ISSN 18206700

Univerzitet u Beogradu
Fakultet politikih nauka

GODINJAK 2009
GODINA III BROJ 3 DECEMBAR 2009.

Beograd
Mr Vladimir Pavievi109 UDC 323.25.
321.01

GRAANSKA NEPOSLUNOST
U SAVREMENOJ POLITIKOJ TEORIJI
Saetak

U radu se definiu i analiziraju kljune karakteristike koncepta graanske

neposlunosti i preispituje njegova pozicija u savremenoj politikoj teoriji.
Graanska neposlunost se analizira u svetlu dileme da li postoji taka na kojoj
dunost potovanja zakona koje je usvojila veina prestaje da bude obavezujua s
gledita prava odbrane sopstvenih sloboda i dunosti i suprotstavljanja nepravdi.
Prvi deo rada posveen je tumaenju pojmova graanin i graanstvo. Ova
celina sadri kratki uput na genezu ovih pojmova i njihovo znaenje u
savremenoj politikoj teoriji.
U drugom delu teksta daje se pregled optih karakteristika koncepta
graanske neposlunosti te razliitih razmatranja sadrine ovog koncepta u
teorijama Rolsa, Rastina, Habermasa, arpa, Frimena, Toroa i Volcera.
Zakljuna razmatranja usmeravaju nas ka tvrdnji da dobro ureena drutva
posmatraju princip graanstva kao svoju sredinju ustanovu, a da koncept
graanske neposlunosti prihvataju kroz njegovu korektivnu funkciju preko
koje se dodatno ostvaruje legitimizacija vlasti.

Kljune rei: graanin, graanstvo, graanska neposlunost

Kreont: Pa greim li to svoje pravo potujem?

Antigona: Ne potuje kad gazi pravo boije.110

Graanin je temelj i potpora svake zajednice koja svojim lanovima ostavlja prostor
za autonomno odluivanje o pitanjima bitnim za njihove ivote i funkcionisanje zajed-
nice. Onoga trenutka kada su se pojedinci, rasuti u prirodnom stanju, udruili i stvorili
drutvo i dravu, kako bi olakali svoje delovanje, oni su ustanovili i odreeni sistem nor-
mi, kojima je regulisan njihov meusobni odnos.
U tom polju, koje je sa jedne strane omeeno vlau u dravi, a sa druge prin-
cipom graanstva, odvija se itav politiki ivot zajednice. Zbog toga su pravom, kao

109 Asistent, Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka.

E-mail: milan.podunavac@fpn.bg.ac.rs
110 Sofokle, Antigona, u : Eshil, Sofokle, Euripid; Tragedije, Prosveta, Beograd, 1968., str. 104. (744-745)
80 FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

najsnanijim integrativnim faktorom politikog poretka, utvrena pravila koja se u po-

litikoj borbi i u politikom polju moraju potovati. Graanin je, dakle, srce takvog po-
retka i on treba da ponese odgovornost za funkcionisanje javnog polja u okviru zajed-
nice, a njegova odgovornost se temelji na pravu kao sili koja je neutralna u odnosu na
svaku vrstu arbitrarnosti.
Sredinje pitanje ovog rada glasi: da li bi se u poretku politike, koji se smatra de-
mokratskim, mogla zamisliti situacija u kojoj bi akt graanina bio nadreen postojeem
pravnom sistemu. Ili, drugaije formulisano: da li poverenje u graanina moe i sme pre-
vazii neizostavno potovanje neutralnosti i nepristrasnosti normativnih naela?
Ovim radom nastojim da definiem polje koje u politikoj teoriji jeste predmet
diskusija i polemike, i da dam doprinos pokuaju da se rasvetli dilema oko vrednovanja
ina graanske neposlunosti. Zato je pojam graanina nuno postaviti na sami poetak
naeg razmatranja.

1. GRAANIN, GRAANSTVO I NEPOSLUNOST

1.1. Pojam graanina

Samo se u onim drutvima koja omoguavaju demokratinost politikog procesa

i koja poivaju na liberalno-demokratskim pretpostavkama, moe govoriti o graaninu.
Status graanina podrazumeva odreeni krug prava, sloboda i dunosti kojima individua
raspolae u okviru politike zajednice kojoj pripada, a svaka dobro ureena zajednica pret-
postavlja jasno i precizno formulisana prava i dunosti pripadnika te zajednice.
Ljudska prava i slobode su onaj limit koji vlast ne sme da prekorai ukoliko slovi kao
demokratska. Njima se graanima zajednice garantuje sloboda (sloboda pod zakonom) i
omoguavaju izvesna prava koja im pruaju ansu da sami utiu na funkcionisanje zajedni-
ce i da na odgovarajui nain mogu da vre kontrolu onih koji se nalaze na vlasti.
etiri su korpusa ili generacije sloboda i prava oveka: graanska, politika, so-
cijalno-ekonomska i nova ljudska prava (ekoloka i ina). Ova prava i slobode nikako
nisu apsolutni, ve se mogu ograniiti ukoliko njihovim korienjem bivaju povreena ili
ugroena ista prava drugih ljudi. U okviru ovih prava, specifinu teinu svakako imaju
politika prava jer se preko njih odvija proces politike subjektivizacije graanina, putem
kojeg on postaje kljuna figura u politikoj zajednici.
Pojedinci imaju i odreene dunosti prema zajednici: plaanje poreza, potovanje
zakona i ustavnog poretka itd. Ove dunosti su rezultat onih razmatranja koja svoje teo-
rijsko ishodite nalaze u klasinim delima, najpre poput veine pojmova politike teorije
u teorijskoj batini antike Grke. Obligacija, u najstroem politikom znaenju pred-
stavlja individualnu odgovornost prema zakonu, politikoj vlasti i ostalim pripadnicima
politike zajednice. To je obaveza utemeljena zakonom.
Na ovakav nain odreenom pojmu graanina prethodila je njegova duga geneza.
Stari Grci vezivali su za pojam graanina pojam slobode i aktivno uee u politikom
ivotu. Graanima se nisu mogli smatrati robovi, stranci i ene. Ako bismo mogli za-
pitati nekog starog Grka ta ga je razlikovalo od varvara,..., on bi rekao, a u stvari i jeste
Mr Vladimir Pavievi | GRAANSKA NEPOSLUNOST U SAVREMENOJ POLITIKOJ TEORIJI 81

rekao: varvari su robovi; mi Heleni smo slobodni ljudi.111 Sloboda, tj. eleutheria, re koju
mi nepotpuno prevodimo sa sloboda112, jeste pojam koji je bio differentia specifica graa-
nina polisa u odnosu na druge ljude. Razlika izmeu graanina i stranca bila je jaa nego
prirodna veza izmeu oca i sina.113
Robovi nisu smatrani ljudima te nisu ni mogli imati graanska prava, dok varvari
nisu poznavali slobodan ivot niti su mogli pronai najbolji nain ivljenja. Taj najbolji
nain ivljenja je podrazumevao upranjavanje moralnog, duhovnog, estetskog, drutve-
nog i praktinog ivota, to je bilo nemogue svim narodima, sem Grcima. Status graa-
nina je, naravno, mogao biti priznat pod odreenim uslovima i varvarima i robovima, ali
je isto tako Atinjanin, npr. mogao i izgubiti svojstvo graanina.
Kada je re o enama, one su pripadale oikosu, domainstvu, izvanpolitikoj sfe-
ri. Atinska ena je bila toliko beznaajna u sferi javnosti da ona nije imala ak ni svoga
imena. Kito navodi da je u Atini bio obiaj da se udata ena ne pominje po sopstvenom
imenu (recimo Kleobula) ve kao Nikanorova ena.114
Stari Rim je takoe odvajao graane od drugih ljudi, ali je ovaj pojam u relativno
dugoj istoriji starog Rima doivio znaajnu genezu. Dok se prvobitno smatralo da je gra-
anin Rima samo slobodan pripadnik grada Rima, poetkom 3. veka svojstvo graanina
bilo je priznato svim slobodnim stanovnicima Rimskog Carstva.115
Srednji vek doneo je slobodu iteljima gradova koji su postali slobodni i u kojima
su cvetali zanatstvo i trgovina. Gradovi u severnoj Italiji i u nekim krajevima Engleske
i Francuske priznavali su zanatlijama i trgovcima status graana. Taj status je kasnije
vezivan za ekonomski status ljudi i njihovo imovinsko stanje. Reprezentativna javnost
feudalnog drutva nije poznavala graane u onom smislu u kojem su to inili slobodni
srednjevekovni gradovi. Feudalna rascepkanost zemlje omoguila je vlasnicima da sami
daruju status graanina. Tako je najvei broj ljudi feudalnog drutva ostao neslobodan i
nazivan je podanicima.
Tek su graanske revolucije omoguile snaan prodor graanske klase i obezbe-
dile graanski status irem sloju ljudi. Tako je Deklaracija o pravima oveka i graa-
nina iz 1789. godine proklamovala osnovna prirodna prava oveka slobodu, svojinu,

111 H. D. F. Kito, Grci, Matica srpska, 1963., str. 7-8.

112 I upravo ta svest o dostojanstvu oveka dala je takvu vanost i snagu rei (eleutheria V. P.) koju
mi samo nepotpuno prevodimo sa sloboda. - Kito, Grci, str. 8.
Prikaz veze pojma slobode sa principom graanstva daje Milan Podunavac u svojoj knjizi: Princip gra-
anstva i poredak politike. Razmatrajui pitanje politike dinamike ideje, Podunavac je zapisao: Sredinji
pojam grke politike filozofije je pojam slobode (...) Kako to pokazuje u svojim uvenim predavanjima o
politikim principima evropske civilizacije francuski istoriar i politiki pisac Gizo, u starih Grka, kasnije i
kod Rimljana, pa i u ranim feudalnim dravama, pojam slobode se izjednaava sa principom graanstva.
113 Fistel De Kulan. Antika drava, Plato, Beograd , 1998., str.235.
114 Kito, Grci, str. 273.
115 Milan Mati, Milan Podunavac, Politiki sistem, teorije i principi, Fakultet politikih nauka, Beograd,
1996., str. 234.
82 FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

bezbednost i otpor ugnjetavanju. U lanu 1. Deklaracije zapisano je sledee: Ljudi se

raaju i ive slobodni i jednaki u pravima. Drutvene razlike mogu biti zasnovane samo
na zajednikim koristima.
Od antikog shvatanja pojma graanin do modernih razmatranja principa graanstva
protekli su vekovi borbe za dostojanstvo ljudskog ivota. Osvajanje slobode dovelo je i do
vrstog pozicioniranja principa graanstva u politikoj teoriji i njegovoj primeni u praksi.

1.2. Princip graanstva

Princip graanstva karakteristian je po snanoj individualistikoj osobenosti koja

ga ini suprotstavljenim svim holistikim i kolektivistikim principima. Princip graan-
stva pretpostavlja polje normativno ureenih odnosa izmeu graana sa jedne i drave
sa druge strane, kao i odnosa izmeu samih graana.116 Njime se uspostavljaju pravila
unutar kojih e se odvijati javni ivot u jednoj politikoj zajednici. Drugim reima, iz-
meu graana postoji neka vrsta zamiljenog drutvenog ugovora , kojim se reguliu
njihovi meusobni odnosi.
Osnovni sadraj ovoga principa predstavljaju lina, politika i socijalno-ekonomska
prava koja su pojedinci osvojili u borbi sa razliitim oblicima autoritarnog voenja jav-
nih poslova od strane jednog oveka ili nekolicine ljudi. Pored toga, bazini okvir prin-
cipa graanstva ini graanska odgovornost i samosvesnost graanina koji u modernim,
kompleksnim drutvima jeste subjekt koji kroz aktivan odnos prema odreenim drutve-
nim pitanjima vri stalni proces legitimizacije politikog poretka.
Ali, kada su ljudi shvatili koliko je opasna dravna vlast, reili su da je ogranie
pravnim normama i sferom neprikosnovenih prava pojedinca.117 Ova ogranienja pred-
stavljaju branu nasrtaju dravne vlasti na autonomiju graanina i omoguavaju mu da
budno prati te procese. Drugim reima, ivotna potreba za postojanjem vlade118 nagoni
graanina da kreira svojevrsni institucionalni aranman kojim bi pomirio elju za poto-
vanjem sopstvene autonomije i vrednost svakog ljudskog bia sa moguim neadekvatnim
intervencijama vlasti u sferu privatne slobode graana kao nezavisnih individua. Zato se
pojedinci moraju suoiti sa odgovornou, te negirati aristotelovsku postavku o ropskoj
prirodi ljudske due koju navodi Isaija Berlin u svom radu: etiri ogleda o slobodi.119

116 Princip graanstva uvek pretpostavlja: a) opti status - svima koji uivaju taj status garantuje se pu-
nopravno lanstvo unutar politike zajednice; b) jednakost - svi koji pripadaju politikoj zajednici imaju
ista prava i iste obligacije.
117 Karl Joakim Fridrih, Konstitucionalizam, CID, Podgorica, 1996., str. 16.
118 Fridrih, Kontitucionalizam, str. 26.
119 I Aristotel je bio u pravu: mnogi ljudi su robovi po prirodi, i kada se oslobode okova oni nemaju
moralnih i intelektualnih potencijala da se suoe sa odgovornou, s odve irokom mogunou izbora
izmeu alternativa; i tako, gubei jednu vrstu okova oni nuno tragaju za drugom ili sami iskivaju nove.
Isaija Berlin, etiri ogleda o slobodi, Filip Vinji, Beograd, 1992., str. 93.
Mr Vladimir Pavievi | GRAANSKA NEPOSLUNOST U SAVREMENOJ POLITIKOJ TEORIJI 83

Graani moraju biti odgovorni i prema osnovnim naelima demokratskog poretka.

Oni uvek treba da imaju na umu da lina superiornost, bilo rasna, intelektualna, moral-
na ili obrazovna, ne moe nikada da ustanovi zahtev za politikim povlasticama, ak ni
onda kada takva superiornost moe da bude utvrena.120 Podjednaku odgovornost gra-
anin mora nositi i prema majoritetnom naelu demokratskog odluivanja, imajui uvek
u vidu da postoji sfera opteg dobra i optih vrednosti o kojima mora postojati bazini
konsenzus u zajednici i u odnosu na koje manjina mora biti zatiena. Time se istovre-
meno spreava i tiranija veine i tiranija manjine.
Princip graanstva omoguava pluralizam miljenja i ideja i istovremeno kreira
mehanizme za njihovo ujednaavanje time to sa jedne strane omoguava javnu de-
batu i razmenu argumenata i informacija, a sa druge strane ih usmerava i kanalie ka
mestima odreenim za donoenje odgovarajuih odluka. Princip graanstva u najve-
oj moguoj meri promovie i graansku hrabrost, kojom se individua suprotstavlja
nametnutim i nepravednim odlukama. Graanska hrabrost se najbolje oituje u akciji
koja se vodi radi pruanja otpora nezakonitoj vlasti ili odlukama koje vreaju graan-
ski duh. Graanin se na taj nain sukobljava sa vrednostima i odlukama nametnutim
spolja. Ova osobina graanina najbolje se oituje u inu graanske neposlunosti, to
predstavlja sredinju kategoriju ovog teksta.

1.3. Graanska neposlunost

Graanska neposlunost je koncept nastao u krilu modernog konstitucionalizma,

kao supstitut predmodernih ideja o ogranienju i otporu vlasti. Oblike graanske nepo-
slunosti u rudimentarnom vidu nalazimo ve kod starih Grka, a sutinu otpora prema
vladi koja se grei o pravdu, kazuje Antigona121 odgovarajui na Kreontove optube:

Ta valjda ne dade mi Div tu naredbu,

ni Pravda, sustanarka donjih bogova,
to ljudima ove postavie zakone.
Ne smatrah tako jakom tvoju naredbu

120 Karl Poper, Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, Beogradski grafiki zavod, Beograd, 1993., str. 82.
121 Veoma upeatljivu alegorijsku sliku ina graanske neposlunosti daje arko underi u svom
radu: Graanska neposlunost kao prometejska krivica. Opisujui mit o okovanom Prometeju,
on navodi: Ovo je prvi sluaj da otpor protiv vlasti pokree pitanje savesti i morala. Pojam mo-
rala za raspusne olimpske bogove do tada nije znaio gotovo nita. Jedna od karakteristika mita
i sveta u mitu je odsustvo vremena. Ova praznina omoguava mitu da ivi. Mitoloki bogovi, ui
Euhemeros iz Mesene, nisu nita drugo do heroji i istaknuti ljudi, proglaeni bogovima. Kada se iz-
gubi vreme javljaju se bogovi i mit. A kada se pojavi Prometej netaknuti boanski svet se posmatra
sa distance i tada Prometejeva borba postaje realnost. arko underi: Graanska neposlunost
kao Prometejska krivica, u: Zbornik radova Beogradske otvorene kole, Beogradska otvorena kola,
Beograd, 2000, str. 46.
84 FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

da boje, nepisane, stalne zakone

pretei moe; ti si ipak smrtan stvor.
Od danas nisu oni, ni od jue ne,
no veno vae, niko ne zna otkad su.122

Neposredniji koren ideje graanske neposlunosti nalazimo u predmodernim kon-

stitucionalnim borbama koje su otelovljene u srednjevekovnim traktatima o borbi protiv
tiranske vlasti. Tekstovi Tome Akvinskog, Henrija Brektona, Juniusa Stefanusa Brutusa,
Marsilija Padovanskog, Viljema Okema itd. govore nam o pravu na otpor tiranskoj vla-
davini i o okolnostima pod kojima e se legitimnim i dozvoljenim smatrati i tiranicid tj.
ubistvo tiranina. Jo je Toma Akvinski pisao o uslovima u kojima e se valjanom i ak
poeljnom smatrati i pobuna protiv tiranije. U tiranskoj dravi, pravo na tiranicid je le-
gitimno sredstvo borbe, smatra Toma Akvinski.
Posebno zanimljivim ine se studije Henrija Brektona i S. J. Brutusa.123 U radu De
legibus et consuetidinibus Angliae, nastalom sredinom 13. veka, Brekton pravi razliku iz-
meu politike vlasti i prava, smatrajui da postoji sfera u kojoj je vladar ogranien za-
konima zajednice. Svako ko se udruuje ima gospodara, ali ako je kralj bez uzda, to jest
bez zakona, oni (zajednica) treba da mu namaknu uzde.124 Srednjevekovno naslee ini
jedan koren koncepta ogranienja dravne vlasti. Karl Fridrih smatra da funkciju ograni-
enja vladara o kojoj govori Brekton imaju baroni, slobodni gradovi i iznad svega crkva. I
uopte, konstatuje Fridrih, pravo na otpor nezakonitoj vlasti bilo je sveprisutno u sred-
njevekovnom drutvenom poretku, kako na kontinentu tako i u Engleskoj.125
Da je srednjevekovni konstitucionalizam u vrstoj vezi i sa zaecima ideje gra-
anske neposlunosti, potvruje i rad Stefana Juniusa Brutusa Vindiciae Contra
Tyrannys. Slavljen je svaki graanin koji se odupire i uklanja tiranskog vladara.126
Brutus samo obnavlja ovu ideju iz koje proizilazi faktiko pravo lanova zajednice da
snano reaguju protiv rave vlade.
Ako se dosledno drimo ideje da je ona supstitut onih predmodernih ogranienja
vladara kojima se pripadnici zajednice koriste kada je opte dobro ili pravda ugroeno od
strane vlasti, graanska neposlunost jeste limit do koga pojedinac ili elite na vlasti mogu
raunati na minimalnu legitimizaciju od strane pripadnika politike zajednice. Onog
trenutka kada graani u nekom aktu koji dolazi odozgo prepoznaju nepravdu, sasvim
legitimnim e se smatrati otpor takvoj vladi iskazan kroz graansku neposlunost na isti
nain na koji se u srednjem veku smatralo opravdanim tiranoubistvo.

122 Sofokle, Antigona, str. 91. (450-457)

123 Navedeno prema: Mati, Podunavac; Politiki sistem, str. 220-224.
124 Navedeno prema: Mati, Podunavac; Politiki sistem., str. 221.
125 Karl Fridrih; Konstitucionalizam, str. 25-25.
126 Mati, Podunavac; Politiki sistem, str. 223.
Mr Vladimir Pavievi | GRAANSKA NEPOSLUNOST U SAVREMENOJ POLITIKOJ TEORIJI 85

2. KONCEPT GRAANSKE NEPOSLUNOSTI U SAVREMENOJ POLITIKOJ TEORIJI

2.1. Osnovne karakteristike

Sva moderna, demokratska i ustavna drutva poivaju na principu graanstva.

Graanska neposlunost predstavlja onaj segment principa graanstva koji graaninu
daje pravo da na izvanpravni, nelegalni nain reaguje u odnosu na dravnu vlast u slu-
ajevima kada ta vlast naruava opte dobro i kada se grei o naela morala i pravednosti
na kojima poiva jedna demokratska i dobro ureena zajednica. Ovaj koncept polazi od
razumevanja graanina kao kljune figure u politikoj zajednici, koji svesno, razborito i
slobodno deluje unutar polja omeenog zamiljenim drutvenim ugovorom.
U teoriji postoje neslaganja u definisanju graanske neposlunosti, ali se kljunim i
neizostavnim mogu smatrati sledee odredbe ovog pojma:127
- Akt graanske neposlunosti je akt neposlunosti u odnosu na zakon. U itavom
spektru moguih otpora prema vlasti, graanska neposlunost se odvaja upravo po tome
to se otpor prua zakonu koji je usvojen na legalan nain, ali je njegova sadrina u su-
protnosti sa elementarnim principima pravde. To ovaj akt ini nelegalnim, ali ne i ne-
opravdanim. U ovom tipu otpora graani se suprotstavljaju aktima vlasti koji pokazuju
odsustvo smisla za pravinost i opte dobro unutar zajednice, te se mogu smatrati nele-
gitimnim. To dalje vodi jasnijem situiranju koncepta graanske neposlunosti izmeu
principa legaliteta i principa legitimiteta.
- Svaki akt graanske neposlunosti je akt graanske neposlunosti. To znai
da je samo nenasilni otpor akt koji se moe podvesti pod ovaj pojam. Svaka upotre-
ba sile i nasilja je u suprotnosti sa osnovnim smislom i znaenjem mehanizma civil-
ne neposlunosti. Ovaj oblik akcije treba da slui kao vid pritiska na subjekte koji u
zavrnoj fazi kreiraju politike odluke. On se javlja onda kada ve postojei pritisak
javnog mnjenja nije dovoljan i kada je potrebno mobilisati dodatnu podrku zahtevi-
ma koji dolaze iz polja graanstva. Zbog karaktera ove akcije o legitimnosti korie-
nja sile i nasilja se nipoto ne moe govoriti, pa se ova sredstva smatraju nepoeljnim.
Zato upotreba nasilnih sredstava izlazi izvan duha graanskog protesta i prelazi u
neki vid nasilnog otpora.
- Akt graanske neposlunosti je javni, a ne privatni akt. Svako lino neslaganje
sa nekom odlukom politikih elita na vlasti, ili zakonom koji je proao kroz legislativu,
nije akt graanske neposlunosti. Odluka pojedinca da deluje protiv nekog zakona ne
moe se smatrati temom naeg razmatranja sve dok takav nastup pojedinac ne kreira i
ne pretoi u javni nastup. Ovo tvrenje implicira stav da primarni znaaj graanske ne-
poslunosti lei u mogunosti edukacije graana za javnu sferu, koju javni nastupi ima-
ju. Edukativni karakter tog ina, u smislu jaanja i snaenja politike kulture u okviru
jedne zajednice, jeste iznad znaaja aktuelnog suprotstavljanja nepravednom zakonu.

127 Richard Wasserstrom, Civil Disobidience, u: Civil Disobidience, Occasional Paper, Center for the
Study of Democratic Institutions, Santa Barbara, California, 1966., str. 18.
86 FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

U demokratiji, edukacija se ne razumeva kao instrument vladanja, ve kao priprema

graana da budu vladari. 128
To su tri kljune odredbe graanske neposlunosti oko kojih u teoriji, uglavnom,
postoji slaganje. Graanska neposlunost je javni, nenasilni otpor nepravednim zakoni-
ma, a graani su ti koji nepravdu najjae oseaju. Svaki pojedinac je u zajednicu uao ne
da bi nepravdu trpeo, ve da bi iveo u uslovima koji su najmanje nepravedni.

2.2. Graanska neposlunost u Rolsovoj teoriji

Ovim odredbama graanske neposlunosti Don Rols (John Rawls) dodaje jo jed-
nu, isto tako vanu - graanska neposlunost je svesno politiki akt.129 Da bi argumen-
tacija ove odredbe bila to kvalitetnija, neophodno je podsetiti se osnovnih postulata
Rolsove teorije pravde.
Vraajui se uenju o drutvenom ugovoru, Rols nudi tri elementa pravde na kojima
se zasniva njegova teorija:
a) vrlina drutvenih ustanova;
b) kontraktualizam;
c) drutvo kao kooperativno preduzee.
Kroz vrlinu drutvenih ustanova sugerie se da bez obzira na to kako je drutvo
materijalno obezbeeno, ono mora biti i pravedno ureeno. Ako ono nije pravedno ure-
eno, njegove institucije bi trebalo zameniti drugim principima, a princip kojim se Rols
potpomae na ovom mestu jeste Kantov princip kategorikog imperativa: ljude moramo
tretirati kao cilj po sebi, a ne kao sredstva.
U pogledu dogovora o buduem drutvu uzajamna korist ne sme biti kljuni motiv.
Zato Rols kae da se drutveni aranman treba izabrati, a da prethodno ne postoji zna-
nje o linim karakteristikama. Tri dobra, koja su moralno irelevantna, treba zanemariti
u tom procesu i to su: genetika (line karakteristike), socijalni poloaj i koncepcija dobra
i ivotni planovi.
U delu u kojem se govori o drutvu kao kooperativnom preduzeu, sugerie se da
svako odsustvo kooperacije nije dobro, te je zato vano utvrditi nain na koji se u dru-
tvu raspodeljuju koristi i trpe tete. Ovo je najvaniji element zbog kojeg Rols i pie
Teoriju pravde.
Rols navodi i dva kljuna principa pravde:
a) svaka osoba poseduje skup bazinih sloboda jednakih za sve,
b) nejednakosti se ureuju tako da budu u korist najnie stojeih i da drutvene po-
zicije budu podjednako dostupne svima.
Ova dva principa dopunjena su treim, optijim. Sve vrednosti, smatra Rols, treba

128 Tapio Puolimatka, Democracy and Education: The Critical Citizen as an Educational Aim, Suomalainen
Tiedeakatamia, Helsinki, 1995., str. 14.
129 Don Rols, Teorija pravde, Slubeni list, CID, Beograd-Podgorica, 1998., str. 332.
Mr Vladimir Pavievi | GRAANSKA NEPOSLUNOST U SAVREMENOJ POLITIKOJ TEORIJI 87

u drutvu da se raspodele jednako, a nejednaka raspodela doputa se samo onda kada je

u korist najloije stojeih (princip razlike).
Kada definiemo graansku neposlunost i kao politiki akt, onda zahtevi iz polja
civiliteta, smatra Rols, nikada nisu usmereni samo ka vlasti ili veini koja odluuje, ve
se odnose i na principe pravde koji ureuju ustav i drutvene ustanove uopte.130 To
su principi koje su prihvatili svi graani i koji ine osnovu politikog poretka. Poto je
graanska neposlunost uvek akt partikularne grupe unutar jednog drutva, onda se taj
akt legitimie ne kroz pozitivno-pravne procedure i norme, ve kroz javno shvatanje
pravde ije principe kri veina.
Rols navodi i koje su to okolnosti u kojima je graanska neposlunost opravdana:
a) protest treba ograniiti na sluajeve sutinskih i jasnih nepravdi.131 Takvi slua-
jevi najee su vezani za prvi princip pravde tj. princip jednake slobode. Uskraivanje
prava glasa manjinama ili prava da manjinske grupe dou do nekog poloaja sasvim oi-
gledno naruava prvi princip pravde. Graanska neposlunost e biti adekvatan odgovor
i na nepotovanje nepristrasne jednakosti mogunosti. Takve oigledne nepravde mogu
izazvati na neposlunost i ona je tada i najadekvatnija reakcija. Zgodno je podsetiti da
Rols situira graansku neposlunost u jedan pravedni, demokratski poredak unutar ko-
jeg graani priznaju i prihvataju legitimnost ustava;
b) legalna sredstva vrenja uticaja na veinu nisu bila delotvorna.132 Ako, zapisao je
Rols, postojee politike partije pokazuju ravnodunost prema zahtevima manjina, pri-
padnici te manjinske grupe imaju pravo da reaguju na sve dozvoljene legalne naine. Ako,
meutim, sve te akcije pokau da je veina nepokolebljiva, onda se graanska neposlu-
nost smatra opravdanom;
c) akt graanske neposlunosti ne sme dovesti do naruavanja javnog dobra i sloma
u pogledu potovanja ustavnog poretka.133 Moderna drutva su diferencirana du razlii-
tih nivoa i sainjava ih veliki broj razliitih grupa. Svaka od tih grupa ima jednako pravo
da stupi u graansku neposlunost. Ukoliko bi sve grupe, u sluaju kada je naruen njihov
oseaj za pravdu, koristile graansku neposlunost, to bi dovelo do ozbiljnog nereda koji
bi mogao ugroziti efikasnost pravednog ustava. Tako bi bila stvorena situacija koja ne
koristi nikome. Zato mora postojati stepen ogranienja graanske neposlunosti kako ne
bi dolo do naruavanja javnog dobra.
Na ovom mestu javljaju se sledee dileme i pitanja: kakva je posledica neprihva-
tanja (od strane veine) zahteva koji dolaze od manjinske grupe. ta ako dominan-
tne politike grupacije pokazuju ravnodunost prema tim zahtevima? Ove nepoznanice
vode nas u razmatranje moguih rizika i konsekvenci koje podrazumeva delanje kroz
graansku neposlunost.

130 D. Rols, Teorija pravde, str.332.

131 D. Rols, Teorija pravde, str.338.
132 D. Rols, Teorija pravde, str.339.
133 D. Rols, Teorija pravde, str. 340.
88 FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

2.3. Razmatranja graanske neposlunosti kod Rastina i Habermasa

Graanska neposlunost je, u demokratskim drutvima, nekada jedini preostali

mehanizam kojim bi se prikrivena nepravda razotkrila i iznela na povrinu. Taj meha-
nizam u svojim rukama dri graanin zajednice koji je svestan svojih prava, ali i obaveza
prema zajednici u kojoj ivi. Samorazumljivo je da graanin, sudelujui u aktu graanske
neposlunosti, treba da rauna na posledice koje svojim injenjem moe da izazove. U
svom eseju o graanskoj neposlunosti Rastin (Bayard Rustin)134 sugerie da graanin,
pre nego to stupi u otpor, mora sebi postaviti pitanje: da li sam sasvim spreman da pri-
hvatim konsekvence mog delovanja.
To znai da, kada me policajac potape po ramenu i saopti mi da sam uhapen, je-
dini nain da i dalje delujem u skladu sa principima graanske neposlunosti jeste da mu
odgovorim - da, gospodine, prekrio sam zakon jer verujem da je pogrean. Sasvim sam
spreman da poem sa vama. Nema potrebe da me vi vodite. A kada doem kod sudije,
hou da mu kaem - radio sam neto to drutvo smatra pogrenim. Prihvatam kaznu.
Biti graanski neposluan znai ne samo reagovati na rav i nepravedan akt
vlasti, ve biti spreman da prihvatim i posledice koje tim aktom mogu da zasluim.
Prihvatanjem posledica, pokazujem lojalnost osnovnim principima na kojima je zajed-
nica utemeljena, kao i potovanje zamiljenog drutvenog ugovora na koji sam kao i
drugi lanovi zajednice dao pristanak. Graanska neposlunost ukljuuje namernu po-
vredu pojedinih pravnih normi, ali ne utie na poslunost u odnosu na celokupni prav-
ni poredak. Cena koju u platiti prihvatanjem moguih posledica mog ina nikada ne
moe biti vea od cene pristajanja na nepravdu koju aparat vlasti, namerno ili ne, uvodi
u okvir zajednice iji sam lan.
Sa druge strane, graanska neposlunost je i test za demokratsku pravnu dra-
vu. Svaka dravno - pravna demokratija, pie Habermas, koja je sigurna u sebe, samo
posmatra civilnu neposlunost kao normalizujui i neophodni, sastavni deo svoje poli-
tike kulture.135 Demokratski ureene zajednice proveravaju sebe same upravo svojim
odnosom prema graanskoj neposlunosti budui da je graanin kljuni oslonac svakog
ureenja koje se smatra demokratskim. Graanska neposlunost stie svoje dostojan-
stvo na temelju visoko postavljenog zahteva za legitimitetom demokratske pravne dr-
ave. Kada dravni branioci i sudije ne uvaavaju ovo dostojanstvo, tretirajui prekri-
oca pravila kao kriminalca i odreujui mu uobiajenu kaznu, oni se onda izopauju u
autoritarni legalizam.136 Time demokratska zajednica ostaje bez kljunih stubova svoje
graevine: moralnih sentimenata i oseaja pravinosti, s jedne, i demokratske politike
kulture zajednice, s druge strane.

134 Bayard Rustin, Civil Disobidience, u: Civil Disobidience, str.11.

135 Jirgen Habermas, Graanska neposlunost - test za demokratsku pravnu dravu, Gledita, broj
10-12/1989.,str.54.
136 J. Habermas, Graanska neposlunost., str. 62.
Mr Vladimir Pavievi | GRAANSKA NEPOSLUNOST U SAVREMENOJ POLITIKOJ TEORIJI 89

Obaveza je graanina da pristane na posledice svog angaovanja kao neposlunog

prema loem zakonu ukoliko eli da se takav njegov angaman smatra civilnom nepo-
slunou. Isto tako, drava koja sebe vidi kao demokratsku i pravnu mora da bude tole-
rantna prema ispoljavanju graanske neposlunosti kao mehanizmu kontrole vlasti i kao
mogui korektiv njenim legalnim, ali ravim odlukama. Dobro ureeni poredak pretpo-
stavlja obostran pristanak na ova temeljna pitanja interakcije izmeu graana i drave, ali
ostavlja mogunosti i za drugaije vidove otpora.

2.4. arp i Frimen: graanska neposlunost kao vid nenasilnog otpora

U uslovima postojanja jedne demokratski ureene zajednice, graanska neposlu-

nost je samo jedan od moguih otpora prema vlasti. Taj otpor ima karakter nenasilne
akcije i slian je drugim mirnim oblicima delovanja. Razliita su gledita o moguim na-
inima otpora. Ovde e biti rei o dva.
arp (Gene Sharp) razlikuje tri nivoa nenasilne akcije:
a) protesti i ubeivanje;
b) socijalna, ekonomska i politika nekooperativnost;
c) nenasilna intervencija.137
Svaka akcija uobiajeno poinje najniim nivoom i menja se u zavisnosti od toga
na koji nain vlada reaguje na zahteve koji dolaze iz polja civiliteta. Forme tih zahte-
va su razliite, a najei su: javni govori, peticije, distribucija literature, javne demon-
stracije itd. Ovaj nivo vie upozorava vladu i signalizira graanstvu da je neki akt vlasti
sporan i u sukobu sa pravdom. Budui sled akcija zavisi, uglavnom, od toga koliko je
vlada spremna da nastali problem rei kompromisno i u skladu sa osnovnim principima
na kojima zajednica poiva.
Akcija poprima ozbiljniji tok kada umesto da postavljaju konkretne zahteve graa-
ni postaju socijalno, ekonomski i politiki nekooperativni. arp navodi primere za svaki
oblik nekooperativnosti graana:
a) socijalna nekooperacija - drutveni bojkot, ekskomunikacija, studentski trajkovi;
b) ekonomska nekooperacija - bojkot potroaa, radniki trajkovi, odbijanje da se
plate takse, odbijanje da se koriste vladina sredstva plaanja;
c) politika nekooperacija - bojkot zakonodavnih tela i izbora, otpor u plaanju po-
reza, deliberativna birokratska neefikasnost, bunt.
Poslednji nivo otpora o kojem govori arp, ukljuuje radikalne forme otpora au-
toritetu. Neki primeri ukljuuju borbu do smrti, opkoljavanje vitalnih vladinih objekata,
blokadu puteva, uspostavljanje alternativnih trita i transportnog sistema (poput sivog
trita) i formiranje paralelne vlade.
Drugi autor, Frimen (Harrop A. Freeman), nudi sledei spektar nenasilnog otpora:

137 Humane Studies Review, Volume 9, Number 1 Summer 1994., Bibliographic Essays, by Bryan Caplan,
Nonviolent Resistance: Theory and History, Online: http://www.HSR Disobidience.htm
90 FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

a) nasilje bez mrnje;

b) nenasilje kao najvii mogui nivo otpora;
c) prinuda uzdravanjem od nasilja;
d) graanska neposlunost;
5) satyagraha ili nenasilna direktna akcija;
6) bez otpora;
7) pacifizam.138
Svaki oblik otpora prikazan u ovom spektru ima svoje osobenosti, ali i slinosti.
Graanska neposlunost, takoe, slii drugim oblicima nenasilne borbe, ali ima i jednu
kljunu osobinu koja je razlikuje od ostalih: graanska neposlunost je otpor usmeren
protiv specifinog zakona ili akta drave koji ima efekat zakona. Frimen dodaje da su
grosso modo preostale bitne karakteristike civilne neposlunosti sledee:
- termin graanski se ne koristi kao opozit kriminalnom, ve kao oznaka za akcije
usmerene protiv drave civitas;
- to je nameravani, a ne sluajni i spontani akt;
- koristi se za spoljne svrhe, ukazuje na nepravdu;
- to je nenasilni akt;
- ne sadri obine kriminalne namere;
- moe biti legalan i nelegalan;
- moe sadrati religijsku filozofiju.139
Ovakva klasifikacija nenasilnih oblika otpora prema vladi nikako ne znai da su oni me-
usobno odvojeni i nedodirljivi. Oni se meusobno proimaju i esto se koriste istovremeno.
Njihova klasifikacija slui iskljuivo za jasno razlikovanje jednih oblika od drugih, poto se
svaki od njih, u veoj ili manjoj meri, razlikuje od preostalih. To ne ini nemoguim kombi-
novanje pojedinih oblika otpora ili, u krajnjem sluaju, istovremeno korienje svih kako bi
nepravda u drutvu bila korigovana. Kakvu e strategiju primene ovih naina pokazivanja ne-
zadovoljstva primeniti graani zavisi i od ostvarenog nivoa politike kulture u datoj zajednici.

2.5. Teorijski prikaz graanske neposlunosti kod Toroa i Volcera

Pitanje na koje traimo odgovor u ovome delu rada jeste: da li je u politikoj zajed-
nici koncept graanske neposlunosti utemeljen iskljuivo kao pravo (i to pravo koje nije
zasnovano na pravnim principima unetim u ustav, ve na oseaju za pravdu koji je pret-
postavka svakog dobrog poretka), ili su graani duni da budu neposluni kada je opte
dobro u zajednici ugroeno?
O graanskoj neposlunosti kao pravu u ovome radu je do sada i bilo rei.
Argumentaciju za shvatanje graanske neposlunosti kao dunosti graana nude nam,
izmeu ostalih Toro (Henry David Thoreau) i Volcer (Michael Walzer).

138 Harrop A. Freeman, Civil Disobidience, u: Civil Disobidience, str. 3.

139 H. A. Freeman, Civil Disobidience, str. 4.
Mr Vladimir Pavievi | GRAANSKA NEPOSLUNOST U SAVREMENOJ POLITIKOJ TEORIJI 91

Pod vladom koja nepravedno uhapsi makar jednog oveka, za pravednog oveka je
jedino mesto takoe zatvor.140 Ovom uvenom reenicom Toro nas neposredno su-
oava sa dilemom koju odgonetamo u ovome delu rada, ali je formulie bitno drugaije:
Ako vlast uini neko nepravedno delo, da li pojedinac uopte ima pravo da ostane indife-
rentan i ne reaguje ili je, nasuprot tome, on obavezan da se bori protiv takvog ina?
Toro sugerie da su savest, pravda i moralna odgovornost, vie nego zakoni, me-
rila ljudskog ivota u zajednici i angaovanja u njoj. Treba da budemo prvo ljudi, pa
tek onda podanici. Poeljnije je negovati potovanje pravde no zakona. Jedina obave-
za koju imam pravo da prihvatim jeste da uvek inim ono to smatram ispravnim.141
Time Toro anticipira ulogu pojedinca u modernom, graanskom drutvu koje shvata
graanina kao centralnu figuru, koja svesno, razborito i slobodno deluje u svojoj zajed-
nici. Nije, dakle, vlast (veina) ta koja odluuje o tome ta je pravedno, ve razboriti
graanin. A kada vlada ugroava principe pravde, onda je graanin duan da nepravdu
prepozna i da reaguje savesno i shodno moralnim naelima. U suprotnom on postaje
mala tvrava i magacin u slubi nekog bezobzirnog oveka na vlasti, samo senka koja
podsea na ljudsko bie, maina, drvo, zemlja... A takvi ne izazivaju vee potovanje
no ljudi od slame ili aka ubreta.142
Argumentacija koju nudi Toro svoje utoite nalazi u moralnoj filozofiji, a ne u
strogo hijerarhizovanim i normiranim pravnim naelima. Tako nas ovaj autor, u sutini,
vraa na sukob, literarno veoma lepo opisan kod Sofokla (Antigona) i na veitu debatu
pravnika pozitivista i onih koji su skloniji teoriji prirodnog prava: emu dati prednost
bespogovornom potovanju zakona, koji nekada moe biti i nepravedan ili potovanju
viih, boanskih zakona, koji su utkani u nae moralne sentimente.
Toro sledi trag koji je ponudio Sofokle kroz lik Antigone i formulie ga na sledei
nain: Ako sam nepravedno istrgao dasku iz ruku davljenika, moram mu je doturiti pa
makar se sam udavio.143 Ako me vlada pretvori u podanika ili povredi moju savest, duan
sam da joj otkaem poslunost, neu joj biti lojalan i objaviu joj tihi rat. Za tako neto nije
mi potrebna zakonska dozvola niti pravni propis; to je moja moralna obaveza.
Pretpostavka postojanja zrelog, moralno odgovornog graanina jeste graanska
hrabrost. Ona je nuna vrlina jer se samo hrabrou moe odagnati strah. A strah se
odnosi na posledice ovog ina koje mogu biti drastine. Hrabar graanin nee biti spre-
en posledicama. Toro zapisuje: Pretpostavimo ak i da se prolije krv. Zar krv ne tee
kad je savest ranjena? Kroz tu ranu otiu ovekova sranost i besmrtnost, i on iskrvari
do trajne smrti.144

140 Henri Dejvid Toro, O dunosti graanina da bude neposluan i drugi eseji, Global Book, Novi Sad, 1997. str.25.
141 H. D. Toro, O dunosti graanina., str.13.
142 H. D. Toro, O dunosti graanina., str.15.
143 H. D. Toro, O dunosti graanina., str.17.
144 H. D. Toro, O dunosti graanina., str. 26.
92 FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Za razliku od Toroa, koji nam je ponudio ekspresiju svog boravka u zatvoru tokom
jedne noi, Volcer nas suoava sa istim pitanjem iz drugog ugla - iz teorijskog polja libe-
ralne politike tradicije.
Koliko god se zaeci ideje o pravu na graansku neposlunost mogu, u istoriji politike
misli, nai ve kod starih Grka (poput veine drugih koncepata politike teorije), liberalna
politika misao, kojoj se obraamo kada govorimo o graaninu i njegovim pravima, nije osta-
vila (pre)bogato naslee u razmatranjima graanske neposlunosti kao dunosti. Volcer na si-
stematian i teorijski utemeljen nain nastoji da ispuni ovo nepokriveno polje liberalne misli.
Moralni razlozi, kojima se ovek vodi prilikom otkazivanja poslunosti zakonu, jesu
utemeljeni, ali iza njih mora postojati i neko dopunsko objanjenje tog akta. Neposlunost,
kae Volcer, kada nije motivisana kriminalnim delima, ve moralnim, religioznim ili poli-
tikim, jeste akt kolektiva (grupe) i on je opravdan vrednostima koje krase taj kolektiv kao
i zajednikim ueem njegovih lanova.145 Neposlunost moe biti akt razliitih grupa i u
zavisnosti od karaktera grupe ona e biti razliito opravdavana.
Kada govorimo o dunosti, neophodno je reafirmisati teoriju drutvenog ugovora.
Obligacije nastaju sa lanstvom, pripadanjem, ali to pripadanje ne moe biti bilo kakvo.
Stvarne dunosti mogu postojati samo ako postoji i iskazana volja pojedinca da bude lan
neke grupe ili kolektiva.146 To dalje znai da pojedinac jeste duan da iskazuje neposlunost
samo ako pripada grupi. Ali, postoje grupe, razliite po karakteru i ciljevima. Revolucionarne
skupine npr. obavezuju svoje lanstvo da otkau bilo kakvu poslunost dravi, da promene
postojei, legalni sistem i da na svaki nain pokuaju da urue temelje drutva i ire zajednice.
Ova obligacija proistie iz samog ina pristupanja takvoj grupi.
Civilna neposlunost predstavlja, takoe, akt grupe, ali je u ovom sluaju to akt par-
tikularne grupe unutar ire zajednice koja se zalae za ciljeve koji su u nekim sluajevima
suprotni ciljevima drave, i koja ne ugroava opstanak same drave. Dunost da se bude
neposluan u takvim, sekundarnim odnosno partikularnim grupama, proizilazi, takoe, iz
fakta da je pojedinac pristao i voljno iskazao da eli da bude lan te grupe. Kontraktualistiki
otklon je u ovako izvedenoj argumentaciji oigledan. To, meutim, nije sve. Postoji barem
jo jedan valjan razlog koji je mogue navesti u prilog ovoj raspravi.
Graani imaju obavezu, duni su da odbrane dignitet ue skupine kojoj pripadaju, da
podre ideale prema kojima su se zavetovali, ak i onda kada je ta aktivnost usmerena pro-
tiv drave (veine) sve dok takvo njihovo delovanje ne ugroava postojanje ire zajednice i
ne dovodi u opasnost ivote njenih graana.147 Dakle, dignitet te grupe je ono to graane
obavezuje da iskau neposlunost u situaciji kada je ast grupe dovedena u pitanje.
Drava ne bi trebalo, niti u jednom trenutku da bude zabrinuta i da neprijateljski
posmatra graanski otpor. Neposlunost graana, vratimo se jo jednom Habermasu, jeste

145 Michael Walzer, Obligations, Essays on Disobidience, War, and Citizenship, Harward University Press,
1970., str. 4.
146 M. Walzer, Obligations., str. 7.
147 M. Walzer, Obligations., str. 16-17.
Mr Vladimir Pavievi | GRAANSKA NEPOSLUNOST U SAVREMENOJ POLITIKOJ TEORIJI 93

test za demokratsku pravnu dravu. Ali, ona moe biti i neto vie. Ponekad, sugerie Volcer,
dunost da se bude neposluan (kada je ona opravdana) upravo predstavlja poslunost pre-
ma dravi i in velike odanosti.148 Ili, da sumiramo Rolsovim stavom: Graanska neposlu-
nost je jedno od stabilizujuih (kurziv - V.P.) sredstava ustavnog sistema, mada po definiciji
nezakonito.149 U ovakvoj interakciji graana i drave najjae bi se oseao duh prosveenosti
i legitimitet drave, sa jedne, i duh slobode i hrabrost graana, sa druge.

3. ZAKLJUAK

Moderna drava je u svoje sredite postavila princip graanstva. Iz ovoga principa

izvedeni koncept graanske neposlunosti, takoe je veoma znaajan koncept savremene
politike teorije. Ovaj rad je trebalo da izloi rudimente ideje graanske neposlunosti,
njegove korene, da prui teorijski razvoj ideje, iznese njegove kljune karakteristike i pro-
blematizuje njegovu poziciju u savremenoj politikoj teoriji.
Konano, rad je trebalo da rasvetli dilemu postavljenu na poetku: da li postoji taka
na kojoj dunost potovanja zakona koje je usvojila veina prestaje da bude obavezujua s
gledita prava odbrane sopstvenih sloboda i dunosti i suprotstavljanja nepravdi?
Dobro ureena drutva, zakljuak je ovog rada, koja posmatraju princip graanstva
kao svoju sredinju ustanovu i predviaju liberalne ustanove, odgovaraju na izazove koji
dolaze iz polja graanstva prihvatanjem korektiva graanske neposlunosti u kojima jedna
politika tvorevina hoe sebi da nametne snanije korektive legitimizacije vlasti.
Svojim aktivnim angamanom u odnosu na javno polje zajednice kojoj pripada gra-
anin odrava vrstu ravnotee sa dravom. Ono to tu simetriju naruava jeste ono to se u
klasinim drutvima nazivalo pravom na otpor tiranskoj vladavini. U modernim drutvima
tu simetriju naruava graanska neposlunost. Uz graanina, politika vlast je stalno pod
sumnjom i samo autoritarna drutva pokazuju aroganciju prema ovome konceptu.
Kritiki nastrojenom graaninu; koji nastoji da kreira uslove ivota u zajednici koji bi bili
vredni ljudskog ivota i koji formirajui mreu pravno regulisanih odnosa sa drugim graani-
ma vri stalnu kontrolu vlasti, obezbeujui joj legitimitet, kada se ona dri temeljnih principa
pravinosti, a uskraujui joj isto, kada se ona grei o pravdu, valja omoguiti da u situacijama
koje predstavljaju povredu nekih osnovnih vrednosti na kojima poiva zajednica da deluje pro-
tiv takvih akata, ak i onda kada njima naruava postojei normativni poredak.
Vera u graanina, dakle, jaa je od vere u bilo koji pozitivno-pravni sistem, jer gra-
anin jeste taj koji raspolae demokratskim pravima, ali i pravom na pravdu kao vrhun-
skim idealom. Jer boje pravo, kako ga naziva Antigona, uvek lei u graanskom srcu,
te je ono i najosjetljivije na njegove nepravde.
Konstitucionalna sloboda, zapisao je Habermas vredi onoliko koliko je vrednom
uine sami graani.

148 M. Walzer, Obligations., str. 17.

149 D. Rols, Teorija pravde, str. 347.
94 FPN | Godinjak 2009 | I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

LITERATURA

1. Isaija Berlin, etiri ogleda o slobodi, Filip Vinji, Beograd, 1992.

2. Karl Joakim Fridrih, Konstitucionalizam, CID, Podgorica, 1996.
3. Jirgen Habermas, Graanska neposlunost - test za demokratsku pravnu dravu, Gledita, broj 10-12/1989.
4. H. D. F. Kito, Grci, Matica Srpska, Beograd, 1963.
5. Milan Mati, Milan Podunavac; Politiki sistem: teorije i principi, Fakultet politikih nauka, Beograd,
Beograd, 1997.
6. Jovan Miri, Demokracija u postkomunistikim drutvima; primjer Hrvatske, Prosvjeta, Zagreb, 1996.
7. Civil Disobidience, Occasional Paper, Center for the Study of Democratic Institutions, Santa Barbara,
California, 1966.
8. Milan Podunavac, Princip graanstva i poredak politike, Fakultet politikih nauka, 1998.
9. Karl Poper, Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, Beogradski grafiki zavod, Beograd, 1993.
10. Tapio Puolimatka, Democracy and Education: The Critical Citizen as an Educational Aim, Suomalainen
Tiedeakatemia, Helsinki, 1995.
11. Don Rols, Teorija pravde, Slubeni list, CID, Beograd-Podgorica, 1998.
12. Sofokle, Antigona u: Eshil, Sofokle, Euripid: Tragedije, Prosveta, Beograd, 1968.
13. arko underi, Graanska neposlunost kao prometejska krivica, u: Zbornik Beogradske otvorene kole,
Beogradska otvorena kola, Beograd, 2000.
14. Henri Dejvid Toro, O dunosti graanina da bude neposluan i drugi eseji, Global Book, Novi Sad, 1997.
15. Michael Walzer, Obligations, Essays on Disobidience, War, and Citizenship, Harward, Harward University
Press, 1970.
16. Human Studies Review, Volume 9, Number 1 Summer 1994., Bibliographic Essay, by Bryan Caplan,
Nonviolent Resistance: Theory and History, Online: http://www.HSR Disobidience.htm
Mr Vladimir Pavievi | GRAANSKA NEPOSLUNOST U SAVREMENOJ POLITIKOJ TEORIJI 95

Vladimir Pavievi

CIVIL DISOBIDIENCE IN CONTEMPORARY POLITICAL THOUGHT

Abstract:

Civil disobedience is public, non-violent resistance to unjust laws; the refusal

on principle to obey an unjust law. One of its main goals is to influence public
opinion to change an unjust law or abolish unjust policies. It is a characteristic
of modern, democratic and constitutional societies. Those societies regard
civil disobedience as a normalizing and corrective part of democratic political
culture. This paper summarizes the short theoretical development of civil
disobedience, points at its main characteristics, brings a citizen into the focus
and discusses the conditions of living in a community worthy of civil life. Civil
disobedience is the limit after which an individual or the ruling elite cannot
count on a minimum of legitimization by members of a society.

Key words: Civil disobidience, Citizenship, Political obligation, Consent,

Justice.