KNJIGOM NA PUT

ANEGDOTE

Za tampu pripremio SAVO MARI

BEOGRAD

I KOLO

BIBLIOTEKA S KNJIGON NA PUT

Knjiga 4

Urednik biblioteke: SAVO MARI

Naslovna strana: DRAGAN PERI

Izdaje Novinsko-izavako preduzee

TURISTIKA TAMPA"
Beograd, Zmaja od Noaja 9
tamparija ,,GLAS, Beograd, Vlajkovieva 8
Tira: 10.000 primeraka

ZAUENI ARISTOTEL
Nekakav brbljivac govorio je u Aristotelovom prisustva
nekoliko sati neprestano. Poto je zavrio, on se obrati Ari
stotelu:
Ne udi li se mojoj reeitosti ?
' Jednom se samo udim, odgovori Aristotel, to tn
nae ui sluaju, kad imamo noge da pobegnemo!

SOKRAT I PLATON

Prilikom neke gozbe Sokrat je pred svima poeo da

grdi jadnog od svojih poznanika. Nezadovoljan ovim strogim
istupanjem, Platom mu dobaci:
Sokrate, zar ne bi bilo bolje da si saekao da budete
sami, pa tek onda da ga grdi?
A ti, odgovori mu Sokrat, zar nisi mogao da saeka
da nas dvojica budemo sami, pa tek onda da mi prebacuje?!

BEZ POTEDE
Spartanskom kralju Agesilaju dou jednog dana neki
njegovi vojnici, sa mnogo sveih rana, da bi mu time pokazali
da nisu pokuali da potegnu pred neprijateljem. Kralj ih
pogleda i ree:
Ipak bih vie voleo da su mi vojnici oni koji su vas
tako udes ili!

KO JE KO
Dionizije, tiranin Sirakuze, upita filozofa Aristida:
Zato filozofi esto poseuju vladare, a vladari fi
lozofe nikad?
Zato to lekari poseuju bolesnike, a ne bolesnici
lekare! odgovori Aristid.

OBRNUT SLUAJ

'

'/*

Rimskom imperatoru Avgustu pokazae jednog mladog

Grka koji je liio na njega kao jaje jajetu. Imperator ga agleda i upita:
Mladiu, je li tvoja majka
ikad bila
na dvoru
u Rimu?
Moja majka nije, odgovori mladi, ali je u dvor esto
dolazio moj otac.

EZOP I PUTNIK
uveni basnopisac Ezop bio je ruan, kljast, grbav i
malog rasta. , Jednog aprilskog dana vraao se izoblinjeg
mesta u grad i posmatrao travu, nebo, popce i ptice i smi
ljao, moda, neku novu basnu, kad naie neki putnik i za
pita ga:
Zna li mi rei, dobri oovee, koliko e mi asova
biti potrebno da stignem u ono mesto tamo dole?
Idi! odgovori Ezop.
Izrazivi gestom svoju nestrpljivost, putnik ponovi
svoje pitanje:
Za koliko asova mogu stii tamo dole?
A Ezop mu opet re e : f
Idi!
Putnik ga odmeri od glave do pete i promrmlja:
Ovaj je, svakako, lud; morao sam to da primetim,
r * im

na

nnlo/lairv

Putnik produi put. Tada se Ezop okrenu ii doviknu mu;

estiti ovee, da si posluao moj savet, stigao bi
svakako za dva sata. Aid' sad ti mogu rei da e stii tek
uvee, jer sam se uverio da nepotrebno gubi vreme!

SIGURNOST
Engleski kralj Karlo II etao je jednog dana bez
pratnje londonskim Hajd Parkom, te naie na svog brata
vojvodu od Jorka. Ovaj mu prigovori to je iziao iz dvora
bez strae, te mu savetova da ubudue bude oprezniji.
Na to mu kralj odgovori:
Budi bez brige, dragi brate. U Engleskoj se nee
nai glupan, koji bi mene ubio, jer svi znaju da bi me ti
nasledio.

UVA AUTORITET
Kada je engleski kralj Karlo II posetio jednom neku
seosku kolu, zatee uitelja s kapom na glavi. ta vie,
uitelj ne skie kapu ni pred kraljem.
Kad su izili iz kole, kralj <upita uitelja zato nije
skinuo kapu. Ovaj se ne zbuni, ve odmah odgovori:
Velianstvo, i inae je teko izii nakraj sa decom,
a jo da znaju da ima nekog ko je stariji i od mene, morao
bih odmah pobei iz kole!

GLAVA I BRADA
Jednom je Karlo II, kralj engleski, etajui kroz Lon
don, opazio jednog oveka sa sedam kosom i crnom bradom.
On ga pozva i upita:
Kako to da vam je brada crna, a kosa na glavi sa
svim bela?
To je zato, odgovori prolaznik, to mi je glava dva
deset godina starija od brade.

DOBAR KALIF /
Arapski kalif Manzu^ govaritoi je u Damasku pred na
rodom. Hvalei se kako dobro upravlja zemljom,* on, izmeu
ostalog, ree i ovo:
Eto, naprimer, gledajte; otkad ja vladam, zemlji
nema kuge!
Na to e jedan Arapin:
Svemoni Al*h nije toliko nemilostiv da nam u isto
vreme poalje i tebe i kugu!
i

SUTINA RAZLIKE
Knez Nikolaj Vasiljevi Rjepnin poslao je po svom
ljubimcu majoru poruku i pozdrav Suvorovu. Veliki vojsko
voa, u elji da proveri snalaljivost majora, obrati mu se
iznenadnim pitanjem:
Kakva je razlika izmeu mene i Nikolaja Vasiljevla?
Razlika je ta, odgovori major ne oklevajui, to bi
Nikolaj Vasiljevi hteo da me proizvede u in pukovnika, ali
ne moe, a vaoj svetlosti je dovoljno da to poeli i . ..
estitam vam, majore, na unapreenju!, prekide
ga Suvorov.

UPOREENJE
Neka uvena pevaica, koju
likom pozvala da peva na dvoru,
carie, suvie veliki honorar.
Toliko ne dobi ja nijedan
joj carica.
Onda neka vam pevaju
vaica.

je Katarina II jednom pri

traila je, prema miljenju
od mojih generala. ree
vai generali, odgovori pe

KRALJICA U DUEVNOJ BOLNICI

Biva rumunska kraljica Marija, putujui po Americi,
prolazila je pored jedne duevne bolnice, te zaeli da je raz
gleda. Poto je izila iz automobila, uputila se pravo u salu

za prijem bolesnika. Deurni lekar joj je poao u susret, a

jedan iz kraljiine pratnje je rekao:
Njeno velianstvo kraljica Rumunije.
Tako, tak o.. . odgovori lekar obraajui se goi.
A da li vi odavno sebe smatrate kraljicom?
'
i

OPASNOST
Toma Masarik veoma je voleo da ide u lov, ali ne
lova radi, ve da hi etao po umi. Pritom mu je priinja valo naroito zadovoljstvo da pobegne od svojih pratilaca.
Jednom je tako uspeo da se odvoji od njih i izgubi u nepo
znatom pravcu. Pratioci se rastrae po umi. Spazivi jednog
skitnicu, upitae ga za pretsedniika. Poto je uo Masarikov
opis, skitnica ih uputi levo, iako je video da je Masarik oti
ao nadesno. Kad se pratioci udaljie, skitnica potra i stie
Tomu, uhvati ga za rame i ree mu usplahireno:
Drue, kidaj! ace te trae!
1

'

NIJE NJEGOV FAH"

Car i kralj Austrije i jo pola tuceta zemalja, Franja
Josif obilazio jednom svoju vojsku i upitao jednog redova:
Ja sam tvoj car. Da li bi pucao na mene kada bi
ti naredio tvoj kapetan?
Da, velianstvo, odgovori vojnik. Nareenje je
nareenje!
Franja Josif upita isto jo nekoliko vojnika i od svih
dobi sline odgovore. Na kraju jedan ipak ree:
Ne, velianstvo!
Car se obradova tome da odanost prevazilazi disciplinu,
A zato ne bi na mene pucao?
Kako mogu da pucam kada sam doboar!

CEREMONIJAL
Zabolelo jednom neto cara Franju Josif a te poslao po
uvenog bekog tek ara profesora Bilrota. Bilrot seo u fija
ker i simesta odjurio u dvor. Ali kad se u kancelariji dvora
pojavio profesor sa svojim koveiem, ef strogog dvorskog
ceremonijala smesta prigovori profesoru to je stupio u dvor
bez fraka i cilindra i posla ga natrag da se presvue. Bilrot
najuveniji operator svoga doba u Austriji, ljut zbog toga,
vratio se kui, ubacio u fijaker svoj frak i cilinder i poslao
efu ceremonijala s porukom:
Ako su za pregled bolesnika najnuniji cilinder a
frak, neka ih izvoli obui gospoin ef, pa e moi s uspeham leiti i bez Bilrota.

CAR FRANJA ZNA SRPSKI

U jednom ratu s Italijom u austrougarskoj vojsci se
naroito istakao jedan srpski bataljon. Tada odabrae neko
liko najhrabrijih vojnika Srba ii odvedoe ;ih da ih odlikuje
car Franja Josif. Da bi ih to bolje obradovao, car naui da
kae na srpski: Dobro mi doli!
Kad su vojnici dzili iz carskog dvora, jedan Bavanin
ree:
Gle, kaedu ne zna Vranja srpski, a on laje ko
keraL.

JOVO NANOVO
Fririh Veliki, hercog od Maklenburga, voleo je da
odlazi u kockarnicu i da se kocka sa svojim podanicima. Kad
je jednom, po obiaju, izgubio znatnu sumu, neki obuar,
koji je takoe izgubio svoj s mukom steeni imetak, ree
mu uteno:
Ne mari nita, velianstvo. Ja u opet da pravim
pendeta, a v i ... Va ete sigurno da raspiete nove poreze!

ORDEN MIRA
U znak priznanja za revnosnu slubu, 'podario je Frldrih Veliki orden jednom kapetanu.
Oprostite, velianstvo, objanjavao je odlikovani,
takvo odlikovanje priliilo bi mi samo na bojnom polju.
Ne budali', odgovori kralj, i ponesi taj orden!
Ne
mogu ja zbog tebe da otponem novi rat!
\

PLODOVI TRUDA
Francuski kralj Luj XIV imao je jednog dvoranina za
koga je znao da je vrlo ambiciozan. Zato mu jednog dana
ree:
, Da li znate panski?
Ne, sire.
teta.
Plemi je mislio, ako brzo naui panski, da e postati
ambasador. Zato je za kratko vreme nauio panski. Tada se
javi kralju.
Sire, nauio sam dobro panski.
Da li ga znate tako dobro da ste u stanju da govo
rite sa pancima ?
y
Da, sire.
Onda vam estitam. Sada ete moi da itate Don
Kihota u originalu!

OBINA STVAR
U prisustvu Luja XIV odravala se jedna ministarska
sednica. Jednom ministru, u trenutku kad je hteo da sedne,
oklizne stolica, i on pade na pod. Kralj i svi prisutni prsnue
u smeh.
Nije nita smeno! ree ministar pribrano. Da
se to desilo na kom drugom mestu, mogli biste se smejati,
ali u dvorovima to je obina stvar. im ministar sedne na
stolicu moe mu se desiti da padne sa nje!

ZNA TA JE BOLJE
Kardinal Rielje imao je svoju kapelu i kaluera: koji
je u njoj sluio slubu svakog dana. Jednom, viei da je
kardinal u velikom poslu, kaluer sede za sto i poe da jede,
mislei da nee morati da vri uobiajeni obred u kapeli.
Meutim, Rielje nije zaboravio na slubu, pa prekide svoj
posao i potrai kaluera. Ovaj odmah ulete u kapelu i otpoe
slubu, iako pre nje ne srne da se jede.
Kako ste mogli da sluite slubu kad ste pre toga
jeli? upita ga kasnije jedan dvoranin.
Vie volim da imam objanjenje s bogom nia nebu
nego s uzvienim kardinalom na zemlji! odgovori kaluer.

TALJERAN I MLAA GROFICA

Za velikog francuskog dravnika Taljerana kau da je u

mladosti bio isto tako veliki ljubavnik kao i duhovit ovek.
Jednom je neumorno opsedao mladu i lepu groficu
de Grij. U elji da ga se oslobodi, grofica ga u jednom otmenom drutvu upita:
Kada ete, markie, prestati da mi izjavljujete svoju
veliku ljubav od jutra do veera?
Onda, lepa konteso, kada mi dopustite da vam js
dokazujem od veera do jutra! odgovori Taljeran.

LINKOLN I BESNILO
Jednom je Abraham Linkoln razgovarao sa nekim pri
jateljem o besnilu. Jedan od njih zapita Linkoina ta bi om
prvo uinio kada bi
se razbolio od besnila.
Zatraio bih hartiju i olovku odgovori Linkoln.
Da napie testament ?
Ne, ve da sastavim spisak politiara koje bih eleo da ujedem .*

RTVA DOMAEG REDA

Bivi nemakii car Viljem II mnogo je polagao na dis
ciplinu i u svojoj kui. Deca su retka ruala sa roditeljima,
a kad bi im se to dozvolilo, onda su morala paziti da se ne
ogree o domai red. Pre svega, deca nisu smela da se meaju u razgovor starijih, a ni po koju cenu da prekidaju
ruak.
Jednom prilikom rualo se u vrtu. U jednom trenutku
mali prestolonaslednik pokua neto da kae. Car ga strogo
pogleda i opomenu.
Govorie posle ruka! Sad uti i ne prekidaj nas!
Mali uuta. Posle ruka ree mu otac:
A sad, kai ta si hteo rei!
Oe, odgovori dete, hteo sam te
opomenuti da ti
je u supu upala gusenica sa drveta. Ali sadje kasno, ve si
je pojeo.
t

POZNAJE MU NARAV

f
Kad je Henrih VIII, posle zakona o suprematu, kojim
mu je priznata i crkvena vlast, izaao na balkon svoje palate, okupljeni rojalisti su ga oduevljeno pozdravili. Jedan
laskavac iz svite ree kralju:
Pogledajte, sire, koliko je sveta izilo da vas vidi!
Bilo bi ,ih jo vie da ste me izveli na veaila, odgo
vori kralj gorko.

GDE SU TIKVE
Doao Knez Milo u Banju Koviljau sa sinovima Mihailom i Milanom. Sinovi su otili u banjski bazen da se kupaju,
ali nisu znali da plivaju. Upravnik banje pozove zato svog
momka i naredi mu da negde u okolini kupi dve tikve i da
se priveu decii kako bi nauila da plivaju.

uje to banjski lekar Doka, pa ree:

Uzalud ete traiti ne samo u okolini, ve i u celoj
Srbiji, neete nai nijednu tikvu, jer ih je gospodar sve po
kupio i doveo u Sovjet.
Rekoe to knezu Milou, a on na to Ijutito viknu:
Kaite vi doktoru oki da ne laje, inae e prsnuti
njegova.

KNEZ MILO I MUZIKANTI

Kada se jednom prilikom u konaku Kneza Miloa u
Kragujevcu prireivao za goste koncert, knez usred sviranja
pozove kapelnika lezingera i zapita ga zato mu neki mu
zikanti prkose.
Nisam opazio, vaa svetlosti! odgovori lezinger.
Kako nisi, kad jedni sviraju neprestano, a drugi
tek pokatkad taru u trumbetu?
lezinger odgovori da je tako zabeleeno u notama,
ali mu Knez Milo ipak napomenu da za nedelju kad bude
svirao pred konakom udesi tako da svi jednako rade.

DA NE KVARI
Kad su Crnogorci dobili prvi moderan top, knjaz ja
pozvao glavare da im ga prikae. Posto su svi razgledali top,
knjaz im ree:
A kad ga ne biste mogli nikako odbraniti, ta biste
uradili da ga neprijatelj ne iskoristi protiv vas?
Bilo je raznih miljenja. Neko bi sa topa skinuo za
tvara, a neko i druge' delove.
Doe red na Jaka Adia, koji je bio veoma snaan.
On obie oko topa, dobro ga zagleda, pa ozbiljnim glasom
ree:
Ja, gospodaru, ne bih na njemu nita kvario, niti
ta skidao, nego bih ga natovario na lea pa iznio na drugo
brdo i dalje tukao Turke.

PRECIZNOST
Zamolio jedan Crnogorac kralja Nikolu da zabrani da
ga i dalje zovu Kusalj, kako mu je dotada bilo prezime.
Kralj mu udovolji molbi, ali je to bilo uzalud: ljudi su ga i
dalje zvali Kusalj, neto iz navika, a neto da bi ga peckali
i naljutili.
Gospodaru! Tvoja se ne slua! doe Kusalj kod
kralja. Mene i dalje zovu Kusalj. Pomagaj, ako moe!
Tom prilikom on se poali naroito na jednog seljaka
koji ga nikako ne ostavlja na miru.
Kralj Nikola pozove tog seljaka i u prisustvu Kusalj a
ree mu:

Otsada e za svaku rije Kusalj dati perper!

Seljak razmisli malo, pa izvadi kesu i izrui iz nje sav
novac to je imao. Zatim se okrenu Kusalju i ree:
Kusalj, evo ti jedan perper! Kusalj, dva perpera!
Kusalj, tri perpera!...
Tako je brojao do deset. A onda, poto nije imao ceo
perper, uzviknu:
K us!... i prui poslenjih pola perpera.

KLADN OKRVNOST
General Buson se jednom prilikom toliko zaboravio a
je u ljutnji udario jednog oficira. Oficir izvadi revolver i
okinu na generala, ali metak zataji. General brzo izbi oficiru
revolver iz ruke i hladnokrvno ree:
Osam dana u zatvor to ne drite oruje u redu!

NELZONOV ZADATAK
Engleski admiral Nelzon, kao pit oma c pomorske akade
mije, nalazio se na jednom kolskom brodu koji je obilazk>
englesku obalu.
Jednog dana komandant broda pozva Nelzona i naredi
mu da izradi zadatak u kome e tano odrediti poloaj kol-

skog broda. Pola asa, ocnije, pitomac se javi komandantu.

Ovaj pregleda zadatak, pogleda pitomca, skide kapu i ree:
Podnarenie Nelzone, skinite kapu!
Gospodine komandante, zato? upita pitomac
zbunjeno.
Zato to se po vaem raunu nalazimo u Vestminsterskoj katedrali, odgovori komandant.

SLAVLJENIKOVA POGREKA
Jednog narednika engleske vojske proizvelo, su u ofi
cira, jer je pokazao besprimernu hrabrost na bojnom polju.
Prireen je i banket u ast tog dogaaja. Ostali oficiri su se
zlurado smekali, jer su bili uverem da e se ovaj njihov ko
lega ve prilikom banketa pokazati kao jako nespretan.
Na banketu slavljenik je seo u elo stola, a Lord Raglan, giavnokomandujui engieske vojske, u zaelju. Dogo
dilo se da su kelneri u isto vreme done li na sto- supu i kocke
leda za hlaenje vina.
Slavljenik se prvi posluio. Pritom je uzeo led i stavio
ga u supu. Oficiri samo to nisu prsnuli u smeli, kad i lord
Raglan sasvim prisebno stavi sebi led u supu. Slavljenik je
tako sauvan od potsmeha ali ne :i oficiri: oni su takoe mo
rali da stave led u supu.

NAREDBA JE NABEDBA
. Vojskovoa Suvorov bio je veoma plahovit oovek, ali
je znao tu svoju manu i, da bi se obuzdao, naredio je autan-tima da ga uvek u takvim prilikama opomenu. Jednom se de
silo da je neki vojnik neto skrivio, to je Suvorova toliko'
naljutilo da je ve zamahnuo da ga udari. Utom mu prida,
njegov autant i ree:
General Suvorov naredio je da nita* ne poinjete kad
ste ljuti.
E, onda se moramo povinovati, odgovori Suvorov.

BOG NA ZEMLJI I POD ZEMLJOM

Vojvoda Stepa Stepanovi imao je obiaj da pravdi ju
tarnje etnje i (pritom njegovom otrom oku nije moglo nita
da promakne.
Jednog jutra poe Stepa kragujevakim ulicama i stie
do mesta na kome je bila izvaena kaldrma i raskopan deo
uiice. Najednom on u neko mrmljanje i stenjanje koje kao
da je doiazilo iz rupe. Stepi se uini da to uje glas jednog
svog oficira, nae se nad rupu i upita:
Ko je to tamo?
A iz rupe mu kao eho stie odgovor:
A ko je gore?
Ovde vojvoda Stepa Stepanovi, strogo ree Stepa.
Oficir, koji se mamuran vraao u kasne sate i neo
prezno upao u rupagu iz koje nikako nije mogao da se isko
belja, odgovori tada:
Dobro, dobro, ako si ti bog na zemlji, nisi i pod
zemljom!

LJUBA JOVANOVI I UITELJ-PESNIK

Pre Balkanskog rata Ljuba Jovanovi, bio je neko v'/eme ministar prosvete. Jedanput je doao k njemu jedan mlad
nadobudni pesnik, inae uitelj. Uitelj se gorko alio to
sluzi u jednoj palanci ge e se duhovno udaviti u malogra
anskoj monotoniji, pa je traio da bude premeten u neku
veu varo.
,
Koliko stanovnika ima u toj palanci ? upita mi
nistar.
Devet hiljada, odgovori pesnik.
No, vidite! Vajmar je imao samo tri hiljade stanov
nika kad je Gete u njemu iveo i stvarao. Ako vi u toj pa
lanci stvorite triput toliko koliko je Gete stvorio u Vajmaru,
verujte da e vas oveanstvo slaviti.

BEZ USPEHA
Kada je Vladan orevi bio pretsednik vlade, ode on
jednom u Kragujevac. Pred okrunim naelstvom behu postro
jeni svi inovnici :po strukama. Obilazei ih, Vladan stade
ispred sudi ja pa im ree:
Gospoo, drava daje platu sudijama da pravedno
sude, a osim suda drugo vas se nita ne tie.
Potom stade pred popove, te i njima tako ree. I tako
redom. Kad se zaustavi ispred uitelja, a njih je bilo ponaj
vie, i svi behu pod uticajem ideje Svetozara Markovia, on
ih popreko pogleda pa ree:
Vama, uiteljima, nije vajde ni govoriti!

JESU LI MUKARCI SUJETNI?

Ledi Astor, nekadanja engleska politiarka, bila je u
jednom drutvu odluno protiv tvrenja da su ene sujetne:
Ako jesu, tvrdila je ona, mukarci u tom pogledu
nita ne zaostaju iza njih.
Za vreme veere ona je povela razgovor o mukom
odelu i rekla:
Redak je sluaj da su pametni ljudi ravnoduni
prema svojoj spoljanosti. Vidite, naprdmer okrenu se ona
svojoj susetki najpametniji ovek medu nama i ne primeuje da je njegova mana oajno ravo vezana.
Ovu njenu konstataciju propratio je sveopti smeh, jer
svi ljudi za stolom, kao po komandi, jednovremeno dohvatie svoje kravate.

TAAN NAZIV
Ruskom revolucionaru Hercenu doe jednom do ruke
debela knjiga koja je opirno opisivala rodoslovlje plemikih
porodica.
Kakva je to knjiga? upita ga jedan prijatelj.
nrv\sr>ri mirno Aleksandar Ivanovi.

- DEKO I GENERALOV NOS

<*
- *
Neka Engleskinja, po imenu Dikson, pozvala je na vearu, pored ostalih gostiju, i generala Suifa, koji je u ratu
izgubio nos. Da se tom prilikom njoj i generalu ne bi desila
kakva neprijatnost, ona pozva svog nestanog sina i na
redi mu:
Sluaj, sine, na veeru e doi generai Suif, kome
je otseen nos. Da se nisi usudio ma ta da progovori o nje
govom nosu.
Dete obea majci da e utati. Meutim, uvee, kad su
sve zvanice sedele za stolom, mali Dikson se obrati majci
pred gostima:
Mama, kako mogu da govorim o njegovom nosu kad
ga on uopte nema!

NESPORAZUM
Ser Vinston eril i njegova supruga sedeli su jedno
vee pored kamina i askali o svemu i svaemu.
Zna ta, Vini, ree iznenada gospoa eril.
Ipak bi trebalo da se ve jednom povue.

Iznenaen, ser Vinston je pogleda i uzviknu:

ta, zar i moja roena ena smatra da sam prestar
da bih mogao i dalje da vodim dravne poslove?
Ama, ne kaem to, Vini, odgovorila je mirno gospoa
eril, nego mislim samo na naeg Idna. Siromah, nee veito iveti!
'
%
'
-r '
' -

AHOVSKO SLEPILO

.. ' *
*
41

Endrju Dekson, pretsednik Sjedinjenih Amerikih Dr

ava, brinuo se mnogo za svoje zdravlje: nekoliko lanova
njegove porodice umrlo je od srane kapi, i Dekson je stal
no iveo u strahu da e i on umreti na isti nain.

Jednog dana u kui nekih svojih prijatelja, Dekson

je igrao ah sa nekakvom mladom devojkom.
Odjednom,
Deksonova ruka klonu nanie, i izgledalo je kao da mu je
naglo pozlilo. Lice mu postade odjednom vrlo bledo. Neko
liko prijatelja priskoie mu u pomo.
Gotovo je najzad! ree Dekson slabim glasom.
Udarila me srana kap. Cela desna strana mi je paraLizovana.
Ali kako znate? upita neko.
Eh, kako znam! promuca Dekson. Za poslenja dva-tri minuta nekoliko puta sam utinuo desnu nogu, i,
eto, apsolutno nikakav bol nisam osetio.
Ah, oprostite, molim vas, gospodine, umea se mlada
devojka sa kojom je pretsednik igrao aha, to je bila moja
noga koju ste vi tipali!

NESREA I MALER
Prilikom boravka na jednom poljskom imanju u severnoj Engleskoj Vinston eril se naao sluajno za istim sto
lom sa jednim parlamentarnim protivnikom. Duh polemika
ubrzo se preneo i na druge teme. eril je tvrdio da izmeu
pojma nesree i malera postoji razlika, to je njegov sabesednik uporno opovrgavao. Posle due diskusije, erilov
protivnik ree:
Pa dobro, dajte mi konkretan iprimer

da

postoji

razlika izmeu ova dva termina.

eril se malo zamisli i odgovori:
Evo, prdmera. Kad vi, recimo, prelazite preko drve
nog mosta i on se pod vama srui, to je nesreai. A kad, me
utim, neko drugo lice skoi za vama u vodu i spase vas, to
je maler.

POZNANSTVO
Jedan pristalica pomirljive politike u francuskom par
lamentu zapitao jednom pokojnog ora Klemansoa da li je
njegov stav prema Nemcima zasnovan na poznavanju Nemake.
Jeste 11 vi ikad bili u Nemakoj? zapita on.
Ne, gospodine, odgovori Klemanso, ja nisam bio u
Nemakoj, ali su zato dva puta u teku mog ivota Nemci
bili ovde.

JO JEDAN
Bivi pretsednik francuske skuptine Eduar Erio, uavi jednom u vagon-restoran lionskog voza, opazi da nema
pri sebi naoari. Kako nije mogao da proita jelovnik, za
moli barmana:
Da li biste bili ljubazni da mi proitate jelovnik?
Oprostite mi, odgovori ovaj, ja sam takoe nepi
smen.

U SVEMU IMA GRANICA

Bio jednom Bizmatrk kod cara na ruku, pa, ne videi
na stolu francusko vino, naredi lakeju:
Donesite mi jednu flau originalnog burgundea!
Car se namrti i prigovori kancelaru:
udim se to vi kao patriota traite francusko vino!
Velianstvo, odgovori Bizmark, pokazujui, rukom
na poetak trbuha, patriota sam samo dovde, ali dalje ne!

IZGUBLJENA GLAVA
Prei zborni govor amerikog pretsenika Defersona
prekidali su njegovi protivnici ironinim upadicama sa gale
rija. Na kraju Defersonovog govora neko je bacio na tri
binu veliku glavicu kupusa. Deferson paljivo osmotri kupus
i ree:
Gospodo, konstatujem da je neko od mojih protiv
nika izgubio glavu!

RETKI LJUDI
Jednog dana Poenkare poseti Klemansoa na njegovom
poljskom dobru, ali kada je uao u dvorite napade ga jedan
veliki pas. Poenkare se stade braniti, a Klemanso mu doviknu kroz prozor:
Ne plaite se, on ne ujeda moje prijatelje!
Onda je malo takvih ljudi koje on nee ujesti od
govori sarkastino Poenkare.

JUNAINA
Zbog prenoenja nekog ilegalnog materijala iz Splita,
gde je radio, policija u Podgorici uhapsi Jovu Zagoru. To je
uzbudilo njegovog prijatelja, jednog podgorikog kafediju. I
kad su Jovu pustili iz zatvora, on mu se pohvali:
Stojim ja na vratima od kafane, kad naiu andarmi
tjerajui tebe. Ti iskolaio oi, gleda desno i lijevo i nita se
nijesi prestravio, ka da na svadbu ide. A meni doe teko,
savi mi se tuga na srce, usta osuie od emera, te ja bje
u sobu, zatvorih vrata, obrnuli se dobro oko sebe, legoh po
trbuke, pa stavih jastuk na usta i jo jednom- dobro osmo
trim da me ko ne uje, pa tri puta uzviknem: ivjeli ko
munisti! No, nemoj kome to rei, velikijem te bogom ku
nem, e bih gre prosa no ti! ozbiljno zamoli na kraju
prijatelj.

BUKVALNO SHVATIO
Za vreme Prvog svetskog rata beogradski hotelijer
ika-ore Popara bude pridodat kao ofer komandantu di
vizije. Jednom na Krfu, komandant je morao hitno da poe
u Vrhovnu komandu. On zovnu posilnog i naredi:
Brzo Poparu ovamo!
godina!

Samo nemoj da ekam

sto

Posilni koji je bio novajlija d nij znao za 5ika-oku,

iznenadi se* pa ne mrda s mesta.
General tada podviknu nervozno:
Ma, uje li to sam ti rekao? Poparu ovamo, i to
to pre!
Posilni pozdravi i izie. I tek u neko doba pojavi se
sa erpom na brzinu skuvane vrele popare, spusti je na sto,
pa ree generalu:
Nisam mogao bre, gospodine generale!

ISCRPEN BROJ
Posle bitke na Ka jmakalanu, zaseli vojnici uvee oko
vatre i raspriali se. Kapetan Jea seo u sredinu, slua i za
pitkuje levo-desno, a svako na koga doe red istresa punu
vreu.
Ja sam ih, vala, kae kaplar Mili av, desetak obo
rio i otpratio na onaj svet.
A kaplar Parevi ne da nikom ispred sebe:
More, ta deset?! Ja, bogme, pbih* vie od dva
deset.
Trei isto tako, pa i etvrti, peti i svi redom. Jedan
je bacio bombu i uniti pola voda.Drugije bacio bombu i
oborio pola ete.
Kapetan Jea slua, pa se okrenu Sranu, podnaredniku sa dve zlatne medalje i Obilievom medaljom za hra
brost,
Sro, bato, a ubi li ti koga?
Ja, vala, jok! Nikoga, gospodine kapetane!
Kako to, bolan!
Tako, leipo. Zar ne videste asu oni d bez
sve pomlatili., , .

mene

PATRIOTIZAM
Za vreme Prvog svetskog rata, u jednoj bosanskoj va
roi podignut je spomenik palim austriiskim borcima. Tom
prilikom, 'okupatorska tampa je oduevljeno pisala o dubo
kom pijetetu Bosanaca, naroito seljaka, prema palim vabinim borcima.
Sutradan novi kotarski pretstojnik zaustavi se kod
spomenika da uje kako e mu se seljaci diviti.
Naie ubrzo jedan sredovean Bosanac, zaustavi se kod
spomenika, sumnjivo ga odmeri
od vrha do podnoja i zaf
ueno povika:
Gle, a koji je ovo sad avo! Ovoga voe prije nije

bilo!

ROMEL-TEMPO"
Za vreme Romelovih napredovanja u Africi, ela Nemaka je bila u znaku brzih pokreta. Romel-tempo" bio je
sinonim za brze akcije.
Nai zarobljenici u Tijeru bili su odreeni za istovar
vagona na stanici. Nemaeki straari su se plaili, napada iz
vazduha i stalno pourivali bezvoljne zarobljenike da baze
rade. Kad bi im dosadilo, straari su pokazivali primerom
kako treba raditi brzo uz uzvike: ,,Romel-tempo, Romaltempo.
Ali su zarobljenici, im bi se straari odmakli, nastav
ljali da rade po starom.
Kad je Romel najzad bio izbaen iz Sredozemlja, nai
zarobljenici su se onda provredniili: kad god bi naiao straar da ih obie, oni su kao po komandi zahuktano radili,
skandirajui: ,,Romel-tempo, ,,Romel-tempo ! Tako su oni
aludirali na nemako brzo povlaenje iz Afrike,

I
LAE LJUBIAI'
U jednom malom kozarakom selu, na osloboenoj te
ritoriji, okupila se masa naroda da vidi i uje glumce. Na
primitivnoj pozornici, koja je jedva petnaestak santimetara
bila uzdignuta od dupke punog gledalita, odvijao se razgo
vor glavnog junaka Koieve jednoinke Jazavac pred s u
dom, Davida trbca, koji je oneo jazavca u daku, i sudije.
Ljubia Jovanovi, koji je igrao ulogu Davida trbca,
ostavio je vreu ukraj, ii dok se za trenutak okrenuo prem i
sudiji, deca su skoila, otvorila dak, koji je bio nabijen hartijom, i povikala gledaocima:
Ej, lae, lae Ljubia, nema jazavca u daku!

NJIHOV" OVEK
Prilikom borbi oko Kupresa, 1942 godile, ustae ogrom
nim snagama izvre napad na IV Kraljevaki bataljon. U naj
kritinijem trenutku, komandant naredi kontrajuri. Malo
brojni Kralj evani skupe se d kao pesnica udare u masu ustaa. Nastane pometnja, ali rie zadugo. Bili su mnogobrojni
a brzo se pribrali. Partizani ponu da se povlae. Ali su se
neki od Kraljevana, meu kojima di borac Predrag Mihajlovi nali iza linije ustaa;. On je na sebi imao domobransku
kapu, koju okrene naopake. Sakriven u nekom grmu, ekao
je. Naie jedna grupa ustaa, oni koji su ili za prvim re
dovima. Jedan od njih ugleda Predraga sa domobranskom ka
pom i upita:
e su nai?
Povlaimo se ! Ja branim otstupnicu! odgovori
Predrag, a oni okrenue lea i adoe se u bekstvo. Tada
Pea raspali po njima. Posle se lako izvukao i doao u svoj
bataljon.

JEDNOSTAVNO

Savo Buri bio je omiljen u Prvoj proleterskoj bri

kao junak, duhovit covek i (izvanredan drug. Kasnije,
je postao komandant etvrte crnogorske brigade, nje
brigada je opsedala jedan neprijateljski garnizon. Op
je trajala nekoliko dana, a grad nikako da se oslobodi.
Onda Savo Buri zakae savetovanje sa tabovima bataljona. Dou komandanti i komesari, pas'edaju, izvade sek
cije, olovke i ekaju. Tada Savo Buri ree:

ta vi mislite da se moe ratovati kaamak jed

Sjutra grad mora biti osloboen! Taka!
I zavri savetovanje. Sutradan u zoru grad je bio oslo
boen.

gadi
kada
gova
sada

PROTIV AVIONSKI REVOLVER

U poetku etvrte neprijateljske ofanzive, Nemci i Italijama su neprestano bombardovali osloboene gradove i sela.
Tako je i g-rad Prozor posle osloboenja bio neprestano bombardovan. Rano ujutro 'poinjalo je bombarovanje i prestajalo tek u mrak .
Drug Moa Pijade bio je tada u Prozoru. Ali bombardovanje mu nikako nije dalo mira. Morao je svaki as da
prekida rad i da se sklanja u zaklon. Jednoga dana, kad m i
je to ve dojadilo, u jeku najeeg bombardovanja on izie
na ulicu i svojim revolverom mauzerom poe da gaa ne
prijateljske avione, koji su obino vrlo nisko leteli.
Otada se meu partizanima u ali govorilo da je drug
Moa Pijade pronaao partizanski protivavionski revolver.

PRAO NOGE
Posle napada na Bugojno, uleto 1942 godine, iz grada
se povlaio praen estokom ustakom vatrom, Kragujevaki
bataljon Prve proleterske brigade. Bataljon je preao Vrbas
i poeo se peti uz desnu obalu. Meu poslednjima bio je i

Moma Stanojlovi,. komandir ete. U zatitnici je bila eta

Dragog Milenkovia. U jednom trenutku Dragi primeti da
nema Mome. Odmah poalje patrolu. Za sve to vreme nepri
jateljska vatra nije prestajala. Posle petnaest minuta, vra
tila se patrola, a sa njom i Moma.
Gde si bio, Momo?, upita Dragi nervozno.
Prao noge na Vrbasu, odgovori Moma ravnoduno.

NA PARTISKOJ KONFERENCIJI
Kad je ujesen 1943 godine odravana partiska konfe
rencija Like, u salu je, pored mnogih delegata, doao i jedan
ranjeni borac na takama. On nije bio delegat, a nije bio ni
lan Partije. Delegati su ga pogledali i poeli se pitati otkud
on tu. A onda mu je priao Mile Poua1 i upitao:
Je li, drue, a zato si doao ovamo?
Hou da prisustvujem konferenciji.
Pa, dobro, jesi li ti lan Partije?
Nisam, ali mislim da postanem.
E, kad je tako, a ti onda sedi!

SKLONITE ZA FILOZOFE
Francuski filozof Volt&r, koji se svojim slobodoumnim
pisanjem zamerio na mnogim stranama, morao je vrlo esto
da menja mesto stanovanja da bi nekako zavarao trag onima
koji su ga gonili policiji, kraljevskim birima, agentima i
klerikalnim pretstavnicima, i tako izbegao zatvor. Zbog
toga je Volter esto govorio:
Filozofi moraju imati dva ili tri sklonita da bi se

sakrili 4 pgsa koji ih gone.

RETKA IVOTINJA
Slavni Volter iveo je izvesno vreme u enevi. Neki
engleski lord, koji je putovao ipo svetu i razgledao znameni
tosti, zaeli da vidi Voltera. Ali Volter nije nikoga primao.
Meutim, lord nagovori njegovu sinovicu Denizu da ga, i bez
Volterovog doputan ja, uvede u njegov kabinet.
Volter ljutito dreknu na Engleza:
Vi hoete da vidite jednu retku ivotinju. No, eto,
vidite me, platite svojih pet ilinga tornjajte se!
Zatim nastavi da pie ne osvrui se na Engleza. Ali
ovaj mirno izvue novanik i stavi na sto kraj Voltera deset
ilinga.
Ako je pet ilinga, ree on, ulazna cena da bi se
videla retka ivotinja, plaam unapred jo jednu ulaznicu.
Sutra u opet doi da vas vidim.
Volteru se ovaj gest ekscentrinog Engleza dopao. Po
stali su dobri prijatelji.

FINI NAIN
Volter posla Dalamberu svoju novu tragediju Olirnpiza s molbom da je ovaj oceni. Ovu tragediju napisao sam
za est dana, napomenuo je Volter u kratkom pismu Dalamberu.
Dalamber mu vrati tragediju s kratkom napomenom:
Nije trebalo da se autor sedmog dana odmara.
Volter shvati ta je Dalamber hteo da kae i dade se
na posao.

OCENA
Neki francuski pesnik poetnik gnjavio je Voltera
itanjem svojih pesama, Konano pesnik zapita Voltera za
miljenje.
Dragi prijatelju, odgovori Volter, kad bi u vaim
stihovima bilo vie vatre, a u vatri vie vaih stihova, onda
bih se, moda, i zagrejao.

FILOZOF I PESNIK
Jednom je neki mladi pesnik proitao Volteru svoje
sastave.
Mladiu, rekao mu je filozof, takve pesme vi moete
da piete kada postanete slavni. Zasada morate paziti da vam
stihovi budu dobri.
,

STA JE PRIJATNIJE
Posle neuspeha Semiramide, upita Volter drama
turga Pirona ta misli o tom njegovom komadu.
Ja mislim, odgovori Piron, da bi vam bilo milije da
sam Semiramidu napisao ja, a ne vi.

PREDUPREDIO GA
Jedan Volterov komija imao je obiaj da pri svaikom
susretu uznemirava slavnog pisca svakojakim pitanjima. Vol
teru to najzad dosadi i jednog dana, im je izdaleka video
onog nasrtljivca, povie:

Dragi komija, nita rie znam od svega to ste naumili

da me pitate.

VOLTEROVA NAJVEA KAZNA

Kad se u Parizu, posle Napoleonovog pada, povratila
monarhija, predloeno je Luju XVIII da se Volterovi posmrtni
ostaci izbace iz Panteona.
Ostavite ga tamo, rekao je Luj. On je ve dosta
kanjen time to svako jutro mora da slua misu. '

MARK TVEN KAO UbVARA

Slavni ameriki knjievnik i humorista Mark Tven iao
je sa jednom mladom enom u restoran na ruak.
Kako ste vi udnovato lepi! ree joj Tven.
^
'
teta to d ja ne mogu to isto rei za vas, odgovori
brzo dama, koja je bila poznata po svojoj jetkosti.
Onda uinite kao i ja: slaite malo, odvrati
slavni pisac.

MAICE TVEN I I8TORIJA

Posle jedne sudske rasprave, Mairk Tven primeti:
Kad ovek slua iskaze dva razna svedoka
sudom, doe mu da posumnja u istinitost istorije.

pred

DOBAR RECEPT
U jednoj kafani Mark Tven porui au vina, a uskoro
zatim pozove kelnera i ree mu:
Ovo je takva kiselica da ne mogu da je popijem!
Nije to nita, odgovori kelner, zatvorite oi pa ispijte.
Tven ga poslua, i popi vino. Kad ga jepozvao da plati,
izvadi jedan cent i stavi ga na sto.
To je malo! pobuni se kelner.
Ne mari nita, odvrati mu brzo Tven. Zatvorite
oi i stavite ga u dep.

NOVINARSKA UTIVOST
Tven je neko vreme bio urednik jednog lista, a kako je
imao mnogo dugova, svakog dana je dobijao opomene, koje
je bacao u korpu. Jednom je dobio opomenu na ijoj je drugoj
strani pisalo da e ga poverilac tuiti ako dug ne isplati u roku
od tri dana. Tven je pismo poslao natrag s napomenom:
Rukopisi pisani sa obe strane ne primaju se.

TRI MtJVE
Neki novinar zapita jednom Tvena zato ga vlasnici
amerikih trustova u poslednje vreme ba ne simpatiu. Mark
Tven odgovori naivna izgleda:
Ah, to mi sam ne znam. Ali mislim da me ti ljudi
proganjaju i mrze zbog mog pisanja.
Zbog vaeg pisanja?

 Da. Ja mislim zato to sam opet poeo a piem

za novine.
To je potpuno nerazumljivo! udio se novinar.
I meni, odgovori Tven. Ali nekako slutim da je
itavoj stvari kriva ova pria koja je bila objavljena u novinama.
I Mark Tven prui novinaru broj novina u kome je
ta pria bila objavljena. Kad je novinar proitao, poeo je a
se valja od smeha.
Pria je glasila ovako:
#

TRI MUVE
Stara muva imala je dve keri koje je volela kao to to
samo majka moe. Poe ona jednog dana sa erkama na izlet
u grad. Dole su tako do jedne poslastiarnice.
Mama, zamoli jedna, smem li malo a okusim od one
lepe crvene bonbone.
Majka joj dozvoli i ker se radosne spusti na crvena
bonbanu. Najednom zalepra krilima i srui se mrtva.
Crvena bonbona, proizvod
bila je otrovna.

amerikog trusta

bonbona,

Sada je majka imala samo jo jednu ker i volela je jo

nenije. Ali jednom poeli erica kobasice. Majka je dovede
u koba&iarnicu, ali samo to je mala okusila od jedne, poe
se trzati i cre.
Kobasica, proizvod amerikog trusta kobasica, bila
je otrovna.
Jadna majka da presvisne od tuge. Nije joj vie bilo
stalo ni do ivota. Htela je to pre da umre i zato stade
derati lepak sa muholovke.
Ali eljena smrt nije dola. Lepak za muve, proizvod
amerikog trusta za lovljenje muha, bio je nekodljiv.

OPASNO MESTO
Jednom je Mark Tven rekao da je najopasnije mesto na
svetu postelja. Prijatelji su ga zaueno zapitali zato tako
misli, a Tven im odgovori:
Zato jer veina ljudi umire u postelji.

MARK TVEN U HOTELU

Jednog dana Mark Tven se upisivao u knjigu novih gostiju
u jednom velikom kanadskom hotelu. Poto je letimino pre
gledao spisak gostiju, njegovu panju privue potpis koji je
neposredno prethodio njegovom: Baron fon Blank i sluga.
Da ne bi pao u zasenak u tom mnotvu sjajnih plemikih
titula, Mark Tven umoi pero i napisa: Mark Tven i put
nika torba.

JEDINSTVENO
U jednom drutvu govorilo se o enama, 1 neki su
tvrdili da postoje ene koje su pravi aneli.
Ja znam samo jednog oveka, ree Tven, ija je ena
pravi aneo.
Ko je taj? upitae svi uglas.
Mister Braun.
Mister Braun? Pa on je udovac.
Tako je! odgovori Tven.

JO SMENIJE
U iednom drutvu, u kome je bilo vie vrlo bogatih
magnata, Tven je priao razne duhovite zgode, tako da su se
svi do suza smejali. Jedan od njih, kralj petroleja, rekao je:
Ovako-smene prie jo nikad nisam uo! i pritom
se maio rukom u dep da izvadi maramicu a obrie suze.
Oho, uzvrati Tven, a ja sam ba sada video neto
jo smenije, a to je: kako jedan petrolejski magnat sam sebi
zavlai ruku u dep.

NIJE TO NITA
Jednom je Mark Tven posetio jednog slavnog amerikog
slikara u njegovom ateljeu. Posmatrajui njegovu najnovija
sliku, ree:
ini mi se da ovaj deo jo treba popraviti f pritom
Tven uini pokret kao da ce to mesto dodirnuti.
Zaboga, pazite, boje jo nisu suve' uzviknu slikar.
Nita zato! odgovori Tven. Imam rukavlce.

TUK NA LUK
U mlaim godinama Mark Tven se hranio u jednoj
skromnoj gostionici u koju je dolazio vei broj studenata.
Jednog dana htedoe studenti da mu se osvete za mnoge ale
koje je Tven zbijao na njihov raun, te mu u dogovoru sa
kuvari.com podmetnu batak nainjen od gurne. Tven je odmah
primetio prevaru, ali je mimo vakao dalje i, na kraju, beza
zleno primetio gostioniaru:
Sve mi se ini da ste promenili nabavljaa.
Po emu sudite ?
Po tome to je meso danas izuzetno mekano.

NEUTRALNOST
Neki novinar koji je hteo da napravi nesvakidanji
intervju sa Mark T\enom, upita ga za njegovo minjenje o
paklu i raju.
Naalost, to vam i pored najbolje volje ne bih mogao
rei, odgovori Tven. Imam i tamo i onamo dosta prijatelja,
pa stoga moram biti strogo neutralan.

NEZADOVOLJSTVO
Mark Tven imao je veoma strogog oca koji nikad nije
bio zadovoljan uspehom svoga sina u koli. Jednom, po svr
etku kolske godine, doe mali. Tven radosno kui i saopti
ocu da je drugi ak u razredu.

 ta, drugi ?! ljutio se otac. Zar te nije stid ?!

Morao bd biti prvi!
Tvena je ovo dimulo pa druge godine poe bolje uiti
i postane prvi ak u razredu. Kad je to ocu saoptio, ovaj
samo mahnu glavom i ree:
No, to je divna kola gde sa ti mogao postati prvi ak!

POPUST NA POPUST
Jednog dana ue Mark Tven u njujorku knjaru
Suanson i zapita za cenu jedne knjige. Cena je bila etiri dolara.
Lepo, ree Tven, ali, poto sam ja novinar, nadam se
da imam popust.
Razume se! glasio je odgovor.
Osim toga, ja sam i pisac. Dobijam li i zbog
toga popust?
Naravno!
Pored toga sam i akcionar ove kue; Valjda smem
i povodom toga da zatraim popust?! nastavi Tven.
Dabome!
A da znate i to, ja sam Mark Tven, pa e mi, nadam
se, ,i to svojstvo pribaviti popust... Koliko, dakle, staje knjiga?
Nita, gospodine Tvene, odgovori prodava. Mi
smo vam duni jo osamdeset centi.

PRVI HONORAR MARK TVENA

Jednom su upitali Mark Tvena kada je primio svoj
prvi honorar.
To je bilo jo u danima moga detinjstva, odgovorio
je slavni humorista. U koli su nas esto kanjavali. Ali
kazna se mogla iskupiti ako se priloi pet dolara za dobro
tvorne svrhe. Kada su me jednom tako kaznili, ja sam sve
ispriao ocu, a on mi je dao pare. Pet dolara sam zadrao za
-~1-~ i-r^rvac. F.+0 trv ie bio moi nrvi honorar.

RECEPT
Jedan mladi koji je voleo da se pravi vaan, priao
ja u Tvenovom prisustvu koliko pati zbog toga to je mesear.
Ja imam protiv toga sjajno sredstvo, ree mu Tven
i napisa na par etu hartije nekoliko redova. Idite s ovim
receptom u bilo koju radnju koja prodaje pisai materijal.
A zato ne u apoteku?
Saznaete.
Na receptu je bilo naznaeno: 1 kutija patentnih eksera;
sipati pred spavanje po tri kaike za supu u krevet obole log.

RAZLOG- Neki engleski novinar upitao je Bernarda oa ta mu

je dalo povoda da se nastani ba u Herfordiru.
Jedan natpis na nadgrobnom spomeniku, odgovori o.
Kako? upita zaueno novinar.
Da, dragi moj prijatelju, naao sam tu grob jedna
ene koja je umrla u devedesetoj godini. Kad sam proitao
na njenom spomeniku: Njen ivot je bio kratak, rekao
sam sebi:
Nigde neu nai zdraviju klimu.
!

,OOVA PREDOSTRONOST
Kad je jednom Bernard o pcsetio Crnu Goru, dovezao
je u kotorsku
luku i mali putniki auto markeRols-Rojs. U
Kotoru je slavni knjievnik naao jednog crnogorskog ofera
i zamolio da ga ovaj odveze automobilom na Loven. ofer je
ranije vozio neki stari kamion, pa kad je seo u nova i laka
kola, pojurio je uz lovenske serpentine kao vihorom noen
i zaustavio se tek na vrhu planine. o je bio iznenaen ova
kvom smelou, pa potapa ofera po ramenu i ree:

\7r co

irra tito

aiitA m

in

011

sirM

BRZI POVRATAK
Neki mladi pesnik doe Bernardu ou da mu proita
svoje pesme.
Izvolite sesti, ja u za as doi, iree o i nestade
u susednoj sohi.
Posle pet minuta ekanja upita pesnik oovog slugu a
li je o moda mnogo zauzet, pa je poseta pala u ne
zgodno vreme.
Ah, ne, samo se strpite, odgovori sluga. Gospodin
e se brzo vratiti. On je otiao samo da obue pidamu
za spavanje.

PORESKA PRIJAVA
o je bio veoma savestan graanin.
Jednom prilikom poslali su mu poresku prijavu, koju
je on savesno ispunio. Na pitanje ko uestvuje kao ortak u
njegovom preduzeu, o je napisao: Poreski ured.

ODBIJEN POZIV
Jednom je slavni knjievnik dobio poziv da prisustvuje
krunisanju engleskog kralja.
ao mi je to ne mogu doi, odgovorio je o, jer
principijelno ne poseujem diletantske pretstave.

POTENJAINA
Jedan novinar alio se ou kako mu je iskrenost vrlo
esto kodila i kako je zbog svog potenja ak trpeo i
vee tete.
Na kraju krajeva, ovek mora da bude poten, ali
je zaista nezgodno da se zbog toga neprestano vajka, odgo
vori mu o.

NIJE MRTAV
U poslednje vreme, kada je bio na bolesnikoj postelji,
esto su prijatelji i. boavaoci pitali Bernarda oa kako
se osea.
Znate, odgovara bi prijatno, ovek mojih godina
ili se osea dobro, ili je mrtav.

ZNAMENITOST
Amerikanci koji su dolazili da vide razne evropske zna
menitosti, hteli su da vide i oa. Jednom je jedan znatieljni
Amerikanac prodro pravo u oovu radnu sobu i pretstavio se:
Gospodine , dolazim pravo iz Njujorka.
Molim vas sedite, odgovori o bez uzbuenja.
Verovatno ste vri umorru.

PODMLAIVANjE
Jedna dama zrelih godina, sedei pored Bernarda oa,
nije vddeda nekolik godina, upita ga:
Recite mi, zar ne nalazite da sam se podmladila?
Zaista, jeste, odgovori o, ali vam je za to ipak tre
balo dosta vremena.

koga

PRVA VONJA
Kada se Bernard vrati sa svoje prve vonje na
biciklu, vese i uzbuen, uzviknuo je:
Tek sam sada naui kako treba psovati.
Koliko sam te puta ve molila da ostavi tu ravu
naviku, ree mu n a-to strogo njegova majka.
Pa ja nisam nikoga psovao, mama. To su inili ni
na koje sam naleta.

PRILOG
Kada je u Londona osnovana jedna nova izdavaka
kua prvo reprezentativno izdanje toga preduzea treoaio je
da bude antologija velikih savremenika.
Miadi direktor otiao je lino Bernardu ou da ga
zamoli za jedan prilog:
Biemo sreni ako nam odobrite tampanje jedne
svoje novele ili drame. Ali, molim vas da shvatite da kao mlad
izdava ne mogu da vam platim visok honorar na koji
ste navikli.
Bernard o blagonaklono potapa mladia po ramenu:
Nita ne smeta. ekau dok postanete stariji.

NAJBOLJE KNJIGE
Odgovarajui 1910 godine na, anketu jednog asopisa,
o tome kojih deset knjiga smatra najboljim na svetu, o
je napisao:
Moj odgovor bie, naalost, nepotpun. Naime, toliko
knjiga jo nisam napisao.

FILOZOFSKA ZEMLJA
o je mnogo zavoieo jugoslovenske narode. Kada se
vraao sa putovanja po- Egiptu, gde se divio lepotama piramida,
preko Libanona i Grke doao je u Dubrovnik. Tu je oduev
ljeno izjavio:
Nesumnjivo jeda uenjaci ne
trae raj zemaljski
na pravom mestu. Ovde bi morali da ga trae, a ne u Aziji.
Odatle je o poao da vidi i Crnu Goru. Odveli su ga
na vrh Lovena da vidi Njegoev grob i da s visine pogleda
na Crnogorsko Primorje i puinu Jadrana.
Kad je stajao na vrhu i osmatrao golo kamenje, upitao
ga je jedan novinar ta misli kad gleda toliko kamenje.
Ja, nita, odgovorio je
mislite kad gledate kamenje,

o. Meutim, ako vi uvek

onda su u ovoj zemlji sve

ANALFABETA
Veliki italijanski pesnik Kardui etao je sa nekim
svojim prijateljem ulicama Bolonj?, gde je bio profesor uni
verziteta, Tada im se priblii jedan starac i upita:
. Da li biste bili tako ljubazni da mi proitate ovu kartu?
Vrlo rado, odgovori Karui.
Ali karta je bila .ispisana tako neitko, da Karduiju
nije polo za rukom da je proita.
ekaj da pokuam ja, -ree njegov prijatelj i posle
kratkog vremena uspe na deifruje rukopis. Starac mu zahvali,
pa se krene Karduiju i ree:
Dragi gospodine, zato mi ranije niste rekli da ne
znate itati? Nije trebalo da se stidite. Ja sam stariji od va*,
pa ipak ne znam ni da itam ni da piem.

RAZUMEO IH
Brid i njegov prijatelj romanopisac Plejer, trebalo je
da posle boravka u Moskvi, krenu za Petrograd. Poto je ve
bilo kasno, ni ulete u prvi fijaker i doviknu koi jau da ih
vozi na stanicu. Ali koija nije znao ni rei engleski, a ni
nisu znali ruski. Najzad pade im na um sjajna ideja. Brid
je poeo da mlatara rukama, imitirajui voz u pokretu, a
njegov prijatelj je zvidao iz sve snage. Koija se nasmei,
klimnu glavom i potera konje jo bre.
Bila je dobra ova ideja! uzviknu Plejer.
O, to je tako prosta stvar, dodade Brid zadovoljno.
Deset minuta kasnije fijaker se zaustavi... Bili su ispred
jedne ludnice.

KOME SE SMEJU
Hajnrih Hajne prisustvovao je u berlinskom pozeritu
jednoj komediji koja je prikazivala tatinu i glupost buro

azije. Videi kako se sala, ispunjena burujima, trese oa

smeha, Hajne je uzviknuo:
Nikada nisam mislio da ljudi mogu toliko da se cere
gledajui sebe u ogledalu.

TAJNA IVOTA
Slavni jevrejski romansijer alom Alehem nije voleo
snobove i koristio je svaku priliku da .ih ismeva. Od njega
potie i ova anegdota na raun silnog bogataa Rotilda.
Jedan siromah, iz nekog poljskog geta, doao je u
Pariz da trai pomo od bogatog Rotilda.
Sluga nije hteo da pusti u palatu otrcanog Jevrejina.
Zato se siromaak ljutito obrecnu na slugu:
Budalo, da imam lepo odelo, ne bih ni doao.
Kad je, najzad, uspeo da doe pred Rotilda, zatraio
je od njega pomo, a za uzvrat mu obea tajnu venog ivcta.
Dobio je stotinu franaka. Tada siromah ree:
Kako ete veno iveti? Jednostavno. Preselite se
u na geto. Tamo jo nikad nije umro nijedan bogata!

TRAGOVIMA SLAVNOG DETEKTIVA

Jedan pariki ofer vozio je sa eleznike stanice do
hotela pisca Konan Dojla, slavnog tvorca erlok Holmsa. Kad
je primio novac, ofer se zahvali:
Hvala, gospodine Konan Doji!
ta? Vi znate moje ime? zaudi se slavni pisac.
Kako to? Objasnite mi.
Veoma prosto, odgovori ofer. Primenio sam va
metod. U novinama sam proitao da iz June Francuske dola
zite u Pariz. Vae odelo odaje Engleza. Kosa vam je iana na
junofrancuski nain. Eto, tako sam zakljuio ko ste.
Zaista, veoma inteligentno. A jeste li imali jo
kakav znak ?
Jedino jo to to sam na koferu proitao vae ime.

OTAC I SIN
Meu najplodnije pisce svih vremena spada francuski
pisac Dima otac. U svom poslednjem pismu pred smrt on
pcminje oko hiljadu i dvesta raznih knjiga.
Istoriari tvrde da on nije sve svoje knjige pisao sam,
ve je za to angaovao i mlae pisce koji su po njegovom
uputstvu pisali.
Jednoga dana, kad mu je iz tampe iziao novi roman,
Dima otac srete svoga sina i upita ga:
Jesi li itao moju najnoviju knjigu ?
Sin lakonski odgovori:
Nisam, a ti?

BRZINA
Edgar Valas bio je poznat ne samo kao autor najvie
itanih detektivskih romana, nego ii kao pisac koji je u
rekordnom vremenu pisao svoje romane.
Zna se da je daktilografkinji diktirao satima bez pre
kida, a kad daktilografkinja posustane, produavao je na dik
tafonu. Kad bi pre podne zavrio jedan roman, -posle podne
bi poeo drugi. Zato i nije udo to mu se -deavalo da lice
koje je u prvom poglavlju ' poginulo, u etvrtom poglavlju
izvri neki podvig.
Za vreme rada, Edgar Valas nije trpeo nikakva uznemiravanja. Niko nije smeo da ga prekine u radu.
Jednog dana
hitno Valasa.

javi se na telefonu

neka

ena

traei

Njegov sekretar joj je odgovorio:

Izvinite, ne smem da mu smetam. Priekajte malo na
telefonu dok zavri roman.

POVIICA
Teodor Drajzer je svoju literarnu karijeru p:eo kod
izdavaa Stoksa. Na kraju druge godine, imao je platu od
dvadeset dolara nedeljno. Meutim, rajzer sa tim nije bio
zadovoljan, pa je zatraio dva dolara poviice.
Stari Stoks ga odbi reima:
Vi ste pametan mladi, ali suvie esto traite povi
icu. Pilata koju sada imate najvia je koju zasluujete. Vie
od toga nikada neete od mene dobiti.
Stoks nije bio u pravu. Petnaest godina kasnije ovaj
isti St'oks ponudio je Drajzeru pedeset hiljada dolara akonta
cije za roman koji jo nije bio napisan. .

NA SAMHTI
Posle ve godine zatvora koje je proveo u engleskom
kaznenom zavodu Riding, duhoviti pisac i satiriar Oskar Vajld
nastanio se u Parizu. Tu je iveo u velikoj -oskudici j nematini. Nije mo-gao da plati ni kinji. Stanodavac ga je drao
iz samilosti.
Jednoga dana, posle due bolesti, Vajld je oseao da se
nalazi na samrti. Stanodavac pozva njogovog jedinog prijatelja
u Parizu. Njih dvojica stajali su tuno pored Vajlda, koji je,
sklopljenih oiju, teko disao.
Stanodavac zabrinuto upita Vajldovog prijatelja:
Ko e da plati sahranu sirotoggospodina Vajlda?
Na t-o Vajld otvori oi i sa bledim osmehom tiho ree:
Neki ljudi ive pomou svojih sredstava, a ja, izgleda,
umirem pomou svojih sredstava.

OEVICI
U jednoj svojoj noveli, italijanski pisac Pirjandeloopisuje veoma impresivno izvrenje smrtne kazne. U recen
ziji o toj noveli kritiar Kavalo napisao je da je potpuno- jasno
da Pirandelo nije video takvu scenu i da je prema tome rtva

pogrenih pretstava. U produetku svoje recenzije Kavalo

daje opis kako sg stvarno odigrava ovakav prizor..Njegov opis
bio je toliko impresivan da mu je Pirandelo napisao pismo, u
kome je, izmeu ostalog, stajalo:
Da sam imao va opis, sigurno bih ga koristio u svojoj
noveli. Priznajem, otkrili ste me. Ja nikad nisam video javnu
egzekuciju...
Kavalo je odgovorio:
Ni ja!

SAVET
enevjeva, jedna od ranijih ena Sae Gitrija, daje preko
parike televizijske stanice savete u stvarima srca. Na
pitanje jednog mladia: Kako u se pribliiti eni koju volim,
a koja ipak nee da primi moje udvaranje? enevjeva je
odgovorila:
Udvarajte joj se d dalje! Neka je ta ena udo od
ednosti, oveku koji je strpljiv i zna da iskoristi priliku
sigurno e kucnuti eljeni as.

NIJE ZA MLADE
or Sand poela je da se bavi literaturom jo kao
mlada devojka. U jednoj od svojih prvih knjiga opisala je vrlo
opirno ljubav nekog mladog para. Neki njen porodini pri
jatelj doneo je tu knjigu i poklonio je njenoj majci.
Vanredno je napisano, ali nije za mlade devojke, ree
donosilac knjige.
U tom trenutku ula je u sobu or Sand. Videi u maj
inim rukama neku knjigu, zamoli majku da joj da. Majka
pocrvene ii ree:
Oprosti, drago dete, ali to nije za mlade devojke!

NAUKA
Basnopisac I. A. Krilov,t upitan zato je i pored tolike
svoje obdarenosti napisao tako mali broj basni, dao je
ovaj odgovor:
Vie volim da me prekorevaju to malo piem, nego
da me pitaju zato piem.

SVEJEDNO MU
Jednom je kod Krilova doao vlasnik kue u kojoj je
slavni basnopisac stanovao i doneo mu na potpis ugovor, u
kome se odreuje da ako u zgradi izbije poar krivicom Kri
lova, ovaj ima da isplati svotu od 60.000 rubalja.
Basnopisac je potpisao ugovor, a svoti od 60.000 dodao
jo dve nule.
Meni je svejedno, rekao je pruajui ugovor. Ni
ezdeset hiljada, ni est miliona ne mogu da platim. A ovako
e vam biti prijatnije.

NE RAZUME SE U SLIKARSTVO
Jednom je knjievnik Valter Skot doao u Pariz i nije
mogao da se naudi tome koliko se Parianke minkaju. Jedan
poznanik ga je upitao:
Kako vam se sviaju nae dame?
Izvinite, bas nita se ne razumem u slikarstvo, odgo
vori Skot.

TA ENE VOLE
udi me, dragi, prijatelju, ree Miltonu jedan kom
ija, kako si se mogao tako dobro oeniti poto si izgubio vid?
Nije to nikakvo udo. Da sam jo i gluv, bio bih
najbolja partija u celoj Engleskoj.

TA JE LAKE
Upitali francuskog knjievnika Moli jara kako to da u
nekim zemjama prinevi preuzimaju vlast ve u trinaestoj
godini, a enidba im je doputena tek u osamnaestoj.
Mnogo je lake vladati kraljevstvom, nego enom!
odgovori Mol ijer.

GALANTAN OVEK
Poznati engleski pisac esterton, koji je bio vrlo debeo,
jednom je ispriao u krugu svojih prijatelja:
Moja debljina pomae mi da budem vrlo galantan.
Ovih dana sam ustupio svoje mesto trima damama.

IMA NETO
Za vreme ruka, kome je prisustvovao i engleski knji
evnik esterton, domain je hteo jednoj mladoj devojci da
naspo vina. esterton ga zadra:
Nemojte, jer, koliko je meni .poznato, naa se sim
patina goa uzdrava od vina.
Vi se varate, ja nisam lanica antialkoholiearskog
drutva, nego drutva za moralni preporod.
Ah, ja sam pobrkao! uzviknu esterton. Seam
se samo da se od neega uzdravate.

ZAMENA ZA ANELA
Posle oeve smrti, Maksim Gorki je iveo u kui svoga
dede. Jedne veeri upita ga deda da li dobro spava.
Jako mi je hladno, odgovori mali Gorki.
E, moj sinko, ree deda, dobro se pokri, a aneli e
te grejati.
Gorki se pokrio, ali posle nekog vremena ustane i za
miljeno pogleda u dedu.
ta bi hteo?
Deda, ree Gorki, mogu li, moda, mesto anela
dobiti jedan jorgan?

MILJENJE TOMASA MANA

Kad je romansijer Tom a 3 Man prviput bio u Americi,
pretctavili su mu jednog mladog pisca koji se mnogo klanjao
romansijer u, a pri tom stalno naglaavao za sebe a je niko 1
mta i da njegova ela ne zasluuju pomena. Tomas Man ga
je sluao strpljivo i sa krajnjom utivou. Kad je prijem bio
zavren, Man ree domainu:
Ovaj ovek nema potrebe da se pravi toliko mar', jer
zaista nije veliki.

rEEM iiz.nrm p u b l ik a

an Anuj, pisac Bala lopova" i Putnika bez prtljaga",

popularnih komedija, izaao je jednom iz pozorita u kome se
davala neka od prvih premjera sezone.
U dugakom nizu stajali su pred pozoritem luksuzni
automobili. Pored aut :m:bii.a skali su . oferi. -Tada Anuj u
jednog sjajno livrejisanog of era kako se obraa drugom ni
malo gore obuenom:
Sutra ove ve nee biti tako elegantno. Sutra e
doi gledaoci !. .

POSLOVNO
Ernect Hamingvej nije mogao da izbegne .susret s jed
nom damom koja ga je uvrebala za vreme koktei-partije.
Mister Hemingvej, izjavi ona glasno i razmetljivo,
potpuno sam razoarana vaom poslednjom knjigom.
Jeste li je kupili, draga gospoo? upita je He
mingvej.
Ne, samo sam je pozajmila.
Koga to onda jo interesuje! odgovori Hemingvej
hladnokrvno.

TEKE VEBE

Kad je engleski pisac Somerset Moam navrio osam

deset godina, neko ga upita kako je uspeo da doeka r.ako
duboku starost u tako dobroj snazi.
Svakog dana, odgovori Moam, nalazio sam se izmeu
dve teke telesne vebe.
Kakve telesne vebe ?
Svakog jutra sam morao silaziti sa kreveta, a uvee
opet penjati se u krevet.
*

SNAAO SE
Kad je Anatol Frans poarugiput otiao u Bioa da jo
jednom vidi to udo od lepote, uvar starina, koji ga je pra
tio iz sobe u sobu, odjednom ree:
Evo, ove je ubijen vojvoda od Giza po naredbi
svirepe Katarine Medici.
Kako to? iznenadi se Anatol. Pre dve godine ste
mi pokazali sasvim drugu sobu i rekli da je tamo izvrena
ubistvo!?
I to je tano, odgovori vodi. Onda se ova prava
soba popravljala.
i

PREDOSTRONOST
Francuski humorista Kurtlen iziao je jednog dana van
Pariza i dugo se etao. Kad se umorio, svratio je u jednu
malu kafanu kraj puta, pozvao kelnericu i upitao je:
Recite mi, lepa devojko, imate li cigure?
Da, gospodine,
Mnogo paketa?
Oko dvadesetak.,
Lepo, molim vas da ih sve donesete.
Devojka je zaueno izila i vratila se sa itavim na
ramkom kutija cigure.

 To je sve to imate u kafani?

Da, gospodine.
Ostavite onda ciguru na susedni sto, pa ddite i skuvajte mi jednu pravu kafu! ree joj zadovoljno Kurtien.

RUPE
Svift je jednom pirilikom prisustvovao nekoj velikoj
nacionalnoj sveanosti u Dablinu.
Neka dama pope se na
klupu da bolje vidi i Sviftu zakloni tribinu. Uzalud su njegovi
pratioci molili damu da sedne. Naposletku Svift ree glasno:
Mislim da ova simpatina i .lepukasta dama ne bi
stajala na klupi kad bi znala da na svakoj arapi ima po
jednu rupu.
To je odmah imalo dejstva, te je dama brzo sela za
klanjajui noge.
Kako ste to mogli rei kad nije istina? upita
Svifta jedan od prijatelja.
Kako da nije istina?! odgovori Svift. Zar bi
dama mogla uvui noge u arape da na svakoj nema po jedna
rupa?

IZBOR LITERATURE
Molim vas, cenjeni maestro, obrati se u jednom
drutvu neka dama knjievniku Luisu Bronfildu,
koje biste
tri knjige poneli kad biste bili prinueni da ivite potpuno
osamljeni na nekom ostrvu kao Robinson?
U tom sluaju, rekao je pisac ljubazno, ja bih poneo
mali navigacioni prirunik, uputstvo za gradnju amaca i splavova i knjigu o tehnici jedrenja.

RAZLOG
Poznati francuski pisac Tristan Bemar ruao je jednog
dana u restoranu u Nici. On dozva kelnera:
Kelner! Ne mogu da jedem ovu supu!
Usluni kelner odnese tanjir i donese slavnom piscu
jelovnik. Bernar izabra pota i kelner mu donese. Posle jed
nog- minuta, Bemar opet pozva kelnera:
Kelner! Ne mogu da jedem ovaj pota!
Kelneru nije bilo jasno o emu se radi i zato pozva
direktora, Ovaj odmah otra i ree ponizno Bemaru:
ta se dogodilo, gospodine? Svi gosti nalaze da je
pota Izvrstan.
Pa ni ja ne kaem suprotno, odgovori Bernar, samo,
nemam kaiku.
i

I s p u n je n a n o r m a
Prilikom boravka u Viiju, Tristan
bogatog ruka, poali na jaku glavobolju.

Bernar se,

posle

To nije zbog jela, rekoe mu. U naem mestu hrana

je tako dobra, a. higijena tako savrena da se smrtnost sma
njila na jedno lice dnevno.
Onda trk u optinu! povika Tristan Bernar.
Da vidimo da li je neko danas ve umro!
t

SOLIDARNOST
Neki je ovek traio od Aleksandra Dime 25 franaka
da bi mogao da sahrani jednog sudskogizvritelja koji ja
umro u bedi. Dima ue u svoju sobu za rad, dade nepoznatom
15 zlatnika i ree:
Evo vam petnaest zlatnika. S tim novcem moete da
sahranite dvanaest izvritelja.

KAD JE ZAPLAKAO
Ono to cenim kod vas, reJe jedna oboavateljka
Pjeru Brasaru, to su vaa pristojnost i tvrdo srce. Sigurna
sam da niste nikad u ivotu prosuli ni jednu suzu!
Ipak, jesam! odg_>vori Brasar. I to dvaput.
Prviput kad sam video Edyi Fejer u Gospoi s kamelijama",
a drugi put kad mi je Sartr doneo bocu originalnog konjaka
Napoleon i u mom prisustvu je ispustio na zemlju...

MALA KOREKTURA
Prolazei kroz Pariz jedan stranac proita u novinama
da je sednici Francuske akademije pretsedavao Ogije, fran
cuski filozof i pesnik. Poto nikad nije uo o ovom piscu,
stranac ue u jednu knjiaru i zatrai Ogijeova dela. Knjiar
ja imao samo Ogijeov komentar Molijerovih dela. Stranac uza
knjigu i paljivo je proita, verujui da je knjiga Ogijeovo
delo. Posle nekoliko dana susretne pesnika u jednom salona
i ree mu:
Dragi gospodine, veoma sam zadovoljan 1ep otom i
pagom vaeg dela. Koliko gracije, koliko istine, koliko po
znavanja ljudskog srca! Ali dopustite da vam dam jedan
savet: ponovo ottampajte svoje delo, ali bez on ih glupih
fusnota koje vam je neka budala svuda prikaila

GRAFOLOG
uveni francuski pisac Onore de Balzak bavio se u do
kolici grafoiogijom i itanjem karaktera iz rukopisa, tako da
je najzad bio uveren a je postao veliki majstor u ovoj
vetini.
Jednom doe kod Balzaka jedna dama i pokaza mu
kolsku svesku molei ga a joj izloi svoje gledite o bu
duem razvoju toga maliana.
Balzak se udubi u neitak rukopis kojim su bili iarani
listovi u svesci.

 Da niste vi, gospoo, mati ovog eteta? upita je

on najzad.
Ne.
A a niste s njim u kakvom srodstvu?
Ni to.
E, onda u vam otvoreno rei svoje miljenje: deko
je pravo spadalo, ali prilino ogranien... Ne verujem da e
od njega ikad togod estito ispasti!
Ali, zaboga, uzviknu dama kroz smeli, pa ovo ja
vaa sveska iz vremena kad ste jo ili u osnovnu k o lu !...
#

KOLO
Za vreme pretstave novog komada P. D. Boborkina,
sedeo je u istom redu pored njega I. V. Spazinski, koji mu je
pokazao jednog gledaoca u estom redu fotelja kako spava.
Pazite, spava!
Boborkin je utao. Posle izvesnog vremena prisustvo
vali su opet zajedno premijeri jednog komada Spazimskog.
Opazivi u drugom redu fotelja jednog oveka koji je spavao,
Boborkin gurnu svog prijatelja.
Znam, znam, ne zbunivi se odgovori ovaj. Kako
je na vaem komadu zaspao, ve nedeljama ne mogu da ga
probude.

UZROCI

Dramaturga Viktora Krilova upitali su jednom prilikom:

Zato vi nikad ne dolazite na premijere tuih
komada?
Iz prostog razloga. Meni je ao kad komad mog ko
lege pretrpi neuspeh.
>
A ako ima uspeha?

H nH fl

mi

in

rhirili-v

.?-q a

SLAVA
panski romansijer Blasko Ibanjez, koji je umro pre
Drugog svetskog rata, putovao je po Francuskoj. Jedan seoski
uitelj, koji je itao dela slavnog pisca, mislio je da e mu
uiniti veliko zadovoljstvo ako mu privede svu kolsku decu.
Moete ih propitati, gospodine Ibanjezu,
piscu. Deca e biti srena da vam odgovore.

ree

on

Posle nekoliko postavljenih pitanja, na koje deca nisu

umela da odgovore, slavni pisac zapita jednog deka od dva
naest godina:
Da li zna da mi nabroji tri najslavnija

svetska

pisca?
Bez razmiljanja malian odgovori:
Homer, D ante... ali se
zaustavi, jer ga je, videlo se, izdalo pamenje, pa sav crven nastavi i vi, gospo
dine, ali sam vam, izvinite, zaboravio ime.

DRAGOCENI PODATAK
Jedna uvaena ledi dola je kod Dikensa da se posavetuje s njim o svojim namerama da postane knjievnica.
Rekla je jo da pie roman.
Koliko je potrebno da bude dugaak roman? mteresovala se ona.
Na ovo pitanje ne moe se tano odgovoriti, obja
njavao joj je Dikens. Moe da bude od 40 hiljada rei, a
moe i od 300 hiljada.
Ali, onako, proseno?
Proseno, otprilike 80 hiljada rei.
Ledi poskoi radosno sa fotelje.
Tnir.ni 7napi da ie moi roman zavren!

DENTLMEN
Kad je engleski knjievnik Oskar Vajld jednom bio u
zatvoru, posetio ga je neki prijatelj. Poto je vreme za posetu prolo i prijatelj se oprostio, Vajld mu ree:
Hvala vam lepo to ste me posetili. Molim vas da
se ne ljutite' to vas ne mogu da ispratim napolje.

BEZ ISKUSTVA
Na veliko oajanje glumaca, francuski dramski pisac
Sardu voleo je sam da reira ono to je napisao. Tako je, za
vreme jedne probe, davao uputstva nekom glumcu poetniku.
Preklinjem vas, gospodine Sardu, nemojte, dobaci
jedan stari glumac. Ovaj mladi nema jo iskustva f bio bi
u stanju da vas poslua.

DOSITEJEVE DRAGOCENOSTI
Jednom Dositej Obradovi, dok je jo bio u manastiru,
ode nekud iz svoje elije i zaboravi da zakljua vrata. Poto
je inae uvek zakljuavao vrata, manastirska brati ja je mi
slila da skriva neke dragocenosti, pa je iskoristila ovaj momenat, pojurila tamo d poela premetati sve odreda, i krevet,
i fijoke. Meutim, Dositej se seti da je zaboravio da zakljua
vrata, te se vrati i zatee svu manastirsku brati ju zajapurenu
od premetanja. Jedan kaluer brzo smisli ovakvo opravdanje:
Ne boj se, oe akone, mi smo samo- doli da ti iz
ale poharamo dragocenosti!
Ne bojim se ja toga, odgovori Dositej, moje drago
cenosti su knjige, a one vama ne trebaju, jer vi na toj njivi
ne sejete!

DOSITEJ I AVOLI
U jednom veselom drutvu neko bockalo zapita Dosdteja
Obradovia, nadajui se da e ga naljutiti:
Je li istina, oe kaluere, to nam je pripovedao
na popa, da su avoli najgora stvorenja i da ih je bog zato
crne stvorio?

 I ja sam, odgovori mirno Dositej, kao kaluer crno

boje stvorenje, pa kako onda mogu da govorim protiv nekog
ko mi je ravan?!

DUKA I ITALIJANSKI KRALJ

Kad je Petar Petrovac Njego putovao po Italiji poveo
ja sa sobom i svog upravitelja dvora i sekretara Duku. U
Napulju, Njego je posetio kralja, a Duka ga je kao sekretar
pratio. Kad je audijencija bila zavrena, kralj isprati Njegoa
Lk u hodnik. Opratajui se od njega, kralju svrne pogled i
na uiku, koji je tu bio sa svojim srebrnim tokama, i duboko
mu se pokloni. Kad je Duka video da mu se kralj klanja,
zbuni se i ukoi kao kip.
Kad su izali iz napuljskog dvora, Njego ree Duki:
Bolan, uko, ti se kralju nimalo ne pokloni!
A, bogami, jesi udan! snae se Duka. Kralj,
otkako se rodio, sad prviput vidi Crnogorca, pa zar da ya
vidi pogrbljena ?!

STERIJA OTAC I STERIJA SIN

Pria se da je Jovan Sterija Popovi pisao Kiir Janju
po liku svog oca, koji je bio veliki cicija. Kad je Sterija
poslao iiz Bea ocu ovu svoju knjigu i kad ju je starac pro
itao i poznao u njoj sebe, kau da je rekao:
'Rani psa da te ujede!

DRUGA SIMENA POLOVINA

Zamolio Sima Milutinovi iz Lajpciga Vuka Karadia
da mu nae neko zaposlenje. Vuk se zauze i knez Milo primi
Sirnu za svog sekretara :i posla mu novac za put. Sima primi
novac, ali ode na Cetinje, te. umesto knezu Milou, postane
sekretar vladici Petru I.
uvi to, Vuk se zaprepasti i ree:
O, boe moj! Znao sam da je Sima lud do pola, ali
kad mu pre polude ii ona druga polovina?!

ZMAJEVA DOVITLJIVOST
Zmaj Jovan Jovanovi je prvih godina svoje prakse u
Beu stanovao u Porculangase. Letnja dva meseca .provodio
je u serlu blizu Bea, No, ve prvih dana, doiveo je u selu
veliku neprijatnost: pored njegova stana
govedar je svaike
zore besno duvao u rog, a Zmaj je voleo uzoru da spava.
Zabrinu se Zmaj ta da radi. Ne moe da spava kad govedar
duva u rog. Ali se brzo doseti.
Marija, zovnu od domaicu. Kad se vearas govedar
bude vraao sa pae, zadri ga i dovedi meni da sa njim raz
govaram.
Uvee se govedar prijavi Zmaju.
uje! ree mu Zmaj. Ja volim rano da se diem,
da uivam u sveem ju tru ... Dau ti svakog jutra po dva
seksera, ako bude duvao pred mojim stanom i budio me.
Govedar, srean, primi za sutranji dan dva seks era
i ujutru poe duvati iz sve snage. Sutradan isto tako dobije
dva seksera:. Tafco i trei i etvrti dan, a kad se petog dana
pojavi, gazdarica ga otprati bez seksera.
Govedar se naljuti.
Aaaa... je li taiko, to li je? Hoe da ti sviram
besplatno? E, neu, vala, da te budim dabe!
I ve sutradan promeni ulicu. Tako se Zmaj za osam
seksera oslobodi nesnosne muzike.
*

ODLIKOVANJE
Poslednje godine svog ivota provodio je Ljuba Nenadovi u Valjevu, ivei skromno i povueno. Celo Valjevo ga
je poznavalo i. potovalo, jer se sa svakim ophodio ljubazno i
vrlo korektno. No, ni u svojim starim godinama nije bio bez
zanimanja. U Valjevu su u to vreme izlazile Valjevske no
vine. To je bio lokalni list, ali je imao i svoju knjievna
rubriku, kao i humoristini deo, Taj deo obraivao je ika-

Ljuba. Izdava je bio tampar Molnar, jedan od njegovih

najvemijih prijatelja. On je kod Molnara besplatno ureivao
humoristiki deo lista, ali nikad nije hteo da napie nijednu
re o politici.
Jednog dana doe u Molnarovu kancelariju pretstavnik
vlasti i donese dva odlikovanja: ministar prosvete odlikuje
ika-Ljubu za zasluge na knjievnom polju, a za iste zasluge
i Akademija ga bira za svog redovnog lana. Molnar uze od
likovanje i htede Ljubi da ga prikai na grudi.
Onoga, znate, ekajte malo! odgovori ika-Ljubi
pokazujui na hartiju, gde se trai devedeset dinara tak"e za
odlikovanje.
Lako emo za to! odgovori Molnar.
A ika-Ljuba se nakalja:
Onoga, znate, da vam kaem neto. Mnogo bi bolje
oni tamo uradili da su mi poslali devedeset dinara, nego to
su mi poslali odlikovanje, a trae da im platim devedeset
dinara za taksu.

POGODIO
ika-Ljuba Nenadovi bio je revizor osnovnih kola. U
jednoj seoskoj koli u prvom razredu napisa on na tabli broj
7, pa ree acima:
Hajde, ko e da pogodi ovaj broj ?
Jedan malian iz poslednje klupe zguva fesi u de
snicu, pa izmanu to vie moe, te pogodi posred broja i
radosno kliknu:
ia, ja ga pogodih!

NE VOLI DlJEK VODIT

Doao ura Jaki iz sela Sabante, gde je bio uitelj
u Beograd i poto je uvek bio tanak novano, ukazano ma
je gostoprimstvo od strane redakcije - lista Otadbina.

Sa urednicima i saradnicima Otadbine ura je pro

vodio sve vreme, a dane zavravao najradije u Skadarliji uz
dobru kapljicu.
Jednog dana, u razgovoru o knjievnim i pozorinim
dogaajima neko pomenu da se uvee u pozoritu daje ilerova drama Razbojnici. ura Jaki, koji je mnogo cenio
ilera, uprkos svog ratobornog stava prema upravi Narodnog
pozorita, izrazi, elju da vidi komad.
Kad se to vee ura naao sa 'prijateljima u poaritu,
pred sam poetak pretstave saopteno je publici da 6e se zbog
bolesti nekih glumaca, umesto ilerovih Razbojnika, davati
Sknibova komedija aa vode.
Odmah zatim zavesa se die i pretstava poe, ali ura
razoaran ustade i bez pozdrava napusti salu.
Kad se predzoru sastao sa urednicima Otadbine u
Skadarliji, ovi su ga prekoreli to je na upadljiv nain demon
strirao svoju ljutnju.
More, ljudi, kako da ostanem ravnoduan! doeka ih
ura. Obeali ste ilera (tako se zove i jedna vrsta vina),
kad tamo, ono nema ni pricera, nego samo aa vode. Niko mi
u ivotu nije podvalio.

JANKO I OPERA
Kad je Janko Veselinovi bio postavljen za dramaturga
Narodnog pozorita u Beogradu, dou neki novinari da ga
intervjuiu. Znali su da Janko nije naroiti strunjak za pozorine probleme, ali ih je interesovado kako e se snai na
novom poloaju. Jedan novinar ga, izmeu ostalog, upita ta
misli o operi.
Janko se poea po bradi i odgovori:
Zna, rode, sve to je ravo napisano i ne moe da
se ita, to se otpeva. Eto, to
ti je opera!

RADOJE DOMANOVI I GOLEMOVI MARKO

Radoje Domanovi, kao profesor, predavao je srpski
jezik i knjievnost. Bio je dobar predava, faktian i reit.
Narodnu poeziju je neobino voleo, te je esto na asovima,
kad je bio dobro raspoloen, govorio u desetercu.
Mnogi
uenici su ga u tome podraavali.
Jednom Raoje prozva nekog Marka Golemovia, koji
je bio prilino bistar i dosetljiv, ali je lekcije neuredno uio.
Poto izie pred tablu i pokloni se nastavniku, po ondanjem
obiaju, Marko duboko uzdahnu. Raoje ga zaueno pogleda,
osmehnu se i upita:
O junae Golem ovi Marko
Koja ti je golema nevolja
Te uzdie sjetno i duboko?
Na ta si se mlaan raalio?
Marko pouta malo, razmisli, pa razveza i on u de
setercu:
Meni jeste golema nevolja:
Vidim da u danas poginuti
Nit od puke nit od sablje britke,
Ve od puste gramatike srpske.
Radoju se toliko dopade Markov odgovor, pa odmah
nastavi:
O delija, Golemovi Marko,
Vidim da si junak cd megdana,
ao mi te danas pogubiti;
A to ne zna gramatiku srpsku.
Lako emo ako jesmo ljudi.
Rok ti dajem neeljicu dana
Da se spremi za bojna megdana,
A tad emo izi5 na bojite
Da junaki megdan dijelimo
Pa to kome bog i srea dade.
Marko se pokloni i zadovoljno ode na mesto, a Radnje
prozva drugog uenik.

SPORAZUM
Gonio neki dosadan poverilac Radoja Domanovia i ni ja
mu dao mira ni kod kua ni u kancelariji. Ali, jednog dana,
susret je bio neizbean. Zatekao ga je U stanu pri ruku.
Vrlo utivo, skinuo je eir i poklonio se. Rekao je zbog
ega je doao, ali da bi ublaio gorinu svoje posete, doda:
Znate, gospodine, vi recite kada mogu,da doem si
gurno, da ne bih svaki dan dosaivao.
ta ja imam tu da odluujem, ree Domanovi sar
kastino. Vi ste taj koji odluuje. Kad vam je 'najzgodnije,
upravo, kog dana?
Meni subotom predvee...
E, onda izvolite doi svake subote predvee.
i

IPIKO KAO INOVNIK

Posle Prvog svetskog rata, postave Iva ipika za se
kretara u ministarstvu uma i ruda. On primi postavljenje,
ali, kao svaki boem onoga doba, retko je kad dolazio na po
sao, a redovno prvoga podizao platu. Deavalo se ak da po
nekad poalje i za platu nekog drugog, tako da ga je malo
ko poznavao u ministarstvu, ministar ponajmanje.
Za vreme najvee kampanje u opozicionoj tampi, u
vezi sa poznatom aferom oko takozvane tajnbasove eleznice
u Bosanskoj Krajini, neko doapne ministru Ivici Kovaeviu,
koji je bio jedan od glavnih aktera u aferi, kako u novinskoj
kampanji uestvuje i njegov sekretar ipiko. Takoe ga obavest'e da cn;j nikad ne dolazi na dunost, a prima platu. Ne
maj i:, izgleda, pojma ko je i ta je ipiko, pozove ga mini
star jednog dana i ljutito upita:
Zato vi ne dolazite na posao, gospodin sekretar ?
Kakav ste vi inovnik?!
ipiko ga pogleda cinino i htee neto da kae, ali se
predomisli i outa.
* Hcete li govoriti? Znat li ko sam ja?

 Znam... gospodin ministar.

Ali ja znam i ko ste vi. Vi ste jedan od onih koji
ne rade, a primaju platu.
Ali i koji-ne krade, gospodine ministre ! odgovori
ipiko ljutito i izie napolje.

GNJAVATOR
Na nekoj konferenciji profesorskog drutva jedan pro
fesor, posle svog dvoasovnog govora, zapita Stevana Sremca:
Kakav poloaj biste mi preporuili u dravnoj
slubi ?
Ja bih vas postavio za upravnika Zavoda za glu~
voneme.
Zato ba tu?
Zato to bi onda ili nemi progovorili, dli biste vi
zanemeli.

GALANTNI MATO

'

Sretne Mato jednog prijatelja koga ve dugo nije

video, pa ga zapita:
Gle, otkuda ti? Kako je? Ba mi je drago to sam
te sreo. Hoe li da danas zajedno ruamo?
Pa, ja ne branim, drage volje! odgovori prijatelj
udei se Matoevoj galantnosti.
A Mato zavri:
E, onda hajde kui, pa naredi da za mene zgotove
ruak, a ja u odmah doi.

SSLABO PAMENTB
Knjievnik A. G. Mato uivao je u dobrim piima.
Jedno vee desilo se a je seeo i pio do neko doba, pa onda
ustao, malo proetao i ponovo seo za isti sto.
Zar niste ve dosta pili? upita ga jedan od gostiju.
0 , ta ja znam! Moj eludac ima vrlo slabo pam
enje, mirno odgovori Mato.

KAPITAL
Na poznati liriar, esejista i kritiar Nikica Poli do
ivljavao je razne nemile udarce sudbine najintimnije prirode.
Cesto je taj nesreni ivot nagonio Nikicu da u piu po
trai utehu.
Jednom je Nikica sedeo sa Mariom imenoom, pozna
tim tenorom, koji je u ono vreme bio na vrhuncu svoje pevake karijere. Dok su u kafani pili aicu po aicu, Mar'o
odjednom pokaza na svoje grlo i ree:
Jesi li video? U mome grlu lei kapital.
I u mom! nasrne ja se Nikica melamhol'iino i iskapi
jo jednu aicu.

NUI U NIU
Krajem prolog veka, srpska skuptina i vlada nalazili
su se neko vreme u Niu. Jednog dana, po ministrovoj na
redbi, i Branislav Nui doe u Ni, ali kako je grad bio pun
sveta sa strane, nije mogao nikako nai sobu za prenoite.
Najzad se obrati gaza-Reponji u Evropi.
Znate ta, Nua? Urediu a vam sobarica Aranka
ustuDi svojti sobu, a ona neka prenoi kod neke drugarice.
Brzo su se spora/tuneli i Nui posle veere oko deset
sati poe na poinak. Taman se pruio na krevet, kad neko
snano zalupa na prozor. Nui skoi, prie prozoru i upita
ko je.
Aranka, otvori! Ja sam, tvoj Jova!
Nui glasno opsova i vrati se u postelju. Taman ga
san savlada, kad se zau nova lupa i glas.
Aranka... Ja sam ... tvoj Rile!
Nua se razdera i RHeta nestade.
Jedva Nui ponovo zaspa, a neija ruka opet zatrese
prozor:

 Aranka, duice moja, otvori vrata!

Ovde je tvoj

Simo.
Tako je do zore Nui samo brojao posetioce, i vie
nikako nije zaspao. To je uradio tek ujutro za stolom u ka
fani na veliko uenje gaza-Reponje.

RAV AK
Kao upravnik pozorita, Nui je bio omiljen zbog svoje
naravi koja nije stvarala ravo raspoloenje niti ma kakav
ispad.
Meutim, jednog dana neki mlad glumac uspe da uvek
dobro raspoloenog Nuia izvede iz takta i naljuti ga u to
likoj meri da je ak poeo vikati na njega:
To je zaista skandal! Ve sedam godina igrate pod
mojim nadzorom i niste u stanju da odigrate ulogu jednog
najobinijeg razbojnika! Pa ta ste vi onda nauili kod mene?

NUI I ITALIJAM
Pre Prvog svetskog rata, jedna grupa italijanskih no
vinara posetila je Beograd. Nuiu bi povereno da ih vodi po
gradu. Meutim, on nije znao italijanski. Oni su natucali fran
cuski, pa su nekako ipak uspevali da se sporazumeju. Idu
oni po Beogradu i Nui im pokazuje znamenitosti i tumai.
Pred Narodnim pozor .'t em Nui pokazuje zg'adu
i kae:
II Teatro nacionale!
I svi su ga razumeli.
Pokazavi na spomenik kneza Mihaila, Nui ree:
II monumente!
I opet su svi razumeli.
Pred jednom bankom u Knez Mihajlovoj ulici, kod koje
je Nui imao petljavinu sa menioom, ovako im objasni stvar
pokazujui na zgradu:
La menica protestato!

POSLEDNJE NUIEVE HEl

Jedan blizak Nuiev roak, i sam knjievnik, za koga
je veliki komediograf platio mnoge i mnoge menice, esto i
blanko potpisane, koje je ovaj redovno putao na protest,
prie Nuiu na samrtnom asu, i, napravivi tuno lice,
proapue:
Ago, ti vidi da ti je doao sueni as, ta treba
da se laemo! Ali ti si slavan pisac, celoga veka si to bio, pa
je red da tako i zavri. Kai na svom samrtnom asu i neku
slavnu re, da bi te ljudi posle po tome pamtili i spominjali.
Nui, koji je bio u tom asu preboleo krizu i oseao
se znatno bolje, poeo je najednom da dahe, kao da e
svakog asa izdahnuti, i pogledavi zajedljivo kroz trepavice
svog boleivog roaka, proapue jo tie:
Da, da, roae... Zbogom, ivote, zbogom moji mili
i dragi ! . . Dobro, da kaem! Eto, daj mi, roae, blanko me
tlicu da ti potpis em!

POTSTANARI
U svojim mlaim godinama, pesnik Gustav Krklec spa
vao je meseciima u ateljeu Stojana Aralice u Zagrebu. I ne
samo on, nego bi uvek doveo i ponekog drugog boema na
poinak. Jedinog dana sretne Aralicu gazgarica i sasvim oz
biljno mu kae:
Vaeg potstanara potstanar nije prijavljen!
Kada je Stojari pomenuo Krklecu da drugiput prijav
ljuje svoje potstai^are, ovaj, da bi stvar okrenuo na alu,
upita svoga stanodavca:
Stojane, jesi li dobio zeca to smo ti poslali ? Bio
sam u Meumurju kod oca u lovu.
Nisam, odgovori Aralica.

 Pa, mi smo jednog uhvatili i napisali mu na Kartonu

koji smo mu obesili oko vrata: Stojan Aralica, slikar, Za
greb veliki poklon za sve dobrote.
Nije doao, Gusti, ree Aralica, ali da nije imao gde
da spava, naao bi, zaista, i on moju kuu.

ZABUNA
Pesnik Vladimir Petkovi-Dis radio je jedno vreme kao
poreznik u Jagodini. Dis je imao svoje drutvo i, kako sa
nou esto dugo sedelo, u kancelariju je dockan dolazio. Jed
nog dana Dis ree svojoj eni:
E, ba me je sramota! ef mi je tako krasan ovek da mi nikad nita ne prebacuje. Sutra u ranije da odem
u kancelariju.
A sutradan uvee priao je Dis svome drutvu:
Poranim ja jutros u nadletvo. Uem u kancelariju,
nigde nikoga. Oho-ho, mislim ja, ala e se inovnici iznena
diti kad me zateknu ovako vredna! No, vreme i dalje prolaz,
a niko ne dolazi. Najzad mi ekanje dosadi. Zovnem momka
i zapitam:
A gde su inovnici?
Znate, odgovori mi momak, sad je jedan sat, a oni
su u dvanaest izili.

FORMULA KOJA IDE

Fiziar Amper razmiljao je jednom itav dan o nekom
problemu ije mu se reenje vrzmalo po glavi.
U jednom
trenutku, na ulici, reenje mu sinu u pameti; vrlo zadovoljan
on izvadi iz depa pare krede da zapie rezultat na jednoj
crnoj ploi koja je liina na tablu. Poto je ispisao dugaku
formulu, odjednom mu ploa izrnate za |ri koraka.
Amper
krenu za njom. Meutim, ploa se i dalje brzo udaljavala.
Amper potra za njom kao bez due. Najzad se ploa zaustavi.
Oznojen, bez daha, zastade i Amper. Ta ploa je, ustvari, bila
zadnji eo jednog fijakera.

NJUTNOV RUAK
Jednom prilikom slavnog fiziara Njutna poseti jedan
njegov prijatelj. Naunik je ba tada radio u svojoj sobi za
rad, i sluga, znajui da ne srne da ga prekida, uvede gosta u
trpezariju i zamoli ga da malo prieka. Njutnov. prijatelj je
ekao due od jednog sata. Kako je u meuvremenu donesen
ruak na sto, on sede i slatko se najede, a potom se zavali u
fotelju i nastavi da eka.
Pola sata kasnije doe Njutn, pozdravi se s prijateljem
i zamoli ga da se ne ljuti to e za vreme razgovora jesti, jer
je veoma gladan. Ali, prilazei stolu, naunik spazi na njemu
samo ostatke jela, pa se nasmei i ree prijatelju: Ba smo mi naunici rasejani! Sasvim sam zaboravio
da sam ve ruao.

KATEGORIZACIJA
Upitali jednom Kanta koji sluaoci najvie poseuju nje
gova predavanja. On ironino odgovori:
Moji sluaoci su uglavnom studenti, mlade devojke
i oficiri. Studenti dolaze, jer znaju da sam u ispitnoj komi
siji, devojke zbog studenata, a oficiri zbog devojaka.

RAZLIKA
Neka veoma brbljiva dama dosaivala je Edisonu raznim
zapitkivanjima o njegovim izumima.
Ah, je li istina da ste vi izmislili prvu mainu koja
govori?
Ne, odgovori Edison, prvu takvu mainu je stvorila
priroda. Ja sam jedino izmislio prvu mainu ije prianje mo
ete da zaustavite kad hoete.

ENE I GOVOHNITV0
Poetkom ovog veka, profesor ari Tjusend Kapelan od
bio je da dri predavanja o govornikoj vetini studentkinjama u Retlajd-koledu.
alosno je, objanjavao je on, da treba enu uiti da
govori. Prirodnu naklonost prema govori jivosti ne moemo
unititi, ali, doavola, zato bi je trebalo jo vie negovati i
razvijati ?

USREIO JE
Upitali filozofa Herberta Spensera, kad je ve ostario,
da li se kaje to se nije oenio. On ree:
Naprotiv, teim se da negde u svetu ivi jedna meni
nepoznata ena koju sam, i ne znajui, usreio time.

ZNAK RASPOZNAVANJA
Profesor Anderson, iako lep, drao je katedru mate
matike u Kembridu. On se odlikovao neobinom duhovitou
i pronicljivou. Jednom je na nekom prijemu rekao susedu:
Dama prekoputa ima divne zube.
Ovaj je bio zapanjen, jer je to bila istina, te upita pro
fesora otkuda je to saznao.
Pa, sluam je kako se svaki as bez razloga smeje.

VELIKA TAJNA
Jedno od poslednjih Ijudoderskih plemena sa gornjeg
dela Konga zarobilo je belog istraivaa Pirsona i on je odre
en da bude glavno jelo na sveanom ruku poglavice. U oa
janju njemu sine spasonosna ideja i zaurla na jeziku kanibald
Ne smete me pojesti, jer ja sam bog!
Bog koji raspolae najviim moima? upita po
glavica.
Naravno!

 Dokai a je to tano i neemo te pojesti!

Evo!
ree istraiva sigurnim glasom, pa izvadi iz
depa upalja, kljocnu jedanput i odmah se pokaza plaviasti plamen.
Zaista si bog! ree poglavipa. Oslobodiu te
ako mi' otkrije svoju tajnu,
Tajnu vatre?
,
,
Kojeta! Tajnu koja ti omoguava da iz prve za
pali upalja. Imamo ih ove ,t usta i tma, a nijedan ne valja
ni lule duvana!

ISKRENOST
Kada je bio pozvan da diriguje jednim simfoniskim
orkestrom, Toskanini poe sa prvom probom, ali posle dva
minuta primeti da se prvom violinisti lice nekako gri kao
da je bolestan. Toskanini spusti palicu i ree:,
Vi ste bolesni ?
Prvi violinista odjednom dobi svoj normalan izgled.
Ne, odgovori on. sasvim mi je dobro.
Orkestar produi. Proe jo jedan minut. Toskanini po
gleda na prvog violinistu, a ovaj je sada izgledao jo bole
sniji nego malopre. inilo se kao da jedva die, a lice, sve
obliveno znojem, izraavalo je duboki strah.
Maestro ponovo zaustavi orkestar i ree:
Uveren sam da vam nije dobro. Bolje bi bilo da
idete kui.
Ali, verujte mi, maestro, kui ne elim da idem,
nema potrebe.
Onda, ta je? Ima neto to ne valja. Moe li

se

znati ?
Dobro, evo ta je, ree potpuno iskreno prvi vio
linista. -r- Uasavam se zbog m uzke'

SIBELIUS I KRITIKA
Jednom se slavni kompozitor Sibeliiius i njegov prija
telj etali zajedno kroz umu.
Kako divno pevaju ptice ovde, kako prijatno umi
granje! Sad razumem da je to moglo da vas inspirie. blaeno
je rekao Sibeliusov prijatelj.
U tom trenutku svu harmoniju umova i zvukova po
kvari graktanje jednog gavrana.
E, a to vam je sada kritika! dobaci brzo kompo
zitor.

SLAVA
Neki bankar, koji se u dokolici bavk poezijom, napi
sao je tragediju u stihu. Dugo vremena bio
u nedoumici
oko izbora muziara kome bi poverio da komponuje za nju
muziku. Najzad se odlui za Debisija. Uputi se njegovoj kui
i, pruajui mu rukopis, ree sa zanosom:
Gospodine, nudim vam polovinu svoje slave!
Debisi pogleda oveka
s ree'ma:

zatim rukopis, .i vrati mu ga

Gospodine, svu slavu zadrite za sebe!

VINO I VINO
Kompozitor Brams bio je na veeri kod nekog svog
prijatelja. Sipajui vino u au, domain je rekao:
Probajte ovo, maestro. Ovo je Brams meu mojim
vinima.
Kompozitor je ispio, pohvalio vino i, obraajui se do
mainu, dodao:
a

r ib a n i

m ni

c jin a ife *

mi

od

V&6G

H stO V O llei.

KONCERT SA VEEROM
Jednom je slavni kompozitor Franc List, priredio kon
cert u nekom mestu u unutranjosti. Iako je priredba bila
objavljena na vreme, nije bilo ni deset posetilaca. Kad je List
video tako mali broj posetilaca, predloio je da pou sa njim
u hotel.

Nema smisla da sviram u ovoj praznoj dvorani,

rekao je. Poite sa mnom, pa u vam otsvirati svoj
program.
Prisutni su odmah poli, a List ne samo da im je svi
rao, nego ih je d bogato poastio.
Kad su to uli u varoi, jedan graanin je zamolio
Lista da zakae jo jedan koncert. List jepratao. Ovog puta
nije bilo nijednog praznog mesta. im je otsvirao tri svoj:,1
kompozicije, List se poklonio i otiao ostavivi razoaranu
publiku koja se nadala da e posle koncerta imati bogatu
veeru.

MOCART I ROSINI
Na jednoj proslavi Mocartovog roendana u Parizu,
prilikom veere, podigao je neko au i nazdravio u ast
tvorca Don uana.
Neka ivi Mocart! vikali su prisutni.
Mir, mir, proapta uvreeno Rosini, Bolje je da
popijemo u nae zdravlje. Mocart e ionako due od nas
iveti!

KAKO SE KOMPONUJE '

Jednom je Mocart bio primoran da slua sviranje
nekog etrnaestogodinjeg deaka. Kada je zavrio sviranje,
malian upita:
ciju.

Ja bih eleo da napiem neku samostalnu

Recite mi kako se to radi?

kompozi

Mocart mu odgovori:
Za takav rad (potrebna vam je sprema. A, osim toga,
da malo porastete.
Ali, vi ste, maestro, komponovali kad ste bili jo
tilai!
Da, ali ja nikog nisam pitao kako se to radi.

HENDLOV PREDLOG
Opera Rinaldo" poznatog kompozitora Hendla bila je
lugo vremena na repertoaru opere u Londonu, te je usled
oga izdavau nota Valu donela vrlo mnogo novaca. Meutim,
>am Hendl imao je vrlo malo koristi od svoga dela. Zato,
<a ga je jednom prilikom Val opet nagovarao da napie
lovu operu, Hendl ree:
Neto u vam predloiti, dragi moj Valu. Da hi
ioli do izravnanja naih interesa, moju novu operu napisa
ete vi, a ja u joj biti izdava.

KRITIKA
Slavnom Berliozu doe jednog dana neki mlad kom
pozitor i zamoli ga da saslua neku njegovu kompoziciju i
kae svoje miljenje o njoj.
Vi apsolutno nemate dara za komponovanje, ree
Berlioz kad je uo kompoziciju. Preporuujem vam da se
na vreme latite nekog drugog posla.
Nekoliko minuta kasnije, on pozva sa prozora svoga
stana mladog kompozitora, koji se ra'zoraan polako udalja
vao, i doviknu mu:
. Mladiu, nisam promenio miljenje, samo bih vas
upozorio da su svojevremeno i meni rekli isto to.

IST RAUN
Poznati muziar Gluk, prolazei Ulicom Sent-Onore u
Parizu, sluajno je razbio izlog jedne male radnje, koji nije
vredeo vie od franak i po. Muziar dade jedan talir, (tri

franka), ali trgovac, izgovarajui se da nema sitno, gledao

je da mu ne vrati ostatak. Muziar poe izlazu i ree tr
govcu:
Nije potrebno. Za ostatak novca razbiu jo jedno
staklo.

KORISTAN GLAS
Jedna mlada devojka poseti kompozitora Franka Al~
fanoa i zamoli ga da oceni njen glas. Poto je otpevala, bolje
rei odvriskala jednu od najpoznatijih romansi, devojka
zapita:
Dakle, maestro, da li verujete da mogu neto po
stii ?
0 , da, gospoice. Va glas moe vam mnogo kori
stiti u sluaju poara ili brodoloma.

PREVENTIVNA MERA
Kompozitor Lujo afranek-Kavi,
ija su dela, posle
njegove smrti, uglavnom pala u zaborav, nameravao je da
priredi jedan koncert svojih kompozicija, pa se savetovao sa
prijateljima u kojoj sali to a izvede.
Najbolje bi bilo na najvioj galeriji zagrebake ka
tedrale! savetovao je novinar Slavko Vodvarka.
Kakva je to budalatina! ljutio se Lujo.
Naprotiv, to je vrlo pametna predostronost, uveravao je Vodvarka. Tako ti kritika bar nee moi da prigo
vori da izvoenje nije bilo na visini.

VIOLINSKA VONJA
Neki koija traio je od Paganinija za vrlo kratku
vonju dvadeset lira. Zgranutom Paganiniju on je objasnio:
Maestro, pa bar vi ne bi trebalo da pravite pitanje
za tako malu sumu, kad vi za jedno jedino sviranje samo na
jednoj ici uzimate trista lira!

Paganini Bije nita odgovorio, ali je prilikom izlaska

zapanjenom koijau dao dve lire, rekavi:
Kad me iduiput budete vozili samo na jodnom to
ku, ob:eete ostatak od osamnaest lira.

HLADNOKRVNI PIJANISTA
Posle jednog koncerta u Njujorku, koji je bio izvan
redno dobro poseen, kritika je otro napala pijanistu Liberasa. Meutim, on se nije mnogo ljutio i svakom od klevetnika
uputio je kratko pismo sledee sadrine:
Vaa neljubaznost prema meni toliko me je gartula
da sam plakao kao dete idui u banku... da naplatim ek koji
me je toliko uteio.
;

APLAUZ
Poznati nemaki dirigent Hans fon Biiov dirigovao je
na jednom koncertu Prvu simfoniju od Bramsa. Poto je za
vrio izvoenje, primetio je da je publika ostala sasvim
hladna, pa joj se obratio:
Dame i gospodo, ini mi se da vam se ova simfo
nija nije mnogo dopala. Priznajem da je prvi put ak ni ja
nisam razumeo, pa sam morao da je otsviram i drugi put da
bih potpuno uivao u njoj. Zato mi dozvolite da. iznova
ponem
Bez oklevanja, on ponovi i drugi put celu simfoniju.
Publika ovog puta nagradi izvoenje oduevljenim aplau
zom. Ali tada neko iz publike ustade i objasni mu da je to
liki aplauz dat samo zato da mu ne bi palo napamet a a po
trei put ponovi izvoenje.
0

KASNO JE
uveni francuski kompozitor Ober sreo se sa Rihardom
Vagnerom, koji je tek bio doputovao u Pariz.

 Znate, ree on alei se, meni je bilo potrebno tri

deset godina da se uverim a nemam nikakvog muzikog
talenta.
Pa jeste li posle toga ostavili muziku?
Ne, ta vam je, pa ja sam tada ve bio slavan!

PREPORUKA
Jednog dana doe u kabinet direktora Milanske skale
neka operska pevaica s molbom da je prime na gostovanje.
Njeno ime nije bilo poznato direktoru, ali kad je pokazala
preporuku uvenog kompozitora Rosinija, on je angaova bez
rei. Pevaica je pevala, ali je publika, i pored ogromne re
klame, bila nezadovoljna i potpuno razoarana.
Direktor je, istina, mnogo cenio Rosinija, ali nije mo
gao da se uzdri, a da mu pri prvom susretu ne kae:
Maestro, pevaica koju ste mi preporuili pevala je
uasno!
Znam, dragi moj! odgovori mirno Rosini, i uz
osmeh dodade: Zar bi joj inae bila potrebna preporuka?

ALJAPINOV ZViDUK
Za vreme aljapinovog gostovanja u . Bekoj
operi
poe slavni gost na jednoj pretstavi da daje sa scene takt
dirigentu. Dirigent, i sam poznati umetnik, pritisne tada
zvonce za sputanje zavese. Publika je brzo shvatila stvar i
poela zvidanjem buno da demonstrira protiv netaktinog
aljapina. Poto se zvidanje toliko oduilo da je nastavak
pretstave bio onemoguen, aljapin je iziao pred zavesu i
doviknuo gledaocima:
Mir, molim mir! Zato zvidite kad ne umete? Ja
u vam pokazati kako se to radi!
I svetski umetnik stavi dva prsta u usta i zviznu tako
snano, ba kao pravi laar, da su ga Belije za tu vetinu
nagradile ogromnim aplauzom, a pretstava je nastavljena.

KRATKO 1 JASNO

Neki mladi reporter upitao je aljapina:

Recite mi, Fedore Ivanoviu, kakve partije volite

da pevate?
- U dobrim operama velike, a u ravim male.

SLAVA JE RELATIVNA
Jednom je Karuzo putovao ikroz Njujork i na putu mu
se desio defekt na automobilu. Zbog toga je bio prinuen,
dok mu se kola ne oprave, da prieka nekoliko sati u jed
noj farmerskoj kui.
Brzo sam se sprijateljio sa farmerom, priao je
kasnije slavni tenor. Pitao me je na kraju razgovora kako
se zovem, i ja sam mu odgovorio da mi je ime Karuzo. im
je to uo, farmer skoi na noge, oduevljeno me dohvati za
ruku i ree:
Nikad nisam ni sanjao da u takvog oveka imati
kao gosta u ovoj mojoj prostoj seljakoj kui! Karuzo! V e
liki moreplovac Robinson Karuzo!

USPOMENE
/- ''
panski tenor Miguel Fleta, po povratku sa turneje po
Junoj Americi, priao je prijateljima:
I tako, iz dana u dan: cvee, venci, pokloni, vonja
automobilom u drutvu lepah ena, sveane veere, slike i
lanci u novinama.. . Nosili su me na rukama...
Sjajno, oduevljavali su se prisutni. To su divne
uspomene.
a, da, ali skupe, s uzdahom uzvrati tenor. Za
to sve od svog impresarija dobio sam veliki raun.

LEO SLEZAK KAO HUMORISTA

Beki operski peva Leo Slezak bavio se pred kraj
svoje pevake karijere, posle Prvog svetskog rata i pisa
njem dosta slabih humoristikih pria. Jednoga dana, pozvao
je na aj nekog kritiara s namerom da mu ita svoje ra
dove. Kad je stvorio potreban timung, Slezak dohvati ru
kopise i obrati se kritiaru:
Kako bi bilo da vam proitam nekoliko mojih naj
novijih pria?
Ne pokuavajte! ree kritiar i zapret'i prstom.
Inae u ja poeti da vam pevam arije iz ,,Parsifala.
/

PO SNIENOJ CENI
Lord Lesli koji je bio veoma bogat, ali uven po
tvrdiluku pozvao je jednom slavnog slikara Hogarta i
zatraio da mu ovaj ukrasi sveanu dvoranu slikom kako
deca izraeljskai bee preko Crvenog Mora, gonjena od fa
raona i njegove silne vojske. Hogart zatrai za sliku veliku
svotu, ali tvrdica mu ponudi svega estinu od toga. Na to e
slikar:

Poto se nalazim u velikoj novanoj oskudici, pri

stajem pod uslovom a mi unapred platite.
Tvrdica, zadovoljan, dade mu novac i klju od dvorane,
kako bi mogao odmah a pone sa radom.
Tek to se sunce pomolilo, doe Hogart sa jednim
momkom koji je nosio burence puno crvene boje i veliku
etku. Jo pre nego to je tvrdica ustao, prelivao se zid dvo
rane u krvavom crvenilu. Onda Hogart dozva lorda i ree mu:
Gotovo je!
ta je gotovo?' zapita tvrdica gledajui iznena
eno u crveni zid. ta pretstavlja ovo?
Crveno More!
Ali gde je faraon? Gde mu je vojska?
Svi su se utopili.

 A gde su, dovraga, deca izraeljska?

Oni su se ve sreno doepali druge obale, ree sli
kar poklonivi se utivo.

DVE TAKE GLEDITA

Dok je uveni francuski slikar Renoar radio jednu ve
liku sliku sa dstoriskim motivom, naie neki prodava peciva
i sluajno se nasloni leima na majstorovo delo. Naravno,
boje mu ostadoe na kaputu. Opazivi to, Renoar povika
Ijutito:
Nesrenie, ta ste to uradili?
Prodava se odmae, pogleda svoj kaput i ree besno:
Ah, ode moj kaput doda vola!.
to niste napisali:
Svee obojeno'*?!

MOE DA PRIEKA
Renoar je u svojoj mladosti esto kuburio s novcem.
Jednog dana doe mu hotelijer i sa prebacivanjem ree:
Januarski raun ste platili na taj nain to ste iz
radili moj portret. Februarski ste izmirili portretom moje su
pruge. A kako mislite da platite martovski raun?
0, nije tako urno. Priekau dok dobijete sina!
odgovori mladi umetnik.

SEZANOVA SKROMNOST
Francuski slikar Sezan jednom prilikom je rekao:
Postoje dve vrste slikarstva: najpre, ono ogromno,
umetniko, stvaralako, ukratko moje, a onda slikarstvo
drugih...

POZNAJE IM NARAV
Francuski vajar Roen esto se alio sa svojim mode
lima prilikom vajanja njihovih bista dajui bisti izvesnu, do
due, skrivenu slinost sa nekom ivotinjom.

 im bi mi postalo jasno na koju ivotinju neko lii,

priao je Roentim povodom jednom prijatelju, oseao
sam potrebu da to saoptim i kroz mramor. Tako sam jed
nog amerikog dravnika, koji je liio na kondora, moelovao kao orluinu; jedan ameriki milijarder imao je svinjsku
njuku i ja sam ga nekako slino i ovekoveio.
. Ali, zar se ti ljudi nisu alili? upita prijatelj za
ueno. Mora da su se osealii uvreeni ?!
Uvreeni?! Nikako! odvrati Roen, smejui se.
Jer, s obzirom na visoke cene kojima sam ih poastvovao,
bili su uvereni, da su biste divne.

POZNATA LINOST
Jednom prilikom, poznati srpski slikar iz prolog veka
Paja Simi slikao je jednog bogatog trgovca. Kad je portret
bio gotov, trgovac, veliki cicija, htede da zakine neto od
ugovorene svote, i poe da zakera kako slika nije verna i
kako ga niko nee poznati.
Da se pogodimo, ree mu slikar. Ja u ovom
portretu dodati magaree ui, pa u ga obesiti na svoju ka
piju. Poznaju li vas prolaznici platiete mi pogoenu sumu,
a ako vas ne poznaju platiu ja vama ta budete hteli.
Trgovac se malo razmisli, pa ipak radije plati i odnese
portret.

IZA LEA
U jednom drutvu, povela se red o slici Majske skup
tine iz 1848 godine, koju je slikao Pavle Simi. Svi su hva
lili sliku i estitali slikaru.
Nato neki bogoslov iz Mola primeti da slika ipak nije
toliko dobra i da ne odgovara potpuno stvarnosti.
A po emu vi sudite tako? upita Simi.
Po tome to sam i sam bio na toj skuptini, a na
slici ne mogu sebe nigde da naem.

 A gde ste vi otprilike stajali?

Ba iza ovoga i ovoga, odgovori bogoslov i pokala
iza koga je bio.
E, onda ste vi, prijatelju, :i na slici tamo, samo se
ne vidite, jer ste iza njihovih lea!

PREMA SVECU I TROPAR

Kada je poznati slikar Uro Predizavrio
portret
jedne gospoe, ona se usudi da mu kae:
Morate priznati, gospodine Prediu, da niste uspeli
dobro da me date na platnu.
ta da radim, gospoo, ikada ini sama priroda nije
u tome uspela! odgovori Predi.

BUDAK PA U KREVINU!
Jednog dana slikao Ljuba Ivanovi u nekom zabae
nom selu u Makedoniji. Prilazi mu jedan starac, seoski bakalin, pa ga upita:
A more, to ti pisuje? Kakva si vera ti, od kakvu
se rabotu hrani?
Ljuba pokua da mu objasni da je ,,pograf, da od
toga ivi i da je to neto to se ceni, ali starac odmahnu saaljivo glavom i oinski zakljui:
More, batali ti taja rabota! Podobro budak u ruke
pa u krevinu. Od toj lebac se ne ivi!

ZABORAVNOST
Poznati karikaturista Pjer Kriani prisustvovao je
jednom reakciskom sastanku gde se govorilo o nekom poli
tiaru koga je trebalo da ismeje.
Zna, Pjere, objanjavao mu je urednik, njega treba
onako dobro udesiti i izobliiti. Zna, ja bih njega nacrtao
kao neku laku ensku.. .

Pjer, kome se ovakvo karikiranje uinilo preterano, a

da ne uvredi urednika, odbrani se:
Ja sam ve odavno zaboravio kako izgledaju lake
ene...

KOLEGE
Poznati francuski glumac Disijen Gitri ruao je jednog
dana sam u novom i skupom restoranu. Na kraju ruka, ponesoe mu raun, koji je bio vrlo visok, pa slavni umetnik
upita gazdu:
Je li ovo moj raun?
Da, gospodine.
Zar me vi ne poznajete?
Ne, gospodine... Ko ste vi ?
Pa ja sam va kolega.
A aa... Da sam znao...

Ondaimate

popust od 75

otsto.
Gitri poe ka izlazu, restorater ga isprati
upita:
Izvinite, da li mogu da znam
drite?
Pa, ja ne drim restoran!

do

vrata i

koji restoran

vi

Ali, vi ste rekli da ste mi kolega.

Da, ree mu Gitri u poverenju,
kao i vi.

ja sam lopov

UDBENICI SAE GITBIJA

Na pitanje, kojim knjigama treba najvie da zahvali za
svoj ivotni uspeh, Saa Gitri je odgovorio:
Kuvaru moje majke i Raunici moga oca.

BAR ZA POETAK
Kad su ga zapitali, da li je on za to da se ouva stan
francuski obiaj ljubljenja dame u ruku, aa Gitri je odgo
vorio:
Svakako, odnekud se mora poeti!

VEITO MLADA
Kad je pokojna francuska glumica Mistinget napunila
osamdeset godina, izjavila je svome direktoru da eli da sa
povue i da priredi oprotajno vee, pa ga je zamolila da
pronae neku interesantnu ideju za reviju te veeri. Uskoro
joj direktor uzbueno javi da je pronaao sie revije: stara
reviska glumica se povlai i upuuje novu, osamnaestogodnju poetnicu u tajnu kako se postie uspeh na pozornici ;
osvaja publika.
To je sve vrlo lepo, primeti hladnokrvno Mistinget.
samo mi recite, dragi direktore, ko e da igra onu staru?

KOREKCIJA
Kad je Adolf Larong bio direktor Nemakog poarita
u Berlinu, gostovala je u njemu jedna glumica iz unutra
njosti. Posle preponevne probe, goa ga upita kako mu se
svidela. Larong je jedan trenutak otro osmotrio, pa onda
ree:
Sasvim dobro i lepo, draga gospoice. Samo, prvo,
mnogo mlatarate rukama na sceni, drugo, viete ponekad su
vie, i tree, imate prevelike grudi. Od svega toga morate do
veeranje pretstave da se odviknete!

MAGARAC UMESTO KONJA

Poznati engleski glumac Kin bio se mnogo zamerio ne
kim ljudima. Oni se dogovore da glumca izvrgnu ruglu. Jed
na .nd naihoHih Kinovih uloaa bila je Riard III. Jedne ve

eri, dok je Kin u ulozi Riarda jurio po pozornici i vikao:

Konja! Konja! Kraljevstvo za konja! zau se sa ga
lerije :
Oprostite, gospodine Kin, ne bi li i magarac bio
dobar ?
Moe, moe, prijatelju, odgovori brzo Kin. Do
ite samo na pozornicu!
Burnim aplauzom glumac je bio 'pozdravljen za ovu
brzu dosetku i Kin je zaas ponovo obuzeo publiku svojom
snanom glumom.

ULOVLJENA GLUMICA
Edvi Fejer igrala je jednom u pozoritu Damu s kamelijama
postigla vanredni uspeh. Pred ulazom na binu
ekali su oboavaoci, ali Edvi se ne pojavi. Kad je ljudima
dosadilo to ekanje, neko povue ruicu alarmnog signala.
Sa svih strana zazvonie alarmna zvonca, kao da je izbio
poar. A Edvi Fejer kao iz topa slete sa bine pravo meu
svoje potovaoce.

POZNAO GA
Francuski komiar Roni ue jednog dana kod pari
kog asovniara Leroa i upita ga u nameri da se naali:
Molim vas, kakve su to male sprave to stoje kod
vas u izlogu?
asovnici! odgovori
Leroa i izvadi jedan da
pokae.
asovnici?! A emu to slui, molim vas?
Da oznai vreme.
Na koji nain?
asovniar objasni mehanizam satova i pokaza posetiocu kako se navijaju.
Tako ih treba naviti svaka dvadeset i etiri sata,
ree on.

Roni!

Izjutra, gospodine?
Izjutra.
Gle, a zato ne uvee?
Zato to ste vi uveoe treteni pijani, gospodine
ree asovniar poznavi, najzad, komiara.

SVE ZBOG ZEMIKI

Kad su pekari u Beu odluili da prave manje zemike,
pojavio se na pozornici slavni glumac i komediograf Nestroj
u fraku na kome su bila priivena dugmad izraena u obliku
majunih zemiki. Posle toga, u pekarskom esnafu nastala je
itava bura ogorenja i oni tuie Nestroja, koji bude osu
en na dva dana zatvora, jer je, navodno, osramotio pekarski
stale. Kad je Izdrao kaznu, zamolio je partnera da ga na
pozornici pred publikom upita kako mu je bilo u zatvoru i
da li je bio gladan.
Odlino! odgovorio je Nestroj na to pitanje.
Tamniareva ki, koja me jako voli, doturila mi je zemike
kroz kljuaonicu zatvorskih vrata.
Nastao je buran smeh i, naravno, svaka tuba je izo
stala.

POZNANIK
Kad je ia-Ilija gostovao u nekom pozoritu u unu
tranjosti, za vreme probe ulete jedan glumac na pozornicu
i uzviknu:
Milan Petrovi je umro!
ia prekide ulogu, pokri ,lice rukama i jeknu:
Strano! Petrovi umro! Ko bi to mogao pomisliti!
Tunim glasom oplakivao je pokojnikovu sudbinu i
stisnuo saalji.vo ruku donosiocu nesrene vesti. Tek to je
ovaj iziao, ia-Ilija se okrenu jednom kolegi i upita ga:
Recite mi, molim vas, ko je upravo taj Milan Pe
trovi?

ON E DA PRIEKA
I

Jedne veeri, pozvali prijatelji ia-Iliju u operu da

slua neku pevaicu.
Ona je mnogo stara, odgovori ia-Ilija.
Ni govora! Novine tvrde da se ona svakog dana sve
vie podmlauje.
E, lepo, onda u priekati jo malo.

IA-ILIJINE BONBONE
ia-Ilija je stanovao u Skadarliji prekoputa Bumsa.
U istem dvoritu stanovale su neke porodice sa mnogo ece
od kojih je ia-Ilija naroito zavoleo jednog maliana i do
nosio mu uvek okolade i bonbone.
Jednog dana malian zamoli iu da izvadi za njegove
siromane roditelje revers za besplatan ulaz za neku pretstavu u Narodnom poaritu. ia ga je razumeo i izvadio
revers za tri osobe.
Te veeri davao se komad Nervozne" ene u kome je
ia igrao bakalina aplua. U jednoj slici na bini se pojavila
bakalnica ia-aplua sa rafovima punim kutijama bonbona,
okolade i dr. Taman je ia-Ilija poeo da govori rei iz svoje
uloge, kad se neko sa galerije razra iz sveg glasa:
Ciko i . .. iko!... Daj malo bonbona!
Bio je to onaj malian, ia-Ili jin ljubimac.
Publika je udarila u smeh, a ia, poznavi svoga lju
bimca, doviknu mu kao da je tako u pozorinoj ulozi:
Evo, zaveu porudbinu, a bonbone e dobiti
sutra.

IA-ILIJA U RAJU
Posvaao se ia-Ilija sa svojim kolegom, takoe sta
rim glumcem Miloradom Gavriloviem, to nije nikakvo udo,
jer su ia i stari gospodin bili sasvim razliite nrirn^o

Sei Gavrilovi kod Tri eira, sav naduven, od prezrenja nece ni da pogleda za drugi sto za kojim je u poveem
drutvu sedeo ia i pijuckao. A ia, i ne gledajui ga,
pria svom drutvu:
0, ljudi, to sam noas sanjao udan san! Kao ja
umro...
Gle! De, priaj! navali
drutvo.
I, ta da vam kaem. Pred
nebom stoji tablana ko
joj pie: Glumcima ulaz zabranjen! Ja htedoh nasilu da
uem, ali me dohvati sveti Petar za jaku. Ali ja se otrgnern.
i posle nekako malo zvirnem kroz jednu rupu. I tamo vidim
kako po nebu mirno seta Gavrilovi. Tada dreknem svatom
Petru: Je li, more, zar i u nebu ima protekcije? A sveti
Petar me gurnu i ree stranim glasom...
Tu ia lukavo uuta. Ali drutvo je bilo radoznalo, pa
jo vie navali:
De, to se skanjera! Reci ta je rekao?
Rekao je, podie ia glas, rekao je: Pataj nije
nikakav glumac, i zatvori mi vrata pred nosom.
Stari gospodin ode zajapuren na druga vrata iz
kafane.

STEIC IZ AMERIKE
Da bi ojaali, jedno vreme prilino poljuljani, iaIlijim kredit, neki njegovi prijatelji proturie vest da ia
ima u Americi nekog bogatog strica koga treba da nasledi, i
to uskoro, jer je ve na samrti. Meutim, kad je kreditorima
postojanje bogatog strica postalo sumnjivo, ia ree:
Da ne uje avo, taj nee skoro umreti. Nego ima
neito bolje: pisao mi je da e doi u Beograd da uredi neke
moje stvari.
A kada?
Pa, tako, im skupim malo para da mu poaljem za
m it

.rvIn/Mznr* C lra

DOKAZ
Jednom se ia-Ilija sreo sa svojim starim prijateljem.
Kako si, stari drue? upita ga ia.
Vrlo dobro. Ali jo hi bolje bilo da nisam izgubio
kasu.
ia-Ilija se uozbilji, skide eir, pokaza prijatelju
svoju elavu glavu i ree:
E'.s prijatelju, mene sigurno ne moe okriviti da sam
je ja naao!

IINA RAUNICA
Sedelo jednom pre Prvog svetskog rata kod Dva je
lena nekoliko naih glumaca, meu kojima i ia-Ildja. Je
dan od njih narui za veeru pasulj. Tada mu ia pnmeti
pouno, razume se, ivopisnim jezikom koji se ne moe do
kraja reprodukovati ni napisati:
Hoe pasulja? E, i ja bih ga jeo! Ali, to ti je ono:
pojede za dva groa pasulja, a posle pocepa donjeg vea za
itavih dvadeset. Kakav ti % onda raunda jede pasulj?!
Zato ga ja i ne jedem ..

JEDINA MOGUNOST
Igrajui jednom karte sa Jankom Veselinoviem, iaIlija se pohvali da mu niko ne moe doskoiti.
E, moj brajko, ja bih tebe ednog preko vode pre
veo, odvrati mu Janko.
jSs
Pa, mogao bi, ako bi na drugoj obali bilo dosta piva.

DOVITLJIVOST
U poetku svoje glumake karijere, stari
gospoin
Milorad Gavrilovi morao je jednom u poslednjem trenutku
a zameni prvog ljubavnika jednog svog starijeg ko-
leau. koii se iznenada razboleo. Vremena vie mine bilo ni ra

jednu probu, a scena u kojoj se on pojavljivao odigrava se,

kao za pakost, na balkonu, duboko u vrtu i daleko od sufler nice. Za vreme igre stari gospodin se Ipak snaao.
Zna ta, rekao j,e on svojoj partnerki, zato bismo
mi sedeli ovde na balkonu kad je u vrtu tako divno? Haj
demo u vrt!
I rekavi to, uze stolicu pa sede u vrt - pored same
suflemice.

KIB-PERA
Glumac Pera Dobninovi se potpuno uivljavao u svoje
uloge. esto je primao karakter i manire lica koje je to vee
igrao.
Kada je tako jedne veeri igrao Kir-Janju, iako je u
ivotu bio veoma dareljiv, podviknuo je jednom kolegi koji
mu je zatraio cigaretu:
Mislite li vi da sam ja svoj uvan ukrao? Ako ho
ete da puite, kupite ga sam i!...

PECIJA KAO EKSPIR

Pecija Petrovi, dramski pisac, krenuo rano izjutra da
prisustvuje generalnoj probi ekspirovog Koriolana. Na pozorinom ulazu zaustavi ga novi sluitelj:
Ne moete unutra.
A zato? udi se Pecija.
Gore je proba Koriolana. Zabranjen je pristup.
Ama, bogati, ovee, ja sam uvek dolazio direktoru
Vesni u, a sad sam ba hteo da vidim generalnu probu Ko
riolana. Ta ja sam Pecija Petrovi, pisac pozorinih komada
koji se igraju u vaem pozoritu. Ja sam napisao...
Ah, vi ste pisac Koriolana! Pa to odmah ne
kaete?
I Pecija ue u poarite kao ekspir.

RAZLOG
Glumac vrga skoro nikad nije igrao u komadima koje
je davalo njegovo pozorite, iz prostog razloga to j e o l
uvek bio na kasi i iao u kontrolu.
Jedne veeri igrao se komad sa mnogo lica, te je i
vrga morao da sudeluje. S kasom je bio gotov, ali je morao
misliti na kontrolu. On odabra jednog posetioca iz prvog reda
i obrati mu se:
Hoete li biti ljubazni da umesto mene idete u kon
trolu? Kao nagradu vratiu vam novac koji ste dali za ula
znicu.
Hvala, neu! odgovori ovaj.
A zato se ne koristite ovom prilikom? iznenadi
se vrga.
Zato to sam uao besplatno.

VAMHEDNI SUFLER
U jednom komadu, glumac Cile Bogi stojao je na
sceni i zapinjao s tekstom tako strano da je njegovu part
nericu oblio znoj od nervoze.
U jednom trenutku Cile opet zape, ali odmah zatim,
sav ozaren i srean, ree:
Ja sad odlazim!
Njegova partnerka razrogai oi, jer rei koje je Cile
izgovorio nikako nisu spadale u njihovu scenu, pa je ona,
improvizirajui' nekakav tekst, jedva opet dovela stvar u red
Kad su se sastali iza kulisa, sve se objasnilo.
Cile, kad bi zaboravio neki deo teksta, oslanjao se na
suflera, pa je i rei: Ja sad odlazim tako uo. Meutim, te
rei je doapnuo jedan gledalac iz prvog reda svome susedu.

UDNI PETLOVI
Duboka jesen, dani hladni, a trupa Mihaila Lazia pu
tuje 1894 godine iz Mostara za Travnik. Zanoili u jednom
malom mestu u kome nije bilo hotela, ve samo jedna drum
ska kafana. U toj kafani druina je veerala, ali o prenoitu
nije moglo biti ni govora. Jednu jedinu sobicu zauzeo je upravnik pozorita sa enom i erkom.
Posle dueg razmiljanja ta da rade, najzad im pade
napamet jedno mogue reenje: komdarka, tragetkinja, na
ivka, koketa i salonska dama da odremaju tu no za kafanskim stolovima, a heroj, intrigant, bonvivan, ljubavnik, karak
terni glumac i drastiar da uzmu od gazde ebad i da pre
noe na drvljaniku. Reeno uinjeno. Nekoliko minuta ka
snije deo trupe u kafani je ve hrkao, a onaj deo na drvlja
niku cvokotao.
Odjednom, jo pre pet sati ujutro, zau se neto kao
lupanje krilima, zatim snano kukurikanje pet lova.
Sve se ivo u okolini probudi. Glumice poskakae bu
novno sa stolova, upravnik ulete u kafanu sa enom i er
kom. Svi su se pitali:
Koliki li .su, boe, ti peUovi kal ovako snano kukuriu?
Utom ulete i gazda kafane.
Nisu to petlovi, gospodine upravnie! povika on.
To vai promrzli glumci silaze s drvljanika! TzgubUi su mes4o'..

PRAVILAN IZGOVOR
Na sceni predratnog Splitskog pozorita mnogi glumci
su se trudili da to vie doprinesu odravanju oistcte jezika
i izgovora. Tako je jednom p ikom Milan Oi govorio na
sceni svojoj partnerki;

 Grofice, veeras vas pozvam na koncert...

Koncerat! uje se iz zanva'e.iog gledalita glas
starog dramaturga Korolije.
Molim, gospodine dramature, ree Odi, ja mislim
da je pravilnije ako kaem koncert.
Nije vano ta vi mislite, nego je vano ta vam ja
nareujem. Kazaete onako kako ja hou. Uostalom, i u va
oj ulozi stoji leipo napisano koncerat.
Pardon, ali ja ipak mislim, gospodine dramature...
K on-ce-rat! dreknu definitivno dramaturg dz mraka,
Dobro, gospodine dra-m a-tu-rag! zavrio je iz du
bokog basa glumac Odi.
Dramaturg je izleteo iz partera tresnuvi vratima,
glumci su se valjali od smeha, a Odi je za svoju hrabrost
na kraju sezone reduciran.

VIC SA BRADOM
Pre Prvog svetskog rata u Braninom Orfeumu desio se
ovaj dogaaj. Brana, uvek dosetljiv i duhovit, izbacio je na
pozornici jedan vic kome se publika nije nasmejala. On se
srdito obrati gledaocima:
Gospodo, vi ete se ovoj mojoj ali verovatno smejati tek idue godine!
Varate se, zau se glas iz publike, tom vicu smo se
smejali ve pre dvadeset godina.

MOE I TAKO
Pre Prvog svr skcg rata, davao se u Narodnom pozoritu Grof Monte Kris to. Pokojni Doka Belki, tada tek
glumac-poetnik, igrao je pri ja vnika. Uloga kratka: samo da
stupi na pozornicu i da prijavi grofa.

Pre nego to je doao njegov red da stupi na pozor

nicu, Doku su zaokupili iza kulisa neki mlai lanovi pa mu
neprestano govore:
oko, pazi! Grof od Konte Risto! Ponte Misto!
Fonte isto!
Najzad Doka, koga su potpuno zbunili raznim imenima,
stupi na pozornicu i ree:
Grof M isto... Hristo... Kristifor Kolumbo!. . .

NEE KERA
Pre dolaska u Beograd, glumac Milorad Duanovi
igrao je dugo vremena u putujuim pozor,istima. Tako se jed
nog dana nae on sa svojom trupom i u Velikoj Kikindii.
Odbor ga odredi na konak kod nekog bogatog seljaka. Uvee,
kad se vraao kui, psi napadnu na njega i njegovog pratioca.
Tada pratilac ree:
Ama, to se plaite, gospon umetnik? Nee kera
na nas!
Nee na vas, ali hoe na mene! ree glumac,' a
arov mu je bio ve za petama.

ZGODAN ODGOVOR
Jednog dana 1935 godine stoj a je glumac i reditelj
Rade Pregarac pred zgradom Banjalukog pozorita, koje je
u ono doba, kao i sva ostala pozorita, bilo slabo poseeno.
Odnekud je naila grupa nemakih turista. Jedan od
nijh obrati se Pregarcu.
Govori li gospodin nemaki?
Da, odgovori Rade.
Bi li gospodin bio tako ljubazan da nam kae ta
pretstavlja ova zgrada?
Grob neznanog pozoriinog posetiocai! odgovori ikaRade ozbiljno i dostojanstveno,

OPKLADA
Predratna pozonina publika u Zagrebu bila je navikla
a u -dramatizaciji ll Vernovog Puta oko zemlje u Fileasu
Fogu gleda flegmatinog i hladnog Engleza, a u Paspartu
temperamentnog Francuza, kao to i treba da bude. Zato je
bilo veliko iznenaenje publike kada je na jednoj pretstavi
hladnokrvni Englez leteo po bini kao strela i sipao rei svoje
uloge rekordnom brzinom, dok je Paspartu pokazao rieverovatnu sporost i u reima i u pokretu.
Tek docnije se saznalo da se radilo o opkladi. Andrija
Fiijan, koji je igrao Fileasa Foga, tvrdio je da bi uz okretniji
rad tehnikog personala pretstava mogla da se zavri i pre
ponoi, dok je Vaclav Anton, koji je igrao Paspartu a-, tvrdio
obratno. Radnici su ivlje pregnuli na posao, ali je Fijan vrlo
brzo uoio i shvatio zbog ega se Paspartu toliko olenio, te
mu vratio istom merom. Opkladu je ipak izgubio!

METAR3KA PRIMABALERINA
Intendant Zagrebakog kazalita Mileti kupio je, ~u
doba Austrougarske; uvenoj primabalerini Emi Gronon ori
ginalan skupoceni panski al koji je pod njenim imenom i
uveden u inventar kazalita.
Kad se Mileti, potroivi znatan deo svog imanja, za
hvalio na poloaju, drava je od njega otkupila i inventar,
razume se, po svojoj proceni. U popisu raznih otkupljenih ko
stima, svile, baruna i drugih tkanina nala se tada i ova
stavka:
Tri metra grondone po 1,20 forinti svega 3,60
forinti. .
Ema Gronon se srdano nasrne jala kad je ula za tu
ivoju proqenu od strape zvaitienih pozorinih strunjaka.

VAZDUNO KRTENJE
Glumac Fran Novakovi prviput je seo u avion kad je
iao na snimanje filma ivjee ovaj narod. Tada mu je ve
bilo oko sedamdeset godina. Sa njim je iao i neki mlai
glumac, koji ga je neprekidno uveravao kako to nije nita i
da ne treba da se plai vazdunog putovanja. ika-Fran mu
je poverovao, ali je, za svaki sluaj, poneo sa sobom i pljesku
rakije u znak kurai, te se pl jesnu po spoljnom depu od
kaputa.
Kada su seli u avion, ika-Fran se naslonio na svoje
sedite i odmah zaspao, tako da nije ni primetio kada su
stigli. A kada su ga probudili, skoio je hitro i ugledao kraj
sebe jo prestravljenog i unezverenog kolegu i obratio mu
se vedro.
Kako je bilo?
A onome se od zorta zalepile vilice, pa ne moe ni da
bekne. ika-Fran zgrabi pljosku kurai i ponudi mu.
Ohrabri se malo, sinove!

KO JE PISAC?
Jedna velika nsmaka filmska kompanija pozvala je
Stefana Cvajga na interno prikazivanje jednog najnovijeg
filma.
Mnogo mi se dopada ovaj film, ree Cvajg. Ko je
napisao scenario?
Vi, odgovori reditelj. Film je raen na osno-vu vaeg
romana.
Pisac se zaudi:
Nikada ne bih to pogodio. Ali tu ima dobrih mr-tiv}
za jedan roman. Mogu li a ih koristim?
Reditelj ozbiljno odgovori:
Moete, ali pod us lovom da nam prodate pravo fvlmovanja!

GRETINO MILJENJE
Na jednoj sveanoj veeri, sedela je Greta Garbo pored
uvenog naunika ija je specijalnost bila ivot mravi. Kako
mu je to bila omiljena tema, ispriao je Greti mnogo mravljih
istorija, a glumici Garbo bilo je sve dosadnije. I kad je pro
fesor rekao: Vidite, mravi su isto tako naoruani kao i mi,
imaju policiju i vojsku..., Greta ga prekide:
Kakva im korist od svega toga, sve dok ne izgrade
flotu ?!
\

SIGURNO JE SIGURNO
U filmu sa Klerk Geblom u glavnoj
scena u kojoj Gebl stoji kao meta bacau
pomalo .nervozan.

ulozi,snima se
noeva.Glumac je

Sluaj, kae on reditelju, ti moe da pria ta

hoe, ali ova scena nije bezopasna. Ako ona tipina pogrei
kad baci jedan no, ta e biti?
Ima pravo, odgovori reditelj. Ako ti se togod do
godi,
kako da zavrimo film?! Zato emoovu scenu snimiti
na kraju.

KUVARICA
Filmska glumica Odri Hepbern mnogo voli da radi u
kuhinji. Jednom su ona i njen mu, glumac Mel Ferer, pri
redili prijem u svojoj vili u Rimu. Odni preko sobarice porui
kuvarici da e doi da joj pomogne.
Posle kratkog vremena sobarica se vrati. Bila je malo
zbunjena.
No, upita je Odri, je li kuvariica zadovoljna?
0, da, gospoo, odgovori sobarica. Samo, ona bi
vie volela da doete sutra da joj pomognete, jer veeras ima
mnogo posla u kuhinji!

SPOSOBAN ZA SVE

Filmski glumac Tajron Pauer smatrao je da nee biti

sposoban a odigra ulogu kockara.

Kako? ree mu scenarista Gregori Ranolf. V

ste stvorili englesku trgovaku mornaricu, sopstvenim rukama
ste prokopali Suecki Kanal, udvarali ste se Mariji Antoaneti,
a ne moete da glumite jednog kockara?!

RAZMETLJIVAC
HolivU'dski filmski glumac Gari Kuper dao je jednom
krojau da mu saije pantalone, ali su bile saivene tek posle
est meseci.
Bogu je trebalo samo est dana da stvori svet!
rekao je ljutito filmski glumac.

Kroja je rairio ruke u udu i odgovorio:

Ali pogledajte taj svet, pa ga uporedite
pantalonama. Kakva razlika!

sa

ovim

VETI EVROPLJANI
Kad se proneo glas da e Merilin Mom-oe napustiti Holivud i otii u Evropu, meu njenim konkurentkin j ama za
vladala je prava radost. Ali ta radost nije dugo trajala: ubrzo
se proulo da Merilin ipak ne odlazi iz filmske metropole.

Kako to? zaudila se jedna njena prijateljica*

kad su joj saoptili novost.
Ponudili su joj tri stotine
Holivuu.

dolara

da

w ,Uiie

Znai, ponuda je iz Evrope. Tim Evropljanima ba

se ne moe podvaliti!

T U N O
Slavni glumac Emest Teziger je jednom rekao da je
u njegovom ivotu najtuniji momenat bio kad ga je jedna
starija dama koja ga je poslednji put videla kao zgodnog
mladog glumca upitala:
Jeste li vi bili Ernest Teziger?

NIJE OBAVETEN
Drugovi Borisa Karlova, interpretatora demonskih fi
gura na filmu, ispriali su jednom o njemu ovu priicu, tiponu
za njegov humor i krtost u reima.
Neki ovek hteo je da govori sa enom Borisa Karlova.
Da li je gospoa Karlov kod kue?
Nije.
Dozvoljavate li da je ovde saekam?
Da.
Posle jednog sata ekanja, ovek se ponovo obratio
Karlovu:
Moete li mi rei gde je vaa supruga?
Na groblju.
A kada e se vratiti?
Ne znam. Tamo je ve est godina.

R E C E P T
Jedan list, koji je svakodnevno donosio kuvarske re
cepte poznatih umetnika, obrati se jednog dana kemiaru
Fricu Brunu, ali ovaj odgovori:
Ne, o kuvanju nemam pojma! Ali ja vam mogu dati
jedan dobar savet kako ete pri peenju utipaka uteetd
dosta masti: morate utipke stavljati u tiganj ne pljotimice,
ve uspravno.

AH, TE ENE!
Komiar Red Skelton bio je sa jednim mladim kolegom
pozvan na banket. Njegovom kolegi bilo je veoma neprijatno
kad je nespretno prolio malo crnog vina iz svoje ae po
stolnjaku od damasta. Ali domaica pribrano posu po proli
venom vinu so iz slanika odbijajui sva izvinjenja uz blag
smeh. Uskoro potom, imao je Skelton tu nesreu da prevrne
slaniik. Brzo uze svoju au sa crnim vinom i izli njen sadraj
preko prosute soli. Oajna, domaica je napustila sobu. Skelton je zaueno gledao za njom pa ree svom kolegi:
Ko bi enama ugodio!

MIMIKA ILI RE
Poznati ameriki reditelj Eli ja Kazan raspravljao je
jednom sa Orsonom Velsom o tome ta je vanije u pozorinom komadu: mimika ili re. Poto nije uspeo da ubedi
Velsa, koji je tvrdio da je mimika vanija, Kazan rezignirano
uzviknu:
Dobro! Priznau a ste u pravu ako u iduem ko
madu pomou mimike pokaete publici da vam je ena umrla,
da imate dva sina i jednu ker, da va:m stariji brat ivi u
Americi, a da vam se mlaa sestra u Australiji izdrava pro
dajui pertle za cipele.

KAVALJER
Beki komiar Hans Mozer sedeo je do duboko unc
sa svojim kolegama u jednoj krmi. Kad su hteli da pou,
Mozer primeti da mu je nestalo deset ilinga, pa pozva kel
nera i ree:
Izgleda mi da mi je deset ilinga palo pod sto. Ako
ih veeras naete, vratite mi ih sutra, a ako ih, pak, ne\naete, moete :ih zadrati za sebe.

VEGETERIJANAC
Poznati filmski komiar Fernandel resi da postane ve
getarijanac. Uskoro posle toga iznenadi ga jedna poznanica
ba dok je sladio jednu niclu.
Pobogu, Fernandel, pa vi ste pre nekoliko dana rekli
da ste vegetarijanac!
To je tano, ali danas je utorak, a mi utorkom po
stimo!

SIGURNO
Na yroblju Omaha Siti bila je svojevremeno istaknuta
cedulja sa ovom pravom amerikom reklamom:
Prvorazredni grobovi, jedinstven poloaj, prekrasan
pogled. Mir. Ko nae groblje jednom poseti, nikad ga vie nee
napustiti.
*

TEI SLUAJ

uvenom milanskom psihijatru dr. Oreliju prijavio se

jedan elegantan par. Mu je u poverenju obavestio lekar a da
mu je ena kleptoman i a krade sve to joj doe do ruke,
ali da on te stvarni vraa sopstvenicima.
Lekar je pregledao damu i pustio je, smeed se, da mu
pri tom ukrade asovnik, zlatnu tabakeru i novanik.
Kad je uvee doao u hotel da uzme svoje stvari,, kao
to se bio sporazumeo sa muem, rekoe mu da je taj brani
par ve 'otputovao. Lekar, oajan, krenu kui, ali ga stie
portir sa ceduljom u ruci:
Oni su stanovali ovde dve neelje i ostavili ujakovu
adresu a on plati njihov raun, ree portir.
Na cedulji je stajala adresa: profesor dr. Orel, Eman n n 1 .rv *ria

n 1 ir j

K rrv i

0(\

RAVNODUNOST
Papa Leon XIII, veoma tedljiv ovek, imao je neaku,
veselu i prekrasnu devojku, koja je bila izvrsna pevaica. On
joj je davao skromno izdravanje. Jednog dana doe ona s
namerom da od ujaka iskami veu sumu novaca koja joj je
bila potrebna.
Ujae, potrebno mi je pet hiljada lira. Ne budem
li danas dobila novac, morau da primim i ponueni angaman
za pevanje u kafani.
Drago dete, doeka je Leon, nedzmerno mi je ao to
sam tako star, a uz to i papa, te mi je nemoguno da doem
tamo da ti pljeskam.

INVENTARISANJE
Baronica Alershjold htela je da proda svoje veliko
imanje u sevemoj vedskoj, pa je angaovala jednog slube
nika da izvri popis inventara. Kad je posle izvesnog vremena
otila da vidi gde je slubenik i ta radi, nala ga je u trpe
zariji gde lei bez svesti pored zapoetog popisa na kome je
preplaena baronica proitala:
Jedan bife u drvorezu, jedan kristalni servis, dve
flae konjaka, jedan sto koji se okree, koji se okree... koji
s e. .. okree... koji.. . s e. . . ok re..

OBAZRIVOST

Konkurenti amerikog industrijalca Henni Forda esto

priaju ovu priu:
Jednog dana ispustio je Ford na ulici u Njujorku tri
novia po jedan dolar. Na njima su bili ubeleeni njegovi
inicijali i sledea poruka: Ko mi donese jedan od ovih novj
ia dobie besplatno kola koja moe izabrati u mojim izlo
benim prostorijama.
. .=
Mesec dana kasnije jedan Amerikanac pojavi se k od ^
Forda i pokaza mu tri novia. Ford odmah naredi da ga

odvedu u izlobene prostorije gde su bili izloeni najnoviji

tipovi kola.
Gospodine, ree Ford smeka jui se, moete izabrati
jedan od ova tri automobila koji' vam se najvie dopada.
Amerikanac pogleda paljivo sva kola i ree:
Zar je to sve to imate? Vratite mi onda novie!...

ZNA ZNANJE
Baron Mac pria svojim prijateljima da e uskoro
prviput da putuje u Garmi Partenkirhen.
Tamo je prekrasno, a veoma jevtino! oduevljavao
se on. U najskupljem hotelu moe stanovati dabe i besplatno
piti i jesti togod hoe!
Ama, ti ree da jo nikad nisi bio tamo, prekide ga
prijatelj. Otkuda onda zna sve to?
Kazala mi je verenica. Ona je tamo bila etrnaest
dana na skijanju!

TAKAV JE POETAK
Multimilionar Rotild etao je ulicama sa svojim prija
teljem, ii odjednom zapadoe u veliku guvu. Ovu prilikt*
htede da iskoristi neki deparo da bi ovom uvenom bogatau
-zvukao crvenu maramicu iz depa. Rotildov prijatelj opazi
to i ree:
Gospodine barone, ovaj mangup hoe da vam ukrade
maramicu!
Ostavite ga, pa mi smo svi poeli sa malim!
mimo odgovori Rotild.

NIKAD DOSAD
Stari crnogorski komandir Zivko Vidakov ukanovi
leao je na samrti. Marko Grujdn Mrvaljevu, barjaktar, doao
je da pa obie.
ta radi, komandiru? upita ga barjaktar.
P

--

ii

Jl . ___

- 1

VEERNJE
Svetenik Jovan Ili, rodom iz ape a, bio je sredinom
prolog veka paroh leniki, a kasnije se vratio u abac. Pro
zvali su ga Pop Hoda.
Jednom je Pop Hoda bio na ruku kod trgovca Stijepe,
koji je slavio. Ruak je trajao sve do sutradan. Osvanula je
i neelja, a* gosti su ostali za stolom do veeri. Ali kad je
zvonilo za veernje, Pop Hoda je ustao, otiao u crkvu i
otpoeo veernje:
Blagosloven bog n a...
Ali kad je iziao pred dveri a izgovori jekteniju, pop
je zapeo. Pogledao je onda veselo u ikonu bogorodice i zaebljalim jezikom izvalio:
Sveta Bogorodice, veeras ti mogu odigrati veernje,
ali oitati ne mogu.
Smaka je zatim epitrahilj, besi ga o dveni i okrenuo
se pastvi:

Kui!
Svi su se razili, a Pop Hoda vratio se kod trgovca i
produio veselje.

SAMO TO NE
I

U selu Jermenovcima na Rudniku popovao je nekad

Jovan Krsti, poznat u blioj i daljoj okolini po deliima koja
su obin inili popovi udovci. On je bio pun desetaka i uvek
spreman na duhovit odgovor. Tako jednom, kad je na sv. Iliju
denu sen k neke jasike, azili su sa Rujna katranani i
zaudili se to pop radi na veliki praznik.
Gledajte, ljudi, popa!
povika jedan.

Dene seno na

svetog Iliju!

Ne da bog! Ne enem ga na svetog Iliju, neg na

r

rta

POSLUAN AK
Poznati srpski istoriar i jedan od prvih srpskih novi
nara, Dimitrije Davidovi, kao ak, zaspi jedanput u klupL
Profesor ga ukori i ree:
Da sam kao ti, doneo bih bar jastuk, da ne spavam
na toj tvrdoj skamiji.
Sutradan doe Davidovi u kolu i pod rukom donese
povelik jastuk.
'
ta je to? upita ga zaueno profesor.
inim, klarisime, po vaem jueranjem savetu!
odgovori Davidovi.

TAP PO MERI
Stari beogradski novinar Voja Rosi bio je vrlo malog
rasta, jedva metar i po visine.
Jednog dana, imao je sastanak sa Brankom Cvetkoviem, koji je bio kolos prema njemu. Kad su zavrili razgovor,
Rosi se pozdravi i poe. Nije odmakao ni dva koraka, a
"Brana primeti na stolu Rosievu pisaljku.
Vojo, doviknu mu Brana, zaboravio si svoj tap! i
prui mu veliku tek zaotrenu pisaljku.

RETUffiANA PLAVA KRV"

Zagrebakom fotografu Maretu, koji je, inae, bio
jedan od pionira nae avijacije, dola je u atelje neka dama.
Sediite, gospoo, pozva je Maret nametajui aparat.
Izvinite, ja sam grofica, ree ona. *
0 , to se, verovatno, na fotografiji nee poznati,
odgovori ravnoduno Maret. A ukoliko bi se i poznalo, ne

MAKAR BILO I SKUPLJE

Zagrebaki knjiar are elap vrlo dobro poznat i
u Beogradu, gde je proveo- i godine okupacije prilino je
zamuckivao. To se naroito primeivalo kad je trebalo da
pone re nekim usnenim suglasnikom.
Jednom je u kafani Moskva astio etiri prijatelja i
sebe kafom. Pozvao je kelnera da plati pet kafa.
ta ste imali? pita kelner.
P . . . p . .. p . ... podrhtavale su njegove usne, p . .. p. ..
est kafa prasnuo je, najzad, nasmeivi se blaeno.
!

SUDIJA POBEDNIK
Popularni rva Sava Rajkovi, kada je zbog godina bio
prestao da se bavi sportom, bio je odreen za sudi ju u jednom
internacionalnom takmienju. Kad su nastupili rvai, zvani
gorostas Belgije i din Austrije, desilo se da je Belgijanac
ujeo Austrijanca za uvo. Ovaj je dreknuo, a Sava je priskoio
da rastavi protivnike. U onom natezanju i otimanju, Belgi
janac je dobro zakaio Savu laktom po nosu, a Austrijanac
ga munuo u rebra. Sava se razljuti, i istog momenta leao je
gorostas Belgije propisno poloen na obe pleke. Onda se
Sava okrenuo Austrijancu, pa i njega oborio.
Publika je burno aplaudirala, a Sava, izmeu dina" i
gorostasa oborenih na zemlju, klanjao se opipavajui nos.