Pria o mravu - Lekcija iz savremenog

menadmenta

Jednom ne tako davno, iveo je srean i vredan Mrav, koji je svakog dana dolazio
prvi na posao. Bio je vredan. Veseo. Jednom reju, bio je srean dok je radio.

Pevuio je vesele pesmice, a rezultati njegovog rada su bili odlini. Sluajui

pesmu Mrava, gospodin Strljen, direktor firme, zakljuio da se mrav previe
zabavlja, a premalo radi, jer nema pravo usmerenje i efa koji bi ga kontrolisao.

Zato je zaposlio Bubamaru koja je imala veliko iskustvo sa upravljanjem. Prva

briga Bubamare bila je da organizuje evidenciju dolazaka i odlazaka mrava na
posao (odnosno sa posla).
U tu svrhu, uspostavila je sistem prijemnih i odlaznih dokumenata.

Sa vremenom, broj dokumenata se poveavao i zbog poveanog obima posla oko

papira morali su da zaposle nekog ko bi pripremao papire i izvetaje.

Zaposlili su Pauka koji je odmah uspostavio sistem arhiviranja i postao je

odgovoran i za preuzimanje telefonskih poziva.

A mrav? Mrav je i dalje radio kao i pre.

1
Izvetaji koje je dostavljala Bubamara su bili izvanredni.
Direktor Strljen je bio oduevljen izvetajima koje je dobijao od Bubamare i
uskoro je poeo da zahteva: uporedne studije sa grafikonima, analize trendova
razvoja, itd.

Da bi se zadovoljio direktorov zahtev, bilo je nuno da se zaposli Hrak koji bi bio

direktna pomo direktoru. Njemu su odmah kupili nov raunar sa tampaem.

Sreni i vredni mrav je i dalje radio kao i pre. Jedino se poalio da bi mu bilo lake
ako bi imao neki raunar. Nisu mu odobrili.

Ovo je bilo prvi put da se Mrav na neto poalio i direktor Strljen je odmah
shvatio da je potrebno najhitrije reagovati. Kreirao je novo radno mesto efa slube
koji bi nadzirao srecnog i vrednog mrava.

Na novo radno mesto je zaposlio Cvrka. On je odmah po svom dolasku zamenio

celokupni nametaj u svojoj kancelariji i na zahtev dobio ergonomski oblikovanu
stolicu i nov raunar sa ravnim, LCD ekranom.

Broj raunara je narastao i morao je da se kupi i instalira i mreni server.

Novi ef slube je shvatio da hitno treba pomonika (koji je uzgred bio njegov
pomonik u predhodnoj firmi). I tako je zaposlio Stenicu.

U isto vreme Mrav je postajao sve manje srean i sve manje produktivan. Opet je
traio raunar. Opet mu nisu odobrili.

Situacija sa Mravom, zabrinula je Cvrcka i on je zakljuio da mora da narui

studiju o zadovoljstvu zaposlenih u firmi. Upoznao je sa tim direktora Strljena
koji je shvatio Cvrckovo objanjenje i odobrio angaovanja agencije za te potrebe.

Skupa studija je uradjena i Cvrcak je poceo da primenjuje predloene motivacione

metode. Svuda je okacio motivacione plakate.

Vodio je Bubamaru, Pauka, Hrcka i Stenicu na motivacione treninge u poznata

letovalita itd

Mrav je i dalje, ali nevoljno, radio. itao je motivacione poruke na plakatima i

nikako nije mogao da nadje nadredjene kad su mu trebali.

Jednostavno, ili nisu bili tu ili nisu imali vremena za njega.

2
I tako je vreme teklo.

Direktor Strljen je i dalje dobijao redovno svoje perfektne izvetaje, ali su oni
poeli da pokazuju da firma nije vie tako rentabilna kao pre.

To ga je duboko zabrinulo i morao je da reaguje.

Unajmio je najelitnijeg konsultanta, gospodju Sovu. Sovin zadatak je bio da izvri

potpunu analizu organizacije i poslovanja firme i da predloi reenja da bi firma
poslovala rentabilno.

Nakon tri meseca, Gospodja Sova je direktoru predala sledeci izvetaj:

U firmi je previe zaposlenih!

Direktor Strljen je oduevljeno prihvatio strunu analizu i odmah otpustio:

MRAVA.

Naravouenije:

Nikada nemoj da budes srean i vredan mrav.

Mnogo se vie isplati da si nesposoban i da ne radi nita.

Nesposobnima ne trebaju nadzornici.

Ako si uprkos svemu produktivan, nikad ne pokazuj da si veseo kada radi, jer za
to nema opravdanja.

Ako, ipak, na svaki nacin eli da si mrav, osnuj svoju firmu i tako nee morati da
radi za Strljena, Bubamaru, Pauka, Hrcka, Cvrka, Stenicu i Sovu. Ali tada nee
moi da radi ni kao Mrav. Jer da bi odrao firmu mora da se drui sa
strljenovima, bubamarama, paucima, hrcima, cvrcima, stenicama i sovama.

Naravouenije 2:

Na alost, cela pria je utemeljena na univerzitetskim naunim istraivanjima koja

kau da veina ljudi tei ka parazitskom ivotu.