Vlasti za vreme despotovine

(Mihailo Dini)

Tokom srednjeg veka nastupile su znatne promene u organizaciji upravnih jedinica u

Srbiji, posledice i unutranjeg drutvenog i dravnog razvoja a i odnosa sa susednim dravama.
Mesto prvobitnih upa zauzele su u XIV veku nove jedinice kojima upravljaju kefalije. U
poslednjoj fazi postojanja srednjovekovne srpske drave nalazimo u njoj podelu na vlasti. O
ovima se govori uvek u naoj istoriografiji kada se prikazuje unutranje ureenje Despotovine ali
samo uzgrad.
Najstariji ouvani savremeni podaci o podeli drave na vlasti spadaju u sam poetak
vlade ura Brankovia kada je jo bio gospodin Srbljem i jo nije dobio od Vizantije titulu
despota koja je, kao to je to poznato, bila prvobitno vezana za linost. Najvie podataka o
vlastima u Despotovini prua povelja bosanskog kralja Stefaa Tomaa izdata 14. oktobra 1458.
godine srpskom velikom logotetu Stefanu Ratkoviu.
Veina za sada poznatih vlasti, kao to se odmah zapaa, nosila je svoje ime po
gradovima (Kruevac, Ostrvica, Bora, Smederevo, Golubac, Petrus, Teoak, Tinica).
Samo jedna je nazvana po mestu Nekudimu, zabeleenom kao letnjem boravitu despota, a
druga je prozvana po upi Lepenici. Ali i ova dva sluaja moda ne ine izuzetak ako je
Nekudim imao svoj grad a i Lepenica koji je po upi prozvan. Organizacija po vlastima nije bila
u itavoj dravi sprovedena istovremeno. Ona je, kao to emo dalje pokazati, svakako zapoeta
ve za vlade despota Stefana Lazarevia i sprovedena u itavoj njegovoj oblasti. Ali neke izmene
i dopune su morale nastati i docnije. Pojava Smederevske vlasti ukazuje na vreme ura
Brankovia posle podizanja grada Smedereva. Isto tako Teoaka vlast nastala je tek tridesetih
godine XV veka poto je despot ura zauzeo Zvonik i Usoru. Isto vredi nesumnjivo i za
Tiaku vlast.
Reorganizacija dravne uprave imala je svakako za zadatak da pojaa odbranu zemlje
usled sve silnijeg pritiska Turaka dakle u prvom redu morala je biti preteno vojnikog
karaktera. Imamo izvesnog oslonca u izvorima za pretpostavku da su se na elu svih vlasti
nalazile vojvode. Dobro je poznata uloga koju je odigrao golubaki vojvoda Jeremija. Nema
sumnje da je on zapovedao vlau oko grada koji je predao Turcima. Smederevski vojvoda bio je
pedesetih godina Vukosav. Ostrvicom a oigledno i njenom vlau zapovedao je neko vreme
vojvoda Mazarak. On je imao upravu i nad Rudnikom i nad Selcima, malenim rudarskim
podrujem blizu Rudnika.
To bi bile vojvode u gradovima po kojima znamo da su nazivane i njihove vlasti.
Analogno tome smelo bi se zakljuivati da su i neki gradovi gde je bilo vojvoda bili sedita
odgovarajuih vlasti: Novo Brdo imalo je pored kneza i svog vojvodu; isti je sluaj i sa
Srebrenicom u vreme kada je bila u sastavu Despotovine. Za Novo Brdo kao da ima i izvorne
potvrde o postojanju njegove vlasti: u nekim dubrovakim odlukama pominje se distrikt ovog
grada, to se svakako tie podruje zavisnog od njegovog vojvode.
 Da bi se dobio verovatan odgovor na neka pitanja u vezi sa sprovoenjem nove
organizacije u Despotovini potrebno je baciti pogled unazad kada je srpska drava sredinom XIV
veka dospela do najveeg opsega, dobila svoj zakonik i preuzela mnogo ega od Vizantije.
Od vremena kada je nastupilo ubrzano i sve silnije prisvajanje starih pokrajina Istonog
rimskog carstva javlja se izvesna osmoza, ako se tako sme rei, izmeu vizantijskih i srpskih
titula, zvanja i ustanova, vie, to je i prirodno, u korist prvih. esto puta nije mogue razluiti da
li se radi o usvajanju vizantijskih termina za neto to je ve i ranije postojalo u Srbiji, ili davanje
srpskog naziva za zateeno u pripojenim oblastima. Ve u vreme kralja Uroa I pominje se u
Srbiji protobistar, to je oigledno samo prihvatanje grkog protovestijar, donekle
srbiziranog dodue za zvanje koje je ve postojalo (veliki kaznac). S druge strane u oblastima
dugo pod Vizantijom i nedavno pripojenim Srbiji sreemo nazive svojstvene od ranije severnim
krajevima a koje je vizantijska uprava na jugu ve davno zbrisala.
Vizantijski termini proimaju sve vie ranije isto srpske krajeve. Pronija se izvorno
javlja oko 1300. na nedavno osvojenoj teritroji od Grka. Ubrzo se moe zapaziti njeno irenje i
postepeno nadiranje prema severu. Duanov zakonik ve ukazuje na postojanje pronije u itavom
Carstvu.
Ista pojava moe se pratiti i kod kefalija. Ve pre Duana poinje pomeranje i ovog
termina u ranije srpske oblasti. Pod carstvom je svuda preovladalo ureenje sa kefalijama. Na
jugu se ono odralo do dolaska Turaka. Kefalije su preuzeli i Turci kada su zavladali naim
junim krajevima. Na zapadu u Primorju dre se kefalije neko vreme po raspadu carstva pod
Nikolom Altomanoviem i Baliima. Tek kada su ove upe zaposeli Bosanci iezava ovaj
vizantijski termin i zavodi se uprava kao i u ostaloj, konzervativnoj bosanskoj dravi: opet se
pojavljuju upani. To je stanje koje se u ovim oblastima odrava sve do njihovog potpadanja pod
tursku vlast.
Dok je na jugu, u Makedoniji ostalo ureenje sve do turskih vremena, drukije su se
odvijali dogaaji u ostacima srpske drave. U oblasti kneza Lazara za njegovo vreme nisu
nastale promene. U oktobru 1388. Dubrovani piu kefaliji i purgarima u Novom Brdu. Kefalije
nalazimo i na poetku vlade Stefana Lazarevia.
Sve je, vidi se, ostalo po starom kako je nasleeno. Konstantin Filozof, despotov biograf,
zna za preureenjedravne uprave i stavlja ga u svom izlaganju posle bitaka kod Angore i
Tripolju a pre dobijanja Beograda. To bi se odnosilo na vlasti i vojvode. Konstantinovo
kazivanje o vremenu izvedenog preureenja dravne uprave nije sasvim odreeno i ne mora
znaiti da se on odluio da stavi uinjen unutranji preobraaj u dravi izmeu pomenutih
dogaaja sa svesnom namerom da ga hronoloki odredi. Kao verovatan zakljuak moe se uzeti
ipak da i po njemu treba reformu despota S.Lazarevia staviti u vreme kada je zaista i bilo
najpogodnije negde posle prestanka neposredne opasnosti od Turaka i pribliavanja Srbije
Ugarskoj. To je doba kada mesto ranijih kefalija zauzimaju u Novom Brdu vojvode: prvi pomen
ovih je iz 1410. godine, zatim u Zakoniku despota Stefana (1412). Neto kasnije, videli smo ve.
pojavie se u izvorima vojvoda Ostrovice, sredita istoimene oblasti.
 U vreme kada je Konstantin Filozof sastavljao despotovu biografiju, vlasti ve postoje.
Onako jasno kao to ih vidimo iz povelja on o njima govori. Izgleda ipak da ih je jednom samo
uzgredno spomenuo.
Postojanje vlasti u oblasti Lazarevia van je svake sumnje. Ostaje samo da pogledamo
kakvo je bilo stanje u Zeti u oblasti Brankovia. Pod Baliima je zadrano ureenje nasleeno iz
vremena carstva. Kada je Bala III ostavio Zetu svom ujaku Stefanu, zbog rata sa Venecijom
neko vreme nisu mogle nastupiti nikakve promene. Ali ubrzo po sklapanju mira 1423. godine u
Baru nalazimo despotovog vojvodu Mazaraka, onog istog koji je zapovedao Ostrovicom , po
nama i njenom vlau. Zeta je i dalje ostala podeljena na Gornju i Donju Zetu. Sedite donje bilo
je u Baru, a sedite gornje u Podgorici. U Podgorici se takoe nalazio poseban vojvoda, o emu
svedoi jedan dubrovaki spomenik.