The Unedited Diaries of Carolina Maria De Jesus, Ed. Robert M.

Levine and Jos Carlos Sebe Bom Meihy, Rutgers University

Press 1998, Introduction by Robert M. Levine

Neredigovani dnevnici Karoline Marije de ezus

Uvod
Quarto de Despejo (Smearnik), dnevnik Karoline Marije de ezus, siromane crnkinje iz favele, objavljen
1960. u Brazilu, postaje izdavaka senzacija i meunarodni bestseler u preko etrdeset zemalja. 1 Dnevnik
oslikava teak ivot sirotinjskih naselja, ali govori i o ponosu spisateljice na to to je crnkinja, njenim
visokim moralnim standardima i patriotizmu. Mada ne postoje precizni podaci, procenjuje se da je poev
od 1960-tih do danas, u knjiarama irom sveta, prodato preko milion primeraka njenog dnevnika. A ipak,
mnogi Brazilci su odbijali da poveruju da je takav dnevnik mogao da napie neko poput Karoline. Ona
koristi sloene rei (neke, ne sve, pogreno), esto lirske konstrukcije i razmatra dogaaje u svetu.
Sumnjiavci su radije verovali da je knjigu ili napisao sam Audalio Dantas, preduzimljivi novinski reporter
koji ju je otkrio, ili ju je u toj meri preradio da takva knjiga predstavlja prevaru. Meutim, nedavna
istraivanja za koja moemo zahvaliti Karolininoj kerki, Veri Eunise de ezus Lima, pokazuju da je, mada
Dantas jeste izbacio znatne delove dnevnikih zapisa u cilju oblikovanja dnevnika koji e se bolje prodavati
(ba kao i u sluaju drugog dnevnika, Casa de Alvenaria, izdatog godinu dana kasnije)2, apsolutno svaka
napisana re Karolinina.
Vera nam je 1996. dala tridesetsedam rukom ispisanih svezaka, koje ukupno imaju preko etrdesetdve
stotine stranica, koje je njena majka svojeruno ispisala krajem 1960-tih. Poto su se sveske, ispisane
izbledelim mastilom na poutelom papiru, raspadale, odluili smo da ih fotokopiramo i mikrofilmujemo.
Tokom fotokopiranja svezaka, u aprilu 1996, oze Karlos Sebe dolazi do zapanjujueg otkria: ne samo to
je Karolina prepisujui pravila kopije svojih pesama, delova komada, eseja, kratkih pria i novela, ve se u
sveskama ponekad potpuno nenadano, u sred neeg drugog nalazi oko 320 strana originalnih
dnevnikih beleki. Na poleini jedne od svezaka, Karolina je zapisala da, deset godina nakon
objavljivanja, prepisuje originalne dnevnike zapise. Iako to otvara mogunost da je sama Karolina menjala
zapise, paljivo poreenje sa neredigovanim dnevnikim belekama pokazuje da se verno drala originala.
Poto u sveskama mnogo ta nedostaje, nijedan od Karolininih objavljenih dnevnika nismo mogli u celosti
da rekonstruiemo. Neki od neredigovanih zapisa su iz perioda 1955-1960. koji pokriva Quarto de
Despejo; neki su iz 1960. i 1961, odnosno iz perioda koji pokriva Casa de Alvenaria; a neki su iz 1966. i
nisu ukljueni ni u jedne od objavljenih Karolininih zapisa. Poslednji zapisi datiraju iz perioda vojne
diktature prema kojoj se Karolina ini se odnosila ambivalentno podravajue, mada je represivna atmofera
koju diktatura donosi uguila reformistiku klimu ranih 1960-tih koja je doprinela uspehu njenog prvog
dnevnika.
Neredigovani dnevnici Karoline Marije de ezus predstavljaju veran prevod dnevnikih belekih naenih
meu materijalima koje nam je dala Vera Eunise de ezus Lima. Poto Dantas nije davao na uvid
originalne sveske koje je naao u Karolininoj baraci u faveli 1958, do sada je bilo nemogue utvrditi u kojoj
meri je redigovao njene zapise. Dakle, Neredigovani dnevnici nam daju prvu priliku da uporedimo
Karolinine zapise sa objavljenim dnevnicima. Oni jasno pokazuju da je Dantasov metod prireivanja

1
Carolina Maria de Jesus, Quarto de Despejo, ed. Audalio Dantas (Sao Paulo: Editora Franciso Alves,
1960).
2
Carolina Maria de Jesus, Casa de Alvenaria, ed. Audalio Dantas (Sao Paulo: Editora Franciso Alves,
1961).
izbacivanjem obilja delova rezultirao jednodimenzionalnom slikom autorke dnevnika i njenog pogleda na
svet. itaoci Karolininih dnevnika su se dugo pitali zato ona deluje tako pitomo i sklono opratanju. Drugi
su je kritikovali zato to im se inilo da prihvata drutvene nepravde i deluje kao sebina ena koja brine
samo za sebe i svoje troje dece.
Mi smo odabrali tipine dnevnike zapise meu stotinama strana koje je Karolina rukom prepisala i sve
smo ih preneli u celosti. Kritiari esto navode injenicu da joj je stil udan, nedosledan u pogledu
interpunkcije i provopisa a njene beleke, po reima istaknute brazilske knjievne kritiarke, Marilene
Felinto, nisu nita vie do kliei roeni u faveli. 3 Karolina zaista jeste baratala reima na specifian nain.
Poput mnogih inteligentnih a slabo obrazovanih osoba, volela je kitnjaste rei, iako neke koristi potpuno
mimo njihovog pravog znaenja. Neke od formulacija su joj arhaine, neke koristi potpuno pogreno.
Njene beleke su pune iznenaujuih komentara istorijskih linosti, Biblije i mitologije. Neki Brazilci su
isticali da upotreba tih velikih rei dokazuje da je pisala dnevnike samo za sebe, ali svakako nema dokaza
da bilo ta objavljeno pod njenim imenom nije svojeruno napisala ona sama. Neredigovani dnevnici to
jasno pokazuju. Oni nisu tako itljivi kao ve objavljene knjige, zato to nisu ulepavani, ali su kao
dokumenti pribliniji njenim mislima i kao takvi su dragoceniji za analizu.
Karolina ljude obino pominje ne vodei rauna o konvencijama, piui njihova puna imena ili ih
titulirajui zavisno od toga koliko ih potuje (ili ne potuje) kao ljude, a esto i nedosledno navodei imena.
Ponekad rei i imena pie velikim slovom da bi neto istakla ili iz istog razloga ostavlja mala slova. esto
ponavlja formulacije; dnevniki zapisi zapoinju istim reima (ali isti je sluaj i kod Semjuela Donsona);
dosta panje posveuje cenama (na kraju krajeva, i od sitnih razlika u cenama je svakodnevno zavisilo da li
e njena porodica tog dana jesti ili nee) i iskazuje izrazitu sumnjiavost prema ljudima koje ne poznaje, iz
straha da e je iskoristiti. Audalia Dantasa, koji ju je otkrio (i u nekom smislu bio njen Svengali 4), naziva
najraznovrsnije, zavisno od toga ta u datom trenutku misli o njemu.
U naem prevodu novootkrivenih stranica dnevnika Karoline Marije de ezus namerno smo sauvali njen
osobit spisateljski stil. Za razliku od Dejvida Sent Klera koji je preveo englesku verziju dnevnika Quarto de
Despejo i koji njen jezik smatra neposrednim, grubim i neuglaenim, mi smatramo da je suptilan i britak,
iako stilski varijabilan u toj meri da je ponekad kontradiktoran.5 Sent Klerov prevod Child of the Dark
(Dete tame, prim. prev.) koji je prisutan preko tridesetpet godina i poznat generacijama studenata
latinoamerikih studija, sadri mnoge greke, neiznijansirano prevedene rei i propuste.6 Ovaj prevod
pokuava da prenese to priblinije znaenje njenih rei putem doslednog praenja Karolininog stila i
gramatike. Zarad ouvanja Karolininog jezika, sauvane su i nedoslednosti u upotrebi velikih slova i
interpunkciji. Karolina je pisala kao to je i govorila: esto spajajui misli i reenice. U veini sluajeva i to
je sauvano u prevodu. Na mestima gde se pisanje prekida ili prestaje stavili smo tri take. Nae ureivanje
svedeno na minimum podrazumeva samo delove umetnute u zagrade. Beleke su prevedene u celosti,
osim u sluajevima kada ih izostavljamo iz prostornih razloga. Imena i portugalske rei koje verovatno nisu
poznate itaocima van Brazila su date na kraju u reniku.
Delovi prevedeni u ovoj knjizi predstavljaju otprilike treinu pisanog materijala koji nam je dala Karolinina
kerka, Vera Eunise de ezus Lima. Pisani su u periodu od 1955. do 1966. i sadre velike delove zapisa
objavljenih u Quarto de Despejo (Child of the Dark) i njenom drugom dnevniku, Casa de Alvenaria (I'm
Going to Have a Little House)7, kao i one posle 1961. koji nisu obuhvaeni nijednim od objavljenih
dnevnika. Umesto da pokuamo da prevedemo sve dnevnike beleke, od hiljada rukom pisanih beleki
koje posedujemo (i bie dostupne na portugalskom na mikrofilmu 2000. godine) odabrali smo fragmente iz
sva tri perioda.

Pria Karoline Marije de ezus

3
Marilene Felinto, Cliches nascidos na favela, Folha de Sao Paulo, 29 septembar 1996., poglavlje 5, str.
11.
4
Lik iz romana Trilbi Dorda du Morijera manipulativni hipnotiar koji iskoriava mladu devojku od
koje pravi slavnu pevaicu. (Prim. prev.)
5
Carolina Maria de Jesus, Child of the Dark, prevod: David St. Clair (New York: E. P. Dutton, 1962).
6
Videti: Marisa Lajolo, The North American Accent of the North American Version of Carolina Maria de
Jesus's Diary (rad je predstavljen na BRASA IV, Washington, DC, 13. novembra 1997).
7
Carolina Maria de Jesus, I'm Going to Have a Little House, prevod: Melvin S. Arrington Jr. i Robert M.
Levine (Lincoln: University of Nebraska Press, 1997).
Karolina Marija de ezus roena je 1915. kao vanbrana kerka siromane majke u Sakramentu, ruralnom
delu drave Minas erais. Mada je Sakramento formalno bio grad, bio je to izrazito tradicionalan, pranjav
gradi proet vrstom klasnom hijerarhijom u kojoj su crnci poput Karoline bili na samom dnu. Nakon
majine smrti i detinjstva ispunjenog tekoama, ova mlada ena, praunuka robova, odlazi u Sao Paulo u
potrazi za poslom i boljim ivotom. Tokom odrastanja nauila je da pie uglavnom sama, a samo dve
godine je pohaala privatnu kolu koju joj je platila jedna dobroiniteljka, supruga lokalnog
zemljoposednika. Zavolela je itanje i okirala majku naglas itajui rei ispisane u izlozima i nazive
prodavnica.8 Kasnije joj je ta ljubav prema itanju (i surovo odbacivanje vrnjaka iz Sakramenta koji su
mislili da crna devojica zaljubljena u itanje mora da je avolji stvor) raspalila elju da zapisuje sopstvena
oseanja i pria svoju priu. Poev od 1995. pie dnevnik u sveskama napravljenim od starog papira koji je
pronalazila. Njene dnevnike beleke, velike i osobene narativne snage, odraavaju meavinu nade i tuge.
Saeto i dirljivo belei neke bolne trenutke: jednom, kada im je nestalo hrane, kerka Vera ju je pitala da li
bi je prodala njenoj kumi, dona uliti, poto ona ima ukusnu hranu. Bez obzira da li je dnevnike u stvari
podsvesno pisala za itaoce, ovi rukom pisani fragmenti prenose bogat unutranji ivot. Karolina je, to bi
rekle feministike teoretiarke, konstruisala sopstveni identitet. 9
Mnogi dnevniki zapisi odiu ogorenou zbog bedne sudbine, iako se Karolina borila protiv oajanja,
esto zavravajui opise munih dana neim to ju je usreilo, poput posmatranja zalaska sunca ili svetlosti
grada nou. Pisala je o smrti i zaposlenima restorana koji polivaju otpatke kiselinom da ih siromani ne bi
uzeli. Pisala je o izmetu, pijanstvu, sinovima koji tuku roditelje, prostituciji, pothranjenosti i beznadenosti.
Crn je na ivot, kae ona; sve oko nas je crno.10 Pisala je i o rasnoj diskriminaciji: kako je oduvek
trpela diskriminaciju, kako ne voli zaludne ljude, kako joj se veina njenih crnih sunarodnika ne svia,
poto ih smatra lenjima. Karolina nije revolucionarka, veruje da ljudi koji se trude unutar sistema mogu
teiti boljem ivotu.
Tokom 1950-tih uestalo pokuava da pronae izdavaa. Jednim novinama je poslala kratku pesmu koju su
objavili, ali ostali pokuaji da objavi svoje prie, komade, pesme i novele nailazili su na odbijanje. U
intervjuu za brazilsku televiziju nakon uspeha njenih dnevnika je izjavila: Da nisam ovako srena, plakala
bih. Kada sam prvi put dala svoj rukopis brazilskim izdavaima, smejali su se ovoj siromanoj crnkinji
uljevitih ruku, odevenoj u krpe, sa samo dve godine kole. Rekli su mi da bi trebalo da piem na toalet
papiru.11
Novinski reporter iz Sao Paula, Audalio Dantas, u aprilu 1958. otkriva da Karolina pie dnevnik o svom
tekom ivotu; uspeva da ga uredi i objavi neke delove u novinama za koje je radio, a avgusta 1960.
objavljuje ih u obliku knjige pod naslovom Quarto de Despejo. Knjiga postaje najprodavaniji bestseler u
istoriji Brazila i donosi Karolini svetsku slavu. To joj je ulilo znatan entuzijazam. U jednom televizijskom
intervjuu izjavljuje: Danas sam ruala u divnom restoranu gde me je slikao jedan fotograf. Rekla sam mu:
'Napii ispod te slike da Karolina, koja se nekada hranila po kontejnerima, sada jede po restoranima. Da se
sa deponije vratila u ljudsku rasu.'12
Karolinin dnevnik Quarto de Despejo na 182 strane ivopisno i detaljno opisuje kako je preivljavala
kopajui po smeu. Ne govori samo o smeu koje je pronalazila u favelama, ve i u ostavama mnogih
brazilskih kua, zatvorenim loama ili prostorima ispod stranjih stepenica koji se koriste za skladitenje
smea pre bacanja. Naslov se, dakle, odnosi na neodreen prostor negde pozadi gde se odlae i skuplja
smee, ba kao to se ljudskim otpacima i ljudima koje smatraju ubretom drutva doputa da se skupljaju
u rastuim favelama brazilskih gradova. ak i nakon to ju je Dantas otkrio, Karolina je gotovo jo dve
godine ivela u faveli, kopajui po smeu i gajei svinje kraj svoje barake, bez ikakvih prihoda.
Stvari se znatno menjaju nakon objavljivanja knjige. Quarto je samo u prvih nekoliko meseci prodat u vie
od sto hiljada primeraka, a moda bi bilo i vie da se metalne ploe za otiskivanje nisu iskrivile od

8
Po Dejvidu Sent Kleru, na osnovu intervjua sa Karolinom Marijom de ezus u Rio de aneiru 1960., u
knjizi Child of the Dark (New York: Signet Mentor Books, 1962), O Karolininom detinjstvu i mladosti vidi
u Maria Carolina de Jesus, Bitita's Diary, preveo i priredio Robert M. Levin (New York: M. E. Sharpe
Publishers, 1997).
9
Vidi uvod Daphne Patai u knjizi Brazilian Women Speak (New Brunswick, NJ: Rutgers University Press,
1988), 1-35.
10
St. Clair, Child of the Dark, str 44.
11
St. Clair, Child of the Dark, 15.
12
St. Clair, Child of the Dark, 15.
prekomerne upotrebe. U narednih nekoliko godina, dnevnik je preveden na vie jezika. Jo uvek izlaze
reprinti u Francuskoj, Britaniji, Japanu, Nemakoj, Kubi i Rusiji. Engleska verzija (Child of the Dark)
dobro se prodavala u vrstom povezu, a jo bolje u mekom. Od 1962. stalno izlaze nova izdanja i na spisku
su literature za kurseve latinoamerikih studija u Sjedinjenim Dravama i Kanadi za studente koleda, to
je injenica koja nije promakla brazilskim kritiarima koji knjigu smatraju neautentinom (Mora da ju je
napisao Dantas ili neko drugi) ili beznaajnom (Na kraju krajeva, knjiga je prevaziena i puna
preterivanja).13
etiri meseca nakon objavljivanja dnevnika, Karolina dobija poasne nagrade Akademije za knjievnost i
Pravnog fakulteta Univerziteta Sao Paula. Kada je na dodelu nagrade u Akademiju stigla pre vremena, crni
portir je nije pustio da ue u zgradu jer nije verovao da neka crnkinja tu ima ta da trai, iako je ak bila
obuena po poslednjoj modi, u odeu koju je kupila na elitnoj Rua Augusta.
Samo jedna grupa savremenika ju je, umesto udnom pojavom, smatrala uzorom. To je bila mala grupa
obrazovanih crnaca iz Sao Paula, Crnaki kruok, naslednik Frente Negra (Crnog fronta) 1930-tih. Kruok
su inili crni pisci i intelektualci koji su izdavali mali asopis Niger namenjen, po njihovim reima, crnom
kolektivu. Nevidljivi za glavnu struju bele kulturne elite, oni su skromno i dostojanstveno odali poast
Karolini, stavivi njenu sliku na naslovnu stranu septembarskog izdanja asopisa 1960.
Karolina 1960. i 1961. dobija od dnevnika prihode ekvivalentne 7.338$, to je tada vredelo petostruko vie
nego danas i bilo dovoljno da kupi kuu. Nastavila je da pie dnevnik i 1961. njen izdava objavljuje i
drugi dnevnik, Casa de Alvenaria (Zidana kua), koji pria priu od trenutka objavljivanja njenog prvog
dnevnika i o ivotu u kui u kvartu Santana o kakvoj je sanjala.
Uspeh knjige Quarto de Despejo joj jeste omoguio da kupi kuu, ali novi susedi su je odbacivali i stalno
su je proganjali radoznalci eljni kurioziteta i ljudi koji su hteli besplatan primerak knjige. Samo par godina
nakon prevrtljivog uspeha ponovo pada u siromatvo. Poetkom 1970-tih se seli u Parelheiros, na obodu
grada, gde je sagradila kuu od cementnih blokova na paretu zemlje gde je mogla i da gaji povre i pilie.
Ona i deca su gladovali sve dok deca oao, oze Karlos i Vera Eunise nisu poeli da ostvaruju
dovoljne prihode za koliko toliko stabilan ivot, a Karolina je esto dva sata putovala autobusom do centra
grada gde je tragala za upotrebljivim otpacima, ba kao i dok je ivela u faveli Kaninde.
Karolina Marija de ezus je napisala jo etiri knjige koje nisu postigle uspeh, kao i mnoge pesme, kratke
prie i fragmente memoara. Kada je umrla1977, posmrtna slova u brazilskoj tampi teko su mogla da
prikriju ambivalentan odnos prema njoj. Skliznula je iz vidokruga javnosti i ak i Audalio Dantas, koji ju je
otkrio, izgubio je kontakt sa njom. Brazil je proao kroz deceniju i po vojne diktature tokom kojih drutveni
reformizam, prisutan 1960-tih, u vreme objavljivanja njenog dnevnika, iezava i biva zamenjen
polarizacijom politikog spektra na, s jedne strane, desniarske podravaoce vojske koji su ekonomskom
razvoju davali prioritet nad drutvenom promenom, i, s druge strane, leviare, veinom saterane u ilegalu,
koji su Karolinu ignorisali zato to im nije bila dovoljno revolucionarna. Posmrtno slovo objavljeno u
novinama iz Rio de aneira Jornal do Brasil ilustruje tu ambivalenciju:

Jue je umrla Karolina Marija de ezus, autorka knjige Quarto de Despejo... u siromatvu u kakvom je
ivela i kada je poela da pie dnevnik koji je postao najprodavanija knjiga u Brazilu svih vremena...
Prihodi od knjige omoguili su Karolini da 1961. kupi zidanu kuu, simbol kao to je esto isticala
njene line pobede nad glau i bedom. Ali njena druga knjiga nije dostigla popularnost prve i kreu
razmirice sa prijateljima i podravaocima, ukljuujui i novinara Audalia Dantasa, koji ju je otkrio dok je
sakupljala papir na kome je pisala dnevnik i koji je igrao ulogu njenog agenta.
Malo po malo, Karolina poinje da gubi novac koji joj je knjiga donela. Kupovala je sve to bi videla;
poseivala slavne, bila est gost bogatakih salona ali je vremenom poela da iritira svoje domaine...
Nesposobnost da se prilagodi uspehu skupo ju je kotala... Zbog neplaenih dugovanja bila je prinuena da
proda svoju zidanu kuu i preselila se s porodicom u seosku kuicu kraj puta Parelheiros. Tamo je gajila
pilie i svinje i ivela u bedi, ali je odbijala da bude teret svojoj tada ve odrasloj deci. Upravo tamo je jue
i pronaena, umrla od akutnog napada astme.

Po pronalasku njenog tela, zakljuuje posmrtno slovo, gradonaelnik oblinjeg Embu Guasua je
ponudio poasnu sahranu. Sahranjena je na groblju u Vila Kipo, zagaenom industrijskom predgrau
Parelheirosa, mesta gde je pobegla u potrazi za sveim vazduhom i mirom.

13
Tipini komentari upuivani i prireivaima knjige Cinderela Negra 1994.
Karolina de ezus nije bila jedina neelitna spisateljica kojoj brazilska kritika i italaka publika nisu
poklonili dunu panju. Maura Lopez Kansado je 1965. objavila dnevnik, Hospicio Deus14, priu o
nedaama u mentalnoj instituciji. Kao i Karolina, Maura je roena u unutranjosti dravi Minas erais, ali
njen otac je bio bogati i uticajni zemljoposednik. Bez obzira na to, Maurin dnevnik, koji je kritiar
Rejnaldo ardim nazvao vapajem u pomo, prolazi uglavnom neprimeeno. 15 Brazilcima nije bilo
dovoljno stalo do njenog iskustva da bi kupovali knjigu, te se drugi dnevnik koji je planirala da objavi
nikada nije ni pojavio. Civilizasao Brasileira, jedna od najvanijih izdavakih kua u Rio de aneriu, 1983.
objavljuje Ai de Vs!, dnevnik sluavke Franciske Souza da Silva.16 Da bi dokazali da je zaista ona napisala
knjigu, objavili su i reprodukciju autorkinom rukom pisane stranice dnevnika. Franciskin dnevnik je bolje
napisan od Karolininog i nije ni blizu tako jedak ona se postavlja suzdrano i prihvata ivotne nedae kao
pouke skromnosti ali je bez obzira na to proao potpuno neprimeeno. Brazilska publika 1970-tih i 1980-
tih pokazuje slabo interesovanje za teke ivotne prie ena.
Godine 1990. okupio sam u Sao Paulu tim volontera kako bismo otkrili ta se dogodilo sa Karolininom
porodicom. Njena knjiga se od 1976. nije vie tampala i veina studenata univerzitata nikada nije ula za
nju. Uspeli smo da pronaemo i ak potanko intervjuiemo ne samo dvoje Karolinine ive dece, Veru
Eunise i oze Karlosa, ve i Audalia Dantasa, njenog izdavaa, Paulu Dantas, babicu koja joj je pomogla
pri roenju kerke Vere, glumicu koja je kao dete igrala oze Karlosa u komadu o Karolini sredinom 1960-
tih i socijalnog radnika koji je poznavao Karolinu i pokuao da joj pomogne. Iz ovih napora proizalo je
nekoliko knjiga; svi prihodi od njih, ukljuujui i ovu knjigu, ii e Veri za fond za staranje o Karolininim
unucima.
Osim toga, pokuali smo i da naemo dom za Verinu propadajuu arhivu majinih papira, iseaka i
fotografija. Mnotvo papira i stvari je tokom godina nestalo, a preostalo je bilo u loem stanju. Kongresna
biblioteka Sjedinjenih Drava je 1995. godine pristala da mikrofilmuje ovu zbirku uz pomo opreme
Nacionalne biblioteke Brazila. Kada je Vera pristala na ovaj plan, nakon to je stekla potrebno poverenje u
Joe Karlos Sebea i mene (u prolosti su je drugi ljudi, po njenom miljenju, samo iskoritavali), predala je
i dodatnih tridesetsedam svezaka majinih neobjavljenih rukopisa.

Prijem kod kue i u inostranstvu

Publicitet koji je izazvao na projekat doveo je do objavljivanja prie o Karolininoj deci u nedeljniku Isto i
ponovnog tampanja njenog dnevnika u izdanju Editora tica 1993. Ovo izdanje osmiljeno je za ciljnu
grupu mlaih itaoca. Na koricama se nalazi umetnika slika koja prikazuje privlanu crnkinju sa troje
dece, prekrivene draperijama poput statua. Editora tica izdaje i dodatni materijal za nastavnike koji sadri
pitanja i odgovore o knjizi. Ovo izdanje u Brazilu nailazi na prilino dobar prijem i budi novo zanimanje za
Karolinu Mariju de ezus.
Meutim, brazilska kritika nastavlja da ignorie Karolinu i nipodatava njen znaaj. Oktobra 1993, nakon
objavljivanja ovog novog izdanja Karolininog dnevnika, knjievni kritiar Vilson Martins pie brutalan
prikaz za Jornal do Brasil u kome opisuje Quarto de Despejo kao knjievnu mistifikaciju i lanjak. 17
Neobrazovana osoba poput Karoline nikada ne bi mogla napisati takvu knjigu, tvrdi on. Martins napada
birane rei dnevnika. Takoe komentarie Karolinine neobavezne ljubavi, ukazujui na njen nemoral.
Povrh svega, insinuira da je pravi autor knjige Audalio Dantas. Dantasov ljutiti odgovor tampan je u istim
novinama tek nakon est nedelja.
Ni na koji nain nisam menjao autorkin jezik niti gramatiku, uzvratio je Dantas. U zbirci koju sam
objavio veliki delovi koji su bili bez znaaja su izostavljeni. Ostalo je ono sutinsko, vano... Ono to sam
ja tu uradio je slino editovanju filma. Tekstovi su sasvim sigurno originalni, zavrava on. 18 S obzirom

14
Maura Lopes Canado, Hospicio Deus (Rio de Janeiro: Jos Alvaro Editora, 1965).
15
Reynaldo Jardim, predgovor knjizi Lopes Canado, Hospicio Deus, 9.
16
Francisca Souza da Silva, Ai de Vs! (Rio de Janeiro: Civilizao Brasileira,1986).
17
Wilson Martins, Jornal do Brasil, 23. oktobar 1993, str. 4. U jednom drugom novinskom eseju, Martins
pie: S naivnou karakteristinom za strane intelektualce, Robert M. Levin je uvrstio knjigu u obaveznu
literaturu za svoj kurs Pregleda latinoamerike istorije. (Lendo Carolina, Gazeta do Povo, 29. april
1995., str.28).
18
Jornal do Brasil,11. decembar 1993., str.4.
na dokaze koje pruaju neobjavljeni dnevnici, jasno je da su Dantasove tvrdnje tane, a Martinsovi navodi
potpuno neosnovani.
Pisao sam Martinsu, ljubazno mu rekavi da postoje materijalni dokazi da Dantas nije preraivao
Karolinine rei i poslavi mu kopiju rukopisa ivota i smrti Karoline Marije de ezus.19 Mada je potvrdio
prijem pisma i rukopisa, Martins nije promenio miljenje: 1995. u prikazu brazilskog izdanja studije o
Karolini, Cinderela Negra20, on ponavlja optubu da je Karolinin dnevnik knjievna mistifikacija i
kritikuje strane strunjake koji ga koriste u nastavi kao naivne i lakoverne.
Kampanja oivljavanja zanimanja za Karolinu de ezus u vidu objavljivanja brazilskog izdanja Cinderela
Negra u leto 1994. i engleske verzije, The Life and Death of Carolina Maria de Jesus, objavljene u
Sjedinjenim Dravama poetkom 1995, izaziva veoma razliite reakcije. Na Martinsove besne napade
usledio je samo jedan odgovor, od strane antropologa Roberta Da Mataa, predavaa na Univerzitetu Notr
Dama, u kolumni asopisa iz Sao Paula Jornal da Tarde.21 Da Mata brazilskim intelektualcima zamera
neprepoznavanje simbolikog znaaja Karolininih vapaja sa dna drutvene lestice. Pored knjievne
kritiarke Marize Lajolo koja je napisala predgovor za knjigu Cinderela Negra, jedino je on stao u odbranu
naih knjiga. Svi drugi prikazi ove knjige su povrni i ne dotiu se nijednog od vanih pitanja koja smo
otvorili.
U Sjedinjenim Dravama su fakulteti koji imaju latino-amerike ili enske studije prihvatili The Life and
Death of Carolina Maria de Jesus kao korisno tivo. Internet sajt posveen Karolini postavljen u okviru
latino-amerikih studija Univerziteta Majamija privukao je vie od hiljadu poseta samo tokom prvih est
meseci. Nekoliko profesora nam je pisalo kako su ovu novu knjigu koristili u nastavi zajedno sa
Karolininim prvim dnevnikom, Child of the Dark.22 Jedan student je na sastanku Asocijacije latino-
amerikih studija u aprilu 1997. u Gvadalahari zamolio da mu mi autori odgovorimo ta mislimo o radu
Karoline de ezus u svetlu vrlo razliitog prijema knjige u Brazilu i inostranstvu. Evo naeg odgovora:

Odgovor na pitanje ta oze Karlos i ja danas mislimo o radu Karoline Marije de ezus jeste da se
apsolutno slaemo da su njene rei predstavljale glas brazilskih potlaenih. Ona je bila posebna osoba,
dovoljno hrabra da dokae da moe da ivi sama, zatiti i izdrava decu i pritom sauva svoju nezavisnost.
oze Karlos posebno podvlai simboliku vrednost njenog dela (ona je jedina siromana osoba iz Brazila,
na primer, koja je pisala drame). Ja vie stavljam naglasak na njenu ulogu glasnogovornice siromanih i na
to emu nas odnos prema njoj ui o tamnoj strani brazilske drutvene strukture. Po tome se, moda, jo
uvek donekle razilazimo. Ja smatram da je prioritetnije baviti se Karolinom kao rtvom drutvenih
predrasuda, bez obzira da li svet u kakvom je ivela posebno 1950-tih i 1960-tih jo uvek postoji.
Mislim da je vano istai razloge zbog kojih je odbacivana od strane desnog dela politikog spektra
(verovatno zato to je bila isuvie britkog jezika i nije igrala pasivnu ulogu namenjenu enama, posebno
onim poteklim iz niih slojeva), kao i od strane intelektualaca sa levice koji su od nje traili izrazitiju
politizovanost, zalaganje za leviarske vrednosti.23

Prava Karolina

Vera Eunise de ezus Lima nam je poetkom 1996. otkrila da je njena majka sauvala etiri hiljade i
dvesto pisanih strana meavinu prepisa i originala starih dnevnikih zapisa, novih dnevnikih beleki
(ukljuujui i neke, kao to smo videli, ak iz 1966, iz perioda kada je Brazil bio pod vojnom diktaturom),
kratkih pria, komada i komentara. Od svih ovih dragocenih materijala, dnevnike beleke ostaju
najvaniji, i to iz dva razloga. Prvi je to to otkrivaju da je Dantas izostavio tako znatne delove da se
Karolina Marija de ezus koja izranja sa stranica meunarodnog bestselera Quarto de Despejo bitno
razlikuje od ene koju upoznajemo na stranama neredigovanog dnevnika. Prva je pitoma, eznutljiva i
suzdrava se od komentara turobne realnosti brazilske politike. Dantas ju je zahvaljujui velikim rezovima
predstavio kao enu koja jeste svesna svog bednog poloaja ali posmatra okruenje sa udne distance;

19
Robert M. Levine, Jos Carlos Sebe Bom Meihy, The Life and Death of Carolina Maria de Jesus
(Albuquerque: University of New Mexico Press, 1995).
20
Jos Carlos Sebe Bom Meihy, Robert M. Levine, Cinderela Negra (Rio de Janeiro: Ed. UFRJ, 1994).
21
Jornal da Tarde, 11. oktobar 1996., str. 4.
22
Neki od ovih komentara mogu se videti na samoj internet stranici. Vidi http://www.as.miami.edu/las.
23
Robert M. Levine, Pismo Duli arlip (Letter to Julie Charlip), 20. april 1997.
ispada da je bila fatalista, sanjalica izolovana od okruenja sopstvenim snovima. Prava Karolina, kakvu
otkrivaju neredigovane dnevnike beleke, bila je britkog jezika, uporna i odluna i bez dvoumljenja krivi
politiare i zvaninike za bedne uslove u kojima su siromasi prinueni da ive.
Karolina ljude koji veruju u (ili zagovaraju) mit brazilske rasne tolerancije dovodi u nelagodu. Intelektualci
koji istiu da je i sama Karolina bila netolerantna samo otkrivaju njihove sopstvene slabo zakamuflirane
predrasude. etao sam s njom ulicama nekoliko puta, kae njen izdava Dantas, i primetio sam da je
mrzela obine ljude. Moda je ta mrnja postojala u njoj, zakljuuje on, zato to ju je podseala na
stvari koje je elela da zaboravi. Iako Karolina jeste kritikovala lenje crnce konkretno, nezaposlene crne
migrante sa severoistoka koji su iveli u faveli Kaninde njeni zapisi su puni ponosa na to to je crnkinja.
Izraavala je saoseanje za crnce koji se suoavaju sa tekoama zbog diskriminacije. Retko ko je stao uz
njene rei da se u Brazilu crnci i dalje tretiraju kao robovi, ali su tokom javnih debata o nasleu ropstva
povodom stogodinjice njegovog ukidanja 1988. mnogi crni aktivisti i akademici isticali isto to, tvrdei da
ropstvo nikada nije zaista ukinuto.
Retki su razumeli koliko je morao biti debeo taj zatitni oklop koji je Karolina bila prinuena da sagradi
oko sebe tokom viedecenijske teke nematine. Audalio Dantas nije dugo ostao njen patron. Karolina,
isticao je on, nije htela da prihvati odnos koji bi bio neophodan da joj on bude agent. Nikada nije traila da
je iko brani niti vodi rauna o njoj bila je isuvie nezavisna za tako neto. Dantas je objanjavao kako nije
uspevao da se nosi sa, kako je on to doivljavao, njenom dangrizavou i naprasitou. U tome se slae sa
drugim novinarima i intelektualcima koji su digli ruke od Karoline. Moda je razumljivo to je dnevnik
nastavio da se dobro prodaje van Brazila, poto su u inostranstvu itaoci u njenim reima eleli da pronau
usklike besa protiv siromatva i patnje od kojih su se Brazilci ve umorili, smatrajui njene stavove
pojednostavljujuim i sebinim. Karolina je proizvod drutva koje je tolerisalo najdrastiniju polarizaciju
drutvenog bogatstva na svetu, a ipak ne zagovara masovne drutvene promene. Prosto je elela da pobegne
iz siromatva zajedno sa svojom decom i postane poznata spisateljica.
Neredigovani dnevniki zapisi koje prenosimo u ovoj knjizi oslikavaju pravu Karolinu. Sauvali smo
dojsovki jezik toka svesti, jezgrovite karakterizacije, istorijske aluzije. U dnevnikim zapisima, Karolina
je neustraiva. Bila je preponosna da prizna da je, kada ne bi nala dovoljno sirovina za prodaju, ila da
prosi, poto je pre svega morala da se stara o deci. Ne dozvoljava sebi da bude depresivna, mada je celog
ivota patila od oscilacija raspoloenja. ak i onih dana kada je njena porodica gladovala, ona pie u
dnevniku koliko voli svoju decu, kao da uliva sebi snagu za neprekidnu borbu za preivljavanje.
Namera nam je ne samo da damo realnu sliku putem vernog prevoda neredigovanih dnevnika, ve i da
objasnimo motive brazilske elite da prui iskrivljenu sliku Karolinine linosti i predstavi je kao neto to
nije bila. Dakle, knjiga ne govori samo o Karolini Mariji de ezus, nego i o Brazilu u celini kakvim ga
opisuje njeno sarkastino pero.
Meu zapisima u Karolininim neredigovanim sveskama, sledea se nalazi ispod datuma 4. decembra 1958:
Ovo je dnevnik koji sam pisala pre deset godina bez namere da postanem popularna ve sa namerom da
otkrijem moju situaciju i situaciju moje dece a to je situacija itelja favela.
Karolina Marija de ezus
Karolina ranjenog srca, zbog svakodnevnih nedaa. Hoe li se Bog vratiti da nas kazni i ukori zbog naih
greaka ili e nam oprostiti do[brim]...

(Sledi prevod na srpski jezik dela neredigovanih dnevnika, sa poetka knjige, u kontinuitetu. Prim prev.)

Ove dnevnike beleke zapisane su u periodu nakon to je Dantas otkrio Karolinu, ali pre objavljivanja
njene knjige Quarto de Despejo. U Sao Paulu (ali ne i van granica tog grada) postaje poznata ve nakon to
to su novine objavile nekoliko njenih dnevnikih beleki koje je Dantas priredio za tampu. Poto nije bila
sigurna da e zaista doi i do tampanja knjige, ovo je za nju bio period ekanja da vidi ta e se desiti. I
dalje je ivela u siromatvu, traei papir, karton, lim, ak i ubre, da bi ih prodala i obezbedila hranu za
sutranji dan. Njena kerka, Vera Eunise, u vreme nastanka ovih beleki imala je pet godina, a sinovi oao
i oze Karlos koju godinu vie. Kasnije joj je ljubav prema pisanoj rei (i surovo odbacivanje vrnjaka u
Sakramentu koji su mislili da crna devojica zaljubljena u itanje mora biti avolje bie) raspalila elju da
zapisuje sopstvena oseanja i ispria svoju priu. Poev od 1955. pie dnevnik u sveskama napravljenim od
starog papira koji pronalazi. Njene dnevnike beleke, velike i specifine narativne snage, odraavaju
meavinu nade i tuge. Na potresan nain belei osobito dirljive trenutke: jednom ju je, kada im je nestalo
hrane, kerka Vera pitala da li bi je prodala njenoj kumi, dona uliti, koja ima ukusnu hranu. Bez obzira
da li je ove beleke podsvesno pisala za itaoce ili ne, ovi fragmenti rukom pisanih dnevnika bogato
oslikavaju njen unutranji ivot. Vidimo kako Karolina, to bi rekle feministike teoretiarke, konstruie
svoj identitet.
Mnogi dnevniki zapisi pokazuju njenu ogorenost bednom sudbinom, mada se borila protiv oajanja,
esto zavravajui opise tekih dana neim to ju je usreilo, poput posmatranja zalaska sunca ili gradskih
svetala tokom noi. Pisala je o smrti i tome kako zaposleni u restoranu polivaju kiselinu po otpacima da
siromani ne bi mogli da ih uzmu. Pisala je o izmetu, pijanstvu, sinovima koji tuku roditelje, prostituciji,
neuhranjenosti i beznadenosti. Crn je na ivot, kae ona, sve oko nas je crno. Pisala je o rasnoj
diskriminaciji: kako je oduvek izloena diskriminaciji, o tome kako ne voli zaludne ljude i kako joj se
veina drugih crnaca, koje smatra lenjima, ne dopada. Karolina nije bila revolucionarka i verovala je da
ljudi koji vredno rade mogu u okviru sistema teiti boljem ivotu.

Mnogi su beali kada me ugledaju

mislei da to ne primeujem
Drugi su traili da proitaju
ove stihove koje piem

Papir sam sakupljala

i od toga ivela
Iz ubreta sam vaskrsla
mnoge knjige koje sam itala
Toliko toga sam elela
Ali spreie me predrasude
Ako umrem hou da se rodim iznova
u zemlji koju Crnci vode
Oprotaj, Zbogom! Ja umreu!
I ove stihove svojoj zemlji ostaviu
koju bih, kad bih opet ivela
Sa srenim Crncima delila

30. oktobar 1958. Ustala sam u pet i otila da dovuem vodu. Kakvo maltretiranje! Moja
limena kanta je buna i ne znam kada u moi da kupim novu. Upalila sam gorionik i
stavila da se zagreje voda kako bi se deca umila.
Mrze hladnu vodu.
Otila sam da kupim hleb i po vodu. Samo ujutru potroim ve 30 [kruzeirosa]. Deca su
otila u kolu a ja sam izala sa Verom, poto ne pada kia. Vera je otila do hladnjae da
isprosi kobasicu. Znala sam da se neto deava zato to je na ulicama bilo policije.
Razgovarala sam sa optinskim slubenikom. alio se to je potroio 5 kruzeirosa na
autobus.
Ne mogu vie ovako. On, [Gradonaelnik] dr Adhemar [de Baros], podigao je cene
prevoza nije da je on protiv dr. Adhemara. Svi oni podiu cene ali ve ispiraju usta dr
Adhemarom da ne bi dospeo do palate Katete [predsednitva]. Ljudi moraju da shvate da
je dr Adhemar jedini pristojan politiar u Brazilu.
Optinski slubenik je skinuo eir pogledao u nebo i rekao: Bog mu mora biti u pomoi
da ue u Katete.
Produila sam dalje. Gledala sam paulistase [graane Sao Paola] kako tunih lica etkaju
naokolo.
Ne videh ni jedan jedini osmeh.
Dananji dan mogao bi se nazvati tunim. Poela sam da raunam koliko u potroiti na
tramvaj kada vodim decu do grada. Troje dece i ja, 24 povratne karte, mislila sam na
cenu pirina od 30 po kilogramu, cenu hleba i druge izdatke.
Pomislila sam: a ta ako veina poludi razmiljajui o trokovima ivota? Jedna ena me
je pozvala da mi da papir. Rekla mi je da je policija na ulicama zbog rasta cena. Izgledala
je tuno. Shvatila sam da su vesti o poveanju cena sve rastuile. Rekla mi je:
Troe na izbore i posle podignu cene svega.
Auro je izgubio na izborima, cene mesa su porasle. Adhemar je izgubio, cene su porasle.
Svaki put po malo, vraaju ta su potroili.
A te izbore plaa... narod! Otila sam do dona ulite. Prvi put sam videla njenog sina
Fausta. Divan je. Dala mi je kafu i hranu koje sam podgrejala i tamo i pojela.
Mislim da je tolerisati takvog oveka neto najgore na svetu. Da mukarci znaju koliko
iskuavaju ensko strpljenje, ne bi bili tako uobraeni.
Dala mi je crni demper. Jedno vreme sam dobijala samo crvenu odeu. Sada crnu.
Smuila mi se crvena. Izvukla sam iz ubreta dosta starog gvoa.
Deo sam ostavila na stovaritu a deo ponela.
U prolazu kraj novinskog kioska proitala sam studentski slogan
- uselino [Kubiek, trenutni predsednik] dere! anio [Kvadros, predsedniki kandidat]
ubija!!!
- Adhemar krade!!!
- Gradsko vee to podrava!!!
- A narod plaa!!!
Razmiljala sam o onome to je dr Adhemar rekao na mitingu. Plate se podiu korak po
korak, ali cene se penju liftom. Od njegovih razboritih rei sklopila sam kratku rimu:

ivot je tako teak!

Za ljude koji rade i tede
Plate idu korak po korak
Dok cene liftom jezde.

Mislim se: je li mogue da je dr Adhemar zaboravio sopstvene rei!... Ili mu je dosta

svega? razmiljajui kako je on sjajan ali mu ljudi ne daju ansu stigla sam kui u 11
podgrejala hranu za decu A posle sam legla da malo odmorim. Potom sam ustala i otila
da traim od Rozaline kolica da odem u Kruz Azul da prodam neke konzerve.
oao i Vera su poli sa mnom.
Kakvo muenje! Ne uspevam da se snaem s kolicima. Vree ispadaju. Mukarac koji je
bacao ubre u ulici Pedro Vientea dao mi je neto konzervi. Tamo ima kola i rekoh mu:
ivot ide dalje, zar ne? To je bilo dovoljno da mi ponudi konzerve. Kolica su ve bila
puna i bilo je teko staviti i konzerve. Ali uzela sam ih zato to kad odluim da neto
uradim, ja to i uradim.
Strahujem od mineirosa [stanovnici drave Minas erais] zbog njihovog [stava] ostavi
to za sutra! i zato volim da idem u Kruz Azul. Ako treba negde da radim, volim da su
ljudi tamo pristojni. pitali su za Rozalinu i iz Kruz Azula sam produila do stovarita
papira da podignem vreu papira za moje staro gvoe. Veru i oaoa sam stavila u
kolica.
Zastajala sam kraj pruge da skupljam konzerve. poto mi uvar doputa da ih ostavim
blizu uvarske kuice. uvar je pitao koliko u zaraditi od limenih konzervi.
Rekla sam 300. Dosta mi je udnih poslova.
Rekao je da je bolje i to nego nita. Rekla sam mu da se konzerve od ulja za kuvanje
prodaju za 70, to je dobra cena. Rekao je: umesto da raste cena im pada. ivot je vrlo
skup. ak i ene su skupe. Kada poeli da tuca ene one trae toliko novca da odustane.
Pravila sam se da to nisam ula poto ne razgovaram o pornografiji.
Otila sam ne zahvalivi mu se.
Kada sam stigla u favelu bilo je pet sati. Skuvala sam kafu i otila da kupim eer i malo
papira za uvijanje za sveske koje u slati u Njujork.
Razgovarala sam sa senjor Eduardom i rekla mu da sam prodala konzerve. Pitala sam ga
ko od njih nekoliko brae ima najlepu decu.
- Ja!
Nasmejala sam se i rekla mu poslovicu o sovi. Nasmeio se.
Lutala sam ulicama. Zaradila sam 40.
Vera je nala neto starog gvoa.
U favelu sam stigla u 11. Maltene sam poludela. Ulazim i nema nita za jelo. Ne
odobravam poskupljenja zato to prave haos od ivota radnika. U prolosti su politiari
bili zastupnici naroda. Sada narod ne pitaju nita. Po povratku u favelu srela sam
Rozalinu koja mi je dopustila da stavim konzerve u njena kolica. Dona Armanda mi je
dala malo utipaka sa povrem. Stigla sam kui Umorna i tuna jer muza ne voli da vidi
kako tlae njene ljude. Nekada su postojala ogranienja koliko radnici mogu da rade i
ljudi su iveli sreno. Danas rade previe i nesreni su. im sam legla ula sam glasove.
Pomislila sam: tua! Sutra u saznati vie.

31. oktobar 1958. Ustala sam u pet ujutru i otila da zahvatim vodu. Kako lepo! Nema
reda. Zato to pada kia. Primeujem da ene iz favele uznemireno razgovaraju. Pitala
sam ta se desilo Kau da je Orlando Lopez, sadanji vlasnik mree za osvetljenje [izvor
elektrine energije u faveli] pretukao Zefu. I ona ga je prijavila policiji i uhapsili su ga.
Pitala sam eraldinja da li je to istina.
Rekao je da jeste. Ako tue Pititu, videe da je Pitita najvea kurva u faveli.
Kae da su Orlando Lopez i uakim Paraiba uhapeni. ula sam kako ene priaju da bi
ljudi sa decom trebalo da paze kako se ponaaju. Pred vratima Zefine kue mukarci stoje
u redu. Napravila sam kafu i poslala oaoa da kupi hleb za 10.
Otili su u kolu, a ja sam izala s Verom. Policajci su jo na ulicama. Srela sam Nenu i
njenu majku Donu Dinditu. Nena mi je rekla da je Orlando zaista prebio Zefu. Krenula
sam po papir. Vera je otila do hladnjae da izmoli kobasicu. Zaradila sam 106. Vera je
zaradila 6 kruzeirosa kada je ula u bar da trai au vode a pomislili su da prosi.
Platila sam obuaru da popravi Verine cipele. Onda sam ila u kupovinu. okiralo me je
da pirina kota 30 kilogram. Kupila sam pirina, crni pasulj, sapun i 100 kruzeirosa je
nestalo Setila sam se rei crnkinje koja je Veri dala 5 kruzeirosa. Da paulistasi nisu u
pravu, da bi trajk trebalo da bude generalni. treba se boriti protiv cena hrane koje nas
pritiskaju. Ne eksploatie nas samo CMTC [gradska saobraajna kompanija],
eksploatacija je opta.
Na autobuskoj stanici sam ula da je jedan mukarac rekao da podrava Adhemara. Drugi
u redu su na to reagovali i poela je rasprava Isprva samo izmeu dvoje. Onda su se
ukljuili i drugi. Pria se da je dr Adhemar u Rio de aneiru. Pomislila sam: kada odluka
nekog politiara naljuti ljude on ne bi trebalo da nestane. Trebalo bi da bude tu i objasni
zato je bilo neophodno podii cene Onaj ko neto uradi i pobegne je bitanga. Ljudi
priaju da je dr Adhemar podigao cene da im se osveti to nisu glasali za njega. Da hoe
da ih kazni. Politiari nita ne gube.
- Kada po ispitivanjima gubi on dohvati da se uvlai glasaima, a onda, nakon to ih tako
iskoristi, zaboravi da su mu pomogli da doe na poziciju...
Kada sam stigla kui, deaci su ve bili tu. Podgrejala sam hranu. Bilo je vrlo malo i ja
sam ostala gladna. Ne nerviram se jer znam da to nita ne reava. U svaki tramvaj su
stavili po policajca. I u autobuse. Ljudi ne znaju kako da se bore. Trebalo bi da odu u
palatu Ibirapuera [gradonaelnikovo sedite] i u Skuptinu drave i iutiraju te sramotne
politike pigmeje koji ne umeju da vode zemlju.
Nesrena sam to nisam imala ta da pojedem. Ne znam ta emo [ako] ljudi rade gladni
su [i] ako ne rade gladni su. Mnogi kau da moramo da ubijemo dr Adhemara. Da on
upropaava zemlju. Ko god se etiri puta preveze autobusom daje 600 CMTC-u. Ko god
se vozi tramvajem i autobusom potroi 1000 samo na prevoz. Uz takve cene niko ne
moe da tedi za budunost. Kada sam ujutru izlazila videla sam Orlanda i uakima
Paraibu kako se vraaju iz zatvora.

1. novembar 1958. Ustala sam u 5 i 44 [05:44 ujutru]. Otila sam po vodu. Nije bilo reda.
Poslala sam oaoa da kupi hleb za 10. Skuvala sam kafu. oao i oze Karlos su krenuli
sa mnom. Otila sam do hladnjae Inkapre da uzmem kosti. Potom sam otila do Pedae
[pijaca] ali nisam nita uzela poto je bila zatvorena. Zatim sam otila u pekaru Gine i
dona Magdalena mi je dala banane, slatko pecivo 15 komada. Komade sira, unke i
salame. Bilo mi je drago kada sam u ubretu pronala vreicu kukuruznog brana koju
sam odnela kui za svinju. Toliko sam se navikla na kante za ubre da ne mogu da
proem kraj kante a da ne pregledam ta ima u njoj. Danas nisam ila po papir poto
znam da ga ne bih nala. Jedan starac stie pre mene. Jue sam itala priu o apcu i kravi
i imam utisak da sam ja abac koji hoe da poraste veliki poput krave htela sam da
radim mnoge poslove. Odbijali su me zbog mog poetskog izraavanja, pa zato ne volim
bilo s kim da priam.
Danas sam ila da prosim.
Dobila sam malo lingvise [kobasica] i druge stvari Otila sam kui i stavila pasulj da se
kuva i poela da istim grnane posude. oao je otiao do pijace da uzme baenu zelen
Kada se vratio s povrem i zeleni ja sam kuvala ruak.
Ponekad zaista uivam u svojoj deci. A ponekad bi ih iseckala i samlela. Svakom ko ima
decu. U stvari svakom ko je siromaan potrebno je hrabrosti da preivi. Radi, prosi ali ne
moe ih pustiti da umru od gladi. Nasapunjala sam ve i mislila da ga operem ali hladno
mi je i ne oseam se dobro.
Shvatila sam da ljudi i dalje misle da bi trebalo da se pobunimo zbog cena hrane a ne
samo CTMC-a. Svako ko je proitao ta je dr Adhemar rekao u novinama povodom
poskupljenja koje je naloio kae:
Adhemar nije u pravu.
- On nema srca!
Srca politiara su poput tunela Donatista.24 Ako cene osnovnih ivotnih trokova nastave
da rastu do 1966. emo imati revoluciju!
Trudim se da oao ostaje kod kue da ita kako ne bi izlazio napolje da se igra zato to je
vrlo jak. Kada gurne neko dete ono padne i pone da plae i onda dou meni i ale se
kako oao hoe da bude bokser. Zdrav sport. Legla sam u 7:30 poto sam iscrpljena.
Nikada ne bih uspela da izlazim nou. Ne idem u bioskop poto nemam novca i ne ide mi
se. Ve sam zaspala kada su Lalau i njegova majka napravili cirkus koji me je probudio.
Ako sklone favelu Lalau i njegova porodica nee nai nikoga ko bi im izdao stan zato to
piju i onda govore i rune rei i moete videti da su odrasli ti koji kvare moral dece u
faveli. To treba da se zna! Sirota deca iz favele. Deolinda je kod kue samo ako ima ta
da pije. Ako nema, u svako doba e izai da kupi pie.

2. novembar 1958. Ustala sam i otila na reku gde sam prala odeu do 7:30. I Darsa je
prala ve i razgovarale smo o sramnim deavanjima u faveli. Priale smo o Zefi. Ona
spava sa svima. Komentarisala sam ene koje ne rade ali uvek imaju mnogo novca.
Razgovarale smo o romansi izmeu Lalaua i dona Marije. Dona Marija kae da e on
otii sa Nenom. Ta Nena je budala.
Uzela sam odeu u boji i otila da skuvam kafu. Mislila sam da imam kafe. Nije je bilo
Kako je strano biti gladan a nemati nita da pojedete.
Jeli smo kukuruznu kau. I oze Karlos je glodao neke kosti Te kosti su nam dali u
hladnjai Inkapre.
Uasava me i uzrujava kada vidim moju decu kako trae neto to bi pojeli. Izgledaju kao
psi koji prevru po kontejnerima. To je prizor koji gledam s mrnjom prema politiarima
koji bi mogli da zamrznu cene osnovnih namirnica. oao je pojeo jedno slatko pecivo. Ja
sam jela pasulj i manioku.
Namestila sam krevete. Grozim se ulaska u moju malecku spavau sobu zato to je tako
pretrpana. Moram da razmestim krevet da bih pomela.
Metem tu malu sobu svake dve nedelje. Stavila sam pasulj da se kuva i otila da zavrim
pranje. Sirse je stajala kraj prozora i pitala me kako sam. Rekla sam joj da sam dobro i da
e mi reporteri tabloida dati nametenu kuu. Rekla je da se neu navii na ivot u
pristojnoj Kui i da je dam njoj. Pomislila sam: da li Sirse misli da sam ja budala?
Zavrila sam sa pranjem odee u 11 sati. Okaila sam ve na icu. Onda mi je bilo loe.
Nisam mogla da sedim, legla sam. Bila sam tako umorna i uznemirena oao je bio
izaao. Nisam htela da istim straaru. Nemam vode da skuvam ruak.
Zla se samo niu.
Odluila sam da malo prilegnem. Odabrala sam knjigu za itanje. Pojavili su se oao i
oze Karlos.
- Je l gotov ruak? Pitao je oao. Gledajui u poret.

24
Donatisti su bili hrianski jeretici iz Kartagine iz 4. i 5. veka koji su, navodno, kopali tunele za
skrivanje.
Nisam kuvala ruak poto ste obojica bili izali. Nedeljom ne ostaju kod kue. Zagrejala
sam pasulj i manioku i jeli su.
Poela sam da spremam ruak. Otila sam po kofu vode za kuvanje.
Rekla sam oaou da oguli beli luk i oisti pirina.
oao je nestao. Osetila sam da je zbrisao u bioskop Ruak je bio gotov a dece nema.
Pojela sam malo poto sam umorna.
Dohvatila sam da itam knjigu. Prola me je jeza. Izala sam da sedim na suncu. Bilo je
prevrue i sela sam u hladovinu. Oprala sam mnogo vea. Umorna sam.
Posle sam pisala. Doao je senjor Manoel. Rekao je da mi nije doneo 200 zato to je pao i
povredio se. Osetila sam da lae. Ali sam utala. Htela sam da budem poput drugih
crnaca koji umeju da budu predusretljivi. Ja ne umem. Rekla sam senjor Manoelu da bih
ga ispsovala. Rekao je da e mi desetog dati novac. Nastavio je da pria o faveli i kako je
primetio da se mnogo ljudi doselilo.
Nema vie mesta.
Razmiljam gde li e, ako favela nestane, smestiti ove bosonoge ljude. Mi iz favele smo
bosih nogu. Ima tu ljudi sa sedmoro dece a bez posla. Jedu ta stignu. Ako favela nestane
mogu da raunaju na politiare. Samo je potrebno da kau da su bolesni i to je to. Rekla
sam jednom oveku da se pria da e skloniti favelu zbog izgradnje [zaobilaznice]
Avenida Marginal. Rekao mi je: nee jo. Gradsko vee nema novca. Da je dr Adhemar
lo politiar. Da e drugi gradonaelnik neto uraditi. Da dr Adhemar ne radi nita. Da bi
bio dobar politiar. Ali je previe pohlepan. Da e ako postane Predsednik od Republike
Brazil napraviti meano meso Da e svaki policajac moi da radi ta hoe. Da e se
udruiti sa bitangama. Rekla sam mu da bih ili u glasati za dr Adhemara ako poivim do
tada.
oao se vratio iz bioskopa. Odalamila sam ga i pobegao je. Boli me glava. Sa obuarem
Antoniom sam razgovarala o samoubistvu senjora Esmaela. Rekao je da ljudi koji piju...

3. novembar 1958. Ustala sam u pet sati. Upalila sam gorionik i izala da kupim hleb i
puter Senjor Eduardo se nervirao to je mlekar zaboravio da mu ostavi mleko. Zamolio
me je da pitam dona Mariju da li ima mleka za njega.
Kada sam se vratila rekla sam mu da nema Izmerio mi je sveske. Imaju sedam kilograma,
700 [grama]. Sutra u ih poslati u Sjedinjene Drave. Kupila sam kafu za 10 hleb za 8 i
Klejbon [margarin] za 10. Skuvala sam kafu i presvukla decu otili su u kolu a ja sa
Verom po papir.
Otila sam do dona ulite. Bila je na misi. Kada se vratila dala mi je kafu, hranu i novine.
Senjor oao Pires je stenjao. Nervirao me je jer ne podnosim takve osobe. Ali nita mu
ne mogu. U 9 sam otila od dona ulite. Oistiu joj kuu Pitala sam senjor oaoa da li
hoe da mu nagojim svinju. Moe da je narui od aua. Rekao je da je to previe muke.
Rekla sam mu da to nije teko. Uzela sam papir u ulici Eduarda aveza. U onoj kui gde
popravljaju viktrole.25
Pitala sam tu enu gde joj je mu. Odgovorila mi je:
- On je dobar ovek. Pre neki dan je otiao ne rekavi gde ide. Neu ga traiti. Ne
nedostaje mi. Uinie mi uslugu ako se ne vrati.
Nasmejala sam se razmiljajui o dilemama udatih ena.
25
Marka gramofona. (Prim. prev.)
pitala me je da li sam umorna
- Nisam umorna. Ne zavidim udatim enama
da bih skupila novac za slanje svezaka prikupila sam 360 limenki od ulja i 60 od voska s
poklopcima.
- Rekao26 je: fantastino.
Jedan mukarac je pio pivo i zamolila sam ga da mi da gurljaj Dao mi je Otila sam u
favelu i podgrejala hranu za decu.
Pre toga sam je pomirisala i probala da vidim da nije pokvarena. Ponovo sam iitala
neke stihove da sredim akcente. Potom sam spakovala sveske.
Ja i oao smo poeli da pevamo. oze Karlosa sam poslala da kupi kalem konca za
proivanje svezaka poto sam jednu ispisala. Konac kota 8 kruzeirosa. Pomislila sam da
e vrlo brzo da poskupi na 10. Okupala sam decu. Legli su. Oprala sam sudove i oprala
zube i okupala se. Potom sam pisala oseala sam se umorno i pospano. Pojela sam
pare hleba sa puterom i legla. Ubila sam par buva koje su se motale po krevetu i legla.
Nisam mogla vie da drim oi otvorene.
Spavala sam ravno tri sata. Probudio me je glas uakima [P]araibe koji se alio na svoju
devojku. Ona ne voli da vodi ljubav u mraku. Samo danju i nou uz neko svetlo.
Pomislih: ne pie mu se dobro s takvom devojkom.
Kako bi lepo bilo da sve ene odlue da vode ljubav po dnevnom svetlu.
Danas nisam nervozna.
Naletela sam na jednog poznanika. Plavokosi ovek koji prodaje staro gvoe u
Salvadoru rekao mi je da sam nervozna
Ja sam mu rekla da sam umorna od previe rada. Danononog.

4. novembar 1958. Ustala sam u 5 sati i otila po vodu. Kraj mene je proao pripiti
Adalberto koji je priao sam sa sobom. pomislila sam: pije toliko da posledice alkohola
ne nestaju ni kad se naspava. Potom sam kupila hleb skuvala kafu i otili smo da traimo
papir.
U Novinama kau da kole nee raditi pa nisam poslala decu u kolu. otila sam do Kruz
Azula [pijace] da me plate. Dobila sam 325. Zaradila sam 65. Otila sam do d. ulite.
Bila je u Santo Andreu. Eduardo je oze Karlosu dao 5 kruzeirosa. ena koja nadgleda
fabriku u Avenida do Estado mi je dala papir. Kupila sam sendvi za decu. Stigla sam
kui u 11. Videla sam autobus koji vozi decu u fabriku Koka Kole. Moja nemaju cipele
pa ne idu.
Pourila sam kui. Kupila sam zelenu salatu i sir i spremila se za slanje knjige otila
sam. Stigla sam u potu i morala da otpakujem paket poto potanski slubenik ne prima
zatvorene poiljke. Slubenik koji prodaje markice me je nauio kako da uvijem. Sveske
moraju da se vide. Otila sam do knjiare da raspakujem paket. Kupila sam pare papira
sa linijama da napiem adresu vratila sam se u potu i nisam imala dovoljno novca da
poaljem knjigu. falilo mi je 100. Otila sam do suda da vidim da li mi je Verin otac
ostavio novac za alimentaciju. Nije. Iznervirala sam se. U povratku sam zastala kod
kioska s novinama. Videla sam oveka koji je policajce nazivao idiotima. Kad bi bilo vie
takvih.

26
Karolina je napisala on u dnevniku, ali je verovatno mislila da napie ona.
Neki policajac je pretukao starca u clich-u.27 Novine kau da se radi o pripadniku
DOPS-a [bezbednosne slube]
Odluila sam da se kui vratim tramvajem. Platila sam samo povratak, poto mi je u
odlasku u grad kartu platio jedan fini ovek. U autobusu je bila senjor Eduardova
svekrva. mislila sam da sednem do nje poto je fina. Onda sam odluila da sednem do
jednog mukarca. Priali smo o dr Adhemaru. Jedino ime koje ovek uje zbog ovih
poskupljenja autobuskih karata. Mukarac je rekao da su nai politiari veseljaci.
Mislim da je dr Adhemaru svega dosta. I da je odluio da pokae vrstu ruku kako bi
demonstrirao mo da kazni nas siromane. Ne bave se gornjim slojevima. Kralj politike
je dr Aleram Lurkasil Kaukaria mirni kandidat koji se ne potresa ako izgubi. Da je
pobedio on se ne bi pravio vaan poto bi eleo da izbegne da mu zavide. Razgovarala
sam sa ovekom koji hoe da napie pismo dr Adhemaru. Neka mu moja pisma smire
ivce.
Kui sam stigla umorna i bolna. Srela sam Veru na ulici. Moj dragi oao, moj uzorni sin,
nita ne valja. Straara je bila otvorena, cipele razbacane po podu. Nije pristavio pasulj da
se kuva. Pripalila sam vatru i otila da legnem. stavila sam Veru u krevet. Utiala se
nakon to je dobila batine. Spavala sam od 4 do 6. oze Karlos je doao kui, rekla sam
mu da ugreje pasulj, ali poto sam ga nazvala pokvarenim lenjivcem nije me posluao. Ne
mogu da podnesem to su mi deca lenja. Bilo je 6:30 kada se oao pojavio. Rekla sam
mu da ugreje pasulj. Posle sam ga mlatnula lancem i motkom. I pocepala sam prokleti
strip. tivo koga se gnuam.
Napravila sam veeru i legla. Kada sam ljuta ne priaju sa mnom. Vidim da samo silom
postiem da me sluaju. oze Karlos je uao i pitao me da li e dobiti batine.
Danas ne. Sutra rano ujutru. Trenutno sam preumorna.
Danas su poele da krue glasine da e Svetlo [kompanija za osvetljenje] isei struju. i
iskljuie i vodu da bi sklonili favelu.
ene u faveli su gomila traara.

5. novembar 1958. Ustala sam u 5 sati i otila po vodu. Skuvala sam kafu i otila po hleb.
stavila sam da se zagreje voda da okupam decu. Ne znam kako im uspeva da tako
uprljaju kosu. Otili su u kolu. Izala sam sama. Nisam povela Veru poto je prehlaena.
Brzo sam hodala i prola kraj stovarita i rekla senjor Eduardu:
- Tvoja svekrva kae za tebe da si svetac. Zato uini udo i stvori sto kruzeirosa.
Rekao mi je da samo mislim na njega i upalie. Prola sam raznim ulicama. Otila sam do
dona ulite da vidim da li je senjor oao iole bolje. Popila sam kafu i dona ulita
mi je rekla da ima hrane pa sam je zamolila da je sauva, poto sam na putu ka gradu da
poaljem knjigu u Sjedinjene Drave i u povratku u pokupiti hranu.
Otila sam u Satape. Tamo sam nala dosta kartona. Odnela sam ga na stovarite gde su
ga izmerili i ulio mi je platio. Dao mi je novac i izbrojala sam 105. Bila sam zadovoljna
i otila kui. Stigla sam u 11. napravila sam salatu od paradajza i potoarke koju sam
dobila od senjor Luiza. Podgrejala sam hranu bila sam jako gladna. ali nisam jela kako
bih je sauvala za decu. Kakvo muenje. Biti gladan imati hranu i ne moi je jesti
psovala sam politiare. Ljudi su tako gladni, a oni i dalje podiu cene hrane. presvukla

27
Karolina je napisala clich, ali je verovatno mislila guich to je re pozajmljena iz francuskog
koju koriste portugalski pripadnici radnike klase, a oznaava ulaz ili zatvoren prostor.
sam se za izlazak. U odlasku sam razmiljala da bolje da sam obula Verine cipele jer e
ona u njima posei stopalo. pomislila sam: urim sad i brzo u se vratiti. Posle u obuti
njene sandale. Zgrabila sam sveske i litarsku flau, prola kraj stovarita gde sam prodala
flau senjor Eduardu za 3 kruzeirosa kojima u platiti kartu za autobus.
Na autobuskoj stanici srela sam dona Adelaidinog Toninha. On radi u knjiari [S]araiva.
Rekla sam mu: izdavai u Brazilu ne objavljuju ta ja piem zato to sam siromana i
nemam ime da im platim i zato aljem knjigu u Sjedinjene Drave.
Dao mi je vie adresa izdavaa da probam.
- Platio mi je autobusku kartu. Bilo mi je drago! Molila sam Boga da podari Toninhu
sreu.
Stigla sam u Potu gde su izmerili sveske. 406. pomislila sam: Ne ovde, nema tabele sa
cenama. Jue je bilo 412. pomislila sam na nau zastavu na kojoj pie Red i napredak ali
ih nema. Kupila sam markice. Zalepila sam ih za papir u koji su uvijene sveske. Bilo je
toliko markica da su sveske delovale kao obuene u njih. Odnela sam paket na alter.
Slubenik na avionskoj poti A. Gambini ga je primio. Priznanica broj 44.290 broj
poiljke 837.936.
Mislila sam o znaaju broja 936 za moj ivot. Zato je broj u registru 845.936. Senjor
Gambini mi je rekao da navratim do pote. Rekla sam mu: im dobijem vest iz
Sjedinjenih Drava da su knjige stigle javiu mu. Rekao je da navratim i pre ako elim:
rekla sam mu da aljem originale u Sjedinjene Drave, poto izdavai u Brazilu ne
podravaju siromane pisce. Embrion koji se ne razvija. Atrofirani embrion.
Nasmeio se. Dala sam mu da proita Audaliov lanak.
Pozdravila sam ga i otila iz pote i da ne bih platila kartu za autobus peaila sam i
razmiljala kako je ba lepo od senjor Gambinija to me je pozvao da Opet doem!
To je retkost s obzirom da veina mukaraca bei od mene, ili se kriju kada me vide!
Kada neko bei od mene, ponem da se ponaam hladno prema njemu. U hodu sam
skupljala komadie metala koje bih ugledala. Prola sam kraj kue dona ulite i traila
hranu. Podgrejala mi ju je i rekla da je tuna zbog bolesti njenog oca Njen otac je tako
dobar.
Rekla sam joj da je senjor oao Pires priao da razgovara sa mnom kada me je video dok
sam traila papir. I ako vozi, zaustavi kola da bi me pozdravio. Ja sam se krila kada vidim
senjor oaoa. Posle sam videla da me ne izbegava i rado mu se javljam. Dona ulita mi
je dala supu, kafu i hleb za decu. Ja sam jela kod nje.
Bilo je tri sata. Vrtelo mi se u glavi nametaj se okretao oko mene Moj organizam prosto
nije navikao na dobru hranu Kada sam prolazila kraj hladnjae Inkapre jedna gospoa me
je pozvala i dala mi prazne vree od cementa.
prola sam kraj stovarita i kupila 1 hleb. Kada sam se vratila u favelu Vera je bila
porezala stopalo. oao mi je to rekao im me je video a ja sam mu odgovorila da sam
tano znala. Da sam bila upozorena. Ona je spavala. Pogledala sam posekotinu. Bila je
velika. Odluila sam da odem u apoteku. Apotekarka nije htela da je previje. Odvela sam
je u Glavnu bolnicu. Oni su zavili ranu i dali joj vakcinu protiv tetanusa. U Glavnoj
bolnici sam se zadrala sat i po. Sestra je dala Veri 2 kruzeirosa. U bolnici je bio neki
crnac koji je poeo da se ali na enu. Rekao je da e je ostaviti poto se ne slau. Pitala
sam ga da li su se slagali kada su se uzeli. Rekao je da jesu. alio se da ne moe da ivi
od onoga to zaradi. pomislila sam: radnik, bedno plaen, ne nalazi nikakvo zadovoljstvo
u ivotu. Postaje neurotian i rastura domainstvo. Trokovi ivota su vaan faktor
raspada porodica.
Moj dom nije rasturen poto u njemu i nema mukarca.
Pitala sam Crnca ima li dece.
- Ne.
- Da li radi?
- Da.
pomislila sam: nemaju dece. A i pored toga se ali. On je lenj. I slab. Od poetka je
unitio svoj ivot. Bog ini dobro to ne daje decu lenjim ljudima.
Bolniari u Glavnoj bolnici su me pitali da li jo uvek piem. Odgovorila sam da piem.
Bolniar je rekao da me zna. I da vidi da nisam lenja ena uivala sam u pohvalama.
pomislila sam: nisam u modi zato to dokoni jezici tvrde da su pesnici lenji. Jedan oholi
bolniar me je pitao umem li da blagosiljam.
- Odgovorila sam da ne umem. Da dona Alselia blagosilja moje ime.
Zapisao mi je kako se zove da blagosilja i njegovo ime: Adonis Asunsao de Selva.
Doktor je pregledao mesto gde je Vera dobila vakcinu i rekao mi da moemo da idemo
kui Bilo mi je drago. Vera se pozdravila sa doktorom i otile smo do Largo Sao Benta na
autobus. Bilo je 6 sati kada sam se vratila u favelu.
Na tramvajskoj stanici sam srela oze Karlosa. Rekla sam mu da se vrati kui. Video me
je u autobusu i pobegao na drugu stranu. Dola sam kui i oao mi je rekao da me eka
senjor Manoel.
Poeo je da me propituje. Hoe da zna da li u ako prodam knjigu kupiti kuu. jer
reporteri ne daju kue ne mogu da podnesem proraunatost Portugalaca. Oni su poput
maaka koje vole barunaste jastuke pitala sam oaoa koliko je dobio za staro gvoe
koje je iao da proda 40. uzela sam novac i otila da kupim makarone za supu. Pre dve
nedelje sam kilo makarona platila 20. danas sam platila 24 a za par dana e skoiti na 30.
Cene se utrostruuju. Mlevenog mesa sam kupila za 12, nije bilo ni za jednu olju. Kada
sam se vratila kui senjor Manoel je bio otiao.
Nije mi ostavio ni paru te tog oveka ne vredi ni ekati. Ne podnosim mukarce koji ele
da se uukaju u eninu senku. skuvala sam supu za decu. Zaspali su pre nego to sam je
skuvala. Kada sam zavrila probudila sam ih da jedu. Jeli smo i legli. Sanjala sam donu
ulitu. Kako me je zvala da radim za nju i plaa me 4 hiljade kruzeirosa meseno da joj
obavljam kupovinu[,] kako senjor oao Pires nee da ona dodiruje novac ve hoe da mu
ona priprema hranu. Rekla sam mu da u ostaviti svoju decu u sirotitu. Samo Veru
sam vodila na posao. Probudila sam se.
Nisam mogla ponovo da zaspim. Poela sam da oseam greve od gladi. Kada imate
greve, ne moete da spavate. Kada je Isus rekao jerusalimskim enama: - Ne oplakujte
mene. Oplakujte sebe. tim reima je predvideo vladavinu senjor [predsednika] uselina
[Kubieka] teko vreme za brazilsku sirotinju. Vreme kada siromani jedu smee ili
spavaju praznog stomaka. Isus je prorekao tu slabanu rahitinu vladu. To svetalce koje
e samo sebe ugasiti.
- Da li ste nekad videli psa kako juri sopstveni rep i nikako ne moe da ga uhvati?
- Ba takva je uselinova vlada.
6. novembar 1958. Ustala sam u 4 da bih pisala. Kada je svanulo otila sam po vodu.
Skuvala sam kafu i otila po hleb. Stovarite je bilo zatvoreno. Tamo je bio ulio sa
uretinom i hlebom za senjor Eduarda.
Ula sam im je otvorio vrata. Kupila sam hleb za 12 i vratila se kui da obuem decu za
kolu. Oprala sam erpe pomela baraku i izala sa Verom. Krenula sam da radim kod
dona ulite. Usput sam skupljala konzerve i komade starog gvoa. Otila sam do
klanice za pilie da naruim 2 kile perja od koga u napraviti fantastian kostim [za
karneval].
Kada sam stigla kod dona ulite bilo je 8:30. Dala mi je kafu. Tepisi su ve bili izneseni
na sunce. Vera je otila da pria sa senjor oaom Piresom. A ja sam prionula da istim
kuu. Vera je rekla kako bi volela da ivi u kui ba takvoj kakva je dona ulitina.
Napravila je ruak. Jela sam.
Dok smo jele Vera je rekla: - Kako ukusna hrana!
Od dona ulitine hrane me hvata vrtoglavica. Oseam se bolesno. Ona je fina. Uvek me
tera da jedem. Napravila je kau od manioke sa mlekom, proju i jaja za senjor oaoa i
dala mi je malo. Kada sam zavrila s ienjem, dala mi je hranu, sapun i druge stvari sir,
mast i pirina. Pirina dugog zrna. Pirina bogatih.
Kada sam se vratila kui deca nisu bila tu. Nisu pojeli hranu koju sam im ostavila. Bila je
to supa. Zagrejala sam je nije se bila pokvarila i dala sam im da jedu.
Stigao je i oze Karlos. Dao mi je pismo od direktora.
- Evo ta u tom pismu pie: Sao Paulo, 6. novembar 1958.
Dona Karolina, obavetavam vas da se, uprkos opomeni koju sam vam poslao 15.
septembra, va sin oze Karlos nije bitnije popravio. Suprotstavio se nastavniku u
uionici i jasno pokazao nedisciplinu. Zbog toga e mu privremeno biti zabranjen
dolazak na nastavu 7, 8. i 9. ovog meseca. U nadi da e sve biti u redu i svestan vae
dragocene pomoi zahvaljujem vam. Iskreno va, Arlindo Kaetano Filho
Nastavnici i direktori su kada doem u kolu predusretljivi. Ne suspenduju uenike sa
nastave. Disciplinuju ih savetima. oze Karlosu je ao kada proputa asove zato to eli
da ui. Dala sam mu [da radi] neke zadatke. Kae da eli da diplomira. Hoe da naui sve
o kulturi.

7. novembar 1958. Nisam mogla da spavam: Vera je poela da kalje ja sam ustala i
otila do dona Crne Marije da traim Melhoral [jedan od fabrikih naziva za
acetisalicilnu kiselinu]. Dala mi je 1 Cibalena [drugi proizvoa]. Bojala sam se da ga
dam Veri poto je [kada je] dobila vakcinu u Glavnoj bolnici senjor oao Pires rekao da
dva dana ne sme da se povredi zato to vakcina ne moe ponovo da se da. Razmiljala
sam o uasnom ivotu brazilske sirotinje. Ja sam jedna od njih.
Ustala sam i otila po vodu u 5:30 ujutru. Potpalila sam vatru ali nisam ila da kupim hleb
poto nemam novca. Napravila sam kaamak i zamolila decu da mi uine uslugu i pojedu
ga. Pristali su. Vera nije htela. Otila sam do Rozaline da je pitam da mi pozajmi kolica
da odnesem staro gvoe na stovarite. Rekla je da je ve pozajmila kolica [nekom
drugom]. Da mogu da ih uzmem kad se taj ovek vrati s pijace. Spremila sam oaoa za
kolu i otila po kolica. Saekala sam da ih ovek isprazni. Otila sam da prodam staro
gvoe. Povela sam Veru i oze Karlosa.
Blizu pekare Gine jedna ena je polivala ulicu i psovala dr Adhemara Gradonaelnik bi
trebalo da ivi u ovoj pranjavoj ulici. Jedino to eli je na novac. Trebalo bi da isti
ulicu. Umorna sam od ienja praine, a kua je uvek pranjava pomislila sam kako je
to zaarani krug [jer] kad pada kia, napravi se blato i gradonaelnik ne valja zato to ne
poploava ulice. Ako je sunano i ima praine, gradonaelnik ne valja zato to ne poliva
ulice. Kada e ljudi shvatiti da kada pada kia ima blata. A kada sija sunce ima praine.
Karijere politiara su trnovite Senjor Manoel je izmerio staro gvoe i dobila sam 70.
Kupila sam hleb, i jednu olju kafe s mlekom za decu. Dva komada sapuna po 9
kruzeirosa. Bila sam uasnuta! Komad sapuna 9 kruzeirosa uz te cene siromah mora
biti prljav. Adhemar je odobrio samo jedno poskupljenje, a sve je poskupelo. ako dr
Adhemar pobedi i cene prevoza ostanu visoke, stvari e biti jo gore.
Dr Adhemara to ne pogaa jer on ne koristi javni prevoz.
- Koristi ga samo za inauguraciju. Nije pravedno poskupeti jedini prevoz siromanih.
Ljudi su hvalili filantropiju dr Adhemara i govorili:
- Dr Adhemar... on je svetac. ak i moja kerka Vera Eunise je rekla da je svetac. Mnoge
sam ula da kau da je dr Adhemar dua od oveka ili da ga eka raj. Danas ujem da
priaju da e otii u pakao. Da je avolji sluga. Ljudi kau da dr Adhemar nita ne valja
- Kau da je dona Leonor [gradonaelnikova supruga] dobra.
Zato hajde da se drimo stare poslovice: za sveca i kamen ljube.
Otila sam do oze Karlosa i rekla mu da kupi meso. U prolasku pored stovarita videla
sam gradske kamione kako iseljavaju ljude sa gradske zemlje. Ljudi su psovali dr
Adhemara ali etiri godine nisu plaali rentu. Trebalo bi da su zahvalni gradu. Ali, vie
je nezahvalnih nego zahvalnih
Korov se lako iri. Vlasnik fabrike slatkia dona Neusa gledao je kako se ene svaaju sa
supervizorom i smeio se
Rekla sam mu: sada sa Adhemarom sila vlada!
- Mar odavde!
oze Karlos je zakasnio poto je iao u kolu. Tako je tuan to je suspendovan sa
nastave na 3 dana: vidi se da voli kolu. Evo stihova za dr Adhemara za izvoenje uz
dobo:

- Kandidovao sam se:

I izgubio.
Sad sam se naljutio:
Uzeu im to ta imaju.
Sva gradska zemljita se raiavaju.
Bie da siromasi iz favele sad cvikaju.

Otila sam da prodam neke vree za cement. Povela sam oaoa da naui put do stovarita
dobila sam 21. Kada sam se vratila kui sela sam da odmorim Kua je u neredu doao je
senjor Manoel. Trudila sam se da to manje priam sa njim o ivotu kakav planiram.
Poslala sam oaoa da kupi kafu i Klejbon Poistila sam sobu i namestila krevete. Oprala
sam sudove i otila da donesem kofu vode Razgovarala sam sa severnjakom iz susedstva
o Adhemarovom raiavanju gradskog zemljita. Pitala sam da li e raistiti ovu
favelu. Kae da je uo da se selimo u Tremembe.
- Odgovorila sam mu da nas ondanji siromasi ne ele Mislim da bismo mogli da
pevamo:
- Favela Kaninde
Seli se u Tremembe
Ali siromasi iz te favele
Nas ne ele.

Danas neu u potragu za papirom Vrlo sam umorna i proveu dan ovde. Dona Franciska
Kis kae da dobijam na teini. Zaprepastila sam se to to ujem A tako loe se hranim.
Kako je mogue da se gojim. Da li vazduh goji?
S obzirom na rast cena, moramo da se naviknemo da jedemo vazduh Mukarac koji se
doselio u favelu je doao da se ali to je oze Karlos bacao kamenje na njegovu baraku,
a ena mu je na dijeti [trudna?] i mogla bi da kolabira.
- Rekla sam mu da trudnoa nije neka ozbiljna bolest. Da se ciganke porode i pola sata
kasnije idu da skijaju.
- To su ciganke. Odgovorio mi je.
- Ne! Nije da samo ciganke mogu da se porode i uzjau konja...
ja sam rodila Veru i sutradan ustala. poto sam morala da radim. ene u Severnoj
Americi rade im se porode zato to jako teko ive! Ali tvoja ena je vrlo lenja Mora da
pone da radi da biste mogli da gajite dete.
- Poeo je da se smeje.
On je taj koji nosi vodu. On potpaljuje vatru i kuva kafu, i pristavlja pasulj da se kuva.
Kada mu se rodi sin on e morati da mu pere odeu ako eli da bude ist da njegova ena
samo zna koliko je strano stalno ponavljati, Ja... Ja sam bolesna! Ako je bolesna trebalo
bi da se lei.
Mnogo je lepe videti zdravu enu nego enu letarginu poput kornjae. Ne volim lenje
ene.

8. novembar 1958. Ustala sam u 4:30 i otila da dovuem vodu poto moram da izaem
dosta ranije da bih skupljala papir po kuama. Jue nisam ila poto sam bila umorna.
Skuvala sam kafu i poslala oaoa da kupi hleb za 3. Sve je sam pojeo. Nisam budila oze
Karlosa. Sino je ostao napolju do 10 sati. Ja sam ve bila zaspala kada je poeo da lupa
na vrata.
Ja ne volim da me iko budi. Spavam, a ako se probudim ponem da smiljam pesme
Ustala sam i otvorila mu. Nije hteo da ue govorei da u ga udariti a ja oze Karlosa
nikada ne bijem. im dohvatim lanac on pone da plae. Ja se onda paraliem. jue nisam
pala na njegove suze i 8 puta sam ga udarila lancem. To se sino desilo Znam da majke
posle ale kada istuku dete. Ali... to je neophodno. oao je otiao u kolu a ja sam izala
sa Verom. Ona je otila do hladnjae Inkapre da izmoli kobasicu. Sakupljala sam papir.
Na Avenida Kruzeiro do Sul sam zastala da pokupim karton baen kraj pruge. Straar iz
gradske venice je priao i poeli smo da razgovaramo o dr Adhemaru. Rekao je da dr
Adhemar radi pravu stvar to tera ljude sa gradske zemlje. Ljudi tu ive godinama i
plaaju vrlo malo i povrh toga daju u podzakup to je nezakonito. Prihod od gradskog
vlasnitva uopte ne ide gradskom veu. Rekao je i da mi se divi! zato to radim. Gleda
kako subotom ene iz favele stoje u redu pred hladnjaom a mene tamo nikada nije video.
Kakvu decu one mogu da gaje i kako se bave njima: - Ali da rade... to ne mogu. Misli da
favele treba eliminisati. Da je favela gnezdo bandita. Kae da ima dva sina i zadovoljan
je svojom enom. Otila sam na stovarite i dobila 15. hodajui po Avenida Tiradentes
nala sam 100, pomislila sam: umesto dve [n]ule, trebalo bi da su tri. Ali bilo mi je drago.
Otila sam do dona ulite po papir. Heklala je. pitala sam senjor oaoa da li se osea
bolje.
- Rekao je da je bolje. I da dobro spava. Rekla sam mu da dr Adhemar izbacuje ljude sa
gradske zemlje. Da neki jo uvek daju deo zemlje koju koriste u podzakup. Da ima ljudi
koji 20 godina ive na javnom zemljitu a poslednjih 5 godina nisu platili rentu. Da ti
nezahvalnici grde dr Adhemara. Da bi trebalo da zahvale gradskom veu i
gradonaelniku to tu ive besplatno. Ali na svetu je vie nezahvalnih nego zahvalnih:
- Sloio se i rekao: ni Hristu nisu ak ni zahvalili.
Rekla sam dona uliti da sam nala 100 kruzeirosa.
- Rekla mi je: Ti radi za mene. Ja u ti dati 100, uz tih 100 imae 200.
- Nisam prihvatila. Rekla sam joj da sam danas zaradila vie novca, i da u kada mi bude
trebalo novca traiti
Sloila se. Neu da uzimam novac od dona ulite zato to je senjor oao bolestan. A oni
su mi mnogo pomogli. Ona mi daje hranu, kafu i papir. prola sam kraj senjor Rodolfa i
rekla sam mu da sam poslala knjigu u Sjedinjene Drave i da ekam odgovor. Rekla sam
mu i da se ugojio. Bilo je dosta papira koji sam odnela iz dva puta
Posle sam otila kod obuara priala sam sa senjor Sebastijao o skoku cena i trokova
ivota Rekao mi je da je bolestan Od krvnog pritiska [visokog] zato to previe radi. Kao
i da mnogo misli i malo spava.
uvi to uplaila sam se poto i ja mnogo mislim i malo spavam.
kao da talas malog preplavljuje Brazil malo jedemo malo spavamo Kombinacija koja
nas vodi pravo u grob.
Dama koja ivi blizu senjor rodolfa dala mi je orman i neke flae i friider da prodam
prodavcu starih stvari.
Orman bi trebalo odneti danas, a friider i flae sutra. Potom sam otila do prodavnice
Satope. Vera se rasplakala. Kae da je umorna. Rekla sam joj da sedne do ulaza u
prodavnicu i dala joj kriku lubenice koju sam joj kupila. Sela je i ja sam ula u japansku
prodavnicu. Kupila sam kilo i po pasulja, 2 pirina, 1 eera, 1 sapun. Traila sam da
dospu do 100, kruzeirosa, cena eera je porasla.
Trenutno je moderna re porasti! Poraslo je! To me podsea na stihove koje sam dobila
od Roka: trebalo bi da ih uvrstim kao svoje u moj poetski repertoar.

Politiar, kada se kandiduje

kune se da e podii primanja
A siromasi vide da istina je
Da raste samo njihova patnja!

Otila sam na stovarite da izmerim papir i dobila sam 40. na kraju sam imala 100.
Kupila sam Veri slatki. Stigla sam kui u jedan sat. napravila sam deci da jedu i otila do
Rozaline da pozajmim kolica kako bih uzela onaj orman. Umorna sam. Ali, znam da za
siromahe nema odmora. Videla sam Polikarpovu enu. Traaru. Jezik joj samo palaca.
Zalupila mi je vrata pred nosom i poela sam da je kritikujem zbog lenjosti. Rekla sam
joj da bi radije umrla od gladi nego radila. Strano je svaati se sa lenjivicom. Uzela sam
kolica. Komentarisala sam kako je Polikarpo ruan. Ko god tvrdi da su joj deca od istog
oca lae! Pre dve godine. Kada se doselila u favelu rekla mi je da je samo malecka
Polikarpova. Mora da je zaboravila ta mi je rekla. Za prvog sina ovek lepo vidi da mu
je otac belac a kerka je runa na polikarpa koji ima crnaki nos poput lopate. Nos
nikogovia.
Povela sam oaoa i oze Karlosa. Vera je ostala kod kue poto sunce pri. Kada sam
stigla po orman mladi koji tamo ivi mi je pomogao da ga snesem i dao mi je duek.
Rekla sam mu:
Neka ti Bog da zdravlje i sreu, poto si ve lep.
- Nasmeio se. Osetila sam da je dobro to sam mu to rekla!
Nije mogao da spakuje orman u kolica. oao je poeo da se nervira Rekao je: proklet
neka je as kada sam krenuo po ovaj orman! Vlasnik prodavnice cipela mi je pomogao da
smestim orman u kolica. Kolica su proklizala i orman je spao. Bili su tu i neki radnici iz
Kompanije za osvetljenje. jedan od njih je priao i dao mi konopac. Poela sam da
privezujem orman. Zatim sam dobila i icu. Ali nisam uspevala da ga privrstim.
Paulistasi su stajali i sve to gledali. Ljudi su poeli da se okupljaju i gledaju me. oaoa je
to nerviralo. Pogledala sam radnike Kompanije za osvetljenje i pomislila: u Brazilu nema
mukaraca! Da ima, sredili bi ovo. Neka me avo odnese! Stavila sam duek u orman.
bilo je jo gore! Radnici su gledali kako se muim. Pomislila sam: samo i znaju da
gledaju. pomislila sam: nisam roena da ekam bilo iju pomo. Toliko toga sam sama
uspela pa u i ovo! moram da savladam ovaj orman. Nisam vie mislila na radnike
Kompanije za osvetljenje. Znojila sam se i oseala miris znoja Poskoila sam kada sam
ula muki glas
- Pusti to! Ja u to srediti! Pomislila sam:
- Pa... hajde! Gledala sam ga i pomislila da je zgodan! Izvadio je duek iz ormana i stavio
ga u kolica Potom je orman stavio odozgo i privezao ga konopcem da ne sklizne. oao je
bio zadovoljan i rekao je: Hvala ovom oveku! Sada emo odvesti orman! Zahvalila sam
mu kada je zavrio i krenula da guram kolica. I za manje od sat vremena sam stigla u
favelu.
Otila sam u prodavnicu. Kupila sam pola litre ulja, suvo meso, hleb i salo i sve je izalo
100. pomislila sam: danas je dan stotki. Rekla sam senjor Eduardu da u mu u utorak dati
170 kruzeirosa koje mu dugujem. Dola sam kui i napravila deci da jedu. Kupila sam 4
jajeta. Isprila sam 2. Jedno sam skuvala za oze Karlosa poto on ne moe da jede
prena.
Izgrdila sam senjor Manoela kada je doao.
- On me je pozdravio!
Rekla sam mu: Zar ne uje da te grdim?
- Ne, nisam uo.
Rekla sam deci da bih volela da sam Crna.
- Pa zar nisi?
- Jesam!
Ali volela bih da sam jedna od onih skandaloznih Crnkinja koje te zaskoe i pocepaju ti
odeu. Ali, kada ja krenem da uradim tako neto, moj razum prevlada. Kod mene
prevlada razum zato to ne pijem. ljudima koji piju glava nije bistra.
Ispriala sam mu ta sam radila tokom dana. On ne pria. Ali voli ljude koji vole da
priaju. Kada proe dan da se ne pojavi, ja ga grdim. Kada doe kaem mu da bih ga
prebila i polila vodom. Ali nita od toga ne uradim.
Kae da hoe da se oeni sa mnom. Pogledam ga i pomislim: ovaj ovek nije za mene. on
je poput glumca koji izae na scenu. Ja volim mukarce koji zakucavaju eksere i
popravljaju stvari po kui. Ali, kad leim s njim, ini mi se da je dobar za mene. Kae da
e mi dati novca! Ko zna da li u imati sree s njim. Moe se desiti da srea sklopi mir sa
mnom.
Umorna sam. Okupala sam decu. Napravila sam puding od pirina i zagrejala vodu za
kupanje. setila sam se rei polikarpove ene da kada proe kraj mene oseti da smrdim na
sueni bakalar.
- Rekla sam joj: da ja mnogo radim, da sam prenela vie od sto kila papira a jako je
vrue. I da ljudsko telo nita ne valja. Ko god radi koliko ja radim mora da smrdi na
izmet i bakalara zato to se znoji. Da provodim dan stojei u redu ne bih se znojila Ona je
bela i niko je nee. Okupala sam se i legla.

9. novembar 1958. Ustala sam u 4 sata i otila po vodu za pranje odee. Nisam kupila
hleb. Skuvala sam kafu. Nasapunjala sam ve. Deca su pojela slatki puding od pirina.
Zamolila sam Rozalinu da mi pozajmi kolica i otila na Avenidu Tiradentes po friider i
flae od one dame sa severa. Povela sam oze Karlosa i Veru. Nisam htela da vodim
Veru poto nije mogla da nae svoju sandalu pa je htela da obuje klompe u kojima ne zna
da hoda. Kada sam stigla u Rua Pedro Viente svratila sam do piljara da kupim zelenu
salatu. 2 malene glavice i svaka kota po 4. Vie me i ne uasava beda koja vlada
Brazilom.
Dola sam do severnjakinjine kue. One koja ivi blizu senjor Rodolfa. Dvaput sam
pozvonila. Izala je i pozvala me da uem. urno sam se popela stepenicama Deca su
pola sa mnom. Pomogla mi je da ponesem friider. Rekla mi je da ne sme mnogo da se
napinje poto ima slomljenu ruku. Pitala sam je ima li dece.
- 2. Jedan je umro. Drugi se oenio.
- Od ega je umro?
- Ubio se
- Oh! Ti si onda ve mrtva.
- Da je bar tako! ivim isto da bih ivela! Ali mnogo sam propatila! Ceo ivot mi je pun
gorine.
- zato ti se sin ubio?
- Zbog ene.
Ali on je bio lud! Kada ena nee mukarca, on nae drugu. Trebalo je da posle nae
drugu. Ali kada deca razmiljaju da poine tako neto, oni ne razmiljaju koliko e to
bola naneti njihovim majkama.
I da li se ena preudala za nekog drugog?
- Nije. To mi je roaka. Iz Bahie je. ivi sama sa decom od dva mukarca.
Propatila sam sa mojim muem i svekrvom. Prolo je 24 godine otkad nemam mua. Bila
sam trudna sa najmlaim sinom. Ni on ni ja nismo znali da sam trudna. Sudija ga je
naterao da me napusti zato to me je previe tukao.
- Koliko si imala godina kad si se udala?
- 13. Napustio me je kada sam imala 19. Tada sam bila blesava e da mi je bila dananja
pamet!... Video bi on! Vlasti su se umeale zato to sam bila maloletna.
- Koliko godina ti je imao sin kada se ubio?
- 22. A mlaeg sam poterala da se oeni u tim godinama.
- Dobro si uinila. I ja u naterati svoje da se venaju u tim godinama zato to e kad
napunim 40 ve biti odrasli i nee mi zadavati mnogo briga.
- Je l ti snaja dobra?
- Vrlo je rave prirode
- Priao je jedan mukarac i poeo da razgovara sa njom. Mladi koji mi je pomogao sa
ormanom mi je pomogao i da odnesem friider.
Dala je deci kafu i mleko. Meni je sipala punu au mleka. Dala mi je i hleb da ponesem.
Odgovorila sam najsrdanije se zahvalivi.
Mukarac koji je priao je traio magnezijumovo mleko. Rekla mu je da nema lek za
stomak a ja sam pitala ima li anis?
- Imam.
- On radi isto.
Divila sam se redu u njenoj kui. Ispriala mi je da se mnogo namuila radei kao
sluavka. Da joj uopte ne nedostaju gazdarice.
- I ja kaem! vie volim da skupljam papir nego da radim kao sluavka zato to
poslodavci nikada nisi zadovoljni.
Ona sama pravi sapun kod kue. pitala me je hou li da kupim poret na kerozin.
- Na ta ti ja liim
Time je taj razgovor zavren.
Odnela sam flae u kolica. Oprostila sam se s njom.
Rekla sam oze Karlosu da je ova ena severnjakinja.
- Dugo ju je posmatrao i rekao:
- Tako je mirna!
Smeila se. Privezala sam friider i krenula kui. Senjor Rodolfo me je pozdravio.
Bilo mi je drago. To znai da nije ljut na mene.
U favelu sam stigla vrlo umorna.
Napravila sam deci salatu i supu. Posle sam otila da razveem friider i planirala sam da
perem ve ali sam bila preumorna. provela sam popodne piui. Niko me nije ometao.
Na putu po friider sam srela Alda. Vera ga je pozvala da doe kod nas u baraku.
Obeao je da hoe a siromasi ne vole da ih bogati poseuju. Obeao je da e doneti tortu.

Prevela Ana Imirovi - orevi