UNIVERZITET U BEOGRADU

FILOZOFSKI FAKULTET

ISPITNI RAD IZ PREDMETA SOCIOLOGIJA

DETINJSTVA
Zlostavljanje dece u porodici

Profesor: Student:

Dr Smiljka Tomanovi Daniel Svetlik SO12/32

Beograd,

2016
 Sadraj

1. Uvod ....................................................................................................................... 3

2. Teorijski okvir................................................................................................. 4

3. Seksualno zlostavljanje dece u porodici ,............................................................................6

4. Fiziko zlostavljanje........................................................................................................... 8

5. Psihiko (emocionalno) zlostavljanje .............................9

6. Zakljuak ...................................................................................................................................11

7. Literatura....13

2
 Uvod

Karakteristika modernog naunog miljenja je da se deca posmatraju kao bia u

postojanju, koja jo uvek nisu, ve tek treba da budu punopravni lanovi drutva, odnosno kao
pripravnici, a ne uesnici drutvenog ivota (Tomanovi, 2004: 8). Francuski istoriar Filip
Arije je svojom studijom "Vekovi detinjstva", pristupio prouavanju socijalnih predstava o
detetu od ranog srednjeg veka pa do modernog drutva i ustanovio da se tokom srednjeg veka
prema detetu odnosilo kao prema oveku u malom. U skladu sa tim, deca nisu izdvajana iz sveta
odraslih, ve su tretirana kao njegov integralni, ali nedorasli i inferiorni deo, pa je tako prema
njima i postupano. Mnogi izvori nam daju uvid da je nasilje nad decom postojalo i tad: ubijanje
tek roene dece, bolesne, nejake, kanjavanje na brutalne naine, robovski rad itd. Postmoderno
drutvo pokazuje istovremeno dva suprotna stava u odnosu prema detetu: sa jedne strane veu
brigu i zatitu deteta, a sa druge strane porast zlostavljanja dece po svim aspektima (seksualno,
fiziko, psihloo, moralno) (Ch. Jenks, 1996. navedeno prema Mili, 2007: 171). Deca su vrlo
sklona manipulaciji, naroito emotivnoj od strane roditelja, pre svega, u ranom detinjstvu i mogu
biti direktno izloena naslju ili mogu biti posmatrai nasiilja u porodici. Seksualno, fiziko i
psihiko zlostavljanje je teko odvojivo i obino je povezano. Postavlja se pitanje zatite dejeg
telesnog i psihikog integriteta, kao i mogunosti da se uje glas i miljenje deteta.

Nezrelost dece je bioloka injenica ivota, ali naini na koje se ta nezrelost shvata i dobija
na znaaju jeste injenica kulture. Upravo te injenice kulture mogu se razlikovati i za njih se
moe rei da detinjstvo ine drutvenom institucijom. U tom smislu se, dakle, moe govoriti o
drutvenom konstruisanju detinjstva, a isto tako i o njegovom rekonstruisanju i dekonstruisanju.
U tom dvostrukom smislu detinjstvo se i konstruie i rekonstruie i za decu i od strane dece.
Nastojei da opiu i analiziraju kvalitet tog iskustva, istraivai su tokom godina poeli da
razvijaju nove pristupe prouavanju detinjstva. Jedan od prethodnika ove nastupajue paradigme,
arlot Hardmen uporeivala je 1973. svoje bavljenje antropologijom dece sa prouavanjem ena,
tvrdei da se i ene i deca moda mogu nazvati 'priguenim grupama', tj. grupama koje se ne
primeuju ili koje nam izmiu. Istorija prouavanja detinjstva u drutvenim naukama nije
obeleena odsustvom interesovanja za decu ve njihovim utanjem. Ono to nastupajua
paradigma nastoji jeste da deci da glas tako to, kao to je sugerisala Hardmen, shvata decu kao
ljude koje treba prouavati po njihovom vlastitom pravu, a ne samo kao skladita pouavanja
odraslih (Tomanovi, 2004: 51).

Tek od 18. veka pojavljuju se prvi znaci prepoznavanja i brige deije posebnosti, a potom
se javlja i potpuna okupiranost, pa tako dete postaje centar panje u svetu odraslih. Vek
pedagogije (18. vek) obeleen je pokuajima da uspostavi principe odnoenja odraslih prema
posebnosti deteta i detinjstva. Meutim, teoretiari primeuju da kako dete dospeva u centar
panje roditelja, porodice i drutva, tako postupak i odnos prema deci gubi na prirodnoj
3
spontanosti, i svodi se na podvrgavanje dece raznim procedurama prouavanja i disciplinovanja,
kao i liavanja njihovog slobodnog iskaza u ponaanju i govoru (Mili, 2007).

Cilj ovog rada jeste da ukae na to kako se nasilje nad decom iri i sve vie postaje
obrazac koji se ui socijalizacijom i prenosi iz primarne na sekundarnu porodicu. Prouavanje
zlostavljanja dece je relevantno za sociologiju detinjstva budui da su posledice nasilja nad
decom veoma znaajne, jer mogu ostaviti kako trajna telesna oteenja, tako i psihike posledice
koje neretko dovode do irenja nasilja i u sledee generacije, jer je poznato da zlostavljano dete
ima predispozicije da i samo u budunosti zlostavlja sopstvenu decu. U najekstremnijim
sluajevima posledice mogu biti i u vidu smrtnog ishoda.

Teorijski okvir

Unutar sociologije detinjstva mogu se izdvojiti etiri teorijska okvira i pristupa:

drutveno strukturalno dete; dete kao manjinska grupa; drutveno konstruisano dete i plemensko
dete. Smatram da je za ovu temu relevantan pristup dete kao manjinska grupa budui da su
deca nasiljem u porodici sklona konceptu marginalizacije, jer imaju manju mo u odnosu na
roditelje, i njihov ivot odreen je u zavisnosti od roditelja. Zavisno od strukturalnih
karakteristika svog poloaja, kao to su rod, etnicitet, klasa i sl., deca imaju razliita iskustva
marginalizacije i naina na koji delaju u odnosu na ta iskustva (Tomanovi, 2004: 36). Deca
imaju svoj svet koji je odvojen od sveta odraslih i tako ga treba istraivati.

Detinjstvo moe biti posmatrano u statinoj perspektivi struktuiranih odnosa unutar kojih
se odvija ivot deteta i konstituie njegova socijalna pozicija. Ovde je naglasak na ukazivanju na
promenljive socio-kulturne aranmane i normiranje oekivanja od deteta, postavljanje granica
njegovom ponaanju i definisanje njegovih potreba, a sve iz perspektive odraslih. Odgovor deteta
na ova oekivanja, koja su manje ili vie sputavajua ili otvorena proizvodi dete kao aktera sui
generis. Drugi dinaminiji pristup prilazi detetu kroz svakodnevicu doivljaja i iskustava koja
ono stie u svetu koji ga okruuje i eli da detinjstvo definie iz detetovog vidokruga, iz
autentinog vidokruga njegove prakse. Prvi pristup e biti relevantan za obraivanje teme
zlostavljanja dece u porodici budui da je za perspektivu koja se tie odnosa detinjstva i
strukturalnog okruenja karakteristian i najstariji koncept marginalizacije detinjstva i sa njim u
sloenim meuodnosima povezani drutveni procesi institucionalizacije, individualizacije,
individuacije i familizacije (Tomanovi, 2004: 38). Tragajui za plodonosnim reenjima A.
Dejms i A. Praut konstatuju: Zadovoljavajua teorijska perpsektiva bila bi ona koja bi mogla
objasniti detinjstvo kao strukturalno obeleje drutva u trenutku njegovog delovanja na deja
iskustva u svakodnevnom ivotu i, obrnuto, preoblikovanje institucije detinjstva putem
svakodnevnih aktivnosti dece. U sutini, ona bi se pozabavila i strukturom i delanjem u jednom
4
potezu (Tomanovi, 2004: 40). U novom kljuu koncept detinjstva se problematizuje u tri
aspekta: Ideja detinjstva - simbolike predstave o detetu, normativni modeli deteta i odrastanja
i stavovi o detetu i njegovim potrebama koje ga razlikuju od odraslih; Praksa detinjstva -
stvarni poloaj deteta u porodici i drutvu, odnosi dete - odrasli, postupci prema detetu u same
aktivnosti deteta; Kultura detinjstva - dete u dejem svetu, unutranji svet detetovog doivljaja
i slika sveta samog detinjstva, kao i interaktivne aktivnosti meu samom decom (Tomanovi,
2004: 35). Od navedenih, za obraivanje teme nasilja nad decom u porodici, naroito je
znaajan drugi aspekat odnosno praksa detinjstva, jer je potrebno sagledati stvarni poloaj deteta
u porodici, kako se prema njemu odnose stariji i kako to utie na njegov razvoj tokom vremena.

Kada govorimo o porodici, postoje prostorn i vremenske varijacije oko njenog shvatanja.
Meutim, danas se sve vie govori o modernoj porodici. Neke od njenih najvanijih odlika su:
humanistika tenja ka vaspitavanju slobodnih, odgovornih i jednakih ljudskih bia,
naglaavanja prava linog izbora, prava zatite intimnog ivota koji se neguje u porodinom
krugu, tolerancija prema drugaijim i tuim praksama ivota (Mili, 2007: 44). Kako Mili
(2007) navodi, od svoje pojave, pa sve do perioda kasne industrijalizacije, moderna porodica je
pojedincu nudila zatitu i odskonu dasku za drutveno napredovanje, zahtevajui za uzvrat
njegov komformizam porodinom poretku, da bi u post modernoj epohi taj odnos poeo da se
preokree. Postoje teorijski stavovi koji govore da porodica u savremenom drutvu gubi svoju
raniju funkciju primarne socijalizacije, ekonomske i emotivne zatite i postaje snaga koja
sputava i ograniava pojedinca, njegove sklonosti i sposobnosti, njegove tenje i ambicije
(ijakovi, 2008). Kako iz raznih izvora saznajemo, deca su u prolosti bila u senci odraslih, nisu
imala velika prava, ili nikakva, sluila su za rad u polju, bila brutalno kanjavana itd. Smatra se
da se sa razvojem civilizacije, razvilo i miljenje o detetu kao punopravnom lanu drutva,
naroito kada sve vie govorimo o fenomenu detecentrinosti.

Od poetka 20. veka dete dospeva u centar svih porodinih zapleta, moderna porodica
biva postepeno rastereivana od nekadanjih brojnih funkcija koje su lanovima uzimale najvie
energije i vremena (proizvodnja, odbrana, zatita itd), pa moe objektivno da se daleko vie
posveti svom najslabijem lanu deteu. Ali ovaj preokret nije nuan i dovoljan uslov za prevrat
u odnosu prema detetu i njegovoj ukupnoj drutvenoj poziciji. Naprotiv, ima dovoljno suprotnih
dokaza da modern drutvo i porodica predstavljaju neprijateljsku sredinu za dete, vie nego to
su to bila drutva u prolosti (Mili, 2007: 164). Jedan od veih i znaajnijih problema, svakim
danom sve prisutniji, jeste problem nasilja. Porodice su ugroene nasiljem kako unutar samih
porodica, tako i nasiljem u neposrednom okruenju. Nasilje unutar porodica karakteristino je za
sva savremena drutva bez obzira na njihovu ekonomsku i ukupnu razvijenost. Nasilniko
ponaanje se ispoljava od strane suprunika meusobno (posebno mua prema eni), od strane
roditelja prema deci, kao i od strane dece prema roditeljima. Visok stepen nasilja u porodici ima

5
svoje korene u frustracijama, strahu, neizvesnosti i tekoama, koje pojedini lanovi doivljavaju
u drutvu i to prenose na porodicu.

Seksualno zlostavljanje dece u porodici

Problem zlostavljanja dece u porodici je delikatan problem sa kojim se teko hvata u

kotac, jer je uglavnom nevidljiv. Oblici u kojima se nasilje nad decom javlja, kao i metodi koji
ga omoguavaju, poprimili su zapanjujue razmere irom sveta. Smatram da u tom smislu
seksualno nasilje ostavlja najtee i najkomplikovanije posledice na rtvu. Seksualno nasilje nad
decom pojavljuje se u razliitim oblicima incest i seksualno zlostavljanje, pornografija,
prostitucija, trgovina ljudima, podmiivanje i seksualno nasilje od strane vrnjaka. Deca koja su
rtve seksualnog nasilja trpe mnogo vie od nedopustive povrede njihovog telesnog integriteta
nasilje utie na njihovo mentalno zdravlje i unitava njihovo poverenje u odrasle. rtve se esto
povlae u sebe jer oseaju stid, krivicu i strah. Neka deca rtve su toliko mala da ne shvataju ta
im se dogaa, a esto ne znaju ni kako ni gde da potrae pomo. Smatram da je najtraginije u
svemu tome injenica da veina zlostavljane dece poznaje svog zlostavljaa i da se u to
uglavnom ljudi iz porodice, roaci, porodini prijatelji.

Pod seksualnim nasiljem u uem smislu se smatra svaki vid zadovoljavanja seksualnih
potreba i nagona primenom fizike, psihike ili neke druge sile i nadmoi (Milosavljevi, 1998:
44, prema Stevkovi, 2006: 28), dok se u irem smislu podrazumeva svaki vid verbalnog,
gestovnog ili fizikog kontakta sa seksualnim sadrajem najmanje dve osobe bilo kog pola, na
skali od seksualnih poruka, lascivnih rei, pria i ponuda, do naglaenog pokazivanja seksualnih
simbola, dodirivanja, pokuaja ili ostvarenog sekualnog odnosa i silovanja, ukoliko je rezultat
nevoljnog i neprihvaenog stave bilo kog uesnika u ovim odnosima, kada su u pitanju odrasle
osobe, i nezavisno od postojanja ili nepostojanja volje, htenja i saznanja, kada je objekat
ovakvih odnosa maloletna osoba (Milosavljevi, 1998: 44, prema Stevkovi, 2006: 28).

Dugo se poricalo kod nas da tako neto postoji, zbog ega se, pretpostavljam, i niko nije
bavio naroito tom temom. Naalost, poznato je da seksualno nasilje postoji svuda u svetu, a
koliko je izraeno u Srbiji, odnosno koliko dece u Srbiji tokom ivota preivi seksualno nasilje i
koliko je dece bilo izloeno seksualnom zlostavljanju u poslednjih godinu dana, pokazalo je
istraivanje Incest trauma centra iz Beograda u okviru prve Nacionalne studije o drutvenom
problemu seksualnog zlostavljanja dece u Republici Srbiji, a u saradnji sa Ministarstvom
prosvete i Centrom za promociju zdravlja ena iz Beograda. Prema reima koordinatorke
grupe/jedinice za zatitu od nasilja i diskriminacije Ministarstva prosvete, Biljane Lajovi, ima
najmanje 16 oblika seksualnog zlostavljanja dece: od prikazivanja pornografskog sadraja,
dodirivanja, skidanja do onog najeksplicitnijeg, i naglaava da je to krivino delo. Nalazi ovog
istraivanja ukazuju da je, od svih pitanja, deci najtee bilo da saopte ko je poinilac seksualnog

6
nasilja 62,1 odsto dece koja su preivela nasilje odluilo je da ne identifikuje poinioca. Ovo
nije neobino s obzirom da su kod te dece uoena snano prisutna oseanja stida, straha, krivice i
niskog samopotovanja. Najee mesto gde se nasilje dogaa je kua, u 32% sluajeva. Kako
Mili (2007: 113) navodi, seksualno zlostavljanje dece u porodici sve do nedavno je bila tabu
tema sociologije porodice, ali uopte i svih drugih nauka. Tek 60- ih godina dolazi do otkrivanja
pojava poput: fizikog nasilja prema deci, prema enama, seksualne zloupotrebe dece i na kraju
seksualna zloupotreba ena. Kada je pojava otkrivena, postalo je jasno da je drutvena zajednica
veoma slabo ili gotovo nikako opremljena za otkrivanje, ali i saniranje ovakvih sluajeva.
Postojee zakonodavstvo jo uvek polazi od principa nedodirljivosti privatne sfere porodice, te
time zapravo titi roditeljske zloupotrebe. Iako je teko doi do tanih podataka koji prikazuju
razmere problema, broj sudskih sluajeva koji se odnose na seksualno zlostavljanje stalno raste.
Deca jako esto postaju rtve rupa u zakonu i slabo koordinisanih ili loe obuenih pravnih,
socijalnih i zdravstvenih slubi.

Deca i mladi su dostupni poiniocima tamo gde se poinilac osea najbezbednije. Koliko
god to zvualo paradoksalno, deca i mladi su najdostupniji upravo u svojim kuama, a upravo ta
dostupnost deteta ili mlade osobe, mogunost ponavljanja zlostavljanja, poverenje koje dete ili
mlada osoba ima u poinioca, ine kuu mestom koje je za njih nebezbedno. Posebno bih
skrenuo panju na poverenje koje mlada osoba ima prema ocu, bratu, ujaku, kunom prijatelju,
najbliem komijiNasilje poiva i na zloupotrebi upravo tog poverenja, ljubavi, ali i autoriteta
svih tih osoba, to i jeste najvea opasnost jer se na pomenute osobe ne sumnja. Tanjevi (2010)
u skladu s tim navodi da veoma mala deca niti su u stanju da ovakva dela prijave, niti su esto
svesna ta im se dogaa, pa mogu da prou godine dok ne postanu svesni injenice da su
zlostavljani, dok se kod starije dece, koja su toga svesna, pak, javlja se strah da e biti
osramoena, ili da su i sama kriva, odnosno da uestvuju u neem to je prljavo, zbog ega
imaju oseaj stida i srama.

Kad je u pitanju seksualno nasilje nad decom u porodici, na prvom mestu se istie
problem definicije incestuozne seksualne prakse budui da se pokazalo da izmeu tolerisanog i
zakonski zabranjenog ponaanja postoji raskorak u mnogim drutvima: postoje etniko- kulturne
i klasno-slojne razlike u gledanju na pojavu. Ipak, postoji saglasnost da se incest tie seksualnih
odnosa izmeu najbliih srodnika, a pre svega unutar nuklearne porodine grupe. Meutim, pod
incestom se ne misli obavezno na seksualni odnos, ve on postoji i bez direktnog uea deteta, u
vidu izlaganja deteta onome to ne eli da vidi, ili pak neki vid neprimerenog dodirivanja ili
maenja. Najee su incestu izloene maloletne devojice od strane svojih oeva (ak 90%
sluajeva). Karakteristino za incest jeste da retko predstavlja jednokratan in ili odnos, ve
pojavu koja se regularno ponavlja i koja esto moe da traje po vie godina ili ak sve do
osamostaljivanja i odlaska rtve iz roditeljskog doma. Re je o proraunatoj i prethodno dobro
promiljenoj praksi (Mili, 2007: 114). Problem s ovim je to je ovaj vid nasilne viktimizacije

7
teko dostupan drutvenom reagovanju, jer ukoliko se otkrije, u veini sluajeva, to je mnogo
godina nakon prestanka zlostavljanja. Dosta dugo je drutvena reakcija zanemarivala rtve, a sav
teret krivice je svaljivan, ne na incestuoznog roditelja, nego na dete koje je inom prijavljivanja
rasturilo koheziju i harmoniju porodinog ivota, kako istie Stevkovi (2006: 28).

Zbog svega toga smatram da deca treba da znaju da nisu kriva i da ne treba da oseaju
stid i sramotu ako su bila rtve seksualnog zlostavljanja. Potrebno je skloniti ih iz te situacije
tako to prethodno treba ojaati poluge sistema, kao to su Centar za socijalni rad, policija,
Tuilatvo itd, kako bi efikasno i dosledno reagovali.

Fiziko zlostavljanje

Jako dugo je, kroz istoriju, primena fizikog kanjavanja opravdavana kao metod
vaspitavanja, zbog ega i nije tretirana kao nasilja nad slabijim biem, odnosno detetom. Gill
fiziko zlostavljanje definie kao nameran fiziki napad ili nanoenje telesnih povreda, nanete
deci od strane lica koja su duna da se staraju o njima (Stevkovi, 2006: 24). Fiziko
zlostavljanje podrazumeva korienje delova tela ili oruja radi pretnje, kazne, dominiranja,
kontrolisanja ili povreivanja druge osobe. Vri se na razliite naine i razliitim sredstvima, a za
posledicu ima laku telesnu povredu ili u pojedinim sluajevima i teku telesnu povredu. Ono
obuhvata: batine, povrede otrim i tupim predmetima, udaranje, utiranje, davljenje, bacanje,
nanoenje opekotina, gaanje raznim predmetima, lomljenje bilo kog dela tela itd. Za razliku od
prethodno navedenog oblika nasilja, fiziko nasilje nije teko otkriti obzirom na to da se mogu
uoiti brojni indikatori koji ukazuju na nasilje izvreno nad odreenom osobom, u ovom sluaju
detetom. Kao indiikatori fizikog nasilja nad decom slue povrede i prelomi nepoznatog i
atipinog porekla, modrice i oteenja prepoznatljivog oblika, zaplaenost, strah od fizikog ili
drugog kontakta, strah od blizine roditelja ili odraslih, sklanjanje od roditelja, povlaenje,
izgubljen pogled itd. Stevkovi (2006: 24) navodi da postoje fiziki indikatori koji
podrazumevaju povrede mekog tkiva, skeleta i unutranjih organa, dok se bihejvioralni odnose
na npr. noenje neadekvatne garderobe kako bi se prikrili tragovi nasilja. Postoje i porodini
indikatori pod kojima se podrazumeva postojanje drugih oblika nasilja u domainstvu
(partnersko, prema starima).

Vie od polovine dece u Srbiji uzrasta 11 godina i skoro 80% uzrasta 16 godina, bar
jednom u ivotu doivelo je neku formu psihikog ili fizikog nasilja. Ovo pokazuju rezultati
najnovijeg, regionalnog istraivanja, sprovedenog u devet zemalja, ukljuujui i Srbiju, pod
nazivom Balkanska epidemioloka studija o zlostavljanju i zanemarivanju dece. Njome je
obuhvaeno 50.000 dece. Nalazi istraivanja pokazuju da devojice ee svedoe o veem broju
iskustava sa psihikim zlostavljanjem i znaajno vie se oseaju zanemareno, dok su deaci
ee izloeni fizikom nasilju, posebno na uzrasnoj grupi od 11 godina. Fiziko nasilje

8
uglavnom se svodi na amar ili udarac po zadnjici, ali oko 3% dece je priznalo i da su bili
prebijani pesnicama, tupim predmetima, davljeni. Fiziko nasilje nad devojicama najee vri
majka, a nad deacima otac.

Rezultati brojnih istraivanja pokazuju da su porodice u kojima se javlja fiziko nasilje

nad decom uglavnom dezorganizovane, loijeg ekonomskog statusa i socijalno izolovane.
Takoe, treba ukazati i na one naizgled ugledne porodice, koje samo uspeno prikrivaju svoju
patologiju. to se zlostavljaa tie, procenjuje se da su u 95% sluajeva to roditelji, da uglavnom
oevi seksualno zlostavljaju erke, dok majke najee fiziki zlostavljaju i zanemaruju decu
(Stevkovi, 2006: 24). Ono to je esta pojava u ovakvim porodicama jeste to da uglavnom jedan
roditelj inicira zlostavljanje, dok je drugi pasivni uesnik, na taj nain to podrava i dozvoljava
takvo nasilje. Kao jedan od glavnih faktora rizika zlostavljanja deteta navodi se traumatsko
iskustvo roditelja u njihovom detinjstvu. Istraivanje koje je sprovela Nevenka egarac pokazalo
je da roditelji koji zlostavljaju svoju decu jesu i sami bili rtve zlostavljanja, zanemarivanja,
partnerskog nasilja. esto su to osobe koje su bile izloene viestrukom stresu u detinjstvu, ili su
tada iskusile ekstremno siromatvo. Ovo nesumnjivo potvruje tezu o transgeneracijskoj
transmisiji nasilja, po kojoj deca koja odrastaju u nasilnim porodicama, posmatranjem nasilnog
modela muko-enskih odnosa ili neposrednom viktimizacijom, ue nasilne modele ponaanja,
to pod uticajem rodne socijalizacije i patrijarhalne kulture, moe dovesti do razvoja nasilnika
koji e svoju mo demonstrirati nad slabijim lanovima svoje sekundarne porodice (Stevkovi,
2006: 25). To ne znai da nasilje raa nasilje, jer bi to bilo isuvie jednostavno tvrditi, ve da
nasilje moe raati nasilje, a da zlostavljana deca najee postaju roditelji zlostavljai.

Prema evidenciji Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, u 2013. godini iz bioloke
porodice izdvojeno je 200 dece. Od tog broja, najei razlog izdvajanja bilo je zanemarivanje
izdvojeno 73 deteta, zbog zlostavljanja izdvojeno je 24 dece, zbog zloupotrebe troje dece kau
iz Gradskog centra za socijalni rad. Da je stanje crno potvruju i prognoze strunjaka da e ono
biti i vee u narednom periodu, jer ne postoji sistemsko reenje za problem. Neki smatraju da se
porast nasilja ne moe odvojiti od injenice da se neznanje i siromatvo smatraju za dva
najznaajnija uzroka nasilja nad decom. Siromatvo je u stalnom porastu u naem drutvu, a
sticanje znanja je komercijalizovano.

Psihiko (emocionalno) zlostavljanje dece u porodici

Emocionalno zlostavljanje je najtee utvrditi, a esto zahteva eskpertizu strunjaka iz

oblasti mentalnog zdravlja o intenzitetu, posledicama roditeljlskog ponaanja itd. Treba naglasiti
da se uglavnom radi o ponovljenim oblicima ponaanja, a da posledice najee nisu odmah
vidljive, nego se ispoljavaju posle sistematskog zlostavljanja deteta, u duem periodu. egarac
(2001: 34) emocionalno zlostavljanje definie kao ponavljana injenja ili neinjenja roditelja ili
staratelja, koja mogu izazvati ozbiljne i trajne ponaajne, kognitivne, afektivne i druge mentalne
9
smetnje u detetovom emocionalnom razvoju. Podrazumeva ponaanja koja razvijaju doivljaje
bezvrednosti, odbaenosti i neadekvatnosti kod deteta, kao i razvojno i uzrasno neodgovarajua
oekivanja od deteta ili uestalo zastraivanje i izazivanje nesigurnosti, kao i eksploataciju i
korupciju. Za razliku od fizikog zlostavljanja gde su posledice odmah objektivno vidljive u vidu
modrica ili oiljaka, kod emotivnog zlostavljanja ovi oiljci su unutranji, te samim tim i tee
dostupni posmatranju. Dete koje je emotivno zlostavljano od strane roditelja retko e to priznati,
ak e retko uopte i biti svesno da je rtva zlostavljanja. Zlostavljai esto poseu za
najraznovrsnijim nainima manipulacije kojima svu krivicu svaljuju na dete i njegovu prirodu, te
ono smatra da je samo krivo za ono to mu se deava i ne trai pomo.

Rezultati gorenavedenog istraivanja Balkanska epidemioloka studija o zlostavljanju i

zanemarivanju dece pokazali su da se psihiko nasilje se uglavnom svodi na vikanje i vreanje
dece i ugroavanje njihove privatnosti (itanje dnevnika, poruka, elektronske pote...). Ali, u 8,1
odsto sluajeva maliani su izjavljivali da im roditelji govore da ele da su mrtvi, ili da se nikad
nisu ni rodili, a u 2,1 odsto su im pretili noem ili pitoljem. Istraivanje je pokazalo da psihiko
nasilje i nad deacima i nad devojicama najee vri odrasla enska osoba (po pravilu majka),
na drugom mestu je odrasla muka osoba (najee otac), pa zatim vrnjaci ili starija braa i
sestre. Istraivanje je pokazalo da je najei oblik zlostavljanja psihiko, i to laki oblici.
Zanimljivo je da su roditelji u istoj meri, ili ak i vie, priznavali psihiko i lake oblike fizikog
nasilja, nego njihova deca, ali zato su deca otvorenije priala o teim oblicima nasilja, dok su ga
roditelji negirali - kae koordinatorka.

Roditelj, uglavnom, ne zlostavlja svoje dete namerno i smiljeno. Mnogi ak nisu ni svesni
teine svojih dela i opravdavaju ih time da je sve to rade zapravo u interesu deteta. Ipak, iako su
njihovi motivi ak i bili dobronamerni, ono to ih spreava da na pravi nain ostvare kontakt sa
detetom jesu zapravo njihovi sopstveni problemi i nerazreeni konflikti. esto su zlostavljai oni
koji su i sami bili rtve zlostvaljanja od strane svojih roditelja. Bez adekvatnog modela iz
sopstvenog detinjstva oni ne znaju kako da kod svog deteta postignu ono to su naumili.
Vremenom, ovaj oseaj bespomonosti i neadekvatnosti kao roditelja kod njih raste i sve vie
utie na pogoranje odnosa sa detetom. Mnogi od njih izvetavaju o tome da nisu ni svesni
trenutka kada je taj odnos izmakao kontroli i kada su uvrede i odbijanje deteta postali deo
svakodnevnice.

Mnogi strunjaci smatraju da su uslovi porodinog ivota u prvim godinama detinjstva

naroito vani za to kakva e se linost formirati i kakva e ona biti u toku itavog ivota. Za
razvitak linosti pre svega je vano da dete ima oseaj sigurnosti, da osea da se roditelji o njemu
brinu i da ga vole. Nedovoljna briga i nepostojanje ljubavi za dete i krut autoritaran odnos
prvenstveno su uzroci javljanja drutveno nepoeljnih osobina kao to su: agresivnost,
neprijateljski stav prema okolini, povlaenje u sebe, pasivnost itd. (Radonji, Rot, 2009: 219).
Emocionalno zlostavljanje je najpodmuklije, pa i najopasnije po razvoj deteta. Ono postepeno u
10
detetu ubija oseanje da je eljeno i voljeno, oseanje sopstvenog identiteta, sigurnosti, stvarnosti
i odnosa sa svetom. Detetu se raznim postupcima i reima svakog dana uliva oseanje da je ono
krivo i odgovorno za sve neprijatnosti, neuspehe i nezadovoljstva roditelja, da je samim svojim
roenjem poelo da ugroava ivot porodice. Malo dete ne moe da sagleda neloginost i
nerazlonost ovih primedbi i optubi ono poinje da se osea krivim, a ponekad svojim
ponaanjem ak i podstie ovo zlostavljanje.

Zakljuak

Iako malobrojna, istraivanja o pojavi zlostavljanja dece i drutvenoj reakciji na tu

pojavu, kao i neposredna iskustva strunjaka koji rade sa decom, jasno ukazuju na odreene
probleme i nedostatke prakse koji umanjuju efikasnost nadlenih slubi i negativno utiu na
kvalitet njihovih intervencija. To su, pre svega, nedovoljna znanja o ovoj pojavi, odsustvo
specifinih metodolokih modela i slaba povezanost i saradnja pojedinih sistema, ustanova i
organizacija, koji imaju odreene uloge i odgovornosti u obezbeivanju prava deteta. Svi oblici
nasilja, zlostavljanja, zloupotreba ili zanemarivanja dece, kojima se ugroavaju ili naruavaju
fiziki ili psihiki integritet deteta predstavljaju povredu jednog od osnovnih prava deteta, prava
na ivot, opstanak i razvoj. Pravo na zatitu od svih oblika nasilja predstavlja osnovno pravo
svakog deteta utvreno u Konvenciji o pravima deteta i drugim dokumentima Ujedinjenih nacija,
Saveta Evrope i ostalih meunarodnih organizacija, koje je drava Srbija ratifikovala kao lanica
tih organizacija.

injenica je da se konstatuje rast prijavljenog broja sluajeva zlostavljanja, to sa jedne

strane ohrabruje, jer omoguva uspeniju borbu protiv tog zla, ali sa druge strane upozorava da
se moda iza toga krije sve ea praksa ove vrste u porodicama. Na osnovu obrazloenog u
radu, moe se zakljuiti da se incest pojavljuje u kontekstu autoritarne patrijarhalne dominacije
mukarca u porodici koji lanove porodice tretira kao vlastiti posed. Dakle, u pitanju su pre
svega socijalni odnosi moi koji dominiraju u incestuoznoj porodici i koji diktiraju prikrivanje
situacije, lojalnost svih lanova porodice prema prekriocu I pritisak koji vre na rtvu da tolerie
takav odnos. Posledice ove zoupotrebe deteta su vidljive na svim dimenzijama razvoja linosti,
od zaustavljanja ukupnog razvoja deteta do naroito ozbiljnih oteenja na dimenziji
emocionalnog sazrevanja, to sve ove osobe ini trajno nesigurnim i podlonim ponavljanju
ovakve prakse u odraslom dobu. Na osnovu dobijenih podataka iz navedenih istraivanja u radu
o zlostavljanju dece u porodici, moemo zakljuiti da osobe zlostavljane u detinjstvu obino
postaju zlostavljai ili emocionalno i psihiki nestabilne osobe. esto se ta loa iskustva u
porodici tokom detinjstva reflektuju na ivot zlostavljanih osoba u zrelo doba na taj nain to

11
imaju nisko samopotovanje, okreu se devijantnosti, ostvaruju loe odnose sa drugima, loe
partnerske odnose i sl.

Kako god to zvualo neverovatno, deca na sebe uzimaju odgovornost za nasilje, imaju
oseanje krivice, ideju da su sama doprinela tome da se neto tako deava. Uz to se javlja i stid,
strah od izolacije, jo tee kazne. Nekada tite poinioca i zbog toga to im to jeste roditelj, jedini
koga imaju, koga i vole jer je ponekad prema njima dobar, kupuje im ono to ele, vodi ih na
letovanje. To ne znai da su deca ili mladi potkupljivi, ve da imaju podeljena oseanja prema
poiniocu. Tamne brojke i utanje o nasilju u porodici ne pomau reavanju problema.
Zahvaljujui raspoloivim znanjem o detinjstvu i drutvu, sociologija porodice bi trebalo da utie
na slube, institucije i javnost prikazujui pravu sliku detinjstva, i da se zajedno sa drugim
slinim naukama bori za uvoenje zakona i prava deteta koja e se sprovoditi u praksi i
potovati. Neophodan je aktivniji rad slubi radi prevencije ovakvih deavanja. Smatram da je
bitno podii svest javnosti o ovom problemu i ukljuiti strunjake koji e zajedno raditi na
suzbijanju nasilja u porodici.

12
 Literatura

1. Mili, Anelka. 2007. Sociologija porodice, kritika i izazovi, Beograd: igoja tampa.
2. Rot, N., Radonji, S. 2012. Psihologija za drugi razred gimnazije, Beograd: Zavod za udbenike
3. Stevkovi, Lj. 2006. Karakteritike nasilja nad decom u porodici i njegove posledice po zdravlje,
Temida, 9(3), 23-31
4. Tomanovi, Smiiljka. 2004. Sociologija detinjstva, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna
sredstva
5. ijakovi, Ivan, 2008. Sociologija uvod u razumevanje globalnog drutva, Banja Luka:
Univerzitet u Banjoj Luci Ekonomski fakultet
6. Tanjevi, Nataa. 2010. Krivinopravna zatita dece rtve seksualnog nasilja u Srbiji, u Temida
asopis o viktimizaciji ljudskim pravima i rodu, br.4. Beograd: Viktimoloko drutvo Srbije
7. egarac, N. 2001. ta je zlostavljanje dece?, u Zatita deteta od zlostavljanja, Beograd, Zmaj
Jovina 25/5: Jugoslovenski centar za prava deteta

13