a11 <hang s bet) a ..
bcrend [~je, ~et] azbuni/abeced-
a (nvel, nem fordtand)
<hang s bet) a (dugp a)
ablt: ~ szalonna barena/barena slani-
na
abba I. nvm u tog/taj (u tu, u to),
u onog/onaj (u onu, u ono); ~ a szo-
bba u tu sobu; II. hat: ~ nem tudok
belemenni na to ne mogu pristati [-
nem]
abbahagy [~ott, ~jon] obustaviti/o-
bustavljati, prestati [-anem]/pre-
stajati [-jem], ostaviti/ostavljati se,
bataliti, napustiti/naputati; ~ja a
munkt prestati raditi; hagyd mr
abba ezt a panaszkodast prestani ve
jednom s tim tuakanjem; ha nem
hagyod abba. .. ako ne prestane. . .
abbahagys [~a, ~t] prestanak [-nka],
obustava, naputanje; a munka ~a
obustava/naputanje posla v rada
abbamarad [~t, ~jon] prestati [-nem]/
prestajati [-jem], lei [legnem]/le-
gati [leem]; a dolog ~ stvar je legla;
hirtelen ~ naglo prestati; ~/ az ellen-
sgeskeds leglo je neprijateljstvo
abban I. nvm u tom (u toj), u onom
(u onoj); ~ az esetben u tom sluaju;
~ a pillanatban u taj as, u tom tre-
nutku; II. hat: megegyeztnk ~,
hogy.. . saglasili v sloili smo se u
tome da...
abbl I. nvm iz toga (iz te), iz onoga
(iz one); ~ a hzbl iz one kue;
II. hat: ~ nem lesz semmi iz toga
nee biti nita; ~ kvetkezik otud
sleduje
bc [~je, ~t, ~k] azbuka, abeceda,
alfabet
bc- azbuni, alfabetski, abecedan [- ablakprkny [~a, ~t, ~ok] daska
dna], alfabetian [-na]
1 Magyarszerbhorvt
ni/alfabetni red
bcsknyv [~e, ~et, ~ek] bukvar,
bukvica, abecedarij
aberrci [~ja, ~t, ~k] aberacija
ablak [~(j)a ~ot, ~ok] 1. prozor,
pender; az ~ prs prozor je za-
magljen, prozor se znoji; 2. (postn,
bankban stb.y prozore [-eta], pro-
zori, alter
ablakdeszka [~ja, *i-t, ^k] daska pred
prozorom v na prozoru
ablakemel' fn [~je, ~t, ~k] (gp-
kocsi) dizalo/diza okna
ablakflfa [-ija, ^.t, 4k] prozorski
ragastov
ablakfggny [~e,~t, ~k] prozorska
zavesa, prozorski zastor
ablakflke [^.je, ^t, Ak] ld ablakm-
lyeds
ablakgitt [~je, ~et] prozorski kit
ablakhorog [~ja, -rgot, -rgok] pro-
zorska kuka
ablakkeresztfa [*ja, ^Ot, /Ck] prozorski
krst
ablakkeret [~e, ~et, ~ek] prozorski
okvir, erivo, prozorska oplata,
ragastov
ablakkiugr [~Ja, ~t, ~k] prozorska
izboina
ablakknykl [~je, ~t, ~k] ld ablak-
mellvd
ablakmellvd [~je, ~et, ~ek] potpro-
zorski zid, naslon
ablakmlyeds [~e, ~t, ~ek] prozorsko
udubljenje, prozorski udubak/izdu-
bak [-upka]
ablaknyls [~a, ~t, ~ok] prozorski
otvor, prozorite
na prozoru v pred prozorom, pro-
zorska daica/ploica/opivnica
ablakprna
2
acl cl- ad
ablakprna [~ja, ~t, ^k] umetak [-
tka] u prozor, prozorsko jastue [-
eta]
ablakpillr [~(j)e, ~t, ~ek] zid izmeu
dva prozora
ablakrcs [~a, ~ot, ~ok] prozorska
reetka, reetka na prozoru, pro-
zorska preaga/ipka
ablakredny [~e, ~t, ~k] prozorsko
rolo v prozorska roleta od drvenih
letava
ablakrol (~Ja> ~t, ~k] prozorski
rolo
ablakrzsa [^ja, M, ^k] p prozor u
vidu rue/rozete
ablakszrny [~a. ~at, ~ak] prozorsko
krilo
ablakszem [~e, ~et, ~ek] okno, pro-
zorsko okno
ablaktbla [Aja, M, &k] 1. (ablak-
veg) prozorsko okno; 2. <spaletta>
prozorski kapak [-pka]
ablaktisztt I. mn [~t] (rongy,a szer)
za ienje prozora; II. fn [~J > ~t>
~k] (szemly) ista prozora
ablaktok [-vja> ~ot, ~ok] prozorski
okvir
ablaktrl [~je, ~t, ~k]fn (gpkocsi
is> prozorski brisa; <rongy> pro-
zorska krpa
ablakveg [~(j)e, ~et, ~ek] prozorsko
staklo, okno
ablakvasals f~a, ~t, ~ok] prozorski
okov
ablakzr [~(j)a, ~(a)t, ~ak] prozorski
zatvara
abnormlis, abnormis [~t; ~an; ~abb]
abnormalan [-Ina]
abortl [~t, ~jn] orv pobaciti, abor-
tirati
abortusz [~a, ~t, ~ok] orv pobaaj,
pometnue, abortus
bra [,cja, arit, rik] slika
abrak [~J > ~t] mgazd (konjska)
krma
abrakoltat [~ott, -tasson] krmiti, na-
zobiti
abrakos: ~ tarisznya zobnica
brnd [~ja, ~ot, ~ok] 1. mata,
matarija, sanjarija, tlapnja; hi ~
prazna sanjarija, iluzija; ~okban
ringatzik gajiti iluzije; 2. zene
fantazija
brndos [~at, ~an; ~abb] sanjalaki,
zanesen
brndozs [~a, ~t, ~ok] matanje,
sanjarenje, zanos
brndozik [~ott, ~zk/~zon] ma-
tati, zanositi se, sanjariti, sanjati
brndoz I. mn [~t; ~an] asanjalaki,
zanesenjaki; II. fn [~J ~t, ~kj
zanesenjak
brzat [~(j)a, ~ot, ~ok] obraz, lice
brzol [~t, ~jon] 1. <lerajzol> sli-
kati, nacrtati; 2. tv (bemutat,
jellemez) prikazivati [-zujem]; 3.
(megjelent vmely szerepet) pred-
stavljati; 4. mat predoiti/predo-
avati
brzolsi: ~ md nain prikaza/pri-
kazivanja/predstavljanja
brzol: ~ mrtan nacrtna geometrija
abroncs [~a, ~ot, ~ok] 1. (hord-
abroncs) obru [tb -i/-evi]; 2. (ke-
rken/rf) obru; (gumibl) guma cloz [~ott, ~zon] (tv is) eliiti
za toak [-ka]/kota, gumeni to-
ak/kota
abroncshz [~ja, ~t, ~k] msz
nateg
abroncsoz [~ott, ~zon] (kereket,
hordt) naobruati, nabiti [-ijem]
obruima, nabiti f-ijem]/nabijati ob-
ru
abroncsvas f~a, ~at, ~ak] obruno
gvoe/elezo
abrosz [~a, ~t, ~ok] stolnjak
abszcissza [~ja, rit, -ck] mat apscisa
abszolt apsolutan [-tna]; fii ~ igazsg
apsolutna istina; trt ~ uralkod
apsolutni vladalac
abszolutizmus [~a, ~t] trt apsoluti-
zam [-zrna]
absztrakt [~at; ~an; ~abb] apstrak-
tan [-tna]
abszurd [~at; ~an] apsurdan [-dna]
abszurdum [~a, ~ot, ~ok] apsurdnost
acat ld aszat
acl [~Ja ~t, ~ok] 1. elik, ocal;
hengerelt ~ valjani elik; nttt ~
liveni elik; rozsdamentes ~ nerda-
jui elik; ~f nyer a vasbl dobiti
elik iz eleza; 2. (jelzknt) e-
Ilian [-na], od elika; ~ drtktl csbrd [~ja> ~t, ~ok] tesla, keser,
iVIino ue tesarska sekira
cl- clian [-na], od elika csfa [~ja, ~t, >ck] graevinsko drvo,
ctlabroncs [~a, ~ot, ~ok] elini graa
obru csfejsze [~je, rit, ^ik] ld csbrd
aclru [^ja, ~t] elina roba cskapocs [-kapcsa, -kapcsot, -kapcsok]
aclcs [-csve, -csvet, -csvek] e- tesarska kopa/spona
llna cev csmestersg [~e, ~et] tesarski/drvo-
aclgyr ld aclm aclliengermi deljski zanat; dunerluk (rg)
[~ve, ~vet, ~vek] csmunka [~ja, <it, ^ik] tesarski po-
valjaonica elika sao/rad
aclhr [~ja, ~t, ~ok] elina ica csmhely [~e, ~t, ~ek] tesarska
aclhuzal [~a, ~t, ~ok] elina ica radionica
aclipar [~a, ~t] industrija elika, csol [~t, ~jcm] i. tesati [teem];
crna metalurgija aclkk [~et; ~en] dunerisati f-iem] (rg); 2. (p:)
boje elika acllemez [~e, ~t, ~ek] llvnyt ~ podii [-ignem]/podizati
elina ploa cimetszet [~e, ~et, [-iem] v graditi skele; 3. bny
~ek] elikorez aclm [~ve, ~vet, podupreti/podupirati [-rem] jam-
~vek] fabrika/ skim drvom
tvornica elika, eliana aclos csorgs [~a, ~t, ~ok] dredanje,
[~at; ~an; ~abb] 1. tv (pl besposlienje, klinenje
akarat) elian [-na]; 2. ~ bza csorog [-rgott, ~jon] dredati [-dim],
tvrda penica besposliiti, kliniti; (lldogl) bes-
posleno stajati [stojim]
clozott [~at; ~an] (tv is) elian csszekerce [~je, ~t, ^ck] ld csbrd
[-na], kaljen clnts [~e, ~t, ad [~ott, ~jon] 1. (tv is) vkinek vmit
~ek] 1. (eljrs) dati/davati [dajem] komu to; ~d
livanje elika; 2. (termk) elini mr ide! daj bre 1 alkalmat ~
liv dati/davati priliku; beleegyezst ~ja
aclnt I. mn: ~ mhely livnica eli- sloiti/slagati [-aem] se, dati/da-
ka; II. fn [~je, ~t, ~k] livac [-vca] vati svoj pristanak; 2. kzhez ~
elika aclpenge [^je, At, ~k] elini (tnyjt) dodati/dodavati; 3. brbe
rez/no, ~ (fldet) dati pod/u zakup; (h-
elina otrica, elino seivo zat) dati u najam; 4. iskolba
aclrd [~ja, -rudat, -rudak] elik u ~ja a fit dati sina u kolu; sza-
ipkama, elina ipka aclrug vai ~ja vkinek dati/davati re
[~j'a ~t, ~k] elina opruga komu; 5. ezt hogy/mennyirt ~ja?
aclszrke: ~ l sivac [-vca] poto je to? 6. tudtra/tudtul ~
acltart [~ja. ~t, ~k] p elini vkinek staviti/stavljati v dati/davati
nosa acltermels [~e, ~t] komu na znanje; 7. ~ja a butt
proizvodnja praviti se glup; 8. szndarabot ~
elika dati/davati pozorini v kazalini
acltoll [~a, ~at, ~ak] elino pero komad; mit ~nak ma? to se daje
acetiln [~Je> ~t] acetilen cs [~a, danas? 9. sokat ~ vmire mnogo
~ot, ~ok] tesar, tesa, drvo- dati/davati na to; mnogo polagati [-
delja; dunerin [tb -ri] (rg) cs- laem] na to; mnogo drati [-im]
tesarski, tesaki, drvodeljski; do ega; 10. vmire ~ja magt odati/
dunerski (rg) acsarkodjik [~ott, odavati se v predati/predavati se
~jk/~jon] np emu; bnak ~ja a fejt predati/
1. (kutya) reati [-irn], keziti v predavati se tuzi; 11. majd ~ok
kesiti zube; 2. ld agyarkodik neki! dau ja njemu! 12. ~ja az
ad acta adalap adlloms adott
 isteni daj boe! da bog da! 13.
(knn:) ktszer ~ ki gyorsan ~ dva-
put daje, ko brzo daje
ad acta u akta/spise;~feszstaviti/stav-
ljati u spise v ad akta
adag [~ja, ~ot, ~ok] 1. <tel, stb.>
obrok, porcija; 2. orv, vegy doza
adagol [~t, ~jon] 1. (lelmet) da-
vati [dajem] u obrocima; 2. (or-
vossgot) dozirati; 3. msz (gp)
dozirati; <kohszatban> arirati
adagols [~a, ~t] 1. <lelem> davanje
u obrocima/porcijama, odmeravanja
obroka; ((kzszksgleti cikkek)
racioniranje, racionisanje; 2. (or-
vossg) doziranje; 3. msz dozi-
ranje, ara
adagol I. mn [~t] dozirajui; II. fn
[~ja, ~t, ~k] 1. <szemly> dozira-
lac [-raoca], delilac [-ioca] obroka;
2. msz (berendezs) fider
adakozs [~a, ~t] prilaganje, dariva-
nje, davanje priloga
adakoz|ik [~ott, ~zk/~zon] prilo-
iti/prilagati [-laem], darivati [-ru-
jem], udeliti/udeljivati [-ljujem]
adakoz I. mn [~t] dareljiv; II. fn
[~Ja> ~t, ~k] darivalac [-vaoca],
prilonik, darovalac [-vaoca], da-
valac [-vaoca], prinosilac [-ioca]
adakozkszsg [~e, ~et] dareljivost,
podanost, tedrost, tedrina
adalk [~a, ~ot, ~ok] 1. prinos;
2. (adat) podatak [-tka]; (tudom-
nyos) doprinos
dm: szl ~nl, vnl kezdi raz- tem
vesti se v poeti od Kulina bana,
razvesti govor n a dugako
dmcsutka [~ja, ^t] jabuica
aand:~ alkatommal zgodnom prilikom
ads [~a, ~t, ~ok] 1. davanje; 2. rd,
tv emisija; szrakoztat zenei ~
zabavno-muzika emisija, zabavno--
muziki prilog; televzis ~ televi-
zijska emisija
adsvtel [~e, ~t, ~ek] kupoprodaja
adsvteli kupoprodajni; ~ szerzds
kupoprodajni ugovor
adat [~a, ~ot, ~ok] podatak [-tka];
~okat szolgltat dati/davati v prui-
ti/pruati podatke
adatgyjts [~e, ~t, ~ek] prikupljanje
podataka
adatszolgltats [~a, ~t, ~ok] davanje
podataka; dokumentacija
dz [~at; ~ul; ~abb] <dhs> ljut,
besan [-sna], goropadan [-dna];
(kegyetlen) svirep, nemilosrdan [-
dna]; (szrny) grozan [-zna]; ~
ellensg din-dumanin [tb -ani]; ~
gyllet ljuta mrnja
addig 1. (trben) dotle, donde; 2.
(idben) dotad(a), dotle; ~ is
dotle, donde; 3. kb'zm ~ sd a vasat,
mg meleg gvoe se kuje dok je
vrue
addigi dotadanji
addigra dotada, dotle
adhzi [~Ja, ~t]//z adhezija
adhzis fiz adhezioni, adhezivan [-vna]
adjonisten: (kb'zm:) amilyen az ~,
olyan a fogadjisten kako se pita,
tako se odgovara; kakav pozdrav,
onakav i odzdrav
adjunktus [~a, ~t, ~ok] (egyetemen,
fiskoln) vii predava
adminisztrci [~ja, ~t, ~k] 1. ad-
ministracija, uprava, upravljanje,
rukovoenje; 2. pol vlada, upravna
vlast
adminisztrl [~t, ~jn] administro-
vati [-rujem], administrirati, up-
ravljati
adminisztratv administrativan [-vna];
~ eloszts administrativna (ras)po-
dela; ~ ton administrativnim pu-
admirlis [~a, ~t, ~ok] admiral
admiralits [~a, ~t] admiralitet
ad1 [~Ja> ~t, ~k] (kzteher) porez(a);
egyenes ~ neposredan porez; zsar-
noksgi ~ trt namet, hara, dahiluk;
~ al es to podlei porezu/porezi,
porezu/porezi podlean [-na]; ~
megszavazsa izglasavanje poreza;
~t kivet vmire oporezati [-em]/opo-
rezivati [-zujem] to
ad2 Id adlloms kupljanje priloga
adalany [~a, ~t, ~ok] poreski oba-
veznik
adalap [~ja, ~ot, ~ok] porezna/po-
reska osnovica
adlloms [~a, ~t, ~ok] rd emisiona
stanica; hosszhullm ~ dugota-
lasna emisiona stanica, emisiona
stanica na duge valove
adbehajts [~a, ~t] naplata, ubiranje/
uterivanje poreza v poreze
adbevalls [~a, ~t, ~ok] poreska
prijava, izjava o porezu/porezi; valo-
vanje; ~t tesz prijaviti/prijavljivati
[-ljujem]porez; valovatif-lujem] tj
adbevtel [~e, ~t, ~ek] poreski
prihod
add ik [~ott, ~jk/~jon] nai [nae]
se, zbiti [zbude] se; deavati se;
ha alkalom ~ik ako se ukae v prui
prilika; ez abbl ~ik ovo sledi v
proizilazi v proizlazi iz toga, ovo
sleduje od toga
adfizet' [~je,~t,~k] porezni/poreski
obveznik, porezovnik
adogat [~ott, adogasson] 1. davati
[dajem], dodavati, pruati, 2. sp
(labdt) servirati (loptu)
adogat I. mn [~t] dajui, pruajui;
II. fn [~ja, ~t, ~k] 1. (szemly)
dodava; 2. sp dobaciva, server; 3.
msz (szerkezet) konstrukcija za
dodavanje (ega)
adhivatal [~a, ~t, ~ok] poreski/po-
rezni ured, poreska uprava
adv [~e, ~et, ~ek] poreski/porezni
list v arak
adkszlk [~e, ~et, ~ek] rd
predajnik, predajni aparat
adkteles I. mn [~t] podloan [-na]
v podlee oporezivanju; II. fn
[~et] (egyn) poreski/porezni ob-
veznik
adkulcs [~a, ~ot] porezna stopa
adoma [sja, ~t, rCk] anegdota
adomny [~a, ~t, ~ok] 1. (ajn-
dk) dar; 2. (adakozs) prilog; pri-
nos; nkntes ~ dobrovoljan prilog
adomnybirtok [~a, ~ot, ~ok] trt
darovnina, feudalni posed
adomnygyjts [~e, ~t, ~ek] pri-
adszed [~}e, ~t, ~k] trt poreznik
adomnylevl [-vele, -velet, -velek]
trt darovnica
adomnyoz [~ott, ~zon] 1. (jt-
kony/kzssgi clra) darovati [-ru-
jem ]/darivati, priloiti/prilagati [-
laem]; 2. trt (birtokot) darovati
[-rujem]/darivati; 3. (odatl)
podeliti/podeljivati [-ljujem], do-
deliti/dodeljivati; cimet ~ podeliti
naslov/titulu; djat/jutalmat ~ do-
deliti nagradu
adomnyozs [~a, ~t, ~ok] darova-
nje, darivanje
adomnyoz [~ja, ~t, ~k] darivalac [-
vaoca], darovalac [-vaoca], da-
rodavac [-vca], davalac [-vaoca]
admentes [~t; ~en] osloboen/prost
od poreza v poreze
adprs [~e, ~t] poreska prea
adoptl [~t, ~jn] adoptovati [-tu-
jem], adoptirati, posvojiti; (fit)
posiniti; (lenyt) pokeriti
ads I. mn [~t] duan [-na] vki-
nek vmivel dugovati [-gujem] komu
to; biti duan kome; nem marad ~
ne ostati [-anem]/ostajati [-jem]
duan; II. fn [~a, ~t, ~ok] dunik
adslevl [-vele, -velet, -velek] rg
dugovinska obaveza
adssg [~a, ~ot, ~ok] dug, dugova-
nje; llandstott v hossz lejrat ~
konsolidovan dug; amortizdcisltr-
lesztses ~ amortizacioni dug; fede-
zett ~ pokriven dug; fgg ~ letei
dug; kereskedelmi ~ trgovinski dug;
~ba keveredik uvaliti/uvaljivati [-lju-
jem] se u dugove; ~ba veri magt
uvaliti v zagaziti u dugove, zaduiti/
zaduivati [-ujem] se; flig/nyakig
van az ~ban biti zaduen preko
glave; ~ot csinl zaduiti/zadui-
vati [-ujem] se, priduiti se;
~ot kifizet/kiegyenlt isplatiti v na-
miriti v izmiriti dug; ~ot megfizettet
naplatiti/naplaivati [-ujem] dug,
namiriti se, naplatiti se; tele van
~gal biti pun dugova, biti zaduen,
plivati u dugovima; (szl:) az ~
rpssz bart dug je zao drug
adstrs [~a, ~at, ~ak] jog sadunik
adtrvny [~e, ~t, ~ek] zakon o
porezima
adott [~at] 1. dat, dan; az ~ sz
data re; 2. (jelen) az ~ eset-
adottsg aggly agrrszocialista
6 agg
 ben u datom/danom sluaju; 3.
<alkalmas> az ~ pillanatban u
danom trenutku/momentu
adottsg [~a, ~ot, ~ok] 1. <tehetsg>
obdarenost, darovitost, talenat [-
nta], sposobnost, zadanost; 2.
(tnykrlmny) ~ok prilike, okol-
nosti
advalloms [~a, ~t] Id adbevalls
advgrehajts [~a, ~t, ~ok] prisilna/
egzekutivna naplata poreza v po-
reze, ovrha
advgrehajt [~ja, ~t, ~k] poreski
ovrhovoditelj/egzekutor/izvritelj
ad-vev [~t] rd predajno-prijemni;
~ lloms predajno-prijemna stani-
ca; ~ kszlk predajno-prijemna
naprava, predajno-prijemni aparat
adzs [~a, ~t] plaanje poreza/poreze
adzjik [~ott, ~zk/~zon] 1. <adt
fizet) plaati porez/porezu; 2. (tv.)
elismerssel ~ik odati/odavati [oda-
jem] priznanje
adz/n [~ja, ~t, ~k] {adfizet) po-
rezni/poreski obveznik, porezovnik;
poreska glava rg
adztathat [~t] oporeziv; meg nem ~
neoporeziv
Adria [~t] fldr Jadran
Adriai-tenger [~t] Jadransko more
adu [~ja ~t. ~k] krtya adut; ~val
t presei adutom; (tv is) utols ~jt
kijtssza izadutirati se; utols ~jt
megjtssza izadutirati
adutt [~Ja. ~ot, ~ok] Id adu
aerodinamika [~ja, ~t] fiz aerodina-
mika
aerodinamikai, aerodinamikus fiz aero-
dinamian f-na]
aeroplan fja, ~t, ~ok] rg aeroplan,
avion, zrakoplov
afel onamo, onud(a)
afelett nad tim
afel'l <(arrl) o tom(e); ~ biztos lehetsz
moe se u to pouzdati, u tom po-
gledu moe biti miran [-rna]siguran
[-rna]; ~ tudakozdik raspitivati f-
tujem] se o tom
affektl [~t, ~jon] afektirati, aiti se,
prenemagati [-gaem] se, pretvarati
se, prenavljati se
affektls [~a, ~t] afektacija, aenje,
prenemaganje, pretvaranje, pre-
navljanje izvetaenost
affektlt [~at; ~an] afektiran; ~ be-
szd aenje; ~ hangon beszl govoriti
afektirano
affle [At] takav [-kva], onakav [-kva]
Afrika [^t] fldr Afrika
afrikai I. mn [~t] afrikanski, afriki;
II. fn [~t, ~ak] Afrikanac [-nca],
Afrianin; <n> Afrikanka, Afrian-
ka
afrozsiai [~t] afroazijski
g [~a, ~at, ~ak] 1. grana, hvoja;
~at hajt granati se; 2. (csald) og-
ranak [-nka], izdanak [-nka], loza;
apai ~ muka loza/grana; lemen ~
silazna grana/loza; 3. <foly> ru-
kav, rukavac [-vca], reni krak,
rukav reke; 4. tv (tudomnyban,
termelsben) grana, odeljenje, og-
ranak [-nka]; 5. (szl:) eszem ~ban
sincs nije mi ni na kraj pameti
aga [~ja, ~t, ~k] trt aga; ~ felesge
aginica
gacska [~ja, -it, ~k] granica
agancs [~a, ~ot, ~ok] rog, rogovlje
agr [agara, agarat, agarak] hrt,
boitda, ogar; kis ~ hrti; nstny ~
hrtica; (szl:) htrbb az agarakkal!
obuzdaj se ! uzdri se, (k) sebi ruke!
agarszat [~a, ~ot, ~ok] vad lov
sa hrtovima
gas rakljast
gas-bogas granat, ravast
gaskodik [~ott, ~jk/~jon] 1. (em-
ber) propinjati [-njem] se; 2. <l>
propeti [-pnem]/propinjati se, uspr-
opinjati se
gazat [~a, ~ot, ~ok] 1. <f> granje;
2. tv grana, ogranak [-nka], sektor;
npgazdasgi ~ privredni sektor
gaz|ik [~ott, ~zk/~zon] razgrana-
ti/razgranavati s razgranjivati [-
njujem] se
gens [~a/~e, ~t, ~ok/~ek] 1. ker,
pol, rg agen(a)t [-nta]; 2. vegy
(hatanyag) agen(a)t
gfrsz [~e, ~t, ~ek] pila za grane
agg I. mn [~ot] prestar, mator; II.
fn [~ot, ~ok]starac [-rca], starina h
aggly [~a, ~t, ~ok] 1. (aggodalom, j ~ s propaganda agitacija i propa-
szorongs) briga, zabrinutost, zebnja, ganda agltcis [~at] agitacioni; ~
2. (ktely) sumnja; ~t kelt kzpont
izazvati [-zovemJ/izazivati sumnju agitacioni centar [-tra] agitcis-
agglyoskod|ik [~ott, ~jk/~jon] 1. propaganda osztly agitacio-no-
zabrinuti [-nem]/zabrinjavati se; 2. propagandni odsek, Agitprop agitl
pejor (tlzott agglyai vannak) biti [~t, ~jon] agitovati [-tujem],
krajnje/preterano savestan I-sna], agitirati
biti skrupulozan [-zna]; 3. (ktelye agitl [~t] agitacioni agittor [~a,
van) sumnjati agglyoskod [~t] 1. ~t, ~ok] agitator agnoszkt [~t, ~jon]
zabrinut; sumnjiav; 2. pejor agnoscirati agnia [~ja, ~t] agonija,
(tlzottan agglyos) krajnje/preterano umiranje,
savestan [-sna], skrupulozan [-zna] izdisanje
aggastyn [~a, ~t, ~ok] starac [-rca], agonizl [~t, ~jon] umirati [-rem],
starina h pasti [padnem] u agoniju, biti na
aggaszt [~ott, agasszon, ~ani] za- samrti, boriti se s duom goston
brinjavati; ez ~ engem to mi zadaje [~t] August(in), Avgust(in) agrr [~t]
brige agraran [-rna], poljoprivredni,
aggaszt [~t; ~an] zabrinjavajui, agrikulturni, zemljoradniki, teaki,
to zadaje brige; llapota ~ stanje ratarski agrr- Id agrr agrrllam
mu je zabrinjavajue aggat [~ott, [~a, ~ot, ~ok] agrarna
aggasson] veati; ruht ~ (moss utn) drava, poljoprivredna zemlja
veati rublje i haljine aggkor [~a, ~t] agrregyetem [~e, ~et, ~ek] univer-
starako doba, duboka starost aggkori zitet poljoprivrednih nauka, agrarni
[~t] staraki; ~ gyengesg univerzitet agrr-ipari (orszg)
staraka slabost/iznemoglost poljoprivredno-in-
agglegny [~e, ~t, ~ek.] matori mo- dustrijski agrrkapitalizmus [~a,
mak [-mka], (stari) neenja, stari ~t] agrarni
bear aggodalmaskodik [~ott, kapitalizam, reim veleposednika
~jek/~jon] agrrkrds [~e, ~t, ~ek] agrarno
Id agglyoskodik pitanje agrroll [~ja, ~t] agrarne
aggodalmaskod id agglyoskod makaze/
aggodalom [-Ima, rlmat, -lmak] za- kare tb agrrorszg [~a, ~ot,
brinutost, briga; -Imat kelt zabrinuti ~ok] agrarna
[-nem]/zabrinjavati aggds [~a, zemlja
~t, ~ok] zabrinutost aggdjik agrrprt [~Ja ~ot> ~ok] agrarna
[~ott, ~jk, ~jon] (za)bri-nuti se, partija/stranka; zemljoradnika par-
strepeti [-pim]; ne ~j! budi bez tija/stranka; partija/stranka zem-
brige! ne ~j ezrt! ne brini se ljoradnika agrrpolitika [~ja, ~t]
zbog toga ! ~ik az letemrt strepi za agrarna/po-
moj ivot ijoprivredna politika agrrproletr
aggd [~t; ~(a)n] zabrinut; ~ pillan-
a
[~J > ~t, ~ok] zemljoradniki/agrarni
ts zabrinut pogled aggszz [~e, proleter v prole-tarac [-rca]
~et, ~ek] usedelica, agrrproletaritus [~a, ~t] agrarni
proletarijat agrrreform [~ja, ~ot,
usielica ~ok] agrarna
agilis [~at; ~an; ~abb] agilan [-Ina],
radin, okretan [-tna], hitar [-tra], reforma
agrrszocialista [*ja, ~t, ~k] trt
marljiv, ustar [-tra] agitci [~ja, agrarni socijalist(a)
~t. ~k] agitacija;
agrrszocializmus agyba-fbe gybett 9 agyonver
agrrszocializmus [~a, ~t] agrarni
socijalizam
agrrtudomny [~a, ~t, ~ok] agrarna
nauka
agrrvlsg [~a, ~ot, ~ok] agrarna
kriza, kriza poljoprivrede
agrrverseny [~e, ~t, ~ek] agrarno
takmienje
agresszi [~Ja> ~t, ~k] agresija, na-
padaj), nasrtaj
agresszis agresorski, napadaki
agresszv [~at~/et; ~an/~en] ag-
resivan [-vna], napadaki, nasrtljiv
agresszor [~a, ~t, ~ok] agresor, na-
pada, nasrta
agrobiologia [~ja, ~t] agrarna biolo-
gija
agrokmia [~ja, ~t] agrohemija, ag-
rokemija
grlszakadt [~ja, ~at, ~ak] besku-
nik, golja, gola, puki siromah,
tikva bez korena
agronmla [~ja, ^it] agronomija,
nauka o poljoprivredi
agronmus [~a, ~t, ~ok] agronom,
inenjer poljoprivrede
agrotechnika [~ja, ~t] agrotehnika
agrotechnikai agrotehniki
gsepr [~Je ~t> ~k] metla od grana
gvilla [~ja, M, rik] mgazd rava
agy [~a, ~at, ~ak] 1. <agyvel>
mozak [-zga]; 2. .(kerkagy) glav-
ina; 3. <pusk> kundak
gy [~a, ~at, ~ak] 1. krevet, poste-
lja, odar [-dra]; (pl hlkocsiban,
kajtben) leaj; sszecsukhat ~
preklopna postelja; lefekszik az
~ba lei [legnem] u krevet; ~ban
fekv beteg on lei bolestan; ~ban
marad uvati postelju; ~at
(meg)vet nainiti v raspremiti v
prostreti v namestiti postelju; 2. ha-
llos ~ samrtnika postelja; 3. ~at
htiz promeniti posteljinu; 4. tv
~nak dl zaleati, razboleti se; az
~at nyomja uvati postelju; 5. ld
gyas; 6. msz leite
gy- krevetski, posteljni
agyafrt f~at; ~an; ~abb] prepreden,
prefrigan, prefinjen
[~ja, ~ot] glina, ilovaa, gnjila,
ilo; getett peena glina; ~bl
val
glinast, od gline/ilovae
agyagbnya [~ja, -it, ^k] nalazite
ilovae/gline agyagedny [~e, ~t,
~ek] zemljano
posue, zemljani sud, zemljanica;
kis ~ grne [-eta] agyagfld [~Je>
e
~ t> ~ek] glinica,
grnara agyaggalamb-lvszet [~e,
~et] sp
gaanje na glinene golubove
agyagipar [~a, ~t] keramika
agyagminta [~ja, -it, *ik] uzorak
[-rka] v mustra ilovae/gline
agyagos [~at; ~an; ~abb] glinast/ilo-
vaast, ilovaan [-na]; ~ homok
ilovaast/glinast pesak [-ska]; ~ ka-
vics ilovaast/glinast ljunak [-nka]
agyagpala [~ja, ~t, -ik] glinoviti kri-
ljavac [-vca]/kriljac [-ljca]
agyagpipa [~ja, <ct, ^k] lula od gline
agyagrteg [~e, ~et, ~ek] glinast
sloj agyagtl [~a, ~at, ~ak]
kalenica,
zemljana zdela agyagtalaj [~a, ~t,
~ok] glinasto tlo/
zemljite; glinasta zemlja
agyalgyult I. mn [~at] paralitian
[-na]; slabouman [-mna], krete-
nast; II. fn [~Ja ~at> ~ak] parali-
tiar agyar [~a, ~t, ~ak] kljova,
zub dera
vepra agyarkod|ik [~ott, ~jk
/~jon] ljutiti
se na koga, imati pik na nekoga,
odnositi se neprijateljski, biti ki-
van na koga gyas I. mn [~(a)t]
. . . sa kreveta
II. fn [~a, ~t, ~ok] rg prileni-
ca, nalonica, sulonica gyas [~a,
~t, ~ok] leja, leha, gredica gyassg
[~a, ~ot, ~ok] rg sulo-
nitvo gyaz [~ott, ~z*on]
namestiti/name-
tati postelju, prostreti/prostirati
[-rem] krevet gyazat [~a, ~ot,
~ok] msz leite,
leaj agyba-fbe: ~ dicsr hvaliti
koga na
sva usta, preterano hvaliti; ~ ver
izlemati, pretui [-uem]
gybett [~e, ~et, ~ek] krevetski/pos-
teljni uloak [-oka], podvlaka
agydaganat [~a, ~ot, ~ok] orv mo-
dani tumor, tumor u mozgu
gyk [~a, ~ot, ~ok] orv slabina
gyksrv [-e, -et, -ek] orv kila
gykzsba [~ja, ~t] orv lumbago,
krstobolja, probadanje u krstima
egyel [~je, ~t, ~k] sag/zastira/ilim
pred posteljom
agyrelmeszeseds [~e, ~t] zakreava-
nje/ovapnjenje modanih sudova,
arterioskleroza mozga/modana
gyfej [~et] elo kreveta/postelje
agyfggelk [~e, ~et] orv modana
lezda unutranjeg luenja, mo-
dani privesak [-ska], hipofiza, lez-
dani organ na temelju lobanje
agyhrtya [^ja, M, xik] orv modana
opna/maramica, modanica
agyhrtyagyullads [~a, ~t, ~ok]
zapaljenje/upala modanice v mo-
dane maramice/opne, meningitis
gyhuzat [~(j)a, ~ot, ~ok] posteljna
prevlaka/navlaka
agyideg [~e, ~et, ~ek] orv ivac [-
vca] mozga
gykabt [~ja, ~ot, ~ok] noni
kaput
agykreg [-rge, -rget] modana kora,
kora mozga
agylgyuls [~a, ~t] orv omekanje
mozga
gyleped [~je, ~t, ~k] krevetski/pos-
teljni arav
agymegbetegeds [~e, ~t, ~ek] orv
bolest mozga
gymelegt [~}e, ~t, ~k] termofor,
posteljni/krevetski zagreva, gre-
jalica za krevet
gynem [~je, ~t] krevetnina, pos-
teljina, posteljno rublje; ~t vlt
promeniti posteljinu
agyonbeszl [~t, ~jen]tenadgovoriti/
nadgovarati
agyoncsap [~ott, ~jon] ubiti [-ijem],
utuci [-uem]
agyoncskol [~t, ~jon] izljubiti
agyondicsr [~t, ~jen]hvalisati[-iem],
preterano hvaliti, nahvaliti
agyondolgoztat [~ott, -tasson] vkit
satreti s satrti/satirati [-rem] v
upropastiti/upropatavati s upro-
paivati [-ujem] nekog suvie
velikim radom
agyondolgozza magt istroiti se, is-
patiti se, preraditi se, satrti [-rem]/
satirati [-irem] se u radu v radei,
ubiti [-ijem]/ubijati se radei, na-
raditi se
agyonfraszt [~ott, -asszon] 1. pre-
moriti, preumoriti, suvie umoriti,
izmuiti; 2. ~ja magt premoriti se
agyongzol [~t, ~jon] pregaziti, zga-
ziti
agyongytr [~t, ~Jn] vkit razgnja-
viti, premoriti nekoga
agyongytrt premoren
agyonhajszol [~t, ~jon] 1. satrti [-
rem]/satirati [-rem]; ~ja a lovat
satrti konja; 2. ~ja magt satrti [-
rem]/satirati [-rem] se(be)
agyonhallgat [~ott, -gasson] pre-
utati [-tim]; a kritika ~ta ezt a
regnyt kritika je preutala taj roman
agyonknoz [-kn(o)zott, ~zon] iz-
muiti
agyonlovagolja magt izjahati [-jaem]
se
agyonl [~tt, ~Jn] 1. streljati, ubiti
[-ijem] iz puke, ubiti metkom; 2.
-lvi magt ubiti [-ijem] se pukom/
revolverom; upucati se biz
agyonlvs, agyonlvets [~e, ~t]
streljanje
agyonnypm [~ott, ~jn] zgnjeiti
agyonsjt [~ott, ~son] ubiti [-ijem],
pretui [-uem]
agyontapos [~ott, ~son] zgaziti, ubiti
[-ijem] gaenjem
agyonuntat vkit [~ott, -tasson] pri-
gnjaviti nekoga, strano dosaditi/do-
saivati [-ujem] kome
agyont [~tt, -ssn] 1. ubiti [-ijem].
prebiti, dotui [-uem], (biz:) ha
~nek, sem tudom/rtem ubij me ako
razumem; 2. tv ~i az idt utuci [-
uem] v prekratiti/prekraivati [-
ujem] v skratiti/skraivati [-ujem]
vreme
agyonver [~t, ~jen] umlatiti, pre-
mlatiti, ubiti [-jem]
agyonzablja magt 10 ahogy ahogyan 11 ajtmlyeds
agyonzablja magt durva prederati [-
rem] se
gyrajr [~J a> ~t, ~k] fn zakupac [-
pca] kreveta, prenoivalac [-vao-ca]
agyrzkds [~a, ~t] orv potres mozga
agyrm [~e, ~et, ~ek] utvara, avet,
fantom, tlapnja, privienje
agysebszet [~e, ~et] orv hirurgija/ki-
rurgija mozga
agyszlhds [~e, ~t, ~ek] orv kaplja
mozga, modana kap(lja), kap(lja)
u mozgu
agyszvet [~e, ~et, ~ek] orv modano
tkivo
agyszlemny [~e, ~t, ~ek] ir, pejor
opsena, nastran pojam, fantazma-
gria, nelogina/nesklapna misao
gytakar [ja, ~t, ~k] Id gytert
gytl [~a, ~at, ~ak] orv guska
agytekervny |~e, ~t, ~ek] orv mo-
dana vijuga
gytert [~je> t~, ~k] krevetski/pos-
teljni prostirao
gyt [~ja 7~t ~kl kat top; gyorstzel
~ brzometni top; lgvdelmi ~
protivavionski top; messzehord ~
dalekometni top; pncltr ~ pro-
tivoklopan/protivtenkovski top, pro-
tukolac [-Ica]; ~ tvolsga topo-
mt
gycs [-csve, -csvet -csvek] to-
povska cev
gydrgs [~e, ~t, ~ek] topovska
tutnjava/grmljavina, topovska puc-
njava
gygoly [~J a ~t, ~k] ir, rg topov-
sko zrno, topovski metak [-tka]
gylvedk [~e, ~et, ~ek] kat
topovski metak gylvs [~e,
~t, ~ek] topovski
pucanj [-cnja]/hitac [hica]
gylvsnyi: ~re na topomt
gynaszd [~J a > ~t> ~ok] kat, haj
monitor, topovnjaa gynt [~je,
~t, ~k] rg, topoli-
vac [-vca]
gyntde [~ie, ~t, ~k] topolivnica
gytalp [~a, ~at, ~ak] kat lafet,
lafeta
gytorok [-torkot, -torkok] kat drelo
gytltelk [~e, ~et] tv, pejor
topovska hrana
gytz [-tze, -tzet, -tzek] to-
povska paljba/vatra
gyz [~ott, ~zon] pucati iz topa/
topova
gyzs [~a, ~t] topovska pucnjava/
paljba; kanonada
agyvel [~je, ~t] orv mozak [-zga]
agyvel'gyullads [~a, ~t] orv zapa-
ljenje/upala mozga
agyvrszegnysg [~e, ~et] orv ma-
lokrvnost/anemija mozga
agyvrzs [~e, ~t] orv krvarenje/
krvavljenje mozga, izliv krvi u
mozgu
ah isz (csodlkozs) ah
ahny koliko; ~ . . ., annyi . . . koli-
ko. . ., toliko . . .; szl ~ hz, annyi
szoks koliko ljudi, toliko udi;
druga zemlja, drugi obiaji; svaki po
svome
ahnyszor koliko god puta
ahelyett 1. (helyette) mesto toga;
dolgoznia kellett volna, de ~ elment
stlni trebalo bi da radi, a mesto
toga otiao je u etnju; 2. ~ hogy
. . .umesto da.. . ; ~, hogy tanulna
umesto da ui
ahhoz I. nvm k tome/toj, k onome/o-
noj; do toga/te; do onoga/one; ~ ti
hzhoz k onoj kui; II. hat 1. ~
nincs kedvem nisam raspoloen za to;
~ nincs rzke nema smisla za *"o;
2. ~ kpest prema tome; u poreen ju
s tim
ht [~ott, ~son] vmit eznuti [-nem],
udeti [-dim] za in. htatos [~at;
~abb] poboan [-znaj,
boguugodan [-dna]
htozjik [~ott, ~zk|~zon] vmire
udeti [-dim], eznuti f-nem] za
im
ahogy I. (amint, mikpp(en)) kako,
kao to, tono; ~ akarja kako mu
je drago; ~ hallom kako ujem, kao
to ujem; ~ kedve tartja kako mu je
drago; ~mondjk tono kau v vele;
~ tetszik kako eli, kako ti je volja,
~ vesszk kako se uzme; 2. (amikor;
mihelyt) ~ ksz vagy im bude benyjt podneti ponudu; ~ot tesz
gotov initi v staviti/stavljati ponudu
ahogyan Id ahogy 1. ajnlatos [~at; ~abb] preporuiv,
ahol 1 hat 1. gde; 2. ~ csak gde mu preporuljiv; nem ~ nije prepo-
drago, bilo gde, gde god ruivo/preporuljivo, ne preporu-
ahol2 mutatsz np eno; ~ (van) ni! v uje se
~ jn ni/ppen! eno ga ! ajnlattev [~je, ~t, ~k] fn ker po-
ahonnan 1. odakle, otkud(a); 2. ~ nua
csak odakle/otknda mu drago ajnlkozs [~a, ~t, ~ok] nuenje
ahova, ahov 1. kud(a); 2. ~ csak ajnlkozik [~ott, ~zk/~zon] vmire
kuda mu drago, bilo kuda nuditi se, preporuiti/preporuivati
ajak [ajka, ajkat, ajkak] 1. usna; [-ujem] se, ponuditi/ponuati s
ajkba harap ugristi se za usne; 2. ponuavati se, predloiti/predlagati
(tv:) a np ajkn l ivi u usmenom [-laem] sebe za neto
predanju naroda
ajnl [~J a ~t, ~k] preporuitelj,
ajak- 1. usneni; 2. nyelv usneni, la- preporuivalac [-aoca]
bijalan [-Ina] ajnllevl [-vele, -velet, -velek] pis-
ajakhang [~J a > ~ oi > ~ok] nyelv mena preporuka
usmeni suglasnik, labijal ajnlott [~at] 1. preporuen; 2. ~
ajakos nv I. mn [~at] usnat; II. fn levl (postai) preporueno pismo
[~ok] Id ajakosvirgak ajnlva: ~ ad fel (levelet) predati/pre-
ajakosvlrgak nv usnatice, usnae, davati [-dajem] preporueno
labijate tb, n ajka [~ja, -it, ~k] ll mala sardela
ajakrzs [~a, ~t, ~ok] ru za usne jtatos ["-at, ~an, ~abb] poboan [-
ajndk [~a, ~ot, ~ok] poklon, dar; na]; ~ember bogomoljac [-ljca]; ~
~ba kap dobiti [-ijemj/dobijati s n bogomoljka
dobivati na poklon; kzm ~ lnak ne jtatossg [~a, ~ot, ~ok] pobonost,
nzd a fogt darovnome konju bogomoljstvo
zubi se ne gledaju ajt [ajtaja, ~t, ~k] vrata tb; szr-
ajndkbolt |~Ja> ~ot, ~ok] prodav- nyas ~ dveri [csak tb]; ~ban ll
nica poklona stajati na vratima; bevgja az ~7
ajndkcsomag [~Ja> ~t> ~ok] pok- zalupiti vratima; (szl:) mindenki
lon-paket seperjen a maga ajtaja elli svak
ajndkoz [~ott, ~zon] pokloniti/pok- ispred svoje kue neica mete, svak
lanjati, darovati [-rujem], darivati, neka gleda svoj posao; ~stul ront a
dabaisati [-iem] hzba rupiti na vrata, banuti [-nem]
ajndkoz [~Ja, ~t> ~k] darivalac [- iznenada, odjednom upasti [-adnem j
aoca] u kuu
ajnl [~ott, ~jon] 1. preporuiti/pre- ajtcseng [~je, ~t, ~k] zvonce na
poruivati [-ujem], predloiti/pred- ulazu/vratima
lagati f-laem]; 2. figyelmbe ~ ajtflfa [^,ja, ^t, ^k] ragastov
preporuiti/preporuivati [-ujem ] ajtkarika [~ja, ~t, ~k]/rf ajtkopog-
neijoj panji; 3. ~va ad fel (le- tat
velet) predati/predavati [-dajem] ajtkilincs [~e, ~et, ~ek] kvaka, ku-
preporueno; 4. ~om magam (el- ka, ruica brave, ruica na vratima
kszns) klanjam se, preporuu- ajtkopogtat [~J a . ~t, ~k] fn rg
jem v preporuam se zvekir, (h)alka (na vratima)
ajnls [~a, ~t, ~ok] 1. preporuka; ajtkulcs [~a, ~ot, ~ok] klju od
2. (knyvben) posveta vrata
ajnlat [~a, ~ot, ~ok] (ker is) ponuda; ajtmlyeds [~e, ~t, ~ek] udubljenje
hzassgi ~ brana ponuda; ~ot oko vrata
ajtnyls 12 akar akr 13 akcirdiusz
ajtnyls [~a, ~t, ~ok] 1. otvor (od/
za) vrata; 2. (bejrat) ulaz u kuu
ili sobu
ajtpnt [~J a ~ot, ~ok] arka
ajtszm [~a, ~ot, ~ok] broj vrata
ajtszrny [~a, ~at, ~ak] vratnica,
krilo (od) vrata
ajttok [~Ja ~ot, ~ok] okvir vrata,
ragastov
ajtvasals [~a, ~t, ~ok] okov za vra-
ta
ajtzr [~ja> ~ot, ~ak] brava (na
vratima)
juls [~a, ~t, ~ok] nesvest, nesvesti-
ca
jult [~at; ~an] onesveen
akc [~a, ~ot, ~ok] bagrem, bagren,
akacija
akc- bagremov, bagrenov, od bag-
rema/bagrena
akcerd [~t, ~k] uma od bagrema/
bagrena; <kisebb> bagremar, bag-
remik
akcfa [*ja, ^t] <faanyag> bagremo-
vina, bagrenovina
akcmz [~e, ~et] bagremov/bagre-
nov med, bagremovac, bagrenovac [-
vca]
akcos I. mn (p/ iit> bagremov, bag-
renov, od bagrema/bagrena; II. fn
[~a, ~t, ~ok] bagremar, bagremik,
bagrenar, bagrenik
akcsor [~a, ~t, ~ok]red od bagrema/
bagrena
akad [~t, ~jon] 1. (beleakad vmibe)
zapeti [-pnem]/zapinjati [-njem]
o neto; (tv is) horogra ~ zagristi [-
rizemj/zagrizati za udicu; (tv:)
torkomon ~ a sz re mi je zapela u
grlu; 2. (rbukkan) nyomra ~
vminek ui [uem]/ulaziti emu u
trag; ismerskre ~ naii [naiem]/
nailaziti na poznanike; 3. (addik,
kerl vmi> nai [nae] se; dolga ~t
imao je posla; keze gybe ~ doi
komu do ruku
akadly [~a, ~t, ~ok] 1. (kat is)
zapreka, prepreka, pregrada; 2. sp
prepona; veszi az ~t preskoiti
preponu; 3. tv prepreka, zapreka,
smetnja, spreica; ~ba tkzik naii
[naiem]/nailaziti na prepreke v na
zapreke; ~ grdt vmi el initi
prepreke/zapreke/smetnje
legyz/lekzd minden ~t savladati/
savlaivati [-ujem] sve tekoe;
~t tmaszt praviti prepreke/zapreke
akadlyfuts [~t] sp preponska trka,
tranje s preponama
akadlyfut [~Ja> ~t, ~k] sp preponac
[-nca]
akadlyoz [~ott, ~zon]spreiti/sprea-
vati
akadlyoztats [~a, ~t]: ~ esetn
u sluaju v za sluaj prepreke;
~ miatt zbog spreenosti/zapree-
nosti
akadlytalan nesmetan; (szabad) slo-
bodan [-dna]
akadlytalanul bez zapreke/prepreke/
smetnje, nesmetano
akadlyverseny [~t, ~ek] sp trka na
prepone v sa preponama
akadkoskodik [~ik, ~jk/~jon] stva-
rati prepreke/zapreke, praviti smet-
nje, angrizati; (okoskodik) mudro-
vati [-rujem]
akadkoskod [~ja, ~t, ~k] angriza-
lica h, n
akadmia [~ja, -it, ~k] akademija;
Tudomnyos Akadmia Akademija
nauka/znanosti
akadmiai akademijski; (fiskolai)
akademski; ~ kiadvny Akademiji-
no izdanje; ~ nvendk (fiskolai
hallgat) student akademije v viso-
ke kole, visokokolac [-lca]
akadmikus I. mn [~at] akademski;
~ vita akademska diskusija II. fn
[~a, ~t, ~ok] akademik
akadozs [~a, ~t, ~ok] 1. (munk)
zapinjanje, zastajanje; 2. (dadogs)
mucanje
akadozjik [~ott, ~zek/~zon] 1. (mun-
ka) zapinjati [-njem], zastajati [-
jem]; 2. (beszd) zapinjati; 3.(da-
dog) mucati
akantusz [~a, ~t, ~ok] nv tratorak [-
rka]
akar [~t, ~jon] hteti [hou, hoe];
~ (nem ~) vmit tenni hoe (nee) n
eto da radi v ini; mit ~ ez jelenteni ?
ta to treba da znai? mit ~ ezzel
mondani? ta hoete time da kaete?
emu; 2. (hajt, kvn) hteti [hou, hoe],
eleti [-lim]; ahogy ~od kako hoe
v eli; nem ~ok nnek rosszat ja
vam ne elim zla
akr I. hat makar, ma; ~ csak egy
rra is makar samo i na jedan as;
~ el se gyere ma i ne doao; ma i da
ne doe; II. ksz 1. (akrcsak)
ba kao; gy dolgozik ~ egy frfi ona
radi ba kao mukarac; 2. (sz-
sz eh as on l ts ba n) ~ . . . ~ . . .
b i l o. . . b i l o, i l i. . . i l i, a. . . a. . . ;
~ hiszi ~ nem verovao ili ne; ~
ma ~ holnap bilo danas bilo sutra
akarat [~a, ~ot, ~okj 1. volj; sza-
bad ~bl po sopstvenoj volji; ~
nlkli ember bezvoljnik; 2. (szn-
dk) ~a ellenre preko volje, protiv
svoje volje; ~om ellenre protiv moje
volje; ~tal (szndkosan) hotice,
hotimice, hotimino, namerno; a
legjobb ~tal\XL najbolju volju; a leg-
jobb ~talsem ni uz najbolju volju
ne
akarater' [-ereje, ~t] snaga/sila volje
akaratlan nehotian [-na], nename-
ran [-rna]
akaratlanul nehotice, nenamerno
akaratos [~at; ~an; ~abb] samovoljan
[-ljna]; (nfej) tvrdoglav; (ma-
kacs) jogunast
akaratoskod|lk [~ott, ~jk/~jon] po-
stupati samovoljno, biti samovoljan
[-ljna]; (makacskodik) joguniti se
akrcsak ba kao; (olyan) ~ az apja
isti otac; ba kao otac mu
akrhogy bud kako, bilo kako, kako
mu drago, ma kako v ma na koji
nain
akrhogyan Id akrhogy
akrhol gde mu drago, ma gde; ~
vagyok ma gde bio; ma gde da sam
akrhonnan ma odakle, odakle bilo
akrhova, akrhov bilo kamo, kamo
god, kamo mu drago
akrki ma (t)ko; (t)ko mu drago,
svako
akrki ijigod, toiji
akrmeddig dokle god, ma dokle
akrmelyik ma koji, (t)ko mu drago,
koji mu drago
akrmennyi ma koliko, koliko mu dra-
go
akrmerre kuda god, kuda mu drago,
bilo kuda, svuda kuda
akrmi bud+o, to/ta mu drago,
to god, ma to
akrmikor kad god, ma kad, kad
bilo
akrmilyen ma kakav [-kva], kakav
(god) mu drago, kakav god, bilo
kakav
akarnok [~a, ~ot, ~ok] karijerist(a)
h, lakta
akardz|ik [~ott, -ddzk|-ddzon]
(kedve van vmit tenni): nem ~ic
nekem nee mi se, ne da/daje mi se,
ne raci mi se
akarva: ~, nem ~ Id akarva-akaratlan
akarva-akaratlan hteo ne hteo, hoe--
nee
akaszt [~ott, akasszon, ~ani] 1. (sze-
mlyt, trgyat) obesiti, veati: a k-
pet a falra ~ja obesiti sliku na zid;
2. (kapcsol vmibe) zakaiti; (vmi-
hez, vmi utn) prikaiti; 3. (tv:)
nyakba ~ vkinek vmit privezati [-
veem] komu to, natovariti/
natovarivati [-rujem] komu to na
vrat
akaszts [~a, ~t, ~ok] veanje
akaszt [~Ja ~t, ~k] 1. (vllfa) vea-
lica; 2. (kabton, nadrgon) ve-
aljka, uska
akasztra [~ja, <^t, -ik] veala tb;
Ara val ember obeenik, obeenjak;
ri>ra val n obeenica
akasztfayirg [~ot, ~ok] obeenjak,
okaenjak
akaszthorog [~ja, -rgot, -rgok] kuka
(za veanje kotla/bakraa); (ha-
lszboton) udica
akasztlnc [~a, ~ot, ~ok] lanac za
veanje/okaenje
akci [~Ja> ~t, ~k] akcija; ~ba lp
stupiti/stupati u akciju v dejstvo
akciegysg [~e, ~et] pol jedinstvo
akcija
akcirdiusz [~a, ~t] (kat is) akcioni
radijus, domet delovanja
aki 14 aktv aktiva 15 alfest
aki 1. (t)ko, koji, tono; ~nek komu, i
kome; ~t koga, tono; azok, ~k
oni. . . koji; itt nincs ember, ~ ne
tudna errl ovde nema oveka koji ne
zna za to; ez az az ember, ~vel
tegnap tallkoztunk ovo je ovek
tono smo ga jue sreli 2. ~ csak
(t)ko god, bilo (t)ko aki iji
akknt t akkppen akkppen tako, na
taj nain akklimatlzl [~t, ~jon]
aklimatizirati,
aklimatovati [-tujem]
akklimatizldlik [~ott, ~jk/~jon]
aklimatizirati se, aklimatovati [-tu-
jem] se, priviknuti/privikavati se na
podneblje, prilagoditi/prilagoavati se
nekoj sredini akkor onda, tada, to; ha
lejssz, ~ is
jn ako ti doe, to e1 i ona doi akkora
toliki, onoliki akkord [~J > ~ot, ~ok]
zene akord akkord2 [~ja, ~ot]
(teljestmny/darab szerinti
brrendszer) akord; ~ban dolgozik
raditi na akord akkordbr [~e, ~t,
~ek] akordna plata akkordmunka f~ja,
rCt, ^ik] akordni
rad, rad na akord, rad po komadu
akkordmunks f~a, ~t, ~ok] akordni
radnik, akordant, akorda, paretar
akkordszerz'ds [~e, ~t, ~ek] akor-
dantski ugovor akkori ondanji,
tadanji akkoriban onda, tada, u ono
doba akkorra (arra az idre) doonda,
donde,
do onoga vremena
akkreditl [~t, ~jn] dipl akredito-
vati [-tujem], akreditirati, podeliti
punomo diplomatskom predstavni-
ku
akkumulci [~Ja> ~t] akumulacija
akkumull [~t, ~jn] akumulisati
[-iem], akumulirati akkumultor
[~a, ~t, ~ok] miisz akumulator;
~ feltlt (na)puniti akumulator
akna1 [^cja, rCt, ^ik] 1. bny okno;
2. kat, rg (robbananyaggal2tlttt
fld alatti reg) lagum akna [~ja,
~t, ~k] kat mina; idztett ~
tempirana mina
akna-12 bny rovni
akna- kat minski
aknapts [~e, ~t, ~ek] bny gra-
enje okna
aknafolyos [~ja, ~t, ~k] bny potkop
aknahaj [~ja> ~t> ~k] Id aknarak
aknamez' [~Je> ~*> ~k] ^a' minsko
polje
aknamunka [~ja, ~t, rCk] podrivaki
rad, rovarenje, diverzija
aknarak fn [~ja, ~t, ~k] kat (haj)
polaga mina, minopolaga
aknsz1 [~a, ~t, ~ok] bny rudarski
nadzornik
aknsz2 [~a, ~t, ~ok] kat miner
aknaszed fn [~je> ~t, ~k] kat 1.
(egyn) skuplja mina; minoistra-
iva; 2. (haj) minolovac [-vca] aktualits [~a, ~t, ~ok] aktuelnost,
aknaszn [-szene, -szenet] rovni/ne- savremenost, suvremenost, sada-
reetani ugalj
aknavet' kat I. mn minobacaki;
II. fn [~je, ~t, ~k] 1. (lfegyver)
baca mina, minobaca; 2. (sze-
mly) vojnik minobacake jedinice
aknazr [~a, ~at, ~ak] kat pojas
mina, minski pojas, minska bra-
na; zatvaranje/zatvor minama
ak [~ja, ~t, ~k] (rmrtk) akov
akol [akla, aklot, aklok] np tor, obor,
trio
kombkom [~ja, ~ot, ~ok] kra-
banje, krabotina, svraje noge tb
akzben meutim, meduvremeno
akrobata [^ja, ^it, *ik] akrobat(a) h;
(ktltncos) pelivan
akrobatamutatvny [~a, ~t, ~ok]
akrobacija, vratolomija, akrobatska
atrakcija
akrobatikus [~at; ~an] akrobatski;
pelivanski
Akropolisz [~t] fldr, trt Akropola
akt [~ja, ~ot, ~ok] miiv akt
akta [-cja, rCt, ^k] spis, akt
aktacsom [~ja, ~t, ~k] sveanj
f-nja] spisa aktatska [~ja, ^t,
Ak] tana/torba
za spise, aktovka, portfelj aktv [~at;
~an; ~abb] aktivan [-vna], radin,
delatan [-tna], delotvoran [-rna];
ember aktivan ovek; ~ lakossg
(keres/dolgoz) radno/ak-
tivno stanovnitvo; ~ tiszt aktivan
oficir/asnik; ~ vlasztjog aktivno
pravo glasa
aktiva [*cja, rit, ^ik] pol 1. (csoport)
aktiv (grupa); 2. (szemly) aktivista
ft; 3. ker aktiva; Ak s passzvk alabstrom [~a, ~ot] alabastar [-tra]
aktiva i pasiva aktvartekezlet [~e,
~et, ~ek] pol
savetovanje aktivista aktivits [~a,
~t] aktivnost, aktivizam
[-zrna] aktivizl [~t, ~jon]
aktivizirati, akti-
vizovati [-zujem]
aktulis [~at, ~an; ~abb] aktualan,
aktuelan [-Ina], sadanji, savremen,
suvremen; ~ krdsek aktuelna pi-
tanja
njost, dananjost | aktus [~a, ~t,
~ok] akt, delo, in akusztika [^ja,
^t, ^,k] akustika akusztikus [~at,
~an, ~abb] akustian [-na]
akut 1. orv (heveny) akutan [-tna];
betegsg akutna v naglo nastupela
bolest; 2. tv gorui; ~ krds
gorue pitanje, pitanje koje trai
hitno/brzo reenje
akvareli [~je, ~t, ~ek] miiv akvarel
akvarellfesto' [~je, ~t, ~k] slikar
akvarelist(a) h
akvrium [~a, ~ot, ~ok] akvarij(um)
al- 1. donji; 2. (kat is) pod-, vice-
l 1. (hazug, hamis) laan, [-na],
kriv, krivotvoran [-rna]; 2. (ll-
tlagos) tobonji; 3. (ltszlagos,
nem valdi) prividan [-dna] al I.
nvut pod; az ablak pod prozor; ad
~ esik podlee oporezivanju; (tv:)
egy kalap ~ vesz staviti/stavljati u
isti lonac [-nca] II. hat niz, dole; fel
s ~ gore dole alaknz [~ott, ~zon]
I. kat potkopati/potkopavati, podriti
[-rijem]/pod-rivati, minirati;
potkopati lagumom (rg) 2. tv Id
als alaknzs [~a, ~-t] potkop, cenjivati [-njujem], potceniti/pot-
miniranje,
postavljanje mina pod neto als
[~ott, ~son] (tv is) potkopati/
potkopavati; ~sa az egszsgt na-
ruiti/naruavati v kvariti zdravlje;
~sa a tekintlyt potkopati neiji
ugled
alabrd [~ja, ~ot, ~ok] trt otroperac
[-rca], alabarda, helebarda
albb 1. nie, nanie, dalje; ~ felsorolt
ru dole nabrojena roba; ~ felsorolt
felttelek dole navedeni uslovi; ~
megnevezett dole imenovani; 2. ~
adja (olcsbban) dati [dam]/da-
vati [dajem] jeftinije; 3. (szl:)
adja 6 mg ~ bie on meki
albbhagy [~ott, ~jcm] (tv is) (csen-
desedik, enyhl, csillapodik) po-
pustiti/poputati, uminuti [-nem],
stiati/stiavati se, jenjati; az es ~
kia jenja; a fjdalom ~ott bol je
uminuo
albbi I. mn nii, sledei; II. fn [csak
tb]: az ~akban kzlm nie navodim
albecsl [~t, ~jn] potceniti/pot-
cenjivati [-njujem]
alboltoz [~ott, ~zon] bny, p
podsvoditi/podsvodavati, podupre-
ti/podupirati [-remi svodom
albukiik [~ott, ~jk/~jon] ^v{z^my
zagnjuriti se, zaroniti
alcsatornz [~ott, ~zon] miisz mgazd
potkanalisati [-iem], potkanaiizi-
rati
alacsony [~at; ~an; ~abb] ). nizak
[niska]; ~ repls niski let; ~ szn-
vonal a) (rtelmileg/erklcsileg)
prizemljast, nizak [niska]; b) (pl
elads) niskog kulturnog nivoa;
2. (termetrl) nizak rastom, oni-
zak [-iska]
aldcol [~t, ~jon] bny, p podupre-
ti/podupirati [-rem], podzidati/pod-
ziivati [-ujem], potporiti
alpt [~ett, ~sen] p podzidati/pod-
ziivati [-ujem], ozdo sazidati
alrtkel [~t, ~jen] obesceniti/obes-
penjivati
alfalaz f~ott, ~zon] p podzidati/pod-
ziivati [-ujem] podgraditi/pod-
graivati f-ujem]
alfest [~ett, alfessen] zene dati/da-
vati [dajem] muziku pozadinu
16 alakvltozat alakvas 17 alaphang
alagcs [-csve, -csvet, -csvek] mfsz,
mgazd podzemna odvodna cev, cev
za drenau, drenana cev
alagcshlzat [~a, ~ot, ~ok] msz,
mgazd drenana mrea
alagcsvezs [~e, ~t] drenaa, isui- alakts [~a, ~t, ~ok] 1. (formls)
vanje podvodnih zemljita, podzem-
no odvoenje vode
alagsor [~a, ~t, ~ok] suteren
alagt [~ja, -utat, -utal] 1. tunel;
2. trt <fld alatti folyos) potkop,
tamnik, tavnik
alagt pt [~je, ~t, ~k] graditelj
tunela
algyjt [~ott, ~son] potpaliti/pot-
paljivati [-ljujem]
alhz [~ott, ~zon] 1. potcrtati/pot-
crtavati, podvui [-uem]/podvlaiti;
vmely szt ~ podvui crtu pod
kojure; 2. tv (hangslyoz) pod-
vlaiti neto
alhzogat [~ott, -gasson] ispodvlaiti
alr [~t, ~jn] ! potpisati [-iem]/ alak . . . oblika Mrt e; szp ~ n
potpisivati [-sujem]; nevt ~ja pot-
pisati/potpisivati svoje ime, staviti/
stavljati svoj potpis; 2. tv (elismer,
helyesel vmit) priznati/priznavati [-
najem] neto
alrs [~a, ~t, ~ok] potpis
alr 1. mn (felek, hatalom) potpisu-
jui; II. fn [~ja, ~t, ~k] potpisnik
Alajos [~t] Alojzije
alak [~Ja> ~ot, ~ok] 1. oblik, vid,
forma, figura; ~ot lt primiti/primati
oblik v vid, uzimati oblik; 2. (ter-
met) stas; karcs ~ vitak stas; j
~ja van lepog je stasa; 3. sznpadi ~
pozorina/kazalina figura; 4. (sze-
mly) linost; a trtnelem kima- alakulat [~a, ~ot, ~ok] 1. tvorevina;
gasl ~ja istaknuta linost istorije;
5. pejor tip, tipina; finom ~! i to
ti je mustra; j ~! zgodan tip! 8.
(nyelv) szenved ~ trpni vid
alaki formalan [-Ina]
alakt [~ott, ~son, ~ani] 1. (forml)
formirati, obrazovati f-zujem], ob-
likovati [-kujem], davati [dajem]
emu oblik; (pol:) kormnyt ~
obrazovati vladu; 2. (alapt, alkot,
szervez) (s)tvoriti/(s)tvarati, usta-
noviti/ustanovljavati, ustrojiti/ust-
rojavati; 3. (szerepet)igrati v krei-
rati pozorinu/kazalinu ulogu; dr-
mai szerepet ~ igrati v kreirati
dramsku ulogu; 4. (divatot) uvesti
[-edem] v stvarati v kreirati (modu)
ekonomska formacija; 2. kat stroj;
uformljavanje, uobliavanje, obli-
kovanje; 2. (szerep) igranje, iz-
voenje, kreiranje, ostvarenje, for-
miranje; frfiszerep ~a ostvarenje
muke uloge; 3. (ruh) preprav-
ljanje v prekrajanje odela/haljine;
4. (divat) stvaranje/kreacija/krei-
ranje mode
alakoskods [~a, ~t, ~ok] pretvaranje,
licemerstvo, licemerje
alakoskod|ik [~ott, ~jk/~jon] pret-
varati se
alaktalan bezoblian [-na], amorfan
f-fna]
alaktan [~a, ~t] nyelv nauka o ob-
licima, morfologija
alamuszi I. mn (lusta) truntav, le-
enska lepog oblika/stasa/rasta
alakul [~t, ~jon] nastati [-tanem]/
nastajati [-jem], postati/postajati,
obrazovati [-zujem] se, nainiti se;
a helyzet gy ~t nastalo je takvo
stanje, prilike su bile takve; a dol-
gok most egszen mskpp ~tak stvari
su uzele sad sasvim drugi tok
alakuls [~a, ~t, ~ok] 1. (kialakuls)
postajanje, nastajanje; 2. (meg-
alakuls pl kormny) konstitui-
sanje, konstituiranje, obrazovanje;
3. idjrs ~a izgledi vremena;
4. vilgpolitika ~a razvoj svetske
politike
2. kat jedinica, formacija; 3. pol,
trt trsadalmi ~ drutvena formaci-
ja
alakul (to se nalazi) u osnivanju; ~
kzgyls osnivaka/konstituirajua
glavna skuptina; ~ban van u pos-
tajanju/nastajanju/osnivanju/konsti-
tuisanju
alakvltozs [~a, ~t, ~ok] preobraaj,
promena oblika/forme, metamorfoza
alakvltozat [~a, ~ot, ~ok] nyelv vari-
janta, dublet(a), dvojaki lik
alakvas [~a, ~at, ~ak] oblikovano/fa- baza; /// ~ s felptmny baza i
zonovano gvoe v elezo alakzat [~a, nadgradnja; a tudomny ~ja temelj
~ot, ~ok] 1. (ob)lik, oblije, nauke; a marxizmus-leninizmus ~jai
formacija, sastav, sklop; (pol:) osnove marksizma-lenjinizma;
trsadalmi-gazdasgi ~ drutveno-- nincs semmi ~ja nema nikakve os-
nove; vminek ~jn na osnovu/
poredak [-etka], formacija; harci ~ temelju ega; vminek az ~jt lerakja
borbeni stroj; 3. mrtani ~ geo- zasnovati [-nujem]/zasnivati; 6.
metrijski lik, geometrijska forma ~jban (vve) a) (lnyegileg) u os-
alakz [~ja, ~t, ~k] msz (szerszm) novi (svojoj), u stvari, u sutini; b)
orue za oblikovanje (voltakppen) upravo, zapravo
almert [~ett, ~sen] zagnjuriti, u- alapadag [~]a, ~ot, ~ok] osnovna
gnjuriti doza
almerl [~t, ~jn] (po)tonuti [-nem] alaplls [~a, ~t] osnovni stav
alamizsna [~ja, -it, /-ck] milostinja; alapanyag [~a, ~ot, ~ok] sirovina,
~' gyjt isprosjaiti, kupiti milos- osnovna materija, osnovni materijal
tinju alapr [~a, ~at, ~ak] osnovna cena
almos [~ott, ~son] (folyvz, hullm- alapbr [~e, ~t, ~ek] osnovna plata
vers) podroniti/podronjavati, pod- alapdj [~a, ~at, ~ak] osnovna taksa
lokati, izlokati [-oe]; a vz ~ta a alapdjszabs [~a, ~t] osnovna taksena
tltst voda je podlokala v prolokala tarifa alapegysg [~e, ~et, ~ek]
nasip osnovna
jedinica
nivaki, dembelski; (sunyi) pod- alapelem [~e, ~et, ~ek] osnovni sa-
mukao [-kla], pretvoran, pritvoran stojak [-jka]/elemen(a)t [-nta]; vmi-
[-vna]; II. fn [~t] (sunyi ember) nek az ~ei poeci/osnove/elementi
lunjalo h, podmuklica, pretvorica neega alapelv [~e, ~et, ~ek] osnovno
h, n, pritvorica h, n naelo,
alantas I. mn [~an, ~abb] 1. (be- osnovni princip alapptmny [~e,
osztott) podloan, podreen kome; 2. ~t, ~ek] p pod-
tv (szenvedlyrl) nizak [-iska]; ~ gradnja, temelj, osnova alapeszme
gondolkozsa prizemljast; II. fn [~je, ^it, ^ck] osnovna/vodea ideja v
[~a, ~t, ~ok] hiv (alrendelt misao alapfal [~a, ~at, ~ak] p
tisztvisel) podreen nametenik osnovni/
alany [~a, ~t, ~ok] 1. subjek(a)t [- temeljni/fundamentni zid alapfelttel
kta]; 2. nyelv podmet, subjek(a)t [~e, ~t, ~ek] osnovni/glavni uslov v
alanyeset [~e, ~et, ~ek] nominativ; uvet alapfizets [~e, ~t, ~ek]
prvi pade (rg) osnovna
alanytalan nyelv (mondat) bespod- plata
metni, besubjek(a)tni alapfogalom [-Ima, -Imat, -lmak] os-
alap [~ja, ~ot, ~ok] 1. p osnov(a), novni pojam [-jma] alapfok [~a, ~ot]
temelj; ~o/ s kopati temelj; lerakja 1. osnovni stepen/ stupanj [-pnja]; 2.
az plet ~jait postaviti v udariti nyelv pozitiv, prvi stupanj poreenja
temelj nekoj zgradi; 2. (festsnl) alapfok osnovnoga stepena/stupnja
osnovna boja, grund; 3. mat baza; alapgondolat [~a, ~ot, ~ok] osnovna
4. (anyagi alap) osnova, fond, misao alapgdr [-gdre, -gdrt,
baza, zaklada; anyagi ~ materijalna -gdrk]
baza/osnova; gazdasgi ~ ekonom- ep temeljna jama
ska/privredna baza; oszthatatlan ~ alaphang [~Ja> ~ot, ~ok] zene osnovni
nedeljiv fond; pnzgyi ~ finansijska glas/ton
baza/osnova; 5. tv osnova, temelj,
alaphelyzet 18 alaptakarmny alaptalan 19 altr
alaphelyzet [~e, ~et, ~ek] osnovni znanje u emu 2. (indokolt) alaptalan neosnovan; ~ hrek neosnovane
poloaj alapigazsg [~a, ~ot, ~ok] opravdan; ~okok miatt iz opravdanih njavati; (alvet) podloiti/podlagati
vesti; ez teljesen ~ to je bez svake [-laem], podvri [-rgnem]/pqdvrga-
osnovna razloga osnove, to je potpuno neosnovano vati; 2. ~< magt potiniti/poti-
istina alaposan temeljno, temeljito; ~ ismeri alaptalanul neosnovano alapterhels njavati se
alapipar [~a, ~t] bazna industrija szakmjt dobro/temeljito poznaje [~e, ~t] 1. p optereenje temelja; 2. vili alrendels [~e, ~t] podreivanje
alapismeretek [tb, ~et] osnovno/ele- svoju struku; ~ rszolglt ba/dobro osnovno optereenje alaptrkp [~e, alrendelt I. mn [~et] 1. podreen,
mentarno znanje je zasluio ~et, ~ek] p osnovna potinjen; (alvetett) podloan [-
alapt [~ott, ~son] 1. osnovati [-nu- alapossg [~a, ~ot] temeljitost karta/mapa alaptermszet [~e, na]; ~ orszg potinjena zemlja; ~
jem]/osnivati, ustanoviti/ustanov- alapoz [~ott, ~zon] 1. p (tv is) ~et, ~ek] prava viszony podreenost, zavisnost; 2.
ljavati, (u)temeljiti; csaldot ~ os- utemeljiti, poloiti/polagati [-laem] priroda/narav alapterlet [~et, ~e, nyelv ~ mellkmondat zavisna
novati porodicu; 2. vmire osnivati, temelj v osnovu; 2. (festsnl) grun- ~ek] osnovna reenica; podreena (sporedna) re-
temeljiti, bazirati na to; rveit vmire dirati, mazati osnovnom bojom povrina enica rg; II. fn [~je ~et, ~ek]
~ja dokaze/razloge/argumente os- alapozs [~a, ~t, ~ok] 1. p polaganje alapttel [~e, ~t, ~ek] osnovno/te- potinjeni [-noga]
novati/osnivati na to temelja; (alap) ld alap 1.; 2. (fes- meljno pravilo v naelo, osnovna/te- alrendeltsg [~e, ~et] podreenost,
alapts [~a, ~t, ~ok] osnivanje tsnl) grundiranje, mazanje os- meljna teza; (tanttel) osnovna po- podvlaenost, potinjenost, pod-
alapt I. mn 1. osnivajui, utemelja- novnom bojom; (festkrteg) ld stavka, pouak [-ka] alaptnus [~a, lonost
vajui; hiv ~ tag lan osniva/ute- alap 2.; 3. sp priprema alapozsi: sp ~t, ~ok] miiv (festszetben) altmaszt [~ ott, -asszon, ~ani]
melja; 2. (oklevl, okirat) osni- ~ idszak pripremni tonalitet alaptke [^ije, ~t, ~k] 1. podupreti/podupirati [-rem]; 2. tv
vaki, utemeljaki; II. fn [~ja, period osnovna/temeljna glavnica, (megindokol) obrazloiti/obrazlagati [-
~t, ~k] osniva, utemelja, ute- alappillr [~e, ~t, ~ek] p temeljni/ osnovni/temeljni kapital alaptrvny laem], potkrepiti/pot-krepljivati [-
meljitelj; (alaptvny) zakladnik potporni/osnovni stub, potpornik, [~e, ~t, ~ek] jog (a ljujem] altmasztsi: p ~ pont taka
alaptlevl [-vele, -velet, -velek] zak- poduporanj [-rnja], podupira JSZSZK-ban) osnovni zakon podupiranja
ladnica alappont [~J a > ~ot, ~ok] fldr (fld- alaptulajdonsg [~a, ~ot, ~ok] os- altt [~je, ~et, ~ek] podmetak [-tka];
alaptvny [~a, ~t, ~ok] zadubina, mrstanban) temeljna/osnovna ta-ka novno svojstvo msz (csavarhoz) podloga, pod-
fond, zaklada; ~t tesz osnovati f- alaprajz [~a, ~ot, ~ok] nacrt/plan alapul [~t, ~jon] vmin osnivati se, lonica, podlona ploica alttgyr
nujemj/osnivati zadubinu osnove, tlocrt, tloris alaprteg [~e, temeljiti se, poivati na emu; [~je, ~t, ~k] msz podloni prsten,
alaptvnytev [~Je> ~t, ~k-] zakladnik, ~et, ~ek] osnovni/podloni sloj, tvedsen ~ osnivati se na zabludi; prsten zaptivnik alttlemez [~e, ~t,
zadubinar podsloj felfogsa a jzan szen ~ njegovo ~ek] msz podlona ploica
alapkikpzs f~e, ~t] 1. p (plet) alapsebessg [~e, ~et] osnovna brzina shvaanje osniva se na zdravom alatt 1. pod, eszk e; nie birt e; ispod
izrada osnove zgrade; 2. kat alapsk [~ja, ~ot, ~ok] mat, p os- razumu biti e; a hz ~ nie kue; kz ~
regrutska obuka novna ravnina alapsllyeszts [~e, alapvet osnovan [-vna], temeljan ispod ruke; 2. (tv:) azon felttel ~
alapk [-kve, -kvet, -kvek] temelj- ~t] p sputanje [-ljna], elementaran f-rna]; ~ fon- pod uslovom; 3. (id) za trgy e;
ni kamen, kamen temeljac [-ljca] temelja tossg od osnovne vanosti a hbor ~ za vreme rata; t nap ~
alapklettel [~e, ~t] polaganje kame- alapszably [~a, ~t, ~ok] osnovno/te- alapvizsga [~ja, ~t, ~k] osnovni/te- za pet dana; 4. (bizonyos id alatt)
na temeljca meljno pravilo; egyesleti ~ok dru- meljni ispit za birt e; tartzkodsom ~ za moga
alaplap [~J a> ~ot, ~ok] 1. (mrtani tvena/osnovna pravila, statut u- alapvonal [~a, ~at, ~ak] 1. osnovica, boravka
test) osnova, osnovnica, baza; druenja osnovna/temeljna linija v crta; 2. sp alatta I. hat pod njim/njom, pod tim/
2. p temeljna ploa alapszably-ellenes rprotivan [-vna] osnovna linija, gol-aut alapvons [~a, tom; II. nvut ~ marad vminek (el-
alapmrtk [~e, ~et, ~ek] normalna/ drutvenim pravilima v statutu ~t, ~ok] osnovna crta alapzat [~a, ~ot, marad vmi mgtt) zaostati [-a-
osnovna/propisna mera v teina udruenja alapszm [~a, ~ot, ~ok] ~ok] temelj, fundament; (oszlop stb.) nem]/zaostajati [-jem] za im
alapmvelet [~e, ~et, ~ek] (szmtani) mat osnovna podloga, podnoje, postament alattomban kriom, kradom, iz potaje
osnovna raunska radnja; a ngy ~ brojka larc [~a, ~ot, ~ok] obrazina, maska, alattomos [~at, ~an; ~abb] podmu-
etiri osnovne raunske radnje alapszerv [~e, ~et, ~ek] 1. osnovni krabulja, uvida; ~ot tesz fel sta- kao [-kla], podao [-dia]; ~ ember
alapok [~ot, ~ok] osnovni/glavni organ; 2. pol osnovna organizacija viti/stavljati masku, maskirati (se) podlac alattomossg [~a, ~ot]
uzrok alapszervezet [~e, ~et] ld alapszerv 2. larcosbl [~J a > ~t, ~ok] krabuljni podmuklost,
alapokmny [~a, ~t, ~ok] povelja, alapszik [alapult, alapuljk/alapuljon, ples, bal pod maskama/krabuljama/ podlost, muklina alattval [~J a ~t,
statut, osnovna isprava, osnovni obrazinama ~k] podanik altr [~t, ~jn]
alapulni] vmin osnivati se, temeljiti (takart) podviti [-ijem]/podvijati
dokumen(a)t alrendel [~t, ~jen] 1. podrediti/pod- i
alapos [~at; ~an; ~abb] 1. temeljan [- se, poivati na emu alaptakarmny
reivati [-ujem], potiniti/poti- i
ljna]; ~ ember temeljan ovek; [~a, ~t, ~ok] osnovna krma/hrana
-w ludasa van vmiben imati temeljno 2*
alval allt 21 alkalmatlan
20 alelnk
alval nitkovski, podao [-dla], ni-
zak [niska]; ~ gazember podlac,
nitkov alvalsg [~a, ~ot, ~ok]
nitkovluk,
podlost, gadost alvarr [~t, ~jon]
poditi [-ijem]/pod-
ivati alver [~t, ~jen] (vast is)
podbiti
[-bijem]/podbijati alvers [~t]
(vast is) podbijanje alver: vast ~
cskny pijuk za
podbijanje
alvet[~ett, -vessen] podvri [-rgnem]
s podvrgnuti [-nem]/podvrgavati,
potiniti/potinjavati alzat [~a, ~ot]
poniznost, pokornost; ~tal ponizno,
pokorno alzatos [~at; ~an; ~abb]
ponizan
[-zna], pokoran [-rna] alzatoskod|ik
[~dott, ~jk/~jon] pokoravati se,
poniavati se, unia-vati se, puzati
[puem], metanisati [-iem] (pred
kim)
alzatoskod I. mn pokoran [-rna],
puzav, puzavaki, koji se ponia-va
v uniava; II. fn [~Ja> ~t, ~k] puzavac
[-vca], podlonik alzatossg [~a,
~ot] poniznost, pokornost, podlonost
albn I. mn albanski; arbana ki, ar-
nautski rg; < jugoszlviai) ip-
tarski; rg ~ vidk arnautluk; II. fn [~t,
~ok] <frfi> Albanac [-nca]; Arbanas,
Arnaut(in) rg; (jugoszlviai) iptar;
(n) Albanka; Ar-nautkinja rg;
(jugoszlviai) ip-tarka
Albniait l/7</r Albanija; Arbanijare'g
albrlet [~e, ~et, ~ek] podstanarstvo,
podzakup, pazakup, podnajam [-jma]
albrleti: ~ szoba podstanarska soba,
podzakupna/pazakupna soba albrl
[~je, ~t, ~k] podstanar, pod-zakupac
[-pca], pazakupac [-pca],
podzakupnik, pazakupnik, podnaj-
milac [-ioca]
albizottsg [~a, ~ot, ~ok] pododbor
lborda orv [~ja, ~t, ~k] lebdee/la-
no rebro
album [~(j)a, ~ot, ~ok] album lca
[rija, *it, Ak] 1. ll larva, liinka
2. (larc) obrazina, maska, kra"
bulja
lcz [~ott, ~zon] 1. preruiti/pre-
ruivati [-ujem], prikriti [-ijem]/
prikrivati, maskirati, pokriti mas-
kom, kamuflirati; 2. kat maskirati
alcm [~e, ~et, ~ek] podnaslov,
podnatpis
ld [~ott, ~jn] ! blagosloviti, bla-
gosiljati; 2. (bcszskor) g/isten
~jon! zbogom !; spasi bog ! rg lds
[~a, ~t, ~ok] blagoslov, blago-
siljanje, halal
ldsos [~at, ~an; ~abb] blagosloven,
blagodatan [-tna], blagodetan [-tna],
blagotvoran [-rna]; ~ befolys bla-
gotvoran uticaj; ~ es blagodatna/
blagodetna kia ldatlan
(szerencstlen) nesretan [-tna];
(vgzetes) koban [-bna]; (tkozott)
proklet; ~ llapotok/ helyzet nesretne
prilike, nezavidno stanje, zlo i naopako
ldoms [~a, ~t, ~ok] np alduma,
aldoma, halvaluk
ldott [~at] 1. blagoslov(lj)en, bla-
en; ~j ember dobriina h; 2. ~ lla-
potban u blagoslov(lj)enom stanju
ldoz [~ott, ~zon] 1. vmit (tv is)
rtvovati [rtvujem]; 2. (istentisz-
teletkor) priestiti/prieivati se
ldozs [~a, ~t, ~ok] 1. rtvovanje;
(pogny vallsban) prinoenje rtve; 2.
(istentiszteletkor) priee, priest
ldozat [~a, ~ot, ~ok] (tv is) rtva;
nagy ~ok rn po cenu velikih
rtava; vminek az ~a lesz postati [-
anem] rtva/rtvom neega, na-
stradati; ~ot hoz vkirt, vmirt
prinositi v uiniti rtvu za koga v
to ~ul esik postati [-anem] rtva
ldozati vall rtven; ~ brny rtveno
janje
ldozatksz portvovan [-vna],
spreman [-mna] na rtve
ldozatkszsg [~e, ~et] portvovnost
ldoz|lk [~ott, ~zk/~zon] Id ldoz 2.
ldoz [~Ja> ~t, ~k] vall priesnik
Al-Duna [At]fldr Donji Dunav
alelnk [~e, ~t, ~k] potpredsednik
allt [~at; ~an; ~abb] onesvesnuo [-
ula], onesveen, obeznanjen
alptmny [~e, ~t, ~ek] p temelj,
gradnja u zemlji, podgradnja
alexandrinus [~a, ~t, ~ok] ir (vers-
sor) aleksandrinac [-nca]
alezredes [~e, ~t, ~ek] kat potpukov-
nik
alfaj [~a, ~t, ~ok] (rendszertanban)
podvrsta
alfld [~je, ~et, ~ek] fo'ldr nizija,
nizina
alfldi I. mn nizinski; II. fn [~t, ~ek]
(Nagyalfldn lak, Nagyalfldrl
val ember) lice iz Maarske nizine/
ravnine/doline
alga [~ja, ~t, -ik] nv alga, okrek,
haluga, resina
algebra [~ja, ~t] algebra
algebrai algebarski
Algria [At]fldr Alir
algriai I. mn alirski; II. fn [~t,
~ak] Alirac [-rca]; (n) Alirka
[tb birt -ki]
Algr [~t]fldr (fvros) Alir
algri I. mn alirski; II. fn [~t,
~ak] (frfi) Alirac [-rca]; (n) alklikus vegy luni, alkalni
Alirka [tb birt -ki]
alhadnagy [~a, ~ot, ~ok] kat pot-
porunik
lhr [~e, ~t, ~ek] lana vest
alibi [~je, ~t, ~k] jog alibi; dokaz
alibija; ~t igazol/bizonyt pravdati v
dokazati [-kaem ]/dokazivati [-zu-
jem] svoj alibi
alig jedva, tek, samo, netom; ~ ll a
lbn spadati s nogu; ~ hogy elmen-
tl tek to si otiao; ~ rkezett meg,
mris elment tek/samo to je stigao
ve je i otiao; ~ nagyobb jedva
neto vei; ~ tud olvasni jedva ume
itati
alig-alig jedvice, s nategom, na jed-
vite jade
aligha teko
alighanem teko te ne
alighogy istom, tek to, istom to;
~ elmentl tek to si otiao; az ~ meg-
szletett gyermek dete istom roeno
alispn [~ja, ~t, ~ok] trt podupan
alj [~a, ~at, ~ak] 1. (szoknya) suk-
nja, donjica; 2. (csszealj) tanji-
ri, tanjuri
alja [/t] 1. dno, donji deo; feje ~
uzglavje; vminek az ^n nadno
birt e; a lap ^n nadno strane;
2. (fenk edny, hord) dno;
3. a hegy ~ podnoje brega, pod-
gorje, taban brda; 4. (lerakods,
ledk) talog; (bor, sr) dro-
dina; kv ~ talog od kafe; 5.
pejor (emberisg) olo, talog, izrod,
izmet; a trsadalom ~ talog drutva;
(kzm:) sok beszdnek sok az ~
ko mnogo besedi mnogo i lae,
u velikom govoru je malo saveta
aljas I. mn [~at; ~ul; ~abb] podao [-
dla], gnusan [-sna]; II. fn [~t, ~ok]
podlac
aljassg [~a, ~ot, ~ok] podlost,
podlatvo, niskost, pasjaluk, svinjs-
ka posla tb
aljzat [~a, ~ot, ~ok] 1. p podloga,
cokla; 2. miisz podvlaka, podnoje;
3. vili utikaka kutija
alkli vegy I. fn [~t, ~k] alkalij(um),
luna sol, potaa; II. mn (fm) luni
alkalmas [~at; ~an; ~abb] 1. (meg-
felel) podesan [-sna], pogodan [-
dna], zgodan [-dna], prikladan [-
dna]; naruan [-na]; ~ idben u
zgodno/pogodno vreme, zgodnom
prilikom; ~ pillanatban u odgova-
rajuem trenutku; 2. vmire dorasti [-
tem]/dorastati emu; ~ a feladatra
dorastao [-sla] zadatku/zadai, po-
desan [-sna] za zadatak, odgovora
za taj posao; ~ erre a munkra
on je podesan v on valja za taj
posao; 3. (kpes) sposoban [-bna];
~s tesz vmire osposobiti/osposob-
ljavati, uiniti koga podesnim zato;
~s vlik vmire osposobiti/osposob-
ljavati se; postati j-anem]/postajati
[-jem] sposobnim v podesnim za to
alkalmassg [~a, ~ot] 1. podesnost,
prikladnost, zgodnost; 2 (kpessg)
sposobnost; 3. (idbeli, helyi) pri-
godnost
alkalmatlan [~t; ~ul; ~abb] 1. nepo-
desan [-sna], neprilian [-na]; (id\
alkalmatlankods 22 alkar alkarcsont 23 lkulcs
 nezgodan [-dna]; ~ idben u ne- alkalmazkodik [~ott, ~jk/~jon] pri- alkarcsont [~ja ~t. ~ok] orv kost tbbsgt ovo ini veinu stanovnit-
zgodno/neodgovarajue vreme; 2. lagoditi/prilagoavati s prilagoivati podlaktice, bica va
(nem kpes) nesposoban [-bna], [-ujem] se; ~ik az idjrshoz rav- alkat [~a, ~ot, ~okj 1. sklop, sastav, alkots [~a, ~t, ~ok] 1. (cselekvs)
onesposobljen; ~ erre a munkra nati se prema vremenu; ~ik az j struktura; 2. (testalkat) stas, kon- stvaranje; mvszi ~ umetniko
on je nepodesan (v nije podesan) krnyezethez priroditi se, primiti/pri- stitucija stvaranje; 2. (a m) delo, tvorevi-
za taj posao; nije togovi trf mati obiaje nove sredine; ~ik a alkatrsz [~e, ~t, ~ek] (gp) sa- na; mvszi ~ umetniko delo
alkalmatlankods [~a, ~t] zanovet; krlmnyekhez prilagoditi se prili- stavni deo [dela]; tartalk ~ rezervni alkotsvgy [~a, ~at] elja za stvara-
<zavars> uznemiravanje; (kelle- kama, ravnati se prema prilikama; deo; ~ek megmunklsa obrada njem
metlenkeds) zanovetanje; (za- ~ni nem tud neprilagodljiv delova; ~ekre szed szt rasklopiti/ra- alkotmny [~a, ~t, ~ok] ustav
vars) uznemiravanje; (untai s) alkalmazkod prilagodljiv sklapati na delove alkotmnyellenes protivustavan [-vna],
dosaivanje alkalmazkodkpessg prilagodljivost, alkimista [^ija, -it, ,ik] alhemiar, al- protuustavan [-vna]
alkalmatlankod|ik [~ott, ~jk/~jonl sposobnost prilagoivanja kemiar alkotmnyjog [~a, ~ot, ~ok] ustavno
1. (kellemetlenkedik) zanvetati; alkalmazott I, mn [~at] 1. primenjen; alkohol [~ja, ~t, ~ok] 1. vegy alkohol; pravo
(zavar) uznemiravati; 2. (untat) ~ matematika primenjena matema- 2. (szesz) alkohol, pirit, pirit, es- alkotmnyos [~at; ~an; ~abb] us-
dosaivati [-ujem]; (zaklat) na- tika; 2. (munkaviszonyban lev) ta; 3. (szeszes ital) estoko pie; tavan [-vna]
srtati [-rem]; ~ik vkinek biti komu zaposlen, nameten;II./n [~ja, ~at, tiszta/abszolt ~ isti/bezvodni al- alkotmnyoz ustavotvoran [-rna]; ~
na dosadi; nem akarok ~ni neu ~ak] nametenik, slubenik; (n> kohol gyls ustavotvorna skuptina, kons-
da dosaujem nametenica, slubenica alkoholellenes antialkoholan [-Ina] tituanta
alkalmatlankod I. mn zanovetajui; alkalmaztats [~a, ~t, ~ok] namete- alkoholista [-ja, rCt, -ik] alkoholiar, alkotmnyreform [~Ja> ~ot] ustavna
(untat) dosadan [-dna]; II. fn nje alkoholik, pijanac [-nca], pija- reforma, reforma ustava
[~ja, ~t, ~k] (kellemetlenked) alkalmi prigodan [-dna]; ~ ajndk nica h, n alkotmnytan [~a, ~t] nauka o ustavu
zanovetalo h prigodni poklon/dar; ~ kltemny alkoholmentes bez alkohola, bezalko- alkotmnytervezet [~e, ~et, ~ek]
alkalmatlansg [~a, ~ot] 1. nepodes- prigodna pesma; ~ munka prigodan holan [-Ina]; ~ ital bezalkoholno nacrt/projekt ustava
nost, neprikladnost; 2. nesposobnost rad/posao [-sla], sezonski rad/posao; pie alkot I. mn [~t; ~an] stvaralaki,
alkalmaz [~ott, ~zon] 1. (felhasznl) ~ vtel prigodna kupnja/kupovina, alkoholmrgezs [~e, ~t] trovanje tvoraki; ~ gondolat stvaralaka
primeniti/primenjivati [-njujem]; prigodno kupovanje alkoholom misao; ~ kedv stvaralaka volja,
vmilyen eljrst ~ primeniti/prime- alkalmilag prilikom, prigodom, pri- alkoholos [~at; ~an] alkoholan [- stvaralaki zanos; IK/n [~Ja, ~t,
njivati postupak [-pka]; gyakorlatban godno, pripadom Ina] ~k] stvaralac [-raoca], stvara,
~ primeniti/primenjivati u praksi; alkalom [-Ima, -Imat, -lmak] prilika, alkoholtartalm alkoholan [-Ina], ono tvorac [-rca], sainilac [-ioca]
trvnyt ~ primeniti zakon; 2. vkit zgoda, prigoda; vminek az -Imbl to sardi alkohola alkotelem [~e, ~et, ~ek] sastavni deo
(munkra felvesz) namestiti/name- prilikom/prigodom/povodom ega; alkoholtilalom [-Imat] hiv zabrana [dela]; (komponens) sastavnica,
tati, zaposliti/zapoljavati s zapo- -Imat ad vkinek dati kome priliku; alkohola, zabrana prodaje alkohol- komponenta
Ijivati [-ljujem], uposliti/upoljavati, felhasznlja az -Imat koristiti v po- nih pia; ltalnos ~ prohibicija, alkoter [-ereje, ~t, ~k] stvaralatvo,
angaovati [-ujem], angairati ne- sluiti se prilikom; kihasznlja az zabrana proizvodnje i prodavanja stvaralaka snaga; -ereje teljben
koga; 3. vmire: filmre ~ snimiti/ -Imat iskoristiti priliku; kilesi a ked- alkoholnih pia u cvetu stvaralake snage
snimati na film; rdira ~ adap- vez -Imat uvrebati v uvardati prili- alkony [~a, ~t, ~ok] ir 1. ld alkonyat; alkotrsz [~e, ~t, ~ek] sastavni deo
tirati v preraditi za radio; szn- ku; megragadja az -Imat ugrabiti 2. (tv:) az let ~a sumrak ivota (neega); (komponens) sastavnica,
padra ~ inscenirati, (na)initi in- priliku; adand ~mal datom pri- alkonyat [~a, -ot, ~ok] sumrak, su- komponenta
scenaciju, adaptirati v preraditi za godom/prilikom; l az ~tnal koristiti ton, sumraje, prvi mrak alku [~ja. ~t, ~k] 1. (alkudozs)
pozornicu/binu/scenu se prilikom; ez ~mal tom prilikom; alkonyl sutonski, sumraan [-na] pogaanje; ~ba bocstkozikl eresz-
alkalmazs [~a, <~t, ~ok] 1. (felhasz- kt hrom ~mal u dva tri maha; alkonyodjik [~ott, ~jk/~jon] smrka- kedik (poeti [-nem]) pogaati se;
nls) primena, primenjivanje; 2. ms ~mal drugom prilikom; a tr- va se, hvata se (su)mrak, zalazi 2. (eredmny) pogodba; ll az ~!
(munkaviszony) nametenje; ~ban gyalsok -Imval prilikom pregovora; sunce, poda no, sumraiti/su- stoji pogodba ! pogodismo se ! elll
van biti nameten, uposlen kzm: ~ szli a tolvajt prigoda/prili- mraivati [-uje] se, snoa(ti) se az ti raspazariti se
alkalmazhat upotrebljiv, primen- ka ini lupea, prilika pravi lopova alkonyod [~t] sumraan [-na] alkudozs [~a, ~t, ~ok] pogaanje
ljiv alkalomadtn zgodimice, ako/kada se alkonyul [~t] sumraan [-na] alkudozjik [~ett, ~zk|~zon] poga-
alkalmazkods [~a, ~t] prilagoa- prui prilika; danom/zgodnom prili- alkot [~ott, alkosson] 1. stvoriti/stvara- ati se; cenkati se, cincariti; cigny
vanje, prilagoivanje, prilagoenje; kom, u datoj prigodi ti, tvoriti; fogalmat ~ magnak vmi- mdra ~ik ciganisati [-iem], c-iga-
a termels ~a a kivitel szksgleteihez alkalomszer [~en] prigodan [-dna]; rl stvoriti/stvarati sebi pojam o niti se
prilagoavanje proizvodnje potreba- ~en ponekad, od prilike do prilike emu, pojmiti to 2. (kpez) sazdati/ lkulcs [~a, ~ot, ~ok] udeen klju,
ma izvoza alkar [~ja> ~t] orv podlaktica /sazdavati, initi; ez ~ja a lakossg kalauz, otpira
alkusz 24 llamgpezet llamhatalom 25 llamtitkr
alkusz [~a, ~t, ~ok] ker meetar,
posrednik, makler, agent, senzal;
groiar rg
alkuszdj [~a, ~t, ~ak] ker provizija,
nagrada posredniku/senzalu/mee-
taru
ll 1 f n [~ a, ~a t, ~ ak] 1. brada;
hegyes ~ iljasta brada; 2. tv ~'S
felfegyverkezve naoruan do zuba;
3. szl: (majd) leesett az ~a (a
csodlkozstl) zinuo je od uda
ll2 ige [~(ot)t, ~jon] 1. stajati [sto-
jim]; ~j! stoj! egyenesen ~ stajati
uspravno; 2. (vhol van) biti, na-
laziti se; (kat:) rsgben ~ biti na
strai; sorban ~ stajati [stojim]
u redu; ekati u redu; 3. <vhov>
stati [-anem]/stajati [-jem]; a brsg
el ~ on je stao pred sud; sorba ~
staviti se u red, stati [-anem] u red;
4. (vmibl) sastojati se; a laks
hrom szobbl ~ stan se sastoji
od tri sobe; mibl ~ ez? od/iz ega
se sastoji ovo? 5. <vmiben> a feladat
abban ~, hogy . . . zadatak je ba u
tome, to . . .; miben ~ a titka? u
emu je njegova tajna? u emu se
sastoji v krije njegova tajna? 6. (nem
halad, vesztegel) stajati, zadravati
se; (gp, szerkezet nem mkdik) ne
raditi, ne funkcionisati |-iem], ne
funkcionirati; a munka ~ posao/rad
stoji; az ra ~ sat ne ide; a vonat tz
percet ~ voz stoji deset minuta; 7.
munkba ~ stupiti/stupati na posao;
8. a ruha jl ~ odelo pristaje dobro;
ez neked jl ~ to ti dobro stcji; 9. isk
<vmire, vmibl vhogy) uspevati,
napredovati; hogy ~sz ma-
tematikbl? kako stoji v napredu-
je iz matemetike? buksra ~ iz-
gleda da e pasti (iz nekoga predme-
ta); jelesre ~ izgleda da e biti od-
lika; 10. esre ~ az id sprema se
kia v na kiu; 11. (tv:) vki mell
~ pristati f-tanem]/pristajati [-jem]
uz koga; 12. tv: hogy ~ a dolog? kako
stoji stvar? 13. (tv:) rajtam
(rajtad stb.) ~ zavisi od mene (od
tebe itd.); 14. (tv:) ez nem ~ to ne
stoji, to nije istina; 15. (tv:) tvol
~ tlem, hogy... daleko od toga da ja
. .., ne mislim v elim v nameravam
da...; 16. (tv:) maga lbra ~ stati
[-anem] na svoje noge; 17. (szl:)
~ok elbe primiti/primati se neega;
~jaasarat pokazati [-em] se junak,
junaki se drati [-im] v odolevati
llam [~a, ~ot, ~ok] drava; szocia-
lista ~ socijalistika drava; a szov-
jet ~ sovjetska drava; szvetsgi
~ savezna/federativna drava, fede-
racija; (kzg:) az ~ elhalsa odu-
miranje drave
llamadssg [~a, ~ot, ~ok] dravni
dug
llamappartus [~a, ~t] dravni apa-
rat
llam biztonsg [~a, ~ot] dravna
bezbednost
llambiztonsgi (szervek) dravne bez-
bednosti; llambiztonsgi Halsg
(jugoszlviai) Uprava dravne bez-
bednosti, Udba
llamcmer [~e, ~t, ~ek] dravni grb
llamcsny [~e, ~t, ~ek] dravni
prevrat/udar, pu
llamcsd [~Je> ~t, ~k] bankrotstvo
drave
ilamegysg [~e, ~et] dravno jedinst-
vo
llamellenes [~et] protivdravni, pro-
tudravni, antidravni; ~ cselekedet
protivdravno/protudravno delo,
protivdravni/protudravni in
llamelmlet [~e, ~et, ~ek] teorija o
dravi
llamelnk [~e, ~t, ~k] predsednik
drave
llamrdek [~e, ~et, ~ek] dravni in-
teres
llamfrfi [~a, ~t, ~ak] dravnik
llamfrfi dravniki
llamforma [~ja, ~t, -ck] dravno
ureenje, oblik vladavine
llamf [~je, ~t, ~k] glava/ef drave, llamkltsg: ~en o dravnom troku,
dravni poglavar
llamgazdasg [~a, ~ot] dravna
privreda
llamgpezet [~c, ~et] rg dravni
aparat/mehanizam [-zrna], dravna
mainerija
llamhatalom [-Ima, -Imat] diravna
vlast; az ~ helyi szervei mesni orgain
dravne vlasti
llamhatr [~a, ~t, ~ok] dravna
granica
llamhztarts [~a, ~t] dravna bu-
det, proraun dravnih prihoda i
rashoda
llami dravni; ~ alkalmazott dravni
nametenik/slubenik; llami Biz-
tost Dravni osiguravajui zavod,
DOZ; ~ ellenrzs dravna kontrola;
(Jugoszlviban) savezna kontrola;
(egy kztrsasgra vonatkozan)
republika kontrola; ~ gazdasg
dravno imanje; (Magyarorszgon)
dravno gazdinstvo/dobro; (Ju-
goszlviban) poljoprivredno dobro;
~ hivatalnok dravni inovnik/slu-
benik; ~ igazgats dravna uprava;
~ kltsgvets dravni budet, drav- llampolgrsg [~a, ~ot] dravljan-
ni proraun prihoda i rashoda; ~
mintagazdasg dravno ugledno gaz-
dinstvo; ~ szolglatba lp stupiti/stu-
pati u dravnu slubu; ~ szolgltats
dravne usluge tb; ~ tisztvisel
dravni inovnik/slubenik; ~ vlta-
lat dravno preduzee/poduzee
llamigazgats [~a, ~t] dravna ad-
ministracija
llamigazgatsi: ~ hatsg adminis-
trativna vlast; ~ jog administrativ-
no pravo
llamjog [~a, ~ot] dravno pravo
llamjogi dravnopravni
llamkapitalizmus [~a, ~t] dravni
kapitalizam
llamkincstr [~a, ~t] 1. (llampnz-
tr) dravna blagajna; 2. rg
dravni erar, dravna riznica, fisk
llamkincstri dravne blagajne; fis-
kalan [-Ina]
llamklcsn [~e, ~t, ~k] dravni
zajam [-jma]
gyi ~ (aJSZSZK-ban megfelel a
na dravni troak
llamktvny [~e, ~t, ~ek] dravna
obveznica
llamkzi meudravni
llamniiniszter [~e, ~t, ~ek] dravni
ministar
llamnyelv [~e, ~et] dravni jezik
llamost [~ott, ~son] podraviti/
podravljivati [-ljujem], nacionali-
zirati, nacionalizovati [-zujem], so-
cijalizirati, socijalizovati [-zujem]
llamosts [~a, ~t] podravljenje,
ponaroenje, nacionalizovanje, na-
cionaliziranje, socijalizacija, socia-
lizovanje, socijaliziranje, podrut-
vljenje
llamostott podravljen, nacionalizo-
van, nacionaliziran, socijalizovan,
socijaliziran, podrutvljen
llampapr [~ja ~t, ~ok] dravni pa-
pir, dravna hartija
llampnztr [~a, ~t] dravna blagaj-
na/kasa
llampolgr [~a, ~t, ~ok] dravljanin
llampolgri graanski; ~ jogok s
ktelessgek prava i dunosti graana
stvo; ~ot ad dati dravljanstvo; ~ot
felvesz primiti/primati dravljan-
stvo; ~ nlkli bez dravljanstva
llamrend [~je, ~et] dravni poredak
[-etka]; demokratikus ~ demokratski
dravni poredak; ~ elleni izgats
hukanje protiv dravnog poretka
llamrend'rsg [~e, ~et] dravna
policija/milicija, dravno redarstvo
llamrendszer [~e, ~t, ~ek] dravno
ureenje, dravni sistem/reim
llamsegly [~e, ~t, ~ek] dravna
pomo
llamszmvitel [~e, ~t] dravno ra-
unovodstvo
llamszervezet [~e, ~et] dravna
organizacija
llamszvetsg [~e, ~et, ~ek] savez
drava, konfederacija
llamtancs [~a, ~ot, ~ok] dravni
savet, dravno vee
llamtitkr [~ja, ~t, ~ok] dravni
sekretar; dravni tajnik rg; kl-
MNK-i klgyminiszternek) drav-
ni sekretar za inostrane/vanjske
poslove; npvdelmi ~ (a JSZSZK-
ban megfelel a MNK-i honvdelmi
miniszternek) dravni sekretar za
narodnu odbranu (a JSZSZK-ban a
llamtitkrhelyettes 26 lls llsdeszka 27 llcsont
tbbi miniszter) savezni sekretar;
kztrsasgi ~ republiki sekretar;
tartomnyi ~ pokrajinski sekretar
llamtitkrhelyettes [~e, ~t, ~ek]
dravni podsekretar, pomonik
dravnog sekretara llamtitkrsg
[~a, ~ot, ~ok] dravni sekretarijat;
klgyi ~ dravni sekretarijat za
inostrane/vanjske poslove, SIP
llamtitok [-titka, -titkot, -titkok]
dravna tajna llamtudomny [~a,
~t] nauka o
dravi; dravoslovlje rg
llamtulajdon [~a, ~t] dravna svoji-
na, dravno vlasnitvo llamgyek
dravni poslovi llamgysz [~e, ~t,
~ek] <kzvdl>
javni tuilac [-ioca] llamgyszsg
[~et] javno tuilatvo llamvagyon
[~a, ~t] dravna imovina llamvalls
[~a, ~t, ~ok] dravna
religija/vera
llamvast [~ja> -utat, -utak] dravna
eleznica; az -utak dravne eleznice
llamvdelem [-Ime, -lmet] dravna
bezbednost/sigurnost llamvdelmi
dravne berbednosti; r~ szerv organ
dravne bezbednosti; (trt:)
llamvdelmi Hatsg Uprava
dravne bezbednosti/sigurnosti
llamvizsga [~ja, rit, ^ik] isk, hiv
dravni/diplomski ispit lland I.
mrt [~t, ~an] 1. stalan [-Ina];
postojan; permanentan [-tna]; (tarts)
trajan [-jna]; ~ tudst stalni
dopisnik; ~ tartzkodsi hely mesto
stalnog boravka, domicil;
<vltozatlan> nepromenljiv; 3. (sza-
kadatlan) neprekidan [-dna]; 4. (-
rks) veit; 5. mat, fiz konstantan [-
tna]; II. fn [-ja, -t, -k] mat, fiz
konstanta
llandsg [~a, ~ot] stalnost, nepre-
kidnost, postojanost, nepromenlji-
vost, neprekidnost, veitost
llandst [~ott, ~son] ustaliti/usta-
ljivati [-ljujem] odomaiti, konsolido-
vati [-dujem], konsolidirati
llandsul [~t, ~jon] ustaliti se, po-
stati [-anem]/postajati [-jem] stalnim,
odomaiti se, konsolidovati [-dujem]
se, konsolidirati se; az idjrs ~t
vreme se ustalilo llapot [~a, <~ot,
~ok] 1. <testi, lelki) stanje; egszsgi
~ zdravstveno stanje;
beszmtliatatlan ~ban van on je u
neuraunljivom stanju; rossz ~ban
van nalazi se u ravom stanju; 2. orv
(terhessg) ldott ~ trudnoa,
bremenitost; 3. (anyag) stanje;
j/kitn ~ban u dobrom/ odlinom
stanju; zemkpes ~ban a
(gpjrm) u voznom stanju, u
stanju sposobnom/pogodnom za
upotrebu; b) (gyr) pogodan [-dna] v
podesan [-dna] za eksploataciju; 4.
(fiz); cseppfolys ~ teno stanje;
lgnem ~ gasovito/vazduasto stanje;
szilrd ~ vrsto stanje; 5. (helyzet)
stanje, poloaj; csaldi ~ porodino
stanje; rendkvli ~ van-redno stanje
llapotos: ~ n trudna/nosea/bre-
menita/punana/teka ena, brea/
nejaka ena, ena u drugom stanju,
zdetna/prisobna ena, trudnica, pri-
dobnica, prisobnica
lls [~a, ~t, ~ok] 1. (egy helyben)
stajanje; 2. (munkahely, foglal-
kozs) nametenje, mesto, sluba,
poloaj; bizalmi ~ poverljiv poloaj,
poverljivo nametenje, poverljiva
sluba; megresedett ~ upranjeno/
slobodno mesto; ~ nlkli nezapos-
len, nezapoljen, neuposlen, neupo-
ljen, bez slube/nametenja; j ~a
2. van imati dobru slubu v dobro
mesto/nametenje; ~t elfoglal nastu-
piti/nastupati slubu; ~t keres traiti
nametenje/slubu; 3. mi'isz (lls-
id, gp) zastoj; (munkamegsza-
kts) prekid (u radu); 4. (lelmiszer
stby az ~ban megromlik/tnkremegy
kvariti se usled dugog stajanja/le-
anja; 5. (testtarts) stav, poza;
(kat:) vigyzz" ~ban u stavu
mirno"; 6. csill (meusobni) po-
loaj, konfiguracija; 7. kat poloaj,
pozicija; elretolt ~ isturen poloaj;
megerstett ~ utvreni poloaj.
8. tv (helyzet) stanje, pozicija, an [-na]; ~ hulla strv, strvina,
poloaj; a dolgok ~a stanje stvari; ~ zsiradk ivotinjska mast; 2. tv
a dolgok mai ~a szerint prema sada ld llatias
njem stanju stvari; a tudomny llatias [~at; ~an] pejor ivotinjski,
mai **a dananje stanje nauke; bestijalan [-Ina], brutalan [-Ina],
9. (llspont) stav, stanovite, sta divljaki, zverski, neovean f-na]
jalite; ~t foglal vkivel/vmivel szem llatiassg [~a, ~ot] pejor brutalnost,
ben zauzeti [-zmem]/zauzimati stav bestijalnost, bestijalitet, zverstvo,
v stanovite prema komu v emu divljatvo, neovenost, ivotinjski
llsdeszka [~ja, ~t, ^ik] p staja- postupak
lina daska llatkert [~Je> ~et. ~ek] zverinjak,
llsfoglals [~a, ~t, ~ok] (vlemny- zooloka bata, zooloki vrt
) nyilvnts) zauzimanje stava/sta- llatknzs [~a, ~t, ~ok] muenje
novita ivotinja
llshalmozs [~a, ~t] nagomilavanje llatkr [~e, ~t]csillzodijak,ivotinj-
dunosti/funkcija/slubi/nametenja ski krug"
llsid [-ideje, ~t, ~k] (gp) vre- llatmese [~je, ,ct, ^k] ir basna,
me zastoja, vreme van pogona pria o ivotinjama
llskeres [~je, ~t, ~k] trailac [-io- llatorvos [~a, ~t, ~ok] veterinar,
ca]/traitelj slube v nametenja marveni iekar 9
llskzvetts [~e, ~t] posredovanje llatorvosi veterinarski; ~ fiskolaikor
rada/slube veterinarski fakultet
llskzvett [~je, ~t, ~k] fn (hiva- llatorvostan [~a, ~t] veterina, nauka
tal, iroda) ured za posredovanje o leenju ivotinja
rada llatv [~e, ~et, ~ek] ld llat-
llsnlkli fn [~je, ~t, ~ek] nezapos- kr
leno lice llatrakod/?; [~ja, ~t, ~k] vast
llspont [~ja, ~ot, ~ok] stav, stano- (u)tovarite stoke
vite, stajalite; vrakoz ~ stav llatsereglet [~e, ~et] menaerija,
oekivanja; vmilyen ~ot elfoglal putujua zbirka ivih ivotinja,
zauzeti, [-zmem]/zauzimati stanovi- putujui zverinjak
te v stav llatszeldt fn [~je, ~t, ~K\ ukro-
llstalan mn ld lls nlkli titelj/ukrotilac [-ioca] zveri
llsveszts [~e, ~t] gubitak [-tka] llattakarmny [~a, ~t] krma
slube llattan [~a, ~t] zoologija, nauka
llat [~(j)a, ~ot, ~ok] 1. ivotinja; ivotinjama
igavon ~ teglea stoka; kitmtt ~ llattani zooloki
ispunjena ivotinja; nvendk ~ llattenyszts [~e, ~t] stoarstvo,
gojenac [-nca]; nvnyev ~ bi- stoarenje, uzgoj/gajenje stoke, zoo-
Ijoder, biljojed; ragadoz ~ grabe- tehnika
ljiva ivotinja; ~ot tenyszt gajiti llattenysztsi stoarski, zootehniki;
stoku, stoariti; 2. tv, pejor (em- ~ felttel zootehniki uslov/uvet
berrl) ivotinja, stoka llattenyszt I. mn stoarski; II. fn
llatllomny [~a, ~t] brojno stanje [-je, ~t, ~k] stoar, uzgojiteij stoke
ivotinja/stoke, stoni fond llatvsr [~a, ~t, ~ok] stoni sajam
llatbetegsg [~e, ~et, ~ek] stona bo- llatvdelem [-Ime, -lmet] zatita i-
lest votinja
llategszsggy [~e, ~et] veterinar- llatvilg [~a, ~ot] ivotinjsku carst-
stvo, veterina vo, ivotinjski svet
llategszsggyi veterinarski llcsont [~ja, ~ot, ~ok] vilina/e-
llati [~at; ~an] 1. ivotinjski, sto- ljusna kost, eljusnica
lldogl 28 llomspnztr llra 29 lnv
lldogl [~t, ~jon] dredati [-dim],
besposleno stajati [stojim] allergia
[~ja, ^it] orv alergija allergis
alergian [-na] llgdr [-dre, -drt,
-drk] orv jagodica llhatatlan [~t;
~ul] nestalan [-Ina],
prevrtljiv, nepostojan llhatatos
[~at; ~an, ~abb] postojan,
istrajan [-jna], vrst, ustrajan llt
[~ott, ~son] t. <vmit vhova)
staviti/stavljati, postaviti/postavljati;
egyms mell ~ staviti/stavljati
jedno(ga) pored drugoga; 2. ra-
mutatt ~ namertiti v pomai [-ak-
nem] kazaljke sata; (vast:) vltt ~
namestiti skretnicu; 3. vkit munkba
~ zapreci s zapregnuti [-eg-
nem]/zaprezati [-eem] koga; tb'r-
vnyjbirsg el ~ staviti pred sud; 4.
joncot ~ novaiti; regrutovati [-
tujem], regrutirati; 5. szobrot)emlket ~
podii [-gnem]/podizati [-em] v
postaviti/postavljati spomenik; 6.
tv (kijelent) tvrditi; navesti [-edem]
neto kao tano; azt ~ja, hogy maga
tette ezt on tvrdi da je sam to uradio;
eskvel ~ja tvrdi pod zakletvom
llts [~a, ~t, ~ok] 1. <vhov>
stavljanje, postavljanje; 2. ^ramu-
tat, vlt) pomicanje; 3. (emlk-
m> podizanje; 4. <joncozs> no-
vaenje, regrutacija, regrutovanje,
regrutiranje; 5. tv (kijelents) tvr-
enje, tvrdnja lltmny [~a, ~t,
~ok] nyelv prirok,
predikat
lltmnyi nyelv prironi, predikatni
llt 1. potvrdan [-dna], pozitivan
[-vna], afirmativan [-vna]; nyelv ~
mondat potvrdna reenica; 2.
msz (berendezs) za postavljenje;
(szablyoz) za regulisanje
lltcsavar [~ja, ~t, ~ok] msz
zavrtanj za udeavanje/podeava-
nje, koni zavrtak [-tka] lltkar
[~ja ~t ~ok] msz poluga
za postavljanje
lltlag navodno, toboe, kao da,
bajagi, tokorse
lltlagos [~an] navodni, tobonji,
tokornji llkapocs [-pcsa, -pcsot,
-pcsok] vilica,
eljust llkapocscsont [~ja, -ot, -ok] llrajt [~ja, ~ot] sp visoki start
jagodi-
na kost, jagodnjaa ll 1. stajai; egy
~ rig itav sat/ as; egv ~
esztendeig punu godina dana; 2.
(vmibl) sastojati [-ji] se iz/od ega;
ez tbb rszbl ~ to se sastoji iz/od vie
delova llcsillag [~(j)a, ~ot, ~ok]
stajaa zvezda, zvezda
stajaica/nekretnica llhbor [~ja,
~t, ~k] pozicioni
rat llharc [~a, ~ot, ~ok] kat
poziciono
ratovanje, rovovski rat llhely [~e,
~et, ~ek] mesto za stajanje
llkpes [~et; ~en; ~ebb] sp
(kitart, szvs) izdrljiv, istrajan f-
jna] llkpessg sp [~e, ~et]
istrajnost,
izdrljivost, duranost lllmpa
[,oja, -it, <ik] stojea lampa;
(asztali) stolna lampa llomny [~a,
~t, ~ok] 1. stanje, sastav; (ltszm)
brojno stanje; szemlyi ~ osoblje,
personal; 2. (kat:) parancsnoki ~
komandni kadar [-dra]; 3. (kszlet)
fond; pnztri ~ stanje blagajne,
blagajniko stanje
lloms [~a, ~t, ~ok] 1. (plyaud-
var) stanica, kolodvor; postaja; kz-
bees ~ meustanica; 2. (intzmny)
stanica, centrala; ksrleti ~ ogledna
stanica; 3. tv etapa llomsplet
[~e, ~et, ~ek] stanina
zgrada
llomsfffnk [~e, ~t, ~k] ef
[tb efovi] stanice, glavar postaje
llomshely [~e, ~et, ~ek] (szolg-
lati) mesto slubovanja llomskz
[~e, ~t, ~ok] stanini
razmak
llomsozik [~ott, ~zk/~zon] sta-
cionirati, biti v boraviti izvesno vre-me
sa slubom na jednom mestu
llomspnztr [~a, ~t, ~ak] stanina almai [-leve, ~t/-levet] jabuni sok,
blagajna
llra [A\&, -it, -ik] stolni sat/asov-
nik
llrsz [~e, ~t, ~ek] (villanymotor)
stator (nepokretni elektromagnetski
deo); (ms gp) nepokretni deo
llott [~at] ustajan, ustajao [-jala];
~ tel bajt, bajatan [-tna] od du-
gog stajanja; ~ vz ustajana voda
llvz [-vize, -vizet, -vizek] mrtva/
stajaa voda, voda stajaica
llszj [~a, ~at, ~ak] 1. (katonasap-
kn) podbradaa; 2. (lszerszm
rsze) podvilinjak, eljuska
llva stojei, u stojeem stavu, stoje-
ke; ~ eszik stojei jesti
llvny [~a, ~t, ~ok] 1. (ptsi)
skele, koze tb; 2. (pole) polica; 3.
(lbazat) nogari tb, stativ, stalak [-
lka]
llvnyoz [~ott, ~zon] p podii [-
ignem]/podizati [-iem] v graditi
skele
llvnyzat [~a, ~ot ~ok] p graevin-
ske skele tb, drvena graa, drveni
sklop
alma [-ija, rCt, -ik] jabuka; (szl, tv:)
beleharap a savany *cba zagristi u
kiselu jabuku; (kb'zm:) az~ nem esik
messze a fjtl iver ne ide daleko
od klade; kakva vrba takav klin,
kakav otac takav sin; kavgadija
otac, kavgadija i sin
almabeftt [~je, ~et, ~ek] slatko/kom-
pot od jabuka, jabuni kompot
almabor [~a, ~t] jabukovaa
almacsutka [rija, M, -i-k] srce ja-
buke, jabuno srce
almafa [^,ja, -t, ^.k] 1. jabuka;
2. (faanyag) jabukovina
almahj [~a, ~at, ~ak] kora od jabu-
ke, jabuna kora
almaiz [~e, ~t] jabuni pekmez, pek-
mez od jabuka
almakompt [~ja, ~otl ld almabe-
ftt
almoz [~ott, ~zon] mgazd (istllban)
sok od jabuka
almanach [~ja, ~ot, ~ok] almanah,
godinjak
almaplinka [-ija, -it] jabukovaa
almapr [~je, ~t] pire/kaa od jabuka
alms: ~ lepny/pite lepinja/pita s
jabukama; ~ rtes savijaa s jabu-
kama
almasav [~ja, ~at] vegy jabuna
kiselina
almsderes fn [~e, ~t, ~ek] ld alms-
szrke
almsszrke fn [^je, *st, ^.k] np (l)
zelenko, zeka h
almaszret [~(j)e, ~et, ~ek] berba
jabuka
lmatlan [~t; ~ul] besan, besnen,
budan [-dna], bez sna; ~ jszaka
besana no
lmatlansg [~a, ~ot] nesanica, besa-
nica, besan [-sna], nesan [-sna];
~ban szenved patiti od nesanice
lmlkods [~a, ~t, ~ok] uenje,
snebivanje
lmlkod|ik [~ott, ~jk/~jon] u-
diti se, snebivati se, iuivati [-u-
jem] se, diviti se
lmodik [~ott, ~jk/~jon] 1. sanjati,
snivati, imati snove, prisniti se,
vkirl ~ik sanjati koga; azt ~tam
snilo v usnilo mi se; 2. (tv:) arrl
ne is ~j! nemoj ni da sanja o
tome ! 3. ld lmodozik
lmodozs [~a, ~t, ~ok] sanjarenje,
matanje, matarija, tlapnja
lmodoz|ik[~ott, ~zk/~zon]sanjariti,
matati, tlapiti
lmodoz I. mn sanjalaki, sanjarski,
sanjaliki; II. fn [~ja, ~t, ~k]
sanjalac [-aoca], sanjalica h, n,
sanjalo h
lmos [~at; ~an; ~abb] pospan,
sanjiv, sanljiv, sanan, dremljiv,
dremovan [-vna]
lmos [~t] (frfinv) Almo
lmost uspavljiv
lmosknyv [~e, ~et, ~ek] sanovnik
lmossg [~a, ~ot] sanjivost, sanlji-
vost, sananost, pospanost, dreme,
dremljivost
prostreti/prostirati stelju/slamu
lnv [-neve, -nevet, -nevek] lano
ime, tue ime, psevdonim, pseudo-
nim
lnok 30 alsnadrg alsnem 31 altengernagy
lnok [~ot; ~ul; ~abb] I. mn podmu-
kao [-kla], licemeran [-rna]; II. fn
[-ja, -ot, ~ok] licemer, podmuka-
lac [-kaoca]; (n) podmuklica, lice-
merka
lok [~a, ~ot, ~ok] rg, ir prividan
razlog
all nvut 1. ispod birt e; a szekrny ~
ispod ormana; 2. tv od birt e; kivtel
a szably ~ izuzetak [-tka] od pra-
vila; vmi ~ mentsit oprostiti/o-
pratati v osloboditi/oslobaati od
ega
alla hat (~m, ~ stb.) ispod njega/toga
(ispod mene, ispod tebe itd.); ne
hzd ki ~m a szket ne izvlai
stolicu ispod mene
alom [~ja/alma, almot] mgazd stelja
(za stoku), prostirka
lom [lma, lmot, lmok] 1. (lom-
kp) san [sna]; lmot fejt tumaiti
snove; (szl:) elrepl, mint az ~ na
snu dolo, na snu i otilo; 2. (alvs)
nem jn ~ a szemre ne moe da
zaspi, san ga izbegava, nee mu
san na oi; elnyomja az ~ v ~ba
merl obuzima v svladava ga san;
~ba ringat uikati, uljukati; lm-
ban tl prean jati; lmbl felbred rsze donji de ega; ~ ajak donja
rasaniti se; szp lmokat! laku
no ! dobro spavaj ! 3. (lmossg)
elnyomta az ~ savladao ga san; ki-
ment az ~ a szemembl razbio mi se
san; 4. ld brnd
lomfejt [~J e > ~t, ~k] tuma snova
lomittas [~at;~an] ir bunovan [-v-na],
trapovesan [-sna], opojen snom,
kunjav
lomkp [~e, ~et, ~ek] ir fantazija,
sanjarija, stvaralaka uobrazilja,
mata, snovienje, tlapnja, snohva-
tice tb n
lomkr [~Ja> ~t] orv spavaiva bo-
lest, dremenica,
alomszalma [~ja, ~t] mgazd slama za
stelju
lomszuszk [~ja. ~ot, ~ok] tref
spavalo, pospanac [-nca], dremljivac
[-vca], dremljivko, dremavac [-vca],
mavalo, kunjalo; <n> pospanica,
mavalica
lomvilg [~a, ~ot] ir svet snova,
sanjarija, uobrazilja, mata, fantazi-
ja; ~ban l iveti u svetu snova,
sanjariti, matati, zanositi se, fanta-
zirati
alorvos [~a, ~t, ~ok] sekundarni
lekar/lenik
alosztly[~a, ~t, ~ok] (hivatalban)
pododeljenje, pododeljak [-ljka], od-
sek, sekcija; (rendszerezsben) pod-
razred
alosztlyvezet [~je, ~t, ~k] rukovodi-
lac [-ioca] sekcije/sekcijom
alperes [~e, ~t, ~ek] jog tuenik,
traenik
alpesi alpinski, alpski; ~ ghajlat
alpinska/alpska klima
alpinista fn [~ja, -it, *ik] sp alpinist(a)
h, planinar; <n> alpinistkinja,
planinarka
alpinizmu8 [~a, ~t] sp planinarstvo,
alpinizam [-zrna], alpinistika
Alpok [~at] Alpi, Alpe tb
lruha [~ja, -it, ~k] lano odelo;
rCba ltzik maskirati v preoblaiti se
u lano odelo, preruiti se; ~ba l-
tztet preruiti/ preruivati [-ujem]
als I. mn 1. donji; vminek az ~
usna; ~ llkapocs eljunica, donja
vilica; 2. (vzfolys szerint) niz-
vodni; ~ folys donji tok (re-
ke); 3. isk ~ osztlyok nii raz-
redi; 4. ~ fok osnovni, nieg
stepena/stupnja; ~ fokon na niem
stepenu/stupnju; ~ fok brsg
prvostepeni sud; ~ papsg nie
svetenstvo/sveenstvo; II. fn [~Ja>
~t, ~k] krtya donjak
als- donji
alsbb kf nii
alsbbrend nieg reda/stepena/stup-
nja, (kisebb rtk) manje vrednosti
alsbbrendsg [~e, ~et] inferiornost,
manja/nia vrednost
alsbr [~e, ~t] donja koa
alsfogs [~a, ~t] sp donji hvat,
podhvat
alshz [~a, ~at] pol donji dom
alsing [~e, ~et, ~ek] majica
alsnadrg [~ja ~t ~ok] gae tb
alsnem [~je, ~t] donje rublje,
donji ve alsruha [~ja, rCt, *ik]
donje odelo,
donja haljina
alsszoknya [~ja, ~t, ~k] donja suk-
nja
alsvros [~a, ~t] donji grad
alsvrosi donjogradski lszakll [~a,
~t] lana brada lszemrem [-rme,
-rmet] laan stid lszent I. mn
licemeran [-rna], pre-tvoran [-rna],
farisejski, farizejski; II. fn [~je,
~et, ~ek] (frfi) licemer,
pretvaralo, pretvara, pretva-ralac [-
aoca], pretvorica /;, n, pre-tvornik,
farisej, farizej; (n) pre-tvornica
lszenteskeds [~e, ~t] licemerstvo,
pretvaranje, hipokrizija alszik [aludt,
aludjk/aludjon, aludni] 1. spavati; egy
keveset/rvidet ~ malo spavati,
prospavati; nagyot ~ ra-spavati se;
sokat ~ mavati; lefekszik aludni .ii
[idem] na spavanje; nem tudok aludni
ne spava mi se, ne mogu spavati; 2.
tv ~ r egyet odgoditi/odgaati v
odloiti/odlagati [-em] na drugi dan v
za sutra; aludjunk r egyet! neka to
prenoi! 3. szl ~ mint a bunda spavati
kao top; gy ~ mint akit agyontttek
spavati kao zaklan; (kzm:) ki mint
veti gyt, gy alussza lmt kako
postre onako e i leati a lt [~ ja,
~ o t] 1. ( ha ng, sz l am ) alt; 2.
(nekes) altist(a) ft; (no) al-tistkinja,
altistica
altbornagy [~a, ~ot, ~ok] kat
general-potpukovnik; general-lajt-
nant rg
ltal nvut preko, kroz, po; (kzre-
mkdsvel) posredstvom, pomou
koga, ega; ki ~ zened? preko koga
v po kome poruuje? embernek ember
~an] uspavljiv; II . fn [~ ja, ~ t, ~k]
~ val kizskmnyolsa izrabljivanje
oveka ovekom ltala hat (~m, ~d
stb.J preko njega
(preko mene/tebe itd.) ltalban 1.
(egszben vve) uop-te, uope,
openito; (fbb vonsaiban) u
glavnim crtama; ~ vve
uopte, uope; 2. (rendszerint) obino,
po pravilu; ~ este otthon vagyok
obino sam uvee kod kue altalaj [~a,
~t, ~ok] donje tlo, zdravica, mrtvica
ltalnos [~at; ~an; ~abb] opti, opi;
~ rvny opte/ope vrednosti,
opte vaei; ~ mveltsg opta/op-a
prosveenost v obrazovanost v kultura;
~ terv (mszaki) idejni projekat [-
kta]; ~ vlasztjog (sve-) opte birako
pravo ltalnost [~ott, ~son]
uoptiti/uop-tavati,
uoptiti/uopavati, uop-ivati [-
ujem], generalisati [-iem],
generalizirati
ltalnosts [~a, ~t, ~ok] uopta-
vanje, -uopavanje, uopivanje, ge-
neralisanje, generaliziranje, stva-
ranje uoptenih zakljuaka, genera-
lizacija
ltalnosthat Uoptljiv ltalnossg
[~a, ~ot, ~ok] opteni-tost,
openitost; ~ban u glavnim crtama;
nagy ~ban opte/ope uzev, shvaen
u glavnim crtama; ~ban
megszavaztk a javaslatot predlog je
izglasan u naelu ltalvet fn [~J e ,
~t> ~k] prtenjaa,
bisag altr [~J a > ~t> ~k] bny
vodoravno
okno
altat [~ott, altasson] uspavljivati
[-Ijujem]; (csecsemt ringatva)
ikati, uljukivati [-kujem], uljulj-
kivati [-kujem], pajiti, pajkiti ltat
[~ott, ltasson] 1. obmanuti [-
nem]/obmanjivati [-njujem], varati;
2.~ja magt varati se, obmanjivati
sebe altats [~a, ~t, ~ok]
uspavljivanje;
(csak orv) narkoza altat I. mn [~t,
ld altatszer altatdal [~a, ~t,
~ok] uspavanka
altatszer [~e, ~t, ~ek] sredstvo za
spavanje/uspavlivanje, uspavljivo/
narkotino sredstvo altengernagy [~a,
~ot, ~ok] kat podadmiral,
viceadmiral
altest mbraillat ambulancia 33 amgy
32
altest [~e, ~et, ~ek] orv donji deo
tela
altiszt [~Je> ~e*> ~ek] 1. kat rg
(tiszthelyettes) podoficir, podasnik;
2. rg (hivatalsegd) posluitelj,
podvornik
ltrt [~je, ~et, ~ek] mat nepravi
razlomak
altruista I. mn nesebian [-na],
alturistian [-na], alturistiki; ~
mdon alturistiki, nesebino; II. fn
[~ja, ~t, ~k] nesebian ovek,
altruist(a) fi; (n) nesebina enska,
altruistkinja altruizmus [~a, ~t]
altruizam [-zrna],
nesebinost aludttej [~e, ~et]
kiselo mleko,
zgruano/usireno mleko alul I. nvut
(vmin) ispod, nie birt e; ron ~ ad
dati/davati [dajem] ispod cene; a
hdon ~ nie mosta; ez minden
kritikn ~ van to je ispod svake
kritike; II. hat (lent) dole
alulcsap: ~ (malom)kerk toak [-ka]
pokretan/pokretljiv strujanjem vode
odozdo
aluli ispod; kritikn ~ ispod svake
kritike; tz ven gyermekek deca
ispod deset godina
alulrott fn [-ja, ~at, ~ak] potpisani
aluljr [~ja, ~t, ~k] podvonjak;
gyalogos ~ podvonjak za peake;
kzti ~ drumski/cestovni podvo-
njak; vasti ~ elezniki podvonjak
alulrl odozdo, ozdo; ~ jv to dolazi
odozdo
alumnium [~(j)a, ~ot] 1. alumi-
nijem); 2. (jelzknt) aluminijski,
aluminijumski
alumniumkohszat [~a, ~ot]
metalurka proizvodnja
aluminijuma alumniumtvzet [~e,
~et, ~ek] legura aluminija,
aluminijska legura alva spavajui, u
snu alvad [~t, ~jon] (vr, tej)
zgruati/ zgruavati se; knnyen ~o
zgruljiv, gruav alvadk [~a, ~ot]
ugruak [-ka]
gruevina
alvadt zgruan; ~ vr zgruana/usirenj
krv
alvajr I. mn mesearski; II. fn
[~ja, ~t, ~k] mesear; (n) mesear-
ka
alvs [~a, ~t] spavanje alvaszt
[~ott, alvasszon, ~ani] zgusnuti
[-nem]/zgunjavati, usi-riti/usirivati
alvz [~a, ~t, ~ak] (gpkocsi)
asija; (kocsi) donji okvir/ram
kola; (vagon) donji ram alvgi I. mn
donjoselski; II. fn- [~J e> ~t, ~ek]
donjoselac [-eoca/-lca] alvilg [~a,
~ot] podzemni svet,
podzemlje
alvi, mnspava jui;II. fn[~'}a, ~t, ~k]
mavalo, spava; (n) mavalica
alvbaba [~ja, it, -ik] spavaa lutka
alvgt [~ja, ~at, ~ak] (felhagyott
rvzvdelmi gt) naputen nasip
alzat [~a, ~ot] msz (hd, tburko-
lattart) donji okvir m 1. jest,
dabogme, dakako, ma; az ~! kako ne
bi ! dakako ! nem ~ . ' bogme ne! 2.
~ legyen! pa neka bude! ~ lssa!
neka samo vidi! ama onaj, ona, ono
amalgam [~Ja > ~ot] ve%y (foncsor)
amalgam
almagmoz [~ott, ~zon] msz (fon-
csoroz) amalgamisati [-iem], amal-
gamirati
amarnt [~ot] nv trator amatr I. fn
[~J e > ~t. ~k] amater, ljubitelj,
neprofesionalac [-Ica]; (n) amaterka,
ljubiteljka, neprofesional-ka; II. mn
amaterski; ~ felvtel amaterski
snimak [-mka]; '"fnykp amaterska
slika amaz onaj, ona, ono mbr
iako, mada, premda, makar ambci
[~ja, ~t, ~k] 1. (becsvgy) ambicija,
astoljublje, slavoljublje; 2.
(buzgsg, kitarts a munkban)
pregalatvo ambicionl [~t, ~jon]
ambicioni-
rati ambicizus [~t; ~an]
ambiciozan
[-zna], astoljubiv, slavoljubiv
mbra f~ja, *ct] (illatszer kszts-
hez) ambra, amber mbraillat [~a,
~ot] amberov miris
ambulancia [~ja, ~t, ^,k] orv ambu-
lanta, ambulatorij
mde ali, ama
ameddig dokle, dok; ~ csak dokle
god, dok god
amekkorra koliki; ~ te vagy, akkora
vagyok n is koliki si ti, toliki sam
i ja
amellett 1. pored toga, uz to; ~,
h o g y . . . p o r e d t o g a t o . . . ; 2.
za to; mi ~ vagyi/nk mi smo za to
amely koji
amelyik 1. koji; 2. ~iink (~etek, ~iik)
koji ismeu/od nas (vas, njih)
men 1. vall amin, men, tako neka
bude"; 2. tv, biz ~re rkezik
(vhov) doi na amin; 3. (tv,
biz:) rmondja/kimondja vmire az ~t
aminovati [-nujem]
amennyi koliko (god)
amennyiben ukoliko; ~ rrek ako
dospem
amennyire koliko; annyira . . . ~
... toliko... koliko...
Amerika [~t]/Wr Amerika
amerikaellenes antiameriki
amerikai I. mn ameriki, amerikanski;
nv ~ mogyor kikiriki, zemljani
orah; (fldr:) Amerikai Egyeslt
llamok Sjedinjene Amerike Dra-
ve, (SAD); II. fn [~ja, ~t, ~ak]
Amerikanac [-nca], Amerianin;
(no) Amerikanka, Amerianka
amerikner [~ e, ~t, ~ek] miisz
(kzi frgp) runo svrdlo
amerre kud(a), kamo
amerrl otkud(a)
amfitetrum [~a, ~ot, ~ok] amfitea-
tar [-tra]
ami to, ta; koji, koja, koje; ~
engem illet to se mene tie; ~
mg rosszabb to je jo gore
amiatt zbog toga, zato
amg dok, dokle; ~ csak dokle god,
dogod
amikor kad(a), kadno; ~ csak kad(a)
god
amilyen 1. kakav [-kva]; ~ . . . olyan
.. . kakav... onakav...; ko'zm ~ az
adjonisten olyan a fogadjisten kakav
pozdrav onaki i odzdrav;
3 Magyarszerbhorvt
2. olyan ~, v ~ olyan (nem fontos
hogy milyen) kakav-takav
[kakva--takva]; 3. (amennyire) kako,
koliko; ~ jindulat n mr
vagyok... kako/koliko sam ja
dobroudan.. .
amint kao to, kako, tono, a; ~
mondjk tono se kae, tono kau v
vele; lttam t ~ bement a hzba
video sam kako ulazi u kuu
amita otkad(a), otkako
mt [~ott, ~son] obmanuti [-nem]/
obmanjivati [-njujem]
mts [~a, ~t, ~ok] obmana, ob-
manjivanje
amivel ime
ammnia [~t], ammnik [~ot] vegy
amonijak
ammnia-, ammnik- amonijaan [-
na], amonijakov
amnesztia [~ja, ^it] amnestija, opro-
taj kazne, opratanje krivice, po-
milovanje; ~t ad vkinek pomilovati [-
lujem] koga, oprostiti kaznu kome,
dati amnestiju kome, amnestirati
koga
amolyan onakav [-kva]; pejor ~
jttment ember kojekakav doljak
amortizci [~Ja ~t] ker amortizacija
amortizcis amortizcim
amortizl [~t, ~jon] amortizovati [-
zujem], amortizirati
amortizls [~a, ~t] ld amortizci
amortizld |ik [~ott, ~jk/~jon]
amortizovati [-zujem] se, amortizi-
rati se
am'ba [~ja, ~t, ~k] ll ameba
amper [~je, ~t] vili amper
ampermr' fn [~Je. ~t, ~k] vili
amperometar [-tra], strujomer am-
pera
ampulla [~ja, ~t, ~k] orv ampula
amputl [~t, ~J on ] orv amputovati [-
tujem], amputirati
amputls [~a, ~t, ~ok] orv amputa-
cija
amgy 1. onako; ~ legnyesen onako
momaki; 2. (egybknt) uostalom,
inae; ~ 6 nagyon j ember inae je
on jako dobor ovek; ~ is
ionako; ~ sem pa ni inae, nionako
mul 34 angolkering angolkr 35 antik
mul [~t, ~jon] uditi se, snebivati se
mulat [~a, ~ot] uenje, zauenost,
snebivanje; ~ba ejt zauditi/zau-
avati s zauivati [-ujem], zadiviti,
izazvati [-zovem] uenje/ divljenje
amulett [~(j)e, ~et, ~ek] amajlija,
hamajlija, amulet, talisman, uro-
ice [tb n]
anakronisztikus [~at; ~an] anakronis-
tian [-na], nesavremen, nesuvre-
men
anakronizmus [~a, ~t, ~ok] anakro-
nizam [-zrna], nesavremenost, ne-
suvremenost, prestarelost, preive-
lost, zastarelost
analfabta [^ja, At, ^k] 1. analfa-
bet(a) h, nepismenjak, nepismen
ovek; <tudatlan vmiben) neznalica h,
n; (jratlan vmiben) neupuen
ovek; 2. <jelzknt> nepismen; ~
n nepismena ena analitika [Aja,
-ct] analitika analitikai: ~ kmia
analitika v analitina
kemija/hernija; ~ mrleg analitika
vaga
analitikus I. mn [~at, ~an] analitian [-
na], analitiki, ralanjujui; mat ~
fggvny analitika funkcija; ~
geometria analitika/analitina geo-
metrija; ~ mdszer analitika metoda;
~ nyelv analitini jezik; II. fn [~a, ~t,
~ok] analitiar analizl [~t, ~jon]
analizovati [-zu-jem], analizirati, vriti
analizu, ana-lisati [-iem], ispitivati [-
tujem] pojedinosti; (csak nyelv)
ralanjivati [-njujem]; (csak vegy)
razluivati analiztor [~a, ~t, ~ok]
(elemzkszlk) analizator analzis
[~e, ~t, ~ek] analiza; (csak mat,
nyelv) ralanjivanje; (csak vegy)
razluivanje
analg (eset) analogian [-na], ana-
logan [-gna], analogijski, analoki
analgia [~ja, At, Ak] analogija; (ha-
sonlsg) slinost; vminek az Ajra
po analogiji ega
anansz [~a, ~t, ~ok] nv ananas
anansz- ananasov, od ananasa
anarchia [~ja, At] 1. pol anarhija,
bezvlae, bezvlae, nered; 2. (zr-
zavar, fejetlensg) haos, kaos, ras-
putenost, stanje bez ikakva poretka,
samovolja, mete, darmar anarchikus
[~at; ~an] anarhian [-na], bez reda,
bez plana, u anarhiji
anarchista I. fn [~ja, ~t, ~k] anar-
hist(a) h, pristaa h anarhije/anar-
hizma; II. mn anarhistiki; ~ n
anarhistkinja; ~ mdon anarhistiki
anarchlzmus [~a, ~t] anarhizam
[-zrna]
anatmia [*ija, *ct] anatomija
anatmiai anatomijski andalt [~t;
~an] oaravajui, milozvuan [-na],
uspavljujui, ulju-kajui,
uljuljkivajui; ~ zene milozvuna
muzika
analog [-lgott, ~jon] matajui hodati
Andok [~at]/tr Andi tb Andor [~t]
t Andrs Andrs [~t] Andrija,
Andra, Andrej anekdota [~ja, r,t,
Ak] anegdota,
kratka duhovita priica anlkl bez
toga; ~ hogy a de ne; elment ~ hogy
tudnm otiao je a da ja i ne znam
anmia [~ja, ~t] orv anemija, malokrv-
nost anmis orv anemian [-na],
malokr-
van [-vna] Anglia [At] fiildr
Engleska [mint
nnem mn ragozdik]
angliai engleski
anglikn vall I. mn (egyhz) angli-
kanski; II. fn [~ja, ~t, ~ok] Angli-
kanac [-nca]
angol I. mn [~t; ~ul] engleski; ~ ba-
jusz engleski brkovi tb; az ~ nyelv
engleski jezik; ~ul beszl govoriti
engleski; ez hogy van ~ul? kako se to
kae engleski? ~ul tanul uiti
engleski; tudsz ~ul? govori li eng-
leski? II. fn [~ja, ~t, ~ok] Englez;
(n) Engleskinja angol-amerikai
anglo-ameriki, anglo-
-amerikanski
angolkeringd [~Je ~t, ~k] engleski
valcer
angolkr [~J a ~t] orv engleska bo-
lest, omekanje kostiju, rahitis
angolkros rahitian [-na]
angolna [*ija, ^t, ~k] ll jegulja
angolosan: trf ~ tvozik neprimetno se
udaljiti, izvui se kao tarana iz
lonca
angolszalonna [~ja, ^t] bekon
angolszsz I. mn anglosaski, anglosak-
sonski; ~ npek anglosaksonci; II.
fn az ~ok Anglosasi, Anglosaksonci
angoltapasz [~a, ~t, ~ok] engleski
melem
angragyapj [~ja, ~t] angorska vuna
angranyl [-nyula, -nyulat, -nyulak]
angora-kuni
angyal [~a, ~t, ~ok] anel, aneo [-e-
la]; (biz, trf:) az ~t! (nyomatko-
st felkilts) sunca mu! sunce
mu jarko!
angyali (tv is) andelski, aneoski
angyalka [~ ja, ~ t, ~k] anelak [-
lka]
Anik [~t] (Anna becz alakja)
Anica, Anica, Ankica
anilin [~Ja ~t] vegy 1. anilin; 2.
(jelzknt) anilinski, katranski; ~ antant [~J a ; ~ot] trt antanta
festk anilinska/katranska boja antenna [~ja, At, Ak] rd, tv antena;
nizs [~a, ~t] anis, onajz, onais
Anjou trt (az Anjou-hz frfi tagja)
Anujac [-jca], Anuvinac [-nca];
~k Anujci, Anuvinci
Anjou-hz trt anuvinska dinastija
Anjou-hzi: trt ~ kirlyok Anujci,
Anuvinci
ankt [~J a > ~ot, ~ok] anketa; ~ot
rendez provesti/ [-edem]/provoditi
v sprovesti/sprovoditi anketu
anktrendez: ~ bizottsg anketna
komisija
Anna [~t] Ana, Anka
annakI. nvm tome/toj, onome/onoj; ~
az embernek add daj tome/onome o-
veku; ~ az embernek a knyve knjiga
toga/onoga oveka; ~ a hza, aki.. .
kua onoga (t)ko/koji.. .; ~ kszn-
het tome se ima zahvaliti, zahvalju-
jui tome; II. hat: ~ idejn u to
vreme, u ono vreme, u svoje vreme,
svojedobno, svojevremeno; ~ elle-
nre u(s)prkos/unato tome/tomu;
~ ellenre, hogy ... iako; j mester,
~ ellenre, hogy fiatal on je dobar
majstor iako je mlad
annl I. nvm kod toga/te, pri tome/toj;
~ a fnl kod onoga drveta; II. hat
(hasonltsban) od toga/te, tim;
~ inkbb tim vie/pre/radije; ~ jobb
tim bolje; ~ kevsb tim manje; ~
rosszabb tim gore; ~ rosszabb neki
to gore po njega; ~ tbb tim vie
annektl [~t, ~jon] pol, rg anektirati,
nasilno pripojiti v pridruiti, prisvo-
jiti, proglasiti svojim
annuits [~a, ~t] (vi trlesztsi
rszlet) anuitet, godinja otplata,
godinji obrok otplate
A n n u s [ ~ t ], A n n u s k a [ ~ j a, ~ t ]
(Anna becz alakja) Anica, Anka,
Ankica
and [~ja, ~ot, ~ok] vili anoda
andram [~a, ~ot] vili, rd anodna
struja
anorganikus vegy anorganski, neorgan-
ski
Antal [~t] Anton, Antonije, Antun,
Ante
At fldel uzemljiti antenu
antennatorony [-rnya, -rnyot, -rnyok]
antenski toranj/stub, stub/toranj sa
radio-emisionom antenom
antialkoholista [~ja, ~t, ~k] fn
antialkoholiar
antibiotikum [~a, ~ot, ~ok] orv
antibiotik
antidemokratikus [~at; ~an] anti-
demokratski, protudemokratski
antifasiszta pol I. mn antifaistiki;
~ n antifaistkinja, protivnica
faizma; Nk Antifasiszta Frontja
Antifaistiki front ena (AFZ);
II. fn [~ja, *it, ~k] antifaist(a)
h, protivnik faizma
antiimperialista I. mn antiimperijalis-
tiki; ~ nemzeti v npi egysgfront
jedinstveni antiimperijalistiki na-
cionalni v narodni front; II. fn
[~ja, ~t, ~k] antiimperijalist(a) h,
protivnik imperijalizma
antik antiki, starinski
antikleriklis . 36 anyagismeret anyagmegtakarts 37 aorta
 antikleriklis pol I. mn antiklerikalan
[-Ina]; II. fn [~a, ~t, ~ok] antikle-
rikalac [-Ica], protivnik klerikalizma
antikva [At, Ak] nyomd <ll bet)
antikva
antikvrium [~a, ~ot, ~ok] antikvar-
nica, antikvarijat, trgovina starim
knjigama (i drugim starinama)
antikvrius [~a, ~t, ~ok] antikvar,
trgovac starim knjigama (i drugim
starinama)
antiiop [~ja, ~ot, ~ok] 1. ll antilopa;
2. (antilopbr) antilop, antilopska
koa; 3. <(jelz'knt: antilopbrbl
kszlt) antilopski
antimon [~j a> ~t] vegy antimon,
stibij(um)
antiptia [~ja, ~t] antipatija, ne-
sklonost/nenaklonost/neraspoloenje
prema nekom v neem antipatikus
[~at; ~an; ~abb] antipatian [-na]
nesimpatian, nepri-vlaiv, neprijatan
[-tna], nepoudan [-dna] antiszemita
I. mn antisemitski; U. fn
[~ja, At, Ak] antisernit(a) h
antiszemitizmus [~a, ~t] antisemiti-
zam [-zrna], judofobija antiszocilis
[~at; ~an] antisocijalan [-Ina],
nedrutven, uperen protiv opteg
dobra
antiszocialista mn antisocijalistiki
antitalentum [~a, ~ot, ~ok] antitale-
nat, ovek bez talenta; ~ vagyok a
sakkban ja sam anititalenat za
ah antitoxin [~(j)a, ~t, ~ok] orv
protivot-
rov, protuotrov
antolgia [^ja, ~t, Ak] antologija,
zbirka izabranih knjievnih dela
antracit [~Ja> ~ot] bny antracit,
kameni ugalj
anya [anyja, ~t, Ak] majka, mater,
mati, roditeljka; nena biz; tbb
gyermekes ~ vierotka; Ak nnepe
<karcsony eltt az utols eltti
va s rna p) Ma t e ri c e ; A k napj a
Dan majki; (kzm:) nzd meg az
anyjt, vedd el a lnyt gledaj majku, a
uzmi kerku anyallat [~a, ~ot,
~ok] priplodna
enka, enka za priplod, priplodno/
rasplodno grlo, plotkinja anyacsavar
[~Ja> ~t> ~ok] miisz navrtka,
navrtanj, matica zavrtnja, matini
zavrtan]; szrnyas ~ lepti-rast araf
anya- s csecsemvdelem zatita majke
i odojadi anyafld [~je, ~et] klt
majka zemlja,
zemljica majka
anyag [~a, ~ot, ~ok] 1. fii, fiz ma-
terija, tvar; 2. felhasznlsra kerl)
materijal; ptkezsi ~ graevinski
materijal; 3. (szvetanyag) tkanina,
materija; 4. /rsm, beszd,
trgyals) graa, gradivo, materijal;
tudomnyos ~ nauna graa; ~ot gyjt
skupljati grau/gradivo
anyagbeszerzs [~e, ~t] nabavka
materijala/robe
anyagbeszerz [~je, ~t, ~k] fn nabav-
lja materijala/robe, snabdeva ma-
terijalom
anyagcsere [~je, At] orv razmena/iz-
mena materije, metabolizam f-zma]
anyagcserezavar [~a, ~t, ~ok] orv
metabolika poremetnja/poremee-
nost, metaboliki poremeaj
anyagellts [~a, ~t] snabdevanje
materijalima anyagellenlls [~a,
~t]fiz otpornost
materije anyaggyjts [~e, ~t]
skupljanje
materijala/grae/gradiva anyaghiny
[~a, ~t] nedostatak/nestaica
materijala, nestaica u materijalu
anyagi materijalan [-Ina]; ~ hatalom
materijalna sila; ~ helyzet materi-
jalno stanje; ~ kiadsok materijalni
rashodi; az ~ vilg materijalni
svet; ~ viszonyok materijalne prilike
anyagias [~at; ~an; ~abb] materija-
listian [-na], sebian [-na], po-
hlepan [-pna/lakom/gramzljiv za
novcem anyagignyls [~e, ~t, '*ek]
trebova-
nje materijala
anyagismeret [~e, ~et] 1. (ltalban;
poznavanje materijala: 2. isk nauka
o materijalima v o poznavanju
materijala anyagmegtakarts [~a,
~t] tednja/
ekonomija materijala anyagminta
[~ja, *it, Ak] uzorak/
mustra materijala
anyagtakarkossg [~a, ~ot] tednja
materijala anyagvesztesg [~e, ~et,
~ek] gubitak
materijala anyagvizsglat [~a,
~ot, ~ok] miisz
ispitivanje materijala anyagvizsgl
[~Ja, ~t, ~k] (szemly) ispitiva
mlekom, naviknuo od detinjstva
materijala
anyagyilkos [~a, ~t, ~ok] matero-
ubica h
anyahaj [~ja, ~t, ~k] kat matini
brod
anyai maternji, materinski; ~ gon
po materi; ~ gon rokon rod po
materi, rod po tankoj krvi; ~ gon-
doskods materinska nega/briga; ~
minsgben u svojstvu majke; ~
rszrl od materine strane; ~ szeretet
materinska ljubav
anyajegy [~e, ~et, ~ek] mlade, ma-
den
anyakoca [~ja, ~t, ~k] mgazd priplod-
na krmaa
anyaknyv [~e, ~et, ~ek] matica,
matrikula, matina knjiga; szletsi
~ matina knjiga roenih
anyaknyvi matini; ~ hivatal matini
ured; ~ kivonat izvod iz matice
anyaknywezet [~je, ~t, ~k] ma-
tiar
anyaknyvvezetsg [~e, ~et] ma-
tini ured
anymasszony: szl, trf, pejor: ~ ka-
tonja prelac [-Ica], mama, mamin
sin, strina
anyamh 1 [~e, ~et, ~ek] ll matica
anyamh2 [~e, ~et] orv materica, ma-
ternica
anyanyelv [~e, ~et, ~ek] maternji/
materinski jezik
anyanyelvi: ~ mveltsg kultura na
maternjem jeziku
anyaorszg [~a, ~ot] 1. zemija mati-
ca, matina zemlja; 2. (gyarmattar-
t) metropola
anyaorszgbeli iz matine zemlje
anyarozs [~ot] glavnica, crna ra,
raena glavica
anys [~at; ~an; ~abb] mazan [-zna]
anyasg [~a, ~ot] materinstvo
anyskod|ik [~ott, ~jk/~jon] vki
fltt tetoiti oko koga, brinuti se
materinski za koga anyaszlt: ~
meztelen go golcat, kao
to ga je mati rodila anyatej [~e,
~et] majino mleko; az ~jel szvta
magba usisao je s majinim
annyi 1. toliko; mg egyszer ~ jo
jedanput toliko; 2. ~, amennyi ko-
liko-toliko
annyian 1. (mi, ti, k) toliko (nas,
vas, njih); 2. (olyan sokan) tako
mnogo ljudi; ~ jrnak az eladsokra!
masa njih poseuje predavanja!
annyiban 1. (olyan mrtkben) utoli-
ko; ez csak ~ fontos ovo je samo utoliko
vano; 2. (gy) ~ hagy (ja u dolgot)
ostaviti/ostavljati na tome; ~
marad ostaje na tome v pri tome
annyira 1. dotle, tako, toliko; ~ sze-
retlek toliko te volim; tako mnogo
te volim; 2. (olyan messzire) tako
daleko; mg nem vagyunk ~ jo
nismo stigli tako daleko; ~ van ide
toliko je daleko odavde; 3. . . . ~,
amennyire . . . . . . toliko, koliko. ..
annylra-amennyire koliko-toliko, ma-
nje-vie; ~ meggygyult manje-vie/
koliko-toliko ozdravio annyiszor toliko
puta annyival za toliko, tim, to; a
fizets ~ emelkedett plata/plaa se
povisila za toliko; ~ inkbb tim pre,
utoliko pre
any [~Ja. ~t> ~k] np, rg baka, baki-
ca, starica, stara ena anyka [~ja,
~t, ~k] ld any anys [~a, ~t, ~ok]
1. (v') tata,
punica; 2. (meny) svekrva anyu
[~Ja . ~t, ~k] biz majica, majki-
ca, mamica
aorta [~ja, ~t] orv aorta, veliko bilo,
razvodnica, glavna ila kucavica
apa
apa [apja, ~t, /Ok] otac [oca]; babo h
np, biz; ale [-eta] h; Arl fira
s kolena na koleno, s pokolenja na
pokolenje
apallat [~a, ~ot, ~ok] mgazd ras-
plodnjak
apca [~ja, At, Ak] vall kaluerica,
opatica, redovnica, duvna, mona-
hinja
apcanvendk [~e, ~et, ~ek] vall
iskuenica
apacs [~a, ~ot, ~ok] rg apa,
pripadnik velegradskog oloa
apad [~t, ~jon] l. (vz) opasti [-
adnem]/opadati; (tenger) osek-
nuti [-nem]; ~ a Duna opada Du-
nav; 2. tv (cskken, fogy) sma-
njiti/smanjivati [-njujem] se, jenjati;
a kszlet ~ zalihe se iserpljuju
apads [~a, ~t] 1. (vz) opadanje,
opad; 2. tv smanjenje, smanjivanje
apagyilkos [~a, ~t, ~ok] oceubica ft,
oceubilac [-lca], oceubojica ft
apai oinski; ~ g muka loza/grana;
~ gondoskods oinska briga
aply [~a, ~t] oseka, odliv; ~ s da-
gly oseka i plima, odliv i priliv
apasg [~a, ~ot] oinstvo
apaszt [~ott, apasszon] smanjiti/sma-
njivati [-njujem]
apt [~J a> ~ot, ~ok] vall opat
aptia [~ja, *it] ravnodunost, ne-
marnost, utuenost, apatija
apatikus [~at; ~an; ~abb] ravnodu-
an [-na], tup, utuen, bez volje
za ivot, apatian [-na]
aptin bez oca
aptsg [~a, ~ot, ~ok] vall opatija
apelll [~t, ~jon 1- vkire apelovati [-
lujem], apelirati, pozivati se na
nekoga, obraati se na nekoga; 2.
(jog:) vkihez, vmihez prizvati [-zo-
vem]/prizivati se, uloi fi/ulagati [-
aem] priziv v utok v albu na
koga, na to
ap [~ja, ~t, ~k] ia ft, starac [-rca],
staraac [-ca], babajko ft, ikica h
apka [~ja, *t, -ik] ld ap
pol [~t, ~jon] 1. (gondoz) negovati
[-gujem], tetoiti; (csak beteget)
dvoriti; 2. (nvnyt) gajiti; (lla-
38 aprt
tot) timariti; 3. tv negovati, gajiti,
kultivisati f-iem], kultivirati; ba-
rtsgot ~ gajiti prijateljstvo
pols [~a, ~t] (/vis) nega, negovanje,
gajenje; (beteg) dvorba, dvorenje
polatlan [~t; ~ul] zaputen, zane-
maren
apolitikus [~t; ~an] apolitiki, apoli-
tian [-na], nepolitiki, bez poli-
tike
Apoll [~t] mit Apolon
pol fn [~ja, ~t> ~k] negovatelj;
(krhzi) bolniar
poln [~je, ~t, ~k] negovateljica;
(krhzi) bolniarka, medicinska
sestra
polt I. mn [~at; ~an; ~abb] (gondo-
zott) negovan;II./n [~Ja> ~at, ~ak]
(krhzban) bolesnik
porodott usta jao [-jala]; ~ leveg
ustajali vazduh/zrak/uzduh
aps [~a, ~t, ~ok] 1. (v) tast,
punac [-nca]; 2. (meny) svekar [-
kra]; ~ hzaicsaldja tazbina
apostol [~a, ~t, ~ok] (tv is) apostol;
szl, trf ~ok lovn jr tabaniti, ii [~a, ~ot,. ~ok] (csirk, lib
peke
apostoli vall apostolski
aposztrf [~ot, ~ok] nyelv (hiny-
jel) apostrof, izostavniic
aposztrofl [~t, ~jon] apostrofirati
apotezis [~a, ~t] apoteoza, oboa-
vanje
appartus [~a, ~t, ~ok] 1. (szemly-
zet, gpezet) aparat; llami ~
dravni aparat; kzigazgatsi ~
upravni aparat; 2. (dokumentci)
aparat; tudomnyos ~ nauni apa-
rat; 3. miisz, ritk aparat, sprava,
naprava, ureaj, stroj
Appennini-flsziget [~et] fldr Ape-
ninsko poluostrvo
apraja-nagyja i veliko i malo, i staro i
mlado
aprnknt pomalo, komad po komad
prilis [~*a, ~t] april, travanj [-vnja]
prilisi aprilski; ~ trfa aprilska ala -ik] biz ld apu, apuka r1 [~a, ~at,
aprt [~ott, ~son] 1. sitniti, drobiti,
mrviti; ft ~ cepati drva; kenyerei
~ a tejbe nadrobiti hleba u mleko;
2. (ellensget) ei [seem], kasapiti,
aprts
3. (szl:) van mit a tejbe ~ania
ima ta da jede aprts [~a, ~t]
drobljenje; (f) cep-
kanje aprtgp [~e, ~et, ~ek]
drobilica,
maina za sitnjenje apr I. mn [~t;
~n; ~bb] sitan [-tna], droban [-bna];
~ emberke suica, oveuljak; ~
stemny sitno pecivo; ~
szemcss/szemcsj finozrnat,
finozrnast, finozrnkast, finogra-
nuliran; ~ termet sitnog/sitna
(uz)rasta; ~ rszletekig v ~ra elmesl
vmit ispriati neto do sitnica v u
tanine; ~ra tr izdrobiti, usitniti,
istucati, istuckati; ~ra vg nasec-
kati; ~ra vgott sitno seckan; II. fn
[~ja, ~t] ld aprpnz aprd [~ja, ~ot,
~ok] trt, ir pa aprfa [~ja, -ct] sitna
drva tb aprhirdets [~e, ~t, ~ek]
(jsgban)
mali oglas, oglasnik aprjszg
[~a, ~ot] np ivina,
ivad, perad, sitno blago aprlk
stb.y sitne, sitni
aprlkos [~at; ~an; ~abb] 1. sitan
[-tna], podroban [-bna], potanak [-
nka]; ~an tanulmnyoz vmit prouiti
neto u tanine; 2. pejor ~ ember
sitniav ovek, sitniar aprmarha
[*ija, <,t] sitna stoka aprpnz
[~e, ~t] sitan novac, sit-nina, sitni,
drobi, novi; tv ~zel kifizet jeftino
se kurtalisati [-em] v otarasiti koga
aprsg [~a, ~ot, ~ok] 1. sitnica,
sitnarija, igrarija, bagatela; 2. (gyer-
mek) sitno dete, malian; ~ok sitna
deca, maliani
aprvad [~ja, ~at, ~ak] sitna divlja
aprz [~ott, ~zon], sitniti; ~za a lp-
teit usitniti korak
apu [~ja, ~t, ~k], apuka [~ja, ~t, ~k]
biz tata ft, tatica h, aa h, ale [-
eta] h apus [~a, ~t, ~ok], apuska
[~ja, rit,
~ak] 1. (vminek az ra/rtke) cena;
beszerzsi ~ nabavna/kupovna cena;
bolti ~ cena na |
39
rads
malo; borsos ~
preslana/paprena cena;
cskkentett ~ sniena cena;
eladsi ~ prodajna cena;
ellltsi ~ cena
proizvodnje; elkpeszt ~
neuvena cena; fogyaszti ~
potroaka cena;
kiskereskedelmi ~
maloprodajna cena, cena na
malo; leszlltott ~ sniena
cena; maximlis ~
maksimalna cena; mrskelt ~
umerena cena; nagybani ~
cena na veliko,
velikoprodajna cena;
nvrtk szerinti ~ nominalna
cena; nkltsgi ~ cena
kotanja; piaci ~
trina/pijana cena;
rgztett ~ak megszntetse
odmrzavanje cena; szabott ~
odreena/utvrena cena;
vltoz ~ak
promenljive/nestalne/ klizave
cene; mi az ~a? poto je?
~at megllapt taksirati,
odrediti/ odreivati [-ujem]
v utvrditi/utvrivati [-ujem]
cenu; tlmagas ~at szab
zaceniti, preceniti; 2. (tv:)
lete ~n sem ni po cenu
ivota; nagy ldozatok ~n
po/pod cenu velikih rtava;
minden ~on po svaku
cenu; semmi ~on ni po koju
cenu
r [~Ja ~t] 1. (raml vztmeg)
2
struja; tengeri ~ morska struja;
2. (rvz) poplava; 3. tv ~
ellenben szik ii (idem) protiv
struje; szik az ~ral povesti
[edem]/povoditi se za veinom
r3 [~ja> ~t> ~ok] (szerszm)
ilo ara [~ja, -t, -Ck]
zarunica, vere-
nica
arab I. mn [~ot; ~ul]
arapski; ~ kanca atkinja; ~
mn/paripa at [tb -i v -ovi]; ~
n Arapkinja; ~ szmok arapski
brojevi; II. fn [~ja> ~ot, ~ok]
Arapin [tb -pi] Arbia [-it] fldr
Arabija rad [~t, ~jon] 1. (vz)
nadolaziti, rasti [-tem], bujati; 2.
tv ~ belle a sz tee mu govor
kao voda, izbija iz njega r
obilje/bujica reci; beszdbl ~ az
optimizmus iz njegovog govora
provejava optimizam rads [~a,
~t, ~ok] 1. nadolaenje/ bujanje
vode, pridolazak vode; 2. ir (rvz)
poplava
radat [~a, ~ot] bujica; szavak ~a
bujica reci
radmny [~a, ~t] geol ( rteg) alu-
vijum
radozs [~a, ~t, ~ok] (kiss pejor is)
izliv; szintesgi ~ izliv iskrenosti;
szerelmi ~ izliv ljubavi
radozjik [~ott, ~zk/~zon] govo-
riti/ v pisati s ushienjem; ~ik az
rmtl srce mu pliva od radosti
radoz 1. (tlzott) prekomeran [-
rna], preteran; 2. (lelkes) odu-
evljen
rajnlat [~a, ~ot, ~ok] ponuda uz
oznaenje cena
ralakuls [~a, ~t, ~ok] formiranje/
obrazovanje cena
ram [~a, ~ot, ~ok] vili struja; nagy
feszltsg ~ struja visokog napona;
vltakoz ~ naizmenina struja; ~ot
bekapcsol ukopati v ukljuiti
struju; ~ot bevezet uvesti elektriku;
~ot megszakt prekinuti [-nem]
struju
ramelgazs [~a, ~t, ~ok] vili raz-
granjivanje struje
ramerssg [~e, ~et] vili jaina Aranka [~t] Zlata, Aurelija
struje; tnyleges ~ efektivna ja-
ina/jakost struje
ramfejleszt I. mn: ~ telep elektrana,
elektrina centrala; II. fn [~je, ~t,
~k] generator, dinamo
ramfeszltsg [~e, ~et, ~ek] vili
napon/napetost elektrine struje
ramfogyaszts [~a, ~t] potronja
struje
ramforrs [~a, ~t, ~ok] vili izvor
struje
ramgerjeszts [~e, ~t] fiz indukcija
ramlrnyt [~ja, ~t, ~k] vili usme-
rava
ramkapcsol [~ja, ~t, ~k] vili pre-
kida/ukljunik elektrine struje,
alter
ramkr [~e, ~t, ~k] vili strujni
krug
ramls [~a, ~t, ~ok] (div is) struja-
nje
ramlat [~a, ~ot, ~ok] tv struja;
politikai ~ok politike struje
ramljik [~ott, ~ani] (tv is) strujati
[-jim]; ~ani kezd prostrujati [-jim];
trsadalmunkban most j eszmk
~anak kroz nae drutvo struje sad
nove ideje
rammegszakt [~ja, ~t, ~k] vili
prekida
rammr [~Je> ~*> ~k] vili 1. (m-
szer) strujomer; 2. (villanyra) bro-
jilo; ~t leolvas otitati brojilo
ramszmll [~ja, ~t, ~k] t ram-
mr 2.
ramszed [~je, ~t, ~k] vili strujni
kolektor
ramszolgltats [~a, ~t] hiv snab-
devanje strujom v elektrinom ener-
gijom
ramsznet [~e, ~et, ~ek] prekid
struje
ramts [~e, ~t, ~ek] udar (od)
elektrine struje
ramvonal [~a, ~at, ~ak] aerodi-
namika, hidrodinamika, strujnica
ramvonalas [~at; ~an; ~abb] aero-
dinamian [-na]; aerodinaminog
oblika; ~ kocsi kola aerodinaminog
oblika, aerodinamina kola tb
arany [~a, ~at, ~ak] 1. zlato; tiszta
~ suvo zlato; ~bl val zlatan [-tna],
zlaan; arannyal hmzett izvezen zla-
tom; tv ~at r zlata vredeti [-dim];
2. (aranyrme) zlatnik, zlatica; 3.
(megszltsknt) ~oml zlato mo- pokrie u zlatu,
je ! 4. (jelzknt) zlatan [-tna];
~ kzpt zlatna sredina; 5. (kzm:) sjaja aranyfrd [~je. ~t ~k] fnyk
nem mind ~ ami fnylik nije sve
zlato to ija
arny [~a, ~t, ~ok] 1. (mat is) (s)raz-
mera, (s)razmer, proporcija; egyenes
~ upravna srazmera, upravni raz-
mer; fordtott ~ban u obrnutoj
srazmeri, u obrnutom srazmeru;
mrtani ~ geometrijski razmer;
vmivel ~ban ll srazmeran [-rna],
proporcionalan [-Ina] sa im; 2.
(tv is) (mrtk, mret) razmer,
omer; a szobor ~ai razmeri kipa;
(tv:) nagy ~okat lt zeti/uzimati
velike razmere
aranyalap [~ja, ~ot] zlatna osnova,
zlatni standard
aranys [~ja ~t, ~k] kopa zlata
aranybnya [~ja, ~t, -ck] 1. majdan/
rudnik zlata, zlatonosan rudnik,
zlatan rudnik/majdan; 2. tv rudnik
zlata
aranyborj [~ja, ~t, -jak] vall zlatno
tele
aranybulla [-ija, ^t] trt zlatna bula;
~ zradka klauzula zlatne bule aranylelhely [~e, ~et, ~ek] rudite/
aranycsinl [~ja, ~t, ~k] trt alhe-
miar, alkemiar
aranydarab [~ja, ~ot, ~ok] 1. (ter-
mszetes) zrno zlata; 2. (kidolgo-
zott) komad zlata aranyr1 [-ere, -eret,
-erek] bny zlatna
ila
aranyr* f-ere, -eret] orv uljevi,
hemoroidi tb, krvavnica, zlatna
ila; -ere van patiti od uljeva
aranyrc [~e, ~et] dsv zlatna ruda
aranyrem [-rme, -rmet, -rmek] zlatna
medalja aranyeres1 bny (kzet) sa
zlatonos-
nim ilama
aranyeres2 orv uljevni, uljaiv
aranyrme [<je, ^.t, ^k] zlatnik
aranyrtk [~e, ~et] vrednost u
zlatu, zlatna vrednost aranyfcn aranyos [~at; ~an; ~abb] (tv is)
[~ja > ~t ~ok] ll zlato-
repi fazan aranyfedezet [~e, ~et]
zlatna podloga aranyfny zlatnog
arnyos [~at; ~an; ~abb] razmeran [-
tono-
vanje, rastvor za tonovanje aranyfst
[~Je ~t] telej, varak [-rka], klobodan,
ik; ~tel bevon varaklei-sati [-iem],
telejisati [-iem] aranygyr [~je,
~t, ~k] zlatan
prsten
aranyhaj zlatokos
aranyhal [~a, ~at, ~ak] zlatna riba
aranyhegy [~e, ~et, ~ek] tv zlatno
brdo aranyhorda [~ja, ~t] trt
zlatna
ordija
aranyifj [~ja, ~t, -ifjak] gny ki-
co, jedan iz zlatne omladine, giz-
davac, gizdelin, lav [-vovi]
aranykszlet [~e, ~et, ~ek] zlatna
zaliha
aranykez tv zlatoruk
aranykor [~a, ~t] (tv is) zlatno do-
ba/vreme, zlatan vek
arnylag (s)razmerno
arnylagos (s)razmeran [-rna]
aranylakodalom [-Ima, -Imat, -lmak]
zlatna svadba, zlatan pir
aranylnc [~a, ~ot, ~ok] zlatan la-
nac [-nca]
nalazite zlata
aranylemez [~e, ~t, ~ek] ploa od
zlata, zlatna ploa
aranyl|ik [~ott, ~ani] zlatiti se, zlat-
nitise
arnyi;ik [~ott, ~ani] mat biti u sraz-
meri; 2 gy ~ik a 4-hez, mint a 6 a
12-hz 2 je u istoj srazmeri prema
4 kao 6 prema 12
aranymetszs [~e, ~t]nyomdzlatni rez
aranymez [~Je ~t> ~k] bny zlato-
nosno polje, zlatno polje, nalazite
zlata
aranymos [~ja, ~t, ~k] ispira
zlata, pera zlata
aranymves [~e, ~t, ~ek] zlatar,
kujundija, kulundija h
aranyra [*ija, it, rCk] zlatan sat/
asovnik
zlatan [-tna]; ~ ember zlatan o-
vek; ~ klyk zlatan'mladi; ~ nap-
sugarak zlatni sunani zraci; ll ~
virgbogr zlatak [-tka]
rna], proporcionalan [-Ina], sraz-
meran [-rna]; (mat:) egyenesen ~
upravno razmeran
arnyosan (s)razmerno, proporcional-
no, u razmeru
arnyost [~ott, ~son] uiniti sraz-
mernim, staviti/stavljati u (s)raz-
meru arnyossg [~a, ~ot, ~ok]
(s)razmer-
nost, proporcionalnost arnyossgi:
~ tnyez inilac/initelj
razmernosti
aranyoz [~ott, ~zon] zlatifi aranyozs
[~a, ~t] 1. (mvelet) zla-enje,
pozlaivanje; 2. (eredmny) pozlata
aranyoz 42 arc arcpols 43 argentin
aranyoz [~ja, ~t, ~k] pozlatar
aranyozott pozlaen, zlaen
arnypr [~ja, ~t, ~ok] mat proporci-
ja, omer
aranypnz [~e, ~t, ~ekj zlatan novac,
zlatnik
aranypor [~a, ~t] zlatan prah, prah
od zlata, zlatan praak [-ka)
aranyprba [^ja, -it] ogled zlata v na
zlato, overa zlata
aranyrg [~e, -t, ~k] sv grudva kovati [-kujem] (nad kim); gyzelmet
zlata
aranyrd [~ja, -rudat, -rudak] zlatna
poluga/ipka, zlato u ipkama
aranysrga [*it; *in; ibb] zlatout
aranyszjt zlatoust
arnyszm [~a, ~ot, ~ok] koefici-
jen(a)t [-nta]; szletsi ~ natalitet,
broj poroda
aranyszrnyi zlatokril
Aranyszarv [~at]/Wr Zlatni rog
aranyszarv zlatorog
aranyszn zlatast, zlatne boje
aranyszke [M; ^in; ~bb] zlatokos
arnytalan [~t; ~ul; ~abb] nesraz-
meran [-ma]; ~ul nesrazmerno
arnytalansg [~a, ~ot, ~ok] ne-
srazmemost, neproporcionalnost
aranytartalk [~a, ~ot, ~ok] zlatna
rezerva/priuva
aranytartalom [-Ima, -Imat] sadrina
zlata, zlatna sadrina
aranytermff zlatonosan [-sna]
aranytollas, aranytoll ll zlatoper
aranyvaluta [~ja, ~t] zlatno vaenje,
zlatna valuta/vrednost
aranyvasrnap [~t, ~ok] Oevi, Oe-
vi tb
aranyvirg 1. np krizantema; 2. biz
(megszltsban) ~/ zlato moje!
raply [~a, ~t] csill, fldr plima i
oseka
rapaszt: ~ csatorna oduni kanal
arasz [~a, ~t, ~ok] pedalj [-dlja],
ped
arasznyi od pedlja
raszt [~ott, rasszon, ~ani] 1. (viz-
zel> plaviti; 2. (fnyt, illatot stb.}
rasuti [-spem]/rasipati, iriti; bzt ~
ispustiti/isputati smrad: fnyt ~
iriti svetlost; maga krl fnyt v
illatot ~ rasipati svetlost v miris oko
sebe; a nap meleget ~ sunce zrai
toplinu; 3. (tv:) vminek a levegjt
~y'a odisati [-em] ime raszts [~a,
~t, ~ok] <vzzel> mgazd
plavljenje
rasztvz [-vize, -vizet] plavna voda
arat [~ott, arasson] 1. mgazd eti
[anjem]; 2. (tv:) diadalt ~ tri-
jumfovati [-fujem], trijumfirati, li-
~ pobediti (koga), odneti pobedu, biti
jai/nadmoniji; nagy tetszst ~ naii [-
idem] na veliko dopadanje, ponjeti
veliki uspeh; 3. (kb'zm:) ki mint
vet, gy ~ kako posije onako e i
ponjeti, ta seje to i anje
arats [~a, ~t, ~ok] 1. (tv is) etva;
b ~ izdana etva; 2. (.aratsi
id(szak)} vreme etve
aratsi etveni; ~ id vreme etve; ~
kampny etvena kampanja
arat I. mn etveni, etelaki; II. fn
[~Ja> ~t, ~k] etelac [-teoca]; <n>
etelica: rszes ~ risar
arat-cscpl: ~ gp etelica-vralica,
kombajn
aratgp [~e, ~et, ~ek] etelica; kve-
kt ~ etelica samovezaica
aratrsz [~e, ~t] udeo etelaca, ete-
laki udeo
aratszerzds [~e, ~t, ~ek] ugovor
etelaca za etvu, etelaki ugovor
rboc [~a, ~ot, ~ok] haj katarka,
jarbol
rbocdaru [~Jai ~t> ~kl haJ dizalica u
vidu jarbola, pokretna dizalica
rbocktlzet [~e, ~et] haj pripone tb
rbocozat [~a, ~ot]Aa/ takelaa, snast
are [~a, ~ot, ~ok] 1. lice, obraz;
bjos ~ draesno/umiljato lice;
beesett ~ upali obrazi; kerek ~
oblo lice; pirospozsgs ~ rumeni
obrazi tb; pufk jtelt~ bucmasto/puno
lice; spadt ~ bledo lice; (tv:) vkinek
az ~ba vg vmit rei [-em] komu
to u brk; ~ra bukik pasti niice;
festi az ~t minkati, udeavati lice
bojom/minkom; ~ul t uiti, a-
mariti, udariti kome amar; 2. (tv:)
haragos ~ namrteno lice; ~ba
kergeti a vrt naterati kome rumen
u lice; ~ba szktt a vr udarila mu
krv u lice; ~t elfutja a pr pocrve-
neti [-nim]; ~t fintorgatja bekeljiti
se; bartsgos ~ot vg nainiti pri-
jazno lice; savany ~ot vgott
napravio je kiselo lice; ~okat vg
praviti grimase, grimasirati, kre-
veljiti se; 3. tv ld arculat; 4. (tv:)
~cal vmi fel licem prema emu
arcpols [~a, ~t] nega/negovanje
lica
arctlan [~t;~ul] bezobrazan [-zna];
frfi bezobraznik; ~ n bezobraz-
nica
arctlansg [~a, ~ot, ~ok] bezobraz-
nost, bezobrazluk
arcbr [~e, ~t] koa lica
arccsont orv 1. ~ok kosti lica; 2. <po-
faesont) jagodica
arci [~e, ~t, ~ek] profil, izgled lica
sa strane
arcfestk [~e, ~et, ~ek] minka
arcfintor [~(j)a, ~t, ~ok] grimasa,
iskrivljeno/nakrivljeno lice
arcflntorts [~a, ~t, ~ok] bekeljenje
archaikus arhaian [-na]
arehaizmus [~a, ~t, ~ok] nyelv, ir,
miiv arehaizam [-zrna]
archeolgia [^ija, <it] arheologija
archeolgus [~a, ~t, ~ok] arheolog
architrv [~ot] p arhitrav, greda
preko stubova, gornji prag, nosilac [-
ioca] krovita
arcideg [~e, ~et, ~ek] ivac/nerv
lica
arcizom [-izma, -izmot, -izmok] nr-
ilica
arcjtk [~a, ~ot, ~ok] mimika
arckp [~e, ~et, ~ek] portret
arckpes: ~ igazolvny lina karta/le-
gitimacija, karta sa fotografijom
arckpfests [~e, ~t], arckpfestszet
[~e, ~et] slikanje portreta
arckpfest [~je, ~t, ~k] slikar port-
reta, portretist(a) h
arckifejezs [~e, ~t, ~ek] izgled/crte
lica, izraz lica, fizionomija
arckrm [~ je, ~et, ~ek] krem(a)
za lice
arcpr [~ja, ~t] rumenilo
a rc s z n [ ~ e , ~ t ] b o j a l i c a , p u t ,
ten [-novi]
arculat [~a, ~ot] izgled, lice, oblik
neega; szellemi ~ duhovni lik;
Budapest ~a a felszabaduls utn
megvltozott izgled Budimpete posle
osloboenja izmenio se
arculcsaps [~a, ~t, ~ok] amar,
uka, auak [-ka]
arcvonal [~a, ~at, ~ak] kat front(a)
arcvons [~a, ~t, ~ok] crta lica,
konture tb lica
rcskkens [~e, ~t, ~ek] opadanje
cena
rcskkents [~e, ~t, ~ek] sniavanje
cena
rdrgts [~a, ~t, ~ok] nabijanje
cena
rdrgt [~J a ~t, ~k] fn nabija
cena
rdrguls [~a, ~t, ~ok] ld " .nels
remels [~e, ~t, ~ek] povienje
cena
remelkeds [~e, ~t, ~ek] povienje
cena, skakanje/skok cena; (drgu-
ls) poskupljivanje
arna [~ja, -it, ~k] (tv is) arena,
bojno polje, bojite, borilite, po-
prite
rn da [~ja, ^t, ~k] zakup, zakup-
nina
rengedmny [~e, ~t, ~ek] ker po-
pust/odbitak od prodajne cene,
rabat; ~t ad dati/davati v odobriti/
odobravati popust od prodajne
cene
ress [~e, ~t, ~ek] ker pad cena
rfellvlzsgls [~a, ~t] revizija cena
rfolyam [~a, ~ot, ~ok] ker teaj [-
jevi], kurs; tszmtsi ~ pre-
raunski teaj; helyi ~ mesni kurs/
teaj; napi ~ dnevni kurs/teaj;
tzsdei ~ berzanski/burzovni teaj
rfolyamemelkeds [~e, ~t] ker po-
rast cena, hosa
rfolyamhanyatls [~a, ~t] ker pa-
danje cena, besa
argentin I. mn [~t; ~ul] argentinski;
II. fn [~ja, ~t, ~ok] Argentinac [-
nca]; <no> Argentinka
Argentna 44 roks rokpart 45 ru
Argentina [~t] fldr Argentina
rhivatal [~a, ~t] hiv ured/biro za
cene rhullm [~a, ~ot] vodni
val, talas
od bujice ria [~ja, rCt,
-ik] zene arija
rindex [~e, ~et] indeks/pokazatelj
cena
arisztokrcia [~ja, ~t] aristokracija,
aristokratija
arisztokrata I. fn [~ja, ~t, -ik] aris-
tokrata) h; II. mn aristokratski
rja l. mn nyelv arijski; II. fn trt
arijac [-jca]; <n> arijka
rjegyzk [~e, ~et, ~ek] cenovnik,
cenik
rkd [~J a . ~ot, ~ok] p 1. arkada,
otvor u obliku luka, zasvoen ulaz;
hodnik na svodove; 2. ~ok (rkd-
sor) arkade tb, svodite
arkangyal [~a, ~t, ~ok] vall arhanel,
arhaneo [-ela]
rksz [~a, ~t, ~ok] kat, rg saper,
lagumar, opkopar
rkedvezmny [~e, ~t, ~ek] povla-
tena cena
rkol [~t, ~j n ] kopati rov/jendek;
(gppel) jaruiti
rkols [~a, ~t] kopanje rova/jarka;
<gpi> jaruenje
rkolgyalu [~ja, ~t] taranj [-rnja]
rkon-bokron: ~ tl iza/preko devet
brda
Arktisz [~t] fldr Arktik
rklnbzet [~e, ~et, ~ek] ker
razlika u ceni
rlap [~Ja> ~ot, ~ok] ld rjegyzk
rlejts [~e, ~t] ker, rg draba,
nadmetanje
rleszllts [~a, ~t, ~ok] sniavanje
cene/cena
rmny [~a, ~t, ~ok] spletka, intriga,
spletkarija; (sszeeskvs) zavera
rmnykod [~ja> ~t, ~k] spletkar,
spletka
armatura [-cja, ~t, *ck] 1. mtisz
armatura, oprema; 2. vili armaturi;
3. p armatura, elezna konstruk-
cija eleznog betona
rmegjells [~e, ~t] obeleavanje
cena
rmentesits [~e, ~t] zatita od po-
plave
rny [~a, ~at, ~ak] ld rnyk
rnyal [~t, ~jon] 1. ld rnykol 2.;
2. tv nijansirati, prelivati, pokazi-
vati [-zujem] polagane prelaze,
praviti tanane razlike
rnyalat [~a, ~ot, ~ok] (tv is)
nijansa, preliv, odsenak [-nka], pre-
senak [-nka], ton, neprimetna raz-
lika; a sznek ~ tonovi boja
rnyas hladovit, senovit
rnyk [~a, ~ot, ~ok] (tv is) senka,
sena, hladovina, osen, osenak, za-
senak [-nka]; a gyan ~a senka
sumnje; vkinek, vminek az ~ban u
senci nekoga, neega; a vn
tlgy ~ban u senci starog hrasta;
~ban van biti u zasenku; ~ban van
a hz kua je u zasenku v senci v
hladovini; ~o vet vkire, vmire a)
osenati/osenavati, osenjavati ne-
koga, neto, bacati senku na koga,
na to; a fa ~ot vet a hzra drvee
osenava kuu, drvee baca senku na
kuu; b) tv bacati senku/sumnje
na nekoga, na to; mg a sajt ~tl stol; ~ a tnyre gondolt imao je u
is fi pleiti se i od svoje senke;
(szl:) nmaga ~a v olyan, mint
az ~ izgleda kao senka, on je sama
kost i koa
rnykol [~ t, ~jon] I. (rnykot
vet) oseniti, osenati/osenavatj,
osenjavati to; 2. miiv seniti, pra-
viti senke, oseniti/osenjivati, ati-
rati; 3. fiz, rd zaseniti/zasenjivati
rnykos [~at; ~an; ~abb] senovit,
hladovit; ~ hely hladnik, hladovina,
taloina
rnykszk [~e, ~et, ~ek] nunik, rrendszer [~e, ~t, ~ek] sistem cena
zahod, prohod, hala
rnykp [~e, ~et, ~ek] silueta, obris
rnyoldal: vminek az ~a tamna/loa
strana ega
rok [rka, rkot, rkok] 1. jarak, [-
rka], rov, jendek, jaruga, prokop;
elvezet ~ odvodni jarak, jaz, jaza;
2. kat rov; (snc) anac
rokss [~t] ld rkols roks:
msz ~ gp maina za ko panje
jarka/rova/jendeka
rokpart [~ja ~ot] strana v obala
jarka/rova/jendeka
aroma [~ja, ~.t, ~k] 1. aroma, ugo-
dan v prijatan miris/ukus; 2. vegv
aromt aroms [~at; ~an; ~abb]
aromatian
[-na], miomirisan [-sna] rpa [~ja,
~t, -ck] 1. nv jeam [-ma]; szi
~ ozimi jeam; tavaszi ~ jari
jeam; 2. orv (szemen) jemiak
[-ka], jemenac [-nca], miak [-
ka] rpa- jemen, od jema
rpadara [~ja, ^t] jemena prekrupa,
prekrupa jema
rpd-hz trt dom/dinastija Arpada
rpafld [~je> ~ et> ~ek] jemite
rpaksa [~ja, ^t] kaa od jema,
jemena kaa
rpakv [~ja, ~t] jemena kava
rpakenyr [-nyere, -nyeret, -nyerek]
jemeni hleb, jemenica, jemenik
rpakrte [~je, ~t, ~k] jemaa
rpaplinka [~ja, ~t] jemena rakija
rpaszem [~e, ~et, ~ek] zrno jema
arra I. nvm 1. (jelzknt) na taj/toga
(na tu na to,); ~ az asztalra na taj
vidu tu injenicu; 2. (nllan) ~
mindig vigyzz! uvek pazi na to ! ~
nem gondoltam na to nisam mislio, to
nisam imao u vidu v na umu; ez ~
szolgl, hogy ... ovo slui tome v za to
da...; II. hat 1. (arrafel) tamo,
onamo, onuda, onim pravcem; 2. az ~
jr (ember) prolaznik arrbb dalje
arrafel onud(a), onim pravcem, onim
putem arraval (rtermett) prikladan
[-dna],
podoban [-bna], dorasta [-sla]
rrl I. nvm 1. (jelzknt) s tog(a)/te;
2. (nllan) o tome/toj; ~ beszlnek
govori se v govore o tome; ~ nem r o
tome ne pie; 3. ~ van sz, hogy... radi
se o tome da. . .; II. hat (onnan) otuda,
s one strane rrgzts [~e, ~t]
fiksiranje cena rszablyozs f~a, ~t,
~ok] reguli-sanje cena
rszabs [~a, ~t] 1. (rgzts) odre-
ivanje cena; 2. (rjegyzk) ce-
novnik
rszint [~je, ~et, ~ek] nivo cena
rsznvonal [~a, ~at] ld rszint rt
[~ott, ~son] 1. koditi, naneti [-
esem]/nanositi tetu, napakostiti; ~
vkinek vmiben nauditi kome u
emu; 2. (csak tagadsban) nem ~ ne
kodi; nem ~ana ne bi kodilo; 3.
(szl:) mg a lgynek sem ~ ni
mrava ne bi zgazio, ni muvu ne bi
ubio, ni bubicu ne dira; 4. vmibe
~ja magt meati se, plesti [-etem]
se, paati se u to; ms dolgba ~ja
magt meati se u tue stvari; ne
rtsd magadat ms dolgba mahni se
orava posla rtblzat [~a, ~ot,
~ok] cenovnik rtalmas [~at; ~an;
~abb] kodan
[-dna], kodljiv, tetan [-tna]
rtalmatlan [~t; ~ul; ~abb] nekodljiv;
~n tesz onesposobiti, uiniti ne-
kodljivim rtny [~a, ~t, ~ok]
brav/utrojen
vepar
rtatlan [~t; ~ul; ~abb] nevin, ne-
duan [-na], bezazlen; ~ gyerek
nevinace [-eta] rtatlansg [~a, ~ot]
nevinost, ne-
dunost rtr [-tere, -teret, -terek]
poplavno/
vodoplavno zemljite v podruje
rtri vodoplavan [-vna]; ~ rt vo-
doplavna livada
artria [~ja, ~t] orv arterija, ila ku-
cavica, odvodna ila rterlet [~e,
~et] ld rtr artzi arteki; ~ kt
arteki bunar;
~ vz arteka voda articska [~ja,
~t, ~k] nv artiok,
artioka
artikullatlan [~t; ~ul; ~abb] nearti-
kulisan, neartikuliran, inartikulisan,
inartikuliran, nejasno izgovoren,
neralanjen
artista [~ja, ~t, ~k] artist(a) ft, vetak
u varijeteu/cirkusu/kabaretu ru
[~ja > ~t ~k] roba, espap;
engedmnyes ~ roba uz popust;
bizomnyi ~ komisiona roba; el nem
ru- 46 ruszakrt ruszllts 47 snyom
 adhat ~ roba koja se ne moe pro-
dati; kelend ~ roba dobre proe,
kurentna roba; knnyen, nehezen el-
adhat ~ lako, teko prodajna roba;
~ba bocst prodavati, nuditi, pus-
titi/putati u prodaju; ~t (le)szllit
dobavljati robu
ru- robni, ... robe
rutvtel [~e, ~t, ~ek] prijem/pri-
manje/preuzimanje robe
rutvev [~\e, ~t, ~k] fn primilac
[-ioca]/preuzima robe
rubehozatal [~a,a~t] uvoz/import robe
rubemutat [~J > ~t, ~k] fn smotra
roba
ruberaks [~a, ~t] haj ukrcavanje
robe
rubeszerz [~\e, ~t, ~k] snabdeva
rub'sg [~e, ~et] obilje/izobilje robe
rucikk [~e, ~et, ~ek] vrsta robe, arti-
k(a)l [-kla]
rucsere [<<.je, ~t, ~k] razmena robe
rucsere-egyezmny [~e, ~t, ~ek]
ugovor o robnoj razmeni
rucsere-forgalom [-Ima, -Imat] pro-
met robne razmene
ruda [~ja, *t, ~k] prodavnica, pro-
davaonica
rudjszabs [~a, ~t, ~ok] vast, haj,
rep tarifa za prevoz robe
rufelads [~a, ~t, ~ok] predaja robe
rufelesleg [~e, ~et] suviak [-ka]
robe
ruforgalom [-Ima, -Imat] robni pro-
met
rufuvarozs [~a, ~t] prevoz robe
ruhalmozs [~a, ~t] nagomilavanje
robe
ruhalmoz [~ja> ~t, ~k] nagomila-
va robe, pekulant
ruhz [~a, ~at, ~ak] robna kua;
llami ~ dravna robna kua,
narodni magazin/magacin; bizo-
mnyi ~ komisioni magazin/magacin,
komisiona prodavnica
ruhiny [~a, ~t] nestaica robe
ruismeret [~e, ~et] 1. poznavanje
robe; 2. isk nauka o poznavanju
robe
rujegy [~e, ~et, ~ek] etiketa/znak/
natpis/cedulja na robi, robni znak/ig
rukszlet [~e, ~et, ~ek] robna zaliha,
zaliha u robi, zaliha robe, robni fond
rukiads [~a, ~t] izdavanje robe
ruknlat [~a, ~ot] ponuda robe
rul [~t, ~jon] 1. <rust> prodavati
[-dajem]; 2. <vmilyen rut tart)
drati [-im] to, trgovati [-gujem]
ime; az a keresked nem ~ tejterm ket
onaj trgovac ne dri mlene proizvode
v ne trguje mlenim proizvodima
ruls [~a, ~t] 1. <rusts> pro- ruvlasztk [~a, ~ot] izbor/asortiman
davanje, prodaja; 2. tv <elruls>
izdaja, izdajstvo; ~/ kvet el izvriti
izdaju
rulkod ik [~ott, ~jek/~jon] potkazi-
vati [-zujem], denuncirati; tuakati
se
rulkod I. mn (tv is): ~jel, mozdulat
znak, pokret koji odaje; ~ knnyek
sure koje izdaju dotinog; II. fn
[<~ja, ~t, ~k] potkaziva, denun-
cijant; isk tuibaba h
rul I. mn 1. ld rust I.; 2. (iv is)
izdajniki; ~ jel izdajniki aznak;
mdon izdajniki; II. fn [~J ~t>
~k] izdajnik, izdajica h, n, nevera
h, n, nevernik; <n> izdajnica
ruminta [~ja, *lt, ~k] uzorak [-rka]
robe, robni uzorak
rumintavsr [~a, ~t, ~ok] sajam [-
jma] uzoraka, velesajam [-jma]
rupnztr [~a, ~t, ~ok] robna bln- rvaszk [~e, ~et] starateljstvo; siro-
gajna
rurakods [~a, ~t] utovar robe;
haj slaganje tovara
ruraktr [~a, ~t, ~ok] stovarite/
skladite robe
rus [~a, ~t, ~ok] prodava [-vca],
prodava, prodavalac [-vaoca]; utcai
~ ulini prodava
rust [~ott, ~son] prodavati [-da-
jem]
rusts [~a, ~t] prodaja
rust I. mn prodajni; II. fn [~Ja ~t>
~k] prodava [-vca], prodavalac [-
vaoca]
rusthely [~e, ~et, ~ek] mala pro-
davnica, kiosk, tand
ruszakrt [~je, ~t, ~k] poznavalac
[-vaoca] robe
ruszllts [~a, ~t, ~ok] transport/
prevoz/otpravljanje/otpremanje/do-
bavljanje robe
ruszmla [~ja, ~t, ~k] faktura, raun
za prodanu robu
rutermels [~e, ~t, ~ek] proizvod-
nja robe, robna proizvodnja
ruttel [~e, ~t, ~ek] partija robe
rutzsde [A\t, ~t, ^4k] robna berza/
burza
rvzvdelmi za odbranu od poplave
robe, (veliki) izbor (razliite) robe
ruvsrlsi: ~ klcsn potroaki
kredit
rva I. mn [*it; ^n; bb] 1. sirotan f-
tna]; ~ gyermek siroe [-eta]; 2.
tv <elhagyatott> usamljen; 3.
<nyomst szknt) nincs egy ~
vasa sem nemati ni prebijene pare;
egy ~ szt sem szlt ne ree ni bele; II.
fn [~ja, ^t, ~k] sirota, siroe,
sirotan
rvacsaln [~ja, ~t, ~ok] nv mrtva
kopriva, pijuk
rvcska [^ja, >ct, ~k] nv sirotica,
danino, mauhica
rvahz [~a, ~at, ~ak] dom za siro-
ad, sirotite, siroadski dom
rvalnyhaj [~a, ~at] nv kovilje
rvasg [~a, ~ot] sirotnost; ~ra jut
osiroteti [-tim], posiroteti
adski v sirotinjski sto(l)/ured; siro-
tinjsko/siroadsko poverenstvo rg
rvdelem [-Ime, -Imet] ritk ld rvz-
vdelem
rvers [~e, ~t, ~ek] jog, ker draba,
javna rasprodaja, javno nadmeta-
nje, aukcija, licitacija; ~ tjn elad
prodavati putem aukcije; ~re kerl
prodaje se javno v na drabi/licita-
ciji
rversi draben; ~ csarnok drabo-
vaonica
rverez [~ett, ~zen] drabovati f-bu-
jem], prodavati [-dajem] javnim
nadmetanjem, nadmetati [-eem],
licitirati, licitovati [-tujem]
rverez [~Je. ~t, ~k] drabovatelj,
nadmeta, sudeonik u licitaciji/dra-
bi, licitant
rvz [-vize, -vizet, -vizek] poplava;
- elleni vdekezs ld rvzvdelem
rvz-, rvzi poplavan f-vni]
rvzkr [~t, ~ok] teta od poplave v
prouzrokovana poplavom
rvzkrosulta I. mn oteen od poplave;
II. fn [~J ~at, ~ak] oteenik od
poplave
rvzvdelem [-Ime, -Imet] zatita/od-
brana od poplave
rvzveszly [~e, ~t] opasnost od
poplave
arzn [~Ja/He ~t] veKy arsen, arse-nik
arznes arseniki
rzuhans [~a, ~t] skokoviti/nagli
pad cena
s [~ott, ~son] 1. kopati; (p:)
alapot ~ kopati temelj; 2. <kis>
iskopati/iskopavati, vaditi; 3.
(kzm:) aki msnak vermet ~, maga
esik bele ko drugome jamu kopa,
sam e u nju pasti
satag [~ot; ~on; ~abb] 1. sv, geol
fosilan [-Ina], okamenjen; ~ kzet
fosil, okamina, okamenotina; 2. tv,
tref (pejor is) zastareo [-ela], naza-
dan [-dna], fosilan; ~ felfogs zasta-
relo/nazadno shvaanje
sats [~a, ~t, ~ok] iskopavanje;
~ok ^rgszeti) iskopine tb
st [~ott, ~son, ~ani] 1. zevati;
egyet ~ zevnuti [-nem]; elkezd ~ani
prozevati; 2. tv ~ az ressgtl
zjapi od praznine
sts [~a, ~t, ~ok] zev, zevanje
sklds [~a, ~t, ~ok] spletka, smut-
nja, intriga
skld|ik [~ott, ~jk/~jon] vki ellen
spletkariti, kopkati, (s)kovati v pra-
viti spletke, intrigovati [-gujem],
intrigirati protiv nekoga
s [~ja, ~t, ~k] aov
skapa [~ja, ^it, ^ik] trnokop, motika
s-kapa: np ~ se vlaszt el bennnket
samo e nas grob rastaviti snyl
[-nyele, -nyelet, -nyelek]
dralo/drak asova
snyom [~a, ~ot, ~ok] dubina za
jedan aov
aspirns 48
aspirns [~a, ~t, ~ok] aspirant
aspirantra [rija, *it, -ik] aspirantura
svny [~a, ~t, ~ok] mineral, ruda
svny- mineralan [-Ina]
svnyi mineralan [-Ina], rudni; ~
anyag mineralni materijal, mineralna
supstanca/tvar; ~ kincsek mineralno
blago; ~ termk mineralni proizvod;
~ sk mineralne soli; ~ trgya
mineralno ubrivo
svnyolaj [~a, ~at] nafta, petrolej,
kameno/mineralno/zemno ulje
svnyolaj-feldolgozs [~a, ~t] rafi-
novanje v rafiniranje nafte/petroleja
svnyolajipar [~a, ~t] industrija
nafte svriyosods [~a, ~t]
mineralizacija,
mineralizovanje svnyosodiik
[~ott, ~jk/~jon] mi-
neralizovati [-zuje] se svnytan
[~a, ~t] mineralogija,
nauka o mineralima svnytr [~a, ~t,
~ok] kolekcija/zbirka minerala
svnytelep [~e, ~et, ~ek] mineralno
leite
svnyvilg [~a, ~ot] mineralno car-
stvo
svnyvz [-vize, -vizet, -vizek] mi-
neralna voda
sz [~a, ~t, ok] krtya kec, as
aszal [~t, ~jon] suiti; (j sokat)
nasuiti, suiti u obilnoj meri;
szilvt ~ suiti ljive aszals [~a, ~t,
~ok] suenje aszal [~Ja> ~t, ~k]
(helyisg) suionica, sunica, suara
aszaldSik [~ott, ~jek/~jon] suiti se;
~ik a gymlcs sui se voe aszalt
[~at] suen,-suv, suh; ~gymlc,
sueno/suvo/suho voe; ~ szilva
suena/suva/suha ljiva aszly [~a,
~t, ~ok] sua aszlyll otporan
prema sui aszlyos [~t; ~abb]
suan [-sna] ~ v suna godina;
~ idszak period sue
aszlyverte suom/suhovejom oteen
~ terlet suom/suhovejom o-
teeno podruje, suom oteena
povrina
szoksr
aszat [~ja. ~ot, ~ok] nv bodljika,
dra, iak aszeptikus [~at; ~an]
orv aseptian
[-na], protuzarazan [-zna] aszerint
prema tom(e); ~.. . amint
prema tom(e)... kako aszfalt [~ja,
~ot, ~ok] 1. (anyag) asfalt, paklina,
smolina, zemljana/ zemna smola;
(mint tburkolat) asfaltirani
put/kolnik; 2. (jrda) as-faltni
plonik/hodnik/trotoar aszfalt- asfaltni
aszfaltbetyr [~\a, ~t, ~ok] pejor
ulini mangup, uliar, ulino potu-
calo, ulini skita/skitnica
aszfaltburkolat [~a, ~ot, ~ok] as-
faltna kaldrma aszfaltjrda [-ija,
*it, -ik] asfaltni
plonik/hodnik/trotoar aszfaltkever
[~je, ~t, ~k] (gp) stroj/maina za
meanje asfalta, mikser asfalta
aszfaltkoptat [~Ja ~t> ~k] PeJor
besposliar, danguba aszfaltoz [~ott,
~zon] asfaltovati [-tu-
jem], asfaltisati [-iem] aszfaltoz
[~ja ~t, ~k] (munks)
asfalter
aszfaltozgp [~e, ~et, ~ek] stroj v
maina za aslfatovanje/asfaltisanje
aszfaltszigetels [~e, ~t, ~ek] asfaltna
izolacija
aszfaltt [~ja, -utat, -utak] asfaltni put
aszlik [~ott] (nvny) suiti se
aszimmetrikus [~at; ~an; ~abb] asi-
metrian [-na], nesimetrian [-na],
neskladan [-dna], nejednolik, ne-
razmeran [-ma]
aszkta [-ija, At, Ak] 1. vall (tv
is) asket(a) h, isposnik; 2.
(jelzknt) asketski; ~ let
isposnitvo, ispos-niki/asketski
ivot, asketizam aszocilis [~at; ~an;
~abb] asocijalan [-Ina], nesocijalan [-
Ina], nedrue-van [-vna] szok
[~Ja> ~t] leite/podloga za
burad
szokfa [~ja, ~t], szokgerenda [~ja,
rCt] leite za burad od balvana
szoksr [~e, ~t, ~k] zrelo/staro
pivo
aszott 49 t
aszott [~at; ~an; ~abb] (o)suen, biti za stolom; ~/ leszed raspremiti/
suv, suh raspremati sto(l); megterti az ~t
aszpik [~ja, ~ot, ~ok] aspik postaviti v prostrti/prostirati sto(l)
asztalfik [~ja, ~ot, ~ok] sto(l)na
aszpirin [~ja, ~t]a aspirin fioka/ladica
asszimilci f~J ~t] 1< asimilacija, asztalf [~je, ~t] proelje za stolom v
asimilovanje, prilagoavanje, izjed- kod stola, elo stola, poasno/prvo
naavanje; 2. nyelv asimilacija, jed- mesto za stolom; az ~n uvrh stola;
naenje glasova ~nl sedeti [-dim] u gornjem elu
asszimilcis asimilacioni
n asztali sto(l)ni, astalski; ~ bor stolno
asszimill [~t, ~jp ] asimilovati [-lu- vino
jem], asimilirati, upodobiti/upodob- asztalitenisz [~t] sp stoni tenis
Ijavati, prilagoditi/prilagoavati asztalka [~ja, ~t, -ik] stoli
asszimilld|ik [~ott, ~jk/~jon] asi- asztalkend [~je, ~t, ~k] salveta,
milovati [-lujem] se, asimilirati se, ubrus, otira
pnlagoditilprilagoivati [-ujem] se asztalnem [~Je. ~t] stolno rublje
asszisztl [~t, ~jon] 1. asistovati [- asztalos [~a, ~t, ~ok] stolar; drvodelja
tujem], asistirati; 2. vmihez h, tj
prisustvovati [-vujem] neemu asztalosipar [~a, ~t] stolarski zanat,
asszisztens [~e, ~t, ~ek] asistent stolarija, stolarstvo
asszisztensn [~je. t, ~k] asistentica, asztalosmestersg [~e, ~et] stolarstvo,
asistentkinja a stolarija, stolarski zanat
asszocici [~J > ~t, ~k] asocijacija, asztalosmunka [~ja, ^t, rCk] stolarija,
udruenje, udruivanje, savez, spa- stolarski proizvod
janje; eszmei ~ asocijacija ideja, asztalosmhely [~e, ~t, ~ek] stolar-
povezivanje pojmova
nica, stolarska radionica
asszocil [~t, ~jon] asocirati pridru- asztalossg [~a, ~ot] ld asztalosmes-
iti/pridruivati f-ujem], udruiti;
tersg
(sszekapcsol) spajati, vezivati [-zu-
jem], misleno spajati asztaltrs [~a, ~at, ~ak] solojednik
e
asszonancia [-ija, *it, rCk] ir asonanca, asztaltert [~J ~t, ~k] stolnjak,
asonancija stolni arav, trpenjak
asztalvg [~e, ~et] zaseda
asszony [~a, ~t, ~ok] 1. ena; 2. asztma [A\a, ~t] orv sipnja, astma,
(felesg) supruga, ena; ~t noz a
zaduha, neduha, hropotinja
hzhoz dovesti [-edem]/dovoditi e- asztms [~at; ~an; ~abb] sipljiv,
nu (u kuu); 3. (megszlts) ~om!
astmatiari [-na], astmian [-na],
gospoo! neduljiv; ~ frfi sipavac [-vca],
asszony! enski, enin, gospin
astmatiar, astmatik; ~ n sipljiva
asszonynp [~e, ~et] enskadija, en- enska, astmatiarka, astmatikinja;
ski svet
~ lesz osipljiviti
asszonyos [~at; ~an; ~abb] 1. en- asz I. mn suv, suh; ~ szl suvarak [-
stven, enski; 2. (elpuhult) mekuan
rka], uci tb [suaka]; II. fn
[-na], mekuki [~ja> ~t, ~k] 1. (aszbor) samo-
asszonysg [~a, ~ot, ~ok! np, rg
tok; tokaji ~ tokajski samotok;
gospoa, gospa 2. (asz szl) suvarak [-rka]
asszonytrs [~a, ~at, ~ak] drugarica aszbor
[~a, ~t, ~ok] samotok, od
asztag [~(j)a, ~ot, ~ok] stog; ~ba rak suvarka vino
sloiti/slagati [-em] u stogove
asztal [~a, ~t, ~ok] stol, sto [-ola, tb t Bcsen
1. (hely) preko birt e; Berlinbe
~ u Berlin preko Bea; az
-olovi]; kerek ~ okrugli sto(l); ~hoz udvaron ~ preko dvorita; 2. (id)
l esti [sednem] za sto(l); ~nl l tokom, preko birt e; kroz trgye;
sedeti [-dim] za stoJom; (tkezik)
4 Magyarszerbhorvt
tad 50 tztat tbocst 51 tenged
 egsz leten ~ kroz ceo ivot; egsz talakthat pretvorljiv
ven ~ (tokom) ele godine; kt ven talakt I. mn pretvaralaki; II. fn
~ dve godine; a nyron <+> preko leta [~ja, ~t, ~ok] pretvaralac [-raoca]
tad [~ott, ~j n J ! (tnyjt) predati talakul [~t, ~, ~jon] preobraziti se,
[-am]/predavati [-dajem], uru- preurediti se, pretvoriti se; prepraviti/
iti/uruivati [-ujem]; (dvzletet) prepravljati se; promeniti/prome-
izruiti/izruivati v isporuiti/isporu- njivati [-njujem] oblik
ivati pozdrav; (tenged) ustupiti/ talakuls [~a, ~t, ~ok] preobraaj,
ustupati; (beterjeszt, benyjt) pod- preobrazba; forradalmi ~ revolucio-
neti [-esem]/podnositi; megrzsre narni preobraaj; a mezgazdasg
vmit ~ predati/predavati, poveriti/ szocialista ~a socijalistiko preob-
poveravati neto na uvanje; mun- raenje poljoprivrede
kamdszert ~ predati/predavati rad- talny [~a, ~t, ~ok] paual; ~ban
ne metode; krlek, add t idvzlete- paualno, uture, popreno, jedno
met molim te, izrui moj pozdrav; na drugo
lhelyet vkinek ~ ustupiti kome talny- paualan [-Ina]
svoje sedite v svoje mesto za sede- talnymunka [/Cja, *it, /ik] uturica
nje; 2. ~ja magt vminek predati/ tall [~ott, ~jon] ustruavati se,
predavati se emu ustezati [-eem] se
tads [~a, ~t] 1. (tnyjts) pre- tll [~(ot)t, ~jon] tv 1. vkihez,
daja; (pl levl) dostava; (dvz- vmihez prei [-eem]/prelaziti kome,
let) izruenje; (tengeds pl l- emu, stati na drugu stranu; 2.
hely) ustup; a vros ~a predaja vmire (ttr) prei [-eem]/prelaziti
grada; 2. sp dodavanje, pas na to; (tszervezdik) reorganizo-
tad [~J a > ~t, ~k] isporuilac [- vati [-zujem] se, reorganizirati se na
ioca], donosilac [-ioca], donositelj; a to; mezgazdasgunk ~t a
levl ~ja donositelj pisma nagyzemi termelsre naa poljo-
talakt [~ott, ~sqn] 1. (trendez) privreda prela je na krupnopogon-
preurediti/preureivati [-ujem]; sku proizvodnju
(tdolgoz) prepraviti/prepravljati; tlls [~a, ~t] 1. vkihez, vmihez
(ruht) prekrojiti/prekrajati; (m- prilaenje, prilazak [-laska], prelaz,
dost) preudesiti/preudeavati, pre- pristup, pristupanje kome, emu 2.
inaiti/preinaavati s preinaivati vmire prelaz na to, reorganizacija
[ujem]; 2. (tvltoztat) preobra- tllt [~ott, ~son] 1. (trgyat) pre-
titi/preobraati , pretvoriti/pretvara- mestiti/premetati; 2. msz (tkap-
ti, preobraziti/preobraavati; 3. mat csol) prebaciti/prebacivati [-ujem];
pretvoriti/pretvarati; 4. vili (ra- 3. vast: vltt ~ prebacati skretnicu;
mot) transformovati [-muejm], 4. tv: vmire (tszervez) preudesiti/
transformirati preudeavati, prebaciti/prebacivati
talakts [~a, ~t, ~ok] 1. (tren- [-ujem]; ~ haditermelsre prebaciti
dezs) preureenje; (tdolgozs) v preudesiti na ratnu proizvodnju
prerada; (ruh) prepravka; (t- talszik [-aludta, -aludjk/-aludjon,
szabs) prekrojenje; (mdosts) -aludni] (idt) prespavati; -alussza
preinaenje; 2. (tvltoztats) pre- a vacsort prospavati veeru
tvaranje, preobraavanje; a mezgaz- tz|ik [~ott, ~zk/~zon] prokapati [-
dasg szocialista ~a socijalistiko pljem]/prokapljivati [-ljujem],
preobraavanje poljoprivrede; a ter- prokisnuti [-nem]/prokisivati [-su-
mszet ~a preobraavanje prirode; jem], prokinjavati; ez a tet ~ik
3. mat pretvaranje; 4. vili transfor- ovaj krov prokapljuje v prokisuje
macija y prokinjava
tztat [~ott, -ztasson] promoiti
tbocst f~ott, -sson] propustiti/
proputati
tbocstkpessg [~e, ~et] propustlji-
vost, propustnost
tbngsz [~ett, -gsszen] procu-
njati
tbj |lk [~t, ~jk/~jon] provui [-
vuemj/provlaiti se
tbuks [~a, ~t] (vz a gton) pre-
Iivanje
tbuk|lk [~ott, ~jk/~jon] (vz a
gton) preliti [-ijem]/prelivati se
tcikz|ik [~ott, ~zk/~zon] 1. (vil-
lm) sevnuti [-nem] villm cikzott t
az gen sevnula je munja na nebu;
2. tv (tvillan) sinuti [-ne]; egy
gondolat cikzott t az agyamon misao
mi sinu kroz glavu
tcsbt [~ott, ~son] premamiti/pre-
mamljivati [-ljujem], domamiti/do-
mamljivati [-ljujem], namamiti
tcsal [~t, ~j n ] t tcsbt titi/isputati neto preko neega; ~i
tcsap [~ott, ~jn] 1- prei [-edem]/
prelaziti; a mennyisg minsgbe
csp t koliina/kvantitet prelazi
u kakvou/kvalitet; ms irnyba
csap t uzeti [uzmem ]/uzimati drugi
pravac, udariti/udarati drugim prav-
cem; 2. a hullmok ~tak a csnakon
valovi udarie preko amca
tcsempsz [~ett, -sszen] prokriom-
ariti, prokrijumariti, provercovati
[-ujem]
tcserl [~t, ~jen] zameniti/zamenji-
vati [-njujem]
tcsvl [~t, ~Jen] premotati/premo-
tavati
tcsomagol [~t, ^jon] premotati/pre-
motavati
tcsoportost [~ott, ~son] pregrupi-
sati/pregrupisavati [-iem]; ~ja a
hadsereget prestrojiti/pestrojavati ar-
miju
tcssz[ik [~ott, -cssszk/-cssszon] tenged [~ett, ~jen] 1. vkit, vmit
1. provui [-vuem]/provlaiti se; 2.
~ik a vizsgn provui se na ispitu
tdagaszt [~ott, -gasszon, ~ani] iz-
mesiti
tdob [~ott, ~jon] (tv is) prebaciti/
prebacivati f-cujem], baciti preko
neega, premetnuti/premetati [-e-
4*
em], provri [-rgnem], provrgi.uti
[-nem]
tdolgoz [~ott, ~zon] 1. (rsmvet)
preraditi/preraivati [-ujem]; ~za
a szndarabot preraditi/preraivati
pozorini v kazalini komad; 2.
msz (anyagot) prepraviti/preprav-
ljati
tdolgozs [~a, ~t, ~ok] prerada
tdorbzol [~t, ~jon] prolumpovati [-
pujem], propijaniti, probekrijati,
propijanevati
tdf [~tt, ~jn] probosti [-bodem]/
probadati, proburaziti
tg [~ett, ~jen] (pro)goreti [-rim]
tget [~ett, tgessen] proei[-eem]/
proizati [-iem]
ateista I. mn ateistiki, bezboan [-
na] II. fn [^ja, ^t, ^ikj ateist(a)
h, bezbonik, bezboac [-oca]
tejt [~ett, ~sen] 1. vmit vmin ispus-
a kesztyt a hd korltjn ispustiti
rukavicu preko ograde mosta; 2.
tv vkit prevariti, nadmudriti
nekoga; prelastiti/prelaivati [-u-
jem]
tl [~t, ~jen] proiveti [-vim]/
proivljavati, preiveti [-vim]; sze-
rencstlensget ~ proiveti nesreu;
~tnk fontos esemnyeket prei-veli
smo vane dogaaje
tls [~e, ~t] proivljavanje, preiv-
ljavanje
tellenben suelice, nasuprot, preko
puta
temel [~t, ~jen] 1. vmit vmin dii
s dignuti [dignem]/dizati [diem]
to preko ega; 2. (trak) preto-
variti; 3. vizet ~ prebaciti/prebaci-
vati [-ujem] vodu
tnekel: ~tk az egsz jszakt celu
smo no prepevali
vhol/vhova propustiti/proputati ne-
koga, neto, negde/nekuda; 2. ld
tereszt; 3. isk ~ a vizsgn vkit
propustiti/proputati nekoga na is-
pitu; 4. vkinek vmit ustupiti/ustu-
pati, prepustiti/preputati neto ne-
kome; ~/ a helyt vkinek ustupit
tpt
mesto komu; ~i a teret vkinek pre-
pustiti v ustupiti teren kome
tpt [~ett, ~sen] 1. p pregraditi/pre-
graivati [-ujem], rekonstruisati [-i-
em], preinaiti gradnju/zgradu, po-
novo graditi; prezidati [-dam/-iem]/
preziivati [-ujem]; 2. tv (t-
szervez) rekonstruisati [-iem], re-
konstruirati, nanovo organizirati v
organizovati [-zujem], preustrojiti/
preustrojavati
tpts [~e, ~t, ~ek] pregraivanje,
rekonstrukcija /preinaenje gradnje
v zgrade, obnova, ponovno graenje
tr [~t, ~jen] 1. vmeddig dosei [-eg-
nem] s dosegnuti [-nem]/dosezati [-
eem], dohvatiti/dohvatati do-
nekle; 2. vmit (krlr) obuhva-
titi/obuhvatati; 3. <eljut, tjut)
dopreti/dopirati [-rem], dostiif-ig-
nem] s dostignuti [-neml/dostizati
[-iem]
teresz [~e, ~t, ~ek] miisz propust
tereszt [~ett, teresszen, -eni] 1.
propustiti/proputati; a csnak ~i a
vizet amac proputa vodu; ez a
kpeny ~i a vizet ovaj mantil pro-
puta vodu; 2. biz Id tenged 1., 3.
tereszt proputan [-sna]; vizet ~
promoiv, propustljiv; ~ csap pro-
pusna slavina
teresztkpessg [~e, ~et] sposob-
nost proputanja, promoivost, pro-
pustljivost
trez [trzett, ~zen] osetiti/oseati
trtkel [~t, ~jen] podvri [-rgnem]e's
podvrgnuti [-nem]/podvrgavati no-
voj oceni v proceni, revidirati, pro-
veriti/proveravati ocenu
trtkels [~e, ~t, ~ek] 1. revizija/
provera ocene; 2. (pnzgyileg) va-
lorizacija, odreivanje nove vred-
nosti
tes|ik [~ett, ~sk/~sen] 1. (tbukik
vmin) pasti [padnem]/padati preko
ega; (thull) propasti kroz to; 2.
tv ~ik vmin preturiti, savladati/sa-
vlaivati [-ujem] to; szerencssen
~k vmin sretno proi [-odem]; ~ik a
betegsgen preboleti [-lim] v preleati
[-im] bolest; ~ik a fertz betegsgen
52 tfon
prekuiti/prekuavati; ezen is ~tnk
i to smo preturili
tfagy [~ott, ~jon] premrznuti, pro-
mrznuti [-nem] se, skocati se, skoa-
njiti se, smrznuti se v ukoiti se od
zime, prezepsti [-ebem]
tfrad [~t, ~jn] potruditi se (ide)
ovamo v (oda) onamo
tfz'lk [~ott, ~zk/~zon] prozepsti
[ebem]; az ujjaim ~tak prstj su mi
prozebli
tfr [~t, ~jen] moi [mogu] proi
kroz to; provui [-etn]/provlaiti
se kroz to
tfest [~ett, tfessen, ~eni] premazati
[-aem]/premazivati [-zujem], pre-
bojadisati [-iem], premalati, pre-
farbati; (kpet) preslikati/preslika-
vati, premalati
tfsl [~t, ~jn] 1. (hajat) proelja-
ti/proeljavati, raeljati/rae-
ljavati; 2. tv (rendrsg terletet)
pretraiti/pretraivati [-ujem], pro-
istiti/proiavati
tfsls [~e, ~t] 1. (haj) proe-
Ijanje; 2. tv (terep, hz) pretraga
tfog [~ott, ~jn] * (karjval) obuh-
vatiti/obuhvatati; 2. tv (magba
foglal) obuhvatiti/obuhvatati; a szo-
cialista szektor a npgazdasg 80%-i
fogta t socijalistiki sektor obuhva-
tio je 80% narodne privrede; 3.
tv (ttekint pl helyzetet) razmotri-
ti/razmatrati; 4. ~ja a lovakat a)
preprezati [-eem] konje, b) (lo-
vakat vlt) menjati konje
tfog I. mn [~t; ~an; ~bb] obuh-
vatan [-tna], ~ tuds enciklopedijsko
znanje; II. fn [~ja> ~t, ~k] mat
hipotenuza
tfolylik [~t, ~jk/~jon] protei [-e-
em]/proticati [-iem], procuriti/pro-
curivati [-rujem]; a Duna ~ik
Magyarorszgon s Jugoszlvin Du- tgondolt [~at; ~an; ~abb] promi-
nav protie kroz Maarsku i Jugosla-
viju
tfon [~t, ~jcm] i. preplesti [-.etem]/
prepletati [-eem], prepresti[-edem]/
prepredati, proplesti [-etemj/prople-
tati [-eem]; 2. (karjval vkinek
derekt) zagrliti, obgrliti
tfordt
tfordt [~ott, ~son, ~ani]
preokrenuti [-nem]/preokretati [-
eem] tfordul [~t, ~jon]
preokrenuti/preokretati se
tforgat [~ott, tforgasson] 1. (talajt)
prevrnuti [-nem]/prevrtati [-rem],
prekopati/prekopavati; 2. (tlapoz)
prelistati/prelistavati tforrsod|ik
[~ott, ~jk|~jon] postati
[~anem]/postajati [-jem] skroz naskroz
vrelo; (motor, csapgy stb.} zagrejati [-
jem ]/zagrejavati se (postepeno),
ugrejati [-.jem]/ugrejavati se, pregrejati
[-jem]/pregrejavati# se tfz [~tt,
~zn] prekuvati/preku'va-vati,
prevarati/prevarivati [-rujem]; kuhati
iznova tfr [~t, ~jon] probuiti,
probiti
[-ijem]
tfurakodjik [~ott, ~jk/~jon] pro-
gurati se, probiti [-jem]/probijati se
tfrds [~a, ~t, ~ok] orv perforacija,
probuenje
tfut [~ott, tfusson] l.pretrati [-
im]/pretravati, protrati/protr-
avati; ~ az utcn pretrati preko
ulice; 2. (tv:) hideg futott t rajta
prooe ga trnci, hvatala ga je
jeza; 3. tv (olvasmnyt) naglo
pregledali/pregledavati; okom pre-
Ieteti [-tim], okom brzo pregledati,
pogledom prei [-edem] tfut
[~tt,~sn] ugrejati [-jem] v utopliti
izvestan prostor, potpuno zagrejati
tgzol: vzen ~ pregaziti vodu
tgpel [~t, ~jen] pretipkati, pre-
kucati
tgondol [~t, ~jon] promisliti/promi-
ljati; jl ~va a dolgot razmiljajui
dobro o stvari
vkire
ljen;./^ ~ dobro promiljen itgzl
[~t, ~jn] propariti, izloiti/
izlagati [-aem] pari tgyalogol
[~t, ~jon] propeaiti,
protabaniti tgyr [~t, ~jon]
promesiti, pro-
gnjeiii
thg [~ott, ~jon] 1. prei f-eem]/
prelaziti; (tv K) prekoraiti/preko-
thrthat
53
raivati [-ujem]; 2. (trvnyt) pre-
stupiti/prestupati, gaziti, pregaziti,
pogaziti; (rendeletet, parancsot) pre-
kriti/prekrivati [-ujem] thgs
[~a, ~t, ~ok] prekoraenje, gaenje,
krenje, prelaenje; a trvny ~a
prekraj zakona thghatatlan 1.
neprelazan [-zna]; 2. tv (szably,
trvny) neprekoraiv, neprekriv; 3.
tv ~ akadlyok ne-
odoljive/nesavladive/neprebrodive
prepreke
thajt [~ott, ~son, ~ani] Id tdob
thajz|ik [~ott, ~zk/~zon] prei
[-eem]/prelaziti brodom, prebroditi;
(msik kontinensre) preploviti, prei
brodom
thajt [~ott, ~son] vmin 1. vkit, vmit
proterati/proterivati [-rujem], goniti
nekoga, neto kroz trgye; ~ja a
marht a falun proterati v goniti stoku
kroz selo; 2. jrmvei ~ prei [-
eem]/prelaziti prevoznim sredstvom
thalad [~t, ~jon] proi [-oem]/pro-
laziti
thallatsz|ik [~ott, -tsszk/-tsszon,
~ani] uti [uje] se v razlegati [-e-
e] se na drugu stranu v tamo
preko
thallik Id thallatszik thangol [~t,
~jon] I. (hangszert) ugoditi/ugaati
preuskladiti/preus-klaivati [-ujem]
2. tv preobratiti/preobraati,
preobrnuti f-nem]/ preobrtati [-
rem], preokrenuti [-nemJ/preokretati
[-eem], prome-niti v menjati
raspoloenje thangzjik [~ott, -gozzk|-
gozzon, ~a-
ni] Id thallatszik
tharap [~ott, ~jon] pregristi [-rizem]
thrt [~ott,~son]; ~y<2 msra a fele-
lssget prebaciti/prebacivati [-ujem]
odgovornost na drugoga; ~y' a hibt
svaliti/svaljivati [-Iju-jem]
krivicu na koga; ~ja msra a
kltsgeket prevaliti/prevaljivati f-
ljujem] trokove na drugoga; terhet ~
msra prevaliti teret na drugoga
thrthat prenosan [-sna], prenoljiv

thrul
thrul [~t, ~jon] vkire prei [-edem]/
prelaziti na drugoga; pripasti [-ad-
nem]/pripadati drugom(e)
thasont [~ott, ~son, ~ani] ld asszi-
mill
thasonts [~a, ~t] ld asszimilci
thasonul [~t, ~jon] ld asszimill-
dik
thasonuls [~a, ~t] ld asszimilci
that [~ott, thasson] prodreti /prodi-
rati [-rem], proeti [-mem]/proi-
mati, proniknuti [-nem]/pronicati [-
iem]; t van hatva vmitl biti
proet im; t van hatva a csald
irnti szeretettl proet v proniknut
je ljubavlju prema porodici
that [~t, ~an] 1. prodiran [-rna],
prodoran [-rna], pronicljiv, proziran
[-rna], pronicav; ~ pillants prodi-
ran pogled; ~ tekintet pronicljiv
pogled; 2. nyelv ~ ige prelazan gla-
gol; t nem hat ige neprelazan
glagol
thatol [~t, ~jon] vmin prodreti/pro-
dirati [-rem] kroza to, probuiti
to, probiti [-bijem]/probijati se,
proi f-oem]/prolaziti kroza to
thatols [~a, ~t] prodiranje
thatolhatatlan neprelazan [-zna], ne-
probojan [-jna]; (jrhatatlan) nepro-
hodan [-dna]
thelyez [~ett, ~zen] ftv isj premes-
titi/premetati; sorban ~ ispreme-
tati; ~ik zletnket Budapestre
preneli smo svoju radnju u Budim-
petu
thelyezs [~e, ~t] premetaj, preme-
tanje; tistviselk ~e premetanje
inovnika
Athn [~t] fldr Atina, Atena
thengert [~ett, ~sen] prevaljati
athni I. mn atinski, atenski; II. fn
[~t, ~ek] Atinjanin, Atenjanin
thevt [~ett, ~sen] zagrejati [-jem]/
zagrevati
thevl [~t, ~jon] zagrejati/zagrevati
se
thidal [~t, ~jon] 1. napraviti most
(preko vode ili jaza); mostom spoji-
ti/spajati; 2. tv premostiti
thidals [~a, ~t, ~ok] 1. (ptmny)
54 trs
vijadukt; 2. tv premoenje, ot-
klanjanje smetnji
thidalhatatlan [~t; ~ul; ~abb] ne-
premostiv, nesavladiv; ~ ellentt
nepremostiv jaz
thidalhat [~t; ~an; ~bb] premost-
Ijiv, premostiv
thv [~ott, ~j n ] zvati [zovem]
preko/ovamo
thoz [~ott, ~zon] preneti [-esem]/
prenositi ovamo; (idehoz) doneti [-
esem ]/donositi, prineti/prinositi
thozat [~a, ~ot, ~ok] ker prenos,
donos
thz [~ott, ~zon] 1. prevui [-uem]/
prevlaiti, vui preko; ~za a kocsit
az rkon prevui [-uem] kola
preko jaruge; 2. (btort) prevui [-
uem]/prevlaiti; gyat ~ presvui [-
uem]/presvlaiti v navui krevet v
postelju; 3. (rst) prevui, precrtati;
(ker:) csekket ~ barirati ek; 4. tv
~za vkinek a szmtsait pokvariti
nekome raune
thzs [~a, ~t, ~ok] 1. (btor)
prevlaenje; (gy) presvlaenje; 2.
(rs) precrtavanje
tr [~t, ~jon] i. (lemsol) prepisati [-
em]/prepisivati [-sujem]; 2. vkinek
uputiti/upuivati, [-ujem] dopis
komu; 3. vkire vmit prepisati na koga
to; ~ja vkinek nevre a fldet preneti
zemlju na ije ime; prepisati zemlju
nekome; 4. (tdolgoz) pre-
raditi/preraivati f-ujem], ponovo
sastaviti/sastavljati; 5. (zent) pre-
komponovati [-nujein], prekompo-
nirati
tirnyt [~ott, ~son] uputiti/upui-
vati [-ujem] drugim pravcem; kl-
demnyt ~ uputiti poiljku na drugu
mesto; ms munkra irnyt t vkit
premestiti/premetati koga na druyi
posao; vonatot a mellkvgnyra
irnytja t prebaciti voz na sporedm
kolosek
trs [~a, ~t, ~ok] 1. (msols tkel [~t, ~jen](gyalog> prei [-edem];
prepisivanje, prepis; 2. nyelv, zcnr
transkripcija; 3. ker (tvitel) pri-
nos; 4. jog prenoenje na drui;n
ime; telekknyvi ~ katastarski/grun
tirat
tovniki prenos; 5. zene ~ ms hang-
nembe prenoenje muzikog dela na
drugi ton
tirat [~a, ~ot, ~ok] hiv dopis
tismtel [~t, ~jen] ponoviti/ponav-
ljati; leckt ~ ponoviti lekciju v gra-
divo asa
titat ['-ott, titasson] vmivel 1. na-
topiti/natapati, nakvasiti, promoiti,
impregnirati, impregnovati [-nujem]
neim; 2. tv proeti [-mem]/proi-
mati, zadojiti neim titats [~a, ~t]
msz impregnacija,
impregniranje tivdik [~ott,
~jk/~jon] nakvasiti
se, namoiti se, natopiti se tizzad
[~t, e-jon] oznojiti se tjr [~t, ~jon]
1. vmin prelaziti preko ega; 2.
vhov prelaziti nekuda; ~ a
szomszdba prelaziti u susedstvo; 3.
tv ~t a szl (engem) vetar me
dobro produvao; testt hideg jrja t
hvata ga jeza tjrs [~a, ~t]
prelaenje, prelaz, prolaz, pasa(a);
tilos az ~! prelaz zabranjen !
tjrhatatlan neprolazan [-zna], nepro-
hodan [-dna]
tjr I. mn ~ hz kua s prolazom/pa-
saom; II. fn [~J a > ~t, ~k] 1. prelaz,
prolaz; keskeny ~ tenjak; 2. (hd
alatti) podvonjak; (hd feletti)
nadvonjak tjn [-jtt, -jjjn]
doi [doem]/
dolaziti, prei ovamo atka [~ja, ~t,
^ik] ll krpelj, kolja;
crv, kukac f-kca]
tkapcsol [^t, ~jon] msz, vili. rd
prekopati, prespojiti/prespajati, pre-
baciti/prebacivati [-ujem]; ramot~
prebaciti v presmeriti struju; sebessget
etem]/prepletati [-eem] tkutat [~ott,
~ menjati brzinu tkarol [~t, ~jon]
obgrliti, prigrliti,
obuhvatiti/obuhvatati tkarol:~
mozdulat obuhvatni/zahvat-
ni pokret
(csnakon, kompon)prevesti [-ezem]
se preko vode; ~ a hegyen prei v
presamariti/presamarivati [-rujem]
preko brda
55
tkld
tkels [~e, ~t, ~ek] prelaenje;
(csnakon, kompon) prevoenje, pre-
voz; ~ a folyn prelaenje preko
reke (kat:) erszakos ~ forsiranje
tkelhely [~e, ~et, ~ek] prelaz, mes-
to prelaenja; (utcn) prelaz za
peake; (szllt eszkzzel) mesto
prevoenja
tkpez [~ett, ~zen] prekvalifikovati
[-kujem]; prekvalificirati, preospo-
sobiti/preosposobljavati
tkpzs [~e, ~t, ~ek] prekvalifikacija,
prekvalificiranje, prekvalifikovanje
tkpz's I. mn preobrazovan, prekvali-
fikovan; II. fn [~e, ~t, ~k] pre-
kvalifikano lice, prekvalifikovan
kursista, pitomac prevaspitalita
tkeresztel [~t, ~jen] prekrstiti/
prekrtati s prekrtavati
tkeresztelked|ik [~ett, ~jen] prekr-
stiti se, prei/prelaziti na drugu veru
tksr [~t, ~jen] otpratiti preko
tkos [~at; ~an; ~abb] klet, pro-
klet; ~ szenvedly kobna strast
kozd ik [~ott, ~jk/~jon] kleti
[kunem], psovati [psujem] tkozott
[~at; ~an|~ul; ~abb] 1. klet,
proklet; ~ ember prokletnik,
prokletinja, prokletnjak; 2. (gyal-
zatos) avolski
tkozottul tv avolski, dozlaboga; ~
megknldtam avolski sam se namuio
tkltzs [~e, ~t, ~ek] preseljenje,
preseljavanje
tkltz ik [~tt, ~zk/~zn] prese-
liti/preseljavati se
tkt [~tt, tkssn] 1. (krlkt)
omotati/omotavati, obaviti [-ijem]/
obavijati; 2. (sebet) previti [-ijem]/
previjati; 3. (harisnyt) preplesti [-
-sson] pretraiti/pretraivati [-
ujem], pretresti/pretresati; ~ja az
egsz hzat pretraiti itavu kuu
tkutats [~a, ~t] premetaina, pret-
raga, pretres
tkld [~tt, ~jn] odaslati [odaa-
ljem]/odailjati [-Ijem], dostaviti/
dostavljati
tlbol 56 tmegy tmelegedik 57 tnyl!
tlbol [~t, ~jon] (vzen, patakon)
pregaziti neto
tlag [~a, ~ot, ~ok] I. fn proek;
~ban u proeku, odsekom"; ~on
felli iznad proeka; II. hat proseno,
u proeku
tlag- prosean [-na]
tlagr [~a, ~at, ~ak] prosena cena
'*lasbr [~e, ~t, ~ek] prosena plata
tlagember [~e, ~t, ~ek] prosean/
obian/poredan ovek; ovek os-
rednjih/obinih sposobnosti
tlagkereset [~e, ~et, ~ek] prosena
zarada
tlagos [~t; ~an; ~abb] prosean [-
na], obian [-na], osrednji
tlagosan proseno, obino, proekom;
odsekom, u proeku
tlagsebessg [~e, ~et, ~ek] prosena
brzina
tlagteljestmny [~e, ~t, ~ek] (egy-
n) proseno v osrednje ostvarenje/
izvrenje zadatka, uinak; (gp)
proseni uinak [-nka]
atlanti atlantski; (pol:) Atlanti Pak-
tum Atlantski pakt
Atlanti-cen Atlantski okean/ocean
tlapoz [~ott, ~zon] prelistati/prelis-
tavati; ~za a knyvet prelistati/prelis-
tavati knjigu
atlasz21 [~a, ~t, ~ok] (trkp) atlas
atlasz [~t] (kelme, szvet) atlas
tlt [~ott, tlsson] 1. (vhova) vi-
deti [-dim] preko/kroz; provideti [-
dim]; 2. (tv.) vmin prozreti/
prozirati [-rem] to; ~ a szndkn
dokuiti neiju nameru, dokuiti
ta on smera, uspeti shvatiti v ra-
zumeti neiju nameru
tlthatatlan [~t; ~ul] neprovidan [-
dna]
tltszatlan [~t; ~ul] neprovidan [-
dna], neproziran [-rna], neproz-
raan [-na]
tltsz|ik [~ott, tltsszk/tltsszon,
~ani] provideti se, biti providan/
providljiv/proziran/prozraan
tltsz [~t: ~an] (tv is) providan [-
dna], providljiv, proziran [-rna],
prozraan [-na]; ~v vlik postati
providan/proziran, upljiti se
tltszsg [~a, ~ot] providnost,
prozranost, prozirnost
tlendl [~t, ~jn] sp (nyjtn)
vitlati preko/unaokolo
tlendls [~e,en ~t, ~ek] sp repremah
tlp [~ett, ~j ] (Mv is) P ^i [pre-
em]/prelaziti, prekoraiti/prekora-
ivati [-ujem]; ~i a hatrt prei
granicu
atlta [~ja, -it, -ik] 1. sp atlta ft, at-
letiar, borac [-rca]; 2. tv, rg
jak/snaan ovek, atlet(a) ft
atltan [~je, ~t, ~k] sp atletkinja,
atletiarka
atltatermet: ~ember atletski razvijen
ovek, ovek atletskog stasa
atltatrik [~Ja ~t> ~k] maja
atltika [-Sja, ^t] atletika
atltikai atletski, atletiarski; ~ ver-
seny/viadal atletsko takmienje/nad-
metanje
atletlzl [~t, ~jon] sp baviti se atleti-
kom
tl [~ja, ~t, ~k] mat dijagonala;
az ~ irnyban dijagonalno
tlirnyban dijagonalno
tlop(d)zik [~ott, ~zk|~zon] pro-
krasti f-adem] se
tls [~t; ~an; ~abb] dijagonalan [-
Ina], poprean [-na], koji ide
ukoso; ~ irnyban dijagonalno,
popreno
tl" [-lvk, ~tt, ~jn] 1. (vhov) ogrta
pucati preko; 2. (vmit) probiti [-
bijem] v prosvirati zrnom, pro-
streliti
tlyuggat [~ott, -asson] isprobuiti,
proreetati, izreetati
tlyukaszt [~ott, -asszon] probuiti;
(golykkal) proreetati kurumima
tmar [~t, ~jon] progristi [-izem]/
progrizati
tmsol [~t, ~jon] prepisati [-iem]/
prepisivati [-sujem], kopirati, precr-
tati/precrtavati na providnoj har- promer, dijametar [-tra] tmrj s
tiji
tmegy [-ment, -menjen, -menni] 1.
vmin prei [-eem]/prelaziti preko
neega, proi [-oem]/pro!aziti kroz
to v neim; ~ az ton prelaziti
preko puta/ulice; proi ulicom/pu
tom; 2. vkin (jrm) prei [-edem]
preko koga; 3. (tv:) vmin (kill
vmit) izdrati [-im], pretrpeti [-pim]
to; betegsgen megy t bolovati [-
lujem]; ez az ember sok mindenen
tment ovaj ovek proao je sito i
reeto, ovaj ovek je mnogo to-ta
doiveo v pretrpeo v izdrao; ~ a
vizsgn poloiti ispit, proi na ispitu;
4. vhov prei [-eem]/prelaziti nekuda;
~ a szomszdba prei u susedstvo; ~ az
ellensghez prei neprijatelju; 5. tv ~ a
kztudatba postati [-anem]/postajati [-
jem] op-tepoznato; 6.(kat:)
tmadsba megy t prei u
napad/ofanzivu; 7. tv ~ vkinek,
vminek a tulajdonba, kezelsbe prei atmoszfrikus atmosferski; ~ csapadk
[-eem]/prelaziti u vlasnitvo koga; 8.
(tv:) ez a szn kkbe megy towa. boja
prelazi u plavo tmeleged|lk [~ett,
~jk/~jen] ugre-
jati [-jem] se
tmenet [~e, ~et, ~ek] prelaz; ~
nlkl bez prelaza; ~ a szocializmusba
prelaz u socijalizam tmeneti 1.
prelazan [-zna]; (ideiglenes)
privremen; (mland) prolazan [-
zna]; ~ llapot prelazno stanje; ~
id(szak) prelazno vreme/ doba,
prelazni period; ~ intzkedsek
prelazne/privremene mere; ~ megolds
privremeno reenje; 2. ~ kabt proletni
tmenetileg prelazno, privremeno
tmen ker, vast prelazan [-zna],
prolazan [-zna], provozni, tranzitni; ~
ru provozna/tranzitna roba; ~
forgalom prelazni/tranzitni promet; ~
rakomny provozni/tranzitni tovar
tmenlloms [~a, ~t, ~ok] vast
prolazna/tranzitna stanica tment
[~ett, ~sen] spasti [-sem] s e
spasiti/spaavati tmr' [~J , ~t,
~k] mat prenik,
tnyergel f~t, ~jen]Y/vis) presedlati;
prenikom od ega; t centimter ~
kr krug s prenikom od pet
santimetara
tmetsz [~ett, tmetsszen/tmessen]
presei, [-seem], prosei/prosecati, tnyl i ik [~t, ~jk/~jon] prelaziti,
prorezati [-eem J/prorezi vati [-zu-
jem]
tmetszet [~e, ~et, ~ek] rg (kereszt-
metszet) prsek, rasek tminst
[~ett, ~sen] hiv (sp is) pre-
kvalifikovati [-kujem] tminsts
[~e, ~t, ~ek] hiv (sp is)
prekvalifikacija
tmos [~ott, ~son] 1. preprati [-pe-
rem ]/prepirati [-rem], ponovo prati;
2. orv isprati [-perem]/ispirati [-rem]
atmoszfra [~ja, -t, >ck] 1. (lgkr)
atmosfera; 2. (jelzknt) egy ~
nyoms pritisak [-ska] od jedne
atmosfere; 3. (tv:) barti ~ pri-
jateljska/drugarska atmosfera
atmosferska oborina/padavina; ~
nyoms atmosferski pritisak [-ska]
tmulat [~ott, tmulasson] (idt)
prolumpovati, probekrijati, provesti
u bekrijanju/lumpovanju; ~ja az
jszakt probekrijati v prolumpovati
elu no
tnedvesedik [~ett, ~jk/~jen] ovla-
iti se, postati [-anem]/postajati [-
jem] vlaan; (estl) prokis-nuti
[-nem]/prokisivati [-sujem]
tnedvest [~ett, ~sen] iskvasiti, pro-
moiti, skroz ovlaiti, uiniti skroz
vlanim
tnevel [~t, ~Jer|] preodgojiti/preod-
gajati, prevaspitati/prevaspitavati
tnevels [~e, ~t] preodgajanje, pre-
vaspitavanje
tnz [~ett, ~zen] 1. vmin gledati
kroz to; 2. vkin (tv is) gledati
preko koga; 3. (tolvas, tvizsgl)
pregledati, uzeti [-zmem]/uzimati
na pregled
tnzs [~e, ~t] 1. vmin gledanje
preko ega, gledanje kroz to;
2. (rsm, szmads) pregle-
danje; (eredmny) pregled
tv presaldumiti/presaldumljivat
[-:jujem]
tnyjt [~ott, ~son] predati/predavati
[-dajem], pruiti/pruati
pruati se, protezati [-ee] se; a
tok 58 tprtol tprtol 59 tszmt
s
 kzsg a msik partra is ~ik optina
se protee i na drugu obalu; a krte-
fk gai ~nak a szomszd kertjbe
grane kruke prelaze u susedovu
batu
tok [tka, tkot, tkok] 1. kletva,
prokletstvo, prokletinja; haram tj;
~ van rajta prokletstvo je na njemu;
tkokat szr vkire prokleti [-kunem]/
proklinjati [-njem] koga, obasuti [-
spem]/obasipati [-pam v -pijem]
koga kletvama; (egyhzi) ~kal sjt
anatemisati [-iem]; ~ all felold
rasklinjat[-njem] v osloboditi od
prokletstva v kletve v anateme; 2.
tv (csaps) prokletstvo, bi, napast;
a mlt tka prokletstvo prolosti;
valsgos ~! prava je napast!
tolvas [~ott, ~son] proitati
atom [~ja, ~ot, ~ok] fiz, vegy atom
atom- atomski
atomanyag [~a, ~ot, ~ok] atomska
materija
atombomba [~ja, ~t, ~k] atomska
bomba, A-bomba
atomellen'rzs [~e, ~t, ~ek] pol
atomska kontrola
atomelmlet [~e, ~et, ~ek] atomska
teorija, teorija o atomu
atomenergia [^ja, -t, *ik] atomska
energija
atomero' [~t, ~k] 1. atomska sila;
2. ld atomenergia
atomerm [~ve, ~vet, ~vek] atomska
energetska/pogonska stanica v cen-
trala
atomfegyver [~e, ~t, ~ek] atomsko
oruje
atomfizika [~ja,a ~t] atomska fizika
atomhbort [~J ~t> ~k] atomski rat
atomhatalom [-Ima, -Imat, -lmak] pol
atomska sila
atomkorszak [~a, ~ot] atomsko doba
atomkutats [~a, ~t, ~ok] atomsko/
nuklearno istraivanje
atomkutat: ~ intzet institut za nuk-
learna istraivanja
atommag [~ja, ~ot] atomsko jez-
gro, atomska jezgra
atommaghasads [~a, ~t] fisija, ce-
panje/razbijanje atomskog jezgra
atommglya [~ja, ~t, ~k] ld atom-
reaktor
atommagrobbants [~a, ~t, ~ok]
nuklearna eksplozija
atompolitikus [~a, ~t, ~ok] gny,
pejor atomski politiar, propagator
atomskog rata
atomreaktor [~ja, ~t, ~ok] atomski/
nuklearni reaktor, atomska lo-
maa
atomsly [~a, ~t] atomska teina
torsz [~ott, ~zon] premotati/premo-
tavati
tlel [~t, ~\en] obgrliti, obuhvatiti/
obuhvatati s obuhvaati, obujmiti/
obujmljivati [-ljujem]
tlels [~e, ~t, ~ek] prigrljaj, zagr-
ljaj
tltz|ik [~tt, ~zk/~zn] preobui gaszt) prelepiti
[-em]/preoblaiti se, presvui/pre-
svlaiti se, preodenuti [-nem]/pre-
odevati se
tltzkd|ik [~tt, ~jk/~jn] ld t-
ltzik
tltztet [~ett, -essen] preobui [-u-
em ]/preoblaiti, presvui/presvla-
iti, preodenuti [-nem]/preodevati
tmleszt [~ett, -esszn] 1. preliti [-li
jem]/prelivati; (szemcss anya-
got pl gabont) presuti [-spem]/
presipati; 2. (orv:) vrt mleszt t
vriti transfuziju krvi; 3. misz (f-
met) pretopiti/pretapati
tmleszts [~e, ~t] 1. prelivanje;
2. orv transfuzija; 3. msz .(fm)
pretapanje; 4. (ker:) pnzeszkzk
~e prelivanje novanih sredstava
tmljik [~tt, tmljk/tmljn,
~eni] preliti [-lijem]/prelivati se
tnt [~tt, ~sn] 1. (folyadkot)
preliti/prelivati, pretoiti/pretakati
[-taem], 2. (lisztet stb.) presipati
f-pljem /s]/presipavati; 3. msz
preliti/prelivati
trkls [~e, ~t] nasleivanje
trkl'd|ik [~tt, ~jk/~jn] na-
sleivati [-ujem] se
tprtol [~t, ~jon~\vkihezprei [-edem]/
prelaziti k drugoj stranci, odmet-
nuti [-nem] se, (izdajom) pridruiti
se drugoj stranci
tprtols [~a, ~t, ~ok] vkihez od- prenositi na koga, ustupiti/ustupati
metanje, odmetnitvo, prelaenje kome; jogot ~ ustupiti pravo; va-
komu; prelaz (izdajom) k drugoj gyont ~ preneti [-nesem]/prenositi
stranci; ~ az ellensghez prelaenje v otuiti/otuivati [-ujem] imovinu
neprijatelju truhzs [~a, ~t] prenos
tplyz [~ott, ~zon] prepoviti/prepo- truhzhatatlan neprenosiv
vijati, menjati povoje truhzhat prenosan [-sna], prenosiv,
trg [~ott, ~jn] ! progristi [-izem]/ prenoljiv, ustupljiv; (jog:) msra
progrizati, pregristi [-izem]/pre- t nem ruhzhat bez prava predaje/
grizati; 2. tv ~ja magt savladati, prenosa, ne moe se predati vustupiti
svladati to; ~ja magt egy knyvn drugome, neprenosiv
teko svladati knjigu tsegt [~ett, ~sen]: ~ vkit a nehz-
tragad [~t, ~jon] (betegsg, han- sgeken pomoi [-mognem]/poma-
gulat) prei [-edem ]/prelaziti, prile- gati [-maem] kom(e) u svladavanju
piti/priiepljivati [-ljujem] se tekoa
tragaszt [~ott, tragasszon] 1. {pl tsikliik [~ott] vmin prei [preem]/
plaktot) nalepiti neto novo na prelaziti preko ega; ne obazirati [-
ve postojee; 2. (ms helyre ra- rem] se na to, olako prei [-edem]
preko ega
trak [~ott, ~jon] i. (thelyez) pre- tsr [~t, ~jon] proplakati [-aem];
mestiti/premetati; 2. (rut) pre- ~ta az jszakt proplakao je elu
tovariti/pretovarivati [-rujem]; ~ja no; ~t napok s jjelek proplakani
a ldkat pretovariti sanduke; 3. dani i noi
(klyht) pregraditi/pregreivati [- tszab [~ott, ~jon] prekrojiti/prekra-
ujem] jati
traks [~a, ~t, ~ok] 1. (thelyezs) tszguld [~ott, ~jon] vmin proleteti
premetaj; 2. (ru) pretovar; 3. [-tim]
(klyh) pregraivanje atszakt [~ott, ~son] probiti [-bijem]/
traklloms [~a, ~t, ~ok] vast probijati, proderati [-rem]
pretovarna stanica tszll [~(ot)t, ~jon] 1. (trepl)
trz [~ott, ~zon] protresti [-sem]/ preleteti [-letim]/preletati; 2. (ms
pretresati, prodrmati vonatra) prei [-eemj/prelaziti,
trendez [~ett, ~zen] preudesiti/preu- presesti [-sednem]/presedati; hol kell
deavati, preurediti/preureivati [- ~nom? gde treba da prelazim v pre-
ujem] sedam? 3. jog (rksg) prei/pre-
trendezs [~e, ~t, ~ek] preudea- laziti
vanje, preureenje
tszlls [~a, ~t] (jrmre) prelaz,
trepl [~t, ~jn] preleteti [-tim]/' presedanje
preletati [-eem], nadleteti/nadleta-
tszllt [~ott, ~son] 1. (gyalog t-
ti; ~ az cent preleteti okean visz) preneti [-nesemj/p'renositi; 2.
trepls [~e, ~t, ~ek] preletanje;
(szllt eszkzzel) prevesti [-vezem]/
az cen ~e let preko okeana/oceana, prevoziti; folyn ~ prevesti preko
preletanje okeana
reke
trobog [~ott, ~jon] vmin projur;ti tszll I. mn ~ lloms prelazna/ras-
kroz to; a vonat ~ az llomson voz
krstia stanica; II. fn ld tszlljegy
projuri kroz stanicu tszllhely [~e, ~et, ~ek] prelazna
trostl^ [~t, ~jcm] (pl gabont)
stanica, prelazno mesto
proreetati, provejati f-jem], proto- tszlljegy [~e, ~et, ~ek] prelazna
iti/protakati [-taem]; jbl ~
karta
prevejati [-jem]/prevejavati tszmt [~ott, ~son] preraunati/pre-
truhz [~ott,~zon] preneti [-nesem]/ raunavati; a mai rfolyam szerint
tszmts
szmtja t preraunati po dana-
njem kursu/teaju
tszmts [~a, ~t,~ok] preraunava-
nje
tszel [~t, ~jen] presei [-em]/pre-
secati
tszelleml[-t,~jn]oduhoviti/oduhov-
ljivati [-ljujem] se, produhoviti/
produhovljivati se
tszenved [~(et)t, ~jen] prepatiti,
pretrpeti [-pim]
tszervez [~ett, ~zen] reorganizovati
[-zujem], reorganizirati, preure-
diti/preureivati [-ujem], preust-
rojiti/preustrojavati; kat ~i a had-
sereget prestrojiti/prestrojavati ar-
miju
tszervezs [~e, ~t, ~ek] reorgani-
zacija, reorganizovanje, reorgani-
ziranje; preureenje, preureivanje,
preustrojenje, preustrojavanje
tszitl [~t, ~jon] prosejati [-jem]/pro-
sevati, prosijati [-jem]
tszivrog [-rgott, ~jon] prekapati [-
pljemj/prokapljivati [-ljujem]; a
vz ~ a gton voda prokapljuje (v
lagono protie) kroz gat/dolmu/na-
si p, ga t proput a v proc e uj e
vodu
tsz [~tt, ~jn] (tv is) protkati;
humorral ~tt duhovitou/humo-
rom/alom protkan
tszk'|ik [~tt, ~jk/~jn] prebei [-
begnem]; ~ik az ellensghez prebei
neprijatelju; ~ik a hatron prebei
preko granice
tszr [~t, ~jon] probosti [-bodem]/
probadati
tszr [~t, ~jn] procediti/proceivati
[-ujem]
tszr'd|ik [~tt, ~jk/~jn] 1. pro-
cediti|proceivati se; 2. (fny, hang)
probiti [-ija] se
ttanulmnyoz [~ott, ~zon] prouiti/
prouavati, prostudirati
attas [~ja ~t, ~k] dipl atae; kvet-
sgi, nagykvetsgi ~ atae poslan-
stva, ambasade; katonai ~ vojni
atae; kereskedelmi ~ trgovinski
atae; lggyi ~ vazduhoplovni
atae; tengerszeti ~ pomorski atae
60
attl
ttekercsel [~t, ~Jen] premotati/pre-
motavati
ttekint [~ett, ~sen] pregledati; ~i a
helyzetet razmotriti/razmatrati v pro-
uiti/prouavati situaciju v stanje
ttekints.[~e, ~t] pregled; a modern
irodalom ~e pregled moderne knji-
evnosti
ttekinthetetlen nepregledan [-dna]
ttekinthet pregledan [-dna]
ttekinthetsg [~e, ~et] preglednost
ttelel [~t, ~jen] prezimiti
ttelept [~ett, ~sen] 1. (lakosokat)
preseliti/preseljavati; 2. (nvnyt)
presaditi/presaivati [-ujem]
ttelepts [~e, ~t, ~ek] 1. (lakosok)
preseljavanje; 2. (nvny) presai-
vanje
ttelepl [~t, ~jn] preseliti/preselja-
vati se
ttelepl [~je, ~t, ~k] preseljenik
ttr [~t, ~jen] 1. (ms trgyra)
prei [-eem]/prelaziti; ~ a napi-
rendre prei/prelaziti na dnevni red;
2. (ms vallsra) prei/prelaziti na
drugu veru, menjati veru
ttrs [~e, ~t] prelaz, prelaenje
tterjed [~t, ~jen] (tv is) vmire
prei/prelaziti na to, proiriti/pro-
irivati [-irujem] se u to v na to,
prostreti/prostirati [-rem] se na to;
zahvatiti/zahvatati to; ez a betegsg
~ az emberekre ova se bolest prenosi
na ljude; (tv:) a mozgalom ~ a fal-
vakra is pokret se proirio i na sela
ttesz [-tett,-tegyen,-tenni] premestiti/
premetati, preneti [-nesem]/pre-
nositi
tttel [~e, ~t, ~ek] msz prenos,
transmisija
ttetsz proziran [-rna], prozraan [-
na]
attl 1. nvm od tog(a)/te; ~ a ftl
od toga drveta; ez ~fgg to zavisi od
toga; II. hat 1. od toga; ~ flek,
hogy . . . bojim se v plaim se da . . .;
~ n em f l ek to ga s e ne b oj im ;
ez ~ van ovo dolazi od toga; 2.
~ . . . zbog toga; ~ nyugodtan
alhat zbog toga moe mirno d;i
spava
61
ttolt
ttolt [~tt, ~jn] 1. (folyadkot)
preliti [-lijemj/prelivati; ~i a bort
preliti/prelivati vino; j hordkba
tlti t a bort preruiti/preruivati f-
ujem] v pretoiti vino u nove
bave; 2. (lisztet stb.) presipati/pre-
sipavati
ttr [~t, ~jn] vmit, vmin probiti [-
bijemj/probijati to, prodreti/prodi-rati
[-rem] kroz to v preko ega,
provaliti /provaljivati [-ljujem] to; a
vz ~ a gtat voda prodire kroz nasip,
voda probija nasip ttrs [~e, ~t,
~ek] proboj; (hely) probojite; az
ellensg vonalainak ~e proboj
neprijateljskih linija; a gt ~f prodor
nasipa
ttr esi: kat ~ ksrlet pokuaj pro-
boja
ttrhetetlen neprobojan [-jna]
attrakci [~ja ~t, ~k] atrakcija,
privlana/zanimljiva priredba v stvar
ttzesed|ik [~ett, ~jk/~jen] usijati
se
tugr|ik f~ott, -ugorjk/-ugorjon,
~ani] preskoiti/preskakati f-ska-
em]; ~ik az egyik tmrl a msikra
prei [-eem]/prelaziti s jedne teme na
drugu v s jednog predmeta na drugi;
~ottam nhny sort preskoio sam
nekoliko redaka; -ugorva pre-skoke
napreskok itiisz|ik [~ott, -sszk/-
sszonj pre-
plivati/preplivavati
tutal [~t, ~jon] (ker is) (pnzt)
doznaiti/doznaivati [-ujem]/doz-
naavati; ~postn doznaiti potom;
tviratilag ~ doznaiti brzojavno/
telegrafski
tutals [~a, ~t, ~ok] (ker is) doz-
naenje, doznaavanje, doznaka;
postai ~ potanska doznaka tutal
[~ja, ~t, ~k] ker doznailac
[-ioca]
tutazs [~a, ~t] proputovanje itutaz|
ik [~ott, ~zk/~zon] proputovati [-
tujem]
tutaz [~ja. ~t ~ok] 1. prolazni
putnik; 2. ~ban na/u proputovanju
tutazvzum [~a, ~ot, ~ok] tranzitna
viza
tvtel
tl [~t, jn] presesti [-
ednem]/pre-
sedati
tltet [~ett, tltessen] 1. nv,
orv presaditi/presaivati [-
ujem]; 2. (idegen nyelvre)
prevesti [-vedem] /prevoditi s
prevaati tltets [~e, ~t]| 1.
nv presaivanje; 2. orv
presaivanje, prenoenje; 3.
(fordts) prevod,prevo-enje,
prevaanie
tt[~tt, tssn](tv isj
probiti [-bi-jem]/probijati; a
tinta ~ (a papron) mastilo
probija tter [~t]
probojna/prodorna
snaga
tvg [~ott, ~jon] 1. presei [-
em]/
presecati, prosei/prosecati; 2.
vmin
udariti kraim putem, ii
preicom
tvllal [~t, ~jon] preuzeti [-
zmem]/
preuzimati
tvlt [~ott, ~son] 1. (pnzt)
prome-niti/promenjivati [-
njujem], menjati; 2. (vast:)
vlti ~ pomai skretnicu
tvlthatatlan (rtk)
nekonvertibilan [-Ina],
nepromenljiv tvltozik [~ott,
~zk/~zon] vmiv
pretvoriti/pretvarati se,
preobraziti/ preobraavati se u
to, prometnuti [-
nem]/prometati [-eem] se u
to tvltoztat [~ott, -tasson]
preobraziti/ preobraavati,
pretvoriti/pretvarati tvarr [~t,
~jon] preiti [-ijem]/pre-
ivati tvasal [~t, ~j n ]
preutijati, utijom
izgladiti, prepeglati tverg'd|ik
[~tt, ~jk/~jn] s mukom se
probiti [-bijem]/probijati tvesz
[-vett, -vegyen, -venni] 1. pre-
uzeti [-zmem]/preuzimati; ~i'a
szt preuzeti re; 2. (megkap)
primiti/ primati; ksznettel
tvettem primio sam sa
zahvalnou/blagodarnou; 3.
(tananyagot, knyvet) prei
[-eem]/prelaziti, grau tvszel
[~t, ~JenJ (betegsget)
preboleti [-lim] bolest, prekuiti/pre-
kuavati; 2. (megprbltatst) pre-
broditi iskuenje/tekou tvtel [~e, t
~t, ~ek] 1. preuzimanje; a hatalom
~e preuzimanje vlasti;
 2. <elfogads> primanje, prijem;
~ elismerse potvrda prijema
tvteli prijemni; ~ bizottsg prijemna
komisija; ~ elismervny potvrda o
prijemu; ~ jegyzknyv zapisnik o
prijemu/preuzimanju
tvev fri [~je, ~t, ~k] preuzima,
primalac [-maoca]
tvezet [~ett, tvezessen] prevesti [-
vdem ]/prevoditi koga
tvihet prenosan [-sna], preno-
ljiv
tvilgt [~qtt, ~son] prosvetliti/pro-
svetljavati s prosvetljivati [-ljujem],
svetleti [-lim] (s)kroz
tvillan [~t, ~jon] sevnuti [-nem]; ~/
agyamon egy gondolat sevnu mi mi-
sao kroz glavu
tvirraszt [~ott, tvirasszon, ~ani]
prebdeti [-dim], probdeti [-dim];
~ja az jszakt prebdeti no
tvirrasztott: ~ jszakk prebdevene/
neprespavane/bele noi
tvisz [-vitt, -vigyen, -vinni] preneti [-
nesem]/prenositi; az elmletet ~i a
gyakorlatba izvoditi teoriju u praksi,
primeniti/primenjivati [-njujem ]
teoriju u praksi
tvitel [~e, ~t, ~ek] 1. prenos; 2.
msz transmisija
tvitt nyelv: ~ rtelem preneseni/prenos-
ni smisao, prenosno znaenje; ~ r-
telemben u prenesenom/prenosnom
smislu v znaenju
tvizsgl [~t, ~jon] 1. nanovo pre-
gledati; 2. < ttanulmnyoz) prou-
iti/prouavati, ispitati/ispitivati [-
tujem] to, jedno za drugim, revi-
dirati, preispitati
tvonul [~t, ~jon] prei [-em]/prela~
ziti, proi [-oem]/prolaziti
tvonuls [~a, ~t, ~ok] prolazak [-
laska], prelazak [-laska]
atya [atyja, rit, Ak] otac [oca]
atyafi [~ja, ~t, ~ak] roak
atyafisg [~a, ~ot] 1. srodstvo; 2.
(rokonok) rodbina
atyai [~t; ~Iag] oinski; ~ rksg
oevina, babovina
audiencia f4.ja, M, &k] audijencija,
slubeni prijem
auditrium [~a, ~ot, ~ok] 1. (he-
lyisg) auditorij, auditorijum, audi-
torija, sluaonica, predavaonica; 2.
(hallgatsg) sluaoci tb, sluatelj-
stvo
augusztus [~a, ~t, ~ok] avgust, au-
gust, kolovoz
augusztusi augustovski, avgustovski,
kolovoski
aula [~ja, 4<t, J/k] (egyetemen) aula,
sveana dvorana
Ausztrlia [At] fldr Australija
ausztrliai I. mn australski, australi-
janski; ~ n Australka, Australi-
janka; II. fn [~ja, ~t, ~ok] Aus-
tralijanac [-nca], Australac [-lca]
Ausztria [At] fldr Austrija
ausztriai austrijski
AusztriaMagyarorszg trt Austro-
ugarska
autarkia [~ja, ~t] autarkija
autentikus [~t; ~an; ~abb] autentian
[-na], izvoran [-ma], istinit, ve-
rodostojan [-jna], zajamen
aut [~Ja ~t, ~k] auto h, automobil;
~t vezet voziti auto, upravljati au-
tom, ofirati
autbusz [~a, ~t, ~ok] autobus
autbusz- autobuski, autobusni
autbuszlloms [~a, ~t, ~ok] auto-
busna stanica
autbuszjratba, ~ot, ~ok] autobusna
linija/veza
autbuszjegy [~e, ~et, ~ek] autobuska
karta
autbuszkalauz [~a, ~t, ~ok] auto-
buski kondukter
autbuszmegll [~ja, ~t, ~k] auto-
busna stanica/postaja, autobusko
stajalite
autbusz-menetrend [~Je ~et] auto-
busni red vonje
autodidakta [A\a, ^t, Ak] samouk,
autodidakt(a) h
autforgalom [-Ima, -Imat] automo-
bilski promet
autfuvaroz [~ja, ~t, ~k] auto-
prevozilac [-ioca], autoprevoznik
autgarzs [~a. ~t, ~ok] auto-garaa,
automobilsko spremite, garaa za
automobile
autognhegeszts [~e, ~t] autogeno
zavarivanje
autogram [~ja, ~ot, ~ok] autogram,
vlastoruni potpis
autgumi [~ja, ~t, ~k] automobilska
guma
autgyr [~a, ~at, ~ak] fabrika/
tvornica automobila
autjavt [~ja, ~t, ~k] (mhely)
automehaniarska radionica, ra-
dionica za opravku automobila,
auto-serviz
autkarambol [~ja ~t, ~ok] auto-
mobilski sudar
autkarburtor [~a, ~t, ~ok] auto-
karburator, auto-rasplinja, auto--
fergazer
autokefl vall autokefalan [-Ina], sa-
mostalan [-Ina], nezavisan [-sna]; ~
nemzeti egyhz autokefalna nacionalna
crkva autokirnduls [~a, ~t, ~ok]
izlet
automobilona
autklub [~J > ~ot, ~ok] auto-klub
autlmpa [~ja, ~t, ^k] automobilska
lampa, farovi tb
automata I. fn [-ija, ~t; ^ik] automat,
samopokretna naprava; rem^/pnz-
bedobs ~ automat na tantuz; II.
mn automatski; ~ bf bife-automat;
~ telefon automatski telefon; ~
telefonkzpont automatska telefonska
centrala automatikus [~at; ~an]
automatian
[-na], automatski automatizl [~t,
~jon]automatizovati
[-zujem], automatizirati automatizls
[~a, ~t] automatizacija; teljes ~
potpuna automatizacija autment'
[~t] (szolglat) autoteh-
nika pomo/sluba autmszaki auto- em]/uizati [-iem] se avat [~ott,
tehniki autonm autonoman [-mna], avasson]
samoupravan [-vna]; ~ tartomny
autonomna pokrajina, AP
autonmia [~ja, At] autonomija,
samouprava
autplya [~ja, At, Ak] auto-strada
autpark [~ja, ~ot] automobilski
vozni park autparkol [~ja, ~t, (beavat) vkit vmilyen gybe ~
~k] (hely)
mesto za parkiranje, parkiralite,
parking
auts I. fn [~a, ~t, ~ok] automobilist;
II. mn automobilski; s automobi-
lom, na automobilu autstop [~ot]
auto-stop; ~pal utazik putovati auto-
stopom; ~pal utaz (szemly) auto-
stopist(a) h autszerel [~je, ~t,
~k] auto-me-
haniar, auto-monter
autszerencstlensg [~e, ~et, ~ek]
automobilska nesrea autszerviz [~e,
~t, ~ek] auto-servis auttaxi [~ja,
~t, ~k] auto-taks(i) auttrkp [~e,
~et, ~ek] auto-karta autt [~Ja. -utat,
-utak] automobilski put/drum, auto-
put, auto-strada, auto-cesta;
(ftvonal) auto-ma-gistrala
autithlzat [~a, ~ot] mrea auto-
puteva autverseny [~e, ~t, ~ek]
sp auto-
trka, automobilska trka
autversenyz" [~Je ~t, ~k] sp auto-
trka, uesnik auto-utrke autvezet
[~je> ~t> ~k] voza/upravlja
automobila, ofer autzjik [~ott,
~zk/~zon] voziti/vozati se autom
avagy ir, rg, iliti, ili Avala [At] fldr
Avala avar1 [~ja< ~t] suvo/suho lie,
suanj
[-nja]
avar2 trt I. mn avarski; ~ n Avarka;
II. fn [~ja, ~t, ~ok] Avarin,
rg Obrin; az ~ok Avari, rg Obri
avas [~at; ~an; ~abb] ueen, pre-
lav avasod;ik [-ott, ~jk/~jon] uei
[-e-
1. (felavat) po-
svetiti/posveivati [-ujem]; emlk-
mvet ~ otkriti [-krijem]/otkrivati
spomenik; 2. doktorr ~ promovirati,
promovisati [-iem] za doktora,
uvesti [-edem]/uvoditi koga u ast
doktora, podeiiti doktorsku ast; 3.
posvetiti v uputiti nekoga u neki
posao; 4. msz (szvetet) ipregno-vati
f-nujem], impregnirati
avats 64
avats [~a, ~t, ~ok] 1. (p)osveivanje,
(p)osveenje; emlkm ~a otkrie
spomenika; 2. doktorr ~ promocija/
promoviranje/promovisanje za dok-
tora
avatatlan [~t; ~ul] neposveen, ne-
upuen, laiki, nestrunjaki
avatkoz|ik [~ott, ~zk/~zon] vmibe
meati se, paati se u to
avatott [~at; ~an; ~abb] upuen,
kompetentan [-tna], strunjaki
avgett, avgre radi toga, u tu svrhu
averzi [~ja, ~t, ~k] averzija, ne-
naklonost, odvratnost, nesklonost,
zaziranje
aviatika [~ja, *it] avijatika, vazdu-
hoplovsto, zrakoplovstvo
avlatikus [~a, ~t, ~ok] avijatiar,
leta, zrakoplovac [-vca]
aviz [~ja, ~t, ~k] ker aviza
avult zastareo [-ela]
avval U azzal
axima [-ija, ~t, rik]fil aksiom
az I. nvel <nem fordtand); II.
nvm taj, onaj; ez ~ to je to, to je
ono; ez nem ~ ovo nije to, to nije
ono; ki ~? (t)ko je to? mi ~?
ta je to? ~ volt ~ to je bio taj;
~ m! (gy bizony) dakako 1 ~t
mr nem! ne t o ne ! to ve ne !
to vala nikako! ~t hittem, hogy...
mislio v verovao sam da. . .
azalatt meutim, dotle, u to, za to
vreme
azltal tim(e); ~, hogy ... usled toga
to..., zahvaljujui tome to . . .
azaz to jest, tj.
azbeszt [~je, ~et] azbest
azbeszt- azbestni
azeltt pre toga, pre, ranije; mini ~
kao pre/ranije
azeltti preanji, raniji
azrt I. nvm za taj/toga/tu/to; nem
adok ~ a hzrt semmit ne dajem za
tu kuu nita; ~ a pnzrt! za taj
novac 1 kr ~ az emberrt teta za
toga oveka; II. hat zato, stoga;
~, hogy zato da; mirt? ~! zato?
zato! ~ isl ipak! usprkos! ba za
inat!
z|ik [~ott, ~zk/~zon] kisnuti [-nem]
aztn azsroz
65
aznap tog(a) dana ztat a kssel tim noem; ~ a felttellel
azon1 nvm <az> taj,/onaj; ~ emberek pod tim uslovom/uvetom; 2. trshat
oni ljudi <egytt> s tim/tom; ~ az emberrel
finom volt! ovo je zaista bilo fino! s tim ovekom; ~ a krssel fordult
azon2 I. nvm na tom(e)/toj; ~ az ron most ~ munkra fel! a sad na
po toj ceni; ~ az asztalon na tom posao ! hozzm, hogy... obratio mi se s
stolu; ~ a helyen na tom/onom ztat [~ott, ztasson] kvasiti, topiti, molbom da. . .; II. hat ~ nem rsz
mestu; II. hat ~ van, hogy ... na- natopiti/natapati, moiti; <brt> ki- el semmit time nee nita postii
stojati [-jim]/nastojavati, truditi se seliti; az es ~ja a fldet kia topi zsia [At]fldr Azija
da...; ppen ~ voltam ba sam se v plavi zemlju; vrrel ~ja krvlju zsiai I. mnZ 1 azijski; azijatski pejor
spremao; ~ leszek nastojau; ~ mr natopiti/natapati T n 7 ^ i ka; akAzi Jatkinja pejor;
tl vagyok daleko sam ve od toga, azr I. fn [~ja, ~t] azur; nebesko }'..J L^*' ~ ] Azijac f-jca]-
ve sam proao kroz to plavetnilo, modrina; II. mn auran [- Az\]at pejor i J J>
azonban meutim, ali, no rna], modar, [-dra], plav, plavetan [- zsi [~ja, ~t] aija, aio [-ija,
azoiifeliil povrh toga tna] eszk e -om, io -iji] azsr
azonkvl sem toga, osim toga, pored azrkk auran [-rna], nebesnoplav <kzimunka) azur (runi rad)
toga azrszn ld azur II. azsuroz [~ott, ~zon] aurirati
azonnal 1. smesta, odmah, neodlono, azutn posle, zatim
odjednom, trenutno, namah, iz ove azzal I. nvm 1. eszk e tim/tom; ~
stope, bezodvlano; 2. <akkor rg-
tn) tog trenutka, istog asa, mo-
menta(l)no
azonnali trenutan [-tna], momentalan
[-Ina]
azonos [~at; ~an; ~abb] vkivel,
vmivel istovetan [-tna], identian [-
na] s kime, s ime; ~ rtk
iste vrednosti, istovredan [-dna];
~ mrtkben u istoj meri; nev
istoimeni; ~ vlemnyen vagyunk
istoga smo miljenja/mnenja
azonost [~ott, ~son] poistovetiti/pois-
tovetovati [-etujem], identifikovati,
identificirati, utvrditi/utvrivati [-
ujem] istovetnost
azonosts [~a, ~t, ~ok] identifika-
cija, poistoveivanje, ustanovljenje
identinosti
azonossg [~a, ~ot] istovetnost, iden-
tinost
azontl posle toga, docnije, zatim;
preko toga
azta odonda, otad(a); ~ hogy itt voli
otada kako/otkako je ovde bio
zott [~at; ~an; ~abb] pokisao [-sla |,
mokar [-kra] od kie
azt toga, taj, tu, to; onoga, onaj, onu,
ono; ~ mr nem! to ne 1 ~ mondjk,
hogy... kau da..., govori se da..
aztn 1. posle, zatim; s ~.' ako ako!
2. ht ~? no pa ta? pa ta ondaV
ez ~ a frfi! to ti je mukarac ! ez ~