Naslov originala:

Marcello Simoni
LA BIBLIOTECA PERDUTA
DELLALCHIMISTA
 Marelo Simoni

ALHEMIAREVA
BIBLIOTEKA

Sa italijanskog prevela
Gordana Suboti
 Leu Simoniju,
alhemiaru oblika i boje
 Prolog

Leta gospodnjeg 1227. Biskupija u Narboni

Na najvioj taki proelja stare parohijske crkve isticao se okrugli
otvor kroz koji svetlost nikad nije prodrla, ak ni za najsunanijih dana.
Nadmeno bi bilo nazvati ga okulusom, jer je vie nalikovao upljini
oblikovanoj vremenskim nepogodama, onoj duplji velike lobanje u
koju se vetar uvlaio ne bi li se poigrao.
Stojei pred tim otvorom, samotna monahinja klizila je pogledom
niz dolinu, izmeu zelenih prostranstava i belasanja stada. Zenice su joj
se pomerale gotovo nagonski, ravnodune prema znacima preranog
prolea. Neto drugo privuklo joj je panju. Prouavala je obrise jedne
sudbonosne epohe, i toliko se udubila da je ula zvona San Denija, koja
su nekoliko meseci ranije najavila povratak Luja VII u Pariz.
Kralj krsta vratio se na titu, umotan u volujsku kou.
Ali monahinja se nije priklonila optem miljenju, odbijala je da u toj
nesrei nazre pretnju Velike etve. Nisu Jahai apokalipse ognjem i
maem spalili njenu zemlju, izazivali strah od jeresi, podstakli lane
proroke. Sve to nije zavisilo od Boga, ve od ljudskog roda. Donekle i od
nje same.
mirka pokuavajui da prekine lanac svojih misli, no one se
neprekidno niu, kao talasi kad se odbijaju o obalu, i vraaju u seanje
slike podzemnog pakla gde patnja nije sustigla mrtve, nego ive. Naas
oseti kako je obavija tama Eranja...
Neki enski glas povrati je u stvarnost, no nije odmah shvatila
smisao rei koje su doprle do nje. Obori pogled ka dvoritu ispod crkve
i zahvalno se osmehnu mladoj monahinji koja ju je pozvala. ta je
bilo? upita je, kao da se prenula iz sna.
Siite, bona mater doviknu devojka. Trudila se da deluje smireno,
no lice joj je odavalo uznemirenost. Nali smo jo jednog.
Bona mater, ponovi za sebe ena ispred okulusa, spremajui se da
sie. Jesi li sigurna? upita.
Zaposednut je, ba kao i ostali. Odbacivi dostojanstveno
dranje, sestra se drala na sav glas. Nali smo ga dok se pojio iz naeg
bunara.
Monahinja, lica vojniki grubog, prinese ruku grudima. Ima li
znakova?
Ima, znakova Eranja.
Ne asei ni asa, ena pohita da se pridrui sestri dok joj se novi
splet misli zapetljavao u umu. Moda ima istine u glasinama,
apokalipsa je blizu. Dok je silazila niza stepenice, ni shvatila nije da je
izmakla jednom komaru kako bi zavrila u drugom, jo stranijem. U
komaru stvarnosti.
 Prvi deo
GROF OD NIGREDA

Znajte svi vi, uenjaci, da je naelo ove vetine zbog kojeg su mnogi
stradali samo jedno i da ga filozofi uvaavaju kao najmoniji i
najuzvieniji element. Praznoglavi ga, meutim, preziru kao neto
najbednije na svetu. Pa dobro, mi emo ga uzdizati.
Turba philosophorum, XV

Prouavajui filozofiju, saznali smo da se ona sastoji od etiri dela, te

smo tako otkrili prirodu svakog dela ponaosob. Prvi odlikuje crna boja,
drugi bela, trei uta, a etvrti purpurna.
Knjiga o Komarijusu i Kleopatri, V
 1.

Vojnici mariraju du obala Gvadalkivira. Injacio iz Toleda posmatra ih

s uzvienja, kroz svetlost i sene sutona, pokuavajui da razazna boje
njihovih oznaka.
Sie s kola i skinu kapuljau, koja ga je za najvrelijih sati titila od
sunca, otkrivajui pronicljive oi i bradu kakvog filozofa, te se ushoda
po obronku ne isputajui iz vidokruga pokrete vojske. Jedino mogue
odredite mu je utvren gradi nedaleko od Kordobe. Tamo e nai ono
za im traga, siguran je u to, no to uverenje ga je onespokojilo, iako nije
bio sklon preputanju predoseanjima. Naprotiv, bio je razborit,
navikao da veruje u ono to se moe obrazloiti i da zazire od svega
ostalog. Neobian stav za jednog trgovca relikvijama.
Neiji glas ga odvrati od tih misli. Deluje zabrinuto.
Injacio pogleda ka kolima. Bio je to njegov sin Uberto, koji je sedeo
na klupici steui uzde. Dvadesetpetogodinjak crne duge kose i nenih
ilibarskih oiju.
Sve je u redu. Injacio ponovo osmotri dolinu. Oni vojnici nose
oznake Kastilje, sigurno se vraaju u garnizon kralja Ferdinanda III.
Moramo da poemo za njima, hou da razgovaram s Njegovim
velianstvom pre no to se smrkne.
Teko mi je da poverujem u to. Nikad ne bih ni pomislio da u
sresti vladara.
Navikni se. Ve dva narataja nae porodice slue kraljevsku kuu
Kastilje. Injacio iskrivi usta u gorak osmeh i nehotice se priseti svog
oca, koji je bio notarijus1 kralja Alfonsa IX. Retko su ga pohodile
uspomene na njega, a kad bi se to dogodilo, odmah bi usmerio misli na
drugu stranu, kako bi odagnao sliku tog bledog i razdraljivog oveka,
koji je zrelost i starost proiveo u mranoj kuli, ispisujui hrpe
dokumenata. Uskoro e shvatiti da ta povlastica donosi vie
obaveza no poasti ree uz uzdah.
Uberto se protegnu. Kolaju glasine o Ferdinandu III. Kau da je
verski ostraen, da su ga zato i prozvali Svecem.
I kako pod maskom krstakog rata protiv Mavara iri svoje posede
ka jugu, uvlaei u rat emira od Kordobe...
Injacio uti, iznenada privuen topotanjem kopita u galopu. Okrenu
se ka istoku i ugleda konjanika kako se pribliava podbadajui ata.
Vilalm se vratio ree i podie k njemu ruku u znak pozdrava.
Konjanik se zaustavi ispred kola i iskoi iz sedla. Proeljao sam
glavni drum i sporedne puteve ree pridolica, otresajui prainu s
lica i s duge plave kose. Posle dugogodinjeg boravka u Kastilji, njegov
francuski akcenat gotovo sasvim je iezao. Niko nas nije pratio.
Dobro, prijatelju moj. Injacio mu spusti ruku na rame. Privei
konja za kola i popni se. Nastavljamo put.
Francuz poslua. Jesi li otkrio gde se nalazi kraljev logor?
Mislim da jesam odvrati ovek i sede kraj Uberta.
Treba samo da pratimo onu vojsku. Pokaza kolonu naoruanih
ljudi koja se zaputila ka varoici. Moramo to pre stii do njega. Kad
padne mrak, ovi krajevi vrve od razbojnika.
Nastavie put. Kola su klizila niza strminu, ljuljajui se kad god
naiu na rupu na kolskom putu i napredujui kroz rastinje proarano
palmama, koje je postajalo sve gue kako su se pribliavali reci. Iako
su bili prvi dani leta, lagana izmaglica priguivala je boje udaljenih
vinograda.
Tri saputnika sledila su ugaene tragove vojnika i prela kameni
most na reci poduprt s petnaest lukova, taman na vreme da ugledaju
vojnike kako nestaju unutar utvrenog naselja. Pre nego to su i oni
uspeli da uu, kapije se zatvorie.
Uberto zaustavi konje i osvrnu se. Dolina je bila nema. Varo se
uzdizala na breuljku opasana prstenom zidina. Na vrhu brda uzdizao
se zamak s kulom na vrhu, a izmeu zubaca bedema leprali su
kraljevski stegovi.
Uto iz umarka izbi jedan konjiki odred i opkoli kola. Svi su bili
istovetno odeveni, s metalnim grudnim oklopima, lemovima sa
titnicima za nos i crvenim ogrtaima. Najkrupniji i najkosmatiji iz
grupe prie kolima maui kopljem. Stanite, seores! Ovo je garnizon
kastiljanskog kralja!
Injacio je bio predvideo tako neto, te je pokazao saputnicima da
ostanu mirni, a onda podigao ruke i siao s kola. Ja sam Injacio
Alvarez iz Toleda. Trgovac sam relikvijama i doao sam po nareenju
Njegovog velianstva kralja Ferdinanda III.
Primaknu im se jo jedan vojnik. Ne verujem tim lupeima!
Pljunu na zemlju pa isuka ma. Ja mislim da su oni emirove uhode.
Da je tako, zavrili bi kao i ovi zacereka se trei, pokazujui etiri
trupla koja su visila na bedemima.
Nimalo zaplaen, Injacio se obrati kosmatom vojniku, koji je uprkos
pojavi delovao najrazboritije. Imam pismo s kraljevskim peatom,
kojim mogu da dokaem to to tvrdim. Pokaza svoje bisage. Ako
elite, mogu da vam ga pokaem.
Vojnik klimnu glavom, pokazavi drugovima da ute.
Trgovac iz Toleda mu prui svitak od pergamenta, no ubeen da
nijedan meu njima ne zna da ita, dodade: Proverite peat, nema
sumnje da ete ga prepoznati.
Vojnik uze svitak, prelete pogledom preko redova ispisanih
mastilom pa se zagleda u znak utisnut u vosku. Da, ovo je kraljevski
peat. Nakloni se, vraajui pismo. Neka nam gospoda oproste zbog
grubog doeka, ali muhamedanske trupe su se ulogorile nedaleko
odavde i s vremena na vreme pokuavaju da ubace svoje uhode u na
garnizon. Bez brige, odmah u javiti da vas puste. Okrenu se ka
zidinama i stade da mae prema maloj drvenoj kuli podignutoj pored
kapije. Straar iz kule odgovori maui bakljom.
Nastavite prema ulazu promrmlja vojnik, jo jednom odmerivi
namernike. Kad se pribliite zidinama, podii e kapiju i pustie vas
da uete. Dobro doli u Anduhar, drevni grad Iliturhis.
Injacio se pope na kola, a Uberto oinu konje.
Iza sebe su ostavili spoljni prsten zidina i produili ka mestu koje je
donedavno bilo napredno zemljoradniko i zanatsko sredite. Pored
puta su se uzdizale raznolike kue, sve do jedne naputene i pocrnele
od vatre. Jedine graevine u kojima je jo bilo znakova ivota bile su
gostionice ispred kojih su zaplitale grupice pijanih vojnika.
N a plazi del mercado2 bivakovala je vojska, meu kojom je bilo i
nekoliko berberskih vojnika, ulogorenih daleko od regularnih trupa.
Uberto ih je znatieljno posmatrao. Imali su laganu uniformu i ogrtae s
kapuljaom, burnus. Koliko god je to delovalo neobino, ti ljudi su
pripadali odredima kamilara iz severne Afrike.
Neka te ne udi prisustvo mavarskih ratnika ree Injacio sinu.
Kalif Magreba se ujedinio s Ferdinandom III, te mu je poslao pojaanje.
Ali Ferdinando se bori protiv kordobskog emirata. Zato bi mu
pomagao jedan muhamedanski kalif?
Injacio slegnu ramenima. Ovo nije verski sukob, ve rat iz interesa.
Kao i svaki rat primeti Vilalm.
Kad su se ve primakli zamku, u susret im naie vitez u oklopu, sa
titom ukraenim krstom s rozetama. Seores, dalje ne moete
upozori ih, no upozorenje nije bilo neljubazno. Osim ako nemate
dozvolu.
Imamo je, gospodine uveri ga Injacio. Njegovo velianstvo nas
oekuje.
Moja je obaveza da to proverim i da vas potom sprovedem njemu.
Trgovac iz Toleda prui mu pismo overeno kraljevskim igom.
Vitez ga uze akom u gvozdenoj rukavici, paljivo ga proita i vrati
Injaciju. Izgleda da je sve po propisu. Spusti kapuljau, otkrivi
mlado preplanulo lice. Ja sam Martin Ruiz de Alarkon. Poite sa
mnom, pokazau vam gde se nalaze tale.
Vitez odjaha ispred njih i ree im da kola i konje prepuste talskom
momku, a onda produie peke do sredinjeg dela zamka, gde se
uzdie glavna kula.
U meuvremenu se smrklo, straari su palili baklje du zidina.
Njegovo velianstvo kralj smeten je na vrhu glavne kule objasni
im Alarkon. Sada sigurno razgovara s dostojanstvenicima i ratnim
savetom.
Zaputie se uza stepenice ka vrhu kule. Unutranjost graevine
delovala je turobno, na kamenim zidovima nije bilo ukrasa, samo mrlja
od dima baklji.
Nemojte se uditi to je ovo mesto zaputeno objasni im vitez,
poto je primetio zateene poglede trojice posetilaca. Njegovo
velianstvo retko kad dolazi ovamo, i to iskljuivo radi reavanja vojnih
pitanja. Ali ove zidine imaju dugu istoriju, potiu iz doba Karla
Velikog.
Uostalom nadoveza se Uberto, lukavo se pogledavi s Vilalmom
 ovaj zamak je samo mostobran ka Kordobi. A poznato je da Sveti
Ferdinando planira odluujui napad na emirat.
Naum Njegovog velianstva da povrati teritoriju vie je nego
legitiman. Alarkon ga pomirljivo pogleda. Ipak, da sam na vaem
mestu, ne bih ga nazivao Svecem u njegovom prisustvu. Ferdinando od
Kastilje prilino je osetljiv na izvesne epitete, koliko god da su
bezazleni.
Izvinjavam se zbog drskosti svog sina uzdahnu Injacio,
zadovoljno se smejuljei u bradu. S vremenom, Uberto je ispoljavao sve
vie karakternih crta slinih oevim, pre svega ravnodunost prema
svim oblicima autoriteta i sklonost ka zadirkivanju onih koji im se slepo
povinuju. to se tie ostalog, njih dvojica su se potpuno razlikovala,
Ubertov pogled i namere uvek su bili prozirni kao izvorska voda, dok je
Injacio bio nedokuiv i tajnovit. Iskustvo ga je nauilo da ponekad
preuti, naroito kada su posredi zabranjene teme. Nesporazumi su ga
u prolosti bezmalo kotali optube za nekromantiju.
Posle drugog niza stepenika stigoe do malog predvorja ukraenog
tapiserijama, koje je nadgledalo nekoliko vojnika i paeva.
Saekajte da vas najavim, onda uite jedan po jedan, bez urbe.
Alarkon jo jednom pogleda Uberta, ovoga puta kao da ga upozorava.
I govorite samo ako vam se Njegovo velianstvo obrati.
Posle kratkog ekanja, pozvae ih.
Trgovac se prvi zaputi, pa poto je proao kroz predvorje,
odmerenim koracima pree prostranu dvoranu. Na zidovima se isticalo
mnogo svetih ikona, vie no to je bilo prikladno po kanonu, kao da je
neko time dao oduka preteranoj pobonosti.
Nasred dvorane sedeo je Ferdinando III od Kastilje, ovek od
tridesetak godina s ogrtaem od plavog baruna i tunikom s kockastom
arom. Imao je dugu kestenjastu kosu sa ikama preko ela i kratku
bradu koja mu je isticala jaku vilicu i plave oi, zagledane u daljinu.
Oko njega je stajala itava svita, savetnici, svetenici i aristokrate.
Alarkon im se pridruio i poveo razgovor s mukarcem oklopljenim od
glave do pete, veoma upeatljivim s lananim titnikom za glavu iz
kojeg su mu izvirivale samo oi.
Poto je sve to osmotrio, trgovac iz Toleda se duboko naklonio kralju
i ukazao mu potovanje ritualnim poljupcem u ruku. Uberto i Vilalm
mu se uto prodruie i klekoe pored njega.
Ferdinando III razdvoji usne nagovestivi da eli neto da kae i svi
u dvorani zamukoe.
Vi ste, dakle, Injacio Alvarez. Monarhov glas bio je tih, gotovo
ravnoduan. Va ugled je zadivljuju. Pria se da ste u mladosti odbili
da postanete klerikus, pa ak i magister, odluivi se za skitaki ivot. Ne
poriemo da smo znatieljni.
Ja nita ne krijem, gospodine. Injacio odmeri rei. Pitajte ta god
elite i odgovoriu vam. Znajte, meutim, da sam jednostavan ovek,
nisam obdaren nikakvim posebnim vetinama.
To emo mi prosuditi, metre Injacio. Ferdinando III izotri
pogled, kao da eli da proceni sagovornikovu iskrenost. Upoznati smo
s vaim poduhvatima. Izmeu ostalog, govorka se i kako ste 1204. stigli
do Konstantinopolja, te da ste stupili u slubu mletakog duda, iako je
on bio izopten iz Crkve. Znate da mi ne doputamo takvo vladanje.
Porodica povezana s naim imenom ne sme podravati one koje
progoni Sveta stolica, ak i kad je re o ljudima plemenita roda ili o
kondotijerima uzdahnu. Ali biemo velikoduni. Prei emo preko
vaih greaka ako vi prihvatite nae zahteve.
Zato ste se obratili ba meni?
Ferdinando III naini zlovoljan pokret. Va otac, ovek retke
inteligencije, sluio je ovoj dinastiji sve do smrti, ponaajui se uvek
besprekorno. Od vas zahtevamo jednaku poslunost.
Uberto je uoavao svaku nijansu u izlaganju, od monarhovog
obraanja pluralisom majestatisom,3 do oevog neodreenog tona, no ipak
nije mogao da odvrati pogled od jednog udnovatog detalja.
Ferdinando je drao belu figuricu u obliju ene i povremeno ju je
milovao neobuzdanim, gotovo detinjim pokretima. Priseti se da je uo
prie o toj figurici: bila je to uvena Bogorodica od slonovae, od koje se
kralj nikad nije odvajao, ak ni na bojnom polju.
Monarh je, za to vreme, i dalje priao: Vau poslunost emo,
metre Injacio, prosuivati pre svega na osnovu vaeg dela. eka vas
vana misija, eto zato smo vas pozvali.
Trgovac podignu pogled ka kralju, ne bi li u njemu nazreo makar
nagovetaj onoga to ga oekuje, no ugleda samo bezizrazne oi,
blistave poput porcelana. esto je dopadao slinih prilika. Nije bilo
neuobiajeno da mu se obraaju iz gospodskih palata, u elji da se
domognu relikvija svetaca ili neobinih predmeta skrivenih na dalekim
i nedostupnim mestima. Ipak, ni zamisliti nije mogao te e kralj od
njega traiti. S druge strane, u tom razgovoru mu je smetalo esto
pozivanje na poslunost.
Ustanite, metre Injacio. Izvesna zlovolja proe glas Ferdinanda
III. Kaite, jeste li saznali neto o otmici nae tetke, kraljice Bjanke od
Kastilje?
Injacio nije znao kako da odgovori. Poslednjih nekoliko godina,
postupci kastiljanskog i francuskog kraljevstva bili su manje-vie
neprikriveni izraz volje dve sestre, zakonitih keri poiveg kralja
Alfonsa VIII od Kastilje. Prva, Berengvela, majka je Ferdinanda III
Sveca, i premda nije otvoreno ispoljavala mo, zadojila je svog sina
strogim verskim naelima, koja su ga podsticala da iri kraljevstvo i
povede krstake ratove protiv Mavara u paniji. Druga, Bjanka, udala
se za franscuskog kralja Luja VIII zvanog Lav i poto je ubrzo
obudovela, lino je preuzela vlast u Francuskoj, s obzirom na to da je
prestolonaslednik bio premlad za tu odgovornost.
Ispostavilo se da je Bjanka odluna vladarka; ne samo da je
odolevala monicima koji su nerado sluili eni kastiljanskog porekla
ve je nastavila da podrava krstake pohode protiv katarskih jeretika,
koje je njen mu bio zapoeo u langedokim zemljama. Takvim stavom
na sebe je navukla mnogo netrpeljivosti, ali on joj je i obezbedio
podrku Svete stolice, a pre svega kardinala Romana Franipana,
papskog izaslanika.
Injacio pomisli kako se otmica kraljice Bjanke savreno uklapa u tu
politiku zavrzlamu. Ali on nije znao nita o tome, zato je oborio pogled
i odmahnuo glavom. ao mi je, gospodine. Iako odravam veze s
mnogim trgovcima i putnicima iz Francuske, nemam nikakva
obavetenja u vezi s tim.
Dakle, istina je, vest se jo nije proirila. Ferdinando III spusti
figuricu na naslon za ruke i pogleda ratnika s lananim titnikom za
glavu, pa se ponovo obrati trgovcu: Valja reagovati brzo i krajnje
obazrivo.
Treba da spasemo kraljicu Bjanku od Kastilje? Glas nije bio
Injaciov, ve Ubertov, jer momak nije uspeo da potisne iznenaenje. Svi
pogledi se naas usmerie k njemu.
Trgovca iz Toleda zapljusnu nelagoda. Nije voleo da privlai
panju. Izvinjavam se zbog drskosti svog sina, velianstvo. Strogim
pogledom prostreli ponienog Uberta, potom se zagleda u aru
parsijskog tepiha na kojem je stajao. Zaista se izvinjavam.
Ne vidim razlog izjavi monarh. Momak je potpuno u pravu.
Ali kako? Lepo vas molim... Injacio ponovo podie pogled,
nabrana ela. Mi smo skromna trgovaka porodica...
I sami znate da to nije sasvim tano. U svakom sluaju, vaa uloga
u misiji bie sporedna, glavni zadatak bie poveren onom ko je za to
nadlean.
Monarh ponovo osmotri grupicu ljudi i na jedan njegov znak pred
okupljene istupi ovek s lananim titnikom. Proe pored preneraenog
Injacija, kitnjastim pokretima se nakloni vladaru i stade mu s leve
strane.
Jo jednim znakom Ferdinando III prekinu amor koji je brujao u
dvorani. Da li vam je sad jasno, gosporu Injacio? Ovaj ovek e se
pobrinuti za strategiju i, ako to bude neizbeno, za vojne akcije kojima
e osloboditi nau tetku Bjanku od Kastilje. Onda naloi vojniku da
otkrije svoj identitet. Gosparu Filipo, pokaite lice, molim vas.
Na taj zahtev ovek prinese ruke glavi i skide elinu verinjau iza
koje se skrivao. Ukaza se grubo lice nalik bakarnoj masci. No strah su
ulivale pre svega njegove oi, neobino bistre.
Ne pokazujui iznenaenje, Injacio se priseti da je tog oveka
jednom davno ve sreo. Doaptavanje koje mu je dopiralo iza lea uveri
ga da je poznat i Vilalmu i Ubertu Gosparu Filipe od Luzinjana ree
Injacio drago mi je to vas vidim ivog i zdravog posle toliko
vremena.
Meni je drago to me se seate, metre Injacio odvrati vojnik i
razvue usne u osmeh.
Kako bih mogao da vas zaboravim? Uivao sam vau zatitu na
putovanju za Burgos. Otad je prolo skoro deset godina, i jo se oseam
kao va dunik.
Molim vas, nemojte se oseati kao dunik. Nimalo mi nije bilo
teko da vam pomognem. Kako god bilo, ako vam to i dalje lei na srcu,
moda e vam se jednom ukazati prilika da mi se oduite.
Nemamo vremena za utive fraze prekide ih Ferdinando III.
ekaju nas neodlona pitanja. Gosparu Filipe, budite ljubazni da
objasnite situaciju.
Filip spusti lanani titnik i gvozdene rukavice na jednu klupicu, pa
zapoe: Tokom upravo proteklog Velikog posta, u Narboni je odran
crkveni sabor kako bi se usvojile mere protiv katara iz Langedoka. Tom
prilikom baena je anatema na grofove od Tuluze i Foaa, koji su se
ujedinili s jereticima protiv Bjanke od Kastilje. Zastade kako bi
prisutnima omoguio da zapamte ono to su uli. Kraljica je
prisustvovala saboru i otad nemamo vie vesti o njoj. Sutina je u tome
to je Bjanka naizgled nestala bez traga i glasa. Zagledao se u trgovca
iz Toleda. Pria se da je oteta i zatoena na jugu Francuske,
preputena na milost i nemilost izvesnog grofa od Nigreda. Vie od
toga ne znamo.
Injacio zagladi bradu, zamiljen. Od koga su potekle te vesti?
Od preasnog Folka, tuluskog biskupa odvrati Filip. Saznao je
to tokom egzorcizma jednog zaposednutog.
Tokom egzorcizma?
Luzinjan neodreeno rairi ruke. Nemamo nikakvih preciznih
podataka. Monsinjor Folko se sastao s naim izaslanicima ne bi li im
pruio dodatna objanjenja. Tu zastade pa nastavi ubedljivije:
Razumem vau zbunjenost, metre Injacio i ne mogu vam zameriti.
Tvrdnje zaposednutog oveka nepouzdan su trag, no injenica je da je
kraljica Bjanka nestala. U to nema sumnje. Bar znamo odakle da
ponemo potragu.
Slaem se s vama, no i dalje ne razumem kako bih vam ja mogao
pomoi. Trgovac se obratio Ferdinandu III, ali pogled mu se sudario s
monarhovim staklastim oima. Re je o diplomatskim zakoljicama s
kojima ja nemam iskustva...
Na te rei, jedan skriveni glas odjeknu iz dubine dvorane: Injacio
Alvareze, ta to pria? Izbegava obaveze kao to si to inio kad si bio
deran?
Injacija podie jeza. Poznaje taj glas, ali odavno ga nije uo. Ugleda
obrise oveka koji je izaao kroz zastore iza trona, mravog starca sede
kose i koe tamne kao opna urme. Na sebi je imao odoru nalik
monakoj, samo to je njegova bila otmenija.
Kad je izbio na svetlost baklji, starina se nakloni monahu. uo sam
i previe, gospodine. Dopustite da se ukljuim u razgovor.
Ferdinando III klimnu glavom. Samo izvolite, uitelju.
Injacio, koji je do tog trenutka posmatrao taj prizor sa sve veim
uenjem, naposletku prie starcu i ne odvajajui pogled od njega,
uhvati ga za ruku i kleknu preda nj. Uitelju Galibe, jeste li to zaista
vi?
Starina se nasmei i izvi snenobele obrve. Da, sine, ja sam.
Dok ga je zaueno posmatrao, trgovac se prisetio njihovog prvog
susreta. Bilo je to 1180. i premda je Injacio jo bio samo deki, primljen
je u kolu u Toledu. Njegov otac je bio veoma ponosan, budui da su se
u toj ustanovi prevodili rukopisi sa Istoka. Uitelj Galib je u to vreme
bio briljantan dvadesetpetogodinjak, poduavao je ake i pomagao
uenom Gerardu iz Kremone, koji se u Toledo bio doselio kako bi na
latinski prevodio dela arapskih i grkih filozofa.
Upravo je Galib bio preuzeo brigu o mladom Injaciju i ubedio ga da
ui latinski, jer je naslutio njegovu izuzetnu inteligenciju. U to doba
Gerardo iz Kremone je bio prezauzet da bi zapazio mladiev rad, ali
kasnije ga je uzeo pod svoje i Injacio mu je postao jedan od omiljenih
uenika. To se dogodilo iskljuivo zahvaljujui Galibovom
posredovanju.
Mislio sam da ste umrli iskreno e Injacio, ophrvan
uspomenama. Niko nije znao gde ste.
Samo sam se udaljio od Toleda odvrati uitelj. Posle smrti
Gerarda iz Kremone, izvesno vreme sam nastavio da poduavam, a
zatim sam odluio da stupim u Ferdinandovu slubu. Osmeh mu se
iskrivi, otkrivajui teak unutranji umor. Gospod je odluio da se
poigra ovim jadnim starcem, podarivi mu neuobiajenu dugovenost...
Injacio je eleo da mu postavi bezbroj pitanja, ali Galib ga je
preduhitrio: Ne moe odbiti ovu misiju, sine. Tvoje zalaganje je od
ivotnog znaaja.
Objasnite mi, uitelju.
Ne govorim o informacijama za koje biskup Folko misli da ih je
izvukao tokom egzorcizma. Starina podie koati kaiprst. Ve sam
uo za grofa od Nigreda i poznato mi je da ga prati rav glas. On je
opasan protivnik, alhemiar. Zato je neophodno da ti poe s gosparom
Filipom u Tuluzu i da zajedno istraite nestanak kraljice Bjanke. Dobro
znam ta ti govorim. Bio si daleko najbolji uenik Gerarda iz Kremone,
nadaren pre svega za hermetike nauke i prouavanje okultizma. Nije
tajna ni da si trgovinom odluio da se bavi kako bi na svojim
putovanjima ta znanja produbio, to ne moe da porekne.
Alhemiar... Injacio je povratio uobiajenu nepopustljivu
ravnodunost. Vi ste me, dakle, predloili za ovaj zadatak.
Da. Starac stisnu usne, njegovo sitno telo kao da se skupilo meu
naborima odee. Kralj Ferdinando je zatraio da mu ukaem na
najsposobnijeg oveka, a ja sam se odmah setio tebe. Rado bih zauzeo
tvoje mesto, ali prestar sam da bih se upustio u takav poduhvat. Onda,
ta si odluio?
Trgovac se okrenu ka Ubertu i Vilalmu, zagleda se u njihova
zbunjena lica i naposletku odvrati: Istinu govorei, mislim da nemam
pravo da se suprotstavim kraljevom nareenju.
Zaista dodade Luzinjan, koji je s naroitim zanimanjem pratio
razgovor. Krenuemo ve sutra. Noas ete se odmoriti u zamku, u
jednoj sobi u prizemlju glavne kule.
Odlino. Lice Ferdinanda III odavalo je olakanje. Sad kad smo
i to reili, moemo da veeramo rekavi to zapljeska rukama.
Naravno, metre Injacio, i vi ste pozvani sa svojom pratnjom.
Monarh potom ustade i zaputi se ka izlazu, dok ga je svita plemia
pratila tiskajui se. Umesto da im se pridrui, Injacio se sklonio ukraj
dvorane. Nije navikao da tri za drugima, ko god da je u pitanju. Uto ga
neija koata ruka stegnu za miicu.
Poi sa mnom, sine ree Galib. Znam preicu do trpezarije.
 2.

Veera je posluena na vrhu kule, u dvorani s ognjitem na sredini, oko

kojeg je postavljen sto u obliku potkovice. Injacio je klizio pogledom po
okupljenima, da bi ga zatim zaustavio na Galibu, koji je sedeo naspram
njega, naoko uznemiren. Uberto i Vilalm su sedeli levo i desno od
trgovca.
U nadi da e uitelj biti raspoloen da podeli s njim neka otkria,
Injacio je seo ukraj levog kraka trpeze, gde su se smestili priljivi nii
plemii i vitezovi iz nieg stalea. Tu e njegove rei pokriti askanje iz
pozadine kao i glas kralja Ferdinanda, koji je razgovarao s Filipom od
Luzinjana i nekim mranim dominikanskim monahom.
Uitelju, neto vas mui? upita trgovac.
Objasniu ti kasnije odvrati Galib, trudei se da deluje spokojno.
Sada treba da se razonodimo. Priaj mi o sebi i svojim pratiocima...
Injacio mu ispria o putovanjima po Istoku, du afrikih obala i po
mnogim evropskim zemljama. Onda mu opisa pustolovno hodoae
Putem za Santjago u leto 1218. Upravo tada je upoznao Filipa od
Luzinjana, koji je prema njemu bio vrlo ljubazan, ali i tajanstven.
Uto u dvoranu ue nekoliko paeva pretovarenih vrevima i
posluavnicima, te redom prilazei stolu posluie predjelo, voe i
hladnu zakusku.
Injacio se pripremi za jednu od najsloenijih ceremonija na
kastiljanskom dvoru, za veeru, koja se u skladu s obiajima sastojala
od deset jela. Drae bi mu bilo da je na brzinu pojeo kakav jednostavan
obrok s nekoliko ljudi za stolom, moda u polumraku neke gostionice.
Onda ga obuze nostalgija prema domaem ognjitu i pre svega prema
eni Sibili. Mesecima je nije video, i savest ga je grizla pri pomisli da ju
je ostavio samu.
Ja sam najgori mu na svetu, ree za sebe, i naas pokua da
dokui kako se ona osea u samoi prazne kue, bez mukarca koji se
zakleo da e je voleti. Pritisnu ga teka tuga i nesavladiva potreba da
otri eni. Ali taj oseaj krivice nestao je brzo kao to se i pojavio te ve
sledeeg trena trgovevo lice opet postade ravnoduno. Istina je da je
ve ko zna koji put otiao od kue, ali nije imao izbora. I kako bi sasvim
potisnuo setu, napunio je pehar vinom sa zainima.
Galib je u meuvremenu ispitivao Vilalma o njegovom rodnom
gradu, Bezjeu, koji su krstai do temelja spalili zato to je pruio
utoite katarskim jereticima. Francuz mu ree kako je nakon tih
dogaaja pobegao i kako ga je samo udo spaslo.
A tvoja porodica? nagonski upita starac.
Vilalm se smrknu. Mrtvi su. Zlovoljnim gestom uze jednu jabuku
i isecka je odsenim pokretima. Moj otac, majka, sestra... Sve su ih
pobili krstai tokom zauzimanja Bezjea.
Svestan njegove nelagode, Galib iskoristi trenutak kad su paevi
sputali novo jelo da promeni temu.
Ukuse voa i marcipana zamenio je slan ukus sireva i maslina. Skup
je delovao veselo, no ispod tog privida lebdela je potisnuta napetost,
primetna na zgrenim licima nekih od gostiju. Trgovac iz Toleda je to
zapazio, ali nikom nita nije rekao. Mogu li neto da vas pitam,
uitelju? najednom ree. Kakve veze ima Filip iz Luzinjana s ovim
dogaajem? Kad sam ga upoznao, nije bio u slubi kastiljanskog dvora,
nosio je templarsku odoru i bio se odrekao plemike titule.
Luzinjan je jedan od najdragocenijih Ferdinandovih izaslanika u
Francuskoj objasni Galib, s gaenjem odmaknuvi tanjir s mesom
prelivenim pestom sa sokom od groa. Doao je na ovaj dvor pre
otprilike sedam godina i otad se uvek ponaao besprekorno, tako da ga
je Njegovo velianstvo uvelo u viteki red Kalatrava i isposlovao mu
odlikovanje.
A kaite mi, ko je dominikanac koji sedi desno od kralja?
Na te rei starac se tre, ali trgovca to nije zaudilo. Primetio je da
uitelj esto pogleda ka monahu.
To je Pedro Gonzales de Palensija, lini ispovednik Njegovog
velianstva odgovori Galib. Ferdinando III ni korak nee da naini
dok se ne posavetuje s njim.
uo sam za njega, vai za vrsnog poznavaoca Svetog pisma.
Injacio se zlobno osmehnu. Hoete li mi rei zato ga gledate tako
neprijateljski?
Otac Gonzales nije iskren ovek. Previe je uzdran, previe
proraunat. Osim toga, verujem da je upoznat s poverljivim
informacijama u vezi s otmicom Bjanke od Kastilje. Zacelo zna vie no
to pokazuje, budui da je upravo on ubedio Njegovo velianstvo da se
umea u taj dogaaj.
Injacio se namrti. Istini za volju, posle razgovora s Ferdinandom III,
obuzele su ga sumnje. Zato bi kralj Kastilje, iako je roak francuske
vladarke, trebalo da joj pritekne u pomo? Taj potez mogao bi se
protumaiti kao politiko meanje u ionako sporne langedoke zemlje.
Da li je mogue da posle smrti Luja VIII dvor u Parizu nije u stanju da
obuzda situaciju? Zar u Francuskoj nema vitezova sposobnih da spasu
kraljicu? I kakve bi koristi otac Gonazales mogao da izvue iz svog
uticaja na langedoke zemlje? ta tano podrazumeva poduhvat protiv
grofa od Nigreda?
Potrudi se da prikrije brigu te stade da eprka po hrani koju su
stavili preda nj, po piti od golubijeg mesa s korama koje su mirisale na
cimet. Galib je, meutim, traio da mu donesu jednostavnu orbu od
rai i graka.
Ali Injacija je previe toga morilo da bi mogao da uti. Uitelju,
priajte nam o zaposednutom za kojeg Folko iz Tuluze tvrdi da ga je
ispitao.
Znam isto to i ti, sinak. Galib obrisa usta rubom rukava. Ne
mogu ni da pretpostavim gde je biskup Folko naao tog zapodesnutog
niti ta mu je ovaj ispriao. To bi ti trebalo da ispita. Ujutru e krenuti
u Tuluzu s Filipom od Luzinjana, ali vaa misija mora ostati strogo
tajna. Poneete pismo koje e vam sastaviti otac Gonzales i ne smete ga
dati nikom drugom do Folku. Zatim poverljivo dodade: Meutim, ja
imam jo jedan zadatak za tebe, osim onog koji ti je poverio kralj.
Iznenadili ste me.
Galib se namrti. Sluaj je sloen. Kao to rekoh, ve sam uo za
grofa od Nigreda. Moje seanje dopire davno u prolost, kad sam
upoznao jednog velikaa s juga Francuske, izvesnog Rejmona od Pereja,
iz loze Mirpoaa. Upravo mi je on prvi put ukazao na grofa od Nigreda,
nazvavi ga alhemiarem, ali ja tome nisam pridao prevelik znaaj,
smatrajui to legendom. Tek kasnije sam otkrio da grof od Nigreda
zaista postoji.
 Koristilo bi nam da se sastanemo s tim Rejmonom od Pereja
natuknu Uberto.
Galib klimnu glavom. To sam i hteo da vas zamolim, ali taj susret
mora ostati tajna. Ne moemo se uzdati ni u Luzinjana, budui da bi on
o svemu izvestio oca Gonzalesa. A ja tom dominikancu ne verujem.
Naas zastade kao da okleva, osvrui se oko sebe. Gospodin Perej
titi jeretike, podrava katare. Jasno vam je zato sam toliko
nepoverljiv?
Uberto pogleda oevo zbunjeno lice, pa upita: Kako moemo da se
sastanemo s Rejmonom od Pereja a da nas ne otkriju?
Jednostavno odvati Galib. Jedan od vas trojice e, umesto da
krene s Luzinjanom put Tuluze, krenuti noas i tajno e se sastati s
gospodinom Perejom. Mislim da bi ti, Uberto, bio najpodesniji za taj
poduhvat.
Ne dolazi u obzir zarea trgovac. Moj sin e ostati sa mnom.
Starac ne popusti: Razumem tvoju brigu, Injacio. Ali ako uinite
kako vam kaem, izbei ete smicalice fra Gonzalesa i biskupa Folka.
A ta ako je taj gospodin Perej u dosluhu s grofom od Nigreda?
primeti trgovac, oigledno razdraen. Ako je upravo on oteo Bjanku
od Kastilje? Na kraju krajeva, uklanjanje francuske kraljice ilo bi
naruku katarima.
Galib odmahnu glavom. Rejmona od Pereja ne zanima zbliavanje
s francuskim krstaima kao ni s dvorom u Parizu objasni. Raspolae
s tako malo vojnika da mu je potrebna zatita grofa od Foaa. Nema
sredstava da organizuje otmicu jedne kraljice. Osim toga, otkako sam
ga upoznao, trudi se da ostane u senci, podalje od ratne scene.
Uberto se nalakti na sto i osmotri oca. Uitelj Galib je u pravu ree
i stisnu kapke poput divlje make. To je vaan zadatak. Osim toga, ja
se sasvim dobro snalazim, nisam vie naivan deak. Sastau se s
Rejmonom od Pereja, izvui u od njega neophodne informacije o grofu
od Nigreda, a onda u ti se prodruiti u Tuluzi.
Nisam sasvim ubeen u to odvrati Injacio. Znao je da Uberto
umire od elje da se dokae, ali morao je da zauzda njegovu
plahovitost. Gde je sada gospodin Perej? Kuda treba da ode moj sin?
Galibov glas omeka: Na Pirinejima, u uvenom katarskom
utoitu: u Monseguru.
Trgovcu kao da je laknulo. To je juno od Tuluze, nedaleko od
zamka u Foau. To znai da Uberto samo treba da krene pre mene...
Nee biti opasno odvrati uitelj, uzbueno maui rukama. Bio je
oduevljen novim razvojem dogaaja i umalo je prevrnuo tanjir sa
orbom od rai. To je nain da doete do pouzdanih informacija, a ne
bulanjenje nekog zaposednutog!
Poslednju re Galib je izgovorio preglasno, izazvavi uznemireni
amor za trpezom.
Jedan vitez iz nieg stalea koji je obe ruke umoio u neki ukasti
sos grohotom se nasmeja. Prepustite meni tog zaposednutog! Da
vidite kako u ga ja oas izleiti. Smeh iz pozadine podstaknu ga da
nastavi i poto se ogledao oko sebe, izjavi: Ma gledaj ti ovo! Na kraju
trpeze apue se o alhemiarima, zaposednutima i slinim glupostima.
Kao da su jednom kralju potrebne takve protuve da bi mogao da vlada.
Otkinu komad peenja i umoi ga u sos, ne marei to je umazao prste
sve do zglavaka. Manimo se naklapanja i pranjavih knjiga! Da bi se
savladao Satana, dovoljni su ma i dobar konj. Umesto toga, na koga se
mi oslanjamo? Na balavog starca i sumnjivog Mozarapina.4 Da,
gospodo moja, zar ga niste prepoznali? Mozarapin, eto ko je Injacio iz
Toleda, akal koji je doao da nas opini svojim trikovima.
Ne obraajte panju na tu ivotinju posavetovao je Injacija Galib,
koji je i sam bio Mozarapin. Mora da je mrtav pijan.
Ali vitez nastavi da podbada: Gledajte kako jede na tu raun na
Mozarapin! Kome trebaju izmiljotine jednog nekromanta? Dovoljne su
mi ove dve ruke da porazim svakog alhemiara.
Injacio nije ostao ravnoduan na te rei, iako ih je izgovorio jedan
guerrejador5 kralja Kastilje. Nervoza izazvana Ubertovim zadatkom
uzburkala je njegovu hladnu krv, osim toga, nazro je priliku da iskoristi
situaciju, zato je udario akom o sto i glasno rekao: Izgleda da se ovaj
prefinjeni gospodin odlino razume u okultne nauke aljivo e Injacio,
odmah privukavi panju na sebe.
Gerehador ponovo umoi pare peenja u sos, potisnu poriv da
podrigne i skoi na noge. O emu ti to trabunja, Mozarapine? Svaki
vitez hrianin ume da razlui dobro od zla.
 Trgovac rairi ruke, toboe zauen. Zaboga, preda mnom je veliki
uenjak! Saeka da se stia smejuljenje koje je odjekivalo u trpezariji, a
onda nastavi da se egai: Taj je sigurno vrstan poznavalac jeretikih
kultova ili alhemijskih tajni.
Nikad ja nita nisam morao da znam! uzviknu vitez, mlatarajui
rukama umrljanim sosom. Ne treba meni znanje kakvog dominikanca
da bih prepoznao jeretika ili nekromanta, kad naiem na njih. A to vai
i za tebe, polutanu saracenski! Mora da je shvatio kako je preterao, jer
je pokuao da izgladi ispad prvom reenicom koja mu se uini
prikladnom: U sluaju da nisam siguran, uvek mogu da potraim
savet nekog dobrog fratra.
A kadri ste da razlikujete fratra od jeretika? Ili filozofa od
alhemiara? Injacio se prepredeno naceri i podie kaiprst. Oprezno,
gospodine. Ako tako razmiljate, pre ili kasnije kleknuete i pred nekim
magarcem.
Na tu dosetku preko trpeze se razlegnu glasan smeh. Isti oni gosti
koji su podsticali gerehadora, sad su upijali svaku trgovevu re.
Vitez iz nieg stalea opsova, bez razmiljanja izvue bode i zaputi
se ka Injaciju. Da vidimo da li e ti biti do ale, bednie, kad ti
odseem nos i ui!
Trgovac je, ravnoduan prema toj pretnji, pogledao ka Ferdinandu
III i gostima koji su sedeli uz njega. Vilalm je, meutim, stegao drku
arapskog noa zadenutog za pojas, spreman da reaguje, no nije bilo
potrebe. Sve se zaustavilo na zvuk autoritativnog glasa.
Vitee, odmah spustite to oruje i sedite! Otac Gonzales de
Palensija naglo je ustao sa svoje stolice, s prezirom na licu. Dovoljno
ste se razmetali svojim prostaklukom.
On me je uvredio! zalaja ratnik, uperivi bode u Injacija.
On se branio od vaih uvreda i istinu je rekao. Vi ste prostak koji
ne zna nita drugo nego da mae orujem. To bi mogla da naui svaka
seljaina koju slui zdravlje. Gonzales prezrivo iskrivi lice.
Posluajte, ako neete da vas bacim u okove.
Na tu pretnju vitez se primiri i sede gunajui, pognute glave.
Dominikanac ga je pratio odlunim pogledom, a zatim se obratio
Injaciju: Seor, u ime Njegovog velianstva i u ime ovog skupa,
dopustite da izrazim aljenje zbog ovoga to se dogodilo. Ako smatrate
da vam je naneta uvreda, taj nepromiljeni vitez bez oklevanja e vam
se izviniti.
Nema potrebe, oe Gonzalese odvrati Injacio spokojno.
Zahvalan sam vam; vama to ste me branili, a Njegovom velianstvu
to vam je to dopustio.
Otac propovednik se znatieljno osmehnu. Ah, vidim da znate
moje ime...
Mislim da je obaveza gosta da se obavesti o onom ko sedi desno od
gospodara kue.
Divim se vaoj otroumnosti, metre Injacio. Otac Gonzales ga
odmeri prodorno ali diskretno. Cenim uene ljude, kakvim i sebe
smatram. Kad sam pre mnogo godina pao s konja i ostao hrom, shvatio
sam da sam previe znaaja pridavao telesnim sposobnostima i
materijalnoj strani ivota. U umu je prava mo i nadam se da ete umeti
da je upotrebite kad zatreba, budui da zle sile zadaju teke udarce
hrianstvu. Uhvati se za ivicu stola kao da eli da ga polomi.
Zapadu prete mnoge kazne boje: saracenske horde, katarska jeres i
epidemije. ta bi se dogodilo kad bismo ostali bez Bjanke od Kastilje,
maa gospodnjeg i progoniteljke jeretika? Ko bi se starao o francuskom
kraljevstvu? Mladi prestolonaslednik svakako ne bi, previe je
neiskusan. Kraljevstvo bi palo u ruke bahatim langedokim grofovima i
njihovim tienicima katarima, koji se ne bi libili da se razmile kao
bubavabe i proire se juno od Alpa pa preko Pirineja u aragonsko i
kastiljansko kraljevstvo.
Kako nai reenje, preasni oe?
Dominikaneve ruke rairie se poput golubijih krila, a onda se
odluno sastavie. to pre poite u Tuluzu i zatraite savet od
biskupa Folka. On je kroz egzorcizam sagledao okolnosti i on e vam
ukazati na pravi put. Pokazaete mu moje pismo, koje sam ve poverio
gosparu Filipu; u njemu sam potvrdio vae dobre namere i veze s
kastiljanskim dvorom. Osim toga, kad stignete na odredite, vitezovi
Kalatrave pruie vam zatitu. Desetorica meu njima otputovala su
pre dva dana i s vama e se sastati nadomk Tuluze.
Sad mogu da budem spokojan ree Injacio, kojeg je zapravo
unervozilo to poslednje saznanje. Previe je ljudi umeano, pomisli.
Za tu uslugu biete nagraeni kako dolikuje zakljui Gonzales.
Ne raunajui blagodeti koje e zahvaljujui tome osetiti vaa dua.
Mesto u raju zajameno je onima koji slue Hristu.
Trgovac pognu glavu, toboe izuzetno poastvovan. Savreno je
izveo svoj mali igrokaz. Izazivanjem srdbe priglupog gerehadora naveo
je dominikanca da se umea kako bi procenio njegov nain razmiljanja
i uticaj na dvoru. I uini mu se da nijedno od toga nije zanemarljivo.
Gonzales saeka znak Ferdinanda III, pa sede.
Vrhunac veere koja se polako privodila kraju bio je defile paeva s
poslasticama. Nakon toga su uz ivice trpeze poreali zdele s vodom
kako bi gosti mogli da operu ruke.
Galib je zavrio veeru pijuckajui napitak od ribizli, a onda je
obavestio trgovca da e on i njegovi saputnici zanoiti u odaji u
prizemlju kule. Naposletku se obrati Ubertu: Nadam se da nisi
preumoran, mome. Doi u po tebe pre svitanja.
To rekavi, uitelj iskrivi lice u uznemirujuu grimasu nalik masci
od voska.
 3.

No se spustila na zamak u Anduharu. Veina njegovih itelja ve je

bila utonula u san, obavijena tiinom koju su remetili koraci straara i
prigueno oglaavanje ivotinja u daljini.
Trgovac iz Toleda smestio se s Ubertom i Vilalmom u sobi u
podnoju kule. Polegali su na slamarice, no san im nije dolazio na oi
pri pomisli na ono to ih eka.
Odjednom, zau se kucanje na vratima.
Uberto zakilji u mrak; to je bio znak za njega. Pazei da ne udari
Injacija i Vilalma opruene pored njega, ustade ve obuen od glave do
pete te poe da otvori vrata.
Galib iskoi iz senke podiui upaljenu baklju. Brzo, sinak, da me
neko ne vidi proaputa, zadihan.
Uberto ga pusti unutra, odmah opazivi njegov nesiguran korak.
Nije delovao bodro kao nekoliko sati ranije, sad je bio umoran, teturao
se.
Galib osvetli bakljom jednostavnu sobu, u kojoj nije bilo vie nieg
osim pisaeg stola, klupe i tri slamarice. Svetlosni zrak se na kraju
zaustavi na Injacijevom snenom licu.
Trgovac klimnu glavom u znak pozdrava. Uitelju, je li sve
spremno?
Naravno. Iskra sinu u starevim oima. Tvoj sin mora da poe
sa mnom do konjunica.
Vilalm skoi na noge. Sigurnije e biti da ja poem s vama.
Ne odbi ga Galib. Biemo previe upadljivi. Gonzalesove
uhode... nije stigao ni da zavri kad je klonuo kao da ga je obuzela
nesvestica.
Nije vam dobro, uitelju umea se Injacio, sumnjiav, te osmotri u
polutami starca, zajapurenog i oblivenog znojem. Izbili su vam peati
po licu... Teko diete... ta vam je?
Nita ozbiljno umiri ga Galib, naslonivi se na zid. Malo sam
zanemoao. U mojim godinama... Pokua da se osmehne.
Kad se starac povratio, Vilalm prie Ubertu i stegnu ga za ruku.
Srean put, prijatelju. Neoekivanim i prilino nespretnim pokretom
pruio mu je svoj arapski bode. Mogao bi da ti poslui.
Mladi pogleda no u koricama od slonovae. Ali ovo je tvoja
dambija. Ne mogu da prihvatim takav dar...
Francuz ispusti bode tako da je Uberto morao da ga uhvati. Ne
opiri se, ne podnosim otezanje. Vratie mi ga kad se sledei put
budemo videli.
Trgovac jo jednom pogleda Galiba nesigurnog na nogama, a onda
prie sinu i privi ga uza se. Uvek mu je bilo teko i neprijatno da
pokae oseanja.
Uberto se izvi iz zagrljaja. Oe, prestani, kad si me poslednji put
zagrlio imao sam petnaest godina.
Budi oprezan, sine moj upozori ga Injacio. Nikad ne bih
oprostio sebi kad bi ti se neto desilo.
Ne brini, biu hitar i paljiv. Videemo se u Tuluzi. Kad stigne, ja
u verovatno ve biti tamo. Ako me ne zatekne, saekaj me ili ostavi
poruku kako bih mogao da te naem.
Trgovac klimnu glavom. Ako se mimoiemo, ostaviu ti poruku u
konaku katedrale.
Zapamtiu.
Izmeu njih se uvue mukao Galibov glas: Vreme je da poemo.
Nakon poslednjeg pozdrava Uberto prebaci bisage preko ramena i
izae iz sobe s uiteljem.
Starac i momak izaoe iz kule te oprezno zaobilazei straarnice
izbie u dvorite gde su mogli bezbedno da se kreu izmeu senki
rastinja. Galib je teko hodao i Uberto nekoliko puta htede da ga
pridri, no videvi da starac odbija pomo, odlui da ga prati utke i
oprezno. Za kratko vreme vie puta je promenio miljenje o njemu. Kao
to mu se esto dogaalo kad se zadesi pred nekim uenim ovekom ili
pred ljudima s dvora, nije mogao odmah da ga prozre. Isprva ga je
procenio kao ambicioznog i sumnjiavog oveka eljnog kraljeve
milosti, potom mu je, za trpezom, delovao plaljivo i uznemireno, a na
kraju se divio njegovoj mudrosti i iskrenoj naklonosti prema Injaciju. No
tek sad je bio uveren da je stekao prilino jasnu sliku o njemu: Galib je
bio tvrdoglav i ponosan, oprezan ali ne i plaljiv, i pre svega eljan da
ini dela za opte dobro. Ipak, Uberto je bio ubeen i da Galib neto
krije od njega.
Stareva prilika napredovala je preko travnjaka, vukui noge s
odlunou ranjenog vojnika. Njegova misija nije bila predstava ili hir
mrzovoljnog uenjaka, ve neto to je po svaku cenu trebalo obaviti.
Upravo stoga, kao i zbog starevog dostojanstvenog dranja, mladi je
imao poverenja u njega i odluio je da ga prati ne traei objanjenja.
Uskoro su stigli do male graevine od kamena i gline. Uitelj se
nasloni na dovratak, osvrui se unaokolo. Ui, brzo ree.
Uberto zakorai preko praga i odmah ga zapahnu vonj sena i
balege. Meseina se probijala kroz proreze u zidovima osvetljavajui
okaene alatke konjuara kao i konjsku opremu: ratnu, paradnu i onu
za lov.
Starac pree preko odaje. Poi za mnom.
Poto su proli kroz nekakav hodnik, uli su u konjunicu. I prvi put
otkako su izali iz kule starac sauesniki pogleda mladia. Voli li
konje?
Pa, da odvrati Uberto.
Uitelj prie predivnom crnom pastuvu ve osedlanom, pomilova
mu grivu, pa se uveri da su uzde propisno podeene, a sedlo dobro
privreno. S njim e brzo putovati.
Bilo je to rasno grlo, nimalo nalik jednom od onih krupnih
turkmenskih konja dovedenih u paniju, sposobnih da izdre teinu
oklopljenih ratnika. Vie je liio na arapske trkake atove, iako je od njih
bio krupniji, robustnijih kopita.
Predivan primerak ree Uberto.
Galib se ponosno osmehnu. Ime mu je alok, to potie od
arapskog alwq, vetar s mora. Darovao mi ga je kalif Abu el Ala Idriz
el Mamun, gospodar Magreba, u zamenu za nekoliko traktata iz
astrologije. Arapski strelci jau konje iste rase... Sad je tvoj.
Momak se zahvalno nakloni i stade pored konja. Pomilova mu
njuku i vrat, a onda primeti lovaki luk privren za zadnji deo sedla.
To je iz pedostronosti objasni Galib, pruivi mu tobolac koji se
kai za pojas. Mogao bi da ti poslui.
Uberto klimnu glavom. Privrsti tobolac za desni bok, uvue stopalo
u uzengiju i uzjaha. Trkaki konj stade da udara kopitama u mestu,
onda zamahnu glavom i frknu.
Tebe ne treba podbadati, je li tako, alok? proaputa momak
ivotinji na uvo, milujui joj grivu. Kao da jedva eka da zagolopira.
Galib je, ponovo se uozbiljivi, izvadio nekakvu hartiju iz
presavijenog levog rukava i pruio mu je pomalo uurbano. Kad
stigne u tvravu u Monseguru, predae ovo pismo Rejmonu od
Pereja. Napisao sam mu da ti predoi raspoloive podatke o grofu od
Nigreda, kao i da ti ustupi primerak jednog dragocenog alhemijskog
rukopisa, Turbu Philosophorum. Mislim da e ti dobro doi, i tebi i tvom
ocu, kako biste pronikli u postupke neprijatelja. I budi bez brige,
gospodin Perej me odavno poznaje i rado e ti pomoi.
Uiniu kako ste rekli, uitelju.
Dobro, sinak. Sad me sluaj: kad stigne do zamka, nemoj da ide
na glavnu kapiju, nego poi na suprotnu stranu. Jai uza zidine, do
male kapije. Tu e te saekati dva straara s kojima sam u dosluhu.
Onda mu prui kesu za novac punu kovanica. Daj im ovo kako bi te
odmah pustili.
Uberto uze kesu i poto je odmeri u ruci, prikai je za pojas, pored
dambije. Kaite mom ocu da me eka u Tuluzi. Podbode konja, koji
kaskajui izae iz konjunice.
Starac ga je gledao kako se udaljava kad ga iznenadni bol u
grudima natera da klekne. Ne zaboravi! doviknu, ljutito steui
nekoliko slamki. Ne zaboravi Turbu philosophorum!
Ve odmakao, Uberto ne okreui se podie ruku pokazujui da ga
je uo.
Obrisi mladog konjanika, sve udaljeniji, napokon ieznue u noi.

Dok se vraao u svoje odaje, Galib je shvatio da mu nije preostalo jo

mnogo vremena. Nekakav tajanstveni otrov razjedao mu je telo. Moda
ga je progutao za veerom, izmeanog sa orbom od rai ili sa sokom
od ribizli. Ili mu je moda dat u snu, pre tajnog susreta s Ubertom.
Kako god bilo, ta prokleta supstanca mu je malo-pomalo izobliavala
vid.
Svetla baklji bletala su iz senki zaslepljujua, izduujui se poput
puevih bala. Mirisi smole i alitre uvlaili su mu se u nozdrve prejaki i
otuni, povodio se od vrtoglavice, dok ga je oseaj da se gui iz trena u
tren sve vie stezao.
Eto zato je toliko pourivao Uberta, po cenu da deluje grubo pa ak
i sumnjivo. Ve sat vremena osea simptome trovanja, a njegovo
iskustvo s toksikim supstancama odmah ga je navelo na pomisao da je
otrovan. Bio je prisiljen da dela dok je jo svestan. I uspeo je. Uspeo je da
usmeri momka na pravi put.
Sad mu je jedino preostalo da stigne do svojih odaja i zaviri u knjige
ne bi li naao odgovarajui protivotrov, iako je to smatrao uzaludnim
trudom. No pre toga morao je pronai nain da obavesti Injacija o
svojim sumnjama.
Staza koja vodi do kule otegla se u beskraj a zaguujua vrelina u
licu i grudima primoravala ga je da svaki as zastaje kako bi
predahnuo. Odjednom, kad se ko zna koji put zaustavio, pred njim se
ukaza prilika u crnom ogrtau.
Starac se toliko iznenadio da je uzmakao jedan korak i umalo se
sapleo. Ko ste vi? upita istog trena, no odmah zatim se pribra. A,
poznajem ja vas...
Dobro odvrati ovek pod ogrtaem. Onda e vam biti lake da
mi poverite kuda ste tako urno poslali tog momka.
Vi... Prokleti bili. Starac prinese ruku grudima. Vi ste me, dakle,
otrovali...
Pronicljivi ste, uitelju. Tumaite ljude gotovo jednako veto kao
to tumaite knjige. Prilika mu se neznatno priblii. Kad smo ve
kod knjiga, pretpostavljam da znate ta traim. Hajde, hajde, kaite mi
gde se nalazi Turba philosophorum.
Galib ponovo uzmaknu. Nita vam neu rei.
ta se tu moe uzdahnu ovek pod kapuljaom. Znate ta?
Doza otrova koju sam vam dao nije smrtonosna za zdravog oveka, no
vi ste oronuli. Moda je pitanje trenutka... Reklo bi se da ve oteano
diete.
Uitelj se zanese ali ne klonu, i trudei se da ostane na nogama
nasloni se na zid. Tada je, uz poslednju iskru svesti ugledao neto
svetlucavo oko vrata oveka skrivenog pod ogrtaem: zlatni privezak u
obliku insekta s osam noica. Simbol Eranja! uzviknu preneraen.
Tog prokletog mesta...
Da, zamak u Eranju ree sena, pretee se pribliavajui.
Eranj, dom grofa od Nigreda... Pa, da! To znai da ste vi...
Mnogo toga vi znate, uitelju. Zapravo, previe. ovek pod
kapuljaom nasrnu na njega.
Ve u bunilu, starac nije prepoznao ljudsku priliku u oveku koji mu
se pribliavao, ve osam dugih tankih noica i iskolaene oi koje su
svetlucale u mraku. Eranj! pokua da uzvikne, opirui se guenju,
ali strava ga stegnu za grlo. Kad je osetio ruke tog udovinog
stvorenja, strah ga savlada, a srce mu zauvek stade.
 4.

Zamak u Eranju

Prvo pismo Nigredo

Presvetla mati,

Piem ova pisma u tvoju slavu, jer ti si bila moja dobra hraniteljka i
uiteljica. Pripovest tvoja o vrtu alhemijskom nije bila lana. Ja taj vrt
pronaoh u seni klostera, iza sumornih dveri nigreda. Po njemu
nazvah prvi napor na putu ka izvrenju Dela, budui da je materija
koju valja preobraziti jo mrka i nesavrena. To crnilo me podsea na
sirovu vunu, kojoj nedostaju oblik i finoa. Niko za nju ne bi dao ni
koliko za uncu vinskog taloga, iako se u njoj kriju udesne moi. Velika
se tajna skriva u nigredu, toj mrkoj utrobi zemlje.

Kardinal Romano Franipane sumnjiavo iskrivi lice i spusti pismo

u kovei u kojem ga je pronaao, zajedno s ostalim, jo neproitanim.
Ko je mogao da napie takve budalatine? Sigurno neka monahinja
obuzeta manastirskom osamom ili kakva bogomoljka.
Treperenje levog kapka najavi mu glavobolju. Svetenik uzdahnu
spreman da otrpi bol, neizbenu posledicu previranja u svojoj dui.
Iako od mladosti pati od tih napada, u poslednje vreme su sve ei i
prisiljavaju ga da spas trai u potpunom mraku i tiini.
Na kraju krajeva, pomisli, nervna prenadraenost nije nimalo
neuobiajena u izvesnim okolnostima, naroito u zatoenitvu.
Nedeljama ve truli u toj kuli, moda mesecima. Teko je utvrditi. Kroz
bifore se videlo olovno nebo zamraeno maglom i dimom, od kojih se
nisu razlikovali dan i no. Pravo je udo to je sauvao razum i svest.
Odjek lakih koraka najavi dolazak dame rie kose sakupljene u
nisku punu. Franipane joj se utivo nakloni, onda uspravi krupno
telo i preplete prste na trbuhu, pokazujui est zlatnih prstenova.
Vae velianstvo deluje zabrinuto primeti svetenik.
 Kako da ne brinem, eminencijo?
Kardinal oseti probadanje u levoj slepoonici, praeno pulsiranjem u
celom elu. Ne klonite duhom, kraljice. Vi ste Bjanka od Kastilje,
kraljica Francuske. Uskoro e vam pritei u pomo.
Gospa ga prostreli prekornim pogledom. Kardinale od Sant
Anela, potedite me, molim vas, praznih pria.
Na te rei bol se pojaa, izazvavi u njemu elju da epa tu enu za
guu i da je zadavi. Bio je to silovit poriv, kao to je silovita bila i
njegova netrpeljivost prema njoj, prema ulnosti i nadmenosti kojima se
razmetala. Nimalo ne udi to su je na dvoru prozvali Damom Ersan,
vuicom iz basne o lisici Renaru. On ju je u tom trenutku video upravo
takvu, kao obesnu i pohotnu enu.
Kako se to klupko emocija odmotavalo, tako je i kardinala papskog
izaslanika obuzimala pomisao da iamara Damu Ersan kao kakvu
jeftinu bludnicu, no onda se natera da se smiri, stisnu zube i oinski se
osmehnu. Vae velianstvo mora imati strpljenja i snage. Videete da
e vaa vojska uskoro opkoliti ovaj zamak, te e grof od Nigreda morati
da vas oslobodi.
Nije to tako jednostavno. Bjanka se priblii sveteniku njiui se u
plavoj haljini. Jo nije napunila etrdesetu i mada je nedavno na svet
donela jedanaesto dete, delovala je svee kao rua. Pravite se da ne
razumete? Naa vojska se raspala i tumara neobuzdana po Langedoku.
Zapovednik vojske, namesnik Umber od Boea zazidan je zajedno s
nama u ovoj kuli.
Kardinal od Sant Anela klimnu glavom, ne odvajajui pogled od
nje. Blaga vrtoglavica izazvana glavoboljom ublaila je gnev koji ga je
maloas bio obuzeo. Sad se prepustio drugaijim matarijama.
Zamiljao je kako joj neno dodiruje vrat i sputa se sve nie, pod
haljine... Pritisnu slepoonice palcem i kaiprstom kao da se plai da e
mu se glava rasprsnuti napola. Zato ga razdiru elje kakve nikad nije
oseao? Kad bi samo mogao da se ispljuska ledenom vodom! Potisnu te
nezdrave porive i natera se da govori uzdrano: Neko e se svakako
postarati da zameni Umbera od Boea, naeg lieutenanta, i povee
vojsku.
Moda ste u pravu ree Bjanka, kao da ne primeuje njegove
muke. No recite mi, zar jo nema vesti od naeg tamniara?
Jo se nije pojavio.
Ne razumem uzdahnu Bjanka.
Kardinal od Sant Anela klimnu glavom. Okolnosti su neobine,
grof od Nigreda jo nije obelodanio svoje namere. Zasad nas samo dri
zatoene. To mu je verovatno dovoljno da postigne svoje ciljeve.
ta hoete da kaete?
Franipane rairi ruke s nedokuivim pogledom. Drei u
zatoenitvu kraljicu, papskog izaslanika njenog savetnika i
zapovednika kraljiine vojske, grof od Nigreda rauna da e drati u
pat-poziciji francuski dvor. Ruke mu padoe uz jaka bedra. Bol je
polako poputao i on oseti da je povratio samokontrolu. Na kraju
krajeva, od smrti vaeg mua, odanost plemstva je poljuljana. Mnogi
meu njima su postali nepouzdani i potkupljivi.
Bili su takvi i ranije, eminencijo. Moja elja da nastavim krstaki
rat u Langedoku, uslovljena je upravo namerom da ih veem za krunu.
Bjanka ga neuteno pogleda. Upravo ste mi vi to savetovali, zar ne?
Zahvaljujui krstakom ratu, trebalo je da potinim plemstvo i osvojim
naklonost Svete stolice.
Tako je i bilo odvrati kardinal. S druge strane, ubeen sam da
se iza imena grofa od Nigreda krije neki predstavnik plemstva koji vam
nije naklonjen.
Zato nije upuen nikakav zahtev za otkup?
Bie da je tako, kraljice. Franipane se osvrnu unaokolo, kao da
neto trai meu senkama. Ali gde li je nestao Umber od Boea?
Satima ga nisam video.
Pre no to e odgovoriti, Bjanka od Kastilje prie jednoj bifori, udei
za zrakom sunca. No doeka je samo magla. Svetenik je pogleda s
istinskom odanou. Sad je u njoj video nenu, gotovo eterinu enu
nalik anelu. Svirepa Dama Ersan se povukla, prepustivi mesto
bespomonom stvorenju.
Gospodar od Boea je siao u podnoje kule. Pokuava da nae
neki izlaz kako bi pobegao otkri Bjanka. Nadam se da nee naleteti
na straare.
Taj ovek je lud! uzviknu kardinal od Sant Anela, koji nije voleo
nepromiljenost. Nadam se da nas njegova potreba za isticanjem nee
dovesti u opasnost.

Umber od Boea je siao u prizemlje kule u kojoj je bio zatoen. Nije bilo
lako, ali uspeo je da izbegne straare prikradajui se uza zidove i
koristei nie u njima. Glavni ulaz bio je pod strogim nadzorom te nije
ni pokuao da ga iskoristi, ve je produio ka podzemnim odajama, za
koje se ispostavilo da su neoekivano prostrane i ispresecane
hodnicima. Vazduh je bio topao i kuan.
Krenuo je hodnikom nanie, gde su se baklje privrene za zidove
proredile, ostavljajui ga u gotovo potpunom mraku. Onda je morao da
nastavi naslepo, opipavajui po zidovima, sve dok nije shvatio da su
kamene blokove zamenile neravne povrine grube otesane stene.
Hodnik se pretvorio u tunel.
Zapovednik produi, vrsto reen da pronae izlaz i da se pridrui
svojoj vojsci kako bi organizovao protivudar. Ako eli da spase kraljicu,
mora da dela.
Tunel ga je doveo pred veliku kapiju, iji je okvir izbijen pijukom. U
njenom obliku Umber nazre ostatke nekog drevnog naslea i to ga
duboko uznemiri. Uprkos tome, proe kroz kapiju, ali talas opore pare
natera ga da ustukne. Isparenja su vonjala na vazduh u kovanici, samo
to su ova bila jaa i gotovo nepodnoljiva. Potisnu zbunjenost i titei
lice rukama produi mirei sve dok se, na svoje veliko iznenaenje,
nije obreo ispred niskog zatitnog zida. Omae mu se zaprepaen
uzvik kad je shvatio da se nalazi na vrhu neke serpentine. Pred njim je
zjapila strmina u obliku levka. Zidovi ponora bili su zakrivljeni, spojeni
pragovima izdubljenim u granitu, koji su se sputali sve vie se
suavajui.
Umber nije mogao ni da pretpostavi gde se nalazi, ali duboko je
udahnuo skupljajui hrabrost i poeo da silazi.
Stepenice su bile strme i bez rukohvata, samo jedan neoprezan
korak i strmoglavio bi se u ponor. Osim toga, kako je napredovao ka
podnoju, postajalo je sve toplije. Ipak, nekakva slabana svetlost
osvetljavala mu je put, ohrabrujui ga. Produio je hodajui tik uza zid,
sve vreme se pitajui kuda vodi to stepenite. Poslednji niz pragova
zavrio se u odaji punoj kazana i kamenih kada iz kojih je kuljala para
to ga je zapahnula na vrhu stepenita. Umber zau ritmino bubnjanje
nalik dubokom disanju, koje je podsealo na zavijanje vetra kroz
upljine planinskih stena.
Zapovednik nije stigao ni da se snae kad se ispred njega ukazao
ovek u ritama. Pribliavao mu se ispruenih ruku, usta irom
razjapljenih od straha. Umber ga izbegnu, ali odmah zatim primeti da
za ovim pristie mnotvo ljudi. Gomila bezumnika, meu kojima je
veina imala oiljke od opekotina i sakaenja. Mnogi su vitlali lancima,
kukama ili metalnim alatkama.
Ne pribliavajte se, bednici! uzviknu zapovednik, uzmiui ka
stepenitu.
Mnotvo se rojilo primiui mu se i mrmljajui nekakav napev koji
se zavravao reima: Miscete, coquite, abluite et coagulate!
Odbijte! ponovo uzviknu Umber od Boea.
Ali gomila bezumnika i dalje je napredovala k njemu.
Miscete, coquite, abluite et coagulate!
Odbijte!
 5.

Plameni jezici dizali su se visoko iznad kua u Bezjeu, zamraujui

nebo koprenom crnog dima. Mnogo je vremena otad prolo, no Vilalm
je i dalje oseao jaru na licu, dok su mu pred oima iskrsavale slike
svetine obuzete panikom.
Svi su bili zatvoreni u Crkvi Svete Marije Magdalene. I on je bio
meu njima, dete stisnuto izmeu desetine telesa, koje se borilo za
vazduh. Stezao je majinu ruku osvrui se unaokolo lica aavog od
dima. Pored njega, stajala je uplakana devojica.
Ne boj se, sestrice, ja u te zatititi i pomilovao ju je.
Devojica obrisa lice, gledajui ga oima punim suza. Osmehnula se.
Onda je zatutnjalo. Crkvene dveri su se zatresle pod naletima
udarnog ovna. Jeale su pri svakom udaru kao ranjena zver, sve dok se
uz tresak nisu raspale. Vilalm se sea kako je suneva svetlost
nahrupila u crkvu, zaslepljujui blesak, zbog kojeg se gotovo postideo
to se sakrio u mraku. Vojnici krsta su uli, a stradalnici zaurlali,
gurajui se kao pomahnitalo krdo.
Vilalm je stisnuo sitne ake u pesnice, spreman da brani majku i
sestru. Nije eleo da i njih ubiju vojnici, kao to su mu ubili oca. Ali kad
se okrenuo, vie ih nije video.
Nije bilo vie nikoga u Crkvi Svete Marije Magdalene.
Ostao je samo on, u mraku, u svetu pepela.
I odjednom mu u uima odjeknu tutnjava udarnog ovna. Zlokobna.
Bolna.
Moje uspomene od pepela su sazdane.
Tutnjava.

Vilalm se naglo prenuo kad je neko provalio vrata odaje. Reagujui

nagonski, isukao je handar, koji je bio spustio uz slamaricu, ali
Injacijev glas ga zadra: Spusti oruje! Hoe li da nas uhapse?
Ne shvatajui ta se dogodilo, gledao je trgovca kako skae sa
slamarice i ide u susret vojnicima koji su provalili u odaju. Bili su to
straari iz zamka. Izvalili su vrata bez ikakvog upozorenja. Sigurno se
dogodilo neto ozbiljno.
Trgovac prie zapovedniku strae, gledajui ga s ogorenim
zaprepaenjem. ta znai ovaj upad? Zahtevam objanjenje.
Trebalo bi vi nama, seor, da objasnite mnogo toga izjavi vojnik,
viui. Osvrnu se po odaji natutivi vee toliko guste da su mu kao
etka trale ispod vizira. Gde vam je sin?
Zateen, trgovac odlui da kae istinu. Otputovao je noas, po
izriitom nareenju uitelja Galiba.
Zapovednik strae pomilova jabuicu maa, ne promenivi izraz
lica. To je besmislica. Hajde! Poite s nama i nemojte se opirati.
Injacio i Vilalm se zaueno zgledae, a onda dopustie da ih
sprovedu iz kule.
ilibarski tonovi svitanja ni okrznuli nisu gruba vojnika lica.
Naroito se zapovednik strae isticao nepomirljivom strogou. Niim
nije odavao ta ih eka, iz njegovog pogleda izbijao je samo nagovetaj
nesree.
Ubrzo stigoe do grupice ljudi okupljenih oko neega to se, sudei
po njihovim pogledima, nalazilo na tlu. Pre no to su Injacio i Vilalm
shvatili o emu je re, iz grupe se izdvoji vitez s kojim se trgovac
sukobio protekle veeri.
Vidi ti kako se namrgodio na Mozarapin. Od jutros nije
raspoloen za alu zacereka se gerehador. Nije ni udo, jer emo ga
uskoro gledati kako visi na vealima.
Vidim da su vam usta i ruke jo uvek umazani od sinone veere,
gosparu ree trgovac, ne udostojivi ga pogleda. Zurio je ka sreditu
grupe, gde su, po svoj prilici, straari naumili da ga odvedu.
Prisutni se razmakoe pred njima i Injacio napokon ugleda predmet
njihovog zanimanja: telo jednog starca isprueno na ljunku.
Uitelju! uzviknu, pa potra ka truplu. Ko se usudio! ta su
vam uradili...
Nagnu se ka telu dok mu se srce stezalo od potresenosti, ali zadra
hladnokrvnost, suoen s neizvesnou. Ako ne eli da gadno skona,
morae brzo da dokui ta se dogodilo. Sudei po Galibovom licu, neto
ga je prestravilo pred smrt. Miii su mu bili zgreni, gotovo
skamenjeni, dok su mu vrat i lice bili prekriveni crvenim peatima,
daleko krupnijim od onih koje je uoio prole noi. Moda su to znaci
guenja. No trgovevu sumnju izazvao je zelenkasti iscedak iz
starevog levog uha.
Injacio dodirnu tu neobinu tenost, ljigavu poput biljne limfe i
poto ju je omirisao, doao je do neospornog zakljuka. Herba diaboli
promrmlja.
Zapovednik strae ga uhvati za miicu. ta ste rekli?
Vojnik nije stigao vie nita da kae, jer je Vilalm odmah skoio na
njega. Pusti ga! prosikta Francuz, odgurnuvi ga od trgovca.
Stani! naredi mu Injacio. Zar hoe da nam pogora poloaj?
Na te rei Vilalm podie ruke kao da se predaje i utueno se
osmehnu. Zapovednik strae frknu, namesti grudni oklop i ogrta, a
onda pogleda trgovca kao kakav grabljivac. Ponovite, seor. ta ste to
promrmljali?
Injacio jo jednom osmotri Galibovo truplo, kao da se oprata od
njega, onda ustade i ispravi se koliko je dug, nadnosei se nad primetno
nieg vojnika. Bunika ili avolja trava objasni, gotovo sriui, kako
bi svi mogli da ga razumeju. Trava koja izaziva halucinacije i
zbunjenost, otrovna je u prevelikom dozama. Poznata je i pod arapskim
nazivom tatorha.
Vojnik pree prstima preko gustih obrva, kao da eli da ih vrati pod
vizir. A kakve to veze ima sa smru ovog oveka?
Trgovac pokaza na le. Vidite li ove zelene mrlje na uiteljevom
vratu i na levoj unoj koljci? To je ostatak destilata bunike koji mu je
sipan u uho, verovatno u snu. Ako jo niste shvatili, uitelj Galib je
otrovan.
To mi je jasno. Iskra sinu u oima zapovednika strae. Ono to
se ja pitam jeste zato je va sin to uinio.
Moj sin? Ne razumem.
Vien je noas kako izlazi iz konjunice, nedaleko odavde.
Straar pokaza ka talama. Sigurno je on ubio uitelja. Onda je ukrao
konja i pobegao. Ali ne verujem da je proao kroz glavnu kapiju
utvrenja, niko ga nije video da je otud izaao.
Uberto nije imao nikakav razlog da poini takav zloin odvrati
trgovac, dok je zabrinuto posmatrao namrgoenog Vilalma.
 U tom trenutku gerehador se probi kroz gomilu i uperi kaiprst u
Injacija. Moda ste vi imali razloga da ga ubijete, pa ste zaduili svog
sina da to sprovede.
Ja sam voleo uitelja Galiba. Trgovac ga prostreli pogledom kao
da e ga zgromiti. Zato bih ga otrovao bunikom?
A, ponovo pominjete tu prokletu biljku. Vitez iskrivi prostako
lice u nadmenu grimasu. To dokazuje vau krivicu. Niko osim vas nije
uo za tu zlu travku kojom je poinjen zloin...
Nee biti, vitee prekide ga glas koji odjeknu nedaleko odatle.
Otac Gonzales de Palensija pribliavao se epajui, dok je uz njega
koraao Filip od Luzinjana. Ali vi je poznajete pod drugim imenom,
veoma rairenim u ovim krajevima: vetija trava. Ima iroke listove,
bele i bledoljubiaste, sline malim levcima. Kau da je koriste brujas,6
Dijanine sledbenice, koje pomou nje ine udesa i lete.
Zamiljaju da lete ispravi ga Injacio, ublaivi otrinu pogleda.
Njihov dolazak ga je ohrabrio. Preparati od avolje trave izazivaju
privienja, omoguavajui da neobino jasno sanjamo otvorenih oiju,
toliko jasno da ne razlikujemo privid od stvarnosti.
Sudei po licu nesrenog uitelja, kao da u poslednjim trenucima
ivota nije uivao u prijatnim privienjima zakljui Filip,
pribliavajui se truplu.
Samo je neki Satanin izaslanik mogao da poini takav zloin
dodade otac Gonzales, dok mu je daak toplog vetra odizao crnu
kapuljau. Jutarnje svetlo pade mu na lice, otkrivajui crte oveka
kojem nije bilo vie od etrdeset godina, iako je izgledao mnogo starije.
Ta prerana ostarelost kao da je dopirala iznutra, kao da mu se telo
prilagodilo uroenom stanju due.
Dakle, re je o vetiarenju glasno izjavi gerehador. Dosta je bilo
prie. Na veala! Obesimo Mozarapina.
Gonzales stade ispred njega i budui da ovoga puta kralj nije bio u
blizini, nimalo se ne uzdra. Uuti, budalo! Prekor zazvua toliko
otro da se meu prisutne uvue utnja. Fratar strogo pogleda
zapovednika strae. Zapovednie, odvedite ovog bezumnika i
zatvorite ga u tamnicu. Sino je ve sasvim dovoljno iskuavao moje
strpljenje.
 Vojnik prinese ruku lemu kao da nije razumeo nareenje. Mislite
na trgovca iz Toleda ili...
Ne, nesposobnjakoviu! Mislim na ovog viteza prasnu Gonzales.
Sklonite mi ga s oiju.
Ovoga puta nareenje je bilo nedvosmisleno i straari uinie ono
to im je reeno. Uhvatie gerehadora za miice i odvukoe ga, dok se
nesrenik ritao poput mazge i psovao. Fratre, ne moete to da mi
uinite! Ja sam pripadnik ovog dvora! Korisniji sam mu od...
ta to bulaznite? Dominikanev ton otkrivao je istinski prezir.
Vi i siledije sline vama sluite samo da prekrijete bojno polje krvlju i
poseenim telima, svojim i tuim. To je uloga koju vam je istorija
dodelila. Bolje bi bilo kad bi dogaaji zavisili od pametnih i odmerenih
ljudi, umesto to se sluimo bandom fanatika bez mozga. Jedan vie ili
manje... Ionako vas ostaje previe.
Poto je zavrio pridiku, svetenik se umiri i pogleda u Injacija.
Moram neizostavno da razgovaram s Njegovim velianstvom
ree mu trgovac. Gde je on? Zato nije doao ovamo da lino istrai
ubistvo?
Kralj Ferdinando nee doi. Gonzales slegnu ramenima,
stavljajui do znanja da je njegov autoritet vie nego dovoljan da se
razrei sluaj. Prisustvuje ratnom savetu. Izgleda da se jedna vojska
emira od Kordobe pribliava sa zapada. Valja odluiti kako da je
odbijemo.
Ne brinite, metre Injacio umea se Filip od Luzinjana. I ja i otac
Gonzales smo uvereni u vau nevinost. Ostaje, meutim, da se utvrdi
ta se dogodilo s vaim sinom.
Kao to sam objasnio zapovedniku strae odvrati trgovac
Uberto je otputovao pre svitanja u misiju koju mu je poverio uitelj
Galib.
Dakle, uitelj je ubijen poto se sastao s njim zakljui Filip.
Drugaije nije moglo biti.
Moda se ubica zanimao za misiju koju je Galib poverio vaem
sinu ree otac Gonzales. Kaite mi, metre Injacio, o kakvom je
zadatku re?
Hrabro uzdahnuvi, trgovac bestidno slaga: Naalost, ne mogu ni
da pretpostavim o emu je re. Galib je bio tajanstven i rekao je da e mi
ujutru sve objasniti. I kao to vidite, nee moi da mi otkrije kuda je
poslao mog sina.
Razumem promrmlja Gonzales. U svakom sluaju, vie ne
moemo oklevati, morate odmah krenuti s gosparom Filipom u Tuluzu.
Biskup Folko vas eka. Od vas zavisi spasenje Bjanke od Kastilje.
Trgovac se nakloni. Kako zapovedate, presvetli.
ekau vas za sat vremena u konjunicama izjavi Luzinjan.
Imate dovoljno vremena da se okrepite i opremite za put.
Ja u se postarati za sahranu nesrenog uitelja Galiba i narediu
da se pokrene istraga ubistva dodade Gonzales. Ubica nee ostati
nekanjen.
Na dominikanev znak straari podigoe uiteljevo truplo i spustie
ga na drvena nosila.
Galibova glava pade na stranu a lice kao da mu je naas oivelo. No
to je bio samo privid. Poto su ga podigli, ljudi se zaputie prema kuli,
ka crkvici od opeke izbledele na suncu. Tu e starevi posmrtni ostaci
ostati do pogreba.
Injacio se, ne diui, pridrui povorci. Vilalm je, koraajui rame uz
rame s njim, doiveo jedan od retkih trenutaka kada su se oi njegovog
prijatelja ispunile tugom. Dobro je znao da uskoro u njima nee biti ni
traga od oseanja.

iroko je upornim naletima razvejavao toplinu svitanja dok je sunce,

ve visoko na nebu, oivljavalo boje visoravni. Injacio je pogledom
pratio jato flaminga koje se diglo s obala Gvadalkivira. Ptice su, jedrei
u vazduhu, zaokrenule na plavom nebu i zaputile se ka ve udaljenom
zamku u Anduharu.
Vilalm je sedeo pored njega na klupici i vrsto stezao dizgine.
Filip od Luzinjana predvodio je malu povorku na leima belog
konja, pogleda uprtog u istok.
Putovanje je otpoelo.
 Drugi deo
OPSEDNUTI IZ PRUJA

Ko sumnja u postojanje demona, neka posmatra zaposednute jer avo,

govorei kroz njihova usta i okrutno divljajui u njihovim telima prua
konkretan dokaz o svom postojanju.

Cezarijus Hajsterbah, Dialogus miracolorum V, 12

 6.

Injacio otvori oi mirkajui, pogoen bletavilom poodmaklog jutra.

Zaspao si? upita ga Vilalm, koji je vozio kola pranjavim
drumom.
Umalo. Trgovac prikova pogled za put, traku crvene zemlje tu i
tamo obraslu travuljinom. Sunce je zaslepljujue tuklo, usijavajui
kamen na pesku. Daleki poput privienja, trali su vonjaci i obraena
polja.
Nekoliko dana ranije za sobom su ostavili kastiljanske zemlje i sad
su prelazili aragonske visoravni ka naselju koje se uzdizalo na
oblinjem breuljku. Do njega e stii u rano popodne.
Luzinjan je usporio konja, jaui uporedo s kolima. Na domaku
smo Teruela. Predlaem da se tamo ulogorimo do ujutru.
Dobar predlog ree Injacio. Moi emo da se odmorimo.
ivotinje su iscrpljene.
Put do Langedoka jo je dug dodade Vilalm, posmatrajui jato
crnih ptica koje su im uznemirujue kruile iznad glava. Bre bismo
putovali da smo zaplovili morem, uz obale Valensije i Katalonije do
Narbone.
Da priznade Filip ali u poslednje vreme taj vodeni put vrvi od
muslimanskih pirata. Brodovi su im ukotvljeni u Majorki, kao da se
inate aragonskom kralju, zato bi plovidba bila rizina.
Francuz htede da odvrati, no kad je spustio pogled, u daljini opazi
mnotvo ljudi koji su im se pribliavali. Zakloni oi od sunca kako bi
bolje video. Sudei po odei, pred njima je bila procesija monaha, ali
kad su se primakli, promenio je miljenje. U povorci je bilo i ena i dece.
Jeste li videli one ljude? upita saputnike.
Kao da idu k nama ree Injacio. Ali nema razloga za brigu, po
njihovoj odei rekao bih da su bogomoljci ili pokajnici.
Pokajnici? odvrati Filip pomalo prezrivo. Pre bih rekao da je to
gomila odrpanaca. Zar ne vidite na ta lie?
Malo-pomalo, grupa odrpanaca primicala se trojici saputnika. Neki
su meu njima bili bledi i vrlo mravi, poruneli od umora i dizenterije,
drugima su lica bila izbrazdana suzama ili izborana od oajanja. Injacio
je dobro znao da panskim zemljama tumaraju skitnice i hodoasnici na
putu za Santjago, ali nikada nije naiao na tako brojnu i bednu grupu.
Naredi Vilalmu da stane pa pozdravi mravog starca koji se vukao na
elu kolone pomaui se putnikim tapom. Ko ste vi? upita ga.
Bons chrtiens7 zagrakta starina, ije je ispijeno lice podsealo na
lice beloglavog supa iz panskih pustinja. Ne bojte se. Ne elimo da
vam naudimo, samo idemo svojim putem.
Luzinjan nabra elo. Bons chrtiens, kaete? Meni vie liite na
lionske siromahe, sledbenike jeretika Pjera de Voaa. Povue uzde jer
se konj uznemirio i spusti ruku na jabuicu maa. Da moda ne
tragate za kakvim bojim emisarem kojeg ete opljakati?
Starcu se rairie zenice u strahu. Ne, monsieur, zaboga! Mi nismo
valdeani.
Filip skloni ruku s maa i zgri lice u preteu grimasu. Ko ste,
onda?
Bons chrtiens, nita vie. Starac sastavi dlanove preklinjui.
Nismo nasilni, nikome ne smetamo...
Ljutit zbog toka koji je taj razgovor poprimio, Injacio mu se obrati
pomirljivije: Odakle dolazite?
Na te rei starac se umiri i pokaza ka naselju koje se uzdizalo na
oblinjem breuljku. Oterali su nas iz Teruela, pa smo krenuli ka
najbliim naseljima.
Ali vi niste Aragonac, govorite provansalskim narejem.
Tako je, potiemo s juga Francuske.
Injacio ga radoznalo odmeri. A kako ste se zadesili u ovim
zemljama?
Na to pitanje, u starevim duicama blesnu strah. Beimo od
Archontes.
Od arhonata?
Da, monsieur. Starac se umorno uhvati za putniki tap. To su
ratnici koji se bore pod stegom Crnog sunca i patroliraju drumovima
Langedoka i Provanse, napadajui sve bon chrtiens na koje na svom
putu naiu.
Luzinjan pree rukom preko ela, ne skrivajui podozrivost, ali nita
ne ree. Naizgled nehajno zaobie trgoveva kola, trudei se da upamti
taj razgovor, to mesto i ta lica.
Injacio nije eleo vie da se zadrava, te je podigao ruku, opratajui
se. elim vam srean put, vama i vaim saputnicima. Neka vam je
Bog u pomoi.
I vama, monsieur uzvrati starac.
Grupa bednika produi, polako nestajui na obzorju.

Ve su bili stigli nadomak Teruela kad Filip prekinu tiinu: Oni

odrpanci su nesumnjivo bili jeretici.
Slaem se potvrdi Injacio. Rekli su da se nazivaju dobrim
hrianima, kao to sebe opisuju katari iz Langedoka. A koliko smo
mogli da vidimo, vrlo loe prolaze.
Meutim, pomenuli su arhonte nastavi Luzinjan. Ako se ne
varam, to je ime demona koji predvode paklene legije.
I ne samo to. Kad govore o arhontima, jeretici misle na sva
natprirodna stvorenja koja svetlost duha zarobljavaju u materiji, utiui
na oblije sveta u kojem ivimo.
Svata vi znate, metre Injacio, a poneto od toga prelazi granice
znanja primerenih jednom dobrom katoliku ree Luzinjan i zasmejulji
se nimalo laskavo. Da niste odani kastiljanskoj kruni i Svetoj stolici,
mislim da bih morao da vas prijavim biskupskom sudu.
Trgovac izvi obrve.
To bi vam bila izriita dunost. Ali nastavimo razgovor, propustili
smo znaajan detalj.
Na ta mislite?
Ovaj starac od maloas, kad je pomenuo arhonte, nije mislio na
natprirodna stvorenja, ve na vojsku koja marira pod stegom Crnog
sunca.
Seam se, ali to mi deluje neobino. Koliko ja znam, ne postoji
nikakva vojska pod tim oznakama.
Moda nije re o vojsci, ali neto svakako jeste.
Objasnite mi.
Crno sunce je simbol nigreda, prve faze alhemijskog postupka. A
na neprijatelj je, gle sluaja, upravo jedan alhemiar po imenu grof od
Nigreda. Zar vam to nita ne govori?
Luzinjan klimnu glavom, primetno zadivljen tim zakljukom. U
pravu ste, nisam povezao... Mislite da vojsku koju je starac pomenuo
naoruava grof od Nigreda?
Tu mogunost ne mogu da iskljuim.
Filip se prodorno zagleda u njega, kao da e izjaviti neto znaajno,
ali Vilalmov glas prekinu razgovor. Gledajte, naziru se gradske
zidine.

Teruel im se ukaza s nevinom ljupkou pustinjske rue. Spoljne zidine

protezale su se crvenosmee kao i zemlja na kojoj su nikle, kao da su
zahvaene jarom s okolne visoravni, ali iza spoljnog prstena trojica
zadivljenih saputnika naioe na otmenost dostojnu kakvog
istonjakog grada, na krivudave uliice i kule poploane keramikom.
Veina kua bila je podignuta u stilu mudjar, meavini romanskih i
arapskih obeleja. Uostalom, u tom gradu su brojni muslimani iveli u
miru s hrianima.
Grupica se probi izmeu gusto naikanih graevina i nadstrenica,
te se, traei kakvu gostionicu gde bi mogli da veeraju i prenoe,
uputie za prolaznicima s turbanima i kapuljaama sve dok ne naioe
na zanatsku etvrt. Iza proelja radionica nazirali su grupice egrta
kako se gegaju od jedne do druge pei i dugim lopatama izvlae i
ubacuju posude boje zemlje.
Gotovo sam zaboravio da je Teruel grad keramiara ree Injacio,
posmatrajui zanatlije na delu.
Umesto da odvrati, Luzinjan povue uzde i uozbilji se. S plaze je
upravo izbila grupa naoruanih ljudi na ijem je elu jahao neki fratar.
Bio je to peadijski odred naoruan lakim kopljima, katalonski
almogavers, plaenici aragonskog kralja.
Kako ih vide, veina prolaznika se ukloni, drei se zidova ili
zamiui u sporedne ulice.
Fratar na konju oholo produi, nepoverljivo se zagledajui u strance.
Odmeri njihovu odeu, kola i opremu Filipovog konja, pa na kraju
zadra panju na Injaciju. Rekao bih da niste iz ovih krajeva, seor. Ko
ste vi?
 Dolazimo iz Kastilje, uzvieni oe srdano odvrati trgovac.
Upravo smo uli u grad, traimo neku gostionicu u kojoj bismo mogli
da prenoimo.
Ima jedna veoma prijatna, nedaleko odavde, blizu velike katedrale
ree boji ovek. Ali jo mi niste odgovorili na pitanje ko ste.
Ja sam Injacio Alvarez iz Toleda, a ovo su moji saputnici. Krenuli
smo u Francusku.
Fratar polako klimnu glavom. Nikada nisam uo za vas, seor, no
ne liite mi na one koje traim. Lukavo se nakrevelji. Ali mogli biste
da mi pomognete.
Kako, moliu lepo?
Svetenik duboko udahnu, kao da se sprema da izgovori kakav
javni proglas, ali onda mirno objasni: Ja sam Huan de Montalban i
sluim u biskupskom sudu u Saragosi kao testis synodalis, to jest
istraujem u biskupovo ime. Na tragu sam grupi jeretika izbeglih iz
Provanse. Jednom su ve upozoreni da moraju otii, ali oni se i dalje
vrzmaju po ovim zemljama. E pa, kao to znate, u naim dijecezama se,
u skladu sa zakonom, ne doputa nikakav vid jeresi. Prema tome, ako
znate neto o njima, obavezni ste da mi to prenesete, jer u suprotnom
rizikujete diffamatio ili ekskomunikaciju, ako ne i kakvu teu kaznu.
Umesto odgovora, Injacio ga pogleda bezizrazno poput sfinge. O
kakvim je jereticima re?
O katarima, u to nema sumnje. Mnogima su, meutim, poznati
kao maniheji, po imenu njihovih istonjakih prethodnika ili kao
albiani objasni fratar s prezrivim izrazom lica. Lie na gomilu
odrpanaca. Koliko sam dosad otkrio, sino su proterani iz grada.
U tom trenutku odjeknu zvonak Filipov glas: Videli smo ih pre
nekoliko sati, oe.
Boji ovek pogleda u Luzinjana. Jeste li sigurni?
Sasvim potvrdi vitez, isturivi bradu. Udaljavali su se od
Teruela. Zaputili su se na jugoistok.
Vrlo dobro, zahvalan sam vam.
Filip odvrati ponositim pogledom. Bila mi je dunost, oe Huane.
Nadam se da e vam moje informacije koristiti.
Nesumnjivo.
 Poto se urno oprosti od njih, fratar zapovednikim pokretom
naredi svojoj grupi da se spremi za mar.
Leima okrenuti trgu, almogaveri se zaputie ka gradskoj kapiji. Iza
sebe su ostavili grupe ljudi umornih lica i poluotvorenih usta.
Injacio se, pazei da ga niko ne uje, prekorno obrati Luzinjanu:
Iznenaujete me, gosparu. Upravo ste osudili te jadne ljude.
Vitez slegnu ramenima. To nam je bila dunost. Po kraljevskoj
uredbi, svi jeretici u aragonskim zemljama osueni su na proterivanje.
Poznata mi je ta uredba. Trgovac se namrgodi, posmatrajui
Vilalmove pesnice kako srdito steu uzde. Doneo ju je Pedro II
Aragonski pre mnogo godina i po njoj su propisane nemilosrdne kazne.
Zatim strogo dodade: Nee vas noas muiti savest zbog plaa one
dece?
Luzinjan cinino iskrivi lice. Nimalo. Kao templar, a zatim i kao
vitez Kalatrave, esto sam morao da donosim daleko tee odluke.
Podbode konja uz izvesnu nervozu u pokretima. Dosta je bilo prie,
idemo da naemo konaite, a onda moram da poaljem poruku ocu
Gonzalesu de Palensiji, da ga izvestim o naem poloaju.
Injacio paljivo osmotri Filipovo lice, prvi put otkrivi kako se iza
njegove strogosti ne krije dobra dua ve zamaskirani sadizam. Iako se
taj vitez ranije ve ponaao licemerno, trgovac svakako nije mogao da
pree preko ovakvog postupka. Obuze ga nezadovoljstvo pri pomisli
da mora da sarauje s tim ovekom. Vilalm je, s druge strane, prema
Luzinjanu gajio istinsku mrnju, kojoj je sueno bilo da se nesrazmerno
razmahne.

Predvee se, nedaleko od Teruela, podigao stub crnog dima praen

plamenovima i razdiruim kricima.
 7.

Ne leima hitrog aloka, Uberto je za tren oka prejahao omanje

panske visoravni. Lako se snaao du druma camino aragons, a Pirineje
je preao preko prevoja Sompor, sumusa portusa, te izbio na francusku
teritoriju. Poto prvi put putuje sam, obuzelo ga je ushienje izmeano s
oseajem slobode. Osim toga, imao je utisak da se nadmee s ocem.
eleo je da privede kraju misiju i da mu se u Tuluzi pridrui ranije no
to je ugovoreno, kako bi mu pokazao koliko vredi. Ali to je bio samo
deo istine. Pre svega, hteo je da dobije opkladu sa samim sobom.
Godinama je pratio Injacija u potrazi za svetim i profanim predmetima,
putujui iz priobalnih gradova do trgovakih sredita u srcu Evrope, a
otac se postarao da ga to vie naui o mestima koja su poseivali i da
mu ulije raznovrsna znanja, obrazujui ga i osposobljavajui. Ipak, u
tim uspomenama bilo je i neprijatnih sitnica, budui da je Injacio ovek
koji nerado pokazuje oseanja. Uberto je patio zbog te uskraenosti
naroito u detinjstvu, kad je njegov otac vie od deset godina iveo u
progonstvu, nijednom se ne javivi, prisilivi ga na ivot daleko od
porodice, u beskrajnoj osami jednog manastira. Iako su mu jasni bili
razlozi njihove razdvojenosti, nikada mu to nije potpuno oprostio pa
ak i kasnije, kad mu se pridruio, nije uspeo da popuni prazninu
proteklih godina. Ali sad kad nisam pod njegovim okriljem, bar e
morati da se zabrine za mene, razmiljao je kad je prihvatio Galibovu
misiju.
Putovanje je proteklo bez neprilika, ali u Gaskonji ga je vie od
nedelju dana pratila olujna kia. Momak nije klonuo duhom i umotan u
kinu kabanicu jahao je pod pljuskom izmeu drvoreda bukvi i breza,
pazei na odrone i grabei ka jugu. Kad je kia stala ostavljajui za
sobom sparinu, i Uberto je za sobom ostavio zelene rtove, utvrenje u
Foau i zamak Mirpoa.
Napokon je izbio na pustopoljinu, preko koje se otisnuo ispunjen sve
veom nelagodom, sve dok nije naiao na spaljeno selo. Poar je sigurno
bio namerno podmetnut, i to nedavno, osim toga, tragovi na tlu
ukazivali su na sukob izmeu seljana i neprijateljske vojske. Neobino
je bilo jedino to to nije naiao ni na jedan le.
Momak nije bio raspoloen da se zaustavlja na tim zgaritima te je
produio put ume. Iao je nizvodno niz potok, tanak krak reke Arije, i
kad je dnevna ega dostigla vrhunac, zastao je na obali nekog jezerca, u
hladu drvea.
Putovanje ga je iznurilo, a povrh svega, ve nedeljama se nije brijao.
Zato je privezao konja za jedan grm i napokon priutio sebi malo
odmora. Skinuo je kratku jaknu umrljanu znojem i uronio ruke u
ledenu vodu, a onda je zagnjurio i lice i oprao grudi. Oseao se kao
preporoen.
Posle kratkog odmora nastavio je, ostavljajui za sobom skretanje za
Tuluzu i celo popodne je jahao umerenim ritmom. Ve se bio zabrinuo
da nee nai prenoite, kad je na vrhu breuljka ugledao zamak
pocrveneo od veernje rumeni. Tvrava Monsegur!
Ushienje izazvano saznanjem da je stigao na odredite ohrabri ga, i
on bez oklevanja potera konja planinskom stazom, izmeu drvea, koje
ubrzo zamenie sve strmiji panjaci proarani bunjem. Na poslednjoj
deonici puta naie na otro kamenje koje je tralo iz tla i na terasasti
teren koji se nadnosio nad prazninom, ali alok nimalo nije oklevao.
Monsegur se uzdizao na jalovim krenjakim stenama. Imao je
neobian oblik, nalik pentagonu s etvrtastom kulom na severozapadu.
Najzanimljiviji deo, o kojem je Uberto ve sluao prie, bilo je dvanaest
otvora du celog obima, zbog kojih je podseao na kakvu drevnu
astronomsku opservatoriju.
Uto zau muke glasove kako odzvanjaju u blizini, a za njima se,
izmeu stenja, pojavi i grupa vojnika. Neki su imali trougaone titove u
obliku zmaja, ostali su nosili koplja i okrugle titove sa iljkom u
sredini. Momak pokaza ka ulazu u utvrenje, ve jasno vidljivo na
kraju staze i ree kako ima poruku za gospodara zamka. Na te rei
pustie ga da proe.
Unutar zidina Monsegura nalazio se mali trg s nadstrenicama i
drvenim kuicama. Iako je bilo kasno, unaokolo je jo bilo ljudi,
uglavnom siromanih plebejaca.
Uberto poveri aloka nekom mladom konjuaru, onda pouri ka
kuli, uveren da e ba tu zatei Rejmona od Pereja. Ali pre no to je
stigao, panju mu privukoe prolaznici koji su se okupljali nasred
dvorita. Obuzet optim poletom, Uberto poe za njima i kad se obreo
usred metea, ugleda mladia u mantiji kako klei pred nekim
dostojanstvenim starcem. Izgovarao je molitvu Benedicite, dok mu je
starac drao ruku na glavi izgovarajui Paternoster.
Uberto prepozna katarski obred consolamentum, ali uz izvesno
razoaranje zakljui da u njemu nema skarednosti o kojima su govorili
katoliki bogosluitelji. Niko nije davio decu, uzdizao make niti ljubio
zadnjicu Satani. Ritual se sastojao od jednostavnog zahteva jednog
momka tom starcu da se moli za njega. Znao je i koliko se retko nekome
ukae prilika da prisustvuje tom obredu.
Molitva Oena se zavri, a momak u sredini skupa podie pogled k
nebu, duhovno preporoen. Dok su se okupljeni razilazili, Uberto
produi ka kuli. Nije mu dugo trebalo da stigne.
Velika kula uzdizala se na obodu trga, a ulaz su uvali straari. Dok
je posmatrao graevinu, momak primeti kako ga neka ena gleda s
prozora. Iako joj se na licu videla nekakva briga, uini mu se da je
izuzetno lepa te ne mogae a da joj ne klimne glavom u znak pozdrava.
Ona mu se naas osmehnu, a onda nestade.
Glas jednog straara povrati ga u stvarnost: Strane, ne moete se
tu zadravati.
Moram da vidim Rejmona od Pereja, gospodara zamka odgovori
Uberto. Imam poruku za njega.

Uberta sprovedoe do stambenih odaja gospodara zamka, na vrhu

kule. Straari ga ostavie da saeka ispred zatvorenih vrata kako bi
obavestili gospodina Pereja o njegovom dolasku. Nedugo zatim pustie
ga da ue.
Dvorana je bila osvetljena sa svega nekoliko baklji, zidovi su bili
ukraeni tapiserijama, a zasvoeni prozori gledali su na mali trg ispred
kule. U sredini se nalazio etvrtasti sto.
Svetlost plamena okrznu muku priliku koja je izala iz polutame.
Bio je to zdepast riokos oveuljak, izmeu etrdeset i pedeset godina,
okrugle proelave glave i kovrdave brade. Na sebi je imao plavi prsluk
i tuniku od crvenog baruna, dok mu se na kopi kaia isticao grb
porodice Mirpoa. To je svakako bio Rejmon od Pereja.
Klatei se u hodu, zaputi se ka sredini dvorane i zamiri lukavim
oima, slinim lasijim, netremice gledajui mladia. Umesto pozdrava
podie pehar i naduak ispi njegov sadraj. Dakle, vi ste Uberto
Alvarez, ni manje ni vie nego iz Kastilje... ree promuklim glasom, pa
obrisa rukavom usta, iz kojih mu je curila pljuvaka. ta ste rekli, ko
vas alje?
Uzvieni Galib, nekadanji socius Gerarda iz Kremone odvrati
Uberto, ne mogavi da dokui da li je ovek pred njim uistinu pripit ili
se samo pretvara. Imam i pismo napisano njegovom rukom koje
dokazuje moje tvrdnje. Upueno je vama.
Pokaite mi ga dobroudno ree gospodin Perej. I slobodno se
raskomotite. Vi ste moj gost.
Uberto zavue ruku u bisage pa izvadi svitak od pergamenta koji
mu je dao Galib, prui ga plemiu, onda se osvrnu unaokolo traei
neko mesto da sedne i uputi se ka fino izraenoj stolici s rukohvatima i
naslonom.
Rejmon ga je gledao kako seda. Pretpostavljam da ste umorni od
puta.
Jesam odgovori mladi.
Gospodar zamka zadra naas pogled na njemu, onda se
mrzovoljno zagleda u pismo. Reklo bi se da je autentino... Da, mislim
da ga je napisao uitelj Galib lino. Izvi obrve. Izgleda da uitelj vie
ne predaje u Studijumu u Toledu... Nastavi da ita. ini mi se da je
situacija prilino ozbiljna zakljui.
Stoga smo se i nadali vaoj pomoi.
Rejmon mahnu pismom kao lepezom, onda mlitavo opusti ruke
pored tela. ta tano oekujete od mene? Kaite to svojim reima,
blagoglagoljivost ovog pisma me zbunjuje... Ili sam moda previe
popio...
Uberto se nalakti na rukohvate i nagnu se. Nasluivao je u
sagovorniku prikrivenu netrpeljivost. Kao to je uitelj Galib napisao,
potrebne su nam informacije o grofu od Nigreda.
Gospodar zamka se zajedljivo osmehnu. Ah, drugim reima,
besmislice. I to je sve?
 Uitelj je nagovestio postojanje nekog alhemijskog rukopisa, Turba
philosophorum. Zamolio je da nam date jednu kopiju.
Kako biste pomogli Bjanki od Kastilje?
Mladi nabra elo i zagleda se plemiu pravo u oi. Upravo tako.
Gospodar Perej odvrati pogled. ao mi je, monsieur. Ne mogu vam
udovoljiti.
Ali kako! Uitelj me je uverio...
Rejmon je, prilino iznenaen, pokuao da se opravda: Jeste,
svojevremeno sam upoznao Galiba i godinama sam mu se na izvestan
nain divio. Voleo bih da ga dovedem ovamo i da sluam njegove
savete. Uostalom, ko to ne bi voleo? Veliki je to ovek, uenjak.
Uzdahnu. Uprkos tome, trenutne okolnosti spreavaju me da
udovoljim njegovim zahtevima.
Kakve okolnosti? Objasnite mi.
Pogled koji se ponovo spustio na Uberta svakako nije bio pogled
pijanog oveka. Delujete mi kao bistar momak, monsieur. Svakako ste
primetili ta se dogaa unutar zidina Monsegura. Hou da kaem,
kakvi su ljudi ovde nali utoite.
Katari, oigledno. Momak se zavali u stolici, osetivi pretnju.
Dovoljno mi je bilo da uem u utvrenje da bih video dogaaj koji se
retko kad deava javno. Jedan ovek je dobio consolamentum pred svim
okupljenima.
Rejmon klimnu glavom, zajapuren i podsmeljiv. Nadam se da
vas nije uznemirio obred koji se uglavnom smatra... kako da kaem...
jeretikim.
Nimalo. Uberto rairi ruke spremajui se da se postavi
diplomatski. Drugaije je prirode ono to mene moe da uznemiri.
Uostalom, consolamentum je jedina sveta tajna koju priznaju oni to
se doslovno pridravaju Jevanelja po Jovanu. Zato katari vole da
nazivaju sebe dobrim ljudima, a svoje uitelje sovriteljima. Jedan od njih
je i Bernar de Lamot, starac kojeg ste videli na trgu.
Na razumem zato vas to spreava da udovoljite Galibovoj molbi.
Ni ja ni uitelj ne osuujemo kult koji se ovde gaji.
Rejmon slegnu ramenima i ree, gotovo aljivo: Priznajem da sam
vas isprva zamenio za kakvog papinog uhodu ili nekog slinog,
monsieur. Ali posle mnogih nedaa, mogu da kaem kako sam nauio
da prepoznam laova kad na njega naiem. Vaa iskrenost je
neosporna, verujte mi. Ali ne mogu to da kaem i za kraljevstvo koje
predstavljate. Sveti Ferdinand je izuzetno poboan katolik, ba kao i
njegova tetka Bjanka... Stavite se na moje mesto. Kako da vam verujem?
Uberto pokua da prikrije razdraenost, kao to ga je otac uio. Ja
ne predstavljam Ferdinanda III. Nijedan pripadnik kastiljanske curie
regis ne zna za na susret.
Naivino. Sagovornik jedva obuzda smeh, spusti na sto Galibovo
pismo pa uze jednu keramiku uturu. Veeras sam neoprostivo
neutiv, jo vam nisam ponudio da popijete neto. Jeste li raspoloeni
za gutljaj odlinog vina? Zove se ajge ardan. Potie iz gornje Garone.
Ne, hvala.
Kako hoete. inilo se da je gospodar zamka razoaran
odgovorom. Ipak je napunio svoj pehar i slegnuvi ramenima prineo ga
ustima. Poto je otpio malo vina, oi mu se jo vie zacaklie. Nita se
ne moe dogoditi na kastiljanskom dvoru bez odobrenja Ferdinanda III
i oca Gonzalesa de Palensije. Posluajte moj savet, ne potcenjujte tog
prokletog dominikanca. Taj obino nita ne preputa sluaju.
Mislite da je fra Pedro Gonzales lino umean u ovaj dogaaj?
Mislim da je Gonzales nesumnjivo u dosluhu s nekim svetenikom
veoma uticajnim u ovim zemljama, za kojeg ste svakako uli: re je o
biskupu Folku iz Tuluze. Rejmon spusti prazan pehar na sto. Njih
dvojica se naizgled bore za razliite interese dva kraljevstva, no
zapravo su obojica poslunici istog oveka...
Pape nasluti Uberto.
Tako je. Biskup Folko se i te kako oslanja na izaslanika Svete
stolice u Francuskoj, Romana Franipana, kardinala od Sant Anela.
Slepo mu je odan, jo vie no kraljici Bjanki.
Mene ne zanimaju te spletke objasni mladi. Samo elim da
uem u trag grofu od Nigreda.
Naivni ste, monsieur. ta mislite, o emu mi ovde razgovaramo?
Grof od Nigreda vrlo je blizak tim prelatima, vie no to moete da
zamislite.
Kako moete da budete tako sigurni u to?
 I grof od Nigreda mrzi katare glasio je plemiev odgovor.
Njegovi prokleti plaenici proeljavaju Langedok pedalj po pedalj,
spaljujui sva sela koja pruaju utoite dobrim hrianima.
Sad mi je jasno... Uberto stisnu makaste oi. Ali njegovi
plaenici ne ubijaju seljane. Zarobljavaju ih, zar ne?
Gospodar Perej kao da je pao s neba. Otkud vi to znate?
Zakljuio sam. Momku se naas uini da dri u aci sagovornika.
Ba danas sam, pribliavajui se Monseguru, nabasao na jedno
spaljeno selo. Nema sumnje da je to bilo delo neke vojske, ali nisam
video nijedan le. Tek sad sam poslagao kockice mozaika: iz razloga
koji mi je jo uvek nepoznat, trupe grofa od Nigreda otimaju itelje
katarskih sela. A vi oklevate da mi pomognete zato to ga se plaite.
Nadomak Monsegura, rekli ste? Rejmon se srui na klupu pored
stola. Arhonti su prodrli dublje na zapad no to sam oekivao...
Momak udari dlanovima rukohvate. Kuda vode seljane? I ko su
arhonti?
Vi ve previe znate, monsieur promrmlja plemi.
Uberto skoi sa stolice, aka stisnutih uz telo. Ipak, i dalje ne znam
dovoljno, gospodaru. Pomozite mi, molim vas.
Rejmon odmahnu glavom. ao mi je. Grof od Nigreda je, ako mu
se usprotive, neumoljiv neprijatelj... A ja nemam dovoljno vojske da mu
se suprotstavim.
Ali vi uivate zatitu grofa od Foaa!
Foaa? Gospodar zamka se podrugljivo osmehnu. Verujte mi,
njega sada vie zanima kako da se doepa Kneevine Andore.
Bar mi prepustite jednu kopiju Turbe philosophorum navaljivao je
Uberto. Odmah u otii i nikada vie neete uti za mene, obeavam.
Gospodar Perej namah se ozlojedi, a na licu mu se ukaza meavina
lukavosti i aljenja. Ta vi jo niste shvatili, deae? Turba philosophorum
nikada nee izai odavde. Ostae skrivena u seni, pod znakom Lava... A
ni vi neete izai iz ovog utvrenja. Zagleda se u vrata i zapovedniki
uzviknu: Straa, vodite ovog oveka!
Vratnice dvorane se raskrilie proputajui dva vojnika, koja
dohvatie Uberta za miice i odvukoe ga bez imalo obzira.
Momak se otimao kao mahnit, zaprepaeno pogledajui Rejmona.
Ne moete to da uradite! Nemate pravo da me utamniite! Ponaajte se
asno!
Lice gospodara zamka izoblii se u srditu masku. ast je luksuz
koju ja sebi ne mogu priutiti, mome. Odsenim pokretom pokaza ka
jednom prozoru. Pogledajte onaj svet napolju, okupljen u utvrenju.
ta bi mu se dogodilo kad bi ove zidine bile opkoljene? A ta bi bilo s
mojom porodicom? Kakva bi sudbina nju zadesila? ta vi mislite, kako
mogu da se brinem za svoju ast u ovakvim okolnostima? Ja imam
samo jednu misiju, da odbranim Monsegur. Neoekivanim trzajem
dograbi Galibovo pismo i prinese ga jednoj baklji kako bi ga plamen
progutao. Usta mu se razvukoe u nemilosrdnu grimasu. to se mene
tie, Bjanka od Kastilje moe veno da ami u lavirintima Eranja.
Uberto je uo tu poslednju re samo tren pre no to je prilika
Rejmona od Pereja nestala iza vratnica. Tek tad mu se oajanje uvue u
srce, dok se oko njega stezao obru mraka.
Ni zamisliti nije mogao da se nedaleko odatle odvijaju dogaaji koji
e mu zauvek promeniti ivot.
 8.

Fra Blasko iz Tortoze pree salu za ispitivanje nervoznim sitnim

koracima i stade pred jedini prozor kako bi osmotrio ustalasani krajolik
pod meseinom. Te noi u vazduhu se oseao blagi miris mora. Moda
ga je vetar doneo s obala Langedoka ili ak s katalonskog kolja. More je
u njemu uvek budilo uspomene na mladost.
Poto je duboko udahnuo, namrtio se i okrenuo se ka sobi gde su
jedan mladi franjevac, koji je sedeo za pisaim stolom, i krupni Saracen
koe crne kao ugalj ekali njegova nareenja. Odan mu je bio naroito
Mavar po imenu Kafir. Fra Blasko ga je upoznao mnogo godina ranije,
nedaleko od Barselone, na trnici robova. Oslobodio ga je da bi ga
strpljivim radom preobratio u hrianstvo i u njemu je naao utljivog i
vernog slugu.
Fra Blasko nehajno odmahnu rukom. Zasad je dovoljno, Kafire.
Pusti da udahne.
Na te rei Mavar se priblii velikoj drvenoj bavi postavljenoj nasred
prostorije, toliko visokoj da mu je dopirala do grudi. Bava je bila puna
vode, iz koje su izvirivala dva mala bela stopala vezana uetom
prebaenim preko kotura privrenog za tavanicu.
Kafir uhvati vrh ueta i napregnu miiave ruke. Iz vode izroni
ensko telo obeeno naglavake.
Fra Blasko ravnoduno pogleda enu. Primaknu joj se ne bi li
proverio da li daje znake ivota, borei se ujedno protiv zavodljivosti
tog mladog privlanog lica uokvirenog gustom crnom kosom.
Grudni ko zatoenice se zgrio, a lice joj se izobliilo u napadu
kalja.
iva je, hvala Bogu zaskia franjevac koji je sedeo za pisaim
stolom i ne mogavi da odvoji pogled od nagog enskog tela, proisti
grlo, obuzet nelagodom. Bolje bi bilo da je odvedemo u eliju i
saekamo da se povrati.
Prvo mora da nam odgovori odlui fra Blasko iz Tortoze, onda
primeti da je zatoenica pravilno prodisala i zarea k njoj: E pa, dobro,
eno, priznaje li da si jeretik?
 Slabaan glas skliznu joj sa usana: Ne...
Laljivice, maloas si priznala.
Danima ste me izgladnjivali... ree ona i ponovo se zakalja. To
je bio jedini nain da mi date bar malo vode...
Pa, zar nisi zadovoljna? Sad ima vode koliko god hoe. Fra
Blasko se uhvati za vlanu ivicu bave, potiskujui marce izazvane
zadovoljstvom. Kai mi, gujo, pripada li katarskoj sorti? Ili si pak
valdeanka?
Nisam...
Onda moda uzdie foeminae sylvaticae ili tri fatae. Mnoge
seljanice u potaji gaje ta praznoverja. Jesi li i ti jedna od njih?
Nisam... ponovo promrmlja devojka.
Lai! Obine lai! prasnu fratar. Uhvaena si nedaleko odavde,
na langedokoj granici. Tumarala si besciljno, bulaznei o grofu od
Nigreda i arhontima. Hoe li da mi objasni odakle si dola? Nisi iz
ovih krajeva, govori latinski, ali sa stranim naglaskom.
Dolazim iz pakla... iz mesta gde kuljaju vatra i istopljeni metal...
I dalje me zamajava! Sad e videti. Fra Blasko ljutitim
pokretom presee vazduh. Kafire, pusti ue.
Mavar poslua i pre no to je obeena uspela da udahne, upala je u
bavu. Batrgala se u vodi dok joj se kosa lepila za lice poput
isprepletenih algi. Ruke vezane iza lea nisu joj bile od pomoi, samo
su pojaavale oseaj nemoi koji joj je, jo vie od guenja i straha,
obuzimao duu. injenica da neko moe po sopstvenom nahoenju da
postupa s njom, da je dri zatoenu i podvrgava neuvenim
ponienjima, izazivala je u njoj tihi bes. Taj oseaj bio je jedino to ju je
spasavalo od oajanja, pomagao joj da otrpi i najgore uvrede. Kao da je
neki nepoznati deo njene due, vri i hrabriji, izronio iz senke i poveo
je za ruku.
Franjevac ispusti pero kojim je pisao i skoi sa stolice, ozlojeen.
Ne moemo je tako muiti! Niko je ni za ta nije optuio. Odakle nam
pravo...
Imamo ga, oe Gustave odbrusi mu fra Blasko. Papska bula Ad
abolendam doputa nam da ispitujemo osumnjiene za jeres ak i ako
nema svedoka. I ako vam to nije dovoljno, podsetiu vas da nas etvrti
lateranski koncil podstie da obeshrabrujemo svaki oblik verskog
zastranjivanja.
Ali muenje nije dozvoljeno...
Opet greite, dragi moj. Decretum Gratiani doputa tri izuzetka
tokom ispitivanja: kada je tuilac biskup, kao i kada je re o robu ili
kakvom sumnjivom seljaku. A ovde je oigledno re o takvom sluaju.
Fra Blasko ga mrko pogleda. Znam ta radim. Vi samo napravite
zapisnik o toku ispitivanja i sklonite taj prestravljeni izraz s lica.
Otac Gustav zagnjuri glavu u spise na stolu, uze pero i zagleda se u
drhtavu povrinu vode. Izvucite je, za ime boga. Nee dugo izdrati.
Moe da izdri mnogo due no to mislite.
Zagnjurena u bavu, devojka je ula tihe izmeane glasove. Znala je
da govore o njoj, ali obamrla, vie nije obraala panju na to. U umu su
joj se rojile zbrkane slike, sve dok joj se u jednom trenutku ne ukaza
uzburkano more. Talasi su se penili razbijajui se o kolje zeleno od
algi, dok se na puini otvarao zastraujui ambis...
Iznenadan pljusak i oseaj teine sopstvenog tela otrgoe je iz
bunila. Protrese je napad kalja, toliko silovit da je liio na nadraaj za
povraanje. inilo joj se da e joj se grudni ko rasprsnuti od napora.
Teko udahnu, isprekidano, dok joj se mravo telo njihalo u vazduhu.
Fra Blasko se, neumoljiv, odmah obreo pored nje. Sad priaj! Kai
mi ko je grof od Nigreda!
Ne znam... Niko to ne zna...
Ne verujem ti. Kai mi ko je on ili u te ponovo zagnjuriti.
Zastraivanje muenjem zari joj se u um kao klin, pokrenuvi nov
talas gneva koji nije uspela da zadri. A njena druga strana, uurena
u nekom uglu uma, nagonski prasnu. On je avo! Jesi li sad
zadovoljan? uzviknu. avo! avo! avo! A sad me pusti, proklet
bio! Oslobodi me! Hou da idem! Oslobodi me!
Otac Gustav ponovo skoi na noge, krajnje uznemiren. U bunilu je.
U takvom stanju ne moe nam biti ni od kakve koristi.
Obeena je i dalje vikala dok joj je pena izbijala na usta kao da je
zaposednuta, a onda zakoluta oima i izgubi svest.
Vetica prokleta! uzviknu fra Blasko. Smislila je kako da
izbegne ispitivanje. Nevoljno pristajui na prekid, obrati se Mavru:
Odvei je i odnesi je u eliju, Kafire. Ali nemojte misliti da ste me
ubedili. Ujutru emo je iibati.

Tamnice su se nalazile u podzemnim odajama manastira. Da bi se do

njih stiglo, trebalo je izai iz prostorije za ispitivanje, smetene u
izdvojenoj zgradi, kako se ne bi naruavao mir monaha, a zatim prei
preko vrta oivienog poljima.
Kafir podie na rame onesveenu devojku, pokrivenu samo dugom
bluzom od sirovog platna, i zaputi se ka izlazu u pratnji fra Blaska i oca
Gustava. Proli su kroz kratak hodnik, osvetljen dvema bakljama
privrenim s obe strane ulaza.
Kad su stigli nadomak velikih vratnica, nejasno grebanje odjeknu s
druge strane.
Blasko iz Tortoze naulji ui i pogleda kroz prozorski kapak, ali
napolju nije bilo niega osim pitomog proplanka. Moda je to bio vetar
ili treperenje lia, ree sebi i poto nekoliko puta okrenu klju u bravi,
skide lanac. Nije bio plaljiv ovek. Nekada davno se, rame uz rame s
Pjerom Nolaskom suprotstavio Saracenima iz Majorke. Uprkos tome,
kad je otvorio vrata, vrisnuo je.
U nonoj pomrini svetlucala su dva vuja oka. Neujni skok i fra
Blaska uz reanje dohvatie onjaci, iskeeni iz crnog krzna. On ponovo
vrisnu, jo jae.
Kafir ispusti devojku i izvue bode zadenut za pojas. Od njih
trojice, jedini je bio naoruan i morao je da reaguje. Proao je ispred oca
Gustava i pogledao zver koja je nasrnula na fratra. Naas je oklevao, jer
je u tom prizoru bilo neeg avoljeg. Onda podie seivo, spreman da
udari, ali neto ga zadra. Dve mrave ruke, jo vlane, stegoe ga za
guu s neoekivanom silinom. Devojka! Mavar zaurla, van sebe od besa
i pokua da je se otrese.
No im je Kafir uspeo da se oslobodi, napade ga crni pas. Obori ga
na tlo i ujede ga za desnu podlakticu, a devojka iskoristi njegovu nemo
da mu istrgne bode iz ruke. Zamahnu oruje i zapreti da e ga ubiti,
oiju razrogaenih od mrnje. Ali nije ga ubola. Posle kratkog oklevanja
odbacila je oruje i pobegla.
Kad ju je video kako se udaljava, pas je popustio stisak pa odjurio
za njom.
Kafir se osovi na noge i uz bolno pulsiranje u desnoj ruci odvue se
do opruenog fra Blaskovog tela. Nagnu se prema fratru, koji je leao u
lokvi krvi. Pas mu je rasporio grkljan i grudni ko mu se dizao i sputao
uz neravnomerne trzaje, sve slabije.
Neoekivano, fratar progovori: Sa mnom je svreno... Idi... Ubij tu
feominu sylvaticu... Ubij je za mene...
Mavar odano klimnu glavom, dok je iz fratrovog osornog,
neuobiajeno bledog lica isticao ivot. On samo treba da poslua, to je
nauio jo u detinjstvu. To e i uiniti. Uze bode i zaputi se ka izlazu,
proavi pored oca Gustava, koji je kleao na tlu, drhtei.
Izaao je taman na vreme da uoi dve prilike, devojku i psa, pre no
to su iezle u senkama polja, iza obrisa naherene drvene ograde.
 9.

Tamnica u kojoj je Uberto bio zatvoren nije bila tako turobna kao to je
oekivao. Zidovi od krenjaka zavravali su se tavanicom dovoljno
visokom da moe da se uspravi, a pod je bio ist i prekriven suvom
slamom. Tu je bio i leaj, ali poto ga je paljivo zagledao, mladi je
odluio da ga ne koristi jer je bio pun buva. Odluio je da se oprui na
podu, ispred zamandaljenih vrata.
Prola su dva dana, svitanja i sumrake razaznavao je samo
zahvaljujui smenjivanju tame i svetlosti koja je prodirala kroz uzan
prozor, a spoljni svet sa svojim dalekim i nedokuivim dogaajima kao
da se poigravao njime.
Uberto nije podnosio zatvoren prostor, a kako mu je sedenje
skrtenih ruku jo tee padalo, malo-pomalo obuzimala ga je
malodunost. Proteklih dana, dok je prelazio aragonska i langedoka
prostranstva, oseao se kao veliki ovek i imao je utisak da ceo svet dri
u aci. ak i kad se obreo pred Rejmonom od Pereja, do poslednjeg
trenutka je verovao da e ga ubediti, da e ga nadmaiti lukavstvom i
inteligencijom. Umesto toga, poneo se glupo. Iz elje da samostalno
obavi svoju prvu misiju, postupio je brzopleto. Trebalo je da bude
obazriv, da odmeri rei, da nasluti namere gospodara zamka... Povrh
svega, smetalo mu je to je omanuo tamo gde bi se Injacio verovatno
bez po muke snaao. Uini mu se da uje kako ga otac prekoreva to se
poneo krajnje nepromiljeno i gorko se osmehnu. U tom trenutku poele
da zaista uje te prekore, umesto da sedi u eliji. Naroito ga je
uznemirila pomisao da e ga moda ostaviti tu da umre i da niko
nikada nee saznati kako je skonao.
Ali tree noi njegovog tamnovanja neto se dogodilo. Prenuo se iz
nemirnog sna, probudilo ga je podrhtavanje vratnica, potom zau
okretanje kljua u bravi i vrata se napokon otvorie. Sitna prilika ue
osvetlivi eliju sveom. Bila je to neka ena.
Nije je odmah prepoznao, no onda se setio da ju je video na prozoru
kule, pre susreta s gospodinom Perejom. Skoio je na noge, spreman da
iskoristi priliku i pobegne. Ko ste vi? upita je.
 Ona poe k njemu lakim korakom, odluna pogleda. Pre no to je
progovorila, osvetlila je zatoenika sveom. Ja sam Korba Inod de
Lantar, ena Rejmona od Pereja.
Uberto oprezno klimnu glavom, ve je bio uo za Korbu de Lantar.
Bila je dobra partija za gospodara Pereja, budui da se mogla pohvaliti
srodstvom s grofom od Tuluze, no loza iz koje je potekla bila je poznata
i po naklonosti jereticima, koju su podsticali sovritelji katarskog
pokreta.
Uprkos okolnostima, mladi je primetio da je Korba lepa gospa.
Imala je nene crte lica i dugu kestenjastu kosu i mada je bila sitna,
zanosno se isticala u mraku. Na sebi je imala uti blio, koji joj je dopirao
do glenjeva, i plavi al prebaen preko ramena. Bila je neznatno mlaa
od njega.
Zato ste doli u eliju? upita je, poto se uverio da u senci nema
vie nikoga. Jo nije umeo da objasni tu neoekivanu posetu, ali odluio
je da ne dozvoli da ga ponovo iznenade. Podzemne odaje nimalo nisu
prikladne za jednu plemenitu gospu.
Razumem vae nepoverenje, monsieur. Korbin glas bio je blag je
kao milovanje. Ipak, treba da znate da sam dola kako bih vas
oslobodila.
Ne razumem... Va mu... promrmlja zatoenik.
Nemojte se uditi. Koliko god da vam je teko da poverujete, to je i
za njegovo dobro.
Jeste li sigurni? Gospodar zamka nije mi naklonjen.
Morate oprostiti Rejmonu zbog njegovog ponaanja uzdahnu
ona. Obino nije tako grub, ali pre dva dana, kad vas je primio, bio je
skrhan od bola. Upravo se bio vratio iz Labeseda, gde je boravio
preruen kako bi se raspitao za neke drage prijatelje. Naalost, zakasnio
je. Biskup Folko ih je osudio za jeres i spaljeni su na lomai zajedno sa
svojim porodicama.
ao mi je. Nisam znao.
Korba klimnu glavom. Znam koliko je teko razumeti Rejmona.
Nije plaljiv, ali strahuje za svoje blinje. S druge strane, treba da znate
da prolazimo kroz teka vremena... Crkva je odavno obeleila
Monsegur kao utoite jeretika. Ako se jo usprotivimo i grofu od
Nigreda...
Za vas bi to bio kraj dodade Uberto. Va mu mi je ve
objasnio. No recite mi, otkad to grof od Nigreda predstavlja pretnju za
vas?
Istini za volju, tek odnedavno. Do pre nekoliko meseci, grof od
Nigreda bio je samo legenda povezana s gotovo zaboravljenim
dogaajima. O njemu su se raspredale bajke, opisivali su ga kao
okrutnog alhemiara. Kad smo otkrili da se iza nedavnih dogaaja krije
njegovo ime, uznemirili smo se.
Uberto prinese ruku grudima. Po Rejmonovom miljenju, grof od
Nigreda je u dosluhu s nekim visokim prelatima.
To je i moje miljenje, monsieur. Meutim, njegove veze sa Crkvom
obavijene su velom tajne. Otkako divlja po Langedoku, ispoljava
nedokuivu dvolinost. Otmicom Bjanke od Kastilje kao da je eleo da
podri jug Francuske protiv tiranije dvora u Parizu, ali potom su
njegovi plaenici poeli da pale sela u ovim krajevima, naroito se
okomljujui na dobre hriane.
Proganja katare... Otima seljane... Zato to ini?
Gospa se paljivo zagleda u njega pa kriom spusti u dep odore
mali bode s otrovnim vrhom. Do tog trenutka skrivala ga je u desnoj
ruci, iz predostronosti. Onda je shvatila da joj nee biti potreban. To
ete vi morati da otkrijete. Mogli biste da nam posluite. Radi toga sam
odluila da se suprotstavim muu i da vas oslobodim, mimo njegovog
znanja.
Previe rizikujete, gospo.
Ostavite se pria i poite za mnom. Korba mu pokaza da izae
iz elije. U svakom sluaju, treba da znate kako je svaki rizik vredan
bezbednosti Monsegura. Vi to moda ne moete da shvatite, ne
poznajete doktrinu sovritelja. Oni nas ue da odbacimo materijalno i
da uzdiemo duh. Naa tela su tamnice koje nas vezuju za zemaljski
ivot, udaljavajui nas od istote.
Momak se isprsi, bio je previe razborit da bi se prepustio
zavodljivosti bilo kakvog misticizma. Ja razumem samo jedno, gospo,
a to je da Crkva proganja sovritelje i da to ini zato to ih se plai.
Korba se jedva primetno osmehnu. Dopustite da vas izvedem
odavde.
Uberto zastade pri pomisli na svoju misiju. Saekajte, ako zaista
elite da mi pomognete, predajte mi Turbu philosophorum. Ta knjiga je
jedan od razloga mog dolaska ovamo.
Gospa se tre, plamen svee pranu se kao zlatna ribica. Nee mi
biti lako da je naem. Skrivena je u kluselu, podzemnom sklonitu.
Umem da stignem tamo, ali jedino moj mu zna gde se tano nalazi
rukopis koji traite.
Ako nemate nita protiv, gospo, ja bih ipak pokuao.
ena pristade.
Napustie tamnice kriom se provukavi pored straarskih mesta.
Korba se samouvereno kretala podzemnim odajama Monsegura. Sioe
u mreu hodnika i zaputie se kroz dugaak prav tunel.
Odaja u koju smo krenuli zove se Kamen svetlosti objasni gospa.
uo sam za to ree Uberto ali mislio sam da je re o nekakvoj
relikviji kao to je Sveti gral.
Korba ga sanjalaki pogleda. U izvesnom smislu i jeste relikvija, ali
to je zapravo prostorija u kojoj se uvaju znanja sovritelja. Znanje je
zatvoreno unutar jedne stene, kao svetlost u tami.
Dopustite mi da vas neto pitam nastavi mladi. Zato se
obian rukopis kao to je Turba philosophorum tako ljubomorno uva?
Zato to je to delo sledbenika Pitagore i Hermesa Trismegistosa.
I zato bi trebalo da mi pomogne da porazim Grofa od Nigreda?
Vi moda ne znate jedan detalj. Kopija Turbe philosophorum koja se
ovde uva potie iz doma grofa od Nigreda, iz zamka u Eranju. Knjiga
govori o alhemiji i koriena je prilikom izgradnje zamka, to znai da
to delo uva njegove tajne.
Eranj... ponovi Uberto. Gde se nalazi taj zamak?
Negde u Langedoku. Niko ne zna gde je tano podignut.
Zar je mogue da ni za ta ne moe da dobije objanjenje. Momak se
nije predao. Ko je doneo ovamo Turbu philosophorum? Sigurno nije pala
s neba!
Uto su stigli do kraja puta. Korba zastade ispred ulaza probijenog u
steni, oivienog s dva mala stuba od krenjaka. Ulaz u Kamen svetlosti.
Pre no to je zakoraila, gospa oseti obavezu da odgovori: Turbu
philosophorum je ovamo donela jedna ena izbegla iz Eranja. To je bilo
odavno, pre moje udaje za Rejmona. Zamirila je, priseajui se. Kad
je stigla u Monsegur, ta ena je priala o grofu od Nigreda i o Eranju.
Imena za koje niko dotad nije uo. Legende koje su kasnije nastale
zasnivaju se upravo na njenim priama. Pre nego to je otila, predala je
Rejmonu Turbu philosophorum, zamolivi ga da je sakrije u Kamenu
svetlosti. Grof od Nigreda nikada je se ne sme doepati, jer bi je
upotrebio za ostvarenje svojih zlih ciljeva. Nije rekla mnogo pre
odlaska. Neki kau da se zaputila u paniju, drugi tvrde da su je videli
u Francuskoj.
Nije otkrila nita precizno o zamku u Eranju?
Opisala ga je kao pakao, kao turobnu raku u kojoj su ljudi izloeni
zastraujuim patnjama. Korba uze baklju s dralje pored ulaza,
zapali je plamenom svee i prui je mladiu. A sad poite za mnom,
vreme je da uemo u Kamen svetlosti.

Poto su uli, Ubertu se omae zadivljen uzvik. Kamen svetlosti bio je

ogromna kruna dvorana izdubljena u steni, u ijem se sreditu nalazio
okrugli sto, dok je uza zidove bilo rasporeeno desetak vitrina.
Upeatljiv prostor proet starinom, toliko velianstven da bi pred njim
izbledeo kloster svake opatije.
Kamen svetlosti je tajno sredite Monsegura ponosno ree Korba.
Nigde vie neete nai takvu svetost prokopanu u goloj steni.
Uberto je dotad obiao mnoge biblioteke, neke od njih smetene su u
tajnim odajama manastira i zamkova, ali nikad nije bio u podzemnoj
biblioteci. Da je Injacio na njegovom mestu, ne bi mogao da sakrije
oduevljenje. No poto ovo nije bila poseta iz zadovoljstva, Uberto se
posveti prouavanju polica, trudei se da dokui da li su poreane po
nekom kriterijumu koji bi mu pomogao u potrazi. Bilo ih je dvanaest,
meusobno jednako udaljenih, pravilno rasporeenih oko stola... A
svaka je bila smetena ispod jednog zodijakog znaka uklesanog u
svodu. Taj detalj probudi u njemu seanje na reenicu koju je nedavno
uo i odjednom mu sinu. Ako je istina ono to ste rekli, Turba
philosophorum krije se u jednom od ovih ormara ree, ne ekajui
potvrdu.
 Tako je, monsieur. Na eninom licu ukaza se upozorenje. Ipak,
obeali ste da ete uzeti samo ono to traite. Morate mi obeati da nita
osim toga neete ni pipnuti. Znanje dobrih ljudi mora ostati izmeu
ovih zidova, jer bi u suprotnom moglo da se raspri po svetu.
Neu napraviti nered uveri je Uberto i dok je paljivo posmatrao
zodijake znake uklesane u svodu, sve vie je verovao da su njegove
slutnje tane. Podozrevam da je va mu, pre no to me je utamniio,
nesvesno otkrio gde se nalazi knjiga ree, priseajui se razgovora s
Rejmonom. Ostae skrivena u seni, pod znakom Lava, rekao je...
Sigurno mu se omaklo jer nije mogao ni zamisliti da u dopreti dovde
niti da u dokuiti smisao njegovih rei... Ali to je nesumnjivo dragocen
trag i mislim da znam na ta se odnosi!
S tim reima Uberto pristupi polici smetenoj ispod zvezdanog
simbola slinog slovu omega. Ovaj ormar postavljen je ispod
zodijakog znaka Lava. Otvori vratnice i osmotri poreane knjige.
Ako sam dobro razumeo Rejmonove rei, Turba philosophorum nalazi se
ovde.
No poduhvat nije bio lak. U ormaru je bilo mnogo raznovrsnih
rukopisa rasporeenih na pet polica prepunih ukorienih knjiga,
svenjeva pergamenta neveto uivenih i glomaznih svitaka
privrenih konim vrpcama. Tama mu nije olakavala zadatak, a
povrh svega Uberto nije bio toliko samouveren koliko je pokazivao.
Istini za volju, nije eleo da deluje nesigurno pred gospom, koja bi,
moda, pred njegovim oklevanjem odluila da ga otera iz Kamena
svetlosti. Osim toga, imao je malo vremena na raspolaganju. Pre ili
kasnije neko e primetiti da je pobegao, zato bi bilo bolje da to pre
izae iz utvrenja... Ali knjiga je bilo mnogo i sve su bile sline. Morao
je da bude hladnokrvan i pronicljiv kako bi brzo izaao iz tog osinjaka!
Paljivo je pretraivao izvesno vreme, koje mu se uinilo beskrajno
dugim, sve dok nije izvukao malu knjigu u lepom povezu.
Trebalo bi da je ovo pobedonosno ree.
Pokaza je Korbi, otvorenu na prvoj strani, na kojoj je pisalo: Arisleus
genitus Pitagore, discipulus eh discipulis Hermetis gratia triplicis,
exspositionem scientiae docens...
Jeste li sigurni? upita gopsa.
 Jesam odvrati on. Prve rei ove knjige odgovaraju onom to ste
mi maloas otkrili. Odnose se kako na Hermesa Trismegistosa, tako i na
Pitagoru. Prvi se pominje u veini knjiga iz ovog ormara, ali na Pitagoru
sam naiao samo u ovoj. Ponovo prelista rukopis ne bi li se uverio u
svoju tvrdnju i naie na mnotvo reenica kojima se opisuje obrada
materije i pravljenje raznih jedinjenja. Da, siguran sam ponovi.
Nema sumnje da je ovo Turba philosophorum.
Gospa mu se priblii, nedokuivog pogleda. Onda nam ostaje
samo da se pobrinemo za vae bekstvo.

Osvetljavajui put bakljom, Korba povede Uberta kroz podzemne

hodnike koji su vodili izvan Monsegura. Mladi ju je bez oklevanja
sledio, znajui da u veini oksitanskih zamkova postoje tajni prolazi
koji omoguavaju bekstvo u sluaju opsade. Neto drugo ga je muilo.
Nije mogao sasvim da razume gospu De Lantar. Divio joj se i ak ju je
smatrao privlanom, kao svaku lepu i opasnu enu, ali njena
nepromiljenost ostavila ga je bez rei. Osim toga, bilo je neeg u njoj to
ga je nateralo da sve vreme bude oprezan. Korba nesumnjivo ima veliki
uticaj na Rejmona.
Pre no to sam vas oslobodila iz tamnice, izvela sam vaeg konja
izvan zidina objasni gospa, koja je koraala spokojno kao da se eta po
vrtu.
Momak samo klimnu glavom, steui Turbu philosophorum. Sad kad
ju je pronaao, njegovi prioriteti su se promenili. Mora da se pridrui
Injaciju.
Daak vetra najavi svitanje i posle nekoliko koraka ugledae prve
zrake sunca i obrise zelenila. Svanulo je i na izlazu ih doeka cvrkut
vrabaca.
Obreli su se u boriku koji je pokrivao juni obronak brega, na mestu
najpodesnijem za bekstvo. Na zapadu padina se strmoglavo
obruavala ka dolini, dok su na vrhu sivi obrisi Monsegura blistali na
jutarnjem svetlu. Uberto je prvi put primetio da utvrenje lii na
divovsku lau.
Pourite, jo niste bezbedni podstaknu ga Korba i spusti gotovo
dogorelu baklju na ulaz podzemnog hodnika.
 Zaputie se stazom skrivenom meu drveem i ugledae crnog
konja privezanog za grm. Pored ivotinje je stajao momak odeven kao
konjuar i kad ih je video, krenuo im je u susret. Madame, madame,
napokon! uzviknu. Plaio sam se da neete ni doi!
Hvala ti, Izarne odvrati ona. Sad moe da se vrati u tale. Ali,
molim te, nikome ni rei o usluzi koju si mi uinio.
Momak se mangupski nasmei. Razumem, madam.
Uberto ga je gledao kako poput kunia nestaje u umarku, a onda
prie aloku, koji je, ugledavi ga, nekoliko puta zamahnuo glavom.
Moete da idete, monsieur. Korba mu prui zakrivljeni bode.
Ovo je vae, povratila sam ga od straara koji su vam ga oduzeli pre no
to su vas utamniili.
Momak uze dambiju, zadenu je za pojas, a onda primeti da su za
sedlo prikaeni luk, tobolac i bisage.
Sve je tu uveri ga gospa.
Uberto joj se nakloni i uzjaha konja. Bez vas nikad ne bih uspeo,
gospo. Zasluili ste moje potovanje i odanost. Kako da vam uzvratim?
Korba de Lantar zamiri, mudra i okrutna poput none grabljivice.
Spreite pokolj nad katarima. Otkrijte istinu o grofu od Nigreda i
onesposobite ga. Hoete li?
Obeavam odvrati on pa podbode konja i nestade meu niskim
rastinjem.

alokova kopita grabila su zadivljujuom brzinom. Ve u rano

popodne Uberto je bio daleko od Monsegura i jahao je preko obronka
obraslog poljskim cveem, s Turbom philosophorum skrivenom u
bisagama. Sad mu je valjalo stii do Tuluze, ali morao je da pouri.
Zbog zatoenitva je izgubio tri dana i otac ga verovatno ve eka.
Iznenada mu pred oima iskrsnu neoekivan prizor. Nedaleko
odatle, tamo gde se uza stazu uzdizao gust umarak, jedna devojka
iskoi iz grmlja i potra. Krupan crni pas trao je pored nje. U sledeem
trenutku se, na leima ruanskog ata, pojavi konjanik mavarskog lica.
Osvrnu se, ugleda devojku i pojuri za njom s isukanim bodeom.
Devojka nije imala nikakvih izgleda.
Uberto je reagovao nagonski. Podbo je aloka i hitro se sjurio niz
obronak, gonei nepoznatog konjanika te, nateravi konja da se propne,
prestie ga. Produi ka devojci, no pre no to ju je sustigao, nagnu se
udesno u sedlu napregavi sve miie pa kad dojaha do nje, on isprui
ruku i podie je, ne zaustavljajui se.
Ona stade da se otima poput ulovljene zveri, a momak se uhvati
ukotac s njenim napetim miicama i raspomamljenim bievima crne
kose. No devojka ubrzo shvati da je spasena i umiri se, a on je onda
podie u sedlo i povrati kontrolu nad alokom. Srce mu je tuklo kao
mahnito.
Neemo uspeti! Stii e nas! uzviknu ona sa strahom u oima.
Ovog konja nee stii! odvrati Uberto, steui kone uzde.
 10.

Zamak u Eranju

Drugo pismo Albedo

Presvetla mati, kad prooh kroz prvu kapiju nigreda, ugledah

sirovu materiju kako se proiuje u plamenu i tog trenutka moj korak
kroz vrt alhemijski postade hitriji i laki. No da izloim svoju nameru,
posluiu se jednostavnim reima: radih kao to se radi u predionici kad
se prede konac od sirove vune namotane na preslicu. A niti koje
ispredoh iz nigreda behu veoma svetle i lepe. To je drugi napor na putu
ka izvrenju Dela, albedo se zove, bele dveri, kako filozofi nazvae
Lucifera usled njegovog sjaja.

Plamiak svee zatitra, osvetlivi zamiljeno lice kardinala Franipana.

Nesnosno pulsiranje u elu ponovo je najavljivalo glavobolju.
Lucifer, demon, pomisli dok je vraao drugo pismo u kovei.
Ostala su mu jo dva neproitana.
Polako ustade s klupe dok mu je poznata slabost umrtvljivala
potiljak i iroka ramena. Gde su njegovi sapatnici? Umber od Boea je
otiao da istrai podzemne prolaze, Bjanke od Kastilje nema ve satima.
Kad malo bolje razmisli, jasno mu je da ne moe ni da nasluti kako ta
ena provodi sate meu tim zidovima.
Sretao ju je sve ree, a njihovi razgovori sveli su se na nekoliko
neophodnih rei. udno mu je bilo da prizna kako ga to uznemirava.
Tumarao je po kuli muen pulsirajuom glavoboljom, sve dok
najednom nije uo nekakav poj. Nije dopirao izdaleka, naprotiv, kao da
je odzvanjao iz susedne odaje. Napregao je ui. Muki glas izvijao je
nenu melodiju.
Znatieljan, kardinal je nastavio na vrhovima prstiju i usled tog
napora da se kree oprezno, zauzeo je poloaj neprirodan za svoj
krupni stas. Beumno cupkajui stie do malog ulaza zaklonjenog
zastorima. Iza njih je dopirala pesma:
 Celle que jaime est de tel signeurie
que sa biautez me fait outrecuuder...8
Muki glas naglo zamuknu, a onda odjeknu enski smeh.
Romano Franipane nije odoleo iskuenju i oprezno razmaknu
zastore na ulazu kako bi provirio. Ono to je video ostavilo ga je bez
daha i odmah zatim izazvalo mu otar bol u slepoonicama.
Iza zastora se nalazila spavaa soba osvetljena sveama, a meu
aravima se odmaralo dvoje ljubavnika. Kardinal od Sant Anela
razrogai oi i u neverici se zagleda u enu koja je leala potpuno naga.
Bila je to Bjanka od Kastilje. Kako bi prepoznao njenog ljubavnika,
morao je da napregne pamenje. To je bio mladi Teobald IV, grof od
ampanje i vazal francuske krune.
Otkud grof od ampanje u kuli? To pitanje je u tom trenutku bilo
manje znaajno. Kardinal je morao da se suoi s oseanjima za koja nije
ni znao da ih gaji, s gnuanjem i ljubomorom.
Teobald je zbacio sa sebe arave, otkrivajui osav krupan torzo.
Saekajte, madam rekao je dopustite da vam otpevam jo jednu
chanson...
Bjanku ne pokolebae njegove rei. Poznajem ja, i te kako, vae
trubadurske vetine, dragi moj, ali pevanje nije ono to sada elim od
vas.
Romano Franipane oseti kako mu se vratne ile napinju od srdbe.
To je pravo lice Dame Ersan, razuzdane i okrutne vuice! U tom
trenutku poele da je zgrabi za guu, da je davi i kinji dok je gleda kako
se gui, no najvee bi mu zadovoljstvo bilo da se nae u toj postelji
umesto mladog grofa. Dvolina enetina! Pred njim je glumila ednost,
a onda se preputala ljubavnicima poput kakve jeftine bludnice.
Teobaldov glas odjeknu u sobi: Saekajte, madam, pustite me da
govorim. Grof od Nigreda me je pozvao kako bi...
Kad je to ula, Bjanka se tre kao da ju je neko oinuo biem.
Tek sad mi to kaete! Gospa se pridie na kolena i skloni pramen
kose s lica. Niste valjda mislili kako mi nee smetati to ste doli
ovamo u ime nekog ko me dri zatoenu?
On podie ruke. Samo sam dobio poruku od grofa, kojom mi on
doputa da vas vidim. Osim toga...
 ta osim toga? Bjanka se gnevno isprsi. Nameravate da
ponudite svoje usluge grofu od Nigreda? Hoete da se udruite s njim?
Teobald se vrati u postelju, reen da ne ostane duan gnevnoj
ljubavnici. ta ste vi oekivali? Da veselo enim kao kuence dok mi
oduzimaju posede? Rairi ruke, otkrivajui snana prsa. Obeali ste
mi vee povlastice na mojoj zemlji, a umesto toga sve ste mi oduzeli!
Vama izgleda treba podviknuti, kao to je to uinio onaj Moklerk.
Ona zakrguta i zari zube u jastue. A tako! To znai da iza ovoga
stoji vojvoda Moklerk, gospodar Bretanje!
Ma ne, ta priate...?! On nema nikakve veze...
Bjanka odbaci jastue u stranu i okomi se na ljubavnika. Ko onda
spletkari protiv mene? svaalaki upita. Doli ste da me ucenite?
Ni sluajno, madam. Teobald uhvati gospu za rune zglobove.
Grof od Nigreda me je pozvao kako bismo razgovarali o vama. Jel vam
sad jasno?
Kraljiino raspoloenje namah se preobrazi i umesto besa na licu joj
se ukaza podozrenje. Zaista ste naivni ako mislite da ja to ve nisam
znala! Zar ne primeujete da se poigravam vama? Samo mi smeta to
ste mi to dosad skrivali. Privue arav pokrivajui svoju golotinju.
Izaite iz moje postelje, Teobalde. Mislila sam da ste mi odani. Govorili
ste da me volite, a umesto toga...
Ali ja vas volim, to sam vam ve dokazao. Teobald je odmeri
dvosmislenim pogledom. Ve ste zaboravili? Zbog vas sam ubio
vaeg mua.
Kad je to uo, Franipane se gotovo sruio, rizikujui da otkrije svoje
prisustvo. Dakle, istina je! Glasine s dvora istinite su, kraljica je zavela
Teobalda kako bi postao njen sauesnik. Luj VIII nije umro od bolesti u
ratu, ve je otrovan! Uostalom, bilo je malo onih koji su mogli da
ispitaju njegov le kad su ga vratili u Pariz uivenog u volujsku kou.
Zaprepaen tim otkriem, kardinal od Sant Agostina nastavi da
prislukuje. Da nije neto propustio? Nije. Dama Ersan je s gnuanjem
odvratila pogled od svog ljubavnika.
Njegovim ubistvom svakako niste dokazali svoje vitetvo odvrati
Bjanka. Svako bi bio u stanju da otruje oveka. Otrov je oruje
kukavica. Zadenu neposluan pramen iza uha. A ta bi bilo kad bi
grof od Nigreda traio od vas da poinite kakav zloin?
Teobald od ampanje se zasmejulji. I dalje krivite grofa od
Nigreda, madam, iako se ne razlikujete mnogo od njega.
Objasnite mi to malo bolje.
I vi krijete sumnjive planove. Znam za novac koji ste uzeli iz
dvorske riznice i poslali ga u Kastilju kako biste podrali svog sestria
Ferdinanda III. Teobald joj se priblii, puzei po postelji kao kakav
krupni reptil. I nema sumnje u to da se nimalo niste opirali ubistvu
svog mua. udeli ste za moi, za istom onom moi koju svi mi elimo,
a naroito grof od Nigreda, ko god da je.
Bjanka umiljato zamiri pustivi da joj arav sklizne niz bedra.
Grofe Teobalde, zovu vas gospodarem trubadurom zbog chansons
damour koje pevate, ali malo je onih koji znaju da vam je jezik otar kao
sablja.
On se odazva njenom pozivu, isprui se preko nje i poljubi je u vrat.
A vas to uzbuuje, zar ne, madam?
Moebiti. Dama Ersan uzdahnu od uzbuenja. Ako udovoljite
jednom mom zahtevu...
I dok su se kraljiine rei pretvarale u apat, Romano Franipane se
zapita da li ta pohotna guja odrava tajnu vezu i s grofom od Nigreda.
Moda je u dosluhu s njim ili je on ucenjuje.

Umber od Boea pokua da se orijentie u mraku, rairenih zenica i ela

oroenog znojem. Tokom prvog istraivanja podzemnih hodnika
naleteo je na hordu bednika, ali sad se suoio s drugaijom nevoljom.
Izgubio se.
Tumarao je tunelima ispod zamka sve dok nije stigao do mesta
ispresecanog mnotvom uskih kanala kroz koje je proticao istopljeni
metal, potom se spustio nie, gde su vonj i toplota bili podnoljiviji.
Nasluivao je da se vie ne nalazi ispod centralne kule zamka, po
svoj prilici je dopro junije od sredita, moda nadomak jedne od osam
kula podignutih uza zidine. Ako ne grei, mogunosti za bekstvo se
povaavaju i pre ili kasnije pronai e prolaz do same povrine, izvan
zamka. Ali tunel u kojem se obreo ravao se u vie krakova, tako da mu
ve neko vreme nije bilo jasno u kom se smeru kree. Nije bilo lako
sauvati razum. Tama kao da mu je isisavala misli.
Kako bi se ohrabrio, okrenuo se razmiljanjima o nedavnom
razgovoru s kraljem Lujem VIII, dok je stajao uz njegovu samrtnu
postelju.
Doite, roae, stanite pored uzglavlja... rekao mu je tada
monarh slabanim glasom.
Ovde sam, velianstvo. Zapovedajte odvratio mu je Umber.
U ime naih rodbinskih veza i vae odanosti prema meni, morate
mi obeati neto.
ta god elite, gospodaru.
Kralj ga je grozniavo pogledao. Obeajte mi da ete uvati moju
enu.
Umber je bio uzmakao. Ali, gospodaru, vi...
Luj se uznemiri u postelji. Ja u noas umreti, roae, a to
zaduenje ne mogu poveriti nikom osim vama.
Ali pria se da vam je ta ena neverna...
Kako se usuujete! Monarh se estoko zakalja, a onda se umiri,
teko diui. Svaka re ga je kotala nadljudskih napora. Ja je volim...
Zar postoji neto vanije od toga?
Ne, velianstvo. U pravu ste. Tako mi Svetog Arhangela Mihaila,
zaklinjem se da u je tititi.
Luj se osmehnuo, ospokojen. Umree u miru.
Nekakvo huanje povrati Umbera u stvarnost. I ranije je uo taj
zvuk, iako je sada bio glasniji. Odzvanjao je ritmino i silovito, kao
udari vetra tokom oluje.
Umber poe za tutnjavom, stie do nekakvog stepenita i nagnu se
da pogleda pitajui se ta ga dole eka.
Zgranut, ugleda grupu ljudi vrlo slinih onima koje je ranije ve bio
sreo. Stajali su za ogromnim mehovima okrenutim ka velikoj pei.
Bilo je neeg udnovatog u tom prizoru. Mehovi su se skupljali i
irili kao udovina kona plua, usisavajui i istiskujui vazduh uz
otro itanje. Eto odakle dopire onaj zvuk! Nekoliko radnika za
mehovima sruilo se na tlo iznureno od vruine. U uglovima su stajali
straari spremni da ih dovedu u red i, da ne bi smetali ostalima tako
iznemogli, nareivali su da ih odvuku i zamenjivali ih drugima.
 Zapovednik je dugo posmatrao prizor, zadivljen naporima tih ljudi,
dok je malo-pomalo sticao sliku o onome to se tu dogaa. Mehovi su
potpirivali vatru u pei, kako bi se odravala stalna temperatura za
topljenje metala koji se slivao u one uske kanale na koje je malo pre toga
bio nabasao.
Bilo je jasno da se obreo usred neke topionice, no njena svrha mu je
izmicala. ta to kuje grof od Nigreda u tim podzemnim prolazima?
Jo jednom osmotri jadnike okupljene oko mehova. Kao da su neto
mrmljali, molili se ili kukali. No kad su mu njihove rei doprle do uiju,
priseti se da ih je ve bio uo: Miscete, coquite, abluite et coagulate!
 11.

S prvim zracima sunca Vilalm sede na stenu na obali Garone, isue

sablju i spusti je na kolena. S divljenjem se zagleda u ukraenu drku,
onda proveri seivo provukavi ga izmeu palca i kaiprsta. Svaki urez
i neravnina koji su mu zagrebali prste budili su okrutne uspomene. Dok
ih je prizivao, otrio je seivo malim brusom.
Injacio je sedeo malo dalje, pored ugaene vatre. Raunao je koliko
dugo su na putu. Prolo je vie od tri nedelje otkako su krenuli. Preli su
preko Pirineja i nastavili ka jugoistoku dok nisu naili na Garonu, a
onda produili uzvodno ka mei tuluskog okruga, no kako prethodne
veeri nisu nali nikakvo utoite, prenoili su pod zvezdama.
Iako su se ve dobrano pribliili Folkovoj biskupiji, klonuli su
duhom. Otkako su kroili na francusku teritoriju, primeivali su mnoge
znake razaranja koja su prouzrokovale vojske. Oteenja koja su zaticali
bila su razliita, kao da su se i naumi onih koji su ih naneli razlikovali.
Tri dana ranije nailazili su na zapaljena sela bez leeva i bez preivelih,
dok su u tuluskoj grofoviji unitene bile njive i zasadi, a kue
poteene. U prvom sluaju, kao da je neko hteo da orobi sela i odvede
njegove itelje; u drugom, da izgladni seljane.
Trgovac protrlja ramena i potiljak. Iako je bio krupan ovek, teret
pedesetih godina koji je nosio na pleima nije mu doputao da bez
posledica zanoi napolju. No neprijatna nagnjeenja u tim okolnostima
bila su mu sporedna briga. Pokuavao je da pronae vezu izmeu
svoje misije i Galibovog trovanja. Najuverljivija pretpostavka bila je da
je uitelj otkrio tajne nekog uenjaka iz Ferdinandove svite, a na tu
pomisao ga je navodio nain na koji je Galib skonao. Ubica nije mogao
da bude kakav prosti vojnik, ve uen ovek koji ume da napravi
destilat od bunike. To otkrie nije mu davalo mira. Moda je i sam u
opasnosti. Jo neto ga je morilo. Tek sad je shvatio da je pustio Uberta
da se sam zaputi u zemlju izmuenu ratom, da ga je izloio svakojakim
opasnostima. Poneo se nepromiljeno kad je posluao Galiba.
Filip od Luzinjana je za to vreme obavio jutarnju molitvu, presavio
vunenu prostirku na kojoj je spavao i priao Vilalmu da pogleda
njegovu sablju. Neobian izbor za jednog hrianskog vojnika ree.
Prikladnija bi bila u rukama nekog Saracena.
Saracen mi ju je i poklonio odgovori Francuz, jednako otrei
seivo. Muslimanski pirat poput onih s Majorke kojih se toliko plaite.
Nikoga se ja ne plaim odvrati Filip pomalo razdraeno. No
recite mi, zato bi vam jedan nevernik darovao tako neto?
Vilalm slegnu ramenima. Kad sam ostao siroe, ukrcao sam se na
lau koja je plovila put Svete zemlje, uveren da sam krenuo u susret
boljoj sudbini... Umesto toga, prodali su me Mavrima kao roba. Na
fino izvajanim usnama zatitra mu gorak osmejak. Ispostavilo se da je
moj gospodar pirat, ali nije bio divljak. Uio me je moreplovstvu i
ratnikim vetinama, a na samrti mi je poklonio svoju sablju.
Na vitezovom licu ukaza se uenje. Borili ste se na strani
saracenskih pirata?
Da, u to vreme sam ubio mnoge mavroubice od vae sorte.
Filip ga prezrivo odmeri. Mislim da nema oprosta koji bi mogao
da ublai vae grehe.
Vilalm podie pogled iz kojeg se nazirala jedva potisnuta srdba.
Ne marim za vae miljenje, gosparu. Toliko ste puni sebe da ste ak
zaboravili radi ega se borite. Ljubite neprijatelje svoje, kae
Jevanelje. Vi, meutim, svoje navodne neprijatelje osuujete na
lomau!
Izlij na njih jarost svoju, i plamen gnjeva tvojega neka ih
obuzme9 deklamovao je Luzinjan, gledajui Francuza popreko.
Neprijatelje Crkve valja ukrotiti. To tvrde Alen iz Lila i Anselmo iz
Luke!
Kaite to mojoj porodici, koju su bez razloga zatrli fanatici slini
vama! uzviknu Vilalm i zamahnu sabljom.
Dosta je bilo! Vreme je da nastavimo put oglasi se Injacio i
ustade. Da je oklevao, ona dvojica bi se upustila u dvoboj. Ni njemu
Luzinjan nije bio drag, no bio je svestan njegovog uticaja na dvoru i
odluio je da izbegava neprilike.
Nevoljno odustajui od sukoba Filip uperi prst u Francuza. Ovaj
ovek je lud!
Dovoljan razlog da ga ostavite na miru odvrati trgovac lukavo.
Zagleda se u daljinu gde su se nazirale zidine nekog velikog grada.
Bolje da krenemo umesto to se svaamo. Tuluza je blizu, stii emo pre
veeri.
Sakupie ono malo stvari i pooe. Vilalm je utke vozio kola,
pognute glave i napola sputenih kapaka. Prisetio se oeve smrti, video
je majku i sestru kako nestaju u meteu... A onda ga ophrva najstranija
uspomena, seanje na trenutak kada se probudio okruen leevima pre
no to je crkva zapaljena.

Kako bi stigli do Tuluze, morali su da prou kroz njeno predgrae Sen

Siprijen, koje se uzdizalo na jugoistonoj obali Garone. Vodeni tok koji je
na jednom mestu zaokretao pod pravim uglom odvajao je to naselje od
ostatka grada.
Injacio se priseti kako je deset godina ranije ve bio proao nedaleko
odatle, kad su francuski krstai drali Tuluzu pod opsadom, i uini mu
se da je od te bitke prolo samo desetak dana, jer su u Sen Siprijenu i
dalje bili vidljivi tragovi razaranja i bede. Ruevne kue, kolski useci na
drumu ispunjeni smeem. Obogaljeni vojnici, prostitutke i prosjaci
izvirivali su iz kua, radoznali kao pacovi, no jo su gora bila deca, koja
su pohlepono, razrogaenih oiju preturala po ruevinama.
Na obali reke kao da je bilo malo bolje. Vazduh je bio zdraviji,
putevi istiji, a umesto straara uzdizale su se zanatske radionice i
duani. Malo dalje du obale, ljudi su tovarili robu na lae izvuene na
suvo. U tom trenu, iz grupe okupljene oko vatre ustade krupan vojnik
od tridesetak godina, maslinaste puti, s konom tunikom i vitekim
titnicima za noge. Comendador! uzviknu i potra u susret strancima.
Filip povue uzde. Tijago iz Olita! odvrati. Jesi li to zaista ti?
Jesam, zapovednie odgovori vojnik. Ve dva dana vas ekam.
Smestio sam se ovde kako bih vas primetio kad naiete.
Tijago je govorio navarskim narejem. Injacio i Vilalm se znatieljno
zagledae u njega. Sigurno je jedan iz pratnje zaduene da ih saeka u
Tuluzi. Bio je potinjen Luzinjanu, to jest Gonzalesu de Palensiji.
Drago mi je to te ponovo vidim, Tijago. Filip se zagleda ka vatri,
pored koje je vojnik do maloas stajao, i uoi grupicu dokoliara meu
kojima nikoga ne prepozna. Gde su ti drugovi?
 Navarac zastade, stisnu obema rukama pojas, za koji mu je bio
zadenut dugi bode bazilarda, pa tek onda odgovori: Jo nismo bili
uli u tuluski okrug kad su nas napali. Ja sam jedini preiveo, samo me
je udo spaslo.
Deset vitezova Kalatrave do zuba naoruanih! Kako su mogli da
vas iznenade?
Bilo ih je mnogo i bili su dobro naoruani. Iskoili su iz umarka i
opkolili nas. Pre no to smo ukrstili maeve, trojica meu nama ve su
pala pod kiom klinova iz samostrela.
A kojoj su vojsci pripadali napadai?
Ne znam, zapovednie. Na odei su imali crno sunce na utom
polju.
Luzinjan klimnu glavom, gotovo sveano, a onda se pogledom
razumede s Injaciom. Arhonti, vojska grofa od Nigreda.
Tijago razrogai oi. Neki meu njima su uzvikivali to ime!
Ti prokletnici su oigledno upoznati s naim planom i naumili su
da nas osujete. Odmah moramo da se sastanemo s biskupom Folkom.
On e nam rei ta nam valja initi.
Naalost, to nee biti tako jednostavno odvrati vojnik. Biskup
nije u gradu.
Ma ta to pria?!
Tijago se zagleda u Luzinjana, potom u Injacija i Vilalma, potpuno
zateene tom veu. Izgleda da vi nita ne znate... ree. Kad sam
pobegao arhontima, sklonio sam se u Tuluzu kako bih obavestio
biksupa Folka o vaem dolasku, no tada sam otkrio alosnu istinu.
Gospodar grada, grof Rejmon VII, antiklerikalac i protivnik krune,
proterao ga je iz biskupije. Folko se skriva pod zatitom grupe odanih
koji sebe nazivaju Belim bratstvom.
uo sam za Belo bratstvo. Filip prekrsti ruke na grudima. Ali
ostaje da se razjasni zato niko meu nama nije bio upoznat s tim
okolnostima. udno. Upravo je Folko traio nau pomo kako bi
izbavio kraljicu Bjanku. Zato nam nije rekao da je prognan?
Postoje tri objanjenja zakljui Injacio. Moda Folko nije eleo
da rizikuje da neko trei sazna za njegovo utoite, u sluaju da njegova
pisma poslata u Kastilju dospeju u ruke uhoda. Druga pretpostavka je
da nije eleo da otkrije koliko je situacija kritina, kako kralj Ferdinando
ne bi odbio da se umea, ili su ree i namrti se otac Gonzales i
Njegovo velianstvo bili upoznati s dogaajima i namerno ih sakrili od
nas.
Poslednja pretpostavka je neprihvatljiva prasnu Filip. To bi
znailo da su nas izdali i vladar i jedan njegov podanik, koji je, izmeu
ostalog, boji ovek.
Trgovac iz Toleda slegnu ramenima, pitajui se da li Luzinjan zaista
ne zna nita o ovim dogaajima. Nije imao poverenja u njega. Mnoge je
zastave dosad promenio, to ukazuje na nestabilan i nedokuiv
karakter, moda ak i na sklonost ka izdaji. U svakom sluaju,
moramo prevazii tu nepriliku ree. Ako nameravamo da saznamo
neto o Bjankinoj otmici, treba da naemo Folka. Onda se obrati
Tijagu. Moemo li mu nekakako ui u trag?
Mislim da moemo odvrati Navarac. U Katedrali Sent-Etjen u
Tuluzi ostali su ljudi koji su mu i dalje odani, okupljeni su oko Belog
bratstva. Oni zacelo znaju gde se biskup krije. Ali susret s njima bie
rizian. Ako u gradu otkriju nae namere, loe nam se pie.
Filip ponosno isturi bradu. Pa dobro, rizikovaemo.

Sa doka u Sen-Siprijenu pruala su se dva mosta ka suprotnoj obali

reke, gde se nalazio centar Tuluze. Injaciova druina je, zajedno s
Tijagom, prela onaj juniji i stigla pred ulaz u grad. Usput su naili na
patrolu vojnika, no momci su bili previe iznureni od veernje ege da
bi se zanimali za njih, te su ih udostojili samo bezizraznog pogleda, ne
ispitujui ih.
Uli su u grad i zaputili se irokom ulicom do Katedrale Sent-Etjen,
graevine od crvenkaste opeke sa samo jednim brodom, a onda su
zastali, osvrui se ne bi li negde uoili biskupsku palatu. Nedaleko
odatle, grupa fratara iz Reda male brae nala je osveenje kraj fontane.
Oni monasi nas uhode promrlja Vilalm Injaciju.
Iako nita nije moglo da mu promakne, trgovac se ni osvrnuo nije na
njegove rei. Panju je usmerio na neto drugo. Upravo je bio primetio,
iza katedrale, biskupsku palatu, veliku poput tvrave, i pozvao je
saputnike da krenu za njim. Nije se iznenadio to palata izgleda poput
vojnog utvrenja. Kao da je svojim oblikom odraavala nesuglasice koje
su razjedale Tuluane, podeljene na dve suprotstavljene struje: Belo
bratstvo biskupa Folka, odano Crkvi i dvoru u Parizu, i Crno bratstvo,
zagovornike katarske doktrine i separatistike struje plemenitih
Oksitanaca.
Straari mu rekoe da saeka i dok je ekao, Injacio je razmiljao o
svom sinu. Uberto je, po dogovoru, trebalo ve da bude tu, no otac je
strepeo da mu se neto dogodilo. Ipak, potisnuo je zebnju. Nije bio
trenutak da pokae ranjivost.
Nedugo zatim preda nj izae grupa monaha predvoena starim
benediktincem. Dobro doli, namernici ree on prilazei im i poto ih
je odmerio, isprui ruku preda se. Moram vas zamoliti da mi predate
svoje preporuke, ako ih imate.
Filip mu prui pergament. Putujemo tajno objasni. Imamo
samo ovo pismo, koje je potpisao otac Gonzales de Palensija.
To e biti dovoljno. Monah na brzinu proita dokument pa ih
pozva da uu u predvorje.
Unutranjost palate pamtila je i bolje dane. Izlizani zastori, izbledele
freske i crvotoan nametaj potvrivali su ono to se prialo o
pomanjkanju novca u biskupskim riznicama. Folko ih je ispraznio kako
bi platio pohode na katare, a povrh svega, lokalni plemii su mu
nametnuli plaanje desetka. Tulusku kuriju su, kako se ukalo u
narodu, doslovno opsedali poverioci.
Dok je koraao ispred njih, benediktinac je povremeno pogledao
pismo, ponovo itao vane delove, a onda ga vratio Luzinjanu. Koliko
sam shvatio, doli ste da pomognete naem biskupu.
Pretpostavljam da ste u toku ree Filip.
Jesmo. Biksup Folko vas oekuje. Monah zastade nasred jednog
hodnika i ozbiljno odmeri pridolice. Zasad se nalazi u Svetoj
Predikaonici u Pruju, na dan jahanja od Tuluze, zajedno s glavninom
svoje vojske.
Filip rairi lice u zadovoljan osmeh.
Savetujem vam da ve sutra otputujete kaza monah i nastavi da
hoda. Prenoite ovde, ako vam ne smeta. U gradu nije bezbedno, pun
je neprijatelja Crkve i francuske krune.
 Pre no to je benediktinac zavrio, Injacio se ne uzdra da mu se
obrati: Mogu li neto da vas pitam?
Monah izvi obrvu. Samo izvolite.
Da li su vam, osim nas, dolazili jo neki glasnici iz Kastilje?
Benediktinac odmahnu glavom, pomalo zbunjen.
Trgovac kao da nije primetio Luzinjanov podozriv pogled te nastavi
da razgovara sa starcem. Niko osim nas nije dolazio? Jeste li sigurni?
Potpuno. Da je kogod doao, smestili bismo ga u konak katedrale.
Raspitajte se tamo ako elite. Ali takav je obiaj.
Trgovac natuti guste vee. Razumem.
Uberto jo nije stigao u Tuluzu.

Koprena oblaka zasenila je mesec kad je neka prilika s kapuljaom ula

u konak Katedrale Sent-Etjen. Pridolica odmerenim koracima prie
nii na ulazu, u kojoj je dremao vremeni vratar.
Bog vam pomogao.
Ko je to? tre se ovek.
Ne bojte se. ovek s kapuljaom otkri lice. Ja sam Injacio
Alvarez, doao sam da vas neto zamolim.
Kaite, hodoasnie blagosloveni. ta mogu da uinim za vas?
Vi nadzirete strance koji ulaze i izlaze odavde, je li tako?
Tako je, monsieur.
Onda uzmite ovo. Injacio stade da pretura po bisagama pa
izvue list pergamenta presavijen naetvoro, zapeaen voskom.
Treba da ga predate nekome, jednom momku, kad stigne ovamo.
Vratar uze pismo. Nadam se da nije nita opasno.
Naprotiv uveri ga trgovac. Ali, molim vas, predajte ga
iskljuivo onom kome je namenjeno i ne itajte ga ni po koju cenu...
Nadam se da razumete.
Razumem.
Pazite ta radite. U Injaciovim oima blesnu pretnja. Setiu vas
se ako poruka ne bude predata ili moje poverenje bude iznevereno. Jel
vam jasno?
Savreno, monsieur. oveku zadrhtae usne. Kome treba da
predam poruku?
 Trgovac prui sagovorniku zlatni talir. Ime mu je Uberto Alvarez.
Momak od dvadeset pet godina, crnomanjast, naoit. Putuje sam.
Uberto Alvarez. Zapamtiu, ne brinite. Vratar uze zlatnik i
pohlepno ga odmeri u ruci. Ne brinite.
Injacio klimnu glavom u znak pozdrava, potom se prodorno
zagleda u njega, kao da eli da proceni njegovu pouzdanost.
oveka acnu taj pogled. Slobodno se oslonite na mene uveri ga.
Na te rei trgovac ponovo sakri lice pod kapuljaom i oprosti se.
Bog vam pomogao.
I vama... odvrati vratar, ali ovaj je ve nestao u pomrini.
Mesec se iskrao iza oblaka i opet zasijao na nebu.
 12.

Kafir je jahao krupnu ivotinju, prikladnu za vuenje pluga, ali svakako

ne i za poteru na duge staze. Uberto i devojka lako su mu odmakli, i
posle kratke jurnjave zali su u umu na granici tuluskog okruga.
Satima su jahali i kad se spustila no, odluili su da se odmore u
naputenoj lovakoj kuici.
Uberto se nagnu ka ognjitu i stade da petlja s kresivom, pogledajui
neznanku. Kako se zove? upita je, rastrzan izmeu znatielje i
nelagode.
Ona mu ne odgovori odmah. Sklupala se u jedan ugao kuerka i
zagledala se u sagovornika. Nije se oseala ugroenom. Bila je u
iskuenju da odgovori tom nenom licu, ali nije stigla ni da zine kad joj
u mislima iskrsnu seanje na iskrivljeno lice Blaska iz Tortoze.
Privienje namah ieznu, ali iza njega ostade bol, rana koja ee. Fra
Blasko je mrtav i vie nee moi da je mui, no ona je i dalje bila
prestravljena. Moda e je taj strah zauvek pratiti u komarima.
Pomilova crnu dlaku svog psa, koji joj se sklupao uz noge, i oseti da je
bezbedna. Mojra ree. Zovem se Mojra.
Ja sam Uberto odvrati momak i pripali vatru. Nemoj da me se
boji.
Ona stidljivo klimnu glavom. Tek tad je shvatila da se sklupala,
pognute glave i savijenih kolena, koje je stegla rukama. Opruila je
polunage noge, pokuavajui da zauzme to dostojanstveniji poloaj i
pogledala ka ognjitu. Gotovo opipljivi titraji toplote koja se iri iz vatre
dotakoe joj lice.
Ima lepo ime, Mojra. Uberto spusti bisage na raskliman sto. Nije
mogao da se skrasi i izbegavao je da je pogleda u oi. Prelepe oi. Kako
bi prekinuo nelagodu, pokazao je ka usnulom psu. A kako je njemu
ime?
Ne znam... Hou da kaem, nema ime. Naila sam na njega pre
otprilike dva meseca i otad me svuda prati.
Malo je tuno to taj veliki pas nema ime. Uberto osmotri
sklupanu ivotinju, njegove zailjene oborene ui, pa ponovo pogleda
Mojru. Jesi li gladna? Imam malo... Da vidimo ta mi je ostalo. Stade
da pretura po bisagama. Sueno meso... Sir... Bajati hleb... Bojim se da
nemam nita vie.
Devojka ne odgovori. Ne sea se kad je poslednji put neki stranac bio
toliko ljubazan prema njoj, ako se izuzme jedan stari tkalac iz Fanoa
koji ju je ugostio u svojoj radionici. Otad je prolo nekoliko meseci.
Ponori straha odvajali su je od te uspomene.
Uberto ju je i dalje gledao, zavodljivo i uzdrano a Mojra gotovo i ne
primeti da joj on prua hranu. Uze komad suenog mesa i stade da
vae, najpre oklevajui, a onda sve halapljivije. Tek tad je shvatila
koliko je gladna. Danima nije jela.
Momak sede naspram nje. U kuici nije bilo stolica, zato se spustio
na pod i ukrstio noge, pa se zagledao u nju. Uistinu je bila oaravajua s
tim krupnim oima i okruglim licem uokvirenim kosom boje abonosa.
Vitko telo, malo koato u ramenima, bilo je, sve u svemu, graciozno.
Iako je na sebi imala iscepanu haljinu, u njenom dranju bilo je neeg
aristokratskog... No njegovu radoznalost pre svega je pobudio njen
istonjaki akcenat. Ti nisi iz ovih krajeva zakljui.
Nisam odvrati Mojra. Roena sam u Akri, u Palestini, a tamo
sam i odrasla. Moj otac je, meutim, poreklom enovljanin.
A otkud onda ovde?
Nije bila raspoloena za priu. Rado bi mu rekla kako joj, kao i
njenoj majci, venama tee gruzijska krv ili bi mu pripovedala o dalekoj
zemlji u kojoj je roena, ali uzdrala se. Oi joj blesnue iza koprene
kose. On e nas nai ree bezizrazno, kao da je to jedino vano.
Ne boj se ohrabri je Uberto.
Spolja se zau lenjo odmahivanje grivom, podsetivi ih oboje na
aloka, koji je spokojno pasao ispred kuice.
Uberto zakljui da ne treba da veruje Mojri, bar zasad. Previe je
tajanstvena. Previe lepa. No isti nagon koji ga je naterao da je spase
podstaknu ga da nastavi razgovor: Ko je bio taj Saracen na konju?
Zato te je gonio?
Ne znam nesigurno odvrati devojka. Ali nee se zaustaviti dok
me ne ubije.
Zato?
 Mojra spusti pogled, prstiju zarivenih u pseu dlaku. Za sve su
krivi njegovi gospodari, fratri iz jednog sela na granici s Armanjakom.
Mislili su da sam vetica, jeretik ili neto slino... Varaju se. Ali to vie
nije vano.
Uberto ponovo oseti da treba da je umiri: Ne oajavaj, sad si
bezbedna.
Bolje bi bilo da si me prepustio sudbini ree ona, zurei u njega
oima boje ada. Taj prokletnik e se i na tebe okomiti.
Samo neka pokua! On skoi na noge, preplavljen ponosom, pa
se zaputi ka ognjitu da raspiri vatru. Ako eli da ti pomognem,
mora mi rei jo neto. Objasni mi potanko ko si i odakle si dola.
Pobegla sam iz Eranja... proaputa Mojra, ali odmah se ugrize za
jezik.
Jesam li dobro uo? Uberto ispusti cepanicu u vatru i odmah
prie devojci. Ne mogu da verujem! Ti zna gde se nalazi Eranj? Dom
grofa od Nigreda?
Kad je ula to ime, Mojra naglo uzmaknu i zagleda se u sagovornika
kao da e joj on nauditi.
Priaj mi o tom mestu nestrpljivo e Uberto. Ume li da mi
pokae put? Da li bi mogla da me odvede tamo?
Devojka ponovo uzmaknu, pribijajui lea uza zid. Slobodno me
predaj Mavru, ja te tamo nikad neu odvesti! Radije u umreti!
Ne razume... pokua da se opravda Uberto. Moram pomoi
svom ocu...
Mojra pokri lice. Dosta, rekla sam!
Pas naulji ui i zarea, pa kad shvati da nema opasnosti, spusti
njuku i stade tugaljivo da zavija.
Kad je sklonila ruke s lica, devojka ga pogleda preklinjui. Pusti
me da se odmorim, molim te. Tako sam... umorna.
Dobro, sutra emo razgovarati. Uberto popustljivo izvi obrve i
pokaza smotuljak koji je bio spustio na sto, pored bisaga. Obuci ovo,
ne moe takva da ide... Tu ima pantalone, kratku jaknu i obuu. To
je moja odea za put i bie ti velika, ali i to je bolje nego dronjci koje
ima na sebi.
Ona se jedva primetno nasmei.
 Kako bi Mojra mogla na miru da se presvue, izaao je i postarao se
za aloka. Uz kuicu nije bilo tale, te je morao da ga zatvori u oblinji
tor. Skinu mu sedlo, proveri da li ima dovoljno zobi i vode i pomilova
ga, svestan da je i te kako zasluio panju. Za to vreme povratio je
samokontrolu i trezvesnost. Smetalo mu je to se tako lako oarao
nekakvim devojurkom. Nije bio glup i ene ga nikad nisu zbunjivale.
Jedna od prednosti skitakog ivota svakako je i nemogunost da se
oeni prvom seljanicom koja se pokae zainteresovanom. Uberto je
vie puta bio u prilici da se zabavlja sa enama i da naui mnogo toga o
nenijem polu, ali nikad ga nisu obuzela tako snana oseanja. Ipak,
Mojra mu nije ulivala poverenje.
Uzdahnu. Najpre Korba de Lantar, a sad i ova udna devojka! U
poslednje vreme, pomisli on, nalee samo na tajanstvene ene.
Kad se vratio u kuerak, Mojra je ve bila obukla njegovu odeu.
S preirokim rukavima i podvrnutim nogavicama liila je na
lakrdijaa. Oboje se zasmejae.
Radost iznenada uzmaknu pred nelagodom i kako bi se izbavila iz
neprilike, devojka se oprui na bok, pored vatre. Zaspala je gotovo istog
trenutka.
Uberta su, meutim, previe morile misli da bi spavao i premda je
bio iscrpljen, izvadio je iz bisaga Turbu philosophorum i prelistao je pod
svetlou vatre. Nije tano znao o emu je re u toj knjizi, ali po
Galibovim i Korbinim reima, ona e mu razotkriti tajnu grofa od
Nigreda.
Knjiga je bila podeljena na propovedi posveene mnogim turba10
grkim filozofima koji su vodili rasprave na najraznovrsnije teme, od
stvaranja materije do tajni alhemije. Jedino je otac to mogao valjano da
protumai, no Uberto je ipak proitao nekoliko redaka nasumice
odabranih, jer je eleo da odvrati misli. Onda je zastao pred reenicom:
Iubeo posteros facere corpora non corpora, incorporea vero corpora, koju je
preveo: Nareujem pokolenjima da telesno preobraze u bestelesno, to jest
bestelesno u telesno. Verovatno je re o sublimaciji materije. Na potvrdu te
pretpostavke naiao je malo nie: Znajte da tajna zlatne tvorevine potie od
mukog i enskog principa.
Nije znao nita o alhemiji, no vie puta je sluao oca kako govori o
uenim ljudima, poznavaocima te vetine iz razliitih zemalja. Neke je,
meutim, i lino upoznao kad je bio dete, zatvoren u malom manastiru
na Jadranskoj obali. U to doba je drugovao s jednim monahom
bibliotekarem, Galimbertom iz Pratalje, koji je savladao osnove
alhemijske teorije. Dovoljno je uo od njega kako bi naslutio da pojam
muko predstavlja olovo u vrstom stanju, a ensko duh, to jest
promenljivu supstancu. Nastavi da ita: ensko oduhovljuje muko.
Zatvori knjigu, zbunjen, i kako bi naao sigurnost u neem
stvarnom, okrenu pogled ka usnulom Mojrinom telu. Ne prestajui da
je gleda i sam je zaspao.
Malo dalje od njega, Mojra je sanjala peana prostranstva
zapljuskivana talasima i uskomeana vetrom. Nebo je bilo sivo, oblaci
razbarueni poput konjske grive. Daleko od obale voda se razmakla u
divovski morski ponor. Neto je nestajalo u tom ambisu.
Devojka se tre u snu dok ju je huanje vode zagluivalo, odjekujui
joj u uima.

Kad se Uberto probudio, devojke nije bilo.

 13.

Injaciju se uinilo da je tek bio sklopio oi kad ga je Vilalmov glas trgao

iza sna. Trebalo mu je malo vremena da razabere njegove rei, najpre
daleke, a onda sve jasnije. Uzbueno mu je govorio: Probudi se...
Moramo da beimo...
Kao oparen skoi iz kreveta i osvrnu se. Jo nije bilo svanulo. Otvori
jednu krinju uz uznoje kreveta, gde je bio sloio odeu, pa poto je
navukao bluzu i obuu, upitno pogleda prijatelja.
U opasnosti smo objasni mu Francuz. Vojnici grofa Rejmona VII
spremaju se da upadnu u biskupsku palatu. Znaju da smo ovde, trae
nas.
Moglo se i oekivati, pomisli Injacio, da e prisustvo stranaca u
biskupskom seditu uzbuniti grofa od Tuluze. Neto se, meutim, nije
uklapalo. U gradu su svega nekoliko sati, kako je mogue da je Rejmon
VII ve obaveten o njihovom dolasku?
Sve vie se mrtei, Injacio prebaci ogrta na ramena i stade uz
prozor da pogleda na ulicu. Ispred ulaza u palatu svetlucalo je desetak
baklji. Bili su to tuluski vojnici.
Usred te grupe stajala su etiri fratra, franjevci iz Reda male brae
koje je Vilalm bio primetio prethodnog dana.
Francuz pokaza k njima. Ako me seanje ne vara, rekao sam ti da
ovi fratri previe upadljivo zure u nas, ali ti me nisi sluao.
U pravu si ree Injacio. Ti fratri su sigurno uhode Rejmona VII.
Nema sumnje da su upravo oni obavestili grofa od Tuluze o naem
dolasku.
A zato bi to uinili?
Neki crkveni ljudi ne odobravaju ponaanje Crkve i stoga
podravaju katare i one koji ih tite. Bie da je tako i s ovim franjevcima,
koji su pomislili da smo izaslanici biskupa Folka ili njegovog Belog
bratstva...
Dosta je bilo prie. Vilalm mu pokaza da poe za njim. Monasi
koji su nas ugostili pregovaraju s vojnicima ispred glavnog ulaza. Mi
emo pobei kroz sporedni.
 Dok je pratio vitku prijateljevu priliku, Injacio se priseti pria o
svireposti koje su poinili ljudi Rejmona VII. Pristalicama Crkve i krune
kopali su oi i upali jezike. Drae mu je bilo da umre pokuavajui da
pobegne, no da zavri na taj nain.
Izaoe iz palate i preoe preko vrta oivienog visokom ivicom,
paljivo oslukujui svaki um. Trgovac s nadom pogleda ka zvoniku
Sent-Etjena, koji se isticao, mrk na zvezdanom nebu. Malo nie se
uzdizao konak katedrale, gde je nekoliko sati ranije poverio vrataru
osetljiv zadatak. Pomisli na Uberta i ponada se da je on bezbedan.
Filip i Tjago iskoie iz senki u vrtu. Lica su im bila napeta a miii
su im podrhtavali, spremni da reaguju.
Idemo pouri ih Luzinjan. Ne bih da osetim gostoljubivost
grofa Rejmona. Pusti korak ka uglu vrta polusakrivenom iza ivice
gde su ih ekali konji i Injaciova kola. Ubrzo su bili spremni za pokret.
ivotinje zanjitae i topoui kopitama izjurie iz vrta. I pre no to
su izbili na istinu, pregazie dva grofova vojnika koja su pokuala da
prodru kroz zadnji ulaz u palatu.
Pod okriljem mraka, pobegoe iz Tuluze.

Zaputili su se ka jugu, kroz umu oivienu uzvienjima. Iza sebe su

ostavili Lantar, Orijak, Ruman i Vodrej ne naiavi usput ni na kakvu
prepreku, no mnoga su polja zatekli spaljena. Unitenje su izbegla
jedino dobro obezbeena naseljena mesta oko zamkova, sauvets i
utvrene bastide. Za sela i njihove itelje nije bilo nade. Ali Injacio je
imao i drugih briga. Filip i Tjago esto su zaostajali za kolima,
domunavajui se, i trgovac posumnja kako njih dvojica znaju detalje
misije koji su Vilalmu i njemu nepoznati.
Zaustavili se se pred jednom gostionicom u Labesedu, pred prilino
oronulom kuom, ali to je bilo najbolje to se moglo nai na njihovom
putu. Ostavili su konje i kola u ruevnoj tali, gde je najvrednija
ivotinja bila matora raga, a zatim veerali lepinju sa zeetinom u
kiselom sosu i pili razvodnjeno vino.
Kakve su ovo splaine? ree Filip, poto je otpio gutljaj. Zar ovo
nije oblast gde se prave najbolja vina u Francuskoj?
Bila je, monsieur vajkao se gostioniar. Bila je, pre no to je
vojska biskupa Folka unitila nae vinograde... Niste primetili nesreu
koja se obruila na ovu grofoviju?
Dakle, Belo bratstvo je odgovorno za oskudicu u tuluskom
okrugu? upita Injacio, koji se zainteresovao za to otkrie.
Da potvrdi ovek. Unitavaju useve, rasteruju stoku i kradu
nam novac. ta mislite, odakle Folku zlatnici kojim je sagradio svoju
novu Svetu Predikaonicu?
Nije mi jasno zato se biskup toliko okomio na ove zemlje.
Zbog texeranata.
A ko su oni?
Katari objasni gostioniar. Ovde ih tako zovemo zato to se
bave tkanjem. Veoma su vredni i nikome ne smetaju... Ali Folko je reio
sve da ih poalje na lomau, naroito sovritelje. Budui da grof Rejmon
ne odobrava taj stav, najurio je Folka i njegovo bratstvo. Ti fanatici se ne
ponaaju nimalo bolje od arhonata.
Ponovo ti arhonti! Filip udari pesnicom o sto. ta znate o njima?
Voma malo, monsieur. avoli su to, a ne ljudi. Tumaraju po jugu
Francuske, pale sela i otimaju seljane. Pretpostavljam da ste usput
primetili posledice njihovih zlodela. Niste odavde i svakako ste morali
proi kroz Langedok.
U pravu ste, ali nismo znali da je to delo arhonata razjasni
Injacio. Zato otimaju seljane? Kuda ih vode?
U pakao, kako se pria, ili na neko jo stranije mesto, ali niko ne
zna gde je to tano. Prokletstvo arhonata sruilo se na ceo Langedok,
poteena je samo ova grofovija. Moda grof od Nigreda ne eli da
podmetne klipove u tokove Folkovom bratstvu.
Ili hoe da ostavi Tuluzu za kraj.
Ne znam. Gostioniar odvrati pogled. Kako god bilo, ao mi je
zbog vina... Oprostite nam zbog nae bede i ode provlaei se izmeu
stolova za kojima su sedeli namernici.

Sutradan, poto su proli Kastelnodari i Lorak, etvorica putnika stigoe

u Pruj, Folkovo utoite. Varo je bila zatiena palisadom, iza koje su
se uzdizale kue sagraene oko Crkve Svete Marije, Svete Predikaonice.
Injacio zadra pogled na proelju graevine, ne toliko da bi se divio
dostignuima graditelja koliko zbog puzavica boje komine koje su
prekrivale polovinu fasade i pruale utisak da je ta zgrada neko ostrvo
mira. No kad je video buljuk vojnika, namah se predomislio.
Ispred crkve ih je doekala nadstojnica manastira, jedra ena sa
smenim obrvama slinim klasju ita. Revnosno je proverila njihov
identitet i namere, pa potvrdila vesti koje su dobili u Tuluzi: Folko se
upravo tu krije.
No nadstojnica nije dopustila etvorici putnika da se odmah sastanu
s biskupom. Videvi ih onako prljave i umorne od puta, najpre se
postara da se okupaju i okrepe.
 14.

Folko je ekao u dvorani za audijencije i dok se etkao po poploanom

podu prelistavao je ivotopis Marije iz Oanjija, knjiicu koju mu je
poklonio ak de Vitri. Nasuprot svojoj nesrazmernoj slavi, bio je sitan
goljav ovek u jednostavnoj mantiji. Uprkos ivahnim oima, njegovo
lice izbrazdano borama svedoilo je da je u poodmaklom ivotnom
dobu.
Kad su etiri pridolice ule u dvoranu, biskup spusti knjigu na
stalak osvetljen svetlom koje je prodiralo kroz biforu i rairi ruke u znak
dobrodolice. Kako mi je reeno, njihova gospodstva donose mi vesti
od oca Gonzalesa de Palensije izjavi, a prepoznatljiv enovljanski
izgovor otkri njegovo italijansko poreklo.
Tako je, ekselencijo, dozvolite da vam izrazim svoje potovanje.
Filip istupi ispred grupe, sklopi dlanove i proturi ih meu biskupove.
Poto su razmenili simboline poljupce, vitez se predstavi: Ja sam
Filip od Luzinjana, vitez Kalatrave, vama na usluzi. Sa mnom su
doputovali Tijago iz Olita, moj potinjeni, Injacio Alvarez iz Toleda i
njegov pratilac Vilalm. Pokaza pismo. Ovo je naa preporuka koju je
sastavio otac Gonzales lino, uz blagoslov Ferdinanda III od Kastilje.
Dok je biskup prouavao dokument, trgovac ga je radoznalo
osmotrio. U mladosti je sluao prie o njemu, ali ne kao o crkvenom
oveku. Folko je u prolosti bio trubadur, uven po svojim vitekim
pesmama. Potom je postao opat, pa biskup Tuluze, sklapajui
prijateljstva s vladarima kao to su Riard Lavlje Srce i Alfonso II od
Aragone. Ukratko, bio je iva legenda.
Biskup podie pogled s pisma. Koliko mogu da vidim iz ovog
dokumenta, imate prilino nejasnu sliku o problemu.
Poznato nam je samo da je Bjanka od Kastilje nestala, ekselencijo i
da je u to umean grof od Nigreda ukratko e Filip.
Znamo i za zaposednutog dodade Injacio sumnjiavo.
Ah, zaposednuti, umalo da zaboravim ree biskup kao da se
zabavlja, pa nabra izborano elo. Sudei po saznanjima do kojih sam
doao, nije nestala samo kraljica ve i zapovednik kraljevske vojske
Umber od Boea, kao i papski izaslanik Romano Franipane. Njegovo
odsustvo nas, jo vie nego Bjankino, ini ranjivim.
Filip se ljubopitljivo zagleda u njega. ta hoete da kaete?
Sveta stolica zaduila je Franipana da bude uz kraljicu kao prvi
ovek njene vlade i on je u ovom trenutku kima Francuske. Umber od
Boea, s druge strane, zapoveda kraljevskom vojskom. Bez njih dvojice,
curia regis ostala je bez pameti i snage.
Ne verujete vie nikom u Francuskoj?
Nije ba tako. Biskup je mahao koatim rukama kao da eli da
oblikuje u vazduhu figuru kakvog diva. Mogu da se oslonim na svoju
vojsku, naoruanu grupu Belog bratstva.
To ve znamo dodade Injacio pomalo zajedljivo. Primetili smo
tragove koje su vai vojnici ostavili u tuluskom okrugu. Pravo je udo
to unaokolo jo raste pokoja vlat trave.
To se preciznije zove misija spaljene zemlje. Folko odmeri
trgovca s tipinom nadmenou svetenika prema laicima. itam u
vaem pogledu izvestan prekor, ali uverevam vas da su te mere bile
neophodne. Hiljade katara se okupilo u Tuluzi i okolnim naseljima,
gurajui puk u jeres. Kako bih ulovio lisice koje se kriju u gospodnjem
vinogradu, prinuen sam da primenim silu. Potom se malo blae
obrati Filipu: Problem nije u odanosti, ve u valjanosti ljudi kojima
raspolaem, bilo da je re o vojnicima ili vazalima bez politikog
uticaja.
Zar je to mogue? Luzinjan se namrti. A dvor u Parizu?
Folko naini pokret koji je ukazivao na njegovu nemo. Otkako je
kraljica oteta, sve veze s Parizom su prekinute. Izgleda da je krunski
savet ogrezao u korupciju.
Filip prinese ruku jakoj bradi. Sad mi je jasno.
E pa, dobro dodade trgovac ako se vaa milost slae, vreme je
da nam otkrijete ono to znate o grofu od Nigreda.
Biskup se zamisli, ne znajui kako da iznese svoja saznanja. Dobro
bi bilo da se lino uverite. Tako e vam biti jasnije sa ime se
suoavamo.
Na ta mislite?
U Folkovim pogledu blesnu dotad skrivena iskra. No u njoj nije bilo
nimalo milosra. Na zaposednutog, naravno. Drim ga zatoenog u
prujskim tamnicama.

Podzemni hodnici Svete Predikaonice bili su vei no to je to u prvi mah

delovalo. Injacio je napredovao izmeu sena zidova punih mrlja od
bui i alitre, priseajui se zstraujue uspomene iz detinjstva, kad su
se on i njegov brat Leandro izgubili na mestu slinom ovom, ali daleko
drevnijem. Iz te katakombe samo je on nekim udom izaao iv. Ta
tragedija ga je opsedala kad god bi siao pod zemlju. U meuvremenu,
Folko se u pratnji demekastog primikeriosa i dvojice vojnika probijao
ka elijama gde su tamnovali ljudi osumnjieni za jeres. Njihovo
utamnienje bilo bi dunost grofa od Tuluze da se on nije svrstao uz
one koje Crkva proganja. Trgovac je zakljuio da to mesto savreno
oslikava dvojakost crkvene institucije, koja iza maske hrianskog
milosra skriva represivne tenje.
Folko produi zaguljivim hodnikom pa zastade ispred
zamandaljenih vrata i naredi da ih otvore. Unutra je, u tesnoj i
smrdljivoj eliji, potpuno naga ljudska prilika leala sklupana na
podu. Odsjaj baklji otkri njegovo telo mravo kao le i ljubiaste podlive
na koi. Proet silovitom jezom, Injacio se priseti da je i sam jednom
davno bio izloen muenju. Ovaj ovek je proao kroz strane muke
jetko zakljui.
Ve je bio u tom stanju kad smo ga nali odvrati Folko toboe
nevino.
Zgroen, trgovac nije mogao da mu odgovori. Zatoenik se osovi na
noge i zaputi se ka izlazu, sporo i pogrbljeno, s podignutom desnom
rukom, dok mu je leva visila uz telo. Vukao je lance kojim su mu
okovali glenjeve koliko god je mogao, onda je posrnuo i pao.
Luzinjan gadljivo iskrivi lice. Ova gnusoba moe biti samo
avolovo delo.
Biskup klimnu glavom i ue u eliju, pratei straara s bakljom.
Kad je ugledao vatru, zatoenik je zagraktao i sklonio se u ugao.
Jeste li videli? zacereka se Folko. Bei od svetla kao stvorenje
tame. Strogo ga pogleda i iscrta krst u vazduhu. Ne dozvolite da vas
zavara njegova prividna maloumnost. Prepredeniji je no to izgleda.
 Injacio primeti kako se staloeni oveuljak kojeg je maloas
upoznao probraava u nemilosrdnog sudiju biskupskog suda. Nije mu
prvi put da prisustvuje takvom preobraaju i kao i u drugim prilikama,
osetio je izopaenu privlanost te metamorfoze. Na kraju krajeva i sam
je, na svoju nevolju, imao dve nepomirljive prirode, razboritu i
strastvenu, kao dva nebeska tela koja se igraju pomraujui jedno
drugo.
Folko dodirnu zatoenika vrhom cipele. Danas nema nita da mi
kae, Sebastijene? obrati mu se, a onda se okrenu ka posetiocima:
Moji ljudi su ga zarobili dok su pretraivali okolinu Labeseda, gde se
skrivaju mnogi katari. Tokom ispitivanja, otkrili smo ta zna.
Zatoenik uvue glavu meu koata ramena i rastrojeno se
zasmejulji. Tek tad je trgovac primetio da je nesrenik manje-vie
vrnjak njegovog sina.
Izgleda da nee da govori zakljui Filip.
Biskup saaljivo pogleda. Demoni koji su ga zaposeli izvru
njegovo vienje stvarnosti. Ponekad je okrutan, ponekad pak, kao sada,
deluje maloumno. Ali znam ja egzorcizam kojim u ga urazumiti.
Prisloni dlanove zatoeniku na elo i neuobiajeno gromkim glasom
odrecitova: Omne genus demoniorum cecorum, claudorum sive
confusorum, attendite iussum meorum et vocationem verborum! Duboko
udahnu, pa nastavi: Vos attestor, vos contestor per mandatum Domini, ne
zeletis, quem soletis vos vexare, homini, ut compareatis et post discedatis et
cum desperatis chaos incolatis!11
Sebastijenovo telo protrese gr, usta mu se iskrivie kao da potiskuje
nadraaj na povraanje, onda ih irom razjapi pa zaurla: Miscete,
coquite, abluite et coagulate!
Injacio razrogai oi. ta to govori? Bio mu je dovoljno blizu da u
njegovom dahu oseti slatkasti kuni vonj.
Miscete, coquite, abluite et coagulate! ponovo zaurla zatoenik.
Miscete, coquite, abluite et coagulate!
Kai mi odakle si doao, Sebastijene podstaknu ga biskup,
sklanjajui mu dlanove sa ela. Priaj mi o onom zabaenom mestu u
planinama.
Zaposednuti se umiri, gotovo se osmehnu pre no to je oteui
izgovorio: Eranj... Dolazim iz lavirinta Eranja.
Folko napnu izborano lice. Jesu li te tamo, u mestu koje naziva
Eranjem, zaposeli zli duhovi?
Iskra razboritosti blesnu u zatoenikovim oima, dok mu je telo i
dalje drhtalo. Da...
A ko je vinovnik sveg tog zla?
Napor koji je uloio pokuavajui da se seti kao da je u njemu
izazvao gotovo fiziki bol. Grof od Nigreda... Promrmlja oteui.
Da, tako je... Grof od Nigreda.
Kai mi, sine, koga si jo tamo video? Ko je tamo zatoen?
Mnogi ljudi... Mnogi ljudi u vatri i usijanom metalu.
Ali pre nekoliko dana si mi priao o nekom posebnom, o veoma
lepoj gospi koja je stigla koijama. Sea li se?
Da. Zatvorenika namah obuze ushienje. Video sam je, pre no
to je pobegla. To je kraljica Bjanka...
Folko znaajno pogleda ka Injaciju, pa nastavi ispitivanje: Jesi li
siguran? Kako si je prepoznao?
Video sam je, silazila je iz koije s oznakama francuskog kralja... I
bila je lepa, veoma lepa... Imala je plavu haljinu ukraenu zlatnima
ljiljanima.
A sea li se gde se nalazi to mesto koje naziva Eranjem?
U planinskim divljinama. Na zatoenikovom licu ukaza se uas.
Ali ja sam pobegao! Pobegao sam, pobegao!
Vrlo dobro, sine. Folko podsticajno nastavi: Hoe li da nam
pria o tom prokletom mestu? Meni si ve neto pomenuo pre nekoliko
dana. Hoe li da ponovi to ovim posetiocima? Priaj nam o Eranju.
Zatoenik se osvrtao poput uplaene ivotinje, a onda je pokrio lice
rukama.
Zato uporno uti? upita ga biskup. Hoe li da te opet biuju?
Na te rei, Sebastijen iskrivi lice i svirepo zarea. Pobegao sam!
Pobegao... Miscete, coquite, abluite et coagulate!
Luzinjan mu se priblii, primetno razdraen. Govori, proklet bio!
Priaj nam o tom mestu!
Miscete, coquite, abluite et coagulate!
Gde si se sakrio, Sebastijene? neoekivano odjeknu miran Injaciov
glas. Gde si naao utoite kad si pobegao iz Eranja?
Zatoenik se iznenada osmehnu. U prihvatilitu Santa Luina,
nedaleko od Puivera. Kod dobrih sestara u mrkim haljinama...
Dobre sestre, kako da ne! Poznato je da su te bogomoljke
naklonjene katarima. Folko se nagnu ka zatoeniku, ne marei za vonj
koji se iz njega irio. A i ti si od te sorte, zar ne, Sebastijene? Katar, onaj
koji oboava make. Eto zato se Satana uvukao u tvoje telo.
Trgovac se obrati biksupu, ela izbrazdanog usled podozrenja:
Vaa milost je sigurna u to? Meni se ini da ovaj nije zaposednut zlim
duhovima. Samo je bolestan. Moda je otrovan.
Budui da nije trpeo da mu se protivrei, Folko iskali bes na Injaciju:
ta to bulaznite? Zar ne prepoznajete delo Luciferovo, koje je
oigledno svim prisutnima?
Injacio odlui da ne odgovori i munjevitim gestom naredi Vilalmu
da prikrije prezir.
Koristei nepanju posetilaca, Sebastijen razjapi usta i pojuri ka
biskupu da ga ugrize, ali Folko ga na vreme primeti i uspanieno
uzviknu. Jedan vojnik ga zatiti, zadra zaposednutog za lance pa
stade da ga utira.
Niko ni re ne prozbori. Injacio je, zgranut tolikom grubou, bio
dovoljno pribran da uhvati Vilalma za miicu pre no to je ovaj
pomislio da priskoi u pomo zatoeniku. Gojazni primikerios se sakrio
iza Folka i sadistiki se smejuljei posmatrao prizor.
Ipak, najjeziviji dogaaj tek je trebalo da usledi. Kad je vojnik
prestao da ga bije, zatoenik je nastavio da se uvija kao da su ga spopali
strani stomani grevi. Bolovi kao da nisu bili prouzrokovani
udarcima, ve tajanstvenom boleu koja se razbuktala u njegovom
telu. Tres fatae celant crucem! uzviknu nesrenik, batrgajui se kao
ranjena guja. Tres fatae celant crucem! Tres fatae celant crucem!
Pogledajte oglasi se Tijago, zgranut. Pia krv!
Sebastijenov razdirui krik prolomi se tamnicom, a on onda stade da
povraa tamne ugruke pa beivotno klonu na pod.
Svi su zurili u njega i uini im se da to traje beskrajno dugo.

Nad prujske tamnice spustila se grobna tiina proeta nevericom.

 Injacio je jedini meu prisutnima sauvao hladnokrvnost te je
iskoristio priliku da pregleda truplo zaposednutog. Zlokobna smrt nije
ga nimalo uzdrmala, njega je muilo neto drugo. Za manje od mesec
dana drugi put se obreo pred rtvom koja je okonala pod tajanstvenim
okolnostima, iako u ovom sluaju nije bilo tragova trovanja bunikom.
Lice upokojenog izobliilo se od neke nepoznate bolesti, ali trgovevu
sumnju je pre svega izazvala ukasta boja koe i neobine tamnoplave
naslage na desnima. Nije bilo vidljivih znakova guke, kuge ili lepre, ali
ni tragova najee korienih otrova. Reenje njegove nedoumice
sigurno se nalazi negde drugde i trgovcu odjednom sinu da je o slinim
simptomima sluao tokom svojih putovanja na Istok.
Ne moemo ga razreiti grehova. Folko spusti pogled na truplo.
Umro je grean.
Ne urite, vaa milosti. Injacio odvrati pogled od lea, sada ve
sasvim siguran u svoje zakljuke. Ovaj zatoenik nije bio zaposednut
demonima. Kao da je imao neku udnu groznicu, moda
prouzrokovanu...
A ta je groznica ako ne zli duh koji se uvue u telo? prekinu ga
biskup.
Mnogi filozofi pronalaze razumna objanjenja za bolesti.
Ostavite se toga, molim vas. Folko je bio primetno razdraen.
Oboljenja izaziva greh, koji slabi oveka i preobraava ga u sredinu
pogodnu za bujanje bolesti. Senka predoseanja spusti mu se na oi.
I lavirinti Eranja su, nesumnjivo, Luciferovo delo.
Reklo bi se da se tamo dogaa neto tajanstveno. Injacio pogladi
bradu, zamiljen. Veoma sam radoznao...
Na te rei biskup nije mogao da potisne prezir. Obuzdajte
radoznalost, metre Injacio! Previe doputate sebi! Curiositas est scientia
funesta!12
Radoznalost ukazuje na slobodu duha odvrati trgovac, pogoen
u ivac. I Sveti Avgustin je hvali.
Folko mu se saaljivo osmehnu. Tano, Avgustin doputa
radoznalost, ali je potinjava strahu pred Bogom. Uperi prst u njega.
Vi je, meutim, preterano uzdiete.
Injacio zausti da mu odvrati, ali se uzdra. Pred njim je stajao
izaslanik Crkve. Jo jedna re i ne bi lako izaao iz tih tamnica. Osim
toga, morao je priznati, mada nerado, da ga je Folkovo upozorenje
duboko pogodilo. Bilo je istine u njemu. Uzdizao je razum i nije mogao
da se odupre radoznalosti i potrebi da otkrije logino objanjenje
skriveno iza svake pojave, po cenu da postupa nedostojno i da
pribegava opsenama.
Luzinjanov glas prekinu napetost koja je lebdela izmeu biskupa i
trgovca: Kako emo nastaviti istragu? Zaposednuti je umro pre no to
nam je otkrio gde se nalazi Eranj.
Ali ukazao nam je na trag ree Folko. Trag do kojeg vi jo niste
bili doli.
Mislite na prihvatilite Santa Luina potvrdi Injacio, prenuvi se
iz bolnog preispitivanja savesti. Sebastijen je rekao da je tamo naao
utoite kad je pobegao iz Eranja. Tamo emo verovatno nai jo
tragova.
Ovoga puta ste ispravno naslutili, metre Injacio. Biskup se
nemirno osvrnu unaokolo, moda se oseao nelagodno u toj tamnici.
Takozvano prihvatilite Santa Luina nalazi se istono od zamka u
Puiveru, u grofoviji Narbona. Tanije, uzdie se nadomak opatije u
Fonfroadu.
Prilino ste obaveteni o tom mestu primeti trgovac.
Zaposednuti ga nije prvi put pomenuo, nedeljama je govorio o
njemu. Imao sam vremena da saznam gde se nalazi i da ubacim
nekoliko uhoda Belog bratstva meu brau svetovnjake u Fonfroadu.
Odande nadziru sestre iz Santa Luine. Te ene nisu sluajno primile
Sebastijena. Podozrevam da su povezane s Eranjem, na ovaj ili onaj
nain. Naizgled vode bogougodan ivot.
Naizgled?
Da uzdahnu biskup. Treba da znate da zadubina Santa
Luina nije prihvatilite u pravom smislu te rei, ve begina, zajednica
bogomoljki. Re je o laikoj grupi ena koje su se zavetovale da e
pomagati ljudima u nevolji, da e se posvetiti radu i molitvi.
Podraavaju pravila verskih redova, ali ne pripadaju nijednom od njih.
Eto u emu je zlo: budui da nisu obuhvaane crkvenim poretkom,
postaju plodan teren za bujanje jeresi.
 Oprostite mi, Vaa milosti, ali neto mi nije jasno ree Injacio.
Kako bismo mi mogli da vam pomognemo ako vai ljudi ve sprovode
istragu?
Folko kao da se zbunio i bi mu pomalo neprijatno da odgovori na to
pitanje: Nisam ja traio da se vi umeate, ako na to mislite. Otac
Gonzales je po svaku cenu eleo da se ukljui u ovu misiju. I upravo je
on navaljivao da prihvatim njegovu pomo i da uputim njegove
izaslanike na pravi trag. Ja sam to jednostavno prihvatio, ali kao to
sam, ini mi se, dokazao, vi mi ne trebate.
Injacio zaneme. Nije Folko drao konce u rukama, ve Gonzales!
Upitno pogleda Luzinjana, koji umesto odgovora odvrati pogled. Reit
gest. Taj bednik sigurno od poetka zna istinu, ali ju je preutao. Ko zna
ta jo krije!
Dobro. Filip prekinu tiinu, obuzet nelagodom. Ve sutra emo
krenuti u Santa Luinu, im svane.
Injacio prikri sumnju u njega i ponovo se obrati biskupu: Jo jedno
pitanje, vaa milosti. Zaposednuti je, pre no to je umro, ponavljao
reenicu Tres fatae celant crucem, to jest tri fatae skrivaju krst. Znate li na
ta je mislio? Ko su ili ta su tri fatae?
Fatae su dijabolike ene, poput onih opisanih u delu Super
Apocalypsim koje je sastavio Godfroa iz Oksera odvrati Folko. U
francuskim i germanskim selima gde se esto pominju, pria se da su
deo paganske tradicije... Ali da sam na vaem mestu, ne bih pridavao
previe znaaja zagonetkama jednog zaposednutog. Satana je varljiv i
zabavlja se obmanjujui nas.
Ne treba mi da brinemo zbog Satane odgovori trgovac, zaputivi
se ka izlazu iz tamnice. Shvatio je da se grubo izrazio, ali otkrie o
Gonzalesu primetno ga je razdrailo. Kao to je otkrio Galib malo pre
no to je umro, u pitanju je malo vea igra no to se moe zamisliti. Bila
je to ogromna paukova mrea. A on se do gue upleo u nju.
 Trei deo
TRI SUAJE

Uzvieni Due, svetlosti ljudska,

proisti jezivu tamu naeg uma.

Notker Mucavac, Himna na Pedesetnicu

 15.

Trgoveva druina prenoi u Pruju i ujutru se oprosti s biskupom

Folkom kako bi nastavila put. Injacio je proveo nemirnu no, opsednut
mislima. Posle najnovijih otkria oseao je kako se Gonzalesova senka
nadvija nad njim. Nije mogao da dokui namere tog dominikanca, niti
da prozre koliko je Luzinjan upoznat s njima. Procenio je mogunost da
pobegne, da ode u potragu za Ubertom, za kojeg je mislio da je u
opasnosti, izgubljen negde na langedokim drumovima. Ali time bi se
ogluio o nareenja Ferdinanda III i morao bi da snosi posledice. Zato je
bio prinuen da se prepusti bujici dogaaja i da saeka povoljan
trenutak da reaguje. Meutim, dok je razmiljao o tome, neto drugo
mu je promaklo. Istini za volju, toliko je udeo da otkrije tajnu Eranja
da nije mogao da odustane od misije. eleo je da sazna ta se krije u
tom mestu vatre i istopljenog metala te ta je prouzrokovalo ludilo
opsednutog iz Pruja.
Prooe kroz oblast Loragea, ostavivi za sobom varo Fano i poto
predahnue pred zidinama Karkasone, nastavie na jug, pratei tok
Oda. Iza Limua i Esperaze krajolik se promenio, rastinje je postalo
gue, a vrhovi Korbijera isticali su se na obzorju.
Kad su stigli nadomak zamka u Kilanu, skrenuli su na zapad, ka
Puiveru i zaputili se umskom stazom. Uskoro e, pratei Folkova
uputstva, stii do beginaa Santa Luina.
Dok su putovali, Vilalm je prekinuo utnju kako bi postavio jedno
pitanje Injaciju: ta si hteo da kae tamo u prujskim tamnicama, kad
si ponaanje zaposednutog pripisao nekakvoj groznici?
Trgovac ga, dotad zamiljen, lukavo pogleda. Taj ovek nije bio
zaposednut nikakvim zlim duhovima. Mogao bih da se kladim u to.
Misli da je bio pogoen nekom boleu?
Ne boleu, ve otrovom. Udisao je isparenja jednog metala.
Luzinjan potera konja uz kola. Zanimljiva teorija, metre Injacio.
Objasnite to malo bolje.
Trgovac ga podsmeljivo pogleda. Sumnja i prezir koje je gajio
prema tom oveku preobraavali su se u istinsku netrpeljivost.
Gosparu Filipe, ja sam mislio da se vi slaete s Folkom. Ne bih eleo da
poljuljam vaa uverenja.
Ne budite naivni. Jednostavno sam smatrao da ne treba
protivreiti jednom od najuticajnijih prelata na jugu Francuske. S druge
strane, priznajem da vrlo malo znam o zaposednutosti demonima. Moj
zadatak je, dosad, bio da se borim protiv Mavara pravdao se. Ali u
pogledu onog jadnika Sebastijena nije bilo ni traga od izopaenosti.
Jedino to sam u njemu primetio bila je mentalna neuravnoteenost i
izvesna, kako bih to nazvao, fizika manjkavost, neusklaenost
pokreta.
Zaista je tako, ali bilo je jo nekih detalja koje ne treba zanemariti.
Injacio stade da nabraja na prste. Otuan zadah iz usta. Drhtavica.
Paraliza udova. Boja koe. I na kraju, plaviasta skrama na desnima.
Poslednje rei je naglasio kako bi nadjaale tandrkanje kola. Zatim
grevi, krv u mokrai, nadraaji na povraanje... Sve su to simptomi
veoma retkog poremeaja. Znam vrlo malo o tome, ali sluao sam da
ponekad pogaa one koji se bave alhemijom.
Vilalm ga znatieljno pogleda. ta hoe da kae?
Govorim o oboljenju od davnina poznatom kao saturnizam ili
Saturnova bolest.
I dalje ne razumem priznade Luzinjan. Objasnite malo
detaljnije.
Iza Saturnovog imena krije se plumbum nigrum, u narodu poznat
kao olovo. Ljude koji ga obrauju ili udiu njegov prah ponekad
pogaa ludilo. Kao u Sebastijenovom sluaju. Olovo im prodire u krv i
utie na rasuivanje. Injacio im objasni: Plumbum nigrum se koristi u
prvoj fazi alhemijskog postupka, u Nigredu. Kao to vidite, i taj trag
nas vodi u oekivanom pravcu.
Pa da, grof Nigredo... Njegova povezanost s alhemijom... ree
Luzinjan. Ipak, deluje mi udno da je taj bezumnik mogao da bude
alhemiar. A ta ako je samo radio u nekom rudniku galenita, od kojeg
se dobija olovo?
Zaboravljate latinsku frazu koju je neprekidno ponavljao: Miscete,
coquite, abluite et coagulate. To nije bilo bulanjenje bezumnika, ve
nabrajanje postupaka alhemijskog preobraavanja metala, to je
verovatno lino radio.
Ovo postaje zanimljivo ree Vilalm.
Zanimljivo i tajnovito dodade Injacio. Eto zato uhode koje je
Folko poslao u Santa Luinu nisu naile na tragove. Oni trae ljude
osumnjiene za jeres. Mi, meutim, moramo da obratimo panju na
daleko neuobiajenije detalje, kao to su na primer pratee pojave
bavljenja alhemijom, koje je lako pobrkati s neim drugim.
Filip zadovoljno klimnu glavom. Jasno mi je zato vas kralj
Ferdinando toliko ceni. Vi ste zaista prosvetljen ovek.
Na pomen monarha, u Injaciju se neto uskomea. Nije to bio
duhovni nemir, ve rojenje misli od kojih mu duice zasijae. Ne
obraajui se nikome posebno, objavi: Tek sada nasluujem pravi
razlog ove misije.
Tijagu nisu promakle te rei. ta hoete da kaete?
Injacio se zagleda u viteza iz Navare, koji je zacelo bio mnogo
pametniji no to je izgledao. Pre nego to mu je odgovorio, zapitao se da
li je taj ovek odaniji Luzinjanu ili Gonzalesu. Ili moda slui nekom
treem. Hou da kaem da Ferdinanda III, oca Gonzalesa i biskupa
Folka ne zanima da priteknu Bjanki u pomo, ve neto drugo.
Tijago sumnjiavo nabra nos, a Filip prekinu tiinu: Hajte, metre
Injacio, nema razloga da budete tako otri prema naem monrarhu...
Odjednom se iz gustia razlee borbeni pokli. Odmah zatim zaue
se hitri koraci u iblju, a za njima se ukazae vitez i pet vojnika
naoruani kopljima i samostrelima.
Namernici nisu stigli da se organizuju kako bi uzvratili i napadai
iskoristie njihovu pometnju. Neprijateljski konjanik pojuri k njima s
isukanim maem pa posee Tijaga posred lica, a onda ukrsti oruje s
Luzinjanom, dok su njegovi vojnici opkoljavali kola.
Vilalm skoi sa sedita i baci se u guvu, izvue sablju, izbegnu
udarac jednog vojnika i glatkim pokretom odsee mu ruku. Dok je
zadavao muke sledeem protivniku, nije primetio da ga jedan strelac
niani. Iz samostrela polete klin i zari mu se u levo rame. Trgovac
ugleda prijatelja kako pada na tlo, kako mu sablja ispada iz ruke, i
taman da mu pomogne kad ga jedan vojnik zaskoi i pokua da mu
istrgne uzde. Reagujui nagonski, Injacio povue uzengije. Konji se, ve
preplaeni, propee i uz njitanje zagalopirae.
Kola mahnito pojurie kroz gusti i kako ne bi ispao, trgovac se
uhvati za sedite. Sve se odigralo vrtoglavom brzinom. Injacio se
osvrnu ka svojim prijateljima i razazna Tijagovu priliku kako se
pomalja iz metea, lica i maa umrljanih krvlju.
Ne obazirui se na bol, Vilalm se pridie na kolena kako bi
preduhitrio nov napad. Uze koplje vojnika kojeg je savladao, podesi ga
u ruci pa ga baci ka strelcu koji je kleao u grmlju. Ovaj odbaci oruje i
podie bakler kako bi se zatitio, ali vrak koplja skliznu niz mali tit i
proburazi mu grkljan. Strelac klonu na travu.
Filip je u meuvremenu zbacio iz sedla neprijateljskog konjanika i
odjurio da pomogne Tijagu. Vitez iz Navare se, ranjenog lica, naslepo
borio protiv dvojice vojnika.
Vilalm pogleda ka prijateljima.
Pobrinite se za metra Injacija! doviknu mu Luzinjan i maem
zada udarac u glavu jednom vojniku.
Francuz mu ne odgovori, uskoi u sedlo bojnog ata otetog
neprijateljskom vitezu, cimnu uzde i nestade meu ibljem. Rame ga je
nepodnoljivo bolelo, pogoeno vrkom klina iz samostrela.

Kad je Injacio uspeo da zaustavi konje, ve je bio stigao do potoka

skrivenog meu drveem. Na suprotnoj obali, umesto ume prostirao se
proplanak, a usred te istine uzdizao se vojni logor zatien ogradom
od koljiva, i Injacio u njemu ugleda vojnike u drugaijim uniformama.
Trgovac zakljui da su to plaenici. U langedokim zemljama nije
bila retkost naleteti na plaene soudadiers. Ali kad je prepoznao njihove
stegove, shvati da se prevario te obuzet strepnjom oprezno uzmaknu u
gusti.
Tre se od topota kopita u galopu, pa se naglo okrenu i prepozna
lice konjanika. Olakanje je trajalo samo tren, jer je Vilalm, zanemoao,
klonuo u sedlu.
Injacio pojuri da mu pomogne, dok se Francuz drao za vreu
okaenu o obluje sedla kako ne bi pao. No uzalud; stropotao se na tlo
zajedno s vreom. Tren kasnije trgovac stade pored njega. Ranjen si.
Nita ozbiljno... pokua Francuz da umanji teinu povrede, bled
u licu. Ali ti si... Bezbedan si!
Govori tiho, zaboga odvrati mu trgovac, pokazujui ka logoru na
drugoj obali potoka.
Ko su ti vojnici? Vilalm zatim osmotri njihove oznake i tre se.
Crno sunce na utom polju... Misli da su to arhonti?
Da. Trgovac pogleda Vilalmovu ranu. Siledije koje su nas
napale sigurno su njihova izvidnica.
Ili su upravo nas traili... nagaao je Francuz, drei se za rame.
Ali sad mi pomozi da iupam ovaj klin...
Trgovac odmahnu glavom. Ako ti ga sad iupam, iskidau ti
miie pa e iskrvariti. Moramo nai neko bezbedno mesto kako bih
mogao valjano da te poleim. Da vidim ta mogu zasad da uradim...
Podera Vilalmovu jaknu kako bi doao do rane i obrisa krv komadiem
tkanine, pa ga na brzinu previ. Gospar Filip i Tijago? upita u
meuvremenu.
Dobri su to ratnici... Bie da su ve raistili guvu.
Pridruimo im se. Injacio jo jednom pogleda ka logoru i, na
svoje iznenaenje, primeti da nekoliko vojnika nosi krstaku opremu ili
ak uniforme kraljevske vojske. Moramo brzo da se udaljimo odavde.
Saekaj... zaustavi ga Vilalm. Ako su to uistinu arhonti, zar ne
bi bilo bolje da ih pratimo?
Najpre moram da se pobrinem za tebe. Uostalom, ne mora da
znai da ovi plaenici znaju gde se nalazi Bjanka od Kastilje.
Trgovac pridra Vilalma pomaui mu da se popne na kola, ali pre
nego to je seo pored njega, neki neobian blesak privue mu panju i
natera ga da se okrene ka vrei koja je pala s obluja sedla. Nagnu se ka
onom to je ispalo u travu i sa uenjem otkri da je vrea puna zlatnika.
Odakle ovaj novac?
Ne znam odvrati Francuz, jednako zauen. To je konj jednog
od napadaa... Moda su novac oteli u nekoj raciji.
Injacio podie jedan zlatnik iz trave i osmotri ga, udei se sve vie,
pa ga prui prijatelju. Na kovanici su bili zrakasto ugravirani
zakrivljeni paukovi pipci.
 Francuz razrogai oi. ta to znai?
Umesto da odgovori, Injacio mu pokaza graviru na naliju zlatnika:
ERANJ. Jel ti sad jasno? Usredsreeno odmeri zlatnik u ruci. Ipak,
deluje mi udno... Nekako je neobino...
Meni izgleda kao i svako zlato. Vilalm se sagnu da pogleda bolje,
trudei se da zaboravi bol u ramenu. Ali poto smo sami, mogao bi i
da mi se poveri... Objasni mi na ta si mislio kad si rekao da cilj nae
misije nije spasavanje Bjanke od Kastilje.
Prvo moram da proverim neto. Trgovac se sumnjiavo osvrnu
unaokolo, zahvati akom gomilu zlatnika pa ih sakri u klupicu kola. I,
molim te, nikom ni rei o ovome to smo otkrili, ni o logoru arhonata ni
o zlatu iz Eranja.

Stigli su u trenutku kad je Filip probo poslednjeg vojnika, koji je,

sklupan na zemlji, jo pokazivao znake ivota.
Tijago vrati ma u korice i potra ka trgovcu. Jeste li dobro?
Pre nego to mu je odgovorio, trgovac ga osmotri. Neprijateljski ma
mu je izobliio lice, posekavi ga popreko. Sreom, rana je bila
povrinska. Izvui e se s oiljkom, ali mogao je da ostane bez oka i
nosa, ili da izgubi glavu.
Ja sam dobro ree trgovac. Ali moramo da zaleimo dve rane.
Nita to ne moe da rei jedan dobar vidar nehajno e Filip uz
grub gest.
A napadai? nastavi Injacio. Prebroja est leeva. Jeste li ih sve
pobili? Znate li ko su?
Svi su mrtvi odgovori Tijago. Nemaju oznake... Doavola!
Bolno iskrivi lice i zari ga u ake. Ova prokleta posekotina ne prestaje
da krvari. Zamagljuje mi se pred oima... ta ste naumili?
Trgovac pokaza na neku taku nedaleko odatle, gde se staza
sputala ka dolini. Po Folkovim uputstvima, tamo negde nalazi se
begina Santa Luina. Ako odmah krenemo, siguran sam da emo stii
pre veernje slube. Tu emo prenoiti i zaceliti rane.
I ujedno potraiti tragove grofa od Nigreda dodade Luzinjan,
briui ma o jedan le.
 16.

Mojra je pobegla tokom noi. Eto ta se desi kad veruje enama,

pomisli Uberto probudivi se i shvativi da je nema. Spasao ju je,
nahranio, obukao, i povrh svega se bezmalo zaljubio u nju... Jasno je da
mu nedostaje umee procenjivanja ljudi kojim se njegov otac toliko
istie.
Ljutit i ponien, doao je u iskuenje da je pusti da ide svojim
putem, ali onda se predomislio. Nije to mogao da dopusti. Ona mu
treba, poznaje put za Eranj. Zato smisli kako da je nae pa uskoi u
sedlo. Ako nita drugo, Mojra je bila dovoljno pristojna da mu ne
ukrade konja...
Pola dana je jahao oblinjim stazama dok nije naiao na svee
tragove. Vodili su ka istoku, ka velikoj hrastovoj umi. Staza je odatle
skretala na jug, zaobilazei rastinje, ali tragovi su se gubili u umi i
Ubertu nije preostalo nita drugo nego da poe za njima.
Kronje su bile tako guste da sunevi zraci nisu mogli da prodru
kroz njih. Momak sjaha kako bi izbegao nisko granje i produi peke,
vodei aloka za uzde. uma je odisala neim drevnim, gotovo svetim.
Liila je na divovsku katedralu sa stablima umesto stubova i kronjama
umesto zasvoene tavanice.
No njegove misli uglavnom je opsedala Mojra. Zapita se ta ga to
zapravo tera da krene za njom i zakljui da ga ona zanima vie nego to
je mislio. Umesto ogorenja morila ga je briga. Jedva je ekao da je
pronae i nadao se da joj se nije nita dogodilo. Mojra mu pre svega
treba kako bi izvrio svoju misiju, sve ostalo je beznaajno.
Nastavio je da se probija izmeu drvea.
Teko je bilo razaznati tragove u tami ume. Postali su nejasni ili su
se gubili ispod sloja suvog lia, no Uberto je ipak bio siguran da je na
pravom putu.
Neiji koraci naterae ga da se trgne, oseti pokrete iza sebe, no pre
nego to je stigao da se okrene, neko ga udari po glavi. Pokua da
uzvrati, ali zadobi jo jedan udarac, ovoga puta jai, pravo u stomak.
Presamiti se od bola i dok je gubio svest, ugleda dronjavu priliku
kako se saginje k njemu.
U mranoj umi odjeknu zlokoban smeh.

Mojra je bezbedno prola kroz zastraujuu hrastovu umu i u pratnji

nerazdvojnog crnog psa zaputila se stazom ka Tuluzi. Umorna od
peaenja i vreline, prila je bunaru iskopanom pokraj puta. Sela je na
sivi kamen kojim je bunar bio ozidan i spustila rasklimanu kofu
okaenu o mali ekrk. Kad je izala iz lovake kuice, sve joj je delovalo
jednostavnije, bezazlenije i ona nesvesno pomisli na momka koji joj je
pomogao. Bilo joj je ao to je tako pobegla od njega, i nekoliko puta je
dola u iskuenje da se vrati tom glasu i tom osmehu uz koje joj je bilo
tako prijatno. Moda bi uz njega ponovo mogla da bude blagorodna
kakva je nekad bila. S druge strane, Uberto se zaputio u Eranj...
Izvue kofu punu vode, umi se i napoji. Umesto da je to okrepi,
kapanje vode i mrekanje njene povrine uznemiri je. Uskomeana
povrina naraste u njenim mislima, budei uspomenu na brod pogoen
olujom. Huanje Tirenskog mora nije joj davalo mira, talasi su hirovito
zapljuskivali kobilicu, dok je alobno cviljenje najavljivalo pad glavnog
jarbola. Pramac se propinjao kao da pokuava da se oslobodi talasa.
Potom se priseti ponora koji se otvorio u moru, vrtloga oivienog
crnim zidovima, svetlucavim poput metala. A onda je ambis progutao
brod...

Uberto otvori oi, glava mu je pulsirala od bolova, no pre nego to se

pomerio, pokuao je da dokui ta se dogodilo. Dva mukarca stajala su
pored njega, udubljena u razgovor. Govorili su tuluskim narejem,
ivopisnijim od nareja itelja Grada Tuluze. Grleno su mrmljali i
zavijali po seljaki.
Krupniji od njih dvojice je vikao, pokuavajui da podeli plen u
svoju korist. Hteo je da zadri konja. Drugi se, grbavac, nije slagao s
tim. Po njegovoj proceni, konj je vredeo mnogo vie od svega ostalog.
Uberto ih osmotri, kriom isprui desnu ruku ka pojasu i stegnu
drku dambije, spreman da reaguje. Ona dvojica su se u
meuvremenu dogovorila: pre no to podele plen, pogledae ta ima u
bisagama koje je njihova rtva nosila preko ramena.
 Krupniji razbojnik se nagnu ka mladiu i uveren da je on bez svesti,
stade da ga pretresa. Ali tren kasnije bolno vrisnu i povue ruku,
skamenjen od iznenaenja. Uberto se naglo okrenuo s dambijom u ruci
i odsenim pokretom posekao mu etiri prsta.
ovek uzmae jeei, pritiskajui ranjenu aku na grudi, a njegov
sauesnik neodluno ispusti zaveljaj koji je ve vezivao za sedlo.
Uberto iskoristi njihovo oklevanje, ustade i pretee uperi u njih
zakrivljen bode. Odlazite! uzviknu, ne obazirui se na bol u glavi.
Gubite se, hulje, ili u vas pobiti!
Razbojnici kao da su se premiljali, onaj grbavi podie neki tap sa
zemlje, ali momak mu se primaknu, nimalo uplaen. Onda se ona
dvojica zgledae i otrae izmeu umskih seni.
Uberto ostade nepomian, s dambijom uperenom uprazno. Drhtao
je. Obuzeo ga je udan oseaj. Nikad nije bio tako nasilan. ta ga je
spopalo?
Za sve je kriva ta uma, njena tama.
Mora to pre izai iz nje.

Mojra je, jo uvek uzdrmana uspomenama, produila. Krajolik pred

njom irio se beskrajan i samotan. Zapita se da li bi trebalo da se vrati
Ubertu. Moda bi, rekla je sebi, mogla da ga ubedi da odustane od
potrage za Eranjem. Lepo bi bilo provesti jo malo vremena s njim. Ali
arolija ieznu, jedan konjanik iskoi iz ume i pojuri k njoj.
Mavar ju je pronaao.
Devojka nagonski potra, ne razmiljajui, dok joj je topot kopita
odjekivao u grudima. Panika ju je zaslepila, noge su joj oteale od
straha. Posrnu i pade u travu, dok joj je sunce tuklo u oi. Onda ugleda
Mavrov bode kako svetluca iznad nje i prinese ruke licu, pokuavajui
da se odbrani. Daleko, kao u snu, ulo se nemono reanje njenog psa.
Vazduh zafijuka i mlaz krvi isprska joj dlanove.
Mojra otvori oi, udei se to je iva i ugleda crno Kafirovo lice.
Pogled mu je bio staklast, samrtno ukoen. Malo nie, strela mu je
trala iz grkljana. Ona uzmaknu kako ne bi pao preko nje.
Onda pogleda u daljinu i na obodu ume opazi konjanika s lukom u
stisnutoj aci. Jahao je prelepog crnog pastuva.
 Netremice je zurila u njega, obuzeta nevericom, sve dok nije dojahao
do nje.

Uberto prikai luk za tobolac i podbode aloka ka devojci, ne mogavi

da se odupre nezdravom uzbuenju. Upravo je ubio oveka bez imalo
aljenja. To ne lii na njega. Nikad nije uinio tako neto. Ipak, te misli
ostale su da lebde u vazduhu, a u njemu se razbuktalo snano oseanje.
Pronaao ju je.
Meutim, kad se pribliio Mojri, s lica mu ieznu izraz olakanja i
on je hladno pogleda. ta jo treba da uinim kako bih zasluio tvoje
poverenje?
Devojka je, jo obuzeta strahom, razrogaila prelepe oi. Kako...
Kako si me pronaao? bilo je sve to je uspela da izgovori.
Nisam mogao da te pratim. Ti si se brzo kretala, a ja svakako
nisam umean lovac koji ume da razazna tragove kunia u estaru.
Sreom, Mavar koji te je jurio ostavio je uoljive i prepoznatljive
tragove. Dovoljno mi je bilo da pratim otiske kopita njegovog konja
kako bih doao do tebe.
Mojra je sve vreme podizala pogled ka Ubertu i sputala ga ka
Kafirovom telu.
Zato si pobegla? upita je Uberto. Nisam eleo da ti naudim.
Ona uzdrhta. Poao si tamo odakle se ljudi ne vraaju.
Ne priaj kojeta. Samo iz pakla nema povratka.
Priaj ti ta god hoe prasnu Mojra, skupljajui ono malo
hrabrosti to joj je preostalo. Ali ja te neu odvesti u Eranj, u to moe
da bude siguran.
Uberto joj se okrutno osmehnu. Ako je tako, onda nemam izbora.
Izvue dambiju i prisloni joj otricu uz grkljan. Predau te prvom
biskupskom sudu na koji naiemo. Tako e ti se moda razvezati jezik.
 17.

Put su nastavili u senci planina. Ako se izuzmu stada ovaca koje su

blaeno pasle du druma, unaokolo nije bilo ive due i oni u jednom
trenutku pomislie da su se izgubili. Meutim, ispostavilo se da je
Injaciovo predvianje bilo tano. Uskoro se obree ispred nekoliko
kueraka podignutih oko stare parohijske crkve. Bio je to begina Santa
Luina.
Tri ene u sivim haljinama iale su ovcu ispred crkve. Taj posao je
delovao tee no obino, jer se ivotinja otimala i valjalo ju je zadrati
mirnu. ene su strpljivo istrajavale, gotovo se zabavljajui, no im su
ugledale etiri stranca, prekinule su posao i otrale da se sklone u crkvu,
a zatim zamandalile vrata. Namernici su, zbunjeni takvim ponaanjem,
zastali ispred zgrade.
Injacio sie s kola i primaknu se ulazu, zaobiavi poluostrienu
ovcu. Traimo prenoite doviknu im, no kako mu niko nije
odgovorio, stade da lupa na vrata.
Odlazite, za ime boje! oglasi se jedna ena s druge strane.
Imamo dva ranjenika objasni trgovac. Treba im to pre pomoi.
Zavlada tiina, a onda se zau zveckanje lanaca. Vratnice se
odkrinue i u otvoru se ukaza lice neke starice.
Pomoi emo vaim ranjenicima. Ostavite ih ovde, rado emo se
pobrinuti za njih ree bogomoljka. Ali ostali ne mogu da uu: ne
primamo neznance.
Mislili smo da je ovo prihvatilite odvrati trgovac, glumei
aljenje.
Starica uzmaknu kao maka koja odmerava razdaljinu pre no to
skoi. E pa, nije. Dom Svete Luine prima iskljuivo ene. Mukarce ne
putamo, osim ako treba da im ukaemo pomo. Uzdahnu, pa blae
dodade: Naroito posle onog to se dogodilo.
ta se to tako strano dogodilo?
U eninom pogledu nazreo je saaljenje. Prekjue je napadnuta
jedna naa sestra, jadnica.
ao mi je, soror. Injacio pognu glavu. Ali uveravam vas da mi
nismo takvi ljudi...
Ne navaljujte, molim vas. Ako kaem da ne moe, onda ne moe i
gotovo. Osim toga, nadstojnica nije ovde. Jedino bi vam ona mogla
dopustiti da zanoite.
Trgovac pokaza kola na kojima je leao Vilalm, u gotovo besvesnom
stanju. Tijago je sjahao i sad je sedeo na zemlji, umotanog lica. Dakle,
moramo da ostavimo svoje ranjene prijatelje i da se vratimo u Puiver?
To je prilino dug put.
Bogomoljka odmahnu glavom. Ne morate da se vratite, monsieur.
Nedaleko odavde nalazi se cistercitski manastir u Fonfroadu. Podignut
je nasred doline, podno planina. Ako pourite, stii ete pre sumraka.
Tamo ete prenoiti kod monaha, a sutra moete da doete ovamo, da
posetite svoje ranjenike.
Dobro, ubedili ste nas odseno odvrati Injacio, izazvavi
Luzinjanovo uenje. Poveriemo svoje prijatelje vaoj brizi, pa emo
otii. Ali dopustite mi da vas neto pitam.
Ako mogu da vam odgovorim...
Kojem vi redu pripadate?
Starica se nervozno nakalja. Mi smo keri Svete Luine. Njoj
posveujemo svoja dela.
Sveta Luina?
Da. Mater Luina, ona koja daruje svetlost.
Injacio ne odgovori. Odvrati pogled i ode do kola kako bi pomogao
Vilalmu da sie. Ove ene e ti pomoi, prijatelju moj brino mu
ree, dok je grupica sestara izlazila iz crkve i prilazila im. Sutra e ti
biti mnogo bolje, videe.
Poto su poverili Vilalma i Tijaga brizi bogomoljki, Injacio i Filip se
udaljie od tog tajanstvenog mesta.

Injacio i Luzinjan se zaputie pratei uputstva stare bogomoljke.

Krajolik je bio turoban, iz zemlje je izbijao opor vonj groblja. Osetili su
olakanje kad su u suton stigli nadomak crkve sazidane od crvenkastog
kamena s oblinjih planina.
Trgovac se izvi na seditu kako bi bolje video. Bie da je ovo
manastir u Fonfroadu. Fons frigidus, mesto gde se skrivaju Folkove
uhode.
Luzinjan zlovoljno frknu. Nisam hteo da se umeam u va
malopreanji razgovor, ali rekao bih da ste se poneli malo
nepromiljeno. Mislite da ste dobro postupili kad ste ostavili nae
drugove onim enama?
A ja sam mislio da ste me razumeli slaga Injacio, koji se zapravo
namerno ponaao tajanstveno, uivajui u Filipovoj nedoumici. Mogli
smo da dovedemo Vilalma i Tijaga ovamo, izleili bi ih monasi iz
Fonfroada. Ali onda bismo propustili priliku da se vratimo u begina, a
da ne izazovemo podozrenje. Sutra emo, pod izgovorom da smo doli
da ih posetimo, istraiti to mesto i pokuaemo da otkrijemo ta se tamo
krije. Cimnu uzde kako bi podstakao konje. I ja, kao i biskup Folko,
pomalo sumnjam da postoji neka veza izmeu Santa Luine i Eranja.
Luzinjan je uskladio korak svog ata s kretanjem kola. Kao da ste
prilino sigurni u to. Da niste primetili neto sumnjivo?
Neto udno mi je zapalo za oko.
U vezi sa im?
U vezi sa Svetom Luinom. Neobino ime za sveticu, zar ne?
Gotovo sam ubeen da se njeno ime ne pominje ni u Martirologijumu
Hijeronimijanumu.13 Maloas ju je ona stara bogomoljka nazvala
dariteljkom svetlosti... Zapravo, ne, opisala ju je kao onu koja daruje
svetlost. A potom, umesto da je nazove svetom, upotrebila je re
mater. To vam nita ne govori?
Iskreno, ne. Re mater prilino je uobiajena u verskom okruenju.
Ipak, deluje udno. Podsea me na rimsko boanstvo koje su
oboavale ene, uglavnom babice i porodilje. Zvali su je Mater Luina,
budui da je pomagala prilikom raanja dece, izvodei ih iz tame
majine utrobe na svetlost dana.
Ne znam nita o tome, ali ako je to istina, podudarnost imena
svakako nije sluajna priznade Filip. Mislite da se iza toga krije veza
s Eranjem?
Zasad je to samo smela pretpostavka, ali moramo imati na umu da
vodimo neuobiajenu istragu. Na tragu smo jednom alhemiaru. I da se
posluim alhemijskim izrazom, prelazak iz tame u svetlost mogao bi se
protumaiti kao aluzija na prevazilaenje faze nigreda kako bi se
dostigla faza albeda.
Iz crnog u belo... ta to tano znai?
Albedo, beli sjaj, ukazuje na kalcinaciju. Njegovo ime simbolizuje
na proienje sirove materije.
To znai da se ime Mater Luina moda odnosi na albedo...
Na zanosite se. Injacio ponovo postade tajnovit. Zasad je to
samo pretpostavka.
Stigli su na nekoliko koraka od manastira kad su ugledali neobian
prizor. Upravo u tom trenutku jedna ena je izala iz manastirskog
dvorita na mazgi. Bila je u poodmaklim godinama, skromno obuena,
ali drala se dostojanstveno. Mladi monah izjurio je za njom, umalo se
saplevi o rubove mantije. Saekajte, majko, saekajte! Ne moete tek
tako da odete! uzbueno je vikao. Tu devojku treba kazniti,
optuena je za vetiarenje.
Kako se usuujete?! odvrati ena. Moja sestra je pretrpela
nasilje!
Te rei su Injaciju bile dovoljne da shvati ko je ta gospoa. Stara
monahinja zacelo je nadstojnica Santa Luine, a u Fonfroad je verovatno
dola da odbrani ugled svoje tienice, nesrenice koju im je malo ranije
pomenula bogomoljka u beginau. I sada se, posle rasprave, vraa u
svoju crkvu.
Ali kako ne shvatate? nastavio je monah, usporavajui korak.
Monah koji je legao s tom vaom devojkom dobio je ireve... Pogoen je
vradbinom!
Nadstojnica ga srdito pogleda. Jedan va brat je iskoristio to jadno
siroe, a vi je optuujete za vetiaranje? Kakve vradbine, pre e biti da
ga je Gospod kaznio! A koliko sam shvatila, poeo je da mu truli
upravo onaj deo tela koji se mukarci stide da pokau ili bi bar trebalo
da se stide!
Monah se ukopa u mestu. Razboleo se zbog te avolje fatae!
ena ga saaljivo pogleda, ne usporavajui mazgu. Ne, bolest je
prouzrokovala njegova raspusnost. Poznato je da izvesni fratres
poseuju javne kue u okolini, prerueni u laike, zaeljavajui kosu na
elo kako bi prikrili tonzuru. to se mene tie, mogu da rade ta god
hoe, ali kaite im da ostave na miru moje sestrinstvo.
 uti, vetice! Monah se zajapuri. Eto ta ste sve vi: vetice
opsenarke! I jeretiarke! Ali jednog dana ete ive goreti na lomai!
Nadstojnica ga ne udostoji ni pogleda, ve izvede mazgu na stazu.
Izvestite svog opata da u mu se javiti.
Vetice! urlao je monah.
To podseti Injacija na reenicu koju je opsednuti iz Pruja izgovorio
pre no to je umro. Tres fatae celant crucem. I dalje nije mogao da
protumai njeno znaenje, ali ta god da su fatae, nesumnjivo su
povezane s Eranjem. Sad je, meutim, imao preih briga. Stigli su pred
sam ulaz u manastir, ali Injacio je obeao sebi da e se to pre posvetiti
tom pitanju.
Ipak, podila ga je jeza kad se odjednom setio da Mater Luina, po
nekim legendama, simbolizuje Hekatu, boginju tekih snova.

Vilalm otvori oi. Leao je na postelji, obamrlih udova i potpuno mokar

od znoja. Neko mu je skinuo odeu, na prsima je primetio plamen
svee. Bol od klina zarivenog u rame nije mu davao mira, goreo je od
groznice.
Okrenu glavu i ugleda okrvavljenog Tijaga kako lei na slamarici
pored njegove. Krpa natopljena krvlju pokrivala mu je lice. Nije se
pomerao, kao da je mrtav.
Naas izgubi svest, obuzet mislima o majci i sestri. U bunilu ugleda
njihova lica u mraku, ali odmah ih potisnu u lavirinte podsvesti, gde
nisu mogla da mu naude. Onda shvati da je sam. Zato ga je Injacio
ostavio tim nepoznatim enama? Moda umire? I kakvo je to mesto?
Zamuri i zau neki zvuk. Zveckanje orua koje je dopiralo nekud
odozdo...
Uto se otvorie vrata i na njima se ukaza nepoznata devojka. Bila je
lepa, tunog pogleda. U oima joj je tinjala prikrivena srdba.
Vilalm pokua da joj kae neto, ali izdade ga snaga, a onda ugleda
kako devojka vadi no i pribliava mu se. Obuze ga panika, htede da
se suprotstavi, ali ona mu se osmehnu i ree da ga nee povrediti.
Odsee mu uvojak kose, ispravi ga meu prstima, pa ga obmota oko
kamika koji je drala u drugoj ruci.
Vezala sam tvoj ivot za ovaj kamen kako ne bi pobegao
blagonaklono mu objasni. Zavue kamen ispod njegovog jastuka i
izgovori kratku molitvu, onda mu pokri oi rukom, ali on je odmaknu,
okrenuvi glavu u stranu. Devojka potom uzdahnu, uze kleta pa
stegnu klin koji mu je trao iz rane.
Vilalm zaurla od bola.
 18.

Injacija i Flipa je u manastiru u Fonfroadu doekao stari monah koji im

se predstavi kao ili iz Granselva. Bio je portarijus hospitum, zaduen da
ukae gostoprimstvo namernicima. Poto ih je pustio u dvorite, poveo
ih je ka zgradi koja se uzdizala pokraj manastira. Prooe kroz vrtove
klostera pa izbie na stazu koja vodi do brojnih spavaonica. Ali pre no
to su uli u konak, trgovac zaustavi monaha i uputi mu neobinu
molbu. Ree kako mu treba kovako ognjite.
Ocu iliju kao da je bilo neprijatno. Da naposletku odvrati,
mirkajui sitnim nadraenim oima u manastiru imamo jednu malu
kovanicu... No moda vas nisam dobro razumeo.
Injacio se osmehnu. Naprotiv, oe, odlino ste me razumeli. Molim
vas za doputenje da je veeras koristim izjavi, ne obazirui se na
Luzinjanov prekoran pogled. Naravno, platiu vam.
Ne znam ta da kaem oklevao je portarijus hospitum. Vaa molba
prilino je neuobiajena, monsieur.
To mi je jasno, ali re je o hitnoj stvari.
Zato ne saekate do ujutru? Mogli biste da se obratite naem
potkivau. Uveravam vas da je on majstor svog zanata, ta god da ste
naumili da napravite.
Sutra bi moglo da bude prekasno. Injacio izvadi iz bisaga kesu
za novac punu kovanica i stade da krui njome ispred monaha, gotovo
hipnotikim pokretima.
Otac ili sklopi dlanove i utonu u dostojanstvenu utnju. Svakako
nije mogao da uznemirava opata usred veernje molitve kako bi
razreio to neprijatno pitanje.
Trgovac iskoristi njegovu neodlunost: Razumem vae oklevanje,
oe, ali ja u vam zauzvrat ponuditi velikodunu nadoknadu.
Dopustite mi da vam darujem i jednu relikviju. Izvadi iz bisaga
vreicu koja je mirisala na tamjan. Zub San Vidana, vojnika muenika.
Izuzetno je cenjen u ovim krajevima.
Portarijus hospitum isprui ruke kako bi uzeo i novac i relikviju.
Ako je tako namignu zamuriemo na jedno oko.
 Pazei da ga monah ne uje, Filip promrmlja Injaciju: Jeste li vi sili
s uma? ta e vam kovanica u ovo doba?
Injacio se, ravnoduan, pravio da gleda u nebo iznad luka jedne
bifore. Moram neto da proverim. Vi nita ne brinite, mirno spavajte.
Umiri ga potapavi ga po ramenu. Videemo se ujutru. Dotad u
moda moi da vam otkrijem neto zanimljivo.
Putevi im se razioe. Luzinjana poslae u konak, dok otac ili
povede Injacija ka kovakoj radionici.

Kovanica se nalazila pored tala, te Injacio zamoli oca ilija da mu

pomogne da dovue jednu teku krinju koju je bio ostavio na kolima.
Va sam dunik zahvalno odvrati trgovac.
Pazite ta radite upozori ga portarijus hospitum, radoznalo zurei
u krinju. Bez protivljenja sam udovoljio vaem hiru, ali to ne znai da
moete da vrljate do mile volje. Ne zaboravite da je ovo manastir, dom
gospodnji. Obii u vas noas, kako bih video ta to mutite.
Slaem se, oe. No pre nego to odete, budite tako dobri da mi jo
neto uinite...
Neka vam to zaista bude poslednja molba frknu otac ili, iskreno
se nadajui da ne treba da podie vie nita teko.
Injacio ga umiri pokretom ruke. Samo bih da vam postavim jedno
pitanje. Maloas sam uo jednog vaeg brata kako u prepirci s jednom
enom spominje fatae, ako se ne varam. ta to znai?
Usledio je odsean odgovor: Fatae sum foeminae diabolicae,14 tri
Satanine keri.
Hoete da kaete vetice, koje u mom kraju nazivaju bruhas?
Otac ili gotovo kriom klimnu glavom pa se povue kao da je tim
pitanjem njegovo strpljenje bilo iscrpljeno.
Kad je ostao sam, trgovac pokua da sredi misli. Odgovor portarijusa
hospituma nimalo mu nije pomogao. Ko su fatae? Kad ih je pomenuo,
Sebastijen je mislio na bogomoljke iz Santa Luine ili na neku
zakukuljeniju misteriju? ta ih povezuje s grofom od Nigreda? Muilo
ga je previe zagonetki. Injacio se natera da reava jednu po jednu, a
zasad nije imao vremena da razmilja o njima. Morao je da razrei
nedoumice u vezi s talirima iz Eranja, zato mu je i trebala kovanica.
 Poto se uverio da ga niko ne uhodi, upalio je sveu i priao velikom
ognjitu pei. Kao to se i nadao, unutra je jo tinjao ar. Postavi iznad
njega metalni tronoac. Dobro bi mu dola alhemiarska pe, ali
prirodno, u kovanici u Fonfroadu nije bilo nieg slinog.
Poto je namestio opremu za kuvanje, otvori krinju i izvadi iz nje
dva alembika slina trbuastim aama od tankog stakla. U prvi je
sipao vitriol, u drugi alitru rastvorenu u nekom lepljivom rastvoru, pa
ih oba postavi na tronoac i poveza ih dugakim siskovima spojenim s
treom staklenom posudom, u kojoj e se skupljati para nastala od dve
zagrevane supstance.
Uze meh prislonjen uz podnoje pei pa podstaknu ar, a onda se
zagleda u tenost u dvema posudama, sve dok nisu prokljuale. Para se
stidljivo podie, najpre ka siskovima za prelivanje, a potom jurnu u
treu posudu.
Injacio se nasmeja. Niko nije mogao ni da nasluti kako jedan
skroman trgovac relikvijama poznaje izvesne vetine, no Gerardo iz
Kremone svojevremeno ga je uveo u prouavanje nebeskih tela i
alhemije. Dao mu je da prevodi arapske knjige o okultnoj filozofiji,
kosmologiji i jo nekim uenjima, koja je nerado delio s ostalima. Uitelj
je stalno strepeo da e ga optuiti za nekromantiju, a Injacio je sada
nasluivao razlog te strepnje. Svoja celokupna znanja Gerardo nije
mogao da otkrije bilo kome, jer nije smeo da se suprotstavlja
tradicionalizmu Crkve. No Injacio je te noi bio spreman da se oglui o
razum kako bi se pribliio istini. Mnoga pitanja ostala su nerazjanjena.
A on nije imao obiaj da se zadovolji poluistinama niti da ustukne pred
upozorenjima prelata kao to je Folko. ovekova vrednost verovao je
on meri se hrabrou kojom e on razvejati koprenu neznanja.
Dok je ekao da tajanstveni eliksir bude spreman, iz krinje je
izvadio knjigu u konom povezu, prineo je svei i poeo da lista. Bilo je
to Avicenino alhemijsko delo De congelatione et conglutinatione lapidum.
Pomou njega je hteo da razjasni izvesne nedoumice koje su ga od
popodneva muile.
Brzo je prelazio preko stranica a onda se zaustavio pred jednim
pasusom na latinskom: Neki metali ne mogu se preobraziti, iako je
mogue napraviti metal slian zlatu. I mada alhemiari uspevaju da
oboje bakar u eljenu boju tako da lii na zlato ili da uklone neistou iz
olova darujui mu srebrnastu boju, ti metali i dalje ostaju bakar i
olovo.
Injacio se zamisli nad tim reima, onda vrati knjigu u krinju i
ushoda se po kovanici kao zver u kavezu. elo mu se nemirno mrtilo
i oputalo, obasjano odblescima ara. Avicena je pogreio? Da li je
zaista mogue preobraziti olovo u zlato? Odjednom mu postade
zaguljivo u kovanici i on krenu napolje. Nasloni se na dovratak kako
bi punim pluima udahnuo noni vazduh.
Uini mu se da pod meseinom vidi neto nedaleko od tala,
konjanike koji su pristigli u manastir. Bili su to vojnici, ali u polutami
nije razaznao njihove oznake. Doekao ih je otac ili.
Bolje da uem, pomisli trgovac. Ako ga portarijus hospitum ugleda
u dovratku, mogao bi da postane sumnjav. Sreom, dolazak tih jahaa
drae ga podalje od kovanice i spreie ga da njuka unaokolo.
Kad se vratio u toplu radionicu, jo malo je saekao da eliksir bude
spreman.
Para koja se izdvajala iz vitriola i alitre kondenzovala se malo-
pomalo u treoj posudi i meala se sa supstancom koju je Injacio
poznavao pod imenom aqua fortis15: kiselina koja je mogla da nagrize
svaki metal osim zlata. Kad je sve bilo spremno, odvojio je posudu od
alembika i paljivo je spustio na oblinji prazan stalak, pa poto je
proverio boju dobijene kiseline, izvukao je novi iz depa i ubacio ga u
tenost. Bio je to jedan talir sa znakom Eranja.
Injaciju su ti zlatnici bili sumnjivi im ih je uzeo u ruke. Delovali su
mu udno na dodir i previe su se sijali. Pritiskala ga je slutnja koju je
sad mogao da proveri. Ako je ova kovanica nainjena od istoga zlata,
aqua fortis je nee nagristi, pomisli. Nee je ni okrznuti.
unu u jedan ugao, netremice zurei u staklenu posudu; nekoliko
puta mirnu i naspoletku neosetno zaspa. Snovi su mu bili proeti
uspomenama na Toledo, na mladost, na doba kad je bio mudriji i
iskreniji prema sebi.

Dva sata pre svitanja, nedaleko od Fonfroada jedan ovek se iskrade iz

beginaa Santa Luina pa potera konja ka Puiveru. Skrenu sa staze pa
podbode ata u galop ka zapadu, kroz nenaseljeni predeo u kojem je bilo
samo neukroene prirode. Izbi iz niskog rastinja, pregazi potok, pa
zaustavi konja na nekoliko koraka od jednog vojnog logora.
Nespokojan mesec osvetljavao je ogradu od kolja i stegove pod
znakom crnog sunca.
Konjanik iskoi iz sedla, ue u logor i krupnim koracima se zaputi
ka sredinjem atoru, ureenom kao gostionica. Nestrpljivim pokretom
se pozdravi s prisutnima i sede naspram oveka s licem koljaa, koje se
pomaljalo iza niza praznih boca.
Tijago iz Olita, stari ratni drue. Napokon si se pojavio
promumla mrani tip. Imao je svetle oi, gotovo sinje te kad bi se ko
due zagledao u njih, mnogo bi mu rekle o tom oveku. Jedva sam te
prepoznao s tim izoblienim licem zacereka se. alje te templar?
Bulazni, an-Bevone, kao i obino odvrati Tijago. Dobro zna
da uitelj nije vie templar.
an-Bevon se nagnu prema njemu i mrko ga pogleda. O, da, sad je
vitez Kalatrave. Komendador! Tijago se ozlovoljio kad je osetio da
njegovom sagovorniku dah vonja na alkohol. Nesumnjivo zasluena
titula. Kladim se da ostavlja utisak na ene. Nadu obraze pa prasnu u
neobuzdan smeh.
Pokai malo potovanja! Ne zaboravi da si mu ti potinjen, kao i
svi ostali ovde.
Ne uzbuuj se, prijatelju. Mrani tip zagladi brkove i napui
usne. Krivo je vino, mora me razumeti... i pokaza polupraznu bocu.
Kad smo ve kod toga, grupa vitezova koje si nam doveo iz Kastilje
dobro se uklopila. Devetorica snanih ljudeskara.
Gledaj da se ne etkaju unaokolo s oznakama Kalatrave. Uitelj i ja
se drimo verzije da su sva devetorica izgubila ivot u zasedi. Niko ne
sme da posumnja da smo ih poveli sa sobom kako bismo popunili
redove arhontske vojske, niko, ak ni otac Gonzales.
Valjani su to vojnici, dobro e nam posluiti. an-Bevon naini
nejasan pokret rukom. Ali kai ti meni, koji te je vetar doneo ovamo?
Zato si nas posetio? Zar se nismo dogovorili da nam se pridrui
kasnije kako ne bi izazvao sumnju?
Imam vie nego dobar razlog za posetu. Tijago pokua da
potisne razdraenost. Danas po podne, nekoliko tvojih vojnika nas je
napalo. Jedan konjanik i pet peadinaca. Umalo da nas pobiju.
Ma ta to pria?!
Navarac se nagnu i odsenim pokretom srui na pod boce sa stola.
Pogledaj mi lice, nesrenie! Pokaza posekotinu koja mu se ukoso
pruala od oka do brade. Iako su mu bogomoljke stavile obloge, koa
oko rane mu je otekla. Misli da mi je do ale? Prepoznao sam ja tvoje
siledije! Ko im je naredio da nas napadnu?
Uopte te ne razumem, zna? Zato kuka? Nezgrapno kao
medved, an-Bevon se poea po trbuhu, guvajui tuniku natopljenu
znojem. Zar nije reeno da treba da uklonimo tog Injacija iz Toleda?
Da, maloumnie prokleti! prasnu Tijago, ne mogavi da zadri
gnev. Ali ne na taj nain i ne jo! Dobro zna da bi nam Mozarapin
mogao posluiti; da nije tako, odavno bi bio uklonjen. Kako si se usudio
da izloi opasnosti ivot naeg uitelja?
Siledija samo slegnu ramenima. Oigledno je da tvoj uitelj vie
nije i moj uitelj. Sad sluim nekom drugom, kao i svi ostali ovde.
Uperi prst u njega. Svi osim tebe.
Ti... Izdajnie! Tijago odskoi i htede da izvue no, ali dvojica ga
iznenadie s lea i zaustavie ga.
Predugo je bio odsutan tvoj uitelj nastavi an-Bevon. A mi
smo bili edni zlata, zlata iz Eranja.
Da li je mogue? prodera se Navarac, a ona dvojica ga na silu
polegoe na sto. Zlato! Ko pravi zlato?
Zlato? Katari, naravno. I sam zna da u ovim krajevima ne
oskudevamo u radnoj snazi.
Proklet bio! Doi e tebi uitelj glave...
Bilo je to poslednje to je Tijago uspeo da izgovori. an-Bevon izvue
noekanju iz izme pa mu je zari posred trbuha. Nikad mi se nisi
sviao, Navare. Ni ti ni tvoj uitelj.

Jutarnja sluba ve se bila zavrila kad se Injacio trgao iza sna, teko
diui, utonuo u tamu kovanice. Borio se za vazduh astmatino itei,
lice i grudi su mu goreli od zaguljive vreline. Poele da se ispljuska
vodom, ali ne stie.
 Primeti da nije sam. Pred njim je stajao ovek u tamnoj odori, s
kapuljaom na glavi. Moda je to otac ili, koji je, kao to je obeao,
doao pre svitanja da proveri ta on to radi u kovanici. No ovaj je bio
vii od monaha i utao je, licem okrenut ka ognjitu pei. Odsjaj ara
obasjavao mu je obrise.
Trgovac se ne obazre na neobine trnce u udovima, ve pogleda ka
posudi s azotnom kiselinom, traei zlatnik koji je bio ubacio unutra.
Kiselina ga je nagrizla, stanjila. Avicena je bio u pravu.
ovek s kapuljaom kao da je naslutio o emu Injacio razmilja pa
progovori ne okreui se: Tog zlata moete da dobijete koliko god
hoete. Raduje li vas ta ponuda?
Iako potpuno obamro, Injacio odmah prepozna taj glas. To nije
zlato, iako mu je slino u zanosu izjavi. Vidite? Akva fortis ga je izjela.
Obian metal, moda olovo koje je neki alhemiar podvrgnuo procesu
tinkture.
ovek u odori odgovori isprekidanim glasom: Bojim se da ne
razumem.
I te kako vi razumete, gosparu Filipe. Trgovac izgovori to ime
kao da zariva bode sagovorniku u grkljan, no ne dovri misao,
uzdrman snanom nesvesticom. ta se dogaa? Vrti mu se u glavi. Tre
se kad oseti neto vlano u uhu. Prinese ruku levoj unoj koljki i otkri
da je puna nekakve uljaste supstance. Bunika! Potisnu strah. Od
samog poetka me vuete za nos. Vi se bavite alhemijom, zar ne?
I dalje okrenut ka pei, ovek s kapuljaom rairi ruke. Ne vidim
kako bi jedan nagrieni novi u nekakvoj staklenoj posudi mogao da
potvrdi to to kaete.
Injacio pokua da ublai napetost. Upravo ste mi ponudili to
alhemijsko zlato, to znai da ga imate u izobilju ili moda znate kako
se dobija. Umeani ste u tajnu Eranja! Sama injenica da ste doli ovamo
potvruje to. Talas vreline zapljusnu mu grudi i izoblii mu vid.
Gledao je sene na podu kako gamiu poput crva, ali pokuao je da
sauva hladnokrvnost.
Vama nije dobro, metre. Buncate.
Neete me zavarati, ve sam sumnjao u vas. Vaa uporna pitanja u
vezi s alhemijom i saturnizmom nisu bila podstaknuta radoznalou,
ve namerom da otkrijete koliko ja znam o tome. Hteli ste da utvrdite
da li mogu da vam pomrsim raune ili da vam posluim...
Otroumni ste i tvrdoglavi. Dostojan naslednik Gerarda iz
Kremone ree naposletku Luzinjan, pomalo nestrpljivo. Ali moda
jo ne nasluujete ko sam ja zaista.
Vrtoglavica se pojaa, Injacio stisnu zube. Vi ste ubica, to je
sasvim dovoljno. Otrovali ste uitelja Galiba bunikom. I mene ete na
isti nain ubiti, pretpostavljam... tavie, ve ste se postarali za to.
Filip je i dalje zurio u ar. Zasad se takav ishod moe izbei. Doza
koju sam vam dao nije smrtonosna, od nje ete samo biti... popustljiviji.
Va ivot zavisi od vaeg odgovora. Gde vam je sin, Uberto? Kakvu mu
je to misiju poverio Galib?
Sigurno vas je obuzelo oajanje kad ste se meni obratili s tim
pitanjem. Injacio se potrudi da zvui zajedljivo, ali muila su ga
privienja. Snopovi svetlosti u odaji pruali su se kao koplja ka
tavanici. I kad bih znao, ne bih vam rekao dodade.
Govorite glasnije, metre. Jedva vas ujem podsmeljivo mu ree
Luzinjan, a onda nastavi ozbiljnim glasom: Dopustite da vam
objasnim kako stoje stvari. Pre nekoliko godina jedna ena mi je ukrala
vrednu knjigu, Turbu philosophorum. Nikada nisam saznao ta se s njom
zbilo, no podozrevam da je Galib znao i da vam je to otkrio na samrti.
To je jedan od razloga koji su me naveli da vam sve dosad potedim
ivot.
Zato vam je toliko stalo do te knjige?
To se vas ne tie. Luzinjanove rei oinue ga poput bia.
Odgovorite. Gde vam je sin? Gde je knjiga?
Gubite vreme. Ne znam odgovore na ta pitanja.
Onda ete umreti!
Prilika se naglo okrenu kako bi nasrnula na Injacija.
Trgovac je oekivao da ugleda Filipovo lice, no usled delovanja
bunike pod kapuljaom mu se ukaza klupko guja te obuzet gaenjem,
ustuknu.
Prokleti Mozarapine! Nikakva korist od tebe! U Luzinjanovoj
ruci sevnu bode. Bolje da te ubijem! Rei u Ferdinandu III da su te
zaklali arhonti. tavie, rei u da si bio jedan od njih!
 Injacio izbegnu udarac i pade preko posude s azotnom kiselinom,
zgrabi je i baci na napadaa.
Zau se lomljenje stakla, odmah zatim odjeknu najpre srditi, a
potom i bolni uzvik. Luzinjan prinese ruke licu, dok mu je koa cvrei
gorela. Poslednjim ostatkom svesti trgovac opazi zlatan medaljon
okaen o vitezov vrat. Medaljon u obliku pauka.
Iako iznuren od vrtoglavice, Injacio je iskoristio trenutnu prednost,
ustao, zgrabio ara i udario neprijatelja svom preostalom snagom.
Filip se branio kako je znao i umeo i odbio je napad, oborivi trgovca na
zemlju.
ta se to ovde dogaa?!
Glas je dopirao spolja, glas portarijusa hospituma.
Hoe da me ubije! doviknu trgovac. Zovite pomo!
Umukni, prokletnie! zarea napada.
Zovite manastirske strelce! vikao je Injacio sve slabije.
Filip besno opsova, otra do vrata kovanice i naglo ih odgurnu,
oborivi nesrenog ilija iz Granselva, koji je stajao ispred samog ulaza
u radionicu. Monah mu svakako nije predstavljao pretnju, ali moda je
jo neko uo Injaciove pozive. Ne asei ni asa, Filip se dade u beg.
Trgovac je puzao k njemu, obnevideo, ali kad je ispuzao napolje,
Luzinjan se ve udaljavao, gonei konja u galop. Razrogai oi,
skamenjen. Ukaza mu se jezivo privienje koje e mu godinama kasnije
pohoditi najtee komare. Uini mu se da vidi Filipa u obliju demona
kako jae krilato udovite.
Posle tog paklenog privienja zavlada tiina.
 19.

Zamak u Eranju

Tree pismo Citrinitas

Presvetla mati, bez razuma raditi teak je zloin. Kad prooh kroz
druge dveri, beli sjaj albeda postade leden i gotovo izblede, te pribegoh
kovakoj vetini. Zagrevanje materije izazva promenu boje, ali tu
pojavu mogu da objasnim samo figurativno. Namotah nit vune oko
vretena, ali nit je, klizei mi izmeu prstiju, izgubila belinu. Taj napor
trea je faza Dela: Citrinatis, uta s primesama crvene. Ko se u to
razume, znae da je to granica izmeu istinske nauke i one varljive.

enski glas prekinu tiinu: Eminencijo, u poslednje vreme ste

povueniji od nekog pustinjaka.
Zadubljen u itanje, kardinal Franipane podie pogled sa stola i
odmeri Damu Ersan, koja se pred njim pojavila poput podnevnog
demona. Kao da se zabavljala zurei u njega s tim ljupkim licem, koje
bi rado smrskao poput orahove ljuske.
Podrugljivo se osmehnu: S obzirom na okolnosti, mislim da u
vam korisniji biti ako se osamim, velianstvo.
Bjanka ga zbunjeno odmeri. Hoete da kaete kako me namerno
izbegavate?
Naprotiv, gospodarice. Prelat dohvati metalni vr s ivice stola pa
nasu pehar vode. Pre e biti da vama vie prija drugaije drutvo.
ta hoete da kaete?
Romano Franipame malim gutljajima ispi pehar, ne marei za
kraljiino iznenaenje. Delovala je uznemireno. Utoliko bolje. Sastajete
se s Teobaldom od ampanje saeto odvrati. Video sam kakvu vam
panju ukazuje va raspevani vazal.
Grof od ampanje? Jeste li sigurni?
Da ih nema vie? Svetenik je drsko odmeri. Koliko mukaraca
primate u svoju postelju, gospodarice moja?
 Bjanka stisnu psenice. Kako se usuujete?!
Kardinal od Sant Anela grubo spusti pehar, zajapuren, iskolaenih
oiju. Kako se... ja usuujem? A vi! Odakle vam smelosti da skrnavite
uspomenu na svog mua? Bacili ste se u naruje jednog utokljunca!
Uprkos prividnoj ranjivosti, Bjanka odluno odvrati: Ne moete me
tako hladnokrvno osuivati. Ne znate sve okolnosti.
O, ne treba biti vidovit da bi se zamislile zajedljivo e
Franipane.
Vi ste bednik.
Gospina izjava razbi napetost. Kao da je neto ivo lebdelo izmeu
njihovih rei.
Kardinal od Sant Anela nervozno se ushoda po sobi, duboko
diui. Teko mu je bilo da sagleda situaciju. Misli su mu bile
isprekidane i protivrene. Teko je bilo slediti oba smera s jednakom
trezvenou. Kraljica je krila neto od njega, a on je naumio da probije
zid utnje. Ipak, nije mogao a da ne misli na pismo koje je upravo
proitao, na zagonetnu Presvetlu mati. inilo mu se da te beleke samo
njega zanimaju. Pokazao ih je Bjanki i Umberu, no oboje su ih smatrali
beskorisnim i detinjastim.
Dvosmerno razmiljanje nije bilo nimalo neuobiajeno za njega,
primenjivao je to kad god bi osetio privlanost prema svojoj
sagovornici. Trudio se da ne obraa panju na nju, da ne dopusti ga ga
ona opini. Kad bi se usredsredio na njenu lepotu, na te barunaste
usne, njegova razboritost bi bila poljuljana i Bjanka bi ga nadvladala.
Meutim, postojalo je jo neto. Zagonetka Presvetle majke uistinu
ga je opsedala. U svim pismima sauvanim u krinjici bilo je tajnovitih
opisa alhemijskih postupaka i nejasnih aluzija na ispredanje niti. Ko ih
je napisao? Da li je re o nekim misterioznim obredima? Da li su
povezana s grofom od Nigreda? Moda e u etvrtom, poslednjem
pismu nai odgovor.
Odjednom, svetenik prekinu tiinu: Kako ete se ponaati, to je
vaa stvar. Mene mue druga pitanja.
Gospa zamiri i pakosno ga pogleda.
On prihvati to otvoreno ispoljavanje netrpeljivosti. Nailazio je i na
stranije izlive mrnje daleko opasnijih ljudi, no ipak se oseti
bespomonim. Taj pogled nije odisao uobiajenim oseanjima
optuenih, ve je plamteo od strasti. Upravo ga je ta strast zbunila, iako
je nije prvi put primetio: bili su to ostaci ara s kojim je kraljica delila
postelju sa svojim ljubavnikom. Ali sad je ta strast bila uperena protiv
njega. Oseao ju je na sebi kao kakvu pohabanu odoru, proetu
mirisom drugog oveka. Ukradena oseanja, pomisli, ali nije mu mnogo
trebalo da ih prisvoji, da preuveliava tu strast sve dok ne oseti
zadovoljstvo.
Kad je shvatio da ga je zahvatio plamen, bilo je prekasno. Stisnuo je
usne, obuzet gnevom. Zarazila ga je pohota jedne ene! Ni primetio nije
da je ugroen! Preplavljen emocijama, reagovao je na jedini nain koji je
smatrao prikladnim. Podvrgao ju je ispitivanju. Oigledno je da krijete
detalje o naem zatoenitvu. Ko je dopustio Teobaldu od ampanje da
se sastane s vama? Da nije i on u dosluhu s grofom od Nigreda? Kako je
uao u ovo utvrenje? Kako je uspeo da mu prie?
Bjanka prekrsti ruke. Potedite me ispitivanja, neu vam
odgovoriti ni na jedno pitanje.
Franipane zakorai k njoj kako bi je zaplaio. Na kraju krajeva,
ona je obina ena, pomisli, nadvijajui se krupnom figurom nad njeno
krhko telo. Ali nije se usudio da je pogleda u oi, nije vie imao hrabrosti
za to. Dakle, braniete grofa od Nigreda pod uslovom da vam
omogui da zadovoljite svoju poudu?
Nita vi ne razumete. Kraljica se jetko osmehnu. Vi ste obian
prostak.
Koliko ja vidim ravnom merom joj odvrati prelat vi ste jedina
osoba ovde koja se moe podiiti prostakim ponaanjem.
Da neete da ga i s vama podelim? odbrusi mu kraljica.
Franipane zinu i zgranuto pogleda vladarku, naoko nesvesnu
svojih rei. Zurila je u njega kao da se nita nije dogodilo. Prokleta ena,
naravno da je ona to izgovorila!
U slepoonicama mu je pulsiralo. Iznenadan nemilosrdan bol uvue
mu se izmeu kostiju i koe. Morao je da zamuri i zakloni lice,
oseajui kako mu facijalni miii nekontrolisano igraju.
Prete da e nauditi mojoj deci promrmlja Bjanka kao da se
predaje. Sve dok sam ovde zatoena, morau da pristajem na
svakojake ucene kako bih ih zatitila. Teobald bi mogao da bude
koristan saveznik: podrae me na dvoru i pred grofom od Nigreda.
Franipane uzdrhta od njenog glasa, uzdrman glavoboljom od koje
mu je pitalo u uima. Ustuknu, steui slepoonice.
Ali vi me ne sluate... primeti Bjanka. ta vam je? Nije vam
dobro?
Kardinal se zanese, zamagli mu se pred oima. Oseti Bjankine ruke i
pokua da se povue, ali pade na pod. ena mu je neto govorila, no on
je nije razumeo. Jedna reenica potiskivala je sve ostale zvuke: Da
neete da ga i s vama podelim?
Kraljica pokua da ga podigne, ali on je odgurnu.
Zaprepaena tim gestom, Bjanka ga je gledala kako se sklupava
na podu kao prestravljeno dete. Oi su mu zlokobno svetlucale od neke
bezimene boljke. Nije se usudila da mu prie, tavie, zamisli se kako
da pobegne.
Kardinal ju je, meutim, video kako mu prilazi s prostakim
osmehom, naginje se k njemu i vujim kandama mu prelazi preko
lea.
I dok je urlao kao zaoposednut, kraljica pobee hodnicima kule,
pomislivi na Umbera od Boea. Da je ovde, zatitio bi je, ali on je
sigurno ponovo otiao u istraivanje podzemnih hodnika zamka.

Lavirint je postajao sve mraniji i zamreniji. Umber je napredovao u

nadi da e primetiti zraak svetlosti koji e mu pomoi da shvati gde se
to obreo.
Meutim, umesto svetlosti iznenadilo ga je nekakvo metalno
zveckanje, sve glasnije, dok se nije pretvorilo u hiljade sve jasnijih
udaraca. Kao da je neko pijukom razbijao stenu.
Zapovednik oprezno produi sve dok pred sobom ne ugleda
mnotvo takica kako svetlucaju u tami. Onda izotri pogled i shvati da
su to samo uljane svetiljke okaene o zidove.
Te mrlje svetlosti jedva su bile dovoljne da razrede mrak. Morao je
jo malo da se napregne ne bi li uoio ljude koji su se kretali u upljini.
Rudari.
Bili su mravi, zarasli u duge brade i upavu kosu. Neki su
zamahivali pijucima i dletima, ostali su skupljali krhotine, irei krtije
oi u mraku ne bi li razaznali otpatke od onoga to je trebalo sauvati.
Umber ih prebroja pedesetak, no nasluti da ih ima mnogo vie u tim
jamama.
Nadzirao ih je samo jedan straar, gorostasni vojnik naoruan
bojnim ekiem s kukom na jednoj strani drke. Samom svojom
pojavom podsticao je rudare na rad. Oiljci na leima nekih meu
njima dovoljno su govorili o tome kako nadzornik sprovodi red.
Zapovednik nije dozvolio sebi da se saali nad uslovima u kojima
rade ti nesrenici. Bio je vojnik i aristokrata, nauen da prezire sve to
deluje prljavo i nedostojno. Bolest i beda zajedniki su imenitelj svetine
potisnute na dno drutvene piramide. Sam Bog je eleo da tako bude.
Postoji nebeska hijerarhija, prema tome, mora da postoji i zemaljska.
Radnici moraju da se rtvuju i umiru od napornog rada kako bi ostali
plemstvo i svetenstvo mogli da se uzdignu i preobraze njihov trud u
neto velianstveno. To je prirodan poredak, jedini mogu.
Ako su ti robovi dopali takvih prilika, sigurno postoji neki razlog za
to. No druge su misli morile Umbera: ko je imao mo da pokori toliko
ljudi? I s kojim ciljem?
Najpre je morao da utvrdi ta iskopavaju u toj jami i dok je
posmatrao plaviasto svetlucanje kamena naslutio je da je re o
kristalima galenita.
 20.

Svetlost zatitra Vilalmu ispod trepavica i on otvori oi. Devojka koja ga

je negovala sedela je uz njegovo uzglavlje.
Jesi li me ti leila? upita je.
Ona odvrati pogled.
Dugujem ti svoj ivot...
Devojka je i dalje utala, pa Vilalm odvrati pogled. Znao je koliko
pogled moe da bude nametljiv, naroito pogled stranca. Poto nije
eleo da povea njenu nelagodu, okrenuo je glavu na drugu stranu.
Nalazio se u maloj odaji. Goli zidovi svedoili su o ivotu u skladu s
dostojanstvenim siromatvom. Francuz potrai Tijaga, no ovaj nije vie
bio na leaju pored njegovog. Kud je nestao?
Devojin glas prenu ga iz misli: Ko su ilijen i Esklarmon?
On se tre. Otkud ti zna za njih?
Celu no si ih dozivao u snu objasni mu. Bio si u bunilu.
Vilalm sede na ivicu leaja i pogleda rame. Rana ga je pekla, no
nadao se da e se uskoro oporaviti. Zadra pogled na devojci. Nije
delovala stidljivo. Kao da je u njoj tinjao potisnut gnev, tajanstvena
odbojnost.
To su moja majka i moja sestra naposletku joj odgovori.
Odavno sam ih izgubio, i njih i oca.
I ja sam ostala bez svojih najbliih otkri mu devojka. Bila je
iskrena, ali oprezna.
ao mi je. Ko se sad stara o tebi?
Sestre iz Santa Luine. Mnoge meu njima su udovice ili sirotice,
kao i ja uzdahnu devojka. Rat je u ovim krajevima unitio sreu
mnogih porodica.
Pokaza mu da saeka pa pree preko sobe. Francuz nije mogao da
odvoji pogled od nje. Podseala ga je na Esklarmon, njegovu sestru.
Ona bi danas bila manje-vie njenih godina, da je preivela... Potisnu
uspomene i ponovo se zagleda u devojku. Sigurno se mnogo namuila,
i to nedavno. Nastojala je da se ponaa neusiljeno, svim silama se
trudila, ali ramena su joj se ukrutila od napetosti, kao prestravljenoj
divljoj zveri.
No nije bilo vreme za neprijatne razgovore te Vilalm promeni temu:
ta se dogodilo s Navarcem ranjenog lica koji je leao na ovoj
slamarici?
Devojka uze jednu glinenu posudu, stavi na nju kriku raanog
hleba i prie mu. Otiao je noas, iznenada. Nije hteo ni da uje da
ostane. Dade mu hranu.
Vilalm joj se osmehnu, isprui ruku da uzme tanjir i pritom joj
okrznu runi zglob.
Devojka se tre od njegovog dodira. Ne dodiruj me! uzviknu, a
tanjir pade na pod i razbi se u paramparad. Niko ne sme da me
pipne! Nikad vie!
Francuz se nagnu k njoj pokuavajui da je umiri, ali samo je
pogorao situaciju.
Trenutak kasnije vrata se otvorie i u odaju nahrupi stara
bogomoljka, usplahirenog lica. Kad ju je ugledala, devojka klonu na
pod i briznu u pla.
Starica joj prie i umiri je nenim reima.
Nemoj da plae, it ree joj. Sve je u redu. Smiri se. Onda
podie pogled ka zgranutom Vilalmu. Ne ljuti se, sine, nisi ti kriv to
se ovako ponaa objasni s gorinom u glasu. Ne zna ta se dogodilo
ovoj jadnici...
Francuz stisnu vilice, uzdrman. Oseti napetost u grudima, kao i
uvek kad uje neku priu o nasilju.
Starica nije mogla da se uzdri: Jedan mukarac, monah iz
Fonfroada... Frenerijus iz injaka...
 21.

Injacio je siao s kola koja su se zaustavila ispred beginaa Santa

Luina, iznuren od nonih pustolovina. Jutarnji sjaj vreao mu je oi te
je navukao kapuljau skrivajui podonjake od neprospavane noi.
Sa svitanjem je delovanje bunike gotovo sasvim uminulo,
ostavljajui za sobom glavobolju i blagu vrtoglavicu. Pre no to je
krenuo iz Fonfroada, trgovac je morao da objasni noanje dogaaje ocu
iliju iz Granselva. Slagao ga je, govorei da ne zna zato ga je Luzinjan
napao. Monah mu je svojim dolaskom nesumnjivo spasao ivot, iako
nije ni stigao da uzbuni strelce jer je odluio da mu odmah priskoi u
pomo i da vidi kako mu je. Jo bolje je to je tako ispalo istakao je
trgovac i moda ne bi trebalo da uznemiravamo opata i ostale zbog
jedne banalne nezgode. Poto je Luzinjan neprimetno otiao iz
Fonfroada, monah je pristao da preuti ono to se dogodilo. Kad su i to
razjasnili, poeo je da ispituje Injacija o onome to je radio u kovanici.
Nita nisam uradio. Bio sam preumoran i zaspao sam, a onda je doao
gospar Filipo, s namerom da me ubije glasio je odgovor. Ali ni ta
druga la nije bila dovoljna da obeshrabri portarijusa hospituma, tako da
je trgovac bio prinuen da mu za utnju plati vreom punom novca.
Velikoduna nadoknada za manastir, naglasio je. To su, zapravo, bili
taliri iz Eranja od lanog zlata, ali ili iz Granselva svakako to nije
mogao da zna te je prekinuo da zapitkuje uz osmejak kojim se zakleo
na utnju.
Injacio je koraao ka parohijskojh crkvi Santa Luina i dok je
posmatrao njeno proelje, zapade mu za oko detalj koji mu je
prethodnog dana bio promakao. Na luneti iznad dveri ugledao je reljef
koji je prikazivao tri nage enske figure s dojkama u obliku zmije i
abom koja im skriva meunoje. udovina slika, iako poznata. Slina
je postojala i na crkvi u Moasaku.
Malo dalje od proelja crkve jedna ena u mrkoj odori sedela je na
stolici od prua i uivala na suncu. Bogomoljka, nema sumnje. Prela je
vunu namotavajui je na drvenu preslicu i te pokrete je pratila
nekakvim napevom slinim dejoj pesmici. Ali rei njene pesme bile su
na latinskom:

Involvere filum tres fatae se tradunt

Vitas mortales sic fato ipsae obstringunt.
Et uto octo fusis Airagne texere possit
Auream suam telam nigredini infodit.

im je primetila stranca, ena prestade da peva i utivo ga

pozdravi.
Ova bar nije pobegla, pomisli Injacio i prikri umor veselim
izrazom lica. Dobar dan, soror. ta ste to tako veselo pevuili?
Neku razbrajalicu odvrati ona, sputajuu preslicu u krilo.
Naa nadstojnica je ponekad peva.
Zvui prilino neobino. Trgovac je goreo od radoznalosti, ali nije
to pokazao. Dobro je uo, u pesmi su se pominjale tri fatae za koje je uo
i od opsednutog iz Pruja. Znate li ta znai tekst pesme?
Ne sasvim, monsieur. Zapamtila sam melodiju i rei, ali njihovo
znaenje mi nije poznato. Ne govorim latinski.
Injacio joj se primaknu namigujui joj, tu priliku nije mogao da
propusti. Da se dogovorimo vi i ja. Ja u vam prevesti tekst, a vi ete
mi pomoi da protumaim njihovo znaenje, ako budete mogli.
ena pristade, zabavljajui se, i dok je ponavljala pesmu, trgovac je
naizust prevede:

Tri fatae niti predu

ivote smrtnika sudbi da privedu.
I sve dok s osam preslica Eranj ih nije izatkao
Zlatne je niti njihove crni bezdan gutao.

Bogomoljka je delovala razoarano. Ni pomislila nisam da bi te rei

mogle imati takvo znaenje. Sad ih razumem jo manje nego ranije.
Nema sumnje da sam ih pravilno preveo, soror. I ne bi li je uverio
u to, Injacio joj objasni smisao stihova: Fatae predu, a Eranj tka...
Budite tako dobri da mi uzvratite uslugu: ta znai, pre svega, re fatae?
To bi i dete umelo da vam objasni. Fatae su tri sestre predilje iz
legendi. Pria se da posle sumraka izlaze iz uma i tumaraju od kue
do kue pohodei samrtnike. Ako ih ne prime kako je red, mogu da
bace gadne ini.
Nikada nisam uo nita slino. Bie, ipak, da ste vi pobrkali fatae s
Parkama, koje su oboavali stari Rimljani. Neupueni bi lako mogli da
se zbune.
S Parkama? Ne znam ko su one. ena je bila pomalo zbunjena.
Ali ponegde u ovim krajevima nau Mater Luinu nazivaju slinim
imenom, Partula.
Injacio zadra za sebe slutnju i postavi joj jo jedno pitanje: A ta
znate da mi kaete o Eranju, koji se pominje u treem stihu vae
pesmice?
Eranj? Sagovornica je izgovorila to ime sriui ga, a onda je
pognute glave nastavila da prede vunu. Hoete da kaete Arijan?
ovek ih lako pobrka. Kod nas se te dve rei izgovaraju gotovo
istovetno, zbog mekog n izgovorenog po panski.
Arijan? Injacio se razvedri. Dakle, po vaem miljenju, pesmica
se odnosi na Arijadnu, koja je zahvaljujui niti namotanoj na preslicu
pomogla Tezeju da izae iz lavirinta... Ali ne razumem zato se u
pesmi govori o osam preslica, umesto o jednoj?
Arijan je drevni pauk odvrati bogomoljka u po glasa. Namrtila
se. Samo su joj jo oi sijale, ali ne bistrinom, ve prepredenou.
Injacio shvati da od nje nita vie nee saznati pa promeni ton i
temu: Doao sam da posetim svoja dva ranjena druga. Sino sam ih
doveo ovamo. Znate li gde su?
Jedan je otiao pre zore ree ena, sada ve uzdrano. Uskoio
je u sedlo i odjurio kao da ga avoli gone.
Koji od njih dvojice? Plavokosi momak ili...
Ne, onaj drugi. Navarac unakaena lica.
Trgovac je oekivao tako neto. Posle Filipove izdaje, nita ga vie
nije moglo iznenaditi. A plavokosi? Hou da kaem, Oksitanac. Kako
je on?
Mnogo bolje. Bogomoljka iskrivi uglove usana u neveseo osmeh.
Propisno smo ga negovali. Ne znam da li bi trebalo da ga
uznemiravate sada se sigurno odmara.
 Onda u zamoliti vau nadstojnicu da me primi.
eni kao da nije bilo pravo: Ne moete...
Zato? Da nije otila nekud?
Nije. U vrtu je, iza crkve. Ali...
Trgovac pogleda ka zgradi, kao da moe da vidi kroza zidove i
zatvorene prozorske kapke. Onda nemojte sumnjati, sestro, da e me
nadstojnica primiti.

Kad se stranac udaljio, ena nastavi da prede. I ponovo zapeva,

ispoetka:

Involvere filum tres fatae se tradunt...

Pogleda ka luneti iznad dveri, na prikaz tri udovine ene.

Vitas mortales sic fato ipsae obstringunt...

Kao stado ratrkano po panjaku, desetak bogomoljki radilo je

izmeu leja u vrtu, pognutih lea ugrejanih na suncu i usredsreenih
lica pokrivenih velom. Nadstojnica je polako hodala izmeu njih,
posmatrala jednu po jednu kako okopavaju biljke ili ih orezuju srpom,
povremeno zastajui kako bi ih posavetovala. Bogomoljke bi onda
podigle lice k njoj, smerne, svaki put joj se obraajui s istom molbom:
Benedicite, bona mater. Nadstojnica bi im udovoljila, ispisujui krst u
vazduhu, a onda bi produila kroz vrt jo spokojnije.
Taj mir naruio je dolazak nekog stranca. ene ga kriom pogledae
i stadoe da se doaptavaju, ali nastavie nesmetano da okopavaju
lekovito bilje, glumei ravnodunost.
Nadstojnica osmotri stranca koji joj je prilazio, pokuavajui da ga
proceni. Isprva je pomislila da je monah, no onda se predomislila. Te
smaragdne oi i neusiljeno dranje otkrivali su neobinu meavinu
filozofa i svetskog oveka. Bila je sigurna da nikada nije videla nikog
slinog i odmah je zakljuila da je ni poseta nekog biskupovog uhode ne
bi toliko zabrinula.
Vi ste sigurno majka nadstojnica obrati joj se stranac i nakloni se.
 Potovanje.
Takoe odgovori ena. Ko je to odluio da nas poastvuje
svojom posetom?
Injacio Alvarez iz Kastilje, vama na usluzi.
Gospodin je panac, dakle primeti nadstojnica, obraajui mu se
u treem licu kako bi naglasila svoju uzdranost. ta ga dovodi tako
daleko od doma?
Jedna nedoumica, presvetla majko.
I ubeen je da e ovde nai odgovore?
Kao po unapred napisanom tekstu, Injacio veto promeni ton:
Istini za volju, ovde sam samo u prolazu. Ostavio sam prijatelja,
pogoenog klinom iz samostrela, na brigu vaim sestrama. Odmara se
izmeu ovih zidova.
Ah, mladi Oksitanac, upoznata sam s tim. U dobrim je rukama,
ozdravie.
To me raduje, ali dok ga ne posetim, voleo bih da popriam s
vama.
Zaista ne vidim o emu bismo vi i ja mogli da razgovaramo.
Nadstojnica sakri pogled izmeu bokora boura. Mi keri Svete Luije
izbegavamo profane razgovore.
Trgovac se namrti, usled posledica delovanja bunike, pogled mu je
delovao jo mranije. Bio je siguran da se na tom mestu kriju tajne
Eranja, ali nije mogao da postavi direktna pitanja. Morao je malo-
pomalo da navodi sagovornicu na razgovor, neosetno da je ubedi, a da
bi uspeo u svom naumu, posluie se poznatim temama, ostavie
utisak da zna vie no to zaista zna. Naini prvi korak: Ne
prenagljujte. elim da razgovaramo upravo o Mater Luini. Ja se
razumem u relikvije i zanimaju me svakovrsni kultovi, naroito oni
manje poznati.
ena stade da okolia: Santa Luina nije nepoznata. Slavi se
tridesetog juna i vernici je znaju kao uenicu apostola.
Taj odgovor zadugo bi umirio radoznalce. Ali trgovca nije zavarao.
Ne mislim na Luinu uenicu apostola, ve na onu koju nazivaju mater,
koja se ne pominje ni u jednom hrianskom legendarijumu. A ovde se
slavi upravo kult boginje Mater Luine.
 Nadstojnica pomisli da e se uguiti. Uputate se u razgovor koji
prevazilazi vae sposobnosti, monsieur. Vi to ne moete da razumete.
Sestre su, uznemirene njenom promenom tona, podigle glave ne bi li
shvatile o emu njih dvoje razgovaraju. Injacio je primetio da mu se
nadstojnica vie ne obraa u treem licu i pripremio se da se uhvati
ukotac s tekom temom. Jasno je to meni, presvetla mati. Vau
Luinu zovu Partulom. To mi je poverila jedna vaa sestra bogomoljka,
to mi je bilo dovoljno da shvatim. Partula je enski duh koji pomae
porodiljama, ba kao i Mater Luina. Re je o paganskom boanstvu, a
ne o hrianskoj svetici. Ne moete me prevariti.
Ne nameravam da vas prevarim odvrati ena uvreeno. Ali
molim vas da prekinete.
Ne mogu. Kao to sam ve rekao, traim odgovore i trebaju mi
neka objanjenja. Da li je Partula povezana s Parkama? I da li su Parke
zapravo tri fatae?
Pa ta i ako jesu?
Ne okoliajte, majko upozori je trgovac. uo sam litaniju koja se
odnosi na tri fatae. . . Vau litaniju. Vrvi od paganskih elemenata. Ne
znam ta bi se dogodilo kad bi je ule uhode biskupa Folka.
Suoena s tom pretnjom, ena sklopi dlanove. Nije pala na kolena
samo da ne bi uplaila sestre koje su je posmatrale. Ako se ta pesma
prouje, sve emo zavriti na lomai! Nismo vetice. U svom beginau
prihvatamo udovice i sirotice koje su preivele krstaki pohod protiv
katara. Zato hoete da nam naudite?
Injacio ublai pogled, jer nije eleo da ponizi nadstojnicu.
Bez brige, presvetla mati. Ja vas cenim i potujem. Jedino to me
zanima jeste tajna veza izmeu fatae i Eranja. Eto zato vam postavljam
pitanja.
Eranj? ena razrogai oi. Poznajete to mesto?
Ne ba, ali poneto nagaam. Nije mogao da potisne radoznalost.
Znate li gde se nalazi? Jeste li kadgod bili tamo?
Ja nikada nisam bila zatoena u Eranju.
Trgovac se pokaja: uprkos prvobitnim namerama, postavio je
previe direktna pitanja. Morao je da uzmakne: A fatae? Podozrevam
da su povezane s Eranjem. Moete li to da mi potvrdite?
 Nadstojnica nagovesti da je spremna za razagovor. Moda je mislila
da nema izbora ili je jednostavno stekla poverenje u stranca. Trgovac
zakljui da je u pitanju neto tree: u zamenu za svoja otkria, traie
neto od njega.
Kao to ste naslutili, Partula se odnosi na tri Parke. S vremenom je
njihovo ime iskrivljeno u fatae, ali znaenje je ostalo isto objasni.
Parke obavijaju nit sudbine oko svetlosnog stuba u kojem lebdi preslica
neminovnosti...
Injacio nabra elo. Citirate jedan deo iz Platonove Drave...
Dopustite da zavrim uutka ga ena. Taj svetlosni stub za nas
je Mater Luina, Mre Lusine, ona koja nas oslobaa mraka materije.
Zagleda mu se u oi. Ona koja razvejava tamu nigreda.
Luina, dakle, predstavlja Arijadnu, simbol je svetlosne niti
pomou koje se izlazi iz lavirinta. Iz lavirinta alhemijskog dela. Iz
lavirinta Eranja.
Arijadna je i pauk koji se upleo u sopstvenu mreu. Meutim,
njegovo ime, pravilno napisano, glasi Arijanj, to potie iz grkog.
ena zastade. No vas neto drugo zanima, zar ne?
Injacio klimnu glavom. Voleo bih da otkrijem smisao jedne
reenice: Tres fatae celant crucem.
ena je delovala iznenaeno. Gde sto to uli?
Izgovorio ju je pre nekoliko dana jedan ovek koji je pobegao iz
Eranja, navodno zaposednut, zvao se Sebastijen i tvrdio je da je naao
utoite u vaem beginau. Eto zato sam doao ovamo. U prevodu, ta
reenica glasi: Tri fatae skrivaju krst. Sad znam ta su fatae, jasna mi je i
njihova veza s Eranjem, ali izmie mi smisao krsta.
Taj krst nije verski simbol objasni ena ve alhemijsko delo.
Krst je kazan za topljenje u kojem se kuva sirova materija. etiri kraka
krsta ukazuju na faze preobraaja metala: nigredo, albedo, citrinitas i
rubedo. Ali, kao to ve znate, krst ukazuje i na patnju.
Na patnju metala podvrgnutog preobraaju...
Kao i na patnju ljudi izloenih posledicama alhemijskih procesa:
visokim temperaturama, udisanju kiselina i isparenja usijanih metala.
Govorite o tajnama Eranja kao da ste proli kroz to iskustvo...
Sebastijen sigurno nije bio jedini koji je ovde naao utoite. Prihvatili
ste mnogo ljudi koji su pobegli odande?
Nadstojnica rairi ruke, ne u znak predaje neprijatelju, nego kao
osoba koja je postupila u skladu sa svojom saveu. Kako da ih ne
prihvatim? Kad ih itelji oblinjih sela nau kako tumaraju umama i
poljima, ne znajui kako da im pomognu, dovedu ih ovamo. Negde
drugde, monasi bi ih ive spalili, zakljuivi da su zaposednuti ili
katari.
A jesu li? Hou da kaem, jesu li oni katari?
Uglavnom jesu.
To sam i mislio. I sestre u ovom beginau su katarke. A vi ste
sovriteljka.
Nadstojnicu obuzda drhtaj. Kako moete da budete tako sigurni u
to?
Naslutio sam im sam uao u ovaj vrt. Bogomoljke vas zovu bona
mater. Osim toga, dok smo vi i ja razgovarali, nijednom niste pokuali
da me slaete, samo ste okoliali, ak i po cenu da vas izloim
opasnosti. Ko god poznaje osnove katarizma, znae i da sovritelji
nikad ne lau. Na kraju krajeva, katar znai ist.
Nema sumnje da ste vispren ovek, Injacio Alvareze. Priznajem.
Trgovac prekrsti ruke na grudima i pognu glavu, pokuavajui da
sredi misli. Sad bih vas zamolio da potvrdite moje vienje injenica.
Arhonti otimaju ovdanje itelje i odvode ih u mesto zvano Eranj, gde ih
prisiljavaju da prave zlato, primenjujui alhemijski postupak. Bie da je
re o ogromnoj proizvodnji, im im treba toliko radne snage. Arhonti
vre racije uglavnom po katarskim selima, budui da se niko nee
zabrinuti zbog nestanka jeretika. Crkva svakako ne mari za to, kao ni
dvor u Parizu. Na kraju krajeva, za njih ne mari ni lokalno plemstvo,
koje u katarizmu vidi samo politiki izgovor za suprotstavljanje
katolikoj monarhiji. Stoga arhonti mogu nesmetano da se dokopaju
robova, ne zamerajui se monicima. Eto zato ne diraju Tuluzu, gde je
ve aktivno Folkovo Belo bratstvo.
Mnogo toga ste vi naslutili, monsieur, ali ne i sve ree nadstojnica.
To mi je jasno. Na primer, ne znam ko je idejni tvorac svega toga,
to jest ko se krije iza imena grofa od Nigreda. Ne znam ni gde se nalazi
Eranj.
 Mogla bih da vam objasnim kako da stignete tamo, ali to ete
morati da zasluite.
To sam i oekivao ree trgovac, no ipak je bio pomalo razoaran.
Naas je poverovao kako razgovara s nekim ko nije podstaknut
sopstvenom raunicom. Nita se ne dobija na lepe oi ree za sebe.
ta treba da uinim?
Varate se odvrati ena, naslutivi njegove misli. Treba samo da
mi odgovorite na neka pitanja. Pre svega, ispriajte mi kakve je prirode
vae zanimanje za ceo sluaj.
Injacio zausti da odgovori, ali se tre kad zau uspaniene povike.
Jedna sestra istra iz kue naslonjene na zaelje crkve i pretra preko
vrta, urei ka nadstojnici, zajapurena, s rukama pribijenim uza suknje.
Bona mater! Bona mater! vikala je zadihana. Desilo se neto
strano!
Smiri se, keri. Nadstojnica se ratoborno isprsi. ta se dogodilo?
Mladi Oksitanac! Mladi Oksitanac!
 22.

Zvonik u Fonfroadu upravo je otkucao deveti sat16 i monasi su pevali

psalme u manastiru. Iznenada, vrata se otvorie i popodnevna svetlost
nahrupi, razvejavajui polutamu u crkvenim brodovima. Braa
prestadoe da poje, okreui se ka predvorju i ubrzo naspram svetla
ugledae obrise plavokosog oveka. Koraao je odluno, stisnutih
pesnica, srditim pogledima presecajui utnju. Ni mudri Gvarin se nije
usudio da die.
Stranac stade nasred velikog broda i osvrnu se unaokolo kao divlja
maka pred napad. Poto je pogledao jednog po jednog monaha u
klupama, gromko izjavi: Neka istupi Frenerijus iz injaka!
Jeza podie okupljene monahe. Niko ne odgovori.
Uljez saeka nekoliko trenutaka, pa ponovo prekinu tiinu:
Frenerijuse iz injaka, suoite se hrabro sa svojim postupcima. Istupite!
im je odjek tih rei iezao, zau se daleko slabiji zvuk. apat.
Stranac je, kao i mnogi prisutni, okrenuo pogled ka tom umu i ugledao
monaha kako apue neto na uvo jednom bratu. U skoku se stvori
ispred njega i dograbi ga za odoru: Vi ste Frenerijus? zarea mu u
lice.
Ne, ne... promuca nesrenik, drhtei. On je, on... Pokaza na
druga iz klupe.
Plavokosi popusti stisak pa pogleda popreko monaha kojeg mu je
ovaj pokazao. E pa, dobro, vi ste Frenerijus iz injaka.
Prozvani je bio bezlian oveuljak bleda lica i jedva nagovetene
monake tonzure, uokvirene kudravom kestenjastom kosom. Suprotno
oekivanjima, on ustade s izazivakim izrazom lica. Da, ja sam. No
drae bi mi bilo da mi se obraate s oe, budui da nisam nekakav
seljak, ve boji ovek.
Za mene ste samo ovek, zapravo, i manje od toga zakljui
stranac, prodirui ga pogledom. Moraete da odgovarate za jedno
izuzetno teko delo.
Frenerijus pocrvene, potvrujui da mu savest nije ista, no uprkos
tome uzvrati zvonkim glasom: Vi me ne moete ni za ta optuiti.
Moje delo je u celosti okrenuto ka Gospodu.
Zmijo laljiva, iskoristili ste jednu devojku! I u ime Boga ili
demona, sad ete mi platiti! Jednim jedinim pokretom plavokosi ga
dohvati za kosu i mada mu je rame bilo povreeno, izvue ga iz klupe.
Monasi koji su se okupili oko tog prozora hitro uzmakoe i stadoe
uza stubove. Ne marei za njih, stranac isuka sablju koju je nosio za
pojasom pa prisloni otricu uz grkljan svoje rtve.
Za ime boje...! zaskia Frenerijus.
Priznajte krivicu! zarea Vilalm.
Ona me je zavela, inima ree monah. Diabolica mulier, magistra
mendacium, homines seducit libidini carnis...
uti! Francuz ga natera da klekne pa ga grebenom sablje udari
po zadnjici. Istinu kai! Ubeivao si je da poe s tobom ne bi li je
ispovedio, pretio joj kad je odbila, a kad nisi mogao da je ubedi, prisilio
si je!
Ona je kriva! Zbog svoje lepote!
Vilalm ga odgurnu na tlo i obema rukama podie sablju. Polukruni
svodovi tavanice kao da zadrhtae. Bednici nedostojni! Usta su vam
puna molitava i pouka, a ovamo tiraniete svet!
Opat Gvarin pojuri niza stepenike oltara i zinu da upozori uljeza, ali
nije on spreio nesreu, ve Injacio.
Nita nee reiti time to e ga ubiti! uzviknu trgovac koji je s
dvema enama uao u manastir.
On ne zasluuje da ivi presudi Vilalm. Ni zapitao se nije kako
ga je prijatelj pronaao. Mora da ispata zbog svoje krivice.
Ali ne od tvoje ruke. Injacio zastade nekoliko koraka od njega,
gotovo ne diui. Ako ga ubije, sto puta vie e platiti za svoje delo.
Nastupi tiina, napetost se skoro mogla opipati u vazduhu.
Onda odjeknu enski glas, mlad, ispunjen patnjom: Ubistvo je
greh! Bila je to it, koja je s nadstojnicom pratila Injacija.
Te rei, umesto da umire Vilalmov gnev, raspalie u njemu jo vee
ogorenje: Mora da plati! Ko uini zlodelo, taj mora da plati!
Trgovac se primaknu Francuzu, ali se ne usudi da ga dodirne.
Poznata mu je bila oluja koja je besnela u njegovom srcu. Raala se iz
dubokog bola koji vreme nije ublailo, spremnog da silovito izbije na
povrinu. Gnuam se kao i ti, prijatelju moj. Ali ne mora da ubije
ovog oveka da bi ga kaznio.
Ako to uini, doveka e biti proklet upozori ga opat Gvarin,
koji je sa zebnjom prisustvovao tom prizoru.
Vilalm prezrivo iskrivi lice i vre stegnu sablju. Ja sam ve
proklet. Moj ivot je proklet.
Na te rei Injacio ga oamari.
Meu okupljenim monasima razlegnu se uzvik uenja.
Francuz u neverici pogleda prijatelja, izoblien od besa i uenja.
Tvoj ivot je vaan, praznoglave! A tvoja dela utiu na one koji te
vole prekori ga trgovac. Ako misli da e dati oduka sebi ubistvom
jednog bezvrednog oveka, samo napred. Ali niim nee popraviti
zlodelo koje si poinio. Hoe li zaista da uini neto valjano?
Odsenim pokretom pokaza na it. Onda misli na nju. Ona od tebe
trai pomo, a ne krv.
Vilalm pogleda devojku sklupanu na podu, koju kao da su pritisle
sve muke ovoga sveta. Poele da je prvije uza se i da joj kae da se
nieg ne plai. Isto obeanje dao je svojoj sestri pre no to je umrla... I
duboko uzdahnuvi spusti sablju, oslobaajui svog taoca.
Frenerijus se sakri iza opatove odore, ali ovaj ga udalji unuvi ga
nogom. Da li je istina ono to tvrde?, pitale su njegove oi.
Injacio stegnu Vilalma za ramena. Zagrlio bi ga da nije tako krt u
ispoljavanju oseanja. No i taj nespretni gest sasvim je jasno pokazao
Francuzu ta njegov prijatelj osea.
Niko ne stie ita da kae, jer je uto u manastir upala grupa strelaca
i opkolila uljeze.
Trgovac podie ruke kako bi smirio situaciju.
Saekajte! Sino sam primljen u ovaj manastir objasni.
Razgovarajte sa ilijem iz Granselva, portarijusom hospitumom konaka.
On me poznaje, jutros sam mu dao izdanu nadoknadu.
ili iz Granselva? sumnjiavo promrmlja opat. U naem
manastiru nema nijednog monaha s tim imenom, niti je to ime naeg
portarijusa hospituma.
Zateen, Injacio ga skamenjeno pogleda. Kako je to mogue? Ko je
ili iz Granselva ako nije pripadnik bratstva manastira u Fonfroadu?
Priseti se pohlepnog starevog lica i nekih njegovih pogleda, nimalo
prijatnih.

Filip iz Luzinjana izae iz ipraja i zaustavi svog belog konja ispred

logora arhonata. Kao i Tijago pre njega, bez po muke ga je pronaao,
iako je to mesto bilo udaljeno od naselja i najprometnijih umskih staza.
Oprezno se primaknu. Viteko znamenje sakrio je ispod crne odore,
u kojoj je liio na nekog hodoasnika. Ni oklop sa sobom nije poneo,
kako ga ne bi prepoznali.
Iskoi iz sedla i povede konja obodom ume drei ga za uzde.
Odsenim, gotovo nervoznim koracima napredovao je ispod
svetlosnih ara koje su se probijale kroz kronje. Vie nije delovao drsko,
ve zabrinuto. Na elu, nosu i obrazima imao je mrlje od opekotina.
Sreom, uspeo je da zatiti oi.
Sukob s Injaciom iz Toleda zavrio se veoma loe. Ne samo da je
prokockao mogunost da sarauje s Mozarapinom ve je napravio
neprijatelja od njega. Zastraujueg neprijatelja, koji zna tajnu zlata iz
Eranja i gaji opasne sumnje.
Priveza konja za stablo drveta s viseim granama i sakri lice ispod
kapuljae navukavi je do nosa, pa kriom krenu oko logora arhonata.
Steui bode u ruci, beumno se kretao uz jarak koji se protezao uz
obod polja, drei se visokog rastinja koje mu je prualo zaklon.
Hteo je neprimeeno da posmatra ta se dogaa u logoru.
Grupica vojnika okupila se oko nekog starog monaha. Prepoznao ga
je na prvi pogled: to je bio portarijus hospitum iz Fonfroada! Zar je
mogue? Otkud on tu? Kao da je neto objanjavao ili ak izdavao
nareenja, a vojnici su posluno klimali glavom. Taj ili iz Granselva
oigledno nije obian monah, kao to se predstavio. ta treba da znai
njegovo prisustvo u logoru arhonata?
Meu okupljenima isticalo se prostako lice starog Luzinjanovog
poznanika an-Bevona. Kad ga je video sa svim tim siledijama, Filip
se prisetio starih vremena, kad ih je lino izabrao, jednog po jednog.
Poticali su iz razliitih mesta i razliitih ivotnih okruenja, bilo je meu
njima bivih vojnika, plaenika, ubica, razbojnika. Tada su mu se
zakleli na vernost. Zapita se ta ih je nagnalo na izdaju.
 Kako bi se pribliio i bolje osmotrio, puzei je preao jedan deo
jaruge, sve do mesta gde su se slivale otpadne vode iz logora. Produio
je uz ivicu jarka ispunjenog smrdljivom vodurinom, pazei da ne ugazi
u mulj, ali onda je morao da zastane. Usred mulja plutalo je neije
truplo.
Telo je bilo rasporeno u visini stomaka, a lice mu je bilo unakaeno.
Mahnito produi obuzet oseajem da je pokojnika ve bio video, pa kad
mu je sasvim priao, prepozna ga. Bio je to le Tijaga iz Olita.
Iz trupla se razlegnu neprijatno zujanje i roj muva zelete se Filipu
pravo u lice. Umalo se preturi u jarak, ali se zadra uhvativi se za grm.
Odmah se povrati. Njegovi odseni pokreti mogli su da privuku neiju
panju. Osvrnu se unaokolo, skriven. Prema njemu je koraao straar
rasejanog lica. Ako ostane iza buna, vojnik e ga primetiti. Morao je da
ode.
Ali pre no to se udaljio, prezrivo je pogledao ka logoru. Ubistvo
odanog Tijaga bilo je jo jedna potvrda njegovih sumnji. Izdali su ga.
Bednici zarea kroza zube. Svi ete mi platiti.
Otpuza kroz travu, stie do konja pa pobee u umu.
 23.

Probudi ga lagani pritisak u grudima.

Uberto se bio opruio u hladu jednog bresta. Iscrpljen od putovanja,
morao je da predahne. Ali kad je otvorio oi, shvatio je da je popodne
dobrano odmaklo. Spavao je due no to je smeo.
Obamrlost je trajala samo tren i odmah zatim Uberto ugleda ispred
sebe zelene oi uokvirene slapovima crne kose.
Mojra se nagnula prema njemu, pritiskala mu je grudi rukama i
zurila u njega priavi mu tako blizu da je uo njeno disanje. Njena
blizina uli mu oseaj prisnosti, ali i ranjivosti. Prekori sebe zbog te
slabosti.
Proli smo pored Tuluze, a ti me jo nisi predao sudu ree ona,
gotovo izazivaki. Zato?
Nije mu bilo lako da joj odgovori. Nije eleo da nasedne na
provokaciju, te joj je uzvratio pitanjem: A zato ti nisi pokuala da
pobegne?
Ona outa, jedva primetno se osmehnuvi.
Uberto uoi neoekivanu reenost na njenom licu, kao da je donela
neku znaajnu odluku. Moda je dolo do nekog povoljnog preokreta,
pomisli, no njen osmeh ga je razdraivao. ta krije ta devojka iza svoje
utnje? Zato mu se tako primakla? Opijala ga je blizina njenog lica i
dodir njenog tela.
To nije bila obina fizika privlanost... A ona je morala biti svesna
toga. Jasno se videlo. Poigravala se njime kriom ga pogledajui,
vezujui ga nevidljivim nitima. Da bi odoleo toj suptilnoj opasnosti,
Uberto prikri oseanja kako je znao i umeo i jo jednom zakljui da ne
moe razborito da razmilja. Nee mi odgovoriti? odluno je upita,
vie da bi se trgao.
Njegove rei zvuale su grublje no to je eleo i Mojra se povue. On
se onda ponovo povede za nagonom, neno je uhvati i privue sebi.
Okrznu je usnama, a zatim je poljubi. Ljubio ju je, dok se uenje koje
ih je oboje obuzelo povlailo pred neim snanijim.
Ti ne zna nita o meni, upozoravale su ga te zelene oi, kapaka
otealih od uzbuenja. Ne zna ko sam ni odakle dolazim.
Ali Uberto je u jedno bio siguran. Odbacie sve sumnje, samo da je
privija uza se.

Leali su zagrljeni ispod kronje bresta i Uberto zakljui da Mojra nije

toliko tajanstvena kao to je mislio. Nikada nije osetio nita slino prema
nekoj eni, no uprkos tome, i dalje je bio nespokojan. Njegova
razboritost, nasleena od oca, spreavala ga je da se prepusti
zaljubljenosti. Ali to nije bio jedini razlog njegovog nemira. Nije mogao
da se pomiri s tim da je ubio oveka. Mavrovo lice progonilo ga je u snu,
a ponekad ak i na javi. Ubio si me kao psa, govorile su one oi, crne
kao pakao.
Mojra je svojim nenim zagrljajem ublaila njegov nemir i ispriala
mu svoju priu. Bila je ki enovljanskog trgovca koji je trgovao s
Gruzijom i u potrazi za sreom nastanio se u Akri, u Palestini.
Uspostavio je veoma bliske odnose s posrednicima sa Crnog mora i na
kraju se oenio jednom Gruzijkom plemenitog roda. Pri pomisli na
svoju majku, devojka prekinu priu i gorko zaplaka.
Provela je sreno detinjstvo u Akri, okruena roditejskom ljubavlju i
brigom. Rasla je u enovljanskoj etvrti, izmeu obale i Manastira
Svetog Save Osveenog. Ali ivot je krenuo neoekivanim tokom.
Gruzijska princeza Rusudan odluila je da se pridrui Petom
krstakom pohodu kako bi oslobodila Damijetu od Ajubida. Mongoli su
potiskivali azijske narode ka istoku, a hriani su bili izloeni napadima
konjice Delaludina iz Horezma. Mnogi karavani na putu za Crno more
zauvek su nestali u sirijskoj pustinji i na turskim visoravnima, nikada
se ne vrativi u Akru, a preiveli su priali o pretnji selduka iz
Anadolije.
Mojrin otac je strahovao za porodicu i poto je tokom mnogih godina
poslovanja stekao zavidan imetak, dovoljan za udoban ivot, ukrcao se
sa enom i erkom na galiju koja je zaplovila put Ligurije. Nesmetano
su putovali zaustavljajui se na Kritu, Peloponezu i u Mesini kako bi se
snabdeli zalihama vode i namirnica te kupili dragocenu robu. Onda se
dogodilo neto nepredvieno: nedaleko od ligurske obale razbesnela se
oluja.
 Kao da je avo zaposeo vetrove i vodu, koji se razbesnee poput
divljih zveri. Preputena na milost i nemilost oluji, galija je uporno
odolevala, ali se na kraju izvrnula kao ljuska jajeta.
Kad je Mojra otvorila oi, shvatila je da je sama na obali nepoznate
langedoke zemlje. More ju je izbacilo kao kakvu olupinu. Otelo joj je
porodicu, odnelo je u zbrkanom nestvarnom komaru. Dugo je dozivala
oca i majku zurei u talase. Ali od njih nije bilo ni traga ni glasa. Zauvek
su nestali, a nju je zbog njihovog gubitka obuzeo toliki bol da je mislila
da e sii s uma.
Voena nagonom za preivaljavanje, za koji nije ni znala da ga ima,
tri dana je tumarala molei za pomo i gostoprimstvo, sve dok nije
nala utoite kod jednog tkalca u Fanou, no nedugo zatim ponovo ju
je pogodila nesrea. Odred vojnika napao je selo. Arhonti su se zvali.
Zarobili su je zajedno s mnogim ljudima, ukljuujui i starce i decu.
Isprva je Mojra verovala kako arhonti ele da ih prodaju u roblje, no
onda je shvatila da su im namenili drugaiju sudbinu. Odvukli su ih u
planine, vrletnom stazom, sve dok nisu stigli do jednog jezivog
utvrenja: zamka u Eranju. Ni slutila nije da negde postoji tako
zastraujue mesto. Ni pomislila nije da postoji takva patnja, ak ni
kada je u Akri sluala prie o pokoljima koje su poinili mongolski i
saracenski vojnici.
Ali posle nekoliko dana zatoenitva uspela je da pobegne i zaputila
se na zapad. elela je da stigne u Kataloniju, gde ive neki roaci
njenog oca.
Usput je naila na grupu svetenika i ukazavi im poverenje
ispriala im svoje nedae. Govorila im je o brodolomu, o arhontima i
grofu od Nigreda, nadajui se da e je ti poboni ljudi razumeti te da e
joj pomoi. No umesto toga, oni su je odveli Blasku iz Tortoze.
Taj dobri fratar e ti pomoi uveravali su je...
Uberto opazi kako je Mojrin pogled ogrubeo. Pokuaj da se umiri
ree joj, vraajui je u stvarnost. Ne mora se vie niega plaiti.
Njen pogled nije bio nimalo pomirljiv. Plaiu se, i te kako, sve dok
ne prestane da govori o Eranju. Ti ne moe da zamisli ta se tamo
dogaa. Jesi li i dalje siguran da eli da ga nae?
Kao da odgovara na pitanje, crni pas, koji se bio sklupao pored njih,
naulji ui.
Uberto ustade, zbunjeno se osvrui. Mojra je tako naglo promenila
raspoloenje i boju glasa da mu je ponovo delovala tue. Mnogo se
plaila tog mesta te je moda i sam trebalo da oseti strah od Eranja, ali
nije mogao. Kao i Injacio, jedva je ekao da stigne u Eranj, iako su ih
podsticale razliite pobude, i to je upornije Mojra ponavljala da se
mora drati podalje od tog zamka, to je on nestrpljivije udeo da ga
nae. Naumio je da odri re koju je dao Galibu i Korbi od Lantara i da
izvri svoju misiju. Ako zaista smatra sebe principijelnim ovekom,
morae da uini sve to je u njegovoj moi da privede zadatak kraju.
Ako eli da sauva samopotovanje, uinie to vie zbog sebe nego
zbog drugih. S takvim mislima u glavi zadra panju na konjima koji
su brstili nedaleko odatle. Jedan je bio prelepi alok, a drugi ruanski at,
koji je najpre pripadao Kafiru, a sada Mojri. S dva konja mogli su bre
da putuju, ne umarajui ivotinje.
Nesvesno se mai za bisage u kojima je drao Turbu philosophorum, i
obuzet mislima ne primeti Mojrine radoznale poglede. Ta knjiga e mu
pomoi da izvri misiju. Ali kako? ta ga eka u Eranju?
Preostala mu je samo jedna mogunost.
Moramo neizostavno nai mog oca ree na kraju i opusti napeto
lice.
 24.

Ponavljam vam, u ovom manastiru nema nikakvog ilija iz Granselva

ree opat Gvarin, namrteno pogledajui trgovca iz Toleda.
Oigledno je da laete.
Posle upada strelaca iz Fonfroada, Injacio vie nije mogao da objasni
svoje prisustvo. Njega i njegove prijatelje odveli su u kaptolsku
dvoranu koja se uzdizala u vrtu, daleko od radoznalih pogleda. Tako je
odluio opat, kako se manastirska zajednica ne bi dodatno
uznemiravala. Manastirski mir je svetinja, rekao je. Neprihvatljivo je
bilo prisustvovati prizorima nasilja i neosnovanog optuivanja unutar
zidina manastira.
Trgovac saslua otre rei oca Gvarina ne pokazujui oseanja.
Pogled mu je lutao izmeu prelomljenih lukova tavanice, ravnoduan,
dok su Vilalm, nadstojnica i it ekali pored kamenih klupa naslonjenih
uza zid, pogledajui as straare na ulazu, as strogu priliku opata iz
Fonfroada.
Portarijus hospitum koji me je sino doekao u ovom manastiru
zove se ili iz Granselva uporno je i staloeno tvrdio trgovac. Voleo bi
da je bio samouveren onako kako je izgledao. Mogu to da dokaem.
Opat Gvarin nije se zbunio. Budite tako dobri da mi to objasnite.
U vaem konaku boravi grupa vitezova koji su noas pristigli.
Jesam li u pravu?
Jeste, obaveten sam o njihovom dolasku. To su krstai koji su se
zaputili u Narbonu. Nameravaju to pre da se ukrcaju na lau za
Sidon.
Injacio kao da je bio zadovoljan odgovorom. E pa, dobro, ja sam ih
video kad su stigli pred tale. Doekao ih je isti onaj monah o kojem
vam govorim: ili iz Granselva. Pozovite nekog od njih. Nema sumnje
da e potvrditi moju priu.
Opat dade znak jednom straaru koji je stajao ispred ulaza; ovaj
klimnu glavom i izae.
Gvarin se ponovo zagleda u sagovornika, ozbiljan. Nemojte se
unapred radovati, monsieur. Vaa situacija i dalje je neizvesna. Taj
Vilalm, va tienik, napao je monaha zbog nekakve devojke
osumnjiene za vetiarenje. Moete li da sagledate razmere tog
zlodela? Uperi prst ka optuenima. Kao to sam jue ve objasnio
nadstojnici Santa Luine, vetiarenje je teak zloin i sramno delo
upereno protiv vere.
Vilalm stade ispred it i zausti da uzvrati, ali Injacio ga zaustavi
pogledom. Imaj poverenja u mene, govorile su njegove oi.
Mozarapin se ponovo zagleda u opata, lukavo kiljei. Razumem
vae strahovanje, presvetli oe, ali ne moete nas zadrati zbog obinog
nesporazuma, koliko god da je on muan.
Da neete moda da se suprotstavite mom autoritetu?
Ne bih se usudio. Trgovac pognu glavu kako bi sakrio ponos u
pogledu, nije eleo da izaziva sagovornika, ve samo da se uveri od
ega je on sazdan. I uini to jednom lai: Dopustite mi da vam
objasnim, doao sam po nareenju biskupa Folka iz Tuluze. Istraujem
u njegovo ime.
ak i da je to istina, nimalo nee popraviti va poloaj. tavie,
samo e ga oteati. Gvarin se nervozno zasmejulji. Manastir u
Fonfroadu pripada narbonskoj dijecezi, to znai da ne podlee
hirovima svetenika iz Tuluze. Povrh svega, koliko je meni poznato,
Folko nije u stanju da nametne volju ni u svojoj kui. Zatitnici jeterika
najurili su ga iz biskupije. Sraman udarac za crkvene vlasti.
Injacio je bio siguran da moe da okrene taj razgovor u svoju korist,
ali morao je da nae valjanu temu. Onda se priseti Folkovih uhoda
ubaenih meu brau svetovnjake u fonfroadskom manastiru, o emu
Gvarin gotovo sasvim sigurno nita nije znao. Takav podatak svakako
e neto vredeti, no Injacio odlui da najpre samo zagolica opatovu
radoznalost: Iako deluje kao da je njegov poloaj oslabio, biskup Folko
i te kako ima uticaja u mnogim langedokim zemljama, ak i u ovom
manastiru. Njegova senka nadvija se i nad vaim posedima.
Gvarin se ukoi. Pazite ta govorite, monsieur. Va poloaj bi
mogao znaajno da se pogora.
Ne zanima vas kako Folku polazi za rukom da vas nadzire,
presvetli oe? podbode ga Injacio. Slui se uhodama. A ja znam gde
se oni kriju.
 Izneverili biste poverenje svog gospodara? Opat ga radoznalo
pogleda. Zaista ste spremni da govorite o tome?
ah-mat, pomisli Injacio. Moda je Gvarin ve nasluivao
prisustvo tuluskih uhoda u svom manastiru, ili ve raspolae i
dokazima, ali ne zna kako da ih istera iz jazbine. Trgovac samo treba da
mu udovolji, da mu ukae na ono za im traga. S obzirom na moj
poloaj, prisiljen sam da vam izaem u susret ree, glumei nelagodu.
Pretpostavljam da ta saznanja imaju svoju cenu. ta traite
zauzvrat?
Slobodu za sebe i svoje prijatelje. I povlaenje optubi za
vetiarenje.
Pre nego to je opat stigao da se izjasni, s ulaza odjeknu glas jednog
vojnika: Stigao je vitez kojeg ste pozvali, presvetli oe.
Uvedite ga naredi Gvarin, trljajui ruke. Ohrabren, obrati se
Injaciju: Sad emo se uveriti u vau iskrenost, monsieur. Drim vas u
aci.
Vitez ue u kaptolsku dvoranu uzdignuta ela. Imao je dugu svetlu
bradu, koja mu je padala na konu jaknu prekrivenu metalnom krljuti.
U prolazu pogleda prisutne pa se nakloni opatu. Bio je to Rolan iz
Oksera.
Gvarin preskoi utive fraze i odmah stade da ispituje viteza o
onome to se sino dogodilo.
Rolanu kao da je bilo krivo to mu nee ukazati duno potovanje.
Pozvali ste me samo da biste saznali ko nas je noas primio u manastir?
To je sve?
Upravo tako.
Vitez zastade, pa onda odgovori: Jedan stari monah prilino
neprijatan. Granselv... ili iz Granselva, rekao bih da se tako zove. Kad
smo stigli, unaokolo nije bilo vie nikog, pa smo se obratili njemu.
Opat klimnu glavom, rasejanim pokretom pokazavi na Injacija.
Jeste li ikad videli ovog oveka?
Nikad uveri ga Rolan. Kad jednom vidim neije lice, vie ga
nikad ne zaboravljam.
Gvarin se zamiljeno primaknu prozoru. Dobro, gospodine iz
Oksera. Moete da idete.
 Ali kako? Ve? pobuni se vitez.
Gvarin mu se sumnjiavo obrati: ta je bilo, Rolane? Da niste
moda poinili kakva zlodela, razbojnitva ili neke druge nepodoptine
zbog kojih biste eleli da se ispovedite?
Vitez ustuknu. Ne, zaboga. Nema ni govora o tome.
Onda vas blagosiljam. Sad se sklanjajte.
Kad je Rolan iz Oksera napokon izaao iz kaptolske dvorane, opat
ponovo pogleda u trgovca. Izgleda da ste dobronamerni, monsieur.
Neuhvatljivi ili iz Granselva oigledno je jedan od uhoda koje ste mi
pomenuli: tuluski dounik koji se predstavljao kao portarijus hospitum.
Injacio klimnu glavom, iako nije bio sasvim uveren u tu
pretpostavku. Identitet ilija iz Granselva bio je jo jedna misterija u
tom sluaju. Zapita se da li e im se putevi ponovo ukrstiti, ali sad je
morao da se vrati ubeivanju opata. Kako bi ponovo bio slobodan, dae
mu ono to je obeao: Folkove ljude ubaene u manastir. Gvarin nije
mogao da zna da se uhode koje je Injacio pomenuo zapravo zanimaju
za oblinji begina Santa Luina, a ne za manastir u Fonfroadu. Dakle,
dovoljno e biti da potvrdi njegove sumnje.
Opatov glas prekinu ga u razmiljanju: Gde su te uhode?
Trgovac pokaza ka it: A optuba za vetiarenje?
Opat slegnu ramenima. Poto ne postoji zapisnik, nema ni osnova
za tubu.
To znai da moemo da idemo?
Niko vas ne zadrava.
Injacio sauesniki pogleda Vilalma. Odlino.
Priajte mi o Folkovim uhodama uporno e Gvarin.
E pa, ovako, presvetli oe ree trgovac poverljivim tonom
nedavno ste primili u manastir nekog novog brata svetovnjaka?
Da, nekoliko njih.
Traite uhode meu njima. Injacio znaajno zakilji. Meu
svetovnjacima...

Poto se oprostio od Injaciove druine, Gvarin posla po oca Frenerijusa

iz injaka, kojeg je Vilalm optuio i napao. Boji ovek nije dozvolio da
ga opat eka, sitnim i hitrim koracima proe kroz manastirske hodnike,
sa zebnjom u grudima, pripremajui usput ono to e izgovoriti pred
nadreenim. Na kraju krajeva, on je, Frenerijus, rtva u tom sluaju.
Krivci su sigurno ve dobili zasluenu kaznu, pomisli. Nema
sumnje da su predati svetovnim vlastima, kao to je obiaj u takvim
sluajevima. S druge strane, neprihvatljivo je da se jedan cistercijanski
monah i sam manastir izvinjavaju kakvoj sirotici! To bi bilo kao da se
neki zemljoposednik poniava pred svojim kmetom.
Otac Frenerijus ponosno isprsi grudi, u kojima je kucalo nadmeno
srce, isturi bradu pa odluno produi... Ili se bar njemu uini da je
odluan. Kad je uao u kaptolsku dvoranu, i dalje je delovao iscrpljeno
od straha koji ga je preplavio sat ranije, kad mu je Vilalmova sablja
okrznula grkljan.
Gvarin ga je nepomino ekao nasred dvorane i im ga je opazio,
oinu ga pogledom kao biem.
Frenerijus uzdrhta. Opatova utnja stegla ga je kao jaram vola. Oseti
da ne moe da stoji uspravno, pa se baci Gvarinu pred noge.
Opat netrpeljivo uzmaknu i umesto da mu se obrati, uhvati se za
pojas na odori. Toliko je stisnuo pesnice da su mu zglavci pobeleli.
Dakle, istina je? naposletku ga upita.
Frenerijus ne podie glavu. Presvetli oe... ja... tu enu...
Ustani, sine. Izgovori to gledajui me u oi.
Monah poslua, ali mnogo mu je teko bilo da ga pogleda u oi.
Ona je...
Pre no to je stigao da dovri reenicu, opat ga oamari.
Frenerijus gotovo pade na pod. Prinese ruku licu, razrogaenih oiju.
Ali, oe...
Dosta je bilo lai! presudi Gvarin. Iako je prividno sauvao
dostojanstveno dranje, zenice su mu se suzile od gneva, pretvorivi se
u glave iode. Priznaj svoj greh! Jesi li prisilio na neto tu devojku?
Monah se uhvati za glavu i zajeca kao dete.
Ako je postojalo neto to opat Fonsa Frigidusa nije mogao da
podnese, onda su to bile suze zlog oveka.

Trgoveva kola se poskakujui udaljie iz Fonfroada. Injacio je

upravljao sa sedita i uprkos svemu to se dogodilo bio je spokojan,
gotovo zadovoljan. Pored njega su sedele it i nadstojnica, koja se pitala
da li treba da se plai tog oveka, ili da mu bude zahvalna? Ono to je
izgovorio u kaptolskoj dvorani bilo je istina ili izmiljotina?
Vilalm ih je sledio na konju, zamiljen. Posle tihog preispitivanja,
promrmlja ka trgovcu: Nisam eleo da te dovedem u opasnost svojim
postupkom, ni tebe ni ove ene.
Injacio slegnu ramenima.
Francuz nabra elo. Nije trebalo da se mea, zato me nisi pustio
da ga ubijem?
Takvim iskaljivanjem besa samo bi ubrzao ono to je neizbeno, a
povrh svega, skupo bi platio svoju nepromiljenost. Trgovac mu
namignu. Ako je za utehu, Frenerijus iz injaka e dobiti ono to
zasluuje: zaraen je galskom boleu. Dugo e se muiti pre no to
izdahne. Pakao moe jo malo da saeka na njega, zar ne?
A otkud ti zna da je on bolestan?
Odgovor je stigao od nadstojnice: Taj monah se zarazio zbog svojih
poroka. Mi bogomoljke znamo uzrok njegove bolesti. Frenerijusa je
sramota da se obrati brai kako bi ga leili i ve izvesno vreme dolazi u
begina da uzme lekove za ublaavanje tegoba. Tokom poslednje
posete, kao to ste ve naslutili, napao je nau jadnu it.
Na te rei, devojka se skupi u mrkoj odori.
Mislim da se taj Frenerijus vie nee pojaviti u beginau ree
trgovac.
Vilalm sagnu glavu. Moete li da mi oprostite moju plahovitost,
presvetla mati. Umalo da pogoram va poloaj.
Kako god bilo, svako zlo ima svoje dobro umea se Injacio.
Nae askanje s opatom viestruko e nam koristiti.
Francuz ga pogleda. Kako to misli?
Raskrinkao sam ilija iz Granselva, portarijusa hospituma koji me je
noas primio u manastir. Ne znam ko je taj ovek, ali verovatno je neiji
dounik. Moda ga je poslao upravo grof od Nigreda. Trgovac se
namrti. Ipak, nije on bio taj koji je pokuao da me ubije pred
svitanje...
Pokuali su da te ubiju? Ali ko... Kako?
Filip od Luzinjana nije onaj za kojeg se izdaje odvrati Injacio.
Ispriau ti kasnije, prijatelju moj, nasamo. Sad mi dopusti da nastavim.
Izazvai sumnju opata Gvarina, uinio sam uslugu zajednici Santa
Luine.
Naslutila sam to priznade nadstojnica iako mi nije sasvim
jasno.
Kroz Injaciovu ravnodunost probi se iskren osmeh. Na kraju
krajeva, ta bogomoljka mu je bila draga. Treba da znate, majko, da je
ono to sam ispriao opatu samo delimino istina. Biskup Folko jeste
ubacio uhode meu brau svetovnjake u Fonfroadu, ali namera mu je
da istrai begina Santa Luina, a ne Gvarina. Uperi prst u nju, ali u
tom gestu nije bilo pretnje. Folko sumnja, i to s pravom, da vi sestre
znate neto o Eranju i zato vas nadzire.
ena preblede.
Sreom nastavi trgovac Folkove uhode jo nisu otkrile nita
odreeno. Nisu uspeli da poveu Eranj s alhemijom. Povrh svega, sad
e ih opat Gvarin razotkriti, uveren da njega nadgledaju. Vratie ih
onome ko ih je poslao.
Neto mi nije jasno. Nadstojnica nije delovala umireno. Ako sve
to znate, to znai da ste i vi u slubi biskupa Folka. Zato ste ga
izneverili?
Ja nisam u Folkovoj slubi, ve u slubi kastiljanskog vladara
objasni Injacio. U ovom sluaju, tuluski biskup samo je posrednik i
njegovi interesi me ne zanimaju. Osim toga, ne odobravam njegove
metode. Zadovoljno se zacereka. Osujeenje tog fanatika, osim to je
u odreenom trenutku bilo neophodno, pruilo mi je veliko
zadovoljstvo.
Naas sam pomislila da su vas lini interesi uvukli u ove dogaaje
odvrati ena.
Donekle ste u pravu: obino nita ne radim za nekog drugog ako
pritom ne mogu da zadovoljim i sopstvene interese. U tom smislu neu
popustiti ni kralju Ferdinandu.
ta hoete da kaete?
Hou da kaem da u zadatak obaviti na svoj nain, tako da
zadovoljim svoju radoznalost.
Moe li se znati ta to toliko pobuuje vau radoznalost?
 Alhemija odgovori Injacio. Upitna lica prisutnih bila su
nedvosmislena molba da objasni svoj odgovor. Vlada miljenje kako
postoje metode kojima se od prostih metala moe dobiti zlato, kao to
tvrdi Teofilus Prezviter na stranicama svog dela De diversis artibus.
Vilalm s nevericom razrogai oi.
Trgovac nastavi: Ipak, iz svih poznatih postupaka dobijaju se
samo bedne imitacije zlata, uglavnom derivati bronze. Kao to tvrdi
Avicena, metali se po svoj prilici ne mogu preobraziti. Uzdahnu,
gotovo sa aljenjem. Ali zlato iz Eranja je drugaije. Moe da zavara i
iskusno oko, a kako bi se otkrilo da je lano, neophodno je izloiti ga
delovanju kiseline. Grof od Nigreda oigledno poznaje neku usavrenu
metodu, moda onu kojom se slue na istoku. eleo bih da otkrijem to.
Nadstojnica ga prekorno pogleda. Zato? Da biste i sami pravili
alhemijsko zlato?
Mene ne zanimaju stvari po sebi, presvetla mati, ve nain na koji
nastaju. Injacio je sauesniki pogleda. A vi ete mi pomoi, u
zamenu za uslugu koju sam vam uinio.
Ne sumnjajte da u vam pomoi. Kad se vratimo u begina,
postarau se da razgovarate s jednim beguncem iz Eranja. Ali
upozoravam vas, va ivot vie nee biti isti kad se uverite u uase koje
skrivaju tri fatae.
 25.

Nadstojnica je odrala re. im su stigli u begina Santa Luina, pozva

Injacija da poe s njom u staru parohijsku crkvu. Htela je da mu pokae
tajnu koju je uvala u podzemnim prolazima zgrade.
Trgovac rado prihvati poziv. Jo se nije bilo smrklo, ali nebo se, ve
potamnelo, sputalo na planine poput barunastog zastora.
Vilalm sjaha i pridrui se Injaciju, koji je krenuo ka glavnom ulazu u
crkvu. Priseti se tajanstvenog zvuka koji je uo prole noi. Dopirao je
odozdo, odsean i uporan. ta se skriva dole?
Nadstojnica odmeri Francuza pa ga zaustavi jednim pokretom. Vi
ne zapovedniki ree. Saekajte nas napolju.
Iako mu nije bilo pravo, Vilalm ne odgovori. Ve je napravio mnogo
neprilika toj eni. Vrati se istim putem kako bi pomogao it da sie s
kola, ali kad je stao pred nju, obuze ga nelagoda. Nije mogao da nae
prikladne rei kojima bi uronio u to jezero utnje, jo dublje od
njegovog. Niko ne sme da me pipne! uzviknula mu je nekoliko sati
ranije. Moda je, pomisli Francuz, njegovo ponaanje vrea. Meutim,
devojka ga uhvati za ruke. On se osmehnu, pomaui joj da skoi s
kola, a onda se povue.
U meuvremenu, nadstojnica je uvela trgovca u crkvu. Vilalm ih je
video kako nestaju ispod zasvoenih dveri i zamislio ih kako prolaze
kroz brod, utonuli u tiinu drevnih molitava.

Injacio je koraao za nadstojnicom kroz glavni crkveni brod, daleko

bedniji od onog u Fonfroadu, pa kad stigoe do mesta za hor, pod
svetlou votanica primeti u zidu od opeke jedva vidljiv prolaz.
ena sagnu glavu i pre no to ue, ree mu: elim da naglasim da
vam ne pomaem zbog usluge koju ste nam uinili.
Injacio je upitno pogleda, a nadstojnica uzvrati, zurei mu pravo u
oi, kao da eli da mu prodre u misli. Pomaem vam zato to ispod te
maske cinizma koju ste navukli nazirem lice dobrog oveka. ta god da
se krije iza vaih pobuda, nadam se da ete ispravno postupiti, kad za
to doe vreme.
 Trgovac slegnu ramenina i skupi se pod ogrtaem, jer je unutra bilo
prilino vlano i hladno. Bojim se da vas ne razumem, majko.
Kad budete videli ono to se dole krije, razumeete.
Kroz prolaz su dospeli u odaju sa okastim stepenitem.
Poee da silaze. Da se ne bi sapleli, morali su da se oslanjaju
rukama o zidove.
Radoznalo oslukujui zvuke koji su dopirali odozdo, trgovac
nepoverljivo pogleda enu. Ona se i ne osvrnu na njega, ve nastavi
utke da silazi.
Kad su stigli u podnoje, ena otvori neka vrata, a Injacio u neverici
razrogai oi.

Stepenice su se zavravale u prostranoj odaji proetoj ustajalim vonjem

i osvetljenoj s nekoliko svea. Moda je to neka stara kripta, ali nita nije
bilo tako zbunjujue kao zvuk koji je odzvanjao izmeu tih zidova.
Pre nego to je shvatio odakle dopire buka, Injacio razazna
dvadesetak ljudi nagnutih nad neobinim drvenim stalcima. Liili su na
prepisivae u skriptorijumu, ali u njihovoj pojavi bilo je neeg
grotesknog. Svi su bili kost i koa, kao na prokletim freskama s
prikazima iz pakla. Grozniavo su ponavljali iste pokrete.
Trgovac se potrudi da ostane pribran. Morao je da vie kako bi
nadjaao buku: Jesu li to begunci iz Eranja?
Samo mali deo njih objasni nadstojnica, takoe viui. Ovo su
preiveli.
Hoete da kaete kako je veina...
Umrla. Iz eninog glasa izbi ogorenje ali i srdba. Od neke
nepoznate bolesti kojom su se zarazili tokom zatoenitva u Eranju.
Dopustite mi da pogaam: otuan zadah, rastrojenost, paraliza
udova i neprirodna boja desni.
Da, naveli ste glavne simptome. Nadstojnica ga pogleda ispod
oka. Otkud znate?
Saturnizam kratko odvrati Injacio. Odjednom je izgubio volju da
razgovara. Njegovu duu je preplavilo oseanje koje se nije moglo
izraziti. Odbojnost, saaljenje i uenje isprepleli su se u bezoblino
klupko. I dalje je zurio u polumrak, pokuavajui da dokui ta rade te
ljudske ruine, tako predano ili mahnito, i kako prave svu tu buku.
Moe li se znati ta oni to rade?
Tkaju.
Trgovac je pogleda s nevericom. Neim se moraju zanimati. Um im
je zamagljen usled bolesti koju ste tako dobro opisali. Kad bismo ih
pustili da dokolie, ponaali bi se nasilno, kao da su zaposednuti.
Dakle, radom ih obuzdavate.
Nadstojnica klimnu glavom. Mnogi meu njima su, pre no to su
ih se doepali arhonti, bili zanatlije, te smo odluili da njihovu vetinu
iskoristimo i uposlimo ih neim to im je poznato. Tkanjem na
mehanikom razboju.
Injacio pogleda ka tkalcima kako bi se uverio u nadstojniine rei.
Zaista, veina zatoenika radila je za mehanikim razbojima, koji su bili
izvor zagluujue buke.
Sprave su bile opremljene s dva unka, s gornjeg su klizile vunene
niti, a iz donjeg je izlazilo gotovo predivo. Vunene niti bile su prebaene
preko drvenih letvica s okcima, koja su pomou pedala podizala
osnovu kako bi omoguila prolazak unka. Svaki pokret pratili su
udarci, kljocanje i kripanje.
Injacio je ve bio uo za mehaniki razboj, koji mu se uini
delotvornim, ali bunim, gotovo nepodnoljivo bunim. Osim toga,
znao je da svetenstvo upire prstom u tu vetinu kao u neto sramno,
upravo zbog buke i stoga to se upranjava u podzemnim
prostorijama. Ali pravi razlog osude bilo je neto drugo. Te skrivene
odaje esto su pruale utoite katarima.
Kad je zakljuio da je dovoljno video, trgovac se ponovo obrati
nadstojnici: Zato ih drite u mraku?
Mnogo su vremena proveli u tami Eranja i njihove oi vie ne
mogu da podnesu dnevno svetlo. Osim toga, ne moemo ih pustiti da
se vrzmaju unaokolo. Pre ili kasnije, neko bi primetio njihovo
neuobiajeno ponaanje.
Injacio se priseti kako je Sebastijen, opsednuti iz Pruja, beao od
svetlosti i obuze ga nepodnoljiva tuga. Sigurno su doiveli jeziva
iskustva.
Neljudska. To je prava re. Bogomoljka ga pogleda ne bi li
nazrela njegova oseanja, ali naie na neprobojan zid. Da ne gubimo
vreme uzdahnu. eleli ste da razgovarate s nekim od njih i rekla bih
da se u meuvremenu niste predomislili.
Upravo tako.
Saekajte ovde ree mu i zaputi se ka sredini odaje.
Injacio je naas izgubi iz vidokruga, a onda je ugleda u jednom uglu,
kako se domunava s nekim skrivenim u seni.
Nije dugo ekao. Nadstojnica se vratila s visokim miiavim
ovekom. Nije delovao bezvoljno kao veina zatoenih, nije imao
vidljivih fizikih nedostataka, ali kad ga je trgovac izbliza osmotrio,
primetio je na njemu neto jezivo. Nagonski uzmaknu i jedva primetno
ga pozdravi.
ovek ga neusiljeno odmeri, ne obazirui se na Injaciovu odbojnost.
Leva strana lica bila mu je izobliena jezivom opekotinom. Koa kao da
mu se bila istopila i preoblikovala poput tenog voska. Isto je bilo i s
levom rukom, koja mu je trala iz odee bez rukava. Zdravo, strane.
Ja sam Droin! uzviknu. Presvetla majka mi je rekla da elite da
razgovarate sa mnom.
Injacio klimnu glavom. Prikupljam informacije o Eranju.
S kakvim ciljem?
Hou da odem tamo.
ovek iskolai zdravo oko. Vi ste sili s uma.
Moebiti, ali to se vas ne tie. Da li biste umeli da me odvedete
tamo?
Radije bih se ubio. Droin prinese ruke grudima, kao da eli da
rtvuje svoje srce. Moete da me muite, ako hoete, ali moj odgovor
e ostati isti.
Zato se toliko plaite Eranja?
Zato to je Eranj draco,17 utoite arhonata opisano u knjizi Pistis
Sophia. ovek je izgledao uveren u ono to govori. Njegovo znanje je
oigledno poticalo od druenja s jereticima i zaista, on naizust izgovori
jedan citat: Kao to Isus ree Mariji, kad sunce zae i u zemlju
propadne, zmajev dah zaklanja svetlo a dah tame pokriva zemlju u
obliju nonog dima.
Razumem va strah, neu zahtevati od vas da poete sa mnom.
Ali mogli biste da mi objasnite kako da stignem tamo.
Droin je dugo utao, kao da ne zna ta da mu odgovori. Nekoliko
puta je pogledao u nadstojnicu, a onda je prekinuo neizvesnost. Ako
elite...
Odlino. Moete li da mi opiete Eranj? ta se tamo dogaa?
Droin nervozno frknu. Ne znam mnogo, kao uostalom veina ovih
ljudi ovde, a to nije sluajno: kad zatoenici pristignu u Eranj,
razdvajaju ih u grupe i alju na razliite strane. Veina radnika zavri u
podzemnim jamama.
A ostali?
Ostale alju u topionice i radionice za sublimaciju. Niko meu
zatoenicima ne zna kako izgleda ceo proces. Rade i gotovo, ne
postavljajui pitanja. Onoga ko zastane, straari ubiju. Mnogi se bez
rei potinjavaju. To mesto je toliko jezivo da ljudi pomisle kako su se
strmoglavili u pakao.
Injacio se priblii sagovorniku, navikao na njegovo izoblieno lice.
Radoznalost je nadvaladala. ta ste vi radili? Kakve ste zadatke
obavljali?
Droin se poea po desnom obrazu. Radio sam s ostalima u
podzemnim odajama, gde je nekakva para kuljala kroz cevi metalnog
kazana. Nemojte me pitati emu je to sluilo, jer ne umem da vam
odgovorim.
To to ste opisali dovoljno je i previe. Ali kaite mi, kako ste uspeli
da pobegnete?
Nadzor je strog, ali ja sam ostao zatoen svega nekoliko meseci.
Uspeo sam zahvaljujui ovome. Droin ponosno pokaza opekotine na
licu i levoj ruci. Dok sam radio, opekla me je vrela para i onesvestio
sam se. Straari su sigurno mislili da sam podlegao povredama te su
me izbacili. To se esto dogaa u Eranju... Kad sam se povratio, video
sam da su me ostavili uz jarak u koji se slivaju otpadne vode. Sreom,
povrede nisu bile smrtonosne, te sam pobegao.
Otpadne vode?
Da. Podzemlje Eranja obiluje galenitom i izvorima vode. Voda se
koristi za hlaenje metala i za druge procese, a onda se izbacuje u jarak.
Injacio paljivo osmotri sagovornika. Bili ste tamo samo nekoliko
meseci... Eto zato ste sauvali razum. Niste oboleli od saturnizma. Na
vreme ste izbegli trovanje olovom.
Ne razumem o emu govorite, strane, ali tano je, ja sam jedan od
malobrojnih koji je sauvao razum.
Dobro. Trgovac je delovao zadovoljno. To znai da vam nee
biti teko da mi objasnite kako da stignem tamo.
Vi ste sili s uma promrmlja Droin. Iako uznemiren, udovoljio je
zahtevu svog sagovornika.

Nedaleko od beginaa Santa Luina Filip od Luzinjana uao je u

bezimeno selo, projahao pranjavim drumom pa zaustavio konja ispred
ne ba pristojne gostionice. Poto je sjahao, namestio je odoru i pokrio
lice kapuljaom pa uao u gostionicu.
Nije stigao ni da zatvori vrata kad mu jedna ena polete u naruje,
privijajui se uz njega grudima i licem. Bila je matora i raupana, dah
joj je zaudarao na vino i na jo neto gadno. Ne udostojivi je pogleda,
dohvati je za kosu i odgurnu je, oborivi je na pod.
Hej, strane, ostavi tu drolju! zacereka se neko iz polumraka.
Filip ne odgovori. Nadmeno pree preko gostionice, provlaei se
izmeu neprepoznatljivih mirisa i pijanih pogleda. Zastade ispred stola
za kojim su sedeli vojnici, pili i kockali se.
Jeste li vi plaenici? oholo ih upita.
Jedan meu njima podie zamuen pogled sa ae. Odlazi,
svetenie zarea. Vrati se u manastir iz kojeg si izmileo.
Nisam svetenik odvrati Luzinjan no ak i da jesam, ne bih
sluao nareenja pijane ivotinje.
Na te rei siledija izvali neuvenu psovku i prinese ruku pojasu, iz
kojeg mu je virila drka noekanje. Filip je, bri od njega, izvukao
bode ispod ogrtaa i zario ga u sto, nasilniku ispred nosa.
Soudadier ostade prikovan za stolicu na kojoj je sedeo, preneraen.
Njegovi drugovi, meutim, poskakae na noge kao da im je neko
potpalio vatru ispod zadnjica. Crvenilo izazvano pijanstvom ieznu im
s lica.
Moe li se znati ko je ovaj? prasnu jedan od njih.
Stranac vrati bode u korice i spusti kapuljau. Na licu mu se ukaza
okrutna grimasa. Ja sam Filip od Luzinjana ree.
Poto se niko meu pijancima nije usudio ni da zucne, on nastavi:
Traim plaenike spremne da pou sa mnom. Jeste li zainteresovani?
Prisutni se kriom zgledae.
Re uze najstariji u grupi: Trenutno nemamo posla. Hteli smo da se
prikljuimo nekoj vojsci u okolini. Takvo je doba dolo da moemo da
biramo. Ali ako dobro plaate, moi emo da se dogovorimo.
Novac nije prepreka. Luzinjan pokaza sagovornicima da sednu.
Zatim i sam uze jednu hoklicu i sede, posmatrajui boce vina
rasporeene po stolu. Koliko vas je? Napuni sebi au i prinese je
ustima, toboe gadljivo.
aica konjanika i etrdesetak peadinaca.
Trebalo bi da bude dovoljno nastavi Luzinjan, s gaenjem na licu
miriui vino u ai.
Kakvu ste nam misiju namenili?
Filip potegnu gutljaj i jedva ga proguta, a onda se uozbilji. Moram
da povratim neto veoma vredno. Neto to mi je oteto. Zlokobno se
osmehnu. Ali najpre treba da izravnam raune s jednim
Mozarapinom, izvesnim Injaciom iz Toleda.
Ubiti, opljakati, zapodenuti kavgu... Nama je svejedno,
gospodine. Ali treba da znate da e vas nae usluge kotati.
ini mi se da sam objasnio da novac ne predstavlja prepreku.
Platiu vam zlatnim talirima naglasi Filip pa u sebi ree: Bedna e
biti vaa nadoknada u poreenju sa rtvom koju ete zauzvrat
podneti!
 26.

U skrovitu ispod parohijske crkve pri beginau Santa Luina, Injaciove

oi, kao i njegova dua, sasvim su se navikli na okruenje. Unakaeni
Droin objasnio mu je kako da stigne do Eranja i ne okoliajui, gotovo
okrutno mu priao o vrletnim stazama nepristupane planine Seven.
Taj kraj bio je poznat po negostoljubivosti svojih itelja, sirovih i
prezrivih pastira, potomaka galskih naroda i uvara legendi od
davnina prenoenih. Iako su tvrdili da su hriani, i dalje su gajili
paganske kultove svojih predaka.
Droinov izvetaj umesto da obeshrabri sagovornika, pobudio je
njegovu radoznalost. Injacio je bio uveren da se u tami Eranja kriju tajne
istonjake alhemije: filozofija metala, koju je hrianski Zapad upoznao
samo delimino i donekle pogreno. Korienje kazana, olova i naroitih
isparenja sigurno su deo precizne metode, kole ije su mu ime i
poreklo nepoznati. Povrh svega, to svakako nije teorijska, ve
empirijska nauka. Upravo to ga je neodoljivo privlailo. Tako je, im je
izaao napolje, izrazio nameru da krene na put.
Ali ve se smrkavalo i nadstojnica ga je posavetovala da saeka do
ujutru. Ponudila je njemu i Vilalmu smetaj u beginau, kako bi mogli
da prenoe na suvom.
Trgovac pogleda ka zapadu, gde se zalazak sunca razlivao u
mnotvo senki, i prihvati poziv uz blagonaklon osmeh.
 etvrti deo
SPIRALE TAME

Spusti se zastraujua tama, ujedno mrska, koja se u spiralama rairi

kao kakva zmija. Onda se tama pretvori u neto vlano i smutno to se
iskazati ne moe, dim suknu kao iz vatre praen neobjanjivom
jadikovkom. Naposletku iz toga se razlegnu neartikulisan krik nalik
glasu iz plamena.
Corpus hermeticum, I.4.
 27.

Dvojica prijatelja u cik zore krenue iz beginaa Santa Luina.

Pozdravie se sa sestrama i pooe ka zapadu. it je dugo stajala na
prozoru pogleda uperenog u kola, sve sitnija.
Vilalm je upravljao dok je Injacio premiljao o svemu to se
dogodilo. Tokom poslednjih sati promenilo se mnogo toga. Filipova
izdaja naruila je ravnoteu njihovog ionako neizvesnog poloaja, ali
trgovac nije razmiljao o tome sa zebnjom, ve objektivno, gotovo
uzdrano. Luzinjanov postupak za njega je bio promenljiv element igre,
ali i prilika da napokon dela slobodno, bez obaveze da bilo kome
polae raune.
Te noi sanjao je Uberta, videvi ga sasvim jasno, kao da je bio
stvaran u snu. No budui da nije bio sklon tumaenju snova kao
znakova upozorenja, uini mu se da je taj san neto sasvim prirodno.
Sino, pre no to je usnuo, razmiljao je o sinu kako bi procenio da li da
se vrati i potrai ga ili da ga pusti da ide svojim putem. Muilo ga je to
to ne zna gde se momak nalazi, okolni posedi bili su preveliki da bi se
zavaravao kako e ga moda nai. Jedino reenje bilo je ostavljati mu
tragove usput, u nadi da Uberto ide za njim. Upravo stoga je, pre no to
su krenuli iz beginaa, Injacio poverio nadstojnici poruku za njega, u
sluaju da momak stigne dotle. Napisao je nekoliko redova, dovoljno da
ga upozpori: Previe rizino da bi produio. Saekaj me ovde.
Put ih je skrenuo na severoistok, ka Sevenu, i u jednom trenu izbili
su iz ume na panjak preseen niskim zidom od nasuvo naslaganog
kamena.
Vilalm iznenada povue uzde, naglo zaustavivi kola. Injacio umalo
pade i zabrinuto pogleda unaokolo.
Grupa vojnika prepreila im je put.
Francuz pokaza prijatelju jo jednu grupu koja je iskoila iz rastinja
iza njih. Rasporeivali su se kako bi im onemoguili da se vrate istim
putem.
Nas su ekali ree Vilalm.
Trgovac nabra elo i osmotri vojnike. Plaenici, nema sumnje. Nagon
mu je govorio da nisu povezani s arhontima, ali nije eleo da prenagli
sa zakljucima.
Peadinci se razmakoe proputajui oveka na belom konju. Na
sebi je imao monaku odoru, no u njegovom dranju nije bilo nieg
monakog. Vilalm zakrguta zubima. Filip od Luzinjana!
ovek spusti kapuljau te otkri oiljke od opekotina na licu. Oko
vrata mu je visio medaljon u obliku pauka.
Trgovac potisnu napetost. Gosparu Filipe obrati mu se
primeujem da je aqua fortis doprinela izraajnosti vaeg lica.
Nita strano, metre Injacio. Obina ogrebotina. Luzinjan ga
pretei pogleda. Kad zavrim s vama, izgledaete daleko gore, u to
budite sigurni.
Trgovac se namrti, vojnici su opkoljavali kola, te kako su ostali bez
izlaza, nije mu preostalo nita drugo nego da se snalazi. Ta rulja vam
nee biti dovoljna da zauzmete Eranj. Zato to ste se upravo tamo
zaputili, zar ne?
U pravu ste, kao i obino odvrati Filip.
Radite po nareenju oca Gonzalesa?
Ne prestajete da me iznenaujete. Luzinjan rairi ruke kao da se
zabavlja. Ni u ovakvom poloaju ne moete da obuzdate radoznalost.
Ali ovoga puta greite. Ja sam ubedio Gonzalesa da se umea u ovaj
sluaj, a ne obrnuto. im sam saznao za otmicu kraljice Bjanke,
predloio sam mu da pokrene istragu. Gonzales je u mom planu nazreo
priliku da proiri svoj uticaj preko Pirineja i prihvatio je. Posle toga nije
bilo teko dobiti blagoslov Ferdinanda III.
Daleko od toga da je ovo spasilaka misija! Re je o diplomatskoj
zavrzlami. Verovatno je i biskup Folko sumnjiav. I kladim se da vam
nimalo nije stalo do bezbednosti Bjanke od Kastilje, ni vama ni
Gonzalesu.
Ne budite licemerni uzvrati mu Filip. Vama je jo manje stalo
do Bjankinog zdravlja. Na put ste poli kako biste utolili svoju jeretiku
glad za znanjem.
Trgovac ga izazivaki pogleda. A ta je vas nateralo da poete?
elim da povratim ono to je nekad bilo moje. Eranj.
Hoete da kaete... Injacio zastade, zamiljen. Vi ste grof od
Nigreda?
Da. Filip se ledeno osmehnu. Zapravo, bio sam. Neko se doepao
Eranja dok sam ja boravio u Kastilji, uzurpirao titulu grofa od Nigreda
i, kako sam nedavno otkrio, zagospodario nad arhontima.
To znai da ste izmislili misiju u Langedoku zato to vam je trebao
izgovor da dotrite ovamo. Podozrevate li ko vam je oteo posede?
Znam koliko i vi. Nije mi poznat identitet tobonjeg grofa od
Nigreda niti ta ga je nateralo da otme Bjanku. Ali ko god da je u
pitanju, uskoro e pasti od mog maa.
Ipak, poznata vam je eranjska tajna. Injacio nije video izlaz, te je
odluio da odugovlai, produavajui razgovor. Oslanjao se na
egocentrinost sagovornika. Drite me u aci, zato nema razloga da mi
je ne otkrijete. ta se krije u tom mestu?
Beli konj zanjita. Filip pogleda ka zapadu, kao da eka neki znak.
Na licu mu je lebdelo jedva primetno nestrpljenje. Onda se ponovo
zagleda u trgovca i klimnu glavom. Davno sam otkrio Eranj, dok sam
prolazio pustim stazama Sevena. Tada sam bio vitez lutalica, potomak
sporedne grane jedne plemenite loze iz Poatua. Sluajno sam nabasao
na to mesto, vekovima naputeno, koje je moda sluilo kao galsko
utoite, katakomba ili hram posveen njihovim kultovima. Kako god
bilo, otkrio sam da je veoma prostrano i lako odbranjivo, te sam odluio
da tu napravim svoje skrovite. Poeo sam da pravim zlato, sluei se
alhemijom i stvorio sam vojsku arhonata. Bio je to prvi korak ka veim
planovima.
Tajne alhemije nedostupne su ak i uenim ljudima. Kako ste ih se
dokopali ba vi, obian vitez?
Poduavala me je grupa uenjaka iz artra koje sam upoznao
tokom putovanja. Objasnili su mi kako je, ako se slede izvesna uenja
zasnovana na platonizmu i alhemiji, mogue dobiti zlato iz olova.
artrski filozofi... promrmlja Injacio.
Njihovo znanje se zasnivalo na empirizmu, na uenjima obinih
filozofa. Ali nisu imali sredstava da ga primene, te sam im ponudio
prikladno mesto: utoite koje sam bio otkrio u planinama. Zauzvrat
sam traio da naprave filozofsko zlato. Prihvatili su i iskoristili poloaj
tog mesta i njegova nalazita galenita, pretvorivi ga u ogromnu
podzemnu radionicu. Tako je nastao Eranj.
ta se dogodilo s tim uenjacima?
Kad sam se dokopao njihovih tajni, reio sam ih se. Filip
nestrpljivo mahnu. Nisu prihvatali moje metode za dobijanje
alhemijskog zlata. Smatrali su ih svirepim.
Drugim reima odvrati Injacio optuujuim tonom usprotivili
su se vaem naumu da porobljavate ljudska bia.
Filip se gadljivo iskezi. Ljudska bia? Predloio sam da iskoristimo
jeretike! Nijedan katolik me ne bi okrivio. Ali ti uenjaci, umesto da ih
prezru, bili su blagonakloni prema njima.
Zato ste ih se reili prekide ga Injacio. Ali neto je krenulo
naopako.
Da. Luzinjanovo lice ogrube. im je Postupak zapoet, jedan
uenjak je uspeo da pobegne. Jedna ena. Sa sobom je odnela knjigu,
Turbu philosophorum.
Zato vam je toliko stalo do te knjige?
Meu knjigama koje su koristili artrski uenjaci Turba
philosophorum je bila najznaajnija. Na njenim stranicama zapisani su
principi rada Eranja, ali i mnoge druge tajne koje bi mi omoguile da
unapredim proizvodnju zlata i moda da izgradim autentian
postupak. Da li vam je sad jasno zato moram da naem tu enu?
Poverio sam svojim potinjenima kontrolu nad Eranjem, pretvarao sam
se da sam templar i krenuo tragom te prokletnice u paniju. Smestio
sam se u Toledu, gde sam godinama istraivao, stekao veze na dvoru...
Ali ta vetica kao da je u zemlju propala. Onda sam, tokom poslednjih
meseci, otkrio da je uitelj Galib saznao za Turbu philosophorum...
Pa ste ga ubili, pokuavajui da saznate gde se krije knjiga
dodade Injacio. Prilino brzopleto s vae strane.
Morao sam da pourim objasni Filip. Upravo sam bio saznao
da je neko preuzeo Eranj i da je, osim toga, oteo kraljicu Bjanku. Nisam
mogao da sedim u Kastilji skrtenih ruku, naveo sam Gonzalesa da
preduzme misiju u Langedoku.
Injacio se namrti. Ko jo zna za ovo?
ta hoete da kaete?
Neete valjda da me ubedite kako Ferdinando III i otac Gonzales
nita ne znaju? A ona stara lisica Folko? Ne strahujete da e vam
zasmetati?
Niko nita ne zna. ak ni Folko, zaslepljen mrnjom prema
jereticima, ne nasluuje da se u Eranju krije tajna zlata i alhemije.
Luzinjan primeti uznemirenost meu svojim vojnicima. Dovoljno je bilo
da izgovori re zlato da se plaenici uskomeaju. ustrim pokretom
prekide amor, pa se poput grabljivice zagleda u sagovornika. Ali to
to kaete nije potpuno neosnovano. Moda je dobro to vas jo nisam
ubio, korisniji ete mi biti ivi. Osmehnu se. Osim toga, kako bih
vam dokazao da nisam nesposoban, nagovestiu vam da sam, kad je
re o biskupu Folku, ve preduzeo izvesne mere.
Injacio zausti da zatrai objanjenje, ali odustade. Topot kopita
odjeknu u daljini, najavljujui dolazak konjanika.
Filip pogleda niza stazu, izgubivi zanimanje za razgovor. Ponovo
je delovao nestrpljivo, verovatno je oekivao vane vesti.
Konjanik se priblii podbadajui konja. Bio je to momak u verinjai,
u sedlu bojnog dorata. Pozdravi plaenike, uspori ata pa iskoi iz sedla.
Luzinjan ga upita, ne silazei s konja: Dakle?
Sve je obavljeno u skladu s vaim nareenjima, monsieur. Glasnik
skinu lem s plavokose glave. Bio je veoma mlad, ali imao je pogled
koljaa. Zatvorili smo bogomoljke u crkvi, a onda smo podmetnuli
poar.
A nadstojnica?
Nigde je nema. I dalje je trae.
Prokleta vetica! prasnu Luzinjan. Vrati se i kai svojim
prijateljima da nastave da je trae. Morate mi je dovesti ivu.
Injacio razrogai oi u neverici. Govorite o sestrama iz Santa
Luine? sa strepnjom upita.
Upravo o njima odvrati Filip, posmatrajui ga kao da se zabavlja.
Izgleda da ipak postoji neto to moe da uzdrma vau ravnodunost.
Kakve veze imaju te jadne ene? I ta hoete od nadstojnice?
Po reima biskupa Folka, znaju neto o Eranju, a moda i o meni.
Vitez nehajno odmahnu rukom. Ne mogu dopustiti da se te vesti
proire. Niko ne sme da sazna istinu. Kad preuzmem kontrolu nad
Eranjem, grof of Nigreda e ponovo biti samo legenda.
 Vilalm je utke sluao i odjednom oseti kako ga gui u grudima od
razdirueg bola. Iako je bio daleko od beginaa, uini mu se da gleda
crkvu u plamenu, da uje krike onih ena... Uz gnevan pokli iskoi iz
kola i isuka sablju. Kao munja se probi izmeu okupljenih plaenika pa
se ustremi na Luzinjana, besni demon protiv desetak naoruanih ljudi.
Zamahnu sabljem kao maljem, udarajai seivom, tilitom i grebenom.
Plaenici se rasporedie oko njega, zadivljeni tim izlivom gneva i
pokuae da ga zaustave, pazei da ih ne povredi.
Stanite! uzviknu Injacio, strahujui od najgoreg. Potra da mu
pomogne, ali dva vojnika ga spreie.
Francuz se u meuvremenu borio, ne marei za udarce i psovke.
Napredovao je ka Filipu s namerom da ga ubije, vukui za sobom
grupu ljudi koja mu se ipreavala na putu. Ponovo uskliknu, pretee, i
nekoliko vojnika popusti stisak. Ali veina ga je i dalje vrsto drala.
Onda oseti kako pada na tlo pod mnotvom plaenika koji ga
zasue kiom udaraca. Pokua da im uzvrati mahnito se otimajui, ali
njih je bilo previe.
Podie zajapureno lice iz trave, zgrene vilice i s neizrecivom
mrnjom u oima. Sav taj bes bio je uperen ka samo jednom oveku.
Luzinjan sjaha i zaputi se k njemu, svestan da ga Injacio prati
zaprepaenim pogledom. Jedan vojnik podie s tla Vilalmovu sablju i
prui je Filipu.
Francuz zakrguta zubima i pokua da ustane, ali plaenici su ga
vrsto drali. Filip stade ispred njega, podie nogu i utnu ga u levo
rame, tamo gde ga je pogodio klin iz samostrela.
Vilalm iskrivi lepo lice, ali nije eleo da prui zadovoljstvo
neprijatelju da krikne, iako je bol bio nepodnoljiv. Oseti kako mu se
rana otvara i ponovo krvari, a Luzinjan nastavi silovito da ga utira.
Otrpeo je bolove grei miie, pretvarajui patnju u mrnju, koja mu je
sevala iz oiju. Da je mogao, ubio bi ga pogledom.
Ne prestajui da ga utira, Filip zamahnu sabljom, zapretivi da ga
udari. Ali pre no to ju je spustio, obrati se Injaciju, koji je nemono
posmatrao: ta znate o Turbi philosophorum? Da li vam je Galib neto
otkrio?
Nita! Istinu govorim! odvrati trgovac.
 Onda se nadajte da je va sin neto saznao i da u ja uspeti da
naem i njega i tu prokletu knjigu. Zatim prisloni sablju Vilalmu pod
grlo. Dotad, ivot ovog kavgadije zavisie od vas, metre Injacio. Ili
ete odluiti da saraujete ili u ga pred vama raskomadati.
Mozarapin stegnu stranice kola. Toliko ih je stisnuo da mu se opiljci
usekoe u kou. Uiniu kako vi kaete prosikta kroza zube.

Istog dana, mnogo kasnije, jedan glasnik stie u Pruj. Sjaha i povede
iscrpljenog konja na pojilo. ivotinja sagnu glavu i zagnjuri njuku u
vodu, udno pijui. I konjanik zagnjuri glavu u pojilo, pa nekoliko puta
isprska lice, nimalo se ne ustruavajui. Nije mario za uljudnost, tri
dana je jahao i bio je potpuno iznuren. Ali jo nije mogao da se odmori.
Morao je da dovri vanu misiju.
Skloni kosu sa ela pa se osvrnu unaokolo traei nekoga kome bi
mogao da se obrati. Ugleda jednog vojnika na strai, hitrim korakom se
zaputi k njemu pa bez ikakvog uvoda zatrai da ga odvedu biksupu
Folku.
Straar ga sumnjiavo odmeri. Obuzdaj se, strane osorno mu
ree. Pre svega, otkud ti zna da se biskup krije ovde?
Znam, znam odvrati glasnik nestrpljivo. Odvedi me njemu.
Vojnik iskrivi usne, nije mogao da dokui ko je taj momak to stoji
pred njim. U svakom sluaju, bio je potpuno iscrpljen. Sigurno je dugo
putovao i sad je na izmaku snage. Ako mladi i izazove nevolje, nee
mu biti teko da ga onesposobi. Njegova milost se sada odmara. Ne
moemo ga uznemiravati do ujutru.
Zbog mene e napraviti izuzetak, videe. Glasnik mu poverljivo
spusti ruku na rame i pogleda ga pravo u oi. Imam veoma vanu
vest za njega.
Kakvu vest?
Zlato, prijatelju moj proaputa mu na uvo. O jednom zamku
punom zlata.
Na te rei vojnik ga bez oklevanja uvede u Svetu Predikaonicu.

Posle iscrpnog razgovora, biskup Folko otpusti glasnika sa zadovoljnim

osmehom. Naredi da ga nahrane i da mu obezbede prenoite, pa se
srui na drvenu klupu u najmranijem uglu svoje radne sobe. Zlato
Eranja, pomisli uzbuen, kao da ga vidi kako svetluca pred njim.
Toliko zlata da moe da preuzme kontrolu nad dijecezom u Tuluzi.
Prinese koate prste licu pa stade da trlja kapke bez trepavica.
Imao je dovoljno snage da uskoi u sedlo i da se bori. Posle meseci
nemoi, ta no mu je donela neoekivan dar. Novog saveznika.
Nepredvidivog i ambicioznog oveka koji trai pomo od njega. Filip
od Luzinjana. Moe li da mu veruje? Ulog u igri je velik. Ali, na kraju
krajeva, zato bi oklevao?
Nemam izbora. Eto zato se gospar Filip obratio meni, pomisli s
izvesnom gorinom, toliko udubljen u misli da gotovo nije ni primetio
vojnika koji je uao u odaju.
Vaa milost me je traila? upita pridolica, prekinuvi tiinu.
Folko kratkovido zakilji k njemu. Da.
Zapovedajte.
Pripremi borbene konje. Ujutru polazimo, u zoru.
Vojnik klimnu glavom, ne pokazujui oseanja. Odredite?
Jahaemo ka zamku u Eranju. Luzinjanov glasnik mi je upravo
javio gde se on nalazi.
Vojnik utke pogleda biskupa, pa se nakloni i izae. Nona tama
obavi ga poput koprene.
Folko je i dalje sedeo na klupi, bezizraznog lica. Zurio je nekud u
mrak. U valjkasti lem sa titnikom za bradu i uskim prorezima na
viziru. Bio je to njegov ratni lem. Simbol njegove moi. Nikad ga nije
nosio.
Ali te noi je prvi put poeleo da ga stavi.
 28.

Uberto izbi u dolinu koja je kao grotlo zjapila izmeu planina, povede
aloka du renog toka i zastade na vrhu uzvienja, nekoliko koraka od
vodenice. S tog mesta pruao se pregledan pogled na krajolik.
Zakloni oi od suneve svetlosti u nadi da e opaziti poznata
zaprena kola, osmotri mreu staza koje su izbrazdale polja i breuljke.
Uzalud, od njegovog oca nije bilo ni traga. Onda sjaha i zaputi se ka
renoj obali. U meuvremenu, Mojra se pojavila iza njega. Jahala je
sporijeg konja, u pratnji vernog crnog psa. Namuila se ne bi li drala
korak sa alokom, iako su poslednju deonicu puta preli sporo.
Jesi li video neto zanimljivo? upita ga devojka.
Ba nita odvrati Uberto, do kolena zagazivi u travu na
uzvienju.
Bivalo je sve toplije. Iako je krajolik bio privlaan, Uberto nije mogao
da mu se divi. Bio je razdraen i obeshrabren. Pratio je oeve tragove
sve dotle, oslanjajui se na poruku koju mu je Injacio bio ostavio u
konaku u Tuluzi. Poduhvat s kojim se uhvatio ukotac nije bio nimalo
lak. Trgovac mu je, u pismu, savetovao da ode u Pruj, biskupu Folku,
koji e mu objasniti kuda dalje da krene. Uberto oseti kako ga
preplavljuje nezadovoljstvo pri pomisli na to kako su se poneli prema
njemu. Biskup Folko ne samo da mu je uskratio prijem ve je malo
nedostajalo da napujda na njega svoje podrepae. Momak je morao
gotovo da pobegne, ne shvatajui emu takva reakcija.
Jedino reenje bilo je pretraiti okolinu u potrazi za Injaciom. Teak
poduhvat, budui da je mnotvo hodoasnika tumaralo tim zemljama,
ali nadomak Karkasona mu se posreilo. Neko je bio primetio grupicu
ljudi koja je otila ka manastiru u Fonfroadu. Umesto jednog, u njoj su
bila dva konjanika, ali ostali detalji uklapali su se s onim to je Uberto
ve znao: naoiti trgovac, utljivi plavokosi pratilac i vitez iji je opis
odgovarao Luzinjanu. Bilo je izgleda da e ih pronai.
Momak zagnjuri ruke u renu vodu koja kao da mu je olakala
brige. Nije smeo da se prepusti malodunosti.
Pogleda preda se, privuen pljuskanjem lopatica vodenice i zapita
se zato unaokolo nema ljudi. Oko njega je vladao neuobiajen mir.
ta rade oni ljudi? iznenada ga upita Mojra s vrha uzvienja.
Uberto je upitno pogleda, a devojka mu pokaza povorku koja je
napredovala dolinom, obodom neobraenog polja. Eto gde su ljudi,
pomisli on, kad je izotrio pogled.
Gledao je grupu ljudi, moda itelja nekoliko okolnih sela, meu
kojima je bilo i ena i dece. Hodali su iza krstonoe i stegonoe,
izgovarajui molitve. Ispred procesije se isticala slamena pikaza u
obliju zmijolike adaje.
Uberto se pridrui Mojri. To je obred kojim se u ovim zemljama
tera nematina objasni joj. Vidi li adaju na elu kolone?
Vidim.
Ona oliava avola. Procesija e se ponoviti i naredna dva dana,
potom e iz adaje izvui slamu i postavie je iza krsta, kao simbol
pobede nad zlom.
A seljaci e i dalje umirati od gladi...
On uzdahnu. Da bi okonali svoje nevolje, seljaci bi morali da
poraze druge adaje. One u zamkovima, koje se goje na njihov raun.
Poto su osmotrili procesiju, napojie konje i ponovo zajahae.
Pokuaemo da se raspitamo u manastiru u Fonfroadu predloi
Uberto. Verovatno je blizu. Moda je moj otac prenoio tamo.
Devojka se sloila s njim.
Zaputie se drumom koji je vodio ka sreditu doline. Zagazili su u
neprohodno rastinje, tamo gde je nebo iezlo iznad gusto isprepletenog
lia.
U jednom trenutku Uberto zauzda aloka i pokaza Mojri da bude
tiha. Nedaleko odatle, divlja svinja je rila izmeu korenja divljeg
kestena, traei hranu. Njuku je zarila u rastresitu zemlju i kao da ih
nije primetila.
Uberto odavno nije jeo svee meso. Netremice zurei u ivotinju, uze
luk pa izvue jednu strelu iz tobolca, ali dok je nianio, seti se ta se
dogodilo kad je poslednji put podigao oruje... Pred oima mu zatreperi
Mavrovo lice i ruke mu zadrhtae.
Krajnje neprecizno izbaci strelu, koja zaita u vazduhu i zabode se
u zemlju, na pedalj od veprovog repa. ivotinja podie njuku,
preplaeno zarea pa pobee na kratkim nogama.
Uberto odmahnu glavom ne bi li se oslobodio tih misli, izvue drugu
strelu i naniani. Ponovo je vrsto drao luk i sigurno je nanianio, ali
divlja svinja je za to vreme nestala iz vidokruga, zavukla se u grm
kupina.
Dobro si to izveo, svaka ast podsmehnu mu se Mojra, bezmalo
zadovoljna to je ivotinja utekla. Nisi ba sjajan lovac, zna? veselo
nastavi. ak i u tom trenutku delovao joj je naoito i vedro; dovoljno je
bilo samo da ga pogleda pa da oseti ushienje od kojeg bi se
zarumenela. Ali odjednom primeti kako se Uberto uozbiljio. ta se
dogaa? upita ga.
On pokaza na neto u daljini, na nebu. Stub crnog dima. Poar.
Namrti se. Idemo da vidimo.
Jesi li siguran da bi trebalo? upita ga devojka. Zar ne bi bilo
bolje da se drimo podalje?
Uberto joj ne odgovori, ve podbode konja i okrenu ga ka paljevini.
Pomalo uznemirena, Mojra primeti da i dalje vrsto dri luk.

Stub dima podizao se iz baraka podignutih oko parohijske crkve, od

koje nije ostalo nita osim gomile ugljenisanih greda, pocrnele opeke i
spaljene zemlje. Svuda unaokolo bilo je sveih tragova konja. Poar je
nedavno podmetnut.
Uberto se probijao izmeu ruevina, pitajui se ta stoji iza unitenja
tih kua, koje nisu bile ni deo zamka ni selo. Bilo je to siromano
samotno mesto bez stratekog znaaja. Takvo zverstvo nije se moglo
objasniti ni pljakakim pohodom. Zadrao je pogled na skeletu crkve.
Krov se uruio povukavi sa sobom delove zidova. Brod u unutranjosti
bogomolje sigurno je bio zatrpan krhotinama. Jedino je proelje ostalo
neoteeno, i mada je pocrnelo od dima, i dalje se nazirao ukras isklesan
iznad dveri. Tri udovine ene s grudima u obliku zmije.
Ispred crkve su leala tela nagomilana kao krpe. Tela ena. Mojra
sjaha i odmah otra k njima, pratei svog psa, koji je njukao.
Ne pribliavaj se. Ne gledaj upozori je Uberto.
Ona ga pogleda hladno, gotovo izazivaki. ta umilja? U Eranju
sam videla i gore od ovoga.
 Povreen tim pogledom, mladi je ostavi i produi izmeu
ruevina. Obie crkvu i zagazi u vrt s lekovitim biljem, koji nije bio
zahvaen plamenom, ali je veina leja bila izgaena konjskim kopitima.
Jo jednom se zapita ko je mogao da napravi takvu pusto. Samo su zli
ljudi mogli da poubijaju monahinje.
Zar sam ja bolji?, zapita se uz izvesnu nelagodu. Bez oklevanja
sam ubio oveka, a da ga nisam ni pogledao.
Psei lave odvrati mu misli i povede ga ka kapeli punoj krhotina.
ivotinja je sedela nasred ruevine, njukajui ivice velike ploe. Uberto
je pomilova kako bi je umirio i sagnu se da pogleda etvrtasti mermerni
blok, koji je vie liio na poklopac otvora na podu nego na plou
ugraenu u sam pod. Upravo to ga je nateralo da je kucne kako bi
proverio da li je uplja... Trenutak kasnije odozdo odjeknue povici.
Zgranut tim otkriem, momak prisloni uvo uz plou i stade da
oslukuje... uju se enski glasovi! Bez oklevanja uhvati ivice ploe i
pokua da je podigne, ali nije mogao da je pomeri, te se okrenu da
potrai saputnicu. Mojra! uzviknu. Treba mi pomo.
Devojka iskoi iz crkve i potra k njemu. Poto je odmah shvatila ta
se dogaa, stade uz njega da mu pomogne. Ploa se podie za irinu
dlana, pa jo malo, dok je pas uzbueno gurao njuku u sve vei otvor.
Uz nadljudske napore podigoe je dovoljno da je gurnu u stranu.
Oslobodili su prolaz u podzemne prostorije.
Neto se pomeri u mraku, a onda stidljivo, na povrinu izbi ena u
mrkoj odori. Za njom izaoe i ostale, sve jednako odevene, sa strahom
na licu. Bile su uprljane pepelom, oi su im podbule od plakanja, a
zenice su im se rairile od dugog zurenja u tamu.
Poslednja je izala jedna dostojanstvena ena. Nije bila najstarija, no
svakako je delovala najmudrije. Na njenom licu nije bilo straha, ve
dubokog ogorenja, kao da joj se na plea sruila patnja cele zajednice.
Osvrnu se izgubljena, kao da ne prepoznaje mesto na kojem se obrela.
Onda ugleda obrise uruene crkve i prinese ruku ustima kako bi
zadrala vrisak.
Kad je nadvladala uzbuenje, obratila se Ubertu: Dugujemo vam
ivot, monsieur. Ne postoje rei kojima bih mogla da vam izrazim
zahvalnost.
 Srean sam to ste spasene, gospoo.
Poto je ovla otresla odoru, ena sastavi dlanove i smerno ree:
Kako da vam uzvratim?
Da mi uzvratite? Uberto ju je gledao s nevericom. Nije mu se
esto ukazivala prilika da vidi tako pribrane ljude. Ako izuzme svog
oca, naravno. Nita mi ne dugujete. Jedino mi je ao zbog vae crkve.
Zapita se da li bi ta ena mogla da bude tako dostojanstvena pri
pogledu na leeve nagomilane ispred proelja crkve.
Gospoa pokua da se osmehne, ali uzalud. Lice joj se pretvorilo u
ogorenu masku. Crkvu emo popraviti. To je samo zgrada bez due.
Vano je da nije uniteno ono to je u nama.
Veoma ste mudri. Ali recite mi, ta se to ovde dogodilo?
Grupa vojnika stigla je izjutra i podmetnula poar, onda su nas
zatvorili u crkvu i sve spalili. Uzdahnula je. Sve bismo se poguile
da nismo sile u podzemne odaje. Glavni ulaz nalazi se upravo u crkvi,
dobro skriven.
Momak primeti da je Mojra prebledela. Gospoine rei zacelo su
probudile u njoj jezive uspomene. Zagrli je kako bi je ohrabrio, i oseti
kako mu i samom taj zagrljaj prija. Zatim se zagleda u nadstojnicu.
Ko su bili ti vojnici? Zato su vam naudili?
Okrutnosti i nasilju ne trebaju razlozi istaknu ena.
Ipak, va sluaj nije usamljen. Dolazim iz Kastilje i otkako sam
kroio u Langedok, stalno nailazim na slina zverstva. Da nije bilo
pokolja vaih sestara, ovo razaranje bih pripisao grofu od Nigreda...
Ne izgovarajte olako to ime, monsieur. Kao stranac ne moete znati
ta ono tano znai.
Naprotiv, presvetla majko, i te kako znam. Znam za grofa od
Nigreda kao i za Eranj.
Nadstojnica promeni izraz lica i postade opreznija. Nedovoljno,
reklo bi se, budui da to ime izgovarate bez straha.
enin samouveren pogled natera Uberta da produbi razgovor.
Traim to mesto, Eranj odseno ree. Moete li da mi pomognete?
Na te rei gospou preplavi slutnja. Dakle, i vi... Isprui ruku k
njemu, onda je povue i sumnjiavo ga osmotri. Jo jedan ovek, koji je
nadavno stigao ovamo, postavio mi je to pitanje... Kastiljanac kao i vi.
To ne moe biti sluajno...
Uberto razrogai oi, proet nadom. Da niste upoznali mog oca?
Injacija Alvareza iz Toleda?
Da, da... promuca ena, zapanjena tim saznanjem. Otiao je iz
naeg beginaa malo pre ove nesree.
Moda je u opasnosti. Momak stisnu pesnice, osvrui se
unaokolo. Na koju stranu je krenuo? Jeste li mu pokazali put ka
Eranju?
Jesam, ali on vam preporuuje da ne idete za njim upozori ga
nadstojnica. Previe je opasno.
Ali ja mu se moram to pre pridruiti odvrati on. Obrati se Mojri:
Ova ena e mi pokazati put. Ti e ostati ovde, sigurnije je. Ne elim
vie da te izlaem opasnostima.
Ne. Devojka mu se privi uz miicu, usplamtelog pogleda. Hou
da idem s tobom.
On je zaueno pogleda. Jesi li ti sila s uma?! Dosad si govorila da
se plai tog mesta.
Dabome da se plaim, ali ne elim da se odvajam od tebe.
Vratiu se po tebe, obeavam ti.
Ne mogu da podnesem pomisao na to da u morati da te ekam
ree ona, vlanih oiju. Neu vie da ostajem sama. Kako ne razume?
Posle toliko samovanja i nevolja, skamenila sam se... Ali onda sam, uz
tebe, otkrila da imam srce...
Uberto pognu glavu, neodluan. Njegov otac u to je bio siguran
ne bi se poveo za oseanjima. Ali on je drugaiji, na svojoj koi je nauio
da ga hladan razum nee uvek navesti na najbolji izbor. Samo bog zna
koliko je kao dete patio zato to je bio lien ljubavi.
Gospoa je, razneena tim razgovorom, osetila potrebu da se
umea: Ostanite oboje ovde. S nadom pogleda u Uberta. Ostanite i
vi, sine. Zato da ugroavate ivot? Od kakve biste vi koristi mogli da
budete svom ocu?
Od izuzetne uzvrati on. Imam knjigu koja moe da uniti grofa
od Nigreda. Vi to ne znate, ali...
ena iskolai oi i prekide ga: Nali ste Turbu philosophorum?
Uberto se zbunjeno zagleda u nju, a onda ga obuze sumnja. Otkud
vi znate za nju? Ko ste vi?
Gospoa se prvi put prepustila oseanjima. Ne marei za
dostojanstveno dranje, pognula je glavu i pala na kolena. Glupa
ena, eto ko sam ja... Suze joj izbrazdae lice. Jedna glupa ena koja
vaem ocu nije ispriala celu istinu... Ja sam kriva to su zapalili crkvu:
vojnici su mene traili...
Mladi kleknu naspram nje. Pogled mu je bio blag, ali obratio joj se
odlunim glasom: Ispriajte meni istinu.
Gospoa podie pogled. Dobro, hou. Obrisa lice. Ali najpre
uzmite ovo...
Uberto je pogleda kako meu naborima haljine trai neto, a zatim
izvlai nekakav presavijeni pergament. ta je to?
ena mu ga sveano prui. To je deo istine koji nisam otkrila
vaem ocu.
 29.

Zato me nije ubio?, premiljao je Injacio, ne mogavi da se smiri.

Nedelju dana je prolo otkako su ga Luzinjanovi ljudi zarobili i otad ga
vitez nijedne rei nije udostojio.
Filip je potedeo Vilalma i zahtevao je da ga dre pod strogim
nadzorom zajedno s trgovcem, a potom je odluio da zatoenici slede
njega i njegove plaenike do Eranja. Nije se potrudio da obrazloi tu
odluku, niti je objasnio taktiku koju je naumio da primeni kad stignu na
odredite. To je razdraivalo ionako uznemirenog Injacija, koji se pre
svega brinuo da e Luzinjan naii na Uberta i da e mu nauditi.
Dvojici saputnika dopustio je da nastave putovanje svojim kolima,
uz pratnju plaenika, no Filip se postarao da ih za vreme poinka
vezuju za drvo kako ne bi pobegli.
Posle takvog ponienja Francuz se zatvorio u turobnu utnju.
Trgovac je nasluivao njegovu ozlojeenost i gnev, iako se Vilalm trudio
da sakrije nezadovoljstvo. Pre ili kasnije to zlokobno seme e proklijati.
Produili su ka istoku i kad su stigli do podnoja planina, krenuli su
uza Seven. Krajolik je nudio neoekivane prizore. Vrleti i planinski
masivi smenjivali su se s pitomim panjacima.
Usput su naili na samo jedno selo. Kue su bile male, naikane na
strmini, s krovovima i zidovima od sivog kamena. itelji su bili
neprijateljski nastrojeni, te su putnici, ne zaustavljajui se, produili
kroz kestenov umarak, utoite jelena i crvenorepki.
Vreme je ceo dan bilo varljivo. Tokom najtoplijih sati vazduh je bio
gust, pritiskao ih kao kamen, izazivajui umor i neraspoloenje, a onda
bi najednom postao suv. Te neobine promene donosio je vetar, koji je
duvao navie, ostavljajui teku vlagu u dolini.
Filip povede ljude skrivenom stazom uz klanac od krenjaka.
Konjanici su morali da sjau te da povedu ivotinje za uzde kako ne bi
posrnule na kamenitom terenu. U meuvremenu, vidljivost se smanjila,
iznenadna magla podmuklo se zavukla izmeu stena.
Klanac je bio preuzan da bi kola prola, te su ih Injacio i Vilalm
ostavili pa produili peke. Od te neprilike trgovca je vie muila
pomisao na to da je ostavio svoju krinju na kolima. U njoj je uvao
pribor i dragocene knjige, teret preteak da bi ga poneo sa sobom.
ovek koji je napredovao na elu kolone nije posustajao. Umotan u
crnu odoru, marirao je kroz maglu sve do mraka, vodei svog belog
konja. Kad su izali iz klanca, zaustavio se na rubu jedne padine.
Injacio se, iznuren od peaenja, oslonio na stenu i osmotrio krajolik.
Iako je magla skrivala detalje, shvatio je da su izbili na neku visoravan.
S jedne strane se obruavao nagib, s druge je uvis stremilo kupolasto
uzvienje obraslo umom. Ipak, i da nema magle, na tom delu obronka
bi bilo neuobiajeno mrano, ne samo zbog sumraka ve i zbog oblaka
ai koji je zaklanjao nebo.
Onda primeti neto to ga je jo vie uznemirilo. Na vrhu uzvienja
uzdizao se zamak. Bio je ogroman, celom duinom zidina okruen
visokim kulama. No te kule nisu bile odbrambeni bedemi zamka, ve
dimnjaci iz kojih su se podizali stubovi crnog dima. Eto odakle su
kuljali oni aavi oblaci. Uprkos smanjenoj vidljivosti, jasno su se videli
zahvaljujui crnim stubovima dima. Na jugozapadnom obronku
izbrojao je etiri dimnjaka, pa je zakljuio da ih i na suprotnoj strani ima
isto toliko.
Osam. Osam kula podignutih na jednakoj udaljenosti jedna od
druge. Zamak je bio sazidan u obliku pauka ugraviranog na
alhemijskim zlatnicima. Poloaj njegovih kula poklapao se s poloajem
paukovih noica. A glavna kula verovatno je bila simbol paukovog
tela...
I neprirodna tama tog mesta je potvrivala njegova nagaanja.
Neko mu je ve priao o tome. Dah tame prekriva zemlju u obliju nonog
dima. To mu je rekao izoblieni Droin, u podzemnim odajama Santa
Luine. Da li je uistinu tako? To je, dakle, mesto za kojim je toliko
tragao?
Kao da potvruje njegove sumnje, Luzinjan proe pored njega i
proaputa mu na uvo: Eranj.
Injacio ga upitno pogleda, ali vitez produi i okupi vojnike kako bi
isplanirali napad. Teko je bilo prozreti njegove namere. Filip je imao
dovoljno vojnika. Pod okriljem tame mogao je, kreui se kroz umu, da
stigne do samih zidina. Ali ta bi time dobio? Odbrana Eranja delovala
je solidno i dobro opremljeno. Strelci bi izreetali napadae strelama i
pre no to bi ovi stigli da preu jarak, a preivele bi posekla konjica
pripravna iza zidina.
Injacio primeti da i Vilalm procenjuje situaciju te nasluti kako je i on
doao do istih zakljuaka, no bilo je tu jo neeg. Francuz je pratio svaki
Luzinjanov pokret, posmatrajui ga tako prodorno da bi u njegovom
pogledu svako prepoznao mrnju. Ipak, Filip kao da nije mario, drao
se nepokolebljivo. Tako je odluno ulivao samouverenost svojim
ljudima da su oni upijali svaku njegovu re. Da je trebalo, ti plaenici bi
bez pogovora poli za njim u pokolj. Na kraju krajeva, okolnosti su
dovoljno govorile o njemu. Bio je prepreden, borben i vet strateg.
Luzinjan pokaza svojim vojnicima zapadnu stranu zamka. Moda
su s te strane mogli da se uvuku i naprave pukotinu u odbrani Eranja,
ali da bi to otkrio, Injacio je morao da saeka jutro. Na osnovu nekoliko
rei koje je nauo, trebalo je da napadnu u cik zore, pod okriljem magle.
Vie nije imao prilike da sazna. Kao i svake veeri, grupa plaenika
dovukla je njega i Vilalma do jednog drveta i posadivi ih na tlo, vezala
ih za stablo. Injacio pokua da se pobuni, rekavi kako im tog dana nisu
dali ni hrane ni vode.
Jee sutra, u paklu iskezi mu se u lice jedan plaenik, zateui
konopce kojim ga je privezao za deblo.
Filip naredi da se vojnici rasporede oko okolnog drvea, da ne pale
vatru i ne prave buku. Poto su odredili straarske smene, vojnici
pojedoe hladan obrok i polegae na tlo pod vlanom maglom.
Injacija su bolela lea od viednevnih napora i zatoenitva. Laknulo
mu je to je Vilalmova rana zacelila, no ni to vie nije bilo vano. Uskoro
e njihova sudbina biti zapeaena i nita nee moi da uine kako bi je
izmenili.
Kad bi samo mogao da pobegne... Cimnu rukama ne bi li oslabio
konopce, no oni su bili vrsto vezani te je bilo nemogue pokidati ih. S
druge strane stabla Francuz kriom odmahnu glavom, pokazujui kako
je sve uzalud. Bie da je i sam pokuao da se oslobodi.
Injacio uzdahnu obuzet gorinom i pomisli na enu i sina, nadajui
se da su oboje bezbedni. Onda se priseti svoje kue pod krovom od
kriljaca, uukane u tihoj kastiljanskoj dolini, i na spokoj u kojem je
mogao da uiva, samo da nije udeo da previe vidi i sazna.
Zamuri, pokuavajui da zamisli ta bi bilo da je u mladosti
izabrao drugaiji ivot ili da je bio drugaiji ovek... Ali istini za volju,
nikad nije mogao da bira. Sudbina ga je nosila kao to vetar nosi list,
silovito ga bacajui na sve etiri strane sveta. Preputenom besu oluje,
nije mu preostalo nita drugo nego da se tei razmiljanjima i
oseanjima. I tako e biti do kraja ivota ili dok ga razum ne izda...
Posle dugo vremena, iscrpljen od gladi i umora, zaspao je.

Probudi se! uzviknu jedan vojnik.

Injacio otvori oi i osmotri oveka koji je stajao pred njim, zajapuren i
ispruenih ruku. Shvatio je da ga je ovaj upravo oamario. Iza lea mu
je stajao drugi ovek, odvezivao ga je i popustljivije mu naredio da
ustane.
Trgovac promrlja neto ne bi li im stavio do znanja da je razumeo, i
im su mu oslobodili ruke, protrljao je miice i ake. mirkao je, no
koliko god se trudio, malo je video. Pred oima mu je bilo mutno, ali ne
od pospanosti, ve od magle koja je sve unaokolo obavila pepeljastom
koprenom. Primetio je samo jutarnju svetlost koja je treperila na
jugoistoku, no i ona je bila daleka i preslaba.
Osloni se na stablo, odgurnu se o kolena i ustade. Kosti su mu
kripale, a u glavi mu je nepodnoljivo pulsiralo.
Jo neko vreme je ostao tako, oslonjen o stablo, ali vojniku nije bilo
po volji njegovo odugovlaenje te mu se ponovo prodera u lice: Kreni,
Mozarapine! pa zamahnu da ga oamari. Meutim, Injacio ga je
spremno doekao, uhvativi ga za runi zglob pre nego to je ovaj
uspeo da ga udari.
Vojnik bolno jauknu, iznenaen zatoenikovom snagom i brzinom.
Povue ruku kako bi se oslobodio stiska, ali trgovac mu je uvrnu,
prisilivi ga da klekne na zemlju. Odmah zatim mu gotovo neprimetno
izvue bode iz pojasa i sakri ga pod odeu.
Vidim da ste se poteno odmorili od napornog putovanja, metre.
Trgovac podie pogled i pred sobom ugleda crnu priliku. Luzinjan.
Nije ni primetio da mu je ovaj blizu i zapita se da li ga je video kad je
sakrio bode. Odluno mu se obrati: Ako su ovo najbolji vojnici kojima
raspolaete, bolje bi bilo da odustanete od poduhvata pa se zacereka i
ponovo uvrnu ruku plaeniku, koji zastenja od bola i srama.
Filip slegnu ramenima. Uprkos svom poloaju, i dalje ste prilino
ponosni. U vazduhu se oseala napetost pred predstojeu bitku, ali on
je delovao spokojno i ravnoduno kao prethodne veeri. Pustite tog
jadnika i spremite se, kucnuo je odsudni as. Na kraju je autoritativno
pogledao dva vojnika koja su stajala nedaleko odatle. Vas dvojica,
doite ovamo. Pazite da ne izgubite iz vidokruga ovog zatoenika.
Postarajte se da sve vreme bude pored mene.
Njih dvojica klimnue i prioe zarobljeniku kako bi ga odveli.
Samo malo. Trgovac pokaza na Vilalma, koji je jo bio vezan za
drvo. A on?
U tom trenutku Francuz otvori oi i prezrivo se zagleda u Luzinjana.
Izazivao ga je.
Kavgadija? Filip se zlurado osmehnu. Samo bi nam smetao.
Njega emo ostaviti ovde. Priblii se Francuzu i pokaza mu sablju, pa
mu je baci pred noge. Ne treba mi ni njegovo saracensko oruje. Neka
ga zadri.
Vilalm stade da se batrga kako bi se oslobodio. Sablja je leala tano
ispred njega. Gotovo ju je dotakao vrhovima stopala, ali nije mogao da
je privue.
Luzinjan se nagnu prema njemu i uhvati ga za kosu. Za tebe e
najvea kazna biti da ostane tu i bespomono zuri u svoju sablju.
Pomiri se s tim da si izgubio.
Vilalmove plave duice besno sevnue. Ni u tim okolnostima nije
nameravao da se potini.
Filip kao da je uivao u njegovoj mrnji. Samo ti mene gledaj tim
oima punim gneva. Nadam se da e ti ih vrane iskopati dok jo bude
iv.
Grupica plaenika koja je posmatrala taj prizor prasnu u razuzdan
smeh.
Luzinjan ga pusti i udalji se, pokazujui ljudima da se spreme.
Za nekoliko minuta logor je opusteo. Vojnici su osedlali konje i
dohvatili oruje, pa su se zaputili ka zamku u Eranju. Injacija su vukli
za sobom. Jedva je stigao da pogleda prijatelja u znak pozdrava.
 Vilalm ostade sam, obavijen maglom, dok su mu se udne misli
rojile u glavi. Odjek privienja, lica i rei. Moda e, kad skona, i sam
postati slika, nejasno lice, nedodirljivo telo...
Odjednom se prenu. uo je neki um... Zvuk koji nije potekao iz
njegovog uma, ve spolja. Onda ugleda dve senke kako izlaze iz magle i
nadvijaju se nad njim. Obratie mu se, ali on ih nije razumeo. Imale su
muke glasove, gotovo grube.
Osmehnu se. Smrt je dola po njega.

Plaenici prooe kroz maglu kao opor vukova pa kreui se izmeu

drvea izbie na zapadni obronak ispod zamka. Luzinjan onda naredi
da se zaustave i podeli ih u dve grupe, na konjicu i peadiju.
Konjanika nije bilo mnogo, najvie dvadesetak, ali Filip je smatrao
da ih je dovoljno za ostvarenje njegovog cilja. Naredi im da produe
du zidina, dok ne stignu do zamandaljene kapije. Tu je trebalo da se
zaustave, da se sakriju u umarku i saekaju da se kapija otvori iznutra.
Konjanici su se posluno rasporedili i nestali u sivilu.
Onda Luzinjan stade na elo peadinaca i povede ih na drugu
stranu. Tamo je skriveni prolaz objasni Injaciju, koji je pognut
koraao uz njega.
Trgovac nasluti strategiju. Nee napasti zamak, nego e se uvui
unutra tajnim prolazima. Logino gledano, moda je to bio jedini
izvodljiv plan. Ipak, zakljuio je da Luzinjan ima premalo ljudi da bi
mogao da se upusti u neizbean konani obraun. Zar je mogue da nije
razmiljao o tome? Bio je ubeen da je prevideo neto znaajno.
Usled vonja koji se irio iz jarka, vazduh oko zamka bio je kuan i
to su se vie pribliavali, to je i smrad postajao nepodnoljiviji.
Plaenici su, zgaeni, pokrivali nos i usta.
Tiina upozori ih Luzinjan, pokazujui nazubljene bedeme
obavijene maglom. Iako je bilo teko poverovati u to, nije bilo sumnje da
su na vrhu zidina rasporeeni strelci i straari.
Zidovi zamka ukazivali su se izmeu pramenova dima i magle.
Pojavljivali su se naglo, kao privienje, da bi ve sledeeg trenutka
nestali. Plaenici kao da su bili omaijani tim varljivim vizijama i
gotovo su zaboravili na predstojeu bitku.
 Sve je to deo arolije Eranja, pomisli Injacio i upravo u tom trenu
shvati da koraa samom ivicom jarka. Nagnu se da pogleda. Jarak je bio
pun otpadne tenosti, ustajale i tamne, verovatno vode koja se koristi za
hlaenje metala. Na osnovu mirisa zakljui da u njoj ima i kiselina za
izbeljivanje sirovina.
Filip je izvesno vreme hodao uz jarak, a onda je ponovo poveo ljude
u umarak. Nije bilo lako slediti ga, rastinje je gusto idikljalo, staza
nije bilo i vojnici su morali da kre put kopljima da se ne bi upleli u
granje i bunje.
Duboko su zali u umu kad Luzinjan stade ispred mermerne ploe
na zemlji. Liila je na poklopac sarkofaga. Pozva etvoricu vojnika i
naredi mu da je pomere.
Ploa skliznu i na opte iznenaenje pred njima se ukaza reetka od
kovanog gvoa, a usred nje brava s osmougaonom kljuaonicom. Filip
gurnu u nju medaljon u obliku pauka, brava kljocnu, a on zatim
podie reetku, otkrivajui podzemni prolaz. Ovuda emo proi.
Da ne naiemo na nekog straara? upita Injacio.
Ovaj prolaz sam ja prokopao, odavno ree Luzinjan i zavue se u
rupu. Oni koji sada ive u Eranju verovatno i ne znaju za njega.
Jedan za drugim, vojnici su se sputali u podzemni prolaz, pratei
Filipa. Injacio ga je pratio u stopu, pod budnim okom dva plaenika.
Pitao se kako e posluiti Luzinjanu. Bio je siguran da je vitez smislio
neto posebno za njega.
Zaputie se tunelom prokopanim u kru, a onda iznenada zaue
kapanje. Filip im pokaza da obrate panju. Sa svoda je curila neka
tenost. Prodire odozgo ree. To znai da se nalazimo ispod jarka.
Oprezno produi uza sam zid tunela i proe pored vlanog mesta ne
pokvasivi se.
Injacio je sledio njegov primer. Zadigao je rubove odee i pribio se
uza zid. Ako ta voda potie iz jarka, bolje bi bilo izbei je.
Bez prepreka su stigli do mesta gde se tunel ravao u obliku ralji.
Luzinjan onda naredi Injaciju i dvojici vojnika da pou za njim levim
krakom, a ostale posla u desni, koji vodi u unutranje dvorite zamka.
Plaenici su ve znali ta im je initi kad izau iz tunela.
Jedan za drugim, ljudi se zavukoe u uzan krak. Kad je ostao sam s
Luzinjanom i dvojicom vojnika, Injacio nije vie mogao da uti: Zato
smo se razdvojili?
Uskoro ete videti odvrati Filip zagonetno. Hodajte. Sledite me i
ne zapitkujte.
Levi krak odveo ih je pred spiralno stepenite. Popeli su se i
produili do male straarnice u zidnoj nii. S nazubljenih bedema
videlo se unutranje dvorite zamka. Filip se nagnu preko zida i pozva
Injacija da mu se pridrui.
Trgovac stade pored njega, i uprkos magli, ugleda dvorite s
glavnim tornjem i kulama s kapijama obeleenim crnim suncem.
Onda primeti kako se po dvoritu neko prikrada. etvorica
mukaraca hitro su se kretala uza zid ka glavnom ulazu u zamak. To
su zacelo Luzinjanovi plaenici. Trebalo je da otvore kapiju kako bi ula
konjica, a potom su morali zajedno da izvedu napad.
etvorica ubaenih plaenika skliznue kroz maglu ka ulazu, ka
velikoj zasvoenoj kapiji uglavljenoj u zidine. Bila je zatiena vrstom
gvozdenom reetkom, a spolja podignutim pokretnim mostom.
etvorica plaenika trebalo je da prodru do dva drvena toka
postavljena na obe strane kapije. Prvim se pokretao ekrk povezan s
gvozdenom reetkom, a drugim se podizao pokretni most.
Dva straara stajala su nedaleko od kapije, ali pleenici su bili
oprezni, prili su im s lea i beumno ih preklali. Majstori svog
zanata, pomisli Injacio. Spustili su trupla na tlo i poeli da okreu prvi
toak.
kripanje ekrka naruilo je mir zamka.
Poto su podigla gvozdenu reetku, etvorica vojnika pourila su da
pokrenu drugi toak. U tom trenutku zafijukale su prve strele. Jedan od
njih pade, pogoen u slabine, a drugi pri pogledu na sauesnika koji se
sruio na zemlju ostavi toak i dade se u beg.
Sad su ostala samo dvojica da pokrenu toak. Preiveli nisu bili
hrabriji, ve promiljeniji. ak i da su pokuali da pobegnu, strelcima
ne bi mogli umai. Jedina nada im je bila putanje konjice u dvorite
zamka. Injacio ih je posmatrao, oekujui da ih svakog trenutka zaspu
strelama. Dosad su preiveli samo zahvaljujui magli koja je ometala
strelce, prisiljavajui ih da naslepo odapinju ka toku.
 Usledi otro kloparanje mehanizma i pokretni most se uz
zagluujui tresak obrui na drugu stranu jarka. Udari o tlo i nekoliko
puta odskoi, podiui oblake sumaglice, ali pre no to se buka stiala,
nadjaa je topot bojnih konja koji su izjurili iz ume.
Injacio se nagnu preko zida i ugleda konjanike, koji u zbijenoj
formaciji nahrupie u dvorite zamka. U meuvremenu, peadinci se
rastrae po istini, traei zaklon od kie strela.
Plan opsade se savreno ostvarivao. Meutim, kao da ga je Injacio
upozorio, neprijatelj nije ostao da sedi skrtenih ruku: kapije u
podnoju osam kula irom se otvorie i propustie mnotvo vojnika, to
peadinaca, to konjanika.
Arhonti odgovaraju na napad primeti Luzinjan, koji je posmatrao
prizor stojei nekoliko koraka od Injacija. Glas mu je bio spokojan, kao
da potvruje ono to je oekivao. Upotrebie sve raspoloive snage
kako bi odbili napad.
Brojniji vojnici opkolie Luzinjanove plaenike. Konjica arhonata
potiskivala ih je prema ulazu. Ali vei deo posla obavila je grupa
peadinaca: bili su to divovski ljudi koji su se bacili u guvu maui
ogromnim bojnim ekiima s kukom na vrhu. Od tog oruja nisu se
mogli odbraniti; pogaali su i sekli kud god da udare.
Ratnici s bojnim ekiima nadziru rudnik galenita ree Filip,
pokazujui kolose koji su zamahivali orujem. Ako su oni izali iz
kula, to znai da Eranj nema vie vojnika.
Injacio ga popreko pogleda. Sad razumem va plan. Napravili ste
diverziju kako biste se neprimeeno i nesmetano uvukli u zamak.
Upravo tako odvrati Luzinjan. Sad u kulama nema vie nikog
izuzev grofa od Nigreda.
Izuzev grofa od Nigreda i Bjanke od Kastilje ispravi ga trgovac.
Naravno. Sigurno su oboje u glavnoj kuli.
Vai plaenici nee dugo izdrati primeti Injacio. Bitka e se
uskoro okonati i arhonti e se vratiti u zamak. Neete imati dovoljno
vremena da delate.
Ne prenagljujte sa zakljucima. Zanemarujete vaan detalj. Filip
mu pokaza ka delu bedema okrenutom ka jugu, prema obronku izvan
zidina.
 Injacio primeti kako se dvojica vojnika koji su ga pratili jedva
uzdravaju od cerekanja. Oigledno su znali na ta misli vitez. Priblii
se nazubljenom zidu i pogleda u daljinu. Iza jarka uoi grupu vitezova
koji su upravo izbili iz umarka i kretali se ka pokretnom mostu. Bilo ih
je najmanje pedeset. Pridolice nisu bili plaenici, ve redovna vojska.
Od boje njihovih zastava i platova javi mu se predoseaj koji se
obistinio im je prepoznao oveka na elu kolone: biskup u beloj odori.
Iako je bio prikladno opremljen, s mitrom i biskupskim tapom, liio je
na iznemoglog starca. Injacio u neverici razrogai oi. Bio je to Folko iz
Tuluze.
Biskup podie biskupski tap, a titonoa koji je jahao uz njega dade
znak za napad dunuvi u rog, zatim se razlegoe ratni poklii, njitanje
konja i topot kopita. Konjica Belog bratstva zbijena je juriala ka ulazu
u zamak.
U meuvremenu, u unutranjem dvoritu, Luzinjanovi plaenici
prolazili su kroz teka iskuenja: desetkovani, povlaili su se ka kapiji,
potiskivani razjarenim napadima. inilo se da je za njih sve izgubljeno
kad su nahrupili Folkovi vitezovi. Njihov dolazak ulio je plaenicima
snagu i hrabrost. Pokuae da raire formaciju, podelivi se u dve vrste
ne bi li propustili saveznike u napadu.
Vitezovi Belog bratstva prooe kroz kordon plaenika i prodree u
samo sredite sukoba, probijajui neprijateljske linije. Udar je bio
razoran. Zateeni, arhonti stadoe da se povlae. Folkova konjica projuri
kroz sam centar, razdvojivi ih na dva krila i zamahujui kopljima i
toljagama pri svakom pokuaju pruanja otpora.
Filip se pobedniki osmehnu, udalji se od ivice bedema i pokaza
dvojici vojnika da se spreme za poduhvat. Zatim se nestrpljivo obrati
Injaciju: Dosta smo gledali. Moramo da krenemo.
Potisnuvi jezu, trgovac klimnu glavom. Duu su mu protresali
nejasni oseaji. Nemo ga je preplavila pri pogledu na Filipov munjeviti
uspeh, no uprkos tome bio je svestan da njegov ivot zavisi od tog
oveka. Ako se otkrije Luzinjanov poduhvat, njega e proglasiti
vitezovim sauesnikom. No to saznanje nije umanjivalo izvesno
ushienje: kako god da se okona ovaj dogaaj, on e uskoro otkriti
tajne Eranja i identitet grofa od Nigreda.
 Pre no to se zaputio za Luzinjanom, nakratko je zastao pored
bedema. Poslednji put je pogledao u dvorite zamka: uinilo mu se da
je na obodu umarka primetio obrise nekoliko jahaa. Neko je odluio
da se ne pridrui bici i zaostao je meu drveem. Injacio napregnu oi
posmatrajui oveka na elu kolone, zatienog grupom pratilaca. Iako
je zaostali konjanik bio daleko, trgovac u toj prilici prepozna Folka.
Biskup je zurio u ulaz u zamak, ekajui ishod bitke. I uprkos tami i
magli, trgovac uoi njegovu grozniavu udnju za osvajanjem.

Dve senke iznikoe iz magle i Vilalm, gotovo razoaran, zakljui da nije

re o utvarama, ve o dvojici naoruanih mukaraca neskladne pojave.
Jedan je bio nizak i ugojen, drugi visok i usukan, s glavom kao u iode.
A ko je ovaj? upita prvi.
Ja bih rekao da je mrtav odvrati drugi.
Nije mrtav, pomera oi. Ugojeni se sagnu, podie sablju i vrhom
okrznu Francuza po licu. Govori, bednie. Ko te je vezao za drvo?
Pre no to je progovorio, Vilalm osmotri pridolice. Govorili su
oksitanskim narejem, ali nisu mu liili na pripadnike Luzinjanovih
plaenikih trupa. Ipak, nije mogao da utvrdi kojoj vojsci pripadaju, te
odlui da ih slae: Razbojnici... Grlo mu je bilo suvo i on s naporom
proguta pljuvaku. Opljakali su me i ostavili me ovde da umrem.
Lae odvrati onaj debeli, podiui sablju. Da je to istina, i ovo
bi odneli.
Ostavili su mi je zato to je prokleta. Donosi nesreu.
Dugajlija se zacereka. Istini za volju, tebi nije donela dobra.
Vilalm se nasmeja, podilazei mu. Ako ste i vi razbojnici, nemate
mnogo sree. Iskrivi lice, kao da se pomirio sa sudbinom. Nemam
vie nita da vam dam.
Usukani se ponovo zacereka. Mi nismo razbojnici, ve vojnici Belog
bratstva.
Mi smo pozadina dodade njegov prijatelj.
Borite se za biskupa Folka? upita Vilalm.
Ba tako odgovori dugajlija. Traimo zamak sa zlatom.
uti, budalo! umea se debeli. To je tajna.
Francuz je dovoljno uo. Znam ja gde je blago. Ona dvojica ga
zabezeknuto pogledae. Vilalm nastavi, toboe ozlojeeno: Razbojnici
su me namerno ovde vezali, kako bi me naterali da progovorim. Uskoro
e se vratiti i ako im ne kaem sve to znam, ubie me. Nisam vam
odmah rekao zato to sam se plaio da ste njihovi, no kako ste vi
biskupovi ljudi, to umnogome menja situaciju. Ako me oslobodite,
odveu vas do mesta koje traite...
Debeli vojnik mu prisloni otricu sablje na grkljan. Ako lae,
zaklau te.
Znam skrivenu stazu koja vodi pravo do zlata nastavi Vilalm,
trudei se da deluje uverljivo. Umorio se od prie i bio je avolski
edan. Pomislite koliko e vam zahvalan biti biskup Folko kad mu
pokaete gde se krije blago.
Nas je dvojica, a on je sam. Nita nas ne kota da pokuamo.
Dugajlija se sagnu i presee mu konopce noem. Ne moe da bude
opasno.
Odlina odluka, prijatelju. Vilalm se osovi na noge, borei se
protiv obamrlosti i ukoenosti udova. Protrese noge i protrlja miice, a
vojnici stadoe uz njega. Mogu li da dobijem malo vode?
Debeli odmahnu glavom. Prvo mora da je zaslui i bocnu ga
sabljom, terajui ga da krene.
Dobro, poite za mnom ree Francuz i zaputi se izmeu bunja.
Nije daleko.
Pogleda ih krajikom oka dok su koraali za njim, nita ne slutei.
im je povratio kontrolu nad udovima, naglo se okrete i ote sablju
debelom vojniku, pa rasee dugajliju posred stomaka. Ovaj oajniki
zajea i prinese ruku trbuhu zadravajui utrobu, dok je onaj
razoruani pokuavao da isue ma. Ali bio je spor i nespretan, te je
Vilalm bez po muke odbio njegov napad i posekao ga udarcem odozdo.
Kad se uverio da su obojica mrtvi, uze uturicu s vodom i napi se,
pa zadenu sablju za pojas. Rekao sam vam da donosi nesreu
promrmlja uz ledeni osmeh.
Osvrnu se izmeu drvea, vrati se odakle je poao i krupnim
koracima produi tamo kuda su otili Luzinjanovi ljudi. Nije znao ta bi
trebalo da uini kad naie na Injacija. Smislie neto usput, pomisli.
Najvanije je da nadoknadi izgubljeno vreme.
 Nije dugo hodao kad je zauo korake iza lea. Isue sablju i sakri se
iza drveta, strahujui da su mu vojnici za petama. No uto ga sustie
reanje meu bunjem. Vuk, pomisli, spreman da se brani, i dok je
ekao da zver iskoi iz rastinja i da ga napadne, kasno je osetio da mu
se neko prikrada iza lea.
Okrenu se munjevito kao zmija i zamahnu sabljom kroz vazduh, ali
neija ruka silovito ga stegnu za zglob i odbi njegov napad.
Vilalm zakrguta zubima od napora i sledeeg trenutka se nae oi
u oi s nekim ovekom. Kad ga je prepoznao, nije mogao da zadri
iznenaen uzvik.
 30.

Uberto popusti stisak i osmehnu se, pa zagrli prijatelja.

Kako si me pronaao? upita ga Vilalm.
Uberto mu detaljno opisa svoje kretanje:
Stigao sam u Tuluzu i zatekao oevo pismo u konaku katedrale.
Poruio mi je da odem u Pruj i zatraim audijenciju kod Folka. To sam i
uinio, ali biskup je odbio da me primi, bio je zauzet pripremama za
neki vojni poduhvat. Ne znajui kuda da krenem, pratio sam vae
tragove sve dok nisam stigao u begina Santa Luina. Zaista sam imao
sree, jer sam tamo saznao kako da stignem do Eranja.
Vilalm klimnu glavom, odmeravajui devojku koja je stajala uz
njegovog prijatelja. Bila je veoma lepa, gotovo oaravajua, ali njene
makaste oi gledale su ga nepoverljivo. Uprkos prividnoj
netrpeljivosti, kao da je imala poverenja u Uberta.
Usput sam nastavi Uberto primetio grupu plaenika. Drao
sam se podalje od njih, sve dok nisam ugledao naa kola. Onda sam
posumnjao, uhodio sam ih i shvatio da su vas zarobili, te sam vas
pratio, ekajui povoljan trenutak.
Vilalm ga prekinu, obuzet sumnjom. Pomenuo si begina Santa
Luina... Kako je mogue da...
Uberto mu spusti ruku na rame. Nekoliko bogomoljki se spaslo.
it, devojka koja te je negovala umea se Mojra iva je i dobro
je.
Te rei su, vie od svega ostalog, oraspoloile Francuza. ak mu ni
tama te zabaene ume nije delovala previe zlokobno.
Uberto mu onda prui dambiju. Vraam ti je, prijatelju. Donela
mi je sreu, a jednom prilikom mi je ak spasla ivot.
Francuz zadenu bode za pojas i odluno pogleda prijatelje.
Moramo da pourimo. Injacio je u opasnosti.
Uberto se smrknu. Zna li kuda su odveli mog oca?
Iako se jedva nazirao u magli, Vilalm se pretee isticao u umi. Liio
je na ogromnu granitnu skulpturu iz ijeg se temena pui dim. Pri
pogledu na njega, Mojri se ukaza zastraujua slika mravih ljudi,
iznurenih od napora, gladi i patnje. Ispod tih zidina, znala je, prua se
splet tunela kojima je dugo puzila pre no to je nala izlaz. Protrese je
drhtaj. Uberto to primeti i privi je uza se ne bi li je ohrabrio.
Eranj! uzviknu devojka. Ono je Eranj!
To je rekao i Luzinjan dodade Vilalm. Injacio je unutra.
Uberto se zagleda u zamak. ta god da se krije izmeu tih zidova,
mora prestati da nanosi bol ljudima. Obeao je to ne samo Korbi Lantar
ve i nadstojnici Santa Luine. Ipak, pred velianstvenou Eranja,
samouvereni Uberto se pokoleba. Lako je dati re kad se ne zna koliko
je velik izazov s kojim se treba suoiti. Bio je neoprezan i povran kad se
obavezao. Ali takvi su bili i oni koji su mu ukazali poverenje. Kako su
mogli i pomisliti da jedan mlad i neiskusan momak moe da obavi
takav zadatak? Ako je on bio naivan, Galib i Korba su, najblae reeno,
bili nepromiljeni. ta su mislili da e reiti kad su ga poslali pred te
kule? Kako bi jedan ovek, sam, mogao da se suoi s neim tako
ogromnim?
Poto je savladao sve prepreke na putu do odredita, Uberto je tada
prvi put posumnjao u uspeh svog poduhvata. Za poetak, teko e mu
biti da se uvue meu zidine Eranja i da se neopaeno kree po zamku.
Osim toga, nee moi da se snae u tako velikoj graevini. I povrh
svega, morae da izbegne mnogo straara. Bie pravo udo ako uspe da
spase Injacija i pobegne.
Ipak, morao je da pokua. Oseao je teret odgovornosti.
S druge strane, Uberto je bio sasvim svestan da greke nisu
dozvoljene. Ako ga uhvate u Eranju, niko nee doi da ga oslobodi, kao
to se to dogodilo u Monseguru. Ve je imao i previe sree. Morao je
dobro da razmisli o svakom koraku i da briljivo razmotri okolnosti. Ali
pre toga e morati da se oslobodi kajanja koje ga danima proganja i
prisiljava da posumnja u svoju dobrotu. Stoga odlui da, pre no to
krene, izdvoji Vilalma u stranu i da mu se poveri. Francuz mu je bio
jedini prijatelj kojem je mogao iskreno da se obrati. Pri samoj pomisli na
mogunost da razgovara s Mojrom, obuzela bi ga nelagoda. Jo nije bio
spreman da joj otkrije svoje slabosti.
Ne znajui kako da zapone razgovor, momak samo primrmlja
Vilalmu: Ubio sam oveka.
 Francuz kriom pokaza na devojku. Zbog nje?
Uberto klimnu glavom. Istina je, reagovao je iz strasti. Njegovom
prijatelju dovoljan je bio jedan pogled da to nasluti. Na kraju krajeva,
on i Vilalm se godinama poznaju i povezani su bratskim oseanjima.
Francuz ga je nauio da se bori, da gaa iz luka i jae. Njihova
obostrana naklonost bila je drugaija od one koju je Uberto oseao
prema ocu, kome mu je bilo teko da se poveri.
Jesi li se pokajao? upita ga Vilalm, udarivi ga po ramenu.
Nisam, i to je ono to me mui.
Deava se, kad ovek reaguje nagonski. Kad nema vremena da
promisli o svojim postupcima. Vilalm mu se saoseajno osmehnu.
Ali udovita ubijaju iz pohlepe, a ne da bi zatitila one koje vole.
Uberto klimnu glavom. Njegov prijatelj je u pravu. Strast ga je
naterala da reaguje brzo, ali ne i brzopleto. Nagnala ga je da postupi
ispravno ne ostavljajui mu vremena da promisli. Upravo ga je ta
emotivna reakcija zbunila, taj trenutni gubitak kontrole. To saznanje
umogome mu je olakalo savest.
Bilo je vreme da se krene.

Peke su proli kroz umarak. Vilalm i Uberto su hodali rame uz rame,

jedan vrsto steui drak maa, drugi sa zapetom strelom. Mojra ih je
pratila vodei konje za uzde.
U jednom trenutku crni pas naulji ui i zacvile. Uberto je ve bio
nauio da tumai ponaanje te ivotinje i sa zebnjom u srcu stade da se
osvre oko sebe. Moda se vara, ali uinilo mu se da je uo njitanje
konja. I zaista, nedugo zatim, u magli se ukaza beli konj privezan za
stablo. Nije imao sedlo i lenjo je brstio travu.
To je Luzinjanov at ree Vilalm, dok mu je srce sve bre tuklo.
Ako je taj konj tu privezan, to znai da je i Filip u blizini. I ovoga puta
nikakvi ga konopci nee spreiti da ga ubije. Jae stegnu drak maa i
potrai ga izmeu drvea.
No ispostavilo se da je unaokolo sve pusto. Gde su Injacio, Luzinjan
i plaenici? Traei odgovor, Francuz stade da razmie granje i bunje,
napredujui ka zamku. Magla im je zaklanjala vidokrug, no kad je
nauljio ui, uini mu se da iza zidina dopiru povici i zveckanje oruja.
Tamo se odvijala borba.
Uto ga prenu Ubertov glas. Bio je ushien i ujedno iznenaen:
Naao sam ulaz u neki tunel! Sledeeg trenutka mladi razrogaenih
oiju iskoi iza drvea i pozva prijatelje da mu se pridrue. Moda su
ovuda proli!
Povede Vilalma i Mojru ka nekakvoj kamenoj ploi, pored koje je
leala uklonjena gvozdena reetka.
 31.

Luzinjan je ponovo poveo Injacija kroz podzemne hodnike. Dugo su

hodali, bakljama osvetljavajui put. Tuneli su se ravali u beskrajni
lavirint, u kojem je bilo teko snai se. Trgovac se zapita koliko su
dugaki i ko ih je prokopao, no naslutio je da e uskoro i to otkriti.
Malo-pomalo temperatura je rasla, a vazduh je bio proet ljutim
vonjem.
Poto su preli i poslednji deo tunela, Luzinjan je uao u prostranu
odaju i samouverenim gestom, kao da ulazi u svoju kuu, pozvao
ostale da mu se pridrue. Ipak, Injacio i dvojica plaenika osvrnue se
unaokolo pre no to mu prioe. To nije bila prirodna peina, ve
nekakva kripta sa zasvoenom tavanicom, prokopana u granitu. U
zidovima su bili izbijeni veliki prolazi, svi isti i meusobno jednako
udaljeni.
Vrata pakla! uzviknu jedan vojnik.
Trgovac se natera da razmilja hladne glave. Ti portali nesumnjivo
vode u osam kula rasporeenih du zidina. Bio je siguran da su to ulazi
u stupove. Dakle, obreo se u sreditu Eranja, ispod glavne kule.
Osam portala nisu bili jedini prolazi u toj peini. Mnotvo manjih
otvora zjapilo je u zidovima, zaklonjeni polumrakom.
Posluavi Filipa, dvojica plaenika naoe baklje prikaene za zid i
zapalie ih; odmah se rairi miris izgorele smole, a svetlost proeta
dimom osvetli svodove. Injacio onda primeti na sredini odaje jezerce
usred kojeg se izdizala statua u visini oveka. Bila je isklesana od crnog
kamena proaranog ilicama galenita, prilino grubo izraena, ali
upeatljiva.
Ova statua je simbol Eranja? nagonski upita trgovac.
Ne znam odvrati Luzinjan. Sigurno je delo prvih itelja zamka,
kao i vei deo ovog tunela. Ali savreno doarava misteriju Eranja.
Injacio primeti re uklesanu u podnoje statue: MELVSINE. Uini
mu se poznatom, ali u tom trenutku nije mogao da dokui njeno
znaenje. Nasluivao sam da se iza Eranja skriva neki enski simbol
dodade. Shvatio sam to kad sam video talire od alhemijskog zlata.
Njihova oznaka, pauk, sastoji se od enskih simbola. Osam spirala i
Venerino ogledalo u sreditu. Spiralama se aludira na niti i mit o
Arijadni, ali i na alhemiju.
Imao je jasnu sliku u mislima.

Znak pauka simboliki je plan zamka nastavi Injacio. Osam

kula predstavlja osam preslica kojima Eranj ispreda zlato.
Ne kule, ve njihova podzemlja ispravi ga Filip. Eranj je
gospodarica tamnog lavirinta, Dea Draco. U njenoj utrobi pulsira tajna
nigreda.
Trgovac klimnu glavom, pa ponovo pomisli na re uklesanu u
podnoju statue, Meluzin, koja mu je izazvala panju. Kad bi je
izgovorio i sricao, zvuala mu je poznato, no njeno znaenje i dalje mu
je izmicalo. Luzinjanov glas ga prenu iz misli: Delujete prilino
zamiljeno, metre Injacio. Da se ne pitate zato sam vas doveo ovamo?
Mislim da ete me zadrati kao taoca, ali nisam siguran u to.
Moda vas brine ono to je naao moj sin pratei Galibova uputstva.
Luzinjan je delovao ljutito. Za vaeg sina u se pobrinuti kad za to
doe vreme, poto preuzmem vlast nad Eranjem. Uostalom, ne mogu ni
da pretpostavim gde je on. to se vas tie, imam zanimljive planove.
Objasnite mi.
Gore, u jednoj tajnoj odaji glavne kule, uvaju se knjige uenjaka
tvoraca Dela Eranja. Meutim, nekoliko rukopisa je na arapskom
jeziku, a vi ste se prouli kao odlian prevodilac, poznajete mavarska
nareja i hermetike nauke. Ako prevedete te tekstove, pomoi ete mi
da unapredim proizvodnju alhemijskog zlata. Osim toga, mnogo ete
nauiti... Sladunjavo se osmehnu. Verujem da bi i sam Gerardo iz
Kremone doao u iskuenje da prihvati taj predlog. Jeste li zadovoljni?
Kad bih odbio, ubili biste me kao i svoje artrske filozofe?
Za svako odbijanje odsekao bih vam po jedan prst pripreti
Luzinjan. Uveren sam da ete pre ili kasnije prihvatiti saradnju.
Trgovac je odugovlaio. Privlaila ga je mogunost da otkrije tajne
tih knjiga, ali nikad ne bi pomogao podmuklom Filipu. Priblii se statui
ene. Pre no to odluim, eleo bih da jo malo poprazgovaramo o
ovoj skulpturi. Zanima me natpis u njenom podnoju, Meluzin.
Pokaza na uklesanu re. Za razliku od statue, ovaj natpis nedavno je
uklesan. ije je to delo?
Uenjaka koji su mi posluili da stvorim Delo odvrati Luzinjan.
Meluzin. Da li je to ime vae boginje Drako?
Meluzin ili Meluzina, vekovima je povezana s mojom lozom.
Predstavlja enu zmiju koja daruje mo svakom ko ima smelosti da je
zavoli. Izgleda da njeno ime potie od izraza Mer Luzin.
Luzin potie od rei lux, svetlost znanja... Injacio je bio
zapanjen tim otkriem. Meluzin, Mer Luzin... Stisnuo je pesnice. Kako
nije odmah shvatio? Re je o Mater Luini! O beginau! Sad mu je sve
bilo jasno.
Mer Luzin je mnogo vie od toga nastavi Luzinjan. Odnosi se
na Lucifera. Boanski element koji su platonisti nazivali anima mundi,
dua sveta. Alhemiari su je, meutim, protumaili kao istotu
albeda.
Injacio je, potpuno uveren u svoje zakljuke, uperio prst u njega.
Tome vas je nauila nadstojnica Santa Luine, pre no to je osnovala
begina, zar ne? Pripadala je krugu vaih uenjaka! Ona je ena koja
vam je nekada davno ukrala Turbu philosophorum i pobegla odavde.
Ispravno ste zakljuili ree Filip kao da ga njegove rei
zabavljaju. Posle viegodinje potrage, odjednom je iskrsla preda
mnom. Moete da zamislite koliko me je to ozlovoljilo.
Injacio nastavi da nagaa: Sigurno ste je prepoznali kad je na
mazgi izjahala iz manastira u Fonfroadu. Ali verovatno ste i ranije
oekivali da ete je sresti, kad nam je Folko priao o beginau Santa
Luina... Luina, da, kao vaa Mer Luzin. Podudarnost imena zacelo je
izazvala vau sumnju, zato ste i pokuali da me ubijete. Hteli ste da me
spreite da se susretnem s tom enom. Strahovali ste da e mi otkriti
tajne Eranja. Onda ste naredili svojim plaenicima da zapale begina i
da je nau.
Meutim, ta vetica mi je opet utekla. Filip udari psenicom o
dlan. Ona me je nahukala protiv uenjaka. Prokleta bila! Nikad
nisam shvatio zato je to uinila.
Injacio strogo nabra elo. Kao kobac je sevao pogledom ispod obrva.
Uinila je to zato to ste izobliili prirodu njene Mater Luine, njene
dobre vile, i pretvorili je u boginju Drako, u udovite koje je
prouzrokovalo patnju u Eranju i navelo arhonte na razaranje.
A vi ste uistinu uvereni da su ti uenjaci Eranj videli kao mesto
posveeno dobrim delima? ta vas navodi na tu pomisao?
Samo ime Eranja. Kad sam razgovarao o tome s nadstojnicom,
uporedio sam ga s Arijadninim imenom. Ona je tu slinost potvrdila, ali
je pomenula i da se, izvedeno od jedne grke rei, pravilno ita Arijanj.
Ta grka re je agns, znai ednost, istota, kao i Mater Luina. Arijanj
je, prvobitno, zamiljen kao mesto koje e unaprediti oveka, umesto da
ga uniti.
Luzinjan stisnu usne, potiskujui srdbu. Jedva ujno promrmlja
neto i nekoliko puta odmahnu glavom, kao da porie, ali pre no to je
uspeo da uzvrati, uzbuni ga neto neoekivano, neki pokret u seni.
Strela zafijuka kroz vazduh. Jedan plaenik se stropota na pod,
proboden.
Usledi napeto iekivanje, a onda iz polutame iskoie tri prilike. Bili
su to Uberto, Vilalm i Mojra, u pratnji crnog psa. Filip ih je posmatrao s
gnevnim uenjem. Neprihvatljivo, pomisli. Eranj je lavirint! ak i da
su ih to troje pratili kroz umu do ulaza u tunel, kako su uspeli da ih
nau?
Pas nas je, njukajui, doveo ovamo ponudi Uberto odgovor
Luzinjanovom upitnom pogledu. Posmatrao je as njega, as Injacija.
Bolje bi vam bilo da pustite mog oca! Delovao je zrelije i odlunije od
nepromiljenog momka koji je mesec dana ranije otputovao iz Kastilje.
Kako bi im pokazao koliko je ozbiljan, pripremio se da odapne jo jednu
strelu.
 Preiveli plaenik oseti da je na nianu. Izvue bode i povue
Injacija napravivi od njega ivi tit, ali trgovac izvue no sakriven u
naborima odore i hitrim pokretom mu ga zari pod miicu, iskoristivi
otvor u vojnikovoj jakni. Plaenik pade na kolena i presamiti se od bola.
Pre no to je izdahnuo, ispusti ropac slian dejem plau.
Luzinjan zakrguta pa se ustremi na Injacija, ali pre no to mu se
primakao, obre se oi u oi s neukrotivim Vilalmom.
Filip izvue ma. Kako se usuuje, proklet bio?! zarea mu u
lice. Trebalo je da ostane vezan za ono drvo, gde sam te ostavio. Sad
u te raskomadati i ustremi se na njega.
Francuz isuka i sablju i dambiju pa ga odbi nizom munjevitih
udaraca. U podzemnoj tami, varnice koje su prtale iz seiva svetlucale
su kao svici. Sve je govorilo da e to biti teak dvoboj. Filip je bio
neustraiv ratnik i borio se neizrecivo veto, zadajui brze udarce, koji
su svedoili o iskustvu steenom tokom godina ratovanja. Uberto ga je
pratio pogledom, zapevi strelu i drei ga na nianu. Kajanje je iezlo,
ruka mu je ponovo bila sigurna.
Ne gaaj ga! doviknu mu Francuz. Ovaj zlikovac je moj!
U mislima su mu iskrsavale brojne nepravde koje mu je taj ovek
naneo: obmanuo ga je i ponizio, zarobio i zapalio parohijsku crkvu.
Uporno je odbijao udarce sve dok nije saterao Filipa u ugao iz kojeg mu
nije bilo izlaza, a onda je krenuo u napad. Zavrte sablju i snano
zamahnu da ga udari popreko, odozdo navie. Luzinjan odbi napad, ali
Francuz se okrenu u mestu kako bi ga ubo u stomak.
Filip odbi udarac, neprirodno izvrnuvi ruku. Oseti bol u zglobu i
shvati da je potcenio protivnika. Uzmaknu kako bi izbegao borbu
izbliza. Vilalm ga je izazivao, zamahujui as sabljom, as dambijom.
Pritera ga uza zid i ustremi se na njega, spreman da zada udarac. Ali
Luzinjan je bio bri: levicom zgrabi baklju na zidu i baci mu je u lice.
Vilalm zaurla od bola i prinese ruke oima, zaslepljem grimiznim
svetlacima. Nespretno ustuknu, zamahujui sabljom. Taj prokletnik ga
je nadigrao! Kapci su ga pekli i kad najzad otvori oi, vid mu je bio
zamagljen. Ipak, razaznao je obrise neprijatelja, koji je trao ka izlazu, te
razjareno pojuri za njim.
Luzinjan otvori vrata pa ih brzo zatvori za sobom i namaknu rezu.
Vilalm je silovito lupao, vrata se zatresoe, ali ne popustie: bila su
nainjena od drveta ojaanog gvozdenim klinovima. Samo je opsadnim
ovnom mogao da ih probije.
Francuz nastavi gnevno da udara. Iznenada oseti neiju ruku na
ramenu. Naglo se okrenu, izoblien od srdbe. Bio je to Injacio.
Vilalm duboko uzdahnu i umiri se.
Smiri se, prijatelju, nai emo ga ree trgovac. Vano je da smo
svi spaseni. Okrenu se ka Ubertu, a zatim i ka devojci. Svi smo
spaseni.
Oe, napokon uzviknu Uberto, osmehujui se. Kao da je naas
ponovo bio deak, oseanja prema ocu preplavie ga s takvom silinom
da je zaboravio sve mane koje mu je obino pripisivao. Pokaza na
devojku pored sebe. Ovo je Mojra. Naiao sam na nju nedaleko od
Monsegura. Otad smo zajedno. Pomogla mi je da naem put za Eranj.
Injacio klimnu glavom, pa s odobravanjem klimnu i ka devojci.
Pozdravlja te nadstojnica Santa Luine nastavi mladi.
Trgovac izvi obrvu. iva je?
Preivela je poar sakrivi se u podzemnim odajama parohijske
crkve ukratko mu objasni Uberto. Onda dodade: Video sam ta se
skriva dole. Ta ena mi je pokazala tkalce i...
I onda ti je rekla da je bila deo grupe uenjaka koji su osnovali
Eranj preduhitri ga otac.
Uberto zabezeknuto razrogai oi. Otkud zna? Nadstojnica me je
uverila da ti ni re o tome nije rekla!
Ne gledaj me kao da sam vidovit odvrati Injacio.
Samo malo umea se Vilalm, obraajui se trgovcu rekao si mi
kako ti je nadstojnica poverila da nikad nije bila u Eranju.
U stvari, nije me slagala odvrati Injacio. Rekla mi je da nikad
nije bila zatoenica u Eranju, to je istina, budui da su uenjaci koji su
osnovali ovo mesto dobrovoljno poli za Luzinjanom, niko ih nije
prisilio na to. Ali potom je gospar Filip poeo da radi na svoju ruku,
otimao je katare i prisiljavao ih da prave ogromne koliine alhemijskog
zlata, zaevi legendu o grofu od Nigreda, legendu kojoj su se uenjaci
suprotstavili, to su gotovo svi do jednog platili ivotom.
Svi osim nadstojnice dodade Uberto. Ona je uspela da pobegne
iz Eranja, odnela je sa sobom Turbu philosophorum i sakrila je u
Monseguru. Onda se izvesno vreme skrivala u paniji, a kad je odluila
da se vrati u Langedok, osnovala je begina Santa Luina. im je naila
na prve begunce iz Eranja, odluila je da im pomogne i zatiti ih.
Sad kad smo sve razjasnili, priaj mi o Turbi philosphorum ree
Injacio. Pod uslovom da zna neto o tome.
Mogu da uradim i vie od toga odvrati mladi, preturajui po
bisagama. Mogu da ti ga pokaem.
Trgovac se s nevericom zagleda u Uberta, koji je izvukao malu
knjigu i nestrpljivo mu je pruio. Ako je to zaista rukopis o kojem se
pria, pred njim je jedan od najznaajnijih tekstova ne samo hrianstva
ve i celog sveta. im ju je uzeo, duboko udahnu ne bi li potisnuo
ushienje i stade da je lista, gutajui oima redove ispisane mastilom,
kako bi se uverio da je re o autentinoj Turbi philosophorum.
Uzeo sam je iz Kamena svetlosti, iz podzemnih odaja Monsegura
namignu mu Uberto. Uitelj Galib me je zaduio da je se domognem
za tebe. Na njenim stranicama kriju se tajne alhemije Eranja.
Uitelj Galib je umro zbog ove knjige. Injacio se smrknu. Odavno
je, u Toledu, nauio neto: najdragocenije znanje, ono koje je
malobrojnima dostupno, esto zahteva najvee rtve. Moda e i on
jednoga dana morati da plati slinu cenu. Ali sad je trebalo misliti na
neto drugo. Zahvaljujui ovoj knjizi, otkriemo ta se radi u Eranju. S
obzirom na to da imamo malo vremena, povrno u je prelistati.
Nadam se da e nam pruiti nekakvu prednost nad Luzinjanom.
Tako emo moi da ga zaustavimo zakljui Vilalm. S
opekotinama na licu, delovao je okrutno. Sreom, plamen mu nije
otetio vid.
Trgovac odmahnu glavom Filip od Luzinjana nije jedini kojeg
treba zaustaviti, niti je najopasniji. Meu ovim zidovima nalazi se grof
od Nigreda, ovek koji je zauzeo njegovo mesto i dri zatoenu Bjanku
od Kastilje. Nee nam biti lako da osmislimo plan delanja.
Mojra oseti da treba da se umea: Moramo se pobrinuti i za ljude
zarobljene pod zemljom, za robove Eranja. Ne moemo dopustiti da
umru tu dole.
Prisutni je pogledae. Svi se sloie s njom.
Kad je Luzinjan zatvorio vrata za sobom, odahnuo je. Malo je
nedostajalo da ga onaj razgoropaeni demon savlada.
Gr u desnom runom zglobu povrati ga u stvarnost. Trenutak
ranije, u aru borbe, bol nije bio tako snaan. Sada mu se, meutim, iri
sve do lakta, kao to mu se uvek dogaa posle sukoba, kad telo pone
da se oputa.
Pritisnuo je podlakticu na nekoliko mesta. Nita ozbiljno, ali bie u
neprilici ako ponovo bude morao da upotrebi ma. Sreom, nije mu
pretila neposredna opasnost: Mozarapin i njegovi prijatelji nisu mogli
da dou do njega. Tim prokletinjama e trebati mnogo vremena da se
snau u podzemnim hodnicima Eranja. A on nije nasumice izabrao
izlaz. Ispred njega se pruao najbri i najjednostavniji nain da stigne
do glavne kule.
Nije sve izgubljeno...
Sredio je misli. Pre svega mora da nae grofa od Nigreda i da ga
ukloni. Kad preuzme vlast nad Eranjem, postarae se za uljeze. Injacio
iz Toleda, njegov sin Uberto i onaj prokleti Vilalm izvrgli su ga
podsmehu, usudili se da ga izazovu. Utoliko gore po njih.
Nije imao ni minuta za gubljenje.
Krupnim korakom je krenuo kroz hodnik. Morao je da stigne do
glavne kule dok je straa jo neoprezna. Kad ukloni tajanstvenog
uzurpatora, nee mu biti teko da nametne poslunost arhontima. Ako
ele zlato Eranja, morae da mu se potine. to se tie Folka i plaenika,
oni mu nisu ozbiljna pretnja, ve obino sredstvo kojim je izvrio
diverziju.
Jadan Folko, bezmalo mi ga je ao, zacereka se Luzinjan. Njegovi
vitezovi e biti zbrisani. Toliko ga je obuzela pohlepa za zlatom da ni
naslutio nije da je iskorien.
Proao je ispod kamenog svoda i izbio u podnoje glavne kule. Vie
se nije nalazio u tunelu, ve u odaji pravih zidova. Napredovao je toliko
poletno da ni primetio nije pogrbljenu priliku koja je iz senke iskoila
preda nj.
Bio je to neki stari monah.
im ga je ugledao, oronuli stari se trgao i pobegao.
 Filipu sinu da je tog starca ve bio video, i to dvaput. Najpre u
manastiru u Fonfroadu, a onda u logoru arhonata. ili iz Granselva! To
je on! Dounik grofa od Nigreda koji ga je uhodio u Fonfroadu. Drugog
objanjenja nije bilo!
Luzinjan pojuri za njim. Morao je da uhvati tog monaha.
ili iz Granselva se kretao kao preplaena maka, dahtao je gegajui
se na mravim nogama. Filip je bio siguran da e ga oas sustii, a onda
ga naterati da mu sve prizna. Unapred uivajui u tom trenutku, za
tren oka je protrao kroz sve iri hodnik.
Luzinjan je bio na nekoliko koraka od monaha kad je osetio neki
pokret iza lea. Otvorila su se vrata sa strane. Krajikom oka ugledao je
diva s toljagom i pre no to je stigao da reaguje, osetio je udarac u
glavu.
Pred oima mu je blesnula bela svetlost, a onda je potonuo u mrak.
Pre no to je izgubio svest, video je ilija iz Granselva kako se vraa i
zlurado mu se smeje.
 32.

Zamak u Eranju

etvrto pismo Rubedo

Presvetla mati, vetina i pamet dovoljni mi behu da okonam Delo.

Nigredo, albedo i citrinas povedoe me kroz vrt alhemijski omoguivi
mi da dostignem crvenilo rubeda. Ali nain na koji postigoh to udo
tajna je koju u sauvati za sebe i zato u govoriti u smibolima. Tkala
sam vunenu nit kao to to tkalci ine i dobila neto zlaano slino
Jasonovom zlatnom runu. Ali sad kad mogu da se divim tom udu,
obuzima me enja za mojim drevnim klosterom, za utoitem, molitvi i
tiini posveenim, koje mi je podarilo duhovni mir. Presvetla mati,
pitam se da li u ikada moi da vam se vratim.

Franipane odloi pismo u krinjicu i pritisnu kapke palevima. Oi su

mu bile podbule, a jabuice su mu bolno pulsirale.
Na ta se odnose ta pisma? Ko ih je napisao? Besmisleno je bilo
mozgati, jer su mu misli tonule u nitavilo. Glava mu je bila prazna i
tamna kao rupa iskopana lopatom. Povrh svega, muila ga je
neobjanjiva nelagoda, kao da je uinio neto loe, ega ne moe da se
seti. Bio je to neki nedavni dogaaj.
Napregnu se da se priseti a onda mu sinu. Isprva nije bio siguran da
se to zaista dogodilo, ali ubrzo se uverio. To je uistinu njegova
uspomena!
Rekonstruisao je dogaaje. Poneo se kao kakav bezumnik, izgubio je
kontrolu. I to je najgore, uinio je to pred njom, Damom Ersan. Ispao je
smean u njenim oima, nepromiljeno je planuo.
ta ga je spopalo? Otkako je zatoen, kao da je neka nepoznata sila
zagospodarila njime, prisiljavajui ga na nezamislive postupke. Upita
se da li je, osim tog sluaja kojeg se upravo prisetio, bilo i drugih koje je
zaboravio. Ta pomisao ga prestravi. Obuze ga nemo, nije mogao da
shvati sebe. Uvek je bio neumoljiv i trezven ovek, nikad nikome nije
pruio razlog za saaljenje, naroito enama. Svi su se plaili njegove
odlune i autoritativne prirode. On je kardinal od Sant Anela, papski
izaslanik, moan ovek. Niko ga nikad nije video da klei, osim kad se
moli.
Bie da je Bjanka kriva za to, drugog objanjenja nema. Kraljica mu
je oslabila volju, poput guje mu se uvukla u matu. Izazivala ga je,
prelazei granice ustanovljene prirodom njihovog odnosa. Dok je
premiljao, shvatio je da se smeka kao da je pobenavio i osetio je
gaenje prema samom sebi.
Skoi s klupe i krupnim koracima se ushoda po sobi. Zebnja je tukla
u njemu kao klatno u zvonu. Nije ga ozlojedilo zatoenitvo, ve blizina
te ene. Njena slika proganjala ga je u mislima, pa ak i u snovima.
Mrzeo ju je. Da, mrzeo je Bjanku od Kastilje! Svim srcem i duom
uhvatio se za to oseanje, jer bi u suprotnom morao priznati ono ega se
toliko plaio da nije eleo ni da ga izgovori.
Mrnja je isto i nepopustljivo oseanje, pomisli, uz izvesno
olakanje. To je nesavladiv bastion. I ako se zauzda kako treba,
razumom se moe ovladati njome.
Jo jednom pritisnu kapke, no uprkos tome, glavobolja je postajala
sve jaa. Shvatio je da je taj bol prouzrokovan nervozom i to se vie
trudio da ga odagna, sve vie mu je zarivao pipke u glavu. Ali
kardinalu je drae bilo da trpi no da se suoi sa sobom. Odluio je da
time kazni sebe, da okaje grehe. Morao je da se oslobodi opinjenosti, da
protera tu slabost iz due. Jedno je eleti neku enu, dati oduka
mukosti, udeti da je potini. To je prirodno, gotovo razumljivo,
moda ak i oprostivo.
Ja je... ne... volim...
Kako bi istisnuo otrov iz due, poeo je naglas da govori. Ujeo se za
jezik u strahu ga neko ne uje. No upravo u tom trenu neko je uao.
Kraljica.
Kardinal papski izaslanik naini izraz lica kao dete uhvaeno u
nestaluku.
Bjanka mu se priblii lakim korakom, kao da hoda po vodi. Njeni
pokreti podseali su na lebdenje algi. Eminencijo, napokon ste se
povratili. Strahovala sam za vas.
 Delovala je iskreno, ak zabrinuto.
Romano Franipane nije mogao da joj uzvrati, budui da je kraljica
ve prola pored njega i stala kraj prozora. Tek tad je spolja uo zvuke
borbe i ljutito iskrivivi lice zapitao se kako je dosad mogao da
prenebregne tu buku.
Eminencijo, pogledajte ta se dogaa! Bjanka se nagnu
preplavljena nezaustavljivim oduevljenjem i pokaza bitku koja se
vodila u podnoju kule. Bilo je i vreme da mi neko pritekne u pomo!
Ah, kakva estina! Ti ljudi se bore kao lavovi. Okrenu se, iznenaena.
Ma ta ste se tu udrvenili? Doite, doite da vidite. Da se ne plaite da
stanete pored mene?
Kardinal joj se nevoljno primaknu, stade pored nje i pogleda. Prizor
pred njim ostavi ga bez daha. Posmatrao je mnoge bitke tokom
poslednjih godina, ali svaki put bi se jednako uasnuo i obeshrabrio. U
ratu je ivot liio na niz grotesknih i besmislenih pojava. Bura koja nosi
sve pred sobom, besciljna orgija telesa i oseanja, voena iskljuivo
eljom da se ljudi preobraze u zveri.
Dve vojske su se sukobljavale izmeu zidina. Zbog magle nije
mogao da razazna boje suprotstavljenih strana, no odnos snaga delovao
je prilino jasno. Branitelji zamka bili su u neznatnoj prednosti nad
uljezima.
Franipane primeti kako Bjanka drhti od uzbuenja. Odmeravanje
snaga dve vojske umesto da je uznemiri, na neki tajnovit nain ju je
privlailo. Oi su joj mahnito blistale. Naas je obuze elja da se
pridrui sukobu. Da je mukarac, pomisli, bila bi veliki vojskovoa.
U jednom trenutku Bjanka se odmaknu od prozora i prie drvenom
stoiu na kojem je stajao glineni bokal. Napuni pehar pa ga prinese
ustima. I dalje ste bledi, eminencijo ree. I vama bi prijao gutljaj
vina. Probajte ovaj ajge ardan.
Vae velianstvo zna da ne pijem vino. Pogoralo bi mi glavobolju.
Kardinal pokaza na metalni vr na radnom stolu. Radije bih vodu.
Kraljica htede da mu odvrati, ali se uzdra. Otpi gutljaj vina pa ga
polako proguta, uivajui u ukusu. Blago rumenilo preplavi joj obraze.

Umber od Boea proe kroz uzan prolaz i gotovo i ne primetivi obre se

na povrini. Napokon, posle uzaludnih pokuaja, uspeo je da nae izlaz
iz podzemnih hodnika!
Nije znao koje je doba dana, jer je krajolik bio obavijen olovnom
maglom, ali shvatio je da se i dalje nalazi unutar zidina. I mada je bio
spreman da se uhvati ukotac sa svakom neprilikom, stade kao ukopan
da osmotri zaista neverovatan prizor. Ni pomislio nije da e u dvoritu
zatei vojske u jeku borbe. Obrisi su im se meali u sivilu, i da nije bilo
zveckanja oruja i bojnih poklia, vie bi liili na sene no na opipljiva
tela.
Umber se primaknu nekoliko koraka. Sve u svemu, to njemu nita
ne znai: on u svakom sluaju mora da izae iz zamka i da smisli kako
da oslobodi kraljicu. Osvrnu se unaokolo. Ako je vojska upala u zamak,
to znai da je kapija otvorena. Mora da je nae, a kad izae, procenie
kako najbolje da iskoristi okolnosti.
Zapovednik htede da krene kad mu jedan bojni konj preprei put
prodorno njitei. ivotinja se prope, mlatarajui blatnjavim kopitima
iznad njegove glave.
Kad je at spustio prednje noge, ukaza se i jaha. Oznake na odori
nisu ostavljale mesta sumnji: pripadale su biskupu od Tuluze. Umber je
na grudima imao oznake francuskog kralja te se oseti sigurnim, jer pred
njim verovatno stoji saveznik.
Ali nasuprot oekivanjima, vitez podie ma umrljan krvlju i
ustremi se na njega. Evo jo jednog! uzviknu. Prokleti arhonti,
umreu, ali pre toga u mnoge meu njima poslati u pakao.
Umber nagonski potrai jabuicu maa, ali setivi se da je
razoruan, baci se na zemlju ne bi li izbegao udarac. Otkotrlja se u
praini, pa brzo ustade dok je vitez koji ga je napao okretao konja kako
bi ponovo udario; no uprkos tome, izgledao je kao da ne predstavlja
ozbiljnu pretnju. Delovao je iscrpljeno, pokreti su mu bili spori i
nedeletvorni. Verovatno se satima bori, a moda je ak i ranjen.
Zapovednik ga veto zaobie i stade mu uz bok izbegavi udarac, onda
ga uhvati za nogu i povue na tlo. Pad ga je sigurno oamutio.
Ne marei za napadaa, Umber uhvati uzde pa uskoi u sedlo i
potera konja u galop, pognute glave proavi preko bojnog polja. Morao
je da izae iz zamka, ali u meuvremenu se pitao ta se dogaa i zato
ga je onaj vitez napao.
Zaputi se ka izlazu, gde se vodila borba prsa u prsa, i umalo bi
uvuen u sukob izmeu konjice i peadije, koji je pratilo zveckanje
titova, maeva i kopalja. Konj je bio iznuren, pena mu je izbijala na
usta i grizao je em od straha, ali on ga nemilosrdno podbode. Nije
smeo da uspori.
Poslednja deonica do kapije bila je i najtea. Mete se pretvorio u
isprepletena ljudska tela i nemogue je bilo bezbedno proi. Zato
Umber dohvati bojnu sekiru privrenu za sedlo pa stade odvano da
se probija uz zveket oruja, ruei pred sobom sve koji mu se naoe na
putu, ne gledajui kojoj vojsci pripadaju. Napredovao je stisnutih zuba,
uporno podiui i sputajui bojnu sekiru. Desna ruka ga je ve
zabolela od napora i kad se obreo na mostu iznad jarka, natera konja da
se propne ne bi li se oslobodio poslednje grupe vojnika koja mu je
prepreila prolaz. Onda potera ata u galop, napokon slobodan.
Na obodu ume, grupa konjanika iskrsnu iz magle i poe mu u
susret.
Ja vas poznajem ree jedan od njih, starac aristokratskog dranja.
Poznajem i ja vas odvrati Umber, paljivo ga posmatrajui. Preko
verinjae je nosio misnu odedu i palijum, a u ruci je drao biskupski
tap. Nije mogao da se prevari. Vi ste Folko, biskup proteran iz
Tuluze.
A vi ste roak pokojnog kralja dodade svetenik. Ali na ta to
liite? Lice i odea uprljani su vam pepelom. Kao da ste upravo izali iz
kovnice.
U izvesnom smislu vaa milost je u pravu. Zapovednik pokaza
ka utvrenju iza sebe. Vai vojnici su napali zamak?
Veina jesu moji, ali udruili su se s grupom plaenika.
Morate im narediti da se povuku. Uskoro e biti desetkovani.
Neuveno. Folko je delovao neprijatno iznenaen. Uverili su me
da je odbrana grofa od Nigreda razbijena.
Naprotiv, ekselencijo. Umber shvati kako je prelat upravo
zakljuio da je pogreno procenio situaciju. Verovatno je rtva obmane.
Ko je mogao tako veto da ga izigra?
Biskup se naas zauta, a onda mu se na izboranom licu ukaza
traak nade. Pa dobro, gospodine Boe, ta vi predlaete, kako da
popravimo tetu? Isuka ma privren za zadnji deo sedla; to je vie
bio simbol no oruje za borbu. Sveano mu ga prui. Luj Lav je imao
poverenja u vas, na samrti vam je poverio svoju vojsku. E pa, u ovim
okolnostima, ja u uiniti isto.
Umber potisnu pobedniki osmeh. Upravo je to eleo da uje. Ali te
rei mu nisu bile dovoljne. Moda postoji izlaz. Ipak, pre no to
zaemo u detalje, vaa milost bi trebalo da mi objasni ta se zapravo
dogaa. Tamo sam video neto to ne mogu da objasnim sebi.
Govorite o zlatu Eranja? upita Folko posle kratkog oklevanja.
Senka pohlepe oive mu lice izbrazdano borama.
Ne, ekselencijo. Govorim o vojnicima koji brane zamak.
 33.

Podzemna tama titrala je pod svetlucanjem baklji. Poto je dugo listao

Turbu philosophorum, verovatno due no to je bilo neopohodno, Injacio
se zadra na jednoj stranici i ugleda pred sobom istinu. Sva pitanja koja
je postavljao sebi o prirodi stvari i preobraaju materije kao da su nala
odgovor u tim redovima. Razotkrie tajne dostupne samo malom broju
odabranih. No to saznanje nije mu donelo olakanje, tavie, naglasilo je
oseaj praznine, kao da se u njegovoj dui otvorio ponor. Morao je da se
usredsredi kako bi se obuzdao, a onda se zagledao u sina, koji je posle
mnogih nedaa ponovo pored njega. Ta misao uli mu snagu.
Poe naglas da ita, reen da okona iekivanje svojih prijatelja:
Huius operis clavis est nummorum ars...
Objasni nam to jednostavnim reima zamoli ga Vilalm.
Trgovac podie pogled s knjige i klimnu glavom. Knjiga je
podeljena na izvestan broj gotovo nerazumljivih propovedi. Naravno,
nemamo vremena sve da ih proitamo, ali zapazio sam jednu, samo
jednu, obeleenu primedbama na margini. Sigurno ju je neko temeljno
prouio, zato bih predloio da ponemo od nje. Re je o desetoj
propovedi koja se bavi upravo proizvodnjom zlata. To ne moe biti
sluajnost. Ako je Galib bio u pravu, i ako je ova knjiga zaista pripadala
grofu od Nigreda, moda smo na korak blie razotkrivanju tajne
Eranja. Poto su se svi sloili, nastavio je: U tekstu pie kako valja
istopiti olovo i ohladiti ga parom nazvanom ethelie. Na taj nain e se
olovo preobraziti u magnet koji e u procesu bojenja privui zlatnu
boju. Proces je opisan na sledei nain: Uzmite ivu i zgusnite je
pomou magneta da ne bi izgorela; dobiete belu prirodu, kojoj treba
dodati bronzu kako bi postala bela, ako dodate crvenu, pocrvenee, i na
kraju, ako to skuvate, dobiete zlato.
Besmislene rei koje nam nimalo nee koristiti primeti Vilalm,
koji je zurio u leeve plaenika na podu.
Vara se odvrati Mojra kad ih protumaimo, shvatiemo kako
se pravi zlato u Eranju.
A kad to otkrijemo dodade Uberto moi emo da zaustavimo
proces.
Tako je potvrdi Injacio. A ako u tome uspemo, stei emo
dvostruku prednost: napraviemo diverziju kako bismo omoguili
zatoenicima da pobegnu i onesposobiemo celo postrojenje. Grof od
Nigreda, ko god da je on, bie u ozbiljnoj neprilici.
Uberto klimnu glavom. Sudei po onome to govori, reklo bi se da
ve zna ta nam valja initi.
Jo ne znam. Trgovac nastavi da ita Turbu philosophorum u nadi
da e nai praktino i brzo reenje. Svaki plan se u teoriji umnogome
razlikuje od njegovog sprovoenja u delo. Kad je okrenuo stranu na kraj
desete propovedi, primeti malu geometrijsku emu na margini. Isprva
joj nije pridao nikakav znaaj, zakljuivi da je to ukrasna minijatura,
ali kad ju je paljivije zagledao, shvatio je da je to neto sasvim drugo.

Injacija obuze slutnja i napokon se uveri da je doao do autentine

knjige. Ponovo zamoli prijatelje za panju i pokaza im crte.
Pogledajte! Ovo je nesumnjivo ema po kojoj su filozofi grofa od
Nigreda stvorili Eranj. Glas mu je treperio od ushienja. Ako dobro
osmotrite, primetiete da je to veran plan zamka, i ne samo to njome je
obuhvaeno i osam faza Dela, etiri osnovne: ignis, aqua, aer, terra i etiri
sekundarne: calidus, frigidus, siccus, humidus. Svaka je postavljena
naspram sebi suprotne faze, ne bi li se uspostavila ravnotea. Vatri je
suprotstavljena voda, zemlji vazduh i tako redom. To je, izvesno, naelo
koje se nalazi u osnovi preobraaja metala.
Osam faza, kao osam kula Eranja primeti Uberto.
Ne kula, nego podzemnih odaja. Re je o osam Arijadninin niti. Na
crteu je gospodarica lavirinta prikazana u sreditu Venerinog
ogledala, izmeu etiri sektora u sredini: nigredo, albedo, citrinitas i
rubedo. U podzemnim odajama obavljaju se alhemijski procesi. Kule
slue samo za isputanje dima i odbranu zamka.
Vilalm je bio podozriv. Kako emo sabotirati tako veliku i sloenu
strukturu?
Potpuno uveren da je na pravom putu, Injacio spremno odvrati: Po
desetoj propovedi Turbe philosophorum, preobraavanje i hlaenje
metala, dobrim delom zavise od ethelie. Ta para se koristi u mnogim
fazama Dela. Zato, ako naemo mesta odakle se ona isputa i
zatvorimo dovod, sve emo zaustaviti.
Sad nam samo preostaje da pokuamo nestrpljivo e Francuz,
eljan akcije.
Samo malo. Uberto pokaza ka jednom od osam izlaza na
okolnim zidovima. Najpre moramo da otkrijemo koji od ovih izlaza
vodi do mesta gde se isputa ethelie. Ako izaberemo nasumino,
rizikujemo da se izgubimo u podzemlju Eranja.
Ako je crte veran prikaz strukture Eranja, moramo da naemo
podzemni ulaz obeleen reju calidus, gde se vatra susree s isparljivim
supstancama.
Na te rei, Mojra se trgnu. Znam ja gde je to ree. Znam gde je
ta podzemna odaja.
Injacio je sumnjiavo odmeri. Kako to?
Ve sam bila ovde. Devojka uze baklju iz zidne nie i odluno se
zaputi ka jednom od osam prolaza. Ovuda.
Niko se nije pobunio. Tri mukarca krenue za njom. Dok su je
pratili, niko nije mogao da joj vidi lice. Niko nije video suze u Mojrinim
oima.
Bile su to suze straha.

Naioe na kosinu koja je zavijala u sve ue serpentine. Njihov oblik

podseti Injacija na odlomak iz dela Hermesa Trismegistosa u kojem se
tama uporeuje sa zmijskim tragovima. Sa serpentinama Majke Zemlje
i nigreda. Sa serpentinama Meluzine, boginje Drako... Potisnu te misli
kako ga ne bi izbezumile. Uostalom, ree sebi, to su samo podzemne
odaje, i mada su u izvesnom smislu delovale neuobiajeno, na kraju
krajeva, bile su sline katakombama u kojima je izgubio brata Leandra.
Moda je i Eranj nekada bio nekropola ili neto slino.
Popee se uz granitne stepenice, dok je svetlost baklji oivljavala
plaviaste odsjaje ilica galenita. to su dublje silazili, vazduh je bivao
topliji i tei.
Mojra ih je vodila krajnje ravnoduno; strepnja joj je iezla s lica.
Delovala je spokojno, gotovo nestrpljiva da stigne do odredita. Uspela
je da izoluje zastraujue uspomene i kako bi ostala mirna, razmiljala
je o roditeljima, o svom detinjstvu i srei koju je osaala pre brodoloma.
Sve dok joj Uberto odjednom nije oeao zglob i uhvatio je za ruku.
Naas je htela da ga opsuje to ju je tim jednostavnim pokretom
povratio u stvarnost, no ujedno je iz njegovog dodira crpla snagu. Na
kraju krajeva, zbog njega je odluila da se vrati ovamo.
Pazite! upozorio ih je Injacio.
Svi stadoe. Nekoliko koraka dalje, pred njima je lebdela sitna
srebrnasta praina, koja se presijavala pod svetlou baklje. Dopirala je
iz pukotine u zidu.
Lii na izmaglicu primeti Uberto ne deluje opasno.
To nije izmaglica, ovo je drugaijeg sastava ree trgovac, trljajui
jagodice prstiju na kojima se nahvatala ta supstanca i pozivajui ostale
da to uine. Produite ne diui! Moda je otrovna.
Nastavili su nesmetano da silaze. Ostala su im jo dva niza
stepenica kad se pred njima napokon ukaza jedno postrojenje. Bio je to
metalni valjak visok kao petoro ljudi, na ijem se vrhu nalazila kamena
kupola otporna na toplotu. Osnova je leala na pei, a dim i para izbijali
su kroz ventile naikane na samom valjku.
Na podu, uz vratanca pei, pruao se kanal za sprovoenje
istopljenog metala. Moda je to bilo olovo. Mlaz je ikljao iz otvora u
zidu i svetlucav klizio kamenim koritom, ulivajui se u kolektor na
suprotnom zidu.
Injacio se, zadivljen, zapita emu to slui, ali na odgovor je morao da
saeka. Silazili su niz poslednji niz stepenika kad im je Mojra dala znak
da se zaustave. Pokazala im je nadole: mnotvo ljudi radilo je pored
ogromnog valjka. Neki su ga proveravali na raznim takama, lestvama
se pentrajui ka vrhu, drugi su loili pe.
Vilalm paljivo osmotri radnike. Bili su u ritama, ispijeni i
pogrbljeni. Neki su mlatarali kao da su maloumni, drugi su koraali
pruajui ruke preda se ili su se oslanjali na one pored sebe. Delovali su
toliko potinjeno da ni primetili nisu da vie niko ne straari. Mogli su
da pobegnu, ali navika i strah prikovali su ih za muke Eranja.
etvoro pridolica se naposletku priblii velikom valjku.
To je atanor ree Injacio alhemiarska pe.
Uberto ga iznenaeno pogleda. Jesi li siguran?
Atanor ponovi trgovac. Daleko vei nego oni uobiajeni, ali
mislim da ne greim. Princip rada je jednostavan. Unutra se nalazi sud
s meavinom koju treba izlagati toploti i isparljivim supstancama.
Isparljive supstance... Misli na paru supstance ethelie? Onu za
kojom tragamo?
Da.
Upravo u tom trenutku grupa radnika se pope na vrh valjka i
podie polukruni poklopac, ispod kojeg iknu mlaz sumporne pare,
toliko snaan da su ljudi morali da se izmaknu i saekaju da splasne.
Onda se oprezno primakoe, izvadie iz valjka posudu ispunjenu
metalnim opiljcima i umesto nje stavie drugu, punu istopljenog
metala. Potom vratie na mesto kamenu poluloptu i sioe s valjka.
Jesi li video paru koja je izbila iz atanora? upita trgovac sina. To
je verovatno ethelie. Na pravom smo putu.
Uberto klimnu glavom, onda osmotri posudu koju su radnici
izvadili ispod kamene kupole. A ta je ovo?
Mislim da je to magnet dobijen iz olova. Te opiljke e uskoro
potopiti u rastvor u kojem e dobiti zlatnu boju.
Dobro. Sad dovoljno znamo. Uberto je reio da pree s rei na
dela. Moramo da oslobodimo ove ljude, a onda emo onesposobiti
atanor.
U odsustvu straara to nee biti teko. Injacio pokaza ka vrhu
valjka. Jesi li primetio neto? Kad su radnici podigli poluloptu, mlaz
pare najpre je bio jak, a onda je gotovo potpuno oslabio. U tom trenutku
u atanoru nije vie bilo ethelia. Bio je prazan, gotovo neupotrebljiv.
Jasno mi je ta hoe da kae. Kad bi se polulopta uklonila, ethelie
bi nastavio da kulja uvis, to bi se odrazilo na proces preobraaja
metala.
Tano. A kako bismo valjano obavili posao, moramo ostaviti pe
bez goriva. Uberto se zamisli, prekrsti ruke i pogleda oca ispod oka.
Ipak, na taj nain neemo zauvek onesposobiti pe. Neko bi, kasnije,
mogao da osvoji Eranj i ponovo je upotrebi.
To se nee dogoditi ako zaustavimo grofa od Nigreda uveri ga
trgovac.
Uberto je i dalje bio sumnjiav. Dobro je poznavao oca i znao je da
ovaj nikada ne bi otetio spravu koja moe da upotpuni njegovo znanje.
Ne pre no to je temeljno proui. Zamislio je tihu dramu koja se u tim
trenucima zacelo odvija u Injaciju, rastrzanom izmeu potrebe da uniti
Eranj i elje da otkrije njegove tajne. Iako je kao i obino delovao
ravnoduno, iz svake pore mu je izbijala nezadriva e za znanjem.
Uberto mu spusti ruku na rame. Pusti mene, oe.
Trgovcu ne bi pravo. ta hoe da kae?
Drei se tvojih saveta, ugasiu atenor i oslobodiu zatoenike.
Reitim pokretom mladi pokaza uvis. Ti e se, u meuvremenu,
pozabaviti neim drugim.
Grofom od Nigreda... promrmlja Injacio, kao da je zaboravio na
to.
Da, grofom od Nigreda. I ne zaboravi na Bjanku od Kastilje. Sad je
pravi trenutak da je oslobodimo.
Jesi li siguran da e uspeti sam, ovde dole?
Sasvim.
Dobro. Trgovac se okrenu ka Mojri. Zna li moda kako da
stignem do glavne kule kad se popnem uz ove stepenice?
Ako me seanje ne vara, naspram skulpture ene postoji mali
prolaz ree Mojra. Vodi uvis, i ujedno je najbri put do podnoja
glavne kule.
Hvala. Trgovac ozbiljno pogleda sina. Hvala i tebi to si me
spasao od mog nauma. Onda se okrenu ka Vilalmu i pokaza mu da
poe s njim.
Saekaj zadra ga Uberto. Pre no to ode, moram da ti predam
neto.
 O emu je re? upita Injacio, poto se vratio.
O jednom pismu. Mladi izvadi pergament iz bisaga i prui mu
ga. Dala mi ga je nadstojnica Santa Luine, za tebe.
Trgovac uze pergament. Kratak tekst bio je ispisan lepim iskoenim
rukopisom, a zvao se Peto pismo.
Ne razumem...
Nee ni razumeti dok ne nae etiri prethodna pisma
zagonetno mu uzvrati sin. Tako mi je rekla nadstojnica.
Jel ona napisala ovu poruku?
Uberto klimnu glavom. Nazvala ju je testamentom prolog ivota,
kad je bila toliko zaslepljena udnjom za znanjem da je doprinela
stvaranju Eranja. Rekla je kako e ti to pismo pomoi da razume
mnogo toga... o sebi.
Trgovac se osmehnu. Nadstojnica Santa Luine nastavila je da ga
iznenauje. Duboko uzdahnu, gurnu pergament u bisage pa se zaputi s
Vilalmom uz vijugave stepenice. Videemo se napolju ree i budite
oprezni.
Dok ga je Uberto gledao kako se udaljava uz granitne stepenice,
Mojra se odjednom priseti da se nalazi u Eranju i obuze je poznati strah.
ta emo sad? upita, pokuavajui da potisne strepnju.
Rasturiemo sve to se moe rasturiti.
Ali tvoj otac je rekao...
Da se on pita, ovo mesto bi zauvek postojalo. Momak podie
ruke, razdraen priom o Injaciovim slabostima. Jedno je bilo poznavati
ih i trudi se da ih prevazie, neto sasvim drugo priati nekome o
njima. Ali s Mojrom je bilo drugaije. Ne osuuj ga. Previe udi za
znanjem da bi bio razborit u ovakvim okolnostima. Tajne Eranja i
alhemije oaravaju ga kao pesma sirene.
Devojka kao da je razumela. Eto zato si hteo da ga udalji.
Da.
Onda, ta emo sad?
Uberto nije mogao da prikrije lukav osmejak. Uradiemo upravo
suprotno od onoga to mi je on rekao.
 34.

Dvoje mladih sioe niz poslednji niz stepenica, raspravljajui usput o

tome kako da pokvare atanor, ali kako su izbili na vrh, tako se pred
njima ukaza neznanac. Uberto, koji je hodao ispred Mojre, naglo
ustuknu, zgranut tom prilikom. ovek je bio kost i koa, potpuno elav
i hodao je pogrbljen, prljavih ruku ispruenih preda se.
Uberto ga odgurnu od sebe, zgaen vonjem izmeta koji se irio iz
njega. Odlazi! viknu, preplavljen meavinom saaljenja i odbojnosti.
Morate da pobegnete, svi!
oveuljak se zagleda u njega, zajeca pa mu se baci pred noge.
Blagoslovite me, bone homme18 stade da ga preklinje s bezumnom
strau. Blagoslovite, blagoslovite.
Uto iz senke izae jo jedna prilika. Bila je visoka i miiava,
bezvoljnog izraza lica. Ubertu se uini da je ovaj u boljem stanju od
onog prvog, pa mu se obrati: Niste dugo zatoeni ovde, zar ne?
Mesec dana, otprilike odvrati neznanac. Pokaza na slabanog
oveuljka koji je kleao. Takav postane posle godinu dana, ranije se
ne umire.
Morate pobei odavde. Svi morate da odete, odmah. Momak se
strogo zagleda u njega. Jeste li razumeli ta sam vam rekao?
ovek je oklevao. U Eranju je bio tek mesec dana, a ve se muio da
donese najjednostavniju odluku. Straari... promuca, osvrui se.
Straari ne...
Straari su zauzeti na drugoj strani, gore. Niko vas nee spreiti.
Umesto odgovora, neznanac ga pogleda s nevericom.
Ovako ne ide, pomisli Uberto. Previe vremena gubi. Uhvati oveka
za rame i izvede ga na sredinu odaje. Istog trena, rulja ga opkoli.
Nasluujui guvu, Mojra se prepusti panici. Uberto je umiri
pogledom. Poto jej predvideo reakciju ljudi, odluio je da to okrene u
svoju korist. Podie ruke ne bi li privukao njihovu panju. Oseti teret
desetina pogleda: upravo to je i hteo. Nema vie straara! uzviknu.
Iskoristite to! Morate otii! Beite, svi!
Kroz rulju se razlegoe mahniti povici: Miscete, coquite, abluite et
coagulate! Miscete, coquite, abluite et coagulate! Miscete, coquite, abluite et
coagulate!
Momak nastavi da vie: Delo je okonano! Odlazite! Slobodni ste!
Radnici stadoe da se domunavaju, da uzbueno mlataraju
rukama. Neki kao da su shvatili ta se dogaa i ta im valja initi. Oni
koji su sauvali bar malo zdravog razuma podsticali su sapatnike na
bekstvo. Okupljeni uzbueno zabrujae, pa se malo-pomalo razioe.
Sve vie njih se pelo uza stepenice; ostali su se zaputili ka drugim
izlazima, verovatno povezanim s okolnim hodnicima.
Jedan usukani starac se probi kroz mnotvo i uhvati Uberta za
miicu. Upitno ga pogleda uplaenim ali bistrim oima: A ta emo s
ostalima? Ne moemo ih ostaviti! uzviknu. Ispod zamka postoji jo
sedam ovakvih podzemnih lavirinata, ukljuujui i rudnike galenita. I
na njih moramo misliti.
Zna li neko kako da stignemo tamo? upita ga mladi.
Neki meu nama umeju da se snau u ovim hodnicima.
Dobro. Onda se podelite u grupe i gledajte da doprete do to vie
podzemnih odaja. Ali pourite, nemamo mnogo vremena.
Starac klimnu, pa se zaputi ka aici ljudi koji su ga ekali i objasni
im situaciju. Mnogi su, verovatno oni koji nisu bili ozbiljno pogoeni
saturnizmom, razmenili uzbuene poglede, pa su pourili ka izlazima.
Kad su napokon ostali sami, Uberto se obrati Mojri: Poi sa mnom
ree joj moramo da obavimo svoj zadatak.
Sredite podzemnih odaja ostalo je nebranjeno. Njih dvoje stigoe do
atanora i lestvama se popee do pred sam vrh.
Gore se nalazila kamena polulopta. Liila je na kupolu neke
damije, samo to je bila manja. Ispod nje je dopiralo utanje isparljivih
supstanci. Injacio im je rekao da je podignu, kako bi oslobodili paru
ethelie. Ali Uberto je naumio da uini upravo suprotno, to jest da zaptije
sve otvore kako bi se unutra stvorio pritisak dovoljan da oteti valjak.
Na obodu polulopte njihali su se ogromni lanci koji su se zavravali
gvozdenim kukama. Za zidove valjka bili su privreni metalnim
alkama. Verovatno su sluili za kaenje alata. Uberto se uhvati za jedan
lanac pa se uspentra na vrh kupole. Kamena povrina bila je vrelija no
to je oekivao i umalo da se opee i sklizne. Oprezno se kretao dok nije
uspeo da se osovi na noge.
Ti si lud! doviknu mu Mojra, koja je i dalje stajala na lestvama.
ta radi tu? Odmah sii!
Sii u, ne brini odgovori on, jedva se odravajui na nogama.
Ali prvo mi dodaj lance koji vise s oboda valjka.
ta e ti?
Uberto se lukavo zasmejulji. ta bi se dogodilo kad bi hermetiki
zatvorila poklopac lonca u kojem kljua tenost?
Eksplodirao bi... odvrati ona, oklevajui.
Upravo tako.
Mojra nije vie postavljala pitanja, ve ga je posluala, no ispostavilo
se da ono to je Uberto zamislio nije nimalo jednostavno sprovesti. Lanci
su bili preteki. Mojra je morala dobro da se pomui ne bi li ih podigla
do njega. On ih onda kukama zakai za rubove polulopte.
Posle niza pokuaja, Uberto je uspeo da zaptije poklopac atanora.
Poto se uverio da su lanci dobro privreni, odlui da sie, dok je
valjak podrhtavao. Ethelie se ve nagomilavao ispod kupole,
pritiskajui je, ventili su gnevno pitali.
Pre no to su otili, Uberto je, iz predostronosti, skrenuo tok
istopljenog metala koji je klizio kroz kanal i slivao se u kolektor koji se
otvarao pomou poluge.
Ako zatvori dovod u kolektor, istopljeni metal e se razliti ka
atanoru i deo e dospeti u pe. To e znaajno poveati koliinu pare. Ne
marei za posledice, Uberto pritisnu polugu, reen da to vie oteti
postrojenje. im je pokrenuo mehanizam, kamena ploa kao giljotina
pade na otvor kolektora, spreavajui prodor mlaza istopljenog metala.
Pas oglasi se Mojra u tom trenutku, osvrui se. Gde li je?
Sigurno je pobegao odvrati Uberto.
Moramo da ga potraimo.
Nemamo vremena odseno ree Uberto i uhvati je za miicu.
Moramo da izaemo odavde!
Atanor odjednom zarea, kao da se unutar njegovih metalnih
zidova probudio raspomamljeni duh. Para je zagluujue pitala u
ventilima. Olovnosivi vreli mlazevi najpre pobelee, zatim poutee i
na kraju pocrvenee.
 Jedan od poslednjih begunaca ugleda te promene boja i
prestravljeno uzviknu: Cauda pavonis!
ta li mu znai to paunov rep? upita Mojra kao bez daha.
Ne znam ree Uberto. Ali ne sluti na dobro.
Istopljeni metal stade da se razliva po podu, irei se kao ulje do
podnoja stepenita, tako da su Mojra i Uberto morali da skrenu ka
jedinom izlazu u toj podzemnoj odaji. Devojka protra kroz otvor, a
Uberto, pre no to je poao za njom, jo jednom pogleda ka atanoru.
Ogroman valjak je podrhtavao podjaren nezadrivom energijom, dok
su talasi vreline itali ispod oboda polulopte.
Prolaz ih odvede do raskra. Odluie da produe ka povrini i
obree se u podnoju uskog uspona, zaglueni tutnjavom koja je
odjekivala odozdo. Vazduh i zidovi treperili su od zavijanja atanora.
Posle napornog uspona stigoe do jo jednog prolaza. Uberto je prvi
kroio kroz otvor, oprezno, dok mu je daak vetra milovao oznojeno
elo. Napokon se obreo napolju.
Gde smo? upita ga Mojra.
On pogleda nanie, privuen bukom bitke. Izbili smo na bedeme
zamka odgovori joj, provirujui preko nazubljenih granitnih zidina.
Dole, u dvoritu, vodila se borba, no momak nije mogao da
raspozna protivnike. Vidljivost je bila slaba, magla je obavila sve
unaokolo.
Uberto pogleda preda se i usred sivila razazna obrise glavne kule.
Uini mu se da na vrhu vidi lomau s direkom. Nita vie nije video, ali
pri pomisli da je Injacio ve dospeo u tu kulu, uznemiri se.
Zatitne zidine nisu mu delovale vrsto, naprotiv, bile su u vrlo
loem stanju, kao da su ih podigli na brzinu ili su ih gradili neiskusni
radnici. Nedaleko odatle uzdizala se jo jedna kula, iz koje su izbijali
pramici pare. Podzemne odaje iz kojih su izali verovatno se nalaze
upravo ispod tog stupa.
Ali nije stigao da se udubi jer je snaan potres protresao ceo zamak.
Uberto zagrli Mojru, svestan da ne moe da uini mnogo kako bi je
zatitio, no uto se iz podnoja oblinje kule razlegnu tutnjava. U tom
trenu je shvatio da podhtavanje nije izazavano zemljotresom... To je bilo
reanje atanora!
 Onda se sve umiri.
Sa srcem pod grlom, Uberto se s nevericom zagleda u kulu: prestala
je da podrhtava, bar zasad. Onda pogleda dole i primeti kamene
stepenice koje vode u dvorite. Ne oklevajui, uhvati Mojru za ruku pa
potra ka stepenitu.
Idemo odavde! uzviknu. Zidine nisu vie sigurne.
 35.

Filip od Luzinjana se povrati obuzet gotovo sladostrasnom eljom za

peharom vina. Prijala bi mu zainjena malvazija. Zamislio je kako mu
klizi niz grlo, poletno i zavodniki, te pri samoj pomisli na to, obuze ga
jo jaa elja.
Gutljaj vina odagnao bi bol koji mu pulsira u potiljku i udovima,
moda bi ga malo omamio i olakao mu teret na dui.
Kad mu je sinulo gde se nalazi, shvatio je da e morati da se odrekne
tog pehara, moda zauvek. Bio je vezan za direk poboden u gomilu
drva polivenih katranom. Sigurno su ga izveli na krov glavne kule. To
je bila jedina taka u zamku s koje se, uprkos magli, videlo osam
stupova podignutih du zidina.
U podnoju gomile drva, dva mukarca utke su ekala da se Filip
osvesti. Vii je bio mlad i krupan momak, verovatno plemi, sudei po
otmenoj odei. Jo uvek je drao toljagu kojom ga je bio udario po glavi.
Drugi je bio ili iz Granselva.
ta se dogaa? upita ih Luzinjan poto se pribrao.
Imate ast da upoznate Teobalda IV, grofa od ampanje odvrati
monah, pokazujui na kupnog momka pored sebe.
A vi? Ko ste vi? Filip ga ljutito odmeri. Kad sam vas poslednji
put video, ako se dobro seam, rekli ste da ste ili iz Granselva.
Pretvarali ste se da ste monah.
Starac kao da se zabavljao. Lice mu se gotovo topilo oko zlih sitnih
oiju. to se toga tie, ja i jesam monah, ali poslednjih godina esto
sam menjao imena. Moete da me zovete Alhemiar.
Alhemiar. Zatoenik prezrivo izgovori tu re. To mnogi za
sebe tvrde, ali malo njih moe i da potvrdi. Onda dodade glasnije,
dajui oduka besu: Zato sam ovde? Odveite me.
Kako da ne! uzviknu monah. Posle toliko muke da vas
uhvatimo i dovuemo ovamo...
Tiho psujui, Luzinjan primeti da stoji dovoljno visoko da moe da
vidi preko ivica bedema. Mogao je da posmatra bitku u dvoritu.
Plaenici su bili poraeni, a ostaci Folkove konjice su se povlaili.
 Ishod bitke bio je sasvim izvestan, meutim, u redovima arhonata
neto se dogaalo: vojnici su delovali neodluno, naputali su bojno
polje, kidali borbenu liniju. Mnogi su bacali oznake, Crno sunce, i
okupljali se oko nekog oveka na konju. Ko bi to mogao da bude?
Zbunjen, Filip pogleda ka onoj dvojici. Grof Teobald ga je lakonski
posmatrao. Monah je, meutim, jedva doekao da ga Luzinjan neto
pita. S njim e morati da se uhvati ukotac. Moe li se znati ta ste
naumili?
Da vas uklonimo, naravno zaskia starac. Kad ste uveli sve ove
neprijateljske vojnike u zamak, sigurno niste oekivali bolji doek.
Posmatarajui ga s lomae, Luzinjan mu zarea u lice. Ne znate s
kim razgovarate. Ovo je moj zamak!
Znamo mi to i te kako, gosparu Filipe. Znamo sve o vama. Monah
mu pokaza medaljon u obliku pauka. Dok ste bili u nesvesti, naao
sam vam ovo oko vrata. Baci privesak na tlo, nedaleko od lomae,
tako da zatoenik moe da ga vidi. Samo jedan ovek moe da se
razmee tim simbolom: prvi grof od Nigreda, onaj koji je stvorio Delo
Eranja.
Filip naas osmotri svoj medaljon, pa ree: Poto ste raspoloeni za
ispovesti, Alhemiaru, kaite mi ta ste radili u manastiru u Fonfroadu.
Tamo sam otiao upravo da bih vas uhodio. Znao sam da ste se
vratili iz Kastilje. Povezali ste se s nekolicinom odanih arhonata, kao to
je onaj neotesani an-Bevon. Starac ga zatim ukori: Bili ste prilino
neoprezni to ste se uzdali u te siledije. Nama nije bilo nimalo teko da
steknemo njihovo poverenje.
To nama sve je govorilo. Mislio je na sebe i na senu koja je preotela
ime grof od Nigreda. Meutim, Luzinjan nije bio u prilici da otkrije
njegov identitet niti da pita ko je taj ovek. Vojnika rulja uvek je
spremna na izdaju ogoreno primeti. Ipak, neto mi nije jasno: kako
ste uspeli tako dugo da se izdajete za portarijusa hospituma Fonfroada.
Da niste bili u dosluhu s opatom?
Nije bilo potrebe. U tom manastiru, kao i bilo gde, monasi mrze
katare i odobravaju racije koje vre arhonti. Iako to ne priznaju, neki
meu njima podravaju mog gospodara, grofa od Nigreda.
Filip alostivo iskrivi lice.
 Da, pomogli su mi nastavi starac, otkrivajui bezube desni. To
je neto ime se vi ne moete podiiti...
Za sve je kriv Injacio iz Toleda! Luzinjana preplavi zaslepljujui
gnev. Taj prokleti Mozarapin mi se izmigoljio kao jegulja. Uspeo je da
me izvrgne poruzi.
Ne brinite vi za njega, uskoro e i njega zadesiti vaa sudbina
odbrusi mu monah. Nego da mi preemo na stvar. Jo ste ivi samo
zato to elim da mi otkrijete tajne Eranja.
Kakve tajne? Koliko sam ja shvatio, ta otkria vama nisu potrebna.
Monah odmahnu glavom. Jeste, istina je da umem da pokrenem
postrojenja skrivena u tunelima, ali ne razumem princip njihovog rada.
Ako se pokvare, ne znam kako da ih popravim. Dohvati jednu
zapaljenu baklju pa je prinese podnoju lomae. Zato govorite, ako ne
elite gadno da skonate.
Filipa obli hladan znoj. Konopci su ga stezali. Bio je ponien i
prestravljen. Ujedno je oseao nezadrivu elju da ubije tog starca.
Dobro, rei u vam! Pod uslovom da me oslobodite. Bio je svestan da
je takvo uslovljavanje detinjasto, ali to mu je bila jedina mogunost da
se spase.
Onda mi dokaite da znate neto korisno.
Zatoenik nije znao kako da odgovori. Nije bio upoznat s
primenjenom vetinom artrskih uenjaka. Kad bi samo mogao da pita
nadstojnicu za savet... Rei mu navree na usta: Pre svega, zlato
Eranja nije pravo zlato. Ne dobija se stvarnim preobraavanjem
materije, ve vetim bojenjem.
Na te rei, Teobald zavue ruku u torbicu okaenu za pojas pa
izvadi jedan eranjski talir. utke se zagleda u njega, premeui ga po
rukama.
Budalatine! Starac zamahnu bakljom. Naravno da je to pravo
zlato! Jednake je teine, boje i sjaja kao pravo zlato. Arhonti ga bez po
muke zamenjuju u zalagaonicama. Bankari ga preprodaju kovnicama
kako bi se od njih pravili zlatnici. Reklo bi se da ete radije slagati no to
ete otkriti tajne Eranja. Zar vam nije stalo do slobode? Pruam vam
poslednju priliku.
Luzinjan nije mogao da odvoji pogled od tog plamena. Dovoljna je
bila jedna varnica da se lomaa pretvori u uareni pakao. Nisam ja
stvorio Delo ree naposletku. Posluio sam se znanjem grupe
uenjaka. Hoete li zaista da otkrijete kako se pravi zlato? Naite Turbu
philosophorum!
Turbu philosophorum? Monah ga nepoverljivo pogleda. ta je to?
Knjiga.
Nikad uo. A gde se nalazi?
Filip zakrguta. Pitajte Mozarapina. On zna.
Budite sigurni da u ga pitati. Monah odmaknu baklju od drva,
ali ne previe. Ali i vi znate neto... Uhodio sam vas dole u
podzemnim odajama, dok ste razgovarali s Injaciom iz Toleda pored
Meluzinine statue. Razgovarali ste o nekom... uo sam jedno ime...
Lucifer. Da, razgovarali ste o Luciferu. Ko je to?
Lucifer je duh zarobljen u materiji. Filip iskrivi lice kao
bezumnik. Previe se mrnje nakupilo u njemu, previe straha. Uveren
da se ne moe spasti, govorio je kao u bunilu. Lucifer se oslobaa iz
trulei nigreda, otkrivajui se alhemiaru u fazi albeda.
Ne razumem. Govorite o alhemiji, o platonizmu ili o katarskoj
jeresi?
Zato me to pitate balavio je zatoenik. Zar to nije isto? Zar ne
znate da su svi filozofi jeretici?
Uto se Teobald umea u razgovor: Koliko jo treba da ekamo?
Dojadilo mi je bulanenje ovog bezumnika.
Monah ga pogleda kao da ga preklinje. Vae gospodstvo, samo jo
malo strpljenja... On je bio prvi grof od Nigreda... Osniva Eranja... Od
njega moemo mnogo nauiti.
ta jo treba da saznamo? prasnu Teobald, bacajui uvis zlatnik.
Ovo je pravo zlato, bar tako izgleda na prvi pogled! Ostalo me ne
zanima. Uutkajte ga jednom zasvagda, da vie ne bulazni!
Uasnut, Luzinjan zaurla. Spalie ga na lomai kao kakvog jeretika!
To ne moe biti. To je samo komar. udovini komar.
Bacie baklje na lomau. Preplavljen stravom, Filip oseti kako
plamen sike pribliavajui mu se, kako mu zahvata stopala. Zaurla
otimajui se, dok mu je vatra prodirala kroz kou, kidajui je. I dalje
svestan, podie pogled ka zidinama zamka i ugleda apsurdan prizor:
jedna od osam kula je podrhtavala. Kao da ju je prodrmao zemljotres,
ali kad je izgledalo da e se obruiti, podrhtavanje prestade.
Zatoenik razrogai oi, ubeen da je rtva privienja. Uostalom,
izloen je neuvenom muenju.
Nedugo zatim kula se ponovo zatrese, ovoga puta snanije. Nije mu
se privialo! Odjeknu mukli prasak, a onda iz vrha stupa iknu
purpuran dim. Zastrauju prizor.
Iako ga je prodirala vatra, Luzinjan shvati da je atanor skriven pod
zemljom upravo uniten.
Mlaz ethelie itao je penjui se u nebo, kidajui koprenu magle, a
onda se kula urui, pretvorivi se u kiu krhotina. Bedemi, hodnici i
zatitne zidine se stropotae, ugrozivi stabilnost oblinjih stupova.
Od Eranja e malo toga ostati.
S tim uverenjem u mislima, Filip od Luzinjana oseti kako mu
plamen lie prsa, lice, kosu.

Poto je dokazao svoju odvanost i odanost, Umber od Boea se vratio

u zamak. Stopala vrsto uglavljenih u uzengije i s maem u ruci, probio
se kroz mete i zaustavio u podnoju glavne kule, na nasipu
napravljenom prilikom iskopavanja jarka, na kojem je stup i podignut.
Odatle je mogao sve da vidi, ali i da bude primeen. Svuda unaokolo,
bitka je besnela bez predaha.
Drei se svog plana, privukao je panju nekoliko vojnika koji su se
borili u redovima arhonata i naterao ih da ga sasluaju. Ljudi mu
oprezno prioe.
Borite se za kraljicu Francuske! uzviknu zapovednik iz sveg
glasa. Borite se za Bjanku od Kastilje, kraljicu majku!
Vojnici ga zapanjeno pogledae dok su se ostali malo-pomalo
izdvajali iz redova arhonata i sluali. Zapovednik vojske! uzviknue
neki, pokazujui na Umbera. Roak Luja Lava! Otkud on ovde?
Poite za mnom! naredi im Umber, podiui ma. U ime
kraljice! U ime Francuske!
Ubrzo je treina arhonata odustala od bitke i okupila se oko njega.
Boeovo prisustvo nije prolo neprimeeno; kao da je neodoljivo
privlaio vojnike, koji pobacae oznake Crnog sunca, pomno ga
sluajui. Kao da im vie nimalo nije bilo stalo do odbrane zamka.
Sluite kruni! pozva ih zapovednik, sve sraniji i zajapureniji.
Sluite kraljici!
Situacija je bila dramatina, no Umber je bio potpuno uveren da e
ga posluati. Znao je kako da ulije potovanje tim ljudima. Oni nisu bili
rulja neotesanih vojnika; veina tih arhonata pripadala je kraljevskoj
vojsci. Tu injenicu nije mogao da prenebregne, iako nije znao kako je
do toga dolo. Shvatio je to im je izaao iz podzemnih odaja, kad je
jedan Folkov vitez pomislio za njega da je arhont. Umber se osvrnuo
oko sebe i shvatio da veina eranjskih straara nosi, kao i on, obeleja
kraljevskih trupa.
Ti ljudi su otkazali poslunost kruni i navedeni su da slue grofu od
Nigreda. Ali ko ih je doveo do Eranja? Kakvim se avoljim trikovima
sluio kako bi ih obrlatio? I pre svega, zato je to uinio? Folko mu to
nije objasnio.
Umber nije bio naroito pronicljiv ovek. Bio je odvaan, uvek
spreman da se odano bori, no uprkos izuzetnoj harizmatinosti, umeo je
samo da izvrava nareenja, a ne i da razmilja. Zato je s olakanjem
primetio da njegova harizma deluje na vojnike. Bili su mu odani! Ali
zato su onda izneverili kraljeve ciljeve? To nije mogao da shvati,
izmicalo je njegovim umnim sposobnostima. Vrlo vano, ree u sebi,
kasnije e se pobrinuti za objanjenja. Najpre mora da dela.
Sudbina je, u meuvremenu, promenila tok bitke. Arhonti koji su se
i dalje uporno borili teturali su se unezvereni. Nije im bilo jasno ta se
dogaa. Folkova konjica, desetkovana i iscrpljena, iskoristila je to da
uzvrati dok se povlaila.
Umber se osvrnu unaokolo pitajui se kako da iskoristi okolnosti.
Meutim, nije imao vremena: iz podnoja osam kula izlete bujica ljudi
u ritama, zaraslih u bradu, raupane kose. Mukarci, ene, starci, urlali
su unezvereni. Zatoenici Eranja beali su iz podzemnih odaja.
Begunci se razmilee po dvoritu rojei se poput pomahnitalih
insekata, rastrae se na sve strane ne marei za bitku.
Zgranut, Umber nije stigao da dokui ta se deava kad ga je jo
jedan nepredvien dogaaj skamenio: bez vidljivog razloga, kula na
krajnjem istoku zidina stade zastraujue da podrhtava. Ogromna
graevina tresla se od podnoja do vrha, pretei da se odvali od zida.
Zemlja zadrhta nateravi ga da zatreperi kao koa na dobou.
U tom trenutku svi zastadoe, prestadoe da se bore i da bee, da
udaraju i kliu. Mnogi padoe na kolena, ostali u udu zaurlae.
Osvrtali su se zaprepaeni, s orujem u rukama, razrogaenih oiju.
Zemljotres je potrajao otprilike minut. Ljudi su i dalje nepomino
stajali. Onda se iz dubine razlegnu silovit prasak i zemlja ponovo
zadrhta, ovoga puta snanije. Iz otvora na vrhu kule izbi dim boje krvi.
Ta pojava je, jo vie nego zemljotres, izazvala paniku.
Vojnici rasturie linije i dadoe se u beg, nita ih nije moglo
zaustaviti. Izmeae se sa zatoenicima beguncima i potrae pod
kiom krhotina. Bilo je nemogue spreiti ih. Neki okonae zatrpani
kamenjem, drugi se, zbaeni s konja, stropotae na tlo, ranjeni ili
jednostavno zato to nisu mogli da se odre na nogama. Krhotine
zatrpae pale.
Rulja pojuri ka izlazu iz zamka poput pomahnitalog krda. Nisu svi
mogli istovremeno da prou kroz kapiju, te su se tiskali i gurali, gazei
jedni druge u oajanju. Neki su umrli tu, izgaeni, na korak od slobode.
Svetina odjuri preko mosta, ka umi. Mnogi padoe s ivice u jarak
pun vode. U meuvremenu, istone zidine su se naginjale uz
zagluujuu buku.
Umber je i dalje stajao u podnoju glavne kule i bez daha gledao
unaokolo. Eranj se raspadao. Folkov plan o osvajanju zamka vie se nije
mogao sprovesti u delo. Na kraju krajeva, zar je to vano?
Kad je ponovo ostao sam, neustraivi zapovednik shvatio je da mu
je preostalo samo jedno. Da spase kraljicu.

Injacio se udalji od bifore u glavnoj kuli, veoma uznemiren. Upravo je

video kako se rui istona kula i okolne zidine. Pored njega, brini
Vilalm pokuavao je da odgonetne promene na njegovom licu.
Francuz ga je utke posmatrao, pitajui se ko je zapravo trgovac iz
Toleda. Stajao je tu, samo nekoliko koraka dalje, no ipak je delovao
nedokuivo i nedosledno. I ranije je imao prilike da ga vidi takvog,
samo to je ovoga puta taj utisak bio jo snaniji. Nasluivao je u
Injaciju opsesivnu e za znanjem, neprekidno previranje u dui. Ali
nazirao je i neto jo dublje, ljudskije: nagon koji ga je terao da potiskuje
oseajnost koje se plaio, izgubio je ili zaboravio.
Moramo da nastavimo ree mu trgovac.
U glavni stup nije bilo teko ui. Vilalm se oprezno osvrnu. Odaja
je delovala pusto. Misli da nam nee biti teko ni da se popnemo do
vrha?
Trgovac mu ne odgovori, ve se zaputi uza spiralne stepenice. Vrh
glavne kule liio je na crni bezdan.
Dok je preskakao po dva stepenika, Injacio pomisli na vojnike koji
su se borili u dvoritu. Prizor koji je posmatrao kroz biforu pruio mu je
odgovore za kojima je tragao. Jesi li primetio uniforme arhonata?
upita Vilalma, kao da potvruje svoje sumnje.
Jesam. Mnoge podseaju na opremu vojske francuskog kralja, kao i
uniforme plaenika koje smo videli pre nekoliko dana, pre no to smo
stigli u begina Santa Luina.
Tano. Ali ne bih rekao da su samo sline... Po mom miljenju, te
uniforme su istovetne.
Misli da su to vojnici kraljevskih trupa?
Upravo tako.
Ali otkud oni ovde?
Injacio je naas oklevao, a onda je odgovorio: I to emo, izmeu
ostalog, uskoro otkriti.
Izbie na vrh stepenita i produie u tamnu i prilino prostranu
dvoranu. Jedino svetlo dopiralo je od svee na pisaem stolu, upaljene
pored nekakve krinjice od izrezbarenog drveta. U odaji je vladala
zlokobna tiina.
Voen plamikom, Injacio prie stolu. Ta svea nije odavno
upaljena, istopljeni vosak tek je poeo da curi. Ovde je do maloas bilo
nekoga zakljui. Sigurno su nas uli.
Isprui ruke ka krinjici kao da trai tragove. Kad ju je otvorio,
ugledao je etiri pergamenta. utke ih proita. Vilalmu se uini da se
njegova nedokuivost rasprila pred odlunou.
Pisma ree Injacio. Napisana izvesnoj presvetloj majci, to se
verovatno odnosi na Mater Luinu.
Trgovac nije prouio samo sadraj pisama ve i rukopis. Nema
sumnje da je ovo delo nadstojnice Santa Luine. Prepoznajem njen
rukopis. Izvadi iz bisaga pergament koji mu je dao Uberto. Pokaza ga
prijatelju. Ovo je poslednje pismo koje je nadstojnica napisala; peto,
ono u kojem otkriva tajnu alhemije Eranja.
Poto je to rekao, izvio je obrve i udubio se u itanje.
 Peti deo
PAUNOV REP

Ovaj kamen iz kojeg se raa Delo uva u sebi sve boje.

Halid ibn Jazid, Liber trium verborum, I
 36.

Zamak u Eranju

Peto pismo Cauda Pavonis

Presvetla mati, potka koju sam veoma briljivo izatkala raspara mi se

u rukama i tek kad vie nisam mogla da se divim njenoj lepoti, otkrih
greku koju sam poinila. etiri naporna koraka alhemijska nisu, kao to
sam mislila, pragovi stepenica, ve delovi toka koji se neprekidno
okree. Taj toak je vreteno Sudbine, koje se pred Parkama neprekidno
obre. Ta stalna promena boja, koju ja nazivam Cauda Pavonis,
poetak je i kraj Dela. Ti si me, Mater bona, provela kroz taj lavirint. Ti
koja si Lux, Svetlost, ali i Laus, Slava. Ti, Mater Luina, ti si Eranj,
nit Znanja.

Injacio spusti poslednje pismo u krinjicu, zajedno s prethodna etiri,

ve proitana. Ti tekstovi nisu bili objanjenje sutine alhemije, ve
tumaenje procesa opisanih u Turbi philosophorum. Po nadstojniinim
reima, tajna nije u postizanju cilja, ve u venom ponavljanju
alhemijskih faza, to jest u ciklinosti nazvanoj Cauda Pavonis... Ipak,
pravila Eranja nisu predstavljala samo metod za preobraaj metala ve
su pre svega klju za tumaenje sveta i ljudskog srca. Kako bi se
izbegao ponor nigreda, treba se osloboditi udnje za postizanjem nekog
cilja, treba shvatiti kako je svaki trenutak ivota jedinstven i
neponovljiv deo Celine.
Bat koraka prenu ga iz misli. Neko je uao u dvoranu.
Injacio podie sveu i osvetli dve prilike pod zasvoenim ulazom.
Prva je bio svetenik srednjih godina, verovatno kardinal. Uprkos
krupnoj figuri koraao je pogrbljeno, mrkog pogleda. Pored njega je bila
dostojanstvena gospa, otmeno odevena.
Injacio se bez oklevanja obrati dami u kojoj je istog trena prepoznao
francusku kraljicu: Velianstvo, napokon. Duboko joj se nakloni,
pokazujui Vilalmu da sledi njegov primer. Dugo smo vas traili.
 Ohola Bjanka ga popreko pogleda. Ko vas alje?
Ferdinand III od Kastilje, va sestri. Naredio mi je da vas spasem.
Umesto odgovora, ena prinese ruku grudima. Jo je bila
uznemirena od nedavnog podrhtavanja tla i buke koju je prouzrokovao
pad kule. Uprkos tome, delovala je odluno. Pogled joj je blistao
ivahnim i ratobornim sjajem.
Umesto nje je odgovorio svetenik: Sumnjam da e to biti
izvodljivo. Grof od Nigreda e vas spreiti.
Injacio osmotri tog oveka iz kojeg je izbijala potisnuta nasilnost.
Prepozna u njemu kardinala od Sant Anela, Italijana Franipana.
ukalo se da ima veliki uticaj na kraljicu. No sudei po njegovom
potinjenom dranju, Injacio zakljui kako e pre biti da kraljica ima
veliki uticaj na njega. Grof od Nigreda? ponovi. Gde je on sada?
Svetenik izoblii lice u okrutnu grimasu. Zausti da odgovori, ali iz
senke odjeknu piskav glas, preduhitrivi ga: Grof od Nigreda vam je
blie no to moete da zamislite, monsieur.
Trgovac se okrenu prema glasu i primeti starog monaha koji kao da
se niotkud pojavio. ili iz Granselva ree, nimalo iznenaen.
Upravo ste nam vi nedostajali. Pitao sam se kad u vas ponovo sresti.
Znao sam da se to svakako nee dogoditi u Fonfroadu. Ali jo bolje to
se sreemo ovde, u Eranju, gde vam je oigledno daleko prijatnije.
Starac se oprezno priblii, vukui cipele zailjenog vrha. Odea mu
je zaudarala na dim. Upravo sam obavio razgovor s jednim vaim
poznanikom zacereka se. S izvesnim vitezom, prilino ponositim, no
nimalo blagoglagoljivim.
Mislite na Filipa od Luzinjana? Da ga niste...
Uklonio sam ga. Preciznije, ivog sam ga spalio. Monahove sitne
oi zlobno su svetlucale. Reklo bi se da vas ta vest nije uznemirila.
Injacio nehajno odmahnu, kao ovek koga mui neto sasvim drugo.
Taj starac se nije sam oslobodio valjanog ratnika kao to je Luzinjan.
Bie da mu je neko pomogao: neko snaan i spretan, dakle, ni
Franipane ni kraljica. To znai da se u glavnoj kuli krije etvrti ovek,
moda upravo u toj dvorani i moda ih kriom posmatra.
Monah natuti vee. Nadam se da neu i na vas morati da
primenim iste metode, monsieur.
 Injacio se cinino osmehnu, potiskujui zebnju u srcu. Vilalm je,
pored njega, treperio od nestrpljenja, ali on ga zadra strogim
pokretom: nije bio trenutak za delanje. Zagleda se u sagovornika: Vi
to meni pretite?
Uskoro ete otkriti, osim ako mi ne ispriate neto o Turbi
philosophorum. Po reima gospara Filipa, upueni ste u materiju.
Trgovac se mai za bisage, gde je sakrio knjigu, ali onda zastade.
Morao je da bude oprezan. Sad kad mu je poznat starev cilj, treba da
otkrije da li je zaista u opasnosti. Taj zahtev znai da ste sada vi
alhemiar koji rukovodi Delom Eranja.
Upravo tako.
Ipak, kladim se da vi niste grof od Nigreda, ve njegov sluga.
ta vas navodi na tu pomisao?
Mislite da sam glup? Trgovac istaknu pitanje teatralnim
pokretom. Zlato nije dovoljno da bi se velika vojska navela na
poslunost. Za to su potrebni autoritet i harizma, vrline kojima se vi
oigledno ne moete podiiti.
Udaljavamo se od teme. Vratimo se zahtevu koji sam vam uputio.
Turba philosophorum.
kakljiva tema. Injacio se toboe zamislio, no za to vreme je
osmatrao sene u dvorani. Oseao je prisustvo skrivenog posmatraa.
Zapita se kad e se neznanac umeati. Ako eli da ga istera iz jazbine,
morae da izazove reakciju prisutnih. Da se dogovorimo. Ja u vama
otkriti tu tajnu, a vi ete meni dopustiti da povedem kraljicu.
Starac se ugrize za usnu. Nije stigao da odvrati jer je Franipane
skoio kao pas uvar. Ve sam vam rekao zalaja. Njeno velianstvo
nikuda ne ide!
Dok mu je krupno telo podrhtavalo, kardinal od Sant Anela
izgledao je kao da e svakog trena pomahnitati. Htede da se ustremi na
trgovca, no Bjanka ga zadra, uhvativi ga za miicu.
Svetenik zakrguta zubima, otkrivajui desni proarane tamnim
mrljama. Ko ste vi? Ko ste svi vi?! mahnito uzviknu. Odlazite,
prokleti bili! Ona je moja! Moja!
Nije pri sebi objasni kraljica, obuzdavajui ga iznenaujuom
snagom. Otkako je dopao Eranja, pati od privienja. I sve mu je gore.
 Trgovac klimnu glavom. Oigledno je doao u dodir s plumbumom
nigrumom ili s galenitom koji se iskopava u podzemnim jamama.
Savetujem vaem velianstvu da ga odvedemo odavde dok jo
ima nade u izleenje. Hou da kaem, pre no to nepovratno oboli od
saturnizma. Injacio ozbiljno dodade: I vi ste, gospo, izloeni toj
opasnosti. Osim toga, kule Eranja e se uskoro sruiti.
Stari monah stade ispred kraljice. Niko nee otii odavde!
zakreta. Ne dok mi ne otkrijete tajnu Eranja! Gde je ta prokleta
knjiga?
uti! uzviknu Vilalm, poto mu je prijatelj dao znak da moe
slobodno da istupi. Nisi u prilici da namee pravila. Sklanjaj se ili e
nastradati.
Starac se pokunjeno pomeri, drei se za glavu. Grofe, grofe!
uzviknu planim glasom; iz sitnih oiju izbijala mu je mrnja.
Pomozite nam! Ovi uljezi nam prete!
U nameri da dodatno zaotri situaciju, Injacio ga uhvati za miicu i
odgurnu ga, a starac pade na pod. Nije oseao ni trunku samilosti
prema tom odbojnom oveuljku. Grof od Nigreda ne postoji, zar ne?
Nema nikakvog grofa od Nigreda u ovoj prokletoj kuli. Upitno je
kruio pogledom po prisutnima. Krivac se nalazi ovde, u ovoj
dvorani.
Niko se ne osmeli da mu protivrei. ak se i ohola Bjanka skupila u
svojoj odori, zauena. Nikad joj se nije dogodilo da oseti potovanje
prema nekom plebejcu. Ali taj Hispanac nije bio obian ovek: bio je
drugaiji, oaravaju i harizmatian. Neodoljiv, u izvesnom smislu.
Naas joj se uini da ga se pribojava.
Doite, velianstvo pozva je trgovac. Idemo odavde. Sve je
gotovo.
Naprotiv, zabava tek poinje! prodera se neko.
Injacio pogleda Franipana pa starog ilija, sklupanog na podu, i
zakljui da su obojica previe slabi da bi predstavljali pretnju. Ne, glas
koji je upravo uo pripadao je nekom ratniku. ovek skriven u senci
spremao se da se razotkrije!
Neko se pomeri.
Spreman da reaguje, Injacio izbegnu udarac toljagom koji ga umalo
sustie otpozadi. Oprezno se okrenu, dok mu se hladan znoj slivao niz
lea. Previe je rizikovao.
Pred njima se ukaza krupan ovek.
Teobalde! zgranuto uzviknu Bjanka. Otkud vi ovde?
titim vas, velianstvo odgovori pridolica.
Grof od ampanje se osvrnu, nakostreen poput zveri spremne za
napad. Pogleda Injacija pa Vilalma i zakljui da je ovaj drugi opasniji, te
se posle kratkog oklevanja ustremi na njega s podignutom toljagom. Ali
Francuz je bio bri, uhvatio ga je za rune zglobove i bacio na pod.
Teobald ispusti oruje.
Koristei mete, otac ili ustade i kao petli se baci na Injacija. Skoi
mu za vrat, pokuavajui da mu izgrebe lice i da mu zarije prste u oi.
Otkrij mi tajnu Eranja! uzviknu. Priaj mi o Turbi philosophorum!
Priaj mi! Priaj!
Trgovac zatiti lice od njegovih zboranih ruku i silovito se otimajui
otrese ga s lea.
Starac pade nauznak, razjapljene vilice, i udari glavom o neto otro.
Vie se nije podigao.
Pri pogledu na monaha, kraljica prigueno kriknu. Uhvati se za
slepoonice i njena ohola maska pade. Injaciju nije promakla ta reakcija:
kao da nije bila izazvana strahom, ve ponienjem.
U meuvremenu, Vilalm i Teobald su se tukli pesnicama i
laktovima. Poto je bez po muke oborio grofa, Francuz je skoio na
njega i zasuo mu lice udarcima.
Stanite! uzviknu Bjanka. Dosta! Dosta, rekla sam!
Injacio pritra da ih razdvoji. Kardinal od Sant Anela je, meutim,
seo za pisai sto kao da se nita ne dogaa. Pogled mu je bio
bezizrazan, oi mutne.
Vilalm na Injaciov uzvik odustade od borbe pa se pridie,
posmatrajui zadihanog protivnika sklupanog na podu. To je, dakle,
ozloglaeni grof od Nigreda? On je uzurpirao Luzinjanov Eranj? Oteo
Bjanku od Kastilje? Hukao arhonte po junoj Francuskoj? Teobald mu
gnevno uzvrati pogled, podbuo i zajapuren, gotovo neprepoznatljiv.
Ba u tom trenu u dvoranu ue Umber od Boea s maem u jednoj
ruci i bakljom u drugoj. Zbunjeno se osvrnu, pa prie kraljici i papskom
izaslaniku.
Vi ste zapovednik kraljevske vojske? upita ga Injacio i krupnim
koracima se zaputi k njemu.
Ja... da odvrati Umber.
Odlino. Izvedite kraljicu. Niko vam se nee suprostaviti.
Neizvesne okolnosti nisu dozvoljavale nikakav odgovor.
Injacio okrenu lea Umberu i obrati se Vilalmu: Ti e poi s njima.
Francuz ga zbunjeno pogleda. A ti?
Uskoro u vam se pridruiti. Hou da proverim neto pre no to
izaem iz glavne kule.
Saekau te.
Ne. Injacio ga odvede u stranu i proaputa mu na uvo: Dri
kraljicu na oku.
Ali ona vie nije u opasnosti... pobuni se Vilalm. Grof of
ampanje ne moe da joj naudi.
Jo nisi shvatio? Trgovac podozrivo pogleda u Bjanku. Ona je
prava opasnost.
Pogoen tom izjavom, Francuz se s nevericom zagleda u njega.
Pojasni mi to. Otkud zna?
Nije vreme za priu. Kasnije u ti objasniti, kad vam se pridruim.
Sad idi! Injacio mu spusti ruke na ramena i odmaknu ga od sebe.
Izai iz ove proklete kule i potrai mog sina! Uveri se da je iv i zdrav.
Ali ti...
Ja moram neto da otkrijem... U ovoj kuli kriju se tajne, razume?
Vilalm ga ogoreno pogleda. Ne, ne razumem uzdahnu. Nikad
te neu razumeti, prijatelju.
Injacio spusti glavu, namrgoen. Pogled mu je bio nedokuiv,
gotovo grozniav. Ponovo je razlog njegove odluke izmicao svima, ak i
njemu samom.
Nita se vie nije moglo rei. Francuz se udalji dugim koracima, ne
okreui se. Zaputi se za etvorkom koja je silazila niza stepenice: za
kraljicom Bjankom, pretuenim Teobaldom i nesigurnim kardinalom
kojeg je Umber usluno pridravao. Franipane je bio najiscrpljeniji,
plumbum nigrum rastvoren u vodi pomutio mu je razum.
Kad su izali iz glavne kule, Vilalm nabasa na prizor sasvim
drugaiji od onog koji je oekivao.
 37.

Kad je ostao sam, Injacio se naas upusti u preispitivanje svoje savesti.

Unutranja borba za koju je mislio da je okonana buknula je jo
silovitije. I kako vie nije mogao da obuzda radoznalost, prepustio joj se
kao laa u oluji. Sad kad se pobrinuo za kraljicu, mogao je da se posveti
onom to mu je na srcu.
Preskoi truplo oca ilija i urno se zaputi ka samom vrhu kule.
Pope se uz jedan niz stepenica razmiljajui o onom to mu je otkrio
Luzinjan: u glavnoj kuli se nalazi odaja gde se uvaju dragocene knjige
o alhemiji. Trgovac nije mogao da ode pre no to pokua da ih se
doepa.
Traio je u svakom kutku, ali nita nije naao. Nigde nije bilo odaje
koja je liila na biblioteku. Osim ako knjige nisu skrivene iza nekog
tajnog prolaza! Morao je da sie s vrha stupa i ponovo potrai.
Htede da se vrati kad ga neto zadra. Miris paljevine natera ga da
se okrene. Onda ugleda prizor zbog kojeg mu se ote priguen krik.
Na obodu krovnog platoa leala je hrpa ugljenisanog drveta na kojoj
se, vezani za direk, ukazae crni ostaci ljudskog tela obavijeni dimom.
Donji ekstremiteti sveli su se na zlokobne patrljke. Na licu, jedva
prepoznatljivom, zjapile su one jame, a iz upalih usta kao da se oteo
bolan krik.
Le nije potpuno izgoreo, i tako osakaen delovao je jo jezivije.
Injacio je uo za sline pojave, kad osueni na lomau gore pod kiom.
U takvim sluajevima njihova patnja se u beskraj produava, a udovi
sagorevaju sporo i delimino. Izgleda da je ta sudbina snala i
Luzinjana. Verovatno su mu se na kou nataloile estice magle i
isparenja iz kula i usporile sagorevanje.
Trgovac je, uasnut, pognuo pogled. U tom trenu je na tlu, nedaleko
od lomae, primetio neto malo svetlucavo: medaljon, koji mu je
delovao poznato. Predstavljao je pauka sa zakrivljenim noicama. Ve
ga je video na Luzinjanovom vratu. Nagonski se sagnu i uze ga.
Ponovo pogleda u le. Iako je viao i stranije prizore, ovaj ga je
uznemirio. tavie, prestravio ga je, jer je strahovao da e pre ili kasnije,
ako nastavi da udovoljava svojoj radoznalosti, i sam tako zavriti.
Zaguen vonjem paljevine, uhvati se za zubac bedema i udahnu
punim pluim. Nona sveina pomilova mu lice, umirujui ga. Na nebu
su se videle zvezde. Tama Eranja se povlaila, ostavljajui za sobom
vedru no. Posle pada istone kule, iz ostalih je prestao da izbija dim.
Uzvienja Sevena pomaljala su se na meseini, krivudava i ujedno
nepristupana. U brazde pukotina uvukao se potpuni mir.
arolija je trajala samo tren, a onda nadvlada razum. Trgovac
pogleda dole, gde se odvijalo neto neoekivano. Bitka se okonala,
dvorite je gotovo opustelo. Razbeali su se svi vojnici i veina
zatoenika. Ali neki su se, umesto da uteknu, okupili u podnoju
glavne kule. ta to rade? Drali su upaljene baklje kojima su zapalili
stup.
Injaciju se stegnu srce. Ti ljudi su imali neosporno pravo na takvu
reakciju. Hteli su da unite simbol onoga to je prouzrokovalo sve
njihove patnje. Ali za njega, koji se nalazio na vrhu kule, ta odluka
mogla je da ima dramatine posledice.
Zidovi stupa uglavnom su bili podignuti od kamenih blokova, koje
plamen nee lako zahvatiti. Ali grede, podovi i tavanice bili su od
drveta. Poar e buknuti unutra i brzo e se proiriti uvis. Kad zahvati
potporne grede, graevina e se sruiti.
Prestravljen opasnou da iv izgori, Injacio htede da pobegne. Ali
najpre jo jednom pogleda preko bedema: usred dvorita primeti tri
prilike, izdvojene od palilaca. Prepozna Uberta, Mojru i Vilalma. Uini
mu se da ga dozivaju, verovatno su mu dovikivali da sie. Uberto
odjednom potra ka podnoju kule, a ono dvoje pojurie za njm.
Naumili su da mu pomognu.
ta to radite? iz sveg glasa uzviknu Injacio. Stanite!
Ali nisu ga posluali. Verovatno ga nisu ni uli.
Praznoglavci! Zato ne bee? ta su to naumili?
Zajapuren, sjurio se ka podnoju stupa. To je bila jedina razumna
odluka. Nije mogao da zaustavi prijatelje i sina. Presretne li ih na pola
puta, ako nita drugo, izloie ih manjem riziku.
Sunovratio se niza stepenice dok se odozdo uspinjao sve gui dim.
Oi su ga pekle, uo je sve glasnije pratanje. Svuda naokolo drvo je
pucalo a vatra je siktala.
Kad je preao polovinu, ugledao je plamen. Prodirao je sve oko
sebe liui tavanicu kao pomahnitale girlande. Sve je pucalo i ruilo se.
Silaenje je postalo opasno, ali drugog izlaza nije bilo. Injacio je sve vie
strahovao da e Eranj postati njegova grobnica. Nadao se da su bar
Uberto i Vilalm odustali od svog nauma kad su uvideli kakvoj se
opasnosti izlau.
Silazio je pribijajui se uza zidove sve dok nije nazreo prizemlje. I
dalje je delovalo daleko, ali druge mu nije bilo; morao je da nastavi.
Buktanje poara ga je zagluivalo, vrelina je bila nepodnoljiva.
Onda se usred te buke izdvoji glas. Prepoznade ga: to ga je Uberto
dozivao. Ugleda ga kako izranja iz oblaka dima, nekoliko koraka dalje,
malo nie.
Pouri k njemu, ali drveni pragovi namah zadrhtae, popustie i
stepenite se raspoluti.
Zateen, Injacio se sunovrati u pukotinu. Nekoliko puta udari glavu,
lea i ruke. Spasao se uhvativi se za jednu gredu, a onda ga ruke
izdadoe i on se stropota na pod. Polako ustade, ugruvan, ali
nepovreen.
Pao je u prostor ispod stepenita, koji ranije nije bio primetio. Do tog
ugla vatra nije doprla, ali dim se probijao izmeu polomljenih dasaka
iznad njega.
Osvrnu se unaokolo. Odaja je liila na nekakvu laboratoriju, u ijem
se sreditu nalazio okrugli sto pun staklenih posuda i cevi; uza zidove
su bile poreane police s knjigama.
Sigurno su to knjige koje je Luzinjan pomenuo! Primaknu se
policama udno klizei pogledom po knjigama. Izvue nekoliko
svezaka pa na brzinu proita naslove i imena autora na koricama.
Uglavnom su to bili tekstovi na latinskom, ali bilo je i knjiga na
arapskom. Injacio se usredsredi na ove druge, mahnito i zadivljeno
listajui dela najveeg alhemiara Halida ibn Jazida, prevode s grkog
Hunaina ibn Iaka, Sedamdeset knjiga Dabira ibn Hajana poznatog kao
Geber. Onda ugleda Knjigu tajni i Knjigu o stipsi i solima Abu Bakra
Muhameda ibn Zakarije el Razija, pa Pismo Sunca mladom Mesecu i
Hemijsku tabelu Muhameda ibn Umaila el Taminija, poznatog i pod
imenom eik el Sadik. Prepozna i Stazu mudraca Maslame ibn Ahmeda
el Madritija i estice zlata Ibn Arfe Rasa. Tu je bilo tuta i tma knjiga.
Pred njim je lealo neprocenjivo blago.
Ne marei za bolove izazvane padom, odlui da uzme to vie
knjiga s polica pa stade da ih slae jednu na drugu u oajnikom
pokuaju da ih spase od vatre. Pretovaren koliinom mnogo veom od
one koju je mogao da ponese, zau kako se otvaraju vrata. To je bio
Uberto! Pronaao ga je.
Oe, ta to radi? upita ga mladi, izbezumljen od brige. Zar
sad treba da misli na knjige?
Stiem odvrati Injacio, pazei da mu se gomila nesigurno
naslaganih knjiga ne srui. Samo to nisam zavrio...
Uto uoe Mojra i Vilalm.
Pourite, moramo da izaemo! doviknu Francuz. Plamen je
zahvatio sve izvan ove sobe!
Trgovac ponovo klimnu glavom pa krenu veoma polako da ne bi
ostao bez svog dragocenog plena. Nije bio u stanju da proceni ozbiljnost
situacije, izgledao je kao da ga je obuzelo ludilo. Uberto ga uhvati za
miicu i snano ga povue, a nekoliko knjiga pade s vrha gomile. Injacio
se prenu iz bunila i dopusti sinu da ga izvue, ne odvajajui pogled od
knjiga koje su ostale na podu. Kad su izali iz odaje, okrueni vatrom,
sasvim se povratio.
Prizemlja su se dokopali ivi i zdravi. Hrpe krhotina u plamenu
prepreile su im put. kripanje greda najavljivalo je ruenje celog
kostura kule. Morali su to pre da pronau izlaz.
Krenimo kroz podzemne prolaze! predloi Mojra.
Ovuda ree trgovac, pokazujui otvor na podu.
Sioe u podzemlje Eranja. Krenue istim putem koji je Injacija i
Vilalma ranije tog dana doveo do glavnog stupa i stigoe do prostorije
sa statuom Meluzine. Sreom, otrovna para i ruenje kula tu jo nisu
prouzrokovali tetu, ali kripanje koje je dopiralo odozgo nagovetavalo
je da e i podzemlje uskoro biti zatrpano.
Mojra pronae izlaz i nedugo zatim napokon izaoe na povrinu.
Obreli su se izvan zidina zamka, u umi.
Nedaleko od izlaza brstila su tri konja: alok, ruanski at i Filipov
beli pastuv.
Druina je utke posmatrala obrise glavne kule u daljini, zahvaene
poarom. Na tvravu se spustila no, nemilosrdno tamna. Tajna Eranja
zauvek je izgubljena.
Idemo ree Injacio pomalo razoarano.
 38.

Izaoe iz ume i peke se zaputie vrletnom stazom koju na konjima

nisu mogli prei. Onda Injacio uzjaha ruanskog ata i natovari ga
vreom knjiga koje je uspeo da spase. Uberto i Mojra uskoie u
alokovo sedlo, a Vilalm uzjaha belog pastuva koji je ostao bez
gospodara. Pre no to su ih poterali u galop, zaue lajanje u daljini.
Prekriven pepelom, krupan crni pas iskoi iz bunja i potra k njima
isplaenog jezika. Mojri se ote radostan uzvik. Iskoi iz sedla i pomilova
psa. ivotinja zakevta i stade veselo da skakue oko Uberta.
Mladi se osmehnu. Dobro, dobro. Poveemo te, pseto.
Produie ka zapadu. Bili su umorni, izgladneli i iscrpljeni od
nevolja i eleli su to pre da se dokopaju nekog konaka kako bi se
okrepili.
S prvim zracima sunca, tamo gde se otar nagib pretvarao u pitomu
padinu, ugledae kolonu vojnika u pratnji koije. Uz koiju je jahao
Umber od Boea.
Injacio podbode konja ka Boeu. Zapovednik mu klimnu glavom u
znak pozdrava. Ba sam se pitao gde ste vi, monsieur ree mu.
Ove planinske staze prilino su zapetljane pravdao se trgovac.
Bie da smo se drugim putem spustili niz obronak.
Drago mi je to vas vidim. Na Umberovom licu ukaza se
prijateljski osmeh. Jo nisam u stanju da objasnim neke dogaaje, ali
mislim da smo vam svi mi dunici, na ovaj ili onaj nain.
Previe ste ljubazni, gospodine. ta vam to tano izmie kad je re
o nedavnim dogaajima?
Gospodin Boe se naas zamisli, pa odlui da odgovori: Mui me
strana sumnja. Nije mi jasno zato je deo kraljevske vojske odluio da
slui grofu od Nigreda.
Rekao bih da tu tajnu nije teko odgonetnuti. Dovoljno e biti da
ispitate vojnike. Trgovac ga iskosa pogleda, pomalo prepredeno. Vi
ne moete ni da pretpostavite ko je zapravo grof od Nigreda, je li tako?
Ba tako odvrati Umber nabrana ela. Uostalom, to ne zna ni
biskup Folko.
 Biskup Folko... promrmlja Injacio. Njega sam gotovo zaboravio.
ta se dogodilo njegovoj milosti?
Zapovednik naini ravnoduan izraz lica. Posle pada kula
povukao se podvijena repa, zajedno sa svojom desetkovanom konjicom.
Pogreno sam procenio tog oveka. Mislio sam da je dojurio kako bi
pomogao kraljici, a on je zapravo udeo da sazna misterije Eranja.
Pomenuo je nekakve zlatne talire, i to je sve.
Znate kakvi su svetenici, nikada ne otkrivaju ciljeve svojih
smicalica...
Slaem se s vama. Ali ni vi niste manje tajnoviti, monsieur. Obratili
ste mi se i ne predstavivi se.
Injacio se osmehnu. Istini za volju, vi ste zapoeli razgovor.
Jel vidite? I dalje okoliate. Jo ne mogu da procenim da li me vae
dranje uveseljava ili me razdrauje... Hajde, hajde, kaite mi kako se
zovete i zato ste doli u Eranj.
Injacio zausti da mu odgovori kad se iz koije zau enski glas:
Umbere, s kim to razgovarate? Zavesice se zatim razamakoe i na
prozoru se ukaza kraljiino lice. Ah, s onim Hispancem dodade
gospa, nimalo oduevljena.
Osvrnuli smo se na dogaaje, velianstvo objasni joj zapovednik.
Uvedite tog oveka u moju koiju naredi Bjanka. Moram da mu
postavim nekoliko pitanja.
Kako vae velianstvo zapoveda. Umber pokaza trgovcu da se
primakne koiji.
Injacio sjaha i ue u kola. Kraljica se odmarala na seditu
presvuenom crvenim barunom, ali nije bila sama. Kardinal od Sant
Anela uurio se u uglu kao usnulo dete. Sudei po izrazu njegovog
lica, reklo bi se da je spokojan.
Mislio sam da u vas zatei u drutvu grofa od ampanje,
velianstvo ree trgovac, ne strahujui da e njegove rei zvuati
drsko.
mugnuo je im mu se ukazala prilika uzdahnu Bjanka.
Injacio se namrti. S povredama na licu koje je zadobio beei iz
glavne kule, delovao je jo smrknutije.
Bjanka ga hladno odmeri. Znam ja dobro ko ste vi, Injacio iz
Toleda naposletku ree. Obavestili su me o vama i pre no to ste
stigli u Eranj.
Trgovac se osmehnu, toboe polaskan. A ja znam ko ste vi,
gospodarice.
Posle svega nekoliko sati Bjanka je ponovo osetila strahopotovanje
prema tom oveku. ta hoete da kaete?
Razgovor se prekide kad je koija poskoila na neravnom drumu.
Putnici se trgoe. Franipane promumla neto kao da se budi, a onda se
okrenu na stranu i ponovo utonu u san.
Injacio odgovori: Poeo sam da sumnjam pre otprilike dve nedelje,
kad sam nabasao na jedan logor arhonata. Meu njima sam primetio
pripadnike kraljevske vojske. Nosili su uniforme vaih trupa i bilo ih je
previe da bih pomislio kako su se svi oni odmetnuli. Zakilji,
spremajui se za konaan udarac. Vojnici francuskog kralja nisu obini
plaenici i nije ih lako potkupiti: sluaju samo monarha i njegove
potinjene i, naravno... kraljicu.
Bjanka uzdrhta. Besmisleno je ono na ta ciljate. No ak i da je
istina, nema ni dokaza ni svedoka koji bi to mogli da potvrde.
Za sve postoji objanjenje. Sela u koja su vrili upade arhonti su
sravnili sa zemljom, seljane su otimali ili ubijali. Ono malo preivelih
odluilo je da uti, iz straha. Oni drugi su pak utali zato to im je to ilo
naruku. Istrebljenje katara mnogima odgovara, poevi od katolikih
svetenika.
A kako objanjavate odmetanje kraljevih vojnika? upita kraljica
uznemireno mirkajui.
Injacio potisnu lupeki osmeh. Pod tom prividnom neukrotivou
Bjanka je drhtala, ali ne od straha, ve od srdbe. Mrea njenih obmana
polako se parala a ona nikako nije mogla da zaustavi nit.
Niko se nije odmetnuo, velianstvo otkri joj trgovac. Ti vojnici i
dalje su sluili kruni, koju vi otelotvorujete. Naterali ste ih da se bore
pod stegom Crnog sunca i da brane zamak u Eranju. Uinili su to bez
oklevanja jer ste vi tako odluili. Koga bi drugog posluali? Injacio
prekrsti ruke, zamiljen. Na kraju krajeva, sve se odigralo bezbolno.
Pria o otmici obina je farsa, a vai vojnici su verovali da su nastavili
krstaki pohod protiv jeretika koji su zapoeli uz vaeg pokojnog mua.
Jednostavno ste promenili boravite i naveli ih da sarauju s
plaenicima.
Bjanka mu uputi zmijski pogled. Rekli su mi da ste vispren ovek,
Injacio Alvareze. Trebalo je da naredim da vas ubiju.
Trgovac slegnu ramenima. O, to su ve pokuali, velianstvo. I to
vie puta.
Dakle, to to ste ispriali bilo vam je dovoljno da razotkrijete
obmanu?
Neki detalji su me naveli na pravi trag. Pre svega, onaj stari monah
ili iz Granselva. Sigurno vam je na razne naine posluio. Kao glasnik
i uhoda, ali pre svega kao alhemiar. Kad je izdahnuo, na vaem licu
sam primetio aljenje, ali i pomalo gneva. Bilo je jasno da ste izgubili
podrku valjanog poslunika. To je potvrdilo moje sumnje; starac nije
bio va progonitelj, ve sauesnik. Ba kao i Teobald od ampanje.
Teobald isprva nita nije znao otkri mu Bjanka. Lino sam ga
pozvala, kad sam ve bila u Eranju. Tek kad sam se uverila da bi
mogao da mi poslui, upoznala sam ga sa svojim planovima. Bilo je
bolje udruiti se s njim nego dopustiti da kuje zaveru s ostalim
plemiima koji su se pobunili protiv krune.
Meutim, kardinala Sant Anela ste drali u neznanju.
Siroti Romano Franipane... kraljica se saaljivo osmehnu.
Morala sam. On je odan Rimu, a ne meni. Njegova eminencija je
verovao da nas je oteo grof od Nigreda. Kao, uostalom, i Umber od
Boea.
Da, Umber od Boea. Toliko je bio uveren u to da je smislio plan za
bekstvo, kako bi vas oslobodio.
Veoma viteki, zaista, ali nimalo promuurno primeti Bjanka.
Romano i Umber ne znaju nita o mom planu. Krenula sam na put s
njima pravei se da elim da prisustvujem koncilu u Narboni i usput
sam ih uspavala snanim sredstvom za omamljivanje. Onda sam
naredila da promenimo pravac i poslala glasnike svojim trupama, s
nareenjem da mi se pridrue nadomak Sevena. Odatle sam povela
vojsku na Eranj. Kad su se moji pratioci probudili, ve su bili zatvoreni
u zamku, ni u ta ne sumnjajui. Rekla sam im da nas je oteo grof od
Nigreda i da nas je zatoio na nekom nepoznatom mestu. Naravno,
poverovali su mi.
Nemam nita vie da dodam, velianstvo zakljui Injacio.
Nema sumnje da ste sjajan strateg. Nasledili ste snagu od oca, Alfonsa
VIII od Kastilje, i nedokuivost od Plantageneta, od kojih potie vaa
majka. Dostojni ste obeju porodica iz kojih ste potekli, ako se tako moe
rei. Zagleda joj se pravo u oi. Postavio bih vam jedno pitanje, ako
doputate.
Posle ovakvog dokaza visprenosti, mislim da vas ne mogu odbiti.
Dobro, zato ste to uinili?
Na kraljiino lice navue se senka. Mislite da mi je lako, samoj na
svetu, da sauvam jedinstvenu Kraljevinu Francusku? Grofovi s juga
podrali su jeretike i udruili se u verski savez uperen protiv krune.
Kao da to nije bilo dovoljno, posle smrti mog mua francuski plemii su
se okupili oko vojvode Moklerka i pobunili se protiv mene. Ni zamisliti
ne moete koliko sam se trudila da zadrim podalje Englesku od tog
sukoba.
Zato ste odjurili u Eranj, da biste pokuali da reite neprilike. Ali
kako ste saznali za to mesto?
Ja sam uvek dobro obavetena o svojim neprijateljima, stvarnim ili
onima na koje sumnjam. Meu njih se ubraja i Luzinjanova porodica.
Dok sam istraivala o njima, otrkrila sam tajnu gospara Filipa: Eranj.
Onda sam iskoristila njegovo odsustvo. Uz pomo arhonata mogla sam
da obuzdam Langedok, a alhemijskim zlatom potkupila bih trupe
pobunjenih plemia. Povrh svega, svojom tobonjom otmicom pomela
bih neprijatelje.
Zato ste to uradili sami?
Nikome ne mogu da verujem, ak ni vrlom Umberu od Boea
uzdahnu gospa. On me titi samo iz oseaja obaveze, ali oduvek me
prezire. No nisam mogla ni da ga pustim da ode svojim putem: njegovo
zatoenitvo mi je omoguilo da lino zapovedam vojskom.
Injacio zakljui da je ena koja sedi naspram njega nenadmana
spletkaica, veta i nemilosrdna. Priseti se jednog sluaja od pre deset
godina, kad Bjanka i njen mu Luj jo nisu vladali. U to vreme Luj je bio
prestolonaslednik Francuske i preao je Kanal, kako bi se borio protiv
Engleza i povratio uskraeno nasledstvo svoje ene. Posle jednog tekog
Lujovog poraza, Bjanka se obratila njegovom ocu, molei ga da mu
poalje jo vojske. Kad ju je odbio, zapretila je da e dati svoju decu kao
taoce svakome ko bude spreman da plati Lujevo pojaanje. Snahina
odlunost na kraju je pokolebala Filipa.
Zamak u Eranju bio vam je dragocen izvor prihoda, zar ne? upita
trgovac, privodei razgovor kraju.
Uveravam vas da je moj sestri Ferdinando to i te kako znao. On i
onaj njegov ispovednik Gonzales de Palensija svuda imaju oi i ui
potvrdi Bjanka i ujede se za donju usnu. Kralj Kastilje nije vas poslao
ak ovamo kako biste me spasli, ve da bi mi naudio. ta ste vi mislili?
Njegova prividna ravnodunost prema francuskom problemu zapravo
je preutna ucena: godinama sam bila prisiljena da plaam njegovo
nemeanje, ispraznila sam kraljevske riznice ne bih li ga spreila da se
ujedini s Aragonom i da se nautrb mog kraljevstva proiri preko
Pirineja.
Iver ne pada daleko od klade primeti Injacio. Na kraju krajeva, i
vi ste, preuzevi Eranj, doneli jad i bedu hiljadama porodica.
Da sam na vaem mestu, ne bih tako likovala. Kraljica ga srdito
pogleda. Ponovo je delovala neukrotivo i ratoborno. Ako mislite da u
vas ostaviti na slobodi kako biste sve to mogli da razglasite, grdno se
varate.
Ja sam vam najmanji problem, velianstvo skromno e Injacio,
nimalo zbunjen.
Ona kao da je pala iz oblaka. Ko bi jo mogao da otkrije istinu?
Va zapovednik, za poetak. Injacio se poverljivo nagnu ka
sagovornici. Umber od Boea se upravo sprema da ispita vojnike.
Zanima ga ko ih je predvodio tokom vaeg navodnog zatoenitva.
Zamislite kako e se uznemiriti kad mu kau da su sve vreme dobijali
nareenja od vas. Otkrie mu da ste posle koncila u Narboni naredili
kraljevskim trupama da vas sprovedu do Sevena, kako biste se zatim
dokopali Eranja. Tamo ste, po dogovoru, okupili jo vojnika, nekadanje
Luzinjanove sledbenike, potkupivi ih talirima od alhemijskog zlata.
Tako ste, zahvaljujui sauesnitvu ilija iz Granselva, oiveli
arhonte i prikljuili ih svojoj vojsci.
Ne bi bilo zgodno da Umber to sazna. Izgubila bih njegovu
podrku. Bjanka se natmuri, zabrinuta. ta vi mislite, kako to da
reimo? upita, samu sebe iznenadivi to je potraila savet od jednog
neznanca.
Jednostavno odvrati trgovac, zadovoljan tom promenom stava.
Na kraju krajeva, sam je naveo kraljicu na ta razmiljanja. Pre no to je
uao u koiju, sve je briljivo isplanirao, kako bi se zatitio. Kaite mu
da vas je grof od Nigreda ucenio i da niste mogli drugaije. Kaite da
ste morali da zapovedate svojom vojskom onako kako vam je on to
nametnuo.
To bi reilo problem ree ona. Ali oboje znamo da to nije istina:
ja sam upravljala Eranjem. Povrh svega, Umber nije video nikakvog
grofa od Nigreda. Morala bih da optuim nekoga, ali koga? Svakako ne
Teobalda, kao ni kardinala Franipana.
Uivajui u Bjankim patnjama, Injacio izvi obrve i poverljivo je
pogleda. Koliko ja znam, grof od Nigreda uvek je bio Filip od
Luzinjana. Njegovo mesto niko nije zauzeo. Dovoljno e biti da kaete
kako su vas otele njegove uhode. Uostalom, vi ste naredili da ga spale
na lomai.
Dabome. Navikla sam da uklanjam sve koji mi se nau na putu, a
taj ovek je predstavljao pretnju. Hteo je da povrati Eranj.
Sve se odvijalo po planu. Trgovcu je preostalo jo samo da usmeri
kraljicu ka oiglednom reenju. Mogu da posvedoim da sam video
ostatke grofa od Nigreda, to jest Filipa od Luzinjana. Potvrdiemo da su
ga njegovi ljudi izdali, da su ga ivog spalili malo pre no to vam je
Umber pritekao u pomo. Kako biste sa sebe odagnali sumnje, dovoljno
je da to potvrdite.
Ali Umber nije video spaljivanje na lomai razborito primeti
Bjanka. Ako hoemo da izbegnemo sumnju, moramo se pobrinuti za
vre dokaze.
I to sam predvideo. Injacio zavue ruku u bisage. Uzmite ovo
ree, pa joj prui zlatan medaljon. Gospar Filip ga je nosio oko vrata.
Naao sam ga pored njegovog ugljenisanog tela.
Lii na kakvu pagansku amajliju... Kraljica proui privesak pa
razrogai oi. To je pauk sa zakrivljenim noicama. Istovetan onima
koji su utiskivani u eranjske talire.
 Simbol grofa od Nigreda. Svi vojnici e ga prepoznati. Mislite da je
to dovoljan dokaz?
Bjankine oi zadovoljno blesnue. I te kako.
Injacio je na taj nain obezbedio sebi slobodu. Taj se medaljon
neim mora platiti, gospodarice bre bolje je nagovestio, strahujui da
ne zakasni. Nije mogao da ieka da se oslobodi kandi te jezive
bogomoljke.
ime, zaboga?
Mojom bezuslovnom slobodom.
Neka bude prihvati kraljica. Prenesite moje pozdrave dragom
sestriu Ferdinandu.
Raunajte na to.
Trgovac iz Toleda se utivo oprosti od nje. Kad je izaao iz koije,
ukratko je izvestio Umbera od Boea o onome to se deavalo u Eranju.
Njegov opis dogaaja, uverljiv koliko i laan, savreno se podudario s
verzijom koju mu je Bjanka kasnije iznela.
Napokon slobodan, Injacio okupi saputnike i udalji se od kraljevske
povorke, koja se zaputila ka Parizu.
 39.

im su se trgovac i njegova druina udaljili od kraljiine svite, nebo se

smrknu i izbi snana oluja. Zaklon su nali u gostionici na obodu
doline.
Na tremu je stajao neki ovek grube pojave, sastavljenih obrva, do
oiju zarastao u neurednu bradu. Grickao je slamku i mrzovoljno
posmatrao kiu. Kad je primetio etvoro stranaca, bacio je slamku i
prepredeno se zasmejuljio. A odakle se vi stvoriste? upita. Danas
svakako nije najbolje vreme za putovanje. Skarednim gestom pokaza
put neba. Ako ne prestane da lije, i ove godine e veina roda istruleti.
Traimo konak ree Injacio, pa skide mokru kapuljau.
Samo izvolite odvrati ovek i vie ga i ne pogleda. Zurio je nekud
u daljinu, u kiu.
Punaka enica izae iz kuhinje i povede ih uza kripave stepenice,
ostavljajui za sobom trag mirisnih zaina. Ue u prostranu odaju na
spratu i pokaza im niz slamarica odvojenih zastorima i drvenim
pregradama.
U meuvremenu, Vilalm je odveo konje u talu kako bi im skinuo
sedla. Upravo tad iz jednog depa na sedlu koje je nekad pripadalo
Luzinjanu ispadoe dva pisma. Iako je tokom proteklih godina na
Injaciovo navaljivanje Francuz nauio da ita i pie, latinski nije znao.
Zato nije razumeo ceo tekst, ali znaenje nekih rei ga zabrinu. Stoga se
zaputi u gostionicu da obavesti prijatelja o svom otkriu.
Trgovac uze pisma i stade da ita uz svetlost koja je dopirala iz
ognjita, sve vie se mrtei sa svakim novim redom. Umalo ga obuze
vrtoglavica od tih rei. Morao je dobro da se potrudi kako se ne bi
prepustio talasu oajanja. To su bile Filipove poruke za biskupa Folka i
oca Gonzalesa, strogo poverljive. Tekst u pismima bio je istovetan.
Injacio se zaustavi pred nekoliko redova:

...Budui da se smatra nepouzdanim ovekom, sklonim jeretikim

uenjima, koji uz to nimalo ne potuje crkvene autoritete i naela Svete
rimske crkve, savetujem vaoj milosti da sve to sam naveo uzme u
 obzir, kao i da razmotri mogunost preduzimanja strogih mera protiv
metra Injacija Alvareza iz Toleda, kako bi se spreio njegov tetan
uticaj na dvoru kralja Ferdinanda...

Zmijo ljigava. Injacio zguva oba pisma pa ih besno baci u vatru.

Plamen ih proguta za nekoliko trenutaka. Sreom, umro je pre no to
je stigao da poalje ove poruke.
Kad je, neraspoloen, siao u trpezariju gostionice, gde su ga ekali
topao obrok i boca crnog vina, trgovac bezuspeno pokua da potisne
crne misli. Zapita se zato je Luzinjan napisao ta pisma i da li je to
uinio na neiji zahtev. Otac Gonzales i biskup Folko bili su dva opasna
svetenika i na pomisao da je jedan od njih dvojice, ili ak obojica,
zahtevao od Filipa da istrauje na njegov raun, obuze ga strepnja.
Pomisli na ugljenisanu lomau na vrhu glavne kule. Ta slika mu je
lebdela pred oima, upeatljiva i zastraujua. Jasno je video sebe
privezanog za pocrneli direk, kako oajniki urla.
To se ne sme dogoditi! Ubudue e biti obazriviji, izbegavae
dvorove i biskupske palate, povui e se u miran porodian ivot.
Uostalom, dovoljno je stekao da lagodno ivi.
Dosta je bilo bezumnih pustolovina i potraga, ree u sebi. Dosta
je bilo besmislenih rizika.
Morao je da se zaustavi. Njegova ena Sibila ga je ekala.
Ceo ivot ga eka.
Odagna zebnju i ponovo ispunjen nadom sede za sto. Naspram
njega, saputnici mu se ohrabrujue osmehnue.

Produili su na sever, jaui pokraj poseda u tuluskom okrugu. U

potrazi za sigurnim drumom koji vodi ka paniji, naili su na kamenitu
stazu koju su prokrili hodoasnici na putu za Santjago di Kompostelu.
Njome su stigli do Konkesa, gde su se nakratko zaustavili. U tom mestu
nalazio se manastir u kojem su se uvale relikvije Svete Vere, muenice
udotvorke. Sunce je ponovo zasijalo i obasjavalo je fino izraene reljefe
na proelju svete graevine.
Kad su se Injacio i Vilalm izdvojili da porazgovaraju, Uberto je seo s
Mojrom u hlad bukve. Momak nije mogao da se smiri.
 Priseao se Galibovog lica, zatoenitva u Monseguru, obeanja koje
je dao Korbi de Lantar, ubistva Kafirovog i susreta s tajanstvenom
nadstojnicom Santa Luine. Senka Eranja, koja je dotad zasenjivala taj
niz dogaaja, napokon je iezla. Ipak, i dalje ga je muila strepnja.
Dobro je znao u emu je nevolja.
Dok je Uberto premiljao, devojka ga je upitno posmatrala. Uivala
je dok ga je gledala, no ujedno ju je muio nemir. Bila je ranjiva usled
oseanja koja su je obuzela.
im preemo Pirineje, odveu te u Kataloniju, gde ti ive roaci
ree joj momak, smrknuta lica. eleo je to drugaije da kae, ali nije
umeo da se izrazi. Iako je bio samouveren i moda ak preterano
razborit, neke razgovore nije bio u stanju da vodi. Mojra mu je bila
draga, voleo ju je svim srcem i duom, ali nije umeo da ispolji oseanja.
Mogao je jednostavno da je prisili da poe s njim i uda se za njega, kao
to to ine mnogi mukarci. Niko mu ne bi zamerio. Ali ona je bila
slobodan ovek. Nikad je ne bi prisilio na tako neto.
Mojra ga utke uhvati za miicu.
Osim ako... ree Uberto.
Ona se tre. ta osim ako?
Osim ako ne eli da ostane sa mnom odvrati on u jednom
dahu.
Devojka ga je netremice gledala, dok joj je vetar mrsio dugu kosu.
utke ga pomilova po licu pa naposletku radosno potvrdi.
Nedaleko odatle Vilalm je, ozbiljan, priao Injaciju. Delovao je
odluno, ali i veoma tuno. Prijatelju rekao je dolo je vreme da
odem.
Trgovac se blago zagleda u njega. Odavno je to predvideo. Jesi li
siguran? aljenje mu je izbijalo iz svakog sloga.
Moram da naem mir odvratio je Francuz, zurei plavim oima
u prijatelja. Svoj mir, onaj u sebi.
Umesto odgovora, trgovac je klimnuo glavom. Osetio je vor u
stomaku, to ga je na neki nain obradovalo. To je bio dokaz njegove
naklonosti prema Vilalmu. Setio se kako ga je upoznao, pre mnogo
godina, kad mu je spasao ivot. Otad je Vilalm uvek bio uz njega kao
senka, mudar i utljiv prijatelj. Zna li makar kuda e?
 Znam.
Onda idi, neu te zadravati. Injacio ga zagrli kao to bi ovek
zagrlio dete kad strahuje da ga dugo nee videti. Privi ga uza se,
skrivajui tugu. Nai svoj mir, prijatelju. Nai ga i za mene.
Tebi nije teko da postigne mir proaputa Francuz. Evo ga
pred tobom, mada to nisi ni shvatio.
Vilalm je otiao tog letnjeg dana, zaputivi se kamenitim stazama
okupanim podnevnim suncem.
Koliko god se trudio, nije mogao da se seti kad je poslednji put
plakao.
 Epilog

Ferdinando III od Kastilje se promekolji na stolici u svojoj radnoj sobi

kako bi se to udobnije smestio. Oseao se nelagodno. Lice mu je,
okrznuto drhturavom svetlou svee, bilo bledo kao krpa. Netremice je
zurio u pismo koje je sastavio Injacio Alvarez iz Toleda. Doneo mu ga
je, istog dana, glasnik iz Mansilje de las Mulas, iz trgovevog zaviaja.
Otkria do kojih je tokom letnjih meseci doao u Francuskoj, Alvarez
je izneo saeto, ali prilino nejasno. Iako je pismo bilo naoko
nedokuivo, ipak je na prikriveni nain ukazivalo na injenice. U
sutini, trgovac iz Toleda izbegavao je da bilo koga povee sa izvesnim
sablanjivim dogaajima, jer bi kasnije to moglo da se okrene i protiv
njega. Nije mogao da ga krivi zbog toga.
Ferdinando III zavri itanje pa baci pismo preda se, na prepun sto.
Hrpe dokumenata, gujih pera i boica mastila zatrpale su celu drvenu
povrinu, pojaavajui pometnju u njegovoj rastrojenoj dui. Nije znao
ta da misli.
Glas fratra dominikanca koji je sedeo naspram njega prekinu tiinu,
ponudivi mu povod za razmiljanje: Nema sumnje da je Alvarez
valjano obavio posao. Nije se zaustavio samo na istrazi ve je i
oslobodio Bjanku od Kastilje. Izvukao nas je iz gadnog zameateljstva.
Monarh bezizrazno klimnu glavom.
Ipak, u svom pismu nastavi dominikanac tvrdi da zlato Eranja
nije pravo.
Ferdinadu III se zgri vilica. Pa ta? To je tvrdio i uitelj Galib, ako
se ne varam.
Ja, meutim, sumnjam u to, velianstvo. Otac Gonzales se uhvati
za ivice stola, polako se pomaljajui iz senke. Taj Mozarapin je
prepreden, ne treba da mu verujete. Zakilji. Kad bih samo mogao
podrobno da ga ispitam... Znate ta hou da kaem.
Mislim da nema potrebe posezati za tim merama. Kraljev glas
nesigurno zadrhta. Predlaem da odustanemo. Uostalom, Alvarez
nam jo moe zatrebati.
Dominikanac razoarano uzdahnu, kao maka kojoj je izmakao
plen. Osmotri monarha, koji je ispruio ruke ka polici sa strane, gde je
stajala njegova Bogorodica od slonovae. Pratei te opsesivne pokrete,
ree skoro za sebe: Poverio sam gosparu Filipu osetljiv zadatak,
naloio sam mu da istrai Alvareza, nadajui se da e otkriti neki razlog
da ga optuim za jeres, to bi mi posluilo kao izgovor da ga ispitam.
Slegnu ramenima. Na nesreu, Luzinjan se nije vratio iz misije.
Ferdinando III spusti belu figuricu i pokaza na pismo na stolu.
Sudei po Alvarezovom izvetaju, Filip od Luzinjana je nastradao usled
ruenja glavne kule Eranja.
Jo jedna izmiljotina, pretpostavljam zlobno optui Gonzales.
Kako god bilo, ni vi niste sasvim iskreni. Krili ste od nas svoj
dogovor s Luzinjanom, moda i jo neke dogovore. Monarh ga
prodorno pogleda. Osim toga, znamo da ste u dosluhu s biskupom
Folkom, jer vas spajaju izvesni interesi o kojima paljivo izbegavate da
govorite. To je razdraujue: elimo da nas o svemu obavetavate, oe.
Vi to dobro znate.
Dominikanac se povue u senku. Svakako, gospodaru. Ipak, taj
Alvarez...
Ostavite se vi njega. Na kraju krajeva, sluaj Bjanke od Kastilje je
reen. Naa tetka nee uspeti da uvrsti vlast u Francuskoj. A to je
dovoljno. Monarh naini otar pokret rukom, kao da eli da prekine tu
temu. Zaboravimo zlato Eranja. Treba misliti na daleko neodlonija
pitanja. Razvi nekoliko pergamenata na stolu. Za poetak,
usredsredimo se na strategiju koju emo primeniti protiv emira od
Kordobe.
Napet, Gonzales je pratio pogledom monarhov kaiprst koji je klizio
po velikoj topografskoj karti.
Naas ga obuze silovita mrnja prema njemu. Poele da zgrabi
njegovu dragocenu Bogorodicu od slonovae i da je razbije u
paramparad.

Tano mesec dana po povratku u Kastilju, Uberto i Mojra su se venali

u mozarapskom manastiru San Miguel de Eskalada u Mansilji de las
Mulas. Bilo je predivno letnje jutro. Injacio i njegova ena Sibila su, u
pratnji nekoliko prijatelja, posmatrali ceremoniju kao novo poglavlje
svog ivota.
Mladenci su stajali u dnu prolaza, oboje u crvenom, pokriveni belim
velovima. Svetenik je obavio obred sa sveanom radou.
Trgovac se ushieno divio svom sinu. Bio je lep, snaan, mudar i
stupao je u brak sa enom koju voli. Preplavila ga je radost. Sibila je
stajala pored njega, ganuta. Injacio se okrenu k njoj. Njegova ena je bila
strastvena i blistava kao panska zemlja. Oduvek je vidi takvu, otkako
su se upoznali. Godine su ostavile na njoj trag nepokolebljivog
tvrdoglavog ekanja. Dobro je znao da je on za to kriv te je jo jednom
obeao sebi da je vie nikad nee ostaviti samu.
Posle obreda razmene prstenja, svetenik uhvati mladence za ruke
pa ih izvede iz manastira. Bilo je toplo, zvuci mandoline irili su se kroz
vazduh oplemenjujui ga.
Zaklon od avgustovskog sunca naoe iza manastirske kolonade.
Mojra je zraila u venanici. U skladu sa svadbenim obiajima,
pustila je crnu dugu kosu, pokrivenu belim velom. Uberto ju je dugo
posmatrao, preplavljen oseajem prisnosti. Tek sada je shvatio kako mu
se ini da je oduvek poznaje. U oima joj proita isti oseaj. I obuze ga
radost.

S druge strane Pirineja, u jednoj senovitoj dolini u Langedoku, Vilalm

zastade da uiva u krajoliku. Pred oima mu se, izmeu blagih
srebrnastih tonova, ukazae ostaci parohijske crkve koju je progutala
vatra.
Grupa bogomoljki radila je oko ruevina uz pomo nekoliko
dobrovoljaca. Naumili su da je ponovo podignu.
Jednostavan prizor, slika spokoja pred kojom Vilalm oseti kako mu
je lako na dui. Nabrano elo mu se opusti.
Naao je ono za im je tragao.
Ne oklevajui, zaputi se ka ostacima crkve.
 Napomena autora

Iako je zasnovan na izmiljenom zapletu, ovaj roman proet je

politikim i kulturnim elementima karakteristinim za XIII vek, kao i
legendama iz tog doba, ali pre svega je zasnovan na utiscima koje sam
stekao prouavajui dokumentaciju o srednjovekovnoj alhemiji, o njenoj
simobilici ali i uticaju na religiju, filozofiju i narodne obiaje. Svi
bibliografski izvori navedeni u knjizi autentini su, ukljuujui i Turbu
philosophorum. I pseudonauna terminologija (to jest prednauna) iz
tradicije srednjovekovnih rukopisa koju sam ponegde koristio u slubi
je zapleta i dosledna srednjovekovnom nainu razmiljanja. U sluaju
da se italac pita gde se u romanu krije istorijska autentinost, otkriu
mu da lei upravo u tim elementima. U tom smislu, podela alhemijskog
postupka na etiri faze (nigredo, albedo, citrinitas, rubedo) kojoj sam
pribegao u knjizi svesno odudara od one daleko rasprostranjenije u
srednjem veku, zanosvane na tri osnovne boje (crnoj, beloj i crvenoj).
Odstupanje potie iz takozvane Knjige o Komaru i Kleopatri, koja pripada
grko-egipatskoj zbirci alhemijskih dela iz helenistikog doba, i moda
ga je uveo jedan vizantijski monah (videti knjigu Collection des anciens
alchemistes grecs, objavljenu 1888. u Parizu, koju je priredio Marselin
Bertelo). Moja je, meutim, zamisao o uporeivanju alhemijskih
procesa s tkanjem.
Teme iz alhemije, filozofije i kulturne antropologije utkane u zaplet
prepliu se sa simbolinom strukturom Eranja, koji dobija
metasemantiko znaenje. Isto vai i za vojsku arhonata, ije ime
podsea na gnostika uenja iz Pistisa Sofije i dvojakost Tame i Materije,
koja se pominje kako u hermetikoj tradiciji, tako i u manihejskoj,
doivljavajui kontinuitet u konceptima demijurga i nigreda.
to se tie istorijskih linosti u romanu, autentini su biografski
podaci o Ferdinandu III od Kastilje, Pedru Gonzalesu iz Palensije, Folku
iz Tuluze, Rejmonu od Pereja i Korbi Inod de Lantar.
Prilikom urbanistiko-arhitektonske rekonstrukcije Teruela, Tuluze i
Akre pridravao sam se istorijskih podataka, kao i kad je re o sledeim
graevinama: mostu i zamku Anduhar, utvrenju Monsegur i Svetoj
Predikaonici u Pruju (ali ne i kad je re o njenim podzemnim odajama),
manastiru u Fonfroadu i onom u Konkesu.
Proizvoljno sam iskoristio ime uitelja Galiba (Galipusa), istorijske
linosti o kojoj se vrlo malo zna; poznato je samo da je bio jedan od
mozarapskih saradnika Gerarda iz Kremone.
Svi istorijski dogaaji su autentini i potkrepljeni injenicama,
ukljuujui i one u vezi s Gruzijom i princezom Rusudan.
Koncil u Narboni 1227. zaista je odran i tom prilikom anatemisani
su plemii iz Langedoka koji su podravali katare. O versko-politikim
separatistikim sklonostima grofova iz Tuluze i Foaa raspravljalo se jo
1215. godine, na etvrtom lateranskom koncilu. Autentina je kaznena
ekspedicija poznata kao Spaljena zemlja, koju je pokrenuo biskup
Folko. Njega su iz Tuluze proterali pripadnici filozofsko-jeretikog
pokreta grofa Rejmona VII. Istorijski je potvreno i postojanje Belog i
Crnog bratstva.
Ponaanje neposlunih monaha opisano je u dokumentima iz tog
doba.
Opis egzorcizma koji je primenio biskup Folko preuzet je iz 54.
pesme Karmine Burane.
Posle smrti Luja VIII Lava, kraljica Bjanka od Kastilje ostala je sama
na francuskom tronu i prola je kroz politiku krizu koju su izazvali
pobunjeni plemii okupljeni oko vojvode od Bretanje Pjera de Drua
zvanog Moklerk. Romano Franipane, papski izaslanik, iscrpljujue se
borio rame uz rame s kraljicom ne bi li osujetio slom monarhije; jednako
se istakao i Umber od Boea.
Ne zna se da li je Bjanka od Kastilje uistinu bila oteta, ali toj
opasnosti svakako je bio izloen prestolonaslednik, njen sin i budui
Sveti Luj. Poznata su svedoenja o nadimku francuske kraljice (Dama
Ersan), njenoj ratobornoj naravi i zadivljujuoj lepoti, prema kojoj
svakako nije bio ravnoduan ni sam Franipane. Neizvesni su,
meutim, odnosi izmeu Bjanke i Teobalda IV od ampanje,
Gospodara trubadura, iako jedan hroniar, monah Matje iz Pariza
(Historia maior, 1226) nije propustio da razglasi kako je Luja VIII otrovao
Bjankin ljubavnik grof od ampanje, koji se, meutim, u analima
naziva Anrijem, a ne Teobaldom.
 Autentini su i opisi halucinogenog dejstva bunike i njegovog
povezivanja s vetiarenjem, kao i simptomi izazvani saturnizmom
(trovanjem olovom).
Podatke o Meluzini eni zmiji, naao sam u legendi iz XII veka
Zubati Heno, koju je zapisao Volter Map (De nugis curialim, IX. 2).
Zanimljiva je i izgubljena pripovest Elinanda de Froamona, na koju se
oslanja Vensan de Boves (Speculum naturale, II, 27). Sledeem stoleu
pripada delo ana dArasa preneto pod razliitim nazivima, meu
kojima su najpoznatiji La noble histoire de Lusignan i Le roman de Melusine
en prose. U tim delima se nagovetava poreklo loze Luzinjan od tog
bajkovitog stvorenja, poluvetice, polusirene.
Pokuao sam uverljivo da rekonstruiem katarske obrede (u
Langedoku su katare nazivali texerant, u ostalim krajevima albianima)
i ivot u zajednicama bogomoljki, koje su upravo poetkom XIII veka
stidljivo poele da niu na jugu Francuske.
Teko je utvrditi ta se skrivalo unutar Monsegura, koji su francuski
krstai sravnili sa zemljom posle opsade izmeu 1243. i 1244. godine.
Vojska od najmanje est hiljada ljudi pod vostvom Igea od Arsisa,
zapovednika iz Karkasona i Pjera Amijela, nadbiskupa Narbone. Re je
o dramatinom dogaaju u kojem su verski ideali postali izgovor za
ispoljavanje netrpeljivosti i ljudske svireposti. U to doba zamak je bio
utoite zajednici od petsto ljudi; neki meu njima iveli su u peinama
nadomak zamka.
Pre no to su itelji Monsegura zarobljeni i spaljeni na lomai
(ukljuujui i gospodara zamka Rejmona od Pereja i njegovu porodicu),
uz pomo Pjer-Roea od Mirpoaa, grupa katara begunaca uspela je da
izbegne straare i da iz tvrave iznese dragoceno i tajanstveno blago na
koje se bio okomio nadbiskup Amijel. Blago je zauvek nestalo. Eto zato
su katare esto smatrali i poslednjim uvarima Svetog grala. Legenda o
Kamenu svetlosti je autentina, iako je na osnovu dosadanjih
prouavanja srednjeg veka nemogue utvrditi ta je on zaista bio. A
moda se nikada nee ni saznati.
 Zahvalnost

Moje prve izjave zahvalnosti upuene su Injaciju iz Toleda. Sreo sam ga

samo jednom, nakratko, na stranicama istorijskog eseja ili moda u
nekom avanturistikom romanu. Susret s takvim ljudima uvek dovodi
do nepredvidivih posledica. Naroitu zahvalnost dugujem zatim Leu
Simoniju, bez ijih bi saveta verovatno izgubio snagu i polet da piem
pre dvadesete godine. Uz zahvalnost, molim ga i za oprotaj, jer ga
nikad nisam potpuno razumeo. Osim toga, esto imam utisak da od
veoma dragih ljudi dobijam mnogo vie no to sam u stanju da pruim.
To pre svega vai za moje roditelje, koji su se uvek trudili da mi ukau
na pravi put. Nisam siguran da sam krenuo pravim putem, da sam
uradio ono to su od mene oekivali, ali nadam se da ipak cene moje
napore. Prirodno je da posebnu zahvalnost dugujem ori, koja je uvek
uz mene, savetuje me i strpljivo me podnosi kad me mata odvede
negde drugde, prisiljavajui me da zaboravim stvaran svet.
Ima jo znaajnih ljudi kojima treba da zahvalim. Pre svega Roberti
Olivi i Silviji Arenti, izuzetnim profesionalcima i pouzdanim
prijateljima, potom izdavakoj kui Njuton Kompton. Dobar izdava nije
samo onaj koji e ponuditi povoljan ugovor i postarati se za to bolju
prodaju knjige ve pre svega onaj ko razume i potuje tvoju kreativnost.
Zato u zauvek biti zahvalan Rafaelu Avanciniju i svojoj urednici
Alesandri Peni, u kojima prepoznajem strast i oduevljenje ljudi koji se
svakodnevno trude da daju sve od sebe. Ne mogu da zaboravim ni
Fjametu Bjankateli, Mariju Galeano, Karmen Prestiju, ovanu Julijano,
kao ni sve ostale iz tog sjajnog tima.
 Beleka o autoru

Marelo Simoni je roen 1975. godine, diplomirao je knjievnost, bavio

se arheologijom, a danas radi kao bibliotekar. Objavio je vie istorijskih
eseja, jedna njegova pria uvrtena je u horor antologiju 365 racconti
horror per un anno. Alhemiareva biblioteka je njegov drugi roman o
Injaciju Alvarezu iz Toleda, opisanom u prvoj knjizi trilogije, Trgovac
ukletim knjigama (Evrounti, 2011).
1 Lat.: belenik. (Prim. prev.)
2 p.: trnica. (Prim. prev.)
3 Lat.: takozvana vladarska mnoina, obiaj kraljeva, careva i papa da o

sebi govore u prvom licu mnoine. (Prim. prev.)

4 Poarabljeni panski hrianin. (Prim. prev.)
5 Kat.: (gerehador) ratnik. (Prim. prev.)
6 p.: (bruhas) vetice. (Prim. prev.)
7 Franc.: dobri hriani. (Prim. prev.)
8 Fr.: Toliko je gospodstva u onoj koju ljubim / da od lepote njene ja

razum gubim. (Prim. aut.)

9 Sveto pismo, Stari zavjet, psalam 69, 24. Prevod ura Danii. (Prim.

prev.)
10 Lat.: mnotvo. (Prim. prev.)
11 Lat.: Demoni svake vrste, vi koji zaslepljujete, muite, sakatite i

smuujete, posluajte nareenja moja i moje rei. Osuujem vas,

isterujem vas po pravu Gospodnjem, da ne kinjite ljude kao to to inite
pojavljujui se, a potom iezavate i s oajnim duama ivite. (Prim.
aut.)
12 Lat.: Radoznalost je opasna rabota. (Prim. prev.)
13 Popis hrianskih muenika, pogreno pripisan Svetom Jeronimu.

(Prim. prev.)
14 Lat.: Fatae su avolje ene. (Prim. prev.)
15 Lat.: azotna kiselina. (Prim. prev.)
16 Po kanonskom, crkvenom raunanju vremena, deveti sat je tri sata po

podne, vreme za devetu slubu. (Prim. prev.)

17 Lat.: zmaj. (Prim. prev.)
18 Franc.: dobri ovee. (Prim. prev.)