1

Slavomir Miti, dipl. fiziar

Ni

Izbor iz diskusija na diskusionoj internet grupi pela

(Napomena: Date su sve vanije diskusije i saoptenja na grupi koja se odnose na
pelarstvo. Izbor moe da pomogne informisanju o razliitim pelarskim
iskustvima i miljenjima i ni u kom sluaju ne mora da predstavlja stavove
prireivaa ili zvanine nauke.

JUGOSLOVENSKA DISKUSIONA GRUPA "PCELA"

Pozivamo pelare da se radi razmene iskustava, informacija i meusobne saradnje

ukljue u rad ove diskusione grupe koja ima lanove i pelare van nae zemlje.
Ulanjenje u grupu se jednostavno vri slanjem mail-a bez teksta i subject-a samo
sa adresom: pcela-subscribe@yahoogroups.com
Automatski ete dobiti poruku sa molbom da potvrdite ulanjenje i ako to elite,
poslaete samo Replay na tu poruku, bez ikakvog teksta. Zatim ete (automatski)
dobiti pozdravnu poruku od moderatora grupe i time ste postali lan.
Grupa je necenzurisana, sve poruke upuene grupi bie automatski poslate svim
lanovima grupe. Zato je poeljno da poruke budu kratke, jasne, tako da se lanovi
grupe ne optereuju suvinim i dugakim porukama. Podrazumeva se da nee biti
uvredljivih poruka, ni na raun lanova grupe niti bilo koga. Grupa nema
komercijalni karakter, njena svrha je da poslui razmeni miljenja i iskustava. Mogu
se postavljati pitanja, davati odgovori, informacije. Dozvoljeno je slanje poruka
kojima se oglaava potreba za prodajom, kupovinom, razmenom i slino, u vezi
pelarstva. S obzirom da se komunikacija unutar grupe uva na njenoj internet
stranici, tekst takvih poruka dovoljno je poslati samo jednom i ne ponavljati ga, ali
navesti rok vanosti oglasa.
Kada ste se ulanili, da biste poeli da aljete poruke ostalim lanovima grupe,
jednostavno poaljite e-mail na pcela@yahoogroups.com u "Subject" opiite vau
poruku, klasifikujte je ili navedite temu diskusije.
Ako vie ne elite da budete lan grupe "pcela" moete otkazati pretplatu ako
poaljete prazan e-mail na pcela-unsubscribe@yahoogroups.com
Web stranica grupe je http://groups.yahoo.com/group/pcela

VAROA

ta se koristi u borbi protiv varoe:

2

bioloka borba (isecanje poklopljenog trutovskog legla, prekidanje

kontinuiteta legla, formiranje rojeva bez legla, tretiranje biljnim
preparatima...);
lekovi koji deluju isparavanjem (mravlja kiselina, timol, etarska ulja,
varonik);
plastine (ili drvene) trake na koje se nanose lekovi protiv varoe (apistan,
bivarol, a od naih puno raznih proizvoaa);
lekovi koji deluju dimom na bazi amitraza (mitak, varolik, varostat...),
folbeks;
koji deluju prskanjem ili kapanjem (oksalna kiselina, mlena kiselina,
sistemici - apitol, perizin, na "apichem") - drugi lekovi i metode ....
Ima efikasnih lekova, ali je vano da se sprovode i odgovarajui postupci u
tehnici pelarenja, i da se lekovi primenjuju u najpovoljnijem trenutku. Na mnoge
lekove varoa stie rezistenciju, tako da se sve vie odbacaju (fluvalinat trake...). Drugi
pak, zagauju vosak, med, ili pokazuju neko drugo tetno dejstvo na pele. Dakle,
nema idealnog leka, zavisi ta se eli, kako se pelari... Na primer, apitol je veoma
dobar, ali je skup (ako spasava drutvo, sigurno je jevtiniji od spaenog drutva) i
primenjuje se kada nema legla ili ga ima vrlo malo. Mravlja kiselina je ist lek ali
dejstvo je zavisno od temperature vazduha, pele se uzbuuju, efikasnost varira...
KAS-81 se ne pravi od alfije - pelina nego od biljke koja se u narodu zove gorki
pelin odnosno Artemisia absinthium. Po knjizi g-dina Jove Kantara "Sa zdravim
pelama u XXI vek" smesa za KAS se pravi od 900 g osuenog pelina iz perioda
cvetanja, 50 g osuenog pelina iz perioda vegetacije i 50 g suvih pupoljaka bora. Sve
to se prelije sa 10 l vrele vode i kuva 2-3 asa i zatim odstoji 8 asova na toploj ploi
poreta i onda procedi kroz gazu. Dobijeni aj se daje pelama u dozi od 35 ml na
litar sirupa. aj treba da se upotrebi u roku od 10 dana.
O preparatu KAS 81 pisano je u listu Pelar, brojevi 2, 3, 4, i 5 iz 2002.g. Dr
Milan ]irovi je objavio tekst u 4 nastavka na temu LEENJE PELA BILJNIM
PREPARATIMA.
Recepti za spravljanje preparata mogu da se pronau na
http://groups.yahoo.com/group/pcela/files/ u JPG formatu u direktorijumu KAS 81.
Tekst je bio objavljen i u Melitagori br. 7-8 iz 1999.g.
Kako se bere pelin za KAS-81?
U prolee (april) bere se lie, dok je biljka jo u rastu, kada su lastari dugi moda
dvadesetak centimetara, mogu se brati i sasvim tanke drke. U julu i avgustu, kada
cveta, bere se gornji deo biljke, sa tankim bonim granicama, znaci bez suvie
odebljalih delova. Toga ide 900 grama, borovih pupoljaka 50 grama i mladog pelina
50 grama.
KAS se daje svega 30-35 mililitara na litar eernog sirupa, a dovoljno je da se
ukupno da oko 5-6 litara sirupa (odnosno 150-200ml preparata KAS) po drutvu.
Za gorki pelin je najvanije da se presauje svake godine. Ima ga u velikim
koliinama du Ibarske magistrale. Tamo sam naao svoju batu od nekoliko ari
istog pelina. Moemo se dogovoriti i organizovati o presaivanju na jesen ili
prolee. Za bor nemam reenje.
KAS ima jo jednu izvanrednu osobinu snano pospeuje zaleganje matice.
Treba voditi rauna da se matica ne isprovocira KAS-om da prerano pone da seje.
 3

Zanima me miljenje iskusnih kolega da li se KAS (uvarak) moe uvati due

vreme, 10 dana mi zvui previe kratko. U jednom PELARU od pre 5-6 godina
takav podatak se ne spominje.
Rezistencija na hemikalije je spor postepen proces. Proces je jo sporiji ako se
aktivne materije i naini aplikacija izmenjuju. Prvi znaci rezistencije varoe na
fluvalinat nisu nedelovanje fluvalinata, ve njegovo slabo delovanje. Krpelji su ivi
ali (kratkotrajno?) paralizovani, slabo pokretni. Koliina aktivne materije je veoma
vana. Ceo sistem sa letvicama je upravo "igra oko toga".
Kod plastinog Apistana je obezbeeno dugotrajno uravnoteeno oslobaanje i
prenos iz unutranosti prema povrini letvice molekula fluvalinata. Kod drvenih
letvica je isti proces ali nema uravnoteenosti. Kod metalnih letvica (i takve se
koriste) delovanje je kratkotrajno i udarno, jer ovog procesa nema. Ovo zadnje je isto
i kada se fluvalinat koristi za zadimljavanje ili aerosol. Ako se koristi ista doza
aktivne materije za tretman sa drvenim tapiima kao i za zadimljavanje/aerosol ovaj
drugi tretman e biti daleko efikasniji (naravno samo za varoe koje su u tom trenutku
na pelama) i naravno, efikasnost se moe uvideti samo ako ve postoji rezistencija.
Ako rezistencije nema, tj. ima je u minornim razmerama OPTIMALNA koliina
aktivne materije je "ime igre".
Probajte testiranje:
Sakupite to vie ivih varoa (najlake sa trutovskog legla). Dozvolite im da
proetaju jedan minut na vaim anti-varoa letvicama. Vidite za koliko minuta e biti
mrtve, tj. da li e uopte biti mrtve. Probajte isti test sa letvicama vie proizvoaa
(sumnja da je aktivna materija manje ili vie dozirana).
Ono to je veoma bitno u organizovanim drutvima, a to veterinari preporu uju
je da im se rezistencija pojavi, tretiranje sa tom aktivnom materijom se mora
naprasno zaustaviti i mora se prei na sasvim drugu supstancu. Samo tako e kroz
koju godinu ista aktivna materija biti opet potpuno delotvorna u optimalnim
koliinama. Ali u naim balkanskim dravama je daleko pragmatinija stalna izmena
aktivnih supstanci (koncentracija?) to na kraju nosi veoma sline rezultate - ali je
kontrola rezidua daleko tea/skuplja.
Lino sam prole godine izveo testiranje na jednim letvicama, i varoe su se
pokazale sasvim osetljive, t.j. mrtve za 5 - 10 minuta.
Lino: lanjske godine tretirao sam kao i pre: sa jednom letvicom po drutvu a
jednu treinu konica nisam niim... i sada varoa imam za izvoz (stanite molim vas u
red!). Oteene pele mi tokom cele sezone izlaze iz konica od jutra do mraka.
Podelio sam pelinjak na proizvodan i reproduktivan deo. Ovaj drugi je tretiran
letvicama. Impresioniran sam od jedne konice: dala mi je 3,5 nastavaka (farar 19
cm) meda, i jo i danas je prepuna pela... a netretirana.
Varoa je opasna iz dva osnovna razloga:
1. Prenosilac je drugih bolesti.
To se jednim delom reava selekcijom pela na higijenske osobine.
2. Neposredno ugrozava peljinja drutva.
Tu nas eka duga borba mnogim metodama: hemijska, alternativna, bioloka,
mehanika, termika... Zanimljivo je da se azijska pela (mislim da je to Apis
Cerana) evolutivno prilagodila ovom napasniku. Reenje se trai i u selekciji pela sa
osobinom otpornosti koju poseduje ta pela u postojbini varoe. Ima vesti, ne seam se
4

tanog izvora, da se meu evropskim pelama javlja soj koji napada varou tako to
im gricka noge. Vrlo zanimljiva pojava.
O varoi je mnogo pisano i mnogo je eksperimentisano, ali ona jo uvek nije
dovoljno prouena. Na primer, malo se zna o bolestima koje napadaju varou.
Evo jednog zanimljivog primera sa zimskog ciklusa predavanja od pre neku
godinu:
Pelari iz movarnih krajeva Amerike primetili su da se amerika kuga ne javlja
tamo gde hara kreno leglo. To su patentirali.
Da li su proizvoai krenuli sa poveanim koliinama fluvalinata na letvicama?
Pre oko mesec dana sam, na brzinu, pregledao ta se moe, u Beogradu, nai od
lekova, protiv varoe. Mislim da se deklarisane koliine fluvalinata naih proizvoaa
nisu promenile. Dodue, interesantno je pitanje da li je to to je deklarisano, stvarno i
prisutno u letvici. Sumnjam. Smatram da se krenulo drugim putem. Jedan od prvih
proizvoaa lekova, na bazi fluvalinata, u bivoj SFRJ, bila je splitska Dalma. Lek se
zvao Varodal, a proizvoa je, na poetku, ukoliko me seanje ne vara, preporuivao
tri nedelje kao period aplikacije. Kasnije su poeli i proizvoai u Srbiji da prave
sline lekove, ali je period dranja leka u konici povean na 30 dana. Neto kasnije
su, isti proizvoai, ovaj period evoluirali u 30-35 dana. Pre mesec dana sam zapazio
da je jedan proizvoa, na deklaraciji, naveo da se lek moe drati u konici 6
nedelja, dakle 42 dana. Interesantno, koji god vremenski period trajanja aplikacije su
navodili, proizvoi su nas upozoravali da nakon tog perioda obavezno izvadimo
letvice iz konice. Kako stvari stoje, trebalo bi oekivati da sledei proizvoa propie
da se njegov lek primenjuje 8 nedelja. Izgleda da ovi "majstori", koji letvice stavljaju
u avgustu, a vade ih iz konice u martu i ne gree mnogo.
Profesor Kulinevi je pokazivao rezultate tretiranja protiv varoe pre dve godine i
isto ponovio prole godine. Na nekim drutvima je palo mnogo varoe dok je kod
drugi veoma malo, a on je za selekciju uzimao i od onih gde je mnogo palo. Na
pitanje zato ne bira samo drutva sa malo varoe odgovorio je da radi selekciju na
prinos, ako bi radio selekciju na otpornost prema varoi izgubio bi prinose. Teko
postii rezultate selekcije na mnogo parametara. Kad je u pitanju varo Kulinevi je
ove godine upotrebljavao perizin nabaen na trakama, ameriki veoma skupi lek. U
Bugarskoj se on prodaje u prahu, a u Nemakoj u kapima a deluje kontaktno bilo
kroz limfu bilo direktno. Za Pelar sam kontaktirao neke strunjake za lekove i svi se
sloili da je fluvalinat nesiguran lek zbog rezistencije. Ina e to se virusa tie oni su
opasni samo ako ima varoe. Tamo gde je varoa oiena nema ni virusa.
Primer: jako drutvo koje ima puno varoa je jednako srednjem drutvu koje ima
manje (otpalih) varoa. (Korelacija broj pela prema broju varoa) Jako drutvo sa
mnogo varoa je moda na putu da razvije TOLERANCIJU prema varoama - prvi
korak je na primer, otpornost na viruse koje prenosi varoa! Ako takvo jako drutvo
dobro prezimi, i sledee godine opet postane jako, onda ono ima neki mehanizam
kojim postie toleranciju.
Malo otpalih varoa moe znaiti da je drutvo ve dobro krenulo u pravcu
rezistencije na varou, ali moe biti i da je varoa u tom drutvu rezistentnija na
sredstvo/metod aplikacije varocida. Rezistencija ne nastupa ujednaeno i masovno!
To to je Kulinevi rekao da radi selekciju na prinos, to je logika glupost, ali i
ne moe se ukratko drugaije rei ono to je poznata istina iz selekcije pela, da kada
se radi selekcija na samo jednu karakteristiku rezultat je da se obino pele
 5

degeneriu i onesposobljavaju za ono za to se u stvari (na Zapadu) i uvaju: za

sakupljanje meda. Da objasnim samo ukratko zato je to logika glupost.
Zato jer na veliinu prinosa daleko vie utiu mnogobrojni spoljni faktori, ako za
unutranjeg uzmemo genetiku pela (tehnologija pelarenja, paa, bolesti, klimatski
uslovi, geografski uslovi, itd.).
Tako da ako imamo pele koje se dobro nose sa varoom to ne znai automatski da
imamo pele koje e biti i jae, i odmah medonosnije. Naprotiv.
Iskustva koja se sada sakupljaju u SAD sa SMR (Suppressed Mite Reproduction)
pelama, kod kojih je odlika da se varoe ne mogu reprodukovati a koja je odlika ina e
prisutna od 15 - 20% i u naim normalnim neselektiranim pelinjim drutvima, a
selekcijom je dovedena do 100%, indiciraju da su ta drutva slabi proizvoai meda i
teko (i nikako ne) uspevaju da razviju maksimalnu jainu. Ovo vai i za potomke
prvih generacija u slobodnom parenju (SMR matice su proizvedene instrumentalnim
osemenjivanjem i selekcijom u bliskom srodstvu).
Ipak takva drutva su izuzetno vredna i trebaju se uvati na pelinjacima da bi se
frekfencija njihovih TOLERANTNIH gena uveala u celokupnoj populaciji i time se
bar malo ubrzao proces istinske rezistencije na varou koji nee nimalo uticati na
ekonomske karakteristike pela.
A to se tie Kulinevia, on je pokuao da komercijalizuje svoje selektovane
pele (takozvane: ARS-YU) na tolerantnost prema varoi na amerikom tritu pre
desetak godina ali je taj pokuaj skoro sasvim propao, glavno zbog njihove slabe
medonosnosti - normalno, koristim logiku glupost da bi opisao ekonomsku
inferiornost tih pela u komparaciji sa neselektiranim pelama koja se hemijski
tretiraju.
Da zakljuim, g-din Kulinevi je po mom milenju na pravom putu jer izlaz iz
naeg orsokaka ja mislim da izgleda sasvim tako: konstantno jaka
visokoproduktivna niim ne tretirana drutva ak i sa mnogo varoa!
Moje iskustvo, to se toga tie ove godine, je da ipak fluvalinat obara varou u
dovoljnoj meri. tapie od Karoljija sam primenio po uputstvu. Poto su mi sve
podnjae zamreene, sa mogunou stavljanja i vaenja fioke ispod mree, lako sam
proveravao broj otpalih varoa. Kontrolisanje sam izvrio posle 15 minuta, posle 60
minuta i posle 10 asova. Rezultati su bili areni, meutim moram da kaem, da niko
od vas nije pomenuo veoma vanu stvar - mrave. Pilikom kontrolisanja posle 15
minuta, na podnjai je bilo dosta varoe i po jedan do dva mrava sa varoom u
eljustima. Posle 60 minuta, u kontrolisanoj konici je bilo manje varoe u fioci ali i
desetak mrava koji su nosili varou. Poto mi ovaj nain kontrolisanja dejstva leka nije
delovao sigurnim, posle vaenja tapia, posle nekih desetak dana, zadimio sam
desetak drutava amitrazom, gde sam imao po jednu do tri otpale varoe, to smatram
zadovoljavajue, ali ipak preporuujem, drugo tretiranje protivu varoe, najbolje
krajem septembra ili poetkom oktobra, kada u konici ima vrlo malo legla i kada je
sva varoa na pelama. Preporuujem perizin iz Bugarske, koji je u vidu praha, jedna
kesica staje 5 eura, a dovoljna je za pedesetak drutava, a i primena je relativno
jednostavna.
Namee se vie pitanja, jer stanje nije normalno. Posle tretiranja mravljom
kiselinom poetkom avgusta i fluvalinatom oko 10-tog, planirao sam da dam i KAS
81, za koga imam sve sirovine. Da li pored dobre zalihe i velikog broja p ela i legla
6

jo i velike aktivnosti (unos nektara i praka) ima smisla jo optereivati pele

dodatnom preradom sirupa?
Kod tretiranja mravljom, ubacio sam papir radi kontrole, i samo kod jednog
drutva kojeg sam kupio ovog leta, ujutru je bilo oko 150 krpelja, kod drugih je bilo
po nekoliko.
Dosta diskusija je bilo u vezi varoe.
To je najira i neminovna tema, i umesto da se pohvalimo da smo uveli neki red i
uspeh u borbi sa ovim problemom, kao da nema kraja haosu na ovom polju. A kako i
ne bi kad su pelari ostavljeni da se sami bore sa problemom, (u Makedoniji jo
nijedan lek nije registrovan) pa u potrazi za zaradom postoje dosta pojedinaca koji
nude razne lekove, a najee i sami pelari kupuju Mavrik (fluvalinat) iz Grke,
100gr. oko 10 eura i pripremaju lek.
Mislim da zbog nepravilne upotrebe raznih lekova mi samo vrimo vetaku
selekciju varoe, jer ubijamo samo najslabije jedinke, dok otpornije ostaju i daju novu
jau generaciju, pa tako i lekovi postaju rezistentni.
Zbog velikog broja legla postoji verovatnoa da u njemu ima i dosta varoe.
Ja sam kidao trutovsko leglo ali nisam naao varou na njima to ne zna i da je
moda nema u radilikom.
Imao sam ovih dana susret sa pelarom iz Aranelovca koji svojih dvadesetak
drutava dri u selu oko 10 km udaljenom od Aran elovca prema Kosmaju. Pele je
nasledio od oca koji je umro pre desetak godina, a posto je i on(sin) u meuvremenu
doiveo modani udar kompletan pelinjak je skoro 2 god. bio totalno zaputen.
Komija koji je iz "humanih" razloga odravao plac samo je povremeno kosio korov i
sklanjao ga sa pelinjaka. Ove godine vlasnik se malo oporavio i malo po malo
pelinjak doveo u red. Zapanjujue je da su u meuvremenu sva drutva preputena
sama sebi opstala, i to je jo vanije ovek tvrdi da u pelinjaku UOPTE NEMA NI
TRAGOVA OD VAROE! Napominjem da u okolini nema blizu veih pelinjaka
(nekoliko seljaka domaina ima po par konica koje dre po nasledenoj tradiciji) Ja
nisam bio u prilici da detaljnije sa vlasnikom popriam jer je imao goste a i ja sam
bio ogranien vremenski, ali u gledati da se u narednom periodu sa ovim
fenomenom detaljnije upoznam i po mogunosti lino uverim u njegove navode.
Otprilike radi se o istom fenomenu u kome je u par navrata pisano u pelaru o vrkari
u uikom kraju koja koliko se seam opstaje u prirodnim uslovima dvadesetak
godina bez intervencije oveka. Jo jedan prilog tezi da nekontrolisanim i esto
suvinim i prekomernim davanjem kojekakvih preparata upravo postiemo suprotan
efekat.
Ja se ne bih usudio da dam rang listu lekova protiv varoe. Tako su sistemici:
perizin, apitol, apihem, a to je i KAS, prirodni sistemik.
Da li je Apihem kancerogen, ne znam. Prof Kulinevi u svojoj knjizi pie da su
Nemci odustali od nekog sistemika K-79 za koga se sumnjalo
Fluvalinat sam koristio dok se nije pojavila rezistencija u Italiji. Sada koristim
amitraz, dimljenjem 3x3 kapi. To je nuno zlo. Tretiranje u sprovesti za dve nedelje
ili kasnije.
Boa Petrovi javlja da je ove godine morao da amitrazom dimi kosnice 6 puta
umesto uobiajenih 3 puta. Izgleda da i amitraz gubi dah. Treba razmiljati o
perizinu.
 7

Kombinovana metoda je najpreporuljivija: maksimalno jedna hemikalija u

minimalnim dozama zimi, bioloke metode leti i neko prirodno sredstvo zavisno od
broja varoe (KAS i/ili HCOOH)
Na www.badassbees.com/picpointer negde naoko na 7 strana analize o
opasnostima od fluvalinata koji se rekao bih i povlai iz upotrebe ustupajui mesto
"istijim" sistemicima.
Danas sam bio opet po pitanju amerike kuge na jednom sasvim malom
pelinjaku gde su bila dva sluaja zaraze. Pele nisu bile pre uguene pa je meni
pripala ta surova uloga. Zapalio sam sumpornu traku, a posle oko pola asa sam
vadio ramove i palili smo. Imao sam ta i da vidim. U konici su bili tapici
Matisana, a varoe na mrtvim pelama je bilo mnogo. Negde i po dve. A od jednog
pelara iz okolnog sela sam uo da je koristio Matisan i da su padale varoe. Takoe
danas sam video oveka koji je koristio fluvalinat tapie koje pravi jedan ovek
ovde, i kojim su pelari dosta zadovoljni, da je u jednoj konici sa tim tapiima bilo
mnogo varoe na pelama.
Zadnje to sam radio prije sedam dana je bilo tretiranje protiv varoe mlenom
kiselinom (magljenje prskalicom) idui dan sam naao tano ispred leta unutar
konice u pravilnom krugu ogroman broj varoe (jae drutvo) kod slabijeg drutva
broj otpalih varoa je bio zanemariv. Imam iane podnjae i lesonit ispod (malo
povuen).

MEUNARODNI SEMINAR U NIU

Tretmani protiv varoe:

1. Rani letnji period biotehnike mere
2. Letnji tretman posle medobranja ( cilj je zaraenost manja od 5% )
3. Zimski tretman leenje za naredni period
1.
Za vreme pae smenjenje varoe moe da se postigne bitehnikim merama
uklanjanje trutovskog saa, graevnjacima i stvaranjem novih drutava.
Ram graevnjak koristi se u periodu razvoja trutova, od aprila do kraja juna.
Korienje ramova graevnjaka samo u prolee nije dovoljno. Graevnjaci se
stavljaju u leglo, a ne na kraj kao to je to do sada bio obiaj. Preporuuje se
korienje po 2 rama ( isecati ih naizmenino na 7 do 10 dana ). Preporuuje se
skidanje poklopaca sa zatvorenog trutovskog legla, nakon toga ram moe da se vrati
u konicu da ga pele oiste. Ramovi pre vraanja mogu da se isperu. Na ovaj nain
moe da se odstrani 50% varoe. Ram graevnjak ne treba koristiti u jakoj pai jer ga
pele pune medom. Paa treba da bude uravnoteena srednje jaine.
2.
Nakon vaenja meda treba preduzeti leenje na osnovu kontrole broja otpalih
krpelja ( pregled podnih uloaka koji se stavaljaju ispod mree u podnjai ). Ako
pada vie od 5 krpelja dnevno mora da se primeni leenje.
Postupci sa mravljom kiselinom:
Koristi se platno odnosno marama koja upija mravlju kiselinu. Moe da se koristi
i krpa za pranje posua ( truleks 20x20x0,5 ), a takoe i pare itisona. Preporuuje se
8

korienje 60% mravlje kiseline. Kiselina moe da se stavi u zamrziva, jer kad je
hladna ne isparava. Tako hladna se nakape na krpu i stavi u konicu. Za pola sata se
kiselina zagreje i pone da isparava. Na ovaj nain se pele lake prilagoavaju i
nema oka.
Drugi predlog: kiselina se nakape na krpu i nakon toga se nekoliko krpa stavi u
kesu i zamrzne, a nakon toga stavlja u konice. Ovako pripremljena krpa moe da se
stavi ispod mreaste podnjae ili na satonoe. Ako se stavlja na podnjau koristiti po
2 ml kiseline a ako se stavlja na satonoe po 3 ml po ramu odnosno ulici p ela (za
LR). Za DB dozu malo poveati ( otprilike za 1/3 ). Tretman treba primeniti 3-4 puta
u razmaku od 4-7 dana. Prilikom rada pelar mora da koristi zatitna sredstva
rukavice, naoari, zatitno odelo. Minimalna temperatura 12 0C, ako je temperatura
preko 250C tretman se obavlja uvee.
Dugotrajni tretman mravljom kiselinom se koristi kada su temperature visoke
Koristi se oko 3 litara 15% mravlje kiseline koja isparava kontinuirano 4 nedelje.
Kiselina se sipa u plastinu iniju koja se postavlja na podnjau. inija treba da
pokriva 80% podnjae. inija odozgo ima mreu da pele ne bi mogle da upadnu.
Ovaj metod je primenljiv i na temperaturama preko 35 0C, a uspenost je do 95%.
TREBA IMATI U VIDU DA PRILIKOM TRETMANA MRAVLJOM
KISELINOM DRUTVO SMANJUJE KOLIINU LEGLA.
3. Zimski tretman drutvo bez legla
Mlena kiselina upotreba je komplikovna sa moguim posledicama koje su
tetne po zdravlje. Koristi se po 8 ml 15% mlene kiseline po strani rama. Direktno
se sve pele prskaju rasprenim sprejem ali treba voditi rauna da se pele ne
navlae. Ako su drutva dosta zaraena tretman treba ponoviti za 2 nedelje. Spoljna
temperatura treba da bude najmanje 4 0C. Kiselina ne teti pelama. Pelar ne sme da
udie paru i da zatiti oi i ruke.
Oksalna kiselina dovoljno je da se ova kiselina nakape na nekoliko pela a one
e je preneti na ostale. 35 grama hidrata oksalne kiseline se rastvori u 1 litar eernog
sirupa (1:1) koji je zagrejan na 40 0C i intenzivno promea. Zatim se 30 do 50 ml
ovog rastvora nakape na pele. Tretman se primenjuje jednom, ako se ponovi drutvo
slabi i moe da ugine. Prah koji se koristi ne sme da se udie, a rastvor ne sme da
doe u dodir sa koom. Napomena: nisu izvrene detaljne analize i nije dozvoljena u
svim evropskim zemljama.

TRETMAN OKSALNOM KISELINOM

Austrijske vlasti su odobrile prole godine upotrebu oksalne kiseline kao legalno
sredstvo u borbi protiv varoe, uz uslov da se kiselina u kristalu aplikuje pomou 12-to
voltnog grejaa. U tom sluaju je aplikacija bezopasna za pelara. Za jedno telo LR-
ke se dozira 1.5-2 grama. Greja se ukljui i nakon 3 minuta kristali se otope i
konica se zadimi, a fina praina oksalne kiseline se rasporedi u tankom sloju po
celoj konici i pelama. Varoa pada sledeih 6 nedelja. Ubija prema njihovim 3-
godinjim rezultatima oko 97% varoe. Rezidua u medu i vosku ima do 7 mg, a
dozvoljeno je do 40 mg. Varoa nema rezistenciju na oksalnu.
 9

Greja u Evropi staje 120 eura. Proizveo sam ga u kunoj radinosti-spirala

zalivena samotom. Prosto izvedeno ali radi. Jedino to vreme topljenja i isparavanja
traje oko 5 min.
Sam izgled grejaa i opis moete nai na sajtu g.Gustafsona
www.algonet.se/beeman/index-f.html
Nakon to doete na sajt: menu-researc-varoa-oxsalic.

AEROSOL

to se tie aerosola koji sam video u ekoj i koji sam zajedno sa Lazoviem iz
Kraljeva kupio mogu da kaem sledee: To je jedna naprava koja se upotrebljava uz
pomo kompresora. Ona ima boicu u kojoj se sa vodom meaju tri kapi amitraza po
konici. Upotrebljava se zimi na temperaturi do -5 stepeni. NJenom upotrebom se
stvara magla koja dospeva do svake pelice odnosno varoe u klubetu. Ne pravi
kapljice pa ne zagauje med i vosak. Jednom upotrebom drutvo se isti skoro 100%.
Cilj je znai da se sa to manje amitraza izvri zatita. Aparat je u ekoj oko 160
EVRA, a mi smo kupili sajamski eksponat koji smo platili 110 EVRA. uo sad da u
Slovakoj moe da se kupi jevtinije. Proizvoa je Pelarski institut Dol, telefon +420
2 20940480, fax +420 2 20941252, sajt www.beedol.cz, e-mail: beedol@alphanet.cz,
a ima predstavnitvo u Hrvatskoj Herba aurea'' doo Poega i BIH Medicom''s po
Grude tel/fax 088 662312. Ovakav aparat pod nazivom ,,EKO-FOG'' demonstrirao je
na Tamajdanskoj izlobi Andrej Zajc iz Ljubljane. To je njegov patentirani proizvod
sa cenom 250 EURA. Njegov predstavnik u Jugoslaviji je ivko Markovi iz Loznice
telefon 015/872-696. Taj aparat u BIH kupuju udruenja i sa njim se tretiraju pele
celog udruenja. U naoj zemlji prema mojim podacima ovaj apatrat ima Jan Slivka
iz Padine i PIK ,,BECEJ'' i pokazali su se izuzetno dobro.
U vezi s gornjim lankom, elim vam dati informaciju to ja koristim za tretman
pela amitrazom (MITAC). Kod nas u HR. postoji ureaj sa malim grijaem, na koji
se nakapa 3-5 kapi sredstva. Prvi dio aplikatora je u obliku spljotene cijevi, i taj se
dio ugura kroz leto duboko u konicu. Kako se sredstvo na grijacu zagrijava, dolazi
do stvaranja dima, koji se pomou ventilatora u ureaju upuhava u konicu, oko pola
minute. Znai, sa pripremom tretman jedne konice traje ispod jedne minute. A
tretman ima zaista veliku efikasnost, jer se dim sa sredstvom moe usmjeravati u sve
delove konice. O praktinosti jer ne moramo otvarati konicu, i zbog brzine
tretmana, da i ne govorim. Kod nas postoje dva modela tog aplikatora. Prvi je sa
grijaem na poetku cijevi i bez ventilatora, ali taj nije zadovoljio moje potrebe. Ima
previe loih strana. No, ovaj drugi sa ventilatorom, je savren. Cijena mu je oko 60
eura.
U pogledu ekolokog tretmana, ovi aparati su neuporedivi, ali interesantno je
kakvo je napajanje ovog aparata (pretpostavljam da se napaja iz akumulatora
automobola). Ko je proizvoa i dali se moe nai van HR? Moj kolega je u
samogradnji od motora fena za kosu napravio improvizovanu duvaljku, prozirni deo
sa mreom gde se pali listi, tanku cev koja se uvue u konicu i preko malog
akumulatora za svetiljke (mislim da je 6V) vri tretiranje amitrazom, ali je dosta
sporo.
10

Neto bolja varijanta za dimljenje amitrazom (koji inae nije preporuljiv za

tretiranje varoe zbog rezidua ali je efikasan), je ako se sa pogodnog fena izbaci greja
a odole u cevi probui rupa i u nju ugradi upalja za cigarete iz kola i uvee na
prekida na kom ostaje i posebno ukljuenje ventilatora (koji se inae u fenovima
pogone sa 12 V motorom). Na izlaznu cev od fena navue se providna plastina cev
(od pogodnih plastinih boca od 0,5 l ili vee), a na nju pogodna spljotena cev za
ulaz kroz leto. Na gornjem delu fena privrsti se pric za injekcije ija je igla
povijena prema dole i prolazi unutar fena iznad upaljaa grejaa za cigarete, a iza
njega vijak koji pomera klip prica. Prethodnom proverom utvrdi se za koliko obrta
treba okrenuti vijak da bi se dobio potreban broj kapi. Funkcionie tako da se
prikljui na akumulator od 12 V, ukljui se greja da radi oko 10 sekundi, obrne se
vijak za potrebnih 3 - 5 kapi u zavisnosti o snage drutva, mitak ispari i ispuni
beliastim dimom plastinu cev, potom se uklui na kratko ventilator i to je to. itav
proces traje oko 15 sekundi po drutvu. Aparat je napravio po uzoru na neko
Maarsko reenje Luli Antun, prethodni predsednik pelarskog udruenja iz
Subotice, koji je pored pelarenja poznat i po prohromskim vrcaljkama, a mislim da
je i spreman proizvesti ili pomoi ako se nekom dopada ovo reenje. Mislim da je i
Vladimir piui o tretiranju u Hrvatskoj pisao upravo o ovakvom aparatu. O onom
aerosolnom proitao sam u Miljkovom opisu ali obzirom da ubacuje istu koliinu
otrova u tom pogledu nema razlike. Jedino je razlika u tvrdnji da kad mitak unosi sa
vodom on ne ostavlja rezidue za razliku kad ga unosi sa dimom. Dali neko to moe i
da dokae ili da u duhu onoga komentara u Pelaru da se oglasi ne mogu selektirati,
svaki od nas donese svoju odluku ta je bolje od dva zla.

VOSAK

Ono to mi je privuklo panju jeste jedan pelar sa Novog Zelanda koji je izlagao
samo vosak. Posle due prie sa njim uvideo sam da je on jako skoncentrisan na
proizvodnju voska i onda mi je objanjavao da je skroz orijentisan u tom pravcu i da
nain na koji on sklapa konice je takav da forsira pele da zatvaraju izvesne rupe sa
voskom.
Interesantan nain za stimulisanje pela da proizvode vie voska. Meni to vie
lii na proizvodnju propolisa.
Kasnije je rekao da on razmilja o razvijanju proizvodnje koja bi bila bazirana na
preparatima od voska, najvie za kozmetiku. Navodio je neke primere upotrebe voska
za spravljanje krema za poliranje nametaja, za ampone, sapune, svee, depilaciju,
razne kreme za ruke, kreme za obuu.
Mene zanima sledee da li neko u Jugoslaviji ima razmiljanje da se recimo
opredeli za vosak, pored meda i vosak, koliko je zrelo razmiljanje kod nas?
U majskom broju lista Dobro jutro ( http://garden.co.yu/dobrojutro ili
http://moba.co.yu/dobrojutro ) je objavljen lanak o Radoslavu Stepi Stepanoviu iz
Rae (kragujevake) koji je celu porodicu angaovao na svom pelinjaku od 600
kosnica. "Godinje proizvedu desetine tona bagremovog, livadskog i meda od kestena
i suncokreta, a tu su i stotine kilograma cvetnog praha, propolisa, vie tona voska."
Stepanovi ima i svoj pogon za preradu voska. Koliko sam ja iz lanka shvatio -
proizvodi samo satne osnove.
 11

Kada se radi o upotrebi voska za kozmetiku ili lek (homeopatski) treba se dobro
imati u vidu da je vosak koji potie sa naih prostora skoro 95% neupotrebljiv - zbog
rezidua pesticida koje se upotrebljavaju nekontrolisano i neorganizovano. Ovakav
vosak se nikakvom tehnologijom ne moe oistiti od stranih hemikalija. ist vosak u
komercijalnim koliinama proizvode i izvoze zemlje Azije i Afrike u kojima se za
ovu namenu love i iskoriavaju druge vrste (lutajuih) medonosnih pela (Apis
dorsata itd.). U kozmetici vosak nepoznatog i neproverenog porekla (pouzdano
testiranje vre neki visoko specijalizirani instituti kao pelarski institut u
Hohenhajmu, Nemaka) moe izazvati u najblaem sluaju alergije i druge iritacije.
Jedini izuzetak moe biti vosak koji se koristi za depilaciju - i ima stvarno dobru
cenu. Najbolja upotreba ovog voska kojeg mi imamo je za pravljenje politura za
automobile, mebela, onda suvenira (svee) ili za spravljanje raznih premaza u
slikarstvu.

KISEO MED

Poto je problem hitan, evo odmah se javljam. Evo najpre mog vienja sluaja
meda koji je poeo da se kiseli. Prvo -uzroci: izvrcan je ranije nego to treba, ili je
izvrcan odmah posle neke dodatne pae koja je dodala med pored ve zatvorenog, u
svakom sluaju, pourilo se. Drugo, uvan je neodgovarajue, ili posuda nije bila
dobro zatvorena, uvana je na betonu (mora se podignuti), ili u vlanoj prostoriji. No,
ta je tu je, ovo govorim da se drugima ne bi to desilo. Jedan kolega me ba pre
desetak dana zvao da probam med iz jedne kofe, poeo je da fermentie.
U vezi meda, ba je na slovenakoj grupi "cebelar" govoreno o merenju sadraja
vlage u kanti sa medom. Dat je podatak da specifina teina meda na dnu i vrhu
kante mogu da se razlikuju ak za 0,1 kg/dm 3 ako sam dobro zapamtio. Znai, da na
dnu kofe bude 1,4 kg/dm 3 a na vrhu 1,3 kg/dm 3. To ukazuje da je mogue da je med
fermentisao vie po vrhu pa da se to moe ukloniti, upotrebiti u jedne svrhe a ostatak
u druge. Ne savetujem da se takav med daje pelama, pogotovo ne u jesen, jer bi
tokom zime moda mogao da izazove proliv. Ustvari sve zavisi koliko se ukiselio.
Nemam iskustva, mada sam viao kod nekih pelara u prolee pomalo ukiseljen sirup
i pele su dobro preivele.
Za isranu ljudi moe se koristiti. Najbolji bi bio da se od njega prave medenjaci,
ili da se napravi medovina (za to je idealan), ili da se koristi po malo da se rastvara u
mlakoj vodi, pije kao sok - napitak, uz dodatak moda polenovog praha. Slovenci su
svojevremeno pravili odlian napitak od fermentisanog meda i cvetnog praha.
Mislim da se moe zaustaviti stavljanjem u zamrziva, pa da se uzima po malo.
To nisam praktikovao, moe se pokuati. Aleksandar, urednik makedonske
"Melitagore" je jednom pisao o osobini meda da ako se dri u zamrzivau ne stari.
to se tie kiselog meda, ova godina je karakteristina kod nas u Makedoniji po
neobino velikim kiama. Svi imamo neto rei med nego inae. Ako neko moda ne
zna: I zaklopljen med navlai ekstra vlage kroz poklopice.
Livadski med je i u svim standardima sa veom dozvoljenom vlagom (20-21%).
Niska temperatura je jedna od mera za usporavanje/stopiranje fermentacije.
Druga mera je da se vlanost meda smanji na ispod 18 - 16%. Za to, ako je med ve
izvrcan, koristi se posebna oprema (objavljena u nekim asopisima, pa i Melitagori).
12

Neizvrcani med je lake isuiti. Princip: grejac + termostat + ventilator, ili

specijalni aparat koji izvlai vlagu iz vazduha i za jedan dan moe vodom napuniti
celi kanister - neophodan u Novom Zelandu i slinim 'tropical' mestima. Prilikom
samog vrcanja med moe "dobiti" ili "izgubiti" nekoliko procenata vlage. Nabavite
mera vlanosti i grijalice (najbolje na vazduh). Med u kristaliziranom obliku, ako
nije previe fermentiran, retko ima oigledan kiseo ukus. Kristalizacuju ubrzavaju
nagle i velike temperaturne promene (med u automobilu?). Kristalizacija obino
ubrzava fermentaciju! (na sobnoj ili veoj temperaturi)

SIRUP

Stanje u mojim konicama je "areno" (od 6-8 ulica sa pelama), ali imaju malo
meda. Svakog vikenda ih prihranjujem eernim sirupom (2:1) i nadam se da u
uspeti da im obezbedim hranu za prezimljavanje.
U literaturi nisam mogao da naem objanjenje za jednu pojavu koja se deava
kada dajem sirup najslabijoj konici (uvek u sumrak). Posle toga mnogo pela leti
ispred leta ove konice, ali nema borbe. Ne znam da li se radi o grabei, pa sam
preventivno suzio leto na konici. Kako ih prihranjujem sa po punom hranilicom na
dan (za vreme vikenda) guva na letu i oko te konice je tokom celog dana.
Ponavljam nema borbe pela. Molim lanove grupe da mi objasne o emu se ovde
radi.
Pojava koju opisuje je normalna, radi se o tome da se pele veoma uzbuuju ako
osete dotok nektara u konicu i odmah tragaju za njim u prirodi. One ne umeju da
prave razliku izmeu onog nektara koji je donet u prirodi i eernog sirupa iz
hranilice (ekstremno kratko ih ovek hrani u odnosu na period u evoluciji dok su ga
iskljuivo same donosile iz prirode). To uzbuenje ne zahvata sve konice u istoj meri
i u istom trenutku. Ve odmie jesen, ako kae da ti imaju malo hrane, postavi na
otvore poklopne daske 2 hranilice jednu do druge (ili slobodno 3, ako moe) i sve ih
odmah napuni sirupom. Jer to to razvlai hranjenje svakih 7 dana i ne oseti se u
pogledu obezbeenja rezervi hrane. Ako si u vikendici po ceo dan, moe im ujutru
rano dati jednu hranilicu a uvee kada odlazi napuni 2-3. Moda e se vreme
popraviti, pa e pele bolje uzimati sirup. Savetujem ti da do vikenda 5/6 oktobra
zavri, najkasnije jo naredni. Moe upotrebiti i neke improvizovane velike
hranilice (plastine flae ili neto drugo), samo da bi pele to pre prihranio, da bi
koliko toliko mogle da prerade sirup. Vodi rauna da leta budu suena. Trebae ti
malo iskustva da razlikuje normalan rad na letu, zatim uzbuenje od prihrane, ili
unosa nektara, pa izlet mladih pela, zatim malo "kokanje" na letu i na kraju pravi
grabe, pljaku.
to vie budi sa pelama (ali nemoj da ih mnogo uznemirava estim otvaranjem
konica), i jo jedan savet, itaj knjige i obilazi druge pelare i pomai im da bi
stekao iskustvo.
Smatram da e se prihranjivanjem samo vikendom teko obezbediti dovoljna
rezerva hrane, a trebalo je to uiniti ranije i eim i obilnijim porcijama. Moda bi
bilo dobro ako neko drutvo ima vee rezerve, da ceo ram sa medom dodate slabijem
drutvu. to se tie letenja pela, ja sam doskora davao pelama KAS 81 i posle
 13

sipanja sirupa pele su se uzbuivale i letele van konice, to smatram normalnom

pojavom. Bar tako pie o tom preparatu.

UZIMLJAVANJE

Vreme je uzimljavanja peljinjih drutava i postavljanje utopljavajueg

materijala, pa me u tu svrhu interesuju iskustva u pogledu rasporeda: poklopne daske,
zbega i normalno krova, kod LR-a. Naime, Predrag je spomenuo (u kalendaru radova
za novembar) da se iznad satonoa postave tapici za odstojanje pa novinski papir. To
znai da je poklopna daska iznad zbega, pa iznad nje krov. Da li se imeu postavlja
jo izolacije? Da li je to bolje nego da je poklopna daska iznad satonoa, pa u zbegu
ima dosta prostora za utopljavajui materijal. Ja koristim ovaj raspored ali se
materijal ovlai od kie i snega zbog nepotpunog dihtovanja sastava zbega.
U naim uslovima, to bi moglo vaiti i za Mekedoniju, mislim da "uzimljavanje"
u smislu ovih radova koje sada opisujemo, nije neki problem ako su drutva normalne
jaine i sa dovoljno hrane. To podrazumeva da konica bude suva ili bar da ne bude
previe vlage. Ukoliko bude dosta vlana, to ve moe da stvori probleme. Postoji
vie koncepcija, jedna od njih je korienje mreaste podnjae. O tome je dosta
diskutovano i na makedonskoj grupi. Time se reava i problem opadanja varoe, kao i
uvid u njenu brojnost, pogodno je za selidbu, tople letnje dane itd. Reenje koje sam
opisao ima varijante da se novina stavlja preko letvica (Bugarski) ili direktno na
satonoe (ljivi). Miljko svoj nain obrazlae time da je posle mnogo lake staviti
pogau i pri hladnom vremenu, jer se pele ne penju na satonou, nema gnjeenja itd.
A da im omogui komunikaciju (umesto tapica preko satonoa), on bui nekoliko
otvora u sau, malo ispod satonoe sredinjih ramova. Dakle, to su u sutini slina
reenja.
Najbolje bi bilo izbei sve suvine poslove, i kroz praksu se moe videti koji su to
minimalni poslovi koje treba uraditi. Ali i to zavisi od zime do zime. Jedne zime
pele e nam prezimiti, druge, uz iste mere, e stradati, znai ne treba olako da
zakljuujemo "da smo ih nekim naim merama zatitili".
Zavisi od konstrukcije gornjeg dela konice. Meni je loginije da novine budu
odmah nad satonoama, da upijaju vlagu i istovremeno predstavljaju toplotnu
izolaciju (koja je vana u prolee).
U slovenakoj grupi kau da celu konicu omotaju najlonom? Znam da se i tako
radi, kao i ter papirom, pa onda boje konice tamnim bojama i sli no. Od mnogih
pelara se moe uti da im pele najbolje preive u starim konicama, sa dosta
procepa, otvora, gde pele popune propolisom one koji im nisu potrebni.
to se tie uzimljavanja i ja imam slino iskustvo, da mi je drutvo sa
deformisanom konicom, kod koje su se pojavili otvori u gornjem spoju stranica i u
prolee pele ile na pau kroz te otvore, odlino prezimelo i imalo dobar razvoj. Ali
to je bilo u normalnijoj a ne kao predhodnu zimu, sa -25 0C i maglu, kada sam imao
98% uginua pela, pa otud i moja bojazan da se ista ne ponovi a ja ne uinim neto
vie u zatiti od ove nepogode.
Ovde neke stvari nisu jasne. Pele ne lepe propolisom otvore zato to im to smeta
ve to ne mogu da organizuju odbranu. Ako je otvor veliki toliko da kroz njega
14

mogu prolaziti pele one e organizovati odbranu, a ako je otvor manji onda ga lepe.
to se tie stradanja, pele ne stradaju od hladnoe niti im ona smeta. Ako bi se
ramovi povadili i poreali na dve letvice pod neku strehu gde ne kisnu prezimile bi
pele bez problema. Jedina razlika je to bi imale veu potronju. Dobra ventilacija je
zimi pelama vana jer u troenju meda pelama je potreban kiseonik. Na 1000
grama potroenog meda potroi se 982 grama kiseonika. Preterana ventilacija
poveava potronju hrane.
Ponukan zadnjim pismima o zazimljavanju, a prvenstveno o ventilaciji, moram
da ponovim ono to je svima nama veoma dobro znano, a to je da zimu, bez obzira na
njenu duinu i veoma niske temperature, prezimljavaju bez problema samo jaka
drutva, sa vie nego dovoljnim koliinama hrane i sa dobrom ventilacijom. Uz ovo
bi jo trebalo dodati da je pelinjak na lokaciji bez puno vlage i da je varoa pod
kontrolom, to bi trebalo da se podrazumeva.
Kad govorim o dobroj ventilaciji smatram da konica treba da ima gornji otvor
tokom cele zime, bez obzira dali se on nalazi na telu ili na poklopnoj dasci. Takav
otvor e omoguiti da vlaga naputa konicu, jer je vlaga ta koja unitava drutva a
ne hladnoa. Po mom iskustvu nikakvo utopljavanje tokom zime nije potrebno,
nikakvi stiropori, novine na satonoama i slino. Sve to e vam uiniti nepotrebnim
poklopna daska izraena od istog materijala kao i ostali delovi konice i neizostavno
ISTE DEBLJINE. Ukoliko vam je poklopna daska od drugog i tanjeg materijala
nema te "obrnute ae", novina i stiropora koji e spreiti kondenzaciju vlage na
poklopnoj dasci (setite se plafona i prozora u kuama i stanovima oroenih vlagom
tokom zime) te kapanje kapi vode direktno na pelinje klube koje u takvim uslovima
vrlo teko prezimljava i veoma esto propada.
Mislim da je sutina u taki kondezovanja. Znai nije re o izolaciji radi toga da
pelama bude toplije, jer njima i nije hladno. To je poeljno kod slabijih drutava u
prolee, da se utopli i bono itd. Ovde je re o tome da se debelom poklopnom
daskom ili stiroporom, ili drugaije, onemoguava kondezacija vodene pare sa donje
strane poklopne daske.
Kondenzacija e biti intenzivnija to je vea temperaturna razlika izmedu
unutranje strane poklopne daske i toplog vazduha, kojeg stvara drutvo. Po toj
logici, trebalo bi utopljavanjem preko poklopne daske nastojati smanjiti tu
temperaturnu razliku. Mislim da poklopna daska, iste debljine kao to je debljina
daske nastavka nije dovoljno reenje. Koliko je teko "sauvati" toplotu koja prolazi
kroz poklopnu dasku, moda najbolje ilustruje jedan lanak Branka Reljia (moda
sam to pronaao i u nekoj od njegovih knjiga). Davno sam to itao pa se ne seam
detalja, ali znam da je sa dosta velikom izolacijom ispod poklopca, imao veliki
gubitak toplote (pratio prema otapanju snega na krovovima).
Pratei literaturu ili kroz razgovore sa drugim pelarima, mogu se uoiti
najmanje dva pristupa ovom problemu.
1. Razni postupci u cilju spreavanja nastajanja vlage.
2. Razni postupci eliminacije iz konice ve stvorene vlage. Ja lino sam
pristalica prvog pristupa.
Pre dve godine, prijatelj koji ima 15-tak drutava u LR-kama, zamolio me da mu
pomognem oko prvog prolenog pregleda, poto je on jo poetnik, sa skromnim
iskustvom. U toku vonje do pelinjaka, izrazio je zabrinutost za jedan jako dobar
prologodinji roj. Naime, smestio ga je u novu konicu, koja je u toku zime malo
 15

"radila", tako da je on kasno otkrio upljinu du itave zadnje strane podnjae, na

sastavu podnjae i nastavka. Kroz tu upljinu je mogao komotno da se provue malo
deblji pelarski no. Smatrao je da je zbog hladnoe koja je mogla prodirati celu
zimu kroz tako "veliki otvor", taj nekadanji roj, koji se do zime dobro razvio u
solidno drutvo, sigurno stradao. Poto mi je jo ispriao kako je uzimio ostala
drutva, odmah sam mu rekao da taj roj ne samo da nije stradao, nego da e sa njim
imati najmanje problema. Verovatno zbog zahvalnosti to sam krenuo da mu
pomognem, tu moju izjavu nije prokomentarisao, ali sam primetio da mi ba nije
puno
poverovao (sam je to kasnije i priznao). Stigli smo na uredan plinjak, lep i topao dan
iako je u usecima planine iza nas jo uvijek bilo snega (nadmorska visina preko 1000
m). Prvo sam pogledao leta. Na svim konicama leta zatvorena sunerom, sa
otvorima za pele tek 1-2 cm irine. Otvorimo prvu, podnjaa pokrivena bui,
kondenzovanom vodom, mrtvim pelama. Dobar deo ramova zahvatila bu. Naemo
2-3 rezervne podnjae i bacimo se na posao. ienje, suenje. Na nekim smo mogli
bukvalno izliti malo vode koja se sakupila. Zadnja u redu je bila konica za koju je on
strahovao. Otvorimo je, ramovi zdravi i isti, nide traga bui. Podnjaa ista, boje
meda, nema mrtvih pela, nema vlage a bui pogotovu. On je sve to posmatrao i nita
mu nije bilo jasno. Tada sam mu objasnio u emu je pogreio kod ostalih konica, a
ta je pridonelo da ova, koju je on ve bio "otpisao" tako dobro izgleda. Od tada nije
vie pravio sline greke.
Ve je 12 godina kako sam poeo da koristim iane podnjae. Sa 50 novih koje
sam napravio jesenas, sve e biti na "mrei". Radi se o nekoliko izvedbi to se tie
visine, ali kod svih je itava povrina podnjae iana. Ispod mree nemam drveni
pod, nego po potrebi koristim lim, karton ili plastiku, koje mogu vaditi ili umetati.
Poto je pelinjak najvei deo vremena smeten u Trebinju, zbog velikih vruina u
pojedinim periodima imam samo mreu ispod poklopca. ta sam primetio? Kada
pele ponu zatvarati propolisom otvore, to je uvek gornja mrea, (ako je nisam
stigao skinuti na vrijeme) koju zatvore gotovo bukvalno do zadnje rupice. Sa druge
strane, u isto to vreme donju mreu uopte ne zatvaraju. Takoe sve nastavke
meusobno "lepe", ali se na podnjai ne moe nai ni jedna ili gotovo ni jedna
zatvorena rupica. Podnjae koje sam prve napravio i koristim ih ve 12 godina,
nikada nisam trebao oistiti od propolisa.Za mene je to interesantna pojava, koja mi
je pomogla da razreim neke dileme oko pripreme za zimovanje.
Boa Petrovi je tokom viegodinjeg eksperimentisanja na svom pelinjaku od
600 dvomatinih drutava u vlastitom tipu konica (ram od poloke) u Junom
Banatu, doao do zakljuka da je zamreeni otvor na podnjai, precnika 7 cm,
dovoljan da se leti ne obrazuje brada, a da se zimi ne kondenzuje vlaga u konici -
vai za to podneblje. Otvor se zimi ne pokriva, na leta stavlja vetrobran a gornja
mrea je cela prekrivena folijom.
Detalje o mikroklimi u konici, provetravanju, kondenzaciji, poreklu vlage,
hemijskim procesima prilikom metabolizma meda, relativnoj i apsolutnoj vlanosti,
moete nai u knjizi KONICE od Zorana Milanovia. Problematika je struno i
sistematski obraena.
Zanimljiva je ali i opirna tema koju je Dragi pokrenuo, o iskustvima zimovanja
drutava u LR konicama. Ako je drutvo slabo, pogotovo ako zauzima 5 ramova i
manje, ne treba ga ni uzimljavati u dva nastavka. Donji nastavak je pogodan za
16

smetaj ramova koji imaju samo po malo meda, starijeg saa koje bi se eliminisalo u
prolee. A kod razvijenijih drutava u donjem nastavku moe biti i dosta legla ali
leglo bi trebalo da zahvati bar 2-3 rama u gornjem nastavku. Moe se donje leto i vie
suziti a na drugom nastavku postaviti drugo leto, koje e pele lake kontrolisati.

ORGANSKA PROIZVODNJA

U Slubenom listu SRJ od 13.09.2002. godine propisan je pravilnik o organskoj

proizvodnji namirnica u okviru koje je propisana organska proizvodnja u pelarstvu,
lanovi od 57 do 69. Sutina je da se pelar prijavi dravnim organima koji e pratiti
njegovu proizvodnju i kontrolisati u toku godine i na kraju izdati sertifikat. Pelar ne
moe sa pola da se bavi organskom proizvodnjom a sa pola konvencionom ve se
mora u celosti opredeliti za organsko ako se za to prijavi.

RAM HRANILICA

Video sam u knjizi drutva pelara iz Trstenika praktian ram-hranilicu koji je

ujedno i pregrada LR nastavka na dva nukleusa. Ako je neko to pravio zanima me da
li ispod satonoe tog rama postoji neka (i kakva) pregrada koja sam ram-hranilicu
iznutra pregrauje kako se pele ne bi meale? Ako je lesonit, kao spolja, zauzima
odvie prostora (ili ne?). Moda negde postoji i radioniki crte?
Video sam tu hranilicu, a po seanju: ima unutranju pregradu. Ona je po sredini
i mislim da je od drveta, a ne zauzima mnogo mesta jer je samo popreko. A sama
hranilica je od vodootporne perploe koja se dodatno parafinie. Za takvo reenje
sam uo jo od nekog, ali se vie ne seam

TEME IZ RUSKOG ASOPISA PELOVODSTVO

U ruskom asopisu "pcelovodstvo" 4/02 sam naao objanjenje od ega su to bele

fleke da ih tako nazovem, veliki beli tragovi, koje se viaju na nekim teglama sa
kristalisanim medom, npr. suncokretovim. Kae se da je to kristalisana glukoza koja
se nije podigla gore. Jo se kae da je to odlika prirodnog meda, jer u medu od eera
se to nikada ne moe obrazovati.
Zatim veoma neobine fotografije sa elektronskog mikroskopa o razvoju
nozemoze. Kae se da ceo proces razvitka parazita, od poetka zaraze, do pojave
mladih spora nozeme, traje 72 asa pri 30 stepeni celzijusovih.
Tu je i jedan tekst o homeopatiji (lecenje veoma malim, skoro neznatnim dozama
lekova) a za lek se koristi alkoholni rastvor zgnjeenih tela mrtvih pela. Koristi se u
sluaju raznih alergija.
Tela mrtvih pela se koriste i u jaoj koncentraciji, takoe kao alkoholni rastvor,
ili sa biljnim uljima.
I u Rusiji je ovog leta bilo neobino puno medljike i medne rose pa strunjaci
instituta vrlo ozbiljno upozoravaju. Kod njih su zime dodue vrlo duge, pa se stanje
 17

kod nas ne moe porediti. Oni koriste priliku da reklamiraju svoje proizvode -
invertovanu i obogaenu hranu.
Ujedno takoe reklamiraju feromon za hvatanje rojeva "Apimil" i opisuje se kako
se on moe koristiti za hvatanje "uholaa". Za 8/15 dana se uhvatilo od 200-300
insekata!
Pa o dejstvu nekih feromona na varou.

SATNE OSNOVE

Prijatelja koji ivi u Americi, je naruio od Dadana, ali su mu poslali pogrene

table, to je vratio, ali ne znam da li su mu sada poslali sa poecima manjih elija.
Radi se o elijama 4,9mm. Cenu ne znam.
Na stranici koju dole navodim, date su informacije o tome da firma Dadant
proizvodi i prodaje satne osnove sa elijama 4,9mm.
http://www.beesource.com/dadant/index.htm
Zanimljivo je kako da se runo (i muno) pravi glatka tabla od voska koja e ii u
valjke. Uzme se glatka drvena ploa, namoi se nekim odvajaem, i umoi u
rastopljen vosak, kada se stegne, sa obe strane se skine po jedan list, pa se opet umae
itd.

LANAK O EKOLOKOM PELARSTVU

Sa Apiservices.com sam skinuo lanak "What is new in beekeeping's science" i uz

dozvolu autora (Michael Thiele) objavio na sajtu www.pcela.co.yu i na stranici nae
grupe, u folderu "Files".
Tekst na engleskom je u nekim delovima nedovoljno jasan, ali posle konsultacija
sa autorom, to se razjasnilo. Radi se o veoma poleminom lanku. Gospodin Thiele je
izraziti pristalica ekolokog pelarenja, protivnik svakog suvinog uticaja oveka u
svemu, pa i u tehnici pelarenja, pri emu ima stroge kriterijume. Autorov website je
www.thiele-und-thiele-consult.de .
Opisuje jedan veoma zanimljiv eksperiment prof. Gerharda Liebiga, podstaknut
eljom da se istrai duina ivota pela. Da ne bih mnogo (i loe) prepriavao,
preporuujem da se proita.
Jedan od zakljuaka dr. Liebiga je da pele tokom sezone ive krae nego to se
tvrdi po knjigama. Drugi, je da je negovanje legla daleko najzna ajniji faktor od koga
zavisi duina ivota pela. Po dr. Libigu, prerada eera ili meda praktino nema
uticaja na ivotni vek pele. Predpostavljam da je takav zakljuak razlog zato
nemaki instituti savetuju pelarima prihranu pela ogromnim blokovima (preko
20kg!) eernog testa sa invertovanim sirupom.

IZRADA KONICA I RAMOVA

18

Moje satonoe su 11 - 12 mm, a donja letva 9 mm, od lipe su i ine vrst ram, ne
povijaju se niti prilikom zatezanja ice niti kada je ram pun meda. Satonoa od 10
mm ve se malo povija ( lipova ).
Po mom linom iskustvu, topola mora da se dugo sui - nekoliko godina, tee se
obrauje (ostavlja konce) i lako se krivi. Stolari znaju za svako drvo kolika je najvea
irina daske debljine 20 mm koja ne puca. Za meka drva ta irina je esto manja od
100 mm. Stranice LR nastavka je najbolje praviti od 2-3 daske, vodei rauna da se
spojevi dasaka na susednim stranicama mimoilaze. Nije lako napraviti dobar
nastavak. Preciznije podatke moe nai u umarskom priruniku.
LR polunastavak (145) sa ramovima iz DB koristim ve vie godina ali elju
imam da im debljinu satonoe smanjim npr. na 13-15 mm a donju letvicu na 5-7
mm /kako bi bilo malo vie prostora za sae/. Ja izraujem satonoe od ogrevne
lipovine debljine 10 mm (deset). Za 5-6 godina od oko 700 ramova samo se jedna
satonoa iskrivila, ali jo uvek je upotrebljiva.
Sat lajsna (donja letvica) moe biti okrugla, vidi u knjizi KONICA od Zorana
Milanovia. Lako se pravi. etvrtastu letvicu od 10x10 mm (nemora suvie precizno)
treba ekicem progurati kroz rupu f10 napravljenu u nekoj metalnoj ploi debljine 4-
5 mm (npr. komad L profila, malo vei, 50x50mm ili vie). Protiv lomljenja koristiti
drveni ablon u obliku kanalia. Takav ram ima velike prednosti kod zimovanja
pela, jer se smanjuje razmak izmeu saa sa medom.
Govorim o LR ramu a ne poluramu, dakle, spolja standardnih dimenzija.
Gornja letvica (satonoa) je irine 25mm a debljine 11mm. Dugaka je naravno
480mm. Donja letvica je iroka 25mm a debljine 10mm. Dugaka je 450mm. Bone
stranice su sa hofmanovim razmakom, odnosno u gornjoj treini (do priblino
70mm) imaju proirenje pa se suavaju na 25mm. irina tih letvica bi trebalo da
iznosi 36mm (to je standard) ali moram da priznam da je na ovom ramu koga drim
u ruci irina 35mm. Ovakav ram se ne moe zakucavati iz ruke, potrebno je napraviti
poseban ablon. Satonoa delimino upada u bone letvice, na 15mm od krajeva, a
donji deo bonih letvica nalee na donju letvicu. Spaja se sa po dva eksera, odozgo
preko satonoe u bone letvice i odozdo, preko donje letvice u bone. Ja iim sa 7
ica potpuno vertikalno (ica prelazi preko letvica do narednog otvora). Prva ica je
na 15mm gledano iznutra rama, a ostale su ravnomerno na 65mm razmaka.
Napominjem da i kod DB rama iim vertikalno, ali ica ide trapezno, a ne pod
uglom 90 stepeni i koliko se seam (nemam pri sebi ram) koristim 6 ica. Kada
utapam sae, odjednom utapam ceo ram. Toliko o tome, a to se tie LR
polunastavka, Vener koliko mi je poznato, radi sa visinom polunastavka od 147mm.
Standardizacija rama i konice je vano pitanje, to potvruje i stogodinja
tradicija tog pitanja. Pre svega trebalo bi definisati poetne pretpostavke. Moj
parcijalni predlog.
Dimenzije unutranje nastavka (irina i duina) da budu iste, kao kod DB10
(36x10+12+12 mm) ili DB/12 (36x12+12+12 mm - radi pregradnih
vertikalnih dasaka). To omoguava postavljanje ramova NA TOPLO
zimi, odnosno NA HLADNO leti. U Ribnom su utvrdili da u Ruskim
uslovima ovakav raspored poveava prinos za 25% i omoguava mnogo
bolje zimovanje pela. Mislim da je ovo vanije nego li prilagoavati
konicu transportnom sredstvu, ili kupovnoj dasci.
Povrina saa u ploditu ne sme biti manja od 80-100 dm 2.
 19

Meuramni maksimalni razmak treba odrediti, i u zavisnosti od toga

projektovati ram.
Za visinu nastavka treba standardizovati bar 2-3 dimenzije.
Debljina daske 20mm, merenja su pokazala da deblja daska nema uticaja na
toplotnu izolaciju.
Podrazumeva se, zadrati sva dobra reenja.
Ostali uslovi bi mogli biti sledei:
visina podnjae, debljina poda, razmak izmeu poda i rama,
dimenzija otvora koji ostaje cele godine otvoren, oblik
poletaljke, dimenzije leta (radi eljeva, vetrobrana, skupljaa
polena...);
visina i tip hranilice, sa odvojivom ili neodvojivom mreom;
visina krova i nain postavljanja distancera za ventilaciju;
nain fiksiranja prilikom transporta;
pomona leta....
Radi masovnije, a time i jeftinije proizvodnje valjalo bi razmisliti o
standardizaciji i ostalih delova opreme. Tema je zaista iroka i podrazumeva
poznavanje najnovijih dostignua u tehnologiji pelaranja.
Da bi okrenuo sa "hladno" na "toplo" potrebno je samo adaptirati podnjau.
Zatvoriti dosadanje leto i otvoriti sa strane. Nita vie. Najvea prednost je za
pelara, kada su konice priljubljene jedna uz drugu - lea e vam rei "hvala".
estitke za izuzetno sistematian rad i hrabrost da se materija oko izrade konica
sistematizuje. Prilikom prelaska na Fararov nain pelarenja meni je nedostajao
upravo ovakav standard. Nigde se nije mogla nai preporuena visina nastavka, u
opticaju su bile visine 169 ( 170) i 190 mm. U dilemi da odaberem pravu visinu ak
sam i postavljao pitanja na internetu ta odabrati ali nisam dobio pravi odgovor pa
sam se odluio na visinu nastavka od 169 (170) mm, a evo i zato:
1. Gledajui svoje kolege koji pele uzimljavaju u polokama ili A grom ili
Tamako konicama, iji su ramovi duboki video sam da ostavljaju pele samo na
ramovima koje pele posedaju, postavljaju pregradnu dasku i sve ostale ramove
prebacuju sa druge strane, jer je koliina meda dovoljna u mednoj kapi iznad njih.
2. Ukupna visina satnih osnova u dva nastavka jednaka je visini u DB konici, sa
defektom letvica koje pele moraju prei, pa se i u Fararu moe primeniti sistem
dubokog rama za zimovanje, sa dovoljnom koliinom meda i dovoljnom zapreminom
konice.
3. Tri nastavka LR su mi najee bila previe, a dva nastavka moda dovoljna ali
sam uvek imao strah ta ako grune paa....Sada mi je etiri nastavka Farara u 90
posto sluajeva dovoljno, da su vilji za 20 mm verovatno i u 100 posto.
4. Pomislio sam ili ubedio sebe da je i Farar radio sa ovom visinom IAKO sam
bio svestan da nikada neu saznati u potpunosti njegovu tehnologiju pelarenja niti
da u je moi primeniti u mojim uslovima pelarenja.
Ovo su bili moji razlozi zasnovani na subjektivnosti jer sam hteo laki nastavak, a
nisam pristajao na A konice i nisam imao vozilo. Ko zna kako bi sada odlu io kada
znam vie o svemu....
Moe biti da nisam ranije shvatio ili da je neto drugo u pitanju ali irina bone
letve kod mene je 36 mm gornja granica ako su bile 35 nisam ih odbacivao. Ne vidim
20

nita loe u toj irini. Zbog ega predlae 33 -35 mm, kad je debljina daske 20mm.
Ako je preostali prostor prevelik okviri se mogu etati to je veliki problem u selidbi.
Ja mislim da je 33mm za irinu bone letvice malo (s obzirom na nae irine
konica), ali zato 35mm to je dato kao gornja granica, zadovoljava.
U maloj ruskoj enciklopediji, za irinu bone letvice se uzima 37mm. U prevodu
amerike enciklopedije "The ABC and XYZ of bee culture" na ruski, pie "neki
pelari smatraju da rastojenje izmeu osa ramova treba da bude 38mm, ali veina
pelara daju prvenstvo rastojanju 34mm."
Zbeg naravno nije uao u standardizaciju, jer je kod njega najvie varijacija.
Meni je zanimljivo i Aleksandrovo reenje postolja za konicu, koje je takoe van
standardizacije. O tome smo govorili jo ranije, kada je opisivao svoj pelinjak visoko
na planini. Zanima me da li mievi ulaze na bone otvore na stranama koje ine
podnjau? Oni su 5cm visine.
Takvo reenje postolja sa ianom podnjaom spreava "produvavanje" konice i
mislim da mnogo vie odgovara mikroklimi u deblu drveta nego to je konica sa
ianom podnjaom na uobiajenom - visokom postolju.
Postavio sam Aleksandrov predlog standardizacije i na sajt "pcela", moe se
preuzeti sa www.pcela.co.yu/standardi.pdf ili sa linka na dnu tabele za novo na sajtu.
Osnovni zakon koji se ne sme izgubiti iz vida kada se radi "kua" za pele je
pelinji prostor. Ja sam o tome pisao u tekstualnom delu broure (Kompletna broura
sa neto smanjenom rezolucijom je na sajtu Apimak grupe, fajl "tei" oko 900 KB).
Prostor izmeu dveju satonoa ramova je ono to elimo da definiemo. Kada se od
35 mm (Hofmanovog rama!) skine irina satonoe = 25 mm (dimenzija B irilica)
dobija se 10 mm prostora (po 5 mm sa jedne i druge strane), a od 33mm = 8 mm, to
je po mom milenju bolja varijanta kod koje dogradnja voskom na stranicama
satonoe e biti zaista minimalna - a to je poetak zaperaka - veliki problem u
profesionalnom pelarstvu.
Ako imate 36 mm u bonicama, onda imate 11 mm prostora izmeu satonoa u
novoizraenoj opremi. Kod stare opreme dolazi do malog neznatnog sakupljanja u
materijalu (dimenzija E) ali i kod upotrebe, propolis se javlja kao dodatni plus
elemenat. Kod ovakvih ramova je skoro neminovna pojava zaperaka jer se pelinji
prostor ne potuje. to se tie varijante bonica sa 33 mm, moram pomenuti da je ona
namenjena plodinom delu! Poto je unutranji prostor nastavka 372 mm jasno je da
on prima 11 ovakvih ramova (ukupno 363 mm) i ostaje jo 9 mm prostora za
devijacije. Ovaj fakat prua mnoge mogunosti i iskoriavanja, kao i prostor za neka
kontra argumentovanja (mane) - zato svako moe da bira.
Moda je diskutabilnija debljina bonica i donje letvice = 10 mm. U praksi se
generalno postie 9,5 mm. Daska sa stovarita debela 24 mm se izblanja na 22 i kada
se ova razdvoji sa 3 milimetarskom pilom dobijaju se dva dela od 9,5 mm.
Druga poenta je da je u svetskom pelarstvu Hofmanov ram luksuz! Glavno se
koristi industriski ram, tj. ram koji je izgraen od istih letvica a razmaci se reavaju
dodacima. Puno se moe diskutovati i o irini donje letvice koja je ista kao i kod
satonoe - to ne pogoduje mnogima koji imaju elektricne maine za otklapanje, ili
koriste no a ne znaju da rade sa 9 i 8 ramova u meditima. Ali pelinji prostor je
ZAKON a kada neko eli da ga rtvuje, (da bi skratio vreme i trud prilikom vrcanja)
mora progutati i posledice - u ovom sluaju skraivanja irine donje letvice nosi
 21

pojavu zaperaka i nemogunost ostavljanja takvih konica kroz dui period bez
redovnog (mukotrpnog) ienja ramova.
Ja postolje kao to je prikazano u kompletima sanduka ne koristim. Kao to kae
postolje ne ulazi u standard ve je opcionalno reenje za svakog, ali i svako moe
shvatiti da je nekakvo postolje neophodnost. Kada bi se takvo postolje postavilo
direktno na ravnu podlogu/zemlju onda bi ono uz mreastu podnjau bilo odlino
suho mesto za moljce, mieve i ko zna ta jo. Ono stvarno moe imati interesantnu
funkciju spreavanja ulaza vetrova ali mora biti iznad zemlje, da bi slobodno mogli
prolaziti mravi, zmije, itd. Kod mene nisam naao gnezda mieva ispod sanduka (a
inae bilo ih je svuda). Mogue je da im se ne dopada stalno uznemiravanje zbog
otpada koji neprekidno pada kroz mreu - i mievi sigurno imaju svoju higijenu!
Mievi slobodno etaju ispod konice. Ne prave svoja gnezda.
Visina otvora na podnjai sa mreom kao i sami otvori su veoma bitni jer ako se
transport obavlja na ravnim platformama (kamioni) donja ventilacija kroz mreu je
skoro nemogua ili mala.

FARAROVA KOSNICA

Postoje Farar konice sa 10 i 12 ramova, zatim razli ite visine, ali da to sada
ostavimo po strani. U sutini, LR konicama je verovatno najrasprostranjeniji tip
konice kod profesionalnih pelara u svetu, tako da ta injenica a i ona izreka da
nema loih konica ve samo loih pelara, ukazuju da ne treba tako olako odbacati
nijedan tip konice, ve pokuati da se ustanovi odgovarajua tehnika rada.
Vazna prednost Farara nad LR je to je nastavak neto plii, toliko da drutvo
normalne jaine ne moe da se zazimi samo u jednom telu, ve zahvata 2 i vie, to je
vano za kontakt sa hranom tokom zime. Farar prua vie mogunosti za
manipulaciju nastavcima, opet zbog visine, i zapremine. LR konica zahteva vrlo
jaka drutva i jake pae ili obilnu prihranu da bi se moglo raditi nastavcima. Kod
Farara kako se ini, jednostavnija je i laka izgradnja celih nastavaka sa satnim
osnovama, proirivanje legla, uklanjanje nastavaka sa praznim saem, a kada su
medita u pitanju, u pliim se lake zaklapa med, odvaja po vrstama. Ali ne zaboravi
da se i kod LR mogu uvoditi polunastavci...
Navodim razloge zbog kojih sam se opredelio za ovu vrstu konice, nakon to
sam je ugledao prije est, sedam godina:
1. Ram sa saem izgleda sjajno, bez izduenih elija, esto je potpuno zaleen u
prvom nastavku, u drugom po sredini nastavka, a ka krajevima sa sve veim vencima
to omoguava vrlo laku ocenu snage drutva i moguih vikova meda za vrcanje.
2. Nastavci i prazni, a i oni sa medom su neuporedivo laki po teini ali i za
amatersku izradu i sa loijim alatima. to me je posebno privuklo jer sam raspolagao
sa malom Ruskom kombinovanom mainom koju sam kupio za sto maraka, a sa
njom napravio sve konice u vozilu izuzev 17 LR nastavaka.
3. Za nae Subotike uslove pelarenja tri nastavka su potpuno dovoljna za unose
do 25 kg po pai, a etvrti je potreban za samo ona najjaa drutva i burnije pae.
22

4. Medino sae iz treeg i etvrtog nastavka omoguava med nekako svetliji i

poeljniji, istiji u pogledu meanja paa, a sama konica omoguava vrcanje i
manjih unosa do desetak kilograma koji se kod veih ramova jednostavno izgube ili
zarobe leglom. Ova prednost mi se inila presudnom u poslednjim godinama i
uporeujui 17 LR sa 39 Farar konica u dve poslednje godine prinos kod Farara je
vei za 20-25 posto. Naravno da je to kratak period i mali broj za poreenje da bi se
mogli izvlaiti valjani zakljuci. Kod LR samo je plodite LR a ostali su Fararovi
nastavci, naravno da bude legla i u njima. Poreenje se odnosi na konice grupisane u
vozilu, a rezultati uporeenja sa onima na vozilu i zemlji bili bi sigurno drugaiji.
5. Razvoj rojeva ini mi se nekako brim, najee ih poream jedan iznad drugih
po nekoliko, kasnije se lako spajaju u drutva ili dodaju sa itavim nastavkom po
potrebi.
6. U poreenju sa LR ramom pele bre izvlae novo sae, zapoinju poklapati
sae, sae se prilikom vrcanja lake otklapa, greke kod otklapanja pele bre
otklanjaju, sae se ree kida, vrlo retko zbog toplote "sputa" niz icu to omoguava
bolju selidbu u letnjim uslovima
7. Pregled konica je jednostavniji i bri, dovoljan je i letimian pregled da bi se
ustanovila snaga drutva, a kontrola zaleganja matice obavlja se vaenjem jednog do
dva rama, znatno plia ime je uznemiravanje drutva svedeno na minimum.
8. Meni lino zbog problema sa kimom lake je raditi sa Fararom i to je bio
jedan od najvanijih razloga, a kako idu godine sve vie razmiljam o mogu nosti
kako te ramove smestiti u konice tipa A ili Tamako ili pak neku kombinaciju.
Ima naravno jo dobrih osobina ali ima i neto loe:
1. LJudi jo nerado kupuju rojeve na Fararovim okvirima, visina nastavaka za
koju se opredeljuju pelari pri prelasku na Farar nije standardizovana, svako ima
svoju priu.
2. Iako su meni konice u vozilu, poreane u dva reda, sa mogunosti dodavanja
do pet nastavaka, ima previe mesta kroz koje pele mogu da "iscure" uvek se pojavi
neki lo sastav pa se pele opredele na pogrean izlaz a neznaju se vratiti... Puno su
bolje na zemlji jer omoguuju bezbroj kombinacija.
Ima jo loih ali ne mogu da se setim.... Iskusni pelari kau: treba drati vie
tipova, pa posle nekoliko godina kad zakljui koju konicu prvo pogleda kad doe
na pelinjak shvati za koji tip treba da se opredeli.
Koliko je meni poznato g-din Farar je svoj sistem startovao iz veoma prakti nih
osnova (kao tipian amerikanac). On je upotrebio medita tadanjih sanduka koji su
bili veoma slini konceptu naeg Dadant-Blata, mislim (nisam siguran) da su ih zvali
prema pelaru koji ih je promovisao: Kvinbi. Poenta je u tome da su ova medita
imala 12 ramova. Tako da pada u vodu "originalnost" onih koji tvrde da je tim
nastavcima pelario i Farar lino - jer oni u glavnom koriste deset-ramni nastavak.
Nasledio sam najjednostavnije DB konice. Proirujui pelarsko znanje reio
sam da preem na noviji tip konice koji omoguava laku tehnologiju pelarenja ali
sa to manje promena (trokova). Razloga za tu promenu ima vie meni su tada bili
opravdani. Odluio sam se da satnu osnovu DB (270x420) podelim po visini na dva
jednaka dela (da nebi imao ni vika ni manjka u santoj osnovi) tako da sam dobio
visinu nastavka 135 + 10 donja lajsna + 20 gornja lajsna-satonoa + 10ulica izmeu
nastavaka ukupno 175mm. = "moj farar". Ovakvu odluku sam usvojio jer sam ve
posedovao vei broj ovakvih ramova i dvanaestoramnih nastavaka. Ramove za
 23

nastavak sam imao 26mm(uih) i 36mm(irih sa dubokim elijama). Poto sam

reio da umesto dvanaestoramnih nastavaka pravim desetoramne mislio sam da je to
odlino reenje ali kao to rekoh mislio sam a ne znao. Da je bilo kakve korektnije
standardizacije ne bih sada imao problema. Uske ramove sam koristio za plodita a
iroke za medita. Uoene nedostatke kod mog farara sam vremenom poeo
menjati na sledei nain. Satonou sam smanjio sa 20mm na 16mm i od gornje ivice
(povrine) prema ljebu za satnu osnovu, do blizu bonih strana, odstranio (pod
uglom zasekao). Donju lajsnu sam smanjio na 12mm i prikovo za bone na jedan kraj
polovinu (druga malo vea polovina je ostala prazna da bi u sredini rama bila satna
osnova). Ovom izmenom sam morao da promenim prvu usvojenu veliinu (kod
prve promene): umesto 135mm satne osnove morao sam da prihvatim 150mm. I
prvom i drugom izmenom mislio sam (sa zadovoljstvom) da sam napravio ono pravo.
itajui ovaj od Aleksandra predloeni balkanski standard, uviam da opet nisam
na pravom terenu (merama). Dadankina irina satonoe 26+12=38mm je uzrokovala
unutranju irinu konice 456mm (odnosno 380mm za desetoramnu) a to se ne
uklapa u ovaj predloeni standard.
Znam ja da je u rukama Manduia Vuka svaka puka ubojita ali ja se ne slaem
sa onima to se zalau za: to komplikovanije to prostije. Do sada sam uvek bio sa
veinom pa mislim da je i veina za ovu prethodnu reenicu a moda i za narednu:
Ne odobravam odlaganje donoenja standarda.

LR KONICA

1990.g. sam nabavio 2 LR konice, model transport. LR transport je modifikacija

LR konice uraena za selee pelarenje. Ima naroito uraenu Milerovu hranilicu sa
poprenom letvom iji krajevi malo tre preko ivice hranilice. Ovi krajevi imaju
ljebove u koje se usauje metalna ipka f8 za povezivanje sa podnjaom. ljebovi
su zatieni ukovanim limenim jezicima koji kod pritezanja daju izvesnu elastinost.
Podnjaa takoe ima ljebove u koje se usauju pod 90 stepeni savijeni krajevi
ipki.
Sama hranilica je bila od cinkovanog lima, sa vrlo praktinim poklopcem i
zbegom.
Konica je takoe imala i posebno uraen deo za ventilaciju. Njegova visina je
5cm. Izuzetno praktina stvar u vreme letnjih vruina. Pregrada od sitno pletene ice
se moe ukloniti, tako da ova ventilacija moe da slui kao sporedno leto.

VIE MATICA U JEDNOM DRUTVU - UVANJE MATICA

O uvanju matica kod nas su pisali Tomain i Relji, o bankama matica najvie
Tomain.
Interesantan metod je opisan u jednom starom "pelaru", iz 1974. godine (broj 6),
o uvanju vie matica u istoj konici, slobodnih, ali nisam sretao neki komentar toga,
osim koliko se seam jednog osvrta. Autor ivorad Anti, Loznica.
24

Princip je da se matice dodaju pelama koje nikada nisu imale kontakt sa drugim
maticama nego ba tada. A to se ostvaruje tako to se po toplom vremenu napravi roj
bez pela, samo sa ramovima sa zatvorenim leglom iz koga izlaze pele.
Evo sustine teksta:
Ako se eli 5-6 matica, u konicu se stavi 5-6 ramova sa zrelim radili kim
leglom, bez pela, iz kojih su ve poele da izlaze mlade pele. Za vie matica, broj
ramova se srazmerno poveava. Sa strane legla se stavljaju ramovi sa polenom i
medom. To se radi ujutru, 9-11 asova. Ovo drutvo mora biti zatvoreno 4 dana, a bez
matice ostaje samo 24 asa, za koje vreme se izlee dovoljno mladih pela. Voditi
rauna o ventilaciji konice, da ne doe do pregrejavanja.
To je dosta verno preneta sutina teksta, negde i doslovno. Ne mogu da stojim iza
onoga to pie, a u svakom sluaju je veoma zanimljivo.
1. Temperatura ne sme biti nia od 25 stepeni i matice ne smeju biti starije od 2
godine (autor preporuje jun, jul, do sredine avgusta)
2. Svaka matica pre uzimanja se stavi u poseban mali iani kavez
3. Proces oduzimanja matica ne sme trajati due od 2 asa a autor pri tome kavez
dri u xepu od bluze.
4. Kad se uzme eljeni broj matica, svi kavezi se stave na sto i uz pomo drvenog
tapica, maticama na mreu kaveza stavi po kap meda.
5. Saekati 15-20 minuta da matice uzmu med.
6. Zatim sve matice jednu po jednu putati u jedan kavez duine 10 a irine 5 cm.
Dve strane ovog kaveza, prednja i zadnja, zatvore se saem koje sadri malo
otvorenog meda. Dok se matice stavljaju u kavez, on treba da stoji u vertikalnom
poloaju, tj, on se dri u ruci a sa donje strane dodaju se jedna za drugom matice iz
malih ianih kaveza.
7. Ukoliko se dogodi da u poetku neke matice stupe u borbu, treba odmah a i s
vremena na vreme, pustiti na njih po jedan dim cigarete (tako autor kae, verovatno
zato to je pua, moe i obian dim). Ovo treba vriti obazrivom da se ne nateti
maticama.
8. Posle 30 minuta ovaj kavez sa matica, dodaje se u novoobrazovano drutvo i to
na taj nain to se kavez postavi direktno na okvire odozgo u vodoravnom poloaju.
U tom poloaju ostaje sve dok matice ne izau iz njega, poto je on prethodno
skidanjem saa sa obe strane bio otvoren.
9. Matice se dodaju u novoobrazovano drutvo 24 sata posle njegovog formiranja.
Prve veeri posle dodavanja matica treba sa malo vode poprskati okvire sa gornje
strane. Drugog, treeg i etvrtog dana treba uvee prihraniti drutvo sa po 100 grama
eernog sirupa u srazmeri 1:1
10. Petog dana od obrazovanja drutva, poto je 4 dana bilo zatvoreno, oko 9
asova otvoriti leto konice na 5 cm.
11. Sa prihranjivanjem nastaviti i u toku narednih nekoliko dana i to sa 100 do
200 g eernog sirupa dnevno. Posle 10 dana leto proiriti na 10cm. Ovo drutvo se
stalno mora kontrolisati kako u pogledu hrane tako i u pogledu prirataja mladih
pela. Poto sve matice polau jaja, treba s vremena na vreme oduzimati po dva rama
zatvorenog legla i na njihovo mesto dodavati okvire sa praznim saem.
Znam da je Miljko govorio o takoe veoma interesantnom nainu uvanja matica,
zapravo nije toliko re o duem uvanju, koliko o metodu da se stare matice posle
zamene ne ubijaju ve ostave da bar neko vreme nose. Meni je to veoma zanimljivo i
 25

sproveu naredne godine, moe sa bilo kojim tipom konice. U praznu konicu se
stavlja ram sa hranom i pelama na njemu, pa matica sa ramom legla i pelama, pa
ram sa satnom osnovom. Zatim se dalje reaju iz drugih konica, ram sa hranom, sa
maticom, satna osnova...
O uvanju matica u bankama:
Literatura: Melitagora br. 2/1996. Kompletno opisan sistem za uvanje matica.
Testirana su 500 drutva za vreme od 3 godine - testirane su i matice nakon takvog
uvanja. Zemlja: Kanada!
Prevod istog lanka na srpskom: Savremeni principi pelarenja (1). 2000 god.
(Izdanje Rodoljuba ivadinovia).

OPLODNJACI

Imam specijalno napravljene LR nastavke (2 komada) sa fiksiranim podnjaama

koje sam koristio kao oplodnjake i za dranje nukleusa. Jedan je podeljen na 3
segmenta sa po 3 LR rama, a drugi na 2 segmenta sa po 5 ramova. Pregrade su
pokretne, od lesonita. Dosta nesparenih matica sam izgubio zbog uklupavanja.
Deavalo se da uklupaju i poneku ve sparenu maticu. Moda neko od iskusnijih
pelara ima neko objanjenje. Vrlo je mogue da sam napravio neku greku.
I ja sam u prvim godinama mog pelarenja radio dosta eksperimenata sa
oplodnjacima u jednom nastavku, t.j. bio sam pod jakim uticajem knjige "Nove
metode pelarenja" Ivana Antoniolija, u kojoj je on opisao Roluove oplodnjake.
Mnogi su isprobali ove oplodnjake i nisu uspeli, ba zbog tog razloga kojeg ste Vi
naveli u svom pisanju. Da bi se problem shvatio ili bar da bi se moje objanjenje
shvatilo (to sigurno nije konana istina!) potrebna je dugoronija koncentracija na
problemima feromona kod medonosnih pela i biologije pcelinjeg drutva (gledanog
kao jedinku/organizam). Ukratko reeno: ostale matice su vam bile uklupane zbog
prevladavanja feromona jedne matice.
Stvarno o feromonima i hijerarhijama koje vladaju ima mnogo da se pria i ja ne
elim da se pravim mnogo pametan - sve je to objavljeno u mnogim lancima i u
nekim neto savremenijim knjigama. U vaem sluaju bitno je naglasiti da bez
neposrednog kontakta izmeu pela nema razmene feromona. Znai da se pele
izoliraju, to je vrhovni princip koji se mora potovati od svih odgajivaa matica. Da
bi se ovo realizovalo postoje mnoge tehnike i metodi.
1. Oplodnjaci-komije se naseljavaju pelama iz razliitih drutava.
2. Oplodnjaci (sa maticama ili matinjacima) se zatvaraju u prostoru koji im
omoguava neuznemiravanje nekoliko dana itd. itd. Rolusov sistem je posebno
interesantan jer koristi biologiju pelinje zajednice - a to nije nigde bilo napisano.
Ideja Rolusa je bila da jednu pelinju zajednicu iskoristi za dobijanje oploenih
matica a samo dobijanje je ujedno i mera protiv rojenja, posle ega isto to drutvo
rezultira u proizvodnu pelinju zajednicu - med i mleko - pardon, matice, u istom
mahu!
Rolusov sistem definitivno moe da uspe - i to onako kako je izvorno opisan, pod
uslovom da se zna kada ga treba primeniti - a to ne zavisi samo od volje p elara.
Opet, sutinska igra je u feromonima.
26

Za one koji su novi u ovom poslu moda bih ipak morao ukratko da opiem ta je
Rolusov sistem oplodnjaka.
Jedno normalno drutvo u nastavcima se prebaci/podeli u vie ispregra enih
tela/nastavaka. Dole u prvom nastavku se ostavlja njegova stara matica na jednom ili
dva rama otvorenog legla a ostali su uglavnom prazni ramovi (ala Demariranje).
Iznad njih je specijalna pregrada koja ima uzdune otvore pokrivene sa duplim
matinim reetkama, iznad koje pregrade se nalazi nastavak sa dve ili tri vertikalne
pregrade. Iznad ovog nastavaka je drugi isti takava nastavak, a i trei, etvrti ili peti -
sve dok ima pela i ramova sa leglom. Pele u celom drutvu mogu da cirkuliu kroz
matine reetke a mogu i da opte sa prirodom kroz leta postavljena na sve strane
nastvka (t.j. na horizontalnoj pregradnoj dasci sa duplim matinim reetkama).
Normalno ima jo drugih detalja ali to je, najkra e reeno. I kao to sam rekao,
ovaj "med i mleko" sistem je privukao mnoge - pa i mene kad sam bio mlad pelar.
Majstorija koja je u svemu ovome je sledea: g-din Rolus je koristio drutva
duboko zala u rojevan nagon! Drutva koja bi se gotovo sigurno izrojila neposredno
pre ili u poetku glavne pae! Svako ko ima vie iskustva sa situacijom u kojoj se
nalaze ovakva drutva zna o emu priam - i valjda osea da je Rolus bio pravi
genijalac: preokrenuti to stanje u svoju korist (matice), preskoiti vremenski jaz i stii
u pau sa rekonstituiranom konicom sa post-rojevnim raspoloenjem...
U kontekstu nae prie bitno je da u ovom stadijumu ivota jedne pelinje
zajednice (vrh razvoja), matini feromon (koji je koktel desetak i vie hemijskih
supstanci) gubi svoju dominaciju nad pelama-radilicama. Pele koje su prirodno (i
polako!) dole do tog stadijuma da skoro i ne oseaju prisustvo matice, su pogodne da
prihvate bilo ta: matinjak i matinjake, kao i neoploenu maticu i vie njih - i to
sve uz prisustvo stare matice.
Tako dolazim do onog mesta koje je najbitnije za vas. Imate li pojma u kakvom
biolokom stadijumu su bile pelinje zajednice iz kojih potiu pele-radilice koje su
naseljavale vae oplodnjake? Ako to nije nita specijalno, kao na primer stanje koje
sam pokuao da opiem malopre, onda moja dijagnoza bi bila sledea: Nastalo je
optenje pela (saobraaj) izmeu oplodnjaka: to nije nita drugo nego prenos
feromona. Matini feromon je magnet za pele-radilice (uzmite ga i unesite ga u
pelinjak i "odmah" ete dobiti roj pela!). Kod "normalnih" pela "vlada" sledea
hijerarhija: jedna oploena matica ima bolji feromon od druge, oploena matica ima
bolji feromon od neoploene (ako nije loe oploena ili falina - t.j. ima preslab
intenzitet/koliinu svog feromona - nije ba sve toliko crno-belo).
A vi ste taj koji je stvorio uslove za takvo ponaanje pela da one iz svog gnezda
mole da uu u tue! (Prouite tehnike za spreavanje tog normalnog pelinjeg
ponaanja, od kojih sam naveo gore).

MATINI FEROMON

Matini feromon je naziv za koktel koji proizlazi iz matice a ukupno u pelinjem

drutvu dosada su poznate oko 40 posebnih supstanci.
Nemam pojma kakve se metode koriste da bi si izolirale sastavne komponente - to
rade naunici-istraivaci.
 27

Smatram da Internet nije pogodan medium da bi se ovako kompleksna tema

dobro shvatila - kao to sam prije rekao - potrebna je koncentracija na tu temu i njeno
praenje kroz dui vremenski period.
Zbog mog personalnog interesa, u Melitagori je tokom godina
objavljeno/prevedeno dosta lanaka o feromonima, a ba sada planiram da u sledeim
brojevima bude objavljen lanak Marka Winstona, jednog od vodeih naunika u ovoj
oblasti, objavljen u martovskom broju asopisa Bee Culture. lanak je revijalnog
karaktera (kolumna) i daje brzi pregled na situaciju u pogledu ove teme: gde smo
sada.
Inae, istraivanja Marka Winstona su u Kanadi pretvorna u komercijalne
produkte firme Phero-Tech o kojima (opis, upotreba itd.) sam isto u Melitagori
preveo/objavio specijalan lanak (izvor: Bee Biz).

DODAVANJE MATICA

Jednom prilikom '98 godine prolog milenijuma, ika Boa je ispriao kako
Bugari dodaju maticu. (uo je od prof. dr Stojeva) Izgnjee nekoliko trutova i
razmute ih u vodi. Koktel procede i dobijenom "trutovskom vodicom" poprskaju novu
maticu i direktno je dodaju u drutvo bez matice. Kau da je procenat prijema vrlo
visok, ali se ne navodi koliko taj procenat iznosi. Postupak je zasnovan na
zapaanjima praktinih pelara da trut moe da ue u svaku konicu, to se pripisuje
trutovskom feromonu koga svako drutvo prihvata.
Neki naini za dodavanje matica:
Od stare matice napraviti koktel i poprskati mladu maticu pre direktnog
dodavanja. (Neki pelari ubacuju maticu kroz leto u oblaku dima, da bi
maskirali matini feromon)
Umesto iane spirale za zatitu matinjaka, poprskati isti "trutovskom
vodicom" .
Tuirati mladu oploenu maticu "trutovskom vodicom" i dodati je pored
stare. Pele neka same odaberu svoju kraljicu.
Pred uzimljavanje spojiti vie slabica pomou "trutovske vodice". Na prolee
pele e same odabrati jednu maticu.
U obezmatieno proizvodno drutvo dodati "matinu vodicu" da bi se pele
zavarale, tj. da "misle" da imaju maticu. Pri tome su prinosi meda
mnogo vei (zlatno erzonovo pravilo)....

SPAJANJE DRUTAVA

Praktian problem: izveo sam na drugom spratu u par konica mlade matice u
julu, one su sad na oko 5 ramova sa malim zalihama a u ploditu je starka ali je
drutvo dobro zaokruilo mednu kapu, a ja elim da ih spojim. Koji oblik
reorganizacije se preporuuje, staru vadim da vidim hoe li prezimeti u troramnom
nukleusu. Kod nas legla ima do 10-15og decembra.
Moe kao to si rekao, ukloniti staru maticu na tri rama sa dosta p ela i hrane i
ostaviti je u jednu od komora LR konice podeljene na tri dela. U ostale komore
28

moe staviti stare matice iz drugih drutava. Kod nas bi bilo vrlo teko da takvo
drutvo prezimi, ali mislim da kod tebe moe.
Kada ukloni donju maticu, stavi list novina preko donjeg nastavka, izbui ga
neim, da pele progrizu te otvore i spoje se. Ne bi trebalo da bude problema, mada
se u literaturi savetuje da se u takvim sluajevima matica stavi u kavez u nastavku sa
svojim pelama. (kada je kritinije stavlja se u kavez, inae je slobodna).
Kako shvatam, onda e na raspolaganju imati oko 12 ramova ukupno. Ako bi
imao jo neki, sa manje meda, moe ih staviti u nastavak koji lei na podnja i a
iznad da bude plodite sa zamenjenom (mladom maticom). Moe da iz nekoliko
konica sakupi po ta 2-3 rama koji su viak od 1LR tela pa da njih stavi ispod
jednog plodita, a ostale konice da ti zimuju na 1 LR telu.

KONICA - MAMAC

Ove godine sam uhvatio tri roja - od 10 konica-mamaca. Koliko sam mogao,
sledio sam preporuke Thomasa Seely-ja koje je objavio kao zavrne rezultate svog
veoma obimnog istraivanja. Njegov lanak je bio preveden i objavljen u Melitagori
odakle ga je preveo i R. ivadinovi i ugradio u svojoj, mislim prvoj, knjizi.

RAZLIITE TEME
CRTICE IZ PELARSKE PRAKSE

A sad o jednoj pojavi za koju bih hteo da ujem miljenje iskusnijih. Pre 15-tak
dana kod jednog drutva sam zamenio plodite koje je trebalo da vratim drugom
pelaru od koga sam proletos kupio to drutvo samo u jednom telu Farar. Drutvo se
dobro razvilo, ispunilo je jedan sprat LR leglom i jedan medom, izvrcao sam u dva
navrata ukupno oko 25 kg. meda i napravio nukleus sa 5 ramova sa leglom, koji je
ispunio LR telo. Zbog produene sezone (este kie) drutvo je ostalo sa skoro dva LR
tela puna medom i donji Farar leglo i med. Posle zamene tela izvadio sam i dasku na
poletaljci a i pomono leto sam napravio malo veih dimenzija. Posle nekoliko dana
primetio sam kako pele izbacuju bele grudvice, a bilo je dosta i ispred i na samoj
poletaljki. Prvo to sam pomislio bilo je da se radi o krenom leglu, i bio iznenaen
jer je matica bila mlada i odlino je radila tokom cele sezone i ranije nije bilo ove
pojave. Posle sam odmah stavio dasku na poletaljki jer je i vreme zahladnilo, i za koji
dan pojava je potpuno prestala, sada nema te pojave. Pitanje je dali se moda leglo
prehladilo (kako se manifestira to) ili se zaista radilo o krenom leglu i kako je
odjednom prestalo?

O mrtvim pelama ispred konice moje miljenje ako u okolini ima uma onda se
radi o paralizi i savetujem babski lek a to je slana voda. Ako pele piju malo slane
vode paraliza odmah prestaje.

Potrebno je razdvojiti eksterne faktore koji utiu na kvalitet - stanje odgajivakog

drutva i ishrane, i drugo - broj i kvalitet trutova. U literaturi se kae da je najbolje
vreme za odgajivanje matica period kada pele odgajaju najvie legla, znai ni na
 29

samom poetku noenja niti pri kraju. Ispitivana je koliina mlea u matinjacima,
teina larvi itd.

to se trutova tie, vaan je njihov broj a i kvalitet, pa je stanje u jesen sigurno

neto slabije nego tokom leta, ali to je i prirodno. Jer, ako bi se pravila neka krivulja
kvaliteta, postoji neki maksimum i opadanje, a maksimum pada u razli ite periode, u
zavisnosti od geografske irine, klime itd.

Danas mi se jedan brani par pelara iz Medvee (kod Trstenika) koji imaju oko
40-50 konica poalio da im je desetak drutava jesenas "nestalo", napustilo konice,
a dosta njih veoma oslabilo. Kau da su protiv varoe tretirali fluvalinatom i
amitrazom (dimljenjem). Moemo samo da predpostavljamo ta je u pitanju, ja li no
mislim varoa uz dejstvo virusa.

Potronja meda u novembru je oko 750 grama, sa tendencijom smanjenja u

poslednjih 15 dana 300 grama.

Danas sam pogledao vagarku, od 17 novembra do sada vaga je pala za 600 gr. to
je OK. Meutim na podnjai na papiru upravo vagarke naao sam oko tridesetak
oteenih pela od varoe koje su izale iz legla kojeg je izgleda bilo i krajem
novembra, to me malko brine. Iako sam dimio mitakom krajem novembra pre
zahlaenja izgleda da nisam uspeo eliminisati svu varou, pokuau perizinom.

Mislim da je sad vreme pokucati pa po zvuku ustanoviti ima li drutvo maticu ili
ne kako bi se na vreme reagovalo u prolee.

Konkretno bagrem moe rezati zimi ali i u junu stim da postoji opasnost da se
nove grane ne "odrvene" do jeseni i te sigrno nee doneti cvet. Dakle cvet nose
oformljene grane jo u prolee i to je sutina problema. Kako e ga oformiti kao
klasino stablo ili kao ikaru zavisi od prostora sa kojim raspolae ali e on po
pravilu nastaviti da se razmnoava iz korena i iz semena. Ako ti neka grana smeta
moe je odrezati bilo kada. Zbog bodlji i ako je mesto prolazno bolje je kronju
oformiti da bude vilja ali treba paziti na vetrove jer ga relativno lako lome. Iako se
prima i kod plitke sadnje ipak ga je bolje zasaditi malo dublje. Sa sadnjom bagrema
treba biti oprezan jer vrlo lako potiskuje druge vrste rekli bi umari ali pelarima ba
to odgovara.

ujem od nekih kolega da je i sada u brdskim predelima neki unos, delom i od

detelina. Zanimljivo je da se drutva drastino razlikuju po koliini hrane. Ima onih
koja nisu letos izlazila u medite ili u krajevima sa livadskom i umskom paom, koja
su prepuna hrane, a ima i suprotnih sluajeva. Sada bi valjalo ta slaba sa hranom
dohraniti veim koliinama sirupa za kratko vreme, to bi ih preporodilo.

Neka moja zapaanja na prostoru Junog Banata, okolina Plandita i Vra ki

breg:
1. Sua je trajala od oktobra do 29 maja. Mraz je bio u periodu sredina decembra
do sredine februara, plus onaj katastrofalni od 8. aprila. Pele nisam prihranjivao u
30

prolee, tako da sam poetak juna doekao sa jedva neto jaim drutvima nego to
sam ih zazimio. Zalihe su pale na nulu, iako sam pele zazimio sa obilnim zalihama
meda, bez prihrane eerom.
2. Na Vrakom bregu, n.v. 300 m bilo je drena za vrcanje, oko 2 kg, i neto
bagrema koji je preiveo mraz, oko 3 kg.
3. Posle nekoliko junskih kia drutva su se prosto rascvetala, kao i priroda.
Takav razvoj nisam video u poslednjih 10 godina, koliko pelarim. Pele su bile
izuzetno vitalne, bilo je mnogo nektara i kvalitetnog polena u prirodi.
4. Suncokret, tamo gde sam ja bio, odlino je medio. Nisam dao med na analizu,
ali lino mislim da pored suncokreta ima i mnogo livade. Analiza e pokazati tano o
kojoj se vrsti meda radi. Na 3 km od mog stacionarnog pelinjaka nalazi se 150 ha
suncokreta. Od 43 LR konice vrcao sam 21 konicu i ubrao sam 800-900 kg meda.
Oekujem jo 200-300 kg, ako kie ne pokvare moj raun. Kolege pelari javljaju da
u blioj okolini, na 10-20 km ima parcela suncokreta koje su slabo medile. O kojim
sortama se radi saznau naknadno. Zakljuno, prinos meda je bolji od proseka,
posebno ako se uzme u obzir vrlo loa situacija u toku zime i prolea.
5. Zbog izmrzavanja soje mnoge parcele su presejane suncokretom "stodancem" u
toku celog juna meseca. Neke parcele su sada u cvetu. Dnevno se otvara po 4 kruga
cvetova u cvasti tako da taj suncokret vrlo brzo precvetava. Na jednoj parceli od 40
ha suncokret je jedva iznad kolena. To u takoe iskoristiti.
6. Karakteristino za ovu sezonu je blokada legla u velikom broju konica tj. oko
polovine od ukupnog broja, ukljuujui i rojeve. Ranijih godina blokada legla nije
prelazila 10%. Matinu reetku obavezno koristim.
7. Rojenje je bilo vee za oko 50% u odnosu na prosenu godinu. Od 43 drutva
izrojilo se 15. Bilo je i drugenaca.
8. Bolesti: Zimus mi je jedno drutvo stradalo od nozeme. Zadnjih 7 godina
nisam imao gubitaka zbog iste. Razlog je dugotrajno neizlaenje i kasnije zaepljenje
leta, koje nisam na vreme primetio jer sam imao postavljen vetrobran na leto. Varou
nisam primetio u znaajnijem broju. Tretirao sam u jesen i prolee, kada su konice
na 1 LR nastavak, dimljenjem sa 3 puta po 3 kapi amitraza. Kreno leglo nisam
imao. Pre etiri godine veinu matica na pelinjaku sam zamenio sa selekcionisanim
maticama od prof Kulinevia, koje imaju dobre higijenske osobine. tetoine u toku
leta nisu pravile veih problema. Osa je bilo manje nego obino.
9. Jesenas i zimus mievi i rovice su se razmnoili u enormnom broju. Otrovne
mamke sam morao da postavljam dva puta nedeljno. Dok sam to shvatio stradala su
mi dva drutva.
10. Trutova je po mojoj proceni bilo vie nego ostalih godina.
11. Vremenske prilike bih mogao ukratko opisati kao "iz krajnosti u krajnost".
Nijedna druga godina nije bila slina ovoj.
12. areno leglo nije bilo izraenije, po mojim zapanjima.
13. O tihoj smeni nemam pouzdanih zapaanja.
14. Imam utisak da su pele ove godine bile vrednije. Ile su na pau po jakom
vetru, ini mi se da ranijih godina u takvim uslovima nisu naputale konicu. Bio je
pravi doivljaj posmatrati ih kako prate konfiguraciju terena, izbegavaju prepreke ili
preleu vilje rastinje gotovo ga dodirujui dok se probijaju kroz vetar.
 31

Razliite su prie o suncokretu ali da ne medi na devedeset posto parcela je vie

nego sigurno. Bio sam uporan i pet puta selio i konano u petak vratio pele kraj
Subotice. Bio sam na podruju B. Topole, Oroma, Kljajieva (tu sam kasnio), Teleke
i Sivca. Sve su parcele bile ogromne, moglo bi se rei da drugoga i nije bilo okolo. Za
sve vreme na vagi je bilo ukupno oko 13 kilograma, za vrcanje u proseku sedam-
osam. U kontaktu sa ostalim pelarima na terenima koje sam obilazio saznao sam da
su poneki imali i vrcali i dvadesetak kilograma po konici ako su pogodili prvi
suncokret i ako je bilo kie. Ja nisam imao te sree, a posle je kia bila beskorisna.
Bio sam uporan da definitivno saznam medi li suncokret ili ne pa sam propustio i
istac koji nije medio znaajnije ove godine. Posle svega ne znam dali sam pametniji
jer je klima ove godine potpuno netipina. Konani rezultat je oko 27 kilograma po
konici u vozilu to i nije tako loe jer je u pitanju med od uljane repice, svilenice i
suncokreta, medonoa koje su ipak na mom podruju sporedne.

Same pele ove godine su se udno ponaale. Imao sam buran razvoj u vou i
repici, na bagremu su imale svoj maksimum troei zalihe i ono to su unele, na
svilenici radile kao nikada do sada i blokirale leglo, na prvom suncokretu jo su bile
sa bradama i delimino su deblokirale leglo i tako ostale itav jul i avgust. Nita nije
pomagalo proirenje legla i slino jednostavno su preskakale ubaene okvire. U
Fararovim konicama leglo su oformile u prvom nastavku i tek po malo u drugom
iako sam prethodnih godina imao obrnute situacije leglo i med u drugom, a tek po
malo legla, meda i polena u prvom. Moglo bi se protumaiti da je razlog u velikim
vruinama pa su ostale blie letu.
Iako nisam posebno intervenisao samo sam jednu konicu primetio da se izrojila,
a u tri tihu zamenu. Rojevi su ove godine imali jako slab razvoj nakon juna i ponaali
su se kao da je jesen.
Nakon skidanja medita i prvog tretiranja varoe na podu je ostalo po oko 500 -
900 otpalih varoa, samo u jednoj od kontrolnih sam imao preko dve hiljade i radilice
bez krila. Kolege kau da nakon drugog tretmana imaju daleko manji broj, do
pedesetak po konici.
Sve u svemu ova godina je ipak jo jedna u nizu loih za pelarstvo. Sklon sam
oceni da pored loih klimatskih uslova, mraza, sue, previsokih temperatura pa
preterane vlage, loem prinosu doprinose loe pripremljene zemlje koje se godinama
ne ubre ni stajnjakom ni vetakim ubrivima i loi hibridi suncokreta.

Nekada se smatralo, a i u knjigama je pisalo da pele loe zimuju na

suncokretovom medu koji je jak i bogat polenom. Praksa pokazuje da pele odlino
zimuju na suncokretovom medu. U praksi sam se uverio da je najvanije da zimska
hrana bude prirodna i da za nju nema zamene.

Mnogo je bolje i u perspektivi isplativije da se zimske rezerve dopune ramovima

meda iz drugih konica, ako ih ima. Trenutna ekonomska dobit od razlike cena meda
i eera lako nestane u vidu poveanog gubitka pela i drutava, i izgubljenom dobiti
u sledeoj sezoni. Lino uvek ostavljam prirodne zalihe od 15 i vie kg, ak i onda
kada meni ostaje 2 kg za vrcanje to je jeftinije od utroenog goriva za pelaranje.
Takva je bila '98. g.
32

Nisam naveo sva zapazanja. Za ovakvu sezonu izgleda da treba dosta vremena da
se saberu utisci. Evo jo nekih razmiljanja:
1. Tretiranje protiv komaraca (namensko trovanje ljudi i pela) nije obavljeno.
Insekata je inae bilo manje nego prole godine. Za biljne vai ne znam jer iste ne
poznajem. Ako eksperimentalno utvrdim da je bilo medljike, postavilo bi se
zanimljivo pitanje da li su biljne vai bile brojnije na ra un manje najezde drugih
insekata. Na glavicama suncokreta skoro da nije bilo buba opraivaa, kojih ima
svake godine. Jedan agronom mi je pre par godina objanjavao ulogu tih buba koje je
imenovao latinskim nazivom, ali to nisam zapamtio.
2. Bilo je vie gubitaka matica, posebno kod drugenaca, nego obino. Nisam
siguran ta je uzrok. Moda su se matice kod drugenaca izgubile na svadbenom letu.
3. Sezona e trajati due nego obino. Pitanje je zato se prvi avgust uzima za
poetak sezone? Mislim da je to zbog pada aktivnosti matice. Rekao bih da je ove
godine, bar na mom pelinjaku, taj pad usledio kasnije. Verovatno zato to je burni
razvoj drutva poeo krajem maja sa dugo oekivnim kiama. Nisam prihranjivao
proletos. Odline '99 godine zadnji put sam vrcao oko 20. avgusta. Ove godine u
vaditi med 25. avgusta, a nadam se i kasnije.
4. Rojenje je poelo znatno kasnije. Prvi roj sam ulovio oko 15. juna.
5. Rojevi prvenci se odlino razvijaju i pored kasnog izlaska.

Najvee tete pelari trpe od prskanja voa. To je iz razloga to se voe prska u

vreme cveta i jevtinijim a otrovnijim sredstvima. Za odreene bolesti postoje vie
razliitih preparata, ali obino voari to rade sisteminom. To je pogreno jer sistemin
je jako otrovan. U takav vonjak posle prskanja ovek nesme ui 7 dana. Sistemin je
mogue zameniti drugim sredstvima koja su manje otrovna, brze isparljiva, odnosno
sa manjom karencom, a moe se desiti da to bude i neki neotrovni fungicid. Kada se
radi o manjim povrinama moda bi to bilo u redu, meutim kada se radi o velikim
povrinama voarima su ta sredstva skupa, jer je sistemin jevtiniji. Postoje i neka
sredstva koja u sebi sadre miris konja koji izbegavaju pele a koji titi voe, ali je
skupo.
Kada su u pitanju komarci onda je tu stvar drugaija. Prskanje malationom
(etiolom) je tetno za sve insekte, ptice, ivotinje, ljude i povre. To sredstvo nije kod
nas dozvoljeno da se upotrebi iz aviona. Ove godine ono je upotrebljeno jedino u
loznikom kraju i tete bile velike. Uspeli smo da ih ubedimo da prskanje ne ponove.
U ostalim delovima Srbije upotrebljavan je AJKON koji po tvrenju Zavoda za
zatitu ivotne sredine Beograda nije tetan po pele i zdravlje ljudi a nije bilo ni
tete. Inae svako zapraivanje protiv komaraca je dozvoljeno samo nou to mnogi
ne potuju. Postoje i bioloka sredstva, pa i mla ribica koja se puta u bare i reke,
koja se brzo razmnoava a hrani se larvama komarca. O ovome smo razgovarali i
sam ministrom ali razliiti interesi pojedinih zainteresovanih grupa imaju razliiti
uticaj. Bojim se da e pelari izgubiti utakmicu sa hemikalijam koje se sve vie
proizvode i upotrebljavaju. Svuda je prisutan inters, a godinja proizvodnja od
4.000.000 kilograma meda je po vrednosti daleko ispod vrednosti proizvodnje
malina, ljiva, jabuka i slino. Borbu treba voditi da se shvati da bez pela nema ni
malina, ljiva, jabuka i drugo.
 33

Evo interesantnog sluaja kod mojih prijatelja na ijem placu drim pele i koji
su takoe pelari i imaju nekoliko konica.
Prole jeseni je pri pregledu pela nastao neki za mene do tada nevien grabe.
Izgleda da je roj pela tuica naleteo, na letu je izgledalo kao da pele hoe da se
roje, kuljale su napolje. Unutra je bilo mrtvih ali ne toliko koliko bi se oekivalo,
moda nekoliko desetina najvie. Matica je ostala nepovreena. Te tue pele
(sitne, crne) su delom ostale u kosnici. Sav med, do zadnjeg grama je odnet. Sutradan
smo malo prihranili, ali se situacija ponovila. Da spasimo pele, preneli smo ih u
grad u dvorite. Suzili smo na 5 ramova, pela je bilo toliko ili neto manje.
Moji prijatelji su intezivno prihranjivali, ukupno oko 9 litara sirupa. Mislim da je
u tu koliinu uao i 1kg meda koga su razredili sa malo vode i dodali. Sa time su
pele zazimljene prole godine. Krajem zime, radi sigurnosti smo dodali pogau, iako
su pele imale dosta hrane nagomilane oko zabrinjavajue malog klubeta (na oko 3
rama, tek neto malo vie, ali samo na sredini rama). Pogau su slabo jele, posle smo
je sklonili. Preraeni eer koji nije bio zaklopljen se delom ukiselio (nabubrio je, kao
da e se prosuti iz elije - objanjenje za pelare poetnike).
I na prolee - slino, svuda oko pela preraena hrana, klube jadno... Paljivo, po
malo, poeo sam da otklapam med. Na nae uenje, drutvo je poelo da se razvija,
napredovalo je, u poetku sam samo otklapao med, pa preokretao ramove da nekako
oslobodim prostor za leglo i ekajui da se broj pela povea da mogu da dodam nov
ram. Dolo je i to, dodat je jedan ram (satna osnova), pa druga, prvo skraja legla pa
umetana u sredinu itd, mnogo vremena otilo na negu tog rojia.
Zbog izmrzavanja bagrema i naknadnog cvetanja, do tog drugog cveta, drutvo se
razvilo do punih 12 ramova. Naravno, i prihranjivano je. Ostalo je u dvoritu u
gradu. Stavljeno mu je medite sa izgraenim i poluizgraenim saem. Nije izalo
gore. Ni kasnije. Odselili smo ga na moj pelinjak u Donjem Dubicu (brdski kraj).
Tamo je jo cvetao bagrem. Opet nije izalo u medite, ni posle ne ba jake livadske
pae i medljike.
Danas sam ga otvorio da zamenim maticu (2 godine stara). Imao sam ta da
vidim. Izuzetno mnogo hrane, ogromni medni venci, najmanji moda preko 13 cm
(nisam imao lenjir, odoka). A leglo malo, na nekoliko ramova, sve sa strane med.
Suta suprotnost od prole godine, saekaemo prolee pa emo videti nastavak.
Da nije bilo tolikog mednog venca, izale bi u medite, ali ta je tu je. Zato o
dodavanju pogae ni rei, a u prolee umesto prihranjivanja, samo otklapanje meda.

Prema vajcarskim istraivanjima, drutva koja su stimulativno prihranjivana

krajem ljeta, imala su u prosjeku oko 40% vie pela nego kontrolna drutva bez
prihranjivanja. Ali, krajem zime situacija je bila sasvim druga ija. Kontrolna drutva
bez stimulativne prihrane imala su 10% vie pela nego drutva, ija je jaina
uveana stimulativnim prihranjivanjem u avgustu prethodne godine. Proizilazi da je
prihranjivanje bilo samo nepotreban troak, koji je proizveo veliku koliinu
kratkovjenih pela, koje su se pokazale kao beskorisne za prezimljavanje pelinjih
drutava. Osim toga za njihovu proizvodnju su potroene dragocjene rezerve polena.

ta dobijamo a ta gubimo stimulativnim prihranjivanjem? Dobijamo vie pela

koje nam moda nisu ni potrebne jer kako kae Lebedev za zimu je sasvim dovoljno
2 kg pela. Gubimo mnogo vie. Troe se pele koje neguju to poveano leglo i tako
34

skrauju ivot, jer se pele najvie troe negovanjem legla. Drugo gubimo itekako
vaan cvetni prah. Drutva zazimljena sa dobrim zalihama perge imaju buran
razvoj. Za rani proleni razvoj znaaj perge (jesenjeg cvetnog praha) viestruko
prevazilazi znaaj unosa polena u prolee.

Kinezi da bi smanjili negovanje legla u jesen zatvaraju matice u kavez poetkom

septembra.(Pelar 12/97).

Na nekoliko pelinjaka sam video sluajeve da se usred legla u ploditu DB nau

ramovi puni meda. Po nekoj teoriji raspodele hrane u ploditu postoji i taj sluaj, da
se namerno tako rasporeuje, ali je kod nas (verovatno i zbog klimatskih uslova i dr.)
uobiajen raspored hrane ka krajevima konice. Kod nekih drutava koja u DB imaju
vrlo velike medne vence mislim da je pametno na podnjau, pod plodite spustiti
prazan polunastavak a moe i sa medinim saem (uz panju prilikom tretiranja
lekovima).

Evo testa sa krenom vodom za odreivanje medljike.

Jedan deo meda i jedan deo krene vode zagreva se do kljuanja. Ukoliko ima
medljike, pada pahuljast talog.
Evo i alkoholnog testa: 1 deo meda i 1 deo destilisane vode se razmuti i dodaje 8-
10 delova preienog piritusa, za sluaj medljike pada talog (moja napomena
moda se moe koristiti alkohol).
Evo i drugog opisa testa sa krenom vodom, koliko se seam iz "pelara",
praktino je isti kao prvi samo detaljniji.
"Iz nepoklopljenog saa izvadi se kaiica meda. Pomea se sa istom koliinom
destilisane vode ili kinice i stavi u vatrostalnu epruvetu. U drugoj epruveti, u
destilisanoj vodi se razmute 2-3 kaiice krea. Kada se kre staloi, uspe se toliko
krene vode u prvu epruvetu koliko ima zajedno meda i vode. Taj rastvor se dri na
vatri dok ne provri. Ako se posle hlaenja na dnu epruvete nae talog, znai da taj
med nije pogodan za zimovanje."

Dau vam jednu anegdotu koja mi se desila lanjske sezone a moe biti pouna za
svakoga.
Zbog ratnog stanja nisam nekoliko meseci bio u mogunosti da posetim moj
pelinjak. Kad sam napokon doao, naao sam ga zaraslog u travi visokoj skoro do
krovova konica.
Ovo mi se prvi put dogodilo u ivotu i odmah sam se revnosno dao na posao da
sve to iskorenim - maltene u jednom dahu.
Kad sam napokon zavrio, zadovoljan i iv oznojen posmatrajui svoje delo
gledao sam u pele koje su se vraale iz pae. Oigledno su bile zbunjene. Kruile su
pre nego bi ule u konice koje su bile na samo deset santimetara jedne od druge, a u
jednom redu. Nemate pojma kako sam se najeio kada sam se kroz nekoliko sati
zavravajui drugi posao okrenuo i primetio da mi pele saobraaju od jedne kosnice
prema drugoj - masovno!
Skoro u panici grozniavo sam razmiljao ta da radim, pokuavajui u
meuveremenu (neuspeno!) da spreim saobraaj prskajui pele pumpicom sa
 35

vodom. Najzad sam se dosetio i potrao prema busenima pokoene/iskorenjene trave i

poeo da ih nabacujem izmeu, a i neto malo ispred konica.
Na moju sreu, mera se pokazala uspena i izbegnuta je bila katastrofa kod veine
konica.

Posle godinjeg odmora oko 20. avgusta sam izvrio detaljan pregled svih
drutava (u najveem delu ovogodinji prirodni rojevi i nukleusi) i zatekao stanje
nekarakteristino za ovaj period. U drutvima sa 10 ramova u najeem sluaju ima
od 6-8 ramova punih leglom (svi su LR), hrane u najveem delu ima dovoljno, debeli
venci meda, a kod 1-2 drutava je potrebno prihraniti. Kod jaih, od kojih sam vadio
med 5-6 drutava (u proseku sam vadio po oko 20 kg), ima rezerve po 20 i vie kg
meda.

Ogranien sam sa vremenom: pa u samo nabrojati ono u ta vrsto verujem

pouen: 10-godinjom linom praksom, rezultatima istraivanja sa raznih predavanja
ili tampe, izvetajima o rojevima u prirodnim uslovima i iskustvom kolega p elara:
(Imam u vidu podruje na kome ja pelarim)
zimovanje na kompletnoj prirodnoj hrani -VEOMA VANO
izbegavanje prihranjivanja eerom, osim u krajnjoj nudi uz jednu zimsku
pogau (radi vezivanja klubeta)
tretiranje sintetikim lekovima samo kada su konice (LR) na jednom
nastavku, i u propisanim dozama
koristio sam mravlju kiselinu dok sam imao para (sada imam stan, dugove i
rupu na tekuem raunu)
tek ove godine sam obezbedio dovoljnu koliinu sirovina za KAS i
nameravam da ga ubudue redovno koristim
ne primenjujem preventivno leenje, posebno ne pomou sintetike
ostalo se podrazumeva (orijentacija konica, zavetrina, mir, osunanost,
zatita od tetoina i ljudi, ispravna oprema, higijenske mere, itd)
Smatram da je bitno da se drutva to manje rondaju i uznemiravaju, kako se
pele ne bi iscrpljivale dok pokvare sve sto mi pelari moemo da popravimo u
njihovoj palati, i kako se ne bi izazivao nepotrebni stres kod pela. Poletaljka je prvi
indikator stanja drustva.

MEDONOSNO BILJE

Svilenica ili cigansko perje (Asclepias syriaca) - biljka poreklom iz Severne

Amerike. Med spada u kvalitetnije vrste, mirie na cvet, vrlo prijatnog ukusa. Na
nekoliko amerikih sajtova nude besplatno seme ove biljke (vai za USA). Razlog -
ova biljka je osnovna hrana za gusenice leptira poznatog pod nazivom Monarch.
Zbog nepovoljnih vremenskih uslova u toku prole zime opstanak im je ugroen pa
pokuavaju da razmnoavanjem ove biljke pomognu i razmnoavanje leptira.

istac, beli bosiljak ili starac (Stachys annua) - med je blago ute boje, slatko
oporog ukusa, bez mirisa. Brzo kristalizira i u vrstom stanju pobeli. Ne spada u
36

kvalitetnije medove. Srodna biljka je Stachys recta koja je takoe vrlo medonosna.
Pronaao sam i slike nekih drugih biljaka iz ovog roda, ali se one ne pominju kao
medonosne.

Slike su u direktorijum u PHOTOS. Ubacio sam fotografije u dva razli ita pod-
direktorijuma: istac i Svilenica. Fotografije su dostupne svima ukoliko moderator ne
promeni neto. Ukratko, klikni na http://photos.groups.yahoo.com/group/pcela/lst i
pregledaj direktorijume sa fotosima.

Evo i linkova sa kojih sam iskopirao slike:

U vezi biljke koju nazivate istac ili beli bosiljak (Stachyis annua)
http://www.fleurs-des-champs.com/fic/fiches/f285.htm - na francuskom, sa crteom
http://www.gut-im-bild.at/pages/Stachys-annua.htm Stachys recta - takoe
medonosna biljka: http://www.gut-im-bild.at/pages/Stachys-recta.htm
Biljka Stachys alpina:
http://www.gut-im-bild.at/pages/Stachys-alpina-1.htm
http://www.gut-im-bild.at/pages/Stachys-alpina-2.htm
http://www.gut-im-bild.at/pages/Stachys-alpina-3.htm
Stachys germanica: http://www.gut-im-bild.at/pages/Stachys-germanica.htm
Srodne biljke:
http://plants.usda.gov/cgi_bin/gallery_page.cgi?
earl=gallery.cgi&category=genus&classes=all&sort=scisort&txtparm=Stachys&njetla
nd=all&origin=all&results=thumbnails&pagenum=1
Svilenica ili cigansko perje - Asclepis syriaca:
http://www.livemonarch.com/free-milknjeed-seeds.htm - seme
http://www.easynjildflonjers.com/ljuality/asc.syria.htm seme
http://plants.usda.gov/cgi_bin/plant_profile.cgi?symbol=ASSY
http://www.rlephoto.com/botanicals/Asclepias_syriaca01.htm

Dirketorijum PHOTOS - je opcija koju Yahoo nudi na svakoj diskusionoj grupi-

listi.
U martovskom broju lista Dobro jutro proitao sam kratak lanak o biljci zvanoj
planika (nije runolist). Uz poruku sam prikaio i sliku biljke iskopiranu iz asopisa.
Opisuju je kao zimzeleno, grmoliko drvo visine do 8 metara. Cveta od oktobra do
marta (?). Plodove nazivaju maginja. Lekoviti su i koriste se za sokove i xemove.
List je bogat eterinim uljima. lanak je potpisao Novica Babovi iz Budve.
Da li ti je poznata ova biljka (njen nauni naziv)?

Prema knjizi "Nae medonosno bilje" - autor Filip imi, strana191: Vrijeska ima
dvije vrste: primorski vrijesak (S.montana L.) koji je bijele boje i planinski vrijesak
(S.subspicata Vis.), sa crvenim do ljubiastim cvjetiima.
Prema "Atlasu medonosnog bilja" - autor Veroljub Umelji, strana 664: Pored
primorskog vrijeska sa bijelim cvjetovima(S.subspicata Bartl.), postoji i planinski
(S.montana L.) sa crvenim do ljubiastim cvjetovima.
Prema knjizi "Medonosno bilje" - autor Kosta Jamak, strana 348: Vrijesak
(Satureia montana), viegodinji gust polubun visok do 40 cm.U proljee iz
 37

granica izbijaju mladice, na ijim se vrhovima razvijaju mnogobrojni sitni bijeli i

crveni cvjetovi.
Oito je da se ni navedeni autori nisu sloili oko latinskih naziva. Ako to
zanemarimo (mi smo ipak pelari a ne botaniari), radi se o dvije vrste vrijeska, a ne
vresa. Vrijesak cvjeta od avgusta do oktobra, ali glavna paa traje oko mjesec dana.
Prvo poinje da cvijeta vrijesak na planinama, a u predelima blie moru cvjeta mjesec
dana kasnije. Vrijesak odlino medi, a daje i polen. Dnevni unosi nektara mogu biti
do 15 kg, a ukupan prinos meda i do 100 kg po konici. Meutim rijetko kad dobro
medi uzastopno dvije godine na istoj lokaciji. Primorski vrijesak se prostire od mora
pa do 1200 mnv, dok crvenog, planinskog, nema ispod 400 mnv.
Prema knjizi "Nae medonosno bilje" - autor Filip imi, strana159: vrijesak se
javlja i kao varijanta (narodno ime) za vrit (Calluna vulgaris L.)
Prema knjizi "Medonosno bilje" - autor Kosta Jamak, strana 86 : Vres je jedan
od naziva za (Calluna vulgaris).

Pretpostavljam da si pogledao hrvatski sajt:

http://www.np-mljet.hr/njeb%20galerija/flora/ . Ne znam ta si mogao da
pronae pod nazivom Satureya capacita. Biljka o kojoj je pisano u Jutru je
Satureia capitata. Da li je vres ili vrijesak ili primorski ili ne ne bih diskutovao.
lanak je bio o lekovitom bilju sa primorskog kra, a pretpostavljam da je podatke o
biljkama dao Branislav Popovi, biljar-travar iz Bijele kod Herceg Novog. Uz lanak
je priloena i crno bela fotografija biljke u punom cvetu.
...to se tie Anisa, moe li se sejati na primorju gde temperature esto budu do
390C. Imam veoma raznovrsnu linu botaniku batu pa bih je dopunio medovitom
biljkom.
to se tie anisa (Pimpinella anisum), podatke koje sam pronaao u u obliku
.doc fajla staviti u direktorijum FILES. Na jednom engleskom sajtu sam proitao da
se i tamo gaji ali sa razliitim uspehom. Trai toplu i vlanu klimu. S obzirom da je
to i lekovita biljka moda je najbolje da pita B. Popovia iz Bijele. On verovatno zna
dosta o biljci a i o terenu na kome bi ti eleo da je gaji.

Sofora se razmnoava iz semena kao bagrem. Seme se skuplja u jesen i odvaja od

lepljive mase koju ima. Mora da se stavi na toplo (u konzervu kraj pei), ili u ensku
arapu pa kroz vrelu vodu da bi opna pukla. Kad opna puca onda se u prolee seje u
sitnu rastresitu zemlju. Tehnologija je ista kao kod bagrema.

Evodija je u grupi biljaka koja moe da se razmnoava iz semena. Seme joj je

veoma sitno i ima tvrdu opnu koja pre sejanja mora da pukne. Evodija, sofora,
bagrem se seju kada opna pukne odnosno proklija. Neki to rade tako to stavljaju u
ensku arapu pa brzo kroz vruu vodu. Po biolozima je najbolje uraditi stratifikaciju.
Stratifikacija je postavljanje semena u vlaan pesak na oko 5 stepeni preko 120 dana i
onda bi trebale semenke da puknu i klijaju. Takve semenke se seju u rastresitu sitnu
zemlju i obavezno polivaju. Kada rasad ima 1 ili 2 godine rasadi se na stalno mesto.
Evodiji tete mrazevi dok je mala pa je poeljno prvih godina zatititi je nekim
zaklonima. Na moru e evodija odlino da proe poto nema mraza.
38

RECEPTI

Ovseno-medna maska sa suvu kou

Uzeti 2 (supene) kaike ovsenih pahuljica, 1 kaiku meda, 30ml mleka, 1 kaiku
maslinovog ulja i 3 kapi soka od limuna. Sve dobro izmeati i naneti na lice. Masku
skinuti posle 15-20 minuta.

Maska za suvu kou

2 supene kaike meda zagrejati u vodenom kupatilu (dvostrukoj posudi), satim
pomeati sa 1 kaikom neslanog kravljeg sira i naneti na lice. Maska se skida posle
pola asa, toplom vodom.

Maska sa polenom
U posudi pomeati 1 ajnu kaiicu blago kristalisanog meda, polovinu kaiice
polenovog praha, 1 kaiicu kisele pavlake i sve dobro izmeati. Nanositi na
prethodno isprano lice i drati 15-20 minuta. Skidati toplom vodom. Maska dobro
hrani kou i uklanja pore. Koristi se 1-2 puta nedeljno.

Hranljiva maska za masnu kou

Pomeati 2 neumuena belanca jajeta sa 30 grama meda i polovinom ajne
kaiice breskvinog ili bademovog ulja do dobijanja homogene mase, zatim dodati 2
supene kaike u prah isitnjenih ovsenih pahulica. Maska dobro isti, vlai i hrani
masnu kou. Dri se 15-20 minuta, skida prvo toplom pa hladnim oblogom.

Krema za ruke sa polenom

Polovina olje vazelina (olja za belu kafu ili aj)
Polovina olje glicerina
Polovina olje pelinjeg voska
2 kaike polena
Istopiti vazelin i vosak u vodenom kupatilu. Dodati glicerin i zagrevati nekoliko
minuta dok se smea dobro ne zagreje. Dodati polen i sipati u posudu dok je smea
vrua.

MAINE

to se tie stolarskih hobi maina drago mi je da imam puno istomiljenika,

mislim da pele ne primeuju dali je neka daska ba potpuno pravilno obraena.
Konica u samogradnji je daleko najjeftinija jedino treba zimi stolariti a leti pelariti.
Lino mislim da su krediti koji se sada daju u odnosu na one iz osamdesetih godina
nepovoljni za opremu.

Nije za hvalu, uzeo sam je polovnu od stolara koji mi je neto usluno rezao,
dimenzija je kao malo vea kutija za cipele oko 300x400x150. Motor je od 370NJ,
 39

irina abrihtera 95 mm, prenik testere 160 mm, reem sa listovima od 1,2 do 1,6
mm debljine, podignuta je na nogare dodao sam joj radnu plou 500x500, ima jo
neke dodatke glavu za buenje ili frezanje i strug za drvo ali to ne koristim. Dobra je
za obradu lipe do sada sam sa njom obradio sigurno oko 3 do 4 kubika dasaka od
ravnanja do daske ili letve. Neto sam nastavaka pravio i od brodskog poda to
pojednostavljuje izradu ali testera je iznad ploe oko 30 mm ili manje po potrebi pa je
najbolje rezati colarice. Naravno da kvalitet nije savren kao sa pravim stolarskim
mainama kod veih komada ali joj je rez idealan jer zubi testere nisu "razbacani" pa
je za letve vrlo ekonomina. Uostalom za svaku operaciju treba je podeavati,
pogotovu kod izrade ramova, sakupljaa polena, podnjaa sa mreom i sl., a poto ne
radim u velikim serijama i samo sa mekim drvetom, ba mi je i zanimljivo izvla iti
neobine kombinacije. Do pre par godina viao sam neke Bugare koji su donosili
sline Ruske maine , nove za 200 do 250 DM, na buvljak ali ih sada ne vidim. Sada
dodue ima svakakvih alata i maina pa ovo to ja radim izgleda smeno.

Mainu sa abrihterom od 150 mm video sam na auto pijaci Bubanj Potok po ceni
od 180 DEM, aktuelne ruske monete. Ja kao pelar i stolarski sin opisau je kao
MEDENA. Budui da sve vie koristim LR polunastavke visine 145 mm, pri emu je
visina sata oko 1/2 visine standardnog LR sata, ovakva mainica je idealna za mnoge
poslove oko samostalne izrade opreme. Nije zanemarljiva ni uteda el. energije,
poredei sa cirkularom od 4,5 KS na kome sam obraivao ram stranice od
135x36x10 mm. Bezbednost u radu je mnogo vea u odnosu na "teke" maine i ne
zahteva posebnu radionicu. Niska cena je ini dostupnom mnogim pelarima. Pa ko
jo ima mogunost da ogrevnu lipovinu izree u daske imae ime da se zanima.

ELEKTRINI ZVRK

Mora da nae neki stari transformator (moda i u nekom radio servisu) ili da
negde kupi nov transformator (specijalizovane radnje elektronike) ili da kupi
elektrini zvrk (isto je i to samo transformator) koji se prodaje po pelarskim
radnjama. Ako nema nita od toga, satne osnove moe da utopi i pomou
akumulatora od kola ili traktora, ili pomou punjaa za akumulator. Punja
ispravlja struju diodom, to za elektrini utapa je potpuno suvino da se ispravlja ali
ne smeta, samo to dioda xabe radi i greje se. Znai, trafo bi trebalo da naravno ima
ulaz (primar) za 220 V a izlaz (sekundar) poeljno oko 10-12-15 volti moe i neto
manje ili i neto vie. Ako je manje, sporije e se utapati ica i morae da se radi sa
jednom po jednom icom a ako je vii napon, postoji opasnost da budemo nepaljivi i
da prebrzo ica pretopi vosak i proree. Ali potrebna je samo rutina, ja radim sa oko
24V dosta snanim trafoom i za bukvalno jednu sekundu zavrim utapanje celog
rama odjednom. Kod transformatora za ove svrhe ustvari nije toliko vano koliki
napon daje ve koliku struju, odnosno koliki mu je presek jezgra, koji zavisi od
snage. Bolje je da je to snaniji, masivniji, manje e se pregrevati i manje e napon
padati kada se prikljui na icu. Bolje je i da je npr. i 6V 3A (18NJ) nego 15V 0,2A
(3NJ). Kada se prikljue, prvom e napon neznatno da opadne ali e biti vii od
napona drugog koji e veoma mnogo da opadne. Transformator (mreni trafo, o
kome je re) ima najmanje 2 para ica, tanje su primar - ulaz a deblje izlaz (to je
40

najese, osim ako trafo nije za visok napon). Ako se uzima polovan moe se uzeti od
starog radija i iskoristiti namotaj (izlaz) za grejanje elektronskih cevi (deblja zica) pa
se dva takva namotaja spoje redno. Kraj jednog za poetak drugog a ona dva
preostala kraja idu na icu kao izlaz. Tu se mora uraditi eksperiment, probati da se
ice spoje na 2 naina (2 mogue kombinacije), jer e jedan biti uspean a drugi ne.

INTERNET

Obavetavam sve lanove da sam na sajt grupe u foto albumu postavio neke
fotografije sa Tamajdana. Moete ih pogledati ako kliknete na
http://photos.groups.yahoo.com/group/pcela/lst?.dir=/Tasmajdan+2002&.src=gr&.or
der=&.vienj=t&.done=http%3a//photos.groups.yahoo.com/group/pcela/lst
%3f.dir=/Tasmajdan%2b2002%26.src=gr%26.vienj=t

Ako gornji link ne radi idite na

http://photos.groups.yahoo.com/group/pcela/lst a onda u folder Tasmajdan 2002.

Pozivam vas da pogledate sajt sa fotografijama pela

http://www.geocities.com/stanisavka/

Evo za sada samo jedne adrese za organsko pelarenje

http://beekeeping.org/thiele/

Apiterapija;
www.apitherapy.com

Kao podsetnik pomenuu i adresu the first CD-ROM on Apitherapy

www.apiservices.com/cd/us/index.htm.

Pre dva dana bilo je lepo vreme pa smo fotografisali pele koje su izletale. Neke
od fotografija moete videti na
http://photos.groups.yahoo.com/group/pcela/lst?.dir=/30.+DECEMBAR+2002.&.
src=gr&.order=&.vienj=t&.done=http%3a//briefcase.yahoo.com/
ili, ako link ne radi, idite na sajt grupe, na folder photos, a zatim na 30.
decembar 2002.

Postavio sam Aleksandrov predlog standardizacije i na sajt "pela", moe se

preuzeti sa www.pcela.co.yu/standardi.pdf ili sa linka na dnu tabele za novo na sajtu.

Od jednog prijatelja sam dobio malu NJeb kolu, na srpskom, u HTML-u, koja se
inae moe skinuti sa http://www/zoninjeb.cjb.net a prevedena je sa
http://www.pagetutor.com.
Da odmah budem jasan, to je kola za izradu sajta direktnim pisanjem HTML
jezika, na ta e se moda retko ko odluiti, ali je ipak dajem. Naime, ponekad i ako
radimo u nekom programu za pravljenje sajta, moemo intervenisati direktnim
pisanjem HTML-a.
 41

Za izradu sajta obino se koriste programi kao Front Page, Netscape Composer,
Coffee Cup, Macromedia Dreamnjeaver, jako moderan Macromedia Flash i dr.

Vincenc Petruna, osnivac grupe Cebelar je na svom sajtu postavio uputstvo za

izradu prezentacija. Adresa Vincencove prezentacije je
http://www2.arnes.si/chsscrnomelj/ . kada otvorite prezentaciju, u ramu sa leve strane
izaberite opciju TEAJ ili idite direktno na adresu
http://www2.arnes.si/ sscrnomelj/delostran.htm .

Neka uputstva moete nai na sajtu Tehnikog fakulteta u Zrenjaninu

http://www.tf.zr.ac.yu/ . Izaberite opciju NAUNI PROJEKTI a zatim P2 Sistem
uenja na daljinu (UND) baziran na Internet tehnologijama uz kori enje
multimedijialnih ORS-a . Kada vam se otvori ova strana izaberite
INFORMACIONE TEHNOLOGIJE. Otvorie se strana na kojoj u ramu sa leve
strane moete da birate izmeu nekoliko programa, ukoliko vas zanimaju. U pitanju
su MS NJord, Excel, Access i Ponjer Point za NJindonjs XP, kao i Macromedia
Director, kratko uputstvo za Internet (instaliranje modema, rad sa e-mailom, servisi,
WWW i slino).
Preica da stignete do ove strane je http://www.tf.zr.ac.yu/infteh/index.htm

Evo nekih linkova za recepte

www.honey.com/recipes/index.html
www.cebelarska-zveza-slo.si/kulinarika/ slovenaki pelarski savez
www.beekeeping.orc.ru/kulinar.htm sajt ruskog asopisa Pelovodstvo

www.apiservices.com

Vincenc je na listi CEBELAR dao link http://karl-jenter.de/ na kome moe nai

sajt Karla Jentera.
U vajcarskoj sam naao jo jedan link u vezi ovog aparata: http://www.bienen-
meier.ch/db/index.cfm?Artikelnummer=1530&do=detail.
vajcarci koriste i aparat "Nicot" vrlo slian Jenterovom.
Iskopirao sam u http://groups.yahoo.com/group/pcela/files/ stranu iz kataloga za
1996.g. na kojoj je ovaj aparat. To moes videti on-line na listi na:
http://groups.yahoo.com/group/pcela/files/Aparati%20Nicot%20i%20Jenter.jpg .

"Apimak", Macedonian discussion group

http://groups.yahoo.com/group/apimak

Generalno, izmeu pelarskih saveza slovenskih i pravoslavnih zemalja postoji

dogovor o slobodnom objavljivanju lanaka, bez naplate, uz jedini uslov da se navede
izvor. To vazi i za www.beekeeping.com .
Sledea Apimondia se odrava u Sloveniji. Neto o tome ima na
http://www.cebelarska-zveza-slo.si - ako sam ja dobro zapamtio.
42

DODATAK

PISMO IZ AFRIKE

Ja sam otiao na apimondiju iskljuivo po nagovoru jednog mog prijatelja koji

trenutno zavrava magistraturu ovde u Africi. On je biolog genetiar po zanimanju a
ja sam kompjutera. Radim za jednu japansku firmu i uglavnom se bavim
raunarskim sistemima i instalisanjem kompjuterskih mrea. Pele sam zavoleo
preko njega i sa njim sam kad imam slobodnog vremena a to je nedeljom samo iao
na pelinjake ovde po Africi. On se bavi nauno istraivakim radom i specijalizovao
je genetiku. Ovi ljudi uda prave sa genetikom, izmeu ostalog recimo sa nekim
samo njima znanim metodama razvijaju muve sa 6 pari oiju. O pelama ne znam
dosta ali tako uz njega i ono to sam proitao i video moda bih mogao da pokuam
da vam objasnim zato ove afrike zemlje ubijaju cenu sa voskom i medom. Ne znam
da li ste upoznati za afrikanizovanim pelama. To su pele koje su dobijene
ukrtanjem afrikih matica sa evropskim trutovima. Prvi takav sluaj izbio je u
Brazilu 50 i neke godine kada je jedan brazilski genetiar bio pozvan od brazilske
vlade da pobolja performanse junoamerikih pela. One nisu donosile koliine
meda kao evropske i nisu bile toliko produktivne. On je uvezao iz Juzne Afrike
izvestan broj matica i onda ih je u ukrtao sa evropskim pelama. I jednog dana
grekom jedan od pelara je skinuo matine reetke i pustio u prirodu rojeve. Za
zadnjih 40 godina afrikanizovane pele su uspeno naselile ceo ameriki kontinent i
poznate su kao "pele ubice". Do sada je umrlo oko 600 ljudi od njih. Ove pele su
poznate kao jako produktivne, problem sa njima je jedini to su jako i agresivne.
Ovde u lokalnim novinama ponekad se recimo desi da neko nastrada od njih ali
uglavnom se deava to ako se uznemire i uglavnom stradaju stari ljudi i deca. Da ne
zvuim pomalo udan kad piem ovo ali to se desi jedan ili dva sluaja godinje u
nerazvijenim delovima zemlje. U Junoj Africi postoji jedna vrsta pele koja se zove
"cape bee". To je rasa pele koja je nastala ukrtanjem afrikih i evropskih pela koje
su ovde doneli belci sa naseljavanjem jo u 17. veku. Afrike pele su skoro iste kao i
evropske ali sa malim razlikama. Znam na primer da ovde kad kupuje vosak za
ramove obavezno te pitaju za koje pele kupuje, da li za evropske ili za afrike.
Razlika je u estougaonim osonavama jer dimenzije za afri ke pele su manje nego
za evropske. Imao sam taan podatak koliko su elije manje ali sada iz glave ne
mogu da se setim. Klimatski uslovi u Africi su izvaredni. U Junoj Africi recimo
vlada mediteranska klima i ovde nema snega i nema mraza i nema da se temparature
sputaju ispod nule. U svakom sluaju nema jakih zima i u sred zime moe da nosi
majicu sa kratkim rukavom. Jedana od karakteristika Afrikih pela da se one roje tri
do etiri puta godinje i da se matica u afrikanizovanim pelama razvija dan pre
evropske matice. Svaki pelar zna da dan ranije izleena matica ubije ostale i da ona
samim ranijim izleganjem ima jako velike anse da vlada konicom. Ovde se rade
neka istraivanja da se agresivnost ovih pela genetikim putem izlei, ali verujem da
i nisu tako agresivne kao to se to gleda u amerikim filmovima. Svaki pelar ovde
uglavnom dri te modifikovane pele i radi sa njima jedino su zakoni malo striktniji
za pelarstvo i oni ne dozvoljavaju dranje pela u naseljenim mestima. Ako elite da
 43

saznate vie o svemu ovome najbolje da se se na internetu raspitate za Warrick Kerr i

njegove eksperimente sa pelama koje je izveo u Brazilu. Ima dosta knjiga o njima i
dalje se vre istraivanja. Recimo istina je da te pele za zadnjih 40 godina su ubacile
Brazil u prvih 5 proizvoaa na svetu. Konica koja je davala 20kg godinje sada u
Brazilu daje 50 ili 60 kg meda. Ovde proizvodnja meda je jako unosan posao i ljudi
to rade jako profesionalno. Zadnji put sam iao pre dva meseca da posetim jednog od
tih komercijalnih pelara i ono sto sam video je stvarno vredno videti. On ovek ima
5 kamiona parkiranih ispred radionice, u radionici ima ceo set stolarskih maina i ta
radionica je po mojoj slobodnoj proceni oko 1000 m 2. Objekat za preradu meda je
mala fabrika. Ima elektrine vertikalne centrifuge koja svaka hvata po 50 ramova.
Ceo jedan industrijski objekat sa mainama za otvaranje saa, pumpe punilice. On
nije bio kod kue kad sam ja bio ali mi je rekla njegova ena da imaju par hiljada
konica. Stvarno jedan uspean ovek u uspean pelar. Samo da ovek gleda i da se
divi. I to sve sa afrikanizovanim pelama. Recimo iznenadio sam se kad me je
njegova ena povela u radnju za metal. Imaju ceo jedan pogon gde prave mati ne
reetke i izvesne odstojnike za ramove. Punkt aparat i neke maine za pletenje
pocinkovane ice i jedna maina za buenje limenih traka. Znai kad su u pitanju
proizvodnja voska i meda u Africi onda je to zbog druge rase pela, zbog klimatskih
uslova, zbog dobre organizacije rada, zbog dobrog izvoza, zbog organizovane prerade
voska, odavde tone i tone meda idu u Ameriku, Englesku, Nemaku.... Recimo da u
svakoj radnji mogu da se nau ukrasne svee. Ovde je jedan nov hit dosao sa zapada i
ostalih industrijskih zemalja a to je da su masovno poele da se otvaraju biljne
apoteke i da se otvaraju "health shopovi". To su specijalizovane radnje gde se prodaje
hrana i kozmetika i pie sa "zdravim osnovama". Ne znam kako bi to rekao ali
industrijske zapadne zemlje sa jakim kapitalistikim ureenjima vape za zdravom
hranom. U ovakvim radnjama prodaju barem 25 vrsta sapuna u 25 vrsta ampona na
bazi meda i voska. Prodaju polen u kapsulama. Jako je na ceni, 30 tableta polena
kota oko 40 dm. Pravi prirodan polen u kapsulama. Te gotove kapsule mogu da se
kupe u Nemakoj i punilica za to, isto tako. Med naravno isto tako, ali cene meda u
svakom sluaju jako variraju. Najskuplji med je recimo sa plantaa pomoranxi. Kilo
meda na veliko kad se recimo kupuje od komercijalnog pelara je oko 4 marke. I tu
moraju da se kupe koliine. Zaboravio sam da napomenem da je ovde jako popularno
pivo od meda. Crnci kupuju ko ludi. Nisam uo da neko pravi pivo kod nas od meda?
Postoji kod nas firma koja se zove biomed i koja razvija taj posao ali nedovoljno brzo
i bez dobrog marketinga. Oni prave razne preparate od meda i na bazi od meda. Ali
recimo da je ovde to sasvim druga pria. To se na sve strane trubi o tome na svakom
koraku se pria o prirodi i zdravoj hrani i ljudi generalno ako su bolesni sve vie lee
se raznim lekovitim preparatima na bazi meda. Svaka apoteka prodaje bar nekoliko
razliitih medova, polen i injekcije za ljude koji su alergini na ubod pele. Recimo i
to bi bilo dobro da se razvija. Antiotrov i vakcine za pelinji ubod. Neki ljudi od
jednog uboda umru. Danas u Nemakoj recimo prodaju konice od stiropora i
plastine ramove. To ete sigurno videti kad odete tamo. Ja predlaem da se to ne
preskoi nipoto. Po pitanju proizvodnje meda. Koliko sam ja razumeo (ja pri am i
piem i razmiljam na engleskom isto kao i na srpskom ali ponekad ipak neto ne
razumem) to su izvesne drvene ploe koje se ugrauju u podnjau i one se s vremena
na vreme otvaraju za po milimetar ili dva. Sam princip je kao fioka u stolu i onda
pele same zatvaraju pukotine na podnjaci. Znam da prihrana u tom trenutku mora
44

da bude jaka i koliko sam razumeo i rojevi treba da su jaki naravno i treba obezbediti
dosta vode. Klimatski uslovi isto tako treba da budu takvi da pele teraju da zatvaraju
rupe zbog mikroklime u konici. On mi nije pokazao konicu jer je ovek izlagao
vosak. Velike tangle i kocke voska. On je recimo jako uspean u tome i verujem da
votani preparati za kola koriste se u velikoj meri na svim ostrvskim zemljama i u
priobalnom podruiju za zatitu auta od korozije. Ovde ko ivi u Cape town ili
Durbanu mora dvaputa meseno da polira kola sa voskom da zbog velike koliine soli
u vazduhu i jake vlanosti ne bi satrulila. Prerada voska za autoindistriju recimo za
autokozmetiku bi bila jako veliki pogodak. Moe vosak da bude i otrovan i neist ali
za poliranje kola je odlian. Treba da se ode u perionice kola i da se tamo ovek
raspita gde oni nabavljaju vosak i kreme, ako se i to uvozi onda mislim stvarno je
smeno. Treba praviti paste za poliranje namestaja.

LEENJE PELA I PELINJEG LEGLA

govorio Dr Sergej Nikolajevi Luganski iz Rusije

U svom izlaganju o leenju pelinjeg legla obuhvaeno je leenje od: varooze,

nozemoze, krenog legla i amerike kuge.
Dana 7. decebra 2002. godine u punoj sali NU "Veselin Maslea" govorio je gost
Drutva pelara "Beograd", dr Sergej Luganski, iz Moskve. Predsednik Drutva
pelara "Beograd" Boa Petrovi, izrazio je zadovoljstvo to e pelarima Beograda
govoriti o leenju pela i pelinjeg legla strunjak koji se godinama bavi tom
problematikom.

VAROA

Pre nego to pristupimo tretiranju pelinjih drutava protiv varoe moramo da

saznamo koliko varoe ima u drutvu. Ako varoe ima ispod 5% u jesen, ne moramo
drutvo tretirati; ako u prolee ima oko 5% - treba. Opasno je tretirati pelinja
drutva protiv varoe ako ne treba.
Da bismo saznali koliko varoe ima u pelinjem drutvu treba uraditi sledee:
uzeti 50 do 100 mladih pela, pele koje ne izleu, sa rama sa leglom iz centra
gnezda, staviti ih u vei stakleni sud, sipati u sud vrelu vodu sa malo deterxenta, sve
to promukati. Pele e isplivati na povrinu tenosti a varoe e pasti na dno suda i
tada se moe lako izbrojati i utvrditi procenat zaraze. Ako je na 50 pela izbrojano
oko dva, na 60 oko tri a na 80 oko etiri krpelja procenat zaraenosti varoom je do
5%.
Ovakvu kontrolu treba izvriti i 2-3 dana posle tretiranja.
Procenat zaraenosti se izraunava tako to se broj izbrojanih varoa sa dna
staklenog suda podeli sa brojem uginulih pela u ai i pomnoi sa 100.
Nikada se ne uzdati u procenu - koliko se varoe vidi okom na pelama.
Oksalna kiselina se u Rusiji mnogo i uspeno upotrebljavala protiv varoe pre
dvadesetak godina. Onda su se pojavili preparati (Apistan, Amitraz) sa kojim se lake
(takoe uspeno) radi.
Preporuuje se oksalna kiselina ali samo hemijski ista. Nikako oksalna kiselina
nepoznate istoe. Kako? Napravi se 2% rastvor iste oksalane kiseline (dva grama
 45

iste oksalne kiseline se rastvori u 100 grama vode). Rastvor se stavi u prskalicu (sa
finim rasprivanjem) i prska se svaki ram sa pelama, odozdo na gore. Dobro je
nadimiti pele da se one sakupe u gornjem delu rama. Ramovi sa pelama se
isprskaju sa po 1,5 do 2 ml rastvora. Ne treba ih kupati, ne treba ih mnogo kvasiti,
treba ih ravnomerno isprskati. Ako se tretira pelinje drutvo sa 2-3 nastavka, onda se
pele prskaju najpre u gornjem nastavku na nie. Dobro je da ovaj posao rade
dvojica: jedan vadi ram sa pelama a drugi prska ram. Inae obavezna je zatita od
oksalne kiseline: gumene rukavice na rukama, naoare na oima, raditi napolje na
pelinjaku, niz vetar, itd. Najbolje je napraviti ureaj: aa sa dva grama oksalne
kiseline i 100 grama vode, iz koje se pod pritiskom (iz posebne boce) ubacuje u
konicu mlaz raspraene tenosti (rastvor oksalne kiseline).
Mravlja kiselina je dobra u borbi protiv varoe, ali ona mora da bude hemijski
ista, koncentrovana, nikako razblaena i sumnjivog rastvora i kvaliteta (85% do
99%). Treba obezbediti takvu kiselinu ijih 10 ml ispari za jedan dan. Ako nije ista
onda e 10 ml isparavati 2-3 dana, i to nije dobra kiselina. Mravlja kiselina se
upotrebljava pri temperaturi od 15 do 25 0C i to posle vrcanja meda i u prolee.
Nikako za vreme pae, leti, jer e kiselina ui u med. Pelinje drutvo se tretira u
prolee dva puta i jedanput s jeseni. Gornja leta treba da su otvorena.
Upotreba mravlje kiseline;
U najlon kesu stave se 2-3 kartona (20x30 cm, debljine 3-5 mm). U najlon kesu
se ulije 30-50 ml koncentrovane mravlje kiseline, odozgo, da svu kiselinu upiju
kartoni u kesi. Kese se, zatim, zatvore (zavare ili na drugi na in). Sve se radi
obavezno napolju, na vazduhu. Kod upotrebe, na kesi se s jedne strane naprave 3-5
otvora (za jaa drutva 5 a slabija 3) prenika 3-4 cm i kesa se stavi na satonoe
preko dve letvice, tako da otvorene rupe budu na dole. Kesa se stavlja na zadnjem
delu konice. Za 3 do 5 dana kiselina ispari.
Ako se koriste boice 30 do 50 ml, u njih se sipa kiselina do vrha i privrsti fitilj
kojim kiselina iz boice ulazi u konicu i isparava. Boica se obino privrsti za neki
(prazan) ram.
Ako se koristi poklopac za tegle, koji se stavlja odozgo na satonoe u zadnji deo
konice, i u koji se sipa oko 30 ml koncentrovane kiseline, preko poklopca se stavlja
karton veeg prenika od poklopca da pele ne bi ulazile u poklopac sa kiselinom.
Povremeno treba pomerati karton iznad poklopca, jer ga pele propolisom zalepe.
Kod upotrebe mravlje kiseline obavezna je upotreba rukavica, naoara itd.
Dr Sergej Luganski preporuuje mravlju i oksalnu kiselinu u borbi protiv varoe, a
mlenu kiselinu ne preporuuje. I stalno upozorava na mere zatite pelara pri radu
sa ovim kiselinama.
U Rusiji se dosta upotrebljavaju preparati na bazi amitraza, bilo da se ubacuju
rasprivanjem tenosti izmeu ulica, bilo isparavanjem, bilo dimljenjem. Obino se
rastvorom (1 ml amitraza na 2 l vode) polivaju ulice (10 ml rastvora po jednoj ulici).
Bitno je da se tim rastvorom doboro nakvase pele u ulici. Prskanje ulica bez pela
nije racionalno.
Moe se preparat sa amitrazom nanositi na papiri (po dve kapi) i dimljenjem
(sagorevanjem papiria) tretirati pele.
Za AMITRAZ kau da je kancerogen, ali do danas niko to nije potvrdio. Kod
upotrebe amitraza leta su otvorena.
46

U Rusiji se najvie koristi APISTAN. On je veoma uspean ali i skup. To su

plastine trake na koje se nanosi KLARTAN posebnom tehnologijom. Mnogi su
pokuavali da nanose KLARTAN (Fluvalinat) na razne trake (drvene i sl.) ali to nije
ni izdaleka ono to je Apistan, i to je mnogima nanelo velike tete. APISTAN se
upotrebljava po uputstvu proizvoaa.
APITOL je jedno vreme bio u upotrebi u Rusiji. Danas se ne upotrebljava. Dr
Luganski o Apitolu nema ni jednu pozitivnu preporuku.
Za KAS-81, Dr Luganski kae da je to dobar preparat za stimulisanje razvoja
pelinjeg drutva i nita vie od toga. Taj preparat nije opasan, ali nije ni efikasan
protiv varoe. Moda obara do 30% varoe.

NOZEMOZA

Nozemoze ima u celoj Evropi. Obino se svake 5-6 godine pojavi u opasnom
vidu. Do sada je FUMAGILIN bio dobar lek. Proizvodio se doskora u Maarskoj.
Sada je njegova proizvodnja zabranjena u Maarskoj.
Ovde e se ukazati na neke alternativne mere koje mogu uticati na smanjenje
nozemoze.
Ako je temperatura u zimovniku (ili u konici) izmeu 20C i +50C, pele manje
troe hranu i manje obolevaju od nozemoze. Veoma je bitno da u hrani nema
medljike. Ako za vreme zime pele imaju priliku da izau na proisni let, to je za
njih dobro. Pelar samo treba ispred njih da postavi daske, granje, kukuruzovinu i sl.
Da pele ne bi padale na sneg. Ako pelar upotrebljava prljav pribor tu je nozema.
Mnogo, mnogo vie pelar mora da vodi rauna o higijeni i dezinfekciji na
pelinjaku. Treba ee preseljavati pele iz zaprljane konice u istu. Ramove
zaprljane nozemom treba pretapati i dezinfikovati. Kako?
Siretnom kiselinom (esencijom) mogu se ramovi sa saem dezinfikovati (od
nozeme) tako to se stave u nastavak (po 10 ramova), nastavak se stavi na podnu
dasku sa zatvorenim letom, iznad nastavka se stavi polunastavak u koji se stavi sud
sa oko 200 grama koncentrovnae siretne kiseline. Iznad polunastavka je poklopna
daska. Sve se dobro zadihtuje selotejp-trakom. Sve to odstoji tako na 15 do 200C oko
etiri dana. Posle toga dovoljno je provetravanje dva dana.
Moe se ispod nastavka sa zaprljanim ramovima sa saem staviti polunastavak u
koji se stavi: 45-50ml formaldehida, 20g vode i 30g kalijum-permanganata. Ako je
konica dobro zatvorena (hermetiki) dovoljno je dva sata da se pri nastaloj hemijskoj
reakciji dezinfikuje sae. Posle toga, ramovi sa saem i konica se tretiraju sa 5%
rastvorom amonijaka.
Pelarima se preporuuje da esto prebacuju pele iz stare, zaprljane konice u
istu konicu, da zaprljane ramove sa saem pretapaju i da vode rauna o higijeni
pribora na pelinjaku. Naroito je bitno da se staro sae obavezno zamenjuje.
Protiv nozemoze uspeno deluje:
- Ako se u sirup za prihranjivanje stavi ljuta paprika. Pokazalo se da to dobro
deluje na nosivost matice i smanjuje nozemozu.
- Ako se u sirup za prvo proleno prihranjivanje stavi jedan gram timola na 4-5
litara sirupa (1:1), uticae na smanjenje nozemoze a dobro je da se i u toku jeseni
pele prihranjuju sa sirupom u koji je stavljen timol (jedan gram na 20l sirupa). P ele
 47

e bolje zimovati ako se koristi timol u sirupu protiv nozemoze. Voditi rauna da se to
ne ini u pai, jer timol lako prodire u med i postaje gorak sa ukusom timola.

Dr Luganski upozorava:
- Sa kupljenim paketnim rojem ili maticom najlake se pelinjak zarazi
nozemozom;
- Sa polenom, kupljenim ramovima sa leglom, sa medom neproverenog kvaliteta
lako se prenosi zaraza;
- Ako nema dovoljno polena u konici i u prirodi u prolee nozemoza se
intenzivnije javlja u pelinjem drutvu;
- Jaka pelinja drutva su uz sve to je reeno, najbolji lek protiv nozeme i drugih
bolesti.

AMERIKA KUGA

Dr Luganski je izriit: kod nas u Rusiji spaljivanjem konica se ne postie

uspena borba protiv ove opake bolesti. Zapravo, ako je 1-2 drutva na pelinjaku
zaraeno, a ostala nisu, onda se spaljivanjem moe postii rezultat. Ali najei je
sluaj da ova bolest napadne skoro ceo pelinjak. U Rusiji postoji preparat
"OKSILIT", na bazi oksitetraciklina (i jo nekih dodataka) koji je izvanredni lek
protiv amerike kuge. Oigledno da je oksitatraciklin odlino sredstvo koje treba dati
pelama u prolee, 2-4 puta, u sirupu.

KRENO LEGLO

Preventiva protiv krenog legla je slina onoj kod nozemoze. Jedna zaraena
larva sadri oko 3.000.000 klica ove bolesti. Zato ram sa krenim leglom pretapati i
to vie koristiti iste konice, dezinfikovano sae, ee zamenjivati staro sae i
drati jaka drutva.

SPISAK LITERATURE

R. Naziv Autor Mjesto i Napomena

Br godina
. izdavan
ja
Tehnologija pelarenja,
oprema i sl.
1. Pelarenje sa pokretnim Kvirin Broz Zagreb 1904
48

R. Naziv Autor Mjesto i Napomena

Br godina
. izdavan
ja
saem
2. Pelovodstvo erbina,Bliznjuk Moskva 1947
3. ivot i gajenje pela Tihomir Jefti Beograd 1953 II dop. i prom.
izdanje
4. Rad sa velikim brojem Tihomir Jefti Beograd 1966
konica
5. Pelarstvo Lazarov,Nedeljkov, Haskovo 1966
Velikov
6. Odgajivajmo bolje pele Dr Joe Rihar Ljubljana II preraeno
uzgoj matica i 1975 izdanje
selekcija pela
7. Radovi na pelinjaku po dipl.ing.Boidar Beograd 1981
mjesecima Veskovi
8. Zlatna knjiga Beli, Sulimanovi Zagreb 1982
pelarstva
9. Pelarstvo Grupa autora Zagreb 1982 V izdanje
10. Pelarstvo Dr Husnija erimagi Sarajevo V dop. i prera.
1982 izdanje
11. Pelarenje Joe Rihar Ljubljana
nastavljaama 1984
12. Pelarstvo Dr J. Kulinevi i R. Beograd 1984
Gai
13. Visoki prinosi meda Boidar Veskovi Beograd 1984
14. Kalendarski pelarski Ljuben Radojev Beograd 1984
prirunik
15. Pelarski kalendar 1985 - Zagreb 1985
16. Praktino pelarstvo Nedialkov,Biev,Mitev, Beograd 1986
Venov
17. Pelarski kalendar 1986 - Zagreb 1986
18. Osnovna pravila pri Boidar Veskovi Beograd 1986
gajenju pela
19. Pravna zatita pela arko Simin Beograd 1988
20. Pelarstvo i ekonomika Branko Reli Sr. Mitrovica
pelarenja 1988
21. Praktino pelarstvo Boidar Veskovi Beograd 1990 III pr.i
sa radovima dopunjen.
po izdanje
mjesecima
22. Pelarstvo Kulinevi, Gai Beograd 1991 III izdanje
23. Uzgoj Franjo Tomain id 1991
visokoproduktivnih
 49

R. Naziv Autor Mjesto i Napomena

Br godina
. izdavan
ja
pela
24. Pelarenje kao Branko Reli Beograd 1995
profesija i hobi
25. Nauimo pelariti Miljkovi, ljivi Kruevac
1995
26. Tehnologija pelarenja Petrovi, Popovi Beograd 1996
sa vie matica i visoki
prinosi meda
27. Metode planskog Radomir Simi Uice 1996
gajenja matica
28. Praktino pelarstvo Bogoljub Konstatinovi Beograd 1996
nauka i praksa za
praksu
29. Usmjeravanje rada Milan Mati abac 1996
pela
30. Pelarenje LR konicom Fehro Mustabai Tuzla 1996
na vee prinose
31. Pelarstvo zbirka Zoran Milanovi Beograd 1997
podataka
32. Izabrane teme iz Miljko ljivi Kruevac
tehnologije pelarenja 1997
33. Zbornik radova iz Drutvo pelara Trstenik 1997
pelarstva Trstenik
34. Pelarenje za 21. vijek Prof.dr.Zdravko Sarajevo
Avram 1998
35. Pele i cvijee Potarja Velimir Tasi Podgorica
1998
36. Visoko produktivno Ferid Velagi Tuzla 1999
dvomatino pelarenje
37. U svijetu pela Veroljub Umelji Kragujevac
1999
38. Moj pelinjak Branko Reli Beograd 1999 II dopunjeno
izdanje
39. Tehnologija pelarenja Slavomir Popovi Beograd 1999
LR konicom
40. Med-pelarenje i Grupa autora Zagreb 1999
obiaji
41. ivot i gajenje pela Tihomir Jefti Beograd XIII izdanje
42. Savremeni principi Rodoljub ivadinovi itkovac I dio
pelarenja 2000
43. Tehnologija proizvodnje N.I. Krivcov , V.I. Beograd 2000
50

R. Naziv Autor Mjesto i Napomena

Br godina
. izdavan
ja
pelinjih proizvoda Lebedev
44. Medonosna pela Zoran Stanimirovi i Beograd 2000
biologija pela ostali
45. Uzgoj matica srpska Vladimir V. Soki, Beograd 2000
metoda dipl.ing.
46. Kalendar Pelara Bila, Krivcov, Lebedev Ni 2000
47. Pelarstvo Ferid Velagi Tuzla 2000
48. IX Savjetovanje - Beograd 2001
pelara 2001
49. Hrana i ishrana pela G. F. Taranov Beograd 2001
50. Savremeni principi Rodoljub ivadinovi itkovac II dio
pelarenja 2001
51. Sa zdravim pelama u Jovo Kantar Beograd 2001
XXI vijek
52. Pelarstvo u 1000 Miodrag Staleti Kragujevac
pitanja i odgovora 2001
53. Kako do visokih prinosa Ferid Velagi Tuzla 2001
u pelarstvu
54. Matini mlije, Slavomir Popovi Beograd 2001
proizvodnja i uvanje
55. Leto na konici u Dr Sci Milan Zenica 2002
teoriji i praksi Marinkovi
56. Uzgoj matica i pela po Franjo G. Tomain Zenica 2002
sistemu T.F.
57. Praktino pelarstvo Krsta Pelarevi Beograd 2002 Reprint 1930
Mrulja
Medonosno bilje
58. Nae medonosno bilje Filip imi Zagreb 1980
59. Medonosno bilje Kosta Jamak Beograd 1980
60. umske zeljaste biljke edomil ili Zagreb 1990 IV izdanje
61. Livadske biljke Mii, Lakui Sarajevo
1990
62. Atlas korova Taib ari Sarajevo 1991 IV izdanje
63. U svijetu cvijea i pela Veroljub Umelji Kragujevac
atlas medonosnog bilja 1999
64. Bagrem Ahmed Dizdarevi Graanica199
9
Bolesti pela
65. Trule legla i njeno Ignjat Pobegajlo Sarajevo
suzbijanje 1954
 51

R. Naziv Autor Mjesto i Napomena

Br godina
. izdavan
ja
66. Prirunik o bolestima i Grupa autora Beograd
tetoinama pela i 1985
pelinjeg legla
67. Bolesti pela Dr. Miroslava Lolin Beograd 1985
68. Varooza Dr uro Sulimanovi Zagreb 1985
69. Bolesti, tetoine i erimagi, Sarajevo
trovanja pela Rihar,Haim 1986
uratovi
70. Bolesti i tetoine Dr. Duan Todorovi Beograd 1989
pela
71. Vapnenasto leglo Prof. dr. uro Zagreb 1991
Sulimanovi
72. Bioloko hemijska Fehro Mustabai Tuzla 1996
borba protiv varooe
73. Bolesti pela Dr. ore Dobri i Beograd 2000
ost.
74. Varoa pod nazorom-kako uro Sulimanovi Zagreb Prevod sa
se to radi njemakog
Lijeenje pelinjim
proizvodima
75. Tajne pelinjeg meda Nijaz Abai Sarajevo
1967
76. Pele krilati farmaceuti Naum Petrovi Jojri Beograd 1968
77. Pele i medicina Naum Petrovi Jojri Beograd 1977
78. Lijeenje pelinjim - Ljubljana
proizvodima 1982
79. Lijeenje medom i Dr Aleksandar Beograd 1984 II izdanje
drugim pelinjim Jankovi
proizvodima
80. Med izvor zdravlja i Grupa autora Ljubljana
ljepote 1984
81. Pele i zdravlje Nijaz Abai Beograd 1985 II izdanje
82. Darovi pele Grupa autora Zagreb 1985
83. Medena apoteka Nijaz Abadi Sarajevo1990 III proireno
izdanje
84. Apiterapija i osnovi S.Mladenov i Novi Sad
pelarstva M.Radosavovi 1998
85. Pelinji proizvodi, bijeli Mehmed Lukavac 2000
luk i maslina u porodici Haiomerovi
86. Pele su mi vratile Zvonko ondi Tuzla 2000
zdravlje
52

R. Naziv Autor Mjesto i Napomena

Br godina
. izdavan
ja
87. Pelinji proizvodi - Mo prirode Beograd 2001
zdravlje iz prirode