PREDGOVOR ERIHA FROA
N aslov originala:
. S. Neill: SUERHILL - Radical Approach
to Child Rearing 1!;1 Hart Publishi,ng ., 1960.
Britanski pedagog Aleksandar ~aterleJ?-d N (ro-
c1en 1883) osnovao 1921. godin~ u Jed.D;oJ. en-
gleskoj pokrajini skolu Samerhil, . u .kOJOJ su
nastava i vaspitanje dece postavlJem na pot
puno nove pedagoske i psl<>Ake o;;nove. Rad
u Samerhilu, kome govon ova knj1ga, smatra
se jednim od najmaeajnijdh ~dagoskih ekspe
rimenata veka. Poslednjih decenija Nilov
rad i njegove ideje . su l?re~et ze.stoke
kritike ali su dobili i velika pnznanJa ement
lih ped~go~, psihologa i antropologa. Predgovor
za ovu knJigu napisao Erih From.
1
Napredni mislioci proklamovali su tokom XVIII
veka ideje slobodi, demokratiji i samoopredeljenju,
i te su ideje u prvoj polovini veka urodile plodom
u oasti orazovanja. Zamenjivanje autoriteta slobo-
dom ilo osnovni princip tog samoopredeljenja. Nje-
gov smisao poeivao u podutavanju deteta bez upo-
trebe prinude i to podsticanjem detinje radoznalosti i
spontanih potreba, kako i se pobudilo interesovanje
deteta za svet koji ga okruZuje. Ovakav stav oznacio
pocetak progresivnog obrazovanja i predstavljao va!an
korak u razvoju licnosti.
lpak, rezultati novog metoda behu cesto ispod
oeekivanja. U poslednje vreme ima sve vise nepovoljnih
reagovanja na progresivno obrazovanje. Danas mnogi
veruju da sama ta teorija pogresna i da i tre-
balo baciti u zapeeak. Jata po,kret u pravcu poostra-
vanja discipline, takode i kampanja da se nastavni-
cima javnih skola dozvoli fizicko kafnjavanje ueenika.
Mozda najvainiji cinilac u ovakvom reagovanju
veliki uspeh koji u nastavi postignut u Sovjetskom
Savezu. U toj zemlji se u punoj meri primenjuju sta
6 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Sart1erhila 7

rinski autoritarni metodi, izgleda da njihovi rezultati, druStva. Koncentracija kapitala dovela do stvaranja
bar sto se tice samog znanja, ukazuju na to da ismo gigantskih preduzeea kojima upravljala bljerarhijski
i mi bolje ucinili ako ismo se vratili starim disciplin- organizovana irokratija. Veliki konglomerati radnika
skim merama i prenebregli sloodu deteta. i slufbenika rade zajedno, pri cemu svaki pojedinac
Da li ideja obrazovanju bez upotrebe prinude deo ogromnog mehanizma organizovane proizvodnje,
pogresa? cak i ako sama ideja nije pogresa, kako koji, da uo~te funkcionisao, mora da funkcionise
mozemo objasiti njen relativan euspeh? glatko i bez zastoja. Pojedini radnik postaje samo zup-
Verujem da ideja slobodi dece nije ila pogres- Canik u mehanizmu. U takvoj organizaciji proizvodnje,
a, ali da gotovo uvek ila izvitoperavana. Da pojedincem se upravlja i manipulik.
ismo tom pitanju pristupili na jasan naCi, najpre Pojedincem se takoc.1e upravlja i manipulise i
moramo razumeti prirodu slobode, da ismo to uCi- oasti potrosje u kojoj on, navodno, ispoljava slo-
ili moramo napraviti razliku izmedu javnog autoriteta bodu izora. Bilo da se radi konzumiranju hrane,
i anonimnog autoriteta. * odece, piea, cigareta, filmova ili televizijskih programa,
Javni autoritet se pimenjuje neposredno i izricito. na delu moeni aparat sugestije koji ima dva cilja:
Osoba od autoriteta otvoreno saopstava koja prvo, da stalno poveeava apetit pojedinca za novim po-
podredea: Moras to da uCinis. U protivom, pro- trosnim doI1iia; i drogo, da usmerava taj apetit u
tiv tebe iti primejene izvesne sankcije. Aonimni pravcu koji najrentabilniji za industriju. Covek se
autoritet tezi da prikrije upotrebu prinude. On se pre- pretvara u potrosaea, veato sisance, cija jedina
tvara da autoritet postoji, da se sve cini uz saglas- zelja da trosi vise i l.
nost pojedinca. Dok nastavnik u proslosti govorio Na.S ekonomski sistem mora da stvara ljude koji
Dzoniju: Moras to da uCinis,inace cu te kazniti, savre- odgovarati njegovim potrebama, ljude koji spremno
meni nastavnik kaze: Siguran sam da ti se dopasti sarac:tuju, ljude koji zele da sve vise i vise trose. Nas
da to ucinis. U potonjem slucaju, sankcija za nepo- sistem mora da stvara ljude ciji su ukusi standardizo-
slusnost ne sastoji se u telesnom kaznjavanju, vec se vani, ljude koji su izrazito pod.loZni uticaju, ljude crje
ogleda u ozaloscenom licu roditelja ili, sto jos gore, se potrebe mogu predvideti. Nasem sistemu su potrebni
komuniciranju osecanja neprilagodenosti' osecanja ljudi koji se osecaju slobodnim i nezavisnim, ali su
da se ne postupa onako kako postupaju ostali. Javni uprkos tome spremni da cine ono sto se od njih oee-
autoritet koristio fizicku prinudu, dok anonimni kuje, ljudi koji se bez trvenja uklopiti u drustveni
autoritet primenjuje psihicko manipulisanje. mehanizam, oni koji mogu da budu usmeravani bez
Prelaz sa javnog autoriteta devetnaestog ano- priude i voc:ta, i bez ikakvog drugog cilja izuzev onog
imi autoritet dvadesetog veka i uslovlje orga- da dobro proc:tu.* Stvar, dakle, nije u tome sto
izacioim potrebama naseg savremcnog idustrijskog
* Za podrobniju analizu uticaja americk~ industrij-
* Podrobnija analiza proema autoriteta moze se skog sistema karakterolo~ku strukturu d videt1:
naCi u: . From - Bekstvo od slobude, Nolit, Beo- . From - Zdravo dru~tvO, Radc, Beograd, 1963. (prim.
gad, 1964. (prim. prev.) prev.)
8 Aleksandar S. Nil
autoritet estao, cak: ni u tome sto oslablo, vec
u tome sto se iz javnog autoriteta prinude pretvorio
u anoimni autoritet ubedivanja i sugestije. Drugim
recima, da i i prilagodljiv, savremei oovek pri- radosno radi i da se nade sreea. Prema Nilu, iti sreean
nude da gaji iluzije kako se sve dogada uz jegovu
saglasost, iako se ta saglasnost od g moze iznu-
diti pomocu suptilnog manipulisaja. Njegova saglas-
ost se, prema tome, stice iza njegovih leda, ili iza
njegove svesti.
Isti izumi primejuju se i progresivnom obrazo-
vanju. Dete prinudeno da proguta pilulu, ali
presvucena slojem secera. Roditelji i nastavnici po-
brkali su istinsko neautoritarno obrazovanje sa obra-
zovan jem putem ubedivanja i skrivene prinude. Na taj
acin progresivno obrazovanje degradirano. Nije
uspelo da postane ono sto trebalo da bude i nikad
se nije razvilo onako kako trebalo.
II
Sistem . S. Nila predstavlja radikalan pristup
odgoju deteta. mom misljenju, njegova knjiga
vrlo znacajna zato sto zastupa pravi princip obrazo-
vanja bez straha. U skoli Samerhil autoritet nije maska
za sistem manipulisanja.
Samerhil razvija teoriju, vec prenosi stvaro, go-
tovo cetrdesetogodisnje iskustvo. Autor se zadovoljava
konstatacijom da sloboda funkcionise.
Principi koji cine OSO'\/U Nilovog sistema izlozeni
su ovoj knjizi na jednostavan i nedvosmislen nacin.
Oni se mogu ovako iezimirati:
1. Nil cvrsto veruje detinju dobrotu. veruje da
sc prosecno dete rada kao bogalj, kukavica ili bez-
Slobodna deca Samerhila 9
dni automat, vee raspola!e punim potencijalom da
voli zivot i bude zainteresovano za njega.
2. Cilj obrazovanja - u stvari cilj Zivota - jeste da se
znaci iti zainteresovan za Zivot; ili, kako ih to sam
predocio, reagovati zivot ne samo mozgom nego ci-
tavom lic<>Scu.
3. Intelektuali razvoj nije dovoljan za obrazovanje.
Obrazovanje mora da ude i intelektualno i emoclo-
nalo. U savremeom drustvu nailaZimo na sve veeu
podvojenost izmedu intelekta i oseeanja. Iskustva da-
nasjeg coveka uglavnom su misaona, manje pred-
stavljaju trenutno poimanje onoga sto srce oseea, oko
vidi i uho euje. u stvari, podvajanje intelekta i s
dovelo savremenog ooveka do gotovo sizoidnog
mentalnog stanja, u kome on postao skoro nespO-
soan da iskusi ilo sta, izuzev uz pomoc misljenja.
4. Orazovanje mora da bude prilagodeno psihickim po-
trebama i mogucnostima deteta. Dete nije altruist. Ono
jos uvek ne voli u smislu zrele ljubavi odraslog coveka.
Pogresno oeekivati od deteta nesto sto ono mofe da
ispolji samo na blpokritski nacin. Altroizam se razvija
posle detinjstva.
5. Dogmatski nametnuti, disciplina i kaZnjavanje stva-
raju strah, strah stvara eprijateljstvo. eprija
teljstvo mora da bude sveso i otvoreno, ali ono,
uprkos tome, paralie preduzimljivost i auteticost
s. Opseze discipliske mere prema deci su stet-
ne i ometaju normalan psiblcki razvoj.
6. Sloboda znaCi odsustvo pravila. Ovaj vrlo va!an
princip koji aglaava Nil sastoji se u tome da p<>Ste>
vanje Jicnosti mora da bude uzajamo. Nastavnik ne
upotrejava priudu protiv deteta, ali ni dete nema
pravo da upotrebl priudu protiv astavnika. Dete ne
moze da uznemirava odraslog samo zato to dete,
 ]0 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 11

niH sme da koristi pritisak jedan od mogih acina sloode coveka. Autor astavlja: :ioJednog dana, nova
koje to i ume. generacija neee prihvatiti prevazic:tenu religiju i mitove
7. s povezaa sa ovim pricipom potreba za danasnjice. d bude d<la nova religija, odba-
stvarnom iskreoscu od strae astavika. Autor kaZe citi ideju covekovom rac:tanju u grehu. Nova religija
da, tokom 40 godia rada u Samerhilu, ikad nije sla- slaviee boga cineei ljude srecnim.
gao k dete. god ude itao ovu knjigu, i Nil krititar sadasjeg drustva. On nagldava da
uveren da ta izjava, koja moze da zvu6i kao hvali- vrsta licnosti kakvu mi razvijamo - oovek mase.
sanje, jednostavno istiita. :io:l:ivimo u bolesnom drustvu i :iovecina nasih verskih
8. Zdrav razvoj liosti alafe da dete k raskrsti obleaja oblcno pretvaranje. Sasvim logicno, autor
primarne veze sa i majkom, ili sa kasijim sub- intemacionalist i zauzima cvrst i beskompromisan
stitutima u drustvu, i da postane doista ezaviso. stav da spremnost rat varvarski atavizam ljud-
mora da ui da se sa svetom suoeava kao pojedinac. ske rase.
Mora da avike da traZli sigurnost u k simblot- Doista, Nil poku5ava da pouci decu k.ako da se
skoj vezaosti, vec u sopstvenoj moci da poima svet uklope u postojeci poredak, vec nastoji da odgaja decu
itelektualo, emocioalo i estetski. Dete mora da upo- koja postati srecna ljudska i, mkarci i !ene
trebl sve svoje moei da i ilo u slozi sa svetom, ne cije se vrednosti sastoje u tome da mnogo imaju,
da trazi sigurost pomocu podredeosti i domiacije. u tome da mnogo trose, vec u tome da mnogo d.
9. Fukcija s krivice da, u prvom redu, veze Nil realist. On uvida da deca koju vaspitava neee
dete za autoritet. s krivice prepreka za sti- neminovno postici izuzetan uspeh u fivotu, u svetskom
caje ezavisosti. zapocije ciklus koji stalo os- smislu reci, ali zato raspolagati smislom za prave
cilira izmedu pobune, k, podredeosti i v po- vrednosti koji ih efikasno spreciti da postanu pro-
bune. Krivica, oakva kakvom oseca vecina ljudi maseni ljudi ili izgladneli prosjaci. Autor se opredelio
nasem drustvu, i prevashodno reagovaje glas izmedu punog razvoja licosti i potpunog tdisnog us-
savesti, vec sustii svest epostovaju autoritet peha, i bezrezervno posten u nacinu koji sledi
i strah od odmazde. Pri tom nije vaZo da li kazna put do odabranog cilja.
fizicke prirode, ili se radi uskraCivanju Ijubavi, ili
covek jednostavno priude da se oseca kao autsajder.
Svako s krivice stvara strah, strah rada epri 111
jateljstvo i pretvaranje.
. U skoli Samerhil m veroauke. Medutim, to CitajuCi ovu knjigu, osetio sam veliki podstrek i
znai da se Samerhilu vodi racuna m sto ohrabrenje. Nadam se cla tako iti i sa mnogim
i se, uopsteo, moglo azvati humaitarnim vredosti drugim citaocima. znaci da se sla!em sa svakim
ma. Nil to jezgrovito kaze: Bitka se vodi izmedu stavom autora. Svakako, vecia citalaca citati ovu
oih koji veruju i oih koji veruju teologiju, vec knjigu kao k jevandelje, siguran sam da i pisac
izmedu pobornika slobode coveka i pobornika gusenja m feleo da se to dogodi.
 12 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 13

Mogao bih na ovome mestu da ukaiem na svoje dece hego do njihovog USpehac. No, ta cinjenica ni
dve. g!avne. rezerve. Imam utisak da Nil unekoliko pot- u kom pogledu ne umanjuje znaeaj ove knjige.
cenJe vaznost, zadovoljstvo i autenticnost intelektual- Iako u Sjedinjenim Americkim Ddavama danas
nog: korist. estetskog i emocionalnog videnja sveta. ne postoji nijedna skola poput Samerhila, ova knjiga
DalJe, autor ogrezao Frojdove pretpostavke. moze da koristi svakom roditelju. Njena poglavlja
:.~ mis~jenju, ? donekle precenjuje znaeaj seksa, ga navesti da preispita sopstveni pristup detetu,
sto _ ~VOJst;ro froJd~vaca. ipak, ostajem pri utisku zakljuciti da se Nilov naein postupanja sa decom pot-
d~ p1sac covek t?llko realan i tako istinskog poima- puno razlikuje od onoga sto veeina ljudi s prezrenjem
nJa o?.?ga sto se zb1va detetu, da se ove kriticke opa- odbacuje kao popustljivostc. Nilovo insistiranje na
s~e v1se odn~sc ~ neke njegove formulacije nego na izvesnoj ravnotezi u odnosu dete-roditelj - sloboda
nJegov stvarn1 pstup detetu. znaCi odsustvo pravila - predstavlja nacin misljenja
. Naglas~v~m rec realan zato sto mi piscevom koji moze radikalno da izmeni domaee manire.
pstupu naJVISe pada U Oci njegova sposobnost UOCa- Razboriti roditelj iti zapanjen kad ustanovi
i1anja, .razlucivanja cinjenica od fikcije i uzdrzavanja opseg pritiska i moei koje nehotice primenjuje prema
?d rac?~li~~cija ..i ilu~ija sa kojima zivi vecina ljudi detetu. Ova knjiga i trebalo da puZi nova znacenja
1 zahvalJUJUCI koJima autenticnost njihovog doziv- reCima ljubav, odobravanje, sloboda.
ljavanja okirana. Nil ispoljava beskompromisno potovanje prema
Nil eovek koji raspolaze onom danas toliko ret- zivotu i sloodi i radikalno negiranje prinude. Deca
~om vr~t~~1 hrabrosti.- hrabroscu da se veruje odgajena takvim metodama razviee unutar sebe kvali-
sto se v1d1 1 da se realizam kombinuje sa nepomucenim tete kao sto su razum, ljubav, integritet i hrabrost, koji
poverenjcm razum i ljubav. uspeva da ocuva bes- Cine cilj hwnanisticke tradicije Zapada.
kompromisu veru zivot i postovaje prema pojedin- Ako to vee moze jednom da se dogodi u Samerhilu,
cu ... ~k.sperimetise i posmatra, i i dogaticar onda se moze dogoditi svugde - kad ljudi jednom
~! ra?1 1z ~goizma. mesa obrazovaje sa terapi- budu spremni za to. Zaista, kako veli pisac, ne postoje
JOm, ~~1 za g terapija nije nesto odvojeo sto treba proematicna deca, vec samo proematicni roditeljic
da rcs1 ekakve s ru vec, jedostavno, i pr<>ematicno coveeanstVO. Verujem da Nilov rad
p7oc~s clc~nstriraja cletetu da zivot postoji zato da seme koje prokHjati. Njegove ideje vremenom
1 shvace, ne zato da i se od g bezalo. postati opsteprihvacene u novom drustvu u kojem sam
Citaocu iti s da ogled kome izvestava eovek i njegovo otvaranje predstavljaju vrhunski cilj
ova vkjiga, neizbezno, ogled koji se asem daasnjem svih drutvenih nastojanja.
drustvu moze vise puta ponoviti. I to ne samo zato
sto zavisi od toga da li ga izvodi k izuzeta lic-
ost poput Nila, vec i zato sto malo hrabrih i eza
visih roditelja kojima vise stalo do srece jihove
SLOBODNA DECA
SAMERHILA
V 5 deca isu va5a deca.
su siovi i kceri Zivota koji cezne za sobom.
dolaze kroz vas, ali od vas,
I mada su s vama, vam ipak pripadaju.

Mozete im dati svoju ljubav, ali i svoje misli,

er imaju vlastite misli.
Mozete udomiti jihova tela, ali i jihove dSe,
Jer jihove dSe obltavaju domu sutra.Sjice koji vi
mozete posetiti, cak ni sovima.
Mozete stremiti da budete poput jih, ali nastojte
da ih uCiite slicima sebl,
er zivot ide atra5ke, iti se zadrzava
jucera5jici.
Vi ste lukovi iz kojih se vasa deca kao zive strele
di.

Neka stezaje va5oj saci strelca bude radost.

Gibran

Z deca buduce dane,

Ove gorke citajuci strae,
Da ila, doba sto i,
Slatka ljubav jedaka zlocinu.
Vilijem Blejk
 UVOD

U psihologiji nijedan oovek ne zna suvi~. Unu-

tarnje sile ljudskog zivota ~ uvek su pretezno skri-
vene od nas.
Od kada ju Frojdov genije oziveo, psihologija
daleko dospela, ali ona jos uvek nova nauka koja
obale nepoznatog kontinenta tek ucrtava u kartu. Za
pedeset godiina, psiholozi se verov?.tno sme5kati zbog
naseg danasnjeg neznanja.
Od kada sam napustio obrazovanje i < da se
bavim decijom psihologijom, morao sam da se poza-
bavim svakojakom deoom - pa1ikueama, lopovima, laic>
vima, decom koja mokre u krevetu i decom lose na-
ravi. Godine intenzivnog rada na vaspitanju dece uve-
rile su me da srazmerno malo poznajem sile koje
motivisu Zivot. Ubeden sam, medutim, da roditelji koji
su morali da se pozabave samo sopstvenom decom
znaju mnogo manje nego .
Posto verujem da tesko dete gotovo uvek postaje
tesko zbog pogresnog postupanja kod kuee, usudujem
se da se obratim roditeljima.
$ta oast psihologije? Predlafem letenje.
Ali, koja vrsta lecenja? , recimo, ne zelim da budem
izleeen od svoje navike da iram narand!astu i cmu
20 Aleksandar S. Nil

boju, niti zelim da budem izlecen od pusenja, ni od

U.Zivanja boci piva. Nijedan nastavnik m pravo
da Ieci dete od bucog lupanja u dobos. Jedio I
koje treba primejivati jeste l od esreee.
Tesko dete jeste dete koje esreeno.
u stanju rata sa samim sobom, otuda i u ratu
sa svetom. TeZa:k oovek istoj vreci. Nijedan sretan
covek nikad pravi ered ekom skupu, iti zago-
vara rat, niti lincuje crnca. Nijedna sreca zena nikad
ne zaoveta mZu ili deci. Nijedan sreean oovek ne
ublja i ne krade. Nijedan sreean poslodavac zastra-
suje svoje namestenike.
Svi zlocii, sve :mrije i svi ratovi mogu da se
svedu nesreeu. Ova knjiga pokusaj da se prikaZe
kako nastaje nesreca, kako unistava ljudski Zivot
i kako deca mogu da se odgaje tako da do esrece
uopste dode.
Jos vise, ova knjiga priea jednom mestu, Sa-
merhilu, u kome se Ieci deeija nesreea i, sto va!nije,
u kome se deca odgajaju u sreci.
1
SKOLA SAERHIL
KONCEPCIJA SAERILA
Ovo priea jednoj savremenoj skoli - Sa-
merhilu.
Samerhil osnovan 1921. godine. Skola se nalazi
u ataru sela Leistona Safou, u Egleskoj, udaljena
oko 150 kilometara od Londona.
Ree-dve ucenicima Samerhila. Ima dece koja do-
laze Samerhil sa pet godina, dok druga stiZu u poz-
nijem rastu, kao petnaestogodiSnjaci. Deca uglavnom
ostaju u skoli do svoje sesnaeste godine. Oblcno imamo
oko 25 decaka i 20 devojcica.
Deca su rasporec:1ena u tri starosne grupe: grupa
11ajmiac:1ih obuhvata decu izmedu pet i sedai godina;
srednja, decu od osam do deset; i grupa najstarijih,
decu od jedanaest do petnaest godina.
Imamo prilicno veliki priliv dece iz stranih ze-
malja. U ovom trenutku (1960), medu petoro
dece iz Skandinavije, jedno iz Holandije, jedno iz Ne-
macke i jedno iz Amerike.
22 Aleksandar S. Nil
Deca stanuju starosnim grupama, u okviro
svake grupe nalazi se jedna domoupraviteljka. Gro-
pa srednjeg uzrasta stanuje u zidanoj zgradi, dok naj-
stariji stanuju u monta!nim kueama. Samo nekoliko
starijih ucenika ima zasebne sobe. Sobe se ne pregle-
daJu, niti iko posprema umesto ucenika. Deca se
brinu sama sei. Niko im ne odrec1uje ni nacin ode
vanja: ona se u svim prilikama kako im padne
na pamet.
Novine ovo nazivaju 10idimidodimi skolom i tak.o
daju na znanje da se radi leglu primitivaca koji se
ne obaziro ni na kakva pravila i ni na kakav nacin
ponasanja.
Cini mi se stoga da nno da napisem pricu
Samerhilu, najpostenije sto mogu. Da moje pisanje
pristrasno, sasvim razumljivo, no ipak 6u pokuSati
da u istoj meri prika!em i dobre i slabe strane Same
hila. Njegovim dobrim stranama treba pripisati zdra-
vu, slobodnu decu Oiji ~ivot nije zatrovan strahom i
mdnjom.
Ocigledno da skola u kojoj su zivahna deca
nagurana klupama da u njima uce vecinom nekori-
sne predmete - losa skola. Ona moze iti dobra samo
za one koji veroju u takvu vrstu skole, to jest za one
nekreativne grac1ane koji zele pos1usnu, nekreativnu de-
cu, koja se uklopiti u civilizaciju u kojoj novac
merilo uspeha.
Samerhil kao eksperimentalna skola. On ne ljude.
to viSe nije. Danas to demonstraciona skola, jer ona
demonstrira da sloboda moguea.
U CaSU kada S osnivali skolu, moja prva SU
pruga i imali smo jednu ideju vodilju: stvoriti skolu
koja odgovara detetu, ne dete koje odgovara skoli.
Predavao sam mnogo godina u uoblcajenom tipu
skole. Princip tih skola upoznao sam do tanCina. Dobro
Slobodna deca Samerhila 23
sam zna.o da sve to pogresno, ilo pogresno jer
se zasnivalo koncepciji odraslih tome sta deca
treba da budu i k.ako treba da uee. Takva koncepcija
poticala iz doba u kome psihologija ila jos ne-
poznata auka.
1 tak.o, odva.Zismo se da napravimo skolu u kojoj
i deci ila data sloboda da budu ono sto jesu. Da
ismo to postigli, morali smo da se odreknemo svake
discipline, svakog upravljanja, nametanja, moralnog va-
spitanja, veronauke. . . Smatrali su nas odva.Znim, no
to zaista n.ije zahtevalo hrabrost sa nase strane. Sve sto
to iziskivalo ilo upravo ono sto smo posedovali:
bezgranicno poverenje u dete kao dobro, ne zlo i.
vera u dobrotu deteta nije nas, vec gotovo cetrdeset
godina, nikad napustala, naprotiv, pretvorila se u cvrsto
uverenje.
islim da dete , prirodi mudro i realno. Ako
mu se omoguci da bude samostalno, ako mu odrasli
ne sede glavi sa svojirn savetima, ono se razviti
najvise sto moze da se razvije. Razumljivo, Samerhil
mesto u kome oni .koji poseduju urodenu sposob
nost i felju da budu skolci - postati skolci, dok
drugi, cija jedina sposobnost da ciste ulice - Cistiti
ulice. No, do sada iz na5e skole niti izaSao neko ko
postao cistac ulica, niti ovo pricam sa neke sno-
bovske tacke gledista, buduci da mi bilo dra!e da
skola oformljuje srecne cistace nego neurotiene uce-
k izgleda Samerhil? , jedno sigurno,
to da easovi nisu obavezni. Deci data puna slo
boda da .ih pohac1aju, ili da se drze podalje od njih -
- godinama, ako tako zele. Raspored casova postoji,
ali - samo za nastaV111ik.e.
Deca oicno prate predavanja u skladu sa svojim
uzrastom, ali ponekad i shodno svojim interesovanjima.
24 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 25

Kod nas nema ikakvih ovih astavnih metoda, jer
smatramo da astava, kao takva, nema mnogo znaeaja.
Da li u nekoj skoli postoji specijalan metod ucenja
slozenog deljenja ili , uopste nije itno, osim za one
koji hoce da ga nauce. dete koje hoce da nauCi slo-
zeo deljenje uspece tome kakav mu nacin na-
stave pruiili.
Deca koja Samerhil dolaze zabavisnom uzra-
stu posecuju casove od samog pocetka boravka kod
nas. Medutim, ucenici koji stizu iz drugih skola zakli-
nju se da vise nikad, ni u kom slucaju, nece kroeiti
ni na kakav grozan cas. i se igraju, voze icikl, sme-
taju ostalima, a1i od casova nema ni govora. Desava se
da to traje mesecima. Vreme dolazenja k sebl zavisi od to-
ga koliko mrznje njih usadila prethodna skola. Re-
kord drii jedna devojcica koja dosla iz manastira.
Besposlicila u tri godine. Proseco vreme ozdrav-
ljenja od averzije prema casovima inace tri meseca.
Oni kojima ovakvo videje slobode strano zapi-
tace se kakva to luda kuca kojoj deci dozvolje-
no da se igraju vasceli dan ako to zele. Mnogi
odrasli kazu: Da su mene poslali takvu skolu, ni-
kada nista ne ih postigao. Drugi izjavljuju: Takva
deca i duboko unesrecena kada budu morala da se
odmeravaju sa decom koja su naucila da uce.
Secam se Dzeka koji s apustio sedamnaes-
toj godini da i se zaposlio jednoj fabrici. Jednoga
dana pozvao ga direktor fabrike.
Vi ste momak iz Samerhila, rekao . Zanima
kako vam ta vrsta obrazovnja izgleda sada, kada
radite sa momcima iz tradicionalnih skola? d iste,
recimo, v irali, da li iste otisli Iton ili Sa-
merhil?
U Samerhil, naravo, odgovori Dzek.
Ali, sta to Samerhil pruia sto ne pruiaju ostale
skole?c
Dzek se poeesa glavi.
Nemam pojma, rece razmisljaju6i. Mislim da
vam daje osecanje potpune vere u sebe.
Da, reee suvo direktor. Primetio sam to cim
ste usli.
Pobogu!, nasmeja se Dzek. Zaista mi zao
ako sam na vas ostavio takav utisak.
Meni se to dopada, reee direktor. Vecina onih
koje pozovem svoju kancelariju uzvrpolji se, oseea
se nelagodno. Vi ste usli kao da ste mi ravni. , uzgred,
sta ste ono rekli, u koje odeljenje blste zeleli da pre-
dete?
Ova priea potvrduje da u, samo sebl,
manje vaino od licnosti i karaktera. Dzek nije polofio
prijemni na univerzitetu jer mrzeo u iz knjiga.
No, nepoznavanje Lembovih eseja i francuskog jezika
i ga unazadilo u zivotu. On danas uspesan iZenjer.
ipak, u Samerhilu se mnogo u~i. Mozda se na8i
dvanaestogisnjaci ne mogu meriti u lepom pisanju, iz-
govoru ili deljenju sa razredom istog uzrasta iz k
drukOije skole, ali u zadatku koji zahteva kreativ-
ost asi uceici ubedljivo adjaeati druge.
U nasoj skoli postoje razredni ispiti, no ,
s vremena na vreme i sale radi, vrsim eku vrstu pro-
pitivanja. Pitanja, aravno, nisu sroeena tako da budu
ozblljna, se deca istiski zabavljaju odgovarajuci na
njih. Pridoslice oblcno dosezu nivo odgovora uce-
ika koji su se vec odomaCili kod nas. Daleko od toga
da su njihove intelektualne sposobnosti manje, pre
u pitanju to sto su ova deca ila do te mere naviknuta
red u koloteeini ozblljnosti, da ih zbunjuje i naj-
manja lezernost u pristupu.
 26 Aleksandar S. N il
i ila zabavna strana naseg nastavnog sistema.
U svi razredia se nogo radi. Ako iz nekog razloga
nastavnik ne moze da odrzi cas zakazano vreme, to
oblcno propraceno vidni razocarenjem cenika.
Dejvida, starog devet godina, orali smo da izo.
I zbog velikog kaslja. Plakao na sav glas i
bunio se: Propstic Rodzerov cas geografije. Dejvid
kod nas i prakticno od rodenja i stekao s i
odredene predstave potrei pohadanja nastave.
sada predaje atematik Lodonskom nivezitet.
Pre nekoliko godia, na opste skolskom sastanku
(na k svi koji pripadaj skoli izglasavaj skolska
pravila, pri svaki cenik i svaki clan nastavog
s ima pravo na jedan glas), ilo predlozeno da
se eki krivac kazni na taj nacin sto se celih
nedelj dana zabraniti pristup casove. Deca s se
sprotivila, tvrdeCi da kazna prestroga.
kolege i s pravu averzij prema
svi vrstaa ispita. U nasi i, prijernni ispiti za
univerzitet su prava anatea. Medti, mi ne mozemo
da di da podueavamo decu iz predmeta koji se
od njih traze. Jasno da su ispiti, dok bud postojali
kao takvi, jaci od nas. Zato nastavno s Samer-
hila uvek kvalifikovano da predaje utvntenim nor-
mama.
Nije stvar t sto velik broj dece zeli da po-
laze standardne ispite - to cine s oni koji hoce da
se is na niverzitet. I.zgleda da ni ta deca nemaju
preteranih teskoea sa ispitia. Ona oblcno pociju oz-
iljno da se pripremaj za prijeni ispit na niverzi
tet sa 14 godia i za to i potrebo otprilike trj
godie. Rz se, to i polazi svima za rukom
priliko prvog polagaja. No, vafno to sto ponovo
pokusavaju.
Slobodna deca Samerhila 27
Samerhil verovatno ajsrecija skola svet.
Kod nas zabusanata, slueajevi ostalgije za
kuco s alobrojni. Tuce su retkost, ali prepirke
isu. Gotovo da nisam i priliku. da ikada vidi
tueu sa pesnieanje, eega 1: ilo kod nas kad s ili
deca. Retko u detinji plac jer deca, ako su slo-
bodna, imaju daleko manje povoda da izraze ~u
nego deca koja su ugnjetena. Mrmja rada rznJU -
- ljubav rada ljubav. Voleti znaci stati strau de-
teta, sto sv za svaku vrstu skole. Ne mozete
iti strani dece ako ih kaZjavate i na i iska-
ljujete svoj bes. Samerhil skola u kojoj dete z
da prihvaceo.
Da v pravo kafem, i i u Samerhilu ismo
bez ljudskih m. Jedog proleea sam utrosio neko-
liko sedmica sadeCi kropir, kad sam u j.unu prietio
da ekoliko sadnica i~c1!pano, napravio sam dZum.
bus. ipak, razlika izmedu srdZbe i srdzbe kak-
vog pobornika bezslovne poslnosti s: sam
se razjario zbog krompira, dok i se. ljutnja ovog dru-
gog svela pitaje morala, na pitanje dobra i zla.
nisam rekao da ukrasti moje krompire ilo nesto
rdavo i nisam stvar postavio nivo dobra i zla, nego na
ivo svojih krompira. Radilo se mojim kropirima
i iko i imao pravo da ih dira. Nada se da sam
s podvukao razliku.
Dozvolite mi da se izrazi i drugi i. za
decu ne predstavlja atoritet pred kojim i tre-
balo da drhte. Ravnopravan sam s njima, buka koju
sam adigao zbog svojih krompira za njih zaci isto
sto i buka koju i diglo ilo koje dete ako i ,
recimo, probusili guu iciklu. Sasvim ezbedno
izgrditi dete ako ste sa nji ravnoj ozi.
Ima, pak, oih koji reci: Prieam ti pricu! Rav-
nopravosti moze iti! Nil gazda, stariji i
 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 29
28

pametniji. 1 to doista t. sam gazda, i ako stim radi sto i odem da se bunim. Kada sam stigao
u zgradi iizio pofar, deca i k meni dotrCala za gore, zacuo sam jos samo ~bano tapkanje bosili
pomoe. znaju da sam ve6i i da vise zam, sto ogu, zatim u praznom hodn1ku zavl?dao muk. ~d
ikakvog znaeaja kad sam sa jima jihovom jedom, zacuh razoearani glas: , to samo N1l!c,
sopstveom terenu, to jest krompiristu, da se tako posle cega bez zastoja astavljen provod. Posto s~
izrazim. im objasio da donjem spratu pokusavam da 1?1~
Kada mi petogodisji Bili alozio da apustim sem knjigu, pokazali su razumevanje i odmah se sl?~1l1
jegovu rodedansku zabavu jer me u nije pozvao, da prestanu da galame. Prethodno se, ~ehu raz~e~l1 Jer
otisao sam smesta i bez okoliseja, bas kao sto Bili a su pomislili da im ' tragu 1 dezurn1 (1 sam
pusta moju sobu kada mei nije do jegovog drustva. jihovih godina). .
Tesko opisati ovu vrstu odnosa izmedu astavnika Podvlacim z odsustva straha pred odraslIa.
i deteta, ali svaki posetilac Samerhila z sta mislim Devetogodisje dete doei ~ da mi ~ da
kad kafem da taj odnos ideala. uooljivo i loptom razbllo prozor. m1 to saopsta~~ J~r se .~~
odnosu prema astavnicima uopste. Rada, coveka koji boji da iti Wozeno srdZi i ~oraloJ ~1~11.
predaje hemiju, svi zovu Derek. Ostali claovi s evetualo morati da plat1 prozor, 11 1kada
poznati su kao Hari, Ula i . sam Nil, kuvarica morati da strahuje od pridikovanja i kaZjavanja.
Ester. Pre ekoHko godia se desilo da Skols~ u~rava
U Samerhilu svi imaju ista prava. Niko sme da dala ostavku, niko nije i voljan da se kandiduJe ~
hoda mom velikom klaviu, smem da kori- izborima. Iskoristio sam priliku da istaknem sledee1
stim icikl ekog deeaka bez jegove dozvole. Na op- proglas: ", dole potpisani, nedos1:~ uprave, pr?"
stem skolskom sastanku glas petogodisjeg deteta vredi glasavam sebe za diktatora - Hajl Nill Urzo. ~
koliko i moj. doslo do komesanja. istog popodneva ~5 I
Ali, reci zalac, praksi SU, rv, presudi Vivje, star 8 godina, i izjavio: Nil.e, razblo sam pro-
glasovi odraslih. Zar sestogodisje dete saceka zor fiskulturne sale!c
r da vidi kako vi glasate, tek d dize ruku? Pokazah mu vrata: .Nemoj da me ~javis ~
lico bih voleo da to katkad uradi, jer vecina sitnicama, rekoh, i on ode. Nesto kasmJe, vrat10 se 1
mojih predloga iva prihvacea. Na slobodnu decu rekao da razio dva prozora: Ov~. puta stv~ ~
i Iako uticati, ovoj pojavi it elemeat od- zaintrigirala, zatraZih da 1 ob1asm cemu vic.
sustvo straha. Zaista, odsustvo straha esto najlepse Ne volim diktatorec, reee, dopada mi se
sto moze da se dogodi detetu. ni da Zivim bez klope. (Kasnije sam saznao da o~~r
Nasa deca se astavog s. Jedno od prema diktaturi l?okusao ~ ~ i~al!- na ku~, koJ1
skolskih pravila glasi da se posle deset uvece gor- jednostavno zaklJucao kuhiJU 1 otisao ku6).
jem spratu postuju red i mir. d veceri, oko jeda-
aest, hodniku gornjem spratu i se jastu- * Na nemackom: Ziveo! (svojevremeo deo nacistiC-
cima, tako da sam kraju i primora da - kog pozdrava). (prim. prev.)
 Slobodna deca Samerhila 31
30 Aleksandar S. Nil

Dobro, sta nameravas da preduzmd?c, upitah.
Da i dalje razbljam prozorec, odgovori on od-
luco.
S astavi!, rekoh, sto on i ueini.
.. d se sledeci put pojavio,izjavio da poraz-
~IJ.a~ 17 prozora. Ali, pazi, rece ozblljno, eu pla-
tit1 stetu.
k?
Od dzeparca. Koliko i vreena za to treba?c
Napravih brzu ractmicu. Oko deset godinac,
rekoh.
Za treutak se sracio, zati videh kako u se
lice razgaljuje.
Ura!, uzviku, oram nista da pla- da im tesko da rauiznaju ko uOOnik ko nastavnik.
til
.. s!a sa pravilom postovanju liene svo-
Jine ?, up1tah. Prozori su licna svojinac.
. . . Zna, sada vise ne vafi pravilo licnoj svo-
JlDI. Nema uprave, uprava stvara pravila.
Mora iti da ga izraz g lica podstakao da
doda: Ali, veze, platicu prozore!c
Medutim, nije u ilo s:teno da plati prozore.
Na predavaju, koje sam neposredo posle toga odr!ao
~do~u~ is:pricao s ovaj dogadaj. Posle izlaganja,
~r1sau ffil . Jedan lad COVek i pruZiO OVCaniCU od
Jedne funte kao nadoknadu za prozore koje ali
antihrist razblo.
Dvc godine kasnije, Vivjen jos uvek prieao
p~zorima i coveku koji platio stetu. Mora da
opasno zvekut, jer nikad zivotu nije video
objasnjavao . ' sturbacija, psihologija gomile. Ocigledno da ova
Ako u deci nije prisuta strah, lakse ostva-
171ju kontakte sa nepoznatim ljudima. Engleska rezer-
v1sanost u osnovi nije nista drugo do strah, i upravo
zato su najrezervisaniji oni koji su najimucniji. Cinje-
nica da se deca Saerhilu ophode izuzetno prijatelj-
ski r posetiocima i nepoznatim osobama ispunjava
moje kolege i mene ponosom.
Istini za volju, medutim, mnogi nasi posetioci su
zanimljivi deci. Najomrafenija vrsta posetioca na-
stavnik, narocito zagrizen nastavnik, koji traZi da vidi
decije crteze i pismene radove. Najomiljeniji posetilac
onaj koji ima da ispriea neku uzbudljivu prieu -.
avanturaa putovanjima ili, sto vrhunska poslast1ca,
iz avijacije.' Boksera ili tenisera deca neee napustiti ni
za tren, dok neko ko se razrnahuje teorijama z
ustezanja iti ostavljen sam.
Najcesce zapaZaje koje iznose posetioci jeste to
tacno: atmosfera harmonije do. te r p~
sutna kada deca osecaju podrsku odraslih. Nastavnik,
samo zato sto nastavnik, ne u.Ziva nikakva posebna
prava. s i utenici jedu istu hranu i pridrZav~ju
se istih pravila zajednickog Zivota. Deca 1 se ose~a
povredeno ako i nastavnici imali posebne povlastice.
U vree dok sam jednom nedeljno drZao nastav-
nom osoju predavanja iz psihologije, deca su poeela
da prigovaraju da to nije pravo. Prom~nio sam pl~ i
dozvolio pristup predavanjima za sve iznad 12 godina.
Utorkom uvete, moja soba bila puna mladefi !eljne
znanja, koja ne samo sto slubla, vec bez ~te
zanja izrafavala svoje misljenje. Mec:tu temama koJe su
deca trafila da obrac:tujem ile su i sledeee: kompleks
niZe vrednosti, psihologija krac:te, psihologija gangstera,
psihologija humora, za5to tovek postao moralist, ma-
deca uCi zivot sa kri.stalno jasnim predstavama
sebl i drugima.
Najcesee pitanje koje posetioci Samerhila postav
ljaju sledeee: aNeee li se deca naci u vrzinom kolu
32 Aleksandar S. Nil
i okiviti skolu sto ih nije naterala da nauce aritme-
tiku ili muziku? Odgovor glasi: mladog Fredija Beto-
vena ili mladog Tomija Ajnstajna nista na svetu nece
spreeiti da se bave onim sto zele.
Funkcija deteta da zivi svoj zivot - ne zivot
kojim njegovi anksiozni roditelji smatraju da bi tre-
balo da zivi, i ne zivot smislu koji odredio struc-
njak za obrazovanje, smatrajuCi da zna sta najbolje.
Svako uplitanje i usmeravanje od strane odraslih do-
vodi do stvaranja generacije robota.
Decu ne mozete naterati da uce muziku ili nesto
drugo, da ih, do izvesne mere, ne pretvoite odra-
sle beskicmenjake. Vi ih oikujete u buduce ljude koji
prihvatiti status quo. dobro za drustvo kome stvom i retko vidam mladariju u izini. Primecujem
su potrebna poslusna i prikovana za kancelarijske
stolice, ili prodavci - hodajuce lutke radnjama, ili
automatizovana stvorenja koja svakog jutra osam i
hvataju voz iz predgrada, recju - to dobro za
drustvo koje preplaseni mali eovek, na smrt prepad-
nuti konformist, nosi na svojoj izlizanoj grbaci.
POGLED NA SAMERHIL
Dozvolite mi da opisem tipican dan u Samerhilu.
Dorucak od osam i petnaest do devet. Nastavno s
i ucenici sami donose dorucak iz kuhinje u trpezari-
ju. Kreveti i trebalo da budu namesteni do pola deset,
kada poCinje nastava.
Na pocetku svakog tromesecja izlaie se raspored
casova. Tako, recimo, Derek, nastavnik hemije, radi
sa 1 razredom ponedeljkom, sa 11 razredom utorkom,
itd. imam slican raspor~d za engleski i matematiku,
Moris za geografiju i istoriju. Manja deca (od sedam
do devet godina) oblcno provode celo pre podne sa
Slobodna deca Samerhila 33
svojim uciteljem, ali i ona dolaze u pirrodnjacki ka-
binet i kabinet za. likovno obrazovanje.
Nijedan ucenik nije primoran da pohac:ta easove.
Ali, ako Dzimi dode na engleski u ponedeljak, se vise
ne pojavi sve do petka iduce sedmice, ostali se s punim
pravom bune sto koei rad i moze se dogoditi da ga
jednostavno izbace sa easa.
Casovi traju do jedan sat, s tim sto deca iz zaba-
vista, kao i najmlacti ucenici, rueaju u pola jedan. P<>Sto
moramo da obedujemo u dve smene, nastavno s
i najstariji ueemci sedaju za sto pola dva.
Popodne potpuno slobodno. zaista ne znam
sta svi rade tokom popodneva. se bavim bastovan-
da se mladi igraju gangstera. Stariji organizuju igre
kad lepo vreme. Medu starijima, neki su zaokupljeni
motorima, radio-aparatima, crtanjem i slikanjem. Ima
ih koji majstorisu u radionici - popravljaju icikle ili
prave camce i revolvere.
se pije u cetiri sata. U pet poeinju razne ak-
tivnosti. Mladi vole da im se cita. Deca srednjeg uz-
rasta vole da rade u kainetu za likovno obrazovanje -
- bojadisu, rezu linoleum, obraduju kozu i prave kota-
rice. 1 keramickoj radionici se oblcno moze naCi
neka grupa zaneta radom. Uopste, izgleda da kera-
micka radionica najposecenija, i ujutru i uvece. Najsta-
rija grupa radi od pet nadalje. Radionica za obradu
drveta i metala puna svake veceri.
Ponedeljkom uvece ucenici idu u mesni ioskop,
sa novcem koji im salju roditelji. Ako se utorak pro-
meni program, oni koji imaju novca iogu da idu
ponovo.
Utorkom uvece, nastavno s i stariji ucenici
slusaju moje predavanje iz psihologije. Istovremeno,
mladi drie razne citalacke casove. Sredom uvece
 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 35
34

igranka. Ploee sa muzikom za .igru iraj~ se iz .~.t
diskoteke. Sva deca lepo igraJU, nek1 poset10c1 iz.
javljuju da .im nisu dorasli u ~kretnim igrama. ~.~~
kom uvece nije predvideno n1sta posebno. StanJ1 1du
u ioskop, u Leiston ili Oldburg. Petak uveee rezer-
visan za specijalne aktivnosti, kao recimo za probe
pozorisnog komada.
Subotnje veee najmacajnije, buduci da se tada
odrzava opsti skolski sastanak. Posle njega obleno
igranka. U zimskim mesecima nedeljno vece pozo-
riso veee.
Za rucm rad ne postoji raspored easova. Nema
utvrdenih easova iz drvodeljstva. Deca prave ono sto
zele. ona gotovo uvek zele da prave igracke: revolver,
pusku, , zmaja ... Nisu preterano ~teres~~ana pojavu.
za izradu slozenih drvenih sastavaka. Cak n1 staJ.Jl de-
caci ne mare za komplikovanu stolariju. Gotovo niko
nije zaiteresovan za moj hobl - kujundziluk - jer
se u obradu oblcne metale cinije ne moze uneti mno-
go maste. ' . . .
Ako dan lep, onda mozda necete moCi da VI.d~te
male gagstere iz Samerhila. Oni su egde skroVIt1m
ktovima, zaokupljeni dokazivanjem svoje neustrasivo-
sti. Ali devojcice cete videti. su u kuCi ili oko , devojcice ne i blle proematice. Uz to, cim i devoj-
ali ikada daleko od odraslih.
u kabinetu za likovno obrazovanje mozete zateci
puno devojCica koje siikaju i prave ~orise stvari <;>d
tkaine. Ipak mi se cini da su deeaCI mahom kreativ-
niji, odnosno nikada ne cujem da se neki deea_k zali
da rnu dosado zato sto z sta da rad1, dok originalosti i preduzimljivosti.
One emaju zelju da se bakcu sa mas.inama, niti ih za-
imaju radio-aparati i struja. One imaju svoje umet-
icke aktivnosti koje ouhvataj.u rad na keramici, re-
zanje linoleuma i bojadisanje, kao i sivenje, ali nekima
to nije dovoljno. Deeaci se interesuju za kuvanje isto
koliko i devojcice. 1 jedni i drugi sami pisu i izvode
pozoriSne komade, prave kostime i dekor. Ucenici veci-
nom pokazuju istancan smisao za glumu, jer njihova
igra iskrea, ne izvestacena.
Izgleda da devojcice posecuju heniijsku laorato
iju isto koliko i decaci. Radionica gotovo jedino
mesto koje ne pivlaci devojcice iznad deset godina.
Na skolskim sastancima devojcice su manje aktiv-
ne od decaka, za sada umem da objas,nim ovu
Sve do pre nekoliko godia devojcice su mahom
dolazile prilicno kasno u Samerhil. Doziveli smo moge
neuspehe sa devojcicama iz manastira i zenskih skola.
DodSe, nikada nisam ni smatrao da ovakva deca mogu
da predstavljaju praw primer slobodnog obrazovanja.
Devojcice koje su dolazile kaso oicno behu deca rodi-
telja koji nisu postovail slobodu, jer da jesu, rijihove
cica ovde u Samerhilu dosla malo k sebl od proema
koji ju tistio, roditelji i zbrzali u neku od finih
skola u kojima steci obrazovanjec. No, poslednjih
godina doijali smo devojCice iz porodica u kojima
se veruje u Samerhil. su divna ~na, puna duha,

devojcice to ponekad kazu. " . ." . Desavalo se da iz fiasijsk.ih razloga ostanemo

Moguce da mi se decaci cme kreativn1J1m Jer bez nekih devojcica, ponekad zato sto su njihova braca
skolska oprema vise odgovara jihovim potrebama g odlaZila u skupe private skole. Tradicija, kojoj se
potrebama devojcica. Devojcice od deset godi.a a od sina pravi iser porodice, sporo odrnire. Zog lju-
vise malo koriste radioicu za obradu metala 1 drveta. omome posesivnosti roditelja, uplasenih da i dete
36 Aleksa11dar S. Nil Slobodna deca Samerhila 37

moglo da prenese privrzenost rodnom domu na skolu, ovamo, morao bih da utro5im pola zivota oja!njava
ostajali smo i bez deCaka i bez devojcica. juci vam sta se ovde ziva, i na kraju vas ipak ne bih
Samerhil stalno vodio neku vrstu itke za op- ubedio. Posledice i bile pogubne ardZori, jer i
stanak. Malo roditelja koji imaju dovoljno strpljenja neprestano razdirala sumnja ko u pravu, skola
i poverenja da posalju decu u skolu kojoj mladez ili ~uca.
moze da ira izmedu igre i ucenja. Roditelji drhte od Idealni roditelji su oni koji jednostavno dodu
straha na pomisao da njihovo cedo na dan punoletstva i kaiu:
nece iti sposobno da samo zaraduje za zivot. Samerhil v mesto za na!u decu - nijedna
Danas se Samerbllu vecinom nalaze deca ciji ro- druga skola nam se ne dopada.
ditelji zele da odrastu bez discipline koja sputava.
veoma srecna okolnost, jer sam proslosti oic Teskoee su bile naroeito velike kada smo otvorili
no doijao sinove okorelih konzervativaca koji su mi skolu. Mogli smo da primimo jedino decu iz vise ili
svoju decu slali iz ocajanja. Takvi roditelji nisu davali srednje klase, zato sto smo morali da sastavljamo k
ni pet para na slobodu dece, u sei su nas sigurno s krajem. Nismo imal.i nikakvog bogatasa iza s.
smatrali gomilom sasavih cudaka. Tim zadrtim konzer- u prvim danima, jedan darodavac, koji zeleo da
vativcima ilo vrlo tesko objasniti neke stvari. Secam ostane anoniman, pomogao nam da prebrodimo dva-
se jednog uvaienog vojnog lica koje se dalo razmis- -tri teska trenutka; kasnije nam jedan roditelj na-
ljanje da li da svog devetogodisnjeg sina upise pravio carske poklone: novu kuhinju, novo krilo zgrade,
asu skolu.
radio, novu radionicu ... i darodavac kakav se
lzgleda da mesto odgovara, rekao . Ali po- samo pozeleti moze - nije postavljao uslove i nista
stoji nesto sto me brine. deeak i ovde mogao da nije traiio zauzvrat. Samerhil mom DZimiju pru-
nauci da masturira. z10 obrazovanje kakvo sam zeleo za njega, rekao
Upitah ga zasto se toga boji. jednostavno. Dzejms $ istinski verovao u slo-
i mu mnogo naskodilO, objasni . bodu dece.
Ali, ni vama ni meni to nije mnogo naskodilo, zar Mi nikada nismo mogti da primimo decu iz sasvim
?, primetih ljubazo. siroma!nih kuca, sto velika setta, jer smo tako ili
Otisao ne caseci ni casa i odveo sina. prinudeni da celokupo istraiivanje usmerimo ka deci
Dolazila i jedna bogata mama koja se, posto sredje klase, ponekad tesko dosegnuti detinju
citav sat dobro ispitivala, okreu prema svom dusu kada skrivea pod mnostvom novca i skupog
muzu i rece: Prosto ne mogu da se odluCim da li da odela. Kada devojka zna da na dan punoletstva zapli-
ovde upisem Mardzori ili ne ... vati vodama novcanog izobllja, onda njoj nije lako
Nemojte se ni muciti, uzvratih. sam odlucio proucavati detinju prirodu. Sreeom, medutim, vecinu
umesto vas - u primiti. sadasnjih i ivsih ucenika Samerhila novac nije raz-
Morao sam da objasnim cemu se radi: Vi mazio. Svi oni zaju da, kada zavse skolu, moaju da
sustini verujete slobodu. Kad i Mardzori dosla pivre('fuju.
38 Aleksandar S. Nil
U Samerhilu celog dana rade spremaOice iz varosi
koje stanuju kod svojih kuea. su mlade devojke
koje rade mnogo i predano. U atmosferi slobode, u
kojoj niko pred njima ne izigrava gazdu, rade l podrediti matoJ deci znacilo i patpuno ih razmaziti.
i postizu vise nego kada i radile pod stegom autori-
teta. su u svakom pogledu divne devojke. Uvek sam
osecao stid pred cinjenicom da te mlade devojke mo-
raju toko da rade samo zato sto su rodene siromSne,
dok su se kod mene nala2Jile razmafene devojcice iz
imucnih porodica koje nisu imale ener~je ni da name-
ste svoj krevet. Doduse, moram da priznam da i sam
mrzim da namestam krevet. neuedljivo izvi-
njenje da obavljam suvise drugih poslova nije impresio-
niralo malisane. Rugali su se mojoj odbrani da se od jed-
nog generala ne moze ocekivati da skuplja smeee.
Vec W.se puta sam naglasio da odrasle s 11
Samerhilu nisu neki obrazac vrline. Mi smo ljudska
i kao i svi drugi i nase ljudske slabosti se cesto
sukojavaju sa nasim teorijama. U proseenoj porodici,
ako dete razblje tanjir, otac ili majka dizu galamu,
pri cemu tanj,ir postaje vazniji od deteta. U Samerhilu,
ako dete ili spremacica razblju citavu gomilu tanjira,
i moja zena ne kafemo rec. $to ilo - ilo .
No, ako dete pozajmi neku knjigu, ostavi napolju
da kisne, moja zena se naljut.i, jer knjige mnogo
znace. u tom slueaju ostajem strani, jer mi
knjige ne znace mnogo. s druge strane, moja zena
izgleda iznenadena kada nadam dreku zbog slomlje-
nog dleta, jer pridajem znacaj alatkama, dok alatk~, ali u oor;iosu na lj,ude ne osecam posesivnost.
malo znace za u zenu.
Nas ~vot u Samerhilu neprestano davanje. Po-
setioci nas iscrpljuju vise od dece, jer i oni trafe da im
se daje. Davati zacelo uzvisenije nego primati, ali
bez sumnje i zamomije.
Slobodna deca Samerhila 39
Opsti skolski sastanci subotom uvece na Zalost
pok~ju .da iz~edu odraslih i dece ima ~esuglasica~
s~vll Pz:1rodno. U zajednici razliCitih godista, sve
Odrasli se bune kad ih, dok su sv~ ostali vec u krevetu
grupa starijih ucenika uznemirava galamom i smehom:
Henri se zali da proveo citav sat anjajuCi panel za
ulazna ~ta, da zatim otisao na rucak i da , kada
se vrat, zatekao policu koju Bili napravio od nje-
gov~ panela. se tuZim momke koji su pozajmili
~ alat za lem~jenje i rn:su ga vratili. zena pravi
?~~bus zato . sto su t manja deteta posle veeere
IZJavila da su JoS gladna, su doblla hleb i dZem
sutradan ujutru su na podu u predvorju nadeni ko-
madi hleba. Piter tuzno prijavljuje da se jedna grupa
g~dala u keramickoj radionici njegov6m dragocenom
glmom. 1 tako se nastawja sukob izme&.t gledista odra-
slih i mladalackog nedostatka odgovornosti. Sukob se
medutim, nikad ne prenosi na licni plan i nema ose~
~ gorcine u odnosu na pojedinca. Ova sukojava
nJa doprinose velikoj zivosti u Samerhilu. Uvek se
nesto dogada, u celoj godini nema nijednog jedinog
dosadnog dana.
Srecom.' nastavno s nije preterano posesiv-
no, ma~~ m1, d~ vam. pravo kafem, nije osoblto drago
k~da v1d~ da . kutIJU specijalne , koju sam ku-
p cen1 od t fiunte za galon, uzela neka devojCica
da ~ oojila ram sa nekog starog kreveta. sam
poses1van u odnosu na moja kola, pisacu masinu i
Ako 1t poses1vna osecanja prema ljudima, onda ne
treba da udete upravitelj skole.
. J:Iabanje materijalnih stvari u Samerhilu predstav-
I1a prodan proces koji i mogao da se uspori jedino
zastraSivanjem. Habanje psihickih snaga uopste se ne
40 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 41

moze izbeci, jer deca traze i mora im se dati. Vrata mcinjom oseca potrebu da se tuee. Ako se deca nalaze
moje dv sobe otvaraju se pedeset puta dan i u sredini iz koje mcinja uklonjena, ona onda
k dete postavlja pitanje: Da li veceras idem u i ne ispoljavaju.
ioskop?, Zasto emam i.c. (individuali cas)?, Mislim da frojdovsko stavljanje tezista na agre-
Jesi li video Pam?, Gde Ina? Sve ovo spada u sivnost prouzrokovano proueavanjem porodica i skola
devi posao i to u trenutku osecam kao teret, onakvih kakve jesu. lpak, vi n~ mozete proueavati
mada mi i emamo pravog privatnog zivota, delimico psihologiju pasa posmatrajuci lovackog psa na lancu.
stoga sto, s tacke gledista odraslih, zgrada i pode- Isto tako se ne mozete drfati dogmatskih teorija psi-
sna za skolu, m deca uvek sede glavi. Krajen1 hologiji ooveka, kada ljudska rasa zadana pomoeu
tromeseeja, moja zena i smo zaista umorni. vrlo cvrstog lanca - lanca koji su iskovale generacije
Vredno pomeuti da Clanovi nastavog s onih sto su m;eli zivot. Mislim da se u slobodi Samer-
retko izlaze iz takta sto, samo sebl, govori isto to- hila agresivnost ni iz daleka ne ispoljava na onako dra-
liko deci koliko astavicima. Pravo zadovoljstvo stiean nacin kao u striktnim skolama.
ziveti sa tako divom decom, ima malo razloga da U Samerhilu, medutim, slooda ne znaci odstupa-
covek izade iz takta. Ako detetu data sloboda da se je od principa zdravog razuma. Mi predimamo sve
potvrdi, se l ponasati d i mere predostroZosti za bezbednost asih ucenika. Deca
i iceg zabavnog tome da nervira odraslu osobu. smeju da se kupaju samo ako na svakih sestoro dece
Imali smo jednu nastavnicu koja ila preoset- obezbeden jedan spasilac; deca ispod jedanaest go-
ljiva na kritike i devojcice su zadirkivale. Nisu moglc dina nemaju pravo da sama voze cikl na ulici. Ova
da zadirkuju nikog drugog medu nastavnim osojem, pravila, koja su predlozili sami ucenici, izglasana su
jer niko drugi ne i ni reagovao. Mozete zadirkivati na opstem sastanku.
samo one koji mnogo drze do svog dostojanstva. Za pentranje drvecu ne postoje pravila. Verati
Da li deca Samerhila ispoljavaju agresivnost uobl- se drveeu predstavlja nacin sticanja zivotnog isku-
cajenu kod druge dece? , svako dete mora u sebl da stva. Ako se detetu zabranio svaki opasniji poduhvat,
nosi nesto agresivnosti da i prokrcilo put kroz zivot. ono , neizbezno, postalo kukavica. Mi zabranjujemo
Preterano izraiena agresivnost koju uocavamo kod ne- penjanje na krov, vazdusne pistolje i svako drugo ouZje
slobodne dece predstavlja bunt protiv mrznje koju su kojim se mogu naneti povrede. Uvek se zabrinem kada
dugi ispoljili preina njima. U Samerhilu, gde n.ijedno pocne manija bojeva drvenim macevima. lako zahtevam
dete ne oseca mrznju odraslih, agresivnost nije po- da se vrhovi maceva zastite gumom ili krpom, uvek
trebna. Kod nas su agresivna deca bez izuzetka odahnem kada sve to prode. Zaista, nije lako raspoznati
koja svojim porodicama ne dobljaju ljubav i razu- granicu izmedu opravqane brige i anksioznosti.
mevanje. Nikada nisam imao miljenike u skoli. Naravno,
Kad sam i ucenik seoske skole, razbijeni no- uvek su mi se neka deca dopadala vise od drugih, ali
sevi behu uobleajena stvar bar dvaput nedeljno. Agre- sam se dobro cuvao da to ne ispoljim. Moguce da
sivnost u oiku tuce mrnzja - mladez nabljena uspeh Samerhila delimicno lezi u osecanju dece da se
42 Aleksandar S. Nil
prema svima njima postupa podjednako i sa postova-
njem. Zabrinjava me senthnentalan odnos prema uee-
nicimi u ilo kojoj skoli: tako lako u svojim gus-
kama vlidetii laudove, i Vlideti Pikasa u detetu koje
samo ume da brlja m. vao skolu u nekom gradicu s namerom da se uklopi
U ve6ini skola u kojima sam predavao zornica
ila pravi mali pakao spletki, mrinje i zavisti. Na5a
zbornica prijatno mesto. Zloe, toliko rasprostranje-
ne na drugim mestima, kod nas nema. U sloodi, odra-
s}i, ~ kao i deca, postaju sre6ni i dobronamemi. s vre-
mena na vreme, tek pistig!li nastavnik gotovo isto rea-
guje na slobodu kao i dete: mozda se nece brijati, pro-
vodice veci deo prepodneva krevetu, eak se oglu-
Sivati skolske propise. SreCom., kod odraslih i!ivljava-
nje kompleksa traje znatno krace nego kod dece.
Mladoj deci svake druge subote prieam price
njihovim sopstvenim dozivljajima. Radim to vec godi-
nama. Vodio sam ih u najcrnju Afriku, ispod i
iznad k. Jednom sam udesio da prici umrem. u osnovi mi nismo deo njihove zajednice. Ne i mi
Samerhil preuzeo strogi covek imenu Magins. Za
svaku sitnicu dobljalo se dvadeset pet turu. Opisao
sam kako deca krotko slusaju njegove naredbe.
Oni izmedu trece i osme godine razbesneli su se
mene: Taman posla! Svi smo pobegli! U.ili smo ga
cekicem! Sta ti rnislis, da ismo mi trpeli takvog tipa?!c
Shvatio sam na kraju da ih mogu odorovoljiti
jedino ako se vratim zivot i sutnem gospodina Ma-
ginsa napolje. Bili su to uglavnom malisani koji nikada
nisu borarviH striktnim skolama, i njihova besna reak-
cija ila spontana i prirodna. Zgranula ih i sama
pomisao na svet kome upravitelj skole nije na njiho-
voj strani - samo zbog iskustva sa Samerhilom, vec
i zbog iskustva iz roditeljskih domova kojima su
rnama i tata takoc:1e li uz njih.
Slobodna deca Samerhila 43
Jedan americki posetilac, profesor psihologije, kri-
tikovao nasu skolu pozivaJuCi se na to da ona kao
neko ostrvo, da se ne uklapa zajednicu i da nije deo
sire druStvene celine. Evo mog odgovora. Ako bih osni-
u zajedicu, sta i se dogodillo? Od .st~ roditelja, .ko-
liki i se procenat sloZio sa dorovoljnun pohadanJem
nastave? Koliko njih b.i priznalo detetu pravo da mas-
turblra? Bio ih primoran da od samog poeetka pra-
vim kompromise u odnosu na ono sto smatram istinom.
SamerhH jeste ostrvo. On to mora da bude ~to
deCiji roditelji zive kilometrima udaljenim gradovi-
ma, Cak i u stranim zemljama. Posto nije mogucno sa-
kupiti sve roditelje u gradicu Leistonu, u Safoku, Sa-
merhil ne moze da bude deo njegovog kulturnog, eko-
nomskog i drustvenog Zivota.
..
No, odmah da dodam, skola nije ostrvo u odnosu
na gradic Leiston. Mi se cesto vitta~~ sa. s~ovn1~1ma
Leistona i odnosi su obostrano pn1atel1sk1. 1pak,
nikada ~alo na um da, recimo, traZim od urednika
mesnog lista da pise uspesima mojih. iv~ih uee~ika.
Mi organizujemo igre sa decom 1z grada, 11 su
nasa obrazovna stremljenja vrlo razlicita. Posto nismo
verski opredeljeni, ne mesamo se ni sa verskim forma-
cijama u gradu. Kada i Samerhil i deo gradske za-
jednice, morali smo da uvedemo veronauku za uee-
riike.
~to sam uveren da moj americki prijatelj nije
i svestan pravog znacenja svoje kritike. ovako
razumem: Nil samo pobunjenik protiv drustva; nje-
gov sistem ne doprinosi ujedinjavanju drutva ~ .skla~
nu celinu niti premoscivanju jaza izmec1u deCiJe ps1-
hologije i drustvenog nepoznavanja te psihologije, jaza
izmedu tivota i anti-blvota, skole i kuee. Na ovo mogu
 44 Aleksandar S. N il
da odgov~ri~ d~ nisam aktivist bori za promenu
drustva; Jedino ?Iogu da ubedujem drustvo da
?~~ da se samo ratosilja mrfuje, kafnjavanja
1 m1sticizma. Mada pisem i govorim sta mislim dru-
stvu, kada . to isto .~rustvo pokusao da preobratim
kroz organ1zovanu akcl]u, i me satrlo kao javnu
napast.
.~. bih, recimo, pokusao da zasnujem zajednicu
koJ.OJ. 1 ad~les~enti slohodno ziveli svoj prirodan Iju-
bavn1 z1~ot, ?1h onemogucen, ako ne i uhapsen, kao
amor~m zavodnik mladeZi. Iako duoko prezirem kom-
pro~1s ovome mu moram pribeci, jer shvatam da
moJa osnovna duznost nije da preobracam drustvo vec
da nekolicinu dece uputim ka sreCi. ' bez ikakvog znaeaja i odnose se na skolske predmete.
OBRAZOVANJE U SAMERHILU U POREDENJU
SA STANDARDNIM OBRAZOVANJEM
Dr:Zim da cilj zivota pronaC:i srecu sto znaci ono
sto vas z~ima. O?razovanje i trebalo' da bude pri-
prema za z1vot. Nasa kultura u tome nije imala mnogo
uspeha. Nase obrazovanje, politika i ekonomija vode
ka ratu .. ~~sa .~edicina nije izasla na kraj sa bolescu.
Nas~ reg1Ja nIJe uspela da iskoreni pljacku i iskoriSea-
~anJe. Nas sa~ohvalisavi humanizam jos uvek dopusta
Javnom mnenJu da odobrava jedan varvarski sport -
- l~v. Kolo vremena donosi napredak samo u oasti
tehke - radija i televizije, elektronike i mlaznih avi
~>na. Prete novi svetski ratovi, jer drustvena svest
JOS uvek primitivna.
.k se jos osecamo sposobnim za preispitivanje,
postav1mo n~kol!ko ska~ljivih pitanja. Zasto covek,
s~e~u sude01, v1se boluJe od raznih bolesti nego zivo-
tinJe? Zasto covek oseca mrZju i ublja ratu, dok to
Slobodna deca Samerhila 45
zivotinje ne cine? ZSto broj oolelih od raka sve
veCi? Zasto ima toliko samouistava i toliko patoloskih
seksualnih zlocina? ZSto postoji oik mdnje koji se
zove antisemitizam? Zasto su crnci predmet rZnje i
Iincovanja? Cemu klevetanje i pakost? Zasto seks
skaredna, nedolicna sala? Zasto dete rodeno izvan
braka druStveno anatemisano? Zasto religije u kojima
vec odavno ne postoje ljubav, nada i milosrde, i dalje
opstaju? Zasto, zasto - hiljadu zasto upueenih na ra-
cun nSe civilizovane uzvisenosti!
Postavljam ova pitanja jer sam profesiji nastav-
nik, dakle neko ko se bavi mladim ljudima. Postafljam .
ih jer su pitanja koja nastavnici oblcno postavljaJU
Pitam se kakva ovozemaljska dobroblt moze da proi-
zade iz rasprava francuskom jeziku, ili istoriji star~
veka, ili u bilo, buduci da ti predmeti ne vrede 111
jote u poredenju sa neuporedivo krupnijim proemom
prirodnog ispunjenja zivota - sa unutarnjom sreeom
eoveka.
Koliko nase obrazovanje istinsko stvaralastvo,
istinsko izrafavanje sebe? Rucni rad se _najcesce svodi
na pravljenje jastuciea za ciode pod udnim okom
stuen aka. Cak n<i sliistem Mon tesor:ij eve, poznat kao &is-
tem u kome se usmeravanje ostvaruje putem igre, nije
nista drugo do vestacki naCin podueavanja dece kroz
praktrican rad. U njemu nema niceg kreativnog.
Detetu kod kuce neko stalno drZi lekcije. Gotovo
da nema kuce kojoj se ne i nasao bar jedan nedo-
rasli odrasli clan porodice koji hita da objasni Tomiju
kako radi njegov novi motor. Uvek se nade neko da
podigne bebu na stolicu bas kad ona zeli da ispita neke
stvarcice na podu. Svaki put kada Tomiju objasnimo
kako radi njegov novi motor, mi tom detetu krademo
zivotnu radost - radost otkrivanja, savladivanja pre-
* Marija Montesori (1870-1954), italijanski pedagog.

46 Aleksandar S. Nil
pre.ka. Jos Wk, mi nagonimo to dete da povernje da
inferiorno i da mora da se osloni na pomoe drugih.
~oditelji veoma sporo dolaze do saznanja do koje
mere nevafno sto se uci skolama. Deca kao proseeno dete mari mnogo ni za jedan od ovih
i odrasli, nauce ono sto zele da nauce. Sve te Siiln~ do-
dele nagrada, zatim ocene i ispiti, ometaju pravilan
razvoj licnosti. Samo pedanti tvrde da utenje iz knji-
ga - obrazovanje.
njige su najnevafnije pomagalo skoli. Detetu
su potrebna tri R*, sve ostalo i trebalo da se sastoji
od alatkri, gline, sporta, pozoista, i sloode.
":ecina onoga sto adolescenti rade u skoli Cisto
tracenJe ~ena, energije i strpljenja. otimanje
prava mladuna da se igraju, igraju i igraju, to ka-
lemljenje mdalih glava na mlada pleea.
Kada driim predavanja na pedagoskim skolama i
univerzitetima, cesto sam zapanjen nedorasl~eu tih
mladica i devojaka nakljukanrih nepotrebnim znanjem.
Oni ~~ zna~, dijalektioi nemaj premca, umej
da CJ~.1raJu kl~ike, no stavu prema Zivotu s mnogi
od nJih na n1vou novorodenceta. Oni su ili obucei
da znaju stvari, ali im nije rilo dopusteno da s.
Ti studenti s ljubazni, prijatni i revnosni, ali tu nesto
nedostaje: emocionalni Cinilac, moe podrec:tivanja misli
osecanjima. Pricam im svetu koji im i i ostao
uskracen. UdZbenici iz kojih uce nemaju veze sa Ijd
skim karakterom, ljubavlju i samoopredeljenjem. 1 ta-
ko, sistem tera dalje svome, nastojeci da se samo
ispune nastavne norme savladivanja gradiva iz dZbe
nika, tera dalje i razdvaja glavu od 11rca.
Doslo vreme da se sprotstavimo skolskoj pred-
stavi tome kako treba da se radi. Uzima se zdravo
* :i ~ = cit~~e, pisanje i raeun (tri reci koje u en-
gleskom 1ez1ku poemJu glasom r). (prim. prev.)
Slobodna deca Samerhila 47
za gotovo da svako dete treba da na~i matematiku,
istorij, geografiju, malo prirodnih nauka i malo umet-
osti i, svakako, knjifevnost. Vreme da shvatimo ~
predmeta.
Dokaz da to tako nalazim svakom ovom uce-
nik Samerhila. d da skola slobodna, svako
tek pristiglo dete sklikne: Ura! Necete me gnjaviti
aritmetikom i ostalim glpostima!c
ne omalovafavam n, ali n i trebalo
da sledi igri. U ne i trebalo smisljeno zaslac:ti
vati igrom da blsmo ga uci?-ili svarljivim. .. . .
Ueenje jeste va2m.o, 11 ne za svakog. NJilsk1
i i u stanj da poloZi Skolske ispite u .Pet.ro-
grad, bez njih ~ mogao ~. u? primlJen
Driavni balet. Jedostavno n1Je i kadar da
naCi skolske predmete zato sto su misli lutale.
Za njega i ds naroeit i~pit, s~ unal?re~ dot:
renim odgovorima - tako bar p1se d nJegovoJ
iografiji. akav to guitak i za svet da Nji-
zinslci ipak morao da polafe prave ispite!
Kreativne licnosti sto zele da da
se snabdele orudem koje zahtevaju jihova original-
ost i getje. Ne mozemo ni sltiti ko1iko kreati~os~i
iva uguseo u6ionicama u kojima se samo 1ns1-
stira na ueeju.
. Imao sam priiliku da znam devojku ~;> ~ d
n plakala jer morala da uci geometr1J. NJena
majka zelela da po~alje na univerzitet, iako
Citavo devoj6ino i ilo umetnicki orijetisao. d-
* Vaslav Njifinslci (1890-1950), ruskii balet-majstor.
PridruZio se 1909. Ruskom baletuc Djagiljeva u Parizu i
stekao svetsku slavu. Umro u jednom ~vajcarskom sanato-
rijnu od te~ke du~evne olestJi. (prim. prev.)
48 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 49

sevilo me kada sam saznao da sedmi put pala tora. Pre pedeset godina parola ila: Uciti kroz
na prijemnom ispitu za koledZ. Mozda mama sada praksu! Danas parola: Uciti kroz igru! lgra se u
pustiti da se bavi glumom, za cim oduvek ceznula. ovom slucaju koristi kao sredstvo za postizanje ekog
Pre izvesnog vremena sreo sam se u Kopenhagenu cilja, ali zaista znam da li taj cilj slZi neeem
sa devojkom koja provela tri godine u Samerhilu dobrom.
i izvrsno govorila engleski. Verovatno si u razredu Ako nastavnik v,idj da su se deca zaigrala u atu,
medu najboljima iz engleskog, rekoh. on tom trenutku zabave doprinosi na taj naci sto
Ne, nisam, vrati ona skruseno. Medu najgo- raspreda eroziji recne obale, kakav cilj on moze da
rima sam, jer ne znam englesku gramatiku. Oini mi ima u glavi? dete zaima erozija recne obale?
se da bolji komentar tome sta odrasli smatraju ob- nogi pedagozi smatraju da nije vafo sta dete uCi,
razovanjem nije potreban. VaZO da esto nauCi. No, skolama, ovakvim kakve
Ravnodusni skolci, koji se pod pritiskom disci- su, to jest fabrike za masovu proizvodnju, sta drugo
pline provuku kroz koledz ili univerzitet i postanu ne- moze nastavik do da esto predaje i dode do zakljuc-
mastoviti nastavnici, osrednji lekari ili nesposobni prav- ka da u samo sebl ajbltije?
nici, zacelo i bili dobi mehanicari, odlicni zidari ili
prvorazredni policajci. Kada k grupi astavika driim predavan'je,
Uocili smo da decak koji ne moze ili nece da l m tako sto dam na zanje da necu govo-
nauci da cita do, recimo, petnaeste godine, uvek poka- riti skolskim predmetima, disciplini i casovima. Moji
zuje izrazit smisao za mehaniku i kasije postaje dobar slusaoci jedan sat prate predavanje mukloj tisini; za-
tehnicar ili elektriear. Ne ih se usudio da uopstavam tim, posle iskrenog l, predsedavajuCi saopstava
slucajeve devojcica koje ikad ne pohadaju casove, po- da sam spreman da odgovaram pitanja - li bar tri
sebno matematike i fizike. ipak, takve devojcice cetvrtine pitanja odnose se na skolske predmete i a
i provode prilico vremea vezu i ponekad, kas- stavu...
ije mvotu, postaju krojacice ili modi kreatori. Na- Ne govorim ovo s nekog superiornog stanovista.
stavi program, kome buduca krojacica uci kvadrat- Govorim pun tuge, da ih ukazao na to koko zidovi
e jednaeie ili Bojlov zako, zaista apsurda. ucionica i zgrade slicne zatvorskim iskrivljuju vidokrug
Koldvel Kuk apisao knjigu Pomoeu igre, nastavnika i onemogucavaju da sagleda sustinu ob-
kojoj izneo svoj i predavanja engleskog jezika. razovanja. Rad astavnika usredsrede deo de-
Bila to fascianta kjiga, puna pozitivnili stvari, tijeg tela 'iznad potiljka, dok emocionalni, vitali deo
ali mislim da ipak samo v acin podriavala deteta ostaje za g epoznata zemlja. Voleo ih da
teoriju da ucenje od presudog znacaja. Kuk i medu asim mladim astavnicima vidim vise buntov-
stanovista da u do te mere vamo da gorCinu ika. Visoko obrazovaje i univerzitetske titule i za
pilule valja ulaziti igrom. Takvo shvatanje, kojem dlaku ne dopriose suprotstavljanju drustvenom zlu.
dete traCi vreme ako uCi, pravo prokletstvo koje Obrazovani euroticar i ista bolji od eobrazova
zaslepljuje hiljade astavnika i vecinu skolsldh mspek- nog euroticara.
50 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila
-----~-- 51

U svim zemljama - kapitalistickim, socijalistic- dosao Saerhil kada i pet godina.

kim iH komunistickim - stvorene su skole kojima se Otisao sa sedamnaest, da za sve to vree nije pri-
obrazuju ladi. l\1edtim, sve te prekrasne laboratorije sustvovao ni jedno jedino casu. Provodio nogo
i radionice uopste ne pomazu Dzonu, Piteru ili Ivanu vreena praveci razne predete radionici. Njegovi
da prevazidu emocionalno opterecenje i drustveo zlo otac i k drhtali su od strepnje pred njegovo bu-
stvoreno pod uticajem pritiska koji jih vrse rodi- ducnoseu. Nikada nije ispoljio ni najanju zelju da
telji i nastavnici i pod uticajem prinudih svojstava nauci da cita. Meduti, jedne veceri, kada i
s civilizacije. devet godina, zatekoh ga krevetu kako cita Davida
Koperfilda.
Zdravo, rekoh. te nauCio da citas?
STA BIVA SA SVRSENIM UCENICIMA S s nau6io, uzvrati on.
SAMERHILA Nekoliko godina kasnije dosao da pita:
Kako se saira jedna polovina i dve petine? Objasnih
Bojazan roditelja za buducnost agovestava losu i upitah ga da li ima jos nesto sto i zeleo da nauci.
prognozu pogledu detinjeg zdravlja. z, Ne, hvala, rece on.
kako to cudno izgledalo, izblja videlo kroz zelju ro- Kasnije doio posao kao pooenik sniatelja
ditelja da jegova deca nauce vise nego sto s ~ ~edno filmsko studiju. Dok jos ucio posao, slu-
naucio. Ova vrsta roditelja moze da se zadovolji cano s na nekoj veceri sreo njegovog sefa i upitao
time da ostavi Vilija da na iru nauci da cita kada to ga kako se snalazi.
bude s hteo, vec se priojava da Vili postati niko najbolji k koga s ikad iali!,
i nista ako ga neko ne pogura. Takvi roditelji g rece poslodavac. On hoda vec leti, toko vikenda
da sacekaju da dete uspostavi sopstveni rita, se prava napast - suboto i nedeljo ga ne mozete
pitaju: Ako moj sin nije stanju da dvanaestoj go- isterati iz studija.
dini cita, kakvi su izgledi da uspe zivotu? Ako sa Iali s i Dzeka, decaka koji nikako nije g
osamnaest godia uspeva da polozi prijei ispit da nauci da cita. Niko nije i stanju da ga nauCi.
na fakltetu, sta mu drugo preostaje osi nekvalifiko- Cak i kada i sam zatra:lio da prisustvuje casovia
vanog rada? Medutim, s naucio da cekam i da citanja, neki skriveni razlozi sprecavali su ga da razli-
posatram kako dete cini mali ili nikakav napredak. kuj~ ? !
i , ili. i k. OtiiSao iz skole sedanaestoj
Nikad sumnjam da ono, osi ako nije maltreti- god1, da n umeo da cita.
rano, na kraju uspeti zivotu. Dzek danas strucnjak za izradu alatki. Voli da
Naravno, malogradain na to moze da kaze: Hm, ~rica obradi metala. Sada da cita i, koliko mi
vi dakle smatrate da voziti kamion predstavlja uspeh poznato, uglavnom cita clanke ehanici i, ponekad,
zivotu! sopstveni kriteriju uspeha jeste spo- radove iz psihologije. Sunja da ikad Zivotu
sobnost da se rados110 radi i pozitivno zivi. toj defi- proeitao roan, ipak, on se izrazava na gramaticki
iciji, vecina ucenika Samerhila postize uspeh u zivotu. savrseno pravilno englesko jeziku i njegova opsta
52 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 53

kultura na zavidnom nivou. Jedan ~ericki ~setilac, kajuCi, Citajuci beletristiku, glumeCi, igrajuCi se zamis-
koji nista nije znao njemu, rekao : Kako Dzek ljenih situacija, slsajci dZez...
pametan momak!c Osmogodisnji stalno otvarao vrata
Dijana ila mila devojcica koja bez ..mno~ sobe i zapitkivao: Molim te, sta sada da radi?c
fara pohadala easove. N pamet prosto nlJe btla Niko nije govorio sta da radi. Sest eseci kasnije,
akademska. Cesto sam se pitao sta iti sa njom. ako ste zeleli da pronadete , orali ste da odete
Kada sa 16 godina otisla, svaki skolski inspektor. i do njegove sobe. ste, moru tabaka hartije, vek
proglasio za neznalicu. Dijana danas. demonstnra ogli da ga nadete. Provodio sate i sate praveci geo-
kulinarske novitete Londonu. Veoma struena na grafske karte. Jednoga dana Samerhil posetio neki
poslu i, sto vaZnije, voli posao koji radi: . . profesor Beekog univerziteta. Sreo i postavio
V~nifred, nova ueenica, stara 13 godma, ispncala vise pitanja. Kasnije, kada dosao k eni, rekao
mi da mrzi sve skolske pre~et~, kada s~ i : Zeleo sam da propitam tog deeaka geografiju,
rekao da moze da postupa kako zeli, usk.fiknula od on i prieao estima za koja nikad isam .
radosti. Ako ne zelis, uopste ne moras da dolazis u DZan sam, dti, da i s nespe
skolu, rekoh. Bacila se provod i ilo divno -. he. Barbel, petaestogodisnja Svedanka, provela sa
- ekoliko nedelja. Zatim sam primetio da se dosaduJe. oko godin d. Za sve to vree nije proaSla
Naci me necem, rece jednog d. Umirem posao koji i zaiteresovao. Stigla Saerhil
od dosade. svise kaso. k deset godia g zivota nastav-
dobro, rekoh vedro, sta i ti zelela da ici s odlcivali umesto . Kada dosla Samer-
nauois? hil, vec ila izgubila svaku pokretack snagu sebl.
Ne znam, rece. Dosadivala se. Bila sreco bogata, pred njom
, ne znam ni , uzvratih i odoh. . i zivot velike dame.
Prolazili su meseci. Vinifred ponovo dode k m. I sam i dve sestre, Jgosloveke, stare 11 i
Polagacu prijemni na kolediu, reee. Zelim da mi da- 14 godia. Nasa skola i spela da ih zaiteresuje.
jes casove. . Vi vr provodile su praveCi hrvatskom
Svakog jtra radila sa m~om i s.a du~1m na: jezik grube opaske racun. d prijatelj mi
stavnicima i radila predano. Priznala da sam1 to prevodio ... Uspeh v slucaj i pravo
predmeti ne zanimaj, ali da zanima cilj. Viifred ::d, di da s jedini ii komuniciraja izmedu
pronasla sebe jer ilo omoguceno da bude nas l umetost i muzika. dh sam kada nji-
ono sto jeste. . hova k dosla da ih odvede.
Zanimljivo da slobodna deca vole matemat~k. Tokom godia imali smo priliku da se verio da
uz.ivaj geografiji i istoriji. Medu predmet1ma ladiCi skloi tehici hitaju sa lg prijem-
koji im se predloze, slobodna deca iraju san:io ih ispita visokim skolama. Oni id pravo cetre
koji ih zanimaj. NajviSe vremena pr~vode r~dec1 drug~ za prakticn obuk. Osim toga, skloni s tome da pro
stvari koje ih zanimaju - obraduJUCI drvo 1 metal, sl1- krstare svetom pre g sto se usredsrede na iver-
54 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 55

zitetske studije. Tako d ladic ob:i.Sao svet kao INDIVIDUALNI CASOVI U SAMERHILU
brodski stjuard. Dvojica su se dala proizvodnj
kafe Keiji. d otisao Astralij, drugi cak U proslosti, glavo zaianje i ila a
daleku Britasku Gviej. stava, vec davaje idividalih casova. VeCini dece
I, 1dti, ivsih ik Samerhila koji nisu ~ila potreba psiholoska g, vek ilo a
ispoljili takv preduziljivost. Iz razumljivih razloga, lisana tek pristiglih iz drugih skola, s idividalni
i ne g da govori. Nas speh veza za casovi ( dalje tekst i.c.) iali za cilj da brzaju
decu ciji doovia vladala povolja atosfera. ~jihovo prilagodavanje slobodi. Ako dete sve zgrceno
Njihovi roditclji su imali veliko povereje skolu, tako 1ztra, z da se prilagodi zivot slobodi.
da decake i razdirala su ko prav, kuca 1.. s stvari ili neforali razgovori kraj upa-
ili skola. ljenog ki. ih uzeo ll, i dete selo da
Da li su se Saerhil izrodili neki geiji? Ne, pusi ako se pusilo. Cigareta cesto ila prvi korak
za sada is. Mozda ekoliko kreativnih ljdi koji j<>S ri leda.
is slavi; nekoliko paetih tik; ekoliko ta Pozvao s d cetrnaestogodisnjeg deeaka da
letovaih muzicara; id pozati kjizevnik, koliko poprica sa n. Bio pravo stigao iz tipicne pri-
z; d odlican dizajer naestaja; nekoliko gl vate skole. Prietih da s prsti zti od nikotina
i glica; ekoliko ik i ateaticara koji izvadih paklo cigareta i pondih ga. Ne, hvala, ~
se, ozda, tek istaCi svoji origiali radovia. . Ne si, gospodie.
cii i se da ds brojost ucenika - ka- uzi d, prokleti la:love!, rekoh sh
pacitet skole oko 45 daka - zt broj jih 5 i se, i on uze cigaret. Tako s i dve v
t kreative i origiale delatosti. di dr. Preda mno i deeak ii su
Cesto sisticao da d geeracija slobode i pravitelji skole ili kruti oralisti i pobornici
dece dokazje bogzna sta. Cak se i Samerhil do- cvrste disciplie koje obavezo treba obanjivati. Po-
gada da k d z s krivice zato sto ndivsi ga cigareto, pokazao sam da odobravam
dovoljo lekcija. 1 z iti drukcije njegovo s. NazivajCi ga prokleti la:lovo,
svet k ispiti otvaraju vrata nekih profesija. Uz nasao s se sa nji ravnoj nozi. Istovreeno, za-
to, l se d k tetka Meri koja kaze: $ta, ~ao sam darac i njegovom kopleksu atoriteta,
sa 11 godina zas da citas kako valja! Dete predo- 3er sam pokazao da i pravitelj skole moze bez ska-
seca da celokupi spolja sredia protiv igre i njeranja i veselo da s. Zao i sto nisam g
za rad. da fotografisem izraz njegovog lica tokom tog prvog
Uopsteo govoreCi, metod slobode gotovo vek
razgovora.
speva kod dece ispod 12 godia, dok deci izad lz prethode skole i izbacen zbog krade.
12 godia potrebo g vr da se povrate od m da si ti pomalo prevarant, rekoh. Na
obrazovaja koji s kljukaa. k foru i najbolje pokrao zelezic?
56 Aleksandar S. N il Slobodna deca Samerhila 57

Nikada nisam pokusao da potkradam zeleznicu, ima s krivice u odosu masturbaciju, se

gospodie.
, to ti valja!, rekoh . Moras da probas.
zam sijaset potrebih stosova. lspriCah mu eko
liko. Zinuo od cuda. Mora iti da dospeo u eku
ludu kucu! Upravitelj skole ga uci kako da postane
bolji lopov! g godina kasije priznao mi da
ovaj razgovor i ajveCi sok u jegovom Zivotu.
deci su potrebi i.c.? Najbolji odgovor dace
ekoliko primera.
Lusi, uCiteljica u zabavistu, prijavila mi da Pegi
izgleda utucea i da se ne s drustveno. Na
stvar!, rekoh. Pozovi da dode i.c. 1 tako Pegi
dode moju dnevu sobu.
Necu i.c., rece. bez veze.
U pravu si, slozih se. Cisto traceje vremea.
Batalicemo i.c.
Malo se zamislila. , rece tiho, nemam nista
protiv jedog maleckog i.c. No, do tada se vec ila
smestila mom kolenu. Pitao sam mami i tati,
arocito njenom braticu. Rekla da strasno
bezobrazan mali dupeglavac.
Mora iti da jeste, slozih se . Da li ti se cini
da mama vise voli g nego tebe?
Voli s podjednak0, rece ona spremno, ali do-
dade: Bar tako kafe.
Do grca ezadovoljstva poekad dolazi zog svade
sa nekim drugim detetom. Nevolju ipak cesce prouzro-
kuje pismo od kuce, kome mozda stoji da su brat
ili sestra doili v icikl ili lutku. Cilj i.c. da Pegi
ode razveseljena.
Sa pridoslicama i islo tako lako. Kada bismo
dobili jedanaestogodisje dete kome apricano da
doose lekari, predstojao nam tezak posao da
ga oslobodimo laZi i straha. Jer, prirodno, takvo dete
to oseeanje krivice mora raziti da bi dete moglo da
bude sreco.
Vecii male dece nisu potrebni i.c. Najopravdaniji
razlog za odrzavaje redovih sastanaka jeste kada dete
samo trazi i.c. I k od starije dece traZi i.c.; desi
se, ali retko, da ih zatraZi i malo dete.
Sesaestogodisji Carli osecao se veoma inferiornim
odnosu na vrsjake. Zatrazio sam da mi kaZe u kojoj
prilici se oseca ajiferiomijim i on mi rece da se to
dogada kad se svi zajedno kupaju, jer njegov penis
mi. Objasio sam mu poreklo njegovog uznemi-
1eja. Bio najmlade dete u porodici sa sest kcerld
koje su sve ile znato starije od njega. Razlika izmedu
njega i ajmlade sestre ila deset godina. Celo do-
maCistvo ilo zesko. Otac i umro i glavnu
rec su vodile ajstarije sestre. Otuda se Carli, da i
dosegao , poistovetio sa zenstveoscu.
Posle desetak i.c., Carli prestao da me posecuje.
Upitao sam ga za razlog. 1.. mi sada nisu potrebnic,
rece veselo. stvarcica isto tako velika kao
Bertova.
Sa jim ipak ilo jos posla tokom kratke tera-
pije. Carliju su apunili usi da , ako masturbira, po-
stati impotentan kad odraste, i taj strah od impote
cije fizicki uticao na g. Njegovo ozdravljenje po-
civalo na elimiisanju kompleksa krivice i besmisle-
e lazi impoteciji. Carli otisao iz Samerhila go-
diu ili dve kasije. Danas to divan, zdrav, sreean
oovek koji i svoje mesto Zivotu.
Silvija imala strogog koji nikada i
hvalio. Naprotiv, kritikovao ju i dan zano-
vetao. Devojcica ceznula da zadoje njegovu ljubav.
Gorko plakala dok u svojoj soi priCala tome.
U njeom slucaju ilo tesko pomoei. Analizom kcer-
 Slobodna deca Samerhila 59
58 Aleksa11dar S. N il ~~~~~~~~~~~~~~

ke, otac se ni za dlak nije mogao promeniti. Za Silvij da ga dovede do Samerhila. Plakao i prip~jao ~~
nije ilo spasa dok ne odraste i ne napsti k. Upo- , tako da ovaj nije g? da se vra~ k1.
zorio sam da se moze dogoditi da se d za Predlozio s da ostae nekoliko dana z s1na.
pogresnog coveka samo da i se oslobodila . Vec s i doio istorij slcaja od lekara Cija
Kakvog pogresnog coveka?, pitala . s iapazaja, oceni, ila tacna i izuze~o k~:
Coveka koji lici na tvog , koji se, dakle, risa. r l.Z acina da se otac vratl k1
sadisticki ponasati r tei, rekoh. postao hitan. Poksao sa!11 ~ raz~ovara sa Dzor-
Silvija ila ialostan slcaj. U Samerhil ila dZo, ali on s grcev1to ~ 1 ? da hoee
drstvena, prijateljski nastrojena devojka koja se ni- k6i Ovo pravi zatvor, ridao . Nastav sam da
koe nije zamerala. Pricalo se da kod k, ed govori kao da opste prie6uje jegove suze.
tim, prava napast. Analiza , ocigledno, ila potrebna Kada ti ilo eetiri godine, rekoh, tvog bra-
ne kcerki. tica s odveli li i vratili ga rtvac~o sai;i-
Vise ne sprovodi sta1ne terapije. Kada razjasnite dku ( postalo ). Bojis se da 1z~des iz
pitanje radanja i asturbacije, kao i to kako poro- k jer islis da ti s~ de~it} is.ta st~ar -. to Jest da
dicna sitacija dovela do mrznje i zavisti, s prosecni te vratiti sdk (JOS 1 11). All, r
detetom vise sta da se predzima. Izlecenje ne i u t, Dzordze, decace : ti si i svoga
roze kod deteta pitanje oslobadanja i koje brata! ..
nece iti nimalo spesnije ako se na dete sasp psihi- zestoko se sprotivio i zapretio da datl.
jatrijske teorije i ako se ka.Ze da ima kopleks. Nisi ga stvanio l, DzordZe, ali si islio ~ ga
S se jednog petnaestogodiSnjaka k s majka vise voli g tebe; s vr na v~. pozele?
poksao da gn. Nedeljaa za vree i.c. ctke i da r. Kada stvarno umro, oset s1 se stras:
sedeo i odgovarao s jednoslozni recia. Odlcio no krivi jer si islio da su ga tvoje Z.elje usrtil~ ~
s da d drastican, na sledece i.c. rekoh: da bog, ako s izades iz k, za kazn ub1t1
Danas ti bas reci sve sto isli tei. Ti si tebe. .
lenj, glpav, obra.Zen i zloban zvekan. Prestao da rida. Sutrada, d~ naprav
1' da?!, rece on crveneCi od besa. sta i scen stanici, pstio da otputuJe.
slis, ko si i ti? Od tog casa govorio s lakoeo DzordZ k vree i g da se oslobodi no
i preciznosc. stalgije za k. lshod svega bi? t~j da posl~
Bio t, zati, DzordZ, jedanaestogodisnji decak. 18 eseci trazio da s tt] kCi na raspst,
Njegov otac drzao mal trgovin neko sel presao , od stanice do staice, _ Lodon. Isto se
izini Glazgova. Decaka i ti njegov Iekar.
poovilo i pri povratk Saerh1l.
Dzordz osecao patoloski strah. Hvatala i ga panika
i i se daljio od k, cak i kada i otisao
Sve vise dolazim do zakljcka da terapija nije
seosk skol. Urlao od straha svaki t kada i
potrebna ako se deci ooguci da slobodo izive svoje
morao da ide od k. Uz mnogo napora, otac s komplekse.
 60 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 61

..Raije sam davao i.c. kradljivcima i zaista doziveo
poz1tivne ~ezu~tate; iako neki od njih nisu zeleli da
?olaze. 1.., ipak su, posle tri godie zivota slobodi
1 takv1 decaci ivali izlecei.
u. S~merhilu ljubav ta koja leci, to su i odo-
bravanJe 1 slobo~a da covek bude sto . Od 45
dece, samo nekoliko doblja i.c. Sve vecu nadu polaiem
ter~pe~tski.vefekat kreativog rada. sam za to da
deca lffiaJU VISe rucog rada, glume i plesa.
v Dozvolite da podvucem da sam i.c. davao isklju-
c~vo s~hu emocionalnog oslobadaja. Ako i dete
b1lov?esre~_no, .~~ bih mu i.c., ali ako nije moglo da
nauc1 da c1ta I11 mrzelo matematiku, nisam pokusa-
vao da mu pomognem analitickim metodom. Desavalo
s~ da tokom i.c. postane s da su teskoce sa cita-
jem potekle iz stalnog mamiog zaovetanja da dete
treba ~. bude dobar, pameta decko, kao sto tvoj
?rat,. IlI . ? Odvratnost prema aritmetici VUCe kore
iz ant1pat1Je prema prethodnom nastavniku.
. ~arav~, za ?~ decu simbolizujem , dok
mo~a zena s1mbolizuJe majku. U drustveom smislu
moJa z izv~a~i de~lji kraj. j~r se nju srucuje sv~
pods~esa ~ .~OJU deVOJCICe osecaju prema majci,
dok do~iJ.am Jih?vuv ljubav. Decaci preose ljubav
prema maJc1. ~OJU zeu, mrinju prema pomiSljamo na njihova lica; razgovarajuci sa njima, mi
. De.c~c1 i~raiavaju mrzju tako neposredno
kao ~ev0Jc1ce. zato sto se oni daleko vise bave
stvama g. }judima, Decak koji besan sute lop-
tu, . dok dev0Jc1ca otrovnim recima sikce na simbol
maJke.
No, .ruku na srce: ~evojcice su razdrazljive i teske
samo .~. spec1fi~om periodu - periodu pre-
adolescec11e 1 prve gode adolescecije - sve
prolaze kroz tu fazu. Mnogo zavisi od prethodne
skole u kojoj su oravile, jos vise od stava majke
prema autoritetu.
Tokom i.c., ukazivao sam na veze izmedu reakcije
' prema kuci i one prema skoli. Svaku kritiku na moj
raoun tumacio sam kao kritiku namenjenu . Dokazi-
vao sam da svaka optZba na racun moje zene l
optZba upucena majci. Nastojao sam da u analizi sa-
cuvam objektivnost, jer i za6i u subjektivne vode ilo
neposteno prema deci.
Naravno, ilo situacija, kao recimo za Dzejn,
kojima se subjektivni prilaz nametao kao nuZa.
Dzejn, stara 13 godia, krZila skolom i saopstavala
deci da ih NH zove razgovor. lmao sam masu pose-
tiJ.aca: Drejn kaie da si me zvao ... Kasnije sam obja-
snio Drejn da to sto druge slala k meni u sustini
znacilo da sama zelela da dode.
Kakva ila tehnika i.c.? Nisam sprovodio nika-
kav utvrden metod. Desavalo se da otpoenem pitanjem:
Kad se pogledas u ogledalo, da li ti se tvoje lice do-
pada? Odgovor uvek i - .
t najvise mrzis na svom licu? Odgovor
pravilu i - nos.
Odrasli daju isti odgovor. Lice predstavlja osobu,
bar u ooima posmatraea. Razmisljajuci ljudima, mi
ih gledamo u lice. Lice tako postaje spoljni izraz unu-
tamjeg . Kada dete izjavi da ne voli svoje lice,
to znaci da voli sopstvenu licnost. Sledeci korak koji
sam preduzJimao i da ostavim lice strani i kre-
nem ka unutamjem icu.
sta kod sebe najvise mrzis?c, upitao bih. Odgo.
vor se oicno odnosio na neku fizicku karakteristiku.
lmam velika stopala; Debeo sam; Mali samc;
Svoju kofu! ...
62 Aleksandar S. N il Slobodna deca Samerhila 63

Nikada nisam izrazavao svoje mi.$ljeje. Nikada se nije. nista za jelo, zvratih, ali cini i se
nisam slagao da dete debelo ili mrsavo. Nisam i da se u dzepu krije d karaela. , evo !
ubrzavao stvari. Ako detetu ilo zaimljivo telo, raz- Dadoh , zapitah: Zasto hoees da
govarali ismo njemu sve dok i vise niSta ostalo .
ias
~ ...... ")
1. ..
da se kaze. Posle toga smo prelazili licnost. Ako Eveli ogla da i i.c., onda mogu i !
Cesto sam obavljao eku vrstu ispita. Napisacu Naravo. Ti pocijes. zelis da pricao?
nekoliko stvari da ih te u jima ispitao, rekao ih. Doila s jednu lutkicu. (z). Odakle ti ovo
Ti ces s sei davati ocene koje mislis da zaslu- na kaiu? (OCito i stalo da saceka odgovor).
zujes. Na primer, pitacu te koliko i , od sto mo- stanovao ovde pre tebe ?
gucih, dao sei, recimo, za igre, hrabrost itd. I tako Njena pitaja otkrivala su zelj za sazanje
i ispit . Evo jedog koji sam zadao decaku od k vitalne istie, tako da s pravo posujah da se
14 godina. stvar vrt1i oko t radaja.
Lep izgled: , ista aroeito - oko 45. Odakle dolaze ?, upitah izebuha.
Pamet: Hm, 60. Margaret ustade i pode r vratia.
Hrabrost: 25. I.c. su i odvratni, rece i ode. Ali, za nekoliko
Odaost: Nikad ne izdajem drugare - 80. d ponovo zatrazila i.c. - i tako kreusmo sa
Muzikalnost: Nula. rtve tacke.
Rucni rad: (mrmljanje, odgovor nerazgoveta). Mali , star 6 godia, takode nije i ista
Mrija: mnogo tesko. Ne, umem da od- protiv i.c. pod uslovo da ne in gade stvari.
govorim. i jedna od zrtava zabrane asturbacije.
Igre: 66. Mnoga deca ikada nis iala i.c. Nisu ih zelela.
Drustvenost: 90. su ila deca odgajea pravilno, bez roditeljskih lazi
Idiotluk: , to! Preko 190 od sto! i pridika.
Naravno, detinji odgovori pruzali su priliku za raz- Teorija ne z odah. Izveso vree, i
vijanje diskusije. Smatrao sam da najbolje poeeti godinu dana, osoba koja se leci ne oseca poboljsaje.
sa egom, jer to pobuduje iteresovanje. Kasnije, kada Otuda nikada is bio pesiist u pogledu starijih
smo prelazili porodicu, dete i govorilo opusteno i cenika koji s odlazili iz skole , kako i se reklo,
sa iteresovanje. polovicno psihicko stanj.
Sa malom decom tehnika bila spotanija. Sledio s doveli kod nas jer i propao skoli.
sam inicijativu samog deteta. Evo tipicnog primera, Cele godine sam intenzivno davao i.c. bez vidnijeg
prvog i.c. sa sestogodisnjom devojcicom Margaret. Do- rezultata. Kada otisao iz Saerhila, izgledao kao.
sla u m s i izjavila: jedan i.c. neko ko sd sh zivot. Medti, godin
Samo izvoli, rekoh. Smestil'a se fotelju i pi dana kasnije, njegovi roditelji s i pisali da ize
tala me: nada odlcio da postane lekar i da marljivo radi
Sta to i.c. ? iverzitet.
64 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 65

Bilov slucaj izgledao jos bezadezniji. 1.. su 12 godia dozvoli puseje. Predlog i ~gl~sa.
sa }imtrajali u tri godie. Otisao iz skole kao Medutim sledecem sedmicom sastaku v se
osamaestogodisjak bez cilja pred sobom. Lutao
d d~aaestogodisjak sa predlogom da se ukie
oko godinu dana od posla do posla, da i ajzad odlu- v pravilo puseju, rekavsi: Mi drezdimo ufi
cio da postae farmer. Vesti koje jemu doijam cima i t puSimo kao deca u k striktoj skoli,
govore mi da uspeo i da voli svoj posao. smatram da to protivo citavoj kocepciji Samer-
ldividuali casovi su u sustii reedukacija. Nji- hila. Govor bio toplo pozdravlje i skup ukiuo
hov cilj da odstrae sve komplekse koji su proizasli pravilo. Nadam se da sam edvosmisleo pokazao da
iz moralizatorstva i straha. Sloboda skola kakva glas ,i uvek uticajiji od glasa ekog deteta.
Samerhil moze da radi i bez i.c. 1.. samo ubrzavaju Jedom sam vrlo ostro govorio krseju pravila
proces reedukacije, taj i sto samom poeetku m redu. Posledica tog krseja behu buka i s
obave veliko proleco spremaje pre leta slobode. glave sto se citavog jutra teturaju unaokolo. Predlo-
zio sam da se krivcima za svaki prekrsaj oduzme
dzeparac. Jedan cetraestogodisjak , pak, predlozio
SAOUPRAVA da se svakom ko se zateke izva postelje u vreme spa-
vaja aplati jedan i. sam doio ekoliko
Samerhil samoupravna skola demokratskog ti- glasova, on veliku veCiu.
pa. svemu sto se tice socijalog ili grupog zivota, U samoupravi Samerhila rokratskog apa-
ukljucujuci i kaznjavanje socijalih prekrsaja, odlu- rata. Svaki sastaak vodi drugi predsedavajuCi koga
cuje se glasanjem opstem skolskom sastaku subo- imeuje prethodi, sekretarski posao obavlja se
tom uveee. dobrovoljoj osovi. Noci dezuri retko ostaju
Svaki l astavnog s i svako dete, bez duznosti vise od nekoliko edelja.
obzira uzrast, ima pravo jedan glas. glas ima Nasa demokratija rada zakoe - i to dobre za-
istu tezinu kao glas sedmogodisjeg deteta. koe. Recimo, zabrajeno kupanje u moru bez ad
Neko se mozda ovo asmejati i reCi: Da, zora spasilaca koji su obavezo claovi astavnog s
ali tvoj glas u stvari vredi vise, zar ne? , da vidimo. . n krovove zabranjeno. Vreme odlaska
Ustao sam jedom sastanku i predlozio da se deci spavaje mora se postovati, jer u protivn~m a:ito-
ispod 16 godia dozvoli puseje. Ovako sam obrazlo- matski sledi globa. Da li se nastava odrzavat1 u
zio svoj stav: duva otrovna droga i predstavlja cetvrtak i petak uoci ekog prazika zavisi od broja
istinsku potrebu dece vec, mahom, pokusaj da se iz. podigutih ruku na opstem skolskom sastanku.
gleda stariji. Sa svih strana su pljustala suprota mis- Uspeh sastaka umnogome zavisi od toga da li
ljenja. Presli smo glasaje. Bio sam porafen ubedlji- predsedavajuCi popustljiv ili cvrst, buduCi da r,iij~ l~ko
vom veoinom. izaci na kraj sa 45 zivahne dece. PredsedavaJUCl ima
sto usledilo vredo m. Posle mog pravo da ogloi u gradane. Ako predsedavajuCi
poraza, jedan decak predlozio da se oima ispod mlak, kazi ima znato vise.
66 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 67

Razue se, nastavno sucestvuje u diskusiji. sportove, komisiju za igranke na kraju tromeseeja, ko-
cini i , d i dosta situacija u kojia misiju za pozoriste, zati n dezume i dezume u
r da ostane strai. Na prier, video sam kako gradu koji prijavljuju svaki vid edolicog ponasanja
se jedan decak oslobodio optuzbe uz cvrstog izvan skolskog atara.
aliblja, iako i prethodno ispricao da zaista na- Najuzbudljivija t diskusije uvek hrana. Vise
pravio prekrsaj. U slucaju kao sto ovaj, uvek oram puta s uspeo da uzdrma duhove nekom dosad-
da bude strai pojedinca. nom sastanku tie sto s predlagao da se ukine
, naravo, ucestvuje koliko i svi drugi: izjas- repete. Vrlo zucno se raspravlja nn nago-
njava se svi pitanjima, iznosi sopstvene pred- vestaju protekcionastva u oasti ishrane, ali kad osob-
loge. Evo jednog tipicnog priera. Na d sastanku lje kuhinje pokrene pitanje rasipanja hrane, skup ne
s predlozio da se razotri pitanje igranja fudbala pokazuje previse interesovanja. Stav dece r hrani
u predvorju. Objasnih da se predvorje nalazi ispod uglavno lican i saoziv.
radne sobe i da i galama od fudbala seta pri Na opste skolsko sastanku izbegava se svaki
radu. Predlozio s da se fudbal unutar zgrade zabrani. oik akademske diskusije. Deca su izrazito prakticna
Podrzalo nekoliko devojcica, ekoliko starijih uce- i i teoretisanje i dosadno. Istupio sam jedno
nica i veCia nastavnika. Predlog ipak i pro5ao, sto sa predlogo da se psovanje zabrani pravilia i izneo
zacilo da se treba pomiriti sa tutjavo ogu pod azlog za to. Naie, dogodilo se da , dok sam poka-
radno s. n, posle g javnih zivao skolu jednoj zeni i njeno sinu - buduce uce-
rasprava vise sastanaka, izdejstvovao s, veCinom niku Samerhila, do nas doprla paprena psovka sa gor-
glasova, da se usvoji predlog zabrani fudbala u pred- njeg sprata. Zena brzo pokupila sina i otisla ne
vorju. Majina se oblcno tako bori za svoja prava u caseCi casa. Zasto i, postavih pitanje na sastanku,
nasoj skolskoj demokratiji - odustaje od jih. prihod trpeo jer eki zveka opsovao u pri-
se isto toliko odnosi malu decu koliko i odrasle. sustvu roditelja buduceg ucenika? Stvar uopste nije
s druge strae, i aspekata skolskog zivota koji moralne, vec cisto finasijske prirode. Vi ste psovali -
potpadaju pod saoupravu. zena odlucuje - sam izguio uceika.
i-asporedu spavaCim sobama, odreduje jelovnik i Odgovor pitanje dao jedan cetmaesto-
salje i placa racune. iram nastavnike i odlucujem godisnji momcic: Nil prica gluposti, rece . Jasno
njihovo odlasku iz skole, ukoliko smatra da kao dan da ta z, ako ila sokiraa, veruje
odgovaraju. Samerhil. Cak i da upisala sina, prvom prilikom
Funkcija samouprave u Saerhilu i s dono- kad i se vratio kuci i rekao 'prokletstvo' ili 'doda-
senje pravila, vec i razmatranje drustvenih smemica vola' - ona i ga ispisala! Skup se slozio sa njim
nase zajednice. Na pocetku svakog tromesecja izglasa- i moj predlog vodu.
vaju se pravila nocnom redu. Na spavanje se odlazi Na opstem skolskom sastanku cesto se raspravlja
u zavisosti od godina. Zati se razmatraju pitanja silc(lzijstvu. Nasa zajednica vrlo ostra prema nasil-
ponasanja sirem smislu. Treba izabrati koisiju za nicima. Napon1injem da na oglasnoj tai istaknuto
 68 Aleksa11dai S. Nil Slobodna deca Samerhila 69

pravilo skolske uprave siledzijstvu: Svaki vid sile- Dzi stao i vikno da i ekih primedaba,
dzijstva i' strogo kaznje. U Saerhilu siledzijstvo osi sto mesto reci eki upotreblo jedan papren
i toliko rasireno kao striktni skolaa, razloge pridev. nije fer, galaio . isam imao
za to nijc tesko dokuciti. Pritesnjeo disciplino koju da Dzek jos vek koristi t olpiu od icikla! Danima
naecu odrasli, dete postaje rznje. Kako z se vkla gnlj. . . N nista protiv da vra-
nekaznjeno da izrazi rznj r odraslia, dete ti pedala, aI.i misli da kazna nije pravedna. Sma-
iskaljuje ni ili slabljia od sebe. se retko tra da ne i trebalo da mi se zabrani da otputujem!
dogada Saerhilu. Optzbe za siledzijstvo se, kada Usledila zcna disksija. Tokom rasprave se
budu razotrene, s svode to kako Dzeni obelodanilo da DZimu, koji inace svake nedelje doblja
rekla Pegi da potpno lda . .. dzeparac od k, vec sest nedelja nije nista stiglo, te
Katkad se opsti skolski sastaak iznese eki da bez prebljene pare. Skp izglasao d3:. se k.azna
slucaj krade. Za kradu se ikad izrice kazna, ali se ponisti i tako ucinjeno. Ali, kako pomoc1 D!imu?
vek odredje odsteta. Cesto deca doc'i k eni i Na kraj odluceno da se osnuje fond ~olidam_?St~ za
i: Dzo krao l novca od Dejvida. Da li opravk Dziovog icikla. Njegovi drugar1 su dall pr1log
to slcaj za psihologij, ili da ga i kr ? za kupovinu novih pedala i DZi sav srecan odjezdio
Ako satra da slcaj za psihologij, ako zah- na t.
teva pojedinacn z, kaze i da i ga prepste. Prekrsilac najcesce prihvata presudu koja se do-
Ako , pak, Dzon srecan, noralan decak koji krao nese na opstem skolsko sastanku. Medutim, ~.
esto nevazno, dopsta da se protiv g podigne
presuda neprihvatljiva, tzenik moze da se zal1 1 u
optuzba. Najgore sto z da se dogodi jeste da t slcaju predsedavaj6i se vratiti na isti r
se oduze dzeparac dok isplati dg. na s kraj sastanka. Ako dode do ovakve
Kako se odvijaj opsti skolski sastaci? Na zale, predet se pazljivije razatra, se u vecini
cetk svakog troesecja ira se predsedavajc'i koji slcajeva prvobltna presuda zv s obzirom na pi
vodi sarno jedan sastanak. Na kraj sastanka on odre medbe optu:Zenog. Deca veruju da, ukoliko ~. ,optu-
duje svog naslednika. Procedra ista toko celog zeni oseca da nepravedno osuden, pOStOJl pnllcnO
troesecja. god i zl, ti, sugestij, velika verovatnoca da zaista tako.
predlog novog pravila - izosi to v. Niko od optzenih u Saerhilu nikada ne poka-
.,. Evo tipicnog priera. Dzim uzeo pedala sa zje znakove neposlsnosti ili rznje r autoritetu
Dzekovog icikla jer jegov icikl i kvaru i jer zajednice. Uvek s iznenaden poslusnoscu sa kojom
zeleo da ode viked sa drugi decacia. Posle nasi cenici prihvataju kazne.
podrobnog razatraja cijenica, skpu doeta Zadivljuje ta odanost ucenika Samerhila sopstve-
odluka da Dzim mora da vrati pedala i da se za- noj demokratiji. U njoj straha ni prebaoivanja.
brani odlazak t. Predsedavajc'i zati postavio cest slcaj da se tek osdeni cenik ira za predse-
pitanje: l li priedaba? davajceg narednog sastanka.
 _70_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __:._A.:::l=eksan_~~r_ S.~Nil
Nikad ~~ prestaje~ ? se divim decijem osecaju
za pravdu. NJ1hova adm1mstrativna umesost takode
vel1ka. Samouprava doista ima ogromu edukativu
vrednost.
. Neke. vrste prekrsaja potpadaju pod pravilo 0
g~ob1 licu mesta. Ako bez odobreja vozite tud i
c1kl, ~~. plaeate 6 i. Psovaje u varosi (iako
. tt~ s~me skole mozete da psujete do mile
volJe), _nepstoJn<? poasanje u ioskopu, petranje
krov?v1ma, gadanJe hranom u trpezariji i slicna krsenja
prav1la povlace za sobom globu licu mesta. Kazne su
gotov? uvek u vidu globe, kao sto oduzimanje jedno-
nedeljog dZep.ar~a, ili zabrana odlaska u ioskop.
Cesto se ":_UJ~ zan;ierka da su deca koja presuduju
pres~roga u kaznJaVanJu. Nalazim da to nije tacno, a
l?r?ti~: 01.ia s~ vrlo g. U Samerhilu ni u jednoj pri-
~1c1 I~ izrecena prestroga kazna. Bez izuzetka, kazna
, na izvestan naCin, iste prirode kao zloein.
Tri male dev<?jcice uznemiravale su nocu drugu
decu. :~zna: edelJU d moraju da idu spavaje
sat r od ostale dece. Dvojka decaka optuzeni su
da s~ baca.li. grumenje zemlje na drugu decu. Kazna:
moraJu kol101ma da prevlace zemlju za ravnanje terena
za hokej.
. Cesto . ~redsedavajuci saopstiti: ovom slu-
ca~~. ne vred1 n1 raspravljati - toliko smesan, i od-
luc1ce da se pokrece postupak.
Na sastaku se nikada trafi savet odraslih.
Mogu da se setim samo jedne takve prilike. Tri devoj-
c1ce behu opljackale kuhijsku ostavu. Skup d
odlu~~. da se kazne oduzimanjem dzeparca. Iste noCi
dev0Jo1ce su ponovo obrstile ostavu i skup ih kazio
zabranom odlaska u ioskop. Medutim, one su jos jed-
om provalile ostavu i skup se s edoumici
sta da preduzme. Predsedavajuci zatrazio savet od
Slobodna deca Sa111eJ1ila 71
mene. Nagradite svaku sa dva i, predlozih. Sta!
Pobogu, covece, ako to uradimo cela skola se dati
vrsljanje ostavi! Nece, rekoh. Pokusajte.
I pokusao. Dve devojcice su odblle da prime
novac, sve tri su izjavile da vise nikada nece i pri-
viriti ostavu. I isu - oko dva meseca.
Uobrafeno ponasaje na sastancima retkost.
Svaki nagovestaj uobrafenosti nailazi na egodovanje
zajednice. Jedan jedanaestogodisjak, izrazit egziicio
nist, imao oblcaj da privlaci paZju sebe taj
aCin sto uzimao rec i upustao se u beskrajne licne
opaske koje su ile potpuno izvan toka diskusije.
i, on to pokusavao, ali i ga skup odmah ucutkao.
Mladi imaju odlican juh za eiskrenost.
Samerhil , adam se, dokazao da samouprava
funkcionise. u sustini, skolu u kojoj i sprovedena
samouprava ne i ni trebalo azivati progresivnom. U ta-
kvoj skoli vlada kompromis. Sloboda se moze ostva-
riti dok deca osete da su potpuno esputana up-
ravljanju sopstvenim drustvenim zivotom. gde
postoji gazda, nema prave slobode. se cak vise od-
nosi na dobrocudnog nego na strogog gazdu. Zivano
dete ume da se bori protiv grubog gazde, dok ga me-
kusni gazda uglavnom cini emocno agim i nesigur-
nim u odnosu na sopstvena s.
Istinska samouprava u skoli moze da se sprovede
jedino ako postoji grupa starijih ucenika koji vole mi-
ran zivot i suprotstavljaju se nezainteresovaosti i ot-
poru malisana u gangsterskom uzrastu. Oziljniji mla-
dici cesto vaju nadglasai, ali ipak su oni ti koji
najvise veruju samoupravu i najvise zele. S druge
strane, deca ispod 12 godina nikada ne sama uspo-
stavila samoupravu, tome nisu drustveno dorasla.
ipak, sedmogodisnjak Samerhilu retko propusta
opsti sastanak.
72 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samer1tila 73

Mala deca se sasvim malo interesuju za upravlja-
nje. Kada i ilo jihovom, pitam se da li i manja sali da izmenimo pomocu ljubavi. Nedeljama smo
deca uopste oformila ilo kakvu upravu. Njihove vred-
nosti nisu nase vrednosti, nj.ihovo ponasanje nije nase
ponasanje.
Ako odrasla osoba zeli mir i tisinu, kruta disci-
plina najlaksi naCin da se to postigne. Svako moze
da bude vojnicki strog. No, da li ima jos nekih savrse-
nih metoda da covek stvori mir oko sebe - zaista
ne znam. Nasa lutanja i pokusaji ovde, u Samerhilu, ni
iz daleka nisu uspeli da obezbede mir odraslim oso-
bama. S druge strane, odrasli ne prave rnnogo buke.
Mozda sreca ipak glavno merilo. Ako se ona usvoji
kao kriterijum, Samerhil svojoj samoupravi pro-
nasao odlican kompromis.
Pravilo zabrani opasnog oruzja takode kom-
promis. Vazdusni piStolji su zabranjeni i nekolicina
decaka koja zelela da skoli ima vazdusne piStolje
mrzi ovo pravilo, ali mu se uglavnom priklanja. Deca
izgleda ne podnose tako tesko da budu u manjini kao
odrasli.
Postoji Samerhilu jedan trajan proem koji se
nikada nece moei resiti. Nazovimo ga proemom poje-
dinca odnosu zajednicu. I s i ucenici su rave.
ogorceni kada banda malih devojcica, predvodenih jed-
nom proematicnom devojkom, jedne nemirava, dru-
ge poliva vodom, krsi pravila noenom miru i postaje
prava napast. Dzejn, predvodnica, bila optuzena na
opstem skolskom sastanku. Pale su vrlo ostre reCi
osude na racun toga sto zloupotrela slobodu.
Jedna nasa gosca, psiholog, rekla mi : ste ... Savetovao sam da ne zarezuje goste i da
skroz pogresno. Devojcici se na licu cita nesreca, ika
da nije l voljena, tako otvoreo kritikovanje cini
da se ona oseca manje voljenom nego ikad. Njoj
potrebna ljubav, ne suprotstavljanje.
Draga moja, odgovorio sam , mi smo k
nagradivali kada ila asocijalna. Ispo~jili smo pre-
ma njoj paZnju i trpeljivost, ali nije reagovala.
Naprotiv, drzala nas za naivcine, za suviSe lake zrtve
svoje agresivnosti. Ne mozemo jednoj jedinki da podre-
dimo celu zajednicu.
Nije mi poznat pravi odgovor na ovo pitanje.
Znam da Dzejn kada bude imala 15 godina ti dru-
stvena devojka, ne voda bande. Polazem svoju nadu
javno mnenje, nema deteta koje moze godinama
da opstane neprihvaceno i kritikovano. sto se tice
osude na opstem skolskom sastaku, naprosto nije mo-
guce zrtvovati SVU decu zbog jednog jedinog prole
maticog deteta.
Samo sam retkim prilikama prinude da
k dete odstranim iz skole zato sto zbog njega
zivot skoli postao pakao za ostalu decu. Kazem to
sa osecanjem zaljenja i neuspeha, drugog izlaza
i l.
Da li sam tokom svih ovih godia morao da mejam
sopstvea gledista samoupravi? Sve svemu - i
sam. Ne mogu i da zamislim Samerhil bez samoup-
uvek ailazila na odobravaje.
glavna atrakcija za s goste. Medutim, i to ima svo-
j ih Iosih strana kao, recimo, onda kada mi cetrnae-
stogodisnja devojcica dosapnula opstem skolskom
sastanku: Htela sam da iznesem da k devojke
imaju da bacaju higijeske uloske u klozetske
solje koje se od toga zapuse, ali pogledaj sve te go-
prede na stvar, sto ona i ucinila.
Neprocenjiva obrazovna korist prakticnog spro-
vodenja gradanskih prava i duznosti. Deca Samerhila
borila bi se na Zivot i smrt za pravo "da sama uprav-
74 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 75
Ijaju sobom. misljenje da jedan_ opsti skols~i iluzijama i zaudama drugom polu. Daleko od toga
sastanak nedeljno vise vredi od celonedelJne nasta_ve 1z da Samerhil samo jedna velika porodica u kojoj su
skolskih predmeta. cesto sam slusao kako deca koJa ne svi ti slatki decaci i devojcice jedni drugima samo
znaju ni da citaju ni da pisu drze mudre govore: . braca i sestre. Kad i ilo tako, smesta ih postao za-
Ne vidim koji i metod mogao da zame~~ nasu kleti protivnik mesovitog skolovanja.
demokratiju u Samerhilu. Mozda ta demokrat1Ja pra- u uslovima pravog meSovitog skolovanja - ne
vednija od politicke, jer _su de~~ vr~o s_irokogruda onog u okviru kojeg decaoi i devojke samo sede zajed-
jedna prema drugoj i nemaJU sv0Jsk1h interesa za no u uCionici, vec onog u kojem i Zive i spavaju
koje i se zalagala. .. . .. . odvojenim kucama - gotovo da i nema bolesne rado-
Uz to, ova deokrat1Ja potpu3a, Jer se pra znalosti. U Samerhilu m rasomonaca.* Anksioznost
vila usvajaju na otvorenim sastancima, se ne po- vezana za seks javlj~ se u daleko manjoj meri nego
stavlja proem izbornih delegata koji izmicu nepo- u drugim skolama.
srednoj kontroli. v v
S vremea vreme, u nasoj skoli se pojavi od-
Konacno ono sto samoupravu 1 tako zn rasla osoba koja postavlja pitaje: zar oni ne spa-
jeste sirina pogleda na svet koju kroz nju sticu vaju jedni s drugima? Kada odgovorim da to nije
slobodna deca. Pravila koja deca izglasavaju odnose se slucaj, sagovorik l uzvikne: 1', zasto?
sustiu na formu. Pravila poasanju u gradu U jihovim godinama ih se provodio kako valja!
su kompr;mis u odnosu na svet u kome ima manje slo-
Upravo to vrsta ljudi koji pretpostavljaju da,
bode. Grad - to jest spolji svet - traCi dragocenu
ako se devojke i mladici zajedno skoluju, to zaci da
eergiju briuCi vzi sitnicama: !'-_~ da. ~ u
i obavezo moraju i da se upuste u seksualnu raska-
zivotu vazo da Ji se odevate mocti 1}1 1zvalJUJete
lasost. Razume se, ti ljudi kazu da bas ova misao
psovku! UdaljavajuCi se od spoljne. nistavnos~i zi~_ota,
Samerhil moze da ostvari, i ostvaruJe, duh zaJcdstva IeZi u osnovi jihovih primedaba. Umesto toga, oni se
upustaju u mudrovaja tome da devojke i mladici
koji ispred svog vremena.
imaju razliCite sposobosti za ucenje, sto znaci da ne
i trebalo zajedo da pohadaju easove.
skole i trebalo da budu mesovite jer i zivot
MESOVITO SKOLOVANJE mesovit. Mesovito skolovanje , medutim, strah i tre-
pet mogih roctitelja i astavnika, i to zog opasnosti
u vecii skola postoji razade plan razdvajaju da devojke zatrudne. u sam, staviSe, da mnogi upra
decaka i dcvojcica, pogotovu kada su u pitanju spavao
nice. Ljubavni odnosi se podsticu. Oni se pod- vitelji mesovitih skola provode s i zbog te mo-
gucnosti.
stic ni u Samchilu, ali se i guse.
U Samerilu se devojcice i decaci ostavljaju
iu. Izglctla ! s 0<.!nosi cdu polovima vrlo zdravi. * Rasomonac - nas zagonski izraz za voajera, koji
d ! ~ tlospeti u duba z1closti sa ilo kakvi odgovara engleskom izrazu Peeping Tom ( koji gviri).
(prim. prev.)
76 Aleksa11dar S. Nil
Kodicioiraa deca pola cesto isu sposoba
da vole. podatak i mozda mogao da umiri koji
se plase seksa, ali za mladez uopste, umeti voleti
predstavlja ogromu ljudsku tragediju.
Kada sam ekolicii adolesceata u d cuve-
noj privatnoj skoli postavio pitanje da li medu njima
dolazi do ljubavih odosa, odgovor i . Posto
nisam krio cudeje, rekli su mi: Ponekad se javi pri-
jateljstvo izmedu mladica i devojke, ali to nikad nije
ljubavni odos. BuduCi da sam skolskom dvoristu
video neke zgode mladice i ! devojke, postalo mi
s da skola namece ucenicima ati-ljubavi ideal
i da ta strogo moralizatorska atmosfera inhiblra seks.
. Upitao sam jednom upravitelja izvesne progre-
s1vne skole:* lma li ljubavnih odnosa u skoli?
Ne, odgovori ozblljo. Mi ikad primamo
proematicu decu.
i koji su protiv mesovitih skola mozda stav-
ljaju primedbu da ovakav sistem skolovaja Cini de-
cake zeskastim, devojke muskobanjastim. No, u sus-
tini se tu radi prikrjveom moralom strahu, stvari,
zavisti. Seks pracen ljubavlju v zadovoljst\'')
na S\'etu, potiskuje se upravo zato sto jeste v
zadovoljstvo. Sve ostalo izgovor.
Ne strepim da stariji ucenici, oni koji Samer-
hilu borave od raog detijstva, postati raspustei, jer
zam da m posla sa decom cije iteresovaje
za seks potisuto, sto zaci neprirodo.
Pre ekoliko godina imali smo dvoje uceika koji
su Saerhil stigli isto vreme: sedamaestogodis
njeg mladica iz uske, i sesaestogodisju devojku iz
zeske private skolc. Zaljublli su se jedno u drugo i
" Progresi'-''a skola - tiip mesovite skole sa stepena-
stom nastavom. (pri. :v.)
Slobodna deca Samerhila 77
ili nerazdvojni. Jednom, kaso noeu, naidoh na njih
i zaustavih ih: Nemam pojma sta vas dvoje radite,
rekoh, i moralnom smislu me 5 briga za to,
to uopste nije pitanje morala. Ali, finansijskom po-
gledu me i te kako briga. Ako ti, Kejt, dobljes klin-
ca, moja skola iti upropascena.
NastaVio sam da im objasnjavam: Vidite, vi ste
tek stigli Samerhil. Za vas to znaCi slobodu da radite
sta vam se svida. Prirodo, za ovu skolu vas ne vezuje
nista poseno, ali da ste ovde boravili od svoje sedme
godine, sve ovo ne ih ni morao da pominjem. Bili i
ste toliko vezai za Samerhil da iste sami razmisljali
posledicama njega.
i jedii moguca nacin da pristupim pro-
emu. Srecom, vise nisam imao razloga da se sa njima
vraeam na ovu temu.
RAD
U Samerhilu svojevremeno postojalo pravilo na
osovu koga su sva deca iznad dvanaest godina i svi
clanovi nastavnog s bili duzni da rade krugu
skole dva sata nedeljno. Nagrada ila simbolicna -
- jedan novCic na sat. Ako i neko izostao, placao
dva novciea kao globu. Bilo onih, i medu nastavnim
osojem, koji su sa zadovoljstvom placali globu. Medu
onima koji su radili, veCina nestrpljivo gledala na
sat. Posao nije sadrzavao komponente igre i svima i
dosadan. Pravilo ilo preispitano i deca su ga gotovo
jednoglasno ukinula.
Pre nekoliko godia Samerhilu postala neophod-
na skolska ambulata. Odlucili smo da sagradimo
sami, i to pravu zgradu od cigle i cemeta. Niko od nas
pre toga nije polagao cigle, ali smo se ipak dali na -
78 Aleksandar S. N il Slobodna deca Samerhila 79

sao. Nekoliko ucenika pomoglo pri kopanju temelja mada ti isti momci provesti sate u majstorisanju
i srusilo neke stare zidove u izini da ismo mogli oko motora, ili pranju kola, ili pravljenju radio-aparata.
da iskoristimo cigle iz njih. Medutim, deca su zahtevala Trebalo mi dosta vremea da se pomirim s tim. Isti
da budu placena. Odblli smo da platimo nadnice i skol mi pukla pred oCima jednog dana dok sam kopao
sku ambulantu su, na kraju, sagradili nastavnici i po- u basti mog brata u skotskoj. Posao mi nije pricinja-
setioci. Posao i preterano gnjavatorski za decu, vao nikakvo zadovoljstvo i shvatio sam da to zato
potreba za ambulantom suviSe maglovita u njihovoj sto kopam bastu koja mi ne zaci nista. Ni moja basta
mladoj svesti. Jednostavno, nisu bili licno zaintereso- ne zaCi nista decacima, dok im icikli i radio-aparati
vai za poduhvat. Nesto kasnije, kada su zaieleli z mnogo. Dug put do istinskog altruizma, koji
skloniste za icikle, sagradili su ga sami, bez ikakve i ikad ne gubl elemente seblcnosti.
pomoci nastavnog s. Mala deca imaju sasvim razlicit odnos prema
Pisem deci, ne oakvoj kakva i ona trebalo da radu od tinejdzera. Juniori Samerhila, oni izmedu trece
budu misljenju nas odraslih, vec onakvoj kakva i osme godine, izgarace na poslu kao Trojanci - me-
stvaro jesu. Njihov smisao za zajednicu i osecanje sace cemet, tovarice pesak ili cistiti cigle - bez
drustvee odgovorosti ne oformljuju se pre osamna- ikakve pomisli agradi. Oni se poistovecuju sa odras-
este godine ili jos kasije. Njihova iteresovanja su tre lima i rad za njih kao otelotvoreje mastarija.
nutna i za nj,ih ne postoji buducnost. Medutim, od osme ili devete godine, sve do
Jos nisam sreo l dete. Ono sto se oicno devetaeste ili dvadesete, zelja za manuelnim radom
ziva lejoscu ili odsustvo interesovaja ili edosta dosadije vrste jednostavno nije prisutna. Tako sa
tak zdravlja. Zdravo dete ne moze da bude dokoo, vecinom dece; naravno, pojedina deca ostaju radia od
celog ozijeg dana mora da bude u pokretu. Poznavao ranog detinjstva kroz zivot.
sam jednog sasvim zdravog momka koji vZio za cinjeica da mi odras1i suvise cesto zloupotreb-
lestinu. Nije mario za matematiku, nastavni program ljavamo decu: Marion, otrci da bacis ovo pismo. Sva-
zahtevao da uci. Razume se, momak i hteo da ko dete mrzi da ga iskoriscavaju. Prosecno dete neja-
uCi matematiku, tako jegov nastavnik zakljucio so uvida da to sto ga roditelji hrane i odevaju ne
da lenj. zahteva od njega nikakav napor. Ono oseca da ta
Proeitao sam edavno da i eki par koji ode briga jegovo prirodno pravo, ali mu , s druge strane,
igraku, pod uslovom da odigra sve igre, prepesacio s da se od g ocekuje da obavlja stotiu rop-
oko 35 kilometara. ipak, dvoje mladih i osetilo mali skih zadataka i bezbroj nepijatnih kucnih poslova koje
ili gotovo nikakav zamor, i tokom Citave veeeri do- sami roditelji izbegavaju.
zivljavali zadgovoljstvo - naravo, ako se slZu igri. ProCitao sam egde da su u Americi jedu skolu
Isto i sa detetom. Decak koji l skoli pretr- sagradili sami ucenici. Ucinilo mi se da to izvanred-
cace kilometre igrajuCi fudbal. no, ali ipak i tako. Ako su deca sagradila svoju
s mi da ne mogu da ateram sedamnaesto- skolu, budite sigurni da se u izini alazio neki go-
godisnjake da mi pomazu sadeju krompira i luka, spodin dobroamernog, nosalantog autoriteta, koji
80 Aleksandar S. Nil Slobodna deca SamerJzila 81

bodro i glaso podstrekavao decu. Ako takvog autori- eku vrstu igre, sustia ipak src1ma sve dece
teta , deca prosto naprosto grade skole. svih rasa.
misljeje da se zdravoj civilizaciji U Samerhilu se sestogodisje dete igra
traziti od dece da rade dok apune bar 18 godia. d - igra se sa svojim mastarijama. Za malo dete
Mogi decaci i devojke uradice dosta toga pre g zilja i mastarija sasvim su izu d drugoj. Kada
sto apune 18 godia, ali takav posao za jih iti se eki desetogodisjak prerusi duha, malisai cice
igra, za jihove roditelje, verovatno, tracenje vre- od zadovoljstva; i zaju da to samo Tomi, posto
mea. Prosto srce boli kad pomislim koliko stude su ga videli kako avlaci carsav, ali kada Tomi kree
ti moraju da za svoje ispite. Pozato mi da prema jima, svi glas zavriste od straha.
predratoj Budimpesti oko pedeset odsto ucenika
dozivljavalo fizicki ili nervi slom k polagaja ve- Mala deca zive zivot mastarija i te mastarije
like mature. pretacu delo. Decaci od 8 do 14 godia igraju se
gagstera i stalo sreduju eprijatelje, ili jezde
Razlog zbog kojeg Samerhil prestaju da pri-
stizu tako povolji izvestaji vrednom doprinosu na- m svojim drveim avioima. 1 devojcice prolaze
sih ivsih uceika odgovornim radim mestima jeste kroz gagsterski period, mada kod jih poprima
oik revolvera i maeeva. Kod jih licije prirode.
taj sto su ti mladici i devojke ovde, Samerhilu, iziveli
Meria druzia sukojava se sa Neliom, padaju ostre
svoju fazu egocetricog fataziraja. odrasli mla-
di ljudi, i su kadri da se suoee sa zivotnom stvar- reci i dolazi do svade. Za decake, protivnicka d
eprijateljska samo igri. U tom smislu sa malim
oscu bez ikakve podsvese z za igrom iz de-
tijstva.
decacima lakse izaCi kraj g sa malim devoj-
cicama.
Nisam uspeo da otkrijem gde i gde se
IGRA zavrsava liija maste. Kada dete malom posluzav-
iku doese rucak lutki, da li tom treutku misli
Samerhil i mogao da se definise kao skola ko- da lutka zaista ziva? Da li kojic za ljuljaje pravi
JOJ najveci znacaj ima igra. Zasto se deca i macici konj? Kada decak vikne: Ruke uvis! i onda opali,
igraju, i mi s. Verujem da to stvar eergije. da li misli ili oseca da ima pravi revolver? Sklo sam
Pri tom mislim igru smislu atletskih da poverujem da deca zaista misle da su jihove igrac-
terena i organizovanih takmicenja, vec igru smislu ke istinski predmeti i da se - kada ih neko neo-
maste. Orgaizovane igre zahtevaju vestinu, takmicarski setljivo odraslo i uznemiri mastarijama - sa
duh i timski rad. Deoije igre, medutim, i zahte- treskom vracaju zemlju. Nijeda s roditelj
vaju vestinu, traze malo takmicarskog duha i gotovo ni- razoriti neku detinju fataziju.
malo timskog rada. Mala deca igraju se gangstera sa puc- Decaci se uglavom igraju sa devojcicama. De-
javom ili borbe macevima. Deca su se igrala gagstera caci se igraju gangstera i suge, prave kolie dr-
znatno pre doba igranog filma. Price i filmovi usmerice vecu, kopaju rupe i rovove.
82 Aleksandar S. Nil Slobo(lna deca Samerhila 83

Devojcice retko orgaizj ilo kakv igr. Slo- U kr atagoizma odraslih prema deCijoj igri
boda deca z za igranje citelja ili doktora, lezi strah. Stoti t sam brizno pitanje: Ali,
s potreb da oponasaj atoritet. Male crice ako se moj decak igra dan, kako ilo sta
igraj se ltkama, ali starije devojCice kao da alaze nauciti? Kako poloziti ispite? Malo oih koji
vece zadovoljstvo dodir sa ljdima, sa stvarima. hteti da prihvate moj odgovor: Ako vase dete izigra
cesto smo imali mesovite hokejaske ekipe, i sve sto d pozelelo da igra, ono iti sposobo da
s mesovite i kataske i duge igre zatvoeom po polozi prijemi ispit koledi posle dve godine oz-
iljih priprema, mesto posle oicajenih 5, 6 ili 7 go-
stor.
Deca vole buku i t, jurcaj stepeistem, dia skoli kojoj igra, kao deo zivota, is-
poput lavova i t ignoris amestaj. Ako s se za- kljucea.
igala sge, polomice paamparcad portlandsk Pri tome vek moram da dodam: Odnoso, ako
vazu ako nalete n, polomice da toga is vase dete opste ima zelju da polaze ispite! moze
ni svesa. pozeleti da postae baletski igrac ili radio-mehanicar.
g majke se igraj dovoljo sa bebama. moze zazeleti da d modni kreator ili vaspi-
izgleda misle da stvar resena, bar za sat ili dva, tacica.
ako se i kolevk stavi slatki mali meca, ali Da, strah za detij dst dovodi do toga da
zaboavljaj da zeli da d mazena i pazena. odrasle osobe lisavaj d njihovog prava igru. No,
Pihvatajci da doba detijstva doba igre, kako to ipak slozeije. Iza protivljeja decijim igrama
mi odasli uglavom gm t ii? Mi kije se i eodredei moralni stav, nagovestaj da i
igno1isemo. Mi jedostavo zaboravljamo, jer . bas dobro blti dete, nagovestaj koji doblja prilino
iga za nas samo g vremea. Otda gradimo s izraz opomei mladoj osoi: Ne budi dete'
ogrorne gadske skole, sa mogo prostorija i skpo Roditelji koji s zaboravili z svog detinj-
ceih cila, izivljavaj g za igru najcesce os- stva - zaboravili kako se igra i masta - losi s rodi-
tavljamo samo sk betoski prostor. telji. Kada dete izgui sposobost da se igra,
Moglo bi se, s malo verodostojosti, tvrditi da fizicki osteceo i predstavlja opasost za svako drugo
s zla civilizacije proistekla iz cijenice da se nijednu dete koje se priizi.
dete i iivot naigralo. lli, drkcije r, svako Nastavici iz lzraela pricali s mi divnim ko-
dete sil gr koi odrasle osobe mogo mnalim cetrima svojoj zemlji. Rekli s mi da

pre g sto dostiglo zrelost. skola Cini deo zajednice kojoj osnovna potreba
Stav odraslih prema igri zaista aritraran. Mi fizicki rad. d nastavnik mi ispricao da deseto-
odasli kojimo raspored rada za decu: od 9 godisnja deca l ako im se zabrani da okopavaj
do 12, zatim d sat za rcak, opet casovi do 3. bast. Kada i se kod mene desilo da dete zaplace jer
Ako i se od slobodog deteta trazilo da apravi raspo- branim da okopava krompir, odmah ih se zapitao
red, i svakako odredilo mogo vise sati za igr, da mozda nije mentalno poremeceno. Detinjstvo
samo ekoliko za .
vreme igre i svaki komnalni sistem koji zaoilazi ovu
84 Aleksandar S. Nil

istinu sprovodi pogresno vaspitanje. Meni se Cini da 11

izraelski metod zrtvuje mladi zivot u ekonomske svrhe.
za njih mozda nuzno, no se ih usudio da
ovakav sistem nazovem idealnim zivotom u zajednici.
ODGAJANJE DETETA
Zanimljivo i veoma tesko proceniti stetu koja
naneta deci kojoj nije ilo dopusteno da se igraju
koliko su htela. Cesto se pitam da li masa sveta koji
gleda profesionalni ragbl utakmice u stvari mozda po-
kusava da izivi sputavanu potrebu za igrom na taj na-
cin sto se poistovecuje sa igracima.
Ve6ina svrsenih ucenika Samerhila ne posecuje
ragbl utakmice i ne interesuje se za parade. Verujem
da medu njima malo onih koji i se pomucili da
odu da gledaju svecanu kraljevsku povorku. u parada-
ma ima neceg detinjastog: , ustogljenost, usporeno
kretanje - sve to podseca na svet igracaka i nakindu- NESLOBODNO DETE
renih lutaka. Zene mozda bas zbog toga vise ufivaju
paradama nego muskarci. Sto su ljudi zrelije i sloze- Uoicena, kondicionirana i disciplinovana deca
nije lienosti, izgleda da ih sve manje zanima paradira- Cije su zelje potisnute, dakle neslobodna deca, bezbroj-
nje ilo koje vrste. Sumnjam da generali, politiCari ili na su i zive u svakom kutku zemljine kugle. Neslobod-
diplomati doZivljavaju u drzavnim procesijama ilo sta no dete zivi i u nasem gradu, prekoputa, u istoj ulici.
osim dosade. sedi u bezbojnoj klupi bezbojne skole, kasnije
Ima izvesnih dokaza da deca odgajena u slobodi za jos bezbojnijim stolom u nekoj kancelariji ili fa-
i uz mnogo igre ne pokazuju sklonost ka masovnim ra brici. disciplinovano, sklono tome da ukazuje
spolozenjima. Medu svrsenim ucenicima Samerhila, je- poslusnost autoritetu. Boji se kritikovanja i gotovo
dini koji voljno i s radoscu klicu u gomili jesu oni fanaticno cezne za tim da bude normalno, konvencio-
ciji su roditelji skloni idejama komunizma. nalno i korektno. Gotovo bez pogovora prihvata sve
cemu ilo poducavano i prenosi sve svoje komplekse,
strahove i frustracije sopstvenu decu.
Psiholozi se zadovoljavaju zakljuckom da veeina
psihickih ostecenja iva naneta detetu tokom prvih
pet godina zivota. Bilo i, mozda, iZe istini reci da se
tokom prvih pet meseci, ili prvih pet nedelja, ili cak
prvih pet minuta, detetu moze naneti steta koja tra-
jati citavog zivota.
86 Aleksandar 5. Nil Slobodna deca Samerl1ila 87
------------- -------- ----------

Nesloboda i rodejem. Ne, i znat- dici lekar k da sme da mu se dozvoli da

o pre rodenja. Ako zena potisutih zelja i ukruceog steke lose avike, mami naredeo da mu poveze
tela rodi dete, ko moze da kaze kakav efekat imati uke u rukavima, ili da mu jagodice na prstima stavi
njena materiska ukruceost ovorodence? eku smdljivu smesu. Dok i u peleama, njegove
Mozda nije preterivanje reCi da se sva deca nase fizioloske t behu ostavljene miru. Medutim,
civilizacije radaju u atmosferi koja se ne odnosi afir- kad da puzi i da se mota podu, kucom su
mativno prema Zivotu. Zatocnici uobrocavanja deteta pocele da lebde reci evaljalO i prljaVO, i tako
su u osovi protivici zadovoljstva. Oni zele da se dete pocelo sumoo poducavaje cistoCi.
disciplinovao hrani zato sto ishrana bez uobrocavanja Pre toga, ruka mu l uklonjea sa genitalija
sugerise orgasticko zadovoljstvo koje dete do:Zivljava kad god i ih dotakao, ubrzo da povezuje
prilikom sisanja. Argument ishrane n puka ra- geitalu zabanu sa steceim gadenjem od izmeta.
cioalizacija, Ciji duboki motiv da se dete uoiCi I tako se, niz godina kasije, kada postao trgovacki
u discipliovao stvorenje koje duznost stavljati prc putik, repertoar jegovih usmeih kazivaja sastojao
zadovoljstva. od ujedaceog broja seksualih i klozetskih viceva.
Razmotrimo zivot jednog prosecnog uceika os- Ve6i deo Dzoovog vaspitanja kondicioirali su
nove skole, Dzona Smita. Njegovi roditelji samo -' rodaci i susedi. Majci i OC!l bese izuzetno stalo da
vremeo idu u crkvu, ali isistiraju da Dzo svake budu koekti, da ispravo postupaju, Dzon -
bogovete edelje pohada veroauku. Roditelji su se - kad rodaci ili susedi dosli u posetu - morao
s pravom vecali zbog uzajamne seksualne privlaco da se pokaze kao lepo vaspitano dete. Morao da
sti. i su morali da se vecaju, u njihovom miljeu kaze hvala kad mu teta dala parce cokolade; mo-
ljudi mogu da l zive zajedo ako nisu dostojni rao strogo da vodi u ponasanju za stolom; i,
postovaja, to jest vi. I, kao sto to cesto v, it, da se uzdrzi od toga da priea dok odrasli
seksuala pivlacost i l dovoljna. Razlike u tem- govore.
perametu stvoile su od doma mesto u kojem vlada Njegovo ud dl odelo l ustupak
zategnuta atmosfera, uz povremee glase aspre rodi- susedima. Ovo poducavanje ugladeosti pratio slozen
telja. Bilo i mogo ezih treutaka, ali mali Dzo sistem lagaja, sistem koga n nije svestan.
ih uzimao zdravo za gotovo, dok su ga glase rodi- Laganje n pocelo u njegovom zivotu. Bilo mu
teljske svade pogadale pravo u solari pleksus, r da bog voli nevaljale decake koji kazu po
se od jih uplasio i rasplakao, i d d batie kletstvo, kao i da ga kondukter izudarati ako se
zato sto bezazlozo place. bude muvao hodiku vagoa.
Od samog pocetka kodicioira. Uobrocea Dzoova radozalost u pogledu porekla zivota nai-
ishraa izazivala u njemu veliku frustaciju. Kad lazila esprete lazi koje behu tako efikasne da
gladan, sat pokazivao da do k ima jos pun ta adozalost jednostavno iscilila. Lazi zivotu
cas. Bio ntt tesnom odecom. Frustracija udruzise se sa strahom kad ga majka, kad lmao
zbog ishae agoila ga da sisa palac. No, poro- pet godia, zatekla u genitaloj igr1 sa cetvorogodis-
88 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Same1hila 89

m sestrom i devojcicom iz ssedstva. zestoke ba- Oni s ljdi koji proklamj da zivotije moraj da se
tine koje doblo ( kojima otac dodao jos d l hman i, da kcnim ljimcima mora
porcij kad se vratio s posla) zavek s Dz da se vodi odgovarajca briga. No, oni ne spevaju
sadile lekcij da seks prljav i gresan, esto da idu dalje od toga kad se radi covekovoj eoovee
covek sme cak i da razmislja. Siroti Dzo mo- nosti prema covek. Bez razmisljarija prihvataju surovi,
rao da zapecati svoje iteresovaje za seks sve dok ehriscanski krivici zakoik i pristaju na ui
i s pbertet, tada i se ioskop cerekao drgih ljudi rat, kao da to priroda pojava.
kad i k zena film rekla da vec tri meseca Dzo i jegov bogati brat od tetke slazu se da
truda.
zakoi ljbavi i brak treba da budu glpi, nepri-
Dzoova karijera ila ormalna itelektual
jati i i mrzjom. Oni se slatu da, sto se tice
om smisl reci. Lako i i tako izbegao prezriv
ljubavi, mora da postoji jedan zakon za muskarce,
smesak ili kazn koje mogao da deli eki glpi drugi za z. Obojica zahtevaju da devojke kojima se
astavik. Zavrsio skol sa gomilom pretezno bes-
z bdu device. Na pitanje da li su oni sami device,
korisih saznaja i sa kltumim potrebama koje s
mrste se i kazu: Muskarac esto drugo.
lako zadovoljavali blevarski listovi, banalni filmovi i
-100 romani. Za Dzoa ime Kolgejt ilo vezano
Obojica su zaklete pristalice patrijarhalne dZave,
samo za izves past za z, Betoven i Bah behu iako nijeda i ni cuo za taj izraz. Uoiceni su u
podukt koji patrijarhalna drtava smatra eophodnim
ametljivi momci koji s vam smetali kad iste na
skali radio-aparata trazili Elvisa Prislija ili Biderbekov za svoj opstaak. Njihove emocije pre su masovne
orkestar. emocije g individualna osecanja.
Redzinald Vordigto, bogati brat od tetke Dzoa Znato posle zavrsetka skole koju su kao ucenici
Smita, iSao privat skol, ali jegov razvoj rnrzeli, i uzvikuti: U skoli su me tukli, ali to
sstii i isti kao razvitak sirotog Dzoa. Na isti ilo vrlo koriso mene! Zatim otpremiti svoje
i prihvatao sto ilo drugorazredno zi- sinove istu ili slicu skolu. u psiholoskom smislu
vot, zatim robovanje status q- i egiraje ljbavi reCi, oni prihvataju bez kostruktivnog bunta pro-
i radosti. tiv njega, i tako se tradicija ociskog autoriteta pre-
Da li s ovi prikazi Dzona i RedZialda jednostra- nosi sa geeracije generaciju.
e karikatre? bas i is karikatre, ali ipak isam Da ih upotpunio portret Dzoa Smita, trebalo i
potpunosti doearao t dvojic. Izostavio sam topl da slciciram i zivot njegove sestre Meri, i to ukratko,
hmaost obojice, hmanost koja adzivljava i ajgore zato sto sredina koja gi potiskivanje uglav-
kodicioniraje karaktera. Smitovi i Vordigtoi s u nom ista koja prigusuje g brata. ,
ovom Zivot glavnom pristojan, prijateljski astroje medutim, posebno hendikepiraa, sto nije slueaj sa
svet, pun detinjaste vere i sujeverja, detijskog pove- Dioom. Inferiornija u patrijarhalom drustvu i va-
reja i odanosti. Oni i jima slici cine takozvane pro- spitana da toga bude svesa. Mora da obavlja kucne
secne gradane koji donose zakoe i zahtevaj ljdskost. poslove dok n brat cita ili se igra,_ ubrzo saznaje
90 Aleksa11dar S. Nil Slobodna deca Samerhila 91

da , kada bude doila neki posao, imati manju platu
od nekog muskarca.
Meri se pravilu ne buni protiv svog inferiornog
polozaja u drustvu koje stvoreno za muskarce. Mus-
karac se stara da Meri ima izvesne kompenzacije, iako
su mahom jeftine prirode. 1 tako, ona okru:lena tini protiv zivota. Ako kruto vaspitanje karaktera cini
Iepim manirima; prema njoj se uctivo ophode; muska-
rac njenom prisustvu stoji ako ona ne sedi; neki
muskarac jednog lepog dana upitati da li hoce da
se umilostivi da pode za njega ... Posto i Meri na
suptilan nacin usadeno uverenje da jedna od njenih
osnovnih obaveza da izgleda sto moguce lepse, danas
se na haljine i kozmetiku trosi znatno vise m.iliona
nego na knjige i skole.
U oasti seksa Meri ista onakva neznalica po-
tisnutih zelja kao njen brat. u patrijarhalnom drustvu,
muskarci su proglasili da njihove zene moraju da budu
ciste, devicanske i neduzne. Nije Merina krivica sto
odrasla iskreom uverenju da zene imaju cistije mi-
sli nego muskarci. Na neki gotovo volseban nacin,
muski clanovi porodice uticali su na Meri da misli i
oseca kako n funkcija zivotu jedino repro- zivotinje superiorne odnosu na psa, ne moze da se
dukcija, dok seksualno zadovoljstvo muskom ataru.
Od Merine , verovatno i majke, nije se oce-
kivalo da ima ilo kakav polni zivot, dok se ne pojavi
pravi muskarac koji njoj probuditi uspavanu lepo-
ticu. Meri prerasla tu fazu, ali ne onoj meri
kojoj ismo mi to zeleli da verujemo. Njenim ljubav-
nim zivotom gospodari strah od trudnoce, ona
uvida da i vanbracno dete vrlo verovatno pokva-
rilo izglede da nade sebi coveka.
Jedan od krupnih zadataka, danas i ubuduce, jeste
ispitivanje potisnute seksualne energije i njenog odnosa
sa bolescu. Nas Dzon Smit moze da umre od bolesti
bubrega, Meri Smit od raka, ali nijedno od njih
se nece upitati da li njihov skucen emocionalni zi-
vot, pun potisnutih zelja, mozda imao neke veza sa
oboljenjem. Tragajuci za poreklom svojih nevolja, md-
nji i bolesti, covecanstvo mozda jednog dana do-
speti do sopstvenog oika civilizacije, koja sus-
ljudska tela ukrucenim - zgrcenim i sapetim, umesto
zivahnim i treptavim - onda izgleda da logicno zak-
lju6iti da ta ista mrtvacka ukruce.nost spreciti treptaje
svakog ljudskog organa koji neophodan za zivot.
Da rezimiram. uverenje da neslobodno
obrazovanje dovodi. do zivota koji ne moze da se zivi
potpunosti. Takvo obrazovanje gotovo potpuno zapo-
stavlja emocije zivotu coveka. Posto su emocije di-
nam.icke prirode, nedostatak mogucnosti da se one iz-
raze mora da dovede - tako zaista i iva - do
jeftinoee, ruznoce i mrznje. Samo se glava obrazuje.
Ako se emocijama dozvoli da za:ista budu slobodne,
intelekt se postarati za sebe.
Tragedija coveka tome sto, poput pseceg,
njegov karakter moze da se obli:kuje. Karakter macke,
oikuje. Kod psa mozete da stvorite grizu savesti, ali
to ne mozete i kod macke. ripak, veeina ljudi vise
voli pse, zato sto njihova poslusnost i laskavo maha-
nje repom pru:laju vidljiv dokaz gospodareve nadmoe-
nosti i vrednosti.
Vaspitanje deCijoj soi neodoljivo podseea na
dresuru stenari. siano dete, kao i siano stene, izra-
sta poslusno, inferiorno odraslo i. sto dresi-
ramo pse da i odgovarali nasim potrebama, isto tako
dresiramo i decu. u toj stenari, decijoj sobl, covekoliki
psi moraju da budu Cisti, ne smeju suvise glasno da
laju, moraju da slusaju zvizdaljku i da se hrane kada
mi smatramo da im to odgovara.
92 Aleksarzdar S. Nil
Video sam 1935. godine kako sto hiljada poslus-
~ih pasa mase repovima i seni u Templhofu, u Ber-
nu, kada veliki dreser Hitler zvizdao svoje komande.
.. Vo~eo bih da citiram nekoliko Uputstava budu-
c~m ~aJkama, koja pre nekoliko godia izdala kli-
ka Jednog mediciskog fakulteta za zenc u Pesil
vaniji.
Navika sisanja palca ili prstiju moie da se spreei
taj naCin sto se detinje ruke staviti u kartonsku
cev, kako ono i moglo da ih savija u laktu.
Intimni delovi tela. Treba ih odrzavati savrseno
~i.stim, kako i se izbegli osecaj eugodnosti, l~ koliko ve6ina ljudi zapravo zbljea i usancenfi u
zlz stvaranje losih navika. (Podvukao . S. Nil.)
v Medicis~u profesiju krivim za veliki udeo u po-
gresnom odgoJU dece. Lekari pravilu nisu obuceni
za v~?goj ?eteta, ali rec doktora za mnoge zene ipak
boz1Ja rec ... Ako. on kaz7 da dete treba izudarati zbog
masturbac1Je, Sirota maJka ne zna da iz lekara u stvari
govori sopstvea seksuala krivica, ne naucno saz-
~~je prirodi deteta. Zameram lekarima sto preporu-
~uJu ~lup? uo_IJrocavaje deteta, zatim sredstva za spre-
cavanJe. s1sanJa palca i besmislenu zabranu igranja sa
bebom 1 popustaja bebl da cini sta hoce.
Proematicno dete dete koje gone da bude
cisto i koje prisiljavaju da potiskuje seksualne zelje.
Odrasli uzimaju zdravo za gotovo da dete treba nau-
c~~~ ~~ se s na taj acin da oni imaju sto mir-
lJl .z1_vot ..otu~a i znacaj koji se pridaje poslusnosti,
man1ma 1 uct1vosti.
Gotovo svaki put kad odem u grad i primetim
k.a~o se neko malo dete spotaklo i palo, zgrCim se kad
v1d1m da ga majka zbog toga tuce. Skoro uvek kad
putujem vozom, cujem kako neka majka We: i.Vili,
ako opet budes izlazio hodnik, uhapsiee te ko-
dukter.
Slobodrza deca Samerhila 93
v eeina dece iva odgajea uz iz laZi i ezalac
kih zabrana. Mnoge majke, koje prilicno dobro postu-
paju sa decom kod kuce, javnom mestu besne
dete, ili ga tuku, zato sto strahuju od misljenja suseda.
Dete od samog pocetka iva prisiljeno da se uklopi
nase ezumo drustvo.
Kad sam jednom drzao predavanje nekom en-
gleskom gradu, napravio sam sledeeu opasku: Da li
vi, majke, uoeavate da, kad god istucete dete, stvari
pokazujete da ga mrzite? Reagovanje ilo zestoko
i zene su ljutito vikale na mene. Tada sam shvatio
svom uverenju kada rec slobodi deteta, i koliko
protiv i - sopstvee slobode.
Civilizacija bolesa i esrecna, tvrdim da
svemu tome uzrok esloboda porodica. Decu jos
od kolevke umrtvljuju sile reakcije i mdnje. Vaspita-
vaju ih da kaZu zivotu, zatO StO SU jihovi mladi
Zivoti samo jedno dugo : galami, ne masturbl-
raj, lazi, kradi ... Vaspitavaju ih da kaZu da
svemu sto negativo zivotu: postuj starije, postuj
religiju, postuj ucitelja, postuj zakone otaca... Ne do-
vodi nista pitanje, samo slusaj!
Nije casno postovati nekog ko nije vredan posto-
vaja, niti casno ziveti ozakonjenom grehu sa
muskarcem ili zenom koje ste prestali da volite, niti
casno voleti boga koga se stvari bojite.
Tragedija tome sto covek, koji svoju poro-
dicu drii okovima, jeste i mora da ude i sam rob,
jer zatvoru i sam tamnicar zatocenik. tovekovo
robovanje robovaje mrzji: on svesno potiskuje
zelje svoje porodice i, cineCi to, potiskuje svoje sop-
stvene. mora da osnuje sudove i zatvore da i kaz-
nio zrtve svog svesnog potiskivanja.
94 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 95

Zarojena zena mora da salje svog sina ratove SLOBODNO DETE

k.oje muskarac naziva odbrambenim, rodoljublvim, za-
t1m ratovima za spas demokratije, ili ratovima za okon- Na svetu ima tako malo uravnotezenih da
canje svih ratova. bllo kakav pokusaj da se one prikazu da budc
Ne postoji proematicno dete. Postoje samo po samo provizoan. Do sada steceni ezultati sugerisu da
ematicni roditelji. Mozda i ilo bolje da kazem da se adi poeecima nove civilizacije, koja nagovestava
f!OStoji samo proematicno covecanstvo. Upavo zato mnogo duje promene svom kaakteru nego sto
atomska bomba tako stravicna, pod kontro- slucaj sa bilo kakvim novim drustvom koje obecavaju
lom ljudi koji su protiv zivota, koja osoba cije su razne politicke stranke.
ruke kolevci ile vezivane nije protiv zivota? Uavnotezenost implici:ra veovanje u dobotu ljud-
U covecanstvu jos ima vrlo mnogo zajednistva i ske id i verovanje da prvoitni geh niti postoji
ljbavi, i cvrsto uverenje da nove genea niti ikad postojao.
cije, koje nisu jos povoju izvitoperene, ziveti miu Niko jos nije video potpuno uavnotezeno dete.
jedne sa drugima - ukoliko, naavno, ljudi puni mr:Znje Svako bogovetno dete uolicili su oditelji, nastav-?ici
? razore svet pre nego sto te nove geneacije budu i drustvo. Kad moja kcerka Zoe imala dve god1ne,
lmale vremena da preuzmu stvai svoje ruke. casopis Pikce post objavio njoj clanak sa foto-
Borba nejednaka, jer ljudi puni mrznje kon- grafijom, isticuCi da, misljenju edakcije, od sve
trolisu obrazovanje, religiju, zakonodavstvo, vojsku i dece Bitaniji ona ima najbolje izglede da bude slo-
odvratne zatvore. Samo sacica pedagoga tezi da se bodna. nije ilo celini tacno, ona zivela
onome s~o dobro svoj deci dozvoli da se azvija i zivi u skoli sa mnogobojnom decom koja nisu uav
slobod1. Ogromnu veCinu dece uoicavaju potivnici notezena. druga deca ila su manje-vise kondicio-
zivota sa svojim zlonamenim sistemom kaZjavanja. niana, posto uoicavanje kaaktea da dovede
U nekim manastirima devojke jos uvek moaju da do staha i mrznje, Zoe dospela u dodir sa decom
se pokrivaj kad se kupaju da ne i slucajno videle koja su ila protiv zivota.
svoja sopst\'ena tela. Roditelji i nastavnici jos uvek Bila podignuta bez straha od zivotinja. ipak,
go,:ore mladicima da mastubacija greh koji dovodi kad sam jednog dana zaustavio kola kod neke f~
do Iudila i razorazih zastrasujucih posledica. Nedav- i k: Hajde da vidimo krave mu-mu, - ona
no sam video kako neka zena tuce desetomesecnu bebu iznenada delovala uplaseno i ekla: Ne, ne, kave
zafo-sto plakala l zedna. - jedu Jjude. ilo eklo jedno sedmogodis-
pra\1a tka izmedu onih koji veruju mtvilo nje dete koje nije ilo uravnotezen~._ Ist~a, taj. sta~1
i onih koji veruju zivot. Nijedan covek ne smeo da t samo nedelju-dve. 1 kas]a t1gov1-
ostane neutralan toj tci: to i znacilo smrt. Moramo ma koji vrebaju zbunju takode ila katkog veka.
da budemo na jednoj ili na drugoj stani. Stana smrti Cini se da uravnotezeno dete sposobno da za
nam daje proematicno dete; strana zivota dace nam srazmerno katko vreme savlada uticaj kondicionirane
zdra\'O dete. dece. Zoini strahovi i potisnuta inteesovanja nikad
96 Aleksandar S. Nil
nisu dugo trajali, ali niko moze da zna kakvu su
trajnu stetu ti steceni strahovi naneli, ili mogli da na-
nesu, njenom karakteru.
Mnogi posetioci iz celog sveta ovako su govorili
Zoi: Evo neceg sasvim novog, evo deteta koje
ljupko, uravnotezeno i srecno, miru, ne ratu sa
svojom okolinom. istina. Zoe onoliko izu
prirodom detetu koliko to moguce jedom euro
ticnom drustvu, detetu koje, izgleda, automatski razaz-
aje graicu izmedu slobode i raspusteosti.
Jedna od opasnosti koje vrebaju uravnotezeo dete
jeste preveliko interesovanje odraslih, tako da su-
vise cesto dospeva srediste Z. U zajednici
kojoj su sva deca uravotezena, priroda i sloboda,
verovato se ijedno dete i izdvajalo. Nijedno
i ilo podstrekavao da se istice. Ne i l i lju-
bomore koju druga deca ispoljavaju kad se suoee sa
slobodnim detetom koje deli njihove inhiblcije.
U poredenju sa svojim prijateljem Tedom, Zoe
kao malo dete ila elasticna i pokretljiva. Kad iste
podigli, telo ilo opusteo kao telo maceta, dok Iscrpea i razoearana majka l podize bebu i nosi
i telo sirotog Teda l kao vreca krompira. On nije
mogao da se opusti, sve njegoye reakcije behu reakcije
odbrane i otpora, svakom pogledu i usmeren zdravim razumom.
protiv ziyota.
Proricem da uravnotezena deca nece prolaziti kroz
tu neprijatnu fazu. Ne vidim zasto bi uopste ilo po-
trebe za tim. Jer, ukoliko ne osecaju da ih roditelji
sputavaju i ogranicavaju dok su jos decijoj sobl, ne
vidim nikakav razlog iz koga i kasnije doslo do bunta
protiv roditelja. Cak i polu-slobodnim domaCin-
stvima jednakost izmedu roditelja i dece cesto tako
izrazena da uopste ne dolazi do buntovnog nastojanja
za osamostaljejem od roditelja.
Slobodna deca Samerhila 97
Uravnotezenost znaci pravo da Zivi slobodno,
bez pritiska spoljnog autoriteta psihickom i somat-
skom smislu reCi. znaCi da se hrani kada
gladna, da stice blgijenske navike samo kada to h<,
da se na nju ne vice i da niko ne tuee, da uvek
bude voljena i zdticena.
Sve to zvuci lako, prirodno i fino, ipak ne-
verovatno koliko mladih roditelja, kojima se inace do-
pada ta ideja, uspeva da pogresno shvati. Recimo,
cetvorogodisnji Tomi udara drveim cekicem dir-
kama susedovog klavira, njegovi mili roditelji ga
posmatraju sa trijumfalnim smeskom koji znaci: 11Zar
uravnotezeost nije divna?c
Drugi roditelji smatraju da nikad ne treba da
stave bebu od godiu i dana u krevet, jer i to
znacilo mesanje u prirodan tok stvari. Ne, mora
da se dozvoli da ide kasno na spavanje; kad se bude
umorila, majka odneti u krevetac. Ono sto se za-
pravo zblva jeste to da postaje sve umomija
ljutitija. ne ume da kaze da zeli da ide na spa-
vanje, zato sto ne moze recima da iskafe svoju potrebu.
krevet dok vristi. pokazuje da ilo
kakva ideja, stara ili v, s ako se udrZi sa
Samo i neka budala koja se stara maloj deci
dozvolila da prozor spavace sobe bude bez resetaka, ili
da decijoj sobl postoji otvoreo ognjiste. Da, cesto se
dogada da se mladi pobornici uravnotezenosti, koji po-
secuju moju skolu, cudom cude zbog edostatka slo-
bode kad vide da zakljucavamo otrove ostavi
laboratorije ili da braimo deci da se igraju ~ protiv-
pozarnim stepeicama. Citav pokret za slobodu iva
ostecen ili prezre zato sto mogi zatoenici slobode
stoje cvrsto zemlji.
98 Aleksandar S. Nil
nogi roditelji nisu u stanju da shvate razliku
izmedu slobode i raspustenosti. U disciplinovanom do-
mu deca nemaju nikakva prava. U razmazenom domu
imaju sva prava. Pravi dom onaj u kome i deca i
odrasli imaju jednaka prava. Isto se odnosi i na skolu.
Mora se iznova i .iznova naglasavati da sloboda
ne podrazumeva deciju razmazenost. Ako dete od tri
godine da seta trpezacijskom stolu, onda mu nesto razbilo. Sama sebl otkrivala stvari. Naravno,
jednostavno kazete da to ne sme da radi. ? mora
da poslusa, to tacno. Ali, s druge strane, V1 morate
da poslusate njega kada potrebno. izlazim iz soba
male dece ako mi ona kazu da ih napustim.
Ako deca treba da zive skladu sa svojom unu-
tarnjom prirodom, onda odrasli moraju da podnesu
odredene zrtve. Zdravi roditelji dolaze do .izvesnog kom-
promisnog sporazuma, nezdravi ili postaju besni, ili
razmaze decu, dozvoljavajuCi im da uzivaju sva drustve-
na prava.
U praksi, razcitost roditeljskih i deCijih interesa
moze da se uazi, ako vec ne i potre, postenom pogod-
bom. Zoe postovala moj radni sto i nije ispoljavala
teznju da se igra sa mojom pisacom masinom i spi-
sima. Zauzvrat, sam uvaiavao njenu sobu i igracke.
Deca su vrlo mudra i brzo prihvataju drustvena
pravila. Ne ih trebalo iskoriscavati, kao st? inac~
cest slucaj. Bas kada detetu merak da se igra, rod1-
telj suvise rado zna da ga zovne: Dzimi, donesi mi
casu vode!
, Krivicu za mnoge nestasluke snosi pogresan nacin
postupanja sa detetom. Kad imala nesto vise od go-
dinu dana, Zoe prosla kroz period velikog intereso-
vanja za moje naocare i imala i da mi ih strgne tom koriste gormji argument, uocavaju da polaze od
s nosa da i videla kako izgledaju. Nisam protestovao,
niti pogledom ili glasom pokazivao da se nerviram.
Ubrzo izguila interesovanje za moje naoeare i vise
Slobodna deca Samerhila
99
ih nije ni pipnula. Bez sumnje, da sam strogo rekao
da ih ne dira - ili, jos gore, da sam sljepnuo
ruCici - njeno interesovanje za moje naoeare bi se
zadrialo, pomesano sa strahom i buntom protiv mene.
supruga ju pustala da se igra lomljivim
ukrasima. Dete pailjivo rukovalo njima i retko i
svemu tome mora da postoji izvesna granica. $esto-
mesecnoj bebi ne mozemo da dozvolimo da otkiva
kako upaljena cigareta moze bolno da . u tom
slucaju pogresno uspaniceno viknuti, vec valja otklo-
niti opasnost bez mnogo buke.
Neki mui i zena behu proCitali nekoliko mojih
kn~~a. poeela da ih grize savest kad su se pri-
seti11 stete koju su naneli svojoj deci dok su ih podi-
zali. Okupili su porodicu i saopstili: Potpuno smo vas
pogresno podigli. Od sada nadalje s1obodni ste da
radite sta zelite. Zaboravio sam koliki im i racuq.
za polomljene stvari, al:i se secam da su morali da
odrie drugi skup i poniste prethodnu odluku.
Uocajeni argument protiv decije slobode sle-
deei: tivot tezak, moramo da vaspitavamo decu
tako da kasnije mogu da se uklope ziit. Otuda -
1 da ih disciplinujemo. Ako im dozvolimo da cine
sta hoce, kako ikada iti stanju da rade sa pret-
postavljenima? Kako uspeti da konkurisu ostalima
koji znaju za disciplinu? Kako ikad iti stanju da
upotrebe samodisciplinu?
Ljudi koji se opiru davanju slobode deci, i pri
neosnovane, nedokazane pretpostavke da dete nece moei
da raste i da se razvija ako na to ne bude prisiljeno.
Medutim, citavih 39 godina iskustva sa Samerhilom
obaraju tu pretpostavku.
 Aleksandar S. Nil
100
Opsta pretpostavka da dobre navike, koje u nas
nisu usadene tokom ranog detinjstva, nikad ne mogu
da se razviju doonije u zivotu, jeste pretpostavka na
osnovu koje smo sami odgajeni i koju prihvata~o b~z
pogovora samo zato sto niko nije doveo u p1tanJe.
evo, odbacujem tu pretpostavku.
Detetu neophodna sloboda,. zato sto ono s~o
u slobodi moze da se razvija na pnrodan, dobar naCin.
Rezultate neslobode srecem kod novih ucenika koji nam
dolaze iz pripremnih skola* i manastira. Oni .su p~i
neiskrenosti, nestvame uetivosti i laznih man1ra. NJl-
hovo reagovanje na slobodu brzo i zamomo. k1 kako njegova majka besni protih kuCnih pomoCnica.
prvih nedelju ili dve dana oni otva:aju ~rat~ ~astav
nicima, obracaju mi se sa gospod1ne 1 pazlJ1Vo se
peru. Gledaju s postovanjem kojem se lako pobornik vegetarijanske ishrane ukoliko ga, naravno,
razaznaje strah. Posle nekoliko nedelja slobode poka-
zuju se onakvim kakvi stvamo jesu. Postaju drski, ne:-
vaspitani, neoprani .Rade sve ono sto i~ proslost1
ilo zabranjeno: psuju, puse, lome stvar1 .. : Sve ~reme!
medutim, pogledu i glasu im se razaznaJU uctivost i
neiskrenost.
Potrebno im najmanje sest meseci da se !
neiskrenosti. Posle toga gube i uctivost prema onome st?
su smatrali autoritetom. Za otprilike samo sest mesect,
oni su prirodna, zdrava deca koja kazuju .sto misle,
bez zbujenosti ili mrznje. Kad se dete dovolJO mlado
zateke slobodi, ne mora da prode kroz faz~
neiskrenosti i pretvaranja. Najupecatljivija stvar. ve~1
sa Samerhilom upravo apsoluta iskreost nJegov1h
uceika.
Od tnog znacaja ti iskren zivotu i prema
zivotu. ipak, mi svoju decu tako vaspitavamo da se
ona ne usuduju da budu iskrena.
--*--Prlpremna skola - privatna skola za pripremanje
ucenika za prijem na koledze. (prim. prcv.)
Slobodna deca Samerhila 101
Mofda najveee otkriee do koga smo d<>Sli u
Samerhilu to da se dete rac:ta kao iskreno stvorenje.
Odlucili smo da ostavimo decu na miru kako ismo
mogli da utvrdimo kakva su. jedini moguCa.n
na&i postupanja sa decom. Pionirska skola buducno-
sti moraee da sledi ovaj put ako !e1i da doprinese
deCijem saznanju i, sto jos va!nije, deCijoj sreCi.
Nije lako dati detetu slobodu. prakticno znaci
da odijamo da ga ucimo reHgiji, politici klasnoj
svesti. Dete ne mo!e da ima stvarnu slobodu ako
kako njegov otac grmi protiv neke po1iticke grope ili
Gotovo nemoguee spreeiti decu da usvoje na stav
prema !ivotu. Sin nekog mesara verovatno neee iti
strah od oeevog autoiteta ne gume u opoziciju.
Sama priroda drustva suprotna sloodi. Dru-
stvo - gomila - konzervativno i mrzi novu misao.
Tipican primer koliko gomila ne voli sloodu moda.
Gomila zahteva uniformnost. Mene u gradu smatraju
zvrknutim zato sto nosim sandale, u svojem selu h
zvrknut kad bih nosio ~eir. Malo se ljudi ustuje
da prenebregne korektno pona.Sanje.
Malo i pojedinaca pristalo da preuzme odgovor-
nost za vesanje nekog uice ili za slanje nekog krimi-
nalca da trune u zatvoru. Gomila se tako lako miri sa
varvarstvima, kao sto su kapitalna kazna i nas zatvor-
sk.i sistem, zato sto nema savesti. Gomila ne mofe da
misli, ona samo moze da oseea. Za gomilu, kr.imina1ac
predstavlja opasnost, najlaksi nacin za5tite jeste da
se opasnost uije ili stavi pod kljuc. Nas zastareli kri-
vicni zakonik zasniva se na strahu, isti slueaj i sa
nasim obrazovnim sistemom koji se temelji na strahu
od nove generaoije.
102 Aleksandar S. Nil
U svojoj le.poj lkinji:i Gomila mir i rau Ser
Martin Konvej ukazuje na to da gomila voli starce.
Ona u ratu ira stare generale, u miru vise voli sta-
cije lekare. Gomila se grcevito dZi starih zato sto se
plasi mladih.
Nagon za samoodrzanjem navodi gomilu da u no-
voj generaciji vidi opasost astajanja nove, supamicke
gomile koja, razumljivo, moze da uniSti staru. U naj-
manjoj od svih gomila, porodici, mladima se iz istog
razloga uskracuje sloboda. Odrasli se grcevito drfe
starih vrednosti, starih emocionalnih vrednosti. sto
otac brani dvadesetogodiSjoj kcerki da pusi logic-
ke osnove. Zabrana proizlazi iz emocioalih izvora, iz
konzervativnih izvora. U pozadii zabrane st.rah;
Sta tek moze da uCini? Gomila cuvar morala.
Odrastao covek boji se da da sloodu mladome zato
sto se plasi da i mladi covek zaista mogao da uradi
sve sto , odrasli covek, zeleo da ucii, i.
Vecito mt kocepcija i vredosti odraslih deci
predstavlja veliki greh prema detijstvu.
Dati slobodu, zaci dozvoliti detetu da Z.ivi sop-
stvenim zivotom. Ovako iskazao, to zvuci jednostavo.
Samo s nasa poguba avika da poducavamo, uoi
cavamo, pridikujemo i prisiljavamo cii nesposobim
da uocimo jedostavnost istinske slobode.
U svojoj obrazovoj politici mi, kao zemlja, odi
jamo da pustimo decu da zive sopstveim zivotom. Mi
ubedujemo decu pomoeu straha. Ali, postoji velika raz-
lika izmedu teranja deteta to da prestane da
kameice i prisiljavaja malisaa da uci latinski. u ba-
canje kamenica ukljucei su i drugi, ucenje latinskog
tice se samo deeaka. Zajednica ima pravo da obuzda
asooijalnog decaka zato sto se svojim sm bravate, d sa njima inozete da razgovarate svem11
uplice u prava drugih, ali nema pravo da ga tera da
i latinski, jer ucenje latinskog stvar pojedinca. Pri-
Slobodna deca Same1hila 103
siljavati dete da uci, ravo (i podjednako glupavo)
prisiljavaju coveka da prihvati eku religiju odlukom
parlameta.
Sloboda osvaja postupo i detetu moze da bude
potrebo ekoliko godia da razume sta zaci.
god ocekuje brze rezultate - eizlecivi optimist.
svemu tome m kjiga, opste vazecih istia
ili autoriteta. Sve sto postoji, to uoedljiva mi
roditelja, lekara i astavika koji veruju licost i
orgaizam sto ih azivamo detetom, dovoljo su od-
lu6ni da ucine ista sto i moglo da izvitoperi tu
licost, i1i eumesim uplitajem ukruti n telo. Svi
smo mi eautoritari tragaci za istiom covecastvu.
Sve sto mozemo da poudimo jeste izvestaj asim
zapazajima deci podigutoj u slobodi.
LJUBAV I ODOBRAVANJE
Sreca i dobroit dece zavise od stepea ljubavi i odo-
bravaja koje im ukazujemo. Mi moramo da budemo
strani deteta. Biti strai deteta zaci ukazivati
mu ljubav - i to posesivu, i setimetalu
ljubav - i poasati se prema jemu tako da
oseti da ga volite i da mu odobravate.
moze da se ueii. Zam bezbroj roditelja koji
su strai svoje dece. ShvatajuCi da deca isu mali
ljudi, i ista traze zauzvrat i otuda u dobljaju.
Sve to stvar vere decu. Neki imaju,
mogi . Ukoliko emate, deca to osete. ose-
caju da vasa ljubav moze da bude arocito duboka,
iste im inace vise verovali. Kad malisaima odo-
i svacemu, jer odobravaje dopriosi da estanu mnoge
ihiicije.
104 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 105

No, postavlja se pitanje - da li mozete da odo-
bravate deci ako ne odobravate sami sei? Ako niste
svesni sebe, ne mozete sei ni da odobravate. Drugim
recima, sto ste svesniji sebe i svojih motiva, to ima
viSe verovatnoee da cete sebl odobravati.
Izraiavam zato iskrenu nadu da bolje pozna-
vanj e sopstvene i detinje prirode pomoci roditeljima
da sacuvaju decu od neuroze. Ponavljam da roditelji
remete deciji zivot naturajuCi malisanima starinska shva-
tanja, starinske manire i starinski moral. Oni zrtvuju
dete proslosti. naroeito vaii za roditelje koji deci
namecu autoritativnu religiju, isto onako kao sto
ona svojevremeno ila nametana njima.
Dobro znam da najteza stvar na svetu odustati
od onoga sto smatramo vainim, ali zivot, napredak
srecu moci cemo da nademo samo pomoeu takvog
odbacivanja. Roditelji moraju da odbacuju. Oni mo-
raju da odbace mrinju koja se prerusila u autoritet i
kritiku. Moraju da odbace netrpeljivost koja ishodi-
ste straha. Moraju da odbace stari moral i rasudivanje
gomile.
Jednostavnije reeeno, roditelj mora da stekne svoju
individualnost. On mora tacno da zna na eemu ,
to nije lako, jer covek nije jedino ono sto sam. On
kombinacija svih ljudi koje sreo i on zadrZava
mnoge njihove vrednosti. Roditelji namecu deci auto-
ritet svojih roditelja, jer svaki muskarac u sei nosi
sopstvenog , svaka zena sopstvenu majku. 1 up-
ravo nametanje tog krutog autoriteta stvara mdnju,
sa njom i proematicnu decu. nametanje susta
suprotnost odobravanju.
Deci nije toliko potrebna nastava koliko ljubav i
razumevanje. Odobrovanje i sloboda potrebni su im da
ila dobra. Stvamo snazan roditelj koji voli ima naj-
vise moei da deci da slobodu da budu dobra.
Normalnoj deci odoravanje potrebno isto ono-
liko koliko i proematicnoj. Jedina zapovest koje mo-
raju da se pridrZavaju svi roditelji i nastavnici glasi:
Bices strani deteta!c PridrZavanje ove zapovesti
cini Samerhil uspesnom skolom, jer mi smo neopozivo
na strani deteta, i dete to nesvesno zna.
Ono sto cudno to da covek moze da bude
na strani deteta Cak i ako ga ponekad izgrdi. Bilo ka-
kvo sitnije neslaganje, do kojeg moze da dode zog
krompira ili oguljenih alatki, ne uzdrmava va5 osnovni
odnos sa detetom.
Vec sam pominjao iskrenost sloodne dece koja
rezultat odobravanja. Nema vestackih normi >L
sanja kojih moraju da se priddavaju, niti tabua koji
ih obuzdavali. Nema potrebe da zive zivotom koji
lai.
* * *
Dozvolite mi da se na ovom mestu obratim oic
nom, pristojnom, agonaklonom suprugu koji se svake
veceri vraea kuCi vozom u 17.20 easova.
Poznajem te, Dzone Braune. Znam da hoees da
volis svoju decu i da zauivrat budes voljen. Znam da,
kada se tvoj petogodisnji sin probudi u dva sata uju-
tru i upomo urla, bez ikakvog oeevidnog razloga, u
tom trenutku ne oseeas preveliku ljubav prema njemu.
Budi siguran da postoji neki razlog zasto on plaee, iako
ne mozes odmah da utvrdis koji. Ako si ljut, nastoj
da to ne pokaies. Detetu muski glas znatno straSniji
nego fenski, nikad se ne zna kakav sve dozivotan
strah moze da -usadi u dete snaian, ljutit glas u po-
gresno vreme.
 106 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 107

Ne lezi zajedno s bebom krevetu, pise u jed- STRAH

nom priruciku za roditelje. Ne obracaj pa:lju to.
Pruzi detetu sto vise mazenja i z. Ve1ikri deo svog vremea proveo sam zasivajuci
Ne koristi decu kao sredstvo da se razmeces. Budi r deci koju su ozledili ljudi sto su njih usadili
t1 tome pazljiv, l da hvalis iii kudis. Lose zano- strah. u decijem zivotu strah moze. da bude grozan,
siti se detetom jegovom prisustvu: 0, da, Meri lepo zato mora da se elimiise, to strah od odraslih,
apreduje. Prosle edelje l prva u razredu. od kazne, neodobravanja, i boga ... U atmosferi stra-
znaci da ikad treba da pohvalis dete. Dobro ha moze da cveta samo mrinja.
kad svom sinu kazes: Bas lep taj zmaj sto si ga Bojimo se tako mnogo stvari - siromastva, pod-
apravio. No, pogreso hvaliti decu da posetioci smeha, dugova, provalika, esrecnih slucajeva, jav-
ili impresioirai. Mlade guske rado isturaj sije po- nog mnenja, olesti, smrti. . .. Covekov zivot isto-
put labudova kad okolii plovi divljenje! do- rija njegovih strepnji. Milioni odraslih plase se da
priosi da dete realu predstavu s. Nikad setaju mraku. Hiljade imaju eodredeo oseeanje
trebalo da ohrabrujes dete jegovom bekstvu od nelagodnosti kad im vrata zakuca policajac. Veeina
stvarnosti, tome da iz maste stvara predstavu put.nika fantazira brodu koji tone ili avionu koji se
s. S druge strae, kada dete m, nikad rusi. Putnli.ci koji idu vozom traze srednje vagone
zvocaj. Ne reci ista cak i kad iz skole doese kompoziciji. Geslo sigunnost pre svega izrazava glav-
mogo loslih . nu covekovu brigu.
Ako tvoj Bili dode kuci uplaka zato sto tuci ti da istoriji postojalo doba kada
d batie, azivaj ga sekapersom. strah da ti ubljen nagonio coveka da bezi i da se
Ako ikad upotrejavas frazu :Kad sam krije. :Zivot danas postao tako bezbedan da strah
tvojim godiama ..., d pravis opasu gresku. Sva slZ samozastite vise nije neophodan. ipak, cove-
mudrost tome sto moras da prihvatis svoje dete canstvo danas vise strahuje nego njegovi preci iz ka-
oakvim kakvo jeste i da se uzdrzis od astojanja da menog doba. Primitivan covek morao da se boji
ga poistovetis sa sobom. samo ogromnih cudovista, mi imamo mnoga - vozo-
U pogledu obrazovaja i zivota uopste, kuc- ve, brodove, avione, provalnike, automole i, najmoc-
o geslo glasi: za ime sveta, pustite ljude da zive sop- nije od svih, strah da budemo zateeeni na delu.
s~venif!!. zivotom! stav koji odgovara l kakvoj Nama strah jos neophodan. On cini da pazljivo pre-
s1tuac1J1. lazimo ulicu.
jedii moguca stav koji vodi ka tolerisanju. U prirodi, strah siuzi ocuvanju rase. Zecevi i konji
tudo sto mi rec tolerisanje i raije pala a preiiveli su kao vrste zahvaljuci strahu koji ih
pamet. prava rec za slobodu skolu. Mi decu gonio da beze od opasnosti. Strah vazan Cinilac
v?<1imo putem tolerisaja tako sto prema njima ispo- zakonu divljine.
ljavamo tolerantost. Strah uvek egoistican: ojimo se za sopstvenu
kozu ili za one koje volimo. Ali ipak, pretezno se -
108 Aleksandar S. Nil
jimo za svoju kozu. Kad sam i deeak, pla5io sam
se da mraku idem na farmu mleko. No, kad i da se ratosiljamo iskusenja.
moja sestra posla sa mnom, nisam se da
neko mogao uz put da ublje. Strah mora da bude
egoistican, jer svaki strah u krajnjoj liniji strah
od smrti.
Svi smo mi kukavice. Neki od nas uspevaju da
prikriju kukavicluk, drugi ga odaju. Kukavicluk uvek
relativna stvar. ovek moze da bude heroj u ovom,
kukavica u onom pogledu.
Na osnovu proucavanja psihologije ne mozemo da
utvrdimo za5to se jedno dete rada hrabrog, drugo
kukavickog duha. Prenatalni uslovi mozda imaju mnogo
veze sa tim. Ako dete nije zeljeno, sasvim moguee
da majka u trenutku radanja prenosi svoju anksioznost
na jos nerodeno dete. Moguce da nezeljeno dete do-
lazi na svet sa plasljivom prirodom, sa karakterom koji
se boji zivota i cezne da ostane materici.
Iako su prenatalni uticaji izvan nase moCi, sto
izvesno to da mnoga deca postaju kukavice zahva
ljujuci svom ranom vaspitanju. Kukavicluk ove vrste
moze da se spreCi.
Kainjavanje deteta zbog preuranjenog seksualnog
interesovanja predstavlja siguran nacin da se od njega
stvori kukavica. Drugi siguran nacin pretnja pa-
klenim ognjem.
Frojdovci mnogo govore kompleksu kastracije.
Izvesno da kompleks kastracije postoji. U Samerhilu
smo imali jednog maleckog deeaka kome ilo reeen.:>
da mu penis iti odsecen ako ga bude dodirivao.
cest uzrok straha kod decaka i devojcica. Radi se
strahu cije su posledice ufasne, jer strah i zelja nikad
nisu daleko jedno od drugog. Strah od kastracije cesto
upravo zelja za kastracijom, za kastracijom kao kaz
Slobodna deca Samerhila 109
za masturbaciju, ili za kastracijom kao nacinom
Uplasenom detetu seks predstavlja sve! Da, dete
koristi seks kao civiluk na koji moze da okaci svoje
strepnje. Njemu receno da ~ seks nem?ralan. De~e
koje ima nocne more pravilu se plas1 seksualnih
misli. Moze da se dogodi da doc1e c1avo i da ga odvede
u pakao, jer nije li on gresni deeak koji ~lufuje
kamu? Satana, duh i demon samo su prerSem c1avo.
Strah potice od neeiste savesti, neCistu savest u de-
tetu izaziva roditeljsko neznanje.
Uobleajeni oik straha kod dece potice od spa-
vanja u roditeljskoj soi. etvorogodisnje dete vide~e
i ono sto ne moze da razume. Otac tako posta.Je
zli covek koji zloupotreljava majku. Iz ovog ranog
nerazumevanja i straha mofe da proizade sa~am k~
deteta. Poistovecujuci se sa ocem, deCak postaJe mladi~
koji seks povezuje sa patnjom. Iz st~, on. bu~ucOJ
partnerki moze da UCini za sta misli da jegoV
otac cinio majci.
Dopustite da pokusam da napr~vim .razli~u izme:
du anksioznosti i straha. Strah od t1gra pnrodan 1
zdrav. Strah od loseg vozaca u kolima takode priro-
dan i zdrav. Kad se ne ismo plasili, svi blsmo padali
pod tockove autobusa. Ali strah od pauka, ~sa. ili
duha neprirodan i nezd~av. ~. vrsta str~~ ~1 n~sta
drugo do anksioznost. fob1Ja. Kod fo~1Je ~ obJekt
koji izaziva uias srazmemo b~zazlen. ObJe~t sa!11o
simbol, iako anksioznost kOJU prouzrokuJe dovolJDO
realna.
U Australiji strah od pauka racionalan, jer pauk
moze da izazove smrt. U Engleskoj i SAD, strah od pa-
uka iracionalan i otuda foija. Pauk simbo]
za nesto drugo, cega se covek i duboko u sebl. Tako
i detinji strah od duhova u stvari foblja. Duhovi
 110 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 111
~~~~~~~~~~~~~-

simbolisu nesto cega se dete plasi. moze da bude
smrt, ako ~ det~ vaspitan~ da se boji boga, ili to mogu
da budu nJegov1 sopstven1 seksualni impulsi kojih
kod kuce naucilo da se boji i da ih potiskuje kao greske.
. Je~n~m .su zamolili da pogledam neku devoj-
c1cu koJa 1mala foiju od crva. Zatrazio sam da mi
~acrta jedn~g: i .nac~ta.la penis. Zatim mi ispri- da me svako petogodisnje dete ublja u masti kad se
~ala kako . . se n~~I VOJk I?okazivao na putu za
skolu. JU uplas1lo. Strah potom prebacen na kog dana veselo upere u mene svoje vod.ene pistolje
~~ .. Znat1.1o pre. nego sto se razvila ova foija, devoj-
ca vec b1la 1zuzetno zainteresovana za sam uzrok
foije - neuroticno zainteresovana. neuroticno in-
teresovanje proisteklo iz njenog obrazovanja (ili ne-
dostat.~a tog obrazovanja). Tajanstvenost i skrivenost,
s~ k~~1ma su njeni stariji postupali prema seksualnim
p1tanJ~ma, pobudili su devojcici abnormalno intere-
sov~nJe upravo za ta pitanja. Jasno da nije trebalo
d? 1kad_ ~?. izl~zena postupcima jednog ekshiicio
n1ste, ~1 bolJe seksualno vaspitanje omogucilo da puko odstraJ1iivanje osobe koje se plasi.
to boln? 1skust~o dozi~i bez neuroticnog reagovanja i
bez traJne anksznost1 u vezi sa muskim polnim or-
ganom.
ce;to i sasvim mal~. deca sticu foije. Sin strogog
? moze.. da stekne fobIJu od konja, Iavova ili polica-
Jaca .. Fob1Ja s~. vezuje za ove ili bilo koje druge oeigled-
ne s1mbole oc.stva. Ovde opet vidimo oziljnu opas-
nost od. uvo~~1.1.Ja ~tr~ha od autoriteta u detinji zivot.
. _Na1moc31 ut1ca1 na stvaranje straha kod deteta
1ma 1de1a vecitom prokletstvu. Na ulici cesto cujem
kako neka majka kaze: Prestani s tim Tomi! Evo ide
policajac! Sitn~ posledica ovakvog ~ovorenja da
tlete 1-ano u_tvrdr kako mu majka Iazljivica. Krupna,
l~~a po~ledrca lezi u cinjenici da policajac u deti-
~Jlffi oe1ma davo. covek koji te odvodi i zaklju-
cava u mraku. Dete uvek povezuje strah sa svojim naj-
cmjim gresima. Malisan koji masturbira moze da ispolji
abnormalan strah od policajca kad ga ovaj uhvati kako
kamenice. strah , u stvari, strah od. boga ili
davola koji kafnjava.
Mnogo straha potice i od pomisli na nasa ranija
krivicna dela. Svi smo u mati uijali ljude. Verujem
suprotstavim njegovim zeljama. Moji ucenici gotovo sva-
i viknu: Ruke uvis! Mrtav si! Oni tako ubljaju simbol
autoriteta i umiruju svoj strah. Ponekog jutra blh se
namerno ponasao autoritativno da bih video kakvog
to efekta ima na pucnjavu u toku dana. U tim prili-
kama sam mnogo puta Ubljan. Posle maste, medutim,
na scenu stupa strah: Zamisli kad Nil zaista umro!
ih i kriv, jer sam to zeleo!
Nije toliko strasno pojmiti da dete u mati ublja
ljude kad uvidimo da smrt za dete jednostavno znaci
Sretao sam odrasle ljude koji su ili nesvesno
ubedeni da su odgovomi za smrt rili majke. Ova
vrsta straha mogla i da se uafi ako se roditelji
uzdriavali od toga da grdnjom i batinama najpre iza-
zovu mrznju, zatim stvore krivicu kod. deteta. Uz to,
stotine skola u kojima se jos uvek primenjuje fizicko ili
kakvo drugo stiktno kafnjavanje, nanose deci neprav-
du koja se moze ispraviti.
Mnogi se ljudi duboko u sei pitaju: ako deca.
cega da se plase, kako onda mogu da budu
dobra? Dobrota koja zavisi od straha od pakla, policaj-
ca ili kazne, uopste i nije dobrota, vec, jednostavno,
kukavicluk. Dobrota koja se zasniva na nadanju na-
gradi, pohvali ili rajskom naselju - poeiva na podmici-
vanju. Danasnji moral cini decu kukavicama, jer ih
tera da se zivota. na to se stvarno i svodi d()-
112 Aleksandar S. Nil
brota disciplinovanih ucenika. Hiljade nastavnika od-
licno obavljaju svoj posao i pri tom ne moraju da se
sle zastrasivanjem ucenika. Ostali su nesposobnjako-
vici koje i trebalo odstraniti1 iz profesije.
U najsrecnijim domovicla za koje znam roditelji
su sasvim otvoreni i posteni prema deci, i to bez ikak-
vog moralisanja. U te kuce strah ne zalazi. Otac i sin
su drugari. Ljubav moze da cveta. U drugim domaCin-
stvima strah slama ljubav. Pretenciozna dostojanstve-
nost i iznudeno postovanje dde ljubav strani. Iznu-
deno postovanje uvek podrazumeva strah.
Ovde, u Samerhilu, deca koja se roditelja
opsedaju dnevnu sobu nastavnika. Deca istinski slobod-
nih roditelja nikad nam ne prilaze. Uplasena deca stalno
oprobavaju nase reagovanje. Jedan jedanaestogodiSnjak,
ciji otac strog covek, dvadesetak puta dnevno otvara
vrata moje sobe. Zaviri unutra i, ne rekavsi nista, ponovo
zatvara vrata. Ponekad mu doviknem: Ne, jos nisam
mrtav! DeCak na mene preneo ljubav koju njegov
rodeni otac nije hteo da prihvati, se plasi da bi nje-
gov nov, idealan otac mogao da nestane. U pozadini
tog straha krije se, u stvari, zelja da nestane njegov
neuspeli otac.
Mnogo lakse ziveti sa decom koja vas se kao da se akalemio na dete - strah od kazne, strah
nego sa onom koja vas vole. da kaiem da sa
m prvom imate mirniji zivot jer, kad vas se ,
deca ostaju na pristojnoj udaljenosti od vas. Moju zenu
i m, i s Samerhila, deca vole zato sto im odo-
bravamo, to sve sto hoce. Uzivaju da budu u
s izini zato sto znaju da im m uskratiti odo-
bravanje.
Vilhelm Rajh ukazao na to da, od izneadog
straha, svakom coveku za trenutak zastane dah, da
detetu koje zivi u strahu stalno zastaje dah. Zak da
Slobodna deca Samerhila 113
dete dobro odgajeno njegovo slobodno, neinhibl-
rano disanje, koje pokazuje da se dete ne i Zivota.
Ima nekoliko vaZnih stvari koje bih zeleo da ka-
zem ocu kome stalo do toga da osloodi dete straha,
rodenog iz mdnje ili nepoverenja.
Nikad ne pokusavajte da budete gazda, cenzor ili
cudoviste u svom domu, sto vasa zena implicira kada
kaie: Cekaj samo dok se tata vrati kuci! Nemojte to
da trpite! znaoi da na vas pasti mdnja koja
trebalo da zadesi vasu zenu u odredeom trenutku.
Ne stavljate sebe na pijedestal. Ako vas vasi de
caci upitaju da li ste ikad mokrili u krevetu ili mastur-
irali, recite im istinu - hrabro i iskreno. Ako se bu-
dete ponasali kao gazda, steci cete njihovo postovanje,
ali postovaje pogrese vrste, pomesano sa strahom.
Ako se budete spustili na jihov nivo, im isprieate
kakva ste sve kukavica ili kao decak, osvojicete nji-
hovo istinsko postovanje, koje se sastoji od ljubavi, ra-
zumevanja i potpunog odsustva straha.
Roditeljima srazmerno lako da odgaje decu bez
kompleksa. Ne sme se nikad dozvoliti da se dete oseca
uplasenim ili krivim. Covek ne moze da eliminise sve
reakcije straha - svako se trgne kad se vrata zalupe.
sto se moze eliminisati to nezdrav strah koji
od ljutitog boga, strah od ljutitog roditelja.
INFERIORNOST 1 FANTAZIJA
Sta u detetu stvara osecaj iferiornosti? Ono vidi
kako odras rade stvari koje ono ne moze ili mu nije
dopusteno da radi.
Falus ima mogo veze sa iferiornoscu. Mali de-
caci se cesto stide velioine svog falusa, devojcice se
 Aleksandar S. Nil
114
osecaju iferiorim zato sto emaju falus. Sklo sam
da poverujem da se vazost falusa kao simbola moCi
uglavom moze pripisati misterijama i tabuima koji su,
zahvaljujuci moralom vaspitaju, asocijativo poveza-
i sa jim. Potisute misli falusu izbljaju povrsiu
kao fatazije. Tajanstvena stvar, koju majka i egova
teljica tako pazljivo cuvaju, poprima preuvelican zna-
caj. mozemo da vidimo pricama cudesoj moCi
falusa. Aladi protrlja svoju lampu (masturbacija) i a
dohvat ruke mu se adu sva zadovoljstva ovog sveta.
Slicno tome deca imaju fantazije u kojima veliki z
ima izmet.
Fataziraje uvek egoistico. s
kome sevac heroj ili heroina. prica svetu
kakav i trebalo da bude. Svet u koji mi odrasli
ulazimo kroz casu viskija, ili straice romaa, ili vrata
ioskopa - svet u koji dete ulazi kroz vrata maste.
Fatazija uvek bekstvo od stvarosti; svet
ispujeja zelja, svet bez graica. Svet maste piv
laciji od sveta sna. U sovima postoje i nocne more,
fataziraju raspolazemo izvesnom kontrolom, mas-
tajuCi samo onome sto zadovoljava ego.
Dzim voli da prica svom bogatom ujaku koji mu
poklonio ))rols-rojs, doduse deciju verziju, ali na
beziski pogon. Dzim kaze da mu treba vozacka
dozvol. da i upravljao svojim novim kolima. Primetih
jednom kako ekoliko malisaa, koje Dzim pozuri-
vao, idu prema sest kilometara udaljeoj zelezickoj
staici. Bilo im receno da Dzimov ujak uputio
kola na ovu stanicu i da treba da ih preuzmu. Pomislio
sam jihovo razocareje kada, posle atjavog puta tr9nom1Je u Oksfordu, zatim arhitekt, glavni predstavnik
od sest kilometara, budu ustaovili .da automobll po-
stoji samo u Dzimovoj masti, odlucih da pokusam
da spre6im ekspediciju. Ukazao sam im to da
izgublti rucak. Dzim, koji delovao kao da se oseca
Slobodna deca Samerhila 115
elagodo, uzviku: ))Ne zelimo da ostaemo bez ruc-
ka, zar ? Decaci brzo poskidase kisne mantile. Dzi-
mu primeto lakulo, jer on , naravno, znao da
ujak koji mu pokloio auto i samo ujak iz maste.
D:blmova fatazija nije imala ikakve veze sa sek-
~om. ~d ~vog dolaska u Samerhil Dzim na taj nacin
1mpreSJon1rao ostale decake i tako sticao osecaj nad-
moeosti. On i jadni mali deeak koji , fantazi-
rajuci, kompezirao svoju iferiornost.
Zivot i postao sumora kad i se, ekim s1uea-
jem, unistilo mastanje. Svakom cinu stvaranja mora da
prethodi neka fatazija. Mora blti da Renova* masta
izgradila katedralu Svetog Pavla znatno pre nego sto
polozen prvi kame.
San koji vredi sacuvati onaj koji se moze ispu-
iti u stvarnosti. u drugu vrstu snevanja - bekstvo
u ~astu - treba, ako moguce, raziti. Ako im dugo
pbegava, takve fatazije mogu da ometu razvoj de-
teta. u svakoj skoli su takozvai ))sporaci oicno deca
koja pretezno Zive u svetu maste. Kako neki deeak
uopste moze da se iteresuje za matematiku kad oee-
kuje da mu ujak posalje ))rols-rojs?
Poekad vodim ogorcene rasprave sa majkama i
ocevima detijem citanju i pisanju. Ka.d mi neka
majka napise: )) deeak mora da bude osposojen
da se uklopi u drustvo. Morate ga naterati da nauci
da cita, oicno ovako odgovaram: Vase dete zivi
u svetu maste. Mozda mi iti potrebno godinu dana
* ~er Kristofer R (1632-1723), r profesor as-
btanskog baroka. Pored katedrale Sv. Pavla u Londonu
projektovao ~ ~8 manjih crkava i riinogo drugih zgra:
da. Tv?r.ac. urb~1st1ckog pl~a Londona koji nlije realizo-
van, al1 iskonscen za urbasticko resenje glavnog grada
S. . D.- VaSingtona. (prim. prev.)
116 Aleksandar S. Nil
da taj svet prebljem napola. Trafiti od deteta da sada
cita znacilo i izvrsiti zloein prema njemu. Dok ne
bud~ iziveo svoje inetresovanje za svet maste, on ne
moze da ima ni trunke interesovanja za citanje.c
da, bih mogao da dovedem decaka u svoJU
sobu i 'da mu strogo kafem: lzblj sebl iz ~lave s.ve te
besmislice ujacima i automoil.ima. ~ve -~ Jedna
izmisljotina, i ti to znas. Sutra UJutru ~es doc1 na ~s
citanja, ili tesko tebl! Bio i to zloc1n. P~gresno
rasprsiti detinje fantazije pre nego sto ma~san bude
raspolagao necim StO bl moglo da Z:1uzme DJ~OVO me
sto. Najolje podsticati ga da SVOJim f~ta istinu. Njen postupak i simboliean, izvan kon-
zijama. U devet od deset slueajeva, 01:1 pol~? izgu-
iti interesovanje za njih. Samo u nek1m naroe1t1m slu
eajevima, u kojima fantazija vec godinama upo~o
prisutna, covek moze da se usudi da na grub naCin
narusi detinji san.
Rekao sam vec da mora da postoji nesto sto ~1
zamenilo fantaziju. Da i uopste bili zdrave licnost1,
svi odrasli i sva deca treba da imaju m~cno~t ?~
se poka:lu nadmocnim bar u jednoj oasti. U uCi<>m:~
postoje dva nacina da se stekne nadmocn~st: prvo, b~t~
medu najboljim ueenicima u razredu, I ~~go, b1t1
sposoban za dominiranje nad dec~om koJI . med~
najslabljima u razredu. Ovo poton}e predstavlJa
mamljiviji nacin da se bude nadmocan, tako ekstra-
vertan tip deteta lako stice nadmoc!1ost. .
Intravertno dete priegava mast1 da 1 steklo na~
moenost. Ono ne nala2li tu nadmocnost u svetu realnost1.
Ono ne ume da se tuee, ne odlikuje se u igrama, ne
zna da glumi, peva ili igra. Medutim, u sv~m sopstve-
nom svetU maste, ODO moze da bude S~pIO? SVeta U
te~oj kategornji. Zadovoljiti ego, predstavlja z1votnu ne-
ophodnost svakog ljudskog i.
Slobodna deca Samerhila 117
DESTRUKTIVNOST
. Odraslima vrlo tesko da shvate da mala deca
nemaju obzira prema stvarima. ih ne unistavaju na-
memo, vec ih unistavaju nesvesno.
Video sam jednom kako normalna, zdrava devoj-
Cica usijanim faracem busi rupe u ukrasnom ispustu
od orahovine oko kamina u nasoj zornici. d
opomenuta, trgla se i izgledala iznenadena: Ucinila
sam to ne razmisljaju6i, objasnila , i rekla celu
trole svesti.
Cinjenica da su odrasli posesivni prema stva
rima od vrednosti, deca nisu. Otuda svaki zajednicki
Zivot dece i odraslih mora da nade ishodiste u sukobu
. oko materijalnih stvari. U Samerhilu deca razgore
pet minuta pre nego sto podu na spavanje. Oilno na-
trpaju ugalj u , jer ugalj za njih samo cmo ka
menje, dok za mene znaci raeun od hiljadu dolara
godiSnje. Deca takode ostavljaju upaljeno svetlo, zato
sto ne povezuju svetlost sa raCunima za struju.
Namestaj za dete prakticno ne postoji. Zato mi
u Samerhilu kupujemo islu:lena automolska i autobu-
ska sedista. Za mesec-dva izgledaju kao olupine.
S vremea na vreme, u doba obeda, eki malisa ,
dok ceka repete, ubljati vreme uvrcuci viljusku u
cvor. se oicno zblva esveso ili, u ajboljem slu-
eaju, polusvesno. Dete zaemaruje i ne unistava
samo skolsku svojinu. Ono u stanju da svoj novi
cikl ostavi kisi, posto draf ovine potrajala
cigle tri edelje.
Decija destruktivnost u uzrastu od devet ili deset
godia i posledica sracunate zlobe ili asocijalnosti.
Jednostavno, deci stvari kao lica svojia jos uvek
nisu dovoljo realne. Kad ih s masta, deca -
118 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 119

kupe carsave i cebad, prave gusarske lade sobl,
pri cemu carsavi pocme, cebad se . kakvog
z moie da ima eki prljavi carsav kad si ista-
kao cru zastavu i ispalio dulad iz svih topova na jed-
om boku lade?
Ne svida mi se argument pristalica discipline, koji
kaiu da deca moraju da budu prisiljena da postuju
svojiu, to uvek zahteva eku zrtvu racun de-
cije igre. glediste da dete mora samo da steke
predstavu vredosti stvari. NapustajuCi fazu preado-
lescete ravnodusosti prema svojii, deca pociju da
postuju stvari. Ostavljena sei da izive svoju ravodus
ost p_rema svojini, deca imaju malo izgleda da ikad
postau profiteri i eksploatatori.
Devojcice ispoljavaju tako veliku destruktiv-
ost kao decaci, zato sto jihovo mastaje ne obuhvata
gusarske lade i ga~sterske prepade. ipak, da ismo
ili fer prema decacima, valja reCi da izgled dnevne
sobe devojcica prilieno zalosta. Njihovo s
da tamosji ered iskljuCiva posledica koskaja sa
decacima zvuci mi dovoljo ubedljivo.
Deca su primitivci i, dokle god osete potrebu
za kulturom, trebalo i da zive sto primitivnoj
eformalnijoj sredii.
Pre vise godina, kada smo se doselili u sadasnju
kucu, kao agoniji smo posmatrali kako mladiCi ba-
caju ozeve lepa hrastova vrata. Na brzinu kupismo
dva zelezicka vagoa i pretvorismo ih bungalov,
kome su asi primitivci mogli do mile volje da bacaju
svoje ozeve. 1 danas, 33 godie kasije, ovi vagoni isu
losem staju. U jima stauju decaci od 12 do 16
godina. VeCia ih fazi kad decaku stalo do om sto sasvim drukCije od destruktivnih radji normal-
fora i deko1cije. Vecina vrlo uredno i cisto odriava
svoje prostoije. Ostali zive neredu, to su uglavno
decaci koji su nedavno prispeli iz pivatnih skola.
~adioic_a ajveCi proem slobodnoj skoli.
U prv1m da~1ma _skole, pristup radioici i uvek
sloodan svoJ dec1, su zato sve alatke ili nestale ili
bile ostecee. Devetogodisnje dete i upotreilo ffuo
d~e!o ~ sra_fci~er, ili } uzelo klesta da popravi svoj
b1c1kl i ostav1lo ih da leze na stazi.
. ~s ilo zabrinuto zog takve situacije sa
rad1on1com. sam i zabrinutiji od svih, zato sto mi
alat vrlo mogo zaci. ZakljuCio sam da greska l
tome sto se alatke koriste zajednicki. Ako bismo u
sve to ueli element posesivosti, rekoh sebl, ako
svako dete koje zaista zeli alat imalo sopstveni kom-
plet, stvari i drukCije staj;:\le.
Pokreuo sam to pitanje na skolskom sastanku
i m~ja id~}.a ~ b~l~ dobro primljena. Iduceg tromesecj~
nek1 stanJI u11 donesose od kuce sopstvene kutije
s __al.~tom. Odriavali su ga odlicno i koristili mnogo paf-
lj1v13e nego pre.
Tuina istina da mi odrasli cesto vise vodimo
rac~a sigu:zi.osti materijalnih stvari nego bezbed-
~osti ~. _LJubav . prema stvarima koje posedujemo
cesto veca od ljubavi prema deci. Svako Ostavi
to! - znaci pretpostavljanje predmeta detetu. Dete
mala napast, zato sto se njegove ielje sukojavaju sa
egoisticim zeljama odraslih.
. Nije ika~va steta ako insistirate na svojim indi-
v1dualm praVIma ukoliko pri tom ne koristite moral-
no rasud.i~-~je tome sta ispravno, sta pogresno.
Stetu v upotreba reci kao sto su evaljao
los, prljav. . . '
Stala destrukti\rnost proematicog deteta e
nog deteta. Do jih i ne dovode mrija i anksrioz-
n?_st - su kreative radje maste, ciji smisao
n1Je da pkose.
120 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 121

Stvama destruktivnost znaci mrznju na delu. Sim neeija osecanja, naravno, lafemo i sebl, kad nas
bolicki shvaeeno, ona znaci uistvo. se ograni- optZuju za egoizam ili uobrafenost. Umesto da detetu
cava samo na proematicnu decu. Ljudi, Cije su kuce kaiete: Mamu boli glava! Budi miranlc - bilo i
tokom rata okupirali vojnici, uverili su se da su vojnici bolje i postenije da viknet.e: aPrestani sa tom prolde-
mnogo destruktivniji nego deca. prirodno, jer tom galamom!c Medutim, to mozete sloodno da ka-
razaranje njihov posao. iete samo ako vas se deca ne pla5e.
Stvaranje ravno zivotu - razaranje ravno Roditelji ponekad laiu kako i saeuvali dostojan-
smrti. Destruktivno, proematicno dete protiv zivota. stvo. "Tata, ti i mogao da se tuees sa sestoricom,
Kod anksiozne dece, destruktivnost sadrzi mnoge zar ne ? Potrebna izvesna hrabrost da i se odgo-
kopoente. Jedna od njih moze da bude ljubomora na vorilo ovako: Ne, sine moj, sa mojim velikim sto-
brata ili sestru koji su voljeniji nego sto onaj ko ra- makom i mlitavin1 misicima ne bih mogao da se tCem
zaa misli da sa njim slucaj. Druga moze da bude ni sa kepecom.
bunt potiv svakog autoriteta koji izvesnom smislu Koliko oeeva priznati deci da se plasi gnljavi
oganicava. jos jedna komponenta moze da bude ne ili policajaca? Jedva da neki muskarac dovoljno
oblcna radoznalost da se vidi cega ima unutar nekog veliki da, trepnuvsi, saopsti deci kako su ga u skoli
predmeta. zvali smrka.
Glavni cinilac koji i i ovde trebalo da nas se tice Za porodicnu laf ima dva motiva: nastojanje da
nije stvarno razaranje, vec potisnuta mrfnja koja <; se dete ponasa i zelja da mu se ure!e u svest
izrazava destrukcijom - mrznja koja datim okolno- roditeljska savrsenost. Koliko oeeva i nastavnika
stima moze od deteta da napravi sadistu. istinito odgovoriti na v pitanja deteta: Da li si s
vrlo itno pitanje. se odnosi na bolest ikad napio? Da li si ikad psovao?c Upravo strah od
jednog sveta kome, od kolevke do groba, cveta ovakvih decijih pitanja cini odrasle hipokritima.
mznja. Naravno, svetu ima i puno ljubavi. Kad nje deCak, nisam mogao da oprostim ocu sto
ne i ilo, mogli ismo samo da oeajavamo zbog cove- jednom preskoeio preko zida da i umakao razbesne-
canstva. Valjalo i da svaki roditelj i svaki vaspitac lom iku. U svojoj aSti deca od nas stvaraju heroje i
oziljo nastoji da otkrije tu ljubav sebl. vitezove, rni pokusavamo da ispunimo njihova oeekl-
vanja. Jednog lepog dana ipak ivamo raskrinkani, jer
dete jasno uvidi da su njegovi roditelji i nastavnici bili
LAGANJE lafovi i obmanjivaci.
Mozda u svakom mladom zivotu dolazi period
Ako vase dete laze, to znaci ili da vas se plasi, kada se roditelji kritikuju i preziru kao staromodni.
tla ''as podrazava. Roditelji koji lazu imace decu ~ period sledi posto dete raskrinkalo roditelje.
Jazu. Ako od deteta hocete istinu, nemojte da ga laiete. Kontrast izmedu divnih roditelja iz snova i stvarnih,
Ova preporuka nije moralne prirode, jer svi mi povre- slaih roditelja, suvise veliki. asnije, dete se vraa.
cno lazco. Ponekad lazemo da ismo povredili roditeljima sa naklonoscu i razumevanjem, a1i bez ilu-
122 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 123

zija. ipak, taj esporazum i i tr dofivota lazov jeste da se insistira tome da ono
kad i roditelji pre svega rekli deci istinu sebl. govori istiu i samo istinu. .. . . .
Glava poteskoea kazivaju istine detetu jeste Slaiem se da vrlo tesko uvek govorit1 ist1nu, al1
tome sto svi mi propustamo da sami govorimo. kada covek odluci da laze i dete, iti da laie t1
Mi lazemo sebe i lazemo susede. Laz svalka autoblo- jegovom prisustvu, videce da to lakse g sto
grafija koja ikad apisana. LaZemo zato sto smo a ocelkiivao. . . .
ucili da se pridrzavamo edostiznih moralih ormi. Govoriti Iaz predstavlJa s1tnu slabost, all pra':'a
Odrastao covek koji laie decu, makar i po- propast lazno ziveti. Roditelj k~ji ~ivi lafno vrl~ ~
sredo, stvarog razumevaja za dete. Zato opasan. Otac jednog ses111aestogod1sJeg. lopova m1
citav s obrazovi sistem pun laii. Nase skole preose rekao: Od svog sina trazio sam samo Jednu .stvar -
laf da su poslusost i priljezost vrline, istorija i - apsolutnu istinu svako doba. eove~ mrzeo
francuski jezik - obrazovanje. svoju zenu i g zauzvrat mrzela, iako su t?
Medu mojim uceicima provereih ili povre- prikrivali, obracajuci se ~ drugo~ sa naJ-
menih laiova. Kada prvi put dodu Samerhil, i lafu draZi i mila moja. Si neJasno osecao da sa
zato sto se plase da kaze istiu. Kad uvide da skoli njegovim domom esto ozblljo nije u redu. akve
iadara, d im lazi vise isu potrebe. Veeinu izglede ,uopste moze da ima sin tak.vog ~oveka da <>?-
deCijih laii izaziva strah, kad straha m, laganje raste ilo kakvu izuzev nepostenu licost, kad
se smajuje. Ne mogu da kaiem da potpunosti jegov dom d ~sna lai? ~ sto m~adic kra?,
estaje. Neki decak vam reci da razbio prozor, predstavljalo patet1ca pokusaJ da nade lJubav koJa
ali vam kazati da izvrsio prepad na frifider ili mu nedostajala u porodici. . . . .
ukrao alatku. Zaista, bilo i suvise ocekivati potpuno Dete mozda Iaie imitirajuci roditelJske e1stm.~t1.
odsustvo lazi. Njemu emoguce da bude istinoljublvo u porod1c1.
Iako to mozda izgleda paradoksalo i elogicno, kojoj se otac i majka viSe 'V<!~e. Mucn? pretvaranJe,
pravim razliku izmedu laganja i st. Covek mo- lkojeg siroti par mora da se drzi, ne moze da ob.mane
ze da bude i posten i lazov, to jest posten krupnim, dete. taj acin iva gurnuto estvarn1 ~v~t
st sitijim stvarima. Tako , recimo, smisao maste i pretvaranja. ~majte na umu da deca s
mnogih nasih lazi tome da druge postedimo l. i kada esto znaju.
Bilo i lose kad i me istinoljublvost gl da api Crkve stalo ponavljaju lai da covek roden u
sem: Dragi gospodine, vase pismo i tako dugo i grehu i da mu potrebno izbavlje)e: Zak~n podriava
dosadno da isam mogao da se potrudim da ga proei- lai da oovecanstvo moze da se uc1m boljun pomoeu
tam do kraja. Ili kad ih i prisilje da kazem mrfje oiku kaze. ~kari. ~ prom:octaCi. lekova
k nadobudnom muzicaru: Hvala vam sto ste svi- pothranjuju Iaz da zdravlJe zaws1 od klJukanJa leko-
rali, mada ste upropastili tu etidu. Lagaje odraslih vima neorgaskog porekla.
uglavnom altruisticko, ali deije lagaje uvek u drustvu punom lafi roditelju izuzetno tesko
lokalno i lico. Najbolji i da se od deteta stvori da bude posten. On kaie svom detetu: ),Ako bude!i ml\-
 124 Slobodna deca Samerhila 125
Aleksandar S. N il

sturblrao -
polu_deces! LaZuCi, roditelji pokazuju ne- sigurna sam da padati kisac; Nemoj da ides blizu
vcr_ovato zn pogledu stete koju anose detetu. Zeleznicke prugec; Da li si se umio?c ...
~ mogu da anesu detetu tolilku stetu svojim lafima Deci treba omoguciti gotovo neogranieenu odgo-
1 zabra~ma zat? s.to ~ osecanja euporedivo vaZnija VOI1IIOSt. Deca VIISplirtana metodu Montesomjeve
od z. OsteceJe vise trpi detije srce nego glava. sama nose cinije pune vrele supe. Jedan od na5ih naj-
glava nikad prouzrokuje neurozu. Samo srce. mladih ueenika, koji ima sedam godina, upotrejava
Drfim da roditelj potrebe da laze. Stavise, sve vrste alatki: dleta, sekire, testere, nozeve. . . po-
. i smeo __ ni da se usudi da laie. Postoje mnoge secem prst cesce nego on.
porod1ce u koJ1ma se laze, i upravo iz njih nam DuZnost ne treba brkati sa odgovornoscu. Oseca-
d?laze iskrea deca istrog pogleda. Roditelj moze isti- nje dutnosti. i trebalo da se stekne lk.asnije u zivotu,
1to da odgovori svako bogovetno pitanje, poeevsi ako ono uopste neophodno. Rec dutnostc pobuduje
?d toga .odakle dolaze , do toga koliko majka mnogo zastra5ujucih asocijacija. Pomisljam na zene
~ goda; Z~ 38 ~~dia ~ ikad isam svesno slagao koje su proaSile u zivotu i ljubavi zato sto su, iz ose-
!dg UCeika, ltl sam 1kad imao zelju da to UCiirn. eanja dutnosti, bile prinudene da ostanu sa ostarelim
v Dete odgajeo slobodi svesno Iagati, zato roditeljima i staraju se njima. Pomisljam na bracne
st? .~m potrebe da to cii. Ono Iagati da i se drugove koji su odavno prestali da se vole, ali i dalje
~ast~~1~0 _od .str~a, od odmazde, ali se upustati u lose Zive zajedno - iz oseeanja dutnosti.
izm1~lJotl~ 1 everovatne price stvarima koje Zauda u tome sto se odgovornost procenjuje
se kad 1su dogodile.
prema uzrastu. zaluda stavlja zivot mladih ljudi
.. Sto se tice lagaja iz straha, vec vidim ovu gene- u ruke slaba5nih staraca koje zovemo driavnicima. Up-
raciJu koja imati ista da krije. Ona svakom ravo se na osnovu te zaude pretpostavlja da svaki
po?led~ iti otv~rea i postea. Nece blti potrebna clan porodice za5titnik i vodic onih nesto mladih od
rec laz recku. Lagaje uvek ~ukavicluk ku- s. Roditelji tesko shvataju da njihov sestogodisnji
kavicluk posledica zn. '
sin nije razwnno, l~cno i koje shvatiti ovu re-
cenicu: Ti si stariji od Tomija i u tim godinama i vee
treba:lo da znas da on ne sme da istreava na ulicuL
Od deteta ne treba trafiti da se suoeava sa odgo-
ODGOVORNOST vomoseu za koju nije spremno, niti ga treba optereci-
vati odlukama za 6ije donosenje nije dovoljno odraslo.
U mo~im_ ~ucama detinji se ego sveso potiskuje
zato sto rod1telJ1 postupaju sa detetom kao sa veCitom Lozinka, pri tom, mora da bude zdrav razum.
?m. ~oz~avao sam cetmaestogodisje devojke u Mi u Samerbllu ne pitamo petogodisnjake da li
koJ~ ~od1telJI toliko isu imali poverenja da im isu zele zastitne resetke na pecima ili ne. Od nekog sesto-
dali ? zap_ale vatru. Uz l amere, roditelji godisnjaka ne traZimo da odJ.uci da li sa tempera-
uskracUJU dcc1 odgovorost: Poesi dzemper, draga, turom da izade napolje, triti iznureno dete pitamo da
126 Aleksandar S. N il
li hoce da ide na spavanje. Covek ne trazi detinje odo-
brenje da bi mu dao prepisane lekove kad bolesno.
Medutim, nametanje neophodnog autoriteta detetu
ni na koji nacin se ne sukojava sa idejom da detetu
treba p:riiznati priizno onoliko odgovornosti koliko
u stanju da prihvati u svom rastu. OdredujuCi opseg
odgovornosti koji prizati detetu, roditelj uvek mo-
ra da se posavetuje sa svojim unutarnjim icem. On
mora najpre da ispita sebe.
Roditelji koji odbljaju da dozvole deci da, na pri-
mer, odaberu sebl odecu, uglavnom su motivisani po-
mislju da i dete moglo da izabere odelo koje ne i slu-
zilo cast njihovom drustvenom polozaju.
Roditelji koji cenzurisu knjige, filmove ili prija-
telje svoje dece nastoje, uopsteno govoreCi, da pomocu
pritiska nametnu svoje sopstvee ideje detetu. Takvi
roditelji samo racionalizuju da to zato sto znaju
sta najbolje, ali njihova unutarnja motivacija, ve-
rovato, primenjivanje autoritarne moei.
U veCini slucajeva, roditelji i trebalo da prenesu
na dete sto vise odgovornosti, sa duznim obzirom pre-
ma njegovoj fizickoj sigurnosti. Roditelji samo na
taj acin razviti detinju samouverenost.
POSLUSNOST 1 DISCIPLINA
Odmah se postavlja jedno bezbozno pitanje: zasto
i dete trebalo da slusa? odgovor glasi: ono mora
da slusa da i zadovoljilo zelju odraslih za moei. Zasto
i dete i slusalo?
, reci cete vi, mogu da mu se pokvase noge
ako poslusa naredbu da obuje cipele, ili cak moze
da padne sa stene, ako poslusa ocevu viku. Da, na-
ravno, dete treba da poslusa kad pitanju zivot i
Slobodna deca Samerhila 127
smrt. Ali, koliko puta iva kafnjeno zbog neposlusno-
sti kad pitanju Z>ivot i smrt? Retko, ili nikad!
Oieno ga zagrle, uz: Zlato ! Hvala bogu sto si
citav! Dete se oblcno kafnjava za sitnice.
Ipak, moguce voditi kucu kojoj se ne zah-
teva poslusnost. Ako kazem detetu: Uzmi knjige i idi
na cas engleskog, - ono moze da odblje ako ga en-
gleski jezilk ne interesuje. Neposlusnost tom slu-
caju samo odraz njegovih sopstvenih zelja, koje ~ oei:
gledno nikom ne t;iame6u, niti bilo koga pogac1aJU. Ali
ako kazem: Sredisnji deo baste zasaden. Niko ne
sme da pretrcava preko njega! - sva deca to prihva-
taju, na isti naCin kao sto prihvataju Derikovu na-
redbu: Niko ne sme da uzme moju loptu bez pitanja!
Poslusnost treba da bude uzajamna. U Samerhilu se
povremeno javlja neposlusnost odnosu na neko pra-
vilo koje izglasano na opstem skolskom sastanku.
Deca tada mogu sama da preduzmu akciju. Medutim,
zivot Samerhilu se uglavnom odvija bez ikalk.vog auto-
riteta ili poslusnosti. Svako slobodan da radi ono
sto voli, ako time ugrozava slobodu ostalih, sto
cilj ostvarl}iv svakoj zajednici.
U kuci kojoj vlada uravnotezena atmosfera
nema autoriteta, to znaci da nema bucnog glasa koji
deklamuje: tako ka:Zem! Moras da slusas!c U svako-
dnevnoj praksi autoritet, naravno, postoji. Takav auto-
ritet i mogao da se nazove zastitom, brigom, odgovor-
noscu odraslih. On ponekad zahteva poslusnost, ali
ponekad i ukazuje. Na primer, mogu da Wem svo-
joj kcerki: Ne mozes da unosis ~ i vodu dn~n~
sobu. isto kao kad men1 kafe: Tata, .1zac11
iz moje sobe. Necu da sad budes ovde. zelja
kojoj se, naravno, pokoravam bez reci.
Roditeljski zahtev da dete ne i trebalo da odgrize
vise nego sto moze da sazvace slican kazni. Mislim to
128 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 129

doslovno, zato StO SU detetu OCI cesto vece od sto-
maka, i da traii pun tanjir koji moze da
pojede. Pogreso terati dete da pojede sve sto
tanjiru. Dobri roditelji poseduju da se poisto-
vete sa detetom, da razumeju jegove motive i shvate
jegova ograniceja, da pri tom gaje zadnje misli
i budu ozlojedeni.
~ majk~ mi pisala da zeli da kcerka
slusa. Uc10 si:un Jenu kcerku da slusa samu sebe. Majka
smatra da eposlusa, ali mislim da uvek
poslusa. Pre pet miuta usla moju sobu da ras-
pravlja psima
. i jihovoj dresuri. Brisi, rekoh , zau-
zet sam p1sanjem. Bez reei izasla.
Poslusost i trebalo da bude kurtoazija. Odrasli
i trebalo da imaju pravo na deciju poslusost.
mora da poteke iznutra, ne da bude tut
spolja.
. J?isciplin~ sredstvo za ostvarivanje cilja. Disci-
plma ~. V~Jske usmerena ka uspesnosti ratovanja.
Takva disc1pl1na potcinjava pojedinca cilju. Zivot u dis-
cipliovanim zemljama jeftin.
Postoji, medutim, i drukcija disciplina. U orke-
stru, prva violia slusa dirigenta zato sto muzicaru
stalo da ~vode-?je bude debro isto koliko i dirigetu.
Redov kOJI skace stav mimo pravilu mari za
efikasnost vojske. Gotovo svakoj vojsci disciplina se
odrzava pomoeu straha i vojik zna da iti kaZjen
ako poslusa. kolska disciplina moze da bude orlke-
stralog tipa kad su nastavnici dobri, ali suvise cesto
vojnog ~ipa. Isto vaii i za domacinstvo. Sreean dom
kao k1 orkestar, i jemu se Ziva istoj vrsti tim-
skog duha. Nesreca dom kao kasama u kojoj se
upravlja mr:Zjom i disciplinom.
Cudna stvar sto domovi, koj.ima postoji disci-
plina koju karakterise timski duh, cesto tolerisu skolu
sa vojnickom discipliom. Nastavici tulku decake, i to
koji kod kuce ikad doijaju batie. Kakav po-
setilac sa k starije i mudrije plaete smatrao i ro-
ditelje ove zemlje imbecilima kad i da ekim
asim osovnim skolama malu decu cak i daas kai-
javaju za greske sablraju ili pravopisu. Kad hu-
mai roditelji protestuju protiv skolske disciplie uz
pomoc batina i odlaze zbog toga sud, zako veCii
slucajeva staje strau nastavika koji 1kaijava.
Roditelji sutra mogli da ukiu telesno kaznja-
vanje - kad i hteli. VeCia to, oCigledno, zeli. Sis-
tem im odgovara. discipliuje njihove decake i de-
vojCice. Detija mr:Znja se mudro usmerava nastav-
ika koji kazjava, roditelje koji ga uajmljuju
da radi taj prljavi posao. Ovim roditeljima odgovara
sistem, jer jima samima ikad i ilo dozvoljeo da
zive i vole. i su takode postali robovi grupe disci-
plie i, sirotai, mogu da zamisle slobodu.
Istia da kuci mora da postoji izvesa dis-
ciplia. , uglavom, tip discipline koji cuva poje-
dinaca prava svakog clana porodice. Na primer,
dozvoljavam svojoj kcerki Zoi da se igra mojom pisa-
com masinom. u srecoj porodici ova vrsta disciplie
obicno sama sebl vodi racuna. Zivot pri-
jatno davanje i uzimanje. Roditelji i deca su drugari,
saradnici.
U nesrecnom domu, disciplina se koristi ~ oru-
de mrznje, poslusnost postaje vrlina. Deca su svojina,
stvari koje se poseduju, moraju da sluze na cast
svojim vlasnicima. Smatram da roditelj koji najvise
brine da li Bili uci da cita i pise onaj koji oseca da
zbog nedostatka obrazovanja i postigao uspeh u
zivotu.
Roditelj koji sam sei i nepovoljno misljenje
Ye1-uje strog discipliu. Veseo gradski covek, sa za-
130 Aleksandar S. Nil
S/obodna deca Samerhila 131

lihom masih viceva, strogo ukoriti svog sia sto

da zahteva jedog spoljog g koji izudivati do-
prica izmetu. Majka koja i istioljublva udarice brotu i istinu. Disciplina tako postaje grana religije.
svoje dete zbog lagaja. Video sam jedom ekog co-
veka s lulom kako sia svog sia zbog puseja. Cuo Osnova razlika izmedu Samerhila i tipice skole
sam drugog kako, tukuCi svog dvaaestogodisjeg sia, tome sto mi Samerhilu verujemo licost de-
govori: Naucicu tebe da psujes, 1kopile d malo. teta. Zamo da Tomi, alko zeli da postane doktor,
Kad sam mu prigovorio, on glatko odgovori: Drugo dobrovoljo uciti da i poloZio prijemne ispite. Disci-
to kad psujem. On jos dete. pliovana skola ubedea da Tomi ikad iti
Stroga disciplia u kuCi uvek projekcija mrzje doktor ako bude i, ako se g bude
prema samom sei. Odrastao covek astojao da vrsio prHisak, i ako bude prisiljen da uci u pro-
stige savrsestvo u sopstveom zivotu, i_ uspeo da pisane sate.
ga dostige, i sad pokusava da ga d u svojoj deci, Dopustam da vecini slucajeva lakse odstraiti
sve to zato sto ne moze da voli. Sve to zbog toga sto disciplinu iz skole g iz kuce. U Samerhilu, kad sed-
se plasi zadovoljstva kao samog davola. Iz tog razloga mogodisnje dete postane socijalan proem, cela zajed-
, aravno, covek i izmislio davola - druskana koji ica izrazava svoje eodobravanje. Posto svako zeli dru-
uvek l raspolozen, koji voli zivot, veselje i stveo odobravaje, dete nauci da se s pristojo.
seks. Cilj savrsestva da se pokori davo, iz ovog Disciplia i potreba.
cilja proizlaze misticizam i iracioalizam, religija i as- U kuci, gde ima toliko drugih emocionalih cini-
ketizam. Iz ovoga takode sledi razapinjaje puti laca i ostalih okolosti, i sve tako lako. Iscrpea
krst, i to u obHku batina, seksualne apstiencije i im- domaCica, koja lkuva rucak, moze prema svom tvrdo-
potecije. glavom detetu da se ophodi sa drustvenim eodobrava
S pravom i se moglo re6i da stroga domaca dis- njem. moze i umomi otac, kad zatekne svoju
ciplina tezi kastraciji u njenom najsirem smislu, kastra- ovu leju izgafenu. Zelim da aglasim da se kuci,
ciji samog zivota. Nijedno poslusno dete moze i kojoj dete od pocetka uravnotezeno, javljaju
kad da postane slobodan muskarac ili zena. Nijedno uoicajeni zahtevi za disciplinom.
dete koje kaznjavano zbog masturbacije ne moze Pre ekoliko godia posetio sam svog prijatelja
ikad da bude u potpunosti orgasticki tt.
Vilhelma Rajha u (SAD). Njegov sin Piter imao
Rekao sam vec da roditelj zeli da dete postane tri godie. iz jezero ilo duboko. Rajh i
sto ili ona isu uspeli. Ali i samo to pi-
jegova zena jednostavno su rekli Piteru da treba
tanju: svaki roditelj istovremeno rese da jegovo da se priizava vodi. Posto i i odgajan mdnju,
dete doije vise od zivota nego sto on, roditelj, i poSto otuda imao povereja svoje roditelje, Piter
doblo. Bezivoti roditelji ne dozvoljavaju deci da budu se nije ni priizavao vodi. Roditelji su znali da nema
ziva. Takav se oditelj uvek preterano plasi buducosti. potrebe da brinu. Roditelji koji decu disciplinuju uz
Disciplina , misli , spasti jegovu decu. Isti nedo strah i autoritet ziveli i na toj obali jezera na ivici
statak po\'erenja u sopst\eno unutarnje i gi ga erava. Deca su tako navikla da im se laze da jedno-
132 Aleksandar S. Nil
stavno ne veruju kad im majka kaie da voda opasna.
Naprotiv, doijaju prkosnu zelju da idu do vode.
Disciplinovano dete izrazice mrznju prema auto-
ritetu na taj nacin sto uznemiravati roditelje. Zaista,
kad se dete suvise cesto lose ponasa, to vidljiv dokaz
nepravilnog postupka prema njemu. Prosecno dete pri-
hvata roditeljski glas znanja - ako postoji ljubav
kuci. Ako kuCi vlada mrznja, ono nista ne prihvata,
ili prihvata stvari na negativan nacin: destruktivno ,
drsko i neposteno.
Deca su mudra. Na ljubav odgovoriti ljubavlju,
mrznju mrznjom. Lako prihvatiti disciplinu tim-
skog tipa. tvrdim da pokvarenost nije nimalo vise
osnovi ljudske prirode nego sto osnovi prirode
zeca ili lava. Stavite psa na lanac, i dobar pas postaje
zao pas. Disciplinujte dete, i dobro, drustveno dete
postaje Ios, neiskren covek koji mrzi. Zalosno reci,
ali veCina ljudi sigurna da los decak hoce da bude
los. Oni veruju da dete, uz boziju pomoc ili uz po-
moc velikog stapa, stanju da se opredeli za to da
bude dobro. Ako to bude odilo, onda roditelji vra-
ski da se potrude da dete pati zbog svoje nepokor-
nosti.
Na neki nacin, duh stare skole simbolise sve sto
disciplina predstavlja. Upravitelj jedne velike skole za
decake rekao mi , ne tako davno, kad sam ga upitao
koju vrstu decaka ima: Vrstu koja napusta skolu bez
ideja i bez ideala. Prikljucili i se, kao topovsko meso,
ilo kom ratu, nikad ne i zastali da razmisle zbog
cega se vodi rat i zasto se bore.
Gotovo cetrdeset godina nisam udario dete. lpak,
lkao mlad nastavnik, upotrejavao sam kais odlucno i
bez razmisljanja. Sada vise nikad ne .udaram dete, jer
sam postao svestan opasnosti koje vrebaju zbog batina,
i sasvim sam svestan mrznje koja iza njih stoji.
Slobodna deca Samerhila 133
U Samerhilu sa decom postupamo kao sa sebl rav-
nima. Uglavnom, postujemo licnost i individualnost de-
teta, bas kao sto ismo postovali licnost i individual-
nost nekog odraslog, znajuCi da dete drukcije od
odraslog. Odrasli ne insistiraju na tome da ujka Bil
mora da poeisti tanjir, iako ne voli sargarepu, ili da
otac mora da opere ruke pre nego sto sedne za sto.
Stalno ispravljajuci decu, mi ih stavljamo inferioran
polozaj i vredamo njihovo urodeno dostojastvo. Sve
to pitaje relativnih vrednosti. Za ime boga, kakve
veze ima da li Tomi seda za sto neopranih ruku?
Deca podizana UZ pogresu vrstu discipline zive
jednu dozivotnu laz. Nikad se ne usuduju da budu
sto jesu. Postaju robovi ustaljenih, beskorisnih i
i maira. Bez pogovora prihvataju svoja glupava e
deljna odela, jer glavi izvor discipline strah od kri-
tike. Kaznjavanje od strane drugova igri ne sadrii
strah. No, kad odrastao coveJk kaijava, automatski se
javlja strah, jer odrastao covek veliki i jak, iza.
ziva strahopostovanje, sto najvaznije od svega,
simbol ili majke kojih se dete plasi.
Trideset osam godia sam gledao kako emila,
bezobraza deca, puna mrzje, postaju slobodna Sa-
merhilu. U svakom slucaju se odigrala postupa pro-
mena. Vremenom su ta razmazea deca postala srecna,
drustvena, iskrena i prijateljski nastrojena.
Buducnost covecanstva pociva na novim roditelji-
ma. Ako, svojim tiranskim autoritetom, deci budu
uistili zivotu snagu, i dalje cvetati krimial, rat
i beda. Ako budu nastavili koracima svojih disciplinski
nastrojenih roditelja, izguice ljubav sopstvene dece,
jer niko ne moze da voli ono cega se plasi.
Neuroza i roditeljslkom disciplinom, sto
krajnja suprotnost roditeljskoj ljubavi. Nije moguce
imati dobro covecanstvo ako se prema ljudima postupa
134 Aleksandar S. Nil
s m:dnjom, kainjavanjem i svesnim potiskivanjem. Je-
dii put put ljubavi. . . . . .
Sredina ljubavi, z roditel1ske discipline,
postarace se za vecinu nevolja detinj7~va. 1:0
~ st~
hocu da roditel}i shvate. Ako se JihovoJ dec1 pruf1
sredina puna ljubavi i podrske u kuci, d se zlo,
mrija i destruktivnost ikad pojaviti.
NAGRADE 1 AZNE
Opasost od agradivanja deteta i toliko velika
kao od kainjavanja, ali podrivaje detijeg duha
manje pimeto zahvaljujuci davanju pokloa. Sve u
svemu, agrade su tr i deluju egativno. Po-
nuditi agradu za ucinjeno delo ravno izjavi da delo
sebl nije ni vredno truda.
Nijedan umetik radi samo za vu agra
du. Jedna od umetikovih nagrada radost samog
stvaraja. $tavise, agrade pothrajuju ajgoru crtu u
sistemu konkurencije. Biti uspesni}i od drugog eoveka
predstavlja edostojan cilj.
Davaje pokloa lose psiholoski utice decu, jer
izaziva jihovu ljuomoru. Decakova etrpeljivost pre-
ma mladem bratu cesto datira od majcine primedbe:
Tvoj mali brat moze to l da uradi . od tebe.
u ocima deteta, majcina primedba predstavlja agradu
bratu zato sto bolji od g.
Kad uzmemo obzir prirodo detije interesova-
je za stvari, onda pocijemo da shvatamo opasost
koja preti i od agrada i od kazi. Nagradiv~je ~ kaZ
javanja teze da detetu nametnu interesovan1e .. Istis~o
iteresovaje , medutim, pokretacka saga c1tave l1c-
nosti, i potpuno st. Zu moguce Cetrnaestogodisja Mod mi cesto Z u basti, iako
izuditi, jer pa:Znja i svesti. Moguce iti usred-
Slobodna deca Samerhila 135
srede odlomak ispisa skolskoj tai, u isto
vreme iti zaiteresovan za gusare. lako moze da iznudi
painju, covek moze da izudi interesovanje. Nije-
da eovek me, recimo, moze aterati da skupljam
marke, niti mogu sebe da ateram da budem zai
teresovan za njih. ipak, i agrade i ~z upravo
astoje da iznude iteresovaje.
imam veliku bastu. Neka grupa malih decaka
i devojCica ila i mi od velike pomoci za vreme u
korova. Bilo i izvodljivo da im aredim da mi
pomognu u poslu, ali ta deca od osam, devet i deset
godia nisu formirala ikakvo svoje misljeje po-
trebl cupanja korova. jedostavo nisu za to zai
teresovana.
Prisao sam jednom grupi malih deeaka: Da li i
neko hteo da mi pomogne da ocistimo zemljiste od
korova?, upitao sam. Svi su odblli.
Upitao sam zasto. Odgovori su bili: suvise
dosadno; Neka izraste; IsuviSe sam zauzet ovim
ukrstenim recima; Mrzim vrtlarstvo ...
i cupanje korova takode dosadno. 1
volim da se pozabavim ukrsteim reeima. Da budem
sasvim praveda prema malrisanima, zasto i se jih
ticalo cupanje korova? basta. sam
s lkad vidim kako grasak dZiklja iz zemlje. ste-
dim v racunima za povrce. Ukratko, basta se
tice moje lice koristi. mogu da izudim deci
iteresovanje, kad i i poiklo u jima. Jedini
mogucan nacin i i da ih placam sat. Tada i
i i i ili ravnoj ozi: ih i zaiteresovan
za svoju bastu, i i ili zainteresovai da zarade
nesto v.
U koreu stvari, iteresovanje uvek egoistico.
izjavljuje da mrzi vrtlarstvo. Ali mrzi .
136 Aleksamlar S. Ni! Slobodna deca Samerhila 137

Ona korov, jer zeli da bude sa mnom. trenutno
sluzi njenom licnom interesu.
Nagrada treba pretezno da bude subjektivna: lic-
no zadovoljstvo obavljenim poslom. covek pri tom ne-
minovno pomislja na raznorazne neprijatne poslove na
svetu: kopanje uglja, uglavljivanje navrtke broj 50 u
zavrtanj broj 51, kopanje odvodnih kanala, sablranje
brojeva. . . Svet obiluje poslovima koji ne pobuduju
unutarnje interesovanje ili zadovoljstvo. Izgleda mi da
mi prilagodavamo i skole ovoj dosadi zivotu. Primo-
ravajuCi ucenike da usredsrede paznju na predmete
ikoji za njih nisu inteesantni, mi ih u stvari pripre-
mamo za pos]ove kojima nece uzivati.
Ako Meri uci i:itanje ili racun, to treba da bude
zbog njenog interesovanja za te predmete, zbog
novog icikla koji doblti za odlican uspeh, ili zato
sto njena majka na taj nacin iti zadovoljna.
Neka majka kazala svom sinu da kupiti
radio ako prestane da sisa palac. Kako nepravedan
taj unutarnji sukob koji se namece detetu! Sisanje
palca nesvesna radnja, izvan kontrole volje. Dete
moze da preduzme junacki, svestan napor da prekinc
sa tom navikom, ali , kao i prinudni masturbator,
stalno dozivljavati poraz i tako povecavati svoje breme
krivice i nesrece.
Roditeljski strah od buducnosti opasan kad
se ispoljava koz predloge koji su iski podmiCivanju:
Sreco, kad nacis da citas, tata ti kupiti totinet.
Ovaj nacin vodi sprernnom prihvatanju nase poblepne
civilizacije koja tezi ka profitu. Dago mi sto mog
da kazem da sam video vise od jednog deteta koje
pretpostavlja ncismenost nekom istavom, novom
biciklu.
Varijanta ovog oika podmiCivanja izjava koja
tczi da gane detinja osecanja: Mama iti vrlo ne-
srecna ako uspehu uvek budes medu poslednjima u
razredu. metoda podmiCivanja zaobllaze prirodna
interesovanja deteta.
Gajim podjednako jaka osecan]a povodom angaZ<>
vanja dece da obavljaju poslove odraslih. Ako zelimo
da dete radi za nas, onda treba da mu platimo prema nje-
govim sposobnostima. Nijedno dete ne zeli da mi nosi
cigle samo zato sto sam odlucio da popravim razruseni
zid. Ali ako mu budem ponudio nekoliko novciea
kolicima punim cigala, decak mozda rado hteti da
mi pomogne, jer sam tom slucaju pridoblo njegov
licni interes. Ne svida mi se, medutim, ideja da deeiji
nedeljni dzeparac zavisi od obavljanja izvesnih poslova.
Roditelji treba da daju i da pri tom ne teze da doblju
nesto zauzvrat.
Kaznjavanje nikad ne moze pravicno da se spro-
vede, jer nijedan covek ne moze da bude pravedan.
Pravda podrazumeva potpuno razumevanje. Sudije nisu
nista moralnije od dubretara, niti imaju manje predra-
suda od njih. Sudiji, koji okoreli konzervativac i
militarist, ilo i tesko da bude pravedan prema pro-
tivniku militarizma koji uhapsen zbog skandiranja
Dole vojska!
Svesno ili nesvesno, nastavnik koji okrutan pre-
ma detetu koje poeinilo neki seksualni prekraj, go-
tovo sigurno gaji duboko osecanje krivice prema seksu.
U sudnici, sudija sa nesvesnim homoseksualnim sklono-
stima i, verovatno, vrlo strog pri izricanju presude
zatvoreniku koji optZen zbog homoseksualnosti.
Ne mozemo da budemo pravicni, jer ne poznajemo
sebe i ne prepoznajemo nase sopstvene potisnute zelje.
Odrastao eovek moze nikad da vaspitava izvan i
iznad sopstvenih kompleksa. smo sami vezani po-
tisnutim strahovima, onda ni sopstveiiu decu ne -
 138 A/eksamlar S. Nil Slobodna deca Samerhila 139

zemo da uc1mo slobodom. SYe sto ciimo jeste to
da decu prebacujc1no sopstvee komplekse.
Ako pokusamo da razumemo sebe, uvidecemo da
m tesko da kazimo dete kome iskaljujemo
bes m drugom. Iz iskustva zam da nastpe gneva, ali oni iti kratkog veka i neee
kazjavaje tr. Nikad ka:Zjavam dete, iti voditi ka neurozi.
sam ikad iskuseju da to uciim.
Kazna uvek Cin nzrznje. U ciu kz\:, a
st111ik ili roditelj mrzi dete, dete to shvata. Ocigled-
o k ili z ljubav, koje istuceo dete ispoljava
prema roditelju, isu prava ljubav. Istuceo dete
stvari oseca mrzju koju mora da prikrije da se
osecalo krivim, jer batie su ga odvukle u mastaje:
Zeli da otac padne rtav! Fantazija odmah iza-
ziva krivicu: Pof.eleo s da otac umre! Kakav
sam gresnik! 1 tako k, uz prividu ezost,
gura dete ka oeevom krilu. Ali duoko jemu, mr:lja
vec tu - i tu i ostati.
Sto jos gore, kaza uvek stvara zacarani krug.
Batine su stvari iskaljea mrzja, svalke batine
moraju detetu da izazovu sve v i v mr:lnj.
Posto se njegova v mr:lja ispoljava jos go-
rem ponasanj, batie se jos viSe koriste. Ova druga
runda batia blra dodatu mrzju kod deteta. Rezul-
tat nevaspitao, mrzovoljo, destruktivno dete koje
sve mrzi, i koje toliko oguglalo na kaznjavanje, da
v gresi kako i izazvalo nek vrstu emotivnog re-
agovanja od strae roditelja. Cak odgovarati i
emotivno reagovaje puno mr:lnje, kad vec emo-
cija ljubavi. 1 tako, dete tuku, ono se kaje. Ali, sle-
deceg jutra, ono v zapoeinje sa istim starim
krugom ...
Koliiko sam imao prilik da zapazim, po-
trebe ka:Znjavati uravnotezeno dete koje i ne prolazi
kroz ovaj krug mrzje. Njega nikad ne kazjavaju, i
nema potreb da se lose ponasa. Ono nema razloga
ni da lafe ili da lomi stvari. Njegovo telo se ne smatra
poganim ili zlim. Ono nema potrebe da se buni protiv
atoriteta, 1li da se i roditelja. Ono oicno imati
lstina tesko odrediti sta jeste, sta nije kazna.
Jednog d~ neki deeak pozajmio od mene najbolju
testeru. Stradan sam na5ao kako lezi na kisi. Rekao
sam da mu neeu vise pozajmljivati testeru. nije
ila lkazna, jer kafnjavanje vek ukljueuje notu moral-
nosti. sto testera bila ostavljena na kibl. ilo
Iose nju, ali taj cin sAm sebl nije i nemora-
lan. VaZo da dete nauCi da ne mofe od nekog da
pozajmi alat i da ga pokvari, ili da unisti neciju _svo-
jinu Hi Henost. Za dete lose da se dopusti da
radi sta hoee tud racun. stvara razmafeno dete,
razmafeno dete los graltanin.
Kazna u veeini domova kazna zog nepos1usno-
sti. 1 u skolama se, takoc1e, na neposlSnost i na ezo
brazluk gleda kao na grozne prestupe. d sam ~
mlad nastavnik i imao oblcaj da tueem decu, sto
ve6ini nastavnika u Britaniji ilo dozvoljeno, uvek sam
se najvise ljutio na deCake koji me nisu slusali.
malo dostojanstvo ivalo povrec1eno. Bio sam Ia!ni
g cionice, baS kao sto tata lafni g u kuci. aZ
njavati zog neposlusnosti znaCi. identifilkovati se .sa
svemogucem bogom: neces imati druge bogove osini
!
Kasnije, kad sam predavao u Nemackoj i Austrij~:
vek sam se oseeao postidenim kad i me tamoSnJI
nastavnici pitali da li se Britaniji koristi f.izicko
kZnjavanje ucenika. U Nemackoj, nastavnik koji udari
ucenika iva optufen za fizicki napad i oicno bude
140 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 141

ki. Batie i si britaskim skolama su d " ovo vise boli nego tebe - nije toliko lai, koliko
od asih ajveCih sramota. poboina samoobmana.
Sa svojom teorijom stapa, mudri Solomo covek mora da zapamti da religija i moralnost
vise zla g sto su jegove izreke doele dobra. Cine kaznjavanje kvazi-pivlacnom institucijom, jer ka-
Nijeda covek lkoji raspolaze izvesom moci samopo- za umiruje savest. Platio sam ceh! - kaie gresnik.
smatraja i mogao da tuce dete iti da to pozeli. Govoriti da kaza izaziva uvek psihicko oste-
Da poovim: batie detetu ulivaju strah samo ceje, znaCi izbegavati sustinu pitaja, jer mi ne znamo
onda kada su povezane sa moralnom predstavom, sa kakvu reakciju kaznjavaje izazvati kod licosti
predstavom pogresnom. Kada i mi eki magup kasijim godinama. Mnogi ekshiblcioisti, uhapsei
zbacio sesir grumeom zemlje, ga uhvatio i prile- zbog epristojnog razgolicavaja, zrtve su raog kaf-
pio m cusku, taj decak i moju reakciju smatrao pri- javanja zbog detijastih seksualih avika. . .
rodom. Decakovoj dusi i ila t ikakva steta. Da kazjavaje ikad ima uspeha, mogao 1 se 1
Medutim, ako ih otisao do upravitelja jegove skole eki argumet jegovu korist. lstina, kaza ~oze ~
i zahtevao kazu za prestupika, strah koji i i us- ihiblra posredstvom straha, kao sto vam moze reCi
lovlje kaznom pokazao i se vrlo losim dete. Doga- svaki vsi vojnik. Ako roditelj zadovolja detetom
daj i odmah postao stvar morala i kaze. Dete i se ciji duh potpuno slomlje strahom, d za takvog
osecalo kao da pocinilo zloCi. roditelja kaznjavanje uspesan nacin postupanja.
Sledecu scenu laiko zamisliti! stojim sa at Cesto sam se pitao zbog cega roditelji, koji su
njavim sesirom. Upravitelj skole sedi i ubltacim pogle- i agi, tolerisu Slkole koje su okrute prema ji
dom fiksira decaka. Decak stoji pognute glave. Zapre- hovoj deci? i su, izgleda, prvestveo zainteresovani
pasce dostojastvom svojih tuzilaca. JureCi ga iz za to da jihova deca steku solido obrazovanje. Pri
ulicu, sam mu i rava. Nisam imao ikakvog do- tom, naravo, previdaju da astavnik koji kaijava
stojastva, posto mi sesir i smaknut. Decak uceike stvari izuduje jihovo iteresovaje, ali to
auCio eophodu zivotnu lekciju - lekciju da se iteresovaje poCiva kazi, zblrovima ispi-
covek, ako ga udaris, razjariti i uzvratice ti udarac. saim skolskoj tai. U stvari, veCia asih ajbo
Kazna ikakve veze sa vatreim tempera- ljih uceika i studenata kasije t osredjost. Nji-
metom. Kazna hlada i nepristrasna. z vi- hovo iteresovanje da dobro produ poteklo uglavom
soko morala. z jasno stavlja do znanja da slu.Zi iz roditeljskog pritiska, sami isu imali dovoljo
za dobro prestupika. (U slucaju kapitalne kazne, stvarnog iteresovanja za odredeni predmet.
sluii za dobro drustva.) Kazna i ikome se covek Strah od nastavnika i strah od kazi koje oni dele
idetifikuje s bogom i odlucuje moraloj osudi. uticu odnos izmedu roditelja i deteta. , simbo-
Mnogi sprovode ideju da, posto bog agraduje i licki, svaki odrastao covek detiji otac ili majka, i
kazjava, i i treba da nagradju i kaznjavaju svoju svaki put kad astavnik kazjava, dete stice strah i
decu. Oni pri tom iskreo zcle da budu pravedi i ce- mrzju prema odraslom iza tog simbola, dakle mrznju
sto sebe ubeduju da kaznjavaju dete za njegovo dobro. prema ili majci. pomisao koja uznemirava.
142 Aleksandar S. N il

Iako deca nisu svesna tog oseeanja, s se da s III

cuo jednog trinaestogodisnjeg deeaka kako kaie: Po-
slednji upravitelj cesto tukao, nije i jasno SEKS
zasto su otac i k drfali u toj skoli. Znali su
da vrlo okrutan, a1i nista nisu preduzimali.
Kazna koja ima oilk pridike cak opasnija i
od icevanja. Kako samo takve pridike mogu da budu
grozne! Zar nisi znao da postupas pogresno? lia
nje glavo, uz jecanje. K.Zi da ti tao sto si to
" 1
UC1'DIO.
vezba za praznoslovce i hipokrite, kaznjavan.ie
u oliku p:ri:idike nema premca. Jos gore moliti se za
gresnu detinju dusu u njegovom prisustvu. , za-
pravo, neoprostivo, jer takav cin neminovno izaziva ose- STAVOVI PREMA SEKSU
caj krivice kod deteta.
Drugi oik kainjavanja - ne fizicki, ali isto tako Nikad isam imao ucenika koji dosao u Samer-
stetan detinji razvoj - jeste zvocanje. Koliko sam hil sa zdravim stavom prema seksualnosti i telesnim
puta cuo majku koja bogovetni dan zvoca svojoj funkcijama. Potomci savremeih roditelja, kojlia
desetogodisnjoj ikcerki: N da ides sunce, zla- recena istia tome odakle dolaze , imaju uglav-
to ... Najdraza, li te idi dalje od pruge ... Ne, lju- o isti prikrive stav prema seksu kao deca verskih
bavi, ne ozes danas da ides u z, opasno ces na- fanatika. Najteii zadatak roditelja i astavnika da
zepsti! ... Zvocanje sigurno nije znak ljubavi, vec zak pronadu novu orijentaciju prema se!k.su.
ajcinog straha koji prikiva nesvesnu rznju. Tako malo znamo uzrocima seksualnog tabua
Zeleo ih da svi poklonici ka:Znjavanja ogu da da mozemo samo da nagadamo jegovom poreklu.
vide i svare jedan izvaredan francuski film, koji doea- Za n nije od eposrednog znacaja razlog postojanja
rava pricu iz zivota jedne varalice. Kad varalica i seksualog tabua. Cijenica da seksualni tabu postoji
decak, kaznjen za k nedelo zabrano da pisu , pak, od velikog znacaja za coveka kome povereo
stvuje nedeljoj veceri koja se, igrom slueaja, sastojala lecenje dece sa potisuti zeljama.
od otrovnih pecurki. Kasnije, dok posatrao kako Mi odrasli smo jos u povoju iskvarei i nikad se
iznose rtvacke sanduke sa posmrtnim ostacia nje- n osloboditi u stvarima seksa. Svesno, i oze
gove porodice, zaJkljucio da se isplati iti dobar. mo da budemo slobodni, cak z da budeo i
rl i s poukom koju ne mogu da clanovi drustva za seksualno vaspitanje dece. Bojim se
shvate gi roditelji koji kafjavaju svoju decu. da, nesvesno, u velikoj meri ostajeo ono sto od
nas stvorilo kondicioniranje u detinjstvu: ljudi koji
mrze seks i ga se.
144 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 145

Sasvim sam spreman da poverujem da moj ne-
svesni stav prema seksu stvari kalvinisticki stav koji
mi prvim godinama zivota usadilo skotsko selo.
Mozda za odrasle i nema spasa, ali postoje svi izgledi
za spas dece, ukoko im ne nametnemo grozne ideje
seksu koje su nama samima ile nametnute.
Dete rano zivotu nauci da seksualni greh ve-
liki greh. Roditelji, bez izuzetka, najstrozije kainjavaju
decu zbog ogresenja polni moral. Upravo su ljudi
koji prebacuju Frojdu da U svemu vidi seks oni koji
pricaju masne viceve, slusaju masne viceve i smeju se
masnim vicevima. Svaki muskarac koji i vojsci
zna da vojnicki jezik - jezik seksa. Gotovo svako voli
da nedeljnim novinama cita socne izvestaje sluca-
jevima razvoda i sekualnim zlocinima, veCina mus-
karaca prica suprugama viceve koje klubovima votu. Deci koja ne osecaju krivicu vezi sa seksom
i barovima.
Nase uzivanje masnim vicevima potpunosti
potice od nezdravog vaspitanja koje smo imali po-
gledu seksa. Do interesovanja za seksualne pikanterije
dolazi zbog potiskivanja. Kako kaze Frojd, vic isteruje
macku iz dzaka. Kad odrastao covek osuduje seksualno
interesovanje deteta, onda to pretvornost i prazno-
slovlje. Osudivanje projekcija, bacanje lkrivice na
druge. Roditelji strogo kaznjavaju za seksualne prekr-
saje zato StO SU zivotno, iako nezdra\'O, sami zaintere-
sovani za njih.
Zasto raspinjanje puti na krst tako popularno?
Pobozni ljudi veruju da put vuce coveka propast. Telo
se naziva pokvarenim posto coveka navodi na zlo. I up-
ravo mrznja prema telu dovodi do toga da porodaj po-
staje predmet razgovora negde mracnim budzacima,
ugladcn<i koverz<icija plast za proste cinjenice sva-
kodnevnog zivota.
Frojd seksu video najvecu silu ljudskom
ponasanju. Sa tim mora da se slozi svaki posten pos-
matrac. Ali moralno vaspitanje preuvelicalo znacaj
seksa. Prva majcina opomena, do koje dolazi kad dete
dodirne svoj polni organ, cini selks najcudesnijom i
najtajanstvenijom stvari na svetu. Uciniti voee zabra-
njenim znaCi stvoriti od njega nesto ugodno i prima-
mljivo.
Seksualni tabu osnovno zlo svesnom potiski-
vanju kod dece. Rec seks ne svodim na genitalni
seks. Dete koje sisa verovatno se oseca nesrecnim ako
se njegovoj majci ne dopada ilo koji deo sopstvenog
tela, ili ako ona remeti njegovo zagovoljstvo Zivanjd
sopstvenom telu.
Seks osnova svih negativnih stavova prema Zi-
nikad nisu potrebni religija ili misticizam ilo koje
vrste. BuduCi da se seks smatra velikim grehom, deca,
koja se prilicnoj meri osecaju slobodnom od straha
ili stida vezi sa selksom, ne traze nikakvog g koga
mogu da mole za oprostaj ili milosrde, i to zato sto se
osecaju kivom.
Kad sam imao sest godina, moja sestra i otkrili
smo genitalije i, prirodno, igrali se njima. Kad nas
zatekla majka, doblli smo dobre batine, mene su
zakljucali i satima driali mracnoj sobl, da i me po-
tom naterali da klecim i molim oprostaj od boga.
Potrebne su mi ile decenije da prevladam taj
rani sok, ponekad se odista pitam da li sam se
potpunosti otrgao od njega.
Koliko danas odraslih ljudi koji su imali slicno
iskustvo? Koliko danasnje dece cija se citava pri-
rodna ljubav prema zivotu menja mrznju i agresiv-
nost zbog takvog postupanja? Malisanima se kazuje da
 Aleksandm S. Nil
146
dodirivanje genitalija rdavo ili gresno i da pri-
rodno kretanje crevima odvratno.
Svako dete koje pati od svesnog seksualnog potis-
kivanja ima stomak krut kao daska. Posmatra_jte ~ako
dise dete sa potisnutim zeljama i d pogledajte d1vnu
gracioznost sa kojom dise kakvo mace. Nijedna zivoti-
nja nema krut stomak, niti se oseca nelagodno u po-
gledu seksa ili vrsenja nuzde.
U svojoj pozatoj knjizi Aaliza karaktera Vil-
helm Rajh* ukazao to da moralizatorsko vaspita-
je ne samo sto izvitoperava misaoni proces, ve~ u~ic~
i strukturu samog tela, tako da krutost drzanJa 1
stezanje karlice bukvalno stvaraju oklop oko njega. Sla-
zem se sa Rajhom. Tokom mogih godina rada sa raz-
nolikom decom Samerhilu, uoCio sam da mladi - ka-
da im strah i ukrutio muskulaturu - setaju, trce,
skacu i igraju se sa izvanredom graciozoscu.
sta onda mozemo da ucinimo da ismo sprecili
sveso seksualo potiskivaje kod dece? , recimo,
* Vilhelm Rajh (1897-1957), _jedan od ~ajomilJenijih
ucenika i saradnika Sigmunda Frojda. I~rao V?decu \llo-
gu diskusijama i seminarima becke s~?le ps1l_l?anal1z~.
dvadesetih godina ovog veka. Zbog vlast1t1h gled1sta, raz1-
sao se sa Frojdom i iskljucen iz medun~rodn~~ ud~
zenja psihoanaliticara (1934): B~zeci od nac:1zf!Ia. z1veo
neko vreme Evropi, zat1m (1~~9) em1g;1rao . ~~. sualnu igru koju smo se moja mlada sestra i
U Mejnu razvio i praksi ~~im~DJlVa? svoju najvazju
teoriju - orgonsku: Zbog ?_d1~ da. iza<~~ pr~d sud da
odgovarao za svoja neob1cna naucna ist~az1y~ja, o~uden
na dve godine zatvora i umro kz~ pre isteka
kazne. ProucavajuCi orgazmicki refleks ko_d co1.:ek~, k~o
prvi asistent Sigmunda Frojda, Rajh dopnneo otknvanju
uzroka straha od slobode, istine i ljubavi kod savremenog
coveka. Najvaznija dela: Funkcija org~ma .(1927), ."'Sek-
sllalna revolucija (1930), Masovna. ps1holog1ja fas1zma
(1933), Analiza karaktera (1933). (pnm. v.)
Slobodna deca Samerhila 147
detetu se od najranijih dana mora dati potpuna slo-
boda da dodiruje ilo koji i svaki deo svog tela.
Jedan moj prijatelj, psiholog, morao svom cet-
vorogodisnjem sinu da ka:le ovo: , ne smes da
se igras svojom pisom kad se nalazis izvan kuce, medu
epozatim svetom, jer ljudi smatraju da to ru:Zno.
Smes to da Cinis samo kod kuce i basti.
Prijatelj i smo razgovarali tome i slozili se
da nemoguce odbraiti dete od ljudi koji su protiv
zivota i koji mrze seks. Jedina uteha tome sto
dete, ako njegovi roditelji iskreno veruju zivot, uglav-
om prihvatiti njihove norme i verovatno odbaciti cis-
tuso spoljnog sveta. No, svejedno, sama cinjenica da
petogodisnje dete saznaje da ne moze da se kupa u
moru bez gacica dovoljna da u njemu stvori neku
vrstu malog seksualnog nepoverenja.
Mnogi roditelji danas ne brane masturbaciju. Oni
osecaju da to prirodna pojava i znaju za opasnost
koja preti od njenog svesnog potiskivanja. Odlico. Fino.
Ali, neki od ovil1 prosveceih ljudi saplicu se pri sle-
decem koraku. Neki nemaju nista protiv kad se ji
hovi sinciCi upustaju u seksualnu igru sa drugim deca-
cicima, ali se ukipe od straha kad se ona odigrava iz
medu malog decaka i male devojcice.
Da moja dobroamema majka ignorisala sek-
upustali, asi izgledi da odrastemo sa neka!kvim zdra-
vim stavom prema seksu li i sasvim dobri.
Pitam se koliko slucajeva impotencije i frigidnosti
odraslih potice od prvog mesanja sa strae hetero-
seksuali odnos ranom detinjstvu? Pitam se koliko
slucajeva homoseksualnosti potice od tolerisanja homo-
seksualne i zabrajivaja heteroseksuale igre?
148 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 149

Veruje da heteroseksuala igra detijstvu Proalazak sredstava za sprecavaje zaceca r.

predstavlja carski drum do zdravog, uravotezeog pol- dugoroeije posatrao, dovesti do v seksuale mo-
og zivota odraslih. Kada su deca lisea oralizator ralosti, buduci da strah od posledica ozda ajizra
skog vaspitaja pogledu seksa, ulaze doba zeiji cinilac toj oralosti. Da i ila slobodna,
zdrave adolescencije, ne u doba proiskuiteta. ljubav r da se oseca zd.
Ne z i za d ozilja argumet protiv Oladia daas i l prilika da vodi ljubav
ljubavog zivota mladih. Gotovo svaki argumet - re- pravom sislu reci. Roditelji dozvoljavaju sio
ligiozi, morali, pristrasi, aritrarni, pornografski - vima i kcerkaa da zive grehu, kako to oni nazi-
- zasiva se potisutoj eociji ili rzji prema vaju, tako mladi ljubavnici moraju da se salaze
zivotu. Nijeda daje odgovor pitaje zasto u vlazi sumama, u parkovima i automoilia. 1 tako
priroda usadila coveka sz se!ksuali istikt, ako se sve zaverilo protJiv n01se omladine. OkoLosti se pri-
omladii treba zabraiti da se za i povodi, izuze\1 siljavaju da ono sto i trebalo da bude lepo i radosno
ako stariji clanovi drustva daju dozvolu za to. pretva:ra .nesto mracno 1 gresno, u pohotljive pogle-
Neki od tih starijih iaju deoice kopaijama koje de iz prikrajka i stidljivo 1kikotaje.
prikazuju seksepile filmove, ili ki koje Tabui i strahovi koji su uobHcili seksualo poa
prodaju raze vrste kozetickih preparata cija svrha sanje su i isti tabui i strahovi koji stvaraju perverzne
da devojke ucie pozeljiji i k, ili tipove sto parkovima siluju i dave male devojcice,
kompaijaa koje objavljuju casopise sa sadistickim i1i Jevreje i r.
slikaa i tekstovima ocoji za citaoce imaju magetsku
Seksuala zabraa vezuje seks za porodicu. Za-
privlacost.
braa asturbacije prisiljava dete da se zaiteresuje
Z
da poli zivot adolesceata danas i prak- za roditelje. Svaki put kad majka sljepe dete ru-
tica. No, isljeje da predstavlja pravi fici zato sto dodiruje svoje geitalije, deciji seksualni
put do zdrave sutrasjice. g da napisem, ali ako g dospeva kostelaciju sa k, skriveni
ih adolesceti uceicia Sarnerhila odobrio da spa- stav r i doblja oik z i gadeja, ljubavi
vaju zajedo, vlasti i zatvorile u skolu. Razrnis- i rz. U sld d cveta potiskivaje. Ono
ljarn dalekoj sutrasjici, kada drustvo uoeiti ko- dopriosi oeuvanju autoriteta odraslih, ali cenu
Hko seksualo potiskivaje s. obllja neuroze.
Ne ocekujern da svaki uceik Sarnerhila bude li- Kada se selksualno nagonu dozvolilo da prede
se euroze, jer ko ds drustvu rnoze da bu- bastenski zid koji ga odvaja od ladica ili devojke iz
de slobodan od kopleksa? se adarn jestc susedstva, to i l s doaCi autoritet; spone
da , za geeracije koje dolaze, ovaj pocetaik osloba- sa i k oslaile i dete se, u eocionat
daja od vestackih seksualih tabua krajjoj liiji no sislu, autoatski otrglo od porodice. ZvuCi ap-
dovesti do stvaraja sveta k caruje ljubav r surdno, ali te spone predstavljaju neophodan stub po-
zivotu. clrske autoritativnoj drzavi, isto onako kao sto pro-
150 Aleksandar S. Nil
stitucija svojevremeno ila neophodan zastitnik mo-
rala dobrih devojaka iz dobrih kuca. Ukinite seksualno
potis~ivanje, i omladina se nepovratno otrgnuti
autoritetu.
Ocevi i majke cine ono sto su sa njima cinili nji-
hovi roditelji: odgajaju postenu, cednu decu, pri tom
na prigodan nacin zaboravljaju potajne seksualne igre
i pornografske price sopstvenog detinjstva, kao i ogor-
ceni bunt protiv svojih roditelja 'koji su morali da
potiskuju. Oni ne uvidaju da svojoj deci stvaraju isto
osecanje krivice zbog koga su pre mnogo i mnogo go-
dina i sami lose spavali.
Oziljna neuroza kod coveka poeinje sa najrani-
jom genitalnom zabranom: ne dodiruj! u kasnijem zi-
votu, impotencija, frigidnost i anksioznost poticu od
prvoitnog vezivanja ili sklanjanja ruku od genitalija,
oicno uz cusku. Dete kome se dopusta da dodiruje
genitalije ima sve izgJede da odraste sa iskrenim, sre-
com ispunjenim stavom prema seksu. Seksualna igra
male dece prirodna, zdrava radnja zbog koje se ne
treba mrstiti. Naprotiv, treba podsticati kao uvod
zdravu adolescenciju i zrelo doba. Roditelji koji ne
znaju da im se deca igraju seksualnih igara mrac-
nim budzacima su poput nojeva koji dr:le glavu u pes-
lku. Ova vrsta potajne igre stvara krivicu koja opstaje
i kasnijem zivotu. Kad ta ista deca postanu roditelji,
njihovo osecanje krivice se oicno odaje time sto ne
dozvoljavaju seksualnu igru. Jedina razumna stvar koju
treba uCiniti jeste da se seksualna igra izvede na svet-
lost dana. U svetu i ilo daleko manje seksualnih zlo-
cina kada i polna igra ila prihvacena kao nesto nor-
malno. Upravo to sto moralni roditelji ne zele nisu, ne skupove raznolikih karakteristika. Najpoznatiji
se ne usuduju da vide, to jest da su seksualni zloeini
i seksualna abnormalnost ilo koje vrste neposredan
rezultat neodobravanja seksa ranom detinjstvu.
Slobod11a deca Samerlzila 151
---------------------- --------
cuveni autoritet Malinovski* ukazao na to da
medu stanovnicima Trobrijana** nije ilo homoseksua-
laca sve dok zaprepasceni misionari nisu razdvojili mla-
dice i devojlke u odvojene skupne kolie. Trobrijanci
nisu znali ni za silovanje ni za seksualne zlo6ine. Zasto?
Zato sto kod male dece nije ilo seksualnog potiski-
vanja.
Pitanje koje se danas namece glasi: da li zelimo
da nasa deca budu kao mi? Ako tako, hoce li u
drustvu i dalje iti silovanja, seksualnih zloeina, ne-
srecnih brakova i neuroticne dece? Ukoliko odgovor
na prvo pitanje pozitivan, onda se i na drugo mora dati
isti odgovor. odgovora su uvod u atomsko uniSte
nje, zato sto kao uslov pretpostavljaju nastavljanje
mrznje i izrazavanje te rnrznje u ratovima.
Pitam roditelje - moraliste: da li cete iti mnogo
zabrinuti zbog seksualne igre svoje dece kad p<>Cnu da
padaju atomske bombe? Da li devicanstvo vasih
1kcerki imati mnogo :tnacaja kad zivot postane nemoguc
zbog atomskih pecurki? Kad vam sinovi budu regru-
. tovani za veliku smrt, hocete li se jos uvek dr:lati
svoje male kapelske vere u svesno potiskivanje svega
sto u detinjstvu valjalo? Da li g, kome se sa
takvim svetogrdem molite, tada spasti vas fivot i zivote
vase dece?
Neki od vas mozda odgovoriti da ovaj zivot
samo poeetak, da na onom svetu nece iti mrznje, rata
* Bronislav Malinovski (1884-1942), porek1om Poljak,
glavni zatocnik funkcionalizma antropologiji - pravca
koji kulturama pre svega uocava sisteme koji funkcio-
delu Argonauti zapadnog Pacifika (BIGZ, Bgd, 1979),
kojem obradio rezultate proucavanja zitelja Trobrijana.
** Trobrijanska ostrva nalaze se istocno od No\e
Gvineje. (prim. prev.).
152 Aleksandar S. Nil S/obodna deca Samerhila 153

i seksa. U tom slucaju zatvorite ovu knjigu, jer medu sturbacije detinjstvu i zog proterivanja seksualnih
nama nema kontakta. igara udvoje rupe i budzake. U svakoj porodici po-
Sto se mene tice, vecni zivot san, jedan razum- stoji potajna seiksualna igra, upravo zbog potajnosti
ljiv san, jer covek nije uspeo prakticno ni u cemu, i osecanja krivice u vezi sa njom dola2Ji do mnogih fik-
izuzev u mehaniokim pronalascima. No, taj san ne zado- sacija na bracu i sestre, koje traju celog zivota i one-
voljava. zelim da vidim nebo na zemlji, ne u oa mogucavaju bracnu srecu. Kada seksuala igra iz-
cima. Upravo pateticno to sto vecina ljudi zeli istu medu brata i sestre, petogodisjaka, l prihvacena
stvar. Oni zele, ali nemaju volje da dosegnu, jer im kao priroda, se kasije slobodo usmerili ka
volju izvitoperio prvi samar, prvi seksualni tabu. seksualom objektu izvan porodice.
Roditelj ne moze da sedi na triblnama, da bude Ekstremi oici seksualne mrznje mogu se videti
neutralan. On moze da ira izmedu tajnog i krivicom sadizmu. Nijedan muskarac Ciji seksuali zivot
opterecenog seksa sa jedne, i otvorenog, zdravog, srec- dobar uopste mogao da muci neku zivotinju ili
nog seksa sa druge strane. Ako se roditelji opredele za ljudsko , ili da bude za zatvore. Nijedna seksualno
vafece moralne norme, onda ne smeju da se zale na zadovolja z osudivala majku 1kopileta.
bedu drustva u kome seks postao perverzija, jer ono Naravno, ovim se izlazem sledecoj optuz: Ovaj
ishodiste takvog moralnog kodeksa. Roditelji, zatim, covek opterecen seksom. Seks nije sve u zivotu.
ne smeju da mrze rat, jer se u ratu iskazuje samomrz- Postoji jos prijateljstvo, rad, radost i tuga. Zasto
nja koju oni prenose na svoju decu. Covecanstvo bas seks?
bolesno, emocionalno bolesno, bolesno upravo zbog Evo mog odgovora: seks omogucava najvece zado-
osecanja krivice i anksioznosti stecenih u detinjstvu. voljstvo u zivotu. Seks sa ljubavlju predstavlja vrhun-
Emocionalna bolestina prodrla sve pore naseg ski oik ekstaze zato sto vrhunski oik kako da-
drustva. vanja tako i primanja. ipak, seks ocigledo omra-
Kad Zoe iala sest godina, prisla mi jednom ze; da nije tako, nijedna majlka ne bi zabrajivala
i rekla: Vili i naj\'eci kurac medu malom decom, masturbaciju, niti ijedan otac zabranjivao polni Zi-
ali gospoda (posetilac) kaze da nepristojno reci vot izva konvencionalnog braka. U protivnom, dvo-
'kurac'. Odah sam uzvatio da to nije nepristojno. ranama za vodvilje pljustali skaredni vicevi, iti
U sei sam proklijao ovu zenu sto takva neznalica i ljudi gublli vreme gledajuci ljubavne filmove i cita-
i sto nema siine cla sl1vati decu. Mogao ih da podne- juci ljubavne price, vec i primenjivali ljubav u praksi.
sem propagandu kad politici ili manirima, ali Cinjenica da svako\ filmu ima ljubavnih scena
zestoko uzva<.'a ud<:!cc kad ilo ko napadne dete, dokazuje da seks najvazniji cinilac zivotu. Intereso-
stvarajuci njemu osecanje krivice pogledu seksa. 'nje za ove filmove uglavnom neuroticne prirode.
Citav s sta\' prema seksu, nase cerekanje interesovanje seksualno frustriranih ljudi koji osecaju
dvoranama za \ izvodenja vodvilja zvrljanje ne- seksualnu krivicu. Nesposobni da normalno vole zbog te
pristojnih rcci ziclo\ima javnih klozeta, poticu od seksualne krivice, oni hitaju na fi.lmske p[ojekcije koje
osecnnj;i krivice Llo kojcg dolazi zbog potiskivanja ma- ljubav predstavljaju kao nesto romanticno, caik: !.
154 Aleksa11dar S. Nil
Ljudi sa potisnutim seksualnim osecanjima posrednim
putem izivljavaju svoje interesovanje za seks. Nijednom
muskarcu ili zeni Ciji se ljubavni zivot odlikuje puno-
com nije stalo do toga da ide dvaput nedeljno io
skop zbog bezvrednih filmova koji su samo imitacija
stvarnog Zivota.
Ista stYar i sa popularnim romanima. Njihova
tema ili seks ili zloein, oicno kominacija tog
dvoga. Knjiga Prohujalo sa vihorom, vrlo popularan
roman, nije ila toliko omiljena zbog svog miljea -
- ropstva i tragedije gradanskog rata - vec zato sto
njena radnja usredsredena na zamornu, egocenticnu
devojku i njene ljubavne veze.
Modni zurnali, kozmetika, revije sa paradom lepih
nogu, visokoparni casopisi, masni vicevi - svi oni jasno
pokazuju da seks najvaznija stvar :liYotu. Istovre
meno, oni dokazuju da na odobravanje nailazi samo
spoljna strana selksa ili, drugim recima, beletristika,
filmovi, revije sa paradom lepih nogu ...
D. . Lorens ukazao moralnu prazninu seksi-
-filmova: mladic sa potisnutim seksualnim zeljama, bo-
jazljiv sa devojkama od krvi i mesa sopstvenom
krugu poznanika, obasipa holivudsku zvezdu svim svo-
jim seksualnim emooijama, zatim odlazi kuCi da i
masturirao. Naravno, Lorens nije mislio da losa
masturbacija, vec nezdrava seksualnost koja trazi ma-
sturbaciju uz mastanje filmskoj zvezdi. Zdrava sek-
sualnost i nalagala mladicu da bez tlaljeg potrazi
partnerku susedstvu.
Pomislite na mnogobrojne nosioce finansijskih in-
teresa oiji uspeh zavisi od potisnute seksualnosti.
su ljudi koji se bave modom, trgovci ruiom za usne,
c11kva, pozorista i ioskopi, pisci bestselera i fabrikanti
zenskih carapa.
Slobodna deca Samerhila 155
Bilo i budalasto reCi da drustvo seksualne
sloode ukinuti lepu odecu. Naravno da nece. Svaka
zena i zelela da izgleda sto bolje za muskarca koga
voli. Svaki muskarac i hteo da bude elegantan na
sastanku sa devojkom. Nestao i fetisizam - to jest
pripisivanje vrednosti senkama zato sto stvarnost
zabranjena. Muskarci sa potisnutim seksualnim zelja-
ma ne i vise zurili .Zenski ves izlozima. Kakva
u.:lasna steta sto interesovanje za seks toliko potis-
nuto! U najvecem zivotnom zadovoljstvu uiiva se sa
osecanjem krivice. potiskivanje prodire sve vidove
ljudskog zivota cineCi ga skucenim, nesrecnim i omra-
zenim.
Mrzite seks i mrzecete .Zivot. Mrzite seks i necete
moci da volite svog suseda. Ako mrzite seks, vas sek-
sualni .Zivot iva, najgorem slucaju, obojen impoten-
cijom ili frigidnoscu, najboljem - osecanjem ne-
potpunosti. Otuda i potice uoicajena opaska zena koje
su radale: Seks razblbriga ciji znacaj preuveli
can. Ako seks nezadovoljavajuCi, on mora nesto
da se pretoei, jer suvise jak poriv da i mogao da
bude eliminisan, pretace se anksioznost i mrinju.
Nema mnogo odraslih ljudi koji polnom cinu
vide davanje, jer inace postotak ljudi pogodenih impo-
tencijom i frigidnoscu ne i iznosio oko sedamdeset
odsto, 1kao sto tvrde mnogi strucnjaci. Za mnoge mus-
karce snosaj predstavlja uctivo silovanje, za mnoge
zene zamoran ritual koji treba izdriati. Hiljade udatih
zena nikad zivotu nisu dozivele orgazam, neki obra-
zovani muskarci cak i ne znaju da zena sposobna
da dozivi orgazam. Mora iti da takvom sistemu
davanje minimalno, polni odnosi, neminovno, manje-
vise brutalni i skaredni. Perverzni ljudi, kojima po-
trebno da budu icevani ili da stapom tuku zene, samo
su ekstremni slucajevi koji, usled pogresnog seksual-
 156 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 157

~ ~aspitaja, isu u staju da pruze Ijubav, izuzev Ostalim roditeljia porucujem: iacete velike gla-
kv oiku rz . vobolje kad vasa sesnaestogodisnja kcerka bude htela
Svaki stariji uceik Samerhila zna, na osnovu o da zivi sopstveni zivoto. Kad se bude u ponoc vra-
jih knjiga i razgovora sa , da podrzava pun cala kuci, niuko slucaju ne pitajte gde ila. Ako
seksualni zivot za sve koji ga ze]e, bez obzira na nije uravnotezena licnost, ona vas slagati, bas kao
uz~ast. Ce~to su pitali ~ predavanjia koja sam sto s vi i lagali svoje roditelje.
tlr~a~ d~ 11 u Samer~llu dellmo sredstva za sprecavanje Kad moja kcenka bude iala sesnaest godina, ako
za~eca 1, ako , zasto? staro i ucno pitanje vidi da se zaljubila u nekog bezosecajnog uskarca,
koJe duboko zadire u svacija s. Grize savest imacu mnogo briga. Znam da necu mo6i nista da pre
z~og ~oga sto obezbeduje sredstva za kontracep- duzmem, nadam se da cu iti. dovoljno pametan d
CIJU, ~er za 1?~ i1 kakav kopromis predstav]ja i ne pokusavam. Posto ona uravnotezena, pretpostav-
teret 1 uze1re11Je. S druge strane, davati ta sredstva ljam da se nece zaljuti u nekog nepozeljnog mladiea,
deci, koja su i1 starija ilo mlada od uzrasta na ko- ali nikad se ne zna.
~e po_Ino opsteje zakonu dozvoljeno, predstav- Siguran sam da su nmoge lose veze u osnovi pro-
IJ_al~ 1 s1guran i da zatvori svoju skolu. U prak- test protiv roditeljskog autoriteta: Roditelji
s1, covek ne z da ide suvise daleko u odnosu povereja . Bas briga! Radicu sto f.eli,
zakon.
ako i se to dopada, k se s!
Uoicajeno pitaje koje postavljaju kriticari de- Plasicete se da vam kcerka iti zavedena. Ali,
CIJe slobode glasi: Zasto ne dozvolite l detetu devojke pravilu ne blvaju zavedene, one su partneri
da gleda poli snosaj ? Odgovor da i to izazvalo tra- u zavodenju. Uzrast od sesnaest godina ne i trebalo
uu, oziljan nervi potres, lazan . r Maliov da bude tezak ako vam kcerka dotad bila pijatelj,
~ko1:1, deca stanovnika Trobrijana posatraju, kao ne- ne potcinjeni. Moracete da se suoCite sa istinom da
sto .sto. se s. sei razume, ne s snosaj svojih iko ne moze da zivi tudim zivotom niti da prenosi
ro~1telJa, ve.~ 1 porodaj i uiranje, i to utice nepo- iskustva u m ta!ko bltilom kao sto su emocije.
vo!Jvn~ n~ Jih. Ne satra da i posatranje polnog Osovno pitanje , u krajjoj liniji, domaci stav
snosaJa 1l ilo kakvog nezeljenog eocionalnog r seksu. Ako on i zdrav, d slobodno
e~ekta na uravnotczeo dete. Jedini posten odgovor i ozete da date svojoj kcerki odvojenu sobu i kljuc
1 da nasoj kulturi ljubav i v stvar. od nje. Ako i nezdrav, traziti seks na po-
.. Ne zaboravlja da mnogi roditelji imaju verske gresan naCin i mozda sa pogresnim muskarcima, vi
11I druge predrasude pogledu gresnosti seksa. Sa ji cete iti nemocni.
n:1a se nista. z uciniti. Ne z da ih preobra Tako iti i sa vasim sinom. Necete suvise bri-
t1mo da phvate s stanoviste. s druge strane, nuti za g, jer on ne moze da zatrudni, ali i on lako
r da se borio protiv njih kad se esaju pravo moze da iskomplikuje sei zivot ako ima pogresne sta-
nase dece na slobotlu, polnu ili ilo kakvu drugu. vove u pogledu seksa.
 158 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 159

Malo srecnih brakova. Imajuci vidu odgoj ka
ikav imala vecina ljudi, pravo cudo sto uopste ima
srecih brakova. Ako seks esto prljavo jos jasli
, moze iti arocito cist i r loZnici. poducavati. , detetu ne dajemo casove njego-
U braku kome seksuala veza predstavlja pro-
masaj, promaseo i sve ostalo. Nesreci bracici,
vaspitai da mrze seks, mrze jedno drugo. Deca su ta
~ode promasaj, jer im edostaje domaca toplia koja
hd da i sama imala zivotu topliu.
Seksualo potiskivaje roditelja preosi se, esvesim
putem i sa istim svojstvima, decu. Najproematic
nija deca poticu upravo od takvih roditelja.
SEKSUALNO VASPITANJE
ljena, zahvaljujuci otvoreim i emocijama neoptereCe-
im odgovorima sva jegova pitanja, onda se seks
izdvajati kao esto u eemu dete treba posebno
vim organima za vareje ili ekstkretomim funkcijama.
Izraz Seksualo vaspitaje proizlazi iz cinjenice da
seksuala aktivost inhiblrana i da od nje stvo-
rea misterija.
Uvodeje seksualog vaspitanja u nastavni pro-
gram javnih skola stvara opasu mogucnost da se, za.
hvaljujuCi moralisanju, poveea potiskivanje seksualnih
zelja. Sam izraz seksualo vaspitanjec sugerise fona
l, neugodan eas anatomije i fiziologije koji ddi bojaf.
ljivi astavik; se plasi da i predmet mogao da
sklize preko granice dozvoljenog, u zabranjenu te-

Ako roditelji na deCija pitaja odgovaraju istinito ritoriju.

i bez ihiblcija, seksualo vaspitanje postaje sastavni U veCii javih skola, reCi celu istinu ljubavi
deo ormalog detijstva. Pseudoaucni metod los. i dolasku na svet znacilo i rizikovati otkaz. Javno
Pozavao sam mladica koji taj nacin i upu- m, oliceno majkama, ne i to tolerisalo. P.oz-
civa seks i koji tvrdi da pocrvei kad k upotrebl ato mi vise slucajeva u lkojima su gnevne maJke
rec polen. ii istia seksu , naravno, vafna, ozblljno pretile nastavnici koja im , navodno, pokva
ali od nje vafija emocioalna sadrzia. Lekari znaju ~ dete svojom prljavom, bezboznom i skarednomc
sve seksualoj anatomiji, ali i sami nisu bolji lju- astavom.

bavici od staovika ostrva Juzog mora, ajverovat
i isu i priiZo tako dobri.
. Dete i toliko zaiteresovao za tatino saopste
da stavlja svoju pisu mamiu, koliko ga za-
ima zasto to tata radi. Dete kome ilo dopu5teno
da se upusta sopstveu polu igru nece osecati po-
trebu da pita zasto tako.
Seksualo vaspitaje i trebalo da bude
S druge strane, jedina teskoea u pogledu upozna
vanja slobodnog deteta sa svim pojedinostima seksu
koje zeli da sazna lezi u tome sto potrebno zati
kako da se stvari predoee na jasan i. Dete zeli
da zna zasto svaki k nije pastuv, ili zasto svaki vo
nije ik. Odgovor obuhvata pojmove izva moei poimaja
jedog cetvorogodisjaka, jer kastracija postupak
0

koji se ne moze objasniti na jednostavan nacin. u tom

hodo uravotezeom detetu, jer izraz vaspitanjec slucaju, svaki roditelj mora da se snac:te kalko zna i
implicira prethodno zanemarivaje te oasti. Ako , ne smetuvsi s uma da ni cemu ne sme da laie
priroda detija radozalost ila potpuosti zadovo- i ista da izbegava.
160 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerl1ila 161

Petogodisnji decak nasao oeevom diepu kon- stoji da se i tako da prikrije svoje stanje dovoljna
dom i upitao eemu slufi. Glatko prihvatio jasno i da osudi sto azivamo svojom moralnoscu.
jednostavno oeevo objasnjenje i pri tom nije ispoljio Ima majki koje svojoj deci govore istinu be-
neke uoeljive emocije. bama. cak i medu njima ima mnogo oih koje
Medutim, ne vidim nikakvu prepreku da se detetu kazuju istinu rodeju, ali lazu seksu. One izvrdavaju
izvesnim slucajevima kaze da odgovor na pitanje da kazu deci da polni snosaj veoma ugoda.
koje ga zanima suvise tezak i da i na njega trebalo da .Zena i nismo nikad morali dvaput da raz-
priceka. Konacno, covek cesto tako postupa pogledu misljamo Zoi i m seksualom vaspitanju. Sve
drugih tema. Na primer, kad dete upita kako radi k izgledalo tako jednostavno, tako oeigledno i tako
masia, ili ko stvorio boga, roditelj moze da kaze ljupko, iako bilo i eugodnih treutaka, kao kada
da odgovor suvise slozen da i ga razumelo dete je Zoe obavestila jednu usedelicu koja nam dosla u
govog uzrasta. goste da ona, Zoe, dosla svet zato sto tata oplo-
Daleko bolje i bezbednije odgoditi odgovor nego dio mamu, zatim radoznalo upitala goscu: ko vas
uciiti sto rade neki budalasti roditelji, to jest oplodava?
reCi detetu suvise. Secam se jedne ucenice, petnaesto- Uzgred budi r, utvrdili smo da uravnotezeno
godisje Svajcarkinje, koja mi rekla: lrmgart (10 dete od malih nogu nauci sta takt. Zoe mogla
godina) misli da doktor donosi . odavno znam onako da govori sa tri i godine, ali sa punih pet
odakle dolaze . Majka mi rekla. , i jos mno- godina nasa kcerka pocela da uvida da izvesne stvari
go vise. smeju da se govore odredenim ljudima. Slicnu umes-
Upitao sam sta to mnogo vise sto zala nost primetio sam i kod druge dece koja, za razliku
i mi ispricala sve homoseksualosti i perver- od Zoe, nisu od poeetka ila uravotezea.
zijama. Bese to primer lakomislenog saopstavanja isti- Otkad Frojd sa izvesnoscu otkrio seksualnost
ne. Majka trebalo da odgovori samo na pitaje koje male dece, nije dovoljno ucinjeo pogledu proucava-
dete postavilo. Nepozavanje decije prirode a ja jenih manffestacija. seksualosti napisae
velo ju da maloj <kaze mogo toga sto ona i kom su kjige ali, lkoliko znam, niko nije apisao kjigu
slucaju i mogla da asimilira. Rezultat: neurotica uravotezeoj deci. Nasa kcerka nije pokazivala upad-
kcerka. ipak, mislim da ova lakomislena majka ljivo iteresovanje za sopstvenu seksualost niti za
ila mudrija od majke koja svesno laze dete kad seksualnost svojih roditelja i drugova igri. Uvek s
zeli da saza taju rodenja. Dete ubrzo otkriva da vidala gole kupatilu i klozetu. Na zadovolj-
njegova majka lagala. Kad otkrije istinu, koju oblcno stvo, demantovala teoriju nekih psihologa da
polovico i rZan naCin saopstavaju drugi, dete mi- postoji istinktiva, nesvesna, urodea stidljivost koja
sli da zna zasto mu majka rekla neistinu: Kako tice dete da se oseca elagodno kad vidi genitalije
majka i mogla da mi kaze nesto tako gadno?! ili prirodne radnje odraslih. teorija, kao i slic-
Takav danas i stav drustva prema rodenju. na - da postoji urodena krivica zog masturba-
su neCista i srama posla. Cinjeica da trudna majka - cije - zaista besmislena.
162 Aleksandar S. Nil
Roditelji uravnotezenog deteta verovatno izbeei
sve opasne i glupe pogreske u seksualnom vaspitanju
koje seks pove,.;uju sa nevaljalstvom i grehom. Nisam,
medutim, bas siguran da opasnost ne vreba iz drugog
smera - idealistickog. Znatno pre nego sto se uopste
pominjala uravnotezenost, neki roditelji su ucili decu
da seks svetinja i da pripada duhovnoj sfei, da mu
treba priCi sa divljenjem i cudenjem, sa nekom vrstom
misticnog, religioznog strahopostovanja. Savremeni ro-
ditelj moze da ne padne iskusenje da sledi takvo
ucenje, ali moze da podlegne necem slicnom: oboza-
vanju seksualne funkcije kao novopronadenog boga.
tesko definisati, mozda zato sto suvJ.se neodre- stvari: Vidite, seks samo nauka. U .njemu nema
deno. Sve sto mogu da naslutim jeste nekakva svetost
koja se pripisuje seksu, suptilna promena koja se ot-
kriva glasu kada se on pomene. Ovalkav stav ukazuje
na strah od pornografije: Boze, ako seksu budem
govorio sa divljenjem, pomislice da sam od onih koji
smatraju da seks nesto racun cega treba praviti
i-iceve. Bio sam unekoliko uznemiren time sto sam
primetio da nadobudni mladi roditelji upotrejavaju
reci i ton koji se mnogo ne razlikuju od onih koje
koristila stara garda, govoreci sa strahopostovanjem
uzvisenim delovima tela. Seks tako dugo bio vulgarna
sala da postoj i tendencija da se padne drugu kraj-
nost i da se on uopste ne pominje, i to ne zato sto
pedstavlja suvise veliko zlo, vec zato sto odvec
dobar. stav izvesno mora da dovede do novog sek
sualnog straha i potiskivanja. Ako dete treba da ima
zdrav stav prcma seksu i zdrav ljubavni zivot koji
s\edi, seks mora da ostane na zemlji. On sebl sadrii
sve, su sva nastojanja da se obogati uzdizanjem do
vece moei stvari beskori,sni pokusaji da se nesto, sto
samo sei lepo, ucini jos lepsim. listu - ili ucitelja drugih. Nekli Don 2uan naizgled
Slobodna deca Samerhila 163
Govoriti deci da seks svetinja samo varijanta
stare price da gresnici zawsiti u paklu. Ako prista
jete da jedenje, pijenje i smejanje zovete svetim, onda
sam uz vas i kad seks nazivate svetinjom. Sve se moze
nazvati svetinjom, ali ako izdvojimo samo seks, onda
se zavaavamo i navodimo decu na pogresan put. Up-
ravo dete svetinja, ali svetinja koju ne treba oezvre
diti neznalack,im poducavanjem.
Dok verska mdnja prema seksu polako odumire,
dotle drugi neprijatelji diZu glave. 1 tako imamo vatre-
ne pobomike seksua1nog vaspitanja koji deci pokazuju
dijagrame i prieaju pcelama i polenu, govoreci u
nieeg uzbudl}ivog, zar ne? Svi smo mi toliko kondicio-
nirani pogledu seksa da nam gotovo nemoguee da
sagledamo srednji, prirodan put; ili smo suvise za, ili
suvise protiv seksa. Dobro iti za seks, ali vero-
vatno neuroticno iti za seks iz protesta protiv naka-
radnog seksuaJ.nog vaspitanja u detinjstvu. Otuda i ne-
ophodnost da se prema seksu zauzme razuman stav,
stav do koga cemo dospeti samo ne meSjuci se pri-
rodno detinje prihvatanje seksa, i odobravajuci to pri-
hvatanje.
Ukoliko to zvuci neodredeno i neizvodljivo, pred
lZem mladim roditeljima da razgovorima seksual-
nim pitanjiima izbegavaju ilo kalkvo ispoljavanje stida,
gadenja ili moralnih oseeanja, i da se uzddavaju od
pridi!ka i od popustanja susedima. Tada i samo tada
se seksualni stavovi oikovati bez inhib1cija
ili mdnje prema sopstvenoj puti. Za takvo dete, seks
nikada nece mora,ti da bude predmet vaspitanja, opo-
minjanja ili ilo eega drugog.
d ismo mogli da sprecimo da dete seksu
vidi zlo, ono i izraslo u moralnog coveka, ne moa

164 Aleksandar S. Nil
dozivljava zadovoljstvo u seksu, dok istovremeno odba-
cuje ljubav. Masturbacija, doZuanstvo i homose~.sua~
nost SU izrazito neproduktivni zato sto SU aSOCljalnl.
Covek ovog morala otkriva da mora da ispuni
funkcije seksa: on uvideti ~, ukoliko n~ ~ude vo-
leo, polom ciu nece moe1 da nade najvece zado-
volj stvo.
MASTURBACIJA
Vecia dece masturblra. ipak, omladini se go-
vori da masturbacija zlo, da spreeava razvijaje, .da
dovodi do oboljenja i cega sve . Da promucuma k
nije obracala paZju na prva istrafivanja d~?jeg. d~la
tela koja preduzelo n dete, mastur?a~1Ja 1 ?1~
manje prinudna. Ovako, upravo zabrana kr detje
iteresovanje.
Za malo dete, usta predstavljaju vaZiju erogeu
zonu od geitalija. d i majke pr~m:i ~e~injim rad-
njama u vezi sa ustima. za~zele on~J ist1 cedan st.~v
kakav imaju prema gen1talmm radnJama, mnogo vise
i ih grizla savest zog sisanja palca i poljubaca.
Masturbaaija zadovoljava ceznju za sreeon:i, j~r
predstavlja vrhunac napetosti. Ali odmah posto ~ c1n
obavljen, na scenu stupa savest oralno vas?1tan?g
deteta i uzvikuje: Ti si gresnik! r i~ ni olji ni gori nego jegov nos ili uvo. Od tog dana
kustvu, kada se odstrani osecanje krivice, dete posta]e
manje zainteresovano za asturbacij~. . .. .
Gotovo da izgleda kao da i nek1 rod1telJ 1 ~1se vo-
leli da i deca budu kriminalci nego masturbant1. Sa
tra da se korenu nogih denkventnih postupaka
nalazi svesno potisnuta masturbacija.
Jedan jedanaestogodisnji decak, .koji ~ dosa?
Samerhil, imao i, izedu ostal1h svo1h navika,
Slobodna deca Samerhila 165
da d pozar. 1 otac i astavnici su ga tukli. $to
jos gore, podueavan , u duhu zatucanosti, da po-
stoje pakleni oganj i ljutiti bog. Ubrzo dolask.u u
Samerhil, uzeo bocu sa enzinom i sipao ga u ko-
rito sa bojom i terpetio, zati esaviu zapa-
lio. Kucu spasla preduzimljivost dvojice poslu!itelja.
Poveo s ga u svoju sobu i upitao: $ta jt>
vatra?
Ona gori, rece on.
Na koju vrstu vatre sada pomisljas?
Na onu u paklu, uzvratio .
?
dugacka stvar sa rupom na kraju, odgo-
vorio . (Duga z).
Reci i jos esto toj dugackoj stvari sa rupom
krajuc, rekoh .
doka, rece sneblvajuci se, ima rupu
kraju.
Prieaj mi tvo doki, rekoh ljubazno. Da li gct
ikad dodirujes?
Sada . Pre jesam, ali sada vise ne.
Zasto ne?
Zato sto mi gospodin . (poslednji deCalkov
upravitelj) rekao da to ajveCi greh svetu.
Zakljucio s da jegovo l vatre u
stvari z za asturbaciju. Rekao s da go-
spodi . uopste i pravu i da njegov doka nije
njegovo interesovanje za vatru isOiJelo.
Kada za vree rane masturbacije nema proema,
dete ormalno i u odgovarajuce vreme prelazi na hete-
roseksualost. Mnogi nesrecni brakovi mogu se pripi-
sati cinjenici da i i zena pate od nesvesne rznjc
prema seksualosti, koja potice od zapretane rZ
r samo sebl. , opet, rezultat zabrane -
166 Aleksandar S. Nil
sturbacije koja bracnicima nametnuta dok su jos
ibl deca.
Pitanje masturbacije od vrhunskog znaeaja u
obrazovanju. Skolski predmeti, disciplina, igre - sve
to uzaludno i beskorisno ako proem masturbacije
ostane neresen. Sloboda masturbacije znaci da su deca
zadovoljna, srecna i cila i da u stvari msu mnogo
zainteresovana za masturbaciju. Zabrana masturbacije
znaci da su deca Zalosna, nesreena, podlozna preblada-
ma i epidemijama, da mrze sebe i, dosledno tome,
ostale. Smatram da jedan od osnovnih razloga za
srecu dece Samerhila u tome sto ne postoje strah i
mdnja prema sebi do kojih dovode seksualne zabrane.
Frojd nas sve upoznao sa idejom da seks po-
stoji od p<>Cet!ka zivota, da nalazi seksualno zado-
voljstvo u srisanju i da erotska zona usta postepeno
ustpa mesto erotskoj zoni genitalija. Otuda za dete
masturbaoija prirodno, iako u p<>Cetku ne naroeito zna
eajno otkrice, zato sto genitablje malisanu ne prZaju
onakvo zadovoljstvo kao usta i eak koza. Roditeljska
zabrana isklj6ivo ta koja od masturbacije stvara
tako veliki kompleks. Sto za:brana stroz.ija, to ose
canje kriV!ice duje, i prinuda na radnju .
Dobro odgojeno dete trebalo i da dode u skolu
bez takvog osecanja ikrivice u pogledu masturbacije.
U SamerhHu ima malo dece na zabavisnom uzrastu
koja se posebno interesuju za masturbaciju. Za njih
seks privlacnost neceg tajanstvenog. Od ajrani
jeg treutka svog boravka (ako im to vec nije ilo re
kod kuce) deca znaju cinjeice rodeju, i to ne
samo odakle dolaze , vec i kako se prave. Na
tako raom uzrast, ova informacija se prima bez e
kih emocija, delimico zato sto se i daje bez emocija.
1 tako dolazi do toga da decaci i devojcice Samerhila,
kad u 15 ili 17 godia, mogu otvoreo da rasprav os1gura da se dete abnormalo zainteresje za seks
Slobodna deca Samerhila 167
Ijaju seksu, bez ikakvog oseeanja da rade nesto po-
gresno i bez pornografSkog odnosa prema seksualnosti.
Roditelj se obraea detetu glasom svemoenog boga.
Ono sto majka kZe seksu predstavlja nesto sto dete
u ~.Iosti prihvata. Swmnjam da ilo kakav kasiji uti-
CaJ ima moe da potpuno palra nekoj ranoj sugestiji
detinjih roditelja. U svom radu uvek poksavam da
privolim roditelja da ispravi gre8ku, jer znam da de-
tet znaCim malo ili nista. u detinji zivot stupam
glavnom svise kasno. Otda, kad neki decak
kako kZem da ljdi ne mogu da polde od mastur-
?acije, njemu tesko da mi poveruje. Ocev glas, lkoji
decak kad mu bilo pet godina, i glas
neprikosnovenog atori.teta.
d ukljCi genitalije u svoj acin igre,
roditelji se socavaju sa vamim ispitom. Genitalna
igra se mora prihvatiti kao dobra, normalna i zdrava;
svaki pokusaj da ona d svesno potista i i
opasan. U to ukljucjem i podmukao, neposten pok
saj da se detinja pamja skrene na ne8to drugo.
Decija genitalna igra prolem zato sto su go-
t?Vo svi roditelji jos kolevci bili kondicionirani pro-
tiv se~sa, ne mogu da savladaju osecanje stida,
greha 1 gadenja. Moguce da neki roditelj u intelek-
tualom smislu cvrsto veroje da genitalna igra do-
bra i zdrava, da istovremeno - glasom ili pogle-
dom -. stavlja detetu do znanja da emocionalnom
gledu nije prihvatio njegovo pravo na sopstveo gei
talo zadovoljeje.
Roditeljski strah da decija genitalna igra moze da
dovede do preuranjenog seJksalnog razvoja duoko
usade i rasire. , aravno, racionalizacija. Geni-
talna igra dovodi do preurajenog seksualnog raz-
vo)a. i da tako, sta d? Najboljri naci da se
168 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 169

kada postane adolescent jeste da se zabrani geni- NAGOST

tala igra dok jos kolevci.
Moze iskrsuti potreba da se detetu, koje do-
spelo doba kada razume stvari, kaze da se ne igra
svojim genitalijama na javnim mestima. Ovaj savet se
detetu moze uciiti kao kukavicki i nepravedan, ali
alternativi vreba jedna s opasnost. Ako bi dete
ilo izlozeno ostroj osudi neprijateljski raspolozenih
odraslih ljudi, koji i pri tome upotreblli izraze mdnje
i zaprepasceja, njemu i bila aneta veca steta od
koja poizlazi iz ubedivaja jegovih voljenih ro-
ditelja.
Kad malo dete slobodo da potpunosti zivi
svojim zivotom, bez 1kazjavaja, vaspitanja i tabua,
nalazi da zivot suvise zaimljiv da i svoju
aktivost vredelo svoditi samo bavljeje seksual-
im orgaima.
Lico znam kako i uravotezea deca reago-
vala d drugo prilikom geitale igre. Decaci,
koji su poducavai da seks esto lose, oicno povc
zuju genitalu igru sa sadizmom. Izgleda da devojke,
koje su imale slico vaspitanje, prihvataju sadisticku
geitalu igru kao ormu. Zbog srazmemog odsustva
agresive mdje kod uravnotezeog deteta, genitalna
igra dvoje dece verovato i ila neZa i u ljubavi. intimne delove tela. Roditelji uravnotezene, slobodne
Nase eprihvatanje sebe potice uglavnom iz de-
tij stva. Njegov veliki deo potice od s krivice tetu tesko objasiti zasto na javnom mestu mora da
zbog masturbacije. Smatram da esrecno dete cesto
koje tom pogledu ima ecistu savest. Otklajanje
te krivice najveci 1korak koji mozemo da preduzme-
mo ratli pretvaraja proematicnog deteta srec-
no dete.
nogi parovi, narocito medu radnickom k.lasom,
ikad ne vide telo jedno drugom, sve dok jedno od
njih bude u prilioi da i les onog drugog. Jedna
seljanka koju sam poznavao bila svedok nekoj par-
ici koja se vodila zbog ekshiblcionizma. Bila iskre-
o zaprepascena. Hajde, hajde Dzinc, korio sam .
, rodila si sedmoro dece!c
G. Nile, rece ona ozbiljno, nikad nisam videla
Dwnov ... Za svoj bracni zivot nikad nisam videla
svog coveka golog.
Golotinju nikad ne treba obeshrabrivati. i
od pocetlka trebalo da vidi svoje roditelje gole. Medu-
tim, detetu i trebalo reCi, kada to bude moglo da
razume, da neki ljudi ne vole da vidaju decu golu i
da i, u prisustvu tih ljudi, trebalo da nosi odeeu.
Kad se jedna iena bunila sto se n keerka kupa
u moru kao od majke rodena, Zoe imala svega go-
dinu dana. Ovo pitanje kupanja jezgrovito sumira Citav
stav drustva koji uperen protiv Zivota. Svi znamo do
kakvog nerviranja (lolazi kada na plaZi pokavamo
da se svucemo, da pri tome ne obnaiimo takozvane
dece znaju da trogodisnjem ili cetvorogodisnjem de-
nosi kupaci kostim.
Sama cijenica da zakon dozvoljava obnafi-
vanje polih organa na javom mestu neminovno re
izvitoperiti deCiji stav prema ljudskom telu. sam
poekad nag, ili podsticao neku od nastavnica da uCini
to isto, kako ih zadovoljio radoznalost malog deteta
koje imalo osecanje greha u odnosu na golotinju.
S druge strane, pogresan ilo kakav pokusaj da se
170 Aleksandar S. Nil
deci nametne nudizam. Ona mve u odevenoj civilizacijj,
i nudjzam ostaje nesto sto zakon ne dozvoljava.
Pre mnogo godina, kada smo dos u Leiston, imali
smo mati rinjak. Ujutru h se u njemu smoeio. Pri
druZili i mi se neki stariji deeaci i devojke. onda
dosla jedna grupa decaka iz privatnih skola. Kada
su devojke poeele da nose lkupace kostime, upitao sam
jednu od njih, lepu Svedanku, zasto to Cini.
, zog ovih novih decaka, objasnila . Stari
deeaci su nagost smatrali prirodnom stvari, ali ovi novi
vjre i enu i to mi se ne dopada. Od tada smo se
zajedno kupali nagi jedino prilikom vecernjih setnji
do mora.
Covek i pomislio da, posto rastu sloodna, deca
Samerhila leti trckaraju gola. nije slucaj. Devojcice
do devet godina setkaju gole vrelom danu, ali de-
caci retko. cudno kad oovek uzme u obzir Froj-
dovsko tumacenje da se deeaci ponose time sto imaju
penis, dok se devojcice stide sto ga nemaju.
Mali decaci u Samerhilu ne .ispoljavaju zelju da
se obnaie, stariji deeaci i devojke se retko kad svlace.
Tokom leta, deeaci i muSlkarci nose samo sorceve i idu
bez kosulja, devojke nose kupace kostime. U pogledu
kupanja nema osecanja za privatnost, samo novi
ucenioi zakljueavaju vrata od kupatila. Iako se neke
devojke suncaju u polju, niko od decaka i ne pomislja
da ih uhodi.
Jednom sam video nastavnika engleskog jezika
kalko kopa jarak na terenu za hokej uz pomoc grupe
ucenika pola, od devet do petnaest godina. Bio
sparan dan i on se sasvim svukao. Drugom prilikom
jedan nastavnik nag igrao tenis. Na skolskom sastanku
mu receno da to ne cini zbog snabdevaea i posetilaca
koji mogli da naidu. ilustruje praktican stav
Samerhila prema nagosti.
Slobodna deca Samerhila 171
PORNOGRAFIJA
Sva su deca sklona pornografiji, ponekad otvo-
reno, ponekad prikriveno. Najmanje su to ona koja u
povoju i ranom detinjstvu nisu i~ala n~~e taue. u
pogledu selksa. Siguran sam da ~. ucemci SD:erhila
kasnije ti manje sklon:i pornografiJI od dece podignute
pomoeu su-su metoda. . .
Dosavsi za vreme raspusta u posetu sa umve:rzi-
teta koji pohadao, jedan ivsi ucenik mi re~ao.:
Samerhiil na .~vestan na6iin razma2Ji ooveka. Vrsrac1
su mi suvise nezanimljivi. PI1ieaju price iz kojih sam
jzrastao pre vise godina.
Masne viceve?c upitah.
Da, manje-vise. 1 sam vo1im doar mas~ vic, ali
oni koje pricaju su sirovi i bez _poente. N~ radi ~~ sam?
seksu, vec i ostalim stvama - psihologlJl, poli
tici i slicnom. Smesno, .ali zapitam sebe kako to da se
druZim sa momcima koji su deset godina stariji od
mene. .
Pre nekoliko godina imali smo tri ueenice k
behu prosle kroz uoeajenu fazu pr~ricavanja zabra-
njenih tema. Kasije u Samerbll do51a n?"a de-
vojka koja rasporedena u sob~ sa ove tr~. Nov~
devojlka mi se jednog dana poial1la da . su nJen~ tn
drugarice strasno dosadne: Kad noeu zelim da P1:1Cam
seksu one mi kazu da ucutim i da ih to zanima.
' . .
ilo tacno. Prirodno, su b1le za1tereso-
vane za seks, ali ne u prikrivenoj formi. Preds?1va
seksu kao epristojnoj temi ila kod njih un1stena.
Novoj ucenici, koja tek sto l nap~stila skolu za
devojke u kojoj slusala seksual?e _, _su _se
uCinile vrlo moralnim osobama, za1sta su to 1 bile,
jer se njihova moralost zasnivala saznanju, ne
na laznim normama dobru i zlu.
 172 Aleksandar S. Nil
Sloodna deca Samerhila 173
Sl?b<;>dno dete Samerhilu verovatno patiti
od voa~e71zma. ~a~i ucenici smeju se priguseo i kojoj ljudi koji su heteroseksualni gaze zulje-
~~ osec_aJ_u se krivim kad se filmu prikazuje klozet vima onih koji kvare igru.
1Ii_po1?J_e ~orodaj .. Doduse, povremeo imamo epide- U Samerbllju m homoseksualosti. Medutim,
m1}u z~rlJ.i:m.J.a z1dovima klozeta. Za dete klozet u svakoj grupi dece koja stiiu Samerl javlja se,
na3~a?l.J.1vi}a prostorija svakoj kuci. Izgleda da klo- odre:om stupju razvoja, esvesa homoseksu-
zet s~1s 1 .:inoge pisce i umetnike, sto i prirodno alnost.
kad se ima ~1du da klozet mesto za stvaranje. Decaci od 9 i 1 godina uopste nisu navikli na
Zaud~ da z imaju cistije misli od muska- devojcice. Oni ih preziru. Okupljaju se u grupe koje
r~~a. Medut1m, mnogo verovatnije da muski klub se ne zanimaju za pripadnice suprotnog pola. Vise
bit1 pomogr?fski. g. z_es~i:.~oda pikantog vica se vole da presretu ekog i viku Ruke uvis!c Devoj-
po~punosti moze pp1sati 3ii da se odnosi cice istog uzrasta takode su zainteresovane samo za
ono sto !1 .sme. da se pominje. U drustvu bez seksual- svoje vrsjakinje i stvaraju sopstvee grupe. Cak i [kad
nog . P?t1sk1va3a estalo i sto sme da se udu u pubertet, trce za deeaoima. Izgleda da e
~m3. U Samerhil"? sve _sme da se pominje i iko svesa homoseksualost kod devojcica traje duie g
se zbog toga . so~1ra. Biti sokiran implicira da se kod deeaka. Iako, mozda, prijateljski naci izazi-
za sto vas sokira stvari opscen nacin inte- vaju i zadirkuju decake, se drze svojih skupina.
resujete. Devojke tog uzrasta su ljubomorne svoja prava.
Oni ~oji s~ _uzasom uzvilkuju da zloein lisavati Nerviraju ih fizicka admoeost i grubost deCaka.
decu n~duzn~st1 3esu ojevi koji kriju glavu pesku. j>ihovo doba doba protesta protiv muskosti.
~~ J?ka~. 1su eduia, iako su cesto ezalice. o Nacelo govoreCi, deeaci i devojcice se mnogo ne
Jevi h1stecno lep~saju kad neko lisava dete eznanja. interesuju jedi za druge i pokazuju prirodnu sklo-
. ~. Sam~~ia su zaiteresovana za seksualna nost da se izdvajaju u parove dok napune 16 ili
p1ta?Ja, ~li to !1IJe ezdravo interesovanje. Takva deca 17 godia. U stvari, jihovo iteresovaje za suprotan
lffiaJU do1sta CISt stav prema zivotu. pol ima agresivan oilk.
Upravo zato sto ne pate od kompleksa krivice
vezi sa masturbacijom, deca Samerblla reaguju
HOMOSEKSUALNOST ezdravo na latentnu homoseksualu fazu. Pre neko-
liko godia, jedan ovi uceik, koji tek sto i
. ,. Nedavno mi pisao jedan homoseksualac, prekli- dosao iz k privatne skole, pokusao da primeni
3uc1 da mu kaiem za neku zemlju u kojoj sodomiju. Nije imao uspeha. Uzgred budi r, i
homoseksualnost legalizovana. Odgovorio sam mu da izeaden i uplase kad ustaovio da cela skola
znam ~-~ ~akvu zemlju. (Posle toga sam fuo da zna za njegove pokusaje.
H?lad131 ! Danskoj homoselksualnost zakoom do- Homoseksualost izvestan acin povezana
zvol3ena). Zaista, mogu da se setim nijedne zemlje sa masturbacijom. Deeak masturira sa ekim drugom
i ovaj mu olalksava teret krivice deleci sa i.
 174 Aleksandar S. Nil
~e~utim, ~ada se mastubacija ne smata grehom, ne
Javlja se n1 t za podelom krivice.
Ne mam kakva to rana potiskivanja dovode do
homoseksualnosti, ali izgleda izvesno da ona nastaju
vlo ranom de1Jinjstvu. U SamehH se ne primaju
deca mlada od pet godina, smo otuda cesto moraH
da izlazimo na k sa malisanima sa kojima se
gre~no postupClllo obdanistu. Uprkos tome, tokom
pemoda od 30 godina, iz skole nije izasao ijedan
homoseksualac. Razlog tome sto slooda stvara
sloodnu decu.
PROMISKUITET, VANBRACNOST
1 PREKID TRUDNOCE
. Pr?iskuitet neuroticna pojava. stalno
eiljailJe partnea, U nadi da se najzad pronaci
; pravi. Ali, pravi partne nikako ne iva ponaden,
razlog za neuspeh leZi u impotentnom, neuoticnom
stavu Don zuana ili njegovog zenskog pamjaka.
. Ako izraz Slobodna ljubaV ima mraean prizvuk,
to stoga sto se odnosi na seksualnost koja neuro-
ticna. Promiskuitetni seksualm odnosi, neposedna po-
sledica potiskivanja, uvek su zalosni i sramni. Medu
sloodnim ljudima ne i ni postojala slobodna ljubav.
Potisnuti seks vezuje se za svaki prigodan pred-
me!, za rukavicu, maamicu i ilo sta drugo sto u
vezi sa telom. Sloodna ljubav u stvari pozuda bez
nefnosti, topline i stvamih oseeanja, te otuda pro-
miskuitetna.
Jedna mlada zena mi , posle pecioda pomiskui
teta svom Zivotu, ekla: Sa Bilom prvi put redovno
do:blvljavam orgazam. Upitao sam za~to se to
Slobodna deca Samerhila 175
dogac:ta prvi put. Odgovoila : Zato !to njega volim,
duge nlisam volela.c
Deca koja kasno stizu u Samerhil (sa 13 ili vise
godiria) sklona su promiskuitetu, ako ne u stvamosti,
bar u mislima. Koreni promislkuiteta dosefu do
ajanijeg doba detinjeg zivota. Osnovna stvar koju
znamo jeste da su ti koreni nezdravi. Takvo ponasanje
dovodi do raznol.ikosti, ali retko do ispunjenja i gotovo
nikad do sreee.
Stvama slooda u ljubavi ne dovodi do promi-
skuiteta. Ljubav mora da traje veeno. Me4utim,
dokle god ljubav zaista traje me4u zdravim ljudima,
ona istinska, odana i srecna.
Vanbraeno dete eesto mora da prevali tefak put.
Reci mu, kao sto to neke majke cine, da mu otac
poginuo u atu ili umro od neke olesti, sasvim
pogresno. Kada viidi ostale deeake sa njihovim oee-
vima, to u njemu stvara oseeaj nepravde. S druge stra-
ne, drustvena osuda vanbracnog ra4anja pravilu
se na neki nacin odrafava i na njemu. U Samerhilu
nekoblko dece neveneanih maj!k.i, ali iko na to
i davao ni pet . U uslovima sloode, takva deca
astu isto onako se6no kao i deca ro4ena u braku.
U spolj.nom svetu vanra.cno dete ponekad krivi
svoju majku i lose se ponda prema njoj, , na-
protiv, oboiava, stahujuci da ona jednog dana
mogla da se uda za ooveka koji mu nije otac.
Kako cudan ovaj svet! ezakonit,
roditi vanbracno dete vrlo cesto znaCi iti izl<>Zen dru-
stvenoj osudi. Utesno sto se danas mnoge zene ne
obaziru na to sto drustvo ne odobrava vanbraeno ra-
danje. One ne kijuci rac:taju deou ljubavi, ponose se
njima, d za njih i odgajaju ih dobro i uspesno.
Koliko , njihova deca u uravnote!ena i iskrea
ljudska i.
176 Aleksandar S. Nil

Nijedna astavica u javnoj skoli i mogla da

rodi vanbraco dete i da sacuva posao. Vise puta sam IV
da neJka popadija izbacila sluzavku koja os-
tala u drugom staju. RELIGIJA 1 MORAL
Pitaje abortusa jedan od ajezdravijih i naj-
pretvornijih simptoma bolesti Co\'ecastva. Jedva da
postoji sudija, svesteik, lekar, astavnik ili eki d~gi
takozvani stub drustva, koji i vise voleo da Je
gova kcerka pobaci g da se porodica suooi sa sra-
motom vanbracog rodeja.
Bogati ljudi oblcno izbega,ju neprijatne kompli-
kacije taj nacin sto svoje kcerke salju u otmena
porodilista. tamo, navodno, lece neredovnost svog
menstrualnog ciklusa, ili vec nesto slicno. Nizem sred-
njem stalezu i sirotinji preostaje da cupkaju bebu. Za RELIGIJA
njih nema druge alternative. Ako devojka iz sred-
njeg staleza dovoljno uporna, moze da nade lekara Nedavni posetilac Samerhila, d z, upitala
koji za pozamasnu svotu prelkinuti t~d~u: : Za5to upucujete svoje uceike Hristov
Njena siromasnija sestra se izlaze opasnostl da zivot kako iste ih podstakli da slede jegov primer?
prekid trudnoce obavi estruca i mozda bezobziran Odgovorio sam da eovek uOi da Zivi slusajuCi
akuser, ili mora da rodi dete. tudim zivotima, vec ziveci; jer reOi su neuporedivo
U Lodou postoje kliike u kojima z mogu m vaine od dela. Samerhil su mogi azvali ver-
da doiju sredstva za sprecavaje zaceca. Z skim mestom zato sto decu usaduje ljubav.
uglavnom doiti kotraceptivna sredstva ako kliici
pokaze burmu. Medutim, pozajmiti burmu jos uvek ne Moze iti da tako, ali mi se taj pridev ne~e
predstavlja zloci. dopadati sve dok religija bude imala znaceJe
koje uglavom ima daas - odbojnost prema prirod-
Sve ovo podseca na skarede skrabotie zido-
vima javnih klozeta. daje osovno obelezje civili- nom zivotu. Religija, oakva kakvom se secam -
zaciji koja zasluieo placa ceh za svoju inadZijsku mo- - koju upratnjavaju muskarci i z u sumomim
ralost. ceh cine, k, poroci kojima pod-
odelima, pevajuCi zalopoje crkvee pesme des~toraz
redih melodija i trateci oprostaj za svoje grehove -
loza put, takode i beda i beznade.
- i u kom slucaju i sa cime bih zeleo da se
poistovetim.
Lico emam nista protiv coveka koji veruje u
eJkog boga - bez obzira u kog. sto mei smeta
kada se covek poziva svog boga kao jediog me-
178 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 179

rodavnog za zabrane koje on namece razvitku i sreci
coveka. Bitka se ne i izmedu pristalica i protivnika
teologije, vee izmedu pobomika ljudske slobode i po-
bornika njenog prigusivanja.
Jednog dana cemo imati novu religiju. Mozda cete
zinuti u cudu i uzviknuti: Sta? Novu religiju?!c Hri-
scanin se latiti oruija i protestovati: Zar hriscan-
stvo nije veeno?c Jevrejin protestovati: Zar judej-
stvo nije veeno?
oih sati provedenih u molitvama i odlascima u crkvu
upotreblo za dobra dela, u dobrotvome i kois.ne svrhe.
Svakoga dana u ovinama vidim lkoliko mrtva
?s s~dasja r~lig~ja. Mi hapsimo, mi gusimo mislje-
J~ koJe se :azliku1e od aseg, mi tlaC:imo siromaSe,
m1 se aoruzavamo za rat. organizacija, crkva
nemocna. sprecava ratove. Ona cini malo ili
?ista da i uaiila s varvarski krivicni zakonik
i retko staje uz koji su protiv esploatatora.

Ne, religije nisu nista ve6nije g sto su arodi. Ne moze se sluiiti i bogu i mamonu.* 11i r
Religija - svaka religija - ima svoje rodeje, mladost, ~anasjim. jezikom In:oze se ici u crkvu n~eljom,
starost i smrt. Stotie religija su ile i prosle. Od svih ,1 poedelJkom uvezbavat1 borba bajonetima. Ne zam

onih milioa Egipcana koji su tokom veceg dela svoje
istorije duge 4000 godina verovali u g Ra, daas
se moze naci nijedan pobornik te religije. Predstava
bogu se m uporedo s kulturom: u nekoj pastir-
skoj zemlji g i dobri pastir; u ratnicka vremena
i bog rata; kada trgovina cvetala i bog
pravednosti koji odmerava pravdu i milosrde. Danas,
kada covek kreativan na tako mehanicki acin,
doba koje samo ume da apravi atomsku bombu, stva-
ralacki bog nije potreban.
Jednoga dana nova geeracija prihvatiti za-
starelu religiju i mitove danasjice. Kada bude dosla,
nova religija opovrgnuti predstavu coveku rode-
om u grehu. Nova religija kroz ljudsku srecu sla-
viti boga.
Nova religija odbaciti antitezu tela i duha. Pri-
znace da telo nije greso. Z da dl jutro od z1vota, omalovazava zivot koji se vodi ovde i
pro\edeno u plivaju svetije od nedeljog jutra prove-
denog u pevanju crkvenih pesama. da su bogu
potrebne pesme da i i zadovoljan! Nova religija
naCi boga livadama, nebesima. Zamislite
sta i se sve postiglo kada i se samo deseti deo svih
za sramotnije svetogrde od g kada se, za vreme
rata, razne .crkve bore oko toga na cijoj strani g.
Bog moz~ da veruje da su strane u pravu. Bog
ne mo.Ze u 1sto vreme da bude i ljubav i pokrovitelj
d im otrovima.
. . Z~. mnoge orgaizovana i lkovencioalna reli-
~IJa aJJ7dostavnije reseje licih proema. Ako kato-
lik zgres1, on se ispovedi svom svesteniku i svestenik
ga razresava greha.
Pobo.Zna osoba svoje breme prebacuje na gospo-
daj. veruje, i put u raj osiguran. Tako se
tez1st~ premes~a s? lice vrednosti i pojedinacog po-
nasaJa na VJeruJu: Veruj u boga i bices spase.
!~ u stvari, znaci da osoba treba samo da da ovakvu
IZ]avu, da svi i duhovni proemi budu reseni.
Karta za put do nebesa garatovana.
..u sustini, religija se boji zivota. bezanje
sada, smatrajuCi ga samo uvodom u neki puniji zivot
.
1Java * Mamon =: _izr~ koji se Novom zavetu upotreb-
~ pe~sornfJkac1Ja zemaljskog, daklc S\'etovnog a-
gostanJa. (1m. prev.) '
180 Aleksandar S. Nil
na onom svetu. Misticizam i religija smatraju Zivot na
zemlji neuspehom, oni drze da nesputan covek nije
dovoljno dobar da i dosegao spasenje. Ali, slobodna
deca ne osecaju zivot kao neuspeh, jer ih niko nije
naucio da zivotu kaZU .
Religija i misticizam pothranjuju nerealisticko mi-
sljenje i nerealisticko ponasanje. Jednostavna istina
da smo, sa svojim TV prijemnicima i mlaznim aviopi-
ma, udaljeniji od pravog zivota nego africki domoro-
dac. lstina, i religija primitivnog coveka poeiva
strahu, ali on nije impotentan u ljubavi, niti homo-
seksualac, niti inhiblran. Njegov zivot jeste na nis-
skom stupnju, ali on zivotu u mnogim itnim stvarima
kaze da.
Poput primitivnog coveka, i mi priegavamo reli-
giji iz straha. Za razliku od njega, mi smo uskopljeni.
Svoje potomke mozemo da uCimo religiji tek kada im
zauvek oduzmemo hrabrost i strahom slomijemo duh.
lmao sam mnogo slucajeva dece upropascene reli
gioznim vaspitanjem. Nista ne ismo doili nabraja-
njem svih tih slueajeva. S druge strane, svaki pripad-
nik Vojske spasa takode moze da navede citav niz
slucajeva koji SU Spaseni tako StO SU Oprani U krvi.
Ako se kao postulat uzme da covek gresnik koga
treba spasti, onda su pobomici religije u pravu.
No, od roditelja trazim da stvari posmatraju
sa sireg stanovista, da znatno prevazidu neposredne
okvire. Trazim da doprenesu stvaranju civilizacije na
koju od samog pocetka nece iti nakalemljeno obelezje
greha. Od roditelja traZim da odbace svaku potrebu
za razresenjem od grehova tako sto detetu re6i da
rodeno kao dobro, kao lose. Od. roditelja trazim detetu kao gresniku. U Samerhilu, ako neko dete ukra
da kazu deci da se ovaj svet moze i mora uciniti bo-
ljim, da energiju treba da upotrebe na ovo ovde i sada,
ne na neki izmisljeni i vecni Zivot koji ih ceka.
Slobodna deca Samerhila 181
Dete se ne sme okrZiti religioznim misticizmom.
Misticizam nudi detetu bekstvo od stvarnosti, ali na
opasan nacin. Svi mi ponekad osetimo potrebu da po-
begnemo od stvarnosti - u suprotnom, ni!kad ne ismo
procitali roman, niti usli u bioskop, niti popili casu vis-
kija. lpak, bezimo otvorenih oeiju i vrlo brzo se vra-
camo stvamosti. Mistik sklon da zivi zivotom tajnog
eskapizma i da svoj lido ugradi u svoju teozofiju,
spiritualizam, katolicizam ili judejstvo.
svojoj prirodi, nijedno dete nije mistik. Isto
tako, nema deteta koje stvarno zeli da se moli. Kod
dece molitva pretvaranje. Bezbroj dece sam pitao:
razmBljas dok se molis? Sva su odgovorila
na isti nacin, to jest da sve vreme razmisljaju dru
gim stvarima. Dete mora da razmislja drugim stva-
rima, jer mu molitva ne znaci nista. Ona mu na-
metnuta spolja.
Mion I.iudi se svakog dana pomoli za stolom pre
jela, njih 999999 to verovatno Cini mehanicki, kao sto
kazemo pardon kada zeiimo da prodemo pored ne-
kog liftu. Ali zasto svoje mehanicke molitve i svoje
mehanioko ponasanje da prenosimo na novu genera-
ciju? nije posteno, niti posteno nametati religiju
bespomoenom detetu. Njemu se mora omoguciti da
tpuno slobodno donese odluku kada za to ude
zrelo.
Opasnost da dete stekne nauk od mdnje jos
veca od opasnosti koja mu preti od misticizma. Ako
dete ucimo da su izvcsne stvari gresne, njegova ljubav
prema zivotu mora da se preobrati u mdnju. Kada su
slobodna, deca nikad ne razmisljaju nekom drugom
de, mu sudi porota sastavljena od njegovih drugova,
ono nikad ne v ka:lnjeno zbog Iopovluka - samo ga
nateraju da vrati ono sto uzelo. Deca nesvesno shva-
182 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 183

taju da krada bolest. su mali realisti, suvise ra-
zumi da i prihvatili zdravo za gotovo ekog ljutitog
g ili davola koji ih dovodi islkuseje. Boga stvo-
rio podjarmljei covek sopstveoj masti, ali slobodna
deca, koja se predao i hrabro suoeavaju sa zivotom,
> 1 tako, sto prZa zadovoljstvo doija znacenje
emaJU potrebu da stvaraju ilo kakvog boga.
Ako zelimo da m deca ostau zdravog duha,
moramo se cuvati toga da im prZamo Iaze vrednosti.
~ogi od onih koji sumnjaju teologiju hiscastva
~.1~1l. ~. oklevaju da svoju decu usaduju verovanja
ClJU ist1tost sami dovode pitaje. Koliko majki
doslovce veruje gi pakao i zlata s s g sto nije prjrodi zalopojna. Odlazak crkvu
harfama? ipak, hiljade takvih majki, koje same
veruju, izopacuju duse svoje dece prieajuCi malisaima
starovremske primitivne price.
Religija cveta jer oovek , moze, da se
suoei sa svojim esvesim. Od esvesog ,religija stvara
davola i upozorava ljude da se kloe jegovih islku-
s~ja.. Stvorite li od esvesog sveso, religija
v1se 1kakvu fukciju.
Za dete, religija gotovo uvek zaci samo strah.
Bog moeik sa otvorima oeim kapcima: vidi te
ma gde da si. Za dete to cesto zaci da bog moze da
vidi sve sto se cii pod jorganom. uvesti stra
detiji zivot, ajgori od svih zloeia. Zastraseo
dete vecito govoriti zivotu V iti ife-
.
rmo i kukavica.
'
kome su detijstvu pretili zagrobnim zivo
tom paklu moze se ni koji acin osloboditi e
urotice z za sopstveu sigumost ovom zivotu.
se desava cak i kada takva osoba prihvata, racio-
alno, da su raj i pakao samo ifatile mastarije
zasovane na ljudskim adajima i strahu. Emocio-
alo izopaceje nastalo detinjstvu gotovo uvek os-
taje za zivot. Strogi bog koji te agraduje harfama
ili te spaljuje gromom jeste g koga oovek stvorio
sopstvenoj masti. super-projekcija. Bog se po-
istovecuje sa zadovoljenjem relje, satana sa zadovo-
ljenjem straha.
neceg loseg. Kartaje, odlazak pozoriste i na ples
znace da davo vec dosao svoje. Biti religiozan
vrlo cesto znaci iti eveseo. Neudobna nedeljna odeca,
koju su deca primorana da nose vecini provincijskih
gradova, svedoei tome da su svojstva religije lisavanje
i kafnjavanje. Sakralna muzika, takode, cesce jeste
za ogroman broj ljudi napor, obaveza. Za ogroman broj
ljudi iti religiozan znaci izgledati d i biti jadan.
Nova se religija zasnivati saznaju i prihva-
taju vlastitog i. Predulov ljubavi za druge isti
ska ljubav prema samome s. Koliko to dru!k.Cije
od odgoja sa zigom prvo.tog greha koji mora da
urodi plodom mrZje prema vlastitom icu coveka i,
samim tim, mrzjom prema drugima! Najbolje se
moli ko ajvise voli sve stvari, velike i male.
Tako pesruk KolridZ* izrazio novu religiju. v
religiji, najolje se mo1iti covek koji voli sve stvari,
velike i male - vlastitom i.
MORALNO VASPITANJE
VeCia roditelja misli da ispujava svoju dZ
nost ako dete ne uCi etickim vredostima i ako mu
stalo ne ukazuje sta dobro, sta lose. Gotovo svaki
otac i majka smatraju da im , pored staraja -
* KolridZ - Semjuel Tejlor Kolridz (1772-1834), is-
taknuti pesik engleskog romantizma, koji plairao da u
Amenici stvoi utopijsku zajednicu - pantizokratijuc.
(prim. prev.)
184 Aleksandar S. Nil
govim fizickim potrebama, glavni zadatak da dete
uliju moralne vredosti, bez cega i ono izraslo
divljaka ekontrolisanog ponasaja i sa malo obzira
prema drugima. Ovakvo ubedenje velikoj meri potice
iz cijenice da veCina ljudi u nasoj kulturi prihvata,
bar pasivo, maksimu da se covek rada kao gresik,
da prirodi los i da , ukoliko nije vaspitavan
da bude dobar, iti pohlepan, okrutan, cak i sklon
ubljanju.
Hriscanska crkva otvoreno izrazava ovo uverenje:
Mi smo bedni gresnici. Biskup i ucitelj stoga smatra
ju da dete treba izvesti svetlost. Pri tom nije vazno
da li se radi svetlosti 'krsta ili svetlosti eticke kulture.
U slucaja svrha ista - uciniti boljim.
Posto su i crkva i skola saglasne da se dete rada
gresno, ne mozemo oeekivati da se majke i ocevi ne
saglase sa takvim autoritetima. Crkva kaze: Ako zgre
sis, ices kaznjen na onom svetu. Roditelj se upravlja
tome i kaze: Ako to jos jednom ucinis, kaznicu te
odmah. I jedni i drugi se trude da decu moralno uz-
dignu pomocu straha.
Biija kaze: Strah od boga pocetak mudro-
sti. Mnogo cesce to pocetak psihicke euravnoteze
nosti, jer stetno okruziti dete strahom ilo kom
olilku.
Mnogo puta mi se neki roditelj obracao recima:
Ne razumem zasto moj sin postao los. Strogo sam
ga kaznjavao, siguran sam da nasoj kuCi nikada
nije imao los primer. Isuvise cesto sam radio sa de-
formisano1n decom koju su vaspitavali pomoeu straha
od sie ili st od boga - decom koja su ila prisi-
ljavana da budu dobra.
Roditelj retko svata kakav uzasan trag detetu
ostavlja nepregledan niz zabrana, opomena i pridika,
i nametanje citavog sistema moralnog ponasanja koje
Slobodna deca Samerhila 185
dete jos i stanju da prihvati, koje ne razume i
zato ne usvaja svojom voljo
Iznurenom roditelju ematicnog deteta ikada
ne padne um da pr spita svoj sopstveni moralni
kodeks, buduci da lavnom sasvim siguran da zna
sto dobro sta , i s obzirom da su orme pona-
sanja jednom zauvek i s puim autoritetom zapisae
Svetom pismu. Tesko da roditelj i pomisliti da
preispita ucenje S\'Ojih roditelja i nastavnika ili priznati
drustveni ikodeks. sklon da prihvati zdravo za
gotovo celokupno vjeruju svoje kulture. Razmisljati
tim verovanjima i analizirati ih nalagalo i suvise
umovanja. Njihovo preispitivanje i dovelo do preveli-
kog soka.
I tako, iznureni roditelj veruje da sin na
pogresnom putu. Za decaka se smatra da svojom
voljom los. Izrazavam svoje cvrsto uvereje da decak
nikad nije kriv. Za svaki takav slucaj koji sam obra-
divao ilo karakteristicno pogresno obrazovanje i
vaspitanje r mladosti. U procesu uoblcajene rane
indoktrinacije dece zaoilaze se neki fundametalni
principi psihologije.
Pre svega, gotovo svi veruju da covek i volje,
da moze da ucini ono sto hoce. Nijeda se psiholog
nece sloziti sa tim. Psihijatrija dokazala da su cove-
kovi postupci u velikoj meri pod kontrolom podsvesti.
VeCina ljudi reCi da Dilinger mogao da ne bude
uica da samo upotreblo svoju volju. Krivicno pravo
se zasniva na pogresnom uverenju da svaki covek
odgovora jedinka, sposobna da zeli dobro ili zlo. Tako
, sasvim nedavno, u Londonu uhapsen neki covek
jer mastilom prskao haljine zenama. Sa stanovBta
drustva, on evaljalac koji i mogao da bude dobar
samo kad i hteo da pokusa. Sa stanovista psihologa,
on siroti, bolesni neuroticar koji _preduzima simbo-
186 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 187

licku radnju cijeg znacenja nije svestan. Jedno prosve- koji deCake i devojcice pret varaju bolesnu, delinkvent-
ceno drustvo i ga bez mnogo buke uputilo doktoru. u decu? Pokusacu da objasnim
Psihologija podsvesnog pokazala da iza veCie Dovoljno samo pogledat malo dete videti
nasih postupaka stoji eki skriven izvor do kojeg mo- da u njemu nevaljalstva - . ga onoliko koliiko
zemo doci samo dugom i potankom analizom, cak i i glavici kupusa ili u mladom tigro. Novorodence sa
psihoaaliza ne moze da dopre do ajduljih slojeva sobom na svet donosi nagon za samooddanjem; nje-
podsvesti. ciimo nesto, ali znamo zasto to ciimo. gova volja, njegov nesvesni poriv da zivi. nagon
Pre izvesog vremena ostavio sam strai svoje ga goni da jede, da istra:Zuje svoje telo, da zadovoljava
brojne knjige iz psihologije i da se bavim kera- svoje zelje. Ono postupa k lkako priroda zami-
mikom. Ne zam zbog cega sam to uCiio. Da sam sla, onako kakvim ga stvorila. Medutim, odrasli t
umesto toga da prskam ljude mastilom odeCi, boziju volju - tu volju prirode u detetu - vide kao
ih z zasto to ciim. Posto bojadisaje kera- davolju volju.
mike dustveo prizata aktivost, sam gradain Prakticno, svaki odrastao covek smatra da se pri-
vredan postovaja; posto prskaje mastilom asoci- roda deteta mora poboljsati. Otuda se i dogada da
jala radja, gore pomeuti covek krimialac koga svaki roditelj pocinje da uci malo dete kako treba
treba prezreti. ipak, i se razlikujemo samo Ziveti.
jedom: sveso volim da se bavim ruJkotvoriama, Dete se rano suocava sa citavim sistemom zabrana.
krimialac ne voli sveso da prska mastilom. U bav- Ovo nevaljalo, bezobrazno, to i to seC
lj ej u rukotvoriama, moja svest i moja podsvest de- no. Iskonski glas prirodnog detinjeg nagona za samo-
luju u skladu; prilikom prskanja mastilom, svest i pod- odrzanjem susrece se sa glasom vaspitanja. Crkva
svest su zavadi. Rezultat tog konflikta asocijali glas pirode azvati davoljim glasom, glas moralnog
postupak. vaspitanja bozijim glasom. Uveren sam da nazive
Pre ekoliko godia, imali smo Samerhilu jed- trebalo obrnuti.
og uceika, jedaaestogodisjeg deeaka - istrog, v erujem da su pouke moralu te koje dete cine
inteligetog i dragog. i i sedeo i miro citao. losim. Otkrio sam da, kada ponistim sve pouke mo-
d i izeada skocio, izleteo iz sobe i pokusao da ralu koje lose dete primilo, od njega postaje do-
zapali kucu. Bio. i podstakut ekim impulsom, im- bro dete.
pulsom lkoji i mogao da kotrolise. Ponekad moze da se javi potrea za moralnim
Mogi su ga raiji uCitelji hrabrili, ilo savetom vaspitamjem odraslih, mada u to sumnjam. Niukom slu-
ilo stapom, da z volje pokusa da kotrolise caju nema potrebe za moralnim vaspitanjem dece. Ono
svoje impulse. No, podsvesni poriv da zapali vatru i psiholoski pogresno. Pogresno zahtevati od deteta
suvise jak da i se mogao kontrolisati, daleko jaci da bude neseicno. Svako dete egoist i svet
od svesnog poriva da deluje lose oCima drugih. njegov. Kad ima jabuku, njegova jedina zelja da
malisan i i los vec bolestan decak. Pod kak- pojede t jabuku. Glavni ishod majcinog podsticanja
vim uticajima postao bolestan? Kakvi su to uticaji da tu jabuku podeli sa mladim bratom jeste da ono
 188 Aleksandar S. Nil
P?_cinje _da mr~i mladeg brata. Altruizam se javlja kas-
n1Je - 1 to pr1rodno - ukoliko roditelj uci dete da
?d nes~~icno. PotiskujuCi detinju seicnost, majka
tu seb1cnost zauvek usadila malisana.
_Kako to? Psihijatrija na ocigledan naCin poka-
zala 1 d~kazala da neisptmjena zelja i dalje postoji
podsvest1. Tako se, da i zadovoljilo majku, dete
k?je. su ucili _da mora da bude neseblcno povinovati
m ~~tev1ma. Ono zakopati podsvesti svoje i od povlacenja imena novinskim stupcima, ali strah
st~arn~ zelJe - svoje seblcne zelje - i zbog tog poti
sk1~~nJa sacuvati infantilne ceznje, i celog zivota ostati
seb1cno. Tako moralne pouke same unistavaju sopst\e-
nu svrhu.
Isti slucaj i seksualnom domenu. Moralne
zabrane de~i?jst~u fiksiraju infantilno interesovanje
za seks. Jadn1c1 koJe hapse zbog infantilnih seksualni
~~dnji -. st.o ucenic~ma pokazuju skaredne razglednice
ili na Javn1m mest1ma prikazuju svoje genitalije -
osobe su koje su imale moralne majke. Njihovo savrseno
bezazl~no intereso~anje detinjstvu obelezeno kao
?nusi;1 ~reh. Dete potisnulo infantilnu zelju, ali ta
ista zelJa ostala podsvesti, da i kasnije izblla na
~~vrsinu _ prvoitnom oiku ili, jos cesce, simbo-
lic~?~ ~~ku. I. vtako, ze~a ~? krade tasne robnoj
kuc~ 1 simbol1cku radnJU CIJe poreklo Iezi u potiski-
vanJu prouzrokovanom moralnim poukama u detinj-
s~vu: Njeno ponasanje, stvari, predstavlja zadovo-
lJenJe zabranjene infantilne seksualne zelje.
Svi su ti siroti ljudi vrlo nesrecni. Sredina ih ne
pri~vata jer kradu, instinkt pripadanja grupi snaz-
no iz.razen: Biti dobrim odnosima sa susedima pred-
stavlJa prodno stremljenje ljudskog i. Asocijal-
~ost nije ljudskoj prirodi. Egoizam sebi dovo-
ljan da normalni ljudi postanu socijalna i. Samo
Slobodna deca Samerhila 189
neki faktor jaci od egoizma moze osobu da ucini aso-
cijalnom.
Koji to faktor? d izmec1u dva vlastita
i - onog koje ::>tvorila priroda i onog koje su
oikovale moralne pouke - sukojavanje suvie o-
tro, egoizam se vraea na infantilni stadijum. Tada mi-
ljenje drugih d podredeno mesto. Tako klepto-
man svestan velike sramote od jjavljfvanja na sudu
od javnog mnenja nije tako snaZa kao infantilna zelja.
U krajnjoj analizi, kleptomanija znaci relju da se nade
sreca; ali poto simolicko ispunjenje nikada ne more
da zadovolji prvobltnu zelju, Zrtva stalno ponavlja svoj
pokuaj.
Jedan primer razjasniti tok neispunjenja zelje
i njegove kasnije pravce. d su malog Bilija, starog
sedam godina, doveli Samerhil, roditelji su mi rek1i
da lopov. Nedelju dana njegovom dolasku u ko-
lu, jedan od nastavnika doao da mi saopti kako
mu sa stola u spavaeoj soi nestao zlatan sat.
Upitah domoupraviteljku da li zna neto tome.
Videla sam Bilija sa mehanizmom nekog easov-
nika, rece . d sam ga upitala odakle mu, odgo-
vorio da ga pronaao kod kuee u nekoj vrlo, vrlo
duokoj rupi u bati.c
Znao sam da Bili drZi svoju imovinu zakljuamu
u velikom koferu. Probao sam da otkljueam bravu sa
jednim od mojih kljuceva i uspeo da otvorim lkofer.
u njemu su ili ostaci zlatnog Casovnika - oeigledna
posledica udaranja eekieem i dletom. Zakljueao sam
kofer i pozvao Bilija. .
Da li si video sat gospodina Andersona?c, upi-
tao sam ga.
Pogledao me svojim krupnim, neduZnim oeima.
Nec, reee, zatim dodade: Kakav sat?.
 Slobodna deca Samerhila 191
190 Aleksandar S. Nil

Posmatrao sam ga pola minuta. Bili, rekoh da tako, preuranjeni napori da se dete nauCi da pravilno
li znas odakle dolaze ? ' vri. nZdu moraju dovesti do gork:ih rezultata. .
zainteresovano podize pogled. Da, rece, Sa . isto se moze primeniti i na moralno vasp1-
neba. tanje. Prisiljavanje deteta da prihvati vrednosti koje
, ne, nasmeh se, ti si rastao u maminom jos nije spremno da usvoji na prirodan na& ne samo
stomaku, kada si dovoljno porastao, izasao si.. sto smanjuje mogucnosti usvajanja tih ~~i na
Bez reci otisao do kofera, otvorio ga i pndio pravi naCin i u pravo vreme, vee prouzorkuJe 1 n&
mi polomljeni Ca:sovnik. Od -d i izleCen., jer uroze.
do tada .krao samo istinu. Lice mu izgubllo onaj zbu- Traiiti od sestogodisnjaka da se na vratilu eetiri
njen, zabrinut izraz i postao srecniji. puta podigne do visine brade prevel~ zahtev. Nj&
Citalac moze lako pomisliti da Hilijevo drama- govi misici jos nisu dovoljno snatn1. za takav ~por.
ticno izleeenje ilo volsebno. Nije. Kada dete govori ipak, ako ostavimo tog istog deblka da se prirodno
nekakvoj dubokoj rupi kod kuce, onda verovatno pod- razvija, on to lako posti.Ci kada mu bude osamnaest
svesno razmiSlja dubokoj pecini iz koje ponikao godina. Slicno tome, ne tre~ nastojati da se. ko? mali-
njegov Zivot. S druge strane, znao sam da deCakov otac sana ubrza razvitak. oseCaD.Ja za moral. RoditelJ mora
ddi pse. Mora iti da Bili znao kako stenad dolazi da bude strpljiv, siguran u uverenju da dete ro4eno
na svet, prostom racunicom do8ao do zakljuCka dobro i da od njega neizbdno postati doar oovek,
poreklu . Majcina stidljiva lai nagnala ga da ukoliko ga uplitanje ne osakati i omete u njegovom
potisne svoju teoriju, njegova ielja da otkrije istinu prirodnom razvoju.
poprimila oik simbolickog zadovoljenja. Simbo1iC- dugogodiSje iskustvo u bavljenju decom.
ki, on krao majke i otvarao ih da i video sta se u u Samerhilu govori mi da ikakve potrebe da se
?-jima nalazi. Imao sam jos jednog ucenika koji , iz deca kako da se S. Dete pravo vre~
istog razloga, stalno otvarao fijoke. nauCiti sta dobro, sta - pod uslovom da
Roditelji moraju da shvate da se dete ne moie pod pritiskom.
p~zurivati da prede na stadijum razvoja za koji jos Ucenje proces sticanja vrednosti iz sredine
I spremno. Ljudi koji se ne zaduvoljavaju time da koja nas okrufuje. Ulkoliko su roditelji i sami J.?O~t~ni
detetu dopuste da normalno prede iz faze puzanja u cestiti, njihova deca, kada bude vreme, 1 istn
fazu hodanja, i koji malo dete postavljaju na njegove putem.
neja~e noge mnogo pre nego sto spremno za hodanje,
postizu samo zalostan rezultat, jer su dete uCinili kri-
vonogim. Mladi udovi jos nisu dovoljno snaini da pod- UTICAJ NA DETE
nesu detinju tezinu i stoga takav zahtev preuranjen.
Rezultat poraiavaju6i. Da su roditelji saeekali da Roditelji i ucitelji misle da im dufnost da
d~te prirodnim putem bude spremno za hodanje, ono uticu na deou, jer smatraju da znaju ~ta deca treba
1, naravno, savrseno prohodalo bez icije pomoei. Isto da imaju, sta treba da nauee, kakva treba da budu.
 Slobodna deca Samerhila 193
192 Aleksandar S. Nil
ne5to uciniti! Mozda i nece - ali nase klinike su pune
Ne slazem se sa tim. Nikada ne pokusavam da privolim slueajeva lkoji su krajnja posledica ovakvog postupanja
decu da dele moja uverenja ili predrasude. Nisam ver sa decom.
nik, ali u svojim predavanjima nikada nisam rekao ni Pokusavam da ubedim roditelje da dete ne moze
rec protiv religije, kao ni protiv naseg varvarskog kri- da uoei uzrok i posledicu. Pogresno reCi detetu:
vicnog zakonika, ni protiv antiseniitizma ili imperija- Bio si tako nevaljao da neces doiti subotnji dzepa-
lizma. Nikada ne ih svesno uticao decu da postanu rac. Kada dode subota i dete podsete na njegovo ne-
pacifisti, vegetarijanci, refomiatori, ili ma sta drugo. delo i odgovarajucu kaznu, ono , jednostavno, iti
Znam da pridikovanje nema nikaJkvog efekta kod dece. istinski ljutito i frustrirano. Ono sto se desilo, recimo,
Uzdam se u slobode da omladinu zastiti od laf- u ponedeljak, stvar daleke, daleke pro5losti - nesto
nosti, fanatizma i izama ilo koje vrste. sto nema nikakve veze sa sadasnjim subotnjim dZepar-
N_ametnuti detetu neko misljenje, zna6i ogresiti cem. Dete se ne oseca nimalo krivim, ali zato veoma
se nJega. Dete nije mali odrastao covek i jedno- obuzeto mrinjom prema autoritetu koji ga lisava dze-
stavno ne moze da shvati glediste odraslog ooveka. parca.
Dozvolite da to ilustrujem. Jedne veceri rekao sam
Roditelj uvek treba da se zapita da li mozda na-
p~torici _decaka_ ~ sedam do deset godina: Gospo-
mece detetu pravila ponasanja zbog sopstvenog nagona
d1ca . ima gr1p I lose se oseca. Potrudite se da ne
za moei i potrebe da taj poriv zadovolji oikovanjem
galamite kada budete odlazili na spavanje. Obecali su
drugih. Svako prizeljkuje povoljno mnenje svojih su-
da iti tihi. Vec nakon pet minuta su se uz veliku
seda. Ukoliko ga druge sile ne nagnaju na asoci
galamu gadali jastucima. Ako ostavimo strani pret
jalno ponasanje, dete prirodno zafeleti da cini ono
postavku da su podsvesno zeleli da zagoreaju zivot go-
sto mu obezbeduje agonaklonost ostalih, a1i ta zelja za
SJ??dici ., drzim da krivac za ovakvo ponasanje
dopadanjem javlja se tek u odredenom stadijumu nje-
nJihov uzrast. lstina da i strog glas i siba obezbe-
govog razvoja. Pokusaj roditelja i nastavnika da ga
dili mir gospodici ., ali mir cenu toga da se
vestacki ubrzaju nepovratno deformisati dete.
dec9i zivot unese strah. Opste prihvacen metod postu-
panJa sa decom nauciti ih da se prilagodavaju nama Bio sam jedom poseti nekoj modernoj skoli u
i nasim potrebama. metod pogresan. kojoj se preko stotinu decaka i devojcica svakog jutra
Malo roditelja i ucitelja koji ikada dodu do okupljalo da i saslusalo svestenikovu propoved. Sve-
sz d~. govoriti malom detetu samo guljenje stenik im se obracao sa zarom, savetujuCi im da budu
vremena. NIJednom detetu na sYetu nikad nije koristila spremni da cuju Hristov glas. Upravitelj me kasnije
vremenom osvestala roditeljska reakcija kada dete vuce upitao za misljeje propovedi. Odgovorio sam da ,
macku za rep: Kako i tebl ilo da te k povuce meni, zloeinacka. Od stotinak dece kdja su bila na
za uvo? Isto tako, nijedo dete zaista moze da okupu, svalko na savesti ima seks i druge stvari,
shvati sta roditelji misle kad kazu: Znaci tako propoved samo pojacala osecanje krivice kod svakog
ubo si bebu ciodom! Samo da ti pokazem kako t~ od njih.
boli .. " (vriska) Da vidim hoces li jos jedom tako
194 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 195

u jednoj drugoj naprednoj skoli ucenike teraj mrzi, sadist ili strog vaspitac? Da li prigusuje seks kod
da pre doucka pola sata slusaju Baha. pokusaj uz mladih ljudi? Da li zna bilo sta duinskoj psihologiji?
dizanja ukazivajem na vrednosne norme ima isti psi- Postupa li kovencionalno i optereeen predrasudama?
holoski efekat na dete kao stara kalvinisticka pretnja Ukratko, koliko sam slobodan?
paklom. Dete primorano da potisne ono sto se sma- Niko od nas nije potpunosti emocionalno sloo
tra ukusom izeg reda. dan, jer smo uslovljeni jos u kolevkama. Prava pitanja
Kada neki upravitelj skole kaze da njegovi ucenici koja treba sei da postavimo mozda su ova: Jesmo 11
vole Betovea i nece da slusaju dzez, sigura sam da dovoljno slobodni da se uplicemo zivot drugog,
on u tom smeru upotreio svoj uticaj, jer moji ucenici kako mlad taj drugi i? Jesmo li dovoljno slobod-
ubedljivo vise vole dzez. Licno mrzim tu buku i hala- 11i da ismo ili objektivni?
buku, ali sam siguran da takav upravitelj nije u pravu,
iako mozda dobar i posten CO\'ek.
UceCi dete da bude dobro, majka potiskuje pri- PSOVANJE
rodne detinje instinkte. Ona kaze detetu: st9 hoees
da uradis valja. isto kao kad i ga ucila da Samerhilu se stalno zamera sto jemu deca
mrzi samog sebe. Nemoguce voleti druge, istovre- psuju. da psuju - ako se izgovaranje staro-
meo mrzeti sebe. Duge mozemo voleti samo ukoliko egleskih reci moze nazvati psovanjem. Tacno da
volimo sami sebe. svaki ovi uceik psuje vise g sto potrebno.
Majka koja kazjava dete zbog neke male seksual- Na opstim skolkim sastancima uvek tapetu
ne navike uvek z sa poroeim stavom prema seksu. ila jedna triaestogodiSD.ja devojcica (koja dosla iz
Kada za sudijskim stolom sedi eksploatator, iskreo manastira) pod optuzbom da, ulazeCi more da se
prezire coveka optZeog za kradu novcanika. Upravo kupa, uvek uzvike psovku kucki sine. s su
zbog toga sto emamo hrabrosti da se suoeimo sa sop- ukarivali to da psuje samo kada se kupa
St\'enim ogoljenim dusama postajemo moralisti. Usme- v plafi 1kojoj okrZena epozatim svetom,
ravajuci decu, mi subjektivo usmeravamo sami sebe. to znaci da hoee da se napravi vazna. Jedan deCak
i se esveso poistovecujemo sa svojom decom. Dete to ovako objasio: Prava si guskica. Psujes
koje m voHmo uvek m ajvise slico. Kod da i se napravila vafom pred ljudima, tvrdis da se
dugih mrzimo ono sto mrzimo kod samih sebe. Posto poosis time sto Samerhil sloboda skola. PostiZeS
S\'ako od s mrzi sebe, deca sose posledice vidu upravo suproto - ljudi zbog tebe nipodastavaju
pljuski, grdji, zabrana i moralnih pridika. Zasto mrzi- skolU.
mo sami sebe? zacarani lkug. Nasi su roditelji Objasnio sam da zapravo zeli da audi
pokusali da poboljsaju sto nam dala prioda. skoli zato sto mrzi. Ali mrzim Samerhilc, uz-
PostupajuCi sa oima koji su zgresili, roditelj, a viknula , to silo mesto!c
stavnik ili sudija mora da se suoei sa emocioalim . Da, odgovorio sam, tO , kao sto si rekla,
faktorima samom sei. Da li moralist, covek koji silno mesto, ali ono i postalo deo tebe. Jos uvek
196 Aleksandar S. Nil
zivi~ u svom manastiru i sa sobom si donela svu svoju
mrinju prema manastiru i kaludericama. ~ uvek
poistovecujes Samerhil sa omratenim manastirom. Ti,
u stvari, ne zelis da naudis Samerhilu vec manastiru!c
Medutim, ona nije prestala da uzvikuje onaj specijalan
izraz sve dok Samethil za nju nije postao stvarno me-
sto, ne samo simol. Posle toga prestala da psuje.
Ima tri vrste psovki: seksualne, religiozne i ekskre-
mentne. Psovanje religioznog tipa predstavlja pro-
em u Samerhilu, jer deci ne predajemo veronauku.
Vecina dece i ve6ina odraslih psuju. Vojska poznata
svom pridevuc, kako to rece jedan Kiplingov* ju-
nak. Na vecini univerziteta i u klubovima, studenti ko-
riste seksualni i ekskrementalni argo. Ucenici krisom
psuju i prepricavaju masne viceve. Razlika izmedu Sa-
merhila i neke osnovne skole u tome sto u prvoj
deca psuju otvoreno, u ovoj drugoj krisom.
U Samerhilu samo novi ucenici psovanjem prave
proeme. Nije da su se starim ucenicima pozlatili
jezici, vec starosedeoci, da tako ka!em, psuju u pravo
vreme. Oni koriste svesnu kontrolu i vode racuna da ne
povrede koji ne pripadaju njihovom lkrugu.
Nasi najmladi pokazuju interesovanje za staroen-
glesku rec koja oznaeava fekalije. Svesrdno koriste.
Vole deca anglosaksonske reoi! Vise njih mi posta-
vilo pitanje zasto se na javnim mestima ne sme reei
govno, sme fekalije i izmet. 1 ih to voleo gotovo svakoj pesmi i igri, bllo da to vatrena
da znam.
Kada ih ne sputavaju, deca iz zabavista koriste
reenik koji u velikoj meri ekskrementalan. Malisani
od cetini do sedam godina u Samerhilu ufivaju u reci-
* Radjard Kipling (1865-1936), engleski pripov~dat,
romansijer i pesnik, doitnik Noelove nagrade za knj1zev-
nost (1907). Najpoznatdja dela: njiga dfungli, Kimc,
Vojnika tri. (prim. r)
Slobodna deca Samerhila 197
ma kao sto SU gOvnO i pisaCkac. 1z toga vidim da SU
veCi.nu njih, jos dok su blli , strogo vaspitavali u
pogledu oavljanja nufde, i da stoga vrlo verovatno
da imaju komplelkse u pogledu svojih prirodnih funk-
cija. S druge strane, nekoliko tih malisana rulo u
uslovima autoregulacije, nisu sistematski ouatvani u
pogledu cistoee, nisu bili podvrgnuti. tauima i reCima
kao Sto su ezobraznoc i prljav0, nisu iskili da
odrasli pred njima skrivaju svoju golotinju diZu
mnogo buke oko naCina oavljanja nufde. Ova uravno-
tezena deca i njihovi disciplinovani drugovi kao da pod-
jednako ufivaju u izgovaranju zabranjenihc reei. Stoga
izgleda da nije tacno da sloboda u psovanju automatski
oduzima svu draZ skarednim reCima. Nasi malisani upo-
trejavaju te reCi u svakoj prilici i izvan odgovaraju-
ceg konteksta; s druge strane, stariji deeaci i devojcice,
kada psuju, koriste te reci poput odraslih - to jest
prigodno.
Seksualni izrazi se koriste 5 od ekskremental-
nih. Nasa deca nemaju oseeaj da su toaleti smesna me-
sta. Zbog odsustva potiskivanja u pogledu izmeta, nje-
govo pominjanje deci prilicno nezanimljivo i uz-
gredno. Druga stvar sa seksom. Seks toliko va!an
deo itisanja da recnik vezan za njega prozima
nas zivot. Uz reci koje su dopustive, nalazimo ga u
mama ili d te veceras zateknem samuc.
Za decu psovanje deo svakodnevnog jezika.
Odrasli osuduju psovanje jer su nepristojniji od dece.
Samo skaredna osoba osuc:tivati skarednost. Ako i
roditelj odgajio dete u uverenju da nos nepristojna
i gnusna stvar, pretpostavljam da i tu ree sapu-
talo samo skrovitim budZacima.
Roditelji se moraju zapitati: Hoeu li dozvoliti
svojoj deci da otvoreno psuju, ili cu im dopustiti da
198 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 199

budu skaredna skrovitim, prljavim budzacima ? CENZURA

Polovicog reseja m. Su-su i zrelosti do-
vodi do zamornih prica trgovackim putnicima. Otvo- U kojoj meri treba cenzurisati deeiju lektiru? Na
reni i vodi do jasog, Cistog iteresovaja za sve policama u mojoj kancelariji ima raznih knjiga psi-
u zivotu. Rekao bih asumice da asi ivsi uceici hologiji i selksu. Svako dete u bilo koje doba moze
imaju ajcistiju mastu u Eglestkoj. da ih uzme citanje. ipak, sumnjam da ikad
ipak, pre ili kasnije se mora doei dodir sa vise od jednog ili dva deteta pokazalo neko iteresova
mrzovoljnim rodacima ili susedima koji egoduju i osu- je za jih. Nijedan deeak ili devojcica nisu zatrazili
duju psovanje kod dece. U slueaju Zoe smo videli d Ljubavnika ledi Ceterli, Ulisa ili. raft-Ebinga,
prilivata racionalna s za poasanje oih samo su jedno ili dvoje starije dece uzeli citanje
koji pripadaju aSem k:rugu. Od ekog deteta Eciklopediju seksualnog s~anja.
aucila rec koju zako ne dozvoljava da odstampa- Jednom , mec:tutim, jedna v uCenica, cetra
mo. Za vreme aseg razgovora sa potencijalnim rodi- estogodisnja devojcica, uzela Dnevnik mlade devojke
teljem - jednim kovecioalnim iznismenom - sa moje police. Video sam kako ga cita i smejulji
bezuspeso pokusavala da sastavi eku igraeku i, se. Posle sest meseci proeitala knjigu drugi put i
kad god to poslo za rukom, uzviknula i: rekla mi da prilieno nez.animljriva. Stivo, koje za
, jebl ga! si smo objasnili (sada smatram u neukost bilo s, postalo sasvrim obleno
da to ilo potpuno pogreso) da se ekim ljudrima kada dosla do saznanja. Ova devojcica dola u
ta ree dopada i da ne treba da koisti u pri- Samerhil sa eznalackim predstavama prljavlim
sustvu posetilaca. Rekla : U redu. stvarima kojima se sapuce uCionicama. Naravo,
Nakon edelju dana trebalo da obavi jedan sam objasnio t seksa. Zabra:na uvek cini da
sloze zadatak. Podigla pogled i upitala nastavnicu: deca krisom citaju knjige.
Jeste li vi posetilac? Nama su u mladosti cenzurisali lektiru, tako da
Ova odgovorila: Naravno da nisam! velika felja ila da se dokopamo Tese od
Zoe s olaksanjem odahnula i uzvikula: , AreWloviih, Rablea .i prevoda franouskJih petipairaClkdh
jebl ga! romana. Drugim recima, cenzura bila kriterijum
Pozajem mnogo dece koja su kod svojih kuea kome su se birale ajinteresantnije knjige.
mogla da govore sta god su htela, ali kojoj su vrata Cenzura nesvrsishodna jer nikoga stiti. Uz-
drugih domova bila zatvorea. Nikako ne mozemo mimo kao primer knjigu Dfejmsa Dfojsa is, koja
da pozovemo Tomija zabavu, jer ne smemo da ekad ila zabranjeria u Parizu i Beeu. U ima
dozvolimo da svojim uzasim recnikom pokvari nasu reei lkoje se obleno azivaju skarednim. Prostodusan
decu. Zato moramo da vodimo racuna tabuima spolj- citalac ih nece razumeti, obrazovanom citaocu su
og sveta i da usmeravamo dete u skladu sa jima. No, od ranije pozate, mogu da ga iskvare. Seeam
to usmeravanje mora da bude liseo kaznenih mera. se da me jedan upravitelj skole kritikovao sto sam
uveo knjigu Zatoeeik dvorca Zede u skolsku briio-
200 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 201

teku. Iznenaden, upitao sam za razlog. Rekao mi
da se uvodnim poglavlj.ima govori vanbracnosti.
sam knjigu dvaput cirtao i nisam primetio tu Cinjenicu.
Izgleda da deca pristupaju stvarima na mnogo
cistiji nacin nego odrasli. Tako neki deCak moze da
proeita Toma Dzonsa i da ne uoei skaredna mesta
knjizi. Oslobadajuci dete neupucenost:i u seks, mi
unistavamo opasnost koja vreba ilo kojoj knjizi.
Energicno sam protiv cenzure knjiga za bilo koji
uzrast.
Cenzura knjiga postaje tezi proem tek kad os-
tavimo strani seks i predemo na strah. Zastrasu-
juca knjiga, kakva Drakula od Brema Stokera,
moze opasno da utice na neuroticno dete i nikada
ne ih namerno ostavio nadohvat ruke takvom detetu.
ipak, posto se moj rad sastoji od pokusaja da usta-
novim korene straha, ne ih zabranio detetu da
procita. Radije ih napao simptome koji st.1 se pojavili
zahvaljujuCi Citanju te lknjige.
Secam se da sam kao dete i prestravljen ib1ij
skom priCom deci koju su pojeli medvedi, ipak se
niko ne zalaze za to da se bilija cenzuri5e. noga deca
citaju ibliju potrazi za skarednim mestima. Znao
sam ih sva kad sam i sasvim mali, i to tacno gde se
koje nalazi. Sada shvatam da strah od medveda movi ispunjavaju decu Zasom, oovek nikad nije
mogao da bude posledica griZe savesti zbog onih drugih
delova ii.
Skloni smo da preuvelicavamo efekat krvozednih
prica na decu. VeCina dece u stanju da iva
najkrvolocnijim pricama. Nedeljom uvece, dok svojim
ucenicima pripovedam pustolovne price kojima ih
poslednjem trenutku izbavljaju iz kazana ljudozdera,
oni poskakuju od radosti.
Malisana najpre zaplasiti prica natprirodnim
silama. Vecina dece se boji duhova, naroeito deca iz
religioznih porodica. 1 ovde , lkao i u slueaju seksa,
pravilnije otkloniti strah g cenzurisati k'njigu. Znam
da i erivanje duhova koji su se uvukli u du te!ak
posa , ali ucitelj ili lekar moraju da pokubju da ih
iste ju. DuZnost roditelja da se pobrinu da duhovi
i udu u deciju dusu.
1 Roditelji nikada ne treba da Oitaju deci priee
okrutnim dZinovima i zlim vesticama. Neki se dvo-
ume u pogledu prica kakva Pepeljugac, jer polaze
od lo5eg aravouceija ove bajke: Budi rintu5a, z
sposobosti da se uzdignes izad pepela, dobra kuma,
vila, dace ti prica za mZa. Ali kakav los uticaj moie
da ima Pepeljuga kad ree zdravom detetu?
Proceat krimieac u svim lcioscima zelemi&
kim stanicama vrlo wsok. Kada sesnaestogodisjak
u policajca, milioni Citalaca shvataju da on
zivd u svetu maste kome oni sa Zivanjem Citaju.
Triler pokazatelj 5 nesposobnosti da se igramo,
da mastamo, da stvaramo; , u osovi, dortiee nau
potisnutu mu i zelju da ranimo i ubljamo.
Odlazak u ioskop i Citanje knjiga pripadaju raz-
liCitim kategorijama. Ono sto napisano mof.e
toko da prestrasi kao ono sto se vidi i . Neki fil-
siguran gde i kada u filmu more da bude prikazano
ne5to zastrasu}uee. Na ekranu uvek ima mnogo brutal-
nih scena. Muskarci se tuku pesnicama, ponekad Cak
udaraju i z. u zumalima se prikazuju takmjeenja u
oksu i rvanju. da i sadisticka slika ila potpunija,
tu su i filmovi borbl s ikovima. Vic:!ao sam malu
decu koja se plase krokodila . gusara u Petru Panuc.
Priea Bamblju tako ljupka, humana i puna lju.
bavi da mogu da shvatim da k posle ovog fHma
moze da ublja sre iz ciste razonode. Deca vole Bam
202 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 203

i, mada neka placu od straha kada lovacki psi na- Cenzurisati detinje drustvo , u veeini slueajeva,
padnu Bamblja. Shodno tome, roditelj pravu kada suvise tesko. Smatram da tome treba pribegavati samo
manjem detetu ne dopusta da gleda neke filmove. kada dete sa kojim se nase dn." okrutno ili sklono
da kinji slaje od sebe. Srecom, veCina dece
Pitanje da li seksi filmovi mogu da naskode prirodi selektivna i, pre ili kasnije, nalazi s odgova-
vecini dece. Naravno, takvi filmovi ne mogu da naskode
rajuce sadruge.
nesputavanoj deci. Moji su ucenici gledali francuski
film rug bez mnogo uzbudenja i bez losih posle-
dica. zato sto deca vide sto hoce da vide.
Filmska i kojoj nema seksa nece imati us-
peha na ioskopskim agajnama. U nacionalnom do-
hotku s~si filmovi cine vecu stavku nego knjige
muzicka dela. Kozmeticka sredstva se bolje prodaju od
koncertnih ulaznica. Ali, ne smemo zaboraviti da se iza
onih vidova seksa, kojima se moze govoriti, uvek
kiju oni koje ne smemo da pomenemo. Iza svadbenih
koCija, stae cipele i pirinea kriju se stvari koje se
ne smeju pominjati, ciji su ovo simboli.
Filmovi duguju svoju popularnost na5oj potrei
da poegnemo od stvamosti i zato nam producenti
gotovo uvek nude raskosne scene i prekrasne kostime.
Usred sve te raskosi, pokvarenjaci doti ono sto
su zaslZili, oni poteni nastaviti da sreeno mve.
Nedavno smo videli film cov~ koji svoju
dusu prodao davolu. Deca su se jednoglasno slofila da
taj davo mnogo lici na mene. Deeaci koji su uCili da
seksualni greh greh protiv Svetog duha uvek u meni
vide davola. Kad im kafem da telu nema nieeg gres
nog, sam za njih davo koji ih iskusava. Za neuro-
tienu decu sam istovremeno i g i c:tavo. Jedan
malisa jednom prilikom dohvatio ceki~ da u
davola. . . Pomagati neuroticarima moze da bude opa-
san zanat ...
 v
DECIJI PROBLEMI

OKRUTNOST 1 SADIZA

Okrutnost izvitoperena ljubav. Zato krajnji

sadizam uvek. izvitoperena seksualnost. Okrutna osoba
moze da daje, jer davanje Cin ljubavi.
Ne postoji instinkt okrutnosti. Zivotinje nisu ok-
rutne. k se igra sa misem zato to okrutna.
samo igra, i tu nema svesti bilo kakvoj okrut-
nosti.
Kod ljudi okrutnost potiee od motiva koji su ve-
Cim delom podsvesni. U svom dugom iskustvu s decom
u Samerhilu retko sam imao dete koje hoee da muci
zivotinje. Postojao jedan izuzetak pre nekoliko go-
dina. Tinaestogodisji Dzo doblo kucence kao ro-
c!edaSki poklo. voli zivotinjec, napisala nje-
gova majka. Posto Dzon svuda vukao malog Spota
sa sobom, uskoro postalo jasno da on maltretira psa.
ZakljuCio sam da poistovecuje Spota sa mlac1im bra-
tom DZimom, majcinim mezimcem.
Jednog d video sam ga kako tuce Spota. Pri-
~ao sam psicu, pomilovao ga i rekao: Zd.ravo, Dzimec.
206 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 207

Time sam, oeigledno, pokazao Dzonu da sirotom U Hitlerovoj Nemackoj mucenja su vrsili seksual-
psu iskaljuje .mrZju prema svom bratu - suparniku. no izopaceni ljudi tipa Julijusa Strajhera ciji list,
Posle toga prestao da bude okrutan prema Spotu, ali Der Stiirmer, i pun jeftinog, izopacenog seksa,
sam time samo otkloio simptom, nisam izleeio znatno pre podizanja koncentracionih logora. lpak,
sadizam. mnogi oeevi, koji osuduju polnu izopacenost zatvorskih
Sloodna i sreena deca verovatno neee iti okrut- sadista, ne razmisljaju na isti nacin sopstvenim ma-
na. Okrutnost mnoge dece potice od okrutnosti s kojom lim sadizmima. TuCi dete u ku6i ili u skoli, znaci u
su se odrasli ophodili prema jima. Ne moze k da osnovi isto sto i muCiti nekog Jevrejina u Belsenu. Ako
vas tuce, da vi pozelite da istucete nekog drugog. sadizam seksualan u Belsenu, vrlo verovatno
Poput nastavnika, vi odablrate nekog ko fizicki sla- da ti seksualan i u skoli ili u porodici.
iji od vas. Deeaci u strogim skolama okrutniji su jedni Vee mogu da cujem lkako neka majka negoduje:
ptema drugima nego deca u Samerhilu. G1uposti! Hoeete li da kaiete da sam ispoljila seksual
Okrutnost se neminovo racionalizuje: boli nu izopacenost kad sam danas udarila Dzimija roci
vise nego tebe. Malo koji sadist, ako takvih uopste zato sto dirao bakinu vazu?
ima, iskreno kaZe: Bijem ljude jer mi to pricinjava odgovor : Da, u manjem stepenu. Ako ste
zadovoljstvo. Iako to pravo s, on svoj srecno udati i imate potpuno zadovoljavajuci seksualni
sadizam tumaci moralnim termiima: Ne zelim da mi zivot - necete tuci Dzimija. Udarati nekoga, bukvalo
sin bude mekSac. .Zecim da bude sposoban da se predstavlja mrinju prem~ putenom, puteno znaci telo
uklopi svet koji mu zadatii mnoge gade udarce. sa svim njegovim zahtevima i ceznjama. Ako volite
Tucem svog sina jer su i mene tukli kad sam decaik sopstveo telo, onda necete zeleti da nanesete telesni
i to mi beskrajo koristilo. bol Dzimiju.c
Roditelji koji tuku decu uvek su spremni da daju Roditelji mogu da u svoju decu koliko god im
takva glatka objanjenja. Nikad do sada isam sreo drago, ukoliko pri tome ostavljaju modrice koje se
roditelja koji iskreo kaie: Bijem svoje dete zato sto mogu videti sudici. Nas krivicni zakonik zapravo
ga mrzim, zato sto mrzim sebe, svoju zenu, posao, dug popis okrotnosti prerusen u pravdu.
rodake - stvari, mrzim sam zivot. Udario sam Teze izaci kraj sa mentalnom svireposeu ne-
sia jer mali i moze da mi uzvrati udarac.
go -sa fizickom okrutnoscu. Gradansko pravo moze da
Udario sam ga zato sto se plasim svog sefa. Kad se sef ukine telesno kainjavanje u skolama, ali nikakav zakon
okomi na , se iska1im kod kuce, detetu. ne moze da dosegne do osobe koja se sli mentalnom
Kad i roditelji ili dovoljo islkreni da sve ovo svireposcu. Cinican ili zloban roditeljski jezik moze da
kazu, d osecali potrebu da budu okruti pre naese detetu eizrecivu stetu. Svi zamo oeeve koji
ma svojoj deci. Okrutost se rada iz eznanja i mrzje se podsmevaju svojim inovima: Trapavko, moZes
prema samom s; okrutost stiti sadistu od sz nista da uradis da ne zabrljas. Takvi muskarci na
da jegova sopstvena priroda izopacena. isti nacin, stalnim kritikovanjem, ispoljavaju mdnju
208 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 209
prema svojim suprugama. Ima i z koj~ k~manduju
muievima i deci bujicom uvreda i zastra.S1vanJem.
ZLOCINSTVO
Specijalan oik metalne svirepo.st~ ?na koj~ nogi psiholozi veruju da se dete rada ni kao
ispoljava Otac kada mrfuju prema SVOJOJ z1 preOSl dobro ni kao lose, vec da se rada sa tendecijama i
na decu. ka dobroeistvu i ka zloCistvu. Verujem da kod de-
Nastavici poekad ispoljavaju okrutost nadme- teta ne postoji istinktivna sklonost ka kriminalu, niti
nim i sarkasticnim ponasanjem. Takvi nastavnici oCe- l kakva priroda teznja ka zlonamernosti. Kriminal
kuju da cuju grohotan smeh ucenika dok muce neko se javlja kod deteta kao izopacei oik ljubavi.
jadno, zgrceno dete. prenaglaseno ispoljavanje okrutnosti, i takode potice od
Deca nece ikad iti okrutna osim ako su prinu nedostatka ljubavi.
dena da potisnu neko snaio osecanje. Slobodna deca Jednog dana jedan od mojih ucenika, devetogo-
poseduju vrlo malo ili gotovo imalo mrije prema disji decak, igrao se i umilno mrmljao za sebe: Zelim
samima s. mrze ostale i isu okruta. da ubljem majku. l nesvesno poasanje, jer
tada pravio camac i citavo njegovo svesno poasanje
Svakom malo1 asiliku Zivot nelki nacin
izvitoperen. Cesto, drugima radi upravo isto st? bilo usmereno na tu aktivost. Stvar tome sto
jemu ui. Svake batine avode dete sa?i
njegova majka zivi svojim Zivotom i retko ga pose-
sticko s, ili u njemu stvaraju zelju za takVIm cuje. Ne voli ga, i to podsvesno zna.
ponasanjem. Ali ovaj decak - jedno od najilije dece - nije
otpoeeo zivot sa mislima krimialu. jednostav-
Deca, Cije se zelje sveso prigusuju, s~le se no ona stara priea: ako mogu da dobljem ljubav,
okrutan aCin. U Samerhilu gotovo ikad rnsam cuo mogu da doijem mrznju. Svaki slucaj zloeistva kod
da k izveo eslanu salu tud racun. za deteta moze se pripisati nedootatku ljubavi.
koje sam cuo n su izvodile pridoslice iz privatih Drugi ucenik, takode devetogodisjak, imao fo
skola. Poekad, poeetku polugoda, kad se deca vrate u od otrova, jer se plasio da ga majka otrovati.
iz svojih domova kojima svesno prigusivaje i Kad ustajala od stola, pratio svaki njen pokret
hovih zelja izrazenije, dolazi do raznih zadirkivanja - i cesto govorio: Znam sta smeras - ides da uzmes
- sakrivaja cikala itd. - ali taj period ne traje otrov za moju hranu. Posumnjao sam da to slucaj
duie od nedelju dana. Humor u Samerhilu ugla': projekcije. Maj1ka , izgleda, pruiala vise ljubavi nje-
dobroamera. Razlog lezi tome sto deca uz.i.
govom bratu, i verovato neurotici si mastao
vaju u odobravanju i ljubavi astavnika, jer ona su tome da otruje i brata i majku. Njegove strepnje su
dobra Urad se ukine uinost da mrze i strahuju. verovato l strepnje od odmazde - zelim da
otrujem, i zato mozda otrovati mene iz osvete.
Zloein ocigledno izraz mrznje. Proucavanje kri
miala kod dece svodi se proucavanje zasto dete
navedeno da mrzi. pitanje povredenog .
210 Aleksandar S. Nil
Ne mozemo da pobegnemo od cinjenice da dete
u prvom redu egoist. Niko drugi nije vafan. Kad
ego zadovoljen, imamo ono sto se naziv3: dobro~; kad
ego izgladneo, imamo ono sto se naz1va zl~1nstvom.
riminalac se sveti na drustvu, jer dustvo n1Je uspelo
da ceni njegov ego ispoljavajuci ljubav prema njemu.
Da se ljudi radaju sa urodenom sklonoscu ka
kriminalu, bilo i isto toliko kniminalaca iz dobih kuea
srednjeg staleZa koliko iz cumeza. Medutim, imu.Cni
Ijudi imaju veee mogucnosti da izraze ~voj eg~. Zado-
voljstva koja se kupuju novcem, ot~~na okolma, ~ul
tura i ponos na poreklo - sve to slJJ. egu .. Med':1 ~
masnima ego izgladneo. Samo vrlo mali broJ siro-
masnih deCaka uspeva da se istakne. Biti kriminalac,
gangster, Cak i siledZija, predstavlja jedan od naCina
za iticanje.
nogi ljudi veuju da lo5i filmoVli. stvaraju ~
nalce. oini mi se da takvo stanoV!lste kratkovido.
Doista sumnjam da ilo kakav film nekad nekog
pokvario. Sigurno da odredeni fblm moze da sugeise
mladom eoveku nelki metod, ali motiv postojao pre
nego sto se pojavio film. Film moze da unese u zloo~n
vise stila, ali sigumo ne moze da podst:akne na zloc1n
ilo koga ko vec nlije razmisljao zlo61nu.
Zlocin , pre svega, stvar porodice, zatim. stvar
zajednice. Kad ismo ili iskreni, vecina nas pnznala
i da u masti pouijala clanove svoj.e ~. lm~ sti i kriminalca koji u suparnike u stvarnosti po-
sam jednu ucenicu koja mi razrez1vala naJstrasmJe
vrste smrti - narotito majci.
Iza mnogih ubllackih zelja poeivaju autorit~t
Ijubomora. Nijedno dete ne moze da podnese autor1tet.
Posto su mnoga deca osujecena od svoje cetvrte ~
~esnaeste godine, cudim se sto na svetu nema VISe
ublca.
Slobodna deca Samerhila 211
Kod deteta zelja za moei u stvari zelja da mu
se ukazuje divljenje i da bude voljeno. Dete se bori da
iznudi divljenje i paznju. Tako, kod intravertne dece
(plasljive dece koja nemaju dara za druStvenost) naila-
zimo na zlocinacke misli. Mala, neugledna devojC:i.ca
ispredati asna mastanja iznenadnoj smrti svoje
lepuskaste sestre dok ova igra sama pred gostima.
Ekstravertan tip nema povoda za m.rZnju: on se
smeje, igra i priea, pafnja okoline zadovoljava njego-
vu potrebu za divljenjem.
Intravertan tip sedi u uglu i sanjari tome sta
i trebalo da se dogodi. Najintravertniji deCak u
mojoj skoli ne ucestvuje u drugarskim veeerima. On ne
plese, nikad ne peva, nikad ne ucestvuje u igrti tum-
banja. Na mojim easovima i cudesnom madioni-
caru koji ga slufi. samo treba da kafe jednu ree
i madionicar mu dati rols-rojs. Jednog dana sam
mu isprieao pricu u kojoj su sva deca Samerhila bro-
dolomnici na jednom ostrvu. lzgledalo da mu se
i ne sV:i.da. Trafio sam od njega da ispravi. Ne-
ka bude kao da sam se jedini spasa0, reee.
Svima nam poznat ovaj mehanizam - mehani-
zam uspona obaranjem ostalih ljudi. psihologija
tZibabe. Molim vas, gospodine, Tomi psovao.
znaci psujem, sam dobar decak.
Razlika izmedu osobe koja u suparnike u ma-
stoji samo u stupnju. Utoliko ukoliko smo sVli vise ili
manje zeljni ljubavi, mi smo svi potencijalni lkrimi-
nalci. Nekada sam laskao s da sam izle6io decu od
zlocinackog mastanja u mojih psiholoskih meto
da, ali sada verujem da za to zasluzna ljubav. Bilo
bi suludo tvrditi da volim nekog novog ucenika;
ipak, dete oseca da ga volim jer postujem njegov ego.
212 Aleksandar S. Nil
Pravi Iek za zl:oeinstvo dati detetu slobodu da
bude ono sto jeste. sam naucio odavno, kad sam
otisao da vidim Mali Komonvelt Homera Lejna. On
delinkventnoj deci dao slobodu da budu ono sto jesu,
i ona su postala dobra. U sirotinjskim cetvrtima jedini
nacin na koji delinkventi mogu da zadovolje svoj ego
jeste da privuku painju svojim antisocijalni~ P?n~a
njem. Lejn mi pricao da video kako ~ek1 decac1.-.
- kriminalci na sudenjima ponosno gledaJU sudn1c1.
U zemljoradniak.oj zadruzi sa Lejnom, ovi decaci su na-
sli nove vrednosti, drustvene vrednosti, sto reci do-
bre vrednosti. Primer te farme Dorsetu za
mene ubedljiv dokaz da ne postoji urodena sklonost
ka kiminalu.
Setih se jednog novog deeaka koji bese pobegao.
Lejn ga jurio i uhvatio. De~~ . naviknut na. sa-
mare, podigao ruku da se zast1tl. LeJn se nasmes i
cusnuo mu saku nesto novca.
Za sta to? promuca deeak. Idi vozom kuci,
covece, rece Lejn. Nemoj da pesacis. Decak se iste
noei vratio Komonvelt.
RazmiSljam tom nacinu i strogim metodama ve-
Cine popravnih domova. Zakon taj koji stvara zlocin.
Kucni zakon, koji otac izrice pomoeu zabrana, zauz-
dava deCiji ego, zauzdavanje tog ega Cini dete losim.
Drzavni zakon samo ozivljava nesvesne uspomene na
kucne stege.
Svesno prigusivanje budi prkos, prkos, prirodno,
tra:Zi osvetu. Zlocinstvo osveta. Da smo ukinuli zlo-
cin, treba prvo ukinuti ono sto dete pobuduje na to
da zeli osvetu. Detetu moramo da ukazujemo ljubav
i postovanje.
Slobodna deca Samerhila 213
KRADA
Treba razlikovati dve vrste krade: kradu koju cini
nonnalno dete i kradu koju cini neuroticno dete.
Pr:irodno i normalno dete krasti. Ono jedno-
stavno .Zeli da zadovolji svoju potrebu za pisvajanjem,
ili zeli avanturu sa prijatelj>ima. Ono jos nije napra-
vilo razliku izmedu moje i tvoje. Mnoga deca
Samerhilu bave se ovom vrstom krade do odredenog
uzrasta i dozvoljeno im da izive taj period.
RazgovarajuCi sa brojnim upraviteljima skola
njihovim vocnjacima, saznao sam da ucemci uzimaju
veCi deo voca. Mi Samerhilu imamo veliku bastu,
punu voeki i .Zbunja, ali nasa deca retko lkradu voce.
Pre izvesnog vremena, dva decaka su na opstem skol-
skom sastanku prekorena zbog krade voea. su li
novi decaci. Kad im savest l umireha prekorom,
vise ih nije zanimalo da kradu voce.
Krada skoli pretezno zajednicka radnja. Za-
jednicka radnja navodi na pomisao da u njoj pustolo-
vina igra vaznu ulogu; i ne samo pus,tolovina, vec te.Z-
nja za isticanjem, preduzimljivost, vodstvo.
Covek samo ponekad vidi usamljenog malog ne
valjalca. uvek prepredeni decak andeoski cednog
lica, lk:oji se pravirlu izvuce, jer u Samerhilu nema
cinkarosa. Ne, mladog lopova nikad ne mo.Zete pre-
poznati licu. Imam jednog decaka tako neVlinog
osmeha i tako strih, plavih, bezazlenih ociju da osno-
vano sumnjam njegovu potpunu neobavestenost
tome gde izvesna konzerva voca koja prosle noei
nestala iz skolske ostave.
Medutim, up()znao sam mnogo dece koja su u
triinaestoj godini krala, kasnije odrasla i postala po-
steni gradani. lzgleda da istina tome sto deci treba
mnogo vise vremena da odrastu nego sto smo mi navikli
214 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 215

da mislimo. Pod rastenjem podrazumevam nastajanje
drustvenog i.
Dete prevashodno egoist - uopste uzevsi, do
poeetka pubeteta - i ono do tada uglavnom ne po-
seduje vestinu identifikovanja sa drugima. Predstava
mojem i tvojem predstava odraslih, mla- porez na prihod. ipak, gotovo svaki covek se istinski
do razviti ovaj osecaj tek kad postane zrelo.
Ako su deca voljena i slobodna, ona vremenom
postati dobra i postena. zvuci kao prosta izreka, ali
sam svestan mnogih prepreka koje se neoeekivano
javljaju praksi.
U Samerhilu se bladnjak ili kutija s novcem ne
mogu ostavljati otkljucani. Na skolskim sastancima
deca optuiuju jedna drugu za provalu kovcega. 1 samo
jedan lopov moze uOinili da zajednica postane svesna
potrebe za zakljucavanjem, malo zajednica mladih
koje su potpuno postene. Pre pedeset godina se nisam
usudrivao da studentskoj prostorij<i univerziteta osta-
vim knjigu dzepu od kaputa, sam i glasine da
se neki clanovi parlamenta ustezu da ostave dragoce-
nosti kaputirna i aktn-tasnama.
lzgleda da postenje steeena osoblna lkoja se,
sa pojavom privatne svojine, javila kasno razvitku
coveka. Moguce da strah Cinilac koji najvise do-
priosi posteju. sto sprecava da utajim porez vrlo terneljno kondicioniran. Kad se otkrie, krat1a
na prihod nije apstraktno postenje, vec strah da dara
bude skuplja g maslo, to jest da i sramota
koja prati otkrivanje cina uiStila moj ugled, posao
i dom.
Kad postoji eki zako protiv ilo cega, mora se
prihvatiti zdravo za gotovo da zako napravljen
zbog skloosti ka prekrsaj;ima. Tako, zemljama sa
potpuom prohihicijom bi ilo zakona zabrani
vozje automobila pod uticajem alkohola. U svim zem-
ljama, pak, ustaovljei su mnogi zalkoni protiv krade,
pljacke, podvale i tako daJje, osovu verovanja da
ljudi kradu kada mogu. istina.
Na kraju krajeva, vecina odraslih manje-vise
nepostena. Malo ljudi koji kroz cariu nece nesto
prokijurncariti, jos rnanje oih koji nece utajiti
ljuti ako njegov sin ukrade ovcic.
s druge strae, veeina ljudi prilicno postena u
medusobnom opsteju. Bilo i lako gurnuti dzep jed-
nu od srebrnih kasicica vase gazdarice ako iste poze-
le1i da to uradite, ali vi na to i ne pomisljate. Medu-
tim, moglo i da vam padne pamet da upotreite
povratu kartu koju kondukter zaboravio da po-
isti. Odrasli prave razliku izrnedu pojedica i orgai
zacije, bllo da potonja dr:Zavna ili privata. Sasvim
redu varati osiguravajuce drustvo, ali varati piljara
za osudu. Deca ne prave tu razliku. Krasce stvari i
od cirnera, i od nastavnika, i iz radnji. Sva deca nece
postupati na ovaj naCin, ali mnoga pistati da dele
ukradenu stvar. zaci da i med1 sloodnom i sree-
norn decom srednjeg stale:Za nalazimo onu istu vrstu
nepostenja koja se javlja medu sirornasnorn.
Nalazirn da rnnoga deca ukrasti kad im se za
to pruii priJika. decak, nisam krao, sam i
zacila dobre batie i veeu vatru u paklu. Prirodo
sto deca lkoja nisu tako potpuno zaplasena kao sto
sam i - kradu. lpak, naglasavam da dete vrerne-
om, ako odgajao s ljubavlju, prerasta peiod kra-
de i sazreva postenog ooveka.
Druga vrsta krade - iz navike, prisblna krac:ta -
- dokaz euroze kod deteta. Kod neurotienog de-
teta krada obleno znak edostatka ljubavi. Motiv
esvesta. U gotovo svakom ustanovljenom slueaju
mladalaoke krade dete se oseca nevoljenim. Njegov lo-
216 Aleksamlar S. Nil Slobodna deca Samerhila 217

povluk simbolican pokusaj sticanja neceg veoma vred-
nog. Bilo da se radi kradi \', ili nakita, ili cega dru-
gog, nesvesna zelja pocinioca da ukrade ljubav. Ova
vrsta krade moze da se izleci samo pruzanjem ljubavi
detetu. Otuda, kada decaku dam novac zato sto mi
ukrao duvan, ciljam na njegovo esvesno s,
svesu misao. On moze da misli da sam btt-
dala, ali to sto misli i mnogo vazno; vazo
sta oseca, oseca da sam mu prijateij, da odobra-
va, da s neko ko pruza ljubav uesto rznje.
Pre ili kasnije, krada pcstaje, jer se ljubav - koja
ila sibolico ukradena oiku novca ili doba-
ra - sada doblja besplatno, zato potrebe da
bude kradena.
U v kontekstu in slucaj decaka koji
uvek vozio icilkle druge dece. Na opste skolsko
sastanku optuzen za Stalno krsenje pravila pri-
vatnoj svojii tie sto se sluzi iciklia druge dece.
Presuda: Kiv! Kazna: Od zajednice se traZi da se
obaveze da prikupiti novcane priloge za kupovinu
ioikla krivcu. Zajednica se na to i obavezala.
Meduti, r blize da odredi sisao dava-
nja nagrade lopovu. Ako on alih unih sposob-
nosti ili, jos gore, ako eocionalno zaostao, nagra-
da nece iati zeljei efekat. Ako naden, nece
nogo koristiti simbolican poklon. Rade6i sa proe
aticno d, zakljucio s da gotovo svaki ladi
lopov povoljo reaguje nagrade za kradu.
Jedii proasaji behu kod vrlo alog broja onih lkoji
i se ogli nazvati S\esnim prevarantia, na koje nije
iala uticaja ni uoblcajena teapija, ni terapija pre:
rusena nagradu.
Situacija postaje slozena kada krada ukazuje i na
nedostatak roditeljske ljubavi i prisustvo strogih za
n vczi sa seksom. U ovu kategoriju spada klepto-
anija, to jest nekontrolisano posezanje rukom za
nem sto zabranjeno - to masturbacija. Ova
vrsta krade ima najbolje izglede na uspesan ishod kad
roditelji shvate svoju gresku i p~nu sve iz poeetka,
iskreno govoreci detetu da nisu ili pravu pogledu
zabrana koje su nametali. Bez pomoei detinjih
roditelja, nastavnilk retko moze da izleci kleptomaniju.
Za uklanjanje zabrane najpodesnija osoba od
koje ta zabrana i potice.
Imao sam jednom sesnaestogoddsnjeg deCaka koji
upucen moju skolu jer i tezak lopov. Kad
stigao na stanicu, dao mi kartu sa popustom od
pedeset odsto koju mu otac kupio Londonu -
- kairtu kupljenu na osnovu prikrivanja decakovih go-
dina. Zeleo ih da ukazem roditeljima deteta koje
neposteno iz navike da moraju najpre da ispitaju sebe,
nastojeci da otkriju koji njihov naCin postupanja
ucinio dete nepostenim.
Roditelji svaljuju ikrivicu na pogresnu stranu kad
za trajno nepostenje svog deteta okri.vjuju looe drustvo,
gangsterske filmove, nedostatak roditeljskog nadzora
jer tata i vojsci, itd. Sami sei, ovi cini-
oci imaN mali iLi nikakav uticaj na dete koje
prirodno odgajano pogledu seksa i koje uZiva ljubav
i podrsku.
Ne znam bas koliko mladim lopowma koriste
dnevne ili sedmicne posete socijalnim ustanovama za
deou. Samo znam da metode tim ustanovama nisu
ostre il!i gnusne i da se socijaln~ radici mnogo trude
da shvate dete i da sa njim postupaju bez osudivanja
njegovog morala i karaktera. Na falost, deeijii psiholog
i slZbenik za uslovne kazne hendikepirani su svojim
naporima domom lkome zivi psihicki olesno dete.
Pretpostavljam da do uspeha dolazi s.amo onda kad
piholog ili slZbenik za uslovne kazne ubede rodiitelje
 218 Aleksandm S. Nil Slobodna deca Samerhila 219
-------. ---

da proene nacin postupaja r deci. Treba iati z. Nalazi da slaljenje ove laZe savestJi bez iz
na da s ladi lopovi stvari ladalacke akne - zetka cini dete srecijim i boljim. Oslobodite decaka
::- sponi znaci bolesog tela, bolesnog tela aseg dru- savesti i izlecicete da od lopovluka.
stva. ~1kakva licn? terapija ne z kiti zlo koje
nanos1 los d, sirotinjskoj cetvrti, ili porodica
pogodena siroastvo. DELINKVENCIJA
. Vis~. nego ta~?o da, od pete do petnaeste go-
de, v dece st1ce obrazovanje koje s pni U danasje vree divljackih napada pistolj~ma i
~lav. G!?tovo da ~iko i razislja jihovo eo okseima vlasti su u edoumici sta da d sa malo-
tivno :Z'lvot. 1pak, upravo eocioalni r letmckom de}inkvenoijo i oeigledno preduzimaju sve
nagoni 1:1-e~rotic.? dete da prisilno krade. Citavo njego- da obuzdale. Novine nam govore novom meto-
vo ~n. skolsk1h predeta, ili nedostatak tog znanja, d koj,i se upotrejava da se izaslo na kraj sa pvim
igra 1kalkv logu kradi. proemom. strog metod: mladi se osuduju na
s cinjeica da ijedna sreca osoba ne popravne domove, uz rezim napomih vezbi i strogo
krade. pridno i st~lo. Pitaja koja treba postavljati kaZjavanje za neizvrsene obaveze. Jedna slika k
vez1 sa lopovom 1z avike glase: iz kakve sredine s video prikazuje deCake kako na rameima vuku
potice; da li d i sreca; da li s rodi- ogrome cepanice. Dopustam da nekoliko meseci takvog
telji vek .~ovorili i.stin; da li se osecao krivim zbog pakla mogu da zastrase neke potencijalne delinkvente,
ast~ba~1Je; d~. lI se oseeao krivi zog religije; ali takvo postupaje nikad ne vodi do otkrivanja osnov-
zasto t1v r roditeljia; da li osecao ih uzroka poremecaja. $to jos g, takvo postu-
da ga vole? Mora biti da besneo svoje- panje vecii adolescenata izaziva mdnj, njegova
~rsta pakao koji ga pretvorio lopova. SasvJ grubost od decaka nemiovno stvara trajne otpadlllike
1~veso "da J?akao koji ga poslao neki sdija od drustva.
1 z Jegov untrasji pakao. Nije izvesno da Pre viSe od 30 godia, Homer Lejn svojim ra-
t~rapija resila r ladog lopova. Naravo, ona dom u popravnom domti Mali Komonvelt dokazao
1 ogla dosta da poogne, da ga oslobodi nekih da se aloletni delinkveti mogu izleCiti ljbavlju -
strahova i ~rinji i da lije l saopostovanja. - stavljanjem autoriteta na stranu deteta. Lej~ ?
Dokl.e . god 1zvorni eleenti rznje ostaj njegovoj lodonskiim sudovima nalazio tvrde deeake i devoJ-
okol~, svalko tretk oguce i njegovo naza- cice, asocijalne, okorele mlade ljude koji .su se ~o
dovanJe. Lecenje njegovih roditelja dovelo i do uspes- sili svojom reputacijom pljackasa, lopova I razoJmka.
nijeg ishoda. Ovi epopravljivi su dosli u Mali Komovelt i onde
. . U ~~n neroticog deteta od lopovlka, ne nasli zajednicu sa samoupravom i podrskom m lju-
v1d1 d drugi gu etod osi odobrava- bavi. lada i postepeno postadose pristojni,
~ja. Ner~za rezltat koflikta ized g sto posteni gradani od koji'h sam mnoge smatrao prija-
covek receno da s da ima, i onoga sto on stvar- teljima.
 220 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 221

. U :pogledu razumevanja i bavljenja decom - de- umro 1925. godine, nase vlasti su nista naucile od
~1nk~entima -. Le~n i genije. Uspevao da ih tog izuzetnog coveka.
1

1z.leCi zato StO lffi stalno prufao ljubav i razumeva- Medutim, zadnjih godina u nasi dicni sluibenici
DJe. Uvek traiio skriveni motiv delinkventnom za usJovne kazne izrazHi iskrenu zelju da pokaju da
postupku, ubeden da pozadini svakog zloeina poeiva shvate dellnkvete. Uprkos nepri.jateljskom ddanju prav-
namera koja prvoitno ila dobra. Otkrio da nika, psihijati su takode daleko doteraii uce6i javnost
r~zgovor sa decom beskori.stan i da jedino sto vre- da delinkvencija nije zlo, vec pre oik olesti koja
d1 - postupak. Smatrao da detetu treba dozvoliti nalaie saosecajnost i razumevanje. Talas se okrece ka
da izivi svoje zelje kako i se oslobodilo loseg drustve- ljubavi umesto ka m:dnji, ka razumevanju umesto ka
nog obelezja. Kad jedan od njegovih mladih stiCe- zatucanoj moralnoj osudi. Iako spor, odnosi malo
nik.a, _Dzab~z,. _jednom ljuHto izrazio zelju da polomi zatrovanosti, i vremenom mora prerasti u plimu.
~olJe. 11. tanJ 11ce na stolu, Lejn prufio gvozdeni Nije mi poznat nijedan dokaz da neka s
za_i-~c 1 ~ekao ~ da to uCini. Diabez to i uradio, postala dobra zahvaljuj1uCi nasiilju, okrutnosti ili mdnji.
~ ..v~c sl~dece~ dana pisao Lejnu i zatraiio odgo- U svojoj dugoj karijeri dmao sam posla sa velikim bro-
vo~1J1 1 ?olJe placen posao. Lejn ga zapitao zasto ze)i jem prolemati6ne dece, od kojili su mnoga bila delin-
?olJe. p~~cen posao .. Za~o sto hoeu da platim one 8olje kventi. Uvideo sam koliko su nesrecna i puna mdnje,
1 tanJICe, reikao Dzabez. Lejnovo objasnjenje: cin koliko su inferiorna i emocionaino smetena. Prema me-
~o~lj~~~a .solja ~bacio sa Dzabezovih pleca teret ni su osorna i bez postovanja jer sam nastavnik, za-
Inh1b1c1Ja 1 konfl1kata. injenica da ga ne~i autori- mena za , neprijatelj. Ziveo sam sa njihovom nape-
tet prvi put zivotu ohrabrio da nesto razbije i oslo- tom mdnjom d podozrenjem. Ali, ovde u Samerhilu, ti
bod1 se s~?g gneva agotvorno delovala nje- potencijalni delinkventi upravljaju soom u samoup-
gove emoc1Je. ravnoj zajednici, sloodni da uce i da se :igraju. d
. . Delinkventi iz Malog Komonvelta Homera Lejna kradu mogu da budu Cak i nagrac:1eni. Nikad 1 se ne
~ su .svi iz sirotinjskih cetvrti, ali ni za koga od njih popuje, niti im se uliva strah od autoI1iteta, ovozemalj-
?1sam ~ da se vratio razbojnistvu. Lejnov nacin rada skog rili nebeslkog.
naz1vam nacinom ljubavi. Postupak prema delin- Za nekoliko godina, ovi isti ljudi pund mdnje
kventu stilu videces ti svoga boga smatram naci- i.zaCi u svet kao sre6na dru~tvena i. KoJiik.o z.nam,
nom mrznje. Posto mrinja ne leci, zakljucujem da nijedan delinkvent koji proveo sedam godina u Sa-
takav nacin nece ikad pomoei mladom coveku da po- merhilu nije poslat u zatvor, niti nekog silovao, niti
stane socijalan. postao antisocijalan. Nisam ih izleCio. LeCi ih sre-
. Ipak, vrlo dobro znam da ih, da sam sudija i dina, jer sredina u Samerhilu prZa poverenje, sigur-
da 1mam posla sa okorelim, mrzovoljnim delinkventom nost i saosecanje bez prebacivanja i moralisanja.
i nedoumi~.i sta da radim s njim, jer EngleskoJ Kad napuste skolu, deca iz Samerhila ne postaju
danas nema IJednog popravnog doma kakav i kriminalci i oloS, jer im dozvoljeno da izive svoje
Mali Komonvelt. lkazem sa osecanjem stida. Lejn razbojnistvo bez straha, kaZjavanja i moralnih pridi-
 222 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila . 223
-----------------------

k~; d~pu~ta im se da prerastu jedan period svog raz- zalost, nisam i pravu. Godine blvljenja i bavljenja
v1tka 1 pnodnopredu sledeei. svim vrstama delinkvenata pokazale su mi da su oni.
jednostavno ne znam kako bi odrastao krimina veCini slucajeva inferiomi. Mogu da se setim samo
l~c reagovao na ljubav. Pri1icno sam siguran da nagra- jednog decaka koji se kasnijem zivotu istakao. Pili
~1vanje za kradu ne i izleeilo gangstera, lkao sto sam can broj i izlecen od asocijalnosti i nepotenja i
Sig_u~an da ga nece izleciti ni zatvorska kazna. Lecenje kasnije se bavio uoblcajenim poslovima, ali nijedan se
naJv1se obecava kad rec vrlo mladim licnostima nije uzdigao i postao dobar nau6nik, divan slikar, viean
ali i slooda data tek petnaestoj godini cesto pr~ inzenjer, i obdaren glumac. <t su iz njih iiscileli
braea delinkvente dobre gradane. asocijalni porivi, veCini te zastranele dece preostala ,
. U Samerhilu smo imali jednom dvanaestogodis- izgleda, samo potpuna ucmalost lisena svake amicije.
~1Jeg de~aka koj.i zbog antisocijalnog ponasanja i Kad mlad covek mora da ostane u l sredini sa
izbac~n lZ ~nogih skola. u nasoj skobl postao srecan, neuikim roditeljima, on nema nikakvih lizgleda da iZivi
k~tivan 1 drustven. Autoitet nekog popravnog doma svoju nedrustvenost. Ukidanje sdroma5tva i cumeza, za.
1 ga dotukao. Ako sloboda moze da spase proematic jedno sa prosvecivanjem roditelja, automatslci prore-
no dete koje duboko zabrazdilo, sta tek moze da diti sticenike popravnih domova.
~cini za rnilione talkozvane normalne dece koja su
iskvarena porodicnim autoritetom? rajnji Iek za mladalacku delinkvenciju leZi
. . Tomi, tri~aestogodisnjak, i tezak proem: lecenju dustva od sopstvene moralne denkvencije i
destrukt1van i krao . jednom raspustu nije njene propratne pojave - nemorame ravnodu!nosti.
mogao da ide ku6i, smo ga zaddali skoli. Dva Moramo da se opredelimo za jednu od dve strane,
meseca i jedino dete Samerhilu. Bio savr5eno su nam pred ooima: ili prema delinkventnom
drustven. Nismo morali da zakljucavamo hranu i no- mladicu primeniti metod mdnje, ili cemo koristiti me-
vac, ali - kad mu se vratilo drustvo - poveo tod ljuavi.
decake prepad na ostavu, sto samo pokazuje da dete Dopustite da za trenutak zamislim da sam mini-
kao pojedinac i dete grupi predstavljaju dva razli- star unutrasnjili poslova, sa neogranieenim ovla5eenji-
cita coveka. ma oasti obrazovanja. Dozvo1ite mi da napravim
. N~~tavnici popravnim domovima kafu da nacrt za opsti program, probni petogodiinji plan za
antlSOClJalan mlad covek cesto intelektualno infeioran. skole. ministar ih ulclonio sve tzv. popravne do-
Dodao ih da i emotivno ispod normale. Nekad sam move i umesto njih u celoj zemljli uveo zajednicke kG-
delinkvetno dete smatrao ist11im detetom sa kreativ- lonije za obrazovanje dece pola. Odmah bih osno-
non:i e1?ergijo~ koja mora da se ispolji na asocijalan vao posebne centre za obucavanje nastavnika i doma-
nain, Jer za nJega ne postoji pozitivan nacin da iskafe cica tih ustanova. Svaka kolonija ila i potpuno samo-
tu energiju. Mislio sam da ga treba samo osloboditi upravna. Nastavno s ne i ufivalo mkakve privi
inh~cija , discipline, se ono najverovatnije po- leglije i hranilo i se i grejalo kao i ucenici. Urenicima
kazat1 kao kreat1vno, pamctno, cak i briljantno. Na bi se placao svaki posao koji urade za zajednicu. Geslo
224 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 225

kolonije brilo : sloboda. Ne i blli dopusteni ni reli- delo mnogo vaiije od reCi. Od nastavnika se trazilo
gija, ni moralizatorstvo, ni autoritet. da znaju istoriju i i:itavo poreklo svakog delinkventa.
Islcljucio bih religiju zato sto prica, propoveda, Testovi inteligecije imali i neznatu ulogu u
pokusava da sulimira, potiskuje. Religija pretpostavlja koloij~, posto mere sposobnosti koje su t, iti
greh tamo gde on ne postoji i veruje slobodu volje, taeno procenjuju emooije, kreativnost, origirialost i
dok za neku decu - okovanu sopstvenim prinudama - mastu.
- nema slobodne volje. Umesto religioznog uslovlja- Opsta atmosfera bila v~se alik bolicu nego
vanja, zalaiem se za to da emocije budu uslovljene lju na ustanovu. sto id lekar ne zauzima morali-
bavlju, ne necim okrutnim i nepravednim. Postojao zatorski stav prema pacijetu bolesnom od sifilisa, tako
samo jedan nacin da se koloniji dostigne ovaj ni s s zauzimalo moralizatorski stav
ideal: dozvoliti mladim ljudima da budu sto vise prema bolesti koju zovemo delikvecija. Koloija i
moguce sami, osloboditi ih nametnutog autoriteta, md- se razlikovala od bolnice samo tome sto se
nje i kainjavanja. Iz uskustva znam da to jedini i primejivali lekovi i droge, cak i i psiho-
nacin. loS!ki. L i proizlazilo samo iz prisustva istiske
Nastavnici su blli nauceni da budu ravnopravni sa ljubavi sredini. s takode meralo da pokaze
ucenicima, ne njihovi pretpostavljeni koji cuvaju iskreu veru ljudsku prirodu. Istia, ilo i i pro-
svoje zastitnicko dostojanstvo i sarkazam i ulivaju masaja ri eizlecenih. Drustvo ipak moralo da racua
strah. Morali da budu beskrajo strpljivi, sposobni i jih, ali i sacinjavali majiu, dok vecina
da vide daleko uapred i voljri da veruju konacan deLinkveata uzvratila ljubav, trpeljivost i poverenje.
ishod. NastaviCu da podsecam cinike na pricu Homera
Mada savremeo drustvo i dozvolilo potpun L delinkventnom decaku sa kojim razgovarao
ljubavni Zivot, mesaje polova dovelo da onog sto lodonskom sudu za maloletike. Lejn mu pruzio
vredno, do ezosti, neusiljeo lepog poasanja i po- novcanicu od jedne funte da platio put do oiznjeg
trebog znanja suptotnom polu, do smanjenja porno- grada, znajuci da decak vratiti t kusur.
grafije, pohotljivog zgledaja i piguseog kikotanja. Tako i l.
Glavna osoblna astavog s blla sposob- Nastavicu da podsecam takve ljude g ame-
nost za ukazivanje povereja uceicima i umesost po- rickog upravi:ka zatvora koji osudeika na dozivot-
stupaja sa jima kao sa ljudima vredim postovanja, u roblju poslao Njujork da kupi v masie za
kao sa lopovima i stetoeinama. U isto vreme, zatvorsku obucarsku radnju. Osudeik se vratio sa ra-
astavnici morali da budu realni, dajuci cunom za v maSie koje kupio. Upravnik zatvora
dicu da odjednom proguta suvise krupan zalogaj, kao ga upitao: Zasto isi iskoristio priliku da se izgu-
sto , recimo, bllo odredivaje lopova za lagajika bls Njujorku? Zatvorenik se pocesao glavi: Ne
bozicog foda kolonije. s moralo da obuzda zam, upravnice, mozda zato sto ste imali poverenja
sebl svako islkusenje da pridikuje, shvatajuCi da mene.
226 Aleksandar S. Nil
Slobodna deca Samerhila 227

Zatvori i kaznjavanje nikad ne mogu da budu. ~: Sledeceg popodneva pozvala me deeakova maj-
mena za ovu divnu veru i ljude. Za coveka nepril1c1 ka i rekla da telefonirao ujka Dik. Sto se nje
takvo poverenje znaci da mu neko pruia ljubav, ne i njenog mU.Za tice, Artur mofe da ide u Liverpul.
mrznju. Raspitali su se za cenu karte koja iznosila 28 Silinga;
da 1i ih za to dao Arturu 2 funte i 10 silinga?
LECENJE DETETA U stvari, Artur bio obavio poziva iz lokalne tele>
fonske govomice. Njegovo opona~je glasova starog
Lecenje vise zavisi od pacijenta nego od terap~uta. ujaka i majke ilo sameno. Prevario me i, pre
Mnogi ljudi koji idu na terapiju ne ivaju izlecen1 up- nego sto sam svestan da sam prevaren, dao san1
ravo zato sto su ih rodaci nagnali da se prihvate leee- mu novac.
nja. Ako, na primer, coveku pode za rukom da ~osalje Razgovarao sam tome sa svojom zenom.
neodlucnu suprugu na analizu, ona , sasvim prirodno, smo se slozili da i bilo pogresno tra!iti novac natrag,
preko volje prvatiti lecenje. mU.Z !-lle .ne sm~tr jer mladic godinama i podvrgnut upravo tak.vom
dovoljno dobrom. On zeli da se prornen1m 1 to mI se ophodenju. zena predlobla da umesto toga
ne svida. bude nagraden. Slozio sam se i kasno noeu oti5ao do
Ista teskoca se javlja kod rnladog kriminalca koji njegove spavace sobe.
prinuden da se podvrgne terapiji. Terapija.. kako Danas imas srecec, rekoh veselo.
adolescenata tako i odraslih, mora da se zas.va na Sigumo da imamc, rece on.
zelji sarnog pacijenta. Da, ali ima5 vise srece nego sto mislisc, dodadoh.
Sloboda sarna, bez dodatne terapije, izleCice kod Kako to mislite?
deteta veCinu prestupa. Sloboda - ne raskalasnost, ne , tvoja majka maloeas ponovo telefonirala,
sentirnentalnost. Sama sloboda nece izleCiti patoloske rekoh mi1mo. ! da pogreS.ila u pogledu cene
slucajeva, jedva da koristiti slucajevi1!1a uspo- karte koja nije 28 ves 38 silinga, me zamolila da
renog razvitka. Medutirn, sloboda delovat1 kad se ti dam jos 10 Silinga. Namerno sam bacio noveamcu
primenjuje decijirn internatima, pod pretpostavkom od 10 silinga na njegov krevet i izasao pre nego sto
da se primenjuje sve vrerne. . ., .. . mogao l sta da ka!e.
Pre neikoliko godina poslat mi mlad1c kOJI Sledeceg jutra otputovao u Liverpul, ostavivsi
i prava varalica i spretan lopov. N~delj':1 ~an~ za sobom pismo koje trebalo da mi bude predato
njegovorn dolasku prirnio sam telefonsk1 poziv 1Z L1ver- tek posto VOZ ode. Poeinjalo ovako: Dragi Nile, veci
pula: "Qvde gospodin . (Vrlo p~zn~t cove~. .E~gle si glumac od mene. Posle toga me nedeljama zapit
skoj). Irnarn sestrica vasoj. skoli. P1sao m1 ~ 1 p1tao kivao zasto sam mu dao novcanicu od 10 silinga.
da li rnoze da dode L1verpul na nekollko dana. Jednog dana sam ga upitao: k si se oseCa.o
Imate li nesto protiv? Ni najrnanje, odg~vori~, ~li kad sam ti dao?c Za trenutak se uOLbiljio, zatim
on novca. da plati njegov put? Bilo 1 bolJe polako rekao: Zna5, doziveo sam najve6i sok u zivotu.
da stupite vezu sa njegovim roditeljirna. Rekoh sebl: 'Evo prvog coveka u mom zivotu koji
228 Aleksamla S. N il
na mojoj strani'. Bese to slucaj decaka koji postao
svestan ljbavi koju uliva odobravanje. Oblcno trebci
mnogo vren1ena da sazri svest tome. Subjekat tera:
pije moze samo maglovito da pojmi taj efekat, 1
to tek mesecima kasnije.
U proslosti, kad sam mnogo vise 1-adio sa teski~1
delinkventima, uvek sam ih iznova i izno,.:a nagrad1-
vao za krad. Dete i tek posle nelkoliko godia, dakle
kada vec ilo izleceno, imalo nek predstavu ci-
njenici da mu moja podrska pomogla. . ti vrlo pametna, zar ne? Umetnost bavljenja decom
U radu sa decom, covek mora da zade u dub
sku psihologiju, da potrazi duboke motive ponasanja.
Decak asocijalan. Zasto? Prirodno, simptomi koje
ispoljava namecu se i nerviraj. On moze da_ d
nasilnik, ili mozda lopov, ili sadista. Ali zasto? Raz-
drazljivost moze navesti nastavnika da se 1-azbesni i
kazni i osudi decaka, ali proem ostaje ne1esen i kad
nastavnik iskali svu svoju 1-azdrazljivost. Sadasnja us-
merenost prema ozivljavanju st1ogo disciplinske na-
stave dovesce samo do lecenja simptoma i na kraju
nece postiCi nista.
Roditelji dovedu Samerhil devojCicu koja
lazov, lopov i pakosno stvorenje. Potanko mi opisj_u
njene mane. Bilo kobno mene kad ih dozvol
da dete sazna da su mi pricali njemu. Moram da
sacekam da devojCica sama sve to ispolji svom pona
sanju prema meni ili ostalima skoli.
Pre mnogo godina sam imao jedno vrlo proe
maticno dete ciji su roditelji insistirali tome da ga
ispita psihijatar, sam ga odveo kod jednog pozna-
tog doktora ulici Harli.* Proveo sam pola sata upo-
*Ulica Harli u Londonu poznata _ mnogim ord~
nacijama vrhunskih britanskih, i svetsk1h lekara-spec1-
jalista. (pri. prev.)
Slobodna deca Samerhila 229
znajuCi specijatistu sa svim pojedinostima slcaja i on-
da decak veden. Gospodin Nil mi kafe da si ti
vrlo los decak, strogo rece doktor. Tako izgledala
njegova verzija psihologije.
Cesto sam se ssretao sa slicnim, lafnim ili nezna-
lackim pristupima deoi. Nii mnogo veliki za svoje
godine, rece jednom neki posetilac decak lkoji
patio od kompleksa niie vrednosti zog svoje visine.
Drugi posetilac rekao jednoj devojcici: Sestra
mogla i se definiisati kao znanje sta treba reci.
S druge strane, neophodno pokazati detet da
se ne date obmanuti. Beskorisno da dozvolite detet
da i dalje krade vase marke; morate vek stavljati
do znanja da to znate. Neoprostivo reci: Tvoja
majka mi rekla da krades marke. Sasvim druk-
cije reCi: Znam da si uzeo moje marke.
Uvek sam pomalo nervozan lkad pisem roditeljima
njihovoj deoi, plase6i se da mogu da ostave pismo da
lem negde na dohvat ruke kad dete dode kCi na ras-
pst. Stavise, plasim se da svojim pismima deci
pomenti: Nil kafe da ne ides na casove i da si ovog
polgoc:ta svima na teretu. Ako se to dogodi, dete mi
ni:kad vise nece verovati. Zato, koliko nisam siguran
da su roditelji oprezni i potpuno vredni poverenja,
oblcno im saopstavam sto moguce manje.
n cinim prave stvari sa detetom jer mi
dugo iskstvo pokazalo pravi t. nema nikakve m
drostd i1i specijalnog dara, vec samo prakse, uz even
tualno fmurenje jedno oko kad s pitanj nebltne
stvari, propratne pojave.
Bil, novti decak, ukrao nesto novca od drugog
deteta. Zr.tva me pita: Da li da ga optufim na slede-
cem opstem sastanlku? Bez razmisljanja sam uzvratio:
Ne, prepsti to meni. Kasnije mogu da razmislim
230 Aleksanda1 S. Nil
tome. Za Bila sloboda vi, elagodo mu u
novoj sredini. Uporno pokusava da postae prihvacen
i il kod svojih drugova, se u prilicoj meri
valise i pravi vaia. Uciniti jegov lopovluk javni
z11acilo i osramotiti ga, zaplasiti, sto i mozda izazvalo
prkos i izliv asocijalnog ponasaja. Moguce da i to
izazvalo i drukciju reakciju. BuduCi da i voda
bande u prethodoj skoli i da se poosio tajnim
razijackim akcijama protiv nastavnog s, javna
optuzba i mogla da ga avede da likuje i da se
pravi va2:an kako strasa dasa.
Drugi put mi jedno dete reklo: 0ptu2:icu Meri
da mi ukrala bojice. Nisam se zainteresovao za taj
Slucaj. Iako ne razmisljam svesno tome, zam da
Meri dve godine u koli i da mozc da izade na kraj
sa situacijom.
Novi decak, triaestogodisjak koji celog zi-
vota mrzeo casove, dolazi u Samerhil i nedeljama bes-
posliCi. Zatim, posto mu dosadno, dolazi kod mene
i pita: Da li da idem na casove? Odgovaram: se
mene ne tice; jer on mora da pronade sopstvene unu-
trasnje podsticaje. Medutim, drugom detetu ih mozda
odgovorio: Da, to dobra ideja, jer su ga jegov
kucni i skolski zivot, zasnovani na asporedu casova,
onesposoblli da odlucuje ilo cemu, moram da
sacekam da postepeno da se oslanja samo da otkrijem puni znacaj ovoga, da aucim da proe
na sebe. Inace, kada odgovaram na deCija pitanja, ne
razmisljam sveso ovim pojediacim aspektima.
Ljubav znaci iti strani druge osobe. Ljubav
odobravanje. Znam da deca sporo da sloboda
nesto sas~im drugo od i-azuzdanosti; ali mogu
saznati tu istinu i zaista sazaju. Na kraju to uspe-
va - gotovo svaki put.
Slobodna deca Samerhila 231
PUT DO SRECE
Frojd pokazao da svaka neuroza zasnovana
na seksualnom potiskivanju. Rekao sam: Imaeu skolu
u lkojoj neee ti seksualnog potisJcivanja. Frojd
govorio da podsvesno daleko vamije i moenije nego
svesno. sam rekao: U mojoj sko neeemo da zabra-
njujemo, kaZjavamo i pridikujemo. Svakom detetu
eemo dozvoliti da zivi prema svojim dubokim im-
pulsimac.
Polako sam otkrivao da vecina Frojdovih sledbe-
nika nije shvatila slobodu datu deci niti verovala
u nju. Sloodu su brkali sa razuzdanoseu. Lecili su
decu koja ikad nisu imala sloodu da budu sto
jesu, i u kojoj se otuda nije razvilo potovanje prema
tudoj lobodi. Ueden sam da su Frojdovd sledbenici
zasnovali svoju teoriju deCije psihologije na ovoj izvi-
toperenoj deci.
Otkrili su prilieno veliko prisustvo analne erotike
kod male dece, ali se kod uravnote~enih -
mom miSljenju - to i pokazalo kao taeno. Isto tako,
izgleda da kod uravnotezee dece postoj,i i asoci-
jalna agresija k.oju su oni otkrili.
Postepeno sam razluCio da moja oast spreea-
vanje bolesti, ne i l. Bile su mf potrebne godine
maticnoj deci Samerhilu pomafe slooda tera-
pija. Misblm da moj glavni posao da mimo sedim
i odobravam sve ono sto dete u sebl ne odobrava, to
jest da poku~avam da slomijem detinje nadsveso, je
govu mdnju prema sebl samom.
Novi deeak psuje. Smeskam se i govorim: Samo
nastavi! U psovanju nema niceg loseg!c Cinim to isto
i kad ree masturbacij:i, laganju, kradi i ostalim
drustveo osudivanim radnjama.
232 Aleksandar S. N il Slobodna deca Samerhila 233

Pre izvesnog vremena imao sam malog decaka koji eak da uzme oik negativnog prenosa, prenosa oseea-
obasipao pitanjima: Koliko si platio ovaj sat? nja mrZje. Kod nonalnog dete,ta ova negativna faza
Koliko sati? Kad se zavclava polugodiSte? Bio traje dugo, i ubrzo sledi pozitivan prenos ose
vrlo uznemiren i nikad ne i saslusao odgovore koje canja ljubavi. Preneto oseeanje se kod deteta lako ras-
sam mu davao. Znao sam da izbegava krupno pitanje tace, ono uskoro zaoravlja sve meni i njegove emo-
na koje stvari zeli odgovor. cije se okrecu ka drugoj deci i stvarima. Posto sam
Jednog dana dosao u moju sobu i postavio niz zamena za , prirodno da se kod devojcica raz.
pitanja. Nisam odgovorio i nastavio sam da citam knji- vija jaOi prenos osecanja nego kod deeaka, ali ne mogu
gu. Posle desetak pitanja, podigao sam pogled i uzgred da kafem da se kod devojcica uvek razvija pozitivan,
rekao: Sta si ti to pitao? Odakle dolaze ? kod deCaka negativan prenos. Naprotiv, iimao sam de-
Ustao crveneci. Ne zelim da znam odakle do vojCice koje su, za izvesno vreme, ispoljile prilicno
laze , rekao i izlazeci tresnuo vratima. zestoku mrfnju prema meni.
Vratio se posle desetak minuta. Odakle ti pisaca U Samerhilu sam i nastavnik i psiholog,
masina? Sta igra ove nedelje ioskopu? Koliko ti tada sam polaJko otkio da eovek ne moze da igra
godina? (Pauza) , nek sve ide dodavola, odakle do- uloge. Morao sam da odustanem od toga da budem
laze ? psihijatar, jer veCina ucenika ne moze mnogo da radi
Dao sam mu tacan odgovor. Nije se vise vraeao sa covekom koji im ispovednik. Deca postaju razdra-
da mi postavlja nova pitanja. zljiva i uvek mnogo strahuJu od kritike. Staw~.
ciscenje smeca uvek tezak posao. On postaje ako pohvalim crtanje nekog deteta, onda izazivam lju-
podnosljiv samo zahvaljujuCi zadovoljstvu koje se oseea omoru ostale dece. Zapravo, ne i trebalo da psihijata.r
kad se vidi kako nesrecno dete postaje srecno i slo- ZiV1i skoli i ne i trebalo da se deca zanimaju za
bodno. njega u drStvenom smislu reei.
Druga strana medalje dugo, zamomo prouca- Sve psiholoske skole primaju blpotezu podsves-
vanje deteta, bez vidnog uspeha. Covek radi sa dete- nom, to jest nacelo da svi imamo skrivene zelje, lju-
tom godinu dana i ushicen kad na kraju godine bavi i mrfnje kojih nismo svesni. arakter komi
pomisli da decak izlecen od krade. Decak jednog nacija svesnog i nesvesnog ponasanja.
dana ponovo pocinje da krade i nastavnik gotovo oca- Mladic koji i kucu svestan da hoee da
java. Cestitao sam, tako, samom sei zbog jednog uce- stelkne novac iti stvari, ali ne poznaje duoki motiv
nika, pet minuta kasnije uleteo nastavnik i rekao koji ga nagoni da izabere takav nacin sticanja novca,
mi: Tomi opet krade. umesto drustvenog naCina - zarade. motiv skri-
Ako detetu kafete neku zivotnu istinu ili ako vam ven i zato ga moralne pidike i kafnjavanja nikad nece
poveri svoje nevolje, ono pocinje da prenosi ose- izleciti. Grdnje dopiru samo do njegovih u!iju, kaznu
.Canja, to znaci da vas obasipa svim svojim emocijama. oseca samo njegovo telo. Pridike i blnjavanja nikad
prenos osecanja izuzetno jak kad malom detetu prodiu do podsvesnog motiva koji kontrolise nje-
razjasnimo rodenje ili masturbaciju. U jednoj fazi moze govo ponasanje.
 Slobodna deca Samerhila 235
234 Aleksandar S. Nil

Iz tih razloga, religija putem pridike ne moze da

Kako sreca moze iti podarena? odgovor gla
dosegne do decakove podsvesti. Kad i medutim jedne si: Ukinite autoritet. Dozvolite detetu da bude to
n?Ci ~jego_v dusebriZik otisao s njim 'u kradu, ta rad-
jeste. Ne muvajte ga unaokolo. Ne ulite ga. Ne pridi
kujte . Ne podil.ite glas njega. Ne terajte ga da
DJa 1 p~ela. d~ ras~ace deCakovu rZnju prema sa-
ilo ta 8ni. V5 odgovor motda ne glasi tako, a1i ako
~om seb1 k<;Ja lkva za njegovo asocijalno ponasa-
odijete moj, onda ste dutni da nactete olji.
Je. Saucesn1cka iskost naterala i deeaka da razmi-
slja na d:r:ugi nacin. Leeenje prvog u nizu mladih lopov8
zapoeelo kad sam mu se pridrufio u kradi kokosaka
n.~seg suseda, ili kad sam mu pomogao da opljacka
fIJoku kojoj stoji skolski dZeparac. Delo dotiee pod-
sve~t tamo gde reoi ne mogu. Zato Ijubav i odobra-
vanJe tako eesto izleeiti detinje proeme. Ne kaZem
da ljubav izleciti detinje proeme. Ne kafem da
~ ljubav izl~iti sluc~j aikutne klaustrofoblje ili slu~j
izrafenog sadizma, 11 , uopste uzevsi, izleeiti veCinu
mladih lopova, lafuva i stetoeina. Dokazao sam na delu
da su sloboda i odsustvo moralne discipline izlecili
mnogu decu za ciju buducnost izgledalo da se
svesti zivot provede u zatvoru.
Izgleda da istiska sloboda zajednici, kao u Sa-
~e7hilu, za mnoge cini sto psihoaaliza cini za po-
jedinca: oslobada ono sto sakriveno. daSak
s~ezeg vazduha koji struji kroz dusu i cisti od m:rZ-
nJe prema samoj sei i prema drugima.
Borba za mladost borba bez rukavica. Niko od
~as ne moze da bude neutralan. Moramo stati na jednu
111 drugu stranu: autoritet ili sloboda, disciplina ili
samoupravljanje. Nikakve polu-mere nisu moguce
situacija nalafe hitno delanje. '
Biti slobodna dusa, srecna na poslu, prijatelj-
stvu ~ v~, ili blti t~n zblr konflikata koji mni
sebe 1 lJudsk1 rod - p1tanje zavestanja koje rodi-
telji i nastavnici ostavljaju svakom detetu.
 VI
RODITEUSKI PROBLEMI

UUBAV 1 MRZNJA
Dete stice savest od majke, , ucitelja, svesteni-
ka - uopste uzevsi, od svoje sredine. Njegova nesreea
rezultat sukoba izmec:tu svesti i ljudske pJirode
ili, Frojdovim reCima, izmec:tu njegovog super-ega i id-a.
Savest moze da izvojuje tako potpunu pobedu da
deeak postaje kaluc:ter i potpuno se odriee telesnih pro-
hteva i svega ovozemaljskog. U vecini slueajeva stvara
se kompromis koji se delimicno odnoi izreka: i~
nim danima sluiiti c:tavolu, nedeljom oguc.
Ljubav i mrinja nisu suprotnosti. Suprotnost lju-
bavi ravnodusnost. Mrinja ljubav koja se izokre-
tanjem preobratila u drogu stranu medalje. Mrinja
uvek sadrZi delic straha, ikao sto pokazuje slueaj de
teta koje mrzi mlac:teg brata. Njegova mrfnja pro-
uzrokovana strahom od gubltka maj&e ljubavi, tako-
de i strahom od sopstvenih razmisljanja osveti bratu.
Kad Ansi, jedna buntovna eetrnaestogodiklja
devojcica iz Svedske, dosla u Samerhil, njen prvi po-
stupak prema meni i da me udari nogom kako
 238 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 239

i me razljtila. sam i nesrecna zamea za
~oga mrzela i koga se plasila. Nikad nije dozv()-
lJava~ da ~ sedi . kril, niti na bilo koji nacin
pokaz1vao ljbav. Ljbav prema preobratila se u
mrznj z~og _to?a sto nije .reagovao na njenu ljubav.
U Samerh1l IZenada nasla novog koji ne post
pa _strogo, oca.~oga se plasi. Tada njena rZnja
izb1la na \s. Dokaz da ta mrinja ila samo
prikrivena ljbav cinjenica da iduceg dana ila
1zuzeto nezna i Ijbazna prema meni.
Sh~atiti puni smisao Asiog napada na mene na-
~ag~lo 1, pre svega, znati i razmeti pric njenom
~zv1toperenom . ~~avu pre-?1~ seksu. Dosla iz jedne
skole za devo1c1ce ko303 su cenice zabacenim
coskovima raspravljale seks kao nezdra-
vom i prljavo. Mrzja r sadrzavala veli- stege, ali ih istovreeno i zeli. Ponekad se taj unutar
~i~. delom_ mrij r seksualni pitajima, koju
~ _ sad1lo repres1vo vaspitanje. Isto tako ila jaka
i 3 rz. r~ majci koja cesto kZnjavala. uvek da d neJki ventil, dete sUJtira macku ili udara
. Malo rod1tel3a shvata da kazjavanje pretvara
lJu?a~ svog deteta rz. Vrlo tesko razabrati
mrzn1 kod deteta. Majke koje ri da su nji
~ova deca P.osle batia ezna ne zaju da rinja
1zaz~a~ ~m odmah potista. Ali potisnta ose-
canJa s i mrtva; samo spavaj.
. N~ i se trebalo uzasavati decije mrzje r
~od1tel11~a, buduci da uvek potice iz perioda kada
~ (~ete b~lo egoi.st. Malo dete trazi ljubav i . Svaka
l~~t1ta ~ .. svak.1 .udar~c, svaka povreda za g znaci
l1sa;:a1e I1bav1 ~ moc1. Svaku majcin grdnju dete tu-
mac1 ovako: Ma1ka voli. Svaka oceva zabrana
( Ne diraj to!) zaci: i stoji na t. Da sam
samo veliki kao !
. Da, kod deteta postoji mrznja prema roditeljima
01/1 ni priiZo i k opasna kao rfnja rodi~ mrfnju i ljubav prema . Jednog dana , posle raz-
telja prema detet. Roditeljska zanovetanja, grdnje,
udarci i pridike, reakcije su izazvane mdnjom. Tako
dete roditelja koji se ne vole ima male izglede zdrav
razvoj, jer uvrezena navika takvih roditelja da se
iskaljuju na detetu.
d dete ne mofe da na4e ljubav, ono kao zamenu
tra.Zi mdnju. ne obraea pamju na mene. Ona
ne voli. Voli u malu sestru. Nateraeu da
obrati pZnju n. Hoeu!c 1 dete lomi namdtaj.
Svi proemi decijeg pondanja u osnovi proistiOu. iz
nedostatka ljubavi. Sve kazne i moralne pridiike jedno-
stavno poveeavaju tu rfnju, one nikad ne lere p:ro-
em.
Posednicki odnos roditelja prema detetu tako4e
okolnost koja izaziva mrfnju kod deteta. Ono mi te
nji konflikt ispoljava kao okrutnost. dnja prema po-
sesivnoj majci potisnuta, ali p<>Sto emoc:ija mora
sestru, jer to lakse nego pobuniti se protiv majke.
Postalo uoieajeno reei da u drugima mrzimo
ono sto i u sei samima. Uoieajeno iJi ne, to t.
Mrfnju koju smo primili u detinjstvu prenosimo na
svoju decu, cak i ako ismo zeleli da im pruZimo
ljbav.
Receno da, ako ne mofes da mrzis, nisi u sta-
nju ni da volis. Mozda. Meni tesko da mrzim i nikada
nisam i u stanju da pruZim deci ono sto i se moglo na-
zvati lienom 1jubavlju, sigurno nikad sentimenta1nu
ljubav. Ree sentimetalan tesko definisati. mom
misljenju, to pridavanje labudovili osobina nekoj
guski.
d s lecio Roberta, palikucu, lopova i potenci-
jalnog ublcu, preneo sam na sebe, prirodno, njegow
240 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 241

govora sa mom, istrcao napolje i petom zgnjecio ve~i napisao: Ne mo.Zemo se zrtvovati za druge, da ne
kog puza. Kad mi to ispricao, sam ga ~amol~? poenemo da mrzimo one za koje smo se zrtvovali.
da mi opise puza. Odgovorio : Dugacka, ruzna, lJI- tacno. 1 obratno istinito: ne mozemo se
gava zivotinja. . zrtvovati za druge, da oni za koje se zrtvujemo ne
Pruzio sam mu list hartije i zatrazio da mi nap1se poenu da mrze nas. Veseli darodavac ne tra!i zahval-
rec puz. Napisao Snail.* nost. Roditelji koji oeekuju od dece da budu zahvalna
Pogledaj sta si napisao, rekoh. uvek su osudeni na razoCa.renje.
Iznenada prsuo smeh. Uzeo olovku 1 is- Sve svemu, svako dete oseca da kaza u
pod napisao: stvari mrZ.nja, ona to, naravno, i jeste. Svako novo
Sail kainjavanje povecava mZnju ikod deteta. Ako posma-
. S. Neill.** trate pravog konzervativca koji ka!e: Verujem u tele-
sno kainjavanje, uvek cete u njemu otkriti coveka
Nisi shvatio da sam ta dugaoka, ruza, ljigava koji mrzi. Ne mogu dovoljno da naglasim da mdnja
zivotinja na koju si hteo da skoeis, zar ne?, primetio rada mr7.nju i da ljubav rada ljubav. Nema drugog na-
sam uz osmeh. cina da dete bude izleceno od mZnje osim pomocu
Dotle nije ilo apsolutno nikakve opasnosti ljubavi.
decaka. Bilo dobro za njega da ga ucinim svesnim
mrznje prema meni. No, pretpostavimo da sam. nasta-
vio da govorim esto poput ovoga: Naravno, sam
i puz ali ti u stvari ne mrzis mene, ti mrzis deo sebe
RAZMAZENO DETE
koji predstavljam. Ti si ljigava zivotija koja s~ Razmaieno dete - uzevsi rec razmazeno u kojem
mora uiti. Ti si uijao neku osoblnu koja u teb1, god hoeete smislu - proizvod razmaienog drustva.
itd. i, mei, ila opasna psihijatrija. Robertov U takvom drustvu, razmazeo dete se bojailjivo hvata
posao da se igra klikerima i da pusta zmaje~e. Sve ukostac sa Zivotom. Umesto prave sloode koja znaci
sto ili ilo koji drugi nastavnik ili .doktor ~m voleti, ciji smisao ne poznaje, njemu dozvo-
pravo da uradimo jeste da ga oslobod1mo konflikata ljena razuzdanost.
koji ga sprecavaju da pusta zmajeve. . Razmaieno dete napast za sebe i za drustvo.
Roditelj koji oeelkuje zahvalost zna sta Mozete ga uociti u vozu kako se batrga preko nogu
clecijoj prirodi. Deca mrze da ilo kome budu duza. putnika i vristi hodniaima, ne obraeajuCi pa:Znju
Dugo sam osecao ozlojedenost ucenika koje sam ~es na preklinjanje svojih iscrpenih roditelja da bude mir-
platno ili znatno izoj skolarini dr~ao Sa~erh1lu. o - mole lkoje vec odavo cuje.
Pokazivali su vise mrzje prema m nego sv1h dva- Kasije, kad razmaieo deiste odraste, se
deset ucenika koji su placali punu skolariu. u zivotu losije salazi cak i od deteta podvrgnutog pre-
*snail (engl.) - p~z. . . . v , teranoj disciplini. Razmazeno dete straso samozivo.
** ime autora se slicno izgovara i p1se kao rec puz. izrasta u ooveka kojii razbacuje odecu celoj
(prim. prev.)
242 Aleksandar S. Nil
spavacoj soi, ocekujuci da mu k pokupi. Narav-
o, razmazeno dete, sada odraslo, dozivljava moga
odbacivanja.
esto razmazeo dete jedince. Posto vrs-
njaka sa kojima i se igralo i admetalo, se po-
istovecuje sa roditeljima: zeli da radi isto sto i i.
Posto ga roditelji smatraju svetskim cudom, i pod-
sticu to ocigledno starmalo ponasanje, plaseCi se da
, ako mu se makar i najmanje suprotstave, izguiti
njegovu ljubav.
Ovakav stav ponekad secem i kod astavika
koji maze ucenike. Takvi astavnici zive sta~no~
stau da izguiti omiljenost medu decom. JI
hov stra siguro vodi razmazeosti. Dobar astavnik
i!i rotlitelj mora sei da razvija objektivost i da
iz odnosa sa deteto iskljuci sopstvee komplekse, sto,
p1iz11ajem, i lako, jer cesto ismo svesi svojih kom-
plcksa. Na primer, sr majka opasosti da
azmazi svoga sia, jer skloa da ga obasipa pogres-
11o vstom ljubavi. U Samerhilu razmaie deeak
v~k tezak pustahija. On iscrpljuje moju z jer
ona zamena za majku. Opseda pitajima: Kad se
za\'siti ovo polugodiste? Koliko sati? Mogu li do-
ti nesto novca? Podloga svega toga to sto mrzi
svoju majku. Motiv 1koji ga pokrece da postavlja sva
ova pitanja zelja da uzemirava majku. Razmaiea
dc:ojcica uvek pokusava da od mene izudi k reak-
ciju jcr sam zamena za . oicno trazi muzicko obrazovanje da insistira na tome da njegov
~akciju ljubavi, vec mrzje. Razmaiea pridoslica
mi sakiti pekalo ili reci drugoj devojcici: Nil te
tazi, sto zapravo znaci da zeli da Nil trazi u.
Razmazci decaci i devojCice su mi lupali vrata
i k1-ali stvai samo da i izudili eku moju reakciju.
S\ako razazeno dete mzi da izeada bude strpao
u mnogoclanu porodicu. Ono od i mog s canju! oveku koji razradio bericetan posao -
Slobodna deca Samerhila
243
oce~uje isto onakvo popustljivo ophodenje na kakvo
aviklo 1kod svojih dragih roditelja.
Razmaieno dete oicno doija isuvi5e veliki dZ~
parac. esto se naljutim kad primetim da roditelji salju
detetu za trosak novcanicu od pet dolara, dok sam im
zbog ekonomske ugrozeosti odorio niZu skolarinu ili
ih cak oslobodio plaeanja.
Detetu ne treba davati sve sto zatraZi. Uopsteno
govoreei, deca danas dobljaJu suvise, toliko mnogo da
prestaju da poklo. Cesto roditelji koji dovoljno
vole svoju decu preteruju davanju poklona. Takvi
roditelji moraju to da nadoknade prave6i od roditelj-
ske ljubavi predstavu i obasipaju6i decu skupim poklo-
~ma, gotovo isto onako kao sto muskarac koji
everan rasipicki kupiti supruzi bundu koju inaee
moie sei da priusti. pravilu nosim poklon
kcerki svaki put kad idem London, ona zato i ne
ocekuje da doije neki dar. Razmaieno dete retko ilo
sta vrednuje. doblje nov, hromiran icikl sa tri
brzine, koju nedelju kasnije ga tdkom cele noei ostavi
apolju na kisi.
Razmazeno dete vrlo cesto predstavlja za roditelje
jihovu drugu zivotnu sansu. l sam iskoristio zi-
. vot, jer toliko mnogo ljudi ometalo, ali moj sin
imati svaku priliku da uspe tamo gde sam pod-
bacio. Upravo ovakva motivacija nagoni koji nema
sin uci da svira klavir. Iste pobude nagone majku, koja
se zbog braka odrekla karijere, da salje kcerku na ca-
sove baleta, ialko dete trapavo. Roditelji poput ovih
teraju bezbroj decaka i devojcica da izaberu posao i
studije koje i, prepusteni sebl, nikad ni snu ne
i odabrali. Siroti roditelj ne moze da odoli svom ose-
244 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 245

sti odevanja vrlo tesko pada saznanje da njegov sin
1eli da bude glumac ili muzicar, ali t~. ~ ces~o doga!1a:
Zatim postoji i razmaieno dete 1 maJ~a ne. zeli
da ono ikad odraste. Materinstvo posao, al1 ne 1 do-
zivotno zanimanje. VeCina zena to shvata, ali c~sto mo-
zemo cuti primedbu neke majke kcerci: Suv1se brzo
raste!
Detetu ne treba dozvoliti da krsi licna prava osta-
lih. Roditelji koji ne zele da razma~e svoje det~ moraju
da praYe razliku izmedu slobode 1 raspusnost1.
1 AUTORITET
Pre nego sto psihologija otkrila znaeaj pod-
svesnog, dete smatrano razumnim m, sposobnim koja ima foju od misa plasi svojih.
da odlucuje da 1i da Cini dobro ili zlo. Smatralo se
da mu mozak neispisan list koji svaki savestan na-
stavnik treba samo da ispBe.
Sad shvatamo da vezi sa detetom nema niceg
staticnog i da ga u potpunosti karaktepsu . dinamic~i
porivi. Ono teZi da akcijom izrazi svoje z7IJe. ? pr1-
rodi samozivo i uvek tezi da isproba sv~JU ~. Ako
u svemu ima seksa, onda svemu takode ima 1 nagona
za moCi. . govori mu da m. Dete osvaja svoju okolinu be-
Vrlo malo dete verovatno uocava da buika naJ-
bolje izrazava njegovu nad okolinom. Reagovanje
odraslih na buku moze u njega da usadi nesrazmernu
predstavu znacaju buke, ili mu buka sama s kom brzinom jedna od najoljih ilustracija moei.
moze iti dovoljno vazna.
Buka se cesto suzblja u jaslicama, ali se pre toga
odigrava jos jedno potiskivanje, i to ono vezi s
navikavanjem deteta na cistocu. Mozemo samo da naga-
damo da se dete oseca mocnim vrseci ekskretorne rad-
nje. cini se da mu vrsenje nufde mnogo znaci, jer
to njegov prvi cin pravljenja. Kaiem da to mozemo
samo da naslutimo, jer niko ne moze da kate sta oseca
i misli dete od jedne ili dve godine. Sigurno da po-
stoje deca od sedam-osam godina koja imaju snaino
osecanje moci pri vrsenju ekskretornih radnji.
Normalna zena se i lava, neuroticna se plasi
misa. Lav stvaran, ali mis predstavlja potisnuto inte-
resovanje koje zena strahuje da prizna. Potiskivanjem,
decije zelje takode mogu da se preorate fobije. Mno-
ga deca imaju noene more: plase se duhova, razojnika
ili batlka. Neupuceni roditelji cesto veruju da za
ove more kriva dadiljina prica, ali dadiljina prica daje
samo oik foji. Koren more potiskivanju seksu-
alnog interesovanja od strane roditelja. Dete se plasi
sopstvenih zapretanih interesovanja, kao sto se i zena
Potiskivanje ne mora da bude prevashodno sek-
sualno. Ljutiti otac koji viee Prestani da galamis!
moze da preobrati decije interesovanje za buku inte-
resovanje puno straha prema ocu. Kad detetu zelja
sputana, ono mrzi. Kad trogodisnjem decaku uzmem
igracku, on me u kad mogao.
Sputana zelja pocetak mastanja. Svako dete
zeli da bude veliko, svaki cinilac njegovoj okolini
zeCi od nje, dizuCi se na knilima i profivljava}uci svoj
san masti. Amcija da se postane masinovoda
izraz motiva za moei: upravljati vozom koji juri veli-
Petar Pan omiljen medu decom ne zato sto ne
raste, vec zato sto moze da leti i bori se sa piratima.
Kod odraslih oiiljen zato sto i oni fele da udu
deca koja se ne bore i nemaju odgovomosti. Ali nijedan
decak stvarno ne feli da ostane deeak. 2:elja za moei
goni ga dalje.
246 Aleksandar S. Nil
Potiskivaje deCije buke i radozalosti izvitopera-
va prirodnu deciju ljubav prema moCi. Mladi koje azi
vaju delikvetima i za koje se uopsteo kaZe da pate
od suvise cestog poseCivanja ioskopa, pokuSavaju da
izraze moe koja ila potisum. Dosao sam do zak-
ljucka da asocijalan decak, voda d koja razija
prozore, u uslovima sloode uglavnom postaje cvrst
pristalica zakoa i reda.
Asi ila predvodnik krsilaca propisa u svojoj
skoli, i skola i mogla da obuzda. Dve i posle
dolaska u Samerhil, pocela sa mom veselo da se
koska, ali to ubrzo prestala da bude igra. utirala
me i grizla prJizo tri sata, govoreci sve vreme da
me aterati da izguim strpljenje. OdijajuCi da se
razljutim, astavio sam da se osmehujem, sto ilo
aporno. Napoko d od astavnika seo i upita.
tiho da svira i Asi se smirila. Uzrok jenog d
i delimico seksualan, ali sam - sto se tice
njeog odnosa prema moei - kao upravitelj skole i
oliceje zakoa i reda.
Asi zivot smatrala prilico konfuzim. U Sa-
mehilu i ilo zalkoa koje i krsila i osecala se
kao ria suvom. Pokusala da druge podbo<Ie na
nestasluk, ali uspela samo sa vrlo malom decom.
Pokusala , jos jedom, da povrati moe koju bese
navikla. U stvari volela zako i red, ali u domeu
zakoa i reda kojim su vladali odrasli i imala do-
voljo prostora da izrazi svoju moe. Zato , kao aj
bolju zameu, odabrala put u protiv zakona i reda.
Nedelju d posle jenog dolaska imali smo op-
sti skolski zbor. Asi stajala strani i svemu se
podsmevala. cu da glasam za propise, rece, ali
samo sale radi, da i postojali neki propisi koji i se
mogli krsiti.
Slobodna deca Samerhila 247
Ustala nasa domoupravi<t:eljka: Ansi pdkazuje
da ne zeli propise kojih se svi pridrzavati, pred-
lazem da uopste emamo propise. Hajde da Zivimo
haosu.
Asi povika: Ura! i povede ucenike iz sobe.
lako poslo za rukom, jer su deca ila manjeg
uzrasta, na kome drustvena svest jos uvek nedovolj-
o razvijea. Odvela ih do radioice kojoj su se
svi aorZali testerama. Najavili su nameru da poseku
vocke. sam, kao i i, otisao da kopam baSti.
Desetak miuta kasnije, Ansi mi prisla ~
treba da uradimo da obustavimo haos i opet uvedemo
propise? - upitala agim toom.
Ne mogu da ti dam ikakav savet, odgovorih.
Mozemo li da sazovemo drugi opsti skolsk,i zbor?c
Naravo da mozete, ali njega u doei.
Odlucili smo da bude haos. Otisla i nastavih da
kopam.
Ubrzo se vratila. Oddali smo deciji sastanak,
rece, i izglasali smo da oddimo pravi zor. ~
ctoei?
1tPravi skolski zbor? Da, doci CU.
Ansi sasmku ila ozblljna i miru smo
usvojili propise. Ukupna steta ucinjena za vreme hao-
ticog perioda: jedna pretesterisana veSalica.
Asi godiama nalazila zadovoljstvo predvo
deju skolske bande protiv autoritem. Podstieuci
bunu, radila nesto sto mrzi. Mrzela nered. U du-
ini duse, ona ila grac!anin veran zakonu, ali
imala jaku zelju za moci. Bila srecna samo kad
upravlja drugima. Buneci se protiv nastavnika, poku-
savala da postane vaZija od njih. Mrzela zakone
zato sto mrzela moe onih koji ih stvaraju. Identifi
kovala se sa svojom majkom koja ju kazjavala .i sadi-
248 Aleksandar S. Nil
sticki se ophodila prema drugima. Mozemo da pretposta-
vimo da njena mr:Znja prema autoritetu ila, objektiv-
no, mr:Znja prema majcinom autoritetu, subjektivna
mr:Znja prema majci-gospodarici u njoj samoj. Nalazim
da se ovakvi slucajevi poremecaja nagona za moci
mnogo teze lece nego slucajev.i poremecaja u osati
seksa. Relativno lako se moze uCi u trag incidentima
i poukama koji su u detinjoj svesti stvorili losu pred-
stavu seksu, ali uCi u trag hiljadama incidenata i
pouka koji su od deteta stvorili licnost koja svoju moe
ispoljava sadisticki, zaista tesko.
Seeam se jednog svog neuspeha kad sam preda-
vao u Nemackoj. Bila mi poslata Maroslava, trinae-
stogodisnja devojcica slovenskog poreikla. Jako mr-
zela svog . Za sest meseci, ta devojcica naprav.ila otac; identifikuje se sa ocem. U tom procesu on pre-
citav mali pakao od mog boravka u ~koli. Napadala me
na skolskim sastancima i jednom prilikom pred-
lozila da me iskljuce iz skole zato sto sam beskoristan.
Imao sam tri slobodna dana i taman da u:Zivam
pisuci knjigu, kad , na zalost, odrzan drugi skolski
sastanak na kome su izglasali (naravno, sa jednim gla-
som protiv) da treba da me zamole da se vratim. Maro-
slava uvek govorila: Necu da imam u skoli ilo
ikakvog gazdu. Bila osoba snaznog ega i zeljna moCi.
Rukovali smo se kad odlazila (morao sam da saop
stim njenoj majci da ne mogu da izlecim).
, rekoh ljubazno, nisam ti bas mnogo pomo-
gao, zar ne?
Znas li zasto? upita sa prikrivenim smeskom.
Reci cu ti. Prvog dana kad sam dosla u skolu pravila
sam neku kutiju, ti si mi rekao da upotrejavam
mnogo eksera. Od tog casa sam znala da si bas kao i
svi drugi skolski upravitelji na svetu - gazda. Od tog
trenutka ti uopste vise nisi mogao da mi pomognes.
U pravu si, rekoh. Dovidenja.
Slobodna deca Samerhila 249
Mr:Znja Cesce moze da bude OSUjecena moe nego
osujecena ljubav. ovek prosto mogao da oseti mrZ
nju koja izbljala iz Maroslave. Traganje za moei
isto tolilko zenska koliko i muska osoblna. Uopste uzev-
si, zena te!i moei nad ljudima, muskarac nad stva-
rima. I Maroslava i Ansi su, bez svake snnje, trafile
moc nad ljudima.
Nijedno dete ispod osam godina nije seblcno, vec
samo egoist. Savest sestogodisnjeg decaka, koga otac
uci da bude neseiean i i ga kad sebican, u po-
cetku objektivna: moram da delim svoje slatkise
kada otac gleda. Ali, proces identifikacije pocinje.
Decak zeli da bude veliki kao otac, sto predstavlja
motiv moCi. On zeli da ima od majke isto koliko i
uzima ocevu filozofiju. Postaje mali lkonzervativac ili
mali lieral. Savest, koja ranije ila ocev glas spolja,
sada postaje ocev glas iznutra.
DevojCice koje su majke tukle, tuku i same kad
odrastu. Odlican primer za to decije igranje skole:
dete koje izigrava ucitelja sve vreme udara packe.
.telja deteta da bude odraslo zelja za moCi. Ose
inferiornosti kod deteta stvara i sama velicina odra
slih. Zasto odraslima dozvoljeno da sede do kasno
t1 noe? Zasto imaju najbolje stvari: pisace masine, au-
tomobile, dobre alatke, satove?
Kad se brijem, moji ucenici odusevljeno sapunjaju
lica . .telja za pusenjem , takode, prvenstveno zelja da
se bude odrastao. Uopste, jedinceta najosujece-
nija i zato skoli najteze da se izade sa njim
na kraj.
Jednom sam napravio gresku dovevsi jednog ma
log decaka u skolu deset d pre g sto su stigli
ostaH ucenici. Bio vrlo srecan sto ~ muva sa
!'.tavnicima, sedi u zbornici i ima zasebnu spavacu sou.
 250 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 251

Kad su stigla ostala deca, postao vrlo edrustve. Ljuoora ima vise veze sa moci nago sa seksom.
Ddk i s, g da se aprave i poprave. Ljuomora reakcija koja prati povrec1en ego.
razi predmeti, kad su dosli ostali, da unistava isam prvi, nisam omilje. Stavljen sam u podrec1en
stvari. Bese mu povrede s. Izneada r da poloiaj.c Takva , sigurno, psihologija ljuomore sa
prestae da bude odrastao, r da spava s sa k se, recio, susreeeo kod profesionalnih pevaea
~etvorico decaka i da ide rano u krevet. Njegov zu- i glumaca. Za vree studetskih dana skl~pao sam p~
ca protest v da odluci da vise ikad zanstva sa glumcia na jednostavan n: rekao b1h
pruzi detetu priliku da se idetifikuje sa odraslima. i da onaj drugi koiear u postavi los.
S osujecea rada zlo. Ljudska i su Kod ljuboore uvek postoji sasvim odrec1en strah
dobra, zele da i dobro, da vole i budu voljea. od guitka. Operska pevacica rzi drugu priadonu
MrZja i pobuna su s osujecea ljubav i osujece- strahu da aplauz koji sama doblje :IZguiti tra-
na . jaju i jacini. Doista, poredenja radi, moguee da se
strahu od gubltika prestiia z pripisati vise sluea-
jeva ljuboore nego svi ljubavni suparnicima na
svetu.
LJUBOMORA U porodici mnogo toga zavisi od oseeanja starijeg
deteta da cenjeno. Ako samoregulacija ulil~
Ljuboora izrasta iz posesivosti. Da polna lju-
toliko nezavisnosti da nije potrebno da stalno traf1
bav cista trascedecija sebe, muskarac i se radovao odobravanje roditelja, onda detinja ljuboora ~
kad vidi da jegova devojka ljui drugog, jer i mu prinovu u porodici iti n nego kad i bilo
ilo milo sto srecna; ali l ljubav posesiva.
esloodno, vezano uz ajcine skute, zato nikad
Zloei iz ljubomore vrsi upravo covek sa izrafeim ose sasvi nezavisno. ne znaci da roditelji treba da
m posedovaja.
stoje strani i s posatraju kako starije dete
Odsustvo ilo kakve vidljive l ljuboore me reaguje na lade. Od potetka treba izbegavati svaki
~u ziteljia ~robrijana avodi nas na pomisao da postupak koji i g da ljuomoru, .kao to
lJuboora mozda usprodukt nase slozenije civilizacije. , na prier, suvise oeigledno hvaljenje pred
Ljuboora se rada iz kombinacije ljubavi i posesivnosti posetiocia. Deca svih uzrasta iaju istaneano s
r voljeno objektu. Cesto se kaie da ljubomoran pravde - ili nepravde - se udri roditelJi
mus~arac oblcno ublja suparniika koji pobegao postarati da mlade dete ni na koji nacin ne bude favo-
sa nJegovom suprugom, vec ublja suprugu. On vero- rizovqr niti da bude dato prvenstvo u odnosu na
vatno uija zenu zato da i svoj posed stavio izvan starije, d to gotovo neoguce izbeci u potpu-
ilo cijeg domasaja, bas kao sto zecica pojesti mla- nosti.
duncad ako ljudi suviSe premecu zecice rukama. Starije bratu se z uciniti nepravednim vec
Infantilan ego mora da ima sve ili ista - ne z i to sto sisa na ii grudima, mada mora
da deli. da bude tako ako oseea da mu bllo dopusteno da
 252 Aleksa11da,- S. Nil
- - - - - - - - --------
~rmalno P~vozivi svoj stadijum sisanja. Potrebno nam
Jve mnogo v1se dokaza ~ is?1o izveli pouzdan zaklju-
cak ovom vaspektu. N1sam 1mao iskustva sa reakoija-
1!1~ ur~vnotezene dece na dolazak prinove, i ne znam da
lI ljubomora stalna karakteristika ljudske prirode.
. ~1:1gotrajno iskustvo sa decom navelo me da
z~kljuc1m. da_ mnoge osobe kasnijem zivotu sa izves-
m ogorcenJem pamte ponesto od onoga sto su dozi-
~~le ka~ i:iepravd1;1 j~s doba zabavista. naro
~1to sl1:1~aJ sa secanJ1ma na dogadaje prilikom kojih
staJe dete ilo. kaznjeno za nesto sto uradilo
ml~de .. .''Uve~ _sam ~~ za sve i kriv! - vajkaju se
~OJ.I su 1!1 s~ deca u porodici. U svakoj svadi
1;1 kOJOJ placc automatska reakcija zauzete majke
da prasne staije dete.
Osmogodisji Diim imao i da Ijubl sva- nim easovima. Zasto Meri doblja individualne easove,
koga_ ko~a srete. Njegovi su poljupci bili vise nalik
n~ s1sa~~e nego na ljuljenje. Zakljucio sam da Dzim
n_1ka~ p~e\-azisao svoje infantilno interesovanje Z<l
s1san~e. Kup1_0 sam mu boCicu sa cuclom. Svake noCi
kad odlaz na spavanje Dzim i poneo bocicu sa
s~bom .. Ost~li dccaci, koji su se pocetku neobuzdano
k1kotal1 (pkri\ajuci tako s\oje interesovanje za bocicu
sa c_1:1clom), ~~~ .~ po~!ali. Ij1;1omorni na Dzimija.
Dvo_pca ~~t~az1sc 1. Dz1m 1znenada postao mladi
brat. kOJI ~ d\" dobio monopol nad majcinim
?u_?1m~. Sv1ma sam im kupio bocice. Cinjenica da su
~h ze\c\1 dokazujc da su ovi decaci jos uvek sacuvali
tcrcsovanje za sisanje.
Lju~?_mora nesto cega se treba posebno cuvati
u tp~za_JI. ~~k su i poncki nasta\'ici Ijubomorni ako
pos~tc1 dob11u kak\:o specijalno \; ako kuvarica
~- sparglu ek<;>m. starijcm uccniku, ostali poceti da
zamure smatra1uc1 g kul1injskim ljuimcem.
Slobodna deca Samerhila 253
Pre nekoliko godina, kada smo doblli onnarice za
alat, doslo do nepriHka u skoli. Deca roditelja koji
nisu i1i u mogucnosti da im priuste dobar alat postala
su ljubomoma i sledece tri nedelje su se pooasala ne-
duStveno. Jedan decak koji doro znao da rukuje
alatom pozajmio avion. LupajuCi cekicem ostroj
ivici izvuikao gvozde iz aviona i, naravno, pokvario
ga. Rekao mi da jednostavno zaboravio kako se to
radi. Svestan ili nesvestan, taj cin razaranja potekao
iz ljubomore.
Mozda nemoguce obezbediti svakom detetu za-
sebnu sobu, ali i svako dete trebalo da ima kutak
kojem moze da radi sta mu volja. U ucionicama
SamerhHa svaki ucenik ima sopstveni sto i prostor i sa
radoscu ukrasava svoj kutak.
Ponekad se ljubomora javlja u vezi sa individual-
ne ? Ponekad se devojcica namemo i svesno po-
nasala kao proematicno dete samo da ila uklju-
cena spisak individualnih easova. Jednom jedna
devojcica razlupala prozore, i kad upitana ~ta
time htela, odgovora : 1:elim da mi Nil da indivi-
dualni eas. Devojcica koja se ovako ponasa oicno
devojcica kojoj otac, njenoj proceni, nije posvetio
dovoljno paZn.je.
Posto deca sa sobom u skolu donose svoje do-
mace proeme i ljubomore, od eega najvise stre-
pim radu jesu pisma roditelja. Jednom sam i pri-
n!en da napisem nekom : :11Molim vas, ne pisite
svom sinu. Svaki put kad doije pismo od vas on se
pokvari. Otac mi nije odgovorio, ali prestao da piSe
sinu. Zatim, nekih dva meseca kasnije, video sam da
decak prima pismo od . Bio sam uznemiren, ali
nisam nista rekao. noci, oko dvanaest sati, euo sam
uzasnu vrisku koja dopirala iz deCakove spavaee
 Slobodna deca Samerhila 255

sobe. Uleteo s bas vree da spase nase Ucitelji se cesto susrecu sa roditeljskom ljubo-
(/ davljeja. Sutrada potraiih decakovoj sobl pi morom. Vise puta sam gublo uceike jer su roditelji
smo ko~e pisalo: Bice ti drago da cuje5 da ili ljubomorni detinju ljubav prema Samerhilu i
(mlad1 brat) proslog poedeljka proslavio roden mei. razumljivo. U slobodnoj skoli deci doz-
(\ i da mu tetka pokloila . voljeo da rade 5 sto vole, sve dok prekde
_Mastaj~. k~ja poticu iz ljuboore poznaju drustvene orme koje postavljaju nastavno s i
g?1 zl~astvu. Ljuboorno dete asti ublja ucenici opstim skolskim zorovima. Dete Cesto ne
S\'OJe suparke. Trebalo da dva brata putuju iz zeli da ide kuci cak i za vreme praznika, jer iti kod
Samerhila kuci, raspust. Stariji zapao stanje kuce zaci iti pod stegom kucih propisa koji oblluju
st1hovanja. Bojim se da cu usput izgublti Freda - ogranicenjima. Roditelji koji se prema svojoj deci kod
- ~talno_ govorio. Plasio se da se oblstini njegovo kuce ophode isto k kako se mi prema jihovoj deci
sanJarenJe. ophodimo u Samerhilu postaju ljuomorni kolu
,. Ne, rece i jedan jedanaestogodisnji deeak, isle ili nastavike. i veruju u svoju decu i daju im
c1 ladeg brata, ne, ih bas voleo da ure slobodu da budu sto jesu. Njihova deca se raduju
ali kad i otisao dalek, dalek put Idiju ili tak~ odlasku kuci.
negde i vratio se tek kad postae covek, to bih voleo. Nije potrebo da izmec:lu roditelja i astavnika
Svaki ovi ucenik Samerhilu r tri s postoji supa:rnistvo. Ako roditelji proizvoljim arec:leji
d~ trpi nesvesnu mrzju ostalih uceika, jer reak- ma i pravilima preokrenu deCiju ljubav u m.rZnju, onda
CIJa mznje v decija reaik.cija pridoslicu fai moraju ocekivati da dete potraZiti ljubav drugoj
lij i. Starije dete l veruje da k vidi samo strani. Nastavik samo losa zamena za ili majku.
p_rinovu, j~r spava sa majko i okupira svu Osujecea ljubav prema roditeljima izliva se nastav-
u pazJU. Potisuta detinja rznja r i ika samo zato sto lakse voleti nastavnika nego .
ccst<:>. se kompenzira preterano neznoscu r . Ne mogu ni da abrojim sve oeeve za koje znam
StaJe dete porodici najvise mrzi, lade zna da iz ljubomore mrze svoje sinov.e su Petar
st~ znaci iti kralj kuCi. Kad razmislja tome, - ocevi, koji su od svojih zena trafili materinsku
uvidam da su najgori slucajevi neuroze kojima s se ljubav, mrzeci pri tom mladog suparn.ika i eesto ga
bavio, ili ili jedincad ili najstariji sinovi i kceri. surovo tukuCi. Vi eete, gospodine , utvrditi da
Roditelji nenamerno pothranjuju rznju starijeg porodicni trougao komplikovao vasu situaciju. d vam
'leteta. , Tome, tvoj mladi brat i digao toliku se rodi , vi ste, u izvesoj meri, prelkobrojni. Neke
buku zbog jedog posecenog prsta! z posle poroc:laja izgube svaku zelju za seksualim
Secam se da su i, kad sam i dccak, uvek isti- zivotom. U svakom slueaju, podeljea ljubav postati
cali jednog decaka kao primer. Bio izvaredan uce- karakteristika vaseg doma. Trebalo i da budete svesni
nik, uvek celu razreda i kao od sale osvajao sve onoga sto se desava, i cete osetiti ljuomoru prema
nagradc. Umro , se secam njegovog pogreba vise svom sopstveom detetu. nostvo dece u Samerhilu
kao prijatnog dogauaja. patilo zbog majcre ili oceve ljuomore. U vecini slu-
256 Alcksa111J S. Nil
caJeva, Jjbomora nacinila strogim, ~k i
grubim prema sin. Ako se ot.ac nadi:n~c~ _s~ .svoJo-?1
decom za majcin Ijbav, deca b1t1 v1se 111 manJC
neroticna.
Upoznao sam mnoge majke koje mrze sto ~ kc.er
ka zraci svezinom i lepotom k s same 1zgub1le.
s oicno ile majke koje zivotu nisu imale sta da
rade i koje, ziveCi proslosti, mastaju svo~im osvaja-
njima igrankama pre mnogo i mnogo god:ia. . dela sa ljbavnicom.
Uvek sam ivao razdraien kad se dvoJe mlad1h
zaljbe jedno drugo. Racionalizovao ih s~oje .emo-
cije, misleci da moja razdrazljivost stva~1 boJaz~
od negodnih posledica takve veze. ~ad 1~ shvatio
da to nije ilo nista drgo do posevna ljbm~ra
prema mladima, sva moja razdrazljivost i strah 1 ne-
stajali. . . . polozei jedno prema drugom.
Ljbomora prema mladost1 nesto sasv1m real_
110. Jedna sedamnaestogodisnja devojka ispricala m1
da , privatnom internatu koji poha~ala, na-
stavnik smatrao da s grdi sramna stvar kOJU treb
sakriti cvrstim stezanjem. , bez sumnje, ekstreman
slcaj, ali on prevelicanom ik sadr~i _istinu ~oju
poksavamo da zaboravim?: s~arost - ra~ocarana 1
tisnta - mrzi mladost, Jer 3 starost lJbomorna na
mladost.
RAZVOD BRAKA
sta cini dete neroticnim? U mnogim slcajevima
to cinjenica da se njegovi roditelji ne vole. Nero
ticno dete zdi za ljubavlju, njegovom domu n~ma
Ijbavi; ono kako njegovi roditelji samo reze ~?
na drugo. Oni mozda zaista poksavaju. da sak.1u
svoj tajnu od deteta, ali dete ume da oset1 atmosferu
S/obodna deca Samerhila 257
u kuci. sudi vise izgled g m sto
. Nijedno dete se moze zavarati recima kao
sto su najdrazi i dragi.
Imao sam, izmed ostalog, i sledece slucajeve:
Petnaestogodisnja devojcica, lopov. Majka vr
. Devojcica to zala.
Cetrnaestogodisnja devojCica, nesrecni sanjar. Ne
uroza za koj.u se smatra da potice od dana kada vi-
Dvanaestogodisnja devojcica, mrzi svakog. Otac
impotentan, majlka ogorcena.
Osmogodisnji decak, lopov. Roditelji s se otvo
reno svadali.
Devetogodisnji decak, zivi fantaziji (uglavnom
analno-erotskoj). Roditelji prikriveno neprijateljski ras
Cetrnaestogodisja devoj6ca, mokri krevetu. Ro-
ditelji zive odvojeno.
Devetogodisnji decak, nemoguc kod kuce zbog zle
naravi. zivi mastarijama velicini. Majka nesrecno
data.
Shvatam koliko tesko i2leeiti dete kad dom
mesto z ljbavi. cesto sam pitanje majke sta da
radi sa svojim detetom odgovarao savetom: Idite i
podvrgnii.te se analizi!
Roditelji mi cesto govore da se rastali da nema
dece. Cesto za decu ilo bolje kad se roditelji
koji se vole rastali. Hiljadu puta bolje! Braeni zivot
bez ljubavi znaCi nesrecan dom, nesrecna atmosfera
uvek znaci psihi6ku smrt za dete.
Ponekad sam imao priliku da utvrdim da mladi
sin nesrecno udate majke reaguje prema njoj izraia
vajuCi mdnju i muci na sadisticki nacin. Jedan de-
cak imao oblcaj da grize i grebe majku. Manje eks
tremni slucajevi mucenja majke predstavljaju stalno
 Aleksandar S. Nil
258
trazenje njene pa:lnje. Prema teoriji. E~ipovog komplek-
sa, trebalo i da bude obmuto. Mal1 decak gleda na
kao na supamika u odnosu na majCir_iu ljubav .. Covek
i pretpostavio da, U slucaju U kome Otac oCigledD;O
van konkurencije, sin, kao uspesan udvarac, poikazuJ~
jos vecu neznost prema majci. Medutim, on prema maJ
ci cesto ispoljava neoblcnu ~bost.. . . .
Nesreeno udata majka uvek ispolJavat1 pnstras
nost. Posto bracni ventil ljubavi zatvoren, ona
usredsrediti svoju ljubav na jedno dete. Ljubav sus-
tinska stvar u decijem zivotu, ali nesr~cno ozen.jen r?"
ditelj ne moze da pru:li ljubav u pravoJ s:azm~:1, ~
i~poljava ili premalo i previse. Tesko rec1 sta
,, zlo.
Dete gladno ljubavi postaje licno~t koj~ mi, n~
drustveno i cepidlaka. Dete obasuto ljubavlJU postaJ~
stidljivo mamino det~ce, ze~ke ?':1se: koj~ uvek tra:Z1
majCinu sigumost. MaJka moze b1t1 s1mbolizov~r_ia k~
(kao kod agorafoije*), majkom crkvom .111 maJ~
kom doovino. Ne ticu me se bralkorazvodm zakom
i nije posao da savetuje odrasle. Me.d~tim,. pr~
ucavanje dece se tice. Vafno predoe1t!. ~od1!~1J1-
ma da se, ako neuroticno detetu treba pruz1t1 pnl1ku
za oporavak, d r izmeni.ti. Ako ~ potrebno,
roditelji moraju da budu dovolJnO hrabn ? sh~a~e
da njihov uticaj los decu: !edna ?IaJka ~
rekla: Ali, ako dve godine ne v1d1m svoJe dete, izg-
icu ga. . . .
Vec ste ga izgublli, odgovorih. Izgub1la ga Jer
kod kuce ilo nesrecno.
* agorafoblja - strah od trgova, ulica i, uopste, otvo-
renog prostora javnog mesta.
Slobodna deca Samerhila 259
RODITEUSA ANKSIOZNOST
Moze se reci da anksiozan roditelj onaj koji ne
moze da daje - ljubav! Cast, po5tovanje i poverenje.
Nedavno Saerhil posetila k jednog novog
decaka. Za vree tog vikenda ucinila decakov zivot
nesrecnim. Nije i gladan, ali stajala nad nji
i terala ga da pojede ruCak. Bio pun trunja posle
pravljenja kolibe, ona ga oterala sa imanja u kucu
da i ga oribala. Potrosio dZeparac na sladoled,
ona u odr:lala pridiku t kako sladoled
stetan za njegov stoak. lspravljala ga kad mi se
obracao sa Nile i zahtevala da zove gospodine
Nile.
Rekao sam : Kojeg ste ga vraga upisivali u
ovu skolu kad iate tako sitnicarski, neurotican odnos
prema njeu?
Odgovora nedu:lno: Zato sto zelim da bude
slobodan i sreean. .te1i da postane nezavisan covek,
neiskvaren uticajia sa strane.
, tako, rekoh i zapalih cigaretu. .tena nije ni
posumnjala u to da se r deeaku ophodi gruo i
glupo i da sina prenosi svu onu anksioznost koju
njoj stvorio njen frustrirani Zivot.
Pita.m: sta tu z da se ucini? Nista! Nista osim
da dam nekoliko ilustracija stete nacinjene usled rodi-
teljske al)ff{sioznosti i da se nadam najbolje, da se
nadam da ozda jedan od ilion roditelja reei:
1tNikad t nisam razmisljao! Mislio sam da .
stupam dobro. Mozda nisam i pravu!
U jedno slueaju rastrojena k pise: Na kra-
ju sam pameti, ne znam sta da radim sa dvanaestogo-
disnj i sinom koji iznenada da krade stvari
'Vulvotovim' radnjama. Preklinjem vas, recite mi
sta da di! 5 kao kad i neko pisao !aleti
 Slobodna deca Samerhila 261
260 Aleksandar S. Nil
sta devojcica treba da jede, ili pre da ne jede, kalko
se kako, posle dvadesetogodisnjeg ispijanja jedne treba da bude obucena, itd. Imao sam mnogo dece ank-
viskija dnevno, uvida da mu jetra unistena. Verovat sioznih roditelja. Bez odstupanja, dete poprima rodi-
no ne i bilo koi$ti od saveta da u tom stadijumu pre- teljsku anksioznost, cest rezultat svega toga hi-
stane da pije. Zato oblcno savetujem ocajnim majkama pohondrija.
koje imaju ozbiljnih proema sa ponasanjem deteta da Marta ima malog brata. Roditelji su ank-
konsultuju decijeg psihologa ili da potraze adresu naj- siozni ljudi. Cujem kako Marta u basti vice svom bratu:
ize klinike. Ne idi baru, pokvasices noge. lli: Ne igraj se u
Naravno, mogao ih ovaiko da odgovoim rastroje- pesku, isprljaces nove pantalone. Rekoh da cujem Mar-
noj majci: Draga zeno, vas sin da krade jer tu, ali trebalo da kazem da sam cuo Martu kad
nezadovoljan i nesrecan u svom domu. Zasto se ne prvi put dosla skolu. Ona danas ne mari ako brat
potrudite da mu stvorite dobar dom? Kad bih tako izgleda kao dimnicar. Njena stara anksioznost vraca se
postupio, mogao bih da opteretim necistom savescu. samo tokom poslednje nedelje polugodista, jer tada
Cak i kad i imala najcvrscu volju, ona ne i mogl shvata da ide kuCi, atmosferu stalne anksioznosti.
da promeni sredinu svog sina jer ne zna kako. Stavise, Ponekad pomislim da stroge Slkole duguju deo
cak i kad i znala kako, ona ne i imala emocionalnu svoje populamosti cinjenici da su ucenici odusevljeni
sposobnost da izvede zahvat do kraja. sto za vreme praznika odlaze kuCi. Roditelji na srecnim
Sigurno da i, uz uputstvo decijeg psihologa, decijim licima vide ljubav prema domu koja , u
jedna resena zena mogla da izazove prilicnu promenu. stvari, mdnja prema skoli. Decija mrZja uperena
Psiholog i mogao da preporuci rastavu od mu:Za protiv strogih nastavnika, dok roditelji ivaju obasuti
koga ne voli ili koji nju ne v, ili iseljenje svekrve iz ljubavlju. isti psiholoski mehanizam koji upotreb-
kuce. Psiholog vrlo tesko izmeniti unutrasnji lik ljava majka kad svaljuje deciju mrinju na , govo-
zene - moraliste, anksiozne, uplasene majke, protiv- reci: Cekaj samo dok se otac veceras vrati kuCi! On
nilka seksa, dZangrizala. Puka promena spoljnih uslova t'i pokazati! .
vrlo cesto ima svoja ogranieenja. Lekari i ostali strucnjaci cesto govore: Saljem
Pomenuo sam zaplasenu majku. Secam se inter- sinove u dobru privatnu skolu, kako i stekli dobar ak-
"jua sa jednom drugom vrstom roditelja. Ona ila cenat i upoznali ljude koji im kasnije koristiti. Oni
majka sedmogodisnje devojcice, uspclnog itaka. Svako uzimaju zdravo za gotovo da nase drustvene vredno-
pitanje koje postavila ilo puno anksioznosti: Da sti i u buduce iti onakve kakve su vec generacijama.
li neko vodi racuna tome da oni dvaput dnevno peru Kod roditelja strah od buducnosti vrlo prisutan.
zube? Da li neko paziti da ona ne seta autoputu? Roditelji ciji dom srediste strogog autoriteta
Da li svakog dana doijati zadatke? Da li neko zele skolu sa krutom disciplinom. Stroga skola nastav-
svake noci davati lekove? Anksiozne majke nesvesno lja trad.iciju drzanja deteta stanju pokornosti, mira,
prave od svoje dece deo sopstvenih neresenih prole postovanja i uskopljenosti. Stavise, skola obavlja Odli-
ma. Jedna majka stalno strahovala zog kcerkinog can posao baveci se samo decijom glavom i suzijajuci
zdravlja. Stalno mi pisala duga pisma sa uputstvima
262 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 263

detinji emocioalni zivot i kreativnost. ga vaspitava da bude voljeo. Njegova neizrecea misao :
Ovde
da bude posluso prema svim diktatorima i gospodari- sam srecan. Stari Nil dosta pristojan tip. Nikad se
ma zivota. Stah koji se zaceo jas1icama uvecava natura, i tako to . .. Mora iti da sam vrlo drag,
strogost astavnika koja izrasta iz jihovog sopstveog jer i mi inace kojesta naredivao.
agona za moci. Dolazi raspust. Decak ide kuCi. Kod kuce pozajmi
Proseca roditelj koji uocava samo spoljasju od baterijsku lampu i ostavi na klaviru. Otac
stranu detje lienosti - skolsku uniformu, maire i se pobuni. Deeak shvata da kuca nije sloodo mesto.
zv fudbala - zadovoljan sto vidi kako se Jedan decak mi govorio: Znas, mo}i roditelji isu
uspeSo skoluje jegov dragi si. Tragico videti savremeni. Kod kuce isam slobodan kao ovde. Kad
kako se mladi zivot zrtvuje na ovom prepotops~om ol- odem kuCi pocecu da ucim mamu i tatu. Pretpostav-
taru takozvanog obrazovanja. Stroga skola iziskuje sa- ljam da svoju pretnju sproveo u delo, jer preba-
mo i - plasljivi roditelj zadovOlja. cen u drugu Slkolu.
~ Tezeci za moCi koju traii jegov ego, astavnik nogi moji ucenici tesko pate od bolesti roda-
astojati da decu pr.ivuce sei. Pomislite samo to stva. Trenutno imam iarku zelju da povedem ra;govor
kako astavnik u stva:ni laii g! u sredistu sa sledeCim rodacima m ucenika: sa dvojicoin deda
i - areduje i g slusaju, odmerava (religioznih), cetiri tetke (religiozne i izvestacee) i sa
pravdu, gotovo jedio prica. . . Elemeat moci dvojicom striceva (ezoZnih i moralizatorskih). Strogo
iskljuce u slobodoj Skoli. Nastavnik u Samerhilu sam zabranio roditeljima jednog od moj,ih decaka da
priliku da se pravi vaian svojim egom. moze mu dopuste da posecuje svog dedu - ljuitelja pakle-
da se admece sa glaso izraieim egoizmom dece. nog ognja, ali oni odgovorise da nemoguce preduzeti
Otuda, umesto da me postuju, deca me cesto azivaju tako drastican korak. Jadni deeak! u sloodoj skoli
budalom ili magarcem. su i azivi iz miloste. dete bezbedno od rodaka.
Elemenat ljubavi postaje vaian u slobodoj skoli. Reci Uopste govoreci, ne mogu da se poZalim vecinu
koje se upotreljavaju su sekundame. roditelja svojih ucenika. Izvanredno se slafemo. Vecina
Decak dolazi u Samerhil iz m ili vise strogog, njih u potpunosti uz mene. Jedno ili dvoje bojaz-
aksiozog doma. Njemu se daje sloboda da radi ljivo sumnjaju, ali mi i dalje veruju. Uvek sasvim is-
sto voli. Niko ga kritikuje, iko mu govori da kreno ocazujem roditeljima kakve su metode i da
pazi svoje poasanje, iko od g traii da bude mogu da ih prihvate ili odbace. i koj1i me potpuo
maji od makovog zra. Takva skola , prirodno, raj prihvataju nemaju priliku da budu ljuomomi. Njihova
za deeaka, jer za jednog decaka raj mesto kome deca oseeaju se podjednako slobodnorn kod kuce i u
moze da iskaze sav svoj ego. Njegovo odusevljeje sto skoli, se raduju odlasku kuCi.
slobodan da se islkaie uskoro se povezuje sa mom. Uceici ciji roditelji ne veruju potpuno Samer-
sam covek koji mu dopusta da bude slobodan. hil ne zele da za raspust idu kuci. Roditelji suvise traze
sam tata kakav trebalo da bude jegov tata. Decak od njih. Oni shvataju da osmogodisje dete uglav
zapravo m voii. Dete voli - samo zeli zaiteresovao samo za sebe i da nema osecaj za
264 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 265

drustvo, niti stvarnu predstavu obavezama. Dete tt lako nesvesno, reseno da ne dozvoli roditeljima
Samerhilu izivljava svoju seicnost; izraiavajuci , da pobede. Dete koje nije odgajeno u atmosferi anksi-
se oslobada. Takvo dete jednog dana postati oznosti i konflikta hrabro se suooiti sa Zivotom.
drustveno, jer njegovo postovanje prava i miSljenja
drugih uticati na to da uaZi sopstvenu seienost. Ne- RAZUMNOST RODITEUA
slaganje izmedu skole i kuce kobno sa decijeg sta
novista. Dete pocinje da oseea konflikt: ko pravu, Biti razuman znaci iti lisen predrasuda i ne po-
kuca ili skola? Za razvoj i srecu deteta vrlo itno nasati se infantilno - tacnije, iti sto slobodniji. No,
da kuca i skola imaju jedinst\'en cilj, udruzeno sta- da li se iko moze osloboditi ranog kondicioniranja? Ra-
noviste. zumnost znaCi prodiranje ispod povrsine stvari, to jest
Jedan od glavnih uzroka neslagaja izmedu rodi- odbacivanje onog sto povrsno. Roditeljima to nije
telja i nastavnika , meni, ljubomora .Petaestogo lako zbog njihove emocionalne vezanosti. Kako sam
disja uceica mi rekla: Kad zazelim da otac urla upropastio svoju decu - to zalopojka u mnogim
od besa, dovoljno da mu samo kaiem 'Gospodin Nil pismima koja doijam. Nastavnik koji nije opterecen
kaze to i to! Aksiozni roditelji su cesto ljubomorni 3alkom emocioalom vezaoscu .2ia ucenike ima daleko
na svakog nastavnika koga dete voli. prirodno. vece izglede nego roditelj da se, vodeci dete ka slobodi,
Deca su, kraju krajeva, posedi; su vlasnistvo; s razumno.
su deo roditeljskog ega. g puta sam morao da napisem nekom ocu
da njegov proematicni sin nema nikakvih izgleda
Nastavnik , takode, podlozan ljudskim slabosti- dokle god on, otac, ne promeni neke svoje metode. Mo-
ma. Mogi nastavnici nemaju dece i tako nesvesno rao sam, na primer, da ukaiem da nemoguca situ-
usvajaju ucenike. Oni teze, ne shvatajuCi sta rade, da acija kojoj Tom slobodno pusi u Samerbl.lu, za istu
ukradu dete od roditelja. Stvarno nui.r da se nastav- stvar kod kuce doija batine.
nik podvrgne aalizi. Analiza nije opsti lek za sve Nikad nisam huskao decu protiv u. Sloboda
lesti, ona ima ograniceno polje delovanja, ali ras6iseava to cinila sama, i naravno, nerazumni dom jednostav-
teren. Mislim da glavna zasluga tome sto utice no nije mogao da prihvati izazov, niti da shvati dej-
na coveka da lakse razume ostale i bude velikodusniji. stvo slobode .
.edino iz tog razloga toplo preporucujem nastavni-
Voleo ih da sa nekoliko primera ilustrujem
cima jer, na kraju krajeva, njihov posao i jeste da ra- rgesnu vrstu odnosa roditelj - dete. Deca kojoj cu
zumeju druge. Nastavnik podvrgnut analizi lako se pisati nisu ni u korn pogledu abnonnalna. Ona su, jed-
suociti sa sopstvenim stavom prema deci, suocava- nostavno, zrtve sredine koja nije svesna njihovih stvar
juCi se sa njim, on ga poboljsati. nih potreba.
Ako su strah i sukoi plod zivota domu, onda Mildred posle svakog raspusta prkosna, svad-
to los dom. Dete koje su anksiozni roditelji suvise 1jiva, nepostena; treSka vratima, fali sena svoju sou
brzo gurali napred verovatno postati ozlojelteno. i krevet, itd. Potrebno da mine vise od pola polugo-
266 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 267

dista da se sa njom ponovo lepo zivi. Raspust pro-
~ela ~opstvenom i majcinom zanovetanju. Majka
zena koJa se udala za pogresnog coveka. Sva sloboda
koju i~ skoli moze da pruzi tom detetu trajno
zadovoljstvo. U stvari, raspust koji izuzetno lose
proveden kod kuce pracen sitnim lopovlucima u
skoli. CineCi svesnom situacije, vi jos uvek me
njate i domacu atmosferu nerazumnosti, mrZje i stal
nog mesanja njen zivot. Cak ni Samerhilu dete
ponekad moze da se oslobodi domaceg uticaja - lo-
seg. domaceg uticaja koji - vrednosnom i saznajnom
sm1slu - nema predstavu tome sta dete misli i oseca.
Avaj, ljudi se mogu lako auciti vredostima!
Osmogodisji Dzoni vraea se skolu mrzovoljan.
Zadirkuje i 2Jlostavlja slaiju decu. Njegova majka ve-
ruje Samerhil, ali mu otac strog vaspitac. Decak
mo~~ da sl.k:ace ocevu zapovest i kaze mi da poekad
dob13a samare. $ta da se radi sa njim? Ne zam.
Pisem jednom : Pogubno sto ilo koji se prilagode detetu. Sto jos Odnije, ~eda da su
i kritikujete sina. Ne besite g. Izad svega, ljubomomi na detinju ljubav prema m.
ikad ga ka.lnjavajte! Kad deeak ode kuci ras-
pust, otac ga sacekuje stanici i prva stvar koju mu
kaze ovo: Digni glavu, coveee! Ne budi oklembesen!c
Majka Piteru obecala novcic svakog jutra kad
krevet bude suv. Parirao sam ovoj meri nudeci mu
tri novcica svaki put kad se pomokri krevet. Da ih
decijoj glavi spreeio sulkob izmedu majke i mene,
ubedio sam da ukine nagradu pre nego sto sam otpo-
ceo sa svojom. Sad Piter mnogo cesce mokri krevetu
kod kuce g skoli. Jedan elemeat jegove neuroze
to sto hoce da ostane ; ljubomora svog da proueavam decu i da sve svoje vreme i interesova-
brata, bebu. On nejasno oseca da majka pokusava da ga
izleci, astojim da mu poka.lem da mokrenje u
krevetu ne zaci nista. Ukratko, moja nagrada od tri
novcica ohrabruje ga da ostane dok sve to ne
i.Zivi i ne bude spreman da to normalno prekine. Navika
znaci da nesto nije iZivljeno. Ukinuti to nesto discipli-
nom ili podmiCivanjem, znaci uciniti da se dete oseea
krivim i usaditi njega moralne principe kojli se te-
melje na m.dnji. Bolje mdkriti u krevet nego postati
moralno prenemagalo.
sto sam rekao, u ovim slucajevima se uopste
ne radi proematicnoj deci. U jednoj racionalnoj sre
dini i uz roditeljsko razumevanje ovi mladi i blli nor
malna deca.
Roditeljima zameram to sto nece da uee. lzgleda
da se veci deo moga rada sastoji u ispravljanju rodi
teljskih greSaka. Oseeam naklonost i divljenje prema
roditeljima koji posteno uvi:idaju greske koje su cinill
proslosti, pokusavaju da nauce kako da prema dC:
tetu postupaju na najbolji moguci nacin. Neki drugi
roditelji i se, zaoodo, radije zalepili za neki kodeks
koji beskoistan i opasan nego sto i pokusaJ.i da
Deca ne vole toliko mene koliko vole moje neme5a-
nje u njihove stvari. sam otac kome.su mastali ~d
njihov pravi otac vikao: Prestani da galamislc
Nikad ne zahtevam lepo ponasanje niti pristojan ree-
nik. Nikad ne pitam da li su se umili. Nikad ne trafim
poslusnost, ni postovanje, ni poeast. Ukratko, ponasam
se prema deci sa po5tovanjem koje od~asli ocek:uju da
se ukazuje njima. Na kraju krajeva, uVIdam da .izme~u
i mene moze da bude pravog nadmetanJa. NJe-
gov posao da izdrzava svo}u porodiou. posao
je posvetim deci. Ako ~oditelji. odij~~~ da. yrouce
deciju psihologiju kako 1 postalI svesn131. demeg. r~~
voj'a, onda moraju ocekivati da zaostat1. roditel31
i jesu zaostali.
 268 Aleksandar S. Nil
Slobodna deca Samerhila 269
Vise puta sam morao da vicem na roditelja lkoji
se Zali: Vas decak lopov, mokri u krevetu. Nedru- drustvenih normi, z gl5 potiskivanje svega sek
stven , nesreean i inferioran. vi mi dolazite i zano- sualnog? Odgovor i zahtevao stepen samoanalize koji
':etate sto vas na stanici doeekao prljavih ruku i izvan mogucnosti vecine nas. Steta, jer i taj odgo.
~1! sam covek koji se tesko razgnevi, ali kad na- vor spasao mnogu decu od neuroze i nesreee.
1em na ili majku koji nece ili ne mogu u sei da Biijska izreka prelasku grehova otaca na decu
1azviju osecaj za ono sto deeijem ponasanju vamo generacijama shvatana u svom fizickom kontekstu.
odnoso beznacajo - razljutim se. Mozda se zato mi- k i i neobrazovan covek moze da shvati pouku Ibze-
sli da sam protiv roditelja. S druge strane, kakva to novog dela Aveti, u kome sin iva unisten zbog oCe-
samo radost kad k majka dode u posetu, sretne u vog sifilisa. Ono sto se shvata propadanje dece
ba_sti svoje tv i pocepano dete, zab1ista i kate zog duhovnih grehova otaca, koje mnogo eesee. Za
m1: Zar ne izgleda dobro i srecno? dete moze da postoji samo jedan izlaz iz ovog razomog
. Ipak, zam kalko to tesko. Svi mi imamo svoja kruga izopacenja karaktera, to da ga razuman
menla vredosti i ostale cenimo svojim licnim arsinom. roditelj rano usmeri ka samoregulaciji.
Mozda i trebalo da se izvinim sto sam faatiean u Mora se naglasiti da samoregulacija zahteva vise
odnosu prema deci i estrpljiv sa roditeljima koji decu Iisavanja nego postojeci sistem pravila. Tokom najma-
gledaju mojim ocima. , kad ih se izviio, i h nje dve godine, roditelji moraju da zrtvuju detetu veei
licemer. Istia da zam da sam u pravu kad su u deo vremena i licnog interesa. Ne smeju da igraju igru
pitanju vredosti - bar sto se dece tice .. kojoj cilj da se stekne ljubav ili zahvalnost .
Roditelj koji zaista zeli da promeni svoj Ios od- Ne smeju bebl da vide zabavljaea koji deli osmehe
nos .sa detetom moze da poene tako sto sebl da po- i izvodi trikove kad dode rodbina. Samoregulacija pod
s~av1 k konkretna pitanja. Mogu da nabrojim dese- razumeva dosta roditeljske neseblcnosti. Naglasavam
te pogodnih pitanja. Da li sam ljuta dete zato sto taj aspekt jer sam sretao mlade parove koji su mislili
sam se jutros posvadala sa muzem (ili z)? Da li da primenjuju samoregulaciju dok su bebine navike
zato sto mi poli odos prosle i i pruzio dovo[j. prilagodavali onome sto njima ilo zgodno. Nastojali
zadovoljstva? Ili zato sto komsiica kaze da sam su da dete prihvati vreme spavanja koje odgovara nji
razmazila svoje deriste? Ili zato sto sef ukorio hovoj zelji da uvece idu u ioskop. asnije su detetu
poslu? Roditelji i mogli mnogo sebl da pomognu davali meke, besumne igracke da se tata ne i uznemi-
postavljaju6i ovakva pitanja. ravao dok drema.
Avaj, pitaja koja su stvarno duboka, lkoja se Ali stanite, uzvikuje roditelj, Ne mozete nam
namecu citavog zivota, leze podsvesti. Malo vero- to ciniti! Mi imamo svoja prava u zivotu!c katem da
vatno da gnevni otac zastati i postaviti sebl ovo nemaju tokom prve dve ili mozda cetiri godine deeijeg
komplikovao pitaje: Da li se ljutim sto sin fivota. Prve godine moraju iti godine najbriZljivije
psuje jer sam strogo vaspita, z batie i morale budnosti, jer citava okolina protiv samoregulacije,
pridike, z stm1z od boga, uz postovaje bezacajih oovek priuc:te da se smisljeno i odlucno bori
za dete.
 270 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 271

Ima~ jos ekoliko malih saveta za roditelje koji i zene. Dete se nikad mofe obmauti,
iako se svada
zele da DJihOVO dete postane uravotezeo i slobodno. vesto prikriva pred jim. oseca, da toga i
Opasna praksa satima ddati bebu u kolicima u sveso, da u jegovom domu ljubavi.
basti. Niko moze da zna kakva muca osecanja stra- Pitanje izbora skole takode moze da bude tesko.
ha i usamljeosti proziV'ljava kad se iznenada pr(}- Vasa zena moZda zeli da posailje dete u skolu sa stepena-
budi i. oseti da sama eoicnom mestu. i koji stom nastavom, vti. ste mozda za privatnu skolu. Mogu
su euli kako u takvim prilikama vristi imaju eku samo da kafem da za poasanje ekih od mojih aj
predstavu tome koliko ovaj glupi i okrutan. tezih uceika ilo odgovoro razmimoilafeje roditelja
Alko zelite da vam dete odraste da postane u pogledu izbora Slkole. Decak ciji otac i protiv
neurotico, smete - usudujte se! - da budete SamerhHa, ali popustio zbog mira u kuci, nikad i
hladni prema jemu. Morate se igrati sa jim, i to primeto apredovao zato sto z da jegov otac
samo jegovih igara, g se morate igrati sa njim to zapravo odobrava. Za svako dete to tragiena
~. d~ st~ i s~ dete, ~s da se uklopi u jegov situacija. u svom polozaju nikad ne alazi sigur-
~1vot 1 prihvat1 Jegova iteresovanja. Ako imate makar
nost, plaseci se da otac naglo odluCiti da ga pre-
l malo glupog dostojanstva, vi t iti u staju da
to postigete. mesti u skolu sa strogom discipliom.
Ako moguce, uvek bolje da i dede zive Imedu nastavika i roditelja treba oeekivati izve-
odvojeo od dece. i se desava da i dede stan antagonizam. Nastavici su svesi toga, neki
insistiraju. vlastitom acinu podizanja dece, ili raz od njih puno rade tome da, posredstvom roditelj-
maze mal1sane tako sto u jima uocavaju samo skih sastanaka, dovedu s i roditelje u izi kon-
sto .~ dobro ili lose. u domovima koji su nepodesi takt. Odlicno! treba swda raditi. Nastavnici treba
za J1hov razvoj, deca imaju cetiri urnesto dve gazde. da shvate da njihov uticaj na decu nikad ne moze da
Cak ~ i u dob~i.m domovima prisutna zategnutost, jer bude toliko vafa kao sto uticaj roditelja. Zato
. 1 deda veCJ deo vremea poku5avaju da primee bezadezo da se pokusava sa izlecenjem proematic
~VOJe sopstvee zastarele poglede na detinjstvo. og deteta, kad u kuci i dalje vlada atmosfera lkoja
1 dede su cesto skloe tome da dete razmaze suvi5e od deteta i apravila proem.
posesivnom ljubavlju. se i desava kad baka Roditelji se moraju suoeiti sa cinjenicom da ,
~m pravih interesovanja u zivotu, posto poro- pre ili kasije, potrebo da deca urnaku od jih. Na-
?ICa odrasla. Treca geeracija prufa priliku da ravno, ne mislim da deca treba da apuste roditelje i
1znova z svoj posao. U uvereju da n kcerka da ih ikad vise vide. Mislim da im psihicki urnak-
odno~o s~ i ikakva majka, balka preuzima u, oslobadajuCi se deeije zavisosti od kuce. Za majku
stva u svoJe ruke, dete, raspinjuci se stra- prirodno sto nastoji da deca ostanu zavisna od .
e, postaje skloo tome da se povuce sa strae. Zam mnoge domove u kojima kcerka ostala kod
Za dete prepirka znaci da zivi u domu bez ljubavi, ilo kuee da tesi svoje roditelje u starosti. U vecini sluca-
da do dolazi izmedu majke i bake ili izmedu mufa jeva takav dom esrecan.
272 Aleksandar S. Nil

Jedan deo njene psihe nagoni kcerku da izade VII

svet i zivi svoj zivot. Drugi deo, koji se zasniva na ose-
canju duznosti, prisiljava da ostane sa roditeljima. PITANJA 1 ODGOVORI
uvek oseca unutrasnji lkonflikt koji se oicno ispo-
ljava razdrazljivosti: Naravno, volim majku, ali ona
ponekad tako zamorna!
Hiljade zena danas obavljaju najdosadnije poslove
svetu: pripremanje obroka, r sudova, r
ruja, peglaje, cisceje prasie. . . su eplacene
kucne pomocice i jihov zivot sumoran. Kad poro-
dica apusti gnezdo, majcin posao zavrse. Gezdo iz
koga su ptiCi odleteli usamljeno gezdo, i s majkom
pre treba saosecati g osudivati. Njena materinska
tezja da sto moguce dZe saeuva svoj posao, cak
i ako pri tom nenamerno izaziva patju deteta. Sve to OPSTI POGLED
treba da ukaze oeiglednu cinjeicu da svaka udat
z treba da se bavi ekom delatoscu ili profesijom Tvrdite da covecanstvo protiv zivota. Sta hocete
koju moze opet da astavi kad vise bude imala ma- time da katete? nisam protiv tivota, niti su moji
teriske odgovorosti. prijatelji protiv Zivota.
Roditelj bog, i to ljuomora bog. Roditelj ima u zivotu sam video dva utasna rata, mota cu
zakosko pravo da kaze: " cu svoje dete da uoi doZiveti da vidim i jedan strasniji, treCi. U ta dva
cim ovako! Majka i otac mogu da tuku dete, da ga rata umrli su milioni mladih ljudi. d sam deCak,
teroisu i da mu zagorcaju zivot. Zako moze da se ljudi su umirali za imperijalisticke ciljeve u Jutnoj
umeSa samo ako detetu naeta teska telesna povreda. Africi. Od 1914. do 1918. umirali su u ratu za okon-
Medutim, zakon to uopste ne moze da ucini ukoliko se Caje svih ratova. Od 1939. do 1945. umirali su da i
radi psihickoj povredi, makar ila oziljna. Tra- slomili fasizam. Sutra mnogi mogu umreti da slo-
gedija tome sto roditelj veruje da uvek postupa mili ili poduprli komunizam. znaCi da su mase
l. spremne da poloze svoj zivot i Zivot svoje dece, na za-
Velika d covecastva da roditelji zaista povest whovnih vlasti, za stvari koje se ne tii.eu njiho-
postupati najbolje sto mogu ako su razumni i ako su vih pojedinaenih zivota.
strani deteta u jegovom razvoju ka slobodi u radu, i smo protiv Zivota, za smrt, ako smo pioni po-
saznanju i ljubavi. Ako ova lkjiga pomogne makar i liticara, trgovaca ili eksploatatora. Pioni smo, jer smo
jednom roditelju da shvati ogroman, dobar ili los, uti- vaspitani da gradimo zivot na negativan nacin, pokorno
caj koji roditelji vrse, nije uzalud napisana. se uklapajuci u neko autoritarno drustvo, spremni da
umremo za ideale svojih gospodara. Samo u romanima
274 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 275

ljudi zaista umiru iz ljubavi; u stvarnosti, oni umiru
iz m:rZnje.
se odnosi na masu. Pojedinac , pak, zivoto-
mrzac u svom svakodnevnom postojanju. Njegov lju-
bavni zivot uglavnom nezadovoljavajuCi; njegova za-
dovoljstva su uglavnom neukusna, jeftina i eskapistiC..
ka. On moralist, sto reci onaj ko smatra da obzir prema drugima i veru u ljude. Biti protiv zivota
prirodno mvljenje pogresno ili, u najoljem slucaju,
neodgovarajuee, u Sikladu s tim i vaspitava svoju
decu.
Ni u jedno dete koje zivotoljubac ne i mogl
da bude usac:tena savest u pogledu seksa, ili u pogledu
easova nastave, g, uctivosti, lepog pona5anja. . . Ni-
jedan roditelj ili nastavnik koji Zivotoljubac ne i
nikad udario dete. Nijedan grac:tanin - zivotoljubac ne
i trpeo nas krivicni zakonik, nasa vesanja, kafnjavanja
homoseksualaca, nas stav prema kopiladi. Nijedna oso-
ba koja zivotoljubac ne i sedela u crkvi i tvrdila
da bedni gre5nik.
2elim da budem jasan: ne zastupam razuzda-
nost. Kriterijum uvek ovaj: da li sto radi nim filmovima, trkama pasa, ilustrovanim revijama i
gospodin . stetno za ilo koga drugog? Ako odgo-
vor ne, onda kriticari gospodina .- postupaju kao
Zivotomrsci.
Moze da se tvrdi i suprotno, i da se pritom uka-
zuje na zivotoljulje mladih kad plesu, skitaju, igraju
igre, idu u ioskope, na koncerte i pozorisne predstave.
Ima neeeg i u toj tvrdnji, jer mladost fudi za onim sto
zivotoljublvo i tako Zivahna i optimisticka da svo-
je zadovoljstvo nalazi cak i onde gde ga autoritet po-
tiskuje. Ova zudnja ostaje i kasnije, tako da se covek
ponasa amblvalentno; on trafi zadovoljstvo i u isti mah
ga se plasi.
Kad upotrejavam izraz iti protiv zivotac, mene tice, u to ne mogu da verujem. Ono malo sto
ne mislim na tefnju ka smrti. Pod tim podrazumevam
da se neko vise plas'i Zivota nego sto strahuje od smrti.
Biti zivotomrzac ne znaci iti za smrt. Biti zivotomrzac
znaci iti za autoritet, za veroispovest, za potiskivanje
i za ugnjetavanje, Hi im bar slufiti.
Ukratko reeeno: zivotoljuje pod.razumeva zabavu,
igre, ljubav, zanimljiv posao, hobl, smeh, muziku, ples,
podrazumeva dufnost, poslusnost, doit i :moC. Protiv-
zivotni stav pobec:tivao kroz celu istoriju i nastavice
da pobec:tuje sve dok se omladina vaspitava tako da se
uklapa u vafeca shvatanja odraslih.
Zar verujete da vecina slabosti covecanstv:z
iti prevazidena f<.ad budu reseni ekonomski proemi
miliona ljudi?
Nije prijatno kad se uvidi da doml).ce i skolsko va-
spitanje vecini ljudi omogucava samo sumoran zivot.
, da, potrebni su i dosadni poslovi kancelarijama
i radnjama, ali ono sto nije potrebno, to mrtvilo
ljudi koji mrze svoje radne stolove ili tezge, zato
nastoje da utole sopstvenu emocionalnu glad u banal-
novinskim hronikama senzacijama i zlocinima.
Milioneri sa kadilacima u svom unutrasnjem zi-
votu nisu srecniji od nosaca na zeleznickim stanicama.
Stvar u tome da nijedan covek ne moze da ufiva u
ekonomskoj udobnosti ili sigurnosti ako dusi zivo-
tomrzac i ako protiv ljubavi. Bogatom i siromasno1
coveku zajednicko to sto su obojica odgojeni u svetu
koji osuduje ljubav, plasi se i pravi od nje razuz-
danu salu.
Mnogi koji se slazu da vecina ljudi nesrecna,
reCi da zivot iti pun, zadovoljavajuci i slobodan
onda ikad budu reseni svi ekonomski proemi. ~to se
smo videli od ekonomske slobode nije ohrabrujuce.
276 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 277

Ekonomska sloboda koja omogucava elektricu kuhi- fenu da se zaljue

jedno u drugo zbog intelektualnih
ju vodi k veeoj sreci ili mudrosti; ~? sposobosti partnera. asnije, me4utim, kada sek.sual-
dopusta vecu udobost koja se ubrzo automatsk1 p ni nagon oslai, zajednicko intelektualno iteresovanje
hvata i gui svoju emocioalnu vrednost. tefiee da ucini par sreCnim. Sliena narav mozda
Nase metode formiranja karaktera su od Egle l prognoza za dug i sreean brak.
ske, u pogledu materijalih dobara, stvorile ~pes~u Sta uzrok preteranoj brizi oko posla i za5tu
zemlju i doele visok fivotni sf::\ndard, to toliki mladi lj:li danas izvr!avaju samoubistvo?
ajdalje dokle uspeh ide. Ljudi su uglavnom jos uvek Pitam se da li bilo koje dete ikad bine zbog
esrecni. Ne, samo ekoomsko reseje ikad oslo- posla? UoCJ.jiva briZnost ima duji povod i gotovo
boditi svet jegove mrZje i bede, zlocina i skandala, bez izuzetka potiee od _oseeanja krivice zog masturba-
neuroza i bolesih stanja. cije. Deca lisena krivice zog masturbacije l su
Sta se moze uciniti sa nesrecnim brakom? istra i revnosna u svom poslu.
Neki roditelji srednjeg staleza traze resenje Stekl* rekao: Samoublstvo poslednji sek-
psihoaalizi, koja se vrlo cesto zavrsava razvodom bra- sualni cin.c Zabrana masturbacije izaziva kod deteta
ka. Ali, cak i kad i analiza ila uspesija g i, rZnju prema sopstvenom telu i dusi, samoublstvo
svet se moze aalizirati. Rad leceju pojedinaca predstavlja logicnu reakciJu - ako telo tako pokva-
ezatan posao u poredenju sa mostvom ljudi ko- 1eno, sto pre ga se otarasi:S, to bolje.
jima potrebo l. Kakvo mi!ljenje imate socijalnim radnicima?
Za coveeastvo, resenje lezi pravilom odgoju Vrlo postujem socijalne radnike koji odlaze u
mladih, u lecenju euroticnih. Moram da priznam cumeze proematiCne dece. Oni rade divan posao. Ali,
da emam da kazem ista sto i resilo pitaje braka da li jihov rad dosefe dovoljno duoko?
danas. Izgleda surovo, ali ako su gospodi i gospoda Niko oeekuje od njih da podvrgnu majke i
Braun esreci zajedno, jer su bili odgojei u atmo- oeeve psihoanalizi. Svi znaju da njihov rad napo-
sferi mdje prema zivotu, tu se nista ne moze uciniti. ran, ali s i to da oni ne mogu da uklone siro-
zvuci kao cist pesimizam. Optimisti mozemo tinjske cetvrti koje decu cine asocijalnom, niti da pro-
iti samo ako se trudimo da se prema deci ophodimo mene euke roditelje koji l<>Som ishranom ometaju nor-
tako da ne omrzu seks i zivot. Svaki put kad malan deeiji razvoj i u deci pothranjuju predstavu
vidim da dete tuku, da ga lazu ili cine posramljeim seksu kao turobnoj pustolovini koja se ziva mrac
zbog njegove golotinje, sa tugom shvatam da talkvo i budZacima.
dete postati mZ ili zena zatrovani mrznjom.
Da li smatrate da vazno da bracnika budu * Dr Vilhelm Stekl, eCki psihijatar i deCiji psiholog,
11 istom intelektualnom nivou? i najpre Frojdov ueenik, zatiim osnovao sopstvenu
Intelektualna strana braka manje vazna. Brak Akolu. Glavno delo: Poremetaj nagonskog i afektivnog fi.
vota (u deset tomova, od kojih prvi izaAao 1908). Autor
razuma dosada i hladan, dok brak srca to- popularn~psiholoAkog dela Pisma jednoj majcic (1929).
pao i u davanja. Priroda ne navodi muskarca ili (prim. prev.)
278 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 279
Poslenici socijalnog staranja su heroji i heroine. nija sebe, jer siooda dopSta da podsvesno sve vise
Oni se t:rude da pomognu mladima da prevazidu zla i vise postaje svesrio. Upravo zato deca iz Samerhila
loseg domaceg Zivota. k i kad i socijalni radnik imaju malo nedoumica zivotu. Ona znaju sta hoce, i
potpuno verovao slobodu, kako i mogao da primeni pretpostavljam da to i postiC:i..
takve principe nekom cumezu? Da li se nekoj majci
. Setite se da ono sto se naziva slabom voljom
moze reci: Gospodo Grin, vas sin krade zato sto ga ob1cno znak nedostatka interesovanja. Slaba osoba ko-
pijani otac tuce, zato sto ste ga udarali ka? i~ao ju lako nagovore da igra tenis kad ne oseea ni-
dve godine i dirao svoj penis, zato sto n1kad n1ste kakvu zelju za igrom jeste osoba koja nema pojma
pokazivali nimalo ljubavi prema njemu! Da li i go- tom sta su njena stvarna interesovanja. Sistem rop-
spoda Grin to shvatila? ske discipline podstice takvu osobu da i dalje bude
Ne kafem da se ova zena ne moze prevaspitati, bezvoljna i beskorisna.
ali tvrdim da se ona ne moze prevaspitati razgovorom
sa socijalnim radnikom, niti sa ilo kim drugim. Pro- Ako dete Saerhil radi nesto opasno, da li
dopustate da to cini?
em delimicno ekonomsiki i trebalo i poeeti bar
sa uklanjanjem cumeza. Naravno da ne. Ljudi cesto uspevaju da shvate da
dati sloodu deci ne znaci ti budala. Mi ne dopusta-
mo maliani.ma da odlucuju kad ici na spavanje,
SAERHILU cuvamo ih od opasnosti koje prete od masina automo-
ila, razbljenog stakla ili duoke vode. . . '
Kako se siste Saerhila razvija snaga volje " Detetu nikad ne treba dati odgovomost za koju
kod deteta? Ako dozvoljeno da radi sto zeli, nIJe spremno. No, zapamtirte da se polovina opasnostj
kako dete moze da razvije saokontrol? sa kojima se dete susrece javlja kao posledica Ioseg
U Sarnerhilu detetu nije dozvoljeno sve sto zeli. vaspitanja. Detetu koje se na opasan naCin igra sa
Njegova sopstvena pravila ga ogranieavaju sa svih stra- vatrom ilo svojevremeno onemoguceno da sazna
na. Dozvoljeno mu da radi sta hoee sarno u pogledu njenu pravu prirodu.
onoga sto se tice njega i samo njega. Moze celog dana Da li deca Samerhil pate od nostalgije za
da se igra ako to zeli, jer su rad i ucenje stvari koje k?
se ticu samo njega, ali rnu se ne dopusta da u ucionici Kad nesrecna majka prvi put dovodi dete u Sa-
svira trubu, jer i njegova svirka ometala ostale. merhil, primetio sam da se dete evrsto drti njenih
Sta , uostalorn, snaga volje? mogu da nare- skuta i placuci vristi da se vrati kuCi. Takode prime-
dim sebl da ostavim duvan, ali ne mogu sebl da nare- cujem da rnajka uznemirena ako dete ne vristi do-
dim da se zaljublm, niti da volim otaniku. Nijedan vo~jno. Ona zeli da njeno dete pati za kucom, jer ve-
covek ne moze s da prisili da bude dobar ili rdav. ruJe da dete vise voli ukoliko njegova nostalgija
Ne rnozete neku osobu da naucite da irna jaku za. kucom veca. esto se potisteno dete veselo igra pet
volju. Ako decu vaspitavate slobodi, ona iti sves- rninuta nakon odlaska majcinog voza.
280 Aleksandar S. Nil
Tesko reCi zasto dete iz nesrecnog d pati
za kuco kad pocne da ide u skolu. Nesrecan d
verovatno izaziva u njeu akutnu anksioznost. Sta li
se tog trenutka dogada kod kuce, pita se ono. Najve-
rovatnije objasnjenje lezi u cinjenici da nesrecna
k, osujecena u svojoj ljubavi r uzu, prenosi
suvise ljubavi i rznje na decu.
Nostalgija za kuco oicno znak loseg d,
doma u k ima puno mrznje. Dete koje pati za ku-
co, ne z za ljubavlju svog doma, vec za borbom
i za zastito doma. zvuci paradoksalno, ali nije
tako ako shvatimo da, sto d nesrecniji, to dete
vise zudi za zastitom. Ono nema utoeiste u zivotu i
preuvelicava znacaj oslonca koji se naziva domo. Od-
suto iz njega, ga idealizuje. Dete zudi za do
koji z, vec za doom kakav i volelo je za ono sto sokira.
da i.
Da li Samer/zil primate zaostalu decu?
Naravno. Sve zavisi od toga sta podrazuevate
pod zaostalim. Mi uziamo entalo defektnu de-
cu, ali dete koje zaostalo u skoli druga priea.
g deca su zaostala u skoli jer i skola suvise
dosadna.
Kriterijum Same1hila zaostalosti nema niceg
zajednickog sa testovima, zblrovia i ocenama. U mno-
gim slucajevia zaostalost jedostavno znaci da dete
i podsvesni konflikt i necistu savest. Kako z iti
zainteresovano za aritrnet~ku ili istoriju kad njegov
podsvesni proern: Da li sam zao ili nisa?
Licno sam zainteresovan za pitaje zaostalosti,
jer kao decak jednostavno isam g da uci. Dze-
povi su mi ili plli parcica gvozda i esiga, i dok
su i oci ile nad knjigom, misli su mi lutale ka mo-
jim drangulijama.
Slobodna deca Samerhila 281
Rekto sam nailazio na zaostalog deeaka ili devoj-
cicu koji u sposob<>Sti za kreativan rad. Besko-
risno i kobno da se ilo kom detetu sudi na osnovu
napredovanja u skolskim predmetia.
Pretpostavimo da dete odblje da plati kaznu izre-
cenu opstem skolskom sastanku.
Deca to nikad Cine, ali pretpostavlja da i
odblla lkada i osetila da se sa njima nepravedno po-
stupilo. Nas sistem prigovora iskljucuje ogucnost
l kakvog oseeanja epravde.
Kazete da deca Samerhilu imaju ciste misli. Sta
pod tim podrazumevate?
Cist duh onaj koji ni zog eega ne moze da
bude zaprepascen. Biti zaprepdeen, znaCi pokazati d.a
postoji potiskivanje koje upravo podsticne interesova-
2:ene viktorijanskog doba behu asnute kada se
spomene rec noga, jer su bile enormalno zaintere-
sovane za sve sto ima izrazite noge. Stvari sa izrazitim
nogama behu seksualne prirode , dakle, potisnute.
U atmosferi Samerhila, u kojoj nema tabua u pogledu
seksa, niti povezivanja seksa sa grehom, deca nemaju
potree da sapucu seksu i da se zgledaju kao da se
radi necem neeistorn. prema se!ksu imaju iskren
odnos, bd kao sto ga imaju i prema svemu drugo.
Kad se sedmogodisnji 1'ili posle prvog polugodi-
sta vratio iz Samerhila, njegov recnik tako los
da susedi nisu dozvoljavali da se igra sa njihovom
decom. Kako i trebalo da postupim?
Nesreco,zalosno i bolno Vilija, ali kakva
alternativa? Ako su vasi susedi uzasnuti zbog nekoliko
izraza prokletstv0 i do davola, onda su oni opte
receni ljudi koji ne treba da dolaze u dodir sa vasim
Vilijem.
 282 Aleksandar S. Nil
Sta deca Samerhila misle ioskopskim pred-
stavama?
gledaju sve vrste filmova. Mi nemamo cen-
z~ru, ot~da ?, dok ne napuste skolu, steknu pra-
v1lno rasud3van3e filmovima. Cesto se desi da se sta-
rijem detetu ne ide ioskop zbog toga sto smatra da
f~lm nije zanimljiv. Stariji ucenici, koji su videli ve-
like francuske, italijanSlke i nemacke filmove veoma
s~ kriti~ni. pre~a osrednjoj holivudskoj pr~dukciji.
L~~bavn1 fllmov1 s~ dosadni decacima koji jos nisu
usli pubertet. 1 Novak za njih niko i nista.
Sta radite sa detetom koje odgovara?
Nijedno dete Samerhilu nikad ne odgovara.
Dete ~go~a~a samo. kad se neko ko dostojanstven
potcen31vack1 ophod1 prema njemu. U Samerhilu se
~o~ori decijim jezikom. Kad i se neki nastavnik po-
zal da se neuctivo odgovara, znao ih da ne-
sposobnjakovic.
Sta radite sa detetom koje da z Iek?
, Ne znam. U Samerhilu nikad nemamo dete koje
nece da uzme lek. Nasa ishrana tako podesena da
bolest ovoj skoli predstavlja proem.
Da li starija deca vode racuna deci?
Ne, mladima nije potrebno da se neko stara
njima. Suvise su zauzeti svojim sopstvenim vafuim
poslovima.
Da li ste Samerhilu ikad imali ucenike dru-
gih rasa?
Da, imali smo dva obojena ucenika ali, koliko
sam mogao da primetim, druga deca nisu ila svesna
oj~"nj~hove ~oze ..Jedan od ove dvojice kav-
?~dZ13a I ostal~ ga su voleli, dok drugi i prijatan
1 1zuzetno om1ljen.
Da li Samer/1ilu imate skaute?
Slobodna deca Samerhila 283
Ne, mislim da nasi deeaci ne i mogli da svare
princip jednog dobrog dela dnevno. Smisljeno ciniti
jed.no doro delo dnevno mirise na nadobu;i.ost. U sk~
utskom polkretu ima mnogo eega dorog 11, men1,
njemu smetaju visokoparna moralnost i burioaske ide-
je dobru, zlu i cistoti. .
Nikad u mojoj skoli nisam izrazio ilo kakvo m1s-
ljenje skautima. S druge strane, nikad nisam prime-
tio da neki deeak ispoljava interesovanje za taj pokret.
Kakva v politika prema detetu koje od-
raslo pravom religioznom domu? Da li takvom de-
tetu dajete slobodu veroispovesti?
Da, dete iva sloodu veroispovesti bez bjaznni
od nepozeljnih komentara nastavnog s ili uce-
nika. Nalazim, medutim, da nijedno dete ne zeli da
se posveti religiji !kad slobodno. .
neki nov ucenik odlazi u crkvu par nedelJa
i onda prestaje. Crkva suvi!e dosadna. Ne nalazim
nikakav nagovestaj da vera kod dece prirodna
stvar. d se spere oseeanje krivice, molitva se vise
ne upramjava.
Uopste, deca iz re1igioznih domova su neiskrena
i potistena. neminovno u verskom sistemu koji
izguo prvotnu ljubav I?rema fivotu i koji ~~
usredsreduje na strah od smti. U dete mofete usad1t1
strah od gospoda, ali ne i Ij.ubav prema njemu. Slo-
odnoj deci nije potrebna reli~ja jer fivot takve
dece u duhovnom pogledu kreativan.
ODGOJU DETETA
Zc&to toliko govorite potrebl da dete bude srec-
no? Da li iko srecan?
Nije lako odgovoriti na ovo pitanje, jer reCi zbu-
njuju. Naravno, niko od nas i sve vreme sreean -
284 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 285

- cesto patimo od zuobolje, nesreenih ljubavi, do-
sadnog j>osia.
Ako rec sreea nesto znaoi, onda ona jedno unu-
trasnje oseeanje punoee, ravnoteze i fivotnog zado-
voljstva. Takva oseeanja mogu da postoje samo kad
se covek oseea slobodnim.
Slobodna deca imaju otvorena, nezastrasena lica;
disciplinovana deca izgledaju potistena, tuma i pun
straha.
Sreca i se mogla definisati kao stanje najma-
njeg moguceg potiskivanja. Srecna porodica fivi u
domu u kome vlada ljubav, nesrecna u domu punom
napetosti. Sreeu stavljam na prvo mesto jer i razvoj
Ii6nosti stavljam na prvo mesto. l iti sloodan Samerhil iz neke stroge skole. Takav deCak ostaje
i zadovoljan i ne znati sta decimalni razlomak nego
poloZiti skolske ispite i celom licu imati akne. Ni-
kad nisam video bubuljicu na licu srecnog i sloodnog
adolescenta.
Ako se detetu pruzi apsolutna sloboda, koliko
brzo uvideti da samodisciplina sustina zivljenja,
i da li to ikad shvatiti? da se suoei sa svakom teskocom. Koliko znam, nijedan
Apsolutna sloboda ne postoji. Svako ko detetu
dozvoljava da radi sve svom nahodenju sledi opa-
san put.
Niko ne moze da ima drustvenu slobodu, jer se
moraju postovati prava ostalih, ali svako treba da ima
Hcnu slobodu.
Da konkretizujem: niko nema pravo da natera de-
caka da uCi latinski, ali ako se na casu latinskog jedan
decak sve vreme ludira, razred treba da ga izbaci jer
se on sukojava sa slobodom drugih.
$to se tice samodiscipline, to nesto neodret!e-
no. suvise cesto znaci disciplinu vlastite licnosti,
koja usac:tena zahvaljujuci moralpim shvatanjima
odraslih. Prava samodisciplina obuhvata potiskiva-
nje ili prihvatanje. Ona uzima u obzir prava i sreeu
dmgih. Ona upueuje pojedinca da promisljeno te.bl
Zivotu u miru sa drugima, cineci izvesne ustupke nji-
hovim gledi!tima.
Da li iskreno mislite da pravilno da se decaku,
prirodi lenjom, dopusti da Zivi stilu lako ,
da radi sta volja i da dangubl? Kako ga uposlja-
vate kad rad za njega neprijatan?
Lenjost ne postoje. Lenj deeak ili fizicki bole-
stan, ili nema interesovanja za stvari za koje odrasli
misle da i trebalo da ga ima.
U Samerhil nikada nije do5lo lenjo dete mlade
od dvanaest godina. nogi lenjic deeaci dosli su u
i.lenjc prilieoo dugo, to jest dok se ne oporavi od
vaspitanja kome i podvrgnut. ga ne teram da
radi posao koji mu neprijatan, jer nije spreman za
njega. i vi i , i on kasnije morati da radi
mnogo sto5ta sto mrzeti, ali ako mu se sada dopu-
sti da proZivi svoj period igre, kasnije iti u stanju
ivsi ucenik Samerhila nikad nije i optufen za le-
njost.
Da li verujete mazenje dece?
Jednom, kad moja kcerka Zoe ila mala, trgla
se i zaplalkala na tresak vrata. zena ju podigla
i toplo zagrlila, zatim ddala tako da mogla slobod-
no da mase rukama i nogama.
Na prvi znak da dete zateze rnisice, roditelj treba
da se igra sa njirn na takav nacin da ono rnoze slood
no da pokrece misice. Smatram da prividna borba,
ona koju moram da izgubim, delotvorna sa decom
od cetiri ili pet godina. Smeh velik.i ispusni ventil
za emocije i telesnu napetost. Zdrava se puno
smeje i gute. Golicanje grudima ~esto izazvati
286 Aleksandar S. Nil
napad srecnog smeha i. . . . ..oh, da, ovde bih pomenuo
jednu skolu decije psihologije koja ne odobrava dodi-
rivanje deteta da to ne i dovelo do fiksacije za
ili majku. Ubeden sam da to besmislica. Nema ni
kakvog razloga da roditelji ne maze svoju decu, da ih
ne golicaju, ne miluju i ne potapsu.
Ne treba slusati psihologe koji zaziru od Zivota
i govore da nikad ne treba da spava sa vama u
krevetu i da nikad ne treba da golicate. Nesvesna
ideja na kojoj poeiva ova zabrana da bilo kalkav
telesni kontakt m<>Ze u i da pobudi seks11aJna ose-
canja. Opasnost te vrste i mogla postojati, ali samo
ako i roditelj i dovoljno neurotiean da u fiziatom
kontaktu sa bebom nalazi samoZivo zadovoljstvo. Me-
dutim, pi5em za manje-vise normalne ljude - ne za
roditelje koji su i sami jos uvek deca.
Sta napredan roditelj moze da ucini pogledu
agresivnosti druge dece?
Ako roditelji posalju Vilija, koji inaee uravno-
tezeno dete, u skolu u kojoj se on neminovno suo-
citi sa surovoscu, agresijom i pakoSCu druge dece, da
li njegovi roditelji treba da dopuste da Vili sam ot-
krije kako rZnja i nasilje mogu da ga povrede?
Kad Piter imao tri godine, njegov otac mi
relkao da ga nauciti da boksuje, kako i mogao da
se bori protiv mrZje koja izblja iz drugih. Posto Zivi
takozvanom hriScanskom svetu, kome podmetanje
drugog obraza nije znak ljubavi i milosr4a, vec ku-
kavlcluka, taj otac i u pravu. Ako ne uradimo
nesto vrlo odredeno, naS uravnoterena deca iti
tesko hendikepirana.
Kakvo vase misljenje telesnom katnjavanju?
Telesno kafnjavanje lose zato sto okrutno
i zato sto izraz md.nje. Ono Cini da i jedna i druga
strana osecaju mdnju. nesvesna seksualna per-
Slobodna deca Samerhila 287
verzija. U drustvima kojima masturbacija suzi
jena kazna se daje rukama - sredstvu masturba-
cije. U odvojenim bltolama za deCake, u kojima se ho-
moseksualnost suzija, batine se doijaju turu -
- objektu Zdnje. U re1igiozno nastrojenim krajevima
telesno kainjavanje omiljeno zog verske mdnje
prema gre5noj puti.
Telesno kamjavanje uvek projektovana radnja.
Onaj ko tuce mrzi s i projektuje svoju mrZju
na dete. Majka koja i dete mrzi sebe i, sledstveno
tome, mrzi svoje dete.
Ukoliko nastavnik velikog razreda upotrejava
kais, to nije toliko stvar mrZje kollko pogodnosti.
laksi naCin. Najolji put da se to spreei jeste ukj-
danje velikih razreda. Da skola mesto za igru, gde
se sloodno uci ili ne uCi, batine i automatski izu-
mrle. U skoH u kojoj nastavnici znaju svoj posao ni-
kad se ne pribegava telesnom kafnjavanju.
Da li oziljno verujete da nacin da se savla-
daju lose navike dopustiti deci da nastave sa svojim
porocima?
Poroci? cijem misljenju su to poroci? LoSe
navike? Verovatno mislite na masturbaciju? Navika se
ne iskorenjuje ako se na silu prekine. Jedini lek za
l lkoju naviku da se dozvoli detetu da vi svoje
in~eresovanje za nju. Deca kojoj dozvoljeno da ma-
sturiraju zadovoljavaju se mnogo rede nego deca ko-
joj to zabranjeno.
Batine uvek produfavaju vek pljanja pantalo-
na. Vezivanje uku stvara od deteta dozivotno izopa
cenog masturbatora. Takozvane loSe navikec uopste
nisu lose navike, vec prirodna stremljenja. Izraz lose
navike rezultat roditeljskog neznanja i mdnje.
Da li pravilan kueni odgoj neutraliSe losu nastavu
skoli?
288 Aleksandar S. Nil
Uglavnom da. Glas kuce moeniji od glasa skole.
Ako kod kuce nema straha i kainjavaja, dete nece
poverovati da skola pravu.
Roditelji treba da kaiu svojoj deci sta misle
skoli koja losa. Njih suvie cesto ispunjava apsurd-
no osecanje lojalnosti cak i prema ajglupljim nastav-
icima.
Kazete da stvaranje bolje od posedovanja, ali
kad dopustite detetu da stvara, predmet koji na-
pravi postaje njegova svojina i ga preceniti.
1 sta onda?
Stvar tome sto ono to cini. Dete ceni
sto napravi samo jedan dan ili mozda nedelju dana.
Kod njega slao razvdjen normalan oseeaj za pose-
dovanje. Ono ostaviti svoj novi cikl napolju na
kisi i odecu razbacanu unaokolo. Radost poCiva stva-
ranju. d pravi umetnik jednom zavrSi svoje delo,
ono ga vise ne interesuje. Nijedno umetnicko delo i
kad ne zadovoljava svog tvorca, jer njegov oilj sa
vSenstvo.
Da li prema deci treba iti zajedljiv? Mislite li da
i to pomoglo razvijanju smisla za humor kod deteta?
Sarkazam i humor nemaju nikakve veze. Humor
stvar ljubavi, sarkazam mrzje. Biti zajedljiv prema
detetu znaci ucin iti da se dete oseea inferiornim i de-
1
gradiranim. Samo rdav astavnik ili roditelj ti
sarkastican.
Dete uvek pita sta da radi i kako da se igra.
Sta da odgovorim? Da li pogresno davati detetu
ideje za igru?
Za dete dobro da ima ekog ko daje da
radi uzbudljive stvari, ali to i eophodno. Za g ne pripada.
najbolje ono sto samo da radi. Tako nijedan
nastavnik u Samerhilu savetovati detetu sta da
Slobodna deca Samerhila 289
radi. Nastavnik samo pomoci detetu koje traZi teh-
icka .S tome kako se esto radi.
Da li odobravate davanje poklona detetu da i se
pokazala neCija ljubav?
Ne. Ljubav trafi spoljne dokaze. No, deca tre-
ba da doijaju pokloe u uoeajenim prilikama, kao
sto su roc:tedani, Bozic itd. Samo pri tome treba
oeekiivati ili traZiti zahvalnost.
decak beti od skole. Sta da radim?
pretpostavtka da . skola dosadna, VaS
docak aktivan. Uopsteno govoreci, zabu5avanje znaCi da
skola nije dovoljno dobra. Ako moguce, pokuSajte
da posaljete svog sina u skolu u kojoj ima viSe krea-
tivnosti, sloode i ljubavi.
Treba li da naucim dete da stedi z
kasice?
Ne. Dete ne moze da sagleda stvari izvan svoje
dnevne realnostoi. asnije, ako iskreno zeli da kupi
nesto sto dosta ko5ta, uStedeee bez prethodnog veza
nja u stednji.
Dozvolite mi da jos jednom naglasim da dete tre-
ba pustiti da odraste brzinom koja njemu odgovara.
nogi roditelji Cine uZa.sne greske pokusavajuci da
nametnu ko.rak odrastanju.
Nikad ne poma.Zite detetu u onome sto mofe da
uadi samo. Na primer, obazrivi roditelji pomafu de-
tetu lkoje pokusava da se popne na stocu i tako kvare
najveeu radost detinjstva - savlac1ivanje teSkoea.
Sta da radim kad devetogodiSnji sin uku-
cava eksere name5taj?
Uzmite mu cekic i recite mu da to va.S name
staj i da mu ne dozvoljavate da unistava ono sto mu
Ako ni tada ne prestane s ukucavanjem, draga
zeno, onda prodajte namestaj i sa dobljenim novcem
290 Aleksandar S. Nil
idite kod nekog pihologa koji vam pomoei da uvi-
dite kako ste od svog sina napravili prolematieno
dete. Nijedno srecno, sloodno dete nece zeleti da uni-
stava namestaj, ukoliko, naravno, name!taj nije jedina
stvar u kuci u koju se mogu ukucavati ekseri.
Prvi koralk da se zaustavi stetocinstvo te vrste
jeste da se nabave drvo i ekseri i stave, ako ~o
guce, u sobu koja ne slufi za dnevni boravak. Ako sm-
cic odblje da zakucava eksere u drvo i jos uvek zeli
da ih zablja u namestaj, onda vas on mrzi i pokusava
da vas razgnevi.
Sta radite s detetom koje tvrdogla1'o i koje se
duri?
Ne znam. Gotovo nikad u Samerhilu nisam sreo
takvo dete. Kad dete slobodno, ono nema priliku da
ispolji tvrdoglavost. Detinji prkos uvek greska od-
raslih. Ako se prema detetu ophodite sa ljubavlju, on-
da nicim necete izazvati njegovu tvrdoglavost. Tvrdo-
glavo dete ima neiku tegobu. posao i i da ot
krijem njen koren. Pretpostavljam da to oseeanje da
se sa njim nepravedno postupilo.
Za5to mali sin toliko late?
Verovatno oponasa svoje roditelje.
Ako se dvoje dece, brat i sestra od pet i sedam
godia, stalno sva4aju, koji i da uticem
njih da s tim prestanu? Oni se jako vole.
Da li? Da li jedno doija vise materinske ljubavi
od drugog? Da li mozda opoaSaju majku"ili ~? Da
li im usadena neCista savest u pogledu nJihovih. te~?
Da li su kafnjavani? Ako odgovor na sva ova pitanJa
odreean, onda svada normalna zelja da se oproba
snaga. . no primecuju neurednost. Kasnije postaju ooliko
Me<1utim, brat i sestra treba da se drufe 1 sa osta-
lom decom koja nisu u emocionaloj vezi sa njima.
Dete mora da se poredi sa dn1gom decom, sto ne moie
Slobodna deca Samerhila 291
sa svojom braeom i sestrama, jer taj odnos obuhvata
sve vrste emotivih faktora - ljuomoru, pristras
nost, itd.
Kako da sprecim dete da sisa palac?
Ne pokusavajte. Ako uspete, verovatno cete vra
titi dete u stadijum pre sisanja. Zasto vam to smeta?
Mogi uspesni ljudi sisali su palac.
Sisanje palca pokazuje da 5 nije izivljeno inte-
resovanje za majCine grudi. Posto mozete da po-
dojite dete od osam godina, preostaje vam jedino da
se potrudite da mu pruZite sto vise prilika da zado-
volji svoja kreatiwia iteresovanja. Ali ni to uvek ne
pomafe. Imao sam kreative ucenike koji su sisali pa-
lac sve do puberteta.
Ostav,ite dete miru.
Za5to dvogodisnje dete stalno unistava ig-
racke?
Najverovatije zato sto pameto. lgracke su
l potpuno nekreativne. Unistavanje ima za cilj da
se otkije sta uutra.
U stvari, nisam upoznat sa okolnostima ovog
slueaja. Ako , batinama i pridikama, od deteta stvo-
rena osoba koja mrzi samu sebe, unistavati sve
sto bude putu.
Sta moze da se preduzme da i se izlecila decija
neurednost?
Ali zasto leCiti? VeCina kreativnih ljudi ne
uredna. Kod dosadnog coveka, soba i sto su primeri
urednosti. Nalazim da su deca vecinom uredna do de-
vete godine. Izmedu devete i petnaeste, ova ista deca
mogu da budu neuredna. Decaci i devojcice jednostav-
uredni koliko im to potrebno.
Na5 dvanaestogodisnji decak da se pere pre
nego sto sedne za sto. Sta da radimo?
 Slobodna deca Samrhila 293
292 Aleksandar S. Nil
SEKSU
Zasto pridajete toliko z pranju? Da li ste
uzeli u obzir mogucost da za vas pranje mobla i!'la Sta tacno znaei pornografija?
simolico znaceje? Da li ste sigurni da vSa bnga Na ovo pitanje i lako odgovoriti. Pomografiju
detinjoj cistoei predstavlja strah da mali~n ih definisao kao razvratan stav prema seksu i ostalim
moralno eeist? prirodnim radnjama, kao stav pun s krivice,
Ne gnjavite decaka. Dajem vam ree da va! sliean ponaSaju skolaraca sa potisntim feljama, koji
kompleks prljavstine subjektivna, _lica .stva~.. A1Iro s~ vire i smejulje se iz prikrajka i ispisuju bezobrazne
sami oseeate necisto, d cete pndavat1 vellkii znaCaJ reCi zidovima.
cistoCi. Masni vicevi su veeiom pornografski, pripo-
Ako on za stolom bas mora da se pojavi Cist - vedac oblooo racionazuje svoje kazivanje kad smatra
- recimo, sa vama za stolom sedi ujna _Meri, inaee da vic cini uspelim njegova skaredost, vee to sto
ima izgleda da svom cistom neeaku osta~ bogatstvo - duhovit ili smesa. veCina ljudi, pria.o sam i
- onda najolji naci da mu zabran1te da se pere. slusao na hiljade masih viceva, ali kad se sada osvr
Kako dete od petnaest meseci drtati podalje od nem na njih, mogu da se setim samo jednog ili dva
peci? koje smatram vrednim ponavljanja.
Postavite resetku za far, ali dozvolite detetu da Nalazim da eovek koji priea tnasne viceve i
saza istinu peCima tako sto malo opeei prstice. m zadovoljavaju6i seksualni fivot. Bilo i suvie
Ako kritikujem svoju malu kcer zbog sitnica, ~o uopsteno tvrditi da svaki bezobrazan vic rezulta1
zda cete reci da mrzim, ali zaista mrzim, potiskivanja, jer i s to navelo na pomisao da to
vi to znate. slueaj sa svim oicima humora. lskidao sam se od
Ali mora iti da mrzite sebe. Sitnice su imboli smeha kad sam video !kako Carli Capli u kupaeem
krupnih stvari. Ako kritikujete iznje zbog sitnica, vi kosti.mu skaee u vodu duoku pet santimetara, ali
ste nesrecna z. inace nemam riikakvih potisnutih zelja u vezi sa sko-
Sta radite sa decom koja da d? kovima u vodu. Humor postoji u ilo kojoj smemoj
Ne zam. U Samerhilu nikad nismo imali takvo situaciji, ilo da seksualog ili eseksualnog
dete. Da jesmo, odmah ih posumnjao da pokazuje pr- karaktera.
kosan stav prema svojim roditeljima. Imali. s~o ~ U nasem danasjem drustvu niko i stanju
ili dvoje dece koja su poslata u Samerh1l Jer n1su da povuce jasu liiju izmec:lu g sto pomograf-
htela da jedu, ali u nasoj skoli nikad nisu gladovala. sko i onoga sto nije. Mnoge price trgovackog puti
U tezem slucaju, uzeo ih u obzir moguenost da ka svic:lale su mi se kad sam i. student, dok daas
dete emotivo ostalo na stadij.umu dojenja: ~ mislim da su 99 odsto slucajeva, jednostavno,
pokusao sa hrajejem putem cucle.. Takoe!e. ih u do prostalkluka bestidne.
slio da su roditelji bili sitnicavi 1 uporm u pogl.e- Uglavom, pornografija samo seks plus kri-
du hranjenja, i cemu dete dobljalo hranu koju vica. Puika koja se cereka komicarima kad prave
feli.
294 Aleksandar S. N il Slobodna deca Samerhila 295

skakljive sale sastavljea od ljudi u koje usaden
olesta stav prema seksu. Kad odrasli prieaju masne
viceve deci, d to znaci da su i sami saaf
jivom, skaredno stepeu razvoja.
Da su sva deca slobodna i upucea u seks, raz-
vratost odraslih i imala ikakvog efekta, ali po-
sto su milioi dece eupucei u seks i posto imaju
osecaj krivice u pogledu seksa, pornografs~i ~asn:o~e~
covek samo ide aruku jihovom ezanJU 1 krivic1.
Da li su iz"esni oici sekualnog ponasanja ne-
pristojni? v
i majka likuje, ali kad otkrije svoje l organe, maj-
ka mu brzo sklanja ruku. Glavni efeJkat taj da polni
organi postaju ajzaimljiviji delovi tela.
Erogena z malog deteta su usta, kad se
maloj deci izricu morale zabrae u Ve2Ji sa mastur-
bacijom, se vrlo malo :ialteresuju za svoje polne
organe. Ako malo dete masturblra, lek u ukazivanju
podrske toj avici, jer tada dete oseca ezdravu
prinudu da se odaje.
Kod starije dece koja su u pubertetu odobravanje
uaZiti aviku, ali upamtite da seks mora da :t

Svaki oik seksualog s umesan ako eki odusak. Posto do braka uvek dolazi kaso, zahva
osobe u jemu alaze zadovoljstvo. Seks ab- ljuju6i oijenici da mladi mogu da se z dok
ormalan i perverza samo d kad pruza v sebl omoguce izdriavaje domacistva, l zrele
zadovoljstvo straama. lienosti se suoeavaju sa dve mogucosti. su mastur-
Brak se metalo povezuje sa pristojim seksom, bacija ili taji seksuali odosi. Moralisti osuc1uju i
sto reci sa uzdrzaim seksom. Cak i i mladi jedno i drugo reseje, ali nude ikakw zamenu.
pola, koji prihvataju seksuali zivo~ svo~ih_ ;ooitelja, , da, aravno, oni se zalaiu za cednost koja znaOi ra-
ili u staju da se zaprepaste kad 1 zam1slll1 da otac zapijanje puti krst. Posto oCigledno da samo
i majlka ivaju u svim vrstama seksual~e igre. malo kaluderski astrojeih ljudi moze trajo da zrt-
Autoritari stubovi drustva proterall su seksualnu vuje svoje telese prohteve, mi ostali motemo sebl
igru olast porografije i obsceosti, isto su uci- da uskratimo seksuali odusak.
ili i jrihovi sledbeici koji se plase da se prepuste Dok brak postae ezavisa od finansijskog
seksualoj igri. Ako i to ipak uciili, oni i ajvero elemeta, proem masturbacije i dalje blti veliki.
vatije iskusili sz s agresije i o~~e~osti Nasi filmovi i romai pob1uju u mladima polni na-
pozudu, izazvaa prvestveno time StO Se Clll esto go i vode masturbaciji, jer se mladima uskraeuje
zabranjeo. pravi seks. Pri tom pomaze mogo i ii da
Kad seks z i obavije ljubavlju, ista i svako masturbirao. Izgleda da jedini izlaz brak
probu. Ali sve dok se seksu pripisuje greh, brak
epristojo.
Zasto deca masturblraju i kako ih tome spre- probu predstavlja pozeljo resenje u drustve-
om pogledu.
citi?
Moramo praviti razliku izmedu decije masturba- Ali da se vratimo pitanje: recite detetu da
cije i masturbacije odraslih. pecija mas~u~b~cija, masturbaciji m iceg gresnog. Ako ste ga vec la-
stvari, uopste i i masturbac1Ja. iz rado- gali im tooz}im posledicama - olest, ludilo,
zalosti. Dete otkriva svoje ruke, s i z palceve itd. - budite dovoljno hrabri da mu kazete da ste bili
296 Aleksandar S. Nil

laZov. Tada i samo tada masturbacija za njega po- SADRZAJ

stati manje vaZna.
dvarurestogodisnja kcerka voli da Cita nepri
stojne knjige. Sta da preduz.mem?
Snabdeo bih svim moguCim nepristojnim k.nji-
gama koje bih mogao da kupim. Tek tada i ona i!i-
vela svoju zainteresovanost.
Ali :zaSto se ona uopste toliko interesuje za prljav-
stinu? Da li traii istinu seksu koju nikad niste
rekli?
Da li iste ukorili cetrnaestogodisnjeg deeaka koji
prica masne viceve?
PREDGOVOR ERIHA FROA 5
Navno da ne bih. Isprieao bih mu l od onih
koje on zna. Ve6ina odraslih priea masne viceve. Jos Uvod . . . . . . . . . 19
dok sam i student, najolje viceve sam roo od jed- 1 SKOLA SAMERHIL . . . 21
nog svestenika. Osudivanje interesovanja za seks pred- Koncepcija Samerhila . 21
Pogled na Samerhil . . . . . . . . . . . . 32
stavlja cisto licemerje popovanje. Obrazovanje u Samerhilu u poredenju sa stan-
Mastan vic neposredan rezultat seksualnog po- dardnim obrazovanjem . . . . . . 44
tiskivanja. On omogucava ispustanje pare koja zapti- Sta iva sa svrsenim ucenicima Samerhila 50
vena doktrinom greha. U uslovima slobode, mastan vic Individualni casovi u Samerhilu 55
i gotovo izumro prirodnom smrcu. Gotovo, ali ne sas-
Samouprava 64
Mesovito skolovanje 74
vim - jer seks predstavlja osnovno interesovanje Rad . . . . . . . 77
6oveka. lgra . . . . . . . 80
treba da bude odgovoran za seksualno vaspi ODGAJANJE DETETA . 85
tanje - nastavnici ili roditelji? Neslobodno dete . . . 85
Roditelji, naravno. Slobodno dete . . . . 95
Ljubav i odobravanje . 103
Strah . . . . . . . 107
lnferiornost i fantazija 113
Destruktivnost . . . . 117
Laganje . . . . . . 120
Odgovornost . . . . 124
Poslusnost i disciplina . 126
Nagrade i kazne . . 134
111 SEKS . . . . . . 143
Stavovi prema seksu 143
Seksualno vaspitanje 158
 Mij.sturbacija 164
Nagost 169
Pornografija 171
Homoseksualnost 172
Promiskuitet, vanbracnost i prekid trudnoce 174
IV RELIGIJA 1 MORAL 177
Religija 177
Mora!lno vaspitanje 183
Uticaj na dete 191
Psovanje 195
Cenzura 199
V DECIJI PROBLEMI 205
Okrutnost i sadizam 205
Zloinstvo 209
Krada 213
Delinkvencija 219
Lecenje deteta 226
Put do srece 231
VI RODITELJSKI PROBLEMI 237
Ljubav i mrznja 237
Razmazeno dete 241
i autoritct 244
Ljubomora 250
Raz\od braka 256
Roditeljska anksioznost 259
Razumnost roditelja 265
VII PITANJA I ODGOVORI 273
Opsti pogled . 273
Samerhilu . 278
odgoju deteta 283
seksu 293