Predeo I Odrzivi Prostorni Razvoj Srbije - Zivkovic - Vasiljevic PDF

124
Jelena ivkovi,
Nevena Vasiljevi
PREDEO I ODRIVI PROSTORNI RAZVOJ SRBIJE
Apstrakt
U okviru Strategije prostornog razvoja Srbije, u
kojoj su predeli i ambijenti naselja prepoznati kao elementi
kulture i identiteta, postavljeno je pitanje: kako obezbediti
kvalitet predela u kontekstu odrivog prostornog razvoja
Srbije? Za odgovor na ovo pitanje potrebno je uspostaviti
relaciju izmeu kvaliteta predela i odrivog prostornog
razvoja. To se ostvaruje razmatranjem sledeih pitanja:
zato je predeo vaan za odrivi razvoj i kako odrivi
prostorni razvoj moe da obezbedi kvalitet predela.
U radu se sagledavaju karakteristike aktuelnih
pristupa definisanju i poimanju vrednosti predela u relaciji
sa savremenim drutvom i tokovima razvoja. Prepoznat
je znaaj predela kao kulturne dimenzije i njegove
uloge u ostvarenju kulturnog identiteta i diverziteta
prostora. Naglaava se uloga predela u obezbeenju
kvaliteta ivota ljudi. Time se fokus vrednovanja predela
pomera sa identifikacije izuzetnih na sve predele, koji
se konceptualizuju kao ivotni okvir stanovnitva i
predstavljaju osnovu ali i ishodite razvoja. Razumevanje
sutine i vrednosti predela omoguava objanjenje zato je
on vaan za odrivi razvoj i zbog ega se kao tema integrie
u strateka dokumenta prostornog razvoja Evrope.
Panja je potom posveena objanjenju uloge
i naina koji odrivi prostorni razvoj moe da ima u
obezbeenju kvaliteta predela. Upoznajui se prvo sa
karakterom i brzinom promena predela u savremenom
drutvu, postavlja se pitanje i raspravlja o tome da li
su sve promene predela loe i kako se uopte odnositi
prema promenama, odnosno - ta podrazumeva odrivi
razvoj predela. Integracijom problematike predela u
strateka dokumenta planiranja i upravljanja prostornim
125
Jelena ivkovi, Nevena Vasiljevi
razvojem, uspostavljaju se osnove i daje legislativni

okvir za usklaivanje ciljeva kvaliteta predela sa ciljevima
ukupnog prostornog razvoja. U radu se razmatraju
pojedini naini povezivanja ove dve oblasti, kako to
su: vertikalno, horizontalno i transverzalno povezivanje
i koordinacija u planiranju i upravljanju prostornim
razvojem, diverzifikacija strategija upravljanja predelom
kao fleksibilna osnova za usklaivanje raznovrsnih ciljeva
prostornog razvoja, kao i novi koncepti integracije razvoja
predela u planiranje i upravljanje prostornim razvojem . Na
ovaj nain je uspostavljen teoretsko-metodoloki okvir za
integraciju problematike upravljanja kvalitetom predela
kao elementom kulture i identiteta.
U poslednjem delu rada prikazana je njihova primena
i ukazuje se u kojoj meri je mogue primeniti zakljuke
potujui princip odrivog razvoja koji upuuje na traganje
za reenjima prilagoenim lokalnom kontekstu .
Kljune rei:
- predeo,
- odrivi razvoj,
- prostorni razvoj,
- kultura,
- identitet
126
UVOD
Negativne promene koje su nastale u predelima i ambijentima naselja

kao posledica razvoja, dovele su do toga da kvalitet fizikog prostora sve
vie dobija na znaaju. Pristup planiranju i upravljanju prostorom poslednjih
decenija se menja, prepoznajui kvalitet fizikog okruenja kao posledicu,
ali i osnovu razvoja. Savremeni prostorni razvoj Evrope, kao okvir usmeravanja odrivog prostornog razvoja Srbije, zasniva se na itavom nizu dokumenata koji prepoznaju znaaj predela i fizike strukture naselja kao osnove
formiranja lokalnih kultura i faktora kvaliteta ivota.
U kontekstu izrade Strategije prostornog razvoja Srbije, u kojoj su
predeli i ambijenti naselja prepoznati kao znaajni elementi kulture i identeta, postavljeno je pitanje: kako obezbediti kvalitet predela u okviru odrivog
prostornog razvoja Srbije? Za odgovor na ovo pitanje potrebno je uspostaviti
relaciju izmeu kvaliteta predela i odrivog prostornog razvoja. To se ostvaruje razmatranjem sledeih pitanja: zato je predeo vaan za odrivi razvoj i
kako odrivi prostorni razvoj moe da obezbedi kvalitet predela?
Ova pitanja emo u prvom poglavlju razmotriti sagledavajui karakteristike aktuelnih pristupa definisanju i poimanju vrednosti predela u relaciji sa savremenim drutvom i tokovima razvoja. Razumevanje sutine i
vrednosti predela omoguava objanjenje zato je on vaan za odrivi razvoj i zbog ega se integrie kao neophodna tema u strateke dokumente
prostornog razvoja Evrope.
U drugom poglavlju panja e biti fokusirana na objanjenje uloge i
naina koji odrivi prostorni razvoj moe da ima u obezbeenju kvaliteta predela. Upoznajui se prvo sa karakterom i brzinom promena predela u savremenom drutvu, diskutovae se o tome da li su sve promene predela loe
i kako se uopte odnositi prema promenama, odnosno, ta podrazumeva
odrivi razvoj predela? U nastavku e biti sagledana uloga koju odrivi prostorni razvoj moe da ima u obezbeenju kvaliteta predela kao i naini da se
to i ostvari razmatranjem pojedinih naina povezivanja ove dve oblasti, kao
to su: integracija problematike predela u strateke dokumente planiranja
i upravljanja prostornim razvojem, vertikalno, horizontalno i transverzalno
povezivanje i koordinacija u planiranju i upravljanju prostornim razvojem,
diverzifikacija strategija upravljanja predelom kao osnova za usklaivanje
127
raznovrsnih ciljeva prostornog razvoja, kao i novi koncepti integracije razvoja predela u planiranje i upravljanje prostornim razvojem.
Rezultati ovog istraivanja uspostavljaju teoretsko-metodoloki okvir
za integraciju problematike upravljanja kvalitetom predela kao elementa
kulture i identieta u Strategiju prostornog razvoja Srbije, te se u poslednjem delu rada prikazuje primena savremenih teoretskih pristupa u formulaciji pojedinih delova ovog dokumenta i diskutuje se o tome u kojoj meri ih
je bilo mogue primeniti, potujui jedan od principa odrivog razvoja koji
upuuje na traganje za reenjima prilagoenim lokalnom kontekstu.
VREDNOST PREDELA u kontekstu odrivog razvoja
ta je predeo?
Predeo nije lako definisati, a definicije se menjaju u odnosu na potrebe
i cilj istraivanja. Konceptualizacija predela varira u odnosu na razmatranja
prirodnih, drutvenih ili primenjenih nauka, od kojih je svaka, fokusirajui
odreene dimenzije predela, kroz istoriju dala doprinos njegovom novom
i boljem razumevanju. Zajednika, transdisciplinarna konceptualizacija nije
ostvarena sve do danas, ali bez obzira na to, u jednom se sve discipline
slau: nema sumnje da predeo nije samo bio-fiziki entitet, kompleks pojava koje treba opisati i analizirati korienjem objektivnih, naunih metoda.
Perceptivni karakter predela omoguava njegov subjektivni doivljaj koji,
pored estetskog, obezbeuje i oseaj egzistencijalnog pripadanja (Antrop
M., 2005, Vasiljvi, 2009).
Prelazak u novi vek karakteriu pokuaji formiranja nove, sintezne
definicije kojom se naglaava da predeo ima holistiki, dinamian i perceptivan karakter (Antrop, 2005). Upravo u kontekstu ove poslednje odrednice
predela, jedna, kvalitativno nova definicija budi posebnu panju i otvara
nove mogunosti u razumevanju, interpretaciji i upravljanju kvalitetom predela. Evropska konvencija o predelima definie predeo kao oblast, onako
kako je vidi stanovnitvo, iji je karakter rezultat akcija i interakcija prirodnih
i/ili kulturnih faktora1. Ova definicija sadri neke bitne elemente. Predeo je
oblast, definisana teritorija, koja je organizovana i kojom se upravlja. Ljudi
posmatraju i doivljavaju predele, scenski i estetski kvalitet predela je nezaobilazna vrednost koja se ne sme zanemariti, a ljudi (stanovnici, a ne samo
strunjaci) su oni koji treba da ga vrednuju i upravljaju njime (Vasiljevi N.,
ivkovi J., 2009).
128
ta je vrednost predela?
Vrednosti predela se mogu sagledavati sa razliitih osnova, a u kon-
tekstu razmatranja relacije predela i odrivog prostornog razvoja vano je:

a) prepoznati ta su vrednosti pojedinih predela i ko ih vrednuje, b) prepoznati vrednosti u odnosu na osnovni razvojni karakter i stepen modifikacije predela, kao i c) prepoznati vrednosti karaktera predela odreene
teritorije.
a] Vrednosti u predelu: ta su vrednosti i ko ih vrednuje?
Tradicionalno se vrednost predela u razliitim naunim disciplinama
razliito poimala. Naelno postoje dva suprotstavljna diskursa: jedan je
biocentrian, baziran na sutinskoj vrednosti divljine i kompleksnosti
njenih vrsta tamo gdje nema ljudi, a drugi, antropocentrian, zasnovan na
glorifikaciji kulturnih dostignua istorijskog perioda u kom su nastajala. Na
tim osnovama i poiva razlika u poimanju vrednosti predela izmeu naunika
iz oblasti istorije kulture i umetnosti i oblasti zatite prirode. Dok su drugi,
sve do kraja dvadesetog veka, bili fokusirani na pojedinane spomenike i
dela ljudskih ruku, naunici iz oblasti prirodnih nauka nisu uvaavali snaan
uticaj kulture na prirodu. Njihov cilj je bila zatita ugroenih vrsta i nedirnutih prirodnih oblasti, dok je priroda, koju su izmenili ljudi, bila zanemarljivog znaaja i nisu je priznavali kao vrednost koju treba ouvati. Savremeni
trendovi, u svakoj od navedenih disciplina, ukazuju na njihovo uzajamno
pribliavanje. U oblasti prirodnih nauka raste shvatanje da je, kako bi se
zatitile vrste i njihova stanita, esto od znaaja obuhvatiti vea podruja
zatite nego to se obino ini (Vasiljevi, 2009), ali i redefinisati poimanje
uloge oveka u ovom procesu u pravcu prepoznavanja njegovog pozitivnog
uticaja na ouvanje prirode. Sa druge strane, u oblasti istorije kulture i umetnosti, kljuni pomak u percipiranju vrednosti nastaje utvrivanjem kategorije kulturnog predela u kom se prepliu prirodne i kulturne vrednosti, sumirane kao: vizuelno-estetska, kulturna, ekoloka i upotrebna vrednost2, na
osnovu ega se on moe sagledavati i kao potencijalno kulturno naslee.
Svaki od ovih tekuih trendova doprinosi novoj atmosferi koja podstie
meudisciplinarnu saradnju u okviru razumevanja, interpretacije i planiranja
predela (Vasiljevi, 2008).
Pristup vrednovanja predela u prostornom planiranju tradicionalno
je bio usmeren na ouvanje izuzetnih predela i njihovu pasivnu zatitu3 zasnovanu na ekspertskoj valorizaciji i sprovoenu od strane dravnih institucija (Antrop M., 2004). Ovakav pristup je u praksi dao samo ograniene
rezultate, prvo zbog inertnosti i neefikasnosti same procedure i implementacije aktivnosti na zatititi vrednosti, a potom i zbog elitistikog karaktera koji je zanemario ulogu lokalnog stanovnitva u ovom procesu. To
vodi promeni u pristupu vrednovanju predela i traganju za odgovorom na
129
pitanje: ako se zatita i ouvanje prirodnih predela zbog njihove retkosti,

ekoloke i simbolike vrednosti uzimaju kao neprikosnoveni na odreenoj
teritoriji, postavlja se pitanje koji kulturni predeli treba da budu predmet
zatite i ouvanja? Da li samo oni koji su izuzetni, jedinstveni i posebni, lepi,
retki, istorijski, ili moda i svakodnevni (moda i svi?), manje lepi, oni koji su
esti, urbani i industrijski, savremeni? (Weizenegger S., Schenk W., 2006).
Ova pitanja dovode do promene fokusa u odnosu na predeo. Kao kulturna
vrednost on se vie ne sagledava iskljuivo sa istorijskog aspekta ve mu
se dodaje i dimenzija vrednosti kao (u smislu) kvaliteta ivotnog okruenja
ljudi4. U tom kontekstu menja se i odnos prema vrednostima predela te se
teite aktivnosti pomera sa njihove zatite na odrivi razvoj5, koji je zasnovan na polidimenzionalnom sagledavanju predela kao: a) resursa, b)
ekoloke paradigme, c) umetnosti, d) prava za sve, e) elementa kolektivnog
identiteta, i kao f) naslea (Antrop M., 2004, Selman P., 2006). Poslednja tri
aspekta, u novom milenijumu, znaajno utiu na evropsko planiranje prostornog razvoja o emu e u daljem tekstu biti vie rei.
b] Vrednosti predela u odnosu na osnovni razvojni karakter
Pored razmatranja pojedinih prirodnih i kulturnih aspekata, koji
odreuju vrednost pojedinanih predela, konceptualizacija vrednosti u
funkciji upravljanja razvojem zavisi i od njihovog osnovnog razvojnog karaktera. Stepen modifikacije, dominantni procesi koji kontroliu dati prostor,
kao i karakter uticaja oveka na predeo su kriterijumi na osnovu kojih se
predeli dele na dva osnovna tipa: prirodni i kulturni predeo, ije vrednosti
poivaju na razliitim osnovama (Forman, R.,Godron, M.,1986).
130
Prirodni predeli su predeli u kojima je stepen modifikacije minimalan,

biofizika struktura je veinom prirodnog porekla, a postoje i elementi koji
su posledica prirodnih poremeaja. To su veinom umski predeli, predeli sa
vrednim akvatinim ekosistemima, visokoplaninski predeli gde je ovekov
slika 1 - Jabuko ravnite, Stara planina, foto: B. Radi
uticaj zanemarljivo mali, i dr. Njihova vrednost se zasniva na autentinosti

i autohtonosti, reprezentativnosti (reliktnosti, endeminosti i retkosti),
raznolikosti, bogatstvu prirodnih pojava i procesa, funkcionalnom jedinstvu, starosti, estetskoj vrednosti i ouvanosti.
Kulturni predeli predstavljaju kombinovano delovanje prirode
i oveka, ilustraciju evolucije ljudskog drutva pod uticajem fizikih
ogranienja i/ili mogunosti koji su stvorili njegovo prirodno okruenje i pod
uticajem drutvenih, ekonomskih i kulturnih uslova. U odnosu na karakter
modifikacije predela, pretean nain korienja zemljita i gustinu naseljenosti razlikujemo ruralni i urbani kulturni predeo.
Ruralni predeo pokazuje karakteristike prirodnog predela, ali se pod uticajem antropogenih promena deli u
PRIRODNI
KULTURNI
manje celine sa karakteristinim predeonim obrascem, nainom korienja
zemljita i specifinim kulturnim idenRURALNI
URBANI
titetom. Vrednost ruralnih predela je
u njihovom specifinom identitetu, diema 1- ematski prikaz osnovne tipologije predela
verzitetu i prostornoj povezanosti, kao
u odnosu na razvojni karakter i stepen modifikacije
i u promenama kojima su kroz vreme
izloeni (istorinost predela).
Urbani predeo je potpuno izmenjen prirodni ili ruralni predeo, a funkcionisanje je prilagodjeno potrebama urbanog oveka. Vrednosti urbanih predela zasnivaju se na usklaenosti i kvalitetu veza prirodnih i
graenih struktura kojima se pojedini elementi prirode (topografski
poloaj, komponente prirode u gradu) i kulture (nain oblikovanja gradske strukture, urbana matrica i tekstura, kvalitet mree javnih prostora,
urbana obeleja, reperi i simboli) integriu u celinu koja ini jedinstvenu
sliku urbanog predela.
PREDELI
131
c] Vrednosti karaktera predela odreene teritorije

Vrednosti predela moemo sagledati i kroz njihov specifini karakter i
meusobne veze koje predeli formiraju u okviru odreene teritorije. Na tom
nivou se vrednosti pojavljuju u vidu identiteta predela i predeone raznovrsnosti kao elemenata kulturnog identiteta teritorije.
Predeli i naselja se vremenom menjaju, a njihov identitet se oblikuje, prepoznaje i definie u kompleksnim interakcijama prirodnih, graenih
i drutvenih elemenata. Intenzitet, karakter i nain graenja, ureivanja,
korienja i odravanja prostora predstavljaju znaajne odrednice pozitivnog ili negativnog prostornog identiteta, ali su i izraz kulture drutvene
zajednice. Predeli se sastoje od mesta, a mesta imaju snano egzistencijalno znaenje (Muir, 1999).Oni doprinose stvaranju kulturnog identiteta
tako to prostor koji ljudi naseljavaju postaje vremenom simbol naina na
koji to oni ine. Prostor postaje teritorija, a teritorija, ispunjena kulturnim i
istorijskim znaenjima koje mu pridaju stanovnici - postaje pejza. Na taj nain
se kreiranje grupnog identiteta odvija istovremeno sa kulturnom konstrukcijom predela. Kao rezultat ovog dvosmernog procesa predeo postaje deo,
estica kolektivnog identiteta grupe. Drugim reima, predeo postaje jedan od
naina na koji grupe, na primer nacionalne grupe, reprezentuju sebe (WeveRabehl G., 2006). Na taj nain, specifine prirodne i kulturno-istorijske karakteristike, koje oblikuju identitet predela6, predstavljaju osnovu da se predeo
vrednuje kao oblik kulturnog naslea, pomau stvaranju oseaja za mesto,
doprinose kvalitetu korienja prostora i predstavljaju resurs za rekreaciju i
turizam, kreativne industrije, edukaciju i dravni, regionalni i lokalni marketing, izraavajui identitet teritorije (Dury P., 2002).7
132
Predeona raznovrsnost se odnosi kako na raznovrsnost tradicionalnih predela, koji su razvijani u bliskoj relaciji prirode i kulture, tako i na veliku raznovrsnost novih oblika razvoja u predelu (Antorp M., Van Eetvede
V., 2005). Kao rezultat aktivnosti u cilju identifikacije karakteristika koje
odreuju identitet teritorije Evrope, prepoznavanje predeone raznovrsnosti, kao vrednosti, jaa poslednje decenije dvadesetog veka. Studija procene
ivotne sredine Evrope iz Dobria8 upuuje da je bogatstvo i diverzitet ru-
slika 2 - Kalemegdan, Beograd, foto: B. Radi
ralnih predela osobena karakteristika kontinenta, naglaavajui znaaj diverziteta predela i povezujui karakter predela sa kulturnim identitetom9.
Ouvanje ovih vrednosti je postao jedan od osnovnih ciljeva prostornog,
odnosno, teritorijalnog razvoja Evrope (ESDP, Cemat, Teritorijalna agenda),
a kreirani su i posebni dokumenti - Evropska konvencija o predelima (ELC,
2000) i Panevropska strategija ouvanja bio i predeonog diverziteta, sa
namerom da naglase i obezbede ouvanje diverziteta i identiteta predela
Evrope.
Zato je predeo vaan za odrivi razvoj?
Globalno prihvaen i institucionalizovan koncept odrivog razvoja tei
da integrie problematiku ivotne sredine i drutveno-ekonomskog razvoja
sa ciljem zadovoljavanja osnovnih potreba, poboljanja standarda kvaliteta
ivota za sve, bolje zatite i upravljanja ekosistemima, kao i bezbednije i perspektivnije budunosti10. U oblasti planiranja i upravljanja prostorom ovakav pristup predstavlja iskorak u odnosu na tradicionalne pokrete zatite
i unapreenja ivotne sredine fokusirane, pre svega, na kvalitet prirodnog
okruenja i njegovu zatitu. On pretpostavlja mogunost da se destruktivna
ponaanja preoblikuju u pravcu produktivnije i zdravije ivotne sredine11 i
predstavlja proces socijalne transformacije u kome se sve vitalne funkcije zajednice odravaju u nedogled i bez ugroavanja osnove na kojoj se baziraju 12
(Baji Brkovi M., 2000).
Antropocentrian, fokusiran na ljudsko blagostanje, ovaj pristup
ukljuuje brigu o sveukupnom ivom i neivom okruenju, razumevajui
da ljudi zavise od celovitih i zdravih ekosistema u istoj meri u kojoj zavise
i od drugih ljudi. Ovakva perspektiva daje veliki znaaj ljudskom ivotu, ali
takoe prihvata da ljudska kultura svoju egzistenciju duguje prirodi. U tom
smislu odrivost je zahtev za dugoronim drutvenim, kulturnim, ekonomskim i ekolokim zdravljem i vitalnou. Odrivost polazi od uvaavanja
razliitosti osnova vrednovanja razvoja, ali i stava da razmatrajui odvojene
aspekte vrednosti razvoja (ekonomske, ekoloke, drutvene, kulturne...)13
dobijamo samo parcijalna reenja zbog ega je za odrivost kljuna re integracija, sagledavanje meusobnih veza i relacija (ivkovi J., 2000).
133
Sagledavanje znaaja predela u obezbeivanju odrivog razvoja zasniva se na mogunosti prepoznavanja ekolokih, ekonomskih, socijalnih
i kulturnih dimenzija vrednosti predela (Kaufmann-Hayoy R., Hammer T.,
Raemy D.,2007):
Ekoloka dimenzija vrednosti predela zasniva se na njegovim bio-fizikim
karakteristikama kojima su podrani prirodni sistemi i biodiverzitet;
Ekonomska dimenzija vrednosti predela zasniva se na sagledavanju predela kao resursa pojedinih privrednih sektora (poljoprivreda, umarstvo,...),
dok ih specifinost karaktera i raznovrsnost ini atraktivnim za rekreaciju
i turizam (Ermischer G., 2003). Dodatno, pozitivna identifikacija sa lokalnim predelom i ambijentom naselja ini prostor poeljnijim za ivot to,
u kontekstu jaanja kreativnih ekonomija, kvalitet predela i naselja ini
jednim od znaajnih faktora naseljavanja kreativne radne populacije i lokacionim faktorom za kreativne ekonomije.
Predeo poseduje znaajnu drutvenu dimenziju koja ga ini vanim
iniocem ukupnog kvaliteta ivota ljudi u gradovima, na selu, u degradiranim oblastima, u podrujima visokog kvaliteta ivota, u predelima
izuzetne lepote ili u obinim predelima (ELC, 2000). Zahvaljujui svojim
vizuelno-estetskim i upotrebnim vrednostima, predeo ima vanu ulogu
u obezbeenju javnog interesa u oblasti kulture, ekologije, ivotne sredine i zadovoljavanju raznovrsnih ljudskih potreba koje doprinose zdravlju i blagostanju zajednice i pojedinca;
Predeo ima i kulturnu dimenziju budui da doprinosi formiranju lokalnih kultura i predstavlja jedan od osnovnih elemenata (kontinentalnog,
nacionalnog, regionalnog, lokalnog) prirodnog i kulturnog naslea koji
donosi dobrobit oveanstvu i jaa identitet (kontinentalni, nacionalni,
regionalni, lokalni) (ELC, 2000).
134
Prethodno reeno ukazuje na kompleksne i raznovrsne mogunosti

doprinosa kvalitetnih predela odrivom ekolokom, ekonomskom,
drutvenom i kulturnom razvoju. Meutim, vrednost predela za odrivi razvoj moemo razmatrati i u situacijama gde zaputanje, loe gazdovanje i
naruavanje pozitivne identifikacije sa predelom dovode do ekoloke degradacije, ekonomskog slabljenja oblasti i jaanja vandalizma, ime predeo
dobija novu ulogu indikatora odrivog razvoja. Negativne pojave u ruralnom predelu (erozija, nestabilnost tla, neadekvatna drenaa, naputeno
zemljite, loa lokacija infrastruktura i zgrada...) i urbanom predelu
(preizgraenost i devastiranost prostora, nedostatak i lo kvalitet javnih
prostora...) predstavljaju manifestaciju neadekvatnih i neodrivih razvojnih
politika i obrazaca ivota.
ODRIVI PROSTORNI RAZVOJ i obezbeenje kvaliteta predela
ta menja predeo i kako se on menja?

a] Brzina i karakter promena
Predeli se razvijaju, a odnos izmeu prirodnih i kulturnih atributa se
menja u odnosu na vreme i prostor. Promene su stalne ak i tamo gde nema
prisustva oveka. U prirodnim predelima, spontane sukcesije i restitucije
dovode do klimaksa tj.dinamike ravnotee u predelu. Kulturni predeli su
pod uticajem dva tipa faktora: a) oveka i njegovih aktivnosti u predelu, b)
prirode i njene sposobnosti da povrati zemlju koja je u prolosti bila izgubljena.
Razvoj savremenih tehnika proizvodnje u poljoprivredi i umarstvu,
zatim karakter, brzina i intenzitet urbanizacije i industrijalizacije, razvoj turizma i rekreacije, kao i porast moblilnosti i procesi globalizacije, znaajno
ubrzavaju i intenziviraju transformaciju predela u dvadesetom veku, i esto
imaju negativan uticaj na njegov kvalitet i korienje (Antorp M., Van Eetvelde, 2008). To se ne odnosi samo na prirodne ve i na sve tipove kulturnih
predela (ruralnih i urbanih) koji su izloeni brojnim i snanim promenama
koje vode u pravcu gubitka njihove itljivosti i funkcionalnosti. (Selman P.,
2006). Novi predeoni elementi i strukture lie jedni na druge i ne uspostavljaju nikakvu vezu sa specifinostima i karakterom mesta ime se postepeno
brie njegova istorija i memorija, gubi se genius loci.
b] Da li su sve promene predela loe?
Zato je vano razumeti procese i upravljati predelima kada se oni
svakako i permanentno menjaju? Jedan od odgovora lei u brzini i nivou
promena koje danas moemo da uoimo. Prvo, u opasnosti smo da izgubimo specifini karakter razliitih predela, a drugo, promene se odvijaju u
pravcu njihove bespovratne degradacije. Na taj nain oni gube funkcionalnost i atraktivnost, odnosno ekoloku, drutvenu, ekonomsku i kulturnu
vrednost (Ermischer G., 2003) .
Meutim, da li je promena predela uvek negativna pojava? Tradicionalni, multifunkcionalni kulturni predeli, nastali u vekovnoj simbiozi oveka i
mesta na kome ivi, primer su pozitivnih promena i stvaranja novih vrednosti u predelu. U ovim tipovima kulturnih predela biodiverzitet je esto vei
nego u preostalim prirodnim predelima, kao to je, pod uslovom adekvatnog gazdovanja, vea i njihova otpornost na promene (Farina A., 2000).
To nas navodi da prostorni razvoj (u konkretnom vremenu i prostoru) ne
vezujemo samo za zatitu vrednosti predela, ve da razmatramo razliite
odrive opcije njegovog razvoja.
135
c] ta znai odrivi razvoj predela?

Kako bi se odrale vrednosti predela potrebno je interpretirati i gajiti kapital na kome one poivaju (Selman P., 2007), a to su: a) Prirodni kapital kog ine reljef, vode, zemljite, biljni i ivotinjski svet, i ekoloki sistemi
veza koji omoguavaju uslune funkcije i podravaju ivotne sisteme. Mudro i obazrivo korienje prirodnog kapitala podrazumeva znanje o njegovim funkcijama i njegovoj formi; b) Drutveni kapital kog predstavljaju ljudi
koji ive i koriste predeo. Drutveni kapital po pravilu ukljuuje iru javnost
(stanovnike i posetioce), grupe stejkholdera, upravljake strukture, kao i
formalne i neformalne mree odnosa; c) Ekonomski kapital podrazumeva
lokalnu proizvodnju i ire trgovinske i investicione veze; d) Kulturni kapital
predstavlja sve vrednosti (materijalne, simbolike, asocijativne...) nastale
ljudskim delovanjem u prostoru.
Predeo predstavlja mesto, sistem koegzistencije ovih kapitala i ukoliko je predeo odriv onda postoje razliite povratne veze koje omoguavaju
da se navedeni kapitali ouvaju i akumuliraju (Selman P., Knight M., 2007).
U tom smislu, predeo je odriv ako ljudima obezbeuje dobra i usluge ne
smanjujui kapacitet sistema, ime se obezbeuje dobrobit i buduim generacijama. Na taj nain se integrie logika zatite u logiku razvoja, odnosno,
povezuju ekonomske i drutvene dimenzije sa zahtevom za zatitom prirodnih resursa i razmatranjem ekolokih kapaciteta prostora (Gailing L., 2005).
136
Zato je odrivi prostorni razvoj vaan za obezbeenje

kvaliteta predela?
Predeo i prostorno planiranje su, nesumnjivo, povezani. Predlozi
koje daje prostorno planiranje uvek e uticati na predeo tranformiui ga,
pomaui mu da bude zatien ili ga naruavajui. Sa druge strane, negativne pojave u ruralnim i urbanim predelima predstavljaju rezultat, ali i utiu
na regionalno i lokalno, odnosno urbano planiranje.
Teritorijalna dimenzija je znaajna za politike odrivog razvoja budui
da je teritorija blisko povezana sa ekolokim, drutvenim i ekonomskim
sistemima i procesima. Prostorno planiranje, koje ima za cilj da promovie
balansirani teritorijalni razvoj i dugorono je orijentisano, na taj nain,
takoe, postaje znaajno sredstvo za odrivost. Odrivi prostorni razvoj
podrazumeva da jednodimenzionalno ekonomsko ili bioloko razumevanje
teritorije kao resursa, koji se uva ili eksploatie i kojim se sa tim ciljem upravlja, bude obogaeno sagledavanjem teritorije kao rezultata, izraza kompleksnih interakcija izmeu razliitih fakora i kao drutvenog konstrukta,
odnosno ivljenog prostora koji moe biti unapreen ljudskom aktivnou.
Predeo, kao biofiziki izraz teritorije, tako predstavlja indikator odrivog
razvoja, odnosno konstantni ivi test za prostorno planiranje, set znakova
koji reflektuju istoriju teritorije i primerenost ili nekonzistentnost ljudskih
praksi u ivotnom prostoru(Naranjo F. Z.,2006, p. 64).
slika 3 - Kalemegdan, Beograd, foto: J. ivkovi
137
Upravo teritorijalna osnova, usmerenost na budunost, kao i potreba za balansiranjem ekolokih, ekonomskih, drutvenih i kulturnih ciljeva,
na dugoronim osnovama, na kojima se zasniva odrivi prostorni razvoj,
istovremeno ine osnovu da se upravljanje predelom blisko povee sa integrativnom ulogom politika prostornog razvoja iji je zadatak da koordiniraju razliite sektorske politike i njihove uticaje na teritoriju. Politike prostornog razvoja mogu da doprinesu ouvanju, upravljanju i unapreenju
predela tako to definiu adekvatne mere zatite, ureenja i koordinacije na
najprikladnijem nivou i tako to organizuju bolje veze imeu razliitih sektorskih politika koje ostvaruju uticaje na teritoriju, dok istovremeno potuju
lokalne specifinosti i uvaju identitet lokalnih predela (Festas M.J., 2002).
Sa druge strane, politike i akcije obezbeenja kvaliteta predela, moraju biti
razvojno orijentisane i fleksibilne da bi na najbolji nain mogle biti povezane
i usklaene sa instrumentima prostornog planiranja.
Kako obezbediti kvailtet predela u odrivom prostornom razvoju?
Obezbeenje kvaliteta predela u odrivom prostornom razvoju moe
se ostvariti na razliite naine. Budui da se ova analiza sprovodi u cilju
primene njenih rezultata u Srbiji predstaviemo neke od aktivnosti koje se
smatraju bazinim, a to su: integracija problematike predela u strateke
dokumente planiranja i upravljanja prostornim razvojem, vertikalno, horizontalno i transverzalno povezivanje i koordinacija u planiranju i upravljanju
prostornim razvojem, diverzifikacija strategija upravljanja predelom kao
osnova za usklaivanje raznovrsnih ciljeva prostornog razvoja, kao i novi
koncepti integracije razvoja predela u planiranje i upravljanje prostornim
razvojem.
a] Integracija predela u strateke dokumente odrivog
prostornog razvoja
Integracijom problematike predela u strateke dokumente planiranja i upravljanja prostornim razvojem uspostavljaju se osnove i daje zakonski okvir za usklaivanje ciljeva ostvarivanja kvaliteta predela sa ciljevima
ukupnog prostornog razvoja teritorije. Polazei od pretpostavke budueg
razvoja Srbije kao integralnog dela Evrope, predstaviemo nain integracije predela u strateke dokumente prostornog razvoja Evrope, koji pored
odrivosti promoviu i princip teritorijalne kohezije kroz balansiran socijalni
i ekonomski razvoj regiona i poboljanje konkurentnosti prostora.
138
Perspektive prostornog razvoja Evrope15 - naglaavajui teritoriju, kao

novu dimenziju politike Evropske unije, ovaj dokument prepoznaje kulturnu raznovrsnost, lokalne i regionalne identitete kao potencijalno
najznaajnije faktore njenog razvoja, u kontekstu jaanja integracija, ali
i obogaivanja kvaliteta ivota graana. Evropski kulturni predeli, gradovi i naselja kao i razvnovrsni prirodni i istorijski spomenici ine deo
evropskog naslea. Kvalitetni predeli mogu se koristiti da promoviu
kvalitete oblasti za privlaenje nove industrije, turizam ili druge oblike
ekonomskih investicija.
Vodei principi odrivog prostornog razvoja evropskog kontinenta i
pratee preporuke16, tee da doprinesu drutvenoj koheziji, naglaavaju
teritorijalnu dimenziju ljudskih prava i demokratije, uvode kulturnu dimenziju odrivog razvoja i prepoznaju znaaj kulturnog diverziteta i
kulturnog naslea kao potencijala za odrivi razvoj. Oni prepoznaju da
teritoriju evropskog konitintenta ine raznovrsni prirodni i kulturni predeli koji predstavljaju znaajan deo nacionalnog i evropskog identiteta
i naslea.U skladu s tim, afirmiu znaaj ekolokih mrea i kulturnih
putanja, ne samo u cilju ouvanja vrednosti ve i kao faktora razvoja
odreene teritorije i unapreenja teritorijalne kohezije.
Teritorijalna agenda Evropske unije17 - ovim akciono orijentisanim
politikim okvirom saradnje izmeu drava tei se odrivom ekonomskom, drutvenom i ekolokom razvoju kroz promovisanje teritorijalne
kohezije i policentrinog teritorijalog razvoja kojim bi se bolje koristili regionalni resursi. Kao novi izazovi razvoja prepoznaju se jaanje regionalnih identiteta i bolje korienje teritorijalnog diverziteta, i u skladu s tim
formuliu se teritorijalni prioriteti razvoja u okviru kojih ekoloke strukture kao i kulturno i prirodno naslee, a posebno kulturni predeli, kvalitet
dizajna i arhitetkure, treba da konsituiu, u skladu sa specifinim regionalnim uslovima i potencialjima, osnovu za ekoloki i kulturno orijentisani
razvoj koji nudi razliite razvojne perspektive, istovremeno podravajui
razliite kulturne identitete, posebno u razvojno zaostalim regionima ili
onim koji su u fazi strukturnih promena. Koordinisane transnacionalne
intervencije i upravljanje treba da promoviu kulturne putanje i ekoloke
mree kao i ostale teritorijalne projekte od znaaja za prirodu i kulturu.
b] Vertikalno, horizontalno i transverzalno povezivanje i koordinacija
u planiranju i upravljanju prostornim razvojem i njihova uloga u obezbeenju
kvaliteta predela
Prostorno planiranje je nauna disciplina, ali i politika i administrativna praksa, koja se realizuje na razliitim prostornim nivoima. Strateko, participativno prostorno planiranje trai vertikalno, horizontalno i transverzalno
povezivanje i koordinaciju pa se analogno sagledavaju i mogunosti integracije problematike kvaliteta predela u svakom od ovih oblika delovanja.
Nivoi upravljanja prostorom
139
Vertikalno povezivanje i koordinacija istovremeno obezbeuju i tite

opte interese i odluivanje na to niim i javnosti bliskim nivoima. To podrazumeva integraciju problematike kvaliteta predela u razliite nivoe
planiranja i upravljanja prostorom: nacionalni, regionalni, lokalni. Integracija
problematike kvaliteta predela u prostorno planiranje se moe ostvariti: a)
izradom planova predela (to u odsustvu tradicije ovakvog pristupa u Srbiji
predstavlja teu formu za realizaciju), i b) izradom studije (karakterizacija)
predela kao integralnog dela prostornih planova na svim nivoima planiranja18. Studije predela bave se identifikacijom predela na osnovu njegovog
jedinstvenog karaktera koji nastaje posebnom kombinacijom geologije,
geomorfologije, vegetacije, naina korienja zemljita, predeonog obrasca
(eme polja) i naselja. Savremena forma ove studije Procena karaktera
predela (Landscape Character Assessment) sadri pored osnovne identifikacije i procenu karaktera predela na osnovu ega moe predstavljati
kvalitetnu podrku za odluivanje o karakteru budueg prostornog razvoja.
Meusektorska integracija
Horizontalna koordinacija obezbeujue koherentnost nacionlnih
mera u svakoj dravi, kao i konzistentnost ciljeva i teritorijalnih efekata sektorskih politika. Podrazumeva integraciju problematike kvaliteta predela u
razliite sektorske politike koje na direktan ili indirektan nain ostvaruju uticaj na razvoj predela, kao to su: umarstvo, poljoprivreda, vodoprivreda,
urbanizacija i izgradnja infrastrukture, rudarstvo i energetika, turizam i rekreacija. Ostvarenje ove integracije mogue je realizovati na razliite naine.
Sa jedne strane, planiranje u pojedinim sektorima treba da ima informacije
o karakteristikama stanja i kvalitetu predela, to posredno moe da usmerava pravce donoenja odluka o alternativama budueg razvoja. Pored
toga, obaveznim studijama ekolokog i vizuelnog uticaja na predeo treba
prepoznati pozitivne ili negativne uticaje razvoja na okruenje, i razmatranjem alternativnih varijanti, ostvariti usklaivanje prioriteta razvoja sektora i
obezbeenja kvaliteta predela.
Transverzalno povezivanje i koordinacija
- demokratizacija vrednosti predela
140
Transverzalna koordinacija podrazumeva kompleksni pristup pitanjima prostornog planiranja koji ukljuuje razliite nevladine i nepolitike aktere, podstie participaciju, drutvenu aktivnost i kreativnost. Tradicionalno
oslanjanje iskljuivo na naunu zajednicu i dravne institucije u odreivanju,
definisanju i proglaavanju vrednosti pojedinanih predela neke teritorije,
poslednjih godina se menja pa se participacija graana u identifikaciji i vrednovanju predela, kao i u procesu njihovog ouvanja i unapreenja, danas
smatra kljunom. Zbog toga se promovie jaanje opte svesti o vrednostima

predela, a participativno planiranje i upravljanje, kao i razvoj irokog spektra
mera, podstiu se na svim nivoima i u svim sektorima planiranja19(Selman P.,
2006).
c] Diverzifikacija strategija upravljanja kvalitetom predela
Drutvo ima ambivalentan odnos prema predelima. Sa jedne strane
ono eli da koristi i eksploatie predele, a sa druge da ih zatiti, dizajnira
i planira u skladu sa svojim estetskim, rekreativnim, kutlurnim i drugim
potrebama. U traganju za pravom razvnoteom izmeu zatite, upravljanja
i planiranja, cilj kome se tei nije zamrzavanje predela u odreenoj taki
njegove duge evolucije. Predeli se menjaju, a u kontekstu odrivog razvoja
cilj treba da bude upravljanje promenama koje dolaze, uz uvavanje velike
raznolikosti i kvaliteta predela koje nasleujemo i sa eljom da se ta raznolikost i kvalitet ouvaju ili unaprede, i ne prepuste propadanju (ELC, 2000).
Zbog toga je neophodno razmatrati razliite strategije razvoja predela u
skladu sa njegovim trenutnim stanjem i vizijama razvoja, koje se definiu
strategijama i emama prostornog razvoja. Diverzifikaciju strategija upravljanja kvalitetom predela sagledaemo u odnosu na: a) upravljanje kvalitetima pojedinanih predela, i b) upravljanje u odnosu na osnovni razvojni karakter, prirodni, ruralni, urbani.
Strategije upravljanja kvalitetom pojedinanih predela
Ciljevi prostornog i predeonog razvoja treba da budu oblikovani na
razliite naine u odnosu na stanje i znaaj pojedinih predela. Imajui na umu
potrebu da se u svakom sluaju postojee vrednosti predela ouvaju, i ukoliko je mogue unaprede novim razvojem, visok stepen zatite se primenjuje samo kod izuzetno znaajnih predela, dok se smanjenjem znaaja predela
poveavaju mogunosti usklaivanja njegovog sa ostalim ciljevima razvoja.
U odnosu na integralno vrednovanje prirodnih i kulturnih karakteristika predela, na razliitim nivoima prostornog razvoja i za svaku pojedinanu situaciju, mogue je definisati sledee strategije:
Strategija zatite predela se primenjuje u predelima u kojima se podrava ostvarivanje ciljeva ouvanja abiotikih, biotikih i
kulturnih vrednosti. Ona je fokusirana na artikulaciju prostornih obrazaca koji su poeljni i titi ih od promena. Primenjuje se u zatiti
najvrednijih prirodnih i kulturnih predela koji dobro funkcioniu.
Ukoliko je stanje predela takvo da prostorna konfiguracija
negativno utie na abiotike, biotike i kulturne resurse primenjuje
se defanzivna strategija - ouvanje predela, kojom se tei kontroli,
141
lokalizaciji i smanjenju negativnih uticaja na predeo. Primenjuje se u

sklopu strategija prostornog razvoja kada je potrebno ouvati vrednosti multifunkcionalnih kulturnih predela koji nisu od izuzetnog
znaaja, ali doprinose kulturnom identitetu, biolokom i predeonom diverzitetu.
Kao kontrast defanzivnoj, ofanzivna strategija je proaktivne
prirode i primenjuje se kad je predeo u ve degradiranom stanju
koje se prirodnim putem ne moe poboljati. Ona se zasniva na restauraciji vrednosti i prostornom konceptu koji kombinuje racionalne
i kreativne procese. Rekultivacija i sanacija su mogue opcije, kao i
kreiranje potpuno novih formi.
Oportunistika strategija se primenjuje u situaciji kada
predeo poseduje jedinstvene, izraene elemente koji nisu na najbolji
nain iskorieni, ili se njihovim razvojem mogu unaprediti vrednosti
teritorije (koridori), zbog ega je ove strategije vano razvijati integralno sa ostalim strategijama prostornog razvoja (Ahern J., 2006).
Strategije upravljanja predelom u odnosu na osnovni razvojni karakter i
stepen modifikacije(prirodni, ruralni, urbani predeli)
Razliit stepen modifikacije i osnovni razvojni karakter predela trae
razliite strategije razvoja. Prirodne predele kojih je veoma malo, posebno
u Evropi, potrebno je zatititi i ouvati u postojeem stanju uvajui strukturu, nesmetano funkcionisanje prirodnih procesa i biodiverzitet uz ouvanje
i uspostavljanje ekolokih mrea. Takoe je potrebno obezbediti sanaciju
degradiranih podruja prirodnog predela, ali i ekoloki senzitivnu prezentaciju prostora posebnih prirodnih, kulturno-istorijskih i estetskih vrednosti.
U kulturnim predelima je potrebno razlikovati strategije razvoja urbanog i
ruralnog predela, kako bi se ouvao predeoni diverzitet, identitet i povezanost predela teritorije, i teiti ouvanju specifinosti i identiteta svakog od
njih u skladu sa osnovama na kojima poivaju njihove vrednosti. Polazei
od relacija urbano-ruralno, dodatno se mogu prepoznavati razlike strukture i funkcionisanja predela za urbane centre, periurbana podruja, ruralni predeo urbanih mrea, ruralne predele udaljenih podruja. U svakom
od ovih predela sile pristupanosti, urbanizacije i globalizacije su aktivne
na razliite naine. Konflikti i mogunosti razvoja su drugaiji, to implicira
potrebu za formulacijom razliitih strategija razvoja (Antrop M., 2004).
142
d] Novi koncepti integracije razvoja predela u planiranje

i upravljanje prostornim razvojem
Promovisanje i integracija vrednosti predela u ivot zajednice vs. pasivna zatita vrednosti
Tradicionalan odnos prema zatienim prostorima prirodnog i kulturnog naslea podrazumevao je njihovo izdvajanje za konzervaciju, upravljanje od strane centralizovane uprave, izolovan sektorski tretman, sagledavanje znaaja na nacionalnom nivou bez razmatranja uloge lokalne zajednice u gazdovanju. Savremeni odnos prema zatienim prostorima prirodnog i kulturnog naslea podrazumeva njihovo promovisanje i ukljuenje u
ivot drutva, to podrazumeva promene u razliitim aspektima planiranja
i upravljanja ovim vrednostima. Razlike izmeu tradicionalnog pristupa i
nove paradigme u pristupu zatienim oblastima prikazane su u Tabeli 1.
Zatiene oblasti - TRADICIONALNI PRISTUP
Zatiene oblasti - NOVA PARADIGMA
Planirane i upravljane protiv ljudi
Njima se upravlja za, i ponekad od

strane lokalnih stanovnika
Njima upravlja centralna vlast

Izdvojene za konzervaciju
Upravljanje bez osvrta na lokalnu
zajednicu
Zasebno su razvijane
Njima se upravlja kao da su ostrva
Uspostavljene uglavnom za zatitu slike
predela
Upravljanje za posetioce i turiste
Njima se upravlja reaktivno i sa kratkom
vremenskom distancom
Vezana su za zatitu
Sagledavaju se pre svega kao
nacionalno preimustvo
Sagledavaju se kao nacionalno pitanje i
odgovornost
Njima upravljaju brojni partneri

Razvoj voen drutvenim i ekonomskim
ciljevima
Upravljanje tako da zadovolje potrebe
lokalne zajednice
Planirane kao deo nacionalnih,
regionalnih i internacionalnih sistema
Razvijaju se kao mree (striktno
zatiene oblasti su obujmljene i
povezane zelenim koridorima)
Uspostavljene iz naunih, ekonomskih i
kulturnih razloga
Upravljanje sa sveu o lokalnom
stanovnitvu
Njima se upravlja adaptivno i sa
dugoronom perspektivom
Vezane su takoe i za restauraciju i
rehabilitaciju
Sagledavaju se i kao lokalno
preimustvo
Sagledavaju se i kao internacionalno
pitanje i odgovornost
Tabela 1: Tradicionalni pristup i nova paradigma u zatiti predela, (izvor: Beresford M. , A.Phillips,
2000. Protected landscapes- a conservation model for the 21st Century, George Wright Forum, 17(1))
143
Na taj nain, aktivnim odnosom prema vrednostima i jaanjem uloge

lokalne zajednice u njihovom percipiranju, vrednovanju i gazdovanju,
doprinosi se jaanju svesti o njihovom znaaju, snai se kulturni identitet
zajednce i uveava turistika
vrednost teritoriije.
Prostorna povezanost i integrisanost predela vs. prostorna izolovanost Povezivanje je fundamentalni proces u predeonoj ekologiji, a sve je
znaajniji u istraivanjima u oblasti kulture. Povezanost predela je vana sa
aspekta kretanja ljudi i ivotinja u prostoru, kao i sa aspekta dostupnosti
resursa i drugih populacija (Fry G.,2004). Na kontinentalnom, nacionalnom ili regionalnom nivou, razvoj mrea vrednih prirodnih i kulturnih predela podrazumeva povezivanje znaajnih prirodnih i kulutrnih vrednosti,
kako bi se kreirale integrisane i odrive: a) zelene mree sa adekvatnim
koridorima i zonama koje povezuju zatiena mesta, i b) kulturne putanje
koje obezbeuju ouvanje i prezentaciju kulturnih vrednosti, ali i doprinose
jaanju drutveno-ekonomskih veza unutar teritorije. Na lokalnom nivou,
povezivanje otvorenih prostora gradova, naselja i periurbanih podruja
sa regionalnim sistemom otvorenih prostora ima poseban ekoloki i funkcionalni znaaj koji se ogleda u unapreenju mogunosti zadovoljavanja
rekreativnih potreba stanovnika i posetilaca, kao i povezivanju prirodnih
i kulturnih vrednosti u cilju njihovog promovisanja. Time se istovremeno
kreira i prezentuje pozitivna slika teritorije i unapreuje kvalitet ivota
stanovnitva (ivkovic J.,2006).
144
Ukljuenje aktivnosti obezbeenja kvaliteta predela u integralne

razvojne projekte Koncept odrivog razvoja upuuje na balansiranje ostvarivanja ciljeva u razliitim domenima prostornog razvoja. Povezivanjem
i integrisanjem razliitih vrednosti u prostoru (koridoru, voru, oblasti
odreene teritorijie) mogua su efikasnija reenja i viestruke koristi. To
upuuje da se pojedinani problemi i razvojni projekti ne tretiraju iskljuivo
sektorski, ve da se njihova realizacija ostvaruje integralno. Primer za to su
ekoloke ili kulturne mree iji se razvoj na odreenoj teritoriji moe vezivati za razvoj saobraajnih i turistikih koridora, zatim integralni projekti razvoja turizma i poljoprivrede i ouvanja prirodnih i kulturnih predela, itd. Na
drugom nivou, integracija predela u integralne razvojne projekte ostvaruje
se u domenu formiranja novih generatora identiteta mesta na kojima se, u
savremenom drutvu, takoe, zasniva konkurentnost teritorije. To se bazira
na saznanjima da, iako se identitet prostora najee zasniva na afirmaciji
elemenata koji u ruralnom ili urbanom predelu ve postoje, naglaavajui
istorinost, prirodni ili kulturni aspekt naslea, savremena teorija i praksa
afirmiu kreiranje novih vrednosti i inovativni dizajn, kao legitimnu strate-
giju generatora identiteta mesta (Gospodini A., 2002 a i b). Time se mogu
ostvariti viestruki benefiti. Sa jedne strane, podizanjem kvaliteta prostora
svakodnevnice, uvoenjem novih prostornih repera i simbola unapreuju
se veze kulturne zajednice sa prostorom na kome ive, omoguava se bolja
identifikacija sa njim i jaa njen prostorni i kulturni identitet. Na taj nain se,
jaanjem pozitivne slike, simbolike i upotrebne vrednosti okruenja, doprinosi blagostanju kako drutva tako i pojedinca. Sa druge strane, snaenjem
ovih vrednosti razvija se osnova za ekonomski prosperitet zajednice
uveanjem atraktivnosti njene teritorije za turizam i investicije.
Polidimenzionalna integrisanost mesta: multifunkcionalni vs. monofunkcionalni predeli. Pojednostavljivanje korienja zemljita u prethodnom
periodu razvoja dovelo je do ekonomski efikasnih ali ekoloki, kulturno i
drutveno degradiranih predela. Nasuprot tome, tradicionalni ruralni predeli poseduju visok stepen ekolokog diverziteta, funkcionalnost i visoke
estetske vrednosti. Adekvatno interpretirani u odnosu na savremene
potrebe i znanja, oni mogu predstavljati pravac u traganju za odivim prostornim razvojem afirmiui koncept multifunkcionalnosti predela. Polazei
od toga da savremena nauna saznanja upuuju na irok spektar alternativnih modela odrivosti, posebno je vano razmotriti kako da uzmemo u
obzir evolutivnu prirodu multifunkcionalnih predela i mogunost da opcije
budueg razvoja drimo otvorene (Potschin M.,Haines-Young R., 2006). Javljaju se brojne mogunosti istovremenog obezbeivanja odrivog prostornog razvoja i kvaliteta predela na datoj teritoriji (npr. proizvodnja organske
hrane i ouvanje tradicionalnih predela, podsticaj poljoprivrednika da proizvode lepe predele znaajne za kvalitet ivota i odrivog turizma, multifunkcionalno korienje uma) (Selman P.,2004). Odrivost postojeih i novih
oblika korienja se proverava u relaciji sa ekolokim kapacitetom i karakterom predela, a na osnovu toga se sagledavaju ogranienja i mogunosti
za zadovoljavanje ljudskih potreba. To moe da podrazumeva zatitu (npr.
istorijske slike pojedinih predela), ali i kreiranje radikalno novih karakteristika predela, zasnovanih na odrivom korienju zemljita u kombinaciji
sa novim idejama oblikovanja predela i fizikih struktura (Von Haaren Ch.,
2002).
VREDNOSTI PREDELA KAO ELEMENTA KULTURE IDENTITETA U STRATEGIJI PROSTORNOG RAZVOJA SRBIJE
U prethodnim poglavljima razmatran je odnos izmeu predela

i odrivog prostornog razvoja na osnovu kog je formiran teorijskometodoloki okvir za integraciju problematike upravljanja kvalitetom predela kao elementa kulture i identieta u Strategiji prostornog razvoja Srbije
145
(ivkovi J., Vasiljevi N., 2009). Strategija je predstavljala pionirski poduhvat uvoenja ove problematike u sistem planiranja u Srbiji koji je podran i
potpisivanjem Evropske konvenicje o predelu20.
Kontekst razvoja u Srbiji
Raznovrsni, atraktivni i kvalitetni prirodni i kulturni predeli Srbije
su jedna od osnovnih vrednosti njene teritorije. Oni predstavljaju pogodnost za kvalitetan ivot i razvoj, ali i osnovu regionalnog i lokalnog kulturnog identiteta. Meutim, predeli i naselja Srbije su izloeni brojnim
negativnim uticajima razvoja zbog ega se njihov kvalitet degradira. To
su pre svega: intenziviranje i poveanje stepena poljoprivredne proizvodnje koji dovode do nestajanja prirodnih stanita i homogenizacije predela,
intenziviranje urbanog irenja i razvoja infrastrukture koji ugroavaju sisteme veza i fragmentiraju predele, neadekvatno lociranje i izgraivanje
turistikih i rekreacionih kompleksa u najvrednijim delovima teritorije (visoko planinski predeli), depopulacija ruralnih predela i naputanje tradicionalnog naina obrade zemljita, to za posledicu ima sukcesiju uma na
prirodnim stanitima i promenu karaktera predela itd. I fizika struktura
urbanih i ruralnih naselja Srbije doivljava znaajne transformacije kao
to su: nekontrolisano irenje gradova i poveanje povrine izgraivanja
periurbanih oblasti, opadanje kvaliteta urbanih podruja smanjenjem i
izgraivanjem otvorenih i zelenih prostora, preizgraivanjem, neartikulisanim i neadekvatnim izgraivanjem prostora, opadanje kvaliteta fizike
strukture ruralnih naselja usled depopulacije.
146
slika 4 - Vlasinsko jezero, foto J. ivkovi
slika 5 - Bela Palanka, foto A. Kujuev
slikaA.6Videnovi
- Surdulica, foto A. Videnovi
slika 6 - Surdulica, foto
Navedeni problemi svoje uporite imaju u a) odsustvu problematike

predela u zakonu i planovima, b) optem niskom nivou urbane i graditeljske
kulture i procesima tranzicije koji vode stihijskoj urbanizaciji i konverziji
namene zemljita sa negativnim posledicama u predelima i ambijentima
naselja, c) nefunkcionisanju mehanizama sankcionisanja negativnih pojava u
predelima, d) nerazvijenoj svesti o vanosti kvaliteta predela i ambijenata za
kvalitet ivota i razvoj. Takoe, ekonomska nerazvijenost zemlje, oekivani
nastavak negativnih trendova izgraivanja i devastiranja predeonih i ambijentalnih vrednosti, nerazvijena javna participacija u procesu planiranja
i odluivanja kao i dugotrajnost i sloenost procesa poveanja nivoa svesti
o znaaju predela kod strune i ire javnosti, predstavljaju pretnje buduem
razvoju u ovoj oblasti.
Delujui unutar navedenog evropskog teoretsko-metodolokog okvira prostornog ravoja, ali i uzimajui u obzir kontekst i specifinosti prostornog razvoja Srbije, oblikovan je koncept upravljanja kvalitetom predela i
fizike strukture naselja kao elementima kulture i identiteta u Strategiji prostornog razvoja Srbije.
Koncept upravljanja kvalitetom predela i fizike strukture naselja (kao
elementima kulture i identiteta) u Strategiji prostornog razvoja Srbije
Polazei od optih principa odivog razvoja i teritorijalne kohezije,
upravljanje kvalitetom predela i fizike strukture naselja u Strategiji prostornog razvoja Srbije se zasniva, sa jedne strane, na viziji Srbije kao integralnog dela Evrope i potrebi koncipiranja i usklaivanja pristupa zatiti, planiranju i upravljanju kvalitetom predela i fizike strukture naselja sa pristupom definisanim evropskim dokumentima, a sa druge strane na uvaavanju
147
razvojnog konteksta i specifinosti Srbije. U skladu s tim formulisana je

vizija razvoja predela i fizike strukture naselja u kojoj Srbija treba da ima
raznovrsne, visoko-kvalitetne i adekvatno koriene predele i ureena, a za
ivot prijatna, ruralna i urbana naselja i gradove razvijenog identiteta zasnovanog na potovanju i afirmaciji prirodnih i kulturnih vrednosti iji se razvoj i ouvanje zasnivaju na ueu stanovnika u svim fazama karakterizacije,
planiranja i upravljanja predelima i prostorima naselja. Uzimajui u obzir
probleme i ogranienja za razvoj u ovoj oblasti, ali i injenicu da u predelima
i naseljima Srbije postoje brojne prirodne i kulturne vrednosti koje mogu
biti ouvane i unapreene, misija koju je Strategija u ovoj oblasti trebalo da
ostvari jeste: uspostavljanje sistema upravljanja kvalitetom predela i fizike
strukture naselja kao elemenata kulture i identiteta na svim nivoima planiranja prostora.
U daljem tekstu e biti predstavljeni osnovni principi, koncept, ciljevi,
prioriteti upravljanja kvalitetom predela, koji su usklaeni sa teorijskometodolokim okvirom evropskih stratekih dokumenta i specifinim stanjem i perspektivama razvoja Srbije.
a] Principi razvoja
Principi upravljanja kvalitetom predela i fizike strukture naselja
izraavaju savremeni odnos prema vrednostima i znaaju predela za odrivi
prostorni razvoj, kroz: 1) princip ouvanja diverziteta prostora, koji podrazumeva obezbeivanje identiteta prostora teritorije Srbije ouvanjem i
jaanjem osnovnog karaktera predela i fizike strukture naselja, 2) princip
ouvanja vrednosti zasnovan na integralnom pristupu vrednovanju prirodnih i kulturnih vrednosti koje se uvaju kao oblasti koje ukljuuju prepoznatljive i reprezentativne delove predela i naselja Srbije, predele sa retkim ili jedinstvanim obrascima predeone strukture/fizike strukture naselja,
kao i prostorno naglaeno kulturno naslee esto u kombinaciji sa jedinstvenim prirodnim vrednostima, 3) princip celovitosti prepoznavanja i upravljanja vrednostima predela i naselja na teritoriji Republike Srbije, 4) Princip
diverzifikacije nivoa i oblika kontrole kvaliteta, i 5) princip integrativnosti u
sektorske politike, programe, planove i projekte.
Na ovaj nain formulisani principi u potpunosti odraavaju savremeni
teorijsko-metodoloki pristup artikulisan Evropskom konvencijom o predelima koji je integrisan i u strateke razvojne dokumente Evrope.
b] Koncept zatite, ureenja i razvoja
148
Odsustvo informacione osnove i nacionalne karakterizacije predela

uslovilo je koncipiranje razvoja predela u Strategiji prostornog razvoja
Srbije. Koncept je zasnovan na diferenciranju teritorije Srbije u odnosu na
stepen modifikacije, dominantne procese koji kontroliu predeo i karakter

uticaja oveka, na osnovne tipove: prirodni i kulturni predeo, a u okviru kulturnog, ruralni i urbani.
Koncept upravljanja vrednostima predela i fizike strukture naselja
Srbije uspostavlja vertikalno povezivanje prostornih nivoa i moe se realizovati na razliitim nivoima upravljanja oslanjajui se na sledee osnovne
postavke definisane prethodno navedenim principima:
Razvoj usklaen sa specifinim karakterom predela i specifinim karakteristikama fizike sturkture naselja;
Promocija, zatita i unapreenje prepoznatih prirodnih i kulturnih vrednosti: prirodni predeli i kulturni predeli koji su deo kulturnog naslea,
prirodne i kulturne vrednosti u naseljima;
Jaanje i promovisanje postojeih i kreiranje novih vrednosti u prostorima u kojima je vrednost predela i fizike strukture naselja od posebnog
znaaja za razvoj (turistika, kulturna podruja...) i/ili predstavljaju deo
internacionalnih mrea i pograninih oblasti;
Povezivanje (umreavanje) prirodnih i kulturnih vrednosti u prostoru;
Sanacija i kreiranje novih vrednosti u prostorima koji su posebno ugroeni
i degradirani;
Minimiziranje negativnih i stimulisanje pozitivnih uticaja novog razvoja
na karakter i diverzitet predela integralnim planiranjem i selektivnim usmeravanjem razvoja.
Ovako formulisan koncept
(Slika 7) moe se realizovati na razliitim nivoima planiranja (od nacionalog do lokalnog) i moe biti iniciran od strane
drave ili lokalnih samouprava to u potpunosti izraava savremeni teoretskometodoloki pristup konceptualizaciji i upravljanju vrednostima predela.
c] Ciljevi razvoja
Polazei od definisanog teoretsko-metodolokog okvira, evropskog
konteksta i ciljeva prostornog razvoja, ali i specifinih vrednosti predela i
fizike strukture naselja Srbije kao i manifestovanih problema, mogunosti i ogranienja za njihovo prevazilaenje, jaanje pozitivnog nacionalnog,
regionalnog i lokalnog identiteta kroz ouvanje i unapreenje karaktera i
diverziteta predela i unapreenje fizike strukture naselja predstavljalo je
strateko opredeljenje. Iz jasnog opredeljenja definisan je i osnovni cilj - ouvanje i unapreenje karaktera i diverziteta predela i unapreenje fizike strukture naselja kao faktora kvaliteta ivotnog okruenja stanovnitva i osnove
razvoja . Definisani su i opti ciljevi:
149

Slika 7
ematski prikaz osnove upravljanja kvalitetom predela i fizike strukture naselja Srbije
Legenda
PRIRODNI PREDELI
(zatiena prirodna dobra;
IPA, IBA i Emerald podruja)
KULTURNI PREDELI
Urbani predeli
Ruralni predeli
PREKOGRANINA SARADNJA
Integracija problematike kvaliteta predela i unapreenje tretmana

kvaliteta fizike strukture naselja u zakonskoj regulativi i sistemu planiranja kao i formiranje efiksanog sistema mera za sprovoenje;
Razvoj svesti o vrednostima i znaaju kvaliteta predela i ambijenata naselja za kvalitet ivljenja i razvoj;
Promocija vrednosti predela Srbije razvojem nacionalnih, regionalnih i
lokalnih mrea i integracijom u evropske sisteme ekolokih, kulturnih,
rekreativnih mrea i panevropskih saobraajnih koridora;
Zatitita i unapreenje prirodnih predela odgovarajuim merama na
mestima gde su naruene prirodne i estetske vrednosti i omoguavanje
njihove adekvatne prezentacije;
150
Odrivi razvoj kulturnih predela koji obezbeuje ouvanje i unapreenje

postojeih, kreiranje i stvaranje novih vrednosti kulturnih predela, a zasniva se na prepoznatom karakteru, kapacitetu i osetljivosti predela;

Slika 8
ematski prikaz prioritetnih podruja za primenu koncepta upravljanja kvalitetom
predela i fizike strukture naselja Srbije kao elemenata kulture i identiteta
Legenda
TURISTIKE DESTINACIJE
TRANZITNI TURISTIKI PRAVCI
TURISTIKI CENTRI
ZONE INTENZIVNE DEGRADACIJE LITOSFERE
Uvaavanje posebnosti, specifinih i tipinih karakteristika fizikih struktura gradova i naselja kojim se obezbeuje kvalitetno ivotno okruenje
stanovnika i posetilaca i jaanje pozitivnog identiteta gradova i naselja.
Za prirodne, ruralne i urbane predele, i naselja u njima, definisani su
posebni ciljevi i smernice koji uslovljavaju specifine strategije razvoja u odnosu na njihove razlike, karakter i uslovljenosti razvoja.
Dok osnovni cilj izraava opte (evropske) vrednosti pojedini opti
ciljevi oslikavaju specifinosti razvoja Srbije - neadekvatnom izgradnjom
degradirane predele i naselja Srbije, nepostojanje problematike kvaliteta
predela u zakonu, nerazvijenost svesti o znaaju kvaliteta predela i naselja
za kvalitet ivljenja i razvoj. Pored specifinosti u izboru i formulaciji ciljeva
razvoja, ostvarenje navedenih ciljeva dodatno je uslovljeno specifinim izborom i formulacijom prioritetnih aktivnosti i piroritetnih podruja za njihovu primenu.
151
d] Prioritetne aktivnosti i prostori-podruja

Prioriteti su usmereni na bazne, inicijalne korake koji predstavljaju,
sa jedne strane, osnovu za promptno, preventivno delovanje i spreavanje
dalje degradacije prostora, a sa druge, za afirmaciju i ouvanje prepoznatih
vrednosti. Polazei od karakteristika stanja, nedovoljne razvijenosti informacione osnove, odsustva prethodnih studija, neafirmisanosti problematike, ali i drutveno-ekonomskih ogranienja razvoja Srbije, kao i definisanih
ciljeva razvoja, predloene su strateke prioritetne aktivnosti i prioritetna
podruja za implementaciju koncepta upravljanja kvalitetom predela i
fizike strukture naselja kao elemenata kulture i identiteta u Srbiji.
Prioritetne aktivnosti, izmeu ostalog ukljuuju: formiranje informacione osnove za planiranje, upravljanje, zatitu i monitoring kvaliteta predela usklaene sa evropskim standardima i izradu studije o predelima Srbije,
ratifikaciju Evropske konvencije o predelima, razvoj i sprovoenje mera za
zaustavljanje dalje degradacije predela i ambijenata naselja Srbije, promociju, zatitu i unapreenje vrednih prirodnih i kulturnih predela i ambijentalnih celina u naseljima, institucionalizaciju problematike upravljanja kvalitetom predela, ustanovljavanje obaveze izrade prethodne studije o karakteru
predela/ fizike strukture naselja i definisanje metodologije za njenu izradu,
integraciju problematike kvaliteta predela u sektorske politike, planove i
projekte i obavezu sprovoenja studije uticaja na predeo razvojnih planova
i projekata, razvoj programa edukacije strunjaka i zaposlenih u relevantnim institucijama, razvoj programa edukacije i ukljuenja lokalne zajednice
u brigu o okruenju, ukljuenje u programe meunarodne (interegionalne)
saradnje.
Kao prioritetni projekat implementacije Strategije prostornog razvoja
Srbije izdvojena je izrada Studije o predelima Srbije koja, na osnovu savremenih teoretskih pristupa, evropskih i regionalnih iskustava, predstavlja
najznaajniju osnovu za vrednovanje, zatitu, planiranje i upravljanje predelima i bazni korak u primeni Evropske konvencije o predelima.
Prioritetna podruja za primenu koncepta upravljanja kvalitetom koji
je zasnovan na karakterizaciji i oceni predela kao osnove kulture i identiteta
i razvojnog potencijala obuhvataju (Slika 8):
Prostore posebnih kulturnih i prirodnih vrednosti predela i fizike strukture naselja, kulturna podruja i istorijske gradove;
152
Prostore u kojima je kvalitet predela i fizike strukture naselja od posebnog znaaja za razvoj (turistika, kulturna podruja...) i/ili predstavljaju
deo internacionalnih mrea i pograninih oblasti;
Ugroene i degradirane prostore u kojima je potrebno sprovesti mere

sanacije;
Prostore pod posebnim pritiskom razvoja.
Dodatni nivo specifinosti koncepta ostvaruje se kroz izbor aktivnosti
za implementaciju gde se za svaku od navedenih prioritetnih aktivnosti, grupisanih u razliita podruja delovanja, razrauju pravne, ekonomske i organizacione mere i instrumenti i identifikuju se prioritetni projekti.
ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Potreba za izradom najznaajnijeg stratekog dokumenta prostornog

razvoja Srbije otvorila je mogunost da se problematika predela, koja do
sada gotovo da nije ni postojala u Srbiji, integrie na savremenim teoretskometodolokim osnovama. Pitanje kako obezbediti kvalitet predela u okviru
odrivog prostornog razvoja Srbije podrazumevalo je uspostavljanje relacije kvalitet predela i odrivi prostorni razvoj kroz razmatranje pitanja: zato je
predeo vaan za odrivi prostorni razvoj, ali i kako odrivi prostorni razvoj
moe da obezbedi kvalitet predela?
Radom su sagledane karakteristike savremenog pristupa definisanju
i poimanju vrednosti predela u relaciji sa savremenim drutvom i tokovima razvoja. Prepoznaje se multidimenzionalna osnova vrednovanja predela i ukazuje se na znaaj kulturne dimenzije predela i njegove uloge u
obezbeenju kulturnog identiteta i diverziteta teritorije. Takoe, naglaava
se uloga predela u obezbeenju kvaliteta ivota ljudi ime se fokus vrednovanja predela pomera sa identifikacije izuzetnih na sve predele, konceptualizovane kao ivotni okvir stanovnitva u kome predstavljaju osnovu, ali i
posledicu razvoja. Razumevanje sutine i vrednosti predela koje se dovode
u vezu sa njegovim prirodnim, drutvenim, ekonomskim i kulturnim kapitalom, omoguava razumevanje vanosti predela za odrivi razvoj i zbog
toga se, posebno u kontekstu prostornog razvoja Evrope, integrie kao
neophodna tema u strateke dokumente.
U drugom delu rada objanjena je uloga odrivog prostornog razvoja
u obezbeenju kvaliteta predela, kao i naini na koje je to mogue ostvariti.
Teritorijalna osnova, usmerenost ka budunosti, kao i potreba za balansiranjem ekolokih, ekonomskih, drutvenih i kulturnih ciljeva, na dugoronim
osnovama, predstavljaju osnovne odrednice odrivog prostornog razvoja
i ine osnovu da se upravljanje predelom blisko povee sa integrativnom
ulogom politika prostornog razvoja iji je zadatak da koordiniraju razliite
sektorske politike u vezi sa njihovim uticajem na teritoriju. Politike prostornog razvoja, koje imaju za cilj ostvarenje teritorijalne i prostorne kohezije,
153
postaju posebno pogodan okvir za integraciju problematike obezbeenja

kvaliteta predela. Sa druge strane, politike i akcije obezbeenja kvaliteta
predela, moraju biti razvojno orijentisane i fleksibilne da bi na najbolji nain
bile povezane i usklaene sa instrumentima prostornog planiranja
Osnovni nivo obezbeenja kvaliteta predela, u odrivom prostornom razvoju, ostvaruje se integracijom problematike predela u strateke
dokumente planiranja i upravljanja prostornim razvojem ime se uspostavljaju osnove i daje zakonodavni okvir za usklaivanje ciljeva kvaliteta predela sa ciljevima ukupnog prostornog razvoja teritorije. Na drugom nivou,
kvalitet predela se obezbeuje vertikalnim, horizontalnim i transverzalnim
povezivanjem u planiranju i upravljanju prostornim razvojem.
Fleksibilnost integracije u politike prostornog razvoja i usklaivanje
odrivog razvoja predela sa raznovrsnim ciljevima prostornog razvoja,
obezbeuje se diverzifikacijom strategija upravljanja predelom na dva
nivoa: 1) izborom razliitih strategija upravljanja kvalitetom pojedinanih
predela u odnosu na stanje (ouvanje, unapreenje, sanacija, kreiranje
novih vrednosti), i 2) formulacijom razliitih strategija upravljanja predelom
u odnosu na njihov osnovni karakter (prirodni, ruralni, urbani - naselje i periurbano podruje) ime se obezbeuje njihov osnovni identitet, ali i upravlja
specifinim procesima razvoja.
Mogunost integracije kvaliteta predela u planiranje i upravljanje prostornim razvojem obezbeena je i razvojem novih koncepata koji u sutini
manifestuju prethodno objanjene promene u definisanju i vrednovanju
predela u odnosu na savremenu nauku i drutvo. Ovi koncepti podrazumevaju razliite oblike integracije: 1) integracija vrednosti predela u ivot
zajednice i njegovo promovisanje kao otklon u odnosu na tradicionalnu, pasivnu zatitu vrednosti, 2) prostornu integraciju i povezanost kao otklon od
izolovanog interpretiranja i vrednovanja prostora, 3)ukljuivanje aktivnosti
koje vode obezbeenju kvaliteta predela u integralne razvojne projekte kojima se afirmiu postojee, ali i kreiraju nove vrednosti, i 4) obezbeenje polidimenzionalne integrisanosti mesta to podrazumeva afirmaciju koncepta
multifunkcionalnih predela kao otklon u odnosu na razvojne trendove koji
rezultiraju njihovom monofunkcionalnou i umanjenjem kvaliteta.
154
Prethodna razmatranja su posluila za formiranje teoretskometodolokog okvira za integraciju problematike upravljanja kvalitetom
predela kao elementa kulture i identieta u Strategiji prostornog razvoja Srbije. Dok principi, osnovni i pojedini opti ciljevi, kao i osnovne postavke koncepta upravljanja kvalitetom predela u Strategiji u potpunosti odraavaju
savremeni teoretsko-metodoloki pristup koji je izraen i Evropskom kon-
vencijom o predelima i integrisan u strateke razvojne dokumente Evrope,

specifinosti dosadanjeg, kao i kontekst budueg razvoja Srbije, takoe, u
velikoj meri, odreuju izbor i pristup formulaciji pojedinih ciljeva, a pre svega prioritetnih aktivnosti, prostora i projekata razvoja u ovoj oblasti. Iako
zasnovani na savremenim saznanjima i pristupu razvoju kao i dugoronoj
viziji u kojoj Srbija ima raznovrsne, visoko-kvalitetne i adekvatno koriene
predele i ureena, a za ivot prijatna, ruralna i urbana naselja i gradove
razvijenog identiteta zasnovanog na potovanju i afirmaciji prirodnih i kulturnih vrednosti iji se razvoj i ouvanje zasnivaju na ueu stanovnika u
svim fazama karakterizacije, planiranja i upravljanja predelima i prostorima
naselja, razumevajui stanje, izraene trendove, kao i realne mogunosti i
ogranienja za razvoj, prioriteti su usmereni na bazne, inicijalne korake koji
predstavljaju, sa jedne strane, osnovu za promptno, preventivno delovanje i
spreavanje dalje degradacije predela i ambijenata Srbije, a sa druge osnovu
za afirmaciju i ouvanje prepoznatih vrednosti.
NAPOMENE
1.
European Landscape Convention (ELC), 2000.
2.
Opis vrednosti predela definisan od strane European Environmental Agency (EEA)
3.
Zatita predela kao legalni instrument datira jo od 19 veka kada su postali oigledni
negativni uticaiji industrijalizacije i ubrzane urbanizacije. Reenje je naeno u
identifikaciji, klasifikaciji i formiranju lista zatienih oblasti u odnosu na koje su
propisivane restrikcije u korienju (Antrop M., 2004, Rural-urban conflicts and
opportunities, R.H.G.Jongman (ed.) The New Dimensions of the European Landscape,
Springer, pp 83-91.).
4. Proirivanje percepcije o tome ta je vredno ima i dalje naslee neeg to se stavlja po

strani pre nego neega u emu svi mi ivimo, dinamike konstrukcije koja nikada nee
biti zavrena. Uveanje proglaenja zatienih prostora ne moe po sebi obezbediti
upravljanje kulturnom dimenzijom predela. U stvari, ono moe biti kontraproduktivno,
jer ako se primenjuje samo na pojedine predele, moe se initi opravdanim da se na
druge ne obraa panja (Dury P., 2002, The Historic and cultural dimensions of landscape,
Council of Europe, Naturopa No 98, pp 13-14.).
155
5.
Znaajan teoretski i praktian doprinos ovoj temi daje Evropska konvencija o predelu
koja tei da pristup planiranju, upravljanju i ouvanju predela realizuje na odrivim
osnovama . Ona ukazuje na potrebu da se demokratizuje predeo, naglaavanjem
uloge participacije stanovnitva kako u identifikaciji i proceni vrednosti predela tako i
u gazdovanju njime.
6. Istorijsku dimenziju okruenja predstavlja esencijalna suma preivljavajuih fizikih

uticaja ljudi na predeo dok se kulturna dimenzija okruenja moe sagledati kao suma
nematerijalnih znaenja, vrednosti, atributa i asocijacija koje ljudi povezjuju sa fizikim
komponentama bez obzira da li je re o pojedinanim zgradama, posebnim oblastima ili
ak itavom kontitentu. (Dury P., 2002).
7.
U razmatranju identiteta teritorije mogue su bitne razlike. Postoje zemlje sa jasno

izraenim osobenostima predela same teritorije koje svoj nacionalni identitet zasnivaju
na njemu (Engleska, kotska, vajcarska, Slovenija...) Upravo zbog izraajnosti i veze
predela sa kulturnim identitetom, ove drave imaju dugu tradiciju u vrednovanju i
planiranju predela. Sa druge strane, u nekim dravama postoje znaajne regionalne
razliitosti pa se o identitetu ne moe govoriti na dravnom, nacionalnom, ve pre
svega na regionalnom, odnosno lokalnom nivou.
8. Bogatstvo i diverzitet ruralnih predela osobena je karakteristika kontinenta.Verovatno

nigde na svetu ne postoji teritorija gde su znaci ljudske interakcije sa prirodom toliko
raznovrsni, kontrastni i lokalizovani. I pored znaajne mere drutveno-ekonomskih
promena koje su bile praene industrijalizacijom i urbanizacijom u veini delova Evrope,
dobar deo ovog diverziteta opstaje, dajui osobeni karakter dravama, regionima i
lokalnim oblastima (Stanners D., Ph. Bordeau, (eds.), 1995, Europes Environment. The
Dobris Assesment. European Environment Agency,EC DG XI and Phare, Copenhagen,
p. 676.).
9. Predeli su jedno od najznaajnijih preimustava Evrope. Njihov veliki diverzitet reflektuje
viestruke istorijske lejere koji egzistiraju u prostornom obrascu. To znai da ak i u eri
globalizacije ovek evoluira u odnosu na prostor u kome odrasta: grko ribarsko selo se
bitno razlikuje od engleskog pitoresknog ruralnog pejzaa. Nae oseanje pripadanja je
veoma mnogo odreeno okruenjem u kome ivimo i naa percepcija okruenja je na taj
nain esencijalna komponenta blagostanja zajednice i uivanja posetilaca. (Pedroli B. A.
van Doorn, G. de Blust et al., 2007, Europes Living Landsapes, KNNV Publishing).
10. Agenda 21 - uvod; United Nations Conference on Environment and Development
(UNCD), Agenda 21 , United Nations Department of Public Information, 1992, p15.
11. Prema: Center For Sustanable Communities, University of Washington, 1995.
12. Baji Brkovi M.,2000., Odrivi razvoj i nove tendencije u urbanistikom planiranju,
Ogledi o planiranju i odrivom razvoju grada, Arhitektonski fakultet, Beograd, interno
izdanje. Detaljnije videti i u: Baji Brkovi M.,1999. (ed.), Odrivost i grad, Arhitektonski
fakutlet, Beograd, i u: Baji Brkovi M., Prilog unapreenju metodologije planiranja
u kontekstu zahteva odranja kvaliteta ivotne sredine, u: Prostorno planiranje,
regionalni razvoj i zatita ivotne sredine, IAUS, 1995.
156
13. Pojam odrivosti ima znaenja koja se mogu sagledavati na nivoima socijalne odrivosti,
ekonomske odrivosti, politike odrivosti, ekoloke odrivosti, geo-politike odrivosti,
meugeneracijske odrivosti i odrivosti korienja prirodnih resursa (Vujoevi M., N.
Spasi, 1996, Opti principi odrivog razvoja i perspektive planiranja, Korienje resursa,
odrivi razvoj i ureenje prostora, IAUS, Beograd, 1996, str.4.).
14. U dananjem drutvu kreiranje blagostanja je sve manje voeno eksploatacijom
resursa i efikasnou proizvodnje a sve vie eksploatacijom mate i intelekta. Inovacija

je pokreta novih ekonomija, a uspeh u privlaenju i zadravanju globalne i mobilne
klase kreativnih radnika i preduzimaa je danas kritini faktor u odreivanju koji e grad
prosperitati, a koji ne. Jedan od centralnih paradoksa u vremenu globalizacije jeste da
je mesto vano, i postaje sve vie, a ne sve manje vano. Riard Florida naglaava da
je kvalitet mesta danas kljuna komparativna prednost budui da biznis i investicije
prate ljude, a ne obrnuto. (Authentic City, 2008, Creative City Planning Framework: A
Supporting Document to the Agenda for Prosperity, City of Toronto).
15. ESDP/ European Spatial Development Perspective. Towards Balanced and Sustainable
Development of the Territory of the EU, 1999.
16. Guiding Principles for Sustainable Spatial Development of the European Contitent, 2000;
Recommendation Rec(2002) of the Committee of Ministers to member States on the
Guiding Principles for Sustainable Spatial Development of the European contitent, 2002.
17. Teritorial Agenda of the European Union:Towards a More Competitive and Sustainable
Europe of Diverse Regions, 2007.
18. Guidelines for the implementation of the European Landscape Convention, 2008, Council
of Europe
19. Iskustvo govori da se u vreme prostorno-vremenske kompresije i brzih promena
obezbeenje drutvene vibrantnosti, ekonomskih mogunosti, vizuelne kompleksnosti
i ekolokih kvaliteta predela ne deava spontano i da su potrebne svesne intervencije
ili e vredne karakteristike predela nestati i bie teko ponovo obezbediti njihov
kvalitet. Planiranje u tom smislu predstavlja formu lokalnog otpora silama
homogenizacije i sredstvo artikulacije ljudskih potreba za lokalnim identitetom i vezom
sa mestom (Selman P., 2006, Planning at the Landscape scale, Routledge, 2006).
20. Republika Srbija je potpisala Evropsku konvenciju o predelima 2007. godine.
REFERENCE
Ahern J., 2006, Theories, methods and strategies for sustainable landscape planning, Tress
B., G. Tress, G. Fry and P. Opdam, (eds.), Landscape Research to Landscape Planning:
Aspects of Integration, Education and Application, Springer
Antrop M., 2004, Rural-urban conflicts and opportunities, Jongman R.H.G. (ed.), The New
Dimensions of the European Landscape, Springer
Antrop M., 2005, From holistic landscape synthesis to transdisciplinary landscape
management,
http://www.geoweb.ugent.be/docs/landschapskunde/publicaties/
Antrop2005_From_holistic_landscape_synthesis_to_transdisciplinary_Frontis2005.
pdf
Antrop M., V.Van Eetvelde, 2005, The Diversity of European landscape as a common planning
goal,http://www.geoweb.ugent.be/docs/landschapskunde/publicaties/Antrop_Van_
Eetvelde_2005_Diversity_European_Landscapes_Spectra_2005.pdf
Antorp M., V.Van Eetvelde, 2008, Mechanisms in recent landscape transformation, WIT
Transactions on the Built Environment, Vol. 100, WIT Press
Baji Brkovi M., 2000, Odrivi razvoj i nove tendencije u urbanistikom planiranju, Ogledi o
planiranju i odrivom razvoju grada, Arhitektonski fakultet, Beograd
Baji Brkovi M.,1999, (ed.), Odrivost i grad, Arhitektonski fakultet, Beograd
157
Baji Brkovi M.,1995, Prilog unapreenju metodologije planiranja u kontekstu zahteva

odranja kvaliteta ivotne sredine, Prostorno planiranje, regionalni razvoj i zatita
ivotne sredine, IAUS, Beograd
Beresford M., Phillips A., 2000, Protected landscapes- a conservation model for the 21st
Century,
George Wright Forum, 17(1).
Dury P., 2002, The historic and cultural dimensions of landscape, Council of Europe, Naturopa No 98
Ermischer G., 2003, Mental landscape. Landcape as idea and concept, Proceedings of the
Second meeting of the Workshop, From Implementation to the European Landscape
Convention, Council of Europe
Farina A., 2000, The Cultural Landscapes, a Model for the Integration of Ecology and
Economics, BioScience ,Vol.50, No. 4
Festas M.J., 2002, Landsape and spatial planning synergy, Council of Europe, Naturopa No 98
Forman R., Gordon M., 1986, Landscape Ecology, New York, John Wiley & Sons
Fry G., 2004, Culture and Nature Versus Culture or Nature, Jongman R.H.G. (ed.), The New
Dimensions of the European Landscape, Springer
Gailing L., 2005, Sustainable Landscape Development with Regional Parks:Overcoming
Problems of Landscape Multifunctionality in Urban Aglomerations, Congress: Land
Use and Water Management in Sustainable Network Society, Vriije Universiteit,
Amsterdam
Gospodini A., 2002, European cities and place-identity, University of Thessaly, Department of
Planning and Regional Development, Discussion Paper Series, 2002, 8(2)
Gospodini A., 2002, European Cities in Competition and the New Uses of Urban Design,
Journal of Urban Design, Vol. 7, No. 1
Kaufmann-Hayoy R., T. Hammer, D.Raemy, Institutional Steering and Collective Action for
Sustainable landscape Development - The Case of the Vineyard Landscape at the
Lake of Biel, http: //www.ikaoe.unibe.ch/forschung/nie-bielersee/index.html
Muir R., 1999, Approaches toLandscape, MacMillan Press, London
Naranjo F. Z.,2006, Landscape and spatial planning policies, Landscape and Sustainable
development: Chalanges of the European Landscape Convention, Council of Europe
Pedroli B., A. van Doorn, G. de Blust, 2007, Europes Living Landsapes, KNNV Publishing
Potschin M., R. Haines-Young, 2006, Rio+10, Sustainability Science and Landscape Ecology,
Landscape and Urban Planning 75(2006)
Selman P., 2006, Planning at the Landscape scale, Routledge
Selman P., M. Knight, 2007, Landscape as an integrating framework for rural policy and
planning, http://www.relu.ac.uk/events/workshop170505/SelmanKnight.pdf
Selman P., 2004, Barriers and bridges to sustaining cultural landscapes, http://library.wur.nl/
frontis/landscape/07_selman.pdf
Stanners D., Ph. Bordeau, (eds.), 1995, Europes Environment. The Dobris Assesment,
European Environment Agency, EC DG XI and Phare, Copenhagen
Vasiljevi N., 2009, Evropski koncept karakterizacije predela - veza sa planiranjem prostora.
158
Slovenaki i hrvatski model, stanje u Srbiji, Zbornik radova: Planska i normativna

zatita prostora i ivotne sredine, meunarodni nauno - struni skup, Pali
Vasiljevi N., 2008, Uloga planiranja predela u primeni Evropske konvencije o predelima,
Glasnik Srpskog geografskog drutva, sveska LXXXVIII, broj 3, Srpsko geografsko
drutvo, Beograd
Vasiljevi N., J. ivkovi, 2009, Novi pristup vrednostima predela u strategiji prostornog
razvoja Srbije - korak ka implementaciji Evropske konvencije o predelima, IAUS,
Beograd
Von Haaren Ch., 2002, Landscape and Urban Planning, Volume 60, Number 2
Vujoevi M., N. Spasi, 1996, Opti principi odrivog razvoja i perspektive planiranja,
Korienje resursa, odrivi razvoj i ureenje prostora, IAUS, Beograd
Weve-Rabehl G., 2006, Roots: Landscape and Identity, http://anthropology.suite101.com/
article.cfm/roots__landscape_and_identity, 16.8.2006.
Weizenegger S., W.Schenk, 2006, Cultural Landscape Management in Europe and Germany,
Agnoletti M. (ed), The Conservation of Cultural Landscapes, CAB International
ivkovi J., N. Vasiljevi, 2009, Vrednosti predela i fizike strukture naselja Srbije kao
elementi kulture i identiteta, Studijsko - analitika osnova Strategije prostornog
razvoja Republike Srbije
ivkovi J., 2000, Uticaj ekolokih zahteva na oblikovanje otvorenih rekreativnih prostora,
magistarski rad, Arhitektonski fakutlet, Beograd
ivkovi J., 2006, Ekoloke i funkcionalne osnove integralnog planiranja otvorenih
rekreativnih prostora grada i regionalnog sistema otvorenih prostora, Polazita i
principi regeneracije regiona Srbije, Arhitektosnki fakultet, Beograd
Authentic City, 2008, Creative City Planning Framework: A Supporting Document to the
Agenda for Prosperity, Prospectus for a Great City,City of Toronto
The European Landscape Convention, 2000, Council of Europe. www.coe.int/t/e/Cultural_
Cooperation/Environment /Landscape
European Spatial Development Perspective. Towards Balanced and Sustainable Development
of the Territory of the EU ), 1999, Potsdam, Germany
Vodei principi odrivog prostornog razvoja evropskog kontinenta (Guiding Principles for
Sustainable Spatial Development odf the European Contitent), 2000.
Teritorijalna agenda Evropske unije. Ka konkurentnoj i odrivoj Evropi raznovrsnih regiona
(Teritorial Agenda of the European Union: Towards a More Competitive and Sustainable
Europe of Diverse Regions), 2007.
Guidelines for the Implementation of the European Landscape Convention, 2008, Council of
Europe
159

Predeo I Odrzivi Prostorni Razvoj Srbije - Zivkovic - Vasiljevic PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Predeo I Odrzivi Prostorni Razvoj Srbije - Zivkovic - Vasiljevic PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

124

PREDEO I ODRIVI PROSTORNI RAZVOJ SRBIJE

Jelena ivkovi, Nevena Vasiljevi

razvojem, uspostavljaju se osnove i daje legislativni

PREDEO I ODRIVI PROSTORNI RAZVOJ SRBIJE

Negativne promene koje su nastale u predelima i ambijentima naselja

Jelena ivkovi, Nevena Vasiljevi

PREDEO I ODRIVI PROSTORNI RAZVOJ SRBIJE

tekstu razmatranja relacije predela i odrivog prostornog razvoja vano je:

Jelena ivkovi, Nevena Vasiljevi

pitanje: ako se zatita i ouvanje prirodnih predela zbog njihove retkosti,

Prirodni predeli su predeli u kojima je stepen modifikacije minimalan,

PREDEO I ODRIVI PROSTORNI RAZVOJ SRBIJE

slika 1 - Jabuko ravnite, Stara planina, foto: B. Radi

uticaj zanemarljivo mali, i dr. Njihova vrednost se zasniva na autentinosti

Jelena ivkovi, Nevena Vasiljevi

c] Vrednosti karaktera predela odreene teritorije

PREDEO I ODRIVI PROSTORNI RAZVOJ SRBIJE

slika 2 - Kalemegdan, Beograd, foto: B. Radi

Jelena ivkovi, Nevena Vasiljevi

Prethodno reeno ukazuje na kompleksne i raznovrsne mogunosti

PREDEO I ODRIVI PROSTORNI RAZVOJ SRBIJE

ODRIVI PROSTORNI RAZVOJ i obezbeenje kvaliteta predela

ta menja predeo i kako se on menja?

Jelena ivkovi, Nevena Vasiljevi

c] ta znai odrivi razvoj predela?

PREDEO I ODRIVI PROSTORNI RAZVOJ SRBIJE

Zato je odrivi prostorni razvoj vaan za obezbeenje

slika 3 - Kalemegdan, Beograd, foto: J. ivkovi

Jelena ivkovi, Nevena Vasiljevi

Perspektive prostornog razvoja Evrope15 - naglaavajui teritoriju, kao

PREDEO I ODRIVI PROSTORNI RAZVOJ SRBIJE

Jelena ivkovi, Nevena Vasiljevi

Vertikalno povezivanje i koordinacija istovremeno obezbeuju i tite

PREDEO I ODRIVI PROSTORNI RAZVOJ SRBIJE

smatra kljunom. Zbog toga se promovie jaanje opte svesti o vrednostima

Jelena ivkovi, Nevena Vasiljevi

lokalizaciji i smanjenju negativnih uticaja na predeo. Primenjuje se u

d] Novi koncepti integracije razvoja predela u planiranje

PREDEO I ODRIVI PROSTORNI RAZVOJ SRBIJE

Zatiene oblasti - NOVA PARADIGMA

Planirane i upravljane protiv ljudi

Njima se upravlja za, i ponekad od

Njima upravlja centralna vlast

Njima upravljaju brojni partneri

Jelena ivkovi, Nevena Vasiljevi

Na taj nain, aktivnim odnosom prema vrednostima i jaanjem uloge

Ukljuenje aktivnosti obezbeenja kvaliteta predela u integralne

PREDEO I ODRIVI PROSTORNI RAZVOJ SRBIJE

U prethodnim poglavljima razmatran je odnos izmeu predela

Jelena ivkovi, Nevena Vasiljevi

PREDEO I ODRIVI PROSTORNI RAZVOJ SRBIJE

slika 5 - Bela Palanka, foto A. Kujuev

Navedeni problemi svoje uporite imaju u a) odsustvu problematike

Jelena ivkovi, Nevena Vasiljevi

razvojnog konteksta i specifinosti Srbije. U skladu s tim formulisana je

Odsustvo informacione osnove i nacionalne karakterizacije predela

PREDEO I ODRIVI PROSTORNI RAZVOJ SRBIJE

stepen modifikacije, dominantne procese koji kontroliu predeo i karakter

Jelena ivkovi, Nevena Vasiljevi

Integracija problematike kvaliteta predela i unapreenje tretmana

Odrivi razvoj kulturnih predela koji obezbeuje ouvanje i unapreenje

PREDEO I ODRIVI PROSTORNI RAZVOJ SRBIJE