Tode Nikoleti

Din k'o mlin

komedija za decu

LICA:

DIN K'O MLIN

KRALJ DOBRIMIR
KRALJICA DOBRIMIRKA
PRINCEZA KMEZA
SAVETNIK
DVORSKA LUDA
PA
PLEMI GLUVONEMI
GLASNIK
PESNIK
VITEZ MUSAVKO
VITEZ TRAPAVKO
VITEZ MUTAVKO
PEKAR/KROJA/KOVA/KONJUAR/

Ovu, kao i mnoge druge komedije za klince i klinceze, izmislio sam da bih im detinjetvo uinio
jo zanimljivijim, trapavijim i kominijim. Neke scene sam pozajmio upravo iz detinjetva, te
neiscrpne reke Prepune doivljaja. Ako Vam se predstava uini prekratka, bie to znak da sam
uspeo u svojoj nameri.

T. Nikoleti

Velika kraljeveka dvorana, ukraena raskonim zavesama, ratnim zastavama, grbovima i

orujem. Na sredini je veliki tron, a naokolo u polukrugu stolice. Kralj sedi sa podanicima i
uiva u prekrasnom plesu svoje mezimice, princeze Kmeze...
KRALJ: Prekrasno! Fantastino! Fenomenalno! Nastavi, golubice moja! Tvoja igra me odmara,
oseam se kao perce od tvog arobnog plesa!
PA: Njegovo plemenito, mirotvorno, dobro, dobronamerno velianstvo, Kralj Dobrimir!
KRALJ: ta kae, dobri moj plemiu? A! Ostao si bez teksta.
PA: Njegovo mutavo, nemo, gluvonemo gluvonemstvo, plemi Gluvonemi!
KRALJ: Gledaj, gledaj i uivaj u tim boanstvenim pokretima...
Na scenu ulazi Glasnik zadihano.
KRALJICA: Kralju, stigao je glasnik iz Vilingrada.
PA: Njeno plemenito, uzvieno, otmeno otmenstvo, kraljica Dobrimirka.
KRALJ: Dovoljno je, golubice moja, zasluila si odmor...
PA: Njeno Kmezavo, pekmezavo, razmaeno razmaenstvo, princeza Kmeza!
KRALJ: Da ujem, kakvo nam dobro donosi, glasnie?
GLASNIK: Da je dobrrro, nije dobrrro, dobrrri moj Krrralju. Crrrni oblaci su se nadvili nad nae
Krrraljevstvo, crrrne ptice su poletele crrrnim nebom. Crrrne ume zaumie, crrrnim poljima,
crrrne...
KRALJ: Uh, al ga ti ucrrrni! Ima li ita belo u tebi?
GLASNIK: Belo? Pa... narrravno. Kad malo bolje rrrazmislim, ima. Jutrrros sam popio olju
mleka i pojeo komad sirrra.
KRALJ: Posirila ti ta glava, praznoglave! Ako te dohvatim, sav e se pretvoriti u sir.
KRALJICA: Kralju, neka nam proita poruku, moda je neto vano.
KRALJ: itaj, ptico zloslutnice.
GLASNIK: Ceeni moj Kralju!
KRALJ: Ceeni!? Usudio si se nazvati me ceeni! Odrubiu ti tu bundevu, koju zove glavom...
GLASNIK: Niko nije rekao ceeni. Evo, tu lepo pie cepljeni? Ne! Cenjeni! Da, cenjeni moj
Kralju...
KRALJ: Tako ve moe, itaj dalje.
GLASNIK: Ceeni i potovani kralju. Piem ti moje poslednje pismo...
SVI (amor): Poslednje! Kako poslednje? Molim?
KRALJ: Bez panike, molim. Nastavi, glasnie...
GLASNIK: Piem ti moje poslednje pismo...
KRALJ: To si ve jednom proitao, to preskoi.
LUDA: Ovako, iz troskoka. (Skae i pada).
GLASNIK: Kako vi kaete, vae velianstvo. Dakle, ostalo mi je svega nekoliko trenutaka
ivota, tek toliko da ti javim da sam voleo ivot, kao to ga vole ptice, bube i marrrljivi mrrravi.
Oh, ne mogu dalje...
KRALJ: Kukavico nijedna, gde ti je hrabrost?
GLASNIK: (pipa po depovima) bila je tu
LUDA: Jel to neto za jelo.
KRALJICA: Savetnie, nastavi dalje.
SAVETNIK: Vrlo rado, Vaa Visosti. Olatso im ej okiloken!?
KRALJICA: Okreni to pismo, eprtljo!
SAVETNIK: Aha! Ostalo mi je svega nekoliko trenutaka ivota, tek toliko da te upozorim da se
spasava, dok jo ima vremena. Din K'o Mlin je oiveo! Neko je odao tajnu veitog sna.
Beite!
SVI (Panino): Spasavajmo se! Kidajmo! Upomo! Din!
KRALJ: Ni makac! Da se niste pomerili ili e leteti glave. A ti nastavi!
SAVETNIK: Vilingrad ne postoji vie. Prosto je sravnjen, zbrisan sa lica zemlje. Ni mi nismo
nita bolje, svi smo mrtvi. Svi! Din K'o Mlin je krenuo na vas. Zbogom i ne tugujte previe.
Videemo se na onom svetu. Ah, ah, ah. Umirem.
SVI: Nema nam spasa. Gotovi smo. Kuku lele!
LUDA: Jupiii! Dolazi Din K'o Mlin, sve e nas samleti kao mlin.
SAVETNIK: Ovo je vrlo ozbiljno, naroito me zabrinjava ono - ah, ah, ah.
KRALJICA (Kralju): Preduzmi neto.
KRALJ: Savetnie, ta savetuje?
SAVETNIK (eta odvano): Prvo i prvo, najvanije je da ostanemo ivi. Drugo, kad ostanemo
ivi, razmisliemo ta emo pod tree, i etvrto...
PA: Valjda drugo?
LUDA: Tree!
SAVETNIK: etvrto! Najvanije je da spasimo zlato i ostale dragocenosti. Jer, ta e ti ivot ako
si siromaan.
KRALJ: U pravu si, savetnie. Koliko sam ja mogao shvatiti, hteo si rei da se pripremimo za
borbu.
SAVETNIK: Paa, ovaaj, tako neto...
KRALJ: Ne smemo gubiti vreme. Odmah pozovite moje verne vitezove.
LUDA: Vitezove!
KRALJ: Ako moramo ginuti, onda emo to uiniti kako dolikuje naoj tradiciji, viteki!
LUDA: Viteki!
KRALJ: Ludo, pozovi sve podanike i graane. Moram im saoptiti tu stranu vest. A, ti se moja
odana kraljice pobrini za zlato, elim da je u sigurnim rukama i na sigurnom mestu.
KRALJICA: Ne brini dragi, bie kako ti kae.
SAVETNIK: Ako dozvolite, potovani Kralju, sa zadovoljstvom bih pomogao kraljici da zdipim,
hou rei, da zbrinem zlato.
KRALJ: Naravno, dobri moj savetnie. U tebe imam najvie poverenja.
PA: Zbogom, zlato.
Kraljica i savetnik odlaze. Sa druge strane dolaze vitezovi.
MUSAVKO: Molim potovanog Kralja, da kae ta ne valja! Treba li nekom da odrubim glavu,
svejedno je da li je ili nije u pravu! Tako mi slina, kalja i znoja, eljan sam slave, eljan sam
boja.
KRALJ: Polako, Musavko, polako. Saekajmo najpre ostale vitezove,
MUSAVKO: Zzvao si me, cecenjeni Kkralju. ast mi je i mmmom mmalju. Ssspreman da
kidam lancei od Dina napravim rezance!
KRALJ: Sauvaj malj za kasnije, verni moj Mucavko. Kasnije e mi pokazati svoju odanost i
hrabrost.
TRAPAVKO: O, Kralju, zvao si najljueg zmaja. Ljut sam, besan, opasan k'o adaja. Pokai mi
koga treba da sredim, za desetoricu sa maem vredim. (Spotie se).
KRALJ: Ne sumnjam, Trapavko, nadaleko je poznata tvoja smelost.
PA: Sve sami junaci, jedan Din ko mlin.
LUDA: Evo nas, Vae Velianstvo, sve sam obavestio.

Ulaze pekar, kova, kroja, konjuar.

KRALJ: Nedostaju jo kraljica i savetnik. Pau, pogledaj ta je sa njima, nareujem da poure.

PA: Kako Vi kaete, Vaa Visosti i debelosti.
MUSAVKO: Kralju, hoete li skoro, piki mi se!
KRALJ: Strpi se, Musavko. Rekao sam da ne preteruje sa lubenicama.
LUDA: Pojeo je est, video sam! est je smazao.
MUSAVKO: Bile su to dinje, a ne lubenice.
KRALJ: No! Da preemo na stvar. Potovani moji podanici. Graani moji verni i vredni. Danas
je va kralj duan.
MUCAVKO: Duduan!?
KRALJ: Ne prekidaj, Mucavko! Rekao sam tuan, duan i duboko zabrinut za budunost nae
Kraljevine, koju ste vekovima i decenijama marljivo gradili. Zabrinut za bogatstvo, koje ste
mukotrpno sakupili u moje kovege. Sigurno se pitate zato je va kralj tuan pored toliko
bogatstva...
TRAPAVKO: Neste nam rekli, o Kralju na! (Ispada mu ma). Jer da ste nam rekli mi bi to znali,
ovako, niste nam rekli i mi ne znamo mada bi bilo bolje da znamo to to ne znamo...
KRALJ: Naravno da nisam rekao, dobri moj Trapavko, naravno. Dugo sam razmiljao da li da
vam kaem ili ne i evo, ipak sam odluio, mada znam da je to surovo, uasno, neprijatno,
tragino i strano da stranije ne moe biti...
LUDA: A ta to? Da ste digli porez.
KRALJ: Jo gore.
MUSAVKO: ta ima gore od poreza?
KRALJ: Ima, ima. Smrt!
SVI: Smrt?
LUDA: Ko je umro? Ne vidim da je neko pandrknuo!
KRALJ: Da ne duim...
MUCAVKO: Papapa...
KRALJ: Dabome, Mucavko, pa pa ivote.
MUCAVKO: Hteo, hteo sam rei papametno to ne duite...
KRALJ: Ne prekidajte me, gde sam ono stao?
LUDA: Stali ste na smrt, potovani Kralju.
KRALJ:Potovani moji podanici, graani moji moram vam saoptiti jednu stranu vest da
vilingrad ne postoji vie kao to ni vi neete postojati.
VITEZ TRAPAVKO: Kako? Kako? Ko?
KRALJ: ona neman, ona strana neman, ona uasna
VITEZ MUSAVKO: Kralju valjda ta neman ima neko ime?
LUDA: Upiki u se.
KRALJ: Ima, imaDin ko mlin!
(Vlada panika meu podanicima)
KRALJ: Plaljivci jedni, znao sam da e vam zaigrati miija srca, znao sam da e vam pamet
stati. Razmislite malo tim erpama i loncima na ramenima ta nam valja initi a Mucavko?
MUCAVKO: aaaa
KRALJ: Moramo biti spremni za boj, za odluujuu bitku do poslednjeg skupo emo prodati
koe
VITEZ MUSAVKO: Koe? Ne vidim nikakve koe? Ko kupuje a ko prodaje koe?
KRALJ: Ti glupavi Musavko!
LUDA: Nas je smo est stotine, a njih
KRALJ: (udara Ludu po glavi) ne dolazi u obzir, boriemo se do poslednjeg atoma snage, do
poslednje kai krvi. Jel tako junaci moji?
SVI: Tako je!!!
KRALJ: Zato za komandanta garde imenujem najhrabrijeg od najhrabrijeg (na scenu se
pojavljuje plemi Gluvonemi) (Svi viu ja ja ja) (kralj se okree I pokazuje rukom) Plemi
Gluvonemi.
VITEZ TRAPAVKO: Ali kralju on je nem i gluv.
KRALJ: Tano je Trapavko, ali ne moe porei i da je najhrabriji. Ludo pozovi mi glasnika da
odmah smisli plan.
LUDA: Kako vi kaete vae glavato velianstvo.! (svi se okupe oko kralja tj. sednu)
KRALJ: Nareujem da se smesta pripremimo za odbranu, podignite barikade i podelite oruje.
Desnu stranu pokriva Trapavko, levu Musavko, a tebi Micavko ostaje udarna.
VITEZ MUCAVKO: Kkkako menii udarrna zato?
KRALJ: Tebe glasnie imenujem za kraljevskog posmatraa. Tvoj zadatak je da se popne na
najvei proplanak I im primeti da se bilo ta mrda duan si da me obavesti. Samo pazi ne
sme ni sluajno da zadrema.
GLASNIK: Ne brinite kralju paziu.
KRALJ: Ludo pozovi mi pesnika kucnuo je as da podignemo borbeni moral.
LUDA: Kako vi kaete vae nosato velianstvo.
GLASNIK: Eeeeeej neto se mrda!
PESNIK: Zvali ste me vae velianstvo? Hteli ste da vam otpevam neto na uvce?
KRALJ: Hou pesmu!
PESNIK: Kakvu pesmu? Novokomponovanu?
KRALJ: Pesmu koja e mojim hrabrim vitezovima uliti jo samopouzdanja.
PESNIK: A to je lako! Otpevau vam pesmu o vitezovima.
LUDA: Otpevaj pesmu o neustraivom dinu.
KRALJ: Ludo prestani da se blesavi, a ti pesnie otpevaaj pesmu o tri hrabra viteza, ini mi se
da je njima potrebno najvie stimulansa.
PESNIK: Sa zadovoljstvom.

(ide pesma, vitezovi se mauju I igraju)

Tri viteza ljute guje na konjima smelo jau,
Tri viteza tri oluje maevima oni mau,
Tri viteza ko tri strele ko tri mora I tri lae,
Bie onom kuku lele ko im se na putu nae.

KRALJ: To volim da ujem, pa pevajte junaci moji, pevajte. Ludo donesi svakom po bokal vina
za to vreme ja u pobei hou rei za to vreme pogledau ta je sa kraljicom i savetnikom.
LUDA: Kako vi kaete vae velianstvo, svakom po bure vina.
(Kralj i Luda odlaze sa scene)

Vitezovi pevaju:
Tri viteza ljute guje na konjima smelo jau,
Tri viteza tri oluje maevima oni mau,
Tri viteza ko tri strele ko tri mora i tri lae,
Bie onom kuku lele ko im se na putu nae
(Luda donosi vino)
(Svi u glas govore meni prvo, ovamo, ja te najvie volim)

LUDA: Ne dam nikom ni kap vina dok se ne upristojite i stanete u red, jasno! Vidi ti njih!
(vitezovi se guraju)
VITEZ MUCAVKO: (Potee ma na Musavka) Ako te tresnem!
VITEZ MUSAVKO: Reci ta ima?
VITEZ MUCAVKO: Nemam nita! (vitezovi se mauju i ide pesma u pozadini haj ho haj ho mi
vino daj)
VITEZ MUSAVKO: Stani.
VITEZ MUCAVKO: Zato se mi borimo.
VITEZ MUSAVKO: Ne zznam ssamo, zzznam ako nasstavimo oovakko mi emo se pokokatiii,
a oni e vino ppolokati (ide pesma svi piju vino i vesele se)
VITEZ TRAPAVKO: (ustaje I peva) Gde si duo gde si rano.
VITEZ MUCAVKO: I ja znam pesmu
VITEZ MUSAVKO: probaj da kae na vrh brda vrba mrda.
VITEZ MUCAVKO: na vrh brda vrba mrda, hik.
VITEZ TRAPAVKO: Deco sluajte i ja znam pesmu na vrh brda vrba mrda.
GLASNIK: posle tolikog vina i meni se sve mrda, hik, odoh ja na strau (glasnik odlazi)
LUDA: Iz ovih stopa i ja idem
PESNIK: Ludo prima li I mene u drutvo?
LUDA: Primam.
GLASNIK: Eheeeej! Neto se mrda! (Ulaze Kralj i plemi gluvonemi ne scenu a vitezovi lee
na podu)
KRALJ: ta se ove dogaa plemiu?
PLEMI GLUVONEMI: (objanjava pantomimom das u se vitezovi napili.
KRALJ: Musavko da ujem!
VITEZ MUSAVKO: Na vrh brda vrba mrda.
KRALJ: Vi ste pijani! O zar i ti sine Musavko? Ovo je propast ovo je kraj moje imperije.
GLASNIK: Eheeej! Mrda se kraljica! (Kraljica i pa ulaze na scenu)
KRALJICA: Muiu moj dogodila se nesrea.
KRALJ: Da se nije.
KRALJICA: Izdaja gospodaru moj, ah drite me, pau u nesvest. Dole je tvrdo!
KRALJ: Nemoj, izdaja kae.
KRALJICA: Savetnik je pokrao zlato prevario i opljakao.
KRALJ: Oteo je moje zlato! Trapavko, Mucavko, i ti Musavko uhvatite savetnika donesite mi
njegovu glavu ali ivu.
VITEZ MUCAVKO: Glavu? ta e vam glava? Hoete moda nogu ili ruku?
KRALJ: Gubite se pijandure
VITEZOVI: Ne brinite kralju uhvatiemo ga.
KRALJICA: Kralju oni su pijani a naa kmeza je u ivotnoj opasnosti. Najbolje e biti da plemi
gluvonemi odmah poe za njima jedino je on moe spasiti
KRALJ: Plemiu moj odani idi i vrati mi zlato
KRALJICA: Zlato? A Kmeza?
KRALJ: Mislio sam na tatino zlato.
PA: Vae velianstvo dozvolite da i ja poem sa plemiem. Mislim da znam gde se krije ona
protuva prevejana.
(Pa i Plemi gluvonemi odlaze)
KRALJ: Idi, idi, pau moj, iroko ti polje... (Kralj oajava). O, jadan ja. Ovo je propast. Din
K'o Mlin dolazi da mi porui kraljevinu, savetnik me izdao i podmuklo opljakao i moju
mezimicu, princezu Kmezu, oteo. Kako sada starost da doekam? Kako!? Za mesara nisam...
KRALJICA: Nisi.
KRALJ: Za kovaa preslab...
KRALJICA: Mekuac.
KRALJ: A za konjuara najmanje.
KRALJICA: Nizata nisi.
KRALJ: Nita ne umem osim da vladam i da brojim novac, a kako da vladam i da brojim novac
kad sam opljakan. Naisto sam upropaen, kuku!
KRALJICA: Ne oajavaj, muiu moj. Ima mene.
KRALJ (Jo planije) Kukuuuu! Ostaje mi jedino vera u plemia.
GLASNIK: Eheheej! Mrda se vinoooo!
(Vraaju se Luda i Pesnik pripiti).
LUDA I PESNIK: U buretu punom mraka nekada je vino bilo, sad se muka iz stomaka, ala nam
je drago, bilo!
KRALJICA: Ludo, zar se tako uva Kraljevstvo, stidi se!
LUDA: Hik! Vidi, moja mama, moja draga mama!
KRALJICA: More, ako te tresnem, videe i mamu i babu.
KRALJ: Zar i ti, pesnie. To se od tebe nisam mogao nadati. Pijanstvo na dunosti e te kotati
karijere.
PESNIK: Nismo ni gucnuli, samo smo malo...
KRALJ: Gubite se na zidine, i etvoro otvorite oi. Gde su nam maevi!?
PESNIK: Malopre je bio tu, sad sam ga sreo.
LUDA: Bleso, hik, nije to bio ma, bio je to konj.
PESNIK: U redu! Gde mi je konj, hou rei ma? Hik!
LUDA: Zar si slep, degenu jedan, eno tamo dva! (Pokazuje na jedan ma).
PESNIK: Kome ti dva konja, konjusino. Sad e videti svoga vola, hik. (Zapoinju borbu).
KRALJICA: Teko nama ako nas ovakvi budu uvali. Sada u vam ja pokazati kako mama bije.
(Hvata ih za ui).
GLASNIK: Eheheeej!
KRALJ: Sluaj onog magarca kako njae.
KRALJICA: Neko dolazi! Mar na zidine, probisveti belosvetski!
PA: Nvo nas, Vaa Visosti. Lov je bio uspean.
KMEZA: Mamice! Tatice!
KRALJICA: iva si! Oh, hvala bogu. (Grle se).
KMEZA: Oh, kako se radujem! Mislila sam da je kraj.
KRALJ: Zlato, gde je tatino zlato!
KMEZA: Ovde sam tatice.
KRALJ: Savetnie, ta ima da kae u svoju odbranu? Da ujem, pre nego to se preseli na
onaj svet.
SAVETNIK: Neete verovati, Kralju, ali hteo sam blago skloniti na sigurnije mesto...
PA: Znamo gde si ga hteo sakriti, lopuo. Od prvog dana ti nisam verovao.
KMEZA: A mene je oteo da mu budem robinja, da mu perem, da mu kuvam, da mu raam decu,
a ja to ne umem. Da nije bilo plemia ko zna ta bi se desilo sa mnom.
KRALJ: Plemiu, za ovo si zasluio bogatu nagradu. Carski u te nagraditi ako se sve dobro
zavri. Sad nam je najvanije da se odbranimo od dina. A ako vas Din kojim sluajem zgnjei.
Imate moju kraljevsku re da vas neemo zaboraviti.
KMEZA: Tajkice, mogu li i ja da se borim?
KRALJ: Svakako.
KRALJICA: Muiu moj, ta emo sa ovim probisvetom?
PA: Obesimo ga. Zasluio je jedno carsko veanje.
Na scenu dolaze vitezovi sa svezanim glasnikom.
MUSAVKO: Ulazi, varalico. Hik! Mislio si da smo blesavi?
MUCAVKO: O, cenjeni Kkralju! Uhuhvatili smo deset lopova koji te o op. Op Op ljakao. Al ni
g gro nismo na nali kkod njega.
TRAPAVKO: Tako smo ga dobro svezali da lii na glistu.
MUSAVKO: Vidi! Hik! Princeza i savetnik? Ili sam pijan, ili mi se privia.
KRALJICA: Pre e biti dz si pijan,
KRALJ: Plemiu, vodi ga u tamnicu. Posls emo odluiti ta emo sa njim. A vi! Odveite
glasnika...
TRAPAVKO: Mi se tako obradovali, mislili smo da je lopov, pa smo ga isprebijali ko volusinu.
GLASNIK: Al ste mi kosti rrrazmrrrdali. Ako vas din ne sredi onda u to ja sa zadovoljstvom
urrraditi.
KRALJ: Glasnie, vrati se na svoj poloaj i dobro pazi, a vi, eprtlje, probudite onu dvojicu!
MUSAVKO: Ludo, hej Ludo, ustani...
LUDA: Gde.je?
MUSAVKO: Ko!?
LUDA: Vino!
MUSAVKO: P. S.T.
PESNIK: Jo jednu au! (Peva).
KRALJ: Dobiete vi jo po jednu au, ekaj samo da dograbim buzdovan.
PESNIK: Zato se njegovo Velianstvo ljuti. Samo smo malo gucnuli, shvatite nas gospodaru,
moda nam je to poslednje u ivotu. Sami ste rekli da je din nemilosrdan, surov. Ne zamerite
nam to smo sebi dali malo oduka. Evo, predlaem da otpevamo zajedno jednu pesmu pa da sve
zaboravimo.
SONG O KRALJU
Niko nije tako moan
tako snaan kao malj,
niko nije tako snaan
tako bogat k'o na Kralj.
Niko nema pamet veu,
u najmanje sto zemalja,
kad odrei svoju vreu
mi volimo naeg Kralja.
ref:
Kralju, Kralju, daj podari,
Kralju, Kralju, ne krtari,
Kralju, Kralju, daj podari,
onda Kralju gospodari.

KRALJ: Za one iskrene i nadasve tople rei i zvuke, zasluili ste svi po zlatnik. Prosto ste me
ganuli zasluili ste svi po zlatnik.
LUDA: Davaj, davaj, davaj!
KRALJ: Kasnije, ludo, ako preivimo.
Plemi ulazi si povojem na glavi.
KRALJICA: Plemiu, ta se dogodilo? Da nisi pao? (Plemi odmahuje).
KRALJ: Neko te napao!
KMEZA: Dozvolite mu da nam objasni pantomimom. Hajde, pokai nam.
PLEMI (Objanjava rukama i nogama).
KRALJ: Ti ide...
LUDA: Ti ide sam. Ti ne ide? Ipak ide! Nisi sam?
GLASNIK: Neko je sa tobom.
PESNIK: Ko je sa tobom, to moramo da pogodimo. Aha!
MUSAVKO: Da nije mesar. Nije!
MUCAVKO: Moda pepepekar! Nije ni pepekar.
Plemi se trudi da opie savetnika.
LUDA: Ko bi to mogao biti? ini mi se poznatim...
TRAPAVKO: Pa, daaa. Setio sam se, setio!
KRALJ: Da ujemo, ko je?
TRAPAVKO: Krava!
LUDA: Hej! Pa on pokazuje da neto pada!
MUCAVKO: Znam. Kia.
MUSAVKO: Nije kia. Pre e biti da je sneg
PESNIK: ekajte, neto mu je palo na glavu. To treba da pogodimo. Je li tako? Tako je!
KRALJ: Kamen.
LUDA: Dva kamena.
MUCAVKO: Ja, ja...
GLASNIK: ta ti?
MUCAVKO: Hou rei, jaje! Jaje.
TRAPAVKO: Kakio jaje, ne lupetaj!
MUCAVKO: Kinder jaje.
PLVMI (Od besa mu se vraa glas): Idite doavola! Savetnik me udario i pobegao!
KMEZA: Ali! Ali, on? On?
KRALJICA: On je progovorio. Plemi je progovorio!
PESNIK: Vratio mu se glas, to je udo. udo nad udima,
KRALJ: O, boe, hvala ti.
KMEZA: Tako sam srena...
SVI: Uraa!
PLEMI: Nije vreme za slavlje, Kralju, savetnik je pobegao. Opet e pripremiti neku podvalu.
KRALJ: ao mi je, plemiu, sada ne moemo nita uiniti. Svakog trenutka moe naii Din.
Svaki ovek nam je preko potreban. Bitka e biti nemilosrdna. Glave e leteti na sve strane,
creva e visiti razbacana po zidovima. A svi sada svi po oruje, trkom! Ne smemo gubiti vreme!
e, pa Dine ovo ti je kraj! Pozdravi se sa ivotom i reci gudbaj!
Tada panino utravaju: pekar, kroja, kova i konjuar.
KROJA: Dolazi! Dolazi!
PEKAR: Spasavaj se, narode!
KONJUAR: Beimo, brao!
Svi se panino sakrivaju.
KRALJ: Be, bez pa, panike. O ovde ste sigurni.
KRALJICA: Videli ste ga?
KOVA: Videli, potovana kraljice. Bolje da ga nismo videli.
VITEZ MUCAVKO: Ka! Ka! Kaka...
KRALJ: Kakva kaka, Mucavko?
VITEZ MUCAVKO: Ka ka... Mislim, kakav je o kralju moj?
KROJA:Uas jedan.
LUDA: Koliki je, priajte...
KONJUAR: est metara! Sa njukom velikom ko krava i zubima kao od lava
LUDA: Pa to je strava!
SVI: auuuu!
KONJUAR: Do pupka, od pupka do glave jo etiri.
MUCAVKO: Pa to je onda jedanaest, ako se ne varam.
KMEZA: Priajte dalje...
PEKAR; Obrastao umom dlaka, ko gorila.
KROJA: Sa jednim okom na vrh ela, ko avo.
KOVA: Kad hoda tresu se brda.
KONJUAR: Kad urlie, kao da grmi.
PEKAR: Jede decu za doruak.
KRALJ: Dosta! Dosta, dovoljno smo uli. Pazite, ako ste samo jedno slovce izmislili, letee vam
glava ko kruke sa jabuke.
KROJA: Pa, ovaj, i nije imao deset metara. Moda nam se samo priinilo.
KOVA: Nismo ba najbolje videli, bio je potpuni mrak.
KONJUAR: Moda to uopte i nije bio din.
PEKAR: Sad sam potpuno siguran da je to bio hrast.
KRALJ: Tie! Neto je unulo, neko dolazi!
KRALJICA: Svi na svoja mesta. Bre!
PLEMI: Pripremite oruje, kucnuo je as.
KRALJ: Pazite dobro, kad dam znak, tek tada napadamo. Je li jasno?
SVI: Jasno!
KRALJ: A sada neu muvu da ujem.
TRAPAVKO: Aaapiha!
KRALJ: Ko je kihnuo? Pitao sam ko je kihnuo?
(Tajac)
KRALJ: Ponavljam. Neka se dobrovoljno javi ili seem!
TRAPAVKO: Ja. Ja sam, potovani Kralju, omaklo mi se.
KRALJ: Nazdravlje! I ubudue pazi gde seda, prehlada je vrlo ozbiljna stvar.
Tada se pojavljuje din. Tiha muzika.
DIN: Ehehseeej! Ima li koga? Eheeeeej! Ima li ivih?
Svi polako izlaze iz zaklona.
DIN: Dobro vam vee elim.
Tajac.
DIN: Zar su u ovom gradu svi nemi? Zar niko ne zna otpozdraviti?
KRALJICA: Ko si ti, mladiu? Koga trai ovako kasno?
DIN: Da vam se predstavim, potovana Kraljice, Kralju: Din K'o Mlin.
SVI: Din K'o Mlin?
KRALJ: Mladiu, nije vreme za alu.
DIN: Ne alim se, celjeni Kralju, moje ime je Din Ko Mlin.
KMEZA: Tako mali...
MUSAVKO: A mi mislili...
MUCAVKO: Ma manji od makovog zrzrna.
VITEZ TRAPAVKO: Ako je ovo Din onda sam ja konj.
DIN: Potovani Kralju, Kraljice, objasniu vam. Nemojte se uditi to se tako zovem. To
neobino ime, otac mi je dao ba zato to sam sitan. Moj otac, mlinar, dugo nije imao dece.
Svako dete koje mu se raalo, brzo je umiralo. Opaka vraara je uarala mlin. Jedini nain da mu
preivi bar jedno dete, bio je da mi nadene najneobinije ime. I tako, meni je pripala ast da
dobijem ime Din K'o Mlin. Nedugo zatim, majka je umrla, ostali smo samo otac i ja. Iako mali,
za oca sam bio velik kao kua, kao najvee drvo, kao nebo i kao din.
KRALJ: Znai ti si Din K'o Mlin!
DIN: Da, Kralju.
KRALJICA: Ali, ta se dogodilo sa Vilingradom? Zar nije poruen?
DIN: Kralju, imam za vas malo iznenaenje. (Dovodi savetnika) Hajde, ulazi, varalico! On e
vam sve objasniti. Sve je to delo njegovih prljavih ruku i zle mate. Poruka koju je doneo glasnik
bila je lana. Onog dana kada me sreo u umi, pala mu je na um opaka ideja. Poigrao se mojim
neobinim imenom.
GLASNIK: Da, Kralju. Istina je, poruku mi je dao ba ovaj malian.
KRALJ: Savetnie, da li je to istina?
Savetnik uti.
KRALJ: Pitao sam neto, savetnie!
LUDA: Mora da je napunio gae od straha.
TRAPAVKO: Neto se gadno osea...
KRALJ: Nareujem da ga bacite lavovima!
SAVETNIK: Milost. Milost, nemojte lavovima. Sve priznajem. Pogreio sam, zaslepilo me je
zlato, izgubio sam razum. Milost!
KRALJ: ta da radimo sa njim?
PLEMI: Bie od njega odlian muvolovac. Predlaem da bude muvolovac,
KRALJ: Odlian predlog. Prvi kraljevski muvolovac!
SAVETNIK: Pristajem! Pristajem na sve, samo nemojte lavovima...
LUDA: Ne brini, neemo lavovima, ali emo lavicama.
KRALJ: Sve se dobro zavrilo, ovo moramo proslaviti. Pesnie, pesmu. Hou pesmu.
KRALJICA: Kralju, neto si zabrinut... (apue mu).
KRALJ: Plemiu moj, odani. Klekni ispred svog kralja. Naredbom njegovog velianstva, kralja
Dobrimira, imenujem te za svog naslednika i ujedno ti nudim ruku moje mezimice Kmeze. Da li
pristaje? Pristaje.
PLEMI: Bie mi ast.
KMEZA: Dugo sam na ovaj trenutak ekala.
SVI: Uraa!
KRALJ: Pesnie, zasviraj! A ti, Ludo, podeli svima vina.
LUDA: Plemeniti Kralju, nema. Sve smo popili.
KRALJ: Onda nareujem Da se od danas pije samo sok. Podeli svakom po sok.
DIN: Ko zna kako bi se sve ovo zavrilo da nije bilo mene i pisca.

ZAVRNI SONG

Kraj bistrog potoka u gori,

iveo mlinarev sin,
mlinar ga iz milote zvao,
taticin veliki din.
Manji od zrna ita,
a tatin veliki sin,
da nekud ne odskita,
zvao ga je Din K'o Mlin.
U umi da ga se plae,
voda vatra i dim,
tata ga iz milote zvae,
taticin Din K'o Mlin.

Zavesa
"Svi smo mi ljudi, ali je samo poneko ovek"