SEMINARSKI RAD

BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA

VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

TEMA:

GENOCID

Studenti: Profesor: Slavica Mandi

Jovan Vujani - 1A1/0003/16

Sran Rakovi - 2A1/0030/16 Beograd, 2017.

 UVOD

Konvencija je usvojena 09. decembra 1948. godine od strane Generalne skuptine UN-a, a na
snagu je stupila 12. januara 1951. godine.

Federativna narodna Republika Jugoslavija je potpisala konvenciju o spreavanju genocida

1960. godine tako da su je potom sve njene drave naslednice automatski primile u svoje
zakonodavstvo.

Genocid (gr.genos-rod, narod, accidere-ubiti), meunarodni zloin namernog potpunog ili

deliminog unitavanja nacionalnih, etnikih, rasnih i religioznih grupa. Spada u najteu vrstu
zloina protiv oveanstva. Za razliku od etnikog ienja, gde je cilj da se data teritorija
oisti od odreene grupe ljudi i naglasak je na proterivanju, mada je obino zastupljeno i
fiziko unitenje, kod genocida je cilj fiziko istrebljenje.

Najpoznatiji primer genocida je Holokaust, a ova konvencija predstavlja reakciju i osudu

sveta na likvidaciju miliona Jevreja i pripadnika drugih nacionalnih, etnikih i verskih grupa
koja je poinjena od strane nacista.

1.
 ISTORIJA GENOCIDA

Istorija poznaje mnogo primera uzajamnog istrebljivanja zavaenih rodova i plemena u doba
prvobitne zajednice do najnovijih vremena, ali se oni ne mogu smatrati genocidom.

Pojam genocida poinje se upotrebljavati i postaje aktuelan u XX veku. Motivi za vrenje

genocida su elja za pljakom i porobljivanjem, rasna nacionalna i verska mrnja i
predrasude.

Bilo je humanitarnih shvatanja koja su osuivala takve zloine, i izvesnih propisa o njihovom
kanjavanju u unutranjem zakonodavstvu nekih civilizovanih zemalja, kao i filantropskih
akcija u korist rtava genocida. Meunarodno ratno pravo (npr. IV Haka konvencija iz 1907)
titilo je, donekle, civilno stanovnitvo od masovnih ubistava i zlostavljanja za vreme rata, ali
do skoro nije bilo ni odgovarajue definicije genocida ni meunarodnopravnih propisa za
njegovo spreavanje i kanjavanje.

Koncepcije o tome sazrevale su izmeu dva svetska rata, zajedno sa koncepcijom o

meunarodno-pravnoj zatiti nacionalnih manjina.

Neposredni povod za savremeno meunarodno-pravno regulisanje genocida dali su udovini

zloini faistikih drava, naroito nacistike Nemake, pre i za vreme Drugog svetskog rata,
masovnim istrebljenjem slovenskih naroda, Jevreje, Roma i drugih. Statuti meunarodnih
vojnih sudova u Nirnbergu i u Tokiju, obuhvataju neke bitne elemente genocida, a optunica
glavnih tuilaca u Nirnbergu usvaja i sam termin.

Rezolucija br. 96 Generalne skuptine OUN od 02. XII 1946. osudila je genocid kao
meunarodni zloin, pozvala dravne lanice da u svom zakonodavstvu donesu odgovarajue
propise protiv njega i da organizuju meunarodnu saradnju za njegovo suzbijanje. Stavila je u
zadatak Ekonomsko socijalnom savetu OUN da izradi nacrt meunarodne Konvencije o
spreavanju i kanjavanju zloina genocida. Posle pripremnih radnji od dve godine,
Konvencija je jednoglasno primljena Rezolucijom Generalne skuptine OUN decembra 1948.
U njoj se genocid osuuje kao delo izvreno u nameri da se u celosti ili delimino uniti neka
nacionalna, etnika, rasna ili religiozna grupa (ubistvo lanova grupe;teka povreda njihovog
fizikog ili drutvenog integriteta; namerno podvrgavanje ivotnim uslovima koji su sraunati
na potpuno ili delimino fiziko unitenje. Konvencija odreuje da e se kazniti lica koja su
izvrila genocid bez obzira da li su ona ustavom odreeni dravni funkcioneri, nosioci javnih
funkcija ili obini pojedinci.

Definicija obuhvata samo najtee vidove fizikog ili biolokog genocida, koji su faisti
najvie primenjivali.

Genocid postoji bez obzira na broj rtava, ako su ova dela izvrena u nameri unitenja
pripadnika odreenih grupa. Po klauzulama Konvencije kaznie se svi izvrioci, sauesnici i
podstrekai, kao i pokuaji i udruivanja radi vrenja genocida.

Drave ugovornice dune su da preduzmu zakonodavne mere za primenu Konvencije,

naroito propisivanjem efikasnih krivinih sankcija. Krivcima e suditi nadleni sudovi
drave na ijoj su teritoriji genocidna dela izvrena ili meunarodni krivini sud.
2.
Drave ugovornice mogu pozvati nadlene organe OUN da i sa svoje strane preduzmu mere
za spreavanje i suzbijanje genocida. Nesporazumi oko tumaenja i primjene Konvencije
iznee se, na zahtev jedne od strana u sporu pred meunarodni sud pravde.

Konvencija predstavlja znaajan napredak u razvoju meunarodnog krivinog prava oveka i

prava manjina. Ona potvruje meunarodno-pravnu odgovornost krivaca, bez obzira na
njihovu odgovornost po unutranjem pravu, a istovremeno jaa i meunarodni subjekivitet
linosti. Ipak, sadri i niz slabosti i nedostataka, koji su rezultat neizbenih kompromisa, bez
kojih se, pod datim uslovima, ne bi do nje moglo ni doi.

Konvencijom, nije obuhvaen tzv. kulturni genocid (denacionalizacija, unitavanje jezika i

vere), kao ni fiziko unitavanje pripadnika politikih grupa. U pogledu kolonijalnih i drugih
nesamoupravnih teritorija, dravama ugovornicama ostavljeno je, manje vie, na volju da li
e se u njima primenjivati Konvencija. I SFRJ se zauzimala za meunarodno definisanje
genocida i za to obuhvatniju Konvenciju za spreavanje i kanjavanje svih njegovih vidova.

U krivini zakonik unela je sve to je u Konvenciji bitno, s tim da je kazna za genocidna dela
strogi zatvor od najmanje 5 godina ili smrtna kazna. Konvenciji je pristupio veliki broj
drava, ali ona jo nije postala univerzalna.

Neke drave su je ratifikovale to znatno umanjuje njenu stvarnu obaveznost i dejstvo. Iako je
konvencija vaan meunarodni instrument za suzbijanje genocida, ona je samo jedna od
potrebnih mera u borbi protiv njega.

Konani nestanak zloina genocida zavisie prvenstveno od uklanjanja drutvenih uslova iz

kojih se, najee, raao i rat kao sredstvo za reavanje meunarodnih sporova.

3.
 POJAM GENOCIDA

Poljski teoretiar Rafael Lemkin podstaknut varvarstvom i zloinima nacistike Nemake i

njenih satelita, posebno tehnikom masovnog unitenja grupa na nacionalnoj i verskoj osnovi,
komponovao je 1944. godine re genocid.
Nove pojave zahtevaju i novu terminologiju, isticao je Lemkin. Putem analogije sa do tada
ve poznatim terminima kao to je tiranocid, homocid, fratricid, izveo je re genocid,
spajajui grku re genos, to znai pleme ili rod, i koren latinske rei occidere-cide, to znai
ubiti.

Za razliku od prva tri termina, u kojima je objekat napada ili ubistva pojedinac, Lemkin, je
reju genocid oznaio umorstvo kolektiviteta ili grupe. U tome lei njegov originalni doprinos
razvoju pravne nauke. Lemkin je predloio rije, etnocid, kao alternativni termin, sastavljen
od grke rei etnos (narod) i latinske rei cide (ubiti).
Meutim, termin genocid je iroko prihvaen krajem rata, od strane pravnika irom sveta, kao
adekvatniji onome to se dogaalo u to vreme u Evropi. Komponovanjem grko-latinske rei
Lemkin je u pojmu genocida dao istorijsku i internacionalnu dimenziju.

U lanu 6 Statuta Rimskog suda, predvieno je:

Za potrebe ovog statuta pod pojmom genocid podrazumeva se bilo koja od sledeih
navedenih radnji, poinjenih u nameri da se uniti u celini ili delimino nacionalna, etnika ili
verska zajednica, na jedan od sledeih naina:

1) ubijanje lanova grupe;

2) prouzrokovanje tekih fizikih ili mentalnih patnji lanova grupe;

3) namjerno podvrgavanje grupe ivotnim uslovima koji treba da dovedu do njenog potpunog
ili djeliminog unitenja;

4) mjere uperene ka sprjeavanju raanja u okviru grupe;

5) prinudno premjetanje djece iz jedne grupe u drugu.

Da bi se potpunije razumeo sadraj, znaaj i domaaj ove odredbe, mora se imati u vidu lan
III navedene konvencije o genocidu, u kome je predvieno da se kazne sledea dela:
1) genocid;

2) planiranje i izvrenje genocida;

3) neposredno i javno podsticanje na vrenje genocida;

4) pokuaj genocida;

5) sauesnitvo u genocidu.

4.
Ako bi se ograniili samo na pojam genocida i njegove karakteristike, onda se moe rei da
sutinu genocida predstavlja planski i osmiljeni proces uperen prema pripadnicima
nacionalne, etnike, rasne ili verske grupe, a napad se manifestuje u povredi ili ugroavanju
biopsiholokog integriteta lanova navedenih grupa, s krajnjim ciljem deliminog ili potpunog
unitenja grupe.

Genocid karakterie masovnost, i brutalnost primene.

Ovom konvencijom se, dakle ne uspostavljaju nove slobode ili prava pojedinca, ali se uvode
efikasni meunarodni mehanizmi kako bi se spreavale i kanjavale najvee povrede
individualnih i kolektivnih prava oveka koje se ine zloinom genocida.

Naalost, sve to nije pomoglo da se sprei genocid.

Koristei se meunarodnim mehanizmima predvienim u ovoj konvenciji, Republika Bosna i

Hercegovina je marta 1993. godine podigla tubu protiv tadanje Savezne republike
Jugoslavije (Srbije i Crne Gore) pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu, koji je sudski
organ Ujedinjenih nacija, zbog krenja Konvencije o spreavanju i kanjavanju zloina
genocida.

5.
 OBJEKTIVNI ELEMENT GENOCIDA

Objektivni element (actus reus) sastoji se u preuzimanju neke od mnogobrojnih delatnosti

koje se mogu podvesti pod radnju krivinog dela.

Radnja izvrenja je nareivanje ili izvrenje jedne od navedenih radnji iz kompleksa razliitih
delatnosti u dispoziciji dela. Uoljivo je nareivanje kao radnja stavljeno na prvo mesto, to
se objanjava samom prirodom ovog krivinog dela, koje se, sastoji u planskom i
sistematskom delovanju na unitavanju navedenih grupa.

Dakle, u nareivanju da se vre ove delatnosti nalazi se sr drutvene opasnosti ovog dela,
zbog ega je ova delatnost stavljena na prvo mesto, ali to nikako ne znai da i ostale
dealtnosti, koje se sastoje u neposrednoim izvrenju gore navedenih radnji nisu u istoj meri
drutveno opasne i da ne zasluuju istu kaznu kao i samo nareivanje da se ova delatnost vri.

Iz navedenog proizilazi da lan 6 Rimskog statuta, odnosno lan III Konvencije o genocidu,
pod radnjom genocida podrazumeva preduzimanje bilo koje delatnosti koja se pojavljuje kao
nareenje da se izvri, ili samo izvrenje neke od delatnosti predviene u navedenim
odredbama.

Glavno pitanje koje se vezuje za objektivni element genocida jeste pojam grupe rtava, kao i
indentifikacija etiri grupe koje navodi odnosno pravilo (nacionalna, etnika, rasna, verska).

Prvo pitanje se moe iskazati ovako: ta Konvencija i odgovarajue obiajno pravilo

podrazumjevaju pod izrazom grupa?

Drugo pitanje jeste: Pod kojim standardima ili merilima se moe indentifikovati svaka od
etiri grupe?

Odgovor na ova pitanja daje sudska praksa meunarodnih krivinih sudova. Prvo, polazei od
stava da se: Pojmovi nacionalne, etnike, rasne ili verske grupe veoma iroko izuavaju i, za
sada, ne postoje opte i meunarodno prihvaene precizne definicije, svaki od tih pojmova
mora se procenjivati u svetlosti konkretnog politikog, socijalnog i kulturnog miljea.

tavie, pretresno vee smatra da je u cilju primene Konvencije o genocidu pripadnost grupi
pre subjektivni nego objektivni pojam. Izvrilac genocida shvata rtvu kao nekoga ko je
predodreen za unitenje. U nekim sluajevima ak i rtva moe sama sebe da vidi kao
pripadnika takve grupe. Pretresno vee proirilo je definiciju svakog oblika ponaanja koji
predstavlja actus reus genocida. Naime:

Ubijanje lanova grupe (ubijanje se mora protumaiti kao ubistvo, tj. svesno i voljno ili
namerno ubijanje),

Teka povreda fizikog ili mentalnog integriteta (ti izrazi ne znae da povrede moraju biti
stalne i neizleive)

Namerno podvrgavanje grupe ivotnim uslovima koji treba da dovedu do njenog potpunog,
ili deliminog unitenja
6.
 Mere usmerene na spreavanje raanja u okviru grupe ( te mere bi se sastojale od
seksualnog sakaenja, sterilizacije, prinudne kontrole raanja i razdvajanje polova i zabrana
sklapanja brakova, uz to, mere o kojima je re ne moraju biti samo fizike, nego i mentalne
prirode i mogu ukljuiti prinudno premetanje dece iz jedne grupe u drugu). Inae, genocid
moe biti izvren u doba rata i u doba mira. Bitno pomena je da, stavljanje nacionalnih,
etniki, rasnih i verskih grupa i zakona, Konvencija formalno priznaje pravo tih grupa da
postoje kao takve.

7.
 SUBJEKTIVNI ELEMENT GENOCIDA

Subjektivni element genocida (mens rea) karakterie se time to bilo koja od napred
navedenih delatnosti koje mogu predstavljati radnju krivinog dela, mora biti preduzeta u
nameri da se uniti, u celini ili delimino, neka nacionalna, etnika, rasna ili verska grupa.

Upravo zahtev za postojanjem genocidne namere razlikuje ovaj zloin od svih drugih oblika
zloina protiv ovenosti i ratnih zloina ija bi bitna obeleja mogla da budu ispunjena
nekim od napred nabrojanih genocidnih akata.

Pri tome, genocidnu nameru nikada ne treba meati sa motivom.

Bitan element genocida je namera unitenja grupe, a ne i razlog takve namere. Da li je to

osveta, elja za vojnom prevlasti, mrnja ili bilo ta drugo, nebitno je.

S obzirom da se u navedenim obelejima stiu obeleja posebnog umiljaja, logian je

zakljuak da se subjektivni element ovog krivinog dela iscrpljuje u tom obliku krivice.

Dakle, kod uinioca mora postojati iskljuivo dolus specialis.

to se tie izvrioca krivinog dela, on se zavisno od radnje krivinog dela, moe pojaviti u
dvostrukom vidu: kao naredbodavac ili kao izvrilac neke o navedenih delatnsoti.

Po prirodi stvari, naredbodavac je ono lice koje zauzima odreeni poloaj u dravnoj ili
vojnoj hijerarhiji i koje je, po svom poloaju, u mogunosti da drugom nareuje izvrenje tih
dela, ili lice koje, u okolnostima konkretnog sluaja, moe da izda takvo nareenje.

U ulozi izvrioca, moe se nai svako lice.

8.
 STEPENI U RAZVOJU GENOCIDA I NAPORI DA SE ON
SPREI

Prema dr. Gregoriju Stentonu, predsedniku Genocide Watch-a, genocid se razvija u osam
etapa:

1. Razvrstavanje (klasifikacija): ljudi se dele na "mi" i "oni". "Glavna preventiva u ovom

ranom stadijumu jeste razvijanje univerzalnih institucija koje prevazilaze podele."

2. Oznaavanje (simbolizacija): "Skupa sa mrnjom, lanovima prokaenih grupa (parija)

mogu protivno njihovoj volji biti nametnuta obeleja (simboli)... U cilju borbe protiv
obeleavanja, simboli mrnje mogu biti zakonski zabranjeni... kao i govor mrnje."

3. Obesoveavanje (dehumanizacija): "Obesoveavanjem se prevazilazi normalna ljudska

odbojnost prema ubistvu."

4. Organizovanje: "Genocid je uvek organizovan... Posebne vojne, paravojne ili policijske

jedinice se esto obuavaju i naoruavaju... Kako bi se suprotstavili ovom stadijumu, lanstvo
u ovakvim policijama mora biti zabranjeno zakonom."

5. Polarizovanje: "Grupe koje stoje iza mrnje emituju polarizujuu propagandu... Preventiva
moe znaiti zatitu bezbednosti umerenih voa ili pomo grupama za ljudska prava..."

6. Identifikovanje: "rtve se identifukuju i izdvajaju zbog svoje etnike ili verske

pripadnosti... Na ovom stupnju, mora se jasno pozvati na uzbunu protiv genocida..."

7. Istrebljivanje: "Na ovom stupnju, samo hitna, brza i nadmona oruana intervencija moe
zaustaviti genocid. Moraju biti uspostavljene stvarne sigurne zone ili koridori za evakuaciju
izbeglica sa teko naoruanom meunarodnom zatitom."

8. Poricanje: "Poinioci... poriu da su poinili ikakav zloin... Odgovor na poricanje jeste

kazna izreena pred meunarodnim tribunalom ili dravnim sudovima."

9.
 HOLOKAUST
Holokaust je ime za sistematski dravni progon i genocid nad razliitim etnikim, verskim i
politikim grupama ljudi tokom Drugog svetskog rata od strane nacistike Nemake i njenih
saradnika.
U rane primere Holokausta ukljuuju se pogrom tokom Kristalne noi i Eutanazijski program
T-4, to se kasnije razvilo u upotrebu odreda smrti i koncetracionih logora, kao i masovne i
centralno organizovane pokuaje da se usmrti svaki mogui pripadnik skupina na koje su
ciljali nacisti.
ira definicija holokosta obuhvata nejevrejske rtve nacistike kampanje masovnog
ubistva na bazi biolokih faktora, kao to su npr. Romi, i pacijenti Akcije T-4 koji su bili
mentalno i fiziki onesposobljeni.
Evropski Jevreji bili su glavne rtve Holokausta, koji su nacisti zvali Konano reenje
jevrejskog pitanja.
Kao posledice Drugog svetskog rata, pa i samog Holokausta, prvo je dolo do suenja u
Nirnbergu, gde je istaknutim nacistima sueno za zloine tokom rata.
Kao kulturoloka revolucija, dolo je i do entnacifirunga denacifikacije, kao i do dogovora
o reparacijama izmeu Izraela i Zapadne Nemake.
Ceo proces prati i poricanje Holokausta, kojim se Holokaust prikazuje kao sasvim opravdano
delo.
Holokaust je iza sebe ostavio trajne posledice.
Rauna se da je u njemu ubijeno pet do est miliona idova, odnosno treina svih idova koji
su pre rata iveli u svetu. Demografska slika u Evropi se bitno promenila, pogotovo u Istonoj
i Srednjoj Evropi gde su idovske zajednice prestale postojati.
Najvei deo preivelih je odluio da emigrira u SAD, odnosno u Palestinu, gde je stvorena
idovska nacionalna drava Izrael.
Romi su druga grupa koja je bila objekt genocida.
Broj njihovih rtava procenjuje se na 220.000 ili vie (do 800.000), izmeu etvrtine i
polovine njihovog ukupnog broja u Evropi. Sa svim drugim grupama koje su sistematski
istrebljivane, broj rtava holokausta (u irem smislu rei, ne ukljuujui samo idove) obino
se procenjuje na devet do 11 miliona, iako neke procene idu i do 26 miliona.

10.
 ZAKLJUAK

Ovo izloeno se, prvenstveno tie Konvencije o genocidu. Kako je sasvim realno uoeno, ta
konvencija je, u svakom sluaju, za pohvalu. Izmeu ostalog daje valjanu definiciju tog
zloina; predvia kanjavanje dela vezanih za genocid (planiranje, sauenitvo, itd.),
zabranjuje genocid bez obzira na to da li se vri u vreme rata ili mira, smatra genocid kako za
zloin koji povlai krivinu odgovornost uinioca (i drugih uesnika), tako i za meunarodno
zabranjeno delo koje povlai odgovornost drave ije vlasti sprovode ili na neki nain
uestvuju u vrenju genocida.

Meutim, opet sasvim realno, mora se primetiti da Konvencija sadri i odreene nedostatke.

Najuoljiviji su: Definicija genocida ne ukljuuje kulturni genocid (tj. unitavanje jezika i
kulture grupe).
Slino tome, genocid ne obuhvata istrebljenje po politikim osnovama. To je namerno
uinjeno. Moemo se zapitati da li se unitenje politikih grupa uklapa u pojam genocida.

Ubijanje komunista u nekoj zemlji jeste istrebljenje, ali da li je to genocid?

Mnogi e misliti da nije.
Pojam kulturnog genocida je sloen zbog toga to je kao izraz neodreen. Zbog tih razloga
Konvencija ne obuhvata politiki, kulturni i ekonomski genocid. Konvencija se ograniila na
fiziko unitavanje grupa kojima lica najee nedobrovoljno pripadaju, esto roenjem.

etiri vrste zatienih grupa nisu definisane, a nisu postavljena ni merila za njihovo
definisanje.
Mehanizam sprovoenja koji se predvia Konvencijom nije efikasan, u lanu IV Konvencije
predvia se suenje pred sudovima drave na ijoj teritoriji je delo izvreno ili pred buduim
Meunarodnim krivinom sudom. S obzirom da se oveanstvo odnosno nacija, rasa, i dr.
kad se ovakvi dogaaji dogode susree sa velikim problemom prikrivanja istog, zatakavanja,
nedostatka dokaza, kontra medijskom agresijom i atacima na suprotnu stranu, potrebno je biti
veoma temeljan, strpljiv i dokazati genocid kako u kvalifikovanom tako i u kvantitativnom
obliku.

Vano je da te neverovatne dogaaje treba ustanoviti na osnovu jasnih i javnih dokaza, kako
niko nikada ne bi mogao posumnjati da su to bile injenice, a ne izmiljotine.
Nesumnjivo je da genocid sa svim svojim elementima predstavlja pojam koji se mora
posmatrati sa teorijskog, praktinog, naunog, istorijskog i drugih uglova...

11.
 LITERATURA

1. Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida

2. Avramov, S., Krea, M. (2006). Meunarodno javno pravo. Beograd: Slubeni glasnik.
3. Dmitrainovi, S (2011). Genocid. Kragujevac: Pravni fakultet

4. Wikipedia, www.wikipedia.org

12.