Kodifikaci.

i e novoga veka

KRIVICNI ZAKOI{IK OD 1810.I NA.ELA VELIKE

FRANCUSKE REVOLUCIJE

Francuska. revolucija od 1189. godine je u svoje temelje postavila

mnoga prava i slobode koji ie se sve do danas smatrati osnovnim nade-
lima moderne drlave i tekovinama civrlizactje. Revolucionarni reiim je,
zavodenjem terora, u praksi opovrgao nadela na kojima je Zeleo da se ia-
sniva, ali su po. prestanku krvavih-zbivary'a nadela ljudsliih prava pokaza-
la svoju snagu i neprolaznu vrednost.
NajvaZniji dokument koji je kodifikovao moderna shvatanja o ljud-
skim p:avima. preds-tavljao je Proglas prava ioveka i gradanina od avgu-
sta 1789. godine. Mnoge odredbe tog proglasa imale su uticaja na krivid-
no pravo.
Proglas prava iovg$ i gradanina je u svom z. ilanu objavio da je cilj
dri,ave oduvanje prirodnih i nezastarivlh dovekovih prava, liakva dinb slo-
boda, svojina, bezbednost i otpor ugnjetavanju. Granice uLivanja prirodnih
prava mogu se, nalagao je dl. 4 Proglasa, odrediti samo zakonom.
Zakonom se mogu zabraniti samo radnje Stetne za dru5tvo, a kazne
toj". zakgn propi5e mogle su biti samo one koie su odigledno potrebne.
Proglas.ie u svome dl. 6. obznanio jednakost gradana pred zakonom, da
bi u narednom dlanu jemdio gradanima slobodne dri.ave da ne mogu biti
sanrovoljno optuTeni ili liSeni slobode. U dlanu 9. bila je izredena zabra-
na prinudnog privodenja gradana.
Posebnu paZnju privladi svakako dlan 8. Proglasa pruva ioveka i gra-
danina zato 5to je u njemu propisano da se pojedin ac^ moi.e kazniti simo
na osnovu zakona.objavljenog pre izvrSenja krividnog dela i zakonito pri-
menjenog Ovim je bilo predvideno vaZenje nadelalakonitosti u krivid-
nom pravu, koje je pravna nauka sai,ela u -maksimu: Nullum crimen sine
lege, nulla poena sine lege.
- Revolucionari su tellli tome da velika nadela iz Proglasa prava iove-
ka i gradanina primene u zakonodavstvu. Takav njihov napor do5ao je do
!zr.a7g u
jednom zakonu donetom zl. januara fl90. godine, a jos vjse u
krividnim zakonicima, kako onome prvbm od 1791. tlko i u docnijem od
1810. godine, koji se do danas odrfao.
Savremen-o krividno pravo je nezamislivo bez nadela koja smo upra-
vo pomenuli. Jednako.st pred zakonom, nadelo zakonitosti u kiividnom pra-
vu, srazmernost krividnog dela i kazne, individualrzacija krividne sankci-
je - t9 su ustanove koje su u velikoj meri prodrle u piavnu svest moder-
nog _d_ru5tva t tzmenile sistem dri.avne represije.
Kako i" luj gistem izgledao pod feudalnlm poretkom, najbolje nam
Tggu pokazati redi izvestioca odbora za pripremu pruog krividnog zako-
nika od 1191.. godine, izgovorene pred poslanicima^Ustivotvorne lkup5ti-
ne. Izvestilac je tad kazao da su ,;u bezbblidnom haosu na5ih starih usta-
nova skoro na svakom koraku vredani moral. i dovedno st. Bezazleni po-
stupci.i sitni prekr5aji progla5avani su za te5ke zlodine. eak je i samo po-
9toja11e sumnje.da.je.izvr5eno krividno delo desto dovodilo do izricanja
iste kazne kao da je delo zaista udinjeno. Nrje bilo srazmere izmedu kii-
vidnog dela i kazne. UZasna mudenja smi5ljena jo5 u cloba varvarstva za-

125
 Veliki prttvni si.stenti i kodi./'ikacile

dri.ala su se i u veku prosveienosti... Nepovezane zakonske odredbe bez

sistema, donete u razliditim epohama po diktatu potreba datog trenutka,
nikad kodifikovane, razasute po debelim zbornicima, das su predavane za-
boravu, das ponovo izvladene na svetlost dana i vraiane u Zivot, odredbe
dija se besmislena okrutnost ispravljala drugom vrstom zloupotreba - sa-
movoljom sudija'.
Izmedu takvog poretka i dana5njeg krividnog prava stoji veliko kodi-
fikatorsko delo Francuske revolucije od 1789. godine, olideno u krividnim
zakonicima, starijem od 1791. godine i mladem, donetom u vreme Napo-
leona, dije se vaL,enje u Francuskoj, uz naknadne tzmene i dopune, pro-
duiava sve do na5ih dana.

KnjiZevnost:
Kriviini zakonik od 1810. godine kod nas nije preveden u celini. Pre-
vodi pojedinih dlanova u tekstu potidu od nas. Ovde je kori5ieno izdanje:
Code pdnal, Paris 1950. ed. Charles-Lavauzeile et C-
M. Carnot: Commentaire sur le Code p,6nal, I-II, Paris I836.
R. Charles: Histoire du droit p,6na1, Paris 1963.
R. Garraud: Le Code pinal de 1810. et l',lvolution du droit penal,Pa-
ris 1910.
E. Garson: Kriviino pravo, Beograd 1926. (prevod Nikole L. KneZe-
viia).
M. Milojevi(.: Francuska revolucija i ljudska prava, Anali Pravnog fa-
kulteta u Beogradu 411991.
D. NikoliC Francuski kriviini zakonik iz 1791. godine, Zbornik ra-
dova Pravnog fakulteta u NiSu XXXI/1991.
J. H. Robert: Droit penal general, Paris 1988.
G. Stefani - G. Levasseur: Droit pdnal general et procedure penale,
Tome I Droit penal general, Paris 1964.
T. Zivanovii: Osnovi kriviinog prava Kraljevine lugoslavije, Op5ti
deo, I knjiga, Beograd 1935.

126