HIDROENERGETSKI

CEVOVODI
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

SADRAJ

1. OPTA ANALIZA 4

1.1. KARAKTERISTIKE CEVOVODA 4

1.2. PRIMERI CEVOVODA 5

2. OSLANJANJE CEVOVODA 7

2.1. SISTEMI OSLANJANJA CEVOVODA 7

2.2. ANKERNI BLOKOVI 8

2.3. KLIZNI I VALJKASTI OSLONCI 10

3. SILE KOJE DELUJU NA CEVOVOD 13

4. PRORAUN NAPONA 17

4.1. NAPON U ZIDOVIMA CEVOVODA 17

4.2. USLOVI ZA DIMENZIONISANJE 18

5. PRORAUN ANKERNIH BLOKOVA I MEUOSLONACA 19

5.1. SILE KOJE DELUJU NA ANKERNI BLOK 19

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-2
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI
5.2. PROVERA STABILNOSTI NA KLIZANJE 21

5.3. PRORAUN NAPONA NA FUNDAMENTU 22

5.4. NAPON U ANKERNOM BLOKU 23

5.5. PRORAUN MEUOSLONACA 23

6. EKONOMSKI PRORAUN PRENIKA CEVOVODA 24

6.1. EKONOMSKI KRITERIJUMI 24

6.2. GODINJI TROKOVI PO OSNOVU INVESTICIJA 25

6.3. GODINJI TROKOVI PO OSNOVU GUBITKA ENERGIJE 26

6.4. DEFINISANJE EKONOMSKOG PRENIKA 26

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-3
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-4
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

1. OPTA ANALIZA
1.1. KARAKTERISTIKE CEVOVODA
ZA VELIKE PRITISKE
PRIMENA:
ZA VELIKE PROTICAJE

KAO JEDNA CEV

PROJEKTUJE SE:
KAO VIE CEVI

U FABRICI
PROIZVODNJA CEVOVODA
NA GRADILITU SPAJANJE DELOVA ZAKRIVLJENOG LIMA NA MESTU UGRADNJE
ISPUNA ZEMLJOM OMOGUUJE:
PREDNOST O IZOLACIJU OD PROMENE TEMPERATURE
O IZOLACIJU OD ZAMRZAVANJA
UKOPANI CEVOVODI
NISU EKONOMINI ZA VELIKE PRENIKE
PO POLOAJU U ODNOSU NEDOSTACI POKRIVENOST SPREAVA KONTROLU PONAANJA CEVOVODA
NA POVRINU TERENA POKRIVENOST OTEAVA ODRAVANJE CEVOVODA

EKONOMINI SU ZA VELIKE PRESEKE

CEVOVODI NA
POSTOJI MOGUNOST KONTROLE I ODRAVANJA CEVOVODA
POVRINI TERENA
PREDVIAJU SE MERE ZA SPREAVANJE UTICAJA PROMENE TEMPERATURE I ZAMRZAVANJA

IZLOMLJENA U VERTIKALNOM I HORIZONTALNOM PRAVCU

TRASA CEVOVODA JE:
PRILAGOAVA SE GEOLOKIM I MORFOLOKIM USLOVIMA NA TERENU

ANKERNI RADE SE NA MESTIMA PROMENE PRAVCA TRASE

MASIVNI BLOKOVI MOGU
BITI :
OSLONCI RADE SE IMEU ANKERNIH BLOKOVA NA PRAVCIMA

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-5
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

1.2. PRIMERI CEVOVODA

Sl.1. Cevovod pod pritiskom na HE Bikaz

1 dovodna galerija; 2 vodostan; 3 zatvaranica; 4 radna tolna; 5 metalni cevovod; 6 ankerni blokovi (M1-M8); 7 meuoslonci; 8 distributer; 9 centrala; 10
aeraciona cev.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-6
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-7
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

Sl.2. Cevovod pod pritiskom na HE Moroieni:

1 vodostan; 2 galerija pod pritiskom; 3 zatvaranica; 4 ankerni blok (M1-M9); 5 meuoslonci; 6 centrala; 7 nagnuta ravan za kretanje kabine; 8 vitlo; 9
platforma transformatora; 10 odvodna vada; 11 viadukt.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-8
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

2. OSLANJANJE CEVOVODA
2.1. SISTEMI OSLANJANJA CEVOVODA
POSTOJE TRI SISTEMA OSLANJANJA CEVOVODA

UKLJETENJE SPREAVA DILATACIJU OD PROMENE

TEMPERATURE

U CEVOVODU SE JAVLJAJU VELIKI NAPONI KOJI SE PRENOSE

NA ANKERNI BLOK SL.3,a
BEZ DILATACIJA
OVO REENJE SE NE PREPORUUJE JER SU BLOKOVI JAKO
OPTEREENI

DA BI BLOKOVI BILI STABILNI TREBA DA IMAJU VRLO VELIKU

TEINU.

NIZVODNO OD ANKERNOG NAJEE PRIMENJIVANO

BLOKA, SL.3b REENJE

SISTEMI SA DILATACIJAMA
OSLANJANJA IZNAD ANKERNOG BLOKA, SL.3C

IZMEU ANKERNIH BLOKOVA, SL.3d

ZAKRIVLJENJE OMOGUUJE PRIJEM DEFORMACIJA OD

PROMENE TEMPERATURE, SL.3e
SA ZAKRIVLJENOM REDUKUJU SE AKSIJALNE SILE NA ANKERNI BLOK
TRASOM IZMEU
NAPONI U CEVI SU MANJI SA POVEANJEM VERTIKALNE ILI Sl.3. Sistemi oslanjanja cevovoda:
ANKERNIH a- ukljetenje u ankerni blok; b sa kompenzatorom
BLOKAOVA HORIZONTALNE KRIVINE nizvodno; c sa kompenzatorom uzvodno; d sa
kompenzatorom na sredini deonice; e sa
ANKERNI BLOKOVI SU MANJE TEINE. zakrivljenom trasom izmeu ankernih blokova; 1
ankerni blok; 2 meuoslonci; 3 kompenzator.
IZVOENJE BLOKOVA JE TEE

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-9
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

2.2. ANKERNI BLOKOVI

POLOAJ ANKERNIH BLOKOVA LOCIRAJU SE NA MESTU LOMA TRASE CEVOVODA - OBAVEZNO

IMA ZADATAK DA SPREI PREVELIKE DEFORMACIJE I PRIHVATE SILE NA ANKERNE BLOKOVE

RAZMAK BLOKOVA JE 50 DO 100 PRENIKA CEVOVODA
RAZMAK ANKERNIH BLOKOVA:
MAX. RAZMAK BLOKOVA JE OD 150 DO 175 m
U NEKIM SITUACIJAMA RAZMAK ANKERNIH BLOKOVA JE BIO I 300 m

DUINA ZAVISI OD DUINE KRIVINE CEVOVODA

DIMENZIJE ANKERNIH BLOKOVA IRINA ZAVISI OD PRENIKA CEVOVODA
IRINA KOD VIE CEVOVODA ZAVISI OD RAZMAKA CEVOVODA,SL.4a..
CEVOVOD JE KOMPLETNO OBUHVAEN OBEZBEUJE UKLJETENJE
ZATVORENOG TIPA
BETONOM, SL.5a,6,7 UPOTRBLJAVA SE ESTO
TIPOVI ANKERNIH
CEVOVOD JE SA DONJE STRANE OSLONJEN
BLOKA NE OBEZBEUJE UKLJETENJE
OTVORENI TIP NA BETONSKI BLOK I OBUHVAEN
OBEZBEUJE ODRAVANJE I KONTROLU
ANKERIMA, SL.5b

Sl.4. Ankerni blok cevovoda sa vie

cevovoda: a-izgled u osnovi prve faze Sl.6. Ankerni blok otean kamenim
nabaajem: Sl.7. Presek kroz ankerni blok
betoniranja; b presek u pravcu cevovoda. Sl.5. Tipovi ankernih blokova:
a-cevovod ubetoniran; b cevovod fiksiran 1 betonski zid; 2 lomljeni kamen; 3 cevovoda HE Sadu:
metalni profil; 4 ankeri; 5 barbakane. 1 kompenzator; 2 ankerna gajka; 3
ankerima; 1 kompenzator; 2 valjani
beton liven u prvoj fazi; 4 beton liven
profil; 3 armatura; 4 profili zavareni za
u drugoj fazi; 5 aht za osmatranje.
cevovod; 5 ankeri; 6 poklopac za
osmatranje

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-10
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

OBIAN BETON MB 10 I MB15

AKO ANKERNI BLOK NIJE IZLOEN ZATEZANJU
KAMEN ZIDAN U MALTERU
MATERIJAL
ANKERNIH BLOKOVA

ARMIRANI BETON MB 15 I MB 20 AKO JE ANKERNI BLOK IZLOEN ZATEZANJU

OKO CEVI SE POSTAVLJA MASNIJI BETON SA VIE CEMENTA DA SE DOBIJE BOLJA VEZA IZMEU
ZONIRANIM BETONOM
ELIKA I BETONA

VEZA IZMEU
BETONA I CEVI SE
OSTVARUJE:
ZA CEVOVOD SU ZAVARENI ANKERI KOJI SU UBETONIRANI U BLOK

ANKERIMA OD ARMATURE
KORISTE SE SPECIJALNI ELINI PROFILI ZA
AKO JE CEVOVOD OJAAN PRSTENOVIMA
ANKEROVANJE

POLOAJ POSTAVLJAJU SE IZA ANKERNIH BLOKOVA

KOMPENZATORA: POSTAVLJAJU SE U AHTAMA KOJE OMOGUUJU OSMATANJE

FUNDIRAJU SE NA STENI

FUNDIRANJE AKO JE TEREN U BLAGOM NAGIBU POVRINA FUNDIRANJA JE HORIZONTALNA

ANKERNIH AKO JE TEREN U VEEM NAGIBU POVRINA FUNDIRANJA JE STEPENASTA
BLOKOVA:
OD STABILNOSTI ANKERNIH BLOKOVA ZAVISI SIGURNOST CELE TRASE
CEVOVODA

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-11
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

2.3. KLIZNI I VALJKASTI MEUOSLONCI

NALAZE SE IZMEU ANKERNIH BLOKOVA
OMOGUUJU POMERANJE CEVOVODA USLED PROMENE TEMPERATURE

KLIZNI OSLONAC SL.8,9,10

MOGU BITI:
VALJKASTI OSLONCI SL.11,12

SPADA U NAJEDNOSTAVNIJE OSLONCE

PRIMENJUJU SE KOD CEVOVODA PRENIKA DO 1.5 m
MEUOSLONCI

RAZMAK IZMEU OSLONACA JE 6 DO 10 m

OSLONAC PRIHVATA CEVOVOD SA OTVORENIM KRUNIM LUKOM OD 90 DO 1200
KLIZNI OSLONAC
METALNA OBLOGA NA OSLONCU SMANJUJE TRENJE
SL.8,9,10

KLIZANJE CEVI U OSLONCU CE OLAKAVA PODMAZIVANJEM KONTAKTNE POVRINE

PODMAZIVANJE SE OBAVLJA SA ULJEM POD PRITISKOM,

ULJE SE KREE U KANALIMA UREZANIM U METALNU OBLOGU

NAJEDNOSTAVNIJE PODMAZIVANJE KONTAKTNE POVRINE JE GRAFITOM

Sl.10. Oslonac za cevi sa badaima:

Sl.8. Konstrukcija za oslanjanje: 1 cevovod; 2 banda; 3 profilisana traka; 4 anker; 5 betonski blok.
1 prfil valjan kao U profil; 2 klin za privrivanje; 3 cevovod; 4 masivni beton.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-12
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

Sl.9. Sistem podmazivanja povrine oslnjanja:

1 osovina cevovoda; 2 cevovod za ulje pod pritiskom; 3 tuc; 4 ureaj za podmazivanje.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-13
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

ELIMINIE NEDOSTATKE KLIZNOG OSLONCA
MEUOSLONCI VALJKASTI OSLONCI SL.11,12
ELIMINIE KOMPLETNO SILU TRENJA

Sl.12. Oslonac sa valjcima:

a- presek kroz oslonac; b izgled po
osovini cevovoda; c boni izgled; 1
cevovod; 2 prsten za oslanjanje; 3
betonski blok; 4 temelji bonih zidova; 5
stepenice; 6 rigole; 7 potporni zidovi;
Sl.11. Meuoslonac sa valjcima: 8 rigola; 9 zatitna obloga.
a- popreni presek; b-poduni presek; 1 rigola; 2 ubetoniran deo;
3 nosa; 4 cevovod.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-14
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

3. SILE KOJE DELUJU NA CEVOVOD

SOPSTVENA TEINA, PRITISAK VODE, SILE TRENJA, SILE OD PROMENE
GLAVNE SILE TEMPERATURE, SILE OD POPRENE KONTRAKCIJE, TEINA ISPUNE OD ZEMLJE
I CENTRIFUGALNA SILA NA KRIVINAMA.

RAZLIKUJU SE DINAMIKI NADPRITISAK, SILE DEPRESIJE KOJE NASTAJU PRILIKOM

AKCIDENTNE SILE
PRANJENJA CEVOVODA, SILA VETRA I SNEGA, OPTEREENJE OD MONTAE.

SEIZMIKE SILE, SILE IZAZVANE PUCANJEM CEVOVODA, SILE IZAZVANE OD

IZUZETNE SILE
POMERANJA OSLONACA.

IMA VERTIKALNI PRAVAC I PREDSTAVLJA JEDNAKO PODELJENO OPTEREENJE

RAZLAE SE U DVE KOMPONENTE:
PRENOSI SE NA MEUOSLONCE KAO NEZAVISNA
SOPSTVENA TEINA NORMALNA KOMPONENTA, SILA:
DEFINISANA JE IZRAZOM:

F1' G cos N1 g l ' cos

PRENOSI SE NA CEVOVOD SILOM OD:

g l o sin , I
AKSIJALNA KOMPONENTA,
DEFINISANA JE IZRAZOM:
PRENOSI SE NA ANKERNI BLOK NIZVODNO OD
F1 G sin KOMPENZATORA SILOM OD:

F g l sin

GDE JE:
l ' RAZMAK IZMEU OSLONACA
Sl.13. Sile izazvane g SOPSTVENA TEINA JEDNOG DUNOG METRA CEVOVODA
sopstvenom teinom l o PRESEK CEVOVODA UDALJEN OD KOMPENZATORA
cevovoda. UGAO OSOVINE CEVOVODA SA HORIZONTALOM
l RAZMAK IZMEU KOMPENZATORA I ANKERNOG BLOKA
G gl

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-15
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

IZAZIVA PRSTENSKE NAPONE U ZIDU CEVOVODA

KAD POSTOJI ZATVARA AKO UZVODNO OD ZATVARAA POSTOJI SILU PREUZIMA:

SL.14, SILA JE DEFINISANA ANKERNI BLOK, SL.14.A ANKERNI BLOK, I ZID CEVOVODA
IZRAZOM: SILU PREUZIMA:
D2 D2 AKO UZVODNO OD ZATVARAA POSTOJI
F2 p H ZATVARA, I OSLONAC
KOMPENZATOR, SL.14.B
4 4 ZATVARAA
2
D 1
KAD TRASA MENJA PRAVAC, F3 H1
4 ANKERNI BLOK PREUZIMA REZULTANTU BEZ
SL.15. FORMIRAJU SE DVE
D 22 OPTEREENJA ZIDOVA CEVOVODA, SL.15
PRITISAK PODUNE SILE: F3' H2
VODE: 4
KOD REDUCIRA, SL.16. KADA H H2 D2 D22 PREDSTAVLJA AKSIJANU SILU KADA SE PRELAZI SA
F4 1 1
SE MENJA PRENIK CEVOVODA 2 4 PRENIKA D1 NA PRENIK D2<D1,

PREDSTAVLJA AKSIJALNU SILU KOJA DELUJE U

F5
4

'2

D D2 H UNUTRANJOSTI CEVOVODA PO PRSTENASTOJ
POVRINI KOJA ULAZI U CEVOVOD.
U KOMPENZATORU, SL.17

ZA KLIZAJUE KOMPENZATORE MOE SE PRIBLINO UZETI DA JE: F5 D s H

Sl.17. Oznake za proraun sile u

kompenzatoru.
Sl.14. Podune sile izazvane Sl.15. Sile izazvane promenom Sl.16. ema za proraun sile u
zatvaranjem zatvaraa: redukciji:
pravca.
a- na deonici bez kompenzatora; b na 1 pijezometarska linija; 2 osovina cevovoda.
deonici sa kommpenzatorom nizvodno.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-16
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

TEINA VODE U PRENOSI SE NA MEUOSLONCE

NORMALNU NA OSU CEVOVODA: ...... F6 G a cos
'

UNUTRANJOSTI ZAVISI OD RAZMAKA OSLONACA
TEINA VODE
CEVI RAZLAE SE U
DVE SILE: U PRAVCU OSOVINE CEVOVODA: ...... F6 G a sin PRENOSI SE NA ANKERNE BLOKOVE

GDE JE :
DELUJE U PRAVCU OSE D2
POVRINA PRESEKA CEVOVODA
IZMEU VODE I CEVOVODE : 4
CEVOVODA l v 2
F7 h r h r LINEARNI GUBITAK PRITISKA NA CEVOVODU
D 2g
v SREDNJA BRZINA TEENJA; KOEFICIJENT OTPORA

GDE JE:
USLED TRENJA DIHTUNGA, KOEFICIJENT TRENJA CEVOVOD DIHTUNG (0.2 .. 0.3)

TRENJE U DELUJE U PRAVCU OSOVINE
D e SPOLJANJI PRENIK CEVOVODA; b DUINA ZAPTIVANJA

KOMPENZATORU CEVOVODA:
F8 H D e b

SPREAVA POMERANJE OSLONAC METALNI, PODMAZIVANJE:

SILA TRENJA, r TRENJE CEVOVOD GUSTO ULJE 0.12 .. 0.15
CEVOVODA I DELUJE U
JAVLJA SE: OSLONAC GRAFITNO ULJE 0.19 ...0.2
PRAVCU OSE CEVOVODA
ZAVISI OD MATERIJALA LOE PODMAZIVANJE 0.30 ... 0.45
IZMEU CEVOVODA
I OSLONACA
F9 r F1' F6' POVRINE OSLANJANJA BEZ PODMAZIVANJA 0.5
BETONSKA POVRINA 0.60 ... 0.75

F1' NORMALNA KOMPONENTA TEINE CEVOVODA

F NORMALNA
'
6 KOMPONENTA TEINE VODE U CEVI

IZMEU CEVOVODA I ZEMLJANE SPREAVA POMERANJE CEVI G p TEINA ZEMLJE IZNAD CEVI
ISPUNE IZNAD F10 p G p cos p KOEFICIJENT TRENJA METAL ZEMLJA 0.5 ... 0.7

IZMEU CEVOVODA I ZEMLJANE F11 o E a

SILA TRENJA DELUJE U VERTIKALNIM RAVNIMA KOJE TANGIRAJU CEVOVOD
ISPUNE BONO

GDE JE: E a AKTIVNI PRITISAK ZEMELJE BONO; o KOEFICIJENT TRENJA I KREE SE OD 0.6 ... 0.90

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-17
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

CEVOVOD BEZ KOMPENZATORA JE GDE JE:

UKLJETEN U MASIVNE BLOKOVE
SILA OD PROMENE TEMPERATURE AKSIJALNI NAPON
SILA OD DEFINISANA JE IZRAZOM: s DEBLJINA ZIDA CEVOVODA
PROMENE STATIKI NEODREEN SISTEM
F12 A E t D s t PROMENA TEMPERATURE
TEMPERATURE,
DILATACIJA ILI KONTRAKCIJA STVARA KOEFICIJENT DILATACIJE METALA
DODATNU SILU U ZIDU CEVI KOD PORASTA TEMPERATURE E MODUL ELASTINOSTI METALA
DELUJE U PODUNOM PRAVCU
STVARA SE PRITISAK A Ds

GDE JE:
POD UNUTRANJIM PRITISKOM U CEVI: D e SPOLJANJI PRENIK
D i UNUTRANJI PRENIK
POISSON-OVA IRI SE POPRENI PRESEK
D e2 D i2 HD
SILA POPRENE SKRAUJE SE DUINA CEVI F13 i i ,
KONTRAKCIJE 4 2s
SKRAENJE CEVI JE SPREENO I IZAZIVA H PRITISAK VODE U CEVI,
PODUNU SILU: D SREDNJI PRENIK
POISSONOV KOEFICIJENT 1 3.3 ... 1 3.6

TEENJE VODE PO KRUNOJ STRUJNICI STVARA CENTRIFUGALNU SILU, SL.18

SILA SE DOBIJA PO TEORIJI IMPULSA

GDE JE:

CENTRIFIGALNA SILE IMPULSA: Q v1 I Q v 2 , UGAO IZMEU DVA PRAVCA

SILA NA KRIVINI REDUKUJU SE U SILU Q v c , SL.18. CEVOVODA
CENTRIFUGALNA SILA JE DEFINISANA IZRAZOM: AKO JE D1 D 2 D v1 v 2 v ,
ONDA JE:
Q 2 Q2
F14 Q v c v1 v 22 2 v1 v 2 cos Sl.18. Centrifugalne sile na
g F14 2
2 sin
D 2 krivini cevovoda.
g
4

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-18
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

4. PRORAUN NAPONA
4.1. NAPON U ZIDOVIMA CEVOVODA
USLED PRITISKA VODE U CEVOVODU, NAPON JE
NAPONI U
DEFINISAN IZRAZOM:
PRSTENU
HD
CEVOVODA i
2s

NAPONI USLED REZULTANTE PODUNIH SILA

F U RAZLIITIM HIPIOTEZAMA:
l
F Sl.19. Naponi u prstenu od pritiska vode.

Ds

NAPONI USLED SAVIJANJA CEVOVODA POD

DEJSTVOM TRANSVERZALNIH SILA KOJA DELUJE
USLED IZMEU OSLONACA: Sl.20. Statika ema oslonaca:
1 kompenzator; 2 ankerni blok.
OPTEREENJA M
'l
JAVLJAJU SE: W
NAPONI U MOMENAT NA MEUOSLONCIMA:
PODUNOM OTPORNI MOMENAT DEFINISAN JE IZRAZOM:
N l
PRAVCU I s D3 8 s D 2 M ,
W 10
D 2 D 2 4
N - TRANSVERZALNO, POPRENO OPTEREENJE
MOMENAT SAVIJANJA CEVOVODA RAUNA SE KAO MOMENAT U ANKERNOM BLOKU:
MOMENAT UKLJETENE GREDE OPTEREENE
Nl
JEDNAKOPODELJENIM OPTEREENJEM: M
12
NAPON U PRSTENU:
i rez i l 'l
REZULTUJUI NAPON SA POISSONOVIM EFEKTOM:
PODUNI NAPON:
l rez l 'l i

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-19
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

4.2. USLOVI ZA DIMENZIONISANJE

ZA GLAVNE SILE.................................. doz 1300 daN / cm 2

ZA KONSTRUKCIJE II KLASE ZA
ZA GLAVNE SILE + AKCIDENTNE ............ doz 1650 daN / cm 2
ELIK OD 3 700 daN / cm
2

ZA GLAVNE + AKCIDENTNE + IZUZETNE .. doz 1650 daN / cm 2

ZA KONSTRUKCIJE I KLASE VREDNOSTI DOZVOLJENIH NAPONA ZA KLASU II SE MNOE SA 0.9

ZA KONSTRUKCIJE III I IV KLASE VREDNOSTI DOZVOLJENIH NAPONA ZA KLASU II SE MNOE SA 1.1

DOZVOLJENI NAPONI

U SVIM USLOVIMA OPTEREENJA, DOZVOLJENO PREKORAENJE NAPONA TREBA DA JE MANJE OD 5%

DOZVOLJENI NAPON SE SMANJUJE ZA 25% AKO SE PRIMENI KOTLOVSKA FORMULA I ZANEMARE OSTALA OPTEREENJA

1 mm KOD OBINIH CEVOVODA ZBOG KOROZIJE

DOBIJENOJ DEBLJINI CEVOVODA TREBA
DODATI
2 mm KOD CEVOVODA IZLOENIH TRANSPORTU NANOSA ZBOG KOROZIJE I
EROZIJE

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-20
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

5. PRORAUN ANKERNIH BLOKOVA I MEUOSLONACA

5.1. SILE KOJE DELUJU NA ANKERNI BLOK
SILE ZAVISE OD: KONSTRUKTIVNOG REENJE CEVOVODA I USLOVA FUNDIRANJA

KOMPENZATOR UZVODNO I NIZVODNO SL.21

SLUAJEVI KONSTRUKTIVNOG REENJA CEVOVODA KOMPENZATOR BLOKIRAN

KOMPENZATOR NIZVODNO

1. PRITISAK VODE KOD PROMENE PRAVCA, UZVODNO F3 , F14

2. PRITISAK VODE KOD PROMENE PRAVCA, NIZVODNO F , F

'
3 14
3. PRITISAK VODE U KOMPENZATORU UZVODNO F5

PRORAUN ANKERNIH
4. PRITISAK VODE NA KRAJEVIMA CEVOVODA SA NIZVODNE STRANE F5
BLOKOVA - 5. SILA TRENJA U KOMPENZATORU UZVODNO F8
KOMPENZATOR
UZVODNO I NIZVODNO 6. SILA TRENJA U KOMPENZATORU NIZVODNO F8
SL.21

Sl.21. Sile koje deluju na ankerni blok sa

kompenzatorom uzvodno i nizvodno:
d-dilatacija; c - kontrakcija.
PRORAUN ANKERNIH
BLOKOVA - AKO JE SILE TRENJA U KOMPENZATORU SE ZAMENJUJU SILAMA USLED
KOMPENZATOR TEMPERATURNE PROMENE
BLOKIRAN

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-21
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

1. PRITISAK VODE KOD PROMENE PRAVCA, UZVODNO F3 , F14

2. PRITISAK VODE KOD PROMENE PRAVCA, NIZVODNO F , F

'
3 14
3. PRITISAK VODE U REDUKCIJI, UZVODNO F4
4. PRITISAK VODE U KOMPENZATORU, UZVODNO F5

5. PRITISAK VODE NA KRAJEVIMA CEVOVODA,NIZVODNO F5

6. SOPSTVENA TEINA CEVI DO KOMPENZATORA SA UZVODNE STRANE
F1
7. SOPSTVENA TEINA CEVI DO KOMPENZATORA SA NIZVODNE STRANE
F1
PRORAUN 8. SILA TRENJA CEVOVOD MEUOSLONAC USLED DILATACIJE ILI
ANKERNIH BLOKOVA KONTRAKCIJE F9
- KOMPENZATOR
NIZVODNO 9. SILA TRENJA U KOMPENZATORU UZVODNO, USLED DILATACIJE ILI
KONTRAKCIJE F8
10. SILA TRENJA U KOMPENZATORU NIZVODNO, USLED DILATACIJE ILI
KONTRAKCIJE F8

11. SILA TRENJA IZMEU VODE I CEVOVODA F7

Sl.22. Sile koje deluju na ankerni blok sa

kompenzatorom nizvodno:
d-dilatacija; c - kontrakcija.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-22
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

5.2. PROVERA STABILNOSTI NA KLIZANJE

T GDE JE:
AKO JE ODNOS: tg 0.36 , TO R REZULTANTA SVIH SILA KOJE DELUJU NA BETONSKI BLOK
BETONSKI BLOK N
N NORMALNA SILA NA POVRINU OSLANJANJA BETONSKOG BLOKA
ODGOVARA UGLU 20
o
JE STABILAN NA
T KOMPONENTA PARALELNA SA POVRINOM OSLANJANJA BETONSKOG BLOKA
KLIZANJE:
f N
AKO JE ODNOS: 1.5...2.0 , GDE JE: f KOEFICIJENT TRENJA BETONSKI BLOK TEREN.
T
KOFICIJENTA SIGURNOSTI NA KLIZANJE..... C
TEINA
ZAVISI
BETONSKOG POVRINA OSLANJANJA HORIZONTALNA
OD:
BLOKA OD NAGNUTOSTI POVRINE OSLANJANJA:
POVRINA OSLANJANJA NAGNUTA

KOEFICIJENT SIGURNOSTI NA KLIZANJE JE DEFINISAN

IZRAZOM:

C
f V G
i

H i

AKO JE ZADAT KOEFICIJENT SIGURNOSTI C a IZ GORNJEG

IZRAZA SLEDI TEINA BLOKA:
TEINA BETONSKOG BLOKA,
Ca H i
Vi
KADA JE POVRINA OSLANJANJA
G
HORIZONTALNA f
GDE JE:
H i HORIZONTALNA KOMPONENTA SILE Fi
Vi VERTIKALNA KOMPONENTA SILE Fi
G SOPSTVENA TEINA BETONSKOG BLOKA

f KOEFICIJENT TRENJA STENA BETON Sl.23. Stabilnost bloka sa horizontalnom povrinom

fundiranja.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-23
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

OSA Ox JE PARALELNA SA POVRINOM FUNDIRANJA

- UGAO KOJI ZAKLAPA OSA Ox SA HORIZONTALOM

SILA Fi SA HORIZONTALOM ZAKLAPA UGAO i , SL.24.

PROJEKCIJA SILE Fi NA PRAVAC Ox I Oy :

TEINA BETONSKOG BLOKA,

KADA JE POVRINA OSLANJANJA
X i Fi cos i ; Yi Fi sin i ;
NAGNUTA
PROJEKCIJA TEINE BETONSKOG BLOKA G :

G x G sin ; G y G cos ;

KOEFICIJENT SIGURNOSTI I TEINA BETONSKOG BLOKA:

f G cos Yi C a X i f Yi
C ........ G
X i G sin f cos C a sin Sl.24. Stabilnost bloka sa nagnutom povrinom
fundiranja.

5.3. PRORAUN NAPONA NA FUNDAMENTU

GDE JE:
B DUINA PRAVOUGAONIKA POVRINE FUNDIRANJA
DEFINISAN JE IZRAZOM:
POVRINA FUNDAMENTA
NAPON NA
FUNDAMENTU, SL.24 R 6e e EKSCENTRINOST REZULTANTE U ODNOSU NA TEITE FUNDAMENTA
1
B R REZULTANTA SVIH SILA UKLJUUJUI I TEINU BLOKA

R X i
2

G sin Yi G cos 2

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-24
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

5.4. NAPON U ANKERNOM BLOKU

NORMALNI NAPONI PRITISKA KOJI

TREBA DA SU 10.0 daN / cm
2

NA MESTIMA
MANJIH DEBLJINA

POLOAJ U SVIM NAPONI SMICANJA KOJI TREBA DA SU SVI OVI NAPONI SU U DOZVOLJENIM
KRITINOG PRESECIMA SE 2.0 daN / cm 2
GRANICAMA UKOLIKO SE ZADOVOLJI
PRESEKA RAUNAJU: USLOV SIGURNOSTI NA KLIZANJE
NA MESTU
PRELAZA
STEPENIKA
AKO SE POJAVI ZATEZANJE BETONSKI
BLOK TREBA ARMIRATI

5.5. PRORAUN MEUOSLONACA

NORMALNE SILE CEVOVODA DA REZULTANTA DELUJE U JEZGRU PRESEKA FUNDAMENTA

NA
SILE TRENJA KOJU STVARA CEVOVOD NA USLOVI DA JE NAPON NA FUNDAMENTU U DOZVOLJENIM
MEUOSLONAC
KONTAKTU STABILNOSTI GRANICAMA
DELUJU:
SOPSTVENA TEINA BETONSKOG BLOKA DA JE BLOK STABILAN NA KLIZANJE

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-25
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

6. EKONOMSKI PRORAUN PRENIKA CEVOVODA

6.1. EKONOMSKI KRITERIJUMI
SMANJUJE SE GUBITAK PRITISKA
STREMLJENJA PRI POVEANJE PRENIKA
SMANJUJE SE GUBITAK ENERGIJE
IZBORU PRENIKA IDU U
DVA PRAVCA,NA:
SMANJENJE PRENIKA MANJA CENA CEVOVODA

KRITERIJUM MAKSIMALNE DOBITI DEFINISAN JE IZRAZOM,SL.25:

B enefit Venit A max .

GDE JE:
Venit GODINJI PRIHOD PO OSNOVU ENERGIJE Pliv E E
A SUMA GODINJIH TROKOVA
E BRUTO ENERGIJA MINUS LINA POTRONJA
E IZGUBLJENA ENERGIJA ZBOG GUBITKA PRITISKA Sl.25. Kriterijumi za odreivanje
Pliv CENA ISPORUKE ENERGIJE optimalnog prenika.
IZ OVE IDEJE SLEDE
DVA KRITERIJUMA

KRITERIJUM MINIMALNIH GODINJIH PO OSNOVU INVESTICIJE OTPLATA KREDITA

TROKOVA DEFINISAN JE IZRAZOM: AMORTIZACIJA
RASTU SA PORASTOM
INVESTICIONO ODRAVANJE
PRENIKA CEVOVODA
A min .
RAZLIKUJU SE GODINJI TROKOVI: PO OSNOVU GUBITKA TROKOVI NABAVKE ENERGIJE I SNAGE
ENERGIJE I SNAGE U TERMOELEKTRANI

NA GRAFIKU SU PRIKAZANA OBA KRITERIJUMA

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-26
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

6.2. GODINJI TROKOVI PO OSNOVU INVESTICIJA

RASTU SA POVEANJEM PRENIKA CEVOVODA

GDE JE:
koeficijent amortizacije ukljuujui i investiciono odravanje
kamate
AMORTIZACIJA I T0 T0 n 1

INVESTICIONO ODRAVANJE, 1 e In
DEFINISANI SU IZRAZOM: 1
e koeficijent ekonomske efikasnosti 1 T (1/vreme otplate
KARAKTERISTIKE
GODINJIH GODINJE A1 e I investicije)
TROKOVE
T0 trajanje izgradnje, u godinama
TROKOVA
INE I n investicija u n toj godini gradnje
I investicija radova
TEKUE ODRAVANJE MOGU SE PREDSTAVITI KAO
PERIODINA FARBANJA PROCEVAT a OD UKUPNIH
DIREKTNI TROKOVI VEZANI PLATE ZAPOSLENIH INVESTICIJA I
SU ZA:
a
DEFINISANI SU IZRAZOM: ... A 2 I
100
DEFINISANI SU IZRAZOM: GDE JE:
UKUPNI GODINJI TROKOVI PO a D prenik cevovod
A1 A 2 e I
OSNOVU INVESTICIJA 100
10 H D
s debljina zida u cm: s cm
2 a

k koeficijent poveanja teorijske teine cevovoda zbog

D k s
TEINA 1 METRA CEVOVODA:.... G 7.85 t / m sastava - varova k 1.10...1.30
100
c cena jedne tone cevovoda poveane za 30% zbog
oslonaca
H pritisak, u m
D k s D prenik, u m
CENA 1 METRA CEVOVODA: ...... I 1.30 7.85 c evra / m
100 a dozvoljeni napon u eliku u daN / cm 2

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-27
 HIDROENERGETSKI CEVOVODI

6.3. GODINJI TROKOVI PO OSNOVU GUBITKA ENERGIJE

TROKOVI GUBITKA ENERGIJE I SNAGE SE SMANJUJU SA POVEANJEM PRENIKA CEVOVODA
DEFINISANE IZRAZOM: GE JE:
TROKOVE E IZGUBLJENA ENERGIJA U TOKU GODINE ZBOG GUBITKA
ENERGIJE p E PRITISKA PO 1 m DUNOM CEVOVODA
A3 p
100 CENA 1 kWh U CENTIMA eura / 100
DEFINISANA JE IZRAZOM:
GODINJI AMORTIZACIJE I A 4 t e i t P
TROKOVI SE INVESTICIONOG GDE JE:
DELE NA ODRAVANJA U t KOEFICIJENT AMORTIZACIJE UKLJUUJUI I
TERMOELEKTRANI INVESTICIONO ODTRAVANJE U TERMOCENTRALI
ZA POKRIVANJE i e ZNAENJE JE DATO U PRETHODNOM DELU
IZGUBLJENE i t INVESTICIJA ZA 1 kW U TERMOCENTRALI
ENERGIJE
P IZGUBLJENA SNAGA ZBOG GUBITKA PRITISKA PO 1 m
CEVOVODA

UKUPNI GODINJI TROKOVI DEFINISANI p P

A3 A4 t e i t P
SU IZRAZOM: 100

6.4. DEFINISANJE EKONOMSKOG PRENIKA

JE KONSTANTNA VREDNOST Dn
EKONOMSKI PRENIK NA BAZI PRETHODNIH
ODREUJE SE ZA KONSTANTNI PAD Hn,
ANALIZA:
PREDSTAVLJA PRENIK NA KRAJU CEVOVODA.

CEVOVOD SE DELI NA DEONICE

PRORAUN EKONOMSKOG PRENIKA SE OBAVLJA ZA SVAKU DEONICU NA SREDNJI PRITISAK
POZNAT JE EKONOMSKI PRENIK NA NIZVODNOM KRAJU Dn
PRENIK CEVOVODA DEONICE i:
U PRAKSI
H
Di D n 7 n
Hi
Hn PRITISAK NA KRAJU CEVOVODA; Di PRENIK DEONICE; Hi SREDNJI PAD DEONICE

OBJEKTI HIDROELEKTRANA 2009. - Autorizovana predavanja, Prof.dr Markovi Veljko, Doc.dr. Jelena Markovi - Brankovi. VIi-28