Uvod

Genocid je definisan u Konvenciji o spreavanju i kanjavanju zloina genocidako ju je Opta sku pt in a UN prihvatila 1948 . go din e. Fed erativn a narod na Republik a Jugoslavija je potpisala konvenciju o spreavanju genocida 1960. godine tako da su je potom sve njene drave naslednice automatski primile u svoje zakonodavstvo. Genocid (gr.genos, rod, narod, i l. Accidere, ubiti), meunarodni zloin namernog potpunog ili deliminog unitavanja nacionalnih, etnikih, rasnih i religioznih grupa.Spada u najteu vrstu zloina protiv oveanstva. Za razliku od etnikog ienja, gde je cilj da se data teritorija oisti od odreenegrupe ljudi (naglasak je na proterivanju, mada je obino zastupljeno i fiziko unitenje),kod genocida je cilj fiziko istrebljenje. Moda najpoznatiji primer genocida je holokaust. Za srpski narod, najtraginiji je bio istovremeni genocid Srba u drugom svetskom ratu.

Istorija genocida

Isto rija po znaje mn ogo p rime ra uzajamn o g istrebljivan ja z av aenih rod ova i plemena u doba prvobitne zajednice do najnovijih vremena, ali se oni ne mogu smatratigenocidom. Ovaj pojam poinje se upotrebljavati i postaje aktuelan u XX v. Motivi zavrenje genocida su elja za pljakom i porobljivanjem, rasna nacionalna i verska mrnjai predrasude. Bilo je humanitarnih shvatanja koja su osuivala takve zloine, i izvesnih p ro pisa o n jiho vo m k anjav an ju u unu tranjem zak on odavstvu n ekih civ ilizo van ih zemalja, kao i filantropskih akcija u korist rtava genocida Meunarodno ratno pravo (npr. IV Haka konvencija iz 1907) titilo je, donekle, civilno stanovnitvo od masovnihubistava i zlostavljanja za vreme rata, ali do skoro nije bilo ni odgovarajue definicije g e n o c i d a n i m e u n a r o d n o pravnih propisa za njegovo spreavanje i kanjavanje. Kon cepcije o to me sazrev ale su izme u dv a sv ets ka rata, zajedno sa kon cepcijo m o me un arodno p ravno j zatiti n acion alnih man jin a. Nep osredn i povo d za sav remen o meunarodno pravno regulisanje genocida dali su udovini zloini faistikih drava,n a r o i t o n a c i s t i k e N e m a k e , p r e i z a v r e m e D r u g o g s v e t s k o g r a t a , m a s o v n i m istrebljenjem slovenskih naroda, Jevreje, Roma i drugih. Statuti meunarodnih vojnihsudova u Nirnbergu (Nurnberg) iu Tokiju, obuhvataju neke bitne elemente Genocida., aoptunica glavnih tuilaca u Nirnbergu usvaja i sam termin. Rezolucija br. 96 Generalne skuptine OUN od 02. XII 1946. osudila je genocidk ao me un arod ni zloin , pozvala d ravne lanice d a u svo m zak ono dav stvu don esu od gov araju e p rop ise p ro tiv n jega i da o rg anizu ju me un arod nu sarad nju za n jego vo suzbijanje. Stavila je u zadatak Ekonomsko socijalnom savetu OUN da izradi

nacrtmeunarodne Konvencije o spreavanju i kanjavanju zloina Genocid. Posle pripremnihradn ji od dv e god in e, Konv en cija je jed noglasno p ri mljena Rezo lu cijo m Gen eraln e skuptine OUN decembra 1948. U njoj se Genocid osuuje kao delo izvreno u nameri dase u celo sti ili d elimin o un iti neka nacio naln a , etn ik a, rasn a il i religiozn a g rup a(ub istvo lan ova g rupe;teka po v red a n jiho vog fizik og ili d rutv enog integ riteta; namerno podvrgavanje ivotnim uslovima koji su sraunati na potpuno ili delimino fiziko unitenje; mere za spreavanje poroaja unutranje grupe; prinudno odvajanjedece iz grupe). Definicija obuhvata samo najtee vidove tzv. fizikog ili biolokog genocida, kojisu faisti najvie primenjivali. Genocid postoji bez obzira na broj rtava, ako su ova delaizv ren a u nameri un itenja pripad nik a od re en ih g ru pa. Po klau zu la ma Konv en cijekaznie se svi izvrioci, sauesnici i podstrekai, kao i pokuaji i udruivanja radi vrenjageno cid a. Drave ugov o rnice du n e su da p redu zmu zak onod avno mere za p rimen u Konvencije, naroito propisivanjem efikasnih krivinih sankcija. Krivcima e suditin adleni sud ovi d rav e n a ijoj su terito riji geno cid na d ela izv ren a ili me un arod ni krivini sud. Drave ugovornice mogu pozvati nadlene organe OUN da i sa svoje strane p redu zmu mere za sp reav an je i suzb ijan je g eno cida. Nesp o razu mi o ko tu maenja i primene Konvencije iznee se, na zahtev jedne od strana u sporu pred meunarodni sud pravde. Konvencija predstavlja znaajan napredak u razvoju meunarodnog krivinog prava oveka i prava manjina. Ona potvruje meunarodnopravnu odgovornost krivaca, b e z o b z i r a n a n j i h o v u o d g o v o r n o s t p o u n u t r a n j e m p r a v u , a i s t o v r e m e n o j a a i meunarodni subjekivitet linosti. Ipak, sadri i niz slabosti i nedostataka, koji su

rezultatneizbenih kompromisa, bez kojih se, pod datim uslovima, ne bi do nje moglo ni doi.Konvencijom, nije obuhvaen tzv. kulturni genocid (denacionalizacija, unitavanje jezikai vere), kao ni fizio unitavanje pripadnika politikih grupa. U pogledu kolonijalnih idrugih nesamoupravnih teritorija, dravama ugovornicama ostavljeno je, manje vie, navolju da li e se u njima primenjivati konvencija (to je posebnom rezolucijom samo preporueno). I SFRJ se zauzimala za meunarodno definisanje genocida i za to obuhatniju Konvenciju za spreavanje i kanjavanje svih njegovi h v i d o v a , i m e u p r v i m a j e ratifikovala bez rezervi (1950.). U krivini zakonik unela je sve to je u Konvenciji bitno,s tim da je kazna za genocidna dela strogi zatvor od najmanje 5 godina ili smrtna kazna.K on ven ciji je p ristupio veliki b ro j d rav a, ali on a jo n ije postala u niv erzaln a. Nekedrave su je ratifikovale to znatno umanjuje njenu stvarnu obaveznost i dejstvo. Iako jekonvencija vaan meunarodni instrument za suzbijanje genocida, ona je samo jedna od po trebnih mera u bo rb i p rotiv n jega. Kon ani n estan ak zlo ina g eno cid a zav isie prvenstveno od uklanjanja drutvenih uslova iz kojih se, najee, raao i rat kao sredstvoza reavanje meunarodnih sporova.

Pojam genocida Poljski teoretiar Rafael Lemkin podstaknut varvarstvom i zloinima nacistike Nemake i njenih satelita, posebno tehnikom masovnog unitenja grupa na nacionalnoj iverskoj osnovi, komponovao je 1944. godine re genocid. Nove pojave zahtevaju i novuterminologiju, isticao je Lemkin. Putem analogije sa do tada ve poznatim terminima kaoto je tiranocid, homocid, fratricid, izveo je re genocid, spajajui grku re genos, to znai pleme ili rod, i koren latinske rei occidere-cide, to znai ubiti. Za razliku od prvatri termina, u kojima je objekat napada ili umorstva pojedinac, Lemkin, je reju genocidoznaio umorstvo kolektiviteta ili grupe. U tome lei njegov originalni doprinos razvoju pravne nauke. Lemkin je predloio re, etnocid, kao alternativni termin, sastavljen odgrke rei etnos (narod) i latinske rei cide (ubiti). Meutim, termin genocid je iroko p rih vaen krajem rata, od strane p ravn ika iro m sveta, kao ad ekv atniji o no me to sedogaalo u to vreme u Evropi. Komponovanjem grko-latinske rei Lemkin je u pojmugenocida dao istorijsku i internacionalnu dimenziju. Prava sadrina genocida data je u Statutu Rimskog suda. U lanu 6 Statuta Rimskog suda, predvieno je: Za potrebe ovog statuta pod pojmom genocid podrazumeva se bilo koja od sledeih navedenih radnji, poinjenih u nameri da se u n i t i u c e l i n i i l i d e l i m i n o nacionalna, etnika ili verska zajednica, na jedan od sledeih naina: a ) u b i j a n j e l a n o v a g r u p e ; b)prouzrokovanje tekih fizikih ili mentalnih patnji lanova grupe;

c)namerno podvrgavanje grupe k o j i t r e b a d a d o v e d u d o njenog unitenja; d)mere uperene ka spreavanju rupe; e)prinudno premetanje dece drugu.

ivotnim uslovima potpunog ili deliminog raanja u okviru g iz jedne grupe u

Da bi se po tpun ije razu mela sad rin a, znaaj i do maaj ov e od redb e, mo ra se imati u vidu lan III navedene konvencije o genocidu, u kome je predvieno: Kanjiva su sledea dela: a ) g e n o c i d ; b)planiranje i izvrenje genocida; c)neposredno i javno podsticanje na vrenje geno cida; d ) p o k u a j g e n o c i d a ; e ) s a u e s n i t v o u g e n o c i d u . Ak o bi se og raniili samo n a pojam g eno cida i n jegov e kaak teristike, on da semo e rei d a sutinu g eno cida p redstavlja plansk i i o smiljen i p ro ces up eren p rema prpadnicima nacionalne, etnike, rasne ili verske grupe, a napad se manifestuje u povrediili ugroavanju biopsiholokog integriteta lanova navedenih grupa, s krajnjim ciljemdeliminog ili potpunog unitenja grupe. Genocid karakterie masovnost, brutalnost i perfidnost primene.

Objektivni element genocida

Objektivni element (actus reus) sastoji se u preuzimanju neke od mnogobrojnihdelatnosti koje se mogu podvesti pod radnju krivinog dela. Radnja izvrenja je nareivanje ili izvrenje jedne od n a v e d e n i h r a d n j i i z kompleksa razliitih delatnosti u dispoziciji dela. Uoljivo je nareivanje kao radnja stavljeno na prvo mesto, to se objanjava samom prirodom ovog krivinog dela, koje se,sastoji u planskom i sistematskom delovanju na unitavanju navedenih grupa. Dakle, unareivanju da se vre ove delatnosti nalazi se sr drutvene opasnosti ovog dela, zbog ega je ova delatnost stavljena na prvo mesto, ali to nikako ne znai da i ostale dealtnosti,k o j e s e s a s t o j e u n e p o s r e d n o m i z v r e n j u g o r e navedenih radnji nisu u istoj meri drutveno opasne i da ne zasluuju istu kaznu kao i samo nareivanje da se ova delatnost vri. Iz navedenog proizilazi da lan 6 Rimskog statuta, odnosno lan III Konvencije ogenocidu, pod radnjom genocida podrazumeva preduzimanje bilo koje delatnosti koja se pojavljuje kao nareenje da se izvri, ili samo izvrenje neke od delatnosti predviene unavedenim odredbama. Glavno pitanje koje se vezuje za objektivni element genocida jeste pojam grupe r t a v a , k a o i i n d e n t i f i k a c i j a e t i r i g r u p e k o j e n a v o d i o d n o s n o p ra v ilo (nacionaln a,etn ika,rasn a,v ersk a). Prv o pitan je se mo e iskazati ov ako : taKonvencija i odgovarajue obiajno pravilo podrazumevaju pod izrazom grupa? Drugo pitanje jeste pod kojim standardima ili merilima se moe indentifikovati svaka od etirigrupe?Odgovor na ova pitanja daje sudska praksa meunarodnih krivinih sudova. Najpre, polazei od stava da se:

pojmovi nacionalne, etnike, rasne ili verske grupe veoma iroko izuavaju i, zasada, n e posto je o pte i me un arodn o p rihvaen e p recizn e def in icije, svaki o d tih pojmova mora se procenjivati u svetlosti konkretnog politikog, socijalnog i kulturnogmiljea. tavie, Pretresno vee smatra da je u cilju primene - Konvencije o genocidu pripadnost grupi pre subjektivni nego objektivni pojam. Izvrilac genocida shvata rtvukao nekoga ko je predodreen za unitenje. U nekim sluajeveima ak i rtva moe samasebe da vidi kao pripadnika takve grupe. Pretresno vee proirilo je definiciju svakog oblika ponaanja koji predstavljaactus reus genocida. Naime: ubijanje lanova grupe (ubijanje se mora protumaiti kao umorstvo, tj.svesno i voljno ili namerno ubijanje), tek a p ov red a fiziko g ili men talnog integ riteta (ti izrazi n e zn ae d a povrede moraju biti stalne i neizleive) namerno podvrgavanje grupe ivotnim uslovima koji treba da dovedu donjenog potpunog, ili deliminog unitenja (po miljenju Pretresnog vea, taj izraz, izmeu ostalog, obuhvata i podvrgavanje grupe ljudi gladovanju, sistematsko proterivanje izdomova i smanjenje osnovnih medicinskih usluga ispod minimalnih potreba, mere u s me rene n a sp reav anje ra anja u ok viru grupe( te mere bi se sastojale od seksualnog sakaenja, sterilizacije, prinudne kontrol e raanja i razdvajanje p o lov a i zab ran a sk lapanja b rakov a, u z to , mere o ko jima je re n e mo raju biti samo fizike, nego i mentalne prirode i mogu ukljuiti prinudno premetanje dece iz jednegrupe u drugu. Inae, genocid moe biti izvren u doba rata i u doba mira.

Subjektivni element genocida

Subjek tiv ni eleme n t geno cid a ( men s rea) k arakterie se time to b ilo k oja od napred navedenih delatnosti koje mogu predstavljati radnju krivinog dela, mora biti preduzeta u nameri da se uniti, u celini ili delimino, neka nacionalna, etnika, rasna iliverska grupa. Upravo zahtev za postojanjem genocidne namere razlikuje ovaj zloin od svihdrugih oblika zloina protiv ovenosti i ratnih zloina ija bi bitna obeleja mogla da budu ispunjena nekim od napred nabrojanih genocidnih akata. Pri tome, genocidnu nameru niakda ne treba meati sa motivom. Bitan elementgenocida je namera unitenja grupe, a ne i razlog takve namere. Da li je to osveta, elja zavojnom prevlasti, mrnja ili bilo ta drugo, nebitno je. S obzirom da se u navedenim obelejima stiu obeleja posebnog (specijalnog)umiljaja, logian je zakljuak da se subjektivni element ovog krivinog dela iscrpljuje utom obliku vinosti. Dakle, kod uinioca mora postojati iskljuivo dolus specialis. to se tie izvrioca krivinog dela, on se zavisno od radnje krivinog dela, moe p ojav iti u dv ostruko m v idu : kao naredbod av ac ili k ao izv rilac n ek e o n av ed enih delatnsoti. Po prirod i stv ari, n aredbod av ac je on o lice ko je zauzima o d reeni polo aj ud rav noj ili vo jno j hijerarh iji i ko je je, po svo m po lo aju , u mo g u nosti d a d rugo m n areuje izv renje tih d ela,ili lice ko je,u oko lno stima ko nk retnog sluaja ,mo e d a izd a takvo n are en je. U ulo zi izv rio ca, mo e se nai sv ako

Genocid u Krivinom zakoniku Srbije

Kriivni zakonik Srbije predvia genocid kroz dve svoje odredbe. Najpre, u lanu 370: Ta odredba glasi: Ko u nameri da potpuno ili delimino uniti neku nacionalnu, etniku, rasnu iliv e r s k u g r u p u k a o t a k v u , naredi da se vre ubistva ili teke povrede tela ili t e k o naruavanje fizikog ili duevnog zdravlja lanova grupe ili da se stavi u takve ivotneuslove koji dovode do poptunog ili deliminog istrebljenja grupe ili da se primene mere,kojima se spreava raanje izmeu pripadnika grupe ili da se vri prinudno preseljavanjed ece u drugu g rupu ili ko u isto j n ameri izv ri n eko od n av ed en ih d ela, k aznie se zatvorom najmanje pet godina ili zatvorom od trideset do etrdeset godina. Drug a od redb a je p redv iena u lanu 375 , pod n aslovo m Org an izo van je i podsticanje na izvrenje genocida i ratnih zloina.Ona glasi: (1 ) Ko se sa d rugim d o govo ri da izv ri n eko od k rivin ih d ela iz l. 370 -374 ovog zakonika, kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine.(2) Ko organizuje grupu radi vrenja krivinih dela iz stava 1 ovog lana, kazniese zatvorom od pet do petnaest godina.(3) Ko postane pripadnik grupe iz stava 1. ovog lana, kaznie se zatvorom od jedne do osam godina.(4) Uiniocu dela iz stava 1 i 3 ovog lana koji otkrije dogovor ili grupu pre negoto j eu njenom sastavu ili za nju, uinio krivino delo, odnosno uiniocu dela iz stava 2ovog lana, koji sprei izvrenje dela iz stava 1 ovog lana kazna se moe ublaiti.

(5 ) Ko po ziva ili pod stie na izv ren je k riv n ih d ela iz lan a 370 -37 4 ov og zakonika, kaznie se zatvorom od jedne do deset godina. Jo neke napomene o genocidu Ovo izloeno se, prvenstveno tie Konvencije o genocidu.Kako je sasvim realno uoeno, ta konvencija je, u svakom sluaju, za pohvalu.Izmeu ostalog daje valjanu definiciju tog zloina; predvia kanjavanje dela vezanih zagenocid ( planiranje, sauenitvo, itd.); zabranjuje genocid bez obzira na to da li se vri uvreme rata ili mira; smatra genocid kako za zloin koji povlai krivinu odgovornostu inioca (i d ru gih uesnika), tak o i za me un ar od no zab ran jeno d elo koje povlai odgovornost drave ije vlasti sprovode ili na neki nain uestvuju u vrenju genocida.Meutim, opet sasvim realno, mora se primetiti da Konvencija sadri i odreenenedostatke. Najuoljiviji su:definicija genocida ne ukljuuje kulturni genocid (tj. unitavanje jezika i kulturegrupe). Slino tome, genocid ne obuhvata istrebljenje po politikim osnovama. To jenamerno uinjeno. Moemo se upitati da li se unitenje politikih grupa uklapa u pojamgenocida. Ubijanje komunista u nekoj zemlji jeste istrebljenje; ali da li je to genocid?Mnogi e misliti da nije. Pojam kulturnog genocida je sloen zbog toga to je kao izrazneodreen, Zbog tih razloga Konvencija ne obuhvata politiki, kulturni ( i ekonomski )g eno cid . Konven cija se og ran iila n a fiziko u nitav enje g rup a k ojima lica najee nedobrovoljno pripadaju, esto roenjem (jasno je da pripadnici verskih grupa to mogu biti svojim slobodnim izborom ).etiri vrste zatien ih g rup a n isu d efin isan e, a n isu po stav ljen a n i merila za njihovo definisanje.Meh an izam sp roov en ja koji p redv ia Konv en cijo m n ije ef ik asan u lanu IV Konvencije predvia se suenje pred sudovima drave na ijoj teritoriji je delo izvrenoili pred buduim Meunarodnim krivinom sudom.

Zakljuak S obzirom da se oveanstvo odnosno nacija,rasa,i dr. kad se ovakvi dogaajidese susree sa velikim problemom prikrivanja istog, zatakavanja, nedostatka dokaza,k on tra med ijsko m ag resijo m i atacima na sup ro tnu s tranu , p otrebno je b iti v eo ma temeljan , strpljiv i dok azati g eno cid k ako u k valifikov ano m tako i u kv an titativno mobliku.Vano je da te neverovatne dogaaje treba ustanoviti na osnovu jasnih i javnihd o k a z a , k a k o n i k o n i k a d a n e b i m o g a o p o s u m n j a t i d a s u t o b i l e i n j e n i c e , a n e izmiljotine. Nesumnji vo je da genocid sa svim svojim elementima predstavlja pojam koji semora posmatrati sa teorijskog, praktinog, naunog, istorijskog i drugih uglova....