Visoka strukovna kola za preduzetnitvo

Seminarski rad

Predmet :
Struna praksa 2
Tema:

Prskalice

Profesor: Student:
Mr. Milovan Dimi Almir Bilalovi

Beograd, Jun 2017

 SADRZAJ:

- Prskalice .1
- Radni organi prskalice2

-Rezervoar 2
-Pumpe........4

- Uredjaji za merenje I regulisanje pritiska I razvodjenje tecnosti .7

- Rasprskivaci8

-Uredjaji za prskanje8

- Uredjaji za punjenje rezervoara9

- Tipovi prskalica9

- Literatura .10
 Prskalice
Prskanje se izvodi masinama koje se nazivaju prskalice I one predstavljaju naj
osnovnije masine za primenu pesticida u tecnom agregatnom stanju.

Prednost primene prskalica ogledaju se u tome da one obezbedjuju dobar kvalitet

rada,mala je zavisnos od vetra ,drift je manje izrazen velikia je mogucnost
kombinovanja preparata.Moguca je primena malih rucnih prskalica za prskanje
mladih zasada koji nisu zatvorili redove .

Pored prednosti koje smo nabrojali prskalice imaju I svoje mane:

-velika potrosnja vode od 2000-3000 l/ha

-vece gazenje I sabijanje zemljista obzirom da se rasprskava velika kolicina

tecnosti
-manja produktivnost rada u odnosu na druge masine
- ostecenja radnih delova prskalice
-povecani gubici pesticida zbog kapanja I curenja tecnosti sa biljke

Osnovni delovi prskalice su: rezervoar, grubi precistac, poklopac

rezervoara,mesalica,fini precistac,pumpa,regulator
prit,manometar,rasprskivac,vod ka rasprskivacima i ventili.
U praksi se upotrebljava veliki broj prskalica razlicitih tipova podela se vrsi na
mnogo nacina ali najcesce na osnovu pogona I nacina vuce. .1

Posle koriscen prskalicu treba oprati, najbolje je postupak ienja rezervoara

provesti 2-4 puta s vodom koja stoji naraspolaganju. Prema standardima,
volumenrezerovara iste vode iznosi minimum10% ukupnog
volumenarezervoara.Preporuka je prilikom pranja iskorisititi1/3 vode koja je
naraspolaganju pa tu koliinu poprskati po polju.

Nakon toga provesti jo dva pranja. Time se dobija znatno manja koncentracija
preostalog zatitnog sredstva nego da to inimo samo jednom. U sluaju da je
prskalica opremljena s diznama zispiranje glavnog rezervoara iznutra potrebno je
koristititu opremu za ispiranje rezerovara.

Radni organi prskalice

Prskalice su izradjene na razlicite nacine ali sve imaju pojedine delove koji su vise
ili manje slicni.Osnovni radni organi prskalice su: rezervoar,pumpa,razvodni
uredjaj,regulacioni merni uredjaj,armatura,uredjaj za prskanje I rasprskivaci

Rezervoar
Rezervoar na prskalicama je veoma slican rezervoarima na atomizerima I drugim
masinama za zastitu bilja izradjen je od razlicitih materijala ,oblika I zapremina.U
pocetku razvoja prskalica rezervoari su se pravili od drveta ali vremenom se
tehnologija menjala I izbaceni su iz upotrebe jer su bili veoma teski za izradu I nisu
bili pogodni za aplikaciju pesticida.
Korisceni su I rezervoari od metala oni su bili prakticni za upotrebu lako su se
odrzavali i bili su laki .
U pocetku su se izradjivali od bakra I mesinganog lima ali I oni su imali svoje mane
korodirali su iznutra zbog raznis sredstava za zastitu.Danas se izradjuju od
pocinkovanog lima I nerdjajuceg celika.
Plasticni ili sinteticki rezervoari oni su veoma jeftiniji I pruzaju siroke mogucnosti
za oblikovanje I racionalna resenja a i veoma su laksi od svojih predhodnika.
Oblici rezervoara mogu bitirazliciti u zavisnosti od tipa prskalice I materijala izrade
osnovni zahtevi oblika rezervoara su ; mogucnost potpunog praznjenja pri
ciscenju , smanjenje buckanja , stabilnost pri transportu ,zauzimanje sto manjeg
prostora.Zapremina rezervoara zavisi od vrste prskalice npr kod rucnih prskalica
zapremina jemala iznosi od 0,02-0,05 litara ,kod ledjnih prskalica zapremina je
veca I iznosi od 15 20 litara,dok rucno prevozne pumpe imaju zapreminu od
50 100 litara . .2

Kod traktorskih nosenih prskalica zapremina je od 600-700 litara a kod vise delnih
moze biti i vece.Samohodni nosaci orudja mogu imati rezervoar 1000- 2000
litara.Vucene prskalice i atomizeri imaju zapreminu od 500 do 1200 litara.
Kod svih masina za zastitu bilja sa gornje strane rezervoara nalazi se otvor za
punjenje , u njemu se nalazi grubi precistac koji moze biti izradjenna razlicite .3
nacine.Dok se sa donje strane nalaziventil za ispustanje tecnosti iz rezervoara ovaj
otvor treba da bude na naj nizem mestu u rezervoaru.Kod preskalica u rezervoaru
se nalaze I messalice koje su veoma bitne one mogu biti rucne I automacke .
Rucno mesanje je karakteristicno za manje prskalice.
Automacke mehanicke mesalice izradjuju se jednom ili vise plocica na jednom
vratilu.
Smatra se da je mesanje efikasno ako se vraca kolicina tecnosti koja iznosi
minimalno 5-10% od indicirane zapremine rezervoara , ili 30 % vise nego sto
kapacitet svih rasprskivaca.

Pumpe

Pumpa je jedan od najbitnijih delova prskalice .Njena funkcija je da povlaci radnu

tecnost iz rezervoara i da je pod odredjenim pritiskom potiskuje kroz rasprskivace.
Pumpa je smestena ispod rezervoara tako da tecnost do nje dolazi slobodnim
padom .
Pritisak tecnosti koji stvara pumpa treba da bude toliki da se savladaju otpori kod
povlacenja tecnosti , otpor pri kretanju tecnosti kroz sistem cevi u ventilima I
slavinama I da tecnost izadje iz rasprskivaca pod pritiskm koji je dovoljan za
dezintegraciju tecnosti.
Pritisak se najcesce krece u rasponu od 3 5 bara kod vocarsko vinogradarskih
prskalica.Prskalice koje nemaju univerzalnu upotrebu imaju radne pritiske 20 -40
bara.
Kapacitet pumpe treba da bude veci od kapaciteta prskalice,da bi obezbedio
potrebnu kolicinu za hidrulicno mesanje tecnosti u rezervoaru.
Vitalni delovi pumpe su ventili koji se svremenom mogu otetiti ako se u
rezervoarusluajno pojavi neistoa. Poredventila u pumpi se jo nalaze i
membrane koje su u kontaktu s zatitnim sredstvom.
U sluaju da se membrane otete moe doi do meanja ulja i sredstva za
prskanje.Tada je neophodno odmah rastaviti pumpu, odnosno odnijeti je u
ovlateneservisne radionice. Napominjemo da usluaju pucanja membrana kod
pumpe ovakve opasnost ne preti ako se leajevi pumpe podmazuju mau.
Kapacitet pumpe predstavlja kolicinu tecnosti koje prskalica izbaci kroz
rasprskivace automackog uredjaja ili kroz rucne palice za prskane pod
odredjenim uslovima rada I podesav
Kod ledjnih prskalica sa rucnim pokretanjem, kapacitet pumpe je dosta mali
1-5 l/min. .4
 Motorno pogonske pumpe imaju
kapacitet od 25 40 l/min a mogu dostici I do 70 l/min.
Prskalice sa automackim uredjajem mogu imati kapacitet prskanja do 200
l/min.Na svakih 11-13 l/min za pogon pumpe na prskalici potrebn je 1kw.

Kapacitet pumpe izracunava se po formuli :

Qp=1,1 . q . n +(0,05-0,10) . Vi
Postoje vise vrsti pumpi a to su ;
-klipne I stapne pumpe
-diferencijalna pumpa
-membranske pumpe
-klipno membranske pumpe
-rotacione pumpe
Klipne I stapne pumpe one rade na principu klipnog mehanizma medjusobnosu
veoma slicne I razlikuju se samo po nacinu zaptivanja.Kod stapne pump zaptivanje
vrsi klip svojim obodom.po nacinu rada klipa pumpe mogu biti jednoradnog
dejstva dvoradnog dejstva I diferencijalnog rada.
Diferencijalna pumpa napravljena je tako da se kod jednog hoda klipa potiskuje I
usisava,a kod drugog povratnog hoda samo potiskuje tecnost. .5
Na ledjnim prskalicama koriste se klipne pumpe koje potiskuju vazduh a ne tecnost
Sabijeni vazduh vrsi stalan pritisak na tecnost.
Rad ove pumpe odvija se na sledeci nacin ; iznad klipa nalazi se poklopac koji je
pricvscen za klipnjacu ,povlacenjem klipnjace najvise se odvaja poklopac od klipa I
kroz formirani prostor u donji deo cilindra u kome je pritisak , usisava vazduh to
senaziva takt vazduha.
Uz odsustvo pritiska ovaj ventil pod dejstvom spiralne opruge zatvara dno tako da
tecnost nemoze da dopre u cilindar.Na osnovu ovoga moze se zapaziti da poklopac
iznad klipa vrsi funkciju usisnog ventila,tako da kod ovih pumpi nepostoji
vazdusnozvono.
Membranske pumpe to su naj jednostavnije pumpe koje se primenjuu kod masna
za zastitu bilja.Najvi se se koriste za ledjne prskalice.Membransku pumpucini
kuciste ,membrana ili dijafragma,delovi koji pricvrscuju membranu I omogucuju
njeno ketanje.Kao I sto samo ime kaze membrana predstavlja glavni deo ove
pumpe.Zbog stalnih deformacija na radu membrana ima kraci vek trajanja ,prema
nacinu radaove pumpe mogu biti jednoradne I dvoradne.Kod membranskih pumpi
kapacitet zavisi od zapremine komore,broja hodova I broja prikljucnog vratila
traktora i broja komora.
Klipno membranske pumpe su uglavnom zastupljene na masinama za zastitu bilja
,one su novije konstrukcije I jednostavne su za odrzavanje.Nastale su kao rezultat
zelje da se otklone nedostaci klipih pumpi koje se odnose na dodir klipa sa
pesticidim I membranskih pumpi koje se odnose na manji ucinak manju sigurnost u
radu I neravnomeran pritisak.
Ove pumpe su veoma slicne Klipnim pumpama , a izvedene su tako da je na celu
klipa postavljena membrana nepreporucuje se rad ove pumpe na suvom jer moze
doci do ostecenja .Ventili na ovoj pumpi mogu biti u obliku membrane kuglice sa
oprugom, I konusa ovi ventili se izradjuju od gume koze ili od ostalih sintetickih
materijala zato sto moraju da izdrze velike pritiske.
Rotacione pumpe se primenjuju na masinama za zastitu bilja ,ime su dobile po
tome sto sto radni element rotira u toku svog rada u rotacione pumpe spadaju
zupcaste pumpe, valjkaste pumpe ,pumpe sa lopticama I centrifugalne pumpe.
Ove pumpe su veoma jednostavne konstrukcije obzirom da imajo veoma malo
delova ,radni pritsak ovih pumpi moze biti I do 150 bara , broj obrtaja od 1500-
2000min.

.6
 Uredjaji za merenje I regulisanje pritiska I razvodjenje
tecnosti

Kvalitet zastite u veoma znacajnoj meri zavisi od pritiska radne tecnosti koja
predstavlja jednu od osnovnih karakteristika prskalice .
Za ocitavanja pritiska prskalice sluze manometri ,na prskalicama su ugradjeni
razliciti tipovi manometra najcesce se koriste manometri sa opruznom cevi
odnosno odnosno burdonovi manometri.
Burdonov manometar cini pljosnata savijena cev povezana na jednom kraju sa
prostorom u kome treba meriti pritisak a na drugom kraju je povezana skazaljka I
ocitava vrednost pritiska na skali.
Izbor manometra zavisi pre svega od namene prskalice odnosno od pritiska
membrane odnosno od pritiska na kom prskalice rade .Manometar je smesten
neposredno iza regulatora pritiska . skazaljka se nesme nikad da se nalazi na
krajnjoj tacki skale .

.7
Pored pomenutih manometara na masinama mozemo videti manometar sa
glicerinskim punjenjem koji ublazava vibracije kazaljke. Ispravnost manometra
moemo proveriti uz pomo novih dizni poznatog protoka na nain da na
manometru podesite pritisak od 3 bar i u toku od jednog minuta u menzuri izerite
koliinu vode koja proe kroz dizne. .Izmjerite li neki drugi volumen znai da
je manometar neispravan i treba ga promieniti.

Rasprskivaci imaju uslugu da izvrse dezintegraciju,odnosno usitnjavanje radne

tecnosti u sitne kapi .Njegov zadatak pored dezintegracije je da izvrsi ravnomerno
nanosenje I raspodelu tecnosti po sirini I mora da ravnomerno rasprskava
tecnost,takodje imaju zadatak da sprece kapanje radne tecnosti.Svaki rasprskivac
u odredjenim uslovima daje mlaz odredjenih karakteristika sto prakticno znaci da
da svaki rasprskivac neodgovara za svakavu namenu,neki su pogodni sa niske neki
za visoke pritiske neki za palice i automacke pumpe.
Oblik mlaza se razlikuje sto zavisi od tipa rasprskivaca a najcesce se srecu mlazevi
u obliku konusa,lepeze ,koprenasti.Veoma vaznu osobinu svakog rasprskivaca ima
njegov kapacitet to je kolicina tecnosti koja se izbaci ujednom minutu , pod
odredjenim uglovima.Kapacitet moze da se menja na razlicite nacine promenom
plocice ,promenom pritiska kojim se tecnost izbacuje izborom razlicitog
vrtloznika ,izborom rasprskivaca , promenom rastojanja vrtloznika .
Rasprskivaci se dele na :
-vrtlozne rasprskivace
-odbojne rasprskivace
-t rasprskivace
-vibrirajuce rasrskivace
-rotirajuce rasprskivace
-elektrostaticke rasprskivace
Uredjaji za prskanje imaju zadatak da sa rasprskivacima obave distribuciju
usmerenje I depoziciju rastvora na objekat tretiranja .Na kraju razvodnog sistema
postavljeni su rasprskivaci.
Rucni uredjaj je izveden u oblik razlicitih palica koristi se najvise za visoko
prskanje voca.Palice za prskanje voca najcesce su izradjene od metala I plasticnih
materijala i najcesca duzina im je 0,5- 2 m.Postoji nekoliko vrsta palica za
prsskanje voca dele se na ;
-palice sa slavinom
-palice sa ventilom
-palice sa revolver uredjajem .8
Palice sa slavinom nalaze se na jednostavnim ledjnim prskalicama ,imaju male
slavine na kojima se odvrtanjem otpusta tecnost .Danas se retko upotrebljavaju
jer se posle odredjenog vremena slavina istrosi I dolazi do curenja tecnosti.

Palica sa ventilom ove palice su zamena za palice sa slavinom one ostaju iste I
posle duze upotrebe nemogu sa se istrose toliko brzo u odnosu na palice sa
slavinom,prekid dovoda tecnosti je drugaciji ova palica ima jednostavan zatvarac
izveden u vidu membranskog ventila i uz pomoc njega se prekida dovod tecnosti.

Palica sa revolver uredjajem ove palice se najvise upotrebljavaju jer se na njima

podesava domet I mlaz tecnosti .Podesavanje se izvrsava tako sto revolver
uredjajem vrsi odmicanje i primicanje vrtloznikarasprskivaca do otvora za
isticanje tecnosti.Naime kada radnik deluje sakom primice rucicu revolvera na
palici tako da otvara tok tecnosti na rasprskivacu.Izlazenje tecnosti koja se moze
prekinuti u sekundi je novina u odnosu na ranije opisane tipove palica.Najcesci
razmak izmedju rasprskivacai uredjaja je do 50 cm.

Uredjaji za punjenje rezervoara

Punjenje rezervoara prskalice pumpom prskalice traje duze uz utrosak
vremena.Naj jednostavniji nacin punjenja rezervoara je da se usisna pump odvoji
od rezervoara I produzi se sa usisnom cevi a na kraju postaviti usisnu korpu ,ali
ovaj nacin punjenja je los jer brzina punjenja nemoze biti veca od kapaciteta
pumpe .
Najbolji nacin za punjenje rezervoara je punjenje preko ejektora on puni I do 350
l/min vode .Ejektor koristi ostatak radne tecnosti iz rezervoara tako da rezervoar
nesme ostati prazan ni u jednom trenutku mora imati minimalno bar 20 litara
tecnosti.
Postoji jos jedan tip ejektora kod koga pumpa povlaci vodu iz akumulacije I salje
je kroz ejektor koji kroz drugi vod veceg preseka I tako puni rezervoar sto je
prednost u odnosu na predhodni tip jjer je u rezervoaru ne mora ostajati
odredjena kolicina tecnosti.

Tipovi prskalice danas je u primeni veliki broj prskalica razlicitih tipova koje se
mogu podeliti prema nameni prema pogonu radnih organa I prema nacinu
agregatiranju sa traktorom . Prema podeli prskalice se dele na ratarske I
vocarsko vinogradarske.Dok prema nacinu prevozenja prskalice mogu biti ledjno
nosene rucno prevozne stacionirane I traktorske. .9
Tako da tipove prskalica svrstavamo u :
-rucne prskalice

-ledjne prskalice

-rucno prevozne prskalice

-stacionirane motorne prskalice

-traktorske prskalice

-prskalice sa visokim klirensom

-kombinovane prskalice

-samohodne prskalice .

.10
 Literatura;

- Mehanizacija biljne projzvodnje - - - - - Dr Sasa R. Barac

.11