Den Braun

Digitalna tvrava

Naslov originala:

Dan Brown

DIGITAL FORTRESS

1998.

Preveli:

Nina Jovanovi & Aljoa Molnar

Izdava:

Solaris

2005.
 Mojim roditeljima... mojim mentorima i herojima

Dugujem zahvalnost: urednicima u izdavakoj kui Sent Martins Pres, Tomasu Danu i
izuzetno talentovanoj Melisi Dejkobs; agentima u Njujorku, Dordu Vizeru, Olgi Vizer i Dzejku
Elvelu. Svima onima koji su proitali ovaj rukopis i koji su doprineli njegovom nastajanju. Posebno
sam zahvalan supruzi Blajd, na njenom entuzijazmu i strpljenju.

Takoe bez izgovorene rei, upuujem zahvalnost dvoma neznanim bivim kriptografima ija
mi je pomo, upuena preko anonimne elektronske pote, bila od neprocenjivog znaaja. Bez njih, ova
knjiga ne bi bila napisana.
 PROLOG

Plaa de Espana Sevilja, panija 11:00

Kau da u smrti sve postaje jasno; Ensei Tankado je sada znao da je to istina. Dok je
grevito stezao grudi i padao na zemlju, ophrvan bolom, shvatio je koliko je uasna bila
njegova greka. Ljudi su se pojavljivali, nadnosili nad njim, pokuavajui da mu pomognu.
Meutim, Tankado nije eleo pomo - bilo je suvie kasno za to. Drhtei, on podie levu ruku
i isprui prste. Pogledajte mi ruku! Lica oko njega su zurila, ali znao je da nisu shvatili. Na
ruci mu se nalazio zlatni prsten sa gravurom. Za trenutak, oznake na njemu zasvetlucae na
andaluzijskom suncu. Ensei Tankado je znao da je to poslednja svetlost koju e ikada videti.
 ***

Bili su u Smoki planinama, u njihovom omiljenom prenoitu. Dejvid joj se osmehivao.

"ta kae, lepotice? Udae se za mene?"

Dok ga je posmatrala, leei na njihovom krevetu sa baldahinom, znala je da je on onaj

pravi. Zauvek. Netremice je gledala u njegove tamnozelene oi. Negde u daljini zagluujue
zvono poe da zvoni. Odvlailo ga je od nje. Pokuala je da ga zadri, ali ruke joj se obavie
samo oko vazduha. Zvuk telefona sasvim je razbudio Suzan Fleer. Prenula se, uspravila i
pipajui posegnula za slualicom.

"Da?"

"Suzan, Dejvid je. Jesam li te probudio?" Nasmeila se, prevrnuvi se u krevetu.

"Ba sam te sanjala. Doi da se igramo."

On se nasmeja. "Napolju je jo mrak."

"Mmm", rekla je izazovno. "U tom sluaju, obavezno doi da se igramo. Moemo da se
izleavamo u krevetu pre nego to poemo na sever."

Dejvid iznervirano uzdahnu. "Upravo zato i zovem. Radi se o naem putovanju. Moram
da ga odloim."

Suzan odjednom bi sasvim budna. "Molim!"

"ao mi je. Moram na put, izvan grada. Vraam se do sutra. Moemo da krenemo
odmah ujutro. I dalje emo imati dva dana."

"Ali rezervisala sam", ree Suzan povreeno. "Dobila sam nau staru sobu u Stoun
Menoru."

"Znam, ali... "

"Veeras je trebalo da bude neto posebno - da proslavimo est meseci. Sea se da smo
vereni, zar ne?"

"Suzan", uzdahnuo je. "Sada stvarno ne mogu da ulazim u to, poslali su kola da me
saekaju. Nazvau te iz aviona i sve u ti objasniti." "Iz aviona!" ponovi ona. "ta se deava?
Zato bi univerzitet?..."

"Nije u pitanju univerzitet. Nazvau te kasnije, da ti objasnim. Stvarno moram da idem;

zovu me. ujemo se. Obeavam." .

"Dejvide!" povika ona. "ta..."

Ali bilo je suvie kasno. Dejvid je spustio slualicu.

Suzan Fleer je satima leala budna i ekala poziv. Uzalud.

 Tog poslepodneva Suzan je potiteno sedela u kadi. Uronila je u penuavu vodu i
pokuala da zaboravi Stoun Menor i Smoki planine. Gde lije mogao bili? pitala se. Zato se
ne javlja?

Voda u kadi se hladila. Spremala se da izae kada je zazvonio beini telefon. Suzan se
munjevito uspravi, a voda pljusnu dok se naginjala da dohvati slualicu koju je ostavila na
umivaoniku. "Dejvide?" "Stratmor je", odgovori glas.

Raspoloenje joj splasnu. "On." Nije mogla da sakrije razoaranje. "Dobar dan,
gospodine naelnie."

"Nadali ste se nekome mlaem?" zakikotao se glas.

"Ne, gospodine", sa nelagodom ree Suzan. "Nije tako kao to je ..." "Naravno da jeste."

Nasmejao se. "Dejvid Beker je dobar momak. Nemojte ga izgubiti."

"Hvala vam, gospodine."

Naelnikov glas iznenada postade ozbiljan. "Suzan, zovem vas jer ste mi potrebni ovde.
Odmah."

Pokuavala je da se usredsredi. "Subota je, gospodine. Obino ne..." "Znam", ree on

mirno. "U pitanju je hitan sluaj."

Ona se uspravi. Hitan sluaj? Nikada nije ula da ta re prelazi preko usana naelnika
Stratmora. Hitan sluaj? U Kriptografskom odeljenju? Nije to mogla ni da zamisli. "D-da,
gospodine." Zastala je. "Dolazim odmah." "Neka bude i ranije od toga." Stratmor prekide
vezu.

Suzan Fleer je stajala umotana u pekir dok je voda kapala sa nje na uredno sloenu
odeu koju je prethodne veeri spremila - orts za peaenje, demper za hladne planinske
veeri i nov ve koji je kupila za noi. Utuena, ona ode do ormara, po istu bluzu i suknju.
Hitan sluaj? U Kriptografskom odeljenju? Dok je silazila, Suzan se pitala kako bi taj dan
uopte mogao biti gori. Uskoro e to otkriti.
 ***

Devet hiljada metara iznad nepominog okeana, Dejvid Beker je sumorno zurio kroz
mali, ovalni prozor lirdeta 60. Reeno mu je da je telefon u avionu u kvaru, pa nije ni imao
prilike da se javi Suzan.

"ta ja radim ovde?" pomisli. Odgovor je bio jednostavan - postojali su ljudi kojima
niste mogli da kaete "Ne".

"Gospodine Beker", zapucketalo je iz zvunika. "Stii emo za pola sata." Beker sumorno
klimnu u pravcu nevidljivog glasa. Divno. Spustio je zastor i pokuao da zaspi. Meutim,
mogao je jedino da misli na nju.

Suzanin volvo sedan se zaustavio u senci nazupene ciklon kapije visoke tri metra.
Mladi straar je spustio ruku na krov kola. "Identifikaciju, molim."

Suzan ga poslua i usledi uobiajeno poluminutno ekanje. Slubenik je provukao

njenu karticu kroz kompjuterizovani skener. Najzad podie pogled.

"Hvala vam, gospoice Fleer." Dao je neprimetni znak i kapija se otvori. Nakon
osamsto metara, Suzan je ponovila itavu proceduru ispred jednako nametljive
elektrificirane kapije. Dajte, momci... Prola sam ovuda milion puta. Dok se pribliavala
poslednjem mestu provere, zdepast uvar sa dva borbena psa i mainkom pogleda njenu
registarsku tablicu i mahnu joj da proe. Ila je prilaznim putem jo nekih 230 metara, da bi
se zaustavila na parkingu C za zaposlene. Da ne poveruje, mislila je. Dvadeset i est hiljada
zaposlenih i budet od dvanaest milijardi dolara; ovek bi pomislio da mogu da preive
vikend i bez mene. Suzan se zaputi ka svom rezervisanom mestu i ugasi motor. Nakon to je
prela preko ureene terase i ula u glavnu zgradu, prola je kroz jo dva unutranja
kontrolna mesta i stigla do tunela bez prozora koji je vodio u novo krilo.

Na putu joj je stajala kabina za proveru glasa i metalna tabla na kojoj je pisalo:

AGENCIJA ZA NACIONALNU SIGURNOST NSA

KRIPTOGRAFSKO ODELJENJE ULAZ DOZVOLJEN

SAMO OVLAENIM RADNICIMA

Naoruani straar podie pogled. "Dobar dan, gospoice Fleer." Suzan se umorno
osmehnu. "Zdravo, Done."

"Nisam vas oekivao danas."

"Da, nisam ni ja." Nagnula se ka parabolinom mikrofonu. "Suzan Fleer", rekla je

razgovetno. Kompjuter istog trenutka potvrdi frekvenciju njenog glasa i kapija se otvori. Ona
proe kroz nju.

uvar se divio Suzan, koja se zaputila niz betonski prolaz. Primetio je da njene
prodorne oi boje lenika danas izgledaju tako odsutne; meutim, obrazi su joj imali
nekakvu rumenu sveinu, a njena crvenkastosmea kosa do nimena izgledala je svee
isfenirano. Iza nje je ostao blagi miris

Donsonovog bejbi pudera. Pogled mu se sputao niz njeno vitko telo - do bele bluze
ispod koje se jedva nazirao grudnjak, do kaki suknje srednje duine, i naposletku do njenih
nogu... Do nogu Suzan Fleer. Teko je zamisliti da one nose IQ 170, mislio je. Dugo je zurio
za njom. im nestade u daljini, on odmahnu glavom.

Kada je stigla do kraja tunela, kruna vrata sa ogromnim natpisom KRIPTOGRAFIJA,

nalik sefu, ispreie joj se na putu.

Uzdahnuvi, gurnula je raku u uvuenu niu sa tastaturom i ukucala petocifreni PIN

broj. Nekoliko sekundi kasnije taj komad elika od dvanaest tona poe da se okree.
Pokuavala je da se skoncentrie, ali misli su joj se vraale ka njemu. Dejvid Beker. Jedini
ovek koga je ikada volela. Kao najmlai redovni profesor na Univerzitetu Dordtaun i
genijalni strunjak za strane jezike, bio je gotovo slavna linost u akademskom svetu.Sa
uroenim fotografskim pamenjem i ljubavlju prema jezicima, savladao je est azijskih
dijalekata, a pored toga i panski, francuski i italijanski. Na predavanjima iz etimologije i
lingvistike koja je drao na univerzitetu bilo je mesta samo za stajanje, a uvek bi se zadrao i
posle predavanja da odgovori na bujicu pitanja. Predavao je sa autoritetom i entuzijazmom,
nesvestan, kako se inilo, pogleda ispunjenih oboavanjem koje su mu upuivale omaijane
studentkinje.

Beker je bio tamnokos, krepak tridesetpetogodinjak mladalakog izgleda, otrih

zelenih oiju i jednako otrog uma. Njegova snana vilica i jasne crte lica podseale su Suzan
na isklesan mermer. Budui visok preko metar i osamdeset, Beker se kretao po terenu za
skvo bre nego to je bilo ko od njegovih kolega mogao da pojmi. Nakon to bi teko
porazio svog protivnika, rashladio bi se tako to bi zagnjurio glavu u fontanu i natopio svoju
gustu, crnu kosu. Potom bi, dok bi sa njega i dalje kapala voda, astio svog protivnika
vonim ejkom i evrekom.

Kao to je to bio sluaj sa svim mladim profesorima, i Dejvidova univerzitetska

primanja su bila skromna.

S vremena na vreme, kada bi trebalo da obnovi svoju lanarinu u skvo klubu ili
promeni ice na svom starom danlopu, dopunjavao je zaradu tako to bi prevodio za vladine
agencije u Vaingtonu i okolini. Na jednom od tih poslova upoznao je Suzan.

Bilo je svee jutro za vreme jesenjeg raspusta kada se Beker vratio sa tranja u svoj
trosobni univerzitetski stan i video da dugme na telefonskoj sekretarici trepe. edno je ispio
litru soka od narande dok je presluavao snimak. Poruka je bila nalik mnogima koje je
primao - izvesnoj vladinoj agenciji su potrebne njegove prevodilake usluge na nekoliko sati
tog pre podneva.

Neobino je samo to Beker nikada nije uo za tu organizaciju.

"Zovu se Agencija za Nacionalnu Sigurnost", rekao je Beker kada je pozvao nekoliko

svojih kolega da se raspita.

Odgovor je uvek bio isti. "Misli Savet za nacionalnu bezbednost?"

Beker je proverio na poruci. - Ne. Rekli su agencija. Agencija za Nacionalnu Sigurnost.

 "Nikad uo za njih."

Beker je proverio u imeniku vladinih organizacija, ali ni tamo ih nije bilo. Zbunjen,
pozvao je jednog od svojih starih drugara sa skvoa, biveg politikog analitiara koji se
prebacio na posao istraivaa u Kongresnoj biblioteci. Zaprepastilo ga je objanjenje koje je
od njega dobio.

Kako se inilo, ne samo da je Agencija za nacionalnu Sigurnost postojala, nego se i

smatrala jednom od najuticajnijih vladinih organizacija na svetu. Bavila se prikupljanjem
elektronskih obavetajnih podataka irom sveta i zatitom poverljivih informacija Sjedinjenih
Drava ve due od pola veka. Samo je tri posto Amerikanaca uopte znalo za nju.

"NSA", naalio se njegov drugar, "znai Nema Sline Agencije."

Oprezno koliko i radoznalo, Beker je prihvatio ponudu te tajanstvene agencije. Vozio se

ezdeset kilometara do njihovog taba od osamdeset i est ari, diskretno skrivenog u
umovitim brdima Fort Mida, u Merilendu. Nakon to je proao kroz beskonani niz provera
i nakon to mu je izdata estoasovna propusnica za posetioce, otpratili su ga u luksuzno
opremljeno istraivako Odeljenje gde mu je reeno da e provesti poslepodne pruajui
"slepu podrku" Kriptografskom odeljenju - elitnoj grupi matematikih genija poznatih pod
imenom ifranti.

U toku prvog sata se inilo da kriptografi nisu ni svesni Bekerovog prisustva. Vrteli su
se oko ogromnog stola i govorili jezikom koji Beker nikada ne bee uo. Govorili su o
protonim iframa, samounitavajuim generatorima, varijantama "problema ranca",
protokolima nultog znanja, takama uniciteta. Beker ih je, izgubljen, posmatrao.

vrljali su simbole po papiru verovatnoe, nadnosili se nad kompjuterskim ispisima, i

neprestano se vraali zbrkanom tekstu koji je stajao na grafoskopu.

Naposletku, jedan od njih objasni ono io je Beker ve pretpostavljao. Hikuni tekst bio
je ifrat (skupina brojeva i slova koji predstavljaju kriptovane rei). Zadatak kriptografa bio je
da proue ifru i iz nje izvade originalnu poruku, ili "polazni tekst". Agencija za nacionalnu
bezbednost je pozvala Bekera jer su sumnjali da je originalna poruka napisana na
mandarinskom kineskom; trebalo je da on prevede simbole nakon to ih kriptografi
deifruju. Dva sata je Beker prevodio beskonani niz mandarinskih simbola. Meutim, svaki
put kada bi im rekao prevod, kriptografi su odmahivali glavama u oajanju. ifra, kako se
inilo, nije imala nikakvog smisla. eljan da pomogne, Beker im je napomenuo da svi
karakteri koje su mu pokazali imaju jednu zajedniku osobinu - istovremeno su bili i deo
jezika kanji. Istog trenutka, amor u prostoriji utihnu. ovek koji je bio glavni, izvesni
dugonogi opsesivni pua po imenu Morante, sa nevericom se okrenu ka Bekeru.

"Hoete da kaete da ovi simboli imaju viestruko znaenje?"

Beker klimnu glavom. Objasnio je da je kanji bio japanski sistem pisanja zasnovan na
modifikovanim kineskim simbolima.

Beker im je objanjavao njihovo znaenje na mandarinskom kineskom, kako su traili

od njega. "Isuse Hriste." Morante se nakalja. "Hajde da probamo kanji." I kao nekom
arolijom, sve je dolo na svoje mesto.
 Kriptografi su s razlogom bili zadivljeni, ali bez obzira na to traili su od Bekera da na
simbolima radi ne znajui njihov istinski poredak.

"To je radi vae Sigurnosti ", rekao je Morante.

"Ovako neete znati ta prevodite." Beker se nasmeja. Zatim primeti da se niko drugi,
ne smeje.

Kada je ifra konano rastumaena, Beker nije imao pojma kakva je to mrana tajna
ijem je otkrivanju doprineo; meutim, jedno je bilo sigurno - Agencija za nacionalnu
Sigurnost je deifrovanje shvatala ozbiljno; ek u Bekerovom depu iznosio je vie od itave
jedne mesene univerzitetske plate. Dok se vraao kroz niz sigurnosnih provera u glavnom
hodniku, na izlazu mu se ispreio uvar koji je upravo sputao slualicu. "Gospodine Beker,
saekajte ovde, molim vas."

"U emu je problem?" Beker nije oekivao da e sastanak toliko dugo trajati, i kasnio je
na svoju uobiajenu utakmicu skvoa subotom poslepodne. uvar slegnu ramenima. "ef
kriptografije eli da porazgovara sa vama. Ona je upravo na putu ovamo."

"Ona?" Beker se nasmeja. To bi bila prva ena unutar Agencije za nacionalnu Sigurnost.

"Da li vam to predstavlja problem?" upitao je enski glas iza njega. Beker se okrenu i
istog trenutka oseti kako crveni. Bacio je pogled na identifikacionu karticu na zelenoj bluzi.
Glavni kriptograf Kriptografskog odeljenja Agencije za nacionalnu Sigurnost ne samo da je
bila ena, ve pri tome i privlana,

"Nisam", petljao je, "samo sam..."

"Suzan Fleer" Nasmei se, pruajui mu svoju tanku ruku. Beker je prihvati.

"Dejvid Beker."

"estitam, gospodine Beker. ujem da ste danas obavili dobar posao. Mogu li da
porazgovaram sa vama o tome?"

Beker je oklevao. "Zapravo, trenutno sam u poprilinoj urbi." Nadao se da to to e

otkaiti najmoniju obavetajnu agenciju na svetu nije nepromiljen in, ali njegova utakmica
skvoa je poinjala za etrdeset i pet minuta, a on je morao da sauva svoju reputaciju: Dejvid
Beker nikada nije kasnio na skvo... Na as moda, ali na skvo nikada.

"Biu kratka." Suzan Fleer se nasmei. "Ovuda, molim vas."

Deset minuta kasnije, Beker je sedeo u kantini Agencije za nacionalnu Sigurnost,

uivajui u nabujku i soku od brusnica sa ljupkim glavnim kriptografom, Suzan Fleer.
Dejvidu je brzo postalo jasno da nije sluajnost to je ova tridesetosmogodinja ena
zauzimala tako visok poloaj u Agenciji za nacionalnu Sigurnost - Suzan Fleer je jedna od
najpametnijih ena koje je ikada upoznao. Dok su razgovarali o iframa i deifrovanju, Beker
otkri da se svim silama trudi da je prati - to je za njega bilo novo i uzbudljivo iskustvo. Sat
vremena kasnije, nakon to je Beker oigledno propustio svoju utakmicu skvoa a Suzan
glatko zanemarila tri poziva preko razglasa, oboje su morali da se nasmeju. Eto ih tamo, dva
izuzetno analitina uma, imuna na iracionalne zanose - ali nekako, dok su tako sedeli i
raspravljali o lingvistikoj morfologiji i generatorima pseudosluajnih brojeva, oseali su se
poput dvoje tinejdera - sve im je bilo uzbudljivo.
 Suzan se jo nije usudila da Dejvidu Bekeru ponudi probno mesto u njihovom
Azijatskom odeljenju kriptografije. Strast sa kojom je mladi profesor pristupao svom pozivu
bila je tolika da nikada ne bi napustio univerzitet. Suzan je odluila da ne kvari atmosferu
razgovorom o poslu. Ponovo se oseala poput iparice; takvo oseanje nita nije smelo da
pokvari. I nita ga nije pokvarilo. Njihovo je zabavljanje bilo sporo i romantino - ukradeni
trenuci za beg kad god su to rasporedi obaveza doputali, duge etnje kroz studentski grad
Dordtauna, kasno veernji kapuino kod Merlutija, s vremena na vreme predavanja i
koncerti. Suzan je otkrila da se smeje vie nego to je ikada mislila da je mogue. inilo se da
nema niega to Dejvid nije mogao da preokrene u alu. Bilo je to dobrodolo oputanje od
napornog posla u Agenciji.

Jednog sveeg, jesenjeg poslepodneva sedeli su na tribinama i gledali kako fudbaleri

Dordtauna gube od Ratgersa.

"Kojim sportom si ono rekao da se bavi?" Suzan ga je zadirkivala. "Tikvicama1?"

Beker promrmlja. "Zove se skvo." Ona ga pogleda kao da ne shvata. "To je poput
tikvica, samo je teren manji." Suzan ga gurnu.

Levo krilo Dordtauna posla loptu iz kornera pravo napolje, van terena, i uzvici
negodovanja zaue se iz publike. Odbrambeni igrai potrae natrag preko terena.

"A ta je sa tobom?" upita Beker. "Bavi li se nekim sportom?" "Imam crni pojas u
vebanju na step-maini."

Beker ustuknu. "Drai su mi sportovi u kojima moe da pobedi." Suzan se nasmei.

"Opsednut pobedom, zar ne?"

Glavni odbrambeni igra Dordtauna je blokirao pas, i na tribinama se zauo zdrueni

uzvik podrke.

Suzan se nagnu i proapta Dejvidu u uho: "Doktor." On se okrenu i pogleda je

zbunjeno.

"Doktor", ponovi ona. "Kai prvu stvar koja ti padne na pamet." Beker je gledao
nepoverljivo. "Igra asocijacija?"

"Standardna procedura u Agenciji za nacionalnu Sigurnost. Moram da znam sa kim

sam." Ozbiljno ga je posmatrala. "Doktor." Beker slegnu ramenima.

"Sjus?"

Suzan se namrti. "U redu, hajde da probamo ovu... "kuhinja"." Nije oklevao. "Spavaa
soba."

Suzan snebivljivo izvi obrve. "U redu, a ta je sa ovim... "maka"." "ice", odvrati Beker
kao iz topa.

"ice?"

1 Igra rei - eng.zucchini i squasli vrste tikvice

 "Da. ice od creva. ice na reketima za skvo koje koriste ampioni." "Ba prijatno." ree
ona.

"I, koja je dijagnoza?" upita Beker.

Suzan se za trenutak zamisli. "Ti si detinjasti, seksualno frustriran zavisnik od skvoa."

Beker slegnu ramenima. "Zvui sasvim tano."

I tako su proticale nedelje. Za vreme deserta pri veerama koje su trajale itavo vee,
Beker je postavljao sva mogua pitanja. Gde je uila matematiku?

Kako to da je dospela u Agenciju za nacionalnu Sigurnost. Kako je postala lako

oaravajua?

Suzan je pocrvenela i priznala da je kasno procvetala. Tokom svojih kasnih

tinejderskih godina bila je viljasta i smena, i nosila je protezu; tetka Klara joj je jednom
rekla da je Bog eleo da se iskupi zbog njene neuglednosti tako to joj je dao pamet, prerano
se iskupio, mislio je Beker.

Objasnila mu je da je njeno interesovanje za kriptografiju poelo krajem osnovne kole.

Predsednik kompjuterskog kluba, trkljasti uenik osmog razreda po imenu Frenk Gatman,
otkucao joj je ljubavnu pesmu i ifrovao je po emi brojane supstitucije. Suzan ga je molila
da joj kae ta pie. Frenk je, flertujui, odbio.

Suzan je ponela ifru kui i ostala budna itave noi, sa baterijskom lampom ispod
pokrivaa, sve dok nije razotkrila tajnu - svaki broj je predstavljao jedno slovo. Paljivo je
deifrovala tekst i zadivljeno posmatrala kako se naizgled nasumino odabrane brojke kao
arolijom pretvaraju u prekrasnu poeziju. Tog trenutka je znala da se zaljubila - ifre i
kriptografija e postati njen ivot.

Gotovo dvadeset godina kasnije, nakon to je magistrirala matematiku na univerzitetu

Dons Hopkins i prouavala teoriju brojeva pod punom stipendijom na MIT-u, napisala je
doktorsku tezu pod naslovom Kriptografske metode, protokoli i algoritmi za runu primenu.
Ispostavilo se da njen profesor nije bio jedini koji ju je proitao; nedugo potom, Suzan je
primila telefonski poziv i avionsku kartu od Agencije za nacionalnu Sigurnost.

Svi koji su se bavili kriptografijom znali su za Agenciju; bilo je to sedite najboljih

kriptografskih umova na planeti. Svakog prolea, kada bi se kompanije iz privatnog sektora
obruile na najbritkije nove umove meu radnom snagom nudei im vie nego privlana
primanja i mogunost posedovanja deonica, Agencija bi paljivo posmatrala, odabirala svoje
mete, i potom jednostavno uletala sa dvostrukom vrednou najbolje ponude koju bi
kandidati dobili. Ono to je elela, Agencija je kupovala. Drhtei od iekivanja, Suzan je
doletela na meunarodni aerodrom Dalas u Vaingtonu gde ju je saekao voza Agencije za
nacionalnu Sigurnost, koji ju je brzo prebacio do Fort Mida. Jo etrdeset i jedna osoba je te
godine primila isti telefonski poziv. Sa svojih dvadeset i osam godina, Suzan je bila
najmlaa. Takoe je bila i jedina ena.

Ispostavilo se da je ta poseta podrazumevala pre niz testova inteligencije nego

neformalni sastanak. U sedmici koja je usledila, Suzan i jo estoro kandidata pozvani su
ponovo. Iako je oklevala, Suzan je dola. Grupu su istog trenutka razdvojili. Proli su kroz
individualne testove na poligrafu, istraivanja porekla, analize rukopisa i beskonane sate
razgovora, koji su ukljuivali i pitanja o njihovim seksualnim sklonostima. Razgovori su
snimani. Kada su je upitali da li je nekada imala seksualni odnos sa ivotinjama, malo je
nedostajalo da ustane i ode; meutim, nekako zbog sve te tajanstvenosti, ipak je istrajala -
bila je to ansa da radi u samom centru teorije ifrovanja, da ude u "Palatu zagonetki" i da
postane lan najtajanstvenijeg kluba na svetu - Agencije za nacionalnu Sigurnost.

Beker je sedeo kao prikovan njenim priama. "Stvarno su te pitali da li si imala

seksualni odnos sa ivotinjama?"

Suzan je slegnula ramenima. I jo neke provere prolosti."

"Pa..." Beker je pokuavao da se osmehne. "ta si im odgovorila?" utnula ga je ispod

stola. "Rekla sam da nisam!" Potom je dodala: "I sve do sino, to je bila istina."

U Suzaninim oima, Dejvid je bio onoliko blizu savrenog koliko je mogla da zamisli.
Imao je samo jednu nepovoljnu osobinu: svaki put kada bi izali, insistirao je da on plati. Bilo
joj je mrsko da ga gleda kako troi itavu dnevnu zaradu na veeru za dvoje, ali Beker je bio
neumoljiv. Suzan je nauila da se ne buni, ali to joj je i dalje smetalo. Ja zaraujem vie novca
nego to mogu da potroim, mislila je. Trebalo bi da ja plaam.

Ipak, Suzan je zakljuila da je Dejvid bio idealan - sa izuzetkom njegovog staromodnog

oseaja vitetva.

Bio je saoseajan, pametan, duhovit, i to je najbolje od svega, iskreno se zanimao za

njen posao.

Tokom izleta do Smitsonijana, vonji biciklom ili pripremanja pageta u Suzaninoj

kuhinji, Dejvid je neprekidno ispoljavao radoznalost. Suzan je odgovarala na sva pitanja na
koja je mogla da odgovori; pruila mu je uopteni pregled onih informacija o Agenciji koje
nisu bile poverljive. Dejvida je oduevilo ono to je uo.

Agencija za nacionalnu Sigurnost koju je osnovao predsednik Truman u 12:01, 4.

novembra 1952. godine, gotovo pedeset godina bila je

najtajanstvenija obavetajna agencija na svetu. Osnivaka doktrina Agencije izloena na

sedam strana podrazumevala je veoma precizan zadatak: da se titi prepiska unutar vlade
Sjedinjenih Amerikih Drava i da se presretne prepiska stranih sila. Krov glavnog taba
Agencije bio je zakren sa preko pet stotina antena, ukljuujui i dve velike radarske kupole
koje su liile na ogromne loptice za golf. Sama zgrada je bila mamutska - preko osamnaest
hektara, to je dva puta vie od taba CIA-e. Unutar nje se nalazilo dve i po hiljade
kilometara telefonskih ica i sedamdeset i etiri ara trajno zatvorenih prozora. Suzan je
ispriala Dejvidu o KOMINT-u, odeljenju za globalno prikupljanje informacija - zapanjujuoj
zbirci stanica za prislukivanje, satelita, pijuna i prislunih ureaja irom sveta.

Na hiljade zvaninih saoptenja i ragovora se svakog dana prislukuje i svi se oni alju
analitiarima Agencije radi deifrovanja. FBI, CIA i savetnici za spoljnu politiku Sjedinjenih
Drava oslanjali su se na Agencijina obavetenja pri donoenju odluka. Beker je bio
fasciniran.

"A deifrovanje? Gde se ti uklapa?" Suzan mu je objasnila kako razgovori i prepiska

koji su uhvaeni esto vodo poreklo od opasnih vlada, neprijateljskih frakcija i teroristikih
grupa, od kojih se mnoge nalaze unutar granica Sjedinjenih Drava. Njihova komunikacija je
obino ifrovana radi tajnovitosti za sluaj da dospe u pogrene ruke - to se, zahvaljujui
KOMINT-u, obino i deavalo. Suzan je rekla Dejvidu da je njen posao da proui ifre, runo
ih rei i snabde Agenciju porukama. To nije, bilo sasvim tano.

Suzan je osetila grizu savesti zbog toga to je slagala svoju novu ljubav, ali nije imala
izbora. Nekoliko godina ranije to bi i bilo tano, ali stvari u Agenciji su se promenile. itav
svet kriptografije se promenio.

Suzanine nove dunosti su bile poverljive, ak i za mnoge u najviim redovima moi.

"ifre", fascinirano je rekao Beker. "Kako zna odakle da pone? Odnosno... kako ih
deifruje?" Suzan se nasmeila.

"Ti bi trebalo to da zna. To je kao da ui neki strani jezik. Isprva tekst izgleda kao
nepovezani niz, ali kako ui pravila koja odreuju njegovu strukturu, moe da pone da
otkriva znaenje.

"Beker je impresionirano klimnuo glavom. eleo je da zna vie.

Uz pomo Merlutijevih salveta i programa koncerata koji su im sluili umesto table,

Suzan je poela svom novom armantnom pedagogu da dri mini-kurs iz kriptografije.
Poela je sa "savrenim kvadratom", kutijom za ifrovanje Julija Cezara.

Cezar je, objasnila je, bio prvi pisac ifrovanog teksta u istoriji. Kada su njegovi glasnici-
peaci poeli da upadaju u zasede i kada su poeli da kradu njegove tajne poruke, osmislio je
jednostavan nain ifrovanja poruka koje je slao. Presloio je tekst svojih poruka tako da su
se one inile besmislenima. Svaka se poruka uvek sastojala od slova iji je broj bio savren
kvadrat - esnaest, dvadeset i pet, to - u zavisnosti od toga koliko je Cezar morao da kae. U
tajnosti je obavestio svoje oficire da, kada tajna poruka stigne, treba da prepiu tekst u
kvadratnu strukturu. Ako bi to uradili, i ako bi itali slova od vrha ka dnu, tajna poruka bi se
volebno pojavila.

Vremenom su Cezarov koncept preslaganja teksta usvojili i drugi, koji su ga

modifikovali tako da postane tei za deifrovanje. Vrhunac nekompjuterskog ifrovanja
pojavio se za vreme Drugog svetskog rata. Nacisti su izgradili zbunjujuu mainu za
ifrovanje po imenu Enigma. Naprava je nalikovala staromodnoj pisaoj maini sa
mesinganim meusobno povezanim rotorima koji su se okretali na komplikovane naine i
premetali osnovni tekst u zbunjujue nizove naizgled besmislenih skupina slova.

Primalac je mogao da deifruje tekst samo ukoliko je imao drugu Enigma mainu,
podeenu na istovetan nain. Beker je sluao kao zaaran. Uitelj je postao uenik.

Jedne veeri, na univerzitetskoj predstavi Krcko orai, Suzan je Dejvidu zadala prvu
jednostavnu ifru. Sedeo je za vreme itave pauze, sa olovkom u ruci, i muio se nad
porukom od dvadeset i jednog slova: PFNj LjH I RLUZTR RPKH

Naposletku, ba dok su se svetla gasila spremajui se za drugu polovinu, Suzan je

jednostavno zamenila svako slovo drugim slovom koje mu je prethodilo u abecedi.

Da bi deifrovao poruku, sve to je Beker trebalo da uradi bilo je da pomeri svako slovo
za jedno mesto unapred u abecedi - A je postajalo B, B je postajalo C, i tako dalje. Brzo je
pomerio preostala slova. Nikada nije mogao ni da zamisli da bi ga sedam rei moglo uiniti
toliko srenim: DRAGO MI JE DA SMO SE SRELI
 Brzo je nakrabao svoj odgovor i pruio joj ga: HLjMH Suzan ga proita i toplo se
osmehnu.

Beker je morao da se nasmeje; bilo mu je trideset i pet godina, a srce mu je poskakivalo.

Nikada ga u itavom ivotu nije toliko privlaila neka ena. Njene nene evropske crte lica i
tople smee oi podseale su ga na reklamu za Este Loder. ak i ako je telo Suzan Fleer bilo
mravo i nezgrapno dok je bila tinejderka, sasvim sigurno to vie nije bilo. Negde uz put je
razvila nenu otmenost - bila je vitka i visoka sa punim, vrstim grudima i savreno ravnim
stomakom. Dejvid ju je esto zadirkivao, govorei joj da je prva manekenka za kupae
kostime sa doktoratom iz primenjene matematike i teorije brojeva koju je upoznao. Kako su
meseci prolazili, oboje su poeli da predoseaju da su pronali neto to bi moglo trajati itav
ivot.

Bili su zajedno gotovo dve godine kada ju je, sasvim iznenada, Dejvid zaprosio. Bilo je
to na vikend putovanju u Smoki planine. Leali su na velikom krevetu sa baldahinom u
Stoun Menoru.

Nije imao prsten - jednostavno mu je izletelo. To je bilo ono to je volela kod njega - bio
je toliko spontan. Njen poljubac bio je dug i strastan. Uzeo ju je u naruje i skinuo joj
spavaicu.

"Shvatiu to kao "da"", rekao je, i itavu no su vodili ljubav uz toplinu... vatre.

Od te arobne veeri proteklo je est meseci - bilo je to pre Dejvidovog neoekivanog

unapreenja u efa Katedre za savremene jezike. Od tog trenutka, njihova veza je ila
nizbrdicom.
 ***

Vrata kriptografije su se oglasila piskom, probudivi Suzan iz depresivnog sanjarenja.

Vrata su se okretala do pozicije u kojoj su bila sasvim otvorena, da bi se ponovo zatvorila u
roku od pet sekundi - nakon to preu svih 360 stepeni svoje rotacione putanje. Suzan se
sabere i zakorai kroz otvor. Njen ulazak zabeleio je kompjuter.

Iako je praktino ivela u Kriptografskom odeljenju otkako je ono dovreno tri godine
ranije, pogled na njega ju je i dalje ostavljao bez daha. Glavna odaja je bila ogroma kruna
prostorija koja se dizala pet spratova uvis. Njena providna, kupolasta tavanica izdizala se 36
metara u svom najviem delu. U kupolu od pleksiglasa bila je usaena reetka od
polikarbonata - zatitna mrea koja je mogla da izdri udar od dve megatone. Zastor je
proputao sunevu svetlost koja se u vidu nene ipke rasipala po zidovima. Siune estice
praine lebdele su navie u irokim neoekivanim spiralama - bili su to zatoenici monog
dejonizujueg sistema kupole.

Padajui zidovi prostorije pri vrhu su se luno spajali, da bi potom, pribliavanjem

ravni oka, preli gotovo u vertikalu. Nakon toga, zidovi su postajali napola providni, sa
tenjom da preu u neprozirnu crnu boju kada se priblie podu - svetlucavom prostranstvu
uglaanih crnih ploica koje su sijale sablasnim sjajem, zbog kojih je posmatra imao
nelagodni oseaj da je pod bio providan. Crni led.

Kroz sredite poda izranjala je, poput vrha ogromnog torpeda, maina zbog koje je
kupola podignuta.

Njeni elegantni crni obrisi luno su se izdizali sedam metara u vazduh pre nego to bi
ponovo uronili u pod.

Izvijenih i glatkih ivica, bilo je to kao da je ogromni kit ubica zamrznut usred skoka u
ledenom mora. To je bio Transleter najskuplji komad kompjuterske opreme na svetu -
maina za koju je Agencija za nacionalnu Sigurnost tvrdila da ne postoji.

Poput ledenog brega, maina je skrivala 90 posto svoje mase i moi duboko ispod
povrine. Njena tajna je bila zakljuana u keramikom silosu koji se sputao est spratova
ispod povrine - kuite nalik raketi okrueno krivudavim lavirintom mostova, kablova i
utanja freonskog sistema rashlaivanja. Generatori struje na dnu neprekidno su brujali
tonom niske frekvencije koji je akustici u Kriptografskom odeljenju davao nekakvu mrtvu,
sablasnu atmosferu. Transleter je, poput svih velikih tehnolokih izuma, bio rezultat nude.
Tokom osamdesetih godina dvadesetog veka, NSA je bila svedok evolucije u
telekomunikaciji koja e zauvek izmeniti svet prikupljanja informacija - radilo se o javnom
pristupu Internetu. Tanije, o pojavi elektronske pote. Kako je kriminalcima, teroristima i
pijunima dosadilo da im prislukuju telefone, istog trenutka su prihvatili ovaj novi nain
globalne komunikacije. Elektronska pota je bila bezbedna poput konvencionalne pote, a
brza poput telefona. Budui da se prenos podataka odvija preko podzemnih optikih linija, i
nikada ne ide kroz vazdune talase, elektronska pota je bila sasvim otporna na presretanje i
prislukivanje - barem je tako izgledalo.
 U stvarnosti, za tehno-gurue Agencije za nacionalnu Sigurnost presretanje elektronske
pote dok ona juri preko Interneta bila je deja igra. Internet nije bio nikakvo novo kuno
kompjutersko otkrie, kao to je to veina verovala. Njega je stvorilo Ministarstvo odbrane tri
decenije ranije - bila je to ogromna mrea kompjutera osmiljenih tako da omogue
bezbednu komunikaciju vlade u sluaju nuklearnog rata. Oi i ui Agencije su bili stari
profesionalci Interneta. Ljudi koji su obavljali nelegalne poslove putem elektronske pote
brzo su otkrili da njihove tajne nisu bile onoliko poverljive koliko su oni mislili. FBI, DEA
Agencija za borbu protiv droge, IRS Poreska uprava i druge agencije koje su sprovodile
zakon u Sjedinjenim Dravama - uz pomo osoblja Agencije, sastavljenog od spretnih hakera
- uivali su u talasu hapenja i osuda.

Naravno, kada su korisnici kompjutera irom sveta otkrili da vlada Sjedinjenih Drava
ima slobodan pristup njihovoj komunikaciji putem elektronske pote, usledili su gnevni
protesti. ak su i prijatelji koji su se dopisivali preko elektronske pote iz iste razonode
doiveli nedostatak privatnosti kao pretnju. irom sveta su preduzetniki programeri poeli
da rade na tome da otkriju nain na koji e elektronska pota biti sigurnija. Brzo su jedan i
otkrili - i tako je roeno ifrovanje pomou javnog kljua.

ifrovanje pomou javnog kljua predstavljalo je koncept koji je bio jednostavan koliko i
genijalan.

Sastojao se od softvera za kune kompjutere, jednostavnog za upotrebu, koji je ifrovao

privatne elektronske poruke tako da su one bile potpuno neitljive. Korisnik je mogao da
napie pismo i pusti ga kroz softver za ifrovanje, i tekst bi se pojavio na drugoj strani nalik
nasuminim besmislicama - sasvim neitljivim - odnosno kao ifra. Svaki ko bi presreo slanje
takve poruke, na monitoru bi video samo neitljiv uzorak teksta. Jedini nain da se poruka
deifruje bio je da se unese "klju" poiljaoca "- tajni niz brojeva ili slova koji su funkcionisali
poput PIN broja na bankomatu. Kljuevi su po pravilu bili prilino dugaki i sloeni; sadrali
su sve informacije koje su bile neophodne da bi kriptografski algoritam znao koje tano
matematike operacije treba da sledi kako bi doao do originalne poruke. Korisnik je sada
mogao bezbedno da alje elektronsku potu.

ak i ukoliko bi se slanje pote presreli, samo bi oni koji su imali klju mogli da je
deifruju.

NSA je odmah osetila posledice. ifre na koje su nailazili vie nisu bile jednostavne ifre
brojane supstitucije koje su se mogle reiti pomou olovke i papira verovatnoe - sada su to
bile kompjuterski generisane funkcije saetaka koje su koristile teoriju haosa i vieznane
simbolike abecede kako bi ifrovale poruke u ono to je izgledalo kao beznadeni sluajni
niz. Isprva su kljuevi koji su se koristili bile dovoljno kratki da bi ih kompjuteri Agencije za
nacionalnu Sigurnost mogli "pogoditi". Ukoliko je eljeni klju imao deset cifara, kompjuter
je bio programiran da isproba svaku moguu kombinaciju izmeu 0000000000 i 9999999999.
Pre ili kasnije, kompjuter bi pogodio taan sled cifara. Ova metoda pokuaja i pogreaka bila
je poznata pod nazivom "napad grubom silom". Oduzimala je dosta vremena, ali je
matematiki garantovano radila.

Budui da je itav svet saznao za mogunost deifrovanja putem grube sile, kljuevi su
postajali sve dui i dui. Vreme koje je kompjuteru bilo potrebno da "pogodi" taan klju
poelo je da se meri nedeljama, potom mesecima i naposletku godinama.
 Do devedesetih godina, kljuevi su bili preko pedeset karaktera dugi i koristili su itavu
ASCI abecedu od 256 karaktera, koja se sastojala od slova, brojeva i simbola.

Broj moguih kombinacija bio je oko 10 na 120, jedan sa 120 nula iza. Pogoditi taan
klju bilo je matematiki nemogue kao i odabrati tano zrno peska na plai dugoj pet
kilometara. Procenjivalo se da bi za uspean napad grubom silom na standardni
ezdesetetvorobitni klju najbrem kompjuteru Agencije za nacionalnu Sigurnost super
tajnom Krej-Jo-Sefsonu II - trebalo preko devetnaest godina. Kada kompjuter bude pogodio
klju i reio ifru, sadraj poruke nee biti ni od kakvog znaaja.

Naavi se u pravom obavetajnom mraku, Agencija je izdala supertajnu direktivu koju

je podrao predsednik Sjedinjenih Drava. Potpomognuti federalnim sredstvima i sa
odreenim rukama da uine sve to je neophodno da bi se problem reio, Agencija je krenula
u izgradnju nemogueg: prve univerzalne maine za deifrovanje na svetu.

Uprkos miljenju mnogih inenjera da je novo predloeni kompjuter za deifrovanje

nemogue napraviti, Agencija se drala svoje maksime: Sve je mogue. Za ono "nemogue"
samo treba vie vremena.

Pet godina, pola miliona radnih sati i 1,9 milijardi dolara kasnije, Agencija je to jo
jednom dokazala.

Poslednji od tri miliona procesora veliine potanske marke bio je runo zalemljen na
svoje mesto, poslednje unutranje programiranje bilo je zavreno, i keramiko kuite je
zavareno. Transleter je roen. Iako je tajno unutranje delovanje Transletera bilo proizvod
mnogih umova i iako ga nijedan pojedinac nije mogao u potpunosti shvatiti, njegov osnovni
princip bio je jednostavan: Mnogo ruku olakava posao.

Njegovih tri miliona procesora trebalo je da radi paralelno - da rauna neverovatnom

brzinom, isprobavajui svaku novu permutaciju kako ona naie. Nadali su se da ak ni ifre
sa nezamislivo dugakim kljuevima nee biti bezbedne pred istrajnou Transletera. Ovo
multimilijardersko remek-delo e koristiti snagu paralelnog procesiranja kao i neke
visokopoverljive napredne izume u analizi jasnog, neifrovanog teksta, kako bi otkrilo
kljueve i deifrovalo ifre. Svoju e mo crpeti ne samo iz svog nezamislivog broja procesora
nego i iz novih, naprednih tehnika u kvantnom programiranju - tehnologiji u usponu
zahvaljujui kojoj su informacije mogle biti pohranjene kao kvantno-mehanika stanja
umesto samo kao binarni podaci.

Trenutak istine nastupio je jednog bunog oktobarskog etvrtka ujutro. Prva proba
uivo. Uprkos neizvesnosti po pitanju brzine maine, postojala je jedna stvar oko koje su se
slagali svi inenjeri - ako su svi procesori radili paralelno, Transleter e biti moan. Pitanje je
bilo koliko moan. Odgovor je stigao dvanaest minuta kasnije. aica okupljenih ekala je u
zapanjujuoj tiini kada se pojavio kompjuterski ispis, isporuujui prvobitni, poetni tekst -
reenu ifru. Transleter je upravo bio odredio klju od ezdeset i etiri karaktera za neto
malo vie od deset minuta, to je gotovo milion puta bre od vremena koje bi bilo potrebno
drugom po brzini kompjuteru Agencije za nacionalnu Sigurnost - a to vreme je iznosilo dve
decenije.

Pod vodstvom zamenika direktora operative, naelnika Trevora D. Stratmora,

proizvodno Odeljenje Agencije je trijumfovalo. Transleter je bio pun pogodak. Kako bi
njihov uspeh bio sauvan kao tajna, naelnik Stratmor je istog trenutka pustio informaciju da
je projekat bio isti promaaj. Sve aktivnosti Kriptografskog krila navodno su bile motivisane
pokuajem da se ublai teta izazvana fijaskom od 2 milijarde dolara. Samo je vrh Agencije
za nacionalnu Sigurnost znao istinu - Transleter je deifrovao na stotine kodova svakog
dana. Kada se proulo da se kompjuterski kodirani ifrati nikako ne mogu deifrovati - ak
ni od strane svemogue Agencije za nacionalnu Sigurnost - poela je da pristie bujica tajni.

Narko-gazde, teroristi i proneverioci - kojima je dosadilo da im prislukuju razgovore

mobilnim telefonima - okrenuli su se uzbudljivom novom mediju ifrovane elektronske
pote radi trenutne globalne komunikacije. Vie nikada nee morati da se nau pred
porotom Vrhovnog suda i da uju kako njihov sopstveni glas progovara sa trake, kao dokaz
nekog davno zaboravljenog razgovora preko mobilnog telefona koji je satelit Agencije
bukvalno ubrao iz vazduha.

Prikupljanje informacija nikada nije bilo jednostavnije. ifre koje je prikupila Agencija
ulazile su u Transleter kao potpuno neitljivi kodovi, da bi nekoliko minula kasnije bile
izbaene kao savreno jasan prvobitni tekst. Tajne vie nisu postojale.

Kako bi arada nemoi i nevetosti bila potpuna, Agencija je otro lobirala protiv novog
softvera za kompjutersko kodiranje, tvrdei da to osujeuje njihovu delatnost i da je
zahvaljujui tome advokatima nemogue da uhvate i osude kriminalce. Grupe za zatitu
graanskih prava su se radovale, tvrdei da Agencija ionako ne treba da ita njihovu potu.
Softveri za kompjutersko ifrovanje su nicali kao iz vode. Agencija za nacionalnu Sigurnost je
izgubila bitku - ba kao to je i planirala. itava elektronska svetska zajednica je bila
zavarana... ili se bar tako inilo.

"Gde su svi?" pitala se Suzan dok je prelazila preko prizemlja naputenog

kriptografskog odeljenja. Ba je hitno.

Iako su se u veini odeljenja Agencije svi zaposleni mogli videti svih sedam dana u
nedelji, u Kriptografskom odeljenju je subotom obino bilo sasvim mirno. Kriptografi-
matematiari su po prirodi bili napeti radoholici i stoga je nepisano pravilo bilo da subotom
uzimaju slobodan dan - osim u hitnim sluajevima.

Deifranti su bili suvie vredna roba da bi Agencija za nacionalnu Sigurnost rizikovala

da ih izgubi zbog sagorevanja od posla.

Dok je Suzan prelazila preko prizemlja, Transleter se ukazao sa njene leve strane. Zvuk
generatora koji su se nalazili osam spratova ispod nje danas je zvuao zauujue zloslutno.
Suzan nikada nije volela da se zatekne u Kriptografskom odeljenju nakon radnog vremena.
Oseala se kao da je zatoena sama u kavezu sa nekom ogromnom, futuristikom zveri. Brzo
se zaputila ka naelnikovoj kancelariji.

Stratmorova radna stanica sa zidovima od stakla, koja bese dobila nadimak "akvarijum"
zbog izgleda koji je imala kada su zastori bili razmaknuti, nalazila se visoko na vrhu niza
mostova i stepenica, prislonjenih uz stranji zid Kriptografskog odeljenja. Dok se penjala
reetkastim stepenicama, Suzan baci pogled navie, ka Stratmorovim debelim hrastovim
vratima. Na njima je stajao grb Agencije za nacionalnu Sigurnost - orao koji je vrsto drao
starinski klju. Iza tih vrata boravio je jedan od najvelianstvenijih ljudi koje je ikada
upoznala.
 Naelnik Stratmor, pedesetestogodinji zamenik direktora operative, bio joj je poput
oca. On je bio taj koji joj je dao posao i koji je Agenciju za nacionalnu Sigurnost pretvorio u
njen dom. Kada se Suzan pridruila Agenciji pre vie od jedne decenije, Stratmor je bio na
elu Odeljenja za razvoj kriptografije - vebalita i obuavalita novih kriptografa - novih
mukaraca kriptografa. Iako Stratmor nikada nije tolerisao nikakvo maltretiranje meu
svojim uposlenima, prema jedinoj eni u svom odeljenju bio je posebno zatitniki naklonjen.
Kada bi ga optuili za pristrasnost, jednostavno bi rekao istinu: Suzan Fleer je bila jedan od
najotroumnijih mladih strunjaka koje je ikada video i nije imao nameru da je izgubi zbog
seksualnog uznemiravanja. Jedan od starijih kriptografa budalasto je odluio da iskua
Stratmorovu odlunost. Jednog jutra u toku njene prve godine u Agenciji, Suzan je svratila u
salon u kojem su boravili novi kriptlografi da uzme dnevni izvetaj. Dok je odlazila,
primetila je svoju sliku na oglasnoj tabli. Gotovo da se onesvestila od sramote. Visila je tamo,
lekarei na krevetu, samo u gaicama. Kako se ispostavilo, jedan od kriptografa je digitalno
skenirao fotografiju iz pornografskog asopisa i prikaio Suzaninu glavu na telo neke druge
devojke. Efekat je bio prilino ubedljiv.

Na nesreu po kriptografa koji je za to bio odgovoran, naelnik Stratmor nije smatrao tu

majstoriju ni najmanje zanimljivom. Dva sata kasnije, pojavilo se obavetenje:

SLUBENIK KARL OSTIN OTPUTEN ZBOG NEDOLINOG PONAANJA

Od tog dana niko joj se vie nije zamerao; Suzan Fleer je bila pulen naelnika
Stratmora.

Meutim, mladi kriptografi naelnika Stratmora nisu bili jedini koji su nauili da ga
potuju; rano u toku svoje karijere Stratmor se istakao pred svojim pretpostavljenima tako
to je predloio itav niz neuobiajenih i izuzetno uspenih obavetajnih operacija. Kako je
napredovao na hijerarhijskoj lestvici, Trevor Stratmor je postao poznat po svojim ubedljivim,
saetim analizama izuzetno sloenih situacija. inilo se da poseduje nekakvu neshvatljivu
sposobnost da vidi dalje od moralne sloenosti koja je okruivala teke odluke Agencije, kao
i da deluje bez kajanja u interesu opteg dobra.

Niko nije ni najmanje sumnjao da je Stratmor voleo svoju zemlju. Meu kolegama je
bio poznat kao patriota i vizionar... pristojan ovek u svetu lai. U godinama koje su usledile
po dolasku Suzan u Agenciju, Stratmor je munjevito napredovao od efa Odeljenja razvoja
kriptografije do drugog oveka itave Agencije.

Sada se samo jedan ovek nalazio ispred naelnika Stratmora - direktor Liland Fontejn,
mitski vladar Palate zagonetki - nikada ga nisu viali, povremeno su ga uli, a stalno ga se
plaili. On i Stratmor su retko imali iste poglede na stvari, a kada bi se sreli, bilo je to poput
borbe titana. Fontejn je bio div nad divovima, ali inilo se da Stratmor ne haje za to. Zastupao
je svoje ideje pred direktorom sa svom uzdranou strasnog boksera. ak ni predsednik
Sjedinjenih Drava se nije usuivao da izazove Fontejna onako kako je to inio Stratmor.
oveku je bio potreban politiki imunitet da bi to uradio ili u Stratmorovom sluaju,
politika ravnodunost.

Suzan je dospela do vrha stepenica. Pre nego to je stigla da pokuca, Stratmorova

elektronska vrata zazujae. Vrata se irom otvorie i naelnik je pokretom ruke pozva da ue.

"Hvala io ste doli, Suzan. Duan sam vam uslugu."

 "Nema na emu." Nasmeila se dok je sedala sa druge strane njegovog stola.

Stratmor je bio vitak ali nabijen ovek iji je blag izgled skrivao njegovu tvrdokornu
efikasnost i perfekcionizam. Njegove sive oi obino su zraile poverenjem i smotrenou
roenim iz iskustva; meutim, danas su izgledale uznemireno i zabrinuto.

"Izgledate umorno", ree Suzan.

"Bio sam i bolje." Stratmor uzdahnu.

Ba tako, pomisli ona.

Stratmor je izgledao loije nego to ga je Suzan ikada videla. Njegova proreena seda
kosa bila je razbaruena, a elo mu je, i pored toga to je soba imala osveavajui klima
ureaj, bilo oroeno znojem.

Izgledao je kao da je spavao u odelu. Sedeo je iza modernog radnog stola sa dve
uvuene tastature i kompjuterskim monitorom na jednom kraju. Sto zatrpan kompjuterskim
ispisima izgledao je poput nekakve vanzemaljske pilotske kabine postavljene posred njegove
kancelarije. "Teka nedelja?" upitala je ona.

Stratmor slegnu ramenima. "Uobiajena. EFF me je ponovo napala zbog graanskog

prava na privatnost."

Suzan se nasmeja. EFF, ili Fondacija za elektronske granice je svetsko udruenje

korisnika kompjutera koji su osnovali monu koaliciju za zatitu graanske slobode, a cilj joj
je podravanje slobode govora na Internetu i informisanje drugih o injenicama i
opasnostima vezanim za ivljenje u elektronskom svetu.

Neprekidno su lobirali protiv onoga to nazivaju "orvelovskim prislukivanjem od

strane vladinih agencija" - posebno Agencije za nacionalnu Sigurnost.

EFF je bila stalno prisutan trn u Stratmorovom oku.

"Zvui uobiajeno", ree ona. "Dakle, ta je to toliko hitno da ste morali da me ivuete iz
kade?"

Stratmor je za trenutak sedeo, odsutno se poigravajui Trackball miem ugraenim u

povrinu njegovog radnog stola. Nakon duge tiine, pogledao je Suzan pravo u oi.

"Koje je najdue vreme koje je bilo potrebno Transleteru da otkrije klju za deifrovanje
teksta?"

Ovo pitanje zatee Suzan potpuno nespremnom. inilo se besmislenim.

Oklevala je.

"Naili smo na neto to je KOMINT presreo pre nekoliko meseci, uistinu je bilo
potrebno oko sat vremena, ali taj dokument je imao besmisleno dugaak klju - deset hiljada
bita ili tako neto."

Stratmor zaguna. "Sat vremena, dakle? A ta je sa nekom od onih graninih provera

koje smo izveli?"
 Suzan slegnu rumenima, "Pa, ako ukljuite i dijagnosticiranje, to je onda oigledno
due," "Koliko due?"

Suzan nije mogla ni da pretpostavi na ta je Stratmor ciljao. "Pa, gospodine, prolog

marta sam testirala algoritam sa segmentiranim milion-bitskim kljuem - nezakonite funkcije
petlji, stanini automati - sve.

Transleter ga je ipak reio. "Koliko dugo?" "Tri sata."

Stratmor upitno izvi obrve. "Tri sata? Toliko dugo?"

Suzan se namrti, blago uvreena. Njen je posao, u poslednje tri godine, bio da podesi
najtajanstveniji kompjuter na svetu.

Veina programskih kodova zahvaljujui kojima je Transleter bio toliko brz bila je
njeno delo. Milion-bitski klju teko da je predstavljao mogui scenario.

"U redu", ree Stratmor. "Dakle, ak i u ekstremnim sluajevima, najdue to je neka

ifra ikada preivela u Transleteru iznosi oko tri sata?" Suzan klimnu glavom. "Da. Vie ili
manje."

Stratmor zastade kao da se plai da kae neto zbog ega bi mogao zaaliti.

Naposletku podie pogled.

"Transleter je naiao na neto..." On zastade. Suzan je ekala. "Vie od tri sata?"

Stratmor klimnu glavom.

Suzan nije izgledala zabrinuto. "Nova dijagnostika? Neto iz odeljenja Sigurnosti

sistema?"

Stratmor odmahnu glavom. "U pitanju je spoljanji fajl."

Suzan je ekala na ono glavno, ali to se ne desi. "Spoljanji fajl? alite se, zar ne?"

"Voleo bih da je tako. Ubacio sam ga sino oko pola dvanaest. Jo ga nije reio." Suzan
zinu. Pogledala je na sat, potom natrag u Stratmora. "Jo traje? Preko petnaest sati?"

Stratmor se nagnu i okrenu svoj monitor ka njoj. Ekran je bio crn, sa izuzetkom malog,
utog prozora sa tekstom koji je treptao u sredini.

PROTEKLO VREME: 15:09:33 TRAENI KLJU:

Suzan je zapanjeno zurila u ekran. Izgledalo je da Transleter radi na jednoj ifri preko
petnaest sati.

Znala je da procesori tog kompjutera pregledaju trideset miliona kljueva u sekundi -

stotinu milijardi na sat.

Ako Transleter i dalje rauna, znai da klju mora da je ogroman - dugaak preko deset
miliona cifara. To je bila potpuna ludost.

"To je nemogue!" odluno je rekla. "Jeste li provirili izvetaje o grekama? Moda je

Transleter imao neku greku i..."

"Izvetaj je ist."
 "Ali taj klju mora da je ogroman!"

Stratmor odmahnu glavom. "Standardni komercijalni algoritam. Rekao bih da je u

pitanju ezdesetetvorobitni klju."

Zbunjena, Suzan je pogledala kroz prozor, ka Transleteru koji se nalazio u prizemlju. Iz

iskustva je znala da je mogao da otkrije ezdesetetvorobitni klju za manje od deset minuta.
"Mora da postoji nekakvo objanjenje."

Stratmor klimnu glavom. "Postoji. Nee vam se svideti."

Suzan se oseala nelagodno. "Da li je Transleter u kvaru?"

"S Transleterom je sve u redu."

"Da li imamo nekakav virus?"

Stratmor odmahnu glavom. "Nema virusa. Samo me sasluajte."

Suzan je bila zapanjena. Transleter nikada nije naiao na ifru koju nije mogao da rei
za manje od sat vremena. Obino bi originalni tekst stigao do Stratmorovog tampaa u roku
od nekoliko minuta. Bacila je pogled na brzi tampa iza njegovog stola. Bio je prazan.

"Suzan", ree Stratmor tie, "ovo e isprva biti teko prihvatiti, ali samo me sasluajte za
trenutak."

Grizao je usnu. "Ova ifra na kojoj Transleter radi ona je jedinstvena.Nije nalik bilo
emu to smo do sada videli."

Stratmor zastade, kao da mu je teko da izgovori te rei. "Ovu ifru je nemogue reiti."
Suzan je zurila u njega, umalo se ne nasmejavi. Nemogue reiti? ta li je to trebalo da
znai? Nije postojala ifra koju nije bilo mogue reiti - za neke je trebalo vie vremena nego
za druge, ali svaku ifru je bilo mogue reiti. Bilo je matematiki zagarantovano da e pre ili
kasnije Transleter naii na pravi klju. "Molim?"

"Ovu ifru je nemogue reiti", odseno je ponovio.

Nemogue? Suzan nije mogla da veruje da je tu re izgovorio ovek koji je imao

dvadeset i sedam godina iskustva u analiziranju ifara.

"Nemogue, gospodine?" rekla je sa nelagodom. "A ta je sa principom

Bergofski?" Suzan je ula za princip Bergofski jo na poetku svoje karijere. Bio je to

kamen temeljac tehnologije grube sile. Takoe, bilo je to ono to je inspirisalo Stratmora da
izgradi Transleter . Taj princip je jasno govorio da je, ukoliko kompjuter pokua sa dovoljnim
brojem kljueva, matematiki bilo garantovano da e pronai onu pravu. Sigurnost jedne
ifre nije leala u tome da je njen klju nemogue nai, ve pre u tome to veina ljudi nema
dovoljno vremena ili opreme da to pokua.

Stratmor odmahnu glavom. "Ova ifra je drugaija."

Suzan ga je popreko posmatrala. Nereiva ifra je matematiki nemogua! On to zna!

Stratmor prevue rukom preko svog oznojenog ela. "Ova ifra je rezultat jednog
potpuno novog kriptografskog algoritma - kakav nikada ranije nismo videli." Suzan je
postala jo sumnjiavija. Kriptografski algoritmi su bili samo matematike formule, recepti za
kodiranje teksta u ifrat. Matematiari i programeri su svakog dana stvarali nove algoritme.
Na stotine njih su se nalazile na tritu - PGP, Difi-Helman, ZIP, IDEA, El Gamal. Transleter
je svakog dana reavao sve njihove ifre, bez problema. Za Transleter su sve ifre izgledale
jednako, bez obzira na to koji ih je algoritam napisao.

"Ne razumem", rekla je. "Ne govorimo ovde o reverznom inenjerstvu neke
kompleksne funkcije, govorimo o gruboj sili. PGP, Lucifer, DSA - nije vano. Algoritam
generie klju za koji misli da je bezbedan, a Transleter isprobava mogunosti sve dok ga ne
otkrije."

U Stratmorovom odgovoru se naziralo kontrolisano strpljenje dobrog uitelja.

"Da, Suzan, Transleter e uvek pronai klju - ak i ukoliko je on ogroman." Zastao je.
"Osim ako... "

Suzan je elela da neto kae, ali bilo je jasno da se Stratmor sprema da ispusti svoju
bombu. Osim ako, ta?

"Osim ako kompjuter ne zna kada je reio ifru."

Suzan zamalo pade sa stolice. "Molim!"

"Osim ako kompjuter ne pogodi taan klju, ali samo nastavi dalje jer nije shvatio da je
pronaao pravi klju." Stratmor je izgledao smrknuto. "Mislim da ovaj algoritam ima u svojoj
osnovi rotirajuu poruku." Suzan je ostala bez teksta.

Pojam rotirajue osnovne poruke se prvi put pojavio 1987. godine u ne sasvim
razumljivom radu maarskog matematiara, Jozefa Harnea. Budui da su kompjuteri koji su
radili na principu grube sile reavali ifre tako to bi pretraivali osnovnu poruku u potrazi
za obrascima rei koji su se mogli identifikovati, Harne je predloio kriptografski algoritam
koji je, pored toga to je vrio ifrovanje, pomerao deifrovani osnovni tekst u odreenom
vremenskom intervalu. Teoretski, neprekidna mutacija bi obezbedila da kompjuter koji
napada nikada ne locira prepoznatljive obrasce rei i tako nikada ne zna kada je pronaao
odgovarajui klju. Taj je koncept bio poneto nalik ideji o naseljavanju Marsa - zamisliv na
intelektualnom nivou, ali, trenutno, izvan ljudskih mogunosti. "Odakle ste dobili to?" pitala
je.

Naelnikov odgovor je usledio nakon podue pauze. "Napisao ga je jedan programer iz

javnog sektora."

"Molim?" Suzan se srui na naslon stolice. "Mi dole imamo najbolje programere na
svetu! Ni kada bismo svi radili zajedno, ne bismo bili ni blizu da stvorimo rotirajuu
osnovnu poruku. Da li pokuavate da mi kaete da je neki klinac sa PC- jem smislio kako to
da uradi?"

Stratmor snizi glas u oiglednom nastojanju da je umiri. "Ne bih ovog momka nazvao
klincem."

Suzan ga nije sluala. Bila je ubeena da mora da postoji neko drugo objanjenje:
greka; virus; sve je bilo verovatnije od ifre koju nije bilo mogue reiti.
 Stratmor ju je ozbiljno posmatrao. "Ovaj algoritam je napisao jedan od najgenijalnijih
kriptografskih umova svih vremena."

Suzan je bila sumnjiavija nego ikad; najgenijalniji kriptografski umovi svih vremena
nalazili su se u njenom odeljenju, a ona bi sasvim sigurno ula za takav algoritam. "Ko?"
pitala je.

"Sigiran sam da moete da pogodite", ree Stratmor. "Ne ljubi ba Agenciju za

nacionalnu Sigurnost."

"Pa, to nam suava izbor!" prasnu ona sarkastino.

"Radio je na projektu izgradnje Transletera. Prekrio je pravila. Umalo da izazove

obavetajnu nonu moru. Deportovao sam ga."

Izraz na Suzaninom licu samo na trenutak govorio je da ne shvata, a potom preblede.

"Oh, moj boe..."

Stratmor klimnu glavom. "itave godine se hvalio kako radi na algoritmu koji e biti
otporan na grubu silu."

"A-ali..." Suzan je zamuckivala. "Mislila sam da blefira. Stvarno je to izveo "Jeste. Tvorac
vrhunske nereive ifre."

Suzan je jedan dug trenutak utala. "Ali... to znai..."

Stratmor je pogleda ravno u oi. "Da. Zahvaljujui Enseiju Tankadu, Transleter je

upravo postao beskoristan."
 ***

Iako Ensei Tankado nije iveo za vreme Drugog svetskog rata, paljivo je izuio sve to
je bilo u vezi sa njim - a naroito sve to je bilo u vezi sa njegovim vrhuncem, eksplozijom u
kojoj je 100.000 njegovih sunarodnika sprila atomska bomba.

Hiroima, 8:15 ujutro, 6. avgust 1945. godine - odvratni in unitenja. Bezumna parada
moi zemlje koja je ve dobila rat. Tankado je sve to prihvatio. Meutim, ono to nikada nije
mogao da prihvati bilo je to to ga je ta bomba liila prilike da ikada upozna svoju majku.
Umrla je dok ga je raala - zbog komplikacija koje su nastale usled radioaktivnog trovanja
koje je osetila toliko godina ranije.

Godine 1945, pre nego to je Ensei roen, njegova majka je, poput mnogih svojih
prijatelja, otputovala u Hiroimu da volontira u centrima za pomo rtvama. Upravo tamo je
postala jedna od hihakusha - ozraenih ljudi. Devetnaest godina kasnije, kada joj je bilo
trideset i est godina, dok je leala u sali za poroaje sa unutranjim krvarenjem, znala je da
e konano umreti. Ono to nije znala bilo je to da e je smrt potedeti vrhunskog uasa -
njeno jedino dete rodie se sa deformitetom.

Enseijev otac nikada ak nije ni video svog sina. Obeznanjen od bola zbog gubitka
supruge i osramoen roenjem, kako mu je medicinska sestra rekla, defektnog deteta koje
verovatno nee doiveti jutro, iezao je iz bolnice da se nikada vie ne vrati. Ensei Tankado
je dat na usvajanje.

Svake je noi mladi Tankado zurio u izobliene prste kojima je drao svoju daruma-
lutku elja i kleo se da e se osvetiti - da e se osvetiti zemlji koja mu je ukrala majku i koja je
toliko posramila njegovog oca da ga ovaj napusti. Meutim, nije znao da se sudbina
spremala da se tu umea.

U februara njegove dvanaeste godine, jedan proizvoa kompjutera iz Tokija pozvao je

njegove usvojitelje sa pitanjem da li bi njihovo ubogaljeno dete uestvovalo u
eksperimentalnoj grupi koja je testirala novu tastatura namenjenu hendikepiranoj deci.
Njegova porodica je pristala.

Iako Ensei Tankado nikada nije video kompjuter, inilo se da instinktivno zna kako da
ga koristi.

Kompjuter mu je otvorio svetove za koje nikada nije ni slutio da postoje. Nedugo

potom, kompjuter je postao itav njegov ivot.

Kad je odrastao, drao je asove, zaraivao i naposletku dobio stipendiju za

Univerzitet Po Kia. Uskoro su Enseija Tankada irom Tokija znali kao fugusha kisai -
genijalnog bogalja.

Tankado je naposletku doao i do tekstova o Perl Harboru i japanskim ratnim

zloinima. Mrnja koju je gajio prema Americi postepeno je izbledela. Postao je predani
budista. Zaboravio je svoj detinji zavet osvete; opratanje je bilo jedini put do prosvetljenja.
 Kada mu je bilo dvadeset, Ensei Tankado je ve bio neto nalik kultnoj figuri meu
programerima. IBM mu je ponudio radnu vizu i posao u Teksasu. Tankado je ponudu
oberuke prihvatio. Tri godine kasnije, napustio je IBM, nastanio se u Njujorku i poeo
samostalno da programira. Jahao je na novom talasu enkripcije javnim kljuem. Pisao je
algoritme i zaradio itavo bogatstvo.

Poput mnogih autora kriptografskih algoritama, Tankado je na sebe skrenuo panju

Agencije za nacionalnu Sigurnost. Nije mu promakla ironija koja je u tome leala - ironija to
mu se pruila prilika da radi u srcu vlade zemlje koju se jednom zakleo da e mrzeti. Odluio
je da ode na razgovor za posao. Kakve god sumnje da je imao, nestale su kada je upoznao
naelnika Stratmora. Otvoreno su razgovarali o Tankadovom poreklu, eventualnoj
netrpeljivosti koju bi mogao oseati prema Sjedinjenim Dravama, njegovim planovima.

Tankado je podvrgnut poligrafu i rigoroznom psiholokom posmatranju u trajanju od

pet nedelja. Sve to je proao. Njegovu mrnju je zamenila predanost Budi. etiri meseca
kasnije, Ensei Tankado je poeo da radi u Kriptografskom odeljenju Agencije za nacionalnu
Sigurnost.

I uprkos velikim primanjima, Tankado je na posao dolazio starim mopedom i nosio sa

sobom spakovan ruak koji je sam jeo za svojim radnim stolom, umesto da se pridrui
ostatku Odeljenja na rebarcima i krem orbi od krompira u kantini. Ostali kriptografi su mu
se divili. Bio je genijalan - najkulturniji programer kojeg su ikada videli. Bio je ljubazan i
poten, povuen i tih spartanske etike. Moralni integritet je za njega bio od neprocenjivog
znaaja Upravo zbog toga su njegovo otputanje iz Agencije i deportacija koja je usledila
predstavljali takav ok.

Tankado je, poput ostalih zaposlenih u Kriptografskom odeljenju, radio na instaliranju

Transletera znajui da e, ukoliko projekat bude uspean maina sluiti za deifrovanje
elektronske pote samo u svrhe odobrenim od strane Ministarstva pravde. Korienje
Transletera je trebalo je da bude regulisano vrlo rigorozno kao i postavljanje prislunih
ureaja koje je kontolisano od strane Federalnog istranog biroa kojim je potreban nalog
saveznog suda.

To bi spreilo Agenciju da bez, razlike prislukuje linu komunikaciju potenih irom

sveta koji se pridravaju zakona.

Meutim, kada je dolo vreme da se ureaj tako programira, osoblju koje je radilo na
Transleteru reeno je da je plan promenjen. Zbog kratkog vremenskog roka koji je esto
pratio antiteroristiku borbu Agencije, Transleter je trebalo da bude samostalan ureaj za
deifrovanje ije e svakodnevno delovanje regulisati iskljuivo sama Agencija.

Ensei Tankado je bio van sebe. To je znailo da e Agencija, zapravo, biti u stanju da
otvori svaiju elektronsku potu i ponovo je zapeati, bez iijeg znanja. Bilo je to kao da
imate prisluni ureaj u svakom telefonskom aparatu na svetu. Stratmor je pokuao da
natera Tankada da shvati da je Transleter ureaj koji omoguava sprovoenje zakona, ali
nije bilo vajde; Tankado je odluno tvrdio da se radi o neuvenom krenju ljudskih prava. Na
licu mesta je dao otkaz i u roku od nekoliko sati prekrio zavet utanja dat Agenciji,
pokuavi da stupi u kontakt sa Fondacijom za elektronske granice. Tankado je bio spreman
da sablazni svet priom o tajnoj maini koja je bila u stanju da kompjuterske korisnike irom
sveta izloi nezamislivoj izdaji od strane vlade. Agencija za nacionalnu Sigurnost je imala
samo jedan izbor - da ga zaustavi.

Na nesreu, hapenje i deportacija Tankada, koji su na sva zvona bili oglaeni na

Internetu, pretvorili su se u njegovo javno blaenje. Suprotno

Stratmorovim eljama, specijalisti Agencije za kontrolu tete - u strahu da bi Tankado

pokuao da ubedi ljude u postojanje Transletera - pustili su glasine koje su unitile njegov
kredibilitet. Enseija Tankada je odbacila itava kompjuterska zajednica - niko nije verovao
bogalju optuenom za pijuniranje, naroito kada je pokuao da kupi svoju slobodu
apsurdnim optubama o postojanju maine za deifrovanje, upuenim na raun Sjedinjenih
Drava.

Meutim, najudnije od svega bilo je to to se inilo da je Tankado pun razumevanja;

sve je to bilo deo obavetajne igre. U njemu kao da nije bilo gneva, samo odlunosti. Dok ga
je odvodilo obezbeenje, sa jezivim mirom je izgovorio svoje poslednje rei upuene
Stratmoru.

"Svi mi imamo pravo da uvamo svoje tajne", rekao je. "Jednog dana u se postarati da
to i bude mogue."

Suzanin um je grozniavo radio - Ensei Tankado je napisao program koji pie nereive
ifre!

Jedva da je mogla da pojmi tu misao,

"Digitalna tvrava", rekao je Stratmor. "Tako ga on zove. To je vrhunsko protiv-

obavetajno oruje. Ako ovaj program dospe na trite, svaki uenik treeg razreda koji ima
modem moi e da alje ifre koje Agencija ne moe da deifruje. Naa obavetajna sluba e
biti gotova."

Meutim, Suzanine misli su bile daleko od uticaja koji je Digitalna tvrava mogla da
ima na politiku. I dalje se muila da shvati kako je mogue da takav program postoji. itavog
svog ivota se bavila deifrovanjem, vrsto poriui postojanje nekakve vrhunske, konane
ifre. Svaka ifra se moe reiti - princip Bergofski! Oseala se poput ateiste koji se naao
licem u lice sa Bogom. "Ako se prouje da ova ifra postoji", proaputala je, "kriptografija e
postati mrtva nauka."

Stratmor je klimnuo glavom. "To nam je najmanji problem."

"Moemo li da isplatimo Tankada? Znam da nas mrzi, ali zar ne moemo da mu

ponudimo nekoliko miliona dolara? Da ga ubedimo da ne distribuira ifru?"

Stratmor se nasmeja. "Nekoliko miliona? Znate li koliko ova stvar vredi? Svaka vlada na
svetu e ponuditi najvie to moe. Moete li da zamislite da kaemo predsedniku da i dalje
pijuniramo Iraane ali da ne moemo vie da proitamo ono to uhvatimo? Ne radi se ovde
samo o Agenciji za nacionalnu bebednost - radi se o itavoj obavetajnoj zajednici. Ova
ustanova prua podrku svima - FBI, CIA, DEA; svi e oni loviti nasumice ako nam bude
nemogue ui u trag isporukama narko-kartela, velike korporacije e da prebacuju novac bez
ikakvog pisanog traga o tome a da mi ne moemo nita, teroristi e moi da askaju u
potpunoj Sigurnosti ."
 " Kriminalci e se provoditi kao nikada u ivotu", ree Suzan,prebledevi i pitae se ta
mi ovde radimo", odvrati Stratmor sa estinom.

"Kad bi znali koliko smo teroristikih napada spreili zahvaljujui tome to mozemo da
eifrujemo poruke, promenili bi pesmu."

Suzan je i pored toga bila svesna kako stvari stoje ; EFF ni u ludilu ne shvata koliko je
Transleter bio vaan.

Transleter je pomogao da se osujeti na desetine napada. ali te su informacije bile strogo

poverljive i nikada nee biti putene u javnost. Rezon koji je leao iza sve te tajnovitosti bio je
jednostavan: vlada nije mogla da dozvoli masovnu histeriju koju bi objavljivanje istine
izazvalo; niko nije znao kako bi javnost reagovala na vesti o tome da fundamentalistike
grupe prole godine umalo da dva puta nisu lansirale nuklearno oruje na teritoriju
Sjedinjenih Drava.

Nuklearni napad, meutim, nije predstavljao jedinu pretnju. Prolog je meseca

Transleter spreio jedan od najgenijalnije osmiljenih teroristikih napada koje je Agencija
ikada videla. Jedna anti-vladina organizacija je smislila plan, poznat pod ifrom ervudska
uma. Na njegovoj meti se nalazila njujorka Berza, a namera je bila da se "preraspodeli
bogatstvo". U toku est dana, lanovi grupe su postavili dvadeset i sedam neeksplozivnih
elektromagnetnih aura u zgrade koje su okruivale Berzu. Ove naprave, kada se aktiviraju,
dovode do snanog magnetnog udara. Istovremenim aktiviranjem svih, smiljeno
postavljenih ureaja, stvorilo bi se magnetno polje toliko snano da bi svi magnetni mediji na
Berzi bili izbrisani - kompjuterski hard diskovi, ogromne ROM banke za pohranjivanje
podataka, rezervni snimci na trakama, pa ak i flopi diskovi. Svi podaci koji su govorili o
tome ko ta poseduje trajno bi se raspali.

Budui da je, zbog istovremenog aktiviranja ovih ureaja, vremenska usklaenost

morala biti savrena, elektromagnetne aure su meusobno bile povezane preko Internet
telefonskih linija. Za vreme dvodnevnog odbrojavanja, unutranji satni mehanizmi u
ureajima razmenjivali su beskonane nizove ifrovanih podataka o sinhronizaciji. Agencija
za nacionalnu bezbednost je uhvatila kretanje podataka kao nekakvu anomaliju na mrei, ali
ih je zanemarila smatrajui ih za naizgled bezopasnu razmenu nebitnih stvari. Meutim,
nakon to je Transleter deifrovao nizove podataka, analitiari su istog trena shvatili da je
sekvenca u stvari odbrojavanje sinhronizovano preko mree. Ureaji su locirani i uklonjeni
svega tri sata pre nego to je trebalo da budu aktivirani.

Suzan je znala da je bez Transletera Agencija bila bespomona u borbi protiv

naprednog elektronskog terorizma. Posmatrala je monitor sa podacima o vremenskom toku.
I dalje je oitavao preko petnaest sati. ak i kada bi Tankadov fajl ovog trenutka bio
deifrovan, Agencija bi bila gotova.

Kriptografsko Odeljenje bi bilo osueno na to da deifruje manje od dve ifre u toku

dana. ak i pri trenutnoj stopi od 150 na dan, i dalje bi postojao zaostatak fajlova koji bi
ekali da budu deifrovani.

"Tankado me je nazvao prolog, meseca", rekao je Stratmor, prekidajui Suzanine misli.

Suzan podie pogled. "Tankado je nazvao vas?" On klimnu glavom. "Da me upozori."

"Da vas upozori na Digitalna tvravu?"

 "Nazvao je da mi kae da usavrava algoritam koji pie nereive ifre. Nisam mu
poverovao."

"Ali zato bi vam on to rekao?" pitala je Suzan. "Da li je eleo da ga vi kupite?"

"Ne. Bila je to ucena."

Stvari su iznenada poele da dolaze na svoje mesto. "Naravno", ree ona zadivljeno.
"eleo je da sperete ljagu sa njegovog imena." "Ne", namrtio se Stratmor. "Tankado je eleo
Transleter ."

"Transleter ?"

"Da. Naredio mi je da se obratim javnosti i da itavom svetu saoptim da imamo

Transleter . Rekao je da e, ako priznamo da moemo da itamo javnu elektronsku potu, on
unititi Digitalnu tvravu." Suzan je delovala nepoverljivo.

Stratmor slegnu ramenima. "U svakom sluaju, sada je suvie kasno. Postavio je
besplatnu kopiju Digitalne tvrave na svoj Internet sajt. Svako na svetu moe da je skine."

Suzan preblede. "ta je uradio!"

"To je samo radi publiciteta. Ne treba brinuti oko toga. Kopija koju je postavio je
kodirana. Ljudi mogu da je skinu, ali niko ne moe da je otvori. Stvarno, to je genijalno.
Izvorni kod za Digitalnu tvravu je ifrovan, zakljuan." Suzan je bila bez rei. "Naravno!
Dakle svako moe da ima kopiju, ali niko ne moe da je otvori."

"Upravo tako. Tankado mae argarepom." "Jeste li videli taj algoritam?"

Naelnik je delovao zbunjeno. "Nisam, rekao sam vam da je ifrovan." inilo se da je

Suzan jednako zbunjena. "Ali mi imamo Transleter ; zato ga jednostavno ne deifrujemo?"
Ali kada je videla izraz na Stratmorovom licu, shvatila je da su se pravila promenila.

"Oh, moj boe." Ostala je bez daha, iznenada shvativi. "Digitalna tvrava je kodirana
unutar sebe same." Stratmor klimnu glavom. "Pogodak."

Suzan je bila zapanjena. Formula za Digitalnu tvravu je bila ifrovana pomou

Digitalne tvrave.

Tankado je objavio matematiki recept od neprocenjive vrednosti, ali tekst recepta je bio
kodiran - i upotrebio je samog sebe da izvede to kodiranje.

"To je Biglmanov sef, promuca Suzan sa strahopotovanjem.

Stratmor klimnu glavom. Biglmanov sef je bio hipotetiki kriptografski scenario po

kojem je graditelj sefova radio nacrte za sef koji se nije mogao provaliti. eleo je da nacrti
ostanu tajna, pa je stoga napravio sef i zakljuao nacrte unutar njega. Tankado je uinio istu
stvar su Digitalnom tvravom. Zatitio je svoje nacrte tako to ih je kodirao formulom koja je
izneta u njegovim nacrtima.

"A ta je sa onim algoritmom koji je u Transleteru?" upita Suzan.

"Preuzeo sam ga sa Tankadovog Internet sajta, kao i svi drugi. Agencija za nacionalnu
Sigurnost je sada ponosni vlasnik algoritma Digitalne tvrave; samo to ne moemo da ga
otvorimo."
 Suzan se divila Tankadovoj genijalnosti. Dokazao je Agenciji da je njegov algoritam
nereiv, a da ga nije otkrio.

Stratmor joj prui iseak iz novina. Bila je to prevedena vest iz Nikkei Shimbuna,
japanskog ekvivalenta Vol Strit Dornalu, koja je javljala da je japanski programer Ensei
Tankado zavrio pisanje matematike formule za koju je tvrdio da moe da pie ifre koje
nije mogue reiti. Formula se zvala Digitalna tvrava i mogla se pogledati na Internetu.
Programer e je ponuditi na aukciji. U tekstu se dalje govorilo da je, iako za algoritam u
Japanu vlada ogromno interesovanje, nekoliko amerikih softverskih kompanija
programerovu tvrdnju proglasilo za besmislenu, slinu tvrdnji da se olovo moe pretvoriti u
zlato.

Formula je, tvrdili su oni, prevara koju ne treba shvatati ozbiljno. Suzan podie pogled.
"Na aukciji?"

Stratmor klimnu glavom. "Do sada je ve svaka softverska kompanija u Japanu

preuzela kodirani primerak Digitalne tvrave i pokuava da ga dekodira. Sa svakom
sekundom u kojoj im to ne polazi za rukom, ponuena cena raste." "To je besmislica", odvrati
brzo Suzan. "Svi novi kodirani fajlovi su nereivi, osim ako imate Transleter . Digitalna
tvrava ne moe biti nita vie od generikog algoritma javnog domena, i nijedna od tih
kompanija ga ne moe deifrovati." "Ali, to je genijalna marketinka zamisao", ree Stratmor.
"Razmislite o tome - svaka vrsta neprobojnog stakla zaustavlja metke, ali ako vas kompanija
izazove da prostrelite njeno staklo, odjednom e to svi pokuavati."

"I Japanci zaista veruju da je Digitalna tvrava drugaija? Bolja od bilo ega drugoga na
tritu?"

"Tankado je moda bio odbaen, ali svi znaju da je genije. On je gotovo kultna ikona
meu hakerima. Ako Tankado kae da je algoritam nereiv, onda je nereiv."

"Ali svi su oni nereivi, to se javnosti tie!

"Da..."Stratmor je razmiljao. "Trenutno."

"ta bi to trebalo da znai"?"

Stratmor uzdahnu. "Pre dvadeset godinu, niko nije mogao ni da zamisli da emo moi
da deifrujemo dvanaestobitne nizove cifara. Ali tehnologija je napredovala. Tehnologija
uvek napreduje. Proizvoai softvera pretpostavljaju da e u neko doba postojati kompjuteri
poput Transletera.Tehnologija eksponencijalno napreduje, i naposletku e sadanji
kriptografski algoritmi koji koriste javni klju prestati da budu bezbedni. Javie se potreba za
boljim algoritmima, kako bi se zadrala prednost nad kompjuterima sutranjice."

"A to je Digitalna tvrava?"

"Upravo tako. Algoritam koji odoleva gruboj sili nikada nee zastareti, bez obzira na to
koliko moni postanu kompjuteri za deifrovanje. To bi preko noi mogao postati svetski
standard."

Suzan duboko uzdahnu. "Neka nam je bog u pomoi", proaputala je. "Moemo li mi da
damo ponudu?"
 Stratmor odmahnu glavom. "Tankado nam je pruio ansu. To mi je jasno stavio na
znanje. I ovako je suvie riskantno; ako nas uhvate, time u sutini priznajemo da se plaimo
njegovog algoritma. Na taj emo nain javno priznati ne samo da imamo Transleter , ve i da
je Digitalna tvrava imuna na njega."

"Koliko imamo vremena?"

Stratmor se namrti. "Tankado je nameravao da objavi ko je ponudio najvie sutra u

podne."

Suzan oseti kako joj se stomak prevre. "A potom?" "Dogovor je bio da e pobedniku
dati klju."

"To je deo igre. Svi ve imaju algoritam, tako da Tankado na aukciji nudi klju po kojem
se taj algoritam reava."

Suzan zajea. "Naravno." Bilo je to savreno. isto i jednostavno. Tankado je kodirao

Digitalnu tvravu, i samo on ima klju koji je otkljuava. Bilo joj je teko da pojmi da tamo
negde - verovatno navrljan na paretu papira u Tankadovom depu - lei klju od ezdeset i
etiri karaktera koji bi mogli zauvek staviti taku na prikupljanje informacija od strane
obavetajnih agencija u Americi.

I dok je zamiljala taj scenario, Suzan oseti da joj je loe. Tankada e svoj klju dati
onome ko ponudi najvie - i ta e kompanija otkljuati vrata Digitalne Tvrave. Potom e
verovatno ubaciti algoritam u otporan system i za godinu dana, svaki kompjuter koji e biti
proizveden biti opremljen Digitalnom tvravom.

Komercijalni proizvoai nikada nisu razmiljali da proizvedu ip za kodiranje jer ifre

zastarevaju,ali Digitalna tvrava nikada nee zastareti zbog stalne promene osnovnog teksta,
nijedan napad grubom silom nikada nee otkriti odgovarajui klju. Bio je to novi standard
digitalnog kodiranja. Svaka ifra nereiva. Jednom rei jedna anarhija.

"Koje su nam opcije?" usudi se da pita Suzan. Bila je veoma svesna da vremena oaja
zahtevaju oajnike mere, ak i u Agenciji. "Ne moemo ga uklonili, ako na to mislite."

Upravo na to je Suzan mislila. Tokom godina koje je provela u Agenciji, Suzan je ula
glasine o njenim nezvaninim vezama sa najvetijim plaenim ubicama na svetu -
unajmljenicima koji su imali da obave prljave poslove obavetajne organizacije.

Stratmor odmahnu glavom. "Tankado je suvie pametan da bi nam ostavio tu

mogunost."

Suzan oseti da joj je laknulo. "Zatien je?" "Ne ba." "Krije se?" Stratmor slegnu
ramenima.

"Tankado je napustio Japan. Planirao je da ponude proverava preko telefona. Ali mi

znamo gde se nalazi."

"I ne nameravate da neto uinite?"

"Ne. Osigurao se. Tankado je dao kopiju kljua nepoznatom treem licu... za sluaj da
mu se neto desi."
 Naravno, mislila je Suzan. Aneo uvar. "I pretpostavljam da e, ukoliko se neto desi
Tankadu, misteriozni ovek prodati klju?"

"Jo gore. Ako bilo ko napadne Tankada, njegov partner e objaviti klju." Suzan je bila
zbunjena.

"Njegov partner e objaviti klju?" Stratmor klimnu glavom. "Postavie ga na

Internet, staviti u novine, na bilborde. Zapravo, poklonie ga."

Suzanine oi se razrogaie. "Besplatno preuzimanje?"

"Upravo tako. Tankado je shvatio da mu, ako bude mrtav, novac nee ni trebati - zato
onda da svetu ne da mali oprotajni poklon?"

Nastade duga pauza. Suzan je duboko disala, kao da pokuava da upije uasnu istinu.
Ensei Tankado je stvorio nereivi algoritam. Dri nas kao taoce. Iznenada ustade. Glas joj je
bio odluan.

"Moramo stupiti u kontakt sa njim! Mora da postoji nain da ga ubedimo da klju ne

pusti u prodaju! Moemo mu ponuditi tri puta vie od najbolje ponude! Moemo sprati ljagu
sa njegovog imena! Bilo ta!" "Suvie je kasno", ree Stratmor, duboko je uzdahnuo.

"Ensei Tankado je jutros naen mrtav u Sevilji, u paniji."

 ***

Lir-det 60 sa dva motora sleteo je na vrelu pistu koja je isijavala toplotu. Napolju,
ogoleli prizor panske donje Ekstremadure proletao je pored aviona u vidu mrlje, da bi se
potom usporio.

"Gospodine Beker?" zapucketao je glas. "Stigli smo."

Beker ustade i protegnu se. Nakon to je otvorio pregradu iznad sedita, setio se da
nema prtljag. Nije imao vremena da se spakuje. Nije ni bilo vano - obeali su mu da e
putovanje biti kratko - doleti i odleti.

Dok su se motori zaustavljali, avion skliznu sa sunca u prazan hangar naspram glavnog
terminala.

Trenutak kasnije, pojavio se pilot i spustio stepenice. Beker proguta ostatak soka od
brusnica, spusti au na ank i iskopa sako.

Pilot izvue debeli koverat od manil papira iz svoje letake uniforme. "Dobio sam
uputstva da vam predam ovo." Pruio ga je Bekeru. Na prednjoj strani, napisane plavim
penkalom, stajale su rei:

Zadrite kusur

Beker je palcem preao po ivici debelog snopa crvenkastih novanica. "ta..." "Lokalna
moneta", glatko odsee pilot."Znam ta je to", promuca Beker. "Ali to je... to je previe. Sve to
mije potrebno jeste novac za taksi." Beker je napamet raunao. "Ovo ovde vredi na hiljade
dolara!"

"Ja sam dobio svoja nareenja, gospodine." Pilot se okrenu i pope natrag u kabinu.
Vrata se zatvorie za njim.

Beker je zurio navie, u avion, a potom nanie, u novac koji je drao u ruci. Nakon to je
za trenutak stajao u praznom hangaru, on gurnu koverat u gornji dep, ogrnu sako i zaputi
se napolje, preko piste. Bio je to udan poetak. Beker prestade da misli o tome. Uz malo
sree, vratie se na vreme da spasi neto od svog putovanja u Stoun Menor sa Suzan. Doleti i
odleti, rekao je sam sebi. Doleti i odleti. Nipoto nije mogao da zna.
 ***

Tehniar Sigurnosti sistema Fil artrukijan je nameravao da se u Kriptografskom

odeljenju zadri samo minut - taman dovoljno dugo da uzme neke papire koje je zaboravio
prethodnog dana. Ali nije mu se dalo.

Nakon to je preao preko prizemlja Kriptografskog odeljenja i zakoraio u laboratoriju

Sigurnosti sistema, odmah je znao da neto nije bilo u redu. Za kompjuterskim terminalom
koji je neprekidno nadzirao rad Transletera nije bilo nikoga. Monitor je bio iskljuen.
artrukijan pozva naglas: "Ima li koga?"

Nije bilo odgovora. Laboratorija je bila ista kao suza - kao da u njoj nikoga nije bilo ve
satima.

Iako je artrukijanu bilo samo dvadeset i tri godine, i iako je relativno nov meu
osobljem Sigurnosti sistema, bio je dobro obuen i znao je proceduru: Uvek je neko iz
Sigurnosti sistema na dunosti u Kriptografskom odeljenju... naroito subotom kada tu nije
bilo kriptografa.

Istog trenutka je ukljuio monitor i okrenuo se ka rasporedu duosti na oglasnoj tabli.

"Ko je deuran?" naglas je zapitao, prelazei pogledom preko spiska imena. Prema
rasporedu, mladi poetnik po imenu Sajdenberg je trebalo da zapone svoju duplu smenu u
pono prethodne noi. artrukijan pogleda oko sebe po praznoj laboratoriji i namrti se. "Pa,
gde je onda, do avola?"

Dok je posmatrao kako se monitor ukljuuje, artrukijan se pitao da li Stratmor zna da

je laboratorija Sigurnosti sistema bez nadzora. Dok je ulazio, primetio je da su zastori na
Stratmorovoj kancelariji navueni. To je znailo da je gazda unutra - to uopte nije bilo
neuobiajeno za subotu; Stratmor je, kako se inilo, uprkos tome to je zahtevao da njegovi
kriptografi subotom uzmu slobodan dan, radio 365 dana u godini.

Jednu stvar je artrukijan znao zasigurno - ako Stratmor otkrije da je laboratorija

Sigurnosti sistema bez nadzora, to e odsutnog poetnika stajati posla. artrukijan baci
pogled na telefon, pitajui se da li da pozove mladog tehniara i da ga izvadi; meu osobljem
Sigurnosti sistema vladalo je nepisano pravilo da e jedan drugom uvati lea. U
Kriptografskom odeljenju, zaposleni u Sigurnosti sistema su bili graani drugog reda, u
neprekidnom sukobu sa gazdama imanja. Nije bila nikakva tajna da kriptografi vladaju ovim
gnezdom od vie milijardi dolara; osoblje Sigurnosti sistema je egzistiralo samo zato to su
zahvaljujui njima igrake besprekorno funkcionisale.

artrukijan donese odluku. Zgrabio je telefon. Meutim, slualica nikada nije stigla do
njegovog uha.

Ukopao se u mestu, pogleda prikovanog na monitor koji se sada pojavio osvetljen pred
njim. Kao u usporenom snimku, spustio je telefon i otvorenih usta se, zapanjen, zagledao u
prizor pred sobom.
 Za osam meseci koliko je bio u Sigurnosti sistema, Fil artrukijan nikada nije video da
monitor Transletera pokazuje ita osim dvostruke nule u polju koje je oznaavalo sate. Danas
je to video prvi put.

PROTEKLO VREME: 15:17:21

"Petnaest sati i sedamnaest minuta?" zagrcnuo se. "Nemogue!"

Resetovao je monitor, molei se da se nije osveio kako treba. Meutim, kada se

monitor ponovo ukljuio, izgledao je isto.

artrukijan oseti kako ga podilaze marci. Tehniari Sigurnosti sistema u

Kriptografskom odeljenju su imali samo jedan zadatak: da se pobrinu da Transleter bude
"ist" - bez virusa.

artrukijan je znao da vreme od petnaest sati moe da znai samo jedno - zaraenost
virusom. Nekakav neisti fajl je dospeo u Transleter i upravo je unitavao programski kod.
Istog trenutka na scenu stupi njegova obuka; vie nije bilo vano to je laboratorija Sigurnosti
sistema bila bez nadzora ili to su monitori bili iskljueni. Usredsredio se na problem koji je
bio pred njim - Transleter . Odmah je zatraio spisak svih fajlova koji su dospeli u Transleter
u poslednjih 48 sati. Poeo je da prouava spisak.

Da li je neki zaraeni fajl uspeo da se provue? pitao se. Da li je mogue da je

sigurnosnim filterima neto promaklo?

Kao meru predostronosti, svaki fajl koji je ulazio u Transleter je morao da proe kroz
ono to je bilo poznato pod nazivom Oklopna rukavica -niz monih sigurnosnih kapija,
paket filtera i antivirus programa koji su pretraivali ulazne fajlove u potrazi za
kompjuterskim virusima i potencijalno opasnim sub-rutinama. Fajlovi koji sadre programe
koji su bili "nepoznati" Oklopnoj rukavici smesta su bili odbacivani. Morali su biti runo
provereni. Povremeno bi Oklopna rukavica odbacivala potpuno bezopasne fajlove ukoliko bi
sadrali programski kod koje filteri nikada ranije nisu videli. U tom sluaju, tehniari
Sigurnosti sistema su vrili detaljne rune provere, i tek tada bi, nakon to bi dobili potvrdu
da je fajl ist, zaobili filtere Oklopne rukavice i poslali fajl u Transleter .

Kompjuterski virusi su bili raznovrsni poput bakterijskih. Poput njihovih fiziolokih

srodnika, kompjuterski virusi su imali samo jedan cilj - da se zakae za domainski sistem i
umnoe. U ovom sluaju, domain je bio Transleter . artrukijan se divio to Agencija nije jo
ranije imala problema sa virusima.

Oklopna rukavica je bila moan uvar, ali Anemija je ipak predstavljala prvi nivo ulaza
- mesto na koje su se slivale ogromne koliine digitalnih informacija iz sistema irom sveta.
Njukanje za informacijama liilo je na seks sa kim god stignete - sa zatitom ili bez nje, pre
ili kasnije zakaite neto. artrakijan je zavrio sa prouavanjem spiska fajlova koji se nalazio
pred njim. Bio je jo zbunjeniji nego pre. Svaki fajl je bio u redu. Oklopna rukavica nije videla
nita to bi odstupalo od uobiajenog, to je znailo da je fajl koji se nalazio u Transleteru bio
sasvim ist.

"Pa, zato onda, do avola, toliko traje?" upitao je praznu prostoriju. artrakijan oseti
kako ga obliva znoj. Pitao se da li bi trebalo da ode i uznemiri Stratmora ovim vestima.
 "Test na viruse", odluno ree artrakijan, pokuavajui da se smiri. "Trebalo bi da
pokrenem test na viruse."

artrukijan je znao da bi, u svakom sluaju, test na viruse bio prva stvar koju bi
Stratmor zahtevao.

Bacivi pogled na naputeno prizemlje Kriptografskog odeljenja, artrakijan donese

odluku. Ubacio je i pokrenuo test na viruse. Trebae mu oko petnaest minuta.

"Vrati se ist", proaputao je. "Savreno ist. Reci tatici da nije nita." Ali artrakijan je
oseao da nije bilo nita. Instinkt mu je govorio da se neto veoma neobino deavalo u toj
velikoj deifrantskoj zveri.
 ***

"Ensei Tankado je mrtav?" Suzan oseti kako je zahvata talas munine. i "Ubili ste ga?
Mislila sam da ste rekli..."

"Mi ga nismo ni pipnuli", razuveri je Stratmor. "Umro je od sranog udara. KOMINT

nas je nazvao rano jutros. Njihov kompjuter je primetio Tankadovo ime u izvetajima
seviljske policije preko Interpola."

"Od sranog udara?" Suzan nije delovala ubeeno. "Imao je trideset godina." "Trideset i
dve", ispravi je Stratmor. "Imao je uroenu sranu manu." "Ja to nikada nisam ula."

"Otkrilo se pri lekarskom pregledu prilikom zapoljavanja u Agenciji. Nije to bilo neto
ime se hvalio."

Suzan je bilo teko da prihvati da je prst sudbine delovao ba sada. "Bolesno srce ga je
ubilo - samo tako?"

Stratmor slegnu ramenima. "Slabo srce... dodajte tome vruinu u paniji. Ubacite i stres
zbog ucenjivanja Agencije..."

Suzan je utala. ak i ukoliko uzme u obzir sve okolnosti, bilo joj je teko zbog smrti
jednog tako genijalnog kriptografa. Stratmorov promukli glas prekide njene misli.

"Jedina svetla taka u itavoj ovoj katastrofi jeste to to je Tankado putovao sam. Dobre
su anse da njegov partner jo ne zna da je on mrtav. panske vlasti su obeale da e
sauvati tu informaciju koliko god bude mogue. Mi smo primili poziv samo zato to je
KOMINT drao oi irom otvorene." Stratmor je pomno posmatrao Suzan. "Moram da
pronaem tog partnera pre nego to on sazna da je Tankado mrtav. Zato sam vas pozvao.
Potrebna mi je vaa pomo."

Suzan je bila zbunjena. Njoj se inilo da je Tankadova smrt dola u pravi as da rei
itav njihov problem.

"Gospodine naelnie", upitala je, "ako vlasti kau da je on umro od sranog udara, mi
smo van opasnosti; njegov partner e znati da Agencija nije odgovorna."

"Nije odgovorna?" Stratmorove oi se razrogaie od neverice. "Neko ucenjuje Agenciju

i nekoliko dana kasnije zavri mrtav - i mi nismo odgovorni. Kladim se u debele pare da
Tankadov misteriozni prijatelj to nee videti na taj nain.ta god da se desilo, mi izgledamo
krivi kao sam vrag. Mogao je lako biti otrovan, autopsija je mogla biti nametena, ili bilo ta
drugo." Stralmor zastade. "Koja je bila vaa prva reakcija kada sam vam rekao da je Tankado
mrtav?"

Ona se namrti. "Pomislila sam da ga je Agencija ubila."

"Upravo tako. Ako Agencija moe da postavi pet Riolit satelita u geo-sinhronu orbitu
iznad Bliskog istoka, mislim da se lako moe pretpostaviti da imamo dovoljno sredstava da
potplatimo nekoliko panskih policajaca." Naelnik je dokazao ta je hteo.
 Suzan uzdahnu. Ensei Tankado je mrtav. Agencija e biti okrivljena. "Moemo li da na
vreme pronaemo njegovog partnera?"

"Mislim da moemo. U dobroj smo prednosti. Tankado je mnogo puta javno objavio da
radi sa partnerom. Mislim da se nadao da e to obeshrabriti softverske kompanije i odvratiti
ih od pokuaja da mu nekako naude ili da ukradu njegov klju. Pretio je da e, ukoliko bude
bilo kakve nepotene igre, njegov partner objaviti klju; ukoliko bi takav softver bio
besplatan, sve firme bi se iznenada nale u takmiarskom poloaju." "Pametno." Potvrdi
Suzan.

Stratmor nastavi. "Nekoliko puta je, u javnosti, Tankado pomenuo svog partnera po
imenu. Zvao ga je Nort Dakota." "Nort Dakota? Oigledno nekakav pseudonim."

"Da, ali kao meru predostronosti pokrenuo sam Internet pretraiva koristei termin
Nort Dakota kao parametar pretrage. Nisam mislio da u neto pronai, ali otkrio sam nalog
elektronske pote." Stratmor zastade. "Naravno da sam pretpostavio da to nije taj Nort
Dakota kojeg smo mi traili, ali proverio sam nalog za svaki sluaj. Zamislite koliko sam bio
zapanjen kada sam otkrio da je nalog pun poruka od Ensei Tankada."

Stratmor izvi obrve. "A u porukama se mnogo puta pominju Digitalna tvrava i
Tankadovi planovi da uceni Agenciju." Suzan skeptino pogleda Stratmora.

Bila je zapanjena to je naelnik dopustio da ga tako lako zavaraju.

"Gospodine naelnie", rekla je, "Tankado vrlo dobro zna da Agencija moe da ita
elektronsku potu na Internetu; nikada ne bi koristio elektronsku potu za slanje tajnih
informacija. To je zamka. Ensei Tankado vam je dao Nort Dakotu. Znao je da ete pokrenuti
pretraivanje. Kakve god informacije da je slao, eleo je da ih naete - to je lani trag."

"Dobar instinkt", odvrati Stratmor, "ali postoji tu nekoliko stvari. Nisam mogao da
pronaem nita pod "Nort Dakota", tako da sam uneo varijacije u parametre pretraivanja.
Nalog koji sam pronaao bio je pod varijacijom - NDAKOTA." Suzan odmahnu glavom.
"Pokretanje permutacija je standardna procedura.

Tankado je znao da ete pokuavati sa varijacijama sve dok ne naletite na neto.

NDAKOTA je suvie laka izmena."

"Moda", ree Stratmor, napisa nekoliko rei na pare papira i prui ga Suzan.

"Ali pogledajte ovo."

Suzan proita ono to je pisalo na papiru. Iznenada je shvatila na ta je naelnik mislio.

Na papiru se nalazila elektronska adresa Nort Dakote. NDAKOTA@ARA.AN0N.ORG

Suzaninu panju privukla su slova ARA u adresi. ARA je znailo American Remailers
Anonymous, poznati anonimni server.

Anonimni serveri su bili popularni meu korisnicima Interneta koji su eleli da

sauvaju tajnost svog identiteta. Uz novanu naknadu, ove kompanije su titile privatnost
svojih korisnika tako to su delovale kao posrednik u razmeni elektronske pote. Bilo je to
kao da imate potanski fah obeleen brojem, korisnik je mogao slati i primati potu a da
nikada ne otkrije svoju pravu adresu ili ime. Kompanija je primala elektronsku potu
naslovljenu na pseudonime i potom ih prosleivala do pravih naloga svojih klijenata.
Ovakve kompanije su ugovorom bile obavezane da nikada ne otkriju identitet ili lokaciju
svojih pravih korisnika.

"To nije dokaz", ree Stratmor, "ali jeste prilino sumnjivo."

Suzan klimnu glavom, iznenada ubeenija. "Dakle, hoete da kaete da Tankado nije
mario da li e neko tragati za Nort Dakotom zato to njegov identitet i lokaciju titi ARA."

"Tano."

Suzan je razmiljala za trenutak. "ARA opsluuje uglavnom amerike naloge.

Mislite li da bi Nort Dakota mogao biti ovde negde?"

Stratmor slegnu ramenima. "Mogue je. Uz pomo amerikog partnera, Tankado je

mogao da obezbedi geografsku razdvojenost dva kljua. To bi mogao biti pametan potez."

Suzan razmisli o tome. Sumnjala je da bi Tankado podelio svoj klju sa bilo kim osim sa
veoma bliskim prijateljem, a koliko se ona seala, Ensei Tankado nije imao mnogo prijatelja u
Sjedinjenim Dravama.

"Nort Dakota", razmiljala je, dok je njen kriptografski um mozgao o moguim

znaenjima tog pseudonima. "Kako zvue njegove poruke upuene Tankadu?"

"Nemam pojma. KOMINT je uhvatio samo Tankadove izlazne poruke. Trenutno je sve
to znamo o Nort Dakoti jedna anonimna adresa." Suzan je kratko razmiljala. "Ima li anse
da je to mamac?"

Stratmor izvi obrvu. "Kako?"

"Mogue je da je Tankado slao lanu elektronsku potu na neki neaktivan nalog u nadi
da emo ga mi otkriti. Mi bismo mislili da je on zatien, a on nikada ne bi morao da rizikuje
da sa nekim podeli svoj klju.

Mogue je da je radio sam."

Stratmor se zadivljeno nasmeja. "To bi bilo problematino da nema jedne stvari.

Tankado nije koristio nijedan od svojih uobiajenih kunih ili poslovnih Internet naloga.
Svraao je do Univerziteta DoKia i pristupao njihovom centralnom kompjuteru. Izgleda da
tamo ima nalog koji je uspeo da sauva kao tajnu. To je veoma dobro skriven nalog, i ja sam
ga pronaao iskljuivo sluajno."

Stratmor zastade. "Dakle... ako je Tankado eleo da otkrijemo njegovu potu, zato bi
koristio tajni nalog?"

Suzan je razmiljala. "Moda je koristio tajni nalog kako ne biste posumnjali da se radi o
mamcu? Moda je Tankado sakrio nalog taman toliko duboko da vi nabasate na njega i
pomislite da ste ga sluajno otkrili. To daje kredibilitet njegovoj elektronskoj poti."

Stratmor se zakikota. "Trebalo je da budete terenski agent. To je dobra ideja. Na alost,

svako pismo koje Tankado alje dobija odgovor. Tankado pie, njegov partner odgovara."

Suzan se namrti. "U redu. Dakle, hoete da kaete da Nort Dakota postoji."
 "Plaim se da je tako. A mi moramo da ga pronaemo. I to u potaji. Ako nasluti da smo
mu na tragu, sve je gotovo."

Suzan je sada tano znala zato ju je Stratmor pozvao. "Da pogodim", rekla je. "elite da
ja pretraim tajne baze podataka tog anonimnog servera i da pronaem pravi identitet Nort
Dakote?"

Stratmor joj uputi brz osmeh. "Gospoice Fleer, itate mi misli."

Kada je re o diskretnim pretraivanjima Interneta, Suzan Fleer je prava ena za taj

posao. Pre godinu dana, jedan vii zvaninik Bele kue dobijao je pretnje putem elektronske
pote od nekoga sa anonimne elektronske adrese.

Zatraili su od Agencije da otkrije ko je u pitanju. Iako je Agencija bila ovlaena da

zahteva da kompanija koja je pruala uslugu anonimnog servera otkrije identitet korisnika,
opredelila se za taktiniji metod: "traga".

Suzan je programirala indikator lokacije preruen u elektronsku poruku. Mogla je da ga

poalje na lanu adresu korisnika, a kompanija bi tu poruku, izvravajui dunost po
ugovoru, prosledila na pravu adresu korisnika. Kada bi se poruka nala tamo, program bi
zabeleio njenu Internet lokaciju i poslao je Agenciji.

Potom bi se programski izbrisao, ne ostavljajui nikakvog traga. Od tog dana pa

nadalje, to se tie Agencije, anonimni serveri nisu bili nita drugo do manja smetnja.

"Moete li da ga pronaete?" upita je Stratmor. "Naravno. Zato ste toliko ekali da me

pozovete?"

"Zapravo" - on se namrti... "uopte nisam nameravao da vas pozovem. Nisam eleo da

upletem nikoga.

Pokuao sam sam da poaljem kopiju vaeg tragaa, ali napisali ste tu prokletu stvar u
jednom od onih novih hibridnih jezika; nisam mogao da ga namestim da radi. Stalno je slao
besmislene podatke. Naposletku sam morao da progutam ponos i da vas pozovem."

Suzan se zakikota. Stratmor je bio sjajan kriptografski programer, ali njegov repertoar je
bio ogranien prvenstveno na algoritme; praktini, osnovni elementi manje uzvienog
"svetovnog" programiranja esto su mu izmicali.

ta vie, Suzan je napisala svoj program za traganje u novom, hibridnom programskom

jeziku zvanom LIMBO; bilo je razumljivo to je Stratmor naiao na probleme. "Postarau se
za to." Ona se nasmei, okrenuvi se da poe. "Biu za svojim terminalom." "Imate li neku
predstavu koliko bi to moglo da traje?"

Suzan zastade. "Pa... zavisi od toga koliko efikasno ARA prosleuje potu. Ako je on
ovde u Sjedinjenim Dravama i ako koristi neto poput AOL-a ili Compuservera, pronai u
njegovu kreditnu karticu i potansku adresu za sat vremena. Ako je na nekom univerzitetu
ili u nekoj kompaniji, potrajae malo due." Kiselo se nasmeila. "Nakon toga, ostalo je sve na
vama." Suzan je znala da se to "ostalo" odnosi na interventnu ekipu Agencije, iskljuenje
struje u kui tog partnera, i upadanje kroz prozore sa elektrinim pukama. Interventna
ekipa e verovatno misliti da se radi o hapenju dilera. Stratmor e bez sumnje lino proetati
kroz kr na mestu hapenja i pronai klju od ezdeset i etiri karaktera. Potom e ga unititi.
Digitalna tvrava e zauvek zakljuana tavoriti na Internetu.
 "Paljivo poaljite "tragaa"", upozori je Stratmor. "Ako Nort Dakota vidi da smo ga
otkrili, uspaniie se i neu stii da tamo poaljem ekipu pre nego to nestane zajedno sa
kljuem."

"Udari i bei", uveri ga ona. "im ova stvarica pronae taj nalog, izbrisae se. Nee ni
znati da smo bili tamo." Naelnik umorno klimnu glavom. "Hvala vam."

Suzan mu se blago nasmei. Uvek se divila kako je, ak i kada je bio suoen sa
katastrofom, Stratmor uspevao da se sabere i bude miran. Bila je ubeena da je upravo ta
osobina obeleila njegovu karijeru i uzdigla ga do najviih redova moi.

Dok je ila ka vratima, bacila je dug pogled nanie, na Transleter . Postojanje nereivog
algoritma bio je koncept koji se jo upinjala da pojmi. Molila se da pronau Nort Dakotu na
vreme.

"Pourite", doviknu joj Stratmor, "i do veeri ete biti u Smoki planinama." Suzan se
ukopa u mestu.

Znala je da nikada nije pomenula svoje putovanje Stratmoru. Okrenula se. Da li mi

Agencija prislukuje telefon?

Stratmor se vragolasto osmehnu. "Dejvid mi je jutros rekao za vae putovanje.

Rekao je da ete biti prilino ljuti zbog odlaganja." Suzan se izgubi. "Razgovarali ste sa
Dejvidom jutros!"

"Naravno." Stratmora kao da je zbunila Suzanina reakcija. "Morao sam da ga uputim."

"Da ga uputite?" ponovi ona. "U ta"

"U ovo putovanje. Ja sam poslao Dejvida u paniju."

panija. Ja sam poslao Dejvida u paniju. Naelnikove su rei bile poput uboda. "Dejvid
je u paniji?"

Suzan nije mogla da veruje. "Vi ste ga poslali u paniju?" Ton joj postade gnevan.
"Zato?"

Stratmor je bio zapanjen. Oigledno nije bio navikao da neko na njega vie, pa ak ni
njegov glavni kriptograf. Zbunjeno ju je pogledao. Bila je napeta poput tigrice koja brani
svoje mlade.

"Suzan", ree on. "Razgovarali ste sa njim, zar ne? Dejvid vam je obja snio?" Bila je
suvie okirana da bi progovorila. panija? Zbog toga je Dejvid odloio nae putovanje u
Stoun Menor?

"Poslao sam kola po njega jutros. Rekao je da e vas nazvati pre nego to krene. ao mi
je. Mislio sam. ."

"Zato biste vi poslali Dejvida u paniju?"

Stratmor zastade i pogleda je kao da se to samo po sebi podrazumeva. "Da uzme drugi
klju."

"Kakav drugi klju?" "Tankadov primerak."

 Suzan je bila izgubljena. "O emu vi to priate?"

Stratmor uzdahnu. "Tankado je sigurno kod sebe imao svoj primerak kljua kada je
umro. Naravno da ne elim da taj primerak luta po seviljskoj mrtvanici." "Pa ste poslali
Dejvida Bekera?" Suzan je bila vie nego okirana.

Nita nije imalo smisla. "Ali Dejvid ak ni ne radi za vas!"

Stratmor je bio zapanjen. Niko nikada nije tako priao sa zamenikom direktora Agencije
za nacionalnu Sigurnost. "Suzan", rekao je, zadravajui pribranost, "u tome i jeste stvar. Bio
mije potreban..."

Tigrica napade. "Imate dvadeset hiljada zaposlenih na raspolaganju! Odakle vam pravo
da poaljete mog verenika?"

"Bio mi je potreban civilni kurir, neko ko uopte nema veze sa vladom. Da sam koristio
redovne kanale i da je neko doznao za to... " "A Dejvid Beker je jedini civil kojeg poznajete?"

"Ne! Dejvid Beker nije jedini civil kojeg poznajem! Ali u est sati jutros, stvari su se
deavale brzo!

Dejvid govori jezik, pametan je, imam poverenja u njega i mislio sam da u mu uiniti
uslugu!"

"Uslugu?" jedva igovori Suzan to to ste ga poslali u paniju je usluga?" "Da! Plaam
mu deset hiljada dolara za jedan dan posla.

Preuzee Tankadove stvari i doletee kui. To je usluga!" Suzan je utala. Razumela je.
Radilo se o novcu.

U mislima se vratila pet meseci unatrag, do one veeri kada je predsednik Univerziteta
Dordtaun ponudio Dejvidu unapreenje - mesto efa Katedre za jezike. Predsednik ga je
upozorio da e mu broj predavanja biti smanjen i da e se poveati obim kancelarijskog
posla, ali bila je tu i znatna poviica plate. Suzan je elela da vikne: Dejvide, nemoj to da
radi! Bie nesretan. Imamo dovoljno novca - koga je briga ko od nas dvoje zarauje? Ali
nije bilo na njoj da presee. Najzad, podrala je njegovu odluku da prihvati unapreenje.

Dok su odlazili na poinak te veeri, Suzan se trudila da bude srena zbog njega, ali
neto joj je govorilo da e to biti prava propast. Bila je u pravu - ali nikada nije raunala da e
toliko biti u pravu.

"Platili ste mu deset hiljada dolara?" pitala je. "To je prljavi trik!" Stratmor se sada puio.
"Trik? Nije to bio nikakav prokleti trik! Nisam mu ak ni rekao za novac. Zamolio sam ga za
linu uslugu. Pristao je da ode."

"Naravno da je pristao! Vi ste moj ef! Vi ste zamenik direktora Agencije za nacionalnu
Sigurnost! Nije mogao da vas odbije!"

"U pravu ste", odsee Stratmor. "Upravo zato sam ga i pozvao. Nisam mogao sebi da
dopustim taj luksuz da... " "Da li direktor zna da ste poslali civila?"

"Suzan", ree Stratmor, oigledno gubei strpljenje, "direktor nije umean u ovo. Ne zna
nita o ovome."
 Suzan je u neverici zurila u Stratmora. Oseala se kao da vie ne poznaje oveka sa
kojim je razgovarala.

Poslao je njenog verenika - profesora na zadatak u ime Agencije, a potom nije obavestio
direktora o najveoj krizi u istoriji organizacije.

"Liland Fontejn nije obaveten?"

Stratmorovo strpljenje je dostiglo krajnje granice. Eksplodirao je. "Suzan, sada me

sluajte! Pozvao sam vas jer mi je potreban saveznik, a ne sudija! Imao sam pakleno jutro.
Sino sam preuzeo Tankadov fajl i satima sedeo ovde, pored tampaa, molei se da e ga
Transleter deifrovati. U zoru sam progutao ponos i pozvao direktora i, da vam kaem, to je
bio razgovor kojem sam se zaista radovao. Dobro jutro, gospodine. Izvinjavam se to vas
budim. Zato vas zovem? Upravo sam otkrio da je Transleter zastareo i nepotreban. I sve to
zbog jednog algoritma koji itava moja skupo plaena ekipa kriptografa nije ni izbliza mogla
da napie!" Stratmor tresnu pesnicom o sto.

Suzan je stajala kao ukopana. Nije ni zvuk ispustila. Za deset godina, videla je
Stratmora kako gubi prisebnost samo nekoliko puta - i to nikada nije imalo veze sa njom.

Ni deset sekundi kasnije niko od njih nije progovorio. Naposletku Stratmor sede; Suzan
je mogla da uje kako mu se disanje vraa u normalu. Kada je progovorio, glas mu je bio
jezivo miran i pribran.

"Na nesreu", tiho ree Stratmor, "ispostavilo se da je direktor u Junoj Americi, gde se
sastaje sa predsednikom Kolumbije.

Budui da nije bilo apsolutno niega to je on mogao odande da uradi, imao sam dve
mogunosti - da zahtevam da skrati boravak i da se vrati, ili da se sam pozabavim ovim
problemom." Nastade duga stanka. Stratmor konano podie pogled; umorne oi mu se
susretoe sa Suzaninim. Izraz na licu mu istog trenutka postade blai. "Suzan, izvinjavam se.
Iscrpljen sam. Ovo je nona mora koja se obistinila. Znam da ste uznemireni zbog Dejvida.
Nisam eleo da saznate na ovaj nain. Mislio sam da znate."

Suzan oseti kako je preliva talas krivice. "Prenaglila sam. ao mi je.

To to ste poslali Dejvida je dobar izbor."

Stratmor odsutno klimnu glavom. "Vratie se veeras."

Suzan pomisli na sve to je naelnik preivljavao - pritisak nadgledanja Transletera,

beskonani sati radnog vremena i sastanaka. Kruile su glasine da ga naputa supruga sa
kojom je u braku trideset godina.

Potom, povrh svega, Digitalna tvrava - najvea pretnja po obavetajnu slubu u istoriji
Agencije - a jadnik je morao sam da se nosi s tim. Nije ni udo to je izgledao kao da e se
raspasti.

"S obrzirom na okolnosti", ree Suzan, "mislim da bi verovatno trebalo da nazovete

direktora."

Stratmor odmahnu glavom, a kap znoja pade na njegov radni sto. "Nemam nameru da
ugrozim direktorovu Sigurnost, niti da rizikujem da procure informacije tako to u ga
nazvati zbog velike krize oko koje on nita ne moe da uini." Suzan je znala da je u pravu.
ak i u trenucima poput ovog, Stratmor je bio bistrog uma. "Jeste li razmislili o tome da
pozovete predsednika?" Stratmor potvrdno klimnu glavom. "Jesam. I odluio sam da ga ne
pozovem." Suzan je tako i mislila. Vii zvaninici Agencije za nacionalnu Sigurnost imali su
pravo da se postaraju za opravdane hitne obavetajne sluajeve bez znanja nadreenih.
Agencija je bila jedina amerika obavetajna organizacija koja je imala potpuni imunitet u
odnosu na federalnu nadlenost bilo koje vrste. Stratmor se esto koristio ovim pravom;
najvie je voleo da posao obavi sam. "Gospodine naelnie", rekla je, "ovo je suvie krupno da
biste se sami nosili s tim. Morate da uputili" jo nekog u to."

"Suzan, postojanje Digitalne tvrave ima velike posledice po budunost ove nacije.
Zamiljeno ju je posmatrao. "Ja jesam zamenik direktora operative." Umoran osmejak mu se
razli licem. "A pored toga, nisam sam. Imam Suzan Fleer u svojoj ekipi."

Tog trenutka, Suzan Fleer je shvatila ta je to to je toliko potovala kod Trevora

Stratmora. U toku deset godina, u dobru i u zlu, uvek joj je pokazivao kuda i kako treba -
neumorno je insistirao na svojim principima, svojoj zemlji, svojim idealima. ta god da se
desi, naelnik Trevor Stratmor je bio zvezda vodilja u svetu nemoguih odluka. "Vi jeste u
mojoj ekipi, zar ne?" upita on.

Suzan se nasmei. "Da, gospodine, jesam. Stopostotno."

"Dobro. A sada, moemo li da se vratimo poslu?"

 ***

Dejvid Beker je i ranije viao mrtvace, ali bilo je neeg posebno neprijatnog u vezi sa
ovim. Nije to bilo besprekorno ureeno telo poloeno u svilom obloeni koveg. Ovo telo je
skinuto do gole koe i bez ikakvih ceremonija tresnuto na aluminijumski sto. Oi jo ne behu
poprimile onaj prazni, beivotni pogled. Umesto toga, bile su okrenute ka tavanici u jezivom
ukoenom izrazu uasa i aljenja.

"Donde estan sus efectos?" upitao je Beker na tenom kastiljskom dijalektu. "Gde su
njegove stvari?"

"Alli", odgovorio je porunik utih zuba. Pokazao je na pult sa odeom i ostalim linim
predmetima.

"Es todo? Da li je to sve?"

"Si."

Beker je zatraio kartonsku kutiju. Porunik je pourio da je nae. Bila je subota uvee i
seviljska mrtvanica zvanino nije radila. Mladi porunik je pustio Bekera da ue po
direktnom nareenju efa seviljske Gvardije - inilo se da Amerikanac koji je bio u poseti ima
mone prijatelje.

Beker je posmatrao hrpu odee. Bili su tu paso, novanik i naoari gurnuti u jednu od
cipela. Takoe, bila je tu i mala putna torba koju je Gvardija uzela iz ovekovog hotela.
Nareenja koje je Beker dobio bila su jasna: Ne dirati nita. Ne itati nita. Samo sve to doneti
natrag. Sve. Da nita ne promakne. Beker je pogledom pretraivao stvari. Potom se namrti.
Zato bi Agenciji bilo potrebno ovo smee?

Porunik se vratio sa malom kutijom i Beker poe da stavlja stvari u nju.Porunik taknu
prstom nogu mrtvaca. "Quien es? Koje on?"

"Nemam pojma."

"Izgleda kao Kinez." ,

Japanac, pomislio je Beker.

"Jadnik. Srani udar, a?"

Beker odsutno klimnu glavom. "Tako su mi rekli."

Porunik uzdahnu i saoseajno zavrte glavom. "Seviljsko sunce ume da bude okrutno.
Budite paljivi sutra." "Hvala", ree Beker, "ali ja idem kui."

Porunik je bio zapanjen. "Ali tek to ste stigli!"

"Znam, ali ovek koji mi je platio avionsku kartu eka ove stvari."

Porunik je izgledao uvreen onako kako samo panci to mogu biti. "Hoete da kaete
da neete probati Sevilju?"
 "Bio sam ovde pre mnogo godina. Divan grad. Voleo bih da mogu da ostanem." "Dakle,
videli ste Giraldu?"

Beker klimnu glavom. Nikada se zapravo nije popeo na tu drevnu mavarsku kulu, ali
video ju je. "A Alkazar?"

Beker ponovo klimnu glavom, seajui se veeri kada je uo kako Pako de Lusija svira
gitaru u dvoritu-flamenko pod zvezdama na tvravi iz petnaestog veka. alio je to tada
nije poznavao Suzan.

"Naravno, tu je i Kristofor Kolumbo." Porunik ga pogleda. "On je sahranjen u naoj

katedrali."

Beker podie pogled. "Zaista? Mislio sam da je Kolumbo sahranjen u Dominikanskoj

republici."

"Vraga! Ko iri te glasine? Kolumbovo telo je ovde, u paniji! Mislio sam da ste rekli da
ste studirali."

Beker zastade. "Mora da tog dana nisam bio na predavanjima." "panska crkva je
veoma ponosna to poseduje njegove ostatke."

panska crkva. Beker je znao da je u paniji postojala samo jedna crkva - Rimokatolika
crkva.

Katolianstvo je ovde bilo rasprostranjenije i vanije nego u Vatikanu.

"Naravno, nemamo itavo njegovo telo", dodade porunik. "Solo el escroto." Beker
prestade sa pakovanjem i zagleda se u porunika. Solo el escroto? Sa naporom ostade
ozbiljan. "Samo njegove monice?"

Porunik ponosno klimnu glavom. "Da. Kada crkva doe do ostataka nekog velikog
oveka, proglase ga za sveca i rasporede njegove ostatke u razliite katedrale kako bi svi
mogli da uivaju u njihovoj velianstvenosti." "I vi ste dobili..." Beker suspregnu smeh.

"Oye! To je prilino bitan deo!" branei se ree porunik. "Nije to isto kao da smo dobili
jedno rebro ili zglob, kao one crkve u Galiciji! Stvarno bi trebalo da ostanete i da to vidite."

Beker iz pristojnosti klimnu glavom. "Moda u svratiti kada budem kretao iz grada."

"Mala suerte." Porunik uzdahnu. "Loa srea. Katedrala je zatvorena do jutarnje mise."

"U tom sluaju, neki drugi put." Beker se nasmei, podiui kutiju. "Trebalo bi da
krenem. eka me avion." Bacio je jo jedan pogled po prostoriji. "elite li prevoz do
aerodroma?" upita porunik. "Ispred mi je parkiran Moto Guzzi."

"Ne, hvala. Uhvatiu taksi." Beker je vozio motorcikl jednom na fakultetu i gotovo
poginuo. Nije imao nameru da se ponovo popne na njega, bez obzira na to ko vozi.

"Kako vi kaete", ree porunik, zaputivi se ka vratima. "Ja u ugasiti svetla."

Beker stavi kutiju pod miku. Jesam li poneo sve? Bacio je poslednji pogled na telo koje
je lealo na stolu. Figura je bila sasvim naga, ispruena na leima pod fluorescentnim
svetlom, oigledno nita ne skrivajui. Beker otkri da mu pogled ponovo privlae neobino
deformisane ake. Za trenutak ih je posmatrao, paljivije se zagledavi.
 Porunik ugasi svetla i prostorija utonu u mrak. "ekajte", ree Beker. "Upalite ih
ponovo." Svetla ponovo zatreperie.

Beker spusti kutiju na pod i prie leu. Nagnuo se nad njega i zagledao u njegovu levu
ruku.

Porunik je pratio njegov pogled. "Prilino gadno?"

Ali deformitet nije bilo ono to je privuklo Bekerov pogled. Video je neto drugo.
Okrenuo se ka poruniku. "Sigurni ste da je sve u kutiji?" Porunik klimnu glavom. "Da. To je
to."

Beker je za trenutak stajao sa rukama na kukovima. Potom podie kutiju, odnese je

natrag do pulta i istrese sve iz nje. Paljivo, komad po komad, istresao je odeu. Potom je
ispraznio cipele i lupnuo ih kao da pokuava da istrese kameni. Nakon to je po drugi put
sve pregledao, zakoraio je unatrag i namrtio se. "Problem?" upitao je porunik.

"Da", rekao je Beker. "Neto nam nedostaje."

 ***

Tokugen Numataka je stajao u svojoj luksuznoj kancelariji na poslednjem spratu i

posmatrao obrise Tokija. Njegovi zaposleni i konkurenti znali su ga kao akuta same -
smrtonosnu ajkulu. Tokom tri decenije je u procenama, aukcijama i marketingu nadmaio
svu konkurenciju u Japanu; sada je bio na ivici da postane div i na svetskom tritu.

Spremao se da privede kraju najvei posao svog ivota - posao koji e njegovu
Numatek korporaciju pretvoriti u Majkrosoft budunosti. Krvotok mu je oiveo pod sveim
naletom adrenalina. Posao je bio rat - a rat je bio uzbudljiv. Iako je Tokugen Numataka bio
sumnjiav kada je primio taj poziv pre tri dana, sada je znao istinu. Bio je blagosloven
myouri - sreom. Bogovi su odabrali njega. "Imam primerak kljua za Digitalnu tvravu",
rekao je glas sa amerikim akcentom. "Da li biste eleli da ga kupite?"

Numataka se skoro naglas nasmejao. Znao je da je u pitanju nekakva igra.

Numatek korporacija je dala pozamanu ponudu za novi algoritam Enseija Tankada, a

sada se neko od njihovih suparnika poigravao, pokuavajui da sazna iznos ponude. "Vi
imate klju?" pretvarao se Numataka da je zainteresovan. "Imam.

Zovem se Nort Dakota."

Numataka se jedva uzdra od smeha. Svi su znali za Nort Dakotu.

Tankado je novinarima ispriao da ima tajnog partnera. Bio je to mudar potez; ak su i

u Japanu poslovni odnosi postali neasni. Ensei Tankado nije bio bezbedan. Bio je dovoljan
samo jedan potez neke preterano nestrpljive kompanije i klju bi bio objavljen; svaka
softverska kompanija na tritu bi ispatala zbog toga.

Numataka duboko udahnu dim svoje umami cigare i upusti se u bednu aradu koju je
zapoeo njegov sagovornik. "Dakle, vi prodajete va klju? Zanimljivo. ta Ensei Tankado
misli o tome?"

"Ja nisam ni u kakvoj obavezi prema gospodinu Tankadu. Gospodin Tankado je bio lud
to mi je verovao. Klju vredi na stotine puta vie od onoga koliko mi on plaa da ga uvam
za njega."

"ao mi je", rekao je Numataka. "Sam va klju za mene ne vredi nita. Kada Tankado
otkrije ta ste uinili, jednostavno e objaviti svoju kopiju i trite e biti preplavljeno."

"Dobiete oba kljua", rekao je glas. "Klju gospodina Tankada i moj." Numataka pokri
rukom slualicu i naglas se nasmeja. Nije mogao a da ne upita: "Koliko traite za oba kljua?"
"Dvadeset miliona amerikih dolara."

Dvadeset miliona je bilo gotovo tano onoliko koliko je Numataka ponudio na aukciji.
"Dvadeset miliona?" Udahnuo je zvuno, glumei uasnutost. "To je neuveno!"

"Video sam algoritam. Uveravam vas da i te kako vredi toliko." Ma nemoj, pomisli
Numataka. Vredi deset puta toliko. "Na alost", ree on, umoran od te igre, "obojica znamo
da se gospodin Tankado nikada nee pomiriti sa tim. Pomislite na zakonske posledice."
 Njegov sagovornik je zlosutno utao. "A ta ako gospodin Tankado vie nije u igri?"

Numataka je eleo da se nasmeje, ali zapazio je neobinu odlunost u glasu sa druge

strane. "Ako Tankado vie nije u igri?" Numataka je razmiljao o tome. "U tom emo sluaju
vi i ja sklopiti posao."

"uemo se", rekao je glas. Potom se veza prekide.

 ***

Beker je zurio u le. ak i satima nakon smrti, lice Azijata je zrailo ruiastim sjajem
nedavno zadobijenih opekotina od sunca. Ostatak njegovog tela bio je svetlout - sa
izuzetkom male povrine u vidu ljubiaste masnice ba preko srca.

Verovatno od reanimacije, mislio je Beker. teta to nije uspelo. Vratio se prouavanju

mrtvaevih aka.

Nisu bile nalik niemu to je Beker ranije video. Na svakoj su se aci nalazila samo tri
prsta, iskrivljena i izobliena. Meutim, Beker nije gledao u tu izoblienost.

"Neka sam proklet." Zagunao je porunik na drugom kraju prostorije. "On je Japanac,
ne Kinez."

Beker podie pogled. Porunik je listao mrtvaev paso. "Voleo bih kada ne biste to
gledali", zahtevao je Beker. Ne dodiruj nita. Ne itaj nita.

"Ensei Tankado... Roen u januaru..."

"Molim vas", ljubazno je rekao Beker. "Vratite to."

Porunik je jo trenutak zurio u paso, a potom ga baci natrag na gomilu.

"Ovaj tip ima vizu tree klase. Mogao je ostati ovde godinama."

Beker penkalom bocnu ruku rtve. "Moda je iveo ovde."

"Nije. Datum ulaska je prolo nedeljni."

"Moda se selio ovamo", odseno ree Beker.

"Da, moda. Grozna prva nedelja. Sunanica i srani udar. Jadnik."

Beker se nije obazirao na porunika. I dalje je prouavao ruku. "Sigurni ste da nije nosio
nikakav nakit kada je umro?" Porunik zapanjeno podie pogled. "Nakit?"

"Da. Pogledajte ovo." Porunik mu prie.

Koa na Tankadovoj levoj ruci pokazivala je tragove opekotina od sunca, svuda osim
na uskom pojasu koe oko najmanjeg prsta.

Beker pokaza na pojas blede koe. "Vidite kako ovde nije izgoreo? Izgleda da je nosio
prsten."

Porunik je izgledao iznenaeno. "Prsten?" Glas mu je iznenada zvuao zabrinuto.

Prouavao je kou na prstu. Potom pocrvene od neprijatnosti. "Boe moj." Zakikotao se. "Ta
pria je bila istinita!" Beker se iznenada oseti nelagodno. "Molim?"

Porunik je u neverici odmahivao glavom. "Pomenuo bih to ranije... ali mislio sam da je
ovek potpuno lud." Beker se nije smejao. "Koji ovek?"
 "ovek koji je prijavio nesrean sluaj. Neki kanadski turista. Stalno je priao o prstenu.
Brbljao je na najgorem prokletom panskom koji sam ikada uo." "Rekao je da je gospodin
Tankado nosio prsten ?"

Porunik klimnu glavom. Izvadio je dukado cigaretu, bacio pogled na znak koji je
govorio NO FUMAR, i svejedno je zapalio. "Pretpostavljam da je trebalo neto da kaem, ali
ovek je zvuao sasvim loco."

Beker se namrti. Stratmorove rei su mu odjekivale u uima. elim sve to je Ensei

Tankado imao kod sebe. Sve. Nita nemojte ostaviti. ak ni najsitniji komadi papira."Gde je
sada taj prsten?" upita Beker. Porunik povue dim. "Duga pria."Neto je Bekeru govorilo
da e biti problema. "Ipak mi je ispriajte."
 ***

Suzan Fleer je sedela za svojim terminalom u voru 3. vor 3 je bila privatna

prostorija kriptografa, zvuno izolovana, smetena tik pored glavnog dela prizemlja. Sloj
izvijenog jednosmerno prozirnog stakla debelog pet centimetara pruao je kriptografima
pogled na prizemlje Kriptografskog odeljenja, istovremeno spreavajui bilo koga da gleda
unutra.

U stranjem delu prostrane prostorije vora 3, dvanaest terminala je bilo poredano u

pravilnom krugu.

Kruni raspored je odabran sa namerom da se podstakne intelektualna razmena meu

kriptografima, da se podsete da su deo veeg tima - bili su neto nalik deifrantima-
vitezovima Okruglog stola. Ironino, unutar vora 3 se na tajne gledalo sa prezirom.

U voru 3, koji je bio poznat pod nadimkom Ogradica, nije vladala ona sterilna
atmosfera prisutna u ostatku Kriptografskog odeljenja. vor 3 je bio zamiljen tako da se u
njemu ljudi oseaju kao kod kue - luksuzni tepisi, muziki ureaj visoke tehnologije,
napunjen friider, ajna kuhinja, ko za koarku. Kada je Kritpografsko Odeljenje u pitanju,
Agencija se rukovodila sledeom filozofijom: nemojte utui nekoliko milijardi dolara u
kompjuter za deifrovanje a da ne podstaknete najbolje od najboljih da budu tu i da ga
koriste.

Suzan je izula svoje Salvatore Feragamo ravne cipele i uronila prste u svilenim
arapama u debeli mekani tepih. Dobro plaene vladine slubenike su esto upuivali da se
uzdre od preteranog isticanja linog bogatstva. To za Suzan obino nije predstavljalo
nikakav problem - bila je savreno zadovoljna svojim skromnim dupleksom, volvo sedanom
i konzervativnom garderobom. Meutim, cipele su bile neto drugo. ak i kao student,
kupovala je samo najbolje. Ne moe skoiti do zvezda ako te stopala bole, jednom joj je rekla
tetka. A kada stigne kuda si se zaputila, bolje bi ti bilo da izgleda sjajno!

Suzan sebi dozvoli da se dobro protegne, a potom se usredsredi na posao. Pronala je

svog "tragaa" i spremila se da ga konfigurie. Bacila je pogled na elektronsku adresu koju joj
je dao Stratmor.

NDAKOTA@ARA.ANON.ORG

ovek koji je sebe nazivao Nort Dakota imao je anonimni nalog, ali Suzan je znala da to
nee jo zadugo biti. "Traga" e proi kroz server, biti prosleen Nort Dakoti, a potom e
poslati povratnu informaciju sa njegovom novom Internet adresom.

Ako sve dobro proe, uskoro e otkriti gde se nalazi Nort Dakota i Stratmor e moi da
zapleni klju. U tom sluaju, ostaje samo Dejvid. Kada on pronae Tankadov klju, oba
primerka mogu biti unitena; Tankadova mala tempirana bomba e biti bezopasna,
smrtonosni eksploziv bez detonatora.

Suzan jo jednom proveri adresu na papiru koji se nalazio ispred nje i unese informaciju
u odreeno polje.
 Zakikotala se kada se setila da je Stratmor naiao na potekoe pri pokuaju da sam
poalje "tragaa". Kako se inilo, poslao ga je dva puta, i oba puta je kao povratnu
informaciju dobio Tankadovu adresu, umesto adrese Nort Dakote. Bila je to jednostavna
greka, mislila je Suzan; Stratmor je verovatno zamenio polja za unos podataka, i "traga" je
tragao za pogrenim nalogom.

Suzan je zavrila sa konfigurisanjem "tragaa", spremivi ga za slanje. Potom je

pritisnula tipku.

Kompjuter je zapitao jednom.

TRAGA POSLAT A sada je na redu bila igra ekanja.

Suzan uzdahnu. Oseala se krivom to je napala naelnika. Ako je iko bio kvalifikovan
da se sam uhvati u kotac sa ovom pretnjom, bio je to Trevor Stratmor. Na neki neshvatljiv
nain, on je umeo da porazi sve one koji su mu se suprotstavljali.

Pre est meseci, kada je Fondacija za elekronske granice pustila priu da je podmornica
Agencije za nacionalnu Sigurnost nadzirala podvodne telefonske kablove, Stratmor je mirno
lansirao suprotnu priu po kojoj je podmornica zapravo nelegalno odlagala toksini otpad.
Fondacija i drutva za zatitu okeana su toliko vremena proveli svaajui se oko toga koja je
verzija tana da su se mediji umorili od itave prie i preli na druge teme.

Svaki Stratmorov potez bio je briljivo isplaniran. Kada je pravio i menjao svoje
planove, umnogome se oslanjao na svoj kompjuter. Poput mnogih zaposlenih u Agenciji,
Stratmor je koristio softver napravljen u samoj Agenciji, zvani Brain Storm - to je bio
bezbedan nain da se isprobaju "ta ako" scenariji a da kompjuter ostane siguran.

Brain Storm je bio eksperiment sa vetakom inteligencijom koji su njegovi tvorci

opisali kao simulator uzroka i posledica. Prvobitno je bio namenjen za upotrebu u politikim
kampanjama kao nain da se stvore stvarni modeli datih "politikih okruenja". Ako se u
njega ubace ogromne koliine podataka, program stvara mreu odnosa - hipotetiki model
odnosa izmeu politikih varijabli, ukljuujui trenutne istaknute figure, njihovo osoblje,
njihove line meusobne veze, osetljiva aktuelna pitanja, motivacije pojedinaca odreene
varijablama poput pola, etnike pripadnosti, novcu i moi. Korisnik bi potom mogao uneti
bilo koji hipotetiki dogaaj i Brain Storm bi predvideo posledice po "okruenje".

Naelnik Stratmor je predano radio na Brain Stormu - ne u politike svrhe, nego na

Brain Stormu kao na ureaju koji je omoguavao vremensko, nacrtno i strategijsko
planiranje. Bio je to softver koji je predstavljao mono sredstvo za izradu nacrta sloenih
strategija i predvianje slabih taaka. Suzan je pretpostavljala da u Stratmorovom
kompjuteru postoje skrivene eme koje e jednog dana promeniti svet.

Da, mislila je Suzan, bila sam suvie otra prema njemu. Misli joj je prekinulo zujanje
vrata na voru 3.

Stratmor ulete unutra. "Suzan", rekao je, "Dejvid se upravo javio. Ne ide sve po
planu.Nema prstena."

"Prsten?" Suzan je bila sumnjiava. "Nedostaje Tankadov prsten?"

"Da. Imamo sree to je Dejvid to primetio. Bio je izuzetno paljiv."

 "Ali vi traite klju, ne nakit."

"Znam", rekao je Stratmor, "ali mislim da bi to moglo biti isto." Suzan je bila izgubljena.

"Duga je to pria."

Pokazala je na "tragaa" na ekranu. "Ja nikuda ne idem."

Stratmor duboko uzdahu i poe da eta prostorijom. "Navodno, bilo je svedoka koji su
videli kako Tankado umire. Kako je rekao porunik u mrtvanici, jedan kanadski turista je
nazvao Gvardiju jutros, u panici i rekao je da jedan Japanac ima srani udar u parku. Kada je
porunik stigao, zatekao je Tankada mrtvog i uz njega Kanaanina, tako da je preko radija
pozvao hitnu pomo. Dok je hitna pomo odnosila Tankadovo telo u mrtvanicu, porunik je
pokuao da navede Kanaanina da mu ispria ta se dogodilo. Starac je samo brbljao o
nekakvom prstenu koji mu je Tankado dao tik pre nego to je umro."

Suzan ga je skeptino posmatrala. "Tankado je prsten dao nekome?"

"Da. Navodno, gurnuo ga je starcu u lice - kao da ga preklinje da ga uzme.

Zvui kao da ga je starac dobro pogledao." Stratmor je zastao i okrenuo se. "Rekao je da
je prsten bio graviran - nekakvim slovima."

"Slovima?"

"Da, i prema njemu, to nije bio engleski." Stratmor izvi obrve u oekivanju. "
"Japanski?"

Stratmor odmahnu glavom. "To sam i ja prvo pomislio. Ali ujte ovo Kanaanin se alio
da slova nisu nita ispisivala. Japanska slova niko ne bi mogao pomeati sa naim, rimskim
slovima. Rekao je da je ugravirani tekst izgledao kao da je neko pustio maku da slobodno
eta po pisaoj maini."

Suzan se nasmeja. "Gospodine naelnie, ne mislite valjda stvarno..."

Stratmor je prekide. "Suzan, kristalno je jasno. Tankado je ugravirao klju Digitalne

tvrave na svom prstenu. Zlato je izdrljivo. Bilo da spava, tuira se ili jede - klju bi uvek
bio uz njega, spreman da svakog trenutka bude objavljen."

Suzan je bila sumnjiava. "Na prstu? Tako otvoreno?"

"Zato da ne? panija ba i nije svetski centar kodiranja. Niko ne bi imao pojma ta ta
slova predstavljaju.

Osim toga, ako je u pitanju standardni ezdesetetvorobitni klju - ak i usred bela dana
niko ne bi mogao proitati i zapamtiti svih ezdeset i etiri karaktera."

Suzan je izgledala zbunjeno. "I Tankado je taj prsten dao potpunom strancu nekoliko
trenutaka pre nego to je umro? Zato?" Stratmorove oi se suzie do proreza. "ta mislite?"

Bio joj je potreban samo trenutak da shvati. Oi joj se razroguie. Stratmor klimnu
glavom. "Tankado je pokuavao da ga se otarasi. Mislio je da smo ga mi ubili. Osetio je da
umire i logino pretpostavio da je to naa krivica. Bilo je suvie podudarnosti. Pomislio je da
smo mu dali nekakav otrov ili neto slino, to polako zaustavlja rad srca. Znao je da bismo
se usudili da ga ubijemo samo ako smo pronali Nort Dakotu."
 Suzan oseti kako je podilaze marci. "Naravno", proaputala je. "Tankado je pomislio da
smo neutralisali njegovu polisu osiguranja kako bismo mogli i njega da uklonimo."

Sad joj je sve postajalo jasno. Trenutak kada se desio srani udar toliko je iao naruku
Agenciji da je Tankado pomislio da je ona odgovorna za to. Poslednji instinkt govorio mu je
da treba da se osveti. Ensei je dao prsten u poslednjem pokuaju da objavi svoj klju. Bilo je
neverovatno, ali sada je nekakav kanadski turista, koji nije nita sumnjao, posedovao klju
najmonijeg kriptografskog algortima u istoriji.

Suzan duboko udahnu i postavi neizbeno pitanje. "Dakle, gde je sada taj Kanaanin?"

Stratmor se namrti. "U tome i jeste problem." "Porunik ne zna gde je on?"

"Ne. Kanaaninova pria je bila toliko besmislena da je porunik mislio da je ili u oku
ili senilan. Stoga je ukrcao starca na svoj motorcikl da bi ga vratio u hotel. Meutim,
Kanaanin nije znao da treba da se dri; pao je pre nego to su preli jedan metar - razbio je
glavu i slomio lanak." "Molim!" Suzan jedva prozbori.

"Porunik je hteo da ga odveze u bolnicu, ali Kanaanin je bio van sebe od gneva -
rekao je da e se radije vratiti peke u Kanadu nego to e se ponovo popeti na taj motorcikl.
Stoga je sve sto je porunik mogao da uradi bilo da ga peke otprati do male javne klinike
blizu parka. Ostavio ga je tamo da ga pregledaju." Suzan se namrti. "Pretpostavljam da
nema potrebe da pitam kuda se zaputio."

Dejvid Beker je stupio na vreli poploani trg Plaa de Espana. Pred njim se El
Avuntamienlo - skuptinski dom drevnog grada - izdizao nad drveem, smeten na tri ara
plavih i belih azulejo ploa. Njegovi arapski tornjevi i isklesana fasada stvarali su utisak da je
zgrada zamiljena pre kao palata nego kao javna ustanova.

Uprkos njenoj istoriji ispunjenoj vojnim puevima, poarima i javnim veanjima, veina
turista je dolazila jer se u lokalnim brourama pominjala kao engleski vojni tab iz filma
Lorens od Arabije. Za Kolumbiju pikers je bilo daleko jeftinije da snima u paniji nego u
Egiptu, a mavarski uticaj na arhitekturu Sevilje bio je dovoljan da ubedi gledaoce filma da
gledaju Kairo. Beker podesi svoj Seiko sat na lokalno vreme: 9:10 poslepodne - po lokalnim
merilima, jo uvek poslepodne; pravi panac nikada nije veerao pre zalaska sunca, a lenjo
andaluzijsko sunce se retko odricalo neba pre deset. ak i po ranoveernjoj vruini, Beker je
koraao preko parka otrim, brzim korakom. Stratmor je ovog puta zvuao zabrinutije nego
jutros. Nova nareenja koja je dobio nisu ostavljala nedoumice: trebalo je pronai
Kanaanina i uzeti prsten. Uraditi ta god je potrebno, samo da se doe do prstena.

Beker se pitao ta je to moglo biti tako vano u vezi s prstenom sa ugraviranim slovima.
Stratmor nije rekao, a Beker nije pitao. Agencija za nacionalnu Sigurnost, mislio je. Nikad
nita ne govori.

Na drugoj strani Avenida Isabela Catolica, jasno se videla klinika - univerzalni simbol
crvenog krsta u belom krugu bio je naslikan na krovu. Porunik Gvardije je tu ostavio
Kanaanina pre nekoliko sati. Slomljeni zglob, udarac u glavu - nije bilo sumnje da je
pacijent zbrinut i otputen do sada. Beker se samo nadao da klinika poseduje informacije o
otputanju - naziv lokalnog hotela ili broj telefona na kojem se mogao pronai taj ovek.

Beker je mislio da e uz malo sree pronai Kanaanina, uzeti prsten i biti na putu kui
bez daljih komplikacija.
 Stratmor mu je rekao: "Iskoristite onih deset hiljada da kupite taj prsten, ako budete
morali. Ja u vam to nadoknaditi."

"To nije neophodno", odgovorio je Beker. Ionako je nameravao da vrati taj novac. Nije
otiao u paniju zbog novca, otiao je zbog Suzan. Naelnik Trevor Stratmor je bio njen
mentor i zatitnik. Suzan mu je mnogo toga dugovala; jednodnevna usluga je bila najmanje
to je on mogao da uini.

Naalost, stvari ovog jutra nisu ile ba onako kako je Beker planirao. Nadao se da e
moi da nazove Suzan iz aviona i sve joj objasni. Razmiljao je da trai od pilota da preko
radio-veze kontaktira Stratmora kako bi joj on mogao proslediti poruku, ali oklevao je da
umea zamenika direktora u svoje ljubavne probleme.

Tri puta je Beker lino pokuao da nazove Suzan - prvo sa neispravnog mobilnog
telefona u avionu, zatim iz govornice na aerodromu, a potom iz mrtvanice. Suzan nije bila
kod kue. Dejvid se pitao gde je mogla biti.

Dobio je njenu telefonsku sekretaricu, ali nije ostavio poruku; ono to je eleo da joj
kae nije bila poruka koja se ostavlja na telefonskoj sekretarici.

Dok se pribliavao putu, primetio je telefonsku govornicu pored ulaza u park. Pritrao
joj je, zgrabio slualicu i upotrebio svoju karticu za telefon da pozove broj. Nastade duga
pauza dok je ekao da se uspostavi veza. Naposletku, telefon poe da zvoni. Hajde. Budi kod
kue.

Nakon petog zvona, poziv je prosleen.

"Zdravo, dobili ste Suzan Fleer. Trenutno nisam kod kue, ali ako ostavite ime... "

Beker je sluao poruku. Gde je ona? Do sada se Suzan sigurno uspaniila.

Pitao se da li je otila u Stoun Menor bez njega. Zauo se zvuni signal. "Zdravo. Dejvid
je." Zastao je, ne znajui ta da kae. Jedna od stvari koje je kod telefonskih sekretarica mrzeo
bilo je to to te prekinu ako zastane da razmisli. "Izvini to nisam zvao", izlete mu ba na
vreme. Pitao se da li bi trebalo da joj kae ta se deava. Smislio je neto bolje. "Nazovi
naelnika Stratmora. On e ti sve objasniti." Srce mu je tuklo. Ovo je besmisleno, mislio je.
"Volim te", dodao je brzo i spustio slualicu.

Beker je saekao da se umiri saobraaj na Avenida Borbolla. Mislio je kako je, bez
sumnje, Suzan pretpostavila ono najgore; nije liilo na njega da ne nazove onda kada je
obeao.

Beker zakorai na bulevar sa etiri trake. "Doleti i odleti", proaputao je za sebe. "Doleti
i odleti." Bio je suvie zaokupljen mislima da bi primetio oveka sa naoarima sa ianim
okvirom koji ga je posmatrao sa druge strane ulice.
 ***

Stojei ispred ogromnog prozora od debelog stakla u svom tokijskom neboderu,

Numataka povue dobar dim iz svoje cigare i nasmei se za sebe.

Jedva da je mogao da poveruje u svoju sreu. Ponovo je razgovarao sa Amerikancem i,

ukoliko je sve teklo po planu, Ensei Tankado je do sada ve eliminisan, a njegov primerak
kljua zaplenjen.

Bilo je ironino, mislio je Numataka, to e ba njemu pripasti klju Enseija Tankada.

Tokugen Numataka je sreo Tankada jednom, pre mnogo godina. Mladi programer je doao u
Numatek korporaciju pravo sa fakulteta, u potrazi za poslom. Numataka ga je odbio. Nije
bilo sumnje da je Tankado genijalan - meutim, u to su vreme bile bitne neke druge stvari.
Iako se Japan menjao, Numataka je bio ak stare generacije; iveo je po men boko kodeksu -
ast i obraz. Nesavrenost nije trebalo tolerisati. Ako bi zaposlio bogalja, navukao bi sram na
svoju kompaniju. Odbacio je Tankadovu biografiju a da je nije ni pogledao. Numataka
ponovo pogleda na sat.

Onaj Amerikanac, Nort Dakota, trebalo je ve da nazove. Numataka oseti kako ga

obuzima nervoza. Nadao se da nita nije polo po zlu.

Ako su kljuevi bili valjani, kao to mu je obeano, otkljuae najtraeniji proizvod

kompjuterskog doba - sasvim neranjivi algoritam za digitalno kodiranje. Numataka je
algoritam mogao umetnuti u otporne, zatiene VSLI ipove i masovno opskrbiti
proizvoae kompjutera, vlade, industrije, a moda ak i mranija trita... crno trite
svetskih terorista.

Numataka se nasmei. inilo se, kao i obino, da je bio miljenik shiehigosanu - sedam
boanstava sree.

Numatek korporacija se spremala da preuzme kontrolu nad jedinim primerkom

Digitalne tvrave koji e ikada postojati. Dvadeset miliona dolara je bilo mnogo novca - ali, s
obzirom na proizvod, bila je to kraa veka.
 ***

"A ta ako jo neko trai taj prsten?" upita Suzan, iznenada uznemirena. "Da li bi Dejvid
mogao biti u opasnosti?"

Stratmor odmahnu glavom. "Niko drugi ne zna da prsten postoji. Upravo zato sam i
poslao Dejvida.

eleo sam da tako i ostane. Radoznali pijuni obino ne prate nastavnike panskog."

"On je profesor", ispravi ga Suzan, istog trenutka zaalivi zbog tog razjanjavanja. S
vremena na vreme bi Suzan obuzeo oseaj da Dejvid nije bio dovoljno dobar za naelnika, da
je on mislio da bi ona nekako mogla da pronae i boljeg nego to je bio jedan nastavnik.

"Gospodine naelnie", ree ona, promenivi temu, "ako ste Dejvida jutros uputili u
zadatak preko telefona u kolima, neko je mogao da prislukuje..."

"ansa za to je jedan prema milion", prekide je Stratmor, razuveravajueg tona. "Svako

ko bi prislukivao morao je biti u neposrednoj blizini i tano znati ta oekuje da uje."
Poloio joj je ruku na rame. "Nikada ne bih poslao Dejvida da sam mislio da je opasno."
Nasmeio se.

"Verujte mi. Na bilo koji znak nevolje, poslau profesionalce."

Stratmorove rei su se slile sa iznenadnim zvukom neijeg kucanja na staklo vora 3.

Suzan i Stratmor se okrenue.

Tehniar Sigurnosti sistema Fil artrukijan je stajao lica vrsto priljubljenog uz okno,
mahnito lupajui, upinjui se da vidi unutranjost prostorije. ta god da je tako uzbueno
govorio, nisu mogli da ga uju kroz staklo sa zvunom izolacijom. Izgledao je kao da je
video duha.

"ta, do avola, artrukijan radi ovde?" zarea Stratmor. "Danas nije na dunosti."

"Izgleda da je u nevolji", ree Suzan. "Verovatno je video vreme rada Transletera na

monitoru."

"Bestraga!" prosikta naelnik. "Lino sam sino pozvao tehniara Sigurnosti sistema
koji je trebalo da bude na dunosti i rekao mu da ne dolazi!" Suzan nije bila iznenaena.
Otkazati dolazak tehniara Sigurnosti sistema jeste bilo neregularno, ali Stratmor je bez
sumnje eleo privatnost u svojoj kupoli.

Poslednja stvar koja mu je bila potrebna je da nekakav paranoini tehniar Sigurnosti

sistema otkrije Digitalnu tvravu.

"Bolje da prekinemo rad Transletera", rekla je Suzan. "Moemo resetovati monitor i rei
Filu da mu se uinilo."

inilo se da Stratmor razmilja o tome, a potom odmahnu glavom. "Ne jo. Transleter
je petnaest sati u ovom napadu. elim da bude punih dvadest i etiri - za svaki sluaj."
 Njoj se inilo da to ima smisla. Digitalna tvrava je bila prvi sluaj upotrebe funkcije
rotirajueg osnovnog teksta. Moda je Tankado neto prevideo; moda e Transleter pronai
klju nakon dvadeset i etiri sata. Nekako je sumnjala u to."Transleter ostaje da radi", odlui
Stratmor. "Moram da znam zasigurno da je ovaj algoritam nedodirljiv.

"artrukijan je i dalje lupao po oknu."Nastupamo", zaguna Stratmor. "Podrite

me."Naelnik duboko uzdahnu, a potom ode do pokretnih staklenih vrata. Ploica na podu
koja je reagovala na pritisak se aktivirala i vrata se otvorie uz zujanje. artrukijan gotovo
upade u prostoriju. "Gospodine naelnie. Ja... Izvinjavam se to vas uznemiravam, ali
monitor... Pokrenuo sam test na viruse i..."

"File, File, File", zacvrkuta naelnik prijatno dok je polagao umirujuu ruku na
artrukijanovo rame. "Usporite. U emu je problem?"

Sudei po leernom tonu u Stratmorovom glasu, niko ne bi pogodio da se njegov svet

raspada. Zakoraio je u stranu i uveo artrukijana meu svete zidove vora 3. Tehniar
bezbednosti sistema oklevajui zakorai preko praga, poput dobro vaspitanog psa koji zna
da to ne sme da uradi. Po zbunjenom izrazu na artrukijanovom licu, bilo je oigledno da
nikada ranije nije video unutranjost ovog mesta. ta god da je bilo uzrok njegove panike, za
trenutak je zaboravljeno. Preletao je pogledom po luksuznom enterijeru, nizu privatnih
terminala, sofama, policama za knjige, priguenom osvetljenju. Kada mu pogled pade na
kraljicu Kriptografskog odeljenja, Suzan Fleer, on Suzan ga je plaila do sri. Njen mozak je
radio na nekom drugom nivou. Bila je uznemirujue lepa, i u njenoj blizini uvek bi se zbunio.
Ona to nije primeivala, ali to je stvari inilo jo gorim. Brzo odvrati pogled.

"U emu je problem, Fil?" ree Stratmor, otvarajui friider. "Pie?"

"Ne, ah - ne, hvala vam, gospodine." inilo se da mu se jezik zavezao; nije bio siguran
da je zaista dobrodoao. "Gospodine... mislim da imamo problem sa Transleterom."

Stratmor zatvori friider i oputeno pogleda artrukijana. "Mislite sa monitorom?"

artrukijan je delovao okirano. "Hoete rei da ste ga videlil"

"Naravno. Pokazuje ve oko esnaest sati, ako se ne varam."

Izgledalo je da je artrukijan zbunjen. "Da, gospodine, esnaest sati. Ali to nije sve,
gospodine.

Pokrenuo sam test na viruse, i pokazao je neke prilino udne stvari."

"Stvarno?" Stratmor je delovao nezainteresovano. "Kakve stvari?"

Suzan ih je posmatrala, impresionirana naelnikovom predstavom.

artrukijan nastavi mucajui. "Transleter obrauje neto veoma napredno. Filteri

nikada nisu videli nita nalik tome. Plaim se da Transleter moda ima nekakav virus."

"Virus?" Stratmor se zakikota sa samo blagim nagovetajem snisholjivosti. "Fil, cenim

vau brigu, zaista.Ali gospoica Fleer i ja vrimo novu dijagnostiku, neke veoma napredne
stvari. Upozorio bih vas na to, ali nisam znao da ste danas na dunosti."

Tehniar Sigurnosti sistema je dao sve od sebe da elegantno pokrije kolegu.

 "Zamenio sam se sa novim momkom. Preuzeo sam njegovu vikend-smenu."
Stratmorove se oi suzie. "To je udno. Razgovarao sam sa njim sino. Rekao sam mu da ne
dolazi. Nita mi nije rekao o zameni smena."

artrukijan oseti kako mu se vor penje u grlo. Nastade napeta tiina. "Dakle." Stratmor
konano uzdahnu. "Zvui kao da je , naalost, dolo do zbrke." Poloio je ruku na rame
sistemskog tehniara i poveo ga ka vratima. "Dobra vest je to to ne morate da ostajete.
Gospoica Fleer i ja emo biti ovde itavog dana. Mi emo uvati utvrenje. Vi samo lepo
uivajte u vikendu." artrukijan je oklevao. "Gospodine naelnie, zaista mislim da bi trebalo
da proverimo... "

"Fil", ponovi Stratmor neto tvre, "Transleter je dobro. Ako je va test primetio neto
neobino, to je zato to smo mi to tamo postavili. A sada, ako nemate nita protiv..." Stratmor
je zastao, a tehniar Sigurnosti sistema je razumeo. Njegovo vreme je isteklo.

"Dijagnostika, malo sutra!" mrmljao je artrukijan dok se ljutitim korakom vraao u

laboratoriju Sigurnosti sistema. "Kakva to funkcija petlje moe da zaokupi tri miliona
procesora na esnaest sati?"

artrukijan se pitao da li bi trebalo da pozove nadzornika Sigurnosti sistema. Prokleti

kriptografi, mislio je. Jednostavno ne shvataju. Sigurnosti zavet koji je artrukijan dao kada
je stupio u sistemsku Sigurnost poe da mu se vrti u mislima. Zakleo se da e upotrebljavati
svoju strunost, obuku i instinkt da zatiti investicije Agencije vredne vie milijardi dolara.

"Instinkt", rekao je izazivaki. Ne treba biti vidovit da bi se znalo da ovo nije nikakva
prokleta dijagnostika!

artrukijan je izazivaki priao terminalu i pokrenuo Transleter i svu kompletnu

lepezu softvera za procenu sistema.

"Vae edo je u nevolji, naelnie", progunao je. "Ne verujete instinktu?

Nabaviu vam dokaze!"

 ***

La Clinica de Salud Publica zapravo je bila preureena osnovna kola i uopte nije liila
na bolnicu. Bila je to dugaka, jednospratna zgrada od cigala sa ogromnim prozorima i
zaralom ljuljakom u stranjem dvoritu. Beker se zaputi uz stepenice koje su se uruavale.

Unutra je bilo mrano i buno. ekaonica se sastojala od niza metalnih stolica na

rasklapanje koje su se pruale itavom duinom dugog uskog hodnika. Natpis na kartonu
okaenom o stalak za rezanje drva glasio je OFICINA, a uzana strelica je pokazivala niz
hodnik.

Beker se zaputio slabo osvetljenim hodnikom. Sve ga je podsealo na nekakvu jezivu

scenu postavljenu za holivudski horor film. U vazduhu se oseao zadah urina. Svetla na
udaljenom kraju hodnika su bila ugaena, i u poslednjih petnaestak metara nije video nita
osim priguenih obrisa. ena koja krvari... mladi par koji je plakao. . mala devojica koja se
molila. . Beker stie do kraja mranog hodnika. Vrata sa njegove leve strane su bila
otkrinuta i on ih otvori. Prostorija bi bila sasvim prazna da na bolnikom krevetu nije leala
stara, smeurana naga ena, koja se muila sa nonom posudom. Divno. Beker zaguna.
Zatvorio je vrata. Gde li je, do avola, kancelarija? Iza malog skretanja u hodniku Beker je
uo glasove. Poao je za zvukom i naao se pred providnim staklenim vratima. Zvualo je
kao da se iza njih odvija una svaa. Oklevajui, Beker otvori vrata.

Kancelarija. Pokolj. Ba kao to se pribojavao.

U redu je stajalo desetak ljudi, gurajui se i viui. panija nije bila poznata po
efikasnosti, i Beker je znao da bi tu mogao provesti itavu no, ekajui na informacije o
otputanju Kanaanina iz bolnice. Iza radnog stola je sedela samo jedna slubenica, zauzeta
borbom sa razgnevljenim pacijentima. Beker za trenutak zastade na pragu, razmiljajui ta
da ini.

"Con permiso!" povikao je medicinski tehniar. Bolniki krevet brzo projedri pored
njega.

Beker se brzo skloni s puta i povika za tehniarem: "Donde esta el telefono?" Ne

zaustavljajui se, ovek pokaza na dvostruka vrata i nestade iza ugla. Beker poe ka vratima.

Prostorija u kojoj se naao bila je ogromna - stara sala za fiziko. Pod je bio bledozelen i
kao da je plutao pod umom koji su isputala fluorescentna svetla.

Na zidu je jedan ko mlitavo visio sa table na koju je bio prikaen. Po podu je bilo
razbacano nekoliko pacijenata, smetenih na niskim krevetima.

U suprotnom uglu, ba ispod spaljene table za rezultate, nalazila se stara telefonska

govornica. Beker se nadao da radi.

Dok je prelazio preko prostorije, u depu je tragao za noviem. Pronaao je 75 pezeta u

cinco-duros noviima, kusur od vonje taksijem - taman dovoljno za dva lokalna poziva.
Ljubazno se osmehnuo medicinskoj sestri koja je izlazila i zaputio se ka telefonu. Zgrabivi
slualicu, Beker je pozvao informacije.
 Trideset sekundi kasnije je imao broj telefona glavne kancelarije klinike. Niko ne
podnosi zvuk telefona koji neprekidno zvoni. Svaki slubenik e prekinuti bilo koji posao da
bi se javio.

Beker ukuca estocifreni broj. Za koji trenutak e dobiti kancelariju klinike. Bez sumnje
e se ispostaviti da je danas primljen samo jedan Kanaanin sa slomljenim zglobom i
potresom mozga; bie lako pronai njegov medicinski karton. Beker je znao da e kancelarija
oklevati da potpunom strancu da ime i adresu pacijenta; meutim, imao je plan.

Telefon je poeo da zvoni. Beker je pretpostavljao da e biti dovoljno da zazvoni pet

puta. Tek posle devetnaestog, podie se slualica. "Clinica de Salud Publica", zarea uzrujana
sekretarica.

Beker je govorio panski sa snanim franko-amerikim akcentom. "Ovde je Dejvid

Beker, iz Kanadske ambasade. Jedan na dravljanin je danas primljen kod vas. Potrebni su
mi njegovi podaci kako bi ambasada mogla da se pobrine za plaanje njegovog rauna."

"U redu", rekla je ena. "Poslau ih u ambasadu u ponedeljak." "Zapravo", insistirao je

Beker, "vano je da ih dobijem odmah." "Nemogue", odsee ena. "Veoma smo zauzeti."

Beker je zvuao onoliko zvanino koliko je mogao. "U pitanju je hitna stvar.

ovek je slomio zglob i imao je povredu glave. Leen je u neko doba jutros. Trebalo bi
da je njegov karton odmah na vrhu."

Beker pojaa akcenat kojim je govorio panski - taman dovoljno da iskae ono to mu je
bilo potrebno, a ipak dovoljno zbunjujue da dovede sluaoca do oaja. Ljudi su pronalazili
nain da zaobiu pravila kada su bili oajni. Meutim, umesto da zaobie pravila, ena je
opsovala prepotentne stanovnike severnoamerikog kontinenta i zalupila slualicu.

Beker se namrti i spusti slualicu. Jedan - nula. Pomisao da e satima morati da eka u
redu nije ga oduevljavala; sat je otkucavao - stari Kanaanin je do sada mogao otii bilo
kuda. Moda je odluio da se vrati u Kanadu. Moda e prodati prsten. Beker nije imao na
raspolaganju sate za ekanje u redu. Sa obnovljenom odlunou, Beker zgrabi slualicu i
ponovo okrenu broj. Pritisnuo je slualicu uz uho i naslonio se na zid.

Poelo je da zvoni. Beker je pogledao po prostoriji. Jedno zvono... dva... tri... iznenadni
nalet adrenalina jurnu njegovim telom.

Beker se okrenu i tresnu slualicu natrag o dra. Potom se okrenu i zagleda u

prostoriju,ostade zapanjen i bez rei. Tamo na krevetu, ba ispred njega, naslonjen na hrpu
starih jastuka, leao je stariji ovek sa istim belim gipsom na desnom runom zglobu.
 ***

Amerikanac koji je nazvao Tokugena Numataku preko njegove privatne telefonske

linije zvuao je zabrinuto. "Gospodine Numataka - imam samo minut." "U redu. Verujem da
imate oba kljua." "Doi e do malog odlaganja", odgovorio je Amerikanac.

"Neprihvatljivo", prosiktao je Numataka. "Rekli ste da u ih dobiti do kraja dana!"

"Postoji jedan nereen problem."

"Da li je Tankado mrtav?"

"Da", odgovorio je ovek. "Moj ovek je ubio gospodina Tankada, ali nije uspeo da
uzme klju. Tankado ga je nekome dao pre nego to je umro. Jednom turisti."

"Neuveno!" zaurlao je Numataka. "Kako onda moete da mi obeate da u imati

ekskluzivna prava... "

"Opustite se", umirivao ga je Amerikanac. "Imaete ekskluzivna prava. To vam

garantujem. im nestali klju bude pronaen, Digitalna tvrava e biti vaa."

"Ali klju e moda biti umnoen!"

"Svako ko je video klju bie uklonjen."

Nastala je duga pauza. Naposletku Numataka progovori. "Gde je klju sada?"

"Sve to je potrebno da znate jeste da e biti pronaen."

"Kako moete biti tako sigurni?"

"Jer nisam jedini koji ga trai. Amerika obavetajna sluba je saznala za klju koji je
nestao. Iz oiglednih razloga, elee da spree objavljivanje Digitalne tvrave. Poslali su
oveka da pronae klju. Zove se Dejvid Beker."

"Kako znate to?"

"Nije vano."

Numataka je utao. "A ako gospodin Beker pronae klju?"

"Moj ovek e ga uzeti od njega."

"A posle toga?"

"Ne treba da brinete", hladno ree Amerikanac. "Kada gospodin Beker pronae klju,
bie adekvatno nagraen."

Dejvid Beker prie i zagleda se u starijeg oveka koji je spavao u bolnikom krevetu.
Zglob mu je bio pokriven gipsom. Imao je izmeu ezdeset i sedamdeset godina. Sneno bela
kosa mu je uredno zaeljana u stranu, a na sredini ela je imao tamnomodru masnicu koja
mu se sputala na desno oko.
 Mali udarac? pomislio je Dejvid, seajui se porunikovih rei. Preao je pogledom
preko ovekovih prstiju. Nigde nije bilo zlatnog prstena. Beker se nagnu i dotae mu rame.
"Gospodine?" Lagano ga je zadrmusao. "Izvinite... gospodine?"

ovek se nije pomerao.

Beker pokua ponovo, malo glasnije. "Gospodine?"

ovek se promekolji. "Qu"est ce... quelle heure est..." Polako je otvorio oi i zagledao se
u Bekera.

Namrtio se to ga uznemiravaju. "Qu"est ce que vous voulez?"

Da, pomisli Beker, Kanaanin francuskog porekla! Beker mu se osmehnu. "Mogu li da

porazgovaram sa vama za trenutak?"

Premda je Beker savreno govorio francuski, priao je onim jezikom za koji se nadao da
ga ovek slabije zna - engleskim. Ubediti potpunog neznanca da vam da zlatni prsten moglo
bi se pokazati kao pomalo nezgodno; Beker je smatrao da ima pravo na svaku prednost koju
je mogao stei.

Nastade duga pauza tokom koje je ovek pokuavao da se pribere. Preao je pogledom
oko sebe i podigao dugaak prst da zagladi svoje oputene bele brkove. Naposletku
progovori. "ta elite?" Govorio je engleski sa slabim, nazalnim akcentom.

"Gospodine", ree Beker, izgovarajui rei preterano glasno i razgovetno, kao da

razgovara sa gluvom osobom. "Moram da vam postavim nekoliko pitanja." ovek podie
pogled ka njemu, udnog izraza na licu.

"Sa vama neto nije u redu?"

Beker se namrti; engleski mu je bio besprekoran. Istog trenutka odustade od

snishodljivog tona.

"Izvinjavam se to vas uznemiravam, ali da li ste vi, kojim sluajem, danas bili na Plai
de Espana?" Stareve oi se suzie. "Vi ste iz gradske skuptine?" "Ne, ja sam, zapravo..."

"Turistiki biro?"

"Ne, ja sam... iz Kanadskog Konzulata.ta se to tano desilo jutros?"

"Sve sam ispriao poruniku. Uzgred, ja sam Pjer Kluar "

"Razgovarao sam sa njim i..."

"Nadam se da ste ga ukorili!" ubaci se Kluar.

Beker klimnu glavom. "Najstroe. Javie mu se iz moje kancelarije."

"To i oekujem."

"Gospodine Kluar." Beker se nasmei, izvlaei penkalo iz depa sakoa. "eleo bih da
sastavim jednu formalnu albu upuenu gradu. Da li biste mi pomogli? ovek vaeg
poloaja bi bio svedok od neprocenjive vrednosti." Kluar je porastao od zadovoljstva pri
pomisli na mogunost da ga citiraju. Uspravio se. "Pa, da...naravno. Bie mi zadovoljstvo."
 Beker izvadi malu belenicu i podie pogled. "U redu, da ponemo sa onim to se desilo
jutros.

Ispriajte mi o tom nesrenom sluaju."

Starac uzdahnu. "Zapravo, bilo je to tuno. Taj jadan Azijat se samo sruio.

Pokuao sam da mu pomognem - ali nije bilo vajde."

"Dali ste mu vetako disanje?"

Kluar je izgledao posramljeno. "Plaim se da ne znam kako se to radi. Pozvao sam

hitnu pomo."

Beker se seti plaviastih modrica na Tankadovim grudima. "Da li mu je hitna pomo

dala vetako disanje?"

"Zaboga, ne!" Kluar se nasmeja. "Nema razloga da se biuje mrtav konj - momak je
umro mnogo pre nego to je hitna pomo stigla. Proverili su mu puls i odneli ga, ostavivi
mene tamo sa onim uasnim policajcem."

To je udno, pomisli Beker, pitajui se odakle potiu one modrice. Potisnuo je to iz misli
i usredsredio se na posao. "ta je sa prstenom?" upitao je najleernije to je mogao.

Kluar je izgledao iznenaeno. "Porunik vam je ispriao za prsten?" "Da, jeste."

Kluar je delovao zapanjeno. "Stvarno? Nisam mislio da je poverovao u moju priu. Bio
je toliko drzak - kao da je mislio da laem.

Ali moja pria je istinita, naravno. Diim se istinitou i tanou." "Gde je prsten?"
nastavi Beker.

inilo se da ga Kluar nije uo. Pogled mu je bio staklast, uperen u prazan prostor.
"udan komad, zaista. Sa svim onim slovima - ni nalik ijednom jeziku koji sam ja ikada
video." "Moda je japanski?" natuknu Beker.

"Sasvim sigurno nije."

"Dakle, dobro ste ga pogledali?"

"Zaboga, jesam! Kada sam kleknuo da mu pomognem, ovek mi je stalno gurao ruke u
lice. eleo je da mi da taj prsten. Bilo je to izrazito udno - zapravo, uasno ruke su mu bilo
ba strane."

"I tada ste uzeli prsten?"

Kluar razrogai oi. "To vam je porunik rekao! Da sam ja uzeo prsten?" Beker se
nelagodno promekolji.

Kluar prasnu. "Znao sam da me nije sluao! Eto kako kreu glasine! Rekao sam mu da
je taj Japanac dao prsten - ali ne menil Nema anse da bih ja uzeo neto od oveka koji umire!
Zaboga! Kad samo pomislim na tako neto!" Beker je oseao da se sprema nevolja. "Dakle, taj
prsten nije kod vas?"

"Zaboga, nije!"
 Tup bol mu se irio stomakom. "Pa, kod koga je onda?"

Kluar je prezrivo gledao u Bekera. "Kod Nemca! Nemac ga ima!" Beker se oseao kao
da mu je neko izmakao tlo pod nogama.

"Nemac? Koji Nemac?"

"Nemac koji je bio u parku! Ispriao sam policajcu za njega! Ja sam odbio prsten, ali ga
je ta faistika svinja uzela!"

Beker je spustio penkalo i belenicu. Predstava je bila gotova. Ovo je bila nevolja.
"Dakle, prsten je kod Nemca" "Upravo tako." "Gde je on otiao?"

"Nemam pojma. Ja sam otrao da pozovem policiju. Kada sam se vratio, njega nije bilo."

"Znate li koje on?"

"Neki turista."

"Jeste li sigurni?"

"Moj ivot su turisti", prasnu Kluar. "Prepoznajem turistu kada ga vidim. On i njegova
prijateljica su bili u etnji parkom."

Beker je svakim trenutkom bio sve zbunjeniji. "Prijateljica? Neko je bio sa njim!"

Kluar klimnu glavom. "Pratilja. Prekrasna riokosa ena. Mon Dieu! Lepotica."

"Pratilja?" Beker je bio zapanjen. "Hoete da kaete.. prostitutka?" Kluar se namrti.

"Da, ako morate da koristite taj vulgarni izraz."

"Ali... policajac nije ni pomenuo..."

"Naravno da nije! Nikada mu nisam pomenuo pratilju." Kluar snishodljivo odmahnu

zdravom rukom.

"One nisu kriminalci - besmisleno je da ih proganjaju kao obine lopove."

Beker je i dalje bio u blagom oku. "Da li je bilo jo nekoga tamo?"

"Ne, samo nas troje. Bila je vruina."

"I sigurni ste da je ena bila prostitutka?"

"Sasvim. Nijedna toliko lepa ena ne bi bila sa onakvim mukarcem, osim ako je dobro
plaena! Mon Dieu! On je debeo, debeo, debeo! Glasan, nepodnoljiv Nemac!"

"Taj ovek je prava zver - najmanje 135 kilograma. Drao se te sirotice kao da e mu
pobei - mada joj ne bih zamerio zbog toga. Zaista! Nije skidao ruke sa nje. Hvalio se da je
njegova preko itavog vikenda za tri stotine dolara! On je trebalo da padne mrtav, a ne onaj
siroti Azijat."

Kluar zastade da uhvati vazduh i Beker se ubaci. "Jeste li uli kako se zove?"

Kluar razmisli za trenutak, potom odmahnu glavom. "Nemam pojma." Ponovo je

ustuknuo od bola i polako ponovo utonu u jastuke.
 Beker uzdahnu. Prsten mu je upravo ispario pred oima. Naelnik Stratmor nee biti
zadovoljan.

Kluar obrisa znoj sa ela. Napad entuzijazma je uzeo svoj danak. Odjednom je izgledao
bolesno.

Beker pokua iz drugog ugla. "Gospodine Kluar, eleo bih da uzmem i izjave tog
Nemca i njegove pratilje. Imate li ikakvu predstavu o tome gde su odseli?" Kluar zaklopi
oi, dok ga je snaga naputala. Uzdasi mu postadoe plitki. "Bilo ta?" insistirao je Beker.
"Ime pratilje?" Nastade duga pauza.

Kluar je trljao desnu slepoonicu. Odjednom je bio bled. "Pa... ah... ne. Ne verujem..."
Glas mu je podrhtavao.

Beker se nagnuo ka njemu. "Jeste li dobro?"

Kluar slabano klimnu glavom. "Da, dobro sam... samo malo... moda od uzbuenja..."
Glas mu zamre.

"Razmislite, gospodine Kluar", tiho ga je podsticao Beker. "Vano je." Kluar se lecnu.
"Ne znam... ta ena... ovek ju je zvao..." Zatvorio je oi i zastenjao. "Kako se zvala?"

"Stvarno se ne seam..." Kluar je brzo gubio snagu.

"Razmislite", podsticao ga je Beker. "Vano je da konzularni dosije bude to je mogue

potpuniji.Morau da potkrepim vau priu izjavama ostalih svedoka. Bilo kakva informacija
koju mi moete dati da bih mogao da ih pronaem. .

" Ali Kluar ga nije sluao. aravom je otirao znoj sa ela. "ao mi je... moda sutra..."
inilo se da mu je muka.

"Gospodine Kluar, vano je da se toga setite sada." Beker odjednom postade svestan da
govori suvie glasno. Ljudi na okolnim krevetima su sedeli uspravljeni, posmatrajui ta se
deava. Na drugom kraju prostorije jedna medicinska sestra se pojavi na dvokrilnim vratima
i otrim korakom se zaputi ka njima.

"Bilo ta", oajniki je navaljivao Beker. "Taj Nemac je enu zvao..."

Beker lagano protrese Kluara, pokuavajui da ga prizove k svesti.

Kluarove oi za trenutak zatraperie. "Ime joj je..."

"Ostani sa mnom, stari... "

"Rosa..." Kluar je ponovo sklopio oi.

Sestra se pribliavala. Izgledala je ljutito.

"Rosa?" Beker ga protrese za ruku.

Starac zastenja.

"Zvao ju je..." Kluar je sada jedva ujno mrmljao.

Sestra je bila na manje od tri metra, i ljutito je urlala na njega na brzom panskom. Beker
nita nije uo. Pogled mu je bio usredsreen na stareve usne. Poslednji put je prodrmao
Kluara, dok se sestra ustremila na njega. Zgrabila je Dejvida Bekera za rame. Povukla ga je
na noge ba u trenutku dok su se stareve usne micale. Jedna jedina re koja mu je skliznula
sa usana zapravo nije ni bila izgovorena. Bila je tiho uzdahnuta - poput udaljenog, ulnog
seanja.

"Kap rose..."

Otar, gnevni stisak tre i odvue Bekera.

Kap rose? ponovio je u sebi Beker. Kakvo je to, do avola, ime? Otrgnuo se od sestre i
poslednji put se okrenuo ka Kluaru.

"Kap rose? Jeste li sigurni!" Ali Pjer Kluar je vrsto spavao.

 ***

Suzan je sedela, sama, u luksuznom okruenju vora 3. Srkutala je biljni aj sa limunom

i oekivala povratak "tragaa".

Kao vii kriptograf, Suzan je imala pravo na terminal sa najboljim pogledom. Nalazio se
na zadnjoj strani kruga kompjutera, naspram prizemlja kriptografskog odeljenja. Suzan je sa
tog mesta mogla da nadgleda itav vor 3. Takoe je mogla da vidi, sa druge strane
zatamnjenog stakla, Transleterkoji je stajao u samom sreditu prizemlja Kriptografskog
odeljenja.

Suzan pogleda na sat. ekala je ve skoro sat vremena. ARA se oito nije urila sa
prosleivanjem pote Nort Dakoti. Duboko je uzdahnula. Uprkos naporima da zaboravi
razgovor koji je tog jutra vodila sa Dejvidom, rei su se iznova i iznova ponavljale u njenoj
glavi. Znala je da je bila otra prema njemu. Molila se da je dobro, tamo u paniji.

Misli joj prekide glasno zujanje staklenih vrata. Podigla je pogled i zajeala. Kriptograf
Greg Hejl je stajao na vratima.

Greg Hejl je bio visok i miiav, guste plave kose i rascepljene brade. Bio je glasan,
nabijen i u svako doba preterano elegantno odeven. Kolege kriptografi su ga zvali "Halit" -
po mineralu. Hejl je uvek mislio da se to odnosilo na nekakav redak dragi kamen - koji je
odgovarao njegovom nenadmanom intelektu i telu vrstom poput stene.

Da mu je ego dozvolio da pogleda u enciklopediju, otkrio bi da se ne radi ni o emu

drugom do o slanom ostatku koji se dobija nakon isuivanja okeana.

Poput svih kriptografa Agencije za nacionalnu Sigurnost, Hejl je dobro zaraivao.

Meutim, bilo mu je teko da to zadri za sebe. Vozio je beli lotus sa prozirnim krovom i
zagluujuim subvufer-sistemom.

Bio je zaluenik kada je tehnika u pitanju, a kola su mu bila primerak za izlobu; u njih
je ugradio kompjuterski sistem za globalno pozicioniranje, brave koje se aktiviraju na glas,
ometa radara i mobilni telefon sa telefaksom, kako bi stalno bio u kontaktu sa servisnim
centrima za poruke. Na tablici - olienju sujete - pisalo je MEGABAJT; bila je uokvirena
ljubiastim neonom.

Grega Hejla je od detinjstva provedenog u bavljenju sitnim kriminalom spasila

mornarica Sjedinjenih Drava. Tamo je nauio da radi na kompjuteru. Bio je jedan od
najboljih programera koje je mornarica ikada videla, na dobrom putu da stvori sebi uglednu
vojnu karijeru. Ali dva dana pre okonanja treeg turnusa dunosti, budunost mu se
iznenada promenila. Hejl je nesrenim sluajem ubio kolegu marinca u pijanoj arki.Korejska
vetina samoodbrane, tekvondo, pokazala se vie ubilakom nego odbrambenom. Smesta je
razreen dunosti.

Nakon to je odsluio kratku zatvorsku kaznu, Halit je poeo da trai posao u

privatnom sektora, kao programer. Uvek je otvoreno govorio o incidentu u mornarici, a
potencijalnim poslodavcima je podilazio tako to im je nudio besplatan probni rad u trajanju
od mesec dana, kako bi se dokazao. Nije manjkalo onih koji su ovu ponudu prihvatali, a
kada bi otkrili ta je umeo sa kompjuterom, nisu hteli da ga puste.

Kako je postajao sve vei strunjak, Hejl je poeo da uspostavlja veze preko Interneta
irom sveta. Bio je jedan od one nove vrste sajberudaka koji su odravali prijateljstva putem
elektronske pote irom sveta, kreui se po seedy elektronskim oglasnim tablama i
evropskim grupama za diskusiju. Dva puta su ga poslodavci otpustili zato sto je koristio
njihove poslovne naloge za slanje pornografskih fotografija nekim svojim prijateljima.

"ta ti radi ovde?" upitao je Hejl, zastavi na pragu i zagledavi se u Suzan.

Oigledno je oekivao da e vor 3 tog dana biti samo njegov.

Suzan je uspela da sauva prisebnost. "Subota je, Greg. Mogla bih ja tebi da postavim
isto pitanje." Ali Suzan je znala zato je on bio tamo. Bio je nepopravljivi kompjuterski
zavisnik. Uprkos pravilu o slobodnoj suboti, esto bi se uvukao u Kripotgrafsko Odeljenje
preko vikenda kako bi koristio nenadmane kompjuterske mogunosti koje je pruala
Agencija i kako bi testirao nove programe na kojima je radio.

"Samo sam hteo da izmenim nekoliko redova i da proverim potu", rekao je Hejl.

Radoznalo ju je posmatrao. "ta si ono rekla, zato si ti ovde?" "Nisam rekla", odvrati
Suzan.

Hejl iznenaeno izvi obrvu. "Nema razloga za stidljivost. Nemamo tajne ovde u vora
3, sea li se? Svi za jednog, jedan za sve."

Suzan uze gutljaj biljnog aja, ne obraajui panju na njega. Hejl slegnu ramenima i
zaputi se ka ostavi.

Ostava je uvek bila njegovo prvo odredite. Dok je prelazio preko prostorije, duboko je
uzdahnuo, pravei predstavu od toga to je oigledno zurio u Suzanine noge, ispruene
ispod njenog terminala. Suzan sakri noge ispod stolice i nastavi da radi, ne podiui pogled.
Hejl se samozadovoljno naceri.

Suzan se navikla na Hejlovo udvaranje. Voleo je da pria o meusobnom povezivanju u

cilju provere kompatibilnosti njihovih hardvera. Od toga joj se okretao eludac. Bila je suvie
ponosna da bi se Stratmoru alila na Hejla; daleko lake joj je bilo da ne obraa panju na
njega.

Hejl stie do ostave vora 3 i povue klizna vrata od letvica poput bika. Izvukao je
plastinu posudu sa tofuom iz friidera i ubacio nekoliko zalogaja bele mase u usta. Potom
se naslonio na mini -tednjak i zagladio svoje sive iroke pantalone i dobro utirkanu
koulju. "I hoe li dugo?" "itavu no", odsee Suzan.

"Hmmm..." Halit zaguguta punih usta. "Prijatna subota u Ogradici, sami nas dvoje."

"Sami nas troje", ubaci Suzan. "Naelnik Stratmor je gore. Moda bi bilo bolje da
nestane pre nego to te vidi."

Hejl slegnu ramenima. "ini se da mu ne smeta to si ti ovde. Mora da mu stvarno prija

tvoje drutvo." Suzan pree preko ovoga.
 Hejl se zakikota i skloni tofu. Potom zgrabi litru devianskog maslinovog ulja i uze
nekoliko gutljaja.

Bio je zagrienik zdravog ivota i tvrdio je da mu maslinovo ulje proiava creva.

Ukoliko nije terao ostatak osoblja da pije sok od argarepe, propovedao je o blagodetima
proiavanja creva.

Hejl spusti maslinovo ulje i ode do svog kompjutera, smetenog direktno naspram
Suzaninog. Suzan je mogla da oseti miris njegove kolonjske vode ak i na razdaljini irokog
kruga terminala. Nabrala je nos.

"Fina kolonjska voda, Greg. Iskoristio si itavu boicu?"

Hejl ukljui terminal. "Samo zbog tebe, duo."

Dok je on sedeo i ekao da mu se terminal ukljui, Suzan iznenada obuze uznemirujua

misao. ta ako Hejl vidi Transleterov monitor? Nije postojao nijedan logian razlog da to
uradi, ali ipak je Suzan znala da on nikada ne bi naseo na nekakvu nedoreenu priu o
dijagnostikom programu koji je zakoio Transleter na itavih esnaest sati. Suzan nije imala
nameru da mu kae istinu. Nije verovala Gregu Hejlu. Nije bio materijal za Agenciju. Suzan
nije ni bila za to da ga zaposle, ali Agencija nije imala izbora. Hejl je bio rezultat kontrole
tete. Fijasko Skipjack.

Pre etiri godine, u pokuaju da se stvori jednostavan standard kodiranja po javnom

kljuu, Kongres je zaduio najbolje matematiare koje je zemlja imala, one u Agenciji za
nacionalnu Sigurnost, da napisu novi superalgoritam. Plan je bio da Kongres donese uredbu
kojom se novi algoritam usvaja za nacionalni standard, ime bi se umanjile neusaglaenosti
zbog kojih sada trpe korporacije koje koriste razliite algoritme.

Naravno, traiti od Agencije za nacionalnu Sigurnost da pomogne u poboljanju

enkripcije pomou javnog kljua bilo je pomalo nalik tome da se od osuenog oveka trai
da napravi sopstveni koveg. Rad na Transleteru jo nije bio poeo, a standard u kodiranju bi
samo pomogao porastu upotrebe kriptografskih algoritama; usled toga bi ionako teak posao
Agencije postao jo mnogo tei. EFF je razumela ovaj sukob interesa i estoko je lobirala
protiv toga, tvrdei da bi Agencija mogla da napie algoritam loeg kvaliteta - neto to bi
mogla dekodirati. Kako bi utiao ove strahove, Kongres je objasnio da e, kada algoritam
Agencije bude zavren, formula biti objavljena i stavljena na razmatranje svetskim
matematiarima, kako bi se osigurao njen kvalitet. Ekipa kriptografa Agencije za nacionalnu
Sigurnost, na elu sa naelnikom Stratmorom, u nudi je napisala algoritam koji su nazvali
Skipjack. Skipjack je iznet pred Kongres, kako bi bio odobren.

Matematiari sa svih strana sveta su testirali Skipjack i svi do jednog su bili zadivljeni.
Njihov izvetaj je glasio da se radi o monom, istom algoritmu koji e biti vrhunski standard
kodiranja. Meutim, tri dana pre nego to je Kongres trebalo da glasa o ve sasvim izvesnom
odobravanju algoritma, mladi programer iz Bel Laboratorija, Greg Hejl, zapanjio je svet
objavivi da je pronaao tajni programski kod skriven u algoritmu.

Skriveni kod se sastojao od nekoliko redova lukavo osmiljenog programskog koda

koje je naelnik Stratmor ubacio u algoritam. Redovi su bili dodati na tako domiljat nain da
ih niko, osim Grega Hejla, nije primetio. Stratmorov prikriveni dodatak je, zapravo, znaio
da bi svaka ifra koju bi ovaj algoritam napisao mogla biti deifrovana preko tajnog kljua
poznatog iskljuivo Agenciji. Stratmor je bio nadomak toga da uspe da pretvori nacionalni
predloeni standard kodiranja u najvei obavetajni udar koji je Agencija ikada videla;
Agencija bi posedovala glavni klju za svaku ifru napisanu u Americi.Kompjuterska javnost
je bila ogorena. Fondacija za elektronske granice se na skandal obruila poput leinara,
rastrgnuvi Kongres zbog njihove naivnosti i proglasivi Agenciju za nacionalnu Sigurnost
najveom pretnjom slobodnom svetu posle Hitlera. Standard kodiranja je bio mrtav.

Stoga nije bilo nikakvo iznenaenje kada je dva dana kasnije Agencija zaposlila Grega
Hejla. Straimor je mislio da je bolje da bude u agenciji i da radi za nju, nego izvan i protiv
nje. Stratmor se spremno suoio sa skandalom povodom algoritma Skipjack. estoko je
branio svoje postupke pred Kongresom. Tvrdio je da bi im se tenja graana za privatnou
osvetila. Insistirao je na tome da javnosti treba neko ko e je nadgledati; da je javnosti
potrebna Agencija da dekodira ifre kako bi se sauvao mir. Grupe poput Fondacije za
elektronske granice nisu mislile tako. I od tada se bore protiv njega.
 ***

Dejvid Beker je stajao u telefonskoj govornici na drugoj strani ulice, preko puta La
Clinica de Salud Publica; upravo su ga izbacili zbog maltretiranja pacijenta broj 104,
gospodina Kluara.

Stvari su odjednom bile komplikovanije nego to je mogao i da pretpostavi. Mala

usluga koju je inio Stratmoru - preuzimanje linih stvari - pretvorila se u poteru za
nekakvim udnim prstenom.

Upravo je nazvao Stratmora i saoptio mu vesti vezane za nemakog turistu. Vesti nisu
bile dobro primljene. Nakon to je zatraio da mu ispria detalje, Stratmor je dugo utao.

"Dejvide", naposletku je veoma ozbiljno rekao, "pronalaenje tog prstena je stvar

nacionalne Sigurnosti. Ostavljam to u vaim rukama. Nemojte me izneveriti." Veza se
prekinula.

Dejvid je stajao u telefonskoj govornici i duboko uzdahno. Podigao je raskupusani

telefonski imenik i poeo da prelazi pogledom preko oglasa.

"Evo nas", promrmljao je za sebe.

Postojala su samo tri oglasa za agencije za poslovnu pratnju u imeniku, a on nije imao
mnogo toga odakle bi mogao da krene. Sve to je znao bilo je da je pratilja nemakog turiste
imala crvenu kosu, to je, na sreu, u paniji bilo retko. Kloar se, u delirijumu, setio da se
zvala Kap rose. Beker se tre. Kap rose? Zvualo je vie kao ime za kravu nego prelepu
devojku. To uopte nije bilo fino katoliko ime; mora da je Kluar pogreio.

Beker okrete prvi broj.

"Servicio Social de Sevilla", javio se prijatan enski glas.

Beker se pretvarao da govori panski sa jakim nemakim akcentom. "Hola, hablas

Aleman?"

"Ne, ali govorim engleski", glasio je odgovor.

Beker nastavi nepravilnim engleskim. "Hvala vam. Pitam se moete li pomoi meni?"

"Kako vam moemo pomoi?" ena je govorila polako, pokuavajui da pomogne svom
potencijalnom klijentu. "Moda biste eleli pratilju?" "Da, molim vas. Danas moj brat, Klaus,
ima devojku, veoma lepu. Crvena kosa. Ja hou istu. Za sutra, molim vas."

"Va brat Klaus dolazi ovamo?" Glas je odjednom postao ivahan i prisan, kao da su
stari drugari.

"Da. On jako debeo. Seate ga se, ne?" "Bio je danas ovde, kaete?"

Beker je mogao da uje kako proverava u knjigama. Nee biti nijednog Klausa na
spisku, ali Beker je pretpostavljao da klijenti retko koriste prava imena. "Hmmm, ao mi je",
izvinjavala se devojka. "Ne vidim ga ovde. Kako se zvala devojka sa kojom je bio va brat?"
 "Imala crvenu kosu", ree Beker, izbegavajui da odgovori na pitanje. "Crvenu kosu?"
ponovi ona.

Nastade stanka. "Ovo je Servicio Social de Sevilla. Jeste li sigurni da va brat dolazi
ovde?"

"Siguran, da."

"Senor, mi nemamo crvenokose devojke. Imamo samo iste andaluzijske lepotice."

"Crvena kosa", ponovi Beker, oseajui se glupo. "ao mi je, uopte nemamo
crvenokose, ali ako. ."

"Ime Kap rose", ree Beker, oseajui se jo gluplje.

To besmisleno ime devojci oigledno nita nije znailo. Izvinila se, rekla da ih je Beker
verovatno pomeao sa nekom drugom agencijom, i spustila slualicu. Jedna manje.

Beker se namrti i okrete sledei broj. Odmah je dobio vezu. "Buenas noches, Mujeres
Espana. Izvolite?"

Beker se drao iste prie, o nemakom turisti koji je bio spreman dobro da plati za
crvenokosu devojku koja je tog dana izala sa njegovim bratom. Ovog puta je odgovor bio na
ljubaznom nemakom, ali ponovo nije bilo crvenokosih. "Keine Rolkopfe, ao mi je." ena je
spustila slualicu.

Jo jedna manje.

Beker spusti pogled na imenik. Ostao je jo samo jedan broj. Ve je stigao do kraja.

On ga okrenu.

"Escortes Belen", javio se ovek veoma uglaenim glasom. Beker ponovi svoju priu.

"Si, si, senor. Zovem se Senor Roldan. Bie mi drago da vam pomognem.

Imamo dve crvenokose. Divne devojke."

Bekerovo srce poskoi. "Veoma lepe?" ponovio je sa nemakim akcentom.

"Crvena kosa?"

"Da, kako se zove va brat? Rei u vam koja je bila njegova pratilja danas, i moemo
vam je poslati sutra."

"Klaus mit." Beker izbaci prvo ime kojeg se setio iz starog udbenika. Nastade duga
pauza. "Dakle, gospodine... Ne vidim Klausa mita u naim podacima, ali moda je va brat
eleo da bude diskretan moda ima suprugu kod kue?" Kiselo se nasmejao.

"Da, Klaus oenjen. Ali on jako debeo. Njegova ena nee legne sa njim." Beker prevrnu
oima na sopstveni odraz u kabini. Kad bi Suzan sad mogla da me uje, pomislio je. "I ja
debeo i usamljen. Ja elim da legnem sa njom. Plaam mnogo novca."

Bekerove predstava je bila upeatljiva, ali je preterao. Prostitucija je u paniji bila

nelegalna, a Senor Roldan je bio oprezan ovek. Ve je bio nasamaren od strane policajaca
Gvardije koji su se pretvarali da su raspoloeni turisti. Ja elim da legnem sa njom. Roldan je
znao da je u pitanju zamka. Ako bi odgovorio potvrdno, platio bi veliku kaznu i, kao i uvek,
bio bi prisiljen da jednu od svojih najtalentovanijih devojaka stavi na raspolaganje
policijskom komesaru, besplatno, tokom itavog vikenda.

Kada je Roldan progovorio, glas mu nije bio onako prijateljski. "Gospodine, ovo je
Escortes Belen. Mogu li da pitam ko zove?" "Aah... Zigmund mit", neuverljivo izmisli Beker.

"Odakle vam na broj?"

"La Guia Telefonica - oglasi."

"Da, gospodine, to je zato to smo mi agencija za poslovnu pratnju." "Da. Meni treba
pratnja." Beker je oseao da neto nije u redu.

"Gospodine, Escortes Belen je firma koja prua usluge poslovne pratnje poslovnim
ljudima za vreme poslovnih rukova ili veera. Zato se i nalazimo u imeniku. Ono ime se mi
bavimo je legalno. Ono to vi traite je prostitutka." Ta re mu kliznu sa jezika poput opake
bolesti. "Ali moj brat..."

"Gospodine, ako je va brat proveo dan ljubei neku devojku u parku, to nije bila neka
od naih devojaka.

Mi imamo otre propise o kontaktu izmeu naih pratilja i klijenata." "Ali..."

"Pomeali ste nas sa nekim drugim. Mi imamo samo dve crvenokose devojke
Inmakulada i Rosio, i nijedna od njih ne bi dozvolila sebi sa spava sa klijentom za novac. To
se zove prostitucija, i u paniji je zabranjena. Laku no, gospodine."

"Ali..." Klik.

Beker opsova sebi u bradu i spusti slualicu. Jo jedna manje. Bio je siguran da je
Kluar rekao da je Nemac unajmio devojku na itav vikend. Beker izae iz govornice na
uglu Calle Salado i Avenida Asuncion.

Uprkos saobraaju, sladak miris seviljskih narandi lebdeo je svuda oko njega. Mio je
sumrak -najromantinije doba dana. Pomislio je na Suzan. Stratmonove rei su mu okupirale
misli: Pronaite prsten.

Beker sumorno klonu na klupu da razmisli o svom sledeem potezu. ta je sledee?

Clinica de Salud Publica vreme za posete bilo je prolo. Svetla u gimnastikoj sali su
pogaena. Pjer Kluar je spavao vrstim snom. Nije video priliku koja se nagnula nad njim.
Igla ukradenog prica zasjala je u mraku. Potom je nestala u intravenoznoj cevici tik iznad
Kluarovog zgloba. Injekcija je sadrala 30 kubnih centimetara tenosti za ienje ukradene
sa kolica spremaice. Uz veliki napor, snaan palac pritisnu klip prica nadole i istisnu
plaviastu tenost u starevu venu.

Kluar je bio budan svega nekoliko sekundi. Moda bi i vrisnuo od bola da mu snana
ruka nije vrsto stegnuta preko usta. Leao je zarobljen na svom bolnikom krevetu,
prikljeten ispod, kako se inilo, nepominog tereta. Oseao je kako vatrena tonost pri put
pred sobom, kreui se uz njegovu ruku.
 Neverovatan bol putovao mu je kroz pazuhe, grudni ko, a potom mu, poput milion
delia razbijenog stakla, pogodi mozak. Kluar ugleda blistavu munju svetlosti... a potom
nita vie.

Posetilac oslobodi stisak i u mraku pokua da razazna ime napisano na medicinskom

kartonu, potom se tiho iskrade napolje.

Na ulici je ovek sa naoarima sa ianim okvirom posegao za majunim ureajem koji

mu je bio prikopan za pojas. Pravougaoni predmet je bio priblino veliine kreditne kartice.
Bio je to prototip novog Monokl kompjutera. Minijaturni kompjuter, koji je napravljen u
amerikoj mornarici kako bi pomogao tehniarima da izmere napon u akumulatorima u
skuenom prostoru podmornica, raspolagao je beinim reimom rada i najnovijim
dostignuima mikrotehnologije. Njegov monitor je imao ekran od providnog tenog kristala,
smeten u levom staklu naoara. Monokl je predstavljao itavo jedno novo doba personalnih
kompjutera; korisnik je sada mogao da gleda kroz svoje podatke i da i dalje komunicira sa
svetom. Meutim, najvee dostignue monokla nije bio njegov minijaturni ekran, nego
sistem za unos podataka. Korisnik je unosio informacije preko siunih kontakata prikaenih
za vrhove prstiju; kada bi spajao kontakte jedan za drugim, bilo je to poput stenografije
sline onoj koja se koristila u sudu. Kompjuter bi potom prevodio tu stenografiju na engleski
jezik.

Ubica pritisnu majuni prekida i naoari mu zatreperie i oivee. Ruku neupadljivo

oputenih uz telo, poeo je da spaja vrhove razliitih prstiju u brzom nizu, jedan za drugim.
Poruka mu se pojavi pred oima.

PREDMET: "KLUAR UKLONJEN "

Nasmeio se. Prenoenje obavetenja o ubistvima bilo je deo njegovog zadatka.

Meutim, ukljuivanje imena rtava u ta obavetenja. . to je, za oveka koji je nosio naoare
sa ianim okvirom, bila elegancija. Prsti mu ponovo sevnue i beini modem se aktivirao.

PORUKA POSLATA

Sedei na klupi preko puta javne klinike, Beker se pitao ta li bi sada trebalo da radi.
Pozivi koje je uputio agencijama za poslovnu pratnju nisu mu nita otkrili. Naelnik je,
plaei se komunikacije preko riskantnih javnih telefona, rekao Dejvidu da ne zove ponovo
sve dok ne bude imao prsten. Beker je razmiljao o tome da se obrati lokalnoj policiji za
pomo - moda su oni imali podatke o crvenokosoj prostitutki - ali Stratmorova naredba je i
po tom pitanju bila izriita. Vi ste nevidljivi. Niko ne treba da zna da prsten postoji. Beker se
pitao da li je trebalo da luta kroz problematinu oblast Trijane u potrazi za tom tajanstvenom
enom. Ili je moda trebalo da pretrai sve restorane u potrazi za debelim Nemcem. Sve mu
se inilo kao gubljenje vremena. Stratmorove rei su mu se neprestano vraale: To je pitanje
nacionalne Sigurnosti ... morate, pronai taj prsten.

Neki unutranji glas mu je govorio da mu je neto promaklo - neto od vrhunske

vanosti - ali ni za ta na svetu nije mogao da smisli ta bi to moglo biti. Ja sam nastavnik, ne
prokleti tajni agent! Poinjao je da se pita zato Stratmor nije poslao nekog profesionalca.

Beker ustade i besciljno se zaputi niz Calle Delicias, pretresajui mogunosti koje su
stajale pred njim.

Kaldrmisani trotoar mu se zamagljivao pred pogledom. No se brzo sputala. Kap rose.

 U tom besmislenom imenu bilo je neeg to mu je kljucalo u mozgu. Kap rose. Uglaeni
glas Senora Roldana u Escortes Belen vrteo mu se u glavi. "Imamo samo dve crvenokose...
Dve crvenokose devojke, Inmakuladu i Rosio... Rosio...

Rosio..."

Beker se ukopa u mestu. Odjednom mu je postalo jasno. I ja sebe nazivam strunjakom

za jezike? Nije mogao da veruje da mu je to promaklo. Rosio je bilo jedno od najpopularnijih
enskih imena u paniji. Nosilo je sve ispravne implikacije jedne mlade katolkinje - istota,
nevinost, prirodna lepota. Konotacije istote su poticale od bukvalnog znaenja imena -kap
rose! Glas starog Kanaanina odzvanjao mu je u uima. Kap rose.

Rosio je prevela svoje ime na jedini jezik koji je njoj i njenom klijentu bio zajedniki -
engleski. Uzbuen, Beker pojuri da pronae telefon.

Na drugoj strani ulice, ovek sa naoarima sa ianim okvirom sledio ga je na dovoljnoj

razdaljini da ne bude primeen.
 ***

U prizemlju Kriptografskog odeljenja, senke su postajale sve due i blee. Na tavanici

je, u znak odgovora, automatsko osvetljenje postajalo sve jae. Suzan je i dalje bila za svojim
terminalom, nemo ekajui vesti od "tragaa". Trajalo je due nego to je oekivala.

Misli su joj lutale - Dejvid joj je nedostajao, i elela je da Greg Hejl ode kui. Iako se Hejl
nije micao iz vora 3, na sreu je utao, ime god da je bio zaokupljen za svojim terminalom.
Suzan nije zanimalo ime se to Hejl bavi, dokle god nije pristupao monitoru Transletera.
Oigledno da se to nije desilo - vreme od esnaest sati bi izazvalo sasvim ujan uzvik
neverice.

Suzan je pijuckala treu solju aja kada se ono to je oekivala naposletku dogodilo -
njen terminal se oglasio. Puls joj se ubrzao. Trepua ikonica koverte pojavila se na njenom
ekranu, obavetavajui je da joj je prispela elektronska pota. Suzan baci jedan brz pogled na
Hejla. Bio je zaokupljen svojim poslom. Zadrala je dah i dva puta kliknula na kovertu. "Nort
Dakota", proaputala je za sebe. "Hajde da vidimo ko si."

Kada se poruka otvorila, videla je da sadri samo jedan red. Suzan ga proita. A potom
ga proita ponovo.

VEERA KOD ALFREDA? U 8?

Na drugoj strani prostorije, Hejl se trudio da sakrije osmeh. Suzan pogleda zaglavlje
poruke.

OD:GHEJL@KRIPTO.NSA.GOV

Suzan oseti kako kipti od besa, ali se potrudi da se savlada. Obrisala je poruku. "Veoma
zrelo, Greg."

"Prave sjajan karpao." Hejl se nasmei. "ta kae? Posle bismo mogli..."

"Zaboravi."

"Snobe." Hejl uzdahnu i okrenu se natrag ka svom terminalu. To mu je bio osamdeset i

prvi pokuaj kod Suzan Fleer. Ta genijalna kriptografkinja bila je stalni izvor frustracije za
njega. Hejl je esto matao da vodi ljubav sa njom - prikljetio bi je uz zakrivljeno kuite
Transletera i uzeo bi je ba tamo, na toplim crnim ploicama. Ali Suzan nije htela da ima
nita sa njim. Hejlu su se stvari inile beznadenim jer je znao da je zaljubljena u nekakvog

univerzitetskog profesora koji je dan i no radio za siu. Bilo bi teta za nju da troi svoj
genetski potencijal meanjem sa nekakvim treberom - naroito budui da je mogla da ima
Grega. Imali bismo savrenu decu, mislio je.

"Na emu radi?" upitao je Hejl, pokuavajui sa drugaijim pristupom. Suzan mu ne

odgovori.

"Kakav si ti to timski igra? Jesi li sigurna da ne smem da virnem?" Hejl ustade i zaputi
se ka njoj, zaobilazei krug terminala.
 Suzan je osetila da bi Hejlova radoznalost danas mogla dovesti do ozbiljnih problema.
Donela je brzu odluku. "U pitanju je dijagnostika", rekla je, posluivi se naelnikovom lai.

Hejl zastade na mestu. "Dijagnostika?" Nije zvuao kao da je ubeen.

"Provodi subotu radei na dijagnostici umesto da se zabavlja sa profom?" "Zove se

Dejvid." "Kako god."

Suzan ga pogleda. "Zar nema pametnija posla?"

"Pokuava li ti to da me se oslobodi?" Hejl napui usne.

"Zapravo, da." "Zaboga, Sju, pogoen sam."

Suzan Fleer se namrti. Mrzela je da je zovu Sju. Nije imala nita protiv tog nadimka,
ali jedino ju je Hejl tako zvao.

"Zato ti ja ne bih pomogao?" ponudio se Hejl. Odjednom je ponovo koraao ka njoj.

"Sjajno mi ide dijagnostika. Uz to, umirem od elje da vidim koja to dijagnostika moe da
natera svemonu Suzan Fleer da doe na posao subotom." Suzan oseti nalet adrenalina.
Bacila je pogled na "traga" na svom monitoru. Znala je da nije smela da dozvoli da ga Hejl
vidi - postavilo bi se suvie mnogo pitanja. "Sve je pod kontrolom, Greg", rekla je.

Znala je da mora brzo da reaguje. Hejl je bio svega nekoliko metara udaljen kada se
pokrenula. Ustala je da se suoi sa njegovom visokom prilikom, skrivajui ekran. Zapahnuo
ju je miris kolonjske vode. Pogledala ga je pravo u oi. "Rekla sam "ne"."

Hejl nakrivi glavu, oigledno zainteresovan njenim neobinim tajanstvenim

ponaanjem. aljivo je koraknuo ka njoj. Greg Hejl nije bio spreman za ono to se potom
desilo.

Nepokolebljivo i pribrano, Suzan je prislonila kaiprst na njegove kao kamen vrste

grudi, zaustavljajui njegov korak unapred.

Hejl stade i okirano zakorai unatrag. Suzan Fleer je oigledno bila ozbiljna; ranije ga
nikada nije dotakla. Nije to ba bilo onako kako je Hejl zamiljao njihov prvi dodir, ali to je
poetak. Uputio joj je dug, zbunjeni pogled, a potom se polako vratio do svog terminala.

Dok je sedao, jedno mu je postalo savreno jasno: prekrasna Suzan Fleer je radila na
neemu vanom a to sasvim sigurno nije bila nikakva dijagnostika.
 ***

Senor Roldan je sedeo za svojim radnim stolom u Escortes Belenu i estitao sam sebi na
tome to je veto osujetio najnoviji patetini pokuaj pripadnika Gvardije da ga ulove. To to
je policajac odglumio nemaki akcenat i traio devojku za jednu no - bila je zamka; ega li e
se sledeeg doseliti? Telefon na njegovom stolu glasno zazuja. Senor Roldan podie slualicu
sigurnim pokretom. "Buenas noches", rekao je muki glas na neverovalno brzom panskom.
Zvuao je nazalno, kao da je malo prehlaen. "Da li je to hotel?" "Ne, gospodine.

Koji broj traite?" Senor Roldan te veeri nije nameravao da nasedne ni na jedan trik.
"34-62-10", rekao je glas.

Roldan se namrti. Glas mu je zvuao neodreeno poznato. Pokuavao je da odredi

akcenat - Burgos, moda?

"Okrenuli ste taj broj", ree oprezno Roldan, "ali ovo je agencija za poslovnu pratnju."

Na drugoj strani niko nije progovarao. "Oh... shvatam. Izvinjavam se. Neko je zapisao
ovaj broj; mislio sam da je hotel. Doao sam ovde u posetu, iz Burgosa. Izvinjavam se to vas
uznemiravam. Laku..."

"Espere! ekajte!" Senor Roldan nije mogao da odoli; u srcu je bio trgovac. Da li je to
bila preporuka?

Novi klijent sa severa? Nije imao nameru da dopusti da mu mali nastup paranoje
upropasti potencijalnu trgovinu.

"Prijatelju moj", zaguguta Roldan u slualicu. "I mislio sam da sam prepoznao slabani
burgoski akcenat. Ja sam iz Valensije. ta vas dovodi u Sevilju?"

"Prodajem nakit. Bisere sa Majorke."

"Bisere sa Majorke, stvaaaaarno! Mora da dosta putujete." Glas se bolesniki nakalja.

"Pa, da, dosta."

"U Sevilji ste poslovno?" pitao je dalje Roldan. Ovaj momak ni u kom sluaju nije mogao
biti iz Gvardije; bila je to muterija, i to muterija sa velikim M. "Da pogodim - neki prijatelj
vam je dao na broj?Rekao vam je da nas nazovete. Jesam li u pravu?"

oveku je bilo oigledno neprijatno. "Pa, ne, zapravo, uopte nije tako." "Ne budite
stidljivi, senor. Mi smo agencija za poslovnu pratnju, nema tu niega ega bi se trebalo
stideti. Prelepe devojke, veere, to je sve.

Ko vam je dao na broj? Moda nam je to redovna muterija. Mogu vam dati poseban
popust."

Glas je zvuao zbunjeno. "Ah... niko mi zapravo nije dao ovaj broj. Pronaao sam ga,
zajedno sa pasoem. Pokuavam da pronaem vlasnika."

Roldan se razoarao. Ovaj ovek ipak nije bio muterija. "Pronali ste paso, kaete?"
 "Da, pronaao sam paso nekog oveka danas u parku. Va broj je bio na paretu papira
u njemu. Pomislio sam da je to moda broj njegovog hotela; nadao sam se da u mu vratiti
paso. Pogreio sam. Jednostavno u ga odneti u policiju na putu... "

"Perdon", prekide ga Roldan nervozno. "Mogu li da vam predloim bolju ideju?"

Roldan se diio diskrecijom, a posete Gvardiji su nekako uspevale da njegove muterije
pretvore u bive muterije. "Razmislite o ovome", ponudio je.

"Budui da je taj ovek imao na broj u svom pasou, verovatno je na klijent.

Moda bih vam mogao utedeti put do policijske stanice." Glas je oklevao. "Ne znam.
Verovatno bi trebalo samo da..."

"Nemojte da prenaglite, prijatelju. Stidim se da priznam da policija ovde u Sevilji nije

uvek tako efikasna kao policija na severu. Mogli bi da prou dani pre nego to tom oveku
vrate paso. Ako mi kaete njegovo ime, mogao bih se postarati da dobije svoj paso odmah."

"Pa, da... Pretpostavljam da ne moe da kodi..." Nekakav papir je zautao, a potom se

ponovo zau glas. "To je neko nemako ime. Ne umem ba da ga izgovorim... Gusta...
Gustafson?"

Roldan nije prepoznao ime, ali imao je klijente iz itavog sveta. Nikada mu nisu govorili
prava imena.

"Kako izgleda - na fotografiji? Moda u ga prepoznati." "Pa..." poeo je glas. "Lice mu je

veoma, veoma debelo."

Roldan je znao istog trenutka. Dobro se seao tog debelog lica. Bio je to ovek sa Rosio.
Bilo je udno, pomislio je, to je primio dva poziva u vezi sa debelim Nemcem za jedno vee.

"Gospodin Gustafson?" Roldan se na silu zakikota. "Naravno! Dobro ga poznajem. Ako

mi donesete njegov paso, postarau se da ga dobije."

"U centru sam i nemam kola", prekide ga glas. "Moda biste vi mogli doi do mene?"

"Zapravo", ograivao se Roldan, "ne mogu da napustim centralu. Ali nije tako daleko
ako... "

"ao mi je, kasno je da sad lutam okolo. U blizini se nalazi stanica policije. Odneu
paso tamo, a vi mu, kada ga vidite, moete sve ispriati."

"Ne, ekajte!" povika Roldan. "Zaista nema potrebe da se umea policija.Rekli ste da ste
u centru, je li tako? Znate li gde je hotel Alfonso XIII? To je jedan od najboljih hotela u
gradu."

"Da", rekao je glas. "Znam gde je. U blizini je."

"Divno! Gospodin Gustafson je veeras tamo gost. Verovatno ve sada."

Glas je oklevao. "Shvatam. U tom sluaju... Pretpostavljam da mi nee biti teko."

"Sjajno! On je na veeri sa jednom od naih pratilja u hotelskom restoranu."

 Roldan je znao da su do sada ve sigurno u krevetu, ali morao je paziti da ne uvredi
osetljiva oseanja svog sagovornika. "Samo ostavite paso kod glavnog vratara, zove se
Manuel. Recite mu da sam vas ja poslao. Recite mu da paso preda Rosio.

Rosio je veeranja pratilja gospodina Gustufsona. Ona e se postarati da mu paso

bude vraen. Mogli biste unutra ubaciti i svoje ime i adresu - moda e vam gospodin
Gustafson poslati mali znak zahvalnosti."

"Dobra ideja. Hotel Alfonso XIII. U redu, odmah u ga odneti. Hvala vam na pomoi."

Dejvid Beker je spustio slualicu. "Alfonso XIII." Zakikotao se. "Samo treba znati pitati."

Nekoliko trenutaka kasnije nema figura pratila je Bekera uz Calle Delicias u

andaluzijskoj noi koja se meko sputala.
 ***

I dalje uznemirena nakon dogaaja sa Hejlom, Suzan je gledala kroz staklo vora 3.
Kriptografsko Odeljenje bilo je prazno. Hejl je ponovo utao, zaokupljen poslom. elela je da
ode.

Pitala se da li bi trebalo da pozove Stratmora; naelnik je mogao jednostavno da izbaci

Hejla - naposletku, jeste bila subota. Meutim, Suzan je znala da e Hejl, ako ga izbace,
odmah neto posumnjati. im bi otiao odatle, verovatno bi poeo da zove ostale
kriptografe, raspitujui se o tome ta oni misle da se deava. Suzan je odluila da je bolje
jednostavno ga ostaviti na miru. Uskoro e sam otii.

Algoritam koji se ne moe reiti. Uzdahnula je, a misli su joj se vratile Digitalnoj
tvravi. udilo ju je to je stvarno mogue napisati jedan takav algoritam - a ipak, dokaz je
bio upravo tu, pred njom; inilo se da je Transleter beskoristan u borbi protiv njega.

Suzan pomisli na Stratmora, koji je dostojanstveno nosio teret ove muke na svojim
pleima, inei ono to je bilo neophodno, ostajui pribran pred moguom katastrofom.

Suzan je ponekad u Stratmoru videla Dejvida. Imali su mnogo zajednikih osobina -

upornost, predanost, inteligenciju. Ponekad je mislila da bi Stratmor bio izgubljen bez nje;
inilo se da je istota njene ljubavi prema kriptografiji bila ono to je dralo Stratmora, ono
to ga je izvlailo iz uzburkanih mora politike i podsealo na dane kada je poinjao kao
kriptograf.

Suzan se takoe oslanjala na Stratmora; on je bio njen branilac u svetu ljudi koji su bili
edni moi, brinuo je o njenoj karijeri, titio je i, kako se esto alio, inio da joj se ostvare svi
snovi. Bilo je neke istine u tome, mislila je. Koliko god to bilo nenamerno, naelnik je bio taj
koji je nazvao Dejvida Bekera i doveo ga onog sudbonosnog poslepodneva u Agenciju. Misli
joj se vratie na Dejvida i pogled joj instinktivno pade na pominu plou pored tastature.
Tamo je bila zalepl jena mala poruka poslata faksom.

Poruka je stajala tamo nekoliko meseci. Bila je to jedina ifra koju Suzan jo nije reila -
Dejvidova. Proitala ga je po petstoti put. MOLIM TE PRIMI OVAJ SKROMNI FAKS MOJA
LJUBAV PREMA TEBI JE BEZ VOSKA DEJVID.

Poslao ju joj je nakon male arke. Mesecima ga je molila da joj kae ta je to znailo?
Meutim to je bila Dejvidova osveta. Suzan ga je nauila mnogo toga o deifrovanju, i da bi
ga drala u kondiciji poela je sve svoje poruke da kodira pomou neke jednostavne eme za
ifrovanje. Spiskovi za kupovinu, ljubavne poruke - sve je to bilo ifrovano. Bila je to igra, a
Dejvid je postao prilino dobar kriptograf. A onda je odluio da joj uzvrati uslugu. Poeo je
da sva svoja pisma potpisuje sa "Bez voska, Dejvid." Suzan je dobila preko dva tuceta poruka
od Dejvida. Na svima je stajao istovetni potpis. Bez voska.

Suzan ga je molila da joj otkrije skriveno zaenje, ali nije hteo ni da zucne. Kad god bi
ga pitala, samo bi se nasmeio i rekao: "Ti si deifrant." Glavni kriptograf Agencije za
nacionalnu Sigurnost je probala sve supstitucije, kutije za ifrovanje, ak i anagrame. Ubacila
je slova "bez voska" u kompjuter i zatraila da izvri preslaganje slova tako da se dobiju novi
izrazi. Sve to je dobila bilo je: ZVEK O BAS. Izgledalo je da Ensei Tankado nije jedini koji je
bio u stanju da napie nereivu ifru.

Misli joj prekide zvuk pneumatskih vrata koja se uz zujanje otvorie. Stratmor ueta u
prostoriju.

"Suzan, ima li nekih vesti?" Potom ugleda Grega Hejla i ukopa se na mestu. "Dobro
vee, gospodine Hejl." Namrti se i upitno ga pogleda. "I to u subotu, ni manje ni vie. emu
dugujemo ovu ast?"

Hejl se eretski nasmeio. "Samo malo akcije."

"Tako, dakle." Stratmor zaguna, oigledno razmatrajui ta moe da uradi.

Nakon trenutka razmiljanja, inilo se da je i on odluio da ne pravi probleme. Leerno

se okrenuo ka Suzan. "Gospoice Fleer, moemo li da razgovaramo za trenutak? Napolju?"

Suzan je oklevala. "Ovaj... da, gospodine." Bacila je zabrinuti pogled prvo na monitor, a
potom na Grega Hejla. "Samo trenutak."

U nekoliko brzih poteza na tastaturi pokrenula je ScreenLock, program za zakljuavanje

monitora. Bilo je to sredstvo za uvanje privatnosti. Svaki terminal u voru 3 ga je imao.
Budui da su terminali ostajali ukljueni dvadeset i etiri asa dnevno, ovaj program je
omoguavao kriptografima da napuste svoja mesta znajui da im niko nee preturati po
fajlovima. Suzan je ukucala svoju linu lozinku od pet karaktera, i ekran se zatamni.

Trebalo je da ostane takav sve dok se ona ne vrati i ne ukuca odgovarajui sled
karaktera. Potom je obula cipele i pola napolje, za naelnikom.

"ta, kog avola, on radi ovde?" upitao je Stratmor im su se nali van vora 3. "Ono
to i obino", odgovorila je Suzan. "Nita."

Stratmor je delovao zabrinuto.

"Da li je rekao neto u vezi sa Transleterom?"

"Nije. Ali ako pristupi radnom monitoru i vidi da je registrovao sedamnaest sati, bez
sumnje e imali ta da kae."

Stratmor je razmiljao. "Nema razloga da mu pristupi." Suzan pogleda naelnika.

"elite li da ga poaljete kui?"

"Ne. Ostaviemo ga na miru." Stratmor baci pogled ka kancelariji tehniara Sigurnosti

sistema.

"Da li je artrukijan otiao?"

"Ne znam. Nisam ga videla."

"Isuse." zaguna Stratmor. "Ovo je pravi cirkus." Preao je rukom kroz strnjiku od brade
koja mu je u proteklih trideset i est sati zatamnila deo lica."Ima li bilo kakve vesti o
"tragau"? Oseam se kao da gubim vreme sedei tamo gore."

"Jo nita. Da li se Dejvid javio?"

 Stratmor odmahnu glavom. "Rekao sam mu da me ne zove sve dok ne bude imao
prsten."

Suzan je bila iznenaena. "Zato? ta ako mu bude potrebna pomo?"

Stratmor slegnu ramenima. "Ja mu ne mogu pomoi odavde, preputen je sam sebi.
Pored toga, radije ne bih razgovarao preko telefonskih linija koje nisu sigurne."

Suzanine oi se razrogaie od zabrinutosti. "ta bi to trebalo da znai?" Stratmor istog

trenutka nabaci izraz kojim zatrai izvinjenje. Ohrabrujue joj se osmehnuo. "Dejvid je dobro.
Samo sam oprezan."

Devet metara udaljen od mesta na kojem su razgovarali, skriven iza zatamnjenog stakla
vora 3, Greg Hejl je stajao za Suzaninim terminalom. Ekran je bio zatamnjen. Hejl baci
pogled ka naelniku i Suzan.

Potom posegnu za novanikom. Izvadio je malu kartu i proitao je.

Jo jednom proverivi da Suzan i Stratmor i dalje razgovaraju, Hejl paljivo otkuca pet
karaktera na Suzaninoj tastaturi. Sekund kasnije njen monitor je oiveo.

"Pogodak." Zakikotao se.

Bilo je jednostavno ukrasti privatne lozinke osoblja u voru 3. Svaki terminal je imao
identinu odvojivu tastaturu. Hejl je jednostavno svoju tastaturu odneo kui jedne veeri i u
nju instalisao ip koji je beleio svaki potez na tastaturi. Potom je narednog dana stigao ranije
na posao, zamenio svoju izmenjenu tastaturu tuom, i ekao. Na kraju radnog vremena,
zamenio bi tastature i pregledao podatke koje je ip zabeleio. Iako je trebalo pregledati
milion poteza, bilo je lako pronai lozinke; prva stvar koju je svaki kriptograf inio svakog
jutra bilo je ukucavanje lozinke koja je otkljuavala terminal. Zahvaljujui tome je, razume se,
Hejlov posao proao bez po muke - lozinku je uvek inilo prvih pet otkucanih slova ili
brojeva na spisku. Bilo je to ironino, mislio je Hejl dok je zurio u Suzanin monitor. Ukrao je
line lozinke samo zabavo radi. Sada mu je bilo drago to je to uinio; program na
Suzaninom ekranu inio se vanim.

Hejl je za trenutak zbunjeno mozgao o njemu. Bio je napisan u LIMBO jeziku - koji mu
nije bio jaa strana. Meutim, pri samom pogledu na njega Hejl je jednu stvar dobro znao -
ovo nije bila dijagnostika.

Razumeo je samo dve rei - ali i one su mu bile dovoljne.

"TRAGA" TRAI

"Traga ?" izgovorio je naglas. "Trai ta?" Hejl se iznenada oseti nelagodno. Za
trenutak je sedeo, posmatrajui Suzanin ekran. Potom donese odluku. Hejl je dovoljno
poznavao programski jezik LIMBO da zna da se oslanjao na dva druga jezika - C i Paskal - za
koje je bio ekspert. Podigavi pogled da proveri da li Stratmor i Suzan i dalje napolju
razgovaraju, Hejl se poslui improvizacijom. Uneo je nekoliko modifikovanih komandi iz
Paskala i pritisnuo RETURN. Prozor za dijalog o statusu "tragaa" ponaao se upravo onako
kako se nadao.

OBUSTAVI TRAGA
 Brzo je ukucao: DA.

JESTE LI SIGURNI?

Ponovo je ukucao DA.

Trenutak kasnije, kompjuter se oglasio.

"TRAGA" OBUSTAVLJEN

Hejl se nasmeio. Terminal je upravo poslao poruku u kojoj je Suzaninom "tragau"

javljeno da se pre vremena samouniti. ta god da je to traila, morae da saeka.

Pazei da ne ostavi nikakve dokaze, Hejl je struno uspeo da pronae put do podataka
o aktivnosti sistema i da obrie sve komande koje je upravo uneo. Potom ponovo unese
Suzaninu linu lozinku. Monitor se zatamneo.

Kada se Suzan Fleer vratila u vor 3, Greg Hejl je mirno sedeo za svojim terminalom.
 ***

Alfonso XIII je bio mali hotel sa etiri zvezdice uvuen u odnosu na Puerta de Jerez i
okruen debelom ogradom od kovanog gvoa i ljiljanima. Dejvid se popeo uz mermerne
stepenice. Dok je pruao ruku ka vratima, ona se kao nekakvom arolijom otvorie i nosa ga
uvede unutra. "Prtljag, senor? Mogu li da vam pomognem?"

"Ne, hvala. elim da vidim glavnog vratara."

Nosa je izgledao povreeno, kao da neto u njihovom susretu od svega dve sekunde
nije bilo po njegovom ukusu. "Por qui, senor." Uveo je Bekera u predvorje hotela, pokazao u
pravcu glavnog vratara i urno se udaljio. Predvorje je bilo upeatljivo, malo i elegantno
ureeno. Zlatno doba panije odavno je prolo, ali jedno vreme, sredinom sedamnaestog
veka, ova mala nacija je vladala svetom. Ova prostorija je ponosno podseala na to doba -
grbovi, bakrorezi sa ratnom tematikom i vitrina puna zlatnih ingota iz Novog sveta. Iza
pulta sa oznakom CONCIERE motao se ist i uredan ovek, toliko predusretljivo se
osmehujui da se inilo da je itavog ivota ekao da bude nekome na usluzi.

"En que puedo servirle, senor? Kako vam mogu biti na usluzi?" Govorio je uz afektirano
ukanje, odmerivi Bekera od glave do pete. Beker odgovori na panskom. "elim da
razgovaram sa Manuelom." Osmeh na licu pocrnelom od sunca postade jo iri. "Si, si, Senor.
Ja sam Manuel. Izvolite?"

"Senor Roldan iz Escortes Belen mi je rekao da ete vi... "

Pokretom ruke glavni vratar uutka Bekera i uznemireno se obazre po predvorju.

"Zato ne biste prili ovamo?" Poveo je Bekera do kraja pulta. "A sada", nastavio je, bukvalno
apatom, "kako vam mogu biti na usluzi?" Beker poe ponovo, snizivi glas. "Moram da
razgovaram sa jednom od njegovih devojaka, za koju verujem da je na veeri ovde. Zove se
Rosio."

Conciere duboko uzdahnu, kao da je oaran. "Aaah, Rosio - prekrasno stvorenje."

"Moram odmah da je vidim."

"Ali, senor, ona je sa klijentom."

Beker klimnu glavom, izvinjavajui se. "Vano je." Pitanje nacionalne Sigurnosti .

Conciere odmahnu glavom. "Nemogue. Moda da ostavite..."

"Treba mi samo na trenutak. Da li je u trpezariji?"

Conciere odmahnu glavom. "Naa trpezarija se zatvorila pre pola sata. Plaim se da su
se Rosio i njen gost povukli za veeras. Ako biste ostavili poruku, mogu joj je predati ujutro."
Pokazao je na niz pregrada za poruke, obeleenih brojevima.

"Ako biste mogli da pozovete njenu sobi i..."

"ao mi je", ree glavni vratar. Ljubaznost mu je bila na izdisaju. "Hotel

 Alfonso XIII se dri strogih pravila kada je u pitanju privatnost klijenata." Beker nije
imao nameru da eka deset sati da nekakav debeli ovek i prostitutka siu na doruak.

"Shvatam", ree Beker. "Izvinjavam se to sam vas uznemiravao." Okrenuo se i zaputio

natrag u predvorje. Priao je pravo stolu od trenjinog drveta koji mu je zapao za oko dok je
ulazio. Na njemu se nalazila pozamana zaliha hotelskih dopisnica i papira za pisanje, kao i
penkala i koverata. Stavio je prazan list papira u jednu kovertu i na njoj napisao jednu re.
ROSIO.

Potom se vratio do glavnog vratara.

"Izvinjavam se to vas ponovo uznemiravam", rekao je kada se pokunjeno pribliio.

"Znam da se ponaam budalasto, nadao sam se da u lino njoj rei koliko sam uivao u
vremenu koje smo zajedno proveli pre neki dan. Ali odlazim iz grada veeras. Moda je ipak
bolje da joj ostavim poruku." Spustio je kovertu na pult.

Conciere spusti pogled na kovertu i tuno coknu u sebi. Jo jedan zaljubljeni

heteroseksualac, pomislio je. Kakva teta. Podigao je pogled i nasmeio se. "Ali, naravno,
gospodine...?" "Buisan", ree Beker. "Miguel Buisan."

"Naravno. Postarau se da Rosio dobije poruku ujutro." "Hvala vam." Beker se nasmei i
okrenu da poe.

Nakon to je diskretno odmerio Bekera s lea, glavni vratar podie kovertu sa pulta i
okrenu se ka pregradama obeleenim brojevima na zidu iza njega. Ba dok je ubacivao
kovertu u jednu od pregrada, Beker se okrenu uz poslednje pitanje. "Odakle mogu pozvati
taksi?"

Conciere se okrenu od zida sa pregradama i odgovori mu. Meutim, Beker nije uo

odgovor. Savreno je procenio vreme. Concierova ruka se upravo povlaila iz pregratka
obeleenog oznakom Apartman 301.

Beker zahvali glavnom vrataru i polako se udalji, pogledom traei lift. Doleti i odleti,
ponovio je u sebi.
 ***

Suzan se vratila u vor 3. Nakon razgovora sa Stratmorom, bila je jo vie zabrinuta za

Dejvidovu Sigurnost. Mata joj je divljala.

"Dakle", jedva je doekao Hejl koji je sedeo za svojim terminalom. "ta je eleo

Stratmor? Romantino vee provedeno nasamo sa svojom glavnom kriptografkinjom?"

Suzan se ne obazre na tu primedbu. Sela je za svoj terminal, ukucala lozinku i ekran oive.
Pojavio se program "tragaa"; jo nije dobila nikakve povratne informacije o Nort Dakoti.
Bestraga, pomislila je Suzan. ta to toliko dugo traje?

"Izgleda napeto", neduno primeti Hejl. "Ima problema sa dijagnostikom?" "Nita

ozbiljno", odvratila je. Ali nije bila tako uverena u to. "Traga" je suvie kasnio. Pitala se da
nije napravila nekakvu greku u programiranju. Poela je da proverava dugake redove
programskog koda na svom ekranu, tragajui za bilo ime to bi moglo objasniti ovaj zastoj.

Hejl ju je samozadovoljno posmatrao. "Hej, ba sam hteo da te pitam", poeo je. "ta
misli o onom nereivom algoritmu koji je Ensei Tankado rekao da pie?" Suzani se okrenu
eludac. Podigla je pogled.

"Nereivi algoritam?" Uzdravala se. "Oh, da.. Mislim da sam proitala neto o tome."
"Prilino neverovatna tvrdnja."

"Da", odgovorila je, pitajui se zato je Hejl to iznenada pomenuo. "Mada, ne verujem u
to. Svako zna da je nereivi algoritam matematiki nemogu." Hejl se nasmeja. "Oh, da..
Princip Bergofski." "I zdrav razum", odsee ona.

"Ko zna..." Hejl dramatino uzdahnu. "Mnogo je vie stvari na nebu i zemlji, nego to je
zamiljeno u tvojoj filozofiji."

"Molim?"

"ekspir", ree Hejl. "Hamlet." "Mnogo si itao dok si bio u zatvoru?"

Hejl se zakikota. "Ozbiljno, Suzan, jesi li ikada pomislila da to moe biti mogue, da je
moda Tankado zaista napisao nereivi algoritam?"

Suzan je ovaj razgovor inio nervoznom. "Pa, mi to ne bismo mogli da izvedemo."

"Moda je Tankado bolji od nas."

"Moda." Suzan slegnu ramenima, glumei ravnodunost.

"Neko smo se vreme dopisivali", nastavi Hejl leerno. "Tankado i ja. Jesi li to znala?"

Suzan podie pogled, pokuavajui da sakrije svoje zaprepaenje. "Stvarno?" "Da.

Nakon to sam razotkrio algoritam Skipjack, on mi je pisao - rekao je da smo braa u
globalnoj borbi za digitalnu privatnost."

Suzan jedva da je uspevala da ne pokae svoju nevericu. Hejl lino poznaje Tankada!
Davala je sve od sebe da izgleda nezainteresovano.
 Hejl je nastavio. "estitao mi je to sam dokazao da Skipjack ima skriveni kod - nazvao
je to dobijenom bitkom za prava na privatnost graana irom sveta.

Mora da prizna, Suzan, skriveni kod u tom algoritmu je bio prljavi potez. itanje
elektronske pote itavog sveta? Ako mene pita, Stratmor je zasluio da ga uhvate."

"Greg", planu Suzan, suzdravajui gnev, "taj skriveni kod je sluio Agenciji za
dekodiranje elektronske pote koja je predstavljala pretnju bezbednosti ovog naroda."

"Oh, zaista?" uzdahnu Hejl. "A pijuniranje obinih graana je samo uzgredna
neizbena posledica?"

"Mi ne pijuniramo obine graane, i to ti dobro zna. FBI moe da ozvui telefone, ali
to ne znai da prislukuju svaki telefonski poziv." "Radili bi to kad bi imali dovoljno ljudi."

Suzan se nije obazirala na ovu primedbu. "Vlade bi trebalo da imaju pravo da

prikupljaju informacije koje prete optem dobru."

"Isuse Hriste", uzdahnuo je Hejl, "zvui kao da ti je Stratmor isprao mozak. Prokleto
dobro zna da FBI ne moe da prislukuje nekoga kad god to poeli - moraju da dobiju
nalog. Ako bi se uneo skriveni programski kod u standard kodiranja, to bi znailo da
Agencija moe da prislukuje svakoga, u svako doba, na svakom mestu."

"U pravu si - kao to bi i trebalo da moemo!" Glas joj iznenada postade otar. "Da nisi
razotkrio skriveni kod u Skipjacku, imali bismo pristup svakom kodu koji treba da
deifrujemo, umesto to moemo da pristupimo samo "tome to Transleter moe da rei."

"Da nisam pronaao skriveni kod", rekao je Hejl, "pronaao bi ga neko drugi. Ja sam vas
spasao time to sam ga tada otkrio. Moe li da zamisli kakva bi zbrka nastala da se to
desilo kada je Skipjack ve bio u opticaju?" "U svakom sluaju", odbrusi mu Suzan, "sada
imamo paranoinu Fondaciju i elektronske granice koja misli da stavljamo skrivene kodove u
sve."

Hejl samozadovoljno upita: "Pa, zar ne stavljamo?" Suzan ga hladno pogleda.

"Hej", ree on, povlaei se, "ta rasprava je sada ionako bespredmetna.

Napravili ste Transleter . Imate svoj instant izvor informacija. Moete da itate ta god
elite, kad god elite - bez ikakvih problema. Pobedili ste."

"A ne "pobedili smo"? Koliko ja znam, ti radi za Agenciju." "Ne zadugo", odvrati Hejl.

"Nemoj mi davati nadu."

"Ozbiljan sam. Jednog dana u otii odavde." "Slomie mi srce."

Tog trenutka, Suzan otkri da eli da prokune Hejla zbog svega to nije ilo kako treba.
elela je da ga prokune zbog Digitalne tvrave, zbog problema koje je imala sa Dejvidom,
zbog injenice da nije bila u planinama - ali ni za ta od toga on nije bio kriv.

Njegova jedina krivica je to je nepodnoljiv. Trebalo je da bude bolja osoba.

Njena dunost, kao glavnog kriptografa, bila je da ouva mir, da podui druge. Hejl je
bio mlad i naivan.
 Suzan ga pogleda. Ono to ju je nerviralo, mislila je, bilo je to to je Hejl imao talenta
zbog kojeg je bio potreban Kriptografskom odeljenju, ali i dalje nije shvatao vanost onoga
to je Agencija radila.

"Greg", rekla je smirenim i tihim glasom, "danas sam pod velikim pritiskom.
Jednostavno me iznervira kada pria o Agenciji kao da smo mi nekakav radoznali Toma sa
visokotehnolokom opremom. Ova organizacija je osnovana sa jednim ciljem - da zatiti
Sigurnost ovog naroda. Moda to ukljuuje i akciju kojom s vremena na vreme moramo da
protresemo nekoliko stabala i potraimo trule jabuke. Mislim da bi se veina graana rado
odrekla malo privatnosti da zlikovci ne bi mogli da rade ta god ele, bez kontrole." Hejl nije
odgovarao.

"Pre ili kasnije", nastavila je, "ljudi e morati da poklone svoje poverenje nekome. Tamo
napolju se deavaju mnoge lepe stvari - ali, takoe, ima i mnogo zla izmeanog sa dobrim.
Neko mora imati pristupa svemu tome, kako bi mogao da odvoji dobro od zla. To je na
zadatak. To je naa dunost. Svialo se to nama ili ne, veoma krhka kapija razdvaja
demokratiju od anarhije. Agencija uva tu kapiju."

Hejl zamiljeno klimnu glavom. "Quis custodiet ipsos custodes?" Suzan je bila
zbunjena.

"To je latinski", ree Hejl. "Iz Juvenalovih Satira. Znai "Ko e uvati uvare?""

"Ne shvatam", ree Suzan. "Ko e uvati uvare?"

"Da. Ako smo mi uvari drutva, ko e nadzirati nas i paziti da mi ne postanemo

opasnost?"

Suzan klimnu glavom, ne znajui kako da odgovori.

Hejl se nasmei. "Tako je Tankado potpisivao sva pisma koja mi je pisao. To mu je bila
omiljena izreka"
 ***

Dejvid Beker je stajao u hodniku ispred apartmana 301. Znao je da se negde iza tih
kitnjasto izrezbarenih vrata nalazi prsten. Stvar nacionalne Sigurnosti.

Beker je mogao da uje da se neko kree u sobi. Prigueni glasovi. Pokucao je.
Odgovorio mu je glas sa snanim nemakim akcentom. "Ja?" , Beker je utao.

"Ja?"

Vrata se otkrinue i okruglo germansko lice pogleda nanie, u njega. Beker se ljubazno
nasmeio. Nije znao kako se ovek zove. "Deutscher, ja?" upitao je. "Nemac, zar ne?" ovek
nesigurno klimnu glavom.

Beker nastavi na savrenom nemakom. "Mogu li za trenutak da razgovaram sa vama?"

ovek nije bio siguran. "Was wollen Sie? ta elite?"

Beker je shvatio da je trebalo o ovome da razmisli pre nego to je iznebuha zakucao na

vrata nepoznatog oveka. Tragao je za pravim reima. "Vi imate neto to mi je potrebno."

To oigledno nisu bile prave rei. Oi Nemca se zaiskrie.

"Ein ring", rekao je Beker. "Du hast einen Ring. Imate jedan prsten."

"Odlazite", zarea Nemac. Poeo je da zatvara vrata. Beker gurnu nogu u otvor i zaglavi
vrata. Istog trenutka je poalio zbog toga.

Nemac razrogai oi. "Was tust du?" pitao je. "ta to radite?"

Beker je znao da se zaglibio preko glave. Uznemireno je bacio pogled po hodniku. Ve

su ga izbacili iz klinike; nije imao nameru da mu se to i ovde desi. "Sklanjajte nogu!"

Beker je gledao ovekove kratke, debele prste, traei prsten. Nita. Tako sam blizu,
mislio je. "Ein ring!" ponovio je Beker dok su se vrata sa treskom zatvarala pred njim.

Dejvid je za trenutak stajao u lepo ureenom hodniku. Kopija slike Salvadora Dalija
visila je u blizini.

"Prikladno", zagunao je Beker. Nadrealizam. Tog jutra se probudio u svom krevetu, ali
nekako je zavrio u paniji, gde je provaljivao u sobu potpunog neznanca, u potrazi za
nekakvim arobnim prstenom.Stratmorov otar glas vratio ga je u realnost:

Morate pronai taj prsten.Beker duboko uzdahnu i zatomi rei koje su mu se javile.
eleo je da ide kui. Ponovo pogleda u vrata sa brojem 301. Njegova karta za put kui
nalazila se sa druge strane tih vrata - zlatni prsten. Trebalo je samo da ga uzme. Odluno je
uzdahnuo; potom se zaputi natrag ka apartmanu 301 i glasno zalupa na vrata. Bilo je vreme
da se zaigra otro.

Nemac grubo otvori vrata. Taman se spremao da se pobuni, kada ga Beker presee.
Mahnuo je svojom lanskom kartom skvo kluba u Merilendu i zareao: "Polizei!" Potom se
progura u sobu i upali svetla.
 Okreui se, Nemac zatrepta od oka. "Was machst..."

"Tiina!" Beker se prebacio na engleski. "Imate li prostitutku u ovoj sobi?" Beker je

gledao oko sebe. Soba je bila luksuznija od bilo koje hotelske sobe koju je do tada video.
Rue, ampanjac, ogroman krevet sa baldahinom. Nigde nije video Rosio. Vrata kupatila su
bila zatvorena.

"Prostituiert?" Nemac usplahireno baci pogled ka zatvorenim vratima kupatila. Bio je

krupniji nego to je Beker zamiljao. Dlakave grudi su mu poinjale tik ispod trostrukog
podbratka i sputale se do ogromnog stomaka. Pojas njegovog belog frotirskog bademantila
sa oznakom hotela Alfonso XIII jedva da mu je sezao oko struka.

Beker je zurio u diva zastraujuim pogledom. "Kako se zovete?" Izraz panike minu
Nemevim debelim licem. "Was willst du? ta elite?"

"Ja sam iz odeljenja za odnose sa turistima panske Gvardije ovde u Sevilji. Da li se u

ovoj sobi nalazi prostitutka?"

Nemac nervozno pogleda ga vratima kupatila. Oklevao je. "Ja", naposletku je priznao.

"Znate li da je to u paniji protiv zakonito?"

"Nein", slagao je Nemac. "Nisam znao. Poslau je kui istog trenutka." "Plaim se da je
malo kasno za to", ree autoritativno Beker. Leerno je etkao po sobi. "Imam za vas jedan
predlog." "Ein Vorschlag?" upita Nemac. "Predlog?"

"Da. Mogu odmah da vas odvedem u stanicu..." Beker napravi dramski stanku i krenu
zglobovima ruku.

"Ili ta?" upita Nemac, oiju razrogaenih od straha. "Ili emo se nagoditi."

"Kako emo se nagodili?" Nemac je uo prie o korumpiranosti u panskoj Gvardiji.

"Vi imate neto to ja elim", ree Beker.

"Da, naravno!" pouri da kae Nemac, izvetaeno se osmehnuvi. Istog trenutka se

zaputi ka novaniku koji se nalazio na toaletnom stoiu. "Koliko?" Beker zinu, glumei
zgroenost. "Pokuavate li vi to da podmitite policajca?" rekao je.

"Ne! Naravno da ne! Samo sam mislio..." Debeli ovek hitro spusti novanik. "Ja... Ja..."
Bio je sasvim zbunjen. Sruio se na kraj kreveta i poeo da kri ruke. Krevet je cvileo pod
njegovom teinom. "ao mi je."

Beker izvadi ruu iz vaze koja se nalazila u sredini sobe i leerno je pomirisa, pre nego
to je pustio da padne na pod. Potom se naglo okrenuo. "ta mi moete rei o ubistvu?"

Nemac je prebledeo. "Mord? O ubistvu?"

"Da. O ubistvu Azijata jutros? U parku? Bila je to likvidacija -Ermordung." Beker je

voleo nemaku re za ubistvo. Ermordung. Bila je tako jeziva. "Ermordung? On je... bio je...?"
"Da."

"Ali. . ali to nije mogue", mucao je Nemac. "Bio sam tamo. Imao je srani napad. Video
sam. Nije bilo krvi. Nije bilo metaka."
 Beker snishodljivo zavrte glavom. "Stvari nisu uvek onakve kakvima se ine." Nemac
jo vie preblede.

Beker se osmehnu u sebi. La je postigla svoj cilj. Jadni Nemac se obilato preznojavao.

"--ta elite?" mucao je. "Ja nita ne znam."

Beker poe da koraa po prostoriji. "Ubijeni ovek je nosio zlatni prsten.

Potreban mi je."

"Ja - nije kod mene."

Beker snishodljivo uzdahnu i pokaza ka vratima kupatila. "A Rosio? Kap rose?"

ovek je promenio boju iz bele u purpurnu. "Znate Kap rose?" Obrisao je znoj sa
mesnatog ela, natopivi rukav frotirskog ogrtaa. Spremao se da progovori kada se vrata
kupatila otvorie. Oba oveka podigoe pogled.

Rosio Eva Granada stajala je na pragu. Privienje. Duga talasasta crvena kosa, savren
iberijski ten, tamnosmee oi, visoko glatko elo. Nosila je beli frotirski ogrta, kao i Nemac.
Pojas je bio vrsto stegnut oko njenih irokih kukova, dok je izrez ogrtaa dovoljno leerno
padao da otkrije njen osunani dekolte.

Samouvereno je zakoraila u spavau sobu. "Mogu li vam pomoi?" upitala je na

grlenom engleskom.

Beker je netremice zurio u oaravajuu enu koja se nalazila pred njim. "Treba mi
prsten", hladno je rekao.

"Ko ste vi?" upitala je.

Beker se prebaci na panski sa andaluzijskim akcentom. "Guardia Civil." Nasmejala se.

"Nemogue", odgovorila je na panskom.

Beker oseti kako mu se stee vor u grlu. Rosio je oigledno bila tvri material od
njenog klijenta.

"Nemogue?" ponovio je, zadravajui pribranost. "Da vas odvedeni u stanicu da bih
vam dokazao?"

Rosio se prezrivo osmehnu. "Neu vas osramotiti prihvatanjem vae ponude. A sada,
ko ste vi?"

Beker se drao svoje prie. "Ja sam iz seviljske Gvardije."

Rosio pretei koraknu ka njemu. "Poznajem svakog policajca. Oni su mi najbolje

muterije."

Beker je oseao kako njen pogled prolazi pravo kroz njega. Promenio je priu. "Ja sam iz
specijalnog odeljenja za strance. Predajte mi prsten, ili u morati da vas odvedem u stanicu
i..."

"I ta?" upitala je, izvijajui obrve i glumei oekivanje.

Beker uuta. Zaglibio se preko glave. Plan mu je omanuo. Zato mu nije poverovala ?
 Rosio mu se priblii. "Ne znam ko ste niti ta elite, ali ukoliko odmah ne odete iz ovog
apartmana pozvau hotelsko obezbeenje i prava Gvardija e vas uhapsiti zbog lanog
izdavanja za policajca."

Beker je znao da bi ga Stratmor mogao izvaditi iz zatvora za pet minuta, ali veoma
jasno mu je bilo stavljeno na znanje da se itava stvar mora voditi veoma diskretno. Hapenje
nije bilo deo tog plana.

Rosio se zaustavila na oko metar od Bekera, netremice ga posmatrajui. "U redu." Beker
uzdahnu, naglaavajui poraz koji mu se uo u glasu. Izostavio je panski naglasak. "Nisam
iz seviljske policije. Jedna amerika vladina organizacija me je poslala da pronaem prsten.
To je sve to smem da otkrijem. Ovlaen sam da platim za njega." Nastade duga stanka.

Rosio je za trenutak pustila da ono to je rekao visi u vazduhu, a potom izvi usne u
nestani osmeh.

"Vidite da nije bilo tako strano, zar ne?" Sela je na stolicu i prekrstila noge. "Koliko
moete da platite?"

Beker zatomi uzdah olakanja. Bacio se na posao, ne asei ni asa. "Mogu da vam
platim 750.000 pezeta. Pet hiljada amerikih dolara." Bila je to polovina sume koju je imao
kod sebe, ali verovatno deset puta vie nego to je prsten zapravo vredeo.

Rosio podie obrve. "To je mnogo novca."

"Jeste. Jesmo li se dogovorili?"

Rosio odmahnu glavom. "elela bih da mogu da kaem da jesmo." "Milion pezeta?"
istra se Beker.

"To je sve to imam."

"Boe, boe." Nasmejala se. "Vi Amerikanci niste dobri u cenkanju. Ne biste izdrali ni
dan na naim pijacama."

"U gotovom, istog trenutka", rekao je Beker, posegnuvi za kovertom u depu.

Samo elim da idem kui.

Rosio odmahnu glavom. "Ne mogu."

Beker se nakostrei. "Zato?"

"Prsten vie nije kod mene", ree ona, izvinjavajui se. "Ve sam ga prodala.
 ***

Tokugen Numataka je zurio kroz prozor i koraao poput ivotinje u kavezu. Jo se nije
uo sa svojom vezom, Nort Dakotom. Prokleti Amerikanci! Nemaju oseaj za tanost!

On bi sam nazvao Nort Dakotu, ali nije imao njegov broj. Numataka je mrzeo da
posluje na ovaj nain -kada je neko drugi kontrolisao stvari.

Od poetka je Numataki palo na pamet da bi pozivi Nort Dakote mogli biti prevara -
neki japanski konkurent ga je moda pravio budalom. Sada mu se vratie stare sumnje.
Numataka shvati da mu je potrebno vie informacija.

Izleteo je iz kancelarije i skrenuo levo, zaputivi se niz glavni hodnik

Numateka. Radnici su mu se pobono klanjali kada bi projurio pored njih.

Numataka nije bio toliko naivan da misli da ga zaista vole -klanjanje je bilo znak
ljubaznosti koji su zaposleni u Japanu upuivali ak i najsurovijim gazdama. Numataka se
zaputio pravo u glavnu telefonsku centralu kompanije. Sve pozive je prosleivala samo
jedna telefonistkinja, preko Corenco 2000, telefonske centrale sa dvanaest linija. ena je bila
zauzeta, ali ustade i nakloni se kad je Numataka uao. "Sedite", osorno naredi. Posluala ga
je.

"Danas u etiri i etrdeset pet sam primio poziv preko moje privatne linije. Moete li mi
rei odakle je stigao taj poziv?" Numataka je bio ljut na sebe sto to nije ranije proverio.

Telefonistkinja nervozno proguta knedlu. "Nemamo identifikaciju poziva na ovoj

maini, gospodine. Ali mogu da stupim u kontakt sa telefonskom kompanijom. Sigurna sam
da oni mogu da nam pomognu."

Numataka nije ni sumnjao da bi telefonska kompanija mogla da pomogne. U ovo

digitalno doba, privatnost je postala stvar prolosti; postojali su podaci o svemu. Telefonske
kompanije su vam tano mogle rei ko vas je zvao i koliko ste dugo razgovarali.

"Uinite tako", naredio je. "Javite mi ta ste saznali."

 ***

Suzan je sedela sama u voru 3, ekajui povratak "tragaa". Hejl je odluio da izae
napolje, da udahne malo sveeg vazduha - na tome mu je bila zahvalna. Meutim,
usamljenost u voru 3 zaudo nije pruala utoite.

Suzan uhvati sebe da se mui da shvati novu vezu izmeu Tankada i Hejla.

"Ko e uvati uvare?" ponovila je za sebe. Quis custodiet ipsos custodes. Te rei su joj se
vrtele po glavi.Prisilila se da ih potisne. Misli joj se vratie Dejvidu i nadi da je dobro. I dalje
nije mogla da poveruje da je bio u paniji. to pre pronau taj klju i okonaju sve ovo, to
bolje. Suzan je izgubila pojam o vremenu - nije znala koliko je dugo tako sedela, ekajui na
povratak "tragaa". Dva sata? Tri? Pogledala je kroz staklo, ka naputenom odeljenju
Kriptografije, i zaelela da se terminal oglasi. Ali vladala je tiina. Pozno letnje sunce bee
zalo. Automatsko fluorescentno svetlo na tavanici se ukljuilo. Suzan je oseala da vreme
istie.

Spustila je pogled ka "tragau" i namrtila se. "Hajde", promrmljala je. "Imao si dovoljno
vremena."

Uzela je mia i kliknula da ue u prozor koji je pokazivao status "tragaa". "Uostalom,

koliko dugo ve trai?"

Suzan je otvorila prozor koji je pokazivao status - digitalni sat veoma nalik onom na
Transleteru; pokazivao je sate i minute rada njenog "tragaa". Suzan je pogledala u ekran,
oekujui da vidi oitavanje u satima i minutima. Meutim, ugledala je neto sasvim drugo.
Ono to je videla zaustavilo joj je krv u venama.

"TRAGA" OBUSTAVLJEN

"Traga obustavljen!" uspela je da izusti. "Zato?"

U iznenadnom naletu panike, Suzan je mahnito pregledala podatke, pretraujui

programski kod u potrazi za bilo kakvim komandama koje su mogle zaustaviti njenog
"tragaa". Meutim, pretraivanje je bilo uzalud. inilo se da je "traga" stao sam od sebe.
Suzan je znala da to moe da znai samo jednu stvar - u njenom "tragau" se pojavio bag.

Suzan su najvie izluivali bagovi u programiranju. Budui da su kompjuteri sledili

izuzetno precizan sled operacija, i najsitnija greka u programiranju eslo je imala strane
posledice. Jednostavne sintaktike greke -kao kada, na primer, programer sluajno unese
zapetu umesto take - mogle su da itave sisteme bace na kolena. Suzan je znala za
zanimljivo poreklo termina bag.

Potekao je od prvog kompjutera na svetu - Mark I - lavirinta

elektromehanikih kola veliine sobe napravljenog 1944. godine u laboratoriji na

Univerzitetu Harvard. Jednog dana se u kompjuteru pojavila nekakva greka, iji uzrok niko
nije mogao da pronae. Nakon sati provedenih u istraivanju, jedan asistent u laboratoriji je
napokon uoio u emu je problem. Ispostavilo se da je moljac sleteo na jednu od
kompjuterskih ploa i doveo do kratkog spoja elektrinih kola. Od tada se kompjuterske
greke nazivaju bagovi. "Nemam vremena za ovo", opsovala je.

Pronalaenje baga u programu bio je proces koji je mogao trajati danima. Trebalo je
pregledati na hiljade redova programa da bi se pronala najmanja greka - bilo je to kao da
pretraujete enciklopediju u potrazi za jednom jedinom tipografskom grekom.

Suzan je znala da ima samo jednu mogunost - da ponovo poalje "tragaa". Takoe je
znala da e"traga" gotovo garantovano ponovo naleteti na isti bag i ponovo se obustaviti.
Uklanjanje baga sa "tragaa" je zahtevalo vreme, vreme koje ona i naelnik nisu imali.

Meutim, dok je zurila u "traga" pitajui se kakvu je greku napravila, shvatila je da

neto nije imalo smisla. Upravo taj isti "traga" je koristila prolog meseca bez ikakvih
problema. Zato bi se odjednom pojavila greka?

Dok je tako razmiljala, raniji komentar naelnika Stratmora odjeknu joj u glavi. Suzan,
pokuao sam sam da poaljem "tragaa", ali podaci koje sam dobio kao povratnu informaciju
nisu imali smisla.

Suzan je ponovo ula te rei. Podaci koje sam dobio...

Nakrivila je glavu. Da li je bilo mogue? Podaci koje je dobio?

Ukoliko je Stratmor dobio povratnu informaciju od "tragaa", onda je on oigledno

radio. Podaci nisu imali smisla, pretpostavljala je Suzan, jer je uneo pogrene parametre
pretraivanja - ali svejedno, "traga" je radio.

Suzan je istog trenutka shvatila da je postojalo samo jedno mogue objanjenje za

obustavljeno pretraivanje. Unutranje greke u programskom kodu nisu, dodue, bile jedini
uzrok kompjuterskih greaka; ponekad su postojale spoljanje sile - variranje napona, estice
praine na strujnim kolima, neispravni kablovi.

Budui da je hardver u voru 3 bio tako dobro podeen, nije to ak ni uzela u obzir.

Ustala je i otrim korakom se zaputila preko vora 3 do velike police sa tehnikim

prirunicima. Zgrabila je spiralni povez obeleen slovima SIS-OP i poela da ga prelistava.
Pronala je ono to je traila, odnela prirunik do terminala i unela nekoliko komandi.
Potom je saekala dok je kompjuter jurio kroz listu komandi unetih i izvrenih u poslednja tri
sata. Nadala se da e pretraivanje pokazali nekakav spoljanji prekid - komandu za
obustavu koju je izazvao neispravan napon struje ili neispravan ip.

Nekoliko trenutaka kasnije, Suzanin terminal se oglasio. Puls joj se ubrzao.

Zadrala je dah i usredsredila panju na ekran.

KOD GREKE 22

Osetila je kako joj se budi nada. Bile su to dobre vesti. injenica da je upit pronaao kod
greke znaila je da je njen "traga" dobro. Traganje je, kako se inilo, bilo prekinuto zbog
spoljanje anomalije koja se verovatno nee ponoviti Kod greke 22. Suzan je prebirala po
seanju, pokuavajui da se seti ta oznaava ifra 22.

Hardverske greke bile su toliko retke u voru 22 da nije mogla da se seti numerikih
kodova.
 Listala je SYS-OP prirunik, pogledom preleui preko spiska kodova greaka, 19:
NEISPRAVNA PARTICIJA NA HARD-DISKU

2 0: PAD NAPONA

21: NEISPRAVAN MEDIJ

Kada je stigla do broja 22, zaustavila se, ne mogavi da odvoji pogled.

Zbunjena, ponovo je proverila natpis na monitoru.

KOD GREKE 22

Suzan se namrti i ponovo vrati na SYS-OP prirunik. Ono to je videla nije imalo
nikakvog smisla.Objanjenje je jednostavno glasilo:

22: RUNA OBUSTAVA

Beker je zapanjeno zurio u Rosio. "Prodali ste prsten?" ena potvrdi klimanjem glave, a
svilenkasta crvena kosa joj se rasu po ramenima. Beker se nadao da to nije istina. "Ali... ali..."

Ona slegnu ramenima i odgovori na panskom, "Jednoj devojci u blizini parka." Beker
oseti kako ga noge ne dre. Nije mogue!

Rosio se pokunjeno nasmei i pokaza na Nemca. "El querfa que lo guardara. On je eleo
da ga zadri, ali ja mu nisam dala. Ja imam ciganske krvi; mi Cigani smo, pored toga to
imamo crvenu kosu, veoma sujeverni.

Prsten koji vam pokloni ovek na samrti nije dobar znak." "Jeste li poznavali tu
devojku?" upita Beker.

Rosio izvi obrve. "Vaya. Zaista elite taj prsten, zar ne?"

Beker ozbiljno klimnu glavom. "Kome ste ga prodali?"

Ogromni Nemac je zbunjeno sedeo na krevetu. Romantino vee mu je bilo uniteno, a

on oito nije imao predstavu zato. "Was passiert?" nervozno je pitao. "ta se dogaa?"
Beker se nije obazirao na njega. "Nisam ga ba prodala", ree Rosio. "Pokuala sam, ali ona je
bila samo dete i nije imala novca. Na kraju sam joj ga poklonila. Da sam znala da e doi do
vae velikodune ponude, sauvala bih ga za vas."

"Zato ste otili iz parka?" pitao je Beker. "Neko je umro. Zato niste saekali policiju? I
zato niste njima dali prsten?"

"Ja volim mnogo toga, gospodine Beker, ali ne i probleme. Pored toga, inilo se da onaj
starac dri stvari pod kontrolom."

"Kanaanin?"

"Da, on je pozvao hitnu pomo. Mi smo odluili da odemo. Nisam videla nijedan razlog
zato bih sebe ili svog klijenta umeala u neto to se tie policije." Beker odsutno klimnu
glavom. Jo je pokuavao da se pomiri sa ovim okrutnim poigravanjem sudbine. Poklonila je
taj prokleti prsten!
 "Pokuala sam da pomognem oveku koji je umirao", objasnila je Rosio. "Ali izgledalo je
da on to ne eli. Skinuo je prsten - stalno nam ga je gurao pod nos. Ona njegova tri
ubogaljena prsta podizala su se navie.

Stalno je gurao ruku prema nama - kao da je trebalo da uzmemo prsten. Ja nisam
elela, ali ovaj prijatelj je to uinio. Potom je ovek umro."

"I vi ste pokuali reanimaciju?" pretpostavio je Beker. "Ne. Mi ga nismo ni pipnuli. Moj
prijatelj se preplaio. On je krupan, ali je slabi." Zavodniki se osmehnula Bekeru. "Ne
brinite - ne zna ni re panskog." Beker se namrti. Ponovo je razmiljao o modricama na
Tankadovim grudima. "Dali je hitna pomo pokuala sa reanimacijom?"

"Nemam pojma. Kao to sam vam rekla, otili smo pre nego to su oni stigli." "Mislite,
nakon to ste ukrali prsten." Beker se pretei namrti. Rosio ga pogleda. "Nismo ukrali
prsten. Taj ovek je umirao. Njegove namere su bile jasne. Ispunili smo mu poslednju elju."

Beker smeka. Rosio je bila u pravu i on bi verovatno uradio istu stvar. "A potom ste
prsten dali nekoj devojci?"

"Rekla sam vam. Taj me je prsten inio nervoznom. Ta devojka je imala mnogo nakita
na sebi. Mislila sam da bi joj se mogao svideti."

"I ona nije mislila da je to udno? To to ste joj samo tako poklonili prsten?" "Ne. Rekla
sam joj da sam ga pronala u parku. Mislila sam da e moda ponuditi neto za njega, ali
nije. Nije me bilo briga. Samo sam elela da ga se reim."

"Kada ste joj ga dali?"

Rosio slegnu ramenima. "Danas poslepodne. Otprilike sat vremena nakon to sam ga
dobila."

Beker pogleda na sat: 1:48 uvee. Trag je bio star osam asova. ta ja, do avola, radim
ovde? Trebalo je da budem u planinama. Uzdahnuo je i postavio jedino pitanje koje je mogao
da smisli. "Kako je ta devojka izgledala?" "Era un punqui", odgovori Rosio.

Beker zbunjeno podie pogled. "Un punqui?"

"Si. Punqui."

"Pankerka?"

"Da, pankerka", ree ona na grubom engleskom, a potom se odmah prebaci na panski.
"Mucha joveria.

Mnogo nakita. S nekom udnom viseom minuom u jednom uhu. Lobanja, mislim."
"U Sevilji postoje pankeri?"

Rosio se nasmei. "Todo bajo el sol. Sve pod suncem." Bio je to slogan seviljskog
turistikog biroa. "Da li vam je rekla kako se zove?"

"Nije."

"Da li je rekla kuda ide?"

"Ne. Loe je govorila panski."

 "Nije bila panjolka?" upila Beker.

"Nije. Bila je Engleskinja, mislim. Imala je ludu kosu - crvenu, belu i plavu." Bekera
iznenadi ovako udan opis. "Moda je bila Amerikanka", ree on. "Ne verujem", odvrati
Rosio. "Nosila je majicu koja je izgledala kao britanska zastava."

Beker tupo klimnu glavom. "U redu. Crvena, bela i plava kosa, majica kao britanska
zastava, visea minua sa priveskom u obliku lobanje. ta jo?" "Nita. Samo obina
pankerka."

Obina pankerka? Beker je bio iz sveta fakultetskih koulja i konzervativnih frizura -

nije mogao ak ni da zamisli o emu je ova ena priala. "Moete li bilo ega drugog da se
setite?" insistirao je. Rosio je za trenutak razmiljala.

"Ne. To je sve."

Upravo tada krevet glasno zakripa. enin klijent se nelagodno promekolji. Beker se
okrenu ka njemu i progovori na tenom nemakom. "Noch etvas? Jo neto? Bilo ta to bi mi
pomoglo da pronaem tu pankerku sa prstenom?" Nastade duga stanka. Ogromni ovek kao
da je eleo neto da kae, ali nije bio siguran kako. Donja usna mu je za trenutak zadrhtala,
nastade pauza, i on naposletku progovori. Tri rei koje je izgovorio sasvim sigurno su bile na
engleskom, ali jedva da su se mogle razaznati zbog njegovog snanog nemakog akcenta.
"Fock off und die." Beker je zinuo od uda. "Molim?"

"Fock off und die", ponovi ovek, lupnuvi levim dlanom po mesnatoj desnoj podlaktici
- sirova aproksimacija italijanskog gesta koji je znaio "jebi se." Beker je bio suvie iscrpljen
da bi se naao uvreen.

Fuck off and die? Ponovo se okrenuo ka Rosio i progovorio na panskom. "ini mi se
da sam ostao due nego to sam bio dobrodoao."

"Neka vas on ne brine." Nasmejala se. "Samo je malo frustriran. Dobie ono to
zasluuje." Zabacila je kosu i namignula mu.

"Postoji li jo neto?" upita Beker. "Bilo ta to bi mi moglo pomoi?" Rosio odmahnu

glavom. "To je sve. Ali nikada je neete pronai. Sevilja je veliki grad - ume da vas zavara."

"Dau sve od sebe." To je pitanje nacionalne Sigurnosti ...

"Ako ne budete imali sree", ree Rosio, pogleda uperenog u debelu kovertu u

Bekerovom depu,"vratite se. Moj prijatelj e bez sumnje spavati. Tiho pokucajte.
Pronai u nam neku sobu. Videete onu stranu panije koju nikuda neete zaboraviti."
Lascivno je napuila usta.

Beker se osmehnu, usiljeno ljubazno. "Trebalo bi da krenem." Uputio je izvinjenje

Nemcu to mu je poremetio planove. Div se stidljivo osmehnu. "Keine Ursache." Nema
problema. Beker se zaputio ka vratima.
 ***

"Kako li se desila runa obustava?" Suzan je zbunjeno zurila u ekran.

Znala je da nije ukucala nikakvu naredbu za runu obustavu -barem ne namerno.

Pitala se da nije moda sluajno pogrenim redosledom pritisnula tipke na tastaturi.

"Nemogue", promrmljala je. Prema zaglavlju, komanda za obustavljanje bila je data

pre manje od dvadeset minuta. Suzan je znala da je jedina stvar koju je ukucala u poslednjih
dvadeset minuta bila njena privatna lozinka, koju je unela kada je izala da razgovara sa
naelnikom. Bilo je besmisleno pomisliti da bi privatna lozinka mogla biti pogreno
protumaena kao naredba o obustavljanju. Znajui da gubi vreme, Suzan zatrai podatke o
zakljuavanju monitora, kako bi proverila da li je ispravno ukucala lozinku. Naravno da
jeste. "Odakle mu onda naredba o runom obustavljanju?" ljutito se pitala.

Suzan se namrti i zatvori prozor sa podacima o monitoru. Meutim, neoekivano, u

deliu sekunde, dok je prozor nestajao, neto joj privue pogled. Ponovo je otvorila prozor i
poela da prouava podatke. Nisu imali smisla. Postojao je podatak o ispravnom unosu
lozinke za zakljuavanje, u vreme kada je napustila vor 3, ali vreme ponovnog unosa ifre
za otkljuavanje joj se inilo udnim. Dva unosa je delilo manje od minut. Suzan je bila
sigurna da je bila napolju, sa naelnikom, vie od jednog minuta.

Suzan se spusti do dna stranice. Ono to je videla uasnulo ju je. Tri minuta kasnije,
pojavljivao se drugi unos lozinke za zakljuavanje i otkljuavanje. Prema podacima, nekoje
otkljuao njen terminal dok je bila napolju. "Nije mogue!" zagrcnula se. Jedini kandidat bio
je Greg Hejl, a Suzan je bila sasvim sigurna da mu nikada nije rekla svoju lozinku.
Postupajui u skladu sa ispravnom kriptografskom procedurom, Suzan je odabrala svoju
lozinku nasumice i nikada je nije zapisala; nije dolazilo u obzir da je Hejl uspeo da pogodi
tanu lozinku od pet karaktera - bilo je trideset i est na peti stepen, odnosno preko ezdeset
miliona mogunosti.

Ali podaci su bili jasni kao dan. Suzan je zapanjeno zurila u njih. Hejl je nekako uspeo
da ue u njen terminal dok je bila odsutna. On je poslao njenom "tragau" komandu za runo
obustavljanje.

Pitanje koliko brzo je ustupilo mesto pitanju zato? Hejl nije imao razloga da provaljuje
u njen terminal.

On ak nije ni znao da je Suzan poslala "tragaa". ak i da je znao, mislila je Suzan,

zato bi imao neto protiv da njen "traga" ue u trag nekom tipu po imenu Nort Dakota?

Pitanja na koja nije znala odgovor kao da su se mnoila u njenoj glavi. "Prvo ono sto je
najvanije", rekla je naglas. Za koji trenutak e se pozabaviti Hejlom. Usredsreujui se na
problem pred sobom, Suzan ponovo pokrenu "tragaa" i pritisnu tipku ENTER. Terminal se
oglasio.

"TRAGA" POSLAT
 Suzan je znala da e "tragau" biti potrebni itavi sati da poalje povratnu informaciju.
Proklela je Hejla, pitajui se kako je, zaboga, uspeo da sazna njenu linu lozinku, i pitajui se
zato ga je zanimao njen "traga". Suzan ustade i istog trenutka se zaputi ka Hejlovom
terminalu. Ekran je bio zatamnjen, ali znala je da nije bio zakljuan - monitor je slabano
svetleo oko ivica. Kriptografi su retko zakljuavali svoje terminale, osim kada bi preko noi
odlazili iz vora 3. Umesto toga, jednostavno bi priguili svetio na svojim monitorima - to je
bio univerzalni znak, u skladu sa kodeksom asti, koji je govorio da niko ne treba da prilazi
terminalu.

Suzan prionu na Hejlov terminal. "Do avola i kodeks asti", rekla je. "ta li si to, do
vraga, naumio?"

Bacivi brz pogled ka naputenom prizemlju Kriptografskog odeljenja, Suzan ukljui

osvetljenje na Hejlovom monitoru. Ekran se pojavio, ali je bio potpuno prazan. Suzan se
namrti. Ne znajui ta dalje da uradi, Suzan pokrenu pretraiva i ukuca:

TRAI: "TRAGA"

Bilo je to malo verovatno, ali ako se u Hejlovom kompjuteru nalazio bar pomen o
Suzaninom "tragau", pronai e ga.

To bi moglo baciti malo svetla na pitanje ato je Hejl runo obustavio njen program.
Nekoliko sekundi kasnije ekran se osveio.

NIJE PRONAEN NIJEDAN PODATAK

Suzan je za trenutak samo sedela, ak ne znajui ni ta trai. Potom je pokuala ponovo.

TRAI: "ZAKLJUAVANJE EKRANA"

Ekran se osveio i ponudio joj pregrt bezazlenih referenci - nije bilo ni nagovetaja o
tome da je Hejl na svom kompjuteru imao kopiju Suzanine privatne lozinke.

Suzan glasno uzdahnu. Dakle, koje je programe danas koristio? Pokrenula je Hejlov
meni "skorijih aplikacija" kako bi pronala poslednji program koji je koristio. Bio je to server
za elektronsku postu. Suzan je pretraivala njegov hard-disk, i naposletku je uspela da
pronae njegov folder sa elektronskom potom, neupadljivo skriven u nekim drugim
direktorijumi-ma. Otvorila je folder, i pojavilo se jo foldera; izgledalo je da Hejl ima brojne
naloge i identitete za elektronsku potu. Jedan od njih je, primetila je Suzan bez imalo
iznenaenja, bio anoniman. Otvorila je folder, kliknula na jednu od starih, dospelih poruka i
proitala je. Istog trenutka je prestala da die. Poruka je glasila:

ZA : NDAKOTA@ARA.ANON.ORG

OD : ET@DOSHISHA.EDU

VELIKI NAPREDAK! DIGITALNA TVRAVA JE SKORO ZAVRENA. OVA STVAR

E VRATITI AGENCIJU DECENIJAMA UNAZAD!

Kao u snu, Suzan je iznova i iznova itala poruku. Potom, drhtei, otvori drugu.

ZA: NDAKOTA@ARA.ANON.ORG OD:

ET@DOSHISHA.EDU
 ROTIRAJUI OSNOVNI TEKST RADI! STVAR JE U MUTACIONIM STRINGOVIMA!

Bilo je to nezamislivo, a ipak istinito. Elektronska pota od Enseija Tankada. Pisao je

Gregu Hejlu.

Radili su zajedno. Suzan je stajala kao obamrla dok je nezamisliva istina zurila u nju sa
terminala. Greg Hejl je NDAKOTA ?

Suzanin pogled je bio prikovan uz ekran. U glavi je oajniki tragala za nekim drugim
objanjenjem, ali nije ga bilo. Bio je to dokaz - neoekivan i neizbean: Tankado je koristio
mutacione stringove da bi napravio funkciju rotirajue osnovne poruke, a Hejl je kovao
zaveru zajedno sa njim da srue Agenciju.

"To..." mucala je Suzan, "to ... nije mogue."

Kao da eli da je opovrgne, Hejlov glas je odjeknuo iz prolosti: Tankado mi je nekoliko

puta pisao... Stratmor je rizikovao zaposlivi me... Jednog dana u otii odavde.

Ipak, Suzan i dalje nije mogla da poveruje u ono to je videla. Istina, Greg Hejl je bio
odbojan i arogantan - ali nije bio izdajica. Znao je kako bi Digitalna tvrava uticala na
Agenciju; nije bilo anse da je on umean u zaveru sa ciljem da se Digitalna tvrava objavi!

A ipak, shvatala je Suzan, nije bilo niega to bi ga zaustavilo - osim asti i potenja.
Pomislila je na Skipjack algoritam. Greg Hejl je ve jednom unitio planove Agencije ta bi ga
spreilo da to ponovo pokua?

"Ali Tankado..." Suzan je bila zbunjena. Zato bi neko, ko je bio toliko paranoian kao
Tankado, verovao nekome toliko nepouzdanom kao to je Hejl? Znala je da nita od svega
toga sada nije vano. Bilo je vano jedino stii do Stratmora. Zahvaljujui nekakvom
ironinom obrtu sudbine, Tankadov partner im je bio upravo pred nosom. Pitala se da li je
Hejl ve saznao da je Ensei Tankado mrtav.

Brzo je poela da zatvara Hejlove elektronske poruke kako bi terminal ostavila tano u
onakvom stanju u kakvom ga je zatekla. Hejl nije smeo nita da posumnja - ne jo. Klju
Digitalne tvrave, shvatila je zaprepaeno, verovatno je bio sakriven upravo negde u tom
kompjuteru.

Meutim, dok je zatvarala poslednji fajl, neka senka promie pored prozora vora 3.
Ona munjevito podie pogled i vide kako se Greg Hejl pribliava. Osetila je nalet adrenalina.
Bio je gotovo na vratima.

"Dovraga!" opsova ona, bacivi pogled na prostor koji ju je delio od mesta na kojem je
sedela. Znala je da nee stii. Hejl skoro da je bio tu. Oajniki se okrenula, pretraujui
pogledom vor 3 u potrazi za nekakvim izlazom. Vrata iza nje se oglasie. Potom poee da
se otvaraju. Suzan oseti kako postupa instinktivno.

Zarivajui cipele u tepih, potrala je dugim, krupnim koracima ka ostavi. Dok su se

vrata zujei otvarala, Suzan se klizajui zaustavi ispred friidera i jednim trzajem otvori
vrata. Stakleni bokal na vrhu pretei se nakrivi, a potom se zaustavi uz ljuljanje.

"Gladna?" upita je Hejl, ulazei u vor 3 i zaputivi se ka njoj. Glas mu je bio miran i
flertujui. "Hoe da podelimo malo tofua?"
 Suzan uzdahnu i okrenu se ka njemu. "Ne, hvala", rekla je. "Mislim da u samo..." Ali
rei joj zastae u grlu. Prebledela je. Hejl ju je sumnjiavo posmatrao. "ta nije u redu?"

Suzan se ugrize za usnu i ukrsti pogled sa njegovim. "Nita", uspela je da prozbori. Ali
bila je to la. Na drugoj strani prostorije, Hejlov terminal je bljetavo svetleo. Zaboravila je da
ga zatamni.
 ***

U prizemlju hotela Alfonso XIII Beker je umornim korakom uetao u bar. Barmen koji je
liio na patuljka poloio je salvetu ispred njega. "Que bebe usted? ta pijete?"

"Nita, hvala", odgovorio je Beker. "Da li moete da mi kaete da li u gradu postoje neki
klubovi za pankere?"

Barmen ga je sumnjiavo odmeravao. "Klubovi? Za pankere?" "Da. Postoji li neko

mesto gde se oni okupljaju?"

"No, senor. Ne znam. Ali to sasvim sigurno nije ovde!" Nasmeio se. "ta kaete na
jedno pie?"

Beker poele da zgrabi i pretrese tog tipa. Nita nije ilo onako kako je planirao.

Slabani zvui klasine muzike dopirali su sa sprata. Brandenburki koncerti, pomislio

je Beker. Koncert broj etiri. On i Suzan su prolog meseca sluali kako Akademija svetog
Martina na Univerzitetu izvodi Brandenburke koncerte. Iznenada poele da je pored njega.
Strujanje vazduha koje je dopiralo iz otvora za ventilaciju podseti Bekera na vruinu.
Zamislio je kako hoda znojavim, sumnjivim ulicama Trijane traei nekakvu pankerku u
majici sa britanskom zastavom.

Ponovo je pomislio na Suzan. "Zumo de arandano", uo je sebe kako izgovara.

"Sok od brusnica."

Barmen ga je zbunjeno gledao. "Solo?" Sok od brusnica je u paniji popularno pie, ali
je neuveno piti ga samog. "Si", ree Beker. "Solo."

"Echo un poco de Smirnoff?" nije ga ostavljao na miru barmen. "Malo votke?" "No,
gracias."

"Gratis?" nagovarao ga je . "Kua asti."

Kroz bubnjanje u glavi, Beker je zamiljao prljave ulice Trijane, zaguljivu vruinu i
dugu no pred sobom. Neka ide ivot. On klimnu glavom. "Si, echame un poco
de vodka."

ankeru kao da je laknulo, i on pouri da spremi pie.

Beker je pogledom prelazio po kitnjasto ukraenom baru, pitajui se da li sanja. Sve mu

je delovalo besmisleno. Ja sam univerzitetski profesor, mislio je, na tajnom zadatku.

anker se trijumfalno vratio sa Bekerovim piem. "A su gusto, sefior. Sok od brusnica sa
malo votke."

Beker mu zahvali. Uzeo je gutljaj i zagrcnuo se. Jo je malo?

 ***

Hejl je zastao na pola puta do ostave vora 3 i zagledao se u Suzan. "ta nije u redu,
Sju? Izgleda uasno."

Suzan se borila sa strahom koji je postajao sve snaniji. Na tri metra od nje, Hejlov
monitor je bljetao.

"Ja... dobro sam", uspela je da prozbori, a srce joj je tuklo kao ludo.

Hejl ju je posmatrao sa zbunjenim izrazom na licu. "Hoe vode?"

Suzan nije mogla da odgovori. Proklinjala je samu sebe. Kako sam mogla da zaboravim
da zatamnim prokleti monitor? Suzan je znala da e Hejl, onog trenutka kada posumnja da
mu je prekopavala po terminalu, posumnjati da ona zna njegov pravi identitet - identitet
Nort Dakote. Plaila se da bi Hejl uinio bilo ta da ta informacija ne napusti vor 3.

Suzan se pitala da li bi uspela da jurne ka vratima. Meutim, nije ni dobila ansu za to.
Iznenada se zaulo lupanje po staklenom zidu. Suzan i Hejl se trgoe. Bio je to artrukijan.
Ponovo je lupao znojavim pesnicama po staklu. Izgledao je kao da je ugledao smak sveta.

Hejl se namrti na pomahnitalog tehniara Sigurnosti sistema sa druge strane stakla, a

potom se okrenu natrag ka Suzan. "Odmah se vraam. Uzmi neto za pie. Bleda si."
Okrenuo se i poao napolje.

Suzan se umiri i brzo ode do Hejlovog terminala. Sagnula se i podesila osvetljenje

monitora. Monitor se zatamneo.

Srce joj je tuklo. Okrenula se i poela da posmatra razgovor koji se vodio u

Kriptografskom odeljenju.

artrukijan oigledno ipak nije otiao kui. Mladi tehniar Sigurnosti sistema sada je u
panici brbljao sve to je znao. Suzan je bilo jasno da to nije vano - Hejl je ve znao sve.
Moram da doprem do Stratmora, pomislila je i to brzo.
 ***

Soba 301. Rosio Eva Granada stajala je naga ispred ogledala u kupatilu. itavog dana se
uasavala onog to je upravo trebalo da usledi. Nemac je leao na krevetu, ekajui je.
Najkrupnija muterija koju je ikada imala.

Mrzovoljno, ona uze kockicu leda iz kofe sa vodom i pree njome preko bradavica. One
odmah otvrdnue. To je bio njen dar - da uini da se mukarci oseaju eljenima. Zbog toga
su joj se stalno vraali.

Prela je rukama preko svog gipkog, pocrnelog tela i ponadala se da e izdrati jo etiri
ili pet godina, dok ne bude zaradila dovoljno da se povue. Senor Roldan je uzimao najvei
deo njene zarade, ali i to je bolje nego da sa ostalim prostitutkama skuplja pijance po Trijani.
Ovi ljudi su barem imali novaca. Nikada je nisu tukli i lako ih je zadovoljavala. Navukla je
ve, duboko uzdahnula i otvorila vrata kupatila. Kada je kroila u sobu, Nemac iskolai oi.
Nosila je crni neglie. Koa boje kestena sijala je pod priguenim osvetljenjem, a bradavice su
stajale na gotovs pod ipkanom tkaninom.

"Kom doch hierher", rekao je nestrpljivo, odbacujui ogrta i prevrui se na lea.

Rosio se na silu osmehnu i prie krevetu. Pogledala je nanie u ogromnog Nemca i

zakikotala se sa olakanjem. Organ meu njegovim nogama bio je siuan. Zgrabio ju je i
nestrpljivo joj strgnuo neglie.

Njegovi debeli prsti ispipavali su svaki centimetar njenog tela. Pala je na njega i
zastenjala, uvijajui se u lanoj ekstazi.

Kada ju je prevrnuo i popeo se na nju, pomislila je da e je zdrobiti. Borila se za dah

prikljetena njegovim debelim vratom. Molila se da bude brz.

"Si! Si!" dahtala je izmeu njegovih naleta. Zarila je nokte u njegova lea kako bi ga
podstakla.

Nepovezane misli su joj prolazile kroz glavu - lica bezbrojnih mukaraca koje je
zadovoljila, tavanice u koje je zurila satima u mraku, snovi o tome da ima decu...

Odjednom, bez upozorenja, Nemac se izvi, ukruti i gotovo istog trenuka srui povrh
nje. To je sve? pomislila je, iznenaeno i sa olakenjam. Pokuala je da se izvue ispod njega.
"Dragi", proaptala je hrapavim glasom.

"Pusti mene gore." Ali ovek se nije pomerao.

Pokuala je da odgurne njegova ogromna ramena. "Dragi, ja... ne mogu da diem!"

Oseala je nesvesticu i pucketanje u rebrima. Prsti joj instinktivno poupae njegovu kosu.
Probudi se!

Tada je osetila toplu, lepljivu tenost. Kosa mu je bila ulepljena - slana tenost je tekla
po njenom licu.
 Mahnito se uvijala pod njim. Iznad nje, neobini slap svetlosti otkrio je izoblieno lice.
Iz rupe od metka na njegovom potiljku ikljala je krv svuda po njoj. Pokuala je da vrisne, ali
u pluima nije imala dovoljno vazduha. U delirijumu, pokuavala je da se iskobelja prema
svetlosti koja je dolazila sa praga. Ugledala je neiju ruku. Pitolj sa priguivaem. Bljesak. A
potom nita.
 ***

Sa druge strane staklenog zida vora 3, artrukijan je izgledao oajno. Pokuavao je da

ubedi Hejla da je Transleter u opasnosti. Suzan je projurila pored njih sa samo jednom
idejom u glavi - to pre pronai Stratmora.

Uspanieni tehniar Sigurnosti sistema zgrabio ju je za ruku. "Gospoice Fleer! Imamo

virus!Siguran sam! Morate..."

Suzan se oslobodi i otro ga pogleda. "Mislila sam da vam je naelnik rekao da idete
kui."

"Ali monitor! Oitavam osamnaest..."

"Naelnik Stratmor vam je rekao da idete kui!"

"Zajebi Stratmora!" povikao je artrukijan, a rei su odzvanjale itavom kupolom.

Duboki glas dolazio je od gore. "Gospodine artrukijan?"

Troje zaposlenih u Kriptografskom odeljenju se ukopae u mestu.

Visoko iznad njih, Stratmor je stajao uz ogradu ispred svoje kancelarije.

Za trenutak, jedini zvuk koji se u kupoli uo bilo je neravnomerno zujanje generatora

ispod njih. Suzan je oajniki pokuavala da uhvati Stratmorov pogled. Naelnie! Hejl je
Nort Dakota!

Meutim, Stratmor je svoju panju usredsredio na mladog tehniara Sigurnosti

sistema. Silazei niz stepenice nije ni trepnuo, drei pogled uperen u artrukijana sve
vreme silaska. Preao je preko prizemlja Kriptografskog odeljenja i zaustavio se na
petnaestak centimetara ispred tehniara koji je drhtao.

"ta ste rekli?"

"Gospodine", jedva je govorio artrukijan, "Transleter je u nevolji."

"Gospodine naelnie?" ubacila se Suzan. "Ako bih mogla..."

Stratmor odmahnu rukom. Nije skidao pogled sa sistemskog tehniara.

Iz Fila pokulja: "Imamo zaraeni fajl, gospodine. Siguran sam u to!"

Stratmorov ten postade tamnocrven. "Gospodine artrukijan, ve smo proli kroz ovo.
Ne postoji nikakav fajl koji bi zarazio Transleter !" "Ali, postoji!" povika on. "I ako stigne do
glavne baze podataka..."

"Gde se, do avola, nalazi taj zaraeni fajl?" Zaurla Stratmor. "Pokaite mi ga!"

artrukijan je oklevao. "Ne mogu."

"Naravno da ne moete! Ne postoji!"

Suzan ree: "Gospodine naelnie, moram..."

Ponovo je Stratmor uutka ljutito odmahnuvi nikom.

 Suzan je uznemireno posmatrala Hejla. Delovao je samozadovoljno i nezainteresovano.
To savreno ima smisla, mislila je. Hejla ne bi brinuo nikakav virus; on zna ta se zapravo
deava unutar Transletera. artrukijan je ostao uporan. "Zaraeni fajl postoji, gospodine. Ali
Oklopna rukavica ga nije otkrila."

"Ako ga Oklopna rukavica nije otkrila", puio se Stratmor, "kako onda, do avola, znate
da on postoji?"

artrukijan je odjednom zvuao samouverenije. "Mutacioni stringovi, gospodine.

Pokrenuo sam celovitu analizu, i test je otkrio mutacione stringove!" Suzan je sada shvatala
zato je tehniar Sigurnosti sistema bio toliko zabrinut. Mutacioni stringovi, razmiljala je.
Znala je da su mutacioni stringovi sekvence u programskom kodu koje su unitavale
podatke na izuzetno sloen nain. Oni su veoma esta pojava kod kompjuterskih virusa,
naroito kod virusa koji su izmenjivali velike blokove podataka.

Naravno, Suzan je takoe znala, zahvaljujui Tankadovoj elektronskoj poruci, da su

mutacioni stringovi koje je artrukijan video bezopasni -jednostavno su bili deo Digitalne
tvrave. Tehniar Sigurnosti sistema nastavi. "Kada sam prvi put ugledao te stringove,
gospodine, mislio sam da su filteri Oklopne rukavice zakazali. Ali sam pokrenuo neke
testove i otkrio..." Zastao je, odjednom se oseajui malaksalo. "Otkrio sam da je neko runo
zaobiao Oklopnu rukavicu."

artrukijanova izjava je doekana iznenadnim utanjem. Stratmorovo lice poprimi i

nijansu grimizne boje. Nije bilo sumnje koga je artrukijan optuivao, Stratmorov terminal je
bio jedini u Kriptografskom odeljenju koji je imao dozvolu da zaobie filtere i Oklopnu
rukavicu.

Kad je Stratmor progovorio, glas mu je bio poput leda. "Gospodine

artrukijan, mada vas se to ni na koji nain ne tie, ja sam zaobiao Oklopnu rukavicu
govorio je gotovo prokljuavi. "

"Kao to sam vam ve rekao, testiramo naprednu dijagnostiku. Mutacioni stringovi koje
vidite su deo te dijagnostike; tamo su zato to sam ih ja tamo stavio."

"Uz duno potovanje, gospodine", nije poputao artrukijan, "nikada nisam uo za

dijagnostiku koja ukljuuje mutacioni..."

"Gospodine naelnie", ubacila se Suzan, koja vie ni trenutak nije mogla da eka.
"Zaista moram da..."

Ovog puta prekinuo ju je prodoran zvuk Stratmorovog mobilnog telefona.

Naelnik se javi. "ta je!" zareao je. Potom je uutao i sasluao sagovornika. Suzan je za
trenutak zaboravila na Hejla. Molila se da je s druge strane linije Dejvid. Recite mi da je
dobro, mislila je. Recite mi da je pronaao prsten!

Meutim, Stratmorov pogled se susrete sa njenim i on se namrti. Nije bio Dejvid.

Suzan oseti kako joj disanje postaje plie. Sve to je elela da uje je da je ovek koga je
volela bezbedan.
 Stratmor je, znala je Suzan, bio nestrpljiv iz drugih razloga; ako Dejvidu bude trebalo
jo puno vremena, naelnik e morati da poalje pojaanje - terenske agente Agencije. Bio je
to rizik koji se nadao da e izbei.

"Gospodine naelnie", artrukijan je bio uporan. "Zaista mislim da bi trebalo da

proverimo... "

"Saekajte", ree Stratmor, izvinjavajui se svom sagovorniku. Pokrio je rukom slualicu

i uputio estoki pogled mladom tehniaru Sigurnosti sistema. "Gospodine artrukijan",
zareao je, "ovaj razgovor je zavren. Vi ete otii iz Kriptografskog odeljenja. Sada. To je
nareenje."

artrukijan je stajao zapanjen. "Ali, gospodine, mutacioni string..."

"Odmah!" zaurlao je Stratmor.

artrukijan je zurio u njega za trenutak, ostavi bez rei. Potom je odjurio prema
laboratoriji Sigurnosti sistema.

Stratmor se okrenu i zbunjeno pogleda Hejla. Suzan je razumela zato je naelnik

zbunjen. Hejl je bio tih - suvie tih. Hejl je vrlo dobro znao da ne postoji takva dijagnostika
koja bi sadrala mutacione stringove, a jo manje ona koja bi mogla okupirati Transleter u
trajanju od osamnaest sati. A ipak, nije rekao ni re. inilo se da je ravnoduan prema itavoj
toj zbrci. Stratmor se oigledno pitao zato. Suzan je znala odgovor.

"Gospodine naelnie", pokuavala je uporno, "ako bih samo mogla da razgovaram..."

"Za trenutak", prekinuo ju je, i dalje zbunjeno posmatrajui Hejla. "Moram da

razgovoram." Rekavi to, Stratmor se okrenu na peti i zaputi ka svojoj kancelariji.

Suzan je zinula da neto kae, ali rei su joj ostale na vrh jezika. Hejl je Nort Dakota!
Stajala je ukrueno, nesposobna da die. Oseala je da Hejl zuri u nju. Suzan se okrenu. Hejl
se skloni u stranu i graciozno pokaza rukom u pravcu vrata vora 3. "Posle tebe, Sju."
 ***

Soba 301. Posegnuo je za paketom sa baterijama za pojasom sa izvesnom vrstom

potovanja; taj ureaj, poklon klijenta, podario mu je nov ivot. Sada je mogao da prima
poslove bilo gde u svetu. Komunikacija je bila trenutna, i to bez mogunosti praenja.

Nestrpljivo je pritiskao prekida. Naoari mu zatreperie i oivee. Ponovo njegovi prsti

krenue kroz vazduh i poe da ih pritiska jedan o dragi. Kao i uvek, uneo je imena svojih
rtava - bilo je jednostavno potraiti novanik ili tanu. Kontakti na njegovim prstima se
spojie i slova se pojavie u soivu naoara poput duhova u vazduhu.

PREDMET: ROSIO EVA GRANADA - UKLONJENA

PREDMET: HANS HUBER - UKLONJEN

Tri sprata nie, Dejvid Beker je platio raun i zaputio se kroz predvorje, sa napola
popijenim piem u ruci, ka otvorenoj terasi hotela. Udahnu sve vazduh. Doleti i odleti,
mislio je. Stvari nisu ispale onako kako je oekivao. Morao je da donese odluku. Da li je
trebalo da odustane i vrati se na aerodrom? Pitanje nacionalne Sigurnosti. Opsovao je sebi u
bradu. Zato su onda poslali nastavnika?

Beker se skloni iz barmenovog vidokruga i prosu ostatak pia u saksiju sa Jasminom.

Od votke mu se malo vrtelo u glavi. Najjeftinija pijanica u istoriji, esto mu je govorila Suzan.
Nakon to je napunio teku kristalnu au vodom iz fontane, Beker otpi veliki gutljaj.

Proteglio je nekoliko puta, pokuavajui da se oslobodi blage izmaglice. Zatim je

spustio au i preao preko predvorja.

I dok je prolazio pored lifta, vrata se otvorie. Unutra se nalazio jedan ovek. Sve to je
Beker uspeo da vidi bile su naoari sa ianim okvirom. ovek je podigao maramicu da
obrie nos. Beker se ljubazno nasmei i poe dalje... u sparnu seviljsku no.
 ***

Unutar vora 3, Suzan uhvati sebe kako ustro koraa gore-dole po prostoriji. Kajala se
to nije razotkrila Hejla kada je za to imala priliku.

Hejl je sedeo za svojim terminalom. "Stres ubija, Sju. eli li da olaka duu?" Suzan se
prisili da sedne.

Mislila je da e Stratmor brzo zavriti i vratiti se da razgovara sa njom, ali ga nije bilo.
Suzan je pokuavala da ostane pribrana.Bacila je pogled na monitor po drugi put, znala je
koju e adresu dobiti :GHEJL@kripto.nsa.gov.

Podigla je pogled ka Stratmorovoj radnoj stanici; znala je da ne moe vie da eka. Bilo
je vreme da prekine naelnikov telefonski razgovor. Ustala je i zaputila se ka vratima.

Hejlu kao da je odjednom bilo nelagodno - oigledno je primetio Suzanino neobino

ponaanje. Pretrao je prostoriju i stigao pre nje do vrata. Prekrstio je ruke na grudima,
ispreivi joj se na putu.

"Reci mi ta se deava", zahtevao je. "Neto se danas ovde deava. ta?" "Pusti me da
izaem", rekla je Suzan to je mirnije mogla, oseajui opasnost. "Hajde", insistirao je Hejl.
"Stratmor skoro da je otpustio artrukijana zbog toga to je radio svoj posao. ta se deava sa
Transleterom? Mi nemamo nikakvu dijagnostiku koja traje osamnaest asova. To je glupost, i
ti to zna. Reci mi ta se deava."

Suzanine oi se suzie. Zna ti prokleto dobro ta se deava! "Skloni se, Greg", rekla je.
"Moram u toalet." Hejl se osmehnu. Saekao je trenutak, a potom se sklonio u stranu. "Izvini,
Sju. Samo flertujem." Suzan izae iz vora 3. Dok je prolazila pored staklenog zida, oseala
je kako se u nju urezuje Hejlov pogled. Zabrinuto se zaputila ka toaletima. Morae da ide
zaobilaznim putem da bi stigla do naelnika. Greg Hejl nije smeo nita da posumnja.

ivahan etrdesetpetogodinjak, ed Brinkerhof je bio ispeglan, lepo odeven i dobro

informisan. Letnje odelo, poput njegove osunane koe, delovalo je uredno i novo. Kosa mu
je bila gusta, plava i - to je najvanije - potpuno prirodna. Prodorno plave oi bljetale su
ispod kontaktnih soiva.

Posmatrao je kancelariju obloenu lamperijom, znajui da je dospeo najvie to je

mogao u okviru Agencije za nacionalnu Sigurnost. Bio je na devetom spratu

Mahagonijev niz

Kancelarija 9A197

Direktorsko Odeljenje

Subotom uvee, Mahagonijev niz je sasvim naputen, budui da visoki funkcioneri

uivaju u razbibrigama. Premda je Brinkerhof oduvek matao o "pravom" nametenju u
Agenciji, zavrio je kao "lini asistent", to je zvanina slepa ulica politike trke pacova.
injenica da je radio rame uz rame sa najuticajnijim ovekom u amerikoj obavetajnoj slubi
bila mu je slaba uteha. Brinkerhof je diplomirao kao jedan od najboljih u klasi na fakultetu
Andover i Vilijams, a ipak, eto ga tu - sredovean, bez ikakve stvarne moi bez ikakvog
stvarnog rizika. Provodio je dane brinui o tuim obavezama.

Bilo je oiglednih prednosti u poloaju direktorovog linog asistenta - Brinkerhof je

imao luksuznu kancelariju u direktorskom odeljenju, neogranien pristup svim odeljenjima
Agencije, izvestan stepen potovanja. Obavljao je poslove za najvie ealone moi. Duboko u
sebi, Brinkerhof je znao da je roen da bude lini asistent - bio je dovoljno pametan da hvata
beleke, dovoljno lep da dri konferencije za tampu, i dovoljno lenj da time bude
zadovoljan. Lepljivo slatko otkucavanje njegovog sata na kaminu oznailo je kraj jo jednog
dana njegovog bednog ivota. Sranje, pomislio je. Pet sati, subota, ta ja, do avola, radim
ovde ?

"ed?" Na njegovim vratima se pojavila ena.

Brinkerhof podie pogled. Bila je to Mid Milken, Fontejnova analitiarka unutranje

Sigurnosti.

Imala je ezdeset godina ali, to je Brinkerhofa prilino zbunjivalo, delovala je

privlano. Kao vrhunska koketa, tri puta razvedena, Mid se unjala direktorskim
Odeljenjem od est kancelarija sa drskim pogledom.

Pametna, intuitivna, radila je mnogo i znala je vie o unutranjim zbivanjima u Agenciji

od samog Boga.

Prokletstvo, pomisli Brinkerhof, prelazei pogledom preko njene sive kamirske haljine.
Ili ja starim, ili ona izgleda mlae.

"Nedeljni izvetaji." Nasmeila se, maui hrpom papira. "Treba da proveri brojke."

Brinkerhof je prelazio pogledom preko njenog tela. "Brojke izgledaju dobro." "Stvarno,
ed", nasmejala se. "Mogla bih da ti budem majka." Ne podseaj me, pomislio je.

Mid ue u prostoriju i prie njegovom stolu. "Ba sam krenula, ali direktor je traio da
ovo bude pregledano i zavedeno dok se ne vrati iz June Amerike. To je u ponedeljak, rano
ujutro." "ta sam ja, raunovoa?"

"Ne, srce, ti si menader plovidbe. Mislila sam da to zna."

"Zato se onda bakem brojkama?"

Razbaruila mu je kosu. "eleo si veu odgovornost. Evo ti je." Tuno je podigao

pogled. "Mid... Ja nemam nikakav ivot."

Kucnula je prstom po papirima. "Ovo je tvoj ivot, ede." Neno ga je pogledala. "eli
li da ti donesem neto pre nego to odem?"

Moleivo ju je pogledao i iskrivio bolan vrat. "Ramena su mi ukoena." Mid nije

zagrizla. "Popij aspirin." Nadurio se.

"Nema masae lea?"

Odmahnula je glavom. " Kosmopolitan kae da dve treine masae lea zavre
seksom."

Brinkerhof je izgledao uvreeno. "Nae masae nikada ne zavre tako!"

 "Tano." Namignula mu je. "U tome i jeste problem."

"Mid... "

"Laku no, ed." Zaputila se ka vratima. "Odlazi?"

"Zna da bih ostala", ree ona, zaustavljajui se na pragu, "ali ipak imam neto ponosa.
Jednostavno, ne vidim sebe kao drugu violinu - naroito ne u odnosu na neku tinejderku."

"Moja ena nije tinejderka", branio se Brinkerhof. "Samo se tako ponaa."

Mid ga iznenaeno pogleda. "Nisam mislila na tvoju enu." Neduno je zatreptala.

"Mislila sam na Karmen." Izgovorila je to ime snanim portorikanskim akcentom.

Brinkerhofov glas postade promukao. "Na koga?" "Karmen? Iz kafeterije?"

Brinkerhof je osetio da crveni. Karmen Huerta je dvadesetsedmogodinja poslastiarka

koja radi u kantini Agencije. Brinkerhof je uivao u nekoliko, kako je mislio, tajnih susreta sa
njom, nakon radnog vremena. Nevaljalo mu je namignula. "Upamti, ed... Veliki brat sve
zna."

Veliki brat? Brinkerliof proguta knedlu u neverici. Veliki hm! Nadgleda i ostave?

Veliki brat, ili samo "Brat", kako ga je Mid esto zvala, bio je Centreks 333 smeten u
maloj prostoriji nalik ostavi pored centrale direktorskog odeljenja. "Brat" je bio itav Midin
svet. U njega su stizali podaci sa 148 internih video kamera, 399 elektronskih vrata, 377
prislunih telefonskih ureaja i 212 slobodnih bubica za prislukivanje u kompleksu
Agencije.

Direktori Agencije su znali da 26.000 zaposlenih nije samo velika prednost, nego i veliki
rizik. Svako vee naruavanje Sigurnosti u istoriji Agencije dolo je iznutra. Zadatak koji je
Mid kao analitiar unutranje Sigurnosti imala bio je da nadgleda sve to se deava u
okviru zidova Agencije... ukljuujui, kako se ispostavilo, i ostavu kantine.

Brinkerhof ustade da se odbrani, ali Mid je ve izlazila.

"Ruke iznad stola", dobacila mu je preko ramena. "Nema neobinih radnji kada ja odem.
Zidovi imaju oi."

Brinkerhof je sedeo i sluao kako zvuk njenih potpetica nestaje niz hodnik. Barem je
znao da ga ona nikada nee odati. Imala je i ona svoje slabosti. I sama se upustila u nekoliko
indiskretnih aktivnosti - uglavnom lutajue masae lea sa Brinkerhofom.

Misli mu se vratie na Karmen. Zamiljao je njeno gipko telo, one tamne noi, onaj AM
radio koji je odvrnula do daske - vrela San Huanska salsa. Nasmeio se. Moda svratim na
uinu kada zavrim. Otvorio j e prvi izvetaj. KRIPTOGRAFIJA - PRODUKCIJA-TROKOVI

Raspoloenje mu se istog trenutka popravi. Mid mu je dala pravu poslasticu - izvetaj

Kriptografskog odeljenja je uvek najlaki posao. Tehniki, trebalo je da on sastavi itavu
stvar, ali jedina cifra koju je direktor ikada traio bila je SSD - srednja suma po dekodiranju.
SSD je prosena suma koja je potrebna da bi

Transleter reio jednu ifru. Dokle god je taj iznos ispod 1.000 dolara po ifri, Fontejn
nije mario. Hiljadarka po komadu. Brinkerhof se zakikota. Na poreski novac na delu.
 Dok se udubljivao u dokument i proveravao dnevne trokove, prizori Karmen Huerta
koja razmazuje med i poslastiarski eer po sebi poee da mu se vrte po glavi. Trideset
sekundi kasnije bio je skoro gotov. Podaci iz Kriptografskog odeljenja su savreni - kao i
uvek.

Meutim, ba pre nego to je preao na sledei izvetaj, neto mu privue panju. Na

dnu stranice, poslednja brojka nije bila u redu. Iznos je bio toliko veliki da je preao u sledeu
kolonu i napravio rusvaj od itave stranice. Brinkerhof je u oku zurio u brojke.

999999999? Ostao je bez daha. Milijardu dolara? Prizori Karmen nestadoe. ifra od
milijardu dolara"."

Brinkerhof je itav minut sedeo kao paralizovan. Potom, u naletu panike, istra u
hodnik. "Mid! Vrati se!"
 ***

Fil artrukijan je stajao i besneo u laboratoriji Sigurnosti sistema.

Stratmorove rei su mu odjekivale u glavi: Idite, odmah! To je nareenje! utnuo je

kantu za smee i opsovao u praznoj laboratoriji.

"Dijagnostika, malo sutra! Od kada to zamenik direktora zaobilazi filtere Oklopne

rukavice!?"

Tehniari Sigurnosti sistema su bili dobro plaeni da tite kompjuterske sisteme u

Agenciji za nacionalnu Sigurnost, a artrukijan je shvatio da postoje samo dva zahteva na
njegovom poslu: biti izuzetno pametan i paranoian do krajnjih granica.

Do avola, opsovao je, ovo nije paranoja! Prokleti monitor oitava osamnaest sati!

To je bio virus. artrukijan je to mogao da oseti. Uopte nije sumnjao da zna ta se

dogaa: Stratmor je pogreio kada je zaobiao filtere Oklopne rukavice i sada pokuava da to
zataka nekom neuverljivom priom o dijagnostici. artrukijan ne bi bio toliko nervozan da
mu je Transleter jedina briga. Ali nije. Uprkos svom izgledu, ta velika zver za deifrovanje ni
u kom sluaju nije samostalna. Iako su kritpografi verovali da je Oklopna rukavica
konstruisana samo da bi titila njihovo remek delo od ureaja za deifrovanje, tehniari
sistemske bezbedosti su znali istinu. Filteri Oklopne rukavice sluili su mnogo veem bogu.
Glavnoj bazi podataka Agencije.

Istorija koja je stajala iza konstrukcije baze podataka uvek je fascinirala artrukijana.
Uprkos nastojanjima Ministarstva odbrane da krajem sedamdesetih sauva Internet za sebe,
bila je to suvie korisna alatka da bi izbegla interesovanje javnog sektora. Naposletku su
univerziteti uspeli da se umeaju. Ubrzo je usledila pojava komercijalnih servera. Kapije su
se otvorile i javnost je pokuljala unutra. Poetkom devedesetih, vladin nekada poverljivi
"Internet" bio je preplavljena pusta zemlja javne elektronske pote i sajber pornografije.

Nakon izvesnog broja neobjavljenih, a ipak izuzetno tetnih kompjuterskih upada u

Kancelariju pomorske obavetajne slube, postalo je oigledno da vladine tajne vie nisu
sigurne na kompjuterima koji su povezani sa sve razvijenijim Internetom. Predsednik je, u
saradnji sa Ministarstvom odbrane, doneo poverljivi dekret kojim se odobrava finansiranje
nove, potpuno bezbedne vladine mree koja e zameniti ugroeni Internet i sluiti kao veza
izmeu amerikih obavetajnih agencija. Kako bi se spreilo dalje pljakanje vladinih tajni,
svi poverljivi podaci premeteni su na jednu izuzetno bezbednu lokaciju novo
konstruisanu bazu podataka Agencije - Fort Noks amerikih obavetajnih podataka.

Bukvalno milioni najpoverljivijih dravnih fotografija, traka, dokumenata i video-

materijala digitalizovani su i prebaeni u ogromnu arhivu, nakon ega su originalni podaci
uniteni. Baza podataka je bila zatiena zahvaljujui trostrukom prenosnom sistemu napona
u vieslojnom digitalnom zatitnom sistemu.

Pored toga, smetena je 65 metara ispod zemlje, kako bi bila zatiena od magnetskih
polja i eventualnih eksplozija. Sve aktivnosti unutar kontrolne prostorije bile su oznaene
TOP SECRET... to je najvii stepen dravne Sigurnosti .
 Dravne tajne nikada nisu bile sigurnije. Ova neprobojna baza podataka sada je
skladitila nacrte za napredno oruje, spiskove zatienih svedoka, lana imena terenskih
tajnih agenata, detaljne analize i predloge tajnih operacija. Spisak nije imao kraja. Vie nee
biti protiv zakonitih upada koji bi naneli tetu amerikoj obavetajnoj slubi.

Naravno, slubenici Agencije su razumeli da pohranjeni podaci neemu slue samo ako
im se moe prii.Istinska vrednost te baze podataka nije leala u tome to su svi poverljivi
podaci sklonjeni sa ulice, ve u tome to je postignuto da im mogu prii samo poverljivi ljudi.

Sve pohranjene informacije oznaene su stepenom poverljivosti, i stajale su na

raspolaganju vladinim slubenicima u zavisnosti od stepena odobrenja pristupa.Izvesni
zapovednik podmornice je mogao da se povee sa bazom podataka i da proveri najnovije
satelitske snimke ruskih luka, ali ne bi imao pristup planovima za akciju Odeljenja za
narkotike u Junoj Americi. Analitiari CIA-e mogli su pristupiti podacima o poznatim
ubicama, ali nisu imali pristup iframa lansiranja koje su rezervisane samo za
predsednika.Tehniari Sigurnosti sistema, naravno, nisu imali odobrenje da pristupe
podacima u bazi podataka, ali su bili odgovorni za njenu Sigurnost. Kao i sve velike baze
podataka - od onih koje su pripadale osiguravajuim preduzeima do univerzitetskih - baza
podataka Agencije za nacionalnu Sigurnost je stalno bila meta napada kompjuterskih hakera
koji su kriom pokuavali da virnu u njene tajne. Meutim, programeri koji su brinuli za
njenu Sigurnost bili su najbolji na svetu. Niko nikada nije ni blizu uspeo da se ubaci u bazu
podataka Agencije - i Agencija nije imala razloga da misli da bi to ikada ikome polo za
rukom. U laboratoriji Sigurnosti sistema, artrukijan se znojio pokuavajui da odlui da li
da ode kui. Ukoliko je Transleter imao problema, to je znailo da i baza podataka ima
problema. Zbunjivalo ga je to to Stratmor nije bio zabrinut.

Svi su znali da su Transleter i glavna baza podataka neraskidivo povezani. Svaka nova
ifra, nakon deifrovanja, bila bi poslata iz Kriptografskog odeljenja kroz 410 metara dug
fibro-optiki kabel u bazu podataka, na uvanje. Mesta preko kojih se moglo ui u tu svetu
arhivu su ograniena - a Transleter je jedno od njih. Oklopna rukavica je trebalo da bude
neprobojni

uvar praga. A Stratmor ga je zaobiao. artrukijan je mogao da uje kako mu srce

lupa. Transleter je ve osamnaest sati zaglavljen! Pomisao na to da kompjuterski virus ulazi
u Transleter i potom divlja u podrumu Agencije za njega je bila previe.

"Moram ovo da prijavim", izlete mu glasno.

artrukijan je znao da postoji samo jedna osoba koju je u situaciji poput ove mogao da
pozove: vii slubenik Sigurnosti sistema, kompjuterski guru kratkih ivaca od 180
kilograma, koji je konstruisao Oklopnu rukavicu. Nadimak mu je bio Daba. Bio je
poluboanstvo Agencije - lunjao je hodnicima, gasio virtualne poare i proklinjao glupost
neznalica i nesposobnih. artrukijan je znao da e, im Daba uje da je Stratmor zaobiao
Gautletove filtere, nastati pravi pakao. Ba teta, pomislio je. Moram da radim svoj posao.

Dohvatio je telefon i okrenuo broj Dabinog mobilnog telefona, dostupnog dvadeset i

etiri asa dnevno.
 ***

Dejvid Beker je besciljno lutao niz Avenida del Cid, pokuavajui da sredi misli.
Priguene senke plesale su po kaldrmi ispod njegovih nogu. Votka ga je i dalje drala. Nita
u vezi sa njegovim ivotom mu se trenutno nije inilo jasnim. Misli mu odlutae ka Suzan -
pitao se da li je ula njegovu telefonsku poruku.

Ispred njega, seviljski tranzitni autobus se uz kripu konica zaustavio na stanici. Beker
je podigao pogled. Vrata autobusa su se zatresla i otvorila, ali niko nije silazio. Dizel motor
ponovo zagrme, ali ba dok je autobus polazio, troje tinejdera se pojavie iz jednog bara i
potrae za njim, viui i maui. Motor se ponovo utia, i klinci pojurie da stignu autobus.
Tridesetak metara iza njih, Beker je zurio u krajnjoj neverici. Vid mu se odjednom razbistrio,
ali znao je da ono to vidi ne moe biti mogue. Bila je to ansa od jedan prema milion.

Haluciniram.

Meutim, kad su se vrata autobusa otvorila, klinci se nagurae oko njih da se ukrcaju.
Beker je ponovo ugleda. Ovog puta je bio siguran. Ugledao ju je, jasno osvetljenu maglovitim
svetlom svetiljke na uglu.

Putnici su se popeli u autobus, i motor ponovo zabrunda. Beker iznenada potra

punom brzinom, a neobina pojava mu se ureza u svesti - crni ru, bljetava senka na
kapcima i ta kosa... zailjena navie, u tri odvojena iljka. Crvena, bela i plava.

Dok je autobus polazio, Beker je jurio ulicom, zapahnut tragom ugljen-monoksida koji
je ostajao za vozilom. "Espera!" povikao je, trei za autobusom.

Bekerove kordovske mokasine letele su ulicom. Meutim, nije ga krasila njegova

uobiajena spretnost igraa skvoa; oseao je da gubi ravnoteu. Mozak je teko drao korak
sa nogama. Proklinjao je barmena i umor zbog vremenske razlike. Autobus je bio jedan od
najstarijih dizelaa u Sevilji, i na sreu po Bekera, u prvoj brzini je radio dugo i naporno.
Beker je oseao kako mu vreme istie. Morao je da stigne autobus pre nego to promeni
brzinu.

Dvocevni auspuh je izbacio oblak gustog, crnog dima dok se voza spremno da prebaci
u drugu brzinu.

Beker se trudio da tri bre. Kada je doao u ravan sa stranjim branikom, pomeri se
udesno. Trao je iza autobusa. Mogao je da vidi zadnja vrata - kao na svim autobusima u
Sevilji, bila su irom otvorena.

Beker usredsredi pogled na otvorena vrata, zanemarujui oseaj vatre u nogama. Gume
se bile pored njega, do visine ramena, svake sekunde brujei sve glasnije. Jurnuo je ka
vratima, promaio ruku i gotovo izgubio ravnoteu. Potrao je jo bre. Ispod autobusa,
kvailo je kliknulo dok se voza pripremao da promeni brzine.

Prebacuje! Neu stii!

 Meutim, dok su se tokii motora premetali da povuku vozilo, autobus je za nijansu
usporio. Beker se baci napred. Autobus jurnu ba dok je obavijao prste oko drke na vratima.
Rame mu gotovo izlete iz leita kad je motor snano povukao, bacajui ga na prvi stepenik.

Dejvid Beker je leao na samom pragu vozila. Put je promicao velikom brzinom na
svega desetak centimetara od njega. Sada je bio potpuno trezan. Noge i rame su ga boleli.
Teturajui se, on se uspravi, uspostavi ravnoteu i pope u autobus u kojem je vladao
polumrak. U gomili obrisa, na svega nekoliko sedita od njega, nalazila su se tri iljka kose.
Crvena, bela i plava! Uspeo sam!

Beker pomisli na prsten, lirdet 60 koji eka, i naposletku, na Suzan.

Kada je priao devojinom seditu pitajui se ta da kae, autobus je proao ispod

uline svetiljke. Na trenutak je pankerkino lice bilo osvetljeno.

Beker se uasnuto zagleda u nju. minka na licu je bila razmazana preko guste kratke
brade. To uopte nije bila devojka, ve mladi. Nosio je srebrnu minuu u gornjoj usni, crnu
konu jaknu i nije imao majicu.

"ta, do avola, ti hoe?" pitao je grub glas. Imao je njujorki akcenat.

Bilo mu je muka, gubio je ravnoteu i mislio je da e se sruiti; zurio je u putnike koji su

ga posmatrali. Svi su bili pankeri. Barem polovina njih je imala crvenu, belu i plavu kosu.

"Sientate!" povikao je voza.

Beker je bio suvie okiran da bi ga uo.

"Sientate!" urlao je voza. "Sedi!"

Beker se neodreeno okrenu ka ljutitom licu koje se videlo u retrovizoru. Meutim,

suvie dugo je oklevao.Iznerviran, voza nagazi konicu. Beker oseti kako gubi ravnoteu.
Ispruio je ruku ka naslonu sedita, ali je promaio. Za trenutak, leteo je kroz vazduh. Zatim
je tresnuo na hrapavi pod. Na Avenida del Cid, jedna figura je iskoraila iz
senke. Namestio je naoari sa ianim okvirom i zagledao se za autobusom koji je odlazio.
Dejvid Beker je uspeo da umakne, ali ne zadugo. Od svih autobusa u Sevilji, gospodin Beker
se upravo ukrcao u zloglasni broj 27. Autobus broj 27 je imao samo jedno odredite.

Fil artrukijan zalupi slualicu. Dabina linija je bila zauzeta; Daba je odbijao da
ukljui opciju poziva na ekanju jer ju je smatrao nasilnom prevarom koju je telefonska
kompanija uvela kako bi poveala profit prosleivanjem svakog poziva; na jednostavnoj
poruci "Na drugoj sam liniji, pozvau vas", telefonske kompanije su zaraivale milione
godinje. Dabino odbijanje da prima pozive na ekanju bio je njegov nain da izrazi svoje
tiho neslaganje sa zahtevom Agencije da u svako doba nosi mobilni telefon za hitne
sluajeve.

artrukijan se okrenu i pogleda na naputeno prizemlje Kriptografskog odeljenja.

Brujanje generatora koji su se nalazili ispod poda svakog minuta je bilo sve glasnije. Oseao
je da mu vreme istie. Znao je da je trebalo da ode, ali iz buke koja je dopirala odnekud ispod
Kriptografskog odeljenja izdvojila se mantra tehniara Sigurnosti sistema koja poe da mu
se vrti u glavi: Prvo delaj, objanjavaj kasnije.
 U svetu kompjuterske Sigurnosti , svetu visokih uloga, esto su minuti odluivali da li
e sistem biti sauvan ili izgubljen. Retko je bilo vremena za opravdavanje odbrambene
procedure pre nego to se ona pokrene. Tehniari Sigurnosti sistema su plaeni zbog njihove
tehnike strunosti... i instinkta. Prvo delaj, objanjavaj kasnije. artrukijan je znao ta mora
da uradi. Takoe je znao da e, kada se praina slegne, biti ili heroj Agencije, ili nezaposlen.

Velianstveni kompjuter za dekodiranje je imao virus - u to je ovaj tehniar Sigurnosti

sistema bio siguran. Postojao je jedan odgovoran postupak. Iskljuiti ga.

artrukujan je znao da postoje samo dva naina da se Transleter iskljui. Jedan je preko
naelnikovog privatnog terminala, koji je zakljuan unutar njegove kancelarije - to nije
dolazilo u obzir. Drugi je preko prekidaa za runo iskljuivanje, koji se nalazio na jednom
od podnivoa ispod prizemlja Odeljenja kriptografije.

artrukijan proguta knedlu. Mrzeo je podnivoe. Tamo je bio samo jednom, u vreme
obuke. Bilo je to kao da se naao u nekom vanzemaljskom prostoru, ispunjenom dugakim
lavirintom mostova, provodnika za freon, vrtoglavog pada od 41 metra koji se zavravao
zujeim napajanjima...

Bilo je to poslednje mesto na koje je eleo da ide, a Stratmor je poslednja Osoba koju je
eleo da naljuti, ali dunost je dunost. Sutra e mi zahvaljivali, mislio je, pitajui se da li je u
pravu.

Duboko uzdahnuvi, artrukijan je otvorio metalni ormari vieg tehniara Sigurnosti

sistema. Na polici od rastavljenih kompjuterskih delova, skrivena iza mrenog koncentratora
i LAN testera, nalazila se olja sa grbom Stenforda. Ne dotiui ivicu, on gurnu ruku unutra i
izvue klju.

"Neverovatno ta sve zaposleni u Sigurnosti sistema ne znaju o Sigurnosti ",

progunao je.
 ***

"Prevod od milijardu dolara?" prezrivo se zakikotala Mid, vraajui se hodnikom sa

Brinkerhofom."Dobar tos."

"Kunem se", ree on.

Pogledala ga je sa strane. "Bolje ti je da ovo ne bude neka fora da me svue."

"Mid, ne bih nikad..."rekao je uvreeno.

"Znam, ed. Ne podseaj me." Trideset sekundi kasnije, Mid je sedela u

Brinkerhofovoj fotelji i prouavala izvetaj Kriptografskog odeljenja.

"Vidi?" rekao je, naginjui se nad nju i pokazujui joj sporni iznos. "Ovaj iznos?
Milijardu dolara!"

Mid se zacereka. "Stvarno se ini da je malo previe, zar ne?"

"Da." zagunao je. "Samo malo."

"Izgleda kao podeljeno sa nulom."

"Kao ta?"

"Podeljeno sa nulom", ree ona, prelazei pogledom preko ostalih podataka. "SSD se
izraunava kao razlomak - ukupni trokovi podeljeni sa brojem deifrovanih ifri."

"Naravno." Brinkerhof tupo klimnu, suzdravajui se da ne pogleda u njen dekolte.

"Kada je delilac nula", objanjavala je Mid, " kolinik ide do beskonanosti. Kompjuteri
ne podnose beskonanost, tako da kucaju sve devetke." Pokazala je na drugu kolonu. "Vidi
li ovo?"

"Da." Brinkerhof se ponovo usredsredi na izvetaj.

"To su dananji podaci o uinku. Pogledaj broj deifrovanih kodova." Brinkerhofov

pogled posluno poe za njenim prstom koji se sputao niz kolonu.

BROJ DEIFROVANIH KODOVA 0

Mid lupnu prstom po broju. "Kao to sam i pretpostavljala. Podeljeno sa nulom."

Brinkerhof podie obrve. "Dakle, sve je u redu?"

Ona slegnu ramenima. "To samo znai da danas nismo deifrovali nijedan kod. Mora
da Transleter pravi pauzu."

"Pauzu?" Bronkerhof je gledao sumnjiavo. Dovoljno je dugo uz direktora da zna da

"pauze" nisu deo njegovog omiljenog naina rada - naroito kada je Transleter u pitanju.
Fontejn je platio 2 milijarde dolara za tog giganta od ureaja za dekodiranje, i eleo je da mu
se to isplati. Svaka sekunda koju je Transleter proveo besposlen znaila je baen novac.

"Ovaj... Mid?" ree Brinkerhof. "Transleter ne pravi pauze. On radi dan i no.
 Zna to."

Ona slegnu ramenima. "Moda se Stratmoru nije sino ostajalo da pripremi zalihu za
vikend. Verovatno je znao da Fontejn nije tu i izvukao se da ranije ode na pecanje."

"Ma daj, Mid." Brinkerhof je zgroeno pogleda. "Ostavi ga na miru." Nije bila tajna da
Mid Milken nije volela Trevora Stratmora. Stratmor je pokuao lukavim manevrom
prepravljanja Skipjacka, ali su ga uhvatili na delu. Uprkos njegovim smelim namerama,
Agencija je skupo platila. Fondacija za elektronske granice je ojaala, Fontejn izgubio
kredibilitet pred Kongresom, i to je najgore od svega, Agencija je izgubila znatan deo svoje
anonimnosti. Odjednom su se pojavile domaice u Minesoti koje su se preko Interneta alile
kako je mogue da Agencija ita njihovu elektronsku potu - kao da je Agencija davala pet
para za nekakav tajni recept za ueereno tropsko voe.

Stratmorova greka je Agenciju mnogo kotala, i Mid se oseala odgovornom - mada

nije mogla predvideti ono to je naelnik uradio; meutim, sutina je bila u tome da se
neodobreni postupak desio iza lea direktora Fontejna - iza lea koja je Mid bila plaena da
uva. Fontejnova politika nemeanja inila ga je ranjivim, a to je Mid inilo nervoznom.
Meutim, direktor je jo davno nauio da se skloni i pusti pametne ljude da rade svoj posao;
upravo tako je postupio i sa Trevorom Stratmorom.

"Mid, prokleto dobro zna da se Stratmor ne izvlai od posla", govorio je Brinkerhof.

"On upravlja Transleterom kao opsednut."

Mid je klimnula glavom. Duboko u sebi znala je da je besmisleno optuiti Stratmora

za zanemarivanje posla. Naelnik je bio posveen poslu koliko i oni - do krajnjih granica.
Nosio je sva zla na ovom svetu kao svoj lini krst. Skipjack plan je bio njegovo delo - hrabar
pokuaj da se izmeni svet. Na nesreu, kao i toliki mnogi uzvieni poduhvati, i ovaj je
zavrio razapinjanjem na krst.

"U redu", priznala je, "malo sam otra."

"Malo?" Brinkerhofove oi zaigrae. "Stratmor ima niz spremnih fajlova kilometrima

dugaak.

Sigurno nee pustiti da Transleter sedi besposlen itav vikend."

"Dobro, dobro." Mid uzdahnu. "Pogreila sam." Nabrala je elo i dala se u razmiljanje
zato Transleter nije reio nijednu ifru tog dana.

"Samo da proverim neto", rekla je i poela da prelistava ivetaj. Pronala je ono to je

traila i poela da prelee pogledom preko brojki.

"U pravu si, ed. Transleter radi punom parom. Utroak struje je ak i malo prevelik;
preko pola miliona kilovat-asova od jue u pono."

"Dakle, ta nam to govori?"

Mid je bila zbunjena.

"Nisam sigurna. udno je. "

"eli li da jo jednom proveri podatke?"

 Pogledala ga je sa neodobravanjem. Postojale su dve stvari koje se kod Mid Milken
nikada nisu dovodile u pitanje. Jedna od njih su bili njeni podaci. Brinkerhof je ekao dok je
ona prouavala brojke.

"Uh", naposletku je zagunala. "Jueranja statistika izgleda dobro: 237 ifara reeno.
SSD 874 dolara.

Proseno vreme po ifri, neto preko est minuta. Utroak struje, proseno.

Poslednja ifra koja je ula u Transleter ..." Ona zastade.

"ta je bilo?"

"udno", rekla je. "Poslednji fajl na jueranjem registru uao je u Transleter

u 11:37."

"Pa?"

"Pa, Transleter reava ifre na otprilike svakih est minuta. Poslednji fajl za odreeni
dan obino ide blie ponoi. Sasvim sigurno se ne ini da je...

" Mid odjednom zastade i zinu. Brinkerhof skoi. "ta je!"

Mid je u neverici zurila u izvetaj."Taj fajl? Taj koji je sino uao u Transleter?"

"Da?"

"Jo ga nije reio. Njegovo vreme ulaska je bilo 23:37:08 - ali nema vremena
deifrovanja." Mid je prevrtala listove. "Ni jue ni danas!"

Brinkerhof slegnu ramenima. "Moda momci sprovode neku teku dijagnostiku." Mid
odmahnu glavom. "Teku osamnaest sati?" Zastala je. "Malo verovatno. Pored toga, podaci o
ulazu kau da je u pitanju spoljanji fajl. Trebalo bi da pozovemo Stratmora."

"Kui?" Brinkerhof proguta knedlu. "U subotu uvee?"

"Ne", ree Mid. "Koliko ja poznajem Stratmora, on se ve bavi ovim. Kladim se u ta

god hoe da je ovde. Samo predoseaj." Midini predoseaji su bili ona druga stvar u koju
nije trebalo sumnjati. "Hajde", ree ona, listajui. "Idemo
da vidimo da li sam u pravu."

Brinkerhof je poao za Mid u njenu kancelariju. Ona sede i poe da barata tipkama
Velikog brata poput virtuoza na orguljama.

Brinkerhof podie pogled ka nizu monitora na zidu, na ijim ekranima sijao grb
Agencije. "Spijunirae Kriptografsko Odeljenje?" nervozno je rekao.

"Ne", odgovorila je. "Volela bih da mogu, ali to je zabranjeno. Bez video- nadzora. Bez
zvuka. Bez bilo ega. Stratmorova nareenja. Sve to imam jesu lista dolazaka i osnovne
stvari u vezi sa Transleterom. Sreni smo to smo i toliko dobili. Stratmor je eleo potpunu
izolaciju, ali Fontejn je insistirao na osnovnim merama."

Brinkerhof je bio zbunjen. "Nemate video-snimke Kriptografskog odeljenja?" "Zato?"

upitala je, ne okreui se od monitora. "Ti i Karmen traite malo vie privatnosti?"
 Brinkerhof proguna neto nerazumljivo.

Mid je pritisnula jo nekoliko tipki. "Traim podatke o kretanju Stratmorovog lifta." Za

trenutak je prouavala monitor, a potom zadobova prstima po stolu. "On je ovde", rekla je
kao da se to podrazumeva. "Sada je na Kriptografskom odeljenju. Pogledaj ovo. Kad ve
priamo o dugom radnom vremenu - uao je jue rano ujutro, i lift mu se od onda nije ni
pomerio. Ne vidi se da je upotrebljavao svoju identifikacionu karticu na glavnim vratima.

Dakle, definitivno je ovde." Brinkerhof odahnu sa olakanjem. "Dakle, ako je Stratmor

tamo, sve je u redu, zar ne?"

Mid je za trenutak razmiljala. "Moda", naposletku je odluila. "

"Trebalo bi da ga pozovemo i proverimo."

Brinkerhof zajea. "Mid, on je zamenik direktora. Siguran sam da sve dri pod
kontrolom. Hajde da ne dovodimo u pitanje..."

"Ma daj, ed - ne budi dete. Samo radimo svoj posao. Neto neoekivano se pojavilo u
podacima i mi samo proveravamo. Pored toga", dodala je, "elela bih da podsetirn Stratmora
da ga Veliki brat posmatra. Da dobro razmisli pre nego to ponovo ishitreno isplanira da
spase svet." Mid podie slualicu i poe da okree broj.

Brinkerhof nije izgledao ubeeno. "Stvarno misli da treba da ga uznemirava?"

"Ne uznemiravam ga ja", ree Mid, dobacivi mu slualicu. "Nego ti."

Molim?" Promucala je Mid sa nevericom. "Stratmor tvrdi da nai podaci nisu

ispravni?" Brinkerhof klimnu glavom i spusti slualicu.

"Stratmor je porekao da je Transleter zaglavljen na jednom fajlu ve osamnaest sati?"

"Bio je sasvim prijatan po pitanju itave stvari." Brinkerhof je blistao, zadovoljan to je

preiveo taj telefonski razgovor. "Uveravao me je da

Transleter radi sasvim dobro. Rekao je da reava ifre na svakih est minuta, i to
upravo sada. Zahvalio mi je to proveravam kako je."

"Lae", brecnu se Mid. "Vodim ovu statistiku podataka iz Kriptografskog odeljenja ve

dve godine.

Podaci nikada nisu bili pogreni." "Uvek postoji prvi put", leerno ree on.

Prostrelila ga je prekornim pogledom. "Ja sve podatke proveravam dva puta."

"Pa... zna ta kau za kompjutere. Kada neto zeznu, bar su dosledni u tome." Mid se
okrenu i pogleda ga. "Ovo nije smeno, ed!

Zamenik direktora je upravo drsko slagao nekoga iz direktorove kancelarije. Ja elim da

znam zato!"

Brinkerhof iznenada poele da je nije pozvao da se vrati. Razgovor sa

Stratmorom ju je samo izazvao. Jo od afere Skipjack, kad god bi osetila da se neto

sumnjivo deava, prolazila je kroz jezivu transformaciju od kokete do demona. Nije bilo
niega to bi je moglo zaustaviti sve dok ne rei stvar. "Mid, jeste mogue da nai podaci
nisu ispravni", odluno ree Brinkerhof. "Hou da kaem, razmisli o tome - fajl koji je zakoio
Transleter osamnaest sati? To je neuveno. Idi kui. Kasno je."

Prezrivo ga je pogledala i bacila izvetaj na pult. "Ja verujem podacima. Instinkt mi

govori da su tani."

Brinkerhof se namrti. ak ni direktor vie nije dovodio u sumnju instinkte Mid

Milken - imala je tu neshvatljivu naviku da uvek bude u pravu. "Neto se deava", rekla je. "I
ja nameravam da saznam ta."
 ***

Beker se sa mukom podigao sa poda autobusa i sruio na slobodno sedite.

"Lep potez, seronjo." Klinac sa tri tornja na glavi mu se rugao. Beker je zakiljio pod
nejasnim osvetljenjem. Bio je to klinac za kojim je utrao u autobus. Sumorno je pogledao po
moru crvene, bele i plave kose. "U emu je stvar sa kosom?" upita Beker, pokazujui na
ostale. "Svi imaju..." "Crvenu, belu i plavu?"ubaci klinac.

Beker klimnu glavom, pokuavajui da ne zuri u inficiranu ranu od pirsinga na

njegovoj gornjoj usni.

"Dudas Tabu", ree klinac kao da se podrazumeva. Beker zbunjeno klimnu glavom.

Panker pijunu u prolaz izmeu sedita, oigledno zgaen Bekerovim neznanjem.

"Dudas Tabu? Najbolji panker posle Sida Viusa? Prosuo je sebi mozak ovde, pre godinu
dana. Sada je godinjica."

Beker neodreeno klimnu glavom. Oigledno nije uviao vezu.

"Tabu je ovako sredio kosu onog dana kada je otperjao." Klinac ponovo pijunu. "Svaki
fan koji ita valja danas ima crvenu, belu i plavu kosu."

Jedan podui trenutak Beker ne ree nita. Polako, kao da su ga pogodili mecima za
umirenje, on se okrenu napred. Prelazio je pogledom po grupi u autobusu. Svi do poslednjeg
su bili pankeri. Veina je zurila u njega. Svaki fan danas ima kosu ofarbanu u crveno, belo i
plavo.

Beker podie ruku i povue ruicu za hitne sluajeve koja se nalazila na zidu. Bilo je
vreme da sie.

Ponovo je povukao. Nita se nije deavalo. Povukao je po trei put, ovog puta paninije.
Nita.

"Na liniji 27 ih iskljuuju." Klinac ponovo pijunu. "Da ih ne bi zajebavali." Beker se

okrenu ka njemu.

"Hoe da kae da ne mogu da siem?" Klinac se nasmeja. "Ne, sve do kraja."

Pet minuta kasnije, autobus je jurio po neosvetljenom prigradskom putu. Beker se

okrenu ka klincu koji je sedeo iza njega. "Hoe li se ovo udo ikada zaustaviti?"

Klinac klimnu glavom. "Jo nekoliko kilometara."

"Kuda idemo?"

Klinac se iznenada iroko isceri. "Hoe da kae da ne zna?" Beker slegnu ramenima.

Klinac poe histerino da se smeje. "E, sranje. Svidee ti se."

 ***

Na svega nekoliko metara od kuita Transletera, Fil artrukijan je stajao nad kratkim
belim natpisom na podu Kriptografskog odeljenja.

KRIPTOGRAFIJA PODNIVO SAMO OVLAENO OSOBLJE

Znao je da ne spada u ovlaeno osoblje. Bacio je brz pogled ka Stratmorovoj kancelariji.

Zastori su i dalje bili navueni. artrukijan je video da je Suzan Fleer otila u toalet, tako da
je znao da ona nee predstavljati problem. Jedino to ga je muilo bio je Hejl. Bacio je pogled
ka voru 3, pitajui se da li ga kriptograf posmatra. "Jebi ga", progunao je.

Pod njegovim nogama, ivica vrata u podu jedva da je bila vidljiva. artrukijan je drao
klju koji je upravo uzeo iz laboratorije Sigurnosti sistema. Kleknuo je, ubacio klju u otvor
na podu i okrenuo ga. Brava ispod njega kliknu. On zatim okrenu veliku spoljanju leptir-
bravu i oslobodi vrata. Bacivi jo jedan pogled preko ramena, unuo je i snano povukao.
Ploa je bila mala, svega metar sa metar, ali teka. Kada se konano otvorila, tehniar
Sigurnosti sistema se zatetura.

Nalet vrelog vazduha pogodio ga je u lice. Imao je otar miris freona. Stubovi pare
kuljali su iz otvora, osvetljeni crvenim pomonim svetlom. Udaljeno brujanje generatora
pretvorilo se u tutnjavu. artrukijan ustade i proviri u otvor. Izgledao je vie kao prolaz koji
vodi u pakao nego ulaz za kompjuter.

Uske merdevine vodile su do platforme ispod poda. Iza toga, nalazile su se stepenice,
ali sve to je on mogao da vidi bila je kuljajua crvena izmaglica.

Greg Hejl je stajao sa neprozirne strane zatamnjenog stakla vora 3. Posmatrao je kako
se Fil artrukijan sputa niz merdevine koje su vodile ka podnivoima. Sa mesta na kojem je
stajao, Hejlu se inilo da je glava tehniara Sigurnosti sistema odvojena od njegovog tela i
ostavljena na podu

Kriptografskog odeljenja. Potom, polako, ona uroni u kuljajuu izmaglicu.

"Hrabar potez", promrmljao je Hejl. Znao je kuda se artrukijan zaputio. Runo

iskljuivanje Transletera u sluajevima nude je bio logian postupak ukoliko je mislio da
kompjuter ima virus. Na nesreu, to je takoe bio siguran nain da Kriplografsko Odeljenje
preplave slubenici bezbednosti sistema u roku od desetak minuta. Postupci za hitne
sluajeve prenosili su obavetenje o uzbuni do glavne telefonske centrale. Hejl nije mogao da
dopusti da slubenici sistemske Sigurnosti ponu da istrauju ta se deava na
Kriptografskom odeljenju. On izae iz vora 3 i zaputi se ka vratima u podu. Morao je da
zaustavi artrukijana.
 ***

Daba je liio na ogromnog punoglavca. Poput filmskog junaka po kojem je dobio

nadimak, bio je elavi sferoid. Kao deurni aneo-uvar svih agencijskih kompjuterskih
sistema, Daba je marirao od jednog do drugog odeljenja, podeavajui, zalemljujui i
potvrujui svoj moto da je bolje spreiti nego leiti.

Nijedan kompjuter Agencije nikada nije bio zaraen za vreme Dabine vladavine;
nameravao je da tako i ostane.

Dabina baza je bila radna stanica smetena na platformi sa koje se pruao pogled na
podzemne nivoe, bazu podataka koja se drala u najveoj tajnosti. Upravo tamo bi virusi
prouzrokovali najveu tetu i upravo tamo je on provodio najvei deo svog vremena.
Trenutno je, meutim, Daba bio na pauzi i uivao u kalconi sa feferonama u kantini koja je
radila preko cele noi. Upravo se spremao da zaroni u treu kalconu kada mu je zazvonio
mobilni telefon. "Reci", promrmljao je, zakaljavi se kada je progutao krupan zalogaj.
"Daba", zagugutao je enski glas. "Mid je."

"Kraljica podataka!" obradovao se krupni ovek. Uvek je gajio izvesnu slabost prema
Mid Milken.

Bila je bistra, a takoe i jedina ena koja je ikada flertovala sa njim.

"Kako si, sto mu gromova?" "Ne alim se."

Daba obrisa usta. "Na poslu? " "Aha."

"Hoe na kalcone?"

"Volela bih, Daba, ali vodim rauna o bokovima." "Stvarno?" Zakikotao se.

"Mogu li da ti se pridruim?" "Zloest si." "Nema pojma koliko..."

"Drago mi je to sam te zatekla ovde", rekla je. "Treba mi savet."

Otpio je veliki gutljaj Dr Pepera.

"Raspali."

"Mogue da nije nita", rekla je Mid, "ali moji podaci iz Kriptografskog odeljenja
pokazuju neto udno. Nadala sam se da bi mogao da mi to malo rasvetli."

"ta ima?" Uzeo je jo jedan gutljaj.

"Imam izvetaj koji kae da Transleter obrauje jedan isti fajl ve osamnaest sati i jo ga
nije reio."

Dabi izlete Dr Peper po itavoj kalconi. "Molim!" "Ima li neku ideju?"

Brisao je kalconu salvetom. "Kakav je to izvetaj?"

"Izvetaj o uinku. Uobiajena osnovna analiza trokova." Mid mu brzo objasni ta su

ona i Brinkerhof otkrili. "Jeste li pozvali Stratmora?"
 "Da. Rekao je da je u Kriptografskom odeljenju sve u redu. Rekao je da Transleter radi
punom parom. Rekao je da su nai podaci pogreni."

Daba nabra ispupeno elo. "Pa u emu je onda problem? Tvoj izvetaj je zabrljao."
Mid je utala.

Daba je shvatio na ta je ciljala. Namrtio se. "Ti ne misli da je tvoj izvetaj zabrljao?"
"Upravo tako."

"Dakle, misli da Stratmor lae?" "Nije ba tako", ree Mid diplomatski, znajui da
hoda po tankom ledu.

"Samo, moji podaci nikada do sada nisu bili netani. Mislila sam da je bolje da
potraim jo neije miljenje."

"Pa", poeo je Daba, "ao mi je to ja moram ovo da ti saoptim, ali tvoji podaci su
netani."

"Misli?"

"Kladim se u svoj posao." Daba zagrize veliki zalogaj sone kalcone i progovori punih
usta. "Najdue to je neki fajl izdrao u Transleteru bilo je tri sata. To ukljuuje i dijagnostiku,
granine testove, sve. Jedino to bi moglo da ga zaglavi na osamnaest sati mogao bi biti neki
virus. Nita drugo." "Nekakav virus?"

"Da, nekakav ciklus koji se ponavlja. Neto to je dospelo u procesore, napravilo petlju i
zapravo zakoilo itavu stvar."

"Pa", poela je Mid, "Stratmor je u Kriptografskom odeljenju ve ravno trideset i est

sati. Moda se bori sa nekakvim virusom?"

Daba se nasmeja. "Stratmor je tamo trideset i est sati? Jadnik. Verovatno mu je ena
rekla da ne sme da se vrati kui. ujem da ga unitava."

Mid je za trenutak razmiljala. I ona je ula za to. Pitala se da li je paranoina.

"Mid." Daba je zaitao i otpio jo jedan poprilian gutljaj.

"Da Stratmorova igraka ima neki virus, on bi me pozvao. Stratmor je pametan, ali
nema pojma o virusima. Sve to on ima je Transleter . Na prvi znak bilo kakve nevolje
pritisnuo bi dugme za uzbunu - a to ovde znai da bi pozvao mene." Usisao je dugaki
rezanac mocarele. "Pored toga, nema nikakve anse da Transleter ima virus. Oklopna
rukavica je najbolji set paket filtera koji sam ikada napisao. Nita ne moe da proe kroz
njega."

Nakon duge stanke, Mid uzdahnu. "Jo neto?" "Aha. Tvoji podaci su pogreni." "To si
ve rekao."

"Upravo tako."

Namrtila se. "Nita nisi nauo? Ba nita?"

Daba se promuklo nasmeja. "Mid... sasluaj me. Skipjack je bio lo.

 Stratmor je uprskao. Ali idemo dalje - to je gotovo." Sa druge strane je usledila podua
pauza, i Daba shvati da je preterao. "Izvini, Mid.

Znam da si ti nastradala zbog itavog tog cirkusa. Stratmor je pogreio. Znam ta misli
o njemu." "Ovo nema nikakve veze sa Skipjackom", odluno je rekla.

Kako da ne, pomislio je Daba. "uj, Mid, ja ne marim za Stratmora kako god okrene.
Hou da kaem, ovek je kriptograf. Svi su oni u osnovi sebini upci. Podaci su im potrebni
za jue. Svaki prokleti fajl je upravo onaj koji bi mogao da spase svet."

"ta eli da kae?"

Daba uzdahnu. "elim da kaem da je Stratmor luak kao i svi ostali. Ali takoe elim
da kaem da voli Transletera vie nego tu svoju prokletu enu. Da postoji nekakav problem,
pozvao bi me."

Mid je dugo utala. Naposletku uzdahnu. "Dakle, kae da su moji podaci pogreni?"

Daba se zacereka. "Postoji li tamo nekakav eho?" Ona se nasmeja.

"Vidi, Mid. Poalji mi radni nalog. Doi u u ponedeljak da proverim tvoju mainu. U
meuvremenu, gubi se dovraga odavde. Subota je uvee. Idi se valjaj po krevetu sa nekim, ili
neto slino."

Ona uzdahnu. "Pokuavam, Daba. Veruj mi, pokuavam."

 ***

"Vorlok" - nalazio se u predgrau, na kraju autobuske linije broj 27. Nalikujui vie
utvrenju nego plesnom klubu, bio je sa svih strana okruen visokim zidovima od gipsanog
maltera u koje su umetnuti delii razbijenih pivskih flaa - gruba mera obezbeenja
zahvaljujui kojoj niko nije mogao da ilegalno ue a da pri tome ne ostavi za sobom
poprilinu koliinu sopstvenog mesa.

Za vreme vonje, Beker se pomirio sa injenicom da je omanuo. Bilo je vreme da pozove

Stratmora i saopti mu loe vesti - potraga je postala beznadena. Dao je sve od sebe; sada je
vreme da poe kui.

Meutim, dok je posmatrao kako se gomila redovnih posetilaca gura da ue u klub,

Beker nije bio tako siguran da e mu savest dopustiti da odustane od potrage. Zurio je u
najveu gomilu pankera koju je ikada video; svuda se nalazila crvena, bela i plava kosa.

Beker uzdahnu, procenjujui mogunosti koje je imao pred sobom. Preao je pogledom
preko gomile i slegnuo ramenima. Na kom bi se drugom mestu ona nalazila u subotu uvee?
Proklinjui sreu, Beker izae iz autobusa.

Prilaz klubu Embrijo predstavljao je jedan uski kameni hodnik. Dok je ulazio, Beker
oseti kako ga zahvata struja nestrpljivih posetilaca.

"Sklanjaj mi se s puta, pederu!" Jastue za igle u obliku oveka proguralo se pored

njega, munuvi ga laktom u bok.

"Dobra kravata." Neko ga je snano povukao za kravatu.

"Hoe da se jebe?" Tinejderka je zurila u njega. Liila je na neto to je izalo iz Zone

mrtvih.

Mrak koji je vladao u hodniku izlivao se u ogromnu cementnu prostoriju koja je

zaudarala na alkohol i znoj. Prizor je bio nadrealan - duboka peina u planini u kojoj se
hiljade tela pomeraju kao jedno. Talasali su se gore-dole, ruku vrsto pripijenih uz telo, dok
su im se glave mrdale poput beivotnih sijalica povrh ukruenih kimi. Poludele due su se
zaletale i skakale sa podijuma, sleui u more ljudskih udova. Tela su bacakana naokolo
poput lopti za plau. Iznad njih, stroboskopi koji su pulsirali davali su itavom prizoru
izgled nekakvog starog, nemog filma.

Na naspramnom zidu, zvunici veliine mini-kombija vibrirali su toliko snano da ak

ni najposveeniji plesai nisu mogli da se priblie na manje od deset metara od izvora buke.

Beker zaepi ui i poe da pogledom pretrauje gomilu. Gde god da je pogledao, video
je jo jednu crveno belo-plavu glavu. Tela su bila tako zbijena da nije mogao da vidi kako su
obuena. Nigde nije video ni nagovestaj britanske zastave. Bilo je oigledno da nikako nee
moi da ue u gomilu a da ga ne izgaze. Neko u njegovoj blizini poe da povraa.

Divno. Beker je zagunao. Krenuo je dalje sprejom iscrtanim hodnikom. Prostorija se

suavala u uski tunel prekriven ogledalima, koji je izlazio na spoljanji plato sa razbacanim
stolovima i stolicama. Plato je bio pretrpan pankerima, ali za Bekera je to bio izlaz koji je
vodio ka savrenom blaenstvu - letnje nebo se otvaralo nad njim a muzika se gubila u
daljini.

Ne obazirui se na radoznale poglede, Beker je uao u masu. Olabavio je kravatu i

sruio se u stolicu za najbliim slobodnim stolom. inilo mu se da je itava venost prola
otkako ga je tog jutra pozvao Stratmor.Nakon to je sklonio prazne pivske flae sa stola,
Beker zagnjuri glavu u ake. Samo nekoliko minuta, pomislio je.

Osam kilometara odatle, ovek sa naoarima sa ianim okvirom sedeo je na stranjem

seditu taksi vozila fijat, koje je nekontrolisanom brzinom jurilo prigradskim
putem."Embrujo", progunao je, podseajui vozaa na odredite. Voza klimnu glavom,
posmatrajui u retrovizoru svoju udnu muteriju."Embrujo", promrmljao je za sebe. "Svake
veeri sve lua gomila."
 ***

Tokugen Numataka je leao nag na stolu za masau u svojoj kancelariji na vrhu zgrade.
Njegova lina maserka je radila na zgrenim vratnim miiima. Uranjala je dlanove u
mesnate naslage koje su mu okruivale lopatice, polako se kreui nanie, ka pekiru koji mu
je prekrivao stranjicu. Ruke joj skliznue nie... ispod pekira. Numataka jedva da je
primetio. Misli su mu bile negde drugde. ekao je da telefon zazvoni. Zaulo se kucanje na
vratima. "Napred", zagunao je Numataka. Maserka brzo izvue ruke ispod pekira.

Telefonistkinja sa centrale ue i nakloni se. "Potovani predsednie?"

"Govorite."

Telefonistkinja se nakloni po drugi put. "Razgovarala sam sa telefonskom kompanijom.

Poziv je stigao iz zemlje sa pozivnim brojem 1 - Sjedinjenih

Drava."

Numataka klimnu glavom. To su bile dobre vesti. Poziv je stigao iz Sjedinjenih

Drava. Nasmeio se.Klju je bio original.

"Odakle iz Sjedinjenih Drava?" upitao je.

"Rade na tome, gospodine."

"Dobro. Javite mi kada budete znali neto vie." Telefonistkinja se ponovo nakloni i
izae. Numataka oseti kako mu se miii oputaju. Pozivni broj 1. Zaista dobre vesti.
 ***

Suzan Fleer je nestrpljivo koraala gore-dole po toaletu Kriptografskog odeljenja i

polako brojala do pedeset. U glavi joj je bubnjalo. Samo jo malo, govorila je sebi. Hejl je Nort
Dakota!

Suzan se pitala kakve su Hejlove namere. Da li e objaviti klju? Da li e biti pohlepan i

pokuati da proda algoritam? Suzan nije mogla da podnese da i dalje eka. Bilo je vreme.
Morala je da stigne do Stratmora.Oprezno je otkrinula vrata i provirila ka spolja
neprozirnom staklenom zidu na udaljenom kraju Kriptografskog odeljenja. Nije mogla da
zna da li je Hejl i dalje posmatra. Morae brzo da ode do Stratmorove kancelarije. Naravno,
ne suvie brzo - nije smela da dozvoli da Hejl posumnja da ga je otkrila. Pruila je ruku ka
vratima i spremala se da ih otvori kada je zaula neke glasove.

Muke glasove.Glasovi su dopirali kroz ventilacioni otvor blizu poda. Pustila je vrata i
pola ka otvoru. Rei je priguivalo tupo brujanje generatora.

Zvualo je kao da razgovor dopire iz hodnika pod zemljom. Jedan glas je bio prodoran,
ljutit.

Zvuao je kao Fil artrukijan."Ne verujete mi?"

Ponovo se zau prepirka.

"Imamo virus!"

Potom gruba vika."Moramo da pozovemo Dabu!"

Zatim se zaue zvuci borbe."Pustite me!"

Zvuk koji je usledio jedva da je bio ljudski. Dug, zavijajui urlik uasa, poput
izmuene ivotinje na samrti. Suzan se ukoi. Zvuk utihnu iznenada, kao to se i zauo.
Potom nastade tiina.Trenutak kasnije, kao po koreografiji za nekakav jeftini horor matine,
svetla u toaletu polako postadoe priguena.

Zatim zatreperie i ugasie se. Suzan Fleer je stajala u potpunoj tami.

"Sedi na mom mestu, seronjo."

Beker podie glavu sa ruku. Zar niko u ovoj prokletoj zemlji ne govori panski? U njega
je sa visine zurio niski, bubuljiavi tinejder izbrijane glave. Polovina koe na glavi mu je bila
crvena, polovina ljubiasta.

Izgledao je kao uskrnje jaje. "Rekao sam da sedi na mom mestu, seronjo."

"uo sam te i prvi put", rekao je Beker, ustajui. Nije bio raspoloen za svau. Bilo je
vreme da poe."Gde si sklonio moje flae?" reao je klinac. U nosu je imao zihericu. Beker
pokaza na pivske flae koje je spustio na zemlju. "Bile su prazne."

"Bile su to moje jebene prazne flae!"

"Izvinjavam se", rekao je Beker i okrenuo se da poe. Panker mu preprei put.

 "Podigni ih!"

Beker je trepnuo. Nije ga to zabavljalo. "ali se, zar ne?" Bio je za itavih trideset
centimetara vii i oko dvadeset kilograma tei od klinca. "Da li jebeno izgleda da se alim?"
Beker ne odgovori.

"Podigni ih!" Glas mu se raspue.

Beker je pokuao da ga zaobie, ali mu je tinejder ponovo prepreio put. "Rekao sam,
jebeno ih podigni!"

Stondirani pankeri za okolnim stolovima poeli su da se okreu kako bi videli ta se

dogaa.

"Ne eli da radi ovo, mali", tiho je rekao Beker.

"Upozoravam te!" Klinac je zapenio. "Ovo je moj sto! Dolazim ovde svako vee.

A sada ih podigni!"

Bekeru ponestade strpljenja. Zar nije trebalo da bude u planinama sa Suzan? Zato je u
paniji, gde se raspravlja sa duevno poremeenim tinejderom? Bez upozorenja, Beker
uhvati klinca ispod pazuha, podie ga i uz tresak ga spusti na sto. "uj ti, mali slinavi. Ove
sekunde e da prestane ili u ti iupati tu zihericu iz nosa i zatvoriti ti njome usta." Klinac
je prebledeo.

Beker ga je za trenutak drao, potom olabavi stisak. Ne skidajui pogled sa

preplaenog klinca, Beker se sagnu, podie flae i vrati ih na sto. "Kako se kae?" upitao je.
Klinac je bio bez rei.

"Nema na emu", odsee Beker. Ovaj klinac je hodajua reklama za kontrolu zaea.

"Idi do avola!" viknu klinac, postavi svestan da mu se vrnjaci smeju.

"Seronjo!"

Beker se nije ni pomerio. Iznenada mu je doprlo do svesti neto to je klinac rekao.

Dolazim ovde svako vee. Beker se pitao da li bi klinac mogao da mu pomogne. "Izvinjavam
se", ree Beker, "nisam uo kako se zove."

"Dvobojni", prosiktao je klinac, kao da izgovara smrtnu osudu. "Dvobojni?"

Razmiljao je Beker."Da pogodim... zbog kose?"

"Ne seri, erloe."

"Upadljivo ime. Sam si ga smislio?"

"I te kako", ponosno je rekao. "Patentirau ga." , Beker se namrti. "Misli, zatititi!"

Klinac je bio zbunjen.

"Bie ti potrebna zatitna prava za ime", rekao je Beker. "Ne patent." "Kako god!"
povikao je iznervirano panker.

arenoliki asortiman pijanih i drogiranih klinaca za okolnim stolovima sada se

histerino smejao.
 Dvobojni ustade i isceri se na Bekera. "ta, do avola, hoe od mene?"

Beker je za trenutak razmiljao. Hou da opere kosu, pone pristojno da se izraava i

da se zaposli. Shvatio je da je to suvie za prvi sastanak.

"Potrebna mi je jedna informacija", rekao je.

"Jebi se."

"Traim nekoga." "Nisam ga vido."

"Nisam ga video", ispravi ga Beker, dajui znak konobarici koja je prolazila.

Kupio je dva Aguila piva i pruio jedno Dvobojnom. Momak je bio zapanjen. Uzeo je
gutljaj piva i sumnjiavo se zagledao u Bekera.

"Nabacuje mi se, gospodine?"

Beker se nasmeja. "Traim jednu devojku."

Dvobojni se piskavo nasmeja. "Sasvim sigurno nee dobiti nimalo akcije tako obuen!"

Beker se namrti. "Ne traim akciju. Moram samo da razgovaram sa njom.

Moda ti moe da mi pomogne da je pronaem.

"Dvobojni spusti pivo. "Ti si pajkan?" Beker odmahnu glavom.

Mladieve oi se suzie. "Izgleda kao pajkan."

"Mali, ja sam iz Merilenda. Da sam policajac, bio bih malo izvan svoje jurisdikcije, zar
ne misli?" To pitanje kao da ga je zbunilo.

"Ja sam Dejvid Beker." Beker se nasmeio i pruio mu ruku preko stola. Panker sa
gadjenjem ustuknu.

"Odbij, pederu."

Beker povue ruku.

Klinac se lukavo nacerio. "Pomoi u ti, ali to e te kotati." Beker je prihvatio igru.
"Koliko?" "Sto dolara."

Beker se namrti. "Imam samo pezete." "Kako god! Neka bude sto pezeta."

Pretvaranje valute Dvobojnom oigledno nije bila jedna od jaih strana; sto pezeta je
iznosilo oko osamdeset i sedam centi. "Dogovoreno", rekao je Beker, lupnuvi flaom o sto.

Klinac se nasmeio po prvi put. "Dogovoreno."

"U redu", nastavio je Beker priguenim glasom. "Mislim da devojka koju traim mora
da izlazi ovde. Ima crvenu, belu i plavu kosu."

Dvobojni prezrivo frknu. "Danas je godinjica Dudasa Tabua. Svi imaju..."

"Ona nosi majicu sa britanskom zastavom i ima minuu sa priveskom u obliku lobanje
na jednom uhu."
 Preko lica Dvobojnog prelete slabaan izraz prepoznavanja. Beker ga primeti i preplavi
ga talas nade.

Meutim, trenutak kasnije izraz na mladievom licu postate otar. Tresnuo je flau o sto
i zgrabio Bekera za koulju. "Ona je Eduardova, seronjo! Ja bih pripazio! Pipni je i on e te
ubiti!"
 ***

Mid Milken je ljutito umarirala u salu za sastanke preko puta svoje kancelarije. Pored
stola od mahagonija dugog deset metara sa intarzijom od tamnog trenjinog drveta i
orahovine u vidu grba Agencije, u sali za sastanke su se nalazila tri akvarela Merion Pajk,
bostonska paprat, mermerni bar i, naravno, neizbeni aparat za vodu. Mid se poslui aom
vode u nadi da e joj to umiriti nerve. Dok je pijuckala vodu, gledala je kroz prozor.
Meseina je dopirala kroz otvorene venecijanere i poigravala na teksturi stola. Uvek je mislila
da bi ovo bila bolja direktorska kancelarija od Fontejnovog trenutnog mesta u proelju
zgrade. Umesto na parking, sala za sastanke je gledala na upeatljiv niz sporednih zgrada -
ukljuujui i kupolu sa Kriptografskim Odeljenjem, ostrvo visoke tehnologije koje je lebdelo
odvojeno od glavne zgrade, na tri poumljena ara zemljita. Namerno smeteno iza
prirodnog zaklona u vidu zasada jasena. Kriptografsko Odeljenje se teko moglo videti sa
veine prozora u kompleksu Agencije. Mid se inilo da je sala za sastanke savreno mesto
za kralja koji posmatra svoje kraljevstvo. Jednom je predloila da

Fontejn premesti svoju kancelariju, ali direktor je jednostavno odgovorio:

"Ne u zadnji deo."

Fontejn nije bio ovek koji bi se nalazio na zadnjem kraju bilo ega. Mid je razmaknula
zastore i zagledala se u brda. alosno uzdahnuvi, pustila je da joj pogled odluta ka mestu
na kojem se nalazilo Kriptografsko Odeljenje. Uvek je pogled na kupolu Kriptografskog
odeljenja uspevao da je utei - bio je to svetionik koji je svetleo bez obzira na doba dana.
Meutim, veeras, dok ga je posmatrala, nije bilo nikakve utehe. Umesto toga, otkrila je da
zuri u prazninu. Dok je prislanjala lice uz staklo, oseala je kako je zahvata divlja, deja
panika. Ispod nje nije bilo niega osim tame. Kriptografsko Odeljenje je iezlo!

U toaletima Kriptografskog odeljenja nisu postojali prozori; tama koja je okruivala

Suzan Fleer bila je potpuna. Za trenutak je stajala nepomino, pokuavajui da se sabere,
snano svesna rastueg oseaja panike koji joj je zahvatao telo. inilo se da stravian krik iz
ventilacionog otvora lebdi svuda oko nje.

Uprkos naporima da se izbori sa sve veim oseajem uasa, strah joj se irio telom i
preuzimao kontrolu nad njom.

U naletu nagonskih kretnji Suzan je naslepo prelazila rukama preko vrata i umivaonika.

Dezorijentisano se okretala u mraku, ruku ispruenih ispred sebe, pokuavajui da se

seti izgleda prostorije.

Prevrnula je kantu za smee i nala se uz poploani zid. Povlaei rukom preko zida,
teturala je ka izlazu i pipala u potrazi za kvakom na vratima. Povukla ih je i teturajui se
izala u Kriptografsko Odeljenje.

Tamo se po drugi put ukopala na mestu.

Kriptografsko Odeljenje nije nimalo liilo na ono to je videla pre svega nekoliko
trenutaka.
 Transleter je bio siva silueta pod bledom svetlou sumraka koji je dopirao kroz
kupolu. Svo osvetljenje koje se sputalo sa tavanice bilo je ugaeno. ak ni elektronske
tastature na vratima nisu svetlele. Kad su joj se oi privikle na tamu, Suzan je videla da je
jedino svetlo u Kriptografskom odeljenju dopiralo kroz otvorena vrata u podu - slabano
crveno pomono svetio u podzemnom nivou. Krenula je ka njemu. Slabi miris ozona oseao
se u vazduhu.

Kada je stigla do vrata u podu, provirila je u otvor. Kroz crvenu svetlost i dalje su
kuljali kovitlaci izmaglice, a na osnovu povienog tona brujanja generatora Suzan je znala da
Kriptografsko Odeljenje

opsluuje rezervno napajanje. Kroz izmaglicu je uspevala da razazna Stratmora koji je

stajao na platformi ispod nje. Naginjao se preko ograde i zurio u dubine brujeeg vertikalnog
otvora Transletera.

"Gospodine naelnie!" Nije bilo odgovora.

Suzan zakorai na merdevine. Vreo vazduh koji je dopirao odnekud ispod jurnu joj pod
suknju. Preke merdevina su bile klizave zbog kondenzacije.

Spustila se na reetkasto odmorite. "Naelnie?"

Stratmor se nije okrenuo. I dalje je zurio nanie sa tupim izrazom oku na licu, kao u
transu. Suzan je pratila njegov pogled. Za trenutak nije videla nita osim pramenova pare.
Potom je iznenadu ugledala

Neije truplo est spratova nie. Pojavila se nakratko u stubovima pare. Potom se
pojavila ponovo. Zamrena masa isprepletanih udova. Na dvadeset i sedam metara ispod
njih, Fil artrukijan je bio ispruen preko otrih gvozdenih rebara glavnog generatora. Telo
mu je potamnelo i izgorelo. Njegov pad je smanjio glavno napajanje Kriptografskog
odeljenja.

Meutim, najjeziviji je bio prizor jednog drugog tela, na pola puta niz duge stepenice,
sklupanog, sakrivenog u senci. Nije bilo mogue ne prepoznati te miiave obrise. Bio je to
Greg Hejl.
 ***

Panker je urlao na Bekera. "Megan pripada mom prijatelju Eduardu! Kloni je se!" "Gde
je ona?"

Bekerovo srce je udaralo kao ludo. "Jebi se!"

"U pitanju je hitan sluaj!" Beker se brecnuo. Zgrabio je klinca za rukav. "Kod nje je
prsten koji mi pripada. Platiu joj za njega! I to mnogo!"

Dvobojni se ukopa na mestu i prsnu u histerian smeh. "Hoe da kae da je ono

runo, zlatno smee tvoje?"

Beker razrogai oi. "Video si ga?" Dvobojni prepredeno klimnu glavom.

"Gde je?" pitao je Beker.

"Nemam pojma." Dvobojni se cerekao. "Megan je bila ovde, pokuavajui da ga utopi."

"Pokuavala je da ga proda

"Ne brini, matori, nije imala sree. Ima odvratan ukus za nakit."

"Jesi li siguran da ga niko nije kupio?"

"Je 1" me ti to zeza? Za etiri stotke? Rekao sam joj da u joj dati pedeset, ali ona je
htela vie.

Pokuavala je da kupi avionsku kartu - bez rezervacije." Beker je oseao kako mu je sva
krv nestala iz lica.

"Za gde?" "Jebeni Konektikat", brecnu se Dvobojni. "Edi je odlepio." "Konektikat?"

"Sranje, da. Vraa se kod mamice i tatice u predgrae. Mrzi pansku porodicu u koju je
smetena. Tri brata panca su je stalno muvala. Nije bilo jebene tople vode."

Beker je oseao kako mu se stee grlo. "Kada polazi?"

Dvobojni podie pogled. "Kada?" Nasmejao se. "Do sada je ve davno otila. Otila je na
aerodrom jo pre nekoliko sati. Najbolje mesto da utopi prsten - bogati turisti i ta sranja.
im dobije lovu, odlee."

Tupi oseaj munine razlio se Bekerovim stomakom. Ovo je nekakva bolesna ala, zar
ne? Za trenutak je stajao nepomino. "Kako se preziva?" Dvobojni je razmiljao, potom
slegnu ramenima.

"Koji je njen let?"

"Pomenula je Ganda-liniju."

"Ganda-liniju?"

"Aha. Vikend linija neispavanih - Sevilja, Madrid, La Gvardija. Tako je zovu. Studenti
putuju tako jer je jeftino. Pretpostavljam da sede u zadnjem delu i pue gandu."
 Sjajno. Beker zaguna, prolazei rukom kroz kosu. "Kad je poleteo?" " "Tano u dva
ujutro, svake subote. Sada je ve negde nad Atlantikom."

Beker pogleda na sat. Pokazivao je 1:45 posle ponoi. Zbunjeno se okrenuo ka

Dvobojnom. "Kae da je to let u 2 ujutro?"

Panker klimnu glavom, smejui se. "ini mi se da si sjeban, matori." Beker ljutito
pokaza na sat. "Ali tek je petnaest do dva!"

Dvobojni je posmatrao sat, oigledno zbunjen. "Pa, neka sam proklet."

Nasmejao se. "Obino nisam ovoliko razbijen do 4 ujutro!"

"Koji je najbri put do aerodroma?" brecnu se Beker.

"Taksi stajalite ispred."

Beker zgrabi novanicu od hiljadu pezeta iz depa i gurnu je Dvobojnom u ruku. "Hej,
ovee, hvala!" viknuo je panker za njim. "Ako vidi Megan, reci joj da sam je pozdravio!" Ali
Beker je ve otiao.

Dvobojni uzdahnu i zatetura se natrag ka podijumu. Bio je suvie pijan da bi primetio

oveka sa naoarima sa ianim okvirom koji je iao za njim. Ispred kluba, Beker je prelazio
pogledom preko parkinga u potrazi za taksijem. Nije bilo nijednog. Pritrao je krupnom
izbacivau. "Taksi!" Izbaciva je odmahnuo glavom.

"De masiado temprano. Suvie je rano.

" Suvie rano? Beker opsova. Dva sata ujutro! "Pidame uno!

Pozovite ga!" ovek je izvadio voki-toki. Izgovorio je nekoliko rei i potom prekinuo
vezu."Veinte minutos", rekao je.

"Dvadeset minuta?!" viknuo je Beker. "Kad ima autobus?"

"etrdeset i pet minutos." Beker podie ruke u vazduh. Savreno!

Zvuk nekog malog motora natera Bekera da okrene glavu. Neki ogromni klinac i
njegova lancima prekrivena pratilja parkirali su stara vespu 250. Zvualo je kao motorna
testera.

Devojina suknja se popela visoko na njene butine.inilo se da nije ni primetila. Beker

jurnu ka njima. Ne mogu da verujem da radim ovo, mislio je. Ja mrzim motore. Povikao je
vozau: "Platiu ti deset hiljada pezeta da me odveze na aerodrom!"

Klinac nije obraao panju na njega. Ugasio je motor. "Dvadeset hiljada!"

Viknu Beker. "Moram da stignem na aerodrom!" Klinac podie pogled. "Scusi?" Bio je
Italijan. "Aeroporto! Per favore. Sulla Vespa! Venti mille pesete!"

Italijan pogleda svoj oronuli, mali motor i nasmeja se. "Venti mille pesete? La Vespa?"

Izbaciva slegnu ramenima.

"Cinquanta mille! Pedeset hiljada!" nudio je Beker. Bilo je to oko etiri stotine dolara.

Italijan se sumnjiavo nasmeja. "Dove la plata? Gde je lova?"

 Beker izvue pet novanica od po deset hiljada pezeta iz depa i prui mu ih. Italijan
pogleda novac, potom svoju devojku. Devojka je zgrabila novac i strpala ga u majicu.

"Grazie!" nasmeio se Italijan. Dobacio je Bekeru kljueve od vespe. Potom je uhvatio

devojku za ruku i oni otrae ka zgradi, smejui se. "Aspetta!" povikao je Beker. "ekaj! Hteo
sam da me odveze!"

***

Suzan posegnu za rukom naelnika Stratmora dok joj je pomagao da se popne uz

merdevine ka Kriptografskom odeljenju. Prizor tela Fila artrukijana, slomljenog, kako
lei preko generatora, bio joj je urezan u svest. Od pomisli na Grega Hejla koji se skrivao u
utrobi Kriptografskog odeljenja vrtelo joj se u glavi. Istina se nije mogla porei - Hejl je
gurnuo artrukijana. Suzan je posrtala pored senke Transletera natrag ka glavnom ulazu u
Kriptografsko Odeljenje - ka vratima kroz koja je nekoliko sati ranije ula.

Njeno mahnito udaranje po neosvetljenoj tastaturi nije uinilo nita da se ogromna

vrata pomere. Bila je zatoena; Kriptografsko Odeljenje je bilo zatvor.

Kupola je leala poput satelita, 100 metara udaljena od glavne strukture

Agencije, i do nje se moglo doi samo kroz glavni portal. Budui da je Kriptografsko
Odeljenje samo generisalo struju, centrala verovatno nije ni znala da su u nevolji. "Glavni
dovod struje je iskljuen", rekao je Stratmor, stigavi iza nje. "Na rezervnom smo napajanju."

Rezervno napajanje u Kripotgrafskom odeljenju je bilo zamiljeno tako tla Transleter i

njegovi sistemi rashlaivanja imaju prednost nad svim ostalim sistemima, ukljuujui i
osvetljenje i ulaze. Na taj nain neoekivani nestanak struje ne bi mogao da prekine rad
Transletera za vreme vane operacije. To je takoe znailo da Transleter nikada nee raditi
bez svog freonskog sistema rashlaivanja; u neohlaenoj zatvorenoj prostoriji, toplota koju
stvara tri miliona procesora porasla bi do nesigurnih vrednosti - to bi moda dovelo do
zapaljivanja silikonskih ipova i njihovog topljenja. Bio je to prizor koji se niko nije ni
usuivao da zamisli.

Suzan se trudila da se sabere. Misli su joj bile ispunjene jednim jedinim prizorom -
prizorom tehniara Sigurnosti sistema koji lei na generatorima. Ponovo je poela da kuca
po tastaturi. I dalje nije bilo nikakve reakcije.

"Prekinite rad Transletera!" zahtevala je od Stratmora. Ako bi izdali naredbu

Transleteru da prestane da traga za kljuem Digitalne tvrave, to bi iskljuilo njegova strujna
kola i oslobodilo dovoljno rezervnog napajanja da vrata ponovo prorade.

"Polako, Suzan", rekao je Stratmor, poloivi joj ruku na rame.

Stratmorov umirujui dodir probudio je Suzan iz transa. Iznenada se setila zato je

pola da ga potrai.

Okrenula se ka njemu: "Gospodine naelnie! Greg Hejl je Nort Dakota!"

 Tiina kao da je beskonano pulsirala u tami. Naposletku je Stratmor progovorio.
Zvuao je vie zbunjeno nego zapanjeno.

"O emu to govorite?"

"Hejl..." Proaputala je Suzan. "On je Nort Dakota."

Ponovo nastade tiina. Stratmor je razmiljao o Suzaninim reima. "Traga"?

Izgledao je zbunjeno."Pronaao je Hejla?"

"Traga se jo nije vratio. Hejl ga je obustavio!"

Suzan mu objasni kako je Hejl zaustavio njeno istraivanje i kako je na Hejlovom

nalogu otkrila elektronsku poruku od Tankada. Usledio je jo jedan dugi trenutak tiine.
Stratmor je u neverici odmahivao glavom.

"Nema anse da je Greg Hejl Tankadovo osiguranje! To nema smisla! Tankado ne bi

nikada verovao Hejlu."

"Naelnie", rekla je, "Hejl nas je ve jednom nasamario - Skipjack. Tankado mu je

verovao."

inilo se da Stratmor ne uspeva da doe do rei.

"Zaustavite Transleter ", molila ga je Suzan. "Znamo ko je Nort Dakota. Pozovite

obezbeenje. Idemo odavde."

Stratmor podie ruku - traio je trenutak da razmisli.

Suzan nervozno pogleda u pravcu vrata u podu. Transleter je skrivao otvor od

pogleda, ali crvenkasta svetlost se prosipala preko crnih ploica poput vatre na ledu. Hajde,
pozovite obezbeenje, naelnie!

Zaustavite Transleter ! Vadite nas odavde!

Iznenada, Stratmor se dade u akciju. "Poite za mnom", rekao je. Zaputio se ka vratima
u podu.

"Naelnie! Hejl je opasan! On..."

Ali naelnik je nestao u tami. Suzan pouri za njegovom siluetom. Naelnik je obiao
Transleter i doao do otvora u podu. Provirio je u jamu ispunjenu uskovitlanom parom. U
tiini se obazreo po zamraenom Kriptografskom odeljenju. Potom se sagnuo i povukao
teka vrata u podu. Zanjihala su se u malom luku. Kada ih je pustio, zalupila su se uz
zagluujui tresak.

Kripotgrafsko Odeljenje je ponovo bilo nema, zamraena peina. inilo se da je Nort

Dakota u zamci. Stratmor je kleknuo. Okrenuo je teku leptir-bravu. Kliznula je na mesto.
Podnivoi su bili zapeaeni.Ni on ni Suzan nisu uli priguene korake koji su se kretali u
pravcu vora 3.
 ***

Dvobojni se zaputio kroz hodnik obloen ogledalima koji je vodio od terase ka

podijumu. Kada se okrenuo da u ogledalu proveri kako mu stoji ziherica, osetio je da se neko
unja iza njega. Okrenuo se, ali je bilo suvie kasno. Par ruku nalik steni prikljetilo ga je
licem uz staklo.

Panker je pokuavao da se okrene. "Eduardo? Hej, ovee, jesi li to ti?" Dvobojni oseti
kako se neka ruka oeala o njegov novanik pre nego to mu se neije telo vrsto oslonilo o
lea. "Edi!" povikao je panker.

"Prestani da se izmotava! Neki tip je traio Megan." Lik ga je vrsto drao.

"Hej, Edi, ovee, prekini!" Ali kada je pogledao u ogledalo, Dvobojni je video da figura
koja ga je prikljetila uopte nije pripadala njegovom prijatelju. Lice je bilo roavo i
izbrazdano oiljcima. Par beivotnih oiju poput uglja zurio je u njega iza naoara sa ianim
okvirom. ovek se nagnuo napred, tako da su mu usta bila tik uz uho Dvobojnog. udan
glas je prodahtao: "Adonde fue?

Kuda je otiao?" Rei su zvuale nekako deformisano. Panker se ukoio od straha.

"Adonde fue?" ponovio je glas. "El Americano."

"A...aerodrom. Aeropuerto", promucao je Dvobojni.

"Aeropuerto?" ponovio je ovek, tamnim oima posmatrajui usne Dvobojnog u

ogledalu. Panker klimnu glavom.

"Tema el anillo? Da li je imao prsten?" Uasnut, Dvobojni odmahnu glavom. "Nije."

"Viste el anillo? Da li si video prsten?" Dvobojni je utao. Koji je bio taan odgovor?

"Viste el anillo?" prigueni glas je pitao.

Dvobojni klimnu potvrdno, nadajui se da e se iskrenost isplatiti. Nije se isplatila.

Nekoliko sekundi kasnije, skliznuo je na pod, slomljenog vrata.
 ***

Daba je leao na leima, napola uvuen u razmontirani glavni kompjuter. U ustima

mu se nalazila minijaturna lampa, u ruci lemilica, a veliki ematski plan bio mu je rairen na
stomaku. Upravo je zavrio privrivanje novog seta oslabljivaa za neispravnu matinu
plou kada mu je zazvonio mobilni telefon.

"Sranje", opsovao je, tragajui za telefonom kroz gomilu kablova.

"Daba je."

"Daba, Mid je."

Oraspoloio se. "Dva puta za jedno vee? Ljudi e poeti da govorkaju svata." "Imamo
probleme u Kriptografskom odeljenju." Glas joj je bio napet. Daba se namrtio. "Ve smo
proli kroz ovo. Sea li se?"

"Imamo problem sa strujom."

"Ja nisam elektriar. Pozovi Tehniko odravanje." "Kupola je u mraku."

"Priviaju ti se stvari. Idi kui." Ponovo se okrenuo svom nacrtu.

"U mrklom mraku!" povikala je.

Daba uzdahnu i spusti lampu. "Mid, kao prvo, tamo imamo pomono napajanje.
Nikada ne bi bio mrkli mrak. Kao drugo, Stratmor ima malo bolji pogled na Kriptografsko
Odeljenje nego ja trenutno.

Zato ne pozove njega?" "Zato to ovo ima nekakve veze sa njim. On krije neto."

Daba zakoluta oima. "Mid, duo, do grla sam upao u serijske kablove ovde. Ako ti
treba neko za sudar, oslobodiu se. U protivnom, pozovi Tehniko odravanje."

"Daba, ovo je ozbiljno. Oseam to."

Ona to osea? Mid je, pomislio je Daba, i zvanino u jednom od svojih udljivih
raspoloenja. "Ako se Stratmor ne brine, ni ja se ne brinem." "U Kriptografskom odeljenju je
mrkli mrak, do avola!"

"Moda Stratmor posmatra zvezde."

"Daba! Ne alim se!"

"U redu, u redu", zagunao je, podiui se na lakat. "Moda je dolo do kratkog spoja u
generatoru. im zavrim sa poslom ovde, svratiu do Kriptografskog odeljenja i..."

"A ta je sa pomonim napajanjem!" nastavila je Mid. "Ako je generator otkazao, zato

nema pomonog napajanja?"

"Ne znam. Moda je Stratmor ostavio Transleter da radi, tako da je pomono napajanje
iskorieno."
 "Zato onda ne prekine rad Transletera? Moda je neki virus. Govorio si ranije neto o
virusu."

"Dovraga, Mid!" eksplodirao je Daba. "Rekao sam ti, nema virusa u Kriptografskom
odeljenju! Prestani da bude tako prokleto paranoina!"

Sa druge strane linije nastade utanje.

"O, sranje, Mid", izvinjavao se Daba. "Pusti da ti objasnim." Glas mu je bio napet.
"Kao prvo, imamo Oklopnu rukavicu - nijedan virus ne bi mogao da proe kroz nju. Kao
drugo, ako doe do nestanka struje, to je u vezi sa hardverom - virusi ne obustavljaju struju,
oni napadaju softver i podatke. ta god da se deava u Kriptografskom odeljenju, nije u
pitanju virus."

Muk. "Mid? Tu si?"

Njen odgovor bio je leden. "Daba, ja moram da radim svoj posao. Ne oekujem da se
na mene vie zato to ga radim. Kada nazovem da pitam zato je multi miliondolarsko
postrojenje u mraku, oekujem profesionalni odgovor." "Da, gospodo."

"Jednostavno "da" ili "ne" e biti dovoljno. Da li je mogue da je problem u

Kriptografskom odeljenju u nekakvoj vezi sa virusom?"

"Mid... rekao sam ti..."

""Da" ili "ne". Da li je mogue da Transleter ima virus?"

Daba je uzdahnuo. "Ne, Mid. Sasvim je nemogue."

"Hvala ti."

Na silu se nasmejao i pokuao da popravi atmosferu.

"Osim ako ne misli da je Stratmor sam napisao neki virus i zaobiao moje filtere."

Nastade muk. Kada je Mid progovorila, glas joj je imao nekakav jezivi prizvuk.
"Stratmor moe da zaobie Oklopnu rukavicu?"

Daba uzdahnu.

"To je bila ala, Mid." Ali znao je da je suvie kasno.

Naelnik i Suzan su stajali pored vrata u podu i razmatrali ta sledee da uine.

"Imamo Fila artrukijana koji je tamo dole mrtav", govorio je Stratmor. "Ako pozovemo
pomo, Kriptografsko Odeljenje e se pretvoriti u cirkus." "ta vi predlaete da uinimo?"
pitala je Suzan. Ona je elela jedino da ode.Stratmor je za trenutak razmiljao.

"Ne pitajte me kako se to dogodilo", rekao je, bacivi pogled na zakljuana vrata u
podu,"ali ini se da smo nenamerno otkrili i uklonili Nort Dakotu." Odmahnuo je glavom u
neverici. "Prokleto srena sluajnost, ako mene pitate." I dalje se inilo da je okiran idejom
da je Hejl umean u Tankadov plan. "Ja pretpostavljam da je Hejl negde u svom terminalu
sakrio klju - moda kod kue ima kopiju. U svakom sluaju, on je zakljuan."

"Pa, zato onda ne pozovemo obezbeenje i ne dozvolimo im da ga otpreme odavde?"

 "Ne jo", rekao je Stratmor. "Ako tehniari Sigurnosti sistema otkriju podatke o ovom
beskonanom Transleterovom procesu, dobiemo itavu jednu novu gomilu problema.
elim da se svi tragovi Digitalne tvrave obriu pre nego to otvorimo vrata."

Suzan je nevoljno klimnula glavom. Bio je to dobar plan. Kada obezbeenje konano
bude izvuklo Hejla iz podnivoa i optuilo ga za artrukijanovu smrt, on e verovatno pretiti
da e rei itavom svetu za Digitalnu tvravu. Ali dokaz e biti izbrisan - Stratmor bi mogao
da se pravi lud. Beskonani niz? Nereivi algoritam? Ali, to je besmisleno! Zar Hejl nije uo
za princip Bergofski?

"Evo ta moramo da uradimo." Stratmor je pribrano iznosio svoj plan. "Obrisaemo svu
Hejlovu prepisku sa Tankadom. Izbrisaemo sve tragove da sam zaobiao Oklopnu
rukavicu, sve artrukijanove analize Sigurnosti sistema, podatke monitora koji belei rad
Transletera - sve. Digitalna tvrava e nestati. Nikada ni nije bila ovde. Zakopaemo Hejlov
klju i moliti se da Dejvid pronae Tankadov primerak."

Dejvid, pomislila je Suzan. Prisilila se da ne misli na njega. Morala je tla ostane

usredsreena na ono to ih je ekalo."Ja u se pobrinuti za laboratoriju Sigurnosti sistema",
rekao je Stratmor. "Za podatke sa monitora, podatke o mutaciji i sve ostalo. Vi se pobri nite
za vor 3. Izbriite svu Hejlovu elektronsku potu; sve tragove prepiske sa Tankadom, sve u
emu se pominje Digitalna tvrava."

"U redu", odgovorila je Suzan, usredsreujui se na to to je govorio. "Obrisau itav

Hejlov disk.Formatirau sve ponovo."

"Ne!" Stratmorov odgovor bio je otar. "Nemojte to uraditi. Hejl tamo najverovatnije
ima primerak kljua. elim ga."

Suzan je u neverici zurila u njega. "Vi elite klju? Mislila sam da je svrha svega ovoga
da se unite kljuevi!"

"I jeste. Ali elim kopiju. elim da otvorim taj prokleti fajl i da pogledam Tankadov
program."

Suzan je delila Stratmorovo interesovanje, ali instinkt joj je govorio da nije mudro
otkljuavati algoritam Digitalne tvrave, bez obzira na to koliko on zanimljiv mogao biti. U
ovom trenutku, smrtonosni program je bio na sigurnom, zakljuan u svom kodiranom sefu -
krajnje bezopasan. im bude dekodiran... "Gospodine naelnie, zar ne bi bilo bolje samo
da..."

"elim taj klju", odgovorio je.

Suzan je morala da prizna da je, jo od kako je ula za Digitalnu tvravu, oseala

izvesnu profesionalnu radoznalost da sazna kako je Tankado uspeo da ga napie. Samo
njegovo postojanje prkosilo je najosnovnijim pravilima kriptografije. Suzan je posmatrala
naelnika.

"Obrisaete algoritam im ga budemo videli?"

"Bespovratno."

Suzan se namrtila. Znala je da nee biti mogue odmah pronai Hejlov klju.
 Pronalaenje nasumino odabranog kljua na jednom od hard-diskova vora 3 bilo je
kao da pokuavate da pronaete jednu arapu u spavaoj sobi veliine Teksasa.
Kompjuterske pretrage su bile od koristi samo ako ste znali za im tragate; ova ifra je bila
nasumino odabrana. Na sreu, meutim, zahvaljujui injenici da je Kriptografsko Odeljenje
radilo sa toliko mnogo nasumino odabranog materijala, Suzan je, zajedno sa nekolicinom
saradnika, razvila sloen proces poznat pod nazivom "pretraga nepodudarnosti ". Ta
pretraga je u osnovi zahtevala od kompjutera da proui svaki niz karaktera na svom hard-
disku, da uporedi svaki niz sa ogromnim renikom i oznai svaki niz koji izgleda kao
besmislen ili nasumian. Bilo je problematino stalno podeavati parametre, ali ipak
izvodljivo.

Suzan je znala da je logino da ona pokua da pronae klju. Uzdahnula je i ponadala

se da nee zaaliti zbog toga.

"Ako sve proe dobro, trebae mi oko pola sata."

"U tom sluaju, bacimo se na posao", rekao je Stratmor. Spustio joj je ruku na rame i
poveo je kroz mrak ka voru 3.

Iznad njih, zvezdano nebo se protezalo preko kupole. Suzan se zapitala da li Dejvid
moe da vidi iste te zvezde u Sevilji.

Dok su se pribliavali tekim staklenim vratima vora 3, Stratmor opsova sebi u bradu.
Tastatura pored vrata vora 3 nije bila osvetljena. Vrata su bila mrtva. "Prokletstvo", rekao je.
"Nema struje. Zaboravio sam."

Stratmor poe da prouava pokretna vrata. Poloio je dlanove na staklo, a potom se

nagnuo u stranu, pokuavajui da ih otvori. Dlanovi su mu bili znojavi i skliznue. Obrisao
ih je o pantalone i pokuao ponovo.

Ovog puta vrata se za nijansu pomerie u stranu.

Suzan oseti da napreduju i stade iza Stratmora. Gurnuli su zajedno i vrata se otvorie za
nekoliko centimetara. Za trenutak su ih zadrali u tom poloaju, ali pritisak je bio prevelik.
Vrata se ponovo zatvorie.

"Saekajte", rekla je Suzan premetajui se ispred Stratmora. "U redu, da probamo

sada."

Gurnuli su. Ponovo su se vrata otvorila samo za nekoliko centimetara. Slabaan traak
plave svetlosti procurio je iz vora 3; terminali su i dalje bili ukljueni; smatrali su se
kljunim za rad Transletera i imali su pomono napajanje.

Suzan zari petu svojih Feragamo cipela u pod i gurnu jae. Vrata poee da se
pomeraju. Stratmor se pomerio kako bi gurao iz boljeg ugla. Poloivi dlanove na levo
pomino krilo vrata, poeo je da gura. Suzan je desno krilo gurala u suprotnom smeru.
Polako, istrajno, vrata poee da se razdvajaju. Sada su bila gotovo trideset centimetara
razmaknuta.

"Ne putajte", rekao je Stratmor, gubei dah dok su sve jae gurali vrata. "Samo jo
malo."
 Suzan se pomeri i gurnu rame u procep. Ponovo je gurnula, ovog puta iz boljeg ugla.
Vrata su se opirala.

Pre nego to je Stratmor stigao da je zaustavi, Suzan ugura svoje vitko telo u procep.
Stratmor se pobunio, ali bila je uporna. elela je da izae iz

Kriptografskog odeljenja, a poznavala je Stratmora dovoljno dobro da zna da nikuda

nee ii sve dok ne pronau Hejlov klju.

Stajala je u sreditu procepa i gurala vrata svom svojom snagom. inilo se da joj vrata
uzvraaju.Odjednom, Suzan izgubi snagu. Vrata jurnue ka njoj. Stratmor se upinjao da ih
zadri, ali bilo je to suvie za njega. Ba dok su se vrata zatvarala, Suzan se provue kroz
procep i srui se sa druge strane. Stratmor se upinjao da ponovo otvori vrata, makar za
pedalj. Gurnuo jr lice u uski procep. "Isuse, Suzan - da li ste dobro?" Suzan ustade i obrisa
prainu sa sebe. "Jesam."

Pogledala je oko sebe. vor 3 je bio prazan; osvetljavali su ga samu kompjuterski

monitori. Plaviasle senke su davale itavom mestu nekakvu sablasnu atmosferu. Okrenula
se ka Stratmoru, koji je bio u procepu vrata.

Lice muje izgledalo bledo i bolesno pod plavom svetlou.

"Suzan", rekao je. "Dajte mi dvadeset minuta da obriem fajlove u laboratoriji Sigurnosti
sistema.Kada ne bude nikakvih tragova, otii u do glavnog terminala i obustaviti rad
Transletera."

"I bolje vam je da to uinite", rekla je Suzan, posmatrajui teka staklena vrata.
Znala je da je, sve dok Transleter ne prestane da troi pomono napajanje,
bila zatvorenik u voru 3.

Stratmor je pustio vrata i ona se zatvorie.

Suzan je kroz staklo posmatrala kako naelnik nestaje u tami Kriptografskog odeljenja.
 ***

Bekerova svee kupljena vespa sa mukom se kretala prilaznim putem ka seviljskom

aerodromu. Zglobovi prstiju na rukama su mu itavim putem bili beli. Sat je pokazivao da je
upravo prolo 2 sata ujutro, po lokalnom vremenu.

Kada se naao nadomak glavne zgrade aerodroma, pribliio se ivinjaku i skoio sa

motora dok je jo bio u pokretu.

Motor se uz tresak sruio na put i uz grcanje zaustavio.

Beker je na nesigurnim nogama jurnuo kroz okretna vrata.

Nikada vie, zakleo se u sebi.

Aerodromska zgrada je bila sterilno ista i jasno osvetljena. Da nije bilo domara koji je
brisao pod, mesto bi delovalo potpuno naputeno. Na dragoj strani sale, slubenik na prodaji
karata je zatvarao alter Iberia Airlines. Beker je to shvatio kao lo znak.

Pritrao je alteru. "El vuelo a los Estados Unidos?"

Privlana Andaluanka sa druge strane pulta podie pogled i izvinjavajue se

osmehnu. "Acaba de salir."Upravo ste ga propustili.

Rei koje je izgovorila ostadoe da vise u vazduhu.

Propustio sam ga. Bekerova ramena se opustie.

"Da li je na tom letu bilo mesta za putnike bez rezervacije?"

"Mnogo", nasmeila se ena. "Avion je bio gotovo prazan. Ali sutranji let u osam ujutro
takoe ima..."

"Moram da znam da li je moja prijateljica stigla na taj let. Nije imala rezervaciju."

ena se namrtila. "ao mi je, gospodine. Veeras je bilo nekoliko putnika bez
rezervacije, ali naa klauzula o privatnosti putnika kae..."

"Veoma je vano", pourio je da doda Beker. "Moram samo da znam da li je stigla na taj
let. To je sve."

ena mu saoseajno klimnu glavom. "Ljubavna svaa?"

Beker je za trenutak razmiljao. Potom se pokunjeno osmehnu. "Toliko je oigledno?"

Namignula mu je. "Kako se zove?"

"Megan", tuno je odgovorio.

Slubenica se osmehnu. "Da li vaa prijateljica ima prezime?" Beker je polako udahnuo.
Da, ali ga ja ne znam!

"Zapravo, to je pomalo komplikovana situacija. Rekli ste da je avion bio skoro prazan.
Moda biste mogli..."
 "Bez prezimena zaista ne mogu..."

"Zapravo", prekinuo ju je Beker budui da mu je pala na pamet druga ideja. "Vi ste bili
deurni itave noi?"

ena klimnu glavom. "Od sedam do sedam."

"Onda ste je moda videli. Ona je mlada devojka. Moda petnaest ili esnaest godina?
Kosa joj je bila..."

Pre nego to je do kraja izgovorio reenicu, shvatio je da je pogreio.

enine oi se suzie. "Vaa devojka ima petnaest godina?"

"Ne!" viknuo je Beker. "Hou da kaem..." Sranje. "Ako biste mogli da mi pomognete,
veoma je vano." "ao mi je", ree ena hladno.

"Nije tako kao to zvui. Ako biste samo mogli..."

"Laku no, gospodine." ena je navukla metalnu reetku i nestala u stranjoj prostoriji.

Beker podie pogled ka tavanici. Veto, Dejvide. Veoma veto. Preao je pogledom
preko sale. Nita.

Mora da je prodala prsten i stigla na taj let. Zaputio se ka domaru. "Has visto a una
nifia?" Povikao je da nadjaa zvuk maine za poliranje ploica. "Da li ste videli jednu
devojku?" Starac se sagnu i ugasi mainu.

"A?"

"Una nifia?" ponovi Beker. "Pelo rojo, azul, y blanco. Crveno-belo-plava kosa." Domar
se nasmeja. "Que fea. Zvui runo." Odmahnuo je glavom i vratio se svom poslu.

Dejvid Beker je stajao nasred naputene aerodromske dvorane i pitao se ta da uradi.

itavo vee je bilo komedija pometnje. Stratmorove rei su mu odjekivale u glavi: Nemojte
zvati sve dok ne budete imali prsten.

Obuzimao ga je duboki umor. Ako je Megan prodala prsten i stigla na taj let, nije
mogao da zna kod koga je prsten sada.

Beker zatvori oi i pokua da se skoncentrie. Koji mi je sledei potez ? Odluio je da o

tome razmilja neto kasnije. Prvo je morao da obavi dugo odlaganu posetu toaletu.
 ***

Suzan je stajala sama u slabo osvetljenoj tiini vora 3. Zadatak koji je imala pred
sobom bio je jednostavan: pristupiti Hejlovom terminalu, pronai njegov primerak kljua, a
potom obrisati sve tragove njegove komunikacije sa Tankadom. Nigde nije smelo da bude ni
pomena o Digitalnoj tvravi.

Prvobitni strah koji je oseala pri pomisli da e sauvati klju i otkljuati Digitalnu
tvravu ponovo ju je muio. Nije elela da izaziva sudbinu; do sada su imali sree. Nort
Dakota se kao nekim udom pojavio ba njima ispred nosa i sada je bio zatvoren. Jedino je
bilo nejasno ta je uradio Dejvid; morao je da pronae drugi klju.

Suzan se nadala da napreduje.

Dok je zalazila dublje u unutranjost vora 3, pokuavala je da razbistri misli. Bilo je

udno to se oseala toliko nelagodno na tako poznatom mestu. Sve u voru 3 joj se u mraku
inilo nepoznatim. Meutim, bilo je tu jo neega. Suzan je za trenutak oklevala, bacivi
pogled na neispravna vrata. Nije bilo izlaza. Dvadeset minuta, pomislila je.

Dok se okretala ka Hejlovom terminalu, osetila je neobian miris nalik mousu - miris
koji sasvim sigurno nije pripadao voru 3. Pitala se da li je mogue da se dejonizator
pokvario. Miris joj je na neki neodreen nain bio poznat, i bio je praen uznemirujuim
trncima. Zamislila je Hejla, zakljuanog ispod, u svojoj ogromnoj eliji koja se pui. Da li je
neto zapalio? Podigla je pogled ka ventilacionim otvorima i udahnula. Meutim, inilo se
da miris dolazi iz neposredne blizine.

Suzan baci pogled ka pregradnim vratima ajne kuhinje. Istog trenutka je prepoznala
miris. Bila je to kolonjska voda... i miris znoja.

Nagonski je ustuknula, nepripremljena na ono to je ugledala. Iza letvica vrata ajne

kuhinje dva oka su zurila u nju. Bio je potreban samo trenutak da uasna istina dopre do nje.
Greg Hejl nije bio zakljuan u podnivoima bio je u voru 3! Iskrao se uz merdevine pre nego
to je Stratmor zatvorio vrata u podu. Bio je dovoljno snaan da sam otvori vrata.

Suzan je jednom ula da isti uas moe da paralie - sada je znala da je to samo pria.
One iste sekunde kada je njen mozak shvatio ta se deava, bila je u pokretu - posrtala je
natrag kroz mrak sa samo jednom milju u glavi: pobei. Zvuk lomljave iza nje usledio je
istog trenutka. Hejl je bez rei sedeo na tednjaku, a potom je ispruio noge poput dva
borbena ovna. Vrata izletee iz arki. Hejl se bacio kroz prostoriju i sigurnim koracima
pojurio za njom.

Suzan za sobom prevrnu lampu, pokuavajui da saplete Hejla koji je iao za njom.
Osetila je kako ju je bez napora zaobiao. Brzo ju je stizao. Kada ju je desnom rukom obgrlio
oko struka, oseala se kao da je naletela na elinu ipku. Isterao joj je sav vazduh i
zadahtala je od bola. Bicepsi su mu se stezali naspram njenih rebara.

Suzan se opirala; poela je mahnito da se uvija. Nekako ga je laktom pogodila u

hrskavicu nosa. Pustio ju je i rukama se uhvatio za nos. Pao je na kolena, rukama
prekrivajui lice. "Prokl..." viknuo je od bola.
 Suzan jurnu ka vratima molei se u sebi da Stratmor tog trenutka ukljui struju i da se
vrata otvore.

Umesto toga, zalupala je po staklu.

Hejl se zateturao ka njoj, nosa oblivenog krvlju. Za sekund su se ponovo njegove ruke
nale oko nje. Jednom ju je vrsto uhvatio preko leve dojke, dok ju je drugom drao po
sredini tela. Povukao ju je od vrata.

Vrisnula je, ispruivi ruku u uzaludnom pokuaju da ga zaustavi.

Vukao ju je unatrag; njegova kopa od pojasa usecala joj se u kimu. Nije mogla da
veruje koliko je snaan. Vukao ju je unatrag preko tepiha; spale su joj cipele. Jednim spretnim
potezom Hejl je podie i baci na pod pored svog terminala.

Suzan se odjednom nala na leima, suknje zguvane visoko na bedrima. Gornje

dugme na njenoj bluzi je popustilo i grudi su joj se nadimale pod plaviastim svetlom.
Uasnuto je zurila dok ju je Hejl opkoraivao, prikljetivi je uz pod. Nije mogla da odredi
ono to je videla u njegovim oima. Izgledalo je kao strah. Ili je to bio gnev? Pogled mu se
zarivao u njeno telo. Osetila je novi nalet panike.

Hejl je vrsto sedeo na njoj, gledajui je ledenim pogledom. Sve to je ikada nauila o
samoodbrani sada joj je iznenada jurilo kroz svest.

Pokuala je da se odupre, ali telo je nije slualo. Bila je obamrla. Zatvorila je oi. Oh,
molim te, Boe. Ne!
 ***

Brinkerhof je koraao gore-dole po Midinoj kancelariji.

"Niko ne sme da zaobie Oklopnu rukavicu. To je nemogue!"

"Pogreno", odvratila je Mid. "Upravo sam razgovarala sa Dabom. Rekao je da je

prole godine instalirao prekida za zaobilaenje."

Lini asistent direktora nije izgledao ubeeno. "Ja za to nikada nisam uo." "Niko nije
uo. To je bilo strogo poverljivo."

"Mid", suprotstavio se Brinkerhof, "Daba je opsednut kada je re o

Sigurnosti ! On nikada ne bi ugradio prekida za zaobilaenje..." "Stratmor ga je

naterao da to uradi", prekinula ga je . Brinkerhof skoro da je mogao da uje kako joj radi
mozak.

"Sea li se prole godine", upitala ga je, "kada je Stratmor radio na onoj antisemitskoj
teroristikoj grupi u Kaliforniji?"

Brinkerhof klimnu potvrdno. Bio je to jedan od Stratmorovih velikih prologodinjih

poduhvata. Nakon to je uz pomo Transletera deifrovao uhvaenu ifru, otkrio je zaveru
iji je cilj bio da se postavi bomba u jednoj jevrejskoj koli u Los Anelesu. Deifrovao je
poruku terorista samo dvanaest minuta pre nego to je bomba trebalo da eksplodira, i
zahvaljujui brzom telefoniranju uspeo je da spase tri stotine kolske dece.

"Vidi ovako", rekla je Mid, nepotrebno snizivi glas. "Daba je rekao da je Stratmor
presreo tu ifru terorista est sati pre nego to je bomba eksplodirala."

Brinkerhof zinu od iznenaenja. "Ali... zato je onda ekao..."

"Zato to nije mogao da natera Transleter da deifruje taj fajl. Pokuavao je, ali ga je
Gautlet stalno odbacivao. Bio je kodiran nekakvim novim kriptografskim algoritmom koji je
koristio javni klju, koji filteri jo nisu bili videli. Dabi je trebalo gotovo est sati da ih
podesi." Brinkerhof je bio zapanjen.

"Stratmor je bio izvan sebe od besa. Naterao je Dabu da u Oklopnu rukavicu instalira
prekida za zaobilaenje, za sluaj da se tako neto ikada ponovo desi."

"Isuse." Brinkerhof zviznu. "Nisam imao pojma o tome." Potom mu oi zasuzie. "ta
pokuava time da kae?"

"Mislim da je Stratmor danas iskoristio taj prekida... kako bi obradio fajl koji je
Oklopna rukavica odbacila."

"Pa? Tome taj prekida i slui, zar ne?"

Mid odmahnu glavom. "Ne ukoliko je dati fajl virus." Brinkerhof skoi. "Virus? Ko je
pominjao virus!"
 "To je jedino objanjenje", rekla je. "Daba je rekao da je virus jedino to bi moglo da
natera Transleter da radi ovoliko dugo, tako da..."

"ekaj malo!" Brinkerhof joj dade znak da predahne. "Stratmor je rekao da je sve u
redu!"

"Lae."

Brinkerhofu nita vie nije bilo jasno. "Hoe da kae da je Stratmor namerno pustio
virus u Transleter ?"

"Ne", odvrati ona vatreno, "ne verujem da je on znao da je u pitanju virus. Mislim da su
ga prevarili."

Brinkerhof je ostao bez teksta. Mid Milken je definitivno poludela.

"To objanjava mnogo toga", nastavljala je. "To objanjava zato je on ovde itave noi."

"Da bi podmetao viruse u sopstveni kompjuter?"

"Ne", ree ona ozlojeeno. "Da bi pokuao da zataka svoju greku! A sada ne moe da
obustavi rad Transletera i vrati pomono napajanje zato to je virus zakljuao procesore!"

Brinkerhof zakoluta oima. Mid je i ranije imala sulude ideje, ali nikada ovakve.
Pokuao je da je umiri.

"Izgleda da se Daba ne brine."

"Daba je budala", prosiktala je.

Brinkerhof je bio iznenaen. Niko nikada Dabu nije nazvao budalom - prascem
moda, ali budalom nikada.

"Vie veruje enskoj intuiciji nego Dabinom visokom obrazovanju na polju anti-
invanzivnog programiranja?" Otro ga je pogledala.

Brinkerhof podie ruke u znak preda je . "Nije vano. Povlaim sve to sam rekao." Nije
mu trebalo podseanje na Midinu neshvatljivu sposobnost da oseti pribliavanje katastrofe.
"Mid", preklinjao ju je, "znam da mrzi Stratmora, ali... "

"Ovo nema nikakve veze sa Stratmorom!" Mid je bila u petoj brzini. "Prvo to moramo
da uradimo jeste da se uverimo da je Stratmor zaobiao Oklopnu rukavicu. Zatim zovemo
direktora."

"Sjajno." Brinkerhof je zajeao. "Pozvau Stratmora i zatraiti da nam poalje potpisanu

izjavu."

"Ne", ree ona, ne obraajui panju na njegov sarkazam. "Stratmor nas je danas ve
jednom slagao."

Podigla je pogled i ukrstila ga sa njegovim.

"Ima li kljueve od Fontejnove kancelarije?"

"Naravno. Ja sam njegov lini asistent."

"Potrebni su mi."
 Brinkerhof je zurio u neverici. "Mid, nema nikakve proklete anse da te pustim u
Fontejnovu kancelariju." "Mora!" insistirala je. Okrenula se i poela da kuca po tastaturi
Velikog brata. "Traim listu fajlova Transletera. Ako je Stratmor runo zaobiao Oklopnu
rukavicu, to e se videti na ispisu." "Kakve to ima veze sa Fontejnovom kancelarijom?"

Okrenula se i pogledala ga razrogaenim oima. "Lista fajlova se tampa samo na

Fontejnovom tampau, zna to!"

"Zato to je poverljiva, Mid!"

"Ovo je hitan sluaj. Moram da vidim tu listu."

Brinkerhof joj poloi ruke na ramena. "Mid, molim te, smiri se. Zna da ne mogu... "

Glasno je uzdahnula i ponovo se okrenula ka tastaturi.

"Odtampau listu fajlova. Ui u u kancelariju, uzeti je, i izai napolje. A sada mi daj
klju."

"Mid... "

Zavrila je sa kucanjem i ponovo se okrenula ka njemu. "ed, izvetaj se tampa u roku

od trideset sekundi. Evo kako emo. Daj mi klju. Ako je Stratmor zaobiao Oklopnu
rukavicu, pozvaemo obezbeenje.

Ako ja greim, otii u, a ti moe da razmazuje marmeladu po itavom telu Karmen

Huerte." Zlobno ga je pogledala i ispruila ruku da uzme klju. "ekam."

Brinkerhof zajea, zaalivi to ju je uopte pozvao da se vrati i pogleda izvetaj

Kriptografskog odeljenja. Posmatrao je njenu ispruenu ruku. "Govorimo o poverljivim
informacijama unutar direktorovih privatnih prostorija. Ima li ti uopte predstavu o tome
ta bi se dogodilo da nas uhvate?" "Direktor je u Junoj Americi."

"ao mi je. Jednostavno ne mogu." Brinkerhof prekrsti ruke na grudima i izae napolje.

Mid je zurila za njim, a iz sivih oiju joj je kuljao gnev. "Oh, da, i te kako moe",
proaputala je. Potom se okrenula natrag ka Velikom bratu i zatraila arhivu video snimaka.

Proi e je to, govorio je Brinkerhof sam sebi dok je sedao za svoj sto i spremao se da
pone sa pregledanjem ostatka izvetaja. Nije mogla da oekuje od njega da joj da
direktorove kljueve kad god postane paranoina. Upravo je poeo da proverava izvetaj
Odeljenja za Sigurnost komunikacija kada mu misli prekidoe glasovi koji su dolazili iz
susedne prostorije. Ostavio je posao i priao pragu.

Glavni salon je bio u mraku - svuda je bio mrak, izuzev mutnog zraka sivkaste svetlosti
koja je dopirala kroz Midina poluotvorena vrata. Oslunuo je. Glasovi su se i dalje uli.
Zvuali su uzbueno. "Mid?" Nije bilo odgovora.

Zaputio se kroz mrak, ka njenoj kancelariji. Glasovi su mu se, na neki neodreen nain,
uinili poznatima. Gurnuo je vrata. Prostorija je bila prazna.

Na Midinoj stolici nije bilo nikoga. Zvuk je dopirao od gore.

Brinkerhof podie pogled na video-monitore i istog trenutka oseti muninu. Isti prizor
se video na svakom od dvanaest ekrana - poput nekakve izopaene baletske koreografije.
Brinkerhof se uhvati za naslon Midine stolice, posmatrajui uasnuto. "ed?" zauo se glas
iza njega.

Okrenuo se i zakiljio u tamu. Mid je stajala sa druge strane prijemnog dela glavnog
salona, ispred dvokrilnih vrata direktorove kancelarije. Dlan joj je bio ispuen. "Klju, ed."

Brinkerhof pocrvene. Okrenuo se natrag ka monitorima. Pokuavao je da zaustavi

prizore koji se se ponavljali, ali bezuspeno. On je bio svuda, stenjui od zadovoljstva,
poudno milujui male, medom namazane grudi Karmen Huerte.
 ***

Beker se zaputio preko aerodromske sale ka vratima toaleta i otkrio da mu se ispred

vrata na kojima je pisalo CABALLEROS ispreio narandasti putokaz za piste u obliku kupe
i kolica sa deterdentom i krpama i natpis NE RADI.

Bacio je pogled na druga vrata. DAMAS. Priao im je i glasno pokucao. "Hola?" viknuo
je, blago gurnuvi vrata enskog toaleta. "Con permiso?" Tiina.

Uao je.

Toalet je bio sasvim uobiajen za panske institucije - savreno kvadratnog oblika, sa

belim ploicama i jednom bljetavom sijalicom na tavanici. Kao i obino, postojala je jedna
kabina i jedan pisoar. Nije bilo ni od kakve vanosti da li su se pisoari ikada upotrebljavali u
enskim toaletima - to to su ih graevinci postavljali znailo je utedu trokova izgradnje jo
jedne kabine.

Beker je sa gaenjem provirio u toalet. Bio je prljav.

Lavabo je bio zapuen i ispunjen prljavom, smeom vodom. Prljavi papirni ubrusi bili
su razbacani svuda okolo. Pod je bio poplavljen. Stara elektrina suilica za ruke koja je
stajala na zidu bila je zamrljana zelenkastim otiscima prstiju.

Beker stade pred ogledalo i uzdahnu. Oi koje su mu obino uzvraale otar i jasan
pogled veeras nisu bile toliko bistre. Koliko ve dugo trim okolo? Zapitao se. Nije mogao
da srauna. Protresao je vindzor-vor svoje kravate i vre ga namestio uz kragnu, iz
profesionalne navike. Potom se okrenuo ka pisoaru iza sebe.

Dok je tamo stajao, pitao se da li se Suzan vratila kui. Kuda je mogla da ode? U Stoun
Menor bez mene?

"Hej!" ljutito je viknuo enski glas iza njega.

Beker se trgnu. "Ja, ja sam..." promucao je, pourivi da zakopa pantalone.

"Izvinjavam se... Ja..."

Beker se okrenu da pogleda devojku koja je upravo ula. Bila je to mlada uredna
devojka, upravo sila sa stranica asopisa Sedamnaest. Nosila je konzervativne karirane
pantalone i belu bluzu bez rukava. U ruci je drala crvenu putnu torbu. Plava kosa joj je bila
savreno isfenirana.

"Izvinjavam se", petljao je Beker, zakopavajui kai. "Muki toalet je bio... u svakom
sluaju...odlazim."

"Jebeni udak!"

Beker to nije oekivao. Njenim usnama nije pristajala takva psovka kao da je
kanalizacija potekla iz iste boce. Meutim, kad ju je bolje pogledao, video je da nije onako
uglaena kao to je isprva pomislio. Oi su joj bile oteene i krvave, a leva podlaktica
oteena. Ispod crvenkaste mrlje na ruci meso je bilo plavo. Isuse, pomislio je Beker.
Intravenozne droge. Ko bi rekao?

"Izlazi!" povikala je. "Samo izai!"

Beker je istog trenutka zaboravio na prsten, Agenciju, sve. Saoseao je sa devojkom.

Roditelji su je verovatno poslali ovamo na nekakvu pripremnu nastavu pre upisa na fakultet,
opremivi je VISA karticom - a ona je zavrila sasvim sama u toaletu usred noi, drogirajui
se.

"Jesi li dobro?" upitao je, povlaei se ka vratima.

"Dobro sam." Govorila je sa visine. "Moe sada da ode!"

Beker se okrenuo da poe. Bacio je poslednji pogled, ispunjen tugom, na njenu

podlakticu. Nita ne moe da uradi, Dejvide. Ostavi je na miru.

"Odmah!" zaurlala je.

Beker klimnu glavom. Dok je izlazio, tuno joj se osmehnuo.

"Pazi na sebe."
 ***

Suzan?" progovorio je Hejl, borei se za dah, unosei joj se u lice.

Sedeo je na njoj, a itava njegova teina pritiskala joj je sredinji deo tela. Repna kost mu
se bolno usecala u njenu pubinu kost kroz tanku tkaninu njene suknje. Iz nosa mu je kapala
krv svuda po njoj. Oseala je ukus povraanja u zadnjem delu grla. Ruke su mu bile na
njenim grudima.

Da li me dodiruje? Trebalo joj je nekoliko trenutaka da shvati da joj Hejl zakopava

gornje dugme i da joj sputa suknju.

"Suzan", izgovorio je Hejl bez daha, "mora da me izbavi odavde." Suzan je bila
okirana. Nita nije imalo smisla.

"Suzan, mora da mi pomogne! Stratmor je ubio artrukijana! Video sam ga!"

Trebalo je da proe momenat pre nego to je shvatila ta joj govori. Stratmor je ubio
artrukijana? Hejl oigledno nije imao pojma da ga je Suzan videla tamo dole.

"Stratmor zna da sam ga video!" brzo je govorio Hejl. "Ubie i mene!" Da nije ostala bez
daha zbog straha, nasmejala bi mu se u lice. Prepoznala je taktiku "zavadi pa vladaj" biveg
marinca. Izmisli lai - nahukaj svoje neprijatelje jednog na
drugog.

"To je istina!" vikao je. "Moramo da pozovemo pomo! Mislim da smo oboje u
opasnosti!"

Nije mu poverovala ni re.

Hejlove miiave noge su se ukoile i on se prevrnu na bok kako bi pre- raspodelio

teinu. Zinuo je da neto kae, ali nije dobio ansu za to. Dok se Hejl podizao, Suzan je
osetila kako joj je krv ponovo jurnula u noge. Pre nego to je postala svesna ta se dogaa,
refleksnim pokretom je trznula levu nogu i vrsto je zarila u Hejlovo meunoje. aicom
kolena silovito je udarila u meku vreicu tkiva izmeu njegovih nogu.

Hejl zajea od bola i istog trenutka izgubi snagu. Prevrnuo se na stranu, drei se za
mesto udarca. Suzan se izmigoljila ispod njegovog mlitavog tela. Teturajui se, zaputila se ka
vratima, svesna da nee imati dovoljno snage da izae napolje.

Donevi odluku u trenutku, Suzan je stala iza dugakog stola za sastanke, od

mahagonija, i zarila pete u tepih. Na svu sreu, to je imao tokie. Koraknula je svom
svojom snagom ka lunom staklenom zidu, gurajui sto pred sobom. Tokii su bili ispravni i
sto se dobro kotrljao. Kad je stigla na pola puta kroz vor 3, ve je bila u punom trku.

Na metar i po od staklenog zida, Suzan je snano odgurnula sto od sebe. Bacila se u

stranu i pokrila oi.

Nakon zagluujueg praska, zid je eksplodirao u kiu stakla. Zvuci iz Kriptografskog

odeljenja pokuljae u vor 3 po prvi put otkako je napravljen.
 Suzan je podigla pogled. Kroz rupu iskrzanih ivica ugledala je sto.

I dalje se kotrljao. Vrteo se u irokim krugovima preko prizemlja Kriptografskog

odeljenja, nestajui u tami.

Suzan je natukla svoje Feragamo cipele na noge, bacila poslednji pogled na Grega Hejla
koji se i dalje uvijao od bola i jurnula kroz more razbijenog stakla u glavnu salu
Kriptografskog odeljenja.

" O zar to nije bilo lako?" rekla je Mid uz prezriv osmeh kad joj je Brinkerhof pruio
klju od Fontejnove kancelarije. Brinkerhof je delovao poraeno.

"Obrisau snimak pre nego to poem", obeala je Mid. "Osim ako ga ti i tvoja ena
elite za svoju privatnu kolekciju."

"Samo uzmi prokletu listu", odvratio je ljutito. "A zatim se gubi odatle!" "Si, senor",
zagugutala je sa snanim portorikanskim akcentom.

Namignula mu je i zaputila se kroz salon ka Fontejnovim dvokrilnim vratima.

Privatna kancelarija Lilenda Fontejna nimalo nije liila na ostatak direktorskih

prostorija. Nije bilo slika, preterano mekih fotelja, fikusa, antikvitetnih satova. Njegov lini
prostor je bio u slubi efikasnosti. Njegov radni sto sa povrinom prekrivenom staklom i
crna kona fotelja nalazili su se ispred ogromnog prozora koji se protezao preko itavog
zida. Tri arhivna ormaria stajala su u uglu, pored malog stola sa aparatom za kafu.

Mesec se popeo visoko na nebu iznad Fort Mida, a blaga svetlost koja je dopirala kroz
prozor potcrtavala je oskudnost nametaja.

ta ja to, kog avola, radim? pitao se Brinkerhof.

Mid je otila do tampaa i zgrabila listu fajlova. Naprezala se da vidi u mraku.

"Ne mogu da proitam podatke", poalila se.

"Upali svetio."

"itae ih napolju. A sada doi."

Meutim, Mid se oigledno izvrsno zabavljala. Poigravala se sa

Brinkerhofom - prila je prozoru i nakrivila listu kako bi mogla bolje da vidi.

"Mid... "

I dalje je itala.

Brinkerhof se nervozno premetao sa noge na nogu na pragu.

"Mid... hajde. Ovo su direktorove privatne odaje ."

"Ovde je negde", mrmljala je, prouavajui listu. "Stratmor je zaobiao Oklopnu

rukavicu, sigurna sam u to."

Prila je blie prozoru.

 Brinkerhof se preznojavao. Mid je i dalje itala.Nakon nekoliko trenutaka, zinula je od
uzbuenja. "Znala sam! Stratmor je to uradio! Zaista jeste! Idiot!"

Podigla je papir i zamahala njime.

"Zaobiao je Oklopnu rukavicu! Pogledaj!"

Brinkerhof je preneraeno zurio za trenutak, a potom potra preko direktorove

kancelarije. Priljubio se uz Mid, ispred prozora. Pokazivala je na kraj liste.

Brinkerhof je sa nevericom itao.

"ta je..."

Lista je prikazivala poslednjih trideset i est fajlova koji su uli u Transleter.

Iza svakog fajla stajala je etvorocifrena ifra odobrenja Oklopne rukavice.

Meutim, poslednji fajl na spisku nije imao ifru odobrenja - jednostavno je pisalo:

RUNO ZAOBILAENJE.

Isuse, pomislio je Brinkerhof. Mid je ponovo pogodila.

"Idiot!" uzbueno je rekla, penei se od gneva. "Pogledaj ovo! Oklopna rukavica je dva
puta odbacila fajl! Mutacioni stringovi! I on ga je ipak zaobiao! ta li je, kog avola, mislio?"

Brinkerhof je oseao slabost u kolenima. Pitao se kako to da je Mid uvek u pravu.

Niko od njih nije primetio odraz koji se pojavio u prozoru. Jedna ogromna prilika
stajala je na otvorenim vratima Fontejnove kancelarije.

"Boe", nije mogao da doe do daha Brinkerhof. "Misli li da imamo virus?"

Mid je uzdahnula. "Ne moe biti nita drugo."

"To se vas ne tie!" zauo se duboki glas iza njih.

Mid udari glavom o prozor. Brinkerhof prevrnu direktorovu stolicu i munjevito se

okrenu ka glasu. Istog trenutka je prepoznao siluetu.

"Direktore!" uspeo je da prozbori. Priao mu je i ispruio ruku. "Dobrodoli kui,

gospodine."

Ogromni ovek se ne osvrte na ponuenu ruku.

"Ja - mislio sam", mucao je Brinkerhof, povlaei ruku, "mislio sam da ste u Junoj
Americi."

Liland Fontejn prostreli pogledom svog pomonika.

"Da... a sada sam se vratio."

 ***

Beker je koraao preko aerodromske glavne sale ka nizu javnih govornica. Zastao je i
okrenuo se. Iza njega je ila devojka koju je upravo iznenadio u toaletu. Mahnula mu je da je
saeka.

"Gospodine, stanite!"

ta je sada? Gunao je u sebi. Hoe da me tui zbog naruavanja privatnosti?

Devojka je vukla svoju torbu i ila ka njemu. Kada je stigla do njega, na licu je imala
irok osmeh. "Izvinjavam se to sam tamo vikala na vas. Samo ste me prepali."

"Nije problem", uveri je Beker, pomalo zbunjen. "Bio sam na pogrenom mestu."

"Ovo e vam zvuati suludo", rekla je, zatreptavi krvlju podlivenim oima, "ali da ne
biste sluajno mogli da mi pozajmite neto novca?"

Beker je zurio u nju u neverici. "Novca za ta?" pitao je.

Nemam nameru da sponzoriem tvoje drogiranje, ako si to htela.

"Pokuavam da se vratim kui", rekla je plavua. "Moete li da mi pomognete?"

"Zakasnila si na avion?"

Klimnula je glavom. "Izgubila sam kartu. Nisu hteli da me puste da se ukrcam. Ljudi iz
avio-kompanija umeju da budu pravi kreteni. Nemam gotovine da kupim novu kartu."

"Gde su ti roditelji?" pitao je Beker.

"U Sjedinjenim Dravama."

"Moe li da ih nazove?"

"Ne. Ve sam probala. Mislim da provode vikend na neijoj jahti."

Beker je odmeravao devojinu skupu garderobu. "Nema kreditnu karticu?"

"Imala sam, ali ju je moj tata otkazao. Misli da se drogiram."

"Da li se drogira?" pitao je Beker, bezizraajnog lica, posmatrajui njenu oteenu

podlakticu.

Devojka ga prostreli uvreenim pogledom. "Ne, naravno!" Neduno je uzdahnula, i

Beker je istog trenutka stekao utisak da ga lae. "Hajde", rekla je, "izgledate kao bogat ovek.
Zar ne moete da mi po zajmite neto novca da stignem kui? Mogla bih vam ga kasnije
poslati."

Beker je mislio da e sva gotovina koju bude dao ovoj devojci zavrili u rukama nekog
dilera droge u Trijani.

"Kao prvo", rekao je, "nisam bogat ovek -ja sam predava. Ali evo ta u uraditi..."
Prihvatiu tvoju igru, eto ta u uraditi.
 "ta kae na to da ti platim kartu kreditnom karticom?"

Plavua je zurila u njega, krajnje zapanjena. "Uinili biste to?" promucala je, oiju
razrogaenih u nadi. "Kupili biste mi kartu do kue? Oh, Boe, hvala vam!"

Beker je ostao bez rei. Oigledno nije dobro procenio situaciju.

Devojka mu se baci oko vrata. "Imala sam grozno leto", guila se od oseanja, gotovo
grunuvi u pla.

"Oh, hvala vam! Moram da odem odavde!"

Beker joj je mlitavo uzvratio zagrljaj. Devojka ga pusti, i on ponovo baci pogled na
njenu podlakticu.

Uhvatila je njegov pogled. "Grozno, zar ne?"

Beker klimnu glavom. "Mislio sam da si rekla da se ne drogira." Devojka se

nasmeja.

"To je nalepnica sa tetovaom! Ogulila sam pola koe pokuavajui da je skinem.

Mastilo se razmazalo."

Beker pogleda paljivije. Pod fluorescentnim svetlom, zamrljane ispod crvenkaste

otekline na njenoj ruci, mogao je da vidi slabane obrise nekakvog natpisa - rei nakrabane
na koi.

"Ali... ali tvoje oi", rekao je Beker, oseajui se glupo. "Skroz su crvene."

Nasmejala se. "Plakala sam."

Rekla sam vam, propustila sam let. Beker ponovo pogleda rei napisane na njenoj ruci.

Namrtila se. Bilo joj je neprijatno. "Uh, i dalje moete da proitate, zar ne?" Beker se
nagnu blie.

Mogao je da ih proita. Poruka je bila kristalno jasna. Dok je itao etiri izbledele rei,
proteklih dvanaest sati mu sevnu pred oima. Dejvid Beker se ponovo naao i sobi hotela
Alfonso XIII. Debeli Nemac je pokazivao na sopstvenu podlakticu i govorio na nepravilnom
engleskom: Fock off und die.

"Jeste li dobro?" pitala je devojka, posmatrajui zapanjenog Bekera. Nije podizao pogled
sa njene ruke.

Vrtelo mu se u glavi. Te etiri rei nimrljane preko njene koe nosile su veoma
jednostavnu poruku: ODJEBI I UMRI. Plavua osramoeno spusti pogled. "Jedan moj
prijatelj ih je napisao... prilino glupo, zar ne?"

Beker nije mogao da progovori. Fock off und die. Nije mogao da poveruje. Nemac ga
nije vreao - pokuavao je da mu pomogne. Beker podie pogled na devojino lice. Pod
fluorescentnim svetlom aerodromske hale mogao je da vidi slabane tragove crvene i plave
boje u devojinoj svetloj kosi.

"T-ti..." mucao je Beker, zurei u njene neprobuene ui. "Da ne nosi sluajno
minue?"
 Devojka ga je udno pogledala. U depu je pronala mali predmet i izvadila ga.

Beker je zurio u privezak u obliku lobanje koji joj se klatio u ruci. "Mindua na klip?"
promrmljao je.

"Pa da", odgovorila je devojka. "Uasno se plaim igala."

Dejvid Beker je stajao u praznoj aerodromskoj dvorani i oseao slabost u nogama.

Posmatrao je devojku koja je stajala pred njim i znao da je njegova potraga okonana. Bila je
oprala kosu i presvukla se - moda u nadi da e tako imati vie sree sa prodajom prstena -
ali nije se ukrcala na let za Njujork. Beker se borio sa zadri prisebnost. Njegova suluda
potraga e se uskoro zavriti. Preleteo je pogledom preko njenih prstiju. Bili su goli.

Bacio je pogled na njenu torbu. Tamo je, pomislio je. Mora da je tamo! Nasmeio se,
jedva uspevajui da obuzda uzbuenje.

"Ovo e zvuati suludo", rekao je, "ali mislim da ti ima neto to mi je potrebno."

"Oh?" Megan je odjednom izgledala nesigurno.

Beker posegnu za novanikom. "Naravno da u ti sa zadovoljstvom platiti."

Spustio je pogled i poeo da prekopava po svenju novanica u novaniku. Dok ga je

posmatrala kako prebrojava novac, Megan je zapanjeno uzdahnula, oigledno pogreno
shvatajui njegove namere. Bacila je preplaen pogled ka okretnim vratima... procenjujui
njihovu udaljenost. Bila su na etrdeset i pet metara.

"Ne mogu ti dati dovoljno da kupi kartu ako... "

"Nemojte mi nita govoriti", prekide ga Megan, usiljeno se osmehnuvi. "Mislim da

tano znam ta vam treba." Sagnula se i poela da pretura po svojoj torbi.

Beker oseti talas nade. Kod nje je! pomisli. Prsten je kod nje! Nije mu bilo jasno kako je
znala ta je eleo, ali bio je suvie umoran da bi o tome razmiljao. Svaki mii u telu mu se
opustio. Zamislio je kako predaje prsten ozarenom zameniku direktora Agencije. Potom e
on i Suzan leati na velikom krevetu sa baldahinom u Stoun Menoru i nadoknaditi
izgubljeno vreme. Devojka je napokon pronala ono to je traila - svoj sprej sa biberom -
alternativa suzavcu koja nije bila tetna po okolinu, napravljena od snane meavine kajen-
bibera i ilija. Jednim munjevitim pokretom ona se okrenu i prsnu mlaz pravo Bekera u oi.
Zgrabila je torbu i jurnula ka vratima. Kada se osvrnula, Dejvid Beker je bio na podu, drao
se za lice i uvijao u agoniji.
 ***

Tokugen Numataka je zapalio etvrtu cigaru i nastavio da koraa gore-dole. Dohvatio je

telefon i pritisnuo dugme koje ga je povezivalo sa glavnom centralom.

"Ima li nekakvih vesti o onom telefonskom broju?" pitao je pre nego to je

telefonistkinja stigla da progovori.

"Jo nita, gospodine. Traje malo due nego to smo oekivali - poziv je doao sa
mobilnog telefona."

Sa mobilnog telefona, pitao se Numataka. Pa, naravno. Na sreu po japansku

ekonomiju, Amerikanci su imali nezajaljiv apetit kada su elektronske spravice u pitanju.

"Predajnik je", dodala je telefonistkinja, "negde u oblasti sa pozivnim brojem 202. Ali jo
nemamo broj."

"202? Gde je to?" Gde se u ogromnom prostranstvu Amerike krije taj tajanstveni Nort
Dakota ?

"Negde blizu grada Vaingtona, gospodine."

Numataka izvi obrve. "Pozovite me im budete imali broj."

 ***

Suzan Fleer je posrtala kroz zamraenu glavnu prostoriju Kriptografskog odeljenja ka

Stratmorovom mostu. Naelnikova kancelarija je bila onoliko udaljena od Hejla koliko je
Suzan delilo od unutranjosti zakljuanog kompleksa.

Kada je stigla na vrh stepenica, otkrila je da vrata naelnikove kancelarije mlitavo vise
na arkama, budui da elektronska brava nije funkcionisala zbog nestanka struje. Upala je
unutra.

"Naelnie?" Jedino svetlo unutar prostorije poticalo je od Stratmorovih kompjuterskih

monitora.

"Naelnie!" ponovo ga je pozvala. "Naelnie!"

Iznenada se setila da je naelnik bio u laboratoriji Sigurnosti sistema. Koraala je po

njegovoj praznoj kancelariji, i dalje oseajui paniku zbog uasa kroz koju je prola sa
Hejlom. Morala je da ode iz Kriptografskog odeljenja. Bila u pitanju Digitalna tvrava ili ne,
vreme je da neto uini -da prekine rad Transletera i pobegne. Bacila je pogled na
Stratmorove monitore koji su sijali, a potom jurnu ka njegovom radnom stolu. Petljala je po
tastaturi. Prekini rad Transletera! Sada kada se nalazila za autorizovanim terminalom,
zadatak je bio jednostavan. Suzan otvori odgovarajui komandni prozor i ukuca:

OBUSTAVI RAD

Prst joj je za trenutak lebdeo iznad tipke ENTER.

"Suzan!" viknuo je glas sa praga. Suzan se preplaeno okrenu, plaei se da je Hejl. Ali
bio je to Stratmor.

Stajao je, bled i jezivog izgleda pod elektronskim odsjajem, a grudi su mu se nadimale.

"ta se to, do avola, deava!"

"Naelnie!" uspela je da kae Suzan.

"Hejl je u voru 3! Upravo me je napao!"

"ta? Nemogue! Hejl je zakljuan dole u..."

"Ne, nije! Na slobodi je! Moramo odmah da pozovemo obezbeenje! Prekidam rad
Transletera!"

Suzan isprui ruku ka tastaturi.

"NE DIRAJTE TO!" Stratmor se bacio ka terminalu i povukao Suzaninu ruku. Suzan
zapanjeno ustuknu.

Zurila je u naelnika i po drugi put tog dana nije uspevala da ga prepozna. Odjednom
se osetila strano usamljenom. Stratmor ugleda krv na Suzaninoj koulji i istog trenutka
poali zbog svog ispada. "Isuse, Suzan, Jeste li dobro?" Nije odgovarala.
 Zaalio je to je nepotrebno skoio na nju. Nervi su mu bili oslabljeni. Sa suvie toga je
morao da se nosi.

Na umu su mu bile mnoge stvari - stvari za koje Suzan Fleer nije znala - stvari koje joj
nije rekao i za koje se molio da nikada nee morati da joj kae.

"ao mi je", neno je rekao. "Recite mi ta se dogodilo."

Okrenula se. "Nije vano. Krv nije moja. Samo me odvedite odavde."

"Jeste li povreeni?" Stratmor joj spusti ruku na rame. Suzan ustuknu. On spusti ruku i
odvrati pogled. Kada ju je ponovo pogledao, inilo se da ona zuri preko njegovog ramena u
neto na zidu.

Tamo, u mraku, mala tastatura je sijala svom snagom. Stratmor poe za njenim
pogledom i namrti se.

Nadao se da Suzan nee primetiti bljetavu komandnu tablu. Osvetljena tastatura

kontrolisala je njegov privatni lift. Stratmor i njegovi uticajni gosti su ga koristili da bi
dolazili u Kriptografsko Odeljenje i odlazili iz njega a da ostalo osoblje o tome nema pojma.
Taj lini lift se sputao petnaest metara ispod kupole Kriptografskog odeljenja, a potom se
postrance kretao duinom od 100 metara kroz ojaani podzemni tunel do podnivoa glavnog
kompleksa Agencije za nacionalnu Sigurnost. Lift koji je povezivao Kriptografsko Odeljenje
sa Agencijom imao je napajanje u glavnom kompleksu; radio je uprkos nestanku struje u
Kriptografskom odeljenju.

Stratmor je sve vreme znao da lift radi, ali to nije pomenuo ak ni kada je Suzan poela
da lupa na glavni izlaz u prizemlju. Nije smeo da dozvoli da Suzan izae napolje - ne jo.
Pitao se koliko e toga morati da joj kae kako ne bi napustila Odeljenje.

Suzan se progura pored Stratmora i pritra stranjem zidu. Ljutito je pritiskala

osvetljene tipke.

"Molim vas", molila ga je . Ali vrata se nisu otvarala.

"Suzan", tiho je rekao Stratmor. "Potrebna je lozinka."

"Lozinka?" ljutito je ponovila. Netremice je gledala u komande. Ispod glavne tastature

nalazila se jo jedna tastatura - manja, sa siunim tipkama. Svaka tipka je bila oznaena po
jednim slovom abecede. Suzan se okrenu ka njemu.

"Koja je lozinka!" viknula je.

Suzan za trenutak razmisli, potom teko uzdahnu.

"Suzan, sedite." Suzan je izgledala kao da ne moe da poveruje svojim uima.

"Sedite", ponovio je naelnik odlunim glasom.

"Pustite me napolje!" Suzan baci nesiguran pogled ka otvorenim vratima naelnikove

kancelarije.

Stratmor je posmatrao uspanienu Suzan Fleer. Mirno se zaputio ka vratima

kancelarije. Iskoraio je na odmorite i zagledao se u tamu. Nigde nije mogao da vidi Hejla.
Stratmor ponovo zakorai u kancelariju i zatvori vrata, nasloni stolicu na njih kako hi ostala
zatvorena, vrati se do svog radnog stola i izvadi neto iz fioke. Pod bledim svetlom monitora
Suzan je videla ta dri u ruci. Prebledela je. Bio je to pitolj.

Stratmor povue dve stolice i postavi ih u sredinu prostorije. Okrenuo ih je ka

zatvorenim vratima. Potom je seo. Podigao je beretu poluautomatik koja je blistala pod
slabim svetlom i sigurnom rukom naciljao u otrkinuta vrata. Trenutak kasnije spustio je
pitolj u krilo.

Progovorio je sveanim glasom.

"Suzan, ovde smo bezbedni. Moramo da razgovaramo. Ako Greg Hejl proe kroz ta
vrata..." Nije zavrio reenicu. Suzan je bila bez rei.

Stratmor joj uputi pogled kroz prigueno svetio u svojoj kancelariji. Rukom je potapao
stolicu pored svoje.

"Suzan, sedite. Moram neto da vam kaem." Nije se ni pomerila.

"Kada zavrim", rekao je, "rei u vam lozinku za pokretanje lifta. Moi ete da odluite
da li elite da odete ili ne."

Nastade duga pauza. U magnovenju, Suzan se pokrenu i sede pored Stratmora.

"Suzan", poeo je,"nisam bio sasvim iskren prema vama."

 ***

Dejvid Beker je imao oseaj da mu je lice iznenada uronjeno u terpentin i zapaljeno.

Prevrnuo se na podu i kroz zamagljeno vidno polje mirkao u pravcu devojke koja se
nalazila na pola puta ka okretnim vratima.

Trala je kratkim, prestravljenim koracima, teglei torbu za sobom preko poploanog

poda. Beker pokua da se osloni na noge, ali nije mogao. Zaslepljivala ga je uarena, crvena
vatra. Nesme da pobegne!

Pokuao ja da vikne za njom, ali u njegovim pluima nije bilo vazduha -samo bol i
munina.

"Ne!"

Zakaljao se. Zvuk jedva da mu je skliznuo sa usana. Beker je znao da e, onog trenutka
kada izae kroz ta vrata, devojka zauvek nestati. Ponovo je pokuao da je vikne, ali grlo ga
je peklo.

Devojka je skoro stigla do okretnih vrata. Beker se teturajui podigao na noge, borei se
za dah.

Posrui je krenuo za njom. Devojka je utrala u prvi odeljak pokretnih vrata i uvukla
torbu za sobom.

Dvadesetak metara iza nje, Beker je naslepo teturao ka vratima. "ekaj!" uspeo je da
procedi. "ekaj!"

Devojka mahnito gurnu vrata, koja poee da se okreu, ali se zaglavie. Uasnuto se
okrenula i videla da joj se torba zaglavila u procepu. Kleknula je i ustro poela da vue kako
bi je oslobodila.

Beker usmeri svoj zamagljeni pogled na tkaninu koja je virila iz vrata. Dok se bacao
napred, sve to je mogao da vidi bilo je crveno pare najlona koje je virilo iz otvora. Poleteo je
ka njemu, ispruenih ruku.

Dok je padao na pod, ruku na svega nekoliko centimetara od platna, ono skliznu u
pukotinu i nestade.

Prsti mu se zatvorie oko vazduha dok su se vrata ponovo pokretala. Devojka i njena
torba ispadoe na ulicu sa druge strane.

"Megan!" zajeao je Beker dok je padao na pod. Usijane iglice jurnue kroz pozadinu
onih duplji. Vid mu se suavao ni u ta, a novi talas munine ga je zahvatao. Sopstveni glas
mu je odzvanjao u tami.

Megan!

Dejvid Beker nije znao koliko dugo je leao pre nego to je postao svestan zujanja
fluorescentnih sijalica iznad sebe. Sve ostalo je bilo nepomino. Kroz tiinu, do njega dopre
neki glas. Neko ga je dozivao.
 Pokuao je da podigne glavu sa poda. Svet je bio iskrivljen, razvodnjen. Ponovo onaj
glas. Zakiljio je preko prostranstva aerodromske dvorane i ugledao neku priliku na
dvadesetak metara od sebe.

"Gospodine?"

Beker je prepoznao glas. Bila je to ona devojka. Stajala je na drugom ulazu, malo dalje u
dvorani, stegnuvi svoju torbu u naruju. Sada je izgledala preplaenija nego ranije.

"Gospodine?" upitala je drhtavim glasom. "Nikada vam nisam rekla kako se zovem.
Kako to da znate moje ime?"
 ***

Direktor Liland Fontejn je bio planina od oveka - ezdesettrogodinjak, kratko

podian u vojnikom stilu i krutog dranja. Mastilo-crne oi nalikovale su ugljevlju kada se
iznervira, to se esto deavalo.

Uspinjao se lestvicom inova unutar Agencije zahvaljujui napornom radu, vetom

planiranju i zasluenom potovanju koje je stekao kod svojih prethodnika. Bio je prvi
Amerikanac afrikog porekla koji je postao direktor Agencije za nacionalnu Sigurnost, ali
niko nikada nije pominjao tu injenicu; Fontejnova politika je bila dosledno slepa kada je boja
koe u pitanju, a osoblje je mudro sledilo njegov primer.

Fontejn je ostavio Mid i Brinkerhofa da stoje dok je prolazio kroz nemi ritual
pripremanja olje gvatemalske kafe. Potom je seo za svoj radni sto, ostavio ih da i dalje stoje,
i poeo da ih ispituje kao decu u kancelariji direktora kole. Mid je bila zaduena za priu -
za objanjavanje neobinog sleda dogaaja koji ih je naveo da zadru u svetost Fontejnove
kancelarije.

"Virus?" hladno je upitao direktor. "Vas dvoje mislite da imamo virus?" Brinkerhof je
oklevao.

"Da, gospodine", hitro je odgovorila Mid.

"Zato to je Stratmor zaobiao Oklopnu rukavicu?"

Fontejn je posmatrao listu koja je bila pred njim.

"Da", rekla je ona. "A tu je i fajl koji nije deifrovan ve preko dvadeset sati!"

Fontejn se namrti. "Ili bar tako kau vai podaci."

Mid se spremala da se pobuni, ali zadrala jezik za zubima. Opredelila se za drugaiji

pristup.

"Kriptografsko Odeljenje je zamraeno." Fontejn podie pogled, oigledno iznenaen.

Mid potvrdi kratkim klimanjem glave.

"Sva struja je iskljuena. Daba je mislio da bi moglo biti.. "

"Pozvali ste Dabu?"

"Da, gospodine, ja..."

"Dabu?"

Fontejn ljutito ustade.

"Zato, do avola, niste pozvali Stratmora?"

"Jesmo!" branila se Mid. "rekao je da je sve u redu." Fontejn je ustajao, i grudi su mu se

nadimale.
 "U tom sluaju, nemamo nikakvog razloga da sumnjamo," Njegov ton je govorio da je
razgovor zavren. Otpio je gutljaj kafe. "A sada e te me izviniti, moram da radim."

Mid zinu. "Molim?"

Brinkerhof se ve bio zaputio ka vratima, ali Mid je stajala kao ukopana.

"Rekao sam laku no, gospoo Milken", ponovio je Fontejn. "Moete da idete."

"Ali - ali, gospodine", mucala je, "ja... moram da se pobunim. Mislim..."

"Vi se bunite?" upitao je direktor. Spustio je olju sa kafom. "Ja se bunim!Bunim se

protiv vaeg prisustva u mojoj kancelariji. Bunim se protiv vaih insinuacija da zamenik
direktora ove agencije lae. Bunim se..."

"Imamo virus, gospodine! Moj instinkt mi govori..."

"E pa, va instinkt grei, gospoo Milken! Po prvi put grei!"

Mid je stajala nepomino. "Ali, gospodine! Naelnik Stratmor je zaobiao Oklopnu

rukavicu!"

Fontejn se zaputi ka njoj, jedva suzdravajui gnev.

"To je njegovo pravo! Plaam vas da nadgledate analitiare i servisere - a ne da

pijunirate zamenika direktora! Da nije bilo njega, jo bismo reavali ifre uz pomo olovke i
papira! A sada me ostavite!"

Okrenuo se ka Brinkerhofu, koji je stajao na pragu bez kapi krvi na licu i drhtao.
"Oboje."

"Uz duno potovanje, gospodine", rekla je Mid, "elela bih da preporuim da

poaljemo ekipu tehniara Sigurnosti sistema u Kriptografsko Odeljenje samo da se
uverimo... "

"Neemo uiniti nita slino!"

Nakon napete stanke, Mid klimnu glavom. "U redu. Laku no." Okrenula se i otila.
Dok je prolazila pored njega, Brinkerhof joj je video u oima da nema nameru da pusti da to
tako proe - ne dok ne zadovolji svoju intuiciju.

Brinkerhof je bacio pogled u svog ogromnog gazdu, koji je kipteo od besa za svojim
stolom.To nije bio direktor kojeg je poznavao. Direktor kojeg je poznavao insistirao je na
detaljima, lepo upakovanim paketima. Uvek je ohrabrivao svoje osoblje da ispituje i
razjanjava svaku nedoslednost u dnevnoj proceduri, bez obzira koliko ona sitna bila. A
ipak, eto ga sad, -trai od njih da okrenu lea veoma neuobiajenom nizu sluajnosti.

Bilo je oigledno da direktor neto krije, ali Brinkerhof je bio plaen da pomae, ne da
ispituje. Fontejn je uvek iznova dokazivao da mu je stalo da svi budu zadovoljni; ako je sada
to znailo da treba da zamuri na jedno oko neka bude tako.

Na nesreu, Mid je bila plaena da postavlja pitanja, i Brinkerhof se plaio da se

zaputila ka Kriptografskom odeljenju da uini upravo to. Vreme je da se pripreme poslovne
biografije, pomislio je Brinkerhof dok se okretao ka vratima.
 "ed!" zareao je Fontejn iza njega. I Fontejn je video izraz u njenim oima dok je
odlazila. "Ne putaj je da izae iz ovog odeljka." Brinkerhof klimnu glavom i pouri za njom.

Fontejn uzdahnu i spusti glavu na ruke. Oi boje samurovine bile su umorne. Dugo,
neoekivano putovanje kui. Proli mesec je za Lilanda Fontejna bio ispunjen velikim
oekivanjima. Ovog trenutka su se u Agenciji deavale stvari koje e promeniti istoriju i, da
ironija bude vea, direktor Fontejn je za njih saznao sluajno.

Tri meseca ranije, Fontejn je primio vest da naelnika Stratmora naputa supruga.
Takoe je uo izvetaje koji su govorili da Stratmor radi besmisleno mnogo i da se ini da e
se raspasti pod pritiskom. Uprkos tome to se po mnogim pitanjima nije slagao sa
Stratmorom, Fontejn je uvek izuzetno cenio svog zamenika; Stratmor je bio genijalan ovek,
moda najbolji kojeg je Agencija imala. Istovremeno je znao da je jo od fijaska sa Skipjack
projektom, Stratmor bio pod izuzetnim stresom. Fontejna je to brinulo; naelnik je u Agenciji
drao mnoge konce u svojim rukama - a Fontejn je morao da titi agenciju. Fontejnu je bio
potreban neko ko e pratiti svaki potez nepredvidivog Stratmora i uveriti ga da je apsolutno
pouzdan - ali to nije bilo tako jednostavno.

Stratmor je bio ponosan i moan ovek; Fontejnu je bio potreban nain da motri na
naelnika a da ne ugrozi njegovo poverenje ili autoritet.

Iz potovanja prema Stratmoru, Fontejn je odluio da sam obavi taj posao. Na

Stratmorovom nalogu u Kripotgrafskom odeljenju postavio je nevidljivu bubicu koja je
snimala sve - njegovu elektronsku potu, unutar odeljensku korespondenciju, ideje - sve.
Ako bi pretila opasnost da se Stratmor raspadne pod pritiskom, direktor bi video znake
upozorenja u njegovom radu. Ali umesto znaka nekakvog sloma, Fontejn je otkrio osnovu
jednog od najneverovatnijih obavetajnih planova na koje je ikada naiao. Nije ni bilo udo
to se Stratmor raspadao od posla; ako bi uspeo da sprovede u delo svoj plan, to bi ga stotinu
puta iskupilo za fijasko sa Skipjack projektom.

Fontejn je zakljuio da je Stratmor u redu i da radi sa 110 posto kapaciteta - jednako

dovitljiv, pametan i patriota kao i uvek. Najbolje to je mogao da uradi bilo je da se dri po
strani i posmatra kako naelnik izvodi svoju magiju. Stratmor je osmislio plan... plan u koji
Fontejn nije imao nameru da se mea.
 ***

Stratmor je drao beretu u krilu. ak i sada kada je u njemu krv kljuala od gneva, bio
je programiran da razmilja trezveno. injenica da se Greg Hejl usudio da makar prstom
takne Suzan Fleer bila mu je muna, ali jo mu je munije saznanje da je sve to njegova
krivica; sam je poslao Suzan u vor 3. Stratmor je znao kako da preraspodeli svoja oseanja -
ona ni na koji nain nisu smela da utiu na to kako e se izboriti sa Digitalnom tvravom. On
je zamenik direktora Agencije za nacionalnu Sigurnost - a posao koji je danas imao pred
sobom bio je kritiniji nego ikada ranije.

Stratmor uspori disanje. "Suzan." Glas mu je bio poslovan i ozbiljan. "Da li ste obrisali
Hejlovu elektronsku potu?" "Ne", ree ona zbunjeno.

"Da li imate klju?" Ona odmahnu glavom.

Stratmor se namrti, grickajui usnu. Misli su mu letele.

Bio je u dilemi. Lako je mogao da unese lozinku koja je pokretala njegov lift i Suzan bi
mogla da ode.

Meutim, bila mu je potrebna ovde. Bila mu je potrebna njena pomo da pronae

Hejlov klju. Stratmor joj to jo nije rekao, ali pronalaenje tog kljua nije samo stvar
akademskog interesovanja - to je bilo apsolutno neophodno.

Stratmor je pretpostavljao da bi mogao sam da pronae klju, ali ve je naiao na

probleme kada je pokrenuo njen "traga". Nije imao nameru ponovo da rizikuje.

"Suzan." Odluno je uzdahnuo. "eleo bih da mi pomognete da pronaem Hejlov

klju."

"Molim!" Suzan ustade, uarenih oiju.

Stratmor se odupirao nagonu da ustane i stane pored nje. Znao je mnogo toga o
pregovaranju - mo je uvek leala u poloaju onog koji sedi. Nadao se da e se ona povesti za
njegovim primerom. To se nije desilo.

"Suzan, sedite."

Nije obraala panju na njega.

"Sedite." Bilo je to nareenje.

Suzan ostade da stoji. "Naelnie, ako i dalje imate nekakvu neutaivu elju da vidite
Tankadov algoritam, moete to sami da uradite. Ja hou napolje."

Stratmor pognu glavu i duboko uzdahnu. Bilo je jasno da e morati da joj objasni.
Zasluuje objanjenje, pomislio je.

Stratmor je doneo odluku Suzan Fleer e sve da uje. Molio se da je njegova procena
ispravna.
 "Suzan", poeo je, "nije trebalo da doe do ovoga." Provukao je ruku kroz kosu. "Postoje
neke stvari koje vam nisam rekao. Ponekad ovek na mom poloaju..." Stratmoru zadrhta
glas, kao da je iznosio bolnu ispovest. "Ponekad je ovek na mom poloaju primoran da lae
ljude koje voli. Danas je bio jedan od takvih dana." Tuno ju je posmatrao. "Ono to se
spremam da vam kaem, nikada nisam planirao da kaem... ni vama... niti bilo kome."

Suzan oseti marce. Stratmorovo lice je bilo smrtno ozbiljno. Oigledno je postojao neki
aspekt njegovog posla sa kojim nije bila upoznata. Suzan sede. Nastade duga stanka za
vreme koje je Stratmor zurio u tavanicu, prikupljajui misli.

"Suzan", naposletku je rekao drhtavi glasom, "ja nemam porodicu." Vratio je pogled na
nju.

"Nemam brak koji bi bio vredan pomena. itav moj ivot je moja ljubav prema ovoj
zemlji. Moj ivot je bio moj posao ovde u Agenciji." Suzan ga je bez rei sluala.

"Kao to ste moda pogodili", nastavio je, "planirao sam da se uskoro povuem.
Meutim, eleo sam da se povuem dostojanstveno. eleo sam da se povuem znajui da
sam zaista uinio neto vredno."

"Ali vi jeste uinili neto vredno", Suzan u sebe kako govori. "Napravili ste
Transleter ."

inilo se da je Stratmor ne uje. "U toku poslednjih nekoliko godina, na posao ovde u
Agenciji postajao je sve tei i tei. Suoili smo se sa neprijateljima za koje nikada nisam ni
mogao da pretpostavim da e nam se suprotstaviti. Govorim o naim dravljanima.
Advokatima, fanatinim pristalicama ljudskih prava, Fondaciji za elektronske granice - svi su
oni odigrali svoju ulogu, ali u pitanju je i neto vie od toga. Radi se o narodu. Ljudi su
izgubili veru. Postali su paranoini. Odjednom vide nas kao neprijatelje. Ljudi poput vas ili
mene, ljudi koji zaista ele sve najbolje svojoj naciji - takvi ljudi odjednom moraju da se bore
za pravo da slue svojoj zemlji. Mi vie nismo uvari mira. Sada smo prislukivai, voajeri,
oni koji ugroavaju ljudska prava." Stratmor duboko uzdahnu. "Naalost, na svetu ima
naivnih ljudi, ljudi koji ne mogu da zamisle uas sa kojim bi morali da se suoe da se mi
nismo umeali. Iskreno verujem da je na nama da ih spasimo od njihovog sopstvenog
neznanja."

Suzan je ekala da uje poentu njegove prie.

Stratmor je umorno zurio u pod. Potom podie pogled. "Suzan, sasluajte me", rekao je,
neno joj se osmehnuvi. "eleete da me zaustavite, ali me sasluajte. Ve dva meseca
dekodiram Tankadovu elektronsku potu. Kao to moete da pretpostavile, bio sam
zapanjen kada sam prvi put proitao njegove poruke Nort Dakoti u kojima govori o
nereivom algoritmu po imenu Digitalna tvrdava. Nisam verovao da je to mogue.

Meutim, svaki put kada bih naiao na novu poruku, Tankado je zvuao sve uverljivije.

Kada sam proitao da je upotrebio mutacione stringove da bi napisao rotacionu ifru,

shvatio sam da je nekoliko svetlosnih godina ispred nas; bio je to pristup koji niko ovde
nikada nije probao."

"Zato bismo?" upitala je Suzan. "To jedva da ima smisla."

 Stratmor ustade i poe da koraa po prostoriji, pazei jednim okom na vrata. "Pre
nekoliko nedelja, kada sam uo za aukciju za Digitalnu tvravu, konano sam prihvatio
injenicu da je Tankado ozbiljan.

Znao sam da smo gotovi ako proda svoj algoritam nekoj japanskoj softverskoj
kompaniji, tako da sam pokuao da smislim bilo koji nain da ga u tome spreim. Razmiljao
sam i o tome da ga ubijemo, ali uz sav publicitet koji je pratio ovaj algoritam i uz sve to je on
u poslednje vreme priao o Transleteru, mi bismo bili prvi osumnjieni. Tada mi je sinulo."
Okrenuo se ka Suzan. "Shvatio sam da Digitalnu tvravu ne treba zaustaviti." Suzan je zurila
u njega, oigledno zbunjena.

Stratmor je nastavio. "Odjednom sam video Digitalnu tvravu kao svoju ivotnu
priliku. Shvatio sam da bi, uz nekoliko izmena, Digitalna tvrava mogla da radi za nas,
umesto protiv nas."

Suzan nikada ne bese ula nita toliko besmisleno. Digitalna tvrava je bila nereivi
algoritam; to bi ih unitilo.

"Ako bih", nastavio je Stratmor, "ako bih mogao da unesem malu izmenu u algoritam...
pre nego to bude objavljen..."

Pogledao ju je sa lukavim bljeskom u oima.

Bio joj je potreban samo trenutak da shvati.

Stratmor vide kako se zapanjenost ogleda u njenim oima. Uzbueno joj je objasnio svoj
plan. "Ako bih mogao da pronaem klju, mogao bih da otkljuam nau kopiju Digitalne
tvrave i unesem izmenu."

"Tajni programski kod", ree Suzan, zaboravljajui da ju je naelnik ikada slagao.

Osetila je nalet uzbuenja.

"Ba kao kod projekta Skipjack."

Stratmor klimnu glavom. "Tada bismo mogli da zamenimo Tankadov poklonfajl na

Internetu naom izmenjenom verzijom. Digitalna tvrava je japanski algoritam, niko nikada
nee posumnjati da je Agencija igrala bilo kakvu ulogu u tome. Sve to bi trebalo da uradimo
jeste da izvedemo zamenu."

Suzan je shvatila da je plan vie nego genijalan. Bio je to Stratmor.

Nameravao je da olaka objavljivanje algoritma koji je Agencija mogla da rei!

"Potpuni pristup", rekao je Stratmor. "Digitalna tvrava bi preko noi postala standard
enkripcije."

"Preko noi?" rekla je Suzan. "Kako to mislite? ak i kada bi Digitalna tvrava mogla
svuda da se nabavi i to besplatno, veina korisnika kompjutera bi se drala svojih starih
algoritama jer im je tako zgodnije.

Zato bi se prebacili na Digitalnu Tvravu?"

Stratmor se nasmeja. "Jednostavno. Kod nas procuri informacija. itav svet sazna za
postojanje Transletera." Suzan zinu od uda.
 "Jednostavno reeno, Suzan, pustimo da istina dospe na ulice. Kaimo itavom svetu da
Agencija ima kompjuter koji moe da rei svaki algoritam izuzev Digitalne tvrave."

Suzan je bila zapanjena. "Dakle, svi e pohrliti da se prebace na Digitalnu tvravu... ne

znajui da mi moemo da je reimo!"

Stratmor klimnu glavom. "Upravo tako." Nastade duga stanka. "Zao mi je to sam vas
slagao. Pokuaj da se izmeni Digitalna tvrava je prilino krupna stvar i nisam eleo da
budete umeani."

"Ja... razumem", polako je odgovorila, jo se oporavljajui od genijalnosti itave zamisli.

"Ne ide vam loe laganje."

Stratmor se zacereka. "Godine iskustva. Laganje je bio jedini nain da vas drim podalje
od te zavrzlame."

Suzan klimnu glavom. "A koliko je tano velika ta zavrzlama?"

"Gledate u nju."

Suzan se nasmei po prvi put za poslednjih sat vremena. "I plaila sam se da ete to
rei."

On slegnu ramenima. "Kada Digitalna tvrava bude tamo gde treba, obavestiu
direktora."

Suzan je bila zadivljena. Stratmorov plan je bio prava revolucija u globalnoj

obavetajnoj praksi ija se veliina nikada ranije nije mogla ni zamisliti. I pokuavao je da ga
ostvari bez iije pomoi. Uz to je i izgledalo da bi mu moglo uspeti. Klju je bio u prizemlju.
Tankado je mrtav. Tankadovog partnera su otkrili. Suzan zastade.

Tankado je mrtav. To se inilo veoma zgodnim. Pomislila je na sve lai koje joj je
Stratmor rekao i iznenada osetila kako je podilaze marci. Zbunjeno je pogledala u naelnika.
"Da li ste vi ubili Enesia Tankada?"

Stratmor je iznenaeno pogleda. Odmahnuo je glavom. "Naravno da nisam. Nije bilo

potrebe da se Tankado ubije. Zapravo, vie bi mi odgovaralo da je iv. Njegova smrt bi
mogla baciti sumnju na Digitalnu tvravu. eleo sam da ova zamena proe onoliko glatko i
neupadljivo koliko je to mogue. Prvobitni plan je bio da izvedem zamenu i pustim Tankada
da proda svoj klju."

Suzan je morala da prizna da je to imalo smisla. Tankado ne bi imao razloga da

posumnja da algoritam na Internetu nije original. Niko mu nije mogao prii izuzev njega i
Nort Dakote. Tankado nikada ne bi znao za postojanje izmene, osim ako bi se vratio
algoritmu i prouio programski kod nakon objavljivanja.

Dovoljno je dugo robovski radio na Digitalnoj tvravi da verovatno nikada vie ne bi

eleo da vidi programski kod. Suzan pusti da se informacije slegnu. Odjednom je razumela
naelnikovu potrebu za privatnou u Kriptografskom odeljenju.

Zadatak koji je imao pred sobom zahtevao je dosta vremena, kao i obazrivosti - trebalo
je napisati skriveni programski kod, ubaciti ga u kompleksni algoritam i izvesti neopaenu
zamenu na Internetu. Od izuzetne vanosti je bilo skrivanje izmene. Makar i samo
nagovetaj da je Digitalna tvrava izmenjena mogla bi unititi naelnikov plan. Tek sada je u
potpunosti shvatala zato je odluio da ostavi Transleter da radi. Ako Digitalna tvrava
treba da postane novo edo Agencije, Stratmor je eleo da bude siguran da je zaista nereiva!

"I dalje elite da odete?" upitao ju je.

Suzan podie pogled. Sada kada je sedela tamo u mraku sa velikim

Trevorom Stratmorom, njeni strahovi nekako iilee. Unoenje izmene u Digitalnu

tvravu je bila ansa da se ue u istoriju - ansa da se uini neto neverovatno dobro - i
Stratmoru bi njena pomo bila dobrodola.

Suzan se kiselo osmehnu. "Koji nam je sledei potez?"

Stratmor se ozari. Nagnuo se ka njoj i spustio ruku na njeno rame. "Hvala vam."
Nasmeio se i preao na posao. "Otii emo dole zajedno." Podigao je beretu. "Vi ete
pretraiti Hejlov terminal. Ja u paziti."

Suzan se ukoi od straha pri pomisli da treba da ode u prizemlje. "Zar ne moemo da
saekamo da Dejvid nazove i javi da ima Tankadov primerak?" Stratmor odmahnu glavom.
"to pre obavimo zamenu, to bolje.

Nita nam ak ne garantuje da e Dejvid pronai drugi primerak. Ako nekim sluajem
prsten tamo padne u pogrene ruke, vie bih voleo da smo mi ve obavili zamenu
algoritama. Tako e onaj kod koga zavri klju preuzeti nau verziju algoritma." Stratmor
podie pitolj i ustade. "Moramo da poemo po Hejlov klju."

Suzan je utala. Stratmor je bio u pravu. Bio im je potreban Hejlov klju. I to odmah.

Kada je ustala, oseala se nestabilno na nogama. Kajala se to nije snanije udarila Hejla.
Bacila je pogled na Stratmorovo oruje i odjednom oseti da joj je muka. "Stvarno biste ubili
Grega Hejla?"

"Ne." Stratmor se namrtio, zaputivi se ka vratima. "Ali nadajmo se da on to ne zna."

 ***

Ispred aerodromske zgrade u Sevilji stajao je taksi sa ukljuenim taksimetrom. Putnik

sa naoarima sa ianim okvirom gledao je kroz prozore od debelog stakla dobro osvetljene
zgrade. Znao je da je stigao na vreme.

Mogao je da vidi plavuu. Pomagala je Dejvidu Bekeru da ode do stolice. Beker je

oigledno bio ophrvan bolovima. Ne zna on jo ta je bol, pomislio je putnik.

Devojka je izvukla neki mali predmet iz depa i ispruila ga. Beker ga podie i poe da
ga prouava na svetlu. Potom ga natae na prst. Izvadio je sveanj novanica iz depa i platio
devojci. Razgovarali su jo nekoliko minuta, a potom ga devojka zagrli. Mahnula mu je,
prebacila torbu preko ramena i zaputila se preko prostrane aerodromske dvorane. Napokon,
pomislio je ovek u taksiju. Napokon.
 ***

Stratmor je izaao iz svoje kancelarije i stupio na odmorite, drei pitolj.

Suzan je ila tik iza njega, pitajui se dalije Hejl i dalje u voru 3.

Svetlost koja je dopirala sa Stratmorovog monitora bacala je jezive senke njihovih tela
kroz reetkastu platformu. Suzan prie blie naelniku. Dok su se udaljavali od vrata,
svetlost postade blea i oni zaronie u tamu. Jedina svetlost u prizemlju Kriptografskog
odeljenja poticala je od zvezda iznad njih i slabane izmaglice iza razbijenog prozora vora
3.

Stratmor se polako kretao napred, traei mesto na kojem su poinjale uske stepenice.
Prebacivi beretu u levu ruku, desnom je pipajui tragao za ogradom. Mislio je da verovatno
jednako loe gaa levom rukom, a desna mu je trebala kao oslonac. Pad niz ove stepenice
mogao je nekoga doivotno ubogaljiti, a snovi koje je Stratmor imao o svom penzionisanju
nisu ukljuivali invalidska kolica. Suzan je, zaslepljena mrakom koji je vladao ispod kupole
Kriptografskog odeljenja, silazila drei ruku na Stratmorovom ramenu. ak ni na svega
pola metra od njega nije mogla da vidi njegove obrise. Svaki put kada bi stala na metalnu
stepenicu, nogom je pipala u potrazi za ivicom.

Predomiljala se u vezi sa riskantnom posetom voru 3. Stratmor je tvrdio da Hejl ne bi

imao hrabrosti da ih napadne, ali Suzan nije bila tako ubeena u to. Hejl je bio oajan. Imao
je dve moguosti: da pobegne iz Kriptografskog odeljenja ili da ode u zatvor.

Neki glas je govorio Suzan da bi trebalo da saekaju da se Dejvid javi i da upotrebe

njegov klju, ali znala je da ne postoje garancije da e ga on uopte pronai. Pitala se gde je
toliko dugo. Potisnula je svoju zabrinutost i nastavila dalje.

Stratmor je tiho silazio. Nije bilo potrebe da upozore Hejla da dolaze. Dok su se
pribliavali podnoju stepenica, Stratmor je usporio, tragajui za poslednjim stepenikom.

Kada ga je pronaao, peta njegove sportske cipele zvecnu o vrste crne ploice. Suzan
oseti kako su mu se ramena ukoila. Stupili su u zonu opasnosti. Hejl je mogao biti bilo
gde.U daljini, sada skriveno iza Transletera, nalazilo se njihovo odredite - vor 3. Suzan se
molila da je Hejl i dalje tamo, da lei na podu i zavija od bola poput psa, to je po njoj i bio.

Stratmor pusti rukohvat i vrati pitolj u desnu ruku. Bez rei je zakoraio u tamu. Suzan
mu vre stegnu rame. Ako ga izgubi, jedini nain da ga ponovo pronae bio je da
progovori. Hejl bi ih mogao uli. Dok su se udaljavali od Sigurnosti stepenica, Suzan se setila
igara koje je kao dete igrala kasno uvee - odlazila je iz sigurnog, bila je na otvorenom. Bila je
ranjiva. Transleter je bio jedino ostrvo u prostranom crnom moru.Posle svakih nekoliko
koraka Stratmor bi zastao, spremnog pitolja, i oslunuo. Jedini zvuk koji se uo bilo je
prigueno brujanje koje je dolazilo iz dubine. Suzan je elela da ga povue natrag, na
bezbedno. inilo joj se da je vrebaju lica svuda okolo. Na pola puta do Transletera tiina
Kriptografskog odeljenja bi poremeena.Negde u tami, naizgled ba iznad njih, pitavi zvuk
se probio kroz no. Stratmor se okrenu i Suzan ga izgubi.Ispunjena strahom, Suzan isprui
ruku, pipajui u potrazi za njim. Ali naelnik je nestao. Zateturala se unapred, u nitavilo.
Piskutavi zvuk se i dalje uo. Bio je blizu. Suzan se okrenu u mraku. Zaulo se utanje odee
i iznenada pitanje prestade. Suzan se ukopa u mestu. Trenutak kasnije, kao u nekoj od
njenih najgorih nonih mora iz detinjstva, pojavi se nekakvo oblije. Lice se materijalizovalo
tik ispred nje. Bilo je jezivo i zeleno. Bilo je to lice demona, otre senke koje su jurnule navie,
preko izoblienih crta. Odskoila je. Okrenula se da potri, ali ju je neto zgrabilo za
ruku."Ne mrdajte!" naredilo je.

Za trenutak je pomislila da je u ta dva uarena oka videla Hejla. Ali glas nije bio
njegov. I dodir je bio suvie nean. Bio je to Stratmor. Osvetljavao ga je predmet koji je
upravo izvukao iz depa. Telo joj se opusti sa olakanjem. Osetila je kako ponovo poinje da
die. Predmet u Stratmorovoj ruci je imao nekakav elektronski LED displej koji je sijao
zelenkastom svetlou.

"Prokletstvo", opsovao je Stratmor sebi u bradu. "Moj novi pejder." Sa prezirom je

zurio u novi SkyPager koji je drao na dlanu. Zaboravio je da ukljui vibraciju i iskljui
zvono. Ironija je u tome to je otiao u lokalnu prodavnicu elektronike da bi kupio taj ureaj.
Platio je gotovinom kako bi ostao anoniman; niko nije znao bolje od njega koliko je paljivo
Agencija nadzirala sopstvene ljude - a digitalne poruke koje je slao i primao preko tog
pejdera bile su neto stoje Stratmor definitivno eleo da sauva samo za sebe.

Suzan se nelagodno obazre oko sebe. Ako Hejl i nije znao da dolaze, sada zna. Stratmor
pritisnu nekoliko tipki i proita poruku. Tiho je zagunao. Loe vesti iz panije - ne od
Dejvida Bekera, nego od druge osobe koju je poslao u Sevilju.
 ***

Skoro pet hiljada kilometara odatle, kombi za mobilno osmatranje jurio je mranim
ulicama Sevilje. U tajnosti ga je naruila Agencija iz vojne baze Roli. Dvojica ljudi u njemu
bili su napeti.Nije to prvi put da dobijaju hitna nareenja iz Fort Mida, ali ona obino nisu
dolazila sa tako visokog poloaja.

Agent za volanom viknu preko ramena. "Ima li traga naem oveku?" Njegov partner
nije skidao pogled sa slike koja se videla na iroko ugaonom videomonitoru na krovu. "Ne.
Vozi dalje."
 ***

Ispod zamrene gomile kablova, Daba se preznojavao. Jo je bio na leima sa

minijaturnom lampom stisnutom meu zubima. Navikao se da preko vikenda radi do kasno;
mirniji asovi u Agenciji su esto jedina prilika kada je mogao da se bavi odravanjem
hardvera. Dok je pomerao usijanu lemilicu kroz lavirint ica iznad sebe, kretao se izuzetno
paljivo; ako bi spalio bilo koju od oplata koje su visile odozgo, to bi bila katastrofa.

Samo jo desetak centimetara, mislio je. Posao je trajao daleko due nego to je
oekivao.

Ba dok je prislanjao vrh lemilice na poslednji komad metala za lemljenje, mobilni

telefon mu prodorno zazvoni. Daba se trgnu, ruka mu se zatrese i velika kap vrelog, tenog
olova kanu mu na ruku.

"Sranje!" Ispustio je lemilicu i praktino progutao lampu. "Sranje! Sranje! Sranje!"

Mahnito je trljao kap metala za lemljenje koja se hladila. Kap se otkotrlja, ostavljajui
poprilinu oteklinu. ip koji je pokuavao da zalemi je ispao i udario ga u glavu.
"Prokletstvo!"

Telefon mu je ponovo zvonio. Nije obraao panju na njega.

"Mid", opsovao je sebi u bradu. Prokleta da si! Sa Kriptografskim odeIjenjem je sve u

redu! Telefon je i dalje zvonio. Daba se vrati poslu, postavljajui novi ip. Minut kasnije ip
je bio na mestu, ali telefon mu je i dalje zvonio. Za ime sveta, Mid! Odustani!

Telefon je zvonio jo petnaest sekundi i naposletku prestade. Daba odahnu sa

olakanjem.

ezdeset sekundi kasnije interfon iznad njega zapucketa.

"Moli se glavni tehniar Sigurnosti sistema da se javi glavnoj centrali radi poruke."
Daba zakoluta oima u neverici. Ne odustaje, zar ne? Odluio je da se oglui o poziv.

Stratmor je vratio svoj SkyPager u dep i provirio kroz mrak ka voru 3.

Posegnuo je za Suzaninom rukom. "Hajdemo." Ali prsti im se ne dotakoe.

Zauo se dugi, grleni urlik odnekud iz mraka. Pojavilo se neko ogromno oblije -
kamion koji je jurio bez upaljenih svetala. Sekund kasnije, dolo je do sudara i Stratmor je
klizio preko poda. Bio je to Hejl. Odao ih je pejder.

Suzan u kako bereta pada. Za trenutak je stajala kao ukopana, ne znajui kuda da
potri, ta da uradi.

Instinkt joj je govorio da pobegne, ali nije znala lozinku za lift. Srce joj je govorilo da
pomogne Stratmoru, ali kako? Dok se okretala u oajanju, oekivala je da zauje zvuke borbe
na ivot i smrt na podu, ali nije se ulo nita. Sve je odjednom utihnulo - kao da je Hejl
udario naelnika i potom nestao.
 Suzan je ekala, napreui oi u mraku, nadajui se da Stratmor nije povreen. Nakon,
kako joj se inilo, itave venosti, proaputala je: "Naelnie?" Jo dok je to izgovarala,
shvatila je da je pogreila. Sekund kasnije Hejlov miris se pojavi iza nje. Suvie kasno se
okrenula. Bez upozorenja, poela je da se uvija, da se bori za vazduh. Bila je zdrobljena i
stegnuta, licem naspram Hejlovih grudi.

"Jaja me ubijaju", prodahtao joj je Hejl u uho.

Suzanina kolena popustie. Zvezde na kupoli poee da se vrte iznad nje.

Hejl vrsto stegnu Suzan oko vrata i zaurla u tamu. "Naelnie, drim vau dragu.
elim da izaem odavde!"

Tiina je bila jedini odgovor na njegove zahteve. Hejlov stisak se pojaa. "Slomiu joj
vrat!"

Zvuk natezanja pitolja se zauo tik iza njih. Stratmorov glas je bio smiren i pribran.
"Pustite je."

Suzan zadrhta od bola. "Naelnie!"

Hejl okrenu Suzan ka smeru iz kog je dopirao glas. "Ako pucate, pogodiete vau
dragocenu Suzan. Jeste li spremni na taj rizik?"

Stratmorov glas im se priblii. "Pustite je."

"Nema anse. Ubiete me."

"Nikoga ja neu ubiti."

"Oh, stvarno? Recite to artrukijanu!"

Stratmor se priblii jo vie. "artrukijan je mrtav.?"

"Ma stvarno. Vi ste ga ubili. Video sam!"

"Prekinite s tim, Greg", mirno je rekao Stratmor.

Hejl jae stegnu Suzan i proaputa joj u uho:

"Stratmor je gurnuo artrukijana - kunem se!"

"Ona nee nasesti na tu "zavadi pa vladaj" strategiju", ree Stratmor, pribliavajui se.

"Pustite je."

Hejl prosikta u tamu: "artrukijan je bio samo klinac, za ime Boga! Zato ste to uradili?
Da biste zatitili svoju malu tajnu?" Stratmor je ostao pribran. "Kakvu malu tajnu?"

"Znate vi prokleto jebeno dobro kakvu tajnu! Digitalnu tvravu!"

"Opa", mrmljao je Stratmor prezrivo, glasa poput sante leda. "Dakle znate za Digitalnu
tvravu. Ve sam poeo da mislim da ete i to poricati."

"Jebite se."

"Dovitljiva odbrana."
 "Vi ste budala", proitao je Hejl. "Za vau informaciju, Transleter se pregreva."

"Zaista?" zakikota se Stratmor.

"Da pogodim - trebalo bi da otvorim vrata i pozovem Sistemsku Sigurnost?"

"Tano", odvrati Hejl. "Bili biste idiot da to ne uinite."

Ovog puta se Stratmor glasno nasmeja. "To je ta vaa velika ideja? Transleter se
pregreva, dakle otvorite vrata i pustite nas napolje?"

"To je istina, do avola! Bio sam u podnivoima! Pomono napajanje ne dovodi dovoljno
freona!"

"Hvala na savetu", ree Stratmor. "Ali Transleter ima automatsko gaenje; ako se
pregreje, Digitalna tvrava e se sama od sebe zaustaviti."

Hejl se podrugljivo naceri. "Vi ste ludi. ta mene, koji moj, briga da li e Transleter
eksplodirati?Prokletu mainu bi svakako trebalo zakonom zabraniti."

Stratmor uzdahnu. "Deja filozofija radi samo kada su deca u pitanju, Greg.

Pustite je."

"Pa da moete da me ubijete?"

"Neu vas ubiti. Samo elim klju."

"Kakav klju?"

Stratmor ponovo uzdahnu. "Onaj koji vam je poslao Tankado."

"Nemam pojma o emu govorite."

"Laljive!" uspe da procedi Suzan. "Videla sam Tankadove poruke na tvom nalogu!"

Hejl se ukoi. Okrenu Suzan prema sebi. "Bila si na mom nalogu?" "A ti si prekinuo rad
"tragaa"", brecnu se ona.

Hejl oseti kako mu pritisak raste do neba. Mislio je da e uspeti da zataka tragove; nije
imao pojma da je Suzan znala ta je uradio. Nije ni bilo udo to nije poverovala ni u jednu
re koju je rekao. Hejl je oseao kako zidovi poinju da se obruavaju na njega. Znao je da
nikada nee uspeti da se priom izvue iz ovoga - ne na vreme. U oajanju joj proaputa:
"Suzan... Stratmor je ubio artrukijana!"

"Pustite je", ree Stratmor ravnodunim glasom. "Ne veruje vam."

"A i zato bi?" odvrati Hejl kao iz topa."Laljivi skote! Isprali ste joj mozak! Govorite joj
samo ono to odgovara vaim namerama! Da li ona zna ta zaista planirate da uradite sa
Digitalnom tvravom?" "A ta bi to bilo?" izazivao ga je Stratmor.

Hejl je znao da e ono to se spremao da kae biti ili karta koja e ga dovesti do slobode
ili osuda na smrt. Duboko je uzdahnuo i krenuo na sve ili nita. "Planirate da ubacite izmenu
u Digitalnu tvravu."

Njegove rei su naile na tiinu koja je odavala zapanjenost. Hejl je znao da je pogodio
pravo u metu.
 inilo se da je Stratmorova nepokolebljiva pribranost stavljena pred iskuenje.

"Ko vam je to rekao?" pitao je glasom u kojem se mogla osetiti napetost.

"Proitao sam", ree samozadovoljno Hejl, pokuavajui da trenutak preokrene u svoju

korist. "U jednom od vaih planova."

"Nemogue. Ja nikada ne tampam moje planove."

"Znam. Proitao sam ga direktno na vaem kompjuteru."

Stratmor mu nije verovao. "Uli ste u moju kancelariju?"

"Ne. pijunirao sam vas iz vora 3." Hejl se na silu samopouzdano zakikota. Znao je da
e mu biti potrebne sve pregovarake vetine koje je nauio u marincima da se iz
Kriptografskog odeljenja izvue iv.

Stratmor se priblii, sa beretom uperenom u njega u mraku. "Kako znate za izmenu?"

"Rekao sam vam, pijunirao sam va nalog."

"Nemogue."

Hejl se na silu drsko naceri. "To je jedan od problema koje imate kada zaposlite najbolje,
naelnie - ponekad su bolji i od vas."

"Mladiu", siktao je Stratmor, "ne znam odakle vam ta informacija, ali uvalili ste se
preko glave. Odmah ete pustiti gospoicu Fleer ili u pozvati obezbedenje i narediti da vas
doivotno ostave u zatvoru."

"Neeto to uraditi", ree jednostavno Hejl. "Ako pozovete obezbedenje, to e vam

pokvariti planove.Sve u im ispriati." Hejl zastade. "Ali ako me lepo pustite da odem,
nikada neu rei ni re o Digitalnoj tvravi."

"Nema pogodbe", odvrati brzo Stratmor. "elim klju."

"Nemam nikakav jebeni klju!"

"Dosta s laima!" zaurlao je Stratmor. "Gde je?"

Hejl jae stegnu Suzanin vrat. "Pustite me da odem, ili e ona umreti!" Trevor Stratmor
je u svom ivotu esto bio u situaciji da mnogo toga rizikuje, i znao je da je Hejl u veoma
opasnom stanju uma. Mladi kriptograf je sam sebe saterao u oak, a protivnik koji je sateran
u oak je uvek najopasniji - oajan i nepredvidiv.

Stratmor je znao da e njegov sledei potez biti kljuan. Suzanin ivot je zavisio od toga
- a takoe i budunost Digitalne tvrave. Stratmor je znao da prvo mora da umanji napetost
situacije. Nakon podue pauze uzdahu.

"U redu, Greg. Pobedili ste. ta elite da uradim?"

Muk. inilo se da Hejl nije siguran kako da odgovori na naelnikov pomirljiv ton. Malo
je popustio pritisak na Suzanin vrat.

"P-pa", promucao je, a glas mu je odjednom zadrhtao. "Prvo ete mi predati svoj pitolj.
Oboje polazite sa mnom."
 "Taoci?" Stratmor se hladno nasmeja. "Greg, moraete da smislite neto bolje. Odavde
do parkinga emo naii barem na desetinu naoruanih uvara."

"Nisam budala", brecnu se Hejl. "Idemo vaim liftom.Suzan polazi sa mnom!

Vi ostajete!"

"Mrsko mi je to moram ovo da vam kaem", odgovori Stratmor, "ali u liftu nema
struje."

"Gluposti!" planu Hejl. "Lift pokree struja iz glavne zgrade! Video sam nacrt!"

"Ve smo ga probali", promuca Suzan, pokuavajui da pomogne. "Ne radi."

"Oboje toliko lupetate da je to neverovatno." Hejl pojaa stisak. "Ako lift ne radi,
prekinuu rad Transletera i osposobiti glavno napajanje." "Za lift je potrebna lozinka", uspela
je da svadljivo procedi Suzan.

"Vrlo vano." Hejl se nasmejao. "Siguran sam da e je naelnik podeliti sa mnom.Zar ne,
naelnie?" " Nipoto", prosiktao je Stratmor.

Hejl se razgnevi. "Sluaj me sada, matori - evo kako emo! Pustie Suzan i mene da
odemo tvojim liftom, voziemo se nekoliko sati, a potom u je pustiti."

Stratmor je oseao da su se ulozi poveali. On je uvalio Suzan u ovo, i on je morao da je

izvue. Glas mu je i dalje bio postojan poput stene.

"A ta je sa mojim planovima za Digitalnu tvravu?"

Hejl se nasmeja. "Moe da napie i ubaci svoju izmenu -ja neu rei ni re." Potom
mu glas zadobi nekakav pretei prizvuk. "Ali onog dana kada posumnjam da me nadgleda,
itavu priu u izneti novinarima. Rei u im da je Digitalna tvrava izmenjena, i unitiu
itavu ovu jebenu organizaciju!" Stratmor je za trenutak razmiljao o Hejlovoj ponudi. Bila je
jasna i jednostavna. Suzan e ostati u ivotu, a Digitalna tvrava e dobiti svoj skriveni
programski kod. Dokle god Stratmor ne bude dirao Hejla, izmena e ostati tajna. Stratmor je
znao da Hejl nee moi dugo da dri usta zatvorenima. A ipak.. to to je znao za Digitalnu
tvravu bilo mu je jedino osiguranje - moda e biti pametan. ta god da se dogodi, Stratmor
je znao da bi Hejl kasnije mogao biti uklonjen ako to bude neophodno.

"Odlui se, matori!" izazivaki ree Hejl. "Kreemo li ili ne?" Hejlove ruke se stegue oko
Suzan.

Stratmor je znao da e Suzan ostati u ivotu ako ovog trenutka podigne slualicu i
pozove obezbeenje.

Mogao je da se kladi ivotom u to. Jasno je mogao da vidi ta bi se dogodilo. Taj poziv
bi u potpunosti iznenadio Hejla. Uspaniio bi se i, kada bi se naao suoen sa itavom
jednom malom vojskom, ne bi mogao nita da uradi.

Ubrzo bi se predao. Ali ako pozovem obezbeenje, mislio je Stratmor, moj plan e biti
uniten.

Hejl ponovo pojaa stisak. Suzan uzviknu od bola. "ta si odluio?" povika Hejl.

"Da li da je ubijem?"
 Stratmor je razmatrao mogunosti. Ako dozvoli da Hejl odvede Suzan iz
Kriptografskog odeljenja, nita nije mogao znati zasigurno. Hejl bi se mogao voziti okolo
neko vreme, a potom se parkirati u umi. Imao bi pitolj... Stratmoru se okrenu eludac. Nije
mogao da zna ta bi se moglo desiti pre nego to bi Hejl oslobodio Suzan... ako bi je uopte
oslobodio. Moram da pozovem obezbeenje, odluio je Stratmor. ta mi drugo preostaje?
Zamislio je Hejla na sudu, kako govori sve to zna o Digitalnoj tvravi.
Moj plan e propasti, mora da postoji neko drugo reenje.

"Odlui!" povikao je Hejl, povlaei Suzan ka stepenicama.

Stratmor ga nije sluao. Ako je morao da dozvoli da njegovi planovi budu uniteni da bi
spasao Suzan, onda neka bude tako - nita nije vredno toga da je izgubi. Suzan Fleer je bila
cena koju je Trevor Stratmor odbijao da plati.

Hejl zavrnu Suzaninu ruku iza njenih lea i savi je na jednu stranu.

"Ovo ti je poslednja ansa, matori! Daj mi taj pitolj!"

Stratmorove misli su i dalje jurile munjevitom brzinom, tragajui za drugaijim

reenjem. Uvek postoje drugaija reenja! Naposletku je progovorio - tiho, gotovo tuno.

"Ne, Greg, ao mi je. Jednostavno ne mogu da te pustim."

Hejl jedva da je progovorio od oka. "Molim!"

"Pozvau obezbeenje."

Suzan je progovorila bez daha. "Naelnie! Nemojte!"

Hejl pojaa stisak. "Ako pozove obezbeenje, ona je mrtva!"

Stratmor skide mobilni telefon sa pojasa i ukljui ga. "Blefira, Greg."

"Nikada to nee uraditi!" urlao je Hejl. "Progovoriu! Unitiu tvoj plan! Samo vas
nekoliko sati deli od vaeg sna! Nee vie biti Transletera. Nee vie biti ogranienja - samo
slobodne informacije. To je ivotna ansa! Nee dozvoliti da ti promakne!"

Stratmorov glas je bio poput elika. "Videe."

"Ali - ta je sa Suzan?" Hejl je mucao. "Ako okrene taj broj, ona e umreti!"

Stratmor je bio nepokolebljiv. "Spreman sam da preuzmem taj rizik." "Glupost! Vie ti
se die na nju nego na Digitalnu tvravu! Poznajem te! Nee rizikovati!"

Suzan je htela da mu se ljutito suprotstavi, ali je Stratmor pretee. "Mladiu! Ti me ne

poznaje. Posao mi je da rizikujem. Ako hoe da igra surovo, hajde da tako igramo!" Poeo
je da ukucava broj. "Pogreno si me procenio, deko! Niko ne moe da ugrozi ivote mojih
zaposlenih i da se izvue!" Podigao je telefon i zaurlao u slualicu: "Centrala! Pozovite mi
obezbeenje!" Hejl poe da davi Suzan.

"Ja - ubiu je. Kunem se!"

"Nee uiniti nita slino!" suprotstavi mu se Stratmor. "Ako ubije Suzan, samo e
stvari pogor.. "
 Zaustavio se i pribio telefon uz usta. "Obezbeenje! Ovde je naelnik Trevor Stratmor.
Imamo taoce u Kriptografskom odeljenju! Poaljite ljude ovamo! Da, sada, do avola!
Takoe imamo i kvar na generatoru. elim da se premosti struja sa nekog od raspoloivih
spoljanjih izvora napajanja. elim da svi sistemi rade u roku od pet minuta!

Greg Hejl je ubio jednog od mojih mlaih tehniara Sigurnosti sistema. Uzeo je za taoca
mog vieg kriptografa. Imate dozvolu da upotrebite suzavac na svima nama ako je to
potrebno! Ako gospodin Hejl ne bude saraivao, neka ga snajperisti ubiju. Ja preuzimam
punu odgovornost. Uinite to odmah!"

Hejl je nepokretno stajao - obamro od neverice. Stisak kojim je drao Suzan oslabi.

Stratmor uz tresak sklopi telefon i gurnu ga natrag za pojas. "Ti si na potezu, Greg."
 ***

Beker je stajao zamagljenog pogleda pored telefonske govornice u

aerodromskoj dvorani. Uprkos tome to ga je lice peklo i to je oseao neodreenu muninu,
bio je odlino raspoloen. Bilo je gotovo. Zaista gotovo.

Putovao je kui. Prsten na njegovom prstu bio je gral za kojim je tragao. Podigao je ruku
ka svetlu i mirkajui pogledao zlatni prsten. Nije mogao dovoljno dobro da izotri pogled
da bi uspeo da proita ta pie, ali inilo se da natpis nije bio na engleskom.

Prvi znak je bio ili Q, ili O, ili nula - oi su ga suvie bolele da bi mogao da razazna.
Beker je prouavao prvih nekoliko znakova. Nisu imali nikakvog smisla. Ovo je od znaaja
za nacionalnu Sigurnost?

Beker je uao u telefonsku govornicu i poeo da okree Stratmorov broj. Pre nego to je
ukucao pozivni broj za inostranstvo, zauo se snimak poruke. "Todos los circuitos estan
ocupados", rekao je glas. "Molimo vas da spustite slualicu i pokuate kasnije." Beker se
namrti i spusti slualicu. Bio je zaboravio: dobiti vezu sa inostranstvom iz panije je pitanje
vremena i sree. Morae da pokua ponovo za nekoliko minuta.

Upinjao se da se ne obazire na peckanje bibera u oima, koje je postepeno slabilo.

Megan mu je rekla da e mu biti samo jo gore ukoliko bude trljao oi; nije mogao to ni da
zamisli. Budui nestrpljiv, pokuao je ponovo sa telefonskim pozivom. I dalje nije mogao da
dobije izlaz. Nije mogao due da eka - oi su mu gorele; morao je da ih ispere vodom.
Stratmor e morati da saeka za trenutak. Napola slep, Beker se zaputio ka toaletu.

Zamagljeni prizor kolica za ienje i dalje je stajao ispred toaleta za mukarce, i Beker
se ponovo okrenu ka vratima na kojima je pisalo DAMAS. Uinilo mu se da je unutra zauo
nekakve zvuke. Pokucao je.

"Hola?" Tiina.

Verovatno je to Megan, pomislio je. Trebalo je da utue pet sati, koliko ju je delilo od
leta, i rekla je da e ribati ruku sve dok ne bude ista. "Megan?" viknuo je. Ponovo je
pokucao. Nije bilo odgovora. Beker gurnu vrata. "Ima li koga?" Uao je. inilo se da je
kupatilo prazno. Slegnuo je ramenima i priao umivaoniku.

Umivaonik je i dalje bio prljav, a voda hladna. Beker je oseao kako mu si rasteu pore
dok je pljuskao vodu po oima. Bol je poeo da slabi, i izmaglica poe postepeno da se
razilazi. Pogledao se u ogledalu. Izgledao je kao da je danima plakao.

Obrisao je lice rukavom sakoa i odjednom mu sinu. Od sveg uzbuenja, zaboravio je

gde se nalazi. Bio je na aerodromu! Negde tamo na pisti, u jednom od tri privatna hangara na
seviljskom aerodromu, nalazio se Lir-det koji je ekao da ga poveze kui. Pilot je vrlo jasno
rekao: Imam nareenje da ostanem ovde sve dok se ne vratite.

Bilo je teko poverovati, mislio je Beker, da se posle svega naao tamo odakle je i
krenuo.
 Pa ta ekam?-nasmejao se. Pilot sigurno moli da poalje poruku Stratmoru preko
radija! Kikoui se u sebi, Beker baci pogled u ogledalo i popravi kravatu. Spremao se da
poe kada mu panju privue odraz neega iza njega. Okrenuo se.

Jedan kraj Meganine torbe je virio ispod delimino otvorenih vrata pregratka.

"Megan?" pozvao ju je. Nije bilo odgovora. "Megan?"

Beker prie pregratku. Snano je zakucao na vrata. Nita. Blago je gurnuo vrata.
Otvorila su se.

Beker se trudio da zatomi uzvik uasa. Megan je bila na toaletnoj olji, oiju prevrnutih
nagore. Iz rupe od metka posred ela krv joj je curila na lice. "On, Isuse!" povikao je
prestravljeno.

"Esta muerta", jedva ljudski glas zakriao je iza njega. "Mrtva je." Bilo je kao u snu.

Beker se okrenu. "Senor Beker?" upitao je ovek.

Beker je zapanjeno posmatrao oveka koji je ulazio u toalet. Izgledao je neobino

poznato.

"Soy Hulohot", rekao je ubica. "Ja sam Hulohot." Deformisane rei kao da su poticale iz
dubina njegovog stomaka. Hulohot isprui ruku. "El anillo. Prsten." Beker je tupo zurio u
njega.

ovek spusti ruku u dep i izvadi pitolj. Podigao je oruje i uperio ga Bekeru u glavu.
"El anillo."

U jednom trenutku, Beker oseti neto to nikada ranije nije. Kao voeni nekakvim
podsvesnim instinktom za preivljavanjem, svi miii u telu mu se istovremeno napregnue.
Poleteo je kroz vazduh u trenutku kad se razlegao pucanj. Beker se srui povrh Megan.
Metak je udario o zid iza njega.

"Mierda!" prosiktao je Hulohot. Dejvid Beker se nekako, u poslednjem moguem

trenutku, bacio i sklonio sa puta. Ubica mu je prilazio.

Beker se podie sa mrtve tinejderke. Koraci su mu se pribliavali. Disanje. Natezanje

pitolja.

"Adios", proaputao je ovek u trenutku kada je jurnuo poput pantera, zamahnuvi

pitoljem u pregradak.

Pitolj je opalio. Neto crveno je sevnulo. Meutim, nije to bila krv. Nekakav predmet
se pojavio niotkuda, izleteo iz kabine i pogodio ubicu u grudi, zbog ega je njegov pitolj
opalio deli sekunde prerano.

Bila je to torba.

Beker izlete iz kabine. Zario je rame u ovekove grudi i odgurnuo ga ka umivaoniku.

Zauo se tresak lomljenja kostiju. Ogledalo se razbilo. Pitolj je ispao. Dvojica ljudi se sruie
na pod. Beker se otrgnu i baci se ka izlazu. Hulohot je batrgao u potrazi za orujem, okrenuo
se i opalio. Metak se zario u vrata toaleta koja su se sa treskom zatvarala.
 Pusto prostranstvo aerodromske dvorane prostiralo se pred Bekerom poput pustinje
koju je bilo nemogue prei. Noge su mu jurile bre nego to je ikada znao da mogu da se
kreu.

Dok je uleteo u pokretna vrata, pucanj se razlegao za njim. Stakleno okno ispred njega
rasulo se u pljusak staklia. Beker upre rame o okvir i vrata se pokrenue. Trenutak kasnije,
teturajui je izleteo na plonik. Jedan taksi je ekao.

"Dejame entrar!" viknuo je Beker, udarajui po zakljuanim vratima. "Pustite me unutra!"

Voza je odbio; muterija sa naoarima sa ianim okvirom je traila da je saeka. Beker se
okrenu i ugleda Hulohota kako uri preko aerodromske dvorane, s pitoljem u ruci. Beker
baci pogled na svoju malu vespu na ploniku.

Mrtav sam.

Hulohot izlete kroz pokretna vrata ba na vreme da vidi kako Beker uzalud pokuava
da pokrene vespu. Hulohot se osmehnu i podie pitolj.

Saug! Beker je petljao sa ruicama ispod rezervoara za benzin. Ponovo je skoio na

startnu pedalu.

Zakaljao se i utihnuo. "El anillo. Prsten." Glas mu je bio blizu.

Beker je podigao pogled. Ugledao je cev pitolja. Bubanj se okretao. Ponovo sa bacio na
pedalu.

Hulohotov pucanj je promaio Bekerovu glavu ba u trenutku kad se mali motor

pokrenuo i jurnuo napred. Beker se grevito uhvatio kad je motorcikl odskoio o zatravljeni
ivinjak i zateturao se oko ugla zgrade, izlazei na pistu. Razljuen, Hulohot jurnu ka taksiju
koji ga je ekao. Nekoliko sekundi kasnije, zapanjeni voza je leao na trotoaru i gledao kako
njegov taksi nestaje uz kripu guma u oblaku praine.
 ***

Kada je zaprepaeni Greg Hejl poeo da shvata sav znaaj naelnikovog poziva
upuenog obezbeenju, osetio je kako gubi snagu pod naletom panike.

Obezbeenje dolazi! Suzan poe da klizi iz njegovog stiska. Hejl se prenu, zgrabi je oko
struka i povue natrag.

"Pusti me!" povikala je, a glas joj je odzvanjao ispod kupole.

Hejlov mozak je radio u petoj brzini. Naelnikov poziv ga je krajnje iznenadio. Stratmor
je pozvao obezbeenje! rtvuje svoje planove za Digitalnu tvravu! Hejl nikada ne bi
pomislio da e naelnik dozvoliti da mu Digitalna tvrava isklizne iz ruku. Ta izmena mu je
bila ivotna ansa.

Dok ga je obuzimala panika, Hejlu se inilo da se njegov mozak poigrava sa njim.

Video je cev Stratmorovog pitolja gde god bi pogledao. Poeo je da se okree, drei Suzan
priljubljenu uz sebe, pokuavajui da uskrati naelniku priliku da puca. Gonjen strahom,
Hejl je povukao Suzan naslepo ka stepenicama. Za pet minuta e se upaliti svetla, vrata e se
otvoriti i ekipa za hitne sluajeve e pohrliti unutra.

"Boli me!" uspela je da prozbori Suzan. Borila se za dah dok se posrui kretala u ritmu
Hejlovih oajnikih pirueta.

Hejl je za trenutak razmiljao o tome da je pusti i pohrli ka Stratmorovom liftu - ali to je

bilo ravno samoubistvu. Nije znao lozinku. Pored toga, znao je da je izvan Agencije bez taoca
bio gotov. ak ni njegov lotus nije mogao da pobegne floti helikoptera Agencije. Samo e
Suzan spreiti Stratmora da me ne ubije i tako ukloni s puta!

"Suzan", poe Hejl, povlaei je ka stepenicama. "Poi sa mnom! Kunem se da te neu

povrediti!"

Dok se Suzan opirala, Hejl je shvatio da su se pojavili novi problemi. ak i kada bi

nekako uspeo da otvori Stratmorov lift i povede Suzan sa sobom, ona bi mu se bez sumnje
opirala itavim putem ka izlazu iz zgrade.

Hejl je sasvim dobro znao da se Stratmorov lift zaustavlja samo na jednom mestu:
"Podzemnom autoputu", zabranjenom lavirintu podzemnih prilaznih tunela kojima se se
monici Agencije u tajnosti kretali. Hejl nije imao nameru da se izgubi u lagumima Agencije,
sa taocem koji mu se opire. Bila bi to smrtonosna zamka. ak i ako bi izaao, shvatio je, nije
imao pitolj. Kako e prevesti Suzan preko parkinga? Kako e voziti?

Setio se saveta jednog od svojih profesora vojne taktike u mornarici: Ako prisiljava
ruku, upozoravao ga je glas, ona e ti se opirati. Ali ako ubedi um da misli ono to ti eli da
misli, tada ima saveznika.

"Suzan", uo je sebe kako govori, "Stratmor je ubica! Ovde si u opasnosti!"

inilo se da ga Suzan ne uje. Hejl je znao da je to besmislen pokuaj; Stratmor nikada

ne bi povredio Suzan, i ona je to znala.
 Hejl se naprezao da vidi u mraku, pitajui se gde se krije naelnik. Stratmor je
odjednom zautao, a to je u Hejlu probudilo jo veu paniku. Oseao je da mu vreme istie.
Obezbeenje je trebalo da stigne svakog trenutka. Prikupivi snagu, Hejl obavi ruke oko
Suzaninog struka i snano je povue uz stepenice. Zakaila se petama za prvi stepenik i
povukla ga unatrag. Ali nije vredelo - Hejl je bio snaniji.

Hejl se paljivo povlaio uz stepenice, vukui Suzan za sobom. Moda bi mu bilo lake
da ju je gurao ispred sebe, ali svetlo je dopiralo sa odmorita iznad njih, od Stratmorovih
monitora. Kada bi Suzan ila prva, Stratmor bi lako mogao da pogodi Hejlova lea. Ovako,
budui da je vukao Suzan za sobom, Hejl je imao ivi tit izmeu sebe i prizemlja
Kriptografskog odeljenja.

Kada se naao negde na treini puta, Hejl oseti kretanje u podnoju stepenica. Stratmor
se pokrenuo! "Ne pokuavajte nita, naelnie", prosiktao je. "Samo ete je ubiti."

Hejl je ekao. Meutim, ula se samo tiina. Paljivo je oslunuo. Nita. U podnoju
stepenica sve je bilo nepomino. Da li mu se privia? Nije ni bilo vano. Stratmor nikada ne
bi rizikovao da puca dok je Suzan bila izmeu njih. Meutim, dok se povlaio uz stepenice
teglei Suzan za sobom, dogodilo se neto neoekivano.

Zauo se slabaan tup udarac na odmoritu iza njega. Hejl zastade. Adrenalin mu je
skoio. Da li je Stratmor klisnuo gore? Instinkt mu je govorio da je Stratmor u podnoju
stepenica. Ali tada, iznenada, ponovo - ovog puta glasnije, zau jasan zvuk koraka na
gornjem odmoritu!

Uasnut, Hejl je uvideo svoju greku. Stratmor je na odmoritu iza mene! Moja lea su
mu otvorena meta!

U oajanju, on okrenu Suzan tako da je bila iznad njega i poe da se povlai unatrag,
niz stepenice.

Kada je stigao do poslednjeg stepenika, uznemireno je pogledao ka odmoritu i

povikao:

"Povucite se, naelnie! Povucite se ili u joj slomiti..." Drka berete je munjevito
zaparala vazduh u podnoju stepenica i sruila se na Hejlovu lobanju.

Oslobodivi se Hejla koji se stropotao na zemlju, Suzan se zbunjeno okrenula. Stratmor

je zgrabi i povue k sebi, obuhvatajui rukama njeno drhtavo telo. "Pssst", teio ju je. "Ja sam.
Dobro ste."

Suzan se tresla. "Naelnie,, " rekla je bez daha, ne uspevajui da se pribere. "Mislila
sam... mislila sam da ste gore... ula sam..."

"Polako", proaputao je. "uli ste kako sam bacio svoje cipele gore na odmorite."

Suzan poe da plae i da se smeje u isto vreme. Naelnik Stratmor joj je upravo spasao
ivot. Dok je stajala tako u tami, Suzan oseti kako je obliva oseaj olakanja. Meutim, nije
bila liena oseanja krivice; dolazilo je obezbeenje. Budalasto je dozvolila da je Hejl uhvati, i
da je upotrebi protiv Stratmora. Suzan je znala da je naelnik platio visoku cenu da je spase.

"ao mi je", rekla je.

 "Zbog ega?"

"Zbog vaih planova vezanih za Digitalnu tvravu... Propali su."

Stratmor odmahnu glavom. "Ni najmanje."

"Ali... ali ta je sa obezbeenjem? Bie ovde svakog trenutka. Neemo imati vremena
da... "

"Obezbeenje ne dolazi, Suzan. Imamo sve vreme ovog sveta." Suzan nita nije
shvatala. Ne dolaze? "Ali telefonirali ste..." Stratmor se zacereka. "Najstariji trik na svetu.
Odglumio sam poziv."
 ***

Bekerova vespa je bez sumnje bila najmanje prevozno sredstvo koje je ikada jurilo
seviljskom pistom.

Zujanje koje je moglo da postigne maksimalnu brzinu od 80 kilometara na as liilo je

vie na motornu testeru nego na motorcikl i na nesreu je bilo daleko ispod potrebne sile za
poletanje.

U bonom retrovizoru Beker je video kako se taksi zaljuljao iza ugla i izleteo na
neosvetljenu pistu, oko tristo pedeset metara iza njega. Odmah je poeo da ga sustie. Beker
usmeri pogled napred. U daljini, na oko pola kilometra, obrisi avionskih hangara su se
ocrtavali na nonom nebu. Pitao se da li e ga taksi sustii na toj razdaljini. Znao je da bi
Suzan za dve sekunde mogla da prorauna koliko je anse imao. Iznenada je osetio strah
kakav jo nije bio upoznao. Spustio je glavu i okrenuo ruicu najvie to je mogao. Vespa je
bila na granici mogunosti. Pretpostavljao je da taksi iza njega ide gotovo dva puta bre od
njega. Usredsredio je pogled na tri zgrade koje su se videle u daljini. Ona srednja. Tamo je
lirdet. Odjeknuo je pucanj.

Metak se zario u pistu, na nekoliko metara iza njega. Beker se osvrnu. Ubica je bio
nagnut kroz prozor i ciljao. Beker naglo skrenu i boni retrovizor mu se razlete u kii stakla.
Kroz upravlja je osetio silinu udara metka. Svom teinom je legao na njega. Neka mi je Bog
na pomoi. Neu uspeti!

Pista pred Bekerovom vespom je postajala sve osvetljenija. Taksi se pribliavao, a

njegova svetla su bacala jezive senke niz pistu. Zauo se pucanj. Metak se odbio o asiju
motora.

Beker se trudio da ne skrene s puta. Moram da stignem do hangara! Pitao se da li pilot

lirdeta moe da vidi da se pribliavaju. Ima li on oruje? Hoe li na vreme otvoriti vrata
aviona ? Meutim, dok se pribliavao osvetljenom prostranstvu otvorenih hangara, shvatio
je da je pitanje besmisleno. Nigde se nije video lirdet.

kiljio je kroz maglu koja mu je prekrivala oi i molio se da mu se samo privia. Nije

mu se privialo. Hangar je bio pust. Oh, Boe! Gde je avion!

Dok su dva vozila uletala u prazan hangar, Beker je oajniki tragao za avionom. Nije
ga bilo. Na stranjem zidu zgrade, prostranom sloju ljebastog metala, nije bilo ni vrata ni
prozora. Taksi je tutnjao iza njega i Beker pogledu ulevo. Hulohot je podizao pitolj.

Reagovao je instinktivno. Nagazio je na konice. Jedva da je usporio. Pod hangara je bio

klizav. Vespa se klizala napred.

Pored njega se zaula zagluujua kripa - konice taksija su se blokirale i prilino

elave gume poletee po klizavoj podlozi. Kola se okrenue u oblaku dima i zapaljenih guma
I prooe na svega desetak centimetara od Bekerove vespe koja je klizila.

Jedno pored drugog, dva vozila su se nekontrolisano kretala ka stranjem delu hangara,
pretei da se sa njim sudare. Beker je oajniki pritiskao konicu, ali nije bilo trenja; kao da
vozi po ledu. Ispred ga je ekao metalni zid. Pribliavao se brzo. Dok se taksi pored njega
mahnito kretao u spirali, Beker se okrenu ka zidu i pripremi za udar.

Zauo se straan sudar elika i ljebastog metala. Ali nije bilo bola. Beker se iznenada
nae na otvorenom, i dalje na motoru koji je odskakivao preko travnatog polja. Kao da je
zadnji zid hangara nestao pred njim. Taksi je jo bio iza njega, krivudajui preko polja.
Ogroman komad ljebastog metala sa stranje strane hangara polete sa haube taksija i prelete
mu preko glave. Dok mu je srce luaki tuklo, Beker pritisnu gas do kraja i odjuri u no.
 ***

Daba je zadovoljno uzdahnuo kada je zavrio sa poslednjim od svojih metala za

lemljenje. Iskljuio je lemilicu, slustio lampu i za trenutak ostao da lei u mraku glavnog
kompjutera. Bio je iscrpljen. Vrat ga je boleo.

Prostor za rad u unutranjosti kompjutera uvek je bio skuen, naroito za oveka

njegove veliine.

A oni ih stalno prave sve manje, mislio je.

Kada je sklapao oi spremajui se za zaslueni trenutak odmora, neko spolja poe da ga

vue za izme.

"Daba! Izlazi odatle!" povikao je enski glas. Mid me je pronala. Zajeao je. "Daba!
Izlazi odatle!"

Ljutito se izmigoljio napolje. "Za ime Boga, Mid! Rekao sam ti..." Ali nije bila Mid.
Daba iznenaeno podie pogled.

"Soi?"

Soi Kuta bila je iva vatra od etrdeset kilograma. Bila je Dabina desna ruka, bistra
tehniarka Sigurnosti sistema sa MIT-a. esto je radila sa Dabom do kasno i bila je jedini
lan njegovog osoblja koji ga se nije plaio. Pogledala ga je i upitala: "Zato se, kog avola, ne
javlja na telefon? Zato ne odgovara na moju poruku?"

"Tvoju poruku", ponovio je Daba. "Mislio sam da je ..."

"Nije ni vano. Neto udno se deava u glavnoj bazi podataka."

Daba pogleda na sat.

"udno?"

Sada je ve bio zabrinut.

"Moe li da bude malo odreenija?"

Dva minuta kasnije, Daba je jurio niz hodnik, ka bazi podataka.

Greg Hejl je leao sklupan na podu vora 3. Stratmor i Suzan tek to su ga dovukli
kroz prizemlje Kriptografskog odeljenja i vezali mu ruke i noge dvanaestoilnim kablom
laserskih tampaa vora 3.

Suzan nije mogla da se oporavi od vetog manevra koji je naelnik upravo izveo.
Odglumio je poziv!

Stratmor je nekako uspeo da zarobi Hejla, spase Suzan i dobije vreme koje mu je bilo
neophodno da unese izmene u Digitalnu tvravu. Suzan je sa nelagodom posmatrala
vezanog kriptografa. Hejl je teko disao.
 Stratmor je sedeo na sofi, sa beretom koja mu je udno leala na krilu. Suzan ponovo
usmeri panju na Hejlov terminal i nastavi sa pretraivanjem nasuminih stringova.

etvrto pretraivanje stringova je prola do kraja, bez ikakvih rezultata.

"I dalje nemamo sree."

Uzdahnula je. "Moda emo morati da saekamo da Dejvid pronae Tankadov

primerak kljua."

Stratmor je pogleda s neodobravanjem. "Ako Dejvid zakae, i Tankadov klju padne u

pogrene ruke... "

Nije morao da zavri reenicu. Suzan je razumela. Sve dok fajl Digitalne tvrave koji se
nalazio na Internetu ne bude zamenjen Stratmorovom izmenjenom verzijom, Tankadov
klju je predstavljao opasnost.

"Nakon to izvedemo zamenu", dodao je Stratmor, "nije me briga koliko kljueva krui
okolo; to vie to bolje." Dao joj je znak da nastavi pretraivanje. "Ali do tada, u pitanju je
trka sa vremenom."

Suzan zausti da odgovori da je razumela, ali njene rei zatomi iznenadna zagluujua
buka. Tiinu koja je vladala u Kriptografskom odeljenju razbilo je upozoravajue zavijanje
sirene iz podnivoa. Suzan i Stratmor razmenie zabrinute poglede.

"ta je to?" povika Suzan, umetnuvi pitanje izmeu dve serije zavijanja.

"Transleter !" doviknu joj Stratmor. Izgledao je uznemireno. "Suvie je toplo! Moda je
Hejl bio u pravu kada je rekao da pomono napajanje ne dovodi dovoljno freona!"

"A ta je sa automatskim prekidom rada?"

Stratmor je za trenutak razmiljao, potom povika: "Mora da je negde dolo do kratkog

spoja." uto svetio upozorenja upalilo se u Kriptografskom odeljenju i bacilo pulsirajui zrak
na njegovo lice. "Bolje da ga zaustavite!" viknula je Suzan.

Stratmor klimnu glavom. Nije mogao ni da zamisli ta bi se dogodilo da se tri miliona

silikonskih procesora pregreje i zapali. Morao je da ode na sprat, do svog terminala, i
obustavi rad Transletera - i to naroito pre nego to bilo ko izvan Kriptografskog odeljenja
primeti problem i odlui da poalje konjicu.

Stratmor baci pogled na Hejla, koji je i dalje bio bez svesti. Spustio je beretu na sto
pored Suzan i povikao da nadjaa zvuk sirena: "Odmah se vraam!" Dok je nestajao kroz
rupu u zidu vora 3, Stratmor joj doviknu preko ramena: "I pronaite mi taj klju!"

Suzan je posmatrala rezultate svog neuspenog traganja za kljuem i nadala se da e

Stratmor pouriti i obustaviti rad Transletera. Buka i svetla uzbune u Kriptografskom
odeljenju izgledali su joj kao lansiranje projektila. Dole na podu, Hejl je poeo da se mekolji.
Ustuknuo bi pri svakom novom oglaavanju sirene.

Suzan zgrabi beretu i sama sebe iznenadi. Hejl je otvorio oi i ugledao Suzan Fleer koja
je stajala nad njim, sa pitoljem uperenim u njegovo meunoje. "Gde je klju?" upitala je.

Hejl je sa mukom pokuavao da se sabere. "-ta se desilo?"

 "Uprskao si, eto ta se desilo. A sad mi reci gde je klju."

Hejl pokua da pomeri ruke, ali shvati da je vezan. Lice mu se izoblii u naletu panike.
"Oslobodi me!"

"Potreban mi je klju", ponovila je Suzan.

"Nije kod mene! Oslobodi me!"

Hejl pokua da ustane. Jedva da je uspeo da se prevrne.

Suzan je urlala izmeu dve serije zavijanja sirene. "Ti si Nort Dakota i Ensei Tankado ti
je dao primerak svog kljua. Potreban mi je odmah!" "Ti si luda!" procedi Hejl bez daha. "Ja
nisam Nort Dakota!" Neuspeno je pokuavao da se oslobodi.

Suzan je ljutito vikala. "Nemoj da me lae. Zato je onda, kog avola, sva elektronska
pota Nort Dakote na tvom nalogu?"

"Ve sam ti rekao!" objanjavao je Hejl dok su sirene zavijale. "pijunirao sam
Stratmora! Ta elektronska pota koja je na mom nalogu bila je pota koju sam prekopirao sa
Stratmorovog naloga - elektronska pota koju je KOMINT ukrao od Tankada!"

"Gluposti! Nisi nikako mogao da pijunira naelnikov nalog!"

"Ne razume!" vikao je Hejl.

"Na Stratmorovom nalogu je ve postojao ureaj za pijuniranje!"

Hejl je govorio u kratkim intervalima izmeu oglaavanja sirene.

"Neko drugi je tamo postavio prisluni ureaj.

Mislim da je to bio direktor Fontejn! Ja sam se samo prikaio na njega! Mora mi

verovati! Tako sam i saznao za njegov plan da unese izmene u Digitalnu tvravu! Ciljao sam
Stratmorove nacrte!"

Nacrte? Suzan nije odgovarala. Stratmor je bez sumnje zapisivao svoje ideje u vezi sa
Digitalnom tvravom pomou svog BrainStorm softvera. Ako je neko pijunirao naelnikov
nalog, to je znailo da su sve informacije bile na raspolaganju...

"Unoenje izmena u Digitalnu tvravu je bolesno!" urlao je Hejl. "Prokleto dobro zna
ta to podrazumeva - potpuni pristup od strane Agencije!" Sirene zaurlae i uguie njegove
rei, ali Hejl je bio kao opsednut. "Misli li da smo spremni za takvu odgovornost? Misli li
da je bilo ko spreman za to? To je jebeno kratkovido! Kae da naa vlada misli o dobrobiti
naroda? Sjajno! Ali ta e se desiti kada neka budua vlada ne bude mislila na nau dobrobit!
Ova tehnologija je zauvek"

Suzan jedva da je mogla da ga uje. Buka u Kriptografskom odeljenju je bila

zagluujua.

Hejl se upirao da se oslobodi. Pogledao je Suzan pravo u oi i nastavio da vie. "Kako,

do avola, mogu civili da se brane protiv policijske drave kada onaj ko se nalazi na samom
vrhu ima pristup svim njihovim vidovima komunikacije? Kako da isplaniraju pobunu?"
 Suzan je ula ovaj argument ve mnogo puta. Argument u kojem se pominje nekakva
budua vlada je bio stalni argument Fondacije za elektronske granice.

"Neko je morao da zaustavi Stratmora!" Hejl je vritao dok su sirene zavijale.

"Zakleo sam se da u ja to uraditi. Eto ta sam radio ovde itav dan - nadgledao njegov
nalog, ekao da krene u akciju kako bih mogao da snimim zamenu dok se ona odigrava. Bio
mi je potreban dokaz - dokaz da je uneo izmene. To je bio dokaz da je nadgledao Digitalnu
tvravu. Nameravao sam da se obratim novinarima sa tim informacijama."

Suzanino srce poskoi. Da li ga je dobro ula? Odjednom je to zaista liilo na Grega

Hejla. Da li je mogue? Ako je Hejl znao za Stratmorov plan da pusti u opticaj izmenjenu
verziju Digitalne tvrave, mogao je da saeka da itav svet pone da je koristi i potom baci
svoju bombu - i to sa dokazom!

Suzan je mogla da zamisli novinske naslove:

KRIPTOGRAF GREG HEJL OTKRIVA TAJNI AMERIKI PLAN ZA KONTROLU

GLOBALNIH INFORMACIJA!

Da li se Skipjack ponavljao? Ako bi po drugi put otkrio skriveni programski kod, to bi

moglo Grega Hejla uiniti slavnijim nego to je i u najluim snovima mogao da zamisli. To bi
takoe unitilo Agenciju. Odjednom je poela da se pita da li je mogue da Hejl govori istinu.
Ne! odluila je. Naravno da ne! Hejl je i dalje govorio:

"Obustavio sam tvoj "traga" jer sam mislio da trai mene. Mislio sam da si posumnjala
da neko pijunira Stratmora! Nisam eleo da otkrije gde cure informacije i da to dovede u
vezu sa mnom!"

Bilo je to mogue, ali malo verovatno.

"Zato si onda ubio artrukijana?" napade ga Suzan.

"Nisam!" povikao je Hejl, pokuavajui da nadglasa buku. "Stratmor ga je gurnuo!Sve

sam video od dole! artrukijan se spremao da pozove sistemsku Sigurnost i uniti
Stratmorove planove da unese izmene!" Dobar je, pomislila je Suzan. Ima objanjenje za sve.

"Pusti me!" molio ju je Hejl. "Nita nisam uradio!"

"Nita nisi uradio." povikala je Suzan, pitajui se zato Stratmoru treba toliko vremena.
"Ti i Tankado ste itavu Agenciju drali kao taoca. Barem dok ga ti nisi prevario. Reci mi",
insistirala je, "da li je Tankado zaista umro od sranog udara, ili ga je neki od tvojih drugara
smaknuo?"

"Tako si slepa!" urlao je Hejl. "Zar ne vidi da ja nisam umean u to? Odvei me! Pre
nego to stigne obezbeenje!" "Obezbeenje ne dolazi", odsee ona.

Hejl je prebledeo. "Molim?"

"Stratmor je odglumio telefonski poziv."

Hejl je razrogaio oi. Izgledalo je da se istog trenutka paralisao. Potom poe mahnito
da se koprca na podu. "Stratmor e me ubiti! Znam da hoe! Suvie toga znam!" "Polako,
Greg."
 Sirene su tretee zavijale dok je Hejl urlao: "Ali ja sam neduan!"

"Lae! I ja imam dokaz za to!" Suzan obie terminale postavljene ukrug. "Sea li se
onog "tragaa" kojeg si obustavio?" upitala ga je, dolazei do svog terminala.

"Ponovo sam ga poslala! Da vidimo da li se vratio?" Na ekranu joj je stajala trepua

ikonica, obavetavajui je da se "traga" vratio. Uzela je mia i otvorila poruku. Ovi podaci e
zapeatiti Hejlovu sudbinu, pomislila je. Hejl je Nort Dakota. Prozor sa podacima se otvorio.

"Hejl je... "

Suzan zastade. "Traga" se otvorio i Suzan je stajala, zapanjena, u tiini. Mora da je to

bila nekakva greka; "traga" je pronaao nekog drugog - najneverovatniju moguu osobu.

Suzan se osloni na terminal i ponovo proita podatke pred sobom. Bila je to ista ona
informacija koju je Stratmor rekao da je dobio kada je on poslao "tragaa"! Suzan je mislila
da je Stratmor negde pogreio, ali znala je da je ona sama savreno konfigurisala "tragaa".
Ipak, informacija na ekranu je bila nezamisliva:

NDAKOTA ET@ DOSHISHA.EDU

"ET?" upitala je Suzan, dok joj se vrtelo u glavi. "Ensei Tankado je Nort Dakota?"

To je bilo nepojmljivo. Ako je ta informacija bila tana, Tankado i njegov partner su bili
ista osoba. Misli joj odjednom postadoe nepovezane. elela je da tretava buka prestane.
Zato Stratmor ne iskljui tu prokletu stvar.

Hejl se uvijao na podu, upinjui se da vidi Suzan.

"ta kae? Reci mi"

Suzan se nije obazirala na Hejla i na haos koji je vladao oko nje.

Ensei Tankado je Nort Dakota...

Premetala je delie slagalice u pokuaju da ih nekako uklopi. Ako je Tankado bio Nort
Dakota, onda je slao elektronsku potu sam sebi... to znai da Nort Dakota ne postoji.
Tankadov partner je prevara. Nort Dakota je duh, rekla je u sebi. Dim i ogledala.

Zamisao je bila genijalna. Stratmor je oigledno posmatrao samo jednu stranu u ovom
teniskom meu.

Budui da se loptica stalno vraala, pretpostavio je da se sa druge strane mree nalazio

neko. Ali Tankado je igrao protiv zida.

Iznosio je prednosti Digitalne tvrave u elektronskoj poti koju je slao sam sebi. Pisao je
pisma, slao ih serveru anonimne pote, i nekoliko asova kasnije, server ih je slao pravo
natrag, njemu.

Sada je, shvatila je Suzan, sve bilo tako oigledno. Tankado je eleo da ga naelnik
otkrije... eleo je da on proita njegovu elektronsku potu. Ensei Tankado je sebi stvorio
imaginarnu polisu osiguranja a da nikada nije morao da nekome drugom poveri svoj klju.
Naravno, kako bi itava farsa delovala autentino, Tankado se posluio tajnim nalogom...
taman dovoljno tajnim da otkloni svaku sumnju da je itava stvar nametena.
 Tankado je bio sam svoj partner. Nort Dakota nikada nije ni postojao. Ensei Tankado je
sam vodio itavu predstavu. Sam svoj majstor.

Suzan se javi jedna uasavajua misao. Tankado je mogao upotrebiti svoju lanu
prepisku da ubedi Stratmora u sve to je eleo.

Setila se kakva je bila njena prva reakcija kada joj je Stratmor rekao za postojanje
nereivog algoritma.

Zaklela bi se da je to nemogue. Sve to ju je uznemiravalo u vezi sa ovom situacijom

sada je pogodi posred stomaka. Koji su dokaz zapravo imali da je Tankado zaista napravio
Digitalnu tvravu? Samo gomilu lane elektronske pote. I naravno... Transleter. Kompjuter
je zaglavljen u beskonanoj petlji ve gotovo dvadeset sati. Meutim, Suzan je znala da
postoje i drugi programi koji su mogli Transleter drati zauzetim toliko dugo, i to programi
koje je bilo daleko lake stvoriti nego nereivi algoritam. Virusi.

Hladni marci joj se razlie telom.

Ali kako bi virus mogao dospeti u Transleter ?

Poput glasa iz groba, Fil artrukijan joj je pruio odgovor. Stratmor je zaobiao
Oklopnu rukavicu!

I u jednom trenutku munog otkria, Suzan je shvatila istinu. Stratmor je preuzeo

Tankadov fajl Digitalne tvrave i pokuao da ga poalje u Transleter kako bi ga reio.
Meutim, Oklopna rukavica je odbacila fajl jer je sadrao opasne mutacione stringove. U
normalnim okolnostima, Stratmor bi se zabrinuo, ali video je Tankadovu elektronsku
prepisku - stvar je u mutacionim stringovima! Ubeen da je bezbedno preuzeti Digitalnu
tvravu, Stratmor je zaobiao filtere Oklopne rukavice i poslao fajl u Transleter.

Suzan jedva da je mogla da govori.

"Ne postoji Digitalna tvrava", bez daha je rekla dok su sirene zavijale. Polako, bez
snage, ona se osloni o terminal. Tankado je poao da peca budale... i Agencija za nacionalnu
Sigurnost je zagrizla mamac.

U tom trenutku se sa sprata zauo dugi urlik bola. Bio je to Stratmor.

Trevor Stratmor je sedeo pogrbljen za svojim radnim stolom kada je Suzan, bez daha,
stigla do njegovih vrata. Glava mu je bila pognuta, a oznojano elo mu se presijavalo pod
svetlou monitora. Sirene u podnivoima su tretale. Suzan pritra stolu.

"Naelnie?" Stratmor se nije ni pomerio.

"Naelnie! Moramo da iskljuimo Transleter ! Imamo..."

"Sredio nas je", ree Stratmor ne podiui pogled. "Tankado nas je sve prevario..."

Po tonu njegovog glasa znala je da je shvatio. Sve Tankadove lai o nereivom

algoritmu... prodaja kljua na aukciji - sve je to bila predstava, arada. Tankado je prevario
Agenciju i naveo je da pijunira njegovu potu, naveo ih je da poveruju da ima partnera, i
naveo ih je da preuzmu izuzetno opasan fajl.

"Mutacioni stringovi..."
 Stratmora izdade glas. "Znam."

Stratmor polako podie pogled. "Fajl koji sam preuzeo sa Interneta... to je bio... "

Suzan je pokuavala da ostane pribrana. Svi delii slagalice su se sloili.

Nikada nije ni postojao nereivi algoritam - nikada nije postojala nikakva Digitalna
tvrava. Fajl koji je Tankado postavio na Internet bio je kodirani virus, verovatno zapeaen
nekakvim generikim, iroko upotrebljavanim kriptografskim algoritmom, dovoljno
snanim da svakog dri podalje od tete - sve osim Agencije. Transleter je skinuo zatitni
peat i oslobodio virus.

"Mutacioni stringovi", guio se naelnik. "Tankado je rekao da su oni samo deo

algoritma."

Stratmor se ponovo srui na sto.

Suzan je shvatala naelnikov bol. Bio je u potpunosti prevaren. Tankado nikada nije ni
nameravao da dozvoli da neka kompjuterska kompanija kupi njegov algoritam. Nije
postojao nikakav algoritam. itava stvar je bila arada. Digitalna tvrava je bila duh, farsa,
mamac stvoren kako bi privukao

Agenciju. Pri svakom potezu koji je Stratmor nainio, Tankado je bio iza scene i vukao
konce.

"Zaobiao sam Oklopnu rukavicu." Stratmor je jeao. "Niste znali."

Stratmor tresnu pesnicom o sto. "Trebalo je da znam! Njegovo ime, za ime Boga!
NDAKOTA!

"Pogledajte ga!"

"Kako to mislite?"

"Smeje nam se! To je prokleti anagram!"

Suzan je za trenutak bila zbunjena. NDAKOTA je anagram ? Zamislila je slova i poela

da ih premeta u glavi. Ndakota... kadotan... Oktadan... Tandoka... Kolena joj zaklecae.
Stratmor je bio u pravu. Bilo je jasno kao dan. Kako im je to moglo promai? Nort Dakota se
uopte nije odnosilo na dravu u Sjedinjenim Dravama - bio je to Tankado koji im je trljao
so na ranu! ak je poslao Agenciji upozorenje, oigledan znak da je on sam bio NDAKOTA.
Slova su ispisivala re TANKADO. Ali najboljim kriptografima na svetu je to promaklo, ba
kao to je i planirao.

"Tankado nam se rugao", rekao je Stratmor.

"Moramo da zaustavimo Transleter ", rekla je Suzan.

Stratmor je tupo zurio u zid.

"Naelnie. Ugasite ga! Sam Bog zna ta se tamo unutra deava!"

"Pokuao sam", proaputao je Stratmor, najslabanije to ga je ona ikada ula.

"Kako to mislite, pokuali ste?"

 Stratmor okrenu svoj ekran ka njoj. Monitor mu se zatamneo do udne nijanse
kestenjastomrke boje. Pri dnu je dijalog-prozor prikazivao brojne pokuaje da se ugasi
Transleter . Svi su bili praeni istim odgovorom.

AO MI JE-NEMOGUE PREKINUTI

AO MI JE-NEMOGUE PREKINUTI

AO MI JE-NEMOGUE PREKINUTI

Suzan obli hladan znoj. Nemogue prekinuti? Ali zato? Plaila se da joj je odgovor ve
poznat. Dakle, ovo je Tankadova osveta ? Unitavanje Transletera! Godinama je Ensei
Tankado eleo da svet sazna za postojanje Transletera, ali niko mu nije verovao. Zato je
odluio da sam uniti tu veliku zver. Do smrti se borio za ono u ta je verovao - pravo
pojedinaca na privatnost. Sirene su zavijale.

"Moramo da iskljuimo svu struju", rekla je otro Suzan.

"Odmah!"

Suzan je znala da, ako poure, mogu da spasu veliku mainu sa paralelnim
procesuiranjem. Na svakom kompjuteru na svetu - od najjednostavnijih PC raunara do
sistema kontrole satelita koje je koristila NASA - postojala je bezbednosna opcija za situacije
poput ove. Nije to bila glamurozna ideja, ali uvek je radila. Bila je poznala pod nazivom
"izvlaenje epa".

Ako bi iskljuili i preostalo napajanje u Kriptografskom odeljenju, mogli su naterati

Transleter da se ugasi. Kasnije bi mogli da otklone virus.

Bila bi to jednostavna stvar koja bi se reila reformatiranjem Transleterovih hard

diskova.

Reformatiranje bi u potpunosti izbrisalo memoriju kompjutera - podatke, programske

kodove, virus, sve.

U veini sluajeva, reformatiranje je za posledicu imalo gubitak hiljada i hiljada fajlova,

ponekad itavih godina rada. Meutim, Transleter je bio drugaiji - mogao je da se
reformatira a da bukvalno ne bude nikakvih gubitaka. Maine sa paralelnim procesiranjem
su napravljene da razmiljaju, a ne da pamte. Nita, zapravo, nije bilo pohranjeno unutar
Transletera. Kada bi reio kod, slao je rezultate do glavne baze podataka Agencije kako bi...

Suzan se ukoi na mestu. U trenutku spoznaje, prinela je ruku ustima i prikrila vrisak.
"Glavna baza podataka!"

Stratmor je zurio u mrak, a glas mu je zvuao odvojen od tela. Bilo je oigledno da je

ve doao do istog otkria.

"Da, Suzan. Glavna baza podataka..." Suzan tupo klimnu glavom. Tankado je iskoristio
Transleter kako bi ubacio virus u nau glavnu bazu podataka.

Stratmor bolesnim pokretom pokaza na monitor. Suzan ponovo usmeri pogled na

ekran i pogleda ispod dijalog-prozora. Preko itavog donjeg dela ekrana stajale su rei:
 RECITE SVETU ZA POSTOJANJE TRANSLETERA SAMO VAS ISTINA SADA MOE
SPASITI...

Suzan oseti da joj je hladno. Najpoverljivije informacije nacije su bile pohranjene u

Agenciji: protokoli vojnih komunikacija, SIGINT ifre potvrde, identiteti stranih pijuna,
nacrti naprednog oruja, digitalizovani dokumenti, trgovaki sporazumi - spisak je bio
beskonaan.

"Tankado se ne bi usudio!" viknula je. "Da uniti poverljive podatke jedne zemlje?"
Suzan nije mogla da poveruje da bi se makar i Ensei Tankado usudio da napadne bazu
podataka Agencije. Zurila je u njegovu poruku. SAMO VAS ISTINA SADA MOE SPASITI

"Istina?" upitala je. "Istina o emu?"

Stratmor je teko disao. "O Transleteru", uspeo je da procedi. "Istina o Transleteru."

Suzan klimnu glavom. Savreno se uklapalo. Tankado je primoravao Agenciju da svetu

kae za postojanje Transletera. Bila je to ucena. Dao je Agenciji izbor ili e svetu rei da
Transleter postoji, ili e izgubiti svoju bazu podataka. Sa strahopotovanjem je zurila u tekst
pred sobom. Pri dnu ekrana, jedan red teksta je zlokobno treptao.

UNESITE KLJU

Zurei u rei koje su pulsirale, Suzan je shvatila - virus, klju, Tankadov prsten,
genijalna ideja ucene.

Klju nije imao nikakve veze sa reavanjem algoritma; bio je to protiv otrov. Klju je
zaustavljao virus. Suzan je mnogo toga proitala o virusima poput ovog - smrtonosni
programi koji su ukljuivali i ugraeni lek, tajni klju koji se mogao upotrebiti za njihovo
deaktiviranje. Tankado nikada nije planirao da uniti bazu podataka Agencije-samo je eleo
da se obelodani postojanje Transletera! Potom bi nam dao klju, kako bismo mogli da
zaustavimo virus!

Suzan je sada shvatila da je Tankadov plan poao naopako. Nije planirao da umre.
Planirao je da sedi u nekom panskom baru i na CNN-u prati konferenciju za tampu o
amerikom supertajnom kompjuteru za dekodiranje. Potom je planirao da pozove Stratmora,
proita mu klju sa prstena i za dlaku sauva bazu podataka. Slatko bi se nasmejao i nestao u
zaborav, kao heroj Fondacije za elektronske granice.

Suzan lupi pesnicom o sto. "Potreban nam je taj prsten! To je jedini klju!"

Sada je razumela - nije postojao Nort Dakota, nije postojao drugi klju. ak i da
Agencija javno prizna da Transleter postoji, vie nije bilo Tankada da spase situaciju.
Stratmor je utao.

Situacija je bila daleko ozbiljnija nego to je Suzan ikada zamiljala. Najokantnija stvar
od svih bila je to to je Tankado dozvolio da stvari dou dovde. Oigledno je znao ta bi se
dogodilo da Agencija ne dobije prsten a ipak, u poslednjim sekundama ivota, on je prsten
poklonio. Namerno je pokuao da ga sakrije od njih. S druge strane, shvatila je Suzan, ta je
mogla oekivati od njega - da sauva prsten za njih, i pored toga to je mislio da ga je
Agencija ubila?
 Ipak, Suzan nije mogla da veruje da bi Tankado dozvolio da se ovo dogodi. On je bio
pacifista. Nije eleo da izazove katastrofu; sve to je eleo bilo je da ispravi stvari. Radilo se o
Transleteru. Radilo se o svaijem pravu da sauva svoju tajnu za sebe. Radilo se o tome da je
svet trebalo da zna da Agencija prislukuje. Brisanje baze podataka je bio agresorski in, i
Suzan nije mogla da veruje da ga je Tankado izveo.

Sirene su je vratile u stvarnost. Suzan je posmatrala skrhanog naelnika; znala je o emu

razmilja. Ne samo da su njegovi planovi za izmenu Digitalne tvrave propali, nego je
njegova lakomislenost dovela Agenciju do ivice onoga to bi se moglo pokazati kao najgora
bezbednosna katastrofa u istoriji Sjedinjenih Drava.

"Naelnie, ovo nije vaa krivica!" govorila je nadjaavajui zvuk sirena. "Da Tankado
nije umro, mi bismo pregovarali - imali bismo razne mogunosti pred sobom!"

Ali naelnik Stratmor nije uo ni re. Njegov ivot se zavrio. Proveo je trideset godina
sluei svojoj zemlji. Ovo je trebalo da bude trenutak njegove slave, njegovo remek delo -
tajni programski kod u svetu standarda enkripcije. Ali umesto toga, poslao je virus u glavnu
bazu podataka Agenci je za nacionalnu Sigurnost. Nije postojao nain da se on zaustavi,
osim ako se ne iskljui struja i izbrie i poslednji od nekoliko milijardi bajtova nepovratnih
podataka. Jedino bi ih prsten mogao spasiti, a ako Dejvid do sada nije pronaao prsten...

"Moram da iskljuim Transleter !" Suzan je preuzela kontrolu. "Idem dole u podnivoe
da iskljuim napajanje."

Stratmor se polako okrenu ka njoj. Bio je to slomljen ovek. "Ja u to uraditi", promuklo
je rekao. Ustao je drhtei, posrnuvi dok je pokuavao da se izvue iza stola.

Suzan ga blago gurnu da sedne. "Ne", odvratila je. "Idem ja." Njen ton nije ostavljao
mesta raspravljanju.

Stratmor zari lice u ruke. "U redu. Poslednji nivo. Pored pumpi za freon." Suzan se
okrenu i zaputi ka vratima. Na pola puta se okrenula i pogledala natrag.

"Naelnie", povikala je. "Ovo nije gotovo. Jo nismo pobeeni. Ako Dejvid na vreme
pronae prsten, moemo da spasemo bazu podataka!" Stratmor nije odgovorio.

"Pozovite bazu podataka!" naredila je Suzan. "Upozorite ih na virus! Vi ste zamenik

direktora Agencije. Vi ste borac!"

Kao na usporenom snimku, Stratmor podie pogled. Poput oveka koji donosi odluku
od ivotne vanosti, tragino joj je klimnuo glavom. Suzan odluno zaroni u tamu.
 ***

Vespa se zanjihala na prevoju i uletela u sporu traku Carretera de Huelva. Skoro da je

bila zora, ali uz mnogo saobraaja - mladi stanovnici Sevilje vraali su se sa svojih celononih
urki na plai. Kamionet pun tinejdera lee na sirenu i prolete pored njega. Na autoputu,
Bekerov motorcikl liio je na igraku.

etvrt kilometra iza, ruinirani taksi je skrenuo na autoput, praen kiom varnica. Dok je
ubrzavao, oeao je peo 504 i poslao ga da krivuda po travnatom peakom ostrvu.

Beker je proao pored putokaza na autoputu koji je obavetavao: SEVILLA CENTRO - 2

KM. Samo kada bi uspeo da stigne do zaklona koji bi mu pruio centar, znao je da bi imao
nekakve anse. Brzinomer je oitavao 60 kilometara na sat. Dva minuta do izlaza. Znao je da
nema toliko vremena. Negde iza njega, taksi je smanjivao razdaljinu koja ih je delila. Beker
baci pogled na svetla centra Sevilje koja su mu bila sve blia i pomoli se da iv stigne do njih.

Bio je tek na pola puta do izlaza kada se iza njega zauo zvuk struganja metala. Polegao
je po motoru, okrenuvi ruicu za brzinu do maksimuma. uo se prigueni pucanj i metak
prolete pored njega. Beker skrenu levo, krivudajui preko traka u nadi da e tako dobiti na
vremenu. Nije vredelo. Izlazna rampa je bila na tristo metara kada mu se taksi pribliio na
nekoliko duina kola. Beker je znao da e za svega nekoliko sekundi biti ili ubijen ili
pregaen. Pretraivao je predeo pred sobom u potrazi za bilo kakvom mogunou bega, ali
autoput je sa obe strane bio oivien poljunanim strminama nasipa. Jo jedan pucanj. Beker
donese odluku.

Uz kripanje guma i varnice, snano je povukao motor na desnu stranu i skrenuo sa

puta. Gume motora udarie o podnoje nasipa. Upinjao se da odri ravnoteu dok je vespa
oko sebe bacala oblake ljunka, poinjui da gmie uz strminu. Tokovi su se mahnito
okretali, grabei po rastresitoj zemlji. Mali motor je alosno cvileo dok je Beker pokuavao da
pronae oslonac. Trudio se da potera motor navie, nadajui se da nee stati. Nije se
usuivao da pogleda iza sebe, ubeden da e se svakog trenutka taksi zaustaviti i meci
poleteti ka njemu. Ali nije bilo metaka.

Bekerov motor se popeo preko prevoja nasipa i on ugleda centar. Svetla centra grada
leala su pred njim poput neba posutog zvezdama. Zaputio se motorom kroz nekakvo
grmlje i preko ivinjaka izbio na put.

Vespa je odjednom postala bra. Avenija Luis Montoto kao da je jurila pod njegovim
gumama. Fudbalski stadion projuri pored njega sa leve strane. Bio je na sigurnom. Upravo
tada je zauo poznati zvuk struganja metala po asfaltu. Podigao je pogled. Na oko stotinu
metara ispred njega taksi je brujei prolazio kroz izlaznu rampu.

Skrenuo je na Aveniju Luis Montoto i poeo da ubrzava pravo ka njemu.

Beker je znao da je trebalo da oseti nalet panike. Meutim, nije ga osetio. Znao je
tano kuda ide.
 Skrenuo je levo na Menendez Pelavo i dao pun gas. Motor je jurnuo preko malog parka
i izleteo na prolaz Mateusa Gaga, prekriven kaldrmom - usku jednosmernu ulicu koja je
vodila do ulaza u etvrt Santa Kruz. Samo jo malo, pomislio je.

Taksi je jurio za njim, tutnjei sve blie. Pratio ga je kroz prolaz Santa Kruz, izgubivi
boni retrovizor u uskom prolazu. Beker je znao da je pobedio. Santa Kruz je bio najstariji
deo Sevilje. Nije bilo ulica meu zgradama - postojao je samo lavirint uskih prolaza izgraen
u rimsko doba. Prolazi su bili jedva dovoljno iroki za peake i poneki moped. Beker je
jednom sate proveo izgubljen u uskim prolazima.

Dok je ubrzavao niz poslednji deo prolaza Mateus Gago, seviljska gotska katedrala iz
jedanaestog veka izdigla se pred njim poput planine. Tik pored nje, kula Giralda uzdizala se
127 metara u nebo dok je zora rudela.

To je bio Santa Kruz, sedite druge po veliini katedrale na svetu, kao i dom najstarije,
najpobonije katolike porodice u Sevilji.

Beker je jurio preko kamenom poploanog trga. Zauo se jedan jedini pucanj, ali bilo je
ve kasno. Beker i njegov motorcikl nestadoe kroz uski prolaz - Callita de la Virgen.

Prednje svetlo Bekerove vespe bacalo je otre senke na zidove uskog prolaza. Pomuio
se da promeni brzinu, tutnjei izmeu okreenih zgrada, budei stanovnike Santa Kruza pre
vremena tog nedeljnog jutra.

Prolo je manje od trideset minuta kako je Beker pobegao sa aerodroma. Sve od tada je
beao, dok mu se um borio sa pitanjima kojima nije bilo kraja: Ko pokuava da me ubije?
Zato je ovaj prsten toliko poseban? Gde je avion Agencije?

Mislio je na Megan, koja je leala mrtva u kabini toaleta. Oseaj munine mu se

vratio.Nadao se da e prei pravo kroz staru etvrt i izai na drugoj strani, ali Santa Kruz je
bio neverovatni lavirint uskih prolaza. Bio je ispresecan lanim poecima ulica i orsokacima.
Beker je brzo izgubio pojam o prostoru. Podigao je pogled tragajui za kulom Giralda kako
bi video gde se nalazi, ali zidovi koji su ga okruivali bili su toliko visoki da nije mogao da
vidi nita osim uskog proreza zore koja je svanjivala nad njim.

Pitao se gde se nalazio ovek sa naoarima sa ianim okvirom; nije se ni nadao da je

njegov napada tek tako odustao. Ubica se verovatno dao u poteru za njim peice. Beker se
muio u pokuajima da upravlja vespom pri otrim skretanjima.Brujanje maine je
odjekivalo svuda po prolazima. Znao je da je laka meta u tiini Santa Kruza. Utom trenutku,
mogla je spasiti jedino brzina. Moram da stignem na drugu stranu!

Nakon dugog niza skretanja i ulica koje nisu krivudale, Beker se uz kripanje guma
zaustavi na ukrtanju tri puta, oznaenom kao Esquina de los Reyes. Znao je da je u nevolji -
ve je proao tuda. Dok je stajao jednom nogom oslonjen na put a drugom na motor koji je
radio, pokuavajui da odlui na koju stranu da skrene, motor se zakalja i zaustavi. Kazaljka
na merau goriva pokazivala je VACIO. Kao po komandi, jedna senka se pojavi u uliici sa
njegove leve strane. Ljudski um je najbri kompjuter. U sledeem deliu sekunde, Bekerov
um je zapazio oblik ovekovih naoara, pretraio seanje u potrazi za neim to je ve video,
pronaao to to je traio, spoznao opasnost i doneo odluku. Bacio je beskorisni motor i
potrao punom brzinom.
 Na nesreu po Bekera, Hulohot je sada bio na vrstom tlu, umesto u taksiju koji juri.
Mirno je podigao oruje i opalio.

Metak je pogodio Bekera u bok ba dok je, teturajui se, zamicao za ugao, van dometa
pitolja.

Napravio je pet ili est koraka pre nego to je postao svestan ta se dogodilo. Isprva mu
je delovalo kao da je istegao mii,ba iznad kuka. Potom se oseaj pretvorio u toplo
peckanje. Kada je ugledao krv, bilo mu je jasno. Nije bilo bola, uopte nije bilo bola - samo
jurnjava pravo kroz krivudavi lavirint Santa Kruza.

Hulohot je jurnuo za svojim plenom. Bio je u iskuenju da puca Bekeru u glavu, ali on je
profesionalac; proraunao je anse. Beker je meta u pokretu, i ukoliko bi ciljao u sredinji deo
njegovog tela imao je najvie prostora da pogodi, kako vertikalno tako i horizontalno.
Proraun se pokazao tanim. Beker se u poslednjem trenutku pomakao sa niana i umesto da
promai njegovu glavu, Hulohot ga je pogodio u deo boka. Premda je Hulohot znao da je
metak jedva okrznuo Bekera i da mu nee naneti nikakvu trajnu povredu, metak je posluio
svojoj svrsi. Uspostavljen je kontakt. Smrt je dotakla lovinu. Sada je to bila sasvim nova igra.

Beker je naslepo trao. Skretao je. Krivudao je. uvao se podalje od pravih ulica. Koraci
koje je uo iza sebe inili su mu se neumornim. Um mu je bio prazan. U potpunosti prazan -
nije znao gde se nalazi, ko ga juri - sve to mu je preostalo bio je instinkt, nagon
samoodranja, bez bola, samo sa strahom i sirovom energijom.

Metak se odbi o azulejo ploicu iza njega. Krhotine stakla mu se razletee po vratu.
Teturajui se, skrenuo je levo, u jo jednu uliicu. uo je sebe kako doziva pomo, ali osim
zvuka koraka i tekog disanja, jutarnji vazduh je i dalje bio smrtno miran.

Bok mu je sada goreo. Plaio se da ostavlja grimizni trag po belo okreenim plonicima.
Svuda je tragao za otvorenim vratima, otvorenom kapijom, bilo kakvim izlazom iz visokih
zidina koje su ga guile. Nita. Prolaz se suavao. "Socorro!" Glas jedva da mu se uo.
"Upomo!"

Zidovi su se sa obe strane pribliavali. Prolaz je krivudao. Beker je tragao za

raskrsnicom, ulivanjem u iru ulicu, bilo kakvim izlazom. Prolaz se jo vie suzio. Zakljuana
vrata. Suavanje. Zakljuane kapije. Koraci koji se pribliavaju. Bio je u ravnoj ulici, i
odjednom uliica poe da se penje. Strmije. Beker je oseao kako mu se miii napinju.
Usporavao je. I tada se naao tamo.

Poput autoputa za koji vie nije bilo sredstava, uliica se jednostavno zaustavila. Naiao
je na visok zid, drvenu klupu, i nita vie. Nije bilo izlaza. Beker podie pogled tri sprata
nagore, ka vrhu zgrade, a potom se okrenu i pojuri natrag, niz dugu ulicu. Meutim,
napravio je svega nekoliko koraka pre nego to se ukopao u mestu.

U podnoju strme prave ulice pojavila se neka prilika. ovek se kretao ka Bekeru sa
odmerenom odlunou. U ruci mu je pitolj zasvetlucao na ranom jutarnjem suncu.

Beker oseti iznenadni nalet lucidnosti dok se povlaio ka zidu. Odjednom je postao
svestan bola u boku.

Dotakao je bolno mesto i spustio pogled. Krv mu se razmazala po prstima i po zlatnom

prstenu Enseija Tankada.
 Zavrtelo mu se u glavi. Zbunjeno je zurio u gravirani prsten. Zaboravio je da ga nosi.
Zaboravio je zato je doao u Sevilju. Podigao je pogled ka prilici koja mu se pribliavala.
Potom ponovo pogleda prsten. Da li je zato Megan umrla? Da li e zato on umreti?

Senka je prilazila sve blie, penjui se strmim prolazom. Beker je svuda oko sebe video
zidove - iza sebe orsokak. Izmeu njih, nekoliko ulaznih kapija, ali bilo je suvie kasno da
pozove pomo.

Naslonio se leima na stranji zid. Odjednom je mogao da oseti svako ispupenje na

kamenim ploama pod onovima svojih cipela, svaku neravninu na zidu od gipsanog
maltera iza sebe. Misli su mu se okrenule prolosti, detinjstvu, roditeljima... Suzan. Oh,
Boe... Suzan.

Po prvi put otkako je odrastao, Beker je poeo da se moli. Nije se molio za ivot; nije
verovao u uda.

Molio se da ena koju ostavlja za sobom smogne snagu, da nikada ne posumnja da je

bila voljena. Zamurio je.

Seanja ga preplavie poput bujice. Nisu to bila seanja na sastanke katedre, pitanja
vezana za univerzitet, i stvari koje su inile devedeset posto njegovog ivota; bila su to
seanja na nju. Jednostavna seanja: kako ju je uio da se slui tapiima za jelo, kako su
jedrili na Kejp Kodu. Volim te, mislio je. Budi svesna toga... zauvek.

Kao da je svaki odbrambeni mehanizam, svaka fasada, svako nesigurno preterivanje u

njegovom ivotu bilo strgnuto. Stajao je ogoljen - telo i kosti pred Bogom. Ja sam ovek,
mislio je. I u jednom trenutku ironino pomisli: "ovek bez voska."

Stajao je, zatvorenih oiju, dok mu se ovek sa naoarima sa ianim okvirom

pribliavao. Negde u blizini zvono je poelo da zvoni. Beker je ekao u tami na zvuk koji e
okonati njegov ivot.

Jutarnje sunce se upravo prolamalo nad krovovima Sevilje, obasjavajui visoke zidine
ispod njih. Zvono na kuli Giralda pozivalo je na jutarnju misu.

To je trenutak na koji ekaju svi stanovnici.

Svuda u prastaroj gradskoj etvrti otvarale su se kapije i porodice su hrlile na ulice.

Poput krvi koja je kolala venama starog Santa Kruza, kretali su se ka srcu naseobine, ka sri
svoje istorije, ka svom Bogu, svom svetilitu, svojoj katedrali.

Negde u Bekerovim mislima zvonilo je zvono. Jesam li mrtav? Otvorio je oi i

mirkajui pogledao u prve zrake sunca. Tano je znao gde se nalazi. Spustio je pogled u
potrazi za svojim napadaem. Meutim, oveka sa naoarima sa ianim okvirom tamo nije
bilo. Ali, bilo je drugih ljudi. panske porodice, u svojim najboljim odelima, istupale su iz
svojih kapija na uliice, razgovarajui, smejui se.

U podnoju uliice, skriven od Bekerovog pogleda, Hulohot je nemono psovao. Isprva

se pojavio samo jedan par koji ga je odvojio od njegove rtve. Hulohot je bio uveren da e
ljudi otii. Meutim, zvuk zvona je i dalje odzvanjao niz uliicu, pozivajui druge ljude iz
njihovih domova. Drugi par, sa decom. Pozdravili su se.
 Razgovarali su, smejali se, poljubili se tri puta u obraz. Jo jedna grupa ljudi se pojavila,
i Hulohot vie nije mogao da vidi svoju lovinu. Sada, kljuajui od gneva, zatrao se ka
gomili koja je brzo rasla. Morao je da stigne do Dejvida Bekera!

Ubica se probijao ka kraju uliice. Jednog trenutka uvide da je izgubljen u moru tela -
kaputi i kravate, crne haljine, ipkani velovi prebaeni preko pogrbljenih ena. inilo se da
niko od njih nije svestan Hulohotovog prisustva; leerno su etali, svi u crnom, utali, ili
kao jedan, ispreivi mu se na putu. Hulohot se progura kroz gomilu i jurnu uz uliicu ka
njenom zavretku, podignutog oruja. Potom ispusti prigueni, neljudski urlik.Dejvid Beker
je nestao.

Beker je posrtao, postrance se kreui kroz gomilu. Idi za gomilom, mislio je. Oni znaju
gde je izlaz.Skrenuo je desno na raskrsnici i uliica se proirila. Svuda oko njega kapije su se
otvarale i ljudi su kuljali napolje. Zvonjava je postaja sve glasnija.Bok mu je i dalje goreo od
bola, ali oseao je da je krvarenje prestalo. Potrao je. Negde iza njega nalazio se ovek sa
pitoljem, koji mu se brzo pribliavao.Beker je uranjao u skupine vernika i izranjao iz njih,
pokuavajui da dri glavu sagnutu. Bio je blizu cilja. Mogao je to da oseti. Gomila je postala
sabijenija. Uliica se proirila. Vie nisu bili u maloj, tek neto iroj pritoci - ovo je bio glavni
tok reke. Kada je skrenuo za ugao, odjednom je ugledao kako se pred njim izdiu katedrala i
kula Giralda.

Jeka zvona je zagluujua, a odjeci zarobljeni na trgu, okruenom visokim zidinama.

Ljudi odeveni u crno, gurae se preko trga ka zjapeim vratima seviljske katedrale. Beker
pokua da se izvue iz gomile i skrene ka prolazu Mateus Gago, ali bio je zarobljen. Iao je
rame uz rame, nogu uz nogu sa gomilom koja se gurala. panci su oduvek imali drugaiju
predstavu o bliskosti od ostatka sveta. Beker je bio ukljeten izmeu dve krupne ene koje su
murile, preputajui gomili da ih nosi. Sebi u bradu su mrmljale molitve i stiskale brojanice
u rukama.

Dok se gomila pribliavala ogromnoj kamenoj graevini, Beker ponovo pokua da se

otrgne i krene ulevo, ali struja je sada bila jo jaa. Iekivanje, tiskanje i guranje, molitve koje
su mrmljali murei. Okrenuo se u gomili, pokuavajui da se progura u suprotnom smeru,
opirui se nestrpljivoj gomili.

Bilo je to nemogue - kao da pliva uzvodno u reci dubokoj itav kilometar i po. Ponovo
se okrenu. Vrata katedrale ukazae se pred njim - poput otvorenog ulaza u nekakvu mranu
karnevalsku vonju na koju je zaalio to je krenuo. Dejvid Beker iznenada shvati da ide u
crkvu.
 ***

Sirene u Kriptografskom odeljenju su zavijale. Stratmor nije imao predstavu o tome

koliko se dugo Suzan zadrala. Sedeo je sam, u mraku, sa zujanjem Transletera koje se
obraalo njemu. Ti si borac...

Da, pomislio je. Ja sam onaj koji opstaje - ali opstanak nije nita ako nema asti. Radije
bih umro nego iveo u senci sramote.

A sramota ga je ekala. Krio je informacije od direktora. Ubacio je virus u najbezbedniji

kompjuter u itavoj zemlji. Uopte nije sumnjao u to da e ga obesiti i ostaviti da se osui.
Njegove namere su bile patriotske, ali nita nije ilo onako kako je on planirao. Dolo je do
smrti i izdaje.

Doi e do suenja, optubi, gneva javnosti. Svojoj zemlji je toliko godina sluio asno i
dosledno; nije smeo da dozvoli da se to ovako zavri. Ja sam borac, pomislio je. Ti si laov,
odgovarao je sam sebi.

Bila je to istina. On jeste laov. Postojali su ljudi prema kojima nije bio iskren. Suzan
Fleer je jedna od njih. Bilo je toliko mnogo stvari koje joj nije rekao - stvari kojih se sada
oajniki stideo. Godinama je ona bila njegova iluzija, njegova iva fantazija. Nou je sanjao o
njoj; dozivao ju je u snu. Nije mogao protiv toga. Bila je najpametnija i najlepa ena koju je
mogao da zamisli. Njegova ena je pokuala da bude strpljiva, ali kada je napokon upoznala
Suzan, izgubila je svaku nadu. Bev Stratmor nikada nije krivila supruga zbog onog to je
oseao. Pokuala je da trpi bol koliko god je mogla, ali u poslednje vreme je to postalo suvie
teko.

Rekla mu je da je njihov brak gotov; nije elela da provede svoj ivot u senci druge
ene.

Sirene trgoe Stratmora iz omamljenosti. Njegov analitiki mozak tragao je za izlazom

iz te situacije. Um mu je nerado potvrdio ono to je njegovo srce ve znalo. Postojao je samo
jedan istinski izlaz, samo jedno reenje. Stratmor je spustio pogled na tastaturu i poeo da
kuca. Nije se ni potrudio da okrene monitor tako da moe da vidi ta kuca. Prsti su mu
polako i odluno ispisivali rei.

Najdrai moji prijatelji, danas oduzimam sebi ivot...

Na ovaj nain, niko se nikada nee uditi. Nee biti pitanja. Nee biti optubi. Objasnie
itavom svetu ta se dogodilo. Mnogi su umrli... ali postojao je jo jedan ivot koji je trebalo
oduzeti.
 ***

U katedrali je uvek no. Toplina dana pretvara se u vlanu sveinu. Saobraaj je

uutkan belim granitnim zidovima. Nijedan broj svenjaka ne moe osvetleti prostranu tamu
iznad njih. Senke padaju po svemu. Jedino kroz areno staklo mozaika, visoko iznad,
provejava runoa spoljanjeg sveta u vidu zraka priguene crvene i plave boje.

Seviljska katedrala, poput svih velikih katedrala Evrope, u svojoj osnovi ima oblik
krsta. Svetilite i oltar se nalaze tik iza sredinje take preseka. Drvene klupe ispunjavaju
vertikalnu osu crkve visoku neverovatnih 103 metra, koliko ima od oltara do podnoja krsta.
Sa leve i desne strane oltara, u transeptu krsta, smetene su ispovedaonice, sveti grobovi i
dodatna mesta za sedenje.

Beker se naao ukljeten u sredini dugake klupe, oko polovine stranjeg dela crkve.
Iznad njega, u vrtoglavom praznom prostoru, srebrna kadionica veliine friidera ljuljala se
opisujui ogromne krake na tronom konopcu, ostavljajui za sobom trag tamjana. Zvona
Giralde i dalje su zvonila, aljui tupe, umoree talase kroz kamen. Beker je spustio pogled
do pozlaenog zida iza oltara. Bilo je mnogo razloga za zodovoljstvo. Disao je. Bio je iv. To
je bilo udo. Dok se svetenik spremao da zapone sa uvodnom molitvom, Beker pogleda
svoj bok. Na koulji mu se videla crvena mrlja, ali krvarenje je prestalo. Rana je bila mala,
vie razderotina nego rupa. Beker ponovo upasa koulju i izvi vrat. Iza njega, vrata su se uz
kripanje zatvarala. Znao je da je, ukoliko su ga pratili, sada bio u zamci. Seviljska katedrala
je imala samo jedan ulaz, to je bio nain gradnje popularan u doba kada su crkve sluile kao
tvrave, utoita pred naletima Mavara. Ako je postojao samo jedan ulaz, postojala su i samo
jedna vrata koja je trebalo zabarikadirati. Sada je taj jedan ulaz imao drugu ulogu, to je
znailo da e svi turisti koji uu u katedralu kupiti kartu. est i po metara visoka pozlaena
vrata zalupila su se uz snaan tresak. Beker je bio zatoen u Bojoj kui. Sklopio je oi i
skupio se u svojoj klupi. Bio je jedini u itavoj crkvi koji nije odeven u crno. Odnekud poe
pojanje. U stranjem delu crkve jedna prilika se polako kretala sporednim prolazom izmeu
redova, drei se senke.

Kliznuo je unutra tik pre nego to su se vrata zatvorila. Nasmeio se sam sebi.

Lov je postajao sve zanimljiviji. Beker je ovde... oseam to. Kretao se metodino, red po
red. Iznad njega, kadionica sa tamjanom se ljuljala u dugim, lenjim lukovima. Fino mesto da
se umre, pomislio je Hulohot. Nadam se da u i ja tako.

Beker je kleknuo na hladan pod katedrale i pognuo glavu, skrivajui se od pogleda.

ovek koji je sedeo pored njega ga pogleda - bilo je to izuzetno neuobiajeno ponaanje za
Boju kuu. "Enfermo", izvinio se Beker. "Bolestan."

Beker je znao da je morao da se krije. Krajikom oka je spazio poznatu siluetu koja se
kretala sporednim prolazom. To je on! Ovde je!

Uprkos tome to se nalazio usred ogromnog skupa, Beker se plaio da predstavlja laku
metu - njegov kaki sako bio je poput svetionika u gomili crnih odela. Razmiljao je da li da ga
skine, ali bela oksfordska koulja koju je imao ispod nije bila nimalo bolje reenje. Umesto
toga se sagnuo.
 ovek pored njega se namrti. "Turista." zagunao je. Potom proapta, napola
sarkastino:

"Liamo un medico? Da pozovem lekara?"

Beker podie pogled ka starevom licu prepunom bradavica. "No, gracias. Estoy bien."

ovek ga oinu ljutitim pogledom.

"Pues sientate! Onda sedite!"

Oko njih se zaue zvuci uutkivanja i starac se ugrize za jezik, okrenuvi se napred.
Beker je sklopio oi i spustio se jo nie, pitajui se koliko e trajati sluba. Budui da je
vaspitavan kao protestant, oduvek je imao utisak da su katolici prilino blagoglagoljivi.
Molio se da je to tano - im se sluba okona, bie primoran da ustane i pusti ostale da
izau. U kaki sakou bio je gotov.

Znao je da trenutno nema izbora. Jednostavno je kleao na hladnom kamenom podu

velike katedrale.

Naposletku, starac izgubi interesovanje za njega. Vernici su ustali kako bi otpevali

psalme. Beker je ostao na podu. Noge su poele da mu trnu. Nije bilo dovoljno mesta da ih
protegne.

Strpljenja, pomislio je. Strpljenja.

Zatvorio je oi i duboko uzdahnuo.

Samo nekoliko minuta kasnije, kako mu se uinilo, osetio je kako ga neko utira.
Podigao je pogled.

Bradaviavi ovek je stajao desno od njega, nestrpljivo ekajui da izae iz reda.

Beker oseti kako ga hvata panika. Ve eli da ode? Morau da ustanem! Dao je znak
oveku da ga prekorai. ovek jedva da je obuzdao gnev. Zgrabio je revere svog crnog
sakoa, Ijutitim gestom ih povukao nanie i nagnuo se kako bi otkrio itav red ljudi koji su
ekali da izau. Beker pogleda ulevo i vide da je ena koja je tamo sedela ve otila. itav
red sa njegove leve strane bio je prazan, sve do sredinjeg prolaza.

Nije mogue da je sluba gotova! Nemogue! Tek smo stigli!

Ali kada je ugledao ministranta na kraju reda i dve kolone koje su se sredinjim
prolazom kretale ka oltaru, znao je ta se deava. Priee. Zajeao je. Prokleti panci obave
to na poetku!
 ***

Suzan se spustila niz stepenice, u podnivoe. Gusta para se sada skupljala oko kuita
Transletera.

Mostovi su bili vlani zbog kondenzacije. Gotovo da je pala - njene ravne cipele su lako
klizile po podlozi. Pitala se koliko e jo Transleter izdrati. Sirene su i dalje upozoravajue
zavijale u intervalima. Svetla za opasnost su se palila i rotirala u intervalima od dve sekunde.
Tri sprata nie, pomoni generatori su se tresli, mueniki jeei. Suzan je znala da se negde
na dnu, u maglovitoj tami, nalazi prekida za obustavljanje napajanja. Oseala je da vreme
istie.

Gore na spratu, Stratmor je u ruci drao beretu. Jo jednom je proitao poruku koju je
napisao i poloio je na pod prostorije u kojoj je stajao. Ono to se spremao da uini bio je
kukaviki in - u to nije bilo sumnje. Ja sam borac, proe mu kroz glavu. Pomislio je na virus
u bazi podataka, pomislio je na Dejvida Bekera u paniji, pomislio je na svoje planove za
unoenje izmene u Digitalnu tvravu. Izrekao je toliko mnogo lai. Bio je kriv za toliko
mnogo toga. Znao je da je ovo bio jedini nain da izbegne odgovornost... jedini nain da
izbegne sramotu. Paljivo je uperio pitolj. Potom je sklopio oi i povukao obara.

Suzan se spustila samo est spratova kada je ula prigueni pucanj. Bio je daleko, jedva
ujan od brujanja generatora. Osim na televiziji nikada nije ula pucanj, ali je znala da je to
to.

Ukopala se u mestu dok joj je zvuk odzvanjao u uima. U naletu straha uplaila se
najgoreg. Zamislila je naelnikov san - skriveni programski kod u Digitalnoj tvravi - kakav
bi to nevien poduhvat bio. Zamislila je virus u bazi podataka, njegov brak koji se raspadao,
ono njegovo jezivo klimanje glavom koje joj je uputio.

Zaljuljalo joj se tlo pod nogama. Okrenula se na odmoritu, grabei ogradu. Naelnie!
Ne!

Za trenutak je stajala kao zaleena, prazne glave. inilo se da eho pucnja zagluuje
haos oko nje. Um joj je govorio da nastavi dalje, ali noge je nisu sluale. Naelnie! Sekund
kasnije, posrtala je uz stepenice, u potpunosti zaboravljajui opasnost koja ju je okruivala.

Trala je naslepo, klizei po glatkom metalu. Iznad nje, vlaga je bila poput kie. Kada je
stigla do merdevina i poela da se penje, osetila je kako je ogroman nalet pare podie i
bukvalno izbacuje kroz vratu u podu. Skotrljala se na pod Kriptografskog odeljenja i osetila
kako je preliva hladan vazduh. Bela bluza joj je bila priljubljena za telo, sasvim mokra.

Bilo je mrano. Suzan je za trenutak zastala, pokuavajui da se sabere. Zvuk pucnja joj
se neprekidno vrteo u glavi. Vrela para je kuljala kroz otvor u podu poput gasova iz vulkana
koji samo to nije eksplodirao.

Proklinjala je samu sebe to je Stratmoru ostavila beretu. Jeste je ostavila kod njega, zar
ne? Ili je bila u voru 3? Dok su joj se oi privikavale na mrak, bacila je pogled na otvor koji
je zjapio u zidu vora 3. Odsjaj monitora je bio slab, ali u daljini je videla Hejla koji je
nepokretno leao na podu, tamo gde ga je i ostavila. Nije bilo traga Stratmoru. Uasnuta
onim to bi mogla zatei, krenula je ka naelnikovoj kancelariji.

Meutim, dok je kretala, uoila je neto neobino. Vratila se nekoliko koraka i ponovo
provirila u vor 3.

Pod slabim svetlom je videla Hejlovu ruku. Nije mu bila priljubljena uz telo. Vie nije
bio vezan poput mumije.

Ruka mu je bila podignuta iznad glave. Leao je na leima, ispruen na podu. Da li se

oslobodio? Nije se pomerao. Hejl je bio smrtno nepomian.

Suzan podie pogled ka Stratmorovoj radnoj stanici smetenoj visoko na zidu.

"Naelnie?" Muk.

Oprezno je krenula prema voru 3. U Hejlovoj ruci se nalazio nekakav predmet.

Svetlucao je pod svetlou monitora. Suzan prie blie... i jo blie. Odjednom je videla ta je
Hejl drao. Bila je to bereta.

Suzan ostade bez daha. Pogled joj je prelazio preko luka koji je inila njegova ruka, sve
do njegovog lica. Ono to je videla bilo je groteskno. Polovina Hejlove glave bila je oblivena
krvlju. Tamna mrlja se proirila na tepih. Oh, Boe! Zateturala se unatrag. Nije ula
naelnikov pucanj, ve Hejlov! Kao u transu, Suzan je pola ka telu. Kako se inilo, Greg Hejl
je uspeo da se oslobodi. Kablovi od tampaa su leali na gomili, na podu pored njega. Mora
da sam ostavila pitolj na sofi, pomislila je. Krv koja je isticala iz rupe od metka na njegovoj
lobanji izgledala je crno pod plaviastom svetlou. Na podu pored Hejla leao je nekakav
papir. Suzan mu nesigurnim korakom prie i podie ga. Bilo je to pismo.

Najdrai moji prijatelji, danas oduzimam sebi ivot kajui se zbog sledeih greha...

U krajnjoj neverici, Suzan je zurila u oprotajnu poruku koju je drala u ruci. Polako ju
je itala. Bila je nadrealna - toliko nije liila na Hejla - itav spisak zloina. Priznavao je sve -
da je shvatio da je NDAKOTA bio varka, da je unajmio plaenika da ubije Enseija Tankada
i uzme prsten, da je gurnuo Fila artrukijana, da je nameravao da proda Digitalnu tvravu.

Suzan stie do poslednjeg reda. Nije bila pripremljena za ono to je sledilo. Poslednje
rei pisma zadale su joj udarac od kojeg je otupela. Povrh svega, iskreno mi je ao zbog
Dejvida Bekera. Oprostite mi, bio sam zaslepljen ambicijom.

Dok je drhtei stajala nad Hejlovim telom, zvuk treih koraka se pribliavao odnekud
iza nje. Ona se usporeno okrenu.

Stratmor se pojavio na razbijenom prozoru, bled i bez daha. Zaprepaeno je "zurio u

Hejlovo telo.

"Oh, moj boe!" rekao je. "ta se dogodilo?"

 ***

Hulohot je odmah spazio Bekera. Nije bilo mogue ne primetiti kaki sako - naroito sa
malom krvavom mrljom sa strane. Sako se kretao sredinjim prolazom, u moru crne boje.
Mora da ne zna da sam ovde. Hulohot se nasmeio. Mrtav je. Zamahnuo je siunim
metalnim kontaktima na vrhovima prstiju, nestrpljivo oekujui trenutak kada e svom
amerikom partneru saoptiti dobre vesti. Uskoro, pomislio je, uskoro.

Poput grabljive zveri koja se kree niz vetar, Hulohot je iao ka stranjem delu crkve.
Potom je poeo da se prikrada - pravo du sredinjeg prolaza. Nije bio raspoloen da prati
Bekera kroz gomilu koja e naputati crkvu. Njegova lovina je bila u zamci, zahvaljujui
srenom spletu okolnosti. Hulohot je samo traio nain da ga tiho ukloni. Njegov priguiva,
najbolji koji se mogao kupiti, zvuao je poput slabanog kaljucanja. To e biti u redu.

Dok se pribliavao kaki sakou, nije primeivao tiho mrmljanje onih pored kojih je
prolazio. Skupina vernika je mogla da razume da je ovaj ovek nestrpljiv da primi Boji
blagoslov, ali ipak - postojala su stroga pravila protokola: jedna kolona od po dvoje u
svakom redu.

Hulohot se i dalje pribliavao. Brzo je smanjivao razdaljinu. Zgrabio je pitolj koji je

drao u depu sakoa. Doao je taj trenutak. Dejvid Beker je do sada imao neverovatno
mnogo sree; nije bilo potrebe da se dalje izaziva sudbina. Kaki sako je bio svega deset ljudi
ispred njega, okrenut napred, pognute glave. Hulohot je u mislima prolazio kroz korake
ubistva. Prizor koji je imao pred sobom bio je jasan - pribliie se Bekera s lea, drei pitolj
pored sebe, skriven od pogleda, ispalie dva metka u njegova lea, Beker e se sruiti,
Hulohot e ga uhvatiti i pomoi mu da se spusti u klupu, poput zabrinutog prijatelja. Potom
e brzo otii ka stranjem delu crkve, kao da ide da pozove pomo. U optoj zbrci e nestati
pre nego to bilo ko shvati ta se dogodilo. Jo petoro ljudi. etvoro. Troje.

Hulohot je stezao pitolj u depu, drei ga okrenutog nadole. Ispalie hitac u nivou
kuka, navie u Bekerovu kimu. Tako e metak pogoditi ili kimu ili plua pre nego to
pronae srce. ak i ako metak promai srce, Beker e umreti. Pogodak u plua je smrtonosan
- moda ne u medicinski naprednijim delovima sveta, ali u paniji - svakako.

Dvoje ljudi... jedan ovek. I Hulohot stie. Poput plesaa koji izvodi dobro uveban
pokret, okrenuo se nadesno. Spustio je ruku na rame u kaki sakou, nanianio i... opalio. Dva
priguena pljuckajua zvuka.

Telo se istog trenutka ukoilo. Zatim poe da pada. Hulohot uhvati rtvu ispod pazuha.
Jednim jedinim potezom zanjihao je telo i spustio ga na klupu pre nego to se i jedna jedina
kap krvi proirila preko lea. Ljudi u blizini se okrenue. Hulohot nije obraao panju - za
koji sekund e nestati. Pipao je ovekove beivotne prste u potrazi za prstenom. Nita.
Ponovo ih pregleda. Prsti su bili goli. Hulohot ljutito okrenu oveka ka sebi. Uas je usledio
istog trenutka. Lice nije pripadalo Dejvidu Bekeru. Rafael de la Maza, bankar iz predgraa
Sevilje, umro je gotovo odmah. I dalje je u ruci stiskao 50.000 pezeta, koliko mu je onaj udni
Amerikanac platio za jeftini crni sako.
 Mid Milken je stajala, puei se od gneva, pored aparata za vodu blizu ulaza u salu za
sastanke. ta to, kog avola, Fontejn radi ? Zguvala je papirnu au i snano je zavitlala u
kantu za otpatke. Neto se dogaa u Kriptografskom odeljenju! Oseam to! Mid je znala da
postoji samo jedan nain da dokae da je u pravu.

Sama e otii da obie Kriptografsko odeljenje - pronai e Dabu, ako bude morala.
Okrenula se na peti i zaputila ka vratima.

Brinkerhof se pojavio niotkuda, ispreivi joj se na putu. "Kuda si pola?" "Kui!" slagala
je Mid.

Brinkerhof je nije putao da proe.

Mid ga ljutito pogleda. "Fontejn ti je rekao da me ne puta napolje, zar ne?"

Brinkerhof odvrati pogled.

"ed, lepo ti kaem, neto se deava u Kriptografskom odeljenju - neto veliko. Ne

znam zato se Fontejn pravi lud, ali Transleter je u opasnosti. Veeras tamo dole neto nije u
redu!"

"Mid", umirivao ju je, koraajui pored nje ka zastrtim prozorima sale za sastanke,
"pustimo direktora da se time pozabavi."

Midin pogled postade otriji. "Ima li ti ikakvu predstavu o tome ta e se dogoditi sa

Transleterom ako sistem rashlaivanja zataji?"

Brinkerhof slegnu ramenima i prie prozoru. "Struja je do sada verovatno dola."

Razmaknuo je zavese i pogledao. "I dalje je mrak?" upitala je Mid.

Meutim, Brinkerhof nije odgovarao. Bio je kao zaaran. Prizor koji se video ispod, u
kupoli Kripotgrafskog odeljenja, bio je nezamisliv. itava staklena kupola bila je ispunjena
svetlima koja su se okretala, sevanjem stroboskopa i kovitlacima pare. Brinkerhof je stajao
kao ukopan, zanjihavi se u naletu vrtoglavice i naslonivi se na staklo. Potom, u naletu
panike, izjuri iz prostorije. "Direktore! Direktore!"
 ***

Ljudi su se okupljali oko tela koje je oklembeeno lealo na klupi. Iznad njihovih glava,
kadionica sa tamjanom se ljuljala u smirenim lukovima. Hulohot se mahnito okrenu u
sredinjem redu i poe da prelee pogledom po crkvi. Mora da je ovde! Ponovo se okrenuo
ka oltaru.

Trideset redova ispred njega, sveto priee se i dalje neometano obavljalo. Padre
Gustafes Herera, glavni nosilac pehara, radoznalo je bacio pogled na prigueno komeanje u
jednoj od sredinjih klupa; nije bio zabrinut. Ponekad bi neke od starijih ljudi Sveti Duh
savladao i onesvestili bi se. Malo sveeg vazduha je obino bilo sve to je potrebno.

U meuvremenu, Hulohot je panino pretraivao pogledom gomilu. Nigde nije video

Bekera. Stotinak ljudi je klealo pred dugakim oltarom, primajui priest. Hulohot se pitao
da li se Beker nalazio meu njima.

Ispitivakim pogledom je preletao preko njihovih lea. Bio je spreman da puca sa

razdaljine od etrdeset i pet metara i da jurne nakon toga. El cuerpo de Jesus, el pan de cielo.

Mladi svetenik koji je trebalo da priesti Bekera pogledao ga je s neodobravanjem.

Mogao je da razume da je stranac nestrpljiv, ali to nije bio izgovor da ide preko reda.

Beker pognu glavu i zagrize hostiju to je bolje mogao. Oseao je da se iza njega neto
dogaa - nekakvo komeanje. Pomislio je na oveka od kojeg je kupio sako i nadao se da je
posluao njegovo upozorenje i da nije uzeo njegov sako za uzvrat. Krenuo je da se okrene i
pogleda, ali plaio se da e i ovek sa naoarima zuriti u njega. Pognuo se u nadi da mu crni
sako prekriva kaki pantalone. Nije bilo tako.

Pehar mu se brzo pribliavao sa desne strane. Ljudi su ve uzimali gutljaj vina, nakon
ega bi se prekrstili i odlazili. Usporite! Beker nimalo nije urio da napusti oltar. Meutim,
budui da je dve hiljade ljudi ekalo na priest a da je svega osam svetenika sluilo,
zadravanje nad gutljajem vina se smatralo za nevaspitanje.

Pehar se nalazio ba sa Bekerove desne strane kada je Hulohot ugledao kaki pantalone
koje se nisu slagale sa crnim sakoom. "Estas ya muerto", tiho je prosiktao. "Ve si mrtav."

Hulohot krenu uz sredinji prolaz. Vreme obzira je prolo. Dva pucnja u lea, i zgrabie
prsten i pobei. Najvea taksi stanica u Sevilji nalazila se pola bloka dalje, na trgu Mateus
Gago. Posegnuo je za orujem.

Adios, senor Beker...

La sangre de Cristo, la copa de la salvacion.

Otar miris crnog vina ispuni Bekeru nozdrve dok mu je Padre Herera prinosio runo
uglaan srebrni putir. Malo je rano za pie, pomislio je Beker dok se naginjao napred.
Meutim, dok mu je srebrni pehar promicao u nivou oiju, ugledao je nekakav nejasan
pokret, neku priliku koja se brzo pribliavala, obrisa iskrivljenih u odrazu u peharu.
 Beker ugleda bljesak metala, isukanog oruja. Istog trenutka, nesvesno, poput trkaa
koji na zvuk pitolja izlee iz startnog bloka, Beker je skoio napred. Svetenik se uasnuto
srui unazad dok je putir odletao u vazduh a crno vino pljutalo po belom mermeru.
Svetenici i ministranti se ratrkae dok je Beker preskakao preko ograde za priest.
Priguiva se zakaljao samo jednom. Beker tresnu o zemlju, a pucanj se odbi o mermerni
pod pored njega. Trenutak kasnije, sjurio se niz tri granitna stepenika u uski hodnik kroz koji
je ulazilo svetenstvo, zahvaljujui emu su mogli da se pojave za oltarom kao nekakvom
Bojom milou.

U podnoju stepenica se spotakao i poleteo. Bio je svestan da leti preko klizavog

uglaanog kamena, bez ikakve kontrole. Otrica bola sevnu mu u stomaku dok je padao na
bok. Sekund kasnije, posrtao je kroz zastrti prolaz, niz drvene stepenice.

Bol. Beker je trao kroz prostoriju za presvlaenje. Bila je mrana. Iz pravca oltara su se
zauli uzvici.

Glasni koraci koji ga gone. Beker prolete kroz dvokrilna vrata i ulete u neku vrstu radne
sobe. Bila je mrana, opremljena debelim orijentalnim tepisima i uglaanim mahagonijem.
Na naspramnom zidu se nalazilo raspee u prirodnoj veliini. Beker se zatetura i zaustavi.
orsokak. Bio je na vrhu krsta. uo je kako mu se Hulohot brzo pribliava. Zurio je u
raspee i proklinjao svoju lou sreu. "Do avola!" povikao je.

Sa njegove leve strane se iznenada zauo zvuk lomljave stakla. On se okrenu. ovek u
crvenoj mantiji je zinuo od oka i okrenuo se uasnuto ka Bekeru.

Poput make koja je uhvaena sa kanarincem, sveti ovek je brisao usta i pokuavao da
sakrije razbijenu flau vina za priest koja mu je bila pred nogama. "Salida!" povikao je Beker.
"Salida! Pustite me napolje!"

Kardinal Guera je reagovao instinktivno. Demon je uleteo u njegove svete odaje

urlajui da ga se oslobodi iz Boje kue. Guera e mu tu elju i ispuniti - i to odmah. Demon
je uao u najnezgodnijem trenutku.

Prebledeli kardinal mu pokaza na zavesu na zidu, sa njegove leve strane. Iza zavese su
bila skrivena vrata. Postavio ih je tamo pre tri godine. Vodila su pravo do dvorita.
Kardinalu je dosadilo da, kao svaki obian grenik izlazi iz crkve kroz glavna vrata.
 ***

Suzan je drhtala, oznojana i sklupana na sofi u voru 3. Stratmor joj je prebacio svoj
sako preko ramena. Hejlovo telo lealo je nekoliko metara dalje. Sirene su zavijale. Poput
leda koji puca na zaleenom jezeru, kuite Transletera ispusti otar zvuk lomljave.

"Idem dole da iskljuim struju", rekao je Stratmor, umirujue joj poloivi raku na rame.
"Odmah se vraam."

Suzan je odsutno zurila u naelnika koji se urno zaputio preko prizemlja

Kriptografskog odeljenja. To vie nije bio onaj utueni ovek kojeg je videla deset minuta
ranije.

Naelnik Trevor Stratmor se vratio - razborit, smiren, spreman da uradi sve to je

potrebno da bi se posao priveo kraju.

Poslednje rei Hejlove oprotajne poruke jurile su joj mislima poput voza kojim niko
nije upravljao: Povrh svega, iskreno mi je ao zbog Dejvida Bekera. Oprostite mi, bio sam
zaslepljen ambicijom.

Nona mora Suzan Fleer upravo je dobila svoju potvrdu. Dejvid je bio u opasnosti... ili
je bilo jo gore do toga. Moda je ve suvie kasno. Iskreno mi je ao zbog Dejvida Bekera.

Zurila je u poruku. Hejl je ak nije ni potpisao - samo je otkucao svoje ime pri dnu: Greg
Hejl. Olakao je sebi duu, pritisnuo dugme TAMPAJ i potom se ustrelio - samo tako. Hejl
se zakleo da nikada vie nee dospeti u zatvor; odrao je svoj zavet - umesto toga, odabrao je
smrt. "Dejvide..." jecala je. Dejvide!

U tom trenutku, tri metra ispod prizemlja Kriptografskog odeljenja, naelnik Stratmor
se spustio sa merdevina na prvo odmorite. Bio je to dan ispunjen propastima. Ono to je
zapoelo kao patriotska misija bezumno se otelo kontroli. Naelnik je bio primoran da
donosi nemogue odluke, da poini uasna dela - dela za koje nije ni mogao da zamisli da je
sposoban. To je bilo reenje! To je bilo jedino prokleto reenje!

Morao je da misli na dunost: na zemlju i ast. Stratmor je znao da je jo bilo vremena.

Mogao je da iskljui Transleter . Mogao je da upotrebi prsten da spase najvredniju bazu
podataka u zemlji. Da, mislio je, jo ima vremena. Stratmor pogleda na uas koji ga je
okruivao. Prskalice na tavanici su bile ukljuene.

Transleter je stenjao. Sirene su zavijale. Svetla koja su se okretala u krug liila su na

helikoptere koji se pribliavaju kroz gustu maglu. Na svakom koraku, sve to je mogao da
vidi bio je Greg Hejl - mladi kriptograf podie moleiv pogled, i potom - pucanj.

Hejl je umro za svoju zemlju. . za ast. Agencija nije sebi smela da dozvoli jo jedan
skandal. Stratmoru je bio potreban rtveni jarac. Pored toga, Greg Hejl je predstavljao
katastrofu koja je mogla da se desi svakog asa.

Stratmorove misli prekide zvono mobilnog telefona. Jedva da je mogao da ga uje kroz
zavijanje sirena i utanje pare. Strgnuo ga je sa pojasa ne zastajui u hodu. "Kaite."
 "Gde je moj klju?" upitao je poznati glas.

"Ko je to?" zaurlao je Stratmor kroz jeku.

"Numataka!" odvratio mu je ljutiti glas. "Obeali ste mi klju!" Stratmor je i dalje

koraao.

"elim Digitalnu tvravu!" siktao je Numataka.

"Ne postoji Digitalna tvrava!" odvratio mu je Stratmor.

"Molim?"

"Ne postoji nereivi algoritam!"

"Naravno da postoji! Video sam ga na Internetu! Moji ljudi ve danima pokuavaju da

ga otkljuaju!"

"To je kodirani virus, budalo - i imate prokleto mnogo sree to ne moete da ga

otvorite!"

"Ali..."

"Dogovor otpada!" povikao je Stratmor. "Ja nisam Nort Dakota. Ne postoji Nort

Dakota! Zaboravite da sam ikada bilo ta pomenuo!"

Zalupi telefon, iskljui zvono i ljutito ga vrati za pojas. Vie ga niko nee prekidati.

Dvadeset hiljada kilometara odatle, Tokugen Numataka je zapanjeno stajao pored

prozora od debelog stakla. Umami cigara mu je mlitavo visila meu usnama. Posao njegovog
ivota mu se upravo rasprio pred oima.

Stratmor je i dalje silazio. Dogovor otpada. Numatek korporacija nikada nee dobiti
nereivi algoritam... a Agencija za nacionalnu Sigurnost nikada nee dobiti svoj skriveni
programski kod.

Stratmor je dugo planirao svoj ivotni san - paljivo je odabrao Numatek. Numatek je
bila bogata kompanija, koja je imala najbolje anse da pobedi na aukciji za klju Digitalne
tvrave. Niko ne bi posumnjao ako bi oni dobili klju. Na sreu, nije postojala kompanija u
koju bi manje posumnjali da sarauje sa vladom Sjedinjenih Drava. Tokugen Numataka je
pripadao staro vremenskom Japanu - pre bi umro nego to bi se osramotio. Mrzeo je
Amerikance. Mrzeo je njihovu hranu, mrzeo je njihove obiaje i, to je najvanije od svega,
mrzeo je prevlast koju su imali na svetskom tritu softvera.

Stratmorova zamisao je bila hrabra - svetski standard enkripcije sa skrivenim

programskim kodom za potrebe Agencije. udeo je da podeli svoj san sa Suzan, da ga
sprovede u delo sa njom pored sebe, ali znao je da ne moe. Iako bi smrt Enseija Tankada u
budunosti spasla na hiljade ivota, Suzan se sa tim nikada ne bi sloila; bila je pacifista. I ja
sam pacifista, pomislio je

Stratmor, samo to ne mogu sebi da dozvolim luksuz da se tako i ponaam.

 Naelnik ni za trenutak nije posumnjao u to ko e ubiti Tankada. Tankado je bio u
paniji - a panija je bio Hulohot. etrdesetdvogodinji portugalski plaenik je bio jedan od
naelnikovih omiljenih profesionalaca.

Godinama je ve radio za Agenciju. Roen i odrastao u Lisabonu, Hulohot je obavljao

poslove za Agenciju po itavoj Evropi. Jo nikada ubistva koja je poinio nisu dovedena u
vezu sa Fort Midom. Jedino problematino bilo je to to je Hulohot gluv; telefonska
komunikacija nije bila mogua. Nedavno se Stratmor pobrinuo da Hulohot dobije najnoviju
igraku Agencije, kompjuter Monokl. Sebi je kupio SkyPager i podesio ga na istu frekvenciju.
Od tog trenutka, njegova komunikacija sa Hulohotom ne samo da se odvijala brzo, nego se
nije mogla prislukivati.

Prva poruka koju je Stratmor poslao Hulohotu nije mogla biti pogreno shvaena. Ve
su o tome razgovarali. Ubij Enseija Tankada. Uzmi klju.

Stratmor nikada nije pitao kako je Hulohot izvodio svoju magiju, ali nekako je ponovo
uspeo. Ensei Tankado je mrtav, i vlasti su bile ubeene da se radilo o sranom napadu.
kolski primer ubistva - osim u jednoj stvari. Hulohot je pogreno procenio lokaciju. Kako se
inilo, neizostavni deo same iluzije bio je da Tankado umre na javnom mestu. Meutim,
neoekivano, javnost se pojavila suvie rano. Hulohot je morao da pobegne i sakrije se pre
nego to je stigao da pretrai telo i pronae klju. Kada se praina slegla, Tankadovo telo se
nalazilo u rukama seviljskog islednika.

Stratmor je bio izvan sebe od gneva. Hulohot je po prvi put upropastio misiju - i jo je
odabrao krajnje nepovoljan trenutak da to uini. Od presudne je vanosti bilo da se od
Tankada uzme klju, ali Stratmor je znao da je slanje gluvog ubice u seviljsku mrtvanicu
ravno samoubistvu. Razmatrao je ostale mogunosti. U glavi je poela da mu se raa druga
ideja. Odjednom je uvideo priliku da ubije dve muve jednim udarcem - ansu da ostvari dva
sna umesto jednog. U est i trideset tog jutra pozvao je Dejvida Bekera.
 ***

Fontejn je u punom trku uleteo u salu za sastanke. Brinkerhof i Mid su ga pratili u

stopu.

"Pogledajte!" prozbori Mid bez daha, uzbueno pokazujui kroz prozor.

Fontejn pogleda kroz prozor, na stroboskop u kupoli Kriptografskog odeljenja. Oi mu

se razrogaie. Ovo sasvim sigurno nije bio deo plana. Brinkerhof planu: "Tamo dole je
totalna ludnica!"

Fontejn je zurio napolje, pokuavajui da shvati ta se deava. Za ovih nekoliko godina

koliko je Transleter bio u upotrebi, nikada se ovako neto nije desilo. Pregreva se, pomislio
je. Pitao se zato ga, do avola, Stratmor nije iskljuio. Fontejnu je trebalo samo nekoliko
sekundi da donese odluku.

Zgrabio je meukancelarijski telefon sa stola za sastanke i ukucao broj lokala

Kriptografskog odeljenja.

Iz slualice se zauo zvuk koji je upozoravao da lokal ne funkcionie.

Fontejn tresnu slualicu. "Prokletstvo!" Istog trenutka ponovo podie slualicu i okrenu
broj Stratmorovog privatnog mobilnog telefona. Ovog puta telefon je poeo da zvoni.
Odzvonio je est puta.

Brinkerhof i Mid su posmatrali Fontejna koji je koraao po prostoriji koliko mu je

duina telefonskog kabela dozvoljavala, poput tigra na lancu. Nakon itavog minuta, Fontejn
je bio crven od gneva.

Ponovo je tresnuo slualicu. "Neverovatno!" zaurlao je.

"Kriptografsko Odeljenje samo to nije odletelo u vazduh, a Stratmor se ne javlja na

prokleti telefon!"
 ***

Hulohot je izleteo iz odaja kardinala Guere na jutarnje sunce koje ga je zaslepilo.

Zaklonio je oi i opsovao. Stajao je ispred katedrale, na malom platou okruenom visokim
kamenim zidom, zapadnom fasadom kule Giralda i dvema ogradama od kovanog gvoa.
Kapija je bila otvorena. Ispred kapije se nalazio trg. Na njemu nije bilo nikoga. U daljini su se
videli zidovi Santa Kruza. Nije bilo anse da je Beker mogao tako brzo da stigne tako daleko.
Hulohot se okrenu i poe da prelazi pogledom preko platoa. Ovde je. Mora da je ovde!

Plato, Jardin de los Naranjos, sa svojih dvadeset stabala narande u cvatu, bio je uven
u Sevilji. Ta stabla su u Sevilji bila poznata kao mesto roenja engleske marmelade. Jedan
engleski trgovac iz osamnaestog veka kupio je tri tuceta gajbi narande od seviljske crkve i
odneo ih u London, i tek tamo otkrio da je voe toliko gorko da se ne moe jesti. Pokuao je
da napravi dem od kora, to se zavrilo tako to je morao da doda kilograme i kilograme
eera kako bi dem bio jestiv. Tako je roena marmelada od narandi.

Hulohot se kretao kroz zasad, uperivi pitolj ispred sebe. Stabla su bila stara, i kronje
su se nalazile visoko na njihovim deblima. Najnie grane se nisu mogle dohvatiti, a tanke
osnove nisu pruale nikakav zaklon. Hulohot je brzo uvideo da tamo nikoga nije bilo.
Podigao je pogled ispred sebe. Giralda. Pristup spiralnim stepenicama Giralde bio je ograen
kanapom i malim drvenim natpisom. Konopac je nepokretno visio. Hulohotov pogled se
pope uz 127 metara visoku kulu; odmah je znao da je to suluda pomisao. Beker nipoto nije
mogao biti toliko glup. Jedne jedine stepenice krivudale su pravo do kvadratne kamene
prostorije. U zidovima su postojali uski prorezi kroz koje se moglo gledati napolje, ali izlaza
nije bilo.

Dejvid Beker se pope uz poslednjih nekoliko stepenika i bez daha utetura u majunu
kamenu eliju.

Svuda oko njega su se nalazili visoki zidovi sa Uskim prorezima. Nije bilo izlaza.

Sudbina tog jutra Bekeru nije bila naklonjena. Kada je jurnuo iz katedrale na otvoreno
dvorite, sako mu se zakaio za vrata. Tkanina ga je zaustavila usred koraka i snano ga
zaljuljala ulevo pre nego to se pocepala.

Beker je posrui izleteo na zaslepljujue sunce. Kada je podigao pogled, video je da je

iao ravno prema stepenicama. Preskoio je konopac i jurnuo. Kada je shvatio kuda stepenice
vode, bilo je suvie kasno.

Sada je stajao u zatvorenoj eliji i borio se da doe do daha. Bok mu je goreo.

Uski zraci jutarnjeg sunca dopirali su kroz otvore u zidu. Pogledao je napolje. ovek sa
naoarima sa ianim okvirom bio je daleko ispod, leima okrenut ka Bekeru, zurei ka trgu.
Beker se premesti i stade ispred pukotine, kako bi imao bolji pogled. Prei preko trga, u sebi
je nagovarao oveka.

Senka Giralde je padala preko trga poput ogromne poseene sekvoje. Hulohot ju je
posmatrao, pratei je itavom duinom. Na njenom udaljenom kraju, tri zraka svetla
prodirala su kroz otvore na zidu kule i padala u obliku otrih pravougaonika na kaldrmu
trga. Jedan od tih pravougaonika je upravo prekrila senka nekog oveka. Bacivi tek jedan
letimian pogled ka vrhu kule, Hulohot se okrenu i jurnu ka stepenicama Giralde.
 ***

Fontejn lupi pesnicom o dlan. Koraao je gore-dole po sali za sastanke, zurei napolje,
ka rotacionim svetlima Kriptografskog odeljenja. "Obustavi rad! Dovraga, obustavi rad!"

Mid se pojavila na pragu, maui svee odtampanim papirom. "Direktore! Stratmor

ne moe da ga iskljui!"

"Molim!" viknue Brinkerhof i Fontejn uglas.

"Pokuavao je, gospodine!" Mid je podigla izvetaj u vazduh. "Ve etiri puta!

Transleter je zakoen u nekakvoj beskonanoj petlji."

Fontejn se okrenu i zagleda kroz prozor. "Isuse Hriste!"

Telefon sale za sastanke je prodorno zazvonio. Direktor podie ruke i vazduh. "Mora da
je Stratmor! Bilo je i vreme, do avola!" ; Brinkerhof je zgrabio telefon. "Kancelarija
direktora." i Fontejn isprui ruku, spremajui se da preuzme slualicu. Brinkerhof se
nelagodno okrenu ka Mid. "Daba je. Hoe tebe."

Direktor usmeri pogled ka Mid, koja je ve prilazila telefonu. Ukljuila je spikerfon.

"Reci, Daba."

Dabin metalni glas odjeknuo je prostorijom. "Mid, ja sam u glavnoj bazi podataka.
Ovde nam se javljaju neke veoma udne stvari. Pitao sam se da li bi... "

"Prokletstvo, Daba!" planu Mid. "To sam i pokuavala da ti kaem!" "Mogue da nije
nita", vrdao je Daba, "ali..."

"Prekini sa tim! Nije da nije nita! ta god da se deava tamo dole, shvati to
ozbiljno,veoma ozbiljno.Moji podaci nisu pogreni - nikada to nisu bili, niti e ikad biti."
Krenula je da spusti slualicu, a potom se zaustavi i dodade:

"Oh, Daba Ti zna ta jo? Da ne bude nekakvih iznenaenja... Stratmor je zaobiao

Oklopnu rukavicu."
 ***

Hulohot je preskakao po tri stepenika kule Giralda odjednom. Jedino svetlo u

spiralnom hodniku dopiralo je kroz male ventilacione prozore na svakih 180 stepeni kruga.
Nema kud! Dejvid Beker e umreti!

Hulohot je kruio navie, pitolja uperenog ispred sebe. Drao se spoljanjeg zida za
sluaj da Beker odlui da ga napadne odozgore. Gvozdeni svenjaci sa dugakom drkom
kojih je bilo na svakom odmoritu pokazali bi se kao dobro oruje ukoliko bi Beker odluio
da ih iskoristi. Ali ako se bude drao sa strane, Hulohot e moi da ga primeti na vreme.
Hulohotov pitolj je imao znatno vei domet od svenjaka dugakog metar i po.

Hulohot se kretao brzo, ali oprezno. Stepenice su bile strme; neki su na njima i poginuli.
Ovo nije bila Amerika - nije bilo znakova upozorenja, nije bilo rukohvata, nije bilo osiguranja
za sluaj pada. Ovo je bila panija. Ako ste dovoljno glupi da padnete, sami ste krivi za to,
bez obzira ko je izvoa radova.

Hulohot se za trenutak zaustavio pored jednog od otvora postavljenih u visini ramena i

bacio pogled napolje. Bio je na severnoj strani kule i, kako mu se inilo, negde na pola puta
do vrha.

Otvor koji je vodio do vidikovca na vrhu kule video se iza ugla. Na stepenicama koje su
vodile do vrha nije bilo nikoga. Dejvid Beker ga nije izazivao. Hulohot shvati da ga moda
Beker nije video da ulazi u kulu. To je znailo da je i element iznenaenja na njegovoj strani -
mada mu i nije bio potreban. Hulohot je drao sve karte u rukama. ak mu je i arhitektura
kule ila u prilog; stepenice su izlazile na vidikovac na jugozapadnom uglu -moi e
nesmetano da niani na svaki deo elije, bez bojazni da e ga Beker napasti s lea. I povrh
svega, Hulohot e izlaziti iz mraka na svetio. Ubistvena kutija, pomislio je. Procenio je
razdaljinu koja ga je delila od praga. Sedam koraka. U mislima je analizirao napad. Ako se
bude drao desne strane dok se pribliava otvoru, moi e da vidi levi ugao platforme pre
nego to stigne do njega. Ako je Beker tamo, Hulohot e pucati. Ako nije, premestie se ka
unutranjoj strani stepenica i ui e kreui se ka istoku, okrenut ka desnom uglu, jedinom
preostalo mestu gde bi Beker mogao biti. Nasmeio se.

PREDMET: DEJVID BEKER - UKLONJEN

Kucnuo je as. Proverio je oruje.

Silovito jurnuvi, Hulohot potra gore. Platforma izroni pred njim. U levom uglu nije
bilo nikoga.

Kao to je i uvebao u mislima, Hulohot se pomeri ka unutranjem delu stepenita i

ulete kroz otvor, okrenut udesno. Opalio je u ugao. Metak se odbi o goli zid i za dlaku ga
promai. Hulohot se munjevito okrenu oko sebe i ispusti priguen uzvik. Nikoga nije bilo.
Dejvid Beker je iezao.

Tri sprata nie, na 100 metara iznad Jardin de los Naranjos, Dejvid Beker je visio sa
spoljanje strane Giralde poput oveka koji radi gibove na prozorskoj dasci. Dok je Hulohot
trao uz stepenice, Beker je siao tri sprata nie i spustio se kroz jedan od otvora. Izmakao je
iz vida taman na vreme. Ubica je protrao pored njega.

Suvie je urio da bi primetio bele zglobove koji su se drali za prozorski ispust.

Dok je visio sa spoljanje strane prozora, Dejvid Beker je zahvaljivao Bogu to je

njegova svakodnevna rutina igranja skvoa podrazumevala i dvadeset minuta vebanja
miia, kako bi razvio bicepse za jai gornji servis. Na nesreu, uprkos snanim rukama,
Beker je sada imao potekoe da se uvue unutra. Ramena su mu gorela. Bok kao da mu se
cepao. Nije mogao ba dobro da se uhvati za grubo isklesani kameni ispust prozora, koji mu
se usecao u prste poput razbijenog stakla.

Beker je znao da e se za svega nekoliko sekundi njegov napada sjuriti prema njemu.
Kada bude iznad mesta na kojem se on nalazio, bez sumnje e primetiti Bekerove prste na
prozorskoj ivici.

Beker sklopi oi i povue se nagore. Znao je da e mu biti potrebno udo da bi izbegao

smrt. Prsti su mu gubili oslonac, bacio je pogled nadole, pored nogu koje su mu se klatile.
Visina pada je bila jednaka duini fudbalskog stadiona. To se nije moglo preiveti, bol u
boku je postajao sve jai. Koraci su sada tutnjali negde iznad njega - glasni, trei koraci koji
su se strmoglavljivali niz stepenice. Beker sklopi oi. Milo je sad ili nikad. Zakrgutao je
zubima i povukao se navie.

Kamen mu je gulio kou na zglobovima dok se povlaio nagore. Koraci su se brzo

pribliavali. Beker je naslepo pipao u potrazi za unutranjom stranom otvora, pokuavajui
da se vre uhvati. Trgnuo je nogom.

Telo mu je bilo poput olova,kao da mu je neko za noge zavezao konopac i povlaio

nanie. Borio se da povrati snagu. Izdigao se na laktove. Sada se jasno vidi sa glavom napola
uvuenom u prozor, poput oveka na giljotini.

Mrdao je nogama pokuavajui da se otisne na prozor. Bio je na pola puta, telo mu je je

sada visilo iznad stepenica. Koraci su bili blizu. Nekako se uhvatio za ivice otvora i jednim
pokretom se prebaci preko ivice prozoru. Sa treskom je pao na stepenice.

Hulohot oseti da je Bekerovo telo palo na pod ba ispod njega. Jurnuo je nazad,
podignutog pitolja.

Ugledao je prozor. Evo ga! Hulohot se pomeri ka spoljanjem zidu i nacilja niz
stepenice. Beker jurnu i izmae iz vida, zamaknuvi za ugao. Hulohot ljutito opali. Metak se
odbio o stepenite. Dok je jurio niz stepenice za svojom rtvom, drao se spoljanjeg zida
kako bi imao najiri vidik. Stepenice su se kretale ukrug pred njim; inilo mu se da je Beker
uvek za 180 stepeni ispred njega, da mu je upravo izmakao iz vida. Beker je trao
unutranjom stranom stepenica, naglo skreui za uglove i preskaui po etiri ili pet
stepenika. Hulohot ga je u stopu pratio. Bie mu potreban samo jedan pucanj. Hulohot ga je
stizao. Znao je da, ak i ako Beker stigne do podnoja stepenica, nema gde da pobegne;
mogao ga je pogoditi u lea dok bude prelazio preko otvorenog platoa. Oajnika trka se
spiralno kretala nanie. Hulohot se pomeri ka unutranjoj strani stepenica kako bi bre
silazio. Oseao je da ga stie. Mogao je da vidi Bekerovu senku svaki put kada bi proli
pored otvora u zidu.
 Dole. Dole. U krug. inilo mu se da je Beker uvek tik iza ugla. Hulohot je jednim okom
posmatrao njegovu senku, a drugim stepenice. Iznenada mu se uini da se Bekerova senka
zateturala. Posrnula je ulevo i potom kao da se zavrtela u vazduhu, poletevi ka sreditu
stepenica. Hulohot jurnu napred. Imam ga!

Na stepenicama ispred Hulohota sevnuo je elik. Pojavio se iza ugla i jurnuo kroz
vazduh. Bio je izbaen poput maa, u visini glenjeva. Hulohot je pokuao da se pomeri
ulevo, ali bilo je suvie kasno. Predmet mu se naao meu glenjevima. Dok je povlaio
drugo stopalo napred snano udari o ipku i ona mu tresnu o potkolenicu prve noge.
Ispruio je ruke u potrazi za osloncem, ali pronaao je samo vazduh. Iznenada se naao u
vazduhu, prevrui se na bok. Dok je leteo napred, preleteo je preko Dejvida Bekera,
ispruenog na stomaku, ispruenih ruku. ipka svenjaka koju je drao u rukama sada je bila
izmeu Hulohotovih nogu, dok je leteo nanie.

Hulohot se odbio o spoljanji zid pre nego to je pao na stepenice. Kada je konano
stigao do poda, poeo je da se kotrlja. Pitolj mu uz tresak ispade. Telo mu se i dalje kretalo;
prevrtao se preko glave. Nainio je pet punih krugova od 360 stepeni, pre nego to se
zaustavio. Jo dvanaest koraka, i iskotrljao bi se na plato.

Dejvid Beker nikada ranije nije drao pitolj. Hulohotovo telo je lealo iskrivljeno i
izubijano u tami stepenita kule Giralda. Beker je prislonio cev pitolja uz slepoonicu svog
napadaa i oprezno se spustio na kolena. Ako se samo mrdne, pucae. Ali nije se mrdnuo.
Hulohot je bio mrtav.

Beker ispusti pitolj i srui se na stepenice. Po prvi put u mnogo godina osetio je kako
mu naviru suze.

Borio se da ih zaustavi. Znao je da e kasnije biti vremena za oseanja; sada je vreme da

se poe kui. Pokuao je da ustane, ali bio je suvie umoran da se pomeri. Dugo je tako
sedeo, iscrpljen, na kamenim stepenicama.

Odsutno je posmatrao iskrivljeno telo koje je lealo pred njim. Oi ubice postale su
staklaste; gledale su u prazno. Naoare su mu, zaudo, bile netaknute. Bile su to udne
naoare, pomislio je Beker - nekakva ica je virila iza dela koji je iao iza uha i vodila do
paketa to mu je visio o pojasu. Bio je suvie iscrpljen da bi ga to zanimalo.

Dok je sedeo na stepenicama i sabirao misli, spustio je pogled na prsten koji mu je bio
na prstu. Vid mu se donekle razbistrio, i konano je mogao da proita urezana slova. Kao to
je i pretpostavljao, natpis nije bio na engleskom. Dugo je zurio u slova, a potom se namrti.
Zbog ovoga je vredelo ubiti? Jutarnje sunce zaslepljujue je sijalo kada je Beker konano
izaao iz Giralde i zakoraio na plato. Bol koji je oseao u boku se smanjio, a vid mu se
povratio. Za trenutak je zastao, omamljen, uivajui u mirisu narandinog cveta. Potom se
polako zaputio preko platoa.

Dok se udaljavao od kule, jedan kombi se zaustavio u njegovoj blizini. Dvojica ljudi
iskoie iz njega. Bili su mladi, odeveni u vojnike uniforme. Zaputili su se ka Bekeru sa
ukoenom odlunou dobro natelovanih maina.

"Dejvid Beker?" upitao je jedan od njih.

Beker se ukopao u mestu, zapanjen to su mu znali ime. "Ko... ko ste vi?" "Poite sa
nama, molim vas.Odmah."
 Bilo je neeg nestvarnog u tom susretu - neeg zbog ega su Dejvidovi nervni zavreci
ponovo poeli da se jee. Nesvesno je ustuknuo.

Nii mladi ga je ledeno pogledao. "Ovuda, gospodine Beker. Odmah."

Beker se okrenuo u nameri da potri. Meutim, uspeo je da napravi samo jedan korak.
Jedan od mladia izvue pitolj. Zauo se pucanj.

Otar ubod bola eksplodirao je u Dejvidovim grudima. Jurnuo mu je u glavu. Prsti mu

se ukoie i on pade. Trenutak kasnije, nije postojalo nita osim tame.
 ***

Stratmor je stigao do poslednjeg nivoa Transletera i zakoraio sa mosta u vodu duboku

nekoliko centimetara. Ogromni kompjuter se divlje tresao pored njega. Krupne kapi vode
padale su poput kie kroz kovitlace izmaglice. Sirene koje su pozivale na uzbunu zvuale su
poput grmljavine.

Naelnik pogleda u glavne generatore koji su zatajili. Fil artrukijan je bio tamo,
ugljenisanih ostataka rairenih preko lopatica za hlaenje. itav prizor je liio na nekakvu
izopaenu postavku iz Noi vetica.

Iako je Stratmoru bilo ao zbog smrti mladog oveka, nimalo nije sumnjao da je to bila
"opravdana rtva".

Fil artrukijan mu nije ostavio izbora. Kad mu je tehniar Sigurnosti sistema pritrao iz
dubina, urlajui o virusu, Stratmor ga je doekao na odmoritu i pokuao da ga urazumi. Ali
artrukijan je bio izvan sebe. Imamo virus! Pozvau Dabu! Kada je pokuao da se progura
pored njega, naelnik mu se ispreio na putu. Odmorite je bilo usko. Borili su se. Ograda je
bila niska. Ironija je u tome to je, mislio je Stratmor, artrukijan sve vreme bio u pravu u
vezi sa virusom.

Mladiev pad je bio jeziv - trenutni urlik uasa i potom muk. Meutim, nije bio ni upola
jeziv koliko sledee to je naelnik ugledao. Greg Hejl je zurio u njega, iz mraka, sa izrazom
krajnjeg uasa na licu. U tom trenutku, Stratmor je znao da Greg Hejl mora umreti.

Transleter zatutnja i Stratmor usredsredi panju na zadatak koji je imao pred sobom.
Iskljuiti struju.

Prekida se nalazio sa druge strane freonskih pumpi, levo od tela. Stratmor ga je jasno
video. Trebalo je samo da povue ruicu i preostalo strujno napajanje u Odeljenju
kriptografije e se iskljuiti. Nakon nekoliko sekundi, mogao je ponovo da pokrene glavne
generatore; sva vrata i sve funkcije e ponovo proradili, a Transleter e biti bezbedan.

Meutim, dok se probijao ka prekidau, shvatio je da postoji jo jedna prepreka.

artrukijanovo telo se i dalje nalazilo na lopaticama rashladnog ureaja glavnog generatora.
Ukoliko bi iskljuio pa ponovo ukljuio struju, opet bi dolo do kratkog spoja. Telo je moralo
bili uklonjeno.

Stratmor je posmatrao artrukijana. Priao mu je. Posegnuo je i zgrabio ga za lanak.

Ruka je bilo poput stiropora. Meso je bilo spreno. Iz itavog tela je nestala vlaga. Stratmor je
zatvorio oi, vre ga uhvatio za zglob i povukao. Telo je kliznulo nekoliko metara. Stratmor
je jae povukao. Telo ponovo kliznu.

Sakupio je snagu i povukao svom silinom. Odjednom pade na lea, udarivi o strujnu
kutiju. Upinjui se da se uspravi u vodi iji je nivo rastao, Stratmor se uasnuto zagleda u
ono to je drao u ruci. Bila je to artrukijanova ruka. Slomila se u laktu.

Suzan je na spratu i dalje ekala. Sedela je na sofi u voru 3, kao paralisana. Hejl joj je
leao pored nogu. Nije mogla ni da zamisli zato je naelniku trebalo toliko vremena.
 Prolazili su minuti. Pokuala je da potisne Dejvida iz misli, ali uzalud. Sa svakim
zavijanjem sirene rei Grega Hejla odzvanjale su joj u mislima: Iskreno mi je zao zbog
Dejvida Bekera. Pomislila je da e poludeti.

Samo to nije skoila i istrala u prizemlje Odeljenja kriptografije kada se ono to je

ekala konano desilo. Stratmor je okrenuo prekida i iskljuio svu struju.

Istog trenutka, Odeljenje kriptografije je zapalo u tiinu. Sirene se zaustavie u pola

zavijanja, a monitori u voru 3 zatitrae i ugasie se. Le Grega Hejla nestao je u tami, i
Suzan instinktivno priljubi noge uz telo, podiui ih na sofu. Uvila se vre u Stratmorov
sako.

Tama.

Muk.

Nikada ne bese ula takvu tiinu u Odeljenju kriptografije. Uvek je bilo prisutno
brujanje generatora.

Meutim, sada nije bilo niega - samo velika zver koja nadima grudi i isputa uzdah
olakanja. Pucketa, iti, polako se hladei. Suzan sklopi oi i poe da se moli za Dejvida.
Molitva je bila jednostavna - da Bog zatiti oveka kojeg je volela.

Kao ateista, Suzan nije oekivala odgovor na svoju molitvu. Meutim, kada je osetila
iznenadno podrhtavanje na grudima, naglo se uspravila. Prislonila je ruke na grudi.
Trenutak kasnije je shvatila. Vibracije koje je osetila nisu bile Boje delo - dopirale su iz depa
naelnikovog sakoa. Ukljuio je vibraciju bez zvuka na svom pejderu. Neko je naelniku
slao poruku.

est spratova nie, Stratmor je stajao pored prekidaa strujnog kola. Podnivoi Odeljenja
kriptografije sada su bili mrani poput najcrnje noi. Za trenutak je stajao, uivajui u tmini.
Voda se slivala sa krova. Bila je to ponona oluja. Stratmor zabaci glavu i pusti da mu tople
kapljice speru oseanje krivice. Ja sam onaj koji opstaje. Spustio se na kolena i sprao ostatke
artrukijanovog mesa sa svojih ruku.

Snovi koje je vezivao za Digitalnu tvravu su propali. To je mogao da prihvati. Sada je

Suzan bila sve to mu je vano. Po prvi put u nekoliko decenija, iskreno je razumeo da je u
ivotu bilo i dragih stvari osim drave i asti. rtvovao sam najbolje godine zbog drave i
asti. Ali ta je sa ljubavlju? Suvie dugo se liavao ljubavi.

I to zbog ega? Da mirno gleda kako nekakav mladi profesor krade njegov san?
Stratmor je stvorio Suzan. On ju je titio. On ju je zasluio. A sada e je napokon i dobiti.
Suzan e potraiti utoite u njegovom zagrljaju kada ne bude nikoga kome bi se mogla
okrenuti. Obratie se njemu, bespomona, pogoena gubitkom - i vremenom e joj on
pokazati da ljubav lei sve rane.

ast. Drava. Ljubav. Dejvid Beker je trebalo da umre zbog svega toga.

Naelnik Stratmor se popeo kroz vrata u podu poput Lazara iz sveta mrtvih. Uprkos
natopljenoj odei, korak mu je bio lak. Zaputio se ka voru 3 - ka Suzan. Ka svojoj
budunosti.
 Prizemlje Odeljenja kriptografije ponovo je bilo okupano svetlou. Freon je tekao
nanie, kroz Transleter koji se puio, poput oksidirane krvi. Stratmor je znao da e protei
nekoliko minuta pre nego to rashladni gas stigne do podnoja kuita i sprei zapaljenje
najniih procesora, ali bio je siguran da je na vreme delovao. Pobedniki je uzdahnuo, ne
slutei ni za trenutak istinu - da je ve suvie kasno.

Ja sam onaj koji opstaje, pomislio je. Ne obazirui se na zjapeu rupu u zidu vora 3,
priao je elektronskim vratima. Zujei su se otvorila. Zakoraio je unutra.

Suzan je stajala pred njim, mokra i razbaruena u njegovom sakou. Izgledala je poput
brucokinje koju je iznenadila kia. On se oseao poput studenta diplomca koji joj je
pozajmio svoj demper sa grbom fudbalskog univerzitetskog tima. Po prvi put u mnogo
godina, osetio se mladim. San mu se ostvarivao.

Meutim, kada se pribliio, osetio je da gleda u oi enu koju nije prepoznavao. Pogled
joj je bio poput leda. Nenost i blagost behu nestale. Suzan Fleer je stajala ukoeno, poput
nepomine statue. Jedino kretanje koje se moglo videti bile su suze koje su joj navirale na oi.
"Suzan?" Jedna suza joj se skotrlja niz obraz koji je podrhtavao. "ta je bilo?" upitao ju je.

Bara krvi ispod Hejlovog tela proirila se po tepihu poput naftne mrlje. Stratmor sa
nelagodom pogleda le, potom vrati pogled na Suzan. Da li je mogue da zna? To nikako nije
moglo biti mogue. Stratmor je znao da je zametnuo svaki trag.

"Suzan?" rekao je, koraknuvi ka njoj. "ta je bilo?" Suzan se nije pomerala.

"Jeste li zabrinuti zbog Dejvida?" Gornja usna joj lako zadrhta.

Stratmor joj prie blie. eleo je da isprui ruku ka njoj, ali je oklevao. Pomen
Dejvidovog imena je oito razbio branu tuge. Isprva polako - drhtaj, pa drhtanje. A potom
gromoviti talas tuge kao da je potekao njenim venama.

Jedva u stanju da kontrolie usne koje su podrhtavale, Suzan zausti da neto kae. Nita
se nije ulo.

Ne skidajui ledeni pogled sa Stratmora, izvukla je ruku iz depa njegovog sakoa. U

ruci joj se nalazio nekakav predmet. Ispruila je ruku, drhtei. Stratmor kao da je napola
oekivao da spusti pogled i ugleda beretu uperenu u svoj stomak. Meutim, pitolj je i dalje
bio na podu, bezbedno smeten u Hejlovu ruku. Ono to je Suzan drala bilo je manje.
Stratmor spusti pogled i trenutak kasnije shvati.

Dok je zurio u nju, stvarnost se izvitoperila, a vreme usporilo tako da je sad mililo.
Mogao je da uje otkucaje sopstvenog srca. ovek koji je toliko godina pobeivao divove
sada je pobeen u trenutku.

Poraen ljubavlju -sopstvenom ludou. U jednostavnom nastupu vitetva, dao je

Suzani svoj sako. I zajedno sa njim, svoj pejder.

Sada je Stratmor bio taj koji se ukrutio. Suzanina ruka se tresla. Pejder pade blizu
Hejlovih nogu. Sa izrazom zapanjenosti i oseanja izdaje, koji Stratmor nikada nee
zaboraviti, Suzan Fleer urno projuri pored njega i izae iz vora 3.

Naelnik ju je pustio da ode. Usporenim pokretom se sagnuo i dohvatio pejder. Nije

bilo novih poruka- Suzan ih je sve proitala. Stratmor je oajniki itao listu.
 PREDMET: ENSEI TANKADO - UKLONJEN

PREDMET: PJER KLUAR - UKLONJEN

PREDMET: HANS HUBER - UKLONJEN

PREDMET: ROSIO EVA GRANADA - UKLONJENA...

Spisak se nastavljao. Stratmor oseti kako ga preplavljuje talas uasa. Mogu da joj
objasnim! Ona e razumeti! ast! Drava! Ali postojala je jo jedna poruka, poruka koju jo
nije bio video -jedna poruka koju nikada ne bi mogao da objasni. Drhtei, doao je do nje.

PREDMET: DEJVID BEKER - UKLONJEN

Stratmor pognu glavu. Njegov san je bio zavren.

Suzan je teturajui izala iz vora 3.

PREDMET: DEJVID BEKER - UKLONJEN

Kao u snu, kretala se ka glavnom izlazu iz Odeljenja kriptografrje. Glas Grega Hejla
odzvanjao joj je u glavi: Suzan, Stratmor e me ubiti! Suzan, naelnik je zaljubljen u tebe!

Stigla je do ogromnih krunih vrata i oajniki poela da pritiska tipke na tastaturi.

Vrata se nisu ni pomerila. Pokuala je ponovo, ali ogromna ploa se nije okretala. Suzan
prigueno vrisnu - inilo se da je nestanak struje izbrisao sve izlazne ifre. I dalje je bila
zatoena.

Bez upozorenja, dve ruke se stegnue oko nje, obuhvatajui poluobamrlo telo.

Dodir je bio poznat, a ipak odvratan. Nedostajala mu je sirova snaga Grega Hejla, ali je
u njemu bilo nekakve oajnike grubosti, nekakve unutranje odlunosti, poput elika.

Suzan se okrenu. ovek koji ju je zadravao bio je oajan, prestravljen. Bilo je to lice
kakvo jo ne bee videla.

"Suzan", molio ju je Stratmor, drei je. "Mogu da objasnim." Pokuala je da ga odgurne.

Stratmor ju je vrsto drao.

Pokuala je da vrisne, ali nije imala glasa. Pokuala je da pobegne, ali snane ruke su je
drale, povlaei je natrag.

"Volim te", aputao je glas. "Uvek sam te voleo." eludac joj se prevrtao.

"Ostani sa mnom."

Po glavi su joj se rojili uasni prizori - Dejvidove svetlozelene oi, kako se polako
sklapaju po poslednji put; le Grega Hejla iz kojeg krv istie na tepih; Fil artrukijan spren i
slomljen na generatorima.

"Bol e proi", rekao je glas. "Ponovo e voleti." Suzan nita nije ula.

"Ostani sa mnom", preklinjao ju je glas. "Ja u ti zaleiti rane." , Bespomono se opirala.

"Uinio sam to radi nas. Stvoreni smo jedno za drago. Suzan, volim te." Rei su kuljale
iz njega kao da je ekao itavu deceniju da ih izgovori. "Volim te! Volim te!"
 Tog trenutka, tridesetak metara odatle, kao da opovrgava Stratmorovo ogavno
priznanje, Transleter se oglasi divljim, bezoseajnim piskom. Zvuk je bio potpuno nov -
udaljeno, zlosutno pitanje koje kao da je poput zmije raslo u dubinama silosa.

Freon, kako se inilo, nije na vreme stigao do cilja. Stratmor pusti Suzan i okrenu se ka
kompjuteru vrednom dva milijarde dolara. Oi mu se razrogaie od uasa. "Ne!" Uhvatio se
za glavu. "Ne!"

Raketa od est spratova poela je da podrhtava. Stratmor se zatetura nesigurnim

korakom ka grmeoj konstrukciji. Potom pade na kolena, poput grenika pred razgnevljenim
bogom. Nije vredelo. U podnoju silosa, titanijumsko - stroncijumski procesori Transletera
su se upravo zapalili.

Vatrena lopta koja je jurila navie, kroz tri miliona silikonskih ipova, isputala je
jedinstven zvuk.

Pucketanje logorske vatre, zavijanje tornada, kuljanje gejzira praeno parom. . sve to je
bilo zatoeno unutar ljuture koja je odzvanjala. Bio je to avolji dah koji je jurio kroz
zatvorenu peinu, tragajui za izlazom.

Stratmor je kleao, prikovan na mestu uasnom bukom koja se dizala ka njima.

Najskuplji kompjuter na svetu samo to nije postao osmospratni pakao.

Usporenim pokretima, Stratmor se okrenuo ka Suzan. Stajala je kao paralisana pored

vrata Odeljenja kriptografije. Stratmor je zurio u njeno suzama obliveno lice. inilo se da
svetluca pod fluorescentnim svetlom.

Ona je aneo, pomislio je. Pokuavao je da uhvati njen pogled, nadajui se raju -ali sve
to je video bila je smrt.

Bila je to smrt poverenja. Ljubav i ast su iezle. Fantazija koja ga je odravala svih tih
godina bila je mrtva.

Nikada nee imati Suzan Fleer. Nikada. Iznenadni oseaj praznine koji ga je epao bio
je jai od njega.

Suzan je neodreeno gledala u pravcu Transletera. Znala je da je vatrena lopta,

zatoena u svojoj keramikoj ljusci, jurila ka njima. Oseala je kako se penje sve bre, hranei
se kiseonikom koji su oslobaali zapaljeni ipovi. Za koji trenutak, Odeljenje kriptografije e
se pretvoriti u pakao.

Razum joj je govorio da bei, ali teret Dejvidove smrti pritiskao je sve oko nje. Uinilo
joj se da uje njegov glas kako je doziva, kako joj govori da pobegne, ali nije imala kuda.
Odeljenje kriptografije je bila zatvorena grobnica. Nije vano; pomisao na smrt je nije plaila.
Smrt e zaustaviti bol. Bie sa Dejvidom.

Prizemlje Odeljenja kriptografije poe da podrhtava, kao da se ispod njega ljutito

morsko udovite izdizalo iz dubina. inilo joj se da je Dejvidov glas doziva. Bei, Suzan!
Bei!

Stratmor se sada kretao ka njoj, a lice mu je bilo poput nekakvog udaljenog seanja. U
njegovim hladnim sivim oima nije bilo ivota. Patriota koji je u njenim oima iveo kao
heroj sada je bio mrtav - sada je bio ubica. Iznenada je osetila njegove ruke ponovo na sebi,
kako je oajniki steu. Poljubio ju je u obraze. "Oprosti mi", molio ju je. Pokuala je da ga
odgurne, ali Stratmor ju je drao.

Transleter poe da se trese poput projektila koji se sprema za poletanje. Prizemlje

Odeljenja kriptografije takoe se treslo. Stratmor ju je drao jo vre. "Zagrli me, Suzan.
Potrebna si mi."

Mahniti nalet gneva proirio joj se udovima. Dejvidov glas joj se ponovo obraao. Volim
te! Bei! Pod iznenadnim naletom energije, Suzan se otrgla.

Rika Transletera je postala zagluujua. Vatra je bila na vrhu silosa. Transleter je jeao,
napinjui se po avovima.

Dejvidov glas kao da je podigao Suzan, kao da ju je vodio. Jurnula je preko prizemlja
Odeljenja i poela da se penje Stratmorovim stepenicama. Iza nje, Transleter je isputao
zagluujui krik.

Dok se poslednji od silikonskih ipova raspadao, straan nalet vreline probio se kroz
gornji poklopac silosa; delii keramike razletee se deset metara u vazduh. Istog trenutka,
vazduhom ispunjen kiseonik u Odeljenju kriptografije jurnuo je unutra, ispunjavajui
ogroman vakuum.

Suzan je stigla do gornjeg odmorita i vrsto se uhvatila za ogradu kada je ogroman

nalet vetra zahvatio njeno telo. Okrenuo ju je na vreme da vidi kako zamenik direktora
operative, daleko ispod, zuri u nju, stojei pored Transletera. Svuda oko njega besnela je
oluja, a ipak je u njegovim oima videla mir. Usne mu se razdvojie, i ona na njima proita
njegovu poslednju re. "Suzan." Vazduh koji je jurnuo u Transleter se zapalio. U jednom
sjajnom bljesku svetlosti, naelnik Stratmor se pretvorio iz oveka u siluetu, u legendu.

Kada je eksplozija stigla do Suzan, odbacila ju je oko pet metara unazad, u Stratmorovu
kancelariju. Sve ega se seala bila je vrelina koja je prila.

Na prozoru direktorske sale za sastanke, visoko iznad kupole Odeljenja kriptografije,

pojavila se se tri lica, bez daha. Eksplozija je potresla itav kompleks Agencije. Liland
Fontejn, ed Brinkerhof i Mid Milken su zurili kroz prozor u bezglasnom uasu.

Na dvadeset metara ispod njih, kupola Kriptografskog odeljenja je gorela. Krov od

polikarbonata je i dalje bio netaknut, ali ispod providne ljuske besnela je vatra. Crni dim se
kovitlao poput magle unutar kupole.

Tri lica su bez rei zurila nanie. Prizor je bio na neki jeziv nain velianstven.

Fontejn je dugo stajao. Naposletku progovori, tihim ali sigurnim glasom: "Mid, neka se
tim okupi ovde... smesta."

Na drugoj strani sale, Fontejnov telefon je poeo da zvoni. Bio je to Daba.

Suzan nije imala predstavu koliko je vremena proteklo. Grlo joj je gorelo, i to ju je
prizvalo k svesti.

Dezorijentisano je gledala oko sebe. Leala je na tepihu iza radnog stola. Jedino svetio u
prostoriji bilo je neobino narandasto treperenje. Vazduh je mirisao na spaljenu plastiku.
 Prostorija u kojoj se nalazila bila je tek ogoljena ljuska. Zavese su gorele, a zidovi od
pleksiglasa su tinjali.

Potom se setila svega. Dejvid.

U naletu panike, podigla se na noge. Vazduh ju je peckao u duniku. Teturajui,

zaputila se ka pragu, traei izlaz. Dok je prelazila preko praga, noga joj se zaljuljala iznad
ambisa; u poslednji as se uhvatila za dovratak. Most je nestao. Petnaest metara ispod nje
nalazila se izuvijana ruevina metala koji se puio. Suzan je uasnuto prelazila pogledom
preko prizemlja Odeljenja kriptografije. Bilo je to more vatre. Istopljeni ostaci tri miliona
silikonskih ipova izletali su iz Transletera poput lave. Gust, otar dim kuljao je navie.
Suzan je prepoznala taj miris. Silikonski dim. Smrtonosan otrov.

Povlaei se u ono to je ostalo od Stratmorove kancelarije, poela je da osea slabost.

Grlo joj je gorelo.

itavo mesto je bilo ispunjeno svetlou vatre. Kriptografsko Odeljenje je umiralo. I ja

u umreti, pomislila je. Za trenutak joj je na pamet pao jedini mogui izlaz - Stratmorov lift.
Ali znala je da nema koristi od toga; nije bilo anse da je elektronika preivela eksploziju.

Meutim, dok se probijala kroz sve gui dim, setila se Hejlovih rei: Lift pokree struja
iz glavne zgrade! Video sam nacrt! Suzan je znala da je to tano. Takoe je znala da je itav
tunel obloen ojaanim betonom.

Dim se u kovitlacima podizao svuda oko nje. Posrtala je ka vratima lifta. Meutim,
kada je stigla tamo, videla je da dugme za pozivanje lifta nije svetlelo. Uzaludno je udarala
po beivotnoj tabli; potom pade na kolena i zalupa po vratima.

Zaustavila se gotovo istog trenutka. Neto je zujalo iza zatvorenih vrata. Ona
preplaeno podie pogled.

Zvualo je kao da njen prevoz, stie! Suzan ponovo poe da pritiska dugme. Ponovo se
ulo zujanje iza vrata.

Odjednom je videla.

Dugme za pozivanje liftu uopte nije neispravno samo je prekriveno crnim pepelom.
Sada je slabano sijalo ispod njenih umrljanih prstiju.

Ima struje!

U naletu nade, ona ponovo pritisnu dugme. Iza vrata se neto iznova i iznova ulo.
Mogla je da uje kako radi ventilator u kabini lifta.

Lift je ovde! Zato se prokleta vrata ne otvaraju? Kroz dim je uspela da nazre malu
sekundarnu komandnu tablu - tipke obeleene slovima, od A do Z. Suzan se seti i preplavi je
oajanje. Lozinka.

Dim je poinjao da se provlai izmeu istopljenih okvira prozora. Ona ponovo zalupa
po vratima. Nisu htela da se otvore. Lozinka! mislila je. Stratmor mi nikada nije rekao
lozinku! Silikonski dim je sada ispunjavao kancelariju. Guei se, Suzan klonu na vrata lifta.
Bila je poraena. Ventilator je radio na svega metar od nje.
 Leala je tamo, omamljena, borei se da udahne vazduh. Sklopila je oi, ali ponovo ju je
probudio Dejvidov glas. Bei, Suzan! Otvori vrata! Bei! Otvorila je oi oekujui da ugleda
njegovo lice, te uarene zelene oi, taj nestani osmeh. Ali ugledala je slova od A do Z.
Lozinka... Zurila je u slova na komandnoj tabli. Jedva da je mogla da se usredsredi na njih.
Na LED ekranu ispod tastature pet praznih mesta ekalo je da se u njih unese lozinka.
Lozinka od pet slova, pomislila je. Istog trenutka je izraunala verovatnou: dvadeset i est
na peti stepen; 11.881.376 moguih varijanti. Ako bi svaki unos trajao po jednu sekundu,
trebalo bi joj devetnaest nedelja... Dok je leala, guei se, na podu ispod komandne table,
javio joj se naelnikov moleivi glas.

Ponovo ju je dozivao. Volim te, Suzan! Uvek sam te voleo! Suzan! Suzan! Suzan...

Znala je da je mrtav, a ipak je njegov glas bio neumoran. Iznova i iznova je ula svoje
ime.

Suzan... Suzan...

Potom, u jednom trenutku jasne, jezive vizije, ona shvati.

Slabano podrhtavajui, pruila je ruku ka tastaturi i ukucala lozinku.

S... U... Z... A... N

Sekund kasnije, vrata se otvorie.

Stratmorov lift se brzo sputao. U kabini, Suzan je duboko uvlaila sve vazduh u
plua. Omamljena, oslonila se na zid kabine dok se lift zaustavljao. Trenutak kasnije, zaulo
se prebacivanje nekakvih menjaa i prenosnik ponovo poe da se kree, ovog puta
horizontalno. Suzan je oseala kako lift ubrzava, tutnjei ka glavnom kompleksu Agencije.
Naposletku se uz zujanje zaustavi i vrata se otvorie.

Zakaljavi se, Suzan Fleer teturajui izae u mrani betonski hodnik. Nala se u
tunelu - uskom tunelu sa niskom tavanicom.

Dvostruka uta linija protezala se ispred nje. Nestajala je u praznoj, mranoj upljini.

Podzemni autoput...

Nesigurnim korakom se zaputila ka tunelu, pridravajui se za zid. Iza nje, vrata lifta se
zatvorie. Suzan Fleer je ponovo bila gurnuta u mrak.

Muk.

Niega osim tihog brujanja u zidovima. Brujanja koje je postajalo sve glasnije.

Odjednom, kao da je poelo da svie. Tama se pretvorila u sivu izmaglicu. Zidovi

tunela poee da poprimaju oblik. Iznenada, neko malo vozilo izjuri iza ugla; farovi je
zaslepee. Posrnula je ka zidu, zaklonivi oi. Osetila je nalet vazduha i vozilo prozuja pored
nje.

Trenutak kasnije, zaula se zagluujua kripa guma po betonu. Zujanje joj se ponovo
pribliavalo, ovog puta u rikverc. Nekoliko sekundi kasnije vozilo se zaustavilo pored nje.

"Gospoice Fleer!" uzviknuo je zapanjeni glas.

 Suzan pogleda odnekud poznatu priliku na vozakom seditu elektrinih kolica za golf.

"Isuse." ovek je bio bez daha. "Jeste li dobro? Mislili smo da ste mrtvi!" Suzan je tupo
zurila.

"ed Brinkerhof", promucao je, zurei u zapanjenu kriptografkinju. "Lini asistent

direktora."

Jedino to je Suzan uspela da izusti bio je omamljeni jecaj. "Transleter..." Brinkerhof

klimnu glavom.

"Zaboravite na to. Upadajte"

Snop farova kolica za golf bacao je svetlost po zidu ,

"Imamo virus u glavnoj bazi podataka", rekao je, "Znam", Suzan u sebe kako apue.

"Morate da nam pomognete." Suzan je potiskivala suze.

"Stratmor... on je..."

"Znamo", rekao je Brinkerhof.

"Zaobiao je Oklopnu rukavicu."

"Da... i..." Rei joj zapee u grlu. Ubio je Dejvida! Brinkerhof joj spusti ruku na rame.

"Skoro smo stigli, gospoice Fleer. Samo se drite."

Brza golf kolica zavie iza ugla i zaustavie se. Pored njih se pod pravim uglom u
odnosu na tunel pruao hodnik, mutno osvetljen crvenim podnim osvetljenjem.

"Hajdete", rekao je Brinkerhof, pomaui joj da izae.

Poveo ju je u hodnik. Suzan je lebdela iza njega u magli. Poploani prolaz se strmo
sputao. Suzan se uhvatila za rukohvat i poela da se sputa za Brinkerhofom. Vazduh je
postajao hladniji. Nastavili su da se sputaju. Kada su se spustili dublje u zemlju, tunel je
postao ui. Odnekud iza njih zauo se eho koraka - snaan, odluan hod. Koraci postadoe
glasniji. I Brinkerhof i Suzan se zaustavie i okrenue.

Ka njima je iao ogroman crni mukarac. Suzan ga nikada ranije ne bee videla. Dok im
je prilazio, posmatrao ju je prodornim pogledom.

"Ko je to?" upitao je.

"Suzan Fleer", odgovorio je Brinkerhof.

Ogromni ovek upitno izvi obrve. ak i tako aava i mokra, Suzan Fleer je bila lepa
nego to je zamiljao.

"A naelnik?" upitao je. Brinkerhof odmahnu glavom.

ovek ne ree nita. Za trenutak je odvratio pogled. Potom se ponovo okrenu ka Suzan.

"Liland Fontejn", rekao je, pruajui joj ruku. "Drago mi je da ste dobro."

Suzan je zurila u njega. Uvek je znala da e jednog dana upoznati direktora, ali ovo nije
bilo upoznavanje kakvo je zamiljala.
 "Hajdete, gospoice Fleer", rekao je Fontejn, polazei ispred njih. "Bie nam potrebna
sva mogua pomo."

U crvenkastoj izmaglici u dnu tunela pojavio se elini zid koji im se ispreio na putu.
Fontejn mu prie i ukuca ulaznu lozinku u uvuenu kutiju sa tastaturom. Potom poloi
desnu ruku na malu staklenu tablu.

Bljesnuo je snop svetlosti. Trenutak kasnije, ogroman zid se tutnjei pomeri ulevo.

Postojala se samo jedna prostorija u Agenciji koje je bila svetija od Odeljenja

kriptografije, i Suzan Fleer je oseala da e upravo ui u nju.

Komandni centar glavne baze podataka Agencije za nacionalnu bezbednost izgledao je

poput umanjene kontrolne prostorije agencije NASA. Desetak kompjuterskih radnih stanica
stajalo je okrenuto ka video-bimu dimenzija devet sa dvanaest metara, koji je zauzimao itav
jedan zid na drugom kraju prostorije. Na ekranu su se brzo smenjivali brojevi i dijagrami,
pojavljujui se i nestajui kao da neko surfuje po kanalima. aica tehniara mahnito je
jurcala od stanice do stanice, vukui sa sobom duge nizove kompjuterskih ispisa i uzvikujui
zapovesti i uputstva. Bio je to haos.

Suzan je zurila u to neverovatno Odeljenje. Nejasno se seala da je 250 tona zemlje bilo
iskopano kako bi se ono napravilo. Prostorija je bila smetena na 65 metara ispod zemlje, gde
je bila potpuno otporna na elektromagnetne bombe i nuklearne eksplozije.

Za izdignutom radnom stanicom u sreditu prostorije stajao je Daba. Urlao je

nareenja sa svoje platforme kao da je kralj koji se obraa podanicima. Na osvetljenom
ekranu tik iza njega nalazila se poruka.

Suzan je se suvie dobro seala. Tekst veliine bilborda zlosutno je visio nad Dabinom
glavom:

SAMO E VAS ISTINA SADA SPASITI UNESITE KLJU:

Kao da je zatoena u nekakvoj nadrealnoj nonoj mori, Suzan je pola za Fontejnom ka

podijumu. itav njen svet pretvorio se u usporenu mrlju. Daba ih ugleda i okrenu se ka
njima poput razjarenog bika.

"Sa razlogom sam ugradio Oklopnu rukavicu!"

"Oklopna rukavica ne postoji vie", mirno je odgovorio Fontejn.

"Bajate vesti, direktore", brecnuo se Daba. "Vazduni udar me je bacio na dupe!Gde je

Stratmor?" "Naelnik Stratmor je mrtav."

"Jebena poetska pravda."

"Smirite se, Daba", naredio je direktor. "Obavestite nas o razvoju dogaaja. Koliko je
opasan ovaj virus?"

Daba je za trenutak zurio u direktora a potom, bez upozorenja, prsnu u smeh. "Virus?"
Njegovo grubo, promuklo cerekanje odzvanjalo je podzemnom prostorijom. "Mislite da je
ovo virus"

Fontejn je i dalje bio priseban. Daba je preterao sa svojom drskou, ali

 Fontejn je znao da ovo nije ni vreme ni mesto da se time bavi. Ovde dole, Daba je bio
iznad samog Boga. Kompjuterski problemi se, nekim udom, nisu osvrtali na uobiajeni
komandni lanac. "Ovo nije virus?" sa nadom je uzviknuo Brinkerhof.

Daba prezrivo frknu. "Virusi imaju replikacione stringove, lepi moj! Ovo nema!" Suzan
se motala okolo, nesposobna da se usredsredi.

"Pa, ta se onda deava?" upitao je Fontejn. "Mislio sam da imamo virus."

Daba duboko uzdahnu i snizi glas. "Virusi...", poeo je, briui znoj sa lica. "Virusi se
razmnoavaju. Oni stvaraju klonove. Oni su tati i glupi -binarni egomanijaci. Pune nae
mile kompjutere bre od zeeva. U tome je njihova slabost - moete da ih ukrstite sa neim i
tako unitite, ako znate ta radite.

Na nesreu, ovaj program nema ego, nema potrebu da se razmnoava. Razborit je i

usredsreen. Zapravo, kada ispuni svoj zadatak ovde, verovatno e poiniti digitalno
samoubistvo." Daba pobono isprui ruke ka propasti projektovanoj na ogromnom ekranu.
"Dame i gospodo." Uzdahnuo je. "Upoznajte kamikazu meu kompjuterskim napastima... a
to je kompjuterski crv."

"Crv?" zajeao je Brinkerhof. Termin je bio suvie obian za tako podmuklog uljeza.

"Crv." Daba se puio od gneva. "Nema kompleksne strukture, samo instinkt - jedi,
kenjaj, puzi. To je to.

Jednostavnost. Smrtonosna jednostavnost. ini ono to je programiran da ini i potom

nestaje."

Fontejn je otro posmatrao Dabu. "A ta je ovaj crv programiran da radi?" "Nemam
pojma", odgovori Daba. "Za sada se iri i vezuje za sve nae poverljive podatke. Nakon toga
bi mogao da uradi bilo ta. Mogao bi da odlui da izbrie sve fajlove, ili bi mogao
jednostavno da odlui da nacrta nasmejana lica po izvesnim izvetajima iz Bele kue."

Fontejnov glas je bio miran i pribran. "Moete li ga zaustaviti?" Daba ispusti

dug uzdah i okrenu se ka ekranu. "Nemam pojma. Sve zavisi od toga koliko je ljut bio njegov
tvorac." Pokazao je na poruku na zidu. "eli li iko da mi kae ta to, do avola, znai?"

SAMO E VAS ISTINA SADA SPASITI UNESITE KLJU:

Daba je ekao odgovor; nije bilo nijednog. "ini mi se da se neko poigrava sa nama,
direktore. Ucena. Ovo je zahtev za otkup, ako ga je ikada bilo."

Suzanin glas je bio apat, prazan, upalj. "To je... Ensei Tankado."

Daba se okrenu ka njoj. Za trenutak ju je posmatrao razrogaenih oiju. " Tankado?"

Suzan slabano klimnu glavom. "eleo je nae priznanje... u vezi sa Transleterom... ali
to ga je kotalo..."

"Priznanje?" zapanjeno je prekide Brinkerhof. "Tankado eli da priznamo da imamo

Transleter?Rekao bih da je za to malo kasno!"

Suzan zausti neto da kae, ali Daba ulete. "ini se da Tankado ima obustavni kod",
rekao je, podigavi pogled ka poruci na ekranu. Svi se okrenue.
 "Obustavni kod?" ponovi Brinkerhof.

Daba klimnu glavom. "Da. Klju koji e zaustaviti crva. Jednostavno reeno, ako mi
priznamo da imamo Transleter, Tankado e nam dati obustavni kod. Mi emo ga uneti i
sauvati bazu podataka.

Dobrodoli u svet digitalnog iznuivanja." Fontejn je stajao poput stene, ne trepnuvi.

"Koliko vremena imamo?" "Oko jedan sat", rekao je Daba. "Taman dovoljno vremena da
sazovemo konferenciju za tampu i olakamo sebi duu." "Dajte nam preporuku", zahtevao je
Fontejn. "ta predlaete da uradimo?" "Preporuku?" u neverici je ponovio Daba. "Hoete
preporuku? Dau vam ja preporuku! Prekinite da se zajebavate, eto ta treba da uradite!"
"Polako", upozorio ga je direktor.

"Direktore", Daba uzbueno ree. "U ovom trenutku, Ensei Tankado poseduje ovu
bazu podataka! Dajte mu ta god da eli. Ako eli da itav svet sazna za Transleter, zovite
CNN i priznajte sve to imate da priznate. Transleter je sada ionako samo rupa u zemlji -
vie nije vano."

Nastade muk. inilo se da Fontejn razmatra mogunosti. Suzan zausti da neto kae, ali
Daba je pretee.

"ta ekate, direktore! Pozovite Tankada telefonom! Recite mu da pristajete na njegovu

igru! Potreban nam je taj obustavni kod, ili e itavo ovo mesto propasti!"

Niko se nije ni pomerio.

"Jeste li poludeli?" urlao je Daba. "Pozovite Tankada! Recite mu da se predajemo!

Nabavite mi taj obustavni kod! SMESTA!" Daba zgrabi svoj mobilni telefon i ukljui ga.
"Nema veze! Dajte mi njegov broj!Sam u pozvati tog malog skota!"

"Nemojte se truditi", proaputa Suzan. "Tankado je mrtav."

Nakon trenutka zbunjenosti i zapanjenosti, sav znaaj toga pogodi Dabu poput metka
u stomak. Ogromni tehniar Sigurnosti sistema izgledao je kao da e se raspasti. "Mrtav? Ali
onda... to znai... mi ne moemo..." "To znai da nam je potreban novi plan", ree Fontejn
jednostavno.

Dabine oi su i dalje bile staklaste od oka kada je neko u stranjem delu sobe poeo
mahnito da urla.

"Daba! Daba!"

Bila je to Soi Kuta, njegov glavni tehniar. Pritrala je podijumu, vukui za sobom
ogromni kompjuterski ispis. Bila je prestravljena.

"Daba!" rekla je bez daha. "Crv... Upravo sam otkrila ta je programiran da uradi!" Soi
mu gurnu papir u ruke. "Izvukla sam ovo nakon testa aktivnosti sistema! Izolovali smo
izvrne komande crva - pogledaj programski kod!

Pogledaj ta namerava da uradi!"

ef Sigurnosti sistema zbunjeno je itao. Potom se uhvatio za rukohvat da ne padne.

"Oh, Isuse", rekao je bez daha. "Tankado... skote jedan!"

 Daba je tupo zurio u ispis koji mu je Soi upravo pruila. Prebledevi, obrisao je
rukavom elo.

"Direktore, nemamo izbora. Moramo da iskljuimo napajanje baze podataka."

"Neprihvatljivo", odgovorio je Fontejn. "Posledice bi bile uasne." Daba je znao da je

direktor u pravu.

Preko tri hiljade ISDN linija iz itavog sveta bilo je povezano sa bazom podataka
Agencije. Svakog dana su vojni zapovednici pristupali najnovijim satelitskim snimcima
suparnikih pokreta.

Inenjeri su preuzimali njima dostupne nacrte novog naoruanja. Terenski operativci

pristupali su najnovijim podacima o misijama.

Baza podataka Agencije pruala je osnovu hiljadama amerikih vladinih operacija. Ako
bi je bez upozorenja iskljuili, izazvali bi obavetajni mrak od kojeg bi zavisili ivoti irom
planete.

"Svestan sam ta to znai, gospodine", rekao je Daba, "ali nemamo izbora."

"Objasnite", naredio je Fontejn. Bacio je brz pogled na Suzan koja je stajala pored njega,
na podijumu. inilo se da je kilometrima daleko.

Daba duboko uzdahnu i ponovo obrisa elo. Samo jedan pogled na njegovo lice
govorio je grupi okupljenoj na podijumu da im se nee dopasti to to je imao da im kae.

"Ovaj crv", poeo je Daba. "Ovaj crv ne predstavlja obian degenerativni ciklus. To je
selektivni ciklus. Drugim reima, to je crv sa razvijenim ukusom." Brinkerhof zausti da neto
kae, ali Fontejn mu dade znak da uti.

"Najdestruktivnije aplikacije sasvim izbriu bazu podataka", nastavio je Daba, "ali ova
aplikacija je sloenija. Ona brie samo one fajlove koji potpadaju pod izvesne parametre."

"Hoete da kaete da nee napasti itavu bazu podataka?" pun nade upita Brinkerhof.
"To je dobro, zar ne?"

"Nije!" provalilo je iz Dabe. "To je loe! To je veoma loe!"

"Smirite se!" naredio je Fontejn. "Kakve to parametre ovaj crv trai?

Vojne?

Tajne operacije?"

Daba je odmahivao glavom. Pogledao je Suzan, koja je i dalje bila odsutna, a potom
mu se pogled susrete sa direktorovim.

"Gospodine, kao to znate, svako ko spolja eli da se povee sa ovom bazom podataka
mora da proe kroz niz sigurnosnih kapija pre nego to mu pristup bude dozvoljen."

Fontejn klimnu glavom. Hijerarhija pristupa bazi podataka je bila genijalno osmiljena;
ovlaeno osoblje je moglo da pristupi bazi preko Interneta i globalne mree. U zavisnosti od
nivoa autorizacije, bio im je odobren pristup samo njima dostupnim oblastima.
 "Budui da smo povezani na globalni Internet", objanjavao je Daba, "hakeri, strane
vlade i ajkule Fondacije za elektronske granice krue oko ove baze podataka dvadeset etiri
asa dnevno, pokuavajui da provale u nju." "Da", rekao je Fontejn, "i nai bezbednosni
filteri ih dvadeset etiri asa dnevno dre na odstojanju. ta pokuavate da kaete?"

Daba spusti pogled na ispis. "Pokuavam da kaem sledee. Tankadov crv se nije
okomio na nae podatke." Proistio je grlo. "Okomio se na nae bezbednosne filtere."

Fontejn je prebledeo. Oigledno je razumeo ta to znai - ovaj crv je imao na meti filtere
zahvaljujui kojima je baza podataka Agencije bila poverljiva. Bez filtera, sve informacije u
bazi podataka bi stajale na raspolaganju svakome ko bi im spolja priao.

"Moramo da iskljuimo bazu podataka", ponovio je Daba. "Za oko sat vremena, svaki
uenik treeg razreda koji ima modem moi e da dobije odobrenje za pristup strogo
poverljivim informacijama Sjedinjenih Drava." Fontejn je stajao, ne progovorivi ni re.

Daba je nestrpljivo ekao; naposletku se okrenu ka Soi. "Soi! VR! Smesta!" Soi
odjuri.

Daba se esto oslanjao na VR. U veini kompjuterskih krugova, VR je oznaavalo

"virtuelnu realnost", ali u Agenciji je znailo vizuelnu reprezentaciju, odnosno vizuelni
prikaz dogaanja.

U svetu punom tehniara i politiara koji su na razliitim nivoima razumevanja tehnike,

grafika prezentacija je esto bila jedini nain da se neto dokae; jedan jedini reiti grafikon
obino bi izazivao deset puta veu reakciju od itavih hrpa tabela. Daba je znao da e VR
trenutne krize istog momenta dokazati ono to je pokuavao da im objasni.

"VR!" povikala je Soi, stojei za terminalom u zadnjem delu prostorije. Kompjuterski

dijagram pojavio se na zidu ispred njih. Suzan odsutno podie pogled, izolovana od ludila
koje ju je okruivalo. Svi u prostoriji pratili su Dabin pogled, okrenut ka ekranu.

Dijagram koji se nalazio pred njima liio je na metu. U sreditu se nalazio crveni krug sa
oznakom PODACI. Oko sredita se nalazilo pet koncentrinih krunica razliite debljine i
boje. Spoljanji krug je bio zamagljen, gotovo prozraan.

"Imamo petoslojnu odbranu", objanjavao je Daba. "Primarni Bastion Host, dva niza
paket filtera za FTP i X-eleven, blokada tunela i PEM prozor autorizacije preuzet direktno sa
projekta Tifle. Spoljanji sloj koji nestaje predstavlja izloenog domaina. Gotovo da je
sasvim nestao.

Za sat vremena, svih pet titova e takoe nestati. Nakon toga, unutra e pokuljati itav
svet. Svaki bajt podataka Agencije postae javna svojina." Fontejn je prouavao VR, a u oima
mu se video pritajeni gnev.

Brinkerhof prigueno jeknu. "Ovaj crv moe da itavom svetu otvori nau bazu
podataka?"

"Deja igra za Tankada", odvratio je Daba. "Oklopna rukavica je bila na odbrambeni

mehanizam. Stratmor je to upropastio."

"To je objava rata", proaptao je Fontejn, a u glasu mu se oseala napetost. Daba

odmahnu glavom.
 "Zaista sumnjam da je Tankado ikada eleo da doe dovde. Verujem da je nameravao
da bude u blizini kako bi mogao to da zaustavi." Fontejn podie pogled ka ekranu taman na
vreme da vidi kako prvi od pet zidova odbrane u potpunosti nestaje.

"Bastion Host je gotov!" povikala je tehniarka iz pozadine. "Drugi tit je izloen!"

"Moramo da ponemo sa gaenjem", pourivao ih je Daba. "Sudei po VR-u, imamo

oko etrdeset i pet minuta. Gaenje je sloen proces."

To je bilo tano. Baza podataka Agencije bila je osmiljena tako da bude sasvim sigurno
da nikada nee ostati bez napajanja - bilo sluajno, bilo zbog nekog napada. Mnoge mere
zatite za telefon i struju bile su zakopane u ojaanim metalnim kanisterima duboko pod
zemljom, a pored napajanja unutar kompleksa Agencije postojala su i mnoga rezervna
napajanja sa javne mree. Gaenje je ukljuivalo sloeni niz potvrda i protokola - i bilo je
znatno komplikovanije od prosenog lansiranja nuklearnih projektila sa podmornice.

"Imamo vremena", rekao je Daba, "ako pourimo. Runo gaenje bi trebalo da traje oko
trideset minuta."

Fontejn je i dalje zurio u VR; odmeravao je mogunosti.

"Direktore!" povikao je Daba. "Kada ti zatitni zidovi padnu, svaki korisnik na planeti
e dobiti odobrenje za pristup najpoverljivijim podacima! I pri tome mislim na gornji nivo!
Podaci o tajnim operacijama!

Agenti u inostranstvu! Imena i lokacije svih unutar federalnog programa zatite

svedoka! Potvrde o iframa za lansiranje! Moramo da gasimo bazu!

Smesta!"

inilo se da to nije delovalo na direktora. "Mora da postoji neko drugo reenje"

"Da", viknu Daba, "postoji! Obustavni kod! Meutim, jedini ovek koji ga zna sluajno
je mrtav!"

"A ta je sa grubom silom?" izlete Brinkerhof sa pitanjem. "Moemo li da pogodimo

obustavni kod?"

Daba podie ruke u vazduh. "Zaboga! Obustavni kodovi su poput kljueva za

kodiranje - nasumini!

Nemogue ih je pogoditi! Ako mislite da moete da ubacite 600 triliona varijanti u

narednih etrdeset i pet minuta, samo napred!"

"Obustavni kod je u paniji", rekla je Suzan slabim glasom. Svi na platformi se okrenue
ka njoj.

Suzan je podigla zamagljen pogled. "Tankado ga je dao nekome dok je umirao." Svi su
izgledali izgubljeno.

"Klju..." Suzan je drhtala dok je govorila. "Naelnik Stratmor je poslao nekoga da ga

pronae."

"I?" pitao je Daba. "Da li ga je Stratmorov ovek pronaao?"

 Suzan je pokuala da se suzdri, ali suze potekoe iz njenih oiju.

"Da", guila se u suzama. "Mislim da jeste."

Vrisak koji je parao ui prolomio se kontrolnom prostorijom.

"Ajkule!" Bila je to Soi.

Daba se munjevito okrenu ka VR-u. Dve tanke linije pojavile su se sa spoljanje strane
koncentrinih krunica. Liile su na spermatozoide koji pokuavaju da prodru u nevoljnu
jajnu eliju.

"Krv je u vodi, narode!" Daba se ponovo okrenuo ka direktoru. "Potrebna mi je odluka.

Ili poinjemo odmah da gasimo bazu, ili neemo uspeti. im ova dva uljeza vide da je
Bastion Host pao, zaue se ratni pokli."

Fontejn nije odgovarao. Bio je duboko zamiljen. Smatrao je da vesti Suzan Fleer o
tome da je klju u paniji obeavaju. Bacio je pogled na Suzan koja je stajala u stranjem delu
prostorije. Nakon to se sruila u stolicu, zarila je glavu u ake i ostala tako, kao u nekom
svom svetu. Fontejn nije bio siguran ta je tano dovelo do takve reakcije, ali ta god da je
bilo, on sada nije imao vremena.

"Potrebna mi je odluka!" zahtevao je Daba. "Smesta!"

Fontejn podie pogled. Mirno je progovorio: "U redu, dobiete je. Neemo da gasimo
bazu podataka. Saekaemo."

Daba zinu od zaprepaenja. "Molim? Ali to je..."

"Kocka", prekinuo ga je Fontejn. "Kocka na kojoj bismo mogli i da dobijemo."

Uzeo je Dabin mobilni telefon i okrenuo broj. "Mid", rekao je. "Ovde je Liland Fontejn.
Paljivo me sluajte..."

"Bolje bi bilo da znate ta radite, direktore", siktao je Daba. "Upravo e mo izgubiti

mogunost da iskljuimo bazu." Fontejn nije odgovarao.

Kao na znak, vrata u stranjem delu komandne prostorije se otvorie i Mid ulete
unutra. Bez daha je stigla do platforme. "Direktore! Centrala upravo sada prebacuje poziv!"

Fontejn se sa oekivanjem okrenu ka ekranu na prednjem zidu. Petnaest sekundi

kasnije, ekran je oiveo.

Prizor koji se na ekranu video bio je isprva prekriven snegom i zamrljan, ali postepeno
poe da dobija jasnije obrise. Bila je to Quick Time digitalni prenos podataka - svega pet
frejmova u sekundi. Slika je prikazivala dva oveka. Jedan je bio bled, oian mainicom, dok
je drugi bio plav - olienje Amerikanca.

Sedeli su okrenuti ka kameri poput dvojice voditelja koji ekaju poetak emisije.

"ta je, kog avola, ovo?" upitao je Daba.

"Tiina", naredio je Fontejn.

inilo se da su dvojica mukaraca u nekakvom kombiju. Elektronski kablovi su visili

svuda oko njih.
 Audio veza je zapucketala i oivela. Iznenada se zaula pozadinska buka.

"Ulazni zvuk", objavio je tehniar iza njih. "Pet sekundi do dvosmerne komunikacije."

"Ko su oni?" oprezno je upitao Brinkerhof.

"Nebesko oko", odgovorio je Fontejn, podiui pogled ka dvojici ljudi koje je poslao u
paniju. Bila je to neophodna mera opreza. Fontejn je verovao u gotovo sve aspekte
Stratmorovog plana - alosno ali neophodno uklanjanje Enseija Tankada, unoenje izmene u
Digitalnu tvravu - sve je to bilo u redu. Ali zbog jedne stvari je brinuo: zbog angaovanja
Hulohota. Hulohot je bio vet, ali ipak je bio plaeni ubica. Da li mu se moglo verovati? Da li
e uzeti klju za sebe? Fontejn je eleo da neko nadgleda Hulohota, za svaki sluaj, i
preduzeo je potrebne mere.

Vikao je ovek oian mainicom u kameru. "Dobili smo nareenja!

Podnosimo izvetaj samo i iskljuivo direktoru Lilandu Fontejnu!"

Fontejn je delovao kao da se pomalo zabavlja. "Ne znate ko sam ja, zar ne?" "To uopte
nije vano, zar ne?" vatreno odvrati ovek sa plavom kosom.

"Dopustite da vam objasnim", ubacio se Fontejn. "Da vam odmah sada neto objasnim."

Nekoliko sekundi kasnije, dvojica ljudi su, crveni u licu, govorili direktoru

Agencije za nacionalnu Sigurnost sve to su znali. "Ja sam agent Kolijander. Ovo je
agent Smit."

"U redu", rekao je Fontejn. "Samo nas informiite."

U stranjem delu prostorije, Suzan Fleer je sedela i borila se protiv usamljenosti koja ju
je guila, pritiskajui je sa svih strana. Zatvorenih oiju je plakala, dok joj je u uima
odzvanjalo. Telo joj je otupelo.

Galama u kontrolnoj sobi je izbledela u tupi amor.

Ljudi okupljeni na podijumu su nestrpljivo sluali izvetaj agenta Smita.

"Po vaim nareenjima, direktore", poeo je Smit, "ovde u Sevilji smo ve dva dana i
pratimo gospodina Enseija Tankada."

"Ispriajte mi o ubistvu", nestrpljivo je rekao Fontejn.

Smit klimnu glavom. "Posmatrali smo iz kombija, sa udaljenosti od oko pedeset metara.
Ubistvo je glatko proteklo. Hulohot je oigledno bio profesionalac. Meutim, posle toga je
njegov plan poao po zlu.

Dobio je drutvo. Hulohot nikada nije uzeo predmet."

Fontejn klimnu glavom. Dok je bio u Junoj Americi agenti su mu javili da je neto
polo naopako, tako da je Fontejn skratio svoje putovanje. Kolijander preuze re. "I dalje smo
pratili Hulohota, kao to ste naredili. Meutim, nije poao u mrtvanicu. Umesto toga, poeo
je da prati nekog drugog momka. Izgledao je kao civil. Sako i kravata."

"Civil?" ponovio je zamiljeno Fontejn. To je i liilo na Stratmora - drao je Agenciju

podalje od svega.
 "FTP filteri posustaju!" viknuo je tehniar.

"Potreban nam je taj predmet", insistirao je Fontejn. "Gde je Hulohot sada?"

Smit pogleda preko ramena. "Pa... sa nama je, gospodine."

Fontejn uzdahnu. "Gde?" Bile su to najbolje vesti koje je uo itavog dana. Smit se
nagnu ka objektivu da ga podesi. Kamera se okrenu po unutranjosti kombija i prikaza dva
mlitava tela naslonjena na zadnji zid.

Oba tela su bila nepokretna. Jedan je bio ogroman ovek sa naoarima sa iskrivljenim
ianim okvirom.

Drugi je bio mlad, tamne kose i krvave koulje. "Hulohot je onaj levo", rekao je Smit.

"Hulohot je mrtav?"upitao je direktor. "Da, gospodine."

Fontejn je znao da e kasnije biti dovoljno vremena za objanjavanje. Bacio je pogled na

titove koji su postajali sve slabiji. "Agente Smit", rekao je polako i razgovetno. "Predmet.
Potreban mi je."

Smit je izgledao pokunjeno. "Gospodine, mi i dalje nemamo predstavu ta je taj

predmet. Potrebno nam je jo informacija." "U tom sluaju, traite ponovo!" naredio je
Fontejn.

Direktor je zabrinuto posmatrao kako magloviti obrisi agenata pretrauju dva mlitava
tela u kombiju u potrazi za listom sluajnih brojeva i slova.

Daba je bio bled. "Oh, Boe, ne mogu da ga pronau. Mrtvi smo!"

"Gubimo FTP filtere!" doviknuo je jedan glas. "Trei tit je izloen!" Ponovo nastade
guva.

Na glavnom ekranu agent oian mainicom je poraeno rairio ruke. "Gospodine, klju
nije ovde.

Pretraili smo ih obojicu. Depove. Odeu. Novanike. Nikakvog znaka. Hulohot je

nosio Monokl kompjuter, i njega smo takoe pregledali. Ne ini se da je ikada preneo bilo
ta to bi makar izdaleka liilo na sluajan niz brojeva i slova - samo spisak ubistava."

"Do avola!" penio je Fontejn, odjednom izgubivi pribranost. "Mora da je tamo! Traite
i dalje!"

Dabi je oigledno bilo dovoljno ono to je video - Fontejn se kockao i izgubio je. Daba
preuze stvari u svoje ruke. Ogromni ef Sigurnosti sistema siao je sa svoje platforme poput
oluje koja se sputa sa planine. Projurio je kroz svoju vojsku programera uzvikujui
nareenja. "Pristupite pomonim sredstvima obustave! Ponite da ih iskljuujete! Odmah!"

"Neemo stii!" viknula je Soi. "Potrebno nam je pola sata! Kada uspemo da iskljuimo
bazu podataka, ve e biti kasno!"

Daba zausti da odgovori, ali prekide ga vrisak agonije iz zadnjeg dela prostorije.
 Svi se okrenue. Poput prikaze, Suzan Fleer se podigla iz svog sklupanog poloaja u
stranjem delu prostorije. Lice joj je bilo bledo, pogled uperen u zamrznuti prizor Dejvida
Bekera, nepokretnog i krvavog, naslonjenog na zadnji zid kombija.

"Ubili ste ga!" vritala je. "Ubili ste ga!" Zateturala se ka prizoru i ispruila ruku.
"Dejvide..."

Svi zbunjeno podigoe pogled. Suzan je koraala napred, i dalje dozivajui, ne skidajui
pogled sa prizora Dejvidovog tela.

"Dejvide", govorila je bez daha, teturajui se napred. "Oh, Dejvide... kako su mogli..."

Fontejn nita nije shvatao. "Vi poznajete ovog oveka?"

Suzan se nestabilno zanjiha dok je prolazila pored podijuma. Zaustavila se oko metar
ispred ogromne projekcije i zurila u nju, zapanjena i obamrla, neprekidno dozivajui oveka
kojeg je volela.

Praznina je vladala umom Dejvida Bekera. Ipak, uo je nekakav zvuk. Udaljeni glas...

"Dejvide."

Oseao je da ga pee neto ispod ruke; toliko ga je peklo da mu se vrtelo u glavi. Krv
mu je bila ispunjena vatrom. Moje telo ne pripada meni. A ipak, bio je tu glas, glas koji ga je
dozivao. Bio je jedva ujan, udaljen.

Ali bio je deo njega. Bilo je i drugih glasova - nepoznatih, nebitnih. Obraali su mu se.
Upirao se da ih iskljui.

Postojao je samo jedan glas koji mu je bio vaan. Dopirao je do njega, da bi potom
ponovo utihnuo. "Dejvide...ao mi je... "

Pojavilo se takasto, nejasno svetio. Isprva slabo, jedan jedini prorez sivila. Rastao je.
Beker pokua da se pomeri. Bol. Pokuao je da govori. Muk. Glas ga je i dalje dozivao.

Neko je bio blizu njega, podizao ga je. Beker se pomeri u pravcu glasa. Ili su ga drugi
pomerali? Glas je dozivao. Odsutno je pogledao u osvetljenu priliku. Mogao je da je vidi na
malom ekranu. Bila je to ena; zurila je u njega iz drugog sveta. Da li me gleda kako umirem?
"Dejvide... "

Glas mu je bio poznat. Bila je aneo. Dola je po njega. Aneo je progovorio.

"Dejvide, volim te."

Odjednom je shvatio.

Suzan isprui ruku prema ekranu, plaui, smejui se, izgubljena u vrtlogu emocija.
Otro je brisala suze.

"Dejvide, ja - mislila sam..."

Agent operativac Smit spustio je Dejvida na sedite okrenuto ka monitoru.

"Malo je omamljen, gospoo. Dajte mu koju sekundu."

"A-ali", mucala je Suzan, "videla sam poruku. Pisalo je..."

 Smit klimnu glavom. "I mi smo je videli. Hulohot je suvie rano prebrojao svoje pilie."

"Ali krv..."

"Povrinska rana", odgovorio je Smit. "Prilepili smo mu gazu." Suzan nije mogla da
progovori.

Agent Kolijander oglasio se odnekud izvan kamere. "Pogodili smo ga novim 123 -
pitoljem koji paralie na due vreme. Verovatno je bolelo kao sam vrag, ali barem smo ga
sklonili sa ulice."

"Ne brinite, gospoo", uveravao ju je Smit, "bie on dobro."

Dejvid Beker je zurio u monitor. Nije znao gde se nalazi i vrtelo mu se u glavi. Prizor
koji se video na ekranu prikazivao je nekakvu sobu - sobu u kojoj je vladao haos. Suzan je
bila tamo. Stajala je na otvorenom prostoru poda i gledala u njega.

Plakala je i smejala se. "Dejvide. Hvala Bogu! Mislila sam da sam te izgubila!" Protrljao
je slepoonice.

Pomerio se ka ekranu i privukao mikrofon. "Suzan?" Suzan zaueno podie pogled.

Krupni plan koji je prikazivao Dejvida sada je ispunjavao itav zid ispred nje. Glas mu je
odzvanjao.

"Suzan, moram da te pitam neto." Glasno odjekivanje Dejvidovog glasa kao da je na

trenutak zaustavilo svo kretanje u bazi podataka. Svi se zaustavie u mestu i okrenue ka
ekranu.

"Suzan Fleer", odjekivao je glas, "hoe li da se uda za mene?"

Muk preplavi prostoriju. Jedna podloga za pisanje uz zveket pade na pod, zajedno sa
oljom punom olovaka. Niko se nije sagnuo da ih pokupi. ulo se jedino slabano brujanje
ventilatora terminala i zvuk Dejvidovog postojanog disanja u mikrofon.

"D-Dejvide...", mucala je Suzan, nesvesna da je trideset i sedam ljudi stajalo kao

ukopano iza nje. "To si me ve pitao, sea se? Pre pet meseci. Rekla sam da hou."

"Znam." Nasmeio se. "Ali ovog puta" - ispruio je levu ruku ka kameri i pokazao zlatni
prsten na svom etvrtom prstu"...ovog puta imam prsten." "Proitajte, gospodine Beker!"
naredio je Fontejn.

Daba je sedeo, preznojavajui se, ruku u niskom startu nad tastaturom.

"Da", rekao je, "proitajte prokleti natpis!"

Suzan Fleer je stajala pored njih, oseajui slabost u kolenima. Sijala je. Svi u prostoriji
su zurili u ogroman projektor. Profesor je okretao prsten meu prstima, prouavajui
ugravirani tekst.

"I itajte paljivo!" nareivao je Daba. "Jedna greka, i gotovi smo!" Fontejn otro
pogleda Dabu. Ako je postojalo neto o emu je direktor Agencije znao sve, to su bile napete
situacije; nikada nije pametno unositi dodatni pritisak. "Opustite se, gospodine Beker. Ako
pogreimo, ponovo emo uneti ifru, sve dok to ne uinimo kako treba."
 "Lo savet, gospodine Beker", odsee Daba. "Neka bude kako treba prvi put. Kod
obustavnih kodova obino postoji kaznena klauzula - kako bi se spreila metoda pokuaja i
pogreaka. Ako unesemo pogrenu ifru, ciklus e se verovatno ubrzati. Ako pogreimo dva
puta, zauvek e nas izbaciti. Kraj igre."

Direktor se namrti i ponovo se okrenu ka ekranu. "Gospodine Beker?

Pogreio sam. itajte paljivo - itajte izuzetno paljivo."

Beker klimnu glavom i za trenutak se zagleda u prsten. Potom mirno poe da diktira
natpis. "Q... U... I...

S... razmak ... C ..."

Daba i Suzan ga prekinue u isti glas. "Razmak?" Daba prestade sa kucanjem. "Postoji
razmak!"

Beker slegnu ramenima i proveri natpis na prstenu. "Da. Ima ih itava gomila."

"Da li mi je neto promaklo?" upitao je Fontejn. "ta ekamo?"

"Gospodine", rekla je Suzan, oigledno zbunjena. "Radi se o tome da... da..." "Slaem
se", ree Daba.

"To jeste udno. U kljuevima nikada ne postoji razmak."

Brinkerhof proguta knedlu. "Dakle, ta pokuavate da kaete?"

"Pokuava da kae", ubaci se Suzan, "da ovo moda nije ifra za obustavljanje."
Brinkerhof uzviknu:

"Naravno da jeste ifra za obustavljanje! ta bi drugo moglo biti? Zato bi ga inae

Tankado dao nekome? Ko, zaboga, gravira gomilu nasuminih slova na svoj prsten?"

Fontejn uutka Brinkerhofa jednim otrim pogledom.

"Ovaj... narode?" prekinuo ih je Beker; izgledalo je da okleva da se umea.

"Stalno pominjete nasumina slova. Mislim da bi trebalo da znate... slova na ovom

prstenu nisu nasumina."

Svi na podijumu uzviknue u isti glas. "Molim!"

Beker uzdahnu: "ao mi je, ali ovde definitivno ima rei. Priznajem da su napisane
poprilino blizu jedna drugoj; na prvi pogled se ini da su u pitanju nasumina slova, ali ako
bolje pogledate videete da je natpis zapravo... pa... na latinskom je." Daba zinu. "Zeza
me!"

Beker odmahnu glavom. "Ne. Glasi ovako: "Quis custodiet ipsos custodes." Grubi prevod
glasi... "

"Ko e uvati uvare!" prekide ga Suzan, zavravajui reenicu umesto njega. Beker se
iznenadi. "Suzan, nisam znao da ume..."

"To je iz Juvenalovih Satira", uzviknula je. "Ko e uvati uvare? Ko e uvati

Agenciju dok mi uvamo svet? To je bila Tankadova omiljena izreka!"

 "Dakle", upitala je Mid, "dali je to klju, ili ne?" "To mora biti klju", rekao je
Brinkerhof.

Fontejn je stajao bez rei, razmiljajui o novoj informaciji.

"Ne znam da li je to klju", rekao je Daba. "ini mi se malo verovatnim da bi Tankado

upotrebio nenasuminu strukturu."

"Jednostavno izostavite razmake", povika Brinkerhof, "i ukucajte prokletu ifru!"

Fontejn se okrenu ka Suzan. "ta vi kaete, gospoice Fleer?"

Razmiljala je za trenutak. Nije mogla tano da kae, ali neto joj se inilo pogrenim.
Suzan je dovoljno dobro poznavala Tankada i znala je koliko je vrednovao jednostavnost.
Njegovo dokazivanje i programski kodovi uvek su bili kristalno jasni i konani. Ideja da bi
trebalo izbaciti razmake inila joj se ludom. Bio je to samo mali detalj, ali ipak nepravilnost;
definitivno nije bilo isto - nije to bilo ono to bi Suzan oekivala od zavrnog udarca Enseija
Tankada.

"Ne ini se ispravnim", naposletku ree Suzan. "Ne verujem da je to klju."

Fontejn duboko uzdahnu; pogled njegovih crnih oiju urezivao se u njen.

"Gospoice Fleer, ako ovo, po vaem miljenju, nije klju, zato bi ga Tankado ipak dao
nekome? Ako je znao da smo ga mi ubili - zar ne biste rekli da bi eleo da nas kazni tako to
bi uinio da prsten nestane?" Novi glas prekide ovaj razgovor.

"Ovaj...Direktore?"

Sve oi se uperie u ekran. Bio je to agent Kolijander iz Sevilje. Naginjao se preko

Bekerovog ramena i govorio u mikrofon. "Ako to ita znai, nisam ba tako siguran da je
gospodine Tankado znao da je ubijen." "Molim?" upita Fontejn.

"Hulohot je bio profesionalac, gospodine. Videli smo ubistvo - sa samo pedeset metara
razdaljine. Svi dokazi upuuju na to da Tankado nije znao da ga neko ubija."

"Dokazi?" viknuo je Brinkerhof. "Koji dokazi? Tankado je dao nekome svoj prsten. To je
dovoljan dokaz!"

"Agente Smit", prekide ga Fontejn. "Zbog ega mislite da Ensei Tankado nije znao da ga
neko ubija?"

Smit proisti grlo. "Hulohot ga je ubio pomou NTM - neinvazivnog trauma metka. To
je gumena ljutura koja pogaa grudni ko i iri se. Tiho. Veoma isto. Gospodin Tankado je
verovatno osetio samo otar udar pre nego to mu je srce prestalo sa radom."

"Trauma metak", ponovio je Beker sam za sebe. "To objanjava modrice." "Ne verujem",
dodao je Smit,"da je Tankado povezao taj oseaj sa ubicom." "A ipak je dao nekome prsten",
rekao je Fontejn.

"Tano, gospodine. Ali nikada nije potraio pogledom napadaa. rtva uvek potrai
pogledom svog napadaa, kada je pogoena. To je instinkt."

Fontejn je bio zbunjen. "I vi kaete da Tankado nije potraio Hulohota?" "Nije,
gospodine. Imamo to na traci ako biste eleli..." "X-eleven filter propada!" viknuo je tehniar.
"Crv je na pola puta!" "Zaboravite film", rekao je Brinkerhof. "Ukucajte prokletu obustavnu
ifra i zavrimo s ovim!"

Daba uzdahnu; odjednom je on bio onaj koji je pribran. "Direktore, ako unesemo
pogrenu ifra..."

"Da", prekide ga Suzan, "ako Tankado nije sumnjao da smo ga mi ubili, postoje pitanja
na koja moramo da pronaemo odgovore." "Kako stojimo s vremenom, Daba?" upitao je
Fontejn.

Daba podie pogled ka VR-u. "Oko dvadeset minuta. Predlaem da to vreme mudro
iskoristimo."

Fontejn za trenutak ne ree nita. Potom teko uzdahnu. "U redu. Pustite film."

"Prikazujemo video za deset sekundi", zapucketao je glas agenta Smita. "Izostavljamo

svaki drugi frejm, kao i audio - pribliiemo se realnom vremenu to je vie mogue."

Svi na podijumu su stajali u tiini, posmatrajui, ekajui. Daba je pritisnuo nekoliko

tipki i promenio raspored na video-bimu. Tankadova poruka se pojavila u levom uglu:

SAMO E VAS ISTINA SADA SPASITI

Na desnoj polovini zida nalazio se snimak unutranjosti kombija sa Bekerom i dva

agenta zbijena oko kamere. U sreditu se pojavio nejasni kadar. Rasprio se u crno-bele
takice, a potom u crno-belu sliku parka.

"Prikazujemo", objavio je agent Smit.

Snimak je liio na stari film. Bio je nekako neprirodan i mrdao se - to je nuspojava

isputanja kadrova, procesa koji je prepolovio koliinu informacija koje se alju i omoguio
bre prikazivanje.

Snimak je prikazivao ogromno prostranstvo parka, na jednom kraju zatvoreno

polukrunom fasadom -seviljskim skuptinskim domom. U prvom planu se videlo drvee. U
parku nije bilo nikoga.

"X-eleven je uniten!" objavio je tehniar. "Ovaj opasni momak je gladan!"

Smit poe da objanjava snimak. U njegovom komentaru se oseala nepristrasnost

iskusnog agenta. "Ovo je snimak iz kombija", rekao je, "oko pedeset metara od mesta ubistva.
Tankado se pribliava sa desne strane. Hulohot je skriven meu drveem sa leve."

"Ovde imamo problema sa vremenom", pourivao ih je Fontejn. "Hajde da preemo na

sr."

Agent Kolijander pritisnu nekoliko tipki i brzina smenjivanja kadrova se povea.

Svi na podijumu su sa nestrpljenjem posmatrali kako njihov bivi kole ga, Ensei
Tankado, stupa u kadar.

Zahvaljujui ubrzanom prikazivanju, itav prizor je delovao komino. Tankado je

isprekidanim koracima iao na otvoren prostor parka; inilo se da uiva u prirodi. Zaklonio
je oi i podigao pogled ka tornjevima visoke fasade.
 "Evo sada", upozorio ih je Smit. "Hulohot je profesionalac ovo je prvi njegov otvoren
pucanj."

Smit je bio u pravu. Video se bljesak svetlosti odnekud iza drvea, sa leve strane ekrana.
Sekund kasnije, Tankado se uhvatio za grudi. Istog trenutka se zateturao. Kamera ga je
snimala u krupnom planu; bila je nestabilna - gubila je fokus.

Dok se snimak vrteo velikom brzinom, Smit hladno nastavi sa pripovedanjem. "Kao to
vidite, istog trenutka je dobio srani napad."

Suzan oseti da e joj pozliti. Tankado se, sa zbunjenim izrazom uasa na licu,
osakaenim rukama uhvatio za grudi.

"Primetiete", dodao je Smit, "da mu je pogled oboren nadole. Nijednom nije pogledao
oko sebe."

"A to je vano?" Daba je napola konstatovao, napola upitao.

"Veoma", rekao je Smit. "Da je Tankado ijednog trenutka posumnjao na nekakvu

zaveru, instinktivno bi pogledom pretraio okolinu. Ali, kao to vidite, nije." Na ekranu,
Tankado je pao na kolena, i dalje se grevito drei za grudi. Ni jednom nije podigao pogled.
Ensei Tankado je bio usamljen ovek, koji je sam umirao svojom privatnom, prirodnom
smru.

"To je udno", rekla je zbunjeno Suzan. "Traumatski meci obino ne ubijaju ovoliko
brzo. Ponekad, ako je meta dovoljno velika, ne ubijaju uopte." "Slabo srce", odsee Fontejn.

Smit zadivljeno izvi obrve. "U tom sluaju, dobar izbor oruja."

Suzan je posmatrala kako se Tankado skotrljao sa kolena na bok, i naposletku na lea.

Leao je tako, zurei navie, steui grudi. Odjednom se kamera odmaknu od njega, vrativi
se na drvee. Pojavio se neki ovek. Nosio je naoari sa ianim okvirom i veliku akten-tanu.
Dok je prilazio sreditu parka i Tankadu koji se uvijao, prsti poee da mu dobuju u tihom,
neobinom plesu po mehanizmu koji mu je bio privren za ruku.

"Radi na Monoklu", obznanio je Smit. "alje poruku da je Tankado uklonjen." Smit se

okrenu ka Bekeru i zakikota se.

"Izgleda da je Hulohot imao lou naviku da objavi izvrenje ubistva pre nego to
njegova rtva zaista umre." Kolijander jo malo ubrza film; kamera je sada pratila Hulohota
koji se kretao ka svojoj rtvi.

Iznenada neki stariji ovek istra iz oblinjeg dvorita, pritra Tankadu i kleknu pored
njega. Hulohot uspori.

Trenutak kasnije, jo dvoje ljudi se pojavilo iz dvorita - neki debeli ovek i crvenokosa
ena. I oni prioe Tankadu.

"Nesrean izbor mesta ubistva", ree Smit. "Hulohot je mislio da je izolovao svoju
rtvu."

Na ekranu, Hulohot je za trenutak posmatrao prizor, a potom se povue meu drvee,

oigledno sa namerom da saeka.
 "Sada ide predaja prstena", objanjavao je Smit. "Prvi put to nismo primetili."

Suzan podie pogled ka prizoru od kojeg joj je bilo muka. Tankado se borio za dah,
oigledno pokuavajui da neto kae Samarianima koji su kleali oko njega. Potom, u
oajanju, isprui levu ruku iznad sebe, gotovo pogodivi starijeg oveka u lice. Drao je svoj
ubogaljeni deo tela ispruen pred starevim oima.

Kamera se zadra na Tankadova tri deformisana prsta; najednom od njih, jasno sijajui
na panskom suncu, nalazio se zlatni prsten. Tankado ponovo isprui ruku. Starac ustuknu.
Tankado se okrenu ka eni. Drao je svoja tri deformisana prsta tik ispred njenog lica, kao da
je moli da razume. Prsten je blistao na suncu. ena odvrati pogled. Tankado, sada se ve
guei, ne mogavi da izusti ni zvuka, okrenu se debelom oveku i pokua po poslednji put.
Stariji ovek iznenada ustade i odjuri, verovatno da pozove pomo. inilo se da Tankado
gubi snagu, ali i dalje je drao prsten, gurajui ga debelom oveku u lice. Debeli ovek prui
svoju ruku i uhvati zglob umirueg oveka, pridravajui ga. Tankado kao da je podigao
pogled do sopstvenih prstiju, ka prstenu, a potom ka ovekovim oima. Kao u znak
poslednje molbe pre smrti, Ensei Tankado gotovo neprimetno klimnu glavom oveku, kao
da eli da kae da. Potom klonu.

"Isuse", jeknuo je Daba.

Kamera se iznenada okrenu ka mestu na kojem se krio Hulohot. Ubica bee nestao.
Policijski motorcikl se pojavio, tutnjei uz Avenida Firelli. Kamera se vrati na mesto na kojem
je leao Tankado. ena koja je kleala pored njega oito je ula policijske sirene; nervozno se
obazrela oko sebe a potom poe da vue svog debelog pratioca, molei ga da pou. Njih
dvoje se urno udaljie.

Kamera se usredsredi na Tankada, ruku prekrtenih preko beivotnih grudi. Prstena na

njegovoj ruci vie nije bilo.

"To je dokaz", odluno je rekao Fontejn. "Tankado se oslobodio prstena. eleo je da

bude to dalje od njega - kako ga nikada ne bismo pronali."

"Ali, direktore", usprotivila se Suzan. "To nema nikakvog smisla. Ako Tankado nije
znao da ga je neko ubio, zato bi dao nekome obustavnu ifru?"

"Slaem se", rekao je Daba. "Taj momak jeste buntovnik, ali buntovnik koji ima savest.
To to je eleo da nas natera da priznamo da imamo Transleter je jedna stvar; ali otkrivanje
poverljive baze podataka je neto sasvim drugo."

Fontejn je u neverici zurio u njih. "Vi mislite da je Tankado eleo da zaustavi ovog
crva? Vi mislite da je na samrti mislio na jadnu Agenciju?"

"Blokada tunela se raspada!" viknuo je tehniar. "Potpuna ranjivost za najvie petnaest

minuta!"

"Da vam ja kaem", poeo je direktor, preuzimajui kontrolu. "Za petnaest minuta
svaka zemlja Treeg sveta e saznati kako se pravi interkontinentalni balistiki projektil. Ako
neko u ovoj prostoriji misli da ima boljeg kandidata za obustavni kod nego to je ovaj prsten,
sav sam se pretvorio u uho." Direktor je ekao. Niko nije progovorio. Ponovo je pogledao
Dabu i ukrstio pogled sa njegovim.
 "Tankado se reio tog prstena sa razlogom, Daba. Zaista me ne zanima da li je
pokuavao da sakrije prsten ili je mislio da e debeljko potrati do govornice i nazvati nas da
nas obavesti. Ali doneo sam odluku. Uneemo taj citat. Smesta." Daba duboko uzdahnu.
Znao je da je Fontejn bio u pravu - nisu imali nikakvo bolje reenje. Ponestajalo im je
vremena. Daba je sedeo.

"U redu... uinimo tako." Privukao se do tastature. "Gospodine Beker? Natpis, molim
vas. Polako i paljivo."Dejvid Beker je itao, a Daba ukucavao.Kada su zavrili, jo jednom
su proverili slovo po slovo, izostavljajui sve razmake.

Na sredinjem delu video - bima, blizu vrha, nalazila su se slova:

QUISCUSTODIETIPSOSCUSTODES

"Ne svia mi se", tiho je promrmljala Suzan. "Nije isto." Daba je oklevao, drei ruku
iznad tastera ENTER.

"Pritisnite", naredio je Fontejn. Daba udari tipku. Nekoliko sekundi kasnije, svi u
prostoriji su znali da je to bila greka.

"Ubrzava se!" povikala je Soi iz zadnjeg dela prostorije.

"ifra je pogrena!"

Svi su uasnuto stajali, bez rei. Na ekranu ispred njih nalazila se poruka o greci:

POGREAN UNOS. DOZVOLJEN UNOS SAMO BROJEVA

"Prokletstvo!" vritao je Daba. "Samo numeriko polje! Traimo prokleti broj! Sjebani
smo! Ovaj prsten je sranje!"

"Crv radi dvostrukom brzinom!" viknula je Soi. "Kaznena runda!" Na sredinjem delu
ekrana, tik ispod poruke o greci, VR je prikazivao zastraujuu sliku. Dok je trei
odbrambeni zid nestajao, nekolicina crnih linija koje su predstavljale hakere-napadae jurila
je napred, nemilosrdno se pribliavajui samom sreditu.

Svakog trenutka se pojavljivala po jedna nova linija. Potom jo jedna. "Naviru u roju!"
vikala je Soi.

"Potvreno povezivanje iz inostranstva!" povikao je drugi tehniar. "Proulo se!"

Suzan odvrati pogled od prizora zatitnih zidova koji se rue i okrenu se ka bonom
delu ekrana. Snimak ubistva Enseija Tankada vrteo se u beskonanoj petlji. Svaki put isto -
Tankado se hvata za grudi, pada, i sa izrazom oajnike panike na licu gura svoj prsten ka
grupi turista koja nita ne sumnja. Nema nikakvog smisla, mislila je. Ako nije znao da smo
ga mi ubili... Nita joj nije bilo jasno. Bilo je suvie kasno. Neto nam je promaklo.

Na VR-u, broj hakera koji su navirali na vrata baze podataka se u poslednjih nekoliko
minuta udvostruio. Od sada pa nadalje, broj e rasti geometrijskom progresijom. Hakeri su,
poput hijena, bili jedna velika porodica, uvek spremna da proiri vest o novom plenu. Liland
Fontejn je video dovoljno.

"Iskljui", rekao je. "Iskljui prokletu stvar."

Daba je zurio pravo ispred sebe, kao kapetan broda koji tone.
 "Suvie je kasno, gospodine. Gotovi smo."

ef Sigurnosti sistema od svojih 180 kilograma nepomino je stajao, glave zagnjurene u

ruke, paralisan nevericom. Naredio je iskljuenje struje, ali bie dobrih dvadeset minuta
prekasno. Ajkule sa brzim modemima e za to vreme uspeti da preuzmu zapanjujuu
koliinu poverljivih informacija. Iz none more ga probudi Soi, koja je dotrala do platforme
sa novim kompjuterskim ispisom.

"Otkrila sam neto, gospodine!"rekla je uzbueno. "Siroad u izvoru! Alfa grupacije.

Svuda!"

Daba nije bio dirnut. "Potrebna nam je numerika ifra, do avola! Ne alfa! Ova
obustavna ifra je nekakav broji"

"Ali imamo siroad! Tankado je suvie dobar da bi ostavio siroad - naroito ovoliko
mnogo njih!"

Termin "siroad" odnosio se na dodatne redove programskog koda koji ni na koji nain
nisu sluili cilju programa. Nita nisu unosili, nisu se ni na ta odnosili, nikuda nisu vodili i
obino bi bili uklonjeni u postupku konanog debagiranja i kompiliranja.

Daba uze kompjuterski ispis i poe da ga prouava. Fontejn je stajao bez rei.

Suzan je preko Dabinog ramena posmatrala print out.

"Napada nas grubi nacrt Tankadovog crva?"

"Usavren ili ne", odvratio je Daba kao iz topa, "svejedno nas razbija." "Ne svia mi se
to", nastavila je Suzan. "Tankado je bio perfekcionista. Znate to. Nema anse da bi on ostavio
bagove u svom programu."

"Ali, ima ih mnogo!" viknula je Soi. Zgrabila je kompjuterski ispis od Dabe i gurnula
ga ispred Suzan.

"Pogledajte!"

Suzan klimnu glavom. Bilo je oigledno: na svakih dvadesetak redova programskog

koda nalazila su se po etiri slobodna slova. Suzan ih je prouavala.

PZEN VSOG RLA

"etvorobitne alfa grupacije", razmiljala je. "Sasvim je izvesno da nisu deo

programskog koda."

"Zaboravite na to", zareao je Daba. "Hvatate se za slamku." "Moda ne", ree Suzan.

"Mnogi kriptografski algoritmi upotrebljavaju etvorobitne grupacije. Ovo bi mogla biti

nekakva ifra."

"Aha." Daba je progunao."I glasi ovako - "Ha, ha. Sjebani ste." Podigao je pogled ka
VR-u. "Za oko devet minuta."

Suzan mu ne odgovori. Okrenula se ka Soi. "Koliko ima siroadi?" Soi slegnu

ramenima.

Prila je Dabinom terminalu i otkucala sve grupacije. Kada je zavrila,

 odmakla se od terminala.

Svi u prostoriji pogledae na ekran.

PZEN VSOG RLA OMA OIUT RRIS SKEA NTMA

TALO IUIK AIED HHII RZMG ZINJ AMEO ARAU

Jedino se Suzan smeila. "Sigurno je da izgleda poznato", rekla je. "Skupine od po etiri
slova - ba kao Enigma."

Direktor klimnu glavom. Enigma je bila najpoznatija maina za pisanje ifara u istoriji -
kodirajua zver od dvanaest tona koju su koristili nacisti. Kodirala je u skupinama od po
etiri slova.

"Sjajno." Zajeao je. "Da nemate sluajno jednu negde u blizini?"

"Nije u tome stvar!" ree Suzan, odjednom ivnuvi. Ovo je bila njena specijalnost.

"Stvar je u tome da je ovo ifra. Tankado nam je ostavio trag! On nas izaziva, ika nas
da na vreme otkrijemo klju. Ostavio nam je nagovetaje ba izvan naeg domaaja!"

"Besmislica", brecnuo se Daba. "Tankado nam je ostavio samo jedan izlaz - da

otkrijemo da Transleter postoji. I to je to. To nam je bio izlaz. I mi smo ga upropastili."

"Moram da se sloim sa njim", rekao je Fontejn. "Sumnjam da bi Tankado ikada

rizikovao da skliznemo sa udice tako to bi nam ostavio tragove da otkrijemo obustavnu
ifru."

Suzan odsutno klimnu glavom; setila se kako im je Tankado otkrio NDAKOTU. Zurila
je u slova pitajui se da lije to bila jo jedna od njegovih igara.

"Blokada tunela napola nestala!" viknuo je tehniar.

Na VR-u, gomila crnih ulaznih linija prodirala je sve dublje u dva preostala tita.

Dejvid je sedeo bez rei, posmatrajui na monitoru odvijanje drame. "Suzan?" rekao je.
"Imam ideju.Da li je taj tekst ispisan u vidu esnaest grupacija od po etiri slova?"

"Oh, zaboga", progunao je Daba u pola glasa. "Sad svi ele da se igraju?"

Suzan se ne obazre na Dabu i prebroja grupacije. "Da. esnaest." "Ukloni razmake",

odluno je rekao Beker.

"Dejvide", poela je Suzan; bilo joj je pomalo neprijatno. "Mislim da ne shvata.

Grupacije od po etiri karaktera su..." "Ukloni razmake" ponovio je Dejvid.

Suzan je za trenutak oklevala, a potom dade znak Soi. Soi brzo izbrisa sve razmake.
Rezultat nije delovao nita bolje od prethodnog.

PZENVSOGRLAOMAOIUTRRISSKEANTMATALOIUIKAIEDH
HIIRZMGZINJAMEOARAU

Daba planu. "DOSTA! Igranje je zavreno! Ova stvar radi dvostrukom brzinom!

Imamo jo oko osam minuta! Traimo broj, a ne gomilu besmislenih slova!" "etiri puta
esnaest", mirno ree Dejvid. "Izraunaj, Suzan".
 Suzan je zurila u Dejvida na ekranu. Izraunaj? Njemu uasno ide matematika!

Znala je da je bio u stanju da zapamti glagolske konjugacije i renik poput maine za

fotokopiranje, ali matematika?...

"Tablica mnoenja", rekao je Beker.

Tablica mnoenja? Suzan nije shvatala. O emu on to govori?

"etiri puta esnaest", ponovio je profesor. "Morao sam da nauim napamet tablicu
mnoenja u etvrtom razredu."

Suzan se seti standardne tablice mnoenja iz osnovne kole. etiri puta esnaest.

"ezdeset i etiri", tupo je odgovorila. "Pa ta?"

Dejvid se nagnuo ka kameri. Lice mu je ispunjavalo itav ekran. "ezdeset i etiri

slova..."

Suzan klimnu glavom. "Da, ali ona su. ." Zastala je u pola reenice. "ezdeset i etiri
slova", ponovio je Dejvid. Suzan je ostala bez daha.

"Oh, Boe! Dejvide, ti si genije!"

"Osam redova od po osam slova!" uzbueno je vikala Suzan.

Soi je kucala. Fontejn je bez rei posmatrao. Pretposlednji tit je bio sve blei.

"ezdeset i etiri slova!" Suzan je vladala situacijom. "To je savreni kvadrat!"

"Savreni kvadrat?" upitno je ponovio Daba. "I ta s tim?"

Deset sekundi kasnije Soi je preraspodelila naizgled nasumina slova na ekranu. Sada
su stajala u osam redova od po osam slova. Daba je pogledao slova, a potom u oajanju
podigao ruke u vazduh. Novi raspored mu nije govorio nita vie nego prvobitni.

PZENVSOG

RLAOMA

RZSAOMA

OGUTRRZS

SKEANTMA

RZMGZKNJ

AMEOARAU

OARAUSKE

"Jebeno jasnije", progunao je Daba.

"Gospoice Fleer", poeo je Fontejn, "objasnite ta radite." Sve oi su bile uprte u

Suzan.
 Suzan je zurila navie, u kvadrat teksta. Postepeno poe da klima glavom, a potom
prsnu u mahniti smeh.

"Dejvide, tako mi svega!" Ljudi na podijumu razmenie zbunjene poglede.

Dejvid namignu siunoj prilici Suzan Fleer na ekranu ispred njega.

"ezdeset i etiri slova. Julije Cezar ponovo napada."

Mid je izgledala izgubljeno. "O emu vi to govorite?"

"Cezarova kutija." Suzan se ozareno smeila. "itajte od vrha ka dnu. Tankado nam
alje poruku."

est minuta!" viknuo je tehniar.

Suzan je uzvikivala nareenja. "Prekucajte od vrha ka dnu! itajte vertikalno, ne

horizontalno!"

Soi se ustro kretala po kolonama, prekucavajui tekst.

"Julije Cezar je na ovaj nain slao ifrovane poruke!" Na brzinu je objanjavala Suzan.
"Broj slova u njegovim porukama je uvek bio savren kvadrat!" "Gotovo!" viknula je Soi.

Svi podigoe pogled ka presloenom tekstu, koji je sada stajao u jednom redu na video-
bimu.

"I dalje glupost", prezrivo frknu Daba. "Pogledajte samo. Potpuno nasumini delovi..."

Rei mu zastadoe u grlu. Oi mu se razrogaie. "Oh... oh, Boe..." I Fontejn je video.

Oigledno zadivljen, izvio je obrve.

Mid i Brinkerhof tiho rekoe uglas: "Do avola." ezdeset i etiri slova su sada glasila
ovako:

PROSTARAZLIKAIZMEUELEMENATAODGOVORNIHZASMRTUHIROIMIINAG
ASAKIJU

"Ubacite razmake", naredila je Suzan. "Moramo da reimo zagonetku."

Tehniar bled kao krpa pritrao je podijumu. "Blokada tunela samo to nije nestala!"

Daba se okrenu ka VR na ekranu. Napadai su prodirali napred, tek za dlaku udaljeni

od napada na peti i poslednji tit. Bazi podataka je ponestajalo vremena.

Suzan je iskljuila haos koji je vladao oko nje. Iznova i iznova je itala Tankadovu
udnu poruku:

PROSTA RAZLIKA IZMEU ELEMENATA ODGOVORNIH ZA SMRT U HIROIMI I

NAGASAKIJU

"To ak nije ni pitanje!" zavapio je Brinkerhof. "Kako onda moe da ima odgovor?"

"Potreban nam je broj", podsetio ih je Daba. "ifra za obustavu je numerika ifra."

"Tiina", mirno je rekao Fontejn. Okrenuo se ka Suzan. "Gospoice Fleer, doveli ste nas
dovde.elim da pogodite najbolje to moete."
 Suzan duboko uzdahnu. "Ulazno polje obustavne ifre prihvata samo brojeve. Ja bih
rekla da je ovo neka vrsta nagovetaja koji e nas dovesti do tanog broja. U tekstu se
pominju Hiroima i Nagasaki - dva grada na koja su baene atomske bombe. Moda se
obustavni klju odnosi na broj rtava, visinu procenjene tete u dolarima.. " Za trenutak je
zastala i ponovo proitala tekst. "ini se da je re "razlika" ovde vana.

Prosta razlika izmeu Hiroime i Nagasakija. ini se da je Tankado smatrao da se ova

dva dogaaja na neki nain razlikuju." Izraz na Fontejnovom licu se nije menjao. Ipak, nada
se brzo gasila. inilo se da je politiku pozadinu koja se nalazila iza ove dve eksplozije sa
najveim posledicama u istoriji trebalo analizirati, uporediti i prevesti u nekakav magini
broj... i sve to u narednih pet minuta.

"poslednji tit na meti napada!"

Na VR-u, PEM program za autorizaciju sada je nestajao. Crne linije okruile su

poslednji zatitni zid i poele da prodiru ka njegovom sreditu.

Vrebajui hakeri su se sada pojavljivali iz itavog sveta.

Njihov broj se udvostruavao gotovo svakog minuta. Uskoro e svako ko je imao

kompjuter - strani pijuni, radikali, teroristi - imati pristup svim poverljivim informacijama
Sjedinjenih Drava.

Dok su tehniari uzalud pokuavali da preseku napajanje strujom, skupina ljudi

okupljenih na podijumu prouavala je poruku. ak su i Dejvid i dvojica

agenata Agencije pokuavali da ree ifru, sedei u svom kombiju u paniji.

PROSTA RAZLIKA IZMEU ELEMENATA ODGOVORNIH ZA SMRT U HIROIMI I

NAGASAKIJU

Soi je naglas razmiljala. "Elementi odgovorni za smrt u Hiroimi i Nagasakiju... Perl

Harbur? To to je Hirohito odbio da..."

"Potreban nam je broj", ponavljao je Daba, "ne politike teorije. Govorimo o matematici
- ne o istoriji!" Soi uuta.

"A ta je sa nuklearnim bombama?" predlagao je Brinkerhof. "rtvama?

tetom izraenom u dolarima?"

"Traimo taan broj", podseti ga Suzan. "Procene tete se razlikuju." Zurila je u poruku
na ekranu.

"Elementi odgovorni..."

Pet hiljada kilometara odatle, oi Dejvida Bekera se razrogaie. "Elementi!" viknuo je.
"Govorimo o matematici, ne o istoriji!" Sve glave se okrenue ka satelitskom ekranu.

"Tankado se igra reima!" uzviknu Beker. "Re "elementi" ima viestruko znaenje!"

"Da ujemo, gospodine Beker", otro ree Fontejn.

"Govori o kemijskim elementima - a ne o sociopolitikim!" Odgovorili su mu tupim

pogledima.
 "Elementi!" ponavljao je. "Periodni sistem! Hemijski elementi! Zar niko od vas nije
gledao film Debeli ovek i Mali deak - o projektu Menhetn? Te dve atomske bombe jesu bile
razliite. Koristile su razliito punjenje - razliite elemente" Soi pljesnu rukama. "Da! U
pravu je! itala sam o tome! Te dve bombe su imale razliito punjenje! U jednoj je bio
uranijum, a u drugoj plutonijum! Dva razliita elementa!" Muk zavlada prostorijom.

"Uranijum i plutonijum!" uzviknuo je Daba, odjednom pun nade. "Ovaj putokaz trai
razliku izmeu ta dva elementa!" Munjevito se okrenuo ka svojoj armiji zaposlenih. "Razlika
izmeu uranijuma i plutonijuma! Ko zna ta je to?" Tupi pogledi svuda oko njega.

"Hajde!" ree Daba. "Zar vi, deco, niste studirali? Neko! Bilo ko! Potrebna mi je razlika
izmeu plutonijuma i uranijuma!" Nije bilo odgovora.

Suzan se okrenu ka Soi. "Treba mi pristup Internetu. Imamo li nekakav pretraiva

ovde?"

Soi klimu glavom. "Netskejp je najslai."

Suzan je uhvati za ruku. "Hajdemo. Idemo da surfujemo." "Koliko jo vremena?" upitao

je Daba sa svog podijuma.

Tehniari u stranjem delu prostorije nisu odgovarali. Stajali su kao ukopani, pogleda
prikovanog za VR. Poslednji tit je postajao opasno tanak. U blizini, Suzan i Soi su
pregledale rezultate svoje pretrage.

"Laboranti odmetnici?" upitno proita Suzan. "Ko su oni?" Soi slegnu ramenima.
"Hoete da otvorim?"

"Naravno da hou", ree ona. "est stotina i etrdeset sedam tekstualnih referenci za
uranijum, plutonijum i atomske bombe. Zvui kao najbolji izbor." Soi otvori stranicu.
Pojavilo se obavetenje.

Informacije u ovom fajlu su namenjene iskljuivo upotrebi u akademske svrhe. Svaki

laik koji pokua da napravi bilo koju napravu opisanu ovde izlae se opasnosti od
radijacijskog trovanja ili dizanju samog sebe u vazduh.

"Dizanju samog sebe u vazduh?" ponovi Soi. "Isuse."

"Istraite to", odsee Fontejn preko ramena. "Da vidimo ta imamo."

Soi se zadubi u dokument. Prelazila je preko recepta za urea nitrat, eksploziv deset
puta jai od dinamita. Podaci su se nizali poput sastojaka u receptu za kolaie.

"Plutonijum i uranijum", ponovi Daba. "Dajte da se usredsredimo." "Vratite se",

naredila je Suzan.

"Ovaj dokument je suvie velik. Pronaite sadraj." Soi je listala unatrag, sve dok nije
nala sadraj.

Mehanizam atomske bombe

A Altimetar

B Vazduni detonator
 C Glave detonatora

D Eksplozivno punjenje

E Neutronski deflektor
F Uranijum i plutonijum
G tit od olova

H Osigurai

I Nuklearna fisija Nuklearna fuzija A

Fisija A-bomba i Fuzija H-bomba B U-235, U-238 i plutonijum

III.

Istorija atomskog oruja

A Razvoj Projekat Menhetn

B Detonacija
1 Hiroima
2 Nagasaki
3 Nuspojave atomskih detonacija
4 Zone udara
"Drugi odeljak!" povika Suzan. "Uranijum i plutonijum! Otvori!" Svi su ekali dok Soi
nije pronala odgovarajui odeljak.

"Evo ga", rekla je. "Samo malo." Brzo je prelazila preko podataka. "Ovde ima mnogo
informacija. itava tabela. Kako da znamo koju razliku traimo?

Jedan element se pojavljuje prirodno, drugi delovanjem oveka. Plutonijum je otkrio..."

"Broj", ponovio je Daba. "Treba nam broj."

Suzan ponovo proita Tankadovu poruku. Prosta razlika izmeu elemenata... razlika
izmeu... potreban nam je broj. .

"ekajte!" rekla je. "Re "razlika" ima viestruka znaenja. Potreban nam je broj - dakle
govorimo o matematici. To je jo jedna od Tankadovih igara reima - re "razlika" znai
oduzimanje."

"Da!" sloio se Beker sa ekrana na zidu. "Moda ti elementi imaju razliite brojeve
protona ili tako neto? Ako oduzmete..."

"U pravu je!" ree Daba, okreui se ka Soi. "Zar nema nikakvih brojeva u toj tabeli?
Broj protona?
 Vreme poluraspada? Bilo ta to moemo da oduzmemo?" "Tri minuta!" viknuo je
tehniar.

"A ta je sa kritinom masom?" predloila je Soi. "Pie da je kritina masa plutonijuma

160 kilograma."

"Da!" ree Daba. "Proveri uranijum! Koja je kritina masa uranijuma?"

Soi je pretraivala podatke.

"Ovaj... 50 kilograma."

"Sto deset?" inilo se da je Daba odjednom pun nade.

"Koliko je 110 minus 35,2?"

"Sedamdeset i etiri zapeta osam", odvrati Suzan kao iz topa.

"Ali ne verujem... "

"Sklanjajte se s puta", naredi Daba, bacajui se ka tastaturi. "Mora da je to obustavna

ifra! Razlika izmeu njihovih kritinih masa! Sedamdeset i etiri zapeta osam!"

"ekajte", ree Suzan, provirujui preko Soinog ramena.

"Ovde ima jo toga. Atomska masa. Broj neutrona. Tehnike ekstrakcije." Prelazila je
pogledom preko tabele. "Uranijum se razlae na barijum i kripton; plutonij 111 radi neto
drugo. Uranijum ima V2 protona i 146 neutrona, ali..."

"Potrebna nam je najoiglednija razlika", ubacila se Mid. "Poruka kae glavna razlika
izmeu elemenata."

"Isuse Hriste!" viknu Daba. "Kako mi da znamo ta je Tankado smatrao za glavnu

razliku?"

Dejvid se ubaci: "U stvari, u poruci pie prosta, a ne glavna."

Ta re pogodi Suzan pravo u lice. "Prosta!" uzviknula je. "Prosta!" Okrenula se ka Dabi.
"Obustavna ifra je prost broj! Razmislite o tome! Savreno se uklapa!"

Daba je istog trenutka znao da je Suzan u pravu. Ensei Tankado je itavu svoju
karijeru izgradio na prostim brojevima. Prosti brojevi su bili osnovna graa svih
kriptografskih algoritama - univerzalne vrednosti koje se nisu mogle podeliti ni sa jednim
drugim brojem osim sa jedan i sa samima sobom.

Prosti brojevi su dobro funkcionisali u kodiranju jer nije bilo mogue da ih kompjuteri
pogode pomou uobiajenog faktorisanja brojevnog stabla.

Soi se ubaci. "Da! To je savreno! Prosti brojevi su osnova japanske kulture! Haiku
poezija se slui prostim brojevima. Tri stiha i broj slogova koji iznosi pet, sedam, pet. Sami
prosti brojevi. Svi hramovi Kjota imaju..."

"Dosta!" uzviknu Daba. "ak i ako obustavna ifra jeste neki prost broj, pa ta s tim!
Postoje beskonane mogunosti!"
 Suzan je znala da je Daba u pravu. Budui da je niz brojeva beskonaan, uvek se
moglo traiti dalje i pronai jo jedan prost broj. Izmeu nula i milion, postojalo je preko
70.000 mogunosti. Sve je zavisilo do toga koliko veliki prost broj je Tankado odluio da
upotrebi. to je bio vei, to ga je tee bilo pogoditi.

"Sigurno je ogroman", progunao je Daba. "Koji god broj da je Tankado odabrao,

mora da je prava grdosija."

Zauo se povik iz stranjeg dela prostorije. "Upozorenje: dva minuta!"

Daba poraeno podie pogled ka VR-u. Poslednji tit je poinjao da se raspada.

Tehniari su jurcali okolo.

Suzan je neto govorilo da su blizu. "Moemo da uspemo!" rekla je, preuzimajui

kontrolu. "Od svih razlika izmeu uranijuma i plutonijuma, kladim se da samo jedna moe
biti predstavljena kao prost broj! To nam je poslednji putokaz. Broj koji traimo je prost!"

Daba je posmatrao tabelu sa karakteristikama uranijuma i plutonijuma na monitoru;

potom podie ruke u vazduh.

"Ovde mora da ima stotinu podataka! Nema anse da ih sve oduzmemo jedne od
drugih i pronaemo proste brojeve."

"Mnogo tih podataka nije numerike prirode", ohrabrivala ih je Suzan.

"Njih moemo zanemariti. Uranijum je prirodan, plutonijum je delo oveka. Uranijum

ima iglini detonator, plutonijum imploziju. To nisu brojevi, dakle nisu bitni!"

"Uinite tako", naredio je Fontejn. Na VR-u, poslednji zid je bio tanak poput ljuske
jajeta.

Daba je brisao elo. "U redu, odoe nevani podaci. Ponite sa oduzimanjem. Ja u
uzeti gornju etvrtinu. Suzan, vama ide sredina. Svi ostali, podelite ostatak. Traimo prost
broj."

Za nekoliko sekundi je postalo jasno da nee uspeti. Brojevi su bili ogromni, a u

mnogim sluajevima vrednosti nisu bile izraene istim jedinicama. "To su babe i proklete
abe", ree Daba. "Imamo gama zrake naspram elektromagnetnih talasa. Fisiju naspram
nefisije. Neto su celi brojevi. Neto procenti. Prava zbrka!"

"Mora da je tu", odluno ree Suzan. "Moramo da razmislimo. Postoji neka razlika
izmeu uranijuma i plutonijuma koja nam je promakla! Neto jednostavno!"

"Ovaj... narode?" ree Soi. Otvorila je drugi prozor u kojem je prolazila kroz ostatak
dokumenta.

"ta je bilo?" upitao je Fontejn. "Otkrili ste neto?"

"Ovaj, recimo." Zvuala je kao da joj je neprijatno. "Seate se da sam rekla da je bomba
koja je baena na Nagasaki bila plutonijumska?" "Da", odgovorie svi ujedan glas.

"E pa..." Soi duboko uzdahnu. "Izgleda da sam pogreila."

 "Molim!" ree bez daha Daba. "Sve vreme traimo pogrenu stvar?" Soi pokaza na
ekran. Zgurali su se oko kompjutera i proitali sledei tekst:

esta zabluda jeste to da je bomba baena na Nagasaki bila plutonijumska. Zapravo,

sadrala je uranijum, ba kao i bomba baena na Hiroimu.

"Ali..." zaustila je Suzan. "Ako su oba elementa uranijum, kako onda da pronaemo
razliku izmeu njih?"

"Moda je Tankado pogreio", natuknu Fontejn. "Moda nije znao da su bombe bile
iste."

"Ne." Suzan uzdahnu. "Postao je bogalj upravo zbog te dve bombe. Savreno je
poznavao injenice."

"jedan minut!"

Daba pogleda VR. "PEM autorizacija brzo nestaje. Poslednja linija odbrane. A pred
vratima se skupila gomila."

"Usredsredimo se!" naredio je Fontejn.

Soi je sedela ispred kompjutera sa pretraivaem i naglas itala:

"...Bomba baena na Nagasaki nije sadrala plutonijum, nego vetaki napravljen izotop
uranijuma 238, neutron - zasien neutronima."

"Prokletstvo!" opsovao je Brinkerhof. "Obe bombe su sadrale uranijum. Elementi

odgovorni za Hiroimu i Nagasaki su u oba sluaja predstavljali uranijum. Nema nikakve
razlike!" "Gotovi smo", zajeca Mid.

"ekajte", ree Suzan. "Proitaj ponovo poslednji deo!"

Soi ponovi tekst, "...vetaki napravljen izotop uranijuma 238, zasien neutronima."

"238?" uzviknu Suzan. "Zar nismo upravo videli neto o tome kako je bomba baena na
Hiroimu sadrala neki drugi izotop uranijuma?"

Zbunjeno su se pogledali. Soi mahnito poe da se vraa do mesta traili.

"Da! Ovde pie da je bomba baena na Hiroimu sadrala drugaiji izotop uranijuma!"

"Kako se razlikuju ta dva izotopa?" upita Fontejn. "Mora biti u redu. neto
elementarno."

Soi je pretraivala dokument. "ekajte. . traim. "etrdeset i pet sekundi!" viknuo je

glas.

Suzan podie pogled. Poslednji tit je bio gotovo nevidljiv. "Evo ga!" uzviknu Soi.

"itaj!" Daba se preznojavao. "U emu je razlika! Mora da postoji nekakva razlika
izmeu njih!"

"Da!" Soi pokaza na monitor. "Gledajte!" Svi su itali tekst:

 ...dve bombe su sadrale razliito punjenje... potpuno istih hemijskih karakteristika.
Uobiajenom hemijskom ekstrakcijom se ne mogu razdvojiti ta dva izotopa. Oni su, izuzev
najsitnijih razlika u teini, potpuno identini.

"Atomska masa!" uzbueno je uzviknuo Daba. "To je! Jedina razlika je u njihovim
masamal To je klju! Dajte mi njihove mase! Izraunaemo razliku!"

"ekajte", rekla je Soi, pretraujui dokument. "Skoro sam tu! Da!" Svi su prelazili
pogledom preko teksta.

...razlika u masi izuzetno mala...

...difuzija gasova pri njihovom razdvajanju...

...10,032498xl0A134 naspram 19,39484xl0A23.

"Evo ih!" uzviknuo je Daba. "To je to! To su mase!"

"Trideset sekundi!"

"Hajde", proaputao je Fontejn. "Oduzmite ih. Brzo." Daba zgrabi digitron i poe da
ukucava brojeve.

"ta znai asterisk?" upita Suzan. "Iza brojeva stoji asterisk!" Daba se nije obazirao na
nju. Ve je mahnito udarao po tipkama digitrona. "Paljivo!" upozorila ga je Soi. "Potreban
nam je taan broj."

"Asterisk", ponovi Suzan. "Tu je fusnota."

Soi je kliknula na fusnotu obeleenu asteriskom. Prebledela je.

"Oh... blagi Boe."

Daba podie pogled. "ta je?"

Svi se nagnue ka monitoru i poraeno uzdahnue. Sitna fusnota je glasila: 12 otklon

greke. Objavljeni iznosi variraju od laboratorije do laboratorije.

Meu skupinom okupljenom na podijumu odjednom je zavladala pobona tiina. Kao

da su posmatrali pomraenje sunca ili vulkansku erupciju - neverovatni lanac dogaaja nad
kojima nisu imali nikakvu kontrolu.

Sekunde kao da su milele. "Gubimo kontrolu!" zavapio je tehniar. "Povezuju se! Sve
linije!" Na levom delu ekrana Dejvid i agenti Smit i Kolijander tupo su zurili u svoju kameru.
Na VR-u, poslednji zatitni zid bio je tek senka.

Okruivala ga je masa crnih linija, stotina linija koje su ekale da se povezu. S desne
strane tog prizora video se Tankado. Neprirodan snimak poslednjih trenutaka njegovog
ivota tekao je u beskonanoj petlji. Izraz oajanja - prsti isprueni ka napred, prsten koji
blista na suncu.

Suzan je gledala snimak koji je as bio jasan, as ne. Zurila je u Tankadove oi - kao da
su bile ispunjene aljenjem. On nikada nije eleo da ovo ode ovoliko daleko, rekla je sama
sebi. eleo je da nas spase. A ipak, iznova i iznova, Tankado je pruao prste, gurajui prsten
ljudima u lice. Pokuavao je da neto kae, ali nije uspevao. Samo je i dalje pruao prste ka
njima.

U Sevilji, Bekeru su se misli i dalje vrtele po glavi. Mrmljao je za sebe: "Kako su ono
rekli, koja su to dva izotopa? U238 i U...?" Duboko je uzdahnuo - nije ni bilo vano. On je bio
nastavnik jezika, ne fiziar.

"Dolazne linije se pripremaju za autorizaciju!"

"Isuse!" zaurlao je Daba u oajanju. "Kako se prokleti izotopi razlikuju! Do avola, zar
niko ne zna kako se razlikuju?!" Nije bilo odgovora. Prostorija je bila ispunjena tehniarima
koji su bespomono posmatrali VR.

Daba se munjevito okrenu natrag ka monitoru i podie ruke u vazduh.

"Gde je prokleti nuklearni fiziar kada je potreban!"

Suzan je zurila u prizor na video-bimu i znala da je sve gotovo. Gledala je na

usporenom snimku kako Tankado umire iznova i iznova. Pokuavao je da progovori, guei
se reima, pruajui deformisanu ruku... pokuavajui neto da porui. Pokuavao je da
spase bazu podataka, rekla je Suzan sama sebi. Ali nikada neemo znati kako.

"Drutvo je pred vratima!"

Daba je zurio u ekran. "Evo ih!" Znoj mu se slivao niz lice. U sreditu ekrana, poslednji
tragovi poslednjeg zatitnog zida skoro da su nestali. Crna masa linija koje su okruivale
sredite bila je neprozirna.

Pulsirala je. Mid odvrati pogled. Fontejn je stajao uspravno, kruto, pogleda uprtog
ispred sebe.

Brinkerhof je izgledao kao da e mu pozliti. "Deset sekundi!"

Suzan nije skidala pogled sa Tankada. Oajanje. Kajanje. Ruka koja se prua, stalno
iznova, napred, i prsten koji blista na suncu, deformisani prsti iskrivljeni pred licima
stranaca. Pokuava neto da im kae! ta ?

Na ekranu iznad njih video se Dejvid, zadubljen u misli.

"Razlika", mrmljao je sebi u bradu. "Razlika izmeu U238 i U235. Mora biti neto
jednostavno." Tehniar poe da odbrojava. "Pet! etiri! Tri!"

Re je stigla do panije za samo malo manje od desetog dela sekunde. Tri... tri. Dejvid
Beker kao da je ponovo pogoen iz elektrine puke. Svet oko njega se usporio toliko da se
inilo da stoji. Tri... tri... tri. 238 minus 235! Razlika je tri! Kao na usporenom snimku, nagnuo
se ka mikrofonu...

U istom trenutku, Suzan je zurila u Tankadovu ispruenu ruku. Odjednom je videla

dalje od prstena...dalje od izgraviranog zlata.

Videla je meso ispod... njegove prste. Tri prsta. Uopte se nije radilo o prstenu.

Radilo se o ruci. Tankado im nije govorio - pokazivao im je. Izricao je svoju tajnu,
otkrivao klju za obustavu...molei se da njegova tajna na vreme nae svoj put do Agencije.
 "Tri", proaputala je zapanjeno Suzan.

"Tri!" viknuo je Beker iz panije.

Ali, u optem haosu, inilo se da ih niko ne uje. "Gotovi smo!" zaurlao je tehniar.

VR poe mahnito da trepe u trenutku kada se sredite prikaza predalo navali. Sa visine
se oglasie sirene.

"Podaci izlaze!"

"Brzo povezivanje spoljanjih linija u svim sektorima!"

Suzan se kretala kao u snu. Munjevito se okrenula ka Dabinoj tastaturi. Dok se

okretala, pogled joj se zaustavio na vereniku. Na Dejvidu Bekeru. Njegov glas ponovo
zabruja sa visine. "Tri! Razlika izmeu 235 i 238 je tri!"

Svi u prostoriji podigoe pogled.

"Tri!" povikala je Suzan, nadjaavajui zagluujuu kakofoniju sirena i tehniara.

Pokazala je na ekran.

Svi pogledi su pratili njenu ruku do Tankadove ruke, ispruene, sa tri prsta koja se
oajniki njiu na seviljskom suncu. Daba se ukoi.

"E, moj Boe!" Iznenada je shvatio da im je ubogaljeni genije sve vreme pokazivao
odgovor.

"Tri je prost!" Sosi viknu. "Tri je prost broj!"

Fontejn je izgledao zapanjeno. "Da li je mogue da je toliko jednostavno?"

"Podaci naputaju bazu!"

"Ide brzo!"

Svi na podijumu poletee ka terminalu u isto vreme - gomila ispruenih ruku.

Meutim, kroz tu guvu, poput kratkih zaustavljanja koja prekidaju linijsku vonju, Suzan
dotaknu metu. Ukucala je broj 3. Svi se okrenue ka video-bimu. Iznad svog tog haosa,
jednostavno je pisalo:

UNESI LOZINKU?

"Da!" viknuo je Fontejn. "Odmah!"

DA

Suzan zadra dah i spusti prst na tipku

ENTER.

Kompjuter zapita. Niko se nije ni pomerio.

Tri mune sekunde kasnije, i dalje se nita nije dogodilo. Sirene su i dalje zavijale. Pet
sekundi. est sekundi.
 "Podaci izlaze iz baze podataka!" "Nema promene!"

Odjednom Mid poe da uzbueno pokazuje na ekran iznad njih. "Pogledajte!" Na

njemu se pojavila poruka:

OBUSTAVNA IFRA POTVRENA.

"Podignite zatitne zidove!" naredio je Daba.

Ali Soi je bila jedan korak ispred njega. Ve je izdala naredbu.

"Izlaz informacija prekinut!" povikao je tehniar. "Ulazne veze prekinute!"

Na VR-u, prvi od pet odbrambenih zidova poeo je da se pojavljuje. Crne linije koje su
napadale sredite istog trenutka se prekinue.

"Ponovo se uspostavlja!" viknuo je Daba. "Prokleta stvar se ponovo uspostavlja!"

Nastupio je trenutak oprezne neverice, kao da bi svakog trenutka sve moglo da se

raspadne. Potom poe da se pojavljuje drugi odbrambeni zid... a zatim i trei. Nekoliko
trenutaka kasnije, ponovo se pojavio itav niz filtera. Baza podataka je bila bezbedna.

itava prostorija je eksplodirala. Pandemonijum. Tehniari su se grlili, bacajui od

radosti kompjuterske ispise u vis. Sirene zautae. Brinkerhof zgrabi Mid i vrsto je zagrli.
Soi granu u pla. "Daba", upitao je Fontejn. "Koliko su preuzeli?"

"Veoma malo", rekao je Daba, gledajui u svoj monitor. "Veoma malo. I nita
kompletno."

Fontejn polako klimnu glavom. Iskrivljeni osmeh poe da mu se pojavljuje u uglovima

usana. Traio je pogledom Suzan Fleer, ali ona je ve koraala ka prednjem delu prostorije.
Na zidu ispred nje, lice Dejvida Bekern ispunjavalo je itav ekran.

"Dejvide?"

"Zdravo, lepotice." Nasmeio se.

"Vrati se kui", rekla je. "Vrati se kui, i to odmah." "Vidimo se u Stoun Menoru?"
upitao je.

Ona klimnu glavom dok su joj suze navirale na oi. "Dogovoreno."

"Agente Smit?" pozvao ga je Fontejn.

Smit se pojavio na ekranu, iza Bekera. "Da, gospodine?"

"Izgleda da gospodin Beker ima sastanak. Moete li da se postarate da odmah stigne

kui?"

Smit klimnu glavom. "Na mlanjak je u Malagi."

Potapao je Bekera po leima. "eka vas prava poslastica, profesore. Jeste li nekada
leteli Lir-detom 60V ?" Beker se zacereka. "Od jue nisam."
 ***

Kada se Suzan probudila, sunce je sijalo. Neni zraci prosejavali su se kroz zavese i
padali po krevetu od gujeg perja.

Ispruila je ruku ka Dejvidu. Sanjam li? Telo joj je i dalje bilo nepomino, iscrpljeno, sa
vrtoglavicom od prethodne noi. "Dejvide?" zajeala je.

Nije bilo odgovora. Otvorila je oi; koa ju je i dalje peckala. arav na drugoj strani
kreveta je bio hladan. Dejvida nije bilo.

Mora da sanjam, pomislila je. Uspravila se u krevetu. Soba je bila viktorijanska, sva u
ipkama i antikvitetima - najbolji apartman u Stoun Menoru; Njena mala putna torba
nalazila se nasred poda od grubih dasaka... njen ve bio je na stolici iz doba kraljice Ane.

Da li je Dejvid zaista stigao? Seala se - njegovog tela pored njenog, kako je budi nenim
poljupcima. Da li je sve to sanjala? Okrenula se ka nonom stoiu. Prazna boca ampanjca,
dve ae... i poruka.

Trljajui pospane oi, Suzan obmota pokriva oko svog nagog tela i proita poruku.

Najdraa Suzan, volim te.

Bez voska, Dejvid.

Ozareno se osmehnula, prislonivi poruku na grudi. Bez sumnje, to je bio Dejvid. Bez
voska... bila je to ifra koju je tek trebalo da rei.

Neto se pomaknu u uglu i Suzan podie pogled. Na plianom divanu, okupan

jutarnjim suncem, uvijen u debeli ogrta, sedeo je Dejvid Beker, bez rei je posmatrajui.
Ispruila je ruku ka njemu, pozivajui ga da joj prie.

"Bez voska?" zagugutala je, zagrlivi ga.

"Bez voska." Nasmeio se.

Strasno ga je poljubila. "Reci mi ta to znai."

"Nema anse." Nasmejao se. "Svako mora da ima svoje tajne - tako stvari ostaju
zanimljive."

Suzan se nestano nasmei. "Ako budu makar malo interesantnije nego prole noi,
neu vie moi da hodam."

Dejvid je uze u naruje. Oseao se bestelesno. Jue je gotovo umro, a ipak, evo ga ovde,
ivlji nego ikada.

Suzan je leala glave naslonjene na njegove grudi, sluajui otkucaje njegovog srca. Nije
mogla da veruje da je mislila kako ga je zauvek izgubila.

"Dejvide", uzdahnula je, pogledavi poruku pored kreveta.

 "Reci mi ta "bez voska" znai. Zna da mrzim ifre koje ne mogu da reim." Dejvid je
utao.

"Reci mi." Napuila je usne. "Ili me vie nikada nee imati." "Laljivice."

Suzan ga udari jastukom. "Reci mi! Smesta!"

Ali Dejvid je znao da joj nikada nee rei. Tajna koja je leala iza tog izraza, "bez voska",
bila je suvie slatka. Imala je drevne korene.

Za vreme renesanse, panski skulptori koji bi napravili greku pri klesanju skupocenog
mermera esto su prikrivali svoje greke uz pomo "voska".

Statua koja nije imala greaka i koju nije trebalo krpiti hvaljena je kao "skulptura sin cera"
ili "statua bez voska". Sam izraz je postepeno poeo da se upotrebljava za sve to je bilo
iskreno i pravo. Engleski oblik rei "iskren" takoe je potekao od panskog sin cera..."bez
voska". Dejvidova tajna ifra nije bila nikakva misterija -jednostavno je potpisivao svoja
pisma sa "iskreno". Neto mu je govorilo da se Suzan to nee dopasti.

"Bie ti drago da zna", rekao je Dejvid u pokuaju da promeni temu, "da sam, dok sam
se vraao kui, iz aviona nazvao rektora univerziteta."

Suzan podie pogled ispunjen nadom. "Reci mi da si dao otkaz na mesto efa katedre."

Dejvid klimnu glavom. "Sledeeg semestra se vraam u uionicu."

Ona sa olakanjem odahnu. "Ba tamo gde i pripada."

Dejvid se neno osmehnu. "Da, pretpostavljam da me je panija podsetila na ono to je

vano."

"Vraa se slamanju srca studentkinja?" Suzan ga poljubi u obraz.

"E pa, barem e imati vremena da mi pomogne da sredim svoj rukopis." "Rukopis?"

"Da. Odluila sam da ga objavim."

"Da objavi?" Dejvid nije znao o emu govori. "Da objavi ta?"

"Neke ideje koje imam po pitanju protokola promenljivih filtera i kvadratnih ostataka."

On zajea. "Zvui kao pravi bestseler."

Ona se nasmeja. " Iznenadio bi se."

Dejvid gurnu ruku u dep svog bade-mantila i izvue mali predmet.

"Zamuri. Imam neto za tebe."

Suzan sklopi oi. "Da pogaam - ki zlatni prsten sa natpisom na latinskom svuda po
sebi?"

"Ne." Dejvid se zakikota.

"Postarao sam se da Fontejn to vrati u zaostavtinu Enseija Tankada." Uzeo je Suzan za

ruku i stavio joj neto na prst.

"Laljive." Suzan se nasmejala, otvarajui oi. "Znala sam..."

 Ali prekide u pola reenice. Prsten na njenom prstu uopte nije bio Tankadov. Bio je to
platinasti prsten sa jednim sjajnim dijamantom. Suzan ostade bez rei.

Dejvid je pogleda u oi. "Hoe li se udati za mene?"

Suzan zastade dah. Pogledala je Dejvida, potom ponovo prsten. Oi joj se iznenada
ispunie suzama.

"Oh, Dejvide... ne znam ta da kaem."

"Reci "da"."

Suzan okrenu glavu, ne izgovorivi ni re.

Dejvid je ekao. "Suzan Fleer, volim te. Udaj se za mene." Suzan podie glavu. Oi su
joj bile ispunjene suzama.

"ao mi je, Dejvide", proaputala je. "Ja... ne mogu."

Dejvid je zapanjeno zurio u nju. Gledao ju je u oi, oekujui da u njima ugleda onaj
nestaan sjaj. Nije ga bilo. "S-Suzan", mucao je. "Ja - ne razumem."

"Ne mogu", ponovila je. "Ne mogu da se udam za tebe."

Okrenula je glavu. Ramena poee da joj se tresu. Prekrila je lice rukama.

Dejvid je bio zapanjen.

"Ali, Suzan... Mislio sam..." Uhvatio ju je za ramena koja su drhtala i okrenuo je ka sebi.
Tada je shvatio. Suzan Fleer uopte nije plakala; histerino se smejala.

"Neu se udati za tebe!" Smejala se, ponovo ga napadajui jastukom.

"Neu, dok mi ne objasni "bez voska"! Izluuje me!"

 EPILOG

Kau da u smrti sve stvari postaju jasne. Tokugen Numataka je sada znao da je to istina.
Dok je stajao nad kovegom u carinskoj kancelariji u Osaki, osetio je gorku jasnou koju
nikada ranije ne bee spoznao.

Njegova vera je govorila o krugovima, o meu povezanosti ivota, ali Numataka

nikada nije imao vremena za religiju.

Carinski slubenici su mu dali kovertu sa dokumentima o roenju i usvojenju. "Vi ste

jedini ivi srodnik ovog mladia", rekli su. "Namuili smo se da vas pronaemo."

Misli mu se vratie trideset i dve godine unazad, do one kiom natopljene noi, do
bolnikog odeljenja na kojem je napustio svoje deformisano dete i suprugu na umoru. Uinio
je to u ime menboku - asti - sada samo prazne senke. Uz papire je bio priloen i zlatni
prsten. Na njemu su bile ugravirane rei koje Numataka nije razumeo. Nije ni bilo vano; rei
ionako vie nisu imale nikakvog znaaja za njega. Odrekao se jedinog sina. A sada ih je
najsurovija od svih sudbina ponovo spojila.

Kraj