10.

ELEJSKA KOLA

Razvitak filozofske misli u odnosu na miletsku kolu i pitagorejce

-Vidljivi svet je samo svet privida dokuujemo ga ulnim nainom.
-Istinski bitak (to on) iza njega.
-nepromenljiv, sveobuhvatan, opti,
-spoznaje se samo istim miljenjem umska spoznaja,
-vena jednakost bitka sa samim sobom. Iskljuuje promenu, kretanje, postojanje i
propadanje.
Osamostaljivanje miljenja od svekolikog ulnog bia i pojavnog sveta
-Prvi logiki stav: isto miljenje je jednako istom bitku. Redukcija bia.
-Poetak svake filozofije. Miljenje dolazi do sebe kao do istog bitka.
-Onda treba izvriti rekonstrukciju sveta bia. Ono drugo razviti.
Roenje dijalektike
-U protivrenosti prvog logikog stava: isto miljenje = isti bitak i stava o pokretnoj i promenljivoj
mnotvenosti pojavnog sveta.
PARMENID (6-5. v. p.n.e. , akme 504-501. g.)
-Mlai od Ksenofana, stariji od Zenona.
-Poema O prirodi sauvana u fragmentima.
Parmenidski ivot
-Poslovian izraz za oznaku moralnog ivota.
-estit, spokojan ivot filozofa, dao je zakone Eleji.
Put istine i put mnenja dva mogua naina znanja
-Alegorian uvod u poemu.
-Prema istini vodi staza odreena stavom: Bitak jeste, a nebitka nema.
-Druga staza je nespozantljiva: Nebitak jeste i nuno postoji.
Nuno je rei i misliti: postoji bie
-Bitak i nebitak ne mogu imati istu vrednost (kako je mislio Heraklit).
-Nebitak apsolutno nije.
-Ontologijski obrt miljenja. Osloboenje od mnjenja i predstavljanja.
Stav identiteta: Samo bitak jeste!
-Jednakost sa samim sobom. Prvi logiki stav filozofije.
-Stavovi koji se iz njega razvijaju:
Nastajanje i nestajanje ne mogu postojati.
Bitak je neproizveden, neprolazan, ceo i jednog roda.
Bitak nema vremenske odredbe, nema prolosti ni budunosti.
Bitak nema prostorne odredbe, ne moe se razdvojiti, potpuno je sobom ispunjen, svugde ga ima
isto.
Bitak nije ogranien, jer je bez nedostatka.
Ono je jedno, jer pored njega nema nieg drugog, zato je dovreno, konano i savreno...
U prvom stavu se mora konsekventno razumeti i samo miljenje
-Samo se bitak moe misliti, o nebitku se ne moe ni misliti ni govoriti.
-Miljenje je ono nuno, jer samo sebe obavezuje prvim stavom o bitku.
Jer isto je misliti (kao) i biti.
Isto je misliti (kao) i ono o emu se misli.
-Miljenje i bitak su isto, identini su. Nema razdvojenosti.
-Miljenje u ontologijskom obrtu proizvodi samo sebe, misao i u tom pogledu je identino s bitkom.
-Nije izvan bitka, ni naprosto neki njegov deo.
Dve staze mnenja
1. Nebitak jeste i nuno postoji. Staza nerazboritosti mnenja.
2. Bitak i nebitak jesu. Mnotvo izaziva na misao da i nebitak jeste.
Bitak i nebitak jedno te isto. (Gorgija)
Bitak i nebitak jedno te isto, ali isto tako i neto razliito. (Heraklit) kritika
3. Bitak i nebitak samostalne, meusobno suprotstavljene biti. (Pitagorejci)
Ne prelaze jedna u drugu. Osnova mnenja smrtnih.
ZENON
Parmenid ga je posinio
-Mlai 25 ili 40 godina od Parmenida. Prvi je pisao u dijalokoj formi, po nekima.
-Bio je ovek najvrsnijeg karaktera u filozofiji i politici. Pobuna protiv tiranina Nearha.
-Pripisuju mu se spisi: Sporovi, Filozofima, O prirodi, Tumaenje Empedoklovih dela.
Napreduje u razvijanju i stanovita istine i stanovita mnenja
-Kree se u okviru opte postavke elejske filozofije.
Razvija antitetiki momenat kao momenat suprotnosti
-Da bi pokazao protivrenost i paradoksalnost.
-Odbrana Parmenidovog stanovita Istine.
Ono Jedno se ne kree Niti miruje niti se kree
-Nije bezgranian, niti ogranien.
-Ne kree se bitak, jer morao bi se kretati u neto drugo, to bi pretpostavljalo razliitost prema drugome, te
mnotvo vremena i prostora.
Zaetnik dijalektike po Aristotelu
-Osnova dijalektike je stav identiteta. Ono to jeste jeste u apsolutnom identitetu sa sobom.
-Metafiziki nain miljenja razumski identitet.
-Svako prediciranje (pri-ricanje) kojim bi mu se dala neka odredba vodi u potpuno protivreje (promena,
razlika, mnotvenost).
Odvajanje antitetikih odredbi u obinom ljudskom rezonovanju
-Ono to jeste ili je jedno ili je mnotvo.
ili je pokretno ili je nepokretno.
ili je jednako samom sebi ili je u-sebi-samom-razliito.
Zenonova konzekventnost
-im se pretpostavi ono Jedno... promena i pokretnost moraju biti odbaeni kao protivreni.
-eli da ukine negaciju i da dokae da apsolutno ne postoji.
-Nova tekoa: Odredba Jednoga moe se dati samo kroz negaciju! Negativna strana dijalektike.
Zenon pokazuje protivrenost u pojmu kretanja i pojmu mnotvenosti
-Iz toga Kretanja nema, mnotvenosti nema.
-Suprotni stav se pobija razvijanjem njegovih protivrenosti.Treba na njemu samom!
-Ne dokazom svog stava nepokretnosti i nepromenljivosti Jednoga.
Aporije nerazreive tekoe
-Dokazi protiv mnotva i dokazi protiv kretanja.
Zenon porie da kretanju pripada pravi bitak, istinitost
-Ne tvrdi da kretanje ne postoji.
1. Dihotomija
...kretanja nema, jer ono to se kree mora prije doi do polovine, nego do kraja puta. A 29
Kretanje, dakle, ne moe ni poeti.
2. Ahil i kornjaa
...ono to je najsporije nikad u trku nee biti dostignuto od onoga to je najbre. A 26
Ahil, dakle, nikada nee stii kornjau.
3. Strela
...Ako sve uvek miruje ili se kree /a nita se ne kree/ kad je na istom mjestu, te (ako je) ono
to se kree uvijek u trenutku sadanjosti, /a sve to je na istom mjestu jeste u trenutku
sadanjosti/, onda je strijela koja se kree nepokretna. A 27
Strela, dakle, miruje.
4. Stadion
U prolasku ispada da je polovina vremena jednaka dvostrukom vemenu prolaska. 1/2 t = 2t pri V1
= V2 za tela koja se kreu jedna drugima u susret.
-Ovi dokazi pokazuju protivrenost izmeu kontinuiteta i diskretnosti u naim pojmovima prostora i vremena.
-Tako se opovrgava kretanje, ne prosto njegova realnost, ne na pojam o toj realnosti.
-Apsolutizacija protivrenih momenata u samom kretanju.
-Aristotelovo reenje
Pokretno telo aktualno se kree tamo gde jeste i potencijalno tamo gde nije.
Sutina kretanja je shvaena kao prelaz mogunosti u stvarnost.
Zenonova negativna dijalektika
-Pokazivao je ta ne moe biti. Negativna strana bia.
MELIS ( sa Samosa, V v. p.n.e.)
-Vojskovoa i admiral.
Protiv zaokruenosti ili ogranienosti bia
-Kosmos nije sfera.
-Izvan bi postojalo neto to ga ograniava. Dva bitka!
Priznalo bi se tako i da nebitak postoji.
Bitak je nepromenljiv
-Promena vodi preobraaju, a ovaj propadanju.