PREDGOVOR

Poznajem, veoma dobro poznajem osobu koja mi je ispriala

ovu crticu iz svog ivota:

Kao dete nisam imala istinske odnose sa drugim ljudima,

drugom decom. ivela sam u sopstvenom svetu, sa strahovima koje
sam morala briljivo da krijem, sa radostima koje sam krila jo bolje,
naroito od roditelja. Roditelji su bili opsednuti sopstvcnim sukobima,
stalno u svai, nije bilo mesta za mene. Bila sam u njihovoj predstavi,
vesela kad daju znak, nemuta kad je potrebno, vrcdna ako e ih to
usreiti... Prolo je otada ini mi se sto godina, oseanja i dalje kri-
jem, predstava traje. Ja sam samo sada glavna glumica, a moja deea
igraju sporedne uloge..."
Ovakve ili ovoj sline prie iz ivota, psiholozi sluaju prilino
esto. Osvrti na dctinjstvo, uvck nas iznova uvcravaju da se ba u tom
periodu zbilo neto to nas je odredilo, neto to moe postati na kapital
ili kamen spoticanja kroz itav ivot. Veina aktuelnih psiholokih
teorija uvaavajui znaaj dctinjstva za formiranje linosti, nastoji da
sagleda mehanizme koji ovaj uticaj odravaju kroz itav ivotni vck.
Jedna od takvih teorija bie predstavljena u tekstu na ijem ste pragu.
Bie predstavljena teorija afektivnog vezivanja.
Zato ba teorija afektivnog vezivanja? Da li zato to odrastanje
stavlja u prirodni kontekst, kontekst odnosa sa osobom koja ncgujc
dctc majkom, najee? Ili, jer insistira na ideji da je potreba /.a
majkom primarna, a ne sekundarna ljudska potreba? Da li zato to
pretpostavlja da ovaj rano stvoreni afcktivni odnos izmeu majke i
dctcta, posredstvom mehanizma unutranjeg radnog modela, postaje
osobina linosti i prenosi se kroz odrastanje sa figure majke, na
partnera, prijatelje, na dccu? Ili zato to obczbcujc metodoloki
okvir za provcravanjc svih navedenih pretpostavki? Odgovori na
postavljena pitanja dcli su mozaika zbog koga se usuujem da Vaoj
panji ponudim upravo ovu teoriju.

5
 I na kraju, moda ono stoje najvanije. Pria o teoriji afektivnog
vezivanja namcnjena je pre svih, studentima psihologije. Jo preciznije,
tekst je koncipiran kao Prirunik za vebe iz Razvojne psihologije
iz nekih, vrlo konkretnih razloga. Naime, godinama radei vebe
na predmetu Razvojna psihologija, uoila sam izvesnu neravnoteu
izmeu naina na koji je predstavljen kognitivni razvoj i naina na
koji se obrauje emocionalni razvoj. O kognitivnom razvoju studenti
su u prilici da se ne samo informiu, ve i promiljaju, procenjuju,
zakljuuju. Pre svega zahvaljujui Priruniku (I. Ivi, N. Ignjatovi
Savi, R. Rosandi,1989), koji kognitivni razvoj deteta tretira
problemski. Uinilo mi se vanim da i oblast emocionalnog razvoja
bude obraena na slian nain. Ne samo zbog ravnotee koja bi
tako bila uspostavljena u okviru predmeta Razvojna psihologija, ve
najvie zbog injenice da proraivanje informacija o emocionalnom
razvoju itekako moe pomoi mladim ljudima da razumeju neke line
emocionalne dileme, razumeju staje u njihovom odrastanju bilo kamen
spoticanja, a ta kapital na kome valja dalje graditi... Ili kako nas je
nedavno na reci prof. Zorana Bujasa podsetila prof. Jelena Vlajkovi:
"Pretpostavljam da e Prirunik pomoi ne samo da se budui psiholozi
informiraju ve i formiraju." (J. Vlajkovi, tekst recenzije, 2004).

Ni, leto 2004. Tatjana Stefanovi Stanojevi

 SADRAJ

PREDGOVOR...................................................................................... 5

TEORIJSKI OKVIR PROBLEMA

TEORIJA AFEKTIVNOG VEZIVANJA................................................ 13

1. NASTANAK TEORIJE AFEKTIVNOG VEZIVANJA .................... 15

1.1. Osniva teorije afektivnog vezivanja.................................... 15
1.1.1. Priroda afektivne vezanosti deteta za majku:
Da li se ljubav hrani mlekom?................................. 17
1.1.2. Poreklo afektivne vezanosti ili: ta se deava
u svetu ivotinja?...................................................... 20
l. l .3. O implikacijama ranih radova Dona Bolbija:
Da li jaslice i obdanita trajno oteuju decu?.......... 23
1.2. Teorija afektivnog vezivanja iz ugla jedne ene ................... 28
1.2.1. Uenje Meri Ejnsvort.............................................. 28
1.2.2. Uganda projekat ili: nain istraivanja
Meri Ejnsvort.......................................................... 30
1.2.3. Baltimor projekat ili: prva klasifikacija
individualnih razlika................................................ 32

2. EMOCIONALNI RAZVOJ LINOSTI IZ UGLA TEORIJE

AFEKTIVNOG VEZIVANJA............................................................ 37
2.1. Unutranji radni model ili mehanizam koji je omoguio
razvojni aspekt teorije........................................................... 37
2.1.1. Unutranji radni model sebe i model
znaajnih drugih ..................................................... 39
2.1.2. Da li se unutranji radni modeli menjaju?................ 39

7
 I na kraju, moda ono stoje najvanije. Pria o teoriji afektivnog
vezivanja namcnjena je pre svih, studentima psihologije. Jo preciznije,
tekst je koncipiran kao Prirunik za vebe iz Razvojne psihologije
iz nekih, vrlo konkretnih razloga. Naime, godinama radei vebe
na predmetu Razvojna psihologija, uoila sam izvesnu neravnoteu
izmeu naina na koji je predstavljen kognitivni razvoj i naina na
koji se obrauje emocionalni razvoj. O kognitivnom razvoju studenti
su u prilici da se ne samo informiu, ve i promiljaju, procenjuju,
zakljuuju. Pre svega zahvaljujui Priruniku (I. Ivi, N. Ignjatovi
Savi, R. Rosandi,1989), koji kognitivni razvoj deteta tretira
problemski. Uinilo mi se vanim da i oblast emocionalnog razvoja
bude obraena na slian nain. Ne samo zbog ravnotee koja bi
tako bila uspostavljena u okviru predmeta Razvojna psihologija, ve
najvie zbog injenice da proraivanje informacija o emocionalnom
razvoju itekako moe pomoi mladim ljudima da razumeju neke line
emocionalne dileme, razumeju staje u njihovom odrastanju bilo kamen
spoticanja, a ta kapital na kome valja dalje graditi... Ili kako nas je
nedavno na reci prof. Zorana Bujasa podsetila prof. Jelena Vlajkovi:
"Pretpostavljam da e Prirunik pomoi ne samo da se budui psiholozi
informiraju ve i formiraju" (J. Vlajkovi, tekst recenzije, 2004).

Ni, leto 2004. Tatjana Stefanovi Stanojevi

 SADRAJ

PREDGOVOR...................................................................................... 5

TEORIJSKI OKVIR PROBLEMA

TEORIJA AFEKTIVNOG VEZIVANJA................................................ 13

1. NASTANAK TEORIJE AFEKTIVNOG VEZIVANJA .................... 15

1.1. Osniva teorije afektivnog vezivanja.................................... 15
1.1.1. Priroda afektivne vezanosti deteta za majku:
Da li se ljubav hrani mlekom?................................. 17
1.1.2. Poreklo afektivne vezanosti ili: ta se deava
u svetu ivotinja?..................................................... 20
l.l .3. O implikacijama ranih radova Dona Bolbija:
Da li jaslice i obdanita trajno oteuju decu?.......... 23
1.2. Teorija afektivnog vezivanja iz ugla jedne ene ................... 28
1.2.1. Uenje Meri Ejnsvort.............................................. 28
1.2.2. Uganda projekat ili: nain istraivanja
Meri Ejnsvort.......................................................... 30
1.2.3. Baltimor projekat ili: prva klasifikacija
individualnih razlika................................................ 32

2. EMOCIONALNI RAZVOJ LINOSTI IZ UGLA TEORIJE

AFEKTIVNOG VEZIVANJA............................................................ 37
2.1. Unutranji radni model ili mehanizam koji je omoguio
razvojni aspekt teorije........................................................... 37
2. l. 1. Unutranji radni model sebe i model
znaajnih drugih ..................................................... 39
2.1.2. Da li se unutranji radni modeli menjaju?............... 39

7
 2.1.3. Da li se unutranji radni modeli prenose
iz generacije u generaciju?...................................... 43
2.1.4. Da li su unutranji radni modeli univerzalni ?......... 46
2.2. Razvoj afektivnog vezivanja kroz ivotni vek...................... 49
2.2.1. Period novoroeneta i rano detinjstvo .................. 49
2.2.2. Dominantni obrasci afektivnog vezivanja dece ili:
Pria o znaajnosti ranih odnosa majka-dete,
na novi nain........................................................... 54
2.3. Afektivna vezanost posle detinjstva...................................... 57
2.3.1.Afektivna vezanost odraslih ili ta se deava sa
primarnom afektivnom vezom u odraslom periodu. 58
2.3.2. Dominantni obrasci afektivnog vezivanja odraslih 62
2.3.2. Afektivna vezanost u adolescentnom periodu ili
Adolescentna pobuna viena na novi nain............. 64
2.3.3. Afektivna vezanost i znaajne druge osobe
u toku ivota............................................................. 65
2.4. Bliske partnerske veze kao afektivna vezanost..................... 69
2.4.1. Poreklo ideje............................................................ 69
2.4.2. Prvo prouavanje bliskih partnerskih veza
u svetlu afektivne vezanosti.................................... 74
2.4.3. Koncepcija partnerskih ljubavnih veza
Kim Bartholomeu................................................... 75
2.4.4. Unutranji radni model i partnerska veza:
uzajamnost uticaja................................................... 78
2.4.5. Dominantni obrasci partnerskog
afektivnog vezivanja............................................... 83

3. PROBLEMI ZA DISKUSIJU I ISTRAIVANJA............................... 85

3.1. Da li je afektivna vezanost primarna
ili sekundarna potreba?......................................................... 85
3.2. Afektivna vezanost: funkcija preivljavanja
ili funkcija komunikacije?.................................................... 85
3.3. Afektivna vezanost od relacionog do
individualnog svojstva......................................................... 86
3.4. Rano iskustvo: mit ili injenica ........................................... 86
3.5. Da li i koliko su partnerske veze - afektivne veze?.............. 87
3.6. Da li rana afektivna veza utie na partnersku vezu ili
iskustvo u partnerskoj vezi utie na ranu afektivnu vezu? .. 87

8
 3.7. Da li u partnerskim odnosima postoje dobitne kombinacije
obrazaca afektivnih veza?..................................................... 88
3.7. Usaglaavanja obrazaca vezanosti parova ili ta se deava
sa afektivnim obrascima jednog para tokom godina ........... 89
3.9. ta se deava kada su roditeljski obrasci razliiti?................ 89
3.10. Detinjstvo iz dva ugla: Frojd i Bolbi.................................. 90

METODOLOKI OKVIR PROBLEMA

4. TEHNIKE ZA PROCENJIVANJE AFEKTIVNOG VEZIVANJA ... 93

4.1. Situacija sa strancem (M.Ainsworth,1969) ili procena
afektivne vezanosti dvanaestomesenih beba....................... 93
4. l. l. Obrasci afektivnog vezivanja na osnovu
SS tehnike............................................................... 96
4.2. AQS tehnika (Waters, 1987) .............................................. 97
4.2.1. AQS tehnika............................................................ 98
4.2.2. Uputstvo za ocenjivanje.......................................... 107
4.2.3. Prikaz karakteristinih sluajeva (AQS).................. 107
4.3.AAED tehnika (N.Karen-Korie, 2000)................................. 114
4.3.1. AEED (Autobiographical Emotional Events
Dialogues) ili Autobiografski dijalozi
o emocionalno znaajnim dogaajima..................... 114
4.3.2. Obrasci afektivne vezanosti (AAED)...................... 143
4.3.3. LIST ZA ODGOVORE (AEED)............................. 151
4.4. ADULT ATTACHMENT INTERV1EW
(AAI; George, Kaplan & Main, 1985) ili Intervju
za procenjivanje afektivne vezanosti odraslih....................... 153
4.4.1. Obrasci afektivnog vezivanja na osnovu AAI ........ 156
4.4.2. List za odgovore (AAI)........................................... 157
4.4.3. Prikaz sluaja (AAI)............................................... 158
4.5. Close Relationships Questionnaire (Bartholomevv &
Shaver,1988) ili Upitnik za procenjivanje partnerske
afektivne vezanosti .............................................................. 170
4.5.1. Obrasci partnerskog afektivnog vezivanja ............. 173
4.5.2. Uputstvo za ocenjivanje ......................................... 174
4.5.3. Prikaz karakteristinih sluajeva ............................ 174
 4.6. Upitnik za procenjivanje partnerske afektivne vezanosti
(ili jednostavnija verzija prethodnog upitnika) (Brenan,
Clark&Shaver,1995, Suvremena psihologija, 6,
2003, Zagreb)....................................................................... 179
4.6.1. Uputstvo za obradu podataka ................................. 181
4.7. Upitnik za procenjivanje porodine afektivne vezanosti
(Brenan,Clark&Shaver,1995, Suvremena psihologija, 6,
2003, Zagreb)....................................................................... 182
4.7.1. Uputstvo za obradu podataka ................................. 184

5. PREGLED ISTRAIVAN JA FENOMEN A AFEKT1VNOG

VEZIVANJA U NAOJ SREDINI (rezimei)...................................... 185
AFEKTIVN A VEZANOST ADOLESCENATA
U PARTNERSKIM ODNOSIMA...................................... 185
BLISKE PARTNERSKE VEZE........................................ 186
BLISKE PARTNERSKE VEZE I SELF KONCEPT......... 186
AFEKTIVNO VEZIVANJE - TRANSGENERACIJSKI
PRISTUP........................................................................... 188
POVEZANOST AFEKTIVN1H STILOVA PREMA
PORODICI I PARTNERU I SLIKA IDEALNOG
PARTNERA U ZAVISNOSTI
OD AFEKTIVNOG STILA............................................... 189
DVA PRISTUPA IZUAVAN JU BLISKIH,
PARTNERSKIH VEZA..................................................... 190

PRILOZI................................................................................................ 193

LITERATURA....................................................................................... 199

10
 TEORIJSKI
OKVIR
PROBLEMA

j
TEORIJA
AFEKTIVNOG
VEZIVANJA
 Teorija afektivnog vezivanja je teorija o poreklu i prirodi
ovekove oscajnosti. Zaeta u psihoanalitikim krugovima, oslonjena
na doprinose etologijc, uporedne psihologije i kibernetike, ova teorija
je integrisala razliite naune doprinose u jedinstven i vrlo produktivan
nain razmiljanja o ljudskim emocijama.
Od svog nastanka, sredinom prolog vcka do dananjih dana,
teorija afektivnog vezivanja prelazi dug i trnovit put: od otrih
kritika ortodoksnih psihoanalitiara do prihvatanja, od nekritike
institucionalne primene do javnog odbacivanja, od teorijske
spekulativne nauke do nauke zasnovane na empirijskim podacima,
od teorije koja se bavi odnosom izmeu majke i deteta do jedne od
najprihvacnijih teorija emocionalnog razvoja oveka.
Teorija afektivnog vezivanja nastaje kao rezultat saradnje
engleskog psihoanalitiara, Dona Bolbija (John Bowlby, 1907-1990)
i amerikog razvojnog psihologa, Meri Ejnsvort, (Mary Ainsworth,
1913-1999). Don Bolbi, pre svega, nudi novi nain miljenja o
vezi koja postoji izmeu majke i deteta. Svoju hipotezu o afektivncj
vezanosti zasniva na teoriji o instinktivnom ponaanju, oslanjajui
se na doprinose etologa. Meri Ejnsvort, predava klinike i razvojne
psihologije na Univerzitetu u Baltimoru, ne samo da prevodi Bolbijcv
koncept u empirijske nalaze, ve i doprinosi daljem razvoju teorije
kroz klasifikaciju afektivnih veza, kroz istraivake tehnike, kroz
postuliranje pojma sigurne baze kao osnove rasta i razvoja linosti.
U nastojanju da prikaemo osnovne postulate teorije, krenucerao
od najznaajnijih doprinosa njenih osnivaa.

14
l. NASTANAK TEORIJE AFEKTIVNOG
VEZIVANJA

1.1. Osniva teorije afektivnog vezivanja

 Pojam afektivne vezanosti (at-
tachment) u nauku je uveo engleski J
psihoanalitiar Don Bolbi (John
Bowlby, 1907-1990). Afcktivna veza-
nost, po njemu, obeleava specifian,
neravnopravan odnos koji se u naj-
ranijem detinjstvu formira izmeu
majke i dcteta i traje kroz itav ivot.
Istine radi, treba naglasiti da Bolbi
nije prvi koji je opservirao i definisao
odnos izmeu majke i deteta. Deceniju
pre njega, psihoanaliza kao uslov nor- Don Bolbi
malnog dejeg razvoja postavlja kontinuiran i blizak odnos deteta sa
majkom. Prema psihoanalitikom konceptu odnos deteta sa majkom
zasniva se na injenici da majka osigurava zadovoljavan)e detetovih
primarnih potreba. Psihoanalitiari su ovaj odnos definisali kao odnos
emocionalne zavisnosti. Don Bolbi, preispituje prirodu odnosa i
defmie ga kao afektivnu vezanost. Put od emocionalne zavisnosti do
afektivne vezanosti, zapravo je pria o tome kako i zato je Don
Bolbi, psihoanalitiar, postao osniva teorije afektivnog vezivanja.
Uverenost da su okolnosti u kojima odrastamo, ivimo i radimo,
znaajno povezane sa nainom na koji mislimo i stvaramo, navodi
da nastanak teorije afektivnog vezivanja bude smeten u kontekst
'biografskih podataka o njenom osnivau. Don Bolbi, roen je 1907.
godine u Engleskoj. Njegova intelektualna biografija poinje studijama
-'Da Kembridu, gde na nagovor oca, studira medicinu. Na treoj godini
15
studija, meutim, naputa medicinu, procenjujui da ona nije ono
to ga zanima. Zapoljava se kao vaspita u koli za neprilagoenu,
problematinu dccu. Bila je to mala kola, kola u kojoj je bilo samo
dvadeset etvoro dece, razliitog uzrasta. Rad u ovoj instituciji imao
je odluujui uticaj na dalji nauni razvoj Dona Bolbija. Njegova
zapaanja iz tog perioda sadre osnovne postulate budue teorije. Evo
opisa dvojice dcaka, uenika te kole : Jedno je bilo izolovani, dis-
tancirani i bczoscajni dcak koji nije imao gotovo nikakvo iskustvo
sa stabilnom figurom majke ili osobe koja se njime bavi. Ovaj deak je
iz prethodne kole bio izbaen zbog krae. Drugo dcte je bio anksioz-
ni dcak od sedam godina koji me je svuda pratio i bio poznat kao
moja senka", (Ingc Brctherton, 1991). Ova dvojica deaka u koli za
neprilagoenu i ostavljenu decu, bila su okolnost koja je odredila dalji
profesionalni rad Dona Bolbija.
Krenimo od prvog deaka. Naglaavanje odsustva iskustva sa
stabilnom figurom osim to ukazuje na injenicu daje deak odrastao
bez majke, ukazuje i na esto smcnjivanjc osoba koje su brinule o
njemu, tako da ni sa jednom nije formirao dui i stabilniji kontakt.
U ovoj injenici, kao i u zapaanju osobina linosti dcaka, nazire se
Bolbijeva ideja o ircvcrzibilnosti negativnih uticaja ranih scparacija
majke i deteta. Jednostavnije reeno, Bolbi zakljuuje da deca koja u
ranom dctinjstvu bivaju due odvojena od majki formiraju psihopatski
sklop! Naslutivi vezu izmeu ranih scparacija i psihopatske struk-
ture linosti Bolbi se posveuje razradi ove ideje. Svoja istraivanja
usmcrava na oblast razdvajanja majke i deteta, snima dirljive filmove
0 deci ostavljenoj u bolnicama ili sirotitima, pie knjige koje javnost
upozoravaju na dalekosene i negativne poslcdice ranih scparacija...
1 tako od opserviranja jednog dcaka stiemo do znaajnog profesio
nalnog angaovanja. Ovoj oblasti profesionalnog rada Dona Bolbija
bie posveena panja u jednom od narednih poglavlja.
Drugi deak, bio je poznat kao senka Dona Bolbija. I njegovo
ponaanje bilo je karakteristino: imao je obiaj da nenametljivo, ali
neprekidno prati Dona Bolbija, manifcstovao je visoku anksioznost u
Bolbijcvom odsustvu i smirivanje kada se pojavi... Za razliku od prvog
dcaka, ovaj deak je izvestan period najranijeg detinjstva proveo sa
majkom. Njegovo aktuelno ponaanje Bolbi je razumco kao sklonost
ka vezivanju za druge, sklonost nauenu u najranijem detinjstvu kroz
kontakt sa majkom. Odluivi da pokae daje ponaanje vezivanja za
druge univerzalno, Bolbi se okree etologiji iz nje preuzima fenomen

16
utiskivanja". Tako nastaje jo jedna od istraivakih oblasti kojoj je
Don Bolbi posvetio znaajnu panju i o kojoj e biti vie reci u na-
rednim poglavljima.
Ovo su bila iskustva koja su vratila Dona Bolbija studijama
medicine, ali sada sa jasno definisanim interesovanjem. Kroz edukaci-
ju, Bolbi traga za teorijskim kontekstom koji e objasniti opserviranu
znaajnost veze izmeu majke i deteta. Najprihvatljiviji kontekst bila
je psihoanaliza i Don Bolbi postaje psihoanalitiar. Evo ta o tome
kae sam autor: "S obzirom na to daje tridesetih i etrdesetih godina u
psihologiji i psihijatriji postojalo samo psihoanalitiko uenje koje se
iskljuivo bavilo ovim problemom sasvim je prirodno to sam postao
analitiar i to sam radio oslanjajui se na ovo uenje. Meutim, i
pored toga to je bilo sasvim razumljivo moje interesovanje za
klinike fenomene na koje je ukazivao Frojd, za mene je frojdovska
metapsihologija ili bar ono to ja podrazumevam pod tim, daleko od
stvarnih injenica i bez velike pomoi za kliniki rad. Mene je pri-
vukla jedino teorija objektalnog odnosa zato to ona ukazuje na uticaj
odnosa izmeu majke i deteta na razvoj linosti. Pa ipak, iako sam bio
pod jakim'ASticajem Melanie Klajn nisam nikako mogao da prihvatim
njene formulacije. Najpre iz prostog razloga to sam u praksi susreo
vrlo malo sluajeva koji bi ih potvrivali i stoje daleko vanije, zato
to mije praksa psihijatrijskog tretmana deteta i njegove porodice sva-
kodnevnp potvrivala da ako elimo da shvatimo razvoj deteta mora-
mo da prouimo na koji nain se postupalo s njim kao sa ljudskim
biem kroz itavo njegovo detinjstvo, a ne samo da posmatramo nje-
gov odnos prema hranjenju u najranijem periodu." (J.Bowlby, prema
R. Zazo,1980.)
Sledei sopstvena uverenja o prirodi i znaajnosti odnosa izmeu
majke i deteta, Bolbi preispituje psihoanalitike stavove i ak nastoji
da spoji nespojivo... Da u psihoanalitiki teorijski kontekst ugradi ide-
ju o primarnosti potrebe deteta za majkom. Pokuaj koji je uzdrmao
psihoanalizu, uinio Bolbija otpadnikom, ali i doprineo formulisanju
novog teorijskog pravca.

1.1.1. Priroda afektivne vezanosti deteta za majku:

Da li se ljubav hrani mlekom?
l Slaui se sa psihoanalitikim stavom da je prvi ljudski odnos
[koji dete uspostavi kamen temeljac njegove linosti, Bolbi se pre
;
svega bavi pitanjem prirode i porekla pomenutog odnosa. Prve

17
zvanine izjave o prirodi ovog odnosa, koncipirao je u tri danas ve
klasina dokumenta proitana Britanskom psihoanalitikom drutvu:
"Priroda detetove vezanosti za majku" (1957), "Uznemirenost usled
razdvajanja" (1959) i "Tuga i alost u ranom detinjstvu" (1969).
U delu: "Priroda detetove vezanosti za majku", on razmatra
dotadanja psihoanalitika objanjenja vezanosti deteta za majku: "U
psihoanalitikim spisima diskusija na ovu temu zapoinje izrazom
odnos prema objektu. Vrlo dugo ve, psihoanalitiari su jednoglasni
povodom pitanja o prirodi i porcklu ovog prvog odnosa. Iako se svi
slau oko empirijske injenice da deca, u okviru dvanaest meseci,
stvaraju jaku vezu sa majinskom figurom, jo uvek nije postignut
dogovor o tome kojom brzinom se to deava, kojim procesom se
zadrava, koliko dugo traje i koju funkciju vri." (J. Bowlby, 1969).
Do 1958. godine prema Bolbiju u psihoanalitikoj i psiholokoj
literaturi mogu se pronai etiri osnovne teorije koje se tiu prirode i
porekla dcje vezanosti. To su: Teorija sekundarnog nagona, Teorija
sisanja objekta, Teorija pribijanja uz objekat i Teorija o elji za
povratkom u majinu utrobu. Najire prihvaena, svakako je Teorija
sekundarnog nagona. Poev od Frojda pa nadalje ova teorija u osnovi
je psihoanalitikog uenja, a takoe je i pretpostavka strunjaka koji
su razraivali teorije uenja. U osnovi ovih ideja nalazi se hipoteza o
oveku kao primamo autistinom, a tek sekundarno socijalnom biu.
Za razliku od navedenih teorijskih postavki, Bolbi uvodi novu
hipotezu o prirodi ranih odnosa i bazira je na teoriji o instinktivnom
ponaanju. Postulira daje deija vezanost za majku primarna potreba,
jednaka gladi ili seksualnom instinktu. Da bi naglasio razliku izmeu
svojih i psihoanalitikih odreenja odnosa, Bolbi uvodi termin
afektivnog vezivanja (umesto psihoanalitikog pojma zavisnosti).
Afektivnu vezanost, definie kao specifian, neravnopravan odnos
koji se u najranijem detinjstvu formira izmeu majke i deteta i traje
kroz itav ivot.
Novi teorijski koncept odnosa majke i deteta Don Bolbi je
predstavio u Londonu, 1958. godine. Iste godine, na drugom kraju
sveta, u Americi, jedan drugi naunik, Hari E. Harlou (H. Harlow,
1958), zoopsiholog, eksperimentalnim putem, dolazi do istog za-
kljuka. Naime Harlou, u maniru Rene pica (R. Spitz, 1965) ek-
sperimentie na mladim rezus majmunima. Tek roene majmunie
odvaja od majke i stavlja u kavez sa dvema vetakim majkama. Jedna

18
majka je u stvari iana konstrukcija, ali sa fiaicom mleka, a druga
platnena i mekana, a bez ikakve hrane. Zanima ga koju e majku
majmunii vie zavoleti, sa kojom e provoditi vie vremena? Ve
pominjani koncept teorije uenja kao i psihoanaliza nude teorijsko
objanjenje, pa i predvianje da e se majmunii vezati za majku
koja obezbeuje zadovoljavanje primame potrebe, potrebe za hranom.
Meutim, bebe rezus majmuna provodile su dane na mekanoj, toploj
majci (slika 1) odlazei do majke sa Rasicom mleka samo kada su
gladne!
Izgleda da su se vezale za
majku od platna koja nije mogla da
ih hrani. Na osnovu ovih i ovakvih
eksperimenata, u tekstu: "Priroda
ljubavi", Hari Harlou, ba kao i Don
Bolbi zakljuuje da zadovoljenje
potrebe za hranom pri uspostavljanju
afektivne veze izmeu majke i deteta
ni u kom sluaju ne igra primarnu
ulogu koja mu se obino pripisuje.
I kod novoroeneta najranijeg
uzrasta potreba za kontaktom i
traenje majine blizine idu ispred
gladi. Od samog roenja, smatra Slika 1. Majmune
Harlou, ljubav se ne hrani iskljuivo naplianoj majci
mlekom.
Ovaj zakljuak dovodei u pitanje osnovne postulate do tada
vaeih koncepcija o emocionalnom razvoju deteta, izazvao je pravu
malu revoluciju. Iznosei injenicu daje veza sa majkom primarna, a
ne sekundarna potreba, Bolbi je u poetku nameravao samo da izvri
izvesne korekcije u psihoanalitikoj teoriji. Ali, kako je to slikovito
opisao Rene Zazo: "Desilo se daje sruio jedan od noseih stubova te
konstrukcije," (R. Zazo,1980). Jer, primarna potreba za maj kom znai i
primarnu socijalnost deteta, stoje apsolutno suprotno psihoanalitikoj
ideji o oveku kao primarno autistinom biu. Odreujui dcte
Jjao primarno socijalno bie, Bolbi olakava traganje za mnogim
igovorima o ljudskom razvoju. Meutim, opinjenost Biologijom
brijentie ga, ne u pravcu razrade ideje o primarnoj socijalnosti u
kontekstu specifinog ovekovog razvoja, ve u pravcu traganja za
19
njenim korenima u filogenetskom razvoju. Ovo ga praktino spreava
da istrai funkcije afektivnog vezivanja koje nisu evolucioni ostatak
(funkcija preivljavanja, odnosno zatite), a koje bi mogli globalno
videti kao komunikacijske funkcije, (I. Ivi, 1978).

1.1.2. Poreklo afektivne vezanosti

ili: Sta se deava u svetu ivotinja?
Odredivi odnos izmeu majke i deteta kao primarnu potrebu
Don Bolbi naputa psihoanalitike okvire i traga za sopstvenim
teorijskim konceptom. U nastojanju da dokae odrivost svoje ideje,
odluuje da se bavi filogenetsko-evolucionim porcklom potrebe za
vezivanjem.
Susret sa delom biologa etoloke orijentacije Konrada Lorenca:
"Prsten kralja Salomona," (Lorentz, K.E.,1935), odredio je da nova
teorija dobije etoloki okvir. Etologija je bioloka nauka koja se
bavi prouavanjem ponaanja ivotinja u prirodnim uslovima, kao
i komparativnim prouavanjem ponaanja. Kada se radi o oveku,
etoloki pristup se odnosi na prouavanje celovitih obrazaca
ponaanja u evolucionoj perspektivi. Jednostavnije reeno, etolozi
nastoje da razumeju kako i zato su neka ponaanja uvrena, koje
egzistencijalne probleme su reavala... Tragajui za poreklom veze
izmeu majke i deteta, Bolbi odluuje da ih posmatra na etoloki
nain, da razume mape i pravila koja decu i majke rukovode u
ponaanju. Dakle, postulira da je traenje blizine odreenih osoba
(afektivno vezivanje) bazian oblik ljudskog ponaanja i odluuje da
odgovori na pitanja o filogenetsko-evolucionom poreklu i biolokoj
funkciji ovog ponaanja. Impresioniran studijama Konrada Lorenca
o guskama i njihovoj mladunadi, koja se ve u prvim danima ivota
okreu prema objektu koji je u pokretu, (fenomen utiskivanja), Bolbi
afektivnu vezanost odreuje kao utiskivanje ljudske vrste (slika 2).
Bolbi vrlo detaljno razmatra nalaze etologa o ivotu ptica i sisara
(Bowlby,1969). Ipak, najdetaljnije prouava ponaanje majmuna.
Uoava da njihovi mladunci znaajno vei deo ranog detinjstva
u odnosu na ljudsko mladune, provode u fizikom kontaktu sa
majkom, to ga vodi ka zakljuku da je odsustvo ovakvog kontakta
kod ljudskog mladuneta upravo uzrok raznovrsnih smetnji. Takoe,
Bolbi uoava i da mladune oveka ne odreuje koliinu vremena koju

20
 Slika 2. Konrad Lorenc sa guiima za koje je on bio
prvi objekt utiskivanja
e provesti sa majkom. U ovome vidi znaajnu evolucionu promenu:
"Ovakva evoluciona promena, od bebe koja ima osnovnu inicijativu
u odravanju odnosa sa majkom, pa do toga da majka preuzima tu
inicijativu ima veoma vane posledice. Dok rezus majmun naui da se
pribija uz majku pre nego to i naui daje prepozna, ljudska beba naui
da razlikuje majku mnogo ranije nego to zna da se pribije uz nju ili da
krene ka njoj," (Bowlby, 1969). Ovo je jedan od postulata na kojima
Bolbi zasniva svoje objanjenje porekla ovekove anksioznosti.
Analiza ponaanja primata u prirodnim uslovima, ali i analiza
eksperimenata u kojima ivotinja odrasta u ljudskoj okolini, upuuju
na zakljuak o predispoziciji za afektivno vezivanje, u itavom i-
votinjskom svetu. Dakle i kada beba odrasta bez majke, uz istraivae,
ponaanja afektivne vezanosti se redovno javljaju.
Prouavanja ivotinja, kao i plemena koja se hrane plodovima
prirode i lovom omoguilo je Bolbiju odgovor na pitanje o biolokoj
funkciji afektivnog vezivanja. Bioloka funkcija afektivnog vezivanja
je zatita. "Ako su bihevioralni sistemi koji odravaju mlae i slabije
jedinke u blizini jaih, deo ireg sistema koji regulie opstanak u
okruenju, afektivna veza deteta sa majkom je ontogenctski prva
forma kojom se taj tip ponaanja razvija," (Bowlby, 1975). Ostajui
uz druge, posebno ako su oni jai i iskusniji, ivotinja manje rizikuje

21
da se nae u za nju opasnoj situaciji. Razumevi na ovaj nain ulogu
vezivanja, Bolbi u novom, etolokom kontekstu sagledava ranije ve
uoene i psihoanalitiki interpretirane strahove od mraka, ivotinja, naglih
pokreta, nepoznatih osoba i nepoznatih mesta. Zajedniko svim ovim
situacijama je opasnost odvajanja od osobe koja neguje i sa tim u vezi
poveani rizik od opasnosti. "Ponaanje vezivanja ima cilj da zatiti dete
od neprijatelja, za etologe je to opte mesto." (Bowlby, 1969)
Tridesetak godina kasnije, Bolbijevi sledbenici o tome piu:
"Ljudski odnosi afektivne vezanosti regulisani su bihevioralnim
motivacionim sistemom koji se razvija u ranom detinjstvu i zajedniki
je za sve primate. Ovaj sistem je zasnovan na fizikoj blizini i
psiholokoj dostupnosti jae i pametnije bliske osobe, kao i aktivaciji
ponaanja vezanosti upravljenoj ka toj osobi. Sve dok se osoba koja se
vezuje osea oputeno, figura zakojuje vezana funkcionie kao sigurna
osnova ija prisutnost podstie istraivaki duh, igru i druge vidove
socijalnog ponaanja. Kada se, meutim, osoba koja se vezuje osea
uplaenom, istraivaki ciljevi su nadjaani potrebom za traenjem
zatite i utche od bliske osobe. Traenjem zatite nezrelo potomstvo
dobija veu ansu da preivi i bude reproduktivno uspenije. Vezanost
osobe za jednu ili nekoliko drugih osoba, tako postaje najvidljivija u
uslovima kada osoba ima doivljaj daje u opasnosti. Stepen u kome
e vezivanje ispuniti funkciju fizike i psiholoke zatite, u ranom
detinjstvu zavisi, od kvaliteta interakcije izmeu osobe koja se vezuje
i figure za koju se vezuje." (Fecny,1996)
I moda na kraju treba primetiti da i Bolbi i njegovi sledbenici
posmatrajui dete na etoloki nain, tragajui samo za slinim u
ivotinjskom i ljudskom ponaanju, upadljivo ignoriu razlike,
specifinosti koje zapravo ine bazu ljudskog razvoja. Toliko opisivana
bioloka funkcija afektivnog vezivanja opstanak razumljiva je iz
filogenctske perspektive. Iz ontogenetske, iz ugla civilizacije u kojoj
detetu ne preti opasnost od neprijatelja, ona je "neka vrsta evolucionog
zaostatka" (I. Ivi, 1978). Razumevanje ontogenetskog razvoja i uloge
afektivnog vezivanja u njemu nemogue je ukoliko zanemarimo
injenicu da je funkcija zatite izvedena iz ire komunikativne
funkcije. U ontogenezi, afektivno vezivanje je jedna (najznaajnija)
od manifestacija primarne socijalnosti deteta, ija osnovna funkcija je
komunikacija, odnosno koja je jedan od uslova nastanka semiotike
komunikacije. (1. Ivi, 1978)

22
 1.1.3. O implikacijama ranih radova Dona Bolbija: Da
li jaslice i obdanita trajno oteuju decu?
Teorijsko naglaavanje primarnosti ranih odnosa svakako je
imalo i znaajne praktine implikacije. Neke od njih pretile su da
ugroze itav teorijski koncept.
Poto su iskustva u koli za decu sklonu delinkvenciji uvcrila
Bolbija u znaajnost ranih detinjih veza sa osobom koja ga ncgujc za
kasnije oblikovanje linosti, on pie: "Studiju o etrdeset etiri mlada
lopova, njihovom karakteru i kunim navikama." Citat iz ove studije
jasno govori o znaaju koji je Bolbi pridavao ranom odnosu i/meu
majke i detcta: "Dua scparacija od majke tokom prvih pet godina
ivota smatra se najvanijim uzrokom razvoja delinkventnog karaktera i
trajno loeg ponaanja, te bi dete smelo da se odvaja od majke osim u
izuzetnim prilikama." (J.Bowlby, 1958) Tako poinje da se uobliava
ideja o nepovoljnim ranim okolnostima kao skoro iskljuivom uzroku
kasnije psihopatologije linosti. Ideja koja e biti predmet mnogih
kritika, ali i revizija.
U nastojanju da svoje tvrdnje o znaaju ranog iskustva
dcteta potkrepi ne samo teorijskom, ve i valjanom empirijskom
argumentacijom, Don Bolbi kree u istraivanje. Osniva istraivaki
tim i napore ovog tima usmerava na oblast ranih separacija. Dakle,
opservira samo jedan aspekt ranih iskustava detcta. Sa obrazloenjem,
da mu je za istraivanje neophodan oigledan dogaaj koji se
desi ili ne i pretpostavkom da bi bilo previe teko ita dokazati
prouavajui suptilne aspekte porodine interakcije (zadatak koga se
kasnije latila Meri Ejnsvort). Uskoro, zapoljava Dcmsa Robcrtsona
(J.Robertson,1951) psihijatrijskog socijalnog radnika, sa bogatim
iskustvom u posmatranju dece, steenim u obdanitu Ane Frojd.
(A.Freud, Hampstead). Robertson je opservirao decu smctcnu u
bolnicama i sanatorijumima, decu koju su roditelji prema tadanjim
bolnikim pravilima morali da ostave i ne poseuju do kraja teenja.
Evo ta kae Robertson o tim danima: "Kada sam prvi put uao na
pedijatrijsko odeljenje nae bolnice doiveo sam najvei udarac u
svom ivotu. Bio sam pogoen tom strahotom, tiinom i hladnoom...
Brzo sam shvatio daje ova okrutnost vana osoblju bolnice kako bi
lake funkcionisali. Jer, mala deca koja plau i vrite dovodila su ih do
ludila. Zato su uradili sve da im oduzmu i poslednju nadu i eto sasvim
su se utiali..." (J .Robertson,1953) Iste godine, Bolbi i Robertson. prave

23
dirljiv film pod naslovom "Dvogodinjak odlazi u bolnicu". Ne samo
da je ovaj film odigrao znaajnu ulogu u razvoju teorije vezanosti,
nego je i pomogao da se pobolja sudbina dece u bolnicama u Britaniji,
na nain, daje bilo omogueno majkama da decu esto poseuju, pa i
borave sa njima. Bila je ovo prva od praktinih, socijalnih implikacija
teorije afektivnog vezivanja.
Desetak godina kasnije nastaje najznaajniji od Bolbijevih
radova na temu separacije majke i deteta. Rad: "Uznemirenost usled
razdvajanja", napravljen je na osnovu podataka koje su posmatrajui
decu, razdvojenu od roditelja, sakupili Dems Robertson i Kris Hajneke
(J.Robertson, C.Heinickea, J. Bowlby,1959). Podaci naglaavaju da
deca, koja su odvajana od roditelja ili su rano izgubila roditelje, dozive
intenzivna oseanja mentalnog bola: enje, jada, Ijutitog protesta,
beznaa, apatije i povlaenja. Analizirajui deje reakcije, Bolbi
zakljuuje da postoji pravilnost u njihovom reagovanju na separaciju:
Faza protesta, uznemirenosti usled razdvajanja. Dete aktivno
negoduje, buni se, plae, zove, trai roditelje, odbija saradnju sa
osobljem... Gotovo sva deca, tvrdi Bolbi, najpre reaguju burno. Ve ovu
prvu fazu, tradicionalna psihoanalitika teorija po njemu objanjava
pogreno. Naime, psihoanaliza pretpostavlja da se iza pojaanih
reakcija na razdvajanje esto nalaze izvesna negativna iskustva u
porodici, pretnje roditelja deci naputanjem ili odbacivanjem. Takoe
je psihoanalitika pretpostavka da neuznemirenost deteta usled
razdvajanja predstavlja znak deje zrelosti. Zapravo, odvajanje deteta
od roditelja dovodi do prekidanja delikatnog mehanizma, veze koja
spaja jedno ljudsko bie sa drugim. Prema Bolbiju, radi se o biolokom
mehanizmu, uroenom i univerzalnom. Zbog toga burno reaguju na
separaciju upravo deca koja su imala adekvatan odnos sa roditeljima.
Takoe se moe zakljuiti i da deca koja ne reaguju na ovaj nain,
nisu izgradila sigurnu afektivnu vezu, odnosno imaju problematine
emocionalne odnose sa roditeljima. Na pravi nain voljeno dete, e
se sasvim sigurno protiviti razdvajanju od roditelja." (Bowlby,1952)
Faza oajanja, tuge, bola, plakanja. Dete shvata da majka nee
doi. Zbog toga je ovo faza akutnog bola.
Faza poricanja, povlaenja, odnosno odustajanja od voljenog
objekta. Dete se zatvara, ne oekuje i ne nada se kako ne bi bilo i dalje
povreivano.

24
 Bila su ovo neka od kljunih zapaanja osnivaa teorije afek-
tivnog vezivanja na temu znaajnosti ranih iskustava za kasnije ob-
likovanje linosti. Zapaanja koja su unela mnogo svetla u neveselu
atmosferu engleskih bolnica i sirotita... U ovim zapaanjima, kau
kritiari, (Inge Bretherton,1991), moda zbog opinjenosti autora
novim saznanjem, ima i preterivanja. Separaciona anksioznost tretira
se praktino, kao odluujua u nastanku poremeaja dece i odraslih.
Ubrzo, na osnovu ovakvih preteranosti znaajni uvidi osnivaa
teorije afektivnog vezivanja stiu i svoje nalije. Na primer, socijalni
radnici irom Evrope, plasirali su parolu da je bolji bilo kakav dom
i od najbolje prihvatne ustanove. Ovako preterana generalizacija nije
uzimala u obzir injenicu da neke majke nanose bol sopstvenoj deci
okrutnou ili nebrigom. Parola je praktino znaila instrukciju da
deca po svaku cenu ostaju uz svoje majke, ak iako su jasno neeljena,
odbacivana. Takoe tetan po razvoj dece bio je stav Strunog komiteta
svetske zdravstvene organizacije: "Upotreba jaslica i vrtia dovodi
do trajnih oteenja emocionalnog zdravlja budue generacije", (A.
M. Klark, 1981). Ovo je znaajno komplikujui porodinu dinamiku,
na silu zadravalo majke u kui, odnosno vodilo do reenja koja su
eventualno pogubnija po razvoj dece. Pomenimo i uvenu izjavu
Baersa, da detetov normalan razvoj zavisi od majine uloge tokom
itavog dana u podizanju deteta i da se "sve ono to spreava ene
u ispunjavanju njihove misije mora smatrati protivnim ljudskom
napretku", (Baers, 1954). U svakom sluaju, teorija afektivnog
vezivanja ezdesetih, svedena je na koncept tetnosti liavanja deteta
materinske nege i posledino nekritinog zabranjivanja razdvajanja
majke i deteta.
Dakle, vekovna ideja o znaaju ranih iskustava za kasnije obli-
kovanje linosti, pretila je pretvaranjem u optereujui mit. Uslcdilc
su reakcije. Javno mnjenje, feministiki pokret, ali i mnogobrojne
naune studije poele su da dovode u pitanje ovaj koncept i uoptc
ideju o nepromenljivosti uinaka ranog iskustva, traei uspostavljanje
ravnotee u odnosu izmeu ranih i kasnijih iskustava.
Kritika Bolbijevih ranih radova u savremenoj literaturi
poznatija je kao kritika bolbijizma. Najvie kritika upueno je samoj
'sji ireverzibilnosti ranih iskustava. Ali i ideja monotropizma,
ofnosno naglaavanja ekskluzivnosti majine nege, kau kritiari,
(wakley,1981, prema M. Miti) izuzetno je tetna. Upravo insistiranje

25
na neophodnosti neprekidnog kontakta majke sa detetom, moe biti
ugroavajue, jer ovako forsirane interakcije mogu u majci provocirati
neeljene reakcije. Na osnovu toga predlau zamcnu Bolbijeve ideje o
monotropizmu mnogo realnijom pretpostavkom o hijerarhiji figura
afcktivnog vezivanja u kojoj majka obino ima najvie mesto, ali u
kojoj i otac i bake i druge za dete znaajne osobe igraju odreenu
ulogu.
l moda treba pomenuti neke od brojnih pokuaja da se
Bolbijcvo uenje kritikuje stavljanjem u istorijski, antropoloki i
socijalni kontekst posleratne Evrope. Gledano iz ugla posleratnc
Evrope, iz ugla dejih patnji koja pokreu snana oseanja krivice,
Bolbijcva sentimentalnost prema deci je opte prihvaena, jer na
najbolji mogui nain zamagljuje linu i kolektivnu odgovornost,
(Ncw & David,1985). esto pominjani socioloki argument (Mitsche-
rlich,1963, Parsons,1964) je i ukazivanje na injenicu da porodina
struktura koju Bolbi implicitno preporuuje, (porodica sa bliskim
vezama deteta i majke i perifernim ocem) odgovara potrebama
modernog kapitalistikog drutva, l na kraju pomcnimo i feministiki
ugao razumcvanja Bolbijcvih ideja. M.Lajpnic iz perspektive
feministkinjc-porodinog terapeuta vidi afektivno vezivanje kao u-
vanje svetinje koja prija mukarcu, ali zapostavljanje ene koja je
posledino "gojazna, seksualno nezadovoljna, psihosomatina i sklona
depresiji" (Lcupnitz, prema M. Miti 1999).
Ipak, najubedljivija kritika ideje o ircverzibilnosti ranih iskusta-
va su rezultati istraivanja (A. M. Klark, 1981). Istraivanja pokazuju da
kratkotrajna separacija deteta od porodice predstavlja samo uzrok
privremene tuge, odnosno da je takva separacija manje vana od
nekih drugih faktora ivotnog okruenja. Ono to se kao posebno
znaajno otkriva u ovim istraivanjima je uticaj dugotrajne nesloge ili
napetosti u porodici na formiranje linosti deteta. Ovaj uticaj mnogo
je jai i negativniji od eventualne ne preterano duge separacije majka--
dctc (Ruttcr, 1968). Takoe, istraivai nalaze da ak i dui periodi
separacije, ako se situacija kasnije pobolja ostavljaju relativno
popravljive posledice. Meutim, upozoravaju istraivai, najee
postoji kontinuitet u kvalitetu iskustava deteta i upravo to preuveliava
znaaj ranih odnosa. Naime, deca koja su prctprela dugotrajnaliavanja
u ranom dctinjstvu esto bivaju podizana u nepovoljnim uslovima

26
kroz itavo detinjstvo. Slino tome, deca koja su imala optimalne
uslove od ranog dctinjstva obino bi i nastavljala u istim uslovima.
Bez izmene sredine, kao nezavisne varijable, praktino je nemogue
odrediti prirodu odnosa izmeu ranog i kasnijeg razvoja.
U toku kasnijeg nauno istraivakog rada, moda i na osnovu
pomenutih istraivanja i kritika, Don Bolbi je znaajno izmenio neke
svoje stavove. Mogli bi rei da je ponovnim promiljanjem svojih
ranih radova napravio neke znalake izmcne upravo u oblasti znaaja
ranih iskustava za kasniji razvoj osobe. Preciznije, Bolbi u svojim
kasnijim radovima, o vezanosti govori na nivou: potrebe, dispozicije,
ponaanja i odnosa (Brctherton, 1985). Krenimo od potrebe. Potreba
za vezanou je bazina kao i potreba za hranom i seksualna potreba
i bez nje nema opstanka. Zatim, Bolbi definic vezanost, kao jasno
izraenu dispoziciju jedne osobe da trai blizinu i kontakt sa drugom
osobom i to naroito u specifinim uslovima prctnjc ili ugroenosti. Kao
dispozicija, vezanost je, dakle, atribut same vezane osobe i to atribut
koji se odrava, traje i menja se jedino postepeno tokom vremena.
odnosno nepodloan je uticaju trenutne situacije. Ponaanje vezanosti, s
druge strane, Bolbi definic kao ciljem korigovani bihcvioralni
sistem, koji kontinuirano nadgleda gde je figura vezanosti i rcaguje
na dolazee informacije, tako da dete moe da regulie svoje oseanje
sigurnosti traei njenu blizinu. Po njegovom miljenju, ponaanje
vezanosti je bilo koji oblik ponaanja, koji rezultira postizanjem i
odravanjem blizine druge, jasno identifikovanc individue, najee
roditelja, koja se doivljava kao sposobnija za suoavanje sa svetom. a
bioloka funkcija tog ponaanja je zatita. I na kraju, da bi se jedan
odnos mogao odrediti kao odnos vezanosti, znaajno je prisustvo etiri
komponente, koje su manifestne u ponaanju odojeta u odnosu sa
roditeljima: traenje blizine, separacioni protest, sigurno utoite i baza
sigurnosti (Ainsvvorth, Blehar, Waters i Wall, 1978; Bowlby, 1988).
Ovo znai otprilike da: dete trai blizinu figure vezanosti, pokuava da
ostane unutar zatitnog polja sa svojom figurom vezanosti, usmcreno
je ka njoj, kao izvoru sigurnosti kada postoji oscaj ugroenosti i prua
otpor odvajanju od nje.
U godinama posle Bolbija, teorija afcktivnog vezivanja, naravno 1
dalje se bavila znaajnou ranih iskustava za kasniji razvoj linosti.
donekle drugaiji nain. Pre svega, poev od sedamdesetih.
teorije afcktivnog vezivanja, uglavnom naputaj LI kon-

27
cept liavanja dece materinske nege i odluuju se za posmatranje
kontinuiranog odnosa dece sa figurama koje ih neguju u formalno
kompletnim porodinim okruenjima. Dakle, predmet njihovog
istraivanja i dalje je odnos deteta sa majkom, kao i uticaj ovih ranih
iskustava na formiranje odrasle linosti, ali kontinuirani odnos deteta
sa majkom, koji se postepeno kao dominantni stil osobe prenosi i
na aspekte ponaanja van opisane interakcije. Rezultati njihovih
istraivanja sadre uglavnom konzistentne nalaze o nastajanju tipa
linosti na osnovu obrasca afektivnog vezivanja izmeu deteta i osobe
koja ga ne guje, te o doslednom funkcionisanju ovog tipa linosti i van
matriksa rane interakcije.
I moda bi se moglo rei da ukoliko Donu Bolbiju dugujemo
novi nain miljenja o prirodi i poreklu veze koja postoji izmeu
majke i deteta, kanadskoj naunici Meri Ensvort (Mary Ainsworth,
1913-1999) dugujemo dalji razvoj teorije. Meri Ejnsvort, profesor je
klinike i razvojne psihologije na Univerzitetu u Torontu. Dosledno
etolokim principima koje su koncipirali i sprovodili kroz istraivanja
Don Bolbi i Meri Ejnsvort, prikaz naunog rada Ejnsvortove bie u
kontekstu dostupnih biografskih podataka.
 1.2. Teorija afektivnog vezivanja iz
ugla jedne ene
1.2.1. Uenje Meri Ejnsvort
Nauni rad Meri Ejnsvort (Mary D. alter
Ainsworth, 1913-1999), najee se sagledava
iz ugla metoda koje je ova naunica koncipirala
za prouavanje afektivne vezanosti. Manje istak-
nuta, a ne manje znaajna injenica je daje Meri
Ejnsvort napravila i prvu klasifikaciju individu-
alnih razlika u okvira ove teorije. Takoe nezao-
Mary D. bilazan doprinos teoriji afektivnog vezivanja i
alter Ainsworth razvojnoj psihologiji uopte je postuliranje pojma
sigurne baze kao osnove rasta i razvoja deteta. Biografski kontekst
obezbeuje neke od neophodnih smernica za razumevanje naunog
doprinosa Meri Ejnsvort. Meri alter, roena je

28
decembra 1913. godine u gradiu Glendal, drave Ohajo. Odrastanje u
uukanoj atmosferi malog grada ubrzo je zamenio mnogo dinaminiji,
ali i neizvesniji ivot u Torontu, u koji se seli itava porodica. Prema
njenom biografu (I. Bretherton, 1991) porodina situacija, (odsutni
otac i prebrina majka) uinila ju je senzitivnom na kvalitet staranja
o detetu i time prilino uticala na kasniju teorijsku orijentaciju. U
Torontu, Meri studira psihologiju i stie akademske titule; 1935. go-
dine je diplomirala, da bi 1936. postala magistar, a 1939. doktor nau-
ka, (razvojne psihologije). Ve na samom poetku studiranja, otkriva
teoriju sigurnosti Viliama Blaca, (Blatz, 1940). Prema ovoj teoriji
deija zavisnost od roditelja osnova je i uslov kvaliteta kasnije zavi-
snosti osobe od znanja i vetina. Deo saradnje Meri alter sa Vilia-
mom Blacom je i doktorska disertacija pod nazivom: "Procenjivanje
prilagoavanja zasnovano na konceptu sigurnosti", u kojoj razrauje
ovu ideju. Ona pie: "Porodina sigurnost u ranim stadijumima je
bazini tip zavisnosti na osnovu koga osoba formira nove vctinc i
interesovanja u drugim oblastima. Tamo gde nedostaje porodina si-
gurnost osoba je osujeena." (M. Ainsvvorth, 1940)
Doktoriravi, Meri postaje predava na univerzitetu u Torontu.
Meutim, ubrzo poinje Drugi svetski rat, koji predstavlja novo,
znaajno iskustvo u ivotu Meri alter. Stie in majora u Kanadskom
enskom armijskom korpusu. Uglavnom radi na poslovima testiranja,
savetovanja, intervjuisanja. Ovde, kroz praktini, kliniki rad ponovo
je u situaciji da uoava i analizira postojanje individualnih razlika.
Njenu panju posebno privlae tzv. history talking ili prie o ivotu
kroz koje stie do ranih porodinih interakcija, oseaja sigurnosti,
poverenja, nepoverenja. Vrativi se posle rata na univerzitet, inspirisa-
nasteenim iskustvima Meri odluuje da dri kurs iz procene linosti,
odnosno psihodijagnostike. Priprema za ovaj zadatak vodi je ponovo
u kliniki rad, u rad sa ratnim veteranima, pre svega. Takoe, pohaa
seminar Bruna Klopfera i upoznaje se sa Rorah tehnikom. Iskustva,
koja Meri alter stie u kliniko - dijagnostikom radu, znaajno utiu
na njen kasniji rad na klasifikaciji individualnih razlika u teoriji afek-
tivnog vezivanja.
Meutim, ni zainteresovanost za kvalitet porodine interakcije,
li zainteresovanost za psihodijagnostiku, ne bi se uklopile u mo-
teorije afektivnog vezivanja da se nije dogodilo neto sasvim
1950. godine Meri alter se udaje! Budui da je njen suprug,

29
 Lconard Ejnsvort, (inae veteran iz Drugog svetskog rata), diplo-
mirao psihologiju u Torontu, mladi brani par odluuje da se preseli
u London, kako bi Lconard nastavio studije na univerzitetu na kome
njegova ena ne predaje. I upravo ova selidba je spojila profesionalne
karijere Dona Bolbija i Mcri Ejnsvort. Naime, iste 1951. godine u
Londonu, Bolbi osniva sopstvenu istraivaku ekipu (nezavisnu od
Tavistok klinike) i traga za suradnicima. Bila je ovo prilika da se Mcri
odmah ukljui u istraivanja pod neposrednim rukovodstvom Dona
Bolbija. Prilika koja je opredclila njenu profesionalnu karijeru. Don
Bolbi je kako je ve reeno, istraivaki tim okupio sa nam-crom
prouavanja fenomena separacije, a Merin prvi radni zadatak u
Bolbijevoj ekipi bila je analiza podataka o deci odvojenoj od roditelja,
koju je Robertson pratio. Radilo se o nekoliko situacija: o interakciji
decc sa roditeljima pr razdvajanja, o ponaanju dece tokom razdva-
janja i o interaktivnom iskustvu sa roditeljima posle perioda razdvo-
jenosti. I mada nikada objavljeni, ovi podaci bili su inspiracija Meri
Ejnsvort za kasnije struktuiranje postupka za ispitivanje afcktivne ve-
zanosti - Situacije sa strancem. Naime, ovde Meri uvia odreene
pravilnosti u reagovanju dece na nepoznatu osobu u fazama pre i to-
kom razdvajanja, a naroito posle razdvajanja.

l .2.2. Uganda projekat

ili: Nain istraivanja Meri Ejnsvort
Ime Meri Ejnsvort uglavnom se povezuje sa istraivakim projek
tima u kojima je ispitivala afektivnu vezanost. U ovim istraivanjima
ona ncguje drugaiji i do tada malo primcnjivani metod: metod opser-
I vacije dijade majka-dete u kunim uslovima. Pristup koji svakako ima
teorijsko ishodite u etolokim principima teorije afektivnog vezivanja
Dona Bolbija. Meutim, pratei biografske podatke, otkrivamo da su
Bolbi i Ejnsvortova svako na svoj nain doli do istog: do etolokog
koncepta - Bolbi u teoriji, Meri u istraivakom radu.
Naime, 1953. godine Meri i Leonard Ejnsvort odlaze iz Londo-
na, jer Leonard dobija posao u Ugandi. Meri naputa Bolbijev istrai-
vaki tim, fascinirana Robertsonovim posmatrakim postupkom,
ubccna u znaajnost kvaliteta interakcije izmeu majke i deteta
i veoma skeptina u odnosu na etoloke principe koje Bolbi na-
javljuje. Istono afriki institut omoguava joj sredstva za istraivanje.

30
prvobitna Merina zamisao bila je da posmatra situaciju razdvajanja
majke i deteta u toku prcstajanja dojenja. Ovo istraivanje ona orga-
nizuje na Robcrtsonov nain, to znai: naturalistika posmatranja i
intervjui u porodinom okruenju.
Ubrzo postaje jas-
no da je prvobitna ideja
o praenju postupka od-
bijanja od dojenja, dco The Secure Base
ireg konteksta i da pos-
Phcnomcnon
matranje treba proiriti
na sve oblike interakcije
izmeu majke i deteta. U
ovom velikom projektu
u selima Ugande, Meri
je pratila dvadeset osam
dijada majka-dete (slika
J
J _ ... , , Slika 3 Uganda majka sa detetom
J
3). Radilo se o bebama
starosti od 15 nedclja do
druge godine, a opservacija se odvijala svake druge ncdelje, po dva sala
u toku devet mescci. Mcri Ejnsvort je praktino bila kuni posmatra,
boravila je po par popodnevnih sati u dnevnim sobama ovih porodica.
Osnovno interesovanjc Meri Ejnsvort vezano je za individualne raz-
like meu decom. Poreklo ovih razlika ona vidi u kvalitetu majinog
bavljenja detetom. Da bi precizirala nijanse u postupcima majke prema
detetu, Mcri je konstruisala neku vrstu rang listi, odnosno ponaajnih
skala. Jedna od najznaajnijih skala u pogledu njenog budueg rada
bila je skala koja meri osctljivost majke na deijc signale, sainjena na
osnovu razgovora sa majkama. Najviu ocenu (7) dobijalc su majke
koje su mogle da izvcstc i o najsitnijim detaljima u ponaanju svoga
deteta, dok su najniu occnu (1) dobijalc one koje nisu primeivale
promene u ponaanju deteta. Sa druge strane, bebe su na osnovu svog
ponaanja bile klasifikovanc u tri podkatcgorijc:
bebe koje su bile povuene u odnosu na majku i koje su rctko
plakale,
:( bebe koje su blisko povezane sa majkom i koje su malo
plakale,
bebe koje su na specifine naine povezane sa majkom i koje
su mnogo plakale.
 Meutim, jo jednom interveniu potpuno privatni razlozi.
Leonard Ejnsvort se zbog posla seli u Bal timor i Meri odlazi sa njim,
ne stigavi da obradi dobijene podatke. U Americi se sree sa tek obja-
vljenom knjigom Dona Bolbija: "Priroda detetove vezanosti za ma-
jku" i to je inspirie da do njihovog susreta 1960. godine obradi po-
datke iz Uganda istraivanja. Statistika analiza pokazala je znaajnu
korelaciju izmeu navedene klasifikacije beba i skale majine senzi-
tivnosti za deija ponaanja.
Meri Ejnsvort je prvi put predstavila svoja otkria iz Uganda pro-
jekta na sastancima Tavistok istraivake grupe koju je okupio Bolbi
u toku 1960. godine. Uesnike pozvane na ova uticajna okupljanja
inili su i istraivai ljudskog razvoja iz razliitih teorijskih okvira
(Genevieve Appell, Miriam David, Jack Gewirtz, Hanus Papousek,
Heinz Prechtl, Harriet Rheingold, Henry Ricciuti, Louis Sander &
Peter Woli), kao i istraivai ivotinjskog sveta (Hary Harlow, Robert
Hinde, Charles Kaufmann, Jay Rosenblatt i Thelma Rowell). Naiavi
na podrku i razumevanje tako znaajnog skupa istraivaa, Meri
ohrabrena kree u novi i jo ambiciozniji Baltimor projekat.

l .2.3. Baltimor projekat

ili: Prva klasifikacija individualnih razlika
Ranih ezdesetih Meri Ejnsvort kree u novo istraivanje:
na redu je Baltimor projekat. Ovaj projekat zasnovala je skoro
iskljuivo na direktnom posmatranju; uloga intervjua bila je jo
neznatnij a nego u prethodnom istraivanju. Pratila je 26 dijada maj-
ka-dete. Posete porodicama odigravale su se svake 3-4 nedelje,
poev od prvog meseca ivota deteta do dvanaestog. Trajanje jedne
posete iznosilo je do 4 asa tako da je svako dete imalo najmanje
1 2 x 4 (48) sati posmatranja. Sirovi podaci su bili u obliku nara-
tivnih izvetaja, zabeleeni stenografski u toku posmatranja, a ka-
snije snimljeni na magnetofon.
Kroz ovo istraivanje Meri postaje svesna frapantne podudar-
nosti izmeu njenog starog interesovanja za Blacovu teoriju sigurnosti
i Bolbijevog novog, etolokog prilaza vezi koja postoji izmeu majke
i deteta. Odluuje da u kontekstu Bolbijeve teorije afektivne vezanosti
preradi Blacovu teoriju sigurnosti. Tako nastaje koncept dobre, loe i

32
ambivalentne baze za rast i razvoj deteta. Pre detaljnijeg objanjenja
ovog koncepta neophodno je najaviti metodoloke promenc, odnosno
tehniku na osnovu koje su identifikovani razliiti oblici afektivne veza-
nosti. Naime, deo Baltimor projekta je koncipiranje danas ve klasine
tehnike za analizu afektivne vezanosti, tehnike Situacije sa strancem.
Re je o laboratorijskoj posmatrakoj proceduri (Ainsworth&Witting,
1959, prema Ainsworth, 1991) iji cilj je prouavanje odnosa vezanosti
i istraivakog ponaanja u uslovima stresa, (tema na koju je Harlou
skrenuo panju). Situacija sa strancem je detaljno izloena u poglavlju
koje se bavi tehnikama istraivanja teorije afektivnog vezivanja.
Neophodno je ipak ovde istai, daje Situacija sa strancem mini-
jaturna drama koja ima 8 epizoda i iji akteri su majka, dete, stranac i
posmatra. Prema unapred napravljenom scenariju, majka i dete se na-
laze u laboratoriji, majka izlazi i ostavlja dete samo ili sa strancem, za-
tim se vraa, ponovo odlazi... Cilj ovako osmiljene dramske situacije
je provociranje ponaanja koje je tipino za odreeno dete u situaciji
stresa. Naime, smatra Meri, samo jedno ponaanje u ovakvoj situaciji
je uroeno, a to je traenje majke kada ona ode i smirivanje kad se
ona vrati. Bolbijevski reeno, poto je bihevioralni sistem vezanosti
fokusiran na figuru koja prua negu, njegov osnovni zadatak je stalno
procenjivanje sredinskih i unutranjih uslova koji vode poveanju ili
smanjenju nivoa vezanosti. Dakle, samo reagovanje deteta plaem,
negodovanjem ili traenjem majke je oekivano ponaanje, odnosno
primarna strategija.
Naravno, deca reaguju i tzv. sekundarnim strategijama, koje
znae adaptaciju na specifina iskustva, steena kroz svakodnevni
kontakt sa majkom. Recimo, svakodnevna iskustva sa majkom koja ne
odgovara na potrebe i signale deteta, nauie dete sekundarnoj strate-
giji ne traenja, ne reagovanja, ne oekivanja.... to znai da u Situaciji
sa strancem, iako uplaeno, dete nee plakati, ve e nastojati da se
ponaa neuplaeno, odnosno samostalno. Kako ono ostvaruje privid
samostalnosti? Meri pretpostavlja da dolazi do pomeranja panje sa
situacija koje izazivaju potrebu za vezivanjem, da se briu seanja koja
su nekonzistentna sa strategijom koju dete nastoji da izgradi. Jednom
feju da se dete adaptira na strategiju koja je u njegovom kontekstu
ilajfunkcionalnija. Reagovanja dece u Situaciji sa strancem, Meri je
Uporeivala sa rezultatima opservacija ove dece u kunim uslovima.

33
Opservacije je ocenjivala na osnovu precizno definisanih skala: re-
sponzivnost na bebin pla, pristupanost majke, saradnja i prihvatanje
dctcta, kvalitct nenosti pri uzimanju bebe, vetine u postupanju sa
bebom....
Na osnovu ovako koncipiranog istraivanja, Meri Ejnsvort daje
prvu klasifikaciju individualnih razlika, odnosno deum'e tri osnovna
tipa afektivne vezanosti:

A) nesigurna/povuena afektivna vezanost - U situaciji sa

strancem ova deca, poto ih majka ostavi, ne plau, ne trae majku,
uopte pokazuju malo otvorenih znakova alosti. Njihova igra je
zakoena, nema istraivanja. Na majin povratak ne reaguju, posebno
je ignoriui nakon drugog razdvajanja, kada je logino stres vei. Ne
reaguju ni na odlazak, ni na dolazak majke, naueni da se njihova
oekivanja ne ispunjavaju, a da ovakvim ponaanjem ispunjavaju
majina oekivanja, (sekundarna strategija);
B) sigurna afektivna vezanost - Bebe ovog tipa vezivanja, u
eksperimentalnoj situaciji bie uznemirene majinim odlaskom, zbog
ega e je traiti, odnosno plakati ili je zvati, a po njenom povratku
utonuti" u sigurnost zagrljaja, smiriti se i vratiti zanimljivoj igri (pri
marna strategija). Takoe, ove bebe u majinom prisustvu energinije
istrauju sredinu, nego kad je majka odsutna ili prisutan stranac.
Jednom reju, ove majke su sigurna baza za istraivanje, kao i uteha
posle odvajanja.
C) nesigurna / ambivalentna afektivna vezanost - U eksperi
mentalnoj situaciji, ove bebe plau kad majka ode, ali ih i ne smiru
je njen povratak. Upravo ova karakteristika ponaanja u situaciji sa
strancem, svrstava ih u posebnu grupu - dakle, deca panino trae
majku, a kad ona doe ljute se na nju, udaraju je, plau... Trae kon
takt, ali ne mogu da se smire i opuste, (sekundarna strategija). Takoe
karakteristino ponaanje dece ovog tipa je naglaena uznemirenost i
specifina reakcija na dolazak stranca. Naime, kad stranac ue u pros
toriju za igranje, ove bebe kao da se zabrinu za svoje majke. Potpuno
se prikae za majku, ometajui je i u najpovrnijoj komunikaciji sa
strancem: insistiraju da gleda u njih, da se igra sa njima, okreu joj
glavu u pravcu suprotnom mestu na kome se nalazi stranac...

34
 Evo i prve distribucije obrazaca afcktivnog vezivanja (baltimor-
ski uzorak Meri Ejnsvort):
,,A" (nesigurna izbegavajua afektivna vezanost) - 20%
,,B" (sigurna afektivna vezanost) - 66%
C" (nesigurna ambivalentna afektivna vezanost) - 12%

Naravno, kroz godine je Merina prvobitna klasifikacija dobila i

sub kategorije. Novija klasifikacija individualnih razlika (R Critenden,
2001) opscrviranih kod dece starosti 12 do 18 meseci izgledala bi ova-
ko:
A Dvnamic-IVlaturartlonal IVIodel o*
Parttrns of Attachmonrt in liwfaincy

l CognHion

A) (Tyi C)

fmtsm Affaot FnlK Connitio.

I kako se to ve deavalo u ivotu Meri Ejnsvort i baltimorsko

istraivanje obeleila je odluka njenog supruga Leonarda Ejnsvorta.
Ovog puta odluka o razvodu braka! Odluka koju je Meri konano
(zahvaljujui i viegodinjim psihoanalitikim seansama) iskoristila
za sopstveni razvoj. Ali i odluka zahvaljujui kojoj je M. Ejnsvort
otkrila psihoanalizu, te ugradila neka od bazinih psihoanalitikih
saznanja u koncept koji je stvarala: koncept teorije afektivnog

35
vezivanja. U godinama koje slede, Meri Ejnsvort svoj entuzijazam i
posveenost ideji afektivnog vezivanja, prenosi generacijama stude-
nata i postdiplomaca John Hopkins univerzitetu u Baltimoru. Mnogi
od njih danas su vodei istraivai u projektima koji se bave afek-
tivnom vezanou irom sveta: Svlvia Bell, Mary Main, Mary Blehar,
Michael Lamb, Alicia Liberman, Robert Marvin, Milton Kotelchuck,
Mark Greenberg, Mark Cummings, Everet Watters.... Njima, ali i
mnogim drugim istraivaima, dugujemo razvojnu perspektivu teorije
afektivnog vezivanja.

36
 2. EMOCIONALNI RAZVOJ LINOSTI
IZ UGLA TEORIJE AFEKTIVNOG
VEZIVANJA

U centru interesovanja osnivaa teorije afektivnog vezivanja,

Dona Bolbija i Meri Ejnsvort bio je odnos majke i dctcta. Dakle,
afektivno vezivanje prouavano je kao relaciona karakteristika.
Danas, etrdeset godina kasnije, afektivna vezanost se i teorijski
i empirijski tretira kao individualno svojstvo. Teorija afektivnog
vezivanja pravi pomak od teorije koja se bavila prirodom i poreklom
ovekove oseajnosti, ka teoriji emocionalnog razvoja oveka. Kljuni
pojam ovakvog razvoja teorije, svakako je pojam unutranjeg radnog
modela.

2.1. Unutranji radni model ili mehanizam

koji je omoguio razvojni aspekt teorije
Objanjenje prirode i porekla ponaanja afektivne vezanosti
bilo je neophodna osnova postuliranja teorije. ini se ipak daje tei
zadatak za osnivae teorije predstavljao pokuaj objanjenja, odnosno
prevoenja opisanih, spoljanjih interakcijskih odnosa u mentalne
reprezentacije individue. Ovo je bio uslov bez koga teorija afektivnog
vezivanja ne bi mogla da se nazove razvojnom teorijom. Uslov koji
je takoe obezbedio toliko potrebnu empirijsku grau za dalji razvoj
teorije afektivne vezanosti.
Prema teoretiarima afektivne vezanosti prevoenje relacijskog
u individualno svojstvo je proces. U prvim mesecima ivota, detc na
osnovu svakodnevnih, ponavljanih iskustava sa majkom, postepeno
gradi unutranju predstavu o sebi i o njoj. Sklapa sliku na osnovu detalja
koji se ponavljaju. U odnosu na majinu responzivnost na njegove

37
signale, njenu dostupnost i osetljivost za njegove potrebe, dete gradi
sliku o sebi kao biu manje ili vie dostojnom majine panje i sliku o
majci kao osobi koja je tu ili nije tu kada mu je potrebna.
Slike ili reprezentacija sadre lina uverenja i oekivanja o tome
kako radi sistem afektivnog vezivanja i ta se moe dobiti od njega.
Individualne razlike nastaju iz ekspresije ponaanja afektivnog
vezivanja u kontekstu roditelj-dete relacija. Unutranji modeli
reflektuju oekivanja deteta o sopstvenom ponaanju i verovatnom
roditeljskom ponaanju u razliitim situacijama. Re je o operativnim
modelima sebe i znaajnih drugih, zasnovanim na istoriji zajednikih
odnosa. U odnosu na ove sheme dete se adaptira, prilagoava svoje
ponaanje ne bi li od znaajnih drugih dobilo ono to mu je neophodno za
rast i razvoj: panju, kontakt, sigurnost. ak, u odnosu na usvojeni model,
dete organizuje sopstveni ivot. Boleljivo je ili plaljivo, ako su to
situacije u kojima je majka najresponzivnija. Sigurno i oputeno sa
majkom koja je topla, responzivna i adekvatna. Ukoliko, pak majka ni u
jednoj situaciji ne reaguje, dete e prestati da alje signale, postae
zatvoreno, oprezno, nepoverljivo.
Dakle, odreene kognitivno afektivne strukture se razvijaju
kao odraz bihevioralnih obrazaca. Nazvane su radnim modelima ili
reprezentacijama zbog toga to su osnova za akciju u situacijama
afektivnog vezivanja i zato to su otvorene za promene (na osnovu
novih iskustava u odnosima vezivanja). Modeli su relativno stabilni i
mogu da rade automatski bez potrebe za pravljenjem namernih
procena. Oni upravljaju ponaanjem u odnosima sa roditeljima i utiu
na oekivanja, strategije i ponaanja u kasnijim vezama. Na pitanje
emu ovi modeli slue istraivai odgovaraju: "Pod uslovom da se
revizija izvri pravilno, odnosno u skladu i sa razvojnim promenama i
sa promenama sredine, ovi modeli omoguavaju osvrt kako na
prole tako i uvid u budue situacije, omoguavaju regulisanje
planova za ouvanje blizine i razreavanje konflikata u odnosima..."
(I. Bretherton, K.A. Munholland, 1999) Vidimo da inkorporiranje
mentalnih reprezentacija u sistem afektivne vezanosti omoguava
celoivotnu perspektivu, obezbeuje razumevanje razvojnih promena u
izraavanju afektivnih veza kao i razumevanje spoljanjih uticaja na
razvijanje veze kao i ponaanje u njoj.
Unutranji radni model sebe i model sveta nastaju kroz
interakciju sa majkom, a kao odgovor na detetovu primarnu potrebu
za afektivnom vezom. Bolbi pretpostavlja da se poetne forme
ovih modela ustaljuju pri kraju ranog dctinjstva i slue da reguliu,

38
interpretiraju i predvide kako ponaanje, misli i oseanja osobe za
koju se jedinka vezuje, tako i ponaanje same osobe. Postuliranje
unutranjih radnih modela omoguilo je dalju operacionalizaciju i
istraivanje afektivne vezanosti.

2.1.1. Unutranji radni model sebe i model

znaajnih drugih
Ideja o unutranjem radnom modelu postala je jo operativnija,
postuliranjem dodatnih pretpostavki o modelu sebe i modelu znaajnih
drugih. Model sebe predstavlja skup oekivanja i verovanja deteta o
sebi samom, do kojih ono dolazi na osnovu kvaliteta odnosa roditelja
prema njemu. Model drugih, predstavlja skup verovanja i oekivanja
deteta u odnosu na druge, takoe je zasnovan na opaenom ponaanju
roditelja prema njemu.U svakom sluaju, jedan individualni unutranji
model afektivne vezanosti ukljuuje stabilne postulate o ulogama
oba roditelja i deteta u vezi, zato to individualne razlike u vezivanju
potiu iz pomenutih okruenja. Poto se za unutranje modele veruje
da odslikavaju doivljene interakcione obrasce izmeu osobe koja se
vezuje i osobe za koju se vezuje, modeli sebe i znaajnih drugih su
oekivano komplementarni.
"Glavna karakteristika radnog modela sveta koji svako od nas
gradi je naa pretpostavka o tome ko su figure za koje se vezujemo,
gde se mogu nai i kako oekujemo da odgovore. Slino, osnovna
karakteristika radnog modela sebe koji ljudi grade je do kog stepenajc
on prihvatljiv ili neprihvatljiv figurama za koje se vezuje. Na strukturi
tih komplementarnih modela baziraju se pretpostavke osobe o tome
kolika je mogunost da znaajni drugi budu dostupni i da odgovore
ukoliko od njih potraimo podrku. injenica je da od strukture
ovih modela zavisi i da li e se jedinka oseati sigurnom da su joj
znaajni drugi generalno dostupni ili e u manjem ili veem stepenu
strahovati da joj nisu dostupne - povremeno, esto ili veoma esto."
(Bowlby,1973)

2.1.2. Da li se unutranji radni modeli menjaju?

Prema teoriji afektivnog vezivanja unutranji radni modeli su
podloni promenama. Modaliteti ovih promcna e biti preciznije

39
razmatrani na narednim stranama. Meutim, sama injenica promen-
Ijivosti rano formiranih radnih modela, na novi nain osvetljava odnos
ranih i kasnijih iskustava. Naime, kvalitet ranih detetovih iskustava
prema teoriji afektivnog vezivanja odraava se u tipu radnog modela
koji dete formira. Ukoliko teorija dalje podrazumeva da se rano for-
mirani radni model menja u skladu sa kasnijim iskustvima, itava
konstrukcija o ireverzibilnsti tragova ranih iskustava e se sruiti. Da
li to znai da nema relacije izmeu ranog detinjstva i kasnijih ivotnih
situacija? Naravno da ne znai. Ali, potrebno je sagledati ovu relaciju
na novi nain.
Prvi od modaliteta promenljivosti unutranjih radnih modela su
razvojne promene.

> Razvojne promene unutar radnih modela kao zahtev za

kontinuiranom sigurnou
Pojam siguran u kontekstu teorije vezivanja slui da opie
sigurnost individue da e zatitniki nastrojena osoba biti dostupna,
bilo da je individua beba, dete ili odrasla osoba. Ovu upotrebu,
meutim, ne treba pogreno shvatiti kao nedostatak razvojnih promena
u radnim modelima. Ve Bolbi je tvrdio da e detetov kontinuiran
oseaj sigurnosti biti ugroen ako radni modeli sebe i znaajnih drugih
ne prate razvoj fizikih, socijalnih i kognitivnih sposobnosti deteta.
To znai da, u situacijama kada je novoroenetu jo uvek potrebna
zatita, bebi koja ui da hoda nee biti potrebna. Ali dok se ta ista
beba ne boji mraka, detetu na predkolskom nivou bie potrebno
ohrabrivanje, pa i zatita, povodom nastupajuih razvojnih strahova.
Za objanjenje ovako rastue sofisticiranosti radnih modela
Bolbi je naao teorijsko uporite u radovima ana Pijaea (Jean Piaget,
1951,1952,1954) o senzomotornom periodu u razvoju deteta. Dakle,
ba kao to beba o fizikom svetu saznaje na osnovu manipulisanja
predmetima (Piaget, 1954), Bolbi oekuje da o socijalnom svetu beba
saznaje na osnovu interakcije sa ljudima koji se njome bave i da na
osnovu te interakcije formira tzv. unutranje radne modele. Bolbi
pretpostavlja da se dete od kraja svoje prve godine i u verovatno
najaktivnijem obliku tokom druge i tree godine, bavi konstruisanjem
radnih modela o tome kako bi fiziki svet oko njega, njegova majka i
druge vane osobe mogli da se ponaaju, kako bi ono samo moglo da
se ponaa i kako oni uzajamno reaguju. U okvirima ovih modela dete
proccnjuje svoju poziciju i pravi planove. A u okviru svog modela

40
i modela svoje majke pravi procenu planova vezivanja. Po ulasku u
predkolsko doba, deca iako i dalje trebaju figure koje im pruaju
zatitu, postaju sve sposobnija da se oslone na unutranje radne modele
kako bi se oseala sigurnom i u odsustvu znaajnih figura.
Istovremeno poinju da shvataju da se ciljevi i motivi osoba za
koje se vezuju razlikuju od njihovih. Kako ovladavanje verbalnom ko-
munikacijom raste, novonastale sposobnosti vode u znaajne promcnc
koje za posledicu imaju ono to je Bolbi nazvao ciljem korigovano
partnerstvo. O emu se zapravo radi? Kako funkcioniu i da li se
menjaju unutranji radni modeli kod deteta predkolskog uzrasta?
Teoretiar afektivnog vezivanja, Inge Bretherton (I.Brethcrton, 1999)
ovu promenu ilustruje sledeim primerom: deak predkolskog uz-
rasta, igra se u dvoritu i uje od oca da majka odlazi u kratku posetu
roacima. Prekida igru, kree da trai majku i nagovora je da ga povede
sa sobom. Dakle, potreba ovog deaka za majinom dostupnou, ima
strategiju uzimanja u obzir ne samo vlastitih ciljeva, ve i majinih.
Ukoliko se ovo ponaanje uporedi sa eventualnim plakanjem ili
puzanjem istog deaka u prvoj godini u slinim situacijama, bie
jasniji pojam ciljem korigovanog partnerstva.
Ovaj koncept je takoe naao potvrdu u istraivanju grupe autora
(Bretherton&Beeghlv, 1982), koje pokazuju da se dejc razumcvanjc
elja, namera i emocija drugih osoba razvija mnogo ranije nego to se
nekada mislilo. Dakle, u skladu sa razvojem deteta, unutranji radni
modeli se menjaju. Sledei modalitet promene unutranjih radnih mo-
dela je promena afektivnih kvaliteta.

^ Promene afektivnih kvaliteta radnih modela

Kao to je ve reeno, radni modeli mogu da ostanu afektivno
stabilni, reflektujui dosledno sigurne ili nesigurne odnose. Meutim,
situacija se moe promeniti, tako da novoroene koje je recimo,
bilo bezbedno vezano za majku ne odraste uvek u bezbedno vezanu
osobu.
Do afektivne promene u radnim modelima moe doi iz mnogih
razloga. Prethodno adekvatni roditelji mogu se promeniti iz mnogo
razloga (bolest, gubitak posla, rat...), mogu se ponaati agresivno,
mogu pretiti samoubistvom. U svakom sluaju detetovo prethodno
poverenje u njih bie poljuljano i dovee do rekonstrukcije modela
roditelja (Bowlby, 1973). Suprotno, sa poboljanjem ivotnih oko-
41
Inosti, roditelj moe stei kapacitet mnogo senzitivnijeg reagovanja
na detetove potrebe vezivanja, to za posledicu ima reviziju modela
sebe kao vrednog panje i modela roditelja kao brinog. Potpuno u
skladu sa nalazima Klarkovih (A.M Klark & A.D.B. Klark,1987) o
mogunostima izmene uticaja ranih iskustava, ova koncepcija supro-
tna je poetnoj Bolbijevoj ideji o nepovratnom (pogubnom) uticaju
ranih separacija majki i dece. Ipak, i kada se ivotne okolnosti dra-
stino promcne, promene unutranjih radnih modela nisu tako jedno-
stavne ni spontane kako je moda izgledalo. Naime, odbrambeni
aspekti organizacije unutranjih modela esto oteavaju proces re-
konstrukcije.
x
> Otpor promenama unutar radnih modela
Uprkos razvojnim zahtevima, unutranji radni modeli nisu u sta-
nju neprekidnog kretanja. Proces asimilacije (ideja koja je pozajmljena
od ana Pijaea) uslovljava izvestan otpor prema promenama. Drugim
recima, reprezentacije osnovnih interakcija formiraju oekivanja i u
izvesnoj meri odreuju opaanje prispelih iskustava, tako da postoji
sklonost da nove i drugaije transakcije sa ljudima budu viene na
ustaljeni stari nain. Pozitivan aspekt procesa asimilacije svakako je u
injenici da povremeni (samo povremeni) propusti figure afektivnog
vezivanja u razumevanju detetovih potreba ne dovode do formiranja
ncpovercnja dcteta u dostupnost ove figure, ve se asimiliraju u
postojeu sigurnu shemu. Naime, injenica je da unutranji modeli
i oekivanja dve osobe koje su u uzajamnoj afektivnoj vezi stvaraju
odreenu dozu sigurnosti. Kada se interaktivno ponaanje jedne
osobe promeni, oekivanja druge osobe su naruena. Deava se da
ta druga osoba ne primeti ili odbije da razume partnerova ponaanja
(bilo pozitivna, bilo negativna), jer ih asimiluje u postojei model.
Ovi normalni, stabilizujui procesi ipak poputaju kada je promena
ponaanja dosledna, pa osoba mora da se akomodira u odnosu na tu
injenicu, odnosno da postane svesna da stari model ne funkcionie.
Inge Brethcrton, (1. Bretherton,1999) vidi deo otpora promeni i
u injenici da naini delovanja i razmiljanja koji su bili pod snanom
kontrolom, vremenom postaju manje svesni ili ak nesvesni, odnosno
automatski. Efikasnost automatske obrade novih iskustava postavlja
manje zahteva panji, ali dovodi i do izvesnog gubitka fleksibilnosti.

42
 2.1.3. Da li se unutranji radni modeli prenose iz
generacije u generaciju?
Prema teoriji afektivnog vezivanja, dcte formira afektivnu vezu
najpre sa osobom koja se njime bavi. Kroz odrastanje, ono ovu vezu
nosi u formi unutranjeg radnog modela i u odraslom dobu prenosi
je na partnera. Teorija takoe kae da ovaj rano steeni model
vezivanja, osoba osim to prenosi na partnera, prenosi i na svoje
dete. Da li je to tako jednostavno? Naime, verovatno je da e osoba
koja je u detinjstvu stekla sigurnu afektivnu vezu, u odraslom dobu
sa sopstvenim detetom, negovati takoe sigurno afektivno vezivanje.
Meutim, ako je osoba stekla izbegavajui afektivni obrazac, da li e
prema sopstvenom detetu biti uzdrana, hladna, ak odbacujua. Ili e,
ukoliko je okupirano vezana za svoje roditelje, u odnosu na sopstvcno
dete biti nedosledno responzivna, neosetljiva za potrebe detcta? Da li
e ponoviti afektivni obrazac svog detinjstva ili e nastojati da svom
detetu prui kvalitetniju ivotnu priu? Ovo je takoe oblast kojom se
istraivai afektivnog vezivanja sve vie bave.
Prvo istraivanje koje se bavilo testiranjem hipoteze o trans-
generacijskom prenosu obrazaca afektivnog vezivanja ponovo je
uradila M. Mein (Main et al.,1985. Main & Goldwyn, 1989). U skladu
sa oekivanjima teorije afektivnog vezivanja, ona je pretpostavila da
e se jednom formirani obrasci prenositi iz generacije u generaciju.
U njenim istraivanjima ovo oekivanje je potvreno, odnosno
ustanovljena je povezanost izmeu klasifikacije roditeljske vezanosti
i klasifikacije njihove dece, tako da su sigurni roditelji (F) imali dccu
tipa B, odbaeni roditelji (D) decu tipa A, a preokupirani roditelji (E)
decu tipa C.
Mnogo komplikovanije bilo je razumeti kojim kanalima se ovaj
prenos ostvaruje. Poetne pretpostavke bile su daje sadraj iskustava
iz detinjstva ono to odreuje obrazac vezanosti (deca sa negativnim
sadrajima imala bi nesigurne obrasce, deca sa pozitivnim sadrajem
imala bi sigurne obrasce). Nisu se potvrdile. Nalazi dobijeni na osnovu
Intervjua o afektivnom vezivanju odraslih u kome su odrasli pripo-
vedali o vezivanju za svoje roditelje (AAI, Main, Caplan, Casidv, 1985)
vodili su do nekih novih i neto drugaijih uvida. Istraivanja Meri
Mein su osvetlila injenicu da tek celokupna organizacija vcrbalizacije
osobe prilikom opisivanja iskustava sa svojim roditeljima, a ne samo
konkretan sadraj iskustva iz detinjstva, odreuje kvalitet prisnosti

43
roditelja i dece u prethodnoj generaciji. Preciznije, veina roditelja u
Merinom istraivanju bila je u stanju da prui koherentan, emotivno
otvoren i jasan doivljaj bliskosti sa roditeljima u periodu detinjstva,
stoje nazvano sigurno-autonomnom reakcijom. Roditelji koji su inili
ovu grupu rekli su da su imali relativno sigurno detinjstvo, mada je
nekolicina opisala prisnost sa roditeljima kao nedovoljnu. Koherentni
intervjui roditelja, visoko su korelirali sa sigurnim ponaanjem njihove
dece u Situaciji sa strancem, bez obzira na to da li je sadraj njihovih
iskustava iz detinjstva bio pozitivan ili ne. Jednostavnije, majke iji
su intervjui klasirikovani kao koherentni su imale decu koja su bila
sigurna da e od njih dobiti utehu kada im bude bila potrebna.
Suprotno ovome, manji deo intervjuisanih, grupisan kao
odbacujui pokazivao je tendenciju izbegavanja odgovoranja na
pitanja iz intervjua, sluei se izjavama tipa: "Ne znam, ne seam
se." Ovi ispitanici su pravili generalizacije koje su neosnovane ili
u suprotnosti sa uspomenama iz detinjstva. esto su i umanjivali
uticaj iskustva vezivanja na svoj razvoj. Deca ovih roditelja su u
laboratorijskoj situaciji klasifikovana kao ona koja imaju tendenciju
izbegavanja. Tako su se nepanja ili izbegavanje teme o vezivanju
u intervjuu podudarale sa detetovim bihevioralnim izbegavanjem
roditeljske blizine i interakcije sa njim u rizinim situacijama.
Nekolicina roditelja klasifikovanih kao preoptereeni uglavnom
se priseala konfliktnih, nikada razreenih uspomena iz detinjstva.
Najee, ponetisopstvenimseanjima, previali su postavljena
pitanja i uporno prepriavali dogaaje koji ih i dalje ispunjavaju
ljutnjom. Njihova deca su u stresnim situacijama (Situacija sa
strancem}, pokazivala tendenciju da ih trae, ali ne i da bivaju uteena
njihovim dolaskom, ve da nastavljaju da plau, besne i si.
(ambivalentni obrazac). Ova, deija potreba za bliskou,
kontaminirana besom, odgovarala je na reprezentativnom nivou
dugim priama njihovih roditelja o situacijama kada njihov bes nije
bio umiren.
etvrta grupa intervjuisanih roditelja klasifikovana je kao
nerazreeni (Main i Solomon, 1990). Ovi roditelji pokazivali su
ponavljane reprezentacione propuste koji su ometali tok prie o
znaajnim temama (lapsusi, nerazumljiv govor...). Bebe ovih roditelja
klasifikovane su kao neorganizovane na osnovu ponaanja u stresnim
situacijama. Klasifikaciju su dali Main i Solomon kako bi opisali
decu sa zbunjujuim ponaanjem (dezorijentisani pokreti, nejasni

44
izrazi, kratki gestovi straha, produena nepominost i stereotipi)
koje u potpunosti ometa obrazac prisnog sjedinjavanja (Solomon, J.
George, C. & de Jong A, 1995; Lyons-Ruth &Block.D, 1996). Mein
i Hese (1990) objanjavaju ovu afektivnu vezanost - ometajuim
percepcijama roditelja kao osobe koja plai ili koja se plai.
Sa ciljem procene podudarnosti izmeu klasifikacija odraslih u
Intervjuu i klasifikacija beba u Situaciji sa strancem, M. Mein je sa
grupom saradnika uradila meta - analizu niza istraivanja (18 uzoraka,
preko 800 dijada) uzetih iz SAD, Velike Britanije, Izraela i Holandije.
Pronala je znaajne korelacije izmeu tehnike AA1 Intervjua i
Situacije sa strancem, za svaki od ispitivanih obrazaca vezivanja.
Korelacije su bile visoke i nisu zavisile od toga da li je intervju zadat
pre ili po roenju deteta. Metodoloki znaajno bilo je otkrie da su
korelacije bile vee kada su procenjivai bili obuavani pre zadavanja
Intervjua. Ove korelacije su ipak bile manje u dijadi otac - dete, nego
majka - dete, kao i u test situacijama na uzorcima dece predkolskog
uzrasta, nasuprot situacijama sa strancem namenjenim bebama. Pet
godina kasnije, radei istraivanje zasnovano takoe na procenjivanju
dece SS tehnikom i na procenjivanju odraslih AAI intervjuom, Meri je
dobila sline rezultate. Korelacija izmeu deijih obrazaca afektivnog
vezivanja i majinih obrazaca iznosila je znaajnih r=0,61, a korelacija
izmeu dejih obrazaca i obrazaca afektivne vezanosti oeva, iznosila
je takoe znaajnih, r=0,41. (M. Main,1985; Main&Goldwyn,1998).
Grupa nemakih istraivaa, (Fremmer Bombik et al., prema
Grossmann, K. & Grossmann, E.,1991) je, radei na uzorku roditelja
i dece u severnoj Nemakoj, takoe koristila tehniku AAI Intervjua
za ocenu vezanosti odraslih. Prema njihovim nalazima podudarnost
je visoka: roditelji dece koja su procenjena kao sigurna, redovno su
vrednovali vezanost, a roditelji dece koja su procenjena kao nesigurna,
redovno su obezvreivali vezanost.
U naoj sredini takoe je uraeno jedno istraivanje transge-
neracijskog prenoenja afektivnih obrazaca (T.S. Stanojevi, 2000).
Preciznije, ispitivali smo povezanost izmeu vaspitnih stavova roditelj a
1
afektivne baze deteta. Istraivanjem smo obuhvatili tri generacije
(bake, majke i decu). Istraivanje predstavlja opservacionu studiju
interakcije majka-dete, praenu testovnim procenjivanjem vaspitnih
stavova roditelja. Obuhvaeno je 90 formalno kompletnih porodica
u
kojima su postojale i bile spremne na saradnju sve tri generacije.

45
Rezultati i straivanj a potvrdili su veinu postavlj enih hipoteza. Izvesni
kvaliteti materinstva se prenose, odnosno postoji znaajna povezanost
izmeu vaspitnih stavova majki u prethodnim generacijama i kvaliteta
afektivne baze deteta. Majke koje imaju doivljaj prihvaenosti u
odnosu na svoje majke odgajaju decu sa optimalnom bazom rasta
i razvoja. Rezultati koji se odnose na povezanost izmeu vaspitnih
stavova odbacivanja, prezatiivanja i nedoslednosti, statistiki zna-
ajno su povezani sa maladaptivnom bazom rasta i razvoja deteta.
Posebno nam se uinio interesantnim podatak da bake imaju mnogo
vei uticaj od oeva, na afektivnu bazu deteta, kao i da su prvoroena
deca ea u grupi sa negativnim vaspitnim stavovima i maladaptivnom
bazom.
Rezultati ovog istraivanja slini su rezultatima dobijenim u
tzv. kanadskom trogeneracijskom istraivakom projektu, (Benoit,
Parker, 1994). Naime, dobijeno je visoko slaganje (75%) izmeu
81 bake, njihovih odraslih kerki i njihove dece. Jo je indikativniji
procenat slaganja obrazaca (81%), dobijen u istraivanju koje je
tretiralo 27 majki i njihovih psihijatrijski tretiranih adolescenata
(Roscnstein i Horowitz,1996).

2.1.4. Da li su unutranji radni modeli univerzalni ?

Transkulturalni pravac istraivanja obrazaca afektivnog vezi-
vanja sve je znaajnija oblast razvoja teorije. Istraivanja obrazaca
afektivnog vezivanja sprovedena su i u drugim i drugaijim sredinama
u odnosu na poetni, ameriki uzorak M. Ejnsvort (Baltimorski uzorak).
Grupa istraivaa (I. Jzendoorn & Sagi, 1999) nastojala je da proveri
odrivost teorije afektivnog vezivanja uporeivanjem distribucija u
razliitim sredinama. Njihov projekat testirao je 4 hipoteze:
hipotezu o univerzalnosti,
hipotezu o normativnosti,
hipotezu o osetljivosti i
hipotezu o kompetentnosti teorije afektivnog vezivanja.

Rezultati brojnih istraivanja prikazani su u tabeli 1. 46

 Tabela 1. Odrivost hipoteza o afeklivnom vezivanju u
razliitim sredinama

Univer- Norma- Senzi- Kompc_

Drutvo tivnost
zalnost tivnost tentnost
Afrika

Ganda (Ainsworth, 1967) + + + 0

Gusii (Kermoian&Leiderman, 1986) + + + 0
Dogon(Tme,1994) + 4- 0
Hausa (Marvin et al., 1977) + 0 0 0
Kung San (Korner, 1977) + 0 0
(+)
Effe (Morelli&Tronick,1991) + 0 0
(+)
Kina

Beijing (Posada et al.,1995) + + 0 0

Beijin(Hu/Meng,1996) + + + 0
Izrael

Dravni kibuci (Sagi, 1994) + + + +

Porodini kibuci (Sagi, 1994) + + + 0
City (Sagi et al., 1985) + + 0 0
Japan
Tokio(Durrettata!.,1984 + + + 0

Sapporo (Takahashi, 1986) + + - 0

Tokio(Vereijken,1996) + + + 0

Dakle, analiza rezultata istraivanjapotvrdila je prve dve hipoteze :

hipotezu o univerzalnosti fenomena i hipotezu o normativnosti. Ali
i preostale dve hipoteze, po miljenju istraivaa ne treba odbaciti
ve proveravati drugaijom metodolokom procedurom (van I.
Jzendoorn&Sagi, 1999). ini se jo znaajnijim pogledati distribuciju
obrazaca afektivnog vezivanja u razliitim sredinama (tabela
a

47
 Tabela 2. Distribucija obrazaca afektivnog vezivanja
u razliitim sredinama
Drava n Izbe- Si- Nekla-
gava- gurni Ambi-
sifiko-
Afrika jui valentni
vani
Ganda, (M.Ejnsvort,1967) Gusii, 28 18% - 57%
(Kennoian&Leidennan, 1 986) Dogon, 26 % 0% 61% 8% -
(True,1994) 26 69% %
25% 23%
Kina
Beijing, (Hu & Meng,1996) 31 16% 68% 16%
Izrael

Dravni kibuci (Sagi et al.,

1985,1995) Porodini kibuci 7% 56% 37%
(Sagi, 1995) City (Sagi et al., 104 0% 80% 20%
1985) 25 36 3% 80% 17%
Japan
Tokvo (Durrett et al., 1984) 39 13% 61% 18% 8%
Sapporo, (Takahashi, 1986) 60 0% 68% 32%

Zapadna Evropa

9 uzoraka (van I. Jzendoorn &

Kroonenberg,1988) 510 28% 66% 6%
SAD
21 uzorak (van I. Jzendoorn, 1992) 1584 21% 67% 12%

Budui da je navedenim istraivakim rezultatima potvrena

u mnogim i razliitim sredinama u odnosu na poetnu (Baltimor,
1961), klasifikacija Meri Ejnsvort jo jednom dokazuje univerzalnost
(van I. Jzendoorn, 1992), ali ukazuje i na znaajna, verovatno
kulturoloki uslovljena odstupanja. Generalno gledano mogli bi rei
da sve distribucije van Zapadne Evrope i Amerike imaju naglaeniji
ambivalentni od izbegavajueg obrasca. Naravno, daje ovo objanjivo
razlikama u nainu ivota, u smislu da je u uslovno reeno siromanijim
sredinama zavisnost naglaena ivotnim uslovima: decu uvaju bake,
odrasla deca ive sa roditeljima, jednom reju model porodice je iri i

48
komplikovaniji. U prilog razlikama navedimo i rezultate istraivanja
obrazaca afektivnog vezivanja kod decc uraenog u naoj sredini,
(T.S. Stanojevi, 2000). Budui da je istraivanje uraeno Q setom
afektivne vezanosti Votersa i Dina, (Watcrs&Deanc,1985) koji govori
0 kvalitetima dobre, odnosno loe baze, nismo u prilici da rezultate
direktno uporedimo. Ipak,: dobroj bazi (sigurna afcktivna veza) u na
em istraivanju pripalo je 47% ispitivanog uzorka, a maladaptivnoj
10%. Znaajnih 43% nalazi se negde izmeu na kontinuumu od
optimalne do maladaptivne baze rasta i razvoja, to kroz dalju analizu
upuuje na ambivalentnu afektivnu vezanost. Izgleda da je i u naoj
sredini naglaeniji ambivalentni obrazac afektivnog vezivanja dece u
odnosu na izbegavajui afektivni obrazac.
Rezultat koji osim to govori o kulturolokim razlikama otvara
1 pitanje znaenja svakog od obrazaca u svetlu prilagoenosti
kulturi.
Preciznije da li su ambivalentno afektivno vezana deca jednako
neprilagoena i nesrena u sredini u kojoj ine preko 30% populacije
(Izrael, Japan, Srbija) i u sredini u kojoj ine zanemadjivih 6%
populacije (Zapadna Evropa)?

2.2. Razvoj afektivnog vezivanja kroz

ivotni vek
2.2.1. Period novoroeneta i rano detinjstvo
Na stranama koje slede, teorija afektivnog vezivanja predsta-
vljena je kao celoivotna teorija emocionalnog razvoja. Skiciran je
razvoj oseajnosti poev od najranijih dana, preko adolcscentnog
perioda do perioda zrelosti. Takoe je nainjen pokuaj razumevanja
ljubavnih veza iz ugla afektivne vezanosti, kao i pokuaj sagledavanja
razliitih obrazaca afektivnog vezivanja u svim pomenutim razvojnim
modalitetima.
Don Bolbi nas je zaduio idejom da beba oveka, ba kao i
druge bebe u ivotinjskom svetu, poseduje primarnu potrebu za
kontaktom sa drugom odraslom osobom, najee majkom. Mladunci
drugih ivotinja, svoju potrebu ostvaruju veajui se o majku (npr.
majmuni) ili pratei je (guske, patke..), ime obezbeuju njenu gotovo
neprekidnu blizinu. Coveja jedinka raa se nezrela i bespomona.
Naravno nije u stanju da se okai o majku, a jo manje da je prati.

49
 Da li fizika bespomonost ljudske bebe znai da je indisponirana
za preuzimanje inicijative u uspostavljanju kontakta sa majkom?
Odnosno, kako ljudska beba moe da utie na koliinu vremena koje
e joj biti posveeno?
Bolbi je samo nagovestio, a istraivai posle njega razradili,
ideju da ljudska beba poseduje izvesne socijalne moi, koje joj
obezbeuju odreenu inicijativu u uspostavljanju kontakta sa majkom.
Ova postavka, se neto kasnije, razrauje u tekstovima H. Rejnold
(H.Rheingold, 1991): "Od samog svog roenja, odoje poseduje ulne
modalitete koji mu omoguavaju osetljivost na stimuluse, odnosno na
socijalne objekte iz okruenja. Posmatranje dece u najranijim fazama
razvoja, redosled razvojnog napretka i eksperimenti se slau u tome
da odoje moe da vidi i uje ljude, da moe da ih mirie, da oseti
njihove dodire. Ukoliko se socijalni objekti razmatraju kao kolekcija
stimulusa, jasno je da je ljudsko odoje bioloki opremljeno da osea
ljude." Ne samo daje osetljivo na stimuluse koje mu upuuju odrasli,
ljudsko odoje na njih i odgovara. Dakle, beba odraslima upuuje
signale: uveni socijalni osmeh pojavljuje se ve u etvrtoj nedelji,
pla jo ranije. Naravno socijalni signali jo uvek ne znae da je
dolo do afektivne vezanosti, beba se prvih meseci osmehuje svemu
to odgovara getaltu ljudskog lika, tek postepeno uei da razlikuje
majin lik. U svakom sluaju, bebinom osmehu ili plau teko je ili
nemogue odoleti. U odnosu na ove signale majka se orijentie: hrani
bebu, presvlai, uzima u naruje. Majina responzivnost u odnosu na
signale bebe, kljuna je determinanta postepenog razvoja afektivne
:!l||i vezanosti. Dakle, afektivno vezivanje se zainje kad dete svoj
socijalni odgovor pone da uslovljava, individualizira, kroz vezivanje
za odreenu osobu u okruenju. Ovaj proces je oformljen ve u estom
mesecu ivota bebe: sa est meseci ona razlikuje majku kao figuru
emocionalne vezanosti i manifestuje to praenjem njenih pokreta,
auditivno i vizuelno. Beba slua i odgovara drugaije na glas majke;
plae drugaije kada ona izlazi iz sobe u poreenju sa dragim osobama
iz okruenja; pozdravlja je drugaije i poinje da prua ruke kada joj
majka prilazi. Bolbi, afektivno vezivanje u ovom periodu, opisuje i kao
samonavodeu napravu u kojoj je dete programirano da se fokusira na
roditelja sa ciljem da odri blizinu, (Bowlby,1969). Tokom sledea tri
meseca, njihova afektivna veza se ustaljuje i sa devet meseci kao daje
najvra i najjaa. "U devetom mesecu je najjae phbijanje uz majku

50
posebno kad je beba uznemirena ili je u prisustvu nepoznate osobe,"
(Bowlby,1969). Na osnovu ovako formulisanih teorijskih oekivanja,
koncipiran je prvi instrument za klasifikaciju individualnih razlika u
odgovorima dece na nepoznatu osobu (SS, Ainsworth&Witting, 1996),
0kome je ve bilo reci.
Razvoj afektivne vezanosti posredovanje i odreenim formama
ponaanja. To su dozivanje, plakanje, tepanje, osmehivanje, prianjanje
1traenje. U ranoj verziji teorije afektivnog vezivanja, smatralo se da
ovih pet obrazaca ponaanja odreuju kvalitet vezanosti. U novijoj
verziji je postulirano da se u starosti deteta od 9 do 18 mcseci ovi
obrasci inkorporiraju u sloeniji kontrolni sistem. Novu verziju Bolbi
naziva Teorijom kontrole ponaanja. Prema ovoj teoriji, ponaanja
afektivnog vezivanja dele se u vie kategorija, od kojih e dvc biti
pomenute:
signalna ponaanja (pla, osmeh, gukanje), iji je efekat da
dovedu majku detetu i,
pribliavajua ponaanja (puzanje ka majci, praenje), iji
efekat je da dovedu dcte majci.
Onoliko koliko su signalni vidovi ponaanja odreivali kvalitet
prvih est meseci, toliko e orijentaciono ponaanje postati uslov
daljeg razvoja afektivne vezanosti.
U drugoj polovini prve godine dete poinje da se kree, najprc
puzei, a onda inei prve korake. Pojava detetove pokretljivosti
povlai za sobom mnogo sloeniji sistem komunikacije, stoje i dalje
u funkciji razvoja afektivne veze. Dete sada ima mogunost izvesnog
kontrolisanja situacije: moe da ode do majke, da je prati iz sobe u
sobu, da svojom aktivnou reava neizvesne situacije. Majka, pak,
sada ima potrebu da zna da e se dete okrenuti prema njoj u vreme
opasnosti i da e biti u stanju da signalizira protest ili alost ukoliko
ga ona ostavi na nekoliko minuta. Sistem afektivne vezanosti na ovom
stadijumu, Bolbi naziva postavljanjem cilja (set-goals) koji uporeuje
sa funkcionisanjem termostata zbog kontrole po principu feed-backa
(slika 4).
Postavljanje cilja, za dete znai drati se blizine majke, odnosno
biti joj dovoljno blizu. Dete majku koristi kao sigurnu osnovu za
eksploraciju, kada su pretnje okruenja neznatne. Meutim, ono
takoe pokazuje separacioni protest ili signalizira opasnost kada su
 Slika 4. Teorija kontrole ponaanja
pretnje izrazitije. Pred roditeljem je mogunost komplementarno
negujueg ponaanja, koje parira ili bi trebalo da parira privrenom
ponaanju dctcta. Na primer, stavljeno u novu situaciju, dete e kroz
socijalne signale, kroz kontakt sa majkom, nastojati da organizuje
sopstvcno ponaanje, u smislu dalje cksploracije ili povlaenja. Ovako
sagledana interakcija roditelj-detc (kroz aspekt nadziranja i regulacije
udaljenosti), prostor je sa mnogo mogunosti za problematine
situacije. Recimo, preterano anksiozni roditelj moe koiti detetova
istraivaka ponaanja, inei da se ono osea kruto i neslobodno;
ali i zanemarujui roditelj moe zakoiti cksplorativna ponaanja
nedostatkom obezbeenja sigurne osnove afektivne vezanosti, to
takoe moe voditi doivljaju ostavljenosti.
I ovo je zapravo faza u kojoj se deava konana konceptualizacija
interne mape, odnosno unutranjeg radnog modela. Da bi objasnio
kako odnosi vezanosti roditelj - dete postaju postepeno svojina samog
deteta, Bolbi je iz kognitivne psihologije preuzeo koncept unutranjih
radnih modela. Pretpostavio je da dete internalizuje svoja iskustva sa
figurama vezanosti i da ih uva u dugoronoj memoriji. Obrasci in-
terakcije su po njemu, uglavnom nesvesni i tee da asimiluju nove
informacije (Bowlby, 1988).

52
 Tokom druge godine ivota i vei deo tree godine, ponaanje
afektivnc vezanosti nije nita manje izraeno nego u prvoj godini.
Jedina promena tie se toga da dete postaje svcsno da je razdvaja -
nje neophodno. Ipak do kraja tree godine kod veine dccc ponaanje
bliskosti je oigledno i uporno. Na ovoj injenici su bazirani broj -
ni instrumenti za proccnu afektivnog vezivanja u ranom detinjstvu.
Jednu od najee koricnih tehnika je set pitanja o afcktivnoj veza-
nosti (Attachment Q set, Waters, 1985). AQS instrument podrazumcva
viesatnu opservaciju odnosa dcteta sa majkom u njihovom prirodnom
okruenju i nakon toga procenjivanje odnosa kroz 90 pitanja vezanih
za kvalitet afektivne veze. Instrument zapravo procenjujc kvalitcl
ovog odnosa na kontinuumu od optimalne do maladaptivne baze rasta
i razvoja dcteta.
Istraujui afektivnu vezanost nakon ranog detinjstva, Mcri
Ejnsvort period oko etvrtog roendana dcteta, oznaava kao
partnerstvo sa korigovanim ciljem, za iji nastanak je odluujui
dalji razvoj govora i hodanja. Iako je govor poeo da se razvija u
prethodnoj fazi, sada dalji napredak detctovc vctinc govora pomae i
detetu i roditeljima da bolje saopte sopstvene planove i elje i prema
tome olakaju dogovor. Povcrenje u stabilnost ovog meusobnog
razumevanja ugrauje se u detetov radni model odnosa sa majkom
i omoguuje mu da toleric razdvajanje od majke na due vremc i sa
manje tuge. Partnerstvo sa korigovanim ciljem oznaava dctetovu novo
formiranu sposobnost da u svoj obrazac afektivne vezanosti uklopi i
potrebe roditelja, odnosno znaajnih drugih. Slino je i sa hodanjem:
kvalitativni napredak u kretanju, od nesigurnog geganja do hodanja i
tranja - omoguuje detetu da ispita proireni svet, da doe u vezu sa
vrnjacima, eventualno se izloi opasnosti daleko od svoje bczbcdnc
baze, ali i vrati u sigurnu zonu po svojoj elji.... Jednom reju, posle
tree godine deca mnogo bolje prihvataju privremeno razdvajanje od
majke i poinju da se igraju sa vrnjacima. Afektivna veza u ovom
novom obliku (manje intenzivna, ali dosledna), pcrzistira otprilike
do polaska deteta u kolu. Naravno i za ovaj uzrast je adaptiran in-
strument koji procenjuje individualne razlike u afektivnoj vezano-
sti. Jedan od najnovijih je instrument izraelskih istraivaa (AEEG,
Autobiographical Emotional Events Dialogues, Nina Koren Kane,
2000). Ovaj test procenjuje dijalog izmeu majke i dcteta, a povodom
dogaaja u kojima je dctc oscalo tugu, sreu, strah ili ljutnju. Izvc-sna

53
i ^rnena u kvalitetu afektivne vezanosti, prema Ejnsvortovoj, deava
se u 7. godini ivota, sa preuzimanjem odgovornosti polaska u kolu, ajj
mnogo znaajnija promena deava se tek u adolescentnom periodu, sa
razvojem interesovanja i emocionalnih investicija u suprotni pol.
I na kraju, moda bi mogli primetiti da je razmatranje ovog
raliog perioda u razvoju deteta u izvesnoj meri neodgovarajue onome
gj0 zapravo vidimo kad posmatramo majku i dete. Naime, poev od
formulacija: postavljanje cilja, samonavodea naprava, unutranji
rijidni model i partnerstvo sa korigovanim ciljem, nain posmatranja
odnosa majka - dete donekle je neprirodan, netipian, nema razmatranja
ujoge komunikacije, uloge govora... Ovo je rezultat nastojanja da se u
0<Jnosu majka-dete pronau samo ponaanja srodna ili ak istovetna
ponaanjima u odnosima ivotinja sa njihovim mladuncima. Ovakvo
s^gledavanje odnosa izmeu majke i deteta Bolbi duguje etolozima, a
upravo navedene formulacije - kibernetskoj teoriji koja je omoguila
ja se razliita ponaanja ivotinja i deteta dovedu pod zajedniki,
jiibernetski imenitelj.

2.2.2. Dominantni obrasci afektivnog vezivanja dece ili:

Pria o znaajnosti ranih odnosa majka-dete, na
novi nain
Nakon perioda tzv. bolbijizma usledile su godine promiljanja i
analiziranja individualnih razlika. Don Bolbi, (J.Bowlby,1969) nastoji
da individualne razlike sagleda u svetlu kvalitativno razliitih in-
teraktivnih iskustava deteta. Determiniui kvalitet interakcije Bolbi
odreuje kao kvalitet sigurnosti odnosno nesigurnosti deteta u osobu
koja se njime bavi. Kvalitet sigurnosti karakterie decu koja trae i
dobijaju zatitu, osiguranje i prijatnost kada su uznemirena, koja
istrauju samopouzdano i optimistino, svesna podrke i dostupnosti
onoga ko brine o njima. Nesigurni kvaliteti se razvijaju kada ponaanje
afektivnog vezivanja naie na odbacivanje, nekonzistentnost ili ak
pretnju. Negativne reakcije majke ova deca doivljavaju kao lini
nedostatak i otklanjaju strategijom koju Bolbi naziva odbrambenim
iskljuenjem. Meutim, loi unutranji modeli, meutim, nisu samo
hladne, odbacujue majke. Ovaj pojam, prema Bolbiju obuhvata i
razliite obrasce neurotine afektivne vezanosti. Sutina anksiozne ili
neurotine vezanosti za Bolbija je odravanje vezanosti sa onim ko
neguje dete, a ko je nepredvidiv.

54
 Bolbijeve modele afektivne vezanosti, preuzela je Meri Ejnsvort
(M. Ainsworth, 1991) tvrdila eksperimentalnom procedurom i znaaj-
no razradila. Dakle, kroz svakodnevna iskustva sa majkom detc
formira jedan od sledeih modela afektivnog vezivanja:

TIP "A " ili nesigurna /povuena afektivna vezanost (radni

model majki kao dosledno odbijajuih)
Nesigurne, povuene bebe kroz svoja svakodnevna iskustva
razvijaju radne modele majki kao dosledno odbijajuih. Majka,
dakle, dosledno ne reaguje na potrebe deteta. Pri tom ona moe biti
prisutna i voditi o detetu rauna na odreen nain, nimalo povezan sa
emocijama i signalima koje dete alje. Ovo rano oseajno liavanje
Bolbi i istraivai pre Bolbija, vezivali su za separaciju deteta od
majke, te je stoga poznato i kao fenomen hospitalizma. U istraivanju
Meri Ejnsvort, po prvi put, isti simptomi se idcntinkuju i u formalno
kompletnoj porodinoj sredini.
Naueno ponavljanim iskustvima da majka nee odgovoriti na
njegove potrebe, dete ovog tipa razvija karakteristian unutranji radni
model. Razvija sliku o sebi kao o biu koje ne vredi dovoljno, a sliku
o svetu kao o mestu koje nije sigurno, ni njemu naklonjeno. Od daljih
razoaravanja titi se podizanjem oklopa izmeu sebe i drugih, postaje
zatvoreno, distancirano, oslonjeno uglavnom na sebe...

TIP "B " ili sigurna afektivna vezanost (radni model sigurne
majine dostupnosti)
"Sigurno dete ima unutranji radni model responzivnog, pouz-
danog roditelja koji moe pruiti ljubav i sebe kao bia dostojnog
ljubavi i panje i nosi ove pretpostavke kao zatitni znak u svim dru-
gim odnosima", (Bowlby, 1988). Kvalitet ranog iskustva sa majkom,
sigurno afektivno vezanih beba mogli bi oznaiti kao doslednu
dostupnost i responzivnost majke na signale deteta. Bebe sa sigurnom
afektivnom vezom, zahvaljujui ponavljanim iskustvima majine
oseajne responzivnosti stiu sigurnost u majku, odnosno razvijaju
model sigurne majine dostupnosti. Dakle, formiraju sliku o sebi
kao o biima koja zasluuju ljubav i panju majke, a sliku o svetu
kao o mestu koje je sigurno, udobno i u kome za njih ima mesta. Sa
poverenjem u svet i u sebe ove bebe odrastaju u sigurnu decu.
55
 TIP "C" /// nesigurna /ambivalentna afektivna vezanost (radni
model nesigurne majinske dostupnosti)
Nesigurne, ambivalentne bebe razvijaju radni model majki kao
nedosledno dostupnih. Beba je nesigurna u dostupnost majke, jer
majka selektivno reaguje na njene signale. Prema teorijama uenja
neredovni, nepredvidljivi reim potkrepljivani a odrava ponaanje, u
ovom sluaju afektivno vezivanje. Unutranji radni model ovde nee
biti zasnovan na reprezentaciji sebe i drugih, ve na borbi na koju
dete mora da pristane, ne bi li za sebe obezbcdilo minimum panje i
naklonosti majke. Posledice zasnivanja ovakvog radnog modela su
viestruke: pre svega, beba razvija izraenije emocionalno vezivanje
za majku (emocionalno zavisna, tzv. lepljiva deca). U strahu da e
izgubiti majku, beba je i pojaano nadgleda, kontrolie. Naravno, sva
ova panja usmerena ka majci znai nedovoljno panje, interesovanja za
sredinu (slabiji razvoj istraivakih sposobnosti). Neki nalazi
sugeriu i postojanje povezanosti izmeu nesigurno ambivalentnog
oblika vezivanja i nieg stepena razvijenosti intelektualnih sposobnosti
(Cassidv & Berlin, 1994). Subjektivno iskustvo koje beba tako stie
takoe nije optimalno. Jer, slabije istraivanje sredine moe da uslovi
pojavu straha od sredine. Dakle, ova bioloka adaptacija ne vodi
bebu i u psiholoki adaptivnu situaciju. (Lamb, M., Thompson,R.A.,
Gardner,W.P.,&Charnov,E.L1985).

TIP "D" ili nesigurno dezorganizovane bebe (nekonzistentan,

konfuzan radni model)
Ova mala grupa bila je izdvojena tek u skorije vreme. Proua-
vanja dece iji su roditelji bili zlostavljani (P. Crittenden, 1989) ili
su patili od manijako depresivne psihoze (Radke - Yarow, M. et al.,
1985), pokazala su da se neka deca nisu mogla klasifikovati ni u
jednu od ponuenih kategorija. Ono to je odvojilo ovu decu, nije bio
novi kvalitet, ve razliiti indeksi dezorganizacije i dezorijentacije,
kao to su kretanje ka zidu i naslanjanje na zid kao forma uplaenog
reagovanja na stranca, penjanje i padanje pri ulazu roditelja u sobu,
ukoenost svih pokreta, stereotipna ponaanja. Ovako opisane
smernice za odreivanje deijeg "D" statusa vezanosti, omoguile
su uspeno razvrstavanje zlostavljane i nezlostavljane dece u uzorku
siromane dece (V. Carlson, et. al., 1989), kao i uspeniju predikciju u
okviru kalifomijskog uzorka srednje klase (Ainsworth&Eichberg,1989).

56
Prouavanja na Bcrkli univerzitetu o kojima saoptava Mcri Mcjn i
tzv. Charhttesville studije (Ainsworth,M. & Eichberg, C.G. 1991).
potvruju postojanje iracionalnog / nesistematskog miljenja kao
odgovora na traumu kod roditelja dece tipa "D". Mein i Hcs (Main. M.
& Hese, E. 1992) nude objanjenje po kome traumatizirani roditelji
esto bivaju uplaeni, a to bi moglo stvoriti konfliktno ponaanje
(D) kod njihove dece i nedostatak organizovanog odgovora u vezi sa
doivljajima straha.
I mada zakljuak da kvalitet odnosa sa majkom dominantno
odreuje obrasce afektivnog vezivanja delimino vraa na Bolbijcvo
naglaavanje znaaja ranih iskustava, ovoga puta naglasak nije na
zabrani separacije majke i deteta, ve je naglasak na kvalitetu ove
interakcije i posledinom procenjivanju interakcije koja obczbcuje
detetu bolju bazu daljeg rasta i razvoja.
Ili kako je to sagledao jedan od novijih teoretiara afektivnog
vezivanja: Oseaj sigurnosti i poverenja su repcri za razlikovanje
odnosa vezanosti od drugih emocionalnih veza. Jer, samo ako i kada
smo sigurni, moemo da se kreemo iz sigurnosti koju prua partner i
sa poverenjcm ukljuujemo u druge aktivnosti", (Wciss, 1994).

2.3. Afektivna vezanost posle detinjstva

"Poverenje u dostupnost i podrku osobe za koju smo vezani,
prema teoriji afektivnog vezivanja, predstavlja znaajan uslov sigu-
rnog funkcionisanja u toku itavog ivotnog veka osobe," (Bowlby,
1969). Ve je osniva teorije afektivnog vezivanja pretpostavio da ra-
no formirani modeli vezanosti predstavljaju trajni kapital osobe, da
stabilni i otporni na promenc (posredstvom mehanizma unutranjeg
radnog modela) perzistiraju kroz itav ivotni vck, utiui na
oblikovanje svih naih odraslih relacija. Bolbi je takoe pretpostavio
da sa stvaranjem partnerskih emotivnih odnosa u odraslom dobu.
emotivni partneri preuzimaju poziciju primarnih figura vezanosti
i dospevaju do vrha hijerarhije. Najkrae reeno, Bolbi je teoriju
odraslog afektivnog vezivanja zaduio sledeim premisama:
Afektivne veze prisutne su u elom ljudskom vcku.
Romantini partneri su figure na koje se u odraslom dobu
prenosi rani obrazac afektivne vezanosti.

57
l l itav dalji razvoj teorije afektivnog vezivanja bazirao se na
teorijskoj razradi i empirijskoj proveri navedenih pretpostavki. Na
temelju prve Bolbijeve pretpostavke izgraena je nova teorijska
oblast, Oblast odraslog afektivnog vezivanja, a na temelju druge
Bolbijeve pretpostavke nastaje takoe nova istraivaka oblast, Oblast
partnerskog afektivnog vezivanja.
Za razvoj odraslog afektivnog vezivanja prevashodno su zasluni
istraivai sa kalifornijskogBcrkli univerziteta, (Main, Casidv, Kaplan,
1985 ). U centru njihovog istraivanja bilo je nastojanje da se kod
odraslih osoba utvrde kvaliteti primarnih afektivnih veza. Neto manje
istraene, ali ne i manje znaajne su oblasti adolescentnog afektivnog
vezivanja, kao i oblast afcktivne vezanosti osobe sa drugim, znaajnim
osobama.

2.3.1. Afektivna vezanost odraslih ili:

ta se deava sa primarnom afektivnom vezom
u odraslom periodu
Oblast odrasle afektivne vezanosti, iako teorijski apostrofirana
ve u radovima osnivaa teorije, decenijama je bila zapostavljana u
korist istraivanja deije afektivne vezanosti, l mada je Don Bolbi
isticao celoivotnu perspektivu teorije, u njegovom radu nalazimo tek
nekoliko reenica na osnovu kojih bi mogli razumeti ispoljavanje i
funkcionisanje odraslih afektivnih veza. esto citirana Bolbijeva izreka
o afektivnom vezivanju od kolevke pa do groba bila je mnogo vie
hipoteza nego empirijski proveravana injenica. Verovatno zbog toga,
nastavljai teorije afektivnog vezivanja u svojim ranim istraivanjima
slede Bolbijev i Ejnsvortin osnovni fokus interesovanja usmeren ka
maloj deci i istrauju razvojne korene sistema afektivnog vezivanja,
ispitujui deju vezanost za roditelje, posebno za majke.
Tek sredinom 80-tih godina zapoinju intenzivnija istraivanja
afektivne vezanosti adolescenata i odraslih osoba. Prvo takvo
istraivanje zapoeli su studenti Meri Ejnsvort, Meri Mein, Nensi
Kaplan i Dudi Kesidi 1985. godine, (Main,Caplan, Casidy,1985)
sa ciljem da ustanove ne samo stilove vezanosti dece, ve i njihovih
roditelja. Fokusirajui se na unutranje radne modele vezanosti kao
koncepte koji dcluju tokom itavog ivotnog ciklusa i razvijajui
metodologiju za njihovu procenu kod odraslih, Mejn i njeni saradnici

58
su podstakli razvoj nove faze u oblasti teorije i istraivanja vezanosti.
Preciznije, Meri Mejn i njene kolege uspevaju da naprave sada ve
uveni Intervju za procenu afektivnog vezivanja odraslih (AAI;
George, Kaplan & Main, 1985;Main&Goldwyn, 1984.prcmaCassidy
J.,1994), tehniku koja detektuje prirodu ranih afektivnih odnosa na
osnovu intervjua sa odraslim osobama. Budui da je u osnovi ove
tehnike koncept perzistiranja afektivnih veza od ranih dana do zrelog
doba, objanjenje instrumenta e i sam koncept uiniti jasnijim.
Pre svega, u odnosu na dotadanje usmeravanjc panje na kon-
kretno ponaanje u opserviranom odnosu, Mcri i saradnici odluuju da
svoje interesovanje usmere ka nivou reprezentacije, Umesto izvornog
ispitivanja u detinjstvu oni pribegavaju rekonstrukciji i elaboraciji
dogaaja iz detinjstva u odraslom dobu, a na osnovu pretpostavke da
je ve sama organizacija verbalizacije psiholoki znaajna varijabla
koja se moe operacionalno analizirati preko brojnih indikatora...
Konstrukcija instrumenta kao i sistema procenjivanja, bazirana je na
nekoliko kljunih postavki teorije afektivnog vezivanja. To pr svega
podrazumeva koncept unutranjih radnih modela, odnosno uzimanje
u obzir injenice da deca ove modele poinju da razvijaju u ranim
godinama ivota, da modeli upravljaju ne samo ponaanjem ve i
verbalnim i afektivnim izraavanjem, da delimino funkcioniu i
nesvesno, daje nivo formalnih operacija dovoljan uslov za promiljanje
o znaaju unutranjih radnih modela za razvoj linosti i na kraju da
obrazac vezivanja moe biti promenjen i bez vidljivih promena u
konkretnom odnosu. Takoe, AAI intervju je odreen konceptom
o sekundarnim strategijama, odbrambenim procesima i moguoj
inkompatibilnosti roditeljskih modela.
AAI je polustruktuirani, kliniki intervju. Sastoji se iz 15-ak
pitanja fokusiranih na rana iskustva afektivnog vezivanja. Intervju
poinje postavljanjem odreenih zadataka pred subjekta: da izabere
pet prideva kojima e opisati svoja iskustva iz detinjstva i da ih
ilustruje konkretnim seanjima, da kae ko se o njemu brinuo u
situacijama u kojima se inae angauje sistem afektivnog vezivanja
(tuga, bolest, separacije, gubitak...), da proceni znaaj roditeljskog
ponaanja za razvoj sopstvene linosti. I to je kontekst u kome se
dalje razvija intervju. Dobijeni materijal se "prevodi" i analizira i
kao neposredni sadraj o iskustvima osobe, ali i kao ncsvesni ili bar
nenameravani kvalitet izlaganja. Recimo, procenjuju se koherentnost

59
i konzistcntnost u izlaganju osobe. Osnovna stavka u procenjivanju
je sposobnost osobe da da celovitu, uvcrljivu i smislenu skicu svog
detinjstva i uticaja detinjstva na razvoj linosti.
Intervju je razvijen na osnovu analize 44 razgovora sa roditeljima
za iju decu je ve uraena klasifikacija na osnovu SS testa. Analizom
pomcnutih razgovora najpre su identifikovani sadraji na osnovu kojih
je mogue klasifikovati decu, a zatim i specifine razlike u kvalitetu
izlaganja. AAI Intervju je upravo razvijen za merenjc ovih elemenata.
Sistem je sainjen pr 15 godina, ali nikada nije publikovan. Razlogje
neophodnost ckstcnzivnog treninga zabeleenje i ocenjivanje.
Za procenjivanje se koristi vie setova skala:
Skala koja je bazirana na specifinim seanjima na roditeljske
figure (dimenzije: ljubav, odbacivanje, zamena uloga,pritisakroditelja
povodom uspeha deteta, zanemarivanje deteta). Svaka dimenzija
posebno procenjuje ove vrednosti za majku, posebno za oca.
Skala aktuelnog raspoloenja subjekta u odnosu na roditelje,
procenjuje priu osobe, pre svega u smislu dominantnog emocionalnog
tona: idealizacije roditelja, okupiranosti ljutnjom na roditelje i
omalovaavanja, cininog kritikovanja roditelja. Dimenzije su ponovo
odvojene za oca i za majku.
Skala koja se takoe bavi aktuelnim raspoloenjem subjekta,
ali ovog puta generalnim odnosom prema detinjstvu, sadri sledee
dimenzije: insistiranje na nemogunosti priseanja doivljaja iz
detinjstva, neodreenost odnosno pasivnost u izlaganju, generalni
cinizam, iracionalni strah od gubitka deteta, nerazreen gubitak,
nerazreena trauma, koherentnost transkripta i koherentnost svesti.

Dakle, konana ocena intervjua je zasnovana na oceni psi-

holokog odnosa koji odrasli sada imaju prema afektivnom vezivanju,
(present state of mind), a ne na prirodi afektivnog vezivanja sa
specifinom osobom u prolosti.
Posebnu znaajnost za procenjivanje verbalizacijc subjekata
imaju dimenzije: koherentnosti transkripta i svesti. Procenjivanje
ovih dimenzija bazirano je na principima kooperativnog, racionalnog
izlaganja koje je postulirao Gris (Grice, 1975, 1989), na tzv. maksi-
mama kooperativnosti:

60
 1. Maksimi kvaliteta (nema kontradikcija ili neloginih zaklju
aka).
2. Maksimi kvantiteta (subjekti daju dovoljno, ali ne previe
informacija, optimum informacija za razumljivost transkri-
pta).
3. Maksimi rclevantnosti (osobaodgovaranapostavljcna pitanja,
vodei rauna daje intcrvjuer razume).
4. Maksimi naina izlaganja (osoba koristi jezik bez argona,
nerazumljivih reci...).

Na osnovu proccnc svih navedenih dimenzija zakljuuje se da

osoba pripada jednom od oblika afektivnog vezivanja:
a) Kategoriji izbegavajue vezanosti ili Ds kategoriji,
b) Kategoriji sigurne vezanosti ili F kategoriji,
c) Kategoriji preokupirane vezanosti ili E kategoriji,
d) Kategoriji dezorijentisano/dezorganizovane vezanosti ili Ud
kategoriji.

Bio je ovo prikaz instrumenta za procenu odrasle afektivnc

vezanosti zasnovane na iskustvima iz dctinjstva. U godinama posle
konstruisanja AAI testa, usledila je ekspanzija istraivakih projekata
baziranih na njegovoj primeni. Metodoloki nacrt projekata svodio se
na uporeivanje odgovora odraslih na testu afektivnog vezivanja sa:
odgovorima njihove dece, odgovorima njihovih partnera, odgovorima
njihovih roditelja... Uglavnom, ova istraivanja potvruju vezu izmeu
klasifikacije roditeljske vezanosti i klasifikacije njihove dcce, (Main et
al.,1985.,Main&Goldwyn, 1989., M.Main, 1990).
Znaajno je i pomenuti istraivanja u kojima se odgovori
subjekata na AAI testu uporeuju sa odgovorima istih subjekata na
testu partnerskc afektivne vezanosti, (Crowell et al.,1995,1997,1998)
i daju statistiki znaajnu povezanost. AAI klasifikacije su takoc
statistiki znaajno povezane sa kvalitetom braka (Cohn, Silvcr,
Comon, Cowan&Pearson, 1992) o emu e kasnije biti vie rei.
Naravno, oblast longitudinalnih istraivanja u kojima se testira pre
svega hipoteza o transgeneracijskom prenosu modela aiektivnc
 vezanosti,
znaajno je razvijena nakon konstrukcije AAI intervjua. (Waters,
Merrick, Trcboux, Crowell& Albersheim, in press,Child
Development; J.Hamilton, in press, Child Development)
Ono to je oteavajua okolnost za ire korienje instrumenta
svakako je komplikovana procedura i neophodnost edukacije da bi se
test pnmenjivao. Upravo su iz tih razloga, u meuvremenu, uraene i
varijacije intervjua (Kobak & Sceerv, 1988) za koje je karakteristino
daje postupak zadavanja i ocenjivanja jednostavniji, kao i da su preci-
zniji kriterijumi za identifikovanje pripadnosti odreenom obrascu.

2.3.2. Dominantni obrasci afektivnog vezivanja odraslih

Dakle, unutranji model steen u ranom detinjstvu, deo je nae
emocionalnosti i kao takav potencijalno utie na sva budua ponaanja,
oekivanja, oseanja, pa i razoaranja. Mogunost izmene radnog
modela u skladu sa razvojnim ili promenama ivotnih okolnosti svodi
ovaj uticaj na mnogo realniju mera od Bolbijeve prvobitne koncepcije
radnih modela kao neke vrste "samoizvravajuih proroanstava"
(Bowlby, 1973).
Ipak, veina ljudi odrasta u uslovima koji su stabilni, ili bar
nepromenljivi, sa iskustvima koja su dosledna. U tom sluaju rano
formirani radni modeli perzistiraju kroz godine odrastanja i utiu na
formiranje osobina odrasle linosti. Oblikuju ponaanja i oseanja
osobe prema partneru, prema sopstvenom detetu... U tom sluaju
obrasci odraslog vezivanja imaju sledeu dinamiku:

TIP "Ds" (Nesigurno/izbegavajue afektivno vezivanje)

Nesigurna, povuena deca odrastaju u krute, odbrambeno
fokusirane linosti. tit koji su podigli u detinjstvu, ne bi li preiveli
traumatina uskraivanja, ne odgovara realnosti, ali "uva" od dalje
razgradnje. Ono to nisu dobili (kapacitet za emocionalno reagovanje)
ne umcju ni da daju. Uz njih, a bez njih rastu njihova deca, ive njihovi
prijatelji, partneri... Slika o drugima obojena je nepoverenjem, zato je
zatvorenost najsigurniji izbor. Pozitivna slika o sebi ini da investiraju
samo u sebe, ali i u deo realnosti za koji veruju da ih nee izneveriti:

62
u materijalna postignua, u materijalne stvari uopte. Uspeh na
materijalnom planu potvruje im daje njihovo ivotno oprcdcljcnje
ispravnije od drugih.

TIP "F" (Sigurna afektivna vezanost)

Sigurne bebe odrastaju u sigurne ljude. Njihovu ivotnu
strategiju, pre svega, odreuje doivljaj prihvaenosti. Ova deca
rastu sa poverenjem u sebe, na osnovu poverenja koje su stekli u
majinu naklonost i dostupnost. Pred njima su mogunosti: otvoreni
su za komunikaciju, istraivanje, za rast i razvoj uopte. Odrastaju
u samopouzdane, autonomne linosti, spremne za ivotne rizike, ba
kao i ivotne radosti. Njihovi kapaciteti da izau na kraj sa ivotnim
tekoama su veliki i neoptereeni tragovima detinjstva. Svojoj
deci oni prenose sigurnost, povcrenje, toplinu direktnog kontakta,
odnosno sposobnost adekvatnog istraivanja i testiranja realnosti. U
partnerskim vezama neguju kvalitete poverenja i potovanja.

TIP "E" (Nesigurno/preokupirana afektivna vezanost)

Nesigurna, ambivalentna deca i kao odrasli ljudi ostaju
preokupirana figurom afektivnog vezivanja. Njihov izbor bio je borba
za naklonost, borba za panju. Naglaeno nezrela, ova deca odrastaju
u nesamostalne, tzv. "lepljivc" osobe. I kao odrasli ljudi, blokirani
su besom, ncrazreenim konfliktima, skloni preteranom ukljuivanju
u afektivni odnos. Kontaminirani sopstvenim oekivanjima i razo-
arenjima nemaju energije za adekvatno procenjivanjc realnosti, za
situacije "ovde i sada". Naravno, sve ovo prenose "znaajnim" drugim
ljudima, svojim partnerima, prijateljima, svojoj deci. I u interakciji sa
njima kao da imaju "lo tajming". Znai, ne reaguju na njihove elje
ili potrebe, nedostupni su kad su potrebni, a ak i previe ukljueni
onda kada drugi to ne ele. Naroito su deca ovakvih osoba izloena
njihovom pritisku i prisiljena da ispunjavaju oekivanja i potrebe
ovakvih roditelja.

TIP "U/d" (Nesigurna / neorganizovanost)

Odrastajui uz psihiki bolesne ili fiziki zlostavljane roditelje
Ud obrasca nisu bila u mogunosti ni da primenjuju primarnu, ni

63
da razviju sekundarnu strategiju. U kakve osobe odrastaju ova deca?
Najblii odgovoru su nalazi Mein i Kasidija (Main & Cassidyl988)
koji su razvili sistem za praenje "D" tipa vezanosti i za starije uzraste.
Veina beba koje su bile klasifikovanc kao tip "D" u ranom detinjstvu,
kasnije su opisivane kao deca koja su roditeljski iismerena ili koja na
uzrastu od est godina kontroliu roditelje. Dakle, moemo oekivati
da e, ukoliko odrastu bez mogunosti da promene ovakav radni model,
ova deca i kao odrasli ljudi biti skloni pojaanom vezivanju, kontroli.
Meutim njihova kontrola i briga drugaije su od ponaanja osoba
sa okupiranim afektivnim obrascem. Osobe ovog tipa imaju potrebu
za vezivanjem, ali i strah od vezivanja, tako da su u neprekidnom
konfliktu. Naravno, najee ncsvesni svog bazinog konflikta, skloni
su iracionalnim, konfuznim objanjenjima sopstvenog ambivalentnog
ponaanja.

2.3.3. Afektivna vezanost u adolescentnora periodu ili:

Adolescentna pobuna viena na novi nain
Prema teoretiarima afektivnog vezivanja, adolescencija je pe-
riod u kome dolazi do prvih znaajnijih zamenskih figura, (VVeiss,
1982,1986,1991). Budui da se u adolescenciji zainju prva partnerska
vezivanja, istraivanje afektivne vezanosti ovog perioda omoguava
da se proui susret afektivne vezanosti za roditelje sa parmerskim
vezama.
Sagledan iz ugla teorije afektivnog vezivanja adolescentni period,
nije prekretnica, ve samo faza u razvoju, faza u kojoj je podrka roditelja
i dalje jako znaajna. Da li ovo znai da toliko isticana adolescentna pobu-
na zapravo nije zahtev za zdravim osamostaljivanjem? Istraivanja ado-
lescentnog perioda iz ugla afektivne vezanosti vraaju na ve opisani
koncept partnerstva sa korigovanim ciljem. Adolescentni odnosi
roditelj-dete prolaze kroz obostranu korekciju, koja podrazumeva
visoku senzitivnost i fleksibilnost roditelja za izmenjene potrebe
adolescenta. Pobuna adolescenta je znak da roditelj nije korigovao
svoje ponaanje afektivnog vezivanja na nain potreban adolescentu.
U prilog tome idu i nalazi grupe istraivaa, (Grotevant & Cooper,
1986; Steinberg,1990), prema kojima su prisni odnosi sa roditeljima u
adolescenciji uslov za razvoj adolescentskog samopouzdanja i osamo-

64
staljivanja. U terminima teorije afektivne vezanosti, adolescencija je
period u kome je partnerstvo izmeu roditelja i deteta dostiglo svoju
najintenzivniju korekciju ciljeva. Dakle, roditelji su i dalje potrebni,
ali na nain koji e omeiti novonastale i ne uvek dobro proccnjenc
potrebe adolescenta. Vie nego ikada u adolescenciji je vano da
roditelji budu visoko senzitivm, rasponzivni, ali i restriktivni u pravoj
meri.
Partnerske veze u adolescentnom periodu vie nego i u jednom
drugom ivotnom dobu visoko koreliraju sa kvalitetom ranih alck-
tivnih veza, (Steinberg,1990). Ovo nas upuuje na mogunost
prenoenja unutranjeg radnog modela iz ranih afektivnih veza ka
prvim partnerskim... Mogunost koja je predmet panje brojnih
istraivaa adolescentnog afektivnog vezivanja, a o kojoj e biti vie
reci kasnije.

2.3.4. Afektivna vezanost i znaajne druge osobe

u toku ivota
Ve je Meri Ejnsvort (M.Ainsworth,1991) pretpostavila da u
odraslom dobu pored dominantne partncrske veze, osoba formira jo
nekoliko veza koje zasluuju da ih razmatramo u kontekstu teorije
afektivnog vezivanja. Budui da je ovo oblast kojom istraivai
afektivnog vezivanja tek poinju da se bave, osloniemo se na
doprinose Meri Ejnsvort.
Dakle, prema M. Ejnsvort, sistem afektivnog vezivanja kod
odraslih, kontekstualno je specifian, ali i dalje aktivan u smislu
potrebe za obezbcivanjem bliskosti sa osobom za koju smo vezani.
To je ono to prepoznajemo kao slino i to povezuje ponaanja tipina
za odnos roditelja i dece, ponaanja tipina za partnerske odnose, ali
i za mnoge druge znaajne odnose. Naravno da se ova ponaanja i
razlikuju. Osnovna razlika izmeu odraslog i dejeg sistema afektivnog
vezivanjaje daje bihevioralni sistem afektivnog vezivanja kod odraslih
reciproan, drugim recima, odrasle partnere ne procenjujemo samo kao
one koji se bave nama, one koji se brinu o nama... U odraslom sistemu
afektivnih veza, oba partnera se procenjuju i u svetlu prianja panje 1
podrke i u svetlu primanja panje i podrke. Partneri se smcnjuju u
be uloge. Potencijal za fleksibilnu razmenu je dodatna kompleksnost

65
u procenjivanju sistema afektivnog vezivanja odraslih. Kako smo ve
pomenuli M. Ejnsvort smatra da odrasla osoba u toku ivotnog ciklusa
formira jo nekoliko "pravih" afektivnih veza: sa sopstvenim detetom
ali i posebno znaajnim drugim ljudima.
Razmatrajui sve ostale afektivne veze u toku ivotnog ciklusa,
autorka najpre diskutuje vezu deteta sa ocem, koja po njoj nema
takvu bioloku ukorenjenost, ali "izgleda verovatno da kada okolnosti
obezbede da se ljudski mujak dovoljno izlae malom detetu, on e
postati zatitnik," (M.Ainsworth,1991). Ova pretpostavka potpuno
u duhu biolokih opservacija i ideje o monotropizmu svakako je
podlona preispitivanju.
Takoe, Meri razmatra odnose sa prijateljima kao odnose koji
mogu imati kvalitet afektivne veze. Naroito, smatra ona, ako se odnos
formira u stresnim situacijama (u vojsci, za vreme bombardovanja i
si.). Da lije funkcija zatite ponovo apostrofirana?
Odnosi sa braom i sestrama, tvrdi Meri Ejnsvort, iako ee
obeleeni ambivalentnim oseanjima, nego saradnjom i poverenjem,
gotovo po pravilu imaju kvalitet afektivne vezanosti, to se objanjava
ranim razvojem i dugovenou ovih relacija.
Na kraju, mada nikako najmanje znaajan je odnos odrasle oso-
be sa sopstvenim detetom, odnos u kome je sadrana mogunost perzi-
stiranja unutranjeg radnog modela iz detinjstva osobe, ali i mogunost
uticaja partnerske veze osobe na akomodaciju pomenutog modela.
Izgleda da je mogue razumeti individualne razlike tokom
itavog ivota, tek na osnovu sagledavanja svih pobrojanih veza, a ne
samo na osnovu kvaliteta prvostvorene afektivne vezanosti. Pratei
razvoj afektivnog vezivanja kroz ivotni vek, istraivai uoavaju
rastuu diferencijaciju obrazaca. Poetna klasifikacija dobija niz
sub kategorija: Meri Mein i Dudit Solomon (Mary Main & Judith
Solomon, 1998) su identifikovale kategorije dezorganizovanosti, a
Patricija Kritenden je utvrdila postojanje tzv. A/C ili prekompulzivne
kategorije (P.Crittenden, 2001). Najslikovitije o razvoju kategorija
govore klasifikacije Patricije Kritenden (P. Crittenden, Familv Re-
lations Institute, 2001).

66
 A Dynamic-Matuiratlonal Mod*l of
Pattvrns of Attachmont In Proschool
 lnl.ar.Ud Tru. M*
(Typ*B) Tru JUf4M>t

A Dynamlc-Mrturatlonal Modo!
of Pattorns of Attachmont in School
Ago

Tru* Irtformatlon
Tro Cognltlon (TypB) Tro* AHol

FM|B CoffnftJaci
67
 A
of Patte
Dynamlc-Maturational Model
erns of Attachment in Adolescence
Tru <>
Cogoitio
n (Typ
A)
Falsi Aot
t mforma" Tru* Wl*
 Tru Cognltlo
68 ,

tnt.ar.Ud F-s.
(Iyp.

'
 2.4. Bliske partnerske veze kao
afektivna vezanost
2.4.1. Poreklo ideje
Na temelju druge Bolbijeve pretpostavke, pretpostavke o
romantinim partnerima kao figurama afektivnog vezivanja odraslih,
nastaje Oblast partnerskog afektivnog vezivanja. Bliske partnerske
ili ljubavne veze su forma u kojoj veina ljudi provodi ivot, Pri tom.
raznovrsnost i brojnost modaliteta u kojima parovi tunkeioniu nije
lako ni predvidcti, ni objasniti.
Iako je ideja o partnerskoj vezanosti jedna od sutinskih
odlika teorije afektivnog vezivanja dugo je ova hipoteza ekala
na operacionalizaciju i empirijsku potvrdu. Osamdesete godine i
u ovoj oblasti znaile su prekretnicu: istraivai poinju da koriste
opisane obrasce afektivnog vezivanja kao mogui teorijski okvir
za razumcvanje fenomena ljubavi (Rubcnstcin & Shavcr, 1982,
Shaver & Hazan, 1987, Weiss,1973, Lee, 1988, Stcrnberg, 1990).
Poinju sa analizom bazinih pojmova teorije afektivnog vezivanja.
Naime, istraivai afcktivnc vezanosti dccc, uoili su i derinisali
pojmove: "ouvanja blizine", "protesta odvajanju", "sigurne baze"
(korienje osobe sa kojom je dete u afektivnoj vezi kao baze iz koje
se ispituje okolina), odnosno "sigurnog sklonita" (okretanje dctcta
osobi za koju je vezano za utchu u preteim trenucima). Po Vejsu
(Weiss, 1982,1986,1991) ovi fenomeni se odnose i na veinu branih
i nebranih ljubavnih veza. I odrasli imaju sklonost traenja utchc i
sigurnosti od svog partnera, u stresnim situacijama imaju posebnu
potrebu za partnerom, naravno i odrasli protcstvuju kada postoji
pretnja da ostanu bez partnera.
Dakle, istraivai poinju da koriste Bolbijeve ideje kao okvir
za razumevanje prirode i etiologije usamljenosti i ljubavi odraslih.
Opservirajupartnerskevezciuoavajupovezanostizmeuusamljcnosti
ili nemanja partnerskih veza i neadekvatnih odnosa sa roditeljima u
detinjstvu. Takoe uoavaju izvesne pravilnosti izmeu postojanja
hladnih ili previe komplikovanih partnerskih odnosa i naravno
neadekvatnih relacija u detinjstvu sa osobom koja je brinula o dctctu.
to nas vraa na injenicu da istorija vezanosti utie na uestalost i
oblik usamljenosti odrasle osobe, (Rubenstcin & Shavcr, 1982, Shavcr
& Hazan, 1987, Weiss,1973).
69
 Osim toga psiholozi i antropolozi, prouavajui partnerske veze
opserviraju znatnu varijabilnost u nainu prilaska ljubavnim odnosima
(ona se kree od jake okupiranosti do aktivnog izbegavanja). U tom
okviru, oni razvijaju sopstvene taksonomije (Lee,1973, Sternberg,
1986, Hendrick, 1986).
Ipak, za razvoj ove oblasti prevashodno su zasluni istraivai,
ejver i Hazan (Hazan & Shaver, 1987) sa Dejvis univerziteta u
Kaliforniji. Sa namerom da skrenu panju na nedostatak teorijskog
okviraukomebitzv. ljubavni fenomeni bili prouavani, 1987. objavljuju
tekst u kome sistematizuju sva do tada postojea saznanja zajednika i
jednom i drugom fenomenu. Re je o "Studiji o romantinoj ljubavi,"
(Hazan & Shaver,1987). U ovom radu, Hazan i ejver kroz opisivanje
ljubavnog odnosa, nastoje da argumentuju zato se partnerska ljubav
moe shvatiti kao proces afektivnog vezivanja. Pomenimo samo da
je od 1988. kada su oni objavili tekst u kome romantine partnerske
veze sagledavaju kao afektivne, preko 400 istraivaa citiralo njihove
argumente. Citiraemo ih i ovom prilikom:

> Emocionalnom dinamikom i ranog afektivnog i partnerskog

odnosa upravlja isti bihevioralni sistem. Po Bolbiju, vezanost deteta je
regulisana uroenim motivacionim sistemom. Ovaj sistem ponaanja
stvoren je prirodnom selekcijom da bi se osigurali bezbednost i
opstanak deteta. Njegova unutranja dinamika je slina dinamici
homeostatskog kontrolnog sistema u kom se postavljeni cilj odrava
konstantnim kontrolisanjem endogenih i egzogenih signala. U sluaju
afektivnog vezivanja, postavljeni cilj je fizika ili psihika blizina
staratelja. Kada dete oseti daje osoba za koju je vezano u blizini i
puna razumevanja, osea se bezbedno, sigurno i samopouzdano,
a ponaa najee istraivaki. Kada, meutim, dete oseti pretnju
odnosu ili sebi (bolest, strah, rastanak), zabrinuto je ili uplaeno i trai
panju i podrku od primarnog staraoca. U zavisnosti od ozbiljnosti
pretnje, ponaanja afektivnog vezivanja se mogu rangirati od obinog
vizuelnog traenja do intenzivnog ispoljavanja i energine aktivnosti
(plakanje, uporno privijanje).
Hazan i ejver su uoili da se partnerski odnosi odraslih
karakteriu dinamikom koja je slina ovoj. Odrasli se takoe, oseaju
bezbednije i sigurnije kada im je partner u blizini, dostupan i pun
razumevanja. Pod takvim okolnostima partner moe da slui kao

70
sigurna baza iz koje se istrauje okolina ili uestvuje u kreativnim
projektima, (Hazan & Shaver,1990). Kada se odrasla osoba osea
tuno, bolesno ili ugroeno obino se oslanja na partnera kao izvor
sigurnosti, utehe i zatite. Hazan i Sejver su uoili i interpretirali i
niz drugih paralela izmeu odnosa majka-dete i romantinih odnosa
odraslih. Recimo, obe vrste odnosa sadre kontakt trbuh-trbuh, tepanje
i uopte razmenu intimnih iskustava. Prema tome emocije i ponaanja
koji karakteriu romantine odnose i odnose majka-dete, sadre sline
uslove i ispoljavaju slinu dinamiku.

> Vrste individualnih razlika primeenih u odnosima dete- majka

sline su individualnim razlikama identifikovanim u partnerskim
odnosima. ak, Hazan i Sejver uspevaju da svedu osnovne obrasce
afektivne vezanosti Meri Ejnsvort na ljubavne stilove koje su
teoretiari ljubavnih veza Li (Lee,1973, 1988) i Sternberg (Sternberg,
1986) identifikovali meu odraslima. Dakle, Hazan i Sejver zapoinju
svoj rad na partnerskoj vezanosti usvojivi najpre Ejnsvortinu shemu
kao okvir organizovanja individualnih razlika u nainu miljenja,
oseanja i ponaanja u partnerskim vezama i u okviru nje utvrujui
tri kvalitativno razliite vrste partnerske afektivne vezanosti: sigurna,
nesigurno ambivalentna i nesigurno odbacujua. Poetna istraivanja
bazirala su se na kratkim opisima, svake od tri ponuene vrste
partnerske afektivne vezanosti, onako kako bi one bile doivljene od
individue:

A -Neprijatno mije da budem blizak ili bliska sa drugima. Teko

mije da im u potpunosti verujem, da sebi dozvolim da zavisim od njih.
Nervozna ili nervozan sam kada mi se neko previe priblii. esto
drugi ele da budem intimnija ili intimniji nego to meni odgovara.
B - Menije relativno lako da se zbliim sa drugima i prija mi i
da zavisim od njih i da oni zavise od mene. Ne brinem o tome da u biti
ostavljena/ostavljen ili da e mi neko postati suvie blizak.
C - Nalazim da drugi ne ele da budu bliski u onolikoj meri u
kojoj bih ja to elela/eleo. esto se brinem da me moj partner u stvari
ne voli ili da nee ostati sa mnom. elim da budem veoma bliska/
blizak svom partneru to ponekad uplai partnera.

71
 Ovi opisi su zasnovani na donekle simplificiranom prilago-
avanju tri deija primera koja su izloena u zadnjem poglavlju
Ejnsvortine knjige (M.Ainsvvorth, 1978). U istraivanju ispitanici
bi bili zamoljeni da se sete svojih prolih partnerskih veza i da kau
koji od opisa najvernije odslikava nain na koji su oni doiveli svoje
odnose. U ranim radovima Hazan i Sejver su ustanovili povezanost
tipova partnerske vezanosti sa izvesnim brojem teorijskih, relevantnih
varijabli ukljuujui uverenja o ljubavi i seanja na rana iskustva sa
roditeljima.. Meutim, ubrzo se pojavljuju novi naini sagledavanja
ovih stilova partnerske vezanosti.

> Individualne razlike u ponaanju afektivnog vezivanja

odraslih su posledice oekivanja i verovanja koja su ljudi stvorili o
sebi samima i sopstvenim bliskim vezama na osnovu svojih afektivnih
veza u prolosti. Ovi radni modeli su relativno stabilni i kao takvi
mogu biti odrazi ranih nonih, ali i manje nenih, pa i odbacujuih
iskustava. Konstrukt radnih modela takoe potie iz literature o dejoj
afektivnoj vezanosti. Prema teoriji vezivanja stepen sigurnosti deteta
i uopte deje iskustvo tokom prvih meseci ivota umnogome zavisi
od egzogenih signala kao to su raspoloivost i oseajnost glavnog
staraoca. Kroz ponavljanje interakcije deca razvijaju unutranje radne
modele osoba koje se njima bave, to im olakava endogenu regulaciju
sistema vezanosti. Ako su detetu bitne osobe generalno tople, oseajne
i dosledno dostupne ono ui da se na druge moe raunati kada je
to potrebno. Stoga e verovatno upoznavati svet sa sigurnou,
zapoinjati tople i otvorene odnose sa drugima, nalazei utehu u znanju
daje staratelj potencijalno na raspolaganju. Meutim, nesigurno dcte
e verovatno regulisati svoje ponaanje ili prekomernim zahtevanjem
panje i nenosti ili povlaenjem od drugih, odnosno nastojanjem da
dostigne visok stepen nezavisnosti. Po Hazanu i ejveru radni modeli
vezanosti nastavljaju da vae i oblikuju ponaanje u bliskim odnosima
kroz ivot. Kako ljudi grade nove odnose dominantno se oslanjaju na
prethodna oekivanja o tome kako e se drugi ljudi verovatno ponaati
i ta e oseati prema njima. Oni koriste ove modele da protumae
ciljeve ili namere svojih partnera. Hazan i Sejver ilustruju svoje
zakljuke odlomcima iz intervjua:
"E. je bilo potrebno dosta vremena da poeli da mi se priblii
jer mislim da joj je majka unitila poverenje i u ljude i u nain na koji
ljudi pokazuju emocije. Njena majka stalno menja raspoloenja i uvek
poniava E. Stoga mislim daje E. izgubila sposobnost da se priblii

72
ljudima. Ona je esto vrlo tiha i uznemirena i teko pria o svojim
problemima. Ona slua, ali ne voli da uzvrati bilo kakvim razgovorom
0 svojim nevoljama. Poela je da prcvazilazi ovo, ali tek u zadnjih
par mescci poto sam to izneo kao veoma tetnu stvar u naoj vezi.
Oseam se odvojenim od nje zbog njenog utanja to ini da se
oseam kao da ne mogu daje usreim. Takoe, E. nikada nije imala
nikakvu panju od oca. Nije ga intercsovalo ta ona radi i ja mislim da
ona osea da on nije uestvovao u njenom razvoju".
Za radne modele se veruje da su vrlo otporni na promcnu i da e
verovatnije asimilovati novu informaeiju ak i po eenu da je izokrenu
nego da se akomodiraju u odnosu na informaciju koja se ne slae sa
njihovim konceptom. Time teorija afektivnog vezivanja objanjava
kontinuitet naina na koji ljudi stupaju u vezu sa drugima.

> Partnerska ljubav podrazumeva uzajamno dejstvo privrenosti,

brinosti i seksa. Iako je partnerska ljubav dclimino fenomen
vezanosti ona ukljuuje i ostala dva sistema ponaanja: brinost i
seks. Oni su praktino isprepleteni, ali teorijski odvojivi. U ranom
detinjstvu ponaanje vezanosti je optimalno samo ako je roditelj na
raspolaganju da obezbcdi zatitu i podrku. Tipino je, dakle, da rodi-
telj obezbeuje zatitu i negu deteta. U odnosima odraslih, meutim,
ove uloge (vezanost i brinost) je mnogo tee razdvojiti. Ipak, obino se
jedan partner doivljava kao bespomoniji, nesigurniji, ugroeniji, a
drugi kao sigurniji, zatitniki raspoloeniji, spremniji za cmpati-ju....
Naravno, u dugotrajnim odnosima uloge privrenosti i brinosti esto se
smenjuju.
Seksualnost je takoe od velike vanosti za razumevanje
partnerske ljubavi. Iako ima osnova i za ideju da su afektivna vezanost
1 seksualnost regulisani razliitim sistemima teko se moe rei da
ova dva sistema meusobno ne utiu jedan na drugi. Npr. osoba
moe da se uzdri od seksualnih elja kada je tuna ili zabrinuta zbog
partnera. Takoe, osoba moe da prihvati seksualne strategije (npr.
strategiju kratkotrajnih veza) koje slue da spree razvitak ozbiljnijih
emocionalnih vezanosti. Dakle, partnerska ljubav se moe shvatiti kao
uzajamno funkcionisanje tri sistemaponaanja:privrcnosti, brinosti i
seksa. Iako svaki sistem ima razliitu funkciju i ima razliitu razvojnu
putanju, verovatno je da e se ova tri sistema ponaanja organizovati
unutar izvesne osobe na nain koji odraava iskustva u attachmcnt
odnosima.

73
 2.4.2. Prvo prouavanje bliskih partnerskih veza
u svetlu afektivne vezanosti
Empirijska prouavanja su naravno usledila. Najpre su isti
istraivai (Hazan & Shaver,1987) nastojali da utvrde zastupljenost
odreenih afektivnih obrazaca u partnerskim odnosima, ne bi li je
uporedili sa ranije utvrivanom (M. Ainsworth, Blehar, Waters&
Wall,1978) distribucijom obrazaca afektivnog vezivanja u detinjstvu.
Preciznije, Hazan i ejver su razvili test prinudnog izbora
(Hazan & Shaver,1987, Attachment Stvle Prototipes, ASP) u kome
su (u prvom licu) opisana tri mogua odnosa prema partnerskim
vezama, a svaki od ovih opisa je bio baziran na jednom od obrazaca
afektivnog vezivanja (strana 39). Uesnici bi bili zamoljeni da izaberu
odnos koji najbolje opisuje njihova oseanja u bliskim vezama. Ovaj
test je isproban na velikoj grupi anketiranih u "Ljubavnom kvizu"
tampanom u lokalnim novinama, zatim na takoe velikoj grupi
apsolvenata. Rezultati su pokazali da su uestalosti sva tri stila bile
sline onima opserviranim SS tehnikom kod dece. Tek neto vie od
polovine odraslih je sebe opisalo kao sigurne, a samo neto malo vie
njih je bilo izbegavajueg stava u odnosu na grupu ambivalentnog
stava. U skladu sa predvianjima teorije afektivnog vezivanja, tri
grupe afektivnog vezivanja su se razlikovale i kad se radilo o izjavama
0 ranim porodinim odnosima, radnim modelima afektivne
vezanosti
1 o ljubavnim iskustvima.
Naravno, Hazan i ejver (1987) istakli su i ogranienja ovakvog
naina istraivanja. Naime, zbog prirode i naina prikupljanja podataka,
statistike mere su bile veoma jednostavne. Osim toga, uesnici su
opisivali svoja iskustva iz romantinih veza. Dakle, u sreditu panje
su bili kvaliteti veza koji razlikuju tri grupe afektivne vezanosti, a
ne karakterne razlike tipova linosti koji odgovaraju pomenutim
obrascima afektivne vezanosti.
Uprkos upadljivih metodolokih ogranienja ovih istraivanja,
Hazan i ejver su obezbedili poetni normativni prikaz afektivne
vezanosti u bliskim partnerskim odnosima i razumevanje individualnih
razlika u stilovima veza odraslih. Obezbedivi time most izmeu teorij e
afektivne vezanosti deteta i teorija o romantinoj ljubavi pobudili su
veliko interesovanje meu istraivaima afektivnog vezivanja, to je
imalo za posledicu da su njihove poetne testove ubrzo pratile brojne
nove verzije. Naravno ovo je uslovilo izuzetno plodan metodoloki
razvoj.

74
 2.4.3. Koncepcija partnerskih ljubavnih veza
Kim Bartholomeu
Poetna prouavanja afektivnog ve-
zivanja odraslih svakako su ukazala na
postojanje znaajne veze izmeu obrazaca
romantine afektivne vezanosti odraslih
i ljubavnih iskustava. Meutim, ova ispi-
tivanja su se u mnogome oslanjala na
jednostavne tehnike poreenja kratkih self--
report izjava subjekata. Ovakvi instrumenti
su osetljivi na mogunost davanja socijalno
poeljnih odgovora i ispunjavanja oekivanja Kim Bartholomeu
eksperimentatora. Budui da se koncepcija
razvoja teorije afektivnog vezivanja bazirala na empirijskoj proveri,
bilo je neophodno pronai objektivnija metodoloka reenja
Usledile su varijacije Hazanovog i ejverovog testa. Jedna od
njih podrazumevala je sledeu reviziju: tri opisa obrazaca afektivnog
vezivanja su predstavljena u neizmenjenoj formi, ali umesto prinudnog
izbora jednog od opisa, subjekti su koristili skale da pokau u kolikoj
meri se svaka od izjava odnosi na njih, (Levy & Davi, 1988). Ovaj
pristup merenju je otkrio da nee svi subjekti koji su izabrali odreeni
obrazac vezanosti (npr. siguran), sebe potpuno nai u jednom opisu.
Recimo, sigurni subjekti e se razlikovati u stepenu izjanjavanja za
izbegavanje i ambivalenciju. U osnovi ove verzije je pretpostavka
da razliiti delovi u svakom opisu ponaanja afektivnog vezivanja
formiraju razliitu celinu.
U pokuaju da integrie i organizuje plodonosni i raznoliki
empirijski rad u oblasti afektivnog vezivanja odraslih, Kim Bartholo-
meu sa univerziteta u Kanadi (Simon Fraser Universitv, Burnabv)
je 1990. godine formulisala etirikategorijalan model vezanosti
adolescenata i odraslih. Model je izveden iz Bolbijevih teorijskih
pretpostavki o tome da postoje dva tipa unutranjih radnih modela
vezanosti - model sebe i model drugog i da svaki od tih modela moe
da se predstavi kao dihotoman - pozitivan ili negativan.
Faktorskom analizom K. Bartholomeu je identifikovala i dimen-
zije koje su u osnovi ovih modela:
Dimenzija odbacivanja (model drugog) i,
Dimenzija anksioznosti (model sebe).

75
 Dimenzija odbacivanja ili sposobnost, odnosno nesposobnost
za bliskost je bipolarna dimenzija koja uporcuje aspekte sigurnih i
izbegavajuih opisa ("Menije relativno lako da se zbliim sa drugima"
protiv " Unervozim se kad mi se neko suvie priblii"). Dimenzija koja
najednom polu ima prihvatanje, a na drugom odbacivanje bliskosti i
koja reprezcntujc unutranji radni model drugih.
Dimenzija anksioznosti se bavi centralnim temama ambi-ponaanja,
kao to su brige zbog ljubavi, brige zbog mogueg ostavljanja i
potreba za prevelikom bliskou, ("esto se brinem da me moj
partner u stvari ne voli"). Re je o dimenziji koja najednom polu ima
nisku, a na drugom visoku anksioznost i koja je reprezcntant
unutranjeg radnog modela sebe.
Ukrtanjem dobijenih dimenzija i modela, dobijaju se etiri
glavna stila vezanosti: sigurni, preokupirani, povlaei i bojaljivi stil
vezanosti (shema 1). Shema l. Bartholomeu, 1991 *
Hcmdhook ofattachmentJ.Cassidv& P.Shavcr., 1999.
LOW
AVOIDANCE

SECURE HIGH PREOCCUPI

AVOIDANCE

LOW , HIGH
ANXIETY ANXIETY

DISM1SSING- FEARFUL-
AVOfDANT AVOIDANT

76
Prevedena, ova shema izgledala bi ovako:

Shema 2. Obrasci partnerske vezanosti

prema K. Bartholomeu
 MODEL SEBE

(Zavisnost)
1

Pozitivno (niska
Negativno (visoka zavisnost)
zavisnost)
SIGURNOST: PREOKUPIRANOST:
Pozitivno dobar odnos ambivalentnost, visoka
E
o (nisko intimnosti i zavisnost, potreba za
'ST
pi izbcgavanjc) autonomije. pripadanjem, kontrola.
D
Q
(L>
js ODBACIVANJE: PLALJIVOST: strah od
N

0 Negativno poricanje vezivanja, izbcgavanjc,

(visoko attachmcnta, socijalno povlaenje.
izbcgavanjc odbacivanje,
naglaena
nezavisnost.

Dakle, ovo je bio teorijski kontekst na osnovu koga je Kim

Bartholomeu razradila upitnik o bliskim vezama ("Relatlonship
Questionnaire", RQ, Bartho!omew & Shaver,1988) u kome na osnovu
36 "self-rcport" ajtema dobijamo skor ispitanika na dimenzijama
izbegavanja i anksioznosti, a preko odnosa ovih dimenzija svrstavamo
ispitanike u jednu od etiri kategorije partncrskog aicktivnog
vezivanja:
Izbegavajui obrazac partnerske vezanosti
Sigurni obrazac partnerske vezanosti
Preokupirani obrazac partnerske vezanosti
Bojaljivi obrazac partnerske vezanosti
 2.4.4. Unutranji radni model i partnerska veza:
Uzajamnost uticaja
Budui da je odrivost obrazaca sutinsko pitanje za razvoj
teorije afektivnog vezivanja, stabilnost unutranjih radnih modela
je poslednjih godina verovatno najintenzivnije prouavana oblast
teorije. U razliito organizovanim istraivanjima (vremenski intervali
praenja su bili od jedne nedelje do 4 godine), uz primenu razliitih
instrumenata (od testova prinudnog izbora, do testova viestrukog
izbora, preko intervjua..) zakljuci su ipak bili slini:
Do pramena u obrascu afektivne vezanosti dolazilo je kod jednog
od etiri subjekta, (Baldwin & Fehr, 1995, Kircpatrick & Hazan,1994,
Collins & Read, 1990, Feenev, Noller & Callan, 1994). Rezultati
dakle, dozvoljavaju zakljuak o stabilnosti obrazaca vezanosti, uz
napomenu da nisu svi instrumenti jednako pouzdani. Na primer,
obrasci dobijeni na osnovu AAI tehnke, stabilniji su od self report
izjava, (Shafer&Bartholomew,1994). injenica da su savrenije mere
stabilnije pokazuje da je u izvesnoj meri nestabilnost u self-report
testovima odraz nesavrenosti mera, a to je onda argument vie u
prilog stabilnosti obrazaca kroz vreme.
Ipak, deo dobijene nestabilnosti posledica je stvarnih promena u
organizaciji afektivne vezanosti kroz vreme. I ovo otkrie je u skladu sa
teorijskim konceptom afektivnog vezivanja, jer potvruje da znaajna
iskustva u vezama i drugi bitni dogaaji u ivotu mogu da izmene
organizaciju afektivne vezanosti, odnosno unutranje radne modele. Npr.
u prouavanju mladih parova, (Hammond&Flecher,1991) zadovoljavaju-
i partnerski odnosi bili su povezani sa promenom obrasca ka sigurnom.
Takoe u etverogodinjem prouavanju parova (Kircpatrick & Hazan,
1994) utvreno je da su raskidi veza korelirali sa izmenom obrasca
afektivnog vezivanja (od sigurne ka nesigurnoj afektivnoj vezanosti). ak
su i subjekti sa izbegavajuim obrascem afektivnog vezivanja, koji su ipak
formirali ljubavnu vezu postigli u izvesnom procentu promenu radnog
modela, a to nije vailo za "izbegavajue" subjekte koji uopte nisu
imali vezu. Izgleda daje za razumevanje izvora stabilnosti i nestabilnosti
u odraslim romantinim vezama potrebno razmotriti uzajamni uticaj
radnih modela i partnerskih veza.

Uticaj radnog modela osobe na partnersku vezu Ve iz rada

Kolinsa i Rida (Collins&Read,1994) koji se odnosi na istraivanja
strukture i funkcije radnih modela moe se videti

78
znatan napredak i u teorijskom i u istraivakom smislu. Pre svega
ovi istraivai su bavei se strukturom radnih modela, prvi utvrdili
hijerarhiju modela. Grupa generalizovanih modela smetenaje na vrhu
hijerarhije i odnosi se na globalni stav osobe prema sebi i drugima. Na
srednjem nivou su modeli za posebne vrste odnosa (lanovi porodice,
vrnjaci), a na najniem nivou nalaze se modeli za posebne, konkretne
odnose (otac, suprunik).
Modeli koji su na viem nivou u hijerarhiji odnose se na iri niz
drugih osoba, ali su manje predvidivi za bilo koju posebnu situaciju,
(shema 3)

Shema 3. Hijerarhija modela prema Kolinsu i Riu

generalizovani modeli

modeli za posebne vrste odnosa (lanovi porodice, vrnjaci)

modeli za posebne,
konkretne odnose

Kolins i Ri se bave i sadrajem unutranjih radnih modela.

Sugeriu da radni modeli obuhvataju etiri meusobno povezane
komponente:
a) uspomene na iskustva koja se odnose na afektivno vezivanje,
a) verovanja, oekivanja i stavovi, svoji i drugih u odnosu na
afektivnu vezanost,
b) ciljevi i potrebe u odnosu na afektivnu vezanost i,
c) strategije i planovi za postizanje ovih ciljeva.
Sve etiri komponente variraju kroz definisane obrasce afektivne
vezanosti. Na primer: sigurne osobe u veini sluajeva svoje roditelje
pamte kao tople i nene, osobe sklone izbegavanju svoje majke pamte
kao hladne i odbojne, a ambivalentne osobe pamte svoje oeve kao
nepravedne. Zatim, sigurne osobe oekuju da su drugi uglavnom
Pozitivni prema njima, osobe sklone izbegavanju smatraju da u druge
79
ne treba imali povcrcnja, dok ambivalentne osobe ele da mogu
bezuslovno da veruju... Sigurne osobe neguju odnose sa drugima kao
jedan od svojih ciljeva, osobe sklone izbegavanju ncguju izbegavanje
drugih kao jedan od ciljeva, dok ambivalentne osobe imaju potrebu
za pripadanjem gotovo kao jedini ivotni cilj. Strategije se takoe
razlikuju: sigurne osobe su spontane u izboru strategije, izbegavajue
osobe i ambivalentne imaju dijametralno razliite strategije. Npr. dok
se izbegavajue osobe trude da sakriju bes, ambivalentne se trude da
ga naglase (tabela 3).

Tabela 3. Komponente iz kojih se sastoje unutranji radni modeli

SIGURNA 1ZBEGAVAJUA AMBIVALENTNA

VEZANOST VEZANOST VEZANOST

Uspomene Uspomene Uspomene

Roditelji topli i oscajni Majke hladne i odbojne Oevi nepravedni

Stavovi prema vezivanju Stavovi prema vezivanju Stavovi prema vezivanju

Visok nivo svesti o sopstvcnoj Drugima se ne moe vcrovati i

vrcdnosti uz malo nesigurnosti.
Doivljaj da se drugima
generalno dopada, pozitivnih
namcra. Drugima se moe
vcrovati. Orijcntisan na
meuljudske odnose.
na njih se ne moe osloniti.
Sumnja u iskrenost drugih.
Nedostatak samopouzdanja u
socijalnim relacijama. Nije
orijcntisan na meuljudske
odnose.
Drugi su komplikovani i
leki za razumcvanjc.
Ljudi imaju nedovoljnu
kontrolu nad sopstvcnim
ivotom.

Ciljevi i potrebe u odnosu na
afeklivnii vezu
Ciljevi i potrebe u
Ciljevi i potrebe u odnos
odnosu na afektivnu
na afektivnu vezu
vezu

Potreba da se ouva
distanca. Ograniava Potreba za ekstremnom
Potreba za intimnim vezama.
intimnost da bi zadovoljio intimnou. Trai nie
Trai ravnoteu u bliskosti i
potrebu za autonomijom. nivoe autonomije. Plai se
autonomiju u vezama.
Veliki znaaj pridaje odbijanja.
materijalnom postignuu.
Strategije Strategije Strategije

Sa uzncmircnou izlazi na Naglaeno ispoljavanjc

Negativne efekte modulira na
kraj tako to obuzdava bcs, uznemirenosti i besa.
konstruktivan nain. Pokazuje
Minimalizujc uznemirenost, Popustljiv, tei
sopstvcnu uznemirenost. prihvatanju.
nema intimnih povcravanja.

Ilcmdbookofaltuchment. J.Cassidy& P.Shaver,I999.

80
 Na kraju, Kolins i Ri analiziraju i uticaj radnih modela preko
kognitivne, emocionalne i bihevioralne sfere.
Radni modeli utiu na kognitivnu sferu usmcravajuei osobu
da obrati panju samo na izvcsne aspekte stimulansa sa kojima se
suoava. Na primer, sigurne osobe bre prepoznaju pozitivan ishod
reci izgovorenih u mcupcrsonalnom kontekstu, dok osobe koje
izbegavaju vezivanje bre prepoznaju negativan ishod reci. (Baldvvin,
Fehr, Keedian, Scidel&Thomson, 1993)
Radni modeli oblikuju i emotivnu sferu, utiui na primarne i
na sekundarne emocionalne praene. Primarna pmcena se odnosi
na trenutnu emocionalnu reakciju u datoj situaciji. U sekundarno/
proceni kognitivni proces se ukljuuje tako da moe da odri, povea ili
smanji poetnu emocionalnu reakciju, zavisno od toga kako osoba
protumai doivljaj. Na primer, neko ko je prvobitno oduevljen
pozivom privlane osobe moe da ouva to oduevljenje zamiljajui
ruiastu budunost sa njom ili da ga smanji pretpostavljajui da ga ta
osoba nikada vie nee pozvati.
Radni modeli utiu na reakcije u ponaanju kroz aktiviranje
starih i kroz konstrukciju novih planova i strategija. Primer stare
strategije razvijene u detinjstvu je kada osoba bei kui majci uvck
kada se pojavi konflikt sa suprunikom. Prema tome, radni modeli,
recimo, mogu da utiu na odluke tipa: da H otvoreno porazgovarati sa
svojim suprugom o konfliktnoj temi ili to izbei.
U nastojanju da objasne trajnost, odnosno stabilnost radnih
modela kroz ivotni vek osoba, Kolins i Ri razmatraju i koncepcije
kojima osobe obezbcuju odrivost sopstvenih radnih modela: ljudi
biraju okruenja koja odgovaraju njihovim uverenjitna o sebi i
drugima. Na primer, dokazano je da su veze izmeu ambivalentne ene
i mukarca koji izbegava vezivanje veoma stabilne (mada ne veoma
srcne). Nesigurna, anksiozna ena verovatno potvruje vcrovanjc
mukarca koji izbegava vezivanje, da nije pametno zbliiti se previe
sa drugima. Mukarac koji izbegava vezivanje pak, potvruje uvcrcnjc
ambivalentne ene da su drugi manje zainteresovani, manje brini
zbog ljubavi nego stoje ona. (Kircpatrick&Davis,1994)
Izgleda da ijudi ine gotovo sve to je u njihovoj moi kako
bi obezbedili funkcionisanje rano formiranih radnih modela. Rana

81
iskustva kroz mehanizam unutranjih radnih modela perzistiraju i ak
utiu na kasnija iskustva. Da li postoji i suprotni uticaj, uticaj kasnijih
iskustava na ve formirane modele?

Uticaj iskustva u ljubavnoj vezi na unutranji radni

model osobe
Uprkos opisanim nastojanjima u pravcu odravanja stabilnosti
rano formiranih radnih modela kroz ivotni vek osobe, do promena
ipak dolazi. Ono stoje zajedniko svim promenama moemo odrediti
kao: Nepotvrena oekivanja u pogledu za osobu znaajnih dogaaja
n socijalnom kontekstu.
Na primer, ulazak u stabilnu vezu moe da dovede do promene
onih iji modeli sebe i drugih vode u skepticizam o mogunosti da se
ima takva veza. Visok procenat sigurnih subjekata koji su generalno
pronaeni u primerima stabilnih parova potvruje ovaj uticaj (Feeny,
Nollcr & Callan, 1994; Senchak & Leonard, 1992). Meutim i sigurne
osobe kada su u posebno negativnoj vezi mogu postati nesigurne na
osnovu novosteenog iskustva, to se vidi iz sledeceg komentara:"Bila
sam u dugoj vezi sa jednim momkom. To je trajalo oko godinu dana.
Sve je bilo u redu prvih deset mescci, a onda su zadnjih nekoliko
mcseci bili zaista loi. Oduvek sam bila sigurna u sebe, ali on je za
dva mcseca uinio da se oseam jednostavno kao da je unitio sve
ono lepo to sam mislila o sebi, inilo mi se daje sve to uradim loe,
uinio je da se oseam loe. I tako, stalno mi je u glavi da se to moe
opet desiti". Naravno, takva negativna iskustva pogaaju nas zavisno
od duine trajanja i znaajnosti koju im pridajemo.
l na kraju pomenimo da su istraivanja povezanosti izmeu
ranih afektivnih i kasnijih partncrskih odnosa uraena i u naoj sredini
(pregled dostupnih istraivanja je u poslcdnjem poglavlju). Rezultati
su pokazali da postoji statistiki znaajna povezanost izmeu varijabli
ranog i kasnijeg iskustva afektivne vezanosti. Preciznije, da osobe
koje su u detinjstvu formirale sigurne afektivne veze najee i kao
odrasle imaju partnerskc odnose pune poverenja i sigurnosti. Osobe
koje su kao dcca imale doivljaj neprihvatanja i odbaenosti, najee
u partnerskim vezama imaju distanciran i nepoverljiv stav. Ispitanici
koji su na osnovu iskustava iz detinjstva formirali tzv. okupiran odnos
prema figuri afektivnog vezivanja, se najee i prema odraslom
partneru ponaaju prezahtevno, skloni su i preteranom vezivanju i
 preteranoj kontroli. I na kraju, subjekti koji su, u detinjstvu stel
nesigurno dezonjcntisanu afektivnu vezu i u partncrskoj vezi isn
Ijavah su bojaljivost, ak preplaenost.
Posebno zanimljivom uinila nam se analiza ivotnih sititacn
subjekata kod kojih je dolo do promcne afektivmh obrazac,
Razmatranje ovog poduzorka vodi ka potvrdi ideje da do promcr
radnog modela dolazi usled nepotvrenih oekivanja osobe u pogled
za nju znaajnih dogaaja u socijalnoj sredini i upuuje na potreb
da se u budua istraivanja povezanosti ranih i kasnijih afdtivni
obiazaca ukljue i varijable kao to su: vremenski kontinuitet dclovanj
pozitivnog ih negativnog iskustva, stresogenost odreenih iskustav
za odreenu osobu i si.

2.4.5. Dominantni obrasci partnerskog

afektivnog vezivanja
Na osnovu ve opisanog testa ("Relatiomhip Questionaire"
RQ, Bartholomew & Shaver,1988), pokuacmo da razumemo ctir
analogna obrasca partnerskog afektivnog vezivanja odraslih.
hbegavajui obrazac partnerske vezanosti karakteric pozitiv-
ni model sebe i negativni model dragog (niska anksioznost i visoke
izbegavanje). Pozitivna slika o sebi (uz negativnu sliku drugih) ini
da ove osobe vide sebe toliko superiornim da ih to onemoguava
u razvijanju kvalitetnih partnerskih odnosa. Najee su njihove
partnerske veze povrne i kratkotrajne.
Sigurni obrazac partnerske vezanosti odreuje pozitivan model
sebe i pozitivan model drugih (niska anksioznost i nisko izbegavanje).
Uobra shka i o sebi i o drugima daje ansu osobama ovog tipa dasradc
autentine, otvorene partnerske odnose.
Preokupirani obrazac partnerske vezanosti odreen je ne
gativnim modelom sebe i pozitivnim modelom drugih (visoka
anksioznost i nisko izbegavanje), te zbog toga osobe ovog tipa polaze
sa pozicije sopstvene manje vrednosti. U partnersku vezu se investiraju
Preterano, oekujui da e kvaliteti partnera (pozitivan model
rugih) a na osnovu intenzivne vezanosti nadoknaditi njihove line
manjkavosti. Njihove partnerske veze sklone su simbiozi,' dramatine
u i cesto upakovane u romantinu priu o pravoj ljubavi koja ne zna
2 J J
a granice.

83
 Bojaljivi obrazac partnerske vezanosti dcfinisan je negativnim
modelom sebe i negativnim modelom drugog (visoka anksioznost
i visoko izbegavanje), Zbog toga su osobe sa bojaljivim stilom
vezanosti visoko zavisne od drugih, jer kroz odnos sa drugima trae
Potvrdu sopstvene vrcdnosti. Istovremeno imaju negativna oekivanja
od clrumh te su sklone izbcgavanju bliskosti, da bi izbcgle bol zbog
Potencijalnog gubitka i odbacivanja. Poslcdino njihove partnerske
ve
?-c su retke ili haotine. .
Svaki od etiri glavna stila vezanosti, koje model identinkuje,
koriccptualizovani su kao teorijski ideal ili prototip, sa kojim individue
logu da korespondiraju u razliitom stepenu. Empirijski provcravajucl
vrednost modela, Kim Bartholomcu (1993) je dola do zakljuka da
jc pnmcnljiv i za bliske vrnjake (prijateljske i partnerske) odnose
vezanosti, kao i za iskustva vezanosti u porodici.
 3. PROBLEMI ZA DISKUSIJU I
ISTRAIVANJA

3.1. Da lije afektivna vezanost primarna

ili sekundarna potreba?
U knjizi Rcne Zazoa, koncipiranoj kao imaginarna rasprava
na temu afektivne vezanosti, jedan od uesnika (Philippc Malricu,
1973) kae: "Problem veze sa drugim ovekom je bez sumnje jedan
od najvanijih u razmiljanju o ovcku... Da li je ona inherentna
ovckovoj prirodi, da li ovck tei ovoj vezi s dragim uslcd jedne
prvobitne, osnovne potrebe ili je, pak, ova potreba vezivanja za drugog
steena u toku ontogeneze, pa se jedinka vezuje za drugog zbog koristi
koje dobija iz te veze?"
Po pitanju porekla afektivne veze. Don Bolbi (1973, 1980,
1982) jasno definie svoj stav: afcktiviio vezivanje jeste primarna
potreba svakog ljudskog bia. Pokuajte da Bolbijcve stavove sagle-
date i u odnosu na suprotna tumaenja:
a) u odnosu na psihoanalitiku teoriju (afektivna veza je rezultat
anaklize) i,
b) u odnosu na bihevior teoriju (afektivna veza je rezultat
uenja).

3.2. Afektivna vezanost: funkcija preivljavanja

ili funkcija komunikacije?
Insistirajui na afektivnom vezivanju kao primarnoj potrebi,
Don Bolbi apostrofira ideju o oveku kao primarno socijalnom biu,
ime olakava traganje za mnogim odgovorima o ljudskom razvoju.
Meutim, opinjenost etologijom orijentie ga, ne u pravcu razrade
ideje o primarnoj socijalnosti u kontekstu specifinog ovckovog

85
razvoja, ve u pravcu traganja za njenim korenima u Biogenetskom
razvoju. Naime i Bolbi i njegovi sledbenici posmatrajui dete na
etoloki nain, tragaju samo za slinim u ivotinjskom i ljudskom
ponaanju, a ignoriu razlike, specifinosti koje zapravo ine bazu
ljudskog razvoja. Interpretirajte ontogenetski razvoj uz pomo sledeih
injenica:
a) primarna socijalnost
b) afcktivno vezivanje
c) komunikativna funkcija
d) funkcija zatite.

3.3. Afektivna vezanost od relacionog

do individualnog svojstva
Da bi objasnio kako odnosi vezanosti roditelj - dete postepeno
postaju svojina samog deteta, odnosno kako od relacionog postaju
individualno svojstvo, Bolbi je preuzeo koncept unutranjih radnih
modela vezanosti iz kognitivne psihologije. Pokuajte da ovaj me-
hanizam interpretirate i u svetlu kulturno istorijske teorije Lava
Vigotskog (Vigotski,L.,1983). Dakle, da li i kako obrasci afektivne
vezanosti prelaze put od osobine veze do osobine linosti?

3.4. Rano iskustvo: mit ili injenica

Jedna od kljunih pretpostavki teorije afektivnog vezivanja je
pretpostavka da iskustvo afektivne vezanosti u detmjstvu ima znaajan
upliv na doivljaje i ponaanje u bliskim emotivnim odnosima u
odraslom dobu. U osnovi ove pretpostavke lei stari i kljuni problem
razvojne psihologije: problem znaaja ranog iskustva za itav dalji
ivotni tok.
Pokuajte da na osnovu instrumenata navedenih u ovom
priruniku, na osnovu poznavanja teorije afektivnog vezivanja, ali i na
osnovu tekstova u knjizi: Rano iskustvo, Mit ili injenica (Klarkovi,
1980), koncipirate mogue nacrte istraivanja problema ranog iskust-
va.

86
 3.5. Da li i koliko su partnerske veze
- afektivne veze?
"Odluujue pitanje, da li su partnerske veze - zapravo afektivne
veze u tehnikom smislu teko moemo proccniti. itava oblast
odraslog afektivnog vezivanja je konstruisana na ovoj premisi. Ako se
ispostavi daje Bolbi napravio greku ili oko toga da su afektivne veze
prisutne u elom ljudskom veku ili oko isticanja romantinih partnera
kao moguih figura vezanosti u odraslom ivotu to bi eventualno moglo
da potkopa sve dosadanje zakljuke. Dakle, radi se o krucijalnom
pitanju, na koje e nam odgovor dati samo empirijska istraivanja,"
(Cassidy&Shaver,1999).
Do sada najobuhvatnije prouavanje odnosa kvaliteta afektivne
vezanosti i kvaliteta partnerske veze uradila je grupa istraivaa
ejver, Kolins i Klark, (Shavcr, Colins & Clark, 1996). Rezultati
njegovog istraivanja istiu da se bliske partnerske veze ili romantina
ljubav sastoji iz tri sistema ponaanja: afektivne vezanosti, panje i
seksualnosti. Prema njima, afektivna vezanost se pojavljuje razvojno
najranije i igra vitalnu ulogu u formiranju radnih modela, pa za ovaj
sistem moemo rei da utie i na izraavanje panje i na izraavanje
seksualnosti. Dakle, rezultati do sada uraenih empirijskih istraivanja
upuuju na predloene komponente partnerske veze. Vanost panje u
partnerskim vezama je recimo, podrana otkriem da se brano
zadovoljstvo mnogo bolje predvia podacima o pruanju i doivljaju
panje, nego procenama karaktera, zdravlja ili branih okolnosti,
(Kotler, 1985). Slino je i seksualno zadovoljstvo priznati indikator
kvaliteta i stabilnosti veze, (Sprecher& McKinney,1993). Ipak, za sada
nema objavljenog empirijskog rada koji integric sve tri komponente
partnerskih veza, a samo takvo istraivanje bi bilo potpuni dokaz.
Pokutaje da koncipirate mogue nacrte takvog istraivanja.

3.6. Da li rana afektivna veza utie na partnersku

vezu ili iskustvo u partnerskoj vezi utie na
ranu afektivnu vezu?
Brojna istraivanja ukazuju na uticaj ranih afektivnih veza na
kasnije partnerske odnose. U pogledu mehanizma ostvarivanja ovog
uticaja istraivai se pozivaju na koncept unutranjih radnih modela.

87
U nastojanju da objasne trajnost, odnosno stabilnost radnih modela
kroz ivotni vck osoba, istraivai razmatraju strategije kojima
osobe obezbeuju odrivost sopstvcnih radnih modela: Ljudi biraju
okruenja koja odgovaraju njihovim uverenjima o sebi i drugima. Na
primer, dokazano je da su veze izmeu ambivalentno afektivno vezane
ene i izbegavajue vezanog mukarca veoma stabilne i prilino
nesrene. Objanjenje i mehanizam u kome oni uzajamno potvruju
ranije stvorena oekivanja o znaajnim drugim ljudima. Pokuajte
da korienjem upitnika za procenu partnerskih odnosa utvrdite
relacije koje postoje izmeu parova u vaem okruenju i razmislite o
mehanizmu koji ovo posreduje.

3.7. Da li u partnerskim odnosima postoje dobitne

kombinacije obrazaca afektivnih veza?
Da li postoji mogunost da su neke kombinacije obrazaca
afcktivnog vezivanja ee ili uspcnije od drugih? Teorija predvia
ovu mogunost, a istraivanja je potvruju. Evo kombinacija dobijenih
na malom uzorku niskih studenata (N=86):

Obrasci afektivnog Obrasci afcktivnog opservirani

vezivanja momaka vezivanja devojaka procenti

izbcgavajui afektivni obrazac anksiozni afektivni obrazac 4.75

anksiozni afektivni obrazac izbcgavajui afektivni obrazac 1.92
sigurni afektivni obrazac izbegavajui afektivni obrazac 10.45
sigurni afektivni obrazac sigurni afektivni obrazac 58.70
anksiozni afektivni obrazac sigurni afektivni obrazac 8.50
izbcgavajui afektivni obrazac sigurni afektivni obrazac 12.32
anksiozni afektivni obrazac anksiozni afektivni obrazac 0.00
sigurni afektivni obrazac anksiozni afektivni obrazac 3.33
izbcgavajui afektivni obrazac izbcgavajui afektivni obrazac 0.00

Rezultati pokazuju da su neke kombinacije mnogo ee od

drugih, ali i da neke praktino ne postoje. Ono to treba prokomcn-
tarisati svakako su kombinacije koje svojom uestalou znaajno
odstupaju od teorijski oekivane frekvcnce. Znaajno ei od
oekivanih su parovi u kojima je mladi izbegavajucg stila, a de-
vojka anksioznog, a stoje u skladu i sa nalazima drugih istraivaa.
Sigurni mladii i izbegavajue devojke su takoe znaajno ee LI
kombinaciji nego stoje oekivano. Posebno indikativnim ine nam se
podaci o praktinom nepostojanju kombinacija anksiozan - anksioz-
na ili izbegavajui - izbegavajua, a stoje takoe u skladu sa nala-
zima drugih istraivaa.(Kirkpatrick & Davi,1994). Veliina uzorka,
meutim, ne dozvoljava dalja zakljuivanja. Pokuajte da napravite
mogue nacrte istraivanja opisanog problema.

3.8. Usaglaavanja obrazaca vezanosti parova ili:

ta se deava sa afektivnim obrascima
jednog para tokom godina
Uprkos razraenoj metodologiji u istraivanju parova i dalje vrlo
malo znamo o tome ta se deava sa uzajamnim odnosom afcktivnih
obrazaca u partncrskoj vezi. Odnosno, kako se partneri sa razliitim
obrascima ponaaju kad je u pitanju meusobno usklaivanje odnosa.
Pitanje je dali siguran partner u jednom neusklaenom odnosu tei da
promovie sigurnost, ime e moda podstaknuti povcrcnjc i otvaranje
nesigurnog partnera. Odnosno, da li odnos sa sigurnim partnerom
dovodi do generalne promenc radnog modela nesigurnog partnera ili
je promena modela ograniena na odreeni odnos. Takoe je mogue
da nesigurni partner vremenom pone da podriva strategiju sigurnog
partnera to moe ak i direktno uticati na odnose tog partnera sa
svojim detetom. Koncipirajte nacrte istraivanja ovog problema.

3.9. ta se deava kada su roditeljski obrasci

razliiti?
Uprkos podudarnostima izmeu klasifikacije odnosa novo-
roenadi u Situaciji sa strancem i klasifikacija njihovih majki/oeva,
mcta-analiza grupe istraivaa (Fox, Kimmerlv & Schacfcr, 1991)
pokazuje da nije zancmarljiv broj decckojasuklasifikovana kao sigurna
u odnosu sa jednim roditeljem, a kao nesigurna sa drugim. Bolbi nije
razmatrao mogunost dcjcg konfliktnog vezivanja sa oba roditelja

89
U nastojanju da objasne trajnost, odnosno stabilnost radnih modela
kroz ivotni vek osoba, istraivai razmatraju strategije kojima
osobe obezbeuju odrivost sopstvenih radnih modela: Ljudi biraju
okruenja koja odgovaraju njihovim uverenjima o sebi i drugima. Na
pnmer, dokazano je da su veze izmeu ambivalentno afektivno vezane
ene i izbegavajue vezanog mukarca veoma stabilne i prilino
nesrenc. Objanjen je i mehanizam u kome oni uzajamno potvruju
ranije stvorena oekivanja o znaajnim drugim ljudima. Pokuajte
da korienjem upitnika za procenu partnerskih odnosa utvrdite
relacije koje postoje izmeu parova u vaem okruenju i razmislite o
mehanizmu koji ovo posreduje.

3.7. Da li u partnerskim odnosima postoje dobitne

kombinacije obrazaca afektivnih veza?
Da li postoji mogunost da su neke kombinacije obrazaca
afcktivnog vezivanja ee ili uspenije od drugih? Teorija predvia
ovu mogunost, a istraivanja je potvruju. Evo kombinacija dobijemh
na malom uzorku niskih studenata (N=86):
Obrasci afcktivnog Obrasci afektivnog opservirani
vezivanja momaka vezivanja devojaka procenti

izbcgavajui afcktivni obrazac anksiozni afcktivni obrazac 4.75

anksiozni afcktivni obrazac izbegavajui afektivni obrazac 1.92

sigurni afcktivni obrazac izbegavajui afcktivni obrazac 10.45
sigurni afektivni obrazac sigurni afektivni obrazac 58.70
anksiozni afcktivni obrazac sigurni afektivni obrazac 8.50
izbcgavajui afektivni obrazac sigurni afektivni obrazac 12.32

anksiozni afektivni obrazac anksiozni afektivni obrazac 0.00

sigurni afektivni obrazac anksiozni afcktivni obrazac 3.33
i/bcnavajui afcktivni obrazac izbcgavajui afektivni obrazac 0.00

Rezultati pokazuju da su neke kombinacije mnogo ee od

drugih, ali i da neke praktino ne postoje. Ono to treba prokomen-

88
tarisati svakako su kombinacije koje svojom uestalou znaajno
odstupaju od teorijski oekivane frekvcncc. Znaajno ei od
oekivanih su parovi u kojima je mladi izbjegavajucg stila, a de-
vojka anksioznog, a to je u skladu i sa nalazima drugih istraivaa.
Sigurni mladii i izbegavajue devojke su takoe znaajno ee u
\
kombinaciji nego stoje oekivano. Posebno indikativnim ine nam se
podaci o praktinom nepostojanju kombinacija anksiozan - anksioz-
na ili izbegavajui - izbegavajua, a to je takodc u skladu sa nala-
zima drugih istraivaa.(Kirkpatrick & Davi, 1994). Veliina uzorka,
meutim, ne dozvoljava dalja zakljuivanja. Pokuajte da napravite
mogue nacrte istraivanja opisanog problema.
 3.8. Usaglaavanja obrazaca vezanosti parova ili:
ta se deava sa afektivnim obrascima
jednog para tokom godina
Uprkos razraenoj metodologiji u istraivanju parova i dalje vrlo
malo znamo o tome ta se deava sa uzajamnim odnosom afcktivnih
obrazaca u partnerskoj vezi. Odnosno, kako se partneri sa razliitim
obrascima ponaaju kad je u pitanju meusobno usklaivanje odnosa.
Pitanje je da li siguran partner u jednom neusklaenom odnosu tei da
promovie sigurnost, ime e moda podstaknuti povcrcnjc i otvaranje
nesigurnog partnera. Odnosno, da li odnos sa sigurnim partnerom
dovodi do generalne promcne radnog modela nesigurnog partnera ili
je promcna modela ograniena na odreeni odnos. Takodc je mogue
da nesigurni partner vremenom pone da podriva strategiju sigurnog
partnera to moe ak i direktno uticati na odnose tog partnera sa
svojim detetom. Koncipirajte nacrte istraivanja ovog problema.

3.9. ta se deava kada su roditeljski obrasci

razliiti?
Uprkos podudarnostima izmeu klasifikacije odnosa novo-
roenadi u Situaciji sa strancem i klasifikacija njihovih majki/oeva,
mcta-analiza grupe istraivaa (Fox, Kimmerlv & Schacfer, 1991)
pokazuje da nije zancmarljiv broj dece koja su klasifikovana kao sigurna
u odnosu sa jednim roditeljem, a kao nesigurna sa drugim. Bolbi nije
razmatrao mogunost dejeg konfliktnog vezivanja sa oba roditelja
u istoj porodici, ve se usrcdsredio na odbrambenc procese koji se
deavaju kada dcte konstruie dva konfliktna, neintegrisana modela
sebe i figure za koju se vezuje. Empirijska istraivanja neusklaenih
odnosa vezanosti sa roditeljima za sada su iskljuivo korelaciona, pa kao
takva dokumcntuju samo rezultate vezivanja. U retkim ispitivanjima
ovog tipa (van I. Jzendoom &Bakermans-Krancnburg, 1996), deca
koja su oformila sigurne odnose vezivanja napreduju vie od onih sa
dva nesigurna odnosa, a deca koja imaju neusklaene odnose (sigurni
sa jednim, nesigurni sa drugim roditeljem) spadaju izmeu ove dve
grupe. Takoe, kau rezultati istraivanja, deija klasifikacija prisnosti sa
majkom u neto veoj m eri nego sa ocem, moe prognozirati kasnije
obrasce vezivanja.
Osmislite koncept istraivanja kroz koji bi mogli doi do poda-
taka o tome da li i koliko deca, adolescenti i odrasli razvijaju integrisa-
nc modele linosti u neharmoninom odnosu sa oba roditelja.

3.10. Detinjstvo iz dva ugla: Frojd i Bolbi

Pred vama je sagledavanje ranog iskustva iz ugla dveju teorija.
Pregled je sainio jedan od najistaknutijih istraivaa u oblasti
afektivnog vezivanja Everet Votcrs (Waters, 2001). Da li biste neto
dodali ili oduzeli? Upiite imena naunika.

RANO ISKUSTVO ILI RANA INTERAKCIJA

Vezano za majku, potrebito, zavisno Aktivno, radoznalo kompetentno

odojc odoje
Motivacija: u skladu sa rastom i Motivacija u zavisnosti od interakcije
opadanjem nagona
Razvoj kroz redukciju nagona Razvoj kroz adaptaciju na interakciju
Odnos sa drugima znaajan u smislu Odnos sa dragima znaajan sam po sebi
redukcije nagona
Formiranje unutranjih struktura Formiranje mentalnih reprezentacija
sebe i drugih
Mehanizmi odbrane Generalna oekivanja od interakcija sa
drugima
Koping strategije Specifina oekivanja od figure
afektivnog vezivanja

90
METODOLOKI
OKVIR
PROBLEMA
u istoj porodici, ve se usrcdsredio na odbrambene procese koji se
deavaju kada dctc konstruie dva konfliktna, neintegrisana modela
sebe i figure za koju se vezuje. Empirijska istraivanja neusklaenih
odnosa vezanosti sa roditelj ima za sada su iskljuivo korelaciona, pa kao
takva dokumentuju samo rezultate vezivanja. U retkim ispitivanjima
ovog tipa (van I. Jzendoom &Bakcrmans-Krancnburg, 1996), deca
koja su oformila sigurne odnose vezivanja napreduju vie od onih sa
dva nesigurna odnosa, a deca koja imaju neusklaene odnose (sigurni
sa jednim, nesigurni sa drugim roditeljem) spadaju izmeu ove dve
grupe. Takoe, kau rezultati istraivanja, deija klasifikacija prisnosti sa
majkom u neto veoj mcri nego sa ocem, moe prognozirati kasnije
obrasce vezivanja.
Osmislite koncept istraivanja kroz koji bi mogli doi do poda-
taka o tome da li i koliko deca, adolescenti i odrasli razvijaju integrisa-
ne modele linosti u neharmoninom odnosu sa oba roditelja.

3.10. Detinjstvo iz dva ugla: Frojd i Bolbi

Pred vama je sagledavanje ranog iskustva iz ugla dveju teorija.
Pregled je sainio jedan od najistaknutijih istraivaa u oblasti
afektivnog vezivanja Everct Voters (Watcrs, 2001). Da li biste neto
dodali ili oduzeli? Upiite imena naunika.

RANO ISKUSTVO ILI RANA INTERAKCIJA

Vezano za majku, potrebito, zavisno Aktivno, radoznalo kompetentno

odoje odoje
Motivacija: u skladu sa rastom i Motivacija u zavisnosti od interakcije
opadanjem nagona
Razvoj kroz redukciju nagona Razvoj kroz adaptaciju na interakciju
Odnos sa drugima znaajan u smislu Odnos sa dragima znaajan sam po sebi
redukcije nagona
Formiranje unutranjih struktura Formiranje mentalnih reprezentacija
sebe i drugih
Mehanizmi odbrane Generalna oekivanja od interakcija sa
drugima
Koping strategije Specifina oekivanja od figure
afcktivnog vezivanja

90
METODOLOKI
OKVIR
PROBLEMA
 4. TEHNIKE ZA PROCENJIVANJE
AFEKTIVNOG VEZIVANJA

Iako nastala sredinom prolog vcka, teorija afcktivnog vezivanja

svoju naunu ekspanziju doivljava tek krajem dvadesetog vcka. Do
tada, Bolbijcva teorija je bila jedno od moguih interpretacija odnosa
izmeu majke i dcteta, teorija iji su stavovi bili prilino ubcdljivi, ali
ne i dostupni empirijskoj proveri. Osamdesete godine, meutim donose
preokret. Nova gcncracijaistraivaaafektivnogvczivanjaposvcujc se
izradi instrumenata za proveru svih do tada formulisanih pretpostavki.
Naravno, sve poinje instrumentima za procenu afcktivnog odnosa
izmeu majke i deteta, na sasvim ranom uzrastu (Strangc Situation,
Ainsworth, 1969). Ubrzo biva razraena metodologija proccnjivanja
afektivnih veza neto starije dece i adolescenata, odraslih afekt i vn i h
veza, partnerskih afektivnih veza... Sve je poelo instrumentima Mori
Ejnsvort, a nastavilo se instrumentima koje su konstruisali njeni
postdiplomci.

4.1. Situacija sa strancem (M.Ainsworth, 1969) ili:

Procena afektivne vezanosti
dvanaestomesenih beba
Meri Ejnsvort je ve 1969. godine razvila laboratorijsku
proceduru, prevoenu kao Situacija sa strancem za procenu kvaliteta
vezanosti odojeta sa majkom a u uslovima pojaanog stresa i
separacione anksioznosti. Situaciju sa strancem moemo oznaiti i
kao minijaturnu dramu koja ima 8 epizoda i iji akteri su majka, dete,
stranac i posmatra (slika 5). 1.epizoda (2 min) - Majka i dete
zapoinju interakciju u sobi.
2.epizoda (3 min) - Dete se organizuje u sobi kako ono hoe. majka
asistira samo po potrebi.