Professional Documents
Culture Documents
АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ
Студент: Милена Губеринић 12017/2015
Београд, 2020
САДРЖАЈ
АПСТРАКТ /
УВОД /
КЉУЧНИ ПОЈМОВИ /
ИСТРАЖИВАЊЕ /
ЗАКЉУЧАК /
ЛИТЕРАТУРА /
АПСТРАКТ /
Све упућује на то, да тополошка близина, све мање представља мерило квалитетних
међуљудских интеракција уоквиру суседства (заједнице). Стога, потребно је истражити нови
приступ, при формирању концепта суседста, у једном савременом граду.
У 21.веку, добу технолошког развоја, масовне потрошње ,као и нагле експанзије градова, у
потпуности се редефинише поимање суседства, као и самих друштвених норми уоквиру града.
Савремени модели градова, засновани су по принципу економског капитала. Економија је
постала главно средство диктирања друштвених трендова, као и саме социјалне интеракције
унутар заједнице (суседства).
Економски статус, првобитно утиче на одабир места становања, а самим тим и на структуру
суседства уоквиру одабране локације. Често, суседство којем припадамо, нема неке посебне
везе са нашим личним идентитетом, односно, са нашим интелектуалним, друштвеним,
моралним или културним нормама. Заправо, суседство, којем припадамо, најчешће има
релацију са економским статусом већине чланова – то је локација у граду, која је економски
мање-више била пријуштива свим члановима тог суседства.
Суседство се често може дефинисати и као вид “принудне заједнице”. Алудира се на све веће
одсуство људске солидарности уоквиру заједнице, а и уопште на одсуство толеранције међу
суседима различитих културних, друштвених или интелектуалних карактеристика. (одсуство
толеранције људске различитости)
О појави друштвене отуђености, као последице настанка великих урбаних подручја (градова),
говорило се још крајем 19.века у делу Макса Вебера “Привреда и друштво“. Вебер је у свом
делу, изложио сопствена размишљања о ”граду” :
Град - ”Насељено место, дакле, насеље са кућама, које су тесно збијене и предста-
вљају обимну повезану насеобину, да се становници међусобно лично и не познају
– као што је то карактеристично за организовану групу суседа”.1
Немачки социолог, Макс Вебер
Вебер сматра, да је процес нагле урбанизације градова ,главни узрок негативне друштвену
кохезију – отуђености. Дакле, чак иако економија сама по себи узрокује квантитет (велику
количину људи на једном подручју), она нужно не може обезбедити и квалитет међуљудске
интеракцију суграђана или суседа.
1
Ђокић, В., Бојанић, П. (2004), ,,Урбана морфологија : Град и градски трг” , Београд: Архитектонски факултет, стр. 23
Може се закључити, да je процес урбанизације, а самим тим и подстицања економије, као
главног мерила градова, имao негативан утицај на процес друштвене кохезије уоквиру
заједница (суседства).
Ако узмемо у обзир да је суседство, као основни градотворни елемент, угрожен економијом, као
средством друштвене кохезије, схватићемо да је самим тим угрожен и социјални развој
појединих делова града или града у целини.
Са друге стране, технолошки и економски развој градова, донео је са собом веће могућности у
самоизражавању (индивидуалности), те се самим тим, акцентује људска посебност
(специфична особеност) , као главно мерило савремених градова.
2
Ђокић, В., Бојанић, П. (2004), ,,Урбана морфологија : Град и градски трг” , Београд: Архитектонски факултет, стр. 22
Иако Парково схватање града, са једне стране ствара јаз између корисника различите класне и
културне припадности, дефиниција подстиче развој иновација, креативности и продуктивности
једне заједнице.
Дакле, Парков приступ при дефинисању града (ширег суседства), представља уводну тезу при
посматрању и даљем истраживању ужег суседства.
Дакле, уже суседство се може дефинисати као – Заједница , која свакој индивидуи омогућава
несметани развој личности (самоизражавање), уз могућност повезивања са другим
индивидуама, које имају заједничке циљеве и вредности.
КЉУЧНИ ПОЈМОВИ/
2.0 Социјална кохезија и социјални идентитет
Социјална кохезија, представља релативно нов појам, настао касних 80-их година XX-ог века.
Постанак овог појма, везује се за француског социолога Емила Диркема и његово дело
,,О подели друштвеног рада“ – расправе о опстанку, хармонији и стабилности друштвеног
поретка.
Дакле, акценат је пре свега, на мотивима удруживања људи уоквиру једне заједнице.
Акценат није само на правичности и једнакости при слободи изражавања, већ и на:
3
Речник Српскога језика“ (2011), Нови Сад: Матица српска. стр.562
4
Лакићевић, M. (2010), ,,Социјални профил Европске Уније“, Београд: ФПН Годишњак. стр.562
5
,,Праћење социјалне укључености у Србији“ (2010), Београд: Влада Републике Србије. стр.6
Социјални идентитет, представља вишедимензионални појам, а пре свега се односи на
категоризацију одређених друштвених група у односу на специфичне особености, односно на
скуп карактеристика једне друштвене групе, по којима је она препознатљива.
индивидуа – заједница,
лични идентитет – колективни идентитет.
Социјални идентитет са једне стране, преиспитује положај и улогу појединца у заједници, његов
статус и осећај припадности групи, док са друге стране преиспитује одлике самих заједница;
њихова обележја, као и саму интеракцију припадника те заједнице.
Један од начина, да лакше разумемо значење овог појма, јесте свакако формирање економских
кластера.
Дакле, постаје све јасније, да су економска и социјална кохезија два појма, која су међусобно
нераздвојива.
Економска кохезија се у савременом добу везује и за нагли раст градова – тј. за њихово све
масовније насељавање –миграције ради запослења, школовања и економског профита.
Међутим, долази до опште недоследности, кад се погледају тенденције савременог града и када
се прочитају препоруке Европске Уније о економској и социјалној кохезији, где се акцентује
солидарност и добробит заједнице – као основни постулат развоја.6
Дакле, у свим тенденцијама економског развоја, социјална кохезија мора бити незаоставни део.
Оно што је од првобитног значаја за економску кохезија јесте промовисање једнакости, односно
уравнотежен развој и једнака шанса за све, тј. да сви имају право партиципације у економском
животу.
6
Dayton – Johnson , J. (2003), ,,The Economic Implication od Social Cohesion” , Toronto: University of Toronto Press
ИСТРАЖИВАЊЕ/
3.0 Савремене концепције суседства, са акцентом на социјалну и економску
кохезију
“Coliving” концепт
“Coliving” концепт, настао је са тенденцијом брже социјализације и уклапања индивидуе у ново
окружење, као и бега од изолације, коју ствара величина и културна хетерогеност једне
метрополе.
Своју највећу примену, концепт налази у круговима млађе популације (20-35 год). Циљну групу
представљају млади на почетку своје каријере, који започињу самостални живот и који немају
деце. Даје могућност корисницима, да се финансијски осамостале, стекну нова пријатељства,
знање и искуство. Овом концепцијом, младим људима је дата могућност трајног задржавања
уоквиру великих градова, без обзира на њихов финансијски статус. На тај начин, град добија
допринос у виду нове, младе, стручне и иновативне радне снаге.
Свако од станара има свој приватни простор (спаваћу собу са или без купатило), а сви остали
простори се деле, попут : дневне собе, трпезарије, кухиње, складишта, перионице,
дворишта/терасе, простора за рад и простора за забаву.
Овај концепт, такође обједињује елементе економске и социјалне кохезије, иако је првобитно
акценат на економској кохезији. Иако је концепт првобитно настао из економских тенденција
(уштеде ренте радног простора), концепција омогућава и : нова познанства са индивидуама
сличних и различитих професија, бег од рутине и рада у кућним условима. Осим уштеде
трошкова месечне ренте, концепција омогућава и погодности коришћења заједничке
инфраструктуре, као што су: канцеларијска опрема, комуналије, услуге рецепције и
старатељства.
Компанија “Mini living”, одабрала је Шангај за место свог “coliving” стамбеног комплекса,
обзиром да је Шангај суочен са све већим приливом становништва и тиме, великом културном
разноврсношћу становника. Oвај “coliving” стамбени комплекс поседује особености мањег
градског центра.
Илустрација 5- Целовити приказ пројекта : стамбене зграде, јавни простори, радни простори и pекреативни
простор
Извор: https://worldarchitecture.org/article-links/echvm/mini-s-first-project-in-shanghai-transforms-former-paint-
factory-into-a-coliving-concept.html (30.05.2020)
Шест зграда некадашњег фабричког комплекса, повезано је са циљем стварања новог
иновативног суседства, са “отвореним” приступом према својој заједници; који ће резултирати
флексибилним прелазима између приватног и јавног простора.
Тим архитеката и дизајнера, кроз пројекат жели да промовише личну слободу, тј. слободу у
самоизражавању. Филозофија флексибилне куће, која стоји иза овог пројекта, жели да
подстакне снажни осећај сродства, пажљиво размишљајући и посежући за позивањем људи да
створе заједницу.
Обзиром да се налази уоквиру ужег центра града, предметни блок карактерише пре свега, врло
интензиван пешачки саобраћај ( близина Скадарске улице - познате боемске улице), као и
веома велика разноврсност програма и типова изградње.
Иако се блок налази уоквиру историјског дела Старог града, представља право оличење
културне и градске хетерогености. Типови изградње, који се најчешће могу срести, су објекти
ниже и средње страности (П+1 – П+4), лошег или осредњег бонитета.
Предметни блок, својом левом ивицом, ослања се на Скадарску улицу - чувену "боемску улицу" .
Самим тим, уоквиру ужег контекста, као доминантне намене сусрећу се угоститељство
(ресторани и кафићи) и трговина (Бајлонијева пијаца).
Уоквиру самог блока, специфична је појава културног програма, који се нуди уоквиру његових
угоститељских објеката. Реч је о широком спектру уметничких активности попут : представа,
изложби, концерата, радионица и свирки. У тим објектима, долази до преклапања основних
намена – угоститељства и културе.
Након анализе предметног блока на Скадарлији (блок између Цетињске, Зетске и Скадарске
улице), као и приложених студија случаја, уоквиру истраживања концепције суседства, могу се
донети закључна разматрања, која уједно представљају и “input” у саму концепцију пројекта.
Група суседа, која настањује ново суседство, су млади људи (18-35 година), који се баве
уметничким занимањем и који су ту да би пронашли адекватан простор за становање, рад,
презентацију и продају својих уметничких добара.
Акценат је на размени вештина, знања, искуства, као и дружењу људи сличних интересовања и
тенденција.
Тип становања, који се јавља уоквиру новог суседства, јесте тип привременог становања
(“coliving”), са акцентом на интеракцији стамбеног склопа са осталим садржајима (пословање,
забава, култура, услуге, трговина), а самим тим и интензивној интеракцији станара блока.
Са становишта економске кохезије, блок нуди могућности јефтине ренте простора за рад
(“coworking” простори ), као и могућност коришћења заједничке инфраструктуре блока, за
продају и презентацију уметничких добара (заједничка тржница и “event” простор).