PISMO INDIJANSKOG POGLAVICE SIJETLA AMERIKOM PREDSEDNIKU

Eko
Ovo pismo je 1854. godine indijanski poglavica Sijetl uputio predsedniku SAD-a Frenku Pirsu, T eh
kao odgovor na ponudu da SAD od Indijanaca otkupe njihovu zemlju - u zamenu za rezervat: SoS
Rec
Ene
Bi o
Vaz
V od
H em
Zd r
In f o
Zan

eko s p a
Veliki poglavica u Vaingtonu ponudio je da kupi nau zemlju. On nas takoe uverava o svojim
iskrenim oseanjima. To je ljubazno od njega, jer znamo da mu nae prijateljstvo nije potrebno. Mi
emo razmisliti o njegovoj ponudi. Jer znamo da ako je ne prihvatimo, beli ovek e doi sa
orujem i uzeti nau zemlju. Veliki beli poglavica u Vaingtonu moe verovati onome to
poglavica Sijetl kae, isto kao to naa bela braa mogu verovati promeni godinjih doba. Moje
rei su kao zvezde - ne blede.
Kako neko moe kupiti ili prodati nebo, toplinu zemlje? Ta misao je nama strana. Mi ne
posedujemo istou vazduha ili odsjaj u vodi. Kako to moete kupiti od nas? Sva ova zemlja sveta
je za moj narod. Svaka svetlucava borova iglica, svako zrno peska na renom sprudu, svaka
izmaglica u mranim umama, svako svetlucanje i svaka buba, sveti su u tradiciji i svesti moga
naroda. Nektar koji silazi niz drvee nosi seanje na crvenog oveka.
Vai mrtvi prestaju da vole vas i svoju domovinu im prou vrata smrti i nau se meu
zvezdama. Ubrzo bivaju zaboravljeni i ne dolaze nazad nikad vie. Nai mrtvi nikada ne
zaboravljaju ovu predivnu zemlju, jer je ona majka crvenog oveka. Mi smo deo zemlje i ona je
deo nas. Mirisne trave su nae sestre. Jelen, konj, veliki orao svi oni su naa braa. Stenoviti
vrhovi, rosa u travi, beskrajne prerije i ovek - svi pripadaju istoj prodici. Tako da kad Veliki
poglavica iz Vaingtona alje svoj glas da eli da kupi nau zemlju trai previe od nas. Veliki
beli poglavica alje glas da e nam sauvati mesto gde moemo iveti u sigurnosti. On e biti na
otac a mi njegova deca. Ali uskoro e beli ovek preplaviti zemlju kao to reke bujaju posle kie.
Ne, mi nismo istog roda. Naa deca se ne igraju zajedno i nai stari ne priaju iste prie. Mi
emo razmotriti vau ponudu o kupovini nae zemlje ali to nee biti tako lako. Jer ova je zemlja za
nas sveta. ista voda to tee brzacima i rekama nije samo voda, ve i krv naih predaka. Ako
vam prodamo nau zemlju, morate znati da je ona sveta i morate tome nauiti svoju decu. Da
svaki zagonetni odsjaj u bistroj vodi jezera - pria dogaaje i seanja moga naroda. ubor vode je
glas oca mog oca. Reke su nae sestre, one gase nau e. Reke nose nae kanue i hrane nau
decu. Ako vam prodamo nau zemlju, morate se setiti da tome istom nauite svoju decu, da su
reke nae sestre - i vae. I od sada rekama morate pruiti negu kakvu biste pruili vlastitoj sestri,
bratu. Crveni ovek se uvek povlaio kada se beli ovek pribliavao, kao to se jutarnja magla
povlai od jutarnjeg sunca. Ali za nas je pepeo naih predaka svet i njihova grobnica posveeno
mesto. Mi znamo da beli ovek ne razume nae obiaje. Za njega je svaki komad zemlje isti, jer
on je stranac koji dolazi nou i pljaka zemlju. Ona nije njegova sestra, ve njegov neprijatelj i
kada je pokori on odlazi dalje. On ostavlja iza sebe grobnice svojih predaka ali to ne grize njegovu
savest. On otima zemlju od svoje dece i ne brine se. Grobovi njegovih oeva i zemlja to mu decu
raa zaboravljeni su. Ponaa se prema svojoj majci-zemlji i prema bratu-nebu, kao prema
stvarima koje se mogu kupiti, opljakati, prodati kao stado ili sjajan nakit. Njegova pohlepa e
jednog dana prodrati zemlju i ostaviti samo pusto.

Ne znam! Nai obiaji su drugaiji od vaih. Izgled vaih gradova bolan je oima crvenog
oveka. Ali moda zato jer je crveni ovek divljak koji ne razume nita? Nema mirnog mesta u
gradovima belog oveka. Nema mesta gde se moe uti otvaranje lia u prolee ili drhtaj krila
muice. A moda zato jer sam divlji i ne razumem. Buka u gradovima je uvreda mojim uima.
ta vredi ljudski ivot ako ovek ne moe uti usamljeni krik divojarca ili nonu prepirku aba u
bari? Ja sam crveni ovek i ne razumem. Indijanac vie voli blago aputanje povetarca kad se
poigrava licem movare kao i sam miris vetra proienog podnevnom kiom i mirisom borovine.
Vazduh je dragocen crvenom oveku, jer sve to je ivo deli isti dah - ivotinje, drvee, ljudi.
Izgleda da beli ovek ne opaa vazduh koji udie. Kao ovek koji umire mnogo dana on je otupeo
na zagaen i lo miris vazduha. Ali ako vam ustupimo svoju zemlju, morate se setiti da je vazduh
za nas drag prijatelj, da vazduh deli svoj duh sa svim ivotom koji podrava. Vetar koji je naim
precima dao prvi udisaj, takoe e prihvatiti i njihov poslednji izdisaj. Vetar e i naoj deci uliti duh
ivota. I ako vam prodamo nau zemlju morate je uvati kao svetinju, kao mesto na kome e i beli
ovek moi udahnuti vetar zaslaen mirisom poljskog cvea. Tako emo razmatrati vau ponudu
o kupovini nae zemlje. Ako odluimo da je prihvatimo, postaviu jedan uslov: beli ovek se
prema ivotinjama ove zemlje mora odnositi kao prema svojoj brai. Ja sam divlji ovek i ne
razumem neki drugi nain. Video sam hiljade bizona kako trunu po preriji, naputeni od belog
oveka koji ih je ubijao iz voza. Ja sam divlji ovek i ne mogu da razumem kako gvozdeni konj koji
dimi moe biti vredniji od bizona, koga mi Indijanci ubijamo samo da bi se odrali u ivotu. ta je
ovek bez ivotinja? Ako sve ivotinje odu, ovek e umreti od velike usamljenosti duha, jer sve
to se dogaa ivotinjama ubrzo e se dogoditi i oveku. Sve stvari su povezane. Sve to pogaa
zemlju, pogaa i zemljine sinove.
Morate nauiti svoju decu da je zemlja pod vaim stopalima pepeo vaih dedova. Da bi vaa
deca potovala zemlju, moraju znati da je zemlja ispunjena duama predaka, da je zemlja sa
nama u srodstvu. Nauite vau decu ono to smo mi nauili nau, da je zemlja naa majka. ta
god snae nju snai e i sinove zemlje. Ako ovek pljuje na tlo pljuje na sebe samoga. Mi znamo:
zemlja ne pripada oveku. ovek pripada zemlji. Mi to znamo. Sve je povezano kao krv koja
ujedinjuje porodicu. Sve stvari su povezane. ovek ne tka tkivo ivota, mi smo samo jedna nit u
tkanju. ta god da ini tkanju ini i sebi samom.
 Tvoj predlog je razuman i ja verujem da e ga moj narod prihvatiti i povui se u ponueni
rezervat. Tamo moemo iveti odvojeno i u miru. Ne znai nam puno gde emo provesti ostatke
naeg ivota, ionako je blizu kraja. Naa deca su videla svoje oeve poniene i pobeene. Nai
ratnici su postieni - njihovi dani su prazni, trujui svoja tela slatkom hranom i jakim piem. Jo
samo nekoliko meseci, nekoliko zima - i nee vie ni jedan potomak monih plemena koja su
lutala ovom zemljom ili ivela u srenim domovima, zatiena Velikim Duhom, doi nazad i
oplakivati grobnice naroda koji je jednom bio moniji i sa vie nade nego tvoj. Ali zato da alim
za nesretnom sudbinom svoga naroda? Pleme sledi pleme i nacija zamenjuje naciju, kao talasi na
vodi. Bog vam je dao vlast nad ivotinjama, umama i crvenim ovekom - zbog razloga nama
nepoznatim. Moda bi razumeli, kada bi poznavali snove belog oveka, kada bi znali koju nadu on
uliva svojoj deci u dugim zimskim noima, koje budue vizije ispunjavaju njihovu svest oblikujui
njihove sutranje elje. Ali mi smo divlji ljudi. Snovi belog oveka su nama skriveni. I zbog toga
to su skriveni, moramo odabrati svoj vlastiti put. Mi cenimo pravo svakog oveka da ivi onako
kako hoe. Ali kada zadnji crveni ovek nestane i kada seanje na njega bude kao senka oblaka
koji plovi prerijom, jo uvek e duh mog naroda iveti u ovim umama. Jer mi volimo zemlju kao
to novoroene voli svaki otkucaj majinog srca. Ako prodamo svoju zemlju, onda je volite kao
to smo je i mi voleli, titite je kao to smo je i mi titili. Nemojte nikada zaboraviti u kakvom je
stanju bila kada ste je preuzeli. I svom svojom snagom, moima i srcem - sauvajte je za svoju
decu i volite je kao to Bog voli sve nas. Jednu stvar znamo, koju e moda i beli ovek jednom
spoznati - na Bog je isti Bog.
Vi sada mislite da ga moete posedovati kao to elite da posedujete nau zemlju. Ali to ne
moete. On je Bog oveka. I njegovo srce isto kuca za crvenog kao i za belog oveka. Ta zemlja
je draga Njemu i vreanje zemlje je preziranje Boga. Tvoj pad je moda daleko ali e sigurno
doi. Jer ak i beli ovek, pa kad bi se i sa samim Bogom druio i razgovarao kao sa prijateljem,
ne moe izbei zajedniku sudbinu. Beli e takoe otii, moda i bre nego sva druga plemena.
Nakon svega, moda moemo postati braa. Videemo...
Nastavite da prljate svoj vlastiti krevet i jedne noi uguiete se u vlastitom smeu. Ali u vaoj
propasti svetleete sjajno, potpaljeni snagom Boga koji vas je doneo na tu zemlju i za neku
posebnu svrhu dao vam vlast nad njom kao i nad crvenim ovekom. Sudbina je misterija za nas
jer mi ne znamo kad e svi bizoni biti poklani i svi divlji konji ukroeni, kada e tajnovite ume
zaudarati na ljude i pogled na zrele breuljke biti zamrljan brbljajuom icom
Gde su divljine? Nestale su. Gde je orao? Nema ga vie. Kraj je ivota i poetak borbe za
opstanak.