Moc Principa 2

216 MOG PRINCIPA
GDE IDETE? VIZIJA

Lekcije od farmera
Dobio sam linu lekciju o viziji jednog leta pre mnogo
godina. Kada sam imao oko dvadeset godina, proveo sam neko
vreme u Kanzasu. Odrastao sam u Junoj Kaliforniji kao gradsko
dete, pa je ivot na selu koji sam video u Kanzasu za mene bio
oaravajui. Jednog dana smo drugar i ja sedeli u kolima pored
puta. Opazili smo farmera kako ore na polju, stalno se kreui
napred i nazad, dok je oblikovao elo polje sa pravilnim brazdama
svee izvrnute zemlje. Dok sam gledao kako vozi traktor po polju,
razmiljao sam kako je rad na polju postao lak. Rekao sam pri-
jatelju: "Hej, on se sredio. Sve to treba da uradi je da sedi tamo u
velikoj kabini, koja je verovatno sa rashladom, da slua kantri
muziku, i upravlja."
Farmer se zaustavio na malom rastojanju od mesta gde smo
parkirali. Predstavili smo se i ukazali na razliku izmeu Kanzasa
i Kalifornije. Odluio sam da mu izloim svoja razmiljanja.
Zapamtite, imao sam dvadeset godina. Bio sam dve godine na
studijama i mislio da znam staje ivot.
Rekao sam: "Sigurno je lako biti danas farmer, zar ne?"
Gledao sam kako je farmer pocrveneo od ljutnje. Par vorugavih
ruku ispruilo se kroz prozor i bio sam siguran da e me zadaviti.
Ali bile su to njegove reci, ne ruke, na koje sam obratio panju
kada me je pustio iz zagrljaja i poeo da se ceri.
"Ima li ti pojma kako je danas sa federalnim premijama? Da
li zna kako izgleda takmienje sa svim velikim farmerima i sa
finansiranjem koje moramo da obezbedimo? O tome nisam nita
znao. Nastavio je sa estinom, ilustrujui tucetom razloga zato ne
znam o emu govorim.
Iskreno raaloen to sam ga uvredio, prekinuo sam njegov
govor. "Stvarno, gospodine, nisam hteo da budem grub, ali sedeli
smo ovde izvesno vreme i sve to smo videli je da vozite napred i
nazad."
KAKO POVEAT! MO PRINCIPA 217
Farmer je zatresao glavom i upiljio se u mene udno. "U redu,
sinko, da li si ikada vozio traktor?" Nisam, ali na taj izazov
odgovorio sam vie srcem nego glavom. "Ne, ali staje tu teko?
Bio sam na autoputevima Kalifornije. Mislim da mogu da vozim
traktor."
Shvatajui kakvu sam sebi zamku postavio, farmer se iscerio
i rekao: "Doi ovamo, sinko." Izaao sam iz kola. Bio sam vii od
farmera skoro pola metra.
Dok sam buljio u traktor i plug iza njega, pitao sam: "Da se
popnem? Odgovorio je: "Budi moj gost." Popeo sam se u kabinu;
bila je prepuna ruica i prekidaa uz dreavu kantri muziku.
Farmer mi je pokazao kako da pokrenem motor, kako da
menjam brzine, a onda je siao. Rekao je: "Dobro, sada bih hteo
da pree polje. Kada doe na drugu stranu, videe ogradu.
Okreni se tamo i vrati. Tvoj prijatelj i ja emo te ovde ekati."
"To ne moe da bude suvie teko", mislio sam. Pokrenuo
sam motor, i okrenuo se da pogledam preko ramena. Farmer i moj
prijatelj su ostali. Bacio sam pogled dole i zapazio da je desna
zadnja guma bila skoro u brazdi koju je farmer upravo iskopao.
Mislio sam, "Dobro, u tome je stvar. Treba da drim toak nepos-
redno uz brazdu i tako u orati upravo kao stoje to on radio." Stavio
sam traktor u brzinu.
Kako sam to uinio, traktor je naglo krenuo i zabacio me.
Nije me na to upozorio! Pogledao sam na gumu i zapazio da
poinje da vijuga pravo u brazdu. Zgrabio sam snano volan da to
ispravim, ali, zaboravljajui koliko su mali prednji tokovi,
preterao sam i okrenuo se skoro 90 stepeni od cilja. Brzo sam
povukao volan na drugu stranu i zadahtao dok sam orao upravo
kroz uredno poravnate brazde koje je farmer upravo zaorao.
Bez obzira koji pravac bi traktor uzeo, drao sam oko na
desnom zadnjem toku. Pretpostavljao sam da kada bih samo
mogao da podesim taj toak sa njegovom brazdom sve bi bilo
dobro. Meutim, brzo sam izgubio sigurnost, kada sam pogledao
iza traktora i video posledice moje rabote na polju. Izgledalo je kao
da je velika zmija krivudala po svee pooranom zemljitu. Okre-
nuo sam se i bio zgranut.
Na ne vie od tri metra ispred mene bila je ograda na kraju
njegovog imanja. Znao sam da nema naina da skrenem mainu a
218 MOC PRINCIPA
da ne napravim tetu traktoru ili sebi. U panici, zurio sam kroz znoj
koji je kapao sa ela, isprsio se, i u jednom, slavnom trenutku
kukaviluka, iskljuio mainu.
Kako se maina ugasila, talas olakanja prostrujao je mojim
telom - preiveo sam. Meutim, moje oduevljenje je bilo
kratkotrajno, kad sam uo farmera kako urla od smeha iz daljine.
Nisam mogao da se pomerim. Bio sam zaladen u mestu. Farmer
je preao preko polja, s palevima za prslukom, oaran mojim
jadnim ostvarenjem. "Ima problema, sinko?", likovao je. "Dobro,
zasluujem", priznao sam. Jo nespreman da mi olaka, otvorio je
vrata kabine i trijumfalno me obavestio, "Moj devetogodinji sin
vozi ovaj traktor."
Unien, izvinio sam se najbolje to sam mogao. "Stvarno sam
napravio zbrku. Loe se oseam, ao mije. Izgleda da mi se dobro
vratilo." Sa glasom koji je nagovetavao strpljiv oprotaj odgo-
vorio je: "Da, bilo je tako. Napravio si veliku greku." "Mislim da
sam napravio mnogo greaka," promrmljao sam.
Ono to je sledee rekao iznenadilo me je. "Ne, napravio si
jednu greku." "Da, uao sam u traktor", mislio sam.
Zastao je dok nam se nisu susreli pogledi. "Tvoja greka je
bila, gledao si dole. Svaki deak na farmi zna da ne moe da gleda
dole i ore pravo."
"Alija sam mislio da u moi da izravnam toak sa brazdom",
konano sam pokuao da objasnim. Njegov odgovor je bio strog,
a ipak ljubazan. "To ne moe. Treba da uoi neko mesto u daljini
i da ga dri na oku sve vreme. To e te povui ravno u onom
pravcu kojim hoe da ide."
Bio je to biser mudrosti. Nisam ga u potpunosti cenio u to
vreme, ali to to mije rekao primenjivo je na mnogo vie stvari od
obrade zemlje. To to je on definisao bila je sutina posedovanja
vizije.
Pravac kojim hoete da idete
Da li postoji neto emu je vredno teiti, neto to vas vue
u pravcu u kome elite da idete? Ispriao sam ovu priu nedavno
KAKO POVEATI MO PRINCIPA 219
i neko mi je priao za vreme odmora i rekao: "Morao sam da se
smejem vaoj prii. Odrastao sam na farmi i sigurno je to tako.
Morate da gledate napred da bi ravno orali. Ne moete da gledate
dole. Odrastajui, dobro mije uglavnom ilo, ali moji problemi su
uvek nastajali ujesen. Orao bih zemljite, i dobro bi ilo dok neke
guske ne bi preletele. Voleo sam da ih gledam kako lete u jatima
i ustanovio sam da sam se uvek nagnuo u pravcu u kom sam gledao,
tako da bih zavrio sa krivim brazdama, ba kao i vi."
Razmiljao sam - kako je sve to tano za sve nas. Zar svi ne
teimo da se nagnemo u pravcu u kome gledamo? I tako naemo
ono to traimo jer je to ono to vidimo. Teak zadatak je izbor
pravca, odluka gde da se gleda i gde da se ide - staje vredno truda.
Ako utvrdimo na pravac u samom poetku - ustanovimo nau
viziju jasno - i zadrimo oko na tome, imamo mnogo bolji izgled
da se naemo tamo gde smo krenuli i postanemo to to smo hteli
da budemo.
Koja vizija pokree vae ponaanje? Koliko je ta vizija jasna?
Jasnoa nae vizije moe da odredi uticaj koji imamo na druge i
njihovu spremnost da nas slede. To je tano u porodici, gde deca
gledaju na roditelje za definisanje ivotnih ciljeva i vrednosti. To
je tano i na radnom mestu, gde zaposleni gledaju na svoje vode
za definisanje organizacionih standarda i oekivanja. Maks DePre
(Max DePree) ukazuje daje prvi posao voe da definie stvarnost.
To se sastoji ne samo od pravca u kome idemo, ve i razloga zato
je vredno ii tamo.
Vizije i misije
Popularnost izrade vizija u obliku stavova o misiji porasla je
1980-ih i onda se, kao veina menaderskih bubica, smanjila.
Suvie esto poduhvat je bio organizovan na posebnom mestu, i
sastojao se od posebne vetine kovanja reci. Ali proces je sutinski.
I ;,l cktivni ljudi i uspene organizacije u svim dobima imali su strast
/a neim to je mobilisalo i usmeravalo i davalo znaaj njihovim
ivotima. Staje vaa vizija? Staje veliko zato vaeg ivota? Pre
nego to drugi izaberu da vas slede, hteli bi da znaju gde vi idete.
220 MOC PRINCIPA
Naa vizija ne pokree i vue samo nas; ona moe da pokrene
i povue i druge. Moemo da postavimo ciljeve koji su suvie
veliki za nas tako da se celog ivota raspinjemo da ih ostvarimo.
Vizija je ta koja daje energiju i strast smislu naeg ivota.
Veina nas je veoma konkretna i promiljena kada biramo mesto
godinjeg odmora, novu kuu, smer na fakultetu, karijeru, pos-
lovne prijatelje i supruge. Ali ta je uopte sredite naih ivota?
ari Garfild (Charles Garfield), olimpijski ampion, i trener sa
vrhunskim rezultatima, ukazuje da su vrhunski rezultati uvek
rezultat oseanja misije. Izvorna misija je ono to raspaljuje matu
i motivie ljude na vie nivoe ostvarenja u duem vremenskom
periodu. Svako moe da se zagreje za neto momentalno, ali ta se
dogaa kada se atori sklope i cirkus krene dalje? Mora da postoji
vizija da osigura da obaveza ostaje.
Ako su ljudi spremni da se obaveu, i da vas slede zbog vae
posveenosti i vizije koju ste ocrtali, koliko ste dobar slikar?
Koliko je realna panorama za vas? Koliko realnu moete da uinite
vau sliku, tako da vai sledbenici imaju oseaj da je to vredno
borbe ili rtvovanja ili ivota? Koliko je jasna vaa vizija?
ta vi traite? , , ,
Mi teimo da naemo ono to traimo. Vidimo ono u ta
gledamo. Treba da stvorimo nov nain gledanja, naputajui stari
nain gledanja. Kljuno je na ta se usredsredimo. Iskusni brdski
vozai bicikla znaju da kada ste na uskoj stazi, ako gledate na rasute
stene, verovatno ete na neku i naleteti. Ako se usredsredite na
prostor izmeu stena, neete naleteti na stenu. Stene u vaem
ivotu mogu da budu prepreke na koje naleemo. U stvari, kao to
je Dek Par (lack Paar) zapazio "Ceo ivot je kao niz prepreka, sa
mnom kao glavnom preprekom."
Prepreke su ono to vidimo kada odvratimo pogled od cilja.
Tako paljivo osmatramo, gledamo i vidimo. Usredsredimo se. U
glavi drimo vredan cilj. Istraivaki centar Kseroksa u Palo Altu,
uglavnom zasluan za viziju na osnovu koje su stvoreni moderni
lini raunari godinama je koristio slogan "Najbolji nain da
KAKO POVEATI MOC PRINCIPA 221
predvidite budunost je daje izumete." Duhovna realnost, vizija,
dolazi na prvo mesto i odreuje fiziku realnost.
Za ta ste spremni da umrete?
Od davnina ljudi su bili spremni da daju svoje ivote za svoju
viziju. Dok se' vatra palila za lomau na kojoj je devetnaesto-
godinja francuska seljanka Jovanka Orleanka trebalo da bude
spaljena iva, data joj je mogunost da se oslobodi ukoliko porekne
ono u staje verovala. U prii o njenoj hrabrosti u komadu Jovanka
od Lorena (Joan of Loraine) Maksvel Anderson (Maxwerll Ander-
son) opisuje kako je izabrala vatru a ne slobodu ovim recima: "Sada
znam. Svaki ovek daje svoj ivot za ono u ta veruje. Svaka ena
daje svoj ivot za ono u ta veruje. Ponekad ljudi veruju u neto
malo ili nita, no bez obzira oni se odriu svog ivota zbog toga.
Jedan ivot je sve to imamo i mi ga ivimo onako kako verujemo
u ivot i onda je sve gotovo. Ali da odustanete od toga ta ste, da
ivite bez uverenja - to je mnogo strasnije od smrti - mnogo
strasnije nego da umrete mladi." '
Za ta ste spremni da ivite?
Pre nekoliko godina bio sam pozvan na skup profesionalnih
govornika gde je Art Linkleter (Art Linkletter), autor, privrednik,
i legendarni domain i pionir televizijskih emisija koje se emituju
uivo poastvovan za ivotno delo. Kako sam sedeo preko puta
njega za vreme veere, impresionirala me je njegova pria o erki
koja je umrla zbog droga i njegovog linog angaovanja nakon
toga u kampanji protiv droga kasnih ezdesetih. Mada je bio
ubedljiv kao govornik, i brzo postao deo malog kruga najboljih
govornika koje su svi traili na televiziji, oseao je da mu se
energija brzo gubi. Njegov entuzijazam je nestajao. Imao je
problema sa spavanjem. Oseao se oajno. Izgubio je svu energiju.
ta je bilo pogreno, pitao se, nakon to je na lekarskom pregledu
Utvreno daje medicinski zdrav?
222 MOC PRINCIPA
Onda jednog dana, dok je preao preko bine da pozdravi skup
od hiljadu roditelja koji gaje nadu i nervoznih tinejdera, da ispria
po ko zna koji put srceparajuu priu o svojoj erki, postalo mu je
jasno. Njegov ivot je izgubio snagu jer su svi njegovi napori
usmereni protiv ega je bio. Bila je to negativna energija. To je
postalo razorno i u njegovom sopstvenom ivotu. I najvee pitanje,
u njegovoj dusi, je postalo: znam protiv ega sam - ali za ta sam?
U tom blistavom sukobljavanju, njegova sopstvena dua je vapila
za ivotom, za ivljenjem. Izmenio je govor te veeri i nikad ga
vie nije odrao. Odluio je da bude za neto. Za dobrotu, za
porodice, za poverenje i saradnju i razumevanje i slubu i
saoseanje i, da, za zdravo ivljenje.
Sa kojim uverenjima vi ivite? Za koju viziju vi ivite? Koji
je razlog ili svrha ili cilj vredan za vas. U krajnjem, dajemo ivot
za neto, ulaemo ili troimo svoje sate i dane za neto. Staje to?
Vaa mo sa drugima poveae se ako se povea vae posveenje
neemu stoje van vas, ako postane jasnije i ako se pojaa.
Bio sam impresioniran misijom Fondacije ie svetlosti
(Points of Light Foundation), nestranakom, bezprofitnom or-
ganizacijom koja je osnovana 1990. Formirana kao rezultat inspi-
racije i izazova tadanjeg predsednika Dora Bua, fondacija je
inspirisala, informisala i pouila stotine drugih organizacija, da
povezu svoje napore da "povezu Ameriku", da sakupe ljude, da
ohrabre i podre dobrovoljce na lokalnom nivou u reavanju
ozbiljnih drutvenih problema naih dana. Kako je rastao broj
dobrovoljaca u stotinama gradova, tako je rasla i vizija ove organi-
zacije, od priznanja za vredne usluge na osnovnom nivou, do
izgradnje meuzavisnih puteva za osposobljavanje sve vie ljudi
da ine vie dobra.
Dobri ljudi se privuku na dobre ideje, bez obzira da li potiu
od fondacije ili pojedinca. Rezultat? U Los Anelesu, Dan dijaloga
je okupio stotine da razgovaraju o odnosima rasa. U Miigenu,
kola i kompanija su pomogli mladima da pronau nain da ue i
rade. U Vasingtonu, oporavljeni provalnik se vratio u kolu i dobio
posao posredstvom organizacije koja povezuje predgraa sa uim
centrom. U Nju Dersiju, jedna kompanija je pokrenula program
za dobrovoljce medu zaposlenima da pomognu kolegama da itaju
i piu. U Mejnu, lokalna zajednica je izgradila kuu za porodicu
koja je ostala bez pokretne kue. Spisak svakodnevno raste. Ovo
se dogaa jer je neko posveen neemu, video daje to mogue, i
snagom svoje vizije obezbedio podrku drugih koji su izabrali da
ga slede jer to to su videli bilo je vredno napora.
ta vidite kad otvorite oi?
U Jakobu pekaru, Rabbi Noah ben Shea ukazuje na podesno
poredenje: <
"Dok je Jakob izlagao svoje prie s vremena na vreme bi
zatvorio oi. Bilo je to kao da pamti ta da kae, ne pretragom kroz
pamenje ve pamtei staje video. Negde je imao savrenu sliku,
i reci koje bi govorio bile su opis te vizije.
"ta vidi kada zatvori oi, Jakobe?" pitala je mala de-
vojica.
"Da, 'rekao je Jakob', jednom davno iveo je ovek koji je
imao viziju i poeo je da je ostvaruje. Druga dvojica su videla da
on ima viziju i poela su da ga slede. Posle izvesnog vremena, deca
onih koji su sledili su pitala svoje roditelje da opiu ta su videli.
Ali ono to su njihovi roditelji opisali izgledalo je kao zadnjica
oveka ispred njih".
Kada su deca to ula, napustila su roditeljsku viziju, govorei
da nije vredna napora.
Jakob se nagnuo ka devojici koja je postavila pitanje.
"ta smo saznali iz ove prie?"
Deca su utala.
"Rei u vam", kazao je Jakob.
"Upoznajemo decu koja pobijaju ono to nikad nisu iskusili.
Upoznajemo roditelje koji veruju u neto to nikada nisu
iskusili.
I na osnovu toga, saznajemo da pitanje nije "ta vidim kada
zatvorim oi" ve "Sta vidite kada otvorite oi?" '
224 MO PRINCIPA
ta vidite kada otvorite oi? ...;;: -1 ;
Veliki italijanski vajar, slikar i arhitekta Mikelanelo je
smatrao daje vajar. Kako je napravio oveka iz kamena? Nauio
je da vidi gotov proizvod u sirovom materijalu.
U svakom kamenom bloku vidim kip;
Vidim ga jasno kao da stoji preda mnom;
Oblikovan i savren u stavu i akciji;
Samo treba da uklonim grube zidove;
Koji su zarobili divnu pojavu.
Daje otkrijem oima drugih, onako kako ih moje
vide.3)
Helen Keler (Helen Keller) je zapazila, "Pre bih bila lepa,
nego da nemam viziju." Oni koji mogu da "vide" na vizionarski
nain mogu uveliko da utiu na druge.
;
Realne vizije realnih ljudi
Dobri ljudi su privueni velikim idejama; kapital nade svoje
mesto tamo gde se entuzijazam i mogunosti udrue. Kojim putem
biste vi hteli da idete? Avanture u ivotu nisu ograniene na daleka
mesta.
eleo bih da vam postavim dva vana pitanja koja mogu da
budu klju koji e pomoi da se oslobodi vaa vizija. Prvo, da ne
morate da radite da biste preiveli, emu biste posvetili va ivot?
Drugo, kada biste znali da ne moete uspeti, ta biste uradili sa
svojim ivotom? Ako niste sigurni u svoju viziju, vai odgovori na
ova pitanja mogli bi da vam pomognu da je definiete. Oni pred-
stavljaju vau najveu nadu i najiskreniju elju. Da imate vremena
i da se ne plaite, ta biste uradili? ta biste mogli da uradite?
Morate imati san ako nemate san -
kako mislite da vam se san ostvari?
Krvava Meri, Juni Pacific, hor "Sreni govor"
Izvor zanosnih vizija
Biblijska poslovica savetuje "Gde nema vizije, ljudi
propadaju." ' ta nas vodi ka pronalaenju ili otkriu vizije koja
nas goni, koja nas podie ujutru? Staje to to nas gura i kada smo
suoeni sa tekoama? Da li postoji neto to bi vas nateralo da se
rtvujete, da odustanete od neega to hoete jer elite neto vie?
Ima li neega stoje vredno toga u vaem ivotu?
Odakle dolazi vizija? Nemam potpun odgovor, ali proces
stvaranja vizije izgleda da ima bar etiri komponente: kriza, infor-
macije, sposobnost srenih otkrivanja sluajem, i intuicija. Ako,
usred prirodnog izazova ili pokuaja moete da se potpuno pos-
vetite problemu, da budete otvoreni ka ranije nepredvienim
mogunostima, i nauite da sluate bitno, usmerenje, svrha i vizija
mogu da se stvore. Dozvolite da opiem svaki od ovih elemenata
i ilustrujem kako se proimaju.
Kriza mobilie i razjanjava
Finansijske nevolje mogu da nas izbace iz zone ugodnosti i
motiviu nas da traimo reenje. Za neke je podsticaj gubitak posla,
za druge gubitak voljene osobe. Bez obzira kakva je kriza, ona
slui kao poziv na buenje. Nagoni nas da ispitamo ta radimo,
zato to radimo, i kako mislimo da nastavimo. Prinueni smo da
otvorimo oi i, bez treptanja, zurimo u lice nae tekue, stvarne
situacije. Kriza stvara energiju koja nam je potrebna da ispitamo
status kvo i da se pokrenemo.
Sa spoljnim iniocima u pometnji u dananjem svetu, sa
organizacijama koje se smanjuju i povezuju i daju poslove drugima
i transformiu se, sa tehnologijom koja se burno razvija i potre-
bama za znanjem koje se preko noi javlja i nestaje, mnogi ljudi
su u krizi. Neke su finansijske, neke emocionalne, neke strune, a
neke prvenstveno line. Nedavni podaci ukazuju daje veina ljudi
koja je promenila posao, ili je reorganizovana, srenija docnije,
15 Mo principa ,
226 MOC PRINCIPA
mada ne i u poetku. ak i kada manje zarauju, u krajnjem kau
da su sreniji. '
Krize u naem ivotu mogu da budu novi poeci. Ali moramo
da budemo spremni da izaemo iz zone udobnosti, ili da budemo
gurnuti iz naih zona udobnosti pre nego to obino ponemo da
traimo nova reenja. Ponekad su nai odgovori kao u prii o
malom deaku koji nije nikada govorio. Deaka su pregledali
najbolji doktori ali nije otkriven nijedan medicinski problem.
Roditelji su iveli sa tim problemom dok jednog jutra, dok je
porodica dorukovala, deak nije pogledao roditelje i mirno rekao,
"Jaja su se ohladila." Njegovi roditelji su bili zabezeknuti. "ta si
rekao?" Ponovio je, "Jaja su se ohladila." Oboje su poskoili.
"Moe da govori - to je udo! Kada si poeo da govori?" "Oh,
pa uvek sam bio u stanju da govorim," odgovorio je deak. "Ali
do sada je sve bilo upravo kako treba!"
Problemi i tekoe sa kojima se suoavamo mogu da budu
jako korisni ako slue promeni naih paradigmi, buenju, i dovedu
do mobilizacije naih resursa i pokretanja u pravcu naih snova.
Udubljivanje u informacije - objanjava '
Drugi inilac koji doprinosi otkriu vizije je ta nauimo kada
smo izbaeni iz zone udobnosti. Energija koja se oslobaa iz straha
moe se usmeriti ka radoznalosti dok kopamo da otkrijerno sve to
moemo o problemu ili krizi sa kojom smo suoeni. ta drugi
znaju? ta je ve pokuano? ta nije uspelo? ta ne valja u
sadanjoj situaciji? Koji resursi su raspoloivi? Ko jo radi na tom
problemu? ta bi moglo da bude uraeno da su resursi bili
raspoloivi? Staje mogue?
Proces ispitivanja nastavljamo udubljivanjem u podatke.
Koja slina iskustva su drugi imali i kako su ih resili? Pretraga
moe da iskoristi tehnike mogunosti Interneta, baza podataka,
biblioteka, ili dijalogom koji je omoguen modernim raunarskim
mreama. Mi ne traimo neki odgovor u ovoj fazi, ili ak odreen
odgovor, osposobljavamo se da resimo problem, moda na nov
nain.
Sposobnost srenih otkrivanja sluajem
omoguava srena iznenaenja
Trei inilac za koji sam uoio da esto doprinosi otkrivanju
vizije jeste sposobnost srenih otkrivanja sluajem. Mi hoemo da
znamo koje su nam opcije pre nego to izaberemo put, ali u samom
procesu moemo da uspemo da stvorimo nove opcije. Lake je
identifikovati nove opcije ako verujemo da su nove alternative
mogue, ak i ako, tada, ne znamo koje su. Dok razmatramo nove
mogunosti, moramo da budemo otvoreni za neoekivano.
Reenja koja naemo mogu da ne budu ona o kojima smo i sanjali
da su mogua. Za one koji deluju sa takvim pristupom kae se da
su iskusili sposobnost srenih otkrivanja sluajem.
Re "serendipity" (sposobnost srenih otkrivanja sluajem)
ima arapsko poreklo ali se spominje u persijskoj bajci o tri princeze
na koju je ukazao engleski autor Horas Valpol (Horace Walpole).
U prii, tri princeze iz Serendipa su uvek dolazile do otkria,
sreom ili sluajem, dok su putovale traei neto drugo. Ovi sreni
nepredvieni dogaaji su sutina "serendipitv". Modernaprimena
ove ideje jeste da se ova sposobnost da se uine srena otkria
otkriva obino kod onih koji su skloni avanturi, bez obzira da li su
njihove avanture geografske ili mentalne. Ako radimo,
pokuavamo, traimo, sa stanjem duha i spremnou da odbacimo
ono to imamo kada naemo neto bolje, pre emo uoiti ili otkriti
nau viziju. Ako ne ouvamo otvorenost na putu, moemo da
propustimo neto to je vrednije, ili je bolje od onoga to smo u
poetku traili. Ako traimo neto to jo ne postoji, bar za nas, ne
smemo da odustanemo suvie brzo.
Psiholog Doana Fild (Joanna Field) je objasnila svoje
shvatanje ovog procesa kod sebe na sledei nain. "Na mom putu,
poela sam da imam ideju. Ne kao sporo oblikovanje dostignua
koje e se poklopiti sa unapred stvorenom idejom svog ivota, ve
kao postepeno otkrie i rast svrhe koju ranije nisam poznavala."
Ako smo spremni da ispustimo poznato i prigrlimo novo, i vidimo
ono to je staro na nove naine, pre emo videti ono to drugi ne
vide ili nisu jo videli. A ono to vidimo novim oima, kada su
15* :.'. . .. ' ,' ' .
228 MOC PRINCIPA

irom otvorene, moe da bude naa nova svrha ivljenja - naa
vizija.
Inspiracija ili intuicija pali
Na kraju, mora se izabrati. Zakljuak mora da se donese ako
vae aktivnosti i akcije imaju fokus, ako se vaa strast obuzda i
kanalie ka vrednom rezultatu. Kako se to ini? Jedan generalni
direktor mi je rekao: "Kada se suoimo sa krizom, prikupim sve
podatke koje mogu da sakupim; prikupim sve informacije koje
mogu da prikupim a koje su u vezi sa problemom. Onda platim
cenu, radei svoj domai zadatak, istraujui sve to mogu a ima
veze sa spornim pitanjem. U isto vreme drim vrata otvorena za
nove, nepredviene opcije. Na kraju, sednem u kancelariju, pot-
puno sam, i odgurnem sve dokumente. Tada... ne znam kako da
opiem drugaije nego kao da sluam bitno. I ako osetim treperenje
u vratu, kreem. Ako ne osetim treperenje u vratu jednostavno nita
ne preduzimam. Ovaj pristup me je retko prevario."
Ovo neodreeno, neprecizno, intuitivno oseanje je razliito
od logike, i izgleda da daje rezultate nakon to su se ispunile druge
komponente - kriza, informacije, sposobnost srenih otkrivanja
sluajem. Ako samo sedite ekajui toplo, pouno oseanje, moe
se desiti da budete otputeni ili da se ukoite. Ali kada ovi unu-
tranji utisci dou nakon istraivanja, razmiljanja, unutranjeg
ispitivanja, i posveenosti otvorenosti, mogu da budu mono,
strastveno, potvrujue iskustvo. Mnogi ljudi su opisali iskustvo
sa intuicijom kao neto to im je "dato" iz nekog spoljanjeg, vieg
izvora, izvora koji ih uzdie i rastee.
Bez obzira da li to definiu kao duhovnost ili zdrav razum,
oni veruju da izvor intuicije poiva van njihovog sopstvenog
senzibiliteta i opaanja ulima. Veina je opisala to iskustvo kao
snano lino, kao da dolazi sa mesta van njih, moda od boga. Neki
ukazuju daje ovo oseanje svesnosti sa njima od kada su bili deca.
Opra Vinfri (Oprah Winfery) mi je opisala kako je oseala, ak i
kao dete, da e uiniti neto znaajno jednog dana, mada nije imala
pojma ta bi to moglo da bude. To rano oseanje ju je vodilo,
ohrabrivalo, inspirisalo i dalo joj samopouzdanje da se upusti u
oblasti koje ne samo da su bile njoj nepoznate, ve za koje nije bilo
putne karte, modela, ni putokaza.
Da li ste imali takvo iskustvo? Da li ste imali oseaj ili utisak
u osami o svojoj svrsi, svojoj strasti, poslu svog ivota? Moda se
nije javilo u jasnom obliku. Moe da prolazi kroz cikluse stvaranja
i sazrevanja, ali postaje sve jasnije i neodoljivije dok se kreete
napred. Ponekad se ta inspiracija pojavi u snu, ili nakon nedelja i
meseci dubokog razmiljanja i mentalne inkubacije, sa mislima
koje ne moemo da odagnamo, ve stalno prekidaju i zamenjuju
druge, obine i rutinske. Ponekad inspiracija koja nam daje usmer-
enje i mo u naem ivotu dolazi usled pomoi druge osobe.
Treneri i mentori, nastavnici i cenjeni prijatelji, roditelji i efovi -
svi oni mogu da igraju ulogu u pomoi da ostvarimo jasniji pogled
na nae mogunosti.
U zavrnoj analizi, vaa budunost nee zavisiti od
ekonomskih us lova ili spoljanjih uticaja ili okolnosti
na koje vi ne moete da utiete. Vaa budunost e
zavisiti od vae svrhe u ivotu.
Albert E. N. Gray, Zajedniki imenitelj uspeha
Vaa sveopta svrha u 4j^
Moda nije potrebno da stvorite ili traite krize da bi nali viziju -
krize nasJzgleda^same nalaze, ako smo duboko u ivotnim iza-
zovima^âli kada se dogode, prikupite sve informacije koje
Imoete, budite otvoreni za ranije neoekivane mogunosti, i pri-
jemivi zajnjrjnjc^jiLJJntmcjjuj^mnogim vidovima. Ako elite_
j iij
razjasnite i razvijte svoju sopstvenu viziju.
DA LI IDETE SA MNOM? RIZIK
Imati viziju znai poeti od uverenja o tome ta je mogue i
ta je vredno nae tenje. Ali mnogi koji mogu, da veruju u
mogunosti nemaju hrabrost da se pokrenu. Ayn Rand je zapazio
230 MOC PRINCIPA
da "tokom istorije, hrabri mukarci i ene su poli novim putevima
opremljeni jedino sopstvenom vizijom." Da li ste spremni da idete"
novim putevima, a ne samo da o njima sanjate? Kao to je neko
jednom rekao, "Mnogi imaju sposobnost da gledaju na dogaaje i
trendove i opiu budue stanje. Meutim, malo ih je spremno da
preuzme rizik dejstvovanja sa tom vizijom osim ako je tekue
stanje loe. Potrebna je hrabrost da bi se izmenila ili promenila
taktika kada se sve normalno odvija, na osnovu vae vizije
budunosti. '
Imati hrabrost znai biti spreman da se preuzme rizik. Volter
B. Vriston (Walter B. Wriston), bivi direktor Citibanke ijedan od
najcenjenijih poslovnih ljudi naeg doba, pisao je o riziku u
kontekstu uprave i privrede. ' Njegova zapaanja ine, u svetskim
razmerama, mudro mesto sa koga vredi krenuti ka razumevanju
potrebe i moi da se preuzme odgovarajui rizik. Razmislite o
njegovim uverenjima koja su se formirala tokom ivota na osnovu
uspenog razvoja poslovanja i ljudi:
'Hgiajle_ria^sigiirno; ako je ikada postojao recept za stvaranje
sumorne budunosti, onda je trebalo daje to to."
"Neizvesnost je prilika da se uini da svet postane bolje
mesto."
"Ako osmatramo svet oko nas, Amerikanci kao individualci
trae rizik."
1
' Moddstajjioj^rl^j4a-4--bKi^-jêBadmenta i pxe=
duzetnistvaTToâhteva spremnost da se preuzme rizik."
"Ako plate potiu od rada, renta od nekretnina, interes od
tednje - odakle potie profit?Jrofit potie odjrizika."
"Jedini nain da se izbegne rizik je da skoimo u ruke
sveznajue dravne uprave... Drutvo koje obeava odsustvo riz-
ika., moe da bude u stanju da zatiti ivot, ali nee biti slobode, i
veoma malo tenje za sreom."
JCo2iko_ste_daleko spremni da idete u potragu za sreom, dok
odravate slobodu? Dva"potraga moe zahtevati da napustimo
z
9Hy_ydobnasti, da sejadaljimood^^_dasadeQsrî3Jo^tijj.daljimo se
*od bezbednosti i sigurnosti i uputimo se u pravcu naih snovau.Kao
"stoseTieko naalio, cak ilornjaa napreduje samo kad isturi napred
svoj vrat. Moramo da budemo spremni da preuzmemo rizik -
proraunat, promiljen, rizik ispunjen verom. Zaj/ein.U-ria&,-ta4fi_
zastrauj^
Tada smo u kolotecjnLjae pravimo^^tela^ê^jivla_amo p_ajiju,
nlTlzlizivlm^^
"Sigimiiie je kadanismo na granicama_naeg znanja, naeg iskustva,
ili naE vere. ~~~ ~~ ,
ta biste vi uinili... za njih?
? Jednom sam obuavao profesionalnog govornika koji je bio
iroko poznat. Objavio je knjigu koja se odlino prodavala, imao
je vie novca nego to je mogao da potroi, imao je mreu sledbe-
nika i klijenata irom zemlje - veina ljudi je mislila da on sve ima.
Bilo je objavljenih lanaka o njemu u vodeim novinama i
nedeljnicima. Oblast njegove ekspertize bila je finansijska sigur-
nost. Ono od ega je iveo bilo je da ubedi velike grupe ljudi da
promene nain na koji troe novac, nain na koji ulau svoj novac,
i nain na koji gledaju na finansijsku sigurnost. Ljudi su ga
potovali i imali su u njega poverenje, ali je bilo teko za mnoge
od njih da zamisle da i oni mogu da urade ono to je on uradio.
Drugim recima, on je odavao kredibilitet (on je to uinio) ali nije
uvek podsticao mogunost (i vi moete to). I dok sam radio sa njim
postalo je jasno da je on izgradio ivotni stil u kome e da se sve
vie i vie udaljava od svog skromnog poetka. Takode je postajao
emocionalno izolovan i zabarikadiran od ivota i ivotnih stilova
ljudi koji su dolazili da ga sluaju.
Dok smo se okupljali pre nego stoje trebalo da odri znaajan
govor, pozvao sam ga. "Da li znate koliko je ovo zastraujue za
neke ljude koji sede tamo u publici? Vi ste gore na bini i izgledate
znaajno, sa samopouzdanjem i znanjem i moi, okrueni svim
ukrasima uspeha. Goy orile .imila Ate^^.^Jicadilisa-Siedstviina koj a-
ste stvojili, ainjudijamojiole nemaju ta sredstva da hi sa njima
232 MOC PRINCIPA
jietg predaizeIi_Vi kaete tako glatko, samo idite i uradite to i to
i moete da postanete kao i ja - da li_vi oseatejtoJtojarjijiSajii?_
On me podsetio na svoj poetak"! rekao mi da se, razume se, sea
kako je to bilo u stara vremena, u mravim godinama, tekim
vremenima. Onda sam ga pitao: "Da li ste spremni da uradite jedan
eksperiment? Planirate da veeras odrite govor koji drite stalno;
moete da ga odrite i bez razmiljanja. Zato ne bi odrali
drugaiji govor?"
Bio je vidljivo prepadnut. Njegovo izlaganje je trebalo da
pone za jedan as. Odgovorio je, malo nervozno: "Dobro, mogu
to da pokuam sledei put kad budem izlagao u Atlanti." Rekao
sam: "Ne. Mislio sam noas. Za jedan sat..." On je ustuknuo. Da
li vi znate ta sve mora da se uradi da bi se pripremilo izlaganje?
Planiranje, pripreme, vebe, doterivanje?" Njegovi gestovi i reci
otkrivali su bol, napetost, strah, i nervozu. "Napravio bih budalu
od sebe tamo gore, ne bih to mogao. "Poeo je da koraa tamo amo
preda mnom.
Pitao sam: "Koliko vam je stalo da oni osete da ste usaglaeni
i da moete da se uivite u ono to traite od njih da uine? Vi
radite na tom polju godinama - lako moete da govorite o
ostvarenju finansijske sigurnosti. Pozivam vas da odrite svoje
predavanje na nain na koji niste nikada govorili. Ostavite ovde
svoj pripremljen govor i idite pravo u salu i govorite sa onim
ljudima, pojedinano, to to ete govoriti docnije svima." Trebalo
je da bude skoro hiljadu ljudi u sali koji su ekali na njegov govor.
Nastavio sam: "Idite i govorite ja_njimaôjgdjrmnoJ_pus-_
tanovite ta im je u srama. Steknite. uvid^Q_tome_|la-S.e..de.ava u~
njiHovim~iv6tTma^basIsaHa, A onda se popnite na binu i obratite
iml?e7^Nel5iIfto~mogao da uradim", rekao je. Na um su mi dole
, reci pesme, pesme koju sam uo daje recitovao ranije publici.
"Doite
Nasmejao se. "Dobro; za njih, uiniu to. "I te veeri, on je
otiao do "ruba." Verujem daje to bio najbolji, najmoniji, najin-
formativniji i najinspirativniji govor koji je ikad odrao. Bilo je
autentinosti i sile u njegovim recima i nastupu koji su izraavali
njegovu spremnost da rizikuje. elo vee je postalo znaajno
iskustvo uenja za tog oveka, koji je bio dovoljno skroman da
prihvati savet (poziv da "doe do ruba") koji inae daje drugima.
Verujem da je to iskustvo bilo prekretnica za njega i njegovu
karijeru. Znam po informacijama koje smo dobijali da su njegov
primer i predavanja uticala na hiljade ljudi, pored slualaca koji su
te veeri bili u sali.
Da li ste vi spremni da doete do ruba?
Ova vrsta preuzimanja rizika ne mora da bude ekstremna,
borba na ivot i smrt koja je nepromiljena i nepotrebno
grandiozna. Niti je to sa stegnutim pesnicama, odbrana ivota na
ivici stanja emocionalne izbezumljenosti ili panike amaterskog
neboje. Ov_ojiijejaâxL2iikaU-koine.lejlgêjDa^njajia s^be_^N.e_
radi se^sjirrwujiizaû
zafiteva ono to Suzan Jefers (Suan Jeffers) naziva "oseati strah
a ipak initi.' ' Dr Jefers nudi praktian savet za preuzimanje
zdravog rizika sa uvidom da emo, dok god rastemo, stalno biti na
nepoznatoj teritorijiJako da emo uvek preuzimati rizik, kreui
SfjTod"neugodnosti iJaolajisled noviteta do mpci koju nosi sa sobom_
sposobnost.
Spremnost da se preuzme rizik znai odustajanje od neeg
to je lake zbog neeg boljeg: to znai spremnost da se ide bez
izvesnosti ka neizvesnom, ali verovatnom, uspehu. To znai da se
razmatra i gubitak ako se ne preuzme rizik. To znai izraunavanje
trokova rizikovanja i izraunavanje trokova ne rizikovanja. Piter
Draker je sugerisao da ljudi koji ne rizikuju ine, u proeku, dve
velike greke godinje. Dok ljudi koji rizikuju ine, u proeku,
takoe dve velike greke godinje. ta moete da izgubite ?JRizik-
ovgti ai napraviti i/hori prihvatiti prirodneposledicetih izbora.
To_znai_da se jasno izlp' i prnr.p,r)j najgora stvar koja bi mogla
234 MOC PRINCIPA
moe da znai odustajanje od
bezbednosti poznate sadanjosti, zbog skromne, strpljive vere u
bolju budunost. Ne radi se o tome da se zna, ve o poverenju i
veri kada ne moete unapred da znate potpuni rezultat.
da ste spremni da sve to uradite i za nekog
Napredovanje od zavisnosti do meuzavisnosti
Stiven R. Kovi (Stephen R. Covey) poduava o kontinuumu
zrelosti, u kome napredujemo od zavisnosti preko nezavisnosti do
krajnje meuzavisnosti u kvalitetu, kljunim odnosima u naem
ivotu. -* U 5. pogjavlju pokazao sam kako smo veoma povredivi
kada smo zavisni. Zeleo bih da tu ideju proirim.jâdaj>mo^visiii,
i bukvalno rizikujemo. Naa sigurnost, naa srea, naa dobrobit.
iTarnlTaTzivot mogu~gaûgu**u~ruama nekog drugom Zavisnost-
"naci_yioHHIEômislite na bebu koja plae, koja lei u kolevci,
"ekajui nekog da je podri, nahrani, promeni pelene, i utei. To
je veoma rizino. Neki ljudi nikada ne napuste to stanje. Celog
ivota su u opasnosti jer postoji rizik.
Kako se kreemo ka nezavisnosti u mislima i aktivnostima,
u oseca5yim'a"T sposobnosti, umanjujemo rizik. Sve smo vie
samodovoljni. Rizici se
povredeJVIoemo da brinemo o sebi. Imamo opcije. Imamo sred-
"stva. Nismo tako povredivi. Moemo da se zatitimo dok se
pripremamo za nepoznato. Moemo da se prilagodimo izmen-
jenim zahtevima i potrebama i prilikama. U meri u kojoj smo
nezavisni, ne moemo lako da budemo napadnuti, savladani, ili
iskorieni. Ne moramo imati neograniene resurse; ne moramo
ni da budemo bogati; ali moemo sasvim dobro da ivimo i sa onim
to imamo. Neki ljudi postaju relativno nezavisni i tako ostaju na
tom nivou u veem delu svog ivota. Sigurno je da elimo da naa
deca postanu nezavisnija dok rastu i sazrevaju. U njima vie
uivamo ukoliko se razvija njihova sposobnost da za sebe same
neto uine. Nezavisnost je predvidiv, vredan, razloan cilj za one
iji su odnosi bili u osnovi zavisni.
Postoji trei put. Postoji trei kvalitet odnosa koji je mogu.
Kada ponemo da vrednujemo razlike u drugim ljudima, dok
proirujemo nae razmiljanje tako da ukljuujemo a ne isk-
ljuujemo druge ljude, kad razmiljamo u terminima "mi" umesto
samo "ja", stvaraju se nove sinergijske alternative. Moemo da se
pokrenemo iz stabilnog, predvidivog, i osiguranog komfora kom-
petentne odvojenosti ka novom stanju - meuzavisnosti.
Meuzavisnost sugerira da izraunamo trokove,jmamo otvorene
oi, znamo mogunosti^zaj)ropast kao i za uspehî sa pjano_vere_
jp p^ pj_
~~ Da li moemo da budemo povredeni od nekoga ko je na
partner u poslu, braku, ili drugarstvu? Apsolutno. Uvek_ostoji
mogunostdaxejieko_da nas izneveri, ne pojavi seôsSvrna&,_.ode
Wojim putejTi^ne^_ ^
'oBaveu^ ili na neki razoaravajui nain ne bude tamo gde ga
"oekujemo. Naa oekivanja mogu da budu ne samo neispunjena
ve i razorena. Zato_bi onda bili spremni da rizikjajemoj3od_Um
uslovima? Jer'Je_jpolîdi}ahii^v^^Y^^[^ÎJî^~^^M
,. Ono to dobij amo p"ar5ierstvom,'~savez6m, ili
d d i d jl
gy, j p
TiraKonTrnoe da bude vredno mnogo vie od potencijalnog gu-
bitka. To znai da emo verovatno biti povredeni du puta.
Postoji fina nit po kojoj se ide izmeu potencijalne veliine
i potencijalne slabosti svojstvene svima nama dok gradimo odnose
sa drugima. Moda je to razmiljanje na kome se zasniva biblijski
savet za nas da budemo 'Ig?1 idri kqjQ zmija i ne vi )
biblijski
lnhi " )
Nae oi moraju da budu otvorene. Jasno je da neke opcije mogu
da budu mogue samo u meuzavisnom, rizinom, snanom od-
nosu.
Uite da se pouzdate - na njih i na sebe
Spremnost da se rizikuje ne znai samo da ste vi vredni
poverenja, ve da i vi imate poverenja u druge. U sutini, nemogue
je ostvariti meuzavisnost ako ne moete da se pouzdate^. Mo
zasnovana na principima zahle.va da imate poverenje. Ne moele-
nekoga da potujete ako u njega nemate poverenjejpa se izabere
236 MOC PRINCIPA
put kada krajnji rezultat nije poznat, kada se put sastoji i od
saradnje sa drugima, to je ta vrsta rizika.
Za neke, spremnost da se rizikuje znai odluiti da se
pouzdate u branog druga koji je bio neveran. Za druge, to je
iskustvo vere da ponovo moete da volite kada je vaa ljubav bila
zloupotrebi)ena, obmanuta, proigrana, ili izneverena. Drugi opet
smatraju da je najvei rizik verovanje u svoje sopstvene sposob-
nosti. Izdava asopisa Parade Volter Anderson (Walter Ander-
son) ukazuje da ne postoji dobra formula za suoavanje sa rizikom.
Ipak, on pie, "rizici koji su vredni preuzimanja su oni koji vode
ka punom ispunjenju ivota. Povredivost vas moe uiniti jaim.
Izlaui sebe, dobijamo sigurnost koja je posledica prihvatanja nas
onakvim kakvi smo stvarno. Pre svega drugog, svako mora da
preuzme osnovni rizik - da bude iskren prema sebi."
ta nas spreava da budemo iskreni prema sebi? Nekada je
to strah, strah od najgoreg ili strah od najboljeg stoje, potencijalno,
u nama. Ponekad, to je i nedostatak obavetenja ili svesnosti. Mi
jednostavno ne znamo staje mogue. Evo jedne izazovne perspek-
tive:
Na najdublji strah rnjff.j/hjrMoga_.tr^snip nepodesni Na
najdubljTstrahTjF"dal;mo mojnLpjpkn granire~EJa.se svetio jeste,
"a~ne~nMaTama, onoTto naTnajvie plai. Pitamo se: lvO_s_ainJa_da
^ffi^B^Srb, talentovan, neverovatan?JLJ_stvarLko_si...
ti a dFnTsTTTFsi dete BagaJTvoje pretvaranje da si mali ne slui
svetu. Nema nieg pounog u povlaenju da se drugi ne bi oseali
nesigurno u vaem prisustvu. Svi smo mi odreeni da_zasijamo,
_kao i deca. Roeni smo da iskazemo slavu Bogu koji je u nama. I
to heTamo u nekima od nas; u svima nama.Jôputajuidajnae
sopstveno svetlo_sjaji, nesvesno djjemoi_drugima .dozyoiu_da_ine
isto,jKada se oslobodimo svog sopstvenog straha, nae prisustvo
oslobaa druge. '
Moglo je da bude
Don Grinlif Vitije (John Greenleaf Whittier) saeo je
patetiku neispunjene enje i neostvarenih moi u jednostavnoj,
romantinoj pesmi o seoskoj devojci koja je imala mogunost da
se zblii sa seoskim sudijom. Postojalaje nepogreiva privlanost;
oboje su bili raspoloivi; i svako je razmiljao o moguem za-
jednikom ivotu. Ali oni su se pridruili klasinoj prii o
nemoguoj ljubavi, o nepreuzetom riziku. On je trebalo da se
suprotstavi tradiciji i obiajima; ona je trebalo da pree nevidljive
ali stvarne zidine predrasuda. Nijedno nije bilo u stanju da preuzme
rizik, i tako su iveli, odvojeni. Sudija se oenio i vodio ivot na
visokoj nozi ali isprazan, a devojka je istila ubre, i nijedno nije
osetilo tihu radost koju su mogli da ostvare zajedno. Pesnik
zavrava svoju priu ovim recima koje se ne daju izbrisati:
Ona je preuzela teret svog ivota ponovo, '
Govorei samo, "moglo je da bude."
:, Avaj za devojku, avaj za sudiju, :
;.,; ,, '::>. Za bogatog nezadovoljnika i slukinju! .. r
Bog ih oboje saaljeva, i sve nas saaljeva '
Koji uzaludno prizivamo snove mladosti. . ::
:- . Uz sve tune reci jezika i pera, , ,:
n ! |;
Najtunije su ove: "Moglo je da bude!" '
Ako smo spremni da preuzmemo rizik, da stignemo do ruba
sa drugima, oni mogu da cene nau hrabrost, razviju svoje sop-
stveno uverenje i samopouzdanje, i odlue se da nas slede. Tada
moemo da utiemo na njih jer smo sa njima moniji.
MOETE LI DA BUDETE ASNI? SPOSOBNOST
Robert Mager, otac ciljeva ponaanja i instruktivnog projek-
tovanja, pravi interesantnu razliku u svojoj dobro prodavanoj
knjizi Analiziranje problema uspenosti (Analyzing Performance
Problems). On sugerira da dijagnozu problema postavite pitajui,
da li bi se osoba ponaala onako kako elite da njen ivot od toga
zavisi? Drugim recima, da je stvarno bilo vano, da li imaju
sposobnost da uine ono to je potrebno?
238 MOC PRINCIPA
Ova ista ideja odnosi se i na ivot sa potovanjem. U
meusobnim odnosima, pitajte se, ta bih mogao da uradim i da
budem kada bi moj ivot od toga zavisio? Da li biste mogli da
osmislite i prenesete viziju ili cilj daje to dovoljno vano za vas?
Da li biste mogli da rizikujete za druge da je to dovoljno vano?
Vaa sposobnost je to ta biste mogli da uradite daje vama vano.
Podsetite se na vae sposobnosti i moi da dejstvujete na
nain opisan u 7. poglavlju. Da li biste mogli? Da li ste u stanju da
ubedite osobu na koju elite da utiete? Da budete strpljivi i
paljivi? Da pouavate i prihvatate ljubazno i sa ljubavlju? Da uite
o njima, da se sistematski obuavate, da budete konzistentni, da
ivite sa integritetom? Svoju mo zasnovanu na naelima razvijate
ako poveavate svoje sposobnosti da ivite na ovaj nain, sa ovim
ponaanjem i karakteristikama kao obelejem vaih odnosa sa
drugima. Moda je najbolji nain da poveate svoje sposobnosti
da ivite asno upravo poveanje sposobnosti da se pridravate
moi naela.
DA LI STE BILI ASNI SA MNOM? ISTORIJAT
Kao to je Tomas Karlil (Thomas Carlvle) pisao "Uverenje
je bezvredno ako nije pretvoreno u ponaanje". Kako izgleda va
istorijat sa ljudima na koje elite da utiete? Zato bismo sada imali
u vas poverenje? ta se desilo poslednji put kada ste imali za-
jedniki posao, i u sluaju pre toga? ta se deavalo od kada ste u
ovoj organizaciji ili ovom gradu? ta se desilo jue? Na lokalnom
nivou stalno se ponavljaju pitanja: "ta mi ini u poslednje vreme?
ta si uinio za mene u poslednje vreme? Koliko si uloio u mene
u poslednje vreme?
Zamerka direktora
Dozvolite da ilustrujem linim primerom. Pozvan sam da
odrim seminar u hotelu sa pet zvezdica u Napulju, Florida za
direktore najpoznatijih deijih bolnica u Americi, Kanadi i Aus-
traliji. Bila je mona grupa voa - ljudi iji ivoti su posveeni
pomaganju deci. Prilino dugo sam sluao njihove albe i njihove
probleme.
Za vreme pauze, predsednik jedne od najveih bolnica priao
mi je i rekao, "Znate, mnogo se ovde alimo, ali kada smo
pokrenuli organizaciju pre pet godina, sastanak smo odrali za
batenskim stolom u mom podrumu. Onda smo se za prvi godinji
sastanak okupili u hotelu Holidav Inn. Pogledajte gde smo sada -
Ritz Carlton". Izloio mije njihove odnose sa klijentima, dokto-
rima, univerzitetskim profesorima, roditeljima, dobrotvorima i
lanovima uprave. Problemi za ove direktore nastali su kada je
svaka od ovih grupa zahtevala da zna "ta ste za nas uinili u
poslednje vreme?" Problem nije bio u sposobnosti, bio je u istori-
jatu. Svakoje hteo da zna "ta ste uinili sa onim to ste imali, i
ta smo mi imali od toga?"
;
Moja ena je rtvovala svoj put
Dok sam naputao svoju sobu u hotelu u kome sam drao
predavanje, razmiljao sam o izazovima i mogunostima ovih
direktora. Ali bilo mi je teko da to ne povezem sa svojim linim
iskustvom. Kada sam prvobitno pravio planove za ova predavanja,
trebalo je da me prati moja ena. Ali nedavno je na osmogodinji
sin imao neke probleme i moji pokuaji da na njega utiem nisu
bili uspeni. ovni je rekla, "Ostau kod kue ta tri dana. Zato ne
bi poveo njega sa sobom na Floridu?" Razmiljali smo o tome i
odluili da bi to bila tada najvanija stvar koju bih mogao da uinim
za sina. Nije bilo potrebe da mu drim predavanja ili objanjavam
neke stvari; trebalo je da provedem neko vreme sa njim, drim se
njegovog plana, radimo neto zajedno, uinimo neto ega emo
se zajedno seati. asno ponaanje, investiranje u njega i nas,
odvajanjem svog vremena i prirodnog interesa moglo bi da mu
prui snaniju osnovu da promisli svoje probleme i sam donese
mudre odluke. Pokazujui mu daje vredan, i daje vredan investi-
ranja, dalo bi mu sposobnost da ispravi neke postupke. Tako esto
240 MOC PRINCIPA
hoemo, i pokuavamo da "sredimo" neke ljude, kada u stvari oni
i sami imaju sposobnost da se izmene. Sami mogu da izvre
izmene, postepeno i vremenom, ako ih snabdemo osnovnim ma-
terijalom, strpljenjem i damo im vremena.
Tako nismo odseli u velikom, skupom hotelu; odseli smo u
motelu gde mu je bilo prijatnije, gde njegovo skakanje u bazen nije
nikome smetalo. Nismo ilu u muzeje u Majamiju; umesto toga
otili smo i provozali se hidroplanom. Zaustavili smo se kod farme
aligatora. Jeli u restoranima brze ishrane. Gledali smo crtae
zajedno u hotelskoj sobi. Nismo potroili mnogo novca, ali smo
proveli prilino vremena zajedno. Poto sam investirao u svog sina,
moj emocionalni saldo je porastao. A Sovni, koja je izabrala da se
odrekne putovanja,, stavila je veliki depozit kod nas obojice zbog
svoje nesebinosti i portvovanja.
Da li elite da utiete na nekog? Pitajte se koliko ste asni
bili sa tom osobom. Da li bi oni mogli da kau daje mo principa
ispoljena u vaim odnosima i meusobnom delovanju? Pitajte se
ne staje vaa sposobnost, ili ta biste mogli ili hteli da uinite, ve
ta ste stvarno uinili.
ZATO BIH VAS SLUAO? VERODOSTOJNOST
Odreen broj godina vodio sam i predavao na Nacionalnoj
koli za govornike, gde su dolazili profesionalni govornici izvan-
redni da bi nauili jo neto i postali jo bolji. Rekao bih im, "Kada
se popnete na binu, prva stvar koju svako eli da saznaje zato bi
vas sluali? ta ste uinili? ta ste ostvarili? ta sada postiete?
ta izraavate to potvruje ili opovrgava vae reci?" Sve je to u
vezi sa verodostojnou. Va ivot je osnova za poverenje. Pover-
enje se stvara kada drugi uoe slaganje izmeu vaih reci i vaih
aktivnosti. Da li ste uinili to to pozivate druge da uine? Da li
ste bili tamo u jarku, gde oni ive i diu i bore se? Da li sada to
inite, pod istim uslovima i u istim situacijama u kojima i oni
moraju da "ade? Da li ste zasluili pravo da vas sluaju? Zato bi
vam verovali?
Verodostojnost je privukla panju onih koji bi da podstaknu
i informiu potencijalne voe. itavi tomovi su posveeni
shvatanju znaaja verodostojnosti ako elite da efektivno utiete
na druge.1 ^ Staje verodostojnost? To je sposobnost ili snaga koju
imamo da izmamimo veru u drugima da mogu da imaju u nas
poverenje. To je u neposrednoj vezi sa naom pouzdanou. Da li
moe da nam se veruje? Nau sposobnost da nam veruju odreuju
ili opaaju pojedinci; moemo da komuniciramo ili stupamo u
odnose na paljivo oblikovan nain sa grupama ili masama ljudi,
ali pojedinci odluuju svesno ili nesvesno da li da nam veruju.
ivot voe je uvek ono to daje verodostojnost viziji.
Buenje nade, izgradnja poverenja
Kada se obavezujemo drugima, kada prenesemo nameru,
kada obeavamj_^varamo oekivanja, ne^sj'ednTjreJultat je
"nada". Nada je vera_u_budunost, u neto to moe ili bi moglo da
ecfogodi. Ako se oekivam'aLkoja stvaramo ostvare, i drugi za to.
saznaju, onda se pomeramo dalje od nade ka poverenju. Da li vam
"verujuoni nafkojefzeiite da utiete? Moete da proirite poverenje
na uslovnoj osnovi na one sa kojima imate odnose, ne znajui
zasigurno da li e oni da budu lojalni, kompetentni, pouzdani i
odgovorni. Ne moete da kontroliete aktivnosti i misli drugih,
tako da je vaa ponuda prirodna ali uslovna. Ona zavisi od
ostvarenja vaih oekivanja.
Moete da budete i bezuslovno vredni poverenja. Dok teite
pouzdanosti, vaa uoena verodostojnost e porasti. Drugi ele da
znaju dali ste pouzdani. Ako kaete da ete; neto da uinite, mogu,
li oni da imaju sigurnost da ste sposobni i da imate nameru da_
uinite to to ste rekli7TJanTsTel;o"rariije'S5uli7 Da li to sada radite,
pod sadanjim uslovima i suoeni sa tekuim realnostima? Da li
je realno oekivati sline rezultate ubudue? Da li moe da vam se
veruje? Lekcijakoju mnogi jo nisu nauili jeste da suvie vremena
troimo na predstave, zvune dogaaje, raspredanje i nau sposob-
nost da pravimo predstave pre nego to se usredsredimo na real-
nost. Verodostojnost n^^
16 Mo principa
242 MO PRINCIPA
Ponekad ne shvatimo oigledno - da poverenje, ili nedostatak
poverenja, jeste sutinski problem. U anketama koje smo vrili sa
direktorima irom zemlje, faktor broj jedan koji spreava
poboljani kvalitet je nedostatak poverenja. Drugim recima, "ne-
mamo poverenja u direktore". To se zna, ali se o tome ne govori
esto. Na. mom seminaru za rukovodioce bio je direktor koji je vei
deo ivota radio u velikoj avionskoj kompaniji. Rekao je da su neki
direktori pokuali da problem poverenja stave na dnevni red.
koristei podatke do kojih je dola konsultantska kompanija. U
svakoj organizaciji postoje teme o kojima se raspravlja i o kojima
se ne raspravlja, a pitanje poverenja za tu kompaniju je bila tema
o kojoj se ne raspravlja. Ta grupa je pokuala da indirektno ipak
stavi na dnevni red problem poverenja ali je generalni direktor to
grubo odbio. Posle izvesnog vremena su otvoreno na sastanku
direktora izneli da smatraju da u organizaciji postoji ozbiljan
problem poverenja. Generalni direktor je eksplodirao: "Mi ne-
mamo problema sa poverenjem! Ne elim o tome nita da sluam.
Imam poverenja da ete vi svi uraditi upravo ono to vam kaem!
Ne poteite to ponovo." Po zadnjim izvetajima, ovaj direktor jo
se nije suoio sa tim problemom, i nastavlja da odstreljuje glasnike
koji se usuuju da donesu loe vesti sa prvih borbenih linija.
Poverenje koje se stvara na osnovu verodostojnih oekivanja
ima odreena vana svojstva. Takvo poverenje je:
- rezultat meusobnih odnosa izmeu dva ili vie pojedinaca
ili grupa,
- verovanja i nade da e vidljiva pouzdanost da se proiri na
budunost,
- stalno, aurno i svee kao poslednji odnos,
- pod uticajem istorije svakog pojedinca,
- drutvena i kulturna realnost,
- predstavljena tekuim stanjem i relativnom stabilnou ili
nesigurnou stanja na emocionalnom saldu,
- relativni, dinamiki faktor koji nije samo u jednoj osobi ili
grupi ve je funkcija ukupnog oblika ponaanja koji ispoljavaju
odnosne grupe, a u velikoj meri je pod uticajem onoga to se
neposredno dogodilo.
Poverenje nije:
- lepa vera,
- suspenzija elje ili sposobnosti da se uine nezavisne pro-
cene, sa hrabrim ali sa potovanjem izraenim razlikama,
- odustajanje od duboko usaenih vrednosti, snova ili elja
zbog "dobrobita organizacije".
Vreme potrebno da se izgradi poverenje
Verodostojnost je kulturno i nacionalno obojena. U SAD, na
primer, verodostrojnost se lako stvara, lako razara, i lako ponovo
stvara, posebno ako pojedinac preuzme odgovornost. Ljudi brzo
zaboravljaju ako se preuzme odgovornost. Na primer, kada je Kra-
jzler prozvan, uz veliki publicitet koji je dat skandalu, sa optubom
daje praktikovao podeavanje brojaa preenih kilometara na direk-
torskim kolima, tadanji generalni direktor Li Jakoka (Lee Iacocca)
je odmah preuzeo punu odgovornost, informiui javnost, i osuujui
tu praksu. Skandal je brzo okonan.
Svaka grupa, svako udruenje, svaka organizacija, ak i porodice
i interesne grupe imaju prijateljske veze i ritualna iskustva koja
omoguavaju novajlijama da predu prag, steknu poverenje. "Radi kako
govori" je tako oigledno, tako je zdravorazumsko. AC ""to te-je
zdfavorazumsko nije i opta praksa. Uoena verodostojnost koja potie
od toga daje utvreno da se radi ono to se govori, navedena ovde na
poslednjem mestu, verovatno je na prvom mestu. Va primer govori
tako glasno. _Moe_sg....desiti_da .vas posmatraju kada to najmanje
oekujete.JJ_ kritinim sitaacijaniaj^
"ê^Het^zaloSteTreci koje ne izgovorite mogu da nadjaaju sve reci
koje ste ikada namerno izgovorili ka3a ste zm^J^_stejLiJ^tru panje.
GDE STE SADA? VA SOPSTVENI INDEKS MOI
Kako se kotirate u ovih pet oblasti - vizija, rizik, sposobnost,
istorijat i verodostojnost? Dok nastavljate da razvijate svoje
sposobnosti da uspete ljubavlju, ovih pet faktora i pitanja koja oni
244 MO PRINCIPA
predstavljaju ine i listu obaveza i listu svojstava za one koji ele
odrivu mo principa u odnosima sa drugima.
Mo koju imate u odnosima sa drugima varira sa razliitim
ljudima a takode se menja sa istom osobom u raznim okolnostima.
Moete ustanoviti daje korisno da procenite sebe u odnosu na nekog
na koga biste eleli da utiete. To moe da bude neko sa kim radite
ili sa kim ivite. Nakon zavretka ove vebe, pozovite drugu osobu
da odgovori na pitanja. Poredenje odgovora moe da vodi interesant-
noj diskusiji koja vam otvara oi dok razmenjujete gledita.
Svaka samoprocena ima dva rezultata. Prvi je vaa procena
svoje sposobnosti ili nivoa umea u oznaenoj oblasti. Drugo je
vaa procena istorijata, koliko esto ste ispoljavali ili ispoljavate
ova svojstva u odnosu sa odreenom osobom. Nema tanih ili
pogrenih odgovora - to su indikatori oblasti jaine i oblasti u
kojima elite da se popravite. Identifikujte ciljnu osobu na koju
elite da utiete (supruga, kolega, prodava, dete, sused, ef) i jasno
razmiljajte o toj osobi dok odgovarate na svako pitanje koje je u
daljem tekstu navedeno.
KLJU ZA OCENJIV ANJE:
Sposobnost i Istorijat
9 - majstor 9-uvek
7 - visoka 7 - obino
5 - prosena 5 - esto
3 - niska 3 - povremeno
1-bez 1 - nikad
Sposobnost Istorijat Vaa samoprocena
la. Sposobnost da se ubedi ta osoba?
lb. Koliko esto ili kada ste poslednji put ubeivali tu osobu?
2a. Sposobnost da budete strpljivi sa tom osobom?
2b. Koliko esto ste strpljivi sa tom osobom kada
pokuavate da na nju utiete. Da li je to uvek istina?
3a. Sposobnost da budete ljubazni i da usmeravate tu osobu?
3b. Da li ste obino ljubazni prema toj osobi?
4a. Sposobnost da prihvatate tu osobu i ne dajete sud o
njoj?
4b. Koliko esto ispoljavate prihvatanje te osobe?
5a. Sposobnost da budete paljivi i oseajni prema toj
osobi?
5b. Koliko esto ste paljivi i oseajni sa tom osobom?
6a. Sposobnost da stvarno upoznate i razumete tu osobu
i njene sposobnosti?
6b. Koliko esto se stvarno usredsredite na upoznavanje :
i razumevanje te osobe i njenih sposobnosti? ;
7a. Sposobnost da se suoite sa grekama te osobe sa
saoseanjem?
7b. Koliko esto se suoavate sa grekama te osobe sa
saoseanjem i pozitivnom disciplinom?
8a. Sposobnost da budete konzistentni da se prema toj
osobi odnosite na istovetan nain, bez obzira na :'
j
situaciju, vae ciljeve, ili vae raspoloenje?
8b. Koliko ste konzistentni u izraavanju ovih svojstava '
kada imate odnose sa tom osobom?
9a. Sposobnost da postupate sa integritetom kada ste sa1'!"
tom osobom, da se vae reci, namere, oseanja i misli
podudaraju?
9b. Koliko se esto vae reci, namere, oseanja i misli ,
podudaraju kada ste u odnosima sa tom osobom? !
Koliko esto je to istina?
OCENA INDEKSA MOI
Visoka 70+
REZULTAT
Srednja 55-69 Mala 54 ili manja
OBJANJENJE/KOMENTAR
Sposobnost Istorijat
Visoka Visoka
Visoka i Srednja
Visoka , Mala
Dobro slaganje. Budite strpljivi, rezultati e doi.
Dobra sposobnost. Analizirajte prepreke.
Dobra sposobnost. Problem je sa motivacijom. Da li
vam je dovoljno vano da ulaete u odnos?
246 MOC PRINCIPA
Srednja Visoka
Srednja Srednja
Srednja Mala
Mala Visoka
*
Mala :
Srednja
Mala . :' Mala
Retkost. Naporan rad uz donekle ograniena

sredstva.
Dobro slaganje. inite ojio ta moete. Razmotrite
poboljanje sposobnosti primenom Sedam navika
uspenih ljudi.
Neslaganje. Ocenite svoje elje i interes. Koliko vam
je stalo da unapredite ovu vezu?
Retkost. Mogue je da preterujete. Poboljajte svoja
umea da biste olakali napore.
Retkost. Radite naporno na odnosima. Sposobnost
e se verovatno vremenom poboljati.
Hitan kandidat za linu i strunu obuku. inite ono
to moete, ali ima mnogo mogunosti za razvoj.
Moe da bude samo bolje.
POVEANJE VAE MOI PRINCIPA
1. Koje sposobnosti su vaa snaga? Koje zahtevaju
poboljanje? Moete li da budete- asniji u odnosima sa tom
osobom?
2. U kojim oblastima je vaa snaga? Gde je potrebno
poboljanje? Kako se ponaate u tim oblastima? Da li ste bili asni
sa osobom na koju biste voleli da utiete?
3. ta vam o vama otkrivaju razlike izmeu rezultata u
ocenama vae sposobnosti i istorijata? ta otkrivaju o osobi na koju
elite da utiete?
4. Stavite se na mesto osobe na koju elite da utiete.
Pokuajte daje shvatite udubljujui se u njen svet. Sluajte njeno
srce. Pogledajte sebe njenim oima. Kako biste na ova pitanja
odgovorili iz njene perspektive?
A. Gde idete? Vizija
B. Da li ete sa mnom? Rizik
C. Moete li da budete asni? Sposobnost
D. Da li ste bili asni sa mnom? Istorijat
E. Zato bih vas sluao? Verodostojnost
9. GLAVA
RODITELJSKA MOC - KAKO
POTOVATI SVOJU DECU
Problemi sa roditeljstvom su: dok
steknete iskustvo moete da ostanete
bez posla.
Nepoznati autor
asno uticanje nije lako ali je vredno napora. Potrebna je
hrabrost, svesnost i mudrost. Potrebno je da tome dodate
posveenje i znanje da biste stvorili osnovu za svoje dobre namere.
Korisno je ako imate modele i mentore. U ovom i sledea tri
poglavlja, ilustrovau kako se asno uticanje ostvaruje u etiri
znaajne uloge - roditelj, nastavnik, prodava i voda - u kojoj je
va osnovni cilj da utiete na druge. Ove etiri uloge su komple-
mentarne, i esto se preklapaju i podravaju jedna drugu na pose-
bne naine. Ako elite da imate vie moi u ovim ulogama i
odnosima, morate da nauite da asno utiete.
Najvanije mesto za vas da zaponete bilo kakvu znaajnu
promenu moe da bude u vaoj kui, i to poev od vas pa zatim
irenjem na ljude koji vas znaju i vole. Poinjete kao roditelj.
248 MO PRINCIPA
Mnogi polaznici na javnim seminarima koje vodi Kovi centar za
rukovoenje govore nam da je neposredna primena onoga to su
nauili obino prvo kod kue. Uspeh u primeni principa efek-
tivnosti u kui podstie napore da se izgradi snaniji, efektivniji
odnos na poslu. Prema tome, ponite sa svojom porodicom. Bez
obzira da li su vaa deca mlada i kod kue ili odrasla i imaju svoje
porodice, moete da poveate svoje sposobnosti da na njih asno
utiete. Nai porodini odnosi su ono to je najvanije. Mada ne
mora da bude na osnovni cilj, ali ako se dobro oseamo kod kue
i imamo mo, moemo to pozitivno iskustvo da koristimo kao put
za gradnju moi van naeg doma.
ZAHTEVI RODITELJSTVA
Staje roditelj? Roditelj moe da se bude na osnovu roenja,
usvajanjem, ouh ili maeha, roditelj roditelja, hranitelj, ili po bilo
kom osnovu u kojem oseate bioloku, zakonsku ili duhovnu
srodnost u vaoj brizi prema drugoj osobi. Usredsrediu se prven-
stveno na tradicionalne bioloke odnose, ali ova naela se mogu
primeniti i na bilo koje druge odnose. Roditeljstvo je kada brinete
0 svojoj porodici. Ako imate decu, nikada neete prestati da budete
roditelj. Jedna od naih broura za marketing u Kovi centru za
rukovoenje ima ove reci na omotu: "Sedam navika su pogodile
dom - tamo u i da ih ponesem." Neki veruju da ne postoji nita
to moe da nadoknadi neuspeh kod kue. Ako je to istina, onda
verovatno najvei, najvaniji posao koji ete ikad da obavljate je
u okviru zidova vaeg sopstvenog doma.
Ono ta se deava u kui je vano; izazov je imati porodicu.
To moe da bude finansijski, emocionalno i fiziki iscrpljujue na
drugaiji nain od bilo kod drugog posla. Dok sam posmatrao vode
kako obavljaju poslove vredne vie milijardi dolara, a onda iste te
ljude kako se bore da efektivno izau na kraj sa svojim suprugama
1 decom, bio sam zauen koliko je teko biti srean, uspean,
astan roditelj. Viktor Braun (Victor Brown, Jr.), koji vodi privatni
socijalni program irom sveta, komentarisao je ovaj izazov i snagu
koju zahteva: "injenica je da je emocionalno zdrava i emocio-
RODITELJSKA MO - KAKO POTOVATI SVOJU DECU 249
nalno dobro odgojena osoba mnogo sposobnija da preuzme
revnosno emocionalne aktivnosti kao to fiziki zdrava osoba
moe da prihvati fizike aktivnosti... Porodini ivot nije za emo-
cionalne slabie." '
Mi smo najranjiviji i potencijalno najmoniji kada smo kod
kue, sa ljudima koje volimo i o kojima najvie brinemo. Najranji-
viji smo jer nas ovi vani ljudi vide bez minke, bez paljivo
odmerenih reci, i bez upozorenja, ali umorne, nestrpljive, u strahu
i nepotovanju; u naoj svakodnevnoj odei a ponekad i u donjem
rublju. Kod kue, sve se vidi. Potencijalno smo najmoniji jer kod
kue ivimo bez pretvaranja; i vreme i panju i energiju
posveujemo stvarima do kojih nam je stalo. Videi nas "onakve
kakvi smo stvarno" moe druge da inspirie; bez potrebe za
pretvaranjem, stvaranjem imida, i uticaja na dogaaje, slobodni
smo da budemo stvarni. Mo naeg primera, povezana sa nedostat-
kom bilo kakvih drugih motiva, izuzetno je znaajna.
Privilegije i moi roditeljstva dramatino nadjaavaju
probleme. Mogue radosti su vredne potrebnih rizika. Kada
odluite da imate decu, to morate da uinite otvorenih oiju,
oekujui i pripremajui se za znaajne promene koje e se neu-
mitno odigrati. Elizabet Ston (Elizabeth Stone) je izrazila ta
oseanja: "Odluka da imate decu je od velike vanosti. To znai
odluiti zauvekjla vae srce hoda okolo van vaeg tela." Ali to je
rizik koji smo ovni i ja preuzeli, i ja stalno uim u laboratoriji
ivota koja se naziva porodica.
U svom radu opazio sam porodice kod kojih je bio dominan-
tan poseban put ka moi. U narednim odeljcima ilustrovau ta se
deava u porodicama kada roditelji izgrade odnose zasnovane na
bespomonosti i tri putanje ka moi zasnovane na - strahu,
potenju, i asti.
RODITELJI KOJI SE OSECAJU
BEZNADENO/BESPOMONO
Efektivni roditelj stalno vodi borbu. Uverenja koja imate
stvaraju samoispunjavajue proroanstvo na koje su vaa deca u
250 MOC PRINCIPA
znatnoj meri osetljiva. Vaoj deci ste vi potrebni; vaa poveana
inicijativa moe da postane osnova koja e napokon da ih ojaa.
Uzee k srcu kada vide da preduzimate aktivnosti, bez obzira
koliko male ili indirektne mogu da budu.
Karlfred Broderik (Carlfred Broderick), aktivni terapeut koji
takoe obuava terapeute za rad na problemima meu generaci-
jama, veruje da veina dece koja su isputena, koja nema rezultate,
i ne postaje odgovorna, obino je rezultat jedne od dve stvari -
premalo reda, zauzimanja, i uticaja roditelja, ili suvie. Previe
kontrole se razmatra u sledeem odeljku. Premalo odgovarajueg
angaovanja moe da bude rezultat roditeljskog nedostatka sves-
nosti, uzora, energije samopotovanja, interesa, znanja ili previe
stresa i optereenja. '
Barbara Bu (Barbara Bush), zabrinuta zbog mnogih tekih
izazova sa kojima je suoena moderna porodica dala je, dok je bila
prva dama, ovaj prikaz pun saznanja na diplomskoj ceremoniji.
Iskoristila je metaforu doma, sa teitem na znaaju stvaranja moi
u okvirima doma. Poruka je poziv svima nama da stalno pod-
stiemo sebe da bismo se pomerili iz stanja bespomonosti ka
moi, bez obzira gde se nalazili. Rekla je:
Bez obzira na doba, bez obzira na vreme, jedna stvar se nikad
nee promeniti: oevi i majke, ako imate decu, oni moraju da su
na prvom mestu. Morate itati svojoj deci i morate prigrliti svoju
decu i morate voleti svoju decu. Va uspeh kao porodice, na uspeh
kao drutva, ne zavisi od dogaaja u Beloj kui, ve od toga ta se
deava u vaoj kui. -1
Moete da izvrite promene sa sopstvenom decom. Potraite
pomo. Razgovarajte sa nekim koga cenite. Pridruite se organi-
zacijama koje se samopomau. Posetite svetenika ili policijskog
inspektora ili kolskog psihologa, Izmenjajte uloge sa svojim
suprunikom. Uzmite asove roditeljstva. Posetite knjiare, iz-
aberite i proitajte dobru knjigu o roditeljstvu. Isprobajte novi
pristup. Ne odustajte. Veliki je ulog. Moete da izvrite promene
koje su potrebne vaoj deci. To moe da bude najvanija stvar koju
radite u ivotu.
RODITELJI KOJI PRISILJAVAJU SVOJU
DECU - MO PRINUDE U KUI
Da li ste se nali u situaciji da naterate svoju dccu da urade
ono to hoete, ali da vam se ne svia rezultat? Da li zastraujete
svoju decu, bez obzira na njihove godine, i konstatujete da vam se
ne svia ta ste postali dok to radite? Da li vam je, nakon to vas
je osmatrao, ikada iko priao sa "korisnim" sugestijama o drugom
prilazu vaspitanju i disciplinovanju vae dece? Mogue je da
dobijate rezultate koje elite sa svojom decom, ali samo na
povrini, i samo privremeno. Mo prinude uvek stvara iluziju reda
i poslunosti, ali retko saglasnost vodi ka internom, samous-
meravajuem ponaanju dece. Strahovit je izazov da postignemo
da deca urade ono to elimo da urade. Ali najneposredniji, metod
koji najradije koristimo ne mora vam doneti ono to stvarno hoete.
Nije iznenaujue da veina roditelja koristi mo prinude sa
svojom deom pod odreenim okolnostima. Za neke to je izdvojen
dogaaj. Za neke to je stil ivota, moda slika onoga to su doiveli
u svom domu dok su odrastali. Ne poznajui neku drugu alterna-
tivu, oni deluju iz neznanja, umora, ili straha. Suvie discipline i
kontrole je esto rezultat straha kod roditelja, ali je esto opravdano
pod parolom "to je najbolje za vas", u ime religije ili demokratije
ili nekog drugog drutvenog autoriteta. Ponekad zloupotrebimo
svoju decu kada mislimo da ostvarujemo neko veliko dobro delo.
To je zamren posao koji zahteva zdrav razum, prosveenu sves-
nost, samokontrolu, i sposobnost da se uskladite sa svojim naj-
dubljim oseanjima kao i oseanjima svoje dece.
Posebno je uznemiravajua poruka javne slube na televiziji
koja prikazuje devojicu, u zavojima, dok govori u kameru: "Za-
palila me jer sam se igrala sa ibicama". Trideset-sekundna poruka
je smiljena da nas uini osetljivim na uase zloupotrebe dece.
Uvek kad je vidim setim se nesrenog sluaja koji se dogodio kada
sam bio direktor velike privatne kole za problematinu decu. Dok
sam jednog dana pregledao fasciklu sa dokumentima za novog
uenika, naao sam izjavu lekara o oiljcima na deakovim
rukama. Deak je bio svestan oiljaka i uvek je nosio koulje sa
dugakim rukavima, ak i leti, da ih sakrije. Izvetaj je opisivao
252 MOC PRINCIPA
poreklo oiljaka - deakov otac gaje uhvatio kako pui kad mu je
bilo jedanaest godina, i kao kaznu, uzeo je upalja i zapalio
njegovu odeu. Opravdani gnev brzo se razvio u bes dok sam
razmiljao o roditelju koji je to uinio svom sinu. Poeo sam da
zamiljam ta bih kasnije rekao ocu kada doe sa sinom. Postoje
mnogi oblici zloupotrebe, od zanemarivanja do verbalnog, seksu-
alnog i emocionalnog nasrtaja i napada; ali ovo je bilo najgnusnije
to sam mogao da zamislim. Koliko je samo deak mogao da mrzi
svog oca, mislio sam. Kako neko moe da postane tako mrzak i
grub prema svom sopstvenom detetu?
Dve nedelje kasnije imao sam sastanak sa ocem, koji je
doputovao iz druge drave da dovede deaka u nau kolu. Moj
puls se ubrzao dok sam predviao sukob. Bilo je teko biti pro-
fesionalac pod tim uslovima. Otac je uao u moju kancelariju, i ne
gledajui me u oi. Moj prvi utisak je bio da on nije siledija i
grubijan kakvog sam ga zamiljao. Bio je suvonjav, i nosio je skoro
pohabanu odeu, mada sam iz dokumenata u prijavi video da
pristojno zarauje. Ponudio sam ga da sedne i zapoeo prelimi-
narni razgovor, obavezni pregled pravila i uputstava i politike
kole. Njegove oi su preletale sobu. Bilo mu je oigledno nepri-
jatno sa mnom i sa sobom. Nervozno se eao po levoj ruci. Nisam
mogao a da ne zapazim daje i on, kao i njegov sin, nosio koulju
sa dugim rukavima.
Otac je zapazio da moj pogled prati njegove kretnje i odmah
je prebledeo. "Oh", prekinuo me je. "Vidim da ste zapazili moje
oiljke..." Nisam do tada, ali da, bile su stari, iroki modri tragovi
i glatke belege pozadi na njegovoj ruci. "Veina ljudi primeti",
nastavio je, ne gledajui u mene. "Bio je nesrean sluaj... kada
sam bio mlad... moj otac..." Njegov glas se utiao. "Da.." ohrabrio
sam ga. "Znate, goreo sam. Otac me uhvatio da pokuavam da
puim, i on..." Prestao je da govori a glava mu je klonula.
Nisam mogao da poverujem u to to sam uo. Da li je to bilo
mogue? Ovaj ovek, povreen i obeleen kao dete od strane oca
koji je bio suvie ljut ili pijan ili neznalica da bi bio racionalan,
uinio je isto, pod istim uslovima, svom sinu? Bila je to istina.
Neljudski zloin je nasleen, i sada, u drugoj generaciji, novo dete
je nauilo da ima posla sa svojim povredljivim i neodgovornim
roditeljima postajui problem koji ne mogu da ignoriu.
Bilo mije drago da nisam odmah nita rekao ocu. Bilo mi ih
je ao obojice. I odluio sam da uinim sve stoje u mojoj moi da
tom oveku i njegovom sinu, toj dvojici povredenih i oteenih
ljudi, omoguim da na drugi nain gledaju na to ta mogu da imaju
i da budu zajedno dok smo zajedniki radili za vreme sledeih
dvanaest meseci.
MOEMO LI DA PROMENIMO SHEMU?
Odakle nam ideja da moemo ljude da uinimo boljim ako
ih preplaimo? Ili da biste mogli ljudima da pomognete da bolje
ine tako to uinimo da se loe oseaju?
Normalno je da se plaimo, u ime svoje dece. Ima mnogo
toga to danas u svetu izaziva strah. Ali morate da uravnoteite
realne strahove sa verom u mogunosti vae dece. Moda se plaite
da ete da uinite neto loe. Moda se plaite ta bi moglo da se
dogodi ako ne kontroliete ili ne silite dete. U svakom sluaju,
strahovi koje imate kao roditelj obino se ispoljavaju u vaim
pokuajima da kontroliete svoju decu. ega se plaite? Nepos-
redno sam osmatrao pojavu straha kod sebe kao roditelja i kod
drugih roditelja.
Ponekad je strah preruen u brigu. Otac koji je poseivao na
program za vodstvo proveo je divnu sedmicu, u uenju, rastu i
isprobavanju novih ideja. Priao mi je krajem nedelje traei
pomo za sina, studenta na fakultetu. Jednostavno reeno, sin je
odbijao da radi ono stoje otac traio, pa je otac na neposredan ali
mehaniki nain iznudio pristanak. Deaku nije dozvoljeno da sam
vri izbor i slobodno ivi. Otac je insistirao da mi kae koliko voli
sina, kako je pokuavao da sa sinom ini odreene stvari, i kako
je hteo da njegov sin "ima toliko mnogo". Po recima oca, "jed-
nostavno ga volim i toliko mnogo mu elim, ali on nita ne ini sa
svojim ivotom - trebalo bi da studira za inenjera, toliko je
pametan. A on traci tu mogunost za koju ja plaam!"
254 MOC PRINCIPA
Poeo sam da govorim sa ocem o izboru karijere i mnogim
promenama u izboru smera na fakultetu koje su tako uobiajene
meu studentima, na osnovu svog iskustva koje sam stekao
savetujui studente dok sam predavao na fakultetu. A onda sam
postepeno poeo da oseam neto kod oca to mi je izgledalo
nesaglasno pa sam upitao: "ega se vi plaite? "Nije bilo odgovora.
A onda je odgovorio, ljutito i vidljivo frustriran: "Ja se niega ne
plaim! Mom sinu je potrebna pomo, ne meni - ta treba ja da
uinim da njemu pomognem?" Alija sam oseao da se on neega
plai. Zamolio sam ga da razmisli o naem razgovoru i rekao mu
da u razmisliti o njegovoj situaciji i posetiti ga opet docnije.
Sledeeg jutra je doao i priznao, sa suzama koje su se slivale niz
lice, "Bili ste u pravu. Nije u pitanju moj sin; ja sam. Ja se plaim".
"ega se plaite?" pitao sam paljivo. "Plaim se da e postati
slian meni".
EGA SE PLAITE?
Ovaj otac eleo je da pomogne sinu, ali njegov strah kontroli-
sao je odnos prema deaku. Njegov sin, oseajui tu kontrolu,
opirao se slabo, ali uz dovoljno odlunosti da su se oevi strahovi
ispoljili pred njegovim oima. Stoje vie pritiskao svog sina, sve
je manje dobijao to to je hteo. Bio je ispunjen strahom, ali je
njegov strah bio skriven ljutnjom. Deak je tumaio ljutnju i
kontrolu kao neodobravanje i razoarenje i preduzimao je korake
da dokae, bar sebi, da je u stanju da vri izbor, da moe da
usmerava svoj ivot, i da on, a ne njegov otac, dri konce. Ni otac
ni sin nisu dobij ali ono to su stvarno hteli. Obojica su se oseala
neprijatno zbog svojih odnosa i loe mislila jedan o drugom.
Naa deca nisu loa, niti ste vi loi. Vae metode mogu da ne
daju rezultate koje hoete, ali to se moe izmeniti. Neodgovarajue
ili neprihvatljivo ponaanje kod vae dece morate vi da resite, ali
ako to radite u ljutnji, verovatno ete zavriti sa odnosom koji je
bolan ili ga naalost nee ni biti.
Pedagog Ketrin J. Kvols (Kathrin J. Kvols) nalae da treba
ispitati svoja uverenja da bi odredili da li ete verovatno biti nasilni.
RODITELJSKA MO - K'AKO POTOVATI SVOJU DECU 255
Vai metodi e se verovatno nastaviti, moda u izmenjenom,
manje oiglednom, ali podjednako tetnom obliku dok god se vaa
uverenja ne promene. Da li su neka od ovih uverenja vaa?
- Dete mora da pati da bi uilo.
- Morate da kontroliete svoje dete.
- Vae dete mora da vas se plai da biste bili u stanju da uinite
da se dobro ponaa.
- Dete mora da zna da ste vi odrasli, a oni samo deca.
Kvolsova knjiga e vam pomoi da identifikujete u kojoj
meri teite da budete nasilni roditelj i nudi praktine sugestije za
promenu ka boljim pristupima. -*
Za roditelje koji su u svai, u neprijateljskim odnosima, koji
ive neorganizovan itov, posledice mogu da budu pogubne. Za
mlade, depresija obino prati pomisli na samoubistvo, kao krajnji
izraz nemoi. Ali zajedniki faktori rizika esto sadre dinamiku
porodice: fiziku ili emocionalnu zloupotrebu, stalnu svau ro-
ditelja, ili gubitak roditelja usled smrti ili razvoda. '
DRUGI NAIN ; -
Ponekad moete da budete raspameeni i da se trudite najvie
to moete, a da ipak ne uspete da ostvarite ono to ste nameravali.
Ponekad, kada ste emocionalno iscrpljeni, obeshrabreni, i iscedeni,
moe vam pomoi dobra sugestija. Preporuujem knjigu Sistemat-
sko obuavanje: 101 alternativa zanovetanju, vikanju i ljiskanju:
mogunosti da prestanete da povreujete svoju decu i ponete da
im pomaete, (Discipline: 101 Alternatives toNagging, Yelling, and
Spanking: Ways to Stop Hurting Your Kids and Start Helping Them)
od dr Alvin Prajsa (Alvin Prie) i ej Perija (Jay Parry) . Prajs i
Peri su sakupili zdravu, smenu, upotrebljivu i pozitivnu zbirku
alternativa koje vode kreativnim i iskrenim reenjima umesto
Ijutitih i tetnih roditeljskih postupaka kada se deca loe ponaaju.
Oni razmatraju frustracije koje esto roditelji oseaju i daju odgo-
vore na situacije, kada ste zaglibljeni u neefektivne naine
reagovanja. Ako oseate da suvie kontroliete decu, pre-
256 MOC PRINCIPA
poruujem da prostudirate knjigu Nastrano dominantne osobe: Ko
su i kako da ih spreimo da nam zagoravaju ivot, (ControlFreaks:
Who They Are and How to Stop Themfrom Running Your Life), od
eralda Pijaea (Gerald Piaget), i Zapovednici: Oni koji moraju da
komanduju, (Imperative People: Those Who Must Be in Control),
od dr Les Kartera (dr Les arter). ' Sve promene zapoinju od
shvatanja u kom poloaju se nalazimo, ta radimo, i koje posledice
trpimo a ne elimo ih.
Kao to svi mi nauimo pre ili kasnije, uticaj koji imamo na
one koje volimo i sa kojima ivimo moe da bude neizgladljiv i
dugotrajan. Ali samo shvatanje ne pojednostavljuje ili ublaava
proces uticaja. Teko je komunicirati na nain koji vi elite; takode
je teko, kada ivite sa drugima, da ne komunicirate. Bie to
neizbeno primer, dobar ili lo. Najgore po vas, neko se naalio,
posluiete kao jasno upozorenje drugima; u najboljem, vaadeca
postaju bolja jednostavno zato to ste sa njima. Bolje ete se oseati
ako napustite prinudu i upustite se u dogovore koji su dobri i za
vas i za dete. Nee biti uzalud ako razmotrite prelaz ka drugom
tipu moi.
DOGOVORI - MOGUNOSTI I OPASNOSTI
MOI KORISTI U KUI
Sve to bih eleo da kaem o problemima sa dogovorima ve
je reeno i dobro potkrepljeno u drugoj knjizi Kanjeni nagradama:
problem sa zlatnim zvezdama, podsticajnim planovima, visokim
ocenama, pohvalama i drugim vrstama potkupljivanja, (Punished
by Rewards: The Trouble with Gold Stars, Incentive Plans, A's,
Praise and Other Bribes), od Alfi Kona (Alfie Kohn).8) Toplo
preporuujem da proitate ovu knjigu. Ona je izmenila moje
razmiljanje i ophoenje sa mojom decom. Promenie vae
razmiljanje o uticanju na vau decu, i objasnie vam ogroman
skup problema koji sebi stvarate u odnosima van kue kada pravite
progodbe sa drugima. Teimo da uradimo sa decom ono to je sa
nama raeno dok smo bili deca, bez da utvrdimo cenu ili razmis-
limo da li nas je to dovelo do onoga to smo stvarno hteli. Tekoe
RODITELJSKA MO - KAKO POTOVAT! SVOJU DECU 257
u vezi sa izgradnjom stavova i razvoja novih umea su dokumen-
tovana, Kada vidite proces roditeljstva kao neto vie od pogodbi
da bi se posao obavio ili umanjile zlovoljnosti razoaranja ili
neodobravanog ponaanja kod svoje dece, moete se osloboditi za
drugaiju vrstu odnosa sa svojom sopstvenom decom. U procesu,
shvatiete da je pregovaranje pristup koji retko daje ono to
obeava.
U sutini, Konova majstorska, paljivo dokumentovana
knjiga nudi novi odgovor na pitanje "Da li nagrade motiviu
ljude?" Odgovor je da apsolutno motiviu - motiviu ljude da
dobiju nagrade. Kon obilato dokumentuje i nudi neodoljiv primer
za probleme sa argarepom kao podsticajem. Ilustrovano je est
razloga: nagrade stvarno kanjavaju, nagrade razbijaju odnose,
nagrade ignoriu razloge, nagrade obeshrabruju preuzimanje riz-
ika, nagrade smanjuju sutinsku motivaciju, i nagrade u obliku
pohvale su ograniavajue i u krajnjem nedelotvorne.
Nije efektivno i, Kon se zalae, nije u redu da se deca tretiraju
(ili bilo ko drugi, ako emo pravo) kao domae ivotinje u velikom
eksperimentu gde mi odluujemo ta se deava i ko ta dobija.
Veba ne vodi usavravanju, kao to su mnogi roditelji uoili. Ali
veba, posebno ponavljanje naina ophoenja sa decom u naoj
nameri da ih privolimo da uine ono to mi elimo, dovodi do
stabilnosti. Deca naue, kada pravimo sa njima pogodbe. Naue
da prave pogodbe. I naue, moda nenamerno, da mnoge stvari
nisu vredne da budu uraene osim ako za to niste nagraeni.
Dugoroni uticaj pravljenja nagodbi dovodi do naina razmiljanja
koji se svodi na to da nee nita da urade bez pogodbe. Teko je
osloboditi se steenih navika. Svi mi uimo u svom ivotu, i kao
roditelji i kao deca. Moemo da prestanemo da kontroliemo, na
privlaan, oprezan nain koji je karakteristian za mo koristi, i da
se pomerimo ka drugom, boljem nainu. Nemojte se odmah ne
sloiti sa mnom; proitajte knjigu to pre. U meuvremenu,
proitajte sledei odeljak i pogledajte da li alternativa zasnovana
na pogodbama nije praktino privlana.
17 Mo principa ,
258 MOC PRINCIPA
RODITELJI KOJI ASNO UTIU - MOC PRINCIPA
U KUI
Izgleda da neki roditelji utiu na pozitivan nain na ivote
svoje dece ne poniavajui ih pri tome, ili pravei sa njima po-
godbe. Oni asno ive. Oni i dalje doivljavaju uspene i neuspene
trenutke koji su deo ivota, ali oni nisu preokupirani ni uspesima
ni neuspesima na kratak rok. Njima je jasno da se stvari ne odvijaju
uvek na nain na koji bi oni eleli, ali oni u dubini veruju u
sposobnost svoje dece da se samokontroliu, ako im se da vremena,
dobri primeri i atmosfera prihvatanja s ljubavlju. Srene porodice
se razlikuju u nainu primene moi principa. To nije propisano.
iveti asno nije stvar tehnike, niti je to niz propisanih koraka ili
formula. asno ivljenje zahteva zdrav pogled na sebe i svoju
decu; i sa takvim gledanjem vi se prilagoavate prema potrebi, sa
promenljivim potrebama i roditelja i dece. Va cilj je razumevanje
pre nego saglasnost; rast pre nego ustrojavanje. I vama je jasno da
je astan ivot u porodici poneto naporan, nepredvidiv proces koji
se nikada ne zavrava. Uiete od svoje dece kao to ona ue od
vas.
Roditelji koji asno utiu vide svoje razne uloge kao razliita
soiva kroz koja mogu da vide, shvate i pomognu svojoj deci. Na
primer, roditelji imaju znaajnu ulogu kao vode i uitelji. Dr
Benjamin Spok, koji je u devedeset treoj provodio dane revidi-
rajui svoju knjigu o odgajanju dece, koja je tada ve bila pro-
davana u pedeset miliona primeraka, zakljuio je da uz sve demo-
grafske promene u modernom drutvu, ono to je danas najvie
potrebno jesu roditelji koji deci mogu da prue snano, ali ljubavlju
ispunjeno vodstvo. Slaem se. Roditelji moraju da budu vode, vode
koje ukazuju na put, a onda inspiriu, poduavaju i hrabro ive.
Neki roditelji proiruju svoju obrazovnu ulogu na kolu.
Postoji sve vea grupa posveenih roditelja koji su ispisali svoju
decu iz javnih i privatnih kola i formirali kole u kui. U saradnji
sa lokalnim kolskim vlastima oni dre nastavu, formiraju pro-
gram, ocenjuju uspenost i koordiniraju uenje za svoju decu.
Grupe roditelja ponekad organizuju velike grupne aktivnosti, kao
to su drama, horovi i atletska takmienja. Studije ukazuju da deca
koja su pohaala kunu kolu dolaze na fakultet sa umeima i
nivoom znanja koje odgovara njihovim vrnjacima koji su obra-
zovani u tradicionalnim kolama. Kune kole zahtevaju mnogo
vremena i u njih se ne uputa lako. Ali veina onih koji izaberu da
dre nastavu svojoj deci izvetavaju da se dobiti od dodatnih
napora vie nego isplate.
STA BRINE DETE?
Mnoga deca su povrediva i zabrinuta. Mogu da budu zas-
traena i nesigurna. Nedavne ankete su pokuale da odrede najvee
brige, probleme i izazove sa kojima su danas suoeni tinejderi.
Evo pet najveih, po iskazima samih tinejdera:
1. usamljenost
2. razoaranje sobom
3. sukob sa roditeljima
4. negativan pritisak vrnjaka
- 5. bol-smrt i problemi u svetu
Bez obzira ta radimo, moemo deci da pomognemo u
reavanju ovih problema ako stvorimo sigurne uslove na koje se
mogu osloniti, koji im omoguavaju da se oseaju sigurni sa nama,
jer znaju da ne samo da nam je na srcu njihovo dobro, ve ih i
cenimo u procesu komuniciranja. Poto ih mi cemmo, oni poinju
sebe da cene. Jedna studija tinejderske trudnoe van braka je
zakljuila da problem nije bi nepoznavanje kontraceptivnih me-
toda i procesa zaea, ve nizak nivo samopotovanja, oseanje
neadekvatnosti i neizvesnosti o svojoj sopstvenoj prihvaenosti.
Da su moda oseali poveano oseanje asti za sebe, izabrali bi
zdravije, drugaije naine da se oseaju prihvaenim. Njihove
potrebe su sadanje i sada je vreme da se napravi promena u
njihovim ivotima. Kinezi kau da "zora ne dolazi dva puta da
probudi oveka". Poduavanje, voenje i voljenje dece mora biti
prioritet. Ne moe se preskoiti mesec ili godina ili neko doba a
zatim ponovo nastaviti odnos na mestu na kome je prekinut.
Morate rano da delujete, kada su im interesi jasni a problemi mali;
17* .....'.' '
260 MOC PRINCIPA
tada e sa manje oklevanj a da vam docnije pristupe kada im interesi
nisu jasni na prvi pogled, a problemi su veliki.
PROMENITE SVOJ UGAO GLEDANJA, ,
PROMENITE SVOJ PRISTUP
Jedan na prijatelj, sklon razmiljanju, dao nam je izvezenu,
divno uramljenu izreku kada smo se okuili. ovni ju je obesila
iznad maine za pranje vea tako da nas i danas opominje i poziva.
Nisam bio u stanju da identifikujem autora, ali bih voleo da lino
zahvalim njemu ili njoj na inspiraciji i mudrosti koja je sakupljena
u par redova, koji su esto bili uzrok da odluimo da provedemo
vreme sa svojom decom kada su drugi pozivi odvlaili nau panju
na neku drugu stranu. Naslov je "Deca ne ekaju".
ienje i ribanje moe da saeka do sutra ;
Jer bebe rastu, nauili smo sa aljenjem.
Ostavite na miru pauinu; praina ide na spavanje;
Ja ljuljam moju bebu i bebe ne ekaju.
Sa decom, stalno vrite izbor - da li ih kontroli sete ili ih
podravate? Da li brinete o njima? Budite paljivi da ne ulaete
vie vremena u brigu o stvarima nego u brigu o ovoj vanoj eljadi.
Da li suvie inite za njih i time umanjujete svoje mogunosti i
energiju da inite stvari sa njima? To je uvek stvar mudrosti i
procene, i ne morate uvek da pravilno postupite da biste asno
uticali na svoju decu. Seam se iskustva sa naim sinom koji je
hteo bicikl. On nije hteo samo neki bicikl, hteo je planinski bicikl
visoke tehnologije sa punim veanjem, posebnim delovima i vi-
sokom cenom. Ja nisam znao da takvi bicikli uopte i postoje. I iz
roditeljskog ugla, ovaj deak je bio nerazuman; on se nije bavio
planinskim biciklizmom. Nije bio lan biciklistikog kluba, njegov
stari bicikl je skupljao prainu u garai, i nije imao dovoljno novca.
Za nas je to izgledalo kao okonan sluaj, ali on je istrajavao.
itao je biciklistike asopise. Provodio je sate u biciklistikoj
radnji, razgledajui nove, skupe specijalne bicikle. Pokuao je da
ubedi moju enu i mene, posebno i zajedno, da to ne samo da je
dobra odluka, ve da e ivot koji poznaje moda da se okona ako
kupovina ne samo ne bude odobrena ve i novano potpomognuta,
zajmom koji e on otplaivati. Pokuali smo da objektivno
sluamo, ali su njegove elje izgledale tako preterane pa smo brzo
postajali nestrpljivi i ograniili rasprave. Kuhinja je postala zona
nekomuniciranja. Odreene teme su postale tabu teme za vreme
obeda. Napetost je rasla. Pritiskao sam ga da stvari vidi na moj
nain. Nakon svega, ja sam bio objektivan i znao sam ta je
najbolje, a bio sam i otac.
Rasprave su se otegle elo leto. Kritini momenat je konano
nastupio kada je grupa njegovih drugova odluila da ide na nonu
biciklistiku turu. Naem deaku je bio potreban bicikl za izlet.
Trebalo je doneti odluku. Hteli smo da neto naui iz iskustva, ali
smo takoe bili iznureni beskrajnim raspravama koje su do tada
brzo postajale takmienje u galami uz loe raspoloenje i malo
komuniciranja, kao krajnji rezultat. Konano sam pristao. Nismo
bili u stanju da ga ubedimo da odustane od skupog bicikla i kupi
neto razumnije. to sam vie pritiskao, on se snanije opirao.
Izgledalo je da se i tema promenila - nije vie bila re o biciklu
ve o poverenju i slobodi da se donese nezavisna odluka. Dan pre
velikog izleta rekao sam sinu da moe da kupi bicikl koji je tako
oajniki eleo, i da u mu pozajmiti novac da obavi kupovinu. Jo
se seam radosti na njegovom licu kada je krenuo ka vratima sa
mojim ekom, svojim novcem, konano "slobodan" da dobije
bicikl svojih snova.
To vee, kada sam stigao kui, pozdravio sam sina i traio da
vidim bicikl. Rekao je da ne mogu da ga vidim jer ga nije kupio.
Bio sam zauen. ta se deavalo? ta je sa velikim izletom? ta
se dogodilo? Blagi osmeh je preao preko njegovog lica kada me
je pogledao pravo u oi i rekao, "Tata, nisam mogao da kupim
bicikl. Dokle god mi nisi doputao da ga imam, morao sam da ga
imam. Ali kada sam stvarno imao novac u ruci, i stajao u pro-
davnici bicikla ispred bicikla, nisam mogao to da uinim. Nisam
mogao da potroim toliko novca na bicikl koji bih retko vozio."
Zanemeo sam. Sve vreme sam razmiljao kako da ga odgo-
vorim od kupovine, da treba da prevladam uticaj njegovih drugova,
i da treba da uradim sve to je potrebno da bih bio siguran da nee
262 MOC PRINCIPA
napraviti taj veliki finansijski troak. Dokle god sam ja bio odgo-
voran za kupovinu, njemu je odgovaralo da nas jedi za svojim
htenjima i zahtevima. Kada se konano on osetio odgovornim,
odluio je onako kako smo mi hteli da odlui, ali je odluku doneo
sam, na osnovu svojh razloga jer je sada svoje mogunosti
uporedio sa svojim htenjima i êljama. Tog dana sam osetio novo
potovanje prema svom sinu. ta je bilo sa velikom biciklistikom
turom? Pozajmio je bicikl od brata, otiao na izlet, i lepo se proveo.
Odluio je daje bolje iznajmiti bicikl od brata nego da meni duguje
i provesti elo leto radei za neto to je znao da ga, u stvari, ne
interesuje.
Srean kraj za naeg sina i za nas. A nauena lekcija trajala
je mnogo meseci, dok nije poela kola, kada je odluio da postane
profesionalni golf igra, pa mu je bila potrebna skupa oprema, i...
I tako se potreba za roditeljstvom nastavlja. Ali nakon svakog
uspenog komuniciranja, svake sesije davanja i uzimanja, svakog
objanjenja i svake ponovne potvrde ljubavi, mi smo rasli. Nauili
smo da se meusobno cenimo. Nakon incidenta sa biciklom, sin
mije priao i zahvalio na podrci, to sam ga sluao i bio sa njim
dok gaje to okupiralo. I zagrlio me je dok mije unuo moj ek -
zajam za bicikl - nazad u moj dep.
Kao roditelji, mi ne "stiemo" i proces se ne zavrava. Vi,
kao i mi, neete nikada okonati proces. Zastajemo i gledamo ta
smo mi nauili i ta su oni postali, i nastavljamo. Nezavrena
priroda roditelj stva podsea me na stih komicara Filisa Dilera
(Phyllis Diller):
ienje kue dok vam deca jo rastu
jeste kao razgrtanje staze pre nego to
prestane da pada sneg.
DA LI HOETE DA BUDETE U PRAVU ILI DA
BUDETE SRENI?
Pre neki dan, moja ena ovni i ja smo prilino vrue
"raspravljali." Ja sam se malo alio pri tome, ali ona je to ozbiljno
shvatila. U jednom trenutku se okrenula ka meni u ogorenju i
RODITELJSKA MOG - KAKO POTOVATI SVOJU DECU 263
rekla: "U redu, Blejn - da li hoe da si u pravu ... ili hoe da bude
srean?" To me je stvarno nateralo da razmiljam. ta hoete u
svojim intimnim odnosima? Kada se pojave objanjenja i sukobi
sa vaom suprugom, proverite svoj motiv. Da li hoete da budete
u pravu? Ili hoete da budete sreni? Da li ete dozvoliti da se
ponos isprei miru? Encio Bu (Enzio Busche) je ukazao da ponos
pita "Ko je u pravu?" dok smernost pita "Staje pravo?1' Ako smo
istinski smerni, otvbriemo svoja srca i tada moemo da nauimo
principe koji su najkorisniji, koji e nam omoguiti da asno
utiemo jer istinski cenimo svoju decu. Ponekad emo nauiti
najvrednije lekcije od nae dece, samo ako hoemo da sluamo.
UENJE OD SVOJE DECE ' V ! J
Ne samo da mi utiemo: i na nas utiu. U stvari, imamo malo
uticaja na svoju decu ukoliko ne dopustimo njima da utiu na nas.
To ne znai da ih treba pustiti da nas gaze, niti znai da im se
potpuno prepusti da rade ta hoe. (Mada sam uo komiara koji
sugerira da ako vaa deca hoe da naue da voze, nemojte im stati
na put!) Ali to znai da im treba dati mogunost izbora i dopustiti
im da ispolje svoj izbor prema uzrastu i zrelosti kad god je to
mogue. To znai da zahtevate potovanje od njih a vi gradite
potovanje tako to ga ispoljavate prema njima. Ovim pristupom
izbegnute su dileme poputanja i strogosti jer kada nekoga istinski
cenite, vi ne samo da od njega mnogo oekujete, ve ste spremni
da mu pomognete da to i ostvari. Vi ih ne naputate. Vi ih ne davite.
Vi ih cenite. A to potvrujete time to ih sluate, paljivo i bez
presudivanja. Jedan klijent je svoju sve veu sposobnost da slua
paljivo ilustrovao ovim sluajem:
Jednog dana mi je sin rekao da nee da ide na urku na
koturaljkama svog razreda. Normalno, ja bih prekinuo razgovor
iznosei razloge (moje razloge) zato treba da ide. Na primer,
smatrae ga nedrutvenim, trebalo bi da podri te aktivnosti,
moda e uivati, ta e drugi da misle, itd. Za razliku, ovaj put
sam pokuao samo da sluam. Ponovio sam to stoje rekao. On je
preformulisao svoje objanjenje. Sluao sam njegova osecanja kao
264 MOC PRINCIPA
i "injenice." Nikad nisam proveo toliko vremena sluajui ga, jer
sam uvek znao odgovor na njegove probleme. U redu? Konano,
podsetio me je daje traio nove koturaljke prole godine, a da sam
mu ja rekao da je prestar za koturaljke. On je to primio k srcu i
odluio da sam u pravu; bio je prestar. Ali, u prvih trideset minuta,
imao je deset drugih razloga zato nije hteo da ide. Zavrilo se tako
to nije otiao, ali ono to mije bilo vano jeste da smo se obojica
meusobno bolje razumeli na kraju rasprave.
Moete da razvijete svoje umee za sluanje. Moete ak da
nauite da sluate pod pritiskom, ili kada se radi o vama. Najbolja
knjiga koju znam da nudi praktine savete za razvoj sposobnosti
da sluate uz empatiju je Ne moram svaku stvar potpuno da sredim
(I Don't Have to Make Everything Ali Better) koju su napisali
terapeut za roditelje i porodicu Dr Gary Lundberg i pisac Joy
Saunders Lundberg. Sa brojnim korisnim primerima koji
ohrabruju, Lundbergovi demonstriraju kako da cenite decu, vaeg
suprunika i druge, a da ih ne liite odgovornosti za svoje sop-
stveno ponaanje.
PRJMER POUAVA MONIJE OD RECI
U mom domu je nedavno na jednostavan nain naglaena fina
mo primera. Izgradili smo tradiciju porodine molitve, kada svi
kleimo u krugu u svom domu na poetku i na kraju svakog dana,
da izrazimo zahvalnost, da prizovemo boju milost, da zatraimo
nebesku pomo za izvrenje odreenih poslova, da se pomolimo
za prijatelje i lanove porodice. Svako od nas, ukljuujui i naj-
mlae, dolazi na red da izloi porodinu molitvu. Ponekad je
aljivo a uvek korisno za shvatanje sluati nau decu kako se mole,
u nevinosti i jednostavnu veru. Zbog nesree koja je imala za
posledicu zahvat na mom levom kolenu, ja kleim samo na desnom
kolenu. Jedno jutro usred nae molitve, otvorio sam jedno oko da
vidim da li je na najmlai jo u krugu sa nama. Skoro sam se
naglas nasmejao kada sam pogledao naokolo i video da su sva moja
deca kleala na svom desnom kolenu, upravo kao i ja!
Kolega u Kovi centru za rukovoenje nam je ispriao o
dogaaju u ivotu svoga pradede koji je postao deo porodinog
folklora, ustanovljavajui neku vrstu meugeneracijske mudrosti
o tome staje efektivno roditeljstvo. Pradeda je ustanovio naviku
da svakodnevno dorukuje sa porodicom, i da nakon doruka obie
oko stola i svako dete poljubi u elo. Bio je to trenutak uobiajenog
fizikog dodira i trenutak potvrde da je svako voljen. Jednom na
dan svetog Valentina rutina je izmenjena. Njegov osmogodinji
sin Vesli je poslao pakosnu, anonimnu poruku drugaru u suse-
stvu, i kliberio se i hvalisao se apui to svom starijem bratu za
vreme doruka.
Postoje dovoljno uo da bi shvatio o emu je re, deda nita
nije rekao, ali kada se obrok zavrio, poljubio je svako dete u elo
osim Veslija. A onda odlazei od stola, naznaio je da bi voleo da
vidi Veslija nasamo; to je znailo "Doi u moju radnu sobu; treba
da porazgovaramo."
Sta mora daje Vesli razmiljao i oseao dok je pratio svog
oca iz kuhinje nije zabeleeno. Sve to su drugi saznali o tome ta
je sledilo, saznali su neto docnije od Veslija. Uao je u oevu
radnu sobu i uoio da je otac skinuo veliku porodinu bibliju sa
police. Otac je privukao sina blie i proitao mu deo iz Svetog
pisma, a onda ga otpustio. Upravo kada je deak naputao sobu,
otac gaje pozvao, "Zapamti da te volim." Moj kolega kae daje
sluao Veslija, oveka u osamdeset etvrtoj godini, kako se sea
tog nenog iskustva sa ocem, dok mu se suze kotrljaju niz lice.
Jedna pouka ove prie je da odgovori na sve nae probleme
moda mogu da se nau u Svetom pismu. Moda je druga pouka
da je klju za nezaboravno pouavanje i trajnu disciplinu
potovanje, snaga i privatnost. A moda je bitna pouka iz ovog
porodinog dogaaja da ako odgajimo atmosferu poverenja i
ljubavi, sa oekivanjem standarda kojima se tei, promene
ponaanja kod nae dece mogu da se obave uz manje napora nego
to mislimo. Pitamo sam kolegu da lije ovaj dogaaj oformio oblik
ponaanja koji on sledi sa svojom decom. Ukazao je na dve stvari:
prvo, borio se jer su neka od njegove dece reagovala na re ili
pogled, ali su druga zahtevala glasniju, jau panju; i drugo, daje
uvek hteo da bude nalik svom pradedi. Ovaj dobri otac nastavljao
266 MOC PRINCIPA
je da ui i da bude inspirisan meugeneracijskim primerom, to je
retko danas.
Bez blagoslova meu generacijske mudrosti, moemo veinu
kljueva o roditeljstvu i uspehu i vrednostima da dobijemo iz
medijskih poruka koje bombarduju i nas i decu svakodnevno.
Izgleda da e tamo neto "napolju" da nas konano usrei, samo
ako moemo toga da se domognemo pre nego to je "skoro
nestalo", jer se "brzo odvija." Mi ponekad gubimo meru kada
mislimo da znamo ta e da uini nau decu srenom. Suvie esto,
snovi nae dece se svedu na listu za kupovanje. I kao roditelji,
moete da budete odvueni ili zavedeni razmiljanjem da ete
nekom kupovinom popuniti sve vei vakuum u njihovim ivotima.
Nije mogue. Kao to je ovaj otac nauio pre mnogo godina,
moete da obezbedite deo odgovora na pitanja vae dece ako im
ponudite deo sebe. Najbolji podstrek koji moete da ponudite
svojoj deci je esto najvie lian - poklon u vaem vremenu i
energiji i iskreno interesovanje. Najbolju ponudu koju moete da
uinite vaem detetu ste vi sami.
OHRABRENJE ZA MUEVE I ENE
Ako ste jedini roditelj, sa najveom emocionalnom i finansi-
jskom odgovornou za svoju decu, moete se oseati izolovani,
sami i usamljeni. Moete da oseate da sistem, va bivi suprug ili
svet nisu fer. Moete da budete ispunjeni ljutnjom i ozlojedenou.
Ili moete da odmerite svoju situaciju, prihvatite nove realnosti sa
kojima ste suoeni, i odluivi da krenete dalje, napravite najbolje
to moete u tekoj situaciji. injenica je, deci nisu samo potrebna
dva roditelja; potrebna su im dva roditelja koji se vole i paze
meusobno i koji brinu o njima. Jedan roditelj koji o njima brine
ima prednost nad dva koji se meusobno ne paze. Terapeut i
pedagog Don Rozemond (John Rosemond) bavi se promenom,
kako to on naziva, mita o samohranim roditeljima. Da, kae on,
moe da bude mnogo tee kada ste sami na liniji fronta, sve vreme;
takoe, manje je komplikovano nego kada morate da koordinirate
svoj celokupan ivot sa drugom osobom:
Podizanje deteta samostalno je sigurno razliito od podizanja
deteta u okviru nedirnute porodice, ali je teko samo onoliko koliko
sam roditelj misli da jeste. Jedan koji je sam - proklinje svoju
samou, alei se da mora sam da donosi sve odluke. Ako roditelj
veruje da e podizanje deteta samostalno da bude nesavladiva
tekoa, to e i da bude. Ako, s druge strane, ubedite sebe da
samostalno podizanje deteta predstavlja jednu od najveih prilika
za kreativan ivot koju ste ikada imali, onda ete koristiti tu
pozitivnu silu da stvorite niz mogunosti za vas i vau decu... Ne,
vi ne moete da budete i majka i otac, ali vi moete da budete
celovita, ispunjena linost, sa vie nego dovoljno vitalnosti za
odgoj dece. Da li hoete da u to verujete?
Za vas koji ste u braku, a svaate se sa suprunikom koji nije
sve to ste zamiljali da treba da bude, imam posebnu sugestiju;
drite se. Kada sputajui se niz ue doete do kraja, veite vor i
drite se. Slino su rekli i Benjamin Franklin i Desi Dejms (Jesse
James); "Ako ne visimo zajedno, visiemo odvojeno." Dozvolite
da navedem dva razloga za moje ohrabrenje. Prvi razlog potie iz
strunih razmatranja. Posetio sam prijatelja, terapeuta koji je spe-
cijalizovan za probleme mladih i porodine probleme. Bio sam
zabrinut za dvanaestogodinjeg deaka koga sam poznavao a koji
je pravio ispade i koga je porodica odbacila.
Prvo pitanje mog prijatelja nije bilo o deaku, ve o porodici.
Neprijateljstvo i svae u porodici doli su do take koja je pretila
da deak zavri u prihvatilitu. Pitala je da li su oba roditelja jo u
kui. Da, odgovorio sam, ali imaju i sami mnogo problema.
Smatrala je da je prisustvo oba roditelja od najvee vanosti u
predvianju niza antisocijalnih ponaanja medu decom, i glavni
izvor uticaja na ono to e se docnije dogoditi detetu. U sutini,
njeno struno miljenje je bilo da ako su oba roditelja jo kod kue,
drugim recima, ako je porodica jo netaknuta, ak i kada su
zategnuti odnosi izmeu majke i oca, deak ima dva put veu ansu
da se izvue.
Drugi razlog za moje ohrabrenje potie od para znaajnih
ena koje su studirale i pisale o ivotima normalnih parova koji su
uspevali da ostanu zajedno trideset do pedeset godina. Zapaanja
i intervjui koje su obavljali Rona Romni (Ronna Romnev) i Bepi
268 MOC PRINCIPA
Harison (Beppie Harrison) sa veoma raznovrsnim parovima su
iskrena, puna otkria i inspirativna. Posmatrali su parove koji su
drutveno i finansijski kao i ivotnim stilom bili razliiti, ali su se
smatrali srenim, i imali su uverenje da je vredelo ulagati napore
na stvaranju odnosa. Ovi parovi su proivljavali i dobre i loe dane.
Pravili su greke i povreivali osobe koje vole. I njihova oseanja
su bila povreena, svaali su se i u ljutnji besno osamljivali. Ali
nakon tih kriza, zaustavljali su se, vraali i ponovo pokuavali.
Ovi ljudi su nauili da kau da im je ao pre nego to se
rastue, jer im je vraanje mira bilo mnogo vanije od predmeta
rasprave. Nauili su kako da se bore, kako da izoluju oblasti koje
su bile suvie osetljive, i imali su odnos koji se jo razvijao, menjao
i nastajao. Nauili su da svi njihovi problemi ne mogu da se rese
preko noi. Nauili su da predivna no moe da ne bude no
njihove godinjice, ve par dana docnije kad se iz nekih razloga
sve lepo sloi. Izradili su jedinstven oblik zajednikog ivljenja
koji njima odgovara. U ovim dugovenim brakovima postojali su
periodi kada je izgledalo lake jednostavno otii; ali niko nije
otiao. Svaki partner je bio u stanju da ostavi po strani svoja
poetna oekivanja u interesu brane harmonije i ponovo pokua
kada je prvi pokuaj ili metoda zakazao. Mnogi brakovi su duboko
ukorenjeni u opredeljenje bar jednog suprunika da e taj brak, za
razliku od nekog koji su poznavali kao deca, funkcionisati i uspeti.
Da sumiramo, svi su oni nauili da moraju sami da izgrade svoj
brak.
Ne moe svaki brak da opstane; neki i ne treba. Ali ako se
naete u braku u kome ima svetlih trenutaka pored krparenja koje
nervira, Romni i Harison ohrabruju da se za njega borite.
RAZMILJANJE I DELOVANJE - ZAJEDNO
Brak ne ine dve savrene osobe, ve dve veoma nesavrene
osobe koje postaju majstori za opratanje. To je duh stvoren u izreci
na zidu u naoj spavaoj sobi u kui: "Svrha braka nije da se slino
misli, ve da se zajedno misli." Savesni, brini, paljivi roditelji
moraju takoe da naue da se vole. Onda e imati stalno veu
sposobnost da vole, poduavaju i asno vode svoju sopstvenu
decu. Kada se mladi par venao, nakon burnog udvaranja, jedan
prijatelj je sugerisao da su moda na kraju svojih problema. Nakon
dve godine, i stalne borbe za kontrolu, prihvatanje i partnerstvo,
mladi suprug je zapazio "Moda smo bili na kraju svojih tekoa,
ali nisu rekli kojeg kraja."
Kada smo se ovni i ja venali, stariji prijatelj nas je save-
tovao: "Verovatno ete imati decu. Ali oni nisu u centru vaeg
braka. Kaete da ste 'zaljubljeni'. Ali da li se dopadate jedno
drugom? Da li ste prijatelji? Treba da znate da najbolje to ikada
moete da uinite svojoj deci jeste da se vi volite." Drugim recima,
deca nisu na prvom mestu. Na prvom mestu mora da bude brak.
Oboje se moete povezati sa veom zajednicom, a onda brak daje
stabilnost koja podrava svakog od vas pojedinano kao i decu.
Ispostavilo se daje to veoma mudar savet.
Da li se vi, muevi i ene volite? Istinski meusobno volite?
Kako to znate? Ljubav mora da se ispoljava. Da li ste vi kao stari
gospodin koji je, stojei na grobu svoje ene nakon etrdeset
godina, opazio: "Bila je draga ena. Stvarno sam je voleo ... i skoro
sam joj to jednom i rekao." Ili ste kao ena koja je podseala mua,
"Rekla sam ti, na dan venanja, da te volim. Ako se to ikada
promeni, ti e biti prvi koji e to saznati!" Jedna ena je pitala
svog mua nakon deset godina: "Da li me voli ili ne? Rekao si mi
jednom, ali sam zaboravila."
Svi mi zaboravljamo ono to se ne potkrepljuje. Ako je ne
obnavljamo, ljubav u naim ivotima poinje da slabi. Potrebno je
da damo i primimo pregrt zagrljaja svaki dan da bismo odrali
oseaj prihvatanja, poverenja i potovanja. Kada su ovi zagrljaji
praeni recima razumevanja, pohvale, ili potvrde koja je iskrena,
uspeni smo. Jedan psiholog sugerira odnos od deset pohvala
prema jednoj konstruktivnoj kritici. ta je norma u vaoj kui?
Kakav je saldo u emocionalnoj banci sa vaom suprugom i decom?
Moete da promenite okruenje u kome ivite promenom naina
na koji tretirate one sa kojima ivite. Nije u pitanju to to oni nama
ine zbog ega ih volimo; u pitanju je ta mi za njih inimo. Navika
panje koja postaje ivotni stil za nas postaje osnova za dugotraj-
nost kao i uticaj, i vodice ka odnosima koji e potrajati.
270 MOC PRINCIPA
Don Gotman (John Gottman), psiholog sa Univerziteta
Vaington, studirao je vie od dve hiljade brakova u periodu od
dve decenije, u pokuaju da otkrije klju odrivog braka. Parovi
koje je studirao bili su u braku od dvadeset do etrdeset godina sa
istim partnerom. Ustanovio je da nain komuniciranja otkriva da
li e ili nee brak opstati. Parovi koji se energino raspravljaju
mogu da imaju uspean, trajan brak kao i parovi koji u potpunosti
izbegavaju suprotstavljanje. Ali kada kritika, neuvaavanje, od-
branatvo, ili opstrukcija (odbijanje da se komunicira) postane
uobiajeno, brak je u opasnosti.
Komuniciranje moe da postane teko u braku kada ste
savladam stalnim odbijanjem a va prirodni talenat za reavanje
tekoa se izgubio. Potvrivanje i zdrav pristup reavanju konflikta
treba da postanu druga priroda tako da vas ne napuste onda kada
su vam najpotrebniji. Gotman je zakljuio da ak uz velike razlike
u zanimanjima, ivotnim stilovima, i vrsti braka, snano postojanje
ljubavi i potovanja su stalan, pouzdan protivotrov za kritiku,
odbranatvo i opstrukcije.
Roditelji mogu mnogo da promene u ivotima svoje dece.
Roditeljstvo moe da bude zabava. Vredno je truda. Moda je
vanije nego to shvatamo. Moda je istina da jedna od osnovnih
dobiti od dece jeste da kao roditelji tako mnogo uimo na osnovu
iskustva. Naa deca nee stvarno nauiti to dok ne budu imala
svoju decu. Bez obzira na tekue odnose sa svojom decom,
moete na njih da utiete i stvorite bolje odnose koji e vas
ispunjavati i obogaivati do kraja ivota ako nauite da asno
utiete.
PITANJA I AKTIVNOSTI OD POMOI U PROCENI
TA HOETE I KAKO RADITE
1. Koji je bio osnovni stil pouavanja/disciplinovanja u vaoj
kui kada ste bili dete - sumnja, strah, pravinost, ili potovanje?
2. Kada ste pod emocionalnim pritiskom, koji je danas va
prvi odziv na krizu u vaem sopstvenom domu?
3. Kada vi ili vaa supruga posebno dobro resite problem,
zastanite i analizirajte ta se desilo. ta ste oseali? Da li su emocije
pomogle ili ometale? Koji je bio izvor ideja i aktivnosti koje su
dale rezultat? estitajte i pojaajte jedan drugog. Ako se uopte
dogodilo, moe se ponoviti.
4. Kada ste najpovredljiviji? Kada se moe dogoditi da
uinite neto za svoju decu to moete da zaalite? Pregledajte
spisak u 4. poglavlju i ponite da zapisujete ta se deava kada niste
uspeni. Ostvarivanje svesnosti je esto osetljiv proces koji
oznaava poetak stvarne promene.
5. Kako biste danas okarakterisali va dominantan pristup
uticanju na vau decu - bespomonost, mo prinude, mo koristi,
ili mo naela? Ustanovite lini cilj i obavezu da se pomerite sa
bilo kog nivoa na kome se nalazite ka sledeem viem nivou.
Moete da poelite da ustanovite porodini savet, sluanje deijih
briga, da bi deca postala svesna svakog tipa moi i vae obaveze
da se poboljate. Pridobijte njihovu pomo.
6. Ustanovite skup dogovorenih signala koji e dozvoliti
vaem suprugu da se umea kada ste suvie emocionalno uneti da
biste objektivno umirili dete. Podravajte se meusobno u sredini
problema, i razmotrite to docnije da biste smislili bolje alternative
za sledei put.
7. Ako su vaa deca jo mala, posetite stariji par koji cenite
a ija deca su odrasla ili su napustila kuu. Pitajte ih ta im je donelo
najbolje rezultate, ta ale to su uradili, staje stvarno bilo vano
na dui rok, i ta im se lepo dogodilo. Izmenjen nain gledanja
esto je posledica takvog otvorenog dijaloga.
8. Zapamtite da je porodini ivot iva laboratorija. Niko
nema sve odgovore. Niko nema sve to povezano. Moemo da
poboljamo ako na tome radimo. Uinite najbolje to moete, a
onda jo bolje sledei put. Vi to moete.
10. GLAVA
ASNO UENJE - KAKO DA
POTUJETE ONE KOJE
UITE
Najvaniji posao nastavnika sastoji se
ne toliko u ulivanju znanja koliko u
stimulisanju uenika u njegovoj ljubavi
i stremljenju. Znati kako da se ukae -
umetnost je uenja.
Henri Amiel
MOC PRINCIPA NASTAVNIKA
Najvanija osoba u vaem ivotu moda je bio nastavnik.
Moda ste vi danas nastavnik. Nastavnici duboko utiu na nas.
Obrazovanje i nastavnika profesija su deo vane osnove za nae
znanje i sposobnosti, nae vrednosti i uverenja, nae drutvo, i na
nain ivljenja. Imam duboku, linu obavezu prema obrazovanju,
nakon predavanja u gimnaziji i na fakultetu, direktorskih obaveza
ASNO UENJE - KAKO DA POTUJETE ONE KOJE UITE 273
u privatnoj koli za maloletne prestupnike, i nakon predavanja koja
sam drao u crkvama, skautima, nevladinim organizacijama celog
svog ivota. Ali kole, uenici i prosvetni radnici imaju tekoe.
Razmotrite naredne tri scene:
Scena A. Petogodinjak se ljut vraa prvog dana iz kole i
kae majci: "Ja se ne vraam." "Zato? Zar ti se ne dopada kola?",
elela je da sazna. "Ne", odgovara deak. "Ne znam da itam, ne
znam da piem, a ne daju mi da priam."
Scena B. Majka kae sinu: "Mora da ustane i da se odmah
spremi za kolu. "Ljutit odgovor sina, "Ne!" "Zato ne?" pita
majka, pokuavajui da ga razume. "Dau ti tri razloga. Deca me
ne vole. Nastavnici me ne vole. A nije ni zabavno." Majka
odgovara: "Dau ti tri razloga zato mora da ide. Oekuju da
doe. Ima etrdeset i dve godine. A ti si direktor."
Scena C. Administrator: "Ja sakupljam sredstva za uenje."
Direktor: "Ja obezbedujem uslove za uenje." Nastavnik: "Ja
pomaem deci da otkriju lepotu sveta." Dete: "Ja mrzim kolu!"
Smeno ili ozbiljno? Postoje mnogi izazovi za nastavnike
koji ele da neto promene. Ali ko stvarno upravlja? Ko ima mo?
Neki nastavnici mogu da kau, "Problem je sa roditeljima. Nije ih
briga. Optuuju nas, ali ne dolaze da vide ta se svaki dan deava.
Ne podravaju nae aktivnosti i programe. Ne proveravaju domae
zadatke i obaveze. Ne smatraju svoju decu odgovornom. Nee da
iskljue televizor. Kako oekuju od nas da potremo viegodinju
tetu neodgovarajueg roditeljstva? Ne moemo mi to sami."
Neki roditelji mogu da oseaju da su nastavnici ti koji ne
mare, koji samo brinu o raspustima, poveanju plate, programima,
dodatnom poslu, a ne o deci za ije uenje su plaeni. Da dodamo,
usred informacione eksplozije, imamo ono to je Don Nesbit
(John Naisbitt) opisao kao "svet koji se gubi u detaljima ali umire
od gladi za znanjem." -* Prema jednom izvetaju, u jednom izdanju
New York Times ima vie informacija nego to je, pre nekoliko
stotina godina, neko mogao da obradi u elom svom ivotu. Danas,
izvetaji tvrde, raspoloive informacije se dupliraju nakon nek-
oliko godina. Predsednik Njujorke javne biblioteke, Vartan Gre-
gorian, zapazio je da jedan od naina da paraliete ljude jeste da ih
18 Mo principa
274 MOC PRINCIPA
preplavite sa trivijalnostima. ; Eksplozija informacija nije ravna
eksploziji znanja. Kada informacija postaje roba, mudrost i
rasuivanje su kao nagrada. Nastavnici dre klju za otvaranje
neprestane mudrosti ukorenjene u prirodnim sposobnostima nae
dece. Principi se ne menjaju; ali ako ih potujemo, oni mogu nas
da promene.
GDE JE MOC U KOLAMA?
Ima li snage u naim kolama da nauimo te principe? irom
zemlje poznati prosvetni radnik Dejms Korner (James Comer)
opisuje sveopte probleme koji izbijaju na povrinu kada nema
moi:
Kada deca ne ue ili se ne ponaaju dobro u koli mnogi u
zbornici dozive oseanje promaaja i bespomonosti... Zbog
oseanja frustracije, razoaranja, i ljutnje, roditelji i potroake
grupe esto se organizuju da napadnu kole. Upravnici i nastavnici
esto skupe snagu da pribave nove resurse da bi se zatitili. Ovi
napori esto vode do haotinih i epizodnih pomeranja moi ka
grupama koje su najsposobnije da se mobiliu u odreenom tre-
nutku. Pouavanje, uenje i ponaanje u koli ne poboljaju se
znaajno. Pre kao konani proizvod imamo apatiju, ljutnju i suk-
obe. Ljudi se esto istresaju jedni na druge. Cesto se vode veste
borbe... Kanjenje na skup kada strog direktor trai da nastavnik
doe na vreme je jedan od naina da se iskae nezadovoljstvo ili
podrije autoritet osobe koja trai rezultate ali ne prua
odgovarajue vodstvo i podrku. Ne uestvovanje u kolskim
programima je jedan nain na koji roditelji ispoljavaju otuenje,
ljutnju i protivljenje radu kole. Deca koja dobijaju poruku "kola
je neprijatelj" esto su protiv neprijatelja - razmeu se, podrivaju
nastavnika, podrivaju kolski program, ili na drugi nain koriste
svoje pravo na veto. U koli u kojoj se roditelji, nastavnici i uprava
bore za mo, direktor malo moe da uini. Ali mada roditelji i
nastavnici imaju vie moi, ne mogu je efektivno iskoristiti. Mo
svih njih je bezoblina, izdeljena i nejaka. Zbog toga niko nije u
stanju da se pozabavi misijom kole na kooperativan, sistematian,
odriv nain, i uslovi za korienje veta od strane uenika rastu i,
u nekim kolama, preovladaju. Administratori, nastavnici i ro-
ditelji su paralisani i nemoni.
Bespomoni ili puni moi? ta je danas mogue u uionici?
Istina je da svi ovi uesnici - roditelji, uenici, nastavnici, admin-
istratori, graani - utiu na dogaanja u uionici. Ali ini smo uli
u fazu u naem drutvu u kojoj se obrazovanje ne ceni vie po tome
ta e da ti da ve pre po tome ta e da napravi od tebe. Poto
nastavnici nemaju ono to drutvo smatra vanim u pogledu bogat-
stva i statusa, rezultat je da se na nastavniku profesiju gleda sa
visine, i nastavnici su oslabljeni.
Kada sam bio direktor gimnazije, redovno sam pozivao
svakog od svojih nastavnika da bude "direktor na dan." U toj ulozi,
oni su obino radili ono to ja radim, odraivali tekue probleme
koji su svakodnevni, odluivali, razmatrali probleme uenika i
roditelja, i tako dalje, dok bi ja drao asove umesto njih. Svi smo
uili na taj nain. Ja sam sigurno dobijao vaan uvid koji mi je
omoguavao da sluam primedbe nastavnika sa veim razumevan-
jem. A oni su bolje razumeli zato sam postavljao zahteve koje
sam postavljao u toku normalnog kolskog dana. Ova razmena
nam je dala bolje razumevanje, jer je proces omoguavao svakom
od nas da ue u svet onog drugog, da upozna zahteve koji se
drugom postavljaju, i da bude osetljiviji na razlonu postavku na
osnovu koje svako od nas treba da odluuje i deluje.
Umetnost pouavanja, i umetnost uenja, prvenstveno se
odigrava u uionici jer nastavnik stvara atmosferu, usklauje
raspoloiva sredstva, koristi pogodne trenutke u nastavi, ponekad
ukloni klupe, i radi sve to treba da pomogne deci. Moto seoskos
lekaraukazuje, "Povremeno leci; esto pomai, stalno ohrabruj."^
Postoji paralela za nastavnike. Ne moemo da dosegnemo ili da
pouavamo svakog. Svaki novi nastavnik poinje sa snom da e
da izmeni svet - svaku osobu, svakog uenika, svaki razred. Neki
nastavnici postanu cinini nakon izvesnog vremena, poto ih
ometaju, ignoriu ih i suprotstavljaju im se. Oni zavravaju uz
razmiljanje, oseanje i ponekad ak i verovanje da mko ne moe
da se promeni. Ubede sebe da ta borba nije ni vredna truda. Ali
nastavnici mogu da pomognu onom jednom ueniku... tom jed-
18*
276 MOC PRINCIPA
nom... jednom usamljenom... zaboravljenom. A uitelji mogu da
utiu na mnoge. Kada je taj uticaj zasnovan na strahu, to je prinuda.
Ne pomae na dui rok i stvara mnoge neoekivane i ruilake
dodatne posledice.
IZBEGAVANJE PROBLEMA SA KAZNAMA
STVARANJEM REDA, INSPIRACIJE I NADE
Nastavnici koji asno utiu izbegavaju mentalitet preice koji
zastupaju nastavnici skloni filozofiji sile i straha. "Napravi pakao;
budi tiran prve nedelje; zastrai ih prvih par dana i nee imati sa
njima problema ele godine."Svaki novi nastavnik uje ovu
uobiajenu mudrost. Ovu pesmu pevaju svake jeseni nastavnici
koji ne znaju da postoji i drugi, bolji nain. Istraivanja su konzis-
tentno pokazivala da nastavnici koji progone uenike koji bee sa
njihovih asova mogu da predvide poveanje beanja sa asova.
Nastavnici koji, kao svoju prvu reakciju, kritikuju uenike, na
kraju sve vie kritikuju. Ova zamka kriticizma se stvara od strane
nastavnika koji ne shvataju da se ono emu se poklanja panja i
uveava. Kao to stara pesma ukazuje, ako naglaavate pozitivno
i eliminiete negativno, stvoriete nezaboravno, mono mesto i
uslove za uenje.
Uvek e biti nastavnika koji e se privoleti potkupljivanju i
linoj koristi, jer su to stvari koje sami mogu da kontroliu. Ali
takvi sistemi za podrku su obino sistemi koje kontroliu nas-
tavnici, a ne oni koji ue, i vremenom uenici naue da se iskau
samo kada postoje nagradni sistemi. Drugi nastavnici mogu da
budu popustljivi ali bespomoni, odravajui se jo pola godine do
penzije ili promena obaveza moe da im omogui da izbegnu
nezdrave i neprijatne dane u razredu. Bespomonost u razredu je
tragedija. Uenici naue za ta nastavnik ivi; i ako nastavnik sebe
definie kao rtvu, on iskazuje bespomonost. Nastavnik koji ivi
u strahu verovatno e izmamiti strah i kod uenika. Svi ovi pristupi
su orsokaci. Postoji toliko mnogo toga stoje mogue. Netipian
nastavnik je onaj koji asno utie, ne ivotari, ve menja svet
nainom svog ivota.
Cilj discipline u uionici je da se resi problem uz odranje
odnosa sa uenicima. ' Ova dva cilja nisu meusobno iskljuivi.
Drugi, odravanje odnosa, odreuje kako postiete prvi, reavanje
problema. Kao to Riard Karvin (Richard Curvvin) i Alen Mendler
(Allen Mendler) zastupaju, vi moete "da disciplinujete sa dosto-
janstvom." ' Moete manje da se oslanjate na krivicu i sramotu i
provedete vie vremena u planiranju promene budueg ponaanja.
Najbolji nastavnici ne vide sebe i svoje uenike kao rtve. Poto
nisu ispunjeni strahom, ne unose strah u svoje uenike. Sa dosto-
janstvom, humorom, kreativnou i potovanjem, oni stalno utiu
na promene za dobro u ivotu svojih uenika.
IZUZETNI NASTAVNICI
Seam se da sam o tome razmiljao pre nekoliko godina dok
sam iao na pogreb dragom prijatelju. Dr Lial Holder je bio
profesor na univerzitetu u toku sedamdesetih i osamdesetih.
Nesrenim sluajem je izgubio ivot, i da bi mu odao potu, iao
sam na pogrebnu sveanost koja je trebalo da se odri u lokalnoj
crkvi. Razmiljao sam o naim zajedno provedenim godinama,
prvo u statusu student-nastavnik a onda kao kolege.
Lial i ja smo esto vodili budue nastavnike u pustinjsku
oblast da ih uimo umeima preivljavanja, izgradnji tima, i
stvaranju poverenja. Najtei izazov za najvei broj ovih studenata
bilo je sputanje niz liticu. Nakon obuke i proba, svaki student bi
bio vezan konopcem i trebalo je da se spusti niz liticu, niz dvadeset
pet metara visoku liticu, dole na sigurno. Bio je to izazov i za
najhrabrije, i mada su neki docnije opisivali provalu zadovoljstva
koja je usledila nakon poduhvata, mnogi su otvoreno priznali
zabrinutost koja se graniila sa uasom koja je pratila sputanje niz
liticu.
Lial je bio ekspert za penjanje i majstor da smiri studente
kada su bili zaplaeni. Imao je lagan, paljiv pristup koji je stvarao
oputenost ak i kad je bio u pitanju pad sa dvadeset i pet metara
visine. Jednom prilikom, otiao je sa grupom studenata do popu-
larnog mesta za penjanje i proveo je dan pomaui svakom stu-
278 MOC PRINCIPA
dentu da se spusti niz liticu. Stajao je na vrhu, davao savete i
ohrabrivao, dok i poslednji student nije sigurno siao dole. Onda
je ponovo vezao konopac, sa specijalnim vorom koji bi drao sve
dok je pod silom, i sam je krenuo niz liticu. Ali neto se loe
dogodilo. Postupak je bio isti. Lial je to uinio mnogo puta ranije,
na istom mestu. Ali iz nekog neobjanjivog razloga, ovaj put je
vor iskliznuo, i Lial je pao i stradao.
Sve uspomene iz vremena kada smo uili preplavile su me
dok sam traio crkvu i uvezao kola na parking. Poeo sam da se
pitam ko bi jo mogao da prisustvuje slubi tog jutra. Lial je bio
nastavnik koga su neki studenti voleli vie a neki manje. Imao je
naina da natera studenta da misli, odgovarajui na pitanje sa
pitanjem, i terajui studente da se ne zadovolje povrnim, da naue
da ue. Neke je taj prilaz ljutio jer su teili brzim odgovorima i
zapamenim odgovorima. Lial je bio strpljiv, nije mu bilo strano
da malo pritisne studente, ako bi na taj nain vie nauili. Nakon
duge karijere nastavnika, pomaui studente i postdiplomce da se
pripreme za rad u javnim kolama, njegov ivot je bio okonan.
Koga je to pogodilo? Pitao sam se. Ko bi eleo da ga zapamti? ta
je izuzetno on uinio svojim ekscentrinim, esto nezgodnim, ali
uvek istinitim stilom uenja?
Uskoro sam dobio odgovor. Mala crkva je bila prepuna. Ljudi
su stajali pozadi i u hodnicima dok je muzika memorijalne slube
poinjala. Pogrebni govor je bio jednostavan i direktan. Njegova
udovica i deca su tiho plakali. A onda se desilo neto udesno.
Jedan od njegovih bivih studenata popeo se na podijum i poeo
da govori. Bilo je to kratko, ali je u pozdravu istakao kako je Lial
uticao na njegov ivot traei od njega vie i terajui ga da malo,
dublje kopa. Drugi bivi student izala je pred mikrofon i rekla
kako ju je Lial podstakao da postane administrator u koli. Go-
vorila je par sekundi, ali su njene reci opisale kako se stvara
zavetanje. Drugi je govorio o tome kako je izabrao svoju profesiju
na osnovu saveta koje je dobio od Liala. Sledei je slino govorio.
I drugi. Bila je stvarno bujica pohvala i priznanja, spontanih izliva
nakon spontanih izliva, pohvala oveku koji nije traio pohvale,
od bivih studenata koji, u to vreme, nisu cenili uticaj koji je ovaj
tihi ovek imao na njih.
\
\
V. ASNO UENJE - KAKO DA POTUJETE ONE KOJE UITE 279
U svojoj svesti, zamislio sam oblutak koji je bio Lial Holder,
mala glatka stena koja je obraivana dok nije zasijala, ubaena u
okean humanosti, i svaki student koji je proao kroz njegov razred
bio je talasi, mali u poetku, a onda sve vei dok se kretao od
izvora, sa poetnog poloaja ka drugim uionicama, drugim ko-
lama, drugim zajednicama daleko udaljenim od univerzitetskog
grada gde je Lial iveo i predavao.
Nisam zaboravio tu scenu, i lekciju koju sam nauio tog jutra.
Nisam zaboravio mo Liala Holdera, koji je strpljivo i konzis-
tentno pozivao studente da rastu, niti sam zaboravio studente
kojima je predavao, koji su postali odlini nastavnici, direktori i
kolski administratori u stotinama kola i uticali na desetine hiljada
dece i tinejdera. Koja je mo nastavnika? Koliko dugo traje uticaj?
Gde se zaustavljaju talasi? Potencijalni uticaj je veliki.
MOC VAIH RECI
Ponekad na nas utiu akumulirane lekcije koje smo predavali
i koje smo sluali. Ponekad je to fraza ili izgovorena re, namerno
ili nenamerno, u kritinom trenutku otvorenosti ili slabosti, koja
uniti akciju, doda podsticaj ohrabrenja ili oklevanje koje prati
mudrost, koje se seamo i koja utie na nas na trajne naine.
Nastavnica, puna nadahnua, sa mnom je razmenila svoja
razmiljanja. "Verujem da moemo da ubrzamo uenje svih stu-
denata, posebno problematinih studenata, izgradnjom odnosa.
Ogromna je mo u recima koje koristimo. Korienje monih,
pozitivnih reci je dobar put da izgradite poverenje u odnosima.
Takve ree su me dirnule i zauvek izmenile."
Ponekad na nas utiu na srean, prijatan nain. Ponekad se
reci zabodu na rune, bolne naine. Kada studenti izvode, prave se
vani i proveravaju granice naeg strpljenja, stvarna poruka je, u
stvari, pitanje vrednosti, prihvatanja, slaganja. "Da li me volite,
mada ne umem da itam tako dobro kao Meri?" "Da li mislite da
sam vaan mada moja odea nije lepa kao Donova?" "Da li sam
ja ljupka osoba mada me je sramota to moj otac ima problem sa
opijanjem?" Takva pitanja se retko direktno postavljaju. Sa malom
280 MO PRINCIPA
decom, ponaanje je sutina. Vikanje na njih, kanjavanje, i ignor-
isanje, a da se ne posveti panja osnovnim pitanjima moe da
izgleda kao stav: "Ne svia mi se, ti glupi, jadni, bednie iz
porodice sa problemima!' '
Reci koje izgovaramo su mone. One mogu da postanu most
kojim se stvara odnos, pozivajui uenike i druge da promene svoja
oseanja, svoje ideje i svoje ponaanje, prema sebi i prema nama.
Uenje prouzrokuje relativno stalnu promenu u ponaanju. Mo
naela nas poziva da koristimo reci koje e graditi, ne rasturati,
tako da promene u ponaanju budu pozitivne. Mudar i podsticajan
pedagog ukazuje da ukoliko elite da nekoga podignete, da ga
podstaknete da ivi bolje, ne treba da mu sruite kuu, ve samo
pokaete bolju kuu u kojoj treba da ivi.
VIZIJA UENJA .;: ;.'
Instruktivno je razmotriti koren reci "obrazovanje." Obra-
zovati je, izbaciti ili izvui neto latentno, skriveno ili neizraeno;
pretpostaviti ili izraditi na osnovu datih injenica; prikupiti ili
izazvati; podsetiti se imenovanjem ili sugerisanjem. Kakva vizion-
arska predstava pouavanja! Veina kola ima neke odline nas-
tavnike, neke osrednje, i neke koji ne pripadaju toj profesiji.
Najbolji nastavnici mogu da postave ton i tempo kole. Poto
mnogi ljudi nisu preduzimljivi, ovi nastavnici mogu da inspiriu
druge da podignu svoj pogled i da se prilagode okruenju koje oni
stvaraju. Ako je vae osnovno uverenje davi znate a drugi ne znaju,
onda je va posao da im to kaete, kontroliete ih, prinudile ih -
bez obzira ta je potrebno da ih sredite. Ako je vae osnovno
uverenje da studenti ve poseduju veliinu i sposobnost u sebi, i
va posao je da im pomognete da cene novo to im je ve intuitivno
poznato, va pristup e da bude potpuno drugaiji. Vi ne morate
da silite. U stvari, i ne moete. Nai ete druge naine da izmamite
i prizovete, pre nego da objavite, informiete i usadite. Vi ete
odgajiti to a ne pokuavati da usadite. Stvoriete uslove koji
omoguavaju deci da cvetaju kao majstori batovani, pleviti i
dubriti i orezivati ali sa puno potovanja prihvatajui daje mo, i
ivot, ve u deci. Mi ga ne moemo usaditi; ne moemo naim
uenicima da damo ivot. Moemo, meutim, da unitimo spon-
tanost, kreativnost i radost uenja, ili moemo da stvorimo uslove
koji pomau da ivot raste i cveta i nastane.
Veliki uitelji ne daju samo odgovore, niti samo dele svoje
blago, bez obzira koliko je dragoceno. Veliki uitelji pomau
uenicima da u sebi otkriju veliinu i mogunosti. To moe da
zahteva drugaiju vrstu priprema, i vie panje u vaim metodama,
ali moete da uinite bitne promene nabolje u ivotima onih koje
uite. Ova oseanja ne mogu da se nameu. Jedno od moje male
dece donelo je iz kole kratku pesmu o kornjai. U pesmi je grupa
dece nala malu kornjau jednog dana i htela je da se "igra". Ali
kornjaa, uplaena i zbunjena, brzo je uvukla glavu. Onda je jedan
deak uzeo tap i pokuao da prisili kornjau da "izae i igra se."
Uprkos dobrih namera, deca su ubila kornjau.
Ponekad smo mi kornjae; ponekad smo mi deak sa dobrim
namerama sa tapom. Nastavnici moraju da imaju mudrost i umee
da ispolje grubu ljubav opisanu u 7. poglavlju. Paljivim
uravnoteavanjem vrstine i blagosti, hrabrou i premiljanjem,
uspostavljanjem reda i spontanou, moni uitelji utiu da veru-
jemo u sebe. Poinjemo da verujemo u sebe jer verujemo u njih.
Slavimo ceo ivot odnose koji su tako nastali.
PROGRAMI NE MENJAJU LJUDE
Bil Miliken, bivi kolski administrator, voli da kae, "Pro-
grami ne menjaju ljude; odnosi menjaju ljude." Paljivo odgajanje
odnosa ostaje jedno od najmonijih, dubokih stvari koje nastavnik
moe da uini da bi uticao na studente. Prikaz menadera sa spiska
500 kompanija asopisa Fortune zakljuio je da menaderi treba
da se priblie svojim zaposlenim ako ele da budu dobri treneri.
Otvorenost, poverenje i prijateljstvo su navedeni od veine koji su
odgovorili kao kljuni faktori za uspean odnos. ' Da lije mogue
daje svet biznisa konano otkrio ono to su dobri nastavnici uvek
znali i inili? Odnosi su najvaniji. Sokrat je imao zapaen uvid
kad je oglasio, "Koga mogu da uim osim svojih prijatelja?"
282 MOC PRINCIPA
Uitelji koji cene svoje studente, koji izgrauju odnose koje
krasi otvorenost, strpljenje, ljubav i disciplina su retki i divni. Sara
Lajtfut (Sara Lightfoot), profesor obrazovanja na Harvardu,
opisuje i neprijatan poloaj bespomonosti i mogunosti koje
imaju nastavnici na sledei nain:
Svi dobri nastavnici imaju kao zajedniko da sebe smatraju
misliocima, da ive u svetu ideja. To je istina za nastavnicu u koli
za bolnike sestre i profesora na najuglednijem univerzitetu. Vred-
nost su ideje - ali ideje prenete putem odnosa.
To zahteva izvanrednu hrabrost, obrazovanje, panju, ener-
giju, obavezu, razumevanje, oseaj za povezivanje.
Veina nastavnika se osea iskljuenom iz najvanijih
odluka o kolskoj politici; oseaju se kao posmatrai u prednjem
redu u reformama u kojima znaajne odluke donose guverneri,
zakonodavci - svi osim njih. Kada ne uestvujete u donoenju
odluka o stvarima koje radite svaki dan, oseate se bespomoni.
U naoj koli, studenti su uglavnom obueni da daju brze
odgovore. Deo uenja je pomo studentima da naue kako da
toleriu neodreenost, razmatraju mogunosti, i postavljaju pitanja
na koja nema odgovora. Mladi trae istinu. Oni mogu da kau kada
odrasli nisu autentini - ako od njih traite da krenu u avanturu
kroz teak skup ideja, a vi niste spremni da ih pratite, nije verovatno
da e biti spremni na to.
Kakav je uticaj na obine kole sa obinim uenicima i
neobinim problemima kada takvi nastavnici ojaaju i mobiliu
se? Lajtfut naziva te nove kole "dobrim kolama", sa uverenjem
da bilo koja kola, bez obzira na lokaciju ili raspoloiva sredstva,
moe to i da postane. Te dobre kole:
- su mesta gde ljudi usvajaju ciljeve i standarde i smatraju se
meusobno odgovornim;
- imaju voe koje istiu znaaj sluanja, izgrauju oseaj
zajednitva, odrivih odnosa, i podrke ljudima nakon ispoljene
greke;
- imaju oseaj misije koje i deca i odrasli mogu da izraze.
Imaju identitet. Imaju bitna svojstva, svoj sopstveni kvalitet, koji
se jako osea. Imaju skup vrednosti. Ako idete hodnikom, deca e
rei, na svoj poseban nain, "To je naa kola. To je ono to smo
mi". A odrasli e ponavljati te iste vrednosti. Postoji neka vrsta
ideolokog zajednitva koje donosi oseanje meusobne
povezanosti u koli;
- podrava pojedine nastavnike u njihovom linom,
posebnom ispoljavanju. Dozvoljava im, kao to je jedan upravnik
rekao, da "uznemire inerciju." Ovi divni ljudi su nagraeni, a ne
ocrnjeni, za to to su izuzetni, a drugi dobri ljudi su ohrabreni da
budu dobri, a relativno osrednji su podstaknuti ili podrani da
postanu bolji. "'
Nastavnici u takvim kolama uestvuju u donoenju odluka,
cenjeni su zbog svojih znanja u predmetima koje predaju, i pri-
hvaeni su da dele, vole, slue i daju ono to mogu da ponude. ta
mora da uini drutvena zajednica da privue i zadri takve kom-
petentne pojedince vrstog karaktera u ovoj profesiji kojoj su tako
potrebni? ta u meuvremenu mogu da uine sami nastavnici?
NASTAVNIK KAO VODA KOJI UKAZUJE NA PUT
I POZIVA DRUGE DA GA SLEDE
Svaki kolarac zna ime Helen Keler (Helen Keller), izuzetne
ene koja je uzdigla nae ideje o granicama ogranienja. Bila je to
Helen Keler koja je rekla: "Zahvalna sam svojim hendikepiranim,
jer sam u radu sa njima nala sebe, svoj rad i svog boga." Ali pria
nad priama je ivotni vek posveen odricanju, viziji i slubi druge
znaajne ene, Ane Saliven (Anne Sallivan), njene nastavnice. '
Helen Keler opisuje sebe kao brod izgubljen na moru, u gustoj
magli, pipajui svoj put ka obali, bez kompasa i svetla ili ak i ideje
gde bi mogla da bude luka. Svetio koje se pojavilo u njenom ivotu
bila je Ana Saliven, i dan kada je ona stigla docnije je opisan kao
njen "duhovni roendan."
Ana je imala krajnje teak ivot. Majka joj je umrla kada je
bila mlada; otac je nestao. Zivelaje sa tetkom i ujakomkoji je nisu
hteli. Na kraju je zavrila sa bolesnim bratom u sirotitu -javnoj
284 MOC PRINCIPA
ustanovi smrti i bolesti - naputena od porodice, bez prijateljstva
i skoro lepa.
Ali neto u njoj je odbijalo smrt, odbijalo da se preda. Bez
obzira na uasne uslove ivota, ona nikad nije napustila nadu i
ljudskost. Poznavala je bol roen u neznanju, i odluila je da vie
ne bude neznalica. kola je postala sredstvo koje je iskoristila da
se oslobodi neznanja. Za samo est godina, bez ikakvog formalnog
obrazovanja, diplomirala je kao najbolja u razredu na Institutu
Perkins za slepe. ivot ja Anu Saliven pripremio za nastavnika.
Njen prvi student - njen jedinstven student - bila je Helen Keler.
Helen Keler na ovaj nain opisuje uticaj svoje nastavnice:
Bilo ko moe da odvede decu u uionicu, ali samo uitelj
moe da ih uputi da ue. Oni moraju da oseaju da je sloboda
njihova. Oni moraju da osete ar pobede i moraju da osete kako
srce tone u razoaranju. Moraju da osete te stvari... U tome je
sutina rada uiteljice sa mnom: da umanji fiziku zavisnost od nje
i omogui da jednog dana nastavim svoj rad bez nje. Uiteljica je
verovala u mene i ja sam odluila da ne izneverim njenu veru. Uvek
svesna nje, traila sam nove puteve da udahnem ivot mukarcima
i enama koje su tama, utnja, bolest i tuga izmodili. Izgleda da
je moja uiteljica koja je zapalila moj noni plamen jo na poslu,
koristei mene da potpali nove vatre koje e doneti dobro. '
Uitelji koji vode, a ne samo ire informacije i dre razred na
okupu, razvijaju studente koji mogu da se odlue da ih slede, kao
to je Helen Keler sledila Anu Saliven, i da njihovo delo znatno
proire. Voditi znai stvoriti prilike koje otvaraju mogunosti kod
drugih. Voditi znai znati gde hoete da idete i uiniti to putovanje
tako interesantnim i privlanim da uenici hoe da idu sa vama.
Voditi je stvoriti zavetanje koje e ostati uenicima na koje ste
asno uticali.
Zauvek u da budem zahvalan nekim mudrim nastavnicima
koji su se drali moi principa i iji uticaj jo oseam nakon mnogo
godina. Mada nisam jedini koji je tako mono osetio njihov uticaj,
duboko sam svestan njihovog znaaja u osetljivim kritinim tre-
nucima svog ivota. Ovi nastavnici su na mene uticali jer su brinuli,
jer su bili spremni da idu tamo gde sam ja bio, i jer je njihova elja
bila, izraena nainom na koji su predavali i kako su iveli, da
asno utiu. Seam se gospodina Hila u sedmom razredu koji me
je pozvao da crtam i sviram havajsku gitaru za kolski program i
tako podstakao interesovanje za muziku, stoje danas veoma vano
u mom ivotu. Gospodin Kselu, u osmom razredu, traio je da
pomognem u nastavi i onda sam otkrio koliko pouavanje moe
da bude zahvalno. Dr Haf Berd je bio mentor na fakultetu koji mi
je pomogao da prevazidem, sebe time to mi je pruio priliku na
poslu za koji nisam imao iskustva, i onda mi pomogao da budem
uspean. Kada mi nije bilo jasno ta treba da uradim, rekao bi da
sam mu potreban. Ne mogu da mislim o tim ljudima a da ne oseam
zahvalnost i priznanje za njihovo investiranje u mene.
Moja ena, ovni, nedavno je srela enu koja se sea da su
zajedno bile u osnovnoj koli u malom gradiu u Oregonu gde su
zajedno uivale u uenju i odrastanju. Smejale su se i uzdisale
zajedno dok su se seale udesnih godina sa obinim nastavnicima
koji su slobodno, zajedno sa decom, delili svoje interesovanje
tokom godine. Nastavnici su brinuli o deci. Nije bilo pozorine
sekcije, ali svako leto je nov komad pripremljen za prikazivanje,
pod vodstvom nastavnika petog razreda i grupe dece iz susedstva
koja su malo umela ali su bila puna entuzijazma. Nauili su da vole
poeziju i knjievnost jer su sluali satima ovog posveenog
uitelja. Drugi nastavnik je traio od ovni da reira Mikado, i
nekako, uz njegovu veru i entuzijazam, uspela je. Bilo je magije i
misterije u tim godinama i ovni je esto govorila o uiteljima i
tim posebnim vremenima. Ta proirena iskustva unapredila su
njene rezultate na testovima i doveli su do takvog entuzijazma za
uenje da kada se njena porodica preselila u drugu dravu, nas-
tavnici iz stare kole su stupili u kontakt sa nastavnicima nove
kole, i zajedno se sloili da moe da preskoi jedan razred.
Prianje nije uenje - pored reci, to je ono to smo iskusili i
ta smo osetili daje na nas duboko uticalo. Nastavnici koji asno
utiu vide ire od trenutne situacije; oni znaju da grade za
budunost. Niti su bez volje niti zaplaeni da stupe u zajednitvo
sa uenicima i roditeljima, graanima i upravom. Znaju da ih
mnoge oi gledaju, tako da manje prosuuju a vie vide. Sebe
doivljavaju kao mentore, a ne kao enciklopedije koje etaju. Znaju
da ne mogu da dopru da svakog uenika, ali su takoe nauili da
nije uvek mogue unapred znati na ije ivote e uticati onim to
rade. Tako oni provode vie vremena otvarajui nego zatvarajui
vrata. Ulau vreme u stvaranje mogunosti i ine sve to mogu u
286 MOC PRINCIPA
okviru sistema i hijerarhija koje nisu savrene i nekad su otrovne
za uenje i decu. Oni ine dobro. Poto brinu i ne odustaju, Mo
principa ivi u njima. Njihova poruka se uje.
TA JE VAA PORUKA?
Eknath Easwaran, ivotni sledbenik Mahatma Gandija i
uitelj meditacije, iznosi sledei sluaj:
Gandi je svaki trenutak svog ivota posvetio slobodi Indije.
Bilo je to podesno, spontano angaovanje za njega, i imalo je
dugotrajan uticaj na Britance jer se Gandi potpuno identifikovao
sa svojom porukom. Jednom, dok je Gandijev voz lagano kretao
iz stanice, izveta je dotrao do njega i pitao bez daha za poruku
koju bi preneo ljudima koji su ostali. Gandijeva poruka bila je
urno nakrabana na komadiu papira: "Moj ivot ja moj a poruka."
Ova poruka nije zahtevala veliku scenu svetske politike, ali je
mogla da se realizuje ovde i sada, usred svakodnevnog ivota.
Gandi nije bio samo politiki i duhovni voda - on je bio veliki
uitelj. Nije trebalo da planira govore ili nastupe jer sve stoje inio
izraavalo je to u staje verovao.
Svi smo mi uitelji i uenici. Bilo je vanih ljudi u vaem
ivotu koji su na va ivot uticali na nain koji nikada neete
zaboraviti. Kada treba da donesete teke odluke, kada hoete da
asno uite, setiti se tih ljudi. Pitajte se staje bila njihova poruka.
Pitajte se ta bi oni uinili.
Odgovori su u vama, esto zato to ih je neko drugi posejao
u vas. Vi ste voa. Ako uite na osnovu moi principa bilo kad i
bilo gde, uiete ono to ste. Va ivot e postati vaa poruka. I
vae uenje e nastaviti da ivi u onima koje potujete.
STAJA SADA INIM?
1. U vaoj osnovnoj ulozi uitelja, koliko sle moni?
2. Pod kojim okolnostima se verovatno moete oseati be-
spomoni?
3. Kada pribegavate moi prinude? Koje rezultate obino
dobij ate?
4. Kako biste mogli da poveate svoju mo koristi dok
pouavate?
5. Sa kim ste spremni da obavite ulaganje koje je potrebno
za ovladavanje moi pricipa? Da li bi to bilo vredno?
6. Ima li drugih koji dele vae elje i koji bi mogli da
pomognu da se pobolja atmosfera za uenje? Redovno se sastajte.
Sluanje njihovih briga moe da bude dobro mesto za poetak.
Usmerite raspravu na to to moete zajedno da uinite, a ne na to
koliko loe ili obeshrabrujue stvari mogu da budu.
'.;>.;
11. GLAVA
PRODAJA KORISCENJEM
MOI - KAKO DA CENITE
SVOJE MUTERIJE
Karakter je prodavevo osnovno
sredstvo. On je taj koji mora prvo sebe
da proda. Istinoljubivost, entuzijazam i
strpljenje su velika imovina. Sam
proizvod je od drugorazrednog znaaja.
George Matthew Adams
Svako prodaje. Na ovom svetu, malo se dogodi dok neko ne
proda i neko ne kupi, bez obzira da li se radi o ideji, snu, proizvodu,
usluzi, ili reenju. Kada prodajete, utiete na nekog da preduzme
akciju - da kupi ono to nudite.
DILEMA PRODAJE
Prodaja je suvie dugo smatrana za neto runo. Mnogo je
ala i stereotipa o prodaji i onima koji prodaju, kao i o kupcima.
PRODAJA KORiENJEM MOI ... 289
Neki vide kupce ili potencijalne kupce kao naivne, lakoverne,
"oborene" ili budale ("svakog minuta rodi se naivina"); drugi ih
vide kao tvrdoglave, ilave, teke za saradnju, i teke da ih se
zadovolji. Prodavci, s druge strane, izgledaju kao neznalice, grubi,
nerazumni i neraspoloivi; ili napadni, odvratni, skloni popovanju
i manipulisanju. Kakva nesrena situacija! Svakog dana, ljudi sa
problemima i ljudi sa reenjima ne mogu da se sloe jer imaju jedni
0 drugima pogreno miljenje i uverenja o tome staje prodaja. Ron
Vilingam (Ron Willingham), u svojoj knjizi Prodaja sa integrite-
tom (Integritv Selling), zapaa: "tradicionalno, prodavci su rvsti...
prodaja je neto to inite drugom, a ne za nekoga." *
Postoji druga alternativa koja nije runa (onom) ili nemona
1 slaba (u rukavicama). To je prodaja uz potovanje.
Prodaja uz potovanje traje ceo ivot. Prodavati uz potovanje
zahteva i umee i integritet, poznavanje proizvoda i poznavanje ljudi,
elju da se slui i elju da se istinski pomogne. Prodaja uz potovanje
znai da va kupac ili potencijalni kupac moe uvek da oslukuje
kako o njemu govorite i da treba o tome da vodite rauna. Prodaja uz
potovanje vodi ka promenama u odnosu, jer uverenje prelazi od
prodavca na kupca. Vi drugaije prodajete nego to mogu drugi jer
vi svoju svrhu drugaije vidite. Vai alati su drugaiji. Vaa mo je
vea. Vi prodajete vie. Vi se ne plaite da odustanete od prodaje koja
nije u redu - za kupca, nije potrebna, nije dobra za vau organizaciju,
nije dobra za njihovu organizaciju. Ako nije dobra za njih, nije dobra
ni za vas. Vi znate daje uvek ispravno ako radite dobru stvar. Verujete
daje uspeh za kupca u krajnjem uspeh za vas, tako da se vie napreete
da duboko shvatite njihove potrebe, jer jedino tada moete da us-
merite svoje napore za njihovo dobro. Vi moete da prodajete uz
potovanje.
ETIRI PRISTUPA PRODAJI
Postoje etiri vrste ponaanja koja moete da koristite kada
ste suoeni sa prilikom da prodajete. Svaki prodava ima
mogunost izbora. Prvi izbor koji inite je da budete moni ili
19 Mo principa ,
290 MOC PRINCIPA
bespomoni, da budete prevareni ili da dobrovoljno budete izvan-
redni.
Ako odaberete da budete moni, imate tri dodatna izbora, tri
staze ka moi u prodaji - prinudu, korist, ili mo naela. Dok svaki
ispitujemo, predlaem da razmislite kada teite da primenite svaki
od ovih tipova moi a kada da delujete bespomono. Izbori koje
inite ojaae vas ili oslabiti i dovee do uspeha, osrednjosti, ili
neuspeha u prodaji.
Ako izaberete da budete nemoni, postajete rtva koja veruje
da nita ne moe da se uradi. Sudbina je odredila budunost.
Verujete da se loe stvari dogaaju prvenstveno vama. Dogaaju
se predvidljivo, stalno i ne mogu se spreiti. Nemoan prodava
ponavlja sledei izgovor mnogo puta na dan:
Ne postoji nita to bih mogao da uradim. ,
Drugi dobijaju bolje prilike.
Ovde je sve prodate
Nikad nee od mene da kupe.
Druge oblasti (ili proizvodi ili trita) su sada interesantni.
Samo da sam...(vii, manji, pametniji, ena, mukarac,
mladi).
Samo daje... (moj proizvod/usluga jeftinija, bolja, novija).
Biti nemoan u prodaji znai dozvoliti da se neizbeno
dogodi. Pravilo je da u veini sluajeva malo ljudi kupuje dok nije
u kripcu. Bespomona osoba veruje da svako koje u kripcu ivi
na nekom drugom mestu. Za one koji su bespomoni, prodaja je
misterija, sa neizvesnou i nepredvidljivou koju nosi toak na
ruletu. Biti bespomoan znai verovati da nita ionako ne moe da
se promeni, jer_______(vi popunite prazno mesto - izgovor nije
bitan jer ako stvarno hoete izgovor, bilo koji moe da poslui).
Bespomoni prodavci nemaju uspeha i ne ostaju dugo u biznisu.
Mnogi koji su bespomoni mogu da se poprave. Neznanje i
sumnja koji dovode do nepokretnosti mogu da se izlee. Izreka
starog Istoka ukazuje "Blagosloven je onaj koji ne zna, i ne zna da
PRODAJA KORIENJEM MOI ... 291
starog Istoka ukazuje "Blagosloven je onaj koji ne zna, i ne zna da
ne zna; probudi ga i poui ga." Putem primera, seminara, knjiga
(skoro tri hiljade knjiga je napisano o prodaji i prodavanju!), audio
i video traka, uz mentora i samouenje, formalnu i neformalnu
obuku, bilo koji prodava koji je motivisan, a ak i prodava koji
samo misli da bi drugi pristup mogao da bude mogu, moe da
sazna, razvije se i promeni. Veina dobrih knjiga o prodaji ispunje-
na je primerima o poetnicima vezanog jezika koji su iz niega
napravili bogatstvo, koji se oseaju nelagodno u svojoj odei i u
svom poslu, ali su se probili do slave i bogatstva tako to su postali
najbolji prodavci u kancelariji. Zaista, izgleda da su veinu knjiga
o prodaji pisali ljudi koji su tako i iveli, i u procesu prevladavanja
svojih sopstvenih slabosti, nedostataka i manjkavosti postali veliki
prodavci.
Jedno zapaanje - bespomoni medu nama nisu tek
nesposobnjakovii i neuspeni. Veina nas moe da zamisli situaciju
u kojoj se nalazi sa potencijalnim kupcem (predsednik SAD? papa?
generalni direktor najvee organizacije u naoj privrednoj grani? na
tast?) kada bismo mogli da oklevamo ili se uzdravamo od prodaje
onako dobro kako umemo. Izbor moi a ne nemoi u tim situacijama
je dinamiki izbor koji svi mi moemo da uinimo. Dok poveavamo
nau mo u sve vie situacija, postajemo moniji u svim situacijama.
Ne moramo ostati bespomoni.
PRODAVCI KOJI MANIPULISU I KONTROLIU '.
- MO PRINUDE :
Koliko je privlana ova tvrdnja? uo sam domaeg ruko-
vodioca prodaje kako objavljuje novo takmienje oglaavajui
"Poinjemo nae kvartalno takmienje u ponedeljak, i pobednici
e moi da sauvaju svoje radno mesto". Meunarodni direktor
prodaje je tvrdio: "Pobeda/pobeda znai da pobedi na raun svih
drugih i onda opet pobedi." Teko da proe sedmica a da veernje
vesti ne upozore sluaoce na neku prevaru, na nekog varalicu koji
je opeljeio nekog starijeg, koji nije sumnjao, ili je bio naivan pri
kupovini koja je bila "suvie dobra da bi bila istinita". Prinuda u
prodaji je kada primorate nekog da kupi ono to vi hoete da on !
19* ; ." ',; . .' , '
.: ' ,
292 MOC PRINCIPA
kupi, bez njihove saglasnosti koja je zasnovana na informacijama.
Prinuda dovodi do toga da ljudi kupuju stvari koje ne bi kupili, u
normalnim uslovima, i ale to su ih uopte kupili.
Prinuda se moe izraziti u odnosima izmeu prodavaa i
rukovodilaca prodaje, kao i izmeu prodavaa i kupaca (ak i
izmeu dece i roditelja, gde svako pokuava da "proda" neto onom
drugom). Prinuda u prodaji se odigrava poev od prevare do
poniavajuih i omalovaavajui!) komentara, do upravljanja po-
dacima tako da se kljune informacije zadre ili pogreno interpre-
tiraju, da bi se stvorio laan utisak oskudice ili hitnosti, do
zatakavanja pozitivnih informacija o konkurenciji. U odnosima
sa kupcima i potencijalnim kupcima nekad moete da oseate da
je opravdano da neto od ovoga uinite da biste zakljuili prodaju.
Ali prinuda, manipulacija, i zlostavljanje ili maltretiranje, ak i u
mnogo suptilnijem vidu ili prikriveno, dovodi do predvidljivih
rezultata opisanih u 4. poglavlju - privremenih rezultata koji su
negativni, spoljni, surovi, koji potinjavaju i dovode do opiranja.
U krajnjem neproduktivno je i razarajue siliti nekog da kupi pre
nego stoje spreman, ako proizvod istinski ne zadovoljava njegove
potrebe, ako ne shvataju ili ne cene vrednost onoga to kupuju, ili
zato to ste ih trenutno nasadili ili nadmudrili.
injenica da ljudi mogu da budu prisiljeni da kupuju pod
pritiskom uoena je u mnogim dravama i zajednicama i pretoena
u zakone koji dozvoljavaju kupcima period "hlaenja" u okviru
odreenog broja asova ili dana nakon stoje prodaja obavljena. U
drugim sluajevima, kupci zavre kupovinom neega za ta ne-
maju novca, nije im potrebno, i ne ele, samo da bi impresionirali
nekog ko im se ne svia ili popuste prodavcu koji se koristi
agresivnim tehnikama pri zatvaranju radnje. Stereotipan pristup
prodaji koji je koristio trgovaki putnik Harold Hil u Muzikom
ovekuje. da obea vrednost, pokupi novac, i napusti grad pre nego
to ga pronau. Ovaj razmetljiv sled je tako oigledan da je za
smejanje. Prodavci esto u delikatnoj ili udnoj situaciji i tada je
njihova glavna elja da zakljue dogovor i "izgube se" pre nego
to potencijalni kupac ustanovi staje zatakano, vesto zapakovano,
ili zadrano, iz straha da dogovor nee da se realizuje.
iveti u strahu da ete biti otkriveni, ili sa strahom da se
kupovina nee obaviti (sa bilo kojim prateim posledicama koje
se mogu pojaviti; setite se "takmienja" prodavaa koji smo nav-
eli), ogromno je optereenje svaljeno na prodavca. Neki tiho
napuste to zanimanje. Drugi emocionalno i duhovno sagore.
DOGOVOR SA KUPCIMA - MOC KORISTI
"Daj mi dobre potencijalne muterije i ja u ih za tebe
proveriti."
"Ti se pravi da ne zna za mane svog proizvoda a ja u se
pretvarati da ne znam da postoji i jeftinija alternativa."
"Ustupi mi veinu svojih poslova a ja u ti dosta davati u
veini sluajeva."
"Ti meni daj povlasticu a ja u tebi neke poslove."
Ovi stavovi su tipini za prodavca koji doivljava prodaju
kao dogovore koji se svode na razmenu, prelazni su i kratkoroni.
Kada se dogovaramo, pozivamo nae kupce da procene nau
uslugu i ponudu od sluaja do sluaja. Stvaramo osnovna pravila
za odnos koji je osloboen, u veini sluajeva, od pritiska, straha,
zastraivanja, i neizvesnosti moi prinude. Ponuda stalno mami,
"Hoete to? Ako moete to da platite, vae je." Veina poslovanja,
mnoge razmene i ogroman deo prodajnih aktivnosti tu spada.
"Caveat emptor," neka kupac pazi, je glasno upozorenje za sve koji
bi da prave dogovore. Svaka stranka bi trebalo da se uva. Malo
prevare moe da se tolerie, u velikodunom duhu dogovaranja
"neka najbolji pobedi."
Neki primaoci porudbina su medu onima koji prave po-
godbe. Uzimanje porudbina je pasivni oblik prodaje, koji se
oslanja na implicitnu pretpostavku da kupci to hoe (inae ne bi ni
traili) i mi to imamo (inae ne bi pitali nas). Ne inspirie na
posebne usluge, ali nije ni neprijateljsko. Ne podstie nijednu
stranu da trai zajednika, bolja trea reenja, ali ne ostavlja pusto
kao posledicu pregovaranja. To je razumna srednja linija. Sve je
na stolu; nema igre pretnji i pomirenja. Ponekad prodava proe
bolje, ponekad kupac. Tu su obojica da ponovo pokuaju narednog
dana. Recipronost tih dogovora stvara oseaj "Ja sam uspeo sada,
294 MOG PRINCIPA
duguje mi sledeu rundu." Prodaja na osnovu koristi zasniva se
na starom stilu stvaranja i deljenju jednakosti, zaduenja i plaanja,
udarac za udarac.
Loa strana prodaje na osnovu koristi je da kupci brzo naue
pesmu i pevaju je sa nestrpljivom strau, "ta si mi to nedavno
uinio?" Malo je sigurnosti. Moete da ostanete bez dogovora onog
trenutka kada vas neko drugi pretekne, ponudi veu vrednost, niu
cenu, bru isporuku, noviju verziju, ili iri izbor priloga. Ruko-
vodioci prodaje koji prave dogovore ili koriste nagradne sisteme
ili sisteme za pritisak brzo shvate da nagrade naue prodavce da
rade - za nagrade. Postoji relativno kratko vreme poluraspada u
svakoj prodajnoj utakmici, takmienju ili programu. Prodavci koji
se oslanjaju na posebne nagodbe, jednokratne popuste, iskazivanje
snienja cena, ili drugih jedinstvenih reenja da bi odrali
uobiajenu prodaju ustanovie da kupci ne samo da to oekuju ve
bez toga nee ni da kupuju. Svaije ponaanje se izgradi tako da
nema posla bez nekih posebnih aranmana.
Postoji i drugi nain da se odri prodaja, odri rastua baza
kupaca, podstakne poveana prodaja, izgrade dugoroni odnosi, i
izbegne "sagorevanje" prodavaa. Pogledajmo trei put ka moi u
prodaji.
KAKO IZBECI SAGOREVANJE I POSTII
USPEH - MO PRINCIPA
Sagorevanje se javlja za mnoge koji prodaju da bi od toga
iveli jer, misle oni, puno se radi, putovanja su naporna, svakod-
nevno se susreu sa stalnim odbijanjem, a konkurencija je estoka.
Meutim, ovi faktori nisu bitni izvor sagorevanja. Sagorevanje se
javlja kao posledica neslaganja u saznanju, i to je prirodni rezultat
kada se ponaamo na jedan a mislimo na drugi nain, ili govorimo
jedno a oseamo drugo, ili radimo jedno a verujemo u drugo.
Neslaganje stvara emocionalni i mentalni umor sa kojim se tee
ivi nego sa fizikim umorom od duge vonje ili napornog puta.
Svi mi smo iskusili to neslaganje. Neslaganje oseamo kada
smatramo da treba da zadrimo neku informaciju od potencijalnog
kupca koja bi ga odvratila od kupovine, a znamo da to nije u redu.
Neslaganje oseamo kada na pogrean nain predstavimo inje-
nice ili to to znamo o proizvodu konkurencije da bi ugovorili
prodaju. Neslaganje oseamo kada od nas trae da uradimo neto
toiiseanjtoda nije u redu, a ako to ne uradimo izgubiemo priliku,
izgledaemo loe, ili emo se obrukati.
Mi imamo razliite nivoe spoznaje i razliite pragove za
tolerisanje ovog neslaganja. Potrebna je ogromna energija da bi se
ivelo sa neslaganjem. To ipak moemo da izdrimo u jednom
sluaju, ili jednom ciklusu prodaje, ili za vrerne obuke. Ali
odranje energije je teko; to je teak in prevare. Iscrpljujemo se.
Srozavamo se. Sagorevamo. Kada je nelagodnost dovoljno velika,
obino preduzmemo jedan od tri prilaza. Prvo. moemo da
pokuamo da umanjimo bol poveanom aktivnou, odvraanjem,
lekovima, ili uz neko poputanje. To pomae jedno vreme, da se
preivi; omoguava nam da izdrimo, bez promene. Drugo,
moemo da odustanemo od naih vrednosti, uverenja, ili
razmiljanja koja su u neskladu sa naim akcijama. Moemo sebi
da priamo racionalne lai ili poluistine u koje privremeno hoemo
da verujemo. Moemo da izneverimo nae vrednosti tako to emo
da zamenimo ono to stvarno mislimo i oseamo sa neim to je
popularno ili drugi misle i oseaju. Tree, moemo da prestanemo
da radimo ili govorimo ono to je u suprotnosti sa naim mislima
i uverenjima. Drugim recima, prestajemo da prodajemo ili presta-
jemo da laemo nae potencijalne kupce i sebe.
Kao to sam opisao u drugaijem kontekstu, klju za moti-
vaciju je motiv. Kako prodajemo zavisi od naih motiva. Naa
svrha, povezana sa podudarnim motivom, odreuje metode koje
koristimo. Ako hoete da izbegnete sagorevanje, uskladite svoje
reci sa aktivnou i vaa uverenja sa ponaanjem. Verujte u svoj
proizvod i saznajte dovoljno P vaem potencijalnom kupcu da bi
odredili sa potpunom svrhom daje slaganje odgovarajue, i vi ne
samo da ete spreiti sagorevanje, mpda,ete nai partnera za ceo
ivot, izvor preporuka, centar uticaja koji razvija posao i poziva i
296 MOC PRINCIPA
druge da isto ine. Lake je_ biti hrabar jer je motivda
j korisno.
Da sumiramo, najbolji put da se izbegne sagorevanje je da
budete ono to ste, da koristite znanje koje imate, da govorite na
osnovu svog iskustva, i da ste ubedeni da je istina dovoljna.
KAKO DA OSTANETE MOTIVISANI
Jedna od dodatnih dobiti kod prodaje uz potovanje je da;
izbegavate zamku sagorevanja. Draga je da ako radite onojto
volite, novac esto sam doe.. Ljudi koji vole svoj posao crpu .
energiju iz posla. Razmena ushienja koje oseaju za svoj proizvod
ili uslugu i rezultati koji se tako dobijaju su samoohrabrujui.
Uspeh raa uspeh. Takvi prodavci mogu pozitivne "ratne prie" da
ire veem broju kupaca, koji su sa svoje strane inspirisani da
kupuju i probaju, to opet vodi ka novim ratnim uspesima, i ceo
ciklus se hrani samim sobom. Mee i granice izmeu prodavaa!,
kupaca nestaju, kupci postaju partneri, partneri postaju pobednici,
svi zainteresovani zadovoljavaju svoje ciljeve i kao rezultat entuz-
ijazam i uspeh postaju zarazni. Po mnogim procenama, 80 proce-
nata narudbina obino izvri 20 procenata trgovaca koji grade
budunost pruajui usluge svojim potencijalnim kupcima i
pomaui im da postanu kupci."' Sta zna tih 20 procenata a ostali
koji prodaju isti proizvod i imaju iste alate na raspolaganju ne
znaju?
Prodaja u svom najboljem vidu je sluenje. Sluenje ne
zahteva od vas da budete podreeni; zahteva da budete moni.
Sluiti znai ponuditi ono to imate a moe da bude korisno
drugom. To nije bleda predstava; to je jedna od najmonijih^
predstava koju moete da zamislite. Dopada mi se provokativna
predstava o prodavcu kao samuraju, ne manijaku koji vie i mae
maem, ve snanom oveku sa misijom koga svako ceni. Ta stara
japanska re bukvalno znai "onaj koji slui". Samuraj je obuavan
u raznim vetinama da slui svom gospodaru, porodici, pri-
jateljima i iroj zajednici. Ta sluba gaje uinila nezamenljivim i
donela mu je potovanje, ast, mo, bogatstvo i sreu.~'
Uobiajeno shvatanje je da kada neko hoe ono to mi
imamo, nama se prua prilika da mu to i dobro naplatimo, podiui
cenu naem proizvodu. Sugeriram drugi pogled: Proirite ponudu.
Ponudite im vie, jer o njima znate dovoljno da bi iskreno pre-
poruili dodatne proizvode, bolje snabdevanje, dodatke, ili alter-
nafiveTFroiriti ponudu znai ponuditi dodatne vrednosti, to je
TiijucTza odravanje odnosa koji dovode do promena a ne samo
obinih razmena. Ne samo samuraj, ve supersamuraj, majstor,
prodava koji prodaje uz potovanje. Svako moe neto da proda
ili zakljui pogodbu, jer ima mnogo potencijalnih kupaca sa mnogo
potreba; ali ostvariti prodaju koja je poetak doivotnog odnosa
koji donosi zadovoljstvo, i stvara novo saveznitvo izmeu kupca
i prodavca - to zahteva duboko posveenje usluzi, neobino razvi-
jeno umee, i razumevanja zato ljudi kupuju.
ZATO LJUDI KUPUJU?
Postoje etiri univerzalne ljudske potrebe, koje se mogu
predstaviti stomakom^ srcem, glavom i duom. Stomak predstavlja
nau potrebu za odeom, stanom, hranom, zatitom i sigurnou.
Srce predstavlja nau potrebu da volimo i da budemo voljeni, da
budemo cenjeni da se sa nama ljubazno postupa. Glava predstavlja
nau sposobnost da mislimo i reavamo probleme, da razvijemo
nae talente i umea. Dua smo mi u celosti, sposobni da
pronaemo smisao, sutinu, i oseaj doprinosa svojim radom i
svojim ivotom. Hoemo da ivimo dobro; hoemo da se sa nama
dobro postupa; hoemo da se razvijamo i rastemo; i hoemo da
menjamo. Svaka prodaja bi trebalo da se usredsredi na jednu ilL
vie ovih potreba, ta moete da ponudite to pomae potencijal-
nom kupcu da bolje ivi, vie voli, naui vie, i ostavi zavetanje?.,
ta moete da prodate to e da ih unapredi ekonomski, drutveno,
mentalno ili duhovno? to vie imate da ponudite to moe da im
pomogne da to ostvare, bolje ete biti u mogunosti da ih usluite.
Sto ih bolje usluite, postaete efektivniji kao prodava.
298 MOC PRINCIPA
Kao pripremu za seminar za prodavce koji sam vodio za
akvizitere u popularnom nacionalnom asopisu, intervjuisao sam
kljune ljude i prostudirao sam asopis. Saznao sam daje asopis
jedan od najuspenijih nedeljnika u Americi i da je to ve godi-
nama. Privlanost asopisa je bila daje poinjao sa znatieljom a
zavravao sa nadom. Priama koje su se svake sedmice redale,
itaoci su doli do jednog od dva zakljuka. Ili, "Uh, ovo je neto
to mi se nije dogodilo i dobro je," ili "Oho! To je mogue i meni
da se dogodi i vredno je pokuati!" Nada je praktikovana u
ureivakoj politici i to je usmeravalo svaki broj. Primerima iz
ivota slavnih linosti i obinih ljudi, konzistentno i majstorski su
iskazivane sledee poruke:
Ja nisam rtva.
Mogu da odluim ta da inim sa svojim ivotom.
Mogu da organizujem svoj ivot da se drim svojih najdubljih
vrednosti.
Mogu da uspem sa drugima.
Hou da razumem druge, jer u tako biti bolje shvaen.
Prihvatam razliitosti kod drugih. :
Mogu da postanem bolji ako se trudim.
Ne moete prodavati sa integritetom dok ne znate gde je
va potencijalni kupac u pogledu svake od etiri univerzalne
potrebe. Moda nemate sve odgovore i reenja koja su im
potrebna, li ako ne moete da iskae te vidljivu povezanost
izmeu onoga to vi imate i onoga to oni hoe, ne moete ih
uopste usluziti. Ako znate zato ljudi kupuju moete da izgradite
verodostojnost, izloite svoj pogled, i obezbedite ono to im je
potrebno. Svako zna kako da pria; malo njih zna kako da slua.
Odlini sluaoci obino prodaju vie od dobrih prilj-ivaca.
Paljivo sluanje, ustanovljavanje uslova poverenja i sigurnosti,
i demonstriranje da branite na nain koji je znaajan za poten-
cijalnog kupca omoguava vam da danas posejete seme koje e
sutra doneti dobre plodove.
Danas je prodaja retko jedan dogaaj, kratkorona, brza
transakcija. Ciklusi prodaje su dui. Sve vie ljudi je ukljueno u
svakoj fazi procesa. Mnogi faktori moraju da se razmatraju na
svakoj taci potencijalne veze. Ako razumete zato ljudi kupuju,
onda ste krenuli putem koji e rezultovati u istinskom potovanju
vaeg kupca. Va cilj je da im pomognete da uspeju. Kada vi
cenite njih, i oni e ceniti \ as. Kao rezultat dobijamo promenjen
odnos.
Kada je veliki lanac robnih kua Macv stavljen na prodaju,
to je, prema recima njenog predsednika. koji je bio moj klijent,
trebalo da bude najvea prodaja koju je grupa za posredovanje
ikada obavila. Mnoge komplikacije su zahtevale niz sastanaka
pravnih zastupnika obe strane ovog dogovora, to je ceo proces
dovelo skoro do zastoja. Bio je to potencijalno dogovor vredan
milijarde. Moete li da zamislite pritisak na sve uesnike da dobro
obave svoj posao, ne budu iskorieni i da na kraju dobro
izgledaju? Predsednik mije rekao daje bilo mnogo rokova, mnogo
pregovaranja, mnogo potkomiteta koji su obraivali posebne as-
pekte svakog detalja, sa neprekidnim nizom izvetaja, predloga.
protivpredloga, zavera, pat pozicija, predstava i frustracije.
Postepeno, problem po problem bili su reeni po receptu moi
koristi, sa kompromisima na obe strane. Obe strane bi izgubile
mnogo da odgovor nije postignut, tako daje na obe strane postojao
i strah. Na kraju su se dogovorili o ukupnoj sumi i procentnoj stopi
na finansiranje, ali bilo je jo dodatnih kritinih oblasti koje su
ostavljene da vise u vazduhu.
Kada je doao veliki dan za "finalnu predstavu," zvaninici
obe strane su stigli u hotel u centru grada, sa nizom advokata u
pratnji. Predsednik je priao starijem lanu protivnog pre-
govarajueg tima i pitao da li bi mogao da sa njim razgovara
privatno par minuta. Sloio se, oprezno, ali "samo nekoliko mi-
nuta." Predsednik mi je rekao da je naporno radio da razvije
poverenje kod starijih lanova pregovarakih timova koji su vodili
projekat. Doao je do toga da ceni profesionalizam i integritet
"protivne strane." Tako je i odluio da mu ukae potovanje na
neobian nain.
300 MOC PRINCIPA
Rekao je pregovarau: j"Imam u vas poverenja. Nameravam
da napiem est oblasti na posebnim komadima hartije, dau vam
ih, i pozivam vas da izaberete tri koje su vam najvanije, i ja u
vam ih dati. Bilo ta to hoete u ove tri oblasti, dau vam, a ja u
uzeti tri preostale oblasti. "Rekao mi je da je druga strana bila
zateena, videlo se to i na licu pregovaraa, izgledao je oamuen.
"Niko sa nama nije tako postupao. Ne mogu da verujem da ste
ozbiljni. "Bio je toliko iznenaen da se bukvalno ukoio. Naao je
stolicu i seo, teko diui. Nakon due tiine pogledao je gore i
nastavio, "Ako ste ozbiljni, uiniu to." U stvari, znam ta hoete,
i bio sam spreman da podnesem poetni predlog, onda protivpred-
log, itd., da bi zavrili sa onim to mislim da bi vi uzeli. Ali zato
ne krenemo? Onda je, nakon narednog brzog uzdaha, priznao, "U
stvarnosti, potrebne su mi samo dve oblasti, ne tri. Hajde da tako
i uinimo]^""
Petnaest minuta docnije, ova dva oveka, smekajui se,
vratila su se grupi i dala potrebne instrukcije advokatima da odrade
detalje i zavre posao. U normalnim situacijama, to bi trajalo
danima, i to bi bili muni dani, ispunjeni strahom, emocionalno
iznurujuih rasprava, blefiranja, grickanja i sniavanja cene da bi
se dolo do zajedniki prihvatljivog stava, i u najboljem, to bi bio
kompromis na niskom nivou. Ovo je bio vei uspeh za obe strane.
Ne postoji prodajni trik, tehnika ili tajni postupak kojim bi se
postigao ovaj znaajan rezultat. Potovanje, koje je svako zasluio
i koje se proirilo, pretvorilo je odbrambene transakcije u divnu
pobedu za sve uesnike.
Ima mnogo naina da se opie ili okarakterie ovaj pristup
prodaji. Prodaja u saradnji, partnerska prodaja, nova prodaja,
samurajska prodaja, prodaja na osnovu moi, prodajnojnajstoj:-
stvo, napredna prodaja, strateka prodaja - svako ima razliitu
sklonost prodaji sluenjem kupcima zakonito, i svaki pristup
pokuava da vas navede da imate novi pogled, dugoroni po-
gled, izmenjenu perspektivu o procesu. Kada to vidite drugaije,
drugaije ete i prodavati. Ogromni uspeh vas oekuje kada
nauite da povezete karakter i sposobnost prodajom uz
potovanje.
PRODAJA KORISCENJEM MOI ... 301
HOU DA SE POPRAVIM - STA SADA DA
URADIM?
1. ta je osnova za vrstu prodaje koju sprovodite u veini
sluajeva - sumnja, strah, potenje, potovanje?
2. Pomislite na vrednog potencijalnog kupca na koga bi eleli
da utiete. ta biste mogli da uradite danas to bi povealo njihovu
sposobnost da imaju poverenja u vas sledei put?
3. Sa ovim potencijalnim kupcem, ta biste mogli da uinite,
u okviru vaeg uticaja, u toku sledee sedmice to bi im dalo razlog
da poveaju svoje poverenje u vas?
4. Da li oseate da sagorevate na poslu? Koliko ste esto u
situacijama kada oseate pritisak da napravite kompromis da bi
prodali ili zakljuili ugovor? Koji je drugi pristup koji je manje
stresan i asniji?
5. Da li znate zato vai kupci kupuju? Kako vae
razumevanje moe da vam pomogne da ih bolje usluite?
6. Ako va cilj postane "ira ponuda" a ne "vea prodaja", ta
bi drugaije uradili? Kako bi vai kupci bili u stanju da iskau
razliku u vaem novom pristupu?
12. GLAVA
VODSTVO NA OSNOVU
MOI - KAKO DA CENITE
ONE KOJE VODITE
Jedna osoba koja stvarno zna kako da
vodi vredi vie od stotine koji su samo
studirali rukovoenje.
Nepoznati autor
Vi ste voa. Bez obzira na titulu, poloaj, ili ulogu, u nekim
odnosima sa nekim ljudima, od vas se oekuje usmerenje,
miljenje, savet, donoenje odluke. Bez obzira da li ste formalni
voa ili neformalno priznat kao voa, moete da vodite na osnovu
moi. Vi ste takoe i sledbenik i ponekad je vano, ak i potrebno,
da vi sluate druge, i da ih sledite. Bez obzira staje va poloaj ili
odnos, drugi mogu da znaju vie od vas ili da zbog sposobnosti ili
iskustva budu u boljem poloaju da vode. Kao stoje Vil Roders
(Will Rogers) voleo da kae, "Svi smo mi neznalice, samo u raznim
oblastima." Postoje znai situacije kada emo mi da sledimo. U
ovom poglavlju, pomoi u vam da razumete mnoge naine koji
VODSTVO NA OSNOVU MOI ... 303
opisuju i objanjavaju sposobnost rukovoenja i praenja, tako da
kada doe vreme za vas da pratite, biete u stanju da cenite vae
vode, a kada je vreme da vodite, moete da vodite na osnovu moi.
TA ZNAMO O RUKOVOENJU?
Ima mnogo prilaza koje moemo da odaberemo da bi
razumeli rukovoenje jer postoji mnogo razliitih paradigmi ruk-
ovoenja. Moemo da studiramo istorijske linosti, moemo da
posmatramo osobenosti i karakteristike istorijskih i sadanjih
voda, i moemo da posmatramo ta ugledne vode stvarno rade. Ali
tradicionalni pristupi razumevanju i uenju rukovoenja
ogranieni su u primeni jer se usredsreuje na istoriju, okruenje,
osobenosti i ponaanje vode. Meutim, rukovoenje je proces koje
se odvija izmeu linosti i sadri izbore i od strane voa i od strane
sledbenika. Da bi potpunije shvatili rukovoenje, moramo da
razmatramo i ulogu sledbenika. Koja kombinacija okolnosti,
karakternih crta i ponaanja daje optimalno rukovoenje? A moda
je pravo pitanje u ovo doba izbor i mogunosti - uz sve mogunosti
izbora koji ljudi danas imaju, zato bi neko izabrao da sledi ba
vas?
Pre nego se pozabavimo ovim pitanjem, razmotrimo prilaze
koji su korieni u prolosti, pogledajmo njihov doprinos naem
razumevanju rukovoenja, i razjasnimo kako oni ograniavaju
nae izglede. Kao kod veine paradigmi, svaki pristup nudi neki
uvid - nijedan nije pogrean, ali je svaki za sebe nepotpun.
ISTORIJSKI PRILAZ
esto kada hoemo da razumemo rukovoenje, odgovore
traimo od lidera prolosti. Studiramo primere kraljeva, generala,
predsednika i patrijarha. Ovaj pristup moe da zanemari znaajne
ene koje su asno i, izvrsno rukovodile i esto je zbog toga
ogranien. Kao stoje ekspir zapazio u Dvanaestoj noi, "Neki su
304 MO PRINCIPA
roeni veliki, neki postignu veliinu, a nekima je veliina namet-
nuta." To znai da, osim kada je postignete sami, veliina je neto
to vam se desilo roenjem ili sluajno. To je na nov nain
obnovljena rasprava o znaaju nasleda i okruenja. Mnogi kraljevi
su bili lideri samo na osnovu roenja, a ne aktivnosti. Ponekad
vojnike voe dolaze od autoriteta putem drutvenog poloaja ili
privilegija. esto drutvene vode izbijaju na vrh samo kao rezultat
posebnih okolnosti u odreenom trenutku.
Ako teimo da definiemo kvalitetne karakteristike kod ra-
nijih lidera da bi mogli da ih kopiramo, istorijski prilaz nije dobar.
Ako je rukovoenje neto to se nama deava, spreeni smo da
uinimo mnogo u vezi sa tim. Ne moemo se vratiti i promeniti
roditelje. Niti moemo da izmenimo svetske uslove da bi nas
pokrenuli ka veliini. Znai, mada je izvanredno interesantno uiti
o tim ljudima, istorijski pristup nam ne pomae kada odluujemo
ta mi moramo da uradimo da bi bili efektne voe.
PSIHOLOKI PRISTUP
Psiholozi tvrde daje bolji pristup razumevanju rukovoenja
ne fokusiranje na to ta vam se dogaa, ve studiranje vas samih.
Moda je vodstvo odreeno vaom linou. Voe su
harizmatine. Ljudi hoe da ih slede. Sledbenici psiholokog pris-
tupa predlau da umesto da gledamo na naslee i okruenje da bi
nali znake liderskog potencijala, treba da ispitamo nae karak-
terne crte. Kao rezultat obino sledi spisak: efektivni voe su
vredni poverenja, lojalni, pomau, drugarski se ophode, uljudni su,
paljivi, posluni, vedri, uspeni, hrabri, savreni, potovani i tako
dalje. Ovaj dobro poznat spisak, preuzet od amerikih skauta,
postavlja uzoran standard za svoje lanove, od kojih mnogi postaju
lideri u poslovnom svetu, politici i drutvenom ivotu. ' Devojice
skauti takoe imaju slini spisak u svom statutu, pri emu je tu i
potenje, fer postupanje, pomo, obzir, brinost, hrabrost, snaga i
odgovornost.
Mada su ove crte svakako za divljenje, ima i drugih osobina
nekih voda koje svakako nisu za divljenje. Knjige kao Atiline tajne
VODSTVO NA OSNOVU MOC!
305
kao voe (Leadership Secrets oj Attila the Hun) takoe nude
alternativni spisak osobenosti koje moemo pokuati da kopiramo
da bismo zadobili mo i vodstvo. Koliko su vredni ti spiskovi? Dok
studiramo karakterne crte voa, brzo shvatimo da ne postoji jed-
instvena grupa karakteristika koja odreuje vodstvo. Neki vode su
ekstrovertni, linosti vee od ivota. Drugi su mnogo promiljeniji,
skloni su razmiljanju, sarnoposmatranju i analizi. Verovatno ste
poznavali vode iz obe kategorije. Koje onda karakterne crte da
gajimo? Odgovor nije oigledan.
BIHEJVIORISTIKI PRISTUP
etrdesetih godina bihejvioristiki psiholozi su izloili nove
poglede. Bihejvioristi su tvrdili da liderstvo ne odreuju karakterne
crte, ve ponaanje. Ako nauimo da ojaamo odreeno ponaanje
i iskorenimo drugo, moemo, bez mnogo otpora, da vodimo ljude
da uine ono to hoemo. Rukovoenje je aktivnost a ne stanje.
Bihejvioristiki pristup je doveo do promene u stilu
upravljanja u mnogim organizacijama. Neki menaderi su
pokuali da poveaju svoju efektivnost naputanjem svojih kan-
celarija i eim kretanjem medu svojim saradnicima.
"Upravljanje etanjem naokolo" je karakteristika bihejvioristikog
pristupa. Voe se pozivaju da idu tamo gde se neto deava, da se
iz prve ruke informiu, da se dogovaraju sa stvarnim ljudima tamo
gde se posao i obavlja.
Mada obino moemo da saznamo neto osmatranjem ta
voe stvarno rade, neki su ukazali na ogranienja ovog pristupa.
Jedan osmatra je zadirkivao, "Tumaranje naokolo nee od vas
napraviti dobrog vodu kao to ni spavanjem u garai nee od vas
postati auto." Moete da proete kroz to a da ne dobijete eljene
rezultate; moete da imate privid bez sutine. Drugo znaajno
ogranienje bihejvioristikog pristupa je da moemo da osma-
tramo i dokumentujemo ono to neko radi, ak i da ga snimamo na
poslu, i upotpunimo video zapis njegovim komentarom; ipak to
nije ela pria. Ne uoavaju se oseanja ili istorijat ili nivo pover-
enja. Mogue je, ak verovatno, da neko uradi sve isto kao i voda
20 Mo principa . . . '
306 MOC PRINCIPA
a dobije razliite rezultate. Naini ponaanja mogu da postanu
metode ili tehnike koje pokuavamo da koristimo "na" drugima.
Kada se prvenstveno usredsredite na imitiranje ponaanja voe
sledbenici mogu da se osete izmanipulisanim ili "prevarenim."
Malo je onih koji vole da neko u odnosima sa njima koristi tehnike
i metode. Osmatranje efektivnog vode moe da nam ne ukae zato
posebno ponaanje daje rezultate kod jedne osobe, ili kad neko
drugi ponovi to ponaanje, ne dobije iste rezultate kod jedne osobe,
ali kad neko drugi ponovi to ponaanje, ne dobije iste rezultate.
Mehaniko ponavljanje neijeg ponaanja ili stila kopiranjem
druge osobe bez razumevanja moe ustvari da druge navede da se
odlue da nas ne slede. ... ,
TEORIJE ZAVISNOSTI
Svesni ogranienja prethodnih prilaza, istraivai ruk-
ovoenja proirili su svoj fokus ezdesetih godina. U to vreme
njihova nova pretpostavka je bila da nije mogue razumeti vodstvo
ako se gleda samo polovina sjike. injenica je da nemate voe
ukoliko nemate i sledbenike. ta emo sa sledbenicima? Gde su
oni u ovoj jednaini? Efektivni voda je sposoban ne samo da se
oslanja na svoju sopstvenu snagu ve i da oseti snagu i potrebe
svojih pojedinih sledbenika i da se na njih na odgovarajui nain
usredsredi. To znai da on moe da tretira razne sledbenike na
razliite naine. Na primer, nekim ljudima su potrebna uputstva,
dok drugi mogu sa vama da uestvuju u donoenju odluka. Nekim
ljudima je potrebna obuka, nekima naredbe, neki e sami da obave
posao, a neki e prihvatiti odgovornost koja prati prenoenje
ovlaenja. Rukovoenje onda postaje skup aktivnosti u koje se
uputate da bi optimizirali povezanost izmeu zadatka, sledbenika
i okolnosti; ono to inite kao voa zavisi od onih koje hoete da
vodite i ta hoete da vodite i ta hoete da postignete.
Postoje razne teorije zavisnosti od kojih se svaka usred-
sreuje na neki aspekt jednaine liderstva. Moda je najbolje
poznata teorija zavisnosti, vodstvo na osnovu situacije. Ken
Blanard (Ken Blanchard), autor serije knjiga Menader za jedan
minut (The One Minute Manager) zajedno sa svojim partnerom,
Pol Hersijem (Paul Hersev) prvi je opisao vodstvo na osnovu
situacije u njihovoj knjizi Upravljanje ponaanjem u organizaciji
(Management of Organizational Behavior). ' Oni objanjavaju
kako uspeni vode uspevaju da razumeju zrelost svojih saradnika
za izvrenje zadataka, motivaciju i spremnost da se prihvati odgo-
vornost, i kako prilagodavaju svoj stil upravljanja situaciji u kojoj
se nalaze. Ovo je koristan pristup. Meutim, ljudi nisu u mirovanju;
kada se ljudi promene, ta ili ko dovodi do odgovarajue promene
u rukovoenju? Kako procenjujete zrelost? Kako stiete potrebnu
fleksibilnost da bi izmenili svoje upravljake aktivnosti?
Ovaj pristup je bio popularan, ali verujem da je za malo
"kratak." Ne verujem da se rukovoenje svodi samo na "itanje
ljudi" da bi od njih dobili ono to traite, ili injenje njima neega
stoje potrebno da biste dobili rezultate koje hoete. Svi odnosi su
dinamiki i dvostrani. Moete imati izbor kada odluujete kako da
druge vodite, ali i oni imaju izbor kada odluuju da vas slede.
Uz sve izbore koje imaju, zato biste odluili da slede ba
vas?
Re je o izboru. Re je o opcijama, i ljudi ih danas imaju vie
nego ikada. Ne radi se samo o tome ta vi njima radite. Da li ste
ikada uli u sobu gde treba da obavite posao sa nekim ljudima koji
su vama podreeni a oni medu sobom priaju o vama? Prilikom
posete jednoj kompaniji uo sam ovaj deli razgovora:
"Da li misli daje ovo pravi dan da pitam za poviicu?"
"Ne znam - da li si videla njegovu kravatu? Kad god nosi tu
kravatu, ima lo dan."
ta se ovde deava? Ista stvar koja se deava u svakoj situaciji
gde ima lidera i sledbenika. Kada vi imate ulogu vode, provodite
vreme razmiljajui kako da utiete na one za koje ste odgovorni.
U isto vreme, dok pokuavate da ih shvatite, ta oni rade? U pravu
ste. Oni pokuavaju da shvate vas. I oni razmiljaju, smeraju,
planiraju. I ako niste sigurni daje to istina, pitajte se ta radite kada
se va ef neoekivano pojavi. Moete li da pokuate da pogodite
ta se deava?
20* ..''. "'.;
308 MOC PRINCIPA
Verujem da se ljudi, u veini, samousmeravaju; da se sve
vreme provedeno da ih shvatimo izjednaava sa vremenom koje
su oni proveli pokuavajui da nas shvate. Verujem da ljudi ele
da vre izbor, i da zato ima znaaja razmiljanje o kontekstu naih
liderskih zahteva. Niko ne voli daje "sreen", obeleen, ili postro-
jen, ak i kada se kae da smo u stanju da obavimo posao samo-
stalno. Ljudski duh se opire odbacivanju, ili postupanju kao sa
automatom. Rukovoenje je vie od jednostavnog uklapanja
naina voenja sa pretpostavljenim nainom praenja, ili slaganja
stila rukovoenja sa preferencama sledbenika.
Sledbenici moraju da budu sastavni deo formule. Doprinos
teorija zavisnosti naem razumevanju rukovoenja je veliko, jer
po toj premisi, i sledbenici i voe su ukljueni u formulu, i mnoge
mogunosti sa kojima ja suoen voa su naglaene. Ali ako
hoemo da bolje razumemo vodstvo, moramo da istraujemo. Ako
je rukovoenje vie od stanja, rezultata svetskih uslova, linih
karakteristika, ponaanja, ili uoenih zavisnosti, staje onda?
SAVREMENI POGLEDI NA RUKOVOENJE
Savremeni mislioci su poslednjih godina proirili shvatanje
teorija vodstva. Ovde je skup dodatnih pogleda koje sam obradio
u svom pokuaju da shvatim i drim predavanja o rukovoenju:
Rukovoenje je pokuaj meupersanalnog uticaja,
sprovedenog u procesu komuniciranja, radi ostvarenja
zajednikih ciljeva.
Instruktor poslovne kole
Rukovoenje nije u slavi.
Laura Timis
Moete da upravljate onim to ne razumete; ali ne moete
to da vodite.
Myron Tribus
Neki ljudi misle daje rukovoenje umetnost zadobijanja
drugih da obave sav posao.
Direktor kompanije sa liste FORTUNE 500
Da bi bio voda, treba da se tu nae.
Direktor Colgate Technology
Izgleda daje rukovoenje umetnost zadobijanja drugih,
da ele da urade neto to ste vi uvereni da treba uraditi.
Vance Packard
Pravi voa nema potrebu da vodi - on je zadovoljan
da ukae na put.
Henry Miller
Poslednji test voe je da za sobom kod drugih ostavi
ubeenje i volju da nastave.
; Walter Lippmann
Treba da vodite a ne terate, inspiriete a ne
dominirate, izazovete potovanje a ne strah, dobijete
podrku a ne suprotstavljanje - to je rukovoenje.
Uesnik seminara
Prva odgovornost voe je da definie realnost.
Poslednjaje da se zahvali. A izmeu, voa mora da
postane sluga i dunik.
Max Deoree
Rukovoenje je sposobnost, zadobijanja ljudi da rade
ono to nee, i da im se to dopada.
Harry Truman
Voa skoro uvek dela ne-svesno a onda docnije razmilja
zato je tako postupio.
Javvaharlal Nehru
310 MO PRINCIPA
Rukovoenje je otkrivanje sudbine organizacije i
: i posedovanje hrabrosti da se ona sledi.
Joe Javvorski
Voa je neko ko prevodi numere u stvarnost i odrava ih.
Warren Bennis
Ono to uoavam u ovim stavovima i na osnovu sopstvenih
godina istraivanja i studiranja o voama i rukovoenju je daje to
snani ljudski poduhvat, i da se ne uklapa valjano u definicije i
sheme. Voe imaju svu spontanost, nepredvidljivost, slabost,
povredljivost i potencijal koji je svojstven ljudskoj vrsti. Ako
hoemo da vodimo na osnovu potovanja, moramo da poemo od
toga da su fleksibilnost, prilagodljivost i mudrost mogui, da je
seme veliine u nama, i da ako duboko brinemo o ivotima drugih,
moemo zajedno da radimo da ostvarimo vredne rezultate.
STA VODE TREBA DA URADE; KAKVE VOE
TREBA DA BUDU?
Velika zabrinutost ukazuje na drugaiji odnos izmeu voe
i sledbenika od prostog odnosa efa i potinjenog. Ako se moe
napraviti kontrast izmeu uloga gazde i roba, onda se tumaenje
moe nai u ulozi vode kao sluge. Robert K. Grinlif (Roberl K.
Greenleaf), direktor istraivanja menadmenta u AT&T-u mnogo
godina pre nego stoje osnovao Centar za primenjenu etiku, zastu-
pao je ideju da e ljudi slobodno slediti voe koji su se dokazali
kao sluge od poverenja? Imate san, drugima ukazujete na put.
Imate izdriv duh, sluate, saoseate. Verujete da "tipina" osoba
- nezrela, koja posre, nesposobna, lenja -jeste u stanju da ostvari
velika dela i herojstvo ako je mudro vodena." ' Usavravate sves-
nost. Verujete u delotvornost promene na osnovu ubeivanja a ne
prinude. Ukratko, voe slue, i sluenjem postaju vredni poverenja
drugih.
U razliitim vremenima zahtevaju se razliite vrste ruk-
ovoenja; ali u svim vremenima to je kombinacija karaktera i
\ potrebnih sposobnosti. Nadahnuto rukovoenje mora da se povee
\ sa organizacionim umeem koje se stvara na osnovu drugog te-
\ hnikog iskustva. Ova povezana kombinacija karaktera i sposob-
nosti esto je oigledna, jer ee nedostaje nego to postoji. Retka
je, i kao veina retkih pojava, izuzetno je vredna.
Najvei deo ove knjige je usredsreen na to ta voa mora da
bude, da bi asno uticao. Ima mnogo toga to voa moe da uini.
"Voda u akciji je izvidnik^ graditelj tima, i batovan. Na nedavnom
seminaru, traio sam od rukovodilaca da analiziraju jedno od
svojih uspenih rukovoenja navodei ta je trebalo da urade u
svakoj od ovih oblasti. Evo tipinog spiska:
__Kao izvidnik, trebalo je da prepoznaju i zadovolje zakonske
potrebe i elje svih zainteresovanih razjanjavajui:
_viziju_
okruenje ,
pravac
lokaciju
strategiju
svrhu
J tima: pomogli su drugima da zajedniki
postignu sledee:
- stvore zdrave, sigurne uslove za preuzimanje rizika,
- pomognudrugima da postanu voe^
- obezbederesurse i sami budu resursi,
- pomognu nekima da preu od zavisnosti do nezavisnosti.
nosti,
- pomognu_drugima_djjirade posao
-jie_ometaju druge
Kao batovani radili su vredno, esto iza scene, da:
-^stvore_kulturu j_obiaje koji otelotvoruju osnovna_n_aela i
vrednosti,
312 MOC PRINCIPA
- pomognukako da se zajedno radi, ,,...,,;.,.; .-.:.;. ,.,,,.
- pomognu da se sloimo o vrednim svrhama,
- stvore entuzijazam i razumevanje kod kritine mase sled-
identifikuju i uklone smetnje,
.'.,. obezbede priznanje i nagrade.
~ orgamzuJu i dostave sirovine,
- potkreJuâdajejioJielinii^
- planiraju za etvu.
Voa koji ispoljava asnu mo trudie se da menja, poevi
od sebe. Kad poveate svoje sposobnosti da naete put, izgradite
tim i gajite vrt, vaa osnova moi e se poveati, vaa sposobnost
da sluite e se poveati, i va potencijal za asno voenje e se
poveati.
Moete da zapazite da ove tri osnovne uloge rukovoenja
sadre neke atribute koji se tradicionalno smatraju za muke i neke
koji se esto oznaavaju kao enski. Istina je da vodstvo zahteva
obe polovine naeg mozga, oba svojstva nae prirode, i oslanjanje
na ono najbolje u mukarcima i enama. Interesantno je da tekue
studije rukovoenja identifikuju razne sposobnosti, kao sposob-
nost da se slua, gaji, brine i bude saaljiv, koje se nekad nisu
smatrale za vrline lidera. Da ukratko ispitamo ta bi se moglo
smatrati za enski stil rukovoenja, sa krajnjim rezultatom da
moemo da stvorimo model asnog rukovoenja koji sadri na-
jvee i najbolje oba pola.
ENSKI STIL RUKOVOENJA
Interesantna je ironija daje ono to novi mislioci nazivaju
novim tipom rukovoenja stvarno postojalo godinama kao takoz-
vani enski stil rukovoenja. Razume se daje uvek bilo ena koje
su bile mone voe, politiki i drutveno. Ali veina istoriara
izgleda da smatra da su ene-lideri anomalija. Svakako je tano da
su mnoge ene poslednjih pola veka obuavane da je jedini
raspoloivi put ka rukovoenju oponaanje metoda koje primenju-
ju lanovi mukih autorativnih organizacija. Moja namera nije ni
da branim ni da napadam ve da pogledam stvarne potrebe i stvarne
mogunosti koje lee pred nama dok radimo zajedno u braku,
poslovanju, obrazovanju i dravnoj upravi, da bismo doli do
najboljeg rukovoenja koje moemo da ostvarimo. Duboko veru-
jem da moemo zajedno bolje da sluimo, u svim domenima ivota
gde je potrebno inspirativno rukovoenje.
Knjige o moi sedamdesetih su bile muki orijentisane, go-
vorei enama da mogu da napreduju u svetu korporacija ako su
kao mukarci. Pretpostavka je da ene kao ene nisu, ustvari, voe.
Osetljive ene su tada bile uvreene, jer je savet bio u suprotnosti
sa svim to su instinktivno znale o uticanju na druge. Uspene ene
tih dana su govorile da su batovani na poslu, hranei, zalivajui,
podiui ostale. Veina mukaraca direktora je smatrala da su to
maloumne prie. A ene su znale da ljudi koji su od poverenja,
vredni, i potovani uvek bolje obave posao. ak i ene autori sa
dobrim namerama u to vreme sugerisale su da ambiciozne ene
ue fudbal, poker i vojne vetine da bi razumele pravilne, rele-
vantne modele poslovanja.
Neki su jasno videli i kroz tu mutnu vodu i ponudili su
alternativni pogled. Na primer, Don Nesbit (John Naisbitt) i
Patricija Aburdin (Patricia Aburdene) su zakljuili da "ene mogu
da izmene radna mesta izraavajui a ne odustajui od svojih linih
vrednosti." '
Sali Helgesen (Sally Helgesen), pisac i istraiva, posmatrala
je jedan broj sadanjih enskih voda, pokuavajui da shvati
zakonitosti u detaljima svakodnevnog ponaanja na poslu. U tom
prosecu, identifikovala je kritinu razliku izmeu aktivnosti i
stilova menadera mukaraca i ena. Mada su i mukarci i ene
imali dane ispunjene poslom, ene nisu videle. kao nepoeljno
prekidanje, neplanirane zadatke i susrete kao i odgovaranje, na
poruke; u stvari, namerno su pokuavale da budu pristupane, da
ispolje brinostângaovanje i pomo, Ere_kMi u toku" dana su
doivljavani kao deo proticanja vremena, a ne prepreke i tekoe
314 MO PRINCIPA
koje onemoguavaju napredak ka izvesnim unapred odreenim
ciljevima.
Odgovaranje na potu je bio nain da se odri i pristane na
odnose tako to ste ljubazni i cenjeni. Posao sekretarice nije da
zatiti vodu, ve da bude veza sa ostalima na poslu. Za te ene,
aktivnosti koje nisu direktno povezane sa njihovim poslom bile su
deo njihovog dana. Kada se isto ponaanje ispolji od strane
mukarca, to se zapazi. Na primer, poznata filmska zvezda zaus-
tavila je rad na tekuem filmu jer je obeala svom detetu da e ga
zvati u odreeno vreme. To to je od telefonskog poziva
napravljena drama ukazuje da nije smatrano daje divno da se drao
obeanja prema svom detetu, ve daje to bilo nepogodno i skupo,
mada retko. Za mnoge mukarce nije uobiajeno da decu stave
ispred svojih radnih obaveza.
Helgesen je, takoe, ustanovila da ene vie tee da gledaju
dugorono; da vide posao samo_kaojedan element svog identiteta;
da redovno zakazuju vreme i mesto za razmenu informacija; i da
vrednuju da su u centru dogaanja, olakavajui komuniciranje.
Nasuprot, mukarci se ee usredsreduju na kratkorone zadatke;
definiu se svojim poslom; uvaju informacije kao nain kontrole
moi, i tee da su na vrhu stvari, gde je kontrola jasna a linije
komuniciranja se prostiru na dole. Helgesen zapaa svetski feno-
men cikline prirode enskog rada u kui sa uivanjem u procesu
a ne u nagradi za izvren zadatak. On zakljuuje: "Sve vie.,..
materinstvo se priznaje kao odlina _kola za menadere,.^,;.
limiti -LI^LJ ivu J^ ^JI.ZÎHA.J\^ ivu, u UUJIVIIU .jivv.'i.u. iû.
htevaiuimnoga slina umea: organizaciju, dranje tempa,

reavanje konfliktnih zahteva, pouavanje, upuivanje, yocjgnje,_
osmatranje, otklanjanje poremeaja i pruanje informacija". _
Dolin Godfri (Joline Godfrey) zapaa u svom istraivanju
da, organizacije u vlasnitvu ena, do skora, nisu studirane, i veina
komentara o enama liderima je zasnovana na uoptavanjima iz
studija o organizacijama u vlasnitvu mukaraca. Ona se zalae za
vie istraivanja o enama, njihovim poslovima, j ali se da najbolji
primeri u organizacijama koje su u vlasnitvu ena nisu dokumen-
tovani i da drugi o njima ne znaju. Zapazila je:
Samo shvatanje uspeha od strane ena izgleda da ini da su njihove
organizacije drugaije. Ono to ene vlasnice nazivaju "normal-
nim" sada se vodi kao "nova paradigma" od strane poslovnih gurua
irom sveta. J_ akcije, irom zemlje, da se sve ivo "reinenjira"
jeste poduhvaF da . seHtlgne tamo gde su ene ve bile. Nova
^psihologija ena otFriva da su izvor moLodnosi koje erie~jed-
hostavno gradeJUspeh medu enama jejnanje stvar takmienja
nego saradnje, a prioriteti mogu da budu odreeni i na osnovu
'zaiRlevaTporodice ili zajednice ali i elje da se gomilaju stvari.
Kako su se 80-te pribliavale svom kraju mogli smo da
vidimo da se ene manje od mukaraca oslanjaju na autoritet i
tradicionalne odnose moi u odnosima sa svojim saradnicima.
Najbolji kvaliteti koji nisu bili cenjeni, jer su bili svojstveni
enama, muki pisci sada tvrde da su integralni deo novog i
radikalnog pristupa poslovima menadmenta. ~*'
Tako izgleda da oni koji bi da asno rukovode ne samo da
moraju da toleriu ili se prilagode odgajivakom stilu rukovoenja,
ve moraju da ga primene na integrisan nain, povezujui vredno-
vanje zaposlenih sa odgovornou da bi dobili meavinu najboljeg
to mukarci i ene ine kada rukovode. asno rukovoditi na
osnovu moi podstie najbolje u svima nama; malo tu ima mesta
za sitne due i sebine interese pune predrasuda o polovima.
ASNO RUKOVOENJE
Da pogledamo sada kako izgleda asno rukovoenje. Imamo
dva primera, jedan savremen i jedan raniji u ovom veku; jedan o
stvarno nepoznatom ijedan o svetskoj linosti. Dogodilo se da su
oba mukarca, ali je jasno njihovo prirodno ukljuenje snage oba
pola. Oba lidera su radila na nain koji je uticao da se mnogi ivoti
trajno promene. Bez obzira na aktivnosti predmet, problem, jedno
je izvesno: rukovoenje je bilo izuzetno. asno rukovoenje, bilo
da je u koncertnoj dvorani, direktorskom kabinetu, ili susedstvu,
daje izuzetne rezultate.
316 MO PRINCIPA
DVE STOTINE PEVAA I JEDAN VOA
Na velikom univerzitetu na Zapadu, odigrava se udo.
Svakog dana dve stotine studenata brzo se okupi pre nego to
zazvoni zvono i poinje da peva, zagrevajui se za neobinu probu.
To je upeatljiv prizor dok muziki direktor, dr Mack Wilberg,
seda za klavir i poinje da svira i diriguje u isto vreme, maui
rukama od klavijature na gore tenim pokretima, izvlaei iz
mladih ljudi harmonine zvuke koji iznenauju ak i njih svojom
preciznou, tonskim kvalitetom i lepotom.
Pre samo nekoliko godina, bilo je samo pedeset mukaraca
u ovom tradicionalno mukom horu. Ali to je bilo pe nego to je
Mak stigao, i poeo da nagovara po kampusu da pevai dou, da
puste svoje glasove, da pevaju. Sada, kad pevaju, to je iskustvo
koje sluaoci ne mogu da zaborave; to je magini dogaaj. A hor
je sada iroko priznat kao jedan od najboljih u SAD.
Mada brojnost oteava putovanja hora, Mak radi naporno sa
pevaima, terajui ih da ue nove i teke komade, kao i popularne
i standardne komade, tako da budu spremni za sezonu nastupa.
Njegov sastav je mnogo traen tako da esto daju dva koncerta za
jedno vee, znaajan podvig ak i za profesionalne muzike sas-
tave.
U emu je sutina ovog fenomena, studentska pevaka
druina koja stalno peva u rasprodatim koncertnim dvoranama?
Delimian odgovor je da se upeatljivi tonovi stvaraju kada
mukarci pevaju u harmoniji; poznato je da su se poslednjih sto
godina ljudi skupljali kad god bi kvarteti pevali blizu berbernica.
Takoe imamo odsenost i punou koju stvara dve stotine dobro
disciplinovanih mukaraca koje ujedinjuje zajednika svrha. Ali
ima i vie od toga. To je tenja i strast oveka sa misijom, koji
asno vodi svoj ivot kao to diriguje ovim neobinim horom.
Njegova misija je da pridobije mlade ljude muzici i omogui im
veliko iskustvo koje e im ostati celog ivota.
Da bi ispunio svoju misiju on i dalje regrutuje. Takmienje
za prijem u hor je otro. Oni koji prou poetnu audiciju kod
starijeg studenta moraju da polau kod samog Maka. Izgleda da
on zna i pamti svaki glas, i jako brine o zvuku koji stvara njegov
hor dok stalno trai snane, iskusne glasove koji e doprineti snazi
njegovog hora poveanjem glasovne raznovrsnosti. On, takoe,
radi veliki broj aranmana za hor, tako da komadi koje izvode
odgovaraju umeu pevaa dok razvija njihove sposobnosti. Nje-
gove probe su stroge, jer od pevaa mnogo oekuje. Mada bi za
svakog muziara profesionalca bio izazov da radi sa toliko mnogo
pevaa - a to su ivahni studenti, koji studiraju sve osim muzike -
izgleda da ih dri u aci dok se kreu od jedne do druge kompoz-
icije. Oigledno je da ga visoko cene.
"Potrebno je mnogo napora, i potpuno sam iznuren u pet sati
svakog dana," kae Mak. Kad se ali, zvui kao i studenti, koji
tvrde da su horske probe najtei asovi koje imaju. Ali svakod-
nevno se vidi napredovanje, a esti nastupi doprinose ostvarenju
izvrsnosti. Ponekad propuste neki drugi as, ali ne i probu. Ne bi
se usudili. Mak od njih mnogo vie oekuje.
Jedan drugi poznati horski dirigent komentarie: "Njegovo
muziciranje je neodoljivo za svakog koji je bilo ta imao sa njim.
Ima stil i harizmu da nagoni studente da pripadnost horu shvate
kao neto vredno. To nije lako kad pogledate na izazove drugih
aktivnosti na kampusu. On je prirodno ljudsko bie. Ne pravi se
vaan.
Loe vode ine da se loe oseate. Dobre voe ine da o njima
dobro mislite. Najbolje vode ine da se dobro oseate. Najvee
vode su kao najbolji dirigenti - dostiu vie od nota da bi ostvarili
lepotu kod pevaa.
KOLIKO MOETE DA IZDRITE DA NE JEDETE?
Mahatma Gandi daje drugi primer velikog i inspirativnog
rukovoenja. Spominjao sam ga mnogo puta u ovoj knjizi jer je on
moda jedan od najfinijih primera asnog rukovoenja zasno-
vanog na moi naela koje je svet upoznao. Riard Atenboro je
snimio film o njegovom ivotu 1982. Jedna scena u filmu dobro
prikazuje sutinu asnog rukovoenja. Takoe ilustruje ono stoje
Don Erskin (John Erskin) mislio kad je govorio "Najjednostavnije
reeno, voa je onaj ko zna gde hoe da ide, ustane i ide".
318 MOC PRINCIPA
U filmu Gandi prisustvuje sastanku. Predsednik vlade i razni
zvaninici sede s njim da rasprave stanje u dravi. Iznenada, bez
najave i poziva ulee ovek u sobu. Krvav je, pranjav i bez daha.
Objanjava da su izbili sukobi u jednoj provinciji, da ljudu umiru
na ulicama, i da neto mora da se preduzme. On stoji, teko diui,
i eka odgovor.
Ponaanje pojedinih zvaninika na sastanku moe da poslui
kao interesantna studija rukovoenja. Gandi ne kae nita, ve se
lagano die sa stolice i staje na svoje sandale. Nasuprot njemu,
predsednik vlade odgovara glasno, udarajui pesnicom i in-
formiui sve daje on predvideo ovo i da trupe moraju da se poalju
u provincije. Neko od vojnih lica odgovara da nema dovoljno
osoblja da bi se trupe poslale u svaku provinciju. Neko iz minis-
tarstva finansija dodaje da vlada ni u kom sluaju ne bi mogla da
plati toliko trupa. Njemu ela zamisao izgleda nepraktino.
U meuvremenu Gandi odlazi do oveka koji je doneo
strane, tragine vesti i poinje da postavlja pitanja. ta se deava
u provinciji. Koliko dugo ve traju borbe?
Predsednik vlade daje sledeu izjavu. Neko drugi odgovara
u odbrani. U pozadini Gandi i glasnik odlaze ka vratima koja su
jo uvek otvorena. Kada predsedik vlade shvata da se Gandi
sprema da ode, skae na noge, obavetavajui Gandija da sastanak
jo nije zavren. "Gde idete?" pita. "Idem u provinciju," odgovara
Gandi.
Dok sam gledao film, pitao sam se, "Ko mu je rekao da ide?
Ko mu je dao nareenje da ide? Ko mu je rekao ta da radi kad
doe tamo?"
Gandi putuje daleko do provincije i usput se raspituje.
Graanski rat je izbio u njegovoj zemlji. Njegovi voljeni - Hindu
i Muslimani - bore se, i meusobno ubijaju. Kad stigne, gore je
nego to mu je reeno. Borbe su se proirile. Krv bukvalno tee
ulicama. ene, deca i itave porodice su pobijene. Njegovo veliko
srce skoro puca. Toliko je uloio u ove ljude u nameri da im
pomogne da na drugi nain vide stvari, da vrednuju svoje razliito-
sti umesto to ih se plae. Ipak uprkos njegovih napora, sve se
raspada. Gandi ispituje situaciju i odluuje da nee da jede dok
borbe ne prestanu. Ostaje u provinciji i poinje da posti.
U provinciji poinje da se iri glas da je Gandi, velika dua
koji je njihov uitelj, njihov voda, njihov prijatelj, stigao i daje
poeo da posti. Borbe se razbuktavaju. Gandi ostaje u provinciji.
On provodi jedan dan bez hrane. Onda prolaze dva dana, tri dana,
etiri dana.
Kada se razmatra Gandijeva rtva korisno je zamisliti sebe u
njegovom poloaju. Da li ste ikada bili stvarno, stvarno gladni?
ega biste se odrekli zbog neeg u ta verujete? rtvovanje se
javlja kada odustajete od neega to hoete sada zbog neega to
vam je vanije. To je veoma gorak trenutak u filmu, i dok sam
gledao, uhvatio sam sebe kako se glasno udim "Da li e to da
donese ita dobro? Jedan mrav ovek prestaje da jede. Kako e to
na bilo ta da utie? Ovi ljudi su se zgrabili za gue; meusobno
se ubijaju!" Gandi je sve slabiji. On polako umire.
Dolaze i prolaze peti, esti, sedmi i osmi dan. Devetog dana,
negde u provinciji dogaa se neto udno. Neko, sa orujem u ruci,
odluio je. Znajui da njegov voljeni voa umire, donosi linu
odluku da se ne bori, i odbacuje svoje oruje.
Desetog dana, jo neko je slino odluio. Talas otpora raste
medu onima kojima je dosta krvoprolia, dosta ratovanja.
Konano, trinaestog dana od kad je Gandi stigao u provinciju, neko
dolazi sa sokom od grejpa i hlebom i nudi ga da jede, borbe su
konano prestale.
Ima neeg to dolazi iz osobe, kada su reci i akcije, oseanja
i misli ujedinjeni, kada je ono to hoete i ono to ste saglasno, to
je neverovatno mono.
Mnogo godina kasnije, neko se obratio Gandiju, elei da
sazna kako je mogao da razvije tu vrstu moi koja gaje osposobila
da utie na milione svojih sunarodnika. Ovo je bio njegov odgovor:
Tvrdim da nisam nita vie od prosenog oveka sa manje od
prosenih sposobnosti. Nisam vizionar. Tvrdim da sam praktini
idealist. Niti mogu da polaem pravo na bilo kakvo priznanje koje
sam bio u stanju da zasluim vrednim istraivanjem. Nemam ni
trunke sumnje da bilo koji ovek ili ena mogu da osvare to to
sam ja ostvario, ako bi on ili ona uinili isti napor i negovali istu
nadu i veru. '
320 MOC PRINCIPA
KAKO POINJEM DA ASNO RUKOVODIM?
Poinjete da asno rukovodite verovanjem da nikada neete
biti efektivniji kao voda nego to ste to kao linost. .Rukovoenje
je putovanje ka integritetu, jedinstvu i celosti. To je put koji poinje,
iznutra. Dok povezujete svoje vrednosti sa svojim. ak.cij.a.mar_^
stvarale linu mo koja vam omoguava da pomognete drugima
da uine isto. To zahteva nita manje nego promenu. Voren Benis
(Warren Bennis) je rekao, "Kada govorimo o stvaranju voda,
neumitno smo se upustili u promene linosti. Mada smatram da se
ne moe 'predavati' rukovoenje, siguran sam da se rukovoenje
moe nauiti i da izvanredni treneri mogu da stvore iskustvene
stavove koji olakavaju uenje. -*
Doe Davorski (Joe Jaworski), u Centru za kreativno ruk-
ovoenje, je zapazio: "Ako hoete da doe do eksplozije krea-
tivnosti, ako hoete takvu vrstu pregnua koja vodi do istinski
izuzetnih rezultata, morate da budete spremni da se date na put koji
vodi povezivanju izmeu individualnih linih vrednosti i aspiracija
i organizacionih vrednosti i aspiracija.
Ako hoete da ispitate i^ poveate svoje rukovodee potenci-
jale, postavite sebi pitanje: "ta bi navelo nekoga da me sledi? To
je najpraktinije pitanje koje voa moe danas a postavi. Kakav
ishod stvarno hoete odredie ta inite, kako ivite, i kako dobro
rukovodite.Moete da postanete moniji ako asno rukovodite.
AKTIVNOSTI U PRJMENI
Line
1. Razmislite o mnogim ulogama u kojima se nalazite a u
kjima imate ulogu voe. Koga vodite? Zato bi oni odluili da vas
slede?
2. Vodite beleke o rukovoenju, lini dnevnik pokuaja da
utiete na druge, ta ste radili, kakve je dalo rezultate, va istorijat
sa tom osobom ili grupom, i druge vane stvari. ta zapaate?
Moete li da vidite rezultate vaih stalnih napora?
3. Da li je neko koga cenite neposredno osmatrao vae
rukovoenje i dao vam savet. Sluajte ih. Biti otvoren jeste poetak
mudrosti i uenja.
Organizacione
Voren Benis sugerira etiri jednostavne stvari koje organi-
zacije mogu da uine da bi olakale i ubrzale razvoj sposobnosti
svojih rukovodilaca. ta vi sami moete da uinite da organizujete
te aktivnosti?
1. OBEZBEDITE IZVANREDNE UZORE. Pogledajte na
vode oko sebe. "Nikad nisam sreo oveka od koga nisam mogao
da uim", rekao je Mark Tven. Koju praksu i principe moete da
prihvati te/prime ni te? ta hoete da revnosno izbegavate da inite
i budete? Uzori su jedan od najboljih naina da se "predaje"
rukovoenje. To se odnosi i na dobre i na rave uzore. esto
najvie nauimo od negativnih primera.
Aktivnost: Vodite beleke o efektivnim i neefektivnim
voama koje osmatrate i sa kojima radite.
2. IDENTIFIKUJTEI NAGRADITE EFEKTIVNE TREN-
ERE. Naite nekog ko prua podrku ali ne kontrolie. Veina
direktora nije tako otvorena i potena kao to bi mogla da bude,
kada traite iskreno miljenje. Plae se da e zaposleni to da shvate
kao kritiku, da se to nee uzeti u obzir, da e to da pokvari njihove
odnose, ili da e biti vieni kao "loi momci".
Aktivnost: Naite spremnog, brinog, hrabrog trenera.
3. ROTIRAJTE POJEDINCE KOJI IMAJU SPOSOBNOST
ZA RUKOVOENJE NA RAZNIM POLOAJIMA I
ULOGAMA. Promenom poloaja, moemo mnogo da nauimo o
sebi i drugima. Imajte plan ali budite fleksibilni, preuzimajte
neobine zadatke koji vas teraju da rastete i razvijete nova znanja.
21 Mo principa ,,
322 MOC PRINCIPA
Aktivnost: Imajte plan razvoja koji sadri raznaiskiistviLi
naite sponzora koji e vas podrati.
4. OBEZBEDITE POTENCIJALNIM VOAMA
ISKUSTVA KOJA MOGU DA KORISTE. Postavite ih da vode
radne grupe koje se sastoje od raznih ljudi, kako po statusu tako i
po poloaju. Efektivno voenje takve grupe oslanja se na
ubeivanje, ne prinudu; na podrku a ne proveru.
Aktivnost: Budite spremni da preuzmete zadatke koji od vas
zahtevaju da se pokrenete iz zone sigurnosti i koji vas pozivaju da
izgradite sinergizam sa drugima.
13. GLAVA
TA AKO ONI POKUAVAJU
DA UTIU NA VAS?
Nikada ne odustajte! Nikada ne
odustajte! Nikada, nikada, nikada, nikada
- ni u emu to je veliko ili malo - krupno
i sitno - Nikada ne odustajte osim kada je
u pitanju ast i pravo razumevanje. Nikad
nepristajte na silu i na pretpostavljenu
nadmono st neprijatelja.
Vinston eril
Vei deo ove knjige je usredsreden na to kako da steknete
mo u svom ivotu da biste radili stvari koje vredi raditi. Poao
sam od pretpostavke da hoete vie moi, i da bi bilo vredno da
razvijete tu mo uenjem da asno utiete.
Ali kada neko drugi pokuava da utie na vas, vae
mogunosti su drugaije, u zavisnosti od toga ta hoete. Polazei
od sebe, ljudi koji su bespomoni mogu da veruju da se i vi
bespomoni. Sa mentalitetom gubiti/gubiti oni moda trae nek-
oga ko e se sa njima sloiti; oni misle, "Nita ne dobijam, ti nita
21* ',..-.
324 MOC PRINCIPA
ne dobija -jadni mi, hajde da izaemo i ubijemo vreme." Oni koji
vam pristupaju korienjem moi prinude mogu da oekuju otpor.
Ako je njihovo vienje dobiti/gubiti, mogu da oekuju pristajanje.
Ako neko pokua da se pogaa sa vama, to znai da se uglavnom
dre odnosa dobiti/dobiti, i verovatno e sa vama da pregovaraju.
Ako neko tei da asno ivi, verovatno i od vas oekuje asno
ponaanje.
VAI IZBORI KAD NEMATE IZBORA
Kada oekujete neprijatnosti u igri moi, moete u poetku
da mislite da nemate izbora. Bez obzira na sve, ipak imate. Uvek
postoji neto to moete da uradite; uvek moete neto da
promenite. Stivn R. Kovi (Stephen R. Covey) opisuje krugove
uticaja oko svakog od nas, okruene veim krugovima znaaja, u
svojoj knjizi Sedam navika uspenih ljudi. "' Njegova sugestija
je da kada se oseate kao u klopci postavite sebi pitanje, "Da li ovo
to se desilo ima prvenstveno veze sa mnom?" Onda promenite
ponaanje. "Da li se to odnosi prvenstveno na druge ljude koji su
manje-vie u mom krugu uticaja?" Onda promeniti svoje metode
uticaja. "Da li se to odnosi na ljude i stvari koji su samo u mom
krugu interesa?" Onda moete da promenite svoj odnos prema
tome. Uvek moete neto da uradite.
Ako prihvatite bez pogovora ono to vam je nametnuto, bez
da odgovorite, da li e vas to odvesti tamo gde hoete da idete? Da
li e to da vam pomogne da budete ono to hoete da budete? Da
li e to da vam pomogne da uradite to to hoete? Ako ne, ne inite
to! Ima drugih puteva.
AKO ONI NITA NE PREDUZIMAJU
I OEKUJU ISTO I OD VAS
Uinite neto! Promenite situaciju. Stvorite alternative. To je
ono to je Debi Rejnolds uinila u inspirativnoj sceni filma Nepo-
topljiva Moli Braun. Debi igra junakinju filma, Moli, koja je
TA AKO ONI POKUAVAJU DA UTIU NA VAS? 325
uhvaena u klopku na Titaniku kada se sudara sa santom leda koja
prouzrokuje potonue monog broda. Dve su pukotine na metal-
nom zidu broda, jedna iznad i jedna ispod povrine vode, i voda
poinje da ulazi u brod. Samo nekoliko putnika uspeva da se
dokopa amca za spaavanje.
U strahu, mnoge je zahvatila panika. Neki su ukoeni od
straha. U jednoj slikovitoj sceni, ena koja je uspela da ude u amac
ustaje i poinje da vriti da e svi oni umreti. Ona bukvalno ljulja
amac, ugroavajui svoj ivot kao ivot drugih putnika. Moli,
koja je bila u Evropi da usavrava otmenost i zapostavljene manire
aristrokratije, iznenada zamahne rukom, udari enu i zgrabi je.
Moli zaprepauje enu ponaanjem koje se ne uklapa u emocion-
alnu strogost i zaustavlja njeno opasno ponaanje. Nepoznata ena
niti je traila niti je zadovoljna stoje oamarena, ali to joj je spasilo
ivot. Da se i Moli paralisala, sumnjajui da moe ita da uradi i
da se predala sudbini vodenog ledenog groba, ne samo da bi umrla,
ve bi i svi koji su bili u amcu zajedno sa njom potonuli.
Ako ste vi u organizaciji kojoj se "neto kuva", bez obzira da
li promene dolaze usled neprijateljskog preuzimanja, preuzimanja
pozajmljenim novcem, prijateljske kupovine, reinenjeringa,
smanjenja, svoenja na pravu meru, vi ne morate da budete meu
rtvama. Vi moete da preivite. Ako va ef ili ef vaeg efa
samo eka da se sledea loa stvar dogodi njemu ili vama, vi
moete da izaberete drugaiji pristup. Dejvid Noer (David Noer),
konsultant za menadment, dokumentovao je mogunosti da
budete preduzimljivi kada je organizacioni ivot pasivno surov.
Njegova knjiga Vianje rana (Healing the Wounds), opisuje ne-
sigurnost, oseanje nepotenja, depresije, umora, smanjenog
preuzimanja rizika, smanjene verodostojnosti, nedostatak
obaveza, nepoverenje, prevare i nedostatak usmerenja koji moete
da oseate kada je vaa kompanija pod opsadom. Njegovo
praktino i pravovremeno reenje? Upravljajte procesom
otputanja, pomozite pri neizbenom tugovanju, pokidajte lanac
zavisnosti, i izaite iz otrovne odanosti ka samoodgovornosti. '
Nemojte da ivite svoj ivot kao violinist koji je uvek hteo
da svira ali je sve vreme na probi provodio samo zateui svoje
gudalo. Drugi oko vas moda upravo to rade, ekajui neizbeno
i ivotarei. Ako se nita ne preduzima, slabi se. to manje radite,
326 MOG PRINCIPA
ini vam se da manje i moete da uraditeiJPokrfinite.se._Kadaznate
ta morate da uradite, usredsredite se i uradite to.
..........Pesnikinja Meri Oliver (Mary Oliver), dobitnik Pulicerove
nagrade, izrazila je oseanja koja moete da imate dokse
pokreete, ostavljajui iza sebe one koji bi da vas zadre, na.dnu...
"Njena izvanredna poema Putovanje (The Journej) spada u pesme
koju esto navodim onima koji se bore da se oslobode porodice,
kompanije, ili situacije koja ih paralie jer drugi sumnjaju daje
bilo koji drugi izbor mogu, i zbog toga se vrsto dre vas,
spreavajui vas da se pokrenete.
Putovanje
Jednog dana konano ste znali
ta treba da uradite, i poeli ste,
mada su glasovi oko vas
stalno uzvikivali
svoje rave savete -
mada je ela kua
poela da drhti
a vi ste oseali stari lanac
na svojim lancima.
"Poboljaj mi ivot!"
svaki glas je vikao.
Ali vi niste stali.
Vi ste znali ta treba da uradite,
mada je vetar zavirivao
sa svojim ukruenim prstima
po samim temeljima -
mada je njihova melankolija
bila strana.
Bilo je ve dovoljno
dockan, i divlja no,
i put pun palih
r
. : grana i stena.
r
Ali malo po malo, ,
dok ste ostavljali njihove glasove iza sebe,
zvezde su poele da svetlucaju
kroz oblano nebo,
i pojavio se novi glas,
koji ste polako
prepoznali kao svoj sopstveni,
koji vam je pravio drutvo , '
dok ste krupnim koracima koraali dublje sve dublje
u svet,
odluni da uinite
jedinu stvar koju ste mogli da uinite -
odluni da spasete
jedini ivot koji ste mogli da spasete.
U po/.orenje: ako izaberete akciju umesto mirovanja, kada ste
pritisnuti verovanjima drugih da nita ne moe da se uradi, va sam
pokuaj moe da im izgleda kao optuba. Mada je teko, i vi
moete da oseate da niste u stanju, "ostavite njihove glasove" iza
sebe - svojski se potrudite. Vremenom, moda e primiti k srcu,,
kad vide da napredujete; moda e nai nadu za sebe kad vide vau_
hrabrost, dok se menjate.
AKO VAS PRINUDE - USPRAVITE SE, PROVUCITE
SE, TRAITE POMO, IZVUCITE SE
Kada vam neko namee svoje ideje, svoja oekivanja, svoja
uverenja, i oekuje da pristanete, moete to ili da podnosite ili da
se suprotstavite. Ne morate oseati da imate bilo kakav izbor kada
vas neko ko ima vlast nad vama tera da neto radite. Ali u stvarnosti
postoje etiri strategije koje moete da koristite: moete da se
uspravite - u svom ivotu, to pre moete; provucite se - oborite
glavu, za sada, preivljavajui strpljivo i kreativno to bolje
328 MO PRINCIPA
moete; traite jgmo^Ji4oiite,je><ja,drugima. zbogjx)drke_i
mogueg otpora; ili se izvucite - napustite situaciju, krenuvi u
"nema dogovora." U vojsci, ove opcije su predstavljene u
skraenici PIOP, to znai preivi, izvuci se, odupri se ili pobegni.
Ako oseate daje svako ko vas prisiljava neprijatelj, svaki od ovih
pristupa je mogua strategija koja ima svoj znaaj.
DESET PRAKTINIH PREDLOGA
Ovde imamo deset praktinih predloga, zasnovanih na ovim
strategijama, koje mogu da vam pomognu da izaete na kraj sa
organizacijom ili osobom koja primenjuje prinudu.
1. Nemojte da pasivno ekate. Ako stranac ude u pozorite,
sedne pored vas u mraku i stavi svoju ruku na vau nogu, koju mu
poruku aljete ako nita ne uinite? U organizaciji moe da doe
vreme za vas da neto uinite, da ustanete i da se na vas rauna, da
donesete teke odluke, da pronaete svoj put kroz organizacijski i
privatni lavirint, da ak budete taj koji duva u pitaljku. ' Vi moete
da preporodite svoju kompaniju a da ne rtvujete svoj posao.
(Pogledajte Menaderska hrabrost (Managerial Courage) od
Harvej Horntajn (Harvey Hornstein), New York: Wiley & Sons,
1986.)
2. Provedite svoje vreme kreativno spremajui se za svoj
trenutak, va in moi. Napravite plan. Prikupite snagu.
Razmotrite opcije. Kada se stigne na raskrsnicu, kada se opcije
iskau, bie te spremni za akciju.
3. Prilagodavajte se to bolje moete, do god vai postupci
ne naruavaju vae osnovne vrednosti i standarde ili ne povreuju
druge.
4. Uloite vreme da shvatite ta oni hoe. ta stvarno hoe
da postignu, ta se krije iza zahteva, ispod autoritarnog, ugnje-
tavakog stila? Ako moete da razumete ta bi eleli da ostvare,
moete da budete u dobrom poloaju da ih usluzite pomaui im.
Dok se vaa vrednost za njih vremenom poveava, istovremeno
moete da doete do daha. A time to postajete vredniji za njih
moe da znai vie poverenja i manje proveravanja. Dalje, time ne
samo da dobijate na vremenu, ve moete da postanete bitni resurs
za njih. Ako ne mogu da uspeju bez vas, poveali ste svoju mo i
docnije moete da imate uticaja na njih. U krajnjem, pomaui im
da ostvare svoja htenje onako kako ih izraavaju daje vam za pravo
da im pomognete da ostvare svoje potrebe, onako kako ih vi
shvatate. Ovaj pristup je osnova pesme Edvina Markama (Edwin
Markham):
Nadmudren
Nacrtao je krug koji me je iskljuio -
bio je to jeretiki, buntovniki potez.
Ali ljubav i ja smo imali pameti da pobedimo: :
Nacrtali smo krug koji ga je ukljuio.
5. Razgovarajte sa drugima; glasno razmotrite mogunosti;
potraite pomo od porodice, prijatelja, agencija. Formirajte mreu
koja proiruje vae resurse kao i vae mogunosti i tako ete
poveati va krug uticaja. '
6. Prebacite se u ilegalu. Da biste se privremeno zatitili,
moda je najbolje to moete da uradite da se pritajite. Ako je klima
na poslu uvredljiva ili razorna, moda treba da postanete nevidljivi
ili da nestanete za svoje dobro. Ponekad, iz manje vidljive pozicije,
moete da preduzmete korake koji vam otvaraju nove mogunosti.
Nacionalna i korporacijska istorija je ispunjena sluajevima
hrabrih ljudi i ena koji su na izvesno vreme nestajali, kao korak
ka promeni pozicije, naina gledanja, okolnosti i sudbine.
7. Uinite neto da poboljate svoje stanje; veina nas moe
da pobolja stvari tamo gde smo a da ne podnese ostavku, i to moe
da pomogne da se dobro oseate. Poto mnogi ljudi nisu preduz-
imljivi, ustanoviete da e drugi da se prilagode okruenju koje
stvarate. Cvetajte tamo gde ste posejali. Promenite gde moete.
Gde je mogue, zatitite svoje ljude od nerazumne politike, postu-
330 MOC PRINCIPA
paka i zahteva na poslu tako da su u stanju da bolje obave svoj
posao.
8. ekajte podesnu priliku; nadivite ili prebrodite tirane i
moete doiveti da ih zamenite.
9. Ako radite u otrovnom dubritu, izbavite se. Promenite
posao, ivotni stil, prijatelje, gradove. Na svakom seminaru u
trajanju od nedelju dana, obino je neko ko1 odlui da ne moe da
se vrati svojojv staroj poslovnoj ili porodinoj situaciji onakvoj
kakva je bila. ef je suvie veliki diktator, teko se menja, ili su
uslovi rada i kulture tako otrovani da je odlazak jedina mogua
alternativa. Za njih, jedini dobar put je da odu. Kao to mi je jedna
ena rekla "Spremna sam da plivam uzvodno, ali neu da plivam
uz vodopade!"
10. Ako ne oseate daje va muitelj neprijatelj (na primer
ako je ta druga osoba vaa supruga, i ako ima nekih iskupljujuih
kvaliteta, a vi biste eleli da pokuate da ostvarite situaciju do-
biti/dobiti, ako je ikako mogue sa njom), sledite savet na koji se
oslanjao Abraham Linkoln. Kada je upitan kako je uspevao da
izae na kraj sa zahtevima i pritiscima onih koji su od njega traili
da sledi njihove protivne planove, on je odgovorio, "Cesto sam
padao na kolena zbog odsustva bilo kog drugog mesta gde bih
mogao da odem." Imao je dobro drutvo. Tenison je sugerirao da
"vie stvari je uraeno molitvom nego to ovaj svet i sanja". Kao
to su mnogi lideri otkrili, moliti se ili eleti dobro za nekog drugog
moe da ublai vae srce, izmeni vaa oseanja prema njima, i
moe tiho da utie na njih da uine dobro. Moete da ostvarite
promenu, ak i mirno, uticanjem na druge ako ivite va ivot u
veri, poverenju i uverenju. Da biste to uinili, morate da ostavite
za sobom vau predstavu o bespomonosti i odate se uticanju,
stremljenju i dejstvovanju.
PROMENA NAINA GLEDANJA MENJA
STRATEGIJU
Ponekad nasilje drugih moe da se drugaije vidi, a kada se
gleda iz druge perspektive, i izae na kraj sa nasiljem. Na primer,
Skot Pek, ije knjige su inspirisale i dale nadu milionima, priznao
je daje dobijao i kritike i pohvale. Zapazio je:
Ponekad dobijem jako negativne kritike. Jedan kritiar je
pisao: "Ako je bez svake sumnje dokazano da to radi, onda se i ja
ukrcavam. Do tada, vie volim da verujem daje to svet u kome je
ovek oveku vuk." U drugoj kritici, opisan sam kao turist nad
bezdanom. Shvatio sam da kritiar (da bi me na taj nain video)
mora da je bio na dnu bezdana. A ta mislite o turistima nad
bezdanom kada ste na dnu gledajui gore na njih sa njihovim
kamerama. Vi ete ih ili mrzeti, ili ete rei, "Moram da izaem
iz bezdana". -*
Ako je re prvenstveno o osobi a ne organizaciji koja vas
pritiska jer mora sve da kontrolie, moete im pomoi promenom
u njihovoj paradigmi. Ako bi mogli da sebe vide jasnije, njihovo
ponaanje bi moglo da se promeni. Poteno ukazivanje tim ljudima
je esto poetna taka za izgradnju njihove svesti. Ljudi koji suvie
kontroliu, u pogreno vreme, koji oseaju da uvek moraju da
kontroliu ili koji ne mogu da vas puste, izazivaju pusto u ivotima
onih sa kojima rade ili ive. ^ Oni mogu da naue da se uzdre ali
samo kada se otvore. Da li bi takva promena poboljala va ivot?
Vaa strategija je da poboljate svoje opcije poveanjem
svojih izvora interne sigurnosti. Moj cilj je da vam pomognem da
postanete fleksibilniji, manje zahtevni, otvoreniji i manje
povredi vi.
Da biste postali manje povredivi, morate raditi i na onome
ta moete da uradite, i ta ste, vaem karakteru i umeima, tako
da moete mnogo da ponudite, kao i da ispoljite volju da istrajete
u tome. Razmotrite Vorenovo iskustvo. Bio je predsednik kom-
panije vredne 7 milijardi dolara, druge najvee u toj industrijskoj
grani u SAD. Opisao mije kako se tresao dok je iao sa sastanka
svog upravnog odbora posveenog stratekom planiranju. On je
"obradio podatke", zadrao je informacije i nije sve izneo to je
znao. Zato? Strah. Plaio se da ako odbor dobije izvesne informa-
cije, predloie akcije koje mu nisu odgovarale. Nije uinio nita
nemoralno ili nezakonito. Ali je naruio svoje najbolje
prosuivanje. Bio je jedini koji je znao staje uradio, ali to saznanje
je poelo da ga jede.
332 MOC PRINCIPA
Toliko je bio potresen svojim sopstvenim ponaanjem da je
nabavio primerak nedeljnika sa ponudom radnih mesta, naao pet
poslova za koje je bio kvalifikovan, i prijavio se za svih pet. Nije,
u stvari, traio nov posao; samo mu je bilo potrebno ponovno
uverenje da ima znanja koja se trae i nema potrebu da se plai da
e izgubiti posao ako uini ono stoje oseao daje dobro. Iskustvo
je bilo toliko ohrabrujue da je sledeeg ponedeljka poneo
primerak novina na sastanak sa saradnicima i rekao svim svojim
starijim savetnicima da nadu nove poslove! Onda je izaao, bez
objanjenja, i ostavio ih same jedan as. Kada se vratio, smekao
se ali su oni bili u panici. Smejao se i sa njima o svemu po-
razgovarao. Njegova poruka? Ako ste uplaeni, ako ovaj posao
predstavlja vau sigurnost i va identitet, imaete za mene umanje;
nu ili ogranienu vrednost. Morate da znate da imate druge opcije
u svom depu ili ja neu biti u stanju da se oslonim na to tojni
govorite; Hou vas ovde kao dobrovoljce a ne kao rtve.
Staje Voren konano uradio? Odluio je da ostane, uivajui
u moi svoje ponovo otkrivene slobode.
DOBIJANJE ELJENOG POVEANJEM
SPOSOBNOSTI DA DOPRINESETE
Ako neko hoe da ima posla sa vama, smatrajte se srenim.
Vas ve vide kao nekog ko ima mo. Mora da imate neto to oni
hoe. Kao to jedna reklama za popularni seminar iz pregovaranja
sugerira, verovatno neete dobiti u ivotu ono to zasluujete, ali
verovatno moete da dobijete ono za ta se pregovorima izborite.
Tehnike za pravljenje dogovora su spremne. Ovde nudim neke
posebne putokaze da bi poveao va ulog, tako da kada vam
pristupe vaa mo bude vea.
1. Dananji standard za planiranje karijere je nulta osnova.
Pretpostavite da ponovo poinjete svake godine, ponovo se kvali-
fikujui za svoj posao ili za novi posao koji bi eleli da imate. Kada
biste morali da se ponovo prijavite za svoj posao, da li biste dobili
posao? Odluite da budete najbolji kandidat stavljajui se u poloaj
predsednika ili vlasnika. Kao vlasnik, koliko bi sati radili dnevno?
Kako bi utedeli novac? Kako bi postali profitabilniji? Ako svake
godine poveavate vrednost, na svakom zadatku, svakom projektu
i u svakoj prilici, postaete nezamenljivi za svoju kompaniju.
Dobiete iste rezultate u bilo kom odnosu. Ne razmiljajte o tome
ta moete da dobijete ve ta moete da doprinesete. Da li biste
se odluili da sa sobom poslujete?
2. itajte, sluajte, posmatrajte, i studirajte i tako poveajte
svoje sposobnosti. Usvojite stalno poboljavanje kao lini cilj.
"Ali", moete da protestujete, "ako se vratim u kolu, to moe da
potraje deset godina i tada u imati pedeset!" Da, ali koliko stari
ete da budete za deset godina ako ne ostvarite bolje obrazovanje?
U devedesetoj je Leonardo da Vini rekao: "Jo uvek uim".
Veina dananjih velikih mislilaca dostupna je na javnoj radio
mrei, u bibliotekama, putem knjiga, na video i audio trakama kao
i na seminarima. Snimljene informacije e vam proiriti znanje.
Kao stoje Oliver Vendel Holms (Oliver Wendell Holmes) rekao:
"Duh, proiren novom idejom, nikada se ne vraa u prvobitni
oblik". itanje i sluanje sadanjih mislilaca kao i klasika proirie
i uveati vae razmiljanje. Neposredno obrazovanje i obuka daje
vam priliku da testirate vae razmiljanje, da ostvarite povratnu
spregu, i da ispitate fine razlike u idejama.
3. Uzmite daje vreme poluraspada vaeg znanja i informa-
cione osnove dve godine, i da se celokupno znanje duplira svakih
pet godina. Preduzmite aktivnosti sada da bi ostali na kruni infor-
macionog talasa. Pristupite Internetu. Pretplatite se i itajte razne
novine i nedeljnike. Saznajte ta se deava u vaaj oblasti i ko ta
radi.
4. Poveajte svoju torbu za alat. Dok sam predavao na
fakultetu, borio sam se sa raznim pitanjima. Najea pitanja
odnosila su se na budunost, izbor zanimanja, i pripreme za
neizvesno vreme pred nama. Moj dosledan savet je bio da je
potrebno razviti umenost sa alatima, ovladati pisanjem, izlaga-
njem, znanjem osnova raunanja, jezikom poslovanja, nauiti
osnove psihologije jer ete raditi sa ljudima i da je potrebno da
imate osnovna znanja o korienju raspoloive tehnologije. Nas-
tavnicima bih preporuio stalnu obnovu znanja. Prodavcima da idu
334 MOC PRINCIPA
na kurseve za usavravanje i to primenjuju. Roditeljima pre-
poruujem asove roditeljstva. Idite na vikend seminare.
Razmiljajte o alatima kojima ovladavate koji e vam pomoi da
radite ono to radite, ali efektivnije. Nije vae posebno znanje to
to e da vas uini kompetentnijim; to su vaa umenost sa mnogim
interaktivnim medupersonalnim alatima koja e vam omoguiti da
se prilagodite izmenjenim okolnostima, iskoristite kratkorone
prilike, i omoguite nove promene. Vie alata e vam omoguiti
da vie ponudite kada pregovarate sa drugima.
5. Konsultantska grupa Novations pomae organizacijama u
reavanju problema strunog i organizacionog razvoja. Oni
uoavaju pet moguih stepena razvoja kod zaposlenih. Dok ih
razmatrate, pitajte se u kom stepenu ste vi najee:
uenik - neto umea, veliki potencijal
zanatlija - veliko umee, predvidljiv rad visokog kvaliteta
umetnik - nova reenja, izmene, novi proizvodi ili sistemi
mentor - novi proizvod je druga osoba u koju veruje; uzor i
gajenje/omoguavanje veze
sponsor - moe da obezbedi resurse da stvori mogunosti
Moete sa odreenom osobom da budete u bilo kom od
ovih stepena u bilo koje vreme. Gde god da ste, moete da se
razvijate. Na primer, ne verujem da treba da ekate dok ne
napunite pedesete da bi nekome bili mentor. Sutina onoga to
elim da kaem je da ako imate vie da ponudite, imaete vie
moi.
6. Pridobijte pomo drugih. Traite i poboljajte svoj sop-
stveni mentorski odnos. Poveite se sa prijateljem ili saradnikom
koji vas zna i koji u vas veruje i moe da vam pomogne da uoite
svoje predrasude i slabe take da bi ih ispravili. Stvorite mreu ili
sposobnu grupu ljudi koji e vas podrati, kojima je stalo do vas i
mogu da prue odreeno iskustvo koje vi nemate. Uinite da im
se isplati da u vas investiraju. Obezbedite neto za uzvrat, tako da
vaa vrednost bude za njih ouvana.
7. Planirajte promene. Imaete mnogo "zanimanja" u svom
ivotu. Ova nova paradigma vodi nas od stare paradigme "zaposliti
se" ka "obavljati posao". Raunajte s tim; planirajte za to; radite
da se pripremite za to; nemojte da vas to zatekne nespremne. "'
8. Izaite iz zone sigurnosti. Stvorite/napravite/izna-
jmite/imajte iskustvo koje vas izvodi iz vaeg normalnog stanja
bar jednom godinje. Uradite neto originalno, kreativno ili rizino
to vam omoguava novu perspektivu. Preite splavom reku,"
napiite knjigu, postanite volonter, uzmite asove, postanite za
neto ekspert Putnik na Divljem zapadu sreo je najednom starom
prljavom putu koji su bujice napravile, znak koji je upozoravao,
"Izaberite svoju koloteinu paljivo; moete da budete u njoj
sledeih dvadeset milja!" Izaberite drugu putanju kada idete na
posao. Ruajte na neobinom mestu. Idite na drugo mesto i na svoj
dotadanji ivot pogledajte novim oima.
9. Pozovite ih za pregovaraki sto. Preuzmite inicijativu
sugerirajui da ete raditi sa njima ako oni hoe da rade sa vama.
Shvatite da kada neko hoe ono to imate, vi ste na neki nain
nezavisni. Vi moete da odaberete da poslujete ili da ne poslujete.
Pre nego to se odluite, meutim, eleete da znate ta oni imaju
da ponude i pod kojim uslovima se daje ponuda. Moete i da
dobijete ono to oni imaju bolje, jeftinije ili bre na nekom drugom
mestu? Uvek ste slobodni da razmotrite svoje opcije. Vi ste
jnezavisni. Kada vas vide drugaije nego to su vas videli ranije,
imaete poveanu mo da pregovarate, da se cenkate, pravite
kompromise, da dobijete ono to hoete.
TRAITE BOLJE ODNOSE UVAAVANJEM
SADANJIH ODNOSA
Ako neko pokuava da na vas utie time to se dri naela,
uvaavajui vas, vi ste dobili izvanredni poklon. Uskoro ete imati
iskustvo koje e vam promeniti ivot. Moete da budete zahvalni.
Izrazite svoju zahvalnost. Podelite sa drugima svoje poklone.
Budite hrabri. Preuzmite odgovarajue rizike. Proirite svoj krug
f
336 MOC PRINCIPA
da u njega i druge ukljuite. Uivajte sinergiju i oseanje komple-
mentarnog partnerstva.
Ljude privlae dobre ideje, dobri ljudi, posveene voe koji
brinu ili obuavaju ili prodaju ili slue na drugi nain. Kada sam
bio deak uo sam uzbudljivu pesmu koja je dobro izrazila taj
fenomen. Mada je nisam godinama uo, jo se seam inspirativne
muzike i izazova da se bude "neustraiv", da se ima karakter, da
se zalae za ono stoje pravo, da se bude uzvien. Deo refrena glasi:
Dajte mi nekoliko ljudi koji su neustraivi,
Koji e se boriti za prava koja potuju.
Pokrenite deset neustraivih,
I ja u vam uskoro dati jo deset hiljada.
13)
Moete da se kolebate; moda nemate svoju jasnu viziju. Ali
ako imate iskustvo u zajednikom radu sa nekim ko hoe da gradi
sa vama, to partnerstvo e cvetati ako imate volje da ispitate ^svoje
sopstvene motive. ta vi doprinosite zajednikom poslu? ta je
zajedniki interes? ta je sad najvanije? ta moete zajedno da
uradite?
Lin Andrjus (Lynn Andrews) je studirala tradiciju starih
amerikih Indijanaca i predlae proces za stvaranje neega to ona
naziva "in moi", znaajno lino ostvarenje koje afirmie nau
nezavisnu sposobnost dok nas istovremeno otvara ka
mogunostima meuzavisnosti. Ako moemo da donesemo
ljubav (ne obeshrabrenje) tom poduhvatu, pronalazimo snagu da
uinimo ono to moramo. Ovaj in moi mora od nas mnogo da
zahteva, ili neemo dovoljno duboko da kopamo da biste nali
resurse, koje ve imamo, ali su uspavani. Morate da izaberete neto
realno, neto posebno, neto to e za vas da ima simbolino ili
vano znaenje. Ako to treba da bude stvarni in moi, mora da
zahteva izuzetno usredsredenje i volju.
Za mene, pisanje ove knjige je bio takav in moi. To je bio
izazov. Morao sam da se isprsim. Isteralo me je iz zone sigurnosti.
Zahtevalo je da radim sa drugima na nove naine. Zahtevalo je da
razjasnim svoje motive. Pomoglo mije da se vidimu novom svetlu.
Prouzrokovalo je da razvijem nova umea i sposobnosti. Pomoglo
mije da se ponovo odredim, da ispitam razne uloge koje igram kao
otac, suprug, sin, autor, nastavnik, konsultant, i uenik. Nije bilo
lako. Proveo sam vreme sa svakom opcijom moi, u raznim fazama
u pripremi ove knjige. Ponekad sam se oseao bespomonim -
sumnjao sam u svoje sposobnosti, razumevanje, svoju sposobnost
da ostvarim ono to sam hteo ovom knjigom. U drugim prilikama,
plaio sam se ta ceo ovaj projekat uopte znai. Plaio sam se da
e drugi da uporeduju moj ivot sa asnim standardima i da moje
slabosti nee odgovarati onome to uim i da e moja poruka biti
umanjena. Ponekad sam bio u iskuenju da se pogaam, sa svojim
saradnicima. svojim izdavaem, sa svojom porodicom, da se zado-
voljim neim manjim. Ali, na kraju, izborio sam se sa sumnjama,
strahovima, da pripremim knjigu koja ima u sebi ono najbolje to
sam hteo da imam u sebi.
PRELAZ OD STRAHA KA MOI PRINCIPA
Jedna od mojih klijenata je podelila sa mnom iskustvo kre-
tanja raznim putevima do moi. Verujem da njena pria ilustruje
preduzetniki stav koji moete da zauzmete kada vam neko "to
radi". Ta direktorka je pohaala jednonedeljni seminar koji sam
drao. Bila je rtva prevrata u kompaniji, smanjenja kompanije
nakon dvanaest godina zvezdanih uspeha. Oseala se gorko i
zbunjeno. Dok smo zajedno radili, predloio sam da bi moglo da
pomogne usredsreenje na dve oblasti. Prvo, predloio sam bez
obzira ta drugo radi, trebalo bi da bude istinita prema sebi i svojoj
porodici. Kada su problemi posla i promena na poslu na sigurnom
mestu, postaje jasno da mrea sigurnosti nije organizacijska, ve
lina, i da se sastoji od porodice i prijatelja. Imala je dobre prijatelje
i voljenu porodicu, koji su, prema njenim recima, postali njeno
"spasenje" u ovim tekim vremenima.
Drugo teite je bilo mnogo suptilnije, i imalo je veze sa
potovanjem ostalih. Njeno dvanaestogodinje iskustvo je bilo u
organizaciji koja nije iskazivala brigu za druge. Bilo je to nezdravo
okruenje i kod rukovodstva su podsticani nezdravi stilovi me-
nadmenta^ Rekla mi je da je koristila isti ton i praksu koje je
prezirala. ak i kada joj se sa loim vestima obratio predstavnik
22 Mo principa
338 MOC PRINCIPA
organizacije za regrutovanje direktora, teko je u to poverovala -
bukvalno je oseala da nema drugog izbora za rad i rukovoenje
sa ljudima na poslu.
Za vreme naeg zajednikog rada nala je novo iskustvo,
izgradila nove odnose zasnovane na cenjenju, potovanju, brizi, i
sposobnosti. Ohrabrio sam je da nade posao na kome e njena
sposobnost da brine biti prednost a ne slaba strana. Izvetaj koji mi
je poslala, skoro nakon godinu dana, bio je da je "blagoslovena"
prilikom da radi za veliku multinacionalnu kompaniju sa izvanred-
nom poslovnom etikom i neverovatnim potovanjem za svoje
zaposlene. Potovanje u novoj organizaciji je bilo utkano u svemu
to su radili, u politici, planovima, postupcima i strategijama.
Zakljuila je: "Teko je ostvariti poverenje kada se organizacije ne
ophode sa potovanjem prema zaposlenim. Sada mogu da uestvu-
jem u procesu razvoja poverenja kako u ljude tako i organizacije.
Nastavlja se proces rasta..."
POSLEDNJI PREDLOG
Ako oni pokuavaju da utiu na vas, imate priliku da dobijete
ono to najvie hoete. Bez obzira na njihov pristup, imate opcije.
Veina ljudi ima neke odnose zasnovane na svakom tipu moi; ali
i mi teimo da imamo dominantan vid odnosa sa drugima i sa
ivotom. Vae opcije su realne. Ako iskusite bol u nekim odnosima
- bol nepokretnosti ili bol neprijatnosti ili bol neostvarenih
mogunosti - moete da napravite izbor koji e poboljati kvalitet
tih odnosa i kvalitet vaeg ivota. Imate mo da promenite. To
stvarno poinje sa vama. Uvek postoji neto to moete da uradite.
14. GLAVA
KAKO SE MENJAM?
Nikada neemo postati ta treba da
budemo ostajui ta smo sada.
Maks DePri
Vi se moete promeniti.
' Kao to sam u prethodnim poglavljima opisao, svako od nas
odluuje da li e biti moan ili nemoan. Ako se oseate be-
spomono, moete postati moni. Ako ste bili skloni da koristite
mo prinude, u mogunosti ste da formirate nove odnose i da tako
modifikujete stare da u njima preovlada pravednost moi koristi
pre nego strah.
Ako ste skloni da sklapate sporazume sa drugima, za-
hvaljujui vaem prelasku sa upotrebe moi koristi na upotrebu
moi principa, vrlo brzo ete iskusiti dramatinu promenu u
kvalitetu veine vaih meuljudskih odnosa. Svako od nas otkriva
sebe kako polako upoznaje osnove na kojima njegova mo poiva,
ali i stalno preispituje postojeu ravnoteu moi u svom ivotu.
Zapitajte se, koliko moi posedujete u ovom trenutku? Morate
krenuti sa mesta na kome se nalazite. To nee biti lako; ali svaki
22*
340 MOC PRINCIPA
napor koji budete uloili je vredan truda, jer onako kako vi sami
budete napredovali, napredovae i vaa sposobnost da pomaete i
inite dobro drugima.
U ovom poglavlju nauiete kako da uveate svoj pozitivan
uticaj na druge razvijajui pre svega sebe. Na primeru jednog
oveka i njegove dileme pokazau vam kako moete razviti svoje
potencijale.
PRIZNANJE NA SAMRTNOJ POSTELJI
Dozvolite mi da vam ispriam priu o Tomu, uesniku moje
radionice koji je eleo da spozna promenu tokom jednonedeljnog
seminara o vodstvu. Tom je bio kolski nadzornik velike oblasti u
Kalifomiji. Na poetku kursa se drao izdvojeno, postavljajui
zlonamerna kritika pitanja o principima, na kojima je poivalo
nae uenje; a opet, sa druge strane, bio je spreman da brzo odstupi,
uveravajui nas da mu se na kurs ne ini loim. Takav stav je
zadrao itavu nedelju. U petak ujutro nas je pitao da li bismo
mogli da razmotrimo njegov predstojei skup koji je zakazao za
svoje osoblje. Tokom tog dana smo proradili neke od mogunosti
koje bi mogao da sprovede, i ja sam se spremao da krenem. Upitao
me je da li imam jo minut vremena.
"Kako se menjate"? pitao je. Bio sam zateen. Nisam znao
na ta je mislio. Pitao sam ga: kako menjam - ta? "Kako da
promenim sebe? Pregledao sam jue komentare svojih saradnika
koje su mi napisali i ponovo sam se suoio sa onim to sam znao
od ranije - da sam hladan i rezervisan, da sam bezoseajan, da
nisam paljiv u radu sa ljudima. Svakog dana protekle nedelje
posmatrao sam ljude koji su paljivi, koji vode rauna o drugima,
kojima je stalo do drugih ljudi, i video sam da su ih svi voleli. I ja
sam osetljiv, i ja vodim dosta rauna, ali... "Reci su se izgubile i
on je poeo da jeca.
Kada se najzad pribrao, bio je to potpuno drugi ovek. Bio je
povreen. Bio je ranjiv. Bio je besan, frustriran i uplaen. "Celog
ivota majka me je uila da ne pokazujem svoja oseanja. 'Ne
dozvoli drugima da vide tvoja oseanja. Budi stoik. Ne uzbuduj se
KAKO SE MENJAM? 341
oko stvari, samo e se na kraju razoarati. Nikada ne dozvoli
drugima da vide ta osea.'"
"Pa", nastavio je, "uinio sam tano kako mije ona govorila.
iveo sam svoj ivot na nain na koji me je ona nauila. Odbijao
sam ljude od sebe. Ako su imali problema i obraali mi se za
pomo, govorio bih im da se sami snau. Bio sam surov, i drugi
su mogli da budu takvi prema meni. Onda se moja majka prolog
prolea teko razbolela. Pozvala me je da me poslednji put vidi.
Uzela me je za ruku i, dugo me gledajui u oi, rekla: 'Pogreila
sam. Duboko sam pogreila. Oseanja su vana. Mora da se
promeni' Ubrzo potom je umrla".
"ta ja sada da radim? Kako da se promenim? Zato me je
obmanula? Da li mogu sada da se promenim?" Pitanja su pljustala
kao besni rafal, pokrenut godinama potiskivanom frustracijom.
Nisam znao ta da kaem. Mislio sam na godine tokom kojih
je ovaj ovek pokuavao da radi onako kako su ga uili, da ivi
onako kako su ga uili, da porie sebe, da potiskuje svoja oseanja,
svoju ljudskost, svoj duh, svoju duu. I sada, potisnuti, negirani
deo njega samog je plaljivo i stidljivo ispuzao iz mraka i tame na
svetlost.
"Da li mogu da se promenim?"
Zagrlio sam ga i upitao koliko ima godina.
"Pedeset i dve"
"A vaa majka, koliko je ona imala godina kada je umrla?"
"Sedamdeset devet"
"Dakle", rekao sam "spoznali ste za pedeset dve godine ono
za ta je vaoj majci bilo potrebno sedamdeset devet godina da
spozna?" Polako je klimnuo glavom, sa nadom koja je poela da
se budi.
"Da li imate dece?"
"Da" odgovorio je, "Imam sina - on ima dvadeset i etiri
godine",
"ta ako je on sa dvadeset etiri godine nauio ono to vi uite
sada, sa pedeset dve? Da li moete preneti ovo vae vano saznanje
svome sinu? Da li mu moete pomoi, tokom vaeg zajednikog
342 MOC PRINCIPA
posla, da postane drugaiji i pokloniti mu svoje iskustvo, dati mu
poklon koji moe doneti njegovom ivotu trideset drugaijih
godina?"
Prvi put tokom svih ovih godina Tom je video novu
mogunost, mogunost koja bi trebalo da potekne iz njegove
sopstvene sposobnosti za promenu. Napravili smo plan, zajedno
smo skicirali poetne korake koji bi obeleeli novi poetak za
Toma i njegovog sina. Voleo bih da za godinu dana pogledam
komentare njegovih saradnika. Tom je polako poinjao da uvia
da jedan novi, drugaiji ivot moe biti mogu. Kada se spremao
da ode, video sam da se njegov izraz lica promenio. Bes se skoro
potpuno izgubio. Izgledao je kao stoje verovatno izgledao Skrud
iz Dikensovog romana "Boina pesma" kada se probudio u
Boino jutro posle duge noi oaja i kajanja, ispunjen za-
hvalnou. Tom je napustio planine Jute ispunjen nadom, ali
planina promene je leala pred njim. Zeleo je da se promeni, ali
nije znao kako.
AKO ELITE DA SE PROMENITE,
ALI NE ZNATE KAKO
Lina promena je proces iz tri dela koji zahteva naputanje
starih pogleda i ponaanja i prihvatanje novih mogunosti, kao i
kretanje novim putevima. Sastoji se od preispitivanja starih ideja,
sticanja nove, obuhvatanje svesti, osvajanja nade, pokuaja da na
nove naine postignemo neto novo to je u skladu sa onim to
stvarno elimo. Ali promena nije isto linearna. Stvarni svet je
konfuzan i uvek postoje stranputice. Ponekad nemate snage u srcu
i oseate se izgubljenim. Za promenu treba vremena. Moe da bude
obeshrabrujue. Zahteva upornost i portvovanost. Zahteva
strpljenje. I podsea na gajenje predivnog cveta; ne moete ga
samo posejati, morate ga negovati i zahvati, tititi ga i pustiti ga
da raste na suncu. U prvo vreme je nean i salomiv. Ali to je delo
umetnosti, i donee dobro svima koji ga vide. I sa vaim ivotom
moe biti isto. Ovo poglavlje e vam pomoi da se promenite.
KAKO SE MENJAM? 343
Veina knjiga sa temom 'kako pomoi sebi' spada u jednu
od tri kategorije. ' Prva se moe definisati kao "knjiga recepata",
u kojoj se obeava da neete nikako pogreiti ako se doslovno
drite precizno odreenih uputstava. Ja lino nisam ubeen da
potovanje stie u tako jednostavnom i jasnom pakovanju - to je
ipak traganje koje traje itav na ivot. Druga kategorija je "dobra
prijateljska knjiga", koja je inspirativna i koja predvia brzu akciju,
koja na alost ne traje dugo, jer suvie uproeno prikazuje stvari
i nema trajniju mo. Nadam se da vas je ono to ste proitali u ovoj
knjizi inspirisalo; ali ja takode elim da kod vas proizvedeni
ohrabrenje i nadu koju treba da zadrite i u tekim trenucima kada
uporno pokuavate, a jo nema rezultata za kojima eznete.
Moe se rei da ova knjiga pripada treem pristupu, sa
glavnom idejom da svi moemo koristiti knjigu kao vodia, koja
je istinski korisna u borbi sa stvarnou svakodnevnog ivota.
Prosta motivacija nije dovoljna da vas podri u istinski tekim
vremenima. U ovoj knjizi neete nai jednostavne formule. Ja
priznajem daje ivot teak, da mi malo nauimo, napravimo neke
greke, nauimo jo malo, pokuamo ponovo, opet, opet i opet.
Uenje nikada ne prestaje. Mi sami neprekidno uimo tokom
itavog ivota, zatim nauimo jo neto i iz iskustva drugih, to
nas vodi novoj poziciji sa koje dajemo starim stvarima novo
znaenje. Nae oi se otvaraju malko ire. Naa srca su malo
osetljivija. Mi smo malo mudriji. Postajemo sve asniji i sve
moniji kako se menjamo i rastemo.
Hajde sada da ispitamo tri koraka do nae promene. ']
PROCES PROMENE POINJE BUENJEM
Prva faza vae line promene - buenje, poinje kada neki
dogaaj poremeti va status quo. Neto neoekivano se dogodilo i
zadalo vam veliki emocionalni udarac. Niko od nas ne moe
ignorisati takav poziv za buenje - potres i pratei bol su previe
jaki. Odbaeni smo predaleko od nae zone sigurnosti. Nastupa
neravnotea. Prevaziene su stare ideje. Stare navike su pod
znakom pitanja. Primorani smo da napustimo stare naine
344 MOC PRINCIPA
razmiljanja. Razbijena je iluzija da sve drimo pod kontrolom.
Postepeno ili iznenada postajemo svesni da stvari nisu onakve
kakve smo do skora mislili da jesu. Svaka znaajna promena
zapoinje ovakvim upozorenjem. Ovakvi pozivi za buenje mogu
biti planirani ili pak neplanirani. Svojom voljom, eljom, svojim
karakterom moemo sebe dovesti u nesigurne okolnosti. Sve se
moe dobro odvijati, ali u jednom trenutku sami odluimo da
"okrenemo drugi list". Debi Filds, odnosno Gospoda kolaii
Filds, kae da "nikada nije dovoljno dobro". Ta vrednost koju ona
zastupa nagoni zaposlene kod nje da neprekidno trae naine da
budu bolji, da napreduju. Tako se kod svih odrava otvorenost za
promenu, za novo, i kao posledica toga se ne javlja strah od bilo
kakve kritike muterija. Svako od nas moe biti takav, otvoren za
primedbe i komentare drugih ljudi. Moemo izgraditi naviku da
redovno posmatramo svoje ja, preispitujui nae realno ja i nepre-
kidno ga poredei sa idealnim ja. Snaga svesti o sebi moe biti
veoma moan pokreta aktivnosti.
ee je, meutim, udar spoljanji - neki iznenadni neoeki-
vani izazov, iznenadni napad, ili nesreni sluaj, koji se, poput
amara, ne moe ignorisati. Takvi dogaaji jednostavno zahtevaju
akciju. U takvim situacijama moramo razmiljati, moramo se
uozbiljiti i zamisliti. Moemo razmatrati promene i prelaze na
neto drugo. Pria se daje Linkoln pustio bradu, koja je postala
njegov zatitni znak, zato to mu je neka devojica pisala da njen
predsednik nije dovoljno lep ovek. Kod svakog od nas postoje
neke stvari koje nisu poeljne, koje se ne uklapaju sa ostalim delom
nas samih, koje nisu funkcionalne, ili, pak, jednostavno ne valjaju.
Moemo imati neki stil ponaanja ili uverenja ili odnose ili navike
koje nam jednostavno ne idu u prilog u naim nastojanjima da
postanemo ono to bismo eleli, a opet, sa druge strane, ignorisali
smo povratne informacije o nama samima i naem ponaanju do
kojih smo vrlo lako mogli da doemo - i, kao posledica svega toga
se dogodi da zavrimo ivei ivot ispod svojih stvarnih
mogunosti. Jednostavna posledica do koje dolazi kada se dogodi
sticaj okolnosti je mobilizacija nae snage i nae sposobnosti
prevladavanja; javilo se neto novo u naim ivotima sa ime valja
izai nakraj.
KAKO SE MENJAM? 345
Iznenada postanemo svesni da smo u nevolji. Stvari ak
mogu biti i gore nego to smo mislili, i odjednom se ispostavi da
ni izdaleka nisu onakve kakve smo mi zamiljali da e biti. Postaje
nam jasno da ni trena vie ne smemo odlagati akciju. Najzad kada
shvatimo koliko je stvarno loe, postiemo odreenu svesnost koja
je do tada mogla biti maskirana ili umrtvljena naom frenetinom
aktivnou, ostalim pritiscima, naim strahovima, drugim preoku-
pacijama, ili ak zloupotrebama ili tiranijom zavisnosti i prisila.
Veina nas ivi unutar odreene zone sigurnosti,
prilagoavajui se ivotu onakvom kakav je. Ako temperatura u
sobi nije ba prijatna, moemo podesiti termostat na zidu i sa
prijatnim mirom emo prestati da obraamo panju na tempera-
turu; neemo je vie biti svesni. Temperatura moe fluktuirati, ali
poveanja i smanjenja u odreenim granicama se mogu tolerisati.
Slino tome, mnogi od nas tee da emocionalno, psiholoki i
duhovno ive u zoni sigurnosti. U naim odnosima sa drugima i
zastupajui sebi svojstveni ivotni stil, uputaemo se u rizike, ali
ne prevelike, jer bi nas to dovelo do jakog oseanja neprijatnosti.
U takvom stanju ne moemo da aktiviramo svoje mehanizme
prevladavanja. Jer, uglavnom svako od nas ureduje svoj ivot tako
da postigne to vie zadovoljstva a to manje neprijatnosti.
Poznati bol prevazilazi nepoznati bol promene
Moderni pokretai promene nauili su da u organizacijama
koje su preplavljene birokratijom i raznim merama zatite pos-
tojeeg stanja, teskoba koju proizvodi promenjeno stanje mora
svakako biti vea od teskobe promene pre nego to se organi-
zacione promene odigraju. Slina pojava se javlja i u naem
privatnom ivotu. Da li emo se uhvatiti ukotac sa teskobom
(savladati je), ili emo ekati da ona doe (obino u formi nunih,
neizbenih posledica) i dozvoliti joj da se gnoji i poveava sve dok
ne postane nepodnoljiva? Teskoba i nelagodnost na koje smo se
ve navikli su predvidljivi; postoji ak i odreena perverzna vrsta
utehe u saznanju ta dolazi, ak i ako je to to dolazi muno i
neprijatno. Mona, nova, nepoznata teskoba povezana sa obavlja-
346 MOC PRINCIPA
njem novih aktivnosti, razliitih od dotadanjih, takoe je realna.
Ali, sve dok je predvidiva teskoba vea ili tea za savladavanje od
nepoznate teskobe povezane sa promenom, ostajemo ukopani.
Svest o ozbiljnosti situacije prekida nau zanesenost ili nau
nepokretnost. Do toga ponekad dolazi kada naiemo na nekoga ko
drugaije od nas izlazi na kraj sa ivotnim tekoama i ije
samopouzdanje i efikasnost stvaraju primetnu razliku u odnosu na
nas. Duh kompetencije izbija iz njih, i dovoljno je videti ih, i
poverovati u nove mogunosti. Kada kod nekoga vidimo takav
duh, ak i pre nego to se prepustimo promenama kroz koje
moramo da proemo, ipak razmotrimo mogunost da i za nas stvari
mogu biti drugaije. Bez te svesti nee biti mogua nikakva
promena.
Ponekad kada radim sa parovima, poinjem rad tako to
svakom od njih dam odreene zadatke koji e kod njih izgraditi
svest. Na primer, mu jednostavno moe uopte da ne bude svestan
onoga to se deava u njegovom braku, i najdublja oseanja
njegove ene mogu da mu budu potpuna nepoznanica. Ja ga onda
pitam, u prvom delu vebe, da navede prideve koji se odnose na
njega a za koje smatra da su njegovoj eni kod njega vani, kao i
one prideve koji izazivaju kod nje nezadovoljstvo jer deluju na
tetan i poniavajui nain. Obino traim i od njegove ene da
napravi slinu listu njenih osobina i naina ponaanja koji njemu
odgovaraju, odnosno ne odgovaraju. Posle toga se liste razmene,
to redovno dovodi do obostrane burne reakcije. Obe strane postaju
svesne da stvari nisu vie onakve kao to su nekada bile kada su
se uzeli, ili pak nisu takve kakve bi mogle biti, ali ono stoje tipino
je da i dalje ostaju potpuno nesvesni oseanja onog drugog. Muevi
su obino iznenaeni onim to su njihove ene napisale. ene
obino imaju jasniju sliku oseanja svojih mueva, ali i one stiu
odreen uvid koji pre toga nisu imale. Potom, u drugom delu vebe,
od svakog od njih zatraim da opiu ono to njihovog partnera
povreuje ili pak ini jaim, tako da mogu da uporede ono to
njihov partner osea sa onim to oni sami oseaju. Ova veba za
izgraivanje svesti obino dovodi do brojnih dijaloga izmeu
KAKO SE MENJAM? 347
mua i ene i zapoinje proces uzajamnog prilagodavanja, koji, sa
druge strane, dovodi do boljeg kvaliteta njihovog odnosa.
Jaz do koga moe doi izmeu branih partnera, koji dovodi
do nedostatka komunikacije i razumevanja kao i iskrivljenog
uzajamnog opaanja, moe se dogoditi i na poslu, izmeu ruko-
vodioca i njegovih saradnika. Meutim, sve dok ne doe do svesti
o tekoi, ni o kakvoj promeni ne moe biti govora.
Uspostavljanje ravnotee izmeu elje -
i tekoa koje treba savladati
Znam da svako od vas moe poveati svoju samosvest kao i
utiske koje ostavlja na druge ljude samo ako to poeli. Pred vama se
nalaze neka pitanja koja e vam pomoi pri paljivoj i dubokoj
samoanalizi. Bilo bi vam korisno da odvojite vreme i da zapiete svoje
odgovore. Posle nekog vremena pregledajte sta ste napisali. ta vam
vai odgovori kazuju? Za promenu treba vremena; polako postanite
svesni moi tog procesa. Budite strpljivi sa samim sobom dok vam
svest jaa, elja raste i dok se vae sposobnosti polako uveavaju.
1. Sada kada ste stekli jasniji uvid u raznovrsne puteve do
moi, da li elite da se promenite? Nekome sa strane ne predstavlja
problem da vas procenjuje i da vam nalazi mane. Ali budite svesni
da vam je dostupno neto to moe poveati vau mo i uticaj, i u
isto vreme poboljati odnose sa vama bliskim ljudima.
2. Kakvi su vai odnosi sa ljudima do kojih vam je najvie
stalo? Kakvi su vai intimni trenuci sa vaim muem ili enom ili
vaom decom ili roditeljima ili sa vaim efom? Kakav je kvalitet
vaih uobiajenih odnosa sa ovim ljudima?
3. Kakva je struktura vaih odnosa sa vama bliskim ljudima?
Da li biste eleli da bude drugaija? Na koji nain drugaija?
4. Da li kod vas postoji neko znaajnije uzdravanje u odnosu
na ljude do kojih vam je stalo? Ako ste nekoga ve "otpisali", ili
ste postali popustljivi i indiferentni, bez vere da stvari ikako mogu
postati bolje, onda moete, poput jednog mog klijenta, rei: "Ne
razgovaramo o religiji, ne razgovaramo o politici, ne razgovaramo
348 MOC PRINCIPA
o njegovim roditeljima, ne raspravljamo se oko kantri muzike" (ili
ve bilo ta drugo to va partner voli a to vas dovodi do ivice
nerava). Medu vama moe postojati odreena mera udaljenosti ili
ak praznina. Ili, pak, jedno od vas dvoje moe zaboraviti deo sebe,
staviti svuda natpise tipa "nema prolaska" ili "ne prilazi", tako da
onom drugom bude jasno da se dri podalje od tog dela vas. Ako
imate praznine u vaoj vezi gde poruka glasi "Ne ulazi u ovu zonu,
suvie je nena, suvie osetljiva, nikako nee ii, ne mogu da to
objasnim i ak ne mogu o tome ni da priam", onda je taj deo vas
za drugu osobu mrtav. Kada deo sebe odseete, bilo zato to ste
bili povreeni ili poraeni ili neuspeni na tom polju, ak i ako
razlozi za to nemaju nikakve veze sa ovom odreenom osobom,
vi joj ipak istovremeno uskraujete mogunost da vas u potpunosti
upozna. Da li vam je ikada dat ultimatum? Oboje gubite, ukoliko
ne budete u stanju da napravite novi izbor u ovom trenutku kada
vam se prua mogunost.
5. Da li ste u skorije vreme dobili ikakvu povratnu informa-
ciju o sebi, bilo tokom neformalnog, oputenog razgovora bilo na
formalni nain - anketom o vama koju ste dali vaim saradnicima
da popune, koja je bila za vas iznenaujua, okantna, ili je, u
najmanju ruku predstavljala za vas novost? Ako ste do sada bili
slepi za te stvari, krajnje je vreme da ih sada razmotrite. Ako vai
saradnici znaju za vae slabosti koje vas spreavaju da budete
efikasniji, a i vi sada znate da oni to znaju, zar nije pravo vreme da
neto preduzmete i promenite se? Anonimna povratna informacija
o vama, koju niste traili ili ak ni eleli, esto moe da bude za
vas pravi poklon. Sada bar znate. ta ete uiniti? Kakve ete
korake preduzeti, sada kada je naruena vaa ravnotea? Oseate
da ste ogoljeni, vai pogledi su iz temelja uzdrmani; probudili ste
se. Vreme je da preemo na sledeu fazu.
MODIFIKUJTE MILJENJE I PONAANJE
Dobro, kaete vi ivotu. Privukao si mi panju, elim da
budem bolji. Pobedivanje sa drugima je bolje od gubljenja. I ta
sada? Kako da se promenim, modifikujem, prilagodim, postanem
KAKO SE MENJAM? 349
bolji, i reformiem stare naine miljenja? Kako da razmotrim
nove mogunosti?
Pred vama se nalazi est razliitih aktivnosti u fazi modifi-
kacije koje sam prouio. To ukljuuje:
1. spoznavanje alternativa
2. primanje pomoi od drugih
3. razvijanje elje za nove, drugaije stvari
4. uvianje mogunosti izbora
5. donoenje odluke o promeni
6. dozvolu da vas ponese vera.
Na sledeim stranicama u vam opisati kako moete
savladati svaku od ovih aktivnosti.
Spoznajte alternative
Prvo, promenljivo iskustvo, ma kakvo bilo, moe vas navesti
da uvidite da imate raznovrsne opcije, da postoje mogunosti za
ivot i rad razliite od onih koje ste vi odabrali ili ste u njih uloili.
Moete videti, prvi put posle dueg vremena, da postoje sredstva
koja vam mogu pomoi da funkcioniete drugaije. Moete itati,
razgovarati sa prijateljima, ii kod psihologa, moliti se, meditirati,
pridruiti se nekoj radionici za rad na sebi, moete raditi sve to
vam moe pomoi da pronaete i razjasnite sebi ta zaista elite.
Moda ste upravo sreli nekog prijatelja, ili pogledali film, ili
proitali knjigu sa kojom ste se istinski identifikovali. Moda ste
izgubili posao i u preliminarnom razgovoru sa posrednikom
firmom ste naili na poslovne mogunosti kojih uopte niste bili
svesni. Moda ste odlazili na sastanke svoje terapijske grupe ili
terapijske grupe za pomo ljudima sa nekim znaajnim
problemima, i prvi put ste uli iskustva ljudi koji su ve izlazili na
kraj sa izazovima sa kojima ste vi sada suoeni, ali na nain koji
uopte niste smatrali moguim. Moda je savetnik ili konsultant
na poslu sa vama prouio izvetaje vaih kolega. Uglavnom, ma
ta od ovoga bilo u pitanju, ili pak neto drugo, krajnji ishod je da
ste vi uvideli da moete izabrati da ivite drugaije, i da je sada
pravo vreme da ponete da teite promeni.
350 MOC PRINCIPA
Prihvatite pomo drugih
Drugo, u novootvorenom polju mogunosti, pruate se ka
drugima kao i to se drugi pruaju ka vama. Nesreni, nesigurni,
bolni, pruate svoje ruke i sa iznenaenjem konstatujete da tamo
ima nekoga da vas prihvati. Neko se sa tim ve suoio. Neko je
ve bio tamo. Neko drugi zna. Neko moe da pomogne. I eli da
pomogne. Neko e da pomogne.
Pomo obino stie od nekoga koga potujete, nekoga ko na
vas ima uticaja. Moete oseati odreeni stepen njihovog bezus-
lovnog prihvatanja. Moete se oseati dovoljno sigurnim sa njima,
ili pod njihovom brinom panjom, da ispitate svoje sopstveno
iskustvo razmotrite mogunosti koje su postavljene u prvom
koraku ovog naeg puta, ispitate svoja uverenja i zapaanja. Kao
prirodna posledica staranja drugih o vama, oseate nadu, oeki-
vanje da e stii bolji dani. I to nije neko vetako uzbuenje. Ta
oseanja su stvarna, i neizbena za sledei korak.
Znaajna osoba koja vam pomae moe biti profesionalac,
lan porodice, prijatelj, potpuni stranac ili veza sa bogom ostvarena
kroz molitvu. Sekspir opisuje takvo neto u "Juliju Cezaru" kada
Kasijus nudi Brutu svoju pomo:
Zato, dragi Brate, budi spreman da uje: I poto zna da ne
moe da vidi sebe, sem u svome odrazu, tvoj u odraz biti, i
skromno otkrivau ti stvari koje ti sam ne zna.
Moda e vam biti potrebna skromnost da prihvatite to onako
kako jeste - nekome je stalo i moe vam pomoi. Prihvatite ruku
koja vam je pruena.
Razvijte elju za neto novo i drugaije
Tree, nada koju oseate raa elju da stvari budu drugaije,
ili bar, elju da se veruje da stvari mogu biti drugaije. Imao sam
posla i sa ljudima koji, kada im opiem svet asti i poverenja, kau
da takav svet ne postoji. Kau: "Nikad nisam iskusio tako neto,
ne mogu da se setim da sam se ikada oseao tako kako vi opisujete
KAKO SE MENJAM? 351
da se oseaju ljudi u dubokim intimnim odnosima. To nije deo
moga sveta. Ne verujem da to uopte postoji".
Kada se suoim sa ovom vrstom pogleda na svet, pretpostavim
da takvi ljudi imaju razlog za svoja verovanja. Ali onda pokuam da
pronaem pukotinu na njihovom emocionalnom titu sa sledeim
pitanjem: "A da li biste voleli da verujete daje to mogue?" I skoro
uvek oni e rei da bi voleli da veruju, ali da ne veruju.
Da li biste vi voleli da verujete? Da li ste ikada imali elju da
verujete daje to mogue? Mogunost za promenu izvire iz vae elje
da stvari budu drugaije nego to jesu. elja je tako mona. elja je
gospodar. Imate svest koja narasta, imate elju. Dozvolite elji da se
razvija u vama do take kada budete voljni da eksperimentiete, da
pokuate sa dovoljno otvorenosti da bi mogli da steknete iskustvo
koje je razliito od onoga koje ste imali ikada ranije.
Uvidite da imate mogunost izbora *
etvrto, shvatite da imate izbora. Moete delovati. Vi niste
rtva. Unutar vaeg opsega uticaja, bez traenja dozvole od bilo
koga, vi moete uiniti neto. Ova svest vam daje razlog za
promenu isto koliko i mogunost za promenu. To je iskustvo koje
oslobaa, skoro uveseljava.
Jedna ena mije ispriala da kada je dola do ove faze u oceni
svoje teke brane veze, nije znala ta bi izabrala, ili ipak je bilo
dovoljno estoko iskustvo saznanje da ima mogunost izbora.
Novi ivot, buran izliv energije, volja da se preduzme akcija - sve
je to rezultat ovog saznanja.
Donesite odluku o promeni
Peto, vi donosite odluku. Uvideli ste da imate mogunost
izbora; sada ispitujete taj izbor. Vi delate. Preduzeete akciju.
Odredili ste put i preduzeete kritini prvi korak.
Gledajui spolja, ostali moda nee nita primetiti, ali vi ste
ve neto promenili samim tim to ste odluili da promenite.
352 MO PRINCIPA
Moda niste jo uvek promenili svoj poloaj, ali ve gledate u
novom pravcu. Krenuli ste negde drugde. Taj dogaaj je diskretan,
realan, zaista se dogaa i vi ete biti u stanju da kaete kada se
odigrava ak i dok ga budete doivljavali. Ne moe se dogoditi
protiv vae volje. U stvari, vaa volja se iskazuje.
Svaka osoba sa kojom sam ikada radio koja je napravila
znaajnu, pozitivnu promenu u svom ivotu moe da mi kae kada
se dogodila. Jedan ovek mi je ispriao da je sedeo u kuhinji sa
enom koja je sedela preko puta stola. Rekao joj je da njihov brak
nee vie biti kao do tada. Pitao sam ga da li je pokuavao da njoj
kae ta da radi. Odgovorio je: "Ne. Shvatio sam da mi nain na
koji se stvari odvijaju nije po volji. I od tog momenta poeo sam
da se menjam. Pozvao sam je da mi se pridrui. "Pitao sam ga da
li se od tog trenutka ita promenilo. "Zaboga, ne! Hiljadu puta sam
posrnuo. Morao sam da vie puta donosim tu odluku, da odrim
ono to sam se svojoj eni obavezao. Ali tada smo zapravo i poeli
da budemo u braku".
Voren Benis (Warren Bennis) ovo naziva "blagonaklonim
trenutkom", kada je neto reeno ili uinjeno to ima poseban odjek
za nas. Pria, pozorini komad, pesma, slikarsko ili muziko delo
moe biti prelomni trenutak koji pokree promenu u naem ivotu.
Moda postoji specijalna usklaenost izmeu mate i iskustva,
izmeu mogunosti u budunosti i realnosti prolosti koja ini
odluku moguom. Nisam siguran kako se to dogaa, samo znam
da se dogaa.
Veoma je teko da menjate iz pozicije u kojoj ste sada. Ali
sve poinje vaom odlukom. Nije lako doneti odluku, ali odluka
stvara kritinu masu. Donevi odluku, napravili ste prvi korak na
novom putu.
Riard Evans (Richard Evans), bivi predsednik Rotary In-
ternational organizacije, postavio je ovo teko pitanje:
Kojim pravcem ste ili? Ako ne promenite pravac, zavriete
tamogde idete... Jer ivot ide samo u jednom pravcu - i svaki dan
"se zapra\ o suoa\ amo sa nizom okolnosti, ne sa onim stoje moda
"mogKTda bude, ne sa onim to smo moda mogli da uradimo, ve
sa onim Jlpjestej. i^sa onim ge smo sada - i sa,Je Jgke_morarno_
I
KAKO SE MENJAM? 353
nastaviti - ne sa one gde smo bili, ne sa.
smo bili - ve sa one gde smo sada. '
Na krilima vere
esto, javlja se polet vere, u kome pojedinac mora da odabere
da napusti prolost, staro, nekorisno i da prihvati novo, budunost,
korisno. Neki ljudi na ovoj taki izgube hrabrost, plaei se daje
provalija preiroka da bi se u jednom skoku preskoila. Ali
provaliju ne moete prei iz dva mala koraka. Morate ostaviti neto
za sobom, ili ete to sa tekom mukom nositi sa sobom kroz nove
okolnosti. Nita se tako nee promeniti. Istinski je akt vere da se
ide sa mesta koje je poznato (ak iako je to bolno) i da se stie neto
novo. U ovom trentuku je teko, ako ne i nemogue pred vide ti ili
planirati pomo.
Elizabet Kibler - Ros (Elisabeth Kubler-Ross) nas ohrabruje:
"Kada stignete na ivicu svetla pod kojim vam je sve poznato i kada
samo to niste napravili korak u tamu nepoznatog, vera zna da e
se dogoditi jedna od dve stvari: Bie neto vrsto na ta ete stati
ili ete nauiti da letite".
Da li ete rizikovati? Nauiti letenje znai napustiti staro.
Zapanjujue je kako se ponekad tesno veemo uz stvari koje nam
zapravo nikada nisu bile naklonjene. A ipak od drugih oekujemo da
preduzimaju smele korake. Moe nam izgledati relativno bezopasno
da kaemo naoj deci - tinejderima ili naim saradnicima ta da rade
ili, pak, da formuliemo naa oekivanja od partnera. Kao posledica,
retko smatramo potrebnim da sami krenemo tamo gde su oni, da
budemo voljni da iskusimo staje to to oni iskuavaju. Veoma je
teko da se to autentino uradi. Da li ste voljni da to uradite? Koliko
imate volje da sami preduzmete taj korak vere?
USTALITE NOVE NAINE PONAANJA
Bie potrebno neko vreme dok ustalite nove naine
razmiljanja, oseanja i delovanja. Prirodno je da budete stidljivi,
23 Mo principa
354 MOC PRINCIPA
da oklevate, i da oivite stare strahove. Raunajte da e se to desiti.
Bie potrebno da odluku koju ste doneli svaki put iznova donesete
pre svakog sledeeg koraka. Ali vi moete da donesete tu odluku,
i svaki naredni put je sve lake i lake. Potrebna je odlunost i
oslonac koji vas moe podrati. I bie potrebna obnovljena
obaveza da se bude otvoren za nova buenja, za prelaenje kroz
proces promene, iznova i iznova.
Ako te nove naine ponaanja ne uinite svojim, stari naini
ponaanja e nai nain da se uvuku nazad u va ivot. Pod
pritiskom ete se ponaati na stari nain. Vae emocije i
raspoloenja e u trenucima krize preuzeti kontrolu nad vama.
elei da uspete, nauiete da padate. Vrsta i stepen promene koju
opisujem je vrlo znaajna. Neko moe rei: "Promenio sam se.
Idem uz obalu u istom pravcu kao i ranije, ali ne klizim tako brzo".
Usporavanje ne pomae mnogo ako ste jo uvek usmereni u
pogrenom pravcu. Pogrean pravac je kada nastavljate da radite
ono to ste uvek radili, i ako, to se lako moe predvideti, i dalje
dobijate iste rezultate.
Hodanje po pesku sve krupnijim koracima
Ja sam za promenu od 180 stepeni. Ako potcenite ovu vrstu
promene, moete raunati da ete skliznuti nazad sa vremena na
vreme. Veini ljudi je to blisko iskustvo. Podsea malo na hodanje
uzbrdo po pesku - ne izgleda uvek kao da napredujete, ali vi to
zaista inite, makar i kad idete tri koraka napred i skiznete dva
koraka nazad. Teko je promeniti se, i ponekad je teko videti
napredak koji ste postigli jer ste u tome a gledate napolje.
Bio sam ohrabren pogledom na svet amerikog vajara D. R.
Rodersa (J.R. Rogers), "Uspean ovek produi korak kada
otkrije da ga je znak na putu zavarao; poraen trai mesto gde bi
seo".
Produavajui svoj korak, moete ponovo proi kroz ceo
proces, poevi od bola poraza, svesti koja se pridruuje bolu, ini
sledee buenje, koje moe dovesti do akcije, pomoi, sledee
odluke, itd.
KAKO SE MENJAM? 355
Donoenje odluka utvruje vae obavezivanje na boljitak.
Svaka odluka koju donosite ini vas jaim za nastavak procesa.
Odluke se moraju stalno ponovo donositi sve dok novi nain
ophoenja ne postane navika. Veliki britanski premijer
Bendamin Dizraeli je genija jednom definisao kao "snaga da se
ini neprekidan napor". To e se i od vas zahtevati. Ali mi ne
govorimo o nekoj minki, plitkoj doteranosti. Govorimo o menja-
nju kvaliteta vaeg ivota tako da to utie do kraja vaeg ivota.
Izlaenje na kraj sa reakcijama drugih "'
Jo tokom puta e vam stizati pomo jer su rezultati i mo-
mentalni i dugotrajni. Rastereivanje, gubitak starog prtljaga, novi
dah slobode stie trenutno i nekako oamuuje. Moete se udno
oseati sa sobom u novoj ulozi. Nekim ljudima ete se vie
dopadati. Neto e ih privui ka vama iako ih moda nije nikada
ranije privlailo. Ostalima e biti neprijatno jer nee biti sigurni
kako da se postave prema vama. Recite im ta radite. Ako im
kaete, vae muke postaju javna tema za razgovor, ali veina ljudi
e vas podravati i ohrabrivati. Vi obnavljate drutvene kontakte
sa drugima kada im kaete o emu se radi. Njima je potrebna
dozvola da napuste stare ideje o tome ko ste vi.
Ako su vae promene u pravcu u kome sam vas uputio, od
bespomonosti do moi prinude, od moi koristi do moi zasno-
vane na naelu, ostali e biti vazali vaih promena. Videe vas kao
snanijeg, monijeg, odreenijeg i posveenijeg, a u isto vreme
prijemivije za njihove ideje i elje. Iskusie manje moi prinude
i razumnije sklapanje sporazuma. Ili manje dogovora a vie
dubokog razumevanja u duhu pobeda/pobeda. Poenta je u tome da
e i oni iz toga neto izvui.
Neki ljudi vam mogu potpuno okrenuti leda kada vi ponete
da napredujete. Mogu se oseati preplaeno, ili mogu da ne veruju
da je takva promena mogua, ili mogu posumnjati u svoje sop-
stvene mogunosti, i vae novo ponaanje je za njih podsetnik na
ono to oni ne ine. Ganuo me je kolega koji mi je opisao ta se
dogodilo kada je otac jednog njegovog prijatelja, koji je bio teak
pijanac etrdeset godina, najzad prekinuo da pije. Da bi se to
23*
356 MOC PRINCIPA
dogodilo trebalo je da se desi incident koji mu je ugrozio i ivot i
brak, ali otac je konano primio pomo i promenio se. Promena
mu je sauvala brak i ivot. Ova pria o uspehu ima zanimljiv obrt.
Otac je imao dugogodinjeg druga pijanicu koji nije imao snage
da se promeni i koji je nastavio sa pogubnom navikom koja je skoro
unitila njegovog prijatelja. Jedne veeri, posle podueg treznog
perioda, dva prijatelja su se srela. Drug gaje izazivao. "Uopte vie
nisi zabavan od kada si prestao da pije". Hoete oev iskren
odgovor? "Ti nisi uopte zabavan od kada sam prestao da pijem".
Otrenjujua misao. Eli Briliant (Ashleigh Brilliant) je dobro
opisao ovaj fenomen svojom opaskom: "Primeujem koliko ste se
promenili... od kada sam se promenio".
Neprekidan napor daje neprekidne rezultate \:
Morate procenjivati rezultate dok napredujete. Da li je vre-
delo? Procenite posledice. Pitajte druge za njihovo miljenje. Da
li ste mirniji? Uticajniji? Sreniji? Iskreniji? Vebajte strpljenje sa
samim sobom i sa procesom kroz koji prolazite. Vi ste takoe
"posao u toku". Gradite neto to ranije nije postojalo u vama, i tu
su drugi, moda mnogi drugi, koji nee biti samo blagosloveni i
imati koristi od vas, ve e biti inspirisani vama da sami preduzmu
svoj sopstveni put. Ustrajte u vaim novim nainima razmiljanja.
Ako vi moete da stvorite nove navike, vremenom e one od vas
stvoriti novog oveka.
Uspeli ste da dogurate dovde. estitam. Koja pitanja imate u
vezi procesa promene? Veina ljudi eli da zna da li je zaista
mogue promeniti stvari koje treba da budu promenjene. Koliko
e to biti teko? Da li u biti u stanju da vidim novi put? ta e biti
potrebno da napustim? Zaustaviu se na svakoj od ovih tema pre
nego to razmotrim kuda idete odavde.
DA LI MOGU BILO STA DA PROMENIM? SVE?
Kada kaem da uvek postoji neto to moete promeniti, ne
mislim da moete promeniti sve. Oigledno ne moete. Deda od
KAKO SE MENJAM? 357
mog kolege je esto savetovao svoje unuke, "Moete uraditi taman
koliko poelite - ali ne sve to poelite". Svi mi imamo svoje
granice, i ne mora ba sve biti mogue. Martin Selidmen (Martin
Seligman) je objavio brojne knjige i lanke potencirajui dve
decenije istraivanja o stvarima koje moemo i stvarima koje ne
moemo promeniti. ' On belei da su stanja kao to su anksioznost
i raspoloenje u domenu nae kontrole, dok su stvari koje najee
elimo da promenimo, poput tip grade tela, nepromenljive.
Organizacija Alkoholik anonimus ohrabruje svoje lanove
molitvom: "Boe, podari mi spokoj da prihvatim stvari koje ne
mogu da promenim, hrabrosti da promenim stvari koje mogu, i
mudrosti da razlikujem ta dva". ' Selidmen se slae sa organiza-
torima AA da moemo, iako smo genetski predisponirani za
alkoholizam, prevazii zavisnost od alkohola. Uvideo sam da ova
izreka moe biti linija: "Podari mi spokoj da prihvatim ljude koje
ne mogu da promenim, hrabrost da menjam ljude koje mogu, i
mudrost da spoznam da sam to ja".
Ipak, stvari koje ne moemo promeniti ne treba da nas
obeshrabre, jer uvek postoji neto to moemo da uinimo. Na
primer, ako sam frustriran svojom teinom, a ipak, i posle godina
dijete i usvojenih promena u nainu ivota, ne mogu uiniti nita
po tom pitanju, mogu barem promeniti nain na koji se oseam i
ta inim u vezi svoje teine. Mogu pokuati da poboljam svoju
snagu, kupovati stvari koje gode mom prirodnom, genetski
uroenom obliku tela, i prihvatiti injenicu da nikada neu biti
profesionalni sportista. Ipak, jo uvek mogu biti srean i sposoban
ak i ako nisam vitak kao supermodel.
ALI TO IZGLEDA TAKO TEKO...
I jeste teko. Kao to nas je Skot Pek nauio u prvom
poglavlju svoje knjige Put kojim se rede ide, "ivot je teak". Ali
odmah potom on nas ohrabruje: "Kada jednom istinski spoznamo
4a je ivot teak - kada to jednom zasvagda shvatimo i prihvatimo-
-onjijou ivot.vie nije teak". Kao to biserna koljka opisana u
poemi koju u navesti shvata daje nain kako se odnosimo prema
358 MOC PRINCIPA
onome to nam ivot daje mnogo vaniji od onoga to nam ivot
stvarno daje. I ponekad ak moemo da pretvorimo nae nevolje
u dobitke.
Bese jednom jedna koljka
iju u vam priu ispriati,
Koja je otkrila da je pesak neki
Pod njenim oklopom radio neto.
Samo jedno malo zrnce
Ali nanese joj bol
(Jer koljke imaju oseanja,
vrlo ista oseanja.)
Da li sada grdi
Ovo delo sudbine,
Koje ga ostavi u ovako
' '. alosnome stanju?
Da li da kune vladu?
Saziva izbore?
Ili da vapi da je more
Zatitu trebalo joj dati ?
, Ne! Ree ona sebi
I sede na greben,
l
' "Poto ne mogu da ga uklonim,
mislim da u da ga iskoristim".
I godine prooe,
Kao to godine uvek i ine,
Sve dok ne doe sudbina,
Ribnjak za ostrige!
Ali malo zrnce peska
Koje toliko ne dae joj sna,
Bese predivan biser
Sav sjajan bogatim sjajem.
KAKO SE MENJAM? 359
r
; Pria ima pouku, , , t K'v; iT* ' ; > '
Iako je malena,
!
''. si;:/,. ta jedna koljka moe '-'' .",>< ;:i hf =': ;v; -; '
'!' fl
' Sa zrncempeska uiniti? ' "><
I gde bi nam bio kraj
Kada bi samo poeli
Sa svime onime '
to pod kou nam se uvue?
Autor nepoznat
Jednostavna misao "Poto ne mogu da ga uklonim, bolje mi
je da ga iskoristim", moe i bukvalno da promeni ivot. Ne moramo
promeniti sve odjednom, i ak moda uopte i nema potrebe da sve
menjamo. Evo jedne analogije. Dok smo jednog prolea planinarili
u brdima iznad nae kue, moja deca i ja smo naili na zamrenu
masu granja, kamenja, lia, komada drveta i kra u jednoj jaruzi.
Reica je zaustavljena iza ove mase tako da se formirao bazeni,
spreavajui prirodni tok vode nanie. Izgledalo je kao da bi jedino
dobro postavljen dinamit mogao da razbije nasip koji se stvorio.
Ali dok smo prouavali ovu masu, mogli smo da uoimo da je
jedno deblo bilo u kritinom poloaju. Palo je pravo na trule, i
bilo je glavni oslonac nasipu. Uklanjanjem samo tog jednog debla,
bili smo u stanju da oslobodimo protok vode. Bilo je dovoljno
snage u vodi da kad bi jednom sklonili deblo, iistio bi se sav
preostali kr.
Ovo nazivam principom "mase kra". Ponekad nam se
problemi sa kojima se suoavamo ine kao nemogua, zamrena
zbrka. Moemo da ne verujemo da uopte postoji izlaz. Ali ako
smo u stanju da promenimo taku gledita, ako smo u stanju da
vidimo jasnije, moemo uspeti da prepoznamo kritinu taku,
problem, koji je rezultat slabljenja ili propadanja naih sposobnosti
i snaga. Ta jedna taka moe biti kritina, ona koja odrava
depresiju, obeshrabrenje, ili oaj; ta jedna mora biti uklonjena ili
pomerena u stranu. Izlazei na kraj sa nekoliko ovakvih kritinih
taaka, oslobaamo u nama mo da se pozabavimo drugim
stvarima ili ih proglasimo irelevantnim.
360 MOC PRINCIPA
: n
PROSETAJTE DRUGOM ULICOM /!
Pesma od Pore Nelson (Portia Nelson) koja se nalazi pred
vama doarava razliite perspektive koje moemo imati kada
prelazimo sa jedne vrste moi na sledeu.
Autobiografija u pet kratkih poglavlja
I
Hodam ulicom.
, ,, Na ploniku je duboka rupa.
Upadam.
Izgubljen sam...bespomoan sam.
To nije moja greka. ;
Treba mi itava venost da naem izlaz.
II
Hodam istom ulicom.
Na ploniku je duboka rupa.
Pravim se daje ne vidim.
Ponovo upadam.
Ne mogu da verujem da sam na istom mestu.
' Ali to nije moja greka.
Jo uvek mi treba mnogo vremena da izaem.
III
Hodam istom ulicom.
Na ploniku je duboka rupa.
, Vidim da je tamo.
Opet upadnem...to je navika.
!
Na oprezu sam.
'. Znam gde se nalazim.
:;i To je moja greka. . :
Odmah izlazim odatle. -
KAKO SE MENJAM? 361
'--: IV .; .--,

Hodam islam ulicom.
Duboka rupa je na ploniku. ,.'",'
.,;.-. , Zaobilazim je. , ,;>,
' v
' :- '-'-s
Hodam drugom ulicom.
U kom poglavlju ste vi sada? Da li se uputate u mnoge
situacije sa oekivanjem da ete pasti, nepripremljeni sa onim sa
im se moete suoiti, ili pak svesno odluujete da uspete? Treba
da zapamtimo da ak iako neoekivano zavrimo u ulici koja ima
rupu na ploniku, moemo izabrati da li emo obii rupu ili emo
sebi prokriti nov put. Moda emo sledei put biti u stanju da
krenemo drugom ulicom, izbegavajui itav problem, ili emo
skupiti prijatelje, vratiti se u onu ulicu i zatrpati rupu!
NAUITE DA SE OSLOBODITE
Staje sve potrebno da se prede od I. poglavlja do poglavlja
III ili IV ili V? Volim da ispriam priu o majmunima koja
ilustruje prvi korak. Na ostrvu u Junom Pacifiku, domoroci imaju
neobian metod za hvatanje majmuna. Potencijalni hvata bi uzeo
kokosov orah, odsekao jedan kraj, stavio unutra nekoliko oraha i
privrstio za puzavicu. Ostavio bi kokosov orah na vidljivom
mestu i onda ekao. Odmah potom, doao bi majmun, i poto je
po prirodi znatieljan, poeo bi da ispituje kokosov orah. U svakom
sluaju majmun bi naao orahe i posegao bi da ih uzme. Problem
bi nastao kada bi majmun pokuao da izvue svoju ruku iz kok-
osovog oraha. Drao bi se i vikao, lupao kokosovim orahom, po
zemlji ili o drvo dok je njegova aka i dalje bila unutra. Sve bi
uinio ali ne bi otvorio aku i pustio orahe. Zaglibio bi se.
Docnije u toku dana, lovci bi se pokrenuli i povukli puzavicu
koja je bila vezana za kokosov orah. Majmun, iscrpljen borbom sa
kokosovim orahom, skupio bi jo ono malo energije da se bori, ali
bi retko pustio orahe. Izgubio bi bar slobodu a nekad i ivot. Zbog
ega? Pregrt oraha.
362 MOC PRINCIPA
Razume se da mi nikada ne bismo uradili neto tako smeno.
Ili moda bi? Ponekad se mi "zakaimo", odbijajui da se
otarasimo iskustva, oseanja, gunanja ili zlovolje. Kada ih se
vrsto drimo gubimo svoju sposobnost da se pokrenemo, da
pronaemo mo u sadanjosti i umesto toga smo zaglibljeni u
bespomonosti iz prolosti. Koji emocionalni teret vi nosite koji
vas spreava da budete sreni? Koja negativna, obeshrabrujua
oseanja dozvoljavate da dominiraju vaim mislima i umeaju se
u vau slobodu?
Majki Meklin (Michael McLean), profesionalni muziar koji
je prisustvovao jednom od naih seminara, izloio nam je divnu
pesmu koju su on i Don Batdorf (John Batdorf) napisali pre
nekoliko godina, a koja je izrazila duh i mo oslobaanja. Evo reci
te dirljive, inspirativne pesme.
Oslobodi se
Jo se seam asa kada mi je otac
rekao da je vreme
Da ju oslobodim.
Mada je njeno oporavljeno krilo uinilo da peva
Rekao je da ptica o kojoj sam brinuo
i;
u stvari nije moja. '
"Oslobodi je..."
"Osloboditi", rekao je, "izgleda da e
;, da:ti slomi je srce.
Mada e izleenje izgleda da lagano zapone".
Mada je bol u meni goreo
vrsto me je drao, pa sam je oslobodio.
Godine su od onda prole a i njega
nema, ali jo uvek ujem njegove reci,
"Oslobodi je..."
Toliko toga ima u ivotu a ne moe se iiveti
Kada se drite mrnje i ljutnje duboko u sebi -
Oslobodite se.
KAKO SE MENJAM? 363
-;,: Oslobaanje otvara srce.
Tu je novi dati spreman da zapone.
Ne moete da promenite ono to .'
vas je toliko povredilo,
Ali ete se izleiti ako ga se oslobodite. . j
Sve to je pogreno u vaem ivotu... .;
;
Oslobodite se.
Sve to je vredno sauvati ')
Je ljubav... ,,
:'.-. Ljubav e vas vrsto drati. ,j.
/ Ljubav uklanja tekoe i ljubav sjaji. ]'
" Jedino nas ljubav tako bodri;
Ako to nije ljubav, onda se prosto
Oslobodi .-'!
MekLinovo objanjenje kako je pesma napisana je inspira-
tivno, jer je on proiveo to to je napisao. Evo njegovog iskustva
onako kako mi je ispriao: ;
Pre nekoliko godina, izvanredni muziar po imenu Don
Batford poslao mi je melodiju i pitao da li bih mogao da napiem
stihove. Mada sam pisao pesme preko dvadeset godina nisam bio
siguran da bih mogao da napiem stihove za melodiju koja nije
moja sopstvena. Stavio sam Donovu traku i sasluao. Bila je to
posebna melodija za koju sam se odmah vezao na nain koji ni
sada ne mogu u potpunosti da objasnim. U jedanaest uvee te
veeri kada sam dobio traku poeo sam da radim na stihovima i
sledee to znam je da je u est sati narednog jutra pesma bila
zavrena.
Postao sam emotivan dok sam pregledao ovo novo
ostvarenje. Izgleda daje pesma leila neka mesta u meni za koja
nisam ni znao da su ranjiva. Mada u to vreme nisam shvatao,
pisanje pesme me je pripremilo za dramatinu promenu u svom
ivotu. Nekoliko meseci docnije pozdravio sam se sa svojim
poslodavcem kod koga sam radio petnaest godina i zapoeo avan-
turu koja bi bila potpuno jadna ili ak i nemogua da nisam nauio
da se OSLOBODIM.7)
364 MO PRINCIPA "
"Osloboditi se" od onda je imalo poseban znaaj za mene dok
sam predavao. U naim radionicama za rukovodioce, obino
provedemo bar jedno popodne na istom vazduhu, u planini,
reavajui simulirane probleme rukovoenja i uei kako da
po veemo snagu rukovoenja i vodstva. Na poetku rada u ra-
dionici za rukovoenje pozivam uesnike da "uzmu neto" u
planini, sliku, prut, ljunak, suvi list, ili mentalnu predstavu koja
e kao podsetnik da vee njihova oseanja, misli i uenje tog
popodneva u planini. Ponekad im pustim MekLinovu pesmu "Os-
lobodi se" i pozovem ih i da "neto ostave" u planini - moda
naviku koja im vie nije korisna, stari sistem verovanja koji su
prerasli, ili zavist ili loe miljenje koje gaje prema nekome to ih
nervira. Veina uesnika bi na kraju dana lagano etala duboko
razmiljajui, ega bi mogla da se oslobodi, i to ostavi u planini.
Govoreno mi je mesecima i godinama kasnije da je jedna od
najznaajnijih aktivnosti ele sedmice bila lina svest i pomo koju
su dobili da bi mogli da prikupe hrabrost da se oslobode neega
to ih je spreavalo da se pokrenu u svom ivotu.
Kada se oslobodimo starih stvari, stvaramo prostor za nove.
Oslobaanjem od zavisnosti i straha, stvaramo prostor za spontanost,
nadu i radost. Krajem nedelje, tri ili etiri rukovodilaca u grupi bi me
posefilo informiui me da razmatraju bitne promene u svojim pos-
lovima. Neki bi ak naputali svoje poslove kao odziv na poveanu
svest da nain na koji obavljaju svoje poslove nije u skladu sa
vrednostima koje potuju. Oslobaanjem od neega u ivotu to ne
daje rezultate, izabrali su put moi; izabrali su da ive promiljeno
nakon moda ele karijere bespomonosti; odluili su da se oslobode
i pokrenu, ka mogunostima i neostvarenom potencijalu.
Jedan od tih rukovodilaca, Majk, postajao je sve utljiviji i
utljiviji kako je sedmica odmicala. Izgledao je dobro, ali je bio
van grupe. U etvrtak ujutru Majk je rekao, "Mislim da svima
dugujem objanjenje. Povukao sam se od svih u ponedeljak uvee
kada ste od nas traili da odemo i sednemo na stene i razmislimo
o svojim ivotima i ponemo da piemo linu izjavu o misiji.
Potpuno sam, postao sam bolno svestan da nisam srean...i da
nisam bio srean ve petnaest godina".
Evo prie koja se ula. Bio je na visokom rukovodeem
poloaju u meunarodnoj kompaniji za elektronske ureaje. Mis-
KAKO SE MENJAM? 365
lio je da je uspean - prihodi su mu bili izraeni iznosom od est
cifara, imao je tri kue, sve za provod i zabavu stoje hteo - ali nije
bio srean. "Bio sam srean pre petnaest godina ali to nisam
shvatao. Mislim da sam otupeo i stalno zauzet poslom dozvolio
sebi da se udaljim od onoga to je bilo vano. Pre toga bio sam
nastavnik muzike u gimnaziji. Bilo je divno".
Bili smo zgranuti. Nastavnik muzike? Najizazovniji posao
koji bi mogao da zamislim je da predajete muziku u gimnaziji.
Zamislite trideset ili etrdeset deaka u dvorani koji gude i duvaju
u svoje iznajmljene instmmente, od kojih je samo mali broj dobro
natimovan. Mada volim muziku, mislim da bi to bio frustrirajui,
iritirajui posao bez zahvalnosti.
"Znam ta mislite", nastavio je. "Ja sam bio najbolje to se
deavalo u toj koli i u tom gradu. Radili smo zajedno. Jedne godine
smo ak ili u Pasadenu, Kalifornija, na Paradu rua. Poznavao
sam sve deake i njihove porodice; oni su znali mene i ja sam
ostvario promene. Teko sam zaraivao, pa sam promenio posao.
Preao sam na elektroniku i zavrio sam u menadmentu gde sam
i danas. Na kraju sam proao tuan i bolan razvod..."
Njegov glas je utihnuo. Glasno sam se pitao ta namerava da
uradi.
"Ne znam ta u sledee da uradim - ali ne mogu da se vratim
tamo gde sam bio u ponedeljak ujutru".
Majk je bio drugaija osoba nego to je bio samo nekoliko
dana ranije. Sledeeg dana seminar je zavren, i Majk, zajedno sa
ostalim uesnicima je krenuo kui.
Preostali deo prie? Nekoliko meseci docnije bio sam u
Dalasu, Teksas, drei javni seminar za nekoliko stotina ljudi. Na
pauzi mije priao nepoznat ovek smeei se i rekao, "Poznajemo
istu osobu... seate se Majka koji je bio na seminaru u Sandencu
pre par meseci? Radio sam za njega. Vratio se sa vaeg seminara
i bio je sav uzbuen - znate ve kakvi su ljudi. Bili smo sigurni da
e to polako da iezne za par dana, ali nije. Bio je drugaiji. Bio
je mnogo direktniji, odreeniji, vie posveen. Traio je drugi
posao u kompaniji ali rukovodstvo nije htelo da se ita promeni,
pa je dao otkaz! Bilo je potrebno mnogo hrabrosti, mnogo
366 MOC PRINCIPA
odlunosti, i rekao mi je daje morao da vie puta razmatra svoju
odluku. Imao je podrku i razumevanje od svojih prijatelja koji su
ga najbolje poznavali. Shvatio je daje dobrovoljni uenik ane rtva
u ivotu i da ima sposobnosti da iskoristi tu priliku, da izabere kako
e preostali deo ivota da izgleda.
"Napustio je kompaniju i preselio se u drugu dravu". Pitao
sam, pola u ali, da li moda negde vodi orkestar. "Ne - ali ponovo
se oenio i promenio je ivot. Radi u drugoj oblasti i veoma, veoma
je srean".
Uz Majkovu dozvolu, izlagao sam njegovo iskustvo mnogima
koji su bili na raskrsnici, uhvaeni u zamku otplata za kuu ili
oekivanja drugih ljudi ili svojih sopstvenih sumnji. Ako smo u stanju
da se oslobodimo stvari koje nas dre prikovanim, koje nas ine
bespomonim, moemo da otvorimo vrata buduoj moi, uspehu i
srei. Ako imamo hrabrosti da promenimo ugao gledanja - da na nov
nain gledamo stvari - moemo da ustanovimo da moemo da imamo
vie zakonite moi nego to smo ikada sanjali da je mogue, moi
koja se javlja kada ivimo hrabar, astan ivot.
Razmotrite staje potrebno da se oslobodite.
TA JO NOSITE SA SOBOM?
Uenje da se oslobodite podsea me na staru istonjaku
priu o dva monaha koji su se zakleli na siromatvo i neenjenje a
putovali su pomaui i sluei druge. Najednom putovanju, stigli
su do reke nabujale od olujnih kia prethodne noi. Na obali reke
bila je predivna ena, lepo obuena, ali zbunjena jer je voda odnela
most. E sad, ovi monasi su se zakleli da ne gledaju ene, ne misle
na ene, niti da dodirnu ili razgovaraju sa enom. Ali jedan monah
se odvojio od druga, otiao do ene, i bez reci je uzeo u naruje.
Poneo ju je u uzburkanu vodu koja je bila do struka i izneo na drugu
obalu. Poto ju je spustio, duboko se poklonio i otiao u stranu da
saeka svog druga. Drugi monah se razbesneo. Njihove zakletve
su bile oskrnavljene pred oima seljana koji su sve to gledali! Kako
je njegov drug mogao da se tako olako odnosi prema njihovim
zakletvama! On ne samo daje mislio o eni ve ju je i dodirnuo.
KAKO SE MENJAM? 367
Monah je bio ljut. Krupnim koracima se probijao kroz reku a zatim
je nastavio svoje putovanje par metara ispred svog druga. Dalje
putovanje tog dana proveli su u utanju. Uvee su se zaustavili i
podelili skroman obrok. Povukli su se na poinak. Ali prvi monah
vie nije mogao da se uzdri. Konano se okrenuo i ljutito gurnuo
svog druga.
"Kako si to mogao da uini danas na reci? Tako sam se
postideo. Ponizio si i osramotio na red".
"O emu govori?"
"Zna ti - ona ena to sije nosio u naruju danas. Prekrio
si nae zakletve!"
Drugi monah je rekao: "O da... ena. Moda i jesam. Ali da
lije ti jo nosi? Ja sam je spustio na drugu obalu reke".
Ponekad nepotrebno nosimo emocionalni teret koji nas
spreava da se dalje kreemo. Poznajem enu koja je bila udata za
naopakog mua godinama. Njihov brak se okonao, ali njena
preokupiranost bivim muem - njegovim slabostima i njegovim
ispadima - je ostala. Ona je izgradila svoj emocionalni ivot oko
ovog oveka i do dananjeg dana je sputana njegovim problemima,
stalno ponavljajui stare prie iako je brak okonan. On je zapoeo
novi ivot. Ponovo se oenio i ivi u susednom gradu. Njegov novi
ivot samo doliva ulje na vatru ove ene. Veinu vremena provodi
u prii o njemu, alei se na njega, pokuavajui da ustanovi ta i
kome radi i zatim priajui o tome bilo kome ko bi je sluao,
zavidei na kolima koje vozi i na kui u kojoj ivi. Odbijala je da
ga se oslobodi i kao rezultat toga nije mogla da nastavi svoj ivot.
Moda ima stvari kojih se treba osloboditi. Moete li da to
uinite? Da.
I VI MOETE DA SE PROMENITE
Moda je odgovarajua mera uspeha ne da li imate teak
problem koji treba da resite, ve da li je to isti problem koji ste
imali pre godinu dana. Na emu sada radite? Da li ste na drugom
mestu sa istim problemima ili u istom mestu, ali sa novim
problemima? Znam da se moete promeniti.
r
368 MOC PRINCIPA
ad se borio ali je bio odluan da resi veliki problem, problem
sa kojim se borio godinama. Evo ta je on doiveo. Prilikom
pregleda obrazaca za prijem za novu grupu uesnika za obuku u
rukovoenju bio sam iznenaen jednim stavom. Nakon navoenja
svoje snage i oekivanja, ad je naveo sledee: "Gajim malo
samopotovanja..." Pokuao sam da naem tog rukovodioca, pi-
tajui se kako izgleda, kako se odnosi prema drugima, ponaa i
tako dalje. Daleko sam bio od pomisli da e ovaj usamljeni ovek,
koji je sebe predstavljao kao nekoga ko ne misli dobro o sebi,
postati te nedelje uzor hrabrosti i line transformacije za etrdeset
drugih rukovodilaca.
Sve je poelo ujutru drugog dana. Pregledajui njegove
pisane komentare prethodnog dana, zapazio sam interesantan
komentar: "prvi put posle dueg vremena, uinio sam neto sino
osim to sam gledao TV". Osetio sam daje uinio kritini mada
jednostavan korak, oznaivi neku vrstu linog raskida.
U utorak smo proveli jutro razgovarajui o mnogim
razliitim vrstama moi i postavljali pitanja zato bi neko hteo nas
da sledi. Izgledalo je da duboko razmilja. Popodne smo krenuli u
planine u dubok sneg da uimo neke lekcije iz rukovoenja. Bilo
je divno popodne, najbolje to sam se nadao za uspostavljanje veza,
razvoj svesti, u atmosferi zabave, uenja i meusobnog
uvaavanja. Kada smo zavrili sesiju i poslali sve sa planine na
veeru, zapazio sam da se polako sam vue, uz sve slabije zrake
sunca na zalasku koji su iarali planinu Timpanogos iza njega.
Sledeeg jutra njegov obrazac za komentare prikazao je lini
uvid koji je iskusio na planini. Posmatrajui sa jedne strane jednu
grupu kako veba, zapazio je da odreen pokuaj nee dati rezul-
tate. Poeleo je da se umea, ali za trenutak je zastao, plaei se da
e ga grupa odbiti ako ga vide kao autsajdera, koji ne uestvuje
ve stoji u zaklonu traei greke i alei se. Trenutak za interven-
ciju je proao, i pokuaj je propao, kao to je i pretpostavio.
Nagrdio se zbog toga to je izabrao laki, tihi put, i odluio se da
bolje postupi ako mu se ukae prilika.
Docnije mi je ad rekao da je prethodne veeri poeo da
osea lini gubitak, i elju da bude sa svojom enom. Bili su u
braku etvrt stolea i nije to bio "lo" brak, ve prilino neodreen.
KAKO SE MENJAM? 369
V
Njihovo dvoje dece, jedno na studijama a drugo na maturi, pro-
vodili su vreme zauzeti svojim interesovanjima, bili su jedino to
su jo zajedno delili. Ali na planini, u monoj tiini snega i neba,
eznuo je za neim to je davno imao. urei sa planine, ustrao
je u svoju sobu i pozvao kuu. Njegova ena je odgovorila.
"Hoe da doem u Jutu? Ovog vikenda? Zato? Ne mogu -
treba da idem u San Francisko, naa kerka ima predstavu u koli.
To ne dolazi u obzir".
"eleo bih da doe ovamo..."
1;!
"Zato?"
"Moda bismo mogli da se proetamo kroz umu ili slino..."
.",., "Zato?"
"eleo bih da ti..."
"Zato?"
"Prosto bih hteo da budem sa tobom..." Nastala je duga
pauza... venost... i onda,
"Dobro. Doi u."
Naredna duga pauza... nervozni smeh... a onda... "Oh. Ne
znam da li mogu da obezbede smetaj. Odmah se javljam". Pozvao
je recepciju i avionsku kompaniju i pozvao ponovo enu. "Sve je
sreeno. Onda dolazi? Odlino... to je odlino. Videemo se u
petak popodne na aerodromu.".
Kakva je to pobeda? Viao sam pobedu kada su tekoe bile
ogromne. Viao sam da ljudi izaberu plemenit put kada je bilo
lake pobei ili se sakriti ili na drugog svaliti krivicu. Ali mislim
da nisam video, vei, hrabriji ili istinitiji izbor od ove odlunosti
da se posegne za ljubavlju koja je bila izgubljena zbog zanemari-
vanja i neosetljivosti. Njegova jednostavna hrabrost poboljala je
nae nade i ohrabrila mnoge od nas koji su iskazali uzviene javne
vizije da pogledamo blie svom domu i da preuzmemo nove
obaveze.
Sledeeg dana ad je bio nestrpljiv da izrazi razvoj svoje
porodine drame.
Ponovo je zvao kuu prethodno vee samo da bi razgovarao
sa enom. Bio je jako razoaran kad je ustanovio daje izala. Hteo
24 iVlo principa
370 MOC PRINCIPA
je da razgovara, pa kada se njegova petnaestogodinja kerka
javila, pomislio je, dobro, ja sam hteo da razgovaram, zato da ne...
Pokuao je da iskoristi neka nova umea koja je nauio o sluanju
i da to primeni u razgovoru sa kerkom, pokuavajui daje shvati
a da ne prosuuje. "Znate ta?" rekao mije. "Teko je biti snaan
sa petnaestogodinjom devojicomj"
Sledeeg dana na asu sam pitao ada u kojoj je fazi, i da li
je "zavrio". Rekao je, "Moj sin na studijama je sledei - on je
najvri, i veeras razgovaram sa njim. Skoro je bio bez daha dok
je opisivao ta e da uradi - njegova oekivanja su bila vea od
straha.
Jo nisam uo sledeu epizodu. Ali oseam da to nee biti
vrhunac koliko poetak. Staje sa njegovim malim samopotovan-
jem? Nisam siguran, ali sam osetio da novi oseaj samocenjenja
moe da bude visok i uzdignut kao planine koje se uzdiu iznad
nae uionice u Sandancu.
GDE DA KRENEM ODAVDE
Malo injenja odagna mnogo sumnji. Ponite tu gde ste, i
uinite neto sada. Neto malo uinjeno moe da vas dovede
emocionalno i psiholoki do novih i razliitih mesta. Nauio sam
pre mnogo godina dok sam planinario sa skautima da esto treba
da promeni poloaj pre nego to moe da bude u stanju da
drugaije gleda. Neke stvari se ne mogu videti sa mesta gde sada
stojite. Da bi se pokrenuli sa mesta na kome smo zahteva suprot-
nost sumnji - zahteva veru. Ako ete da sakupite hrabrost da
psiholoki stignete na druga mesta moete razliito da vidite neke
vane stvari.
Pria koju sam prvo uo kao dete govorila je o ocu i sinu koji
su posetili inenjera na eleznici dok su putovali prvi put nou
eleznicom. Inenjer je pozvao deaka da mu sedne u krilo i da
posmatra prednje prozore dok je jaka svetlost etala napred nazad
du tranica u obliku osmice, napred nazad, napred nazad. Zapazio
je da deak drhti. "Da li ti je hladno?" pitao je. "Ne, preplaen sam.
Sta ako je neto tamo i mi se sudarimo. Ne moe daleko da se vidi."
KAKO SE MENJAM? 371
Inenjer je mirno odgovorio, "U pravu si. Tako se ja kreem do
kraja svetla. A kada stignem tamo, mogu da vidim dalje. Nema
potrebe da vidim dalje dok tamo ne stignem". To je stvarno
izuzetna izjava o veri. Moete da vidite samo do odreene daljine;
ali ste spremni da idete dok god vidite u uverenju da ete kada tamo
stignete, imati svetlost za dalji put.
Da se sve to povee zahteva samoispitivanje, svest, hrabrost,
priliku, mudrost i istrajnost. Morate stalno da budete otvoreni za
nove podatke, nova gledanja, i mogunost da nain na koji to radite
ili nain na koji gledate nije potpun. Proces promene nema kraja.
Moda nikada ne "stiemo". Uvek emo da uimo, menjamo,
rastemo, preoblikujemo, modifikujemo, razvijamo i postajemo.
Radost ivljenja je vie u predvianju neega to nas oekuje nego
u dananjici.
Razmotrite sledea pitanja pre nego to proitate poslednje
poglavlje ove knjige. Razmislite o posebnim odnosima u koje vredi
ulagati, gde e dobit da bude da postajemo efektivniji i u drugim
odnosima.
PROCENA VAE SPREMNOSTI ZA PROMENU
:; 1. Gde ste sada? Da li ste imali poziv za buenje? Da lije bol
dovoljno veliki ili elja dovoljno velika da biste preduzeli akciju?
2. Na ta se sada oslanjate? ta vas odrava tu gde ste?
3. Gde hoete da budete? Kako bi pobeda izgledala za vas i
za ljude na koje elite da utiete?
4. Zato hoete da se promenite? Koji je va temeljni motiv?
5. Moete li da zamislite sebe kako plaate cenu? Moete li
da se zamislite kako inite sve to je neophodno da se pokrenete,
da izdrite, da budete vrsti u tekim vremenima? Koje predstave
e potvrditi vae napore?
6. Da li e to biti vredno truda? Ako se osvrnete nakon
nekoliko meseci ili godina, sa ime biste bili zadovoljni?
24* .
15. GLAVA
ASTAN IVOT -
DOIVOTNO TRAGANJE
Uspeh lezi u izvrenju ne onoga to
drugi smatraju daje veliko, ve ta vi
smatrate da je pravo.
Don Grej (John Gray)
GDE SMO POELI
Ova knjiga je poela sa sledeim pozitivnim premisama:
1. V i ve razumete mnogo o moi jer ste iskusili mnoge njene
vidove kada su drugi uticali na vas.
2. Mo i uticaj mogu se pribaviti i razviti.
3. Svakog dana odluujete da budete bespomoni ili moni.
4. Bespomonost i svaki od tri puta ka moi imaju razliite
temelje.
ASTAN IVOT - DOIVOTNO TRAGANJE 373
5. U zavisnosti od situacije, moete pokuati da asno utiete
na druge, potenjem, ili zastraivanjem, ili moete ponekad
sumnjati u vau sposobnost da uopte utiete.
6. Rezultati koje dobijate svakim pristupom su potpuno
predvidivi.
7. Bez obzira na zvaninu titulu ili poloaj, vaa sposobnost
da utiete na druge je u krajnjem rezultatu onoga to ste, kao i
onoga ta inite.
8. Moete da se promenite.
9. Moete da promenite stvari nabolje i svetu je potrebno to
to radite.
Svrha ovog poglavlja jeste da sve ove ideje povee, da da
usmerenje i ohrabrenje i nadu da biste mogli sa drugima da
primenjujete Mo principa.
LJUDI SU BITNI
Naa najvea tugovanja i nae najvee radosti deavaju se u
odnosima sa drugim ljudima. Ako je potreban ceo ivotni vek da
bi se usreio neiji ivot, koliko radosti to moe da donese. I ako,
usput, mi usreujemo i usreeni smo zauzvrat od mnogih drugih,
kako bogat bi takav ivot bio.
Moemo se meusobno ohrabrivati u naoj tenji, bez obzira
koliko ivot moe da bude teak. Niko nema stvarno nijedan
odgovor za bilo koga drugog. Moda najbolje to moemo da
uradimo je da s vremena na vreme zastanemo pored puta, povijemo
jedni drugima rane, predloimo par ideja i damo ohrabrenje, a onda
se bacimo ponovo na put. Martin Luter je zapazio daje ivot "kao
opsednut grad okruen sa svih strana... Svako od nas ima mesto na
zidu za odbranu i niko ne moe da stane na mesto na kome drugi
stoji, ali nas nita ne spreava da se meusobno ohrabrujemo." '
Na slian nain, Dord Eliot je pitao: "Zato ivimo ako ne
uinimo ivot manje tekim jedni drugima?"
374 MOC PRINCIPA
KAKO ETE PROVESTI PREOSTALI DEO IVOTA?
Na kraju vaeg ivota, kada razmislite, da li ste iveli na nain
koji je vredan najboljeg u vama? Ili da li ete provesti svoj ivot
uei i pripremajui se da pevate, a da nikad ne zapevate? Inspiri-
san sam ljudima koje sam poznavao u svom radu koji "pevaju".
Uzmite malog deaka, koji pilji u zvezde i pita se da li e
ovek ikada tamo da ode. Dajte mu izazovni ivot, inenjersku
diplomu, proputenu priliku za promociju u avionskoj industriji, a
zatim priznanje od Kongresa i imate Dan Goldina, direktora
NASA-e. Organizujui savez sa Rusijom, Italijom, Japanom i
Nemakom, preuzeo je odgovornost za istraivanje svemira u ime
ele ljudske rase.
Uzmite devojicu, obmanutu i povuenu. Dajte joj san da e
jednog dana njen ivot da bude neto vredno. Pustite je da raste u
ugnjetavanju kakav je ivot za mnoge manjine. I imate Opru Vinfri
(Oprah Winfrey), autora, glumicu, filantropa i vodu pokreta za
revitalizaciju i obnovu dostojanstva na TV emisijama. Ona in-
spirie dvadeset miliona ljudi svakog dana.
Uzmite pretekog, nespretnog, dugakog deaka. Neka ivi
u siromatvu, uz obeshrabrenje i razoaranje kao cimer. Dajte mu
finansijski uspeh u dvadesetim, onda finansijsku propast i izdaju
od prijatelja kojima je verovao, i imate Toni Robinsa (Tony
Robbins), autora, nastavnika i mentora milionima koji ga smatraju
svojim voom dok rade da probude diva u sebi. Pored predavanja
i pisanja, Toni je sponzorisao brojne nacionalne projekte da po-
mogne deci i odraslima irom nacije da ovladaju vetinama i naue
da veruju u sebe.
Moje istraivanje heroja nauilo me je da je tipian heroj
normalna osoba koji sebi postavlja posebne zadatke, a onda se iskae.
Oni urade ono to treba da se uradi. Ono to radimo odreuje ta
postajemo. Istraivai objavljuju; nastavnici predaju; ikao to Dozef
Kerripbel (Joseph Campbell) ukazuje, "Slavna linost slui sebi; ali
heroj se angauje da popravi drutvo." Moda ste uoili da mnogi
ljudi o kojima se govori u ovoj knjizi nisu tipini "moni ljudi". ak
i Majka Tereza, koja je provela svoj ivot meu siromanima, sebe
smatra samo "olovkom u Bojoj ruci. On me nije pozvao da budem
uspena; ve da budem pravoverna.
To to izaberemo da uradimo nije ni priblino toliko vano
koliko ta postajemo na osnovu svojih odluka.
Kada sam naputao fakultet savetovano mi je da "pre-
meravam velika polja ali da obraujem mala". Kao velike
meunarodne kompanije, treba da razmiljamo globalno (spasimo
planetu - to je na dom) ali da delamo lokalno (mogu li da uparim
arape, izaem na kraj sa susedovim psom koji laje, obezbedim da
se rupe na kolovozu zakrpe, odnesem topli obrok udovici u sused-
stvo?). Da li je potreban roditelj ili selo da bi se podiglo dete?
Potrebni su oboje!
Kao stoje Volter Anderson (Walter Anderson) pisao, "Kada se
posvetimo visokim idealima, uspemo pre nego stoje rezultat poznat."
Dok napredujete, ponite sa malim. Obavite posao pri ruci.
Gete je rekao, "Kada bi svako samo oistio ispred svojih vrata, ceo
svet bi bio ist".
PONOVLJEN PROCES MOCI
Poveavate svoju mo principa kada prestanete da pokuavate
daje steknete, i posvetite se svom ivotu, radei na sebi, u smemosti
i marljivo. U osnovi, treba da donesete odluke o sredstvima i
ciljevima. Pristup moi koji odaberete, ispoljen alatima koje koristite,
odredie vrstu ciljeva koje ete moi da ostvarite. S druge strane, ako
ste sigurni u rezultate u ponaanju koje hoete kod drugih, i kvalitet
odnosa, onda se relativno direktno odreuje sa koje osnove moi treba
da delujete. Ako teite moi naela, mo kao fokus, paradoksalno je,
ispada iz formule. to se manje koncentnsete daje imate, i vie radite
da budete vredni toga, vie poveavate svoju sposobnost da utiete
na ljude do kojih vam je najvie stalo.
Razmotrimo proces moi jo jednom. Ispitajte vezu izmeu
izbora koje inite i rezultata koje dobijate.
ALATI MOCI I NAMENE
Sledei grafikoni jasno pokazuju da postoji direktna veza
izmeu naih alata i naih svrha, naih pristupa i naih rezultata.
376 MOC PRINCIPA
Ovde sam sumirao dijagnostiku alatku koja moe da vam po-
mogne da odluite gde ste i ta hoete. Odluite ta hoete da
postignete i ja u vam rei kako da to postignete. S druge strane,
odredite koje alate koristite i ja u vam tano predvideti rezultat
koji ete moi da ostvarite.
Alati/Pristup
Svrhe/Mogui rezultati
Sta radite...
ta dobijate
- ekate
- ne osvrete se
- kasnite
- ne preduzimate akcije
- oajavate
- zanemarujete
- postajete apatini
neizvesnost
Ako hoete pristajanje, mogu da vam garantujem kako da
ostvarite pristajanje - naterajte nekog, i ako je pretnja dovoljno
gruba, nateraete ih da pristanu. Zaplaite ih, pretite im, proverava-
jte ih i dobiete pristanak koji traite. Ima li problema? Naravno.
Da li treba da nastavite da proirujete posledice i/ili pretnju da bi
dobili isti nivo pristajanja? Obino. Da li drugi onda uoptavaju
polazei od kazne a dolazei do onoga ko kanjava? Skoro uvek.
To je deo cene kontrole.
y
Alati/Pristup
Sta radite...
Sta dobijate
- zlostavljate
- kontroliete
- manipuliete
- zaplaujete .,
- primoravate
- pretite pristanak
- teroriete
- terate ..
- koristite taktike zastraivanja
- pri tiskate
- optereujete krivicom
Ako, meutim, hoete sporazum, pre nego pristanak, treba
da preduzmete razliit pristup. Treba da pregovarate sa ljudima.
Moda treba da se cenkate. Moda treba da traite kompromis. Ali
ako ste spremni da izdrite dijalog tipa davanja i uzimanja, obino
moete navesti ljude da se sloe.
378 MOC PRINCIPA
Alati/Pristup
St a radite...
ta dobijate
saglasnost
- pregovarate
- cenkate se
- razmenjujete milo za drago
- trampite
- dogovarate
- trgujete
- zasipate
- dokazujete
- razmenjujete
- pogaate se
- ugovarate :
-uredujete '-"--'A
- pravite dogovore
- rasporeujete
Ali ako stvarno hoete njihovo duboko obavezivanje, ako
hoete da oni izaberu ono to je najbolje za veinu, u veini
sluajeva, bez obzira da li ste tamo, da li se okolnosti menjaju, onda
je klju u Principu moi. Morate da ohrabrite njihovo obavezi-
vanje. Morate da ih pozovete da uestvuju. Morate da ih pitate da
se ukljue. Morate ubedivati, sluati, bezuslovno ih prihvatiti, teiti
da ivite sa integritetom, obezbediti im uslove da rizikuju, biti
ljubazan i konzistentan, i izraavati estoku ljubav. Ako ste
spremni da platite tu cenu, mogue su znaajne stvari.
Alati/Pristup
ta radite...
ta dobij ate
najee ispravan ishod i najbolje
za veinu
- ubedujete
- strpljivi ste
- ljubazni
- spremni da uite
- prihvatate
- paljivi ste
- stiete znanje
- sistematski obuavate
- dosledni ste
- ivite sa integritetom
Ako prisiljavate ljude, njihov izbor e se zasnivati na onome
to se nadaju da e da izbegnu; ako pregovarate sa ljudima, njihov
izbor je zasnovan na onome to hoe da dobiju od vas; ako
primenjujete Mo principa, ljudi e biti inspirisani da odlue na
osnovu onoga to najvie vrednuju i cene. Sve se svodi na izbor.
Svi mi imamo izbor. Izbor rukovodstva je sa koje osnove moi da
dejstvuje. Saradnici imaju izbor. ta hou? Koga da sledim? Zato
da ih sledim? Zato ih sluam?
HOU DA UTIEM NA VAS... ASNO
Nadam se da utiem na vas. Hou da shvatite da ste ve
iskusili mo naela u bitnim odnosima u svom ivotu. Hou da
verujete da moete postii ono to najvie elite ako primenjujete
zakonitu mo sa drugima. Hou da razvijete nadu da ako ivite
asno moete dobiti dugorone rezultate koje elite.
380 MOC PRINCIPA
Svet je pun vrednih potreba, sluajeva za koje su potrebni
borci, patnje koja treba da se olaka, dobrih dela koje treba uiniti.
Voe koje rade na osnovu moi naela mogu izuzetno mnogo da
urade zbog onoga to se deava ljudima koji ih slede. Pored toga,
mogu da umnoe dobrotu koja je uinjena pojaavajui pomo
koju daju drugima. Kada je uitelj koji je postao revolucionar
Nathan Hale uhvaen dok se vraao u svoju trupu sa prikupljenim
informacijama o kretanju britanskih trupa, i uhapen zbog izdaje
protiv Britanaca u ranim danima nae revolucije, bio je rastrzan
mogunostima koje su bile bez izgleda jer je trebalo da bude
pogubljen.
Imao je samo dvadeset jednu godinu - bogat i obeavajui
ivot bio je pred njim. "Da li zbog neeg alite?" pitali su ga,
ismevajui i poniavajui njegovu patriotsku revnost. "Da," odgo-
vorio je. "alim to imam samo jedan ivot da izgubim za svoju
zemlju!" Izgubio je ivot, ali on je dat u tenji za slobodom za
njegovu decu i unuke, nae pretke. Dve generacije docnije, si-
novev sin, Edward Everett Hale, koji je slino ispitivan od istovet-
nog pobonog sudskog inovnika, odgovorio je na pitanje na ovaj
nain, demonstrirajui zavetanje koje je bilo u njegovoj krvi: "Ja
sam samo jedan, ali ja sam jedan; ne mogu sve da uradim, ali neto
mogu; ono to mogu da uradim treba da uradim, a ono to treba da
uradim po milosti Bojoj uradiu". Kao svetenik i autor, sinovev
sinje nosio tradiciju vere i slube. Zavetanje koje je nasledio bilo
je potvreno; njegove reci su zabeleene i navoene su deci u
kolama skoro dve stotine godina.
Moja namera u pisanju ove knjige bila je da vam dam nadu,
da vas ohrabrim u radu sa ljudima. Napoleon je ukazivao da je
voa delilac nade. Hou da verujete da znate o moi i rukovoenju
zato to ste iskusili sva tri tipa moi, kao sledbenik. Verujem da
moete da budete voda koji radi sa drugima, koji odabira mo
naela kao primarni nain da utiete na druge u glavnim odnosima.
Verujem da moete da utiete na druge dobrotom na nain na koji
su na vas uticali dobrotom u vaem ivotu. Moje uverenje da je
promena mogua dolazi od mojeg iskustva u savetovanju, obuci,
predavanju i uenju od hiljade drugih ljudi. Moja svest daje teko
promeniti se duboko je nauena sopstvenim iskustvom.
ZASLUENO POSEBNO PRAVO
DA SE GOVORI O PROMENI
Borim se da ivim onako kako predajem. Ali mi je jako stalo.
Ta elja me nagoni, ojaava me da se podignem, vratim, izvinim,
ponovo pokuam i nikad ne odustanem.
Kada tekoe i prilika dou zajedno rezultat je esto kriza. U
mom sopstvenom iskustvu sa krizom, tekoa je dola pre prilike.
Nakon niza poslovnih poduhvata i iskustva u predavanju na
fakultetu sedamdesetih i ranih osamdesetih moji klijenti i studenti
su me ohrabrili da formiram kompaniju za konsalting. Bio sam
dobar trener, ocenjujui to po stalnosti korisnika i njihovim pre-
porukama. Uspeh je brzo doao. Novac je stizao bre i u veim
koliinama nego to sam ikada iskusio. Poeo sam da prikupljam
spoljne znake uspeha. Poeo sam da izgledam i da se ponaam kao
uspean poslovni ovek. Kupio sam neke loe ali potencijalno jako
isplative akcije. Novac je pristizao bolje nego ikad. Ali ukupni
saldo je zanemaren. Moj poletni posao nije bio poduprt sa dovoljno
kapitala. Bilo je potrebno rukovoditi poslovima a ja sam bio stalno
na putu. Zaposlio sam nove saradnike da vode posao i pomognu
da se posao razvija ali bio je to klasian sluaj kada se premalo
uradi suvie dockan. Kao u sceni none more iz Diznijevog
arobnjakovog uenika, stvorio sam poplavu koja se pokrenula i
otrgla kontroli.
Dobri ljudi koji su mi se pridruili trebalo je da usmrte zmaja
koji je bio vei od njih. Uskoro je postalo jasno da neu moi da
ispunim svoje obaveze, ukljuujui velike finansijske obaveze.
Jedan za drugim presuivali su resursi. Poeo sam emocionalno da
propadam, to sam opisao u 2. poglavlju. Obeshrabrenje se
pretvorilo u blagu depresiju, a onda ozbiljnu depresiju. Bio sam
oajan. Poeo sam da se okreem na sve strane traei nekog ili
neku instituciju da me izvue iz problema. Imao sam veliki
neosiguran zajam kod lokalne banke koji je dva puta produavan
i kome je konano doao rok. Drugi rauni, ukljuujui trokove
poslovanja, bili su dva, onda tri, onda est meseci u kanjenju i
poveavali su se kamatama na neplaene raune. Neizbeni tele-
fonski pozivi i pisma su stizali, prvo utivi a zatim sve neprijatniji
382 MOC PRINCIPA
i pretei, ne samo na kancelariju ve i na kuu. Poeo sam
emocionalno da se povlaim od svoje ene, nadajui se udu koje
e da me izvue iz ovog finansijskog i psiholokog vira koji sam
stvorio. Oseao sam da imam malo opcija i smanjene sposobnosti
da resim svoje probleme.
Kao poslednji pokuaj, obratio sam se bivem klijentu, mil-
ioneru koga sam smatrao za prijatelja, sa preostalim trunkama
dostojanstva, nadajui se bilo kakvom reenju koje je van mene da
resim probleme. On je lako mogao da napie ek, obezbedi lini
zajam, utie u banci (imali smo istu banku), ili smisli reenje koje
bi resilo moj problem. Ali on je odbio. Ispriao mi je priu,
zauzvrat, o nekom kome je finansijski pomogao, gde je pomo
samo produila neodlono. Bio je ljubazan ali strog. Ja sam bio
ljut. Bio sam oajan. Bio mije potreban novac, a ne prie. Nisam
znao na koju stranu da se okrenem. Oseao sam da se nalazim u
vrtlogu u kome sve to sam radio, moja profesija, moji prijatelji,
moja reputacija, moja porodica, i moja vera, sve je to bilo povueno
nemilosrdnom strujom koju sam ja pokrenuo a sada ne mogu da
njom ovladam.
Kriza? Nisam bio pri sebi da bih tako oznaio svoju nezgodu.
Znao sam samo daje bol jak, oseaj propasti snaan, veliina rupe
koju sam iskopao, ne sa loom namerom, ve zbog neiskustva i
loeg prosuivanja i oseanja nematine, je bila prevelika, a moja
sposobnost da izaem na kraj sa svojim problemima je isparila.
Naredni meseci su bili strani. Naao sam advokata koji je
pomogao da se popie naa imovina, zatvori posao, otpuste
zaposleni i oglasi bankrotstvo. Oseao sam kao da sam iva la
koja naokolo hoda. Moj ivot je postao suprotnost svemu to sam
predavao. Trebalo je da ja pomaem profesionalce, uspene ljude
i ene da postignu vie u svojim ivotima, a moj je bio uniten. Bio
je to cm dan, dan kada sam udario u dno, kada me je Sovni otpratila
do suda gde je sudija odluivao o raspolaganju naom imovinom.
Ona nije nita uinila da dospemo u tu situaciju. Sve sam ja uradio.
Ne ba mudre odluke su bile moje. Propast poslovanja je bila moja.
A ona i moja deca i brojne druge osobe i agencije su trpele zbog
mene.
Nakon te krize, tog neuspeha, tog uasno razornog dana,
poeo je novi ivot. Trajalo je mesecima, a meseci su postajali
godine, dok opet nisam postao produktivan. Usput su mi mnogi
ljudi pomogli koji su jo verovali u mene, koji su hteli da uspem,
koji su oseali da imam neto vredno da ponudim. Identifikovao
sam jedan po jedan svoj problem i na njemu radio. Uz finansijski
pritisak koji je bio laki ali jo uvek veliki, poeo sam da radim.
Lino sam se obavezao da u isplatiti svaki dug, vratiti novac
svakom kreditoru i ispraviti stvari, na neki nain. Prvo sam isplatio
pojedince, onda agencije, onda institucije. Bilo je potrebno odri-
canja i planiranja, voenja rauna o novcu i odmerenog ivljenja
to pre nije bio moj stil. Ogromni dugovi postepeno su se smanji-
vali. Nisam ponosan to sam prijavio bankrotstvo i stvorio niz
dogaaja koji su me dotle doveli. Uzimam na sebe punu odgovor-
nost za sve ne ba mudre odluke koje su dovele, neumitno, do te
materijalne, skupe propasti. Zahvalan sam to sam imao priliku i
naina da vratim sve dugove koji su bili ustanovljeni bankrot-
stvom.
Kada sam poeo ponovo da radim i odsecam od naizgled
nemogueg duga, moje samopotovanje i samouverenost poeli
su da lepraju, sa siunim, krhkim pramenom mogunosti. Poeo
sam da se pitam da li ponovna izgradnja ivota, odnosa, karijere,
profesije zaista moe da se dogodi. Poeo sam da imam nadu.
U to vreme linog preobraanja, Stivn Kovi (Stephen Covey)
i ja smo ukrstili puteve. Bio sam impresioniran njegovim pristu-
pom aktivnom ivljenju dok je bio izvrni pomonik predsednika
Brigham Young Universitv ranijih godina dok sam ja bio post-
diplomac. Nedavno je napustio univerzitet sa planovima da utie
na rukovoenje u Americi. Sa samo pregrt profesionalaca,
zapoeo je preduzee zasnovano na svojoj viziji. Predloio sam
mu da obuavam te saradnike. To je bio poetak jednogodinjeg
ugovora, u kome sam upoznao i poeo da potujem voe njegove
nove kompanije, a on je poeo da ceni moj doprinos koji sam
mogao da pruim onome to je hteo da ostvari. Na osnovu za-
jednike obaveze, i brzog uspeha ove nove organizacije koji je
stalno rastao, postao samjedan od vlasnika koji su pomogli prelaz
od kompanije Stephen R. Covey and Associates u kompaniju Covey
Leadership Center. Moj san o predavanjima i ulivanju nade naao
384 MOC PRINCIPA
je novi dom. Mogao sam da se vratim i radim ono to hou da radim
i Kovi centar za rukovoenje (Covey Leadership Center) je postao
moja baza iz koje sam inio dobro u svetu.
Zahvalan sam mogunostima koje danas imam, da po-
mognem da se ostvare uslovi koji omoguavaju vodama da
postanu bolje voe, roditeljima da postanu bolji roditelji, i direk-
torima u svim moguim organizacijama da postanu efektivniji u
svom linom i strunom ivotu. Finansijski bolje stojim nego kada
se kriza razvila. Imam jasniji fokus na svoj profesionalni ivot.
Cenim svoje porodine odnose i stalno radim na tome da
uravnoteim zahteve na poslu i kod kue tako da mogu da ivim
sa malo kajanja. Jo nisam stigao, ali put izgleda jasan i nai izazovi
su izazovi velikih mogunosti, ne preivljavanja. Proli smo od
preivljavanja preko stabilnosti do uspeha. U krajnjem, nadamo se
da emo dati znaajan svetski doprinos.
Izuzetno sam svestan da se te mogunosti ne bi nikad ukazale
da nije bilo krize koja je unitila moj ivot.
Dok sam ponovo razmatrao sve te dogaaje sa prijateljem
koji je odbio da mi da novac za koji sam mislio da e da resi
probleme, shvatio sam mudrost njegovih postupaka. U to vreme
poeo sam da se oseam kao rtva, nemoan i bespomoan. Rekao
mi je da mu je bilo teko da me ne izvue tada, ali je bio ubeen
da ako doivim sve posledice svojih aktivnosti, vie u da nauim,
brzo u se oporaviti, i bre odskoiti jer ono to mije bilo potrebno
da preivim i zatim uspem sam imao sve vreme. Njegova vizija i
vera u moje krajnje sposobnosti pomogle su mi da se iz be-
spomonosti pokrenem ka moi. Veoma sam mu zahvalan za tu
odluku, i za krizu koja mi je omoguila da nauim ono to
pokuavam da predajem, asno uticanje.
GDE ETE SADA?
To to moemo da budemo, moemo da budemo zajedno.
Zajednica onih koji veruju. Tolstoj je jednom pisao, "Mo grupe
ljudi koji se dre svojih uverenja ini vie i to dobrog od svih
pisanja. Hajdemo onda, prema tome, jedan i svi, da se drimo
svojih uverenja". Nae zavetanje e biti da smo sluili. Najvie
dobro koje moemo da uinimo je da sluimo. Prvo bi trebalo da
sluimo one sa kojima smo, i trebalo bi da ih sluimo prema
potrebama koje imaju upravo sada. Mi to moemo. Klijent koji je
uestvovao u naim obukama za rukovoenje nedavno mije pisao,
"Nema ni trunke sumnje u mojoj dui da je to mogu. Jedino
preostalo pitanje je, hou li?"
Nedavni lanak je ukazao na poveani interes u fokusiranju
na vrlinu kao vrlinu, u kui, upravi i u poslovima. Na kraju tog
lanka bio je ovaj interesantan stav: "Realni rizik pokreta za vrline
je da e postati samo drugi primer onoga to je postalo vodea
amerika karakterna crta. Pria o dobroj utakmici. Nema sumnje
da se klatno ponovo pomera sa samoizraavanjaka samodisciplini.
Ali ako hoemo da budemo ozbiljni o ovome to znai da emo
rtvovati odreenu raeru slobode koju sada imamo da inimo bilo
ta to hoemo ako se pri tome oseamo dobro. Istiniti test naeg
karaktera, drugim recima, zahtevae vie od uznoenja politiara
i usvajanja rezolucija. Na kraju nije re o zakonima koje smo
usvojili, u pitanju su ivoti koje ivimo." '
Moete li da izvrite promene? Mislim da moete. Mogao
bih da vam ispriam jo mnogo pria, o uteenim dolarima i
promenjenim ivotima. Ali u osnovi vi ve znate jer ste imali sreu
da o vama neko brine kome je duboko stalo do vas i koji se drao
svojih uverenja. Uspomena na njih ivi u ivotu koji vi ivite. I vi
moete da utiete na stotine ili moda hiljade. Niko ne zna gde e
uticaj da se zaustavi.
NOENJE VATRE SA SOBOM
Kada sam bio mali mislio sam da kada bih mogao da doem
do jednog od savijutaka za vatru koji su Indijanci koristili, mogao
bih da potpalim logorsku vatru tamo gde je naa porodica ila da
kampuje. Pokuavao sam nekoliko puta sa primitivnim, neefek-
tivnim alatima, ali nikad nije bilo uspeno. Godinama docnije,
kada sam bio na studijama, uestvovao sam u programu
preivljavanja koji je vodio Lari Din Olsen (Larry Dean Olsen).
On je bio tehniki ekspert za film Deremija Donson, sa Rober-
tom Redfordom. Olsen je pomogao da glumac naui vetine stvar-
25 Mo principa
386 MOC PRINCIPA
nog oveka iz planine u pripremi za tu ulogu. Jednom, dok sam
bio na vebi preivljavanja sa Larijem, napravio sam jednostavan
savijutak i povlaio sam napred nazad nespretno pokuavajui da
upalim vatru. Lari mije priao i nasmejao se, "Ne, mi to ne radimo
tako. Nikada tako nee upaliti vatru. Da ti kaem ta Indijanci
stvarno rade - nomadi, bar".
"Ujutru kada podiemo kamp, traimo po pepelu i nalazimo
najvrui ugarak koji se moe nai. Proverom rukom, moe da
utvrdi koji ugarci imaju u sebi jo vatre".
"Uzme ugarak i uvije ga nekoliko puta sa dugim kaievima
oguljenog drveta. Kada je skoro privren ima vatreni zaveljaj.
To nosimo celog dana i uvee kada se ponovo spremamo da
podignemo logor na novom mestu, otvorimo ugarak i koristimo ga
da potpalimo novu vatru. Lagano duvamo ugarak i uskoro se pojavi
plamen. Ako dodamo drva uskoro imamo veliku vatru".
Grki bog Prometej isticao je sebe kao jednog od najboljih
prijatelja koje su smrtnici ikada imali, uglavnom korienjem
moi. Bio je borac protiv nepravde i zle moi. "Prometheus" znai
"unapred planiran" i cenjenje daje veoma mudar. Ali najpoznatiji
je u grkoj mitologiji jer je doneo vatru sa sunca i dao je oveku.
Nai stari su imali probleme jer nisu imali vatru. Izgleda da im je
bio potreban Prometej da obavi posao prenoenja vatre.
I danas su potrebni dobri nosioci vatre. Nije vam potrebna
vatra tamo gde idete jer moete da je ponesete sa sobom. Vaa
vatra je znanje i sposobnost koju imate i klju je vae budunosti.
Nije re o meni, ni o tome ta pie u knjigama, niti staje na vama.
Setite se oficira ratnog vazduhoplovstva koji je preiveo bez
opreme za preivljavanje? Ono stoje u vama je to stoje bitno. Ako
se neto zaarilo dok ste itali ovu knjigu, to je bilo u vama sve
vfeme. Ako sam vam pomogao da otkrijete ili ponovo otkrijete
neto, uveravam vas daje to. ve bilo u vama. Vi ve imate ono to
vani treba, i to ste sve vreme imali.
Da li ste vi u plamenu? Don Vesli (John Wesley), osniva
Metodizma, je rekao da se upalite i ceo svet e doi i posmatrati,
i moda e da itaju pri svetlu koje vi stvarate. Sposobnost koju
imate je ogromna. Vaa sposobnost da ivite, da rastete, da delite,
da se rtvujete. To je vatra u vama. Kada radite stvar koju samo vi_
moete da uradite, to ne samo da podstie druge, to poziva jih
uee. Onda se oni odluuju da vas slede. Postoji varnica koja nas
pali koja ima svoje korene u boanskom. Tradicionalni tibetanski
pozdrav "Namaste" priznaje boga u drugima; a koren za re
"entuzijazam" je en theos, to bukvalno znai "Bog sa vama''. Kada_
se najbolje i najvie u nama otvoreno i poteno udrui sa najboljunT
i najviim u drugima, eto vatre.
Moete ponovo da uspostavite koncept asti kao izvora moi
medu ljudima. Moete da asno tretirate svoju decu, svoje susede,
svoje uenike, svoje muterije, svoje saradnike. ta bi bilo kada bi
sa prijateljima postupali kao sa strancima, i ponovo ih upoznali?
Mogli biste da ih pitate ta su nauili od kad ste ih poslednji put
sreli; mogli biste da pitate gde su sada; mogli biste da pitate ta
biste mogli za njih korisno da uinite i poveate poverenje medu
vama. Onda biste mogli da preokrenete proces i da tretirate strance
koje susreete kao nove prijatelje, to mogu i da postanu. Moja
majka je, kad sam bio dete, govorila o preseljenju u drugi grad.
Mama se brinula o mom prilagodavanju. Oca sam izgubio u nesrei
godinu dana ranije. "Zar ti nee nedostajati drugovi?" pitala je,
pokuavajui da bude paljiva vodei rauna o mojim strahovima
i brigama. Ali sa mudrou i uvidom koje samo nevino dete moe
da ima, ja sam uverljivo odgovorio, "Oh, imam ja tamo neke
drugove, ali ih jo nisam upoznao".
STA VI PRAVITE?
Sokrat je rekao: "Neka onaj koji hoe da promeni svet prvo
promeni sebe." To me podsea na priu o uitelju koji je dao krejone
i ist papir i rekao uenicima da mogu da nacrtaju ta god hoe.
"ta to crta?" pitao je jednog deaka nakon izvesnog vre-
mena.
"Kuu."
"ta ti pravi?" pitao je drugo dete.
"Sneka."
Trei deak je bio zauzet skicirajui, ali je bilo teko da se iz
crtea razazna, pa je uitelj pitao, "A ta ti pravi?"
25* ..''.. .... '
388 MO PRINCIPA
"Oh, ja nameravam da nacrtam Boga", deko je ozbiljno
odgovorio.
"Kako moe to da uradi? Niko ne zna kako Bog izgleda."
"Znae kad ja zavrim sliku".
Kada vi zavrite moda e oni znati ta je asno uticanje.
Kada zavrite, znae ta je Mo principa. Moda stvarni karakter,
astan u biti, nije toliko magini spisak poeljnih osobina, umenih
tehnika, i upamenih lista postupaka koliko je potvrda da su crte
koje najvie cenimo kod drugih neznatna ispoljavanja da karakter
ve postoji. To je u vama.
Na kraju bih eleo da sa vama podelim jednu sliku i poziv.
Volter Anderson (Walter Anderson), izdava nedeljnika Parade,
pria nam o turi kroz Rusiju i poseti Zagorsku, na sat vonje od
Moskve. Ulazei u Crkvu Svete Trojice, dela manastira koji je ruski
vodi opisao kao centar ruskog hrianstva, video je posetioce u
grupama, u redu da se poklone pred svetenikom. Njegovim recima:
uo sam melodiju himne u vazduhu - melodiju koja ne izbija
iz glave, mislio sam, ali je nisam prepoznao. A gde je, pitao sam
se, hor? "Melodija je divna, ali ne vidim hor". Na vodi se
smekao. "Dok ljudi prolaze", objasnio je, "preuzimaju melodiju i
ona ostaje na njihovim usnama dok ne izau. Vernici su hor. Ovaj
hor ima svakog dana nove lanove; pevanje nikada ne prestaje".
Mi smo ovde kratko. Bez obzira koja nam je uloga - voa,
roditelj, uitelj, prodava, prijatelj, lan porodice, generalni direk-
tor - mi smo pevai koji postaju hor. Da lijvi pevate? Da li druge
uite pesmu? Imate jedan ivot da ivite. ivite svoj ivot onako
kako verujete u ivot i onda je gotovo i vas vie nema. Vae
zavetanje moe, ipak, da ivi u drugima. Vae uenje i ruk-
ovoenje odrava pesmu u ivotu. Moe li pesma da ostane na
vaim usnama dugo nakon odlaganje ove knjige. Moete li da
pevate punim glasom, glasno i snano i jasno i mono. Moe li
vae pevanje da nikada ne prestane.
Zavravam kao to sam i poeo, sa uverenjem steenim na
osnovu svog i vaeg iskustva. Principi kojih se drimo u ivotu
uspostavljaju svet u kome ivimo; kada promenimo principe kojih
se drimo, promeniemo svet.
Dodatak
POZIV DA NASTAVITE
SVOJE PUTOVANJE:
SLEDEI KORACI
U VAEM TRAGANJU
Neete za jedan dan ostvariti mo na osnovu principa. Mo
principa koja vam omoguava da asno utiete gradi se celog
ivota promiljenim ivotom. U ovoj knjizi, pozvao sam vas da
razmotrite kako ete iveti preostali deo ivota. Kao to je Dejvid
Star Dordan (David Starr Jordan) zapazio "Mudrost je znati ta
da se radi; vrlina je to i raditi". Ovde su neke mogunosti koje
moete da razmotrite dok ponovo procenjujete vae kljune od-
nose i tipove osnove moi koje ete da koristite. Predlaem da
primenite jednu po jednu sugestiju. Dozvolite sebi da pokuate i
ne uspete i ponovo pokuate. Jedna promena ponaanja moe da
vas izvede na nov put i na razliito mesto. Jedna ideja, realno i
pametno sprovedena moe da vam promeni ivot.
1. Razmenite kljune ideje sa nekim u naredna sedamdeset
dva asa. Sa kim biste eleli da razmenite misli?
2. Pregledajte reference; nabavite i proitajte jednu od
navedenih knjiga da biste nastavili da uite. Koju knjigu ete
proitati?
390 MOC PRINCIPA
3. Pozovite l-888-7-POWER-9 i traite besplatni primerak
koji sadri osnovne principe moi i ilustruje proces moi. Stavite
to na mesto koje moete svakodnevno da vidite i gde e vas
podstai da ocenjujete svoje motive kada stupate u odnose sa
drugima, posebno u tekim situacijama. Dnevni podsetnik moe
da vam pomogne da ostvarite ono to stvarno hoete.
4. Na kraju sedmice kada ponete da planirate poslove za
sledeu sedmicu, setite se sluajeva kada ste nastupali na osnovu
sumnje, straha, potenja ili potovanja. Koje ste rezultate dobijali?
Kako ih doivljavate? Da lije svaki pristup ojaao ili oslabio vae
vane odnose? ta vae ponaanje otkriva o vaim stvarnim name-
rama?
5. Upotpunite analizu svoje sopstvene moi. Pozovite nek-
oga ko vas zna i razume da to sa vama pregleda. Koja saznanja
vam to prua o vama? Koje promene biste voleli da izvrite? Kako
ete postupiti?
6. Ispitajte kljune odnose koje elite da unapredite. ta bi
povealo vau mo zasnovanu na naelima? Koje sile spreavaju
i oteavaju tu nameru?
7. Na tihom mestu, pitajte se: "ta mogu da uinim da ivim
na osnovu Moi principa." Onda se smirite i sluajte kako odgovori
pristiu iz vas. Budite iskreni pre onome to ujete; onda docnije
ponovite pitanje.
8. Ono o emu brinemo i na ta obraamo panju moe da se
promeni i pobolja. Plan aktivnosti e vam pomoi da se us-
redsredite na oblasti vaeg rukovoenja koje biste eleli da
proirite, razjasnite, poboljate ili ojaate. Nekoliko uputstava:
- prvo, uvaite daje tenja ka asti doivotni zadatak;
- drugo, ponite ustanovljavanjem elje da se poboljate;
- tree, gradite na svojim prednostima.
- etvrto, ponite tu gde ste sada.
Kako ete da ponete?
*) Kovi centar za rukovoenje ima obrasce koji mogu da vam pomognu u tom
procesu. Pozovite 1-888-7-POWER-9 da dobijete besplatan primerak.
BELESKE
1. glava: Mo i uticaj
1. U svakom delu knjige navodio sam komentare uesnika
i klijenata sa kojima sam radio. U skoro svim sluajevima,
zadrao sam njihove iskaze u izvornom obliku, uz manje is-
pravke da bi se razjasnio iskaz, vremensko slaganje i slino.
Svaki iskaz je preuzet iz dokumentacije u mojoj arhivi. Posebne
reference na ljude ili mesta koje bi mogle da identifikuju pojed-
ince su uoptene koliko je to bilo potrebno da bi se zatitila
njihova privatnost. Iskreno sam zahvalan za stotine iskustava
koje su velikoduno stavljene na raspolaganje i koje su mi
pomogle da ponem da shvatam mo asti i posledice njenog
odsustva u naim odnosima. Iznosim ove sluajeve onako kako
su meni prikazani sa nadom da ete moda biti ohrabreni da
asno ivite i smognete mo za dobro u ivotu ljudi do kojih
vam je najvie stalo.
2. glava: Bespomonost
1. Vidite Tony Schvvarz, What Really Matters: Searching for
Wisdom in America (New York: Bantam, 1995) koja
sadri duboko lino istraivanje i ispitivanje raznih
mislilaca u Americi u 1990-im.
2. Pogledajte klasino delo David Risman Lonelv Crowd
(New Haven: Yale Universitv Press, 1950) koje sadri
proroku analizu promene amerikog karaktera.
392 MOC PRINCIPA
3. Sterling W. Sili, Leadership (Salt Lake City: Bookcraft,
1958), str. 48.
4. George Howe Colt, The Enigma ofSuicide (New York:
Summit, 1991).
5. Alan Loy McGinnis, The Power ofOptimism (New York:
Harper and Row, 1990), str. 127. '
6. Za odlian sumarni prikaz i izvanredan pregled ove teorije
od strane autora, vidite Christopher Peterson, Steven
Maier, and Martin Seligman, Learned Helplessness: A
Theoryfor the Age of Personal Control (New York:
Oxford Universitv Press, 1993).
.7. Isto, str. 25.
3. glava: Put moi
1. Osim kada je posebno istaknuto sva imena u ovoj knjizi
su izmenjena da bi se zatitila privatnost i elje stvarnih
uesnika.
2. Vidite Christopher De Vinck, The Power ofthe Powerless
(New York: Zondervan/HarperCollins, 1995) da bi saznali
kako je esej napisan, uticaj na Chrisov ivot nakon
objavljivanja, i njegove druge podsticajne i umne eseje.
3. Candy Lighter and Nancy Hathaway, Giving Sorro\v
Words (New York: Warner Books, 1990).
4. David Whyte, The Heart Aroused: Poetrv and the
Preservation ofthe Soul in Corprate America (New York:
Doubleday, 1994).
5. David White, Where Many Rovers Meet (Langley,
Washington: Many Rivers Press, 1993).
4. glava: Mo prinude
1. Annie, Act 1, Scena 8, knjiga Thomas Meehan (New
York: Music Theater International, 1977).
p
BELEKE 393
2. Wareen Bennis, "Learning to Lead", Executive Excellence,
January 1996, str. 7.
3. Murray Sidman, Coercion andits Fallout (Boston:
Authors Cooperative, 1989).
4. Dick Grote, Discipline Without Punishment: The Proven
Strateg}' That Turns Problem Employees into Superior
Performers (New York: Amacom, 1995).
:
5. Isto, str. 18. :
6. Kathllen D. Ryan and Daniel K. Oestreich, Driving Fear
Out ofthe \Vorkplace (San Francisco: Jossey-Bass, 1991).
5. glava: Mo koristi
1. Za vie informacija o tom pristupu, videti Keneth
Blanchard, "Faster, Simpler, Better", Executive
Excellence, January 1993.
2. Richard C. Huseman and John D. Hatfield, Managing the
Equity Factor (Boston: Houghton-Mifflin, 1989).
3. Roger Fisher and William Ury, Getting to Yes (Boston:
Houghton-Mifflin, 1981); i William Ury, Getting Past No
(New York: Bantam Books, 1001).
4. David Nyberg, The Varnished Truth (Chicago: University
of Chicago Press, 1993), str. 183.
6. glava: Mo principa
1. James C. Humes, The Wit and Wisdom ofWinston
Churchill (New York: HarperCollins, 1994), str. 75.
2. Stephen R. Covey, Principle Center Leadership (New
York: Simon and Schuster, 1991), str. 31.
3. 2 Timothy 1:7, King James
394 MOC PRINCIPA
7. glava: Kako potovati
1. Obavezan sam David Hannai, kolegi u Kovi centru za
rukovoenje, za lino iskustvo koje je posluilo za ovu
ilustraciju.
2. The Forbes Scrapbook ofThoughts on the Business ofLife
(New York: Forbes, 1976), str. 166
3. Ovo mi je izloio ugledni profesor dok sam bio student na
Brigham Young Universitv u 1960-im. Nisam bio u stanju
da identifikujem autora.
4. Beowulf, preveo Robert Gordon (New York: Dover,
1992), str. 1.
5. Minneapolis Star Tribune, March 4, 1988.
6. Chungliang A. Hunag and Jerry Lynch, Menotring: The Tao
ofGiving Wisdom (San Francisco: HarperCollins), str. 43.
7. Isto, str. 45.
8. Isto, str. 44.
9. Harrison, pirit ofLeadership, str. 221.
10. Citirao Vaughn Featherstone u "Charity Never Faileth",
1979 Devotional Speeches ofthe Year (Provo, Utah:
Brigham Young University).
11. Henry Wadsworth Longfellovv, Tales ofa Wayside Inn.
12. David McKay, govor na Brigham Young University.
Provo, Utah, April 27, 1948.
13. Roger Dawson's Secrets ofPower Negotiating (Career
Press, 1995; tampano u SAD od strane Book-Mart
Press), str. 229.
14. Mahatma: Life of Mohandas K. Gandhi (New Delhi:
Ministry of Information, 1951).
15. Eknath Easwaran, Gandhi the Mari (Petaluma, California:
Nilgiri Press, 1978), str. 112.
16. Randy Pennington and Mare Bockmon, On My Honor
(New York: Warner Books, 1992), str. 168.
BELEKE 395
17. Na primer, videti Joseph Badaracco, Jr., and Richard R.
Ellsworth, Leadership and the Questfor Integritr (Boston:
Harvard Business School Press, 1989).
18. Pennington i Bockman, On My Honor, str. 169.
19. Prilagoeno iz Easvvaran, Gandhi the Man, str. 112.
20. John 15:13, King James
21. Navedeno iz Sili, Leadership. :']..
22. Easwaran, Gandhi the Man, Predgovor
8. glava: Kako poveati mo principa
1. Maxwell Anderson, Joan ofLorraine (New York:
Dramatists Play Service, 1947).
2. Noah ben Shea, Jacob the Baker: Gentle Wisdomfor a
Complicated World (New York: Ballantine, 1989), str.
29-31. Korieno sa dozvolom.
3. Sili, Leadership, str. 174.
4. Proverbs 29:18, King James V;
5. Mary Scott, "Dilbert's Scott Adams", Business Ethics,
July/August 1996. str. 27.
6. Andrevv Powell, navedeno u Seth Godin, Wisdom, Ind.
(New York: Harper-Business, 1995), str. 49.
7. Walter B. Wriston, Risk and Other Four Letter Words
(New York: Harper and Row, 1986), str. 228-31.
8. Guillaume Appollinaire, "Le Larron", Alcools et
Calligrammes, uredio Claude Debon (Pari: Imprimerie
Nationale, 1991) str. 108-13. -
9. Suan Jeffers, Feel the Fear and Do It Anyway. Dvnamic
Techniques for Turning Fear and Indecision into Power,
Action, and Love (New York: Fawcett Columbine, 1987).
Odlini, lako itljivi i praktini predloi.
10. Stephen R. Covey, The Seven Habits ofHighly Ejfective
People (New York: Simon and Schuster, 1989), str. 53.
396 MOC PRINCIPA
!
11. Matthew 10:36, King James >:, ;
12. Anderson, The Greatest Risk oj'Ali, str. 77.
13. Marianne Williamson, A Return ofLove: Reflections on
the Principles ofa Course in Miracles (New York:
HarperCollins, 1992), str. 165.
14. Videti, na primer, James Kouzes i Barry Posner,
Credibilit}' (San Francisco: Jossey-Bass, 1993).
9- glava: Roditeljska mo /
1. Victor Brown, Jr. Human Intimacr (Salt Lake City:
Bookcraft, 1981), str. 14.
2. Carlfred Broderick, My Parehts Married on a Dare (Salt
Lake City: Deseret Book, 1995)
3. Barbara Bush, prema izvetaju u Washington Postu, June
2, 1990, str. 2 (iz govora diplomcima Wellesley Collegea).
4. Kathryn J. Kvols, Redirecting Chidren's Behavior
(Gainesville: Incaf Publications, 1993)
5. Colt, The Enigma of Suicide.
6. Izdava Brite Music Publishing, Salt Lake City, Utah,
1983.
7. Knjigu Dr Cratera izdao je Thomas Nelson u Nashville,
Tennessee, 1991; knjigu Dr Paigeta izdao je Doubleday
(New York), takode 1991.
8. Izdao Houghton Mifflin (Boston, 1993).
9. Izdao Riverpark Publishing (Las Vegas, 1995).
10. John Rosemond, Parent Power: A Common Sense
Approach to Parenting in the '90s and Beyond (Kansas
City: Andrews and McMeel, 1990), str. 7.
11. Ronna Romney and Beppie Harrison, Giving Time a
Chance: The Secret ofa Lasting Marriage (New York:
Bantam, 1983).
BELEKE 397
12. John Gottman, Why Marriages Succeed or Fail (New
York: Simon and chuster, 1994).
10. glava: asno uenje
1. John Naisbitt, Megatrends (New York: Warner Books,
1983).
2. Naveo Bili Movers, A World ofldeas (New York:
Doubleday, 1989), str. 185.
3. James P. Comer, School Power (New York: Free Press,
1980) str. 29-30. Ova optuba je i sada aktuelna kao to je
bila kada je pisana u 1970-im. Knjiga, divan prikaz
uspenog obrazovnog projekta koji je organizovao savez
; studenata, nastavnika, roditelja i administracije, ponovo je
izdata i tampana 1993. Njen cilj je bio da pomogne
; kolama da uvedu odrivi proces samopoboljanja.
Projekat se nastavlja.
4. Movers, A Woiid ofldeas, str. 185.
5. Alan McGinnis, The Power of Optimism (New York:
Harper and Row, 1990), str. 126.
6. Charles H. Madsen i Clifford K. Madsen,
Teaching/Discipline: Behavioral Principles Toward a
Positive Approach (Boston: Allyn and Bacon, 1970).
7. Grote, Discipline Without Punishment, str. 7.
8. Richard Curwin and Allen Mendler, Discipline with
Dignity (Alexandria, Virginia: Association for
Supervision and Curriculum Development), 1195.
9. Comer, School Power, str. 110.
10. "Don't Be Shy," Business Ethics, January, 1996, str. 15.
11. Videti intervju sa Bili Moyers u Moyersu, A World of
Ideas (New York: Doubleday, 1989).
398 MOC PRINCIPA
12. IstO. , , -;,. , /' "::.:
13. Ko vi centar za rukovoenje je izdao video o ivotu Anne

Sullivan na osnovu koga je pripremljen ovaj opis:
Teacher: The Story of Anne Sullivan. Obratite se Centru da
bi videli i kupili video. Pozovite 1-800-331-7716.
.14. Isto.
15. Easwaran, Gandhi the Man, str. 140.
11. glava: Prodaja korienjem moi
1. Ron Willingham, Integrity Selling (New York:
Doubleday, 1987).
2. Brian Tracy, Advanced Selling Strategies (New York:
Simon and Schuster, 1995).
3. Chuck Laughlin and Karen Sage, with Mare Bockman.
Samurai Selling, The Ancient Art of Service in Sales (New
York: St. Martin's 1993).
12. glava: Voenje na osnovu moi
1. Knjiga Penningtona i Bockmana On My Honor je recept
kako vrednosti date na spisku mogu da dovedu do uspeha
u poslovanju.
2. Paul Hersev i Ken Blanchard, Management of
Organizational Behavior (New Jersev: Prentice Hali, 1972).
3. Robert K. Greenleaf, "The Leader As Servant, The
Companv ofOthers: Making Communitj in the Modem
World(New York: Putnam, 1993). Za detaljnije
objanjenje videti Robert K. Greenleaf, Servant
Leadership: A Journey into the Nature of Legitimate Power
and Greatness (New York: Paulist Press, 1977).
4. John Naisbitt and Patricia Aburdene, Reinventing the
Corporation (Nevv York: Warner Books, 1986). str. 51.
BELEKE 399
5. Sally Helgesen, The Female Advantage: Wotnen's Ways of
Leadership (New York: Doubleday/Currency, 1990).
6. Joline Godfrey, "Been There, Doing That, "Inc.
Mmagazine, March 1996, stranica 21.
7. Opis Myck Wilberga i njegovog zapaenog hora zasniva
se na lanku Randal Shirley, "With Hearts Full of Song:
The BYU Men's Chorus, Brigham Young Magazine,
November 1994, stranice 43-46.
8. Easvvaran, Gandhi the Man, str. i
9. Bennis, "Learning to Lead", str. 7.
10. Intervju sa Joe Jaworski objavljen u "Destiny and the Job
of the Leader", Fast Companv, June/July 1996, str. 40-41.
13. glava: ta ako oni pokuavaju da utiu na vas?
1. Humes, The Wit and Wisdom ofWinston Churchill,
stranica 82. ' ,
2. Videti Covey, The Seven Habits ofHighly Effective
People, stranica 86.
3. Videti 11. glavu, "Thirty Methods of Influence, "Principle
Centered leadership.
4. David Noer, Healing the Wounds: Overcoming the Trauma
ofLayoff and Revitalizing Downsized Organizations (San
Francisco: Jossey-Bass, 1993).
5. Mary Oliver, Dream Work (New York: Atlantic Monthly
Press, 1986, 1986).
Korieno sa dozvolom.
6. U narednim knjigama ova problematika je detaljno
obraena: Barbara Ley Toffler, Tough Choices: Managers
Talk Ethics (New York: Wiley&Sons, 1986); Robert
Jackall, Moral Mazes: The World ofCorporate managers
(New York: Oxford University Press, 1988); Mark Pastin,
The Hard Problems of Management: Gaining the Ethics
Edge (San Francisco: Jossey-Bass, 1986); Myron Peretz
400 MOC PRINCIPA
Glazer i Perima Migdal Glazer, The Whistle Blowers: "'.
Exposing Corruption in Government and Industry (New
York: Basic Books, 1989). ,.
7. Edwin Markham, "Outwitted, "The Best Loved Poems of
the American People, uredio Hazel Fellman (New York:
Doubleday, 1936).
8. Videti Barbara Sher pristup osposobljavanju da bi se
ostvarili snovi okupljanjem drugih koji imaju mo koja
vama nedostaje a spremni su da sa vama rade i da vas
podre jer im je stalo do vaih najvanijih interesa,
Wishcraft (New York: Ballantine, 1979).
9. M. Scott Peck, "Bringing Authentic Communication into the
Workplace", Business Ethics, March/April: Ballantine, 1979).
10. Odline informacije o tome kako da izaete na kraj sa
ljudima koji su skloni da kontrolisu moe da se nae u
Gerald W. Piaget, Control Freaks: Who They Are and Ho\v
to Stop Themfi'om Runnning Your Life (New York:
Doubledav, 1991); i Les arter, Imperative People: Those
Who MustBe in Control Nashville: Thomas Nelson 1991).
11. Videti Roger Dawsonovu knjigu Secrets ofPower
Negotiating ili Gerald Nierenberg, The Art ofNegotiating i
The Complete Negotiator (New York: Berklev, 1986).
12. Korisne sugestije mogu se nai u Stephen Covey, "The
New Contract, "Executive Excellen.ce Newsletter, Januarv
1996 (Provo, Utah).
13. Oscar Hammerstein i Sigmund Romberg, "Stout-Hearted
Men", (Los Angeles: Warner Publishing, 1925).
14. Detaljni postupci su navedeni na blag i mudar nain u
Teaching Around the Sacred Wheel: Meditations,
Affirmations, and Exercise's for Empowerment and Healing
(San Francisco: HarperCollins, 1990), 3. glava.
14. glava: Kako se menjam?
1. Tom Rusk and Randy Read, / Want to Change but I Don' t
KnowHow! (Los Angeles: Price/Stern/Soan, 1984) str. 128.
BELEKE 401
3. Richard Evans Quetebook (Salt Lake City: Deseret Book,
1988)
4. Martin E,P. Seligman, What You Can Change and What
You Can't (New York: Knopf, 1993); "What You Can
Change... What You Cannot, "Psvchologj Todav,
May/June 1994, str. 34-41, 70-74, 84.
5. Pripisano Friedrich Oetingeru (1702-1782), i Reinhold
Niebuhru kao "The Serenitv Prayer" (1934).
6. Michael McLeanova pesma, Let It Go, sa muzikom John
Batdorfa, c 1971 Shining Star Music ASCAP, moe se nai
na diskovima i kasetama u albumu You've Always Been There
forMe, distribucija Deseret Books, Salt Lake City, Utah.
7. Ovaj dogaaj je opisan u pismu Michael McLeana autoru.
Obavezan sam Michaelu za velikoduno ohrabrenje i to
je podelio sa nama svoje duboko iskustvo.
15. glava: astan ivot
1.
2.
3.
Glenn Richardson, "Why a Goocl Night's Sleep May Not
Conquer Fatigue, "BYU Today, July 1992, str. 15.
Harrison, pirit ofLeadership, sir. 48.
Joseph Campbell, The Hero with a Thousand Faces
(Princeton, N.J.: Princeton University Press, 1990)
4. Jose Luis Gonzalez-Balado and Jane N. Playfoot, My Life
for the Poor: Mother Teresa ofCalcutta (San Francisco:
izdavai, Harper & Row, 1985).
5. Howard Fineman, "The Virtuecrats," Newsweek, June 12,
1994, str. 36.
6. Anderson, The Greatest Risk oj Ali.
26 Mo principa
O KOVI CENTRU ZA RUKOVOENJE
Dr Blejn Li je osniva i potpredsednik Kovi centra za ru-
kovoenje, svetske kompanije posveene razvoju rukovoenja zas-
novanog na moi principa koje je opisano u ovoj knjizi. Njihova
misija je da:
- slue svetskoj zajednici osposobljavanjem ljudi i organi-
zacija da znaajno poveaju svoje sposobnosti za uspean rad da
bi postigli vredne rezultate razumevanjem i upranjavanjem ruk-
ovoenja na osnovu moi principa. U sprovoenju te misije, stalno
se trudimo da se drimo onoga to uimo.
Vie od jedne decenije Kovi centar za rukovoenje je priznat
kao jedan od svetskih vrhunskih autoriteta u oblasti razvoja ruk-
ovoenja, pomaui hiljadama pojedinaca i organizacija da rese
line, strune i organizacione probleme korienjem rukovoenja
zasnovanog na moi principa. Kovi centar za rukovoenje usred-
sreen je na principe ukorenjene u nepromenljivim prirodnim
zakonima koji upravljaju ljudskom i organizacionom efektivnou
- zakonima koji su veni, univerzalni i meukulturni.
Ova meunarodna organizacija sa 700 zaposlenih posveena
je osposobljavanju ljudi i organizacija da znaajno poveaju svoje
sposobnosti izgradnjom kulture visokog meusobnog poverenja i
visokih radnih rezultata.
Na spisku korisnika usluga Kovi centra za rukovoenje nalazi
se osamdeset dve od 100 kompanija sa spiska asopisa Fortune,
O KOVI CENTRU ZA RUKOVOENJE 403
vie od dve treine organizacija sa spiska od 500 kompanija
asopisa Fortune, kao i hiljade malih i srednjih preduzea, organa
uprave, obrazovnih institucija, zajednica, porodica, i miliona po-
jedinanih korisnika. Korisnici smatraju da je rad Centra na ruk-
ovoenju zasnovanom na moi principa bitna osnova za efek-
tivnost u kvalitetu, rukovoenju, uslugama, izgradnji timova, or-
ganizaciji poslova i mnogim drugim stratekim organizacijskim
inicijativama.
Njihova vizija je da naue ljude i organizacije da ue i da
postanu meuzavisni sa Centrom. Prastaroj izreci Lao Tzu-a,
"Dajte oveku ribu i nahraniete ga tog dana; nauite ga da peca i
nahraniete ga za ceo ivot", oni dodaju, "Obrazujte uitelje ribara
i vi ste elo drutvo uzdigli".
Ovaj proces osposobljavanja sprovodi se na osnovu pro-
grama koji se izvode u objektima u stenovitim planinama drave
Juta, obuke prilagoene korisniku u njegovim prostorijama,
kurseva za instruktore, kao i javnim seminarima u preko 100
gradova Severne Amerike i preko 40 zemalja irom sveta.
Njihov jedinstven pristup izgradnji kulture visokog pover-
enja obraivanjem sva etiri nivoa rukovoenja - linog,
meuljudskog, menaderskog i organizacijskog - dokazano je da
ima odrive dugorone efekte na sposobnosti i pojedinaca i organi-
zacija da uspevaju u izmenljivom okruenju.
Covey Leadership Center
3507 North University Avenue, Suite 100, Provo,
Utah 84604-4479
Toli Free: l-888-7-POWER-9
Fax: 801-342-6236
International: 801-229-1333 ili fax 801-229-1233
Internet: http://www.covey.com
Proizvodi i programi Kovi centra za rukovoenje pruaju
iroki spektar resursa za pojedince, porodice i kompanije, upravu,
neprofitne organizacije kao i obrazovne institucije i sadre sledee:
26*
F
404 MO PRINCIPA
Programi n* . ::
Covey Leadership Week
(Nedelja Kovi rukovoenja)
Principle-Centered Leadership
(Rukovoenje zasnovano na
moi naela)
The 7 Habits of Highly Effec-
tive People (7 navika veoma
efektivnih ljudi)
First Things First Time-Man-
agement (Menadment pri-
oriteta)
The Power Principle (Princip
moi)
Facilitator Workshops for In-
House Certification (Radionica
za instruktore)
Proizvodi
7 Habits Organizer time-man-
agement system (Sistem za
upravljanje vremenom na os-
novu 7 navika)
Microsoft Schedule+ with 7
Habits tools (Microsoft sched-
ule+ sa dodacima za 7 navika)
7 Habits audiotapes (Audio
trake za 7 navika)
Living the 7 Habits audiotapes
(Audio trake za pridravanje 7
navika)
Principle-Centered Leadership
audiotapes (Audio trake za ruk-
ovoenje zasnovano na moi
naela)
First Thing First audiotapes
(Audio trake za prioritete)
7 Habits of Highly Effective
Families audiotapes (Audio
trake za 7 navika veoma efek-
tivnih porodica)
How to Write a Mission State-
memet audiotapes (Audio trake
za pisanje izjave o misiji)
The Power Principle audiotapes
(Audio trake o principu moi)
7 Habits Effectiveness Profile
(Profil efektivnosti zasnovan na
7 navika)
Stakeholder Information Sys-
tem (SIS) baseline report (Os-
novni izvetaj Informacionog
sistema vlasnika uloga)
Principle-Centered Living
Video (Video traka ivljenja na
osnovu moi naela)
Covey Reference Library on
CD-ROM (Referentna bib-
lioteka Kovi centra na CD-
ROM-u)
Covey Leadership Library
Video workshops (Video trake
radionica Kovi rukovoenja)
7 Habits poster series (Skup
postera za 7 navika)
O KOVI CENTRU ZA RUKOVOOENJI 406
Posebne konsultacije
i govori >.,::
Custom Principle-Centered
Leadership programs (Posebni
programi o rukovoenju zasno-
vanom na moi naela)
Custom-On-Site programs
(Programi prilagoeni potre-
bama organizacije)
Consulting and speeches (Kon-
sultacije i govori)
Keynote addresses (Pozdravni
govori)
Custom education programs
(Posebno prilagoeni obrazovni
programi)
Publikacije
The 7 Habits Magazine
The 7 Habits of Highly Effec-
tive People
Principle-Centered Leader-
ship
First Thing First
First Thing First Everyday
Daily Reflections of Highly Ef-
fective People
The Power Principle
Meunarodni < rntri Kovi Ctltrtl
za rukovoenje
CLC Australia
Ph: (61-7)259-0222
Fx: (61-7)369-7810
CLC Bermuda
Ph:(809) 236-0383
Fx: isto kao telefon
CLC England
Ph: (44-121)604-6999
Fx: (44-121) 604-6777
CLC Indonesia
Ph: (62-21)572-0761
Fx: (62-21)572-0762
CLC Ireland
Ph: (353-1)280-0731
Fx: (353-1) 284-3697
CLC Japan
Ph: (81-3)3264-7401
Fx: (81-3) 3264-7402
CLC Korea
Ph: (82-2) 3453-3361/4
Fx: (82-2) 3452-3365
HflV"
406 MOC PRINCIPA
CLC Latin America
Ph: (407) 644-4416
Fx: (407) 644-5919
CLC Malaysia & Brunei
Ph: (60-3) 758-6418
Fx: (60-3) 755-2589
CLC Nigeria
Ph: (234-1) 260-1760
Fx:(234-1) 261-6963
CLC Philippines
Ph: (63-2) 924-4490
Fx: (63-2) 924-1869
CLC Singapore, Hong Kong,
Taiwan, China, Vietnam
Ph: (65) 838-8600 ili 8629
Fx: (65) 838-8618/8628
CLC South Africa
Ph: (27-11)442-4589/4596
Fx: (27-11)442-4190
CLC Thailand
Ph: (662) 229-3911/20
Fx: (662) 229-3107
Sve druge zemlje
CLC International
Ph: (801) 229-1333
Fx:(801) 229-1233
O AUTORU
Dr Blein Li (Dr Blaine Lee) osniva je i potpredsednik Kovi crnini
za rukovoenje, jednog od vrhunskih autoriteta u oblasti razvoja ruk
ovoenja. Na spisku korisnika usluga Kovi centra za rukovoenje nalaze*
se osamdeset dve od sto kompanija sa spiska asopisa Fortune, vie ml
dve treine organizacija sa spiska od 500 kompanija asopisa Fortmic,
kao i hiljade malih i srednjih preduzea, organa uprave, obrazovnih
institucija, zajednica, porodica i milioni pojedinanih korisnika.
Blein je pripremio i izvrio posebne programe za razvoj ruk-
ovoenja za mnoge svetske organizacije, medu njima i: Procter &
Gamble, U.S. West, Intel, IBM, Pillsburv, General Motors, Conoco,
Blue Cross/Blue Shield, Andersen Consulting, Arthur Andersen,
NASA, Occidental Petroleum, MCI, Mass Mutual, Kimberlv Clark,
Prudential, Nabisco, Xerox, kao i mnoge druge.
Blein je takoe bio i koautor knjiga sa Stivenom R. Kovijem
(Stephen R. Covey) i Normanom Vinsentom Pilom (Norman Vincent
Peale), a pisao je i udbenike o uenju i ponaanju u organizaciji. Drei
predavanja, godinje prelazi vie od jedne treine miliona milja. Njegova
sposobnost da opaa i uspeno se nosi sa tekim organizacionim i
ljudskim problemima uinila je da je postao jedinstven savetnik ruko-
vodeim ljudima u mnogim organizacijama. Obuavajui instruktore,
lideri tvrde da im je pomogao u ivotu kao to atletski treneri pomau da
se razviju miii, i nazivaju ga "instruktorom za ivot".
Blein studira, ui i trenira uspene mukarce i ene vie od dvadesel
pet godina. Bio je profesor na etiri fakulteta i univerziteta i dva pula je
dobio priznanje kao jedan od istaknutih mladih Amerike. Bio je, kao mliitl
kapetan, direktor za Razvoj nastavnih sistema za celokupne*
Vazduhoplovne snage SAD. Bio je suosniva i direktor za obrazovanje
dve profesionalne privatne kole za mlade prestupnike. Orgnnizov;i<> i<-
Nacionalno udruenje za govornike, obuavao je nekoliko bivih |>i.-il
sednika Udruenja i uvrten je u publikacije Internatioiuil /,<w./< '
Achievement i Who's Who in America.
Blein i njegova supruga Sovni ive u porodinoj kn. i
planinama blizu Salt Lake City, Juta. Tu provodi |>ni.iii"
brian otac. Ima magistarsku diplomu u oblasli |>t-<I > 'r j
Brigham Young Universitv u Juti i doktonil i/ , il u n 'i* P
Universitv Texas u Ostinu.

Moc Principa 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Moc Principa 2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Moc Principa 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

216 MOG PRINCIPA

GDE IDETE? VIZIJA

228 MOC PRINCIPA

Retkost. Naporan rad uz donekle ograniena

htevaiuimnoga slina umea: organizaciju, dranje tempa,

13. Ko vi centar za rukovoenje je izdao video o ivotu Anne

You might also like