mehanizmi nasleivanja i molekularna biologija - zadaci
Monohibridno i dihibridno ukrtanje
1. Prilikom dihibridnog ukrtanja dve
heterozigotne osobe, koliko iznosi verovatnoa
nalaenja homozigota u sledeoj generaciji?
reenje:
P: AaBb x AaBb (heterozigotne osobe)
F1: AABB, AAbb, aaBB i aabb se javljaju u 4/16
odnosno verovatnoa je 4/16= 25%
2. Kod dihibridnog ukrtanja koliki je najvei
broj razliitih fenotipova koje recesivan
homozigot moe dobiti u potomstvu?
reenje:
recesivan homozigot aabb se kombinuje sa
heterozigotom AaBb da bi se dobile sve mogue
kombinacije
P: aabb x AaBb
F1: AaBb obe dominantne osobine
aabb obe recesivne osobine
Aabb prva dominantna, druga recesivna
aaBb prva recesivna, druga dominantna
dakle, 4 fenotipa
3. Polazei od injenice da postoji dominantno
-recesivan tip interakcije i da su u ukrtanju
ukljueni homozigotni roditelji koji se razlikuju u
2 svojstva AABB i aabb. Odredite ukupan broj
rekombinantnih potomaka od 1800 jedinki u F2
generaciji.
reenje:
P: AABB x aabb
F1: AaBb x AaBb
F2: A-B-, aaB-, A-bb, aabb
9/16, 3/16, 3/16, 1/16
rekombinantni potomci (oni koji imaju jednu
dominantnu, a drugu recesivnu osobinu) iznose
6/16 to od ukupno 1800 je 6x1800/16 = 675
rekombinantnih potomaka
4. Kod dihibridnog ukrtanja dve heterozigotne
jedinke (AaBb), u sledeoj generaciji se moe
oekivati da uestalost jedinki sa obe
dominantne osobine bude:
reenje:
9/16 A-B-
5. Koliko gameta formira jedna jedinka kod
tetrahibridnog ukrtanja, AAbbCcDd?
reenje: 4 tipa gameta
iz genotipa AAbbCcDd uoavaju se samo
heterozigotni geni oni se kombinuju na 4
naina:
AbCD, AbCd, AbcD i Abcd
moe da se primeni i formula 2, gde je n broj
heterozigotnih gena u nekom genotipu ; u ovom
zadatku je n = 2, pa je 2=4
6. Koliko tipova gameta formira jedna jedinka
kod tetrahibridnog ukrtanja AABBccdd?
reenje:
samo 1 tip gameta (ABcd) poto je homozigot
za sve gene
ili po formuli 2, gde je n=0 pa je 2=1
7. Prilikom dihibridnog ukrtanja dve jedinke,
genotipova AABb i AaBB, u sledeoj generaciji
verovatnoa nalaenja dominantnog homozigota
na oba genska lokusa iznosi:
a) 30% b) 20% c) 25% d) 12, 5%
e) 6, 25%
1
mehanizmi nasleivanja i molekularna biologija - zadaci
11. Kod nasleivanja 4 monogenske osobine
reenje: koje se ispoljavaju u dva svojstva, maksimalan
P: AABb x AaBB broj razliitih fenotipova je:
F1: a) isti kao i broj razliitih genotipova
AABB b) vei nego broj razl. genotipova
Gemet AB Ab
= 25% c) manji nego br. razl. genotipova
i
d) 8
AB AABB AABb
e) nijedan odgovor nije taan
aB AaBB AaBb

8. Koji od sledeih genotipova formira najvei reenje:

broj tipova gameta:
a) AABB; b) AaBB; c) AaBb; d) AABBcc; d) br. fenotipova je 2, a genotipova je 3, gde je
AaBBCC n = broj osobina (ovde je to 4)

reenje: 12. Pri dihibridnom ukrtanju (dominantno-

recesivan odnos alela) jedinke genotipa AaBb i
genotip AaBb (objanejnje kao prethodnim jedinke aaBb dobie se odnos fenotipova:
zadacima) a) 3: 4: 1
b) 9:6:1
c) 3:1:3:1
9. Koliko se kod dihibridnog ukrtanja dve d) 3:2:1
heterozigotne jedinke (AaBb), u sledeoj
generaciji moe oekivati da uestalost jedinki reenje:
sa istim genotipom kao kod roditelja?
P: AaBb x aaBb
reenje:
genotip AaBb se javlja u 4/16=25% (isto kao jedinka AaBb obrazuje 4 tipa gameta:
uestalost homozigota) AB, Ab, aB i ab

jedinka genotipa aaBb obrazuje dva tipa gameta

10. Kod trihibridnog ukrtanja homozigotne aB i ab
jedinke genotipa AABBCC i heterozigotne jedinke
za tri gena, koliko se fenotipova oekuje u kombinuju se gameti u kvadratu:
sledeoj generaciji?
gameti AB Ab aB ab
reenje: aB AaBB AaBb aaBB aaBb
P: AABBCC x AaBbCc ab AaBb Aabb aaBb aabb
poto roditelj AABBCC formira samo gamete sa
sva tri dominantna gena ABC, oni u kombinaciji A-B- (3) : Aabb (1) : aaB- (3) : aabb (1)
sa bilo kojim gametima (npr. AbC, aBC i sl.) daju
uvek isti fenotip sve tri fdominantne osobine 13. Koliko tipova gameta stvara jedinka
dakle, 1 fenotip heterozigotna za dva nezavisna svojstva?

reenje: 4 tipa AB, aB, Ab i ab

2
mehanizmi nasleivanja i molekularna biologija - zadaci
14. Roditelji se razlikuju u jednom svojstvu. b) koliko se razliitih fenotipova moe javiti u
Koliko e u F2 generaciji od ukupno 2468 potomstvu
potomaka biti heterozigota? c) koliko se razliitih genotipova moe
obrazovati u potomstvu
reenje: 50% ili
reenje:
roditelji se razlikuju u jednom svojstvu to je a) formula je : 2, gde je n broj gena u
onda monohibridno ukrtanje heterozigotnom stanju, ovde je n=3
pa je 2 = 8
P: AA x aa
F1: Aa x Aa b) formula je 2 , gde je n broj osobina, ovde
je n = 3, pa je 2 = 8
F2: AA, Aa, Aa , aa
50%
c) formula je : 3 , gde je n broj osobina,
15. Sposobnost oseanja gorkog ukusa PTC-a je ovde je n = 3, pa je 3 = 27
determinisana dominantnim alelom P. Da li moe
iz braka osoba koje oseaju ukus PTC da se rodi
dete koje ne osea gorinu PTC-a ?
18. Koji e od navedenih genotipova dati 16
reenje: moe razliitih gameta (geni za svako
pojedino svojstvo nalaze se na razliitim
ako su roditelji heterozigotni Aa, moe da se hromosomima):
spare recesivni aleli aa i da dete ne osea ukus a) AA BB C4C5 dd E1E2 Ff
PTC i to sa verovatnoom od 25%= 1/4 b) AA Bb C4C5 Dd E1E2 FF
P: Aa x Aa c) AA Bb C4C5 DD E1E2 FF
F1: AA, Aa, Aa, aa d) Aa BB C4C5 DD E1E2 FF
25% e) Aa BB CC Dd E1E2 FF

16. Normalan vid ljudi odreen je dominantnim reenje:

alelom A, a kratkovidost recesivnim alelom. Da li
moe u braku kratkovide i osobe normalnog vida Broj razliitih gameta moe da se izrauna po
da se rodi kratkovido dete ? formuli 2, gde je n broj heterozigotnih gena u
nekom genotipu, pa onda iz ponuenih
reenje: moe ako su genotipovi roditelja: genotipova treba izabrati onaj koji ima 4 gena u
1. normalnog vida Aa heterozigotnom stanju. Od ponuenih to je
2. kratkovidog aa genotip pod b) AA Bb C4C5 Dd E1E2 FF
(boldirani su heterpzigotni geni)
P: Aa x aa
F1: Aa, Aa, aa, aa 19. Prilikom dihibridnog ukrtanja dve heterozigotne
jedinke, obe genotipa AaBb, moe se oekivati da
50%
uestalost jedinki sa oba recesivna svojstva u sledeoj
generaciji bude:
reenje:
17. Ako su roditelji heterozigotni za 3 nezavisna 1/16 - aabb
svojstva :
a) koliko tipova gameta svaki roditelj moe da
obrazuje
3
mehanizmi nasleivanja i molekularna biologija - zadaci
19. Kolika je verovatnoca da se prilikom
ukrstanja dve koskoske bele boje,genotipa CcIi i Krvne grupe tipovi nasleivanja
ccIi,dobije braon kokoska?
a) 1/2
b) 1/4
1. Ako su roditelji krvne grupe AB,M i O,N,
c) 1/8
odrediti koliko ima genotipova a koliko
d) 1/16
fenotipova u potomstvu?
reenje:
ukraju se CcIi i ccii
reenje: P: AB MM x OONN
jedinke genotipa CcIi, formiraju 4 tipa
gameti AM, BM ON
gameta:CI, Ci, cI, ci
F1: AOMN, BOMN > 2 genotipa i dva
jedinke genotipa ccIi, formiraju dva tipa gameta:
fenotipa
cI, ci
ukrtamo gamete svaki sa svakim (pravimo Panetov
kvadrat)
2. Odrediti krvnu grupu roditelja ako njihovo
potomstvo poseduje:
gameti CI Ci cI ci
a)1/2 A
b)1/4 B
cI CcII CcIi ccII ccII
reenje:
ci CcIi Ccii ccIi ccii
a) P: AB x OO F1: AO, AO, BO, BO; ili moe
braon
i ovo: P: AA x BO F1: AO, AO, AB, AB ili ovako
AO x OO
ukupan broj dobijenih kombinacija je 8, a samo
b) P: AO x BO F1: AB, AO, BO, OO
jedna daje braon boju pa je verovatnoa 1/8

20. Kod dihibridnog ukrtanja dve jedinke 3. U sluaju spornog oinstva odredi ko je otac
genotipa AaBb i AABb, moe se oekivati da e deteta krvne grupe A, Rh-, M kada se zna da je
se u sledeoj generaciji uestalost jedinki sa oba majka AB, Rh+, MN:
dominantna svojstva biti: a) A, Rh+, MN
a) 1/8 b) B, Rh-, N
b) 6/8 c) 0, Rh-,N
c) 7/8 d) AB, Rh+, N
d) 6/16 f) ne moe se utvrditi
e) 9/16 reenje:
reenje: sa ocem pod b), c) i d) ne moe dete da ima M
genotip AaBb obrazuje 4 tipa gameta: AB, Ab, krvnu grupu
aB i ab
genotip AABb, 2 tipa: AB i Ab
ukrstimo gamete svaki sa svakim u Panetovom 4. eni ne bi trebalo davati transfuziju krvi od
kvadratu: njenog mua ak i ako imaju iste krvne grupe
gameti AB Ab aB ab ABO sistema, zato?
AB AABB AABb AaBB AaBb reenje:
Ab AABb AAbb AaBb AAbb moe da doe do nepodudarnosti u nekom od
pbeleeni genotipovi daju fenotip sa obe drugih sistema krvnih grupa ( npr. Rh )
dominantne osobine pa je uestalost 6/8

4
mehanizmi nasleivanja i molekularna biologija - zadaci
5. Kolika je verovatnoa da mukarac A, Rh+
krvne grupe (heterozigot za oba gena) i ena
AB, Rh- krvne grupe, dobiju dete koje je A, Rh+
krvne grupe?
8. Koje krvne grupe mogu imati deca iz braka:
mukarac A krv. gr, iji otac ima B krv. gr. i ena
B krv. gr?
reenje: deca mogu biti bilo koje krvne gr.

reenje: mukarac je genotipa AO (heterozigot) o emu

nam govori podatak da je njegov otac B krv. gr.
P: AODd x ABdd to znai da je od oca nasledio O alel
mukarac genotipa AODd obrazuje 4 tipa da bi se videle sve mogue kombinacije
gameta: AD, Ad, OD, Od uzeemo da je ena heterozigot BO
ena genotopa ABdd obrazuje 2 tipa gameta: Ad
i Bd P: AO x BO

iskombinujemo ih svaki sa svakim u tabeli F1: AB; AO; BO; OO

gameti AD Ad OD Od 9. Koja kombinacija genotipova roditelja

Ad AADD AAdd AODd AOdd predstavlja najnepovoljniju varijantu za dete:
Bd ABDd ABdd bodD BOdd a) oboje heterozigoti
b) oboje recesivni homozigoti
A, Rh+ su sa genotipovima AADD i AODd to c) otac recesivan homozigot, majka
iznosi 2/8 ili = 25% dominantan homozigot
d) majka recesivan homozigot, otac
dominantan homozigot
6. ena B krvne grupe dobila je dete O krvne
grupe. Otac deteta moe biti: reenje:
a) samo O kr. gr u toj kombinaciji je dete sigurno heterozigot
b) samo B krv. gr. Dd, te majka stvara antitela za antigen D koji
c) A ili B jrv. gr. mogu da usmrte embrion
d) bilo koje krvne gr. samo ne AB
10. U kom od navedenih brakova moe da se
reenje: rodi dete AB krv. gr?
da bi dete bilo O krvne gr. njegovi roditelji a) AO x BO
moraju da imaju najmanje po jedan O alel b) AO x AB
c) AB x AB
d) AB x OO
7. Koje potomstvo ne moe imati ena AB, Rh+ e) u svim navedenim osim pod d
krvne grupe?

reenje: ne moe imati potomstvo O krv.

grupe 11. Koje krvne grupe imaju roditelji ako njihova
deca imaju AB,M i O,N?

reenje:
roditelji su AO,MN i BO,MN

5
mehanizmi nasleivanja i molekularna biologija - zadaci
12. Ako je ena B,Rh+ (heterozigot za oba Interakcije nealelnih gena
gena), a mukarac A,RH+ (heterozigot), kolika
je verovatnoa da e njihovo dete imati O,Rh-
krv. gr? 1. Verovatnoa da dva maleza (genotip AaBB i
AABb) dobiju dete meleza je:
reenje: a) 1/16
b) 3/16
P: BODd x AODd c) 4/16
e) 2/16
oba roditelja obrazuju po 4 tipa gameta pa ih
meusobno kombinujemo u tabeli reenje:
P: AaBB x AABb
gameti BD Bd OD Od gameti:AB, aB AB, Ab
AD ABDD ABDd AODD AODd
Ad ABDd ABdd AODd AOdd Gameti AB aB
OD BODD BODd OODD OODd AB AABB AaBB
Od BODd BOdd BODd OOdd Ab AABb AaBb
4/16 =
O,Rh- (genotip OOdd) je 1/16 = 6,25%

2. Potomstvo iz braka crnkinje (AABB) i meleza

13. U tabelu treba upisati mogue genotipove (AaBb) moe biti:
za navedene krvne grupe Rh, ABO i MN a) 1 fenotip: 100% tamna koa
sistema : b) dva fenotipa: tamna koa i umereno tamna
koa (1:1)
krvne grupe genotipovi c) tri fenotipa u odnosu 1:2:1
Rh+ d) etiri fenotipa u odnosu 1:1:1:1
Rh-
A reenje: u pitanju je aditivnost (sabirno
B dejstrvo gena)
AB P: AABB x AaBb
O F1:
MN Gameti AB Ab aB ab
M AB AABB AABb AaBB AaBb
N 1 : ------- 2 ---: 1
(4 dom. alela) (3 dominantna alela) (2 dom. alela)

13. Otac je heterozigot B krvne grupe, a majka ima AB

krvnu grupu. Kolika je verovatnoa da e njihovo dete
imati A krvnu grupu?
reenje:

P: BO x AB
F1: AB, BB, AO, BO
25% A krvna grupa

6
mehanizmi nasleivanja i molekularna biologija - zadaci
Vezani geni obolele od jedne bolesti i sa obe bolesti.
Moda nekome znai sve ovo xD
prva slika je ukrtanje bez krosing overa, a druga sa
krosing overom.
1. Geni A i B su vezani i rastojanje izmeu njih
je 30 rekombinacionih jedinica. Heterozigotna
jedinka genotipa AaBb moe da formira etiri
tipa gameta. Koji e biti procentualno najvie
zastupljeni?

reenje:
gameti su: AB i ab (nije bilo rekombinacije) kao
i Ab i aB (dolo je do krosing-overa); gameti sa
rekombinacijama Ab i aB se obrazuju po 15%
(prepolovljeni procenti za gamete) , a ovi bez
rekombinacija, AB i ab, po 35%
dakle, najvie su zastupljeni gamete AB i ab

2. Koji je odnos genotipova u potomstvu, koje

dobijemo ukrtanjem roditelja AaBb x AaBb, ako
su geni vezani i meu njima nema crossing
overa?

reenje:
P: AaBb x AaBb (ako nema krosingovera onda
svaki od ovi roditelja obrazuje po dva tipa
gameta: AB i ab pa njihovim slobodnim
kombinovanjem se dobijaju 4 kombinacije:
gamete : AB , ab x AB, ab
F1: AABB, AaBb, AaBb, aabb
1 : 2 : 1

Hemofilija i daltonizam su bolesti iji se aleli nalaze

na X (iks) hromozomu i prenose se X vezano
recesivno, to znai da je za pojavu bolesti potrebno
da se na jednom X hromozomu nau dva recesivna
alela dobijena od jednog ili oba roditelja ( kod
mukog deteta je dovoljno da majka bude
heterozigot i da se dobije bolesno dete jer muka
osoba X hromozom dobija od majke a Y od oca, ).
Vezani geni se zovu tako jer su aleli za nekoliko
razliitih stvari ( u naem zadatku aleli za hemofiliju
i daltonizam) na istom hromozomu ( u naem sluaju
X hromozom).
zadatak se komplikuje zbog postojanja krosing
overa. Krosing over je najprostije reeno razmena
odreenih delova hromoza meu homologim
hromozomima koje se javlja . Tako da se ovaj
zadatak radi sa ukrtanjem sa i bez krosing overa i
dobijaju se osobe sa normalim genotipom, osobe

7
mehanizmi nasleivanja i molekularna biologija - zadaci
M krvna grupa je p =0, 49 , p= 0,7 , odatle je
q=0,3
MN krvna grupa je 2pq= 2 x 0,7 x 0,3 = 0,42 =
42%

2. Ako su ucestalosti dva alela genskog lokusa u

ravnoteznoj populaciji oznacene kao "p" i "q",
ucestalost heterozigota je najveca kada su:
a) p i q razliciti,
b) p i q jednaki
c) ucestalosti alela nisu bitne za ucestalost
heterozigota
d) p= 0,3 i q= 0,7 ?
reenje:
p = q = 0,5 => p=0,25, q= =,25 ; 2pq=0,50

3. Ako je u jednoj populaciji, koja je u ravnotei,

uestalost recesivnog homozigota sa plavim
oima 0,06, kolika je uestalost homozigota sa
kestenjastim oima?
reenje:
recesivan homozigot je q= 0,06, odatle je
q=0,06 = 0,24 time je p=0,76 pa je p=0,58
(uestalost homozigota za kestenjaste oi)
4. U populaciji koja je u ravnotei 96% osoba su
sa rastavljenom unom resicom. Kolika je u toj
populaciji uestalost recesivnog alela za sraslu
unu resicu?
a) 16% b) 64% c) 20% d) 80%
e) 4%
reenje:
rastavljena une resica je dominantna osobina
pa osobe sa tom osobinom su p + 2pq= 0,96

osobe sa sraslom unom resicom su q= 0, 04,

Populaciona genetika odatle je q=0,2 te. 20% je uestalost recesivnog
alela
1. U jednoj populaciji 49% osoba ima M krvnu
grupu. Koliki je u toj populaciji % osoba MN 5. Kolika je uestalost recesivnog alela u
krvne grupe? populaciji od 1000 ljudi koja je u ravnotei, ako
a) 9% je poznato da je dominantnih homozigota u toj
b) 42% populaciji 360, heterozigota 480, a recesivnih
c) 49% homozigota 160?
d) 70% a) 0,2 b) 0, 4 c) 0, 6 d) 0, 8
e) 91% reenja:
reenje:

8
mehanizmi nasleivanja i molekularna biologija - zadaci
recesivni homozigoti su q= 160/1000 = 0, 16 10. Uestalost heterozigota u populaciji je
odakle je q= o, 4 najvea kada su:
a) p i q razliiti
6. U populaciji od 1000 ljudi koja je u ravnotei , b) p i q jednaki
uestalost dominantnog alela p= 0, 4. Koliko u c) uestalosti alela nisu bitne za uestalost
toj populaciji ima osoba sa recesivnim heterozigota
fenotipom? p= 0,3 i q=0, 7
a) 600 b) 360 c) 240 d) 36 reenje:
reenje: p= 0, 5 i q=0, 5
p= 0, 4 odatle je q= 0, 6 (prema formuli p + 2 pq= 2x 0, 5 x 0, 5 = 0, 5
q = 1)
uestalost osoba sa recesivnim fenotipom je q= 11. Ako je populacija u ravnotei i uestalost
0, 36% dominantnog alela A 0.7, uestalost heterozigota
to u broju ljudi iznosi 360 je:
a) 0.3
7. Kada se u populaciji od 500 ljudi nae 5 b) 0.42
albino osoba, onda je uestalost gena za c) 0.21
albinizam: d) 0.16
a) deset puta manja od uestalosti normalnog reenje:
alela p= 0, 7 q= 0,3
b) puta manja od uestalosti normalnog alela 2pq= 2x 0,7x 0,3= 0,42
c) 0,01
d) 0,05 12. U populaciji koja je u ravnotei 96% osoba
e) nijedan navod nije taan su sa rastavljenom unom resicom. Kolik ja u toj
reenje: populaciji uestalost recesivnog alela za sraslu
uestalost albino osoba je q= 5/500=0, 01, resicu?
odatle je q= 0,1 reenje:
p= 1 0,1 = 0,9 q = 0, 04 ,
q = 0,04 = 0,2 ili 20%
8. U populaciji u ravnotei uestalost recesivnog
alela je 0,2. U toj populaciji uestalost osoba 14. Ako je frekvencija recesivnog alela 60%, koji
koje su recesivni homozigoti , genotipa aa, je: genotip ima najveu uestalost u populaciji koja
a) 0,2 b) 0, 64 c) 0,32 d) 0,04 je u ravnotei ?
reenje: q=60%
q= 0,2 , onda je q= 0, 04 p= ?

9. Ako je uestalost genotipova jednog 15.Koliko e se poveati uestalost heterozigota

dvoalelnog gena 0, 64 (AA), 0, 32 (Aa) i 0,04 ako se uestalost dominantnog alela sa 10%
(aa), onda je uestalost alela: povea na 20% ?
a) p=0, 3; q= 0, 7
b) p=0,8 q=0,2 p1= 10%=o,1 p2= 20%=0,2
c) p=0, q= 1 q1= 0,9 q2=0,8
d) p=1, q= 0 2p1q1= 0,18 2p2q2 = 0,32
reenje:
p= AA + Aa = 0, 64 + 0,16= 0, 8 16. U populaciji od 100 ljudi, koja je u
q= 1 p = 0,2 ravnotei, uestalost dominantnog alela je 0,9.

9
mehanizmi nasleivanja i molekularna biologija - zadaci
Koliki je ukupan broj osoba sa dominantnom
osobinom u toj populaciji.
reenje:
p= 0,9 ; q= 0,1
p+ 2pq sa dominantnom osobinom
p+ 2pq= ... zameniti vrednosti
17. Kolika je uestalost dominantnog alela ako u
populaciji, koja je u ravnotei, 744 osoba osea
gorak ukus PTC-a, a 256 ne osea ?
reenje:
744+256= 1000 (ukupno osoba u toj populaciji)
uestalost osoba sa recesivnom osobinom (ne
oseaju ukus PTC-a) je 256/1000= 0,25 i to
predstavlja q.
Dakle q = 0,25 a odatle je q = 0,5
iz jednaine p+q = 1; p = 0,5
18. Uestalost Tej-Saksove bolesti meu
novoroenom decom je oko 10 na milion
roenja. Izraunati uestalost alela i genotipova.
reenje:
q = 10/1.000.000 = 0,00001
q= 0,003, odatle je p = 0,997
p = 0,99, 2pq = 0,0059
19. U jednoj populaciji od 100 osoba, 5 je
bolesno i to su recesivni homozigoti. Koliko u toj
populaciji ima zdravih homozigota, a koliko
heterozigotnih prenosilaca ?
reenje:
q= 5/100= 0,05 q= 0,22 p= 1- q= 0,78
2pq=0,343 = 34,3%
20. U jednoj populaciji je frekvencija
dominantnog alela tri puta vea od frekvencije
recesivnog alela. Izraunati % osoba koje imaju
dominantnu osobinu.
reenje:
p=3q
p+q=1, 3q + q= 1, 4q=1, q=1/4
p== 0,75; q=0,25
p+ 2pq = ...
21. Od ukupnog broja osoba normalne
pigmentacije polovina su homozigoti, a polovina
hetrozigoti. Izraunati frekvenciju gena za
albinizam.
reenje:
p+ 2pq normalna pigmentacija
p = 2pq/:p , p=2q
p+q=1, 2q+q=1, 3q=1, q=1/3
22. U populaciji je tri puta vei broj osoba sa
dominantnom nego sa recesivnom osobinom.
Izraunati uestalost dominantnog i recesivnog
alela.
reenje:
p + 2pq = 3q, to zamenimo u jednainu
p+ 2pq+ q= 1 i dobijemo 3q + q= 1
4 q=1, q=1/4=0,25, odatle je q=0,5
p=1-q, p= 0,5
23. Odredi frekvencije alela A i a ukoliko je
populacija u ravnotei i poznata je frekvencija
genotipa AA koja iznosi 0,49.
reenje:
AA=p= 0,49;
p=0,49= 0, 7
q= 0,3
24. Ako je uestalost dominantnog alela dva
puta vea od uestalosti recesivnog alela, kolika
je uestalost dominantnih homozigota?
reenje:
p=2q;
p+q=1; 2q+q=1; 3q=1; q=1/3; p=2/3
p=4/9
26. Ako se u populaciji od 100 ljudi registruju 4
recesivna homozigota, onda je oekivanbroj
dominantnih homozigota?
reenje:
10
mehanizmi nasleivanja i molekularna biologija - zadaci
aa (recesivni homozigot) = q
q= 4/100= 0,04, q=0,2
p=1-q, p=0,8 p=0,64 ili 64%, tj. 64
osobe su dominantni homozigoti
27. U jednoj populaciji koja je u ravnotei i broji
500 jedinki, broj jedinki sa AA genotipom iznosi
320. a sa Aa 160, dok sa aa genotipom ima 20
jedinki. Kolika je uestalost alela A u toj
popualciji?
reenje:
Sa obzirom na to da jedinki ima 500, iz toga
sledi da je ukupan broja alela ( i recesivnih i
dominantnih ) dvaput veci - 1000 . Imamo
podatak da je AA jedinki 320, a Aa 160 i to nam
je dovoljno jer jedine one poseduju dominantni
"A" alel. Iz toga sledi da je ukupan broj "A" alela
2*320 + 160 = 800 Ucestalost tog alela u
datoj populaciji se dobija po formuli
p(A)=dominantni aleli/svi aleli, sto znaci
p(A)=800/1000=0,8
28. U populaciji koja je u ravnotezi, 64% osoba
ima odvojenu usnu resicu. Koliko je medju njima
heterozigota?
a) 16%
b) 36%
c) 48%
d) 60% Resenje: 48%
reenje:
odvojena una resica je dominantna osobina, a
vezana je recesivna pa osobe sa recesivnom
osobinom su q2=0,36, odatle je samo q=0,6 a iz
jednaine p+q=1 je p=0,4
uestalost heterozigota je 2pq= 2x0,4x0,6=0,48
ili 48%
31. Kolika je ucestalost jedinki sa dominantnom
osobinom u populaciji koja je u ravnotezi ako
znamo da je ucestalost heterozigota 6 puta veca
od ucestalosti recesivnih homozigota?
a) 1/16
b)15/16
c) 1/4
d) 3/4 Resenje: 15/16
reenje:
uestalost heterozigota 2pq, a recesivnih homozigota
je q2 (q na kvadrat)
2pq=6q2/:2q (skrauje se sa 2q)
p=3q , vrednost za p zameni sa 3q u jednaini
p+q=1, dobije 3q+q=1, 4q=1, q=1/4
ako je q=1/4, onda je p=3/4 (vrednosti za p i q
zameni u p2+2pq (ovo je p na kvadrat, uestalost
jedinki sa dominantnom osobinom)
(3/4)2+2x3/4x1/4=9/16+6/16=15/16 (ovo je 3/4 na
kvadrat)
31. Kolika je ucestalost jedinki sa
dominantnom osobinom u populaciji koja je u
ravnotezi ako znamo da je ucestalost
heterozigota 6 puta veca od ucestalosti
recesivnih homozigota?
a) 1/16
b) 15/16
c) 1/4
d)
reenje:
uestalost heterozigota je 2pq, a recesivnih
homozigota je q
po datom zadatku je
2pq=6q/:2q
p=3q, to zamenimo u jednainu p+q=1
3q+q=1
4q=1, odatle je q=1/4, a p=3/4
uestalost jedinki sa dominantnom osobinom je
11
mehanizmi nasleivanja i molekularna biologija - zadaci
p+2pq=(3/4)+2(3/4x1/4)=15/16 p=2pq

34. U populaciji od 1600 ljudi, uestalost

32. U jednoj populaciji ucestalost osoba recesivnog alela je tri puta manja od uestalosti
sa O krvnom grupom (q2) je 4%,a dominantnog alela. Koliki je broj osoba sa
ucestalosti alela A (p) i alela B (r) su recesivnim svojstvom u toj populaciji?
iste. Kolika je ucestalost osoba sa AB
reenje:
krvnom grupom?
a) 20%
p=3q (prema zadatku); to zameni u jednainu
b) 32% p+q=1 >> 3q+q= 1; odatle je q=1/4, a
c) 40% q2=1/16 (q na kvadrat) odnosno uestalost
d) 60 % osoba sa rescesivnom osobinom
samo jo izrauna koliko je to osoba od ukupno
reenje: 1600
gen za ABO sistem obrazuje tri alela A, B i O sa 1/16x1600= 100 osoba
uestalou za A(p), B(r) i O (q)

q=0,04, odatle je q=0,04=0,2

p+r+q=1, odatle je p+r=1-0,2, p+r=0,8, a
poto je p=r, onda je p=0,4, r=0,4

uestalost osoba sa AB krvnom grupom je 2pr=

2x0,4x0,4=0,32=32%

33. U populaciji koja je u ravnotei u kojoj je

uestalost osoba sa recesivnim svojstvom 8 puta
manja od uestalosti osoba sa dominantnim
svojstvom:

odgovor: iste su uestalosti dominantnih

homozigota i heterozigota
reenje:
uestalost osoba sa dominantnim svojstvom je
p+2pq,
uestalost osoba sa recesivnim svojstvom je q
Kariotip i aberacije hromozoma:
strukturne i numerike
prema zadatku je p+2pq=8q
to zamenimo u jednainu p+2pq+q=1
1. Odreivanje kariotipa deteta nije potrebno
(indikativno) u sluaju da je:
8q+q=1, 9q=1 odatle je q=1/9, a samo
a) jedan roditelj nosilac t 21/14
q=1/3
b) majka starija od 35 godina
onda je p=1-1/3, p=2/3
c) prethodno dete imalo srpastu anemiju,
d) prethodno dete imalo Edwardsov sindrom
p=(2/3)=4/9, 2pq=2x2/3x1/3=4/9
reenje:
12
mehanizmi nasleivanja i molekularna biologija - zadaci
zato to je to oboljenje izazvano mutacijom 6. Koliko somatska elija mukarca sa Daunovim
gena to se ne moe videti analizom kariotipa sindromom ima:
a) hromatida u G2 fazi elijskog ciklusa
2. Ukoliko je 2n=20, koliko je molekula DNK b) akrocentrinih hromozoma
prisutno u pentazominom gametu?
reenje:
reenje: a) 2n+1= 47 hromozoma, koji posle S faze
n=10 , pentazomian ima 14 (replikacije) imaju 94 hromatide
b) normalna elija ima 11, a mukarca sa
3. Ako jedan od roditelja nosi balansiranu daunom 1 vie, dakle 12
translokaciju na paru homologih hromozoma
(21/21), ukrtanjem sa zdravim gametima 7. Koliko hromozoma ima ena sa Daunovim
drugog roditelja verovatnoa dobijanja deteta sa sindromom u:
normalnim fenotipom i genotipom je: a) grupi G
a) 1/6 b) grupi C?
b) 1/4
c) 1/2 reenje:
d) 0 a) 5
e) 1/3 b) normalan broj, 16

reenje: 8. Koliko hromozoma ima ena sa trizomijom X

ne moe se dobiti, zato to roditelj sa hromozoma u:
uravnoteenom translokacijom 21/21 ili a) grupi C
stvara gamete bez hromozoma 21 ili one sa b) somatskoj eliji
hromozomom 21 u viku; kada se takvi c) jajnoj eliji ?
gameti iskombinuju sa normalnim gametima
drugog roditelja dobija se trizomija 21 ili reenja
monozomija 21; trizomija 21 daje Daunov a) od 6-12. para + 3 X hromozoma = 17
sindrom, dok je monozomija letalna; b) 47
normalno dete se ne moe dobiti c) 23 ili 24

9. Koliko akrocentrinih hromozoma sadri :

4. Kariotip mitotikog jedra enke pacova sadri
a) spermatozoid mukarca ;
84 hromatide. Koliko hromozoma se nalazi u
b) jajna elija ene
somatskoj, a koliko u polnoj eliji pacova?
reenje:
84 hromatide u mitozi (poetak mitoze jer jo
reenje:
uvek postoji jedro) je 2n=42 hromozoma to
a) 5 (ako ima X hromozom) ili 6 (ako ima Y
vai za somatsku eliju; polna elija ima upola
hromozom)
manje n= 21
b) 5
5. Koliko hromozoma sadri:
10. Koliko submetacentrinih hromozoma ima u
a) tetrapolidni zigot oveka - odgovor: 92
C grupi kariotipa:
b) tetrazomina somatska elija oveka
a) normalnog mukarca
odgovor: 48
b) normalne ene
c) mukarca sa Klinefelterovim sindromom
d) ene sa Tarnerovim sindromom
13
mehanizmi nasleivanja i molekularna biologija - zadaci
e) ene sa trizomijom X hromozoma
f) mukarca sa kariotipom 47, XYY
11.Koliko :
a) polnih hromozoma ima spermatozoid oveka
__________
b) metacentrinih hromozoma ima jajna elija
ene ____________________
c) autozoma ima spermatozoid mukarca
_________
c) submetacentrinih hromrozoma ima jajna
elija ene ____________________
d) submetacentrinih hromozoma ima
spermatozoid
mukarca__________________
12. Koliko hromozoma ima:
a) normalna ena nosilac translokacije
13/14? __________________
b) normalan mukarac nosilac translokacije
21/21 ________________
c) mukarac sa Daunovim sindromom u
grupi G
d) spermatozoid mukarca sa Daunovim
sindromom
e) spermatozoid mukarca u grupi G
f) spermatozoid mukarca sa Klinefelterovim
sindromom
g) jajna elija ene sa kariotipom 45, XO
13. Koliko hromozoma sadri somatska elija
oveka koja je (izraunaj koristei opte
formule) :
a) trizomik_________________________
b) triploid_______________________
c) dvojni trizomik __________________
d) monozomik ______________________
e) tetrazomik _______________________
f) tetraploid_________________________
g) nultizomik ______________________
14. Ako nulizomicna somatska celija ima 56
hromozoma, koliko hromozoma ima polna celija?
Reenje:
Nultizominoj somatskoj eliji nedostaje jedan
par hromozoma (ili 2 hromozoma). Dakle,
normalna somatska elija ima 56 + 2 = 58, a
onda polna elija sa upola manje ima 29
hromozoma.
15. Ako je fenotipski normalna ena nosilac
Robertsonove translokacije 21/21 , a mukarac
genetski normalan utvrdite:
a) koje genotipove zigota oni mogu proizvesti i
sa kojom verovatnoom,
ako svi gameti imaju podjednak vijabilitet?
Reenje:
Kod ene je u pitanju uravnoteena
translokacija 21/21. Poto su dva hromozoma
21 zakaena jedan za drugi, ona obrazuje
samo nenormalne jajne elije i to:
1. jedan tip koji nema hromozom 21 i ima
ukupno 22 hromozoma (n-1)
2. drugi tip koji ima hromozom 21 u viku
(dva hromozoma 21 zakaena jedan za drugi)
i ukupno 23 hromozoma (jer su hromozomi
21/21 zakaeni jedan za drugi pa se broje kao
jedan hromozom)
Normalan mukarac ima spermatozoide sa
normanim brojem hromozoma (n=23) to
znai da je i hromozom 21 prisutan samo
jedan.
Ako je vijabilitet (sposobnost preivljavanja i
oploenja) oba tipa jajnih elija isti (kako je u
zadatku dato teoretski) onda se obrazuju dva
tipa zigota:
1. n-1 (jajna elija) x n (spermatozoid) = 2n
-1 = 45 (to je monozomija hromozoma 21) i
to sa verovatnoom od 50%
2. n x n = 2n = 46 ; to je trizomija
hromozoma 21 prouzrokovana
neuravnoteenom translokacijom; gde zigot
14
mehanizmi nasleivanja i molekularna biologija - zadaci
ima tri hromozoma 21; dva zakaena jedan za F1: XX; XY, XX*, X*Y bolestan sin
drugi i trei slobodan pa je ukupan broj
hromozoma normalan (46), a osoba ima
Daunov sindrom); verovatnoa je 50%
4. ena obolela od daltonizma stupila je u brak
sa normalnim mukarcem. Koja je verovatnoa
Nasleivanje bolesti oveka
da dobiju zdravo ensko dete?

reenje:
1. Koliki je teorijski rizik ponavljanja albinizma za
P: X*X* x XY (X*- X hromozom koji nosi alel za
svako naredno dete ako se u jednoj porodici
daltonizam)
rodilo dete sa albinizmom?
F1: X*X, X*X, X*Y, X*Y
50%
reenje:
ako se rodilo dete sa albinizmom znai da su
5. Verovatnoa da e dve osobe obolele od
roditelji heterozigoti (Aa)
albinizma dobiti zdravo, heterozigotno dete je:
P: Aa x Aa
a) 1/3
F1: AA, Aa, Aa, aa > 25%
b) 2/3
c) 0 %
d)
2. Koliki je rizik da i ostala deca budu
reenje:
zahvaena istim poremeajem ako su jedan
P: aa x aa
roditelj i jedno dete zahvaeni autozomno
F1: aa, aa svi bolesni
dominantnim poremeajem?

reenje: P: Aa x aa
6. Otac ima X vezano dominantno oboljenje.
F1: Aa, Aa, aa, aa > 50%
Njegova erka nije bolesna. Koje od objanjenja
ovog sluaja nije tano:
a) Turner sindrom
3. Dve zdrave osobe mogu imati obolelo b) inaktivacija X hromozoma
potomstvo u sluaju: c) nasleivanje nemutiranog oevog alela
a) polidaktilije e) lano oinstvo
b) hemofilije
c) hipofosfaremije (X-vezano dominantno reenje:
oboljenje) inaktivisan je (Barovo telo) X hromozom koji
d) svi odgovori su tani sadri tu mutaciju
e) tano je pod a i b

reenje: 7. ena iji je otac imao hemofiliju i mukarac

a) u pitanju je nepotpuna probojnost daltonista imaju erku. Kolika je verovatnoa da
dominantnog alela za polidaktiliju koji je je ona prenosilac oba oboljenja:
preskoio roditeljsku generaciju, a ispoljio se kod a) 100 %
dece b) 50 %
d) majla heterozigotni prenosilac XX*, a otac c) 25 %
zdrav XY d) 0 %
P: XX* x XY
15
mehanizmi nasleivanja i molekularna biologija - zadaci
reenje: P: Aa x aa
ena je heterozigot za hemofiliju (jer joj je otac
hemofiliar) a za daltonizam je dominantna F1: Aa, Aa, aa, aa
homozigot, dakle njen genotip je HhDd 50%
mukarac je genotipa HYdY 11. Ukoliko je u braku obolelih roditelja
P: HhDd x HYdY verovatnoa za dobijanje zdravog potomstva
gameti: HD, hD, Hd, hd x Hd, Y 25%, onda se radi o:
u F1 posmatramo samo kerke a) daltonizmu
F1: HHDd (normalna ker), HhDd (ker koja b) ahondroplaziji
je heterozigotni prenosilac obe bolesti > c) eernoj bolesti
25%), HHdd, Hhdd d) albinizmu

8. Mukarac hemofiliar oenio se zdravom reenje: ahondroplazija se nasleuje

enom. Kakvo potomstvo mogu da oekuju? autozomno dominantno; roditelji su oboleli
a) samo zdravi sinovi heterozigoti A*a (A* mutirani alela za
b) samo zdrave kerke ahondroplaziju)
c) sva zdrava deca
d) bolesni sinovi P: A*a x A*a
e) bolesne kerke
F1: A*A*, A*a, A*a, aa (25% verovatnoa za
zadravo potomstvo)
9. Jedan blizanac je oboleo od hemofilije, a
drugi (mukog pola) je zdrav. 12. Ukoliko se rodi ensko dete sa hemofilijom,
a) Koji je verovatan pol obolelog blizanca? koji fenotip i genotip imaju roditelji?
b) Da li su blizanci monozigotni?
c) Koji su genotipovi blizanaca i njihovih reenje:
roditelja? majka je hetrozigotni prenosliac mutiranog alela
reenja: (X*X), zdrava
a) muki
b) nisu monozigotni jer bi onda obojica imali otac je bolestan (X*Y)
isti genotip i time bili bolesni
c) blizanci: XY i X*Y; otac: XY, majka XX* P: X*X x X*Y
P: XX* x XY
F1: XX, XX*, XY, X*Y F1: X*X*, X*Y, X*X, XY
bolesna ker

10. Osoba sa dominatnim poremeajem koja je

genotipski heterozigot (Aa), sklopila je brak sa 13. Osoba obolela od Hantingtonove bolesti, koja je
fenotipski normalnim homozigotom (aa). heterozigot za mutaciju, sklopila je brak
sa zdravom osobom. Koliki je rizik da e njihovo dete biti
Verovatnoa da e njihovo dete naslediti isti tip bolesno?
poremeaja kao i heterozigotni roditelj iznosi: reenje:
1. 25% P: A*a x aa A*a - bolestan
2. 50% F1: A*a, A*a, aa, aa
3. 75% 50% verovatnoa da e dete biti bolesno (kao 10.
zadatak)
4. 100%
reenje:

16
mehanizmi nasleivanja i molekularna biologija - zadaci
14. Zdravi roditelji imaju dete obolelo od
fenilketonurije. Koliki je rizik da e njihovo sledee
dete biti bolesno?
reenje:
zdravi roditelji su po genotipu heterozigotni
prenosioci (Aa*) recesivnog gena za
fenilketonuriju

P: Aa* x Aa*

F1: AA, Aa*, Aa*, a*a*

25% je rizik raanja bolesnog deteta

15. Mukarac sa ahondroplazijom, ija je majka

bila zdrava, u braku sa enom normalnog
fenotipa dobio je zdravog sina i obolelu kerku.
Kolika je verovatnoa da je obolela devojica
heterozigot?

odgovor: 100%

reenje:
ahondroplazija se nasleuje autozomno
dominantno (dominantna alel A)
mukarac sa ahondroplazijom je heterozigot
(Aa) jer je njegova majka zdrava (aa),
ena je zdrava (aa)

P: Aa x aa

F1: Aa, Aa, aa, aa

bolesna ker moe da bude samo heterozigot

(Aa), dakle, 100%

MOLEKULARNA BIOLOGIJA

1. Ako u sastav DNK ulazi 18% adenina, koliko u

toj DNK ima citozina:
a) 18%
b) 32%
c) 36%
d) 64%
reenje:
17
mehanizmi nasleivanja i molekularna biologija - zadaci
ako je 18%A onda je i 18%T (princip Reenje:
komplementarnosti) dakle A+T=36%, onda je A=T, dakle A=32%
G+C=64%, to znai po 32% C i G
7. Ako je % zastupljenost u jednom lancu DNK:
2. Preme datom sastavu baza pronai C=24%, A=18% i G=20%, kolika je
jednolananu DNK: zastupljenost za svaku od baza u
a) 30% G i 20% C komplementarnom lancu?
b) 30%T i 20% C Reenje:
c) 25%C i 25% G C=24%, u komplementarnom lancu je G=24%
d) 20% A i 20%T A=18%, u komplementarnom lancu je T=18%
reenje: G=20%, u komplementarnom lancu je C=20%
zato to nije jednaka koliina komplementarnih A+C+G= 18+24+20= 62%, pa je T=38%, a u
baza G i C komplementarnom lancu je A=38%

3. Odnos izmeu baza (A+G) : (C+T) u DNK je: 8. Ako je u jednom molekulu DNK od 4000
a) 1 : 2 baznih parova prisutno 10% citozina, koliki je u
b) 1 : 1 tom molekulu broj timina:
c) 2 : 1 a) 6400
d) zavisi od vrste organizama b) 3200
reenje: c) 1600
zbog komplementarnosti baza po emu koliko d) 800
ima A, toliko je T (isto vai i za C i G)
reenje:
4. Ako procentualna zastupljenost GC parova 4000 bp= 8000 baza
iznosi 56%, koliki je procenat svake od baza (A, 10% C= 10% G
T, C i G) u tom molekulu DNK? 80%AT, T=40% i A=40%

Reenje: T= 40x8000/100= 3200 baza

GC=56%, dakle G=28%, C=28%
onda je AT=100% - 56%= 44%, A=22% i
T=22% 9. Segment DNK lanca koji se replikuje ima
sledei redosled nukleotida
5 TCCGATGCATTG 3. Napii njemu
5. Ako timina ima 15% od ukupne zastupljnosti komplementaran lanac i obelei njegove krajeve.
baza, koliko u istom molekulu DNK ima citozina?

Reenje: reenje:
T=15%, onda je A=15% (poto je A=T), 5 TCCGATGCATTG 3
A+T=30% 3 AGGCTACGTAAC 5 (po principu
Odatel je G+C= 70%, odnosno C=35% (poto komplementarnosti i antiparalelnosti)
je G=C)
10. Ako je redosled nukleotida u iRNK za
aminokiselinu histidin CAC, koji je redosled
6. Ako je % zastupljnost T u jednom lancu DNK nukleotida na: a) DNK; b) tRNK?
32%, koliko % A ima u komplementarnom
lancu? reenje:
18
mehanizmi nasleivanja i molekularna biologija - zadaci
a) GTG
b) GUG reenje:

11. Neki virus sadri DNK u kojoj je prisutno 100 tano je pod c) 29
000 parova baza. Koliko :
a) nukleotida uestvuje u njenoj Svaku aminokiselinu odreuju tri uzastopna
grai nukleotida, tzv. kodon. Ispred mesta insercije
b) atoma fosfora ima 88 nukleotida to podeljeno sa 3 daje 29
reenje: kodona, a to e usloviti sintezu 29
a) 200 000 nepromenjenih aminokiselina.
b) 200 000

16.Na osnovu zastupljenosti nukleotida u datim

12. Odnos (A+T) : (C+G) u jednom lancu DNK molekulima DNK,odrediti za koji od njih mozemo
je 0,2. Koliki e taj odnos biti u tvrditi da je virusnog porekla:
komplementarnom lancu ? a)52 % G
b)25 % C
reenje: c)40 % T,10 % C
isto 0,2 zbog komplementarnosti d)20 % T

13. Ako se u delu DNK od 100 nukleotidnih reenje:

parova u 40 nalazi citozin, koliko se obrazuje Virusna DNK je jednolanana. Kod dvolananih
dvostrukih vodoninih veza ? DNK ukupan zbir baza iznosi 100%, osnosno
komplementarne baze (A=T; C=G) su jednake
reenje: po koliini (koliko ima T toliko ima A i obrnuto,
u 60 se nalazi adenin i guanin pa se i toliko isto vai i za C i G). Ako ima 52% G, da je
dvostrukih veza dvolanani molekul onda bi zajedno sa ostalim
bazama bilo preko 100, to dokazuje de je
14. Navedi redosled nukleotida u fragmentu molekul DNK jednolanan, a to je samo kod
iRNK koji se obrazuje na fragmentu gena u virusa.
kome su nukleotidi DNK rasporeeni na sledei
nain: AAT CAC GAT CCT AGG b) ima 25% C i isto toliko G, kao i A i T (sve po
25%)
reenje:
AAT CAC GAT CCT AGG - gen c) 40% T = 40% A; 10% C = 10% G (ukupno
UUA GUG CUA GGA UCC - iRNK A+T+C+G = 100%

15. U genu duine 150 parova baza dolo je do

insercije (dodavanja) jednog para baza ispred
89. para. Nakon toga je usledila sinteza
proteina. Koliko je aminokiselina ostalo
nepromenjenih?
a ) 88
b ) 150
c ) 29
d ) 50
e ) nije mogue izraunati
19
mehanizmi nasleivanja i molekularna biologija - zadaci

20