UTABANIM

STAZAMA

SE

B
LU
RB

IA
C

T R AV E L
 NEUTABANIM STAZAMA
Klub putnika Srbije

Knjiga je zatiena Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives

4.0 International licencom, dostupnoj na http://creativecommons.org/licenses/
by-nc-nd/4.0/
 Klub putnika Srbije
Neutabanim stazama
putopisi

Izdava ANT d.o.o. Beograd

Za izdavaa Duan uki

Glavni urednik Lazar Paanovi

Dizajn korice i Maja Savi

likovna oprema

Dizajn unutranjih Andrija erani

strana i slog

Lektura i korektura Klub putnika Srbije

tampa Elvod-print, Lazarevac

CIP Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

821 . 163 . 41 992 ( 082 )

KLUB putnika Srbije (Beograd)

Neutabanim stazama: [putopisi] / Klub
putnika Srbije. Beograd: ANT, 2009
(Lazarevac: Elvod-print). 140 str.:
Fotogr.; 21 cm

Tira 1.000.

ISBN 978-86-88095-00-6

COBISS.SR-ID 171255308
PRE ITANJA

Gluvo doba noi. Stari kolski put preseca sunu, mranu ravnicu u
kojoj nema niega sem krupnog kamenja i ispucale zemlje. U vazduhu
lebde udni, neprepoznatljivi zvuci, nalik cviljenju vetra, zavijanju
dalekih pasa ili kretanju nonih ptica. Nema nikakvog svetla; vidi
se svaka zvezda. Mapu odavno vie ne gledate i tako vam nee
rei nita osim onoga to i sami znate: da se nalazite usred niega,
na naputenom putu. Skidate ranac sa lea, sputate ga pokraj puta
i sedate na njega. Piljite u tamnu daljinu, oslukujete no i pitate se:
ta ja ovde radim? Zaista ta radite tamo?
Zamislite kako sedite u svojoj kui i razmiljate kako bi lepo bilo
kada biste mogli da odete bilo kuda. I onda shvatite da moete. Tako
je poelo.
Prvo smo se zapitali ega ima tu oko nas? U susednom selu.
Na oblinjoj planini. Uzeli smo ator, napravili par sendvia, otili do
puta i podigli palac. Posle nekog vremena smo pomislili: Moda moe
jo dalje? Do dalekih gradova sa neobinim imenima, kroz ogromne
peane i kamene pustinje, preko velikih reka i stranih planina iji
se vrhovi gube u oblacima? I jednostavno smo morali da pokuamo.
Vozom, autostopom, autobusom, peke, na biciklu ili magarcu,
razmileli smo se po svetu. Spavali smo kod gostoljubivih ljudi koje
smo usput sretali, ili u jeftinim, otrcanim hotelima, ili u atoru, ili
kod domaina koje smo pronali preko interneta. Ubrzo smo shvatili
da putovanje ne zavisi od debljine novanika, nego od motivacije i
elje da se svet lino otkrije i upozna. Shvatili smo da putovanje nije
luksuz za koji treba godinama tedeti, i da ne mora kotati vie nego
ostanak kod kue.
elei da izvesne trenutke podelimo sa drugima, poneto smo i
zapisali. Kao to svako ima svoj pristup putovanju, tako svako ima
i svoj nain pisanja. Bez ikakvih obaveza prema formi i sadraju,
zapisivali smo ono to smo videli, osetili i doiveli, i sirovi trenuci
pretvorili su se u prie prepune nekakvih ljudi, smenih situacija,
neoekivanih obrta, tekih trenutaka, preispitivanja sopstvene
pameti, uenja, razmiljanja, avanture, kuckanja prstom u elo,
uivanja i traganja.

3
 Onda smo odabrali neke od naih tekstova i stavili ih u ovu knjiicu,
kojoj smo, pre nego to smo je poslali u beli svet, dali nekoliko
zaduenja.
Pre svega, ova knjiga treba da vas uhvati za ruku i provede naim
putevima i bespuima. Pored toga, treba da pokae da putopis ba i
ne mora da bude dosadna etnja kroz izlizane kliee, bezbroj puta
ponovljene reenice i suvoparne udbenike podatke. Naposletku,
ona treba da vam zagolica radoznalost, da vam pokae da se moe
putovati lako i jednostavno, i da vas nagovori da moda i sami
pogledate ta to ui iza horizonta.
Meutim, ako vas i samo zabavi, smatraemo da smo uspeli.

4
KAKAV SAD KLUB PUTNIKA SRBIJE?

Svega ovoga ne bi bilo, da jednog martovskog dana 2005. godine

nekoliko pojedinaca obolelih od retkog sindroma poznatog kao svrab u
tabanima nije pokrenulo vebsajt, sa ciljem da na jednom mestu okupi
ljude spremne da se suprotstave preovlaujuoj letargiji, da preuzmu
stvari u svoje ruke i otisnu se u nepoznato, prkosei uvreenom
shvatanju da su vizni reim i nedostatak novca nesavladive prepreke
za bilo kakvo putovanje. Tokom narednih godina sajt se pretvorio u
Klub putnika Srbije, a njegovi posetioci u ljude kojima je putovanje
stil ivota. I to samostalno, jeftino putovanje, na koje se kree irom
otvorenih oiju, uiju i nozdrva, sa eljom da se upije to vie ove
nae planete; putovanje kome se pristupa kreativno, sa eljom za
saznanjem i potrebom da se steena znanja i iskustva podele sa
drugima.
Bavimo se pisanjem, fotografijom, istraivanjem, kao i sakupljanjem
i prezentovanjem grae, kako o krajevima kroz koje prolazimo,
tako i o razliitim vrstama i tehnikama putovanja. Organizujemo
radionice na kojima govorimo o mogunostima za jeftina, samostalna
putovanja, kao i razliitim pristupima putnikoj fotografiji i kreativnom
putopisanju. Odlazimo na ekspedicije, od jednodnevnih izleta po Srbiji,
do transkontinentalnih putovanja koja traju po vie meseci i zahvataju
desetine hiljada kilometara. Organizujemo veeri posveene raznim
kulturama, upotpunjene muzikom, fotografijama, gastronomskim
specijalitetima i anegdotama sa odgovarajuih podneblja.
Realizovali smo vie projekata sa ciljem da populariemo kulturu
putovanja i pomognemo drugim putnicima, ili onima koji e to
tek postati. Tako smo sastavili Autostoperski vodi kroz Srbiju, sa
savetima za bezbednost i detaljnim uputstvima o tome gde je najbolje
stopirati, a gde ne elite da stanete osim ako nemate veoma mnogo
vremena i strpljenje budistikog mudraca. Shvatili smo da fraze poput
one uvene elim da vas pozdravim u ime nae delegacije, koju su nam
nudili renici i razgovornici u trenucima kada nam je oajniki bila
potrebna re za toalet-papir, imaju svoj arm, ali ne i veliku upotrebnu
vrednost, pa smo sastavili spisak od nekoliko stotina rei koje su se
nama pokazale kao najpotrebnije na samostalnim putovanjima. Tako
je nastao na Putniki renik za brojne jezike. Sastavili smo i opiran

5
spisak viznih potreptina za skoro sve zemlje sveta. Sve ovo, i jo
mnogo toga, moe se pronai na sajtu Kluba putnika Srbije, koji se
nalazi na internet adresi www.serbiatravelers.org

Naravno, prvo proitajte knjigu :)

6
 PRIA O CIPELAMA
Vasko Lukini
Nepal / januar i februar 2008.

Vee pred polazak na put, nakon viednevne duge potrage, kupio sam
cipele. Konano sam pronaao cipele koje su ispunjavale sve moje
stroge kriterijume. Sivkaste boje, od jake koe, vodonepropustive i
na prvi pogled neunitive. Pored toga udobne i lepe, sasvim po mom
ukusu. Hodao sam u njima pet dana i za tih pet dana postale su za
mene simbol i vizija idealnih cipela. Najlepe cipele na svetu.
Odlino su me sluile prvog kinog dana po mokrim ulicama
Novog Sada. Dokazale su se i na snegu, na zaleenim ulicama Sofije.
Nisu mi nanele nijedan ulj tokom dugog peaenja po Istanbulu. Ni
u toplom Dubaiju nisu mi bile nimalo neudobne. I petog dana, istim
cipelama zakoraio sam ulicama Katmandua. Posle prvog lutanja
ulicama Tamela, koje su sve bile zavodljive i liile jedna na drugu,
kao magnetom privuen, moj sluajni pogled zaustavio se na jednom
dvoritu, dovoljno skrivenom da bude, sasvim sluajno, i ishodite
ove prie. Na sredini dvorita nalazila se velika stupa1 sa koje su se
na sve strane sputale arene zastavice sa tibetanskim mantrama,
a okolo stupe bile su brojne figure Buda, bodisatvi2 i drugih srodnih
boanstava, koja mi, izgleda, tog predveerja, nisu ba bila naklonjena.
I dok sam sa oduevljenjem etao oko stupe (kreui se u pravcu
kazaljke na satu, naravno), zaustavlja me grupa dece, koja mi sa
osmehom poziraju penjui se ili trei kraj svih tih neobinih figura.
Deju igru prekida ovek srednjih godina i, terajui decu od mene,
pomalo nametljivo poinje da mi objanjava gde se nalazim i ta pred
sobom gledam. Prvi oseaj me nikada ne vara ali, naalost, retko
ga sluam. Tako sam i ovoga puta zanemario to to mi se uinio
ljigavim, pripisujui to svojim predrasudama i nepoznavanju kulture,
a sebe samog optuujui za prikriveni rasizam, kojeg se moram to
pre osloboditi. Moda je zaista toliko ljubazan i posveen? Moda je
zaista srean to me vidi?

1 Budistika graevina, esto u obliku kupe, koja obeleava sveto mesto.

2 Osoba koja je ispunila sve uslove za nirvanu, ali je odlae kako bi pomogla drugima.

7
 Neutabanim stazama

Usput pominje ak i da je lama3, iako je obuen sasvim obino.

A ko to zna Moda su budisti zaista toliko liberalni? I nastavlja da
pria, pria i pria, to mi deluje jo udnije, nametljivije i protivno
mojim oekivanjima. Od itave prie pamtim poneto, npr. simboliko
znaenje boja i to da mu je majka navodno Tibetanka. Nikako ne
uspevam da ga prekinem i pomalo sa zebnjom konstatujem da je u
meuvremenu pao mrak, a da pritom ni ne znam u kom delu lavirinta
zvanog Tamel se tano nalazim. Na kraju, presreta me poziva da
uem u manastir, to ja sa oduevljenjem prihvatam i ak se oseam
i poastvovano. I tako, poput naivne rtve, sam upadam u zamku,
sam sebe isporuujem, ne slutei da upravo stupam na mesto zloina,
izuvam svoje dragocene cipele, ulazim u hram i dok uivam u arenilu
bezbrojnih raznoraznih prikaza istog onog Bude, na samim vratima
se odigrava neto to ni ne mogu da naslutim i to e mi obeleiti
narednih nekoliko dana.
Nakon desetak minuta divljenja Budama i drutvu, spokojno
izlazim iz hrama i prilazim mestu na kojem sam ostavio cipele,
meutim one vie nisu tamo.
Umesto cipela, pronaao sam stare bele patike i pritom sasvim
mirno poeo da se osvrem, traei mesto gde su moji ljubazni
domaini sklonili cipele, jer su moda nekome bile na putu. Ili su
moda hteli da ih stave na sigurno mesto? Naivno sam i dalje hodao
okolo u arapama, ni ne gledajui u bele, stare patike, sve dok mi
lama nije priao i pitao gde su mi cipele, na ta sam i dalje mislio da je
u pitanju jo jedna ala. Meutim, surova istina bila je da cipela vie
nema da su ukradene, ili da su se, s obzirom da mi se i inae sve
inilo neverovatnim, a pritom sam bio usred budistikog manastira,
reinkarnirale u bele, stare, rune, prljave, neudobne patike.
Ve nekoliko minuta kasnije, u oseanju potpunog beznaa, obuo
sam omrznute patike. I pored iracionalnog protivljenja da to uinim, a
u nadi da e mi se cipele nekako vratiti, shvatio sam da je to zapravo
jedini nain da doem do hotela, u kojem me je, sreom, ekao par
patika, koje sam, takoe pukom sreom, poneo. Patike sam spakovao
poslednje, tek da se nau i nakon to sam ustanovio da mi ranac
uopte nije lak bile su prve na listi za izbacivanje. Lama se iuavao
i ponavljao da je to prvi put da se tako neto desi, a nakon poetnog
oka i beznaa mene je sve vie obuzimao bes i nemirenje sa onim
to se dogodilo.

3 Budistiki svetenik.

8
 Pria o cipelama

Isprva, bilo mi je teko da u to poverujem, pa kada sam poverovao

da se to desilo, teko je bilo poverovati kako se to desilo, ali kako
god sve su sumnje, iako bez ijednog dokaza, bile usmerene ka
smutljivcu, koji me je i doveo u zamku.
Meutim, vie nisam imao izbora, nego da trpim njegovo drutvo,
jer je u meuvremenu pao mrkli mrak, struje naravno nije bilo,
a Katmandu je bio blokiran protestima, pa je i u Tamelu policija
po uskim ulicama jurila demonstrante. Tako sam se i sm naao
u pravom stampedu ljudi koji u tom mraku viui bee od policije,
trei u patikama nekoliko brojeva manjim, ne znajui ni sam kuda, s
obzirom da nisam znao ni gde se uopte nalazim. Lama je trkarao oko
mene, navodno iz brige, poevi da me uvodi u prodavnice i pokazuje
mi koliko kotaju nove cipele, jer trebae mi Od samog poetka
postajalo mi je sve jasnije i jasnije da e mi na kraju ispostaviti raun,
priajui po ve dobro poznatom ablonu priu o sirotinji i maloj
deci, a preostalo vreme koristio je da sebe izreklamira kao vodia.
Umesto da mi pokae kako da stignem do hotela, vodi me do nekog
opskurnog hinduistikog hrama u kom se odvija za mene prilino
sablasna svetkovina.
ula se muzika i jednolino ponavljanje nerazumljivih glasova, a
kroz mrak se jedva nazirala svetlost svea i dizao dim od mnotva
upaljenih miriljavih tapia. Postajao sam agresivan i traio od njega
da mi najzad pokae put, kao to smo se i dogovorili i zbog ega smo
i isprva zajedno krenuli, da bi se na kraju ispostavilo da ni on sam ne
zna gde je moj hotel, sve dok nisam uspeo da pronaem izgubljenu
vizit-kartu sa malom mapom, i nakon desetak minuta hodanja
ugledao prva prepoznatljiva mesta, a zatim jedva doekao da se
otresem napasti koja me je pratila. Naravno, oekivano se i dogodilo,
ispostavio je raun, na ta sam se samo nasmejao, pa nastavio da
hodam ne osvrui se i sluajui dobro poznate prie
Ostao sam bez cipela, i u uasu mrane i hladne sobe traio sam
vreu za spavanje, u kojoj sam do samog jutra pokuavao da umirim
sebe alei to sam se uopte uputio u tu udnu zemlju. Vrea za
spavanje uinila mi se poput neke kapsule u koju se povlaim i
negiram stvarnost, sve dok nije osvanulo prvo jutro i dok me nije
probudilo neije kucanje na vratima. Na vratima je stajao vlasnik
hotela. Kae, dole me eka vodi, na ta odgovaram da nemam
vodia i da me ne zanima.
Ali, kada je pomenuo moje cipele, odmah navlaim stare patike,
moda da bih izazvao saaljenje, i silazim dole spreman da se suoim

9
Neutabanim stazama

sa ljigavcem. Izgleda da ipak postoji nada da povratim cipele I

sluam jo jednu priu o loem momku iz kraja, koji je, eto, ukrao
cipele, i spreman je da ih proda za 2.000 rupija, a lama bi bio posrednik
u trampi. Plaanje je, naravno, unapred. I umesto da glumim da sam
presrean i probam da izvedem trgovinu, tako to u se dokopati
cipela, a ne platiti nita, od naivnosti prie gubim ivce i pozivam
lamu da tu priu ispria policiji, na ta on panino bei. I tu mu se gubi
svaki trag
Poslednji dogaaj me je jo vie podstakao da se ne pomirim
sa sudbinom, i da nastavim potragu za cipelama, a pre svega za
lopovom. Meutim, toga dana mi nije uspevalo ni da pronaem
manastir i stupu, a kamoli da uem u trag smutljivcu. Na ulici sam
se obratio policajcima, a oni me upuuju u turistiku policiju, gde i
odlazim sledeeg dana.
Ogromna bela palata u kolonijalnom stilu, sa dakovima peska na
straarskim mestima i naoruanim vojnicima ispred. Sedite turistike
policije je povea kancelarija u kojoj besposleno sedi nekoliko
policajaca i jedna policajka, koji na moju pojavu reaguju sa izrazom
oduevljenja.
Najzad se pojavio neko, najzad imaju posla! Napokon da im neko
pokloni poverenje i obrati im se za pomo, pa makar i povodom
krae cipela Nakon ljubaznog propitivanja, ubrzo sam se naao
u policijskom kombiju sa pet policajaca, to mi je, moram priznati,
veoma imponovalo. Ubrzo poinje naa jurnjava ulicama Katmandua,
a to je jo udnije ni sami policajci nisu tano znali gde se nalazi
mesto zloina.
Probijali smo se kroz uske ulice, izmeu peaka, biciklista i svog
ostalog pokretnog arsenala koji se svakodnevno moe videti u
prepodnevnim satima, i ubrzo se nali na meni nepoznatom mestu.
Uzalud sam im objanjavao da to nije to mesto, oni su i dalje svoj
preveliki kombi za premale ulice strpljivo usmeravali kroz milimetre
preostalog prostora, da bi na kraju pitali da li mi se ita ini poznatim.
Rezignirano sam ponavljao priu da je mesto u Tamelu, i pokazivao
im fotografije, koje su oni manje gledali, a vie se udili nad udom
tehnike zvanom digitalni fotoaparat. Posle gotovo sat i po vonje
nali smo se na prepoznatljivom mestu. Sa nestrpljenjem sam
oekivao munjevitu akciju, kako i prilii i kakvu i viamo po filmovima
koji poinju ovako i u kojima pet policajaca juri ulicama grada, pa
makar to bio i Katmandu. Glavni policajac iskae iz kombija i govori:

10
 Pria o cipelama

Lets investigate the area!4 Zvui obeavajue i vrlo profesionalno! Svi

izlazimo iz kombija i, na uenje ljudi koji nas posmatraju, ispitivaki
se kreemo oko stupe (naravno, u pravcu kazaljke na satu)
Oseam se veoma bitno ja i pet policajaca u akciji. Nakon
kruenja oko stupe, jedan od policajaca me pita: No person?, a ja
odgovaram: No person!5, na ta mi on daje dalja uputstva za akciju.
Moj zadatak je da ostanem tu i da ekam da se the person pojavi,
pa da ih nakon toga pozovem i oni e odmah doi! I tako se zavrila
pompezna detektivska akcija Svih pet policajaca vratilo se u svoj
kombi i nastavilo da se, trubei sirenom, probija kroz uske ulice do
svoje velike i prijatne kancelarije, sve dok se, ko zna kada, ne pojavi
neki novi prevareni, opljakani stranac Nije mi preostalo nita drugo
sem da probam da sam izigravam detektiva i ispitam ljude u okolini
da li im je poznata the person pokazujui im fotografiju na kojoj se
dotini nalazi okrenut leima i sa kapuljaom na glavi.
Nemogua misija. U manastiru ga se navodno niko ne sea, u
okolini ga niko nije video, tako da i dalje oekujem rezultate. Ukoliko
ga neko prepozna na osnovu opisa, molim da mi se javi. Sledi nagrada.

P.S.

Pria o cipelama samo se naizgled zavrila. Ona e se verovatno

protezati kroz nekoliko mojih narednih ivota, a mogue je da je ona
samo nastavak neke prethodne, koja je zapoela u jednom od ranijih
ivota.
Prema karmikom tumaenju ovog dogaaja, koje sam dobio
nekoliko nedelja kasnije, kraa cipela je dobar znak. Zahvaljujui njoj,
u narednom ivotu ekae me dve velike prilike da biram, a drugo
tumaenje kae da time vraam neto to sam, u prethodnom ivotu,
pozajmio. Nadam se da je reinkarnacija u cipele nemogua Inae,
ko zna ta me eka.

4 Eng. Hajde da istraimo ovo mesto!

5 Eng. Nema osobe? Nema osobe.

11
 Neutabanim stazama

DOBRO POSOL JENA AVANTURA

Iva uki i Lazar Paanovi
Turska / 618. avgust 2006.

Pria

U centralnoj Turskoj, na sunom anadolskom platou, na ispucaloj

kamenoj koi planete, lei velika slana mrlja Tuz Gl. Prostire se na
povrini od 1.500 km2. Salinitet morske vode je, u proseku, 3,5%,
Mrtvog mora 15%, a velikog slanog jezera ak 34%.
Ogromno mlenobelo jezero sa gustom slanom vodom zazvualo
nam je kao neto to bi moglo biti interesantno posebno zbog toga
to tamo niko ne ide. A nama se ba ilo negde.

Put

I dinja za seku! dobacuje mi mirisnu utu povrku neki ovek,

nakon to je prosledio veliku lubenicu momcima u kupeu. Izrazito
zelene oi njegove supruge sa tenom Ciganke netremice me
posmatraju dok nas uvlai u taj paralelni ivot koji se svakodnevno
odvija na granici. ekanje, smeh, neuspeno bekstvo od kue ene
sa detetom, beskrajna igra vercera i carinika. Zatim tiina, zavereniki
pogledi, peati, iskakanje u mrkloj noi po plastinu au kafe (bez
eera, hvala), kloparanje, Sofija, deca prihvataju pakete kroz prozore,
ivot ponovo menja tok. vercerska poklon-lubenica je sa nama
proputovala celu Bugarsku, i tek se na turskoj granici, pod budnim
Ataturkovim okom, susrela sa svojom tunom sudbinom.

Lokomotiva

Lokomotif Makinist Arkada6 Uskoro sedim na stolici mainovoe

dok smireni Turin govori Signal! Signal! a ja ne shvatam ta treba da
uradim da bi se zauo dobro poznati pisak koji e nekome iza krivine

6 Tur. Lokomotiva Mainovoa Prijatelj

12
staviti do znanja da se pribliavamo. Lokomotiva je hrvatska, Rade
Konar. Voz je lokalni, Kapikule Istanbul. Pruga je vijugava i na njoj
je krava, zatim pas, pa ljudi. Jutro je rano, moda sedam, osam sati.
Glas iz radio-veze je turski, nerazumljiv, a ja viem What!? pa se zatim
stidim.
Med koji nam dotura ovek koji je zaustavio voz nasred pruge je
livadski, ljive dozrele. Horizont je daleko. Brzina je 120na sat.
Drugi voz, drugi ivot. Mirie na svitanje. Otvaram oi u pokuaju
da shvatim da li spavam ili sam budna. Nijedno. Vazduh je gust kao
more boje tamnoplavog mastila, a iz njega, brzinom munje, izranjaju
bele stene koje me podseaju na ajkule koje razjapljenim eljustima
juriaju ka vozu. Neto kao pejza uronjen u strah. Podilazi me jeza,
oseam da blago drhtim. Ponovo sklapam oi.

Do Kohisara

arenkaste, uto-zelene lubenice pored puta, naslagane u piramide.

Poneka uta, suva travka, meu ogromnim kamenovima. Okrugla
uta brda i prostrane doline, razvuene, zategnute, razapete svuda
od horizonta do horizonta. Oseaj prostranstva, pejza koji kao da
pripada nekom drugom, drugaijem, veem svetu.
Kamion, ereflikohisar, ponosna ovnovska tvrava, tako neto. Divlji
zapad koji umesto saluna ima ajdinice. Glavna ulica je istovremeno
i autoput. Sa obe strane, oferske kafanice, iz kojih nas ljubopitivo
posmatraju jata brkova, i mnogobrojne tuz fabrikasi, male fabrike soli.
Glavu zabijam dublje u kaket turskog konjikog kluba uspomena
od mainovoe. Svuda okolo lee brdaca soli. Razdragano upiremo
prstom, penjemo se po njima i biramo najlepi grumeni, uzvikujui:
Vidi, so! i: Sve je slaaanoo. U jednoj radnjici dopunjavamo skromnu
zalihu vode, a zatim etamo do kraja sasvim puste varoice sprene
podnevnim suncem, i diemo palac.

Jezero

Kristali, sitne belo-prozirne ljuspice. Pucketa, pod nogama, kao

smrznut sneg. Kada pokua da podigne neki vei kristal, rastvori ti
se meu prstima. Sunce prodire kroz lobanju a tanka skrama soli puzi
uz patike. Nepregledna, zaslepljujua ravnica pod zasieno plavim
nebom. Ni daka vetra. Dve takice lagano napreduju kroz belu
pustinju, pod belim suncem. Pogled posustaje i muti se od prazne

13
Neutabanim stazama

daljine, re ostaje da visi u gustom, slanom, vrelom vazduhu koji se

lepi za nepce. Negde daleko pred nama, boja vode razliva se i stapa
sa bojom neba.

Ruak

Suva trava lomi se pod onovima, a jedna dugaka uta zmija daje se
u vijugav beg. Ruamo hleb i toplu patetu pod usamljenim drvetom,
patuljastim, bodljikavim, na ivici nekakve provalije, i raunamo koliko
vode imamo.
Prtimo rance i kreemo ka brdima.

Kua i okunica

Zadovoljno se osvremo oko sebe, uvereni da smo odabrali najbolje

mogue mesto za razapinjanje atora, kilometrima unaokolo.
Zamrena kratka bodljikava trava prekriva sloj sitnog, sipkavog
kamenja tako da klinove nije mogue sasvim zariti u zemlju, a neki
drzak trn na atoru pravi rupu. Ispred nas ukoeno lei ogromno
prostranstvo mlenobele boje sa rozikastim nijansama. Na jeziku bridi
posledica pokuaja da se ispita ukus ovog prostranstva. Ne postoji ni
najmanja naznaka da je ovek negde ikada postojao niti da e negde
ikada postojati (a teko i bilo ta drugo).

No poetak

Mesec, zelenkast, nabrekao, pun, kao da e se ovog asa rasprsnuti

i rasuti po krznatim brdima. Jedino mrak u uskom kanjonu skrio se
od meseine. A sa druge strane vidika, brdo oblika usnule pra-zveri
vreba svetlee mrave farova koji negde, u dubini, mile beskrajno
sporo, u gotovo sablasnoj tiini. Kao da dolazi iz suvog tla, die se
mekani povetarac, blag i topao.

No vetar

Talasi tiine lome se o tupa brda. No se iri. Vetar teko die, razrasta
se, vrsne, a onda se, bezumnom silinom, prolama kroz bezglasnu
pusto. Zgledamo se, u udu ta se deava? Deluje kao da bi svakog
trenutka mogao iupati ator i zavitlati ga dole, u kanjon. No je
skinula masku i mi sedimo u srcu uragana, dok atorsko platno puca

14
 Dobro posoljena avantura

kao bi, kao da ga udara i gura ogromna, nevidljiva ruka. O spavanju,

naravno, nema ni govora. Taj vetar pamtiemo dok smo ivi. Vreme
se kruni, sati se odranjaju, kotrljaju ka polovini noi.

No kraj

Posle beskrajnih, munih sati zaglune buke, vetar odjednom, bez

ikakvog nagovetaja, prestaje. Bojaljivo provirujemo iz atora
istroen i bled, Mesec nisko lebdi u smrvljenoj tmini. Gluvonema
tiina. Istok se mutno naliva sivilom. Nepoverljivo koraamo mrave
biljke, vreme, jezero u dubini, nepomine vlati trave; sve je umuklo,
uvuklo se u sebe i utihnulo, kao u okamenjenom snu.
Sledeeg dana, na Ivin roendan, kupimo prnje i stopiramo ka
Mersinu i Mediteranu.

More prvi kontakt

irina. Premetam se u Zemljinu orbitu, kruim, posmatram, oblik,

obale koje ga formiraju i koje formira, tamo je Afrika, onamo kroz
Gibraltar curi u okean, zatim se sve misli gube. Gomilice ljuski od
semenki, make na klizavim stenama, zagrljeni parovi, drutvanca
koja obavija zvuk gitare, kiasto etalite sa ratnim avionima,
imitacijama antikih stubova i arenim svetlima; da li sam ikad ranije
pipnula drvo pomorande? Koraam kroz tu prilino traljavo nanetu
minku dok Mediteran slanim oima, po svetlu prepoznajem.

Kizkalesi7

Mersin je nesnosno dug, pa kreemo da stopiramo gotovo u centru.

Vozimo se kroz sablasne redove pastelnih solitera, divovskih rafova
za ljude, a voza odmahuje rukom: kada sam ja bio mali, videlo se more.
Plantae limunova i narandi, more, palme, stene, gradi sa utim
spomenikom limunu, idemo dalje, svuda okolo nekakve ruevine, u
daljini se vidi ostrvo sa tvravom.
Bogati paa, i jedinica erka, a uz to lepotica, i proroka re,
smrt, i druga proroka re, zmija, gotovo isto toliko strana. Kamen,
novac, mo, tvravica na ostrvu, a sa druge strane, na kopnu, vreba
Sudbina, samo vi zidajte zamkove, plazite jezike, prkosite. Mala bela

7 Tur. devojaka tvrava

15
 Neutabanim stazama

ruka, poklopac od prua, ispod sklupana smrt, smokve se rasipaju,

skakuu, kotrljaju po ploama, u oku polomljen luk prozora, u prozoru
tamnozeleno i plavo, i muno, i daleko, daleko. Talasi vremena,
okrunjeni zidovi, usijani kameni pod, puzavica, naputene sobice,
sunce, galeb, puina, ja, strme, vrtoglave stepenice, sitan korak, sitno
maslinovo lie i sve due senke u finoj, smeoj praini.

Noni voz

Krupna ena sa maramom je, ini se, vrhovni autoritet. Mukarac

srednjih godina dri u ruci rezervacije za celu porodicu, kupljene na
metar. Svi neto priaju uglas i rasporeuju neverovatne koliine
prtljaga. ena autoritativno rukovodi operacijom a zatim se, uverivi
se da je sve na svom mestu, zadovoljno smeta na svoje sedite,
izuva papue i stavlja noge na dete koje sklupano lei na podu
izmeu sedita.
Zatije, no se vraa. Na momenat izgleda da su svi zaspali, a onda
postaje jasno da je vagon, iako muklo tih, ipak na oprezu. Iza sedita,
preko sedita, izmeu sedita, ispod nogu, izmeu ramena, kroz
snove svojih roditelja i roaka, prikrivene akama a najee sasvim
direktno, u potpunom miru i tiini, neumorno posmatraju brojne
radoznale deje oi.

Afion

Grad imena opijuma8. Ogromna vulkanska stena, na njenim

strmim ivicama uske ulice, areni oronuli krovovi, venci papriica
na prozorima, sir, masline, masline, sir, ceo grad kao jedna velika
dnevna soba na ijem kaldrmisanom podu, na arenim jastuiima
i okrznutim basamacima uz aj divane mukarci, ene trikaju, deca
trkaraju, make se unjaju, a svi skupa budnim okom prate kretanje
dvoje zajapurenih mladih ljudi koji pokuavaju da shvate u koji prolaz
izmeu drvenih kua treba da se zae da bi se popelo do tvrave
izdignute na samom vrhu stene.
Privikavam se na novo okruenje. Stara gospoa damija, umotana
u okovratnik raskone kronje, okruena je drubenicama, neto
manje uglednim, ali nesumnjivo gospodskim kuama. U udaljenom
oku, tabori razbaruenih kuica suprotstavljeni su u neupuenima

8 Grad Afion (tur. opijum) bio je, nekad davno, centar trgovine opijumom

16
 Dobro posoljena avantura

nerazumljivoj igri. Na pristojnom odstojanju stoji ozbiljan vojniki

stroj golobradih viespratnica. Tu i tamo, poneki osobenjak se
propinje, areni, ljuti, krivi, stavljajui svima do znanja da se razlikuje
od drugih. Troma stara tvrava spokojno tone u sumrak, umirena
prizorom koji se pod njom prua.
Poinjemo da razmiljamo o povratku.

17
Neutabanim stazama

NA GROBU PESNIKA
Slobodan Acketa
Italija / prolee 2007.

U Parizu, negde u dvadesetom arondismanu, nalazi se groblje Pere

Lachaise (Per Laez), moemo ga zvati i groblje poznatih. Izmeu
ostalih, tamo su sahranjeni Edit Piaf, Oskar Vajld, Dim Morison,
Marsel Prust, Iv Montan, Isidora Dankan, Frederik open, Onore de
Balzak, or Bize, Marija Kalas i mnogi drugi. Sasvim razumljivo, ovo
mesto je jako esto odredite, kako hodoaa oboavalaca lika ili
dela nekog od onih koji su tamo sahranjeni, tako i redovnih turistikih
tura. Ovo nije pria o tom groblju.
Ovo je pria o jednom drugom groblju.

Dan prvi, predvee

Lagano etamo niz ulicu Via Marmorata prema centru grada. Sa desne
strane, stanica metroa, spomenik nekim rtvama nekog faizma,
ispred nas Porta San Paolo ili kapija Svetog Pavla. Sa leve strane zid
i piramida od nekih tridesetak metara visine. Dok pokuavam da se
setim ta sam proitao o piramidi, jo uvek nisam siguran da li je
ista moderna ili drevna. Setim se prie svog profesora: Piramida je
najstabilnije geometrijsko telo i pomiljam kako je u stvari hteo da nam
kae: Zidajte piramide, deco. Takva misao ubija svaku nadu da u se
setiti bilo ega drugog. Posle par minuta, i piramida i zid postaju samo
slika koju sam nekad i negde video. Svakako, to je samo jedan od
gomile zidova koji opasuju ovaj grad.

Dan drugi, vee

Vraamo se nepoznatim putem. Prelazimo Tibar preko ostrva Isola

Tiberina. Dok napipavamo put ka stanu u kom spavamo, prolazimo
kroz Viale Campo Boario. Sa jedne strane, to je sasvim normalna
ulica. Sa druge strane, to je zid. Beskonani zid iz koga, na svakih
pedesetak metara, izbija nabor kule. Dok hodamo kule se smenjuju
skoro ritmino, kao na deijem papirnom kinemaskopu. Moda kao

18
 u crtanom filmu, sa scenama koje se ponavljaju dok se glavni likovi
kreu. Samo, ovde je scena glavna, a likovi sporedni. Izbijamo na Via
Marmorata, ba tamo kod kapije Svetog Pavla.

Dan trei, nedefinisano doba dana

Sedim u stanu svoje domaice, Tanje. Priamo o njenim makama.

Crna, Morsego (slepi mi), ivotinja je kojoj iz oiju izbija iskustvo.
Nije plaljiva. Siva tigrasta, Balkan, sa svoje tri noge uspeva da se
popne svuda. Plai se. Pitam koja je sudbina etvrte noge, i saznajem
da je Balkan uzeta iz maijeg sirotita koje se nalazi odmah tu, kod
Aurelijanovog zida, kod Cestijusove piramide. Kad ju je Tanja usvojila,
ve nije imala tu etvrtu nogu. Saznajem kako se zove zid, priseam
se prie o piramidi. Pita me jo i da li sam bio na groblju. Tu, odmah
iza piramide. Tamo je sahranjen Don Kits. Seam se da sam jednom,
negde, proitao da je sahranjen ba ovde, u Rimu. Zato se toga
nisam setio ranije

Dan etvrti, pre podne, decembarsko, sunano

Odluujem da je vreme da posetim groblje, i grob pesnika.

Na ulazu u groblje Il Cimitero Accatolico di Roma stoji kutijica za
dobrovoljne priloge koji su ujedno i ulaznica, i natpis Uffici koji
upuuje na informacije ili tako neto. U zgradi informacija dve starice,
Engleskinja i Australijanka. ivahne, izborane ivotom. ene ANZAC-a,
ene RAF-a, moda i ene Overlorda, a moda nita od toga. Upuuju
me ka grobu Kitsa. Redovi belih mermernih grobova ispresecani su
dijagonalnim alejama. Svaki nadgrobni spomenik je malo umetniko
delo. Skulptura bogorodice. Aneo.

Moller, Carl Oscar (18571993), vedski arhitekta

Corrodi, Salomon (18101892), Herman (18441905) i Arnold (18481874)

porodica vajcarskih slikara

Krupenski, Anatol (18501923),

19
 Neutabanim stazama

Wordsworth William (18351917), pesnik i naunik, neak Vilijama

Vordsvorta, velikog engleskog pesnika

On bezbedan je, jer krevet tih

Rano pronae sred mrtvih
Van domaaja obmana svih
Nepravdi, zla;
to svakako je tek jedan vid
Blaenog sna.

Vilijam Vordsvort, Na Bernsovom grobu

Celo groblje opasano je zidinama. Sa jedne strane, to su visoke

zidine Aurelijana, a sa druge nii i noviji zidovi. Ovo groblje kao da
je mala tvrava mrtvih, koja ljubomorno uva sudbine, belo kamenje
spomenika, i mediteranske biljke koje tom kamenju prave hladovinu.
Tu i tamo poneki stih, nem i tvrd, uklesan u belo.

Akerblad, Johan David (17631819), vedski diplomata i egiptolog

Scholey, John (1867), engleski kompanjon uzepea Garibaldija

Takanen, Johannes (18491885), finski skulptor

Von Goethe, August (17891830), jedini Geteov sin

Straar usred tmine motri,

Sa vrha kule grobova red
Dok mesec sjajem otkri,
Groblje kao svetlosti dana sred.

Johan Volfgang fon Gete, Mrtvaki ples

Groblje je podeljeno na nekoliko zona, od kojih u svakoj postoji po

nekoliko malih grobljanskih getoa. Ruski deo groblja. Nemaki deo
groblja. vedski deo groblja. Grki deo groblja Evropa u malom.
Dalje od ulaza, prema piramidi, nalazi se antiki deo groblja,
sa ponekim ratrkanim spomenikom. Iza njega dubok rov, zid i
piramida. Piramida je grob Gajusa Cestijusa, rimskog magistrata,
visoka 125 rimskih stopa a iroka 100. U podnoju piramide, duboko

20
 Na grobu pesnika

u rovu, mesto je pronaao azil za make. Sirotite. Desetine debelih

maaka. Crne make. arene make. Likovanje ivota uukanog
meu simbolima smrti.
Negde na kraju antikog dela groblja, u samom uglu, nalazi se
i grob velikog pesnika. Pored groba sedi par mlaih ljudi. itaju, a
moda i samo sede. Na nadgrobnoj ploi natpis:

Ovde lei onaj, ije je ime bilo napisano na vodi.

Story, William Wetmore (18191895), ameriki pesnik i skulptor, autor

svog sopstvenog nadgrobnog spomenika, Anela tuge (Angel Of Grief),
koji mu je, posthumno, doneo slavu

Severn, Joseph (17831879), britanski konzul u Rimu i verni prijatelj

Dona Kitsa

Keats, John (17951821), engleski pesnik

U visoku prestonicu
Gde bledim dvorom
Kraljuje Smrt
U propasti i moi
Navede ga put,
Te plati, istim dahom,
Me venima grobnicu.
- Valja poi!

Persi Bise eli, Elegija o smrti Dona Kitsa

ovek koji je napisao ove stihove sahranjen je na istom groblju, uz

jednu od kula Aurelijanovog zida. Kau da posle smrti ivoti postaju
sudbine. Neke od tih sudbina, moda, menjaju druge ivote.

Jussupoff, Felix (18561928), ruski princ i otac princa Feliksa Feliksovia

Jusupova, oveka koji je organizovao zaveru protiv Raspuina

Kestner, August (17771854), ovek ija je majka bila uzor za Loti u

Geteovom Verteru

Trelawny, Edvard J. (17931881), odani prijatelj elija

21
 Neutabanim stazama

Shelley, Percy Bysshe (17921822), engleski pesnik

Mrtav da l spi, kad ivot je san,

A srea fantomskim korakom bei?
Prolaznu radost odnosi dan
A smrt je, mislimo, asak najtei?

Don Kits, Mrtav da l spi, kad ivot je san

Jo stotine nekadanjih ivota, sada sudbina, manjih i veih,

isprepletenih u istoriji. Stotine belih spomenika, dela stotina vajara,
klesara i kipara, organizovanih u stamenom poretku. Jedna tiina.
Jedno groblje za posetiti.

Lepota je istina, istina lepota to je sve

to na zemlji znamo, i to znati treba.

Don Kits, Oda o grkoj urni

22
 Brzopotezno po Maloj Aziji

BRZOPOTEZNO PO MALOJ AZIJI

Dragan Jovanovi
Turska / april i maj 2006.

Pamukkale express 17:30 dolu, ili neto slino, proitali smo na alteru
eleznike stanice Hajdarpaa u azijskom delu Stambola. S obzirom
da lepo pie da je na voz pun (nov pojam), morali smo da menjamo
plan. Ispostavlja se da mojih 15-ak s mukom natrebanih turskih fraza
i prirunik Sa turskim u svet u depu ni blizu nisu dovoljni za dogovor sa
nekim od alteraa na temu doplate za kuet kola na liniji Hajdarpaa
Kajzeri, ali smo se uz pomo jednog ljubaznog momka ve nekako
dogovorili.
Boda i ja smo imali deset prolenih dana lufta za turu koja bi
povezala nekoliko zanimljivih lokacija u Maloj Aziji. udesna igra
vode i krenjaka zvana Pamukkale, razuena egejska obala, topli
Mediteran i otri kameni greben nad njim, perverzni reljef Kapadokije
glasio je okvirni plan koji smo upravo okrenuli natrake.
Sutradan pre podne budim se u kuet kupeu, vakam poslednji
dovicin proglaavajui se oficijelno zdravim i sedam u prvi red da
posmatram crvenkaste pejzae posne zemlje anadolske. U Kajzeriju
smo potraili menjanicu (mahanje rukama, nogama i glavom,
poglavlje Snalaenje u gradu iz mog prirunika) raunajui da je kurs
ovde povoljniji nego u turistikoj Kapadokiji, snabdeli se hranom (iz
slinih razloga), a onda se vratili na magistralu koja prolazi periferijom
grada paralelno s prugom.
Kajzeri je dosta prostran grad. Kao pristojni balkanski autostoperi,
pokuavamo da javnim prevozom stignemo do izlaza iz grada ne
bismo li tamo u manjoj guvi stali na stop. Kaem pristojni balkanski
jer da sam u tom momentu kapirao kakav je stop po Turskoj, sigurno
se ne bih zamajavao ovim detaljem. Ulazimo u par lokalnih autobusa
i pokuavam da se sporazumem sa vozaima pokazujui im putau
koju sam iscrtao na mapi, na mestu gde se, malo iza izlaza iz grada,
drum za Kapadokiju odvaja od magistrale. Kad smo konano stigli na
teku periferiju, kia koja se odavno nakanjivala poela je ozbiljno da
pada, pa smo posle par minuta ipak uli u bus koji vozi za Kapadokiju,
dodue samo do Urgupa. Sa leve strane izmeu oblaka povremeno

23
 Neutabanim stazama

se pojavljivala ogromna silueta Ercijes Dagija, u ovo doba godine jo

uvek debelo prekrivena snegom.
Na ulazu u Urgup (koji oigledno istovremeno slui i kao izlaz iz
Urgupa) stali smo na stop za Ortasar (pie se Ortahisar, a izgovara neto
krae, meni zvui kao Ortasar) i iz cuga uhvatili prevoz. Dakle, u tom
momentu smo imali autostoperski procenat uta od 100% za teritoriju
Azije:) ali smo ga sledeih dana spustili na skromnih 20 i kusur. Neto
kasnije, dok pada mrak, munje sevaju, a kia pljuti, mi se u velikom
stilu sjurujemo u Goremu, izmeu fantastinih raznobojnih stena, u
kolima Turina koji ume da broji do 20 na srpskom i obeavamo sebi
da emo deonicu od Ortasara do Goreme ponovo proi peaka.
Gorema (pie se Greme, ovo se izgovara nekako udno, meni
je najzgodnije da je zovem Gorema) je bekpekerska9 meka u centru
Kapadokije, svaka druga kua u njoj je pansion i zato je najlake i
najloginije u njoj traiti konak. Gro soba je u, u tu svrhu izdubljenim,
mekim stenama tako se ovde stanuje ve milenijumima, a sada je
peinski smetaj postao i turistika atrakcija.
Ujutru, na nae oduevljenje, sija sunce. Drumom prema Ortasaru
do putokaza za nlo muzej (ta god to bilo), onda levo u tzv. Crvenu
dolinu sa idejom da posle izaemo na avanoki drum.
Uhvatili smo puti levo koji verovatno vodi u avusin, pa smo
skrenuli desno prema brdu. Ne deluje da moe da se proe kroz stene,
ali ima neki putokaz na tu stranu. Put brzo postaje staza, staza vodi uz
potok (makar krajem aprila postoji potoi), kroz tunel, pa uz kanjon,
pejza fasuje notu planinskog meka, a turisti gotovani u rentiranim
automobilima i mopedima ostanu negde ispod, da ne smetaju. Da se
razumemo, mikroreljef je podjednako ee tripozan i ovde i dole, ali
u klancu i iznad njega je vizuelni kontakt s njim nekako neposredniji,
pogled na frikovite kamene figure se prua iz raznih perspektiva, ne
samo iz ablje. Kad se na ulazu u sledeu dolinu staza zagubi, treba
je potraiti malo desno i zajedno s njom obii dolinu. Neto iza, staza
(u stvari sad ve splet staza po kojima jurcaju Japanci na mopedima)
izlazi na slepi asfaltni put za Ortasar, na ijem je kraju (poetku, iz moje
perspektive) nekoliko tezgi sa nisamnikonstatovaoime. Levo se
odvaja staza koja bi moda i mogla da prie famoznom avanokom
drumu, ali smo ve digli ruke od njega, pa krenusmo lagano niz asfalt
izmeu prozainih njiva i vonjaka. Autostop iz treeg cuga (ljudi se

9 Bekpeker je putnik koji putuje sa rancem na leima. Od engleskog backpack, to

znai ranac.

24
 Brzopotezno po Maloj Aziji

dovezu do tezgi, prue pogled ka jugozapadu, pazare licidersko srce i

aj nazad, bila je nedelja).
Ortasar?
Uisar.
Okej.
Jo bolje. Furamo do Uisara, selo opet turistiko, tezge na sve
strane, uparaeni Turci doli na izlet, usred sela tvrava, da budem
precizan stena izbuena hodnicima da slui kao zgrada, furaj gore, na
terasu, a pogled Tvrava je na najvioj koti u okolini.
Ne htedosmo direkt za Goremu, nego uhvatismo stop nazad za
Ortasar, pa odatle u etnju. Jedno vreme smo etali razdvojeni, Boda
drumom a ja stenom, malo denje, i oboje smo svata propustili.
Ujutru komplet pakovanje, stopom do Nevera (Nevehir), pa na
jug. Hteli smo odlazei iz Kapadokije da vidimo i bar jedan od dva
podzemna grada u atarima naselja Kajmakli i Derinkoju, nemajui
ba predstavu ni koliko su pristupani ni na ta lie. Siemo iz kola
u Kajmakliju, kad jedva stotinak metara levo od glavnog druma par
desetina tezgi, nema ta nema za razdragane turiste, i ceo taj vaar
za nas dvoje i troje Japanaca. Iza tezgi, u drugom planu, neka zidina i
ikica u kiosku koji uzima 10 lira po oveku za silaz. Kulturno poljubimo
vrata podzemnog grada i nazad na drum. Pravac Mediteran.
A onda, kao da im je javljeno da je red na njih, nastupaju njihova
velianstva turski dugoprugai brkate kamiondije u kabinama
model kako je kod vas u vedskoj, i uz pomo trojice takvih delija
stiemo da do ponoi bacimo sidro u mirisni Mediteran. Prvi baja
nas vozi preko prostrane anadolske visoravni iz koje mestimino
niu korpulentne kamene gromade a drum crtan lenjirom, to bi
reko onaj baki trubadur se prua izmeu njiva i ledina od suve
ute zemlje retko kad imajui potrebe da zagrebe neku od njih. Jedno
vreme bude zanimljivo. Poslednjih petnaestak kilometara buljim u
svoj prirunik kao lo treber pred ispit ne bih li, iskaui iz kabine,
izdeklamovao teekur ederim (hvala), iji joluluklar (srean put) i hoa
kal (do vienja). ovek se pokroviteljski smei, izgleda da je poneto i
razumeo. Silazimo u gradu Karamanu, obavljamo standardne ulazno
izlazne fizioloke operacije i peaimo ka tranzitu planirajui stop
za Silifke najblii izlaz na Sredozemno more, gde je ve iri izbor
smetaja. Staje drugi kamiondija, kaeKonia. Gledam mapu, Konia
je triavih 177 stepeni u drukijem smeru od Silifkea, ali je vea i blia
Antaliji. Reko okej, upadamo. Drum je i dalje sablasno prazan prvi
je maj, to je i kod njih bajram (praznik), ako su mi obojica anketiranih

25
Neutabanim stazama

isto odgovorili, valjda smo se razumeli. Silazimo na obilaznici na ulazu

u Koniju, desno Afion 223, levo Antalija 292, pada mrak, pretravamo
drum i posle par minuta uskaemo u treu kabinu. Via Antalia! Veremo
se uz plea monog Taurskog gorja, zbog ijeg grebena sam se i
radovao dolasku na Mediteran, sa cirka hiljadarke u Koniji penjemo
se na 1.800 i kusur kako je ispisano na prevoju, a onda se sjurujemo
na nulu, naalost po mraku.
Antalija je odvratan grad. U pono automobili partaju na sve
strane, ali je dosta teko sresti oveka. Uzdali smo se u irok izbor
hostela u velikom turistikom gradu, ali mi je letimian veb brauz
u holu nekog fensi hotela, ija dva smeno obuena recepcionara
ukupno znaju jednu i po englesku re, objasnio da su redom
visokobudetni, pa smo nastavili brauz runim antalijskim ulicama i
zavrili u jezivo trokavom motelu Kod Mustafe.
Ulice u Antaliji definitivno nisu pravljene sa idejom da se neko
onuda kree peaka. Ipak nas je mrzelo da se bakemo s gradskim
prevozom pa smo, do druma koji vodi ka jugu, napravili poduu i
nimalo prijatnu etnju uz jedno bolno maenje pravca.
Jugozapadno od Antalije, grebenom pomenute planine Toros,
paralelno sa obalom prua se Lycos Way markirana turistiko-
planinarska staza do koje bi trebalo da moe lako da se doe,
naroito do segmenta 2030km juno od Antalije. Ljudi su mi priali
o vrhu Olimpos do koga bi trebalo da bude lako popeti se sa obale, ali
nisam stigao da naem detaljnije podatke o usponu pa sam raunao
na improvizaciju. Dostopirali smo do sela Gojnuk (ustvari Gynk)
za koje sam sumnjao da bi moglo biti polazna taka za uspon, gde
sam pokuao da na licu mesta iscedim jo koju informaciju, ali se
nisam ba proslavio. Nanjuili smo neku stazu koja vodi u klanac uz
potok i proetali njome par kilometara izmeu stvarno intrigantnih
stenuga, do jednog simpatinog vodopada. Negde na poetku
Kanjona, desno, odvaja se staza uz manji potok. Na putokazu pie
Lycos Way. Tu stazu sam ostavio za sutradan kad poranimo malo bolje,
u emu smo pomalo i uspeli. I ta staza je jedno vreme samo ila uz
potok kroz klaustrofobino dubok kanjon, uz minimalan uspon, pa je
Boda odustala i vratila se. Ja sam nastavio, a staza se odvojila od
potoka i zagrebala lagano uz levo brdo, pa sam se ponadao da u bar
izai na taj najblii greben i baciti pogled na sledei. Idui dalje sreo
sam poznu jesen koja je uala tu, meu stenjem i borovima. Nije mi
se ba etalo pod tugaljivom novembarskom kiicom, pa sam, im
je staza okrenula opet nizbrdo prema potoku, okrenuo i ja i pourio

26
 Brzopotezno po Maloj Aziji

nazad u mesec maj. Po izlasku iz kanjona, uhvatio sam neku preicu

od potoka prema selu i ubrao nekoliko pomorandi po vonjacima
pored puta. (U mojim godinama Kurt Kobejn je ve bio mrtav a Milo
ukanovi predjednik, a ja kradem voke.) Sunce jo nije bilo nisko,
spakovali smo se i izali na magistralu da bismo s prvim mrakom ve
bili nekih 170 kilometara dalje, u Kau.
Ka je prijatan mediteranski gradi, u najboljem smislu rei.
Njegove vijugave uliice, razuena obala i pristojni, nenapadni trgovci
stvarno su nas osveili posle industrijskih turistikih kompleksa
ogromnih hotela sa zakupljenim ljunanim plaama i nematovitih
trafti sa palirima tezgi i duana, kakve smo viali pored Gojnuka.
Ka je odlina scenografija za lenstvovanje posle doruka smo se
izvalili po stenju na obali upijajui sunce, miriui talase i cirkajui
Marmaris gold pivo iz staklene litarske flae. Jednostavno sam uivao
u dokolici to inae ba i nemam obiaj.
Dalje prema zapadu drum se odvaja od mora ali se borova
uma jo uvek dri, stop je sitniji, a ljudi sve konkretnije barataju
engleskim jezikom. Simpatini japi iz Ulkera nas vozi do Marmarisa,
a konverzacija je prilino tena, to prija posle nemutih druenja s
kamiondijama. Marmaris je dopadljiviji nego to sam oekivao od
popularnog turistikog grada, pa jedno vreme razmiljamo i da se
ulogorimo tamo, ali ipak produavamo iza grada na poluostrvo koje
prua svoje krake duboko u Egejsko more.
Sutradan naputamo more i po podne stiemo na Pamukkale
pamunu tvravu, mesto jo jedne neobine igrarije lito sfere
koje predstavlja i ultrapopularnu turistiku atrakciju. Pamukkale je
krenjaka padina brda preko koje tee splet potoia, ali ne padina
od ljutog kra koju razjeda, dubi i nosi voda, nego, naprotiv, teren
stvoren akumulacijom, pa je reljef nean, pufnast i blagih oblika, ali
ini mi se jo matovitiji nego po erozivnim krenjakim stenama
kakve sam viao po dinarskim i alpskim planinama. I jo preko
njega tee topla voda u mnogo ratrkanih korita, rukavaca i slapova,
zadravajui se po sitnim bazenima stvorenim opet akumulacijom
minerala, kao na Plitvicama. Primetili smo sneno (u stvari pamuno)-
belu padinu jo sa nekoliko kilometara rastojanja, a ubrzo smo videli
i stotine silueta koje gamiu preko njenih lea. Na Tvravi je guva
kao na Kalemegdanu, deurlija jurca po plitkim bazenima, fotoaparati
kljocaju (krajnje je vreme da nadleni uvedu u opticaj neki glagol
koji e bolje stajati digitalnim fotoaparatima) na sve strane, a kada
se pogleda izbliza, belina kamena je estoko isprljana utim i smeim

27
 Neutabanim stazama

flekama. itao sam da hoteli, koji i dalje niu u podnoju, pune

svoje bazene ovom vodom i da je zbog preteranog odvodnjavanja
poremeen odnos vode i kamena, pa su mnoga jezerca presuila i
Pamuna tvrava iz godine u godinu izgleda sve runije.
Vratili smo se u naselje pomeanih i ne ba sjajnih utisaka i popili
po aj, a onda sam ipak otrao ponovo na krenjak, ovoga puta
do plitkog amfiteatra u podnoju padine, daleko ispod oficijelnih
turistikih staza. Tu sam imao dosta drukiji oseaj, sm na kamenoj
(a nenoj!) ledini u sumrak. Ne mogoh da izdrim nego sam se
uspentrao uz prvih par segmenata strmine. Stena je porozna i lako se
izgrebe, bilo me malo blam pa sam oladio.
Nazad u stvarnost. Naselje Pamukkale je mlo i valjda iskljuivo
turistiko, odvratno naporni trgovci i kafedije su uvee podnoljiviji,
valjda se i oni nekad umore, a i mi smo u meuvremenu zatekali
raneve pa ovako privlaimo neuporedivo manje panje. Kao i
u Goremi, i ovde je lako nai autobuski prevoz u bilo kom pravcu.
Kupili smo dve karte za noni autobus do Stambola i ujutru se nali
na autobuskoj stanici Harem, na azijskoj strani Bosfora. Poto smo
zaboravili knjigu u busu, zadrali smo se jedno sat i po na tajgi
meu ekstremno (ak i za turske prilike) napornim likovima koji jure
potene bekpekere i ostale prolaznike oko peron sumanuto urliui
nazive destinacija. Oko velikih raneva se kupe kao muve i u jednom
momentu sam uhvatio sebe kako u prolazu bukvalno odgurujem
dvojicu koji su nam se uneli u face, tako da me je lokalni pozornik
(ili ve neki uniformisani) pogledao popreko i zainteresovano. Elem,
naosmo knjigu i ostade nam dugih 13 sati da ih lagano cedimo preko
moreuza i po bunim ulicama, prometnim bazarima i lepo ureenim
parkovima Stambolskim, da bi u 10 uvee seli u jatakli vagondan
(spavaa kola) za Beograd.
Sutradan uvee izlazimo iz voza, prelazimo po milioniti put u ivotu
Savski trg i stajemo na trajvansku stanicu. Trg je prilino prazan,
prilazi nam neki ia i prvi put mi se to desilo u Beogradu pita: Do
you need accommodation?10. Meni uopte nije bilo smeno.

Crtice

Mala Azija je puna ljudske istorije. Pod koji god kamen da zaviri, a
ono neki Grk ili Hetit ui pod njim. Odem u Kapadokiju da pronjukam

10 Eng. Da li vam je potreban smetaj?

28
 Brzopotezno po Maloj Aziji

po vulkanskim stenama i imam ta i da vidim ranohriani dubili

crkve u njima, buili podrume i krili se od Arapa. Sa planine Taurus
potie pria o Deda Nikoli Mrazu, a ako pitam nekog za vrh Olimpos
na koji sam hteo da se popnem dobijem odgovor o ostacima grada
Olimposa (ili neem slinom), na obali ispod planine. Popnem se na
Pamukkale da vidim kako se to krenjak taloi iz tople vode, a gore
na brdu zidine grada Hijerapolisa svedoe da su i antiki hedonisti
voleli da se banjaju ovde. Pre i posle svega proemo i kroz staru
srpsku prestonicu Stambol, na koji ne bih troio rei.

U trnom centru u Kajzeriju startuje me iparac, vra od banku

i po plafon, na njemu sako i rolka i pubertetski brii, i pita me na
prihvatljivom engleskom da li sam stranac i odakle sam. Potraim
pogledom njegove starije jarane koji e da mi naprave belaj kad
me klinja isprovocira, momenat kasnije budem sam sebi smean i
krenem u priu sa dekom.
Reko: Jesam, iz Srbistana.
On mi predstavi jo dvojicu drugara koji nekako iznikoe iz guve
i objasni da im je nastavnica engleskog jezika savetovala da, kad
nalete na nekog stranca, popriaju sa njim, ne bi li trenirali jezik. Ve
mi postadoe simpatini.
Pa kako da ste doli ba u nau zemlju?
Eto, reko samo na ovu stranu jo mogu bez odlaska u
ambasadu (dok Evropa naisto ne stegne obru oko Srbije, mislim se)
pa nije bilo teko izabrati.
Pa da li vas zanimaju kulturno-istorijski spomenici?
Ne, uglavnom me zanimaju udne stene, a trenutno me naroito
zanima gde je ovde magistrala, drum za Ankaru.
On krenu da mi objanjava, umea se neki sredovean tip sa
boljim poznavanjem jezika i grada i uputi me gde treba, ja potraih
pogledom svog drugara da nastavimo priu jer je ostao prekinut na
po reenice, ali on je ve nestao u guvi, osetivi se valjda suvinim.
I bi mi krivo.

Kako smo sili iz kamiona u Kau, samo to smo se izljubili s

kamiondijom (koji je siao iz kabine da nam vrati prtljag iz nekog
teka pozadi) i naprtili raneve, a neki likovi nas startuju i pitaju treba
li nam smetaj. Krenem u cenjkanje s jednim od njih, spustim sa 15
na 9 lira po njuci (dalje nije dao) isto da meknem kako se kreu
cene, pozdravimo ga i odemo dalje. Par minuta kasnije, tip koji je

29
Neutabanim stazama

sedeo pred kafanom se ponudi da nam nae jeftin smetaj, sednem

s njim na motocikl, odemo do nekog njegovog drugara koji je hteo
da nas odere, a zatim me tip odveze u ulicu kod damije (tamo nas
je ostavio kamiondija, dobro pazim kud idemo) i odvede kod jedne
starije gospoe koja dri pansion u kui. Sa poetnih 30 za sobu
za dvoje, stignemo na 15 lira za drugu, skoro istu takvu. Reko vai
se, vratimo se u kafanu, pokupim Bodu i odemo opet u pansion.
Malo kasnije, dok prelistavam neki turistiki asopis u zajednikom
predsoblju, pojavljuje se onaj isti tip koji mi je nudio (valjda istu ovu)
sobu za 18 lira :).

Ja sam svojevremeno bio Titov pionir, uestvovao sam na

takmienjima Tito, revolucija, mir i odlino pamtim to vreme ekstremnog
ideopoklonstva (ili bar njegovu poslednju fazu), a sad vidim da je
na eda bio mala maca u odnosu na Kemala Ataturka, baju ija
njuka krasi ne samo zidove po kafanama i ekaonicama i izloge
po duanima, nego i sve (sic!) papirne novanice koje su trenutno u
opticaju u Turskoj. Nisam video, ali bih se zaudio da mi neko kae da
nigde u prostranoj Anadoliji ne postoji brdo na ijoj su padini vredne
omladinske ruke cveem ispisale Kemo.

Na stadionu Galatasaraja samo policijski psi nemaju brkove ree jednom

davno, ako se dobro seam, neprevazieni Sran Kneevi (za taniji
citat konsultujte knjigu Kad ja tamo, a ono meutim). I to je najlue,
ovek vrlo malo preteruje, bar to se tie sredovenih i starijih
mukaraca po Turskoj. to se tie kamiondija ne preteruje nimalo.

30
 Slava sovjetskoj mladei

SLAVA SOVJETSKOJ MLADEI!

Ivan eli Kika
Rusija / jul 2009.

Voz je jurio bespuima severne Rusije! Anastasija, moja devojka,

objanjavala mi je razliku izmeu stepa, tajgi i tundri, a ja sam uivao
u jo jednoj vonji u plackartni11 vagonu. Krenuli smo na daleki sever
drage nam planete! Krenuli smo tamo gde u ovo doba godine sunce
ne izlazi, jer u poslednjih par meseci nije ni zalo. Ja sam se pitao: Da li
u uspeti da u narednih petnaestak dana ostanem nepopravljivi romantik? Da
li je uopte mogue biti romantian bez zalaska sunca i bez zvezda?
Belo more bilo je ba onakvo kakvim sam ga i zamiljao! Hladno.
Vreme na trajektu koji nas je vozio do Solovjeckih ostrva prekratio
sam igrajui se sa nekim novim Livingstonima12, koji su pravili
vratolomije na severnom nebu i jeli hleb iz moje ruke. Solovjeckim
ostrvima dominira velik, lep manastir. Od prizora mi je zastao dah.
Na ostrvu nema asfaltiranih ulica, glavno prevozno sredstvo je
bicikl, a komarci napadaju u rojevima. Na ovim ostrvima, koja, kao
to rekoh, oduzimaju dah svojom lepotom, lepim zelenim umama,
jezerima spojenim kanalima i udnom tiinom, jednom davno
bolesni umovi Rusije sagradili su logor. Pomislio sam, u trenutku,
da je Staljin bio mnogo humaniji nego Tito. Staljin je svoje politike
protivnike slao na ostrvo mnogo bogatije prirodnim lepotama. Na
ovom ostrvu postoji ak i botanika bata koja se moe porediti sa
najlepim batama koje sam video. Ruak se tradicionalno servira
u barakama u kojima su nekada svoje poslednje dane ivota iveli
oni koji su mislili drugaije. Svi ovi podaci ubili su i poslednji traak
romantike u meni. ekao sam da padne mrak, da odem na spavanje,
ali mraka i dalje nije bilo. Shvatio sam da ekam Godoa, pa sam
reio da se naoruam autan sprejem, i da sa biblijom ruske istorije,
u vidu Anastasije, proetam do udaljenih delova ostrva. Kako autan

11 Ruski vagon tree klase, ureen kao jedinstven prostor sa 52 leaja, bez pregradnih
zidova. Sree se u gotovo svim bivim sovjetskim republikama. Za detaljnije
objanjenje, pogledati putopis elezni voz za angaj.
12 Aluzija na knjigu Galeb Donatan Livingston

31
Neutabanim stazama

nije delovao ja sam se, u stilu hrabrih ruskih revolucionara, junaki

borio sa brojano nadmonijim komarcima. Prolio sam mnogo krvi,
ali je i neprijatelj imao gubitke. Osmeh lepe Ruskinje pokazao mi je
da borba nije bila uzaludna. Mrak jo nije pao, ali umor je pokazao
da je danu doao kraj.
Sledee ega se seam jeste da sam se probudio u vagonu.
Polupijani ruski mornar nudio mi je jeftinu votku, ena sa plastinim
okom buljila je u mene, zbunjeno dete pokuavalo je da shvati kako
je mogue da je moj ranac vei od njega, a ja, ja sam bio izgubljen u
prevodu. U uima mi je zvonio Kerber, u ruci karta Rusije, u glavi bol.
Pokuao sam da probudim Anastasiju, ali ona mi se samo osmehnula,
i okrenula se na drugu stranu. Pogledao sam kroz prozor i video
pusto.
Doli smo u grad u kome nas je doekao veliki natpis: Slava sovjetskoj
mladei! Zaboravljeni grad? Da ne znam da sam u Rusiji, zakleo bih
se da sam u ernobilju, posle katastrofe. Zgrade su se sruile, ili e
se sruiti svakog trenutka. Mislim da je ovde vreme stalo. Antene
na loe ouvanim predratnim ladama, dugake po dva i vie metara,
hvataju sve to une, a izgleda da ovde mnogo uti jer nikako ne
uspevamo da uhvatimo neki razgovetan glas na radiju. udan je
ovaj grad, Apatit! Moda je to zato to se nalazi duboko u severnom
polarnom krugu? Ovde dani traju est meseci, noi isto toliko, vreme
sporo prolazi. Moda je ovde jo uvek 1953? Moda je Staljin tek jue
umro, pa ga oplakuje ceo grad?
Autobus firme Krsti projurio je pored nas. Iz perspektive nae
lade sa dobro ouvanim seditima od skaja i katastrofalno ouvanom
limarijom, izgledalo je da se kree brzinom svetlosti. Ogranienje
u naseljenom mestu trebalo bi da bude 40 na sat, zar ne? Tako je,
ali ovo nije naseljeno mesto, ovde su zgrade sablasno prazne, bez
prozora, cvea ili iega to bi biolozi nazvali ivim svetom. Nema
maaka, nama pasa, nema ni ljudi. Najvie me udi to nema ni
neprijatnog, ustajalog smrada. Nema niega.
Livada, zvana fudbalski stadion, dobro je pokoena. Moda je ovo
rasadnik fudbalera rumenih obraia i neverovatne snage, poput
Aravina? Moda se ovde stvaraju fudbaleri koji mogu Liverpulu na
Enfildu da daju etiri gola na jednoj utakmici?
Mislim da u ui u prvu prodavnicu, da vidim da li je Staljinova slika
jo uvek tu i da li je ovo mesto ulo za koka-kolu, zejtin, beli eer i
najlon arape. Moda se jo uvek moe kupiti samo smrdljivi loj, bajat
hleb i nekvalitetna votka?

32
 Neljubaznost ovdanjih ljudi ne moe se opisati reima. Nisu navikli
na strance. Debela, brkata ena, ista onakva kakve rade na alterima
na eleznikoj stanici, stajala je na vratima autobusa i spremno
oekivala moj bodiek13, jer je bilo jasno da drugaije ne mogu ui u
sablasno prazan autobus. Slava sovjetskoj mladei, pomislih i krenuh u
napad. Posle uspeno izvedenog bodieka Anastasija je gunala o
tome kako se ba i ne ponaam pristojno, a ja je nisam sluao, ve
sam razmiljao kako se grad odjednom menja. Video sam ivo bie,
video sam debelu brkatu enu na vratima autobusa. Mom ushienju
nije bilo kraja. Izgleda da je sunce, koje je brzom brzinom zamenilo
kiu, izmamilo ljude napolje. Lepe Ruskinje, zarobljene u prolosti,
kao da su se vratile sa Staljinove sahrane i ulepale sumoran grad.
Odnekud su se pojavili i delovi Hibinskih planina, ali nisam mogao
da procenim koliko su visoke, jer su vrhovi bili prekriveni oblacima.
Grad je poeo da pokazuje znakove ivota, a na nebu je zagrmeo
suhoj SU-27, tek da nam pokae da je Barencovo more jako blizu i
da na njemu vlada Severna ruska flota sa Petrom Velikim na elu.
Ja sam bio u magnovenju, zbog udesnog spoja prirode, prolosti i
savremene tehnike. Pomislio sam da ovo nije nebo za suhoje, ve za
nekog tanderbolta14 ili neki diriabl.
Istrebitelj! ree Anastasija.
Stvarno, istrebitelj! ne rekoh.
Nisam bio raspoloen, jer sam znao da me eka peaenje uzbrdo
od 20 kilometara, sa rancem na leima! Nisam kukao. ak sam se
ponudio da ponesem i Anastasijin ranac. Naravno da nisam eleo da
nosim dva ranca, ali sam se nadao da e moja mala Ruskinja ostetiti
ironiju u mom glasu i odustati od puta u srce Hibinskih planina. Ironija,
kao i obino, nije upalila. Anastasija je krenula da peai. Napravio
sam grudvu snega i krenuo za njom. Jul mesec, a ja se grudvam.
Posle neto vie od etiri sata hoda oseao sam se kao da nas je
Noje zaboravio, i ostavio da se sami borimo sa potopom koji sledi. Ja,
Anastasija koju sam izgubio negde daleko u magli koja se spustila (ili
smo se mi moda popeli do oblaka), vetar, kia i netaknuta priroda.
Vie nisam oseao nita. Moj duh i moje telo bili su dve razliite
stvari. Koraci su bivali sve tei i tei. Oseao sam da je najsevernija
taka drage nam planete sada ve sasvim sasvim blizu. Nebo je, ini
mi se, bilo bez oblaka, ali je odnekud padala kia. I ba tada, kada

13 Udarac u hokeju, kad jedan igra celim telom naleti na drugog.

14 Lovaki avion iz Drugog svetskog rata.

33
Neutabanim stazama

sam hteo da odustanem od svega, negde izmeu planina pojavila se

naa konana destinacija koliba ruskog Ministarstva za vanredne
situacije. Pogledao sam svoj sat; pisalo je da je 22:30. Sunce je jo
uvek bilo visoko na horizontu, dajui mi do znanja da mu ne pada
na pamet da zae u narednih sto dana! Zapalio sam vatru u kaminu
kolibe, zagrlio Anastasiju i utonuo u san. Treba mi odmor, sutra idemo
jo dalje na sever, u Murmansk, da operemo noge u Barencovom
moru, tamo gde poinje Golfska struja.
Na autobuskoj stanici u Murmansku ekao nas je na domain,
njegova drugarica, i najlepi i najzanimljiviji deo njihove trojke, veliki
crni pas meni nepoznate rase. Na domain, novinar na lokalnoj
televiziji, nije prestajao da pria. Bio sam srean jer je priao na
ruskom, pa nisam morao da ga sluam. Pas je utao, ili je govorio
nekim nemutim jezikom koji je meni savreno prijao. Naao sam
prijatelja u Murmansku i bio sam srean zbog toga. Tako je lepo u
belim noima imati prijatelja koji uti.
Murmansk je bio vei nego to sam oekivao. Centrom grada je,
kao i u skoro svim ruskim gradovima, dominirao bulevar Lenjina,
kao i statua istog gospodina u ve prepoznatljivom dugakom,
raskopanom kaputu. Meni je i dalje bilo hladno, a zgodne stanovnice
Murmanska jurile su, polugole, na svojim rolerima. Svakako najlepi
deo grada je brdo na kome se nalazi drugi najvei spomenik u Rusiji
velika statua vojnika iz Drugog svetskog rata, sa urezanim imenima
svih gradova-heroja biveg Sovjetskog Saveza. Murmansk je takoe
grad-heroj. Tu je i prelepo jezero, a i fini park za odmor i etnju.
Ovo brdo, sa velikom, ogromnom statuom vojnika, najbolje je
mesto za gledanje Sunca kako pravi krug na nebu. Tu sam saekao
da Murmansk zaspi, a zatim sam siao do vode i oprao noge u
najsevernijem moru, ba tamo gde poinje Golfska struja.

34
 Nepalski autobusi

NEPALSKI AUTOBUSI
Vasko Lukini
Nepal / januar i februar 2008.

Poseban dogaaj i doivljaj (ukoliko se preivi) u Nepalu jeste vonja.

Poto sam ve iskusio nekoliko zastraujuih vonji po gradu, sa
zebnjom sam oekivao prvu malo duu vonju, koja je neminovno
morala da usledi. Sa nevericom sam razmiljao kako je mogue da
se razdaljina od 150 km prelazi itavih est sati. I vie nego jasan
odgovor dobio sam ve posle prvih kilometara.
Nepalci razlikuju nekoliko vrsta autobusa, pri emu je apsolutno
nejasno koji su kriterijumi po kojima se jedan autobus klasifikuje
kao turistiki, a drugi, isti takav, kao obian o kom se govori sa
nipodatavanjem, a ponekad ak i sa prezirom. O onom prvom govori
se sa puno hvale, jer vonja turistikim autobusom je prestina stvar.
Obe vrste autobusa su, kao to rekoh, potpuno identine. Jedina
razlika je, moda, raznobojnost dekoracija enterijera, a posebno
spoljanjosti. Na primer, poslednji obini autobus kojim sam se vozio
imao je donekle jednostavniju spoljanost, dok mu je unutranjost
odisala vrhunskim umetnikim izrazom sijalice u neobaroknom stilu,
ruiasta tavanica i, u prednjem delu autobusa, iznad vozaeve glave,
predivno uto-zeleno plastino cvee.
Najlepi eksterijer imao je autobus prevoznika Milan Travels
skladnih dimenzija sa arenilom u hipi stilu, iz perioda iz kojeg
verovatno i sam autobus potie, ali sa sveim, dreavim bojama.
Svi autobusi, bili oni obini ili turistiki, jednako su prenatrpani,
imaju jednako mali razmak izmeu sedita, ne funkcioniu im vrata
i prozori, a hladnoa i promaja u njima jednako su nepodnoljive. Svi
oni staju na svim moguim mestima i u svom redu vonje obavezno
imaju najmanje jednu pi-pauzu, kada svi putnici zajedno izlaze,
okreu se na jednu stranu, obavljaju nudu, a zatim se, sa izrazom lica
punim olakanja, vraaju na svoja preanja mesta.
Posebno zanimljiv, neizostavan elemenat poduhvata prelaenja
nepostojeih puteva izmeu provalija, ije se dno ni ne nazire, su
kondukteri. To su ljudi neverovatnih akrobatskih sposobnosti, koji
se, dok je autobus u punom pokretu (to znai da se istovremeno

35
Neutabanim stazama

ljulja i trese), penju na krov autobusa, slau prtljag i putnike, silaze

sa krova, uskau u autobus i iz njega iskau. I sve se to deava
neverovatnom brzinom, pa se ini da kondukteri dolaze niotkuda
i zatim ponovo nestaju. No, dok su vidljivi, oni u autobusu zavode
preko potreban red trudei se da u svaki mogui milimetar smeste
neko ivo bie ljudskog ili ivotinjskog porekla, ili neko materijalno
dobro impozantnih dimenzija, koje putnici unose sa sobom. Kad god
se uini da ih nema, da su negde zaboravljeni, oni izranjaju odnekud i
ponovo uspostavljaju ve pomalo narueni red.
Posebna klasa konduktera su deaci, ne stariji od desetak godina,
koji svojim autoritetom strogim glasom i pogledom, kojim pokuavaju
da barem malo lie na odrasle izazivaju strahopotovanje. Jer, nema
vonje bez karte, nema bakarenja po neiskorienim milimetrima,
nema biranja sedita i nema preteranog pomeranja dok traje vonja
za tren oka dolaze i problemi su reeni, da bi ve sledeeg trenutka
visili na vratima autobusa i viui prikupljali nove putnike, koji se, gle
uda, ipak poput bestelesnih bia smetaju u nepostojei slobodni
prostor autobusa.
Prva vonja kojoj sam se podvrgao bila je vonja turistikim
autobusom firme Sai Baba Travels. Da, poeleo sam da isprobam
nepalski luksuz. Iako nisam imao prevelika oekivanja u pogledu
udobnosti putovanja u Nepalu, ispostavilo se da sam ih ipak imao.
Sai Baba je vrlo brzo rasprio sva moja nadanja. Autobus, koji je
verovatno dvadesetak godina stariji od mene, imao je funkciju
automatskog otvaranja vrata i prozora pri svakom malo jaem
truckanju, to znai stalno. Kroz autobus je strujala jaka promaja, a
prostor izmeu tvrdih, skajom tapaciranih, nepokretnih sedita bio
je jedva dovoljan da uglavim noge, pa sam, i pored svoje skromne
visine, vonju proveo udarajui kolenima u sedite pri svakom malo
jaem truckanju, odnosno stalno.
Nezaobilazan deo vonje autobusima je i preglasna muzika
najnoviji nepalski i indijski hitovi, po pravilu dueti, koje zapoinje
peva, a nastavlja pevaica maijeg glasa, koja tako zavija neko vreme.
U pozadini se uje hor, a uskoro se pevaica i peva uputaju u neku
formu dijaloga, u koji se na kraju ukljuuje i hor. Sve je to propraeno
zvucima neobinih duvakih instrumenata i snanim udarima
bubnjeva, doboa, talambasa i drugih udarakih instrumenata, iji se
ritam intenzivira kako pesma odmie. Ta meavina zvukova proeta
je najee kranjem i utanjem zvunika, kvarovima kaseta ili
gubljenjem signala radio-stanice. Prilikom vonje od Pokare do Gorke

36
imao sam priliku da ujem ak i nepalski rok, posle ega mi gore
pomenuti dueti vie nisu teko padali.
Posle autobusa promaja do itauana i autobusa za patuljke od
itauana do Pokare (od kojeg me jo nedeljama posle bole kolena),
sledila je vonja arenim autobusom do Gorke, u kojem sam imao
priliku da poblie upoznam ivotinjski svet ove daleke zemlje. Najpre
se u autobusu pojavila baka sa korpom u kojoj je bila kokoka sa
mnotvom pilia, a iza koje je ostao odreeni trag na podu, nakon
to je baka napustila autobus. No, to nije bilo sve na sledeoj stanici
pridruilo nam se jare
S obzirom da autobusi staju na svim mestima i bez obzira na to
koliko su puni, funkcija autobuskih stanica ostaje nejasna. Pored toga
to su to mesta socijalizacije, na kojima se skupljaju svi besposleni
ljudi nekog mesta, to su i mesta na kojima ulini prodavci i prosjaci
uskau u autobus, voze se stotinak metara, pa zatim ponovo iskau iz
autobusa, a da pritom nita nisu ni prodali ni dobili
Poseban doivljaj je vonja na krovu autobusa. Najpre sam sa
nevericom posmatrao ljude kako se penju na krovove i tako se voze.
Protivno svojoj volji i oekivanjima, na kraju sam i sm bio prinuen
da se upustim u taj podvig. I zaista, za to je bila potrebna izuzetna
hrabrost. Kako mi, sreom, nisu bile poznate statistike o broju mrtvih
na nepalskim putevima (ukoliko one uopte i postoje), rekoh sebi: Ako
mogu oni, zato ne bih mogao i ja!
Najpre sam isprobao strmoglavo sputanje niz obronke jedne
planine na krovu prenatrpanog dipa iza kojeg su se dizali oblaci
praine od koje se nita nije moglo videti, pa je strah od provalija
bio donekle manji. Nakon to sam preiveo dip, istog dana na red
je dola i jednoasovna vonja na krovu velikog autobusa, koja se
pokazala kao iznenaujue prijatna. Zapravo, mnogo prijatnija nego u
prizemlju. Umesto mirisa benzina mogao se udisati vazduh, a umesto
suenog pogleda kroz prljava stakla pruali su se predivni prizori, iako
ponekad i zastraujui. Promaja je i unutra i spolja bila podjednakog
intenziteta, a opasnost od pada sa krova nije bila velika, s obzirom da
sam sa svih strana bio okruen saputnicima, kojih je samo na krovu
bilo 34. Na metalne ipke postavio sam vreu za spavanje i napravio
sebi udobno sedite, pa vie nije bilo udaranja kolenima o susedno
sedite. Naravno, i na krovu se plaaju karte, i to po redovnoj ceni.
Tako sam otkrio jo jednu, meni lino najdrau klasu nepalskih
autobusa krovne autobuse, koji su se pokazali prijatnijim i zanimljivijim
kako od turistikih, tako i od obinih.

37
 Neutabanim stazama

ZEML JA IJI GRADOVI NE POSTOJE

Uro Kradinac, Mario JankoviRomano i Nenad Moraa
Mongolija / leto 2008.

Putujui, shvatate da razlike nestaju svaki grad pone da nalikuje

na sve gradove, mesta razmenjuju svoje oblike, poretke, razdaljine, a
bezoblini oblak osvaja kontinente.

Odgovor Marka Pola Kublaj Kanu

(Italo Kalvino, Nevidljivi gradovi)

T-rm t-rmma-rm. T-rm t-rmma-rm. T-rm t-rmma-rm. T-rm t-rmma-rm.

Dok se iz Sibira unjao u Mongoliju, celu je no na transsibirac
klackao ritam jedne stare pesme Toma Vejtsa, Old Shoes. Posluajte
gitaru, prve taktove u dlaku isto zvui i ovaj voz. Recitujem u sebi,
sve oekujui Tomov promukli bariton:

So goodbye, so long, the road calls me dear

And your tears cannot bind me anymore.15

Otvaram oi. Gledam kroz prozor. Nema Tomovog glasa ali ispred nas
jeste Divlji zapad; ili bar njegov zaspali drevni predak sa istoka. Okolo
voza su beskrajne puste stepe, breuljci zarasli u konje i golu travu.
Nema ni jednog jedinog stabla. Brda ue istakana udnim pravilnim
belim pegama; to su jurte, okrugli atori mongolskih nomada.
U njima nema soba ni privatnosti. Posred kruga lei pe, oko koje
su kreveti, nametaj, televizor, friider i, naposletku, fasada od ovije
i govee koe. Kada parovi poele da vode ljubav, po starom obiaju,
zabodu veliki tap po imenu urga ispred ulaza. Tako njihovi blinji i
ukuani znaju da ih ne uznemiravaju. Ako je napolju meava, ukuani
e se naivno pretvarati da spavaju.
Jurte koje vidimo su daleko i lie na peurke. Ne uspevamo da
vidimo jesu li ukraene pobodenim urgama. Jutro see mone dine
senkama krivih bandera.

15 Eng. Do vienja, zbogom, draga, put me zove / Tvoje me suze vie ne mogu vezati

38
 Zemlja iji gradovi ne postoje

Jedan konjanik i jedan kamion se trkaju.

Velim, ovo nije Zemlja ve Zeleni Mars.
Grudi mi puni neto veliko i penasto, kao nabujala banatska proja
ili helijum. elim da zaciim.
Zamiljam kako ovo elezno u emu smo uopte i nije voz, ve
zarali vremeplov. Okolo nas traje jedno drugo, mnogo starije vreme.
Vreme u kome stvarima nisu potrebna imena niti malobrojnim
ljudima gradovi i sela. Mi moda gledamo jurte i nomadsku decu, ali
oni nas ne mogu da vide. Jer ovde nema pruge, nema tokova, voza i
Vejtsovih taktova. Mi smo jedan budalasti privid. U najree naseljenoj
zemlji na svetu postoje samo beskrajni prostor, nomadi, konji, stada
i ator ta pueva kuica koja se nosi s jednog kraja zemlje na drugi,
veito, od prolea do jeseni, od vajkada do kraja vremena. Nijedni
Marko Polo, Staljin, irilica, kamere Nikite Mihalkova, ameriki hip-
hop ili pruga, ma koliko se trudili, ma koliko stvarnim delovali, nikada
ovde zaista nisu poeli da postoje.
Jedan deak vozi bicikl du taraba kraj oblinje jurte. Divno je videti
bicikl na ulazu u novu zemlju!
Eno, sovjetski dimnjaci se pomaljaju. Ipak. Uskoro emo stii u
glavni grad, Ulan Bator, i iluzija e prestati. Zeleni Mars najednom
postaje siv. Verovatno nigde na svetu sumorne kocke socrealizma ne
izgledaju toliko strano, zalutalo i nepotrebno kao ovde.
Transsibirac polako ulazi u stanicu na kojoj se epure udne,
neslovenske rei pisane irilinim pismom. Pre no to se voz zaustavi,
traimo Marijanu i Najla, englesko-irski par, sluajne prijatelje iz voza
kojima je ovo putovanje svadbeno.
Trm k.

Sovjetski Dubai

Dingis Kan je gajio, kau, prezir prema gradovima. Smatrao ih je

vetakim i bolesnim tvorevinama. Unitio bi neki kad god bi mogao,
posle jutarnjeg dima ili uz veeru. To je bio izraz uverenja da su
gradovi tamnice slobodnog nomadskog mongolskog duha. I bio je u
pravu.
Ovde je to jasno kao iroki, surovi i velianstveni mongolski dan
koji se upravo otvara pred nama, dok krstarimo kroz prve ulice. Ulan
Bator je runjikava zakrpa u stepi; krasta koju je neuka i prepotentna
civilizacija pokuala da nametne svetu koji ne razume.

39
Neutabanim stazama

Nekada davno ovaj grad bio je tek najvei, glavni kamp jurti. Tibet
i Mongolija su bili blizu, budizam je cvetao. Onda je doao moni
Lenjinov uticaj i preimenovao Niislel Khree (to znai glavni kamp na
mongolskom) u Ulan Bator (to, zgodno, znai crveni heroj na istom
jeziku). Tako su grad nazvali po velikom commie heroju Damdinu
Suhbatoru, oveku koji je u svoje vreme efikasno istrebio na razne
naine sve mongolske intelektualce i budistike svetenike lame.
U tolikoj meri da je u jednom trenutku Mongolija ostala na svega 5 (i
slovima: pet) ljudi sa obrazovanjem viim od srednjokolskog.
Sve to moda na neki nain objanjava grdne nepravilnosti koje
smo spazili na ulicama ovog grandioznog sovjetskog projekta usred
neverovatnog okruenja. Za poetak, moramo im malo progledati
kroz prste, jer je klima neumoljiva: -40 zimi, 40 leti. Nije ni udo da
putevi ne da pucaju, nego prave kratere dubine pet metara nasred
glavnih saobraajnica.
Ovde ne postoji taksi. Diemo ruku i, ne prvo, ali evo, ve drugo
ili tree vozilo staje. Svaki stanovnik Ulan Batora je pomalo i taksista.
Jedan takav nas vozi sa jednog na drugi kraj grada, za neto izmeu
50 i 100 dinara.
Grad crvenog heroja je velik sovjetski projekat. Oni su de fakto
drali politiku i ekonomsku kontrolu nad ovim delom sveta sve do
1990. Mnogo je sovjetskih para ovde stiglo da se naprave grandiozni
soc-real soliteri, nakaradno uklopljeni u nomadske jurte na periferiji;
tanije, jurte na ograenom placu na kome se neretko nalazi i kua.
Danas gradom dominiraju i odreeni novoizgraeni soliteri; jedan ak
lii na Bur al Arab.
Sve me to malo podsea, po ovom toplom danu, na jedan Dubai,
ali onako malo neuredno sovjetski.
No, dok traimo menjanicu, na pogled uspeva da preskoi grad
i doe do horizonta.
U kojem god pravcu da se pogleda, iza sivih solitera, runih
orvelovskih fabrika iz kojih kulja gar, spljotenih periferija ispunjenih
malim belim krugovima, jurtama, nalazi se srce ove zemlje.
Neverovatno iste, blage ali monumentalne planine koje jednostavno
izgledaju nestvarno; kao da je neko postavio kulisu oko grada. Ili je,
bolje, sam grad tek kulisa prave Mongolije.

40
Naivni osvajai

Malo se ipak udim koliko se brzo navikavam na Mongole i

njihovu oiglednu fiziku razliitost. ene su niske, runjikave,
mukobanjaste, i imaju lica kao da ih je neko prepeglao. Veina
Mongola nema dlake na rukama i nogama. Ako ih neko sluajno
ima dosta, to verovatno znai da ima i druge krvi. Svi oni redom
deluju dobroduno, bezopasno, zbunjeno, naivno, sporo. Izgubljeno
u vremenu kojem ne pripadaju.
Zajedno sa Marijanom i Najlom menjamo rublje u tugrike. Sa udnih
novanica smee se bucmasta lica pospanog Dingis Kana.
Kako poverovati da su to isti oni Mongoli koji su, osvajajui najvee
pare sveta ikada u posedu jedne imperije, pretvorili Samarkand u
zgarite, potukli se sa uraom Brankoviem i Stefanom Lazareviem
u Maloj Aziji, a moda ak stigli i do moje kue u Junom Banatu?
Gle, jedan prolazi pijano se teturajui.
Zamiljam ga kako juria na Turke. Osmanlijski vojnici se smeju,
uvlae dim iz nargila, oputeno, prilaze drukanu, guraju ga levom
rukom, onako iz ale, ta je bilo, mali?, a kosooki ratnik se survava
u azijsku prainu. Trepe zbunjeno i koprca se. Turci ga gledaju,
saaljivo, diu ga, pomau mu da uspostavi ravnoteu, postavljaju
ga nazad na konja i alju velikog osvajaa nazad, put Mongolije, kod
mame, da ga naui da ne pije pred ratniki pohod.
Mongolski geni, naime, ne podnose alkohol. Zbog nedostatka
odreenog enzima oni ve posle jedne ae popadaju po stolovima,
pevajui verovatno svoje narodnjake. Posle dve ih odnose kui. Neto
kao instant-sevdah za moderno doba.
Uz jaanje amerikog uticaja, ovde jaa i uticaj hip-hop kulture.
Na televizoru u jednom izlogu gledamo video spot dva kosooka
repera u kaketima i irokim majicama bacaju rime i drmaju se
pored luksuznog automobila. Povremeno u kadar ulazi razgoliena
Mongolka irokog lica, sa patikama u ljokicama.
Gledamo lica mongolskih pevaa izloena u malim prozorima kioska.
Istovetni su naima. Nalazimo mongolskog Deja Ramadanovskog i
Zvonka Bogdana. Ubrzo nam se javlja ideja da je Mongolija zapravo
jedna paralelna realnost u kojoj postoji isto to i u naoj, ali malko
pomongoljeno! Mogu da se zakunem, tako, da nam je u vagon voza
povremeno ulazio mongolski Mia Janketi, a slikali smo i mongolskog
ora Balaevia, vernog; tu je i neizbena mongolska Mira Banjac, a
bilo je i oekivano da emo sresti mongolskog Slavka timca.

41
Neutabanim stazama

Ulazimo u internet kafe; njihov broj raste iz dana u dan otkako se

grad otvara prema svetu. Vesti iz daleke domovine nam otkrivaju da
je, posle godina skrivanja i raznih kontroverzi, konano u Beogradu,
usred autobusa Gradskog saobraajnog preduzea, uhapen Radovan
Karadi.
Zar ovde, zar sada?!
Ta vest, usred Azije, usred ove vanvremenske visoravni utih,
peanih magli i grobova drevnih imperija, deluje najblae reeno
bizarno. Gledam ponovo novanicu od hiljadu tugrika i natampanog
Dingisa. Da nije upravo on mongolski Radovan, Karadiev
ulanbatorski analog? Njegov pravi velikomongolski pandan, autor
projekta Mongolija do Tokija?
Ma nikako Kan je, pogledajte, miroljubiv i smotan, jedan
uspavani pripiti ova sa kominom bradicom i minuicom, zaljubljen
u pecanje, spavanje i duhovni mir, koga je velikim osvajaem mogla
da uini samo veta istorijska la
Pomiljam kako ova mongolska varo sa nama u sebi zaista jeste
samo Nevidljivi grad Itala Kalvina; umorno carstvo paradoksa koje
se rastae pod teinom razgovora Dingisovog unuka Kublaj Kana,
vladara svih vladara, i Venecijanca Marka Pola, putnika svih putnika.
Marko, po Kalvinu, pria Kublaju prie o naseljima slavne Mongolske
imperije kroz koje je proao tokom ekspedicije, stigavi na koncu
u carev dvor. Dok putnik kazuje o leteim gradovima, gradovima
dvojnicima, gradovima ogledalima, gradovima arama, gradovima
bez seanja, gradovima rei, gradovima negradovima i gradovima koji
su svi zapravo jedan grad, Velikom Kanu postaje jasno da je njegovu
imperiju nesagledivu i vieznanu sumu svih uda a bezoblinu
ruinu nemogue razumeti niti posedovati. Poput sve ove fiktivne
stvarnosti oko nas.

Na putu za Gorki Terel

ekamo na glavnom trgu dok Sunce ubija i poslednju senku.

ovek sa dipom marke leksus, koji bi trebalo da nas vozi za
nacionalni park Gorki Terel, kasni pola sata. Marijana, naa saputnica
iz Britanije, seda napred; nas etvorica nazad. Spakovani smo kao
sardine.
ofer govori nemaki, budui da je studirao tamo. Sreom,
Marijana i ja znamo neto nemakog, dovoljno da razumemo
njegovo hvalisanje. Kad god bismo proli pored nekog trnog centra

42
 Zemlja iji gradovi ne postoje

ili kompanije, on bi govorio kako su direktori njegovi prijatelji.

Izgleda da poznaje sve direktore u Ulan Batoru. Za razliku od svoje
dece. Hvali se kako ih ima troje i pokazuje nam njihove slike na
mobilnom. Pitamo ga koliko mu deca imaju godina. Zastaje i
osmehuje se zbunjeno.
Pria jo kako je lan Komunistike partije koja je nedavno
pobedila na izborima. Kae da je danas prosena plata u Mongoliji
dvesta dolara a da e za etiri godine vladavine njegove partije biti
hiljadu. Pomislim, naravno.
Marijana primeti Mongol, Irac, Engleskinja i tri Srbina u dipu
usred mongolskih planina vode razgovor na nemakom.
Jezici se meaju i nestaju u predelima.
Prelazimo reku nalik na pustinjske i ulazimo u stepu. U praskozorje
vremena Mongolija je bila prebivalite zmajeva koje neki zovu
dinosaurusima i po tome je poznata u svetu. Odjednom, sa leve
strane ih ugledamo nekoliko, zajedno sa krdom jakova, istonjakih
goveda. Brontosaurus, jedan, i nekoliko onih malih dinosaurusa
kojima sam zaboravio imena.
Napravili su ih u prirodnoj veliini veti mongolski turistiki agenti.
Amerikanci, veli na ofer, vole da se slikaju pored.
Svuda okolo su gigantske kamene gromade, koje vie od ovih
smenih replika lie na tela drevnih ala i adaja. etale su ovuda dok
je svet jo bio mlad. Danas su se samo pritajile, tako okamenjene,
kriom se skrivajui ispod debele stenovite koe. ekaju da prou i
nestanu svi jezici, sve zgrade i svi putevi ovoga sveta, pa da izrone
ispod tla i obnove svoja vena carstva u stepama.
Negde u daljini zablista velianstvena Kornjaostena, Turtle Rock ili
Melkhi Khad!
Neverovatno vajarsko delo prirode, tridesetak metara visoka
kamena gromada vernog oblika kornjae. Razmiljam kakvo to bie
spava ispod tvdre kore Sutradan emo se kroz vijugav splet udnih
tunela i prolaza uzverati, kroz utrobu ovog stvorenja, pravo na vrh
oklopa!
Stajaemo, pod vetrom, i gledati zlatne stepe oima kornjae-
adaje
Dip se zaustavlja, posle dva-tri sata suicidalne vonje. Stigli smo
u kamp jurti.
Konano se tuiramo, prvi put posle nedelju dana transsibirske
avanture. ekaju nas dve noi u jurti, od oko desetak kvadratnih
metara, na udobnim krevetima. Na podu, odmah iznad betonske

43
Neutabanim stazama

ploe, dii se dobri stari linoleum u bojama javorovog parketa. Tu je i

rupa na sredini krova koja slui da izae dim od smederevca.
Spavamo zaklano i drevno, kao zmajevi u stenama.

Vilin-kua amana

Predvee, Najl, Marijana i nas trojica odlazimo u etnju. Okoli ine

tanke, mrave, stepske ume Gorkog Terela, skrivene izmeu dve
velike gromade.
Dok preskaemo dinovske mravinjake i odolevamo hordama
dinsekata (dingis-insekata), u skrivenom obronku se najednom ukae
misteriozno plaviasto udo-mesto. Jedno od onih udesnih prizora
koji nam ire obrve do temena, a usne do uiju, jer ne postoji re
kojom moemo imenovati ono to vidimo. Nekoliko breza obmotano
plavim alovima od glatke svilolike tkanine. Grane povezane koncem.
U trakama novanice, stari tugrici. Ispod su metalne kofice sa
ibicama, bojama i drangulijama. Sve zajedno, izgleda kao vilin-kua,
zaudno mesto koje pohode stvorovi ni nalik na ljude Insekti kao
da su najagresivniji ba tu, te brzo moramo otii, uzbueni i zbunjeni.
Otkrivamo kasnije da se radi o svetom mestu paganskih vraeva,
mongolskih amana.
amanizam je vrlo rasprostranjen u postsovjetskoj Mongoliji,
u kombinaciji sa budizmom. al kojima je drvee bilo opasano je
khadag ili hadag, ceremonijalni al Tibeta i Mongolije. Simbol je
sree, dobrote i saoseanja. Plava boja je posebno karakteristina
za Mongoliju i predstavlja nebo, dok Tibetanci preferiraju ute i bele
trake. Mongoli hadage vezuju za odreene budistike relikvije ili
posebno drvee i kamenje, verujui da se radi o mestima gde je
nebo najblie.
Moram priznati da mi ovakva vizija duhovnosti deluje prilino
blisko. Oduvek sam se u umama oseao blie nebu nego u crkvama.
Sutradan se vraam do breza i zavlaim nekoliko tugrika u svilu.
Sunce i kia se probijaju kroz iblje, dok hue insekti; ili neto tree,
daleko, bez imena.

Ovca na vie naina

Iako nismo videli ba mnogo ivih ovaca, u poreenju sa konjima,

jakovima, komarcima, dinosaurusima i dobrim starim kravama, pa
ak i ponekom kozom, bogami ih se, evo, nagledasmo pripremljenih

44
 Zemlja iji gradovi ne postoje

za razliite potrebe ljudi. Kad kaem nagledasmo uglavnom to i mislim,

jer da smo ih jeli i nismo neto.
Kantina naeg kampa u Gorkom Terelu nudi velike koliine
mongolske hrane, i toga, za razliku od zapadnjake hrane, nikada ne
manjka. Odluujemo hrabro da probamo prve dve supe sa menija, a
zatim neto to lii na kinesku hranu i neto to lii na torteline.
Treba li rei da, evo, sve sadri ovetinu, uvenu mongoltinu.
Supa, jedna sa rezancima i ovetinom, druga sa grizom i ovetinom.
Obe podjednako degutantne. Kao dobri stari etvrt-Jevrejin, Mario
mora da pojede makar pola od onoga to je platio. Knedlike punjene,
je l te, ovetinom, po imenu buuz, takoe nisu provod. Kineska sa
ovetinom je posebna pria, jer mi je izriito obeano da e tu biti
krava a ne ovca, ali meutim. Ne bi Mongol Mongol bio da mi ne uvali
tu i tamo neto ovetine.
Sve u svemu, to se Mongolske hrane tie, imate ovetinu
kuvanu, peenu, prenu, pohovanu, seckanu, ivu pa veliko nita,
pa onda jo poneki specijalitet, od kojih treba navesti pre svega
ajrag, mleni proizvod pravljen od kobiljeg fermentisanog mleka,
koji je za divno udo prilino pitak i ima ukus kefira, pa onda opet
ovetinu.
Ako mislite da se tu zavrava upotreba nevidljive ovce u
mongolskom narodu, varate se, grdno. Oklop jurte u kojoj smo
spavali ini, naravno, koa od ovce. Da ne spominjemo konjska sedla.
Oseamo kako nam se oviji miris uvlai u sve telesne pore, koji e,
samo moda, bajkalska voda da opere.
Ova ivotinja je vaan proizvod u Mongoliji; nije ni udo to je
nismo videli uivo. Verovatno ivi samo u nekom velikom skladitu.
Vaan zakljuak glasi ako ste ovca, Mongolija definitivno nije za vas.

Slovenski gen

Ako je neto mongolsko, osim mirisa ovetine, onda su to konji.

Njihovi endemski drepci neto su manji od naih. Duboko se vreaju
ako ih nazovete ponijima; istina, po veliini su negde izmeu.
Iznajmljujemo nekoliko konjia. Plaeno jahanje, ona tipina tura,
za strance, traje oko sat vremena. iha, iha, lagan kas kroz stepe i
umice, prijatno, lagano, i ve, dok trepne, gotovo. Tu bi se i zavrila
naa konjika avanturica da nisam svoga riana ba zavoleo.
Zvezda na elu. uperak izmeu uiju. I poludivlji avanturistiki
temperament! Malo, malo, pa se izdvoji iz grupe, zakaska bre, skoi

45
Neutabanim stazama

ustranu. Konji bi me razumeo i na najsuptilniji pokret uzdi. Dok ga

gladim po vratu shvatam da se i ja njemu dopadam.
To zapaze i Mongoli vodii, te me neto kasnije upitaju elim li
ponovo da jaem? Jo kako! Kana, jedan od vodia, i ja zajaemo
konje i tek tada pone ono pravo jahanje. Mislei da sam iskusan,
Kana potera svoga drepca. Pratei ga, moj rian kree u kas, a onda,
najednom, u pravi pravcati galop! Drhtim, preplaen, steem drku na
sedlu to mi je prvi put da jaem! Skreemo sa puta.
Ispred nas jarak.
murim, u gru.
Rii skae i hop. kiljim. iv sam. Pred nama se otvara beskrajna
stepa.
Tada, najednom, ni sam se ne seam kako, strah se pretvara u
uzbuenje. Diem glavu. Poteram konja levo, pa desno, a krave i
ovce bee. drebac grabi kopitima, sve bre i bre. Urliknem od sree.
Kao da se neki davni nomadski gen, slovenski ili ko zna iji, probudio
iz drevnih dubina mene i preuzeo moju svest i smotano telo. Jahati
stepama bilo je toliko prirodno; prirodnije od tranja, prirodnije od
itanja. Kau, oseaj i ljubav su vaniji od znanja.
I preda mnom se tada otkriva Mongolija, tek tada, ona prava,
divlja, u pesku i planinama, koja se moe razumeti samo na konju.
Nekada davno, tako se morala oseati i Kanova strana konjica
dok je krila Srednju Aziju za Put svile. Moda su smueni i dobroudni
na tlu, ali u sedlu slobodni i nezaustavljivi. Sada tek sija u svesti
Dingisov prezir prema gradovima. Ti trenuci, dok se uzde tresu a
sedlo i srce lupaju, ine da cena surove klime, siromatva, nomadskog
ivota u neuslovima bude poravnata, neplaena uzalud.
ivot koji ne moe da se kupi, ve samo osvoji; ivot, nepatvoren
i sabijen u jedan sat, u jedan dah, u kome vreme staje i produava
se, i ne postoji, ni vreme ni seanja ni ovo putovanje, nita osim tog
trena i tog konja.
Odluujem jednoga dana u imati svoga.
Po povratku u jurte, Kana se smeje. Smejem se i ja. Pita (pogledom)
elim li jo da jaem. Govorim (naslanjajui sklopljene ake na obraz)
da me eka krevet. Sutradan emo nazad u glavni grad, na jedan
dan, pa jo dalje. Pozdravljam drepca, poelim i njemu laku no; bez
ijedne rei. Rei su ovde viak.

46
 Zemlja iji gradovi ne postoje

Deparenje za poetnike

Recite, ta je grad koji nema buvljak?

Odbaene stvari su, vele, najbolji hroniari jedne kulture. Priseam
se berlinske buvlje pijace na kojoj sam video punu kutiju starih
pravougaonih kabastih peata iz Istone Nemake i kupio sabrana
dela Dejmsa Dojsa, na engleskom, za tri evra.
Zato se po povratku iz Gorkog Terela upuujemo ka Naraan Tulu
crnoj buvljoj pijaci na obodima Ulan Batora.
Naalost, razlika izmeu prave buvlje i obine robne pijace
ubedljivo nas sputa na zemlju. Naraan Tul je samo jo jedan kvart
prepun tezgi sa nekvalitetnom kineskom robom, preslikana maarska
ili srpska verzija nazovi-buvljaka. Tako, traei stare karakteristino-
mongolske predmete, zavravamo na mestu na kom ih nema
nekineskih. Umesto tradicionalnih mogolskih kapa, na primer, sa tezgi
se epure ameriki kaubojski stetson eiri (Made in China, naravno).
Ovakva mesta su na celom svetu ista. Ako srpski jezik zamenite
mongolskim a pivo kvasom, i pridodate jo blata i haotinosti, doivljaj
Ulan Batora moete sebi priutiti etajui i panevakim robnim
buvljakom. Evo, treti lokalni turbo-folk. I vizuelno i muziki parira
naem. Osam hiljada kilometara opet nestaje u korist misteriozne
veze Srbije i Mongolije.
Dodue, ulaz u panevaki buvljak je besplatan, dok se u Naraan
Tul plaa. Dva dinara. Postoji li ita to u Srbiji kota dva dinara?
Ova basnoslovna suma vam, pak, ne garantuje bezbednost. Kao
to nam je i knjiga o transsibircu nagovestila, black market16 nije zalud
black pazite se deparoa.
Samo za vernog itaoca koji eli da postane lopov, koji udi da
ovlada mistinim istonjakim vetinama ovoga zanata, otkrivamo
jednu poetniku taktiku.

Sendvi-hvat (za dve osobe-deparoa, u etiri koraka)

1. Osoba 1 (poeljno da bude ona krnija) preprei put naivnoj rtvi,

iznenada, uleui s desna i glumei pijanca. rtva se, zbunjena,
zaustavlja.

16 Eng. Crno trite

47
 Neutabanim stazama

2. Osoba 2 (sitnija i vetija) prilazi rtvi s lea i postavlja istu u deparoki

sendvi. Posle uspeno izvrenog koraka dva, rtva je stenjena
izmeu tela Osobe 1 i Osobe 2.
3. Osoba 2 hvata rtvu za struk i zavlai ruke u rtvine depove. Osoba 1
se za to vreme trudi da onemogui svako kretanje rtve.
4. Sa rtvinim novanikom i fotoaparatom u rukama, Osoba 1 i Osoba 2
otravaju. Preplaena rtva ostaje ukopana u mestu, bez anse da na
vreme reaguje.

U jednom od pijanih sokaka, dok Mario gleda kojekakve drangulije

nekoliko metara daleko, nada mnom se, odjednom, primenjuje Korak
jedan. Hitro usledi i Korak dva.
Sreom, Korak tri ispostavlja se kao preveliki zalogaj za dva niska i
smotana Mongola sa oiljcima po licu. Nekako, preplaen, uspevam
da ih odgurnem u stranu, potrim napred i nateram da odustanu. Tu
dolazimo do alternativnog etvrtog koraka prethodne tehnike, koji
nastupa ako Korak tri poe naopako.
5. Osoba 1 i Osoba 2 se naglo udaljavaju od rtve, gledajui ustranu i
pravei se da se nita nije dogodilo, da se to samo alkohol iz njih
hvatao za tue depove.

Streeni i zbunjeni, sauvavi novanik i fotoaparat, naputamo

Naraan Tul sa nekoliko kesica zaina, jednim alom i jedinim
originalnim proizvodom Mongolije na itavom bazaru kompakt-
diskovima njihovih muzikih zvezda.
Diemo ruku, i prvi automobil staje.

Budizam za poetnike

Budizam je interesantna re za Mongole. Verovatno im ne znai nita

do jedne religije koja bi trebalo da predstavlja njihovu kulturu jer
ju je nekada davno predstavljala. Meutim, pod gvozdenom akom
Sovjeta oni su je zaboravili. Krah komunizma vraa budizam u javni
ivot povrno, nespretno, pomalo neiskreno i vrlo anahrono Zvui
poznato?
Nae poslednje mongolsko jutro provodimo u Gandanu,
centralnom budistikom manastiru u Ulan Batoru. Dvorite manastira
puno je drvenih i metalnih uspravnih valjaka za okretanje. Vrtimo ih,
u smeru kazaljke na satu. To je molitva, kau. Budistiki rituali deluju

48
 Zemlja iji gradovi ne postoje

strano; istovremeno, pak, i jednako kriptino i mistifikujue poput

sprskih pravoslavnih.
Jedan od simbola karakteristinih za budizam je i kukasti krst.
Slikamo, tako, plakat mongolskog politiara koji izgleda bezopasnije
od arka Koraa, ali sa malim kukastim krstom oko vrata. U istom
duhu primeujemo da Buda ija velika slika, skrivena iza jako
prljavog stakla, stoji na zidu u dvoritu manastira ozbiljno, bar po
kilai, slii Ivici Daiu.
Da, atmosfera je vrlo razigrana i neobavezna. ini se da ni Mongoli
davne mantre ne shvataju ozbiljno. Mistini budizam o kome mataju
Zapadnjaci nosi, barem ovde, miris benzina i zvuk gradske vreve.
Ni traga od tiine, tmura i meke magle amanskog svetilita pod
stenama Gorkog Terela
Tano u devet, povea grupa svetenika prolazi dvoritem
manastira i ulazi u hram. Vodi ih jedan stari lama. Kae Nenad, isti Joda,
dedaj iz Ratova zvezda. Lame su svih uzrasta, od sedam do sto sedam
i zaista sto sedam! Za kratko vreme u manastiru bili smo ubeeni
da smo videli nekoliko stogodinjaka. Svi monasi su oiani veoma
kratko. Nose iste crveno-ute odede. Jedino obua nije uniformisana
cipele, izme, patike, sandale, japanke Za svetenicima ulaze
vernici, a naposletku mi.
Verska sluba se mumla na tibetanskom, koji nije nerazumljiv samo
nama, ve po svemu sudei i mongolskim vernicima. Sluamo udne
udaraljke i oseamo miris sutlijaa. murim i uzalud pokuavam da
doivim ovo mesto.
uje se gong. Pajtonovci bi sada zapevali Rama lama ding dong.
Pada mi na pamet jedan vrlo bizaran staromongolski obiaj. Kau
da bure, trube koje se koriste u budistikim obredima, moraju biti
napravljene od potkolenine kosti osamnaestogodinje devojke preminule
od trudova na prvom poroaju. Navodno, ovakva kost je iste krvi i
strukture. Zamiljam monahe kako idu u lov na boleljive mlade
prvorotke, u potrazi za sirovinama.
Pomiljam i na komunistike istke budista, intelektualaca i
disidenata; na sve poruene manastire. Ako neko ne sme da sudi o
posledicama kompleksne istorije onda smo to mi.
U toku slube jednom od lama prilazi poznanik. Ovaj prekida
mantru. Poznanik gestikulira i pokazuje nekoliko rauna. Lama
preuzima raune. Molitva traje. Pored njih protravaju dva klinca u
svetenikim odorama, preskau naslon klupe i sedaju. Lama stavlja

49
Neutabanim stazama

raune u dep, pozdravlja poznanika i nastavlja mantru, dok ga kip

uzvienog Bude-Ivice prekorno gleda sa polica hrama
Na izlazu iz manastira upada u oi sveteniki vozni park. Toliko
luksuznih automobila sam video nedavno, seam se, na jednom
drugom parkingu onom ispred Patrijarije.

No pomahnitalog mongolskog komarca

Dotravamo do stanice dvadeset minuta pre polaska, i na brzinu se

ukrcavamo. Sledea stanica Irkuck, Sibir, Rusija.
Na opte prvo iznenaenje pa onda zaprepaenje, u naem
kupeu eka nas prosena mongolska porodica otac, majka, dvoje dece,
i ovetina. Sedimo u neverici, gledajui kako se nai cimeri emotivno
oprataju od mnogobrojne porodice (verovatno kreu na put ivota, u
Moskvu), izlaze dopola kroz prozor, kroz isti provlae decu, ljube ih, pa
ih vraaju na peron, pa ih opet provlae, i opet malo ljube, pa nazad.
Prosena mongolska porodica vadi iz novinske kese, po ugledu na
Tito i ja, ovije potkolenice, i rasprostire ih po stolu kupea. Tu e biti
do kraja putovanja. Okej, nije strano, i tako ni ne oseam mirise od
umora, i samo elim da spavam.
Prosena mongolska porodica nam nudi ajrag i mi ga sa uivanjem
pijemo. Zatim nas triput uzastopce, u razmaku od petnaest minuta,
nude i ovijom potkolenicom, ali to sa vetinom odbijamo.
Granica sa Rusijom nas zatie polugrogi, na tridesetak stepeni,
u predveerje. A svi znamo ta predveerje donosi u Mongoliji
enormno veliku koliinu buba, komaraca, vilinih konjica, leteih
tvrdokrilaca i nedefinisanih stvorenja svih veliina. Da sve ne bude
tako crno, pobrinue se preki mongolski graniar koji zabranjuje da se
prozori otvore. Samim tim, komarci ne mogu ui. Ni izai.
Sve ovo vreme nalazimo se u kupeu (ne smemo da izaemo iz
istog) sa, naravno, otvoreno izloenom ovetinom, koja u ovom
trenutku poinje ve da se gadno kvari i razlee miomiris nairoko.
Moj autan, kao i spravica koja navodno tera komarce, potpuno su
bespomoni.
Kree veliki rat oveka i komarca, mongolska novina u ruke i pravac
front. Narodni heroj JankoviRomano ubio je, tako, tridesetak
komaraca, to mu je rekord za jedno vee. Narodni heroj Kradinac
je golim rukama skratio muke pravoj eti od pedesetak komaraca.
I tako, mic po mic, u pravom paklu, tokom dugih est sati, na
temperaturi od preko trideset stepeni, bez vazduha i mogunosti da

50
 Zemlja iji gradovi ne postoje

se otvori prozor (a ako se otvori, sleduju nove ete komaraca), bez

mogunosti da se ide u toalet, bez mogunosti da se izae iz voza
Mongolija i sve njene udnovatosti neprimetno nestaju iza nas.
eka nas ostrvo Oljhon na Bajkalskom jezeru.
Kao to je Dante napisao, posle pakla sledi istilite, pa raj. Tako
e nam i biti.

51
Neutabanim stazama

TUNA JE GLUPA RIBA

Marina Ilijevi
Italija / leto 2009.

Portoskuso je ribarsko seoce uukano na jugozapadu Sardinije,

nekih dvadesetak minuta vonje od Iglesiasa. Svud oko njega prua
se neverovatan pogled na otvoreno more, kao i na ostrvo San Pjetro,
udaljeno samo 15 minuta vonje trajektom. Pogled kvari velika
fabrika aluminijuma izgraena pedesettih godina, kako bi se taj deo
ostrva pokrenuo sa mrtve take. Ribari su do tada iveli u miru i tiini,
na najmirnijem kraju ostrva. Bilo je potrebno dosta vremena da se
tamo stigne, jer je postojala samo strada bianca, beli put, neasfaltiran.
Ljudi, koji su tamo odlazili na pecanje, nikoga ne bi sreli i po dve
nedelje, kampujui na malim, lokalnim plaama. Onda je italijanska
vlada smislila da tu postavi fabriku aluminijuma, kako bi naselila taj
kraj i dala ljudima posao. I pokvarila sve.
Kad malo bolje pogledate, o Portoskusu nema mnogo toga da se
kae. Marina, sa gomilom ukotvljenih brodia koji se ljuljukaju na
blagom vetru, drvene barke koje prave samo jo trojica staraca na
ostrvu (kad oni umru, nestae i taj zanat, poto niko ne eli da ga
ui), moderne jahte, ribarski brodovi, rairene mree koje se sue na
suncu i ekaju novo jutro, jedan toranj iz doba panske opsade, jedna
sahat kula iz istog perioda, par uzbrdnih i nizbrdnih uliica, velika stara
trnica ribe, i to je to
Upravo na toj trnici ribe ula sam zanimljivu priu o hvatanju tune.
Portoskuso ima dva lokalna gastronomska specijaliteta; pogodiete,
oba su testenine. Jedna je sa botargom, a druga sa tunjevinom u sosu
od paradajza. Botarga, poznatija kao kavijar za siromahe, je ikra od
tunjevine koja se prvo runo mesi kako bi se izbacio suvian vazduh,
a zatim soli, presuje, sui i prodaje u komadu, zalivena pelinjim
voskom ili mlevena, u boicama. Ako je u komadu, onda se renda i
mea sa maslinovim uljem, i koristi se kao preliv za testenine. Tajnu
pripremanja tune sa paradajzom nisam nikad saznala; ostala je u mom
seanju kao neverovatna meavina sveih mediteranskih sastojaka.
Da, hvatanje tune, nikako da doem do toga. Tuna je glupa riba,
iako velika i snana, i sposobna da pliva brzinom od 70km/h. Ribari iz

52
 Tuna je glupa riba

Portoskusa tvrde da tuna pliva samo kada joj se neto nalazi sa leve
strane, kako bi prema tome mogla da se orijentie. Drugim reima,
tuna pliva u krug, od Sardnije, pored obala Afrike, panije i Francuske,
pa se sputa pored Korzike, i opet dole do Sardinije. U okeanu se slabo
snalazi, jer moe da ugine u nedostatku neega prema emu bi se
orijentisala. Zato su se ribari dosetili lukavstva. Mree se postavljaju
u obliku latininog slova V. Tuna ulazi i mreu i, naravno, poto ima
mreu sa leve strane, dolazi do vrha, skree, i poinje da se vrti u
krug. Kada se skupi veliko jato, mree se zatvaraju i ribari zadovoljno
trljaju ruke. Tuna se odnosi na veliku staru trnicu koja istovremenu
slui i za preradu ribe, i tu se priprema za prodaju. Svakog popodneva,
oko 14 asova, tamo moete nabaviti najsveiju i najbolju tunu na
svetu.
Stari ribari sa osmehom na licu prepriavaju strane oluje i seaju
se najveih tuna, dok krpe svoje brodie i mree. Spremaju se za novi
dan na suncu, mirkaju, smekaju se, grde veliku fabriku aluminijuma
koja tutnji tamo u pozadini I ivot nastavlja da tee u Portoskusu,
iako nema mnogo ta da se vidi.

53
Neutabanim stazama

TATA I KAMILA
Lazar Paanovi
Sirija / mart 2007.

Bio je mokri mart, sa mokrim drveem, mokrim ulicama, mokrim

arapama u mokrim patikama. etali smo sokacima Alepa, izmeu ljudi
sa kiobranima, ili strpljivo stajali nagurani ispod malih nadstrenica
prodavaca sira i maslina, sa ljudima bez kiobrana. Pokuavali smo
da se izgubimo, donosei odluku da li idemo levo ili desno iskljuivo
na osnovu neega to nam, u tom trenutku, privue pogled. Kako
nije postojalo nijedno mesto na kome je trebalo da budemo, stalno
smo imali oseaj da to nekako obesmiljava igru gubljenja. U jednom
trenutku smo se, sasvim sluajno, nali u polumranom bazaru-
mesari, meu erecima krvavog mesa i kamiljim glavama koje su se,
u najboljem stilu Fredija Krugera, njihale u vazduhu, obeene, sa malo
peruna u ustima. U malom izlogu, pored guste visee ume kobasica,
primetili smo kavez sa kanarincem; verovatno nam je u tom trenutku
kroz glavu prolo nekoliko izlizanih kliea o ivotu i smrti.
Kia je dobovala po limenom, plastinom, kamenom i kakvom
sve ne krovu, a ponegde je i procurivala u vidu tankog mlaza koji
je paljivo ciljao da se zavue za vrat prolazniku. Iva se propela
na vrhove prstiju kako bi neto fotografisala moda ba onog
kontroverznog kanarinca ali je nekoliko najbliih kasapina povikalo
madam, madam, dobroduno joj skreui panju na to da joj se majica
zadigla, otkrivi pupak (ko nema pupak, kae Duko Radovi, teko
e dokazati da je roen). Poto smo ponovo paljivo uukali i sakrili
kompromitujui telesni detalj, nastavili smo da se smucamo okolo,
ekajui da pljusak malo popusti.
Jedan dobroudni ogromni brka eleo je da sazna odakle smo i ta
tu radimo, pa smo mu rekli. Onda je eleo da sazna da li imamo dece,
pa smo mu rekli. Onda je pitao zato nemamo, pa nam je objasnio
kako on ima osmoro dece. Da ne pomislimo da je to prevelik napor za
njegovu uvaenu gospou suprugu, preduhitrio nas je objasnivi kako
on zapravo ima dve uvaene gospoe supruge. Da li se svaaju, pitam
ga. Ne, kae, Zato bi se svaale? Potuju se i jedna drugoj pomau, a
njega vole, i on voli njih, i voli svu svoju decu, jer ta bi ivot bio bez

54
dece? Kua bi bila prazna i tiha, kao grobnica. Uvee, kada se vraa
s posla, uvek im donese poklone i deci, i enama. Sluamo ga i
mislimo kako ovek stvarno deluje kao arhetip tate krupan, brkat,
vedar, prostoduan, sa stomainom i veselim oima.
inilo se da se taj razgovor iscrpeo, pa sam ga, da ne bismo utali,
pitao ime se bavi. Pokazao je svoju krvavu kecelju i rekao: Ja sam
mesar, ali ne samo to, ja sam vlasnik mesare. Ovo ovde, to je moja radnja (ne
ona sa kanarincem, nego odma pored). Primeuje da posmatramo
glavu kamile koja se, obeena o kanapu, lenjo ljuljuka na promaji.
Tu sam kamilu jue ubio, hoete da vidite? Nije nam sasvim jasno kako
moemo da vidimo neto to se ve dogodilo i to, kao takvo, pripada
prolosti, ali klimamo glavama: Hoemo.
Sirijski tata iz depa na kecelji vadi mobilni telefon sa velikim
ekranom, neto prka po njemu svojim debelim prstima, i onda nam
ga gura pod nos. Naslonjeni na drevni aavi zid bazara, gledamo
osvetljeni ekran u boji i na njemu vidimo kamenom poploan trg,
stare etvrtaste kue, gomilu sveta koji radoznalo posmatra. U
sreditu trga stoji velika kamila, a pored nje stoji na prijatelj tata koji,
sa zebnjom shvatamo, nije i kamilin prijatelj, jer u oputenoj ruci dri
ogromnu krivu sablju.
Kao u nekom udnom, arhainom snu, vidimo kako tata zamahuje
sabljom i udara dugaki vrat kamile, koja isputa straan krik
(prenesen do nas naprednom tehnologijom sofisticiranog digitalnog
zvuka mobilnog telefona) i pada na kolena. Jo jedan udarac, i kamila
lei, a tata stoji pored nje. Snimak stie do kraja i tata gasi mobilni, a
mi se naprasno vraamo u polumrani mesarski bazar, u sadanjost,
u kino danas.
Prolaze spore stotinke, a ja razmiljam ta da kaem naem
drugaru, osmostrukom tati i kasapinu sigurne ruke. Na kraju krajeva,
ako na trenutak odbacimo sav taj folklor (sablju, kameni trg itd)
svinjokolj ili kamilokolj na isto vam se hvata.
Konano se opredeljujem za lokalni ekvivalent naeg bravo,
majstore, i srdano ga treskam akom po leima, to kod njega izaziva
blaen osmeh. Zatim paljivo oslukujemo lupkanje odozgo, u nadi
da e pljusak ipak jednom prestati, i pitamo se zato nismo, isto tako
sluajno, mogli da zalutamo u, recimo, poslastiarski bazar.

55
 Neutabanim stazama

AHMED, TRADICIONALNI MORAL 17

Dejan Aanski
Sirija / leto 2007.

Prvi sirijski grad u kojem smo se zadrali bio je Alepo. Tamo smo se
smestili na ograeni krov hostela koji je preporuen na sajtu Kluba,
a domaine-vodie nali smo preko kausurfinga18. Tako smo upoznali
Ahmeda, koji nam je posle dva minuta razgovora rekao da je Kurd
(ovo e se ponavljati tokom celog naeg putovanja ako je neki na
sagovornik Kurd, nee propustiti da to pomene na poetku razgovora
i tokom naredne dve sekunde sa ponosnim osmehom motri na nau
reakciju). Ahmed ima 26 godina i svakodnevno radi dva posla. Vidno
je neispavan, ali to ne umanjuje njegov prijateljski stav prema nama.
Dok pijemo vino, objanjava nam kako su kurdske devojke mnogo
slobodnije u ponaanju i oblaenju od arapkinja, i kako je njihovo
drutvo generalno otvorenije. Meutim, njegova lina pria govori
neto drugo
Kada je imao 22 godine, Ahmed je uinio neto zbog ega i sada
ali na predlog svoje porodice, upoznao je jednu devojku, a svoj prvi
susret sa njom imao je u javnosti, u jednom gradskom lokalu. Tokom
sat vremena, koliko su proveli u razgovoru, shvatili su da razliitog
karaktera i da najverovatnije ne bi bili jedno za drugo. Sloili su se da
se ne slau, i mirno su se razili. Drama je poela narednog dana, kada
je devojka saoptila roditeljima da ne eli ponovo da vidi Ahmeda.
Njena majka dola je kod Ahmedovog oca i poela da ga kritikuje i vri
pritisak Ahmed i devojka su vieni u javnosti zajedno, to sada svi
znaju i ona nee moi da upozna ker ni sa jednim drugim momkom.
Otac je u prvi mah stao na stranu svog sina, ali ena je odgovorila
pojaanim pritiskom njena kerka je upropaena, viena je sa

17 Tri teksta koja slede predstavljaju razgovore voene sa razliitim mladim ljudima u
Siriji, esto o temama koje vodii za Bliski istok pominju kao neto to, u tom delu
sveta, treba izbegavati.
18 Kausurfing je sajt na internetu, na kome ljudi dobre volje nude besplatan smetaj
putnicima-namernicima

56
mukarcem koji nije njen verenik, osramoena je zauvek, njen ivot
je zavren pre nego to je imao ansu da pone
Ahmedov otac morao je da se sloi. Rekao je sinu da je, posle
susreta u javnosti, njegova dunost da se veri sa tom devojkom.
Prema ocu, to je bilo najmanje to moe da uradi da bi izbegao i svoju
i njenu doivotnu javnu sramotu.
Nemajui kud, dvoje mladih se verie. I dalje su, naravno, iveli
svako sa svojom porodicom, ali sada su se sastajali jednom meseno.
Ponekad je to bilo u kui, u prisustvu roaka, a ponekad udvoje, na
javnim mestima. Tokom ovih susreta prvobitni negativni utisak koji
su stekli jedno o drugome samo se produbio. Nelagodnost je prelazila
u nesporazume, a nesporazumi u tenzije sve dok, posle godinu dana
susreta, nisu sporazumno odluili da raskinu veridbu. Nadali su se da
su na ovaj nain uspeli da zadovolje tradicionalni moral i izbegnu dalji
pritisak njene porodice.
Kad je doao kui sa novim vestima, Ahmed je shvatio koliko je
potcenio snagu nepisanih pravila. Sada je njegov otac bio taj koji je
prvi insistirao da je nemogue da se veridba raskine. Moda je oseao
da bi deo sramote ovaj put pao i na Ahmeda, a samim tim i na njega,
kao slabog i neuticajnog oca. Bukvalno je zabranio svom sinu da
raskine veridbu, i objavio mu da e uskoro morati da se vena sa
tom devojkom, i da su njegova oseanja prema njoj nebitna naspram
drutvenog morala. Njeni roditelji su smatrali isto bilo je nepojmljivo
da se zaruke raskinu. Tako je organizovano venanje kojem su se,
od svih zvanica, mladenci valjda najmanje radovali. Ahmedov
otac obezbedio im je malu kuu na sprat, u koju su se uselili posle
venanja. Od prve brane noi ta devojka (ije ime Ahmed nijednom
nije spomenuo) spava u spavaoj sobi, a Ahmed na kauu u dnevnoj
sobi. Svaki mali problem im je povod za svau, a lupanje vratima
normalna je stvar od prvog branog dana.
Ubrzo posle enidbe, Ahmed je uzeo na sebe dva posla i poeo da
radi od jutra do ponoi. Jedan razlog za to je to tako ne mora puno
vremena da provodi u neprijatnoj atmosferi u kui, a drugi to kriom
od ene i rodbine skuplja novac za beg u Evropu. U Siriji bi, po zakonu,
mogao da dobije razvod, ali bi na taj nain postao drutveni otpadnik,
a porodica mu je stavila do znanja da bi ga se odrekla. Poto ne moe
da zamisli ivot otpadnika, a ni da bude sa svojom enom, on se
sprema da ode. Kae da ima prijatelje koji su ve u Evropi i da e za
pet godina ovakvog rada uspeti da zaradi dovoljno da otputuje i da
plaa sebi trokove dok se ne snae.

57
Neutabanim stazama

elei da bude fer prema svojoj eni, otvorio joj je frizerski salon
u prizemlju zajednike kue. Zahvaljujui tome, ona e moi da se
izdrava kad on ode.
Na kraju prie, Ahmed me pita da li bih mogao da mu napiem
pozivno pismo za Srbiju, poto je to ve Evropa, i da mu naem neki
posao, bilo kakav, legalan ili ne, samo neto za poetak. Objanjavam mu
da u Srbiji nije sjajna situacija sa zapoljavanjem, a on mi otkriva da
je njegov konani cilj u Evropi Italija. Gledao je filmove o njoj, itao
knjige, ak je poeo potajno da ui osnovne fraze na italijanskom Na
rastanku, poeleo nam je srean put, a ja njemu da se vidimo u Evropi
A posle sam satima pokuavao da zamislim sebe na njegovom mestu,
i shvatim zato nije mogao da se odupre porodinom i drutvenom
pritisku. Njegova pria mi je zvuala tragino i te noi sam bio srean
to ne ivim u Siriji.

58
 Nidad, vanbrani seks

NIDAD, VANBRANI SEKS

Dejan Aanski
Sirija / leto 2007.

Najpriljivi domain kojeg smo imali bio je Nidad, mravi visoki

mladi od 25 godina. Doao je u Alepo iz malog grada u provinciji,
da studira i ivi u tipinoj studentskoj etvrti uskih ulica i zguranih
zgrada punih buke, prljavtine i jeftinih prodavnica. Njegov studentski
stan izgledao nam je kao neko svratite, sa kauima punim mrlja,
pauinom i prainom, madracima na podu umesto kreveta, friiderom
u kojem se nalaze samo gazirani sokovi i ventilatorom na plafonu
koji je mom nenaviknutom oku delovao kao da e se svakog asa
otkaiti. Ipak, Nidad nas je srdano pozvao da sednemo i uzmemo
sok iz friidera dok nam je kuvao kafu na malom elektrinom reou
na podu Upoznali smo ga u hostelu u centru grada, a doli smo
kod njega da u tom kvartu, potpuno nepoznatom turistima, kupimo
nargile po domaoj ceni. Nidad nas je odveo u prodavnicu u kojoj i
sam kupuje duvan i pomogao nam da izaberemo kvalitetne nargile,
neto to bismo sami teko mogli da uradimo.
Uvee istog dana nali smo se u jednom od lokala u blizini
Tehnikog fakulteta na kojem Nidad studira. Priali smo sa njim o
odnosima izmeu polova i seksu u Siriji. Nidad nam je objasnio da u
Alepu nema seksa pre braka, a esto ni za vreme braka. Pitamo li smo
ga da li se tu onda uopte ikad neto desi, i dobili neoekivani, irokim
osmehom propraeni odgovor: Da, ali van braka!
Prvi deo je jednostavan moral zabranjuje seks pre braka. Iako
mnoge devojke u Siriji idu na studije i visoko obrazovanje devojaka
se ohrabruje (pogotovo u gradskim sredinama), one i dalje oklevaju
da stupe u predbrane veze sa svojim kolegama sa fakulteta. Nije
nemogue nai devojku sa kojom e izlaziti, pa ak ni devojku koja e
hteti da ostane nasamo sa tobom u sobi i da te poljubi, kae Nidad.
Meutim, devojke i dalje oekuju da e veza voditi ka braku, a za brak
su poeljni samo ekonomski dobrostojei mladii. Nidada ovaj stav
blago frustrira s jedne strane, pod uticajem trendova sa Zapada,
devojke ele da budu emancipovane i tretirane kao ravnopravne sa
mukarcima u svakom pogledu, a sa druge strane, u skladu sa starim

59
 Neutabanim stazama

moralom, one i dalje oekuju da ih muevi izdravaju. Vremena se

oigledno menjaju u Siriji, a ja napominjem kako mi se ini da devojke
pokuavaju da iskoriste najbolje od oba sveta. Nidad odmahuje
glavom. On smatra da je njegov ljubavno-seksualni ivot kolateralna
teta tih promena. U razgovor se ubacuje Nidadov prijatelj, koji ima
stabilnu vezu ve godinu i po dana:
I sometimes have sex with my girlfriend, but just on the outside.
On the outside?19 pitamo Danijela i ja, pomalo zbunjeni.
Dobijamo odgovor da se to odnosi na seks bez penetracije, a
Nidad dodaje da takvih parova i dalje ima malo.
Nidadovo prvo i za sada jedino seksualno iskustvo objanjava
rei sa poetka razgovora. Naime, u Siriji je i dalje uobiajena pojava
da se mladi venavaju na osnovu instrukcija svoje porodice, bez
mnogo rasprave, a najee i bez ljubavi. A u brakovima bez ljubavi
nema ni mnogo seksa. Naspram studentskog doma nalazi se jedna
velika stambena zgrada u kojoj ima vie relativno mladih branih
parova. Mlade udate ene u tim stanovima esto su same po ceo
dan, poto moraju da sede kod kue dok su im muevi na poslu. To
stvara prostor za jedan zanimljiv seksualni ritual. Mlade dame izlaze
na balkone tokom dana i oijukaju sa studentima koji se nalaze u
domu sa druge strane ulice. Studenti, puni neiskoriene seksualne
energije, agilno reaguju na ovakve pozive. Ako se neka ena i neki
student zagledaju, za ta je obino potrebno vie dana ili nedelja, on
mora da skupi hrabrost da tokom dana ode preko puta i da se upozna
sa domaicom. Nije neuobiajeno, kae Nidad, da se ovakvi susreti
zavre u krevetu. Danijela i ja ga sluamo u neverici i pitamo ga da
li je i on imao takav susret. Imao je, ali samo jedan i bio je nasmrt
preplaen tokom celog dogaaja
Posle jednog vienedeljnog pogledanja Nidad se napokon zaputio
u sudbonosnu zgradu na drugoj strani ulice. Domaica ga je doekala
u kunoj haljini i skuvala mu kafu, sedeli su i priali dvadesetak
minuta, a onda ga je povela u spavau sobu I dolo je do seksa, ali
on uopte nije bio u stanju da uiva u tome sve vreme je mislio ta
e se desiti ako u tom trenutku u kuu ue mu. Ubrzo posle seksa
se pokupio iz stana, reen da sebi vie nikad ne priuti takav strah,
makar ostao bez seksa jo nekoliko godina, do braka.
Zato je strah bio toliko snaan? Stvar je u tome to sirijsko pravo
za ubistvo oveka predvia smrtnu kaznu ili doivotnu robiju, osim u

19 Eng. Ponekad upranjavam seks sa svojom devojkom, ali samo spolja Spolja?

60
 Nidad, vanbrani seks

nekim posebnim sluajevima. Jedan od tih posebnih sluajeva je kad

mu zatekne enu sa ljubavnikom. Ako ih tom prilikom ubije, i ako
na sudu uspe da dokae da su ljubavnici, ta mislite, koliku e kaznu
dobiti? Deset godina? Pet? Dve? Ne, dobie svega est do 12 meseci
To je, valjda, jo jedan nain da se sauva vernost i porodini moral.

61
Neutabanim stazama

IBADA, L JUBAV PREMA PREDSEDNIKU

Dejan Aanski
Sirija / leto 2007.

Iz Alepa smo otili u Damask, a tamo su nai domaini organizovali

jedan mali sastanak kausurfera. Na njemu je bilo estoro domaih
lanova i ak etiri para iz inostranstva panci, Italijani, Holanani
i mi. Primetili smo tendenciju da stranci po Bliskom istoku putuju u
parovima na taj nain devojke bivaju poteene bezbrojnih pitanja
o svom branom statusu i ponuda za promenu istog. Oni koji nisu
ljubavni parovi esto se predstavljaju kao momak i devojka, a oni koji
jesu u vezi kupuju najjeftinije prstenje da bi se predstavljali kao brani
par, jer i neformalne ljubavne veze mogu da izazovu podozrenje
domaina.
Sastanak u Damasku ipak je bio prilika da popriamo o drugoj vrsti
ljubavi, iji su izrazi prisutni svuda na ulicama, u javnim ustanovama,
pa ak i hodnicima stambenih zgrada. U pitanju je ljubav prema
Baaru, aktuelnom predsedniku Sirije. Njegove fotografije, slike i
posteri nalaze se bukvalno svuda u Siriji na zidovima, prozorima,
jarbolima, icama obeenim izmeu ulinih svetiljki, karoserijama
automobila, itd. Za predstavljanje njegovog lika koriste se sve mogue
tehnike fotografija, razliite vrste tampe, vodene boje, uljane boje,
flomasteri, mozaici, bruenje stakla Neke slike su fotorealistine,
druge predstavljaju umetnike dojmove njegovog anfasa, profila ili
biste. U pozadini se obino nalazi sirijska zastava koja je nekad ravna,
nekada zatalasana, a esto i u obliku otiska prsta (!). Gde god je to
primereno, predsednik je predstavljen na ilustrativan nain iznad
damije vidimo ga kako ljubi Kuran, na zgradi bolnice pozdravlja
bolesnike podignutom rukom, na kasarni nosi vojniku kapu i
zatamnjene naoare koje podseaju na amerike pilote, a na zdanju
univerziteta u rukama mu se nalazi fakultetski udbenik. Slike su esto
propraene tekstovima na arapskom. Pitali smo svoje domaine ta
pie na tim posterima, oekujui da su u pitanju poruke ili slogani koje
predsednik alje narodu. Ispostavilo se da ta komunikacija (osim kada
se nalazi na javnim zdanjima) ide u suprotnom smeru na posterima
se nalaze poruke koje narod alje njemu. Poruke obino glase To je na

62
voljeni predsednik, Voli te cela Sirija, Svakog dana te sve vie volimo, Hvala ti
to nas vodi, Slediemo te svuda, itd. Kao odjek ovih slogana, u meni se
javlja poruka Drue Tito, ljubiice bela, tebe voli omladina cela. Ovde ipak
nema mesta cveu, a predsednik Baar na slikama uglavnom ima
ozbiljan i odluan izraz lica. Posle nekoliko dana provedenih u Siriji,
smatram da je veoma uviavno to na veini slika predsednik gleda
u stranu. Ne bih se oseao prijatno da me taj otar pogled prati gde
god se kreem.
Raspitujui se za politiki sistem, saznajemo da je Sirija
predsednika republika u kojoj postoji parlament. Meutim, sastav
parlamenta nije se menjao jo od 1973. kada je uvedena civilna vlast.
ini ga istih deset partija (ostale su zabranjene), a ubedljivo najvea
od njih zove se Bas. Iako nema parlamentarnih, postoje predsedniki
izbori. Na njima uestvuje samo jedan kandidat, kojeg nominuje Bas
stranka, a izborni listi nudi dve opcije za i protiv. Izbori su javni, to
znai da glasai zaokruuju jednu od dve mogue opcije pred oima
komisije. Uz veoma visoku izlaznost, predsednik je na poslednjim
izborima zabeleio podrku od oko 98%. Neki glasai su pred
komisijom i televizijskim kamerama nudili da, umesto hemijskom
olovkom, zaokrue da svojom krvlju.
U vreme naeg boravka u Siriji predsednik je bio na poetku
svog drugog sedmogodinjeg mandata. Inae, Baar je prvi put bio
kandidat na izborima 2000. godine, kada je prethodni predsednik
umro. Prethodni predsednik je bio Baarov otac. Kada smo
drugarima u Alepu postavili pitanje o smislu odravanja takvih izbora,
kao odgovor dobili smo samo sleganje ramenima uz reit osmeh
koji je podseao na izvinjavanje. U Damasku smo naili na reitije
sagovornike. Ne znam da li je to bila sluajnost, ali upravo je Ibada,
jedina domaa devojka na sastanku, bila najspremnija da pria vie
o tome. Da bismo mogli da otvorimo ovu osetljivu temu, dala nam
je jedan predlog dok je neupadljivo prelazila pogledom po ostalim
stolovima u lokalu neemo priati o predsedniku Baaru, nego o
njenom ocu. Poto su do tog sastanka svi gosti ve proveli neko
vreme u Siriji i bili svesni situacije, samo smo konspirativno klimnuli
glavama.
Prvo to treba da znate ree Ibada jeste da je moj otac veoma
popularan svuda u naoj familiji. Osim to svi znaju da on sa ljubavlju i
verom brine o celoj porodici, veoma je omiljen i zato to je uveo neke
slobode koje deda nije dozvoljavao. Recimo, sada je mnogo lake
doi do satelitske antene ili veze sa internetom. Uopte, dozvolio je

63
Neutabanim stazama

da naa porodica pone da nabavlja vie proizvoda koji dolaze sa

Zapada. Oslobodio je mnoge ljude koje je deda drao zatvorenim jer
se nisu slagali sa naom porodicom. Potrudio se i da popravi odnose
sa susedima, pre svega sa onim komijama iz Turske. Inae, moj otac
je poreklom iz Latakije, grada na moru, gde ive muslimani koji se
zovu Alaviti. Poto Alaviti imaju donekle labavija pravila ponaanja od
ostalih muslimana u Siriji, njegova ena (hou rei moja majka) bavi
se humanitarnim radom, promovie obrazovanje ena, a u javnosti
se pojavljuje naminkana, u suknji i bez vela. Svojom slobodom
pomera granice onoga to je prihvatljivo i predstavlja uzor za jedan
deo naih devojaka. S druge strane, mnogi stariji ljudi tiho negoduju
zbog njenog ponaanja, ali toliko vole mog oca da nita javno ne bi
zamerili ni njemu ni majci.
Razgovor sa Ibadom i prijateljima otkriva nam jo jednu zanimljivu
stvar. U Siriji, kao i inae u islamskom svetu, najvanija molitva u toku
nedelje odrava se petkom po podne. To je i prilika da se duhovni
voa obrati narodu sa prigodnom besedom u kojoj e ih pouiti kako
da se dre ili razmiljaju u vezi sa nekom aktuelnom ivotnom temom.
U nekim zemljama (npr. u Turskoj) izbor teme i pristup odreuje
sam svetenik. U Siriji je drugaije. Ovde svi svetenici dre, tanije
itaju, istovetne, unapred propisane propovedi. Sadraj propovedi
koje e itati alje im Ministarstvo vera. Svaki petak posveen je
unapred odreenoj temi, a nekima od naih sagovornika ini se da se
teme iz godine u godinu ponavljaju, a tekstovi prepisuju. Poto tano
znaju ta e koje nedelje moi da uju, mnogi Sirijci ne obraaju puno
panje na propovedi, iako su prisutni na molitvama. Na taj nain vlast
efikasno potkopava autoritet religioznih voa i smanjuje rizik da e se
oni jednog dana okrenuti protiv nje, kae jedan od naih sagovornika
na kraju prie o politici.

64
 Zamkovi i visoravni

ZAMKOVI I VISORAVNI
Vladimir Bojovi
Ujedinjeno Kraljevstvo / novembar 2008.

Od Londona do Aberdina putuje se dvanaest sati autobusom. Ja,

kakve sam sree, putovao sam etrnaest. Morali smo da ekamo u
Birmingemu, a u Pertu je voza kasnio da preuzme smenu, pa se ve
dug put dodatno oduio. Putovao sam jeftinim autobusima, to znai
da sam za 850km platio etrnaest funti.
Plan mi je bio da vidim severniju kotsku, visoravni, jedem hagis20
i ujem tradicionalnu muziku. Neu imati vremena za ostrva Orkni,
koja su mi prologodinja elja. Njih ostavljam za drugi put.
Godinje doba uticalo je na izbor destinacije, jer u jesenjem periodu
neke atrakcije nisu dostupne u punom sjaju, pa sam ova ostrva
ostavio za sledee leto, ako bude prilike. Poslao sam par mejlova
nekim kausurferima koje sam upoznao prole godine, raspitujui se
ta mi preporuuju da posetim. Ruta je isplanirana. Iz Londona kreem
za Aberdin, gde ostajem dva dana, obilazim okolinu, zatim odlazim na
dva dana u Evimor, i vraam se preko Edinburga, za London.
Aberdin je trei po veliini grad u kotskoj, posle Glazgova i
Edinburga. Nalazi se na zapadnoj obali, i lei na dve reke Di i Don.
Sredinom sedamdesetih postao je naftna prestonica Evrope. Iako
je to zanemarljivo u poreenju sa ruskim i arapskim nalazitima,
grad izgleda kao da se ljudi ovde bave samo naftom. Pristanite je
ogromno, i u njega svakodnevno pristiu silni tankeri, toe naftu,
presipaju, vercuju, ta li ve rade.
Stigao sam na autobusku stanicu. Doekali su me kia i tmurno
nebo. Sama stanica izgleda kao ona u Lazarevcu. Beda i jad. Prvo
razoarenje. Postoji ak i stanina kafana, samo se ovde zove pab.
Nekako sam se dovukao do turistikog biroa, te po starom srpskom
obiaju pokupio sve besplatne mape, broure i vodie, od kojih mi
polovina u ivotu nee zatrebati, i seo u pab da popijem pivo i vidim
kako najbre da stignem do mog domaina.

20 Tradicionalno kotsko jelo koje se sastoji od meavine mlevenog ovijeg srca, plua
i digerice.

65
 Neutabanim stazama

Kia ne prestaje, ali ja odluujem da budem istrajan, te ga posle

pola sata nalazim. Lik je sa Farskih Ostrva, ivi sa jo dvojicom Farana
(valjda se tako zovu). Oni su ujedno i prvi ljudi iz te zemlje koje sam
ikad upoznao. Nisu neka interesantna nacija sasvim normalni,
pomalo hladni. Pravi severnjaci. Malo smo popriali o kulturi Farana,
njihovom ivotu, itd. Malo su se skenjali kad sam ih podsetio na
utakmice koje smo igrali sa njima krajem devedesetih, i odmah su
poeli da se izvlae kako nemaju profi igrae, da ih fudbal ne zanima
Farska ostrva imaju oko 50.000 stanovnika, a grad odakle je Odur, moj
domain, neto manje od 2.000. Neto se mislim, u takvom naselju
ni tajnu ne moe da sauva. Osuio sam svu svoju garderobu, pa
smo otili na pivo, a po povratku sam prelistao one broure i napravio
plan.
Pre podne sam proetao centrom grada, kroz Junion Strit, popeo
se na brdo Kasl Hil, i tamo pojeo vetrovit doruak sa pogledom na
more (ovde stalno duva vetar, jer se Aberdin nalazi na skoro istoj
geografskoj irini kao Moskva). Ovde nema mnogo toga za videti,
samo sivilo i granitom pokrivene kue i zgrade, zbog ega ga i
nazivaju Granite City21.
Zamak Balmoral vai za najprivlaniji i najpoznatiji u ovom okrugu,
ali sam, posle razgovora sa devojkama iz turistikog biroa, odustao
od njega, i to iz dva razloga. Prvi je to je udaljen dva sata vonje,
a drugi, meni vaniji, je to se ne nalazi na moru. Sve te zamkove i
tvrave zamiljao sam na obali gde ih zapljuskuje hladno more. Tako
je izbor pao na dvorac Dunotar. Napravio sam sendvie, stavio par
limenki piva u ranac i, posle malo jae od pola sata autobuske vonje
uz obalu, sa pet funti manje u depu, stigao do sela Stonhejven. Jedna
bakuta pokazala mi je put, odnosno preicu do zamka. Peaio sam
oko tri kilometra kroz ponjevene njive (kau da je etva bila dobra,
to znai da e biti dobrog viskija), kozjim stazama, sve vreme sa
pogledom na more. Posle nekoliko brda i dolina, na horizontu ispred
mene pojavio se jedan od najlepih prizora koje sam ikad video.
Na horizontu sunce i, sa tri strane okruen morem, zamak Dunotar.
Izgleda impresivno, ali se ne vidi sasvim jasno, nego samo kao
kontura naspram neba. Ne znam da li je potrebno troiti rei, ali ovo
je, u poslednjih nekoliko godina, ostavilo najvei utisak na mene. Tu
sam izigravao turistu, te kljocao aparatom i sluao vodia. ini mi se
da bih bio u stanju da itavu venost uivam u pogledu. Proveo sam

21 Eng. Granitni grad

66
 Zamkovi i visoravni

nekoliko sati obilazei zamak spolja i iznutra, i fotkajui ruevine. ta

je tako impresivno, pojma nemam.
Spustio sam se do obale, pojeo sendvie, popio pivo, i polako
krenuo drugim kako se ispostavilo, duim putem nazad. Moj
domain nije bio kod kue, pa sam jedva ekao da se vrati, da mu
ispriam kako sam se proveo. Onda je, kao svaki severni smor, otiao
na spavanje u deset, a ja sam ostao da piem. Sutra kreem za
Evimor. Planirao sam da stopiram ali, sudei po vremenskoj prognozi,
morau opet da idem autobusom.
Aberdin kao grad nije na mene ostavio neki poseban utisak. Vie
mi se svideo Stonhejven sa okolinom. Meutim, Aberdin zasad nosi
titulu najudaljenijeg grada koji sam posetio.
Moe se rei da sam srean ovek. Opet pada kia dok sam ja u
autobusu. Dovukao sam se do narednog domaina, koji ivi sam u
ogromnom stanu. Lik me je oduevio sa dve stvari. Prva bio je deset
puta u Indiji, a svaki put ostaje najmanje mesec dana. Druga iako
ovde ivi tek par godina, ve poznaje celo selo. U to sam se uverio
kada smo uli u seoski pab, gde je odmah poeo da se pozdravlja sa
svima redom.
U pabu vlada prava porodina atmosfera, praena tradicionalnom
keltskom muzikom, lokalnim pivom i gomilom pozitivnih ljudi, koji
su me odmah prihvatili. Pogotovo poto sam na levom zidu video
uramljen dres Partizana, a ja al mog kluba nisam ni skidao. Nisam
ni slutio da e najpijaniji lik u pabu, negde oko jedanaest uvee, uzeti
svoju violinu i poeti da svira sa harmonikaem. Onda sam video
koliko je sati. Ceo pab je zapevao, svi uglas. Domain mi je pojasnio
stvar. Naime, taj mladi violinista bio je jako talentovan, perspektivan,
vebao po ceo dan I onda se propio, izbacili ga iz kole, i sad svira
samo za drutvo. Lepo od njega, ali loe za karijeru.
Evimor je malo selo, od nekoliko hiljada stanovnika, ak je i moj
Ripanj vei. Nalazi se na kotskim visoravnima, u blizini nacionalnog
parka Kairgorms. Leti je popularno turistiko mesto, a zimi moda jo
popularnije, jer je u blizini centar za zimske sportove. Domain mi
je ponudio da mi pozajmi bicikl. Prihvatio sam, iako sam poslednjih
nekoliko godina biciklom iao samo do prodavnice. Velika greka. Jo
me boli tur. Tog dana sam preao petnaestak milja, ali vredi svake
sekunde bola u leima.
Krenuo sam bajsom po laganoj kii do turistikog biroa, opet
pokupio besplatne mape, i tako naoruan krenuo do jezera Loh An
Ilen. Reko, ako krene jaa kia, da mogu da kaem da sam bar neko

67
Neutabanim stazama

jezero video. Neposredno pored vode nalazi se prava planinska

prodavnica suvenira, kua koja kao da pripada hobitima. Bela kuica,
dim iz dimnjaka, mala drvena vrata i iica sa lulom (iako je u Britaniji
puenje zabranjeno), koji tu radi. Malo smo popriali. Bio je oduevljen
to je upoznao nekoga iz Srbije. Potom sam reio da napravim krug
oko jezera, i jednim malo udnim putem stignem do Loh Morliha,
malo veeg jezera. Taj put vodi kroz Rotimurkus (deo nacionalnog
parka poznat po prelepim umama). Sunce me ni tog dana nije izdalo,
ali noge zamalo jesu. Pedalao sam, vie uzbrdo nego nizbrdo, ali me
je uteilo to to mi je gorepomenuti iica iz prodavnice rekao da je
obilazni put laki za povratak. Hvala mu za to.

Sedeo sam kod tog jezera moda sat vremena, gledao u planinske
vrhove koje ovaj put moram da zaobiem zbog nedostatka vremena,
neto malo klopao, kada me je isprepadao jedan ogroman pas. Gazda
kae nee on, umiljat je. Neto se u sebi mislim, moe da bude
umiljat, ali nemoj da je pride i gladan Onda je polako krenulo da se
smrkava, i ja sam poao nazad, biciklom, istim putem kroz umu na
moju sreu, ovoga puta nizbrdo.

68
ELEZNI PUT ZA ANGAJ
Nenad i Gorana Prodanovi
Rusija i Kina / leto 2007.

Stojimo na peronu dobro poznate novosadske eleznike stanice,

i gledamo prugu. esto sam, jo kao dete, razmiljao dokle sve
vodi, i gde se uopte zavrava taj elezni put. Te deije matarije
esto znaju da budu intrigantne Zato smo sad odluili da vidimo
koliko daleko zaista moemo dospeti pratei ine Moda do
Tihog okeana? Preko Moskve, Sibira, Mandurije i Pekinga, pravo
do angaja Legendarna transsibirska eleznica koja spaja dva
kontinenta. Desetak hiljada kilometara pruge, dvanaest vozova,
devet vremenskih zona i dvadeset i etiri dana na raspolaganju
Ne zvui loe, hajdemo!

Rusija

U rusku prestonicu smo dospeli nakon 48-asovnog pirjanjenja u

uvenom vozu Pukin, koji spaja Beograd i Moskvu. Ako zanemarimo
dotrajali vagon bez klime sa zapeaenim prozorima na 40 stepeni, put
je bio ivopisan poljane i salai, njive i livade, elegantna petanska
Keleti stanica, zatim paljivo prouavanje tehnike menjanja tokova
na vagonima na maarsko-ukrajinskoj granici (sovjetski vozovi voze
po irem koloseku od uobiajenog evropskog), brda Zakavkazja,
ukrajinska stepa, blago pripit ruski carinik I eto nas u Moskvi.

VDNH

Prostrani bulevari, arene kupole, grandiozna prestonica nekadanjeg

istonog bloka i velikog carstva A onda u metro, i za desetak stanica
uskoismo u novu dimenziju najpre veliki Zvezdani bulevar, sa nekad
futuristikim hotelom Kosmos, blistavi mural i neobini spomenik raketi.
A onda kroz ogromni slavoluk sa sve srpovima i ekiima ulazimo
u kompleks neobinog imena VDNH, prezentaciju nekadanje
moi Sovjeta, meavinu ruske pretencioznosti, grandioznosti, kia,
surovosti, nenosti i ko zna ega jo

69
 Neutabanim stazama

VDNH (Vistavka Dostienij Narodnog Hazjajstva22) je zapravo velik

park po ijim alejama su razbacane statue, fontane i monumentalni
paviljoni u kojima je svaka sovjetska republika predstavljala svoja
dostignua. Na ulazu bi trebalo da stoji uvena statua sa uvodne pice
Moskva filma radnik i radnica sa srpom i ekiem delo Vere Muhine
za Pariz Ekspo izlobu 1937, ali mi je nismo videli, valjda je bila na
restauraciji Na kraju aleje je muzej kosmonautike i lansirna rampa
sa sve raketom SOJUZ ko-zna-koji broj. Nekad moan izlobeni park
sada je svojevrstan buvljak paviljoni su sada prodavnice obue,
nametaja i kojekakvih drangulija, a tu je i zabavni park. I dok se u
deset uvee na suncu presijavaju zlatne statue mladih nadniarki sa
sovhoza i kolhoza, muzika treti na sve strane, ruska omladina voza
rolere i bajkove i pije pivo, a neke devojke se pentraju po lansirnoj
rampi

Dan Republike

Pre par godina, zahvaljujui uvenom ruskom obiaju zatvaranja i

zabranjivanja, nisam uspeo da se proetam po jednom od najlepih i
najveih trgova na svetu. Prosto su ga zatvorili i nikog nisu putali da
prie dve nedelje. No, eto nas ponovo u Moskvi i to za 12. jun Dan
nezavisnosti Rusije kada se na Crvenom trgu odvija optenarodna
proslava i besplatna feta. Eto nove prilike da se ovo mesto vidi, i
to u punom sjaju! U celom gradu praznino raspoloenje guva na
ulicama, svi nose zastavice, marame Jo na pola kilometra od trga,
kordoni vojske, milicije, kamioni obezbeenja, detektori za metal,
blokirani bulevari opsadno stanje! Tri nivoa zatite, barikade
Ui ovde bez propusnica, razgrabljenih jo ko zna kad, delovalo
je nemogue. E, ovoga puta u ui na Crveni trg, pa makar umro!
Posle dobranih sat i po vremena, par kilometara etanja levo-
desno i ubeivanja sa straarima na istom srpsko-ruskom, nekako
uspevamo da se domognemo mitskog plonika podno Kremlja. Te
sree i radosti neopisive Treti himna, svi pevaju, plau, deru se,
skau Iznad arenih kupola crkve svetog Vasilija Blaenog prti
vatromet, gori nebo Krasna li je Krasnaja pload!

22 Rus. Izloba dostignua narodne radinosti

70
 elezni put za angaj

Transsibirac i drugi vozovi

Konano je dolo vreme da se otisnemo put Sibira i to legendarnim

transsibircem. Fenomen sa kraja 19. veka, svojevrsno svetsko udo,
transsibirska eleznica, kao to je to bio sluaj i sa Orijent Ekspresom,
oduvek je mamila radoznale samouke putnike. Suprotstaviti
industrijske domete neukroenoj prirodi bio je inenjerski poduhvat
koji je pre liio na rezime naunofantastinog romana. Valjalo je
prokriti ume, premostiti ogromnu Volgu, Jenisej, Amur, nositi se sa
movarama koje se zimi pretvaraju u nemilosrdne ledene pustinje,
nai strunu i dovoljnu radnu snagu, obezbediti sredstva, udovoljiti
zahtevima revolucionara, pregovarati sa Kinezima. Trebalo je dosta
godina, vetine i jo mnogo toga da bi se eleznim putem sprovodio
interes majke Rusije.
Transsibirac je pravo olienje ruskog stila putovanja polagano,
oputeno i pomalo mazohistiki. Razlike u cenama izmeu prve i
tree klase tano odgovaraju razlikama izmeu najsiromanijih i
ekstremno bogatih Rusa. Nulti kilometar je Jaroslavska stanica,
jedna od devet moskovskih eleznikih stanica, a kako transsibirci
na svom putu seku silne meridijane, pa samim tim prolaze kroz
razne vremenske zone, svi redovi vonje vode se ba prema
njenom staninom satu. Da ne bude zabune, transsibirac nije
samo jedan voz. Tim imenom nazivaju se svi vozovi dugoprugai
koji prolaze ovom prugom, a njih ima mali milion za Novosibirsk,
Irkutsk, Krasnojarsk, Peking Moda najtranssibirskiji od svih ovih
vozova je mitski transsibirac Rasija koji provede itavih sedam dana
na 9.289km dugom putu od Moskve do Vladivostoka. Nije ni udo
to ovaj luksuzni voz nosi oznaku 1 (pravac Vladivostok Moskva),
odnosno 2 (Moskva Vladivostok).
No, u ovakav ho(s)tel na tokovima nije ba tako lako ui. Prvo je
potrebno izabrati voz, pa klasu, pa kupiti kartu, i to dosta unapred, jer
se najbolja i najjeftinija mesta brzo razgrabe. ak i sama karta lii na
ek sa sve vodenim igom, imenom putnika i brojem pasoa. Tako
je na transsibirski poduhvat poeo jo par meseci pre samog ulaska
u voz, kada smo zapoeli da prouavamo sistem eleznica.
Ruske eleznice su izuzetno razvijene, pokrivaju ogromnu teritoriju
i dre velik kapital, o emu govori i injenica da je postojalo posebno
Ministarstvo eleznica. Postoji itava hijerarhija vozova i klasa o kojima
bi se moglo mnogo pisati Pojednostavljeno reeno, svi vozovi se
dele na lokalne, putnike i brze. Lokalci (elektrike) imaju samo mesta

71
Neutabanim stazama

za sedenje (I, II i III klasa) i pokrivaju razdaljine ne vee od 500km.

Putniki (pasairski) i brzi (skori) vozovi su dugoprugai, i imaju leajeve
I, II i III klase. Prva klasa su kupei sa 2 leaja, papreno skupi (ak i po
nekoliko puta skuplji od aviona), i ne postoje kod putnikih vozova.
Druga klasa (kuplenij) su kupei od po 4 komotna leaja, a posebno
interesantna je III klasa (plackartni), zapravo vagon sa pedesetak
leajeva koji su tako zgodno grupisani da svi imaju mesta za ugodno
viednevno putovanje. Za krae destinacije, plackartni se pretvara
u IV klasu (obij) tako to donji leajevi postaju klupice za po troje
ljudi. Putniki vozovi staju esto, dosta su prljavi, ali su najjeftiniji.
Na nekim relacijama postoje i specijalni brzi vozovi (firmenij) noviji,
istiji i efikasniji, a svaki od njih ima svoje ime (romantino po reci,
oblasti ili umetniku).

Put za Tomsk

Od klasine i najdue transsibirske rute Moskva Vladivostok, kod

Bajkalskog jezera odvaja se transmongolska pruga za Peking (preko
Ulan Batora), a neto dalje, kod ite, i transmandurska pruga, koja
preko Harbina opet vodi u kinesku prestonicu. Upravo smo ovu
poslednju rutu mi izabrali za svoje putovanje. Sreom, nekoliko
meseci pre naeg puta, ruske eleznice su uvele novi sistem za
vaenje karata preko interneta, tako da smo mogli da biramo vozove
i klase unapred i tako upoznamo sve naine putovanja ruskim
prugama (sem, naravno, nedostine prve klase).
Prvo smo se nali u plackartniju firmenij voza Tomi na relaciji
Moskva Tomsk. Nov vagon, sve sija, provodnica (svaki vagon
ima svog domaina provodnika, koji se brine o putnicima) stalno
isti, donosi aj, kafu Kao u avionu, samo mnogo udobnije. A sam
plackartni je naroit doivljaj. Poto je ovo najjeftiniji, a sasvim
komforan i bezbedan nain putovanja, Rusi ga najvie vole. Vagon
pun raznog sveta porodice sa decom, simpatine bakice sa zlatnim
zubima, vojnici, vesela omladina Sa zvunika se uju ruski pop
hitovi, svi se raskomotili, muvaju se okolo sa pekirima po glavnoj
promenadi (trafta WC samovar, s jednog na drugi kraj vagona).
Posebno zgodna stvar je samovar, koji omoguava protonu kljualu
vodu, pa se usput moe svata spraviti od aja i kafe do instant
hrane. No, bez brige, neete svih tih silnih dana provedenih na putu
jesti samo instant hranu. Kako voz ue u neku veu stanicu, peroni
se pretvaraju u buvljak igrake, slatkii, piroke, peeni pilii, riba,

72
 unke, sve vrste pia Naravno, svi istravaju iz voza da ispitaju
trite dok sirena ne zapiti.
Tako tri dana proletee u osmatranju atmosfere, beskrajnih
brezovih uma, stepe i tajge, itanju, pisanju, dremanju, pokuajima
komunikacije

U srcu Sibira

Pedeset peti sat putovanja, rano jutro. U vozu vlada uurbana

atmosfera. Svi ustaju, spremaju se i doteruju, nervozno gledaju na
sat, tapkaju nogom Tipian sindrom dugih putovanja prethodna
tri dana niko nije ni mislio kuda je poao, ali se zato svo iekivanje
dolaska koncentrovalo u poslednji sat puta. Oko nas jo uvek tajga,
razbacane kolibice, i neobian prizor groblje u umi. I konano
stanica Tomsk-1.
Grad u srcu Sibira, i pravo iznenaenje. U ovom delu Rusije oekivali
smo bedu i zimu, popucale i oronule ulice Do nedavno je izgleda i
bilo tako, ali je u poslednje vreme mnogo uloeno u ove gradove,
tako da je i Tomsk zablistao. Ostaci uvene sovjetsko-socijalistike
paranoje prema strancima pomalo su nam oteali pronalaenje
prenoita, uz nezaiteresovan pogled recepcionera i frazu U nas mest
njet!23. No, smestismo se nekako i krenusmo u istraivanje. Glavnom
ulicom, pored grandioznih zdanja prvog sibirskog univerziteta,
dolazimo do ogromnog impozantnog trga i divnog etalita uz reku
Tom, sa pogledom na nepregledne tajge. Svuda unaokolo gomila
kitnjastih drvenih zgrada, kao od ipke, itavi kvartovi ivopisnih
kolibica i crkvica, parkovi sa brezovim umama, velike trgovake
etvrti, bankomati na svakom oku, kiosci sa palainkama Potpuno
neobina atmosfera za nedeljno vee usred Sibira studenti tre na
sve strane, ogromna knjiara puna ljudi u osam uvee, dok Tomska
filharmonija u centru grada, na stepenitu ispred svoje zgrade,
svira uvertiru iz Seviljskog berberina. Jedino kad malo zalutate na
periferiju nastupaju sablasni momenti iz mraka izranjaju pijani ljudi
sa modricama na licu i teturaju se izmeu ogromnih socijalistikih
solitera i raspadnutih kolibica na obodu tajge.

23 Rus. Nemamo mesta!

73
 Neutabanim stazama

Tri voza, tri grada, tri dana

I tako krenusmo iz Tomska rano ujutru Na stanici nas je ekala lepa

elektrika za Novosibirsk. Nov voz, pomalo neudobna sedita (Boe
moj, ipak je to trea klasa), ali zato prijatna atmosfera svi neto
avrljaju, provodnica ljubazna Zaas proleti pet sati, i eto nas.
Novosibirsk je nastao kad i sama pruga, kao glavno uporite
izgradnje. Malo naselje zvano Novonikolajevsk brzo se pretvorilo u
ogroman grad, danas prestonicu Sibira. Odmah po dolasku fascinacija
vakzalom24! Ako ni zbog ega drugog, u Novosibirsk valja doi i samo
zbog eleznike stanice. Prava eleznika palata, sve sija u mermeru,
okolo kristalni lusteri, namrekane zavese, ogromne dvorane, holovi,
digitalni displeji Napolju, estnaestotrani bulevari dokle pogled
see, sve onako po ruski (ili, tanije reeno po sovjetski). U tom
stilu, jedna neobinost crkvica na ostrvu usred bulevara, sruena po
Staljinovom nalogu, pa opet podignuta pre par godina. Na glavnom
trgu, naravno, Lenjin i drutvo, a iza jedno od najlepih pozorita.
Sjajno, ali to je to, ostatak Novosibirska su samo velike avenije i soc-
zgrade, eventualno po koji lep park Pet sati vrzmanja po gradu bilo
je dovoljno, tako da po podne sedosmo u plackartni vagon voza Krasni
Jar. Sutradan ujutru, obresmo se na obalama Jeniseja.
Velik most, mona reka, velika luka Krasnojarsk. Ulice pune
zelenila, otmene klasicistike zgrade, prijatna atmosfera Kratka
etnja, jedno sluajno lutanje po industrijskoj zoni (kad god smo
kratki sa vremenom, kao za inat, obavezno negde zalutamo), i jedan
zanimljiv susret sa naim ljudima (zanimljiv je samo zato to smo
nabasali na nae ljude koji rade usred Sibira). No, nema previe
vremena za priu, sledei voz ve eka. Opet superluksuzna stanica
(to je, izgleda, sibirska tradicija), pa pravac Irkutsk. Voz je ovoga
puta prljaviji (ne-firmeni), ali druga klasa kupei sa etiri leaja. Nita
posebno, prilino mrtva atmosfera, neki nezanimljivi, sumnjiavi
saputnici Ali zato predeli postaju uzbudljiviji brda, ratrkana sela,
planine Poinje prava divljina.
Na stanici u Irkucku doekale su nas kia i magla. Opta gungula,
puno Rusa sa kosim oima, saobraaj krajnje traumatian, ne mo
ovek put da pree! Projurismo po gradu, posetismo jedan lep muzej
(od burjatskih nonji do Lenjinovih slika), pa brzo pobegosmo u
prirodu, na prelepi Bajkal.

24 Rus. eleznika stanica

74
 elezni put za angaj

Peti okean

Svi busevi i kombiji (marrutke) za selo Listvjanku na Bajkalu kreu iz

Irkucka sa autobuske stanice, koja je u potpuno drugom delu grada.
To rastojanje trebalo je prei minibusom i to kakvim! Guva, torbe
u zubima, napolju svi hodaju jedni preko drugih. Peaci tre, vrite,
svi trube (i to po bulevarima sa est traka). Dospesmo nekako ivi
do te autobuske stanice, i uoismo ve punu marrutku za Listvjanku,
koja tek to nije krenula. No, po lokalnom obiaju, bus nije pun dokle
god vrata mogu da se zatvore bez upotrebe sile, tako da uosmo
nas dvoje i jo dve ene, opet torbe u zube ( jo jedan lokalni obiaj),
voza nas malo nogom nagura da bi uspeo da zatvori vrata, i za sat
vremena vonje po brdima (u proseku 150km na as), eto nas.
Reka Angara spaja se sa Bajkalom, zelene guste ume, brda,
plaice A to je najlepe, ovde je dan do 11 uvee, a svie ve oko 4,
tako da vremena za istraivanje ima na pretek! Vreme je lepo a jezero
neverovatno bistro, prosto mami na kupanje. Meutim, ako zamoite
ruku, bie vam sasvim dosta, jer je je temperatura vode izmeu 4 i 10
stepeni. Zimi nema opasnosti od elje za kupanjem, jer je ledena kora
na povrini debela i po par metara, uz prijatnu spoljanju temperaturu
od minus trideset, i blag povetarac.
Bajkal je, inae, sa svojih 1.637 metara dubine, najdublje jezero na
svetu, a samo je malo manji od Jadranskog mora. U slatkim vodama
ovog jezera ive najraznovrsnije biljke i ivotinje, od kojih se 80% ne
moe nai nigde vie na planeti. Jezero je tako duboko jer se nalazi na
mestu susreta dve tektonske ploe, a nastalo je njihovim smicanjem,
pre oko 25 miliona godina. Poto se tlo ovde i dalje razilazi, jezero e
se jo produbljivati, dok za par desetina milona godina ne doe do
potpunog odvajanja ploa i stvaranja novog kontinenta, pri emu e
Bajkal postati peti okean.
Smeteni u kolibi Natali, na obodu tajge, provedosmo sjajna
tri dana u istraivanju jezera, ume, sela Listvjanka bi trebalo
da je najturistikije mesto u Sibiru, ali mi smo videli jo svega par
bekpekera kako se vrzmaju tuda Svi ostali bili su ruski turisti i
metani. Lepo mestace, ali prava divljina i lepota lei malo dalje.
To otkrismo kad sedosmo na brod za seoce Boljie Koti, dvadesetak
kilometara severnije, do koga se moe doi samo vodenim putem
(ili dipom, zimi, preko zaleenog jezera). To je jedno od onih mesta
na kojima se ini da je ostatak sveta tamo negde daleko. Razbacane
kolibe, malo pristanite, ogromna plaa, bioloka istraivaka stanica,

75
Neutabanim stazama

jedna prodavnica, par restorana, mala biblioteka (!) i to je to. A

okolo potpuno netaknuta priroda, fantastini prizori U povratku
sretosmo gomilu veselih Rusa koji su nas zvali da sa njima proslavimo
udaju njihove drugarice, ali smo, naalost, imali vremena samo za
jednu votku s nogu. Teka srca ostavismo urku na bajkalskoj plai i
odjurismo na brod, pa na bus koji nas je vratio u civilizaciju, pravo u
Irkuck, odakle nam je sutra rano ujutru polazio voz za Ulan Ude.

Pas u vozu i omulj u novinama

I tako mi zakonaismo u Irkucku, u neobinom hotelu, na prvom

spratu eleznike stanice, odmah pored ekaonice. Sutradan, pred
polazak, sretosmo dva oajna anglofona putnika, koji su, putujui iz
Pekinga, izali da protegle noge na stanici i previe se zadrali, tako
da im je voz otiao sa svim prtljagom. Tu mi, sa naim dvonedeljnim
ruskim vokabularom, preuzesmo ulogu prevodilaca, dok na alteru
priskoie u pomo jo neki Rusi koji natucaju engleski, radnici na
stanici, deurni otpravnik vozova, te stanica zaas postade veselo
srpsko-rusko-englesko debatno sastajalite. Rusi imaju razraenu
proceduru za stvari izgubljene u vozu, jer vozovi izgleda esto
gube nepaljive putnike, tako da se ubrzo svi u srei i radosti
ispozdravljasmo i izljubismo. Nai drugari odoe za Moskvu, a mi za
Ulan Ude, i to putnikim vozom Moskva ita.
Kako kroismo u plackartni najjeftinijeg voza, koji je ve pet dana
na putu, uoismo vozne klasne razlike. Prilino prljavo, provodnica grdi
i tera nekog mortus pijanog, polukontuzovanog putnika, po vagonu
se ire raznorazni mirisi Raspoloenje na nivou, vojnici cugaju, deca
se igraju, gledaju crtae na laptopu, a tik pored nas sedi jedna debela
ena, sa malim psom koji gleda okolo i uiva u prizorima. I to pet
dana, na jednom pekiru, u dnu leaja, uz noge svoje gazdarice.
A onda posebna stvar, poznata svim bajkalskim voznim
putnicima dimljeni omulj u ulju. U momentu kada je voz prikoio
na sledeoj stanici, svi pohrlie ka vratima, gde su ve ekali veti
trgovci sa kantama punim omulja, posebno pripremljene ribe koja ivi
iskljuivo u Bajkalu. Nakon dva minuta, koliko je voz stajao, svi smo
se zadovoljno smestili na leaje sa zamaenim novinama iz kojih su
virile glave i peraja.

76
 elezni put za angaj

Najvea Lenjinova glava na svetu

Ulan Ude je ve blii Mongoliji i Kini, kako po mentalitetu, tako i po

atmosferi. Tanije, Ulan Ude je prestonica Burjata, naroda mongolskog
porekla, a republika Burjatija zauzima prilian deo istone obale
Bajkala, gde jo uvek postoje amani i drevni obiaji. No, ako neko
misli da su amanski rituali i misterije istonog Sibira zastraujui,
neka se uputi na glavni trg Ulan Udea, gde e se susresti oi u oi
sa najveom Lenjinovom glavom na svetu, od bar deset metara u
preniku. E, to je zastraujue. Inae, grad je sasvim lep i potpuno
neturistiki, pa su stranci izloeni veoma radoznalim pogledima
pijanih kosookih Rusa. Evo i naih poetskih impresija, inspirisanih
atmosferom te subotnje veeri.

Ko god doe u Ulan Ude,

svi mu se tamo odreda ude.
Jedino u hotelu su videli strance,
a ostali nas gledaju ko vanzemaljce.

Zlatan zub, zadah na vodku

hau du ju du, daj mi koju stotku!
Na trgu velika Lenjinova glava,
i neka vesela narodna proslava.
Ulice Suhebatora, Lenjina, Sverdlova,
drvene kuice kao iz snova.

Iako devojke nose tikle damske,

a na maturu haljine balske,
one ulicom sa pivom hode
kao da je flaica vode,
to i mukarci ine
da li su to slobode
ili je to od zime?

Republika Burjatija svakom oku prija,

eh, kad bi samo malo toplija bila!

77
Neutabanim stazama

Pogranina pria

Prvo voz za itu, pa odande poslednji i najluksuzniji ruski voz do sada

Daurija, na relaciji ita Zabajkalsk. Druga klasa, novi vagoni, sa
sve fabrikim najlonima na nekim seditima, veera u kupeu, pribor
za pranje zuba, sapuni, besplatne novine. Sa nama u kupeu je
neki simpatian ovek, biznismen iz ite, koji posluje sa Kinom. Iz
prie smo saznali da je to veoma isplativo, i da ovde, na granici sa
Mandurijom, svi valjaju neku robu. Jo jedna no manje, sunano
jutro i Zabajkalsk, mesto na samoj granici sa Kinom. Pravo selo na
kraju sveta. Pranjave ulice, kao iz kaubojskih filmova. Malo etnje i
par susreta sa ljubaznim metanima koji se oduevie kad ue da
smo iz Srbije i da smo ak dovde stigli. A onda pravac autobuska
stanica, najgori WC u Aziji (niz opojnih betonskih rupa bez vrata), pa
na bus za prvo mesto u Kini Manuli.
Ogroman granini prelaz, sve deluje vrhunski izorganizovano, ali
izgleda samo za Ruse i Kineze Mi smo, naravno, bili jedini stranci
ovde, jer veina putnika za Peking ide bliom i popularnijom prugom,
kroz Mongoliju. Kod ruskih carinika sve je prolo u redu, poslovno za
klauzule u jugoslovenskim pasoima delovale su im poznato Ali ne
i Kinezima. Nismo mogli da poverujemo da nijedan od 20 carinika
(koliko ih je sa uenjem prelistalo nase pasoe) nikad nije ulo za
Srbiju ili Jugoslaviju. Pa se smee, a mi im sriemo S-r-b-i-j-a. Pa mau
rukama, zovu kolegu, pa ovaj gleda paso, smeje se on, smejemo
se mi Opet toki-voki, pa novi kineski graniar, pa tako jedno pola
sata. A onda kuc-kuc u kompjuter, pa se jedan oduevi i ree Belgrad!
Pa pogleda vizu, pa opet kuc-kuc po tastaturi i jo jedno pola sata,
veselo se pozdravismo sa carinicima i sedosmo opet u autobus, sa
krvavo zaraenim peatom u pasou I eto nas u Kini.
U busu upoznasmo Gesera, Burjata iz Kine, koji studira istone
jezike u Ulan Udeu i sad prvi put posle godinu dana ide kui. Malo
engleski, vie ruski, i mi se ivi izdivanismo, a kad stigosmo u Manuli,
on nas odvede kod svog drugara koji dri sjajan burjatski restoran,
gde probasmo razne akonije. I to nije sve, jer nam je Geser posle
pomogao da izvadimo karte za dalji put (to bi bez njega bilo skoro
nemogue), kupio nam poklonie, sok i voe, i otpratio nas na voz za
Harbin, uz obavezno mahanje.
Na stanici u Manuliju bili smo posebna atrakcija neki ovek
nam je priao sasvim blizu i zagledao nam u lice, sa uenjem. Svi na
stanici gledaju i smee se, kao da su stranci neka neverovatno udna

78
 elezni put za angaj

pojava. Tu se naao i Maj, Kinez koji se vraao sa kursa ruskog jezika

iz Krasnojarska, sa kojim smo uspeli da razmenimo par rei i koji
nas je odveo do internet kafea, a ovaj je, kao i sve u Kini, viestruko
skuplji za strance, mada je to i dalje nekoliko desetina puta jeftinije
nego bilo gde u Evropi.

Kina

Voz za Harbin, na prvi voz u Kini, sa tzv. tvrdim leajevima, nalik

je ruskom plackartniju. isto, pomalo asketski, gomila veselih
Kineza, potpuno drugi svet. Nikoga ne razumemo, oko nas stepa,
zatalasana Mandurija, razbacane jurte i stada ovaca i krava. A kad
se probudismo, soliteri, carstvo ogromnih staklenih zgrada Harbin!
Uz pomo ruku, nogu i unapred pripremljenih ceduljica sa nazivima
voza, klase i destinacije na kineskom, dosta uspeno izvadismo karte
na neverovatno naguvanoj stanici i proteglismo noge do jedine
ruske crkve u Kini, u vrlo neobinom okruenju, pa odjurismo na
superluksuzni brzi voz za Peking. Ovde smo mogli da priutimo sebi
prvu klasu, sa sve tft televizorima ugraenim iznad leajeva, jer su
vozovi u Kini neverovatno jeftini.

Severna prestonica

Peking. Kraj transmandurske pruge i poetak jednog drugog sveta.

Najpre, eleznika stanica. Ko nije video, teko je opisati im
izaete iz voza, prvo vas zapahne vreo i vlaan vazduh, prilian
udarac nakon sibirske sveine. A onda stanica, sa milijardu perona,
blistavo istim holovima i minimum 50 altera, a ispred svakog redovi
ljudi, prosene duine oko 50 metara. Svi uurbani, sirotinja spava
po usecima i podovima, spopadaju nas dosadni trgovci i taksisti
A ispred, ogroman plato i masa ljudi koji sede na asfaltu i jedu,
priaju, spavaju, trguju, ibicare, odmaraju U pozadini bljete hoteli,
ekstravagantne zgrade i ogromni bulevari. Nekako se probismo do
metroa i, uz malo neminovnog gubljenja, pronaosmo na hostel,
konaite za narednih pet noi.
Kao to napomenusmo, Peking je mesto gde je neminovno
zagubiti se, jer je neverovatno velik, pun zamrenih saobraajnih
petlji, pri emu metro prilino slabo pokriva grad, a pretrpani autobusi
su komplikovani za upotrebu jer esto menjaju trase, dok je veina
natpisa samo na kineskom. Mi smo za snalaenje u ovoj dungli na

79
Neutabanim stazama

asfaltu koristili ak i kompas. Kad izaete sa stanice metroa kroz

jedan od 16 izlaza, i naete se nasred saobraajne petlje, nita drugo
ne pomae.
Dakle, kad krenete negde van centra, raunajte na minimum par
izgubljenih sati i jo dosta pokidanih ivaca. Sreom, tu su ljudi koji e
vam pomoi koliko je u njihovoj moi (nae se poneko ko je poeo
da ui engleski za Olimpijadu, tako da ima nade.) Ta gungula ima
svoje ari, jer kad kroz sve te avenije, bulevarine i petlje, kroz umu
solitera, dospete u neki ogroman park, prelep hram ili grandioznu
palatu, obuzme vas neverovatan oseaj kao da ulazite u bajkovit
svet, drevno carstvo mira i blaenstva.
Naredne dane provedosmo u istraivanju ovog areno-sivog,
bajkovito-haotinog, naguvano-prostranog megalopolisa. Zma je
vi
lete nad najveim trgom na svetu, Mao Ce Tung smei se iznad kapije
Nebeskog mira, kroz koju se ulazi u najveu palatu na svetu, itav
grad, nekad Zabranjen. Kao i svuda u Kini, i ovde se sve bazira na jakoj
filozofsko-sujeverno-religijskoj potpori mistini brojevi, feng-ui itd.
Za svaku statuu, krov ili stubi postoji neki odreen razlog zato se
nalazi ba tu.
Oko palate stari Peking. Uske ulice i kuerci sa velikim unutranjim
dvoritima, uliice poznate pod nazivom hutong. Svi izneli fotelje na
ulicu, sede, kartaju se, trguju, divane ene na ulici kuvaju ruak,
peru sudove u lavoru, gologuza deca trkaraju okolo, negde se ak
nae i krevetac u kome dremucka beba. Neke od ovih uliica su
jako ivopisne, a neke jako prljave, raspadnute ili napola sruene
spremne da ustupe mesto novom bulevaru. Sami Kinezi se zbog
ovoga ne sekiraju previe. Kau Nema novog dok ne ode staro
Neto dalje, nailazimo na krcate avenije i nezamislivu guvu.
Izmeu besnih automobila, autobusa i kamiona, uz huku, buku i
isprekidane zvuke automobilskih sirena, tee reka biciklista, riki,
mopeda. Pada kia, ali svi su u arenim kabanicama adaptiranim
za dvotokae, pa se uopte ne uzbuuju i uporno pedalaju. U tu
gungulu uukan je i veliki lamaistiki hram, Jonghe Gong. Snopovi
miriljavih tapia, pagode, kipovi, velika zvona i Buda visok 18
metara, istesan iz jednog komada sandalovog drveta Ginisov
rekorder.
Kina je, izmeu ostalog, i zemlja boanstvenih parkova. Vrbe,
jezera, mostii, izmaglica, cvetovi lotosa, stazice, neobino rastinje
Sutina nije u savrenoj ureenosti (poput francuskog vrta), ve u slici
prave prirode, gde sve buja i raste neometano. Svuda su razbacani

80
 elezni put za angaj

paviljoni (nazvani po stihovima iz kineske poezije), a centra nema, jer

ni ovek nije u centru univerzuma.
Jedno od verovatno najlepih mesta na svetu je Letnja palata,
zapravo mnotvo hramova i kuica smetenih u spletu uliica i stazica
u jednom ovakvom brdovitom parku, na obali velikog jezera, na
periferiji Pekinga. Mesto podsea na neki san ili svet u malom. A doi
do tamo podjednako je uzbudljivo Nakrcan autobus, koji se odlikuje
neverovatnom brzinom svega 12km prelazi za neto manje od dva
sata. Negde usput upada i trgovac sa velikom kartonskom kutijom
sladoleda, pa za par minuta ceo bus, i staro i mlado, veselo mljacka.
Kinezi dosta slabo putuju van svoje zemlje, pa je stranac za njih
prava atrakcija. Tako se tradicija nastavila umesto da se mi udimo
njima, oni se islikae sa nama, uz vanredno oduevljenje. Trgovci na
ulici su nesnosni, nasru sa satovima, suvenirima, ne mo ih se ovek
otresti, dosadni su kao muve. Cenkanje, nutkanje, malverzacije:
Hello, hello, cheap, cheap Please, please!25 Pomalo zamorno, al ta
e, Istok. Posebno su zastraujui bogalji po metroima. Obino idu
u paru, jedan peva neke kineske tubalice u mikrofon, a drugi, koji
je zaduen za skupljanje priloga, totalno je osakaen, kao u nekom
horor filmu Opekotine po licu, deformisane ake bez prstiju, neke
udne izrasline Jezivo.

Kako promaiti Kineski zid

Kineski zid, novo svetsko udo, nalazi se severno od Pekinga i moe

se posetiti na vie lokacija. Neke od njih su veoma turistike, a neke
su pak potpuno zaputene, prave ruevine do kojih se teko stie
Evo praktinih saveta kako ne videti nita od toga.

1. Vee uoi polaska na izlet, izaberite najudaljeniju, ali samim tim i

najzanimljiviju lokaciju na kojoj se moete verati po Zidu.
2. Poite na autobusku stanicu da se raspitate kako stii dotle, koristei
svoj zastareli Lonely Planet vodi (izdanje iz 2002).
3. Kad doete do mesta gde bi trebalo da se nalazi autobuska
stanica (po mapi), proetajte malo po ogromnoj petlji, spustite se i
izgubite u oblinjem hutongu, pa potom, kad izbijete na prvu veu
ulicu, osmotrite u kom pravcu se kreu autobusi. Kad se frekvecija
prolazaka autobusa naglo povea, trite za polupraznim autobusima

25 Eng. Zdravo, zdravo, jeftino, jeftino Molim, molim!

81
 Neutabanim stazama

( jer, logino, puni autobusi, u kojima su se svi udobno razbakarili

na svojim hoklicama, tek su krenuli sa stanice znai treba ii u
suprotnom smeru od njih). Uskoro ete naii na veliku pijacu, gomilu
ljudi i radnji, a zatim i velik betonski plato pun autobusa. Stanica.
4. Kad ste stigli, shvatiete da vi zapravo ne znate kako da se raspitate,
jer tu nema altera, a i da ima, svi govore samo kineski. Pitajte nekog
otpravnika, rukom, nogom i prikazivanjem znakova i natpisa iz vaeg
bedekera, na ta e on zbunjeno otrati po neki red vonje, dovesti
jo itav konzorcijum zbunjenih autobusdija, koji e vam slono
pokazati rukom da poete jo sto metara dalje, gde se nalaze jo
najmanje dve-tri iste takve autobuske stanice.
5. Na jednoj od tih sledeih autobuskih stanica, saznaete da va autobus
ide samo u est ujutru i da se vraa neznano kada, ali da se pouzdano
moe presedati, tako da biste, uz vae znanje kineskog, stigli do
eljene sekcije zida za otprilike nedelju dana, a usput bi spavali u
hamburgerijama vozaa koji su se izgubili na saobraajnim petljama.
6. Dok idete prema stanici metroa (koja je, gle uda, sve vreme bila
tu iza oka, samo je trebalo izai na etrnaestom izlazu levo, a ne
na petom izlazu desno), poto imate samo jedan dan, odluujete da
idete na poseeniju sekciju zida do koje vozi direktni autobus koji ide
svakih 15 minuta (to ste upravo saznali).
7. Narednog jutra, kada se probudite, uverite se da je dovoljno maglovito
i oblano, a potom krenite na autobus. Nemojte poneti kabanicu.
8. Kad ste stigli do Badalinga (to je najpopularniji deo zida), laktovima
razgrnite dosadne trgovce, osmotrite razdragane bataljone amerikih
turista koji se veselo slikaju u majicama I have climbed the Great Wall26
dok im se kia sliva sa aparata, doite do ulaza, pogledajte mokar zid
pretrpan ljudima, iscedite majicu, i iznervirani krenite nazad, ne elei
da platite ulaznicu za taj cirkus.
9. ekajte bus za Peking i vozite se stojeki, bar dva sata, dok vam klima
duva pravo po mokroj kosi.

Napomena: ukoliko se, poput nas, budete pridravali ovog uputstva,

vratiete se u hotel mokri i oajni. Ali, nikad ne gubite nadu, jer vas
sutradan ujutro, ba kao i nas, moe probuditi jarko sunce, koje e vas
ohrabriti da poueni grekama (na kojima se ui), jednostavno odete
na odlino ouvane delove zida, najblie Pekingu, i uivate u sjajnim
prizorima namrekanih kineskih brda.

26 Eng. Popeo sam se na Kineski zid.

82
 elezni put za angaj

angaj od hutonga do Pudonga

Opet superluksuznim, ekstrabrzim i ultrajeftinim vozom napustismo

kinesku prestonicu i, kao da nam nije bilo dosta, odosmo u jo
vei angaj. Pljusak za dobrodolicu, vlaga tolika da se kapi vide u
vazduhu (i kad ne pada kia). Odluismo da, po ugledu na lokalno
stanovnitvo, ignoriemo stalnu ulepljenost i kiu na 35 stepeni, tako
da mokri odosmo u potragu za naim hostelom koji, ak i uz pomo
kompasa, mape i uputstava lokalaca, jedva pronaosmo.
angaj je bio malo ribarsko naselje, sve dok nije pao u ruke
kolonijalnih sila (Engleza i Francuza) koje su ga pretvorile u ogromnu
luku. Nalazi se na obalama reke Huangpo koja se na pedesetak
kilometara odatle spaja sa Jangcekgjangom i uliva u Pacifik. Uz
Huangpo se nalazi i glavni deo grada Bund, etalite du koga se niu
glamurozne art-deko i klasicistike zgrade nekadanje kolonijalne
uprave danas banke, hoteli i restorani. Na drugoj obali je Pudong
novi deo grada i pozadina na fotografijama miliona posetilaca. Do
pre deset godina Pudong je bio livada, a sad Velelepni oblakoderi,
najvie zgrade na svetu, i slavni Oriental Pearl27 televizijski toranj
koji je postao simbol angaja. Pravi grad budunosti, ali opet uz
priklanjanje tradiciji i sujeverju. Jin Mao, trenutno etvrta zgrada po
veliini na svetu, prvoizgraena na livadi, ima tano 88 spratova (8
srean broj) i 13 segmenata (13 vaan budistiki broj), pri emu
podsea na stablo bambusa. A kad padne vee, Pudong se pretvara u
novogodinju jelku. Kinezi vole arenilo, pa sve sija, svira i ljati, to
je nekad interesantno, ali ee prelazi u ki.
Najvii standard u Kini, zgrade i ambicije nebu pod oblake,
futuristika gradnja, jedan od najboljih muzeja kineske kulture u
dravi, bulevari puni dobrih kola, manjak riki i bogalja, jata biciklista,
ulice koje zabljete im padne mrak Ali, ne bi to bio Istok, da nema
neke kvake. Metro i autobusi, verovali ili ne, idu samo do deset
uvee. A trotoari ovde i nisu ba u modi, pa se etnja van strogog
centra grada svodi na tumaranje po autoputu sa esnaest traka.

Povratak maglev i elina ptica

I kako dolikuje zavretku jednog vozofilskog putovanja, poslednji voz

na ovom putovanju bio je, ni vie ni manje, nego najbri na svetu

27 Eng. Biser istoka

83
 Neutabanim stazama

uveni maglev (MAG netic LEV itating28), koji od 2003. godine spaja
angaj i meunarodni aerodrom Pudong. Brzinom od 430 km na
as, levitirajui nad magnetnim poljem, za osam minuta preosmo
etrdeset kilometara do aerodroma i ukrcasmo se u veliki Aeroflotov
avion za Moskvu. I onda, rekapitulacija gradiva za desetak sati
nadletesmo pustinju Gobi, videsmo Krasnojarsk i sve one beskrajne
tajge iz ptiije perspektive. Pa Moskva, aerodrom eremetjevo i, za
nekoliko sati, ispod sebe ugledasmo ue Save u Dunav. Dobro doli
u Beograd, spoljanja temperatura je prijatnih 23 stepena Celzijusa, vreme je
lepo. Nadam se da ste imali ugodan let

28 Eng. Magnetno lebdenje

84
 Monako vee

MONAKO VEE
Darko Jovaneti
Monako / leto 2008.

Da se u Monaku moe veerati za trinaest evra, uz dve hulje koje su

priredile jedan mali hedonistiki performans nasred rive, uverio se
i gospodin monaki (uputili su me da je ovako ispravno) policajac,
koji je na toj veeri silom prilika bio trinaesto prase. Nismo ga pojeli;
dimljeni losos je, kako dolikuje jedinstvu mesta, vremena i radnje,
ipak bio zvezda veeri.
Kome je jo u Monaku do klope? Zar neko u savrenoj scenografiji
luksuza i prestia moe da misli na svoj jadni eludac, napaen suvom
ranom kebabima, sendviima i konzervama, s vremena na vreme
umilostivljen plastinom aom instant supe razmuene u toploj
esmovai? Kasnije emo da deremo, rekli bi zlobnici, ek samo da
uslikamo boju trideset estog ferarija koji u ovom gradu-dravi ima
status ko bicikl u Amsterdamu i ispoziramo pokraj osamdeset petog
solitera na vodi (itaj jahte!) pazei da ne ugazimo u govance koje je
za sobom ostavilo etvoronono mezime obueno s potpisom Louisa
Vuittona ko Jelena Karleua. ala mala, u Monaku nema govana!
alu na stranputicu, Monako je zaista posebna taka na
geografskoj karti. Prvi utisak je, u stvari, pitanje otkud to da su
vas, kao obinog smrtnika, uopte pustili da kroite u mondensku
prestonicu sveta, meu dekor i artikle od ijih trinih vrednosti moe
da vas stigne padavica?! Drugi utisak je drugo pitanje ko su ti ljudi
koji ovde pristaju luksuznim jahtama, koji za veeru sa prijateljima
potroe srpski bruto godinji dohodak po glavi stanovnika (sa sve
toplim obrokom), a po kazinima umeju da ostave i pola kilometra
severnog kraka koridora 10 (sa sve Mrkonjievim dnevnicama u koje
je, da ne preterujemo, ukljuen i topli obrok)?!
Da li ti ljudi (ili ti vanzemaljska bia, reklo bi se s ove distance)
znaju za blagodeti Carrefour supermarketa? To moemo samo da
nagaamo. Kao to smo, o, jeresi, ugledavi par primeraka sa divnim
plavim Carrefour plastinim kesama, nagaali da li je to san, ili nam
se osmehnula java. Ne asei asa, dali smo se u potragu. Posle
dvadesetak minuta i nekoliko mahanja rukama na istom francuskom,

85
 Neutabanim stazama

obreli smo se u peini, ispod zemlje, tano u hramu pristupanosti.

Posle par dilema, sinula je sjajna ideja jeemo monaki! Molim
lepo! Hleb za kanapee, suvo neko meso, komadi sira sa zainima,
upakovani ko bombonjera Slavica, masline s kostima (pardon,
koticama, nedeljna akcija), majoneza ima od prekjue, nezaobilazni
komadii dimljenog lososa, friak ips od preprenog luka (nemojte
propustiti!) i naravno, flaa vina fina! Cirka 13 evra! Jeaaah! Pravac
riva!
Ogrnut prozranom, sredozemnom tminom, obasjan poetinom
francuskom meseinom, u nemoj, spokojnoj daljini, namigujui
zracima svojih kristalnih lustera, sklapanih u Kini, ukotvljen je
leao tromi prekookeanski kruzer, pruajui utoite babama iji bi
novanici mogli da isplate polovinu spoljnog duga pojedinih zemalja
treeg sveta. Da nije mirovne povelje Ujedinjenih nacija, verovatno
bi, u odbranu svoje asti, ispalio plotun prema dvojici gladnih papaka,
koji su, smestivi se pokraj ardinjere na osvetljenoj stazi etalita
u Monte Karlu, na sopstveno zadovoljstvo, a na uenje etajuih
bogatuna i njihovih psia, krbljali svoju prvu monaku veeru i umirali
od smeha.
U, jebote, evo ga pandur! ree Mire punih usta.
U, vidi stvarno, jebote! api Dare poslednji komad lososa.
Da nas nije neko prijavio?
Hello gentlemen, can I see your documents, please?29pandur je znao
engleski kad bismo se igrali.
Evo, evo, nije problem Eto, mi malo veeramo Je l zabranjeno?
Well Nije zabranjeno Samo vi jedite Neobino jeste U
Monaku
(Aj molim te, pogledaj u zakon!)
Jedan razgovor tokivokijem.
Jedno skidanje kape i jedno eanje po glavi.
Dva pasoa u rukama. Drugo eanje po glavi.
Drugi razgovor tokivokijem. Pasoi u naim rukama.
Here you are30 Samo, molim vas da ne ostavljate te plastine
stvarice za sobom Znate, u Monaku
Ode ovek. Mogli smo ga ponuditi da jede.
ime kad si sve pojeo?

29 Eng. Dobro vee, gospodo, mogu li da pogledam vaa dokumenta?

30 Eng. Izvolite.

86
 Kineski voz

KINESKI VOZ 31
Iva uki
Kina / septembar 2007.

Ukoliko poelite da neke od ogromnih kineskih razdaljina savladate

vozom, pred vama e se postaviti izbor izmeu etiri razliite klase.
Ukoliko elite pun komfor, a novanik vam odavno nije bio na dijeti,
bie vam dostupni udobni (kau) meki leajevi. Za one sa neto manjim
prohtevima, ali koji ipak vole da relativno isprueni posmatraju
kineske pejzae kako promiu kraj prozora, tu su tvrdi leajevi, koji
nalikuju ruskom plackartniju, ali na tri sprata. Na kraim relacijama,
u nekim novijim vozovima postoje i meka sedita, meutim, najei
izbor svakog Kineza i niskobudetnog putnika kroz Kinu, bez obzira na
duinu puta ili destinaciju, bie nadaleko uvena tvrda sedita. Ukoliko
sve ovo zakae, tu je i karta za stajanje, koja daje poseban doprinos
unikatnoj atmosferi kineskog voza, o kojoj e biti rei kasnije.
Da biste se doepali svog tvrdog sedita, potrebno je da izvrite
neke prilino izazovne zadatke. Pre svega, potrebno je kupiti kartu.
Zatim, tu je ne manje kompleksna operacija ulaska u voz.
Nakon temeljnog obilaska glavne zgrade . stanice, zatim svih
pomonih i prirunih zgrada, nekakvih baraka i koliba, tokom kojeg
e puno prstiju pokazati na razliite strane, pronalazite alter na
kom se kupuje karta za va pravac. alter, zapravo, predstavlja
poprite najraznovrsnijih okraja fiziko-verbalne prirode. ini se
da je u Kini pitanje asti prvi se domoi karte, a onog poslednjeg
verovatno eka najstranija kazna, sudei po borbi u kojoj se ne
biraju sredstva da bi se dolo do eljenog pareta roze hartije.
Ukoliko prihvatite da ete ovde ili jesti, ili biti pojedeni, moete
ispoljiti kreativnost u nadmetanju sa gomilom koja vam se upravo
provlai ispod pazuha, baca novac preko vae glave viui neto iz
sveg glasa, i ne tedei laktove u vaim bubrezima. Preporuujemo
sledeu kombinaciju metoda bezono guranje (lako, niste dabe
vei od njih), ukopavanje (blagi raskorani stav daje vam veu

31 Putopis sadri saeto iskustvo tridesetodnevnog putovanja kineskim vozovima.

Nastao je u povratku sa istog putovanja, u jednom drugom vozu transsibirskom.

87
Neutabanim stazama

stabilnost, a runi prtljag, recimo torba, daje vam na irini i dodatno

brani poziciju), odbrana (irenje velike mape ultimativna je odbrana
od napadaa sa krilnih pozicija preporuujemo mapu biveg
Sovjetskog Saveza, koja je otprilike dovoljne povrine da se isprei
izmeu vas i altera sa jedne, i neprijatelja sa druge strane). Sada
je ostalo samo da niste zaboravili da prinesete rtvu bogovima
sporazumevanja, i trujumfalno ete mahati svojom kartom ispred
poraenih oiju okoline.
Sledeu etapu ini pronalaenje vagona sa odgovarajuim brojem.
Na karti jasno i glasno pie jedan. Bacate pogled na vagon do
vas 16. Levo 17, desno 15. Aha, jasno je. Kreete na stranu sa
opadajuim brojevima, mimohodite ogromne kineske vagone, est,
pet, jo napred, i napokon stiete do broja jedan, zadovoljno pruate
kartu provodniku, no, no, nije ovde. Gledate kartu 1, gledate vagon,
sjajna teget farba na beloj ploici pokazuje 1. Skreete panju na
ovu neobinu podudarnost provodniku koji ostaje nepokolebljiv, no,
no, odlazite, i pokazuje rukom ka suprotnom kraju divovskog voza
koji se gubi negde u izmaglici. Va zapadnjaki um se buni, tamo su
vei brojevi, pokuavate, prst i dalje upire u pravcu u kome ima da
se izgubite. Sleete ramenima, bacate bojaljivi pogled na kartu, pa
na oznaku vagona, pa na sat koji nemilosrdno guta minute ostale
do polaska, grabite stvari i trk nazad. Devet deset jedanaest
poetna taka sedamnaest
Ne doputaju vam da u bezbednoj unutranjosti voza traite svoje
mesto pod krovom. Na kraju, znojavi i zadihani, nalazite neoznaeni
vagon bezbedno skriven izmeu brojeva 19 i 20. Tu je, sigurni su u
sebe. Broj jedan vam se ruga sa karte, a vi prestajete da razmiljate
o istonjakim logikim sistemima, i poinjete da se upoznajete sa
okruenjem vaeg trenutnog stanita

Organizacija prostora

Ne bi se moglo rei da su se Kinezi rukovodili pravilima feng uija

prilikom projektovanja svog voza. Vie je pokazatelja da je voz
projektovao neko ko u ivotu nije imao puno potrebe za kretanjem.
Sedita su organizovana u tri-naspram-tri formacije, gde razmak
izmeu naspramnih sedita iznosi (subjektivni doivljaj) etrdesetak
centimetara, a izmeu se ispreuje stoi koji nije mogue sklopiti.
Stoi je visine taman dovoljne da na jedvite jade zadenete svoje
noge ispod (ovo je mogue jedino ukoliko pokuate manevar iskosa).

88
 Kineski voz

U visini potkolenica zgodno je postavljena poliica koju moete

upotrebiti da dodatno fiksirate noge, posebno ukoliko ste ogoreni
protivnik krvotoka u ekstremitetima. Tvrdo sedite svim svojim
performansama dostojno opravdava ime, i ergonomski odrava
telo u poziciji sedi pravo, bravo, bravo!, to nije loe ukoliko elite da
usavrite svoje sposobnosti spavanja u nestandardnim poloajima,
na povrinama neobinog oblika i stepena tvrdoe.
Kada se jednom naete u vagonu, uinie vam se da su svi
Kinezi neodlono reili da krenu na put upravo vaim vagonom.
Ekonominost se postie ukrcavanjem oko 30% vie ljudi nego to
je to, s obzirom na ogranienu zapreminu vagona, teoretski mogue.
Bez puno obaziranja na zakone prirode, Kinezi unose svoj tovar u
koliini dovoljnoj da se opreme sve kineske prodavnice u Evropi i ire,
a zatim, kada je odavno prestalo da deluje mogue da jo neto tu
stane, unose jo, a voz poprima osobine crne rupe koja u sebe usisava
sve to joj prie iole blizu. Najbolje je potpuno se prepustiti i stopiti se
sa nerazluivom masom plastinih dakova, ruku, enskih pletenica,
skinutih cipela, i ko zna ega sve ne, kako biste u potpunosti uivali u
narednih 36 sati vaeg ivota
Uostalom, ovakva organizacija prostora u vozu, izgleda, svima
veoma prija, jer svi prisutni veselo avrljaju, pevaju u horu, smeju
se (posebno ako uoe vas), i neumorno cunjaju levo-desno, s kraja
na kraj vagona, u potrazi za toaletom, samovarom, ili mestom za
puenje, pa imate oseaj da ste se nali usred kazana sa kipuom
orbom-svatarom.

Posada vagona

Nijedan vagon nije preputen sam sebi, a svakako nita nije

preputeno prevrtljivom sluaju. Ve u toku prvih nekoliko sati
saiveete se sa ovom brinom eleznikom porodicom, koja brine o
vaoj, i udobnosti svih putnika
Najagilniji je ovek sa Metlicom, koji parta vozom u potrazi za
kakvom buntovnijom mrvom koja se podlo zavukla izmeu nogu
dvadeset putnika poslaganih na dva kvadratna metra, da odatle
ugroava kineske sanitarne standarde. Za oveka sa Metlicom
ne postoje prepreke, i ma koliko pod delovao isto, on e uoiti
anarhistiki nastrojenu mrvu, i ma koliko prtljaga i ljudi bilo tu, metlica
e se provui i poistiti neprijatelja svakog potenog eleznikog
radnika.

89
Neutabanim stazama

ovek sa Kesom Za ubre bori se za sline ideale kao ovek sa

Metlicom. Prepoznaete ga po ogromnoj crnoj kesi koju vam gura
pod nos, da u nju istovarite svoje otpatke. ovek sa Kesom Za ubre,
meutim, nije lakoveran; on zna da e nesmotrenom putniku svakako
promai kakav lukavi otpadak, te lino zaviruje pod sedita, meu
noge, pomera precizno naslagane torbe, i jo jednom, za svaki sluaj,
istresa naizgled prazne posluavnike, pre nego to nastavi dalje
putem svoje bitke.
Svest o povienim higijenskim merama u vozu oigledno je
razvijena kod Kineza-putnika, jer se ovde ne pljuje na pod tek tako,
ve se ispljuvak sa panjom utapka u tepih onom od cipele.
Jedinstvenu pojavu u svetu kineskog vagona predstavlja ovek
Koji Brine o Zavesicama. Poznato je, naime, da su uredno poravnate
zavesice najbolje merilo prefinjenog estetskog oseaja, po kome
su Kinezi nadaleko uveni. Poznato je, takoe, i da zavesice imaju
nezgodnu narav, pa da se guvaju i pomeraju, te da ih malo ko moe
zaista obuzdati. Na kraju, i vrapcima je jasno da se nou, kada je
vreme za spavanje, zavesice moraju navui, a da ujutru, im svane,
ima da se razgrnu kako bi propustile vesele suneve zrake da pleu
po licima usnulih putnika. Da u ovom precizno isplaniranom poretku
ne doe do propusta, umesto vas brinue upravo ovek Koji Brine o
Zavesicama. Revnostan i nepokolebljiv, ne preza ni od toga da vas
probudi, namesti zavesicu u optimalnu poziciju, i sa osmehom vam
pokae da ste slobodni da nastavite spavanje, naravno, ukoliko ne
naruite skladan poredak zavesica
Voz se, u svom dugom kretanju po inama, klacka. U tom klackanju,
zaustavljanju i kretanju, ponekad se dogodi da se kai neije putne
torbe razlabavi, te da padne i ostane da visi sa pregrade za prtljag.
Ovo se, u kineskom vagonu, smatra loim znamenjem, pa je ovek
Zaduen za Visee Kaieve uvek na oprezu, i odmah pritrava da
popravi nastali rusvaj.
ovek sa Kapom i Ploicom simbolizuje red i poredak kineskog
voza. Pojavljuje se pri svakom zaustavljanju, i u trenutku kada voz
pone da usporava pribliavajui se stanici, on jednom rukom grabi
kapu, drugom se pridrava dok preskae glave putnika poslaganih na
podu, istovremeno iz petnih ila urlajui neto za ta pretpostavljate
da moe biti ime grada u koji pristiete.
On, zatim, otvara vrata, kai ploicu sa rednim brojem vagona na
za to posebno predvieno mesto (korisno, kao to smo ve videli), i
zauzima dostojanstven stav mirno, dok preko njega putnici ispadaju

90
 Kineski voz

napolje, a drugi istovremeno pokuavaju da naguraju svoje torbe

unutra.
Da niko ne ostane gladan, brinu se ena sa Rukom, ena sa Voem
i ena sa Potreptinama, koje uspevaju nemogue. Proguravi kolica
sa namirnicama kroz iglene ui, kroz hodnik gde je i detetu nemogue
probiti se, ove ene pokazuju vetine kojima bi mogle stei svetsku
slavu. Ipak, preporuujemo divljenje izdaleka, jer njihovim tokovima
ne elite da se naete ne putu, a jo dugo nakon njihovog prolaska
gledaete puni strahopotovanja u njihovom pravcu tanije, tih par
centimetara koliko iznosi vidljivost izmeu vas i ivog zida koji bi
svojom brojnou i postojanou i tvravu odbranio od opsade.
Na kraju, ali ne najmanje vana, tu je i ena za Kasom, koja sa svog
malog trona u uglu vagona raspolae najveim vrednostima koje se u
kineskom vozu mogu zamisliti rezervacijama. Uz malo sree, tokom
putovanja se oslobodi nekoliko mesta u razliitim klasama, to je
dogaaj ravan izvlaenju sedmice na lotou. Za dobitak rezervacije,
meutim, nije potrebna srea, ve pre iskustvo jednog ratnog
veterana, a ukoliko vam je putovanje monotono, uvek moete izabrati
svoje favorite i srano navijati da ba oni dobiju eljeni premetaj.

Kulturno-umetniki program

Briga eleznikog osoblja za putnike nikada ne prestaje. Da vam

putovanje bre proe, pripremljen je raznovrstan program mladi
obuen u enski prsluk, okien najarenijom biuterijom, pojavljuje
se na sceni balansirajui na kvadratnom milimetru slobodnog
prostora koji je ugrabio; grleno skree panju svih prisutnih, poinje
mahanje rukama sraunato da zabavi i, uz izvijanje celog tela, dodaje
inuve prisutnim damama uz neizbean armantni osmeh, prodorno
izvikivanje neega nerazumljivog, paradiranje i poalice koje izazivaju
smeh svih prisutnih; a sve skupa praeno teatralnim cenkanjem
taka dostojna novogodinjeg programa nacionalne televizije svake
post-komunistike zemlje.
Stilom, a posebno decibelima, ne zaostaje ni taka sa spomen-
medaljonima sa Maovim likom i scenama iz istorije kineskih eleznica
(zlato, 24 karata), a poseban utisak ostavlja ou sa baterijskom lampom
koja zapravo ne radi na baterije, ve na stiskanje koje, osim elektrine
energije, proizvodi suptilni zvuk nalik zvuku umirueg motora. Poto
se roba prvo mora isprobati, zabavljeni putnici slono uzimaju svaki
svoju lampu koja svetluca u ritmu kineske opere, a prodavac glasom

91
 Neutabanim stazama

svedoi da bi istu predstavu bez dodatnog ozvuenja mogao izvesti i

na punom Tjenanmenu.

Ishrana

Od zabave, kao to znamo, ne moe da se ivi. Deo misterije sadraja

tolike koliine prtljaga koju svaki graanin Narodne Republike ponese
sa sobom u voz, biva razreen ve kroz nekoliko minuta po smetanju
u voz, kada poinju eleznike nutricionistike bahanalije.
Kineska kuhinja poznata je po svojoj raznovrsnosti i komplikovanom
kombinovanju namirnica u skladu sa klimatskim uslovima, estetskim
naelima, i filozofskim principima jina i janga. Praktini duh prilagodio
je jelovnik elenikim uslovima dugih pruga. Okosnice vozne ishrane
u Kini predstavljaju instant rezanci, po uzoru na rusku lapu32, i sone,
ljute kobasiice.
Rezanci se nalaze u plastinoj kutiji zajedno sa nekoliko kesica sa
sosevima razliitih ukusa, sve se to pomea, nalije se kipua voda
iz samovara, i za nekoliko minuta pred vama e se nai zamana
porcija opasno ljute hrane, koja omoguava i nadmetanje u umeu
glasnog srkanja i usisavanja namotaja rezanaca u usta uz prskanje
okoline. Nezaobilazan zain ine pomenute kobasiice, uvaljane
u ljutu papriicu (za sluaj da vam je od rezanaca preostala neka
kvrica koju ljutina nije ve sprila). Ove kobasice pakuju se po jedna,
i spremne su za jelo bez dodatnog kuvanja, pa ih kinezi grickaju i
izmeu obroka, tako, same za sebe. Obred rezanaca sa kobasicama
ponavlja se nebrojeno puta u toku dana, a proizvoai ovih namirnica
verovatno za jedan dan zgrnu dovoljno novca za lagodan, dugaak
odmor u nekom mondenskom letovalitu.
Osim kobasica, tu su i mesne preraevine koje se, onako s nogu,
tamane, umesto (u ovoj zemlji veoma retkih i pomalo bezukusnih)
slatkia i slanih zanimacija. Tu su pilee nogice, ranjii nepoznatog
porekla, ips od magareeg ili pseeg suenog mesa, batai na
tapiu (nalik sladoledu), a specijalno za sladokusce, tu su i marinirane
svinjske njukice. Mesnate poslastice grickaju se u pauzi izmeu
rezanaca, i jo rezanaca, a ceo proces ishrane odvija se bez pauze,
pa je vazduh ispunjen gustim, ljutim mirisom, a zadovoljno vakanje i
glodanje koje dopire sa svih strana nikada ne prestaje.

32 Rus. rezanci, instant jelo popularno u ruskim vozovima, koje se pravi sa dodatkom
kljuale vode iz samovara.

92
 U ovakvom okruenju, bolje bi vam bilo da niste pogreno
izraunali da va voz putuje dva sata (dok put zapravo traje est),
pa da u skladu sa tim krenete bez hrane jer, ako je u nekom drugom
vozu to i mogue, ovde e vas momentalno spopasti nesnosna glad,
pred kojom vam i petnaesta pilea noica koju va komija zaredom
tamani deluje kao najdelikatesniji obrok.
Sreom, tu e uvek biti neka od ena sa Kolicima, koje e,
pregazivi sve pred sobom, omoguiti da se i vi brzo i efikasno
pridruite kolektivnom mljackanju.

Spavanjac

Kratki predasi izmeu obroka ispunjeni su omiljenom voznom

aktivnou spavanjem. Moe vam se uiniti da ste zalutali u voz koji
prevozi cirkuske akrobate i ljude od gume, koji se odmaraju u samo
njima dostupnim poloajima, dok se ampioni u hrkanju nadmeu
u svojim vetinama. Uskoro ete shvatiti da nemogue u kineskom
vozu brzo postaje mogue, normalno i, ak, prijatno, pa slatko tonete
u san, u poluunju, sa jednom nogom u vazduhu i glavom omotanom
oko kvake od toaleta

Iskrcavanje

Da se putovanje blii kraju lako ete uoiti kada uurbana aktivnost

oveka sa Metlicom i oveka sa Kesom Za ubre podstaknu skakanje
na noge nestrpljivih putnika. Zatim poinje akcija uurbanog
premetanja svih dakova, vrea, dinovskih bala od plastike, kutija
oblepljenih izolir-trakom itd. u hodnik kraj vrata. Ovo je izazovan
zadatak ak i za kineski voz, pa komeanje traje oko pola sata, dok
se ceo ljudski i prtljani sadraj vagona ne kompresuje i zagui prilaz
vratima. ovek Sada Bez Metlice poinje da (u bukvalnom smislu)
izvlai tepih pod nogama prisutnih, magino ga izvlaei ispod stotina
kilograma tereta. Namotani tepih se trijumfalno ispreuje izmeu vas,
gomile Kineza spremnih kao zapete puke, i vae anse da ete se
ikada obreti napolju. No, to ne treba da vas brine jedan pogled na
sat uverie vas da je, iako su svi potpuno spremni da iste sekunde
izlete napolje, do stanice ostalo jo vie od sat vremena vonje
zgodna prilika da se malo promisli o svemu ovome.

93
Neutabanim stazama

MAROKANSKA ODISEJA
Nataa Goloin
Maroko / leto 2009.

Granica izmeu dva sveta je voda iroka 14 kilometara. S jedne strane

Gibraltarskog moreuza zavrava se proraunato i uurbano evropsko,
gde se na sat gleda i dok se ispija espreso, a s druge strane poinje
oputeno i drugaije marokansko, gde se za sve ima vremena, pa
i sunce malo kasnije zalazi. U ovom kraljevstvu tako blizu Evrope,
a tako okantno razliitom od nje, ljudi su neposredni i radoznali,
na ulicama se ivi, radi, odmara, jede i, ponekad, moli, ekonomija
funkcionie tako to vam u prolazu neko stavi zmiju oko vrata pa vi to
morate da platite, a najvea udesa i bilo kakve usluge kotaju samo
nekoliko novia.
U isto vreme prljav i neodoljiv, tragino siromaan i neprocenjivo
bogat, uvek iv ali i usporen, i pre svega nama nepoznat, Maroko je
bio jednoglasno izglasana destinacija za nae leto 2009. Budui da
nam je polazna taka bio Portugal, nije bilo dileme da na put krenemo
kolima, spustimo se uz obalu to dalje na jug, obiemo carske gradove
i zabaena sela, osetimo pod tokovima pesak Sahare, projezdimo
strmim kanjonima i, naravno, pokorimo Atlas planine.

Polazak

Trajekt za Tanger hvatamo u Algecirasu. Pristanite puno kombija

napakovanih za jo jednu visinu jorganima, friiderima, kutijama sa
bog zna ime, marokanskih gasterbajtera za volanima i Marokanki
koje na glavama tegle tovare veliine fotelja. Trajekt kasni, a u
redovima izmeu automobila i kamiona prostiru se mali areni ilimi,
priruna oprema za molitvu. Uivamo u slikovitom uvodu u ono to
nas eka preko i nestrpljivo se, u modernom trajektu, otiskujemo u
21 dan i Hiljadu i jednu no u Maroku. Posle svega sat vremena stiemo
na svoj prvi randevu sa Afrikom i ekspresno shvatamo da e nam,
osim vlanih maramica, biti potrebno i mnogo nerava za korumpirane
carinike, iritantne samoproklamovane turistike vodie i napadne
prodavce. Problemi nestaju tek kada nas Reda, na prvi domain sa

94
 Marokanska odiseja

kausurfinga, naui kako da Alahom nekog zakunemo da nas ostavi

na miru ili da nam kae pravu cenu.
Tanger je fascinantan luki grad, iv i otvoren, prepun kojekakvih
preprodavaca i ulinih biznismena. Pogaamo se za cenu za uvanje
kola preko noi, a poto mesta za na auto nije bilo, jednog renoa
je deko sa parkinga na oruk malo pogurao napred. Gledamo ga
zbunjeno dok pravi reorganizaciju prostora, a on nam se samo smeje
i poruuje: Welcome to Africa.
Jedna no i dan u Tangeru proleteli su u prvom cenkanju, prvom
uasno slatkom marokanskom aju od nane (pivo i bilo koji alkohol su
misaona imenica), mirisu zaina i oslukivanju dez festivala u daljini.
Lokalci su nas na veeru uputili u Popajev riblji restoran, gde nam je
ovaj ekscentrini elavac, koji zaista lii na pomenutog mornara iz
crtaa, na elo natrljao neko miriljavo ulje i rekao da e nas od toga
proi svi bolovi i teskobe. Naravno, ovo smo morali da platimo koji
diram. Sutradan udiemo jo malo Tanger, uz palainke i svee ceeni
sok od narande u medini sumnjive higijene, i kreemo na put za
Rabat, niz obalu, usput samo mahnuvi flamingosima u nacionalnom
parku Merda Zerga.

Vonja uz Atlantik

Putevi su odlini, pa autoputem brzo stiemo u prestonicu Maroka, grad

kolonijalne arhitekture i prljave i jeftine jevrejske etvrti Rabat. I sami
prljavi, pregledamo stare marokanske ploe, polovne cipele i tane,
delove za bicikl i krletke sa kanarincima u medini. Andre kupuje svoju
prvu marokansku haljinu, a s obzirom da su muke bile prevelike, bira
najveu ensku (razliku u modelu uopte ne uviamo), u braon boji.
Odmah je oblai, da bi mu prodavac iz susedne radnje doviknuo
na loem engleskom: Lepa haljina, lepa haljina. Jest da je enska, ali nema
veze, ti si modni revolucionar!
Sutradan kreemo dalje na jug, u Kazablanku, gde je prva stvar
koju smo potraili, zbog stomanih problema koji vas pre ili kasnije
stignu u Maroku, bio Mekdonalds.
Valjda u Meku ne peru povre i krpu kojom briu stolove u istoj erpi,
priseamo se prizora iz kafea u kom smo veerali prethodnog dana.
Kazablanka nije ni upola romantina kao istoimeni filmski klasik. etiri
miliona stanovnika, frenetina guva i jurnjava, bilbordi sa likom
kralja na svakom koraku, smee koje se preliva iz kanti, zaguljivi
noni barovi. To je slika Kazablanke u kojoj, dodue, postoji jedna

95
 Neutabanim stazama

impresivna stvar. Damija Hasana Drugog, po veliini trea na svetu,

a po luksuzu verovatno prva. Sva od zlata, mermera, titanijuma,
kedrovine, sa Murano lusterima, pokretnim krovom, podnim
grejanjem, i polovinom svoje ogromne povrine iznad vode, ova
damija zaista ostavlja bez teksta. To je ujedno i jedna od dve damije
u Maroku otvorene za nemuslimanski svet. U Kazablanci praznim
novanik pred estogodinjim Muhamedom koji me je poljubio u
ruku, i na odlinom engleskom rekao da mu treba novac za hleb.
Nestrpljivi da pobegnemo iz haosa velikog grada i odemo na
kupanje na Legziri, jednoj od najlepih plaa u Maroku, kreemo dalje
u Esauiru, sladak i maglovit ribarski gradi, gde se make i galebovi
tuku oko doruka. Provodimo jednu no tamo, prolazimo kroz Safi,
i najzad stiemo do fascinantnih stena tunela na plai Legzira. Sa
kausurferom, ali i zapravo surferom Tarikom koji kae da je marokanski
kralj faca jer se bavi ekstremnim sportovima, pronalazimo skrivene plae i
tri dana se odmaramo, brkamo i izmeu Tarikovih molitvi priamo o
Islamu. On smatra da su pre Islama ene bile nedovoljno potovane
i obespravljene, ubeuje nas da svaka sama odluuje koliko e da se
pokrije, meutim ispostavlja se da lino vie voli devojke iz zapadnog
sveta. Zaljubljen je nesreno u jednu Australijanku, koja mu je slomila
srce. Naputamo urbani Agadir i plae i skreemo na istok.
Putevi konano poinju da krivudaju i mnogo vie uivamo u
vonji. Na svakih nekoliko kilometara su vidikovci sa pogledom kao
iz filma Babel. ene zavijene u crne tkanine hodaju pored mueva na
magarcima i nose slamu, musava deca vrite oko nas dok im delimo
olovke, pernice i majice. Dobro smo se setili da napravimo veliko
spremanje pre polaska na put i pokupimo sve stvari koje nam nisu
bile potrebne u kui. Iskreni osmesi ove dece definitivno su najlepa
uspomena iz Maroka.

Zvuci Marakea i tiina Sahare

Sto dirama da vas odvedem do vaeg hotela u Marakeu ni deca vie nisu
naivna. Kada smo, meutim, videli da nemamo izbora, cenkamo se
jo malo i postavljamo malog Adila na suvozaevo sedite. On nas
nepogreivo vodi na zadatu adresu u marakekoj medini, u ijim
klaustrofobinim ulicama ivi 300.000 stanovnika. Menader riada33, u

33 Porodina kua pretvorena u malu gostionicu, sa nekoliko soba, terasom na

poslednjem spratu, i malim dvoritem usred zgrade.

96
 Marokanska odiseja

kom smo odseli, ima 12 godina i ljubazno nam pokazuje prelepu sobu.
Iako neverovatno umorni od serpentina i sunca, samo ostavljamo
stvari i odlazimo do svetske prestonice muzike, igara, dresera
majmuna i zmija, umetnika za tetoviranje, proroica i pripovedaa.
Sve ovo i jo mnogo toga nalazi se na trgu Derna el Fna u Marakeu.
Da se vidi svaki detalj ovog vaara nad vaarima nije dovoljna ni
venost. Zagledana u ko zna ta, nisam ni primetila zmiju sve dok mi
se nije nala oko vrata. Pokuavam da se priberem, zapanjena novom
ogrlicom, a vlasnik udnog kunog ljubimca ve trai neki diram.
Da opiem lepote i uda Marakea nisam dovoljno dobar pisac.
Marokanski gradovi su mnogo toga, ali nisu lepi, a Marake je
izuzetak. U njega se zaljubio i Iv Sen Loren, pa mu je podario prelepe
Maorel vrtove u novom delu grada.
Marakeki ritam smo besano pratili tri dana i bilo nam je teko da
krenemo dalje. Ali, jo jedno udo ekalo je na nas. Sahara.
Duboko na jugoistoku Maroka, u Zagori, sreemo se sa dvojicom
vodia i kreemo u Saharu. Oko sedam uvee, na 50 stepeni, kroimo
na kamenito suvo tle, tik uz pranjavi put Pariz Dakar. Zalazimo dublje
u pustinju i posle nekoliko sati ve smo na granici sa Alirom i na naoj
dini za tu no. Saznanje da se isti pejza prostire sve do Crvenog mora
izaziva strahopotovanje prema peskovitom nedogledu. Odvraamo
misli od zmija i korpija za koje se nadamo da su veerale te da nam
se nee pribliavati u noi koju emo provesti na otvorenom. Ipak,
jedna korpija je mirno prola izmeu nas dvoje, kao da nije elela
da remeti mir i tiinu koji su nas okruili dok smo gledali u zvezde za
koje nismo ni znali da postoje. Samo skakavci nisu imali razumevanja
za taj romantini trenutak, pa su nam besomuno skakali po glavi i
odbijali se o elo. Ujutru smo u vreama za spavanje pronali itav
insektarijum, ali nita nije moglo da pokvari savren doivljaj noenja
u najveoj pustinji na svetu. Jutro i ponovo 50 stepeni znak su da
treba da krenemo dalje, u kanjone Todra i Dades.

Kako sa deset evra spasti ivot

Tabla Cafe 2.700 m high34 kae sve. Ceo Maroko bio je ispod nas. Vozili
smo sporo kroz kanjone nadvijene nad nama, svako malo stajali da se
slikamo i pribliavali se najveem Todra.

34 Eng. Kafe visina 2.700 metara

97
Neutabanim stazama

Oblaci su se reorganizovali u mutnu oluju i bili smo usred niega, ali

nadomak naeg prvog nevremena u Maroku. Putevi su se odjednom
pretvorili u instant reke, a mi smo vozili ne znajui preko ega idemo.
I tako satima, dok se nije malo razvedrilo. A onda, na jednom manjem
usponu auto je tucnuo i odbio da primi gas.
Ni danas ne znam kako se zove deo pod haubom, gumena
cev na kojoj smo pronali ogromnu rasekotinu, niti kako je ta cev
pukla. Vlaga, sunce, kamenje, ko e ga znati. Odjednom se kreemo
maksimalno 20 na sat, a do prvog sela imamo stotinak kilometara,
sreom nizbrdica.
Ceo konzilijum od 12 ljudi skupio se u maloj, potpuno crnoj od
masti i maziva automehaniarskoj radnji, gde je u toku bila operacija
nad nekim prastarim sitroenom. Prekinuo majstor posao i svi doli
da vide ta se to desilo sa dipom iz Portugala. Gledaju, pa zovu jo
nekog, pa zovu egrta da i njemu pokau, pa se neto konsultuju na
berberskom, pa na arapskom, i onda se brkati ef vraa sa ogromnog
zaralom gvozdenom cevi.
Ni u jednom trenutku nisam pomislila da eto ba imaju nov deo
marke landrover negde na polici, ali ni zarala cevka kojom moe
komotno nekog ubiti nije mi pala na pamet. Tu se naao i neki ovek
koji je iveo u paniji, a i Andre pria panski, pa smo se na kraju sve
lepo sporazumeli. Rasekoe oni nau puknutu gumenu tubu, natakoe
je s jedne i s druge strane te cevke, koju su prethodno skratili, mi
upalili auto, provozali, kao nov. Pitamo, koliko kota. Kae brka, koliko
date. Mi se gledamo, dajemo 20 evra, ne bismo da precenimo, a
plaimo se da uvredimo, a brka e: A, ne, ne! i vraa nam deset evra.
Nee ni da uje da uzme sve. I tako smo nauili da ivot moe da se
spase i sa deset evra.
Nastavljamo put kroz eljusti Atlasa, Todra kanjona, uivajui u
pejzaima zbog kojih se vredi vratiti u Maroko. Odmaramo se jednu
no usred stare napukline uz zvuke potoka, obilazimo porodicu koja
plete tepihe i, nakon dve nedelje u Maroku, uspevamo da cenu
spustimo za 70 odsto i kupimo jo jedan pre nego to krenemo dalje
za Fes, najstariji grad u Maroku.

Povratak

Ve naviknuti na sve mirise Maroka, lako usvajamo jo jedan novi.

Fes nam je poeleo dobrodolicu mirisom kravljeg urina i izmeta
goluba. Ovo je prvo to ete osetiti kad zaete u fesku medinu u

98
 Marokanska odiseja

potrazi za koom, jer upravo se ovi preparati koriste za bojenje koe.

Udiemo duboko i pazarimo brzo kako bismo u tri dana otkrili tajne
fontane i zlatne kvake na palatama Fesa. Poslednjeg dana stiemo u
efahoen. Vreme je da se oprostimo sa Marokom i preemo, kroz
Seutu, u evropsku paniju. Ako ste jo tvrdoglaviji od tvrdoglavih i
podmitljivih carinika, provereno kasnite na trajekt i ekate a da ne
znate ta na granici minimum tri sata, a pritom ne smete ni do toaleta.
Sve nam se ovo desilo, pa objanjavamo cariniku da e nam Maroko
ostati u divnom seanju, osim gospodinove bahatosti i bezobrazluka.
Ovo nas je kotalo jo sat vremena provera mog srpskog pasoa i
raznih viza, sve dok Andre nije peaka preao u Seutu i dovukao
panskog policajca da potvrdi da je sa mojim vizama sve u redu.
Na kompanjon frilender, sa sve gvozdenom cevi, natrpan je
keramikom, tepisima i odeom i na trajektu se ne razlikuje puno od
marokanskih vercerskih kombija. Prepun je uspomena kojima emo
ukrasiti stan. Ipak, i bez njih, ovaj put je neto ega emo se zauvek
seati. Interesantan beg u drugi svet koji je samo 14 kilometara
daleko od naeg.

99
Neutabanim stazama

SEANJE NA AM
Lazar Paanovi
Sirija / leto 2004 & 2005.

Mujezin

Dvorite dobro poznatog hostela, fontana, pipak vinove loze njie se

u vazduhu. Na stolu otvorena sveska sa arapskim reima, u uglu raste
palma ije lie vidim nou, pre no zaspim, na krovu, i u cik zore,
kada me plani mujezinov glas nakratko razdvoji od sna. Moj omiljeni
mujezin, iji je poziv na molitvu kao vapaj, krik, tamna naprslina u
bledilu jutra. Glas koji se kida i drhti, kao da sve vreme pevanja guta
pla. Pokuao sam, vie puta, da zamislim tog oveka koji, na kraju
krajeva, pet puta dnevno urla na svega par desetina metara od mesta
na kome se, ponekad, nalazi i moje osetljivo uho. On nema telo, nema
oi. Ima samo jedan ogroman i tuan glas.

Bazar

Hamidija, bazar u starom Damasku. Ogroman zasvoeni lavirint,

sa stotinama skrivenih uliica, neprimetnih kapija, uzanih prolaza,
hladovitih dvorita. Bezbrojni trgovci vrebaju po mranim jazbinama,
sklupani meu pranjavim policama, nudei marame, cvee,
brojanice, najlonske arape, suene gutere, zaine, rafove, vuje
koe, beli sladoled, knjige, dugmad, noeve, eliksire, zmijske oi i sve
ostalo bez ega se ne moe. Preko dana, bazar je potopljen rekom
onova, ramena, laktova, tokova, glasova, koja te usisa i ponese
im proe kroz kapiju, da bi te, par sati kasnije, izbacila u neku tihu,
musavu uliicu u kojoj stoji sa braon kesicom u ruci, i ne usuuje se
da je otvori zbog strane mogunosti da si bez ikakvog razloga kupio
zvonce za kravu, prepariranog morskog konjia, kornjain oklop.
Bazar se nou pretvara u beumni svet mutnih utih fenjera, zelenih
svetiljki neobinih oblika, uglaane kaldrme i visokih svodova iji se
obrisi gube u tami. Noni sati postaju sve sitniji, etai se proreuju, tek
poneki zalutali korak presee tiinu iaranu arabeskama, odjekujui

100
meu aavim zidovima iz kojih ponegde proviri ukasti mermer
rimskog stuba, sultanov zapis, izbledelo grko slovo. Nemuta igra
senki nastavlja se u zamrenom lavirintu svetlosti i mraka.

Umajada

Nekada svetilite aramejskog boga Hadada, rimski hram Jupitera,

crkva Svetog Jovana, danas pomalo od svega toga, damija Umajada.
Petkom prepuna arenog sveta, ujutru prazna i tiha, sa uglaanim,
belim mermerom prostranog dvorita koji greje bosa stopala, i
visokim korintskim stubovima u ijoj hladovini poneko drema. Unutra,
deca tre po mekom tepihu, igraju se pored ogromnog zelenkastog
sarkofaga sa glavom Jovana Krstitelja, uskau u kameni umivaonik
pun vode. Priljivi ovek iz Bagdada eli da zna odakle sam, vernici
ulaze, izlaze, na mermeru raste senka Isusovog minareta, niz koji,
kae legenda, Isus treba jednog dana da se spusti sa neba, najbolje je
iveti blizu, ili bar imati prozor koji gleda na tu stranu, ne zna se kada
e, ali treba na vreme zauzeti mesto. Visoki, uski prozori kroz koje
dopiru kosi sunevi zraci, zlatno-zeleni biljni mozaici, ogromne kapije
i masivni zidovi razdvajaju gradsku buku od tiine svetog mesta u
koje je, kae legenda, kalif ugradio osamnaest brodova zlata i srebra
donetog sa Kipra, da bog bude jo vei, molitva jo prijatnija, miris
svete tajne jo gui i slai.
Uunja se u dvorite, zavue se u neku senku, izmeu stubova,
na stepenik, posmatra i slua kako grad ivi meu zidinama svoje
damije, razmilja, kakve su sve pesme i koraci tu odjekivali, pita
se, ta ti tu radi.

Via Recta

A gospod mu ree: Ustani i idi u ulicu koja se zove Prava, i trai u domu
Judinom po imenu Savla Taranina; jer gle, on se moli Bogu. Nekadanja
rimska Via Recta dosta se promenila, kolonade, hramovi i slavoluci
zamenjeni su asfaltom, duanima i kuicama, jedino Baab el arki,
Istona kapija, i dalje stoji gde je bila, a tu je i kapelica u gradskim
zidinama sa uvenim prozorom koji je Svetom Pavlu omoguio astan
uzmak kad su hteli da mu smrse konce, a uenici ga uzee nou i
spustie preko zida u kotarici, tamo je i neka korpa od prua, naravno
ne originalna nego onako, hodoasniki dinar uvek dobro doe, iznad
vrata kamen sa znakom koji je Konstantin sanjao, in hoc signo vinces,

101
Neutabanim stazama

sve je to dodato kasnije, od Svetog Pavla nema nita, eventualno

rupa u zidu. Okrutni svetenik paganski, Savle, krenuo u Damask
vodei povorku okovanih hriana, i zamislite ta mu se desilo, a kad
bee na putu i doe blizu Damaska, u jedan put obasja ga svetlost sa neba,
sasvim dovoljno da ovek sedne na drum pranjavi i stavi prst na
elo. A to je bio tek poetak.
Zatim, ulica Baab el arki, koja vodi do kapije svetog Tome, Baab
Tuma, centra hrianskog dela grada, sa gomilom crkvica sa plavim
neonskim krstovima koji sijaju nou, da ih bogovi vide po mraku i
loijim vremenskim uslovima. Tu je negde i podzemna kapelica u kui
Svetog Ananije, ako ne promaite podrum.
Poneko stablo smokve, mali duani, nataloeno vreme u venama
grada, ova kapija, ona crkva, ova damija, maroniti, grkokatolici,
Druze, suniti, pravoslavci, iiti, haldejci, Asirci, sufiji, ko bi se u tome
snaao, zaboravljene vere i strasti, ivoti nedavni i davni, zavreni
ili jo trajui, ispisani po ulicama i trgovima Damaska tankom,
nevidljivom kaligrafijom koraka.

Ulice

Ulice starog Damaska su splet prljavih belih zidova, natrulih balvana

i greda, cevi, malih metalnih vrata sa zvekirima u obliku stisnute
pesnice, ravnih krovova, saksija sa cveem, antena, pritvorenih
prozora, mokrog vea, ajdinica, oronulih minareta, dece sa loptama,
vinove loze, slepih sokaka, terasica, esmi za duu sa privezanim
loniima, svakome na korist i osveenje, maaka, nia u zidovima
gde, iza reetke, ue male gipsane Bogorodice i Isusi, kockastih
dvorita, skrovitih damija kroz ija otvorena vrata vidimo starog
hodu koji sedei prekrtenih nogu tiho ita Kuran i par vernika kako
verno dremaju na crvenkastim tepisima. U oniskoj kronji strpljivo
dozrevaju zeleni limunovi, nad krovovima lebdi poneki polumesec,
poneki krst, bradati starci apuu molitve na zaboravljenim jezicima
grada, aramejskom, latinskom, starogrkom, jermenskom, kapci na
duanima su sputeni, molitva ili popodnevna dremka, kada e ve
jednom vee, edrvani tiho ume u dvoritima, miris jasmina iri se
suvim, pranjavim vazduhom dok se senke polako izduuju, zanatlije
kuckaju po bakarnim tepsijama i sanjaju o izgubljenoj tajni elika koji
see elik, kost, kamen, o legendarnim sabljama koje su nekad sluile
kao ogledala. Sa krova prhne golub, kripne zarala brava, kofa vode
pljusne na kaldrmu, zacvili stari bicikl, uje se glas koji doziva.

102
 Seanje na am

Pijaca

U Damasku u bilo koje doba noi moe naleteti na zelenu pijacu.

Redovi provizornih tezgi, arena vona brda, sijalice koje vise u crnom
vazduhu. Slepi mievi u rojevima krivudaju meu ljudima, zaleu se u
kupce i prodavce, da bi tek u poslednjem trenutku napravili vrtoglav
zaokret ili tek diskretnu korekciju putanje, i sve to te udara samo je
pokretna senka zamahnutog krila. Iz amora pijanih razgovora, iz
zujanja ulinih svetiljki, iz sokova prezrelog voa, raste i iri se grad
milovanje letnje noi po potiljku, lelujanje posivelih zgrada, zelena
neonska svetla i utanje minareta u visini, ekanje jutra.

Kaktusi

U predgau Mezeh, splet ogromnih, prastarih stabala kaktusa,

meusobno sraslih i isprepletenih, kroz ije se niske, bodljikave tunele
moe kretati samo veoma polako i paljivo. Re kaktus, na arapskom
jeziku, gradi se od istog korena kao i re strpljenje, strpljiva biljka koja
raste u pesku, kamenu, suvoj zemlji, pod okrutnim suncem, gluva
za proticanje vremena, ljubomorno uvajui svoju vodu, godinama
ekajui neizvesnu kap kie.
Izmeu stabala je visoka suva trava, prepuna mrtvih, sruenih
kaktusa i trulih plodova, za koju te metani ljubazno upozoravaju da
je puna zmija, zato jednostavno ne pogleda spolja, koji ti je avo da
se tamo zavlai, izgubie se, ulazi na sopstveni rizik. Ali eto, kada
provede ceo dan ispitujui ljude u potrazi za dinovskim kaktusima,
nema mnogo argumenata koji bi te mogli zadrati da ne zakorai
u bodljikavu umu. Lavirint dugakih bodlji, trave koja uka pod
koracima, mesnatog zelenog koje se spaja nad glavom uokvirujui
nepravilna okna neba. Damask i ceo svet ostaju napolju, a ti luta
kroz zelenilo uz snaan oseaj da moda ne zna tano gde si, ali si,
svakako, negde drugde, to je, u tom trenutku, dovoljno.

Hleb, hai, mesec35

Mone zidine citadele, mrgodni Saladin vitla dimiskijom36, rune

betonske zgrade, plodovi kaktusa, oieni od bodlji, narandastorozi,

35 Naziv jedne pesme sirijskog pesnika N. Kabanija.

36 uvene sablje koje su se nekada pravile u Damasku.

103
 Neutabanim stazama

kotiavi, u lavorima sa hladnom vodom, osveenje za u ruku, kao

i smrvljeni led sa ukusom voa i voni sokovi smeani u prastarim
mikserima. Znojni obuari iza prepotopskih maina, ubre po ulicama,
saobraajni pakao, i uvek neko skrovito mesto gde se moe sesti,
sakriti, neki mali trg sa palmama i klupama, gde se moe itati,
razmiljati, posmatrati, pojesti felafel37, popiti aj, porazgovarati sa
priljivim ljudima, neverovatno ponosnim na svoj grad, svoje pesnike
i heroje. Deset hiljada godina sahranjeno ispod kaldrme, ispod
betona, meu korenjem dudova, loze i palmi, ni grad ne moe svega
da se sea, sa nekog radija treti Fajruz38, lice predsednika smeka
se sa bilborda, tortura automobilskih sirena, ene se kuvaju pod
feredama, deca im se dre za suknje, jo jedan sladoled, jo jedan
sok, guva, laktanje, rasklimane limuzine, prepotopske klopocije,
galama, Hleb, Hai, Mesec, praina, muve, poezija, vru asfalt, vetar
u maslinjaku, pretrpana predgraa, bezglasno dozivanje minareta i
kupola u pregrejanom vazduhu, Damask.

Damaski Mesec kroz krv mi putuje

Slavuji i zrnevlje i kupole

Nizar Kabani, Damaski Mesec

37 Sirijska ulina hrana, pravi se od leblebija.

38 uvena arapska pevaica.

104
 Bliskoistone anegdote

BLISKOISTONE ANEGDOTE
Marko edovi
Turska, Sirija i Jordan / leto 2007.

Kreem iz Luana stopom za Ni, gde treba da saekam noni voz sa

Sofiju. Odatle nastavljam stopom za Istanbul. Ni je, inae, najtopliji
grad u Srbiji u tom trenutku, sa zvanino izmerenim etrdeset jednim
stepenom. U vozu uspevam da naem kupe u kome nije bilo Bugara.
Pridruujem se jednom veaninu, koji mirno spava. Mir je potrajao do
Pirota, kada na scenu stupaju babe-vercerke, obmotane boksovima
cigareta tako da izgleda da imaju viak kilograma. Naravno, niko ih ne
pretresa, posao se verovatno odvija na zadovoljstvo svih.
Stiemo na stanicu u Sofiji negde oko devet ujutru. Odlazim da
razmenim jedan metalni evro, da bih mogao da se osveim u toaletu
na eleznikoj. Znao sam da je kurs oko stanice pljakaki, ali, kako sam
urio, a menjao sam svega jedan evro, odlazim do prve menjanice.
No, kada umesto skoro dva leva dobijam samo pola, diem stranu
buku i uzimam nazad svoj evro, a eni koja radi vraam nazad onih
pola koje mi je dala. Idem u sledeu menjanicu i dajem ono za ta
verujem da je moj evro. ovek koji radi ree da ne menja leve u
leve Pred oima mi prolazi scena u kojoj se pretvaram u magarca
shvatam da mi je ena dala lev i po, a ja sam uzeo nazad lev, mislei
da je moj evro, dok sam joj pola leva vratio Izvadio sam se na umor
i neispavanost, a ena je bila dovoljno dobra da mi ponovo da onih
pola leva. Ulazim u bus ka izlasku iz grada, bez karte, spreman da se
pravim Englez ako naie kontrola. Kontrola, naalost, nailazi, a moj
engleski nije od pomoi imaju zapisan opis prekraja na engleskom.
Opcije: kazna na licu mesta 7 leva, ili da ekam policiju i platim 77
leva. Opredeljujem se za prvu opciju, tako da me kontrolori vode u
banku da razmenim pare za kaznu.
Na mestu za autostop zatiem dve grupe stopera, ali imam najvie
sree, jer mi prvom staju prvo kamiondija do Plovdiva, zatim
auto do Haskova (uz Cecu na radiju), i na kraju turski kamiondija
do granice. Kamiondija je bio toliko oduevljen mojim fanstastinim
poznavanjem pet osnovnih turskih rei, da mi je poklonio svoj
sombrero. Potom ostajemo bez goriva, usred niega. Bilo mu je skupo

105
 Neutabanim stazama

gorivo u Bugarskoj, mislio je da e izdrati do granice. Sunce pri, nema

vode, nema goriva, nema niega. Meni pripada zadatak da sednem
za volan kamiona i pokuam da ga upalim, dok on petlja ispod haube.
I upalio sam ga, ali tek posle sat vremena, kada smo pretoili gorivo
od drugog kamiondije. Sjajan oseaj, stiskati papuicu gasa snanog
dafovog kamiona.
Do granice stiemo u sumrak. Kamion odlazi na pediciju, a ja
prelazim granicu peaka i vadim karton sa natpisom Istanbul. Staje
pore. Gastarbajter Libanac, poao iz Nemake u posetu kui. Prosena
brzina od 180 km/h nadoknadila je moje kanjenje, tako da ubrzo
izlazim kod drugog interkontinentalnog mosta u Istanbulu. Pored se
nalazi policija, koja odluuje da mi pomogne da naem prevoz do
centra; meutim, zaustavlja se taksista. Triput sam ponovio para
jok39, isto da bude siguran da ne nameravam da platim vonju. Kae:
nema problema. I zaista, taksista me besplatno odbacuje do centra
grada, iako udaljenost uopte nije mala. Moja domaica je, kada
sam ispriao kako sam doao, prokomentarisala: Moda zbog tebe
dobijemo besplatno pivo u kafiu veeras. Neto kasnije, kada smo seli u
kafi, doao je konobar i doneo pivo. Na pitanje otkud sad to, nismo
naruili, odgovorio je: Za vas je besplatno

Sumrak, vlaga, sve se cedi sa nas, u vazduhu se osea miris zapaljenog
kontejnera. Sirijska strana granice jo uvek se ne nazire, dok hodamo
po putu oivienom parkiranim kamionima, iza kojih lei spaljena,
crvenkasta zemlja. Kada konano stiemo, na izmaku snaga, graniar
nas pita: A zato hodate? Nemi, i sami se pitamo zato bi iko razuman
hodao najvlanijim putem na svetu, natovaren kao kamila Ah, da,
stvar prestia. Jo niko iz Kluba nije stigao od granice do Alepa, a da
nije neto platio, na ovaj ili onaj nain.
Kamiondija nas je povezao od granice do haotinog parkinga
udaljenog 5km, odakle se put nastavlja dalje u mrak. Taksisti krue
oko nas pokuavajui da nam iskame 20 dolara za vonju do Alepa,
udaljenog 45km, ali posle nekoliko pokuaja diu ruke i odlaze.
Staje nam ovek koji ima linog vozaa. Kako je iao do nekog
oblinjeg mesta, objanjava nam na arapsko-tursko-nemako-
engleskom da e nas ostaviti na autoputu za Alepo. Eh, srce uje
to mu drago To shvatamo tek kada debelo skreemo sa puta, ka
gradiu u kome nas ostavljaju pored stanice kombija. ta je tu je,

39 Tur. Nema para

106
pognuti ulazimo u kombi, koji treba da nas odvede na nau prvu
destinaciju u Siriji. Dva evra po glavi, plaanje po isporuci. Ipak, dva
evra vie je od nula evra koliko smo planirali da platimo, a i nita od
naeg prestia. Kada su sva mesta popunjena, voza pali mainu koja
je zapravo prototip hipi kombija iz ezdesetih.
Nakon deset kilometara, na prevoz isputa duu. Voza podie
haubu, petlja po motoru koji se dimi, a ostali putnici sede i strpljivo
ekaju rasplet. Nas dvoje, sreni to smo ponovo na putu i jo uvek
nita nismo platili, izlazimo napolje i odluujemo da stopiramo. Na
mom skromnom arapskom objanjavam vozau kako emo dalje
stopom, no on poinje da mae rukama, vie, a zatim mae parama.
A ne, ne, grdno se vara ako misli da emo ti platiti ovu vonju, mislim se.
Ostali Arapi takoe poinju da viu, i mole nas da saekamo. Dok mi i
dalje raspravljamo sa vozaem kako neemo da platimo nepostojeu
vonju, nego emo nastaviti autostopom, dolazi drugi kombi i parkira
se pored. Arapi iz kombija nam i dalje neto uspanieno objanjavaju.
Ne znam kako, odjednom se zatiemo u drugom kombiju, ne
shvatajui ta se deava, dok nam vonju plaa na prvi voza. Sirija,
siromana zemlja, ovek kome je upravo crkao kombi pomou koga
izdrava ko zna koliko dece, platio je prevoz za dvoje putnika, koji su
se toliko stisli da su im dva evra izgledala kao itavo bogatstvo.
Kasnije sam saznao da sam vozau na mom naprednom arapskom
objasnio kako emo peke za Alepo, a re za autostop i ne postoji.
Po dolasku u grad zaustavljamo momka od svojih dvadesetak
godina. Pitamo ga kako da pronaemo hotel u kome treba da
prenoimo. Momak kree zajedno sa nama u potragu, i na svakoj
raskrsnici zaustavlja ljude da upita kuda dalje. Iznenada, naleemo
na Ahmeda, vlasnika hotela koga smo pronali preko kausurfinga.
Na ulicu je izaao da saeka Kiku i Jovana, koji su pristigli dva minuta
kasnije. Na put od 800 kilometara krenuli smo u razmaku od pet, a
stigli u razmaku od dva minuta.
Dobijamo besplatan smetaj na krovu hotela, poto sajt kausurfing
slui za upoznavanje putnika iz svih krajeva sveta i razmenu
besplatnog smetaja. Oni koji dolaze kao redovni gosti hostela
plaaju 3-4 evra. Na krovu je skoncentrisan sav drutveni ivot; tu se
jede, pije, diskutuje, upoznaju se drugi putnici i, naposletku, spava.
Kako tamonje muve imaju obiaj da uskau u usta tokom svitanja,
ujutru se selimo u ator postavljen na krovu. Ipak, nita nas nije
moglo spasti od uasne vruine, one od koje se ovek budi u agoniji,
neispavan, slomljen i paralizovan.

107
Neutabanim stazama

Umesto dan-dva, koliko smo planirali da ostanemo u Alepu,

ostajemo znatno due, kao i svi ostali putnici sa krova hostela,
dok toplotni talas iz Indije ne proe, a temperatura se ne ustali
na prijatnih 40C. Muku nam olakavaju svei sokovi, napravljeni
od najraznovrsnijeg mogueg voa, isceeni pred naim oima i
pomeani sa komadiima leda.

Nakon Alepa, odluujemo se za posetu Hami, gde se se nalaze

irigacioni tokovi napravljeni jo u vizantijsko doba, a zatim u mrtve
gradove, pa za Palmiru. Bar tako mislimo.
Odlazak na autobusku stanicu, kupovina karata za Hamu,
provera sa putnicima autobusa da li je to autobus za Hamu, a
onda jo jedna provera sa vozaem, za svaki sluaj. Uveravaju nas
da je sve u najboljem redu. Ukrcavamo se u autobus, kondukter
ekira karte, to je to. Udobno uljuljkani, dok na TV-u ide sirijski film
u kome korpulentna ena, bez nekog naroitog povoda, prebija
sve mukarce na koje naie, askamo sa novopeenim branim
parom ispred nas bolje reeno, buduim, jer su upravo poli na
venanje. Nisu mladi; on ima oko trideset godina, i likom podsea
na iranskog predsednika Ahmedinedada. Razgovor se odvija na
ranije pomenutom tenom arapskom, poto nai novi prijatelji ne
znaju engleski. Gestovima se sve moglo objasniti, a to to su prsnuli
parfem ka nama kada se u autobusu osetio izrazito neprijatan miris,
bilo je neprocenjivo.
Razgovor je prijatno tekao sve dok nam momak nije objasnio da
se bavi karateom. Na to sam se dao u vrlo ubedljivo objanjavanje
kako je on previe mali za karate Zabuna, hteo sam da kaem
da sam se ja kao mali bavio karateom, ali ve je bilo kasno.
Nisam siguran da je razumeo moje izvinjavanje, jer se i on uporno
izvinjavao.
Ugledali smo svetla Hame. Proputamo prvo ukljuenje u grad.
Zatim i drugo, a onda i tree. Potom prolazimo znak koji oznaava
da za Hamu treba okrenuti za 180 stepeni. Toliko o naim kartama i
uveravanju putnika i vozaa.
Autobus se zaustavlja tek u Damasku, negde oko ponoi. ta
je tu je, uzimamo stvari, a prolaznik koga pitamo kako do hotela
polazi sa nama i usput peva stihove iz Kurana. Da bismo skratili
izgubljeno vreme i utedeli novac, odluujemo se na radikalan potez
iznajmiemo automobil. Sa klimom. Vlasnik hotela obeava da e
nas kola ekati narednog jutra; on e sve srediti. Umorni, leemo da

108
 Bliskoistone anegdote

spavamo na krovu, jer samo tu ima mesta. Ba preko mesta gde smo
spavali prolazili su mravi, koji su etkali po nama cele noi. Sreom,
bili su mali i uviavni, pa nisu grizli, nego samo ekali.
Ujutru sedamo u kola, i pravac Palmira. U sekundi shvatamo zato
se konstantno uje buka automobilskih sirena. im smo se pridruili
optem haosu, sirena postaje jednako vana kao i konica. Tri trake
i pet automobila, rasporeenih po irini. Jedini nain da se vozi jeste
igra kukavice. Legnete na sirenu i krenete na drugi auto, pa ako ste
vei i lui, on e se skloniti, a vi ete proi. Taj sistem funkcionisao
je odlino, sve dok se nismo zatekli izmeu dva kamiona, koji su se
pribliavali jedan drugom, naizgled nesvesni naeg postojanja izmeu
sebe. Hladan znoj, i naglo koenje. Jo smo ivi.
Kika40, inae profesionalni navigator, uzima mapu i okree je
naopako: Nita ne brinite, znam ja kako se ita mapa, treba ovako. Nepunih
20 minuta kasnije konano izlazimo na autoput u zapadnom delu
grada, ka Bejrutu, umesto da smo na potpuno suprotnoj strani grada,
na putu ka istoku. Uz svau o naopakoj mapi, auto signalizira da
ostajemo bez goriva. U panici, nailazimo na policiju na autoputu,
koja je dovoljno ljubazna da zaustavi saobraaj kako bismo mogli da
se okrenemo i vratimo unazad do skretanja, gde postoji pumpa. Sa
punim rezervoarom, kreemo za Palmiru Nakon Palmire odlazimo
za Latakiju, da vidimo sirijsko more, u nadi da emo na plai pronai
pogodno mesto da prespavamo. Naalost, more je masno, po plai
jau konje, a muzika para ui. Poto nije mogue nai mirno mesto,
izlazimo iz Latakije, da bismo prespavali negde pored puta. Hm,
ne, ipak ne izlazimo iz Latakije; ponovo se zatiemo usred grada.
Pokuavamo sa drugim skretanjem i opet smo na istom mestu. Nov
pokuaj isti rezultat. Suoavamo se sa nemogunou izlaska iz
grada. Nakon previe krugova, dolazimo do reenja prei u suprotnu
traku tamo gde su ardinjere prekinute, a zatim preko nadvonjaka,
uz molitvu da nas niko ne pokupi iz suprotnog smera. Pun pogodak,
odmah se zatiemo na izlasku. Ipak, svugde pored puta osea se
neprijatan miris, tako da se umesto spavanja odluujemo za put u
pravcu Hame, dok izdrimo da vozimo.
Pratili smo mapu sve dok nismo ostali bez puta pod tokovima
regionalni put pretvorio se u makadam, a zatim u obian put.
Kratka rasprava o pogrenom skretanju ubrzo se zavrava, jer se
ipak nalazimo u mestu kroz koje je, sudei po mapi, trebalo proi.

40 Ivan eli Kika, videti putopis Slava sovjetskoj mladei!

109
Neutabanim stazama

Od tog trenutka mapa i stvarnost prestaju da se poklapaju. Prolaze

dva sata nasumine vonje, u potrazi za bilo im to postoji na mapi.
Naposletku se parkiramo ispred nekakvog objekta u izgradnji, gde na
betonu prostiremo vree za spavanje, spremni za dremku pod vedrim
nebom.
Nepunih sat vremena kasnije, kao da je neko rekao Sad!, sve
sirijske ptice zakretale su u istom trenutku, dok su komarci krenuli
na doruak. Utom me stie bliskoistoni sindrom, iji su simptomi meu
putnicima poznati kao kombinacija povraanja i dijareje. Izmrcvareni,
nastavljamo put sa Kikom za volanom i, preko planina i litica, stiemo
do Hame. Mene smetaju u hotel i teraju da jedem kuvan krompir,
dok ostali odlaze u razglednje irigacionih tokova. Kasnije iste veeri
vraamo se u Damask, a sutradan odlazimo u Jordan.

Iz Amana kreemo ka Mrtvom moru. Jovan i Nina prvi poinju da

stopiraju, i odmah hvataju prevoz. I mi brzo pronalazimo prevoz, ali
samo do Madabe. Mapa iz Lonely Planet vodia kae da moe i tuda
Mrtvo more je odmah pored. Naalost, na mapi se ne vidi planina
Sveta planina Nebo, na kojoj je, po predanju, sahranjen Mojsije.
Pao je mrak, prevoza nema, a mi stojimo na vrhu planine, pored
policije sa dugim cevima koja kontrolie putnike na svakih par
kilometara, zbog blizine izraelske granice. Sa vrha planine treba se
peke spustiti na najniu taku na planeti sa plus 817, na minus 422
metra nadmorske visine. Iako vidimo Mrtvo more, vazdunom linijom
veoma blizu, od njega nas deli jo 25km puta.
Policija nas puta da proemo, uz konstataciju da nismo normalni i
da nam niko nee stati. ta je tu je, nemamo kud.
Dok smo raspravljali o zvezdama i satelitima, zauli smo lave.
Lave, u zemlji u kojoj i nema pasa, samo maaka, a kilometrima
unaokolo lei samo go kamen. Ponovo lave, ovaj put pojaan i
umnoen.
Je li bre, je l se ovo nama pribliava? pita Kika zabrinuto.
Ma jok, ini ti se.
Ipak, lave postaje sve glasniji i blii, a poto je vrag odneo alu,
ruke vrsto steu vajcarski no u depu. Dok smiljamo taktiku kako
da preivimo, vidimo automobilske farove prvi automobil koji je
naiao tim putem! U prvi mah samo prolazi pored nas, a zatim se
zaustavlja, nekoliko desetina metara dalje. Obaramo svetski brzinski
rekord u tranju na kratke staze, uleemo u kola bez pitanja, i vrsto
zatvaramo vrata.

110
 Bliskoistone anegdote

Momak, od oko 25 godina, ne govori engleski i ide u selo pored

mora. Usput nas poziva da prenoimo kod njega, a poto su Nina
i Jovan ve javili da su se okupali u moru i ustopirali besplatno
prenoite, oberuke prihvatamo. Prvo mora neto da obavi,
ostavie nas kod svojih prijatelja u prodavnici mobilnih telefona,
pa e se vratiti za pola sata. Tamo sreemo momka koji govori
engleski, i poinje da nam objanjava kako im ide posao Eto, imaju
gomilu puaka, ako nam neto treba nema problema, sve moe
da se nabavi. Recimo, kalanjikov je 300 evra. Uglavnom prodaju,
ali treba i njima. Imaju problema sa vladom, eto prolog meseca
su ubili dva policajca. Osim toga, ako nam treba marihuana ili neki
drugi narkotik, ni tu nema problema. Ni re mu ne verujemo; u
Jordanu nema mnogo kriminala. Osim toga, previe smo umorni da
sluamo gluposti. Ne ulazimo u raspravu, ve utke ekamo da se
vrati na domain.
Sreom, ubrzo se vraa. Po ulasku u dvorite, Kika i ja razmenjujemo
znaajne poglede. Moda je ona pria iz prodavnice ipak bila istinita?
U dvoritu je poreano tridesetak stolica, a u sredini kau. Domain
kue zove se Muhamed Aduan, visok, proelav ovek, sa gestovima i
nainom govora slinim Marlonu Brandu u filmu Kum. Pozdravlja nas,
i pokazuje nam da sednemo blie gornjem kraju dvorita.
Ubrzo su poeli da pristiu gosti u skupocenim automobilima. Kako
je ko dolazio, tako je odavao poast Muhamedu. Ja sam predsednik
ovog sela, pa svi dolaze kod mene, objanjava nam, pa zakljuujemo da
je izabran za gradonaelnika na izborima. esto je ponavljao da je on
Aduan, iz stare beduinske porodice, i da je predsednik.
U jednom trenutku, momak koji je sedeo preko puta konstatuje
da nas je video u Madabi, kada smo slikali oklopni transporter. Zatim
pokazuje ka Kiki, koji nosi majicu sa natpisom Srbija, i kae da mi
mrzimo i ubijamo muslimane. Probam da izvadim situaciju i objasnim
kako mi nemamo veze sa tim, ali momak podvikuje, uz prst uperen
ka Kiki: Njega pitam! Aduan mu rukom daje znak da uuti, i on ostaje
nem do kraja veeri. Sreom.
Razgovor se odvija na arapskom, dok Kika i ja askamo da li emo
izvui ivu glavu, i ko od nas dvojice vie zaudara. Gosti polako odlaze,
a Aduan naruuje veeru za sebe i nas. Ostali su samo gledali dok
smo se mi prederavali najboljom piletinom koju smo ikad probali.
Posle nas je odveo u gostinsku sobu sa srednjovekovnim pukama,
noevima, poklonima raznih vladara, a tu je i njegova slika sa kraljem
Jordana.

111
 Neutabanim stazama

Sutradan nas odbacuje nazad do magistralnog puta, ive i zdrave.

Kasnije smo, od prijatelja iz Amana, saznali ko je zapravo Muhamed.
On je glava jedne od najveih beduinskih porodica, koja broji oko sto
hiljada lanova. Bave se vercom oruja, droge i ljudi. Kada je na vlast
doao novi kralj, oni su se jedini usudili da ga odbace, iako to povlai
smrtnu kaznu. Meutim, posle nekog vremena su izgladili odnose.

Odstopirali smo do Mrtvog mora. Cilj nam je bio da doemo do jedine
plae za koju je ulaz besplatan, inae bismo morali da platimo 5 evra,
jer su svuda ili hoteli, ili strme litice. Ustopirali smo kola, i promaili
pomenutu plau za itavih 15km. Srea te se voza odmah vraao, pa
smo ovaj put izali na pravom mestu.
More je zaista toliko gusto da nije mogue potonuti. Pokuaj
ronjenja je neto to nikome ne preporuujem. Sluajno sam sebi
prsnuo vodu u oi, i narednih 15 minuta bio potpuno slep. Leao sam
na povrini, sa glavom okrenutom ka Suncu. Brisanje rukama ne
pomae, jer su i one slane.
Ulini prodavci nas deru za vodu, a onda ponovo stajemo na
stop, ka Petri, novoizabranom svetskom udu i mestu gde treba da
se naemo sa Ninom i Jovanom. Staje nam ovek u linkoln dipu,
pokazuje svoju farmu, a zatim nas vodi u restoran. Ne znajui da
jedemo tek deo predjela, odmah smo napunili stomake, a ostala jela
tuno ispratili pogledom.
Sledei voza nas je, saznavi da smo iz Srbije, sono opsovao na
tenom srpskom. Eto, bio je mirotvorac u Bosni, pa se sea nekih rei.
Jedan od nekoliko mirotvoraca koji su nas pokupili na putovanju
svi znaju da psuju, fenomen u koji su se mnogi putnici lino uverili41.
Posle toga nas na planini kupi ovek koji radi u policiji, dok nam
drutvo pravi njegovo petoro deice na zadnjem seditu. Zaustavlja
se kod policijske patrole, neto aska sa njima, a mi se zatim selimo
na zadnje sedite policijskog dipa Ne idemo u zatvor, ve do nekog
mesta u kome zaustavljaju turistiki autobus za Petru, ijem vozau
govore da nas poveze. Negde pred pono stiemo i nalazimo se sa
ostatkom ekipe.
Nina armira lokalnog prodavca, koji obeava da e nas besplatno
uvesti u Petru, jer ulaznica kota 20 evra po osobi. I zaista, u etiri
ujutru, uz unjanje okolnim putevima, stiemo unutar ogromnog
prostora gde su, u prostorijama isklesanim u stenama, iveli Nabatejci.

41 Videti putopis Crvenomorski nesporazum

112
 Bliskoistone anegdote

Ipak, mesto je najverovatnije svima poznato po tome to je Indijana

Dons tu pronaao Sveti gral
Odatle odlazimo u Akabu, da se zapljunemo na Crvenom moru,
nakon ega sledi povratak prema Amanu, u prikolici kamiona koji
prevozi slova za Mekdonalds, i dalje, ka Srbiji.

113
 Neutabanim stazama

GRANINI SLUAJ
Lazar Paanovi (L) i Iva uki (I)
Sirija / mart 2007.

L L: Antakija je delovala sivkasto. Ljudi su nas ljubopitivo zagledali dok

smo sedeli na stepeniku neke zgrade i jeli sladoled. Zatim smo, posle
krae konsultacije sa mapom, krenuli ka autobuskoj stanici.
Autobus jok zakretao je onii debeljko, eui se po elavom
temenu Danas jok. Sutra. Danas taksi.
A tuvalet? pitali smo.
Tuvalet var42 Makar neto.
Sigurno lae za bus. Sigurno je taksista, rekli su nai mozgovi starih
lisica. Onda smo obili sve prevoznike koji imaju kancelarije na buskoj
stanici. Poslednji bus za Alepo je otiao. Taksi, taksi.
Granica nije daleko, apnu nam naa precizna mapa stara dvadesetak
godina. Zato jednostavno ne krenete peke, pa e vas neko pokupiti? Evo tu
ima put, samo jedan put, ne moete pogreiti, kune nam se mapa.
Prljavo antakijsko predgrae oteglo se preko svake mere. Prolazimo
pored bezbrojnih garaa, vulkanizerskih radnji, autoperionica,
zdepasti brkati ljudi zamazani crnim motornim uljem gledaju nas ko
da smo s Marsa pali, ali mi neustraivo gazimo dalje. I tamo gde bi,
da je pravde na svetu, svaki grad trebalo da se zavri, ovaj prelazi u
rustino predgrae oronulih prizemnih kuica, pred kojima sedi jo
brkajlija.
Vala dosta, kae Iva, hajde da stopiramo ovde.
Stajemo i diemo palac. Momentalno nam prilazi jedan onii
riokosi mladi, u crnim lakovanim cipelama, somotskim pantalonama
i crnom kaputiu, to pomalo odudara od pranjavog puta i oljutenih
kuica, i poinje neto da nam truni na turskom. Dve sekunde kasnije,
stie i dugonja u prugastoj majici. Zatim dolazi i kico golih prsa,
zalizane kose, u crnom prsluku, sa licem seoskog ilkoa.
Rii u sveanom odelu, koji od nas nije dobio nikakav odgovor,
ali koji je sa nama itave dve sekunde due od ostalih, objanjava

42 Tur. Toalet ima

114
 Granini sluaj

novopridolima neto i strunjaki pokazuje prstom na nas, jer nas

ipak on najdue poznaje. Prugasti i Kico ozbiljno klimaju glavama.

II: Stojim korak dalje, i prema izrazima lica pokuavam da naslutim

sadraj izgovorenog. Svi naizmenino proizvode sveane zvukove
koji me, uz najbolju volju, podseaju jedino na zvuk grgoljanja
tenosti protiv upale grla, a one znaajnije delove grgoljanja podvlae
odsenim gestovima rukama. Lazar povremeno dobacuje znaajan
pogled u mom pravcu, koji me uverava da je sve u najboljem redu i
da situacija radi za nas. U vazduhu treperi daak neega to mi u svest
priziva opise sastanaka mesnih odbora komunistike partije.

L L: Da li je ovo put za granicu? pitam na arapskom. Rii razrogai

oi i odstupi jedan korak, a ostala dvojica upitno pogledae u njega.
Ja sam Arapin kae i tapka me po leima. Mene to ne zanima,
ali uzvraam tapkanje i ponavljam pitanje.
Granica kae Rii, i momentalno zapoinje nekakav dugaak
monolog. Kico i Prugasti klimaju glavama. Prugasti, svakako ovek
koji vre stoji na zemlji, pita:
Znate li arapski?
Malo kaem i, za svaki sluaj, dodajem: Jako malo.
Prugasti je zadovoljan. I on poinje da pria, a Rii se mrti to ga
je Prugasti prekinuo. Onda obojica ute i gledaju u pod. Kico skuplja
hrabrost i kae:
Imam kola. Odveu vas u centar.
Hvala kaem ja Mi smo doli iz centra. Hoemo na granicu
(verovatno je zvualo kao Hvala. Mi doli centar. Hoe granica).

II: Nakon nekoliko minuta, moje interesovanje za diskusiju je izbledelo,

pa poinjem da razgledam okolinu i smiljam nain da prekratim
vreme. Odluujem se za oprobanu strategiju pogaanje boje
narednog automobila, i, duboko uverena da e naredni auto biti teget
boje, primeujem dve stvari prvo, apsolutno nijedan automobil nije
proao kraj nas, drugo, izgleda da se grgoljenje zaotrava. Panju
ponovo usmeravam ka savetodavnom odboru

L L: Kico se mrti.
Granica? pita.

115
 Neutabanim stazama

Granica ponavljam ja neumoljivo. Rii prilazi, hvata me

za podlakticu i poinje da me vue, veoma ljubazno, sa irokim
osmehom, i kae:
Smrt, smrt.
ta kae? pita Iva, jo uvek u nadi da emo od ovih individua
izvui suvislu informaciju.
Kae smrt.
Jesi siguran?
Nisam.
Smrt? pitam ja, nezainteresovano, leerno Smrt, ubiti,
mrtav? Raj, pakao? Da budem siguran.
Smrt, smrt insistira Rii sreno i vue me, a Prugasti mu zavidi
to je uspeo da probije jeziku barijeru, pa i on kae:
Ovde smrt.
Poinje da se sputa no. Prugastom, Kicou i Riem pridruilo se
jo nekoliko ljudi neodreenih godina, tako da nas sada ima ukupno
desetak. Iva stoji malo dalje, oiju napeto uprtih u put, a gospoda se
obraaju samo meni, dok nju gledaju ispod oka. Kaem:
Govoriti polako. Ja ne zna dobro arapski
Kico kae, polako, razgovetno:
Ako stoji na putu ubije te auto. Smrt.
elim da im objasnim da mi, zapravo, ne stojimo na putu tek tako,
nego stopiramo, pa kaem, turski, otostop, jer nemam pojma kako se
to kae na arapskom (kasnije sam saznao da ta re i ne postoji). Oni
me gledaju belo i jo uvek insistiraju da ne treba da stojimo na putu.
Na licima im se vidi da su zabrinuti.

II: Postajem nervozna zbog injenice da automobil koji je proao nije bio
teget boje. Bio je to zelenkasti rasklimani kombi, pun nekih dakova.
Primeujem da smo okrueni grupicom od desetak Arapa, iji
sociokulturni diskurs ne poznaje koncept linog prostora. Odluujem
da se umeam:
Ako svi oni stoje oko nas, niko nam nee stati. Reci im da odu.

L L: Idite kaem ja. Ostavite nas. Prugasti je unezveren.

Zato, zato, prijatelju, zato? Vidi se da mu je teko.
Zato to, ako vi ovde stojite, nijedna kola nee stati da nas
povezu ni za milion godina kaem ja, u svojoj mati, ali u stvarnosti
stiem samo do zato to ako i dalje ne umem. Moda bih iscedio jo
poneku re, da nema dvadesetak oiju uprtih u mene, i da ne stojimo

116
 Granini sluaj

na ivici puta u pranjavom predgrau Antakije dok pada mrak, a

Alepo deluje sve dalje.

II: Sve ovo mi postaje sumnjivo. Dosad je morao proi makar jedan
teget automobil. Saobraaj je daleko ivlji na suprotnoj strani ulice,
to obino pripisujem Marfiju, ali sada postajem sasvim sigurna
A da mi nismo omaili put? Pitaj ih jo jednom da li se ovuda ide
za granicu.

L L: Da li je ovo put za granicu pitam ja, po milioniti put, lepo,

teno, na knjievnom arapskom jeziku, kao da itam iz Kurana.
Nije kae jedan postariji ovek na istom takvom arapskom
Pre je bio, sada nije. Ima novi put.
Hvala.
Otremo se od naih pomonika i prelazimo put, da stopiramo u
drugom pravcu, da se vratimo u grad. Oni svi prelaze put s nama i
mirno staju oko nas. Pokuavamo da hodamo. Oni hodaju s nama.
Posle nekog vremena se osipaju. Ostaju samo Rii i Prugasti. Rii me
vue za rukav i tuno kae:
Ja ne mogu dalje izvinjavajui se.
Nema veze tapkam ga po leima Snai emo se.
Tapka i on mene po leima. Onda tapkam Prugastog. Tapka
i Prugasti mene. Obojica dobacuju nesiguran pogled Ivi, kao da se
pitaju da li bi i nju trebalo da tapkaju, ali vide crni oblak iznad njene
glave i odustaju.
Minut kasnije staju kola, i uskoro smo ponovo u centru Antakije.
Kuda sad?
Jo nije sasvim mrano. Poto smo blizu autobuske stanice,
odluujem da je najpametnije da uemo tamo i pitamo za put za
granicu, valjda e oni znati. Ulazimo. Par sekundi kasnije, okrueni
smo gomilom neobrijanih brkatih ljudi koji, uglas, pokuavaju da nam
objasne gde je put, ali svako ima svoju teoriju, koju eli da sprovede
u delo tako to me vue za podlakticu u nepoznatom pravcu. Nikom
ne ide u glavu ta e nam granica ako nemamo autobus, a neemo
taksi. Da bih pojednostavio situaciju, kaem idemo peke. To izaziva
buru maalah i lupanja akom po elu. Iva insistira da im pobegnemo
i da sami naemo granicu.
Posle posete jo jednoj, manjoj, autobuskoj stanici, tj. minibuskoj,
i jo dosta raspravljanja i peaenja, stojimo na okuci Pravog Puta. Iz
kue kraj okuke izlazi okrugli oveuljak, pritrava nam i vie:

117
 Neutabanim stazama

Sprechen Sie Deutsch?43

Ja kaem ja, hvatajui se za slamku, pokuavajui da iz
malog mozga iscedim neto posle osam godina uenja nemakog
u srpskom obrazovnom sistemu, ali mi dolazi samo Waserkraftwerk,
hidroelektrana.
Simpatini stariji Turin sedih brkova pripoveda nam, na nekom
turskonemakom jeziku, kako je radio u dalekoj Nemakoj, pa se
sad penzionisao. Zanimljivo, klimamo mi glavama, Turin koji radi u
Nemakoj. Onda odjednom istrava nasred puta, mae rukama kao
da ga je izdalo srce, zaustavlja jedan olupani kombi i gura nas unutra.
Granica kae, na nemakom.
Hidroelektrana, mislim se ja, al utim.
I tako konano kretosmo ka granici, u kombiju prepunom
drueljubivih Arapa, koji su eleli da saznaju sve o nama a, po
mogustvu, i da nas pozovu u goste, da prenoimo. Meutim, iako je
ve pao mrak, mi ne odustajemo od prelaska granice.

II: Nakon dvadesetak minuta vonje, kombi nas ostavlja na gra dilitu?
Mrkli mrak. Gola, utabana zemlja, umereno do mestimino blatnjava.
Zaslepljujua svetla lebde negde u vazduhu i otkrivaju ipke koje vire
iz nekakvog betona. Gomila mukaraca se grleno dovikuje, oigledno
u ali, poto svaki povik proprati salva smeha. Onako poluraspasani
ne odaju utisak revnosnih pripadnika pograninih slubi. Eksplozivno
treskanje dasaka, kofa i primeraka raznovrsnog alata. Gradnja,
prosperitet, sve je to lepo, ali, gde je granica? Tu. Granini prelaz se,
naime, upravo gradi.
Uspevamo da se orijentiemo i probijemo do barake koja trenutno
predstavlja mesto za pregled pasoa. Iznenaenje carinika to
stojimo tu usred noi, bez tokova koji bi nam ubrzali put, za nas
ne predstavlja nikakav novitet. Carinik ubrzo shvata s kim ima posla.
Izlazi iz barake, hvata nas za ruku i odvodi u mrak, do parkiranog
automobila, kraj kojeg, obuen u repersku odeu i sa unazad
okrenutim kaketom, nalaken stoji Skoti Pipen. Neko sa manjkom
putnikog iskustva bi se, moda, zapitao ta e uvena NBA zvezda
usred noi na pograninom gradilitu izmeu Turske i Sirije, ali tu
zapravo nema nieg neobinog, jer se na putovanju redovno deava

43 Nem. Govorite li nemaki?

118
 Granini sluaj

da na najneoekivanijim mestima sreete dvojnike poznatih linosti,

na ta je Uro44 prvi skrenuo panju.
Predusretljivi carinik je isplanirao da nas dugonja Skoti svojim
kolima preveze u Siriju. Skoti niim ne odaje da pripada istom
narativnom diskursu kao Rii i Prugasti, pa Lazar uskae u arapsko
sedlo i beskrajno, ali ovoga puta teno i suvislo, grgoljanje jo jednom
otpoinje. Neto kasnije, dok se vozimo 7 km kroz pograninu
pomrinu, Lazar pokuava da mi urlanjem u uvo, kroz basove hip-
hopa, objasni da su Skoti (tum bum), i njegov brat sa (a-je) suprugom
i erkom, zapravo Iraani, i da su (u-hu-bejbe) trenutno nastanjeni u
vajcarskoj. Krenuli su za Bagdad, a nas e istovariti u Alepu. Ou-jea.
Nakon onog gradilita, sirijska strana granice deluje kao kraljevska
letnja palata. Zidni asovnik pored glave nasmeenog predsednika
pokazuje 23 asa.
45 osmehuje se iroko sirijski carinik i
pljeska po naim pasoima Friends, welcome to Syria!
Sad je ve lake. Uzvraamo blagi osmeh tati46, i uivamo u
pomeanom oseanju umora i meukulturne osveenosti, dok
posmatramo odeljak za molitvu zgodno nameten iza altera.

L L: Posle etrdesetak minuta raspravljanja po alterima, dugonja sa

kaketom domarira do nas, sa potpuno smrknutim licem koje ne
obeava ba nita dobro. U ruci guva kaket, i izgleda kao da bi ga
najradije pojeo.
Idemo? pitam, i kao odgovor dobijam salvu lingvistiki
veoma vrednih, ali naalost teko prevodivih izraza o Siriji, sirijskim
carinicima, njihovim majkama, sestrama i ostalim enskim lanovima
porodica i irih familija, to slobodno prevodim kao Ne.
Nai Iraani nisu naili na prijatan doek u bratskoj im zemlji Siriji.
Carinici se zaintaili, objanjava mi dugonja, trae nekakav papir koji
ni sam Bog, samilosni, moni i uzvieni, ne bi mogao da im stvori i
pokae. itava porodica ostae da spava na granici.

II: Afrika savana. No. Apokaliptine boje kao na fotografijama

reportae iz National Geographic-a. Krdo slonova isprovocirano je
prisustvom turista i uvara nacionalnog parka. Slonovi poinju da

44 Uro Kradinac, videti putopis Zemlja iji gradovi ne postoje

45 Ar. Dobro doli u Siriju
46 Videti putopis Dejana Aanskog Ibada, ljubav prema predsedniku

119
 Neutabanim stazama

riu, krdo se daje u bezglavi topot koji gazi sve pred sobom. Rika se
prolama kroz mrak, a strah se uvlai u kosti.
Najednom, slonovi se pretvaraju u divovske lepere, a uvari
nacionalnog parka u carinike. Nevini turisti na safariju pretvaraju se
u dvoje mladih ljudi iz Srbije, koji stoje pokraj puta. Slonovi pale duga
svetla i kreu u napad.

L L: Nikada nismo uspeli da razjasnimo ta smo te noi videli na sirijskoj

strani granice, u sitne sate. Izgleda da je kamiondijama u beskrajnom
konvoju dozlogrdilo ekanje, pa su reili da uzmu zakon u svoje ruke,
i divljaki, pod punim gasom, krenu napred. A carinici, ako se sklone
s puta sklone se.
Ja Alah, ja Muhamad! Ja Alah, ja Muhamad!47 brundao je
zdepasti carinik koji je upravo skoio u jarak pored puta, izbegavi
da ga pregazi kamion. Pokuavam da mu skrenem panju na nae
pasoe koje i dalje dri u ruci, ali njegov um zakljuao je vrata, i samo
vrti istu mantru.
Uzimam mu pasoe iz ruke, to on ni ne primeuje, pogleda i dalje
prikovanog za podivljale kamione. Zatim kreemo, polagano, peke,
kroz no, kroz jarak pored puta, u pravcu Alepa. Granica je savladana.
II: Pola jedan ujutru. Kamioni su protutnjali i nestali u noi. Posle nekog
vremena nailazi taksista i poinje da trubi, potpuno zaprepaen
prisustvom ljudi na tom mestu, u taj sat.
Truuuuub. Trub. Trub-trub. Truuuuuub, crveni rasklimani auto
usporava, prozorsko staklo se sputa, brka neto vie i pominje neke
velike pare.
Hvala, peke emo progovara iz nas potpuna psihofizika
otupelost.
ezdeset kilometara!?
Mhm
A za 10 dolara? Za oboje?
Tako moe.

L L: Na recepciju hostela u Alepu stiemo u dva ujutru. Doekuje nas

Osama, vlasnik, i gotovo uplakan objanjava nam da, uprkos naoj
rezervaciji, nema slobodnih leajeva. Posle malo peripetija, ipak
uspeva da nam stvori mestace na krovu, da rairimo vree.

47 Ar. O, Boe! O, Muhamede!

120
 Kako bioritam Orijenta ne usporava sa zalaskom sunca, nego
se, naprotiv, osloboen nemilosrdne vruine, tek tada zaista budi
iz dnevnog dremea, ostavljamo torbe i odlazimo dve ulice dalje, u
odlian krovni restoran na oku jedne stare zgrade, koji radi celu
no. U veseloj guvi i halabuci prepune kafane, oko ijih se gostiju
obavija slatkasti dim iz desetina nargila, zavaljeni u stolice od prua,
slavimo uspeno okonan dan poruujui gargantuansku veeru, od
koje, posle gozbe epskih razmera, na stolu ne ostaje ni mrva.

121
Neutabanim stazama

CRVENOMORSKI NESPORAZUM
Lazar Paanovi
Jordan i Egipat / leto 2004.

Luki grad Akaba, na krajnjem jugu Jordana, lei na obali Crvenog

mora koje preseca kamenitu pustinju i razdvaja dva kontinenta. Do
egipatske luke Nueiba, sa druge strane mora, stie se sporim ili brzim
brodom, a brzina odgovara ceni karte. Kao finansijski logian izbor
nametnulo se estoasovno nono putovanje starim, rashodovanim
plovilom koje esto kasni po vie sati, a ve pri isplovljavanju jasno
stavlja do znanja da su mu najbolji dani odavno proli, i da apsolutno
nita ne garantuje.
Na palubi je bila gomila sveta, uglavnom Arapa i crnaca, koji
iz neke od arapskih zemalja putuju u neku drugu arapsku zemlju.
Velike porodice sedele su na podu, formirajui iroke krugove
po preciznoj hijerarhiji, u kojoj svako, od brkate babe do brkate
glave porodice, ima svoje mesto. Putnici su jeli, priali, lekarili,
dremuckali, a u sredini su se igrala deca. Neko vreme sam gledao
kako kljun broda see talase, a onda me je nona sveina poterala
meu ljude. Seo sam na tepih i poeo da razmiljam kako u, eto,
za koji sat stii u Afriku.
Razmiljao sam kako je lepo to u Afriku stiem starim putem,
kopnom i morem, kao da sam svojim kretanjem na mapi sveta
povukao nevidljivu liniju koja spaja Novi Sad i, recimo, Kairo. Jo samo
malo, i spojie se. Nije mi smetalo ni vieasovno ekanje u luci, ni
uporno stenjanje isluenih brodskih motora, ni prepuni pisoari u vidu
dugakog korita iz kog se urin u utim slapovima izlivao pri svakom
naginjanju broda.
Uniformisani egipatski policajac proetao je palubom i pokupio
pasoe. U tami ispred broda poeli su da se naziru obrisi obale u
sivkastim tonovima jutra koje je upravo poinjalo. Afrikog jutra.
Afrika, pomislio sam stupajui na kopno, ali su ovaj sloen misaoni
tok naruili policajci koji su me epali za rame, bez rei me ugurali
u zadnji deo nekakvog prastarog kombija, i tamo zakljuali. Zna,
Votsone, tu nisu ista posla, skrenuo sam panju svom zamiljenom
pomoniku, dok je kombi skakutao kroz pustinju.

122
 Crvenomorski nesporazum

Posle nekog vremena vozilo se zaustavilo, a ja sam zamoljen da

uem u veliku baraku usred stenovite pustare. Seo sam na drvenu
klupu. U prostoriji belih zidova bila su jo dva oveka. Jedan Rus,
skupo obuen, sa naoarama za sunce, i jedan Palestinac, u beloj
dalabiji48, ne sasvim istih, bosih nogu.
Gde smo? pitao sam Rusa.
Znam koliko i ti.
Temperatura vazduha rasla je iz minuta u minut, uprkos sumnjivom
plafonskom ventilatoru koji je delovao kao da e se svakog trenutka
otkinuti i posejati smrt po prostoriji. Posle nekog vremena utljivi Rus
je nestao, a neto kasnije i Palestinac. Sedeo sam na klupi pitajui se
ta se kog vraga deava, i oslukivao jutarnje zvuke policijske stanice.
Onda sam pozvan u drugu prostoriju.
Dobar dan grmnuo je tamnoputi ovek pedesetih godina sa
gustim obrvama, na srpskom jeziku kakvog se ni Vuk Karadi ne bi
postideo Ti ide u Jordan.
Egipat. Speena pustinja proarana ogromnim crvenkastim
stenama krzavih ivica. est sati ujutru. I ovek za pisaim stolom
koji vie na mene na srpskom, a da pri tom nemam pojma ni gde se
nalazim, ni zato su me tu doveli.
Ne odgovaram neubedljivo Idem u Egipat.
Ne moe urliknuo je gospodin Jaser, tresnuvi akom o sto
tako da su papiri poskoili Jasno? Nema viza. Ide u Jordan. Vidim,
nesporazum.
Ne treba mi viza. Srbija. Jugoslavija. Viza na granici.
Ko kae ne treba?
Kae ambasada u Beogradu.
Pitao za brod?
Molim?
ika Jaser se izbei na mene, pa ponovi, slog po slog, Pi-ta-o-
za-brod. Jebiga.
Nisam.
I, ta sad?
Deportacija.
Dravljani Srbije vizu za Egipat kupuju po prispeu, na graninom
prelazu. Osim svaka ast birokratskoj glavi koja se ovoga dosetila
ako dolaze morem. U sluaju da se iz broda iskrcate na egipatsko
tle bez vize u pasou, momentalno sledi hapenje i deportacija.

48 Dalabija ili galabija arapska tradicionalna odea u obliku duge haljine

123
Neutabanim stazama

Sreom, ne tamo daleko, u otadbinu, nego tamo odakle ste doli u

mom sluaju, u Jordan. O troku egipatskih poreskih obveznika.
Poto mi je sve to lepo objasnio, upitao sam ga otkud ovde srpski
jezik.
Vukovar rekao je. Policija UN. Dve godine.
I, kako je bilo?
Lepo. Pika materina.
Kompletno osoblje ove policijske stanice bilo je, nekom udnom
igrom sudbine, u njima dalekom gradiu Vukovaru, gde su dve godine
sedeli pokuavajui da objasne Srbima i Hrvatima da nije lepo da se
tuku. Pri tom im, kae gospodin Jaser, nije bilo ni izbliza jasno ko su
Srbi a ko Hrvati, jer su svi govorili istim jezikom i izgledali apsolutno
isto. Policajci su nauili srpskohrvatski, i sada ga esto meusobno
govore, na poslu, da im proe vreme.
Utom ulazi ovek u uniformi, i baca nekakvu fasciklu na gosn
Jaserov sto.
ta radi, stari? Zajebava se?
Sjedi, sjedi vie mu gospodin Jaser familijarno Evo imam
jedan Srbin.
ovek me radoznalo zagleda, a onda prilazi i prua ruku: Dobar
dan. U tom trenutku poinjem veoma iskreno da verujem da je
svet sasvim poludeo. Samo jo da iznesu so i pogau, pa da se triput
poljubimo i opletemo kolce oko pisaeg stola.
Posle manje-vie srdanog razgovora, ugurae me ponovo u onaj
kombi, pa na brod (zbogom, Afriko), i pravac Jordan. Istim morem,
ali u suprotnom smeru i sa ozbiljno naruenom zalihom entuzijazma.
Naposletku, kada je brod uplovio u Akabu, imao sam jedinstvenu
priliku da zavirim iza kulisa mone arapske birokratije ovaj put
jordanske.
Sedam na stolicu. Sa druge strane stola, ena srednjih godina, sa
maramom na glavi, gleda moj jugoslovensko-srpski paso pogledom
ampoliona koji je naopake okrenuo kamen iz Rozete, a onda otvara
ogroman tefter na linije. Dobacuje mi zbunjen pogled, a zatim ponovo
zaviruje u paso, pa u itap.
Ja sam ve premoren i nije mi ni do ega, pa mislim neto svoje i
ne gledam je. Ipak, posle jedno dvadesetak minuta, primeujem da
enu polako hvata panika. Krajikom oka gleda u uniformisane ljude
koji povremeno protutnje kroz prostoriju treskajui izmama. Neto
bi ih pitala ali, ko zna zato, ne usuuje se. I onda nastavlja da blene

124
 Crvenomorski nesporazum

u moj paso i mie usnama kao da srie sure iz Kurana, a ne moje

profane biografske podatke.
Naginjem se preko stola da vidim ta ona to radi. Precrtala je, za
tih pola sata, prva tri slova mog imena, krivudavim nogopisom aka-
prvaka, i godinu roenja. Ne zna latinicu! Uzimam joj hemijsku i, onako
naopake, dovravam svoje ime, a zatim i prezime. Sreno otkoen,
moni mehanizam arapske birokratije ponovo stupa u dejstvo. ena
klima glavom, zatvara tefter, zove straara koji stoji iza vrata, on me
puta napolje.
I ponovo sam u luci odakle sam, dan ranije, poletno krenuo
u osvajanje Afrike maginog kontinenta na kome sam proveo
nekoliko sati gledajui u zid, sluajui pridiku na srpskom i truckajui
se u kombiju.
Narednog jutra, u egipatskom konzulatu u Akabi, bez ikakvih
problema dobijam vizu. Posle jo 6 sati spore plovidbe po poznatim
talasima, na poznatoj palubi sa poznatim zvucima i mirisima, konano
stiem na poznato mesto.
Afrika, pomislim. I paranoino se osvrnem oko sebe.

125
O AUTORIMA

Vasko Lukini

Prevodilac, koji putovanjima pokuava da

svoje snove prevede u stvarnost na svako od
njih odlazi kao tabula rasa, a vraa se sa novim,
ispisanim stranicama spoznaje sveta i samoga
sebe. Glavna pokretaka snaga na svakom
putovanju mu je vera u dobre ljude, koju
pokuava za zadri u svakoj situaciji i proiri je
i na druge.

Iva uki

Psiholog sa strau ka stizanju na nova

mesta, i nita manjom ka vraanju kui.
Potuje opskurne stvaraoce svih vrsta. Voli
dobra vina. Igra argentinski tango. Putuje sa
ciljem da proba sve sladolede koji postoje na
svetu. Aktivno radi na tome da pone da kupi
stopere i time odui svoj dug oveanstvu.

Lazar Paanovi

Ve 28 godina zbunjeno posmatra neobinu

pojavu po imenu ivot, pitajui se emu zapravo
slui i kako se upotrebljava. Strunjak za teke
teme i beskonane razgovore na vie jezika. Voli
knjige, biljke i poneke ljude. Smatra da je cela
planeta njegova kua.

127
 Slobodan Acketa

Alter ego lenjog i neorganizovanog sebe.

Uivalac nesvakidanjih (bizarnih) ljudi,
predela i dogaaja. eta, penje se i vozi bicikl.
Srlja. Razmilja kad to nije potrebno. Sakuplja
trica, besmislica i beskorisnih znanja, kod kue
a i sa putovanja.

Dragan Jovanovi

Mavanin. Vrnjak Sava Centra. Traga

za ekstravagantnim reljefnim oblicima.
Autostoperski analitiar. Ponosni suprug
sopstvenog saputnika.

Ivan eli Kika

Roen u Niu. Zaljubljen u letenje, zvezdu

severnjau, putovanja, fudbal, Ginu Geron i
neke bive. Autostoper, nomad, kritiar, oficir,
biciklista, planinar, Titov pionir i putnik.

Uro Kradinac

je danas voleo jedan bun. Inae sklapa

udne kompjuterske programe, pravi crtane
filmove, gradi ljuljake, baca frizbi, gleda
nono nebo, skita i kraba, raznorazno
istrauje, oboava da peva, naalost, a ima
i jednu fakultetsku diplomu u fioci. Za neke
od ovih aktivnosti dobio je i pokoju nagradu.
Roen je u Panevu, prvog februara Orvelove
godine.

128
Mario JankoviRomano

Prekoputa mojih domova je uvek bilo neto

specifino ruska ambasada, preko ije ograde
sam sa znatieljom virio; prezbiterijanska
crkva, ijom sam veliinom bio zbunjen; reka
Nida, uz koju sam napravio prve biciklistike
kilometre; kamenita plaa uvale Raie gde
sam nauio da plivam; Vozarev krst, krajnja
destinacija osamdesettrojke na mom putu do
bakinog stana u kome bih se igrao velikom,
onom veeeelikom olovkom. Kapote je napisao
I am always drawn back to places where I have lived,
the houses and their neighborhoods. Umro je 25
dana pre mog roenja. Savreno me je opisao.

Nenad Moraa

Ludi matematiar iz elareva. Roen 1983.

Poznat po avanturama kao to su jurenje
sunevih pomraenja irom sveta, jurenje
koncerata Therion-a, Nightwish-a ili Loreene
McKennitt irom sveta, pevanje pesama ovih
autora na svakom koraku, veranje po stenama
uz po ivot opasne litice, kao i izgradnja
male kue u izgubljenoj bosanskoj praumi.
U slobodno vreme objavljuje nove dokaze
teorema u uglednim svetskim naunim
asopisima. ivi izmeu Berlina, Novog Sada,
elareva i Bihaa, a ponekad i radi.

129
 Marina Ilijevi

Ima samo jednu elju da luta svetom, da

zaviruje u nepoznato, da upoznaje, trai,
proba Matematiar sa neobinim duhom i
interesovanjima, autostoper sa osmehom i
dobrim uhom za sve prie Afrika, snegovi
Kilimandara, ostrva, plae, mora, okeani,
brodovi eli sve da ih vidi i da na kraju
ostane tamo negde, na nekoj plai. Trenutno u
potrazi za savrenom plaom i palmama.

Dejan Aanski

Proveo je detinjstvo u Kuli, ivi u Novom Sadu,

a radi tamo gde ga zovu. Bavi se neformalnim
obrazovanjem na razliite teme upravljanje
projektima, razvoj volonterskih programa,
prikupljanje sredstava i dr. Povremeno radi
kao prevodilac. Najinteresantniji aspekt
putovanja za njega su susreti s razliitim
ljudima i razgovori o svemu, od najnovije pop
muzike do smisla ivota.

130
Vladimir Bojovi

Njegov ivot ispunjavaju tri stvari putovanja,

kuvanje, a treu ljubav oekuje da e upoznati
na nekom novom putu. Od malena putuje, ali
tek od nedavno traga za neim neistraenim
i zanimljivim, i to na sebi nov nain. Uiva u
planinama, autostopiranju, kuvanju. Trenutno
trai destinacije sa najukusnijom i najudnijom
kuhinjom.

Nenad & Gorana Prodanovi

Putuju od malih nogu, ali otkad su zajedno,

ne znaju ta je dosta. Upoznali se u busu za
Lisabon, verili se u Istanbulu, venali u Novom
Sadu Nenad, programer i vozofil, uglavnom
piskara putopise, a Gorana, budua masterka
francuskog i jezikofil, ubacuje u njih svoje
impresije i brie mu, po njoj nepotrebne,
zareze. Trenutno usavravaju svoje jezike,
putnike i literarne sposobnosti boravei u
Italiji i Francuskoj.

Darko Jovaneti

Diplomirani bo(h)em(ista) i turistiki vodi.

Prvi put se oglasio u Titovom Uicu pre trideset
godina. Za sada, krstari Evropom

131
 Nataa Goloin

Sosa sa prebivalitem na Atlantiku. Novinar

kog su uvek pronalazile zanimljive prie i
ljudi. Uasno radoznala. Zaljubljenik u pijace i
ekstremne sportove. Izmeu dva putovanja ne
pravi pauzu duu od mesec dana, a san joj je
da sa svojim suprugom obie svet u land rover
difenderu. Dok ovo ne ostvare, uglavnom putuju
niskobudetnim avio kompanijama, i jedan let
plaaju jedan evro.

Marko edovi

Stoper-veteran, programer-poetnik i student

sa iskustvom. Poseduje visoko razvijenu
vetinu neprimetnog bivstvovanja u stanovima
prijatelja. Nije na fejsbuku.

Ukoliko elite da se obratite nekom

pojedinanom autoru, ili svima,
piite nam.
Naa adresa je serbiatravelers@gmail.com

132
SADRAJ

7 Pria o cipelama

12 Dobro posoljena avantura

18 Na grobu pesnika

23 Brzopotezno po Maloj Aziji

31 Slava sovjetskoj mladei!

35 Nepalski autobusi

38 Zemlja iji gradovi ne postoje

52 Tuna je glupa riba

54 Tata i kamila

56 Ahmed, tradicionalni moral

59 Nidad, vanbrani seks

62 Ibada, ljubav prema predsedniku

65 Zamkovi i visoravni

69 elezni put za angaj

85 Monako vee

87 Kineski voz
 94 Marokanska odiseja

100 Seanje na am

105 Bliskoistone anegdote

114 Granini sluaj

122 Crvenomorski nesporazum

127 O autorima
 Idite kaem ja. Ostavite nas. Prugasti je unezveren.
Zato, zato, prijatelju, zato? Vidi se da mu je teko.
Zato to, ako vi ovde stojite, nijedna kola nee stati da nas povezu
ni za milion godina kaem ja, u svojoj mati, ali u stvarnosti stiem
samo do zato to ako i dalje ne umem. Moda bih iscedio jo poneku
arapsku re, da nema dvadesetak oiju uprtih u mene, i da ne stojimo
na ivici puta u pranjavom predgrau Antakije dok pada mrak, a Alepo
deluje sve dalje.

Lazar Paanovi i Iva uki, Granini sluaj

Ostao sam bez cipela, i u uasu mrane i hladne sobe traio sam
vreu za spavanje, u kojoj sam do samog jutra pokuavao da umirim
sebe alei to sam se uopte uputio u tu udnu zemlju. Vrea za
spavanje uinila mi se poput neke kapsule u koju se povlaim i negiram
stvarnost, sve dok nije osvanulo prvo jutro i dok me nije probudilo
neije kucanje na vratima.

Vasko Lukini, Pria o cipelama

Posle jednog vienedeljnog pogledanja Nidad se napokon zaputio u

sudbonosnu zgradu na drugoj strani ulice. Domaica ga je doekala u
kunoj haljini i skuvala mu kafu, sedeli su i priali dvadesetak minuta,
a onda ga je povela u spavau sobu

Dejan Aanski, Nidad, vanbrani seks

Klub putnika Srbije

ISBN 978-86-88095-00-6