SIRIUS

Sudska praksa
www.sirius.rs

Protiv naloga i opomene za plaanje sudske takse donetog

na nain odreen l. 37. st. 3. i 4. Zakona o sudskim
taksama, takseni obveznik kome je utvrena taksena
obaveza ima dozvoljen pravni interes da podneskom trai
da se nalog - opomena za plaanje sudske takse ukine i po
tom zahtevu kao dozvoljenom iskljuivo odluuje
prvostepeni sud koji je izdao nalog - opomenu za plaanje
sudske takse u gotovom
Vrsta: Sudska praksa
Sud: Datum: 2004-02-09 Broj: P.820/04

Abstrakt:

Prvostepeni sud je poslovnim brojem P.445/03 od 12.01.2004. godine doneo nalog -

opomenu za plaanje sudske takse u parninom postupku kojim je naloio i pomenuo
tuenog kao taksenog obveznika da plati sudsku taksu koju duguje za odgovor na tubu u
iznosu od 34.715, 68 dinara i sudu dostavi dokaz o izvrenoj uplati sa pozivom na broj
sudskog spisa u ostavljenom roku od 15 dana raunajui od uruenja naloga - opomene.

Istim nalogom upozoren je tueni kao takseni obaveznik da e se u sluaju nepostupanja po

nalogu, pokrenuti postupak prinudne naplate sudske takse u kojem postupku e se naplatiti
zarad utvrene taksene obaveze i kaznena taksa u visini od 50%.

Protiv ovog naloga - opomene tueni je izjavio blagovremen prigovor.

U prigovoru istie da je prigovorom pobijani nalog - opomena pravno i injenino

neosnovan, da tueni po Zakonu o sudskim taksama nije takseni obveznik plaanja takse na
odgovor na tubu, da je odgovor na tubu dao na roitu odranom 20.3.2003. godine i da se
otuda podnesak tuenog od 21.3.2003. godine ne moe smatrati odgovorom na tubu koji
podlee obavezi plaanja sudske takse na odgovor na tubu.

Prigovorom se predlae, da prvostepeni sud ukine nalog-opomenu za plaanje sudske takse u

parninom postupku i obustavi postupak za prinudnu naplatu sudske takse u parninom
postupku.

Prvostepeni sud je dostavnom naredbom od 26.01.2004. godine dao nalog da se predmet

dostavi drugostepenom sudu radi odluivanja po albi tuenog kao taksenog obveznika.

Smatrajui izjavljeni prigovor albom, prvostepeni sud je uz sprovodni akt poslovni broj
P.445/03 od 30.01.2004. godine, dostavio prvostepenom sudu spis radi odluivanja po albi
tuenog izjavljenoj protiv ove opomene za plaanje sudske takse u parninom postupku koji
se prigovorom pobija.

U postupku naplate neplaene takse, pojavljuju se kao sporna pitanja dozvoljenosti prigovora
- pravnog leka protiv opomene za plaanje sudske takse i stvarne nadlenosti suda za
odluivanje po tom pravnom leku.

lanom 37. Zakona o sudskim taksama "Slubeni glasnik RS" br. 28/94, 53/95, 16/97,
34/2001 i 9/2002) propisan je postupak za naplatu neplaene takse.

Stavom 5. lana 37. Zakona o sudskim taksama, odreeno je da za podnesak primljen preko
pote, a za koji taksa nije plaena ili je plaena nedovoljno, sud e podnosiocu poslati
opomenu da plati taksu u roku od 15 dana od dana dostave opomene i upozorie je na
posledice neplaanja takse u roku.

Prvostepeni sud je primenom pomenute zakonske odredbe doneo opomenu za plaanje

sudske takse u parninom postupku, obavezujui tuenog da kao takseni obveznik plati taksu
na odgovor na tubu. Podnesak tuenog od 21.3.2003. godine prvostepeni sud smatra
odgovorom na tubu koji podlee obavezi plaanja sudske takse.

Zakon o sudskim taksama ne predvia pravo na pravni lek protiv opomene za plaanje
sudske takse, pa ni pravni lek u vidu prigovora protiv te opomene.

To jasno proizlazi i na to jasno upuuje odredba l. 41. Zakona o sudskim taksama kojom je
odreeno da kada je takseni obveznik preduzee ili drugo pravno lice, sud e reenjem
utvrditi iznos neplaene takse i iznos kaznene takse i reenje e radi izvrenja dostaviti slubi
nadlenoj za poslove platnog prometa kod koje se vodi raun taksenog obveznika, da je
protiv tog reenja dozvoljena alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja, da alba
ne zadrava naplatu takse i da alba nije dozvoljena ako je reenje doneo Vrhovni sud Srbije.

Dakle, dozvoljena je alba samo protiv reenja kojom se utvruje iznos neplaene takse i
iznos kaznene takse, koje reenje se donosi na osnovu ovlaenja iz l. 41. st. 1. Zakona o
sudskim taksama.

lanom 3. st. 1. ta. 1. Zakona o sudskim taksama, odreeno je da taksena obaveza nastaje za
podneske (tube, odgovore na tubu, albe i druga pravna sredstva) kada se predaju sudu
odnosno kada se izvri obraun takse, ako njen iznos zavisi od vrednosti predmeta spora.

Prema stanju u prvostepenom spisu, tueni je na roitu odranom 20.3.2003. godine na

zapisniku kod prvostepenog suda usmeno dao odgovor na tubu kojim je osporio injenine
navode tube i osnovanost tubenog zahteva.

Zatim je tueni 21.3.2003. godine preporuenom poiljkom dostavio prvostepenom sudu

podnesak kojim se blie izjanjava na injenine navode tube i osnovanost tubenog
zahteva.

Prvostepeni sud je utvrdio tuenom taksenu obavezu za taksu na odgovor na tubu. Blie nije
odredio od kada datira odgovor na tubu. To dalje upuuje daje prvostepeni sud jedino
podnesak od 21.3.2003. godine mogao smatrati odgovorom na tubu. U smislu pomenutog
lana 3. st. 1. ta. 1. Zakona o sudskim taksama podnesak od 21.3.2003. godine ne moe se
smatrati pismenim odgovorom na tubu koji podlee obavezi plaanja takse na odgovor na
tubu, jer je na roitu od 20.3.2003. godine tueni dao odgovor na tubu, koji takoe ne
podlee obavezi plaanja sudske takse u smislu pomenute zakonske odredbe.

Dakle, evidentno je da tueni nije takseni obaveznik takse odgovora na tubu.

U konkretnom sluaju, postavlja se pitanje pravne zatite tuenog koji nije takseni obaveznik
a koga je sud pozvao da uplati taksu jer nije duan platiti i upozorio ga na pravne posledice
neplaanja sudske takse. Sporno je, kako i na koji nain tueni moe da ukae prvostepenom
sudu da ne postoji zakonski osnov za donoenje reenja iz l. 41. st. 1. Zakona o sudskim
taksama. Potpuno je jasno da bi prvostepeni sud bez reagovanja tuenog u vidu izjavljenog
prigovora, doneo reenje iz l. 41. Zakona o sudskim taksama, kojim bi utvrdio obavezu
tuenog da plati taksu na odgovor na tubu i kaznenu taksu i koje bi reenje dostavio
nadlenoj slubi na prinudno izvrenje. Pomenuto reenje bi bilo prinudno izvreno i od
tuenog bi nadleni organ za provoenje reenja naplatio taksu na odgovor na tubu i
kaznenu taksu jer alba ne zadrava izvrenje naplate takse.

Olakom naplatom takse i kaznene takse koje ne duguje, tueni kao netakseni obveznik dolazi
u situaciju da nepotrebno izjavljuje albu protiv reenja kojim je utvrena ta taksa i dat nalog
da se prinudno naplati, a zatim i da trai povraaj takse koja mu je naplaena bez pravnog
osnova.

Otuda se postavlja ozbiljno pravno pitanje a ono je, da li je dozvoljena intervencija u smislu
ukazivanja prvostepenom sudu da je opomena za plaanje takse nezakonita, a sve u cilju
pokuaja spreavanja donoenja reenja na nain odreen lanom 41. Zakona o sudskim
taksama.

Drugostepeni sud izraava pravni stav da je pravni lek dozvoljen u ovakvim injeninim
situacijama, a sledom toga i podnesak kojim se upuuje na nezakonitost opomene za plaanje
sudske takse. Ova injenina situacija ima se upodobiti sa l. 43. Zakona o sudskim taksama,
kojim se regulie povraaj takse licu koje nije bilo duno da je plati, licu koje je taksu platilo
u veem iznosu od propisanog, licu koje je platilo taksu za sudsku radnju koja nije izvrena.
To zato, to ako lice kome je naplaena taksa koji nije bilo duno da plati ili naplaena taksa
za sudsku radnju koja nije izvrena ima pravo na povraaj tako plaene takse, pa analogno
tome i lice kome prvostepeni sud namerava da naplati sudsku taksu koju nije duno da plati,
ima pravo da na to ukae prvostepenom sudu, ukazivanjem da je nalog ili opomena za
plaanje takse nezakonita. To se moe uiniti bilo kojim podneskom, dakle podneskom koji
se ne oznaava ni kao prigovor ni kao alba, a i podneskom koje to lice oznaava kao
prigovor ili kao albu.

Dakle lice, koje je oznaeno grekom prvostepenog suda kao takseni obveznik i kome je
opomenom ili nalogom naloeno da plati taksu sa upozorenjem na pravne posledice
neplaanja u smislu prinudne naplate taksene obaveze i kaznene takse u visini od 50% od
taksene obaveze ima potpuno jasan pravni interes uperen na pokuaj spreavanja donoenja
reenja kojim e mu se utvrditi taksena obaveza i kaznena obaveza i odrediti prinudna
naplata tih taksenih obaveza. Ono to moe uiniti samo na nain kako je postupio tueni
dostavljanjem podneska prvostepenom sudu kojem ukazuje na nezakonitost opomene za
plaanje takse.

Zato drugostepeni sud smatra da je dozvoljen podnesak kojim se ukazuje na nezakonitost

opomene ili naloga za plaanje sudske takse i on se kao nedozvoljen ne moe odbacivati bez
obzira na koji nain je oznaen, da li kao prigovor alba ili samo pak podnesak. Bitna je
samo njegova sadrina, tj. da se podneskom ukazuje da ne postoji zakonski osnov za
izdavanje opomene ili naloga za plaanje sudske takse.

Po podnesku postupa iskljuivo prvostepeni sud kao stvarno nadlean.