ARHITEKTONSKI FAKULTET

Univerzitet u Beogradu
2011/2012.

MASTER PROJEKAT M9_KULTURNI DISTRIKT U BERNU: REGENERACIJA I RECIKLAA KOMPLEKSA SA

IDEJNIM REENJEM OBJEKTA (STUDENTSKI KONKURS ZA INDLEROVU NAGRADU 2012)

tema:

Transformacija stambenih tipologija nove forme stanovanja u

kontekstu savremenog urbanog prostora

mentor: Prof. mr Petar Arsi

lanovi komisije: Prof. Vladimir Lojanica

Doc. dr ikica Teki

student: Katarina Otovi M-2010/192

Apstrakt
Rad se bazira na istraivanju alternativnih vidova stanovanja koji mogu biti integrisani u urbanom jezgru
gradova, naina na koji oni podstiu frekventnost aktivnosti i dogaaja i efekta koji ovi fenomeni imaju
na kvalitet ivota u gradu.

Da bi se objasnila potreba za kreiranjem novih modela stanovanja, neophodno je posmatrati prostore

stanovanja kroz prizmu dananjih promena, jer stanovanje podrazumeva razliite oblike svakodnevnih
potreba ljudi i irok spektar aspekata ivljenja. Tradicionalna porodina jedinica (majka, otac i deca)
postaje samo jedan od oblika shvatanja porodice, to rezultuje spektrom razliitih potreba, a samim tim i
organizacija stambenog prostora. Strogo razdvajanje poslovnog prostora i stanovanja u savremenom
tehnolokom drutvu nije vie zasnovana, za njih je danas potrebno imati drugaija reenja sa akcentom
na mogunosti ispunjavanja irokog dijapazona razliitih potreba. Dosadanja diferenciacija, zoniranje
stambenog prostora, transformie se usled nepredvidivih programskih promena.

Transformacija socio-kulturolokih identiteta, razvoj novih tehnika i tehnologija, brz protok informacija,
kao i radikalne drutvene reorganizacije, utiu na promenu profila korisnika i njihovih potreba i
oekivanja od stambenih prostora. Stambeni prostor je danas neophodno organizovati u skladu sa
principima jasno definisane fleksibilnosti, koja omoguava funkcionisanje razliitih koncepata stanovanja
i aktivno korespondira sa kontinualnim promenama. Ove potrebe posledica su nove drutvene
diferencijacije, razliite percepcije pojma doma i sve manje zastupljenosti tradicionalnog porodinog
ivota, kao i pomeranja programa i funkcija unutar stambenog prostora, razvoja novih potreba za
povezivanjem stanovanja i rada i nepredvidivosti smera razvoja promena tokom vremena.

Kljuni pojmovi: stanovanje, transformacija, integrisano stanovanje, urbanitet, kvalitet ivota u

gradu, urbana kua
Uvod
Originalna forma svakog stambenog prostora ne predstavlja
bivstvovanje u kui, ve bivstvovanje u opni.
Ova opna nosi karakteristike svog naseljenika.
Valter Benjamin

Stanovanje kao oblik bivstvovanja je sutina naeg bia (prema Martinu Hajdegeru u knjizi Graenje,
Stanovanje, Miljenje) odnosno predstavlja ak stanje uma. Hajdeger dovodi u direktnu vezu oseanje
spokojstva i ivljenja, povezujui dom sa pronalaskom mira. Mesto na kojem bivstvujemo, u veoj ili
manjoj meri predstavlja prostor u kom smo slobodni da organizujemo sopstveni ivot na nain koji nama
odgovara.

Nasuprot Le Kororbizjeovom definisanju stanovanja kao spavaonice za skladitenje radnike sile,

stanovanje predstavlja vie od pukog smetaja, deluje prostorno i vremenski i predstavlja jedan od
glavnih problema oveanstva. Stanovanje podrazumeva razliite oblike svakodnevnih egzistencijalnih
potreba ljudi i irok spektar aspekata ivljenja.

U ovom kontekstu moe se uvesti pojam doma, koji oznaava emocionalno osnovan odnos izmeu
stambenog prostora i njegovog korisnika. Dati odnos je lokalizovan u ideji, ali nije neophodno da ta ideja
postoji u fizikom prostoru. Posedovanje jedinstvenog fizikog sklonita ne predstavlja neophodan
sluaj, ni dovoljan uslov za sociopsiholoki doivljaj doma. Ove relacije pokazuju da stanovanje ne moe
biti svedeno na korienje iskljuivo u praktine svrhe. Socio-kulturoloki i urbani identiteti danas se
radikalno transformiu, pod jakim uticajem globalizacije, internacionalizacije i brzog protoka informacija
koje igraju znaajnu ulogu u menjanju stanovanja i doprinose sve eem gubljenju nematerijalnih
aspekta stanovanja koje imenujemo domom.

Poimanje stanovanja se moe definisati pomou fizike dimenzije, odnosno najee pojma shvaenog
kao stambenu jedinicu, a zatim i kao fiziki objekat. Svojstvo fizike dimenzije podrazumeva sve
stambene normative i karakteristike: veliina stana, njegova struktura, osvjetljenje, otvoreni prostori,
fleksibilnost i infrastruktura. Stanovanje kao socioloki problem ne moe se ograniiti samo na potrebe
za stanom i u vezi sa stanom. Problem stana znatno je iri i odnosi se na sve sfere u kojima se stanovanje
kao drutvena ideja ili praksa realizuje. Priroda potreba u satnovanju je sloena. Problem satnovanja nije
dovoljno posamtrati samo kroz dimenziju potrebe, jer stanovanje je sloen problem determinisan
bioloki, psiholoki, socijalno, kulturno, ekoloki i prostorno. Stanovanje je je jedno od najstarijih i uvek
otvorenih pitanja u svim fazama razvoja grada, jer je potrebu ljudi da ive u gustim sredinama koje
vremenom postaju sve vee oduvek pratio i problem njihovog smetaja.

Jedinstvene socioloke definicije stanovanja nema, ali je prihvatljivo rei da stanovanje odreuje
civilizacijski nivo razvoja konkretnog drutva, karakter proizvodnih odnosa, politika razvoja, kao i
istorijski, kulturni i drugi inioci. Individualna potreba za adekvatnim stanovanjem posredovana je
klasnom, slojnom i grupnom pripadnou, a zatim individualnim osobinama pojedinca. Kao najiri, a
istovremeno dovoljno neposredni okviri za razumevanje stanovanja u oderenom drutvu, vremenu i
prostoru pojavljuju se drutveni, kulturno-genetiki i istorijski konteksti.

Postoje dva osnovna vida stanovanja, do kojih nas upuuju odnos urbanistikog koncepta i karakteristika
porodinog ivota, a to su: individualno stanovanje u jednoporodinoj kui i kolektivno u zgradama sa
vie stanova. U naoj urbanistikoj praksi, posmatrano kroz gustinu satnovanja koja je izmeu ostalog
iskaz i nain stanovanja (kolektivnog odnosno individualnog) pojavljuje se i takozvano meovito
stanovanje. Ono upuuje na urbanistiki ambijent u kome se uglavnom nalaze zgrade kolektivnog
satnovanja nie spratnosti, kombinovane sa jednoporodinim stanovanjem.
Razrada
Urbanitet gradova i integrisano stanovanje
Urbanitet gradova odrava se kroz razvoj kvaliteta ivota centralnih gradskih zona i uvanje identiteta
mesta kao mere njihove raznolikosti. Kvalitet ivota u urbanim sredinama uslovljen je poveanjem
stepena kompaktnosti grada i raznolikosti njegove ponude, a to se postie uvoenjem alternativnih
vidova stanovanja, favorizacijom peakih komunikacija i otvorenih zelenih gradskih zona, promenljivom
namenskom strukturom bloka, odnosno primenom otvorenog sistema razvoja koji neguje otvorenost i
transformabilnost. Navedene karakteristike kvaliteta ivota u gradu neizbeno podrazumevaju
stanovanje kao osnovnu funkciju koja odrava vitalnost grada i njegov socioloki i kulturni identitet.

Privlanost grada poiva na podizanju stepena urbaniteta kroz proirenje dijapazona aktivnosti koji nudi,
kompaktizaciju i transformaciju fizike strukture bloka i adaptaciju karaktera jedinice urbanog tkiva
kue. Veliki broj faktora utie na funkcionisanje i atraktivnost grada (saobraajne mree i alternativni
sistemi kretanja, odnos otvorenih javnih prostora i meovite namenske strukture), ali privlanost grada
se najzahvalnije moe meriti prema stepenu kompaktnosti, na koji direktno utie koncentracija i
prisutnost urbanog stanovanja. Potrebno je napomenuti da je odrivost kvaliteta ivota gradskog centra
ostvariva samo ukoliko ga raznolika ponuda vidova i oblika stanovanja ini prihvatljivim za razliite
strukture korisnika (individue, parove, porodice, korisnike sa posebnim potrebama, starije graane).

Integrisano stanovanje je fenomen koji podrazumeva povezivanje i proimanje naizgled suprotstavljenih

aktivnosti stanovanja i javnog ivota susedstva i grada u celini. Moe se definisati kao polifunkcionalna,
ali autonomna struktura koja sa jedne strane ima ulogu fizikog okvira ivota njenih stanovnika, dok
istovremeno ima ulogu da inicira i unapredi kvalitet ivota u gradu, povea gustinu aktivnosti i dogaaja,
uravnotei i uokviri ambijent.

U osnovi fenomena integrisanog stanovanja prepoznaju se sledee karakteristike:

1. Povezovanje i meanje proirene funkcije stanovanja (odmor, rad, razonoda,) i centralnih

funkcija grada (poslovanje, trgovina, usluge,);
2. Fizika i fukcionalna autonomnost (u vlasnikom i ekonomskom smislu), organizovana prema
potrebama korisnika i oblikovana prema uslovima okruenja;
3. Unutranja adaptibilnost i promenljivost uz potovanje nasleene strukture i ambijentalnog
karaktera okruenja, odnosno mogunost kontekstualizacije fenomena.
Fenomen urbane kue
Posmatrajui pojavu integrisanog stanovanja u okvirima arhitekture i urbanizma kao struke koja se bavi
pojavnim oblikom, moe se definisati pojam urbane kue kao urbanistiko arhitektonski aktivne
prostorne strukture kroz koju se materijalizuju razliiti vidovi integrisanog stanovanja kroz kulturnu,
fiziku i arhitektonsku dimenziju, a uz stalno pojedinano preispitivanje relacije sadraja i mesta koji je
blie odreuju.

Fenomen urbane kue definie se kao osnovna jedinica urbanog tkiva, koja je odreena parcelom i
izgraenom strukturom na njoj i koja komponovanjem gradi gradski blok. Kada je u pitanju odnos prema
kompaktnosti urbanog tkiva, urbana kua integrie funkcije veih ili manjih gustina i intenziteta, zavisno
od karaktera okruenja. U odnosu prema korisniku grada, ovo je polifunkcionalna struktura koja
podrazumeva promenljivost kako na nivou unutranje, tako i spoljanje organizacije, kao i izvestan
stepen transparentnosti omotaa u korespondenciji sa neposrednim okruenjem.

Funkcionalna struktura urbane kue podrazumeva proirenu funkciju stanovanja sa aktivnostima

odmora, rada i hobija, u zatvorenom i otvorenom prostoru i centralnu javnu gradsku funkciju. Odnos
javnih funkcija i stanovanja nije odreen unapred ve zavisi od uslova okruenja. Najei sluaj je da
prizemlje prihvata aktivnosti otvorene ka javnom ivotu kue, dok su na spratovima intimniji prostori.
Kako se moe naglasiti granica izmeu javnog i privatnog u horizontalnom, tako je mogue odrediti zone
i u vertikalnom smislu. Tako ulini front oznaava javnost kue, dok dvorini pripada privatnom domenu,
pa je mogue i na ovaj nain uspostaviti stepenovanje aktivnosti u okviru objekta.

Kada je re o porodinom, odnosno individualnom stanovanju, funkcionalna organizacija podrazumeva

dodatne pomone prostore za smetaj automobila, ostavne prostore, kao i dodatne autonomne celine
za iznajmljivanje ili proirenje porodice. Kada je re o vieporodinim objektima, tei se individualizaciji
mesta stanovanja, to znai tenju da svaka tipologija bude oblikovana prema specifinim zahtevima
korisnika. Otvoreni prostor parcele koristi se kao polujavni prostor koji premouje jaz izmeu javnosti
ulice i intimnosti kue. Moe podrati najrazliitije aktivnosti proirenog stanovanja, od dejih igralita,
preko uslunih prostora, do prostora namenjenih kunim ljubimcima.

Urbana kua kao prostorna struktura prepoznaje okvir kontrolisan kroz urbanistike uslove sredine i
jednaku opredeljenost u komunikaciji ka ulici i dvoritu. Volumetrija podrazumeva kompaktnost forme
preteno otvorenog plana, fleksibilnu i transformabinu unutranjost, u odreenom stepenu
transparentnu prema javnom prostoru ulice i unutranjosti bloka.

Arhitektonska struktura odreena je artikulacijom fizike strukture i njenim otiskom u liku kue. Lik kue
podloan je promenama usled fluktuacije namkenske strukture unutranjosti. Urbana kua je dvostrano
orjentisana prema ulici, odnosno prema javnom prostoru peakog koridora i prema unutranjosti bloka,
odnosno prema otvorenom prostoru pripadajue parcele.

Nova urbana kua integrisanog stanovanja je princip su ivota fizikog okvira kue, korisnika urbita i
neposrednog okruenja grada. Ona nije definisana kao model niti kao tipska struktura, ve kao entitet
koji omoguava najrazliitije opcije proimanja i prodiranja dogaaja koji ine grad aktivnim i koji
iniciraju razvoj urbaniteta.

Odrivost fenomena urbane kue integrisanog stanovanja se zasniva na njegovom osnovnom svojstvu
unutranje adaptabilnosti kao autonomne jedinice urbanog tkiva i na prilagodljivosti razliitim
prostornim okvirima kada oblikuje strukturu bloka.

Savremeno stanovanje u urbanom prostoru

Transformacija porodice i promene u kontekstu stanovanja

Transformacija klasine porodice dovodi do stvaranja modela samakog ivljenja. Produetak ivotnog
veka, kasnije odluivanje na formiranje brane zajednice i odlaganje proirivanja porodice samo su neki
od preduslova za porast neporodinog modela ivljenja. Porodini ivot sada traje izmeu 15 i 20
godina i krae.

Isticanjem individualnosti kroz razliite navike, elje i potrebe, javlja se potreba za stanovima koji
omoguavaju slobodnije funkcionalno organizovanje i iskorienje prostora. Ne postoje univerzalne
funkcionalne eme koje bi odgovarale svim tipovoma porodica, dolazi do pomeranja programa i funkcija
unutar stana, ukidanja normativa koji su proistekli iz CIAM-a, i formiranja otvorenih sistema koji
omoguavaju razliite upotrebe prostora. Iz velikog spektra potreba i razliitih struktura porodica,
neophodno je da stambena arhitektura prostor ne poima samo kroz njegovu jednu, trenutnu upotrebu.

Potrebno je preispitati postojee i pronai nove tipologije koje mogu da zadovolje multifunkcionalnost i
fleksibilnost stambenog, ali i radnog prostora koji se ponovo prepliu unutar istih prostornih volumena.
Proces integrisanja stanovanja i rada
Porodini dom, kao intimni prostor, moe se smatrati izumom Moderne, ali ve od poetka 18. veka
kua ne predstavlja vie samo utoite, nego i prostor za rad. Stanovanje i rad su bili obavljani u okvirima
malih prostornih razdaljina sa ogranienom potrebom za mobilnosti.

Raskol izmeu funkcija stanovanja, rada, transporta i rekreacije je bilo maksimalan u velikim emama
modernistikih gradova i utopija pre i posle II sv. rata. Veliko poverenje u mobilnost dovelo je do
stambenih spavaonica i potpunog razdvajanja rada i stanovanja. Ovo razmiljanje se zadralo do 1970-
tih godina kada se pojavila potreba za veom raznolikosti stanova i ponovo je otkriven znaaj dinamike
grada u kome mnoge funkcije koegzistiraju u prostoru i vremenu pod uticajem informatike tehnolohije.

Uvoenjem novih tehnologija mnogi svoje radno mesto nose sa sobom, to omoguava i rad kod kue.
Sve manje je stalno zaposlenih osoba, usled promene globalne ekonomske socijalne strukture. Sve vei
broj zaposlenih, usled velike konkurencije i napretka tehnika i tehnologija, je na raspolaganju 24h
dnevno i sve vie koristi dom i kao radno mesto, a porast rada kod kue smanjuje potrebu za
mobilnou. Usled kohabitacije stanovanja i rada, u stambenim prostorima dolazi do potrebe za
njihovim razliitim meusobnim odnosima i novim konceptima fleksibilnosti.

Neophodno je izvriti parametrizaciju stanovanja i rada i omoguiti nesmetano funkcionisanje njihovih

kombinacija, tako da se mogu nositi s programskim i prostornim promenama. Prvo je potrebno definisati
sve razliite kombinacije tipologija stanovanja i rada, od potpuno integrisanih do potpuno razdvojenih:

1. Dva u jednom, (integrisano stanovanje i rad, oni su deo istog procesa, ne postoji jasno razluenje
izmeu ta dva, ne postoji formalno radno vreme).
2. Zajedno, ali odvojeno (mogunost kombinacije rada; rad i stanovanje se paralelno odvijaju, ali
odvojeno u tradicionalnoj formi iz praktinih razloga (farme, lokali sa stanom iznad, stanovi sa
prostorijom za privatnu praksu...), poseban odnos privatnog aspekta i prostora koji vie pripada javnoj
sferi).
3. Zajednike prostorije (stanovanje i rad se odvijaju u sklopu istih prostornih okvira, ali njihov raspored
korienja prostora je fleksibilan, kako se potrebe i funkcije menjaju).
4. Odvojene prostorije (stanovanje i rad na razliitim lokacijama, najee od ova etiri, ljudi su fleksibilni
i esto menjaju mesto stanovanja i rada).

Omoguava se formiranje hibridne forme menjajuih kombinacija razliitih varijanti integrisanog

stanovanja i posla i rada van kue.
Sadraj:

Apstrakt

1. Uvod
2. Razrada
2.1 Urbanitet gradova i integrisano stanovanje
2.2 Fenomen urbane kue
2.3 Transformacija stambenih tipologija u istorijskom kontekstu
2.4 Savremeno stanovanje u urbanom prostoru
2.4.1 Transformacija porodice i promene u kontekstu stanovanja
2.4.2 Proces integrisanja stanovanja i rada
2.4.3 Nove tipologije kao odgovor na potrebe savremenog drutva
3. Zakljuak