Apsolutno najbolje dravno ureenje je mogue samo onde gde osnivau drave stoje

na raspolaganju najbolji delovi zemljita, ljudski materijal i materijalna sredstva u

neogranienoj meri. Takvo ureenje Aristotel konstruie u VII knjizi.

Pitanje najboljeg dravnog ureenja pretpostavlja razmatranje koji nain ivota je

najbolji. Najbolji nain ivota i za pojedinca i za zajednicu jeste onaj u kome vrlina
raspolae sa dovoljno sredstava da se otelovi u dobrim delima. Delatni ivot u skladu s
vrlinom ne mora biti upravljen samo na druge ljude, ve to moe biti i filozofski ivot.

Srea drave je neodvojiva od vrline. U apsolutno najboljoj dravi graani se ne bave

trgovinom, zemljoradnjom i zanatima, ve se bave: 1) ratnim poslovima-ratnici; 2)
savetima za probleme od opteg interesa-savetnici; 3) sudskim poslovima-sudije, koje
treba da budu vlasnici imanja, jer treba da ive u blagostanju; 4) svetenikim pozivom-
graani koji su se zbog starosti povukli iz dravnih poslova. Zemljoradnjom se bave
robovi i varvari.

Principi najbolje drave: broj stanovnika treba da bude u skladu sa veliinom zemlje-to
se ne moe unapred aritmetiki odrediti- toliko da bude ekonomski nezavisna, ali i
dovoljno mala da bi bila polis (zakonski ureena grad-drava), a ne demos-politiki
neorganizovano mnotvo (rulja).

Relativno najbolje d.u. postoji onde gde je broj graana koji ga usvajaju i ele da on
traje vei od onih koji ga ne ele. Zavisi od realno datih okolnosti, te moe biti i M. i A. i
P.

u relativno I apsolutno najbolje.