МЕЂУНАРОДНО КРИВИЧНО ПРАВО

I задатак: Пред Вама се налази одломак из пресуде Међународног суда правде. Након
што га прочитате, одговорите на питања.
Примена Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида (Босна и
Херцеговина против Југославиије), МСП, Пресуда у меритуму од 26. фебруара 2007.
године
193. Суд прво подсећа да је суштина намере уништење заштићене групе као такве, у
целини или делимично. Реч је о групи која мора имати одређене позитивне
карактеристике – националне, етничке, расне или верске – и то значи да се група не
одређује преко недостатака ових карактеристика. Намера се мора односити на групу „као
такву“. То значи да постојање злочина захтева постојање намере да се уништи
колективитет који поседује посебан групни идентитет. Дакле, важно је шта су та лица, а
не шта нису. (...)
194. (...) Аутори текста Конвенције посебну пажњу поклањају позитивној дефиницији
групе која поседује специфичне карактеристике, тако да су под појам групе могли
укључити тек одређене групе, а поједине групе искључити из дефиниције (као што су то
политичке групе).
196. Према томе, Суд закључује да се према овом питању мора односити тако да се
погођена група мора позитивно дефинисати, а не негативно као „група несрпског
становништва“. Тужилац углавном упућује на босанске Муслимане као на „несрпско
становништво“ Босне и Херцеговине, а врло ретко на друге групе, као на пример Хрвате.
Суд ће стога испитати чињенице случаја на основу правила да ће геноцид постојати ако
постоји утврђена намера да се униште босански Муслимани, као група, у целини или
делимично. (...)
198. ...суд упућује на три елемента која су значајна за одређивање „дела“ или „групе“...На
првом месту, намера за уништењем мора постојати најмање у односу на значајан део
одређене групе. То је услов који произлази из саме природе геноцида: пошто је предмет
и циљ Конвенције заштита група од намерног уништења, део групе који је предмет
напада мора бити довољно значајан да би могао имати утицај на групу у целини. (...)
199. Друго, Суд закључује да је опште прихваћено да се геноцид може починити када се
намера за уништењем односи на групу која која је географски одређена. Према речима
Комисије за међународно право, „није неопходно да постоји намера за потпуним
уништењем групе у сваком углу земљине кугле“. Важно је подручје активности и
контроле починиоца. (...) Критеријум могућности се мора применити заједно са првим и
најважнијим критеријумом значајног дела групе. Замисливо је да су могућности које
стоје починиоцу на располагању толико ограничене да није могуће испунити критеријум
значајног дела групе. (...)
200. Трећи предложени критеријум је више квалитативног него квантитативног
карактера. Жалбено веће је у предмету Крстић пажљиво третирало овај критеријум:
„Број погођених појединаца не треба посматрати само у апсолутним категоријама, већ и
у вези са укупном величином целе групе. Поред нумеричке величине погођеног дела
групе, њихов значај за групу такође може бити од важности. Ако је један део групе од
симболичког значаја за целу групу, или од суштинског значаја за њен опстанак, онда се
тај део групе квалификује као значајан...“ (IT-98-33-A, пресуда, 19. април 2004, пара. 12)
(...) Према мишљењу Суда, квалитативни критеријум се не може узети самостално. (...)
201.Наведени скуп критеријума није коначан. Критеријум значајног дела групе је
најзначајнији. Наведени критеријуми су наведени у предмету Крстић пред Жалбеним
већем, иако овај Суд предност даје првом критеријуму.
Питања: Да ли се „група“ у смислу дефиниције кривичног дела геноцида из члана 2
Конвенције о геноциду, може негативно одредити и зашто? Које критеријуме за
дефинисање групе у смислу Конвенције о геноциду је применио Међународни суд
правде у случају Босна против Србије?

II задатак: Коментарисање пресуде МКТЈ у случају Крстић.

Предмет Крстић (IT-98-33) Међународни кривични трибунал за бившу Југославију,
Пресуда Претресног већа од августа 2001. године.
Група као таква
551. Стране су се сагласиле да геноцид мора бити усмерен не само против једног или
више појединаца, него против групе као такве.
554. Међутим, Конвенција о геноциду не штити све групе људи. Она се примењује само
на националне, етничке, расне или верске групе. Национална, етничка, расна или верска
група није јасно дефинисна у Конвенцији, као ни на другом месту.
559. Првобитно сматрани верском групом, босански муслимани су као „националност“
признати југословенским уставом из 1963. године. (...) босанске Муслимане који су
живели у Сребреници није могуће разликовати од осталих босанских Муслимана ни по
каквом националном, етничком расном или верском обележју. Једини критеријум за
разликовање био би географски, а тај критеријум у Конвенцији није предвиђен. (...)
560. Веће закључује да се заштићена група мора у овом случају дефинисати као босански
Муслимани. Сребренички босански Муслимани или источно-босански Муслимани део
су заштићене групе. Питање да ли намера да се уништи део заштићене групе потпада под
дефиницију геноцида посебна је тема коју ћемо расправљати касније.
Делимично
584. Додавањем речи делимично текстописци Конвенције вероватно су хтели да омогуће
постојање геноцида и у случајевима када дође до стварног уништења тек једног дела
групе, али само под условом да је до извршења дошло са намером да се уништи група
као таква. Припремни радови не дају јасан одговор на ово питање, док тумачење
Конвенције не подржава овај закључак. Према Конвенцији израз „у целости или
делимично“ односи се на намеру, а не на стварно спроведено уништење. Мењати
уобичајено значење формулација коришћених у Конвенцији на основу припремних
радова који по овом питању нису довољно јасни било би противно правилима тумачења.
Претресно веће закључује да било које дело почињено с намером да се уништи део групе
као такве представља дело геноцида у смислу Конвенције.
644. У овом случају, генерал Крстић је учествовао у удруженом злочиначком подухвату
за убијање војно способних мушкараца босанских Муслимана са свешћу да ће та убијања
довести до уништења читаве босанско-муслиманске заједнице у Сребреници. ...Генерал
Крстић није направио план за убијање тих мушкараца, нити их је лично убио. Међутим,
он је одиграо кључну улогу као координатор спровођења кампање убијања. (...)
Питања:
Како је дефинисана заштићена група у смислу кривичног дела геноцида у предмету
Крстић пред Међународним трибуналом за бившу Југославију?
Израз „у целости или делимично“ из кривичног дела геноцида се односи на намеру да
се група уништи у једном делу или у целини, или на стварно спроведено уништење,
које може бити у целини или делимично?
Дискусија:
Параграф 644 и индивидуална кривична одговорност.