Mea Selimovi DERVI I SMRT

*O piscu :

MEA SELIMOVI roen je 26.04.1910.godine u Tuzli.Bio je

bosanskohercegovaki i srpski pisac.Diplomirao je na Sveuilitu u
Beogradu.Dobitnik je brojnih nagrada za svoja djela.Njegova dva najpoznatija
djela su Dervi i smrt i Tvrava.Njegova djela su utkana u sredite
bosasnkohercegovake knjievnosti.Biran je za predsjednika Saveza knjievnika
Jugoslavije.Njegova poznata djela su : Uvrijeeni ovjek (1947.) ; Prva eta
(1950.) ; No i jutra (1958.) ; Tiine (1961.) ; Magla i mjeseina (1965.) ;
Dervi i smrt (1966.) ; Tvrava (1970.) itd....

Dervi i smrt je psiholoki roman Mee Selimovia pisan u razdoblju od

1962. do 1966. godine ; uglavnom se smatra njegovim najuspjenijim
djelom.1972.godine je po njemu snimljena televizijska serija,a dvije godine
kasnije i film.Glavni lik romana je dervi Ahmed Nurdin,upravitelj jedne tekije,
u osmanskoj Bosni.U romanu su izraena i mnoga filizofska pitanja vezana i uz
ljudski ivot,drutvo i politiku,a takoer je izloena i analiza drutvenog i
politikog stanja u Bosni za vrijeme Osmanskog carstva.Slinu tematiku ima i
Selimoviev roman Tvrava objavljen 1970.

Glavni lik je ujedno i pripovjeda koji svoju priu pria u prvom licu te
unutranjim monolozima izraava svoja razmiljanja o ivotu.Radi se o njegovoj
ispovjesti zapisanoj neposredni prije smrti.On ima etrdeset godina i ivi u
tekiji.On eli spasiti brata koji je zatvoren.Veinu ivota je zatvoren unutar
zidova tekije,vjeruje u dobrotu i pravednost.Kada je krenu s istraivanjem
sluaja svog brata tj.kada je poeo traiti razloge zbog kojeg je
zatvroen,spoznao je da ivot nije onakav kakvog ga je zamiljao.Ubrzo je
shvatio da se i on promjenio te da vie nije onakav kakav je i bio.Poeo je da
luta,pokuavao je sebi odgovoriti na mnoga pitanja,razmiljao je o mnogim
stvarima.elio je ponovo postii mir i spokoj kakav je imao prije i opet ivjeti na
isti nain kako je ivio i prije.
Hasan- potpuna suprotnost Ahmedu.Na poetku je iao u kolu,ivio lijepo,nije
imao problema,no odjednom se okrenuo na drugu stranu,poeo je kockatgi i
piti,napustio je kolu,oenio se a zatim i veoma brzo razvedo,poeo se baviti
trgovinom.Meutim prema Ahmedu je uvijek bio dobar,pomogao mu je da
shvati kakav je ivot izvan tekije,s njim uvijek rado razgovara o svemu.Od
samog poetka je znao je vie o Harunovoj sudbini nego Ahmed,a kada je
saznao da je ustvari krivac za to Mula-Jusuf,odluio je da se udalji od
Ahmeda,nita mu nije htio rei jer je elio da Ahmed sam doe do tog
zakljuka.

U prvom poglavlju najpre se govori o samom pisanju. Upoznajemo ejha Ahmeda Nurudina i
postajemo svedoci njegove potresne ispovesti, koju pie iz nekog vieg razloga, pisanje je za
njega svoenje rauna pred samim sobom i pred drugima, ali i jedan egzistencijalni izlaz;
suoen je sa smru, a pisanje mu produava trajanje. Uvodi se tema pobune, koja je, za sada,
samo "opasna rije".

U drugom poglavlju, mislei da ide u posetu samrtniku, Nurudin revidira svoje stavove o
smrti. Uznemiren jer mu je brat zatvoren u tvravi, osea nedovoljnost prie o venom
ivotu, kao i strah. Umesto starca, zatie njegovu erku, kadijinu enu, sa kojom razgovara o
njenom bratu, Hasanu. Sa stanovita radnje proputa priliku da neto uini za sopstvenog
brata.

Tree poglavlje doarava atmosferu urevske noi, koja se moe uporediti sa Valpurginom
noi u "Faustu", slavljenje mladosti i plodnosti, paganski rituali... Sve to unosi dodatni nemir
u dervievu duu i priprema atmosferu za zbivanja koja slede.

U etvrtom poglavlju se pojavljuje begunac, bezimeni buntovnik koji je nekim udom

pobegao sejmenima i sakrio se u dvorite tekije. ejh Ahmed se dugo dvoumi ta da uini,
isprva ga ne odaje i skriva ga, da bi ujutru sve ispriao Mula Jusufu koji poziva straare,
prekasno jer je prestupnik ve pobegao. Misao o tom oveku prati Ahmeda Nurudina tokom
celog romana, daje mu izmiljeno ime Ishak, idealizuje ga, zamilja razgovore s njim. Ve na
kraju ovog poglavlja, on se pojavljuje kao prikaza.

U petom poglavlju, Nurudin se suoava sa ocem, koji je doao da sazna neto o drugom sinu,
zatim sa muselimom razgovor sa katastrofalnim ishodom i sa Hasanom, od koga saznaje
zato mu je brat uhapen: kao kadijin pisar, Harun je naao unapred napisano sasluanje
jednog oveka koji je ubrzo zatim ubijen; znao je previe. Hasan predlae organizovano
oslobaanje iz tamnice, ali dervi ne pristaje na to, jo uvek veruje u pravdu, ak i sopstveni
integritet vrsto vezuje za tu ideju vie pravde.
U estom poglavlju se nastavlja suoavanje ljudskog i dervikog naina razmiljanja, Nurudin i
dalje ne odobrava Hasanove argumente, iako tog jutra muselim nije hteo da ga primi. Na
kraju poglavlja razgovara i sa kadijom, koji ga poraava.

Sedmo poglavlje no je, Nurudin sree pasvandiju i ne shvata da bi od njega mogao neto
da sazna. Zatim mu nepoznat ovek preti, kae mu da pripazi ta radi. Odlazi muftiji i sree
Kara-Zaima, druga iz rata. Nakon potpunog debakla u razgovoru s muftijom, ejh Ahmed
nudi Kara-Zaimu novac da spasu Haruna. Ovaj ne pristaje i ubrzo, u svojoj gluposti, ispria
muftiji za ovu ponudu.

U osmom poglavlju, Ahmed saznaje od hafiz-Muhameda da je Harun ubijen tri dana ranije.
Dri potresan govor posle obreda u damiji.

Deveto poglavlje sve se okrenulo protiv Ahmeda Nurudina. Napadaju ga etiri konjanika u
sumrak (apokaliptina slika). U sred noi ga hapse i odvode u tvravu. Nije odreeno koliko
vremena provodi tamo, izgleda da je u pitanju desetak dana, a onda ga putaju. Zavrava se
prvi deo romana.

Deseto poglavlje drugi deo romana poinje seanjem. Za vreme rata jedna ena se
prostituisala sa vojnicima da bi prehranila svog sina. Kada su neprijateljski vojnici zauzeli to
pare zamlje gde je bila njena kua, ivela je i sa njima, zato su je na kraju ovi prvi ubili.
Ahmed je bio prijatelj njenom sinu, doveo ga je posle u tekiju to je Mula Jusuf. Na kraju
poglavlja saznajemo da je Jusuf bio i Kadijin pijun i da je upravo on odao Haruna.

U jedanaestom poglavlju se nita ne dogaa. Ahmed shvata da osea mrnju.

U dvanaestom poglavlju sahranjuje brata u tekijskom dvoritu. Ljudi ga potuju zbog toga.

Trinaesto poglavlje je uglavnom posveeno Hasanu. Dok je na putu, Ahmed stvara sliku o
njegovom ivotu. Na kraju poglavlja "odapinje strelu" poinje osveta.

etrnaesto i petnaesto poglavlje uhapen je hadi Sinanudin, Nurudin alje pismo

njegovom sinu, uticajnom politiaru u Carigradu, koji e ga osloboditi i usput kazniti
odgovorne za hapenje (odgovorne i za Harunovo ubistvo). Tako i biva. Kadija je ubijen,
muselim pobegao, a kasnije je i on ubijen.

esnaesto poglavlje Ahmed Nurudin je postao kadija. Takoe je postao i omraen. Od

njega se zahteva da uhapsi Hasana (naeno je pismo Hasanovog prijatelja, Dubrovanina u
kome se govori o korupciji, Hasan pomae tom oveku da pobegne iz zemlje). Poto on sad
predstavlja zakon, odluuje da uini tako, ali Mula Jusuf pomae Hasanu tako da izgleda da
ga je Nurudin spasao.
Ahmed Nurudin se svima zamerio i umree. Uvee njegovog poslednjeg dana u tekiju dolazi
mladi koji mu je moda sin. Pred kraj se govori o vezi koja je postojala izmeu Ahmeda i
mladieve majke. Pred zoru se javlja strah od smrti. Nurudinov tekst se zavrava istim
citatom iz Kur-ana kojim je i poeo svaki ovek je uvek na gubitku.