Nada Radovi

KLIMATSKE PROMENE I POLITIKA

(prikaz knjige Entoni Gidensa, Klimatske promene i politika, CLIO, Beograd, 2010)

Ovo je knjiga o nonim morama, katastrofama i snovima (Entoni Gidens)

Originalna studija Klikmatske promene i politika, britanskog sociologa Entoni Gidensa, doprinos je promenama drutvene i politike misli i nezaobilazno delo za sve tvorce i kreatore politike. Autor ovog dela iznosi niz novih ideja i predloga za prevazilaenje jaza koji postoji izmeu mnogih oprenih stavova povodom reavanja klimatskih problema, detaljno razmatrajui povezanost klimatskih promena i energetske sigurnosti. U samom uvodu knjige, Entoni Gidens nas uvodi u tematiku klimatskih promena i politike reenicom: Ovo je knjiga o nonim morama, katastrofama i snovima. Upravo tom reenicom Gidens sugerie i osnovni problem koji lei u osnovi ove teme, a koji on sam naziva Gidensovim paradoksom. Sutina ovog paradoksa je u tome da je ljudima teko da budunost prihvataju toliko stvarno koliko i sadanjost. To znai da opasnosti koje moe doneti globalno zagrevanje, nisu neposredno primetne u svakodnevnom ivotu. Prema tome, vezivanje problematike klimatskih promena, prvenstveno za budunost, ini da izostaju mnoga delovanja i konkretne mere u sadanjosti. Ipak, Gidens smatra da uvoenje tema klimatskih promena u domen politike predstavlja prvi, ali veoma znaajan korak, jer je veina politikih lidera postala svesna rizika koje klimatske promene znae i potrebe da se na njih reaguje. Drugi korak, po miljenju Gidensa je, da tema klimatskih promena postane deo brige institucija i graana. Gidens zbog toga predlae sasvim konkretne mere i itav niz novih politikih koncepata koji bi morali biti realizovani kako bi se ograniili efekti globalnog zagrevanja. Autorov pristup je zasnovan na realizmu. On je svestan da se ne moe izai iz okvira politike i zbog toga smatra da je veoma vano promeniti ustaljeni nain razmiljanja. I kao to u zavrnoj reenici uvodnih napomena i sam Gidens kae, ovo nije knjiga o klimatskim promenama, ve o politici u vezi sa klimatskim pomenama. Zato autor diskusiju o politici klimatskih promena smeta u iroki tematski okvir, dodirujui pitanja tehnologije, trita, civilnog drutva, obnovljivih izvora energija, odnosa razvijenih i nerazvijenih zemalja,

558

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | IV DEO: Osvrti, prikazi, recenzije

bogatih i siromanih, stavljajui akcenat na pitanje energetske sigurnosti. U stvari, Gidens smatra da su aktivnosti, koje su vezane za pitanja klimatskih promena neraskidivo vezane sa pitanjem energetske sigurnosti. U devet tematskih celina, Entoni Gidens nas vodi kroz problematizaciju klimatskih promena i politike vezane za klimatske promene. U prvom poglavlju, pod nazivom Klimatske promene-rizik i opasnost, autor tematizuje kljune pojmove koji su vezani za problematiku klimatskih promena. Podsea na kljuni razlog aktuelnog globalnog zagrevanja, odnosno efekat staklene bate i ogroman uticaj na klimu koji imaju tetni gasovi koje stvara naa industrija. Gidens pojanjava na koji nain CO2 utie na zagrevanje atmosfere. I upozorava na injenicu da je globalno zagrevanje posledica ljudskih aktivnosti i da ono nastaje emisijom tetnih gasova u atmosferu. Upozorava takoe i na trendove rasta prosene temperature, na pojavu otapanja arktikog leda, i planinskih gleera, ali i na pojavu tropskih ciklona koji se takoe vezuju uz globalno zagrevanje. U nastavku ovog poglavlja, on iznosi razliite scenarije o moguem porastu prosene temperature na zemlji do kraja 21. veka. Skeptici na primer, dovode u pitanje tezu da je aktuelni proces globalnog zagrevanja posledica ljudskih aktivnosti. Oni smatraju da aktuelni rast temperature nije nita novo, jer je klima u svetu u stalnom menjanju. Gidens pominje brojne autore i njihove stavove o tome da je zemlja otporna i da nikakve nae aktivnosti ne mogu na nju trajnije da utiu. Nasuprot skepticima, postoje i oni koji smatraju da su zemlja i njeni ekosistemi krhki i da ih moramo zatititi od tetnih uticaja. Podsea na autora Pirsa koji ak smatra da je zemlja poput divlje ivotinje koja je spremna i sposobna da estoko i naglo reaguje kad je razdraena. Gidens nam potom predstavlja i jedan deo literature o propasti sveta, autora koji se na pesimistian nain bavi temom klimatskih promena. Kao primer citira antropologa Dareda Dajmonda koji smatra da civilizacijama preti propast kada preu granice svoje odrivosti u prirodnoj sredini. Reajui razloge brojnih autora za katastrofini scenario, Gidens pominje one koji upozoravaju na opasnosti koje dolaze od irenja nuklearnog naoruanja, globalnih geofizikih deavanja, dinovskih cunamija, erupcije vulkana, velikih zemljotresa ili asteroida koji mogu udariti u zemlju. Gidens objanjava da o ovim globalnim geofizikim dogaajima u sklopu teme o klimatskim promenama govori pre svega zbog strahova koji su danas prisutni u naoj svesti. Osim toga, ovakvi, globalni geofiziki dogaaji mogli bi se podudariti sa opasnostima koje proizlaze iz klimatskih promena. Ipak, Gidens smatra da prie o sudnjem danu ne treba shvatati doslovno, pre kao upozorenje. One govore o tome ta bi moglo da krene nizbrdo ako ne pazimo i ako ne preduzimamo odgovarajue mere. Sutina je u suoavanju sa rizicima, a ne u prenaglaavanju opasnosti. Pozicija Gidensa je u tom smislu sredinja. Naa je obaveza, smatra Gidens, da rizike procenjujemo odmereno i svestrano.

Nada Radovi | KLIMATSKE PROMENE I POLITIKA

559

U drugom poglavlju, Gidens prelazi na drugi paket rizika koji su u vezi sa snabdevanjem energijom. Onaj ko govori o nafti, s pravom kae Gidens, govori i o geopolitici. Jer, snabdevanje naftom bio je i ostao osnovni cilj politike razvijenih zemalja tokom poslednjih sedamdesetak godina. Istorija nafte u stvari je istorija inperijalizma. Ogromno bogatstvo koje nastaje na osnovu nafte i drugih rudnih nalazita, esto zavrava ili u inostranstvu ili u rukama lokalnih elita. Nije sluajno, kae Gidens to su nalazita nafte i prirodnog gasa u toj meri koncentrisane u autoritarnim i korumpiranim zemljama. Ali, garantovano snabdevanje naftom vie nije tako izvesno. Rasprava o ogranienosti rezervi fosilnih goriva u svetu od velikog je znaaja za politiku u pogledu klimatskih promena. A upravo su fosilna goriva, dakle nafta, prirodni gas i ugalj, kao tri dominantna izvora energije istovremeno i glavni generatori tetnih gasova koji proizvode efekat staklene bate, odnosno, neposredni su uzroci globalnog zagrevanja. Na primeru naftne krize iz 1970. godine, Entoni Gidens pokazuje povezanost meunarodne politike i energetske sigurnosti. Posle dugog perioda komercijalizacije i privatizacije energetskih sistema, poetak 21. veka donosi, kako kae Diter Helm novu energetsku paradigmu. Nju karakterie znatno vii rast cena nafte i prirodnog gasa, nego to se to smatralo moguim. Autor raspravlja i o procenama preostalih zaliha fosilnih goriva. Ukazuje na kljuni znaaj spoljne politike za energetsku sigurnost i na potrebu podizanja svesti o ukljuivanju energetske politike u borbu za ogranienje klimatskih promena. Meutim, upozorava i na injenicu da se u savremenom svetu itekako vodi bitka za resurse. U nastojanju da obezbedi naftu, Kina na primer, vodi agresivnu spoljnu politiku, i u tome oponaa Britaniju i SAD. Sutina je kupovina naftnih nalazita u razliitim zemljama za sopstvenu eksploataciju. Kina je nainila i znaajan prodor na bliski istok na nezadovoljstvo SAD-a. U Kini je u poslednjoj deceniji dolo do naglog korienja automobila, pri emu se uopte nije vodilo rauna o zatiti ivotne sredine. Slino treba oekivati i u Indiji zbog njenog privrednog rasta i promena navika potroaa koji imaju mnogo vee energetske potrebe. Sve to, tvrdi Gidens, veoma utie na klimatske promene. Zbog toga, Gidens kae da je osnovna razlika izmeu optimistinih i apokaliptinih scenarija samo u proceni vremena kada e promene naeg ustaljenog naina ivota morati da budu izvrene. U narednom poglavlju pod nazivom Zeleni i posle njih, Gidens se bavi uticajem pokreta zelenih na stavove o zatiti ivotne sredine. I pre nego to je izloio svoje predloge inovacija na podruju politike, koja bi se bavila klimatskim promenama, Gidens daje pregled istorijskog razvoja pokreta zelenih. Ne negirajui im zasluge u borbi za zatitu prirodne okoline, i doprinos ouvanju odreenih ivotinjskih vrsta, Gidens ipak smatra da ideje i koncepti pokreta zelenih nisu bili dovoljno uspeni u reavanju problema klimatskih promena.

560

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | IV DEO: Osvrti, prikazi, recenzije

On im u stvari zamera izvesnu odbojnost koju su imali prema politici zbog ega pokret zelenih nije uspeo razviti koncepte pomou kojih bi se politika klimatskih promena mogla inkorporirati u praksu ortodoksne politike. U tom kontekstu, Gidens problematizuje tri koncepta koja je razvio pokret zelenih: princip obazrivosti, odrivosti i naela zagaiva plaa. Sutinu naela obazrivosti izrazio je aforizmom bolje rizikovati nego aliti. Naelo obazrivosti odnosi se samo na mogunost ete. I to je upravo, po Gidensu, nedostatak ovakvog naina razmiljanja, jer sagledava iskljuivo potencijalnu tetu od mogue implementacije novih tehnologija, a uopte ne uzima u obzir eventualne koristi. Rizik, meutim, po Gidensu, ima dve strane. Suprotna strana obazrivosti je smelost i inovacije. Preuzimanje rizika bitan je elemenat novog naina razmiljanja u svim oblastima naunog napretka i stvaranja bogatstva. Gidens smatra da bez rizika nema napretka i zato umesto principa obazrivosti, predlae sopstveni princip princip postotka. U stvari, njegova je ideja da se pri proceni rizika uvek pravi analiza trokova i koristi. Polazei od tog principa koristi i tete, Gidens prigovara i konceptu odrivog razvoja (razvoj u pravcu zadovoljavanja potreba sadanjih generacija, ne ugroavajui mogunost buduim da zadovoljavaju svoje potrebe). Analizirajui razvijene zemlje i zemlje u razvoju, on primeuje da za te dve skupine zemalja ne mogu vaiti ista pravila igre u pogledu redukovanja emisije tetnih gasova. Dok se u razvijenim zemljama deava proces prekomernog razvoja, za zemlje u razvoju se upravo razvoj postavlja kao imperativ. Zbog toga se Gidens zalae da se zemljama u razvoju tolerie izvesna poveana stopa emisije tetnih gasova, sve dok ne dostignu odreeni stepen ekonomskog rasta, nakon ega bi morali poeti da je smanjuju. I tako se te dve grupe zemalja bre meusobno pribliavaju. Trei koncept koji zastupa pokret zelenih je naelo zagaiva plaa. Ideja je da vei zagaivai plaaju vie, srazmerno nanetoj teti. Meutim, to je u praksi veoma teko sprovesti jer je veoma teko utvrditi gde odgovornost za zagaivanje poinje, a gde se zavrava. Pa ipak, ovo naelo, smatra Gidens, pomae da klimatske promene uu u oblast ortodoksne politike. Naelo pravde ne samo da stoji iza naela razliitih odgovornosti razvijenih zemalja i zemalja u razvoju u okviru reagovanja na klimatske promene kae Gidens, ve postaju i sredstvo ugraivanja takvih odgovornosti u zakonodavstvo. Posle kritike analize ova tri naela, Gidens iznosi predloge deset razliitih koncepata koji mogu predstavljati okvir za institucionalizaciju politike klimatskih promena. To su, u stvari, i njegove kljune ideje, kojima se, kroz itavu knjigu, bavi. Prvi je Drava garant. Drava u stvari predstavlja instancu koja omoguava i podstie delovanje razliitih aktera u traganju za reenjima zajednikih problema. To svakako ne znai da se radi o dravi koja bi delovala

Nada Radovi | KLIMATSKE PROMENE I POLITIKA

561

odozgo prema dole. Pojam drave garanta znai da je ona odgovorna za praenje optih ciljeva i garant da oni budu prepoznatljivi i opte prihvatljivi. Drugi je politiko pribliavanje. Ova zamisao odnosi se na ideju da se strategije i politiki ciljevi koji su usmereni na borbu protiv klimatskih promena poveu sa drugim podrujima javne politike. Trei jeste ekonomsko pribliavanje. Ovaj pojam je donekle slian onome to se naziva ekoloka modernizacija. Za ekoloku modernizaciju esto se kae da je partnerstvo u okviru kojeg vlada, kompanije, umereni zatitnici ivotne sredine i naunici sarauju na prilagoavanju kapitalistike politike ekonomije ekoloki prihvatljivim stavovima7 Sledei je stavljanje u prvi plan. Imajui u vidu posledice, globalno zagrevanje mora biti u sreditu naih misli, kako u politici, tako i u svesti graana. Pozitivni aspekti klimatskih promena. Ovaj koncept podrazumeva da politika klimatskih promena mora postavljati pozitivne ciljeve, a ne da bude primarno usmerena na izbegavanje potencijalnih pretnji. Osim toga, on podrazumeva da se u politici klimatskih promena mora razmiljati u dugoronim terminima, a ne na kratke staze. Prevazilaenje politikih razlika. Pitanje klimatskih promena u velikoj meri mora prevazilaziti stranaku politiku i o njima mora postojati visak nivo saglasnosti koja e preiveti promene vlasti. Naelo srazmernosti. Ova ideja podrazumeva prihvatanje da ni jedno delanje ili nedelanje nije bez rizika. Zbog toga se u odreivanju politike uvek mora imati u vidu ravnotea rizika i mogunosti. Imperativ razvoja. On podrazumeva da se siromanim zemljama mora priznati pravo na privredni razvoj, ak iako taj proces podrazumeva poveanje emisije gasova koji izaziva efekat staklene bate. Deveti je prekomerni razvoj. On znai da u bogatim zemljama samo obilje proizvodi mnotvo veoma ozbiljnih drutvenih problema. Privredni rast doprinosi blagostanju samo do odreene granice posle koje on postaje problematian. Reavanje problema prekomernog razvoja podrazumeva pribliavanje opte politike i politike u pogledu klimatskih promena. Deseto jeste proaktivno prilagoavanje. Ono oznaava stav da e klimatske promene neminovno nastupiti. Zato se politika borbe protiv klimatskih promena mora prilagoavati onome to e se deavati. U poglavlju ta je do sada uraeno Gidens se detaljno bavi analizom dosadanjih napora razvijenih zemalja prema redukovanju nivoa emisije tetnih gasova, apostrofirajui primere vedske, Norveke, Finske, vajcarske, Islanda, Velike Britanije i Kostarike kao zemalja koje su u tom pravcu najvie uinile. U svim dravama koje su uspene u redukciji tetnih gasova Gidens identifikuje

7 Entoni Gidens, Klimatske promene i politika, CLIO, Beograd, 2010; str. 88

562

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | IV DEO: Osvrti, prikazi, recenzije

neke zajednike injenice: Vei naglasak na energetsku efikasnost nego na klimatske promene, na vlasti su vlade koje pripadaju levom centru, u svim zemljama postoji porez na ugljenik, zatim dravno subvencioniranje korienja obnovljive tehnologije, upotreba nuklearne energije i stavljanje politike klimatskih promena u sredite politikog interesa. Poglavlje Povratak na dravno planiranje Gidens poinje istiui kljunu tvrdnju svoje knjige da industrijski razvijene zemlje moraju biti predvodnici u reavanju problema izazvanih klimatskim promenama i da e uspenost tih nastojanja u velikoj meri zavisiti od vlada i dravnih aparata. Time autor potencira ideju o kljunoj ulozi drave i vlada, ali to nikako ne znai da su ostali socijalni akteri, poput nevladinih organizacija, ekonomskog sektora ili meunarodnih asocijacija amnestirani od svog dela odgovornosti. Ipak, drava kao garant mora biti inicijator razliitih aktivnosti na planu klimatskih promena i energetske sigurnosti. Gidens zato izdvaja najvanije zadatke u kojima drava mora prednjaiti, odnosno imati glavnu ulogu. Drava mora pomoi graanima da misle u dugoronim terminima. Ona mora upravljati rizicima klimatskih promena i energetskim rizicima. Mora raditi na politikom i ekonomskom pribliavanju koje je osnovna pokretaka snaga politike u pogledu klimatskih promena i energije. Drava mora da intervenie na tritima u cilju institucionalizacije naela zagaiva plaa. Ona se mora suprotstavljati poslovnim interesima koji blokiraju inicijative za reavanje problema izazvanih klimatskim promenama. Naravno, ona mora odravati klimatske promene u sreditu politikih zbivanja. Potom, stvoriti odgovarajui ekonomski i poreski ambijent za prelaz na niskougljeninu privredu. Mora biti spremna za prilagoavanje posledicama klimatskih promena do kojih e, neminovno doi. I mora da objedini lokalne, regionalne, nacionalne i globalne aspekte politike u pogledu klimatskih promena, jer maunarodni sporazumi nee biti efikasni bez vrstih nacionalnih programa. Razmatrajui potrebu dravnog planiranja u ovoj oblasti, Gidens istie da ono mora biti usaglaeno sa demokratskim slobodama. Svestan da nee biti lako doi do opteprihvatljivih reenja, Gidens ipak istie da planiranje mora biti opte i da ne moe biti omeeno nacionalnim granicama jer nacionalni planovi se ne mogu uspeno ostvariti ako se ne vodi rauna o aktivnostima susednih zemalja. On uvodi termin planiranje unazad, koje znai da zamiljamo uspean budui ishod i pravimo razliite scenarije za njegovo ostvarivanje. On kae da svrha planiranja unazad nije u otkrivanju ta budunost donosi, ve u usklaivanju buduih opcija i ciljeva. Meutim, od presudnog znaaja je odravati temu klimatskih pramena u sreditu politikih deavanja. Integralni deo svake uspene politike suoavanja sa klimatskim promenama, moraju biti tehnoloka inovacija i energetska politika, smatra Gidens. U odeljku Tehnologije i porezi, on kae da tehnoloke inovacije moraju biti

Nada Radovi | KLIMATSKE PROMENE I POLITIKA

563

kljuni deo svih uspenih strategija u vezi sa klimatskim promenama, a to vai i za energetsku politiku. Drava i vlada moraju imati znaajnu ulogu u omoguavanju takvih inovacija jer one zahtevaju odgovarajue propise, ukljuujui podsticajne i druge poreske mehanizme8 Na pitanje ta bi takva uloga trebalo konkretno da sadri, autor odgovara: To pitanje poklapa se s planiranjem. Nasuprot prethodnim uverenjima da trita nisu predvidiva, niti se moe precizno predvideti gde e doi do inovacija, danas se, smatra Gidens, situacija preokrenula. I kao odgovor na potrebe za smanjenje emisije tetnih gasova, nude se razne tehnologije i nefosilni izvori energije, u njih se ulau ogromna sredstva i ljudi se ponovo uzdaju u budunost. Potom, Gidens razmatra gde smo kada su u pitanju tehnologije. I s pravom kae da je literatura o tehnologijama u vezi sa klimatskim promenama pravo minsko polje tvrdnji i protivtvrdnji. Naime, svaka tehnologija ima svoje pristalice i svoje kritiare, od vodonika koji neki smatraju izvorom energije budunosti, to drugi osporavaju, preko pitanja nuklearne energije, energije na bazi vetra, plime i oseke, geotermalne energije ili energije na bazi biogoriva. Gidens smatra da je, kada je re o bliskoj budunosti, za smanjenje emisije tetnih gasova i eliminaciju zavisnosti od nafte, prirodnog gasa i uglja, potrebno koristiti razliite energetske izvore. Jer, koliina emisije tetnih gasova mora biti smanjena za oko 7 gigatrona da bi se povienje temperatura u svetu zadralo na dva odsto ili manje. Zadatak vlada je da na najefikasniji nain podstiu tehnoloke inovacije, a analizom ekonominosti inovacija, bolje e se sagledati gde bi vlade mogle efikasnije da interveniu. Zadatak vlada je, kae Gidens, da u potpunosti ukinu dotacije za aktivnosti koje zagauju ivotnu sredinu. Dakle, stvaranje pogodnog okvira za razvoj inovacija, uz podsticaje i odgovarajue poreske mehanizme, zadaci su koji stoje pred dravom. Uz dravnu pomo za uspeno uvoenje novih izvora energije, Gidens smatra da je neophodno podii i energetsku efikasnost. Zato, po njegovom miljenju, sve znaajnije postaje projektovanje eko kua i drugih slinih graevina. On pridaje veliki znaaj i reimima oporezovanja kada su u pitanju tehnologije koje emituju tetna zraenja. Analizirajui primere Norveke, vedske ili Velike Britanije, on zakljuuje da ti porezi jo dugo nee dati rezultate kakvi se od njih oekuju. Po njegovom miljenju, postoji pristup i koji bi mogao dati rezultate, a to je kombinacija podsticaja i sankcija. U odeljku Politika i prilagoavanje, on govori o sloenom procesu prilagoavanja klimatskim promenama i projektovanju moguih posledica globalnog zagrevanja u brojnim oblastima. Radi se, naime, o dijagnostikovanju osetljivih

8 Entoni Gidens, Klimatske promene i politika, CLIO, Beograd, 2010; str. 159

564

FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | IV DEO: Osvrti, prikazi, recenzije

mesta i rizika koji mogu da ugroze neke znaajne aktivnosti, nain ivota ili resurse. Prvi zadatak u okviru politike prilagoavanja za svaku zemlju jeste da se naini detaljan pregled ranjivih mesta na lokalnom i nacionalnom nivou. Jer, princip opreza podrazumeva intervenciju radi prevencije buduih rizika. I ovde drava ima kljunu ulogu, naravno uz participaciju svih ostalih drutvenih organizacija. Gidens razmatra problematiku adaptacije u evropskom kontekstu i daje iroku lepezu moguih mera adaptacije: Od poboljanja sistema ouvanja vodenih resursa, preko pomeranja vremena setve odreenih biljnih sorti, do razvijanja novih sistema izolacije u graevinarstvu. Razmatrajui problematiku adaptacije na primerima poplava, oluja i erozije obale u Velikoj Britaniji, Gidens upozorava na vanost instituta osiguranja. Zadatak drave je da omogui finansijske i fiskalne uslove u kojima e osiguravajue kue uspevati da pokriju tete uzrokovane prirodnim katastrofama. Bez obzira to su katastrofe sve ee, sistem osiguranja se ne sme suavati, ve na protiv, proirivati. To naroito vai za zemlje u razvoju, pri emu je na neki nain obaveza bogatih zemalja da prue finansijsku i drugu pomo slabije razvijenim. Gidens se u osmom poglavlju, pod nazivom Meunarodni pregovori, Evropska unija i trita emisija gasova, osvre na brojne tekoe i prepreke koje se pojavljuju u prihvatanju meunarodnih sporazuma usmerenih na smanjenje emisije tetnih gasova. Gidens analizira razloge zbog kojih je najpre teko doneti, a potom i inplementirati dogovore na globalnom nivou. Kao primer govori o Zemaljskom samitu u Riu 1992. godine, kada je Dord Bu stariji, na primedbu da bi SAD morale da prihvate znatno smanjenje emisije tetnih gasova, arogantno rekao da ameriki nain ivota ne podlee raspravi. Suprotstavljanje sprovoenju mera za smanjenje emisije tetnih gasova, moglo se videti i po reakcijama na sporazum u Kjotu iz 1997. godine i po otporima vodeih i najbogatijih zemalja sveta da se protokol iz Kjota ugradi u meunarodno zakonodavstvo. Iako je sporazum iz Kjota prihvaen, tek 2005. godine, veina zemalja nije urila sa ostvarivanjem ak i najskromnijih ciljeva. Tako je taj sporazum, u stvari, u velikoj meri odbaen kao nerealan. Gidens se bavi i nastojanjima unutar Evropske unije da se redukuje isputanje tetnih gasova u atmosferu. Podsea da je 2007. Godine, Evropska komisija donela vrlo ambicioznu strategiju borbe protiv klimatskih promena, koja ukljuuje znaajnu redukciju isputanja tetnih gasova, intenziviranje korienja obnovljivih izvora energije i upotrebi biogoriva u automobilskoj industriji. Gidens razmatra i jednu, na prvi pogled, prilino kontroverznu aktivnost, koja se zove trite emisije gasova. Njena osnovna zamisao je stvaranje trita unutar kojeg e biti uspostavljena kupoprodaja prava na isputanje tetnih gasova izmeu pojedinih zemalja. Iako trgovanje emisijama gasova moe imati i svoje loe strane jer se iza njega vrti ogroman novac, ova inicijativa ipak je, smatra Gidens, pokazala izvesne pozitivne uinke. Recimo,

Nada Radovi | KLIMATSKE PROMENE I POLITIKA

565

2005 godine, zabeleeno je za 7 % smanjenje emisije CO2. Iako primeuje da Evropska unija ne raspolae adekvatnim instrumentima kojima bi pojedine zemlje lanice obavezala na ispunjenje preuzetih obaveza, Gidens ipak zakljuuje da se EU moe smatrati svetskim liderom u borbi protiv klimatskih promena. Ipak, napominje da smer razvitka dogaaja i ponaanja, uveliko zavisi od politike volje u vladama pojedinanih evropskih zemalja. Zakljuujui knjigu Klimatske promene i politika, Gidens se u devetom poglavlju, osvre na geopolitiku klimatskih promena i razmatra razliite aspekte odnosa izmeu aktera na svetskoj politikoj sceni, gledano kroz prizmu klimatskih promena i energetske sigurnosti. Nema uspenog suoavanja sa klimatskim promenama, smatra Gidens, ukoliko se ne promeni perspektiva. Umesto ambicije da se postignu univerzalni sporazumi na globalnom nivou, autor smatra da treba teiti postizanju itavog niza dogovora na bilateralnom i multilateralnom nivou. Stvaranje ugovora izmeu pojedinih drava, i postizanje regionalnih sporazuma, po njegovom miljenju, moe voditi jaanju zajednikih mera na globalnom nivou. U zavrnom razmiljanju o klimatskim promenama i politici, sadranim u pogovoru knjige, Gidens se opredeljuje za sredinju poziciju. Njegova gledita nalaze se tako u sredini izmeu krajnjih pozicija optimista i katastrofiara i apokaliptiara. Njegov stav je da rizici i mogunosti idu zajedno, da u velikoj meri zavisimo od svojih politikih voa, ali da politika i dalje ima sposobnost da daje nadahnua i da uprkos postojeim podelama i borbi za mo, reavanje problema klimatskih promena moe biti odskona daska za ostvarivanje vee saradnje u svetu. Na samom kraju knjige, pita se ta nam predstoji: novo mrano doba, novo doba prosveenosti ili moda zbunjujua meavina oba ta doba. Trea mogunost je, po njegovom miljenju najverovatnija. U toj situaciji, zakljuuje Gidens, moramo gajiti nadu da e na toj vagi prevagnuti strana doba prosveenosti. To je, na izvestan nain, i odgovor na prvu reenicu sa kojom je Gidens i poeo raspravu o politici i klimatskim promenama. Ovo je knjiga o komarima, katastrofama i snovima, rekao je Gidens na poetku, a na kraju nam je ostavio krhku nadu da se nai snovi ipak nee pretvoriti u none more.