Professional Documents
Culture Documents
Medjunarodno Krivicno Pravo
Medjunarodno Krivicno Pravo
Medjunarodno Krivicno Pravo
I задатак: Пред Вама се налази одломак из пресуде Међународног суда правде. Након
што га прочитате, одговорите на питања.
Примена Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида (Босна и
Херцеговина против Југославиије), МСП, Пресуда у меритуму од 26. фебруара 2007.
године
193. Суд прво подсећа да је суштина намере уништење заштићене групе као такве, у
целини или делимично. Реч је о групи која мора имати одређене позитивне
карактеристике – националне, етничке, расне или верске – и то значи да се група не
одређује преко недостатака ових карактеристика. Намера се мора односити на групу „као
такву“. То значи да постојање злочина захтева постојање намере да се уништи
колективитет који поседује посебан групни идентитет. Дакле, важно је шта су та лица, а
не шта нису. (...)
194. (...) Аутори текста Конвенције посебну пажњу поклањају позитивној дефиницији
групе која поседује специфичне карактеристике, тако да су под појам групе могли
укључити тек одређене групе, а поједине групе искључити из дефиниције (као што су то
политичке групе).
196. Према томе, Суд закључује да се према овом питању мора односити тако да се
погођена група мора позитивно дефинисати, а не негативно као „група несрпског
становништва“. Тужилац углавном упућује на босанске Муслимане као на „несрпско
становништво“ Босне и Херцеговине, а врло ретко на друге групе, као на пример Хрвате.
Суд ће стога испитати чињенице случаја на основу правила да ће геноцид постојати ако
постоји утврђена намера да се униште босански Муслимани, као група, у целини или
делимично. (...)
198. ...суд упућује на три елемента која су значајна за одређивање „дела“ или „групе“...На
првом месту, намера за уништењем мора постојати најмање у односу на значајан део
одређене групе. То је услов који произлази из саме природе геноцида: пошто је предмет
и циљ Конвенције заштита група од намерног уништења, део групе који је предмет
напада мора бити довољно значајан да би могао имати утицај на групу у целини. (...)
199. Друго, Суд закључује да је опште прихваћено да се геноцид може починити када се
намера за уништењем односи на групу која која је географски одређена. Према речима
Комисије за међународно право, „није неопходно да постоји намера за потпуним
уништењем групе у сваком углу земљине кугле“. Важно је подручје активности и
контроле починиоца. (...) Критеријум могућности се мора применити заједно са првим и
најважнијим критеријумом значајног дела групе. Замисливо је да су могућности које
стоје починиоцу на располагању толико ограничене да није могуће испунити критеријум
значајног дела групе. (...)
200. Трећи предложени критеријум је више квалитативног него квантитативног
карактера. Жалбено веће је у предмету Крстић пажљиво третирало овај критеријум:
„Број погођених појединаца не треба посматрати само у апсолутним категоријама, већ и
у вези са укупном величином целе групе. Поред нумеричке величине погођеног дела
групе, њихов значај за групу такође може бити од важности. Ако је један део групе од
симболичког значаја за целу групу, или од суштинског значаја за њен опстанак, онда се
тај део групе квалификује као значајан...“ (IT-98-33-A, пресуда, 19. април 2004, пара. 12)
(...) Према мишљењу Суда, квалитативни критеријум се не може узети самостално. (...)
201.Наведени скуп критеријума није коначан. Критеријум значајног дела групе је
најзначајнији. Наведени критеријуми су наведени у предмету Крстић пред Жалбеним
већем, иако овај Суд предност даје првом критеријуму.
Питања: Да ли се „група“ у смислу дефиниције кривичног дела геноцида из члана 2
Конвенције о геноциду, може негативно одредити и зашто? Које критеријуме за
дефинисање групе у смислу Конвенције о геноциду је применио Међународни суд
правде у случају Босна против Србије?