Medjunarodno Krivicno Pravo

PRVI DEO
1. RAZVOJ POJMA ZLOCIN PROTIV COVECNOSTI:

-pojam “zlocini protiv covecnosti” se cesto upotrebljava u
politickom,socioloskom ili etickom smislu s namerom da se podrze
odredjeni politicki zahtevi ili da se moralno osude neki politicki
postupci.
-Teroristicki napadi,pretnja upotrebom nuklearnog ili bioloskog
oruzja,politicke asimilacije I mnoge druge pojave nazivaju se zlocinima
protiv covecnosti.
- Prvo je bilo neophodno da se sagleda sam pojam “covecnost” kao
vrednost. Zatim se morala iskristalisati svest o radnjama koje tu
vrednost dovode u pitanje da bi se ta dva pojma mogla dovesti u takvu
vezu da se napad na covecnost mogao nazvati zlocinim.
ZACETAK IDEJE:
- Neka pravila koja uredjuju ratovanje,nastala su veoma
davno,verovatno,kada je ljudsko drustvo preslo iz praistorije u
civilizaciju.
- Nemoguce je tvrditi da je u proslosti postojao jedinstveni pojam
zlocina protiv covecnosti. Kao primer moze se uzeti vrednost koja
se danas ni na koji nacin ne dovodi u pitanje,kao sto je licna
sloboda,koja kroz duge periode razvoja ljudskog drustva uopste
nije postojala,o cemu svedoci institucija ropstva. Porazeni
neprijatelji su u velikom broju slucajeva zavrsavali kao robori.
- Pljacka,koja se danas sankcionise,u anticko I srednjovekovno doba
je bila pravilo. Ona je,najverovatnije,bila pokretacka snaga ratova.
- Godine 1899, u Hagu se sastala medjunarodna konvencija koja je
kao ishod duzeg rada usvojila tekst Prve haske konvencije o pravu I
obicajima ratovanja. U devetom paragrafu preambule Prve haske
konvencije iz 1899 god zapisano je koji slucajevi nisu pokriveni
narocitim odredbama:
- “Civili I borci ostaju pod zastitom I vlascu nacela medjunarodnog
prava koji proisticu iz obicaja ustanovljenih medju prosvecenim
narodima,zakona covecnosti I zahteva javne svesti” (deo
preambule unet na predlog ruskog clana poslanstva Fjodora de
Martensa) – Martinsonova klauzula
- Ista medjunarodna konvencija sastala se 1907 god I donela Cetvrtu
hasku konvenciju o pravu I obicajima ratovanja.
- Do spajanja pojma zlocin I pojma covecnost u pojam zlocini protiv
covecnosti je prvi put doslo sticajem slucajnih okolnosti 1915 god.
- U predlogu zajednicke izjave vlada Francuske,Britanije I Rusije
drzave potpisnice oznacile su pokolj jermenskog stanovnistva
Turske kao zlocin protiv hriscanstva I civilizacije I proglasili za njega
odgovornim svakog clana otomanske vlade zajedno sa
neposrednim izvrsiocima.
- Teofil Deklas je predlozio promenu izraza “zlocini protiv hriscanstva
I civilizacije” u “zlocini protiv covecnosti I civilizacije” nesvestan
znacenja koji ce taj pojam dobiti u buducnosti.
- Na posleratnim mirovnim pregovorima u Versaju poslanstvo SAD
prigovorilo je da,za razliku od pravila ratovanja koja su poznata I
cija krsenja treba kaznjavati “nacela covecnosti nisu
izvesna,menjaju se u skladu sa vremenom,mestom I okolnostima I
prema tome zavise od ubedjenja sudija. Osim ovoga prigovorili su I
da bi takvo kaznjavanje bilo oblik povratnog vazenja krivicnog prava
tako da niko od turskih drzavnika nije odgovarao.
- Na istim pregovorima obrazovana je Komisija za utvrdjivanje
odgovornosti pokretaca rata I kaznjavanje zbog krsenja zakona I
obicaja ratovanja.
2. NASTANAK POJMA U SAVREMENOM OBLIKU: MEDJUNARODNI

VOJNI SUD U NINBERGU I NJEGOVE POSLEDICE:
- Posle Moskovske deklaracije iz 1943 godine koja je hitlerovce
oznacila odgovornim za mnogobrojne pokolje I zlocine nad
stanovnistvom,usledilo je potpisivanje Londonskog sporazuma 1945.
Njime je dogovoreno obrazovanje Medjunarodnog vojnog suda koji
ce odrediti odgovornost hitlerovaca. Sastavni deo sprazuma je bio
Statut Medjunarodnog vojnog suda.
- Zlocini protiv covecnosti pojavili su se 1945 god kao ishod promene
u razmisljanju pravnika saveznih zemalja koji su uzeli ucesca u radu
na Statutu Medjunarodnog vojnog suda.
- U pocetku su mnogi od njih smatrali da je pravno neutemeljeno da
su nacisti odgovorni za dela izvrsena unutar nemackih granica
prema Nemcima.
- Do promene u razmisljanju je doslo usled pritiska jevrejskih
nevladinih organizacija. Zlocini protiv covecnosti su stvoreni da bi
se resio problem vrsenja zlocina prema sopstvenom
stanovnistvu,sto ratno pravo nije uredjivalo jer sudjenja za te
pojave,do Drugog svetskog rata,nije bilo.
- Sl pojava zlocina protiv covecnosti u medj pravu razmatrana je 1950
god kao neposredna posledica Ninberskih sudjenja. Generalna
skupstina UN usvojila je 1947 god 2 rezolucije: jednom je osnovala
Komisiju za kodifikaciju I progresivni razvoj medj prava,a drugom
rezolucijom je dala prvi zadatak novoosnovanom telu.
- Prema nalogu Generalne skupstine Komisija je trebalo da sastavi
“nacela medj prava priznata Statutom I presudom Ninberskog
suda”
- Komisija za medj pravo uradila je samo prvi deo posla I 1950 god
predstavila je svoj izvestaj pod nazivom: “Nacela medj prava
priznata Statutom I presudom Ninberskog suda”. Ova komisija je
odredila 7 nacela,6 nacelo je glasilo:
- “Za sl zlocine kaznjava se kao za zlocine na medj pravu…. Zlocini
protiv covecnosti: ubistva,istrebljenje,porobljavanje,proterivanje I
druga necovecna dela,izvrsena protiv bilo kojeg civilnog
stanovnistva,ili progoni na politickoj,rasnoj ili verskoj osnovi,gde su
takva dela ucinjena,ili takvi progoni ostvareni u izvrsenju bilo kojega
zlocina protiv mira,ili bilo kojeg ratnog zlocina”
- Najvazniji vid odstupanja od Statuta jeste ukidanje veze sa ratom
koja se zahtevala za ubistva,istebljenje,porobljavanje,deportacije I
druga necovecna dela.
- U isto vreme ova veza je zadrzana za jedan zlocin protiv covecnosti-
progone.
- Komisija je zlocine protiv covecnosti podelila u 2 grupe: 1)
ubistva,istebljenja,porobljavanja,deportacije I druga necovecna
dela I 2) progoni po politickoj,rasnoj ili verskoj osnovi.
- Najvaznije izmene su se odnosile da se kao zlocin protiv covecnosti
odrede sva krivicna dela koja izvrse drzavne vlasti ili pojedinci
podstaknuti od strane drzave. Odredba zlocina protiv covecnosti u
nacrtu Zakonika postavila je mnogo ostrije uslove za ostvarenje
nekog od krivicnih dela iz ove grupe.
3. RAZVOJ POJMA U PERIODU HLADNOG RATA

- Posle izrade nacrta Zakonika o zlocinima protiv mira I
bezbednosti,nastupa vremenski jaz od 27 godina u kome nije bilo
nikakvog rada na uredjenju zlocina protiv covecnosti u okviru UN.
- 1981 god Komisija za medj pravo ponovo od Generalne skupstine
dobija zadatak da obnovi rad na Zakoniku zlocina protiv mira I
bezbednosti covecanstva.
- U Argentini je 1960 god otet jedan od nacistickih vodja Adolf
Ajhman,sef odeljenja za jevrejska pitanja pri Gestapou. Oteli su ga
pripadnici Mosada,izraelske sluzbe bezbednosti I prebacili u Izrael.
Izrael mu je sudio za “zlocine I clanstvo u neprijateljskom ustrojstvu”.
- Zlocini protiv covecnosti su sledeca dela: ubistvo,
istebljenje,porobljavanje,izgladnjivanje ili proterivanje I druga
necovecna dela izvrsena protiv bilo kojeg civilnog stanovnistva I
progoni na nacionalnoj,rasnoj,verskoj ili politickoj osnovi.
- God 1970 stupila je na snagu dve godine ranije doneta “Konvencija
o nezastarevanju ratnih zlocina I zlocina protiv covecnosti”
- Ovom konvencijom uredjeno je da ratni zlocini protiv covecnosti ne
zastarevaju bez obzira na datum njihovog izvrsenja.
- Ta dela su: ratni zlocini,zlocini protiv covecnosti,isterivanje
oruzanim napadima ili okupacija,zlocin genocida I aparthejd.
- Ova konvencija je doneta pod okriljem UN sa namerom da izvrsioci
ovako teskih krivicnih dela po medj pravu ne umaknu pravdi.
- Tvorci konvencije dali su veliki doprinos zamagljivanju pojma
zlocina protiv covecnosti I stvorili uslove da se on lako pomesa sa
svakovrsnim krsenjima ljudskih prava koja su izvrsena u velikom
obimu.
4. RAZVOJ POJMA U PERIODU POSLE PADA BERLINSKOG ZIDA
- Obnavljanje rada na izradi nacrta Zakonika zlocina protiv mira I

bezbednosti covecanstva trajalo je 10 god. Godine 1991 Komisija izlazi
u javnost sa Nacrtom. Clan 21 nosi naziv “zlocini protiv covecnosti”:
“Ko izvrsi ili naredi izvrsenje bilo koje od sledecih krsenja ljudskih
prava: ubistvo,mucenje,ustanovljavanje ili odrzavanje robovskog
polozaja,prinudnog sluzenja ili prinudnog rada,progon na
drustvenoj,politickoj,rasnoj,verskoj ili kulturnoj osnovi sistematski ili
brojno,ili proterivanje ili prinudno preseljenje stanovnistva,bice po
osudi kaznjen”
- Godine 1993 Savet bezbednosti UN odlucio je da osnuje dva
privremena pravosudna tela, ad hoc tribunal,sa nadleznoscu da
sude za krsenja medj humanitarnog prava u ratovima na
prostorima bivse Jugoslavije I Ruande.
- Tribunali su imali nadleznost da sude I za zlocine protiv covecnosti.
- Odredbe statuta oba tribunal nasle su uzor u Statutu
Medjunarodnog vojnog suda u Ninbergu. Ipak,one se u znacajnim
crtama razlikuju.
- U Statutu Haskog tribunal zlocini protiv covecnosti predvidjeni su
clanom 5: “Medjunarodni tribunal ce imati nadleznost da goni
osobe odgovorne za sl dela izvrsena u oruzanom sukobu,medj ili
unutrasnjem,I usmerena protiv bilo kojeg civilnog stanovnistva:
ubistvo,istrebljenje,porobljavanje,proterivanja,zatvaranja,mucenj
a,silovanja,progoni na politickoj,rasnoj ili verskoj osnovi I druga
necovecna dela”
- Statut Tribunala u Arusi uredjuje zlocine protiv covecnosti u clanu
3: “Medjunarodni tribunal za Ruandu ce imati nadleznost da goni
osobe odgovorne za sl dela kada su izvrsena kao sveprisutnog I
sistematskog napada usmerenog protiv bilo kojeg civilnog
stanovnistva na nacionalnim,politickim,etickim,rasnim ili verskim
osnovama:
ubistvo,istrebljenje,porobljavanje,proterivanje,zatvaranja,mucenj
a,silovanja,progoni na politickoj,rasnoj ili verskoj osnovi I druga
necovecna dela”
- Godine 1994 Komisija je izradila prvi nacrt Statuta Medjunarodnog
krivicnog suda. Posto su tribunal za bivsu Jugoslaviju I Ruandu
osnovani,bilo je jasno da ce uskoro oziveti rad na osnivanju jednog
stalnog medjunarodnog krivicnog suda s opstom nadleznoscu.
- Nacrtom statuta Komisija je,izmedju ostalog,predvidela I krivicna
dela za koja je sud trebalo da ima nadleznost.
- Zlocine protiv covecnosti vrsi onaj ko se,u vreme mira ili rata
1)nalazi na vlasti I naredjuje,zapoveda ili propusta da spreci
sistematsko vrsenje navedenih akata protiv datog dela civilnog
stanovnistva,2) nalazi na vlasti I ucestvuje u stvaranju politike ili
programa osmisljenog da se sistematski izvrse navedeni akti protiv
datog dela stanovnistva I 3) nalazi na visem vojnom ili politickom
polozaju I umisljajno vrsi ili naredjuje drugima da sistematski vrse
navedene akte protiv datog dela civilnog stanovnistva.
- Zlocini protiv covecnosti su sl akti izvrseni sistematski protiv dela
civilnog stanovnistva: istrebljenje,ubistva,samovoljna
proterivanja,zatvaranja krsenjem medj normi,mucenje,silovanje I
progoni
- Drugi I poslednji nacrt Zakonika zlocina protiv mira I bezbednosti
covecanstva Komisija je izradila 1996 god. Zlocini protiv covecnosti
su bili uredjeni clanom 18. nacrta:
- Zlocin protiv covecnosti je bilo koje od navednih dela,kada je
izvrseno na sistematski nacin I u velikom broju,I kada je
podstaknuto ili usmereno od strane vlasti ili bilo kojeg ustrojstva ili
grupe:
ubistvo,istrebljenje,mucenje,porobljavanje,progon,samovoljna
proterivanja ili nasilna preseljenja stanovnistva,samovoljna
zatvaranja,zatocenja,silovanja…
-
5. POJAM ZLOCINA PROTIV COVECNOSTI U RIMSKOM STATUTU
- Zlocin protiv covecnosti dostiglo je vrhunac svog pravnog izraza u
odredbi clana 7. Rimskog statute.
- Knjiga je posvecena istrazivanju ove odredbe kao jedine koja ima
mogucnost da tokom vremena pokaze da je od trajne vrednosti.
- Medjunarodni krivicni sud je prvo medj pravosudno telo u oblasti
krivicnog prava koje je osnovano,kao stalno,a ne kao ad hoc
pravosudno telo.
6. ZAKLJUCNO O RAZVOJU POJMA ZLOCINI PROTIV COVECNOSTI

- Zlocini protiv covecnosti dugo godina su se poistovecivali sa
genocidom.
- To je otezavalo njihov razvoj obzirom da se polazilo od pretpostavke
da su se pravnim odredjenjem genocida odredili I zlocini protiv
covecnosti.
- Zlocini protiv covecnosti razvijali su se u delovima I delicima,skokovito
I iznenada,a ne,na uredjen,dosledan I sveobuhvatan,tj zaokruzen
nacin.
- Tek u poslednje vreme sa usvajanjem Rimskog Statuta moze se tvrditi
da se jurisdikcija medj krivicnog prava I razvoj njene nauke krece u
suprotnom pravcu.
DRUGI DEO
ODREDBA CLANA 7. RIMSKOG STATUTA
1. Opste odlike odredbe:

- U normiranju zlocina protiv covecnosti ucestvovalo je vise od 160
poslanstva na Diplomatskoj konferenciji na kojoj je ugovoren Rimski
statut.
- “ Opsti deo” Stuta izradili su pravnici,a “posebni deo” diplomate I
predstavnici vojnih vlasti,u sustini ne-pravnici.
- Zlocini protiv covecnosti ocigledno imaju politickih I ideoloskih
dimenzija jer je odredba,na prvi pogled,izuzetno slozena I
neuredjena.
- Drugi razlog koji vodi nedoumici oko odredjenosti zlocina protiv
covecnosti jeste cinjenica das u drzave prilikom normiranja,u
odredjenoj meri,vodile racuna I o svom suverenitetu.
- Treci izvor nedoumica oko odredjenosti zlocina protiv covecnosti
dolazi kao posledica angloamericke nadmoci u postupcima
uoblicavanja medj krivicnog prava uopste,pa tako I Rimskog
Statuta.
- Cetvrti izvor nedoumica je potreba za postizanjem saglasnosti
izmedju razlicitih pravnih kultura I jezika koja je cesto prepuna
zamki.
- Kao poslednji razlog koji je doprineo tome da je stepen
odredjenosti zlocina protiv covecnosti pod znakom pitanja jeste
brzina kojom su radili tvorci Statuta. Rok dat Konferenciji da na
odgovarajuci nacin resi mnoga slozena pravna pitanja,nije bio
dovoljan…
2. OSNOVNA PODELA SADRZAJA ODREDBE:

- Glavna nedoumica sa kojom su se suocili tvorci odredbe bila je kako
krivicna dela prerastaju u nesto mnogo ozbiljnije,teze I opasnije po
svetsko drustvo,zlocine protiv covecnosti?
- Kako I pod kojim uslovima obicno ubistvo,teska telesna
povreda,silovanje ili protivpravno lisavanje slobode postaje zlocin
protiv covecnosti?
- Odbredba zlocina protiv covecnosti moze se podeliti na 2 dela:
- 1) koji je zajednicki za sva krivicna dela u okviru grupe zlocina protiv
covecnosti. Prvi deo je slozen I ima vise podelemenata. Na prvom
mestu,njegova svrha je da obicna krivicna dela,inace zabranjena
unutrasnjim krivicnim pravima,pretvori u zlocine protiv covecnosti.
Na drugom mestu taj element moze da pomogne pri stvaranju
pravne osnove za obuhvatanje ovim krivicnim delom I one izvrsioce
koji ga osmisljavaju I pokrecu lanac dogadjaja koji dovodi
neposredne izvrsioce u priliku da vrse zpc.
- 2) koji se sastoji od odredaba pojedinih krivicnih dela.
- Sa stanovista razlaganja odredbe zlocina protiv covecnosti ovaj
pristup ima potpuno opravdanje. Osnovni sadrzaj norme cine
obicna krivicna dela koja se inace nalaze u krivicnim pravima
prosecnih unutrasnjih pravnih poredaka. Ono stat a dela uzdize do
stepena zpc mora biti zajednicko ili opste za sva navedena dela.
Zato se s razlogom ovaj deo odredbe clana 7. Rimskog statute moze
nazvati opsti element zpc.
3. DEFINICIJA:
- Clan 7. Rimskog statute uredjuje zpc na sl nacin:
- 1) prema ovom statute zpc jeste bilo koje od navedenih dela kada
je izvrseno kao deo sveprisutnog ili sistematskog napada
usmerenog ka bilo kojem civilnom stanovnistvu,sa svescu da napad
postoji: ubistvo,istrebljenje,porobljavanje,proterivanje ili prinudno
preseljenje stanovnistva,zatvaranje ili drugo ozbiljno lisavanje
fizicke slobode kroz krsenje osnovnih pravila medj
prava,mucenje,silovanje,sex ropstvo,prinudna prostitucija,prinudna
trudnoca,prinudna sterilizacija,progon,zatocenje,aparthejd I druga
slicna necovecna dela kojim se umisljajno prourokuju teske patnje
ili teske telesne povrede
- 2) prema prvom paragrafu:
- “Napad usmeren ka bilo kojem civilnom stanovnistvu” jeste sled
cinjenja koji obuhvata ponovljeno izvrsenje krivicnih dela
navedenih u prvom paragrafu protiv bilo kojeg civilnog stanovnistva
u skladu sa,ili u sprovodjenju drzavne politike,ili politike neke druge
organizacije da se vrsi takav napad.
- “istrebljenje” ukljucuje umisljajno stvaranje uslova zivota,izmedju
ostalog uskracivanje hrane I lekova,sracunato da dovede do
unistenja dela stanovnistva
- “porobljavanje” je vrsenje nekih,ili svih prava svojstvenih vlasnistvu
nad covekom I obuhvata vrsenje takvih prava u toku prevoza
lica,narocito zena I Dece
- “proterivanje ili prinudno preseljenje stanovnistva” jeste prinudno
premestanje lica isterivanjem ili drugim prinudnim merama sa
prostora na kojem se punopravno nalaze,bez osnova dozvoljenih
po medj pravu
- “mucenje” je umisljajno nanosenje teskih bolova ili patnji
- “prinudna trudnoca” je protivpravno zadrzavanje nasilno oplodjene
zene,sa namerom da se tako utice na eticki sastav stanovnistva
- “progon” je umisljajno I ozbiljno lisavanje osnovnih prava suprotno
medj pravu zbog pripadnosti skupini ili zajednici
- “aparthejd” su necovecna dela slicna onima iz paragrafa 1,izvrsena
u okruzenju ustanovljenog poretka ustrojene nadmoci jedne rasne
grupe nad bilo kojom drugom ransom grupom
- “zatocenje” je hapsenje,zatvaranje ili otimanje lica od strane,ili sa
ovlascenjem,podrskom,pristankom,drzave ili politickog ustrojstva
- 3) prema ovom statute izraz rod odnosi se na 2 pola,muski I zenski.
4. AKT ELEMENTI KRIVICNIH DELA I NJIHOV ZNACAJ ZA ODREDBE O

KRIVICNIM DELIMA U RIMSKOM STATUTU
- Clan 9. Statuta nosi naziv Elementi krivicnih dela.

- Ovaj akt usvaja dvotrecinska vecina skupstine drzava clanica. Prema
clanu 9 akt ce pomoci u tumacenju I primeni clanova 6,7 I 8.
- Ovaj akt je usvojen na skupstini drzava clanica Statuta 2002 godine.
4.1. PRAVNA SNAGA ELEMENATA KRIVICNOG DELA:
- Elementi ce pomoci sudu u tumacenju I primeni navedenih clanova.

- Vidljivo je da Statut nije dovoljno jasan I odredjen kada su u pitanju
Elementi krivicnih dela. Dok clan 9 umanjuje snagu akta,clan 21 ga
jaca.
- Akt je pre smernica sudu nego pravilo.
- Nedoumica je mnogo vise kada se uzme u obzir da nekoliko
krivicnih dela uopste nema odredbu. To je slucaj sa
ubistvom,istrebljenjem I najvecim brojem sex delikata.
- Akt elementi krivicnog dela moze da ima nekoliko pristupa
postojecim odredbama Statuta. Akt ih moze razradjivati,sto bi se
kretalo u granicama Statutom odredjene njegove “pomocne” uloge
u tumacenju I primeni odredaba Statuta.
- Sabas smatra das u odredbe krivicnih dela u Rimskom statute
upotpunjene uz pomoc Elemenata krivicnih dela. Drugim
recima,ono sto ne dostaje u odredbama krivicnih dela u Rimskom
statute dopunjeno je elementima.
- Cini se da ce Sud koristiti sve mogucnosti koje mu clanovi 9 I 21
statuta ostavljaju. To znaci da ce koristiti elemente krivicnih dela
prema slobodnoj oceni.
-
4.2 ANGLOSAKSONSKI ILI KONTINENTALNI PRISTUP U ODREDJIVANJU
AKTA
- Bice krivicnog dela predstavlja pojedin oblik krivicnog neprava I ono

proizlazi iz zakonskog opisa nekog krivicnog dela,ali ga ne cini u
potpunosti.
- Osim bica krivicnog dela,zakonski opis krivicnog dela mogu da cine I
uslovi kaznjivosti.
- Uslovi kaznjivosti su dopunski uslovi koji su neophodni da bi
krivicno delo postojalo.
- Elementi bica krivicnog dela moraju biti obuhvaceni krivicom
ucinioca krivicnog dela,a uslovi kaznjivosti ne moraju.
- Diplomatska konferencija prihvatila je misljenje poslanstva Samoe
koje je izradilo predlog po kome se svi elementi bica krivicnih dela
dele u 3 skupa:
- 1) radnje krivicnih dela
- 2) posledice tih radnji
- 3) okolnosti krivicnog dela koje u nekim slucajevima uopste ne
moraju da budu u vezi sa uciniocevom radnjom.
- U odnosu na radnje-mora da postoji direktni umisljaj,u odnosu na
posledice-direktni umisljaj ili svest da ce se posledica desiti po
redovnom toku stvari,u odnosu na okolnosti dela-mora da postoji
eventualni umisljaj.
- Napravljena je razlika izmedju onih elemenata koji ne moraju biti
obuhvaceni umisljajem izvrsioca I onih koji moraju.
- U clanu 30. koji uredjuje oblike krivice pominju se 3 elementa bica
krivicnog dela: radnja,posledica I okolnosti. Ta 3 elementa vezuju se
za 2 oblika krivice: direktni umisljaj I eventualni umisljaj.
- Pisci Statuta kretali su se anglosaksonskom logikom u
ustanovljavanju elemenata krivicnog dela. Anglosaksonska
krivicnopravna nauka dozvoljava razlicite oblike krivice za razlicite
elemente bica krivicnog dela.
- Kontinentalna krivicnopravna nauka,po pravilu,trazi jedan oblik
krivice za sve elemente bica krivicnog dela,a unutar zakonskog
opisa krivicnog dela pravi razliku izmedju elemenata koji moraju da
budu obuhvaceni oblikom krivice I onih koji ne moraju.
4.3 ZAKLJUCNO O ELEMENTIMA KRIVICNIH DELA:
- Akt Elementi krivicnog dela nije napravio razliku izmedju elemenata

statutarnog opisa krivicnih dela na one koji bi odgovarali
elementima bica krivicnih dela I one koji bi odgovarali uslovima
kaznjivosti sa primenjenom posledicom da prvi moraju biti
obuhvaceni umisljajem izvrsioca a drugi ne moraju.
- Izvrsilac mora da ima svest o sve 3 vrste elemenata krivicnih dela
navedenih u aktu Elementi krivicnog dela a to su: radnja,posledica I
okolnosti.
- Smatra se da vazi odgovarajuci oblik krivice naveden u clanu 30 tj
direktan umisljaj,eventualni umisljaj ili oba.
- Svi elementi koje navode Elementi bica krivicnog dela kod pojedinih
zlocina protiv covecnosti moraju biti dokazani od strane optuzbe.
TRECI DEO
ZASTITNI OBJEKAT ZLOCINA PROTIV COVECNOSTI
1. COVECNOST KAO ZASTITNI OBJEKAT U KRIVICNOM PRAVU:

- Da li je “covecnost” podobna da bude zastitni objekat u krivicnom
pravu? Da bi se odgovorilo na ovo pitanje,mora se poci od sadrzaja
ovog pojma tj mora se koliko toliko osvetliti njegovo znacenje.
- Odredba clana 7 Rimskog statuta sastavljena je od velikog broja
pojedinacnih krivicnih dela koja uzeta sama za sebe,u najvecem
broju slucajeva,nisu uopste sporna. Unutar grupe ima najmanje 10
krivicnih dela gde se,izmedju ostalog,nalaze I ubistvo,nanosenje
telesnih povreda,silovanje,prinuda,protivpravno lisenje
slobode,povreda ravnopravnosti… I naziv ove grupe krivicnih dela
dat je u mnozini-zlocini.
- Ubistvo I istrebljenje imaju zivot za zastitni objekat.
- Porobljavanje,zatvaranje I zatocenje za zastitni objekat imaju
fizicku slobodu I slobodu odlucivanja,a zatim I odredjena prava u
krivicnom postupku.
- Seksualni delikti imaju polnu slobodu kao zastitni objekat.
- Progon I aparthejd imaju rasnu,nacionalnu,versku I druge
jednakosti za zastitni objekat.
- Druga necovecna dela I mucenje za zastitni objekat imaju
nepovredivost tela I duha.
- Zlocini protiv covecnosti su protivni opsteprihvacenim vrednosnim
obrascima covecnosti zajednickim za sva ljudska drustva.
-
2. POLAZNO MESTO ZA IZNALAZENJE ZNACENJA I SMISLA POJMA
COVECNOSTI
- Preambula Rimskog statute je uvodni,nepravni deo nekog pravnog
akta I ona moze da posluzi da se izvede zakljucak o svrsi,ciljevima I
smislu Rimskog statute,pa tako I o njegovim zasticenim
vrednostima.
2.1 Preambula Rimskog statute:

- U prvoj recenici preambule tvorci naglasavaju “vezu” zajednickog
kulturnog nasledja koje postoji izmedju svih naroda na svetu I
stvara od njih “delikatan mozak”. Veza I delikatan mozak bi mogli
biti covecnost I covecanstvo.
- U drugoj recenici preambule,tvorci Statuta pozivaju da se ne
zaborave milioni zrtava “nezamislivih zlocina” koji duboko
zaprepascuju svest covecanstva. To je prvo mesto u Statutu gde
uvode pojam covecanstva.
- Treca recenica je najjasnija jer neposredno dovodi u vezu “takve”
zlocine I odredjene vrednosti kojima one “prete”. Te vrednosti su:
mir,bezbednost I blagostanje u svetu. Lako se izvodi zakljucak da su
pomenute vrednosti zastitni objekti,a das u takvi zlocini u stvari
nezamislivi zlocini.
- Cetvrta recenica preambule kaze kako su “najtezi zlocini” od
znacaja za “celu medjunarodnu zajednicu”. Izgleda da ova recenica
uvodi novi pojam medjunarodna zajednica koji je blizak sa
pojmovima covecanstvo,delikatni mozaik I svet.
- Svet je sigurno nosilac vrednosti koje se narusavaju. Najblizi svetu
je delikatni mozaik jer on lako moze biti narusen,sto ga dovodi u
stanje slicno svetu. Covecanstvo je sledece po blizini zlocinu sto je
zakljucak koji se izvodi iz tvrdnje da je covecanstvo zaprepasceno
nezamislivim zlocinima.
- Najdalje od zlocina je cela medj zajednica. Zlocini niti narusavaju
njen mir ili bezbednost,niti je u opasnosti da bude narusena.
3. POJAM COVECNOST U PRAVNOJ NAUCI:

- U nauci se razvilo samo nekoliko shvatanja koja su pokusala da
pojmu covecnosti daju pun oblik I sadrzaj. Ova shvatanja se mogu
podeliti u 3 grupe:
3.1 NACELNI PROBLEMI SA ODREDJIVANJEM POJMA
COVECNOST KAO ZASTITNOG OBJEKTA:
- Vernon misli da problem sa zlocinima protiv covecnosti jeste taj sto
se njima pokusava obuhvatiti ogromno zlo.
- Sabas smatra da razlozi zbog kojih ljudsko drustvo neka krivicna
dela svrstava kao teza od drugih se ne mogu objasniti pravom. To je
veoma tesko jer zlocini protiv covecnosti ne izgledaju kao krivicna
dela koja su poznata svakom od nas I po pravilu im nedostaje neka
od odlika koju imaju obicna krivicna dela.
- Koeteze misli da se sustina ogromnog zla I ne moze obuhvatiti
pravnom misli,vec das u za to potrebni pisci ili pesnici.
- Najvazniji problem je cinjenica da se pojam covecnosti tesko moze
objasniti.
- Jedina mogucnost da pojam covecnost bude zasticena vrednost
jeste da se on utemelji na potpuno novom kvalitetu tj da bude
samosvojan I svojevrstan.
3.2 COVECNOST KAO MORALNA VREDNOST:
- Jedno od shvatanja u nauci pokusalo je da covecnost objasni kao
moralnu vrednost.
- Vernon drzi da je neophodno da odredba zlocina protiv covecnosti
obuhvati nasilno prisustvo nehumanosti da bi bila moralno
ubedljiva.
- Robertson pise da je zlocin protiv covecnosti delo kojim se “unizava
svaki pripadnik ljudske rase”. Ovakvo odredjenje zlocina protiv
covecnosti kritikovano je u nauci jer obuhvata mnogo toga sto nije
ni blizu genocida.
- Jarnoldova se opredeljuje,po ugledu na preambulu Statuta,za stav
da su zpc oni koji “zaprepascuju savest covecanstva”
- Neki smatraju da su zpc uvreda za ljudsko dostojanstvo I pretnja
opstanku cele ljudske vrste cime daje dvostruki sadrzaj pojmu
covecnosti.
- Sva ova misljenja u sukobu su sa temeljnim I dobro proverenim
stavom u nauci krivicnog prava prema kojem object krivicnopravne
zastite ne mogu biti moral ili moralne vrednosti.
3.3 COVECNOST KAO BROJCANA VREDNOST:

- Pogresno je covecnost odredjivati moralnim merilima a njeno
krsenje proglasiti zlocinom kada je veliko tj brojcano.
- Da li za merilo treba uzeti apsolutnu brojku pobijenih ljudi u nekom
uzasnom dogadjaju da bi se tvrdilo da postoji zlocin ili je bolje uzeti
br pobijenih dnevno?
- Sve to dokazuje da nije bitna velicina zlocina vec njegova vrsta.
- I kada bi se zpc mogao izmeriti,ostaje problem veze te kolicine
zlocina I predvidjenog ishoda tog zlocina.
- Koliko god da se covecnost odredi brojcano,uvek ce postojati
opasnost da se neki zlocin priblizi tom broju,a da ga ne dostigne. Da
li ce se u takvom slucaju menjati brojcana merila da bi se obuhvatio
onaj zlocin kome malo nedostaje da bude ucvrscen u zpc? Tako
nesto nije izvodljivo…
- Niko ne moze da odgovori na pitanje koja brojka cini zpc ako se ta
brojka stalno menja.
3.4 COVECNOST KAO SVOJEVRSNA VREDNOST ODNOSNO
COVECNOST KAO SAMOSTALNO BICE:
- Covecnost jeste neka vrsta bica koje je povredjeno zpc.
- Zpc jeste zlocin protiv “polozaja coveka” (human status)
- Covecnost u ovom stavu nije sveukupna ljudska rasa u smislu
covecanstva,vec je u pitanju vrednost koju svako ima samom
cinjenicom da pripada ljudskom rodu. Zpc je ponistavanje ove
vrednosti.
- Zpc je u stvari ideja koja treba konacno da obrise razlike izmedju
rasa na svetu. Zpc je napad na razlike medju ljudima. Jedna grupa
ljudi se napada,a druga ne.
- Stoga napad na jednu grupu vredja sve grupe. Veza izmedju tih
grupa je “polozaj coveka”,vrednost koju ima svaki covek.
- Ako ne bi postojala zajednicka vrednost koja bi povezivala sve rase
u covecanstvo,onda covecanstvo ne bi postojalo,a ako ono ne bi
postojalo,onda se ne bi moglo ni stititi.
- Obicna krivicna dela cine sadrzaj zpc,prerastaju u zpc kada su
izvrsena u okviru sveprisutnog I sistematicnog napada na civilno
stanovnistvo. Ubistvo, kojim se stiti zivot,kada je izvrseno na
navedeni nacin prerasta u nesto cime se napada “vrednost koju
svako ima samom cinjenicom sto pripada ljudskom rodu”. Ta
vrednost je covecnost,pripadnost coveka covecanstvu.
- Zpc jeste najteze krsenje ljudskih prava,ucinjeno u velikom broju
slucajeva na sveprisutan ili sistematski nacin.
- Ono sto obicno ubistvo cini zpc jeste okruzenje u kojem je
izvrseno,koje podize stepen opasnosti pojedinacne izvrsioceve
radnje.
- Izvrsilac se po pravilu,ne boji kazne. Delo koje on vrsi daje nov
podsticaj okruzenju u kojem se I sam nalazi I tako podstice dela
drugih…
4.DA LI SU LJUDI OBJEKAT RADNJE KRIVICNOG DELA ZBOG
PRIPADNOSTI COVECANSTVU?
- Problem sa ovim shvatanjima nastaje kada pokusavaju da objasne

zasto izvrsilac zpc napada ljude. Da li ih napada zbog pripadnosti
covecanstvu?
- Tesko ce nekog ucinioca zlocina pokrenuti zrtvina pripadnost
covecanstvu.
- Dovoljno je da pogledamo u istoriju mkp pa cemo videti da je ovaj
stav bio kljucan kada su zpc uoblicavani u genocide 1948 god.
- Iako je Statut Medjunarodnog krivicnog suda poznavao zpc I kada
nije bilo diskriminatorne namere,kada je uoblicavan genocide 1948
god ona je uneta u konvenciju u vidu posebnog subjektivnog
elementa bica genocida(specific intent).
- Tako je genocide moguc samo ako izvrsilac ima umisljaj da izvrsi
neku od zabranjenih delatnosti sa namerom da,potpuno ili
delimicno,unisti neku od zasticenih grupa.
4.1 POREKLO SVESTI O POTREBI ZASEBNOG ODREDJENJA
ZPC:
- Tokom osamdesetih god proslog veka dolazi do jasnijeg naucnog
stave da je potrebno zpc odrediti posebno,mimo postojeceg
odredjenja genocida. Do ovoga je doslo zahvaljujuci razvoju I
potvrdjivanju ideje ljudskih prava koja je ugradjena u prvi predlog
odredbe zpc posle pada Berlinskog zida u nacrtu Zakonika zlocina
protiv mira I bezb covecanstva 1991 god.
- Kako je vremenom sazrevala ova ideja tako su sazrevali I zahtevi za
suzbijanje njihovih masovnih krsenja koji su svoju kulminaciju doziveli
Rimskih statutom 1998 god u obliku odredbe clana 7 o zpc.
- U pitanju je stara odredba zpc,poznata iz Ninberskog statute ili
statute Haskog tribunal.
- Ako je covecnost stavljena u ravan sa drugim ljudskim pravima I
slobodama,sledstveno cinjenici da su ljudska prava I slobode zastitni
objekti u krivicnom pravum,onda je I covecnost moguce zastiti mkp.
4.2 GRESKA U PRETHODNIM STAVOVIMA:
- Ideje polaze od greske cije je poreklo tesko tacno utvrditi ali je
najverovatnije da potice iz prava o ljudskim pravima jer je ova grana
prava kljucno uticala na ponovno potvrdjivanje ideje o zpc kao
zasebnoj vrsti medj krivicnih dela.
- Ljudska prava poznaju samo gradjanske sankcije ili izvinjenje.
- Mkp mora da se bavi krivicnom odgovornoscu pojedinca sto znaci da
moze da dovede u pitanje najvaznija subjektivna prava ili slobode koje
pojedinac ima.
- Zastitni objekat I drustvena opasnost nekog ponasanja su najvaznija
merila a postoji I niz drugih manje vaznih. Zastitni objekti se mogu
svesti na osnovna ljudska prava I slobode.
- Covecnost bi morala da bude neko ljudsko pravo ili sloboda da bi
moglo da bude zastitni objekat bilo kog krivicnog dela,pa tako I zpc.
4.3 DA LI JE MOGUCE COVECNOST OZNACITI KAO SAMOSTALNU

VREDNOST:
- U nauci ima misljenja koja osporavaju mogucnost da se uopste
prenadje zastitni objekat zlocina protiv covecnosti.
- Dovoljan je pregled najvaznijih medjunarodnih dokumenata o
ljudskim pravima- Opsta deklaracija o ljudskim pravima,Medjunarodni
pakt o gradjanskim I politickim pravima,Evropska konvencija o ljudskim
pravima-pa da se dodje do ovg zakljucka.
- Covecnost treba shvatiti kao nacelo koje je duboko ukorenjeno u
ideju ljudskog dostojanstva povezujuci ga sa ustavnim pravom
savremenih drzava,osnovanih na vladavini prava I sa medj
humanitarnim pravom.
5. ZAKLJUCNO O COVECNOSTI KAO ZASTITNOM OBJEKTU:

- Pravna nauka se dugo vremena borila da zpc osamostali u odnosu
na druga medjunarodna krivicna dela. Da bi se zpc udahnuo novi
zivot bilo je potrebno pronaci njihov samostalan sadrzaj,smisao I
znacenje.
- Od nekoliko mogucih odgovora danas je najzastupljenije ono o
covecnosti kao samostalnoj,svojevrsnoj vrednosti koja se nalazi u
sredistu svih onih vrednosti koje coveka cine covekom.
- Ono sto bi bilo moguce uciniti da se zpc udahne zastitni objekat
jeste prosto vracanje na vec postojeca normativna resenja ovog
medj krivicnog dela.
- Ono sto pokrece izvrsioce zpc je njegova pripadnost nekoj
drustvenoj grupi. To mogu biti grupe koje vec pominje konvencija o
genocidu ali I druge.
- Vracanjem diskriminatorne namere u odredbu zpc ona ce dobiti
svoj zastitni objekat-pripadnost grupi.
- Od genocida bi se zpc razlikovali putem genocidne namere.
- Izvrsilac genocida vrsi svoja nedela prema pasivnom subjektu zbog
njegove pripadnosti grupi,kao I kod zpc,ali s namerom da unisti
grupu,sto se kod zpc ne zahteva.
CETVRTI DEO
( Opsti element zpc)
1. ODREDJENJE OPSTEG ELEMENTA ZPC:

- Merilo koje je uzeto za uzdizanje obicnih krivicnih dela u zpc jeste
viseznacno I doprinosi njegovom razjasnjavanju. Nalazi se na
pocetku prvog paragrafa I drugog clana 7:
- “Prema ovom status zpc je bilo koje od navedenih dela izvrseno kao
deo sveprisutnog ili sistematskog sleda cinjenja koji obuhvata
ponovljeno izvrsenje krivicnih dela navedenih u paragrafu 1.
Usmerenog protiv bilo kojeg civilnog stanovnistva,u skladu sa,ili u
sprovodjenju drzavne ili politike neke druge organizacije da se vrsi
takav napad,sa svescu da napad postoji…”
2. SADRZAJ OPSTEG ELEMENTA:
- 2.1 OPSTI ELEMENT U AKTU ELEMENTI KTIVICNIH DELA:
- Opsti element,tj okruzenje,u kojem se krivicna dela moraju dogoditi
da bi mogla stati u red zpc,akti Elementi krivicnih dela razlaze na 2
podelementa,zajednicka za sve zpc:
- “Radnja je izvrsena kao deo sveprisutnog ili sistematskog napada
na bilo koje civilno stanovnistvo” I
- “Izvrsilac je znao da je radnja deo,ili je hteo da radnja bude deo
sveprisutnog ili sistemaskog napada na civilno stanovnistvo”
- Ovako podeljen opsti element zpc nije pruzio mnogo na polju
“blizeg odredjenja elemenata bica krivicnih dela propisanih
Stutom”
- Ovo se sadrzi od pojmova napada,sveprisutnosti,sistematizovanosti
I civilnog stanovnistva koji uopste nisu objasnjeni ili razradjeni.
- Nedoumice oko njihovog znacenja ili sadrzaja I dalje postoje.
2.2 OPSTI ELEMENT U NAUCI MKP:

- Basiuni u razradi dela odredbe clana 7 odlazi dalje od akta Elementi
krivicih dela jer smatra da odredba clana 7 sadrzi 3 “opsta
elementa”:
- Prvi opsti element je “napad izvrsen sa svescu da napad postoji”.
On oslikava prirodu sveopste radnje,okruzenja,koje void izvrsenju
pojedinih krivicnih dela iz grupe zpc.
- Drugi je zahtev da krivicna dela moraju biti “sveprisutna I
sistematska” I on oslikava “drzavnu ili politiku neke druge
organizacije”
- Treci opsti element je zahtev da napad,koji je sveprisutan ili
sistematizovan mora biti usmeren protiv civilnog stanovnistva.
- Do odredjene mere Basiuni gresi u svom odredjenju “opstih
elemenata”. U trecem elementu on pravilno vezuje pojmove
sveprisutnosti ili sistematizovanosti za pojam napada,a u drugom
element te iste pojmove,pogresno vezuje,za krivicna dela.
- Kirh smatra da opsti element ne treba ni na koji nacin da podize
stepen neprava I krivice za to nepravo,vec samo da bude preduslov
za krivicno gonjenje.
- Kirh se saglasava da sveprisutno I sistematsko ubijanje civila
svakako jeste vece nepravo od pojedinacnig akta ubistva,ali smatra
da se taj pristup ne sme izjednaciti sa pristupom koji se koristi da se
nadje mesto pojedinacnom aktu ubistva u okviru tog sveprisutnog
ili sistematskog ubijanja.
- Elementi bica krivicnih dela treba da sluze da se jasno odrede akti
cijem se nosiocu-izvrsiocu krivicnog dela moze propisati
odgovornost,a ne za opisivanje okruzenja ili pozadine u kojem se
krivicno delo desava.
- Obicno krivicno delo dobija novi kvalitet,koji izrazava tezi,drustveno
opasniji oblik neprava kada je izvreseno u prisustvu novih okolnosti.
- Ta okolnost u slucaju zpc kao tezeg,drustveno opasnijeg oblika
obicnih krivicnih dela jeste sveprisutan I sistematski napad na
civilno stanovnistvo.
- Izvrsilac mora znati za tu okolnost da bi odgovarao za novi oblik
krivicnog neprava.
2.3 RAZRADA SADRZAJA OPSTEG ELEMENTA RIMSKOG STATUTA:
- osnovna svrha odredjivanja merila za razlikovanje zpc od obicnih

krivicnih dela jeste ogranicavanje mogucnosti da se pojedina
krivicna dela ili ispadi oznace kao zpc.
- Zpc ne moze biti samostalno krivicno delo,on mora biti unapred
osmisljen I brojan.
- Tvorci Statuta posli su od pretpostavke da samo krivicna dela koja
po tezini,brojnosti,divljastvu ili cinjenici da su izvrsena po unapred
izgradjenoj potki,zgrazavaju svest covecanstva odnosno ugrozavaju
medj zajednicu zasluzuju da budu oznacena kao zpc.
2.3.1. POJAM NAPAD:
- pojam napad je objasnjen kao “sled cinjenja koji obuhvata ponovljeno
vrsenje krivicnih dela” izvrsenih u skladu sa,ili u sprovodjenju
“politike”.
- Iz ovog sledi da napad ne treba shvatiti drugacije od pojmova
sveprisutnost I sistematizovanost.
- Napad ne mora biti vojni napad u smislu medj humanitarnig prava I
ne mora se dogoditi u vreme oruzanih sukoba ili neprijateljstava.
- Misljenja da napad uopste ne mora biti nasilan su preterana.
Nemoguce je napasti nekog, a da napadac pri tome ne koristi silu.
Ukoliko se napad sastoji od ponovljenog izvrsenja krivicnih dela iz
grupe zpc,onda ce letimican pogled na sadrzaj tih dela pruziti jasan
odgovor da je tako nesto nemoguce.
- Vecina tih dela sadrzi prinudu(nasilje).
- U pitanju su: proterivanje ili prinudno premestanje
stanovnistva,prinudna trudnoca,prinudna prostitucija,prinudna
sterilizacija,zatocenje.
- Ostala krivicna dela nemaju izricito odredjenu prinudu kao element
bica,ali iz njihove prirode proizlazi da se ne mogu izvrsiti bez prinude.
Takva krivicna dela su: silovanje,porobljavanje,zatvaranje,mucenje I
aparthejd.
- Ubiti je mozda I moguce bez nasilja,npr otrovom,ali ubijati ljude u
velikom broju je tesko bez prinude tj nasilja.
- Sva krivicna dela koja spadaju u zpc mogu sama za sebe uci u sklop
krivicnih dela za koja se kaznjava,napad.
2.3.2.1 POJMOVI SVEPRISUTNOST I SISTEMATIZOVANOST U NAUCI

MKP:
- Pojam sveprisutnost se odnosi na broj zrtava I ukljucuje stalna,brojna
I velika dejstva izvrsena zajednicki,dok pojam sistematizovanost
ukazuje na plan u izvrsenu napada koji je pazljivo organizovan-smatra
Dixon.
- Ambos I Virt daju odvojeno znacenje ta 2 pojma. Posto odredba
koristi veznik “ili” postoje 2 mogucnosti: a) sveprisutan napad I b)
sistematski napad.
- Sistematski napad je onaj koji je izvrsen u skladu sa unapred
utvrdjenom politikom ili planom.
- Sveprisutan napad je onaj koji je izvrsen protiv velikog broja zrtava,po
pravilu znatno veci nego broj zrtava koji je dovoljan da bi se napad
mogao nazvati sistematskim.
- Altman I Velman daju odvojena znacenja ovim pojmovima.
Sveprisutnost je cisto brojcana velicina.
-Sunga daje odvojeno znacenje pojmovima. Za razliku od drugih koji u
pojmu sveprisutnost vidi samo brojcanu velicinu,Sunga smatra da ovaj
pojam ima I prostorno znacenje.
- Pojam sveprisutni napad treba shvatiti kao napad na veci br pasivnih
subjakata ili napad na jednom sirem podrucju. Zamena sveprisutnom
napadu jeste sistematski napad. To je stanje napada kod kojeg se
zlocini vrse planski I organizovano.
- I sveprisutni napad I sistematski napad,kao dve vrste napada koji su
moguci po odredbi moraju biti izvrseni u skladu sa politikom.
- Kod sistematskog napada politika je skoro nevazna jer se pojam
politika moze poistovetiti sa pojmom sistematizovanost.
- Kod sveprisutnog napada politika je neophodna jer se pojam
sveprisutnost ne moze poistovetiti sa pojmom napad.
2.4. USMEREN NAPAD:

- Napad moze biti usmeren protiv bilo kojeg civilnog stanovnistva.
- Rec usmeren ukazuje na organizovanje I planiranje napada tj politiku
koja stoji iza napada.
- Nemoguce je usmeriti neki napad,a da se taj napad unapred ne
osmisli.
2.5. DRZAVNA POLITIKA ILI POLITIKA NEKE DRUGE ORGANIZACIJE:
- Najtezi element za tumacenje jeste zahtev da se napad vrsi “u skladu
sa ili u sprovodjenju drzavne,ili politike neke druge organizacije da se
vrsi takav napad”.
- Iako je tezak za tumacenje,ovaj element je neophodan,jer je u stanju
da zpc odvoji od visestruko ponovljenih krivicnih dela.
- Krivicna dela(napad) se vrse u skladu sa politikom. Ta politika uzdize
na stepen zpc teske slucajeve organizovanog nasilja I odvaja od obicnih
visestruko ponovljenih krivicnih dela.
2.5.1. POJAM POLITIKA U NAUCI MKP:

- Dixon drzi da sveprisutnost I sistematicnost krivicnih dela pokuzuje da
postoji politika da se vrse krivicna dela.
-Slicnog misljenja je I Bisouni. Sveprisutnost u najvecoj meri odgovara
napadu jer su oba pojma data u brojcanim vrednostima I mogu se
utvrditi istim cinjenicama. Sistematicnost u nesto manjoj meri
odgovara politici.
-Ambos I Virt su odredili znacenej nosioca politike, U pitanju je svako
bice koje je nosilac najvise de facto vlasti na nekom prostoru,bilo da je
to drzava ili ne,jer je svako takvo telo u stanju da stvori neku javnu ili
prikrivenu politiku za vrsenje zpc.
- Prema Basiuniju pojam drzavna politika treba shvatiti u vidu
potpunog ili delimicnog javnog ovlascenja koja koriste drzavni
sluzbenici u svrhu izvodjenja politike ili vrsenja dela,koja bi da su ih
izvrsili drugi pojedinci,bila kriminalna.
- Zpc su “zlocini drzava”
- Pojam politika neke druge organizacije je jos siri I cini se da je
potpuno neodredjen za koriscenje u krivicnom pravu.
2.6. BILO KOJE CIVILNO STANOVNISTVO:

- Bilo koje civilno stanovnistvo ne treba shvatiti u smislu celokupnog
stanovnistva neke drzave,teritorije ili drugog ustavnopravnog bica.
- Pojam civilno stanovnistvo-pod tim pojmom podrazumevaju se sva
lica koja su civili.
- Cini se da nije moguce odrediti stanovnistvo drugacije do matematicki
sto ga cini nepotrebnim pored pojma sveprisutnost koji je takodje
brojcana vrednost.
- MKP ce nejasnu I neodredjenu normu o civilnom stanovnistvu
tumaciti u korist optuzenog,a medj humanitarno pravo koje se moze
prizvati u pomoc putem izvora prava drugog reda u Rimskom
statute,ce tu istu normu tumaciti u korist pasivnih subjekata.
2.7. DEO NAPADA:

- Gornja granica ucestvovanja u napadu koji cini zpc nije problem
odrediti. Onaj ko ustrojava napad,dogovara s drugima njegovo
izvrsenje,zapoveda tokom napada,ili ga predvodi svakako je izvrsilac
zpc I nalazi se na gornjoj granici ucestvovanja u napadu.
- Verovatno najvecu nedoumicu u vezi sa opstim elemenom zpc cini
donja granica ucestvovanja u napadu na civilno stanovnistvo.
- U zpc se ucestvuje kada je radnja krivicnog dela deo napada. Sta znaci
deo? Mora postojati neka veza izmedju napada I radnje izvrsioca
krivicnog dela koje ulazi u sastav zpc.
- Sasvim je jasno da je najmanja moguca veza izmedju nekog
pojedinacnog dela koje cine skup zpc I okruzenja “napada na bilo koje
civilno stanovnistvo,donja granica zpc.
2.7.1 DEO NAPADA U NAUCI MKP:

- Dixon smatra da pojedine vrste krivicnih dela iz skupa zpc ne moraju
biti sveprisutne ili sistematizovane.
- Iz ovoga sledi da delo pojedinca ne mora biti sveprisutno I
sistematsko. Dovoljno je I jedno ubistvo,ukoliko je ono deo okruzenja
koje cini siroka kampanja napada na civilno stanovnistvo.
- Odredba paragrafa 1 clana 7 trazi da je delo izvrseno kao deo
napada,a napad se vrsi u skladu sa ili u sprovodjenju politike.
- Kako se onda moze traziti najmanja moguca veza krivicnog dela I
napada na osnovu veze tog krivicnog dela I politike koja stoji iza
napada,kada sama odredba zahteva da je delo izvrseno u skladu sa ili u
sprovodjenju politike? Za utvrdjivanje postojanja jednog od elemenata
bica zpc Dixon predlaze da se utvrdi taj isti element.
- Ambos I Wirt predlazu primenjeno korisniji nacin za davanje
odgovora da li je jedno delo deo napada. Ukoliko je neko krivicno delo
postalo opasnije usled vrsenja u okruzenju napada,onda ono jeste deo
tog istog napada. Ukoliko je neko delo ostalo jednako opasno I kada bi
bilo izvrseno van okruzenja napada,onda ono nije deo napada.
- Ovo resenje se cini kao sasvim dobar osnov za povezivanje napada I
dela. Ono se oslanja na teoriju o vlasti nad delom koja sluzi za
razgranicenje saizvrsilastva I pomaganja,ali je ne sledi dosledno.
- Teorija o vlasti nad delom kaze da je saizvrsilacka radnja ona radnja
nekog ucesnika u delu koja je takva da se bez nje delo ne moze dovsiti.
- Ukoliko izostane radnja takvog ucesnika u delu,tok izvrsenja dela ce
biti prekinut,a delo osujeceno.
- Pomagacka radnja je takva radnja ucestvovanja u delu koja ne moze
da osujeti izvrsenje dela,ali ce izvrseno delo bez nje biti
teze,sporije,manje delotvorno I slicno…
2.7.2 MOGUCA DONJA GRANICA UCESTVOVANJA U NAPADU:

TEORIJA OMOGUCAVANJA:
- Ako zelimo da jedno krivicno delo proglasimo za deo napada na

civilno stanovnistvo,gornja granica bi bila kada bi to delo bilo
sredisnji deo napada,tj napad sam po sebi.
- Problem je donja granica.
- Sto je jedno delo dalje od napada,to veza njega I napada mora biti
jaca da bi ono postal deo napada. Delo optuzenog ne mora biti
izvrseno u vreme napada,tj u vreme kada je izvrseno bilo koje delo
koje ulazi u sastav napada.
- Delo optuzenog ne mora da odgovara delima koja cine napad.
Moguce je da se napad sastoji od ubistava,a da optuzeni izvrsi delo
silovanja.
- Ako su vremenska(dani),prostorna(km) I sadrzajna razlika(vrsta)
razdvojili delo I napad,onda bi bilo prirodno zahtevati da veza dela I
napada bude sto jaca,sto je to razdvajanje vece.
- U jednom trenutku veza vise ne bi smela da bude takva da napad
kao okruzenje samo povecava opasnost krivicnog dela,vec takva da
napad kao okruzenje omogucava izvrsenje dela.
- Razdvojenost nekog pojedinacnog dela I napada moze da bude
takva da okruzenje napada vise nema nikakve veze cak ni posredne
veze sa takvim delom. Tada je neko pojedinacno delo sasvim
moguce I bez okruzenja. Tada bi trebalo uzeti da takvo pojedinacno
delo nije deo okruzenja koje cine dela koja nesumljivo jesu zpc.
Ovakvo shvatanje o donjoj granici ucestvovanja u zpc moglo bi se
nazvati teorija omogucavanja.
- Sto je veza dela I napada slabija,to bi zahtev za njihovo povezivanje
u celinu morao da bude strozi.
- Sva krivicna dela koja spadaju u zpc mogu sama za sebe uci u sklop
krivicnih dela koja cine napad.
2.8. VEZA SA ORUZANIM SUKOBOM:
- Odredbe zpc Statuta Medjunarodnog vojnog suda u

Ninbergu(1946) ili Statuta Haskog tribunal (1993),zahtevaju vezu s
oruzanim sukobom.
- I jedno I drugo se svodi na isto jer se ratni zlocini I zlocini protiv
mira mogu izvrsiti samo u ratu.
- Zakon Kontrolnog saveta broj 10 (1945),Statut Ruandskog tribunal
(1994) I Rimski statut (1998) ne zahtevaju ovu vezu.
- Zalbeno vece oznacilo je da je samo medjunarodni oruzani sukob
kao okruzenje nepotrebno za postojanje zpc. Ono nije govorilo o
oruzanom sukobu uopste. Cini se da Zalbeno vece ne iskljucuje
mogucnost da je unutrasnji sukob dovoljan za postojanje zpc.
2.9. SUBJEKTIVNI SADRZAJ OPSTEG ELEMENTA:
- Odredba clana 7 zahteva da je izvrsilac dela ima “svest da napad

postoji”.
- Onaj ko nema takvu svest,nece odgovarati za zpc,ali moze za obican
ratni zlocin.
- Da bi izvrsilac dela ubistva mogao biti ucesnik zpc on mora imati I
svest o svom ucescu u sirem okruzenju u kojem se desava to
pojedinacno ubistvo koje on vrsi I jos mora hteti,ili bar pristati,da
njegovo delo bude deo tog sireg okruzenja.
- Izvrsilac mora biti svestan nove prirode I novog znacaja koju
njegovo delo dobija kao deo jedne sire celine svepristnog I
sistematskog napada,odnosno novog stepena opasnosti koje ono
dobija kao deo napada.
- Ovakva shvatanja svesti polaze od pogresne pretpostavke da svaki
covek koji poznaje okruzenje u kojem se nalazi obavezno zeli da
bude I njegov deo.
- Sto je objektivna veza pojedinacnog dela I okruzenja slabija,to
subjektivna veza izrazena u vecem stepenu umisljaja mora biti jaca.
- Neko pojedinacno krivicno delo postaje zpc kada ga omogucava
okruzenje dela koja nesumljivo to jesu I kada je njegov izvrsilac bio
svestan tok okruzenja I hteo,ili bar pristao,da njegovo pojedinacno
delo bude deo tog okruzenja.
3.ZAKLJUCNO O OPSTEM ELEMENTU ZPC:
- Opsti element zpc dat je izuzetno slozeno. Odlikuje ga

kazuistika,losa legislativna tehnika na anglosaksonski nacin.
- Odredba je prenormirana,tj tvorci su se potrudili da u nju udje
znatno vise sadrzaja nego sto je potrebno. Kao posledica toga
sadrzaja odredbe odnosno njeni podelementi se preklapaju.
3.1 PREKLAPANJA U SADRZAJU OPSTEG ELEMENTA:
- Statut usvaja nelogicno resenje po kojem napad,da bi se mogao

uzdici u stepen zpc,mora biti sveprisutan ili sistematski,a sam
napad je u svojoj sadrzini istovremeno sveprisutan I sistematski.
Ocigledno je das u tvorci Statuta pomesali odlike napada sa
njegovom sustinom.
- Zahtev da je napad usmeren protiv civilnog stanovnistva govori u
prilog tome da je nepotrebno vise pojmova koji cine sadrzaj opsteg
elementa.
- Skoro je nemoguce neki napad usmeriti,a da tom usmeravanju
napada ne prethodi neka misaona delatnost na razradi smera u
kojem ce se napad kretati I ciljeva kojima stremi. Nemoguce je
usmeriti neki napad, a da se taj napad unapred ne osmisli.
3.2 NEODREDJENOST U SADRZAJU OPSTEG ELEMENTA:
- Neko krivicno delo postaje zpc kada je deo napada na civilno

stanovnistvo. Kada neko delo postaje deo napada potpuno je
neodredjeno.
- Ako vremenska(dani),prostorna(km) I sadrzajna razlika(vrsta)
razdvajaju neko pojedinacno delo I napad,onda bi bilo prirodno
zahtevati da neka druga veza tog dela i napada bude jaca,sto je to
razdvajanje vece.
- U jednom trenutku ta druga veza dela I napada mora da bude
takva da napad kao okruzenje omogucava izvrsenje dela.
- U slucaju da je na objektivom polju veza dela I napada slabija
trebalo bi zahtevati vecu subjektivnu vezu istih izrazenu u svesti o
okruzenju napada,koji se sastoji od dela koja nesumljivo jesu zpc.
- Politika je kao pojam tesko odrediva. Narocito pojam politike neke
druge organizacije.
- Stanovnistvo,kao pojam nije tesko odrediti. Problem je granicno
podrucje pojma,a odredba joj ne posvecuje nikakvu paznju.
- Pojam napad stran je u krivicnom pravu. Tvorci Rimskog statute su
bili nevicni krivicnom pravu,pa su opisivali pojave koje vode
zpc(vojnicke napade) izrazima sopstvenih vojnoj nauci,vojnoj vestini
I ratovanju uopste.
3.3 KADA OBICNO KRIVICNO DELO POSTAJE ZPC:

TEORIJSKA ODREDBA OPSTEG ELEMENTA ZPC:
- Pojam sveprisutnost kao pridev koji opisuje napad treba shvatiti

kao brojcanu velicinu. Stalno,brojno izvrsenje krivicnih dela protiv
velikog broja zrtava I na jednom sirem podrucju jeste sveprisutan
napad.
- Pojam sistematizovanost kao pridev koji opisuje napad ima svoju
sustinu. Sistematski napad jeste onaj koji je planiran,organizovan I
izvrsen skladno.
- Da bi izvrsilac dela ubistva mogao biti ucesnik zpc on mora da ima
svest o svom ucescu u sirem okruzenju u kojem se desava to
pojedinacno ubistvo koje on vrsi I jos mora hteti,ili barem
pristati,da njegovo delo bude deo tog sireg okruzenja.
- Izvrsilac mora biti svestan nove prirode I novog znacaja koji njegovo
delo dobija kao deo jedne sire celine,sveprisutnog I sistematskog
napada,odnosno novog stepena opasnosti koje ono dobija kao deo
napada.
- Onaj ucesnik u zpc koji se nalazi na gornjoj granici ucestvovanja,koji
planira,organizuje I sistematizuje izvrsenje velikog broja krivicnih
dela,ima punu svest o opstem element zpc,jer ga je sam stvorio.
- Gornju granicu ucestvovanja cini planiranje,organizovanje I
sistematizovanje velikog broja krivicnih dela koja se vrse na sirem
podrucju. Izvrsilac je onaj ko planira,organizuje ili sistematizuje
veliki broj krivicnih dela.
- Obicno krivicno delo postaje zpc onda kada je njegovo izvrsenje
omogucilo okruzenje koje cini veliki broj krivicnih dela,koja se vrse
na sirem podrucju I usmerena su protiv veceg broja lica.
PETI DEO
(POJEDINA KRIVICNA DELA SADRZANA U ODREDBI
ZPC)
1.UBISTVO:
- Elementi krivicnih dela odredjuju 3 elementa krivicnog dela ubistva:

- 1) izvrsilac je ubio jedno ili vise lica
- 2) radnja je izvrsena kao deo sveprisutnog ili sistematskog napada
na bilo koje civilno stanovnistvo
- 3) izvrsilac je znao da je radnja deo,ili je hteo da radnja bude deo
sveprisutnog ili sistematskog napada na civilno stanovnistvo
- Poslednja 2 elementa su zajednicka za svako pojedinacno krivicno
delo iz grupe zpc.
- Prvi element sadrzi u sebi subjekat krivicnog dela ubistva
oznacenog kao “izvrsilac”,radnju ovog dela izrazenu kroz glagol
“ubiti” I na kraju oznaku objekta radnje dela oznacenog kao “jedno
ili vise lica”
- Gornja granica ubistva je nedovoljno odredjena. Stvaranjem
mogucnosti da se I ubistvo vise lica nazove ubistvom,ovo delo se
priblizava delu istrebljenja a granicu koja ih deli cini nejasnom.
- Pretpostavka je da ce se u odsustvu odredbe ubistva kao zpc
Medjunarodni krivicni sud osvrnuti na stavove postojecih
pravosudnih tela mkp.
- Prema ovim sudskim vecima ubistvo postoji,pored stanja kada je
neko hteo da ubije,I kada je izvrsilac imao nameru da nanese teske
telesne povrede I kada je prema mogucnosti da ce te povrede
dovesti do smrti povredjenog nepazljiv,nemaran.
- Ukoliko je neko hteo da nanese teske telesne povrede,ubistvo
postoji ako je bio svestan izvesnosti smrtnog ishoda tih povreda.
- Ukoliko je neko siguran da ce se nesto desiti kao posledica njegovog
delovanja pa deluje,on ne moze postupati drugacije do umisljajno.
- Hasko vece se,pored umisljaja ka smrtnom ishodu,zadovoljava I sa
umisljajem ka teskim telesnim povredama,a ne ka lisenju zivota. U
odnosu na smrtni ishod,izvrsilac postupa nemarno,nepazljivo.
- Rimski statut ima odredbu direktnog I eventualnog umisljaja,ali
nema odredbu svesnog I nesvesnog nehata.
- Rimski statut ne poznaje odgovornost za krivicna dela izvrsena u
nehatu. Odredba eventualnog umisljaja kaze da on postoji kada
izvrsilac ima svest da elementi bica dela postoje I da ce se posledica
pojaviti po redovnom toku stvari.
- Po clanu 30 Rimskog statuta za ubistvo je dovoljno da neko nanese
teske telesne povrede znajuci da je izvesno da ce iz tih povreda
slediti smrt povredjenog.
2.ISTREBLJENJE:
- Nema svoje odredjenje u clanu 7 Rimskog statuta.

- “Istrebljenje ukljucuje umisljajno stvaranje uslova zivota,izmedju
ostaloga uskracivanje hrane I lekova,sracunato da dovede do
unistenja dela stanovnistva”
- Akt Elementi krivicnog dela razlaze istrebljenje na 4 elementa:
- 1) Izvrsilac je ubio jedno ili vise lica,izmedju ostaloga,umisljajnim
stvaranjem uslova zivota,koje je sracunato da dovede do unistenja
dela stanovnistva
- 2) Radnja je cinila deo,ili se ostvarila kao deo,visestrukog ubijanja
pojedinca koji pripadaju civilnom stanovnistvu
- 3) Radnja je izvrsena kao deo sveprisutnog ili sistematskog napada
- 4) Izvrsilac je znao da je radnja deo,ili je hteo da radnja bude deo
- Gornja granica ubistva je ubijanje veceg br ljudi npr 50. Donja
granica istrebljenja je stanje kada neko ubije jednog coveka,ali je to
ubistvo “cinilo deo ili se ostvarilo kao deo” visestrukog(masovnog)
ubijanja civila,npr 49. Nisu li oba slucaja isti?
- Da bi se neko krivicno delo,npr ubistvo,uzdiglo u stepen zpc,mora
se ostvariti deo napada. Krajnji ishod ovakvog normiranja jeste
stanje u kojem ubistvo mora biti izvrseno kao deo
visestrukog(masovnog) ubijanja civila da bi postal istrebljenje a
istrebljenje mora biti deo napada.
- Bez visestrukog ubijanja nema zpc,bilo da je rec o ubistvu ili
istrebljenju. Ubistvo se ne razlikuje od istrebljenja.
2.1 ISTREBLJENJE U NAUCI MKP:
- Prema Hall-u istrebljenje sadrzi visestruka ili brojna ubistva I velik

br zrtava.
- Razlika izmedju ubistva I istrebljenja je u tome sto izvrsilac
istrebljenja ne mora da poznaje zrtvu.
- U vezi sa razlikom izmedju istrebljenja I ubistva Hall se poziva
misljenje Medjunarodne pravne komisije. Prema komisiji I ubistvo I
istrebljenje kao zpc podrazumevaju lisenje zivota. Razlika je u tome
sto je istrebljenje usmereno protiv skupa pojedinca I sto radnja
istrebljenja mora obuhvatati brojno unistavanje zivota.
- Time je istrebljenje veoma slicno genocidu. Razlika izmedju
genocida I istrebljenja je u tome sto se istrebljenje moze vrsiti
prema skupu pojedinaca koji ne dele bilo kakvu zajednicku odliku.
- Istrebljenje se primenjuje na slucajeve gde su neki clanovi skupa
pojedinaca ubijeni a neki postedjeni.
- Basiuni tvrdi da izvrsilac istrebljenja ne mora da poznaje zrtve.
Cinjenica je da visestrukom(masovnom) ubijanju mora da prethodi
dogovor I sprovodjenje tog dogovora od strane vise lica.
- Izvrsilac istrebljenja zna ishod svoje radnje I hoce taj ishodd,ali
uopste ne mora niti neposredni izvrsilac masovnih ubistava niti
mora imati umisljaj ka svakoj od pojedinih zrtava licno.
- Ne bi mogli svi oblici nehatnih ubistava da se svrstavaju u
istrebljenje kao zpc
- Nema sustinske razlike u ubijanju jednog coveka I ubijanju vise ljudi
kada su ta ubistva zadovoljila opsti element zpc.
- Basiuni kaze: “ Istrebljenje je ubistvo veceg br ljudi”
3.POROBLJAVANJE:
- Za razliku od ubistva I istrebljenja odredba porobljavanja je data.

- “Porobljavanje jeste vrsenje nekih ili svih prava svojstvenih
vlasnistvu nad covekom I obuhvata vrsenje takvih prava u toku
prevoza lica(trafficking),narocito zena I dece”
- Akt elementi krivicnih dela odredjuje 3 elementa ovog krivicnog
dela:
- 1) ucinilac je vrsio bilo koje ili sva prava svojstvena vlasnistvu nad
jednim ili vise lica,kao sto su prodaja,kupovina,iznudjivanje,zamena
jednog ili vise lica,ili je izvrsio nad tim licem slicno uskracivanje
slobode
- 2) radnja je izvrsena kao do sveprisutnog ili sistematskog napada na
bilo koje civilno stanovnistvo
prisutnog ili sistematskog napada na civilno stanovnistvo
- Godine 1926 doneta je “Konvencija o suzbijanju ropstva” koja je
dopunjena 1956 god “Dopunskom konvencijom o ukidanju
ropstva,trgovine robljem I ustanova I primene slicne ropstvu”.
Prema ovim aktima ropstvo je stanje u kojem se nad nekim licem
vrse sva ili neka ovlascenja koja su odlika prava svojine,a rob je lice
koje se nalazi u tom stanju: Ropstvo je polozaj ili stanje lica nad
kojim se vrsi bilo koje ili sva ovlascenja prava svojine.
- Porobljavanje je drzanje nekog lica,drugim recima ropstvo je
polozaj lica kojem nije dozvoljeno da napusti mesto na kojem se
nalazi.
- Porobljavanje je prinudno ubiranje ubiranje plodova rada jednog
lica od strane drugog. Porobljavanje je fizicko unistavanje lica koje
se drzi pod prinudom ili fizicko povredjivanje tog istog lica.
- To je akt prodaje,poklanjanja,menjanja,davanja u najam ili poslugu
drugog lica.
- To je nuzno slozeno krivicno delo jer se pored vrsenja prava
svojstvenih vlasnistvu mora sastojati jos I od prinude,kao
ogranicenja slobode odlucivanja I zatvaranja kao ogranicene
slobode kretanja.
- Onaj ko prinudno lisava drugo lice zivota-vrsi ubistvo.
- Onaj ko drugo lice prinudno povredjuje moze da bude izvrsilac vise
krivicnih dela predvidjenih u okviru zpc koja u sebi sadrze
narusavanje nepovredivosti tela- mucenje,progon,aparthejd ili
druga necovecna dela.
- Onaj ko drugo lice prinudno drzi na nekom mestu je izvrsilac
krivicnih dela zatocenja ili zatvaranja.
- Ropstvo je od antickih I preantickih vremena imalo privrednu
svrhu,a to je iskoriscavanje tudjeg rada.
- Izvorna odredba trgovine ljudima potice iz “Protokola UN o
sprecavanju,suzbijanju I kaznjavanju trgovine ljudima”
- “Trgovina ljudima podrazumeva: regrutovanje,transport,smestaj ili
prijem lica,pod pretnjom ili upotrebom sile,ili ostalih oblika
prinude,zastrasivanja,otmice,prevare,zloupotrebe moci,ili stanja
ranjivosti lica,davanje,ili primanje novca ili ostalih sredstava radi
postizanja kontrole nad nekim licem,sa ciljem iskoriscavanja.
Iskoriscavanje ukljucuje silovanja,iskoriscavanje prostitucije drugih
ili ostale oblike sexualnog iskoriscavanja,prinudni rad I
sluzenje,ropstvo ili ropski polozaj ili uklanjanje telesnih organa”
- U slucaju krivicnog dela porobljavanja pravo na rad nije uopste
uskraceno,robu se pravo na rad omogucavalo u znatno vecoj meri
nego prosecnom radniku. Rob je radio I dan I noc,ako je robovlasnik
tako odlucio…
3.1.POROBLJAVANJE U NAUCI MKP:
- Hall predlaze da se pod porobljavanjem podrazumevaju savremeni

oblici ropstva.
- Danas nema zakonodavstva na svetu koje kaznjava klasicno ropstvo
zahvaljujuci tome sto ono vise ne postoji.
- Jedina razlika koja bi se mogla istaci izmedju ropstva u anticko
vreme I ropstva danas jeste nepostojanje drzavne sankcije
vlasnistva nad ljudima. Danas nema drzave ciji pravni poredak
poznaje ropstvo,dok je u anticko doba to bilo pravilo.
4.PROTERIVANJE:
- U clanu 7 Rimskog statute: “Proterivanje,ili prinudno preseljenje

stanovnistva je prinudno premestanje lica isterivanjem,ili drugim
prinudnim merama sa prostora na kojem se pravno osnovano
nalaze,bez osnova dozvoljenih po medjunarodnom pravu”
- Akt Elementi krivicnog dela nalazi 5 elemenata proterivanja:
- 1) ucinilac je proterao,ili prinudno preselio,bez osnova dozvoljenih
po medjunarodnom pravu,jedno ili vise lica u drugu drzavu ili na
drugo mesto isterivanjem ili na drugi prinudan nacin
- 2) to lice,odnosno lica su se pravno osnovano nalazila na prostoru iz
kojeg su na opisani nacin proterana ili preseljena
- 3) ucinilac je bio svestan pravnog osnova
- Radnja izvrsenja ovog dela je “prinudno premestanje isterivanjem
ili drugim prinudnim merama”. Ustavi vecine zemalja na
svetu,danas,jemce gradjanima slobodu kretanja I nastanjivanja,kao
I pravo da napuste zemlju I da se u nju vrate.
- Radnja kojom se vrsi progon,mora biti takva da je usled nje doslo
do progona stanovnistva,ako je stanovnistvo donelo odluku da se
seli,maker I u prisustvu neke prinudne mere,ali je ta odluka
samostalna odluka stanovnistva,onda se ta prinudna mera ne moze
svrstati u radnju kod progona. Neka radnja ne mora biti radnja
progona samo ako je ona bila takva da je stanovnistvu uskratila
slobodu da odluci gde ce da boravi.
- Drugo moguce resenje je institute uzrocnosti. Da li uskracivanje
prava na rad,ili zabrana pristupa skolama moze da uzrokuje
iseljenje nekog stanovnistva?
- Samo one radnje koje se mogu dovesti u uzrocnu vezu sa
posledicom mogu doci u obzir za radnje izvrsenja proterivanja.
- Medjunarodna akta iz oblasti ljudskih prava koji jemce pravo na
slobodu kretanja I nastanjivanja zajedno sa ovim pravom I
slobodama jemce I pravo napustanja svake drzave,svoje ili
tudje,kao I pravo povratka u svoju drzavu.
- Treba istaci da postoji velika razlika izmedju proterivanja domaceg
drzavljana I stranca.
- Drzavljani svih zemalja na svetu,danas,imaju pravo da borave na
prostoru svoje drzave I da se slobodno krecu I nastanjuju u njoj,da
izadju iz nje I da se u nju vrate.
- Sa strancima je stvar drugacija. Oni ulaze u zemlju sa dozvolom I ta
dozvola moze da im bude uskracena u svakom trenutku.
- Sloboda kretanja I nastanjivanja jedno je od osnovnih prava I
sloboda koje covek danas ima,u svojoj drzavi. Ovo je pravilo,a
uskracivanje te slobode izuzetak.
- Ustavi skoro svih drzava na svetu,danas,zabranjuju proterivanje ili
izrucenje domaceg drzavljanina.
- Medjunarodno pravo poznaje osnove po kojima se stanovnistvo
moze preseljavati protiv svoje volje kao sto su slucajevi prirodnih
nesreca gde sigurnost ili zdravlje stanovnistva zahtevaju njegovo
preseljenje ili veliki razvojni projekti gde preovladava javni interes.
- Cetvrta zenevska konvencija iz 1949 god izuzetno dozvoljava
prinudno preseljenje stanovnistva,ako sigurnost tog stanovnistva ili
neotklonjiva vojna potreba to nalazu.
5.ZATVARANJE:
- Krivicno delo zatvaranja ima datu odredbu. Kaznjivo je: “Zatvaranje

ili drugo ozbiljno lisavanje fizicke slobode kroz krsenje osnovnih
pravila medjunarodnog prava”
- Akt Elementi krivicnog dela iz ove odredbe izdvaja 5 elemenata bica
ovog krivicnog dela:
- 1) Izvrsilac je zatvorio jedno,ili vise lica ili na drugi nacin ozbiljno
lisio jedno ili vise lica fizicke slobode
- 2) Tezina radnje izvrsenja je bila takva das u njome prekrsena
osnovna pravila medjunarodnog prava
- 3) Izvrsilac je bio svestan okolnosti koje su ustanovile tezinu radnje
izvrsenja
- 5)Izvrsilac je znao da je radnja deo,ili je hteo da radnja bude deo
- Zakljucuje se da je zatvaranje ozbiljno lisavanje fizicke slobode kroz
krsenje osnovnih pravila medj prava. Osim zatvaranja postoje I
druga ozbiljna lisavanja slobode.
- U srpskom kz u clanu 132 lisavanje fizicke slobode se svodi na
uskracivanje iste slobode-slobode kretanja,pri tome nije vazan
obim tog uskracivanja.
- Sloboda kretanja je jedna od najvaznijih ljudskih sloboda,jer ona
predstavlja preduslov za uzivanje velikog broja drugih sloboda I
prava.
- Krivicna dela imaju svoje teze oblike,prema nemackom pravu to je
lisavanje slobode koje traje duze od 7 dana ili ono lisavanje kod
kojeg je doslo do teskih telesnih povreda. Najtezi oblik ovog
krivicnog dela je onaj kod kojeg je doslo do smrti lica lisenog
slobode.
- Prema srpskom pravu,lisavanje slobode postaje tesko ukoliko je
trajalo duze od 30 dana,kao I kada je izvrseno na svirep nacin,ili
kada su nastupile druge teske posledice.
- U anglosaksonskoj pravnoj celini,uglavnom,se ne odredjuju tezi
oblici ovog krivicnog dela,vec se u slucajevima koji sun a kontinentu
opisani kao tezi oblici lisavanja slobode,po pravilu odgovor trazi u
sticaju nekog krivicnog dela protiv zivota I tela I lisavanja slobode.
- Ima misljenja da bi pojam zatvaranje mogao da obuhvati kucne
pritvore ili druga ogranicenja slobode kretanja.
- Zatvaranje je slozeno krivicno delo jer,skoro uvek,obuhvata I neki
vid prinude nad licem koje je liseno slobode.
- Zatvaranje,u najvecem broju slucajeva,mora biti u sticaju sa jos
nekim od krivicnih dela u nadleznosti Suda. To ce po pravilu biti
neko od dela kojim se stiti nepovredivost tela ili zivota.
- Odnos krivicnih dela proterivanja I zatvaranja nije uopste odredjen
iako ova dva krivicna dela,u okviru skupa zpc imaju slicnosti.
- Proterivanjem se,kao I zatvaranjem stiti sloboda kretanja kao
vrednost. Proterivanje je priislino preseljenje,tj prisilno
premestanje stanovnistva,dok je zatvaranje lisavanje fizicke
slobode.
- Proterano lice je,kao I zatvoreno,liseno mogucnosti da se krece po
svom nahodjenju.
- Kod proterivanja sloboda kretanja je narusena u toj meri da se
nekom licu ne dozvoljava da ode na mesto na kojem zeli da se
nalazi.
- Kod zatvaranja sloboda kretanja je narusena u vecoj meri. Lice koje
je zatvoreno liseno je mogucnosti da napusti mesto na kome se
nalazi odnosno mesto na kojem je zatvoreno.
- Zatvaranje je tezekrivicno delo od proterivanja.
- Ko moze da bude izvrsilac? – protivpravna lisenja slobode koja
izvrse sluzbena lica se u krivicnom pravu smatraju za teza od onih
koja izvrse lica koja nemaju navedeno svojstvo.
6.MUCENJE:
- “Mucenje jeste umisljajno nanosenje teskih bolova ili patnji,bilo

dusevnih bilo telesnih,osobi koja se nalazi u pritvoru,ili u vlasti
optuzenog;izuzetno,mucenje ne obuhvata patnje ili bolove koji
nastaju,neodvojivi su,ili su posledica pravnih sankcija”
- akt Elementi krivicnog dela nalazi 5 elemenata mucenja:
- 1) Izvrsilac je naneo teske bolove ili patnje jednom ili vecem broju
lica
- 2)to lice,tj lica koja su u vlasti,ili pod nadzorom izvrsioca
- 3) Bolovi ili patnje nisu nastali,nisu bili neodvojivi,ili nisu bili
posledice pravnih sankcija
- “Nanosenje teskih bolova I patnji”,kao radnja izvrsenja dela
mucenja,je tesno povezana sa telesnim povredjivanjem.
- “Bolovi I patnje” mogu biti izazvani I bez fizickog dodira tj
ugrozavanja nepovredivosti tela. Tj mogu biti dusevni.
- Koje nanosenje patnji I bolova se moze svrstati pod pojam ‘tesko’?
- Mogu se svrstati ona nanosenja povreda duha I tela koja se u
krivicnom pravu smatraju najtezim.
- Pojmovi patnja I bol su dobri jer su u stanju da obuhvate I povrede
tela I duha.
- Tkdj ovi pojmovi su I neprecizni jer upucuju na dusevno stanje
pasivnog subjekta koje se teze moze odrediti od stanja tela,jer su
dusevna patnja I bol subjektivni dozivljaj povredjenog.
- Razlicita lica razlicito dozivljavaju spoljne uticaje na svoj duh I telo I
razlicito pate I boluju.
- Povrede tela su vidljive,opipljive I odredive pa su samim tim daleko
lakes za utvrditi I porediti po tezini.
- U krivicnom pravu je nepovredivost tela vredniji zastitni objekat od
nepovredivosti duha.
- Odredba mucenja u Konvenciji je sira od odredbe Statuta I ukljucuje
svrhu mucenja,iznudjivanja iskaza ili priznanja I svojstvo izvrsioca-
mora biti izvrseno od strane drzavnog sluzbenika ili lica koje
postupa u sluzbenom svojstvu.
- Odredba Statuta morala je iskljuciti svojstvo izvrsioca jer primena
pokazuje das u slucajevi vrsenja mucenja veoma cesti kod
paravojnih grupa,gde bi dokazivanje sluzbenog svojstva bilo tesko
kao I da mucenje ne sme biti ograniceno nekom svrhom.
- Kako se mucenju oduzima svrha I svojstvo lica koje ga vrsi,kako je
uradio Rimski statut,postavlja se pitanje sta ostaje? Ono sto moze
da ostane jeste napad na nepovredivost tela kao zasticena
vrednost.
- Postoje najrazlicitije povrede zasticenih vrednosti u vrsenju
sluzbene duznosti. Prilikom izvrsenja smrtne kazne unistava se
zivot,pri izvrsenju kazne zatvora povredjuje se sloboda,prilikom
prikupljanja dokaza u krivicnom postupku mogu se narusiti
napovredivost stana I ljudskog dostojanstva. Kod primene
sredstava prinude prilikom lisenja slobode takodje se narusava
nepovredivost stana a u najtezim slucajevima moze se narusiti I
zivot.
- Ono sto opravdava krivicna dela izvrsena u navedenim slucajevima
jeste sluzbena duznost.
- To znaci da ni Konvencija o mucenju iz 1984 god,niti Rimski statut iz
1998 god nisu morali da iskljuce patnje I bolove.
7.SEKSUALNI DELIKTI U OKVIRU ZPC:
- Zajedno sa silovanjem nabrojano je jos nekoliko krivicnoh dela

srodnih sa njim. U pitanju je seksualno ropstvo,prisilna
prostitucija,prisilna trudnoca,prisilna sterilizacija I drugi oblici
seksualnog nasilja slicne tezine.
- “Prisilna trudnoca je protivpravno zadrzavanje nasilno oplodjene
zene,sa namerom da se tako utice na eticki sastav stanovnistva ili
da se dovede do drugog teskog krsenja medjunarodnog prava. Ova
odredba nece biti tumacena tako da utice na unutrasnja prava koje
uredjuje pitanje trudnoce”
7.1.SILOVANJE:
- Akt Element krivicnog dela nalazi 4 elementa krivicnog dela

silovanja:
- 1) Izvrsilac je napao telo drugog radnjom koja se sastoji u
prodoru,maker I ovlas,bilo kojeg dela tela zrtve,ili izvrsioca
seksualnim organom,ili prodoru analnog ili genitalnog otvora zrtve
sa bilo kojom stvari,ili bilo kojim delom tela
- 2) Napad je izvrsen silom,ili pretnjom upotrebe sile ili prinude kao
sto je ona prouzrokovana strahom od nasilja, primoravanja,
zatvaranja, prihickog pritiska,ili zloupotrebe moci,protiv drugog ili
drugih,ili iskoriscavanjem okruzenja prinude,ili je napad izvrsen nad
licem nesposobnim da da stvaran pristanak
sveprisutnog ili sistematskog napada na civilno stanovnistvo.
- Dovoljan je bilo kakav prodor u bilo koji telesni otvor pasivnog
subjekta,a da ne dodje do obljube u smislu prodora muskog polnog
organa u zenski.
- Silovanjem se danas naziva rastuca grupa seksualnih dela koje
odlikuje nasilje I fizicki prodor u telo zrtve. Zasticena vrednost jeste
sloboda seksualnog opredeljenja a ne cast,dostojanstvo licnosti ili
polni moral. Silovati se moze I muskarac I zena.
- Najveci problem ce svakako biti priroda seksualnog cina tj sex akta
koji cini sadrzaj silovanja.
- Drugi element silovanja-prinuda: Silovanje lica koje nije sposobno
da da pristanak na polni cin nije sporno. Sporno je “iskoriscavanje
okruzenja prinude” da bi se silovalo.
- Prinuda mora biti neposredna,nedvosmislena I jasno usmerena.
Samo ona sila koja je u stanju da savlada ozbiljan,cvrst I stalan
otpor pasivnog subjekta moze biti element bica krivicnog dela
silovanja.
- Pri tome nije vazno da lit u prinudu vrsi neko drugi ili sam
izvrsilac,kao I da li je prinuda uperena protiv pasivnog subjekta ili
nekog drugog,pasivnom subjektu bliskog lica.
7.2 SEKSUALNO ROPSTVO:
- Elementi krivicnih dela nalaze 4 elementa ovog krivicnog dela:

- 1) Ucinilac je vrsio bilo koje ili sva prava svojstvena vlasnistvu nad
jednim ili vise lica,kao sto su prodaja, kupovina, iznajmljivanje,
zamena jednog ili vise lica,ili je izvrsio nad tim licima slicno
uskracivanje slobode
- 2) Izvrsilac je prouzrokovao da se to lice,ili lica nadju u jednom ili
vise akata seksualne prirode
- Primer: U drugom svetskom ratu je 200.000 zena,po naredjenju
japanske vrhovne komande,bilo liseno slobode I prinudno
odvedeno na bojista sirom Dalekog istoka da sluze pripadnicima
japanske vojske u razlicite svrhe,nazivali su ih “zenama za utehu”.
- Ima misljenja da ova pojava nije seksualno ropstvo vec je prisilna
prostitucija.
- Kod sex ropstva svrha bi trebalo da bude privredno iskoriscavanje
sex akata porobljenog lica.
- Sex ropstvo je sex delikt.
7.2.1.SEKSUALNO ROPSTVO U NAUCI MKP:
- Odredjenje seksualnog ropstva u nauci dao je Basiuni koji smatra da

je u pitanju ropstvo kod kojeg je ogranicena necija sloboda kretanja
I moc odlucivanja u pogledu sexualnih radnji.
- Boot misli da bi se pod sex ropstvo trebalo podvesti I pod pojave
nasilnih brakova,prisilnog kucnog sluzenja koji obuhvataju nasilne
sex radnje ukljucujuci silovanja.
- Kod obicnog silovanja izvrsilac prestaje da vrsi prinudu posto izvrsi
silovanje I time vraca slobodu kretanja zrtvi,a kod sex ropstva
nastavlja da vrsi prinudu kako bi ponovo izvrsio silovanje.
- Sex ropstvo ne moze biti nista drugo do obicno silovanje koje se
ponavlja I traje duze vremena.
7.3 PRINUDNA PROSTITUCIJA:
- Akt Elementi krivicnih dela nalaze 4 elementa prisilne prostitucije:

- 1) Izvrsilac je prouzrokovao da se jedno ili vise lica nadju u jednom
ili vise akata seksualne prirode silom ili pretnjom upotrebe sile ili
prinude
- 2) Izvrsilac ili drugo lice ostvarili su,ili su ocekivali da ostvare
novcanu,ili kakvu drugu korist u zamenu za ili u vezi sa aktima
seksuane prirode
- Radnju prinudne prostitucije cini onaj ko “prouzrokuje da se jedno
ili vise lica nadju u jednom ili vise akata seksualne prirode”.
- Radnja je data po uzoru na radnju seksualnog ropstva.
- Radnja prinudne prostitucije se vrsi prinudno. Prinuda je data na isti
nacin kao kod silovanja.
- Rec “silovanje” u cijem se korenu nalzi rec “sila” na to upucuje,ali
da neko moze da se prostituise bez svog pristanka je blisko
nemogucem.
- Rec “prostitucija” je dobrovoljno seksualno davanje za nagradu.
- Iako je prisilna prostitucija opterecena slicnim problemima kao I
seksualno ropstvo I silovanje,cinjenica da sadrzi element privrednog
iskoricavanja necijeg prinudnog seksualnog akta,odvaja je od
obicnog silovanja I seksualnog ropstva.
- Prisilna prostitucija sadrzi sve oblike seksualnog ropstva I silovanja
jer sadrzi jedan element vise od ova dva sex delikta.
- Prinudna prostitucija je stvorena tako da bude najsira odredba
medju seksualnim deliktima,sposobna da obuhvati sve ostale.
- Prinudna prostitucija je produzeno I trajno krivicno delo jer nuzno
obuhvata protivpravno lisavanje slobode.
- Kod ovog krivicnog dela,po pravilu,pojavice se nuzno saizvrsilastvo.
Dok jedno lice vrsi polni cin,siluje,drugo lice ga naplacuje,privredno
iskoriscava silovanje.
7.3.1 PRINUDNA PROSTITUCIJA U NAUCI MKP:
- Uvidjajuci da je glavni problem sa prisilnom prostitucijom njeno

razgranicavanje od silovanja I seksualnog ropstva,Boot predlaze da
se prisilna prostitucija koristi za slucajeve vrsenja seksualnih radnji
zrtve s ciljem prezivljavanja ili radi izbegavanja daljeg nasilja.
- Kod ovog zakljucka Boot cini gresku. Prinuda kao jedan od glavnih
odlika silovanja,obuhvata kako silu tako I pretnju.
- Pretnja jeste stavljanje nekog buduceg vrsenja sile,buduceg
nasilja,u izgled.
- Ukoliko se zrtvi silovanja preti I na taj nacin se ona obljubi,takav
slucaj nije nista manje silovanje od silovanja kod kojeg je sila zaista
primenjena.
7.4 PRINUDNA TRUDNOCA:
- Prinudna trudnoca je jedino delo u ovoj grupi krivicnih

dela,seksualnim deliktima u okviru zpc,koje ima datu odredbu:
“prinudna trudnoca je protivpravno zadrzavanje nasilno oplozenje
zene,sa namerom da se tako utice na etnicki sastav stanovnistva,ili
da dovede do drugog teskog krsenja medjunarodnog prava. Ova
odredba nece biti tumacena tako da utice na unutrasnja prava koje
uredjuje pitanje trudnoce”
- Akt Elementi krivicnog dela nalaze 3 elemanta ovog krivicnog dela:
- 1) Izvrsilac je zadrzao jednu ili vise nasilno oplodjenih zena sa
namerom da tako utice na etnicki sastav stanovnistva ili da se
dovede do drugog teskog krsenja medjunarodnog prava
- Radnja izvrsenja je slozena. Prvo je potrebno nasilno oploditi zenu.
Prirodna pretpostavka je da je to ucinjeno silovanjem ili nekim
drugim seksualnim deliktom koji ukljucuje prinudu.
- Nije nemoguce da zrtva silovanja zatrudni. Zatim je potrebno takvu
zenu ‘protivpravno zadrzati’
- I u slucajevima seksualnog ropstva ili prinudne prostitucije moguca
je trudnoca,dok je zadrzavanje tesko zamisliti.
- Koje to pravne norme dozvoljavaju da silovana zena bude
zadrzana? Nemoguce je pronaci takve norme u bilo kojem pravnom
poretku.
- Seksualno ropstvo I prinudna prostitucija su klasicna dela kod kojih
je silovano lice zadrzano.
- Nema takve norme koja bi dozvoljavala zadrzavanje silovane I
trudne zene,pa se cini da je ovaj deo odredjenja prisilne trudnoce
potpuno nepotreban.
- Potrebna je namera kod izvrsioca da se zadrzavanjem silovane I
trudne zene utice na promenu etnickog sastava stanovnistva.
Ovako nesto je zaista tesko zamisliti. Kako se moze zadrzavanjem
trudne zrtve silovanja uticati na etnicki sastav stanovnistva?
- Sta ako ih majke,silovane zene podignu,u kulturi I duhu svoje
etnicke pripadnosti? Hoce li onda biti promenjen etnicki sastav
stanovnistva drugacije od namere siledzije,izvrsioca krivicnog dela?
- Postoji mogucnost das u tvorci Statuta mislili na etnicki sastav
stanovnistva u nekoj manjoj sredini.
- Prinudna trudnoca je trajno krivicno delo,s obzirom na to da u sebi
obuhvata I protivpravno lisenje slobode.
- Tkdj nemece se pitanje koji je zastitni objekat ovog krivicnog dela?
Fizicka sloboda,polna sloboda,sloboda radjanja ili nedodirljivost
etnickog sastava stanovnistva? Fizicka I polna sloboda su svakako
narusene….
7.5. PRISILNA STERILIZACIJA:
- Prisilna sterilizacija ima svoju svrhu I jednostavna je za objasnjenje.

- Sterilisati coveka znaci uciniti ga jalovim,neplodnim,odnosno
nesposobnim za razmnozavanje.
- Akt Elementi krivicnih dela nalaze 4 elementa ovog krivicnog dela:
- 1) Izvrsilac je lisio jedno ili vise lica bioloske sposobnosti
razmnozavanja
- 2) Radnja nije bila opravdana zdravstvenim postupkom nad licem
niti je izvrsena sa njenim stvarnim pristankom
- Uciniti coveka jalovim ili neplodnim svodi se na unistavanje dejstva
polnih zlezda kod coveka. Kod zena u pitanju su jajnici akod
muskaraca testisi.
- Prisilna sterilizacija moze da bude u sticaju sa nekim drugim
krivicnim delom kojim se napada na nepovredivost tela,kao sto su
mucenje ili druga necovecna dela. S druge strane moguce je da se
prisilna sterilizacija izvede I kroz zdravstveno zbrinjavanje ljudi.
- Istorija poznaje slucajeve prinudne sterilizacije- slucaj zarobljenika
posle bitke kod Adue.
- Ovo krivicno delo moze biti I osnov za genocide ukoliko je prisilna
sterilizacija ucinjena u genocidnoj nameri.
- Prisilno uciniti zene jedne od zasticenih grupa neplodnim zaista je
moguce u nameri da se spreci radjanje unutar te grupe cime bi bila
ispunjena jedna od mogucih radnji izvrsenja genocida.
7.6 DRUGI OBLICI SEKSUALNOG NASILJA SLICNE TEZINE:
- poslednje delo u grupi seksualnih krivicnih dela unutar zpc niti je

oznaceno imenom niti je njegova odredba data u Statutu.
- Silovanjem se danas naziva rastuca grupa seksualnih delikata koje
odlikuje nasilje I fizicki prodor u telo zrtve.
- Boot misli da je moguce pronaci seksualne delikte koji ne
obuhvataju fizicki dodir,ali jesu slicne tezine silovanju. U pitanju bi
bili seksualni akti psihickog a ne fizickog sadrzaja.
- Postoje takvi akti koji mogu biti jednako teski po dusevno zdravlje
coveka kao I silovanje,a da ne podrazumevaju fizicki dodir.
- Nemacko pravo pravi razliku izmedju seksualne zloupotrebe I
seksualne prinude. Prva je vrsenje seksualnog cina bez prinude,a
druga sa prinudom. Postoji I razlika izmedju seksualne prinude I
silovanja. Seksualna prinuda je prisiljavanje zrtve da trpi seksualni
cin izvrsioca. Silovanje je narocito tezak slucaj seksualne prinude
koji obuhvata I prodor u telo zrtve.
- I srpsko pravo pravi razliku izmedju silovanja I nedozvoljenih polnih
radnji. Radnja silovanja je kako obljuba tako I sa njim “izjednaceni
polni cin”. Za razliku od silovanja postoji I krivicno delo
‘nedozvoljenje polne radnje’ cija je radnja izvrsenja vrsenje neke
‘druge polne radnje’. U svakom slucaju ovo je delo lakse od
silovanja.
- Savremena krivicna prava poznaju I lakse I teze seksualne delikte.
- Pod lakse sex delikte uglavnom se podvode polni akti izvrseni uz
prinudu koja ne obuhvata prodor u telo pasivnog subjekta.
- Drugi oblici seksualnog nasilja slicne tezine su iscrpljeni. Oni su vec
svi obuhvaceni sirokim pojmom silovanja.
- Krivicno delo ‘slicne tezine’ nekom krivicnom delu moze da bude
‘iste tezine’ kao to drugo krivicno delo ali ‘lakse tezine’.
- Akt Elementi krivicnih dela nalazi 5 elemenata “drugih oblika
seksualnog nasilja slicne tezine” :
- 1) Izvrsilac je izvrsio akt seksualne prirode nad jednim ili vise lica ili
je prouzrokovao da se jedno ili vise lica nadju u jednom ili vise akata
seksualne prirode silom ili pretnjom upotrebe sile ili prinude,kao
sto je ona prouzrokovana strahom od
nasilja,primoravanja,zatvaranja,prihickog pritiska ili zloupotrebe
moci,protiv drugog ili drugih,ili iskoriscavanjem okruzenja
prinude,ili iskoriscavanjem nesposobnosti lica da da stvaran pritisak
- 2) radnja je po tezini,bila slicna drugim krivicnim delima u paragrafu
1 clana 7 pod e
- 3) Izvrsilac je bio svestan cinjenicnih okolnosti koje su ustanovile
tezinu radnje
7.7 ZAVRSNA RAZMATRANJA O SEKSUALNIM DELIKTIMA U
OKVIRU ZPC:
- Rimski statut ne daje odredbe seksualnih delikata,sa izuzetkom

prisilne trudnoce I da elementi bica ovih krivicnih dela nisu dati,vec
se izvode posredno.
- Njihovu razradu su izvrsili tvorci akta Elementi krivicnih dela.
- Zajednicka odlika seksualnih delikata jeste u tome sto se u
mnogome preklapaju.
- Ropstvo ,iako je seksualno,u sustini jeste I dalje ropstvo I nema
svrhe odvajati ga od ropstva uopste.
- Prisilna prostitucija sadrzi sustinsku suprotstavljenost samoj sebi
vec u nazivu.
- Zastitni objekat seksualnih delikata u savremenom krivicnom pravu
jeste polna sloboda.
- Svest o zasticenim vrednostima nije pokretala tvorce Rimskog
statute kada su odredjivali seksualne delikte u okviru zpc,niti tvorce
Elemenata krivicnih dela kada su odredjivali elemente tih istih
seksualnih delikata. Najbolji primer je delo prinudne sterilizacije
koje nema dodirnih tacaka sa seksualnim deliktima na polju
zasticenih vrednosti,ali je ipak svrstano u sex delikte.

Medjunarodno Krivicno Pravo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Medjunarodno Krivicno Pravo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRVI DEO

1. RAZVOJ POJMA ZLOCIN PROTIV COVECNOSTI:

2. NASTANAK POJMA U SAVREMENOM OBLIKU: MEDJUNARODNI

3. RAZVOJ POJMA U PERIODU HLADNOG RATA

4. RAZVOJ POJMA U PERIODU POSLE PADA BERLINSKOG ZIDA

- Obnavljanje rada na izradi nacrta Zakonika zlocina protiv mira I

6. ZAKLJUCNO O RAZVOJU POJMA ZLOCINI PROTIV COVECNOSTI

1. Opste odlike odredbe:

2. OSNOVNA PODELA SADRZAJA ODREDBE:

4. AKT ELEMENTI KRIVICNIH DELA I NJIHOV ZNACAJ ZA ODREDBE O

- Clan 9. Statuta nosi naziv Elementi krivicnih dela.

4.1. PRAVNA SNAGA ELEMENATA KRIVICNOG DELA:

- Elementi ce pomoci sudu u tumacenju I primeni navedenih clanova.

- Bice krivicnog dela predstavlja pojedin oblik krivicnog neprava I ono

- Akt Elementi krivicnog dela nije napravio razliku izmedju elemenata

1. COVECNOST KAO ZASTITNI OBJEKAT U KRIVICNOM PRAVU:

2.1 Preambula Rimskog statute:

3. POJAM COVECNOST U PRAVNOJ NAUCI:

3.3 COVECNOST KAO BROJCANA VREDNOST:

- Problem sa ovim shvatanjima nastaje kada pokusavaju da objasne

4.3 DA LI JE MOGUCE COVECNOST OZNACITI KAO SAMOSTALNU

5. ZAKLJUCNO O COVECNOSTI KAO ZASTITNOM OBJEKTU:

1. ODREDJENJE OPSTEG ELEMENTA ZPC:

2.2 OPSTI ELEMENT U NAUCI MKP:

2.3 RAZRADA SADRZAJA OPSTEG ELEMENTA RIMSKOG STATUTA:

- osnovna svrha odredjivanja merila za razlikovanje zpc od obicnih

2.3.2.1 POJMOVI SVEPRISUTNOST I SISTEMATIZOVANOST U NAUCI

2.4. USMEREN NAPAD:

2.5.1. POJAM POLITIKA U NAUCI MKP:

2.6. BILO KOJE CIVILNO STANOVNISTVO:

2.7. DEO NAPADA:

2.7.1 DEO NAPADA U NAUCI MKP:

2.7.2 MOGUCA DONJA GRANICA UCESTVOVANJA U NAPADU:

- Ako zelimo da jedno krivicno delo proglasimo za deo napada na

2.8. VEZA SA ORUZANIM SUKOBOM:

- Odredbe zpc Statuta Medjunarodnog vojnog suda u

2.9. SUBJEKTIVNI SADRZAJ OPSTEG ELEMENTA:

- Odredba clana 7 zahteva da je izvrsilac dela ima “svest da napad

- Opsti element zpc dat je izuzetno slozeno. Odlikuje ga

3.1 PREKLAPANJA U SADRZAJU OPSTEG ELEMENTA:

- Statut usvaja nelogicno resenje po kojem napad,da bi se mogao

3.2 NEODREDJENOST U SADRZAJU OPSTEG ELEMENTA:

- Neko krivicno delo postaje zpc kada je deo napada na civilno

3.3 KADA OBICNO KRIVICNO DELO POSTAJE ZPC:

- Pojam sveprisutnost kao pridev koji opisuje napad treba shvatiti

- Elementi krivicnih dela odredjuju 3 elementa krivicnog dela ubistva:

- Nema svoje odredjenje u clanu 7 Rimskog statuta.

- Prema Hall-u istrebljenje sadrzi visestruka ili brojna ubistva I velik

- Za razliku od ubistva I istrebljenja odredba porobljavanja je data.

3.1.POROBLJAVANJE U NAUCI MKP:

- Hall predlaze da se pod porobljavanjem podrazumevaju savremeni

- U clanu 7 Rimskog statute: “Proterivanje,ili prinudno preseljenje

- Krivicno delo zatvaranja ima datu odredbu. Kaznjivo je: “Zatvaranje

- “Mucenje jeste umisljajno nanosenje teskih bolova ili patnji,bilo

7.SEKSUALNI DELIKTI U OKVIRU ZPC:

- Zajedno sa silovanjem nabrojano je jos nekoliko krivicnoh dela

- Akt Element krivicnog dela nalazi 4 elementa krivicnog dela

7.2 SEKSUALNO ROPSTVO:

- Elementi krivicnih dela nalaze 4 elementa ovog krivicnog dela:

7.2.1.SEKSUALNO ROPSTVO U NAUCI MKP:

- Odredjenje seksualnog ropstva u nauci dao je Basiuni koji smatra da

7.3 PRINUDNA PROSTITUCIJA:

- Akt Elementi krivicnih dela nalaze 4 elementa prisilne prostitucije: