odreenu svest o zajednikim
interesima i identitetu. Imae slian ivotni stil koji e ih, u izvesnom stepenu razlikovati od
lanova drugih drutvenih slojeva. Dakle, drutvena stratifikacija znai hijerarhiju drutvenih
grupa ili slojeva. 2
Drutvena uloga I drutveni poloaj su osnovne dimenzije drutvene strukture. Drutvene uloga
je vidljiva manifestacija horizontalne dimenzije drutvene strukture, a drutveni poloaj
vertikalne dimenzije. Pojedinac je nosilc drutvenih uloga koje zavise od drutvene podele rada,
tehnikog, kulturnog, ekonomskog i opteg razvoja drutva.3
Drutveni poloaj je mesto koje pojedinac ima u hijerarhiji socijalne stratifikacije I gradi se na
osnovu ukupnosti uloga, ali i prava, mogunosti i obaveza pojedinca koji proizilaze iz naina
njegovog izvravanja. Obavljanje razliitih uloga omoguava pojedincu da zauzme odreeni
poloaj. Zbir tih poloaj ini njegov socijalni status.4

2.1. Prirodne ili drutvene nejednakosti

2
Smiljka Tomanovi, Sociologija, Zavod za udbenike , Beograd, 2011.
3
Smiljka Tomanovi, Sociologija, Zavod za udbenike , Beograd, 2011.
4
Smiljka Tomanovi, Sociologija, Zavod za udbenike , Beograd, 2011.

5
U sociolokim istraivanjima drutvene stratifikacije i drutvenih nejednakosti eleminie se pol
kao jedna od varijabli, uz tvrdnju da je re o prirodnim nejednakostima izmeu mukaraca i
ena. Pojam nejednakosti upuuje na posedovanje nekog kvaliteta u izvesnom stepenu, a ne
razliitost samog kvaliteta. U isto biolokom smislu ene i mukarci se razlikuju, sa rzliitim
ulogama u biolokoj reprodukciji. Prirodna nejednakost polova objanjava se potpuno razliitim
stanovitima. Prvo stanovite govori o tome da je bioloki uslovljena enska priroda osnov
enine drutvene podreenosti, a drugo da je bioloka funkcija ene upotrebljena protiv ene u
pravcu njene subordinacije. Objanjenja nejednakih poloaja mukaraca i ena u
predindustrijskim drutvima uglavnom se baziraju na reproduktivnoj ulozi ena, koja im
ograniava uee u proizvodnji izvan domainstva. Sama bioloka reprodukcija je nie
vrednovana u itavoj ljudskoj istoriji, odnosno njeni nosioci, ene nie su vrednovane.
Najznaajnije tumenje jeste da su zbog svoje reproduktivne funkcije ene tretirane kao blie
prirodi za razliku od mukaraca koji su blie kulturi. Ta bliskost ena prirodi ispoljava se na
nekoliko nacina:
1. enino telo i njegove funkcije su povezane sa reprodukcijom, to enu smeta blie prirodi
nasuprot fiziologiji mukaraca.
2. enu, telo i njegove funkcije stavljaju u drutvene uloge koje se onda smatraju niom
kategorijom u kulturnom odnosu;
3. Tradicionalne uloge ene koje su joj dodeljene zbog njenog tela i njegovih funkcija. Ova vrsta
objanjenja odnosi se na uspostavljanje patrijarhata, ali objanjenje nejednakosti u svremenom
drutvu zahteva da se poloaj ena razmatra i u privatnoj i u javnoj sferi. Mehanizmi preko kojih
se ostvaruje nejednakost izmeu polova u savremenom drutvu su: podreen poloaj ena koji
uzrokuje nie vrednovanje enskog rada, i plaenog i neplaenog; ene predstavljaju rezervnu
armiju rada na tritu radne snage. Sve ''prirodn'' nejednakosti izmeu polova drutveno su
konstruisane, i re je dakle o drutvenim, a ne o prirodnim nejednakostima.

5
3. Teorije o prvobitnim oblicima drutva

U okviru antropoloke i socioloke teorije XIX veka koja se najvie bavila srodstvom i
drutvenom evolucijom dominirala je debata izmeu onih koji su zastupali tezu da je matrijarhat
izvorni (ili praoblik) oblik drutva, koji je kasnije nestao nastupom partijarhata, i onih koji su
smatrali da je partijarhat prvi i jedini oblik drutva.
Bahofen glavni je zastupnik gledita o matrijarhatu kao o prvom obliku ljudske zajednice. On je
smatrao da je rani stupanj promiskuiteta karakterisao matrijarhat ili materinsko pravo, koji je na
kasnijem stupnju razvoja bio zamenjen patrilinearnim sistemom srodstva. Nastanak ovog sistema
srodstva Bahofen vezuje za razvoj privatne svojine i prava oinstva kojim su mukarci hteli da
svojinu kontroliu nasleivanjem po mukoj liniji. Luis Morgan je u Drevnom drutvu i
pokuao da stvori veliku istorijsku rekonstrukciju drutva u kojoj je patrijarhalna porodica, i to
monogamnog karaktera, najvia odlika civilizacije. Svi ovi autori smatrali su da je matrijarhat
raniji oblik vladavine, koji je prethodio patrijarhatu. U toj ranoj fazi ljudskog razvoja postojala
mo i dominacija ena nad mukarcima i itav poredak, koji su nazivali matrijarhat, kao tip
drutva u kojem su ene (kao izvrnuta slika u ogledalu) imale istu mo i dominaciju kakvu e
kasnije imati mukarci u patrijarhalnom drutvu.
Ova shvatanja bila su podvrgnuta ozbiljnoj kritici o razvoju ljudskog roda i drutva razvijanjem
pravaca u sociologiji kao to su kulturni determinizam, funkcionalizam, strukturalizam, itd, koji
su bili skeptini prema globalnim, progresistikim, istorijskim rekonstrukcijama.
Mejn, Vestermark, Engels i Frojd zastupali su suprotno gledite po kojem je izvorni i prvi ljudski
oblik drutva bio patrijarhat. Frojd je zastupao gledite da je ljudsko drutvo zapoelo u
patrijarhalnim hordama u kojima je najstariji mukarac ili otac dominirao. Smatrao je da je
patrijarhalna vlast sruena prvobitnim zloinom ubistva oca od strane sinova kako bi ostvarili
svoju incestuoznu elju za seksualnim odnosom sa majkom. Engels, u Poreklu porodice,
privatne svojine i drave zastupa miljenje da je pojavom privatne svojine u ljudskoj evoluciji
dolo do ruenja matrijarhalnih drutava i uspostavljanja patrijarhalnog poretka. Ovaj prevrat
Engels je nazvao svetsko-istorijskim porazom enskog pola u kojem su ene izgubile svoju
autonomiju i postale robovi pre nastanka robovlasnikog drutva.

5
3.1. Patrijarhat
U svom izvornom i ogranienijem smislu ovaj pojam se odnosi na tip drutvenog sistema u
kojem dominira princip oinskog prava i iskljuiva kontrola nad javnim i privatnim, politikim
domenom od strane starijih mukaraca unutar grupe. Ovaj tip sistema karakterie dominacija
mukaraca nad enama, srodstvo po mukoj liniji kao osnov kontinuiteta prenoenja svojine,
autoriteta, moi i privilegija meu mukim srodnicima. Najizraeniji tip patrijarhalnog tipa
drutva bio je u starom Rimu. ene su, kao i robovi, bili deo imanja (poseda) i bile su podredene
osnovnom autoritetu, pater familiasu, koji je nad enom i decom imao pravo ivota i smrti.
Drutva koja su patrijarhalna u prvom smislu obino su takva i u drugom smislu, budui da
dodeljivanje apsolutnog autoriteta mukarcu u privatnom/kunom domenu implicira takvu polnu
asimetriju u kojoj, je ena rangirana kao nie ili nesposobno bie ne samo u privatnom ve i u
javnom domenu. Primer takvog patrijarhalnog ustrojstva je i zadruga, karakteristina za nae
balkanske krajeve, o kojoj je iscrpno istraivanje pre Drugog svetskog rata obavila Vera Erlih.
Meutim, drutva koja su patrijarhalna u ovom drugom smislu ne moraju nuno biti
patrijarhalna i u prvom smislu, to jest to nuno ne znai da poloaj ene u privatnom domenu
mora biti sasvim podreen i lien svake autonomnosti. U ovakvim tipovima drutva mogue je
da ene unutar porodice/kune zajednice imaju primetan privatni/kuni autoritet i autonomiju i
pored toga to je drutveni i politiki sistem tog drutva patrijarhalan.
U svakom sluaju, vano je imati na umu da patrijarhat ne predstavlja jednoznaan pojam niti
takav konglomerat odlika koje su nepromenljive i koje e uvek postojati u istom sastavu.
Patrijarhat je istorijska kategorija i kao takva se mora posmatrati kako bi se u potpunosti
razumeo njegov znaaj i snaga dominacije nad privatnim i/ili javnim u odnosima meu
polovima. Ovo je vano napomenuti zbog mnogobrojnih diskusija u kojima je dolazilo do
nesporazuma i zabuna upravo zbog zanemarivanja istorijskog karaktera formi patrijarhata.
Problem u tim debatama je bio taj to su i kritiari i branioci imali na umu samo jednu, najee
tradicionalnu verziju patrijarhata u kojem mukarac apsolutno dominira i u privatnom i u javnom
ivotu. Zbog toga je potrebno razlikovati brojne elemente izraavanja patrijarhata koji ne moraju
biti totalni ve mogu koegzistirati sa nekim oblicima matrijarhata, to jest drutvenih oblika
sa izraenijom i ravnopravnom enskom ulogom i njenim autoritetom u privatnom ali i u javnim
podrujima, ili sa nekim oblicima polne komplementarnosti ili ravnopravnosti.

5
Razlog za ovakvo proirenje pojma patrijarhata je naroito bitan za razumevanje savremenih
drutava u kojima patrijarhat kao totalni sistem privatno/javne dominacije mukarca nad enom
vie ne postoji, ali postoje jo uvek mnoge forme i sfere u kojima je zadrana premo mukarca.
Jer, ako ne bismo proirili znaenje patrijarhata u ovom smislu, onda bi to umanjilo mogunost
tumaenja i razumevanja savremenih pojava u kojima i dalje patrijarhalnih elemenata ima, pa bi
tako pojam patrijarhata bio iskljuivo rezervisan za ona (tradicionalna) drutva u kojima je
muka dominacija ekstremno izraena i proirena na sve oblasti ljudskog ivota, kao to je to
sluaj sa onim drutvima u kojima mukarac poseduje vlast nad enskim i dejim ivotima. Zbog
toga mnoge feministkinje-antropololokinje s pravom pojam patrijarhat oznaavaju kao sinonim
za muku dominaciju uopte, koji se ne odnosi na neki odreeni drutveni tip ve pre na optu
tendenciju dominacije mukarca, koja ima svoje specifine forme izraavanja u razliitim
drutvenim i istorijskim kontekstima.

3.2. Patrijarhat u savremenom drutvu

U feministikoj literaturi i u modernoj antropologiji ve decenijama se odvija iva debata o
odnosu izmeu ekonomskih sistema, odnosa meu polovima i drutvene klase. Neke
feministkinje slede marksistiku liniju razmiljanja koja patrijarhata vidi kao propratnu pojavu i
proizvod kapitalistikog naina proizvodnje, zasnovanu na podeli rada po polu (koja je po
Engelsu prirodna) po kojoj se neplaenoj enskoj radnoj snazi dodeljuju zadaci kunog posla
i odgajanja dece. Kritika ovakve podele rada po polu zasniva se na argumentu da nepriznavanje
enskog rada, to jest vienje njihovog rada kao ne-rada (jer, po vladajuem sistemu vrednosti
enina je prirodna i sveta uloga supruge i majke pa stoga sve njene aktivnosti koje ona obavija
ne mogu biti proizvodne) prikriva stvarni ekonomski doprinos ena koji zapravo podrava i
odrava kapitalistiki sistem enski kuni rad prua sutinske usluge reprodukovanja radne
snage, i to besplatno. Osim toga, a to je argument vie da enska kuna uloga nije prirodna,
treba ukazati i na injenicu da ene predstavljaju stalnu rezervnu radnu snagu, koja se moe
upotrebiti u posebnim okolnostima, kao to je rat, na primer, kada se ene masovno zapoljavaju,
ali, naravno, s manjom zaradom od mukaraca. Velike promene u drutvenom poloaju ene
poele su posle Prvog svetskog rata, da bi posle Drugog svetskog rata dobile masovnije razmere.
Demokratizacija obrazovanja i proces ekonomskog i pravnog izjednaavanja polova doveo je do
bitnih promena u drutvenom poloaju ene i njenoj ulozi.

5
Zahvaljujui obrazovanju, i pravnim mogunostima zaposlenost i izlazak ena u javnost raste i to
ne kao kratkotrajna nunost, ve kao ivotno opredeljenje i kao bitan doprinos razvoju drutva,
veoj ravnopravnosti polova, drutvenoj produktivnosti, boljem drutvenom i ekonomskom
poloaju porodice i pojedinca.
Savremena drutva, dakle, predstavljaju, onaj drugi meani tip patrijarhalnog drutva u kojem
je jo uvek izraena muka dominacija u ekonomiji, politici i javnom ivotu, i pored znaajnog
izlaska ena iz privatne sfere i njihovog vidnog radnog doprinosa. Meutim, ni sadanji
patrijarhalni sistem nije fiksiran, nepromenljiv, niti je vienje uloge ene svedeno samo na
privatnu sferu. Zahvaljujui ovim drutvenim i ekonomskim procesima koji su omoguili izlazak
ene iz carstva porodice i privatne sfere u javnu sferu rada i delovanja, ene, polako, all sve
vie, zauzimaju sve via i bolja mesta u drutvu i sve znaajnije poloaje i pored velikih otpora
pa ak i institucionalnih i pravnih prepreka. Osim ovog inioca, veliku ulogu za poboljanje
poloaja ene, za njeno samoosveivanje da njena ljudska prava nisu neka partikularna
porodina, materinska prava ve da su to ljudska prava uopte, i da njene ljudske/istorijske
mogunosti ne mogu biti ograniene na privatno i porodicu imao je poslednjih decenija pokret
za osloboenje ena i neofeminizam. Feministiki pokret je u svojim teorijskim i praktinim
oblicima pokazao da podreeni poloaj ene nije samo produkt privatne svojine (kako su
mislili marksisti), niti je rezultat bioloke nunosti, jer neravnopravnost izmeu polova nije
prirodom data, niti je samo ekonomska, ve je i kulturna, duhovna, istorijska pojava.
Dominacija nije iskljuivo ekonomska kategorija, sistem dominacije proima odreeni sistem u
celini i ima svoj izraz u kulturnim, religioznim, privatnim i intimnim domenima. U tom smislu
marksistiko tumaenje neravnopravnosti polova, neopravdano je redukovano na ekonomsku
sferu. Meutim, treba naglasiti da se i onim tumaenjima koja neravnopravnost polova svode
samo na nematerijalne inioce moe takode uputiti zamerka o neopravdanoj redukciji jer
zapostavljaju (ipak bitan) ekonomski momenat.

3.3. Uzroci odravanja patrijarhata

Najtemeljnije pitanje na koje savremeni antropolozi i feministike teoretiarke pokuavaju da
odgovore (a da pri tome izbegnu zamke univerzalizma i relativizma) je sledee: zato i pored
toga to patrijarhat nije vena nepromenjiva kategorija, i to postoji mnogo antropolokih
primera vee polne ravnopravnosti ili barem komplementarnosti meu polovima, ipak u skoro

5
svim drutvima postoje segmenti (ako ne i itav sistem) muke suprematije nad enom?
Feministika traganja za korenima enske podredenosti pokazala su se u svojoj prvoj fazi
nezadovoljavajuim, jer su najee insistirala samo na jednom uzroku polne dominacije (pa bio
to ekonomski momenat, enska reproduktivna mo koju mukarac eli da kontrolie ili pak
muka agresivnost) i pokuavala da daju optevaee, univerzalistike odgovore koje bi
pokrivale itavu istoriju. Kasniji razvoj feministike antropologije ukazuje na korekciju i
obogaivanje tumaenja polne asimetrije u kojem specifinosti istorijskih i kulturnih odrednica
odnosa polova.
Svako traganje za jednouzronim objanjenjem polne neravnopravnosti ima osnovni nedostatak
u tome to zapostavlja istorijske specifinosti nekog drutvenog oblika, raznovrsnost odnosa
meu polovima, razliitu teinu ili rigoroznost dominacije, kao i neto to se do sada najee
zapostavljalo a to je meuodnos podreujueg i podreenog u kojem se razvijaju specifine
strategije kako monih, tako i onih slabijih. U tom meuodnosu, koji se do sada istorijski najvie
iskazivao kao dominacija jednog pola nad drugim, ima dosta izvrnute komplementarnosti, jer
ak i u najpatrijarhalnijim drutvima postoji potovanje prema enama i jasna svest o njihovom
vitalnom znaaju za ljudsku drutvenost i njegov opstanak. Stoga bi se moglo slobodnije rei da
je tradicionalni patrijarhalni sistem oblik takve izvrnute komplementarnosti meu polovima
izraene iskljuivo kao dominacija, kao nadmo jednog pola nad drugim, kao ideologija polne
dominacije, kojom se prikrivaju elementi saradnje, uvaavanja ene i komplementarnosti polova.
U tom smislu, i branioci i otri kritiari patrijarhalnog sistema ako zanemaruju ovu prikrivenu
dimenziju saradnje meu polovima u kojoj dominira muka premo ali postoje i bitne enske
sfere uticaja nisu u stanju da u potpunosti shvate sloenost ovog fenomena. Meutim, razliiti
oblici, tvrdi ill meki, patrijarhata upravo ukazuju na ovu osnovnu injenicu, da su mogue
razliite varijante i razliiti vidovi komplementarnosti meu polovima. Sva ljudska drutva su na
svoj specifian nain shvatala i kulturom konstruisala odnos meu polovima, to tako na odreeni
nain uspostavljala i realizovala naelo komplementarnosti, u kojem je odnos mogao biti manje
ili vie ravnopravan. Vano je imati na umu ovu univerzalnu karakteristiku ljudskih drutava
komplementarnost meu polovima koja naravno, nije ni prirodom ni Bogom zadata niti vena,
ve je promenljiva i istorijski specifina konstrukcija. Antropoloki primeri drutava u kojima
postoji (ili je postojao) visok stepen enske autonomnosti i slobode, kao i savremene tendencije,
koje se razvijaju pod uticajem feminizma, ali i novih drutvenih, istorijskih, kulturnih okolnosti,

5
jasno ukazuju na to da odnos meu polovima ne mora biti iskljuivo odnos dominacije, kakav je
do sada najee bio.
Savremena drutva meavina su svih ovih procesa ali se patrijarhat, na alost, najee u novim
preraspodelama odnosa moi meu polovima dobro i brzo prilagoava, tako da se i pored svih
promena, uglavnom zadrava muka dominacija. No, bez obzira na to, vrlo je znaajno to da je
preovladala svest da muka dominacija nije prirodna niti vena, da se i ona nalazi u procesu
promena u kojima ima sve vie izgleda da umesto principa dominacije, preovlada, ili da makar
paralelno postoji, princip komplementarnosti meu polovima. Meutim, taj princip nikako ne
moe biti shvaen tradicionalno i iskljuivo kao asimetrina enska pasivnost/privatnost i muka
aktivnost/javnost, ve kao princip bogat kulturnim alternativama i slobodnim oblicima saradnje,
koji daju mogunost razliitih, nehijerarhijskih vidova komplementarnosti meu polovima.

4. Poloaj ene i porodica

4.1. Definisanje pojma porodica

Porodica, osnovna jedinica svakog drutva, javlja se kao mesto za reavanje analitikih i
praktinih problema svih nejednakosti polova, budui da su ene bivale smetene upravo u njen
kontest. Pre nego to objasnimo razliite teorijske pristupe koji na porodicu gledaju kao na uzrok
ili posledicu neke ire strukture, za dalje razumevanje porodice neophodno je da definiemo ta
podrazumeva taj termin. Sadanji pojam porodice zavisi od spajanja dva elementa,koja su u
ranijim periodima bila potpuno razdvojena: srodstvo i zajedniko stanovanje.
iroko definisnje porodice jeste da je to grupa ljudi,u krvnom srodstvu, koji dele isto
domainstvo. Ovakvo odreenje je istorijski specifino, jer znaenje rodbinskih veza u ratliitim
kulturama ogromno varira.5 Tako da se stanovanje u domainstvima zasnovano na rodbinskim
vezama razlikovalo od kulture do kulture. Praenjem ovih razlika dolazimo do savremene
upotrebe pojma porodice i onoga to se pod njim podrazumeva.

5
Srodstvo je vrsta drutvenog odnosa koji se uspostavlja na bazi svarnog ili zamiljenog porekla. Srodstvom se
prvobitno bavila socijalna antropologija, koja je istraivanjima pokazala da od najprimitivnijih do najsavremenijih
drutava mogu se razlikovati etiri oblika srodstva: prema krvnom poreklu, tazbinsko prema braku, duhovno i
srodstvo prema zakonu.

5
Najbolji prikaz tih promena daje an Luj Flandren, koji na osnovu prouavanja definicija
porodica u francuskom reniku, istie da su dva glavna znaenja termina, srodstvo i zajedniko
stanovanje, bila jasno razdvojena.
U sedamnaestom veku, re porodica je ukljuivala sve lanove domainstva: ene, decu i
poslugu i oni su svi bili podlonii vlasti muke glave-ocu.Meutim, do promene dolazi u
osamnaestom veku kada je pojam poeo da se ograniava samo na lanove domainstva koji su
bili u krvnom srodstvu. Godina 1869. donosi najraniju definiciju po kojoj porodicu predstavljaju
osobe koje ive pod istim krovom i koje imaju istu krv, tj. otac, majka i deca. Dakle, jasno je da
kada govorimo o prodici treba da vodimo raina na ta mislimo: na skup srodnika ili na
domainstvo stanara.

4.2. Podinjenost ena u porodici

U sociolokim i marksistikim radovima porodici se pristupa kao posledici ekonomskih

odreenja. Rodna podela u drutvenoj proizvodnji u kapitalizmu ne moe se shvatiti bez osvrta
na organizaciju domainstva i ideologiju porodinog ivota.Ta oblast pretpostavlja primarno
podruje odnosa izmeu mukaraca i ena izgradnje rodom odreenih pojedinaca... ( M.Baret,
1983:179)
Klasian primer u sociologiji je funkcionalno uklapanje izmeu porodice kao jezgra i
industrijskog kapitalizma.To je tumaenje koje daje Talkot Parsons.Po njegovom miljenju,
savremena porodica ima dve funkcije: da decu socijalizuje u normativni sistem vrednosti
drutva, tj. da u njih usadi statusna oekivanja i da obezbedi stabilnu emocionalnu sredinu koja
e zatititi radnika od psiholokog oteenja koje nanosi otuujui svet profesionalnog rada.Ove
funkcije obavlja majka.Ona igra afektivnu, ekspersivnu ulogu hranitelja, a otac igra
instrumentalnu ulogu, tj. stie zaradu za izdravanje porodice i odrava disciplinu.Ovo gledite
je kritikovano sa vie stanovita.Parsonsova teorija ne samo da reprodukuje konvencionalne
stavove prema pretpostavljenoj ulozi ene, ve porie i ulogu ene u domaem radu.
Marksistika tradicija imala je tedenciju da deli ovo gledite.Marks je isticao bioloke razlike
izmeu mukaraca i ene i prirodnosti porodine jedinice.Za razliku od njega, Engels na ovaj
problem gleda kritinije i zakljuuje da je neravnopravnost u savremenoj porodici proizvod
razvoja privatne svojine.

5
U novijim radovima se tei da se problemi shvate mnogo blie posmatranjem razvoja porodice u
kapitalizmu, tj. cilj je da se analizira odnos izmeu privatnog i drutvenog u samom kapitalizmu.
En Forman tvrdi da kapitalizam reprodukuje enskost koja je proizvod jaza izmeu privatnog i
javnog.Drugim reima, mukarci dominiraju u javnom svetu biznisa i industrije, a kada u tome
ne uspu njihova dominacija prelazi na porodicu.enskost je konstruisana kao reakcija na to, tj.
ene mukarcima obezbeuju olakanje od njihove alijenacije, one predstavljaju emocionalnu
sferu i ne mogu izbei intimnu ugnjetenost injenicom da predstavljaju pozadinu na kojoj se
istiu mukarci.
Podele izmeu mukaraca i ena u oblasti najamnog rada predstavljaju centralni element podele
rada po polovima u savremenom kapitalizmu. Ta podela podrazumeva otru diferencijaciju
izmeu mukih i enskih radnika.
ene su skoncentrisane u privrednim granama i podvrgnute slabijem nagraivanju i loijim
radnim uslovima od mukaraca.Prouavanjem posledica britanskog zakonodavstva o jednakoj
plati za jednak rad mukaraca i ena dobijeni su dokazi o nepromenjenoj potinjenosti ena kao
najamnih radnika.
Prema navedenom zakonu, zabranjena je diskriminacija na osnovu pola i postalo je zabranjeno
da poslodavci prave razliku u platama meu radnicima razliitog pola koji obavljaju slian
posao.Delotvornost zakona najbolje se moe opisati ako se uzmu podaci koji isksazuju platu
ena kao procenat plate mukaraca u odreenm vremenskom periodu.6
Najmanji jaz je izmeu zarada je kod prosene plate na sat: 1974. godine ene su zaraivale
67.4% onoga to su mukarci zaraivali, 1976. godine je procenat porastao na 75.1%, da bi 1978.
godine srazmera pala na 73.9%.Razlika u zaradi je jo vea ukoliko se posmatra ukupna nedelja,
a ne satna zarada.U 1974. godini ,u javnom sektoru, zarade ena su bile poveane sa 65.4% od
muke plate na 72.1%, da bi se 1978. godine smanjile na 70.3%.Najvee razlike su u privatnom
sektoru, gde zarade ena nikada nisu dostigle ni 60% od mukih zarada.
Mala plata nije jedina karakteristika enskog najamnog rada.Veina ena obavlja odreeni posao
sa nepunim radnim vremenom.Ta situacija je dosta nepovoljna kada se uzme u obzir puno radno
vreme koje obavljaju mukarci i privilegije koje puno radno vreme donosi.Mnogi poslodavci rad
sa nepunim radnim vremenom vrednuju odmah ispod minimuma odreenog zakonom o zatiti

6
Sledee cifre izvedene su iz dajdzesta tampanog u Treem izvetaju Komisije za jednake mogunosti, str.81f.
(prema Miel Baret, Potinjena ena, 1983, str.150)

5
zaposlenja.U vreme recesije kada se pojavljuju vikovi radne snage ene radnice su ugroenije
nego mukarci.
Poto udate ene ne ispunjavaju zakonom predviene uslove za dravni dohodak, nije jasno
koliki je broj nezaposlenih ena registrovan kao takav i u koje vreme.
Poseban problem za ene radnice predstavlja pitanje napredovanja i radnog staa.Nakon
podizanja porodice mnoge ene ako se vrate u radni odnos bivaju veoma ugroene tamo gde se
primenjuje princip poslednji zaposlen-prvi otputen.Takoe,nia obrazovna strunost ena
dovee do sistemske diskriminacije, budui da je veoma mali procenat ena u viim
kvalifikacijama.
Dakle, jasno je da je vertikalna podela rada izraena u pogledu roda.ene zauzimaju radna mesta
koja su manje plaena i na kojima su izgledi za napredovanje manji nego kod mukaraca.Jedan
od glavnih uzroka za niske enske plate jeste da one rade u slabo plaenim zanimanjima.Visok
procenat radne snage ene ine u industrijama kao to je tekstil: 74% u industriji obue i
odee.Pored toga, preko 60% ukupne enske radne snage koncentrisano je u samo deset
zanimanja.Na vrhu ovih zanimanja nalazi se kancelarijski rad,koji ini 17.5% ena-radnica,
zatim slede trgovake pomonice i sekretarice, kune pomonice, spremaice, istaice,
medicinske sestre, uiteljice, krojaice i tekstilne radnice.Ovi poslovi se mogu opisati kao
usluni rad i specijalizovane forme domaih usluga.Tako da se u proceni faktora kojima se moe
opisati poloaj ena kao najamnih radnika time ne moe izbei porodina struktura i ideologija
domaih obaveza ena.
Miel Baret smatra da je angaovanje ena u eksploatisanim oblastima rada sa nepunim radnim
vremenom i rada kod kue posledica njihove obaveze da brinu o deci.Pored toga, kategorije
posla koje ene prihvataju formirane su u skladu sa shvatanjem roda i sticanja identiteta prema
kojme je rad u oblasti usluga i staranja prevashodno enski.

4.3. Domai rad

5
Najznaajniju i najbrojniju kategoriju neformalnog rada ini svakodnevni rad ena domaica u
porodninom domainstvu. Rasprava o enskom neplaenom radu u domainstvu u kontekstu
makro ekonomskih pitanja bila je apsolutno nezamisliva unazad dve do tri decenije.Tek je debata
o domaem radu koju su otvorile feministike teoretiarke, dovela do otkria ove vrste rada,
odnosno, do njegovog priznavanja kao rada.
Slobodno se moe rei da pre te debate ovaj rad nije u drutvenoj javnosti uopte tretiran kao rad,
a nauka se njime nije bavila kao radom, ve pod neutralnim terminom kunih poslova.Danas
postoji nekoliko rasprava o domaem radu i ta se pod njim podrazumeva. Miel Baret eli da
pokae da se on odnosi na reprodukciju radne snage i na reprodukciju proizvodnih odnosa u
kapitalizmu.Po njenom miljenju, ove dve tvrdnje najbolje su ilustrovane u radovimaVoli
Sikama.
On istie da kuni posao ene u porodici zadovoljava dve potrebe. Jedna je ekonomska potreba
za regeneracijom radne snage, koja se odvija na generacijskoj osnovi proizvodnjom novih
radnika i obuhvata celoukupan rad oko raanja i odgajanja dece.Takoe,svakodnevno se obavlja
u formi opsluivanja najamnog radnika, tj. suprug moe da ode na posao nahranjen, obuen i
nesputan obavezom da brine o deci.Iako te poslove moe obavljati bilo ko drugi, troak je
znatno manji kada ih obavlja domaica.
Druga potreba jeste da rad u domainstvu igra ideoloku ulogu u reprodukciji kapitalistikih
proizvodnih odnosa.Domaica ima centralnu ulogu da socijalizuje decu za odgovarajue mesto
u podeli rada organizovanog u okviru podinjene grupe.Ona takoe prua motivaciju mukarcu
da radi kao hranilac.
Tvrdnja da je rad u domainstvu funkcionalan za kapital i da se kao takav moe kolektivizovati
ne moe se razumeti, po miljenju Baretove, bez uvida u karakter pretkapitalistikog
domainstva.Time se podrazumeva razmatranje prelaska feudalizma u kapitalizam.Ona istie da
rad kojim je domaica u feudalnim domainstvima doprinosila drutvenoj proizvodnji nije bio
privatizovan i da se obavljao u ravnopravnom odnosu sa njenim suprugom.Pored toga, postoje
nekoliko karakteristika ptetkapitalistikog domainatva po kojima se moe zakljuiti da
porodina ideologija kakva se nalazi u kapitalizmu nije postojala ili je bila manje ugnjetaka za
ene.

5
5. Feminizam

Feminizam je drutveni pokret i doktrina koji se zalae za osloboenje ena od nasilja,

seksizma i tradicionalnih enskih uloga i za prihvatanje ene kao celokupne linosti. Feminizam
je naziv za skupinu ideologija i politikih pokreta kojima je cilj bio poboljanje poloaja ene u
drutvu, odnosno izjednaavanje prava ena sa pravima mukaraca Pokret se takoe bori za
ostvarenje ekonomske i politike ravnopravnosti ena. Posebno se bavi ukazivanjem na
postojanje ugnjetavanja u svakodnevici, njenom predoavanju javnosti i tretmanu rtava.Ideja
pokreta je ujedinjenje ena kako bi se prevazila diskriminacija.
Feministkinje smatraju da je patrijarhat, kao dominacija mukaraca nad enama, osnovna vrsta
ugnjetavanja, koja se provlai kroz sve sfere. Poznat feministiki slogan "lino je politiko"
ukazuje na to da pojedinana represija u kui, mua nad enom, stvara globalnu represiju u
drutvu, mukarca nad enom.Uprkos napretku koji su uinile ene u zemljama irom sveta,
rodne razlike i dalje slue kao osnova za socijalne nejednakosti.
Mada uloge mukaraca i ena mogu da variraju od kulture do kulture, ne postoji poznat primer
drutva u kojem su ene monije od mukaraca. Uloge mukaraca se po pravilu vie vrednuju i
nagrauju od uloga ena: u skoro svakoj kulturi ene snose najveu odgovornost za podizanje
potomstva i rad u kui, dok se mukarci tradicionalno brinu za zaradu i izdravanje porodice.
Feministiki pokret doveo je do postavljanja itavog niza teorija koje pokuavaju da objasne
rodne nejednakosti i predloe naine za njihovo prevazilaenje. Feministike teorije o rodnim
nejednakostima iznose meusobno sasvim protivurene stavove. Mada se svi feministiki autori
bave nejednakom pozicijom ene u drutvu, njihova objanjenja u znatnoj meri se razlikuju.
Suprotstavljene kole feminizma objanjavaju rodne nejednakosti itavim nizom duboko
ukorenjenih drutvenih procesa, kao to su seksizam, patrijarhalnost, kapitalizam i rasizam.
Nov pristup ovoj temi iskazuje neofeminizam. Neofeministiki pokreti danas predstavljaju
najznaajniju snagu graanskog drutva. Oni su to naroito po svojim socio-kulturnim
podsticajima i efektima.Neofeministiki pokreti imaju najznaajnije konsekvence upravo na
planu menjanja kulture, svesti, obiaja, vrednosti, stavova i mentaliteta. Po tom kriterijumu,novi
enski pokreti se javljaju kao kritika svih oblika tradicionalizma, konzervatizma,a posebno
patrijarhalizma.

5
Oni su istovremeno i kritika kapitalistikog naina proizvodnje, koji je oslonac za instrumentalnu
upotrebu ljudi u proizvodnji kapitala, kao i za celinu odnosa vladanja i potinjavanja.
Takoe,neofeministiki pokreti problematizuju pitanja koja su u marksizmu tradicionalalno bila
potiskivana,kao to su: uloga ideologije kojom se pravdaju drutvene nejednakosti (polne
nejednakosti), vanekonomski oblici eksploatacije (uloga enskog rada u kui) itd.
Moe se govoriti o dve glavne orijentacije neofeminizma koje se razlikuju po tome u emu vide
glavno protivreje drutvenog procesa i kako koncipiraju strategiju oslobodilake prakse ena.
Radikalne feministkinje smatraju da je osnovno protivreje istorijskog procesa ono izmeu
mukaraca i ene i da je osnovni odnos dominacije i subordinacije odnos mukarac ena.

6. Zakljuak
Moe se rei da je, u savremenom drutvu, ostvaraen znaajan napredak u emancipaciji ena, u
svim podrujima i na svim prostorima globusa. Ipak je ostalo jo mnogo prostora gde se ena
nalazi u podreenom, ugroenom pa i u potpuno nehumanom poloaju. Mnotvo trdicionalnih i
patrijarhalnih drutva i drutvenih grupa i dalje ostvaruje veitu tenju da ena ostane zarobljena
u privatnoj sferi, vezana za kuu i decu, da slui muu i porodici, da se rtvuje, da bude
neprimetna, daleko od javne sfere drutva i slobodnog graanskog ivota. To je izvor stalnog
sukoba izmeu mukarca i ene, koji se iz dana u dan stalno iri.
Postoje brojni oblici i naini kojima se ena u savremenim uslovima potiskuje na marginu
drutva. To poinje od samog roenja (elja da se rodi sin), nastavlja se u detinjstvu kroz
vaspitanje i pripremu za enske poslove, odabiranje enskih kola. Brak esto postaje oblik
degradacije ene (umesto afirmacije i potvrivanja), ena je esto zarobljenik porodice i
porodinih odnosa, nekada trpi i direktno nasilje u porodici. U drutvu se nastavlja potiskivanje
ene u ekonomskoj sferi (tee zaposlenje, slabije plaena radna mesta, zlostavljanje na poslu),
politikoj i kulturnoj oblasti. Rat, kriminal, korupcija i trgovina enama kao belim robljem
predstavljaju potpunu degradaciju ene. Naravno postoje i oblici samopotiskivanja ena
(asketizam, robovanje lepoti i vitkosti, modnim trendovima, lezbejstvo, beanje u usamljenost).
Postavlja se pitanje ko, kako i kada moe pomoi savremenoj eni da pobolja svoj poloaj u
drutvu? Ako se podrazumevaju uslovi optecivilacijskog napretka savremenog sveta i aktivnosti

5
pojedinaca onda je bre i znaajnije poboljanje poloaja mogue kroz stalne aktivnosti
neofeministikih pokreta i graanskih inicijativa u kojim e ene stalno ukazivati na svoj
poloaj, puteve i naine njegovog poboljanja. U vreme globalizacije to pitanje dobija na sve
veem znaaju. Borba za primenu i potovanje ljuskih prava stvara prostor za emancipaciju ene
u savremenom drutvu. Uloga medija je veoma znaajna za ceo taj postupak i proces neophodne
emancipacije ene, kojoj se svakim danom nameu novi naini i sredstva porobljavanja i
potiskivanja na marginu drutva.

5
 Literatura:
1. E. Leacock, Introduction, u: Friedrich Engels, The Origin of the Family, Private
Property and the State, Lawrence and Wishart, London, 1972.
2. E. Borneman, Das Patriarchat, S. Fischer Verlag, Frankfurt, 1975.
3. F. Engels, Poreklo porodice, privatne svojine i drave, u: Karl Marks, Fridrih Engels,
Izabrana dela, Tom II, Kultura, Beograd, 1950.
4. G. Lerner, The Creation of Patriarchy, Oxford University Press, Oxford, 1986.
5. J. Bahofen, Matrijarhat, Izdavaka knjiarnica Z. Stojanovia, Sremski Karlovci, 1990.
6. L. H. Morgan, Drevno drutvo, Prosveta, Beograd, 1981.
7. U. Vezel, Mit o matrijarhatu, Prosveta, Beograd, 1983.
8. V. St. Erlich, Porodica u transformaciji, Liber, Zagreb
9. S. Tomanovi, Sociologija, Zavod za udbenike, Beograd, 2011.
10. E. Gidens, Sociologija, ugura Print, Beograd, 2007.