UNIVERZITET U NIŠU

FAKULTET ZAŠTITE NA RADU U NIŠU

Predmet: Sistemi upravljanja vanrednim situacijama

Seminarski rad

Kako motivisati ljude u Nizozemskoj da osete

odgovornost i postupaju u cilju svoje zaštite od
poplava ukoliko smatraju da su savršeno bezbedni

Mentor: Student:
dr Lidija Mološević, docent Nemanja Subotić
M2176 UVS

Niš, 2022. godine

 SADRŽAJ

UVOD ..................................................................................................................................................... 3
1. TRENUTNO STANJE POLITIKE UPRAVLJANJA POPLAVNIM RIZIKOM U
NIZOZEMSKOJ ................................................................................................................................... 5
2. TEORIJSKA POZADINA ............................................................................................................... 7
2.1. Uloga percepcije rizika ................................................................................................................ 7
2.2. Modeli percepcije rizika i motivacija za delovanje na hazarde ................................................... 9
2.3. Usvojeni model........................................................................................................................... 11
3. ANKETA ......................................................................................................................................... 13
ZAKLJUČAK I REZULTATI .......................................................................................................... 14
LITERATURA .................................................................................................................................... 15

1
 APSTRAKT
Fokus ovog rada je istraživanje kognitivne percepcije rizika od poplava i spremnost
pojedinaca da reaguje u cilju svoje zaštite. Ključna tačka diskusije je prebacivanje odgovornosti
za zaštitu od poplava sa isključivo javnog domena na situaciju kada su odgovornost i rizici
podeljeni između javnih i privatnih aktera. Kako bi identifikovali one okidače koji bi trebalo
da se koriste za efikasno prenošenje rizika i motivisanje ljudi da preduzmu zaštitno delovanje
primenjujemo kombinovanu teoriju motivacije zaštite (PMT) i model transteorijske promene
stadijuma (TTM), koji su pozajmljeni iz zdravstvene literature, ali su takođe efikasno
primenjeni u kontekst prirodne opasnosti.

Slika 1. Verovatnoća nastanka poplave u područjima u Nizozemskoj

2
 UVOD

Cilj ovog rada je da se istraži pitanje o kognitivnoj percepciji rizika od poplava i

spremnosti pojedinaca da preduzmu zaštitne mere u Holandiji. Ovo istraživanje je motivisano
pojavom promena u razmišljanju, sa pojma verovatnoća poplave do pojma poplavni rizik u
Holandiji koji će imati važne implikacije na politiku upravljanja poplavama u zemlji. Suočeni
sa ovom promenom, upravljanje rizikom će biti pogođeno na različitim nivoima i isprepletaće
administrativne, društvene i ekonomske perspektive. Pitanje koje upravlja tekućom debatom
kako u akademskim tako i u političkim krugovima je: Treba li uzeti u obzir da su ljudi
odgovorni za delanje u slučaju rizika od poplava, ili bi trebalo ova odgovornost da leži u
vladama zemalja koje su izložene riziku od poplava? Glavna tačka naše rasprave u ovom
kontekstu je naznačeno prebacivanje odgovornosti za zaštitu od poplava sa isključivo javnog
vlasništva na situaciju kada se odgovornost i rizici dele na javne i privatne aktere. U suštini, da
bi se obezbedila ova tranzicija postoji potreba da se stvori široka platforma podrške među širom
javnosti za novi način suočavanja sa poplavama u Holandiji. To znači da neka pitanja traže
odgovore. Prvo, kako povećati svest javnosti za rizik od poplava? I, tačnije, kako predstaviti
efektivne rizike od poplava holandskom stanovništvu, jer u ovom trenutku postoji široko
uverenje da će vlada garantovati sigurnost od poplava? Drugo, koliko daleko bi pojedinci bili
spremni da idu i deluju zaštitno na rizik od poplava pored mera koje je preduzela vlada?

Brojna pitanja se pojavljuju u nastavku. Na primer, poznavanje trenutnog stanja

javnosti percepcija rizika je imperativ za pokretanje široke kampanje o podizanju svesti o
riziku. Izveštaj Holandskih ministarstava (MVV & MBZ 2007) je nedavno postao dostupan,
skicirajući opštu sliku percepcije poplavnog rizika u Holandiji. Dokazi ukazuju na činjenicu da
prosečni holandski stanovnik ne bi bio zabrinut zbog rizika od poplava u zemlji. Štaviše, dok
holandska vlada nastoji da podigne svest o opasnostima od poplava, u izveštaju se tvrdi da
podizanje svesti o riziku samo po sebi možda neće imati mnogo smisla ako ne dovede do
željenog pomaka u obrascu ponašanja u javnosti. Ovaj nalaz nudi direktnu implikaciju za našu
istragu, što znači da ne treba samo da posmatramo percepciju poplavnog rizika i njegove
determinante same po sebi, već je potreban specifičan nivo rizika i obezbeđivanje veze sa
faktorima koji podstiču pojedince da se zaštite od opasnosti. Potrebno je ispitati individualnu
kognitivnu percepciju rizika i odluke spremnosti za preduzimanje pojedinačnih ili grupnih
akcija, i identifikovati one okidače koje bi trebalo da koristimo za efikasno prenošenje
opasnosti. Zbog toga primenjujemo u ovoj studiji kombinovanu teoriju motivacije zaštite
(PMT) i transteorijski stadijumski model (TTM), koji su pozajmljeni iz literature zdravstvene
psihologije ali su takođe efikasno primenjene u kontekstu prirodnih opasnosti (videti na
primeru Block&Keller 1998. i Martin i dr. 2007).

3
 Očekuje se da će se većinska Holandska javnost naći u predkontemplativnoj fazi
odlučivanja sa znanjem umerenog do niskog nivoa rizika. Ako je ovo očekivanje potkrepljeno
podacima velikih razmera ankete (prvi rezultati se očekuju do leta 2008), komunikaciona
strategija bi zahtevala fokusiranje na informacije koje promovišu ranjivost; ili ciljano
unapređenje ozbiljnosti rizika ako smatramo da su kontemplativi prisutni (posebno u
kombinaciji sa visokim nivoom znanja).

Slika 2. Elevacija tla u Nizozmskoj

4
 1. TRENUTNO STANJE POLITIKE UPRAVLJANJA POPLAVNIM
RIZIKOM U NIZOZEMSKOJ

Tokom protekle decenije eksplicitnije rasprave o pitanjima vezanim za bezbednost

od poplava su se desila u Holandskoj politici i društvu u celini. Povratak zaštite od poplava na
politički dnevni red bio je obezbeđen poplavama i evakuacijama 1993. i 1995. godine na Mezi,
koje su nedavno pojačane poplavama koje su usledile nakon uragana Katrina u Nju Orleansu,
SAD 2005. Iz svega navedenog nameće se pitanje: Da li bi velika poplava mogla biti stvarnost
u Holandiji? I, još: Kakve bi bile posledice od tako velikih poplava? Debata o „davanju prostora
za reku“ držana je po strani pre Katrine, dok nije dala signal o promeni u filozofiji upravljanja
vodama od zadržavanja vode u toku do „prirodnijeg“ pristupa gde je voda počela da se nalazi
viđena ne samo kao pretnja, već i kao prilika. Dakle, prijateljstvo sa vodom bi značilo
dozvoljavoliti joj da teče „svojim putem“, za šta su posebno odabrane oblasti koje se mogu
koristiti za kontrolisane poplave sa ciljem sprečavanja nekontrolisanih poplava. Iako ova
politika nije dobila široku podršku javnosti (na primer, ovoj meri su se žestoko suprotstavili
stanovnici Nijmegena), obeležena je nova era u holandskoj zaštiti od poplava, kada je javnost
počela da se uključuje u donošenje odluka u vezi sa vodom. To je značilo da taj način
centralizovanog kreiranja politike odozgo prema dole i sprovođenje mera koje su se
praktikovale poslednjih decenija (zapečaćene javnim mandatom, kada je nakon poplavne
katastrofe 1953. vlada napravila obećanje da će se pobrinuti za zaštitu od poplava u Holandiji
i učinila sve da spreči još jednu katastrofu), mora da se promeni, a zapravo su promene već
počele. Uključivanje spektra zainteresovanih strana na lokalnom nivou (kao što su stanovnici
odgovarajućih oblasti, predstavnici interesnih grupa i preduzetnici) zahtevaju od lokalnih
samouprava i vodoprivrednih odbora nove veštine komunikacije o rizicima od poplava, i od
uključene zainteresovane strane — nove veštine svesne procene rizika i odlučivanja pod
uslovima neizvesnosti. Dok je u nekim slučajevima ova nova vrsta učešća javnosti u donošenju
odluka o bezbednosti od poplava bila uspešna, dokazalo se da važni uvidi još uvek nedostaju
u pogledu stepena svesti o riziku među javnošću i razgovoru o strategiji. Noviji dokumenti
holandske vlade (De Boer et al. 2003; DGV/VV 2006; MVV& MBZ 2007) svedoci su veće
koncentracije pažnje na pitanje komunikacije o riziku od poplava i podizanja svesti javnosti o
riziku, što može biti protumačeno kao važan znak pomerenog fokusa u upravljanju poplavama
u Holandiji iz javnog domena u mešavinu javnog i privatnog što ide zajedno sa pomerenom
pažnjom sa kontrole verovatnoće poplava za upravljanje rizikom od poplava (uključujući i
verovatnoću i posledice poplava). Dalje, dok je objašnjena promena u vodoprivredi još uvek
spora, primećujemo važan aspekt koji još uvek nedostaje kao što su istakli MVV & MBZ
(2007, str. 37): sveobuhvatna, prepoznatljiva strategija u pogledu rizika od poplava je
komunikacija.

5
 Štaviše, više puta je izveštavano da strategija ne može biti formulisana bez jasnog
zaključka koje su negativne strane komunikacije o poplavnom riziku. To znači da pre svega,
dobro definisanu filozofiju upravljanja poplavama ili cilj politike treba identifikovati i
definisati od koga ce strategija zavisiti. Ovako, ishodi mogu biti takvi da doprinesu određenim
promenama u individualnom ili kolektivnom ponašanju što može ugroziti implementaciju
definisane politike.

Ovde su na mestu dve važne napomene. Prvo, u trenutku, možemo posmatrati

situaciju u Holandiji, kada vlada još nije formirana ili se nije izrazio poseban cilj kojem
komuniciranje o riziku od poplava treba da služi. Na primer, MNP & RIVM (2004), kao i
DGV/VV (2006), MVV & MBZ (2007) pominju dve potencijalne svrhe:
 stvaranje platforma za svesnu javnu podršku implementaciji vladinih mera zaštite od
poplava;
 povećanje sposobnosti javnosti da se izbori u slučaju poplave.

To je zanimljivo primetiti da u stvari mogućnost stimulisanja pojedinaca da se bavi

privatnim aktivnostima zaštite od poplava pored mera koje je preduzela vlada na osnovu
zajedničke odgovornosti za bezbednost od poplava u Holandiji se izričito ne razmatra. Problem
nije jednostavan: pitanje da li je odgovornost za zaštitu od poplava treba da leži unutar
(centralne) vlade ili privatnih aktera, ili bi trebalo biti podeljen, jedna je od tačaka burne debate
u akademskim i stručnim krugovima. Zvaničan stav je veoma je oprezan u pogledu opcije
zajedničke odgovornosti i čini se da će za sada odgovornost za zaštitu od poplava ostati u
rukama vlade, dok se oprezni koraci nameravaju preduzeti u pravcu uključivanja opšte
populacije u ovu temu. Ovde treba izraziti suštinsko upozorenje da u slučaju da se
komunikacija o riziku odvija bez unapred određene svrhe, poruka kampanje možda neće biti
jasna, te može dovesti do nepredviđenih (neočekivanih ili čak nepoželjnih) rezultata, poput
panike, potpunog ignorisanja poruke ili prihvatanja preproporcionalne zaštitne radnje. Drugo
pitanje je da pored komunikacije o riziku, drugi načini podizanja svesti o riziku trenutno
razmatra i holandska vlada, kao što su finansijski podsticaji (npr. porezi i subvencije) i
regulativa (pomoću pravila i zakona). Svaki od tri navedena načina, finansijski podsticaji i
regulacija može se izabrati kao osnovna strategija; ili svi zajedno se mogu koristiti
komplementarno sa drugima u mešavini mera. Međutim, pre nego što se odluka donese, razne
opcije treba proučavati i fokus će biti na istraživanje rizika komunikacionih linija.

6
 2. TEORIJSKA POZADINA

Počećemo sa pitanjem percepcije rizika. Percepcija rizika utiče na prihvatanje rizika

i stav o riziku, a sledstveno tome i formiranje individualnog odlučivanja u vezi sa rizikom. Dve
glavne teorije se često koriste za analizu percepcije rizika, naime, kulturna teorija (CT) i
psihometrijska paradigma (PsP). Ovo poslednje, psihometrijski model koji je osnovao Slović
(1989), naglašava takve karakteristike rizika kao novina i katastrofalni potencijal (za razliku
od hronične prirode događaja) pored toga i ne često pominjane kvalitete dobrovoljnosti,
ozbiljnost, poznatost, neposrednost i mogućnost kontrole. Alternativno, prva, teorija kulture
(uvedena od Daglasa & Vildavskog 1982.), uključuje nepravednu raspodelu rizika i koristi,
veštačke izvore rizika (u pogledu prirode, istorije i opravdanost rizika), (potencijal za) krivicu,
i pravi razliku između lične i institucionalne kontrole, uz dobrovoljnost, familijarnost i strah.
Empirijske studije koje koriste ove okvire su pokazale da percepcije rizika, a posebno
determinante percepcija rizika utiču na individualnu procenu rizika. Međutim, oni se značajno
razlikuju, tako da nijedan okvir zapravo nije bio empirijski verifikovan da ponudi stabilan
obrazac predviđanja. Iz ovih zapažanja mogli bismo zaključiti da, iako teorije CT i PsP pružaju
važne uvide u determinante individualne percepcije, na kraju bi bio potreban širi teorijski okvir
za analizu pitanja vezanih ne samo za percepciju rizika, već i rizčnu komunikaciju i promene
u ponašanju kao rezultat komunikacije o riziku. Međutim, pre nego što odbacimo CT i PsP
teorije koje su objašnjene, potrebno je sagledati svaki segment ovih teorija i uzeti ih kao
polaznu tačku za definisanje delovanja u cilju zaštite od poplavnog rizika. Međutim, smatra se
da bez potpunog razumevanja prirode poplavnog rizika, metodi korišćeni u drugim
kontekstima rizika neće se moći direktno implementirati bez neželjenih efekata.

2.1. Uloga percepcije rizika

Značaj uračunljivosti kvalitativnih karakteristika rizika zagovaraju Gaskell i Allum

(2001), gde se zaključuje da „koncept rizika znači više nego procena verovatnoće njegove
pojave; koncept rizika je mnogo složeniji pojam. Stoga široko prihvaćen metod merenja
veličina rizika u pogledu broja poginulih u godini je neadekvatan (Roial Societi 1983; Slović
1987), jer ne uspeva da uhvati način na koji ljudi zapravo razumeju pojam.’’ Uočavamo da
autori prave krucijalnu razliku navodeći da kvalitativne karakteristike rizika su od suštinskog
značaja za razumevanje rizika. Dakle, druge karakteristike rizika pored kvantitativnog
predstavljanja verovatnoće treba da doprinesu boljem razumevanju određenog rizika kao i da
nam pomognu da to objasnimo javnosti.

7
 Ovaj nalaz može biti posebno relevantan za istraživanje rizika od poplava u Holandiji,
gde su verovatnoće poplave u različitim oblastima različite i kreću se u rasponu od 1/500 do
1/10000, verovatnoće smrtnog ishoda su nasuprot veoma male (1/1000000). Neki autori (npr.
Dickie & Gerking 2001) tvrde da generalno javnost ima poteškoća u proceni verovatnoća koje
su adekvatno manje od jedan u hiljadu. Usvajanjem takve pretpostavke bi onda trebalo
opravdati relevantnost nastanka dodatnog rizika ukoliko želimo da se borimo protiv anketne
studije procene rizika od poplava u Holandiji. Ukratko ćemo se osvrnuti na naše nalaze iz
analiza niza novijih studija i pregleda percepcije poplava u Holandiji (MNP & RIVM 2004;
MVV & MBZ 2007; Terpstra & Gutteling 2007) na osnovu karakteristika rizika koje proizilaze
iz psihometrijske paradigme i kulturnog modela. Mogli bismo preliminarno zaključiti da se
rizik od poplava u Holandiji doživljava kao relativno nevoljno stanje, što međutim može biti
zasnovano na istorijski razvijenim efektima. S obzirom na drugi rizik od PsP/CT karakteristika,
ozbiljnost rizika, za holandsko stanovništvo se smatra da ima umerenu percepciju straha, i dok
je za sada potrebno više istraživanja u ovom pravcu ovaj ishod se može smatrati adekvatnim.
Slično, treba steći bolje razumevanje u pogledu neposrednosti efekata (PsP varijabla), kako to
može uticati ličnu procenu troškova i koristi od rizika od poplava u procesima donošenja
odluka. Dve CT karakteristike smatraju se odgovarajućim, u skladu sa očekivanjima, a to su
distribucija rizika i koristi i potencijal za krivicu. Dalje, identifikovane su sledeće karakteristike
rizika sa očekivano najdivergentnijim rezultatima. Upravo one će formirati osnovne tačke
pažnje za dizajn našeg upitnika o percepciji rizika i upitnik za procenu rizika: „kontrolisanje
rizika“, „poznavanje/znanje“ (obe karakteristike PsP/CT) i „izloženost riziku“ (dimenzija
rizika PsP) gde se primećuje ozbiljan sukob privatnih i javnih faktora u prepoznavanju i
suočavanju sa rizikom; periodičnost, novina (PsP karakteristike), dinamika rizika i „izvor
rizika“ (CT varijable), koji opisuju (promenljivo) okruženje samog rizika od poplava. Prema
taksonomskom modelu Raaijmakersa (i dalje), nisko znanje (ili ono što oni zovu „svesnost“) u
kombinaciji sa niskom kontrolom (ili što nazivaju „spremnošću“) i velikom zabrinutosti može
dovesti do toga da na zahtev za većom zaštitom; sa niskim znanjem zajedno sa malom brigom
i visokim rizikom, da se stvore veći negativni uticaji nego trenutno analizirani. Kao odgovor
na eventualne, prethodno navedene neželjene uticaje, holandski stručnjaci smatraju da je
potrebno patentirati strategiju koja će prethodno biti dobro izanalizirana i gde će svaki rizik biti
predviđen. U sledećem delu nastavićemo sa izgradnjom duboko analiziranog rizika od
percepcije poplava u Holandiji sa akcentom motivaciju ljudi da preduzmu zaštitne radnje
proučavajući posledičnu promenu ponašanja.

8
2.2. Modeli percepcije rizika i motivacija za delovanje na hazarde

Kao što smo istakli na početku ovog rada, naše trenutno istraživanje ima za cilj
pojedinca i njegovu percepciju rizika od poplava u Holandiji uz podizanje svesti i motivisanje
holandske javnosti o riziku od poplava i zaštiti. Do sada smo dali analizu percepcije rizika od
poplava na osnovu dve teorije kognitivne percepcije. Primećeno je da ovi okviri, iako su od
pomoći u identifikaciji percepcije, ne nude široke teorijske osnove za sistematsko proučavanje
nekog problema. To znači da moramo usvojiti drugačiji pristup koji bi mogao da poveže
percepciju rizika i zaštitne akcije. Nažalost, pojašnjenje hazarda kroz razne literature ne nudi
gotovo rešenje. Međutim, razne teorije koje objašnjavaju ljudsko donošenje odluka i ponašanje
u uslovima rizika i neizvesnosti nalaze se u oblasti kao što su zdravstvena zaštita, studije
životne sredine, prirodne opasnosti, psihologija i ekonomija. Jedno od perspektivnih rešenja je
kombinovani pristup primenjen na analizu motivacije pojedinca za zaštitu od šumskih požara
u SAD (Martin et al. 2007), koja je pozajmljena iz zdravstva (Block & Keller 1998).
U stvari, klinička psihologija, zdravstveno vaspitanje i studije komunikacije o zdravstvenim
rizicima nude širok izbor teorija i pristupa proučavanju percepcije rizika, motivacije i akcije.

Između ostalih i kruže takve teorije kao što su:

 Model uverenja o zdravlju (HBM), Beker (1974), Rozenštok (1974);
 Teorija planiranog ponašanja i obrazložene akcije (TRA), Ajzen & Fishbein (1980),
Ajzen (1988, 1991);
 Zaštitni akcioni model odlučivanja (PADM) od Lindell & Perri (1992, 2000);
 Model osoba u odnosu na događaj (PrE) od Mulilisa et al. (1990), Mulilis & Lippa
(1990), Mulilis & Duval (1995);
 Subjektivno očekivana korisnost (SEU) od Savagea (1954);
 Teorija zaštite motivacije (PMT) Rodžersa (1975), Bandure (1977); Madduk & Rogers
(1983); Vajnštajn (1989);
 Trans-teorijski model (TTM) od Prochaska & DiClemente (1982); Veinstein et al.
(1998).

9
 Navedeni modeli imaju dosta zajedničkog, npr. Model uverenja o zdravlju (HBM)
zasniva se na četiri glavna dela osetljivosti i ozbiljnosti rizika, koristi takođe i barijere
korektivnih akcija, kojima je samoefikasnost dodata kasnije da bi se poboljšalo predviđanje
kapaciteta modela u objašnjavanju zdravstvenog ponašanja. Pet elemenata su veoma slični
ranjivosti, ozbiljnosti, samoefikasnosti i efikasnosti odgovora, zajedno sa analizom troškova i
dobiti zaštitnog delovanja koje izaziva Teorija motivacije zaštite (PMT) koja ispituje uticaj
informacija na izazivanje procene rizika i tehnike suočavanja. Teorija “obrazložena akcija”
(TRA) namerava da objasni neslaganje između odnosa prema rizičnim aktivnostima i
ponašanja, i predlaže da je namera najbolji prediktor ponašanja, na koje zauzvrat utiču tri
faktora:
 individualni odnos prema određenom ponašanju,
 subjektivne norme i
 percipirane kontrole ponašanja.

Ovaj pristup je konceptualno blizak subjektivnom modelu u smislu da vrši inspekciju

subjektivnih strana percepcije rizičnih aktivnosti. Lični srodnik- teorija događaja (PrE)
predviđa nastanak zaštitnog delovanja u uslovima pojačanog straha uz prisustvo dovoljnih
resursa u odnosu na veličinu pretnje, koje su slične elemenatima ranjivosti, ozbiljnosti i
efikasnosti odgovora PMT modela. Model subjektivne očekivane korisnosti (SEU) opisuje
donošenje odluka u prisustvu rizika i zasniva se na percipiranoj individualnoj korisnosnosti
koja je maksimalno zasnovana na uočenim troškovima i koristima rizične aktivnosti.
Implementacija metode je kompleksna (kao i TRA), i doslednost pojedinaca ostaje problem.
Ipak, princip odmeravanja troškova zaštitne akcije protiv prednosti koje bi mogla doneti,
takođe su ključne za SEU, kao i u drugim modelima kao što su HBM, PTM, TRA i PADM. U
poslednjem pristupu, zaštitna akcija - model odlučivanja, akcije kao odgovor na pretnje mogao
bi biti definisan nizom faza kao što su otkrivanje/upozorenje, psihološka priprema, logistička
priprema i izbor/sprovođenje zaštitnih akcija (međutim, izgleda da najnoviji empirijski dokazi
nisu zadovoljavajući da bi podržali teoriju, vidi Lindell & Hvang 2008). Konačno,
transteorijski model (TTM) koji predstavlja teoriju faze odlučivanja suštinski je model
ponašanja koji je proizašao iz kliničke psihologije. TTM identifikuje šest faza onoga što se
zove „uspešna samopromena“, ili šest stepeni spremnosti za delovanje u slučaju opasnosti, za
koje se pokazuje da utiču na individualnu motivaciju i nameru da se zaštite od rizika. Ovi
stadijumi su predkontemplacija, kontemplacija, priprema, radnja, održavanje i prestanak,
međutim samo tri od njih su obično uključene u empirijske studije (predkontemplacija,
kontemplacija i akcija). Važna implikacija TTM-a je da u zavisnosti od faze donošenja odluke
sa kojom je grupa pojedinaca identifikovana, efikasna komunikacija predstavlja strategiju koja
se može osmisliti u cilju stimulisanja progresivnog kretanja iz jedne faze/ radnje ka drugoj.

10
2.3. Usvojeni model

Kombinacija teorije motivacije i zaštite sa transteorijskim modelom (prvi je predložio

Block & Keller 1998. u kontekstu zdravlja i praćen Martin et al. 2007. primenjeno je u
kontekstu prirodnih opasnosti) nudi elegantnu teorijsku mešavinu za rešavanje problema
komunikacije o riziku u sprezi sa uticajem na stvarne zaštitne aktivnosti. Predviđena promena
u ponašanju je modelirana gledanjem na nameru ljudi da se zaštitnički aktiviraju, što je
varijabla koju možemo posmatrati tokom sprovođenja ankete. Kombinovani PMT-TTM model
nudi, koristeći informacije o riziku i riziku dimenzije percepcije, s jedne strane, i scensku
spremnost za akciju s druge, da se reaguje na opasnost. U suštini, jača strana ovog pristupa je
sposobnost praćenja i uticaja na promenu procesa od predkontemplacije, preko kontemplacije
i priprema, do faza delovanja i održavanja. Dakle, ne sledi se strategija jednog saveta za sve,
nego se identifikuju oni (različiti) pokretači koji utiču na motivaciju ljudi u različitim fazama
procesa donošenja odluka. I Block&Keller (1998) i Martin et al. (2007) daju detaljan opis
konceptualnih znanja o metodama i takođe primenjuju novi kombinovani pristup na njihov
slučaj u studijama. Dakle, ova metodologija ne samo da obezbeđuje obrazloženje za
individualno angažovanje kod zaštitnih navika,već može da izvuče implikacije za uticanje na
pojedince u izvođenju poželjnog zaštitnog ponašanja.

Dalje, kombinovani PMT-TTM pristup pretpostavlja postojanje različitih motiva za

delovanje rizika u zavisnosti od faze donošenja odluke. Tako, pretpostavlja da prelaz između
akcionih faza pozajmljeno od TTM može biti pod uticajem četiri kognitivna procesa koje
opisuje PMT; naime studije su više puta potvrdile nalaze da stepen od percipiranog ozbiljnog
rizika, ranjivosti, samoefikasnosti i efikasnosti odgovora su ključni motivatori da će ljudi proći
kroz stadijume predkontemplacije, kontemplacije i akcija. „Snažna uverenja u ozbiljnost,
ranjivost, samoefikasnost i efikasnost odgovora će pobuditi motivaciju da pojedinac zaštiti sebe
i svoju imovinu, a rezultira promeni u stopi usvajanja ponašanja smanjenja rizika.'' Posebno,
najsavremenije u rizičnom ponašanju, istraživanja su pokazala, da je naglasak na percepciji
ranjivosti među predkontemplativcima, što se dokazuje delotvorno da ih natera da pređu na
kontemplativnu fazu; uz jačanje percepcije ozbiljnosti opasnosti bi stimulisale kontemplativce
da se okrenu na akciju. Konačno, izgleda daje poboljšana efikasnost odgovora, a percepcija
samoefikasnosti bi pomogla ostajanju onih koji se već nalaze u fazi akcije u zaštitnom
ponašanju. Ovo je razlikovalo pristup uticaja na lično ponašanje što se pokazalo pogodnim za
naše studije u Holandiji gde očekujemo različite motivacije širom ispitanika u različitim
regionima zemlje, koji će takođe olakšati projektovanje rizika relevantnog za lokaciju
komunikacionih alata.

11
 Model je proširen uključivanjem poverenja kao posrednička varijabla između
percepcije rizika i motivacije za preduzimanje zaštitne akcije kao veoma relevantni aspekt
rizika od poplava. Obezbeđena bezbednost od poplava je javno dobro, poverenje u vladu ili
nedostatak istog treba da deluje kao povezujuća karika između percepcije rizika i efikasnosti
mere s jedne strane na odgovornost preduzimanja dodatnih zaštitnih mera s druge strane.
Poverenje oblikuje stavove ka riziku, i dalje sugeriše da poverenici umanjuju značajan nivo
nesigurnosti. To znači da bi poverenici imali manji stepen uključivanja u zaštitno ponašanje.

Zanimalo bi nas da li hipoteza da visok nivo poverenja podrazumeva nižu percepciju

rizika i samim tim niža motivacija da deluje u skladu sa opasnostima važi u kontekstu rizika
od poplava. Alternativno, od onih sa niskim poverenjem može se očekivati da precene
opasnost, da budu manje pouzdani na kolektivnu akciju i samim tim skloniji preduzimanju
samih dodatnih mera. Da bismo proverili da li ova pretpostavka važi, takođe uključujemo
široku pokrivenost pitanja koja se bave podelom odgovornosti između javnosti (građana) i
države u zaštiti od poplava. To radimo tako što uključujemo eksplicitna pitanja da li u domenu
odgovornosti postoji poštovanje raznih predloženih zaštitnih mera. Konačno, fokus na javno-
privatnom spoju unutar konteksta rizika od poplava što je pogodno za istraživanje područja
zajedničkih odgovornosti i davanju saveta o mogućim prelazima sa javnog na javno-privatni
način upravljanja rizikom.

12
 3. ANKETA

Primenjujemo anketu da bismo istražili kognitivne percepcije rizika od poplava u

Holandiji i da istražimo mogućnosti u pogledu strategije komunikacije sa ciljem poboljšanja
odgovora na opasnost u postupanju kod zaštita od poplava. Dizajn ankete sastoji se od faze
testiranja u obliku male pilot studije (apr-jun 2008.) i konačne velike ankete (avg-sep 2008),
očekuje se da će biti distribuirana među oko hiljadu holandskih domaćinstava koja se nalaze u
područjima sklonim poplavama, kako duž morske obale, tako i uz obale reka, sa različitim
nivoima zaštite (pravni standardi propisuju sledeće verovatnoće preklapanja za predviđene
površine nasipa: 1/10.000 god.; 1/4.000 g.;1/2.000 god.; 1/1.250 god).

Trenutna anketa je zasnovana na originalnoj anketi od Martina i dr. (2007) što će nam
omogućiti testiranje nalaza potonjih autora u novom kontekstu. Uključivanjem dodatnih
aspekata poverenja i podele odgovornosti između javnih i privatnih aktera, pokušavamo da
proširimo obim modela, što treba da poboljša uvid u način percepcije rizika i utiče na ličnu
motivaciju za delovanje na opasnosti koju PMT-TTM pristup nudi. Pitanja u našoj anketi su
podeljena na 9 blokova. Blokovi 1 do 3 bave se procenom pretnje: blok 1 - uključuje skalu
ranjivosti (7 stepeni), blok 2 - skala težine (7 stepeni), blok 3 - eksterne i interne skale
nagrađivanja (6 stepeni). Blokovi 4 do 7 uključuju faktore suočavanja, kao što su: blok 4 - skala
samoefikasnosti (5 stepeni); odgovor efikasnosti, uključujući pojedinačne i kolektivne mere
(12 i 2, respektivno); i stadijum namere za delovanje smanjenje rizika. Blok 5 - obuhvata skalu
troškova (4 stepena); blok 6 - znanja (6 stepeni). U suštini, blokovi 7 i 8 obuhvataju pitanja o
poverenju (6 stepeni), kao i pitanja u vezi sa rizikom od poplava u Holandiji (10 stepeni).
Naime, oni su usmereni na eksportovanje uočene podele odgovornosti u pogledu zaštite od
poplava koji se nalazi između privatnog i javnog domena. Blok 9 se zatvara sa nekim pitanjima
o karakteristikama demografije

13
 ZAKLJUČAK I REZULTATI

Naši preliminarni rezultati pilot istraživanja potvrđuju nalazi istraživane studije o

riziku od poplava i percepcije iste u Holandiji predstavljene u odeljku 3.1. Iako iskustvo
opasnosti od poplava i percepcije malo variraju geografski (MVV & MBZ 2007, str. 20) što
ćemo pokušati da utvrdimo nakon što se prikupe konačni podaci, posmatrano na osnovu pilot
studije, većina ispitanika nalaze se u fazi predkontemplativnog odlučivanja sa umerenim do
niskim nivoom znanja o riziku. Možemo videti da niže opaženo znanje takođe podrazumeva
niža opšta pripremljenost. Takođe, tokom pilot faza poverenje značajno korelira sa
percipiranom ličnom ranjivošću: što je veće poverenje u vlade u pogledu zaštite od poplava,
tim se ispitanici smatraju manje ranjivim od poplava. Međutim, prva jednostavna analiza
podaci (N = 20) ne pružaju dokaze u prilog značajnog odnosa poverenja i lične pripremljenost.
Ovaj nedostatak asocijacije, posebno između individualne pripremljenosti (koja je niska,
prosek: 2,09 na skali od 7 tačaka) i saglasnost o potrebi zajedničkog delovanja između vlade i
građana (što je u proseku relativno visoko: 5,39 na skali od 7 poena) sugeriše da uopšteno
ispitanici bi bili voljni da sarađuju u oblasti zaštite od poplava. Takođe, nisu svesni koje radnje
bi mogli da izvrše u takvim situacijama. Ovo je takođe podržano usmenim komentarima
ispitanika tokom pilot ankete. Detaljnija analiza navedenih mera zaštite od poplava (i privatne
i kolektivne) treba da baci više svetla na motivacione pokretače koji stoje iza individualne
zaštita.

Prateći naše preliminarne nalaze i predviđanja teorijskog modela, možemo napraviti

neke sugestije u vezi sa primenom PMT-TTM pristupa, jer u našem slučaju može dati rezultat.
Dakle, možemo da spekulišemo da komunikaciona strategija o podizanju svesti o riziku od
poplava i individualna odgovornost na delovanje na samozaštitu, na prvom mestu zahtevaju
fokusiranje na informacije koje promovišu ranjivost, čim se većina ispitanika još uvek nalazi
u predkonteplativnom stadijumu. Ipak, možemo naći i da su kontemplativni stadijumi prisutni
posebno u kombinaciji sa visokim nivoom znanja što bi najverovatnije rezultiralo i velikom
motivacijom ciljanom komunikacijom o ozbiljnosti rizika. Iznenađujući ishod bi bio naći
značajnu „akcionu“ grupu u svetlu izbledelih svesti o riziku od poplava u Holandiji i snažno
poverenje u vladu koja upravlja zaštitom od poplava. Međutim, takva grupa može se sastojati
od ljudi koji su i lično doživeli poslednju veliku poplavu 1953. ili evakuaciju tokom događaja
1993. i 1995. i još uvek žive u područjima podložnim poplavama.

14
 LITERATURA

 Ajzen, I. & Fishbein, M. (eds). 1980. Understanding attitudes and predicting social
behaviour. New Jersey: Prentice-Hall.
 Ajzen, I. 1988. Attitudes, personality, and behavior. Milton-Keynes, England: Open
University Press & Chicago, IL:Dorsey Press.
 Ajzen, I. 1991. The theory of planned behavior. Organizational Behavior and Human
Decision Processes 50: 179–211.
 Bandura, A. 1977. Self-efficacy: Toward a unifying theory of behavioral changes
Psychological Review, 84: 191–215.
 Becker, M.H. 1974. The Health Belief Model and Personal Health Behavior, Health
Education Monographs 2(4).
 Block, L. G. & Keller, P. A. 1998. Beyond protection motivation: An integrative
theory of health appeals. Journal of Applied Social Psychology 28(17): 1584–1608.
 Bockarjova, M. 2007. Major Disasters in Modern Economies: an Input-Output
Approach at Modelling Imbalances and Disproportions, PhD thesis, University of
Twente, Enschede, The Netherlands. Bockarjova, M., Steenge, A.E. & Hoekstra, A.Y.
2008.
 Management of Catastrophes: A Paradigm Shift in Thinking about Flood Risk In:
H.Folmer and S.Reinhard (eds) ‘‘Water Problems and Policies in The
Netherlands’’,World Bank, forthcoming. Boer, J. de, Goosen, H. & Huitema, D. 2003.
Bewust werken aan waterbewustzijn: Studie naar de rol en relevantie van het begrip
waterbewustzijn voor het waterbeleid, IVM, VU Amsterdam.
 DGW/WV. 2006. Voortgang verkenningWaterveiligheid 21e eeuw, Brief van de
Staatssekretaris MWV M.H.Schultz van Haegen aan de Tweede Kamer,
DGW/WV2006/1424. Den Haag, The Netherlands.
 Dickie, M. & Gerking, S. 2001. Parents’ Valuation of Latent Health Risks to Their
Children. Proc. of Economic Valuation of Mortality Risk Reduction: Assessing the
State of the Art for Policy Applications. 7 Nov 2001, Silver
 Spring, US.
 Douglas, M. & Wildavsky, A. 1982. Risk and Culture: an essay on the selection of
technical and environmental dangers. Berkley: University of California Press.
 Gaskell, G. & Allum, N. 2001. Two Cultures of Risk. Centre for Analysis of Risk and
Regulation, London: LSE.
 Krupnick, A., Alberini, A. & Cropper, M. 2001. Implications of Risk and Population
Characteristics for the VSL: Results From Canadian and US Samples, Proc. of
Economic Valuation of Mortality Risk Reduction: Assessing the State of the Art for
Policy Applications. 7 Nov. 2001, Silver Spring, US.
 Lindell, M.K. & Hwang, S.N. 2008. Households’ Perceived Personal Risk and
Responses in a Multihazard Environment, Risk Analysis 28(2): 539–556.
 Lindell, M.K. & Perry, R.W. 1992. Behavioral Foundations of Community
Emergency Planning. Washington DC: Hemisphere Press.
 Lindell, M.K. & Perry, R.W. 2000. Household adjustment to earthquake hazard: A
review of research, Environment & Behavior 32: 590–630.
 Maddux, J. E. & Rogers, R.W. 1983. Protection motivation and self-efficacy:Arevised
theory of fear appeals and attitude change. Journal of Experimental Social Psychology
 19: 469–479.

15
 Maier, H. 2007. Applying Leontief’s input-output concept to a postulated global
economic order of the natural World,paper pres. at 16th IIOA Conference, 2–6 July
2007, Istanbul, Turkey.
 Martin, I.M., Bender, H. & Raish, C. 2007. What Motivates Individuals to Protect
Themselves from Risks: The Case of Wildland Fires, Risk Analysis 27(4): 887–900.
 MNP & RIVM. 2004. Dutch Dikes and Risk Hikes. Milieu en Natuur Planbureau, en
Rijksinstituut voorVolkgezondheid en Milieu. Bilthoven, The Netherlands.
 Mulilis, J. P. & Lippa, R. 1990. Behavioral change in earthquake preparedness due to
negative threat appeals: A test of protection motivation theory. Journal of Applied
Social Psychology 20(8): 619–638.
 Mulilis, J-P. & Duval, T.S. 1995. Activating Effects of Resources Relative to Threat
and Responsibility in Person-Relative-to-Event Theory of CopingWith Threat:
 An Educational Application, Journal of Applied Social Psychology, 33(7): 1437–
1456(20).
 Mulilis, J-P., Duval, T. S. & Lippa, R. 1990. The effects of a large destructive local
earthquake on earthquake

16