УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАД

АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ
Студент: Милена Губеринић 12017/2015

Ментор: Александру Вуја

КОНЦЕПТИ АРХИТЕКТОНСКИХ ТРАНЗИЦИЈА:

ФРАГМЕНТИ СУСЕДСТВА
Мастер теза

Београд, 2020
 САДРЖАЈ

АПСТРАКТ /

УВОД /

1.0 Економија – главни узрок негативне социјалне кохезије у савременом суседству

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ /

2.0 Социјална кохезија и социјални идентитет

2.1 Економска кохезија

ИСТРАЖИВАЊЕ /

3.0 Савремене концепције суседства, са акцентом на социјалну и економску кохезију

3.1 Пројекат “Мini living” у Шангају

3.2 Пројекат “Creative cluster” у Букурешту

4.0 Урбанистичке одлике локације (Блок на Скадарлији)

4.1 Просторно – програмске одлике локације

ЗАКЉУЧАК /

5.0 Закључна разматрања

5.1 Структура архитеконско – урбанистичког решења / Фрагменти суседства

5.2 Структура појединачних фрагмената

ЛИТЕРАТУРА /
АПСТРАКТ /

Тематски оквир рада, односи се на преиспитивање ,,традиционалног” поимања термина

суседство. Термин “суседство” , одувек је био синоним за : тополошку близину, осећај
сигурности и заједнице. Баш као такав, термин “суседство” је и укорењен у схватању људи на
нашим просторима. Међутим, посредством трендова 21. века (економских и друштвених),
одсуство социјалне кохезије у суседству , постаје све присутнији, а тополошка близина, сама по
себи постаје безначајна.

Све упућује на то, да тополошка близина, све мање представља мерило квалитетних
међуљудских интеракција уоквиру суседства (заједнице). Стога, потребно је истражити нови
приступ, при формирању концепта суседста, у једном савременом граду.

По традиционалном моделу сагледавања , суседство представља низ стамбених фрагмената,

повезаних заједничким просторима. Дакле, суседи смо ако живимо у: истој улици, истој згради
или истом блоку. Традиционална дефиниција суседства, пре свега има материјални дојам -
односи се на дељење заједничке улице, зграде, блока. (материјални капитал)

Традиционална дефиниција не указује толико на квалитет друштвених односа уоквиру

заједнице, односно на дељење заједничких интересовања,норми или тачака идентитета.
(социјални капитал)

Рад се бави преиспитивањем социолошких и економских фактора, који утичу на процес

социјалне кохезије уоквиру суседства. Такође, кроз Мастер рад, тежи се томе, да се укаже на
важност социјалне кохезије при социо- економском развоју локалних заједница.

Циљ истраживања представља формирање концепта суседства, дефинисаних у односу на

заједничке потребе и интересе специфичних групација корисника, а све у циљу стварања
квалитетнијих и продуктивнијих односа, уоквиру локалне заједнице.

Kључне речи : суседство, заједница, интеракција, социјални идентитет, социјална кохезија,

социјални капитал
УВОД /
1.0 Економија - главни узрок негативне социјалне кохезије у суседству

У 21.веку, добу технолошког развоја, масовне потрошње ,као и нагле експанзије градова, у
потпуности се редефинише поимање суседства, као и самих друштвених норми уоквиру града.
Савремени модели градова, засновани су по принципу економског капитала. Економија је
постала главно средство диктирања друштвених трендова, као и саме социјалне интеракције
унутар заједнице (суседства).

Економски статус, првобитно утиче на одабир места становања, а самим тим и на структуру
суседства уоквиру одабране локације. Често, суседство којем припадамо, нема неке посебне
везе са нашим личним идентитетом, односно, са нашим интелектуалним, друштвеним,
моралним или културним нормама. Заправо, суседство, којем припадамо, најчешће има
релацију са економским статусом већине чланова – то је локација у граду, која је економски
мање-више била пријуштива свим члановима тог суседства.

Суседство се често може дефинисати и као вид “принудне заједнице”. Алудира се на све веће
одсуство људске солидарности уоквиру заједнице, а и уопште на одсуство толеранције међу
суседима различитих културних, друштвених или интелектуалних карактеристика. (одсуство
толеранције људске различитости)

О појави друштвене отуђености, као последице настанка великих урбаних подручја (градова),
говорило се још крајем 19.века у делу Макса Вебера “Привреда и друштво“. Вебер је у свом
делу, изложио сопствена размишљања о ”граду” :

Град - ”Насељено место, дакле, насеље са кућама, које су тесно збијене и предста-
вљају обимну повезану насеобину, да се становници међусобно лично и не познају
– као што је то карактеристично за организовану групу суседа”.1
Немачки социолог, Макс Вебер

Вебер сматра, да је процес нагле урбанизације градова ,главни узрок негативне друштвену
кохезију – отуђености. Дакле, чак иако економија сама по себи узрокује квантитет (велику
количину људи на једном подручју), она нужно не може обезбедити и квалитет међуљудске
интеракцију суграђана или суседа.

1
Ђокић, В., Бојанић, П. (2004), ,,Урбана морфологија : Град и градски трг” , Београд: Архитектонски факултет, стр. 23
Може се закључити, да je процес урбанизације, а самим тим и подстицања економије, као
главног мерила градова, имao негативан утицај на процес друштвене кохезије уоквиру
заједница (суседства).

Ако узмемо у обзир да је суседство, као основни градотворни елемент, угрожен економијом, као
средством друштвене кохезије, схватићемо да је самим тим угрожен и социјални развој
појединих делова града или града у целини.

Са друге стране, технолошки и економски развој градова, донео је са собом веће могућности у
самоизражавању (индивидуалности), те се самим тим, акцентује људска посебност
(специфична особеност) , као главно мерило савремених градова.

Многи теоријски приступи говоре о томе, да је заправо, поштовање људске индивидуалности

(посебности), нешто чему се треба тежити у једном савременом граду.

“Град - место слободе, које омогућава свакој индивидуи да развије своје

способности и да се повеже са другим индивидуама, које имају исте потребе,
жеље и исте мане, као и она.”2

Роберт Ерза Парк, Амерички социолог

Илустрација 1- Сликовити приказ дефиниције

града Роберта Парка
Извор:https://medium.com/@gemma_30/designing-
a-co-living-space-in-four-steps-fdc4f4f26773
(30.05.2020)

2
Ђокић, В., Бојанић, П. (2004), ,,Урбана морфологија : Град и градски трг” , Београд: Архитектонски факултет, стр. 22
Иако Парково схватање града, са једне стране ствара јаз између корисника различите класне и
културне припадности, дефиниција подстиче развој иновација, креативности и продуктивности
једне заједнице.

Дакле, Парков приступ при дефинисању града (ширег суседства), представља уводну тезу при
посматрању и даљем истраживању ужег суседства.

Дакле, уже суседство се може дефинисати као – Заједница , која свакој индивидуи омогућава
несметани развој личности (самоизражавање), уз могућност повезивања са другим
индивидуама, које имају заједничке циљеве и вредности.
КЉУЧНИ ПОЈМОВИ/
2.0 Социјална кохезија и социјални идентитет

Социјална кохезија, представља релативно нов појам, настао касних 80-их година XX-ог века.
Постанак овог појма, везује се за француског социолога Емила Диркема и његово дело
,,О подели друштвеног рада“ – расправе о опстанку, хармонији и стабилности друштвеног
поретка.

Иако се појам социјална кохезија, углавном односи на солидарност, правичност и прихватање

људских разлика, у Српском речнику, појам “кохезиван, -вна, -о” има значење “онај који
повезује, држи заједно, који чини целовитим, јединственим “.3

Дакле, акценат је пре свега, на мотивима удруживања људи уоквиру једне заједнице.

Општеприхваћено значење појма социјална кохезија, везује се за способност друштва да

осигура добробит свим својим члановима, да минимизира неједнакост и избегне поларизације.

Акценат није само на правичности и једнакости при слободи изражавања, већ и на:

“ 1) достојанству сваке особе и уважавању њених способности и доприноса друштву, уз пуно

поштовање културне различитости, мишљења и уверења,

2) слободу индивидуалног развитка сваког појединца током целог животног века и

3) могућност сваког појединца да активно и у пуном смислу партиципира у друштву. “4

“ У различитим контекстима, термин социјална кохезија може се користити, да би се истакле:

1) заједничке норме и вредности;

2) поседовање заједничког идентитета и припадања широј заједници;

3) једнака дистрибуција права, могућности, богатства и дохотка“ 5

3
Речник Српскога језика“ (2011), Нови Сад: Матица српска. стр.562
4
Лакићевић, M. (2010), ,,Социјални профил Европске Уније“, Београд: ФПН Годишњак. стр.562
5
,,Праћење социјалне укључености у Србији“ (2010), Београд: Влада Републике Србије. стр.6
Социјални идентитет, представља вишедимензионални појам, а пре свега се односи на
категоризацију одређених друштвених група у односу на специфичне особености, односно на
скуп карактеристика једне друштвене групе, по којима је она препознатљива.

Појам неминовно преиспитује односе :

 индивидуа – заједница,
 лични идентитет – колективни идентитет.

Социјални идентитет са једне стране, преиспитује положај и улогу појединца у заједници, његов
статус и осећај припадности групи, док са друге стране преиспитује одлике самих заједница;
њихова обележја, као и саму интеракцију припадника те заједнице.

Разумевање социјалног идентитета је од суштинског значаја, при формирању једне социјалне

групе, као што је суседство.

2.1 Економска кохезија

Економска кохезија, представља појам, који указује на удруживање појединаца или група ради
економског профита, економске продуктивности или стабилности (одрживости).

У разних теоријских приступима, економска кохезија се такође везује и за политику локалног

или регионалног економског развоја.

Један од начина, да лакше разумемо значење овог појма, јесте свакако формирање економских
кластера.

Кластери су удружења малих и средњих предузећа, првобитно удружених ради дељења

средстава за рад. Међутим, кластери се удружују и ради размене искуства, стицања нових
знања, вештина и уопште, ширег образовања.

Дакле, постаје све јасније, да су економска и социјална кохезија два појма, која су међусобно
нераздвојива.

Економска кохезија се у савременом добу везује и за нагли раст градова – тј. за њихово све
масовније насељавање –миграције ради запослења, школовања и економског профита.

Међутим, долази до опште недоследности, кад се погледају тенденције савременог града и када
се прочитају препоруке Европске Уније о економској и социјалној кохезији, где се акцентује
солидарност и добробит заједнице – као основни постулат развоја.6

Дакле, у свим тенденцијама економског развоја, социјална кохезија мора бити незаоставни део.
Оно што је од првобитног значаја за економску кохезија јесте промовисање једнакости, односно
уравнотежен развој и једнака шанса за све, тј. да сви имају право партиципације у економском
животу.

6
Dayton – Johnson , J. (2003), ,,The Economic Implication od Social Cohesion” , Toronto: University of Toronto Press
ИСТРАЖИВАЊЕ/
3.0 Савремене концепције суседства, са акцентом на социјалну и економску
кохезију

“Coliving” концепт
“Coliving” концепт, настао је са тенденцијом брже социјализације и уклапања индивидуе у ново
окружење, као и бега од изолације, коју ствара величина и културна хетерогеност једне
метрополе.

Концепт представља вид стамбене архитектуре, наменски пројектоване за издавање. Акценат је

на дељењу, социјализацији и економски приступачном становању (уштеди ренте при
издавању).

Концепција обједињује елементе социјалне и економске кохезије , с тим да је првобитно

акценат на социјалној кохезији.

Своју највећу примену, концепт налази у круговима млађе популације (20-35 год). Циљну групу
представљају млади на почетку своје каријере, који започињу самостални живот и који немају
деце. Даје могућност корисницима, да се финансијски осамостале, стекну нова пријатељства,
знање и искуство. Овом концепцијом, младим људима је дата могућност трајног задржавања
уоквиру великих градова, без обзира на њихов финансијски статус. На тај начин, град добија
допринос у виду нове, младе, стручне и иновативне радне снаге.

Илустрација 2- Приказ бенефита “coliving”

концепта
Извор:http://www.arkhenspaces.net/en/infinity-
home/ (30.05.2020)
Представља данас један врло атрактиван и примењив концепт становања широм Европе и
Северне Америке. Своју највећу примену, концепт достиже уоквиру мегалополиса, где су
економски раст и социјална хетерогеност најизраженији. Осим могуће квалитетне међуљудске
интеракције, ова концепција омогућава и јефтину стамбену ренту уоквиру атрактивних градских
локација.

Концепција се углавном заснива по принципу :

– 80-90% заједнички (дељиви) простор , 20-10% приватни (недељиви) простор.

Свако од станара има свој приватни простор (спаваћу собу са или без купатило), а сви остали
простори се деле, попут : дневне собе, трпезарије, кухиње, складишта, перионице,
дворишта/терасе, простора за рад и простора за забаву.

Илустрација 3- Сликовити приказ “coliving” стаовања

Извор: https://architecturelive.in/amp/sqrfactor-presents-plug-play-living-
competition-in-association-with-key-players-in-co-living-industry/ (30.05.2020)
“Coworking” концепт
“Coworking” концепт , представља вид савременог концепта у пословању. Међутим, често се
може срести и као саставна компонента многих “coliving” стамбених простора.

“Coworking” представља концепт пословања у којем више индивидуа, које се међусобно не

познају, деле радни простор. Концепција функционише по принципу закупљивања
индивидуалног радног места у канцеларији или отвореном радном простору. Понекад,
концепција може подразумевати и да један закупљени радни простор (или радно место), дели
више власника.

Овај концепт, такође обједињује елементе економске и социјалне кохезије, иако је првобитно
акценат на економској кохезији. Иако је концепт првобитно настао из економских тенденција
(уштеде ренте радног простора), концепција омогућава и : нова познанства са индивидуама
сличних и различитих професија, бег од рутине и рада у кућним условима. Осим уштеде
трошкова месечне ренте, концепција омогућава и погодности коришћења заједничке
инфраструктуре, као што су: канцеларијска опрема, комуналије, услуге рецепције и
старатељства.

Илустрација 4- Приказ “coworking” простора

Извор: https://www.istockphoto.com/vector/concept-of-the-coworking-center-gm942455728-257561024 (30.05.2020)
3.1 Пројекат “Mini living” у Шангају
Пројектом компаније “Mini living”, неискоришћени потенцијал индустријског простора од 8.000
квадрата, добија пренамену у необичну колекцију станова, услужних објеката и јавних
површина . Некадашње индустријске зграде, добијају нови живот у виду модерног
пребивалишта, са архитектуром, која наглашава важност социјализације, уважавање људских
различитости и неконвенционалан вид становања.

Компанија “Mini living”, одабрала је Шангај за место свог “coliving” стамбеног комплекса,
обзиром да је Шангај суочен са све већим приливом становништва и тиме, великом културном
разноврсношћу становника. Oвај “coliving” стамбени комплекс поседује особености мањег
градског центра.

Комплекс садржи и : “coworking” радни простор, заједничке површине за рекреацију и одмор,

продавнице и ресторане.

Илустрација 5- Целовити приказ пројекта : стамбене зграде, јавни простори, радни простори и pекреативни
простор
Извор: https://worldarchitecture.org/article-links/echvm/mini-s-first-project-in-shanghai-transforms-former-paint-
factory-into-a-coliving-concept.html (30.05.2020)
Шест зграда некадашњег фабричког комплекса, повезано је са циљем стварања новог
иновативног суседства, са “отвореним” приступом према својој заједници; који ће резултирати
флексибилним прелазима између приватног и јавног простора.

Тим архитеката и дизајнера, кроз пројекат жели да промовише личну слободу, тј. слободу у
самоизражавању. Филозофија флексибилне куће, која стоји иза овог пројекта, жели да
подстакне снажни осећај сродства, пажљиво размишљајући и посежући за позивањем људи да
створе заједницу.

Илустрација 6 - Сликови приказ концепције пројекта

Извор: https://worldarchitecture.org/article-links/echvm/mini-s-first-
project-in-shanghai-transforms-former-paint-factory-into-a-coliving-
concept.html (30.05.2020)
Илустрација 7 - Финална визуелизација пројекта – фасаде и амбијент
Извор: https://worldarchitecture.org/article-links/echvm/mini-s-first-project-in-shanghai-transforms-former-
paint-factory-into-a-coliving-concept.html (30.05.2020)

Илустрација 8 - Амбијент суседства

Извор: https://worldarchitecture.org/article-links/echvm/mini-s-first-project-in-shanghai-transforms-former-
paint-factory-into-a-coliving-concept.html (30.05.2020)
3.2 Пројекат “Creative cluster” у Букурешту
Пројекат “Creative cluster” у Букурешту, настао је процесом “урбане рециклаже”, тј.
регенерације некадашњег комплекса фабрике памука. Простори некадашњег фабричког
комплекса, добили су нову намену и употпуности су оживели овај део града. Настао у периоду од
2015-2017. године, овај пројекат представља иновацију за Букурешт и његово окружење.
Пројекат представља успешан пример пројеката, у домену развоја креативних индустрија и
уопште, промовише начин на који се то може постићи на један врло ефектан начин.

Илустрација 9 - Целовити приказ пројекта – амбијент и функција простора

Извор: https://en.nodmakerspace.ro/other-facilities/ (30.05.2020)
“Creative cluster” настао је са циљем развитка креативних индустрија уоквиру Букурешта и
шире.

Овај комплекс садржи :

 Просторе за рад (“coworking” простори и индивидуалне канцеларије)

 Просторе за едукацију младих и деце (радионички простори)
 Просторе културе (биоскоп и изложбени простор)
 Просторе за забаву (ресторан,бар, башта, тераса)
 Просторе за свечаности и јавна окупљања (сала за састанке , свечана сала)

Илустрација 10 - Приказ простора за едукацију и рад

Извор: https://en.nodmakerspace.ro/other-facilities/ (30.05.2020)

Илустрација 11 - Приказ простора за свечаности и јавна окупљања

Извор: https://en.nodmakerspace.ro/other-facilities/ (30.05.2020)

Илустрација 12 - Приказ простора за забаву

Извор: https://en.nodmakerspace.ro/other-facilities/ (30.05.2020)
4.0 Урбанистичке одлике локације (Блок на Скадарлији)

Локација: Блок омеђан Скадарском, Зетском и Цетињском улицом

Обзиром да се налази уоквиру ужег центра града, предметни блок карактерише пре свега, врло
интензиван пешачки саобраћај ( близина Скадарске улице - познате боемске улице), као и
веома велика разноврсност програма и типова изградње.

Иако се блок налази уоквиру историјског дела Старог града, представља право оличење
културне и градске хетерогености. Типови изградње, који се најчешће могу срести, су објекти
ниже и средње страности (П+1 – П+4), лошег или осредњег бонитета.

Главне репере у ужем контексту сагледавања, представљају Скадарска улица и Бајлонијева

пијаца. Главни правци прилива пешака су: Трг Републике, улица Страхињића Бана и Скадарска
улица.Главни прилив аутомобилског саобраћа су улица Цара Душана и Француска улица. Иако
локација сама по себи поседује добру саобраћајну повезаност, као и фреквентност корисника,
пешачки приступи, као и паркирање унутар блока нису добро решени.

Илустрација 13 - Приказ урбанистичких одлика локације – контекст, саобраћај, позиција блока

Аутор: Милена Губеринић, аутор Мастер тезе (20.4.2020)
4.1 Просторно – програмске одлике локације

Предметни блок, својом левом ивицом, ослања се на Скадарску улицу - чувену "боемску улицу" .
Самим тим, уоквиру ужег контекста, као доминантне намене сусрећу се угоститељство
(ресторани и кафићи) и трговина (Бајлонијева пијаца).

Уоквиру самог блока, специфична је појава културног програма, који се нуди уоквиру његових
угоститељских објеката. Реч је о широком спектру уметничких активности попут : представа,
изложби, концерата, радионица и свирки. У тим објектима, долази до преклапања основних
намена – угоститељства и културе.

Такође, предметни блок је специфичан и по постојању објекта индустријског наслеђа

(Бајлонијева пивара), који тренутно нема никакву функцију, али који је сам по себи велика
атракција блока.

Илустрација 14 - Приказ постојећег програма на локацији

Аутор: Милена Губеринић, аутор Мастер тезе (20.4.2020)
Илустрација 15 - Приказ просторно – програмских капацитета локације
Аутор: Милена Губеринић, аутор Мастер тезе (20.4.2020)
ЗАКЉУЧАК /
5.0 Закључна разматрања
На основу досадашњег истраживања у домену суседства, као и самих фактора, који утичу на
позитивну и негативну социјалну кохезију, сумирала бих појмове, који су од значаја за
формирање Мастер пројекта.

Уоквиру појма “социјална кохезија“, издвајају се следећи појмови:

ИНДИВИДУАЛНИ РАЗВОЈ – поштовање особености сваког појединца и слободу индивидуалног

развитка сваког члана суседства

ЗАЈЕДНИЧКЕ НОРМЕ (ВРЕДНОСТИ) - поседовање заједничког идентитета и припадања широј

заједници (ново уметничко суседство)

ИНТЕРАКЦИЈА – кључни појам при формирању јавних садржаја и простора;

доноси могућност размене искуства, знања, вештина, као и алата за рад

ПАРТИЦИПАЦИЈА - могућност сваког појединца да активно и у пуном смислу партиципира у

суседству

УВАЖАВАЊЕ РАЗЛИЧИТОСТИ - акценат на достојанству сваке особе и уважавању њених

способности и доприноса друштву

Уоквиру појма “економска кохезија“, издвајају се следећи појмови:

ЛОКАЛНИ РАЗВОЈ - ново суседство реафирмише локални идентитет блока и учествује у

његовом даљем развоју

ПРОДУКТИВНОСТ - осим становања, могућност за рад, производњу, презентацију и размену

добара

ПРИСТУПАЧНОСТ – економски пријуштиви вид становања/пословања (“coliving” /”coworking”),

ради могућности партиципације младих корисника, као и веће продуктивности самог суседства

Након анализе предметног блока на Скадарлији (блок између Цетињске, Зетске и Скадарске
улице), као и приложених студија случаја, уоквиру истраживања концепције суседства, могу се
донети закључна разматрања, која уједно представљају и “input” у саму концепцију пројекта.

Ново суседство уоквиру предметног блока, конципирано је по принципу реафирмације локалног

идентитета блока.

У анализи блока на Скадарлији, уочено је постојање одређеног културног идентитета блока.

Ради се о низу угоститељских објеката, који су познати по свом специфичном културном
програму (музичком, плесном, ликовном и глумачком програму).
Међутим, уоквиру блока, не постоји адекватна просторна инфраструктура, која би могла да
подржи развој и додатну афирмацију културног идентитета овог блока.

Уоквиру концепције суседства у Мастер пројекту, акценат је на новом уметничком суседству,

које ће својим постојањем реафирмисати локални идентитет блока.

Група суседа, која настањује ново суседство, су млади људи (18-35 година), који се баве
уметничким занимањем и који су ту да би пронашли адекватан простор за становање, рад,
презентацију и продају својих уметничких добара.

Акценат је на размени вештина, знања, искуства, као и дружењу људи сличних интересовања и
тенденција.

Тип становања, који се јавља уоквиру новог суседства, јесте тип привременог становања
(“coliving”), са акцентом на интеракцији стамбеног склопа са осталим садржајима (пословање,
забава, култура, услуге, трговина), а самим тим и интензивној интеракцији станара блока.

Са становишта економске кохезије, блок нуди могућности јефтине ренте простора за рад
(“coworking” простори ), као и могућност коришћења заједничке инфраструктуре блока, за
продају и презентацију уметничких добара (заједничка тржница и “event” простор).

Дакле, ново суседство, састоји се од :

 ПРОСТОРА ЗА СТАНОВАЊЕ (“coliving” простори)

 ПРОСТОРА ЗА РАД (“coworking” простори)
 ПРОСТОРА ЗА ПРЕЗЕНТАЦИЈУ (“event” простор)
 ПРОСТОРА ЗА РАЗМЕНУ ДОБАРА (тржница)

У односу на концепцију, а и уопште на сам контекст, који је прилично хетероген, структура

блока, подељена je на 6 сегмената, који се међусобно прожимају и чине јединствену
целину.