MIEL FUKO

1926-1984-2004

HRESTOMATIJA

Priredili:
Pavle Milenkovi i Duan Marinkovi

tekstove preveli:
Milana Bokovi (engleski)
Duka Dobrosavljev (engleski)
Andrej Horvat (francuski)
Vanja Mani (francuski)
Ivan Milenkovi (francuski)
Pavle Milenkovi (francuski)
Vladimir Milisavljevi (francuski)
Olja Petroni (francuski, srpski)
Eleonora Prohi (francuski)
Darko Rakin (srpski)

struna redakcija prevoda

sa francuskog: Pavle Milenkovi
sa engleskog: Duan Marinkovi i Pavle Milenkovi
Dizajn, prelom i tehnika priprema: Igor lli

Prvo izdanje
Izdava: Vojvoanska socioloka asocijacija
Dr Zorana inia 2, Novi Sad

Za izdavaa: Duan Marinkovi

 MIEL FUKO
1926-1984-2004
HRESTOMATIJA

Priredili:
Pavle Milenkovi i Duan Marinkovi

Novi Sad 2005.

Vojvoanska socioloka asocijacija
 UVOD
ivo interesovanjeza delo Miela Fu-
koa ini se da ne jenjava ni dve de
cenije posle njegove smrti. Naprotiv,
ono je toliko da poprima heterotopi-
jske razmere, spajajui u okviru fu-
koovskog diskursa pisce sa razliitih
kontinenata i sa raznorodnim disci
plinarnim zaleem.
Ako bi se, sledei uput samoga Fu-
koa, "delo" razmatralo nezavisno od
"autora", onda bi se ova knjiga Fu-
koovih tekstova i tekstova Fukou
mogla tretirati nesamo kao prikladno
obeleavanje dvadesetogodinjice
autorove smrti, ve i kao
roendanska proslava jednog Del
koje u ovoj, dvehiljadeietvrtoj, puni
celih pedeset godina. Maladie men
tale et Personnalit (Paris: PUF, 1954),
oznailo je jedno roenje i ivot ija
burna biografija, sada ve u domenu
"dugog trajanja" ne prestaje da
poprima dramatine uzlete. Dopusti
li se jedno uoptavanje - imajui pri
tom u vidu fukoovski nominalistiki
A great interest for Michel Foucault's
work is still not subsiding nearly two
decades after his death. On the con
trary, the interest is so great that it
assumes heterotopic proportions
connecting authors under Foucault's
discourse framework, from different
continents with heterogeneous dis
ciplinary backgrounds.
If, following Foucault's directions,
a "work" is to be scrutinized inde
pendently of its "author", then this
book of Foucault's texts and texts
about Foucault could be treated
not only as an appropriate mark
ing of his death but as an anniver
sary celebration of the work's fiftieth
birthday. Maladie mentale et person
nalit (Paris: PUF, 1954) has branded
a birth and life whose turbulent bi niversaire de la mise au monde d'un
ography (now only in the domain of
"long-term") continues to dramati
cally soar. If generalization is to be
allowed - having in mind Foucault's
nominalistic caution applied to any
Il semble que le vif intrt pour
l'oeuvre de Michel Foucault n'affai-
blisse pas ni deux dcennies aprs
sa mort. Au contraire, il est si grand
qu'il gagne des dimensions ht-
rotopiques, en runissant, dans le
cadre du discours foucauldien, les
auteurs venant des continents diff-
rents et ayants des arrires discipli-
naires divers.
Si, suivant l'instruction de Foucault
J
lui-mme, on considrait un 'oeuvre"
indpendamment de son "auteur",
ce livre des textes par Foucault et
sur Foucault pourrait tre trait
non seulement comme un geste
convenable pour commmorer la
vingtime anniversaire de le mort
de l'auteur, mais aussi comme l'an-
Oeuvre qui cette anne, 2004, a cin-
quante ans. Maladie mentale et Per-
sonnalit (Paris: PUF, 1954) a marqu
une naissance et une vie dont la bio-
graphie tumultueuse, qui est main-
7
HRESTOMATIJA
oprez kod svakog uoptavanja
- moglo bi se rei da Fukoovo delo
svoje mladalake dane ivi tek posle
smrti svoga autora, u jednoj zbilja
optoj, i na raznim stranama gotovo
euforinoj aklamaciji. Posredstvom
tog del, Fuko je i dalje zvezda. I to
pokretna, koja se na intelektual-
nom nebu sa jednakim sjajem da
raspoznati u sazveima: filozofs
kom, istoriografskom, sociolokom,
pedagokom, psihijatrijskom,
krivino-pravnom, knjievnom,
antropolokom, verovatno i u onima
koja se upravo raaju ili e se tek
roditi.
Protekle decenije pokazale su da
je Fukoovo delo i dalje uslov i os-
nov za traganje, za novo otvaranje
heterotopijskih polja onima koji ga
slede, onima koji ga poriu. Nje
gov ambivalentan, u mnogo emu
neuhvatljiv i svakako fascinantan
intelektualni i literarni legat stavio
je prireivae ove knjige u dilemu:
oma? obuhvat? odabir? delo?
"Kome se obraate, ako se obraate?"
Fukou nieancu? Fukou hajdegeri-
jancu? Fukou istoriaru? Fukou ar
heologu? Ciniku sopstvenog post-
strukturalizma? Onome koji svim
svojim srcem nervozno prokazuje
parajuu prazninu sadanjosti.
8
generalization - it seems that Fou
cault's ingenious work has started
living its early days after the author's
death in a really broad and, in many
aspects, euphoric acclamation. By
virtue of his work, Foucault contin
ues to be'a star. In fact, he is a roam
ing star in the intellectual sky whose
brightness can be easily recognized
in philosophical, historiographical,
sociological, pedagogical, psychiat
ric, criminal and legal, literary, an
thropological, and other newly born
constellations and perhaps those in
tellectual constellations that are yet
to come.
Recent decades have showed that
Foucault's work is still a condition
and a foundation for searching and
opening new heterotopic fields for
both his followers and those who
deny him. His ambivalent, in many
aspects fugacious, and most cer
tainly fascinating intellectual and
literary legacy, has put editors of
this book in a real dilemma. Is it: a
tribute? an envelopment? a selec
tion? a work piece? With whom are
you talking to, if you are talking to?
Are you talking about Foucault as
a "Nitze-ist", "Heidegger-ist"? Fou
cault as a "Historian", "Archeologist"?
or perhaps Foucault as a "Cynic of
his own post-structuralism"? or to
tenant dj dans le domaine d'une
"longue dure", ne cesse pas de faire
des envoles dramatiques. S'il est
permis de faire une gnralisation
- en tenant compte de la rserve
nominaliste foucauldien envers
toute gnralisation - on pourrait
dire que l'oeuvre de Foucault ne vit
sa jeunesse qu'aprs la mort de son
auteur, et cela travers une accla-
mation vraiment gnrale et parfois
presque euphorique. A travers cet
oeuvre, Foucault est toujours un star.
Le star mobile, dont l'clat est recon-
naissable dans le ciel intellectuel,
galement dans les constellations:
philosophique, historiographique,
sociologique, pdagogique, psy-
chiatrique, pnale et juridique, litt-
raire, anthropologique, et probable-
ment aussi dans les constellation qui
sont en train de natre ou vont natre
un jour.
Les dcennies passes ont montr
que l'oeuvre de Foucault reprsente
toujours une condition et une base
pour la recherche, pour une nou-
velle ouverture des champs htro-
topes ceux qui le suivent, ceux
qui le nient. Son patrimoine intellec-
tuel et littraire ambivalent, qui est
souvent insaisissable, mais certaine-
ment fascinant, a pos les rdacteurs
de ce livre devant une dilemme: un

Ne treba, meutim, izgubiti iz vida
da veliina slave, koja se delimino
ogleda u oboavanju, a delimino
u ritualnom izgovaranju imena, nije
isto to i koliina sjaja koja potie
od samog izvora. Bljetavilo ovog
Del kadkad je toliko zaslepljujue
da navodi na krivi put. Njegova
slava pak, dovoljno je pokrie da te
stranputice prou neopaeno. Jer,
voleti Fukoa nije isto to i razumeti
ga. Vaui, prireivai ove knjige
imali su (moda neskromnu), time
donekle verovatno i hrabru ambiciju:
da (lino) intelektualno poklonitvo
zdrue sa naporom razumevanja,
koje, na tragu samog Fukoa, ne os
taje tek kod razumevanja jednog
Del, niti samo del uopte, ve
odgovara obavezi obrade dogaaja
miljenja.
Nemasumnjedaje"dogaajFuko"jo
uvek delatan za metodoloko-teori-
jska i epistemoloka promiljanja.
No u kojoj je meri taj dogaaj bio, ili
jo uvek jeste, igra sluaja, a u kojoj
pak Fukoovo poigravanje sluajem?
Do koje mere poigravanje strpljen
jem onih koji ga svojataju? Moda
se on jo uvek igra sa naim strpljen
jem, nas koji nad njegovim rukopi
som raitavamo iznova "nas". Ili nas
samo, na granici izmeu misli, smrti
i smrtnoj misli toj smrti, odnegde,
someone who is nervously showing
a ripping emptiness of reality with
all his heart?
However, it should not be over
looked the fact that the amount of
glory, which is partially manifested
in worship and partially in ritual
name pronunciation, is not the same
as the amount of shine that radiates
from the source. The brilliance of
this book can be quite dazzling that
might lead to sideways and dead
ends. However, Foucault's reputation
is more than enough assurance to
make those sideways miniscule. By
reason, "to love" Foucault does not
mean "to understand" Foucault. The
editors of this book have had an im
modest and, perhaps, a brave ambi
tion to merge (personal) intellectual
offerings with their cognizance ef
forts that, being on Foucault's path,
serves the obligation of elaborating
happenings of thought.
Without doubt, "happening Fou
cault" is still prevalent in method
ological, theoretical, and epistemo-
logical cogitation. Now, in which
proportion this "happening" has
been and still is circumstantial, and in
which proportion is Foucault's con
scious play with the circumstance?
Where is the patience breaking point
UVOD
hommage? un recueil? un choix? un
ouvrage? "A qui vous adressez-vous,
condition que vous vous adressez?"
A Foucault nietzschen? A Foucault
heideggerien? A Foucault historien?
A Foucault archologue? Au cynique
de son propre poststructuralisme? A
celui qui dnonce de toute son me
la vacuit dchirante du prsent.
Cependant, il ne faut pas perdre de
vue que la grandeur de la gloire, qui
se reflte partiellement dans l'ado-
ration et partiellement dans la pro-
nociation rituelle de son nom, n'est
pas tout fait comme la quantit
de l'clat qui provient de la source
mme. L'tincellement de cet Oeuvre
est parfois si aveuglant qu'il nous fait
prendre le faux chemin. Mais sa gloi-
re suffit pour nous empcher d'aper-
cevoir ces dtours. Car, aimer Fou-
cault ne suffit pas pour le compren-
dre. En mesurant, les rdacteurs de
ce livre ont eu une ambition (peut-
tre immodeste) qu'on pourrait
appeler brave: runir (leur propre)
l'idoltrie intellectuelle avec l'effort
pour la comprhension, qui, suivant
la trace de Foucault lui-mme, ne se
satisfait pas de la comprhension
d'un Oeuvre ni de l'oeuvre en gn-
ral, mais correspond l'obligation de
travailler l'vnement de la pense.
9
HRESTOMATIJA
iza Janusove maske, radoznalo u of those who usurp him? Through
tiini posmatra. his ingenious work, Foucault is still
playing with our patience and with
Duan Marinkovi Us who over his scripts are rediscov
Pavle Milenkovi ering nobody else but Us again. Or,
on a verge between thought, death,
and deadly thought about death,
from somewhere, behind the Janus
mask, he is inquisitively watching us
in silence.
Sa srpskog preveo Darko Rakin
10
"L'vnement Foucault" est, sans
aucun doute, toujours agissant pour
la pense mthodologique, tho
rique et pistmologique. Mais,
quelle mesure cet vnement tait,
ou toujours est, un hasard, et quel-
le mesure c'tait le jeu de Foucault
avec le hasard? A quelle mesure il
jouait avec la patience de ceux qui
se le approprient? Peut-tre joue-t-
il toujours avec notre patience, avec
nous, qui, encore une fois, lisons
"nous" dans ses mots. Ou quelque
part, la frontire entre la pense,
la mort et la pense de cette mort,
derrire le masque de Janus, il nous
observe curieusement, en silence.
Sa srpskog prevela Olja Petroni
MILJENJE SPOLJANJOSTI
Ja laem, ja govorim
Nekada je grka istina uzdrmana u jednoj jedinoj
tvrdnji:"Ja laem"."Ja govorim"stavlja na ispit itavu
modernu fikciju.
Istini za volju, ove dve tvrdnje nemaju istu mo.
Dobro je poznato da se Epimenidov argument
moe savladati ako se, unutar jednog govora koji
je lukavo sklupan u sebe, razlikuju dva stava, od
kojih je jedan objekat drugoga. Uzalud gramatika
forma paradoksa pokuava da izmakne (pogotovo
ako je on uvijen u prosti oblik onoga "Ja laem")
toj sutinskoj dvojnosti: ona ne moe da je ukine.
Svaki stav mora po svom "tipu" biti vii od onog
stava koji mu slui kao objekt. To to stav koji je
objekt povratno utie na stav koji ga oznaava, to
sadraj Krianinove tvrdnje ini sumnjivom nje
govu iskrenost u trenutku kada on govori, to je
mogue da on lae kada govori lai - sve je to
manje nepremostiva logika prepreka nego kon-
sekvenca jedne proste injenice: subjekt koji govori
identian je sa onim kojem se govori.
U trenutku kada sasvim prosto kaem "Ja gov
orim", nisam izloen nijednoj od ovih opasnosti;
dva stava koji se skrivaju u ovom jec; nstvenom is
kazu ("Ja govorim" i "Ja kaem da ja govorim") ne
ugroavaju se meusobno. Zatien sam u neosvo
jivoj tvravi, u kojoj jedna tvrdnja tvrdi sebe, tano
se primeravajui sebi samoj, ne prelazei ni preko
jednog ruba, otklanjajui svaku opasnost zablude
-jer, ja ne izriem nita drugo do injenicu da gov
orim. Stav koji je objekt i onaj koji ga iskazuje pove
zani su bez prepreke ili ogluenja, i to ne samo na
strani rei koja je ovde u pitanju, ve i na strani sub
jekta koji tu re izgovara. Dakle, istina je, nepobitna
istina da govorim kada kaem da govorim.
Ali, mogue je da stvari nisu tako jednostavne.
Ako formalno tvenje onoga "Ja govorim" ne post
avlja probleme koji bi bili specifini za njega, nje
gov smisao, uprkos svojoj prividnoj prozirnosti,
otvara jedno podruje pitanja koje je moda
neogranieno. Zaista, trebalo bi da se ono "Ja gov
orim" odnosi na jedan govor koji mu, time to mu
daje predmet, slui kao oslonac. Ali, taj govor ne
postoji; ono "Ja govorim" polae svoju suverenost
samo u odsutnost svakog drugog jezika; govor
kojem govorim ne postoji pre nagote koja se izrie
u trenutku kada kaem: "Ja govorim"; i on nestaje
u trenutku kada uutim. itava mogunost jezika
ovde je isuena tranzitivnou u kojoj se on dogaa.
Njega okruuje pustinja. U kojoj bi krajnjoj tanan-
osti, u kojoj singularnoj i suptilnoj taki mogao da
se pribere jedan jezik koji bi sebe hteo da uhvati u
ogoljenoj formi onoga "Ja govorim"? Sem ako up
ravo praznina u kojoj se pokazuje besadrajna ne-
11
 SPISI
znatnost onoga "Ja govorim" nije upravo apsolutna
otvorenost kroz koju jezik moe da se proiri u
beskonanost, dok se subjekt - ono "ja" koje govori
- rasparava, rasipa i rasejava sve dok ne nestane u
tom ogoljenom prostoru. Ako jezik zaista ima svoje
mesto samo u usamljenoj suverenosti onoga "Ja
govorim", njega po pravu nita ne moe da ogranii
- niti onaj kome se on obraa, niti istina onoga to
on kae, niti vrednosti ili sistemi predstavljanja ko
jima se on slui; jednom reju, on vie nije govor
i saoptavanje nekog smisla, ve izlaganje jezika u
njegovom sirovom biu, ista spoljanjost koja se
iri; a subjekt koji govori vie nije toliko onaj koji je
odgovoran za govor (onaj koji ga dri, koji u njemu
tvrdi i sudi, i koji se ponekad u njemu predstavlja
pod gramatikim oblikom koja je za to predvien),
ve nepostojanje u ijoj se praznini bez poinka
produava beskonano izlivanje jezika.
Veruje se da se savremena literatura odlikuje
udvostruavanjem koje joj dozvoljava da oznaava
sebe samu; da je u toj autoreferencijalnosti ona
pronala nain da se istovremeno interiorizuje
do krajnosti (da bude jo samo iskazivanje sebe
same) i da se pokae u svetlucavom znaku svog
udaljenog postojanja. U stvari, dogaaj koji je po
rodio ono to se u strogom smislu te rei naziva
"literaturom" samo za povrinski pogled spada u
red pounutranjenja; mnogo pre bi se moglo rei
da se radi jednom prelazu u "spoljanjost": jezik
izmie nainu bia govora - to znai, vlasti pred
stave - i literarna re poinje da se razvija polazei
od sebe same, oblikujui mreu ija je svaka taka,
razliita od drugih, udaljena ak i od onih koje su
joj najblie, smetena u odnosu prema svim dru
12
gim takama u jedan prostor koji im istovremeno
daje boravite i koji ih razdvaja. Literatura, to nije
jezik koji se pribliava sebi samome sve do u taku
svog kljualog pojavljivanja, to je jezik koji sebe
postavlja najdalje od sebe samoga; i, ako u tom
stavljanju "van sebe", on otkriva svoje pravo bie,
ta iznenadna jasnoa otkriva pre jedan razmak
nego neko presavijanje, rasipanje, pre nego neko
vraanje znakova na sebe same."Subjekt" literature
(ono to u njoj govori i ono emu ona govori), to
nije toliko jezik u svojoj pozitivnosti, koliko prazni
na u kojoj on nalazi svoj prostor kada se iskazuje u
nagoti onoga "Ja govorim".
Taj neutralni prostor danas odlikuje zapadnu
fikciju (toje razlog zbog kojeg ona vie nije niti neka
mitologija niti retorika). A ono to ini tako potreb
nim promiljanje te fikcije - dok je nekada stvar
bila u tome da se misli istina - jeste to to ono "Ja
govorim" funkcionie tako kao da se suprotstavlja
onome "Ja mislim". Zaista, ono "Ja mislim" vodilo je
do nesumnjive izvesnosti onoga Ja i njegove egzis
tencije; naprotiv, ono "Ja govorim" potiskuje, rase
java, brie tu egzistenciju i puta da se od nje pojavi
samo prazno mesto. itava jedna tradicija, koja je
jo ira od filozofije, nauila nas je da nas "miljenje
miljenja" vodi do najdublje unutranjosti. "Re
rei" vodi nas preko literature, ali moda i drugim
stazama, do one spoljanjosti u kojoj iezava sub
jekt koji govori. To je, svakako, razlog zbog kojeg
je zapadno miljenje tako dugo oklevalo da misli
bie jezika: kao da je predosetilo opasnost kojoj bi
golo iskustvo jezika izloilo oiglednost onoga "ja
mislim".

Iskustvo spoljanjosti
Prodiranje prema jednom jeziku iz kojeg je subjekt
iskljuen, raskrivanje nespojivosti, koja je moda
nepopravljiva, izmeu pojavljivanja jezika u njego
vom biu i samosvesti u njenom identitetu sa so
bom, to iskustvo danas se objavljuje na razliitim
takama kulture: u samom gestu pisanja kao i u
pokuajima da se jezik formalizuje, u prouavanju
mitova i u psihoanalizi, isto tako i u istraivanju
onog Logosa koji predstavlja neto poput rodnog
mesta itavog zapadnog uma. Nalazimo se pred
jednim ponorom, koji je za nas dugo bio nevidljiv:
bie jezika pojavljuje se samo za sebe jedino u
nestajanju subjekta. Kako da naemo pristup pre
ma tom neobinom odnosu? Moda kroz jedan
oblik miljenja iju je mogunost, jo uvek nesig one strane svakog jezika - utanje, i s one strane
urnu, zapadna kultura ocrtala na svojim rubovima.
To miljenje koje se dri izvan svake subjektivnosti
kako bi, kao izvana, uinilo da se pojave njene
granice, kako bi izrekao njen kraj, uinilo da njeno
rasipanje zasvetli i od nje dobilo samo njenu nepo-
bedivu odsutnost, koja se istovremeno dri na
pragu svake pozitivnosti, ne toliko da bi se pojmio
osnov ili opravdanje te subjektivnosti, ve da bi se
ponovo pronaao prostor u kojem se ona razvija,
praznina koja joj slui kao mesto, razmak u kojem
se ona konstituie i u kojem njene neposredne
izvesnosti izmiu im se pogled usmeri na njih
- to miljenje, u odnosu prema unutranjosti nae
filozofske refleksije i u odnosu prema pozitivnosti
naeg znanja, ini ono to bi se jednom reju mo bi se bez preterivanja moglo rei da su u istom tre
glo nazvati "miljenjem spoljanjosti".
MILJENJE SPOLJANJOST!
Jednog e dana biti potrebno da pokuamo da
odredimo oblike i temeljne pojmove tog "miljenja
spoljanjosti". Isto tako e biti potrebno da se
potrudimo da pronaemo njegov put, da pogleda
mo odakle nam ono dolazi i u kojem pravcu ide.
Moe se pretpostaviti da je to ono roeno iz onog
mistikog miljenja koje je, poev od tekstova Pseu-
do-Dionisija, lutalo na meama hrianstva; moda
se ono odralo, tokom jednog hiljadulea ili neto
manje, u vidu jedne negativne teologije. Pa ipak,
nita nije manje sigurno od toga: jer, ako je u jed
nom takvom iskustvu re izlaenju "izvan sebe",
to je samo zato da bismo se naposletku pronali, da
bismo se uvili i pribrali u zaslepljujuu unutranjost
jednog miljenja koje je po punom pravu Bie i Re,
i prema tome Govor, ak i ako je ta unutranjost s
svakog bia - nitavilo.
Bilo bi manje pustolovno pretpostaviti da se prva
pukotina kroz koju nam se miljenje spoljanjosti
objavilo nalazi, na paradoksalan nain, u Sadovom
repetitivnom monologu. U Kantovo i Hegelovo
vreme, u trenutku kada je zapadna svest na najza-
povedniji nain zahtevala pounutranjenje zakona
istorije i sveta, Sad puta da govori, kao svetski zakon
bez zakona, jo samo gola elja. U to isto vreme, u
Helderlinovom pesnitvu objavljivalo se svetlucavo
odsustvo bogova i izricala, kao novi zakon, obaveza
da se iekuje, bez sumnje u beskonano, zagon
etna pomo koja dolazi od "odsutnosti Boga". Da li
nutku, jedan kroz ogoljavanje elje u beskonanom
amoru govora, drugi kroz otkrie zaobilaznog puta
bogova u raselini jednog jezika koji je na putu da se
13
SPISI
izgubi, Sad i Helderlin u nae miljenje poloili, za
vek koji e doi, iskustvo spoljanjosti, ali ifrirano
na izvestan nain? Iskustvo koje e morati da os
tane ne potisnuto, jer ono nije ni prodrlo u dubinu
nae kulture, ve plutajue, strano, kao spoljanje u
odnosu na nau unutranjost, za itavo vreme dok
se oblikovao najzapovedniji zahtev da se svet in-
teriorizuje, da se otuenja izbriu, da se prevazie
lani momenat Entusserung, da se priroda hu-
manizuje, da se ovek naturalizuje, i da se na zemlji
ponovo ue u posed dobara koja su bila potroena
na nebo.
Ali, to iskustvo ponovo se pojavljuje u drugoj
polovini 19. veka, i to u samom srcu jezika, koji
je postao, i pored toga to je naa kultura uvek
nastojala da u njemu nae svoj odraz, kao da
on dri tajnu njene unutranjosti, samo iskrenje
spoljanjosti: kod Niea, koji otkriva da je itava
metafizika Zapada vezana ne samo za njegovu
gramatiku (to se uglavnom pretpostavljalo jo od
legela), ve i za one koji, drei govor, dre i pravo
na re; kod Malarmea, kod kojeg se jezik pojavljuje
kao raskidanje sa onim to on imenuje, ali jo vie
- od Igitura pa sve do autonomne i aleatorne teat-
ralnosti Knjige - k a o kretanje u kojem nestaje onaj
ko govori; kod Artoa, kod kojeg je sav diskurziv
ni jezik pozvan da se rasplete u nasilnost tela i
krika, i kod kojeg miljenje, naputajui brbljivu
unutranjost svesti, postaje materijalna energija,
patnja puti, progon i cepanje samog subjekta;
kod Bataja, kod kojeg miljenje, umesto da bude
govor protivrenosti ili nesvesnog, postaje govor
granice, slomljene subjektivnosti, prestupa; kod
Klosovskog, sa iskustvom dvojnika, spoljanjosti i
14
simulakruma, teatralnog i luakog umnoavanja
onoga J a .
Blano moda nije samo jedan od svedoka tog
miljenja. Koliko se on u pojavljivanju svoga del
povlai, toliko je on svojim tekstovima ne skriven,
ve odsutan iz njihovog postojanja, i to odsutan sa
mom udesnom snagom njihovog postojanja, on
je za nas pre samo to miljenje - stvarna prisutnost,
apsolutno udaljena, svetlucava, nevidljiva, nuna
sudbina, neizbean zakon, mirna, beskonana sna
g a , ija je mera to miljenje samo.
Refleksija, fikcija
Krajnje je teko dati tom miljenju jezik koji bi mu
bio veran.Svaki govor koji jeisto refleksivan u opas
nosti je da svede iskustvo spoljanjosti na dimenziju
unutranjosti; refleksija nezadrivo tei ka tome da
to iskustvo vrati u dimenziju svesti i da ga razvije u
jedan opis doivljaja, u kojem bi "spoljanjost" bila
ocrtrana kao iskustvo tela, prostora, granica htenja,
neizbrisive prisustnosti drugih. Renik fikcije pod
jednako je opasan: u dubinu slika, ponekad u istu
prozirnost najneutralnijih ili najuurbanijih figura,
on moe da poloi ve gotova znaenja, koja, pod
vidom neke zamiljene spoljanjosti, ponovo ispre
daju staro tkivo unutranjosti.
Otuda neophodnost da se refleksivni jezik
preobrati. On se mora okrenuti ne prema nekom
unutranjem overovljenju - prema nekakvoj
sredinjoj izvesnosti iz koje vie ne bi mogao da
bude izbaen - ve prema jednoj krajnosti, u ko
joj on uvek treba da osporava sebe: kada je doao

na granicu sebe samoga, pred njim se ne pojav
ljuje pozitivnost koja mu protivrei, ve praznina
u kojoj e se on izbrisati; i prema toj praznini on
mora da ide, prihvatajui da se rasplete u amor, u
neposrednu negaciju onoga to on kae, u utanje
koje nije prisnost neke tajne ve ista spoljanjost,
u kojoj se rei beskonano odvijaju. Z b o g toga se
Blanoov jezik ne slui negacijom na dijalektiki
nain. Dijalektiki negirati, to znai uiniti da ono
to se negira ue u nemirnu unutranjost duha.
Negirati svoj sopstveni govor onako kao to to ini
Blano, to znai initi da taj jezik neprestano izlazi
izvan sebe, stalno mu oduzimati ne samo ono stoje
on upravo izrekao nego i mo da to iskae; to znai
ostaviti ga tamo gde on jeste, daleko iza sebe, kako
bi bio slobodan za jedan poetak - koji je isti iz
vor, poto za svoje naelo ima samo sebe samoga
i prazninu, ali koji je isto tako ponavljanje poetka,
postoje proli jezik taj koji je, dubei sebe samoga,
oslobodio tu prazninu. Ne refleksija, ve zaborav;
ne protivrenost, ve osporavanje koje brie; ne
pomirenje, ve beskonano ponavljanje; ne duh
koji trudom osvaja svoje jedinstvo, ve beskonano
osipanje spoljanjosti; ne istina koja konano zas-
vetli, ve uborenje i nesrea jednog jezika koji je
uvek ve zapoeo. "Ne neka re, jedva neki apat,
jedva neki drhtaj, manje nego utanje, manje nego
ponor praznine; punina praznine, neto to se
ne moe uutkati, to zauzima itav prostor, ono
neprekinuto, neprestano, jedan drhtaj a ve neki
apat, ne apat ve re, i to ne bilo kakva re, ve koja se na sobama otvaraju za nepodnoljive sus
razgovetna, pogoena, koja m i j e na dohvat ruke" 1 .
1
Celui qui ne m'accompagnait pas, str. 125.
MILJENJE SPOLJANJOSTI
Simetrino preobraenje zahteva se od jezika
fikcije. Ona vie ne srne da bude mo koja nezasi-
to proizvodi slike i ini da one sijaju ve, naprotiv,
mo koja ih rasplie, koja ih oslobaa od svakog
suvinog naboja, koja ih nastanjuje unutranjom
prozirnou koja ih postepeno pali, sve dok ne uini
da se one ne rasprsnu i ne raseje ih u lakoi onoga
nezamislivog. Kod Blanoa su fikcije, pre nego slike,
preobraavanje, premetanje, neutralni posrednik,
prostor meu slikama. Te fikcije su precizne, nji
hove figure ocrtane su samo u sivilu svakodnevice
i anonimnosti; a kada ustupaju mesto divljenju,
do toga ne dolazi u njima samima, ve u praznini
koja ih okruuje, u prostoru u koji su poloene
bez korena i podloge. Ono fiktivno nikada nije u
stvarima ili u ljudima, ve u nemoguoj verovat-
nosti onoga to se nalazi izmeu njih: susretanja,
blizine onoga najudaljenijeg, apsolutne skrivenosti
tamo g d e se nalazimo. Prema tome, fikcija se ne
sastoji u tome da se pokae ono nevidljivo, ve u
tome da se pokae koliko je nevidljiva nevidljivost
onoga vidljivog. Otuda njena dubinska srodnost sa
prostorom, koji je, ovako shvaen, u odnosu na fik
ciju ono to je negativnost u odnosu na refleksiju
(dok je dijalektika negacija vezana za bajku vre
menu). Takva je, bez sumnje, uloga koju u gotovo
svim Blanoovim priama igraju kue, hodnici, vra
ta i sobe: prostori bez mesta, pragovi koji privlae,
zatvorene, zabranjene prostorije koje su ipak ot
vorene odasvud, hodnici na kojima udaraju vrata
rete, razdvajajui ih ponorima preko kojih glasovi
ne mogu da preu i u kojima i sami krikovi zaneme;
15
 SPISI
prolazi koji se izvijaju u nove prolaze, u kojima preko
noi jee, s one strane svakog sna, prigueni glas
onih koji govore, kaalj bolesnih, hropac umiruih,
zaustavljen dah onoga koji ne prestaje da prestaje
da ivi; soba dua nego sto je iroka, uzana poput
tunela, gde se razmak i pristup - pristup zaborava,
razmak oekivanja - pribliavaju jedno drugome i
udaljavaju u beskraj.
Tako se refleksivna strpljivost, uvek okrenuta iz
van sebe same, i fikcija koja se ponitava u praznini
u kojoj rasplie svoje oblike, ukrtaju da bi sainile
jedan govor koji izgleda bez zakljuka i bez slike,
bez istine ili pozorita, bez dokaza, bez maske,
bez tvrdnje, govor koji je lien svakog sredita,
osloboen zaviaja, i koji ini svoj sopstveni pro
stor, kao spoljanjost prema kojoj, izvan koje on
govori. Kao govor spoljanjosti, koja u svoje rei
prima onu spoljanjost kojoj se obraa, ovaj e gov
or imati otvorenost komentara: ponavljanje onoga
to vani nije prestajalo da amori. Ali kao re koja
uvek ostaje izvan onoga to kae, ovaj govor e biti
neprekidno pruanje prema onome ija svetlost,
apsolutno tanana, nije nikada dobila jezik. Taj je
dinstveni nain bia govora - vraanje u dvosmis
lenu upljinu rasplitanja i izvora - svakako odreuje
mesto koje je zajedniko Blanoovim "romanima"
ili "priama" i njegovoj "kritici". Zaista, od trenutka
kada govor prestaje da sledi nagib miljenja koje se
ppunutranjuje i, obraajui se samom biu jezika,
izokree miljenje prema spoljanjosti, i on sam
jeste, i to u jednom komadu: briljiva pripovest
iskustvima, susretima, neverovatnim znakovima
2
L'attente l'oubli, str. 162.
16
- jezik spoljanjosti svakog jezika, govor nevi
dljivoj strani rei; i panja prema onome to od jezi
ka ve postoji, sto je ve reeno, tampano, pokaz
ano - sluanje ne toliko onoga sto je u njemu dolo
do rei, ve praznine koja krui izmeu njegovih
rei, huanja koje ne prestaje da ga razgrauje,
govor ne-govoru svakog jezika, fikcija nevidljivog
prostora u kojem se on pojavljuje. Z b o g toga se ra
zlika izmeu "romana", "prie" i "kritike" kod Blanoa
neprestano smanjuje, kako bi dopustila da govori,
kao u delu ekanje zaborav, jo jedino sam jezik
- jezik koji nije niiji, koji ne pripada ni fikciji ni
refleksiji, ni onome to je ve reeno, ni onome
to nikada nije reeno, ve onome to se nalazi
"izmeu njih, kao ono mesto, sa svojim znaajnim,
nepominim izgledom, uzdranost stvari u stanju
njihove skrivenosti" 2 .
Biti privuen i nemaran
Privlanost je za Blanoa svakako ono to je za Sada
elja, za Niea sila, za Artoa materijalnost miljenja
a za Bataja prestup: isto i najogoljenije iskustvo
spoljanjosti. Ali, treba dobro razumeti ono to ta
re ovde oznaava: privlanost, kako je Blano sh-
vata, ne oslanja se ni na kakvu ljupkost, ne prekida
nikakvu usamljenost, ne zasniva nikakvo pozitiv
no optenje. Biti privuen, to ne znai biti pozvan
privlanom snagom spoljanjosti, ve iskusiti, u
praznini i u ogoljenosti, prisustvo spoljanjosti, kao
i injenicu koja je vezana za to prisustvo - da se,
nepovratno, nalazimo izvan spoljanjosti. Daleko od
toga da bi pozivala unutranjost da se priblii nekoj

drugoj unutranjosti, privlanost zapovedniki po
kazuje da je spoljanjost tu, otvorena, bez intim
nosti, bez zatite ili zadrke (kako bi ih ona mogla
imati, kada ona nema unutranjosti, ve se iri
u beskonano izvan svake zatvorenosti?), ali da
samoj toj otvorenosti ne moemo da priemo, jer
spoljanjost nikada ne daje svoju sutinu; ona ne
moe da se ponudi kao neka pozitivna prisutnost
- stvar koja je iznutra osvetljena izvesnou svog
sopstvenog postojanja - ve samo kao odsutnost
koja se povlai najdalje od sebe same, i ukopava se
u znaku koji nam daje da krenemo prema njoj, kao
da bi bilo mogue spojiti se sa njom. Privlanost, ta
divna prostota otvorenosti, nema nita da ponudi
sem praznine, koja se otvara u beskonano pod
stopama onoga koji je privuen, sem ravnodunosti
koja ga prima kao da on nije tu, sem muka koji
je suvie nametljiv da bi mu se moglo odupreti,
suvie dvosmislen da bi se mogao odgonetnuti i
da bi mu se moglo dati konano tumaenje - nita
da ponudi sem gesta neke ene na prozoru, sem
nekih otvorenih vrata, sem osmeha nekog uvara
na nedozvoljenom pragu, sem nekog pogleda koji
je obean smrti.
Privlanost za svoj nuni korelat ima nemar
nost. Njihovi meusobni odnosi su sloeni. Da bi
mogao biti privuen, ovek mora da bude nemaran
- sutinskom nemarnou, koja smatra nitavnim
ono to on upravo ini (Toma, u Aminadabu, prelazi
prag famoznog zavoda samo zbog toga to nemar
no proputa da ue u kuu s lica), kao i njegovu
prolost, ljude koji su mu bliski, itav njegov drugi
ivot, koji je tako odbaen u spoljanjost (ni u zavo
du izAminadaba, ni u gradu IzSvevinjeg, ni u"sana-
MILJENJE SPOLJANJOSTI
torijumu"iz Poslednjeg oveka, ni u stanu Izeljenog
trenutka ne zna se ta se napolju dogaa, niti se
tome brine: ovek se nalazi izvan te spoljanjosti,
koja nikada nije prikazana, ali na koju neprestano
upuuje belina njene odsutnosti, bledilo jednog
izdvojenog seanja ili, najvie, bljeskanje snega
kroz prozor). Istini za volju, takva nemarnost je
samo nalije jedne revnosti - tog nemog, neoprav
danog, tvrdoglavog nastojanja da se, uprkos svim
nevoljama, bude privuen privlanou ili, tanije
(poto privlanost nema pozitivnosti), da se, u praz
nini, bude to kretanje same privlanosti, bez cilja i
bez pokretaa. Klosovski je odlino pogodio kada
je istakao da Anri, lik iz Svevinjeg, nosi prezime
Sorge (Briga), koje se samo dva ili tri puta pojavljuje
u tekstu.
Ali, da li je ta revnost uvek budna, nije li ona
odgovorna za jedno zaboravljanje - koje je naiz
gled ispraznije, ali i m n o g o vanije od sveukupnog
zaborava itavog ivota, svih ranijih ljubavi, svih
srodnosti? Nije li kretanje koje ini da ovek koji je
privuen napreduje bez predaha upravo kretanje
rasejanosti i zablude? Nije li trebalo "zadrati se
tamo, ostati tamo", kao to se to u vie navrata kae
u Onome koji me nije pratio i u eljenom trenutku?
Nije li revnosti svojstveno to da se zakruje svojom
sopstvenom brigom, da preduzima i suvie toga,
da umnogostruuje mere, da se zagluuje sopst
venom tvrdoglavou, da tri ispred privlanosti,
dok privlanost govori zapovedniki, sa dna svoje
povuenosti, samo onome to se povuklo? Revnos
ti sutinski pripada to da bude nemarna, da veruje
da se ono s t o j e skriveno nalazi na drugom mestu,
da e se prolost vratiti, da je se zakon tie, da se na
17
SPISI
nju eka, da je se nadzire i vreba. Da li emo ikada
znati da li je Toma - moda ovde treba misliti na
"nevernog"Tomu - imao vie vere od drugih, kada
je muio svoje sopstveno verovanje i traio da vidi
i da dotakne? Da lije ono stoje on dotakao na telu
od krvi i mesa to stoje on traio kada je hteo da vidi
prisutnost koja je uskrsla? I nije li prosvetljenje, koje
kroz njega prolazi, isto tako senka kao i svetlost?
Lucija moda nije ta koju je on traio; moda je tre
balo da upita onoga koji mu je bio nametnut kao
pratilac; moda je trebalo, umesto to je hteo da se
popne na vie spratove kako bi naao neverovatnu
enu koja mu se osmehnula, da krene najprostijim
putem, najblaim nagibom, da se prepusti biljnim
moima odozdo. Moda on nije taj koji je bio poz
van, moda se ekalo na nekog drugog.
Tolika nesigurnost, koja od revnosti i nemarnos
ti ini dve figure koje se u beskonano preokreu
jedna u drugu, svakako potie od "nebrige koja
vlada u kui" 3 . Ta nemarnost je vidljivija, skrivenija,
dvosmislenija, ali i temeljnija nego svaka druga. U
njoj se sve moe protumaiti kao namerni znak,
kao tajno nastojanje, kao uhoenje ili zamka: lenja
sluinad moda su skrivene sile, moda je toak
sluaja podelio sudbine koje su odavno ispisane u
knjigama. Ali, ovde revnost ne obuhvata nemarnost,
kao svoj nezaobilazni deo senke, ve je nemarnost
ta koja ostaje tako ravnoduna prema onome to
moe da je pokae ili da je skrije, da s obzirom na
nju svaki gest dobija vrednost znaka. Toma je poz
van nemarnou: otvorenost privlanosti jedno je i
isto sa nemarnou koja prima o n o g a koga je priv-
3
Aminadab, str. 235.
18
ukla; prisila koju ona vri (zbog toga je ona apsolut
na, i apsolutno ne-reciprona) nije naprosto lepa:
ona je iluzorna; ona ne vezuje nikoga, jer bi inae
i ona sama bila vezana za tu vezu i vie ne bi mo
gla da bude ista otvorena privlanost. Kako bi ona
mogla da ne bude sutinski nemarna - kada je ona
ta koja puta stvari da budu to to jesu, koja puta
vreme da prolazi i da se vraa, koja puta ljude da
se upuuju prema njoj - kada je ona beskonana
spoljanjost, kada nema niega to ne pada van
nje, kada ona rasplie u isto rasipanje sve figure
unutranjosti?
ovek je privuen u istoj meri u kojoj je zane
maren; zbog toga se revnost i morala sastojati u
tome da ovek bude nemaran prema tom nemaru,
da i sam postane hrabro nemarna briga, da se uputi
prema svetlu zanemarujui senku, sve do trenutka
u kojem se pokazuje da je svetlost samo nemar
nost, ista spoljanjost koja je jednaka noi', koja ra
sipa, poput svece u koju se duva, nemarnu revnost
koju je ona privukla.
Gde je zakon, ta radi zakon?
Biti nemaran, biti privuen, to je nain da se pokae
i da se sakrije zakon - da se pokae povlaenje u
kojem se zakon skriva i, prema tome, da se zakon
privue u neko svetio koje ga skriva.
Kada bi srcu bio oigledan, zakon vie ne bi
bio zakon, ve blaga unutranjost svesti. Kada bi,
naprotiv, bio prisutan u nekom tekstu, kada bi se

mogao odgonetnuti meu redovima neke knjige,
kada bi bilo mogue posluiti se njegovim zapisom,
zakon bi imao vrstinu spoljanjih stvari: on bi se
mogao slediti ili ne; g d e bi tada bila njegova mo,
koja bi ga sila ili ugled inili dostojnim potovanja?
U stvari, prisutnost zakona jeste njegovo skrivanje.
Zakon suvereno nastanjuje gradove, institucije,
postupke i del; ta god da uinimo, koliko god da
su velilki nered i nebriga, zakon je ve utvrdio svoju
vlast: "Kua je uvek, u svakom trenutku, u stanju
koje joj odgovara" 4 . Slobode koje sebi doputamo
ne mogu da prekinu zakon; moemo da verujemo
da se odvajamo od njega i da njegovu primenu
posmatramo spolja; ali u trenutku kada mislimo da
izdaleka itamo propise koji vae samo za druge,
najblii smo zakonu, mi ga stavljamo u opticaj,"do
prinosimo primeni jednog javnog propisa" 5 . Pa ipak,
to stalno pokazivanje nikada ne osvetljava ono to
se kae, ili ono to zakon hoe: pre nego naelo ili
unutranji propis vladanja, zakon je spoljanjost
koja ih obuhvata, i koja ini da ona izmiu svakoj
unutranjosti; on je no koja ih ograniava, prazni
na koja ih okruuje, i koja pretvara, a da to niko
ne zna, njihovu pojedinanost u sivu jednolinost
onoga univerzalnog, i otvara oko njih prostor nela
gode, nezadovoljstva, umnogostruene revnosti.
Zakon isto tako otvara prostor prestupa. Kako
bi se zakon mogao zaista saznati i iskusiti, kako bi
se on mogao prinuditi da sebe uini vidljivim, da
na jasan nain vri svoju vlast, da govori, kada ga
ne bismo izazivali, kada ga ne bismo pritiskali uza
4
Aminadab, str. 122.
s
Le Trs Haut, str. 81.
MILJENJE SPOLJANJOSTI
zid, kada ne bismo odluno ili sve dalje prema
spoljanjosti, u koju se on sve vie povlai? Kako bi
se njegova nevidljivost mogla videti, sem preokre
nuta u nalije kazne, koja, naposletku, nije nita
drugo do zakon koji je prekoraen, razdraen, z a
kon koji je izvan sebe? Ali, kada bi kazna mogla biti
izazvana samom voljom onih koji kre zakon, on bi
im stajao na raspolaganju: oni bi mogli da ga dodir
nu i da uine da se on pojavi po njihovoj volji; oni
bi bili gospodari njegove senke i njegove svetlosti.
Z b o g toga prestup, dodue, moe da pokua da
prekorai zabranu nastojei da privue zakon sebi;
ali on se, u stvari, uvek preputa privlaenju koje
dolazi od sutinske povuenosti zakona; on se tvr
doglavo upuuje u otvorenost jedne nevidljivosti
koju nikada ne pobeuje; prestup ludo pokuava
da uini da se zakon pojavi kako bi mogao da ga
potuje i da ga zaseni svojim svetlim licem; ali, on
ne postie nita drugo sem to ojaava zakon u nje
govoj slabosti - u toj nonoj lakoi koja je njegova
nepobediva, neopipljiva supstanca. Zakon je ta
senka prema kojoj se nuno upuuje svaki gest, jer
je on sama senka gesta koji se upuuje.
Na obe strane nevidljivosti zakona, Aminadab
i Svevinji ine diptih. U prvom od ova dva roma
na, neobini zavod u koji je Toma uao (privuen,
pozvan, moda izabran, ali svakako prisiljen da
prekorai mnotvo zabranjenih pragova) izgleda
potinjen jednom nepoznatom zakonu: na nje
govu blizinu i na njegovu odsutnost neprestano
podseaju nedozvoljena i otvorena vrata, veliki
19
SPISI
toak koji deli sudbine koje se ne mogu odgon
etnuti ili neispisane listove, uzvienje gornjeg
sprata, sa kojeg je poziv doao i sa kojeg padaju
anonimni recepti, ali na koji niko nije imao pris
tupa; na dan kada su neki pokuali da potisnu za
kon u njegovo pribeite, oni su se sreli, u isti mah,
sa jednolinou mesta na kojem su ve bili, i sa
nasiljem, sa krvlju, smru, slomom i, konano, sa
rezignacijom, oajanjem i dobrovoljnim, fatalnim
nestajanjem u spoljanjosti: jer, spoljanjost zako
na tako je nepristupana da smo, kada elimo da
je pobedimo i da u nju prodremo osueni ne na
kaznu, koja bi bila zakon koji je konano savladan,
ve na spoljanjost same te spoljanjosti - na zabo
rav koji je dublji od svih drugih zaborava. Kada je
re "posluzi" - onima koji, za razliku od "gostiju",
pripadaju "kui", i koji, kao uvari \ kao sluge, moraju
da predstavljaju zakon kako bi ga primenjivali i tiho
mu se potinjavali - niko ne zna kome oni slue (za
konu kue ili volji gostiju), pa ak ni oni sami; ne
zna se ak ni to nisu li oni gosti koji su postali sluge;
oni su ujedno revnost i nebriga, pijanstvo i panja,
san i nezasita delatnost, blizanaka figura zlobe i
brinosti: ono u emu se skrivaju skrivanje i ono to
ga pokazuje.
U Svevinjem, sam zakon (u izvesnom smis
lu, gornji sprat iz Aminadaba, u svojoj dosadnoj
slinosti, u svojoj potpunoj jednakosti sa dru
gim spratovima) jeste taj koji se pokazuje u svo
joj sutinskoj skrivenosti. Sor ("brinost" zakona:
brinost koja se osea u odnosu prema zakonu,
i brinost zakona prema onima na koje se on
primenjuje, ak i ako, i pogotovo ako oni hoe
da mu umaknu), Anri Sor je funkcioner; zapo
20
slen je u optini, u odeljenju za matine poslove;
on je samo jedan toak, svakako siuan, u tom
neobinom organizmu koji od pojedinanih eg
zistencija ini instituciju; on je prvobitni oblik z a
kona, jer preobraava svako roenje u arhivu. Ali,
on naputa svoj zadatak (ali, da li je to naputanje?
on je na odsustvu, i produava to odsustvo, bez
doputenja, svakako, ali u dosluhu sa upravom,
koja mu preutno obezbeuje tu sutinsku doko
licu); to povlaenje dovoljno je - da li je ono uz
rok, da li uinak? - da rasulo zahvati sve ivote, i
da smrt uspostavi svoju vladavinu, koja vie nije
razvrstavajua vladavina matinih knjiga, ve
poremeena, zarazna, anonimna vladavina epi
demije; to nije prava, utvrena i zavedena smrt, ve
bezoblino gomilanje leeva, u kojem se ne zna ko
je bolesnik a ko lekar, ko je uvar a ko rtva, ta je
zatvor a ta bolnica, zatiena oblast ili tvrava zla.
Pregrade su sruene, sve se preliva: vladaju vode
koje nadolaze, sumnjiva vlanost, eksudati, irevi,
izbljuvci; individue se raspadaju; znojava tela ras
tapaju se u zidovima; beskonani krici urliu kroz
prste koji ih gue. Pa ipak, kada naputa dravnu
slubu, u kojoj je trebalo da uredi egzistencije dru
gih, Sor se ne stavlja izvan zakona; naprotiv, on
ga prisiljava da se pokae na tom praznom mestu
koje je tek napustio; u kretanju kojim brie svoju
pojedinanu egzistenciju i izuzima je iz univezal-
nosti zakona, on velia taj zakon, slui mu, poka
zuje njegovo savrenstvo, on "obavezuje"zakon, ali
time to ga vezuje za svoj nestanak (to u izvesnom
smislu predstavlja suprotnost prestupnikoj egzis
tenciji, kakva je Buksova ili Dortova); prema tome,
on vie nije nita drugo do sam zakon.

Ali, na ovaj izazov zakon moe da odgovori
jedino svojim sopstvenim povlaenjem: ne time
to bi se zatvorio u jo dublje utanje, ve zbog
toga to on ostaje u svojoj identinoj nepokretnos-
ti. Moemo se baciti u otvorenu prazninu: mogu
se kovati zavere i praviti sabotae, poari i ubistva
mogu doi na mesto najceremonijalnijeg poretka;
pa ipak, poredak zakona biesuvereniji nego ikada,
jer on sada obuhvata i ono to hoe da ga pore
meti. Onaj ko protiv zakona hoe da osnuje neki
novi poredak, da organizuje neku drugu policiju,
da ustanovi neku drugu dravu, uvek e kod njega
naii samo na utljiv i neodreeno ljubazan prijem.
Zakon se, zapravo, ne menja: on je jednom zauvek
siao u grob, i svaki od njegovih oblika bie jo
samo metamorfoza tog umiranja koje se nikada ne
zavrava. Pod preuzetom maskom grke tragedije
- sa preteom i kukavnom majkom kao to je to
Klitemnestra, sa poginulim ocem, sa sestrom po-
mamnom u alosti, sa svemonim i podmuklim
ouhom - Sor je potinjeni Orest, Orest koji brine
da umakne zakonu kako bi mu se bolje potinio.
On koji se zainatio da ivi u kunoj etvrti isto tako
je onaj bog koji prihvata da umre meu ljudima, ali
koji, poto mu to ne uspeva, ostavlja obeanje za
kona praznim, oslobaajui tiinu koju para najdu
blji krik: gde j zakon, ta radi zakon? I kada g a , u
novoj metamorfozi ili u novom prodiranju u sopst-
veni identitet, ena koja neobino lii na njegovu
sestru prepoznaje, imenuje, potkazuje, optuuje i
ismeva, on, vlasnik svih imena, pretvara se u stvar
koja se ne moe imenovati, u odsutnu odsutnost,
u bezoblinu prisutnost praznine i u nemi uas te
prisutnosti. Ali, moda je ta smrt Boga suprotnost
smrti (grdoba neke mlohave i ljigave stvari koja
MILJENJE SPOLJANJOSTI
veito podrhtava); a gest koji se prua da bije ubio
najzad oslobaa njen jezik; taj jezik nema da kae
nita vie do ono "Ja govorim, sada ja govorim" koje
pripada zakonu, koji se odrava u beskonano, sa
mim iznoenjem tog jezika u spoljanjost njegovog
utanja.
Euridika i Sirene
im ga pogledamo, lice zakona odvraa se i
povlai u senku; im hoemo da ujemo njegove
rei, nailazimo na pevanje koje nije nita vie do
smrtonosno obeanje nekog budueg pevanja.
Sirene su neuhvatljivi i zabranjeni oblik glasa
koji privlai. One su sve od pevanja. Prosta sre-
brnkasta brazda u moru, udubljenje meu tala-
sima, pilja otvorena meu stenama, belina ala,
ta su one u samom svom biu ako ne isti zov,
srena praznina sluanja, praznina panje, poziva
na predah? Njihova muzika suprotnost je himni: ni
kakva prisutnost ne svetluca u njihovim besmrtnim
recima; samo obeanje nekog budueg pevanja
proima njihovu melodiju. Sirene ne zavode toliko
onim to daju da se uje, ve onim to sija u daljini
njihovih rei, budunou onoga to upravo kau.
Opinjenost se ne raa iz njihovog sadanjeg pe
vanja ve iz onoga to se to pevanje obavezuje da
e biti. Ali, ono to sirene obeavaju da e pevati
Uliksu,to je prolost njegovih sopstvenih poduhva
ta, preobraenih za budunost u pesmu:"Mi znamo
zla, sva zla koja su bogovi u poljima Troade naneli
ljudima Argosa i Troje". Ponueno kao naprazno,
pevanje je samo privlanost pevanja, ali ono j u
naku ne obeava nita drugo do kopiju onoga
21
 SPISI
to je on doiveo, saznao, propatio, nita drugo
sem onoga to on sam jeste. To obeanje lano je
i istinito u isti mah. Ono lae, jer e se svi oni koji
se prepuste zavoenju i uprave svoje lae prema
alu sresti samo sa smru. Ali ono govori istinu,
jer e kroz smrt pevanje moi da se uzdigne i da
u beskonano pria pustolovine junaka. Pa ipak, to
isto pevanje - tako isto da ne kae nita sem svog
unitavajueg povlaenja - treba da se odreknemo
njegovog sluanja, treba da zapuimo ui, treba da
proemo kroz njega kao gluvi da bismo nastavili
da ivimo i, prema tome, poeli da pevamo; ili, radi
je, da bi se rodila pria koja nee umreti, treba da
sluamo, ali u podnoju jarbola, vezanih lanaka na
rukama i nogama, treba da pobedimo svaku elju
lukavstvom koje vri nasilje nad samim sobom, da
podnesemo svaku patnju ostajui na pragu ponora
koji privlai, i da se konano naemo s one strane
pevanja, kao da smo proli ivi kroz smrt da bismo
je povratili u nekom drugom jeziku.
Preko puta je Euridikin lik. Ona je naizgled sas
vim suprotna, jer ona mora da bude dozvana iz
senke melodijom jednog pevanja koje je sposobno
da zavede i da uspava smrt, jer junak nije umeo
da se odupre moi arolije koju ona ima, arolije
ija e najjadnija rtva biti ona sama. Pa ipak, ona
je bliska roaka Sirena: kao to ove pevaju samo
budunost jednog pevanja, tako i Euridika daje da
se vidi samo obeanje jednog lica. Orfej je uspeo
da umiri lajanje pasa i da zavede zlokobne sile: na
putu povratka, trebalo je da bude isto tako oko
van kao i Uliks, ili ne manje neosetljiv nego njegovi
Upor. L'espace littraire, str. 174-184; Le livre venir, str. 9-17.
6
22
mornari; u stvari, on je u jednoj osobi bio junak
kao i njegova posada; bio je obuzet zabranjenom
eljom i oslobodio se svojim sopstvenim rukama,
putajui da u senci iezne nevidljivo lice, kao to
je Uliks pustio da pevanje koje nije uo nestane u
talasima. Tada se za jednog kao i za onog drugog
oslobodio glas: za Uliksa, to je, sa njegovim spasen
jem, mogua pria udesnoj pustolovini; za Orfe-
ja, to je apsolutni gubitak, jadikovka koja nee imati
kraja. Ali mogue je da ispod Uliksove pobednike
pripovesti neujno vlada jadikovka to nije bolje i
due sluao, to nije zaronio blie prekrasnom gla
su u kojem je pevanje moda trebalo da se dovri.
A ispod Orfejevog jadikovanja probija blaenstvo
to je video, u magnovenju, nepristupano lice, u
samom trenutku kada se odvratilo i ponovo ulo u
no: himna svetlosti bez imena i mesta.
Ova dva lika dubinski se prepliu u Blanoovom
delu 6 . Postoje prie koje su posveene, kao Smrtna
presuda, Orfejevom pogledu: tom pogledu koji,
na nestalnom pragu smrti, polazi da trai odbeglu
prisutnost, pokuava d a j e dovede, sliku, na svetlost
dana, ali od nje zadrava jedino nitavilo, u kojem
upravo pesma moe da se pojavi. Ovde, meutim,
Orfej nije video Euridikino lice u kretanju koje ga
odvlai i ini ga nevidljivim: on je mogao da ga pos-
matra suelice, on je svojim oima video otvoren
pogled smrti, "najstraniji pogled koji se jednom
ivom biu moe uputiti". A taj pogled ili, pre, po
gled pripovedaa na taj pogled, oslobaa udesnu
mo privlanosti: on je taj koji, u sred noi, ini da
se pojavi jedna druga ena, u preneraenosti koja

je ve zatoenika, i koji e joj konano staviti gip dvojnik na razdaljini, slinost koja se ispreuje.
sanu masku, u kojoj se moe posmatrati'Ono to je
ivo, licem u lice, za itavu venost". Orfejev pogled
dobio je ubilaku mo koja je pevala u glasu sirena.
Isto tako, pripoveda iz eljenog trenutka dolazi da
trai Juditu na zabranjenom mestu na kojem je ona
zatvorena; suprotno svakom oekivanju, on je pro
nalazi bez tekoa, kao neku suvie blisku Euridiku,
koja dolazi da se ponudi u nemoguem i srenom
povratku. Ali iza nje, figura koja je uva, i od koje
on hoe da je otrgne, nije nepopustljiva i mrana
boginja, ve isti glas, "ravnoduan i neutralan, za
tvoren u neku glasovnu oblast u kojoj se on tako
potpuno oslobaa svih svojih suvinih divota, da
se ini kao da je lien sebe samoga: pravedan, ali
na nain koji podsea na pravednost kada je ona
izruena svim negativnim pogubnostima" 7 . Taj glas
koji"peva naprazno", i koji daje da se tako malo toga
uje, nije li to glas sirena, ija je sva zavodljivost u
praznini koju one otvaraju, u zaaranoj nepokret-
nosti kojom one vezuju one koji ih sluaju?
Pratilac
Od prvih znakova privlanosti, u trenutku kada se
povlaenje eljenog lica jedva ocrtava, kada se u
preplitanju amora jedva razabire vrstina usam
ljenog glasa, ima neto poput blagog i nasilnog
kretanja koje prodire u unutranjost, koje, izvrui
je, izbacuje tu unutranjost iz nje same, i ini da
se pored nje - ili ispod nje - pojavi pozadinski lik
jednog pratioca, koji je uvek skriven, ali koji se
namee sa oiglednou koja nikad ne poputa;
7
Le moment voulu, str. 68-69.
MILJENJE SPOLJANJOSTI
U trenutku kada je unutranjost privuena izvan
sebe same, jedna spoljanjost dubi ono mesto
na kojem je unutranjost navikla da nae svoje
sklonite i mogunost tog sklonita: iskrsava jedan
oblik - manje nego oblik, neka vrsta bezobline i
uporne anonimnosti - koji subjekta liava njego
vog prostog identiteta, koji ga prazni i deli na dva
blizanaka ali nepodudarna lika, koji ga liava nje
govog neposrednog prava da kae "ja", i koji nje
govom govoru suprotstavlja jednu re koja je na
nerazluiv nain odjek i poricanje. Usmeriti uho
prema srebrnkastom glasu sirena, okrenuti se pre
ma zabranjenom licu koje se ve skrilo, to ne znai
samo prekoraiti zakon da bi se suoilo sa smru,
to ne znai samo napustiti svet i rasejanost privida,
ve iznenada osetiti kako u nama raste pustinja, na
ijoj drugoj strani (ali taj razmak bez mere uzan je
poput neke linije) bljeska jedan jezik bez subjekta
koji se moe odrediti, jedan zakon bez boga, lina
zamenica bez lica, neko lice bez izraza i bez oiju,
neko drugi koji je onaj isti. Da li u toj pocepanosti
i u toj vezi tajno poiva naelo privlanosti? U tre
nutku kada mislimo da nas nepristupana daljina
izvodi izvan nas, nije li to bilo naprosto to gluvo
prisustvo koje pritiska u senci svog neizbenog
narastanja? Prazna spoljanjost privlanosti moda
je jedno i isto sa sasvim bliskom spoljanjou dvo
jnika. Pratilac bi tada bio privlanost na vrhuncu
skrivanja: privlanost koja je skrivena jer se daje kao
isto, blisko prisustvo, tvrdoglavo, izlino, kao neki
suvini oblik; privlanost koja je isto tako skrivena,
poto odbija pre nego to privlai, poto je treba
23
SPISI
odmaknuti od sebe, jer nam bez prestanka preti da
nas usie i pomea sa sobom u konfuziju bez mere.
Z b o g toga pratilac istovremeno vai kao zahtev na
koji nikada ne moemo da odgovorimo i kao teret
od kojeg bismo hteli da se oslobodimo; za njega
smo neotklonjivo vezani jednom bliskou koju je
teko podneti - pa ipak, trebalo bi da mu se jo vie
pribliimo, da sa njim pronaemo neku vezu koja
nee biti ta odsutnost veze kojom smo vezani za
njega prema obliku odsutnosti, koji nema lica.
Ova figura preokree se u beskonano. Pre
svega, da li je pratilac nepriznati vodi, zakon koji
je oigledan ali koji je nevidljiv kao zakon, ili je on
samo masa koja pritiska, inercija koja sputava, san
koji preti da obuhvati svaku budnost?Tek stoje uao
u kuu u koju g a j e privukao jedan ovlaan gest, je
dan dvosmislen pogled, Toma dobija udnog dvo
jnika (da li je on taj koga je, u skladu sa znaenjem
naslova, "Gospod dao"?): njegovo lice, koje je po
svoj prilici povreeno, samo je obris lika koji je iste-
toviran na njegovom sopstvenom liku, i ono, uprkos
grubim grekama, zadrava neto poput "odsjaja
neke stare lepote". Ne poznaje li on tajne ove kue
bolje nego bilo ko drugi, kao to e to nadmono
tvrditi na kraju romana, i nije li ono to izgleda
kao njegova glupost samo nemo iekivanje pi
tanja? Da li je on vodi ili zatvorenik? Pripada li on
nepristupanim silama koje vladaju kuom, ili je
samo sluga? On se zove Dom. Nevidljiv i utljiv kad
god Toma govori sa treim licima, on ubrzo sasvim
iezava; ali iznenada, kada je, kako izgleda, Toma
konano uao u kuu, kada misli da je naao lice i
glas koje je traio, kada se sa njim postupa kao sa
slugom, Dom se ponovo pojavljuje kao onaj koji
24
uva, ili tvrdi da uva, zakon i re: Toma je pogreio
stoje bio tako maloveran, to nije pitao njega, koji
je bio tu da odgovori, to je rasipao svoju revnost
na pokuaje da se probije do viih spratova, dok je
bilo dovoljno da se prepusti silaenju. I, kako seTo-
min glas gui, Dom govori, istiui svoje pravo da
govori, i da govori za njega. itav jezik se iskree
i, kada se Dom slui prvim licem, i sam Tomin jezik
poinje da govori bez njega, iznad te praznine koja
ostavlja, u jednoj noi koja se spaja sa danom koji
izbija, brazdu svoje vidljive odsutnosti.
Pratilac je takoe, na nerazluiv nain, najblie i
najdalje; u Svevinjem, njega predstavlja Dort, ovek
"odozdo"; stran zakonu, izvanjski u odnosu na pore
dak grada, on je bolest u nepripitomljenom stanju,
sama smrt koja je rasejana kroz ivot; nasuprot
Svevinjem, on je onaj Ninji; pa ipak, on se nalazi u
napasnoj blizini; prisan je bez zadrke, iroke je ruke
kada se poverava, prisutan je umnogostruenom i
neiscrpnom prisutnou; on je veiti sused; njegov
kaalj prolazi kroz vrata i kroz zidove, njegov hropac
jei kroz itavu kuu i, u tom svetu u kojem vlaga
prokapava, u kojem voda odasvud nadolazi, i sama
Dortova put, njegova groznica i njegov znoj probi
jaju kroz pregradni zid i prave mrlju sa druge strane,
u Sorovoj sobi. Kad naposletku umire, urliui, u
poslednjem prestupu, da nije mrtav, njegov krik
prolazi kroz aku koja ga gui, i beskonano e
zvuati meu Sorovim prstima; Sorova put, nje
gove kosti, njegovo telo, bie zadugo ta smrt, sa
krikom koji je istovremeno osporava i tvrdi.
Bez sumnje se u tom kretanju kojim se jezik
okree oko sebe najtanije pokazuje sutina ne-

popustljivog pratioca. On stvarno nije privilegov-
ani sagovornik, neki drugi subjekt koji govori, ve
bezimena granica u koju jezik udara. Ali ta granica u
sebi nema niega pozitivnog; ona je pre bezmerna
dubina u kojoj jezik ne prestaje da se gubi, ali kako
bi se vratio kao identian sa sobom, kao eho nekog
drugog govora koji kazuje isto, istog govora koji
kazuje neto drugo."Onaj koji me nije pratio" nema
imena (i eli da se odri u toj sutinskoj anonimnos
ti); to je neki on bez lica i bez pogleda, on moe da
vidi samo kroz jezik nekog drugoga, kojeg stavlja u
red svoje sopstvene noi; on tako dolazi najblie on
ome Ja koje govori u prvom licu, i ije rei i reenice
on preuzima u jednu prazninu koja nema granica:
pa ipak, on nema veze sa tim Ja, on je od njega
odvojen bezmernom daljinom. Z b o g toga onaj ko
kae Ja mora neprestano da mu se pribliava, da bi
se na kraju sreo s tim pratiocem koji ga ne prati, ili
da bi sa njim uspostavio vezu koja je dovoljno pozi
tivna da bi mogao, razreujuije, d a j e pokae. Njih
ne vezuje nikakav ugovor; pa ipak, oni su snano
vezani jednim stalnim ispitivanjem (opiite ono to
vidite; da li sada piete?) i neprekinutim govorom
koji pokazuje nemogunost da se odgovori. Kao da
se u tom povlaenju, u tom udubljenju koje moda
nije nita vie do nezadrivo osipanje lica koje
govori, oslobaa prostor jednog neutralnog jezika;
izmeu pripovedaa i nerazdruivog pratioca koji
ga ne prati, du te tanke linije koja ih razdvaja, kao
to razdvaja ono Ja koje govori od onoga On koje
to Ja u svom govorenom biu jeste, taloi se itava
pria, koja iri jedno mesto lieno mesta, koje je
spoljanjost svake rei i svakog pisanja, i koje ini
da se oni pojave, koje ih razvlauje, namee im
svoj zakon, i pokazuje, u svom beskonanom od
MILJENJE SPOLJANJOSTI
vijanju, njihovo trenutno svetlucanje, njihovo
iskriavo nestajanje.
Ni jedno ni drugo
Uprkos mnogim slinostima, ovde se nalazimo jako
daleko od onog iskustva u kojem neki imaju obiaj
da se izgube da bi se ponovo pronali. U kretanju
koje joj je svojstveno, mistika nastoji da se spoji -
pa makar morala proi i kroz no - sa pozitivnou
egzistencije, sa kojom uspostavlja tegobnu vezu.
I onda kada ta egzistencija osporava sebe samu,
kada se udubljuje u rad svoje sopstvene nega-
tivnosti da bi se beskonano povlaila u jedan dan
bez svetlosti, u jednu no bez senke, u jednu istotu
bez imena, u jednu vidljivost koja je osloboena
svakog oblika, ona zbog toga ne prestaje da bude
sklonite, u kojem iskustvo moe da otpoine. Z a
kon jedne Rei prua to sklonite podjednako kao
i otvoreno prostranstvo utanja; jer, u saglasnosti
sa oblikom iskustva, utanje je neujni, prvobitni,
prekomerni dah, iz kojeg moe da doe svaki ob
javljeni govor, dok je re gospodstvo koje ima mo
da se uzdri u privremenosti utanja.
Ali u iskustvu spoljanjosti ne radi se tome.
Kretanje privlanosti i povlaenje pratioca otkrivaju
ono to prethodi svakoj rei, i to se nalazi iznad
svake utnje: neprekinuto uborenje jezika. Taj
jezik niko ne govori: svaki subjekt u njemu ocrtava
samo gramatiki nabor. Taj jezik se ne razreava
ni u kojem utanju: svaki prekid pravi samo belu
mrlju na tom platnu bez avova. On otvara jedan
neutralni prostor, u kojem nijedna egzistencija ne
moe da se ukoreni: jo od Malarmea je poznato
25
 SPISI
da re jeste objavljeno nepostojanje onoga to
ona oznaava; sada se zna da je bie jezika vidlji
vo brisanje onoga ko govori: "time to bih rekao
da ujem ove rei ne bih sebi razjasnio opasnu
neobinost mojih odnosa sa njima... One ne gov
ore, one nisu unutranje, one su, naprotiv, liene
prisnosti, poto se nalaze sasvim spolja, a ono to
one oznaavaju uplie me u tu spoljanjost svake
rei, koja je prividno skrivenija i jo vie unutranja
od rei savesti; ali ovde, spoljanjost je prazna, taj
na nema dubine, ono to se ponavlja jeste prazni
na ponavljanja, to ne govori, pa ipak, to je oduvek
bilo reeno."8 Upravo u tu anonimnost jezika koji je
osloboen i koji gleda na svoju sopstvenu lienost
granice vode iskustva koja je ispriao Blano; u tom
amoreem prostoru ona ne nalaze toliko svoj cilj
koliko mesto, bez geografije, njihovog mogueg
ponovnog poetka: takvo je pitanje, koje je najzad
vedro, sjajno i neposredno, koje Toma postavlja na
kraju Aminadaba, u trenutku kada se ini da mu
je svaka re oduzeta; isto rasprskavanje praznog
obeanja - "sada ja govorim" - u Svevinjem; ili jo,
na poslednjim stranicama Onoga koji me nije pra
tio, pojavljivanje osmeha, koji je bez lica, ali koji
konano nosi jedno neizgovoreno ime; ili, prvi do
dir sa recima potonjeg ponovnog poetka na kraju
Poslednjeg oveka.
Jezik se tada otkriva kao osloboen od svih
starih mitova u kojima se oblikovala naa svest
recima, govoru, literaturi. D u g o se verovalo
da jezik gospodari vremenom, da je vredan pod
jednako kao budua veza u rei koja je data, i kao
8
Celui qui ne m'accompagnait pas, str. 136-137.
26
pamenje i pria; verovalo se da je on proroanstvo
i istorija; isto tako se verovalo da u toj suverenosti
on ima mo da uini da se pojavi vidljivo i veno
telo istine; verovalo se da njegova sutina lei u ob
liku rei ili u dahu koji ih oivljava. Ali, jezik je samo
bezoblini amor i uborenje, a njegova snaga lei
u skrivanju; zbog toga on ini jedno i isto sa osipan
jem vremena; on je zaborav bez dubine i prozirna
praznina iekivanja.
U svakoj od svojih rei, jezik se zaista us-
merava prema sadrajima koji mu prethode; ali u
samom svom biu, i ako se dri u najveoj blizini
svog bia, on se otvara jedino u istoti iekivanja.
Samo iekivanje nije usmereno ni prema emu:
jer, predmet koji bi ga ispunio mogao bi samo da
ga izbrie. Pa ipak, ono samim tim nije rezignirana
nepokretnost; ono ima izdrljivost jednog kretanja
koje nema svretka, i koje sebi nikada ne obeava
neki odmor kao nadoknadu; ono se ne moe obuh
vatiti nikakvom unutranjou; svaki od njegovih
najmanjih delia pada u nepovratnu spoljanjost.
Iekivanje ne moe da iekuje sebe samo na
svretku svoje sopstvene prolosti, da se ushiuje
svojom strpljivou, niti da se jednom zauvek os
loni na hrabrost, koja mu nikada nije nedostajala.
Njega ne sabira pamenje, ve zaborav.Taj zaborav
ne treba, meutim, meati niti sa rasejanou ra
zonode niti sa snom, u kojem bi budnost bila uspa
vana; on je sainjen od bdenja koje je tako budno,
tako svetio, tako jutarnje da se ono pre moe sh
vatiti kao otpust noi, i kao ista otvorenost prema
jednom danu koji jo nije doao. U tom smislu,

zaborav je iekivanje koje je dovedeno do kra
jnosti - iekivanje koje je tako zaotreno da brie
svako pojedinano lice koje moe da mu se ponu
di; im je utvren, neki oblik je istovremeno suvie
star i suvie nov, suvie udan i suvie blizak da ne
bi odmah bio odbijen istotom iekivanja, i tako
posveen neposrednosti zaborava. U zaboravu se
iekivanje odrava kao iekivanje: napregnuta
panja prema onome to bi bilo radikalno novo,
bez veze slinosti ili kontinuiteta sa bilo im (novost
iekivanja koje se i samo prua izvan sebe, i koje je
osloboeno od svake prolosti), i panja prema on
ome to bi bilo najtemeljnije staro (poto u svojoj
osnovi iekivanje nije prestalo da iekuje).
U svom iekujuem i zaboravnom biu, u toj
moi skrivanja koja brie svako odreeno znaenje
i samo postojanje onoga ko govori, u toj sivoj neu
tralnosti koja ini sutinski oklop svakog bia, i
koja tako oslobaa prostor slike, jezik nije ni istina
ni vreme, ni venost ni ovek, ve uvek rasuti ob
lik spoljanjosti; on povezuje ili, pre, puta da se
vide, u bljesku njihovog beskonanog njihanja, iz
vor i smrt - njihov trenutni dodir koji se odrava u
bezmernom prostoru. ista spoljanjost izvora, ako
je stvarno ona ta koju jezik paljivo prihvata, ni
kada se ne ustaljuje u neku nepokretnu i dokuivu
pozitivnost; i uvek iznova zapoeta spoljanjost
smrti, ako je zaborav, koji je sutinski za jezik, nosi
prema svetlu, nikada ne postavlja granicu polazei
od koje bi se konano ocrtala istina. Oni se odmah
preokreu jedno u drugo; izvor ima prozirnost
onoga to je bez kraja, smrt se beskonano otvara
prema ponavljanju poetka. A ono to jezik jeste
(ne ono to on hoe da kae, ne oblik kojim on to
MILJENJE SPOLJANJOSTI
kae), ono to on jeste u svome biu, to je taj glas
koji je tako tanan, to povlaenje koje je tako nep-
rimetno, ta slabost u sri svake stvari i oko svake
stvari, svakog lica, koja je sva u jednoj i istoj neu
tralnoj jasnoi - dan i no u isti mah - zakasneli na
por izvora, jutarnje osipanje smrti. Orfejev ubilaki
zaborav, Uliksovo okovano iekivanje, to je samo
bie jezika.
Kada se jezik definisao kao mesto istine i kao
veza vremena, za njega je bilo apsolutno pogubno
to to je Epimenid Krianin tvrdio da svi Kriani
lau: povezanost ovog govora sa samim sobom
razreavala ga je od svake mogue istine. Ali, ako
se jezik otkriva kao uzajamna prozirnost izvora i
smrti, ne postoji ni jedna egzistencija kojoj, kroz
samo tvrenje onoga Ja govorim, nije dato pretee
obeanje njenog sopstvenog ieznua, njegovog
budueg pojavljivanja.
Sa francuskog preveo Vladimir Milisavljevi
Naslov izvornika: "La pense du dehors", Critique,
jun 1966, n 229, str. 523-546.
27
DRUGA STA*
Velika napast koja je opsedala XIX vek bila je,
moe se rei, istorija tem razvoja i stagnacije,
tem krize i ciklusa, taloenja prolosti, vika
mrtvih, hlaenja koja prte svetu. U drugom z a -
konu termodinamike devetnaesti vek pronaao
je sutastvo svojih mitskih izvora. Sadanja epoha
verovatno je moda vie epoha prostora. Mi smo u
veku istovremenog, mi smo u epohi naporednog,
epohi bliskog i dalekog, susednog, ratrkanog.
Nalazimo se u asu u kome je svet na kunji, veru-
jem, ne toliko kao jedan veliki ivot koji se razvija
tokom vremena, ve kao mrea koja vezuje take
i koja stvara sopstveni nered. Moglo bi se moda
rei da se izvesni ideoloki sukobi koji pobuuju
rasprave dananjice odvijaju izmeu pobonih
potomaka vremena i tvrdokornih stanovnika pro
stora. Strukturalizam, ili ono to je objedinjeno
pod tim poprilino uoptenim nazivom, jeste na
por da se ustanovi, izmeu elemenata koji su to
kom vremena bili razdvojeni, jedan skup odnosa
koji se predoava kao slaganje, sueljavanje,
podrazumevajui i jedno i drugo, i koji iskrsava
kao jedna vrsta konfiguracije; uistinu, nije re
tome da se porekne vreme; to je izvestan nain da
* Ovaj tekst predstavlja osnovu za predavanje koje je Miel Fuko odrao 14. marta 1967. godine u Tunisu, u okviru ciklusa Cercle
d'tudes architecturale. Tekst je prvi put objavljen nekoliko meseci posle njegove smrti, oktobra 1984, u asopisu Architecture,
Movement, Continu, bez njegove autorizacije, a potom je uvrten i u kritiko etvorotomno izdanje njegovih radova Dits et crits,
Paris: Gallimar (prim. ur.).
se razmotri ono to se zove vremenom i ono to se
zove istorijom.
Valja u meuvremenu napomenuti da prostor
koji se sada pomalja na obzorju naih briga, naih
teorija, naih sistema nije neka novost; sm prostor,
u zapadnom iskustvu, ima istoriju, i nije moguno
prenebregnuti sudbinsku ukrtenost vremena sa
prostorom. Moe se rei da je, u jednom krajnje
grubom ocrtavanju te istorije prostora, u srednjem
veku postojao hijerarhijski sistem mest: mesta
svetih i mesta profanih, mesta tienih, i zauzvrat,
mesta otvorenih i nebranjenih, urbanih mesta i
selita (svakako namenjenih stvarnom ivotu ljudi);
u kosmolokoj teoriji, postojala su nadnebeska
mesta sueljena mestu nebeskom; nebesko mesto
se pak, sa svoje strane, razlikovalo od zemaljskog;
bilo je mesta u koja su se stvari smetale dospevi
tamo nasilno, i mesta g d e su one, naprotiv, nale
svoje utoite i prirodni poinak. Sva ta hijerarhija,
ta sueljenost, to proimanje mest inili su ono
to bi se krajnje uopteno moglo nazvati srednjo-
vekovnim prostorom: prostorom i lokalizacijom.
29
SPISI
Ovaj prostor lokalizacije otpoinje sa Galilejem,
jer prava sablazan Galilejevog del nije toliko bilo
otkrie, ili ponovno otkrie, da se Zemlja okree oko
Sunca, koliko vaspostavljanje jednog beskonanog
prostora, beskrajno otvorenog; takvog da su se
mesta srednjeg veka obrela u svojevrsnoj rasplinu-
tosti, da mesto neke stvari nije nita vie nego taka
u njenom kretanju, da odmorite neke stvari nije
nita do beskonano usporeno kretanje. Drugim
recima, poev od Galileja, od sedamnaestog veka
naovamo, lokalizaciju je zamenilo prostiranje.
Danas, rasporeivanje dolazi na mesto prosti-
ranja, koje je zamenilo lokalizaciju. Rasporeivanje
se moe odrediti odnosima bliskosti izmeu taaka
ili elemenata: formalno, oni se mogu opisati kao ni
zovi, stabla, mree.
S druge strane, dobro je poznat znaaj prob
lema rasporeivanja u savremenoj tehnologiji:
pothranjivanje podataka ili pojedinanih rezultata
nekog prorauna u memoriju maine, kruenje dis
kretnih elemenata, proizalih nasumino (kao to
je kretanje automobila ili ponajpre zvukova koji se
prenose telefonskim linijama); poloaj elemenata,
obeleja ili kodova, unutar jednog nasumino
podeljenog skupa, svrstanog u jednoglasnu klasu,
ili u klasu vieglasnog, itd.
Na mnogo odreeniji nain, problem smetanja
i premetanja postavlja se povodom ljudi u domenu
demografije; taj krajnji problem rasporeivanja
oveanstva nije jednostavni upit da bi se saznalo
hoe li biti mesta za oveka na svetu - problem
koji je svakako od prvorazrednog znaaja - to je
30
takoe problem spoznaje kojim odnosima blizine,
kakvoj vrsti pohranjivanja, kretanja, oznaavanja i
razvrstavanja ljudi se mora dati prvenstvo, u ovoj ili
onoj situaciji, u zavisnosti od cilja ka kojem se tei.
Mi smo u dobu u kojem nam se prostor predoava
u obliku odnosa rasporeivanja.
U svakom sluaju, verujem da se uznemireno
st dananjice sutinski tie prostora, bez sumnje
mnogo vie negoli vremena; vreme se verovatno
predoava jedino jo kao jedna od igara moguih
rasporeda izmeu elemenata rasutih u prostoru.
No, uprkos svim tehnikama koje ga opsedaju,
uprkos svoj mrei znanja koja doputa da ga se
odredi i formalizuje, sadanji prostor moda jo
nije sasvim desakralizovan - za razliku od vremena
desakralizovanog u devetnaestom veku. Svakako,
postoji jedna izvesna teorijska desakralizacija pro
stora (ona kojoj je Galilejevo delo dalo podsticaj),
ali izgleda da jo uvek nismo dospeli do jedne
praktine desakralizacije prostora. I mogue je
da naim ivotima ponovo upravlja odreen broj
protivreja koja se ne m o g u dotai, na koje instituci
je i praksa nemaju hrabrosti da udare; suprotnosti
koje podrazumevamo kao sve stoje dato: na prim
er, suprotnost izmeu javnog i privatnog prostora,
izmeu porodinog i drutvenog prostora, izmeu
kulturnog i utilitarnog prostora, izmeu prostora
dokolice i prostora rada; sve su one potaknute
zarad jedne prikrivene sakralizacije.
Balarovo velianstveno delo, opisi pojavnog
nauili su nas da ne ivimo u jednom homogenom
i praznom prostoru, ve, naprotiv, u prostoru koji je

sav napunjen svojstvima, u prostoru koji je moda
ak obavijen fantazmom; prostor nae primarne
percepcije, naih snova, naih strasti rastoenih u
njemu samom odlikama koje su mu gotovo svojst
vene: to je prostor lak, eterian, proziran, ili pak pro
stor mraan, hrapav, pretrpan; to je prostor visina,
prostor vrhova, ili naprotiv prostor dna, blata, pro
stor koji tee kao izvorska voda, prostor koji moe
biti nepomian, stamenit kao kamen ili kao kristal.
Ipak, ove se analize, ma kako znaajne za savre-
menu misao, odnose prvenstveno na unutranji
prostor. 0 prostoru spoljanjosti bih, pak, eleo da
govorim. Prostor u kojem ivimo, kojim smo zave
deni da u njega izaemo iz sebe, u kojem se odvija
erozija naih ivota, naeg vremena i nae istorije,
taj prostor koji nas slama i troi i sam je isto tako
raznorodan. Drugaije reeno, mi ne ivimo u nekoj
vrsti vakuuma, u unutranjosti u kojoj se mogu
razluiti osobe i stvari. Mi ne ivimo u unutranjosti
kakve praznine oslikane raznolikim bljetavilom, mi
ivimo unutar jednog skupa odnosa koji odreuje
poloaje nesvodive jedne na druge, apsolutno
nenadreene.
Naravno, moglo bi se, bez sumnje, posegnuti za
opisom tih razliitih razmetanja, u potrazi za sku
pom odnosa kojima se ona m o g u objasniti. Na pri
mer, opisati skup odnosa koji odreuju razmetanje
prelaza, puteva, vozova (izvanredno klupko odnosa
sadrano je u vozu, jer predstavlja stvar kroz koju se
prolazi, pomou koje se moe prei s jedne take na
drugu, i koja je i sama sposobna da prelazi). Moe
se opisati, preko klupka odnosa koji doputaju da
ih se opie, rasporeivanje privremenih odmorita:
DRUGA MESTA
kafea, bioskopa, plaa. Mogli bi se isto tako odredi
ti, preko njihovih mrea odnosa, rasporedi odmora,
zatvorenih ili polu-otvorenih, od kojih se sastoji
kua, spavaa soba, krevet itd. No ono to me zan
ima, to su, meu svim ovim rasporeivanjima, ona
meu njima koja imaju neobino svojstvo da budu
povezana sa svim ostalim rasporeivanjima, ali na
takav nain da ukidaju, obesnauju ili preokreu
skup odnosa koje sami oblikuju i koji se u njima
oituju, oznaeni, odraeni i odraavajui. Ovi pro
stori koji su, na neki nain, povezani sa svima ostali
ma, a ipak protivreni sa ostalim rasporeivanjima,
dele se na dva glavna tipa.
Heterotopije
Pre svega utopije. Utopije, to su rasporedi bez
stvarnog mesta. To su rasporedi koji stupaju u o d
nos direktne ili obrnute analogije sa stvarnim pros
torom ili drutvom. Oni su samo drutvo dovedeno
do savrenstva, ili pak nalije toga drutva, tek, u
svakom sluaju, utopije su prostori koji su u svojoj
sutini nestvarni.
Postoje takoe, i to verovatno za sve kulture
i civilizacije, mesta stvarna, zbiljska, mesta iji se
obrisi naziru u svakoj ustanovi drutva, i koja su
svojevrsni protiv-rasporedi, svojevrsne utopije up-
rostorene posredstvom stvarnih rasporeda, svim
onim realnim rasporedima koji se mogu pronai
unutar kulture istovremeno kao predstavljeni,
osporeni i preokrenuti, mesta koja su izvan svih
mesta, no iji se poloaj ipak da stvarno odrediti.
Ova mesta, budui apsolutno druga u odnosu na
sva rasporeivanja koja odraavaju i kojima gov-
31
 SPISI
ore, nazvau, za razliku od utopija, heterotopijama;
verujem da izmeu utopija i ovih rasporeivanja
apsolutno drugih, heterotopija, postoji nesum
njivo svojevrstan doivljaj meanja, granienja
svojstvenog ogledalu. Ogledalo je, na koncu, isto
tako utopija, budui da je mesto bez mesta. U
ogledalu, vidim sebe tamo g d e nisam, u jednom
nestvarnom prostoru koji se virtuelno otvara iza
povrine, ja sam tamo, tamo g d e me nema, kao
kakva senka koja daje meni samom moju vlastitu
vidljivost, koja mi doputa da se gledam tamo g d e
sam odsutan: utopija ogledala. Ali to je jednako
tako heterotopija, u meri u kojoj ogledalo zaista
postoji, i u kojoj ima, spram mesta koje zauzimam,
neku vrstu povratnog dejstva; krenuvi ka njemu
ja otkrivam svoje odsustvo na mestu na kojem
sam, zato to se vidim tamo. Poav od tog pogleda
koji mi se u izvesnoj meri vraa, iz dubine tog vir-
tuelnog prostora koji je s onu stranu stakla, ja se
okreem sebi, iznova upuujui moj pogled ka sebi
samom, rekonstituiui se tamo g d e stvarno jesam;
ogledalo funkcionie kao heterotopija u znaenju
da, kad g o d obuhvatim to mesto koje zauzimam u
asu kada vidim sebe u staklu, ono zapravo post
aje potpuno stvarno, u povezanosti sa celokupnim
prostorom koji ga okruuje, i potpuno nestvarno,
jer je nuno, da bi bilo primeeno, da proe kroz tu
virtuelnu taku koja se nalazi tamo, u ogledalu.
to se tie heterotopija u pravom smislu rei,
kako ih moemo opisati, kakvo je njihovo znaenje?
Mogla bi se pretpostaviti, neu rei jedna nauka
- zato stoje ta re odve rabljena - ve neka vrsta
sistematskog opisa koji bi imao za predmet, u
odnosu na jedno odreeno drutvo, prouavanje,
32
analizu, opis, "itanje" kako se danas rado veli, tih
razliitih prostora, tih drugih mesta, u nekoj vrsti
mitskog i, u isto vreme, stvarnog nadmetanja sa
prostorom u kome ivimo; takav opis bi se mogao
nazvati heterotopologijom.
Prvo naelo je da, verovatno, ne postoji nijedna
kultura u svetu koja nije sainjena od heterotopi
ja. One su konstanta svih ljudskih grupa. No het-
erotopije poprimaju, oigledno, oblike koji su veo
ma promenljivi, te verovatno ne postoji jedan jedini
oblik heterotopije koji bi bio univerzalan. Mogu se
ipak razluiti dva glavna tipa. U drutvima zvanim
"primitivna", javlja se odreena vrsta heterotopije
koju bih nazvao heterotopijom krize, to e rei da
sadri povlaena ili sveta mesta, mukla, rezervisa-
na za pojedince koji se nalaze, u odnosu na drutvo
ili okolinu unutar koje ive, u stanju krize. Adoles
centi, ene tokom menstrualnog perioda, trudnice,
starci itd.
U naem drutvu ove heterotopije krize lagano
iezavaju, mada su im se zadrali neki ostaci. Na
primer, kolei, u obliku kakav su imali u devetn
aestom veku, ili vojna obuka za deake igrali su istu
takvu ulogu, da se prvi znaci muke seksualnosti
ispolje "drugde", izvan porodice. Za mlade devojke
je, do sredine devetnaestog veka, postojala tradicija
koja se zvala "voyage de noces"; ta je tema drevna.
Defloracija devojke morala se dogoditi "nigde", i, u
to vreme, voz ili hotel bili su to mesto-nigde, het
erotopija bez geografskih koordinata.
No ove heterotopije krize danas nestaju i bivaju
zamenjene, kako mi se ini, heterotopijama koje

bi se mogle nazvati heterotopije odstupanja: one
koje nastanjuju pojedinci ije ponaanje odstupa
od uobiajenog proeka ili propisane norme. To
su prihvatilita, psihijatrijske klinike; to su, razume
se, i zatvori, a ovom spisku moraju se bez sumnje
dodati i staraki domovi, koji su u izvesnom smislu
na granici izmeu heterotopije krize i heterotopije
odstupanja, zato to, na kraju krajeva, starost pred
stavlja krizu, jednako kao i odstupanje, i zato to u
naem drutvu, u kojem je uivanje pravilo, neak
tivnost starosti predstavlja svojevrsno odstupanje.
Drugo naelo u opisu heterotopija, jeste da, to
kom svoje istorije, neko drutvo moe na veoma
razliite naine primenjivati jednu heterotopiju
koja postoji, i koja nikada ne prestaje da postoji;
zapravo, svaka heterotopija ima jasnu i odreenu
funkciju unutar drutva, i jedna ista heterotopija,
u zavisnosti od sinhronije kulture u kojoj se nalazi,
moe imati razliitu funkciju.
Uzeu za primer neobinu heterotopiju gro
blja. Ono je svakako "drugo mesto" u odnosu na
uobiajene kulturne prostore, ali je to prostor
povezan sa skupom svih podruja grada ili drutva
ili sela, budui da svaki pojedinac, svaka porodica
na groblju ima ponekog svog. U zapadnoj kulturi,
groblje praktino postoji oduvek. Ali je pretrpe-
lo znaajne promen, jer je do kraja osamnaes
tog veka groblje smeteno u samo srce grada, tik
do crkve. Tu je postojala itava jedna hijerarhija
mogunih grobova. Bilo je kosturnica u kojima su
mrtvi gubili i poslednje tragove individualnosti,
bilo je pojedinanih grobova i grobova u samoj
crkvi koji su obino podizani prema dva modela:
DRUGA MESTA
jednostavna mermerna ploa ili grobnica sa stat
uama. Groblje, smeteno u sveti prostor crkve,
poprima sasvim drugaije obeleje u modernoj
civilizaciji. Zanimljivo je da je u doba koje se veoma
grubo odreuje kao "ateistiko" u zapadnoj kulturi
nastao takozvani kult mrtvih.
U osnovi, bilo je prirodno da u epohi u kojoj
se verovalo u uskrsnue tela i besmrtnost due
posmrtnim ostacima ne pridaje prevelika panja.
Naprotiv, poev od asa u kojem nije vie bilo iz-
vesno postojanje due, niti da telo vaskrsava,
posveuje se izgleda mnogo vea panja posmrt
nim ostacima, koji su, konano, jedini trag naeg
postojanja u svetu, i u reima.
U svakom sluaju, poev od devetnaestog
veka svako ima pravo na svoju malu kutiju za svoje
malo raspadanje; no, s druge strane, tek od de
vetnaestog veka poinje premetanje grobalja na
periferiju grada. Uporedo sa ovom individualizaci
jom smrti i buroaskim prisvajanjem groblja raa
se jedna opsednutost smru kao "boleu". Mrtvi
su, veruje se, ti koji prenose bolest na ive; prisus
tvo, blizina mrtvaka tik uz kue, uz crkve, bezmalo
nasred ulice, to je ta blizina koje seje smrt. Ova ve
lika tema o irenju bolesti zarazom poteklom sa
grobalja ustrajae do kraja osamnaestog stolea;
ali tek tokom devetnaestog veka otpoinje postu
pak razmetanja grobalja ka predgraima. Groblja
ne ine vie sveti i besmrtni dah grada, ve "drugi
grad", u kojem je svaka porodica imala svoj sumorni
dom.
33

bi se mogle nazvati heterotopije odstupanja: one
koje nastanjuju pojedinci ije ponaanje odstupa
od uobiajenog proeka ili propisane norme. To
su prihvatilita, psihijatrijske klinike; to su, razume
se, i zatvori, a ovom spisku moraju se bez sumnje
dodati i staraki domovi, koji su u izvesnom smislu
na granici izmeu heterotopije krize i heterotopije
odstupanja, zato to, na kraju krajeva, starost pred
stavlja krizu, jednako kao i odstupanje, i zato to u
naem drutvu, u kojem je uivanje pravilo, neak
tivnost starosti predstavlja svojevrsno odstupanje.
Drugo naelo u opisu heterotopija, jeste da, to
kom svoje istorije, neko drutvo moe na veoma
razliite naine primenjivati jednu heterotopiju
koja postoji, i koja nikada ne prestaje da postoji;
zapravo, svaka heterotopija ima jasnu i odreenu
funkciju unutar drutva, i jedna ista heterotopija,
u zavisnosti od sinhronije kulture u kojoj se nalazi,
moe imati razliitu funkciju.
Uzeu za primer neobinu heterotopiju gro
blja. Ono je svakako "drugo mesto" u odnosu na
uobiajene kulturne prostore, ali je to prostor
povezan sa skupom svih podruja grada ili drutva
ili sela, budui da svaki pojedinac, svaka porodica
na groblju ima ponekog svog. U zapadnoj kulturi,
groblje praktino postoji oduvek. Ali je pretrpe-
lo znaajne promen, jer je do kraja osamnaes
tog veka groblje smeteno u samo srce grada, tik
do crkve. Tu je postojala itava jedna hijerarhija
mogunih grobova. Bilo je kosturnica u kojima su
mrtvi gubili i poslednje tragove individualnosti,
bilo je pojedinanih grobova i grobova u samoj
crkvi koji su obino podizani prema dva modela:
DRUGA M ESTA
jednostavna mermerna ploa ili grobnica sa stat
uama. Groblje, smeteno u sveti prostor crkve,
poprima sasvim drugaije obeleje u modernoj
civilizaciji. Zanimljivo je da je u doba koje se veoma
grubo odreuje kao "ateistiko" u zapadnoj kulturi
nastao takozvani kult mrtvih.
U osnovi, bilo je prirodno da u epohi u kojoj
se verovalo u uskrsnue tela i besmrtnost due
posmrtnim ostacima ne pridaje prevelika panja.
Naprotiv, poev od asa u kojem nije vie bilo iz-
vesno postojanje due, niti da telo vaskrsava,
posveuje se izgleda mnogo vea panja posmrt
nim ostacima, koji su, konano, jedini trag naeg
postojanja u svetu, i u recima.
U svakom sluaju, poev od devetnaestog
veka svako ima pravo na svoju malu kutiju za svoje
malo raspadanje; no, s druge strane, tek od de
vetnaestog veka poinje premetanje grobalja na
periferiju grada. Uporedo sa ovom individualizaci
jom smrti i buroaskim prisvajanjem groblja raa
se jedna opsednutost smru kao "boleu". Mrtvi
su, veruje se, ti koji prenose bolest na ive; prisus
tvo, blizina mrtvaka tik uz kue, uz crkve, bezmalo
nasred ulice, to je ta blizina koje seje smrt. Ova ve
lika tema o irenju bolesti zarazom poteklom sa
grobalja ustrajae do kraja osamnaestog stolea;
ali tek tokom devetnaestog veka otpoinje postu
pak razmetanja grobalja ka predgraima. Groblja
ne ine vie sveti i besmrtni dah grada, ve "drugi
grad", u kojem je svaka porodica imala svoj sumorni
dom.
33
SPISI
Tree naelo. Heterotopija ima mo da na jed
nom stvarnom mestu sueli vie prostora, vie
razmetanja koja su meusobno nespojiva. Tako
se u pozoritu, na pravouglu pozornice, smenjuje
itav jedan niz mesta koja su jedna drugima strana;
isto tako je i bioskop veoma neobina pravougla
prostorija, iz ije se pozadine, na dvodimenzion-
alni ekran, projektuje trodimenzionalni prostor; no
moda je jedan od najdrevnijih primera ovih het
erotopija, u obliku nespojivih lokacija, drevni prim
er bate. Ne treba zaboraviti da je bata, ta udesna,
sada ve hiljadugodinja tvorevina, imala na Istoku
veoma duboka znaenja, veoma slojevita. Tradicio
nalni persijski vrt bio je sveto mesto koje je imalo
da objedini unutar svog pravougla etiri strane,
koje su predstavljale etiri strane sveta, jednim
prostorom svetijim od svih ostalih, koji je bilo nalik
uvali, pupku sveta na njegovoj sredini (ovde behu
bazen i vodoskok); sva vegetacija vrta bila je oku
pljena oko tog prostora, oko tog svojevrsnog mik-
rokosmosa. to se tie ilima, oni su bili, izvorno, re
produkcija vrta. Vrt, to je bio ilim u kojem je svet u
svojoj ukupnosti dostigao simbolino savrenstvo,
a ilim neka vrsta pokretnog vrta u prostoru. Vrt,
to je najsitniji deli sveta i u isto vreme sveukup
nost sveta. Vrt je, od poetka Antike, vrsta srene
i univerzalne heterotopije (iz koje su izvedeni nai
zooloki vrtovi).
etvrto naelo. Heterotopije su skopane,
najee, sa fragmentima vremena, one takorei
otpoinju onim to se moe nazvati, po istoj
simetriji, heterohronijama; heterotopija u potpu
nosti obavlja svoju funkciju od trenutka kad se ljudi
nau u svojevrsnom potpunom prekidu sa svojim
34
tradicionalnim vremenom; ovde se moe uoiti da
je groblje mesto izrazito heterotopijsko, budui
da groblje poinje s tom udnom heterohronijom
koja je, za pojedinca, okonanje ivota, te navodna
venost u kojoj ono ipak ne prestaje da se rastae
i iezava.
Uopte uzev, u drutvima poput naeg,
heterotopija i heterohronija su organizovani
i rasporeeni na relativno sloen nain. Ima
ponajpre heterotopija vremena akumuliranih
u beskonanosti, kao to su muzeji, biblioteke;
muzeji i biblioteke su heterotopije kod kojih vreme
ne prestaje da se gomila i uspinje ka sopstvenom
vrhu, iako su, do kraja sedamnaestog stolea,
muzeji i biblioteke bili izraz pojedinanog izbora.
Zauzvrat, ideja sakupljanja svega, ideja da se sazda
svojevrsna opta arhiva, elja da se zatoe na j e d
nom mestu sva vremena, sva razdoblja, svi oblici,
svi stilovi, zamisao da se saini jedno mesto za sva
vremena no koje je, pak, van vremena, zatieno
od sveopteg propadanja, nastojanje da se organi-
zuje najzad svojevrsno neprekinuto i neogranieno
sakupljanje vremena na mestu nepokretnom, sve je
to, dakle, pripadajue naem modernitetu. Muzeji
i biblioteke su heterotopije svojstvene zapadnoj
kulturi devetnaestog stolea.
Naspram ovih heterotopija, vezanih za akumu
laciju vremena, ima heterotopija koje su povezane,
naprotiv, sa vremenom najpovrnijim, najprolazni-
jim, najnestalnijim, onim u obliku svetkovine. To
su heterotopije ne vie venujue, ve apsolutno
prolazee.Takva su vaarita, ti udesni prazni pros
tori smeteni na izmaku gradova, oljueni, jednom

ili dvaput u godini, barakama, tezgama, neobinim
predmetima, rvaima, enama-zmijama, gatarama.
Nedavno je izumljena jedna nova heterotopija pro
laznog, sela za odmor; polinezijska sela koja nude
stanovnicima gradova tri tanune nedelje vene i
primitivne nagote; moete videti da se, uostalom,
ova dva tipa heterotopije, svetkovine i venog vre
mena koje se akumulira, pribliavaju jedna drugoj,
da su kolibe Derbe u izvesnom smislu srodne bib
liotekama i muzejima, te da se, ponovnim otkrivan
jem polineanskog ivota, vreme ukida, ali to je isto
tako vreme iznova naeno, u kojem je sadrana sva
istorija humanizma koja see do svojih prapoetaka
kao do kakvog velikog, neposredovanog znanja.
Peto naelo. Heterotopije pretpostavljaju uvek je
dan sistem otvaranja i zatvaranja koji ih, istovreme
no, izoptava i ini prohodnim. Uopteno uzev, na
heterotopijsko mesto ne dospeva se dragovoljno.
Ili bolje, postoji prisila, to je sluaj sa kasarnom, za
tvorom, ili se pak mora podvri obredima oienja.
Ne moe se ui izuzev uz dozvolu ili po izvrenju iz-
vesnog broja radnji. Postoje isto tako heterotopije
koje su u potpunosti posveene tim aktivnostima
oienja, oienja polu-religioznih, polu-higijen-
skih kao kod muslimanskih amama, ili pak oienja
oigledno isto higijenskih, kao kod skandinavskih
sauna. Ima onih drugih koje su, naprotiv, prividno
ista i jednostavna otvaranja, no koje, uopteno, kr
iju udna iskljuenja; svako moe da ue u neku od
ovih heterotopijskih lokacija, no, pravo govorei, to
nije nita doli iluzija: verujete da ste uli, no u asu
kada ste unutra, iskljueni ste; mislim, na primer, na
one uvene sobe kojih je bilo na velikim farmama
u Brazilu, i, naelno, u Junoj Americi. Ulazna vra
DRUGA MESTA
ta nisu vodila u glavni deo kue u kome je ivela
porodica, i svako ko bi tuda prolazio, svaki putnik-
namernik imao je pravo da otvori ta Vrata, stupi u
sobu i u njoj prenoi. Dakle, te sobe behu takve da
onaj ko bi uao nije nikada mogao da dopre do
sredita porodinog ivota, on bee vazda sluajni
prolaznik, nikada pravi gost. Ovaj tip heterotopije,
koji je danas praktino iezao iz nae civilizacije,
mogao bi se moda prepoznati u uvenim sobama
amerikih "motela", u koje se ulazi sa automobilom
i partnerom i g d e je nezakoniti seks istovremeno
potpuno skriven i potpuno zatien, skrajnut, bez
da bude, uzasve, pod vedrim nebom.
esto naelo. Poslednja odlika heterotopija jeste
da su one, u odnosu na ostatak prostora, jedna
funkcija, koja se ostvaruje izmeu dva suprotna
pola. Ili bolje, one imaju ulogu da stvore jedan pro
stor privida koji razobliava iznova svu iluzornost
stvarnog sveta, sva ta razmetanja unutar kojih je
ljudski ivot izpregraivan. Moe biti da je uloga,
koju imaju da odigraju tokom dugog vremena sve
te uvene javne kue, da prue ono ega se liava.
Ili pak, naprotiv, da stvore drugi prostor, stvaran,
isto tako savren, besprekoran i dobro ureen ko
liko je ovaj na u neredu, loe zamiljen i manjkav.
Ovo nije heterotopija privida ve kompenzacije, i
pitam se nije li traak od ovoga prisutan i u funk-
cionisanju izvesnih kolonija.
U izvesnim sluajevima one su, na nivou opte
organizacije zemljinog prostora, igrale ulogu
heterotopija. Imam na umu, na primer, u trenut
ku prvog talasa kolonizacije, u sedamnaestom
stoleu, puritanska drutva koja su Englezi os-
35
SPISI

novali u Americi i koja behu druga mesta, apso
lutno savrena.
Mislim takoe na one izvanredne jezuitske
kolonije koje su osnivane u Junoj Americi: divne,
potpuno ureene, u kojima je ljudsko savrenstvo
bilo stvarno dostignuto. Jezuiti Paragvaja osnovali
su kolonije u kojima je ivot bio ureen do najsit
nijih pojedinosti. Selo je graeno prema strogom
pravilu, oko pravouglog trga u ijoj osnovi bee
crkva, na jednom kraju kola, na drugom groblje, i,
naspram crkve, ulica koja se sa drugom ukrtala pod
pravim uglom; porodice su imale svaka svoju malu
brvnaru du jedne od tih dveju osa, obrazujui tako
tanu reprodukciju Hristovog znaka. Hrianstvo
je, tako, sutinski oznailo svojim znakom prostor i
geografiju amerikog sveta.
vrtova, shvatiete zato brod bejae za nau civi
lizaciju, poev od esnaestog stolea pa do naih
dana, ne samo najvee orue ekonomskog razvoja
(to nije predmet mog dananjeg obraanja), ve i
najvei izvor mate. Laa, to je heterotopija par ex
cellence. U civilizacijama bez brodova snovi usahn-
juju, pijunaa smenjuje avanturu, a policija stupa
namesto gusara.
Sa francuskog preveo Pavle Milenkovi
Naslov izvornika: "Des espaces autres", Architec
ture, Mouvement, Continuit, n 5, octobre 1984,
str. 46-49.

Svakidanjicom pojedinaca upravljae ne

pitaljka, ve zvono. Buenje bee utvreno za sve
u isti as, posao je poinjao za sve u isto vreme;
obroci u podne i u est sati; potom se ide na spa
vanje, a u pono, odigravalo se ono to se zvalo
brano buenje, to e rei da se, kad manastirsko
zvono zazvoni, svako bacao na ispunjenje svojih
dunosti.

Javne kue i kolonije, to su dva ekstremna tipa

heterotopije, i ako se pomisli, nakon svega, bro
du, tom komadu plivajueg prostora, mestu bez
mesta, koje ivi samo za sebe, koje je zatvoreno
u sebe i koje istovremeno pluta po beskonanom
moru te koji, od luke do luke, od mesta do mesta,
od javne kue do javne kue, brodi ak do kolonija
u potrazi za najskrivenijom dragocenou njihovih

36
POREDAK GOVORA
Pristupna beseda na Kole de Frans,
odrana 2. decembra 1970. godine.
Voleo bih da se - u besedu koju danas treba da
odrim, kao i u one koje u, moda godinama,
morati da drim - potajno uvuem. Vie negoli da
uzmem re, voleo bih da me ona obmota i ponese
daleko s onu stranu svakog mogueg poetka.
eleo bih da sebe opazim kako govorim bezimen
im glasom koji mi je ve odavno prethodio: onda bi
mi bilo dovoljno da frazu obloim, da je sledim, da
se smestim, a da se na to ne obrati panja, u njenim
meuprostorima - kao da mi je ona dala neki znak,
drei se za trenutak na oprezu. Od poetka nje
dakle nee biti: i umesto da budem onaj od koga
govor tee, ja u radije biti nasumice preputen
njegovom odvijanju, tanka rupa, taka njegovog
mogueg ieznua.
Voleo bih da iza mene stoji (odavno uzevi re i
govorei unapred sve to u rei) jedan glas koji bi
govorio ovako: "Treba nastaviti, ja ne m o g u da nas
tavim, treba nastaviti, treba rei onoliko rei koliko
ih ima, treba ih govoriti sve dok me one ne nau,
sve dok mi ne kau - udna muka, udna greka,
treba nastaviti, to je moda ve uinjeno, oni su mi
moda ve kazali, moda su me doveli do praga
moje prie, do vrata kojima se moja pria otvara,
zaudilo bi me ako se ona otvore".
Kod mnogih, mislim, postoji slina elja da se ne
zapoinje, da se ponovo nae, od ulaska u igru do
druge strane govora - a da se ne mora spolja gle
dati ta bi ona jedinstvenog, opasnog, moda zlo
kobnog mogla imati. Ovoj tako zajednikoj elji in
stitucija odgovara na ironian nain, inei poetke
sveanima, okruujui ih panjom i tiinom, i
nameui im - kao da bi ih iz daljine oznaila - ritu-
alizovane forme.
elja kae:"Ja sama neelim da uem u taj rizini
poredak govora; ne bih elela da mu govorim
onom stoje u njemu britko i odluno; volela bih da
on bude sav oko mene, kao mirna, duboka, beskra
jno otvorena prozranost, gde bi drugi odgovorili
na moje oekivanje i iz koga bi se istine, jedna po
jedna, izdigle; imala bih samo da se prepustim, u
njemu i njime, kao neka srena lutalica". A institucija
odgovara: "Ne plai se da pone; svi mi smo tu da
ti pokaemo da je govor u zakonitom redu stvari;
da se odavno bdi nad njegovom pojavom; da mu
je bilo dato poasno ali obezoruavajue mesto; i
da, ukoliko mu se dogodi da bude moan - to ga
mi, samo mi, inimo takvim".
No moda su ova institucija i ova elja samo dve
replike protivstavljene istoj uznemirenosti: nemiru
u odnosu na to ta je govor u svojoj materijalnoj re
alnosti izgovorene ili napisane stvari; uznemirenost
u odnosu na ovu tranzitnu egzistenciju namenjenu
da sebe izbrie, ali prema jednom trajanju koje nam
37
SPISI
ne pripada; nemir da se pod ovom aktivnou, ipak
svakodnevnom i sivom, ne osete moi i opasnosti
na koje se malo misli; nemir u slutnji bitaka, pobe-
da, rana, vladavina, slugovanja - preko tolikih rei
to im je dugogodinja upotreba uglaala nerav
nine.
No, ta je toliko opasno u injenici da ljudi gov
ore, i da se njihov govor beskrajno mnoi? Gde je,
dakle, opasnost?
Evo hipoteze koju bih veeras hteo da istaknem,
da bih odredio mesto - ili moda vrlo provizornu
scenu - za rad koji obavljam: pretpostavljam da
je u svakom drutvu proizvodnja govora u isti
mah kontrolisana, selekcionisana, organizovana i
rasporeena preko izvesnog broja procedura koje
trebaju da od njega otklone moi i opasnosti, da
gospodare njegovim aleatornim ostvarivanjem, da
izbegnu njegovu tvrdu, stranu materijalnost.
U drutvu kakvo je nae poznate su, sigurno,
procedure iskljuivanja. Najoiglednija i najblia je
zabranjeno. Znamo dobro da nemamo prava sve
da kaemo, da ne moemo svemu da govorimo u
bilo kakvim okolnostima, da, najzad, ne moe bilo
ko da govori bilo emu. Tabu predmeta, ritual
okolnosti, privilegovano ili iskljuivo pravo sub
jekta koji govori: tu je igra tri tipa zabrana, to se
ukrtaju, uzajamno jaaju i nadopunjuju, oblikujui
jednu sloenu reetku koja se neprestano men-
ja. Dodao bih samo da, do danas, oblasti g d e je
reetka najvra, gde se crna okna umnoavaju, to
38
su oblasti seksualnosti i politike: kao da je govor,
daleko od toga da bude taj prozrani ili neutralni
elemenat u kome se seksualnost obezoruava a
politika umiruje, jedno od mesta na kojima oni os
tvaruju, i to premono, neke od svojih najopasnijih
sposobnosti. Prividno, uzalud bi se govor predstav
ljao kao beznaajan: brzo i vrlo rano zabranjeno
otkriva njegovu vezu sa eljom i sa moi. I ta je u
tome udno: budui da govor - kako nam je psiho
analiza pokazala - nije jednostavno ono to mani-
festuje (ili skriva) elju; on je i on stoje objekt elje;
i budui da - ovom istorija ne prestaje da nas ui
- govor nije jednostavno ono to prevodi borbe ili
sisteme dominacije, ve ono za ta se, ime se bori,
mo kojom hoemo da se podiimo.
U naem drutvu postoji i drugi princip
iskljuivanja: ne vie zabranjeno, ve razdeljeno ili
odbaeno. Mislim na suprotstavljenost razuma i
ludila. Od poetka srednjeg veka luak je onaj iji
govor ne tee kao kod drugih: deava se da se nje
gova re uzme kao bezvredna, nereena, bez istine
i vanosti, ne verujui u njenu pravdu, ne mogui
njome overiti akt ili ugovor, ne mogui ak, u sveto
sti mise, njome omoguiti da se hieb pretvori u telo
Isusovo; zauzvrat, desi se da se luaku, nasuprot
svakom drugom, pridaju udnovate moi, mo da
kae skrivenu istinu, da prorekne budunost, da u
svoj svojoj naivnosti uvidi ono to mudrost dru
gih ne moe opaziti. Zanimljivo je da je re luaka
u Evropi vekovima bila ili nesluana, ili pak uzeta
kao re istine. Ili je padala u nitavilo - odbaena
onoga trenutka kada i izreena; ili se pak u njoj
deifrovao naivan ili lukav razum, razumniji od ra
zuma razumnih ljudi. U svakom sluaju, iskljuena

ili tajno uvedena razumom u striktnom smislu
- ona nije postojala. Ludilo luaka prepoznavalo
se kroz njegove rei; upravo one su bile mesto gde
se podela obavljala; ali, nikada ih nisu sakupljali niti
sluali. Nikada, do kraja XVIII veka, jedan lekar nije
doao na ideju da sazna ta se reklo (kako, zato se
reklo) u ovoj rei koja je ipak bila razliita. Ceo taj
beskonani govor luaka pretvarao se u buku; a re
su mu davali samo simbolino, u pozoritu gde bi
on istupio - nenaoruan i pomiren - poto je igrao
ulogu zamaskirane istine.
Reklo bi se da je danas sve ovo gotovo, ili se
zavrava; da re luaka nema vie drugu stranu
podeljenog, da ona vie nije nita i nereeno,
da nas ona, naprotiv, ini opreznima, da u njoj
traimo smisao, skicu ili ostatak jednog del; i da
smo doli dotle da re luaka lovimo u onom to
mi sami naglaavamo, u tom minijaturnom pror
ezu kroz koji nam izmie ono to govorimo. Ali, to
lika panja ne dokazuje da je stara podela postala
beznaajna: setimo se samo onog oklopa znanja
kroz koji deifrujemo re; pomislimo samo na celu
mreu institucija koja nekom dozvoljava - lekaru,
psihoanalitiaru - da uje ovu re, a pacijentu da
ponese, ili beznadno zadri svoje sirote rei; dovolj
no je. na sve ovo pomisliti da bismo se zapitali da
li ta podela - daleko od toga da bude izbrisana
- drugaije vai, prema razliitim linijama, kroz
nove institucije i sa efektima koji nikako nisu isti.
ak i ako bi se uloga lekara sastojala samo u tome
da paljivo poslua jednu najzad slobodnu re, jo
uvek se akt sluanja odvija u trajanju cenzure. Sluh
za govor posednut eljom, sluh koji sebe dri - kao
svoju najveu egzaltaciju ili svoju najviu strepnju
POREDAK GOVORA
- za optereenog stranim moima. Ako je odista,
da bi se monstrumi leili, potrebna tiina razuma
- dovoljno je samo da ta tiina bude pozvana na
uzbunu, pa da podela ostane.
Moda je rizino razmatrati suprotstavljenost is
tinitog i lanog kao trei sistem iskljuivanja, pored
onih kojima sam upravo govorio. Kako bi se ra
zumno mogli uporediti stega istine i podele poput
ove, podele koje su na poetku neograniene, ili se
bar organizuju oko istorijskih kontingencija; koje su
ne samo podlone promeni ve se nalaze u stanju
stalnog premetanja; podele koje podrava itav
sistem institucija to ih i nameu i njima upravljaju;
koje se, najzad, ne izvravaju bez prinude, i jednim
delom ak i putem nasilja.
Svakako da na nivou pretpostavke, unutar jed
nog govora, podela izmeu istinitog i lanog nije
ni samovoljna, ni izmenljiva, ni institucionalna, ni
nasilna. No ako smo na nekoj drugoj lestvici, ako
se postavi pitanje tome kakva je volja za istinom
bila i kakva je ona koja jo danas traje - ta volja koja
je prola tolike vekove nae istorije - ili pak ako se
zapitamo koji tip podele upravlja naom voljom za
znanjem: onda se pred nama ocrtava neto poput
jednog sistema iskljuivanja (istorijski, izmenljiv, in
stitucionalno prinudan sistem).
To je zasigurno istorijski nastala podela. Jer je
pravi govor, jo kod grkih pesnika iz VI veka, u pra
vom i valorizovanom smislu rei, pravi govor koga
se potovalo i plailo, kome se svakako moralo
potiniti (poto je vladao), bio govor koji je neko
izgovarao uz posebna prava, i prema odreenom
39
SPISI
ritualu; to je bio govor koji, prorokujui budunost,
ne samo da je navetavao ono to treba da se desi
ve je i doprinosio njegovom ostvarenju, nosio
u sebi zdruenost ljudi i tako se uplitao sa sudbi
nom. No evo kako, vek kasnije, najvia istina vie
ne poiva u onome to je govor bio ili inio, ve u
onom to je on govorio: doao je dan kada se istina
preobratila, iz ritualizovanog, efikasnog i praved
nog ina iskazivanja u sam iskaz: prema svom
smislu, svojoj formi, svom predmetu, svom odnosu
prema vlastitoj referenci. Stvorila se izvesna pode
la izmeu Hesioda i Platona, dvojei istinit i laan
govor; podela je nova, poto odsada pravi govor
nije vie dragocen, eljeni govor, poto to vie nije
govor vezan za ispunjenje moi. Sofista je izgnan.
Ova istorijska podela dala je, bez sumnje, optu
formu naoj volji za znanjem. No ona ipak nije
prestala da se premeta: velike naune promen
moda se, ponekad, mogu tumaiti i kao posledice
jednog otkria, ali i kao pojava novih formi u volji
za istinom. U XIX veku svakako postoji volja za isti
nom koja ne koincidira ni sa formama koje ubacuje
u igru, ni sa domenima predmeta kojima se obraa,
ni sa tehnikama na koje se oslanja, sa voljom za
znanjem koja karakterie klasinu kulturu. Vratimo
se malo: u XVI i XVII veku (naroito u Engleskoj)
pojavila se volja za znanjem koja je, anticipirajui
svoje aktuelne sadraje, ocrtala predmete mogue,
podlone posmatranju, klasiranju, merenju; jed
na volja za znanjem koja je saznajuem subjektu
nametala (na izvestan nain pre svakog iskustva)
odreenu poziciju, izvestan pogled i funkciju (prvo
gledati pa itati, prvo verifikovati pa komentarisati);
jedna volja za znanjem koja je predvidela (na nain
40
optiji od svakog odreenog modusa) tehniki
nivo g d e se znanja moraju uneti da bi bila korisna
i podlona verifikaciji. Sve se odvija kao da je od
velike platonovske podele volja za istinom imala
vlastitu istoriju, koja nije istorija prinudnih istina:
istorija planova predmeta koje treba upoznati, isto
rija funkcija i pozicija saznajueg subjekta, istorija
materijalnih, tehnikih, instrumentalnih ulaganja
saznanja.
Meutim, ova volja za istinom, kao i drugi siste
mi iskljuivanja, oslanja se na jednu institucionalnu
podrku: nju u isti mah pojaava i vodi itava mrea
praksi, kao to je pedagogija, kao to su sistem
knjiga, biblioteka, edicija, kao nekadanja nauna
drutva i dananje laboratorije. No nju jo dublje
vodi nain na koji se znanje uvodi u drutvo, na koji
se ono vrednuje, raspodeljuje, deli i na odreen
nain pripisuje. Setimo se ovde, samo simbolino,
starog grkog principa: da se aritmetika moe pri-
meniti u demokratskim dravama, jer ona ui jed
nakosti, ali da se geometrija moe uiti samo u oli
garhijama, poto ona ukazuje na razmere u nejed
nakosti.
Najzad, ja verujem da ova volja za istinom, na
takav nain podrana institucionalnom distribuci
jom i podrkom, hoe da na druge govore - stalno
govorim naem drutvu - izvri izvestan pritisak,
i neku vrstu prisile. Mislim na nain kojim je za
padna literatura vekovima morala da trai oslonac
u prirodnom, slinom, iskrenosti, u nauci takoe
- ukratko u istinitom govoru. Isto tako mislim na
nain kojim su ekonomske prakse, kodifikovane
kao predloi ili recepti, eventualno kao pouka, od
SPISI
ritualu; to je bio govor koji, prorokujui budunost,
ne samo da je navetavao ono to treba da se desi
ve je i doprinosio njegovom ostvarenju, nosio
u sebi zdruenost ljudi i tako se uplitao sa sudbi
nom. No evo kako, vek kasnije, najvia istina vie
ne poiva u onome to je govor bio ili inio, ve u
onom to je on govorio: doao je dan kada se istina
preobratila, iz ritualizovanog, efikasnog i praved
nog ina iskazivanja u sam iskaz: prema svom
smislu, svojoj formi, svom predmetu, svom odnosu
prema vlastitoj referenci. Stvorila se izvesna pode-
la izmeu Hesioda i Platona, dvojei istinit i laan
govor; podela je nova, poto odsada pravi govor
nije vie dragocen, eljeni govor, poto to vie nije
govor vezan za ispunjenje moi. Sofista je izgnan.
Ova istorijska podela dala je, bez sumnje, optu
formu naoj volji za znanjem. No ona ipak nije
prestala da se premeta: velike naune promen
moda se, ponekad, mogu tumaiti i kao posledice
jednog otkria, ali i kao pojava novih formi u volji
za istinom. U XIX veku svakako postoji volja za isti
nom koja ne koincidira ni sa formama koje ubacuje
u igru, ni sa domenima predmeta kojima se obraa,
ni sa tehnikama na koje se oslanja, sa voljom za
znanjem koja karakterie klasinu kulturu. Vratimo
se malo: u XVI i XVII veku (naroito u Engleskoj)
pojavila se volja za znanjem koja je, anticipirajui
svoje aktuelne sadraje, ocrtala predmete mogue,
podlone posmatranju, klasiranju, merenju; jed
na volja za znanjem koja je saznajuem subjektu
nametala (na izvestan nain pre svakog iskustva)
odreenu poziciju, izvestan pogled i funkciju (prvo
gledati pa itati, prvo verifikovati pa komentarisati);
jedna volja za znanjem koja je predvidela (na nain
40
optiji od svakog odreenog modusa) tehniki
nivo g d e se znanja moraju uneti da bi bila korisna
i podlona verifikaciji. Sve se odvija kao da je od
velike platonovske podele volja za istinom imala
vlastitu istoriju, koja nije istorija prinudnih istina:
istorija planova predmeta koje treba upoznati, isto
rija funkcija i pozicija saznajueg subjekta, istorija
materijalnih, tehnikih, instrumentalnih ulaganja
saznanja.
Meutim, ova volja za istinom, kao i drugi siste
mi iskljuivanja, oslanja se na jednu institucionalnu
podrku: nju u isti mah pojaava i vodi itava mrea
praksi, kao to je pedagogija, kao to su sistem
knjiga, biblioteka, edicija, kao nekadanja nauna
drutva i dananje laboratorije. No nju jo dublje
vodi nain na koji se znanje uvodi u drutvo, na koji
se ono vrednuje, raspodeljuje, deli i na odreen
nain pripisuje. Setimo se ovde, samo simbolino,
starog grkog principa: da se aritmetika moe pri-
meniti u demokratskim dravama, jer ona ui jed
nakosti, ali da se geometrija moe uiti samo u oli
garhijama, poto ona ukazuje na razmere u nejed
nakosti.
Najzad, ja verujem da ova volja za istinom, na
takav nain podrana institucionalnom distribuci
j o m i podrkom, hoe da na druge govore - stalno
govorim o naem drutvu - izvri izvestan pritisak,
i neku vrstu prisile. Mislim na nain kojim je za
padna literatura vekovima morala da trai oslonac
u prirodnom, slinom, iskrenosti, u nauci takoe
- ukratko u istinitom govoru. Isto tako mislim na
nain kojim su ekonomske prakse, kodifikovane
kao predloi ili recepti, eventualno kao pouka, od

XVI veka morale da trae da se zasnuju, raciona-
lizuju, opravdaju u teoriji bogatstva i proizvodnje:
mislim i na nain kojim je jedan tako zastareo skup
kao to je to krivini sistem, traio svoja vea prava
- naravno - u teoriji prava, a zatim, od XIX veka, u
sociolokim, psiholokim, medicinskim, psihijatrijs
kim znanjima: kao da je sama re zakona u naem
drutvu morala da se autorizuje istinitim govorom.
Od tri velika sistema iskljuivanja koji pogaaju
govor - zabranjena re, podela izmeu ludila i ra
zuma, i volja za istinom - ja sam najdue govorio
treem. Dva prethodna su, ve vekovima, bili
prema njemu, u njegovom pravcu izvoeni; sve
vie on pokuava da ih preuzme na sebe, da bi ih
istovremeno modifikovao i zasnovao, a prva dva ne
prestaju da bivaju sve krhkiji, sve nesigurniji - uko
liko ih je danas obuhvatila volja za istinom koja,
opet, ne prestaje da jaa i postoje sve dublja, sve
opsenija.
A, ipak, njoj se sigurno najmanje govori. Kao
da su za nas volja za istinom i njene peripetije bile
zamaskirane istinom samom, u svom nunom od
vijanju. A razlog za ovo lei moda u sledeem:
ukoliko pravi govor u stvari vie nije, od Grka, onaj
koji odgovara na elju, ili onaj koji ini mo, u volji
za istinom, u volji da se ona kae, onda ovaj pravi
govor - ta je on u stvari, ako ne elja ili mo? Istiniti
govor, koji nunost njegove forme oslobaa elje i
liava moi, ne moe priznati volju za istinom koja
samo prelazi preko njega: a volja za istinom, kakva
nam se nametnula jo odavno, jeste takva kakvu
nam istina koju ona eli ne moe maskirati.
POREDAK GOVORA
Na taj nain, predoava nam se samo jedna is
tina, koja bi bila bogatstvo, plodnost, tiha i zavodlji
vo univerzalna snaga. A mi, zauzvrat, ne znamo za
volju za istinom kao za jednu ogromnu maineriju
namenjenu iskljuivanju. Svi oni koji su, taku po
taku, u naoj istoriji pokuali da ocrtaju ovu volju
za istinom i da je stave u pitanje nasuprot istini, up
ravo onde g d e istina pred uzima da opravda zabran
jeno i da definie ludost, svi oni, od Niea do Artoa
i Bataja, moraju sada da nas ponude naznakama
- bez sumnje uzvienim - za svakodnevni rad.
Oigledno da postoji jo mnogo drugih proce
dura kontrole i ogranienja govora. One kojima
sam do sada govorio deluju u izvesnom smislu
spolja; one funkcioniu kao sistemi iskljuivanja;
one bez sumnje sadre onaj deo govora koji se
ukljuuje u mo i elju.
Mislim da se iz govora moe izdvojiti jedna
druga grupa. Interne procedure, poto sami gov
ori obavljaju vlastitu kontrolu; procedure koje
veim delom predstavljaju principe klasifikacije,
ureivanja, raspodele - kao da se ovog puta radi
ovladavanju jednom drugom dimenzijom, dimen
zijom dogaaja i sluaja.
Na prvom mestu komentar. Pretpostavljam,
a da u to nikako nisam siguran, da nema drutva
g d e ne postoje vani govori koji se priaju, po
navljaju i variraju; formule, tekstovi, ritualizovani
ansambli govora koji se pripovedaju, prema tano
odreenim okolnostima; stvari koje se jednom
41
 SPISI
kau pa sauvaju, poto se u njima sluti neto
poput tajne ili blaga. Ukratko, moglo bi se rei da
u drutvima postoji, vrlo regularno, neka vrsta us
postavljanja razliitih nivoa meu govorima: gov
ori koji "se ispriaju" tokom dana, meu ljudima, i
koji prou onoga asa kada su izgovoreni; i govori
koji su u poetku izvesnog broja novih rei, koji te
rei preuzimaju, preobraavaju ili govore njima,
ukratko govori koji, beskrajno, s onu stranu njihove
formulacije, jesu reeni, ostaju reeni i treba ih opet
rei. Poznajemo ih u naem sistemu kulture: to su
religiozni ili pravni tekstovi, to su i oni udni tek
stovi, udni kada razmotrimo njihov status, i koje
nazivamo "knjievnim" tekstovima; u izvesnoj meri
to su i nauni tekstovi.
Izvesno je da ovo razilaenje nije ni stabilno, ni
konstantno, ni apsolutno. Nema, sa jedne strane,
kategorije date jednom za sve, fundamentalnih ili
stvaralakih govora, a zatim, s druge strane, mase
onih koji ih ponavljaju, tumae i komentariu. Mno
gi znaajni tekstovi se pokvare i nestanu, a komen
tari ponekad dou na prvo mesto. No uzalud ove
primene menjaju -funkcija ostaje; a princip jednog
razilaenja uvek je ponovo ukljuen u igru.Radikal-
no brisanje ovog razliitog nivelisanja uvek e biti
samo igra, utopija ili strepnja. Igra la Borhes jed-
nog komentara koji bi bio samo ponovno javljanje,
re po re (no ovoga puta sveano i oekivano)
onoga to on komentarie; uz to igra kritike koja bi
do u beskraj govorila delu koje uopte ne postoji.
Lirski san govoru koji se ponovo raa u svakoj
svojoj taki potpuno nov i nevin, i koji se bez pres
tanka uvek javlja u svoj svojoj sveini, polazei od
stvari, oseanja ili misli. Strepnja onog aneovog
42
bolesnika za koga je najmanji iskaz bio kao "re
Jevanelja" koja krije neiscrpne riznice smisla i
zasluuje da bude neprestano proganjana, ponovo
zapoinjana, komentarisana:"Kada pomislim, gov
orio bi kada bi neto proitao ili uo, kad pomis
lim na tu reenicu koja ide u venost i koju moda
nisam sasvim shvatio".
Ali, ko ne uvia da se ovde radi tome da se
svaki put poniti jedan od termina relacije, a nika
ko da se ukine sam odnos? Odnos koji ne prestaje
da se vremenom menja; odnos koji u datoj epohi
dobija mnogostruke i divergentne forme; pravna
egzegeza se potpuno razlikuje (i to ve odavno) od
religioznog komentara;jednojedino i isto knjievno
delo moe da izazove, i to simultano, vrlo distink-
tivne tipove govora: Odiseja se u istoj epohi pojav
ljuje i u prevodu Berara, uz beskrajna objanjenja, i
u Dojsovom Ulisu.
Za trenutak u se ograniiti i naznaiti da,
u onom to se globalno naziva komentarom,
razilaenje izmeu prvog i drugog teksta igra jed
nake uloge. S jedne strane, ono omoguava da se
saine (i to beskrajno) novi govori: poloaj prvog
teksta, njegova stalnost, njegov status govora koji
se uvek moe ponovo aktualizovati, mnogostruki i
skriveni smisao koji on dobija da bi bio posednik,
bitna nedovrenost i bogatstvo koji mu se pridaju
- to sve prua otvorenu mogunost za izricanje
govora. No, s druge strane, uloga komentara - bilo
kakve da su tehnike koje su u pitanju, jeste samo
da najzad kae ono to je u tiini tamo dole bilo ar-
tikulisano. On je duan, shodno paradoksu koga on
uvek menja, ali kome nikada ne izmakne, da prvi
 POREDAK GOVORA

put kae ono to je svakako ve bilo reeno i da pretpostavka od svoga autora uzima ak i naunu
neumorno ponavlja ono to ipak nikada nije bilo vrednost. Od XVII veka ova funkcija se neprestano
reeno. Nepregledno penuanje komentara obav brisala u naunom govoru: ona u stvari sada samo
lja se iznutra, snom skrivenom ponavljanju; na funkcionie da bi dala ime teoremi, primeru ili sin
njegovom horizontu moda nema nieg drugog dromu. Zauzvrat, u vrsti knjievnog govora, i poev
od onoga to je bilo i na poetku: jednostavno od iste epohe, funkcija autora nije prestala da jaa:
prianje. Komentar titi govor od sluaja, inei sve ove prie, pesme, drame ili komedije, koje su
njegov deo: on omoguava da se kae neto drugo u srednjem veku kruile kao anonimne ili priblino
a ne sam tekst, ali pod uslovom da se kae taj isti takve - za njih sada pitamo (i traimo da nam one to
tekst i da se on na neki nain ispuni. Otvorena mno kau) otkuda dolaze, ko ih je pisao; traimo da au
gostrukost i neizvesnost principom komentara bi tor vodi rauna jedinstvu teksta koga potpisuje:
vaju prenesene od onoga to bi se usudilo rei trai se da on otkrije, ili bar da pred sobom navede
broju, obliku, maski, okolnosti ponavljanja. Novo skriveni smisao koji ih proima; trai se od njega da
nije u onome to je reeno, ve u dogaaju njego ih artikulie, na linom ivotu, u doivljenim iskust
vog povratka. vima, na stvarnoj prii iz koje su se rodile. Autor je
onaj koji uznemirujuem jeziku funkcije prua nje
Verujem da postoji i drugi princip razreivanja gova jedinstva, vorove koherencije, uklapanje u
jednog govora. Do izvesne take, on je komple stvarno.
mentaran prvom. Radi se autoru. Autor, koji se
naravno ne shvata kao pojedinac koji govori, koji Znam da e mi se rei: "Ali, vi ovde govorite
je izgovorio, ili napisao jedan tekst - ve autor kao autoru, takvom kakvog ga kritika naknadno iznala
princip grupisanja govora, kao jedinstvo i izvor nje zi, kada je smrt dola i ostao samo zamren gali
govih znaenja, kao ognjite njihove koherencije. matijas; u to sve mora se uvesti malo reda; u stvari,
Ovaj princip ne vai svuda, niti na stalan nain: moda je u izvesnoj meri fiktivno zamisliti jedan
postoji svuda oko nas mnogo govora koji cirkuliu, projekat, jednu koherenciju, jednu tematiku koja
ne zadravajui svoj smisao ili efikasnost autora se trai od svesti ili ivota autorova. No to nikako
kome su pripisivane svakodnevne izjave, koje su ne smeta injenici da je on odista postojao, stvarni
odmah izbrisane; dekreti ili govori kojima je potre autor, ovek koji se uvlai u izanale rei i unosi u
ban potpisnik ali ne autor, tehnika uputstva koja njih svoj duh i svoj haos".
se u anonimnosti prenose. Ali, u oblastima g d e
je pripadnost jednom autoru pravilo - literatura, Sigurno bi bilo apsurdno poricati egzistenciju
filozofija, nauka - vidi se da ta pripadnost ne igra individuuma koji pie i pronalazi. No, ja mislim da
uvek istu ulogu; u vrsti naunog govora, pripad - bar od izvesnog vremena - pojedinac koji pie
nost jednom autoru u srednjem veku je bila neo tekst na ijem je horizontu jedino mogue delo,
phodna, jer je ona bila indeks istine. Smatralo se da preuzima funkciju autora: ono to on pie i to ne

43
SPISI
pie, to belei ak i kao provizoran koncept, kao
skicu del, i ono to on naputa - uticae na sva za. Dakle, da bi postojala disciplina, potrebna je
kodnevne izjave. Sva ta igra razlika propisana je
funkcijom autora, takvom kakvu mu njegovo doba
daje, ili pak takvom kakvu on, sa svoje strane, modi-
fikuje. Jer on sigurno moe da uzburka tradiciona
lnu predstavu autoru; upravo polazei od nove
pozicije autora on e modelovati - u svemu to bi
mogao rei, u svemu to svakog dana kae, u sva
kom trenutku - jo uzdrhtali obris svoga del.
Komentar je ograniavao sluajnost govora
igrom identiteta u formi ponavljanja i istog. Princip
autora ograniava ovaj isti sluaj igrom identiteta
koji ima oblik individualiteta i principa ja.
U onome to se naziva ne naukama ve
"disciplinama" trebalo bi takoe uoiti princip
ograniavanja. Ta kode relativan i pokretljiv princip.
Princip koji dozvoljava da se gradi, ali prema jednoj
strogoj igri.
Organizacija disciplina protivstavlja se i prin
cipu komentara i principu autora. Principu autora,
poto se disciplina definie j e d n o m oblau pred
meta, skupom metoda, korpusom pretpostavki
koje se smatraju istinitim, igrom pravila i definicija,
tehnika i instrumenata: sve ovo ini jednu vrstu
anonimnog sistema na raspolaganju onome koji
eli i moe njime da se poslui, a da njegov smisao
i valjanost ne budu povezani sa onim koji je sebe
naao u pronalazau. Ali, i princip discipline se
protivstavlja principu komentara: u disciplini, za
razliku od komentara, ono to je na poetku pret
postavljeno - to nije smisao koga treba ponoviti,
44
to je ono to je potrebno za gradnju novih iska
mogunost formulisanja, i to beskonana, novih
stavova.
Meutim, ima neto vie: vie, poto bez sumn
je postoji i neto manje: disciplina nije suma svega
to moe biti istinito reeno povodom neke stvari:
to ak nije skup svega to moe biti, povodom
iste date, prihvaeno u svojstvu principa koheren
cije ili sistematinosti. Medicina nije sastavljena iz
ukupnosti svega to se moe istinito rei bolesti;
botaniku ne moemo definisati sumom svih istina
koje se odnose na biljke. Za to postoje dva razlo
g a : prvi, botanika ili medicina, kao i svaka druga
disciplina, sainjene su kako od istina tako i od
greaka, [greaka koje nisu ostaci ili strana tela, ve
koje imaju pozitivne funkcije, istorijsko delovanje,
jednu ulogu esto nerazdvojivu od uloge istina. I
drugi, zbog kojeg jedan iskaz koji pripada botani
ci ili patologiji, mora da odgovori ovim uslovima,
u jednom stroem i sloenijem zahtevu nego to
je ista i jednostavna istina: u svakom sluaju,
drugaijim uslovima. On mora da se obrati jed
nom planu predmetno odreenom: od kraja XVII
veka, na primer, da bi jedan iskaz bio tretiran kao
botaniki", on se mora odnositi na vidljivu struktu
ru biljke, na sistem njenih bliih ili daljih slinosti ili
na mehaniku njenih fluida (te tako nije vie mogao
da sauva, kao to je to bio sluaj u XVI veku, svoje
simbolike vrednosti, ili skup svojstava koje su mu
pripisane u Antici). No i bez da pripadne nekoj dis
ciplini, jedan iskaz ima da posegne za konceptu
alnim ili tehnikim instrumentima jednog sasvim
odreenog tipa; poev od XIX veka jedan iskaz nije

vie medicinski, on tavie see van medicine" i
zadobijavrednostipojedinanefantazije ili narodne
domiljatosti, ubacivi u igru pojmove istovremeno
metaforike, kvalitativne i supstancijalne (kao to
su guenje, tople tenosti ili tvrde materije); on se
moe i mora uzvratno obratiti pojmovima isto tako
metaforinim, ali sazdanim n a j e d n o m drugaijem
modelu, funkcionalnom i fiziolokom (kao to
su nadraaj, upala ili degeneracija tkiva). Ima jo
neto: da bi pripadao jednoj disciplini, iskaz mora
da se pripie jednom odreenom tipu teorijskog
horizonta; neka bude dovoljno podseanje da
istraivanje primitivnog jezika, kao tema savreno
prihvaena u XVIII veku, dospeva, u drugoj polovini
XIX veka, do pada u svakom diskursu, neu rei u
greku, ali u himeru, snovienje, u istu i prostu
lingvistiku nakaznost].*
Unutar svojih granica, svaka disciplina priznaje
istinite i lane iskaze; ali, s druge strane svoga
ruba, ona odbacuje itavu teratologiju znanja.
Spoljanjost jedne nauke naseljena je manje ili vie
no to se u to veruje: postoji, svakako, neposredno
iskustvo, imaginarne teme koje uvode i provode
verovanja bez seanja; no moda nema greaka
u striktnom smislu, jer greka moe izbiti i desiti
se sama unutar odreene prakse; umesto toga,
udovita tumaraju, a oblik im se menja sa istori-
j o m znanja. Da bi mogao pripadati celini jedne dis
cipline, jedan stav treba da ispuni sloene i teke
zahteve; pre no to moe biti izreen kao istinit ili
* Napomena prireivaa: tekst unutar uglastih zagrada izostavljen je u prevodu Eleonore Prohi, koji je ovde preuzet; oznaeni deo,
dakle, nije integralni deo prevoda iz 1971, ali jeste integralni deo originalnog teksta. Deo teksta na koji se odnosi ova napomena
preveo Pavle Milenkovi.
POREDAK GOVORA
laan, on mora da bude, kao to je govorio Kang-
ilem,"u istinitom".
esto se postavljalo pitanje kako su botaniari
i biolozi XIX veka mogli da ne vide kako je bilo
tano ono ta je Mendel govorio. Meutim, ono to
je Mendel govorio predmetima, sluio se meto-
dama, postavljao na teorijskom horizontu - to je
bilo strano biologiji njegove epohe. Nema sum-
nje da je Noden pre njega postavio tezu tome
da su hereditarne crte neupadljive; ipak, ma kako
ovaj princip bio nov ili udan, on je mogao biti deo
- bar u smislu enigme - biolokog govora. Sam
Mendel konstituie hereditarnu crtu kao apsolutno
nov bioloki predmet, proistekao iz filtriranja koje
se dotad nikad nije praktikovalo; on ga izvodi iz
vrste, i pola koji ga prenosi, a dornen u kome ga on
posmatra jeste beskrajno otvoren niz generacija
u kojima se on javlja i nestaje prema statistikim
pravilnostima. Novi predmet, koji zahteva nove
pojmovne instrumente, i nove teorijske osnove.
Mendel je govorio istinu, ali on nije bio "u istinitom"
svoga doba: bioloki predmeti i koncepti nisu se
uopte oblikovali prema slinim pravilima: bilo je
potrebno kompletno menjanje lestvice, razasti-
ranje sasvim novog plana predmeta u biologiji, da
bi Mendel uao u istinito i da bi se, onda, njegovi
stavovi pojavili (dobrim delom) kao tani. Mendel
je bio istinsko udovite, tako da nauka nije mogla
njemu govoriti. Dak lajden, na primer, tridesetak
godina pre toga, negirajui usred XIX veka biljnu
45
SPISI
seksualnost - samo je, prema pravilima biolokog
govora, formulisao jednu disciplinsku greku.
U prostoru slobodne spoljanjosti uvek je
mogue da se kae istina; ali, u istinitom se biva
samo sluajui pravila diskurzivne "uredbe" koju
treba reaktivirati u svakom njenom govoru.
Disciplina je kontrolni pristup proizvodnje gov
ora. Ona mu utvruje granice igrom identiteta koji
ima oblik stalne reaktualizacije pravila.
Uobiajeno je videti - u plodnosti jednog auto
ra, u mnotvu komentara, u razvoju jedne discipline
- isto toliko beskrajnih izvora za stvaranje govora.
Moda, ali to nisu nita manje principi prinude, i
mogue je da se ne moe shvatiti njihova pozitiv
na, umnogostruavajua uloga, ukoliko se ne uzme
u obzir njihova suavajua, prisilna funkcija.
Mislim da postoji i trea grupa procedura koje
omoguavaju kontrolu govora. Ovog puta se
uopte ne radi tome da se ovlada moima koje
ovi donose, niti da se odvrate opasnosti njihovog
pojavljivanja; radi se odreivanju uslova njiho
vog uvoenja, nametanju - individuama koje
ih imaju - izvesnog broja pravila, kao i tome da
se ne dopusti elom svetu pristup do njih. Ovoga
puta se radi razreivanju govoreih subjekata;
niko nee ui u poredak govora ukoliko ne od
govori na izvesne zahteve i ukoliko nije, od ulaska
u igru, kvalifikovan da je obavlja. Jo preciznije: sve
oblasti govora nisu jednako otvorene i podlone
46
prodiranju: neke su uporno branjene (diferencirane
i diferencirajue), dok druge izgledaju gotovo ot
vorene za svaki podsticaj, i bezuslovno date na ra
spolaganje govoreem subjektu.
Podsetiu vas, povodom ove teme, na jednu
anegdotu toliko lepu da se plaim da li je istinita.
Ona sve prisile govora izraava u jednoj figuri: to su
prisile koje govoru ograniavaju mo, one koje up
ravljaju njegovim aleatornim pojavama, one koje
biraju izmeu govoreih subjekata. Poetkom XVII
veka, jedan ogun je uo da superiornost Evropljana
- u poslovima navigacije, trgovine, politike, vojne
vetine - proistie iz njihovih matematikih znanja.
Poeleo je da se doepa jednog tako dragocenog
znanja. Poto su mu priali jednom engleskom
mornaru koji je posedovao tajnu ovih udesnih
govora, naredio je da ovaj doe u njegovu palatu i
tu g a j e zadrao. Nasamo s njim, poeo je da uzima
asove. Upoznao je matematiku. U stvari, sauvao
je vlast, i iveo veoma dugo. U XIX veku, u Japanu su
se pojavili matematiari. No anegdota se ovde ne
zaustavlja. Ona ima svoju evropsku verziju. U prii
se kae d a j e engleski mornar Vil Adams u stvari bio
samouk: bio je tesar, i da bi radio na brodogradilitu,
nauio je geometriju. Treba li u ovoj prii videti izraz
jednog od velikih mitova evropske kulture? Monop-
olizmu i tajnom znanju orijentalne tiranije, Evropa
suprotstavlja univerzalno saoptavanje saznanja,
beskonanu i slobodnu razmenu govora.
Ali, ova tema nije pri ispitivanju otporna. Nema
sumnje da su razmene i komunikacije pozitivne crte
unutar kompleksnih sistema ogranienja, i ne bi
moglefunkcionisati nezavisno od ovih. Najpovrnija

i najvidljivija forma ovih sistema restrikcije konsti-
tuisana je kroz ono to se moe ponovo grupisati
pod imenom rituala; ritual odreuje kvalifikaciju
koju individue koje govore moraju posedovati (i
koje, u igri dijaloga, pitanja, prianja, moraju da za
uzmu izvestan poloaj i formuliu taj tip iskaza); on
odreuje gestove, ponaanja, okolnosti, ceo skup
znakova koji treba da prate govor: on najzad fiksira
pretpostavljenu ili nametnutu efikasnost rei, njihov
efekat na one kojima se obraaju, granice njihove
prinudne vrednosti. Religiozni, pravni, terapeutski i
delimino politiki govori nisu nimalo razluivi od
ove upotrebe rituala koji za subjekte koji govore
istovremeno odreuje izuzetna svojstva i poznate
uloge.
"Govorna drutva" jednim delom razliito
funkcioniu, moraju da sauvaju ili proizvedu gov
ore, ali da bi ih naterali da krue u zatvorenom pros
toru, i da ih raspodeljuju samo prema strogim pravil
ima, tako da posednici ovom raspodelom ne budu
razvlaeni. Grupe rapsoda koji su znali da recituju
pesme, i, eventualno, da ih variraju i menjaju, dali
su nam jedan od arhaikih modela; ali ova vetina,
iako joj je cilj bio recitovanje uostalom ritualno, bila
je tiena, branjena i uvana u odreenoj grupi,
putem vebi pamenja, esto vrlo sloenih, koje je
ova podrazumevala; uenje je omoguavalo da se
ue u isti mah u jednu grupu i u jednu tajnu koju
je recitovanje pokazivalo, ali je nije razglaavalo;
izmeu rei i sluanja, uloge nisu bile uzajamno iz-
menljive.
Naravno, slina "govorna drutva" sa tom dvos
mislenom igrom tajne i objave vie ne postoje. No
POREDAK GOVORA
ne zavaravajmo se: ak i u istinitom govoru, ak i
u javnom i od svakog rituala slobodnom drutvu
jo uvek se ispoljavaju oblici prisvajanja tajne i ne
postojanja uzajamne izmene. Verovatno je da se akt
pisanja, takav kakav je danas institucionalizovan
u knjizi, sistemu izdavanja i linosti pisca, odvijao
u jednom "govornom drutvu", moda difuznom
ali jamano i prisilnom. to se razlikuje od pisca,
koji se neprestano, sam po sebi, suprotstavlja ak
tivnosti svakog drugog subjekta koji govori ili pie
i koji svom govoru pridaje neprelazni karakter,
fundamentalnu singularnost koju on odavno daje
"pismu", potvrenoj nesimetriji izmeu "kreacije" i
bilo kojeg uvoenja lingvistikog sistema - sve to
u formulaciji pokazuje egzistenciju izvesnog "gov
ornog drutva" (i, uostalom, tei da se ponovo vrati
igri praksi). Ali, postoje jo i mnoga druga "govorna
drutva", koja funkcioniu na jedan sasvim razliit
nain, prema jednom drugom reimu iskljuenja i
objave. Na primer tehnika ili nauna tajna, forme
difuzije i cirkulacije medicinskog govora, oni koji su
prisvojili ekonomski ili politiki govor.
Na prvi pogled, nalije jednog "govornog
drutva" ine "doktrine" (religiozne, politike, filo
zofske). Tu je broj individua koje govore, ak i ako
nije bio fiksiran, teio da bude ogranien, a govor
je mogao da cirkulie i da se prenosi upravo meu
njima. Doktrina, naprotiv, tei da se iri, a individue,
koliko hoete brojne, odreuju svoju recipronu
pripadnost zdruivanjem jednog istog skupa gov
ora. Naizgled, jedini potreban uslov je priznavanje
istih istina i prihvatanje izvesnog pravila - vie ili
manje spretnog - saglasnosti sa potvrenim gov
orima: da su one bile samo to, doktrine se ne bi
47
 SPISI
mnogo razlikovale od naunih disciplina, a dis-
I kurzivna kontrola bi se samo odnosila na formu i
sadraj iskaza, a ne na subjekt koji govori. Meutim,
doktrinarna pripadnost uvodi istovremeno i sub-
jekat koji govori, i iskaz, jedan preko drugog. Kroz
nju, u raspravu ulazi i subjekt koji govori kroz iskaz
i poavi od njega, kao to to dokazuju procedure
iskljuivanja i mehanizmi odbacivanja koji imaju
vanost sve dok je subjekt koji govori formulisao
jedan ili vie iskaza koji se ne mogu izjednaiti: her
eza i ortodoksija uopte ne proizlaze iz fanatikog
naduvavanja doktrinarnih mehanizama, one im
fundamentalno pripadaju. U meri u kojoj doktrina
uvek vredi kao znak, manifestacija, i instrument
prethodne pripadnosti klasi, drutvenom statusu
ili rasi, nacionalnosti ili interesu, borbi, revoltu, ot
poru ili prihvatanju - ona u raspravu uvodi iskaze,
polazei od subjekata koji govore. Doktrina vezuje
individue za izvesne tipove izraavanja, i, shodno
tome, zabranjuje im sve druge; ali, obratno, da bi
individue meusobno vezala, i da bi ih ovim istim
diferencirala od svih drugih, ona se slui izvesnim
tipovima izraavanja. Doktrina ostvaruje dvostruku
zavisnost: subjekata koji govore od govora, govora
od grupe subjekata koji govore.
Najzad, na jednoj mnogo iroj lestvici, trebalo
bi razmotriti velike rascepe u onome to bi se mo
glo nazvati drutvenim prisvajanjem govora. Vaspi-
tanje je uzalud bilo zakonit instrument kome svaka
individua u drutvu kao stoje nae moe da pristupi
bilo kom tipu govora - dobro znamo da to vaspitan-
je, u svojoj raspodeli, u onom to ono omoguava
i spreava, sledi drutvene protivrenosti i borbe.
Svaki sistem vaspitanja je jedan politiki nain da
48
se odri ili izmeni prisvajanje govora, sa znanjima i
moima koja im oni donose.
Jasno mi je da je sasvim apstraktno izdvajati,
kao to sam ja to upravo uinio, rituale rei, drutva
govora, doktrinarnih grupa i drutvenih usvajanja.
Veim delom vremena, one se vezuju jedne za dru
ge i konstituiu svojevrsna velika zdanja, koja osig
uravaju raspodelu subjekata koji govore u raznim
tipovima govora, i pripadanje govora uz izvesne
kategorije subjekata. Jednom reju, u pitanju su
velike procedure pokoravanja govora. Najzad, ta
je jedan sistem obrazovanja ako ne ritualizacija
rei; ako ne kvalifikacija i vezivanje uloga za sub
jekte koji govore; ako ne konstituisanje doktrinar
ne ili bar ire grupe, ako ne raspodela i prisvajanje
govora sa njegovim moima i zanimanjima? Staje
"pismo" ("pisaca"), ako ne slian sistem zavisnosti,
koji moda dobija unekoliko razliite oblike, no ija
su velika skandiranja ipak analogna? Zar pravni
sistem, institucionalni sistem medicine ne ine, bar
u nekom svom aspektu, sline sisteme pokoravanja
govora?
Pitam se nije li izvestan deo filozofskih tema nas
tao zato da odgovori na ove igre ograniavanja i
iskljuivanja, i da ih - moda - pojaa.
Prvo da im odgovori, predlaui idealnu istinu
kao zakon govora i imanentnu racionalnost kao
princip njihovog odvijanja, uvodei isto tako etiku
saznanja, koja istinu obeava samo po elji istine
same i uz mo da se ova misli.

Zatim da ih pojaa osporavanjem koje se ovoga
puta odnosi na specifinu realnost govora en g
nral.
Od vremena kada su igre i aktivnost sofista
bili iskljueni, otkako su, s manje ili vie sigurnosti,
uutkani njihovi paradoksi, ini se da se zapadna
misao starala da govoru ostavi to je mogue
manje mesta izmeu misli i rei, ini se da je ona
bdila nad tim da govoriti izgleda samo kao izves
tan dodatak izmeu misliti i priati: to bi bila misao
obuena u znake i kroz rei uinjena vidljivom, ili,
obratno, to bi bile prave strukture jezika uvuene u
igru proizvodei efekat smisla.
Ova vrlo stara elizija* realnosti govora u filozof
skoj misli uzela je razne oblike u toku istorije. Nali
smo je, nedavno, u vidu raznih nama bliskih tema.
Moda tema subjekta osnivaa omoguuje
da se elidira realnost govora. Subjekt osniva je u
stvari zaduen da svojim tenjama direktno ani
mira prazne forme jezika: on u intuiciji zahvata -
kroz gustinu ili inerciju praznih stvari - smisao koji
je tu poloen: on isto tako, izvan vremena, osniva
horizonte znaenja koje e istorija zatim samo eks
plicirati, i g d e e stanovita nauke, deduktivni sku
povi, na kraju nai svoju osnovu. U svom odnosu
prema smislu subjekt osniva raspolae znacima,
obelejima, tragovima, slovima. Ali on nema potre
bu da ih pokae, da bi preao jedinstvenu instancu
govora.
" Elizija: izbacivanje; izostavljanje vokala u govoru (prim. ured.).
POREDAK GOVORA
Analognu ulogu igra tema suoena ovoj, tema
izvornog iskustva. Ona pretpostavlja da su na nivou
iskustva, pre no to su mogla da se osveste u formi
jednog cogito, prethodna znaenja, u izvesnu ruku
ve reena, obila svet, rasporedila ga svud oko nas
i od poetka igre ga otvorila za jednu vrstu primi
tivnog ispitivanja. Tako bi prvo sauesnitvo sa sve
tom zasnovalo za nas mogunost da se govori
njemu, u njemu, da se on potkrepi i imenuje, da se
on proceni i da se najzad upozna u obliku istine. Ako
ima govora, ta bi on mogao biti, u svojoj legitim
nosti, doli diskretno itanje? Stvari ve apuu smis
ao koji na jezik treba samo da probudi; a ovaj jezik,
od svoga najrudimentarnijeg projekta, ve nam je
govorio jednom biu ije je on nervno tkivo.
Mislim da je tema univerzalnog posredovanja
jo jedan nain da se izvri elizija realnosti govora.
I to uprkos prividnom izgledu. Jer se ini, na prvi
pogled, da se sam govor stavlja u centar speku
lacije, da bi se svuda nalo kretanje jednog logosa
koji singularnosti uzdie da koncepta i neposrednoj
svesti omoguuje da najzad razotkrije racionalnost
sveta. No ovaj logos, pravo govorei, je samo ve
sadrani govor, ili, bolje reeno, to su same stvari i
dogaaji koji sebe opskrbljuju govorom, razvijajui
tajnu vlastite sutine. Govor nije nita vie no ogle-
danje istine koja se pred sopstvenim oima raa: i
kada najzad sve moe da dobije oblik govora, kada
sve moe da se kae i da se govor povodom svega
kae, to je zato to sve stvari - poto su ispoljile i
razmenile svoj smisao - mogu da se vrate u utljivu
interiornost svesti po sebi.
49
SPISI
Dakle, bilo u filozofiji subjekta osnivaa, bilo
u filozofiji prvobitnog iskustva ili u filozofiji uni
verzalnog posredovanja, govor je samo igra, u
prvom sluaju pisma, u drugom itanja, u treem
razmene, a ova razmena, itanje, pismo uvek uvode
u igru samo znake. Na taj nain govor se ponitava
u svojoj realnosti, stavljajui se na raspolaganje
znaenju.
Koja je civilizacija - naizgled - vie od nae
potovala govor? Gde su mu vie i bolje odava
ti poast? Gde su g a , ini se, radikalnije i bolje
oslobaali prisila i univerzalizovali ga? Meutim,
meni se ini da se pod ovim prividnim tovanjem
govora, pod ovom prividnom logofilijom, krije
jedna vrsta straha. Sve se odvija kao da su zabrane,
barikade, pragovi i granice bili tako rasporeeni
da se velikim irenjem govora bar delimino moe
upravljati tako da se njegovo bogatstvo sa svoje
najopasnije strane rastereti i da se njegov haos
organizuje prema oblicima koji mogu da izbegnu
ono to se najmanje moe kontrolisati. U naem
drutvu bez sumnje postoji, a verujem i u svim dru
gim - no prema razliitom profilu i naglaavanju
- j e d n a duboka logofobija, vrsta gluvog straha od
ovih dogaaja, od ove mase reenih stvari, od ovih
izjava, od svega to tu moe biti nasilno, diskon
tinuirano, kavgadijski haotino i opasno, od sveg
ovog neprestanog i razuzdanog mrmljanja govora.
I ako elimo, ne kaem da ovaj strah izbriemo,
ve da ga analiziramo u njegovim uslovima, nje
govoj igri i njegovim efektima, mislim da se treba
resiti na tri odluke kojima se danas naa misao
pomalo suprotstavlja i koje odgovaraju trima gru
50
pama funkcija na koje u podsetiti: ponovo staviti
u pitanje nau volju za istinom, vratiti govoru nje
gov karakter dogaaja i, najzad, uzdii suverenitet
znaenjskog.
Takvi su pokuaji, ili, bolje reeno, neke od tema
to rukovode radom koji bih ovde u narednim g o
dinama hteo da obavim. Odmah bi se mogli izloiti
neki metodski zahtevi koji prate ove teme.
Pre svega, princip preokretanja: onde gde,
prema tradiciji, postoji verovanje da e tu biti iz
vor govora, princip njegovog obilja i kontinuiteta,
u ovim figurama to ini se igraju pozitivnu ulogu,
kao to su uloge autora, discipline, volje za istinom,
treba prevashodno upoznati negativnu ulogu razd
vajanja i razreivanja govora.
Meutim, kad se ovi principi razreivanja
obelee, kada prestanemo da ih smatramo fun
damentalnom i kreativnom instancom, ta emo
ispod njih da naemo? Treba li prihvatiti virtualnu
punou sveta neprekinutih govora? Ovde bi treba
lo uvesti druge metodske principe.
Princip diskontinuiteta: to to postoje sistemi
razreivanja, ne znai da ispod njih postoji veliki,
neogranieni govor, kontinuiran i utljiv, koji e oni
suzbiti i potisnuti, a koga emo mi morati da probu
dimo, obnavljajui mu re. Obilazei svet i upliui
sve njegove oblike i sve njegove dogaaje, ne treba
da zamiljamo jedno nereeno i nemislee, bilo da
se radi naglaavanju ili najzad miljenju. Govore

treba tretirati kao diskontinuirane prakse, koje se
ukrtaju, nekad suprotstavljaju, ali isto tako, i uza
jamno ne poznaju ili iskljuuju.
Princip specifinosti: govor ne treba razreiti
u igri prethodnih znaenja; ne treba umiljati da
nam svet okree itljivo lice koje mi treba samo da
deifrujemo; on nije sauesnik naeg saznanja; ne
postoji pre-diskurzivno provienje koje nam ga,
u nau korist, stavlja na raspolaganje. Govor treba
shvatiti kao nasilje koje mi inimo nad stvarima, u
svakom sluaju kao praksu koju im mi nameemo;
a upravo u ovaj praksi dogaaji govora nalaze prin
cip svoje regularnasti.
etvrto pravilo, eksterioriteta: ne ii od govora ka
njegovom unutarnjem i skrivenom jezgru, ka srcu
misli ili znaenja koje bi se u njemu manifestovalo;
ve, poev od samog govora, od njegove pojave i
njegove regularnosti, ii ka spoljnim uslovima nje
gove mogunosti, prema onome to podstie alea-
torni niz ovih dogaaja i to im uvruje ograde.
etiri pojma trebaju dakle da analizi ponude
regulativni princip: pojam dogaaja, niza, regular
nosti, uslova mogunosti. Oni se, taku po taku, su
protstavljaju: dogaaj kreaciji, niz jedinstvu, regu
larnost originalnosti, a uslov mogunosti znaenju.
Ova etiri poslednja pojma (znaenje, originalnost,
jedinstvo, kreacija) u neku su ruku dosta uopteno
dominirali tradicionalnom istorijom ideja, gde se,
uz zajedniko slaganje, traila poenta kreacije, je
dinstva del, epoha ili tema, znak individualne
originalnosti, beskrajno blago zakopanih znaenja.
POREDAK GOVORA
Dodao bih samo dve primedbe. Jedna se
odnosi na istoriju. esto se savremenoj istoriji pri
pisuje da je uzdigla preimustva koja su nekada
davana pojedinanom dogaaju i da je uinila da
se pojave strukture dugog trajanja. Svakako. Ipak,
nisam siguran da bi istoriari trebalo da rade u tom
pravcu. Ili, pak, ne mislim da izmeu obeleavanja
dogaaja i analize dugog trajanja postoji neto
kao inverzan uzrok. Naprotiv, ini se da ba do kra
jnjih granica, suavajui zrno dogaaja, gurajui
mo odluivanja istorijske analize do kraja, do no-
tarskih akata, da parohijskih registara, da lukih
arhiva iz godine u godinu, iz nedelje u nedelju
- vidimo kako se ocrtavaju, iznad bitaka, dekre
ta, dinastija ili skuptitna, masivni fenomeni ve-
kovnog ili vievekovnog domaaja. Istorija, takva
kakva se danas praktikuje, ne odvraa svoj pogled
od dogaaja; naprotiv, ona im neprestano iri
polje; ona im stalno pronalazi nova stanita, vie
povrinska ili dublja; ona iz njih neprestano izdvaja
nove skupove gde su oni ponekad brojni, prostrani
i uzajamno razmenljivi, povremeno retki i odluni:
od kvazi svakodnevne varijacije cena ide se do
stogodinjih inflacija. Ali ono to je vano, to je da
istorija jedan dogaaj ne razmatra a da ne definie
niz kojeg je deo, a da ne specifikuje nain analize
iz koga on proistie, a da ne zahteva da spozna
pravilnost fenomena i granice verovatnoe njiho
vog izbijanja, a da se ne zapita varijacijama, pregi
bima i izgledu krivulje, ne elei da odredi uslove
od kojih oni zavise. Naravno, istorija ve odavno ne
trai da shvati dogaaje igrom uzroka i posledica
u bezlinom jedinstvu velike budunosti, iroko
homogenizovane i vrsto hijerarhijski ustrojene: ali
ne zato da bi pronala prethodne, tue strukture,
51
SPISI
neprijateljske dogaaju. Ve da bi zasnovala razne,
uzajamno ukrtene nizove, esto divergentne no
ne autonomne, koji doputaju da se zacrta "mesto"
dogaaja, rubovi njegovog domena, uslovi nje
gove pojave.
Fundamentalni pojmovi koji se sad nameu nisu
vie pojmovi svesti i kontinuiteta (sa odgovarajuim
problemima slobode i kauzaliteta), to nisu ni po
jmovi znaka i strukture. To su pojmovi dogaaja i
niza, sa igrom pojmova koji su sa njima povezani:
pravilnost, aleatorinost, diskontinuitet, zavisnost,
preobraaj; takvim spojem ova analiza govora
na koju ja mislim artikulie se svakako ne prema
tradicionalnoj tematici koju jueranji filozofi jo
uzimaju kao "ivu" istoriju, ve prema efektivnom
radu istoriara.
Ali, ovim ta analiza postavlja filozofske i teori
jske probleme, koji su jamano i teki. Ako govore
treba prvo razmatrati kao skupove diskurzivnih
dogaaja, kakav status treba dati ovom pojmu
dogaaja koji su filozofi tako retko razmatrali?
Naravno, dogaaj nije ni supstanca ni sluajnost, ni
kvalitet ni proces; dogaaj ne spada u tela. A, ipak,
on nije nematerijalan; on uvek izaziva posledice na
nivou materijalnosti, on je uvek posledica na tom
nivou; on ima svoje mesto koje je u relaciji, koegzis
tenciji, disperziji, ralanjivanju, akumulaciji, selek
ciji materijalnih elemenata; on uopte nije in ili
svojstvo tela; on izbija kao posledica iz i u materijal
noj disperziji. Recimo da filozofija dogaaja treba
da krene napred, u pravcu materijalizma besteles-
nog, na prvi pogled paradaksalnog.
52
S druge strane, ako diskurzivne dogaaje treba
razmatrati prema nizovima homogenim, ali diskon
tinuiranim jednih u odnosu na druge, kakav status
treba dati ovom diskontinuiranom? Ne radi se,
svakako, ni sukcesiji vremenskih trenutaka, niti
mnotvu raznih misleih subjekata; radi se cen
zurama koje kidaju trenutak i rastvaraju subjekt u
mnotvenosti moguih pozicija i funkcija. Ovakav
diskontinuitet obara i ponitava najmanje jedinice
koje se tradicionalno priznaju ili najtee opovrga
vaju: trenutak i subjekt. A ispod njih, nezavisno od
njih, treba zamisliti sve diskontinuirane nizove rel
acija koje ne spadaju u sukcesiju (ili simultanost) u
jednoj (ili u mnogim) svesti; treba razraditi - izvan
filozofija subjekta i vremena - teoriju diskontinu
iranih sistematinosti. Najzad, ako je istina da ovi
diskurzivni i diskontinuirani nizovi imaju svaki, u
odreenim granicama, svoju regularnost, onda vie
nije mogue zasnovati, meu elementima koji ih
konstituiu, veze mehanikog kauzaliteta ili idealne
nunosti. Treba prihvatiti uvoenje aleatorinosti
kao kategorije u proizvodnju dogaaja. I ovde se
osea odsustvo teorije koja omoguava da se misle
odnosi sluaja i misli.
U ovom tananom odvajanju, u ovom laganom
pomicanju koje se preporuuje u istoriji ideja i koje
se sastoji u tome da se ne raspravljaju sadraji koji
mogu stajati iza govora, ve da se razmatraju govo
ri kao pravilni i distinktivni nizovi dogaaja, plaim
se da u njemu ne prepoznam jednu malu (i odurnu
moda) maineriju koja omoguava da se u sam
koren misli uvede sluaj, diskontinuirano i materi-
jalnost. Trostruka opasnost koju odreena forma
istorije pokuava da otkloni pripovedajui kontinu-

irano odvijanje idealne nunosti. Tri pojma koja bi
morala omoguiti da se za praksu istoriara vee
istorija misaonih sistema. Tri pravca koja e morati
da sledi teorijsko razraivanje.
Sledei ove principe i upuujui se prema ovom
horizontu, analize koje nameravam da izvrim
rasporeuju se prema dva skupa. S jedne strane,
"kritiki" skup koji uvodi princip preokretanja:
pokuati da se zacrtaju oblici iskljuivanja,
ograniavanja, prisvajanja, o kojima sam maloas
govorio; pokazati kako su se oni formirali, da bi od
govorili na koje potrebe, kako su se izmenili i pre-
mestili, kakvu prisilu su u stvari izvrili, u kojoj meri
su se obrnuli. S druge strane, "genealoki" skup koji
ukljuuje druga tri principa: kako su se formirali
preko, uprkos, ili uz podrku ovih sistema prisile,
nizovi govora; ta je bila specifina forma svakog,
te koji su bili uslovi njenog pojavljivanja, rasta, vari-
ranja.
Kritiki skup prvo. Prva grupa analiza trebalo
bi da se odnosi na ono to sam oznaio kao funk
cije iskljuivanja. Jednom sam prouavao jednu od
tih funkcija, i to u odreenom periodu: radilo se o
podeli izmeu ludila i razuma, u klasinom dobu.
Trebalo bi zatim prouiti sistem zabranjenog u jezi
ku: onaj seksualiteta od XVI do XIX veka; videlo bi
se kako se on, umesto da se sreno i progresivno
brie, premeta i na nov nain artikulie polazei
od verske prakse, gde su zabranjena ponaanja bila
imenovana, klasifikovana, poredana po hijerarhiji,
i to na najeksplicitniji nain, sve do pojavljivanja
POREDAK GOVORA
(u poetku vrlo stidljivog, vrlo zakasnelog) seksu
alne tematike u medicini i psihijatriji XIX veka. Ovo
su samo vrlo simbolini nagovetaji, ali moemo
raunati na to da zabranjeno nije uvek zauzimalo
mesto koje mu zamiljamo.
Odmah zatim, pozabaviu se treim sistemom
iskljuivanja. I obradiu ga na dva naina. S jedne
strane, pokuao bih da naznaim kako je on nas
tao, ali i kako je bio ponavljan, ponovo voen,
premetan ovaj izbor istine unutar koga smo
uhvaeni i koga neprestano obnavljamo; poeu
od sofistikog doba, od njegovog nastanka sa
Sokratom, ili bar sa platonovskom filozofijom - da
bih video kako se efikasni, ritualni govor, govor koji
ima mo i opasan je, kako se malo pomalo usmerio
na jednu podelu izmeu istinitog i lanog govora.
Zatim bih se skoncentrisao na razdoblje XVI i XVII
veka, na epohu u kojoj se, naroito u Engleskoj, jav
lja jedna nauka pogleda, opservacije, konstatacije,
izvesna prirodna filozofija koja se sigurno ne moe
izdvojiti od uvoenja novih politikih' struktura,
kao i od religiozne ideologije: zasigurno jedan novi
oblik volje za znanjem. Najzad, trea taka bio bi
poetak XIX veka, sa velikim, zasnivakim potezima
moderne nauke, formiranje industrijskog drutva i
pozitivistika ideologija koja ga prati. Tri vrha u
morfologiji nae volje za znanjem, tri etape naeg
filistejstva.
Voleo bih da isto pitanje jo jednom pretresem,
ali pod drugim uglom: izmeriti efekatjednog govora
sa naunim pretenzijama - medicinskog, psihijatri
jskog, sociolokog - na skup govora i propisujuih
praksi koje ine krivini sistem. Prouavanje psi-
53
SPISI
hijatrijskih ekspertiza i njihove uloge u krivinosti
posluilo bi kao polazna taka i kao osnovna graa
za ovu analizu.
Trebalo bi analizirati, takoe u ovoj kritikoj
perspektivi ali na drugom nivou, procedure
ogranienja govora, meu kojima sam maloas
napomenuo princip autora, komentara i discipline.
Mogli bismo zapoeti neka prouavanja u ovom
smislu. Mislim, na primer, na jednu analizu koja bi
se odnosila na istoriju medicine od XVI do XIX veka,
radilo bi se ne toliko tome da se navedu uinjena
otkria ili ostvareni koncepti ve da se ponovo sh
vati, u konstrukciji medicinskog govora, ali i u sva
koj instituciji koja ga podrava, prenosi, jaa - kako
je bio uveden princip autora, princip komentara,
princip discipline. Istraiti kako se ostvarivao prin
cip velikog autora: svakako Hipokrata i Galijena, ali
i Paracelzusa, Sidenhajma ili Berhava; kako se vrila,
jo duboko u XIX veku, praksa aforizma i komentara,
kako je, malo pomalo, bila zamenjivana praksom
sluaja, sabiranja sluajeva, klinikog prouavanja
na konkretnom sluaju. Najzad, prema kome mod
elu je medicina pokuala da se konstituie kao dis
ciplina, oslanjajui se pre svega na prirodne nauke,
zatim na anatomiju i biologiju.
Trebalo bi takoe razmotriti nain na koji su
knjievna kritika i istorija u XVIII i XIX veku stvor
ile linost autora i lice del, koristei, menjajui,
premetajui postupke religiozne egzegeze, bib
lijske kritike, hagiografije, istorijskih i legendarnih
"itija", autobiografije i memoara. J e d n o g a dana
morae se prouiti i uloga koju dr Frojd igra u
psihoanalitikom umeu, koja je sigurno mnogo
54
drugaija od uloge koju moe odigrati autor na
polju filozofskog govora (bio on, kao Kant, na iz
voru jednog drugaijeg naina filozofiranja).
Eto, dakle, nekoliko projekata za kritiki as
pekt pokuaja, za analizu instanci diskurzivne
kontrole. to se tie genealokog aspekta, on se
odnosi na stvarno formiranje govora, bilo unutar
granica kontrole, bilo spolja, bilo - najee - s
obe strane razgranienja. Kritika analizira procese
razreivanja, ali i ponovnog grupisanja i unifikacije
govora; genealogija prouava njihovo formiranje, u
isti mah disperzno, diskontinuirano i pravilno. Istinu
govorei, oba zadatka nikada nisu potpuno razdvo-
jiva; ne postoje, s j e d n e strane, forme odbacivanja,
iskljuivanja, ponovnog grupisanja ili pripajanja: a
zatim, s druge strane, na dubljem nivou, spontano
izbijanje govora koji se, odmah posle ili pre njiho
vog ispoljavanja, podvrgavaju selekciji ili kontroli.
Regularno formiranje govora moe da integrie, u
izvesnim uslovima i do izvesne take, procedure
kontrole (ono to se, na primer, deava kada jedna
disciplina dobija oblik i status naunog govora),
i, obrnuto, vidovi kontrole mogu da se otelot-
vore unutar diskurzivne formacije (to je sluaj sa
knjievnom kritikom kao konstitutivnim govorom
autora), tako da svaki kritiki pokuaj, stavljajui u
pitanje instance kontrole, treba da analizira u isti
mah diskurzivne pravilnosti kroz koje se one formi
raju i da svaka genealoka deskripcija treba da ima
u vidu granice koje postoje u stvarnim formaci
jama. Izmeu kritikog i genealokog poduhvata,
razlika nije toliko u predmetu ili u domenu ve je
ona taka napada, perspektive, delimitacije.

Maloas sam podsetio na jedno mogue
izuavanje: izuavanje zabranjenog u govoru
seksualnosti. Bilo bi teko, i u svakom sluaju ap
straktno, voditi ovo izuavanje ne analizirajui is
tovremeno skupove govora - knjievne, religiozne
i etike, bioloke i medicinske, kao i pravne gde je
seksualnost u pitanju i g d e se ona nalazi imenova
na, opisana, metaforina, objanjena, procenjena.
Daleko od toga da smo konstituisali jedinstven i
pravilan govor seksualnosti: moda to nikada
neemo ni uspeti i moda u tom pravcu i ne idemo.
Nije vano. Zabrana nema isti oblik i istu ulogu u
knjievnom govoru i u govoru medicine, psihijatri
je i toka svesti. I, obratno, te razliite diskurzivne
regularnosti ne jaaju, ne ocrtavaju i ne razmetaju
zabrane na isti nain. Dakle, prouavanje se nee
moi provesti drugaije no prema mnotvu nizova
gde zabrane, koje su bar delimino razliite, u sva
kom poinju da funkcioniu.
Isto tako bi se mogli razmatrati i nizovi govo
ra koji se, u XVI i XVII veku, odnose na bogatstvo i
siromatvo, novac, proizvodnju,trgovinu.Tu imamo
posla sa skupovima veoma heterogenih iskaza koje
su formulisali bogati i siromani, naunici i nezn
alice, protestanti ili katolici, kraljevski oficiri, trgovci
ili moralisti. Svaki ima svoju formu pravilnosti, kao i
svoje sisteme prinude. Nijedan od njih ne oblikuje
tano unapred ovu drugu formu diskurzivne regu
larnosti koja e dobiti vid jedne discipline to e
se nazvati "analizom bogatstva", zatim "politikom
ekonomijom". Ipak, polazei upravo od njih, formi
rala se jedna nova pravilnost, preuzimajui ili
iskljuujui, opravdavajui ili odbacujui ove ili one
od njegovih iskaza.
POREDAK GOVORA
Trebalo bi misliti i na izuavanje koje bi se us-
merilo na govore nasleu, takvi kakvi se mogu
nai, razmerno razdeljeni i rasuti sve do poetka XX
veka, kroz discipline, opservacije, tehnike i razna
uputstva; onda bi se pokazalo kakvom su se igrom
artikulacije ovi nizovi na kraju krajeva ponovo sas
tavili u vidu genetike - epistemoloki koherentne
i institucionalno priznate. Taj posao je upravo
obavio Fransoa akob, sa sjajem i vetinom kojoj
nema ravne.
Na taj nain, kritike deskripcije i genealoke
deskripcije moraju se uzajamno izmenjivati i oslan
jati jedne na druge. Kritiki deo analize pripaja se uz
sisteme obavljanja govora; on pokuava da pronae
i ocrta ove principe rasporeivanja, iskljuivanja,
razreenosti govora. Recimo - poigravi se recima
- da on praktikuje marljivu neusiljenost. Genealoki
deo analize se opet pripaja uz nizove efektivnog
formiranja govora: on pokuava da je zahvati u
njenoj moi potvrivanja, a pod ovim ne podra-
zumevam mo koja bi se suprotstavila moi ne
giranja ve sposobnost da se konstituiu domeni
predmeta povodom kojih e se moi potvrditi ili
poricati istinite ili lane pretpostavke. Nazovimo
ove domene predmeta pozitivitetima, i recimo - uz
drugu igru rei da - ukoliko je kritiki stil studiozna
neusiljenost, genealoko nezadovoljstvo bie stil
srenog pozitivizma.
Mora se, u svakom sluaju, podvui bar jedna
stvar: na taj nain shvaena analiza govora ne razot
kriva univerzalnost jednog smisla, ona obelodanju-
je igru nametnute oskudice, uzfundamentalnu mo
afirmacije. Oskudica i potvrivanje, najzad oskudi-
55
SPISI
ca afirmacije a nikako kontinuirana velikodunost
smisla, nikako monarhija znaenjskog.
A sada neka oni koji imaju praznina u svom
reniku kau - ukoliko im to lepo zvui a ne neto
govori - da je ovo strukturalizam.
Istraivanja koja sam hteo da vam naznaim ne bih
mogao preduzeti - to dobro znam - da se nisam
pomagao obrascima i uporitima. Mnogo dugujem
gospodinu Dimezilu, poto me on podstakao na
rad u dobu kada sam jo verovao d a j e pisati zado
voljstvo. Ali, mnogo dugujem i njegovom delu: neka
mi on oprosti ako sam ove tekstove koji su njegovi
udaljio od njihovog smisla i odvratio od njihove st
rogosti; on me nauio da analiziram unutranju
ekonomiju jednog govora potpuno drugaije od
metoda tradicionalne egzegeze ili lingvistikog
formalizma, on me nauio da odredim poloaj jed
nog govora prema drugom, igrom poreenja, siste
mom funkcionalnih korelacija; on me nauio kako
da opiem transformacije jednog govora i odnose
prema instituciji. Ako sam slinu metodu hteo da
primenim na govore sasvim drugaije od legend
arnih ili mitskih pria, ideja mije sigurno pala na um
posredstvom radova istoriara nauke, naroito gos
podina Kangilema. Njemu dugujem to sam shvatio
da se istorija nauke apsolutno ne mora uzeti u alter
nativi: hronika otkria, ili opisi ideja i miljenja koji
ivice nauku iz aspekta njene neodreene geneze, ili
iz aspekta njenih spoljanjih ponovnih padova - ve
da se istorija nauke moe i mora stvarati kao iz jed
nog skupa, u isti mah koherentnog i preobrazivog,
56
teorijskih modela i konceptualnih instrumenata.
Ipak, mislim da mnogo dugujem i anu Ipol-
itu. Z n a m da je, u oima mnogih, njegovo delo u
Hegelovom carstvu i da cela naa epoha, bilo preko
logike ili preko epistemologije, pokuava da po-
begne od Hegela: i ono to sam ja maloas kazao
govoru uopte nije verno hegelovskom logosu.
Meutim, stvarno izmai Hegelu pretpostav
lja tanu procenu ta bi nas kotalo da se od nje
ga odvojimo: to pretpostavlja da znamo dokle se
Hegel - moda lukavo - nama pribliio; to pret
postavlja da znamo, u onom to nam doputa da
mislimo protiv Hegela, ono to je jo hegelovsko;
i da izmerimo u emu je nae odvraanje od njega
moda jo jedno lukavstvo koje nam on suprotstav
lja i na ijem kraju nas oekuje smiren, negde na
nekom drugom mestu.
Zato, ako je vie nas duno . Ipolitu, to je stoga
stoje on neumorno, za nas i ispred nas, preao onaj
put kojim se udaljava od Hegela, uzima distanca, i
kojim se pred njim nalazimo iznova, ali drugaije,
opet prisiljeni da ga ponovo napustimo.
an Ipolit se prvo pobrinuo da ponudi prisus
tvo ove velike, unekoliko fantomske Hegelove sen
ke, koja krui jo iz XIX veka i sa kojom se nejasno
borilo. On je Hegela uinio prisutnim prevodom
Fenomenologije duha; a da je Hegel stvarno prisu
tan u ovom francuskom tekstu, svedoi i to da je
on otiao Nemcima da ih konsultuje, da bi bolje
shvatio ono to je, bar u trenutku, postojalo kao
nemaka verzija.

Meutim, od ovog teksta an Ipolit je potraio
i preao sve puteve, kao da je njegov nemir bio:
moe li se jo filozofirati tamo g d e Hegel vie nije
mogu? Moe li jo postojati filozofija koja nije
hegelovska? Nije li nuno ne-filozofsko ono to je
u naem miljenju ne-hegelovsko? Tako da on, od
Hegelovog prisustva koje nam je ovako pruio, nije
hteo da napravi samo jednu pedantnu istorijsku
deskripciju: on je od toga hteo da napravi emu
iskustva savremenosti (da li je na hegelovski nain
mogue misliti nauke, istoriju, politiku, i patnju sva-
kodnevice?), i obrnuto, od nae savremenosti hteo
je da napravi dokaz hegelovstva, i - time - i filo
zofije. Za njega je odnos prema Hegelu bio mesto
iskustva, suoavanja g d e nikada nije bilo sigurno
da li e filozofija izai kao pobednik. Hegelovskim
sistemom on se uopte nije sluio kao jednim sig
urnim univerzumom ve je u njemu video krajnji
rizik koji je filozofija preuzela.
Otud, mislim, potiu izmene koje je ona napravi
la, ne unutar hegelovske filozofije ve na njoj, i to
na filozofiji takvoj kakvu je Hegel zamiljao: otud
potie i itava inverzija tema. an Ipolit je filozofi
rao na fondu jednog beskonanog horizonta, jed
nog pokuaja bez roka: umesto da filozofiju shvati
kao totalitet koji je najzad sposoban da sebe misli
i shvati u kretanju koncepta, njegova filozofija je
uvek bila budna, a nikada spremna da se dovri.
Napor bez roka, dakle napor koji se uvek ponovo
zapoinje, predodreen za paradoks i formu po
navljanja: filozofija, kao nedostina misao totalite
ta, bila je za Z. Ipolita ono to je on mogao ponav
ljati u krajnjoj nepravilnosti iskustva; to je bilo ono
to se daje i to se ponovo otkriva kao pitanje koje
POREDAK GOVORA
ivot stalno ponovo preuzima, u smrti, u seanju:
tako je on hegelovsku temu dovrenja samosves-
ti preobraavao u temu ponavljajueg upita. Ali,
poto je bila ponavljanje, filozofija nije kasnila za
pojmom. Ona nije htela da prosledi gradnju ap
strakcije, ona je uvek morala da se dri u pozadini,
da prekine sa svojim uobiajenim optostima i da
ponovo doe u dodir sa ne-filozofijom: ona mora
to je mogue vie da se priblii, ne onome to je
okonava ve onom to joj prethodi, onom to nje
na uznemirenost nije jo probudila. Ona mora da
ih ponovo preuzme, ne da bi ih svela ve da bi ih
mislila: jedinstvenost istorije, regionalne racional
nosti nauke, dubinu seanja i svesti.Takoe se javlja
tema prisutne, nemirne, filozofije pokretljive elom
duinom svoje dodirne linije sa nefilozofijom, koja
ipak samo njom postoji, otkrivajui smisao koji ova
nefilozofija ima za nas. No, ako se ona sastoji samo
u ovom ponavljanom dodiru sa nefilozofijom, ta je
poetak filozofije? Da li je ona ve tu, tajno prisutna
u onome to nije ona, poinjui da se formulie u
pola glasa, u mrmljanju stvari? Ali, otada, moda
filozofski govor nema svoj raison d'tre? Ili, pak,
treba li ona da odpone na osnovi istovremeno
dvosmislenoj i apsolutnoj? Tako vidimo kako se
hegelovska tema kretanja svojstvenog neposred
nom zamenjuje temom osnove filozofskog govora
i njegove formalne strukture.
Najzad, i poslednji preokret koji je an Ipolit
izvrio u hegelovskoj filozofiji: ako filozofija odista
mora poeti kao apsolutni govor, ta biva sa istori-
jom i ta je taj poetak koji poinje sa jedinstvenom
individuom, u jednom drutvu, u jednoj drutvenoj
klasi, usred borbi?
57
SPISI

Ovih pet izuma, vodei hegelovsku filozofiju
do krajnje granice, inei da ona bez svake sumnje
pree na drugu stranu vlastitih granica, skupljaju
jednu po jednu velike, grandiozne figure moderne
filozofije, koje . Ipolit nije prestao da suoava sa
Hegelom: Marksa sa pitanjima istorije, Fihtea sa
problemom apsolutnog poetka istorije, Bergsona
sa temom dodira sa nefilozofijom, Kjerkegora sa
problemom ponavljanja istine, Huserla sa temom
filozofije kao beskrajnog zadatka povezanog sa is-
torijom nae racionalnosti. A, s onu stranu ovih filo
zofskih figura, opaamo itave oblasti znanja koje
je an Ipolit inicirao oko svojih sopstvenih pitanja:
psihoanalizu sa udnom logikom elje, matema
tiku i formalizaciju govora, teoriju informacije, i
njenu primenu u analizi ivog, ukratko sve oblasti
od kojih se, polazei, moe postaviti pitanje jedne
logike i jedne egzistencije koje ne prestaju da ve
zuju i razvezuju svoje veze.
Mislim da ovo delo, zacrtano u nekim glavnim
knjigama, ali jo vie uvedeno kroz istraivanja - u
obrazovanje, stalnu panju, u svakodnevnu bud
nost i plemenitost, u odgovornost naizgled admin
istrativnu i pedagoku (to e rei, u stvari, dvostruko
politiku), da je ovo delo raslo, formulisalo najfun-
damentalnije probleme nae epohe. Brojni smo mi
koji mu moramo biti beskrajno zahvalni.
njegovo odsustvo i vlastiti neuspeh - ukrtaju se
pitanja koja danas sebi postavljam.
Poto mu toliko dugujem, va izbor da me po
zovete da ovde predajem dobrim delom oseam
kao poast koju njemu ukazujete. Duboko sam
vam zahvalan i za ono to se u tom izboru odnosi
na njega. Ako se ne oseam dostojan da ga sledim,
ipak znam da, ako nam je srea mogla biti data, ja
sam, veeras, bio ohrabren njegovom milou.
Sada bolje shvatam zato sam imao toliko
tekoa da maloas ponemo. Sada znam iji sam
glas hteo da mi prethodi, da me nosi, da me pozove
da govorim i da se nastani u mom vlastitom gov
oru. Znam zastoje bilo tako opasno uzeti re, poto
sam je uzeo na mestu odakle sam njega sluao i
g d e njega nema sada - da mene uje.
Sa francuskog prevela Eleonora Prohi
Naslov izvornika: L'ordre du discours, Paris: Galli
mard, 1971; ovaj prevod preuzet iz: Pregled, okto
bar 1971, godina LXI, broj 10.

Poto sam, nema sumnje, od njega uzajmio

smisao i mogunost onoga to inim, poto mi je
osvetlio ono to sam ja pokuavao naslepo - eleo
sam da svoj rad stavim pod njegov znak i da svoje
projekte predstavim mislei na njega. Prema nje
mu, prema nedostatku u kome u isti mah oseam

58
UBISTVA K O J I M A SE P R I A
Memoari Pjera Rivijera dolaze nam nakon skoro
sto pedeset godina, kao jedan veoma udan tekst.
Sama njegova njegova lepota bila bi i danas dovolj
na da ga zatiti. Loe se branimo od pomisli da je bio
potreban jedan i po vek nagomilanih i preobraenih
iskustava, kako bi ga na kraju mogli razumeti, u naj
manju ruku itati i to jo uvek, tako malo i tako loe.
Tokom jedne istrage i procesa iz 1830. godine, kako
je uopte i mogao biti prihvaen od strane lekara,
inovnika i sudija, koji su tu morali nai razloge na
osnovu kojih bi presudili ludilu ili smrti?
Meutim, ipak je bio prihvaen s jednom iz-
vesnom spokojnou. Bez sumnje da je u posled-
njem trenutku izazvao i uenje: onaj kog sma
traju u svom selu za neku vrstu idiota, bio je dakle
sposoban da pie i razmilja; onaj koga je tampa
predstavila kao luaka i besomunika, napisao je
etrdeset stranica objanjenja. A tokom narednih
meseci, tekst je pokrenuo borbu strunjaka, izaz
vao neodlunost sudije, pritiskivao porotu iz Savoa
u kasacionom sudu, motivisao pomilovanje uz
jemstvo Eskirola, Marka i Orfila, posluio kao doku-
menat jednom lanku "Letopisa higijeni", u dugoj
raspravi monomaniji*. Zasigurno je pobuena
znatielja, i puno nejasnoa.
Monomanie (fr.) - termin koji je bio u upotrebi u drugoj polovini devetnaestog veka, i koji je u domenu psihijatrije i medicine
oznaavao vid ludila sa suicidalnim sklonostima. Termin se moe, izmeu ostalog, nai i kod Dirkema (Drkheim), u njegovoj
studiji samoubistvu (prim. ur.).
Ali uzevi sve u obzir, bez puno buke zauzeo je
mesto meu ostalim delovima dosijea. ini se d a j e
svaki od ovih delova razmatrao zloin, umesto da
ga objanjava i ini jasnijim. inovnistvo zadueno
za istragu, napominjui da je memoar bio tako rei
sainjen zajedno sa zloinom, trailo je od Rivijera
da ga napie crno na belo, kako bi zavrio u neku
ruku ono to je ve bio zapoeo. Tekst je ubrzo
postao, kako se napominje u obustavi odlaganja
pred sudom, drama procesa. Pria zloinu nika
ko nije bila za savremenike izvan zloina ili iznad
njega; ono to je moralo omoguiti da od toga sh
vatimo pravi povod bio je elemenat koji je pripad
ao njegovoj razumnosti. Neki kau: postoji u inu
ubistva i u isprianim detaljima, istih znakova ludi
la; drugi opet: postoje u samoj pripremi, u okolnosti
ubistva, te u injenici da je napisano, samih dokaza
otroumnosti. Ukratko, injenica ubistvu i pisa
nju, poinjena del i ono to je ispriano, ukrtaju
se poput elemenata istovetnih po prirodi.
ini se da su savremenici prihvatili samu Rivi-
jerovu igru: ubistvo i pria ubistvu su nerazd
vojivi. Svi su se mogli dobro zapitati da li je jedno
od ovo dvoje, bilo za drugo znak ludila ili dokaz
otroumnosti; niko nije izgledao uistinu iznenaen
da je jedan normandijski seljak, koji je jedva znao
59
SPISI
da ita i pie, mogao udvostruiti svoj zloin s jed
nom slinom priom; da je ovo trostruko ubistvo
moglo biti isprepleteno sa raspravom ubistvu;
da je preduzimajui ubistvo svoje familije, sainio
tekst koji nije bio ni priznanje ni odbrana, nego vie
deo zloina. Jednom reju, da je Rivijer mogao biti
na oba naina, ali samo jednim postupkom, njegov
glavni "autor".
Tekst i ubistvo
U Rivijerovom ponaanju, zaista, memoar i
ubistvo nisu poredani po nekom jednostavnom
hronolokom redosledu: zloin, a zatim pria.Tekst
ne govori delu; ali od jednog do drugog, post
oji cela jedna spletka odnosa; oni se podravaju,
proimaju jedan drugog u prianjima koja uosta
lom nisu prestala da se menjaju.
Ako verujemo Rivijerovom tekstu, memoar je
trebao na osnovu prvog plana zaokruiti ubistvo.
Pjer Rivijer je zapravo eleo da zapone piui
memoare: kao prvo bi dola objava zloina; zatim
bi bio opisan ivot oca i majke, na kraju razlozi
postupka. Ovakvim zavretkom spisa, ubistvo bi
bilo poinjeno; rukopis dakle poslat potom, a Rivi
jer bi se na kraju ubio.
Drugi plan: ubistvo vie isprepleteno sa tek
stom, ono je odvojeno, smeteno u spoljanjost,
poinjeno, u isto vreme potisnuto u samu krajnost
teksta i na samom kraju izvreno od strane njega.
Rivijer planira da ispria ivot njegovih roditelja u
memoaru kog e moi svi da itaju; zatim da napie
tekst koji e priati ubistvu koje tek sledi, ono to
60
on naziva povodom kraja i poetka; dakle, jedino bi
zloin bio poinjen.
Poslednja odluka, koju donosi jer ga koban
san odvraa da pie i u neku ruku ini da zaboravi
svoje memoare: ubiti, prepustiti se, priznati, zatim
umreti.To je odluka koju na kraju i sprovodi u delo.
Osim toga, umesto da pie, luta celih mesec dana,
pre nego to je uhvaen i pre nego to je napisao
istinitu priu, prepisanu na zahtev inovnikog
istraitelja, a posle lanih izjava. Ako i pie nakon
toliko vremena posle ubistva, podvlai dobro d a j e
njegov sastav ve unapred bio napisan u njegovoj
glavi; ispitao je veinu svojih rei koje su se javljale;
otud, mada je ubistvo poinjeno, zle i smrtonosne
rei bile su tu uzaludno upuene rtvama. Memoari
ve unapred sainjeni u umu.
Tokom ovih promena, tekst i ubistvo su zamenili
mesta jednog u odnosu na drugo; tanije, jedno je
potisnulo drugo. Pria ubistvu, koja je najpre tre
bala biti na poetku uspomena, ovde duboko tone,
nestaje; ono mora biti sakriveno tekstom, koji od
tada nee priati ubistvu i iji e biti skriveni do
datak. Uzevi-sve u obzir, najava ubistva smetena
je, ne samo posle memoara, nego posle samog
ubistva. Ono se ipak jednim suprotnim uinkom,
malo po malo, izvlailo iz seanja: predvieno da
doe posle sastava i da pokrene samo svoje slanje,
oslobodilo se i naglo pojavilo na kraju prie samo
i prvo, pokrenuto odlukom koja je tu, re po re,
pisala priu, ne piui je.
Uzastopni raspored teksta i del nije u osnovi
nita drugo do faze aktivnosti i stvaranja jedne

nove mainerije, one prii-ubistvu. Ubistvo se ja
vlja i kao skriveni projektil, najpre u maini jedne
rasprave, koja se izmie i postaje nekorisna u
pokretu koji je lansira. Nazovimo to mehanizmom
"kaliben"ili"samostrel" 1 , imenom ovih naprava koje
su ujedno i maine izmiljene od strane Rivijera,
rei stvorene, sprave koje lansiraju strele, oruje za
gaanje oblaka i ptica, kovanice koje nose smrt i
koje prikucavaju divljai za drvea.
Ekvivalentnost oruje-beseda se ispoljava
dosta jasno u lutanju ubice posle zloina. Zapravo
- ubistvo poinjeno - Rivijer ne objavljuje ono u
emu se i angaovao. Bei, ali ne skrivajui se zaista,
uvek na granici izmeu uma i gradova; itavih me-
sec dana je nevidljiv, i to ne usled lukavstva, nego
iz iste sposobnosti njegovog bia za ubistvo, ili
zbog sistematskog slepila svih onih koji su ga sre
tali. Tako dakle odluuje da napravi samostrel: ovo
bi moglo vie da poslui... ulozi koju sam ja hteo
da igram; on je taj peat i priznanje, oruje smrti i
palica dvorske lude koju nosi u ruci; on je taj koji ga
tera na priznanje nekim udnim sauesnitvom: A
vidi li, evo ga ijedan to nosi samostrel. Samostrel
je bio poput nemog priznanja, koji se postavio na
mesto crne prie podbodene zloinom, i sudbina,
koju su prepriavajui uinili slavnom.
A ako je i mogao igrati ovu ulogu, to je moda
zato to su se igre Pjera Rivijera, njegova mata,
pozorite, ono to je on nazivao svojim idejama
i zamislima, preobrazile jednog dana (da li je to
U originalu stoji: calibene, albaltre. Teko je dati precizan prevod ovih rei, jer se radi kovanicama Pjera Rivijera. Po njihovom
1
opisu, moe se naslutiti d a j e re nekoj vrsti otrova, i samostrela (prim. prev.).
UBISTVA 0 KOJIMA SE PRIA
bio onaj dan kada ga je jedna devojka poljubila
u usta?), u besedu-oruje, pesmu-pogrde, verbo-
balistike izume, maine za rasvetljavanje uma, u
one naprave smrti kojima stvaramo imena i kojima
zakopavamo le, u ove rei projektile koje ubudue
nee prestajati da izlaze sa njegovih usana i da izbi
jaju iz njegovih ruku.
Istorija i dnevna tampa
Letak i ubica, ova pria Rivijeru je vezana, u naj
manju ruku, svojom formom za ceo jedan niz pri-
povedanja koja su sainjavala narodno seanje
zloinima. Op/'mo izlaganje i objanjenje dogaaju
koji se desio 3. juna u Fokteriju izgleda da se poduda
ra sa toliko drugih pria koje su objavljivane
u dnevnoj tampi u lecima iz epohe: Nesrean
dogaaj koji se desio u Pale-Rojalu, u Parizu, Opirno
izlaganje dvostrukom ubistvu, Detalji uasnom
zloinu poinjenom nad Poljakinjom iz ljubomore,
Tani detalji nemoguem zloinu poinjenom u jed
noj osamljenoj kui blizu glavnog grada, Retki detalji
i okolnosti nedavnom otkriu dveju osoba koje su
pobegle iz zatvora u San-ermen-an-Leju.
Treba obratiti panju na ove rei koje se javljaju
toliko esto u naslovima dnevne tampe: detalj,
okolnost, objanjenje, dogaaj. One zapravo do
bro odreuju funkciju te vrste rasprave u odnosu
na vanost koju asopisi ili knjige pridaju istim
injenicama: menjati nivo, uveati proporcije, objas
niti samo jedan mali deo prie, omoguiti dnevniku
61
SPISI
pristup prii. Da bi nainili ovakvu promenu, s jedne
strane u pripovedanje treba uvesti: elemente, os
obe, imena, del, dijaloge, objekte kojima obino
tu nije mesto, jer toga nisu dostojni ili nisu od neke
drutvene vanosti; s druge strane, svi ovi elementi
koji su na raspolaganju - uprkos njihovom estom
ponavljanju i njihovoj monotoniji - pojavljuju se
u ljudskoj psihi kao jedinstveni, retki, izuzetni ili
udni.
Na ovaj nain e ovakva pripovedanja moi da
igraju ulogu razmenioca izmeu obinog i osobitog,
izmeu dnevne tampe i istorije. I u ovoj razmeni se
ostvaruju tri osnovne operacije: ono to su ljudi videli
svojim oima, i ono to pripovedaju doaptavajui
se. Sve one prie koje se prenose du itavog sela
ili kantona dobijajui udnu formu, postaju svima
podesne za pripovedanje, univerzalno prepisive;
evo ih na kraju dostojnih papira za tampu: prelaz
ka pisanju. U isto vreme, pripovedanje menja status:
to vie nije nepouzdano brbljanje koje se prenosi iz
veze u vezu, to je novela, ustaljena jednom zauvek,
po svim kanonskim detaljima: primamo je odozgo;
vest koja se prenosi preobrazila se u oglas. Otud,
konano, selo ili ulica, sami od sebe i bez spoljanjih
uticaja, zateeni su kako stvaraju istoriju; a ona za
uzvrat obeleava u prolazu datume, mesta i ljude.
Nije bilo potrebe da tu bude rei nekom kralju ili
glaveini da bi ih uinili znaajnim. Sve ove prie ka
zuj 4 istoriju bez poglavara, ispunjenu frenetinim
i samostalnim dogaajima, istoriju nie od vlasti i
koja se upravo ogreila zakon.
Odatle i izvetaj okolini, suprotstavljanjima,
i povratnosti koje ovi leci uspostavljaju meu
62
izuzetnim vestima, izvanrednim delima i velikim
dogaajima ili istorijskim linostima. uta tampa
zapravo pria ne samo sadanjim zloinima nego
i epizodama iz bliske prolosti: carskim bitkama,
velikim danima Revolucije ili Vandejskom ratu iz
1814, osvajanju Alira zajedno sa ubistvima; Napo
leon ili La Roeakelan zauzimaju mesto pored raz
bojnika ili ofera, oficiri patriote pored ljudodera
brodolomnika.
Naizgled, ove dve klase suprostavljene su kao
zloin i slava, nejednakost i patriotizam, giljotina i
sjaj besmrtnosti. Seanje na bitke odgovara drugoj
strani zakona koja je u sramnoj popularnosti ubi-
stava. Ali oni su toliko bliski, uvek spremni da se
ukrste. Nakon svega, bitke ostavljaju trag u istoriji
bezimenim ubistvima, dok pria ini samo delove
istorije od jednostavnih ulinih borbi. Od jednih
do drugih, granica se neprekidno prelazi. A prelazi
se zbog jednog privilegovanog dogaaja: ubistva.
Ubistvo je taka ukrtanja istorije i zloina. Ubist
vo je ono to ini ratnike besmrtnima (oni ubijaju,
izazivaju ubistva i sami prihvataju rizik da umru);
ubistvo je ono to obezbeuje mranu slavu krimi
nalaca (oni su sami, prolivajui krv, rizikovali da
budu giljotinirani). Ubistvo uspostavlja dvosmisle
nost izmeu zakonitog i nezakonitog.
Otuda, bez sumnje, i injenica da ubistvo za
seanje naroda - takvo kakvo se stvara tokom
kruenja novina i druge tampe - predstavlja
dogaaj par excellence. Sa njim se uspostavlja, u
ogoljenom obliku, odnos izmeu vlasti i naroda:
nareenje ubistva, zabrana ubistva; ginuti, biti
pogubljen; dobrovoljna rtva, nametnuta kazna;

seanje, zaborav. Ubistvo vreba oko granica za
kona, s one i s ove strane zakona, ispod ili iznad,
okree se oko vlasti, as protiv, as uz nju. Pria
ubistvu se smeta u opasno podruje iz kojeg ono
koristi povratnost. Ono dovodi u vezu zabran
jeno i potinjeno, anonimnost i herojstvo; sa njim
neasno delo dodiruje venost.
Trebalo bi jednom napraviti analizu ovih pria
zloinu i ukazati na njihovo mesto u seanju nar
oda. Takve kakve ih nalazimo u XIX veku, one vie
nemaju za likove pozitivne heroje protiv zakonitosti
kakvi su Mandarin i Kartu.Takoe, one i dalje ne ot
krivaju nikakav narodni izraz. Sve novine koje krue
u XIX veku su veoma konformistike i moralne. One
su pouka. Brino vre podelu izmeu slavnog del
vojnika i sramnog del ubice. U izvesnom smislu,
ope predstavljaju zakon i prenose politiki moral
koji je u njemu skriven. Pa ipak, njihovim samim
postojanjem ove prie slave i jednu i drugu stranu
ubistva; njihov univerzalni uspeh ispoljava elju za
znanjem i priom tome kako su ljudi mogli da
ustanu protiv vlasti, kako da prevaziu zakon, kako
su mogli da se izloe smrti poinivi ubistvo.
Dvosmisleno postojanje ovih novina bez sum
nje je posledica jedne neme bitke koja se odvijala
u danima nakon revolucionarnih borbi i carskih ra
tova, oko dva prava, moda i manje razliita nego
to na prvi pogled izgleda: pravo na ubistvo i pravo
na izazivanje ubistva, pravo na prianje i pravo na
pripovedanje.
Upravo na temeljima ove mrane borbe Rivijer
je ispisao svoju priu-ubistvo, povezavi je tako sa
UBISTVA 0 KOJIMA SE PRIA
priom rtvenim i slavnim ubistvima, ili je, pre,
svojim rukama poinio istorijsko ubistvo.
Zloin koji se peva
Poetkom XIX veka novine su se uglavnom sasto
jale iz dva del. Jedan je bio "objektivna" pria
dogaajima, ispriana od strane nekog anonim
nog lica; drugi deo je bila tubalica zloinca. U ovim
udnim pesmama od optuenog se oekivalo da
uzme re da bi prepriao svoje delo; brzo bi evo
cirao svoj ivot, izvukao pouke iz svoje avanture,
kajao se, i u trenutku umiranja pozivao nemogue i
milost. 1811. godine, jednoj devetnaestogodinjoj
devojci, koja je ubila svog oca, odsekli su aku i
odrubili glavu na trgu u Melnu. uta tampa je
dugo prepriavala i menjala priu: jedne novine
iz 1836. pripisuju mrtvoj devojci tubalicu koja
poinje ovako:
Drhtite, osetljiva srca, to vidim,
I moja pojava inspirie strah,
Da, moja nedela, moji zloini su strani
I zasluila sam strogu kaznu s neba.
Umirite se, moja kazna stie.
Ove tubalice imaju nekoliko znaajnih osobi
na. Najpre, upotrebu prvog lica sa versifikacijom i
ponekad naznaenom melodijom. Zloin se peva;
on je namenjen da krui od usta do usta; od svakog
se oekivalo da moe da ga peva kao svoj vlastiti
zloin u jednoj lirskoj fikciji (npr. Tubalica devojke
ubice iz Melna se peva kao Veran Pas). Zloinac u
njoj priznaje svoju greku; nikako ne bei od svoje
krivice, naprotiv, on je objavljuje; priziva na sebe
63
SPISI
kaznu koju zasluuje, uzima na sebe zakon ije
posledice prihvata {Osuuju me na smrt:// Moja
odseena aka i odrubljena glava// Uplaie sve ve
like zloince). Ne skrivajui se, zloinac priznaje da
je obuzet strahom koji i njemu samom uliva strah,
ali ga i priziva bez ostatka; ne ini nikakve ustupke
svojoj vlastitoj grozoti. {Prepoznajmo ovu prokletu
devojku.// Da, to sam ja, Magdalena Alber// Ovo
grozno udovite, okrutno, odvratno). Na kraju se
oekivalo da zloinac javno govori neposredno pre
kazne; neto malo pre smrti, polazei ka kaznionici,
iz sveg glasa priziva na sebe pravdu koja e ga zbri
sati; pevanje se nalazi izmeu dve smrti - ubistva i
pogubljenja {Napokon ujem kako poslednji as ot
kucava// Moja glava, avaj, pripada krvniku//Moja e
se dua dakle pred Bogom pojaviti).
Tako se obeleava mesto, naravno fiktivno,
lica koje bi u isto vreme govorilo i odnosilo ivote.
Ovo mesto nije mesto priznanja u pravom smislu,
ni odbrane, ni opravdanja; kao to od njega ni ne
traimo milost ili pomirenje. Lice koje govori oito
nosi svoje ubistvo, osamljuje se u njemu, poziva za
kon i u isto vreme priziva seanje i grozotu. Ovde
imamo, kao lirski poloaj subjekta ubice, poloaj
odreen iz spoljanjosti od strane onih koji su imali
dunost da ureuju letke.
Pjer Rivijer je zaista doao da ispuni ovaj fiktivni
lirizam. Ispunio g a j e stvarnim ubistvom iju je priu
unapred isplanirao i kojem je sainio, po nalogu
sudije, precizan izvetaj. Svoje delo i re smestio je
na tano odreeno mesto u neku vrstu rasprave i u
izvestan dornen znanja. Svi istorijski zapisi na koje
se poziva u svom tekstu vie nisu naknadni ukrasi
64
ili opravdanja. Od Svete istorije, onakve kakvu je
uimo u koli, do bliskih dogaaja kojima nas
izvetavaju i podseaju leci i novine, postoji jedan
dornen znanja okupiran njegovom priom-ubist-
vom i za koji se ova pria-ubistvo zalae. Ovo isto-
rijsko polje nije bilo toliko obeleje ili eksplikativni
sadraj, koliko uslov mogunosti ovih memoara-
ubistva.
Pjer Rivijer je subjekat ovih uspomena u
dvostrukom znaenju: on je taj koji se sea, koji se
nemilice svega sea; i on je taj ije seanje priziva
zloin, straan i slavan, pored svih ostalih zloina.
Od mainerije prie-ubistva pravi u isto vreme i
projektil i metu; ispaljen je igrom tog mehanizma
u stvarno ubistvo; to ga je i stavilo u fatalnu pozic
iju osuenika. Naposletku, bio je autor svega toga
dvostruko: kao autor zloina i autor teksta. Naslov
memoara nam to oito i govori: Opirno izlaganje i
objanjenje dogaaja koji se desio 3. juna u Fokteriju,
od Pjera Rivijera, poinioca ovog del.
Rivijer je, nema sumnje, izvrio svoj zloin
na nivou jedne govorne prakse i za nju vezanog
znanja. Zapravo je igrao, u nerazmrsivom jedin
stvu svog oceubistva i svog teksta, igru zakona,
ubistva i seanja koji su odreivali u to vreme
veliki broj "pria zloinima". Nerazumna igra?
ini se da je porota svojom veinom ocenila pre
uasnim nego besmislenim igranje ove poznate
igre, istovremeno u tekstu i u postupku, iji je
on bio dvostruki autor, i u kojoj se pojavljuje kao
dvostruki subjekt.
 UBISTVA 0 KOJIMA SE PRIA

Neka druga igra sam eleo, koju je zakon propisao, ali koja nije bila
njegova, moda upravo zato to je napisao, da bi se
Upravo ovde, pred sudom, Rivijerovo ubistvo- bolje pripremio na slavnu smrt, memoar koji ga je
beseda sueljava se sa jednom sasvim drugom potedeo sramote. Ali iz jednih novina saznajemo
igrom. Ne samo da lica koja govore nisu imala isti da se on i u zatvoru oseao ve mrtvim.
status, nego ni govori nisu predstavljali istu vrstu
dogaaja, niti su se odvijali pod istim okolnostima. Sa francuskog prevela Vanja Mani
Rivijer je osuen: radilo se tome da se ustanovi da
li je on stvarno bio poinilac zloina. Bio je izveden Naslov izvornika: "Les meurtres qu'on raconte", u:
pred porotni sud, koji je od 1832. godine dobio za Moi, Pierre Rivire, ayant gorg ma mre, ma soeur
pravo da uvai olakavajue okolnosti: dakle, bilo e
et mon frre. Un cas de parricide au XIX sicle. Prsen-
je rei tome da se njemu stvori jedno miljenje t par Michel Foucault, Paris: Gallimard, 1973, str.
na osnovu onoga to je uradio, rekao, njegovog 265-275.
naina ivota, vaspitanja koje je stekao, itd. Na kra
ju je bio podvrgnut medicinskom ispitivanju: radilo
se tome da se dozna da li su njegovo delo i govor
odgovarali kriterijumima na osnovu kojih su se
simptomi bolesti opisivali. Ukratko, oko njegovog
dela-teksta postavljeno je trostruko pitanje istine:
injenine istine, misaone istine i naune istine. Na
ovo govorno delo, na ovaj govor na delu, duboko
umean u pravila narodnog znanja, primenjivana
su pitanja jednog znanja roenog drugde, i kog su
drugi vodili.

Meutim, oceubistvo Pjera Rivijera ipak je bilo

plaeno slavom koju je sam traio. U najmanju ruku
na planu novca. Kao i svi drugi zloini iz tog vre
mena bio je opevan u lecima 2 . Pevan i menjan po
obiaju, izmean sa elementima koji su pripadali
drugim zloinima, ili koji su bili obavezni elementi
ove vrste pria. Rivijeru ak pripisuju i smrt koju je

2
Zahaljujui gospoi Koazel, bili smo u mogunosti da naemo jedan primerak meu neklasifikovanim spisima u Nacionalnoj Bib
lioteci. Letak je reprodukovan na strani 227. (ova primedba se odnosi na originalno izdanje teksta, prim. prev.).

65
 NAINIMA PISANJA ISTORIJE
Razgovor vodio Rejmon Belur (Raymond Bellour)
Belur: Dvostruki prijem-prijem kritike i prijem javnos
ti, s jedne strane oduevljenje, s druge preutkivanje -
bio je podsticaj da vaa knjiga dobije nastavak u vidu
razgovora u kojem ste, pre vie od godinu dana, izloili
prirodu i polje svojih istraivanja. Koja vas je reakcija,
izazvana knjigom Rei i stvari, najvie zaudila?
Fuko: Zaudila me je sledea injenica: istoriari od
zanata su u toj knjizi prepoznali knjigu koja se bavi
istorijom, a mnogi drugi, koji smatraju da je istorija
biva i, nesumnjivo, danas veoma demodirana ide
ja, zapomagali su i vikali da je istorija ubijena.
Belur: Zar vam se ne ini da su forma knjige - pod
tim podrazumevam kako nedostatak razvijenih fus
nota i bibliografije, prikupljenih i priznatih referenci,
to je uobiajeno za tu vrstu del, tako i igru ogledala
u Meninama - kao i va stil, mogli da doprinesu tome
da se skrije njena priroda?
Fuko: Nesumnjivo je da prezentacija knjige u sve-
mu tome igra izvesnu ulogu, ali verujem, pre svega,
da izvesne osobe ne znaju najvanije promen koje
su, u istorijskom znanju, na delu ve vie od dvade
set godina. Poznato je da se knjige Dimezila (Du
mzil), Levi-Strosa (Lvi-Strauss) i Lakana (Lacan)
raunaju meu najvee u naem vremenu; ali, isto
tako, da li se zna da meu radove koji znanju da
nas obezbeuju jednu novu avanturu, treba staviti
knjige Brodela (Braudel), Firea (Furet) i Deni Riea
(Denis Richet), Le Roa Ladirija (Le Roy Ladurie),
istraivanja istorijske kole iz Kembrida, sovjetsku
kolu?
Belur: Vi se, dakle, odluno svrstavate meu isto-
riare. ta je, po vama, uzrok takvome neznanju?
Fuko: Verujem da je istorija postala predmet
jedne neobine sakralizacije. Za mnoge intelek
tualce, suzdrano, neupueno i tradicionalistiko
potovanje istorije bilo je najjednostaviji nain da
pomire svoju politiku savest i aktivnost istraivanja
ili pisanja; pod krstom istorije svaki je diskurs posta
jao molitva bogu ispravnih uzroka. Potom, postoji i
jedan vie tehniki razlog. Valja, zapravo, priznati da
su pojmovi koji su, u XIX veku, obrazovani u oblas
tima kakve su lingvistika, etnologija, istorija religija,
sociologija, - pojmovi, moe se rei, dijalektikog
reda - dobrim delom naputeni. No, za neke je
istorija kao disciplina predstavljala poslednje
pribeite dijalektikog reda: u njoj se mogla spa
siti vladavina racionalnih protivrenosti... Tako se
kod mnogih intelektualaca, zbog ta dva razloga i
nasuprot svakoj verovatnoi, odrala koncepcija
istorije organizovane po modelu prie kao velikog
nastavka dogaaja uzetih u hijerarhiji odreenja:
individue su zahvaene unutar tog totaliteta koji
ih prevazilazi i igra se njima, ali one su, moda, is-
67
RAZGOVORI
tovremeno i njegovi nesvesni tvorci. Tako da je is-
torija, ujedno individualni i totalitarni projekt, za
neke postala nedodirljiva: kada bismo odbili takav
oblik iskazivanja istorijskog to bi znailo napasti ve
liki uzrok revolucije.
Belur: U emu je tano novina istorijskih radova koje
pominjete?
Fuko: Moemo ih odrediti na po malo shematski
nain:
1) Ti istoriari sebi postavljaju vrlo teak problem
periodizacije. Primeeno je da uobiajena peri-
odizacija, kojoj ritam daju politike revolucije, nije
uvek bila, metodoloki, najbolji oblik za mogui
uzorak.
2) Svaka periodizacija iseca iz istorije izvesni nivo
dogaaja i, obrnuto, svaki sloj dogaaja bira sop-
stvenu periodizaciju. To je skup tananih problema
zato to emo, s obzirom na nivo koji odaberemo,
morati da razgraniimo razliite periodizacije i
to emo, s obzirom na periodizaciju koja se daje,
dostii razliite nivoe. Tako dolazimo do sloene
metodologije diskontinuiteta.
3) Stara,tradicionalna opreka izmeu humanistikih
nauka i istorije (prve prouavaju ono istovremeno
i ne-evolutivno, druga analizira velike i neprestane
promene) nestala je: promena moe biti predmet
analize u terminima strukture, istorijski diskurs je
' Louis Althusser - Du "Capital" la philosophie de Marx, in Althusser ( L ) , Machetey (P.), Rancire (J.), Lire "Le Capital", Paris, Maspero,
1.1,1965, pp. 9-89.
68
ispunjen analizima koje je pozajmio od etnologije i
sociologije, od humanistikih nauka.
4) U istorijsku analizu uvode se tipovi odnosa i mo
dusi veza kojih ima m n o g o vie od univerzalne rel
acije uzronosti kojom se htela definisati istorijska
metoda.
Na taj nain moda po prvi put imamo mogunost
da kao predmet analiziramo materijale koji su se,
tokom vremena, taloili u obliku znakova, tragova,
institucija, praksi, dela itd. Sve te promene imaju
dva sutinska ispoljavanja:
- kod istoriara radovi Brodela, kole iz Kembrida
i ruske kole itd;
- veoma znaajna kritika i analiza pojma istorije
koju je razvio Altiser na poetku teksta itati "Kapi
tal"?
Belur: Da li na taj nain ukazujete na direktnu srod
nost vaih i Altiserovih radova?
Fuko: Budui da sam bio njegov uenik i da mu
mnogo dugujem, moda teim tome da pod nje
gov znak smestim jedan napor koji bi on mogao da
odbaci, iako ne m o g u da odgovorim u njegovo ime.
Ali bih, isto tako, rekao: otvorite Altiserove knjige.
Meutim, izmeu Altisera i mene postoji oigledna
razlika: on koristi re epistemoloki rez u vezi sa

Marksom, a ja tvrdim obrnuto, da Marks ne pred
stavlja epistemoloki rez.
Belur: Zar taj raskorak povodom Marksa nije upravo
najoigledniji znak onoga to se, u vaim analizama
strukturalnih promena znanja tokom XIX veka, poja
vilo kao sporno?
Fuko: Ono to sam rekao u vezi sa Marksom odnosi
se, precizno, na epistemoloki domen politike eko
nomije. Koliko god da su Marksove analize Rikarda
vane, ne verujem da njegove ekonomske anal
ize izlaze izvan epistemolokog prostora to ga je
uspostavio upravo Rikardo. Tome nasuprot, moe
se pretpostaviti da je Marks u istorijsku i politiku
svest ljudi uveo radikalan rez i da je marksistika
teorija drutva inaugurisala jedno potpuno novo
epistemoloko polje.
Moja knjiga nosi podnaslov "Arheologija
humanistikih nauka": ona pretpostavlja jednu
drugu arheologiju koja bi bila analiza znanja i isto-
rijske svesti na Zapadu od XVI veka. ak i pre nego
to sam znaajnije uznapredovao u tom radu, ini
mi se da veliki rez mora da se smesti na nivo Mark
sa. Ovde smo se vratili na ono to sam rekao gore:
periodizacija oblasti znanja ne moe da se obavi
na isti nain s obzirom na nivoe na koje se smeta.
Nalazimo se pred nekom vrstom slaganja cigala i
bie zanimljivo, udno, neobino, saznati kako se
i zbog ega epistemoloki rez za nauke ivotu,
ekonomiji i jeziku smeta na poetak XIX veka, a za
teoriju istorije i politike u sredinu XIX veka.
Belur: Ali to onda znai odluno prekinuti sa
0 NAINIMA PISANJA ISTORIJE
prednou koju istorija ima kao harmonina nauka
totalitetu, onako kako nam je predaje marksistika
tradicija.
Fuko: Po mom oseaju ta prilino rairena ideja
ne nalazi se zaista kod Marksa. Ali pre svega u od
govoriti da je, u toj oblasti u kojoj se bavimo samo
moguim principima, jo isuvie rano za postavlja
nje problema uzajamnih odreenja tih slojeva.
Nipoto nije nemogue da pronaemo takve ob
like odreenja g d e su svi nivoi saglasni da zajedno
hodaju korakom regimente po mostu istorijskog
postajanja. Ali to su samo pretpostavke.
Belur: U lancima koji napadaju vau knjigu
uoavaju se rei poput "zalediti istoriju", rei koje se,
poput lajtmotiva, vraaju i izgledaju kao da formuliu
najtemeljniju optubu, koja se odlikuje time da dovo
di u pitanje kako vae pojmovno odsecanje, tako i
pripovedaku tehniku koju to odsecanje implicira, a
u stvari se u pitanje dovodi sama mogunost da se,
kako vi to nastojite, formulie jedna logika promen.
ta mislite tome?
Fuko: U onome to se naziva istorijom ideja opisuje
se promena uopte, uz dve olakice:
1) Koriste se pojmovi koji mi se ini po malo
maginima: uticaj, kriza, osveivanje, interes za
neki problem, itd. Budui da su svi utilitarni, ne ine
mi se delotvornima.
2) Kada se naie na tekou prelazi se s nivoa
analize, s nivoa samih iskaza, na jedan drugi nivo
koji je u odnosu na ovaj spoljanji. Na taj nain
69
RAZGOVORI
se pred nekom promenom, protivrenou,
nekoherentnou, pribegava objanjenju preko
drutvenih uslova, mentaliteta, vizije sveta, itd.
Pokuao sam, putem metodike igre, to da
zaobiem i bio sam, prema tome, prinuen da
opisujem iskaze, itave grupe iskaza, dovodei do
toga da se pojave odnosi implikacije, suprotnosti,
iskljuenja, koji su mogli ponovo da ih povezu.
Reeno mi je, na primer, da sam dopustio, odnosno
izmislioapsolutni prekid izmeu kraja XVIII i poetka
XIX veka. U stvari, kada se pogledaju nauni dis-
kursi s kraja XVIII veka, moe se, pri najpaljivijem
pogledu, konstatovati vrlo brza i, pravo govorei,
jako zagonetna promena. eleo sam da opiem up
ravo tu promenu, drugim recima da utvrdim skup
nunih i dovoljnih preobraaja kako bi se prelo s
poetnog oblika naunog diskursa, onog iz XVIII
veka, na njegov zavrni oblik, onaj iz XIX veka. Skup
preobraaja koje sam definisao zadrava izvestan
broj teorijskih elemenata, premeta neke druge,
vidi kako nestaju stari i kako se pojavljuju novi;
sve to omoguava da se definie pravilo prelaska
u oblasti koje sam razmatrao. To je, dakle, pot
puno suprotno od nekog diskontinuiteta koji sam
eleo da ustanovim, poto sam pokazao sam oblik
prelaska iz jednog stanja u drugo.
Belur: Pitam se da li dvosmislenost potie iz tekoe
da sejedan pokraj drugog, promiljaju termini prome
na i prelazak s jedne strane, i slika i opis s druge.
Fuko: Isto tako, pre vie od pedeset godina
uoeno je da su zadaci opisa bili od sutinske
70
vanosti u oblastima kakve su istorija, etnologija
i jezik. Najposle, matematiki jezik od Galileja i
Njutna ne funkcionie kao objanjenje prirode,
ve kao opis procesa. Ne vidim zbog ega bi se ne-
formalizovanim disciplinama poput istorije ospo
ravalo da se i one poduhvate prvobitnih zadataka
opisivanja.
Belur: Kako shvatate metodiku orijentaciju tih prvo
bitnih zadataka?
Fuko: 1. Ako je ono to sam kazao tano, moraju se
moi objasniti i analizirati, prema istim shemama,
donosei neke dodatne preobraaje, tekstovi ko
jima nisam govorio.
2. Vrlo se dobro mogu preuzeti tekstovi kojima
sam govorio, i to sm materijal koji sam obraivao,
u jednom opisu koji bi imao drugaiju periodizaciju
i koji bi se postavio na drugi nivo. Kada se uradi, na
primer, arheologija istorijskog znanja, oigledno je
da e biti potrebno iznova koristiti tekstove jezi
ku i bie potrebno dovesti ih u odnos sa tehnika
ma egzegeze, tehnikama kritike izvora, sa itavim
znanjem koje se odnosi na sveto pismo i istorijsku
tradiciju; njihov e opis tada biti drugaiji. Ali ti
opisi, ako su tani, morali bi biti takvi da se mogu
definisati preobraaji koji omoguuju da se pree
s jednog na drugi.
U jednom smislu opis je, dakle, beskonaan, u
drugom on je zatvoren, u meri u kojoj tei da usta
novi teorijski model koji je u stanju da objasni od
nose izmeu prouavanih diskursa.

Belur: ini se da je dvostruki karakter opisa takve
prirode da dovodi do preutkivanja, odnosno uzmaka,
jer se istorija tako direktno kalemi na beskonanost
svojih arhiva, dakle na ne-smisao svojstven svakoj
beskonanosti i, istovremeno, ona je obuzdana u
modelima iji formalni karakter u samoj svojoj logici
optuuje ne-smisao svojstven svakom zatvaranju
unutranjeg i krunog karaktera. Uinak je utoliko
jai to vaa knjiga odrava apsolutnu distancu
prema onome to bi se moglo nazvati "iva istorija",
ona u kojoj praksa, ma kakav da je teorijski nivo na
kojem se ta praksa izaziva i ma kakvi da su modeli u
koje se moe zatvoriti njena neumorna raznolikost,
preokree ne-smisao u neku vrstu bliskosti, u "prirod
ni" svet akcija i institucija. Kako vi razumete taj iseak
na kojem se zasnivaju Rei i stvari?
Fuko: Hotei da odigram igru strogog opisivanja
samih iskaza, pokazalo mi se da se podruje iskaza
dobro potinjava formalnim zakonima. Mogao se,
na primer, pronai jedan teorijski model za razliite
epistemoloke oblasti i, u tom smislu, moglo se
zakljuiti da diskursi poseduju autonomiju. Ali in
teres za opisivanje tog autonomnog sloja diskursa
postoji samo u meri u kojoj se on moe dovesti u od
nos sa drugim slojevima, praksama, institucijama,
drutvenim, politikim odnosima itd. Upravo me je
taj odnos oduvek opsedao i hteo sam, u knjigama
Istorija ludila i Nastanakklinike, da definiem odnose
izmeu tih razliitih oblasti. Uzeo sam, na primer,
epistemoloki dornen medicine i dornen institucija
represije, hospitalizacije, pomoi nezaposlenima,
administrativne kontrole javnog zdravlja, itd. Ali
uoio sam da su stvari bile sloenije nego to sam
ja verovao u te prve dve knjige, da se diskurzivne
NAINIMA PISANJA ISTORIJE
oblasti ne potinjavaju uvek strukturama koje su im
bile zajednike sa njihovim pridruenim praktinim
i institucionalnim oblastima, da su se one, napro
tiv, potinjavale strukturama zajednikim za druge
epistemoloke oblasti, d a j e meu njima postojalo
neto poput izomorfizma diskursa u odreenoj
epohi. Tako da se nalazimo pred dve osovine ver
tikalnog opisa: osovinom teorijskih modela koji
su zajedniki za vie diskursa, osovinom odnosa
izmeu diskurzivne i ne-diskurzivne oblasti. U knjizi
Rei i stvari preao sam horizontalnu, u Istoriji ludila
i Nastanku klinike vertikalnu dimenziju figure.
Kada neko bude prvi put pokuao, oslanjajui se na
tekstove, da mi dokae kako jedna takva teorijska
koherencija meu diskursima ne postoji, moi e
da otpone prava rasprava. Kada je re tome da
se umanji dornen prakse, moje prethodne knjige
pokazuju koliko sam daleko od toga. Pozvau se,
zbog njihovog odnosa, na jedan uveni primer.
Kada Dimezil dokazuje da je rimska religija u izo-
morfnom odnosu sa skandinavskim, odnosno kelt
skim legendama,odnosnoodreenim iranskim ritu
alom, on ne eli da kae kako rimska religija nema
svoje mesto unutar rimske istorije, da istorija Rima
ne postoji, nego da emo istoriju rimske religije,
njene odnose sa institucijama, drutvenim klasa
ma, ekonomskim uslovima, moi da opiemo samo
uzimajui u obzir njenu unutranju morfologiju. Na
isti nain, dokazati da nauni diskursi nekog vre
mena proistiu iz zajednikog teorijskog modela,
ne znai rei da oni izmiu istoriji i lebde u vazduhu
kao da su lieni tela i kao da su sami, ve da neemo
moi da nainimo istoriju toga znanja, neemo
moi da analiziramo na koji nain ono funkcionie,
71
 RAZGOVORI
njegovu ulogu, njegove uslove, nain na koji se
ono ukorenjuje u drutvu, a da ne uzmemo u obzir
snagu i konzistenciju tih izomorfizama.
Belur: Objektivnost koju pridajete teorijskim mode
lima imajui u vidu ekstenzivnu analizu istorije kao
nauke i, zarad konstruisanja tih modela, deskrip
tivnoj logici, ta objektivnost, kao takva, obavezuje
da se zapitamo nad polazinom takom toga opisa,
nad njegovom postojbinom na neki nain, to se
svodi, u sluaju jedne tako line knjige kakva je vaa,
na pokuaj da se razume odnos autora i njegovog
teksta, koje mesto, zapravo, on moe, hoe i mora da
zauzme.
Fuko: Na to mogu da odgovorim samo ako
zaronim u samu knjigu. Ako je stil analize, koji sam
tu pokuao da formuliem, prihvatljiv, morali bismo
moi da definiemo teorijski model kojem pripada
ne samo moja knjiga, ve i one knjige koje pri
padaju istoj konfiguraciji znanja. Bez sumnje nam
ta konfiguracija danas omoguava da obraujemo
istoriju kao skup doista artikulisanih iskaza, jezik
kao predmet opisa i skup relacija u odnosu prema
diskursu, prema iskazima koji sainjavaju predmet
tumaenja. Upravo nae doba, i samo ono, ini
moguim pojavu tih tekstova koji obrauju grama
tiku, prirodnu istoriju,2 odnosno politiku ekono
miju, kao i mnoge predmete.
Autor je u tome, i samo u tome, konstitutivan za
ono emu govori. Moja knjiga je ista i prosta
2
Histoire naturelle, prirodna istorija (izraz nastao 1551.): prouavanje, odnosno opis tela koja se m o g u uoiti u kosmosu, naroito
na zemaljskoj kugli (Le Petit Robert 1997. /prim. prev./).
72
fikcija: ona je roman, ali nisam ja taj koji sam ga
izmislio, nego odnos naega doba sa njegovom
epistemolokom konfiguracijom u itavoj toj masi
iskaza. Subjekt je, zapravo, prisutan u celoj knjizi, ali
je on ono anonimno "se" koje danas govori u svemu
to se kae.
Belur: Kako vi razumete status toga anonimnog
"se"?
Fuko: Moda se upravo oslobaamo, malo po malo,
ali ne bez muke, velikog alegorijskog nepoverenja.
Pod tim razumem prostu ideju koja se sastoji u
sledeem: ne pitati se, pred nekim tekstom, ni
emu drugom osim onome to taj tekst uistinu
kae ispod onoga to on stvarno kae. Bez sumnje
to je naslee stare egzegetske tradicije: podozreva-
mo da se iza svake izreene stvari krije neto drugo.
Uinak laike verzije tog alegorijskog nepoverenja
bio je da svakoga komentatora pozove da svugde
pronae istinsko miljenje autora, da pronae ono
to je on rekao a da nije izgovorio, to je hteo ali
nije stigao da kae, to je hteo da skrije ali to se
ipak pojavilo. Danas zapaamo da ima mnogo
drugih mogunosti da se obrauje jezik. Tako je
savremena kritika - i to je ono to je razlikuje od
onoga to se jo do nedavno dogaalo - upravo
formulisala, na razliitim tekstovima koje prouava,
njenim tekstovima-objektima, neku vrstu nove
kombinatorike. Umesto da ponovo uspostavi nje
govu imenentnu tajnu, ona tekst uzima kao skup
elemenata (rei, metafora, knjievnih oblika, sku-

pova pria) izmeu kojih se mogu pojaviti apso
lutno novi odnosi u onoj meri u kojoj njima nije
ovladala namera pisca i koje (odnose) je moguim
uinilo samo delo kao takvo. Formalni odnosi koji
se otkrivaju na taj nain nisu bili prisutni ni u ijem
duhu, oni ne stvaraju latentni sadraj iskaza, njiho
vu indiskretnu tajnu; oni su konstrukcija, ali tana
konstrukcija im tako opisani odnosi mogu da budu
realno odreeni u obraenim materijalima. Nauili
smo da rei ljudi stavljamo u jo neformulisane od
nose, koje izriemo po prvi put, a koji su ipak ob
jektivno tani.
Tako je savremena kritika upravo napustila veliki mit
unutranjosti: Intimior intimio ejus. Ona je potpu
no iaena u odnosu na stare teme uzglobljavanja,
kovega s blagom, koje su z g o d n e za to da se ide
u potragu sve do samog dna del. Smetajui se iz
van teksta, piui tekstove tekstovima, ona stvara
jednu novu spoljanjost.
Belur: ini mi se da moderna knjievna kritika, svo
jom plodnou i mnogim doprinosima, onako kako
je vi opisujete, u jednom smislu oznaava neobinu
regresiju u odnosu na smisao u kojem je ona pronala
sutinu svojih zahteva: hou rei Blano. Jer, iako je
Blano, pod imenom "literature", u prostoru modernog
miljenja doista osvojio preko potrebnu spoljanjost
teksta, on se nipoto ne predaje toj lakoi koja tei da
izbegne nasilje del kao mesta jednog imena ijedne
biografije, ija je tajna, upravo, da bude na razliite
naine proeto nesvodivom i apstraktnom snagom
literature za koju Blano, u svakom sluaju, iscrtava
strogi put, a da je ne opisuje kao takvu u logici njenih
oblika, kako bi to elela jedna vie nauna kritika.
0 NAINIMA PISANJA ISTORIJE
Fuko: Tano je da je Blano uino moguim dis-
kurs literaturi. Pre svega zato to je upravo on
prvi pokazao da se del vezuju jedna za druge tom
spoljanjom stranom svoga jezika u kojem se po-
javljuje "literatura". Literatura je, prema tome, ono
to se stvara izvan svakoga del, ono to pravi j a -
ruge u svakome pisanom jeziku i na svakome teks-
tu ostavlja prazni beleg nekoga iga. Ona nije neki
jeziki modus, ve praznina koja prolazi, kao neki
veliki pokret, kroz sve knjievne jezike. inei da se
pojavi ta instanca literature kao "zajedniko mesto",
prazan prostor u koji se smetaju del, verujem da
je on, Blano, naznaio savremenoj kritici ta mora
biti njen predmet, ta je to to njen posao, ujedno
egzaktan i inventivan, ini moguim.
S druge strane, moe se tvrditi da ga je Blano
uinio moguim ustanovljujui izmeu autora i
del odnos koji je bio nepoznat. Sada znamo da
delo ne pripada zamisli svoga autora, ak ne ni
projektu njegovog postojanja, ono sa autorom
odrava odnose negacije, destrukcije, ono za njega
blista iz vene spoljanjosti, a da, ipak, meu njima
postoji primordijalna funkcija imena. Upravo se
imenom u nekome delu obeleava modalitet nes-
vodiv na anonimno mrmljanje svih drugih jezika.
Izvesno je da savremena kritika jo nije zaista ispi
tala taj zahtev imena koji joj je Blano predloio.
Bie potrebno da se ona zaokupi upravo time,
zato to za delo ime oznaava odnose suprotnosti
sa drugim delima, razliku prema drugim delima,
i zato to ono apsolutno karakterie nain posto
janja knjievnog del u nekoj kulturi i institucijama
kakve su nae. Nakon svega, a sada je tome pet,
est vekova, anonimnost je, izuzev u izuzetnom
73
RAZGOVORI
sluaju, potpuno nestala iz literarnog jezika i nje
govog funkcionisanja.
Belur: Upravo zbog toga mislim da Blanoov nauk
ima, pored tehnikih kritika prema kojima uva
jednaku distancu, ispravniji odjek u interpretaciji
psihoanalitikog tipa, koja se po definiciji dri pros
tora subjekta, nego u interpretaciji lingvistikog tipa
u kojoj se esto pojavljuje rizik od mehanike apstrak
cije.
Ono to je vano, problematino, u odreenim
istraivanjima naunog tipa kakvo je vae, jeste iz-
vestan odnos bliskosti koju ta istraivanja, ini se,
odravaju sa, jo eksplicitnije, "subjektivnim" delima
literature.
Fuko: Bilo bi vrlo zanimljivo saznati u emu se sas
toji individualnost koju moe oznaiti, Imenovati"
neko nauno delo; Abelovo (Abel) ili Lagranovo
(Lagrange) delo, na primer, obeleeno je svojstvima
pisma koje ga individualizuje isto onoliko koliko i
Ticijanovo platno, ili neku atobrijanovu (Chateau
briand) stranicu. Isto je i s filozofskim, ili deskrip
tivnim pismom kakvo je Lineovo (Linn) i Bifonovo
(Buffon). Ta dela su, ipak, zahvaena u mreu svih
onih dela koja govore "istoj stvari", u mreu dela
koja su im savremena i koja slede nakon njih: ta
mrea koja ih obuhvata ocrtava velike figure bez
graanskog statusa koje se zovu "matematika", "is
torija", "biologija".
Problem osobenosti, ili odnosa izmeu imena i
mree, stari je problem, ali nekada je postojala
neka vrsta kanala, oznaenih puteva koji su odva
74
jali knjievna, fizika ili matematika, istorijska dela;
svako je evoluiralo na sopstvenom nivou i, na neki
nain, na delu teritorije koji mu je bio odreen,
uprkos itavom j e d n o m skupu prikupljenih po
dataka, pozajmica, slinosti. Danas konstatujemo
da se itavo to odsecanje, pregraivanje, upravo
brie, odnosno obnavlja na jednom potpuno
drugaijem modelu. Odnosi izmeu lingvistike i
knjievnih dela, izmeu muzike i matematike, dis
kursa istoriara i diskursa ekonomista, nisu vie
reda pozajmice, podraavanja, odnosno neeljene
analogije, ak ne ni strukturnog izomorfizma; ta
dela, ti postupci, obrazuju se u uzajamnim odnosi
ma, jedni postoje za druge. Postoji literatura
lingvistici, a ne uticaj gramatiara na gramatiku i
renik romansijera. Na isti nain, matematika nije
primenljiva na konstrukciju muzikog jezika, kao
na kraju XVII veka i poetkom XVIII veka, ona sada
stvara formalni svet samog muzikog dela. Prisust
vujemo jednom optem i vrtoglavom brisanju stare
raspodele jezika.
Rado se govori da nas danas nita drugo ne zanima
izuzev jezika i da je on postao univerzalni predmet.
Ali ne treba se zavaravati: ta suverenost je privre
mena, dvosmislena, nestalna suverenost jednog
plemena koje se seli. Zacelo, nas zanima jezik; ipak,
to nije stoga to smo najzad uli u njegov posed,
ve pre zato to nam on izmie vie nego to nam
je ikada izmicao. Njegove granice se rue, a njegov
univerzalni mir ulazi u stapanje; i ako smo poto
pljeni, to nije toliko zbog njegove bezvremene st
rogosti, koliko zbog aktuelnog kretanja njegovog
talasa.

Belur: Gde vi, lino, vidite sebe u tim promenama
koje najzahtevnija dela znanja povlae u neku vrstu
romaneskne avanture?
Fuko: Za razliku od onih koji sebe nazivaju struk
turalistima, ja nisam toliko zainteresovan za for
malne mogunosti koje nudi jedan sistem kakav
je jezik. Lino, mene vie zaokuplja postojanje dis
kursa kroz injenicu da se rei dogaaju: ti dogaaji
su funkcionisali u odnosu na njihovu izvornu situ
aciju, oni su ostavili tragove iza sebe, oni traju i
obavljaju, u samom tom trajanju unutar istorije,
odreeni broj javnih ili tajnih funkcija.
Belur: Vi na taj nain poputate strasti svojstvenoj
istoriaru koji hoe da odgovori na beskonani romor
arhiva.
Fuko: Da, jer moj predmet nije jezik, ve arhiva, to
jest akumulirano postojanje diskursa. Arheologija,
onako kako je ja razumem, nije srodna ni geologiji
(kao analiza onoga to je ispod zemlje), ni gene
alogiji (kao opis poetaka i redosleda), ona je anali
za diskursa u njegovom modalitetu arhive.
Od detinjstva me prati jedan komar: pred oima
mi je tekst koji ne mogu da proitam, odnosno
mogu da dokuim samo jedan njegov beskra
jno mali deo; pravim se kao da itam, ali znam da
izmiljam tekst; iznenada se ceo tekst zamuuje, ne
mogu vie nita da itam, niti da izmiljam, grlo mi
se stee i ja se budim.
Z n a m sve to moe biti lino u toj opsesiji jezikom
koji postoji svuda i koji nam izmie u samom svom
NAINIMA PISANJA ISTORIJE
opstanku. On opstaje odvraajui od nas svoje
poglede, lica okrenutog prema noi kojoj mi ne
znamo nita.
Kako opravdati te diskurse diskursima na kojima
radim? Koji status im dati? Poelo se uoavati - a
to naroito rade logiari, uenici Rasela (Russell) i
Vitgentajna (Wittgenstein) - da bi se formalna svo
jstva jezika mogla analizirati samo pod uslovom da
se uzme u obzir njegovo konkretno funkcionisanje.
Jezik je skup struktura, ali diskursi su jedinice funk-
cionisanja, a analiza jezika u njegovom totalitetu
ne moe a da se ne suprotstavi tom sutinskom
zahtevu. U toj meri ono to radim smeta se u optu
anonimnost svih istraivanja koja se trenutno vrte
oko jezika, to jest ne samo jezika koji omoguuje
da se govori, ve diskursa koji su bili izgovoreni.
Belur: ta vi, preciznije, razumete pod tom idejom
anonimnosti?
Fuko: Pitam se zar trenutno ne nalazimo, u formi
odnosa imena sa anonimnou, izvesnu transpozi-
ciju starog klasinog problema pojedinca i istine,
odnosno pojedinca i lepote? Kako se dogaa da
neki pojedinac roen u odreenom trenutku,
budui odreene istorije i odreenog lica, moe da
otkrije, i to samo i prvo on, odreenu istinu, moda
samu istinu? To je pitanje na koje odgovaraju Dek-
artove Meditacije:3 kako ja mogu da otkrijem istinu?
Mnogo godina kasnije, to pitanje pronalazimo u
romantiarskoj temi genija: kako neki pojedinac,
koji se nalazi u naboru istorije, moe da otkrije ob
like lepote u kojima se izraava sva istina jednoga
vremena, odnosno jedne civilizacije? Problem se
75
RAZGOVORI

danas vie ne postavlja u tim terminima: nismo
vie u istini, ve u koherenciji diskursa, ne vie u
lepoti, ve u sloenim odnosima formi. Sada je
re tome da saznamo kako neki pojedinac, kako
neko ime moe biti oslonac nekoga elementa ili
grupe elemenata koji, integriui se u koherenciji
diskursa, odnosno beskonane mree formi, briu,
odnosno barem ine praznim i beskorisnim to
ime, tu individualnost iji znak to ime ipak nosi do
odreene take, jedno izvesno vreme i za izvesne
poglede. Potrebno je da osvojimo anonimnost, da
dokaemo veliku pretpostavku da emo jednoga
dana, najzad, postati anonimni, po malo kao to su
klasici imali da dokau ogromnu pretpostavku da
su pronali istinu i da za nju veu svoje ime. Nekada
je problem, za onoga ko je pisao, bilo da se iupa
iz potpune anonimnosti, dok je danas problem iz
brisati svoje vlastito ime i smestiti svoj glas u taj ve
liki anonimni romor diskursa.
Belur: Zar vam se ne ini da to znai, im je pokret
doveden do krajnosti, ui u dvostruku recipronu igru
afirmacije i brisanja, rei i tiine, od ega Blano pravi
sutinu literarnog ina kada delu pripisuje izabranu
funkciju jednog bogatog boravita tiine nasuprot
nepodnoljivoj veliini govora, bez koje, ipak, dela ne
bi bilo? Kada Levi-Stros kae svojoj knjizi Presno i
peeno: "Ova knjiga mitovima je, na svoj nain, je
dan mit", on u vidu ima suverenu bezlinost mita, a
ipak malo je knjiga, samim tim, koje su tako line kao
to su njegove Mitologike. 4 Kolikogod da je va odnos
prema prirodi razliit, toliko je prema istoriji slian.
Fuko: Ono to knjigama poput ovih, koje nemaju
drugu pretenziju do da budu anonimne, daje takvo
obeleje naroitosti i individualnosti, nisu privilego-
vani znaci nekoga stila, niti obeleje neke naroite,
odnosno individualne interpretacije, nego je to
estina pokreta gumice kojom se briljivo brie sve
to bi moglo da upuuje na neku ispisanu individu
alnost. Izmeu pisaca i piskarala postoje brisai.
Burbaki 5 se nalazi u osnovi modela. Na bi san bio da
svako u naoj oblasti uradi neto poput onoga stoje
uradio taj Burbaki, g d e matematiari rade anonimno
pod jednim izmiljenim imenom. Moda je nesvodi-
va razlika izmeu matematikih istraivanja i naih
aktivnosti u tome to pokreti gumicom, sraunati da
dovedu do anonimnosti, sigurnije obeleavaju pot
pis jednog imena nego razmetljivi drai za pero. I
jo bi se moglo rei da je stil Burbakija i njegov nain
rada takav da bude anoniman.

Descartes (R.), Meditationes de prima philosophia, Paris, Soly, 1641 [Mditations touchant la Premire Philosophie, dans lesquelles
3

l'existence de Dieu et la distinction relle entre l'me et le corps de l'homme sont dmontres, in Oeuvres et Lettres, d. Andr Bridoux,
Paris, Gallimard, coll. "Bibliothque de la Pliade", 1953, pp. 253-547). (Ren Descartes, Meditacije prvoj filozofiji, Izvori i tokovi, Z a
greb 1975, prevod Tomislav Ladan)
4
Lvi-Strauss ( C ) , Mythologiques, 1.1: Le Cru et le Cuit, Paris, Pion, 1964. (Klod Levi-Stros, Mitologike, 1.1: Presno i peeno, Prosveta, Beo
grad, 1980.)
5
Nicolas Bourbaki, kolektivni pseudonim koji je uzela jedna grupa francuskih matematiara (Henri Cartan, Claude Chevalley, Jean
Dieudonn, Charles Ehresmann, Andr Weyl, etc.) koji su se poduhvatili prerade matematike na strogim aksiomatskim osnovama.

76

Belur: To, kao i vae upuivanje na klasian odnos
prema pojedincu, podstie na miljenje da se pozicija
autora u tom tipu istraivanja pojavljuje, u stvari, kao
podvostruavanje pozicije filozofa, izmeu nauke i
literature. Kako vam izgleda, u tom smislu, modemi
status filozofije?
Fuko: ini mi se da filozofija danas vie ne postoji,
ne u smislu da je ona nestala, ve da je rasprena
na veliki broj razliitih aktivnosti: aktivnosti
aksiomatiara, lingviste, etnologa, istoriara, revo
lucionara, politiara, m o g u biti oblici filozofske
aktivnosti. U XIX veku filozofska je bila refleksija
koja se pitala uslovima mogunosti predmeta, a
danas je filozofija svaka aktivnost koja dovodi do
toga da se pojavi jedan novi predmet za saznanje,
odnosno praksu - kao ona aktivnost koja proizilazi
iz matematike, lingvistike, etnologije, odnosno is
torije.
Belur: Meutim, u poslednjem poglavlju knjige Rei
i stvari, u kojem obraujete humanistike nauke da
nas, vi istoriji dajete prednost nad svim ostalim disci
plinama. Da li bi to bio novi nain da se pronae mo
sintetikog zakonodavstva koje je do sada prednost
davalo filozofskom miljenju i koje je ve Hajdeger
prepoznao ne vie kao tradicionalnu filozofiju, ve
kao "istoriju filozofije"?
Fuko: U stvari, istorija zadrava, po mom
istraivanju, povlaenu poziciju. To je stoga to se
u naoj kulturi, ve vekovima, diskursi ulanavaju na
nain istorije: mi primamo stvari koje su bile reene
kao da dolaze iz neke prolosti u kojoj su sledile
jedne nakon drugih, u kojoj su se suprotstavljale,
0 NAINIMA PISANJA ISTORIJE
uticale jedne na druge, zamenjivale mesta, raele
se i gomilale. Kulture "bez istorije" oigledno nisu
one u kojima ne bi bilo ni dogaaja, ni evolucije,
ni revolucije, ali u kojima se diskursi ne pridodaju
na nain istorije; oni se se postavljaju jedni kraj
drugih; oni se zamenjuju; oni se zaboravljaju; oni
se preobraavaju. Tome nasuprot, u kulturi kakva
je naa svaki se diskurs pojavljuje na tlu s kojeg je
nestao svaki dogaaj.
Z b o g toga, prouavajui teorijske diskurse koji se
odnose na jezik, ekonomiju, iva bia, nisam hteo
da ustanovim mogunosti, odnosno nemogunosti
a priori takvih znanja. Hteo sam da se bavim pos
lom istoriara pokazujui simultano funkcionisanje
tih diskursa i preobraaja koji su poloili raun
svojim vidljivim promenama.
Ali u svemu tome istorija ipak ne igra ulogu neke
filozofije filozofija, niti se dii time da je jezik jezika,
kako je to u XIX veku hteo istoricizam koji je teio
tome da na raun istorije prenese zakonodavnu
mo i kritiku filozofije. Ako istorija ima neku pred
nost, to bi pre bilo u meri u kojoj ona igra ulogu
neke unutranje etnologije nae kulture i nae
racionalnosti i u kojoj, prema tome, otelotvorava
samu mogunost svake etnologije.
Belur: Voleo bih, posle ovog dugog skretanja, da se
vratim na knjigu i upitam vas za razlog tog odmaka
koji se osea u vaoj poziciji kada se prelazi s analize
XVII i XVIII veka na analizu XIX i XX veka, odmak koji
je postao predmet nekih od najustrijih rezervi prema
vaem radu.
77
RAZGOVORI

Fuko: Kada bih iznova zapoeo ovu knjigu koju

Fuko: ini se, zapravo, da se sa XIX vekom neto
sam zavrio pre dve godine, pokuao bih da Nieu
menja u distribuciji knjige. Ista je stvar i sa Istorijom
ne dam taj dvosmisleni, apsolutno privilegovani,
ludila, kada se pretpostavilo da sam hteo da napad
metaistorijski status, koji sam mu, poputajui
nem modernu psihijatriju, kao i sa Reima i stvari
ma, kada sam polemisao sa miljenjem XIX veka. U slabosti, dao. Bez sumnje zahvaljujui toj slabosti,
stvari, postoji razlika u obe analize. Mogu, zapravo, moja genealogija vie duguje nieanskoj gene
da odredim klasino doba u njegovim sopstvenim alogiji, nego strukturalizmu.
konfiguracijama putem dvostruke razlike koja g a , s
Belur: Ali kako, u tom sluaju, vratiti Niea arheologi
jedne strane, suprotstavlja XVI i, s druge, XIX veku.
ji, a da se ne ogreimo kako Niea, tako i arheolog
Tome nasuprot, moderno doba u njegovoj osoben-
iju? ini se da je u samoj injenici postojala nepre
osti mogu da odredim samo suprotstavljajui ga
mostiva protivrenost. U vaoj knjizi tu protivrenost
XVII veku s j e d n e strane, i nama s druge; potrebno
vidim, slikovito govorei, kao principijelni sukob
je, dakle, da bi se podela mogla obavljati bez pres
izmeu Niea i Menina. Jer, ne pribegavajui lakim
tanka, dopustiti da se ispod svake od naih reenica
igrama vaoj sklonosti ka metaforama prostora,
pojavi razlika koja nas deli od nje. Radi se tome
jasno je da se platno tu pokazuje kao privilego-
da se oslobodi moderno doba, koje poinje oko
vano mesto, kao, uostalom, u odreenom smislu, i
1790-1810. i traje sve negde do 1950, a kada je re
u itavom strukturalizmu: mislim da upravo na tom
klasinom dobu ono se samo opisuje.
mestu vi uporeujete sadanju anonimnost sa onom
iz XVII veka, u ime jedne ideje itanja koja bi mogla da
Prividno polemiki karakter dri do injenice da je
ima istoriju na nekome platnu, kao i u Borhesovom
re tome da se iskopa itava masa diskursa koji
tekstu kineskoj enciklopediji, tekstu koji je "mesto
se nalaze pod naim nogama. Jednim blagim pok
roenja" vae knjige. Zbog toga je XIX vek, u kojem se
retom moemo otkriti stare, skrivene konfiguracije;
izumeva istorija u obliku raskoraka izmeu znakova i
ali im se radi tome da se odredi sistem diskursa
oveka, predmet rasprave, a nae doba nada u novo
na kojem i dalje ivimo, u trenutku u kojem smo
razreenje putem pokuaja da se nanovo integrie is-
obavezni da dovedemo u pitanje rei koje i dalje
torijski subjekt u prostor slike, u jednu novu anonim
odzvanjaju u naim uima, koje se meaju sa on
nost.
ima koje pokuavamo da izgovaramo, tada je ar
heologija, kao nieanska filozofija, prinuena da
Zar nije upravo Nie mesto na kojem svi znaci streme
deluje kao udarac ekiem.
u nesvodivu dimenziju subjekta, isuvie anonimnog
da bude sopstvo, isuvie anonimnog da inkorporira
Belur: Zar status, jedinstven i strastven, koji vi dajete
totalitet glasova u formi fragmentarnog diskursa; i
Nieu nije upravo najoigledniji znak tog nepoprav
zar autobiografija nije ekstremna i egzemplarna for
ljivog raskoraka?
ma miljenja i svakog izraavanja, forma koja uvek

78
 0 NAINIMA PISANJA ISTORIJE

pravi greku u prostoru slike, kao to pravi greku i

u vremenu istorije, u kojem ona i jeste i nije, jer ona
se moe izrei samo u smislu sopstvenog ludila, a
ne putem pribegavanja spoljanjem zakonu? I zar
injenica da Nie, i sa njim odreena istina literature,
izmie vaoj knjizi koja mu toliko duguje i kojoj on do
prinosi, zar ta injenica ne svedoi nemogunosti
da se svi diskursi obrauju na istom nivou? Zar to,
u obliku vaeg prisustva u knjizi, nije tano po meri
nemogue anonimnosti kojoj vi snujete i koja, da bi
bila potpuna, danas moe da znai samo jedan svet
bez napisane rei, odnosno, sve do ludila, Nieova
kruna doslovnost?

Fuko: Na to mi je pitanje teko da odgovorim; jer,

u osnovi, iz njega proistiu sva vaa pitanja, pa,
prema tome, i itav na dijalog; upravo se na to
pitanje oslanja strasni interes, po malo rezervisan,
koji vi unosite u ono to se dogaa oko vas, u gen
eracije koje vam prethode; iz tog pitanja proistie
vaa elja da piete i da postavljate pitanja. Ovde,
dakle, poinje intervju koji M. Fukou daje R. Beluru,
intervju koji traje ve nekoliko godina i iji e jedan
fragment, moda, jednoga dana, objaviti asopis
Les Lettres franaises.

Sa francuskog preveo Ivan Milenkovi

Naslov izvornika: "Sur les faons d'crire l'histoire"

(entretien avec R. Bellour), u: Les lettres franaises,
n 11 87,15-21 juin 1967, str. 6-9.

79
TELO/MO
Razgovor vodili urednici asopisa Quell Corps?
Quell Corps?: U Nadzirati i kanjavati opisujete
politiki sistem gde Kraljevsko telo (King's body) igra
vanu ulogu...
Fuko: U drutvu kao to je ono u sedamnaestom
veku, Kraljevsko telo nije bila metafora, ve politika
stvarnost. Njegova politika prisutnost bila je neo
phodna za funkcionisanje monarhije.
Quell Corps?: ta je sa Republikom, "jednom i
vidljivom"?
Fuko:To je formula koja je bila nametnuta nasuprot
irondinaca i ideje federalizma na ameriki nain.
Ali ona nikada nije funkcionisala na isti nain kao
Kraljevsko telo pod monarhijom. Naprotiv, to je telo
drutva koje postaje novi princip u devetnaestom
veku. Upravo to socijalno telo je trebalo zatiti, u
kvazi-medicinskom smislu. Na mestu rituala koji su
sluili ponovnom uspostavljanju telesnog integ
riteta monarhije, lekovi i terapeutski saveti upotre-
b*jeni su za segregaciju bolesnih, nadgledanje
zaraznih, iskljuivanje delikvenata. Eliminacija ne
prijateljskih elemenata putem javnog muenja i
pogubljenja, zamenjena je tako metodom asepse
- kriminologijom, eugenikom i zatvaranjem "dege
nerika" u karantine...
Quell Corps?: Postoji li fantastino telo koje odgov
ara razliitim tipovima institucija?
Fuko: Verujem da je ideja socijalnog tela konstitui-
sanog univerzalnou volja velika fantazija. Sada je
fenomen socijalnog tela posledica ne konzesusa,
ve materijalnosti moi koja funkcionie na samim
telima pojedinaca.
Quell Corps?: Osamnaesti vek obino se vidi u as
pektu oslobaanja. Vi ga prikazujete kao doba kada
je uspostavljena mrea oblika kontrole. Da li je to
oslobaanje mogue bez mree?
Fuko: Kao i uvek sa odnosima moi, suoeni smo
sa sloenim fenomenom koji ne podlee hegeli
janskoj formi ili dijalektici. Nadmo i svesnost nad
telom moe biti steena samo kroz dejstva ulag
anja moi u telo: gimnastike, vebi, jaanja miia,
nudizma, glorifikacije lepog tela. Sve to svojstveno
je putu koji vodi ka elji tela posredstvom upornog,
istrajnog, pedantnog delovanja moi na telu dece
ili vojnika, zdravih tela. Meutim, kada mo jed
nom stvori ta dejstva, tu se neizbeno pojavljuju
odgovarajui zahtevi i afirmacije, one sopstvenog
tela nasuprot moi, zdravlja nasuprot ekonomskog
sistema, ili zadovoljstva nasuprot moralnih normi
81
RAZGOVORI

za preplanulost do pornografskih filmova. Tano

seksualnosti, braku, pristojnosti. Iznenada, ono to
u skladu sa pobunom tela, nalazimo nov nain
je mo nainilo snanom navikava se d a j e napada.
ulaganja koji se vie ne oituje u obliku kontrole
Mo, nakon to se uloila u telo, nalazi se izloena
putem represije, ve kontrole putem stimulacije.
protivnapadu u tom istom telu. Da li se seate pan
"Razgolitite se - ali budite vitki, izgledajte dobro,
ike institucija socijalnog tela, doktora i politiara
preplanulo!". Za svaki potez protivnika, postoji
zbog ideje nezakonite kohabitacije (l'union libre) ili
odgovarajui na drugoj strani. Ali to nije "opor
slobodnog abortusa? Utisak da mo slabi ili da se
avljanje" u leviarskom smislu. Mora se priznati
koleba, ipakje ovde pogrean; mo se moe povui,
neodreenost borbe - iako to ne znai da joj jed
reorganizovati svoje snage, uloiti sebe drugde... i
nog dana nee doi kraj...
tako se bitka nastavlja.

Quell Corps?: Nije li nova revolucionarna strategija

Quell Corps?: Da li bi to opravdalo toliko puta
morala proi kroz nove definicije politike tela?
raspravljano "oporavljanje" tela putem pornografije
ireklame?
Fuko: Pojavljivanje problema tela i njegova sve vea
vanost proishodi iz toka politike borbe. Da li je to
Fuko: Uopte se ne slaem sa tom priom "opor
revolucionarna borba, ne znam. Neko bi rekao da je
avljanju". Ono to nastupa uobiajeni je strategijski
ono to se deavalo posle 1968. godine, a sporno je
razvoj borbe. Uzmimo odreen primer kao to je
da li je to omoguilo ezdesetosmu, neto duboko
autoerotika. Restrikcija masturbacije jedva da je
antimarksistiko. Kako se evropski revolucionarni
zapoeta u Evropi sve do osamnaestog veka. Izne
pokreti mogu osloboditi od "Marks-efekta", insti
nada, javlja se panina tema: uasna bolest raz
tucija tipinih za devetnaesto i dvadesetovekovni
vija se u zapadnom svetu. Deca masturbiraju. Kroz
marksizam? To je bio pravac pitanja postavljenih
medijum porodica, mada ne na njihovu inicijativu,
ezdesetosmom. U tom prizivu, sadranim u pi
sistem kontrole seksualnosti, objektivizacija sek
tanju jednaine: marksizam=revolucionarni pro
sualnosti, udruena sa telesnim proganjanjem,
ces, jednaine koja je konstituisala oblik dogme,
uspostavlja se nad telima dece. Ali seksualnost,
vanost koja je dana telu jedna je od znaajnih, ako
postajui objektom analize i staranja, istovremeno
ne i sutinskih elemenata.
dovodi do pojaavanja elje svakog pojedinca za, u
i nad svojim telom.
Quell Corps?: Koji pravac uzima evolucija telesnih
odnosa izmeu masa i dravnog aparata?
Tako telo postaje predmet konflikta izmeu rodite
lja i dece, deteta i instanci kontrole. Pobuna seksu
Fuko: Pre svega, mora se ostaviti po strani iroko
alnog tela obrnuta je posledica ove povrede. Kakav
prihvaena teza da je mo, u naim burujskim,
je odgovor na strani moi? Ekonomska (moda i
ideoloka) eksploatacija erotizacije, od proizvoda kapitalistikim drutvima porekla stvarnost tela

82

u korist due, svesnosti, idealnosti. Ustvari, nita
nije vie materijalno, fiziko, telesno nego prime-
na moi. Koji nain ulaganja tela je neophodan i
dovoljan za funkcionisanje kapitalistikog drutva
poput naeg? Mislim da se od osamnaestog do
poetka dvadesetog veka verovalo da je ulaganje u
telo putem moi moralo da bude teko, minucioz
no i konstantno. Otuda teki disciplinarni reimi u
kolama, bolnicama, kasarnama, fabrikama, gra
dovima, stanovima, porodicama. I onda, poev od
ezdesetih, poelo se shvatati da takva glomazna
mo nije vie neophodna kao to se smatralo, te
da industrijska drutva m o g u biti zadovoljna sa
mnogo labavijim oblikom moi nad telom. Tada
je otkriveno da kontrola seksualnosti moe biti
razblaena i zadobiti nove forme. Mora se prouiti
kakvu vrstu tela sadanje telo treba...
Quell Corps?: Da li biste mogli napraviti razliku
izmeu vaeg zanimanja za telo od drugih savre-
menih interpretacija?
Fuko: Mislim da bih napravio razliku izmeu mene
i marksistikih i paramarksistikih perspektiva. U
pogledu marksizma, nisam od onih koji nastoje da
iznesu na videlo posledice moi na nivou ideologi
je. Zaista, pitam se ne bi li, pre nego neko postavi
pitanje ideologije, bilo vie materijalistiki prouiti
najpre pitanje tela i efekte moi po njega. Jer, kod
analiza koje daju prioritet ideologiji, uznemiruje to
je tu uvek pretpostavljen ljudski subjekt u granica
ma modela koji prua klasina filozofija, obdaren
sveu na koju je mo onda usmerena, da bi je se
doepala.
TELO/MO
Quell Corps?: Ali marksistika perspektiva ukljuuje
svesnost posledicama moi po telo u praktinoj
situaciji.
Fuko: Naravno. Meutim, s obzirom na injenicu da
dananji politiki i ekonomski zahtevi sve vie nas
taju u korist nadnice neijeg tela a ne nadniarske
klase, retko se uje da se potonjem kao takvom
raspravlja. Kao da su "revolucionarni" diskursi
jo uvek utopljeni u ritualne teme izvedene iz
marksistikih analiza. I dok postoje veoma intere
santne stvari u vezi sa telom u Marksovim delima,
marksizam shvaen kao istorijska stvarnost imao
je uasnu tendenciju da ugui pitanje tela, u korist
svesti i ideologije. Takoe bih razlikovao sebe od
paramarksista kao to je Markuze koji je prikazao
represiju i njemu preuvelianu ulogu - jer mo bi
bila krhka stvar ako bi njena jedina funkcija bila
da gui, ako bi funkcionisala samo putem cenzure,
blokade i represije, na nain velikog super-ega,
primenjujui se samo na negativan nain. Ako je,
naprotiv, mo snana to je stoga, kako poinjemo
da shvatamo, to stvara uinke na nivou elje - i
takoe na nivou znanja. Daleko od toga da spreava
znanje, ona ga proizvodi. Ako je bilo mogue kon-
stituisanje znanja tela, to je uinjeno posredstvom
skupa vojnih i obrazovnih disciplina. To je poivalo
na osnovu moi nad telom, time to je fizioloko,
organsko znanje njemu postalo mogue.
injenica da je mo tako duboko ukorenjena i da
je teko izbei njen zagrljaj posledice su svih ovih
veza. Zato mi se predstava represije, kojoj su me
hanizmi moi uglavnom redukovani, ini veoma
neadekvatnom i potencijalno opasnom.
83
RAZGOVORI
Quell Corps?: Vae prouavanje usredsreeno je na sve
mikro-moi koje se primenjuju na nivou svakodnevnog
ivota. Zar tu ne zanemarujete dravni aparat?
Fuko:Tano je da su od kasnog devetnaestog veka
marksisti i "marksizovani" revolucionarni pokreti
pridali poseban znaaj dravnom aparatu u in
teresu njihove borbe. ta su bile krajnje posledice
toga? Da bi bili sposobni za borbu sa dravom
koja je mnogo vie od proste vlade, revolucionarni
pokreti moraju posedovati jednake politiko-vo-
jne snage i tako se konstituisati kao partija, iznu
tra organizovana na isti nain kao i dravni aparat,
sa istim mehanizmima hijerarhije i organizacijom
moi. Ta posledica je veoma znaajna. Kao drugo,
tu je pitanje - mnogo puta raspravljano unutar
samog marksizma - osvajanja dravnog aparata:
treba li ga shvatiti kao jednosmerno preuzimanje,
praeno odgovarajuim modifikacijama, ili je to
prilika za unitenje ovog aparata? Znate kako je
to pitanje konano reeno. Dravni aparat mora
biti podrka ali ne do kraja, jer klasna borba nee
biti p r a v e d n a do neposrednog okonanja bez us
postavljanja diktature proleterijata. Dakle, dravni
aparat mora biti dovoljno netaknut da bi mogao
da bude iskorien protiv klasnih neprijatelja. Tako
dolazimo do druge posledice: tokom trajanja dik
tature proleterijata, dravni aparat se bar do iz-
vesne mere mora sauvati. Tek tada, to je trea
posledica - da bi se upravljalo dravnim aparatom,
koji je preuzet, ali ne i uniten - bie neophodno
imati resurse za tehniare i specijaliste. Da bi se
to uinilo, mora se pozvati stara klasa koja je up
oznata sa aparatom, uglavnom burujska. Ovo se
oigledno desilo u SSSR-u. Uopte ne tvrdim da je
84
dravni aparat nevaan, ali mi se ini da se, izmeu
svih uslova potrebnih da bi se izbeglo ponavljanje
sovjetskog iskustva i da bi se spreilo da se revolu
cionarni procesi obiju glavu, kao jedna od prvih
stvari mora se razumeti da mo nije lokalizovana u
dravnom aparatu i da se nita nee promeniti u
drutvu ako mehanizmi moi koji funkcioniu spo-
Ija, ispod i pored drutvenog aparata, na mnogo
trenutanijem i svakodnevnom nivou, takoe ne
budu izmenjeni.
Quell Corps?: Moemo li se sada okrenuti naukama
oveku, posebno psihoanalizi?
Fuko: Sluaj psihoanalize zaista je zanimljiv. Psi
hoanaliza je utemeljena u suprotnosti prema
jednoj vrsti psihijatrije, psihijatrije degeneracije,
eugenike i naslea. Ova praksa i teorija, koju je u
Francuskoj predstavljao Magnan, delovala je kao
sjajna suprotnost psihoanalizi. Zaista, u odnosu
prema toj psihijatriji - koja je jo uvek psihijatrija
dananjih psihijatara - psihoanaliza je odigrala
ulogu oslobaanja, ukazujui na sauesnitvo
psihijatara sa politikom ulogom. Opet, uzmite
ono to se deava u istonim zemljama: ljudi koji
su tamo uzeli uea u psihoanalizi nisu najdis-
ciplinovaniji meu psihijatrima. Meutim, ostaje
injenica da je u naim drutvima karijera psiho
analize uzela druge pravce i da je esto bila objekt
razliitih ulaganja. Neizbenost njenih aktivnosti
su posledice koje vode u funkcije kontrole i nor
malizacije. Ako se uspe u modifikovanju odnosa
moi onoga u ta ulazi psihoanaliza, i uine nepri
hvatljivim posledice moi koje se propagiraju, to
e funkcionisanje dravnog aparata uiniti mnogo

teim. Druga prednost sprovoenja kritike odnosa
koji postoje na trenutnom nivou bila bi da se uini
nemoguim reprodukcija oblika dravnog aparata
unutar revolucionarnih pokreta.
Quell Corps?: Vaa prouavanja ludila i zatvora
omoguavaju nam da sagledamo konstituciju ak i
disciplinarnijeg oblika drutva. ini se da ovi istorijski
procesi prate skoro neumoljivu logiku.
Fuko: Nastojao sam da analiziram na koji nain je,
u poetnom stadijumu industrijskih drutava, us
postavljen posebni kazneni aparat zajedno sa siste
mom za razdvajanje normalnih i abnormalnih. Da
bi to pratili, nuno je konstruisati istoriju deavanja
u devetnaestom veku i naine na koji je dananja
veoma sloena veza snaga - kao aktuelna ema
bitke - postignuta putem uspeha napada i pro-
tivnapada, posledica i kontra-posledica. Koherenci-
ja takve istorije ne potie od otkrivanja projekta ve
od logike opozitnih strategija. Arheologija nauka
oveku mora biti utemeljena putem prouavanja
mehanizama moi koji su uvela ljudska tela, delanja
i oblici ponaanja. To ispitivanje bi nam omoguilo
da iznova otkrijemo uslove pojavljivanja nauka
oveku: velike napore u disciplini i normalizaciji u
devetnaestom veku. Frojd je bio veoma svestan
svega toga. Bio je svestan superiornosti njegovog
mesta u problemu normalizacije. emu onda ta
svetogrdna skromnost (pudeur) koja insistira na
poricanju da psihoanaliza ima ikakve veze sa nor
malizacijom?
Quell Corps?: Kako vidite ulogu intelektualaca u
militantnoj praksi?
TELO/MO
Fuko: Intelektualac vie ne mora igrati ulogu sa-
vetnika. Projekat, taktike i ciljevi koje treba usvojiti
stvar su onoga ko vodi borbu. Ono to intelektu
alac moe uiniti je da prui instrumente analize,
a danas je to sutinska uloga istoriara. Ono to je
efektivno potrebno jeste razgranata, pronicljiva
percepcija sadanjosti, ona koja omoguava da se
odrede relacije slabosti, jake take, poloaje u koje
su se uvrstili. Drugim reima, topoloki i geoloki
pregled bojnog polja - to je uloga intelektualca. Ali
da se govori "Ovo morate uiniti!", nikako.
Quell Corps?: Ko ili ta koordinira aktivnosti agena
ta politikog tela?
Fuko: To je izuzetno sloen sistem odnosa koji
dovodi do toga da se na kraju pitamo kako, budui
da ga nijedna osoba u potpunosti nije mogla zamis
liti, moe biti tako vest u svojoj distribuciji, meha
nizmima, reciprocitetnoj kontroli i prilagoavanju.
To je veoma komplikovan mozaik. Tokom izvesnih
perioda tu se javljaju agenti vezivanja. Uzmite
primer filantropije u ranom devetnaestom veku:
javljaju se ljudi koji stvaraju posao od ukljuivanja
u tue ivote, zdravlje, ishranu, odravanje kue:
i onda, izvan ovog konfuznog skupa funkcija, po
javljuju se odreene ugledne linosti, institucije,
oblici znanja: javna higijena, inspektori, socijalni
radnici, psiholozi. I sad vidimo celo razmnoavanje
razliitih kategorija socijalnog rada...
Naravno, medicina je odigrala ulogu zajednikog
imenitelja. Njen diskurs postavio je u kruenje
jednu instancu do sledee. U ime medicine ljudi su
dolazili u inspekciju kunih prostorija i, podjednako,
85
RAZGOVORI

klasifikovali su pojedince kao umno poremeene,

kriminalne ili bolesne. Ali se tu isto tako javlja, izvan
konfuznih matrica filantropije, veoma raznovrsni
mozaik koji ukljuuje sve te "socijalne radnike"...

Zanimljiva stvar je doznati, ne koji globalni pro-

jekat predsedava svim ovim razvojima, ve kako su,
u smislu strategije, razliiti delovi bili uklopljeni.

Jun 1975. godine

Sa engleskog prevela Milana Bokovi

Naslov izvornika: "Power/Knowledge", Selected In

terviews and Other Writings 7972-1977.

Engleski prevod francuskog teksta, preuzetog iz:

Quel corps?, septembar/oktobar 1975, 2, str. 2-5.

86
J A , PJER R I V I J E R .
Ako elite, moemo zapoeti diskusijom vaem
zanimanju za objavljivanje dosijea Pjeru Rivijeru, i
posebno vaem interesovanjuza injenicu da je, ba
rem delimino, napravljen film na osnovu toga.
Fuko: Za mene je knjiga predstavljala zamku.
Znate kako sada svi priaju delikventima, njiho
voj psihologiji, nagonima i eljama, itd. Diskurs psi
hijatara, psihologa i kriminologa neiscrpan je oko
fenomena delikvencije. Ipak, to je diskurs koji dat
ira nekih 150 godina unazad, do 1830. Dakle, tamo
ste imali velianstven sluaj: 1836. godine trostru
ko ubistvo, i onda ne samo svi aspekti suenja ve i
apsolutno jedinstveni svedok, sam zloinac, koji je
ostavio preko stotinu strana autobiografije. Prema
tome, objavljivanje knjige je za mene bio nain
da se kae praktino svim psihiima (psihijatri,
psihoanalitiari, i psiholozi): dakle, prisutni ste tu
ve nekih 150 godina, i evo sluaja koji je istovre
men sa vaim roenjem. ta imate da kaete na to?
Da li ste bolje pripremljeni da raspravljate tome
nego vae kolege u XIX veku?
U izvesnom smislu, m o g u rei da sam pobedio; po-
bedio ili izgubio, ne znam, jer mi je potajna elja,
naravno, bila da ujem kako kriminolozi, psiholozi i
psihijatri raspravljaju sluaju Rivijer svojim bljuta
vim jezikom. Meutim, oni su se bukvalno sveli na
tiinu: nijedan nije ustao i rekao: "Evo ta je Rivijer
bio u stvarnosti. I danas vam mogu rei ono to nije
moglo biti reeno u XIX veku". Osim jedne budale,
psihoanalitiara, koji je tvrdio da je Rivijer bio ilus
tracija paranoje kako ju je definisao Lakan. Osim
tog izuzetka, niko nije imao ta da kae. Moram im,
ipak, estitati na obazrivosti i razumnosti sa kojom
su se odrekli diskusije Rivijeru. Tako d a j e opklada
ili dobijena ili izgubljena, kako vam se svia...
Ali uopte, teko je raspravljati samom dogaaju,
i sredinjem problemu -a to je samo ubistvo - i
linosti koja ga podstie.
Fuko: Da, zato to govor samog Rivijera njego
vom postupku toliko dominira, ili u svakom sluaju
toliko izmie svakom moguem razumevanju, da
se ne moe rei neto tom sredinjem problemu,
zloinu ili postupku, a da to ne bude korak nazad
u odnosu na njega. Ipak, vidimo fenomen kojem
nema ravnog bilo u istoriji zloina ili diskursa:zloin
koji prati diskurs, tako snano i tako udno, da na
kraju zloin zavri tako to vie ne postoji; on bei
kroz samu injenicu tog diskursa koji je u rukama
onog koji ga je poinio.
Kako onda postavljate sebe u odnosu na nemogunost
tog diskursa?
Fuko: Nisam nita rekao samom Rivijerovom
zloinu i, jo jednom, ne verujem da se ita moe
rei tome. No, smatram da se Rivijer mora upor-
editi sa Lasenerom (Lacenaire), koji je bio njegov
savremenik i koji je poinio celu gomilu manjih i
ravih zloina, uglavnom neuspelih, teko u iemu
zadivljujuih, no koji je uspeo putem svog veoma
87
RAZGOVORI
inteligentnog diskursa da naini da ti zloini posto
je kao stvarna del umetnosti, te da samog Lasen-
era naine umetnikom kriminala. To je drugaija
tour de force, ako hoete: on je uspeo da prui
snanu stvarnost, desetinama godina, vie od
veka, postupcima koji su na kraju krajeva, bili ravi
i neplemeniti. Kao kriminalac, on je bio poprilino
sitna riba, ali su sjaj i inteligencija njegovih zabeleki
svemu tome dali konzistenciju. Rivijer je neto sas
vim drugo: uistinu neobian zloin koji je oivljen
jo neobinijim govorom kojim je zloin prestao da
postoji, i mislim da se to desilo u miljenju sudija.
Dakle, da li se slaete sa projektom filma Renea Alijoa
(Ren Allio), koji se fokusirao na ideju siromaha koji
dobija mogunost da govori? Ili ste ve razmiljali
tome?
Fuko: Ne, Alijova je zasluga za to, ali se u potpu
nosti slaem sa idejom. Rekonstituisanjem zloina
spolja, sa glumcima, kao da je to bio dogaaj i nita
drugo do kriminalni dogaaj, izgubila bi se sutina.
Bilo je nuno smetanje, sa jedne strane, unutar
Rivijerovog govora da bi film bio film seanju, a
ne film zloinu, a sa druge strane, da taj diskurs
sitnom normandijskom seljaku iz 1835. godine
bude ispunjen onim to bi bio govor seljaka tog
doba. Ipak, ono to je najblie tom obliku govora
jeste, ako ne i isti govor, onaj kojim govore danas,
istim glasom, seljaci koji ive na istom mestu. I
najzad, vie od 150 godina, to su isti glasovi, isti ak
centi, isti nespretan i buan govor koji prebrojava
iste stvari bez skoro iega promenjenog. U stvari,
Alijo je odluio da proslavi uspomenu na to delo
na istom mestu, i sa gotovo istim likovima koji su
88
tamo preko 150 godina; to su isti seljaci koji na is
tom mestu ponavljaju iste postupke. Bilo je teko
svesti celu kinematografsku aparaturu, celu film
sku aparaturu na takvu tananost, i to je stvarno iz
vanredno, tavie, jedinstveno, rekao bih, u istoriji
filma.
Ono to je jo znaajnije u Alijoovom filmu jeste
da on seljacima prua njihovu tragediju. U sutini,
tragedija seljaka do kraja XVIII veka jo uvek je bila
glad. Meutim, poevi od XIX veka, a verovatno
i danas, bila je to, poput svake velike tragedije,
tragedija zakona, zakona i zemlje. Grka tragedija
koja uvaava roenje zakona i moralne posledice
zakona po oveka. Predmet Rivijer pojavio se 1836.
godine, to jest, dvadeset godina nakon utemeljenja
Code Civil: novi zakon je nametnut svakodnevnom
ivotu seljaka i on se bori u tom novom pravnom
univerzumu. Cela drama Rivijeru nije drama za
konu, propisima, legalnosti, braku, posedovanju, i
slino. Ona je uvek unutar te tragedije koju pokree
seljaki svet. I stoga je vano pokazati seljake danas
u toj staroj drami koja je istovremeno i tragedija nji
hovih ivota: kao to su grki graani gledali prika
zivanje sopstvenog grada na pozornici.
Koju ulogu moe da odigra ta injenica da sadanji
normandijski seljaci mogu da sauvaju, zahvaljujui
filmu, duh tog dogaaja, tog doba?
Fuko: Znate da postoji mnogo literature selja
cima, ali jako malo literature seljaka, ili seljake
ekspresije. A ipak, ovde imamo tekst koji je napi
sao seljak 1835. godine na svom jeziku, to jest, na
jeziku koji jedva da je knjievni. I tu je mogunost

za te seljake da igraju sebe, sa svojim sopstvenim
nazorima, u drami koja pripada njihovoj generaciji,
u osnovi. I kad pogledamo kako je Alijo privoleo
svoje glumce da glume, lako moete videti da im
je u nekom smislu bio blizak, da im je dao dosta
objanjenja upuujui ih, ali sa druge strane, dao
im ih je dosta slobode u njihovom jeziku, izgov
oru, gestikulaciji. I, ako elite, mislim d a j e politiki
veoma vano dati seljacima mogunost igranja tog
teksta seljaka. Otuda vanost i glumaca koji nisu
seljaci da predstavljaju svet zakona, sudija, advo
kata, itd, svih ljudi iz gradova koji su u osnovi izvan
veoma direktne komunikacije izmeu seljaka XIX
veka i onih XX veka, koje je Alijo uspeo da vizuali-
zuje i, do izvesne take, dopustio da se naturici-
seljaci predstave.
Ali, zar tu ne postoji opasnost sadrana u injenici
da oni zapoinju da govore samo kroz takvu mon
struoznu priu?
Fuko: To je neto ega bi se mogli bojati. I Alijo,
kad je poeo da im pria mogunosti snimanja
filma, nije se usudio da im kae ta je zapravo bilo
u pitanju. Kad im je rekao, bio je veoma iznenaen
da vidi da su to veoma lako prihvatili; zloin nije
predstavljao problem za njih. Naprotiv, umesto
da bude prepreka, bio je to svojevrstan prostor
na kom su se mogli sresti, popriati i raditi mnoge
stvari, koje su, zapravo, njihov svakodnevni ivot. U
stvari, umesto da ih blokira, zloin ih je oslobodio. I
kad bi bili zamoljeni da odigraju neto blie njiho
vom svakodnevnom ivotu i aktivnostima, oni bi se
oseali verovatno manje teatralno i scenski, nego u
igranju te vrste zloina, pomalo dalekog, mitskog,
JA, PJER RIVIJER...
u sklonitu u koje bi sasvim mogli pobei od svoje
stvarnosti.
Ja sam zapravo vie mislio na unekoliko nesrenu
simetriju: danas je veoma moderno praviti filmove
pokvarenosti i monstruoznosti buroazije. Da lije, da
kle, u ovom filmu postojao rizik od padanja u zamku
indiskretnog nasilja seljatva?
Fuko: I da se na kraju ponovo povee sa tradicijom
uasne predstave seljakog sveta, kao kod Balzaka
i Zole... ne mislim. Verovatno samo zato to tamo
nasilje nikada nije prisutno na plastian i teatralan
nain. Ono to postoji su estine, tue, priguene
stvari, gustina, ponavljanja, stvari kojima se jedva
govori, ali ne nasilje... Nema nita od te lirike nasilja
i seljake podlosti koje se izgleda bojite. Osim toga,
tako je kao u Alijoovom filmu, ali i kao u dokumen
tima, u istoriji. Naravno da postoje neke frenetine
scene, tue meu decom oko kojih se svaaju
njihovi roditelji, ali na kraju, te scene nisu veoma
este, i iznad svega, gledajui ih vidimo d a j e uvek
prisutna velika finesa i otrina oseanja, suptilnost
ak i kod poronosti, esto nenost. Zbog toga,
nijedan od likova nema tu osobinu neobuzdanog
divljatva zveri koja se u odreenom stepenu na
lazi u literaturi seljatvu. Svako je uasno inteli
gentan u ovom filmu, uasno osetljiv i, do izvesne
mere, uasno uzdran.
Sa engleskog prevela Milana Bokovi
Naslov izvornika: " I , Pierre Riviere", u: Sylvre
Lotringer (ed.), Foucault Live: Collected Interviews,
1961-1984, USA: SEMIOTEXT[E], 1996, str. 203-206.
89
PITANJA MIELU FUKOU
GEOGRAFIJI
Herodot: Posao kojeg ste se poduhvatili velikim de-
lom preseca (i snabdeva) refleksiju geografiji kao
i, jo optije, refleksiju ideologijama i strategijama
prostora.
Ispitujui geografiju naili smo na izvestan broj po
jmova: znanje, mo, nauka, diskurzivna tvorevina,
pogled, epistema, a vaa je arheologija pomogla u
usmeravanju nae refleksije. Hipoteza koju ste izneli u
Arheologiji znanja, da se neka diskurzivna tvorevina
ne odreuje ni predmetom ni stilom, ni igrom stalnih
pojmova, niti istrajnou neke tematike, ve mora biti
shvaena kao sistem ureene rasutosti, omoguila
nam je da bolje zaokruimo geografski diskurs.
Bili smo, takoe, iznenaeni vaim utanjem kada je
re geografiji (ako ne greimo, vi se na geografiju
pozivate samo u jednom saoptenju posveenom Kivi-
jeu (Cuvier) i to samo da biste je prognali u prirodne
nauke). Paradoksalno, prenerazili bismo se da je geo
grafija bila uzeta u obzir, jer, Kantu i Hegelu uprkos,
filozofi ne znaju geografiju. Da li krivicu treba svaliti
na geografe koji su se, od Vidala de la Blaa (Viale
de la Bloche), postarali da se zatvore, da se zatite
od drutvenih nauka, od marksizma, epistemologije
i istorije nauka, odnosno, da li treba okriviti filozofe,
ozlojeene na geografiju koja se ne da svrstati, koja
je "izmetena", koja je jednom nogom u prirodnim,
drugom u drutvenim naukama? Da li je geografi
"...Geografija mora da bude u sreditu onoga ime se bavim".
Miel Fuko
ja neko "mesto" u vaoj arheologiji znanja? Zar vi,
arheologizujui, ne odvajate iznova prirodne nauke
(istraivanje, spisak) od nauka oveku (ispitivanje,
disciplina), samim tim ukidajui mesto gde bi se geo
grafija mogla ustanoviti?
Fuko: Najpre plitak empirijski odgovor.
Pokuaemo, potom, da vidimo ima li neeg iza
toga. Kada bih napravio spisak svih nauka, svih
saznanja, svih oblasti znanja kojima ne govorim,
a kojima bih morao da govorim, kojima sam
blizak na jedan, ili na neki drugi nain, taj bi spisak
bio gotovo beskonaan. Ne govorim biohemiji,
ne govorim arheologiji. Nisam, ak, napravio ni
arheologiju istorije. Izabrati neku nauku zato to
je zanimljiva, zato to je vana, odnosno zato to
bi u njenoj istoriji bilo neeg egzemplarnog, to mi
se ne ini dobrom metodom. To je, bez sumnje,
dobra metoda ako se hoe nainiti korektna, ista
istorija, pojmovno dezinfikovana. Ali ako hoemo
da napiemo neku istoriju koja ima smisla, koja
se moe iskoristiti, koja je politiki uinkovita, to
moemo korektno da uinimo samo pod uslovom
da je poveemo, na jedan ili na neki drugi nain, sa
borbama koje se odvijaju u toj oblasti. Najpre sam
pokuao da napravim genealogiju psihijatrije, zato
to sam radio u psihijatrijskoj bolnici, imao sam iz-
vesno iskustvo i zato to sam tu oseao borbe, pu
tanje kojima prolazi sila, take sukoba, napetosti.
91
RAZGOVORI
Istorija kojom sam se bavio, bavio sam se njome
samo u zavisnosti od tih borbi. Problem, ulog,
opklada, budui da mo dri istiniti diskurs koji je
strateki delotvoran; ili jo, kako istina istorije moe
da ima politiki uinak.
Herodot: To dovodi u vezu hipotezu koju vam pre
dajem: ako postoje take sukoba, napetosti, putanje
sila u geografiji, one su podzemne, one se ne vide ve
zbog same injenice to u geografiji nema polemike.
No, ono to moe privui nekog filozofa, nekog episte-
mologa, nekog arheologa, jeste ili da presuuje u ve
pokrenutoj polemici, ili da izvlai korist iz nje.
Fuko: Tano je da znaaj neke polemike moe biti
privlaan. Alija nipoto ne spadam u tu vrstu filozofa
koja vlada, odnosno hoe da vlada istinitim diskur-
som nekoj, bilo kojoj nauci. Napraviti zakon u sva
koj nauci, jeste pozitivistiki projekt. Nisam siguran
da u nekim oblicima "obnovljenog" marksizma nis
mo imali slian pokuaj, koji se sastojao u tome da
se kae: marksizam, kao nauka naukama, moe da
napravi teoriju nauke i da ustanovi podelu izmeu
nauke i ideologije. No, ta pozicija presuditelja, sudi-
je, univerzalnog svedoka, jeste uloga koju apsolut
no odbijam, jer mi se ini vezanom za univerzitetsku
instituciju filozofije. Ako se bavim analizama kojima
se bavim, to nije stoga to postoji polemika u kojoj
bih eleo da presuujem, ve stoga to sam bio ve
zan za izvesne borbe: medicina, psihijatrija, kazneni
sistem. Nikada nisam uo da se pravi neka opta
istorija humanistikih nauka, niti da se pravi neka
opta kritika mogunosti nauka. Podnaslov knjige
Rei i stvari nije bilo koja arheologija, ve odreena
arheologija humanistikih nauka.
92
Na vama je, na vama koji ste direktno vezani za ono
to se dogaa u geografiji, koji ste suoeni sa svim
tim sukobima moi koji prolaze kroz geografiju, na
vama je da im se suprotstavite, da iznaete instru
mente koji bi vam omoguili da se borite. U osno
vi, morali biste da mi kaete: "Vi se ne bavite tom
stvari koja vas ne zanima previe i koju ne pozna
jete dovoljno". A ja u vam odgovoriti: "Ako jedna ili
dve stvari (pristup, odnosno metoda) za koje sam
verovao da mogu da ih upotrebim u psihijatriji, u
kaznenom sistemu, u prirodnoj istoriji, mogu da
vam poslue - biu oaran. Ako ste prinueni da
uzmete druge, odnosno da preobrazite moje in
strumente, pokaite mi ih zato to u i ja od toga
da imam koristi."
Herodot: Vrlo se esto pozivate na istoriare: Lisjena
Fevra (Lucien Febvre), Brodeta (Braudel), Le Roa Ladiri-
ja (Le Roy Ladurie). Odajete im potu na mnogim mes-
tima. Ti su istoriari pokuavali da pokrenu dijalog sa
geografijom, odnosno da obnove neku geo-istoriju,
ili neku antropogeografiju. Izuavajui ih bili ste u
prilici da se susretnete i sa geografijom. Uostalom,
prouavajui politiku ekonomiju i prirodnu istoriju,
dotakli ste i oblast geografije. Tako primeujemo da
se geografija stalno dotie, ali se, zapravo, nikada
ne uzima u obzir. U mome pitanju nema zahteva za
nekom hipotetikom arheologijom geografije, niti
nekog razoaranja, zaista: samo sam iznenaen.
Fuko: Skrupuloznost mi namee da odgovorim
samo injeninim argumentima, ali takoe mislim
da se valja uvati te volje za esencijalnou: ako
ne govorite neemu to je sigurno stoga to vas
ometaju velike prepreke koje emo ukloniti. Vrlo se

dobro moe ne govoriti neemu naprosto zato to
to ne poznajemo, a ne zato to tome neto nes-
vesno znamo, to bi znailo da posedujemo znanje
do kojeg ne moemo da dopremo. Pitali ste me da
li za geografiju ima mesta u arheologiji znanja? Da,
pod uslovom da se promeni formulacija. Pronai
mesto geografiji znailo bi da arheologija znanja
ima projekt totalnog i iscrpnog pokrivanja svih
domena znanja, a to nipoto nije ono to imam na
umu. Arheologija znanja nije nita drugo do nain
na koji se pristupa odreenoj stvari.
Tano je da je Zapadna filozofija, u svakom sluaju
od Dekarta, oduvek bila vezana za problem sazna
nja. Tome se ne moe izbei. U kom smislu bi se za
nekoga koje verovao d a j e filozof, a da nije postavio
pitanje "ta je saznanje?", odnosno "ta je istina?", u
kom smislu bi se za njega moglo rei da je filozof?
Ja sam uzalud govorio da nisam filozof: ako je isti
na ono to me zaokuplja onda sam, svemu uprkos,
filozof. To pitanje se, od Niea, preobrazilo. Ne vie:
koji je najsigurniji put do Istine?, ve: koji je bio naj-
smeliji put do istine?To je bilo Nieovo pitanje, kao
i Huserlovo u Krizi evropskih nauka? Nauka, prinuda
istinitog, obaveza istine, ritualizovane procedure
za njeno proizvoenje, apsolutno proimaju itavo
zapadno drutvo ve hiljadama godina, a sada su
univerzalizovane kako bi postale opti zakon svake
civilizacije. Koja je njihova istorija, koji su njihovi
uinci, kako se sve to preplie sa odnosima moi?
Ako krenemo tim putem, tada geografija proizlazi
1
Husserl (.), Die Krisis der europischen Wissenschaften und die transzendentale Phnomenologie, Belgrad, Philosophia, 1936,1.1, pp. 77-
176 {Le Crise des sciences europennes et la Phnomnolgie transcendentales, trad. G. Granel, Paris, Gallimard, 1976.) (Edmund Huserl,
Kriza evropskih nauka, Deje novine, Gornji Milanovac 1991, prevod Zoran ini).
PITANJA MIELU FUKOU GEOGRAFIJI
iz iste metode. Potrebno je iskuati tu metodu na
geografiji, ali kako bismo to mogli uiniti i na far
makologiji, mikrobiologiji, demografiji i emu sve
ne? Tu nema mesta u pravom smislu rei, ve bi va
ljalo uraditi arheologiju geografskog znanja.
Herodot: Ako geografija nije vidljiva, ako nije u polju
koje vi istraujete, u kojem izvodite svoja iskopavanja,
moda je to stoga to je hotimino vezana za istorijs-
ki, ili arheoloki postupak koji, u stvari, prednost daje
vremenskom iniocu. Moemo, takoe, da primetimo
strogu brigu za periodizacijom, koja je u opreci sa
mekoom, sa relativnom neodreenou vaih loka
lizacija, odreivanja mesta. Prostori na koje se pozi
vate bez razlike su hrianstvo, zapadni svet, severna
Evropa, Francuska, a da nisu zaista opravdani, odnos
no ak ni precizirani. Piete da "svaka periodizacija u
istoriji prekraja odreeni nivo dogaaja i, obrnuto,
svaki sloj dogaaja priziva blisku periodizaciju, poto
emo, s obzirom na nivo koji izaberemo, moi da
razgraniimo razliite periodizacije i da, s obzirom
na periodizaciju koju damo sebi, dostignemo razliite
nivoe. Tako se dolazi do sloene metodologije diskon-
tinuiteta". Moemo, ak je i potrebno, da pojmimo i
stvorimo metodologiju diskontinuiteta u vezi sa pro
storom i prostornim stupnjevima. Vi zaista prednost
dajete vremenskom iniocu, izlaui se opasnosti
maglovitih, nomadskih razgranienja i maglovite,
nomadske spacijalizacije. Nesigurne spacijalizacije
koje su u suprotnosti sa brigom prekrajanju delova,
perioda, epoha.
93
RAZGOVORI
Fuko: Ovde dotiemo problem metode, ali i prob
lem materijalnog oslonca koji je, sasvim prosto,
mogunost jednog oveka da tu metodu sledi.
Naime, savreno bih mogao da kaem: istorija ka
znenog sistema u Francuskoj. Napokon, to je ono
to sam uglavnom radio, uz izvesna odskakanja,
reference, uvrenje taaka. Ako to ne kaem,
ako ostavljam da lebdi jedna vrsta nejasne gran
ice, po malo zapadnjaki, po malo nomadizujui,
to je stoga to dokumentacija koju sam prevrnuo
unekoliko prevazilazi Francusku. Vrlo sam esto,
da bi se razumeo neki francuski fenomen, morao
da se pozovem na neto to se dogodilo drugde,
to nije ba jasno, to se dogodilo ranije, to je
posluilo kao model. To je ono to mi omoguuje,
ukoliko je bilo regionalnih ili lokalnih promena, da
pronaem mesto tim fenomenima u anglosakson
skom, panskom, italijanskom drutvu itd. Ne pre-
ciziram unapred, jer bi zloupotreba bilo rei: "Gov
orim samo Francuskoj", kao i: "Govorim itavoj
Evropi."Zapravo, moda bi bilo potrebno precizirati
- premda bi to bio posao za vie ljudi - gde se ta
vrsta procesa zaustavlja, poev od koje take bi se
moglo rei: "Dogaa se neto drugo."
Herodot: Ta nesigurna spacijalizacija u suprotnosti je
sa obiljem prostornih metafora: pozicija, premetanje,
mesto, polje; ponekad ak i geografskih metafora:
teritorija, oblast, tlo, horizont, arhipelag, geopolitika,
region, pejza.
Fuko: Dobro, hajde malo da pretresemo te geo
grafske metafore.
U Surveiller et Punir (1975). Izraz je izostavljen u narednim izdanjima.
2
94
Teritorija je, nesumnjivo, geografski pojam, ali ona
je pre svega pravno-politiki pojam: teritorija je
ono to odreeni tip moi/vlasti kontrolie.
Polje: ekonomsko-pravni pojam.
Premetanje: premeta se armija, trupe se
premetaju, narod.
Oblast: pravno-politiki pojam.
Tlo: istorijsko-geoloki pojam.
Region: poreski, administrativni, vojni pojam.
Horizont: slikarski, ali i strateki pojam.
Postoji samo jedan uistinu geografski pojam -
arhipelag. Upotrebio sam ga samo jedanput, kako
bih oznaio, i to zbog Solenjicina - zatvorski arhi
pelag 2 - rasipanje i, u isto vreme, opte pokrivanje
drutva jednim kaznenim sistemom.
Herodot: Ti pojmovi, zaelo, nisu striktno geograf
ski, ipak, to su osnovni pojmovi za svaki geografski
iskaz. Ukazujemo na injenicu da geografski diskurs
proizvodi malo pojmova i uzima ih po malo odasvud,
pejza jeste slikarski pojam, ali je i glavni pojam tradi
cionalne geografije.
Fuko: Ali da li ste vi sigurni da ja te pojmove poza
jmljujem od geografije, a ne od onoga od ega ih je
upravo geografija pozajmila?

Herodot: Ono to je potrebno podvui, u vezi sa
odreenim prostornim metaforama, jeste da su one
geografske koliko i strateke, a to je i normalno poto
se geografija razvijala u send vojske. Izmeu geograf
skog i stratekog diskursa moe se primetiti protok
pojmova: region geografa nije drugo do vojni region
(od regere, komandovati), a provincija je osvojena,
pobeena teritorija (od vincerel Polje upuuje na bo
jno polje...
Fuko: Dosta mi je zamerano to mi je prostor bio
opsesija i zaista sam njime bio opsednut. Ali veru-
jem da sam kroz te opsesije prostorom otkrio ono
to sam, u osnovi, traio: odnose koji mogu posto
jati izmeu moi i znanja. im se znanje moe
analizirati u terminima regiona, oblasti, sraslosti,
premetanja, prenoenja, moemo shvatiti proces
kroz koji znanje funkcionie kao mo i da otpratimo
njegove uinke. Imate administraciju znanja, poli
tiku znanja, odnose moi koji prolaze kroz znanje i
koji vas, sasvim prirodno, ako hoete da ih opiete,
upuuju na te oblike dominacije u kojima se koriste
pojmovi kao to su polje, pozicija, region, teritorija.
A politiko-strateki izraz pokazuje kako se ono voj
no i administrativno zaista upisuju bilo u tlo, bilo u
oblike diskursa. Onaj ko bi diskurs analizirao samo u
terminima vremenskog kontinuiteta, nuno bi bio
naveden da ga analizira i razmatra kao unutranji
preobraaj neke individualne svesti. On e izgraditi
jo jednu veliku kolektivnu svest unutar koje e se
sve dogaati.
3
Althusser ( L ) , Macherey (P.), Rancire (J.), Lire le Capital, 1.1, Paris, Maspero, 1965; Althusser ( L ) , Balibar (.), Establet (R.), Lire le Capi-
tal, t. II, Paris Maspero, 1965,
PITANJA MIELU FUKOU GEOGRAFIJI
U metafore prevoditi preobraaje diskursa tako to
emo izokola koristiti vremenski renik, nuno vodi
ka upotrebi modela individualne svesti, sa njenom
sopstvenom vremenitou. Naprotiv, pokuaj da
ga deifrujemo, kroz prostorne, strateke metafore,
omoguuje da precizno zahvatimo take kroz koje
se diskursi preobraavaju u odnosima moi, kroz
odnose moi i poev od njih.
Herodot: U tekstu itati Kapital Attiser postavlja,
postavlja i sebi, jedno analogno pitanje: "Pribega-
vanje prostornim metaforama (...) koje ovaj tekst
koristi, postavlja teorijski problem: na koji nain one
egzistiraju u diskursu sa naunim pretenzijama? Taj
problem moe biti izloen na sledei nain: zbog
ega odreeni oblik naunog diskursa nuno zahteva
upotrebu metafora pozajmljenih od ne-naunih
diskursa?"3Na taj nain pribegavanje prostornim
metaforama Attiser predstavlja kao nuno, ali u isto
vreme i kao regresivno, ne rigorozno. Sve, naprotiv,
navodi na miljenje da su prostorne metafore, daleko
od toga da su reakcionarne, tehnokratske, preterane
ili nelegitimne, da su one, dakle, pre simptom nekog
"stratekog" miljenja, miljenja "koje se bori", a koje
prostor diskursa postavlja kao teren i ulog politikih
praksi.
Fuko: U takvim izrazima u pitanju su, zaista, upravo
rat, administracija, sraslost, upravljanje moi. Valja
lo bi izloiti kritici to iskljuenje prostora koje vlada
ve mnogim generacijama. Da li je to zapoelo s
Bergsonom, ili pre njega? Prostor je ono mrtvo,
95
RAZGOVORI
zaleeno, ne-dijalektiko, nepokretno.Tome nasu
prot, vreme je bogato, plodno, ivo, dijalektiko.
Korienje prostornih termina daje po malo antiis-
torijski izgled svima onima koji meaju istoriju sa
starim oblicima evolucije, ivog kontinuiteta, or
ganskog razvoja, napretka svesti, odnosno projek
ta postojanja. Od trenutka kada se poelo govoriti
u terminima prostora, inilo se to protiv vremena.
Upravo zato to se "poricala istorija", kako su govo
rile budale, bili ste "tehnokrata". Oni nisu razumeli
da su otkrivanje sraslosti, da su razgranienja,
predmetna odsecanja, oglaavanja, organizovanje
oblasti, da su sve to bili procesi - istorijski, naravno
- ispoljavanja moi. Spacijalizujui opis injenica
diskursa otvara za analizu uinke moi koji su ve
zani za njih.
Herodot: Sa knjigom Nadzirati i kanjavati tastrat-
egizacija miljenja savlauje jedan novi stupanj. Sa
panoptizmom smo iznad metafore. U igri je opis in
stitucija u arhitektonskim terminima, u terminima
prostornih figura. U zakljuku vi ak podseate na
"izmiljenu geopolitiku"zatvorskog grada. Da li se ta
panoptika figura odnosi na itav dravni aparat? U
vaoj poslednjoj knjizi pojavljuje se jedan implicitni
model moi: rasejavanje mikro-moi, mrea rasu
tih aparata, bez jedinstvenog aparata, bez arita i
sredita;ijedna transverzalna koordinacija institucija
i tehnologija. Ipak, upozoravate na etatizaciju kola,
bolnica, popravnih domova i nastave, sve do preuzi
manja odgovornosti kroz religijske grupe, odnosno
dobrotvorna drutva. Naporedo sa tim svoje mesto
pronalazi centralizovana policija koja stalno, iscrpno
nadzire, koja je u stanju da sve uini vidljivim pod
96
uslovom da je ona sama nevidljiva. "Organizacija
policijskog aparata potvruje uoptavanje disciplina
u XVIII veku i dostie dimenzije drave".
Fuko: Panoptizmom ciljam na skup mehaniza
ma koji imaju svoju ulogu meu svim snopo
vima procedure kojom se slui mo. Panoptizam
je tehnoloki izum u poretku moi, kao to je to
parna maina u poretku proizvodnje. Taj izum je
naroit po tome stoje bio korien najpre na lokal
nim nivoima: kole, kasarne, bolnice. Eksperimen-
tisalo se sa potpunim nadzorom. Nauili s m o kako
se prave dosijea, kako se vode beleke i kako se
razvrstava, nauili smo se knjigovodstvu tih indi
vidualnih podataka. Naravno, ekonomija - i pores-
ki sistem - ve je koristila neke od tih postupaka.
Ali sasvim je neto drugo stalno nadziranje neke
grupe kolaraca, odnosno grupe bolesnika. Te su
metode, od odreenog trenutka, bile uoptene.
Sa irenjem o p s e g a , policijski aparat je bio jedan
od glavnih vektora, ali i napoleonovska admin
istracija. Mislim da sam naveo jedan veoma lep
opis uloge vrhovnih tuilaca u Carstvu, koji su bili
carevo oko, kao i prvog vrhovnog tuioca Pariza sa
malim zamenikom u provinciji, a sve to je jedan isti
pogled koji nadzire nerede, otklanja opasnost od
kriminalnosti, sankcionie sve devijacije. A ako tom
sveoptem pogledu neto sluajno izmakne, ako se
negde uspava, tada drava nije daleko od toga da
se srui. Panoptizam nisu prisvojili dravni aparati,
ve su se ovi oslonili na te vrste malih regionalnih
i rasutih panoptizama.Tako d a , ako hoemo da sh
vatimo mehanizme moi u njihovoj sloenosti, ali
i u detaljima, ne moemo se drati samo analize
dravnih aparata. Postojao bi tu i jedan shema-

tizam koji bi valjalo izbei - shematizam koji se,
uostalom, ne nalazi ni kod samog Marksa - a koji
se sastoji u lokalizovanju moi u dravnom apara
tu, i koji od dravnog aparata pravi povlaeni,
kapitalni, glavni, gotovo jedini instrument moi
jedne klase nad nekom drugom. U stvari, mo u
svom vrenju ide m n o g o dalje, prolazi kroz mnogo
tananije kanale, ona je m n o g o dvosmislenija zato
to je, u osnovi, svako nosilac izvesne moi i, u toj
meri, prenosnik moi. Nije jedini zadatak moi da
reprodukuje odnose proizvodnje. Mree domi
nacije i opseg izrabljivanja prepliu se, presecaju i
oslanjaju jedno na drugo, ali se ne poklapaju.
Herodot: Ako dravni aparat nije vektor svih moi,
nije manje rono da on, naroito u Francuskoj sa
panoptiko-prefekturalnim sistemom, pokriva
glavninu disciplinarne prakse.
Fuko: Administrativna kraljevina Luja XIV i Luja XV,
snano centralizovana, zasigurno je bila prvi mo
del. Vi znate da je u Francuskoj Luja XV izmiljena
policija. Nipoto mi nije namera da umanjujem
vanost i efikasnost dravne moi. Naprosto mis tivna za nacionalni diskurs, to je ono to dobro po
lim da se na njenoj ulozi, njenoj iskljuivoj ulozi,
isuvie insistira, i time se izlaemo riziku da pro
pustimo sve one mehanizme i uinke moi koji
ne prolaze direktno kroz dravni aparat, a koji ga
esto mnogo bolje podnose, popravljaju g a , daju
mu maksimum svoje efikasnosti. Sa sovjetskim
drutvom imamo primer dravnog aparata koji je
preao u druge ruke i koji je drutvene hijerarhije,
porodini ivot, seksualnost, telo, ostavio gotovo
onakvima kakvi su bili u drutvu kapitalistikog
tipa. Zar verujete da su mehanizmi moi, koji po
PITANJA MIELU FUKOU GEOGRAFIJI
stoje u radionici izmeu inenjera, poslovoe i rad
nika, toliko razliiti u Sovjetskom Savezu i ovde?
Herodot: Pokazali ste kako je psihijatrijska mo nos
ila u sebi, kako je pretpostavljala, zahtevala ograeni
azil, kako je disciplinarno znanje u sebi nosilo model
zatvora, Biaova (Bichat) medicina bolniki krug, a
politika ekonomija strukturu fabrike. Moemo se za
pitati - bilo da to shvatimo kao doskoicu, bilo kao
hipotezu - da li geografsko znanje nosi u sebi krug
granice, bila ona nacionalna, oblasna ili kantonalna?
Pa dakle, zar utamnienim figurama koje ste istakli
- figure luaka, prestupnika, bolesnika, proletera -
ne treba dodati figuru graanina vojnika? Prostor
utamnienja bi tada bio beskrajno iri i manje nepro-
pustljiv.
Fuko: To je jako zavodljivo. Prema vama bi to bio
ovek koji pripada odreenom narodu? Jer, geo
grafski diskurs koji opravdava granice jeste diskurs
nacionalizma.
Herodot: Poto je geografija, sa istorijom, konstitu
kazuje obnavljanje kole ila Ferija (Jules Ferry), koji
istorio-geografiji daje zadatak da ukoreni i da usadi
graanski i patriotski duh.
Fuko: to kao uinak ima stvaranje nekog identite
ta. Jer, moja hipoteza je da individua nije datost nad
kojom se vri i na koju se svaljuje mo. Individua,
sa svojim obelejima, svojim identitetom, u svojoj
prikovanosti za sebe samu, jeste proizvod jednog
odnosa moi koji se vri na telima, na mnotvu,
pokretima, eljama, silama.
97
RAZGOVORI
Uostalom, mnogo bi se toga moglo rei prob
lemima regionalnog identiteta i svim sukobima
koji se mogu dogoditi izmeu njega i nacionalnog
identiteta.
Herodot: Mapa kao instrument znanja-moi prelazi
tri praga koje vi razlikujete: srazmera kod Grka,
istraivanje u Srednjem veku, ispitivanje u XVIII. Mapa
pristaje uz svaki od pragova, preobraava se iz in
strumenta srazmere u instrument istraivanja, da bi,
danas, postala instrument ispitivanja (izborna mapa,
mapa za pribiranje poreza itd.). Istorija mape (odnos
no njena arheologija) ne potuje "vau" hronologiju.
Fuko: Mapa na kojoj se vide izborni glasovi,
odnosno izborne mogunosti: ona je instrument
ispitivanja. Verujem da je postojao istorijski sled
ta tri modela. Ali, razumljivo je da te tri tehnike
nisu ostale meusobno izolovane. One su imale
neposredan uticaj meu sobom. Ispitivanje je ko
ristilo srazmeru, a istraivanje je koristilo ispitivan
je. Potom je ispitivanje skoilo na druga dva, tako
da pronalazimo jedan aspekt vaeg prvog pitanja:
zar razlikovanje ispitivanja i istraivanja ne vodi
odvajanju drutveno-naune nauke od prirode? U
stvari, voleo bih da vidim kako je istraivanje kao
model, kao administrativna, poreska i politika she
ma, moglo da poslui kao kalup za velike korake
koji su se dogodili od kraja Srednjeg veka do XVIII
veka i u kojima su ljudi, krstarei svetom, sakupljali
informacije. Oni ih nisu sakupljali u sirovom stanju.
Doslovno, oni su istraivali prema manje ili vie jas
nim, manje ili vie svesnim shemama. Verujem da
su se nauke prirodi, zapravo, smestile unutar tog
opteg oblika kakav je bilo istraivanje - kao to su
98
nauke oveku nastale od trenutka u kojem su bile
stvorene procedure nadziranja i registrovanja poje
dinaca. Ali to je bila samo polazna taka.
Neposredno se ukrtajui, istraivanje i ispitivanje
su se preplitali, pa su, prema tome, isto tako, svoje
zamisli preplitale i nauke prirodi i nauke oveku,
ukrtale su svoje pojmove, metode, rezultate. Mis
lim da bi geografija mogla biti jedan lep primer
discipline koja sistematski koristi istraivanje, sraz
meru i ispitivanje.
Herodot: U geografskom diskursu, uostalom, postoji
jedna sveprisutna figura: figura inventara, odnosno
kataloga. Taj tip inventara udara trostruki namet na
registar istraivanja, srazmere i ispitivanja. Geograf
- to je moda njegov sutinski, strateki zadatak -
sakuplja informacije. Inventar koji je u sirovom stanju
nije od velikog znaaja, a moe ga koristiti samo mo.
Moi nije potrebna nauka, ve masa obavetenja
koju je ona, kroz svoju strateku poziciju, u stanju da
koristi.
Tako bolje razumemo slab epistemoloki domet geo
grafskih radova, iako su oni (ili su to bili) znaajna
dobit za aparate moi. Putnici iz XVII veka, odnosno
geografi XIX veka, bili su, u stvari, obavetajci koji su
skupljali i kartografisaIi informacije, informacije koje
su kolonijalne vlasti, vojnici, trgovci, odnosno indus
trijalci, mogli direktno da koriste.
Fuko: Mogu da navedem jednu injenicu koju
iznosim sa puno rezervi. Jedna osoba specijal-
izovana za dokumente iz doba vladavine Luja XIV,
konsultujui diplomatsku korespondenciju XVII

veka, primetila je da mnoge prie, koje su potom
bile reprodukovane kao prie putnika i koje su
donosile izvetaje gomili udesnih stvari, nevero-
vatnih biljaka, udovinih ivotinja, da su te prie,
u stvari, bile ifrovane prie. To su bila precizna
obavetenja stanju vojnih snaga zemlje kroz koju
se prolazilo, ekonomskim izvorima, trgovini, bo
gatstvu, mogunostima za uspostavljanje odnosa.
Mnogi su platili zakasnelu naivnost nekih natura-
lista i geografa XVIII veka stvarima koje su, u stvar
nosti, bile izvanredno precizni obavetajni podaci,
a za koje im se inilo da su od kljunog znaaja.
Herodot: Kada smo se zapitali zbog ega nije bilo
nikakve polemike geografiji, odmah smo pomislili
na slab utkaj koji je Marks izvrio na geografiju. Nije
bilo marksistike geografije, pa ak ni marksistike
tendencije u geografiji. Geografi koji se pozivaju na
marksizam odvajaju se, zapravo, prema ekonomiji,
ili sociologiji, prednost daju planetarnom i srednjem
stupnju. Marksizam i geografija se teko uzgloblju-
ju. Moda marksizam, u svakom sluaju Kapital i,
uopteno, ekonomski tekstovi, koji prednost daju vre
menskom iniocu, moda oni nisu pogodni za spaci-
jalizaciju. Da lije pitanje onome emu govorite u
odlomku iz jednog razgovora: "Ma kolika da su vane
promen koje Marks unosi u Rikardoove analize, ne
verujem da njegove ekonomske analize izbegavaju
epistemolokom prostoru koji je uspostavio Rikar-
do"?
4
Marx (.), "Der Achtzehnte Brumaire des Louis Bonaparte", La Rvolution, n 1,20. mai 1852 (Le 18 Brumaire de Louis Bonaparte, Paris,
dition sociales, 1969). (Karl Marks, 18. Brimer Luja Bonaparte, Kultura, Beograd 1950, prevod H u g o Klein.)
" U pitanju je Fukoova omaka u navoenju Marksovog del - Brimer Luja Napoleona umesto Brimer Luja Bonaparte. Iz razloga d o -
kumentarnosti, ta omaka je kod prevoenja sauvana (prim, ur.)
PITANJA MIELU FUKOU GEOGRAFIJI
Fuko: Za mene Marks ne postoji. Hou rei, ta vrsta
entiteta koja se konstruie oko jednog vlastitog
imena, a koji se odnosi as na nekog pojedinca,
as na celinu onoga to je on pisao, as na ogro
man istorijski proces koji otud proistie. Verujem
da su njegove ekonomske analize, nain na koji on
analizira stvaranje kapitala, velikim delom namet
nuli pojmovi koje on izvodi iz samog tkanja rikar-
doovske ekonomije. Nisam to ja smislio, sam Marks
je to rekao. Ali uzmite, tome nasuprot, njegovu
analizu Parike komune, ili njegov 78. Brimer Luja
Napoleona,4" tu imate jedan tip istorijske analize
koji, oigledno, ne proistie iz modela XVIII veka.
Uvek je mogue od Marksa nainiti "autora" koji
se d lokalizovati u jedinstven diskurzivni rudnik,
pogodan za analizu u terminima originalnosti,
odnosno interne koherencije. Najzad, imamo pra
vo da "akademizujemo" Marksa. No, jasno je da to
proizvodi pogrean utisak.
Herodot: Ako ponovo proitamo Marksa kroz jedan
prostorni zahtev, njegovo se delo ini heterogenim.
Postoje itavi komadi koji odaju zauujuu pros
tornu osetljivost.
Fuko: Postoje kod njega vrlo znaajni delovi. Sve
ono to je Marks pisao vojsci i njenoj ulozi u raz
voju politike moi, recimo. Vrlo su vane stvari
praktino bile ostavljene na ledini, u korist nepres-
99
RAZGOVORI

tanih komentara onome to je procenjeno kao prouava utvrenje, "vojna", "pokret", kolonija, teri
najvrednije. torija. 5 Geografija mora da bude u sreditu o n o g a
ime se bavim.
Dopao mi se ovaj razgovor zato to sam, na kraju,
promenio miljenje. Istina je da sam na poetku Sa francuskog preveo Ivan Milenkovi
verovao da vi zahtevate mesto za geografiju kao
profesori koji se bune kada im se predloi reforma Naslov izvornika: "Questions Michel Foucault sur
nastavnog programa: "Smanjili ste broj asova la gographie", u: Hrodote, n 1, janvier-mars 1976,
prirodnih nauka, odnosno muzike...". U takvim str. 71-85.
situacijama govorio sam sebi: "Ljubazni su kada
hoe da im se uradi arheologija, ali, nakon svega,
neka je oni naprave sami". Nisam uopte bio uoio
smisao vae primedbe. Shvatam da su problemi
koje postavljate u vezi sa geografijom za mene
od sutinskog znaaja. Meu odreenim stvarima
koje sam doveo u odnos, postojala je i geografija
koja je bila podloga, uslov mogunosti prelaza
s jedne stvari na neku drugu. Ostavio sam stvari
nereenima, odnosno stvorio sam proizvoljne od
nose.

to vie idem, vie mi se ini da obrazovanje dis

kursa i genealogija znanja treba da budu anali
zirani ne poev od tipova svesti, modaliteta per
cepcije, odnosno ideolokih formi, ve od taktika
i strategija moi. Taktike i strategije koje se razvi
jaju kroz usaivanja, rasipanja, odsecanja, kon
trolu teritorija, organizacije oblasti koje bi mogle
da konstituiu upravo neku vrstu geopolitike, a u
kojoj bi se moje zaokupljenosti pridruile vaim
metodama. Postoji jedna tema koju bih eleo da
prouavam u godinama koje dolaze: vojska kao
kalup organizacija i znanja - neophodnost da se

5
Ta istraivanja su bila zaista sprovedena, naroito sa F. Begenom (F. Bguin), P. Kaba (P. Cabat) i Serfijem (Cerfi).

100
ISTINA, MO, S O P S T V O
Intervju sa Mielom Fukoom, 25. oktobra 1982.

Zato ste doli na Univerzitet u Vermontu?
Doao sam da bih pokuao preciznije da objasnim
nekim ljudima kojom vrstom rada se bavim, da
upoznam kojom vrstom rada se oni bave, i da bi
ostvarili neke trajne veze. Nisam pisac, filozof, ve
lika osoba filozofskog ivota: ja sam uitelj. Postoji
socijalni fenomen koji me m n o g o uznemiruje: od
ezdesetih godina neki uitelji postaju javni ljudi sa
istim obavezama. Ne elim da postanem prorok i
kaem:"Molim vas, sedite, ono to u vam rei veo
ma je vano". Doao sam da bi diskutovali naem
zajednikom radu.
Vi ste najee odreivani kao "filozof", ali i "istoriar",
"strukturalista", i "marksista". Naziv vaeg mesta na
Kole de Frans (Collge de France) je "profesor istorije
sistema misli'". ta to znai?
Ne mislim da je neophodno da se tano zna ko sam
ja. Glavni cilj u ivotu i radu je da postanete neko
drugi ko niste bili na poetku. Kada biste znali na
poetku pisanja knjige ta ete rei na kraju, mislite
da biste imali hrabrosti da je napiete? Ono to je
tano pisanju i ljubavnim vezama, tano je i za
ivot. Igra je vredna sve dok ne znamo ta e biti na
kraju. Moja oblast je istorija misli. ovekje mislee
bie. Nain na koji misli povezan je sa drutvom,
politikom, ekonomijom, i istorijom, a isto je tako
povezan sa veoma optim i univerzalnim kategori
jama i formalnim strukturama. Meutim, misao je
neto drugo od drutvenih relacija. Nain na koji
ljudi misle nije adekvatno analiziran univerzalnim
kategorijama logike. Izmeu socijalne istorije i for
malne analize nalazi se put, staza - moda veoma
uzana - a to je staza istoriara misli.

* Miel Fuko je na Kole de Frans predavao od januara 1971. do svoje smrti u j u n u 1984. godine - sa izuzetkom 1977. kada je koris
tio sabatnu godinu. Predavao je na Katedri za istoriju sistema misli. Ona je osnovana 30. novembra 1969. godine, na predlog 2ila
Vijmena (Jules Vuillemin), odlukom opteg zbora profesora Kolea, kao zamena za Katedru za istoriju filozofske misli koju je sve do
svoje smrti drao an Ipolit (Jean Hippolyte). Isti zbor je 12. aprila 1970. godine Miela Fukoa izabrao za profesora nove Katedre.
Tada je imao 43 godine. Miel Fuko je p o v o d o m svoje kandidature napravio jednu plaketu sa sledeom formulom: Trebalo bi
zapoeti rad na istoriji sistema miljenja* (Titres et travaix in Dits et Ecrits, 1954-1988, izdanje . Defert & F. Ewald, saradnik 1.
Lagrange, Paris, Gallimard, 1994, vol. 1, r. 846). Vie Fukoovim predavanjima na Kole de Fransu: Napomena Fransoa Edvalda i
Alesandra Fontane za izdanje Fukoovih predavanja na Kole de Fransu u: Miel Fuko, Nenormalni, Predavanja na Kole de Fransu 1974-
1975., Svetovi, Novi Sad, 2001. (Prim, ured.)

101
RAZGOVORI
U Istoriji seksualnosti, mislite na osobu koja
"uznemiruje utemeljene zakone i na neki nain anti
cipira nadolazeu slobodu". Da li vidite svoj rad u tom
svetlu?
Ne. Veoma dugo ljudi su me molili da im kaem ta
e se desiti i da im dam program za budunost. Veo
ma dobro znamo da, ak i sa najboljim namerama,
takvi programi postanu orue, instrument opresije.
Ruso, ljubitelj slobode, iskorien je u Francuskoj
revoluciji za izgradnju modela socijalne opresije.
Marks bi bio uasnut staljinizmom i lenjinizmom.
Moja uloga - i to je suvie empatina re - je da
pokaem ljudima da su mnogo slobodniji nego to
se oseaju, da ljudi m o g u da prihvate kao istinu,
dokaz, neke teme koje su podignute u odreenom
trenutku tokom istorije, i da taj takozvani dokaz
moe biti kritikovan i uniten. Promeniti neto u
glavama ljudi - to je uloga intelektualca.
Iz vaih dela se ini da ste fascinirani osobama koje
egzistiraju na marginama drutva: luaci, gubavci,
kriminalci, devijanti, hermafroditi, ubice, opskurni
mislioci. Zato?
Ponekad sam prekoren jer izabirem marginalne mis
lioce umesto da uzimam primere iz glavnog toka
istorije. Moj odgovor bi bio snobovski: nemogue
je smatrati likove poput Bopa (Bopp) i Rikarda (Ri-
cardo) opskurnima.
Ali ta je sa vaim zanimanjem za drutvene izgnanike?
Bavim se opskurnim osobama i procesima iz dva
razloga: politiki i drutveni procesi kojima su za-
102
padno-evropska drutva dovedena u red nisu ba
oigledni, zaboravljeni su ili postali uobiajeni.
Oni su deo nae najpoznatije okoline, i vie ih ne
opaamo. Veina njih je, ipak, nekada okirala ljude.
Jedan od mojih ciljeva je da pokaem ljudima d a j e
veina stvari koje su deo njihove okoline - da su
ljudi univerzalni ~ rezultat nekih veoma preciznih
istorijskih promena. Sve moje analize protiv su ide
je univerzalnih potreba ljudske egzistencije. One
pokazuju arbitrarnost institucija i koliko prostora
slobode jo moemo uivati i koliko jo promena
moe biti stvoreno.
Vaa dela nose duboku emocionalnu skrivenu struju,
neuobiajenu za naune analize: muenje u Nadzira
ti i kanjavati, prezir i nadu u Recima i stvarima, bes i
fugu u Istoriji ludila u doba klasicizma.
Svako od mojih dela deo je moje biografije. Iz jed
nog ili vie razloga imao sam priliku da osetim i
proivim te stvari. Uzmimo jednostavan primer,
radio sam u psihijatrijskoj bolnici tokom pedesetih
godina. Nakon to sam zavrio filozofiju, eleo sam
da vidim ta je ludilo: bio sam dovoljno lud da bi
prouavao razum; bio sam dovoljno razuman da
bi prouavao ludilo. Bio sam slobodan da se pre-
mestim od pacijenata ka uvarima, jer nisam imao
nikakvu preciznu ulogu. Bilo je to vreme procvata
neurohirurgije, poetak psihofarmakologije, vlada
vine tradicionalne institucije. U poetku sam prih
vatio stvari kao nune, ali onda, nakon tri meseca
(ja sporo mislim!), zapitao sam se: "Koja je potreba
ovih stvari?". Nakon tri godine napustio sam posao
i otiao u vedsku sa velikim linim nespokojem, i
tu sam poeo da piem istoriju ovih praksi ("Isto-
 ISTINA, MO, SOPSTVO

rija ludila u doba klasicizma"). To je trebalo da bude
prvi tom. Volim da piem prve tomove, a mrzim da
piem druge. Knjiga je primljena kao psihijatrijska,
ali to je bio opis iz istorije. Znate li razliku izmeu
stvarne nauke i pseudonauke? Stvarna nauka pre
poznaje i prihvata svoju istoriju bez da se osea
napadnutom. Kada psihijatru kaete da su njegove
mentalne ustanove potekle od kue Saint-Lazar",
on se veoma razbesni.
da se ima misaoni i pozitivni odnos prema sopst-
venoj sadanjosti. Meutim, ako je nostalgija razlog
da budete agresivni i da pokazujete nerazumeva-
nje prema sadanjosti, ona mora biti odbaena.
ta itate iz uivanja?
Dela koja izazivaju najvie emocija u meni su:
Fokner,Tomas Man, Malkom Lovri Pod vulkanom.

ta je sa genezom u Nadzirati i kanjavati? Koji su bili intelektualni uticaji na vau misao?

Moram da priznam da nisam imao nikakve direktne
veze sa zatvorima ili zatvorenicima, iako sam radio
kao psiholog u francuskom zatvoru. Kad sam bio u
Tunisu, video sam ljude zatvorene zbog politike
nedoslednosti, i to je uticalo na mene.
Doba klasicizma kljuno je u svim vaim delima.
Oseate li nostalgiju za jasnoom tog doba ili za
"vidljivou" Renesanse kad je sve bilo objedinjeno i
ispoljeno?
Sva lepota starih vremena posledica je a ne razlog
nostalgije. Vrlo dobro znam da je to na sopstveni
izum. Alije sasvim dobro imati takvu vrstu nostalgi
je, kao to je dobro imati dobru vezu sa sopstvenim
detinjstvom ako imate dece. Dobro je oseati nos
talgiju za neke periode pod uslovom da je to nain
Bio sam iznenaen kad su dva moja prijatelja sa
Berklija napisali neto o meni i rekli da je Hajde-
ger uticao na mene (Hubert L. Dreyfus and Paul
Rabinow, Michel Foucault: Beyond Structuralism
and Hermeneutics [Chicago; University of Chicago
Press, 1982]). Naravno, to je bilo tano, ali niko u
Francuskoj nikada to nije primetio. Kad sam bio
student pedesetih godina, itao sam Huserla, Sar-
tra, Merlo-Pontija. Kada osetite neizdriv uticaj,
pokuate da otvorite prozor. Dovoljno paradok
salno, Hajdeger nije veoma teak da bi ga Francuz
razumeo. Kad je svaka re enigma, nalazite se u ne-
toliko-looj poziciji da razumete Hajdegera. Bitak i
vreme je teko, ali su skoranja dela jasnija. Nie je
za mene bio otkrovenje. Osetio sam da je tu bilo
neto sasvim drugaije od onoga to su me uili.
itao sam ga sa velikom strau i raskinuo sa svo-

U Istoriji ludila Fuko skree panju da u optoj genezi institucionalnih oblika hospitalizovanja abnormalnih u obliku Opitih
prihvatilita, crkva nije ostala po strani. Mnoge crkvene prihvatne ustanove preoblikovane su po uzoru na dravna prihvatilita.
Sveti Lazar je nekada bilo najvee prihvatilite leproznih u Parizu, pretvoreno u prihvatilite za "osobe uhapene po naredbi
Njegovog Velianstva." Videti: M. Fuko, Istorija ludila u doba klasicizma, Nolit, Beograd, 1980. (posebno deo Veliko utamnienje)
(prim. ur.).

103
RAZGOVORI
jim ivotom, napustio posao na mentalnoj klinici,
napustio Francusku: imao sam oseaj da sam bio
zarobljen. Kroz Niea, postao sam stranac svemu
tome. I danas jo uvek nisam potpuno integrisan
u francuski drutveni i intelektualni ivot. Da sam
mlai, emigrirao bih u Sjedinjene Drave.
Zato?
Vidim mogunosti. Ne postoji homogeni intelektu
alni i kulturni ivot. Kao stranac, ne bih morao da
budem integrisan. Nema pritiska na mene. Tamo
postoji mnogo sjajnih univerziteta, svi sa veoma
razliitim interesovanjima. Ali bih naravno verovat-
no bio otputen od njih na najneuveniji nain.
Zato mislite da bi verovatno bili otputeni?
Veoma sam ponosan to neki ljudi misle da pred
stavljam opasnost za intelektualno zdravlje stude
nata. Kad ljudi ponu da razmiljaju o zdravlju u
intelektualnim aktivnostima, mislim da je tu neto
pogreno. Prema njihovom miljenju, ja sam opa
san ovek, s obzirom da sam kripto-marksista, ira-
cionalista, nihilista.
itajui Rei i stvari, moglo bi se zakljuiti da su in
dividualna nastojanja reforme nemogua jer nova
otkria imaju svakakve vrste znaenja i implikacija
koje njihovi stvaraoci nikada ne bi mogli razumeti.
U Nadzirati i kanjavati, na primer, pokazujete da se
desila iznenadna promena od skupine sa lancima do
zatvorenog policijskog dranja tela, od spektakla ka
zne do disciplinovane institucionalne kazne. Istiete,
meutim, i da je ta promena, koja se u to vreme inila
104
kao "reforma", zapravo bila samo normalizovanje
sposobnosti drutva da kanjava. Kako je onda
mogua svesna promena?
Kako moete da pomislite da ja mislim d a j e prom
ena nemogua s obzirom d a j e ono to sam anali
zirao uvek bilo u vezi sa politikom akcijom? Celo
delo Nadzirati i kanjavati pokuaj je odgovora
na to pitanje i pokazivanja kako su novi naini
miljenja zauzeli mesto. Svi mi smo ivei i mislei
subjekti. Ono protiv ega reagujem je injenica da
postoji barijera izmeu socijalne istorije i istorije
ideja. Socijalni istoriari bi trebalo da opiu kako
ljudi postupaju bez da opisuju kako ljudi misle, a
istoriari ideja bi trebalo da opiu kako ljudi misle
bez postupanja. Svako i ini i misli. Nain na koji
ljudi postupaju ili reaguju povezan je sa nainom
miljenja, i naravno miljenje je povezano sa tradici
jom. Ono to sam pokuao da analiziram je taj veo
ma sloen fenomen koji je naterao ljude da reaguju
na drugaiji nain na zloine i zloince u veoma
kratkom periodu. Napisao sam dve vrste knjiga.
Jedna, Rei i stvari, zanima se samo za naunu mi
sao; druga, Nadzirati i kanjavati, zainteresovana je
za drutvene principe i institucije. Istorija nauke ne
razvija se na isti nain kao drutveni senzibilitet. Da
bi bile priznate kao nauni diskurs, misli se mora
ju pridravati odreenih kriterijuma. U Nadzirati i
kanjavati, tekstovi, postupci i ljudi meusobno se
bore. U svojim delima zaista sam pokuao da ana
liziram promene, ne da bih pronaao materijalne
uzroke, ve da pokaem sve faktore koji su uza
jamno uticali, kao i reakcije ljudi. Verujem u ljudsku
slobodu. Na istu situaciju, ljudi reaguju na veoma
razliite naine.
 ISTINA, MO, SOPSTVO

Zakljuujete Nadzirati i kanjavati sa tvrdnjom da e su odnosi koje imamo sa istinom kroz nauno zna
"sluiti kao podloga raznim studijama o normalizaciji nje, sa onim "igrama istine" koje su toliko znaajne
i moi znanja u modernom drutvu". Kakav je odnos u civilizaciji i u kojima smo i subjekti i objekti? (2)
izmeu normalizacije i koncepta oveka kao sredita kakvi su odnosi koje imamo prema drugima kroz
znanja? takve udne strategije i odnose moi? i (3) kakvi
su odnosi izmeu istine, moi i sopstva. eleo bi
Kroz razliite prakse - psiholoke, medicinske, ka da zavrim sa pitanjem: ta bi moglo da bude vie
znene, obrazovne - razvijena je odreena ideja ili klasino ako ne ova pitanja i sistematinije nego
model ljudskosti, i sada je ta ideja o oveku postala evolucija kroz prvo, drugo, tree pitanje, te potom
normativna, samooigledna i trebalo bi da bude povratak na prvo? Upravo sam na tom mestu.
univerzalna. Humanizam moda nije univerza
lan, ali moe biti poprilino relativan u odnosu na Sa engleskog prevela Milana Bokovi
odreenu situaciju. Ono to nazivamo humaniz
mom iskorieno je od strane marksista, liberala, Naslov izvornika: "Truth, Power, Self: An Interview
nacista, katolika. To ne znai da se moramo otara with Michel Foucault - October 25th, 1982", u: L. H.
siti onog to nazivamo ljudska prava ili sloboda, ali Martin, H. Gutman and P. Hutton (eds), Technologies
ne moemo rei da sloboda ili ljudska prava moraju of the self: A Seminar with Michel Foucault, London:
biti ogranieni do odreenih taaka. Na primer, ako Tavistock Publications, 1988, str. 9-15.
biste pre osamdeset godina zapitali da lije enska
ednost deo univerzalnog humanizma, svako bi
vam odgovorio da jeste. Ono ega se plaim u vezi
sa humanizmom je da on predstavlja odreene
oblike nae etike, kao univerzalni model svake
slobode. Mislim da postoji vie tajni, vie mogue
slobode, i vie pronalazaka u naoj budunosti
nego to moemo zamisliti u humanizmu kako je
dogmatski predstavljen na svakoj strani politikog
spektra: levice, centra, desnice.

I to je ono to predlau "Tehnologije sopstva"?

Da. Ranije ste rekli da imate oseaj da sam nepred

vidljiv. To je tano. Ali se ponekad samom sebi
inim previe sistematinim i rigidnim. Ono to sam
prouavao tri su tradicionalna problema: (1) kakvi

105
 POLEMIKE, POLITIKA I PROBLEMAT
Razgovor vodio Pol Rabinov (Paul Rabinow)
Rabinov: Zato ne uestvujete u polemikama?
Fuko: Volim rasprave, i kada mi se postave pitanja,
nastojim da na njih odgovorim. Ali istina je da ne
volim da se ukljuujem u polemike. Ako otvorim
knjigu i vidim da autor optuuje neprijatelje za "in
fantilno leviarenje", istog trenutka je zatvorim. To
nije moj nain postupanja; ne pripadam svetu ljudi
koji tako postupaju. Insistiram na toj razlici kao
neem sutinskom: celokupan moral je u pitanju,
kojeg zanima potraga za istinom i odnos prema
drugome.
U ozbiljnoj igri pitanja i odgovora, u toku uzajam
nog objanjenja, prava svake osobe su u izvesnom
smislu imanentna diskusiji. Ona zavise jedino od
situacije dijaloga. Osoba koja postavlja pitanja
samo primenjuje pravo koje joj je dato: da ostane
neubeena, da uoi protivrenost, da trai vie in
formacija, da naglasi drugaije postulate, da ukae
na pogrena rasuivanja, i tako dalje. Isto tako,
osoba koja odgovara na pitanja, takoe primenjuje
pravo koje ne prelazi granice same diskusije; po
logici svog diskursa, ona je vezana za ono to je
prethodno rekla, i prihvatanjem dijaloga vezana je
za ispitivanje drugoga. Pitanja i odgovori zavise od
igre - igre koja je ujedno i prijatna i teka - u kojoj
" Ovaj razgovor realizovan je u m a j u 1984. g o d i n e , sa n a m e r o m
su postavljana Fukou od strane amerike p u b l i k e ( p r i m , ur.)
svaki od oba partnera trpi muke da bi koristio jedino
prava koja su mu data od drugih, i u prihvaenom
obliku dijaloga.
Polemiar, sa druge strane, postupa naoruan
privilegijama koje unapred poseduje i nikada se
nee sloiti sa pitanjem. U principu, on poseduje
prava koja ga ovlauju da vodi rat i da uini tu
borbu pravednim poduhvatom; osoba sa ko
jom se sueljava nije partner u potrazi sa istinom
ve protivnik, neprijatelj koji nije u pravu, koji je
tetan, i ije samo postojanje predstavlja pretnju.
Za njega, igra se ne sastoji od priznavanja osobe
kao subjekta koja ima pravo da govori, nego od
njegovog ponitavanja kao sabesednika u bilo
kakvom moguem dijalogu; njegov krajnji cilj nee
biti dolaenje koliko je mogue blie do teke is
tine ve proizvoenje trijumfa opravdanog razloga
koji je oigledno podravao od samog poetka.
Polemiar se oslanja na legitimitet da je njegov
protivnik po definiciji odbijen.
Moda e jednog dana morati da se napie dugaka
istorija polemika, polemika kao parazitskih figura
diskusije i prepreke u traganju za istinom. Veoma
ematski, ini mi se da danas moemo prepoznati
postojanje tri modela u polemici: religiozni, sudski
se daju o d g o v o r i na neka od najee postavljanih pitanja koja
107
 POLEMIKE, POLITIKA I PROBLEMATIZACIJE*
Razgovor vodio Pol Rabinov (Paul Rabinow)
Rabinov: Zato ne uestvujete u polemikama?
Fuko: Volim rasprave, i kada mi se postave pitanja,
nastojim da na njih odgovorim. Ali istina je da ne
volim da se ukljuujem u polemike. Ako otvorim
knjigu i vidim da autor optuuje neprijatelje za "in
fantilno leviarenje", istog trenutka je zatvorim. To
nije moj nain postupanja; ne pripadam svetu ljudi
koji tako postupaju. Insistiram na toj razlici kao
neem sutinskom: celokupan moral je u pitanju,
kojeg zanima potraga za istinom i odnos prema
drugome.
U ozbiljnoj igri pitanja i odgovora, u toku uzajam
nog objanjenja, prava svake osobe su u izvesnom
smislu imanentna diskusiji. Ona zavise jedino od
situacije dijaloga. Osoba koja postavlja pitanja
samo primenjuje pravo koje joj je dato: da ostane
neubeena, da uoi protivrenost, da trai vie in
formacija, da naglasi drugaije postulate, da ukae
na pogrena rasuivanja, i tako dalje. Isto tako,
osoba koja odgovara na pitanja, takoe primenjuje
pravo koje ne prelazi granice same diskusije; po
logici svog diskursa, ona je vezana za ono to je
prethodno rekla, i prihvatanjem dijaloga vezana je
za ispitivanje drugoga. Pitanja i odgovori zavise od
igre - igre koja je ujedno i prijatna i teka - u kojoj
* Ovaj razgovor realizovan je u m a j u 1984. g o d i n e , sa n a m e r o m da se daju o d g o v o r i na neka od najee postavljanih pitanja koja
su postavljana Fukou od strane a m e r i k e p u b l i k e ( p r i m , ur.)
svaki od oba partnera trpi muke da bi koristio jedino
prava koja su mu data od drugih, i u prihvaenom
obliku dijaloga.
Polemiar, sa druge strane, postupa naoruan
privilegijama koje unapred poseduje i nikada se
nee sloiti sa pitanjem. U principu, on poseduje
prava koja ga ovlauju da vodi rat i da uini tu
borbu pravednim poduhvatom; osoba sa ko
jom se sueljava nije partner u potrazi sa istinom
ve protivnik, neprijatelj koji nije u pravu, koji je
tetan, i ije samo postojanje predstavlja pretnju.
Za njega, igra se ne sastoji od priznavanja osobe
kao subjekta koja ima pravo da govori, nego od
njegovog ponitavanja kao sabesednika u bilo
kakvom moguem dijalogu; njegov krajnji cilj nee
biti dolaenje koliko je mogue blie do teke is
tine ve proizvoenje trijumfa opravdanog razloga
koji je oigledno podravao od samog poetka.
Polemiar se oslanja na legitimitet da je njegov
protivnik po definiciji odbijen.
Moda e jednog dana morati da se napie dugaka
istorija polemika, polemika kao parazitskih figura
diskusije i prepreke u traganju za istinom. Veoma
ematski, ini mi se da danas moemo prepoznati
postojanje tri modela u polemici: religiozni, sudski
107
RAZGOVORI

no okreu ispravnosti onoga to tvrde, njihovoj

i politiki model. Kao u jeresologiji, polemika sebi
legitimnosti, koju moraju da brane, i potvrivanju
stavlja u zadatak odreivanje nedodirljive take
svoje nevinosti? Tu je jo neto m n o g o ozbiljnije:
dogme, fundamentalni i neophodni princip da
u toj komediji, podraavaju se rat, bitke, unitenja,
je protivnik zanemaren, ignorisan ili prevazien;
ili bezuslovne predaje, zahtevi ubilakog instinkta
i to osuuje ovaj nemar kao moralni promaaj; u
koliko g o d je to mogue. Ipak, zaista je opasno
korenu greke, ona pronalazi strast, elju, interes,
uveriti nekoga da moe da dopre do istine ovim
celi niz slabosti i nedopustivih privrenosti koje je
putevima, i tako potvrdi, ak i u samo simbolinom
odreuju kao krivu. Kao u sudskoj praksi, polemika
obliku, stvarne politike prakse koje bi time bile za-
ne doputa nikakvu mogunost jednake rasprave:
garantovane. Zamislimo, na trenutak, da se mahne
ona ispituje sluaj; ne bavi se sabesednikom, ona
arobnim tapiem i da se jednom ili dvojici pro
obrauje osumnjienog; skuplja dokaze nje
tivnika da mogunost da primeni koliko g o d moi
gove krivice, odreuje prekraje koje je poinio,
eli nad drugim. To se ne mora ni zamiljati: dovolj
izrie presudu i osuuje g a . U svakom sluaju,
no je pogledati ta se nedavno desilo za vreme
ono to ovde imamo nije po pravilima zajednike
debate u SSSR-u u lingvistici ili genetici. Jesu li ti
istrage; polemiar izrie istinu u obliku suda i
nenormalni devijanti doli iz onoga to je trebalo
po zamiljenom autoritetu koji je sebi pripisao.
da bude korektna diskusija? Uopte ne - oni su
Meutim, danas je najmoniji politiki model. Po
bili stvarne posledice polemikog stava iji efekti
lemika odreuje saveze, regrutuje dobrovoljce,
obino ostaju zaustavljeni.
ujedinjuje interese ili miljenja, predstavlja partiju;
ona utemeljuje drugog kao neprijatelja, pristalice
suprotnih interesa protiv kojih se treba boriti sve Rabinov: Odreivali su vas kao idealistu, nihilistu,
dok neprijatelj ne bude poraen, bilo da se preda "novog filozofa", kao antimarksistu, novog konzerva-
ili uniti. tivca, i tako dalje... Koje je vae stanovite?

Fuko: Mislim da sam zaista bio smeten na veini

Naravno, obnova, u polemici, ovih politikih,
kvadrata politikog ahovskog polja, uzastopno,
sudskih ili religioznih praksi nije nita drugo do
kadkad i istovremeno: kao anarhista, leviar,
pozorite. Gestikuliraju se: anateme, ekskomuni-
razmetljiv ili z g a e n marksista, eksplicitni ili pri
kacije, osude, bitke, pobede, a porazi nisu nita vie
kriveni antimarksista, tehnokrata u slubi goliz-
od naina govora, na kraju. Pa ipak, u poretku govo
ma, novi liberal i tako dalje. J e d a n ameriki pro
ra, postoje isto tako naini postupanja koji nisu bez
fesor prigovorio je to je kripto-marksista poput
posledica. Postoje efekti sterilizacije. Da li je iko
mene pozvan u S A D , a tampa istono-evropskih
video da iz polemike proizae neka nova ideja? A
zemalja proglasila me je sauesnikom disidenata.
i kako bi moglo biti drugaije, s obzirom da su tu
Nijedan od ovih atributa s a m po sebi nije vaan;
sabesednici unapred podstaknuti ne da sve vie
uzeti zajedno, sa d r u g e strane, znae neto. I
rizikuju u onome to govore, ve da se neprekid

108

moram priznati da mi se vie dopada njihovo
znaenje.
Tano je da radije ne odreujem sebe, i zabavlja
me raznovrsnost naina na koje su me ocenjivali i
klasifikovali. Neto mi govori da je do sada trebalo
da bude naeno manje ili vie odgovarajue mes-
to za mene, nakon toliko napora u tako razliitim
pravcima; i oigledno ne smem da sumnjam u
kompetenciju onih koji se zapetljavaju u svojim
divergentnim procenama, jer se nije mogue su
protstaviti njihovoj nepaljivosti ili predrasudama.
Moram biti uveren da njihova nesposobnost da me
odrede ima neke veze sa mnom.
Bezsumnje, u osnovi se totie mog naina prilaenja
politikim pitanjima. Tano je da moj stav nije re
zultat oblika kritike koja tei da bude metodino
ispitivanje u cilju odbacivanja svih moguih reenja
osim validnog.Vie je to prema poretku "problema-
tizacije"-takorei, razvoja polja radnji, postupaka, i
misli koje, ini mi se, postavljaju problem za politiku.
Na primer, ne mislim da u sluaju ludila i mentalnih
bolesti postoji neka "politika", koja bi sadravala is
pravna i definitivna reenja. Ali mislim da u ludilu,
rastrojstvu, problemima u ponaanju postoje ra
zlozi za promiljanje politike; i politika mora da od
govori na ta pitanja, ali nikada ne odgovara na njih u
potpunosti. Isto je sa zloinom i kaznom: prirodno,
bilo bi pogreno misliti da politika nema nita sa
spreavanjem i kanjavanjem zloina, i zbog toga
sa odreenim brojem elemenata koji menjaju nji
hovim oblikom, znaenjem, uestalou; isto tako
bi bilo pogreno misliti da postoji politika formula
koja bi razreila pitanje zloina i stala mu na kraj.
POLEMIKE, POLITIKA I PROBLEMATIZACIJE
Isto je sa seksualnou: ona ne postoji izvan odno
sa sa politikim strukturama, uslovima, zakonima i
propisima koji su od sutinskog znaaja za nju; pa
ipak, ne sme se oekivati od politike da obezbedi
oblike u kojima bi seksualnost prestala da postoji
kao problem.
Pitanje je, dakle, promiljanja odnosa tih razliitih
iskustava sa politikom, to ne znai da e se u politi
ci traiti glavni sainilac tih iskustava ili reenja koja
e definitvno razreiti njihovu borbu. Problemi
koje ovi predmeti postavljaju moraju da se raz
rade. Takoe je neophodno odrediti ta za politiku
znai "postavljanje problema". Riard Rorti (Richard
Rorty) istie da se u tim analizama ja ne obraam
bilo kojem "mi" - bilo kojem od onih "mi" iji kon
senzusi, vrednosti i tradicije konstituiu okvire mis
li i odreuju uslove u kojima m o g u biti potvreni.
Problem je, tanije, odluiti da li je zaista podesno
smestiti se unutar "mi" da bi se afirmisali principi
koji se priznaju i vrednosti koje se prihvataju; ili,
nije li pre potrebno napraviti buduu formaciju
"mi" omoguenu razraivanjem pitanja. ini mi se,
stoga, da "mi" ne sme prethoditi pitanju; ono moe
biti samo rezultat - i to neophodni privremeni re
zultat - pitanja u skladu sa time kako je ono postav
ljeno u novim uslovima u kojima je formulisano. Na
primer, nisam siguran da je u vreme kada sam pi
sao Istoriju ludila postojalo prethodno i receptivno
"mi" kojem sam jedino trebao da se obratim da bih
napisao knjigu, i iji bi spontani izraz bila knjiga.
Lang (Laing), Kuper (Cooper), Basalja (Basaglia) i
ja nismo imali nikakvu zajednicu, niti vezu; ali se
sam problem postavljao pred one koji su nas itali,
kao to se postavljao i pred neke od nas, problem
109
RAZGOVORI
sagledavanja da li je bilo mogue izgraditi "mi" na
osnovu uinjenog rada, "mi" koje bi verovatno ob
razovalo i zajednicu dela.
Nikada nisam pokuavao da analiziram nita sa
stanovita politike, ali sam uvek pitao politiku ta
ima da kae o problemima sa kojima je suoena.
Nju ispitujem o stanovitima koje zauzima i ra
zlozima koje daje za to; ne traim da odredi teoriju
onoga to ja inim. Nisam ni protivnik ni partizan
marksizma; ja ispitujem ta on ima da kae o iskust
vima koja postavljaju pitanja o njemu.
to se tie dogaaja od maja 1968, ini mi se da
oni zavise od druge problematike. Nisam bio u
Francuskoj tada; vratio sam se tek nekoliko mese-
ci kasnije. I inilo mi se da jedino m o g u da prepo-
znam kontradiktorne elemente u tome: sa jedne
strane, pokuaj, koji je bio iroko afirmisan, da se
politiku pita celi niz pitanja koja tradicionalno
nisu bila deo njenog ustavnog podruja (pitanja o
enama, odnosa meu polovima, medicini, men
talnim bolestima, okolini, manjinama, delikvenciji);
i sa druge strane, elja da se svi ti problemi ponovo
ispisu renikom teorije koja je manje ili vie direkt
no poticala od marksizma. Meutim, proces koji je
tada bio oigledan nije vodio do preuzimanja pro
blema koje je postavila marksistika doktrina, ve
suprotno, do sve vidljivije bespomonosti mark
sista da se suoe sa tim problemima.Tako da se na
lazimo suoeni sa pitanjima koja su bila upuena
politici, ali sama nisu ponikla iz politike doktrine.
Sa ovog stanovita, takvo oslobaanje postupka
ispitivanja je, inilo mi se, odigralo pozitivnu ulogu;
sada postoji pluralitet pitanja postavljenih politici
110
umesto ponovnog zapisa postupka ispitivanja u
okviru politike doktrine.
Rabinov: Da li bi ste rekli da se va rad moe odrediti
odnosima izmeu etike, politike i genealogije istine?
Fuko: Nema sumnje da bi se u nekom smislu mo
glo rei da pokuavam analizirati odnose izmeu
nauke, politike i etike; ali mislim da to ne bi bila pot
puno tana predstava rada koji sam postavio za cilj.
Ne elim da ostanem na tom nivou; pre bih rekao
da pokuavam sagledati kako su oni uzajamno
delovali u formiranju naunog podruja, politike
strukture, moralne prakse. Uzmimo za primer psihi
jatriju: nema sumnje, ona se moe analizirati unutar
okvira politikih institucija u kojima deluje; moe se
prouavati u njenim etikim implikacijama, u vezi sa
osobom koja je objekt psihijatrije isto koliko i sam
psihijatar. Meutim, moj cilj nije bio da uradim to; to
jest, pokuao sam sagledati oblikovanje psihijatrije
kao nauke, ogranienje njenog polja i odreivanje
njenih objekata impliciralo je politiku strukturu
i moralnu praksu; u dvostrukom smislu oni su bili
pretpostavljeni progresivnom organizacijom psihi
jatrije kao nauke, a isto tako bili su menjani ovim
razvojem. Psihijatrija, kakvu je poznajemo, ne bi
mogla da postoji bez itavih meusobnih dejstava
politikih struktura i bez skupa etikih stavova; ali
i obrnuto, utemeljenje ludila kao oblasti znanja
(savoir) promenilo je politike postupke i etike
stavove sa kojima je ono bilo povezano. To je bila
stvar odreivanja uloge politike i etike u utemelje
nju ludila kao posebne oblasti naunog saznanja
(connaissance) i analiziranja efekata potonjeg na
politike i etike postupke.

Isto je i u vezi sa delikvencijom. U pitanju je bilo
sagledavanje koja je politika strategija, dajui
pravni poloaj kriminalu, bila sposobna da se obra
ti odreenim oblicima znanja (savoir) i odreenim
moralnim stavovima; bilo je to i pitanje na koji nain
su ti modaliteti znanja (connaissance) i ti oblici
moralnosti mogli biti reflektovani, i time menjani,
ovim disciplinarnim tehnikama. U sluaju seksu
alnosti to je bio razvoj moralnih stavova koje sam
eleo odvojiti; ali pokuao sam da ih rekonstruiem
kroz ulogu koju su zauzeli u politikim strukturama
(sutinski u odnosu izmeu samokontrole [mattrise
de soi] i dominacije drugih) i sa modalitetima zna
nja (connaissance) (samo-znanje i znanje drugaijih
oblasti postupaka).
Tako sam u ove tri oblasti - ludilu, delikvenciji i sek
sualnosti - svaki put naglaavao poseban aspekt:
utemeljene izvesne objektivnosti, razvoj politike
i upravljanje sobom i razradu etike i prakse u vezi
sa sobom. Ali sam svaki put pokuao i da istaknem
mesto koje su ovde zauzimale jedna ili dve kompo
nente neophodne za konstituisanje polja iskustva. U
sutini, radi se o razliitim primerima u kojima su tri
fundamentalna elementa bilo kojeg iskustva implici
rana: igra istine, odnosi moi i oblici odnosa sa so
bom i drugima, lako svaki od tri principa naglaava,
na odreeni nain, jedan od ta tri aspekta - jer je
iskustvo ludila nedavno organizovano prvenstve
no kao polje znanja (savoir), znanje kriminala kao
podruje politike intervencije, dok je znanje seksu
alnosti definisano kao etika pozicija - svaki put sam
pokuao da prikazem na koji nain su druga dva el
ementa bila prisutna, koju su ulogu odigrali, i kako
su na svaki uticale promene u druga dva.
POLEMIKE, POLITIKA I PROBLEMATIZACIJE
Rabinov: Nedavno ste govorili o "istoriji problema
tike". ta je istorija problematike?
Fuko: Odavno sam pokuavao da sagledam da li
bi bilo mogue prikazati istoriju misli razliitu od
istorije ideja (pod ime podrazumevam analize
sistema predstavljanja) kao i od istorije mentaliteta
(pod ime podrazumevam analize stavova i tipova
postupaka /schemas de comportement/). inilo mi
se da postoji jedan elemenat koji je upotrebljiv u
opisivanju istorije misli - bilo bi to ono to bi se mo
glo nazvati problemi ili, preciznije, problematizacije.
Ono to razlikuje misao jeste da je ona neto sasvim
razliito od skupa predstava koje naglaavaju izve-
sno ponaanje; ona je isto tako sasvim razliita od
oblasti stavova koji mogu da odrede to ponaanje.
Misao nije ono to nastanjuje izvesno ponaanje
dajui mu znaenje; pre, ona je ono to doputa da
se odstupi od tog naina delovanja ili reagovanja,
da ga se predstavi kao predmet miljenja i ispita
prema svojem znaenju, uslovima i ciljevima. Mi
sao je sloboda u odnosu na ono to se ini, pokret
u kojem se odvaja od tog ina, utemeljujui ga kao
objekat, i reflektujui ga kao problem.
Rei da je prouavanje misli analiza slobode ne
znai da se suoavamo sa formalnim sistemom koji
referira jedino na samog sebe. Zapravo, za polje
delovanja, za ponaanje, da bi se ulo u polje misli
neophodno je, za izvestan broj inilaca, da ih se
uini neizvesnim, da ih se lii uobiajenosti, ili da
se pobudi izvestan broj potekoa koje ih okruuju.
Ti elementi proishode iz drutvenih, ekonomskih ili
politikih procesa. Ali ovde, njihova jedina uloga
je u podsticanju. Oni m o g u postojati i sprovoditi
111
RAZGOVORI
svoje delovanje tokom veoma dugog vremena, pre
ove delotvorne problematizacije putem misli. I kad
se misao umea, ona ne pretpostavlja jedinstven
oblik koji je direktan rezultat ili neophodni izraz tih
potekoa; ona je originalni ili specifini odgovor
- esto uzimajui mnoge oblike, ponekad ak i
protivrene u svojim razliitim aspektima - na ove
potekoe, koje su odreene tom situacijom ili kon
tekstom, i koje sadre istinu kao mogue pitanje.
Za jedan skup potekoa moe se dati nekoliko
odgovora. I veinom su zaista ponueni razliiti
odgovori. Ali ono to mora biti shvaeno jeste ono
to ih ini istovremeno moguim: to je taka u kojoj
je njihova istovremenost ukorenjena; to je tlo koje
ih prehranjuje u svoj njihovoj razliitosti i ponekad
uprkos njihovim protivrenostima. Za razliite
tekoe koje se susreu u praksi u odnosu na men
talnu bolest u osamnaestom veku, ponuena su
razliita reenja: primeri su Tukovo (Tuke) i Pinelo-
vo (Pinel). Na isti nain, cela grupa reenja bila je
ponuena za potekoe koje su iskrsle u drugoj po
lovini osamnaestog veka u kaznenoj praksi. Ili opet,
da uzmemo veoma dalek primer, razliite filozofske
kole helenskog doba nudile su razliita reenja za
tekoe tradicionalne seksualne etike.
Ali delovanje istorije misli bie ponovo otkriveno
u korenu tih razliitih reenja opteg oblika prob
lematizacije koji ih je omoguio - ak i u samim nji
hovim suprotnostima; ili u onome to je omoguilo
preobraaj potekoa i prepreka u opti prob
lem za koji se predlau razliita praktina reenja.
Problematizacija je ta koja reaguje na tekoe, ali
postupajui sasvim drugaije od izraavanja ili
112
manifestovanja tekoa: u povezanosti sa njima,
razvija uslove u kojima m o g u biti dati mogui od
govori; ona odreuje elemente koji e konstituisati
ono na ta razliita reenja pokuavaju da odgovo
re. Taj razvoj od datosti u pitanje, taj preobraaj
od grupe prepreka i tekoa u probleme kojima
se u razliitim reenjima nastoji da saini odgovor,
to je ono to konstituie taku problematizacije i
specifian rad misli.
Jasno je kako smo daleko od analize u smislu dekon-
strukcije (svako brkanje ova dva metoda ne bi bilo
pametno). To jest, to je pitanje kretanja kritike an
alize u kojoj se nastoji sagledati kako su konstrui-
sana razliita reenja za problem; ali, takoe, kako
su ta razliita reenja proizala iz specifinog o b
lika problematizacije. Otud se predoava da svako
novo reenje koje bi se moglo pridodati drugima
iskrsava iz aktuelne problematizacije, modifikujui
samo par postulata ili principa na kojima se temelji
odgovor koji se daje. Rad filozofske ili istorijske re
fleksije stavljen je u podruje promiljanja jedino
pod uslovom da se problematizacija jasno shvata
ne kao skup predstava, nego kao rad misli.
Sa engleskog prevela Milana Bokovi
Naslov izvornika: "Polemics, Politics and Prob-
lemizations. An interview with Michel Foucault", u:
Paul Rabinow (ed.), The Foucault Reader, New York:
Pantheon, 1984, str. 381-390.
Stiven Kec (Stephen Katz)
MIEL FUKO
Kljuna stvar je, kao to je Nie rekao, da mislioci uvek, takorei, ispaljuju strele u vazduh, a drugi mislioci ih pokupe i
ispale u drugaijem pravcu. To se deava sa Fukoom. il Delez (Gilles Deleuze)
Biografski detalji i teorijski kontekst
Miel Fuko je roen 15. oktobra 1926. godine
u Poatjeu (Poitiers), Francuska, a umro je 25.
juna 1984. od AIDS-a. Smatraju ga najvanijim i
najpoznatijim misliocem dvadesetog veka. lako
je njegova asketska slika obrijane glave postala
ikona postmoderne misli, Fukoa bi pre svega tre
balo zapamtiti po matovitoj potrazi za milju izvan
datih istina i rezigniranog skepticizma naeg doba,
i po njegovim distinktivnim dostignuima u etiri
oblasti. Kao prvo, on je razotkrio materijalne prakse
i odnose moi koji lee ispod uspona zapadne filo
zofije, istorije, politike i knjievnih prouavanja.
Drugo, njegov rad je obnovio profesionalna polja
poput urbanog planiranja, medicine, kriminologi-
je, mentalnog zdravlja, obrazovanja, menaderskih
studija, dravne politike, i socijalnog rada. (Neki od
primera su: Garland 1997; McKinlay i Starkey 1998;
Chambon et al. 1999). Tree, Fuko se suoio sa
glavnim kritikim tradicijama, kao to su struktural
izam, marksizam i humanizam, i pruio je vitalnu
kritiku njihovih ogranienja. Najzad, Fuko je postao
javni intelektualac koji je prkosio dominantnoj kul
turi putem svojih politikih udruivanja, predava
nja, intervjua i gay aktivizma.
Ova dostignua upuuju izazov onima koji
tee da predstave njegovu karijeru, kako otkriva
Dejvid Mejsi (David Macey) u biografiji The Lives
of Michel Foucault (Macey 1993), prikazujui Fu-
koovo kreativno ongliranje izmeu intelektualne,
politike i javne osobe. Dodatna injenica jeste
da Fukoova udesna del ne pokazuju nijedan
jedinstveni teorijski model ili politiku orijentaci
ju, a niti jedno delo ne predstavlja isto njegovo
uenje. Dejms Miler (James Miller), drugi biograf,
tvrdi da "Fuko iza sebe nije ostavio nijednu saetu
kritiku drutva, nijedan sistem etike, obuhvatnu
teoriju moi, ak ni generalno korisnu istorijsku
metodu... Koju vrednost, onda, zaista ima njegovo
delo? ta nam ono moe znaiti? Kako bi se tre
balo upotrebiti? " (Miller 1993:19).
Fuko, dete porodice iz srednje klase, otkrio
je entuzijazam za interdisciplinarno uenje jo u
najranijim danima studija na univerzitetu. Diplo
mirao je na prestinom cole Normale Suprieure
u Parizu, dobivi diplome iz filozofije 1948. i psi
hologije 1949. godine. Vrua intelektualna atmos
fera na cole Normale odraavala je i posleratni
entuzijazam u Francuskoj za ideje koje su dolazile
od marksizma, strukturalne lingvistike, hegelijan-
113
0 FUKOU
ske fenomenologije, i upravo je tu Fuko upoznao
uticajne savremenike kao to je bio istoriar nauke
or Kangilem i marksistiki teoretiar Luj Altiser.
1951. Fuko je primio agregaciju iz filozofije na cole
Normale (veoma zahtevan skup ispita koje je na
kraju pao), a 1952. zavrio je kurs iz psihopatologi
je. Od 1952 - 1955. predavao je psihologiju na kat
edri za filozofiju na Univerzitetu Nord-Pas-de-Cal-
ais, u gradu Lil. Za to vreme radio je kao istraiva i
"neslubeni staista"(Miller 1993:63) u bolnici Sveta
Ana u Parizu, stiui vredno kliniko iskustvo koje
e kasnije igrati vanu ulogu u njegovim delima
o psihologiji, medicini, i mentalnoj bolnici. 1954.
Fuko je napisao svoje prvo delo Maladie mentale
et personnalit {Mental lllnes and Psyhology). (Na
engleski g a j e preveo Alan eridan /Alan Sheridan/
1976, na osnovu preraene francuske verzije iz
1962. pod naslovom Maladie mentale etpsyhologie.
Dok je to delo nagovetavalo Istoriju ludila u doba
klasicizma, istim je kasnije bilo zasenjeno, i time ug
lavnom zanemareno u naunoj literaturi o Fukou).
Sledeih pet godina Fuko je ostvarivao karijeru
kombinovanjem predavanja i kulturne diplomati-
je, dobijajui mesta u Upsali, Varavi i Hamburgu.
Ova nametenja pruila su mu, u svakom sluaju,
znaajne intelektualne mogunosti. Biblioteka na
univerzitetu u Upsali obezbedila mu je materijale
potrebne za pisanje Folie et derasion: histori de la
folie a l'ge classique {Ludilo i bezumlje : Istorija lu
dila u doba klasicizma), a rad u Varavi i Hamburgu
pogodovali su da delo dovri do 1960. Te godine
Fuko je prijavio Folie et draison kao doktorsku dis
ertaciju, koja je primljena i pohvaljena od strane
ora Kangilema (Canguilhem 1995). Od 1960. do
1966. godine, kad se Fuko premetao iz Pariza na
114
mesto profesora na Univerzitetu Clermont Ferrand,
njegovo delo o istoriji ludila prolo je kroz prvi krug
oduevljenog naunog prihvatanja. Imalo je sve
karakteristike onoga to e kasnije biti prepoznato
kao Fukoov brilijantan stil, genijalna metodologija,
neumorna erudicija, te meavina talenta, retko
primenjivanih u tako prozainim temama od strane
socijalnih teoretiara.
Delo Folie et draison navodnoje o medikalizaci-
ji ludila tokom osamnaestog i devetnaestog veka,
te o razvoju azila i psiholokih nauka. Meutim,
ono predstavlja i kritiku prosvetiteljske liberalne
tradicije i filozofije razuma, te kao takvo pokree Fu
koov iri projekt razotkrivanja ontolokih znaenja
putem kojih su istina, znanje i mo postali ispre
pleteni. Drugi internacionalni krug oduevljenog
prihvatanja pratilo je objavljivanje knjige u Engles
koj 1965. godine pod naslovom Madness and Civili-
zation. Pohvale knjige, pak, bile su praene kritikom
koja je optuivala Fukoa za diskursni determini
zam, slabo istorijsko istraivanje, te nepriznavanje
i neuvaavanje istinski lekovitih funkcija moderne
terapije. Takav kriticizam javljae se iznova tokom
Fukoove karijere, ali je ta rana runda bila nepraved
no izazvana okrnjenim prevodom originala iz 1965.
u kojem su izbaeni vani delovi i primedbe (Gordon
1990; Still, Velody 1992). Uprkos kriticizmu, Istorija
ludila u doba klasicizma nastavila je da iri svoj uticaj.
Kasnih ezdesetih u Francuskoj delo je povezano
sa naglim drutvenim promenama ezdesetosme,
dok je izvan Francuske doekano kod veoma politi-
zovanog"antipsihijatrijskog" pokreta na ijem elu
su bili Tomas Sas (Tomas Szasz), D. Leng (D. Leng),
Ivan lli (Ivan lllich) i Dejvid Kuper (David Cooper).

Kako istie Robert Katel (Robert Castel), Fukoovo
prvo znaajno delo time je imalo dvostruki znaaj:
ranih ezdesetih pojavilo se kao kljuni doprinos
"epistemologiji nauka o oveku" (Castel 1990: 27);
a kasnih ezdesetih postalo je analitiko sredstvo
za "politiki aktivizam i uopte anti-represivni sen
zibilitet" (Castel 1990: 29).
Fukoovo drugo znaajno delo, Naissance de la
clinique: une archeologie du regard medical (Fou-
cault 1963), na engleski prevedeno kao The Birth
of the Clinic: An Archeology of Medical Perception
(1973), oznailo je dva razvoja u njegovoj karijeri.
Kao prvo, delo je ukazalo na njegovo eksperlmenti-
sanje (iako ne i na pridravanje) sa strukturalizmom
i semiologijom, sa fokusom na lingvistike sisteme
znaenja i prostorne diskurse percepcije. Tako se
Fuko pridruio intelektualnom putovanju zajedno
sa kolegama, francuskim misliocima, Klodom Levi-
Strosom, Rolanom Bartom, a k o m Lakanom i Lu-
jem Altiserom. Drugo, Roenje klinike unapredilo je
"arheologiju"kao novu istorijsku metodologiju. Pod
uticajem ideja Gastona Balara i ora Kangilema o
istorijskom diskontinuitetu i kritici progresivizma i
prezentizma u istoriji nauka (Gutting 1989), "arhe
ologija", kako je primenjuje Fuko u Roenju klinike,
predstavlja nain prikazivanja diskurzivnog sloja,
uklopljenog u moderno obrazovanje medicinsk
og autoriteta. Na povrini, izgleda da se delo bavi
promenama u medicinskoj praksi u Francuskoj od
kasnog osamnaestog do ranog devetnaestog veka.
Ispod njenih naoruanih zamki, Fuko unutar mode
rne medicine otkriva slojeve novih lingvistikih,
tehnolokih, epistemolokih i politikih konstitu-
enti ljudskog ivota.
Stiven Kec: MIEL FUKO
Fuko je proirio svoj arheoloki pristup u dva
sledea dela: Les Mots et les choses: une archeologie
des sciences humanies 1966, (Rei i stvari: arheologija
humanistikih nauka /Fuko 1971/) i u L'Archeologie
du savoir {Arheologija znanja/Fuko 1998/) 1969. g o
dine. (Tokom ovog perioda Fuko je napisao brojna
dela i eseje o umetnosti, knjievnosti i filozofiji, kao
to je Rejmon Rasel(Foucault 1963),teodelima ora
Bataja (George Bataille), Morisa Blanoa (Maurice
Blanchot), i Renea Margita (Rene Margitte). Poto
se Fuko nakon 1960. godine nije vraao na ova
podruja, ova dela nisu bila uticajna u knjievnim
prouavanjima, a ne smatraju se ni delom njegov
og znaajnog korpusa (za neke od ovih dela v. Fou-
cault 1998). U Arheologiji znanja, Fuko je usavrio
svoju arheoloku metodologiju i u glavnim crtama
izloio formalnosti koje lee ispod diskurzivnih
formacija u naukama o oveku za ijim razumeva-
njem je tragao. Ali, Arheologija znanja mnogim je
itaocima ostala opskurna u poreenju sa Recima
i stvarima, koje je postalo bestseler, sa irokom
popularnou kao i naunom prijemivou. U
tom delu Fuko nalazi diskontinuitete u naukama o
oveku od njihovog pojavljivanja u Renesansi kroz
razvoj njihovih sutinskih oblasti - ekonomije, bi
ologije i lingvistike - u devetnaestom veku. Kon-
troverzno istraivanje dela o "smrti" figure "oveka"
u savremenoj misli izazvalo je kritiko reagovanje
an-Pol Sartra (Sartr 1974) izmeu ostalih, koje je
bilo simptomatino po rastuoj humanistikoj i
marksistikoj suprotstavljenosti Fukoovim ideja
ma. Fuko, ipak, nije bio u Francuskoj, predavajui u
Tunisu u kritinom periodu izmeu 1966. do 1968.
godine. Po povratku u Pariz, distancirao se od nje
govog popularnog prikazivanja kao strukturaliste.
115
O FUKOU
"U Francuskoj su izvesni budalasti 'komentatori' is-
trajavali da me etiketiraju kao'strukturalistu'. Nisam
uspeo da doprem do njihovih sitnih mozgova to
da nisam koristio nijedan metod, koncept ili kljuni
pojam koji karakteriu strukturalnu analizu", na
pisao je Fuko u svome predgovoru za englesko iz
danje Rei i stvari (Foucault 1971 b: xiv).
Imenovanje za profesora filozofije na novom
eksperimentalnom Univerzitetu u Vinsenu (Vin-
cennes) 1968. godine oznailo je razliite intelek
tualne pravce koje e slediti tokom sedamdesetih
godina. Njegov radikalni karakter dobro se uklapao
u alternativno interdisciplinarno okruenje na Uni
verzitetu u Vinsenu, ali je ubrzo izabran na istaknu
tom Collge de France, da preuzme mesto profesora
istorije sistema miljenja. Obavljao je ovu slubu
do kraja ivota. Collge de France zahteva od svo-
jih profesora da smisle godinje kurseve u skladu
sa svojim predmetom. Rezimei Fukoovih kurseva
predstavljaju fascinantne hronike pustolovina u
podruja koja e inspirisati drugu polovinu nje
gove karijere: kriminologija, seksualnost, upravlja
nje i etika (Foucault 1997b).
Izmeu 1969. i 1975. godine Fuko postaje
politiki aktivan u grupama kao to je Grupa za
informisanje o zatvoru (Prison Information Group)
i putuje kroz Poljsku i Irak da bi pisao o represiji i
revoluciji. U tom periodu pisao je oglede, davao
intervjue i prireivao tekstove, kao to je mono
grafija o devetnaestovekovnom ubici Pjeru Rivijeru
(Foucault 1975). U meuvremenu, dok nije objavio
nijedno vanije delo, radio je na svom sledeem
metodolokom proboju inspirisanim idejama Frid-
116
riha Niea, posebno njegovim delom Genealogija
morala. U eseju pod naslovom Nie, genealogija, is-
torija (Foucault 1977c; Fuko 1995), Fuko jasno prika
zuje snagu onoga to vidi kao nieovski genealoki
metod: multidisciplinarna tehnika otkrivanja kon-
tigentnih istorijskih trendova koji podupiru savre-
meni diskurs i prakse moi. "Genealogija je siva;
ona je sitniava i strpljivo dokumentarna. Ona radi
na zamrenim, sastruganim pergamentima" (Fuko
1995:79), i prema tome, suprotstavljena je traganju
za tradicionalnim poreklima i podizanju temelja u
korist naruavanja"onog stoje prethodno smatrano
imobilnim" i fragmentiranju "onog to je smatrano
objedinjenim" (Fuko 1995). Idealno, cilj genealogije
je da razume "istoriju sadanjosti" nezavisno od
poznatih istorijskih pripovesti i politikih ideologija
koje su predstavljale prolost. Prado (Prado) jasno
predstavlja uvod u Fukoovu "genealoku analitiku"
(Prado 1995). Drugi autori su tragali za Fukoovom
vezom sa Nieom ili se nisu slagali da takva veza
postoji (Mahon 1992; Ovven 1996; Nilson 1998).
Fukoov metodoloki zaokret ka genealogiji,
i novom opsegu tematskih zanimanja, izraen je
u dramatinoj knjizi, koja se pojavila nakon praz
nine u objavljivanju, Surveiller et punir: naissance
de la prison (Foucault: 1975; Nadzirati i kanjavati:
nastanak zatvora /Fuko 1997/). Snano artikuliui
politiko i intelektualno zanimanje koje ga je
zaokupljalo prethodnih sedam godina, delo je
zapoelo genealoko prepravljanje kriminoloke
istorije zatvorskog sistema. Postalo je i Fukoova
najpoznatija knjiga, jer veto iznova odreuje mod
ernu kao "disciplinarno drutvo" oblikovano novim
formama moi koje su pratile opadanje evropskih

suverenih reima. Zanimanje za genealoku istoriju
sadanjosti nadahnulo je Fukoov sledei niz istorije
seksualnosti: Histori de la sexualit I: La volont de
la savoir (Foucault 1976; Istorija seksualnosti I. Volja
za znanjem, /Fuko 1978/); L'Usage des plaisirs (Fou
cault 1984; Istorija seksualnosti: koritenje ljubavnih
uivanja /Fuko 1988/); LeSouci de so/(Foucault 1984;
Istorija seksualnosti: staranje o sebi /Fuko 1988/).
Uprkos njihovim razlikama, ova del konzistentno
upotrebljavaju nieovsku dekonstrukciju porekla
zapadne due i pokoravajuih reima istine, etike i
identiteta. Zajedniki im je i razumljiviji jezik negoli
u Fukoovim prethodnim radovima: ona su postala
nuna za svaki univerzitetski kurs o kriminalu, sek
sualnosti i srodnim temama koje se bave regulaci
jom i socijalnom kontrolom.
Sa skoro dirljivom ironijom, Fukoovi posled-
nji dani u junu 1984. provedeni su u Salpetrijeru,
uvenoj bolnici koju je osuivao u svome radu zbog
njene istorijske uloge u uspostavljanju "bio-moi"
francuskog upravljanja: leei u krevetu u bolnici,
bio je zadovoljan itajui prve prikaze njegovih po-
slednjih knjiga, toma II i III Istorije seksualnosti.
Socijalna teorija i doprinosi
Dosta literature koja se bavi Fukoovim doprinosi
ma socijalnoj teoriji teilo je da podeli njegovo
delo u odnosu na druge teoretiare ili kole misli
(a ponekad ga izvodei od njih), kao to je mark
sizam (Poster 1984), kritika teorija (Ransom 1997),
Dirkemove studije (Cladis 1999), i sociologija Mak-
sa Vebera (Turner 1992; Szakolczai 1998), posebno
potonje zbog Veberovog naglaavanja birokratske
Stiven Kec: MIEL FUKO
ekspertize i disciplinarne estetike vladanja sopst-
vom. Naredni radovi povezuju Fukoa sa Nieom,
Deridom (Boyne 1990), ilom Delezom (Braidotti
1991), Tomasom Kunom (Dreyfus, Rabinow 1983),
Morisom Merlo-Pontijem (Crossley 1994) i Jirgenom
Habermasom (Kelly 1994; Ashenden, Owen 1999).
Feministika kritika bila je izuzetno vana za ovu
primenu (o tome kasnije).
Fuko je u svojim poslednjim godinama teio
utemeljenju jedinstvenog teorijskog stanovita
njegovog ivotnog del nezavisno od svojih ko-
mentatora.
"Moj cilj... bio je da stvorim istoriju razliitih
oblika kojima su, u naoj kulturi, ljudi pretvoreni
u subjekte. Moje delo se bavilo sa tri oblika objek-
tivizacije koja preoblikuje ljude u subjekte. Prvi su
oblici ispitivanja koji sebi pokuavaju da daju sta
tus nauka... U drugom delu mog rada, prouavao
sam objektivizacije subjekta u onome to u naz
vati 'prakse odvajanja'. Subjekat je ili podeljen u sa
mom sebi ili odvojen od drugih. Najzad, teio sam
da prouim... nain na koji se ovek (on ili ona) pret
vara u subjekat" (Fuko 1983a: 208).
I na drugim mestima Fuko ponavlja ovu trostru
ku organizaciju svog korpusa (Foucault 1983b: 237;
1988a: 7-16; 1988b). Prema tome, trebali bi da pra
timo Fukoovo odreivanje sopstvenog del kako
bismo potom razumeli probleme koje su njegove
teorijske ideje uinile razumljivim. Rabinovljev ko
mentar (Rabinow 1984: 7-11) uistinu ostaje dosle-
dan Fukoovoj preporuci prikazivanjem njegovog
rada u smislu praksi klasifikacije, praksi odvajanja,
117
0 FUKU
i praksi samosubjektivizacije, i stoga nam prua ko
risnu formulaciju. Dodatno, Fuko je razradio nain
na koji su ovi nizovi praksi delovali najoiglednije u
poljima subjektivizacije: telo, stanovnitvo i individ
ua. Stvaranjem istorije oblika putem kojih su "ljudi
pretvoreni u subjekte", Fuko je rekonceptualizovao
modernu politiku kao subjektivirajuu mreu prak
si i polja. Na taj nain, pridodao je savremenoj soci
jalnoj teoriji kritiku dimenziju punu ivota, kao to
diskusija koja sledi to i pokazuje.
Prakse subjektivizacije
Prakse klasifikovanja
Kroz svoja del, Fuko je isticao da profesionalni
status znanja proizlazi iz oblasti u kojima se ono
razvijalo, pre nego iz autoriteta samih profesiona-
laca. Prema tome, on je izotrio nae shvatanje
naina na koji je proizvodnja znanja u naukama o
oveku, kao to su psihijatrija, medicina, seksologija
i kriminologija, pretvorila ljude u tipove subjekata
klasifikujui ih u skladu sa dualistikom logikom
koja proima zapadni nain miljenja: razum/be
zumlje, normalno/patoloko, te ivot/smrt. Na prim
er, u delu Rei i stvari Fuko dokazuje d a j e ekonomija
konstruisala proizvodnog subjekta koji podlee
ekonomskim pravilima i zakonima; biologija je kon
struisala ivog subjekta kojim upravljaju bioloki
zakoni prirode, koji ga uslovljavaju kao organizam;
lingvistika je konstruisala govornog subjekta ije
su karakteristike uslovljene strukturama znaenja.
Ekonomija, biologija, lingvistika takoe su pove
zane jer su njihove eme klasifikacije utemeljene
u prouavanju "oveka", odreene figure oko koje
118
su stvaraoci modernog znanja oblikovali svoje dis-
kurse i opravdavali svoje intervencije u sve domene
ljudske egzistencije.
Prakse odvajanja
U Fukoovom delu prakse odvajanja predstavljaju
politike strategije koje razdvajaju, normalizuju i in-
stitucionalizuju stanovnitvo radisocijalnestabilnos-
ti. U delima Istorija ludila u doba klasicizma, Roenje
klinike, i Nadzirati i kanjavati, Fuko prikazuje kako
su moderne evropske drave oznaavale skitnice i
navodno "nekorisne" ljude kao politiki problem, i
ponovo ih grupisale u lude, siromane i delikvente.
Ovo disciplinujue ureenje drutva poklapalo se
sa razvojem monih institucija - mentalnih bolnica
(azila), bolnica, zatvora i kola. Najvanije, Fuko je is
ticao kako su prakse odvajanja istorijski crple svoju
mo iz merkantilnih dravnih drutava i prosve-
titeljske politike filozofije individualnih prava i ljud
ske slobode. Na primer, u Nadzirati i kanjavati Fuko
pokazuje kako su, od kasnog osamnaestog i devetn
aestog veka, tehnike regulisanja zasnovane na ispi
tivanjima, vebanjima, voenju dokumenata i pris
motri, takoe bile povezane sa novim korektivnim
programima usmerenim ka individualnoj rehabili
taciji. Dakle, ironina konvergencija disciplinarnosti
sa liberalnim humanizmom postala je odreujua
karakteristika onog to Fuko naziva "roenjem zat
vora" (podnaslov del Nadzirati i kanjavati).
Prakse samosubjektivizacije
Prakse samosubjektivizacije konstituiu najneu-
hvatljivi oblik subjektivizacije jer, kako Fuko

objanjava, zahtevaju razvijanje tehnologija sopstva:
"Tehnike koje omoguuju individuama da izvode,
sopstvenim sredstvima, izvestan broj radnji nad svo
jim telom, svojim duama, mislima, ponaanjem, i
to na nain na koji bi se preobrazili, preoblikovan, i
postigli odreeno stanje savrenosti, sree, istoe, kanjavanja ustvari proizvode "duu" delikventa
natprirodne moi" (Foucault, Sennett 1982:10). U Is-
toriji seksualnosti, Fuko identifikuje priznanje kao eg
zemplarnu tehnologiju sopstva, koja je nastala zajed
no sa hrianstvom a kasnije je odlikovala modernu
medicinu i psihijatriju. Socijalni naunici, terapeutski
strunjaci i pomoni moralni inenjeri primenjuju
tehnologije sopstva na najrazliitije naine (Mar
tin 1988). U Fukoovom delu, prakse samosubjek-
tivizacije mnoe se u podruju seksualnosti, jer su
seksoloke nauke seks istorijski oznaavale kao taja
nstven, sakriven, i tetan, i na taj nain obavezivale
subjekte da o tome govore u snanim samoreflek-
sivnim znaenjima. Sledstveno tome, ove nauke na
stavljaju uveanje svoje ekspertize krivotvorenjem
seksualne istine u sri ovekovog identiteta. To je
razlog, prema Fukou, zato nae dugovene istine o
sopstvu moraju da budu prouene u smislu praksi
samosubjektivizacije koje ih odravaju.
Polja subjektivizacije
Jelo
Mada Fuko nije usamljen u usmeravanju panje
na politiku ulogu tela, on je jedinstven z b o g
odreivanja raznolikih naina na koje je "bio-mo"
odigrala ulogu u uspostavljanju modernih reima
moi. Zaista, Fukoovo promiljanje tela podstak-
lo je ekspanzivnu sociologiju tela obuhvatajui
Stiven Kec: MIEL FUKO
nekoliko podruja (Sawicki 1991; Jones, Porter
1994; Terry, Urla 1995). Nadzirati i kanjavati i
Istorija seksualnosti dva su kljuna del u ko-
jima Fuko razvija svoju analizu tela kao podruja
subjektivizacije. U prvom, on kae da prakse
disciplinujui telo i korporizujui zatvorske am
bijente. Stoga, najintimnije potrebe tela - hrana,
prostor, vebanje, san, seks, privatnost, svetio i
toplota - postaju graa na osnovu koje se donose
zatvorski raspored, policijski as, provere i mikro-
kazne. Disciplina tela razvijena u zatvorima ima
paralele u itavom irem disciplinarnom drutvu.
Zaista, uspeh nadmoi Moderne nad efikasnim
telima u industriji, pokornim telima u zatvorima
i disciplinovanim telima u kolama potvruje Fu-
koovu tezu da je ljudsko telo veoma prilagodljivo
podruje za cirkulaciju moi.
Slino tome, u Istoriji seksualnosti Fuko poka
zuje zastraujuu nadmo sa kojom su devetn-
aestovekovni strunjaci konstruisali hijerarhiju
seksualizovanih tela i podelili stanovnitvo u grupe
normalnih, devijantnih i perverznih pojedinaca.
Nadalje, viktorijanski seksualni diskurs posebno
je idealizovao burujsko muko telo, koje se o d
likuje zdravljem i dugovenou, izdrljivou i
produktivnou, te poreklom i rasom. Burujsko
muko telo potom je upotrebljeno za oznaavanje
inferiornih tela ena, niih klasa, nezapadnjaka i
starih. Za Fukoa, veza izmeu individualnog i so
cijalnog tela, ili stanovnitva, bila je, prema tome,
kljuna za nastanak moderne politike.
119
0 FUKOU
Stanovnitvo
Fuko je radikalno istorizovao pojam stanovnitva
izvodei ga iz tradicionalnih demografskih koncep
cija i traei njegova diskurzivna i politika porekla
u mreama moi/znanja koje su izrasle iz prosve-
titeljske brige oko zdravlja i bogatstva. Stanovnitvo
se pojavilo kao polje subjektiviteta tamo gde je ad
ministrativna mo nad ljudima primenjivana putem
identifikacije, standardizacije i regulacije javnog
ponaanja i rizika. Na primer, Roenje klinike ispituje
kako su medicinske krize u vezi sa urbanom higijen
om i epidemijama u osamnaestom i devetnaestom
veku osposobile centralizovano medicinsko uprav
ljanje da nadgleda zdravlje stanovnitva i drutvene
prostore njihovih aktivnosti. U kasnijim studijama
Fuko proiruje medicinski fokus i prikazuje kako
je moderna drava uveala svoju mo intervenisa-
njem u ivot stanovnitva, ili u ono to Fuko naziva
"bio-politikom stanovnitva"(Fuko 1978).
Fukoov koncept bio-politike vodi ka njegovom
obuhvatnom vienju politike, ili vladanju, "umeu
vladanja" (governmentality) (Foucault: 1991: 90) i
ogledima o genealogiji liberalne vladavine (Fou
cault 1981; 1988a). Poevi od sedamnaestog
veka, zapadne administracije racionalizovale su
svoje upravljanje drutvenim problemima novim
tehnikama vladanja kao to su statistika, pregledi,
policija, regulisanje zdravlja i centralizovano soci
jalno staranje. Nikolas Rouz (Nikolas Rose), u svojoj
inventivnoj studiji sluaja britanske socijalne psi
hologije, objanjava da "sa ulaskom stanovnitva
u politiku misao, vladanje kao svoj objekat uzima
takve fenomene kao to su brojni subjekti, njihova
120
starost, dugovenost, bolesti i tipovi smrti, navike i
poroci, stope reprodukcije". Dakle, "roenje i istorija
znanja o subjektivitetu i intersubjektivitetu sutinski
su povezane sa programima koji su, da bi upravljali
subjektima, shvatili da ih moraju poznavati" (Rose
1990:5).
Argumenti Fukoa, Rouza, i drugih u vezi sa up
ravljanjem i stanovnitvom kao subjektom postav
ljaju svee kritiko vienje politike demografskog
znanja, i dovode do uzbudljivih podoblasti studija o
upravljanju (Burchell 1991; Barry 1996; Dean 1999;
Rose 1999). Te studije razrauju Fukoovu perspe
ktivu politizacije moi kritikom neoliberalnih reima,
osiguravajuih programa, programa za savladavanje
rizika, i programa utilitizacije tehnologije podataka
i trine racionalnosti u dravnim preduzeima.
Literatura o vladavini takoe istie kako su lino
ponaanje, sloboda, izbor i odgovornost refigurisane
kao politiki izvori i umotane u tkaninu "drutvenog"
(Peterson, Bunton 1997; Cruikshank 1999). U ovom
smislu, dodatna je definicija Miela Dina (Mitch-
ell Dean): vladavina "odreuje novi prostor misli u
domenu etike i politike, onog to bi se moglo nazvati
'prakse sopstva'i'prakse upravljanja', koje ih povezu
je bez svoenja jednog na drugo" (Dean 1994:174).
Dok su vie marksistike kritike optuivale studije o
upravljanju da se odriu radikalne politike (Frankel
1997), studije vladanja nisu nekritine oko podo-
blasnih nedostataka (Hindess 1997; O'Malley 1997).
Individua
Uprkos Fukoovom radikalnom socijalnom kon
struktivizmu, njegovo delo istie dva vana aspekta

individualnih posredovanja. Kao prvo, delo Fukoa i
njegovih sledbenika ukazuje da subjekti moderne
disciplinarne matrice - vojnici, zatvorenici, sek
sualni devijanti, pacijenti i deca - mogu da rue i
rue uslove svog subjektiviteta. Na primer, u svo
joj istoriji devetnaestovekovne seksologije Defri
Viks (Jeffrey Weeks) primeuje da iako su seksolozi
"teili tome da reguliu oznaavanjem; to je pruilo
i odskonu dasku za samoodreenje i individualni i
kolektivni otpor" (Weeks 1987:38).To je omoguilo
gay pokretima u dvadesetom veku da preokrenu
medicinsku praksu "oznaavanja" restriktivnih
homoseksualnih kategorija, i da se mobiliu kao
kolektivni inilac socijalne promene. Drugo, Fukoo-
va individua nije tradicionalni subjekat uhvaen
u ontoloko voenje rata izmeu osloboenja i
dominacije. To je predstava koju su stvorili tradi
cionalni diskursi filozofije i diskursi drutvenih
nauka ogranieni rigidnim teorijskim modelima i
politikim ideologijama. To jest, individua za Fukoa
predstavlja personalni prostor g d e i aktivne i pa
sivne, i regulisane i suprotstavljajui mogunosti
za ljudsko posredovanje izbijaju na povrinu, u
kontekstu materijalnih praksi.
Ove ideje o individualnom subjektivitetu uve
liko figuriraju u Fukoovim kasnijim radovima o
predhrianskoj etici i seksualnosti (Fuko 1988a;
Foucault 1988b; 1993). Ovde njegovo inovativno
istraivanje "sopstva" i subjektivnih "igri istine"
inkorporie veoma aktivnu dimenziju subjektivite
ta, manje povezanu sa odnosima moi i naunog
diskursa, a vie prilagoenu drutvenim impera istorijskim metodom razmatrale su Fukoa u cilju
tivima samo-stilizovane autonomije. Najznaajnije,
promiljajui etike konfiguracije starovekovnog
Stiven Kec: MIEL FUKO
drutva, Fuko je poeo da razmatra nain na koji
samo-znanje moe biti razdvojeno od praksi sub-
jektivizacije. Njegova opaanja u jednom od po-
slednjih intervjua navode na pravac u kojem je
njegov budui rad mogao da vodi: "Nazvao bih
subjektivizaciju procesom koji rezultira konstituci
jom subjekta, ili preciznije, subjektivnou koja je
oigledno samo jedna od datih mogunosti orga-
nizovanja samosvesnosti" (Foucault 1989:330). Pre
ma tome, individualni subjektivitet je kontigentan
i nestabilan jer postoje druge "mogunosti organi-
zovanja samosvesnosti". Komentatori Fukoa gener
alno se slau da bi, d a j e ostao iv, produbio ovaj as
pekt svog rada i stvorio nov skup pitanja o preob
likovanju umea ivota. U tom smislu, istoriar i Fu-
koov prijatelj Pol Ven (Paul Veyne) kae da je tokom
poslednjih osam meseci Fukoovog ivota, pisanje
dve finalne knjige o istoriji seksualnosti "za njega
igralo ulogu kao to su filozofska del i lini dnevni
ci igrali u starovekovnoj filozofiji: rad sopstva nad
sobom, samo-stilizacija" (Veyne 1993: 8). A imajui
na umu Fukoovu smrt, Ven zakljuuje da "Fukoova
originalnost meu velikim misliocima naeg veka
lei u odbijanju da pretvori nau konanost u osn
ovu za nove izvesnosti" (Veyne 1993:5).
Ocena kljunih prednosti i kontroverze
Fukoove misli o naukama o oveku i nasleu
prosvetiteljstva inspirisale su celi niz snanih kon
troverzi, posebno u vezi sa njegovim istorijskim
metodom i politikim teorijama. Kritike u vezi sa
isticanja njegove antipozitivistike arheoloke i
genealoke strategije na tetu pogodnih naunih
121
0 FUKOU
objanjenja. Rezultat ove kritike bila je popular
izacija netanih objanjenja prolosti, esto z a ih politikih teorija, posebno oko njegovog
snovanih na konfuznoj i slabo istraenoj doku
mentaciji. Na primer, kada Fuko misli na period
od sedamnaestog do osamnaestog veka kao na
"doba klasicizma" u Reima i stvarima i Istoriji lu
dila u doba klasicizma, on ne daje nijedno jasno
objanjenje naina na koji se ovo "doba" pretvorilo
u "moderno doba" u devetnaestom veku. Nadalje,
istoriari su prigovarali Fukoovoj pretpostavci da
se istorijski diskontinuiteti i preokreti koje je ot
krio m o g u internacionalno primeniti, jer, u stvari,
postoje velike razlike izmeu nacija i lokaliteta. Na
primer, istorija mentalnih bolnica (azila) i bolnica u
Engleskoj i drugim zemljama sasvim je drugaija
od onih u Francuskoj (Porter 1987; Bynum 1994).
Druge kritike Fukoovog istorijskog metoda mogu
se pronai u izvrsnoj zbirci Foucalt and the Writing
of History (Goldstein 1994).
U intervjuu relevantnom za kritiku istorijskog
metoda, Fuko tvrdi da je bio "sasvim svestan" da
nije napisao "nita drugo do fikcije", iako fikcije ne
znae da je "istina stoga odsutna" (Foucault 1980:
193). I u tom smislu Fuko zaista izumeva kvazi-is-
torijske formacije kao to su "disciplinarno drutvo"
i "doba klasicizma". Njegove studije sluaja klinike,
zatvora, azila, seksualnosti i starovekovne etike nisu
faktiki razumljive istorije; to jest, one pokazuju
kako nastaju specifini problemi u posebnim isto
rijskim okolnostima. Pored svega, kritike Fukoa bile
su suoene da preispitaju sopstvene metodoloke
pretpostavke, ak i ako su u pravu u vezi sa njegov
im istorijskim previdima.
122
Rairenije su bile rasprave oko Fukoov-
dalekosenog pojma moi, koji, kako se tvrdi,
porie politiko polje ljudskog posredovanja i
otpora. Tano je da Fuko esto traga za istorijs
kim klasifikacijama i podelama tela i stanovnitva
putem dominacije nad njima, uprkos njegovom
insistiranju da je mo isto toliko "produktivna"
koliko i represivna. Fukoova kasnija istraivanja
etike individualnog sopstva delimino su otklonila
mesto aktivnog subjekta u politikom ivotu (kao
to prethodna diskusija ukazuje). Ipak, itaoci koji
su oekivali da se Fuko postavi u poseban politiki
program ili da ponudi teoriju otpora ostavljeni su
na cedilu. Feministiki naunici i aktivisti predstavili
su najopseniju kritiku Fukoovih politikih teorija,
u meuvremenu razvijajui sofisticiranu Fuko-
feministiku literaturu (Bell 1993; McNay 1993;
Ramazanoglu 1993; Deveaux 1994; Hekman 1996).
Oni su ili kritikovali Fukoa, jer nije posvetio panju
neravnopravnosti rodova, enskoj istoriji i seksual
nom nasilju, ili su samo privremeno prihvatili nje
gove teorijske intervencije, sutinski ih preraujui
u cilju prevladavanja njihovih ogranienja. Femi
nistkinje su posebno isticale da je telo i gradilite
regulacije, g d e se odravaju stvoreni rodni identite
ti, i gradilite otpora, g d e su oni ukinuti. Na primer,
Lois Meknej (Lois McNay) slae se sa Fukoom da
je "seksualnost stvorena u telu na takav nain da
bi olakala regulisanje drutvenih odnosa" (McNay
1993: 32). Ona dodaje d a , ipak, svi aspekti seksu
alnosti, telesnosti i poude nisu proizvod odnosa
moi. Slino tome, Dudit Batler (Judith Butler)
pie da ritualizovane osobine tela koje veu enu
za fiktivne enske identitete takoe mogu da post-

anu dekonstruktivne osobine koje otkrivaju arbi-
trarnost takvih identiteta (Batler 1990: 140-141).
Feministike spisateljice, putem kritike Fukoa na
osnovu politike tela i rodnih odnosa moi i otpora,
uistinu su unapredile fukoovsku socijalnu teoriju u
najinventivnijim pravcima.
Upravo zbog toga Fuko je izbegavao politike
saveze i teorijske veze: da bi njegovi itaoci mogli
da unesu sopstvene politike i uenja u njegove
namere, te da bi stvorili ivu kritiku razmenu oko
njegovih ideja. U jednom od njegovih najintere
santnijih intervjua Fuko kae da sanja "o novom
dobu radoznalosti" (Foucault 1989: 199). Za Fu
koa, radoznalost "budi panju za ono to postoji i
to bi moglo da postoji; spremnost da se pronae
neobino i posebno koje nas okruuje" i "strast da
se shvati ta se deava i ta prolazi" (Foucault 1989:
198-199). Ako su panja, spremnost, strast i ra
doznalost snovi i vodilja koji su inspirisali Fukoovu
karijeru, onda su to verovatno istinski kljuevi za
razumevanje njegovog mesta u savremenoj soci
jalnoj teoriji.
Sa engleskog prevela Milana Bokovi
Naslov izvornika: Stephen Katz - "Michel Foucault",
u: Profiles in Contemporary Social Theory, by Antho
ny Elliot and Bryan S. Turner (eds.), Sage Publica
tions, London & New Delhi, 2001, str. 117-127.
Stiven Kec: MIEL FUKO
LITERATURA:
Ashenden, S, Owen, D. (eds.) (1999) - Foucault Con
tra Habermas: Recasting the Debate between Gene-
alogyand Critical Theory, London: Sage
Barry, A., Osborne,T, Rose, N. (eds) (1996) - Foucault
and Political Reason: Liberalism, Neo-Liberalism and
Rationalities of Government, London: UCL Press.
Bell, V. (1993) - Interrogating Incest: Feminism, Fou
cault and the Law, London and New York: Rout-
ledge
Boyne, R. (1990) - Foucault and Derrida: The Other
Side of Reason, London and New York: Routledge
Braidotti, R. (1991) - Patterns of Dissonance, New
York: Routledge
Burchell, G., Gordon, C, Miller, P. (eds) (1991) - The
Foucault Effect: Studies in Gouvernmentality, Chica
go: University of Chicago Press.
Butler, J. (1990) - Gender Trouble: Feminism and the
Subversion ofldentity, London and New York: Rout
ledge
Bynum, W. F. (1994) - Science and the Practice of
Medicine in the Nineteenth Century, Cambridge:
Cambridge Univesity Press.
Canguilhem, G. (1995) - "Georges Canguilhem on
Michel Foucault's Histoire de la folie", Critical Inquiry,
21 (2): 275-289).
123
0 FUKOU
Castel, R. (1990) - "The Two Readings of Histoire
de la folie in France", Historyofthe Human Sciences,
3(1): 27-30.
Chambon, A., Irving, A, Epstein, L. (eds) (1999) -
Reading Foucault for Social Work, New York: Colum-
bia University Press.
Cladis, M. S. (ed.) (1999) - Durkheim and Foucault:
Perspectives on Education and Punishment, Oxford:
Durkheim Press.
Crosslezy, N. (1994) - The Politics of Subjectivity: Be-
tween Foucault and Merleau-Ponty, Aldershot: Ave-
bury
Cruikshank, B. (1999) - The Will to Empower: Dmo-
cratie Citizens and Other Subjects, Ithaca, NY: Cornel
University Press.
Dean, M. (1994) - Critical and Effective Historis:
Foucault's Methods and HistoricalSociology, London
and New York: Routledge
Dean, M. (1999) - Governmentality: Power and Rule
in Modem Society, London: S a g e
Deveaux, M. (1994) - "Feminism and Empower-
ment: A Critical Reader of Foucault"; Feminist Stud-
ies, 20 (2): 223-247.
Dreyfus, H. L., Rabinow, P. (1983) - Michel Foucault:
Beyond Structuralism and Hermeneutics, Chicago:
University of Chicago Press.
124
Foucault, Michel (/1954/ 1976) - Mental lllness and
Psychology, New York: Harprer & Row
Foucault, Michel (/1963/ 1973) - The Birth of the
Clinic: An Archaeology of Mdical Perception, New
York: Pentheon Books.
Foucault, Michel (1963) - Raymond Roussel, Paris:
Gallimard
Foucault, Michel (1971b) - The Order ofThings: An
Archaeology of the Human Sciences, New York. Pan-
thon Books.
Foucault, Michel (1975) - /, Pierre Rivire, Having
Slaughtered My Mother, My Sister and My Brother: A
th
Case of Parricide in the 19 Century, New York: Pan-
theon Books.
Foucault, Michel (1983a) - "The subject and pow-
er", u: H. L. Dreyfus and Paul Rabinow (eds), Michel
Foucault: Beyond Structuralism and Hermeneutics,
Chicago: University of Chicago Press.
Foucault, Michel (1983b) - "On the genealogy of
ethics. An overview of work in progress", u: H. L.
Dreyfus and Paul Rabinow (eds), Michel Foucault:
Beyond Structuralism and Hermeneutics, Chicago:
University of Chicago Press.
Foucault, Michel (1988b) - "The ethic of care for the
self as a practice of freedon: an interview with Mi-
chel Foucault on January 20, 1984", u: J. Bernauer
and D. Rasmussen (eds), The Final Foucault, C a m -
bridge, MA: MIT Press.

Foucault, Michel (1989) - Foucault Live (Interviews,
1966-84), (Ed. C. Gordon), New York: Panthon
Books.
Foucault, Michel (1980) - Power/Knowledge: Se-
lected Interviews and Other Writings 1972-1977,
(ed.) C. Gordon, New York: Panthon Books.
Foucault, Michel (1991) - "Governmentality", u: G.
Burchell, C. Gordon, and P. Miller (eds), The Foucault
Effect: Studies in Governmentality, Chicago: Univer
sity of Chicago Press.
Foucault, Michel (1993) - "About the beginnings of
the hermeneutics of the self", Political Theory, 21
(2): 198-227.
Foucault, Michel, Sennett, R. (1982) - "Sexuality and
solitude", Humanities in Review, 1:3-21.
Foucaut, Michel (1997b) - Essential Works of Fou
cault 1954-1984, Vol. 1. Ethics, Subjectivity and
Truth (ed. P. Rabinow), New York: The New Press.
Fuko, Miel (1971a) - Rijei i stvari: arheologija
humanistikih nauka, Beograd: Nolit
Fuko, Miel (1982) - Istorijaseksualnosti, [knj. 1], Vo
lja za znanjem, Beograd: Prosveta (drugo izdanje)
Fuko, Miel (1988a) - Istorija seksualnosti: staranje o
sebi, Beograd: Prosveta, 1988.
Fuko, Miel (1988b) - Istorija seksualnosti: korienje
ljubavnih uivanja, Beograd: Prosveta
Stiven Kec: MIEL FUKO
Fuko, Miel (1995) - "Nie, genealogija, istorija",
Theoria,Mo\. XXXVIII, br. 1, mart 1995, Beograd
Fuko, Miel (1997a) - Nadzirati i kanjavati: nas-
tanakzatvora, Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia
Fuko, Miel (1998) - Arheologija znanja, Beograd:
Plato / Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia
Frankel, B. (1997) -"Confronting neoliberal rgimes:
the post-Marxist embrace of popularism and real-
politik", New Left Review, 226:57-92.
Garland, D. (1997) - "'Governmentality' and the
Problem of Crime: Foucault, Criminology, Sociol-
ogy", Theoretical Criminology, 1 (2): 173-214.
Goldstein, J. (ed.) (1994) - Foucault and the Writing
ofHistory, Oxford: Blackwell
Gordon, C. (1990) -"Histoire de la folie: an unknown
book by Michel Foucault", History ofthe Human Sci
ences, 3(1): 3-26.
Gutting, G. (1989) - Michel Foucault's Archeology of
Scientific Reason; Cambridge: Cambridge Univer
sity Press.
Hekman, S. (ed.) (1996) - Feminist Interprtations of
Michel Foucault, University Park: Pennsylvania State
University Press.
125
0 FUKOU
Hindess, B. (1997) -"Politics and governmentality",
Economy and Society, 26 (2): 25-272.
Jones, C, Porter, R. (eds.) (1994) -Reassessing Foucault:
Power, Medicine and the Body, London: Routledge
Kelly, M. (ed.) (1994) - Critique and Power: Recast-
ing the Foucault/Habermas Debate, Cambridge, MA:
MIT Press.
Macey, D. (1993) - The Lives of Michel Foucault, Lon-
don: Hutchinson.
Manon, M. (1992) - Foucault's Nietyschean Geneal-
ogy: Truth, Power, and the Subject, Albany: State Uni-
versity of New York Press.
Martin, L. H, Gutman H, Hutton, P. H. (eds.) (1988)
- Technologies ofthe Self: A Seminar with Michel Fou-
cault, London: Tavistock
McKinlay, A, Starkey, K. (eds) (1998) - Foucault,
Management, and Organization Theory, Thousand
Oaks, CA: Sage.
McNay, L. (1993) - Foucault and Feminism, Boston:
Northeastern Univerity Press.
Miller, J. (1993) - The Passion of Michel Foucault,
New York: Simon & Shuster.
Nilson, H. (1998) - Michel Foucault and the Games of
Truth, London: Macmillan.
O'Malley, P, Weir, L, Shearing, C. (1997) - "Govern-
126
mentality, criticism, politics", Economy and Society,
26 (4): 501-517.
Owen, D. (1996) -Maturity and Modernity: Nietzsche,
Weber, Foucault and the Ambivalence of Reason,
London and New York: Routledge.
Peterson, A, Bunton, R. (eds) (1997) - Foucault,
Health and Medicine, London and New York: Rout-
ledge
Porter, R. (1987) - Mind-Forg'd Manacles: A Historyof
Madness in England from the Restoration to the Re-
gency, London: Athlone.
Poster, M. (1984) - Foucault, Marxism and History:
Mode of Production versus Mode of Information,
Cambridge: Polity Press.
Prado, C. G. (1995) - Starting with Foucault: An Intro-
duction to Genealogy, Boulder, CO: Westview Press.
Rabinow, P. (1984) -"Introduction", in P. Rabinow (d.),
The Foucault Reader, New York: Panthon Books.
Ramazanoglu, C. (ed.) (1993) - Up Against Foucault:
Explorations ofSome Tensions Between Foucault and
Feminism, London and New York: Routledge.
Ransom, J. S. (1997) - Foucault's Discipline: The Poli-
tics of Subjectivity, Durham, NC: Duke University
Press.
Rose, N. (1990) - Governing the Soul: The Shaping of
the Private Self, London: Routledge
 Stiven Kec: MIEL FUKO

Rose, N. (1999) - Powers ofFreedom: Reframing Po-

litical Thought, Cambridge: Cambridge University
Press.

Sartr, an-Pol (1974) - " O strukturama i struktural

izmu" (intervju), u: Marksizam/Strukturalizam,
zbornik asopisa Delo, Beograd, 1974.

Sawicki, J. (1991) - Disciplining Foucault: Feminism,

Power and the Body, London and New York: Rout
ledge.

Still, A. Velody, I. (eds) (1992) - Rewriting the History

of Madness: Studies in Foucault's Histoire de la Folie,
London and New York: Routledge

Szakolczai, A. (1998) - Max Weber and Michel Fou

cault: Parallel Life-Works, London: Routledge

Terry, J, Urla, J. (eds) (1995) - Dviant Bodies, Bloom-

ington and Indianapolis: Indiana University Press.

Turner, B. S. (1992) - Regulating Bodies: Essays in

Mdical Sociology, London and New York: Rout
ledge.

Veyne, P. (1993) - " T h e final Foucault and his ethics",

Critical Inquiry, 20 (1): 1-9.

Weeks, J. (1987) - "Questions of identity", in P. C a -

plan (d.), The Cultural Construction of Sexuality,
London: Tavistock.

127
Jan Heking (lan Hacking)
FUKOOVA ARHEOLOGIJA
Mo/Znanje je zbirka od devet intervjua, jed
nog ogleda i par predavanja u kojima Miel Fuko
pokuava da iznae nove naine govora o moi
(Foucault 1980). To je jo jedna etapa u izvanred
noj avanturi ideja zapoetoj u kasnim pedesetim.
"Kljune rei" u Fukoovom radu bile bi, na primer:
rad, jezik, ivot, ludilo, masturbacija, medicina, voj
ska, Nie, zatvor, psihijatrija, don Kihot, de Sad i seks.
One nisu sve ostvarene niti iscrpene ovom adole-
scentskom listom tema. Fuko poseduje originalan
i analitiki um, on se oduevljava injenicama. Vest
je u reorganizovanju prolih dogaaja ne bi li pono
vo promislio sadanjost. Angaovano preokree
poznate truizme u sumnje ili haos. lako njegove
sadanje misli o znanju i moi jo nisu sazrele, one
su oito deo vrenja dostojnog da ga se proui.
Kakve su veze izmeu moi i znanja? Postoje
dva loa kratka odgovora: 1) znanje prua instru
ment koji monici m o g u da koriste za sopstvene
svrhe; 2) novi oblik znanja raa novu klasu ljudi ili
institucija, koje mogu da upranjavaju novu vrstu
moi.Te dve tvrdnje paralelne su dvema suprotnim
tezama o ideologiji: 1) vladajua klasa proizvodi
ideologiju koja odgovara njenim interesima; i 2)
nova ideologija, sa novim vrednostima, stvara
u g o d n u poziciju za novu vladajuu klasu. Praktino
niko ne voli nijednu stranu ovih pojednostavljenih
dihotomija. Fuko je jedan od mnogih koji eli novu
koncepciju meusobnog uticaja znanja i moi.
No on ne traga za odnosom izmeu dve datosti,
"moi" i "znanja". Kao i uvek, on pokuava da iznova
promisli predmet u njegovoj ukupnosti, i njegovi
"znanje" i "mo" predstavljaju neto drugo. Niko
ne zna to znanje; niko ne dri tu mo. Zbilja, ima
ljudi koji znaju ovo ili ono. Da, postoje pojedinci i
organizacije koji vladaju drugim ljudima. Da, ima
potiskivanja i represije koji potiu od autoriteta.
Da, oblici znanja i moi poev od devetnaestog
veka sluili su buroaziji vie nego drugima, i sada
takoe slue odgovarajuoj klasi u Istonoj Evropi.
Ali ta vladajua klasa ne zna kako to ini, niti da li
bi mogla bez drugih uslova u odnosima moi - fu-
nkcionera, vladajuih, potlaenih, izgnanih - svaki
od njih voljno ili nevoljno obavlja svoj deo. Trebalo
bi zapoeti analizu moi odozdo, na nivou malenih
lokalnih dogaaja gde bitke nesvesno odigravaju
igrai koji ne znaju ta ine.
Sada ova vrsta projekta nije vie nekakva novina.
Fukoova je genijalnost u tome da se spusti do ma
lenih drama, da ih odene u injenice koje jedva da
je neko drugi primetio, te da se taj teatar preobrati
u tragove do sada nemiljenih serija sueljavanja
od kojih je, tvrdi on, sastavljena ureena struktura
drutva. Uprkos svim apstraktnim emama po ko-
129
0 FUKOU
jima je Fuko postao poznat, on je isto tako najkon-
kretniji od svih pisaca. On oboava injenice. Jedan
od intervjua zavrava sa tipinom primedbom. Pi
tali su ga kada je izmiljeno ili bar uvedeno dojenje
novoroeneta na boicu u Francuskoj. Nije znao
i bio je oduevljen kada mu je njegov sabesednik
otkrio, korei se istovremeno to je bio tako glup da
sm ne postavi to pitanje.
Fuko, dakle, nije tkalac verbalnih fantazija.
Uivao sam vie u njegovim dugakim knjigama
negoli u ovim kratkim intervjuima, samo zato to
su knjige krcate injenicama. Urednik Znanja/Moi
ipak je u pravu, kada veli da nam intervjui mogu
biti od pomoi da razumemo knjige. Intervju je
francuska umetnika forma koja se koristi da se
predstavi rad u napredovanju koji je namenjen, is
prva, za uski krug, formulisan u pojmovima priklad
nim za raspravu meu specifinom publikom. Otud
neposrednost koja esto nedostaje dugakim i
sloenim knjigama. No Fukoovi pojmovi znanja i
moi su tako udaljeni od uobiajenog govora da
moram da podsetim kako je doao do njih. Sied nje
govih knjiga, uprkos usponima i padovima, preds
tavlja intelektualno napredovanje, i pokuau da ih
opiem tako to u objasniti intervjue.
Ludilo i civilizacija bilo je donekle romantino
delo (Foucault 1961)'. ini se da je poelo sa
neodlunim uverenjem, nikada izreenim, da post
oji ista stvar, ludilo, moda po sebi i dobro, koje
' Folie et derasion. Histori de folie a l'ge classique (Foucault 1961 ). Skraena verzija prevedena je kao Madness and Civilization (New
York: Random House, 1965), kod nas Istorija ludila u doba klasicizma. Tokom ostatka ovog teksta, svi datumi izdavanja odnose se
na francuske originale. Njihovi prevodi nisu skraeni.
130
nije neto to se da zarobiti u koncept. To sigurno
nije ono to nauke o duevnim bolestima zovu ludi
lom. Mi klasifikujemo, sagledavamo i predoavamo
ludilo posredstvom sistema koji su nae delo. Nae
institucije stvaraju fenomen u terminima naeg
vienja ludila. Prva Fukoova znaajna knjiga
nagovetava skoro kantovsku priu prema kojoj
je nae iskustvo luaka fenomen prosto uslovljen
naom misli i naom istorijom; ali, isto tako, post
oji i stvar po sebi koja se moe nazvati ludilo, koja
je nedokuiva. Osim toga, razum je takoe samo
fenomen ije postojanje zahteva suprotstavljenost
da bi se naspram nje odredio. Na engleskom knjiga
ima ironini podnaslov Istorija ludila u doba razuma
(A History of Madness in the Age of Reason).
Do vremena kad je knjiga napisana bilo je ve
oigledno da je romantina koncepcija istog i apri
ornog ludila bila pogrena. Ne moe postojati takvo
neto kao to je predpojmovno postojanje. Knjiga
je postala knjiga o neemu drugom. O emu? Ispr
va to nije bilo tako jasno. "Kada pogledam unazad"
govori Fuko u intervjuu 1977, "pitam se, o emu
drugom sam govorio u Ludilu i civilizaciji ili Roenju
klinike, osim o moi?" (Foucault 1973a).
Radnja knjige o ludilu, ponavljana u nekoliko
sledujuih, prilino je jednostavna. Dva su znaajna
dogaaja. Najpre, dolazi "veliko iskljuenje" u polo
vini sedamnaestog veka: mahnito zatvaranje ne
normalnih i izgradnja azila za umobolne. Mnogo

kasnije, u vreme Francuske revolucije, pojavljuje se
lano oslobaanje, kada je novi oblik psihijatrijskog
znanja izumeo nove naine postupanja sa ludilom.
Bar su u starim azilima, poruuje Fuko, luaci os
tavljeni nasamo u svem svom uasu. Ipak, uas nije
bio gori od sveanih unitavanja ludih, od strane
odbora strunjaka, sa njihovim stalnim probama
nadrilekarskih uputstava.
Fukoove prie su dramatine. On predoava
preureivanje dogaaja koje ranije nismo opazili.
Efekat je pojaan brilijantnim prikazima sekvenci
pre-i-posle, uzetih sa obe strane velike podele,
tokom koje je svaka tradicija preobraena u onu
drugu. Imamo deo opisa mozga oko 1780. godine,
i drugi dvadesetpet godina kasnije. Gotovo "isti"
organ na mermernoj ploi ima svoju ulogu u kas
nijoj fiziologiji, koja ni po emu ne odgovara onoj
iz 1780.
Naunici nas podseaju da su injenice mnogo
sloenije nego to ih opisuje Fuko. Njegova nak
lonost ka francuskim primerima prenela je na ev
ropsku istoriju sklonost ka grekama (Midelfort
1980). Dva su ekstrema francuske istoriografije.
kola Anala izuavala je kontinuitete d u g o g traja
nja ili spore prelaze - "velika, nepokretna i nema
postolja, koje je splet tradicionalnih pripovesti
prekrio gustim slojem dogaaja" (da citiramo prvu
stranicu Fukoove Arheologije znanja /Fuko 1998/).
Fuko se slui suprotnim nainom, nasleenim od
Gastona Balara, ora Kangilema i Luja Altisera. On
predoava otre diskontinuitete u istoriji znanja. U
jednom razgovoru priznaje da opsesija prelomima
daje opis znanja koji odgovara nekim injenicama,
Jan Heking: FUKOOVA ARHEOLOGIJA
ali da nije opti model. Sada ne samo to vidimo
da injenice ponekad nisu sasvim u pravu, budui
da su previe uoptene, i da su stisnute u model
odsene transformacije; ve vidimo i da su mnoge
od Fukoovih drama ve bile izreene tiim glasom,
od strane drugih.
No ne mari. Njegove istorije ostaju u glavi.
Moemo slobodno dodati nae korektivne primed-
be. Te istorije vae jer su jednim delom politiki
stavovi. One su i ono to nazivam filozofijom: nain
analiziranja i dolaenja do razumevanja uslova
mogunosti ideja - ne samo ideja bolesti, umobol-
nosti ili zatvaranja ve i tradicionalnih koncepata
epistemologije, naime znanja, i etike, naime moi.
Iskljuivanje je primena moi. To je smetanje u
bolnicu. Uprkos svim ljutnjama, Ludilo i civilizacija
prati romantinu konvenciju gledanja na primenu
moi kao represije, kao nemoralnog. Dramatina i
sutinska osobina Fukoovog skoranjeg rada odba
civanje je te ideje. No ne treba se odmah okrenuti ka
njegovim delima o moi, budui da se ve u njego
vim razmatranjima o znanju javlja to preobraanje.
Psihijatri, higijeniari, forenziari, teoretiari
zatvora, obrazovanja i stanovnitva koji se poja
vljuju u devetnaestom veku tvore novu skupinu
strunjaka. Imali su m n o g o hipoteza i predrasuda
i istih teorija koje su stalno ispravljane, ali koje su
bile ugraene u fundamentalnu koncepciju bolesti
ili zloina. Fuko se slui francuskom rei connais
sance da bi oznaio predmete povrinskog znanja,
dok je savoir znailo m n o g o vie od nauke; to je
bio okvir, kojeg je postulirao Fuko, unutar kojeg
131
 0 FUKOU
svaka povrinska hipoteza dobija svoj smisao. Sa
voir nije znanje u smislu hrpe uverljivih predloga.
Ovo "dubinsko" znanje vie je skup pravila koja
odreuju koja vrsta iskaza e vaiti kao istinita ili
lana u nekom podruju. Vrsta iskaza koji se izrie
o mozgu 1780. nije ista sa onim to se izrie etvrt
veka kasnije. To nije z b o g toga to imamo razliita
uverenja o mozgu, ve zato to "mozak" oznaava
novu vrstu objekta u kasnijem govoru, i pojavljuje
se u drugaijoj vrsti iskaza.
Znanje Moi/Znanja je savoir koje zovem "du
binsko" znanje. Moda niko nije svestan ovog
znanja. Oekivali bismo da e Fukoova "mo" biti
neka vrsta "dubinske" moi koju niko ne primenjuje
primereno. Fukoova briga za mo i znanje onda
ne bi bila vano ve otrcano pitanje oko toga kako
genetiari ili nuklearni fiziari trebaju da upotrebe
svoja novosteena povrinska znanja za dobro ili
zlo naih vrsta.
Novo znanje obuhvaeno je u oslobaanju
duevno bolesnih kada su oni stavljeni pod stara
nje lekara. Govorie se i misliti nove stvari o ludilu.
Fukoova knjiga o medicini ima povezanu priu. La
clinique oznaava istovremeno instituciju, bolnicu
za poduavanje, kliniku poduku, nain govora.
Roenje klinike (1963) je jo jedno delo o iskljuivanju
i novim kandidatima za igru istine-lai. No ono je
isto tako i knjiga o stvaranju samokonstituiue
klase strunjaka smetenih u novo znanje. ta ini
ovaj razvoj moguim? Uobiajena istorija nauke
* 'map o n t o ' - mapirati, ubeleiti; u tehnikom smislu, ovaj izraz odnosi se na auriranje taaka i koordinata u mapu nekog zemljita
ili podruja u skladu sa geografski nastalim promenama (prim. ur.).
132
ispriala bi nam bajku o herojima. Saznali bismo o
njihovim problemima, snovima, eksperimentima,
vidljivim i nevidljivim kolovanjima, o njihovom fi-
nansiranju. Fuko nije sklon takvoj istoriji koja pripo-
veda ko je ta i zato rekao, ve pripovesti o mrei
specifinih iskaza koji su izgovoreni, i o teoriji, na
zvanoj arheologija, onoga to je omoguilo da se ti
iskazi izgovore (u velikoj meri nezavisno od toga ko
ih je izgovorio). Ovaj nemogui zadatak proizvee
bizarni bilans onoga to moemo nazvati isto
znanje. Prvo i, verovatno, poslednje remek delo u
ovom anru su Rei i stvari (Fuko 1971).
Rei i stvari govore nam o etiri epohe. Peri-
odizacija je ve poznata. Tu je doba razuma, od Dek-
arta do Revolucije. Zatim istoricistiki devetnaesti
vek koji vodi do sadanjosti. Tu je i prethodna era
koju zovemo Renesansa. Najzad, tu je budunost,
koja poinje sada.
"ivot, rad, jezik" predstavljaju koncepte
sainjene u devetnaestom veku kao graa za bi
ologiju, ekonomiju i lingvistiku. Ove nauke imaju
objekte koji ne korespondiraju sa onim to je "upi
sano"* kod njihovih predrevolucionarnih prethod
nika: u prirodnoj istoriji, teoriji zdravlja ili optoj gra
matici. Ispitivana polja sukcesivno nemaju nikakvu
paralelu u renesansi, veli Fuko. Takvi proizvodi
(non-mappings) proizlaze ne toliko iz novih otkria,
koliko iz nastanka novih predmeta miljenja povo
dom kojih e biti izgovarane nove istine ili neistine.
U Reima i stvarima radi se o nainu na koji se neko

"dubinsko"znanje moe promeniti u drugo, i sa ko
jim posledicama.
Ova knjiga nije samo nova vrsta istorijskog
istraivanja. Ona je i traktat protiv nauka o oveku.
Ameriki itaoci ne bi trebalo da je izjednae sa
drutvenim naukama, jer francuska klasifikaci
ja ukljuuje i svojevrsnu meavinu psihoanalize
i etnografije, odreenu vrstu knjievne analize i
razliite refleksije o marksistikim korenima. Fu
koova knjiga je o oveku, figuri od manjeg interesa
za nau, anglosaksonsku kulturu; on je bio formal
no prizvan kada je jedne godine Kant na svojim
godinjim predavanjima iz logike postavio pitanje:
"ta je ovek?"
Prispee filozofske antropologije - Fuko je bio
taj koji je priredio francusko izdanje Kantove/Antro-
pologije(1964) - generie nelegitiman nain govora,
koji tei da bude nalik biolokom ili lingvistikom.
Ovo nije uobiajena kritika koja tvrdi kako je metod
drutvenih nauka neodgovarajui. Metod je isuvie
dobro oblikovan u legitimnim naukama. Fuko
porie da nauke o oveku imaju istinski objekat da
bi o njemu govorile. Na svu sreu, obavetava nas
on, ovek izlazi iz mode. Ulazi diskurs, ist govor
bez subjekta saznanja koji izgovara rei.
Neki od ovih antagonizama vezanih za subjekt
saznanja tipini su samo za parike rasprave. Feno
menologija je bila omrznuta i prezrena od mislioca
kao to je Levi-Stros. Fukoove knjievne kritike - od
kojih se neke mogu nai u zbirci eseja prevedenih
kao Language, Counter-Memory, Practice (Foucault
1977) - dokazuju da se koncepti poput "auto-
Jan Heking: FUKOOVA ARHEOLOGIJA
ra" i "dela" ("oevre") moraju zameniti manje linim
nainima grupisanja iskaza. On isto tako naglaava
da je knjievnost izumrla. Moja fraza "knjievna kri
tika" predstalja solecizam u predstavljanju Fukoa.
Takva je bila moda tih dana. No povrh svega, Fuko
je imao, ako ne teoriju, a ono, u najmanju ruku, ob
lik spekulacije koji je pruao smisao. Drao je da
klase iskaza koji m o g u biti izreeni u odreenom
prostoru i vremenu nisu voene svesnim name-
rama govornika. Mogunost da budu istinite ili
lane ne lei u elji osobe da saobraa. Otud, autor
sm nebitan je za analizu kakva je "analiza uslova
mogunosti".
Diskurs, dakle, ne treba analizirati u smislu ko
ta kae, ve u smislu uslova pod kojima e takvi
iskazi imati odreenu istinosnu vrednost, u smislu
mogunosti da budu izgovorene. Ti uslovi leae u
"dubinskom" znanju vremena. Ta vizija odvodi nas
dalje od materijalnih uslova proizvoenja iskaza.
Rei i stvari neizbeno izgledaju kao idealistiko
delo, podseajui iznova na Kanta. Verovatno je
u samoizrugivanju Fuko nakratko usvojio oznaku
"istorijskog a priori". Tamo g d e je Kant pronaao
uslove mogueg iskustva u strukturi ljudskog uma,
Fuko to ini sa istorijskim, dakle prolaznim, uslovi-
ma za mogunost govora.
Opsednutost reima bila je isuvie krhka da
bi opstala. Fuko je morao da se vrati materijalnim
uslovima pod kojima se rei izgovaraju. Ne hotei
da se vrati pojedinanim govornicima ili autorima,
morao je da makar razmotri interese kojima bi se
izreene i napisane rei podvrgle. Nelegitimne nau
ke o oveku nisu tek puka pria. One su ukljuivale
133
0 FUKOU
vaeu medicinu koja je u devetnaestom stoleu
bila preokupirana poslom preklasifikovanja de-
vijantnih (izumevi pritom koncepte normalnog
i patolokog), i propisivanja njihovog leenja. Taj
zakonski reformizam izluio je novu arhitekturu
zatvora, kola i bolnica, to je opisano u Nadzirati
i kanjavati: nastanak zatvora (Fuko 1997). Postoje
oigledne forme moi kao to je sudska mainerija
sa svojom novom masom strunjaka koji svedoe
o mentalnom zdravlju zatvorenika. Posvuda je pri
sutna disciplina. Ona iskrsava u fabrici jednako kao
i u zgradama planski podizanim za kanjavanje.
ak e i malena kua radnika imati podeljene sobe
ne bi li osigurala najstrou moralnost.
Znanje je postalo mo, u redu. Nova koncepcija
ljudi kao objekata disciplinovanja znai da e neko
uiniti neto novo sa ljudima. Ne da neko "zna" ono
to bismo danas nazvali glasom verovanja. Ako
itate godita Annales d'hygine publique et de me-
dicine lgale, koji zapoinju sa 1829. godinom, malo
tome ete pokloniti poverenje izuzev statistikama,
ali ete godinu dana biti glavni u drutvu sa horor
priama, posebno ako fotokopirate neki od bakro
reza.
Fuko je uzeo iz Anala dogaaj iz 1835. godine,
danas objavljenim kao Ja, Pjer Rivijer, koji sam ubio
svoju majku, svoju sestru i brata... (Foucault 1973b;
Foucault 1975). Po prvi put je horda strunjaka vi-
sila po sudovima teoretiui oko navodno polude-
log ubice. Kategorije u koje su ga stavili odredie
ono to e potom biti uinjeno sa njim. To je jedan
mali nain na koji je znanje mo. Tu je manje re o
injenicama u vezi sa Pjerom, koliko o mogunosti
134
da se o njemu misli na nain koji zapeauje nje
govu sudbinu.
U intervjuima Fuko se slae sa poznatom isti
nom da su ga neuspele parike pobune maja 1968.
prenule iz jednostrane fascinacije diskursom, te da
su prouzroile novu publiku koja je mogla raspra
vljati o diskursu i moi. Postoje i veoma lini razlozi
makarza proirivanje projekta preduzetog u Reima
i stvarima. Ako smatrate da je govor sadran u uku
pnosti onoga to je reeno u nekoj oblasti, onda
idete dalje od itanja intelektualnih dostignua j u
naka nauke i sakupljate ono to se svugde govori
- ne ukljuujui samo anale javne higijene ve i
iroki opseg svakodnevice. Neizbeno, morate da
razmatrate ko ta kome ini.
U toj taki Fuko fundamentalno raskida sa tra
dicijom. Napolje sa ko i sa kome. On je prvi poricao
subjekta znanja, kao to sam upravo rekao. Stari
model represije kae da postoji ko: neki odredivi
deo organizuje ivote drugih ljudi; ili, posledino,
nije nam doputeno da inimo odreene stvari.
Prvi deo Istorije seksualnosti (1976) polemika je pro
tiv tog modela (Fuko 1978).
Ovo delo, kako naznauje Fuko u jednom inter
vjuu, nije o seksu. "Seksualnost" predstavlja (prema
odrednici u jednom reniku) priznanje seksa ili
preokupaciju njime. U knjizi se delimino radi o
toj preokupaciji. Francuski naslov prvog toma je
La Volont de savoir, volja za znanjem, "dubinskim"
znanjem. Volja o kojoj je re nije volja nekoga po
sebnog; ustinu, naslov je i aluzija na openhauera.
Postoji volja za stvaranjem mogunou govoren-

ja istina i lai o seksu. Nasuprot ostalim akterima
Fukoovih istorija, ispada da je volja za znanjem
postojala ve dugo vremena.
Poput zatvora, seksualnost ima sopstvene ne
posredne interese, ali Fukoova stalna zaintereso-
vanost okree njegovu panju i ka odreenom
pozitivnom znanju o stanovnitvu koje naziva
biopolitikom. Velike mree birokratije razvijaju
neograniene naine prebrojavanja i klasifikovanja
ljudi. Roenje, smrt, bolest, samoubistvo, fertilitet:
oni inauguriu modernu eru, eru statistikih po
dataka. Izbija lavina brojeva u ranom devetnaes
tom veku. Statistika ne nastaje jer ljudi znaju bolje
raunati, ve stoga to se nove vrste injenica o po
pulaciji predoavaju kao stvari o kojima se saznaje.
Seksualnost za Fukoa nije samo preokupacija
seksom. Ona je preseena jednim obuhvatnijim
krugom ideja, idejom svesti o telu, o telima. Ona
je povezana sa "politikim tehnologijama ivota".
Predoavaju se dve zabrane seksualnosti: "discipli
ne tela, obuzdavanje, intenzifikacija i raspodela sile,
prilagoavanje i ekonomija energije. Sa druge stra
ne, ('seksualnost') je primenjivana za upravljanje
stanovnitvom". Oboje, "cela mikro-mo upuena
na telo" i "obimna merenja, statistike procene i
intervencije" ciljali su na ukupno drutveno telo:
"Seks je bio sredstvo pristupa podjednako ivotu
tela i ivotu vrsta".
Nekad smo imali suverena koji je primenjivao
mo nad podanicima. Na poetku devetnaestog
veka javlja se ono to Fuko u intervjuima oznaava
kao "novi tip moi, koji se vie ne moe odrediti u
Jan Heking: FUKOOVA ARHEOLOGIJA
smislu suvereniteta". To je jedan od velikih izuma
buroaskog drutva. U jednoj dimenziji ta mo
e se nazvati "disciplinarnom" ali disciplinovanje
je samo jedan njen aspekt. Nove vrste istine i lai
predstavljaju drugi aspekt. "'Istinu'", poruuje nam
Fuko, "treba razumeti kao sistem ureenih pos
tupaka za proizvodnju, regulaciju, distribuciju i
delovanje iskaza. 'Istina' je povezana krunim od
nosima sa sistemom moi koji je stvara i odrava".
Ova "istina" pomerena je korak dalje od onog to
uobiajeno pod njom podrazumevamo. To je aps
traktni osnovni element koji zauzima svoju poziciju
zajedno sa "dubinskim" znanjem i moi. Posebno
nam je zabranjeno da mislimo o ovoj vezi u smislu
ideologije i Marksove superstrukture, npr. samora-
zumevanja nastalih nakon legitimisanja ekonoms
kog ureenja. Istina, znanje, mo su, naprotiv, us-
lovi mogunosti buroaskog stanja.
Veina italaca ve je imala problema da nae
smisao Fukoovog anonimnog znanja, diskursa koji
ima sopstveni ivot. Neposedovana mo jo je mis
terioznija. "Svejedno je" poinje ogoreno ispitiva
u jednom intervjuu "da li neko pokree celu stvar
ili ne?" Raspravljalo se o zatvorima. Fuko odgovara
odprilike ovako. Nova tehnologija moi ne potie
ni iz jedne prepoznatljive osobe ili grupe. Mi zbilja
jesmo shvatili pojedinane taktike smiljene za po
sebne potrebe. Zatvorska arhitektura prilagoena
je da onemogui zatvorenicima da se obese - ali
uvek posredstvom odreenog modela po kojem se
zatvorima graditi.Taktike uzimaju oblik deliminih
metoda bez iijeg svesnog znanja ta su zbilja pri
dodali. Ako se okrenemo postupcima prikupljanja
podataka o stanovnitvu, svaka nova klasifikacija,
135
0 FUKOU
i svaka nova raunica u toj klasifikaciji, smiljena
je od osobe ili grupe sa veoma usmerenom,
ogranienom namerom. Tada se stanovnitvo
samo intenzivno klasifikuje, preureuje i deli po
principima od kojih je svaki neduno unapred ude-
nut od strane ovog ili onog tehnokrate. Dobijamo
"sloenu igru podrki u meusobnoj povezanosti,
razliite mehanizme moi":
"Dakle, ne pitajmo se zato odreeni ljudi ele
da dominiraju, ta im je cilj, staje njihova globalna
strategija. Umesto toga, pitajmo se kako stvari de-
luju na nivou aktuelnog potinjavanja, na nivou
trajnih i neprekinutih procesa koji potinjavaju
naa tela, upravljaju naim gestovima, diktiraju
naa ponaanja itd. Drugim recima, umesto da se
pitamo kako nam se prikazuje suveren u njegovoj
uzvienoj izdvojenosti, trebali bismo pokuati da
otkrijemo kako su subjekti postepeno, progresivno,
stvarnoi materijalno, konstituisani kroz viestrukost
organizama, sila, energija, materijala, elja, misli itd.
Trebali bismo pokuati da shvatimo potinjavanje
u njegovom materijalnom delu kao konstituciju
subjekata. To bi bilo upravo suprotno Hobsovom
projektu u Levijatanu.."(Foucault 1980:97).
Tano obrnuto: Fukoa ne zanima nain na koji
e subjekti uzeti oblik konstitucije odreujui ko
ili ta e biti suveren. Kao to nije bilo istog lu
dila, nikakve stvari po sebi, tako ne postoji ni isti
subjekt, nikakvo " J a " koje bi prethodilo oblicima
objanjavanja i delovanja odgovarajuim za osobu.
Knjievni istoriari davno su primetili da osoba
nije sebe zamiljala kao pesnika - kao takvu vrstu
osobe - pre romantizma. Samo su pisali pesme. Os
136
lobodioci (liberationists) naglaavaju da kategorija
"homoseksualca" (dakle, i "heteroseksualca") nije
postojala dok je doktori devijantnosti nisu izmis
lili. Postojala su ponaanja, ali ne i homoseksualna
vrsta osobe. Fukoova teza jeste da je svaki nain na
koji ja mislim o sebi kao osobi i iniocu neto to je
konstituisano unutar mree istorijskih dogaaja.To
je jo jedan korak u unitenju Kanta: noumenalni
(noumenal) subjekt je nita.
Upravo sam citirao Fukoa: "Dakle, ne pitajmo
se zato odreeni ljudi ele da dominiraju..." Izvan
konteksta mogli bi se zapitati da li nam poruuje da
se nikada ne pitamo zato su Ruzvelt, Staljin ili de
Gol eleli da dominiraju? Zar da se ne pitamo zato
su te osobe imale poroke i vrline, i kako su ostavili
tragove na milionima subjekata? Fuko ne pretpos
tavlja tako neto. Uporedite njegove ranije radove.
Sa najveim oduevljenjem za odsene promen
u znanju, nikada nije poricao znaaj metodologije
kole Anala u potrazi za postojanou koja lei is
pod. Kad je napao koncept "autora" kao kritiko
sredstvo, nije izgubio naklonost prema omiljenim
piscima i njihovim najboljim delima. Ukratko, nje
gova ispitivanja ne iskljuuju druga. U kontekstu,
njegov citat zapravo govori, za moje svrhe, ne pita
jte zato odreeni ljudi ele da dominiraju.
Dve su stvari oigledne. Jedna je da se on ukr
cava u nova ispitivanja nastanka subjekta. Druga je
da su stara propitivanja moi ili pojedinanih des
pota, moe se rei, iskrivljena slepim koncepcijama
moi koje uvek potiu odgore. Moemo, zbilja, u
svakoj posebnoj prii imati celi kauzalni lanac od
poetka oznaenog kao "Staljin" sve do dole, do

rtve u Gulagu. Meutim, to to je zbilja postojala
institucija tipa Gulag nije, prema Fukou, lini ili isto-
rijski ef. ini se da je taj tip zla nerazmrsivo pove
zan sa istonoevropskim socijalistikim dravama,
i njegovo objanjenje bi zahtevalo arheologiju ko
munizma. Nemam predstavu kako b i j e Fuko napi
sao, ali naznake postoje u intervjuima. Osim toga,
davanje arheolokog objanjenja ni u kom sluaju
nije izgovor ili neuspeh kod nainjenih distinkcija.
Nemojte, zalae se on, postati plenom retorika koji
govore da svi imamo sopstvene Gulage ispred
naih vrata, u naim gradovima. To nije tano, ali
nije mo, upranjavana sa vrha, ta koja dovodi do
te netanosti.
Fuko predlae ekstremni nominalizam: nita,
ak ni nain na koji opisujem sebe, nije nita do
ono to je nainila istorija. Mogli smo da budemo
zavedeni ovim prelaenjem preko znanja i jezika,
ali trebali bismo da odbacimo metafore koje nam
predlau. Umesto okretanja ka moi, treba se okre
nuti ka "ratu i bitkama. Istorija koja nas potvruje i
odreuje pre uzima oblik rata a ne jezika: odnosa
moi, a ne odnosa znaenja". Svaki nov nain na
koji moe da se misli osoba - i zbog toga, nain na
koji ljudi misle o sebi, pronalaze sebi uloge, i biraju
del - samo je "voenje rata drugim sredstvima".
Rei i stvari zavravaju proricanjem nove ere u
kojoj samosvesni govor nije o oveku ili o misleem
subjektu, ve o govoru samom. Dobar deo tog pro
jekta ostaje u onome to Fuko sada naziva genealo-
gijom,"oblikom istorije koji moe da objasni konsti-
tuisanje znanja, govora, podruje objekata, itd, bez
potrebe upuivanja ka subjektu koji je transceden-
Jan Heking: FUKOOVA ARHEOLOGIJA
talan u odnosu na polje dogaaja ili serija u svojoj
ispraznoj jednakosti tokom istorije". Ali, Rei i stvari
govore kao da ne bi bilo nijednog drugog refleksi
vnog govora osim govora o govoru. Verovatno ne
bi trebalo da posmatramo ovo delo kao uvoenje
nove ere istog govora, ve kao poslednji nastavak
u veku filozofskog razmatranja, opsednutog je
zikom. Fukoova nova zainteresovanost odnosima
moi, pre nego odnosima znaenja, trebala bi da
nas odvrati od nestvarnih metafora o govoru koji
tee iz opsednutosti jezikom.
Nije jezik taj koji e se smatrati nevanim. Fukoo
va nastupajua istorija ispovedanioca izmeu osta
log mora da bude istorija odreenog oblika govora.
Isto tako, on se jo uvek zanima za projekat razume-
vanja naina na koji odreene klase iskaza poseu
za istinitim ili lanim, na odreenom mestu u isto
riji. Takva istraivanja sada e, ipak, biti otelovljena
u objanjenju mogunosti delovanja i izvora moi.
amor pri priznavanju je "ispiranje" (njegov izraz)
moi. Re "ispiranje" ne nosi samo poznato poljo
privredno znaenje ve upuuje i na medicinsku
higijenu. Moda su oba smisla namerna. Ispovesti
odravaju odnose moi istim, i isto tako, upravlja
ju kanalima vode iz jednog podruja u drugo, da bi
celina mogla cvetati. Bez izvravanja pojedinanih
radnji ispiranja, mo bi istrulila ili presuila.
ak i dogaaji poput isto filozofskog ispiti
vanja kao to je uvoenje kartezijanskog ega u
diskurs moe biti vieno u tom svetlu. Ego okuplja
mnotvo nepovezanih aktivnosti: nadanje i patnju,
i dokazivanje teorema i praenje drvea. Zato bi
onda postojala jedna stvar - supstanca, kao kod
137
0 FUKOU
Dekarta - koja je subjekat svih tih predikata? Pret
postavimo da smo pogodili da je ispovedanioca za
tek zareene monahe prvo mesto na kojem su ljudi
naterani da priaju ne samo o onome to su ura
dili, nego i o onome ta su mislili, oseali, videli i,
povrh svega, sanjali. Pravila Dekarta za upravljanje
umom, naizgled tako edno zainteresovana za po
tragu, i osnovama znanja, na taj nain mogu da
izgledaju kao jo jedan predmet u nizu monakih
regulae, pravila u kojima se vrlo odreeni nain g o
vora integrie u sistem telesne discipline.
Neka mo i znanje budu ono stoje Fuko kratko
razmatrao. ta emo onda? ini se da smo nave
deni na neizmerno pesimistini oblik doktrine. Po
litika levice obino je zasnovana na romantiarskoj
koncepciji vraanja prvobitnom stanju, kao kod
Rusoa, ili odlaenja do kraja, kao kod Marksa. Fuko
pojanjava da nije raspravljao (niti otkrivao) je
dino disciplinovanje u buroaskom drutvu. Bie i
arheologije Gulaga. U nekom posebnom kontekstu
moemo poi istim putem bez romantikih iluzija
levicejer ostajeprax/s,Marksov, i donekle Spinozin.
Moemo da razluimo i instituciju Gulaga, koja po
put zatvora treba da se proui i razume u skladu sa
Fukoovom istorijom, postavljanjem pitanja Gulaga,
npr: ta u ovom trenutku treba da se uini sa tim
udovitima? Budui da je istorijski objekat, Gulag
isto tako predstavlja i "pozitivnu sadanjost".
Isti sluaj je i sa francuskim zatvorima. Neko bi
mogao valjano da primeti da je reforma zatvora
skoro naporedna sa ispovedaonicom, koja kao da
je bila pomonik toj instituciji, i jo uvek, upravo da
nas, nastoji da zatvore uini manje nepodnoljivim.
138
Mada reforma zatvora moe da bude popularna
fasada oko koje bi se veina nas sloila, Fukou
su oigledno privlanije radikalnije transforma
cije. Ako je romantiarska revolucionarna iluzija
osloboenja u naelu naputena, ta ejezameniti?
"Ne radi se o oslobaanju istine od svakog sistema
moi... ve o odvajanju moi istine od oblika hege
monije, socijalne, ekonomske i kulturne, unutar
koje ona deluje u sadanjosti". Oslobaanje preds
tavlja pogrean koncept za Fukoa, ali "odvajanje" bi
bilo mogue. ta bi sada bilo "odvajanje" istine od
sadanje hegemonije?
Drugde je objavljen zajedniki intervju sa
Fukoom i Noamom omskim (Noam Chomsky
/Chomsky 1974:133-99/). Lingvista se prikazuje kao
fascinantno normalan reformistiki liberal: uinimo
da pravda ispravno deluje. Fuko zvui vie kao ana
rhista: unitimo sudski sistem. Da li je nain "odva
janja" moi istine od oblika hegemonije? Moda.
Znanje/Mo poinje 1972. razgovorom sa francus
kim maoistima. Nemojte stvarati narodne sudove
na poetku revolucije, naglaava on. Nemojte po
novo ustoliavati institucije hegemonije koje slue
za odvajanje i kontrolu masa. 1980. godine sudnica
se ironino ponovo otvara za Bandu etvorke, za
televizijska prava od 40 000$. Fuko nije anarhista,
delimino zbog toga to je anarhija nemogua.
Posedovati reim govorenja istinitih i lanih iskaza
o nama znai ui u reim moi, i nije izvesno da bi
bilo kakvo odvajanje od te moi uspelo.
Mogli smo da budemo zadovoljni sa idejom za-
menjivanja naih "oblika hegemonije" drugim obli
cima onoliko d u g o koliko smo imali romantiarske

iluzije o istinskom oveanstvu, o istinitom ja, ili ak
o istinitom ludilu. Ali tagod da je Fuko podrazume-
vao pod odvajanjem istine od oblika hegemonije,
on nee utehu u romantinim iluzijama. Sitni ra
dikalni inovi protesta i reforme ne treba da prue
smisao koji bi bio suprotstavljen napretku po elji
tradicionalne levice.Taj put vodi do pustoi. Fuko je,
recimo, zavravao dijalog sa Kantom. Svako pitanje
Kanta namerno je preokrenuto ili uniteno. "ta je
ovek?" pitao je Kant. Nita, kae Fuko. "emu se
onda moemo nadati?" pita Kant. Daje li Fuko isto
nita u odgovoru?
Misliti da daje, znai pogreno shvatiti Fukoov
odgovor na pitanje o oveku. Fuko govori da je
koncept oveka obmana, ne u smislu da smo ti i ja
nita. Isto tako, koncept Nade je potpuno pogrean.
Nade pripisane Marksu i Rusou verovatno su deo
istog koncepta oveka, i one predstavljaju alosnu
osnovu za optimizam. Optimizam, pesimizam, ni
hilizam i slini koncepti imaju smisao samo unu
tar ideje transcedentalnog ili trajnog subjekta.
Fuko ni najmanje nije inkoherentan oko svega
ovog. Ako nismo zadovoljni, to nije stoga to je on
pesimistian. Ve zbog toga to nam nije pruio za-
menu za prolenu aroliju u ljudskim grudima, ta
god d a j e ona.
Sa engleskog prevela Milana Bokovi
Naslov izvornika: "The Archeology of Foucault", u:
Foucault: A Critical Reader, Edited by David Couzens
Hoy, Blackwell, 1986, str. 27-40.
Jan Heking: FUKOOVA ARHEOLOGIJA
LITERATURA:
Chomsky, Noam, Foucault, Michel (1974) -"Human
nature: Justice Versus Power", Fons Elders (d.), Re-
flexive Water, London: Souvenir Press
Foucault, Michel (1961) - Folie et derasion. Histori
de folie a l'ge classique, Paris: Librarie Pion
Foucault, Michel (1963) - Naissance de la Clinique,
Paris: Presses Universitaire de France
Fuko, Miel (1971) - Rijei i stvari: arheologija
humanistikih nauka, Beograd: Nolit
Foucault, Michel (1973a) - The Birth of the Clinic:
An Archeology of Mdical Perception, London: Tavis-
tock
Foucault, Michel, Barret-Kriegel, Blandine et al.
(1973b) - Moi, Pierre Rivire, ayant gorge ma mere,
ma souer et mon frre... Un cas de parricide au XIX e
sicle, Paris: Gallimard
Foucault, Michel, Barret-Kriegel, Blandine et al.
(1975) - /, Pierre Rivire, having slaughtered my
mother, my sister and my brother...: A case of Parricide
h
in the 19' Century, New York: Panthon
Foucault, Michel (1977) - Language, Counter-Mem-
ory, Practice, Ithaca, N. Y.: Cornell University Press
Fuko, Miel (1978) - Istorija seksualnosti, [knj. 1], Vol-
ja za znanjem, Beograd: Prosveta
139
0 FUKOU

Foucault, Michel (1980) - Power/Knowledge: Select-

ed Interviews and Other Writings 1972-1977, Colin
Gordon (ed.) New York: Panteon

Fuko, Miel (1997) - Nadzirati i kanjavati: nastanak

zatvora, Sremski Karlovci, Novi S a d : Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia

Fuko, Miel (1998) - Arheologija znanja, Beograd:

Plato / Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia

Midelfort, Erik H. C. (1980) -"Madness and Civiliza-

tion in Early Modern Europe: A Reappraisal of Mi
chel Foucalt", Barbara C. Malamen (ed.), After the
Reformation, Essays on Honor of J. H. Hexter, Phila-
delphia: University of Pennsylvania Press.

140
Edvard V. Said (Edward W. Said)
FUKO I IMAGINACIJA MOI
Do vremena kad je mo postala eksplicitna i cen
tralna tema u njegovim radovima u ranim sedam
desetim, Fuko je ve objavio svoju teoriju diskursa
i diskursne analize u L'Ordre du discours {Poredak
govora) i L'Archologie du savoir {Arheologija znan
ja). Dok su nagovetavali ono to e kasnije napi
sati, oba rada su izgraena i razvijena na njegovim
ranijim radovima, arheolokim studijama u Histori
de la folie {Istorija ludila), Les Mots et les choses {Red
i stvari), i Naissance de la clinique {Roenje klinike).
Mislim da je najzanimljivije u vezi sa kontinuite
tom Fukoovih ranijih sa srednjim radovima, veoma
dobro sainjeno predstavljanje reda, stabilnosti,
autoriteta, i regulativne moi znanja. Za njega
su les choses dites objekti smeteni na maticama
znanja kao to su formacije vojnika rasporeene
taktiki i strategijski na polju bitke. Kada je Borhes
(Borges) rekao: "Nekad sam se udio to se slova u
zatvorenoj knjizi nisu pomeala i izgubila tokom
noi", kao d a j e pruao Fukou poetak istorijske po
trage, razumevanja da su iskazi zahtevali ne samo
svoj drutveni i epistemoloki status, ve i svoju
specifinu gustinu kao ostvareno delo, disciplinar
na konvencija, datumska pravovernost.
Stoga je Fukoovo stanovite, kako ga je oznaio
u asopisu Hrodote 1976. godine (Fuko 2005a), pro
storno, to donekle olakava razumevanje njegove
sklonosti ka analizi diskontinuiteta, te stvarnih pro
stora, teritorija, oblasti i mesta - biblioteka, kola,
bolnica i zatvora - pre nego, kao to bi se oekivalo
od jednog istoriara, tenju da se govori o konti
nuitetima, temporalnostima i odsutnostima. Vero-
vatno da se Fukovo izuzetno nenostalgino vienje
istorije i gotovo potpuno odsustvo metazifike
enje, kakva se moe susresti kod naslednika
hegelijanske tradicije, mogu pripisati njegovoj
geografskoj strani. Toliko utisnuto u Fukou, i tako
duboko povezano sa njegovom vizijom o iskazima
kao briljivo podeenim produecima institucija
i instrumenata upravljanja, korisno je rasvetljeno
kod nekog ko mu, iako u drugaijoj i ranijoj tradiciji
nego Fuko, lii na toliko naina, kod Ibn Halduna,
velikog etrnaestovekovnog arapskog istoriografa
i filozofa. U Mukadimi Ibn Haldun kae d a j e nauka
istorije jedinstvena jer je, mada povezana sa retor
ikom i graanskom politikom, razliita od obe. On,
dakle, vidi zadatak istoriara u radu koji se nalazi
izmeu retorike, sa jedne strane, i graanske poli
tike, sa druge. ini mi se da ovo jako dobro opisuje
Fukoov analitiki stav: iskazi za njega imaju mno
go veu teinu nego naini prostog govora i, bilo
to ubedljivo ili ne, iskazi su, isto tako, neto to je
manje sadrano u autoritetu nego u direktnim izg
ovaranjima nekog iz vladajue moi.
141
0 FUKOU
Razlika izmeu Ibn Halduna i Fukoa nije nita
vie instruktivnija. Obojica su - Ibn Haldun vie
- svetski istoriari koji razumeju, verovatno ak
i cene, dinamiku sekularnih dogaaja, njihovih
nemilosrdnih pritisaka, neprekidnih kretanja, teko
prepoznatljive sloenosti koja ne doputa luk
suz lake moralne klasifikacije. I obojica, suprotno
Hobsu, potuju, i, uz dozu opreza, dive se nagonu
ka koherentnom redu koji karakterie ljudski dis-
kurs kao i vetinu istoriara. Ibn Haldunova vizija
drutvenog reda je ono to naziva "asabejom"
(obino prevoeno kao "grupna solidarnost"); Fu-
koova je "poredak govora", l'ordre du discours. Osim
toga, Ibn Haldunovo vienje je takvo da je istorija
za njega sainjena od ciklusa drutvenog ivota
koji predstavljaju kretanja od poetaka, preko ze
nita ka propadanju, da bi se uzdigli iznova u raznim
ureenim drutvima (politejama), od kojih je svako
organizovano sa veim ili manjim stepenom "asa-
beje" unutar sebe. Sa druge strane, Fukoova pers
pektiva je da u modernom dobu, kojem pripada,
postoji neprekidno i nezaustavljivo proirenje moi
koje favorizuje administratore, menadere, i teh
nokrate onoga to se naziva disciplinarno drutvo.
Mo, pie u svojoj poslednjoj fazi, je svugde. Ona
nadvisuje, privlai sebi, beskrajno podrobna i
neizbena u irenju svoje dominacije. Istorijska ten
dencija koja je, ini mi se, uhvatila Fukoa intelektu
alno i politiki u poslednjim godinama ivota bila je
ona koju je sam oznaio - nepotpuno, mislim - kao
tendenciju rastue koherencije, neusmerevane,
to ga je odvratilo od diferencijacija i podnaslova
unutar moi u L'Ordre du discours i L'Archologie du
savoir, ka hipertrofiranoj verziji moi u kasnijim
radovima kao to su Surveiller et punir (Nadzirati i
142
kanjavati), te prvi deo L'Histori da la sexualit (Is
torija seksualnosti).
Mnogi od onih koji mu se dive i koji su uili od
Fukoa, ukljuujui i mene, komentarisali su nedife
renciranu mo za koju se ini da ju je pripisao mod
ernom drutvu. Sa ovim duboko pesimistinim
pogledom iao je i pojedinani nedostatak interesa
za snagu efektivnog otpora, za izbor pojedinanih
mesta intenziteta, izbora koji, vidimo po dokazi
ma sa svih strana, uvek postoje i esto su uspeni
u spreavanju, ako ne u stvarnom zaustavljanju,
progresa tiranske moi. tavie, ini se da je Fuko
bio zateen izmeu moi institucija da pokoravaju
pojedince, i injenice da je individualno ponaanje
u drutvu esto stvar prateih pravila i konven
cija. Kao to kae Piter Djuvs (Peter Dews): "(Fuko)
oigledno uvia da institucije nisu samo nametnuti
konstrukti, a ipak nema aparat sa kojim bi savladao
tu injenicu, to nuno ukljuuje da slediti kon
vencije nije uvek isto to i pokoravati se moi... Ali
bez tog razlikovanja svako ograniavanje postaje
iskljuenje, a svako iskljuenje izjednaava se sa
primenom moi" (Dews 1979:147).
lako ne bi trebali da povlaujemo sebi u
spaavanju Fukoa od njega samog, kako bi sauvali
svoju zainteresovanost za njega, ima neke valja
nosti u pokuaju da se razume zastoje otiao toliko
daleko koliko je otiao u zamiljanju moi tako ne
odoljivom, nesuprostavljivom. Primetiu da posto
je druge predstave moi, naporedne sa Fukoovom,
koje ine puno da bi njegovu upravile i dopunile.
Ipak, osetljivo je zapoeti postavljanjem poetnog
pitanja, zato uopte zamiljati mo, i kakav je od-

nos izmeu motiva za zamiljanje moi i slike sa ko
jom se zavri. Razmotrimo ove etiri mogunosti.
Razmiljate o moi 1) da bi zamislili ta bi mogli
da uinite kad bi imali mo; 2) da bi spekulisali ta
biste zamiljali kad bi imali mo; 3) da bi doli do
neke procene kakva mo bi vam trebala da po
korite sadanju mo, i uspostavite novi poredak
moi; 4) da postulirate domet stvari koje ne mogu
biti zamiljene ili upravljane bilo kojim oblikom
moi koji postoji u sadanjosti.
ini mi se da je Fuko uglavnom bio privuen
prvom i drugom mogunou, to jest, razmiljanjem
0 moi sa stanovita njene stvarne realizacije, a ne u
suprotnosti prema njoj. Trea i etvrta mogunost
su buntovnike i utopijske. Fukoovo naglaavanje,
na primer, produktivnosti moi, njene provoka
tivne inventivnosti i stvaralake dovitljivosti, bodri
lo je njegove analize naina na koji disciplinovanja
1 diskursi ureuju, ostvaruju svoje stvarne zadatke,
zadobijaju autoritet. Slino tome, njegovi prikazi
usamljenih likova poput de Sada i Niea zanimljivi
su zbog naina na koji su njihovi neobuzdani i ak
besmisleni pritisci na racionalnost apsorbovani i in-
stitucionalizovani skoro rutinski, putem iste struk
ture za koju bi se moglo misliti da su je trajno one
sposobili.
Ukratko, Fukoova imaginacija moi uveliko je sa
nego protiv, zbog ega ga trea i etvrta mogunost
ne zanimaju ozbiljno, bilo kao problemi moralnog
izbora, bilo kao racionalizovanih politikih pref
erencija. Ne bih otiao tako daleko u izjavi da je
Fuko racionalizovao mo, ili da je legitimisao njen
suverenitet i ruenja proglasivi ih neizbenim;
Edvard V. Said: FUKO I IMAGINACIJA MOI
pre bih rekao da je njegovo zanimanje za domi
naciju bilo kritiko no ne i konano borbeno, ili pak
suprotstavljajui kao to se povrno ini da jeste.
To vodi paradoksu d a j e Fukoova imaginacija moi
htela da putem analize moi otkrije njenu nepraved
nost i okrutnost, ali ju je teoretisanjem pustila da
proe kao manje ili vie neproverena. Moda je taj
paradoks ukorenjen u ekstremnoj izdvojenosti koja
se osea u Fukoovom naporu, u nelagodnosti koja
je jednako uzrokovana njegovim sopstvenim geni
jem i jednom anonimnou koja mu ne pristaje,
dajui tako svoj glas oboma u iskljuivanju sebe,
zajedno sa brilijantnim retorikim prikazivanjem,
uprilienog u njegovom pristupnom predavanju
na Collge de France, kojim zapoinje L'Ordre du dis
cours.
Ipak, nema nikakve sumnje da je Fuko i pored
toga izvanredno brilijantan kao vizionar moi koji
unapred izaziva u itaocu celi spektar reakcija, to
ne svedoi toliko o ispravnosti Fukoovih pria ko
liko o alternativnim vizijama moi, ne u celosti sav
ladanim ili ponitenim njegovim radom, ve pokre
nutim i oivljenim. Nasuprot bezbrinoj bezlinoj
spretnosti moi tu je, pre svega, promena koju uvo
di Rajt Mils (C.Wright Mills) iji napad na banalnost i
neodgovornost korporativnih menadera nee biti
preutan posredstvom koncepta mikrofizike moi,
koja je eliminisala klasine ideje o vladajuoj klasi i
dominantnim interesima:
"Ukoliko i sada postoje u velikom rasponu rel
ativno jednake jedinice ravnotee, to je sluaj u
srednjim nivoima moi, u suverenim lokalitetima
i unutar periodinih grupa politikog pritiska koje
143
0 FUKOU
kulminiraju u Kongresu. Prema tome, duni smo re
vidirati i relocirati prihvaenu koncepciju o ogrom
noj raznovrsnosti interesa, jer, kada pogledamo
na stvari izbliza i kroz due vreme, uvideemo da
je veina tih interesa, koji se nalaze na srednjem
nivou, orijentisana samo na svoje osobne stilove,
na svoje posebne sfere steenih prava, a ta esto
nisu od nekog odluujueg politikog znaaja, iako
sa gledita drutvenog blagostanja ista predstav
ljaju znaajan negativan elemenat. Ako ostavimo
na stranu to mnotvo interesa, jedinke moi i uti-
caja - u oblasti privrede, politike i vojske - koje su
od znaaja pri bilo kome stanju ravnotee u stvari
su malobrojne, ali uticajne van svake srazmere
u odnosu na radvojene grupe u srednjim i niim
nivoima strukture vlasti (...)
Oni koji u amerikoj dravi danas raspolau
stvarnom vlau nisu prosti senzali vlasti, ljudi koji
reavaju sukobe ili mire razne i suprotne interese
- oni u stvari reprezentuju i bez sumnje oliavaju
sasvim specifine nacionalne interese i politiku"
(Mils 1998:324-325).
Drugo, do stepena da moderna istorija Zapada
slui kao primer Fukou za ograniavanje marginal
nih, suprotstavljajui i ekscentrinih grupa, postoji,
verujem, spasonosna vrlina u uverenju lanova tih
grupa dok dokazuju prava svog predstavljanja un
utar celovite ekonomije diskursa. Fuko je izvesno u
pravu - ak i predvia - pokazujui kako diskurs nije
samo ono oko ega se bore prevodioci, ili sistemi
dominacije, ve ono za ta se vode borbe, "le pou
voir dont on cherche a s'emparer" (Foucault 1971:
12; Fuko 2005b; 1998). Ono to nije shvatio onoliko
144
koliko je bio spreman da prihvati, zapravo je rela
tivni uspeh protiv-diskurzivnih pokuaja, najpre da
pokau pogrena predstavljanja diskurzivne moi,
da pokau, Fanonovim reima, nasilje izvreno
nad fiziki i politiki inferiornim u ime napredne
kulture, a potom da otponu teak, ako ne i uvek
tragino obeleen, projekat formulisanja diskursa
oslobaanja.
Konano, moemo da poverujemo, zajedno sa
Fukoom i Liotarom, da su velike prie emancipacije
i prosveivanja okonane, ali mislim da se moramo
ozbiljnije podsetiti ta ui sam Fuko, da je u ovom
sluaju, kao i mnogim drugim, ponekad od najvee
vanosti ne toliko ta je reeno, ve ko govori.
Teko da moe da izdri kritiku postojanje jednom
utvrenih "assujettissement du discours", posto
janje istog izvora koji zaista ponitava bilo kakvu
priliku za suprotne reakcije procesu pokoravanja,
proglaavajui se ostvarenim i okonanim ve na
samom poetku. Dela Fanona, Sijeda Alatasa (Syed
Alatasa), Abdulaha Larujia (Abdallah Laroui), Pani
ka ra (Panikkar), ariatija (Shariati), Mazruija (Mazrui),
novelista kao to su Ngugi (Ngugi) i Rudi (Rushdie)
- sve to kao i izvanredno snana suprotstavljajua
angaovanost feministkinja i manjinskih kultura
na Zapadu i u Treem svetu, obilno svedoe o kon
tinuiranoj privlanosti oslobodilake borbe, z b o g
ega sam skupio Fukoa i druge u njihovu tam
nicu zbog oseanja ili rezignacije ili posmatrake
ravnodunosti posle iranske revolucije. Moram da
napomenem da opisati ove protiv-diskurzivne ot
pore jednostavno kao ne-sistemske, to je Volersti-
nov izraz mislim, upravo je negiranje njihove snage,
stoje ini se i Fuko shvatio, negiranje organizovanei
J

racionalizovane osnove njihovog protesta. Sve dok
prihvatamo njihovu nesistemsku snagu najednom
nivou, na drugom bismo morali da prihvatimo
granice nae imaginacije njihove moi i principa or-
ganizovanja, te da su, otud, oni imaginacije za koje
mi nemamo lak nain da ih shvatimo.
Najzad - da se vratim poznatijim arenama
borbe - Fukoova neprikladna minimizacija otpora
izaziva aluziju na formacije kod pisaca kao to su
Grami i Rejmond Vilijams, o oiglednim ili alter
nativnim svestima, oigledno srodnim i alterna
tivnim potinjenim grupama unutar dominantnog
diskurzivnog drutva. Spominjem ih jer je njihov
rad, kao i rad teoretiara Frankfurtske kole, poput
Fukoa, u skladu sa najvanijim mestom ideologije
i kritike kulture, iako stavljaju sasvim drugaiji, sve
u svemu pozitivniji naglasak na ranjivost sadanje
organizacije kulture. Za Gramija i Vilijamsa, anal
iza diskurzivne moi istovremena je sa slikom o
onome to bismo mogli opisati kao kontigentna
mo, sa principom tog nastanka koji, budui da
su ga konstruisali ljudi, nije nepobediv, otporan
razaranju, nije neusmeriv. ak i ako ostavimo po
strani sloenost Gramijeve filozofije i politiku or
ganizaciju koju ona nuno ukljuuje, kao i ono to
on naziva "pobeda graanskog drutva", tu je teori
jsko nastojanje, nasuprot Fukou, na garantovanoj
nedovoljnosti u dominantnoj kulturi prema kojoj je
mogue podesiti napad. Vilijams kae da "ma kako
dominantan sistem moe da bude, samo znaenje
njegove dominacije ukljuuje ograniavanje ili
selekciju aktivnosti koje pokriva, tako da po defin
iciji ono ne moe iscrpsti sva drutvena iskustva,
koja stoga uvek potencijalno sadre prostor za al
Edvard V. Said: FUKO I IMAGINACIJA MOI
ternativna delanja i alternativne namere koja ipak
nisu artikulisana kao socijalne institucije, pa ak ni
kao projekti" (Williams 1979:252).
Ne bih eleo da izgleda kako zakljuujem
prostim okretanjem ovih i drugih komentara pro
tiv Fukoove koncepcije moi. U stvari, u velikoj
sveini njegovog rada, u njegovom ekstremizmu
i konstantnom divljanju granica i reifikacija, nalazi
se uznemirujue podseanje na ono to, kadkad
eksplicitno no ee implicitno, biva izostavljeno,
zanemareno, prekoraeno ili premeteno. Prob
lematika odnosa izmeu subjektiviteta i ideje
pravde na primer, ili kategorija estetskog kao
negacija moi, ili genealoka i kritika istorija kao
skup postupaka unutar mree diskursa znanja
- pruena je antitetikim zalaganjem, Fukoovom
imaginacijom moi. Ipak, nigde to zalaganje nije
vie sadrano nego u konfliktu izmeu Fukoove
arheologije i same drutvene promen, koji mora
ostati za njegove uenike, poput nas u tom sluaju,
da ga izloimo i ako je mogue da ga razreimo.
Sa engleskog prevela Milana Bokovi
Naslov izvornika: "Foucault and the Imagination of
Power", u: Foucault: A Critical Reader, Edited by Da
vid Couzens Hoy, Oxford and Cambridge: Blackwell,
1986, str. 149-155.
145
0 FUKOU

LITERATURA:

Dews, Peter (1979) - "The Nouvelle Philosophie and

Foucault", Economyand Society 8:2, May 1979.

Foucault, Michel (1971) - L'Ordre du discours, Paris:

Gallimard

Fuko, Miel (2005a) - "Pitanja Mielu Fukou o g e o

grafiji", u: Pavle Milenkovi i Duan Marinkovi
(prir.), Fuko 1928-1984-2004. Hrestomatija, Novi Sad:
Vojvoanska socioloka asocijacija

Fuko, Miel (2005b) - "Poredak govora", u: Pavle

Milenkovi i Duan Marinkovi (prir.), Fuko 1926-
1984-2004. Hrestomatija, Novi Sad: Vojvoanska
socioloka asocijacija

Mils, Rajt (1998) - Elita vlasti, Beograd: Plato

Williams, Raymond (1979) - Politics and Letters: In

terview with New Left Review, London: New Left
Books

146
Etjen Balibar (Etienne Balibar)
FUKO I M A R K S
Ulog nominalizma
Zato se danas vraati na pitanje odnosa izmeu
Fukoa i Marksa (ili na pitanje Fukoovog stava prema
"marksizmu"), s obzirom na to da su ari tog pitanja
i koristi od njega ve iscrpljene, u najmanju ruku,
krajem sedamdesetih godina i da su razmenjeni svi
argumenti prilikom vatrenih svoenja rauna ko
jih se svi seamo? I sm je Fuko u velikoj meri sebe
tumaio u brojnim novinskim napisima i intervjui
ma. Ipak nije teko zamisliti kakvu je ironiju u njemu
izazivala vrsta formalnih ispitivanja i tumaenja do
kojih su neizbeno dovodile paralele izmeu del i
autora, posmatranih u celini. Poto sam ipak kren-
uo tim putem, hteo bih da ga navedem na preicu
("dijagonalu") koja bi mu malo poremetila uloge u
potrazi za pitanjima koja bi trebalo postaviti kako
bi se nastavilo sa radom na filozofiji sa Fukoom, kao
i sa Marksom.
Poeljno je - a moda i neophodno, prilikom
itanja koje nije pobono - primeniti na Fukoove
tekstove (a tu pre svega mislim na njegove knjige)
njegov princip analize pravila za obrazovanje ili
individualizaciju iskaza: potraiti njihovu korel
aciju sa drugim iskazima, koji "nastanjuju njihove
rubove", sa kojima ulaze "u podruje osporavanja
i borbi", kako bi se "pronala njihova prodornost
dogaaja" (Fuko 1998: 106; 114; 131), i, radi toga,
povezati uinkovite iskaze sa diskurzivnim takti-
kama koje se konstituiu i priozvode sopstvene po-
sledice na odreenom stratekom polju, prouavati
preobraaje tih taktika u onoj meri u kojoj one, sa
mim tim to se iskazuju, menjaju teren svoga de-
lovanja. Shvatiemo da se tu ne radi o spekulisanju
0 nekakvom nereenom i o njegovim namerama,
ve o doslovnom shvatanju potvrde neizostavno
politikog karaktera teorijskog diskursa, u njegovoj
istoj "netelesnoj materijalnosti" (Fuko 1998: 130).
Jo od Kanta znamo da je filozofija Kampfplatz, na
kojem nema konanog reenja sukoba i na kojem
nijedan misaoni projekat nikada ne zauzima apso
lutno jednostavan i stabilan poloaj, ve se razvija
kroz opoziciju sa postojeim iskazima, kroz njihovu
neprestanu "problematizaciju".
Ako elimo da u toj perspektivi dodelimo
privilegovanu funkciju opoziciji izmeu Marksa i
Fukoa, moraemo odmah neto da preciziramo.
Postaviu hipotezu da se istinska borba sa Mark
som neprestano obnavlja kroz itavo Fukoovo delo
1 da predstavlja jedan od sutinskih izvora njegove
produktivnosti: borba je ve zapoeta u trenutku
kada se pie Istorija ludila (poto, kako oportuno
podsea P. Mare / Macherey / u jednom nedavno
objavljenom napisu, u skretanju sa marksistikog
147
0 FUKOU
pravca koji je inicijalno prihvatio kao "konkretnu
kritiku" otuenja, treba traiti razloge iz kojih se
kasnije "kao kuge uvao od svega to je dolazilo
od dijalektikog materijalizma"); borba je jo uvek
otvorena i nakon Volje za znanjem, kao to svedoe
odlomci sa kurseva, iz napisa i sa predavanja iz
osamdesetih godina. Ta borba, u svakom sluaju,
nije jednostavan dvoboj. Za to postoji nekoliko
jasnih razloga. Prvo, ona se umee u razliite
programe rada, u kojima sukob sa Marksom ne
intervenie uvek na jednako odluan nain i ne
obraa se uvek istom "Marksu" i istom "marksizmu".
Tano je da nam ponovno pokretanje tog sukoba
naknadno moe izgledati kao jedan od kontinu
iteta koji obezbeuju jedinstvo potrage kojom
se Fuko bavi iz knjige u knjigu, iz arhive u arhivu.
tavie, prilino je jasno da se Marksovi iskazi ne
shvataju na akademski izolovan nain, ve u funk
ciji konjunkture, odreeni su svojom upotrebom i
tumaenjima, kroz neku vrstu rendgenskog snim
ka marksistikog tkiva, procene njegove uloge
u savremenoj nauci (imena Sartra, Merlo-Pontija
/Merleau-Ponty/, Altisera /Althusser/, i Frank
furtske kole mogu ovde da poslue kao reperi).
I konano, na prvi se pogled vidi da se za Fukoa
borba sa Marksom nikada nije zavrila u njemu sa
mome i da se ne moe razdvojiti od drugih sukoba,
u kojima on intervenie u treoj, prvoj ili drugoj
liniji. Treba odmah zapaziti da ta situacija "poliva-
lentnosti taktike govora" (Fuko 1982: 90) ovde
zabranjuje, ne samo svaki zahtev za iscrpnou,
ve i svaki zahtev za ograniavanjem uloga u borbi
na jedno jedino pitanje. Obraujui sopstvena pi
tanja, Fuko ne prestaje da postavlja Marksu pitanja
koja mu dolaze iz drugih filozofskih i istorijskih iz
148
vora, kao to ne prestaje da drugim sagovornicima
ili protivnicima postavlja pitanja ija formulacija
zavisi od Marksa.
Pokuau da ilustrujem ovu hipotezu jednim
zapanjujuim primerom. Radi se o nainu na koji se
u Volji za znanjem pitanje marksizma ukrta sa pi
tanjem psihoanalize. To delo ima snaan polemiki
i programski karakter i dobro znamo da e njegova
perspektiva biti delimino izmenjena, ali i da nje
govo jedinstvo proizilazi upravo iz protivnika koje
za sebe bira i od naina na koji ih ukljuuje.
Nije dovoljno rei da Fuko u njemu odbacuje
izvestan pojam moi, izvestan pojam seksualnosti,
pokazujui ta predstavlja osnovu i za jedno i za
drugo ("represivna hipoteza"), i dovodi do toga da
im se pripie esencijalistika definicija. Treba sh
vatiti koliki je znaaj injenice da Fuko, s kraja na
kraj, dodeljuje sebi zadatak da uniti nejasnu prob
lematiku te "epohe", problematiku koja je sistemati-
zovana u onome to bismo, u generikom smislu,
mogli nazvati savremeni "frojdo-marksizam" (Rajh
/Reich/ je navoen vie puta). Sam Fuko precizno
nam navodi glavne teme ovog del:
- uzajamna prepletenost potiskivanja seksa i eksp-
loatacije radne snage u kapitalistikom drutvu
(Fuko 1982: 11; 107; 114-115), kojoj odgovara
snano propovedanje seksualnog osloboenja
kao komponente politike i drutvene revolucije
(Fuko 1982:12; 74; 115);
- sauesnitvo moralne cenzure, "policije iskaza" i
reprodukcije ekonomskih odnosa u okviru domi-

nacije jednog istog politikog poretka (Fuko 1982:
21; 42-43);
- slinosti izmeu globalnog buroaskog poret
ka i vlasti koja se vri u porodinim i obrazovnim
"elijama", pod vodstvom zajednike figure Oca
(Fuko 1982:30-32; 88-89; 100; 114);
- opta opozicija izmeu prirodne energije, slepo
usmerene ka potrazi za zadovoljstvom, i vetakog
poretka institucija, izmeu zabrane incesta u mo-
nogamnoj porodici i drave (Fuko 1982: 66; 76-77;
96; 103). Odatle seksualna hipokrizija vladajuih
klasa (Fuko 1982:111), koja kulminira izmiljanjem
"principa realnosti" kojem se suprotstavlja snano
odbijanje, globalni prevrat lanih vrednosti zas
novanih na lai (Fuko 1982:88).
Zato je kritika ovih tema toliko vana za Fu
koa? Bez sumnje zato to frojdo-marksizam is
tovremeno pripada i narodnoj i naunoj kulturi, to
je neka vrsta geometrijskog prostora u kojem se
odvijaju misaoni tokovi koji povezuju razliite dis
cipline, filozofske, naune i knjievne diskurse, mili
tantne, teorijske ili estetike prakse; zato to, sve u
svemu, predstavlja prirodno mesto kojem tei al
ternativa drutvenim naukama. Uticaj frojdo-mark-
sizma na taj se nain iri daleko izvan eksplicitnih
realizacija, obuhvata i aktuelne psihosocioloke
diskurse i Batajevo naslee. Ali, frojdo-marksizam
(u toj i toj varijanti) predstavlja "izvrtanje" vrednosti
koje propovedaju moni institucionalni aparati,
uinkovito navodi na osporavanje u tim aparatima,
na bitke iji znaaj Fuko prepoznaje, ali od svega
toga njemu je najvanije da se zapita u kojoj meri
Etjen Balibar: FUKO I MARKS
one uistinu raskidaju sa diskurzivnim obrascima
koje osuuju. Nije preterano zakljuiti da Fuko
- koji pomalo vue na konzervativizam - ovde eli
radikalno da ispita evidentnost, efikasnost izves-
nog leviarstva ili revolucionarnog utopizma.
Jo neki razlozi ine mi se odluujuim. Sam
nain na koji Fuko kritikuje frojdo-marksizam
sugerie da u njegovim oima takva jedna "kom
binacija" mora, u optem smislu, da otkrije upravo
ono po emu marksizam i psihoanaliza pripadaju
istom naunom polju, to e rei istoj prekoncep-
tualnoj osnovi. Nije sigurno da se mogu svesti na
ono to na taj nain "zdruuju", ali jeste sigurno da,
u tom zdruivanju, mora delovati neko odreenje
koje je za njih kljuno. Marksizam i psihoanaliza
ne mogu se tumaiti kroz neku varljivu istotu,
ve kroz upotrebe ili primene, a naroito kroz nji
hovu meusobnu primenu (posebno nain na koji
svako od njih obrauje polje "drutvenih nauka").
Nasuprot tome, izgleda da takva jedna kritika
predstavlja kontra-iskuenje za autonomiju samog
Fukoovog duskursa, kada se odnosi, bar na prvi
pogled, na iste "objekte": institucije moi, otpore,
iskljuenja, ponaanje drutva prema moralnim i
seksualnim "devijacijama", i znaaj tog ponaanja
u politikoj ekonomiji modernih drutava. Pojmovi
poput "normalizacije" i "disciplinarnog drutva",
koji su unapreeni u Nadzirati i kanjavati, prese-
caju u najmanju ruku verbalno (a to ne moe biti
sluajno) teme frojdo-marksizma, za koje bi i iskus
niji i ne previe pakosni itaoci mogli pomisliti da
donose supstitut ili uoptavanje (taj e "rizik" uvek
biti prisutan u analizi "pastoralnog" oblika moi,
zato to taj oblik ima posla sa nainom na koji neki
149
0 FUKOU
seksualni reim zauzima mesto u "ekonomiji" moi
moderne drave; videti"Deux essais sur le sujet et le
pouvoir"/ Foucault 1984 / ) . No, ta srodnost izmeu
objekata i samih rei frojdo-marksizma i fukoovske
istrage (srodnost koja bi mogla jo uvek da se odri
kada bi izgledalo da Fuko pristupa protivrenom
kombinovanju antifrojdovskih i antimarksistikih
pojmova) naglaena je u Volji za znanjem kroz
konano pomaljanje pojma"biomoi"i kroz stalno
oznaavanje savremenog rasizma kao kljune po
jave o kojoj bi moralo da se govori. U svom prvo
bitnom obliku, Istorija seksualnosti trebalo je da se
zavri tomom o "Populaciji i rasama". Problem ra
sizma zauzima znaajno mesto u potrazi koju ovde
trasira Fuko (Fuko 1982: 29; 105; 109-110). Nije li,
konano, u tome "konkretan" uinak koji najvie
otkriva od igre modernih politikih tehnologija
koje se odnose na ivot na nivou pojedinanih tel
i na nivou populacija iliti "vrste" i njene reproduk
cije? Nije li to znaajan znak dubine u koju su, u
savremenom reimu znanja-moi (pa ak i, kao to
precizira Fuko na kraju, "znanja-moi-zadovoljst-
va"), usidreni pojmovi kao to su "degeneracija" i
"eugenika" koje bi trebalo shvatiti kao sam tip us
postavljanja kompromisa izmeu simbolike krvi
i analitike seksualnosti (Fuko 1982: 110)? Ali Fuko
savreno dobro zna da neophodnost da se govori o
savremenim oblicima rasizma, o njihovoj dinamici
"mase", o njihovom uticaju na individualnu "linost"
i o njihovom odnosu sa ratom (o emu opirno
govori u poslednjem poglavlju Volje za znanjem)
jeste u korenu frojdo-marksizma kod Rajha, kao i
kod Adorna ili Markuzea (Marcuse) (izvanrednog
teoretiara "represivne civilizacije"). Z n a i da je j e d
na od najoiglednijih tekoa koja proistie iz teo-
150
retizacija frojdo-marksista (u svakom sluaju kod
Rajha, na koga ne prestaje da se poziva) povezana
sa nezgodnom bliskou njihovog biologizma, ili
njihovog energetizma, raunajui i energetizam
samih rasisitikih ideologija. I ne moe da se ne
zapita pod kojim to uslovima analiza moi u savre
menim drutvima - kao to je, u sutini, biomo ili
mo nad vrstom, koja je ukorenjena u "bioistoriji"
i zapoveda "biopolitici"- nee biti shvaena dvos
misleno. U tom smislu kritika frojdo-marksizma
nee biti samo teorijski preduslov, ve neophodan
ogled, i to u cilju isticanja razliitosti njegovih sop-
stvenih pojmova i poravnavanja njihovih praktinih
uinaka.
Z n a m o kako se u Volji za znanjem razvija
kritika "represivne hipoteze", istovremeno sa
objanjenjem funkcije koju ona ima u ekonomi
ji diskurs o seksu: nalaganje govora o seksu,
stvaranja istine o njemu, traenja svaije istine u
njemu. Nalaganje koje osigurava umnoavanje
nareenih diskursa (zbog ega moderna zapadna
drutva postaju najreitija u istoriji kada se radi
o seksu i postaju izumitelji ovog generikog po
jma), i koje nije oslabljeno, ve je, naprotiv, taktiki
ojaano uapostavljanjem zabrane. Polazei od ove
karakterizacije, Fuko e frojdo-marksizmu uputiti
tri velika argumenta:
1. Najpre njegova istorijska pogrenost. Pogreno
je u materijalnom smislu to je drutvo koje se raz
vija poev od XVIII veka - "nazovimo ga po volji
graanskim, kapitalistikim ili industrijskim" (Fuko:
1982: 64) - odbilo seks i praktino ga cenzurisalo.
Radije ga je proizvelo kao predmet svojih stalnih

briga. Pogreno je i to je kastinski nadzor nad
polno odreenim telom radnika bio neophodan
uslov za "putanje u rad" radnikih masa, prole
tarijata (Fuko 1982: 100-101, 106-107). Ovde Fuko
direktno citira Marksa (Fuko 1982:111). Ono to je
tano u istorijskom smislu jeste, naprotiv, to da je
seksualnost sa svojim regulacionim i represivnim
dispozitivima (porodini moralitet, naroito zabra
na incesta, edukativna dresura, medikalizacija i psi-
hijatrizacija) bila uvezena u oblast rada poev od
jednog buroaskog modela, a od tada su ekonom
ski odnosi evoluirali prema drutvenoj integraciji i
tananoj normalizaciji radne snage (a bez sumnje i
prema rastuoj intlektualizaciji te snage). Istovre-
meno treba zamisliti "asketizam" buroaskog mora-
la, i to ne kao uslov za ekonomsku racionalnost, ili
obrnuto, kao hipokriziju, ve kao taktiku intenzivi
ranja telesnog zadovoljstva.
2. Tu je, zatim, njegova zavisnost od jednog isto
pravnog modela moi, modela koji je i ogranien
i arhaizujui, usredsreen na predstave suvereni
teta i Zakona (moralnog Zakona, politikog Z a
kona, simbolikog Zakona). Ovde dolazimo do
zajednikog jezgra psihoanalize i marksizma, zbog
kojeg je mogue, pa ak i neizbeno, njihovo kom-
binovanje. Svaki od njih je u onom drugom pre
poznao sopstvenu pretpostavku. Jo preciznije
reeno, svaki od njih je u onom drugom prepoznao
varijantu ideje potinjenosti pojedinaca jednoj
sili dominacije, koja mora da poprimi oblik pokor
nosti (Fuko 1982: 84-85), i kojoj Fuko od Nadzirati
i kanjavati neprestano suprotstavlja ideju pozitiv-
izma ili proizvodnje moi, ideju "discipline" (mada
je ta ideja kod njega mnogo starija: videti Istoriju
Etjen Balibar: FUKO I MARKS
ludila, o "pozitivnom" znaenju moi zatvaranja, ili
Poredak govora, o "moi afirmacije" koja pokuava
da opie genealogiju).
Zapaziemo i da izmeu ideje potinjenosti-
pokornosti i ideje otuenja postoji duboka srod
nost (poto pokornost u krajnjoj instanci mora da
se zasnuje na interiorizaciji Zakona koji proizilazi iz
spoljne vlasti; poto pokornost na taj nain odreuje
cepanje subjekta, koji e poprimiti privilegovan
oblik dualizma dua-telo, ali ga moemo pronai i
u dualizmu javno-privatno, ili u dualizmu drava-
drutvo). Verujui da je otkrio princip objanjenja
u slinosti drave i moralne Cenzure, frojdo-mark
sizam, zajedno sa svim ostalim varijantama repre
sivne hipoteze, samo ponavlja ve postojeu imag
inarnu shemu i to na identian nain u svakom od
svojih dvaju sastavnih delova.
3. Ako napravimo jo jedan korak, moi emo da
otkrijemo u itavom tekstu Volje za znanjem siste
matsku kritiku onoga to u, kao referencu na
idealistiku filozofsku tradiciju na koju su se veo
ma rano obruili materijalisti (Lukrecije), veoma
rado nazvati principom drutvene homeometrije: uz
pomo toga shvatiemo ideju da u drutvenoj (ili
politikoj, ili kulturnoj) "celini" svi "delovi" ili "elije"
moraju biti slini samoj celini. U ovom sluaju, poen-
ta Fukoove kritike (u ovom smislu materijalistike)
usredsreuje se na pitanje porodice (ali dodiruje i
druge institucije i aparate, kao to su kola ili me
dicina). Toliko Fuko podvlai strateku ulogu po
rodice (njene moralizacije, njene medikalizacije)
u dispozitivu regulacije populacija, dispozitivu
koji oblikuje jednu od sutinskih moi "buroaske"
151
OFUKOU
drave, toliko se upinje da pokae kako se porodica,
koja je u isti mah i mesto institucionalne perverzije
(Fuko 1982: 45) i histerizacije enskog tela (Fuko
1982: 93, 107), i neto to nije psihijatrijski prostor
(Fuko 1982: 99), i ulog u nadmetanju izmeu pos-
ednika profesionalnih znanja o oveku (Fuko 1982:
89, 93, 96), i sredstvo socijalizacije prokreativnog
ponaanja, a naroito mesto pravnog "rekodiranja"
telesnih tehnika uopte, u obliku saveza ili srod
nosti (Fuko 1982: 94, 96-97, 107), ne moe se, i to
upravo iz tog razloga, smatrati svedenom slikom
globalnog drutva. "Porodica ne ponavlja drutvo,
a ovo je, sa svoje strane, ne podraava" (Fuko 1982:
89). Porodica je "lokalno arite"znanja-moi (Fuko
1982: 88), ali nije monada, pars totalis "drutva", i
ono stoje od stratekog znaaja nije njena slinost,
ve njena specifinost ili njena razliitost. Porodi
ca, dakle, nije drava u malom, niti je drava veliki
patrijarhat.
Ova se analiza odmah proiruje na sve insti
tucije ije prakse doprinose proizvoenju takvog
sloenog objekta kao to je "seksualnost" i oblikuje
sutinski deo kritike predstavljanja moi koja je
"opti sistem vladavine to ga jedan element ili sku
pina sprovodi nad drugim i ija dejstva, neprekid
nim ravanjima, prosecaju drutveno telo s kraja
na kraj" (Fuko 1982: 83), drugaije reeno organi-
cizma (organicizma u kojem treba itati odravanje
ideje due ili duha radije nego telesnog modela).
Ona, dakle, konkretno ilustruje ono to Fuko naziva
potrebom za nominalizmom (Fuko 1982:84), i za ta
se ne moe rei da nema kritiki uinak na neke od
njegovih sopstvenih ranijih formulacija. U Nadzirati i
kanjavati napisao je sledee, po pitanju svog opisa
152
panoptizma:"ta je neobino u injenici da zatvor
lii na fabrike, kole, kasarne, bolnice, koje pak
sve lie na zatvore?" (Fuko 1997: 256) lako je jasno
upozorio itaoca da "panoptikum" treba shvatiti
samo kao program, ija e realizacija odmah naii
na otpor, i sam je predstavio zatvor kao "zatvorski
arhipelag" (Fuko 1997: 341), sainjen od nekoliko
koncentrinih krugova institucija, disciplinarnih
praksi koje predstavljaju "sredstvo za stalnu kontro
lu stanovnitva: ono je aparat za nadziranje itavog
drutva, i to posredstvom samih prestupnika" (Fuko
1997: 320), polaznu i krajnju taku za sve varijetete
normativne moi, koji kao celina predstavljaju "dis
ciplinarno drutvo". Tada je Fuko izgleda odustao
od ideje da se definicija velikih "dijagrama moi",
svojstvenih datom drutvu, moe zasnovati na for
malnoj slinosti institucija (po kojoj uvek luta ideja
da svaka od tih institucija jeste deo velikog meha
nizma neke moi, ili uestvuje u generikoj sutini
moi), i preao je na tezu dvosmislenosti moi i na
prouavanje istorijske artikulacije njenih razliitih
praksi, koja sa svoje strane implicira - kroz prekid sa
filozofskom tradicijom koja ide od Kanta do Marksa
(ili bar "mladog Marksa") - da ne postoji praksa kao
takva, ve postoje razne prakse, od kojih svaka ima
sopstvenu tehnologiju.
Ali, ta se kritika pridruuje, a i daje novu
vrstu preciznosti, jednoj sutinskoj temi, za koju
moemo rei da se provlai kroz itavo Fukoovo
delo, kao kontrapunkt njegove kritike humanizma
i "antropolokog kruga": ponovno postavljanje pi
tanja politikog psihologizma, u najirem smislu
rei. Uz pomo toga razumeemo ideju da istorijski
i drutveni procesi pronalaze svoje sidrite, svoj us-

lov za ostvarenje, u nainu na koji se odreuju po
jedinci, bilo slobodno, bilo pod prinudom (ideja ko
joj "seksualna psihologija" ili psihologija seksualne
linosti daje dodatnu objektivnost), da simetrina
ideja prema kojoj psihologija, ponaanje ili svest
pojedinaca reflektuje funkcionalno mesto koje oni
zauzimaju na polju institucija ili politikih kontra
dikcija (marksistika "klasna svest" najee je bila
samo jedna od varijanti te ideje). Fuko je nepres
tano istraivao poreklo i insitucionalne oblike tog
teorijskog odnosa, to e rei neprestano se pitao
zato se u savremenom drutvu, i to utoliko vie
to se ono"modernizuje", dakle "politizuje", politika
(bilo da se radi o praksama vladanja ili o otporima
koje one izazivaju) projektuje na psihologiju, pri
morava pojedince da se poistovete sa jednim"ja"(ili
sa jednim "mi") kako bi delovali kao drutvena bia.
Kakvi su modeli subjektiviteta koje pojedinci mora
ju podraavati kako bi se ukljuili u igru praksi? U
tom pogledu utopija frojdo-marksizma izgleda kao
prosto izvrtanje vrednosti, koje u potpunosti ostaje
zarobljeno u politikoj mrei, i kao neto to otkriva
psihologizam nerazdvojiv od svojih roditelja, mark
sizma i psihoanalize.
Tu, meutim, prestaje simetrija. U kontekstu
Volje za znanjem Marks i Frojd su predmet potpuno
drugaije obrade. Ovde se nee raditi o tome da
se utvrdi da li je jedan taniji od drugog, ve da se
opie nain na koji ta dvostruka simetrija tumai
Fukoovu diskurzivnu strategiju.
* "L'histoire politique de la vrit", kako stoji prema navodu Balibara. U postojeem prevodu Jelene Staki ovo je prevedeno kao
"politika teorija istine" (prim. ur.).
Etjen Balibar: FUKO I MARKS
ini se da je ona (upravo iz razloga poetnog
cilja jedne "istorije seksualnosti") najpre usmerena
protiv psihoanalize, s obzirom da tvrdi da seksual
nost nema istoriju (ili da je seks upravo ono to u
itavoj istoriji nadvisuje istoriju, prema shemi iska
zivanja granica ljudske ogranienosti, opisanoj na
poslednjim stranicama Reci i stvari). Ali, ini se da
je isto tako vano, s obzirom na to da se kritika psi
hoanalize vri pomou izvesne upotrebe marksizma
(ili, ako hoete, tako to se protiv same psihoanal
ize okreu marksistiki iskazi koji joj se pripisuju u
frojdo-marksistikoj meavini), odbaciti itav taj
deo transcendentnosti marksizma, koja je data u
samom jeziku istorijske imanentnosti (ideja za
kona u istoriji), to e njen kritiki domaaj svesti
na nulu. Na taj nain, zavisno od take gledita, (ne
usuujem se da kaem od odabiranja "Marksa" ili
"Frojda" kao teorijskih referenata), moi emo da
steknemo oseaj, bilo da je od sutinskog znaaja
prekid sa Frojdom ija kritika Marksa nije nita
drugo do sredstvo, bilo da je kritika Marksa utoliko
nemilosrdnija ukoliko uslovljava svako konano
svoenje rauna psihologizmom u koji je ukljuena
psihoanaliza. Tu se, naravno, radi o dispozitivu
"politike istorije istine" (Fuko 1982: 57)* pokazati,
kroz povratak tradicionalne teme istine koja bi bila
"u izvesnom srodstvu sa slobodom", da "istina nije
slobodna po prirodi, niti je neslobodna grekom,
ve da kroz itavu njenu proizvodnju prolaze
odnosi moi".Toj kritikoj tezi psihoanaliza kakvom
je Fuko vidi postavlja sutinsku prepreku, zato to
je ona u potpunosti oslonjena na praksu priznanja i
153
0 FUKOU
na osporavanje te prakse, zato to od samog seksa
pravi istinu koja "zahteva" da bude osloboena; a
marksizam moe da d odluan doprinos, pod us-
lovom daje u stanju da se razdvoji od svog del koji
poistoveuje tlos osloboenja sa konanom mani
festacijom istine, i koji u konanoj analizi nastaje iz
represivne hipoteze.
Treba li rei da kritika psihoanalize nastaje iz
kategorije ideologija! Fuko je uvek odbacivao taj
pojam (i to ponovo ini i ovde: Fuko 1982: 63, 88,
91,111), sa jednim malim, ali znaajnim izuzetkom
u Arheologiji znanja. Ali ne uvek iz istog razloga.
ini mi se da bi jedna retrospektiva pokazala da je
marksistiki pojam ideologije (onakav kakav je is
kazan u Nemakoj ideologiji, to e rei kao "svest
o sebi" drutvenog bia, ili kao apstrakcija "jezika
stvarnog ivota", pre nego kao odraz) uvek morao
da se prikazuje, i to samo virtuelno, na samom polju
diskurs i znanja, a kritiku njegovih naunih preten
zija omoguuje arheologija. Preli smo, meutim,
sa problematike predstave i znaka na problema
tiku prakse. Pri ponovnom itanju Naissance de la
clinique, knjige u kojoj se ne radi o Marksu, i to sa
razlogom, ve se istorijske kategorije kulturnog
iskustva savijaju u pravcu analize institucionalnih
praksi, ne moemo izbei zakljuak da je Marksov
"jezik stvarnog ivota" Fukou morao izgledati kao
neto izmenjena varijanta Kondijakovog (Condil-
lac) "jezika delovanja"(i shodno tome svaka teorija
ideologije kao potomstvo /.../ Ideologa) - po cenu
zamene Prirode Istorijom u ulozi izvornog iskustva
u koje e se uplesti i znak i stvar. Pri ponovnom
itanju analiza "proizvodnje diskursa", koje se jedna
za drugom pojavljuju poev od Poretka diskursa,
154
ini se, naprotiv, da ono to predstavlja problem
u pojmu ideologije jeste njegova antropoloka
pretpostavka, njegovo implicitno pozivanje na
otuenje subjekta, raunajui i "neznanje", ili "iluz
iju", koji ulaze u sastav odnosa dominacije. Izmeu
ove dve kritike, Arheologija znanja je predstavljala
trenutak bekstva iz nestalne ravnotee (a to je je
dini trenutak kada se Fuko ravnopravno pozvao na
Marksa, Frojda i Niea kao na zaetnike "decentral
izacije subjekta"). Marks na koga upuuje Fuko kako
bi upisao "raskid" izmeu ideologija i nauka u isto
riju diskurzivnih formacija jeste upravo onaj Marks
koga je Altiser preobrazio u teoretiara artikulacije
praksi, u koje bi spadale i "diskurzivne prakse". Ali,
taj je trenutak nestalan, zato to oznaavanje dis
kurzivnih formacija uvek tei svoenju artikulacije
moi i znanja na artikulaciju neznanja i spoznaje.
Od te take jedinstvo "mo-znanje"pomera pitanje
ideologije u smeru potpune istoznanosti praksi po
pitanju istine, umesto da joj d neko drugo ime u
cilju kritike vrsta znanja. Svaka praksa, kao vrenje
moi, implicira norme istine, procedure podele na
istinu i lanost, a (nauna) spoznaja po tom pitanju
nije nita drugo do mo koja se vri meu drugim
moima.
Poto psihoanaliza ne treba da se kritikuje kao
"ideologija", Fuko nam jednostavno predlae, kroz
obrasce koji u velikoj meri upuuju na kritiku spe
kulacije kakvu itamo, na primer, u Nemakoj ide
ologiji, genezu seksa koji je"idealnataka","najspe-
kulativniji, najidealniji element, takoe i element
koji se nalazi najdublje u unutranjosti jednog me
hanizma", "zamiljena taka" ili "zamiljeni element"
kojoj istorijski dispozitiv seksualnosti propisuje

itavo pojedinano iskustvo (Fuko 1982:136-137).
I kae nam da ta geneza istovremeno ima vred-
nost "arheologije psihoanalize" (Fuko 1982: 114).
Psihoanaliza ne moe da izbegne spajanje sa tom
idejom seksa ni teorijski (zato to je to za nju smo
ime istine) ni praktino (zato to psihoanalitika
praksa u potpunosti zavisi od postojanja neke sek
sualne zabrane i od nalaganja da se ona ukine).
Tako da je pretpostavka psihoanalitikog nominal-
izma jednostavno apsurdna/dok se pretpostavka
nominalistikog marksizma moe bar uzeti u
razmatranje.
Odbacivanje frojdo-marksizma onda moe da
se ita kao jednostavan preduslov za marksistiku
kritiku psihoanalize:
"Neki veruju da m o g u da obznane dva sime
trina licemerja u isti mah (...) To znai pogreno
razumeti proces kojim je buroazija, ba naprotiv,
potvrivanjem jedne nadmene politike, podarila
sebi jednu razbrbljanu seksualnost koju je prole
tarijat dugo odbijao da prihvati, sve otkako mu
je ona poela bivati nametana, u cilju njegovog
potinjavanja. Ako je tano da je'seksualnost'skup
dejstava to ih je u telima, ponaanjima, drutvenim
odnosima izazvao izvestan mehanizam koji je
proizaao iz jedne sloene politike tehnologije,
onda valja priznati da taj mehanizam nije dejst-
vovao simetrino i na jednoj i na drugoj strani te
da, prema tome, nije izazvao ni ista dejstva. Valja
se, dakle, vratiti jo odavno izvikanim formulaci
jama; treba rei da postoji buroaska seksualnost,
da postoje klasne seksualnosti. Ili, jo bolje, da je
seksualnost prvobitno, istorijski buroaska: da ona
Etjen Balibar: FUKO I MARKS
u svoja uzastopna pomeranja i premetanja uvodi
posebna klasna obeleja"(Fuko 1982:111-112).
Fuko upuuje upravo na jedno od tih pomer
anja kako bi objasnio, ako ne samu mogunost psi
hoanalize (jer se ona u itavu istoriju objektivizacije
seksa upisuje kao objekat znanja, u itavu istoriju
koja povezuje seks, re i zabranu), a ono bar mesto
i trenutak njenog nastanka.
Kao to postoji bie, ili jo bolje"klasno telo"sek
sualnosti (Fuko 1982: 109), tako se bie diskursa ili
prakse psihoanalize ne moe razdvojiti od poloaja
klase, u smislu mesta koje ona zauzima u stratekim
odnosima meu klasama (Fuko 1982: 113 i dalje).
Ranije je Fuko neprestano iznosio argumente pro
tiv ideje paralelizma izmeu politike represije
siromanih klasa i kontrole seksa (Fuko 1982: 106
i dalje). Z b o g toga to se porodica morala prven
stveno shvatiti kao mesto intenziviranja dispozitiva
seksualnosti, ona je najpre predstavljala privilegiju
buroazije, i sa strane zadovoljstva i sa medicinske
strane, sutinski element njene kulture. Ali i osn
ovu rasizma isto buroaske drave, povezanog sa
nasleem i eugenizmom.
"I taj je proces bio povezan s kretanjem ko
jim je ona potvrivala svoju razliitost i svoju pre
vlast. Nema sumnje u to da treba priznati da je
potvrivanje tela jedan od glavnih vidova klasne
svesti; ako nita drugo, a ono je sa buroazijom
osamnaestog veka sluaj bio takav; ona je plavu
krv vlastele preobratila u dobrodrei organizam
i zdravu seksualnost; shvatamo zato joj je trebalo
toliko vremena i zato se sa onoliko preutkivanja
155
0 FUKOU
suprotstavljala tome da i drugim klasama - upra
vo onima koje je eksploatisala - prizna telo i seks"
(Fuko 1982:110-111).
Industrijalizacija, urbanizacija i drutveni kon
flikti XIX veka dovode u pitanje tu privilegiju,
dovode do irenja "seksualnog tela" na itavo
drutveno telo (Fuko 1982:111) - to e rei irenja
porodinih, medicinskih, demografskih tehnika
seksualizacije. Podela klase se onda pomera: vie
se ne odnosi na posedovanje ili neposedovanje
seksualnog tela, ve na nain na koji je nametnuta
i tretirana zabrana. "Oni koji su izgubili iskljuivu
povlasticu da brinu o svojoj seksualnosti od sada
imaju povlasticu da vie od ostalih doivljavaju ono
to zabranjuje seksualnost i da poseduju metodu
koja omoguava uklanjanje potiskivanja" (Fuko
1982:114). U isto vreme psihoanaliza u buroaskoj
klasi zauzima mesto kritike krune psihijatrijskog
dispozitiva, a narodne su klase igosane kao arite
degeneracije "rase", i ubaene su u administrativnu
i pravnu mreu namenjenu progonu incesta, itd.
Taj klasni poloaj psihoanalize jeste samo jed
na od dvaju strana kritike. Na drugoj strani, koja
se iskljuivo tie geneze idealiteta psihoanalize, ne
delu je tematika bliska marksizmu. Ili bolje reeno,
tu pozivanje na Marksa neizbeno mora da ue
u proces podele. U predstavi psihoanalize seksa,
zasnovanoj na igri skrivenog i oiglednog, elje i
zakona, smrti i srodnosti prvobitno spojenih, po
Fukoovom miljenju ne treba videti jednostavnu
posledicu razvoja disciplina normalizacije tel, ve
povratak na pravni model - ili jo bolje, "pravno-
diskurzivni" (Fuko 1982: 81) - moi na praksama
156
koje je ostvaruju. A to smo pokuali da razmatramo
kao unutranju kontradikciju u kompleksu pravila i
normi, onu koju je detaljnije analizirao u Nadzirati
i kanjavati (suprotstavljajui najpre "mo Norme"
sa "moi Zakona" - /Fuko 1997: 208/ - a zatim
pokazujui kako u disciplinarnoj, to e rei nor
mativnoj moi ima "najvie moi" ili "dodatka" koji
jedini obezbeuje pravnim fikcijama spajanje sa re
alnim, proizvodei pravno realno /Fuko 1997: 254,
288, itd./). Uostalom," pozivajui se na taj kritiki
povratak, obavljen u ime prava i njegovog pravnog
ideala, a protiv disciplina iz kojih ipak proistie,
Fuko oznauje ono to naziva "politikim ponosom
psihoanalize" (Fuko 1982: 131), njegovu teorijsku i
praktinu opoziciju faizmu, i to ukazuje na sam iz
vor njegovog inicijalnog prekida sa organicistikim
"velikim sistemom" perverzije, naslea i degener-
ecije (Fuko 1982:105).
U srcu (psihoanalitikog) idealizma javlja se
nesporno carstvo pravnog idealiteta, imaginarnog
sistema istorijski sainjenog od suvereniteta. Fuko
to carstvo opisuje kao iluziju, ali samo kao ono to
odrava anahronizam:
"Drutvo koje postavlja norme istorijska je po-
sledica tehnologije vlasti ije je teite na ivotu.
U odnosu na drutva kakva smo znali do osamn
aestoga stolea, zali smo u fazu opadanja pravo
sudnog; ustavi doneti, posle francuske revolucije,
irom sveta, iznova napisani i preraeni zakonici,
vascela trajna i buna zakonodavna delatnost ne
bi trebalo da nas zavaraju: upravo su to oblici koji
ine jednu u sutini normativnu vlast prihvatljivom"
(Fuko 1982:127).

Sa nekoliko rei ("ivot" nasuprot "radu", "nor-
malizatorski" nasuprot "ekonomskom": ali u oba
diskursa radie se o proizvodnji, ili bolje reeno, o
produktivnosti), izgleda kao da se na udan nain
pribliavamo marksizmu: onom koji je, sa Marksom
iz Bede filozofije, tvrdio "rvanj e vam dati drutvo
sa sizerenom; parni mlin e vam dati drutvo sa in
dustrijskim kapitalizmom", i ukazao na Prudonovu
"fikciju drutva osobe"; onom koji je, sa Marksom
iz 18. Brimera i Lenjinom iz 1905, opisivao "ustavne
iluzije" revolucionara, ponavljajui oblike borbe
protiv feudalnosti; onom, naravno, koji je, sa Mark
som iz Kapitala, opisivao u zakonskim propisima
fabrike posledicu stalne "krajnosti" odnosa snaga
na pravne oblike ugovora.
Na kraju se ipak nalazimo daleko od njega. I
to ne samo zato to Fuko posredno opisuje mark
sizam kao neto to se samo, po pitanju drave,
ubacilo u predstavu monarhijskog suvereniteta,
to ga osuuje da oscilira izmeu ideje svemoi i
ideje radikalne nemoi ili isto parazitske funkcije
drave, u skladu sa dijalektikom sve ili nita (ve je
u Nadzirati i kanjavati, raspravljajui o analizama
Ruea (Rusche) i Kirhajmera (Kircheimer), Fuko siste
matski suprotstavio zakon "sve ili nita", kontrole
ili destrukcije, kao to ga zamiljamo po pitanju
dravnih aparata, sa nejasnom mreom uinkovitih
"mikromoi", koje deluju u samom kontaktu tel)
(Fuko 1997:33 sq). Jer ta bi se zavisnost marksizma
po pitanju pravne iluzije (ili "decizionistike" iluzije,
zasnovane na antitezi prava i nasilja) koju i sam
kritikuje, mogla delimino tumaiti u terminima
unutranjeg prekida, ili razilaenja izmeu njegove
analize eksploatacije i njegove analize drave. J e
Etjen Balibar: FUKO I MARKS
dan deo marksistikog diskursa mogao bi se onda
tumaiti kao osporavanje unutar pravne predstave
moi, koje je u tom smislu simetrino sa unutranjim
osporavanjem koje unosi psihoanaliza u disci
plinarne prakse i sastavni je deo humanistikog so
cijalizma XIX veka:
"Druga jedna vrsta kritike politikih ustanova
pojavila se u devetnaestome stoleu; kritike mno
go korenitije postoje posredi bilo da se pokae ne
samo to da stvarna vlast izmie propisima prava,
ve i to da je sam pravni sistem tek nain vrenja
nasilja, njegovog prisajedinjenja dobiti nekih, i
postizanja da, pod vidom opteg zakona, dejstvuju
nesimetrinosti i nepravde dominacije. Ali ova kri
tika prava i dalje se vodi na temelju postulata da
vlast po svojoj prirodi i u idealnom vidu treba da se
vri prema jednom osnovnom pravu" (Fuko 1982:
80).
Fuko, u stvari, i sam sugerie naine da se izae
iz tog zamrenog odnosa prava i kritike prava. ini
to u Nadzirati i kanjavati, sluei se Marksovim
analizama iz Kapitala po pitanju manufakturne
podele rada, i to da bi pokazao kako disciplinarni
prosedei utiu na porast korisnosti tel neutraliui
njihov otpor, i, u optijem smislu, omoguuju spa
janje dvaju procesa akumulacije ljudi i akumulacije
kapitala (Fuko 1997: 249). "Disciplina" i "mikromo"
istovremeno predstavljaju drugu stranu ekonom
ske eksploatacije i drugu stranu pravno-politike
dominacije klase i omoguuju promiljanje njenog
jedinstva; to znai da se umeu u trenutku "kratk
og spoja" koji Marks pravi izmeu ekonomskog i
politikog, izmeu drutva i drave, u analizi pro-
157
0 FUKOU
nar na reima, koji ne zna nita o tome ta je prava
cesa proizvodnje (i na taj nam nain omoguuje
revolucija" - Oeuvres, t. XXII, str. 383). Ukratko, ove
da mu pripiemo poznavanje "prakse"). Fuko to
su korekcije u suprotnosti sa eshatolokim imagi-
nanovo ini, ali na drugi nain, u Volji za znanjem,
narijumom istorije koji marksizam preuzima, ali ni
uzimajui u razmatranje pojam hegemonije koji
po emu nisu u neskladu sa Marksovim stratekim
snano upuuje na Gramija (Gramsci): radi se, u
analizama, a ne protivree ni ideji "naddetermi-
stvari, o tome da treba da prestanemo sa pred
nacije" kojom se sluio Altiser radi analogne kritike
stavljanjem klasa kao subjekata ili kao kasti (Fuko
"marksistike" teleologije.
1982: 85), a naroito sa svrstavanjem sloenosti
odnosa moi, mnogostrukosti oblika konflikta i
Ono to, zauzvrat, oznaava neumanjivo
otpora u samu njihovu definiciju (Fuko 1982: 86),
razmimoilaenje jeste sama ideja drutvene struk
to predstavlja nain da se izae iz sheme "koren-
ture konflikta, koju predlae Fuko. Razmimoilaenje
itih preloma, krupnih podela nadvoje" (Fuko 1982:
se ne odnosi na izbor izmeu "lokalnog" i "glo
86) koja na uvek idealan nain sadri neophodnost
balnog" (mikrofizike i makrofizike moi, da tako
konane krize i prevrata. "Drutvene hegemonije"
kaemo), ve se odnosi na opoziciju izmeu jedne
(Fuko 1982: 83), "hegemonijski uinci" koji ine
logike odnosa snaga, ija "protivrenost" nije
"velike dominacije" (Fuko 1982: 84), obrazovanje
nita vie od naroite konfiguracije, i jedne logike
"arita prevlasti" koja predstavljaju polaznu os
protivrenosti, iji "odnos snaga" nije nita drugo do
novu za irenje mree institucija i disciplinarnih
strateki trenutak. Za Marksa kao i za Fukoa, u po-
praksi na itavo drutvo (Fuko 1982: 110), moraju
slednjoj analizi, bilo bi pravo postaviti tezu da "veze
se shvatiti ne kao datosti, ve kao rezultati ili kao
vlasti ne stoje izvan ostalih vrsta odnosa (...) ve da
rezultante "konanih oblika" koji su istovremeno
kao bitne postoje u njima" (Fuko 1982: 84), ili ak
oblici razlikovanja i uspostavljanja odnosa. Isto se
da mo "dolazi odozdo" (Fuko 1982: 85), to e rei
tako revolucije moraju shvatiti kao "strateko ko-
da itavu svoju uinkovitost ili realnost izvlai iz
dovanje tih taaka otpora" (Fuko 1982: 87), drugim
materijalnih uslova u kojima se vri; a fortiori bilo bi
recima kao uinci konjunkturalne integracije, koji
pravo i postaviti tezu da"gde ima vlasti ima i otpora"
nisu unapred utvreni (ovde emo zapaziti da je
(Fuko 1982: 86). Ali, ove se teze ne razumeju na isti
Lenjin, o kome je Fuko j e d n o m prilikom ironisao po
nain. Fuko ih razume kao isto spoljanje, to znai
pitanju njegove "teorije" "najslabije karike" domi
da se "ciljevi" suprotstavljeni u nekom stratekom
nacije -"Pouvoirs et stratgie", razgovor sa . Ran-
konfliktu unitavaju, neutraliu, uzajamno jaaju
sijerom ( J . Rancire), (Foucault 1977) - napisao sa
ili menjaju, ali ne obrazuju jedinstvo ili nadmoan
svoje strane: "zamiljati da e jedna vojska zauzeti
individualitet. Nasuprot tome, za Marksa uslov
poloaj na nekom datom mestu i rei: 'mi smo za
konflikta jeste interiorizacija samog odnosa, tako da
socijalizam', a da e neka druga, na nekom drugom
antagonistiki pojmovi postaju funkcije ili nosioci
mestu, rei: 'mi smo za imperijalizam', i da e to
tog odnosa: zbog toga u marksistikoj predstavi
biti drutvena revolucija (...), znai biti revolucio-

158

klasne borbe nije kljuno empirijski opisati drutvo
kao neto to je u potpunosti okarakterisano kao
"dvojna i sveobuhvatna suprotnost izmeu vladara
i potinjenih"(Fuko 1982:85), ve je kljuno pojmiti
klasne odnose kao nepomirljive u unutranjosti,
kao odnose koje "podvlateni" mogu izbei samo
ako unite sam odnos potinjenosti, i na taj se
nain preobraze u pojedince koji su drugaiji od
onih koje taj odnos "sainjava".
Moda je paradoksalno, ali to razmimoilaenje
- zbog kojeg kod Fukoa uvek imamo utisak da bi
bilo mogue beskrajno pomerati pojmove kon
flikta da bismo razlikovali njihove ishode - upuuje
na razmimoilaenje suprotnog smisla kada se
radi o praksi. Za Marksa praksa par excellence jeste
spoljanja proizvodnja, koja proizvodi uinke izvan
sebe same, i posredno uinke subjektivizacije (kon
flikt se razvija na polju "proizvodnih odnosa"), dok
za Fukoa mo jeste produktivna praksa koja najpre
deluje na samim telima, ciljajui najpre individu
alizaciju ili subjektivizaciju (konano "sopstvena
praksa" ili "praksa sopstva"), koja posredno proiz
vodi uinke objektiviteta ili znanja. Sve u svemu,
fukoovska logika odnosa snaga jeste prenapreg-
nuta plastinou ivota, dok se marksistika logika filozofija kao jedna vrsta filozofije istorije (a i nema
protivrenosti (koja interiorizuje odnose snaga) ne
moe razdvojiti od imanentnosti strukture.
Ova duga rasprava, poduprta ponovnim
itanjem jednog teksta Miela Fukoa, moda e mom (a njih oigledno ima vie). Ve sto godina
nam omoguiti da malo konkretnije zapazimo
sloen oblik u kojem se pojavljuje njegov odnos
sa Marksom, i koji je u j e d n o m trenutku istinska
privilegija. Ali, mislim da se pouka moe uoptiti.
Etjen Balibar: FUKO I MARKS
Podjednaka sloenost, ali drugaije organizovana,
karakterie svaku od faza njegovog rada, faza koje
moemo pronai u njegovim knjigama. Rado u
sugerisati da se ta sloenost pokorava vie puta
ponovljenoj optoj shemi, u kojoj idemo od prekida
do taktikog saveza, g d e prvi povlai sveobuhvat
nu kritiku marksizma kao"teorije", a drugi deliminu
upotrebu marksistikih iskaza ili iskaza koji su skla
du sa marksizmom. Moemo ak sugerisati da su
ovi drugi sve vie i vie ogranieni / sve vie i vie
specifino marksistiki. Na taj e se nain opozicija
sa Marksovom "teorijom" neprestano produbljavati
dok e razmimoilaenje sa Marksovim analizama
i pojmovima postati znaajnije. Dodaemo da se
Fuko nije najvie sluio Marksom onda kada ga
je najvie citirao, niti je pozivao na najradikalnije
kritikovanje Marksa onda kada ga je najpaljivije
itao (reim citiranja i pozivanja na Marksa i sam
zasluuje paljivu studiju).
Kao i Marks, a ipak drugaije od Marksa (odatle
neophodnost njihovog sueljavanja), Fuko je sa dis
tance od jednog veka ostvario ono to sam naziva
"filozofskim fragmentima na istorijskom gradilitu"
(Foucault 1980: 41). Ovde su u igri iste instance:
ih vie od jedne, ili, bolje reeno, ona ima samo je
dan problem: problem jedinstvenosti "buroaskog"
drutva i njegovih sukcesivnih politikih oblika);
istorija kao jedna vrsta potrage za istorijskim pis
neprestano se pitamo da li je Marksov poduhvat
trebalo smatrati ostvarenjem filozofije istorije ili pak
zaetkom jednog drugog, ne-filozofskog, odnosa
sa istorijom. I sam Fuko uestvuje u tom ispitivanju.
159
0 FUKOU
Ali, za razliku od mnogih drugih (pokuao sam da
kaem: od gotovo svih drugih), postoje formulisao
isto teorijski odgovor (onaj koji moemo pronai
na uvenim stranama Rei i stvari,tamo gde pominje
"oluje u deijem bazenu"), uzeo ga je u razmatranje
u jednom praktinom obliku, i poeo, polazei od
drugih objekata u drugaijoj konjunkturi, "skok"
filozofije u ne-filozofiju, skok koji iznenada otkriva
drugo lice filozofskih pitanja (pitanja istine, moi i
prakse, pitanja vremena i subjekta). Otuda, ako nas
zanima da utvrdimo po emu je na filozofski hori
zont nepovratno postmarksistiki (u oba smisla tog
izraza), itanje Fukoa predstavlja naroitu preicu.
Ali, moemo jo vie da rizikujemo. Ako je tano
da se Fukoove diskurzivne taktike kljunim delom
mogu analizirati kao "antimarksistike", onda je
potrebno da postoje nekoliki zajedniki ulozi. Ako
je tano da je pomeranje filozofije kojim su se Marks
i Fuko koristili tie, jednom reju, potrebe koja u
nama postoji bar sto godina da preemo sa filozo
fije istorije na filozofiju u istoriji, onda je potrebno
da se, u nepobitnom obliku niza dilema (ili pak
Marks, ili pak Fuko) iscrtaju vrste linije jednog teor
ijskog polja koje treba definisati. Potrebno je da to
polje, na izvestan nain, ve bude tu, da ve bude
preeno i singularizovano. Meutim, potrebno je i
da ima veliki deo koji tek treba otkriti i preneti na
kartu. Hoemo li rei da to polje jeste polje "isto-
rijskog materijalizma"? Z n a m o da Marks nije ko
ristio taj izraz da bi okarakterisao filozofski poloaj
upleten u njegovu kritiku analizu kapitalistikog
drutva, ali vrteo se oko njega i nije ga odbacio. Sve
u svemu, taj izraz na manje lo nain od svih drugih
oznaava osetljivu taku i sidrite filozofije u objek
160
tu koji teorija sebi dodeljuje: materijalnost klasne
borbe, dakle protivrenost, dakle neophodnost is-
torijskog preobraaja (delovanjem protivrenosti
na polju "drutvenih odnosa" nastalih iz klasne
borbe). Otuda otvoreno filozofsko pitanje koje os
taje nereivo: moe li se promiljati dijalektika koja
vie ne bi predstavljala zamiljeno predvianje
kraja protivrenosti, ve analizu njihovog aktuel-
nog pokreta kroz njegova unutranja odreenja?
U sreditu tekoe pojavljuje se pojam "drutvenog
odnosa", ili protivrenosti kao strukture imanentne
odnosu snaga. Taj pojam podrava marksovsku
ideju istorijskog materijalizma. No. Upravo njega
e, sve eksplicitnije i eksplicitnije, Fuko dovesti u
pitanje. Na (privremenom) kraju svoje evolucije po
tom pitanju (u Nadzirati i kanjavati, Volji za znan
jem i dodatnim tekstovima), on dolazi do teza koje
takoe ne bi bilo pogreno nazvati imenom "istori
jskog materijalizma", ali koje se taku po taku su
protstavljaju Marksovim tezama: ne materijalnost
"drutvenog odnosa" ve dispozitivi i prakse moi
kakva se vri nad telima; ne istoricitet protivrenosti
(neka bude shvaena kao instanca totalizacije borbi
ili kao instanca interiorizacije njihove neophodnos
ti) ve dogaaja - neverovatna rezultanta strategija
potinjavanja i mnogostrukih i delimino nekontro-
lisanih otpora. Odatle otvorena filozofska aporija
kod Fukoa: ona, po mom miljenju, ne poiva toliko
u tekoi promiljanja "preobraaja" poev od "mik-
rofizike moi" (dakle u problematinim terminima)
koliko u sledeoj tekoi: kako promiljati kategori
je istoriciteta poev od materijalnosti tela a da se
ne upie istorijski dogaaj na horizont preobraaja
ivota - radi li se tu o d r u g o m obliku teleologije?

Ako Marksov istorijski materijalizam jo
uvek pohodi spiritualizam filozofija istorije
(protivrenost, neophodnost, imanencija struk
ture kao logika ili diskurzivnost istorijskog vreme
na), onda ne moemo da ne postavimo pitanje on
oga to u Fukoovom "materijalizmu" i "istoricizmu"
vodi prema neposrednoj srodnosti sa vitalizmom,
da ne kaemo biologizmom. Tome emo nara
vno odmah prigovoriti da se on od toga zatitio:
svojim pozitivizmom (tom reju koju su prema
njemu bacali kao diskvalifikaciju i iju je upotrebu
preokrenuo), ili, jo bolje, svojim nominalizmom.
Dvostruka je korist od ovog termina: jer, koris
titi se "istorijskim nominalizmom" ne znai samo
radikalno raspriti idealitete kao to je "seks", "ra
zum", "mo" ili "protivrenost", ve znai i zabraniti
sebi prelaenje sa materijalnosti tel na idealnost
ivota, dok drugi ne prestaju da prelaze sa materi
jalnosti drutvenih odnosa na idealnost dijalek
tike. U svakom sluaju, zabrana, ak i ako se radi
o zabrani koju smo sami sebi nametnuli, nikada
nije nita drugo do ambivalentni nalog. Ona ne
unitava pitanje, ve ga samo potiskuje. A naroito
poloaj moe da bude izvrnut. Hajde da ovde fik
tivno damo re Marksu: vi tvrdite, protiv sup-
stancijalizma svake koncepcije moi kao "stvari"
koju usvajamo, protiv idealizma (pravnog) koji
poistoveuje svaku mo sa emanacijom suvereni
teta, da obrazujete analitiku moi koja objanjava
njenu prirodu iskljuivo kroz odnose. Ali, ne samo
da ja nisam radio nita drugo kada sam analizirao
kapitalistiku eksploataciju kao proces potronje-
proizvodnje radne snage i kao stalnu krajnost ob
lika ugovora i razmene, ve sam iz toga virtuelno
izvukao posledice koje unapred kritikuju dvosmis
Etjen Balibar: FUKO I MARKS
lenost vaeg "materijalizma": potpuno se slaem
sa vama da istorijski pojedinci jesu tela potinjena
disciplinama, normama i politikim pravilima, ali
ja postavljam tezu da sama ta "tela", u svojoj oso-
benosti klase (a zato ne i seksa, znanja, ili kulture)
moraju biti promiljana u terminima odnosa. Shod
no tome, nominalista - od nas dvojice u manjoj
meri metafiziar- jesam ja.
Sa moje take gledita ovde se ne radi o odse-
canju, u svakom sluaju bez ikakvog drugaijeg
ispitivanja sem onog koje je u njih upleteno, od
ove ili one strane tih pojmova ("telo" i "odnosi").
Radi se samo o tome da se precizira pitanje koje
je malopre apstraktno formulisano. U kritici filo
zofija istorije od Marksa do Fukoa uvek se radi o
materijalnosti, dakle o "materijalizmu". to se tie
promiljanja istorijskog u njegovoj materijalnosti,
ili kao "materijalnog", vidimo da je to dvosmislen
poduhvat koji prua priliku za preokrete. Moemo
se sloiti da nominalizmom nazovemo dodatak
materijalizmu koji je neophodan da bi se nekoj
materijalnosti - ekonomskoj, politikoj ili dis
kurzivnoj - zabranio svaki povratak na metafiziku.
Ali, sueljavanje Marks/Fuko pokazuje da postoje
bar dva naina da se bude nominalista. Dakle, dva
naina da se bavimo filozofijom u istoriji, nasuprot
filozofiji istorije. Upravo se u taj raskorak, aktivnu
opoziciju tih dvaju naina (bar), danas smeta su
dbina filozofije po pitanju njenog odnosa prema
istorijskoj spoznaji. Dakle, imamo ogromnu pred
nost to moemo da se oslonimo na rad Miela
Fukoa: umesto da preivamo Marksa, umesto da
ostanemo zarobljeni u dvosmislenoj potrazi za
takom oslonca u Marksu radi kritike Marksa, sada
161
0 FUKOU

imamo na raspolaganju dva teorijska skupa, koja Miel Fuko (1998) - Arheologija znanja, Beograd:
su u isti mah i razdvojena i neophodno suprots Plato / Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaka
tavljena, raspolaemo, dakle, "jeretikom takom" knjiarnica Zorana Stojanovia
oko koje moemo iskazivati pitanja nekog znanja.

Sa francuskog prevela Olja Petroni

Naslov izvornika: Etienne Balibar - "Foucault et

Marx. L'enjeu du nominalisme", u: Michel Foucault
philosophe. Recontre internationale, Paris, 9,10,11
janvier 1988, ditions du Seuil, Paris, 1989, str. 54-
75.

LITERATURA:

Foucault, Michel (1977) - "Pouvoirs et stratgies",

razgovor vodio J. Rancire, Les rvoltes logiques,
zima 1977, n4, str. 89-97.

Foucault, Michel (1980) - "Table ronde du 20 mai

1978", l'entretien avec Lonard, Ewald, Revel, Perrot,
u: Perrot, M. (d.), L'impossible prison, Paris: Seuil, str.
40-56.

Miel Fuko (1982) - Istorija seksualnosti, [knj. i], Vo-

lja za znanjem, Beograd: Prosveta (drugo izdanje).

Foucault, Michel (1984) - "Deux essais sur le sujet

et le pouvoir", u: Hubert Dreyfus et Paul Rabinow,
Michel Foucault, un parcours philosophique, Paris:
Gallimard

Miel Fuko (1997) - Nadzirati i kanjavati: roenje

zatvora, Beograd: Prosveta

162
ak-Alen Miler (Jacques-Alain Miller)
MIEL F U K O I P S I H O A N A L I Z A
"Psihoanaliza nikada nije oduevljavala Fukoa", kae
Mori Blano (Maurice Blanchot) (Blanchot 1986).
U pravu je. Ipak, arheologijom drutvenih nauka
u Recima i stvarima (1966), dakle analizom izgleda
drutvenih nauka uz pomo njihove arheologije,
krajnje eksplicitno rukovodi psihoanaliza, tanije
psihoanaliza i etnologija, ali prednost je data psi
hoanalizi. Psihoanaliza nikada nije odueljavala
Fukoa. To kae Moris Blano i to je nesumnjivo.
Meutim, psihoanaliza se nalazi u srcu projekta
koji je okupirao Fukoa poslednjih godina njegovog
ivota: projekta istorije seksualnosti.
U Volji za znanjem psihoanaliza zauzima
simetrino i suprotno mesto od mesta koje je za
uzimala u Recima i stvarima. Vie nije sastavni deo
principa istraivanja, ve je predmet istraivanja.
Ona ne vodi arheologiju, ve trpi njen protivnapad.
Nije hvaljena, ve je, naprotiv, smrvljena sarka
zmom. Vie ne dozvoljava da se predoseti budua
pukotina u sutinskom ureenju znanja, g d e bi se
moglo desiti da ovek bude izbrisan "kao to more
brie tragove u pesku". Pripada dispozitivu u kojem
pojava istorije vremenski koincidira sa drutvenim
naukama; uzdie se iz jednog istorijskog pregiba
unazad, iju arheologiju treba obaviti kako bismo
mogli da ga se oslobodimo. Moda e sutra ili
prekosutra, kada se sutinsko ureenje znanja bude
promenilo, ovaj zaokret u Fukoovom delu izmeu
1966. i 1976. izgledati nekom buduem arheologu
kao oznaka trenutka u kojem je praksa psihoanal
ize konano postala zastarela, liena smisla i nade,
isto tako anahrona kao stoje danas za nas njen nas
tanak. Moda je tako. I kao to nam Fuko na poetku
Naissance de la clinique (Foucault 1963: V-VI) daje
da proitamo jedan Pomov (Pomme) tekst iz 1769.
i jedan Bejlov (Bayle) iz 1825, tako bi se moglo do
goditi da nam budui arheolog d da proitamo
jedan Fukoov tekst iz 1966. i jedan Fukoov tekst iz
1976. na poetku knjige koja bi se mogla zvati Smrt
psihoanalize. Moda. Neemo iskljuiti tako neto.
Zar u psihoanalizi nije nastanjena svest o tome da
je smrtna? Frojd je to znao. Frojd to i kae. I nije li
Frojd eleo da ovekovei svoje otkrie i svoj izum
tako to e ih staviti u zaklon u obliku neke insti
tucije, u kojem je Lakan prepoznao samu strukturu
crkve?
Ono to me po ovom pitanju pokree nije elja
da protivreim Fukou. Kad bih to eleo, tako bih i
rekao. To sam ve uradio, uostalom, kada je Fuko
proveo jedno vee u raspravi o svojoj Volji za znan
jem, koja tek to je bila izala, sa nama, svojim pri
jateljima sa katedre za psihoanalizu (Foucault 1977).
Ne, ne elim da mu protivreim, ve da sledim ono
to govori, kroz njegovu metodu i njegovu tekou,
163
0 FUKOU

nije prirodna datost, to je ime koje moemo dati,

kada se poduhvata izvrtanja perspektive Rei i
kae Fuko, j e d n o m istorijskom dispozitivu, koji
stvari, i to kako bi i od psihoanalize, kao stvari koja
se pojavio gotovo istovremeno sa dispozitivom
je mrtva ili tek to nije umrla, napravio arheologiju.
"oveka", koji je takoe novijeg datuma i moda je
Ovde me zanima njegov nain izlaganja. I najpre
isto tako blizu svoga nestanka. Kao to je mogao
u ga osvetliti u kontrastu sa nainom izlaganja u
da kae da je "ovek" pronalazak za koji arheologija
knjizi iz 1966. U Reima i stvarima Fuko izlae kroz
lako utvruje d a j e novijeg datuma, u Volji za znan
iskljuivanje. Po pitanju skupa drutvenih nauka, on
jem veli da je seksualnost buroaska izvorno i is
definie pojam oveka koji sve one podrazumevaju.
torijski, i vremenski je smeta u sredinu XVIII veka.
1 naziva ga "ovekom","ovekom" drutvenih nauka,
lako ne najavljuje sa istom sigurnou njen bliski
i taj je ovek nezamisliv i ne postoji u klasino doba,
kraj, on ga ipak priziva i vidi kako se pomalja. Tako
u epistemi Predstave; pojavljuje se krajem XVIII i u
se Fuko, iskoristivi ovaj objekat koji je izumeo i
prvim godinama XIX veka, i neke od tih nauka o
nazvao "dispozitivom seksualnosti" kao preicu,
oveku, koje su u stvari protiv-nauke, ve uspevaju
poduhvatio onoga to je sam nazvao arheologi
da ga rastvore, da rastvore svoj objekat.
j o m psihoanalize. Citiram g a : "Povest mehanizama
seksualnosti, onako kako se razvijala od doba klas
A u Volji za znanjem Fuko ne izlae kroz
icizma, moe da vai i kao arheologija psihoanal
iskljuivanje, ve kroz umetanje. Polazei od psi
ize" (Fuko 1982:114).
hoanalize stvara jedan iri skup u koji onda umee.
Naziva ga "dispozitivom seksualnosti". Kako Fuko,
Uinak Fuko, htedoh rei uinak istine
polazei od psihoanalize, dobija taj dispozitiv sek
istraivanja ili iskustva prema kojem izlae, uvek je
sualnosti u koji smeta i nju kao jednu od kompo
na vrhuncu kada nam arheologija, sa obe strane
nenti? Tako to iz nje uzima jednu zgodnu crtu,
nekog prekida, prikazuje pojavljivanje i nestajanje,
zgodnu za smetanje u njegovu arheologiju i rezi
igru prisustva i odsustva."ovek", na primer, odsus
mira je u sintagmi:"govoriti o seksu". im se ta z g o d
tvo sa ove strane modernog prekida, prisustvo sa
na crta izoluje, odmah joj sa svih strana pritravaju
one strane. Jo jedan primer: klinika, odsustvo sa
znanja, prakse, institucije, ponaanja, sve ono to
ove, prisustvo sa one strane. Na prvi bi pogled mo
smo mogli smatrati suprotnim psihoanalizi, a to
glo izgledati da isto vai i za seksualnost, onakvu
se, zbog prikladnosti te crte, tog atributa, grupie kakvu je pronalazimo u Volji za znanjem, to e rei
oko nje kako bi nastala zajednica koja se, uprkos redefinisanu. Najdragocenija pouka projekta Isto-
svojoj heterogenosti, moe oznaiti imenom - ne rija seksualnosti po mom miljenju jeste sledea.
zaboravimo da je Fuko nominalista: "dispozitiv sek Taj Fukoov objekat, taj objekat nainjen polazei
sualnosti". od psihoanalize, a upravo zato to Fuko, koji ga je
izmislio, trpi i preuzima njegovu logiku, dakle taj
"Seksualnost" u Volji za znanjem zasluuje
objekat malo po malo kvari okvir, granice i kate-
navodnike koliko i "ovek" u Recima i stvarima. To

164

gorije svoje sopstvene arheologije. I uzbudljivo je
konstatovati kako se ta divna arheoloka maina,
koja je trijumfovala po pitanju ludila, po pitanju
klinike, drutvenih nauka, zatvora, ovde spotie i
sama se raspada pod uticajem objekta kojeg je sebi
dodelila polazei od psihoanalize.
Dispozitiv psihoanalize potvruje se krajem
XVIII veka, ali je ve tu sredinom istog tog veka, i
u stvari, zbog toga to se definie zgodnom crtom
"govoriti o seksu", itav diskurs hrianske puti uta
pa se u arheoloki dispozitiv, i treba mu premestiti
formativno jezgro jo malo unazad. Onda posma-
tramo kako arheologija klizi i kako se epistemika
skandiranja, koja su vodila istraivanje o medicini
i naukama, koja su osiguravala bezbednost arhe
ologije, koja su tim smenama prisustva i odsustva,
odsustva i prisustva, omoguavala da se odvijaju u
skladu sa nepogreivim binarizmom, ta skandiranja
su nagrizena kao da smo ih polili kiselinom. Poto
su zarala, klimaju se i slamaju.
"Seksualnost" se javlja sredinom XVIII veka. Ali,
irila se, kae Fuko, od XVII veka. Treba se vratiti do
koncila iz Trentea, do prakse pokajanja, do ispita
savesti, do duhovnog vodstva. I tu se arheolog, s
obzirom da i samo duhovno vodstvo ima svoju is-
toriju, odvaja od svoje drage arheologije, kao da
ga je neki neodoljivi pokret odbacio sve do Grka i
Rimljana. To e ostati jedna od najveih Fukoovih
pouka, to to se ovde nije povukao, sredio svoje
poslove uz najmanji troak, to se nije uhvatio za
granje kada se tlo njegove arheologije obruavalo
pod njegovim nogama i to se uz ljupko odricanje
potinio paklenoj logici koju je bio pokrenuo. A
ak-Alen Miler: MIEL FUKO I PSIHOANALIZA
Moris Blano jo moe da mu se obrati s onu stra
nu groba i da mu kae: zato ne antiki judaizam, u
kojem seksualnost igra znaajnu ulogu, i u kojem
lei poreklo zakona? To je program za arheolog
iju od pet hiljada godina, koja bi nas bez sumnje
odvela do onog Egipta koji je oduvek fascinirao
Frojda.
Sve se odvija kao da je Fukoova arheologija u
tom objektu prepoznala put transistorijskog pro
laza, koji ga je uvek zvao sve dalje s ovu stranu
sebe samog. Moemo se zapitati da li su epistemski
okviri stvoreni da bi se prouavalo neto kao to
je religija, zato to se tu zaelo ono to sam malo-
pre nazvao Fukoovim iskliznuem, upravo u ideji
religiozne arheologije psihoanalize. Ali, ta je ideja
vodila do jedne vrste arheologije religije koja ju
je terala da bez otpora napusti svoj izvorni teren,
s obzirom na to da je moderno vreme podeljeno
na klasino doba i na savremeno doba. To to Fuko
tu nije uzmaknuo, to lukavi arheolog nije podneo
ostavku pred uinkom istine koji je proizveo, i stoje
doao sebi, stari vetac, te nam je kao iznenaenje
dao Upotrebu ljubavnih zadovoljstava i Staranje o
sebi, mora izazvati divljenje onih kojima je miljenje
etiko pitanje.
I sam Fuko zapaa mutaciju svojih istraivanja,
koja su se, sa poslednja dva toma Istorije seksual
nosti, pojavila u sasvim drugaijem obliku, kae on.
I zaista, u sasvim drugaijem obliku. Sve se odvija
kao da se ta zgodna crta "govoriti o seksu" pokazala
premalenom da podnese projektovanu arheolog
iju i da joj je trebalo dodati neku drugu, koja bi se
postepeno uvek postavljala iznad prve, i koja bi bila
165
0 FUKOU
"govoriti o sopstvu". Pojam moi, na osnovu kojeg
je obraivana seksualnost u tomu I, u narednim to
movima ustupa mesto pojmu subjekta.
Naravno da je pojam subjekta prisutan u Volji za
znanjem, ali samo kao incident, a i mo je prisutna
u Upotrebi ljubavnih zadovoljstava i Staranju o sebi,
ali u interiorizovanom obliku, u samoj nutrini rada
sopstva na sopstvu. U uvodu u Upotrebi ljubavnih
zadovoljstava nedvosmisleno se radi o irenju
istraivanja s onu stranu seksualnosti subjekta, na
konstituisanje sopstva kao subjekta.
Ako ponovo proitamo taj uvod videemo
da u njemu postoje znaci koji pokazuju zato je
objanjenje sa Lakanom zauzelo poslednje g o
dine Fukoovog ivota. Fuko ga nikada ne citira, ni u
Recima i stvarima, ni u Istoriji seksualnosti, i rado je
priznavao da ga ne razume. Jo uvek ga ujem kako
mi kae 1972. - proveli smo jedan dan u Salpetri-
jeru gde sam mu pravio drutvo dok je pregledao
arkoove (Charcot) arhive: "Morae jednog dana
da mi objasni Lakana". Verujem da neemo shvatiti
nita u Istoriji seksualnosti ako tu kod Fukoa ne pre
poznamo, ne objanjenje Lakana, ve objanjenje
sa Lakanom. Nije stvar u tome da subjekat o kojem
govori Fuko jeste Lakanov subjekat, s obzirom na
to da je Fukoov subjekat onaj koji sebe prepoznaje
kao takvog, a to nije vie bio Lakanov subjekat bar
od 1958. Ve, naprotiv, zato to mu je bilo potreb
no da preispita sopstvo u istoriji koja je krenula od
pojma jednog dispozitiva stvorenog zato da ga ne
bi uzeo u razmatranje u korist potpuno spoljnih
praksi.
166
Mori Blano zapaa razliku u stilu poslednjih
knjiga: smiren, bez strasti kojom gore njegovi drugi
tekstovi. Zaista je tako. Ali odakle dolazi ta smireno
st u delu koje je estoko i sarkastino najavljivalo
ambiciju da nas oslobodi? Istorija seksualnosti, kao
to kae Fuko, bila je protivnapad, protiv dispozitiva
seksualnosti. Govorio je: "Protiv dispozitiva seksual
nosti"- napisano je na poslednjim stranicama Volje
za znanjem - "taka oslonca protivnapada ne srne
biti seks-elja, ve to moraju biti tela i zadovoljstva".
Tela i zadovoljstva.
U stvari, Fukoova je arheologija uvek bila pro
tivnapad, jo od samog poetka. I uvek je imala
potrebu za takom oslonca. U Recima i stvarima
protivnapad protiv drutvenih nauka i m a o j e t a k u
oslonca u konkretnim disciplinama, lingvistikoj
trijadi, etnologiji, psihoanalizi. Ii u tako daleko da
kaem da je njegova Arhimedova taka bio Lakan.
Nije li jasno da njegov protivnapad protiv dispozi
tiva seksualnosti, sa psihoanalizom u svom srcu,
vie nije imao taku oslonca ni u jednoj disciplini,
ni u jednoj praksi, osim kao utopija tela izvan seksa
ija mnogostruka zadovoljstva vie ne bi bila saku
pljena pod ujedinjujuom strogou kastracije?
Ova taka oslonca, recimo to, bila je veoma siuna.
Nita vie od delia perverzije kojem Fuko u Volji
za znanjem nije pridavao drugaiju vrstinu od
vrstine jedne utopijske take koja je bila neophod
na da bi se promiljalo ono s t o j e izvan psihoanal
ize. I upravo je to mana te poetne take oslonca
koja je punom brzinom gurala arheologiju ujedan
retrogradni pokret, bez koenja i bez ogranienja. I
nije li zbog toga to se taj pokret ipak zaustavio u
antikoj Grkoj Fuko otkrio, sa ovu, a ne sa onu stra-

nu savremene epohe, tu taku oslonca koja mu je
predstavljala manu? Ta ostvarena utopija, ne jedne
srene seksualnosti, ve jednog tela sa mnogostru
kim zadovoljstvima, u kojoj pitanja ljubavi ne bi
obrazovala skup ujedinjen funkcijom kastriranog
falusa, ta onostranost modernog prekida, koju
Fuko nije prestajao da priziva za svoju arheologiju,
ta onostranost koja ga je naterala da se vrati naoj
epohi kako bi joj opisao kraj, ta onostranost koju
je pronaao u ovostranosti koju ovde predstavlja
Grka, sve to predstavlja ono ime ja objanjavam
konanu smirenost njegove potrage.
Sa francuskog prevela Olja Petroni
Naslov izvornika: Jacques-Alain Miller - "Michel
Foucault et la psychanalyse", u: Michel Foucault phi
losophe. Recontre internationale, Paris, 9,10,11 jan
vier 1988, Paris: ditions du Seuil, 1989, str. 77-83.
2ak-Alen Miler: MIEL FUKO I PSIHOANALIZA
LITERATURA:
Blanchot, Maurice (1986) - Michel Foucault tel que je
l'imagine, Montpellier: F. Morgana
Foucault, Michel (1963) - Naissance de la clinique,
Paris: PUF
Foucault, Michel (1977) - "Le jeu de Michel Fou
cault", Ornicar? Bulletin priodique du champ freu-
dien, n 10, juillet 1977.
Miel Fuko (1982) - Istorija seksualnosti, [knj. 1], Vo
lja za znanjem, Beograd: Prosveta (drugo izdanje).
167
M. R. M. Parot (M. R. M. Parott)
STARANJE O SEBI
Cilj Fukoovog dela je bila genealoka i arheoloka
analiza onoga to smo nazvali etosom mod
erne. Pokuavajui da objasni ta je filozofsko
istraivanje, Fuko razvija istoriju razliitih tipova in
dividualizacije koji nas primoravaju da se (kao sub
jekti) objektiviramo. Delovi ove istorije su Berlinovo
{Enlightement) i Kantovo {die Aufklrung) prosve-
titeljstvo, kao i Bodlerova moderna. To su samo de
lovi istorije razliitih vidova individualizacije. Drugi
deo ove istorije je prelaz iz drutva antike Grke
u rano hrianstvo tokom prvih nekoliko vekova
nakon Hrista.
Razmatrajui celokupno podruje ovog prelaza
iz grko-rimskog doba u rano hrianstvo, Fuko se
pitao - u drugom tomu Istorije seksualnosti - o tome
kako ljudi "problematizuju" ono to jesu i ine i kako
dovode u pitanje svet u kome ive. Ova problema-
tizacija sveta od strane individua ticala se grupe
praksi koje su bile veoma znaajne u antikom,
hrianskom i modernom svetu. Ove prakse bi se
mogle nazvati "nainima egzistencije", odnosno
onim delanjem "kojim ljudi ne samo da postavl
jaju pravila ponaanja, nego takoe i pokuavaju
da se transformiu, da se promene u samom svom
pojedinanom biu, i da od svog ivota naine delo
koje poseduje izvesne estetske vrednosti i zadovol
java odreene stilske kriterijume" (Foucault 1985:
11). Glavna briga Grka je bila kako iveti lep ivot,
kako uiniti ivot lepim, stoje izgubilo na znaaju u
periodu ranog hrianstva, koje ovu brigu nije imalo
za naelo. Autonomija individue se postepeno gubi
la kako je drutvo napredovalo od grkog zahteva za
estetskom egzistencijom ka hrianskom zahtevu za
onim to smo u prvom delu opisali kao sveteniku
mo. Razlog je leao u promeni snaga koja se do
godila u to doba, u kome se nastojalo osnaiti
svetenstvo obeavanjem sigurnog spasenja ljud
skog stada putem ispovedanja. Kasnije, tokom pros-
vetitestva i u devetnaestom veku, ove prakse su
poprimile edukativni, medicinski i psiholoki kara
kter, zbog daljih promena u strukturi moi koja je
transformisala sveteniku mo u modernu matricu
individualizacije.
Dok se autonomija individue smanjivala, ono
to je tokom ovih promena ipak ostajalo je sama
ozbiljnost tog traganja za nainima egzistencije. To
je traganje koje vodi stvaranju pravila ponaanja
za svaku individuu, a to zatim dovodi do neega
to bi moglo predstavljati problem za jedan ovako
rigorozan program. Naime, oigledno je da postoji
vie moguih naina ponaanja, odnosno svaka
individua mora da odabere samo jedan put meu
mnogim i da ga neguje tako da moe konstantno
da bude uverena u njega. Realnost ovih evident
nih razlika u tipovima ponaanja znai da postoje
razliiti naini na koje subjekt moe da manevrie
kao posrednik, ali i kao etiki subjekt u okviru nekog
koda ponaanja.
169
0 FUKOU
Ove razlike imaju uporite u etiri take egzis
tencije subjekta. Prva je u odreenosti etike sup-
stance.Traganje za supstancom se moe shvatiti kao
traganje za onim delom subjekta koji treba da bude
primarni materijal njegovog moralnog ponaanja.
Druga je u tipu subjektivacije, odnosno u nainu na
koji subjekt zasniva svoj odnos prema nekom pravilu
ponaanja, a zatim shvata da je obavezan da takvo
pravilo uvrsti u praksu. Tree, postoje razlike u formi
razrade ili u etikom "radu", koji pojedinac poduzima
nad sobom da bi sopstveno ponaanje uskladio sa
nekim kodom, kao i u nainu transformacije sebe u
etikog subjekta. Na kraju, postoje razlike u telos-u
etikog subjekta, to znai da se telos ne tie samo
pojedinog delanja u okviru koda, nego i njegove
integracije u itav ablon ponaanja koji sainjava
dati modus. Ovo moralno delanje nije naprosto sa-
mosvest, nego je samo-stvaranje, kreiranje etikog
subjekta, stoje proces u kome individua "ograniava
deo sebe koji e formirati predmet njegove moralne
prakse, definie svoje mesto s obzirom na maksimu
koju e slediti i odluuje se za odreeni modus bia
koji e mu sluiti kao moralni cilj. Sve to zahteva od
njega da samog sebe kontrolie, nadzire, testira,
poboljava i transformie."(Foucault 1985:28)
Iz ovog razloga ne moe biti nekog odreenog
moralnog delanja koje se ne odnosi na neki jedinst
veni kod ponaanja, niti nekog moralnog ponaanja
koje ne primorava individuu da se formira kao etiki
subjekt. tavie, etiki subjekt se ne moe formi
rati bez ovih modusa subjektivacije koji od "prakse
sopstva"zahtevaju nadgledanje ovih modusa. Fuko
ovo nadgledanje subjektivacije naziva "askezom",
koja predstavlja istoriju naina "primoravanja sop-
170
stva da sebe konstituie kao subjekta moralnog
ponaanja". To je istorija refleksije, znanja, ispitivanja
i deifrovanja sopstva njim samim "zarad transfor
macije koju treba postii nad samim sobom kao
objektom". Fuko misli da je to istorija etike i askeze
shvaene kao prie o"praksama nad sopstvom"koje
slue da same sebi obezbede kontinuiranu upotre
bu (Foucault 1985: 29). Dve komponente svake
moralnosti su dva gore pomenuta elementa koji se
razvijaju sa relativnom nezavisnou kako prelazi
mo iz jedne epohe u drugu. To su kodovi ponaanja
i forme subjektivacije. Izvesni tipovi morala koji se
vezuju za neke kodove ponaanja podupiru in
stance autoriteta koje slue za ojaanje samih tih
kodova. Drugi tipovi morala insistiraju na nainima
samoodnoenja individue, ali to ne znai da se nije
dan od njih ograniava samo na jednu od kompon
enata. Grki svet je za svoj fundamentalni cilj imao
razvoj modusa meusobnih odnosa individua, ali
nije u potpunosti zanemarivao pravila ponaanja.
Rano hrianstvo je preuzelo ovo grko insistiranje
na etosu odnosa individua i razvilo sveteniku mo
- imajui potrebu za mnogo snanijim tehnikama
moi - kako bi osnailo date kodove ponaanja.
Fuko primeuje da je ovo podruje samoodnosa
individue posebno snano razvijeno u stoikom
asketskom pokretu u prvom veku nove ere, tokom
koga se razvio "kult individue". Njime dominiraju
naini egzistencije, ili na grkom techne tou biou,
koji se zasnivaju na principu nune brige o sebi.
Ovaj nain egzistencije nije predstavljao samo
povlaenje u sebe ili vebu samoe, nego originalnu
drutvenu praksu. Zahtev da se vodi rauna o sebi
i pobolja svoj ivot je u doba ranog hrianstva

postao deo civilizovanog sveta. Ova briga o tehnici
ivljenja je aspekt etike koji se tie pitanja kako od
sebe stvaramo etike subjekte. Tu tehniku su pri
kazali Sekst i Seneka pitajui se: "Koje loe navike
si se oslobodio danas?" "Kom grehu si odoleo?" "U
kom pogledu si bolji?" (Foucault 1985:61). Svakako,
Seneka se pitao da li ita moe biti bolje za njego
vo samousavravanje od "prakse temeljnog celo-
dnevnog samoispitivanja", primeujui da je san koji
je sledio nakon ovog propitivanja bio znatno dublji
i mirniji, pa ak i bezbrian, bez obzira da li je dua
sebe hvalila ili opominjala" (Foucault 1985:61).
Ispitivanje kome su se ovi antiki mislioci pre spa
vanja podvrgavali (to subject /Foucault 1985:61/ 1 ), u
Fukoovom smislu, je "sudska drama u malom", koja
subjekta deli na sudiju i optuenog. Kantova filozo
fija e vekovima kasnije odjeknuti ovom podelom, u
opisima "tribunala istog uma"u prvoj Kritici, u kojoj
se individua podvrgava sudskom postupku analize,
koji slui za ispitivanje individualnog naina proiz
vodnje znanja (mada je ovde sudska komponenta
prisutna u samoj individui). To znai da se sub
jekt u sebi deli na sudiju i optuenog. Meutim, sa
Sekstom i Senekom je prizvana i uloga inspektora.
Radije nego da sebi sudi, inspektor vri administra-
tivno"revidiranje"samog sebe, vrednujui svaku ko
rektnu primenu principa u svom delanju. Inspektor
pretresa itav dan ne bi li pronaao prainu ili greke
u sopstvenim postupcima. Svrha nije okriviti sebe za
poinjene "greke", ve reaktivirati racionalna sred
stva potrebna za postizanje kontinuirane ispravke
postupaka.
1
Kurzivom autor aludira na etimoloku srodnost rei subjekt i "podvrgavati se" (to subject) u engleskom jeziku. Prim. prev.
M. R. M. Parot: STARANJE 0 SEBI
Inspekcija je test moi i garancija slobode, nain
osiguranja da se neko nee vezati za neto to nije
pod naom kontrolom. Konstantno nadzirati neije
predstave ili verifikovati njihove tragove ne znai
traiti njihovo duboko poreklo ili ideju; to ne znai
pokuati deifrovati znaenje skriveno iza vidljive
predstave, to znai oceniti odnos izmeu sebe i
onoga to je predstavljeno, tako da od tog odnosa
prihvatimo samo ono to zavisi od naeg (subject,
prim, prev.) slobodnog i racionalnog izbora (Fou
cault 1985:64).
Ovaj samoodnos je i dalje deo etike kontrole ili
svetenike moi koju emo posle podrobnije opi
sati. Meutim, on je istovremeno konkretan odnos u
kom se moe uivati, okrenuti se od spoljanjeg sve
ta, od optereujuih briga i problema budunosti.
Individui je dozvoljeno da se ukotvi u sebi i da stvori
odnos koji nita od pomenutog nee ometati. Uto
liko, individua koja je postigla ovaj prilaz sebi, posta
la je sama objekt sopstvenog zadovoljstva.
U vreme ranog hrianstva, Seneka je zapisao
da je "samotestiranje" glavni nain samoodnoenja
individue, ispitivanje i nadgledanje "tokom niza
jasno definisanih vebi", sve do samog "formiranja
etikog subjekta" (Foucault 1985: 68). Meutim,
prema Seneki, formiranje etikog subjekta ne zavisi
samo od obavljanja specifinih vebi za njegov raz
voj. Tu su, takoe, i stanja sna, u kojima je um os
tavljen samom sebi, kao i graanske dunosti koje
primoravaju telo da izvrava zadatke. Dodue, Ar-
temidor je bio taj koji je preuzeo na sebe zadatak da
171
0 FUKOU
u Tumaenju snova opie metod i napravi uputstvo
za dnevnu praksu tumaenja snova, kao i raspravu
0 vrednosti te prakse. Zajedniki razlog svih ovih ra
dova, koji me toliko podsea na Fukoa i Kanta, jeste
slom grkih polisa i potonje organizovanje Rimske
imperije koja je stavila novi akcenat na moralnu re
fleksiju i proizvela promene u uslovima sprovoenja
moi.
Na poetku se mislilo da su snovi i slike koji se
u njima susreu znakovi spoljanje realnosti, pa ak
1 da su poruke iz daleke budunosti. Nai snovi "os
taju sa nama ako odemo u inostranstvo; oni su sa
nama na bojnom polju, oni su na naoj strani u grad
skom ivotu; oni su sa nama dok radimo na poljima i
trgujemo na pijaci; oni su poput proroka koji je uvek
spreman, kao neki tih i neumoran savetnik" (Fou
cault 1985: 5). Prema Artemidoru, svako treba da se
potrudi da protumai svoje snove, a on se pobrinuo
da nam pokae kako se to ini. On je eleo da pokae
kako razloiti san na delove i pripisati im znaenja.
Njegova knjiga je rasprava o nainu tumaenja,
vetina kako naterati snove da progovore, a on je
nudi kao uputstvo za ivot (Foucault 1985: 6). Ova
sklonost pisanju uputstava za ivot se prenela i na
srednjovekovne mislioce, renesansu i na "doba ra
zuma".
Moda je ova elja za pisanjem uputstava za
ivot potekla od politike transformacije helenskog
doba, zbog metamorfoze grkih polisa u Rimsku im
periju koja je izazvala svojevrsno problematizovanje
politikog delanja pojedinca. Tokom ovog perioda,
u kom je sprovoenje moi bilo relativizano u odno
su na svakog uesnika, razvijena je nova politika
172
igra. ivot se ne srne posvetiti politikom delanju
samo iz zabave, nego iz ozbiljnih razloga, kao to
su "ivot" i "praksa". Posveenost politikom delanju
treba da bude lina i trajna obavezanost, samo u
ovoj posveenosti mo sprovodimo u okviru mree
u kojoj zauzimamo kljunu ulogu, a uvek smo -
zbog prirode moi - i vladar i potinjeni. Postajemo
moralni posrednici moi, jer e vrlina grada zavisiti
od vrline njegovih vladara. Moramo biti voeni
svojim linim razlogom; znati kako delati i ponaati
se i znati kako voditi druge, jer onaj ko vodi "mora
brinuti o samom sebi, voditi sopstvenu duu, zasno
vati sopstveni etos" (Foucault 1985:89).
Utoliko, tokom nastanka Rimske imperije, indi
vidua je stavljena u odnos prema sebi koji jezahtevao
samoispitivanje, kako bi se osnaio kod prema kome
se ivi. Taj kod je sadrao i tumaenje ivota kroz ra-
zumevanje snova i obavezu prikladnog ponaanja
u odnosu na dravu, koja je bila udvostruena i
ojaana sopstvenim i tuim politikim delanjem.
Sa engleskog prevela Duka Dobrosavljev
Naslov izvornika: M. R. M. Parrott - The Ethos of Mo
dernity. Foucault and Enlightement, South Carolina:
Rimric Press, 2002, str. 29-37.
LITERATURA:
Foucault, Michel (1985) - The History of Sexuality,
Vol. 2 (The Use of Pleasure) Random House
 Miel Din (Mitchell Dean)
PITANJA P R O S V E I V A N J A

"Neu da pretvorim glavu u fini papiri po njemu je telelogija koja izvodi pravac i svrhu svakog tre
ispisujem stare, napola vane informacije iz arhiva." nutka istorijskog sleda (Falk 1988: 377-382). 2

Imanuel Kant1 Varijanta napretka prosvetiteljske filozofije isto

Prosvetiteljstvo bi se pre moglo posmatrati kao
mentalno najistiji oblik sintetike filozofije isto
rije osamnaestog veka nego kao dogaaj, period
ili pokret. Nesumnjivo, vrhunac tog tipa filozofije
istorije je Kondorseova Skica za istorijsku sliku o
napretku ljudskog uma (1794.), ali se principi ove
filozofije, sa izvesnim ogranienjima i promenama,
nalaze i kod veoma sistematinih teorija razvoja
stadijuma u osamnaestom i devetnaestom veku,
kod Adama Smita i Konta. Prosvetiteljska filozofija
istorije osamnaestog veka nije bila samo oblik "na
prednog miljenja" koji postoji jo od Renesanse,
nego verzija istorije u kojoj je sadanjost determin-
isana linearnim kretanjem vremena ka otvorenoj, i
nesumnjivo savrenoj, budunosti. Dakle, iako is
torija nema neko poslednje stanje, u smislu da je
teleoloki unapred odreena, ova filozofija istorije
rije svoj model nalazi u napretku nauka. Zaista, nau
ka je istovremeno i uzor i pokreta prosveivanja.
Kao uzor, ona je proizvod pravovremene aktivnosti
ljudskog uma u vezi sa preprekama znanju prisut
nih u prirodi. Kao pokreta, ona ima javnu odgov
ornost uoptavanja prosveivanja i prevazilaenja
predrasuda. Napredak uma ima dve posledice: kao
cilj prirodnih nauka, uveanje vladavine nad priro
dom; sa razvojem humanistikih nauka, tenju
ka savrenosti politikih i drutvenih institucija,
povezanu sa tenjom moralne savrenosti ljudskih
bia (Habermas 1984: 145-151). Filozofija prosve-
titeljstva dovodi do pojave morala i politikih nau
ka, ukljuujui i ono to bi danas prepoznali pod
imenom sociologija.
Ova filozofija istorije svakako sadri neke os
novne slinosti sa starijom hrianskom esha-

1
Ovaj iskaz citiran je kod Luisa Beka (Lewis White Beck) (Beck 1963: vii), u njegovom uvodu za Kantove spise (Kant 1963). Sva upuivanja
spram Kantove filozofije istorije d u ovog poglavlja oslanjaju se na ovu izuzetno valjanu zbirku. Ovo poglavlje nastoji da sueli kritiko
istraivanje istorije Fukoa i Kanta. Evo ilustracije za tezu: Kantov prezir prema arhivarskoj delatnosti arheologije i genealogije.
2
Habermas (Habermas 1984:146) takoe naglaava da kraj nije teleoloki dat u prosvetiteljskim filozofijama istorije.

173
0 FUKOU
tologijom, i postupke kao to je mit legitimacije koji
pomae da se konstituie odreeni tip civilizacije,
odnosno moderni Zapad. U ovom smislu, to je Lio-
tarov"grand recit, ali sa dve osobine koje istie Falk
(Falk 1988: 381): prvo, filozofija istorije je izuzetno
ambivalentna kada je u pitanju uloga oveanstva
u istoriji, i drugo, zavretak nije nuno savreno
stanje. Ljudi su stvaraoci istorije na nain na koji su
sami oblikovani. Stvaraju istoriju na osnovu datih
uslova, parafrazirajui Marksa, ali u pravcu istorije
sposobnosti i osobine ljudi supsumirane su pod
autonomni proces razvoja razuma i nauke, tehno
logije, ekonomije i tako dalje. U dvadesetom veku
ova ambivalentnost postae temelj na kojem filo
zofije istorije predstavljaju egzistencijalne dileme
"modernog zapadnog" oveka.
Nadalje, ak i na kraju devetnaestog veka, nije
bilo izvesno da se nee pojaviti neki princip koji
bi oslabio pravac teleolokog kretanja. Kondorse
je mogao zamiljati drutvo bez kriminala, bede i
bolesti: "Doi e dan kada e smrt nastupati samo
u neobinim nesrenim sluajevima" (Condorcet
1955: 200). 3 Meutim, on je pretpostavljao i da
e se, u dalekoj budunosti, stanovnitvo uveati
do mere kada nee moi da obezbedi sredstva
preivljavanja na zemlji. To bi uputilo oveanstvo
ka oscilaciji izmeu progresa i regresa, dobra i zla,
otvarajui time put slavljenom Maltusovom prin
cipu stanovnitva, sredinjem za istoriju bede i po
litike siromatva. Mogla bi da zavede tvrdnja da se
pre nikako nije mogla otkriti unutranja teleologija
V. takoe Halevi (Halevy 1927: 220-221). O Maltusu (Malthus) i moi, vidi moj tekst The constitution of Poverty (Dean 1991),
3
poglavlja 4 i 5.
174
prosvetiteljstva, pre nego to je bila zapoeta dija
lektika prosveivanja, pokret u kome e sene mraka
igrati pod svetlom razuma, u kome je m o g u e os
tvarenje savrenstva, a potom njegovo unitenje, u
kome je bogatstvo proizvelo siromatvo, a razum
dominaciju.
Kantova razmatranja o istoriji i znaenju
prosveivanja moraju se razumeti kao doprinos
ovom obliku filozofije istorije. Od velikog znaaja
po sebi je to ova razmatranja tee da primene gla
vne teme njegovog filozofskog rada kao skup ideja
koje su bile vaee u sintetikoj filozofiji istorije de
vetnaestog veka. One su izvor rasvetljavanja svrhe
i znaenja istorije, postojanja napretka u istoriji,
uloge kritikog razuma i naina na koji je primenji-
van, i odnosa kritikih mislilaca do danas. Moglo bi
se rei, koristei jezik dvadesetovekovne socijalne
teorije, da ova razmatranja fokusiraju politiku re
fleksiju prirode racionalnosti i njene veze sa moder
nom, i modernizacijom drutva. Ona su od trajnog
znaaja za savremene diskusije oko naslea prosve
titeljstva i oblika razuma povezanih sa modernom.
Ako, ipak, Kantova razmatranja imaju snaan
uticaj i neka dva veka posle, onda nema nikakve
sumnje zato im je Miel Fuko posveivao toliku
panju tokom poslednje decenije svoga ivota
(Foucault 1980; 1986b; 1986i). U tim lancima, Fuko
se slui Kantovim esejom ta je prosveenje? da bi
objasnio svoj kritiki projekat u znaenju onog to
naziva "ontologijom sadanjosti" (Foucault 1986b:
 Mie! Din: PITANJA PROSVEIVANJA

96), zapoetim sa Kantovim esejom, i pronaenom
u radu kritike teorije od Hegela do Frankfurtske
kole, ukljuujui tu i Maksa Vebera i Niea. Ispiti
vanje Fukoovog stanovita o Kantu i prosveivanju
sada mora uzeti u obzir i rad Habermasa koji
smatra da je to stanovite samo po sebi duboko
protivreno, i u njegovoj komemoraciji Fukou, i
kasnije, u predavanjima o filozofskom diskursu
moderne (Habermas 1989, 1988). 4 Ovde elim da
ispitam samu Kantovu filozofiju istorije, stanovite
koje je usvojio Fuko u vezi sa tom filozofijom isto
rije, i Habermasove komentare nasuprot tome. U
zakljuku, izvui u implikacije za ono to nazivam
"kritika istorija racionalnosti" (Fuko 1984b) 5 .
Kant: prosveenje kao nunost granica
Verovatno je tano da se ne moe zamisliti nita
vie od Fukoove genealogije mo-znanje nego
Kantova razmatranja univerzalne istorije, politike
konstitucije slobode, svetskog graanstva, venog
mira, i revolucionarnog entuzijazma kao znaka na
pretka. Uistinu, vrsta filozofije istorije zamiljena
u Kantovom eseju Ideja univerzalne istorije sa kos-
mopolitskog stanovita, prvi put objavljenom de
cembra 1784. u Berlinische Monatsschrift, glavnom
mediju nemakog prosvetiteljstva, predoava se
kao antiteza Fukoovim istorijskim perspektivama i
analizama, bar na prvi pogled.
Ovaj ogled, objavljen mesec dana posle ogleda
o prosveivanju u istom asopisu, dokazuje da su
za zadatak univerzalne istorije odgovorni "filozofi
istoriari". Kant poinje (Kant 1963: 11) tvrdnjom
da, uprkos sloenom i haotinom pojavljivanju
ljudskih radnji, kada se one posmatraju iz perspek
tive individualne slobodne volje, obraanje panje
na slobodu volje umnogome otkriva da su ljudske
radnje determinisane univerzalnim zakonima, to
dokazuju fluktacije stopa brakova, roenja i smr
ti. Kantova filozofija istorije govori o postojanju
nunosti nad ljudskim dogaajima, kao i nad pri
rodnim. Meutim, postojanje ove uslovljenosti u is
toriji time ne umanjuje niti prevazilazi individualnu
slobodnu volju. Preciznije, postojanje antropoloke
teleologije sadrane u njegovoj koncepciji ljudi kao
slobodnih, racionalnih subjekata, voljnih i sprem
nih da ostvare svoju svrhu u svetu, upravo je ono
to obezbeuje da teleologija istorije, voena tim
specifino racionalnim, doe do svog kraja.
Kantova filozofija istorije otkriva takvu teleolo
giju unutar pravca ljudskih aktivnosti koji uzimaju
sledee oblike (Kant 1963: 12-16). Svi prirodni ka-

4
Debata sa Habermasom obnovljena je od Drajfusa i Rabinova (Dreyfus & Rabinow 1986:109-122), i Postera (Poster 1989: 70-86).
Pregled o Habermas-Fuko "kontroverzama" moe se nai kod Rihtersa (Richters 1988). Sasvim drugaija itanja Fukoovog Kanta
m o g u se nai kod Gutinga (Gutting 1989:1 -7) i Dolara (Dolar 1991:43-56).
5
U ovom neprocenjivom razgovoru, Fuko locira sopstveni kritiki projekat spram nekolikih intelektualnih pravaca, ukljuujui tu
francusku istoriju nauka, kritiku teoriju (Foucault 1984), te istoriju formalizma dvadesetog stolea. Na vie mesta u intervjuu Fuko
upuuje na istoriju razuma, racionalnost, i znanje kao na oblike kritikog ispitivanja. On ne koristi frazu "kritika istorija racional
nosti", ali raspravlja o"kritikom istraivanju istorije racionalnosti" (Fuko 1984:159).

175
0 FUKOU
paciteti postepeno se razvijaju ka svome kraju.
Kod oveanstva te sposobnosti usmerene su ka
upotrebi praktinog razuma. Upotreba praktinog
razuma odreuje specifino ljudsko, jer ono stva
ra sve to prevazilazi puko ivotinjsko. Ali krajnja
svrha svetske istorije data je poloajem ljudskih
bia kao razumnih subjekta. Ta svrha ili kraj je pot
puno ostvarenje prirodne moi upotrebe razuma
stvorenog u oveanstvu, takorei ustanovljenje
suverenosti racionalnog "oveka" pod "savreno
pravedni graanski ustav", zakonsko utemeljenje i
potovanje moralnih zakona.
Meutim, zbog ega bi univerzalna istorija
trebala da stremi takvome kraju, nije objanjeno
samo praktinom sposobnou korienja razuma.
Univerzalna istorija tei da obezbedi univerzalno
graansko drutvo jer mora da deluje na specifine
naine. Ovi naini su aktivnosti slobodnih subje
kata koji tee da ostvare razliite ciljeve. Naini
odreuju oblik u kojem e praktini razum biti
ostvaren. Ako se ljudi zamiljaju kao sredita slo
bodne volje, onda e pojedinac pokuati da ostvari
tu volju stvarajui antagonizme izmeu pojedi
naca. Antagonizmi vode ka onome to Kant naziva
"nedrutvena drutvenost" ljudskih individua, koja
ih vee u drutvo putem uzajamnih suprotnosti
(Kant 1963:16).
Time dolazimo do najosetljivijeg i najvanijeg
elementa Kantove filozofije istorije. Koncept indi
vidualne slobodne volje pretpostavlja mogunost
antagonizama meu individualnim voljama koje
tee ostvarenju svojih svrha. Ali, kako potraga za
ostvarenjem interesa povezuje pojedince u trinu
176
razmenu prema Adamu Smitu, tako delanje slo
bodnih subjekata povezuje pojedince u graansko
drutvo prema Kantu, jer sloboda ujedno preds
tavlja i sredstva i prepreke realizaciji racionalnog
drutva. Dok se takvo drutvo ostvaruje time to
subjekti slede sopstvene svrhe, istovremeno mora
ju da postoje neophodna ogranienja slobode. Sto
ga je cilj istorije postizanje drutva koje postavlja
granice slobodi kompatibilnoj sa slobodom drugih
putem uspostavljanja zakonskih odnosa izmeu
pojedinaca, unutar drave i izmeu razliitih drava
(Kant 1963:16-19).
Istorija - najee odreivana sa velikim I - prati
napredak od izvornog bia prirode, obdarenog ra
zumom i voljom, isprva subjekta sve do antagoni
zama volje, do onog koji, kroz slobodnu upotrebu
razuma, moe doi do stanja kad e poeti da vodi
stvaralaki ivot kao lan univerzalne graanske
kulture, bia koje zna i ini to ona ili on trebaju da
ine. Meutim, ovaj napredak pokazuje duboke
protivrenosti u vezi sa slobodom. Prema Kanto-
voj filozofiji istorije, sloboda moe biti ostvarena
u uslovima koji prihvataju neophodnost sopstve-
nih ogranienja. Ako smo navikli da posmatramo
prosveivanje kao slobodnu upotrebu razuma,
Kantova filozofija istorije nas podsea da sloboda,
kao i razum, moe biti ostvarena u strogim uslo
vima. Nema sumnje da je prosveenje srodno sa
slobodom, ali i ono pretpostavlja odreen oblik
dominacije.
Prema Kantu (Kant 1963: 24), zadatak filozofa
istoriara je ovaj: uzeti "Ideju" prirodnog plana ili
svrhe istorije i njeno kretanje ka zavrnom ostva-

renju u postizanju globalnog graanskog jedinstva
kao"usmeravanog kontinuiranog procesa predsta
vljanja kao sistema... onog to bi, u suprotnom, bila
neplanirana konglomeracija ljudskih aktivnosti".
Ovaj zadatak bi se ostvario praenjem tog usmera-
vanja kod Grka, Rimljana, i istorije varvara u Evropi,
i tako sve do dananjih dana, zajedno sa drugim
poznatim istorijama, tako da "se moe otkriti regu-
lisan napredak u konstituciji drava na naem kon
tinentu" koji bi imao univerzalne implikacije za sve
druge nacije. Kant objanjava da njegov cilj nije da
zameni empirijsku istoriju sa univerzalnom, ve da
samo eli da ostavi u naslee kasnijim generacija
ma zabeleene razliite doprinose, i tete nainjene
cilju univerzalnog graanstva (Kant 1963: 25-26).
Ovaj ogled prua nam iroko znaenje Kantove
filozofije istorije, njegovih ideja kauzaliteta, teleo
i ta logije, i optimizma
upotrebanapretka oveanstva
slobode kada se
nije
ono uzdigne do upotrebe kritikog i praktinog
razuma. Prethodni esej u istom asopisu, ipak, ima
sasvim drugaiji oblik odgovora na pitanje koje su
postavili njegovi itaoci "ta je prosveenje?" Ovaj
odgovor je direktan, i ako nije u potpunosti istinit:
"Prosveenje je ovekovo oslobaanje od sopst-
venog neizleivog tutorstva. Tutorstvo je ovekova
nesposobnost da iskoristi sopstveno razumevanje
bez da bude voen nekim drugim. Neizleivo je
ovo tutorstvo kada prouzrokuje lai, ne iz nedo
statka razuma ve iz nedostatka odluke i hrabros
ti da se razum koristi bez voenja drugim. Sapere
aude! Imaj hrabrosti da koristi sopstveni razum!-to
je moto prosveenja"(Kant 1963:3).
Miel Din: PITANJA PROSVEIVANJA
Slogan sapere aude, "usud i se da zna", predstav
lja, dakle, temelj Kantovog odgovora. Ovde se
Kantov stav o granicama suprotstavlja onom to
je prethodno naznaeno. Ovde prosveenje pre-
vazilazi granice. Sastoji se u prevazilaenju prepre
ka, kao to su lenjost ili kukaviluk, koje vode do
toga da se knjizi ostavlja da proizvede razumevan
je, kao pastir koji vodi svest, i lekar koji odluuje
0 dijeti. (Kant, da naznaimo, prikazuje podelu tri
kritike na osnovu ovih primera). Prosveenje je
vrsta zrelosti. Ta zrelost se sastoji u odbacivanju
"okova venog tutorstva", otelovljenog u "statuti
ma i formulama", i uzimanju "neizvesnog hrabrog
skoka preko najmanjeg jarka" ak i kada neko nije
navikao na tako slobodan pokret (Kant 1963: 3-4).
tavie, ovo prosveenje e uslediti ako i najmanja
sloboda postoji, sloboda opte upotrebe razuma,
to jest sloboda intelektualca pred itaocima. Ipak,
bezuslovna, jer je opta
upotreba razuma zasenjena linim ogranienjima,
ogranienjima sopstvene upotrebe razuma u
graanskoj poti ili kancelariji. ak i kada je najvie
entuzijasta kod slobodne upotrebe razuma, Kant je
spreman da prihvati ta nuna ogranienja.
Kantov odgovor na pitanje koje mu je postavio
ovaj asopis u vezi je sa unutranjim krajem isto
rije upisanim u ljudsku prirodu. Kraj istorije je uni
verzalna graanska kultura i racionalno drutvo,
takorei drutvo koje ohrabruje slobodu prihvatan-
jem nunosti sopstvenih ogranienja slobode. Tak
vo drutvo ide od prosveenih osoba ka slobodnoj
optoj upotrebi razuma. Sadanje doba koje je tak
vu slobodu dopustilo samo kao mudrost suverena,
prema Kantu (Kant 1963: 8) nije"prosveeno doba"
177
0 FUKOU
nego "doba prosveivanja". Ta kritika distinkcija
doputa afirmaciju primarnosti sadanjeg, ali ostav
lja teleologiju u kojoj je sadanjost smetena kao
neophodni deo okrenut ka budunosti. Za Kanta,
sadanjost nije doba koje e doi, takorei, doba
ostvarenja razuma koje bi pratilo svoje prolongi
rano slobodno javno izraavanje. Pre je to svitanje,
doba u kojem postoji opte buenje mogunosti
razuma. Ako se ova dva eseja, objavljena u istom
asopisu sa dva meseca razlike, zajedno proitaju,
neizbean zakljuak je da Kant odreuje sadanjost
kao trenutak u napretku koji vodi ka ostvarenju
univerzalnih ciljeva razvojem kritikog razuma.
Isti napredak koji zavisi od slobode i ini slobodu
moguom, ipak zahteva oprezno odreenje neo
phodnih ogranienja slobode i razuma.
Problem slobode, granica i nunosti u sreditu
je Fukoove interpretacije tog ogleda. Sada elim
da kaem da je ova interpretacija mogua jedi
no ako se definicija prosveenja u perspektivi
sadanjosti razvede od teleolokog kretanja u
kome su uhvaeni dogaaji ljudske istorije, ako je
mogue "ta je prosvetiteljstvo?" razvesti od "Ideje
za univerzalnu istoriju" i, uoptenije, od Kantove
kritike filozofije. Poslednji argument moe da na
vede da je Fukoov stav unekoliko problematian.
Meutim, postoje dobri razlozi koji pokazuju da
ovo nije sluaj, koji proizilaze iz potekoa Kanto-
vog stanovita, te posebnosti Fukoove perspektive.
Vie je problematian sam koncept"sadanjosti"po
sebi, na koji se Fuko oslanja da bi sauvao poziciju
za-prosveenje. Sa uskraenim istorijskim vreme
nom unutranje teleologije, sledei korak bi bio
ponovno zamiljanje sadanjosti izvan teleoloke
178
strukture trenutka koje je vidljivo u odvojenim i
meuzavisnim delovima.
Fuko: prosveenje i granice nunosti
Na svom prvom predavanju na kursu na College de
France 1983, Fuko govori (Foucault 1986b) da esej
0 prosveivanju postavlja pitanje sadanjosti na
drugaiji nain od Kantove ire filozofije istorije,
zbog toga to se bavi oblikom u kojem je ostvarena
istorija, i njenoj unutranjoj finalnosti. Zapravo, ini
se da ovo predavanje stavlja u zagradu ili uklanja
filozofiju istorije u kojoj je ideja prosveivanja za
betonirana, ili u najmanju ruku doputa postojanje
te ideje kao nedovrene, i eventualno kao arhaine,
logine. Ova idiosinkrazija stava naglaena je kada
se Fukoovo predavanje okree od eseja ka Kanto-
vim razmatranjima pitanja "Postoji li stalni napredak
ljudskog roda?", objavljenim etrnaest godina kas
nije u Konflikti izmeu fakulteta (Kant 1963:137-54).
U svom predavanju Fuko ukazuje (Foucault
1986b: 88-89) da je Kant prvi problematizovao
znaenje sadanjosti zarad filozofske refleksije, da
ostvari svoje stanovite kao dela "mi" koje odgo
vara pojedinanom, savremenom, kulturnom
skupu. "Ciljani" pravac ka sopstvenoj sadanjosti
karakterie filozofiju i diskurs moderne i o modemi,
po sebi jedinstven kulturni proces koji dolazi do sa-
mosvesti putem samoimenovanja (Foucault 1986b:
90). Na drugom mestu, Fuko ponovo naglaava od
vajanje od zanimanja za prosveivanje od sintetike
filozofije istorije, udubljene u potragu za poreklima
1 unutranjom teleologijom istorijskih procesa,
kada reinterpretira Kantov problem kao "savreme-

nu stvarnost", sadanjosti shvaene ne u smislu to
taliteta, niti budueg dostignua, ve u specifinoj
razlici od onoga to je prethodilo (Foucault 1986i:
33-34). Prosveivanje je, prema njemu (Foucault
1986i: 35), "izlaz" iz nezrelosti, fenomen iji je deo
oveanstvo, ali i zadatak i obaveza za svakog po
jedinca. Mogue je da prosvetiteljstvo postavlja
tu savremenu stvarnost s obzirom na "unutranju
teleologiju vremena", nastavlja Fuko, ali se radi i o
odgovornosti pojedinca za proces prevazilaenja
nezrelosti i tutorstva (Foucault 1986i: 38). Ono to
izgleda najvie interesuje Fukoa u osvrtima na Kan
ta jeste otrina s kojom potonje dovodi u sredite
prirodu sadanjeg, otvorenu zavrenost sadanjeg
kao projekat i kao arenu individualnog i kolektiv
nog eksperimenta, ulogu kontigencije, dogaaja i
igru nedefinisanog prostora slobode u oblikovanju
budunosti.
Oigledno je re o tome u Fukoovom shvatanju
Kantova odgovora na pitanje konstantnog napret
ka oveanstva. Kantov odgovor je afirmativan, ali
nain na koji daje odgovor je ono to najvie zani
ma Fukoa. Kant traga za iskustvom ili dogaajem
koji bi figurirao kao znak za ljudsku sklonost "da
bude pokreta u sopstvenom napretku ka boljitku"
(Kant 1963: 142). On nalazi istorijske znake u Fran
cuskoj revoluciji, ne u znaajnim delima ili zloinima
oveanstva ve u stavovima posmatraa koji poka
zuju "eljno uestvovanje koje se granii sa entuzi
jazmom" (Kant 1963:144). Kant taj stav povezuje sa
onim to shvata kao moralnu predispoziciju ljuds
ke rase usmerene ka pripremi konstituisanja nacije
koja ljudima predstavlja dobro, i ujedno je dobra te
pravedna, i moe da izbegne neprijatne ratove.
Miel Din: PITANJA PROSVEIVANJA
Postoji, ipak, neto protivreno, ili bar paradok
salno kod naina na koji je dat odgovor na pitanje
napretka. Kant tei da potvrdi napredak pozivajui
se na dogaaje koji ponitavaju njegovu teleolo
giju. Tei da pokae ureenu usmerenost istorije
sredstvima najveeg mogueg dogaaja prekida,
Revolucije! Upravo je to Fukoova poenta. 0 Kan-
tovom dokazivanju kae (Fuko 1986b: 91) da nije
dovoljno prosto slediti "niti teleoloke tkanine... ne
ophodno je izolovati, unutar istorije, dogaaj koji
bi imao vrednost kao znak". Ukratko, Fuko u Kan-
tovom prikazivanju napretka nalazi neto srodnije
antiteleolokoj perspektivi svoje genealogije. Fu
koova istorijska prouavanja izbegavaju teleologi
ju i potrebu za poreklima, i ostaju sumnjiava u vezi
sa postojanjem nunosti u istoriji. Kao takve, tano
je da Fukoove genealogije nisu mogle da budu
udaljene od stanovita o Kantu. Meutim, to ga
ne spreava da nae u Kantovim istorijskim spisi
ma elemenat koji potvruje prvenstvo sadanjosti,
dogaaja, kontigentnog, i otuda mogue slobo
de. Prema tome, Kantovo stanovite ne sadri
unutranju napetost izmeu teleoloke istorije i Re
volucije kao znaka napretka, to doputa Fukou da
napie zanimljivo, mada neobino, tivo. Meutim,
njegova genealoka perspektiva tom tivu daje
znaajnost.
Iz ove perspektive Fuko insistira da je naslee
Kantove misli o prosveenju, napretku, i Revolu
ciji drugaijeg redosleda negoli to je otelovljeno
u njegove tri velike kritike. Dok ti sporedni teks
tovi inauguriu formu kritike, koja se ne zanima
za uspostavljanje nunih granica nae slobode,
prosuivanja ili znanja, niti uslova pod kojima su
179
0 FUKOU
prihvatljive upotrebe razuma. Pre nego to tragaju
za nunim i univerzalnim uslovima upotrebe razu
ma, ovi tekstovi pokazuju i najavljuju kritiku koju
zanimaju granice savremenih oblika ivota i identi
teta. Ta kritika sastoji se u razlikovanju onog stoje
nuno i kontigentno, univerzalnog i pojedinanog
u savremenom ivotu. To je praktina i perspektiv
na aktivnost koja postavlja stalno prisutne i pokret
ne mogunosti prekoraenja granica oblika ivota.
Samo je u tom smislu Fuko otkrio u Kantu po
javljivanje dve kritike tradicije u modernoj filozo
fiji. Prvo je razlikovao "analitinost istine" koja na
sebe preuzima zadatak odreivanja uslova pod
kojima je znanje mogue, prihvatljivo i legitimno.
"Analitinost istine"slina je onome stoje u Recima i
stvarima (Fuko 1986b: 96) objasnio kao"analitinost
ogranienosti": paradoksalnom predlogu po kome
granice ljudske egzistencije ("oveka") oblikuju te
melj istinitog znanja u naukama o oveku. Ma kako
bilo, Fuko kao drugo otkriva drugog, relativno ne
poznatog, Kanta u tim oigledno sporednim tek
stovima o istoriji i prosveivanju. Iz toga je sledila
"ontologija sadanjosti, ontologija nas samih" koja
ispituje "savremeno polje mogueg iskustva" (Fou
cault 1986b: 96). Ne treba misliti, ipak, da Fuko ovde
prosto postavlja jednu uz drugu "analitinost istine"
i "ontologiju sadanjosti", kao nepovezane i diver
gentne komponente Kantove filozofske refleksije.
To jest, Kantova dijagnoza sadanjeg trenutka kao
prosveivanja, trenutka u kojem e "oveanstvo istoriju seksualnosti, Upotreba zadovoljstva (1985:
upotrebiti razum, bez potinjavanja bilo kojem au
toritetu", ini nunim odreenje legitimne upotre da vidimo plod ponovnog odreivanja njegovog
be razuma i kritike (Foucault 1986i: 37-38). Prema
Fukou, analitinost istine preduzeta u Kantove tri
180
kritike ve pretpostavlja nae samo-konstituisanje
unutar specifinog istorijskog trenutka.
To bi se moglotumaiti kao prerada i proirivanje
fundamentalnih problema koje je Fuko ranije otkrio
u Kantovoj epistemologiji. On je dokazivao (Fuko
1970:318-22) da je ta epistemologija bila inherent
no nestabilna jer je subjekt kao transcendentalni
uslov znanja ve meu razliitim empirijskim ob
jektima polja ispitivaa. Kasnije, Fuko se ne zanima
samo za Kantov subjekt znanja, ve i za moralno-
politike i estetske subjekte. Kroz ove subjekte
Kant je video univerzalne uslove znanja, etiki ivot
i graanstvo, te prosuivanje. Kako g o d , za Fukoa
taj univerzalizam sadri neku vrstu paradoksa:
mogunost traenja univerzalnih pravila koja bi us-
meravala naa delanja, suenja i razumevanje jav
lja se u posebnom trenutku, specifinom, istorijski
datom, mestu samokonstituisanja. Zaista, pokuaj
prepoznavanja sebe kao univerzalnog subjekta
moe biti shvaen kao poseban oblik etike prakse,
kako istie Fuko u intervju 1983. Ovde je Kantova
misao reinterpretirana kao oblik asketizma toliko
da "uvodi jo jedan nain u nau tradiciju po emu
bie nije prosto dato nego je ustanovljeno u odno
su sa sobom" (Foucault 1986d: 372). Prosvetiteljst-
vo je drugi oblik asketizma.
Upravo se problemom samokonstituisanja
Fuko sluio da redifinie svoj projekat u uvodu u
6; cf. Poster 1989: 53-69). U tom uvodu, moemo
kritikog interesa navoenjem da je, nakon to je
ispitao "igre istine" u povezanosti sa znanjem, i kas-

nije, moi, "oseao obavezu da proui igre istine u
vezi bia sa sobom i formiranju sebe kao subjekta".
To je u saglasnosti sa miljenjem, iznetim u delima
o prosveivanju, o praktinoj, istorijskoj kritici koju
zanima analiziranje i rasvetljavanje granica pod ko
jima smo bili voeni u konstituisanju nas kao sub
jekata znanja, kao moralnih subjekata, i kao subje
kata unutar odnosa moi (Foucault 1986i: 47-49).
Istorijsko-teorijski projekat Fukoovog razmatranja
0 Kantu implicira - a ostatak njegovog dela moe
posluiti kao primer - da nije usmeren ka objektiv
noj, komparativnoj nauci istorije, niti metafizikoj fi
lozofiji istorije kao putovanja oveanstva ka viem
cilju ili potrazi za povratkom izgubljenog prvobit
nog stanja, ve ka politikim i etikim pitanjima is-
krslih naim umetanjem u pojedinanu sadanjost,
1 problemom delovanja u granicama koje odreuju
sadanjost. Uistinu je ovo kritika teorija, ali ona koja
stvara svoju kritiku institucija, praksi i oblika znanja,
ne tako to postulira slavnu zavrnu taku koja se
gubi kako se pomeramo ka njoj, nego kao istorijska
analiza onoga stoje savladivo i to nije u uslovima
specifinih identiteta i aktuelnih oblika ivota.
Da li je Fuko otiao dovoljno daleko sa svojom
filozofijom istorije da odagna trajne posledice tele
ologije u odreenju sadanjosti? Pre nego to odgo
vorimo na ovo pitanje, valja se najpre zapitati ko su
"mi"konstituisani u sadanjosti u odnosima znanja
i moi, i etikih praksi bia. Kao odgovor, moe se
uoiti da su "mi" oni ija je ontologija sadanjosti i
koji su, prema tome, potinjeni savremenim oblici
ma iskustva. Ipak, granice ukljuivanja i iskljuivanja
ovde jo nisu jasne: savremeno iskustvo celog
ljudskog ivota svakako je neizmerno razliito. Go
Miel Din: PITANJA PROSVEIVANJA
voriti o "mi" uvek je neodreeno. Gde "mi" prestaje
a poinje ono izvan njega? Za Fukoa (1986b: 89)
ovo "mi" su oni koji "odgovaraju kulturnom skupu"
karakteristinim za savremenost filozofa, to jest oni
koji ive u posebnoj kulturi, i uestvuju u nekom
razumevanju. Ako je to tano, onda je sadanjost
posebna sadanjost, sadanjost za odreenu za
jednicu, sposobnu za primenjivanje odreenog
filozofskog etosa ili za usvajanje stava moderne.
ini se da je ovde problem postojanje raznovrsnih
sadanjosti i raznovrsnost verzija "mi" koji se ne
vezuju u jedinstvenu stvarnost, bilo da se to zove
"savremeno iskustvo", "moderna", "oveanstvo" i
tako dalje. Drugim recima, da bi se pratila Fukoova
aneksija sadanjosti iz teleologije istorijskog proce
sa i vremena, neophodnoje raskinuti sa teleolokom
koncepcijom same sadanjosti kao jedinstva odvo
jenih ali meuzavisnih elemenata koji predstavljaju
manifestacije istorijskog trenutka. Ako Kantovi ese
ji pomau pri odreivanju odnosa filozofije prema
sadanjosti, Fukoova predavanja o prosveivanju
dovode u sredite sam koncept sadanjosti kao
jedinstva meuzavisnih elemenata. Z b o g toga je,
rekao bih, sam koncept sadanjosti kao ekvivalent
ili surogat "modernom Zapadu" neodriv. Ovo bi se
javilo bar kao konzistentna implikacija njegovog
stava prema prosveivanju.
Problem sadanjosti verovatno je ono to Fuko
otkriva kod Kanta: "Koju razliku danas uvodi s ob
zirom na jue?" (Foucault 1986i: 34). Ovaj problem
je, ipak, radikalno nepotpun ako se ne postave
sledea pitanja: koje danas i jue, i za koga? Ge
nealogija stvara specifine rodove razlika, i tako
ustanovljava istorijske serije. Te serije su, meutim,
181
 O FUKOU
uvek rukovoene unutar specifinih parametara i
na posebnim nivoima i privremenostima. Odnos
meu serijama ne moe biti sveden na sukcesivne
momente koherentne serijama. Pre e biti da same
veze stvaraju neku vrstu meta-serija. Ako je Fuko
bio naveden da tvrdi da je Nadzirati i kanjavati
(Foucault 1977) formiralo "istoriju sadanjosti", to je
zbog toga to je sadanjost shvatana spreavanjem
revolta protiv zatvora kao materijalnog instrumen
ta moi. On je govorio: "To da kazna uopte i zatvor
posebno pripadaju politikoj tehnologiji tela jeste
lekcija koju sam nauio ne toliko iz istorije koliko iz
sadanjosti" (Foucault 1977: 30-31). Sadanjost je,
dakle, naprosto nain borbe oko specifinih instru
menata i diskursa moi, te naina samokonstitui-
sanja. Ona ne moe da bude arena za iscrpljujue
razumevanje jedinstvenog doba, epohe, trenutka,
perioda ili drutva, niti sadanjost koja iskljuuje
druga iskustva, borbe i naine samokonstituisanja.
Na nekoliko mesta, Fuko sebe odreuje kao
nekog ko misli u obliku refleksije pokrenutim "spo
rednim" tekstovima o Kantu, u srodnikim odnosi
ma "od Hegela do Frankfurtske kole putem Niea
i Maksa Vebera" (Foucault 1986b: 96). 6 Da li je ovo
zaista sluaj s obzirom na Frankfurtsku kolu? Ili je
to primer nastavljanja intelektualne dareljivosti?
Dok je Fuko i mogao da otkrije da je njegovo pos-
matranje problema prosveivanja i moderne bilo
zajedniko sa Frankfurtskom kolom, on je vred
nuje i ophodi se prema njoj drugaije nego prema
6
U tekstu o Kangilemu (Foucault 1980) Fuko uspostavlja slinu vezu koja ukljuuje hegelovce, Franfurtsku kolu, Lukaa (Lukacs),
Fojerbaha (Feuerbach), Niea i Vebera i, zanimljivo, francuski pozitivizam od Konta (Comte) pa do istoriara nauka dvadesetog
stolea: Koarea, Balara i Kangilema. Moemo primetiti da Habermas nedostaje na ovoj listi.
182
nemakoj kritikoj teoriji i njenoj upotrebi veberi-
janske teme instrumentalne racionalizacije. Ta raz
lika naglaena je stepenom neshvatanja pristalica
kritike teorije, suoenih sa Fukoovom izjavom int
elektualne naklonosti.
Da bismo to ilustrovali, razmotrimo Haberma-
sovu komemoraciju Fukou, u kojoj on odgovara na
kasnija predavanja o Kantu i prosveivanju. U ovom
delu, Habermas navodi (Habermas 1989:176) da je
Fuko ili uhvaen u "produktivnoj kontradikciji" ili
se konano pomirio sa "filozofskim diskursom mo
derne". Produktivna kontradikcija je ova: sa jedne
strane, Fuko se zalae za "afirmativno" razumevanje
uloge teorije prema sadanjosti, i smeta se unu
tar tradicije prosvetiteljstva; sa druge, dri se kriti
ke moderne i oblika znanja karakteristinih za nju.
Habermas se ne miri sa Fukoovim interesovanjem
za Kantovu filozofiju istorije s obzirom na njegovu
raniju arheologiju formacije diskursa i genealogije
odnosa moi. Habermas ne moe da povee ni ono
to vidi kao Fukoovo novo omiljeno stanovite o
prosvetiteljstvu, sa aporijama kognitivnog subjek
ta koje je otkrio kod Kanta, i sledei ga, u nauka-
ma o oveku, u kojima je samoreferentni subjekt,
odreen sopstvenom ogranienou, optereen
zadatkom koji trai neograniene moi. Da lije sam
Fuko bio uhvaen u beskonanu teorijsku zam
ku, veli Habermas, ili je konano shvatio, podkraj
ivota, da se mora pridruiti diskursu moderne ko
jeg je pokuao da razori?
 Miel Din: PITANJA PROSVEIVANJA

Habermasova kritika oigledno je ovde
neodriva. Fuko je teio da odvoji Kantovo razma
tranje sadanjosti od teleoloke filozofije istorije u
koju se ono umotalo. Njegovo zanimanje za Kanto-
vu filozofiju istorije nije poput filozofskog opravda
nja za pojavu sudbine jo nezavrenog prosveenog
doba, nego pokuaj da objasni ta prosveivanje
znai u odreenom trenutku za odreenu zaje
dnicu koja uestvuje u oblicima socijalne i kultur
ne prakse. Prosveivanje je viestrukost pokuaja
da se prekorai izvan granica postavljenih razumu,
i postupaka unutar te filozofije istorije. Zbilja, ne
postoji ekvivalent koncepciji modernog drutva
u Fukoovoj genealogiji. Njegovi predmeti su isto-
rijski oblici racionalnosti i njihovi zapisi unutar sis
tema ponaanja, ne samo kao karakteristike same
sadanjosti - modernog drutva - koje je proizvod
kulturne i drutvene racionalizacije Zapada, kao to
je Habermasova meavina neoveberijanstva, neo-
marksizma, i neofunkcionalizma (Habermas 1984;
1987). Osim toga, suprotstavljanjem kritike onto
logije sadanjosti Kantovoj analitinosti istine, Fuko
jasno istie da nije odustao od prethodne karakte-
rizacije Kantova oblika znanja i projekta koje je ono
inaugurisalo u obliju nauka o oveku. Nadalje, ako
je Fuko povremeno bio naveden da se postavlja u
liniju - i zaista francuske kole filozofije nauke (Fou
cault 1980) - sa kritikom postprosvetiteljskom
nemakom tradicijom, to nije zbog beskrajnih na
pada potonjih, koje je molio za prijem, nego zato
to je to predstavljalo stalnu preokupaciju kritikog
ispitivanja oblika nauke, znanja i racionalnosti koji
presecaju savremene drutvene odnose i instituci
je, i problema moi i dominacije koje ti oblici stva
raju.7 Najzad, sumnjivo je da se Fuko moe okarak-
terisati kao otar kritiar koji tei da razori diskurs
modernosti (te je stoga predstavnik postmoderne),
posebno kad se uzme u obzir njegov skeptiki stav
prema sposobnosti objanjavanja takvih koncepa
ta, i njegove zamisli moderne ne kao perioda, ve,
sledei Bodlera, kao stava.
Fukoova karakterizacija stava moderne ujedno
je snana i sloena i previe jasno izraena u eseju
"ta je prosvetiteljstvo?" da bi se ovde ponavljala.
Ipak, ostaje jedna kljuna taka. Fuko primeuje
(Foucault 1986i: 42-43) da oblik filozofskog ispi
tivanja koji "problematizuje odnose oveka prema
sadanjosti" mora da odbije ono to naziva uenom
prosvetiteljstva, da se bude za ili protiv prosveti-
teljstva. Pa ipak, on nastavlja sa opisivanjem pozicije
moderne kao "granine pozicije". Ovde vie nije pi
tanje granica koje zasnivaju istinito znanje (kao kod
analitinosti istine) ve "praktine kritike koja uzima
oblik mogueg prestupa" (Foucault 1986i:45).
Budimo jasni oko Fukoovog stanovita ovde:
nije pitanje biti za ili protiv prosvetiteljstva, za ili

7
U razgovoru sa Ruleom (Raulet) (Fuko 1984), on raspravlja znaajnu temu preokupacije racionalnou, naukom i znanjem u
nemakoj i francuskoj misli tokom odreenog perioda u dvadesetom stoleu. Videti takoe: Foucault 1980d za alternativnu, ako
ne i slinu raspravu, gde Fuko definie Kangilemovo nastojanje kao"istoriju istinoreivih govora, moe se rei, govora koji motre
nad sobom, ispravljaju sebe i rukovode s o b o m u radu samo-objanjenja krunisanog poduhvatom'izricanja istine'" (Foucault 1980:
56). Ovo moe da stoji kao vrlo priblini saetak Fukoovog sopstvenog promiljanja racionalnosti.

183
O FUKOU
protiv jedinstvenog i totalizirajueg oblika razuma,
ve delovanja u granicama u skladu sa pozicijom
moderne. To znai odvojiti kontigentno i jedinstve
no od univerzalnog i nunog. Prestup tako deluje u
granicama koje su odredile naine postojanja, delo
vanja i miljenja, traei stalno prisutnu mogunost
"neodreenog delovanja slobode" (Fuko 1986i: 46).
Nije pitanje da se jednom za svagda raskine sa uni
verzalnim i totalnim oblicima razuma, ve pitanje
"eksperimentalnog" stava koji prelazi granice naih
oblika racionalnosti. Prestup, dakle, nije preosta
li ekvivalent globalne emancipacije subjekta, ve
mogunost ustajanja delovanjem kritike, izbor koji
se javlja kroz pronicljivi istorijski i teorijski rad. Ni
kako ne srne da bude neko a priori koje bi izabralo
prestup ili odravanje sadanjeg status quo. To je
oblik kritike koji se slui znanjem granica da bi usta
novio politike opcije bez propisivanja lekova.
Tema reciprone zavisnosti granica i prestupa
predstavljena je u Fukoovoj misli rano kao i u njeg
ovom eseju 1963. godine o oru Bataju (Georges
Battaille): "Granica i prestup duguju jedno drugom
gustinu svog bia: nepostojanje granice koja ap
solutno ne bi mogla da se prekorai; sujetu zbog
prestupa koji bi prekoraio samo granicu iluzije ili
senke" (Fuko 1998:64). Fukoove istorije nalaze se u
takvom odnosu prema moderni, prosveivanju i ra
zumu. Njihov stav je istorijski, kritian i eksperimen
talan, oznaava krivudavu stazu u granicama u koji
ma je oblikovana sadanjost zbog razliitih modali
teta savremenog iskustva. Kao stoje problematino
govoriti o zapadnom razumu ili moderni koja je
univerzalna i totalna, jednako problematino je
zamisliti da granice utvrene u takvim uslovima
184
mogu zauvek da preu u postmodernu. Pokuaji da
se Fuko etiketira kao totalni kritiar moderne i ra
cionalnosti ne lie niemu vie nego praznoj kutiji
za deje igrake. Ako Fuko zaista najavljuje postmo
dernu, to nije ni nov stav niti stav za novo - usvajan
je oba stava rezolutno je moderno. Niti je to nova
periodizacija sociokulturne evolucije. Umesto toga,
Fukoova postmoderna mogla bi da bude zasnova
na na neposlunoj "problematizaciji" onoga to je
istorijski dato.
Zakljuak
Sintetike filozofije istorije devetnaestog veka
poivaju na pretpostavci teleolokog irenja prirod
nih, racionalnih sposobnosti oveanstva. Na pri
mer, za Kanta istorija je polje evolucije sposobnosti
razuma ka krajnjoj svrsi ili potpuno "racionalnom
oveku"koji ivi u racionalnom politikom ureenju
koje je sam stvorio. Ali u tim filozofijama istorije
postoji dvostruka ambivalentnost ljudskog aktera.
Prvo, istorija je stanje ljudske drame upravo zbog
toga to i jeste i nije stvorena od strane ljudskih ak
tera. Zbilja, kretanje vremena u takvim filozofijama
istorije zanimalo se ili za realizaciju ili za retardaciju
sposobnosti u prilikama i preprekama postavljenih
istorijom.
Drugo, i verovatno vanije, ostvarenje subjekta
u istoriji pretpostavlja nuna ogranienja upotrebi
osobina subjekta, pogotovo nunih ogranienja
slobode. Kantova teleoloka filozofija istorije upore-
do sa kritikom razuma predlae ogranienja slobodi
kao nunim za ostvarenje univerzalnog graanskog
drutva.
 Miel Din: PITANJA PROSVEIVANJA

Fukoovi radovi o Kantovoj filozofiji istorije tee
da odvoje koncepciju prosveivanja od teleoloke
istorije. To je ujedno i metodoloki i perspektivni
manevar. Metodoloka implikacija Fukoove pozicije
je potreba da se odstrane sve koncepcije razuma ili
racionalnosti koje ih posmatraju kao karakteristike
ili sposobnosti imanentne ljudskim akterima kroz
istoriju. Za Fukoa, neophodno je odbaciti takvo sh-
vatanje istorije, tako proimajue od devetnaestog
veka, u znaenju evolucije prirodnih osobina raci
onalnog subjekta kao drutveno-istorijskog aktera.
Nadalje, neophodno je zadrati opreznost oko svih
prateih tema takve istorije koje izraavaju prethod
no navedenu ambivalentnost: onih o gubitku, re
presiji, deformaciji, otuenju, i podeli sposobnosti
osobina subjekta i njihovih obeanja o pomirenju,
iskupljenju, transcendenciji, i emancipaciji. Samo
raskid sa takvim temama otvara prostor za ono to
bi se moglo nazvati "kritika istorija racionalnosti".
Takva pozicija nije ona o "smrti subjekta" pripi
sana Fukou od strane takvih kao to je Agne He-
ler (Heller 1990: 24). Teko bi se mogao zamisliti
filozof za koga je subjekt bio tako iv! To jest, ono
to je odbaeno jeste romansa o putovanju sub
jekta unutar filozofije istorije. Pretpostavka da se
drutveno-istorijski akteri mogu odrediti kao oni
koji poseduju sposobnost razuma, i da je delovanje
mehanizam putem kojeg se ostvaruju svrhe razu
ma u svetu, vraa nas na potragu za scenama veite
ljudske drame. Nasuprot, kritika istorija racional
nosti ne moe otpoeti sa takvim stanovitem jer je
zainteresovana za varijacije oblika posebnosti ljudi
i njihovih sposobnosti u odreenim drutvenim,
etikim, i kulturnim uslovima. Takvi oblici poseb
nosti nisu nuno oblici subjekta, jedinstvenog
bia obdarenog razumom, sveu, voljom i tako
dalje. 8 Pretpostaviti da oni jesu, znailo bi uma
njiti glavni zadatak kritike istorije racionalnosti,
ispitivanje naina na koji takvi oblici specifikacije
imaju odreene diskurzivne uslove pretpostavlje
ne i nune razliitim oblicima drutvene, zakonske,
politike i ekonomske prakse i tehnika. 9
Postoji i suprotna perspektiva. Pre nego to
postavljaju problem razuma i slobode u uslovima
nunih i univerzalnih ogranienja, Fukoova dela o
prosveivanju, i istorijska prouavanja, zapoinju
sa stvarnim granicama racionalnosti i postupaka.
Svrha nije traganje za univerzalnim uslovima koji
ine moguim govor i injenje, i njihovo zatvaranje
u temeljne moralne propise i epistemologije, ve
otkrivanje ta je mogue misliti, govoriti, i initi u
razliitim kontigentnim uslovima. Ne moe se rei
da je sve mogue kao to bi iracionalisti ili slobod
njaci rekli, ve je stvar u tome da uvek ostaje prostor
kontigencije i slobode koji treba da bude odreen
unutar uslova iskustva i identiteta.

8 Videti Hirst, Woolley 1982: ch. 6; oni tvrde:"Oblici odreenja individua postoje u svim drutvima, no oni nisu neizostavno odreeni
kao individualni subjekti, kao jedinstveni entiteti koji koincidiraju sa odvojenim svestima i voljom" (Hirst, Woolley 1982:118).
9
J e d a n , i samo jedan deo ovakvog zadatka je onaj kojim je Fuko naelno rukovoen u nastojanju da odredi predmet svog ukupnog
rada:"Moj predmet... je bio da sainim istoriju razliitih naina pomou kojih su, u naoj kulturi, ljudi uinjeni subjektima"(Foucault
1982:208).

185
0 FUKOU
Zadrati ovo stanovite bilo bi delikatno i otro
jer ono, kao "antihumanistiko", ne zahteva odba
civanje svih predstava subjekta. Sa jedne strane,
ono pokazuje nunost predstava prava, slobode,
dunosti i obaveza pripisanih subjektu unutar
odreenih drutvenih odnosa i diskursa. Usled toga,
politike ideologije koje poteu norme i vrednosti
povezane sa subjektom (npr. u diskursu o ljudskim
pravima, demokratiji itd.) ne mogu se lako napustiti.
Ako su koncepti i pretpostavke u vezi sa subjektom
(ili sa linou ili sa biem) stvorene i odreene u
odreenim drutvenim vezama i,diskursima, onda
se ne mogu lako izbrisati iz postojanja niti zakonski
zabraniti. Predstave subjekta, osobe, bia, itd., nisu
manje "stvarne" zbog posebnih uslova postojanja.
Sa druge strane, ove predstave ne bi trebalo hi-
postazirati u nune i nesavladive univerzalije ljuds
ke egzistencije. Fukoova kritika sastoji se upravo u
analizi koja tei da otkrije ta moe biti nadmaeno
i to vie nije nuno. Iz takve pozicije, Helerina de
finicija subjekta (Heller1990: 37) kao"idiosinkrazije
interpretacije ljudskog iskustva u svetu i samois-
kustva u uslovima moderne" pretpostavlja da su
uslovi iskustva dati kao jedinstvo meuzavisnih
elemenata kao manifestacije jedine sadanjosti,
to jest moderne. ini mi se da je Fukoova poenta
upravo suprotna. Ona je: samo putem dvostruke
problematizacije aktera kao subjekta i sadanjosti
kao jedinstvene moderne moe da se ustanovi ho
rizont kritike i efikasne istorije razuma - ili istorijs-
ke sociologije oblika racionalnosti.
Kljuna implikacija Fukoovog kasnijeg rada o
Kantu nalazi se u povratku pojmu prosveivanja
kao nezavisne, kritike aktivnosti putem njene
186
identifikacije sa idealima razuma, bilo formalnog,
stvarnog ili ak proceduralnog. Presecajui pret
postavke drutveno-teorijske tradicije usmerene
na subjekt, Fukoov rad smeta racionalnost ne u
osobine aktera ili karakteristike radnji, ve unu
tar diskurzivnih i praktinih uslova delanja, koje
razliito zove kao "diskurzivne formacije", "reime
istine", "igre istine", i odnosi "znanja-moi". To ima
znaajne implikacije za nain na koji tumaimo
centralnu istorijsko-socioloku kljunu takuVebe-
rovog pojma racionalnosti. Ako bismo zadrali ovaj
pojam, on se ne bi mogao razumeti kao jedinstven
u pogledu tipa drutvenog delanja (kao ciljno-raci-
onalno, ili komunikativno delanje). Niti se on moe
razumeti kao jedinstven proces koherentan ili kon-
zistentan za sve specifine aspekte i sluajeve ra
cionalizacije. Pojavljuje se razumevanje pluralnih,
nejedinstvenih sistema racionalizacije, bez ikakve
nune koherencije izmeu sebe, sa specifinim us
lovima postojanja koji se mogu analizirati. Stvar je
u tome, a ne u teleologijama racionalnog subjekta
ili racionalizacije, to obezbeuje teren za kritiku
istoriju racionalnosti.
Sa engleskog prevela Milana Bokovi
Naslov izvornika: Mitchell Dean - Critical and Effec
tive Histories. Foucault's Methods and Historical Soci
ology, London: Routledge, str. 43-57.

LITERATURA:
Beck, L. W. (1963) - "Introduction", to: I. Kant, On
History, trans. L. W. Beck and E. L. Fackenheim, New
York: Bobbs-Merrill.
Condorcet, . J. . . C. (1955) - Sketch for a
Historical Picture of the Progress of the Human Mind,
London.
Dean, M. (1991) - The Constitution of Poverty:
toward a Genealogy of Liberal Governance, London:
Routledge.
Dolar, . (1991) - " T h e legacy of the enlightenment:
Foucault and Lacan", New Formations 14:43-56.
Dreyfus, H. and Rabinow, P. (1986) - "What is
maturity? Habermas and Foucault on What is
Enlightenment?", u: D. C. Hoy (ed.), Foucault: a
Critical Reader, Oxford: Basic Blackwell.
Falk, P. (1988) - "The past to come", Economy and
Society 17,3:374-394.
Foucault, M. (1970) - The Order of Things: an
ArcheologyoftheHuman Sciences, London:Tavistock
(videti: Rijei i stvari: arheologija humanistikih
nauka, Beograd: Nolit, 1971).
Foucault, M. (1977) - Discipline and Punish: the Birth
of the Prison, London: Allen Lane.
Foucault, M. (1980) - "Georges Canguilhem,
philosopher of error", / & C 7:51 -62.
Miel Din: PITANJA PROSVEIVANJA
Foucault, M. (1982) - "Afterword: the subject
of power", u: H. Dreyfus and P. Rabinow, Michel
Foucault: beyond Structuralism and Hermeneutics,
1st edn, Brigton: Harvester, 208-226.
Fuko, M. (1984) - "Strukturalizam i
poststrukturalizam" (razgovor vodio erar Role),
Trei program, br. 60, zima 1984, str. 152-176.
Foucault, M. (1985) - The History of Sexuality, vol. 2:
the Use of Pleasure, New York: Pantheon.
Foucault, M. (1986b) - "Kant on revolution and
enlightenment", Economy and Society, 15,1:88-96.
Foucault, M. (1986d) - On the genealogy of ethics:
and overview of the work in progress", u: The
Foucault Reader, ed. P. Rabinow, Harmodsworth:
Penguin.
Foucault, M. (1986i) - "What is Enlightenment?",
u: Paul Rabinow (ed.) The Foucault Reader,
Harmondsworth: Penguin.
Fuko, M. (1998) - "Uvod u prestup", Re, god. 5, br.
45 (1998), str. 62-72.
Gutting, G. (1989) - Michel Foucault's Archeology of
Scientific Reason, Cambridge: Cambridge University
Press.
Habermas, J. (1984) - The Theory of Communicative
Action, vol. 7: Reason and the Rationalization of
Society, trans.T. McCarthy, Boston: Beacon Press.
187
0 FUKOU

Habermas, J. (1988) - Filozofski diskurs moderne:

dvanaest predavanja, Zagreb: Globus.

Habermas, J. (1989) - The New Conservatism: Cultural

Criticism and the Historians Debate, trans, and ed. S.
W. Nicholsen, Cambridge: Polity.

Habermas, J. (1987) - The Theory of Communicative

Action, vol. 2. Lifeworld and System: A Critique of
Functionalist Reason, Boston: Beacon Press.

Halevy, E. (1927) - The Growth of Philosophic

Radicalism, trans. M. Morris, London: Faber.

Heller, A. (1990) - "The death of the subject", Thesis

Eleven 25:22-38.

Hirst, P. and Woolley, P. (1982) - Social Relation and

Human Attributes, London: Tavistock.

Kant, I. (1963) - On History, trans. L. W. Beck, R. E.

Anchor and E. L. Fackenheim, L. W. Beck (ed.), New
York: Bobbs-Merrill.

Poster, M. (1989) - Critical Theory and

Poststructuralism, Ithaca: Cornell University Press.

Richters, A. (1988) - "Modernity-postmodernity

controversies: Habermas and Foucault", Theory,
Culture and Society 5:611 -643.

188
 Didije Eribon (Didier Eribon)
"NESTRPLJIVOST SLOBODE
(Fuko i Habermas)
Ameriki komentatori pridaju veliki znaaj debati
Habermas-Fuko i ponaaju se kao da je bila znaajna,
ne samo Habermasu, ve i Fukou. Meutim, kada
pogledamo tekstove, veoma brzo zapazimo da je
Habermas mnogo pisao Fukou, a da je obrnuta
situacija daleko od istine. Fuko nikada nije posvetio
lanke ili predavanja Habermasovom delu i pominje
ga samo u retkim prilikama - i to uglavnom kada ga
tome pitaju u nekom intervjuu.
Meutim, pria sedaje Fukoodigrao odluujuu
ulogu u odluci Pola Vena da pozove Habermasa
da odri niz predavanja na Kole de Frans u mar
tu 1983. Fuko je to lino rekao Habermasu, bar
sudei po onome to je Habermas u poverenju
rekao Dejmsu Mileru (James Miller) (Miller 1993:
334). Dokumenti svedoe d a j e zvaninu inicijativu
za poziv pokrenuo Pol Ven. Procedura pozivanja
nekog predavaa na Kole de Frans jeste sledea:
jedan od profesora upuuje pismeni zahtev deka
nu, a onda on na sednici nastavno-naunog vea
1
Pismo Pola Vena dekanu Kolea de Frans, 30. septembar
2
Izvetaj pokazuje da je tridesettroje glasalo za od etrdesettroje koji su glasali.
3
Upravo je Leo Bersani, koji je u to vreme bio ef katedre za francusku knjievnost, prvi put pozvao Fukoa na Berkli 1975. Kada je Leo
Bersani 1982. doao u Pariz da bi odrao taj niz predavanja, Fuko je u svom domu napravio mali prijem u njegovu ast. Za Habermasa
to nije uradio.
stavlja predlog na glasanje. To je samo formalnost
i uglavnom se sve odvija bez ikakvih problema.
I zaista, u arhivi Kolea nalazi se pismo Pola Vena
od 30. septembra 1981, u kojem je iznet zahtev
za pozivanje Habermasa: "Profesor Habermas je",
pie Ven, "znaajni predstavnik Frankfurtske kole i
filozof od svetskog ugleda. On je uzdu i popreko
promiljao marksizam, ali u tradiciji nemake filozo
fije, sueljujui ga sa Nieom i sa drutvenim nau-
kama (...). Glavno Habermasovo delo, Saznanje Un
teres, prevedeno je na francuski, kao i mnoga druga
njegova dela (...). Moe se rei da ovaj mislilac koji
seje razdor upravo zbog te svoje originalnosti kod
nas jo uvek ne nailazi na prijem koji zasluuje".1 Ali
izvetaj sa sednice nastavno-naunog vea od 29.
novembra 1981. ukazuje i na to da je - izuzetno u
ovom sluaju - bilo nekoliko glasova protiv.2 Ostali
predavai koji su pozvani tog dana podrani su jed
noglasno, a naroito onaj koga je predloio Miel
Fuko: Leo Bersani, profesor francuske knjievnosti
sa Berkli univerziteta. 3
1981.
189
0 FUKOU
Pitao sam Pola Vena ovom dogaaju i evo nje
govog odgovora: "Ja i samo ja sam pozvao Haber
masa na Kole, Fuko ak nije bio u toku".4 Ven pre
cizira da mu je bila nepoznata itava Habermasova
intelektualna evolucija i da je, u stvari, poznavao
samo njegove stare radove kao to je Saznanje i in
teres. Smatrao ga je naslednikom kritike tradicije
Frankfurtske kole ("mislilac koji unosi razdor").
Zato je bio zaprepaen sadrajem predavanja.
Kada je rekao Fukou koliko je zapanjen, ovaj mu je
odgovorio: "Ne znam ta ti bi da ga pozove!" 5
Fuko se nije udostojio da prisustvuje tim pre
davanjima, ak ni prvom. Bio je na Koleu tog jutra
7. marta. Doao je da se pozdravi sa Habermasom
uavi na vrata rezervisana za profesore, u dnu
sale koja je bila krcata. Ali, iskoristio je guvu koja
je vladala pred poetak predavanja, diskretno je
nestao i otiao u svoju kancelariju. 6
Sadraj tih predavanja obuhvata prva etiri po
glavlja knjige na kojoj je Habermas radio u tom tre
nutku, Filozofski diskurs moderne (Habermas 1988).
Njihova meta su"postmodernizam"i elja, naroito
nekih francuskih filozofa, da se prevazie "mod
erna", to e rei "zapadnjaki racionalizam koji je
od kraja XVIII veka na ovamo predstavljao horizont
na kojem je moderno doba samo sebe tumailo".7
Habermas se bavi i pokuajima, koje je nazvao
4
Pismo Pola Vena autoru ovog teksta od 20. j u n a 1993.
5
Ibid.
6
Bio sam toga dana sa Fukoom: otiao sam po njega u kancelariju i zajedno smo uli u amfiteatar. Nestao je nekoliko trenutaka
kasnije rekavi mi da "ne eli da g u b i vreme" i da me eka u svojoj kancelariji.
7
Ovi su citati izvueni iz otkucanog sinopsisa koji je deljen na Koleu na dan prvog predavanja.
190
"anarhizujuim", da se razum podvrgne jo radikal
nijoj kritici kako bi se protresle njegove "gvozdene
zidine".Ti su pokreti odbacivanja, kae on, roeni iz
iscrpljenosti same moderne i od razdvajanja umet-
nosti od ivota, filozofije od ivotnog. A Habermas
pledira da ne treba kriviti "kulturnu modernu",
ve "drutvenu modernizaciju" i pritisak ekonom
skih imperativa i dirigovanih intervencija drave.
Dananji zadatak filozofije, ali i politike, jeste da se
bori za "promiljeno obnavljanje veza izmeu mod
erne kulture i ivotne prakse". A to e omoguiti
da se "drutvena modernizacija uputi u razliitim,
nekapitalistikim smerovima". Ako ne bude tako
pojavie se opasnost od toga da nas iracionalizam
jo jednom odvede prema sutranjicama koje
uzmiu. I onda Habermas poziva na neumoljivu
osudu Niea i nieizma.
Fukoje bio iritiran i samim Habermasovim prisus
tvom, a jo je vie bio iritiran njime kao predavaem.
Pol Ven se sea veere od 7. marta 1983:
"Fuko nije mogao da ne pozove Habermasa na
veeru. I tako smo se okupili nas etvorica, etvrti
je bio Danijel (Defer /Defert/). Razgovara se na
engleskom. Razgovor, iji je ton bio ledeno utiv,
poe raspravom u kojoj je Habermas protestovao
zbog ne znam vie kakvog Miteranovog politikog
stava iz te nedelje (...). A onda smo poeli da razgo-
 Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE

varamo filozofiji, i rascep je bio toliko oigledan
da je na kraju, posle jedne Habermasove reenice,
Fuko napravio dramsku pauzu, okrenuo se prema
njemu, osmehnuo se iroko, pre bi se moglo rei
prodrljivo i krvolono nego prijatno, otkrivajui
oba reda ajkulinih zuba i rekao: moda sam ja an
arhista?', sarkastino naglaavajui re anarhista".8
Habermas se sea da je sa Fukoom razgovarao
nemakom filmu i zakljuuje da su im se ukusi
radikalno razlikovali. Razgovarali su i svojim filo
zofskim putevima 9 . Ali, oigledno je da meu njima
nije bilo strujanja. U lanku koji je napisao povo
dom Fukoove smrti, Habermas se prisea tog sus
reta i pita se: "Moda ga nisam dobro razumeo?" 1 0
Fuko se nesumnjivo ni malo nije potrudio po tom
pitanju.Takoe nije neoekivano to, ne raunajui
tu kurtoaznu veeru i jo jedan ili dva susreta,
meu njima nije bilo nikakve razmene, ni javne,
ni privatne. Fuko nije imao nameru da uestvuje u
dijalogu. ak je hteo da ugrabi priliku da napadne
Habermasa.
U to sam vreme bio novinar u Liberasionu i
morao sam da napiem izvetaj tim predavanji
ma. Hteo sam u zakljuku da napiem kako sam se
oseao nelagodno dok sam sluao tog nemakog
filozofa. Vrteo sam i okretao tih nekoliko reenica,
ali nisam bio zadovoljan rezultatom. Rekao sam
to Fukou, a onda je on zatraio da umesto mene
napie taj zakljuak. On je, dakle, autor poslednjih
nekoliko redova tog lanka:
"Izmeu dva rata, Frankfurtska kola je zabrinu
la institucionalnu filozofiju zato to je napravila za
okret prema savremenim politikim problemima.
Jue i prekjue smo imali utisak da je Habermasov
postupak obrnut: izravnati sve to se u oblasti poli
tike, kulture, drutva deava izvan univerzitetskog
prostora u skladu sa jednim etabliranim diskur-
som" 1 1 .
Sueljavajui na ovaj nain Habermasa i Frank
furtsku kolu, Fuko mu je pakosno vraao milo
za drago. U govoru iz 1980, koji je na francuskom
objavljen 1981, Habermas je pozvao na odgovor
nost pravce koji kritikuju modernizam. Izdvojio je
tri tenje: "premodernizam starih konzervativaca",
"antimodernizam mladih konzervativaca" i "post-
modernizam neokonzervativaca" 1 2 . Evo kako je
definisao "mlade konzervativce":
"Oni se pozivaju na poloaje u moderni kako bi
zasnovali nemilosrdni antimodernizam. Sponatnim

8
Pismo Pola Vena autoru, 20. jun 1993.
9
nainu na koji je Habermas doiveo ove susrete, videti knjigu Dejmsa Milera (Miller 1993:338-339).
10
Jrgen Habermas, "Une fleche dans le coeur du temps present", Critique, avgust-septembar, 1986, str. 794-799. Ovaj je lanak najpre
objavljen na nemakom 7. jula 1984. u listu Jaz (za srpski prevod v. Habermas 1986)
11
Eribon 1983:33; lanak je prireen posle prva dva predavanja, koja su odrana 7. i 8. marta. Druga dva su odrana 15. i 22. marta.
12
Habermas 1981:966. Radi se govoru koji je Habermas odrao prilikom prijema nagrade Adorno grada Frankfurta, 11. septembra
1980.

191
 Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE

varamo filozofiji, i rascep je bio toliko oigledan
d a j e na kraju, posle jedne Habermasove reenice,
Fuko napravio dramsku pauzu, okrenuo se prema
njemu, osmehnuo se iroko, pre bi se moglo rei
prodrljivo i krvolono nego prijatno, otkrivajui
oba reda ajkulinih zuba i rekao: moda sam ja an
arhista?', sarkastino naglaavajui re anarhista".8
Habermas se sea da je sa Fukoom razgovarao
nemakom filmu i zakljuuje da su im se ukusi
radikalno razlikovali. Razgovarali su i svojim filo
zofskim putevima 9 . Ali, oigledno je da meu njima
nije bilo strujanja. U lanku koji je napisao povo
dom Fukoove smrti, Habermas se prisea tog sus
reta i pita se: "Moda ga nisam dobro razumeo?" 1 0
Fuko se nesumnjivo ni malo nije potrudio po tom
pitanju.Takoe nije neoekivano to, ne raunajui
tu kurtoaznu veeru i jo jedan ili dva susreta,
meu njima nije bilo nikakve razmene, ni javne,
ni privatne. Fuko nije imao nameru da uestvuje u
dijalogu. ak je hteo da ugrabi priliku da napadne
Habermasa.
U to sam vreme bio novinar u Liberasionu i
morao sam da napiem izvetaj tim predavanji
ma. Hteo sam u zakljuku da napiem kako sam se
oseao nelagodno dok sam sluao tog nemakog
filozofa. Vrteo sam i okretao tih nekoliko reenica,
ali nisam bio zadovoljan rezultatom. Rekao sam
to Fukou, a onda je on zatraio da umesto mene
napie taj zakljuak. On je, dakle, autor poslednjih
nekoliko redova tog lanka:
"Izmeu dva rata, Frankfurtska kola je zabrinu
la institucionalnu filozofiju zato to je napravila za
okret prema savremenim politikim problemima.
Jue i prekjue smo imali utisak da je Habermasov
postupak obrnut: izravnati sve to se u oblasti poli
tike, kulture, drutva deava izvan univerzitetskog
prostora u skladu sa jednim etabliranim diskur-
som ".
Sueljavajui na ovaj nain Habermasa i Frank
furtsku kolu, Fuko mu je pakosno vraao milo
za drago. U govoru iz 1980, koji je na francuskom
objavljen 1981, Habermas je pozvao na odgovor
nost pravce koji kritikuju modernizam. Izdvojio je
tri tenje: "premodernizam starih konzervativaca",
"antimodernizam mladih konzervativaca" i "post-
modernizam neokonzervativaca" 1 2 . Evo kako je
definisao"mlade konzervativce":
"Oni se pozivaju na poloaje u moderni kako bi
zasnovali nemilosrdni antimodernizam. Sponatnim

8
Pismo Pola Vena autoru, 20. jun 1993.
9
nainu na koji je Habermas doiveo ove susrete, videti knjigu Dejmsa Milera (Miller 1993:338-339).
10
Jrgen Habermas, "Une fleche dans le coeur du temps present", Critique, avgust-septembar, 1986, str. 794-799. Ovaj je lanak najpre
objavljen na nemakom 7. jula 1984. u listu Jaz (za srpski prevod v. Habermas 1986)
11 Eribon 1983:33; lanak je prireen posle prva dva predavanja, koja su odrana 7. i 8. marta. Druga dva su odrana 15. i 22. marta.
12
Habermas 1981:966. Radi se govoru koji je Habermas odrao prilikom prijema nagrade Adorno grada Frankfurta, 11. septembra
1980.

191
0 FUKOU
silama mate, subjektivnog iskustva, oseajnosti,
pripisuju jednu daleku i arhainu osnovu, na mani
hejski nain razumu suprotstavljaju princip koji
moe samo da bude prizvan, bilo da se radi volji
za mo, suverenosti bia ili dionizijskoj poetskoj
sili" (Habermas 1981:966).
A evo i nastavka:
"U Francuskoj ta tenja ide od ora Bataja
(Georges Bataille) do Deride, preko Fukoa. Iz svih
njih isijava duh Niea koji je ponovo otkriven
sedamdesetih godina" (Habermas 1981:966).
Zapaziemo da je pozivanje na sedamdesete
godine kao na epohu ponovnog otkrivanja Niea
u najmanju ruku udno. or Bataj je umro 1963,
njegova knjiga Nieu potie iz 1943, i ve je tride
setih godina bio posvetio nekoliko znaajnih tek
stova svom omiljenom autoru. to se tie Istorije
ludila, na koju Habermas ovde veoma jasno aludira
("dionizijska poetska sila"), prireena je, kao to smo
videli, izmeu 1956. i 1960, a objavljena je 1961. Ali,
ovakva izvrtanja hronologije manje su znaajna od
Habermasove zatvorenosti u nemaki kontekst, u
kojem se svako pozivanje na Niea smatra sumn
jivim i uvek se prilepljuje za konzervativce.
Kao to zapaa Pjer Burdije (Pierre Bourdieu): od
zemlje do zemlje "tekstovi cirkuliu bez svog kon
teksta; ne nose sa sobom prostor koji ih je proiz
veo", a to je "generator neverovatnih nesporazuma".
Burdije za primer uzima upravo odnos prema Nieu
i suprotnosti izmeu Fukoa i Habermasa:
192
"Pre nego to se, sa nekim Nemcima, smerno
zabrinemo z b o g t o g a to su neki francuski filo
zofi (Fuko, Delez /Deleuze/...) upotrebili Niea,
trebalo bi da razumemo kakvu je funkciju Nie - a
koji Nie? onaj iz Genealogije morala kod Fukoa -
mogao da ispuni u jednom filozofskom prostoru u
kojem je dominirao subjektivistiko-spiritualistiki
egzistencijalizam sa podrkom univerziteta (...). Na
taj je nain, kroz napor da jednom anistorijskom ra
cionalizmu suprotstavi istorijsku nauku istorijskih
razloga (sa idejom "genealogije" i pojmom kao to
je epistema), Fuko mogao da doprinese neemu
to bi, vieno iz Nemake u kojoj Nie ima posve
drugaije znaenje, moglo da izgleda kao restau
racija iracionalizma, a Habermas je na suprotstav
ljanju iracionalizmu izradio svoj filozofski projekat"
(Bourdieu 1990:1-10).
Otuda neophodnost, podvlai Burdije, da se,
kao preduslov za svaku raspravu, uzme u obzir
"uinak prizme kroz koju se prelamaju, i po pitanju
proizvodnje kao i po pitanju recepcije, nacionalni
intelektualni prostori i kategorije percepcije koje
oni nameu i ulivaju".
Treba se sloiti: moda bi neki ozbiljniji Haber-
masov pokuaj da razume francusku misao, da ue
u Fukoove razloge, doprineo tome da debata koju
je hteo da zapone bude plodnija, ili bar mogua.
Ali Fuko, koji je bez sumnje proitao taj lanak u re
viji Kritik, mora d a j e zakljuio da takve klevete stav
ljaju taku na raspravu ak i pre nego stoje poela.
Dva duga poglavlja posveena Fukou u Filo
zofskom diskursu moderne iz 1985. pokuavaju da

pronau bolje argumente (Habermas 1988). Ali, u
osnovi, izlaganje je ostalo potpuno isto i izraava
toliko nerazumevanje da je malo verovatno da bi
Fuko, da je mogao da proita ti knjigu (umro je pre
nego to se pojavila), osetio elju da nadugako
odgovori i da zapone dijalog u okviru koji je post
avio Habermas, toliko je ta problematika udaljena
od njegovih teorijskih interesovanja 1 3 .
Postoji razlog za to to debata izmeu Fukoa
i Habermasa nije mogla da se odigra. Taj razlog
je to je Fuko bio, ako smemo tako da kaemo,
u kandama svoje prolosti. Kritika koju su mu
upuivali neki Nemci, a meu njima i Habermas,
velikim se delom sastojala od zamerki to eli da iza
oblika racionalnosti pronae iskonska, "arhaina"
iskustva, kao to je ludilo. Ali Fuko je odavno
prekinuo tu ontoloku potragu koja je proimala
Istoriju ludila i koja je snano izraena u predgov
oru iz 1960. Fuko je unapred insistirao na istorijsko-
kritikom postupku koji je takoe bio njegov kada
je pisao Folie et deraison, i koji je jedini opstao i u
njegovim poslednjim radovima, bar od Nadzirati i
kanjavati. Kada Habermas 1980. govori Fukoo-
vom oduevljenju "dionizijskom poetskom silom",
moe se rei i da jeste i da nije u pravu; to je bilo
tano, ali vie nije. S obzirom na to da je razmatrao
Fukoovo delo bez ikakvog obzira za tu vremensku
razliku i da je itao sve Fukoove tekstove kao da
njihov autor jo uvek prihvata sve njihove pove
13
nemogunosti ove debate usled prevelike udaljenosti ovih problematika, a i da biste se upoznali sa odlinim izlaganjem
ovim problematikama, videti Huberta Dreyfusa i Paula Rabinowa,"Qu'est-ce que la maturite? Habermas, Foucault et les Lumieres"
(Dreyfus, Rabinow 1989). Ovaj se lanak moe pronai i u specijalnom broju revije Kritik posveenom Fukou, avgust-septembar
1986, str. 857-872.
Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE
zanosti i korelacije, Habermas je mogao samo da
uvrsti Fukoov neprijateljski i odbojan stav. Kako
bi Fuko mogao da suprotstavi Habermasovim kri
tikama ono to je radio i mislio, kada je Habermas
kritikovao upravo ono to on vie nije radio, nije
mislio i ega se odavno odrekao?
Fukoov se animozitet moe objasniti i
injenicom da je imao utisak kako u zaokretima
Habermasove misli od sedamdesetih godina na
ovamo nastaje sve ono emu se suprotstavljao i iz
tog se suprotstavljanja filozofski izgradio. "Teorija
komunikacionog delanja" koju je Habermas razvio
od svog "lingvistikog zaokreta" izgledala mu je
kao povlaivanje dnevnom ukusu starih trabanata
univerzitetske filozofije. Ideja analizi uslova u ko
jima se moe ostvariti entitet "idealne rei" koji pret
postavljaju sve upotrebe jezika, izgledala mu je kao
povratak na esencijalistiki nain miljenja, odseen
od realnih praksi, kao povratak na utopiju jednom
blistavom svetu bez prikljuaka sa realnim svetom.
Upravo je iz prekida sa takvim tipom filozofija ap
straktnog univerzalnog Fuko izveo svoju "analitiku
moi". U tom smislu debata nije bila potrebna: sve
to je Fuko pisao predstavljalo je opovrgavanje
onoga to je Habermas gurao napred. Njegova iriti-
ranost onime to je smatrao vraanjem na najtradi-
cionalniju misao bila je jo jaa zbog toga to g a j e
ve neko vreme veoma zanimala Frankfurtska kola,
u kojoj je otkrivao upravo obrnuti pokret.
193
0 FUKOU

U izlaganju koje je podneo pred Francuskim
filozofskim drutvom u maju 1978. - prvom od nje
govih tekstova posveenih Kantovom tekstu "ta
je prosvetiteljstvo?" - tvrdio je da je u Francuskoj
doao trenutak kada se "taj problem Aufklrunga
moe nanovo smatrati veoma bliskim zahvaljujui
radovima Frankfurtske kole" (Foucault 1990: 43).
Neto dalje je govorio o tom "problemu koji nas
gura u bratski zagrljaj sa Frankfurtskom kolom..."
(Foucault 1990:45).
Ta objava intelektualnog bratstva iz 1978. dovodi
do niza tekstova u kojima Fuko podvlai tu duboku
naklonost, poklapanje svog postupka sa teorijskim
pokuajima tog pravca nemake filozofije. Nekoliki
su prevodi sredinom sedamdesetih godina skrenuli
panju francuske intelektualne sredine na Adorna i
Horkhajmera (Horkheimer). Fuko je poeo strastve
no da ita te stare knjige u kojima je otkrivao prob
leme oko kojih se njegov rad neprestano vrteo 14 .
Bez sumnje je poeo da obraa panju na taj pokret
i pre tih prevoda, kada je pisao Nadzirati i kanjavati.
U razgovorima sa Duom Trombadorijem (Ducio
Trombadori) iz 1978. Fuko zaista kae da se zain-
teresovao za Frankfurtsku kolu poto je proitao
"knjigu o mehanizmima kanjavanja, koju je napis
ao Kirhajmer (Kircheimer) u Sjedinjenim Dravama",
i naziva to delo"izuzetnim" (Trombadori 1981) 1S .
Fuko se poziva na knjigu koju je 1939. u Nju-
jorku objavio Institut za drutvena istraivanja i
koju su potpisali Georg Rue (Georg Rusche) i Oto
Kirhajmer. Istorija tog dela pod nazivom Punishment
and Social Structures, prilino je sloena. Polazna
taka mu je jedan obiman rukopis Georga Ruea
pod nazivom Marche du travail et droit penal, koji
je nastao kao rezultat istraivanja koje je subven-
cionisao Institut tridesetih godina. Institut je poz
vao kriminologe.radi ekspertize i oni su predloili
neke izmene. Poto je Georg Rue emigrirao u Pal
estinu, taj je zadatak dodeljen Otu Kirhajmeru koji
je procenio da je potrebno preraditi tekst u veoj
meri. To je dovelo do spora oko autorskih prava.
Uvod i poglavlje o XX veku u potpunosti pripadaju
Kirhajmeru. Izgleda da je Maks Horkhajmer sma
trao tu knjigu delom od nevelikog znaaja 1 6 .
U Nadzirati i kanjavati (Foucault 1975; Fuko
1997) Fuko sa toplinom komentarie "veliku knjigu
Ruea i Kirhajmera" u kojoj moemo, kae on,
"nai izvestan broj sutinskih repera" i, na prvom
mestu, analizu konkretnih kaznenih sistema kao
"drutvenih pojava o kojima ne mogu da nas iz-
veste samo pravni okviri drutva i njegovi etiki iz-
bori"."U tom su smislu", kae Fuko,"Rue i Kirhajmer
doveli u vezu razliite kaznene reime i proizvodne
sisteme u kojima su se oitovali". Fuko, meutim,

14
Dijalektika prosvetiteljstva Teodora Adorna i Maksa Horkhajmera prevedena je na francuski 1974. (Gallimard), Pomraenje uma M.
Horkhajmera takoe 1974. (Payot), a Adornova Negativna dijalektika 1978. (Payot). Knjiga Martina Deja (Martin Jay) o Frankfurts
koj koli, koju je Fuko paljivo proitao, objavljena je na francuskom 1977. (Jay 1977).
,s
Citiram originalni francuski tekst skinut sa trake.
16
Sve ove podatke izvlaim iz knjige Rolfa Vigerausa (Rolf Wiggershaus) (Wiggershaus 1993:220-221); uopteno o Otu Kirhajmeru,
str. 217-223.

194

pravi otklon od te "stroge korelacije" kojoj bi, kae,
"bez sumnje imalo to-ta da se zameri". Oigledno
je da te "zamerke" proizilaze iz Fukoovog odnosa
prema marksizmu. U jednom intervjuu iz 1978.
Fuko suprotstavlja analizu "ekonomistikog tipa",
kojoj pribegavaju "odlini nemaki istoriari i so
ciolozi Frankfurtske kole", sopstvenoj analizi u
terminima disciplinarnih tehnologija (Fuko 1988:
108). Druga tema koja je zadrala Fukoovu panju
na knjizi Ruea i Kirhajmera jeste ideja da "kaznene
sisteme u naim drutvima treba razmatrati u ok
viru'politike ekonomije'tela" (Fuko 1997:31).
Poto ju je Horkhajmer potcenio, knjiga je
doivela rehabilitaciju kroz Fukoa. Ali njegovo in-
teresovanje za Frankfurtsku kolu uskoro e se
proiriti na itav taj pravac. 0 tome svedoe bro
jni intervjui, naroito razgovori sa Duom Trom-
badorijem, i jedan intervju erara Rolea (Gerard
Raulet) iz 1983 (Fuko 1984b). U tim razgovorima
Fuko primeuje da je Francuska gotovo ignorisala
Frankfurtsku kolu isto kao stoje ignorisala "pravac
veberovske misli": "Dok sam ja bio student, mogu
Vas uveriti, ni jedan jedini put nisam bio uo za ime
frankfurtske kole od ijednog mog profesora"(Fuko
1984b: 159). Fuko tada poinje da ali to se nije
dogodio susret izmeu francuske filozofije i Frank
furtske kole, susret koji je mogao da se odigra na
preseku istorije nauka i na "pitanju istorije raciona
lnosti".
17 Foucault 1978: IX-XX; ovaj se predgovor pojavio na francuskom sa ispravkama koje je nainio Fuko pred samu smrt - to je bez
sumnje poslednji tekst koji je imao vremena da ponovo vidi pre objavljivanja - pod naslovom: "La vie: I'experience, la science"
(Foucault 1985:3-14). Poreenje ovih dvaju verzija m n o g o govori o evoluciji Fukoove misli u poslednjim godinama ivota.
Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE
Ovu temu razvija u predgovoru koji pie 1978.
za ameriko izdanje knjige ora Kangilema (Georg
es Canguilhem) Le Normal et le pathologique. itav
poetak teksta ispunjenje njegovim razmiljanjem
na temu Aufklrunga. Sudbina tog pitanja u Fran
cuskoj, kae on, veoma se razlikuje od njegove sud
bine u Nemakoj."Nemaka ga je filozofija oblikov
ala kroz istorijsko i politiko promiljanje drutva",
dok je u Francuskoj "istorija nauka posluila kao os
lonac" tom filozofskom pitanju. Fuko, dakle, moe
da napie:
"Kad bi trebalo da izvan Francuske potraimo
neto to odgovara radu Kavajea (Cavailles), Koarea
(Koyre) i Kangilema, bez sumnje bismo ga pronali
u Frankfurtskoj koli (...). U istoriji nauka u Fran
cuskoj, kao i u nemakoj kritikoj teoriji, u sutini
se radi o prouavanju razuma ija strukturalna au
tonomija u sebi nosi istoriju dogmatizama i despo-
tizama. Razuma koji, shodno tome, postie uinak
oslobaanja samo pod uslovom da uspe da se os
lobodi samog sebe"' 7 .
Ne treba se, dakle, iznenaditi, dodaje Fuko, zbog
centralnog mesta koje u savremenim intelektual
nim debatama u Francuskoj zauzima istorija nauka
i "naroiti oblik koji joj je dao . Kangilem", u meri u
kojoj je pitanje prosvetiteljstva, to e rei pitanje
sadanjeg trenutka i njegovih znaenja, vie nego
ikada na dnevnom redu:
195
0 FUKOU
"Posle dva veka Aufklrung se vraa: i to ne
kao nain na koji e Zapad postati svestan svojih
aktuelnih mogunosti i sloboda koje su mu na ra
spolaganju, ve kao nain da se zapita o svojim
ogranienjima i o moima koje je zloupotrebio. Ra
z u m kao despotska prosveenost" (Foucault 1978:
IX-XX) 1 8 .
Ali ta istosmernost, ta bliskost koju Fuko us
postavlja izmeu francuskog istraivanja u isto-
riji nauka i kritike teorije nije urodila istinskim
susretom. Fuko zbog toga ali utoliko vie to bi,
kako kae, da se ranije upoznao sa Frankfurtskom
kolom, izbegao "mnoge gluposti" koje je izgovo
rio i "mnoga skretanja" koja je nainio sledei sopst-
veni put. U razgovorima sa Trombadorijem izraava
se u gotovo identinim terminima:
"Kada priznajem sve te zasluge Frankfurtske
kole, inim to sa grizom savesti onoga koji je to
morao da proita ranije, koji ali to to nije ranije
uinio i koji sebi kae sa izvesnim kolebanjem: da
sam proitao ova dela, mnoge stvari ne bih rekao,
mnoge greke ne bih nainio, bio bih poteen
velikog rada, ali i uskraen za neto zadovoljstva,
jer, da sam ih proitao veoma mlad, moda bih bio
toliko zaveden da ne bih radio nita drugo ve bih
samo njih komentarisao. Ti retrospektivni uticaji, ti
ljudi koji su mogli da na vas imaju ogroman uticaj
i koje ste otkrili tek u godinama kada ste taj uticaj
Tekst je osetno drugaiji u Revue de metaphysique et de morale: "Dva veka po svom pojavljivanju, Aufklrung se vraa: i to istovre
18
meno kao nain na koji e Zapad postati svestan svojih aktuelnih mogunosti i sloboda koje su mu na raspolaganju, i kao nain na
koji e se zapitati o svojim ogranienjima i o moima kojima se koristio. Razum kao despotizam i kao svetlost" (Foucault 1985:7).
19
Ovde citiram originalnu transkripciju na francuskom.
196
mogli da podnesete, ovek jednostavno ne zna da
li da se zbog toga raduje ili da oajava".
Kakva je, dakle, priroda tog "ogromnog uti-
caja"? Frankfurtska kola je, kae Fuko, postavila
"sutinski problem", a to je problem "uinaka moi
koji su povezani sa vrenjem racionalnosti" koja se
istorijski i geografski kovala na Z a p a d u poev od
XVI veka. Ekonomska, drutvena, istorijska, kul
turna, nauna sudbina zapadnih naroda duboko je
povezana sa pribegavanjem tom obliku racional
nosti.
"Ali", dodaje on,"kako razdvojiti tu racionalnost
od mehanizama, procedura, tehnika, uinaka moi
koji je prate i koju podnosimo toliko loe kao da
je oblik represije svojstven kapitalistikim i moda
socijalistikim drutvima? Zar ne bismo iz toga mo
gli da zakljuimo da se obeanje Aufklrunga da e
dosegnuti slobodu vebanjem razuma preokrenulo
u vebanje razuma koje sve manje i manje obeava
slobodu? Sutinski problem. Problem u kojem se
svi praakamo. elim da kaem da je Frankfurtska
kola veoma neoekivano, veoma jasno formulisa-
la probleme koji su nai" (Trombadori 1981 ) 1 9 .
Fuko ipak zamera Frankfurtskoj koli da je os
tala zatvorena u tradicionalnu koncepciju "sub
jekta", koja je i "filozofski zastarela" i prepuna
"marksistikog humanizma". Ta se dvostruka fili-

jacija nalazi u srcu njene problematike koja repre
siju i otuenje - koji obogaljuju oveka i udaljuju
ga od njegove sutine - suprotstavlja projektu
osloboenja, razotuenja, koji vraa oveka njego
voj prirodi:
"Ne mislim da je Frankfurtska kola u stanju
da na bilo koji nain prizna da ono to trebamo da
radimo, nije da pronaemo svoj izgubljeni iden
titet, da oslobodimo svoju utamnienu prirodu,
da pokrenemo svoju sutinu, ve da idemo pre
ma neemu sasvim drugaijem. Tu se vrtimo oko
jedne Marksove reenice: ovek proizvodi oveka.
Kako da je razumemo? Za mene ono to treba da
se proizvede nije sam ovek onakav kakvog ga
je priroda nacrtala i kakvim ga je njegova sutina
opisala, ve moramo da proizvedemo neto to
uopte ne postoji i nemamo pojma ta bi to moglo
da bude" (Trombadori 1981).
Fuko upuuje jo jednu zamerku predstavnic
ima "kritike teorije": to su se veoma malo bavili
"istorijom u punom smislu":
"Pozivali su se na jednu gotovu istoriju, koju
su mogli da pronau ve napisanu, provereno
autentinu, koju su potvrdili brojni dobri istoriari,
prilino marksistiki nastrojeni, dodelivi sebi za
datak da tu istoriju uzmu u obzir kako bi od nje
nainili neku vrstu eksplikativnog zalea".
20
Ovo pojanjenje rasvetljuje Fukoove rei iz j e d n o g intervjua iz 1983, "A propos des faiseurs d'histoire". Fuko verovatno ima na
umu Frankfurtsku kolu (izmeu ostalih) kada izjavljuje d a j e filozofsko promiljanje ve d u g o ilo da "trai u itanju istorijskih dela
materijal koji je smatran "sirovim" i samim tim'tanim'". Fuko propoveda obrnuti stav: "Treba sami da obavimo posao; treba sii na
dno rudnika" (Foucault 1983a: 22)
Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE
Fuko grabi i priliku da odgovori na neke
polemike strele koje su mu upuene:
"Kau da sam poricatelj istorije. I Sartr to kae.
A ja bih rekao: oni nisu poricatelji istorije, ovi su
gutai istorije, gutaju je gotovu, onakvu kakvu su je
istoriari za njih savakali. U tome je moja greka,
to je sigurno [...]. Nikada se nisam zadovoljavao ra
dovima drugih istoriara. ak i kada se pozivam na
njih, uvek sam drao do sopstvene istorijske analize
stvari. eleo sam da sm stvaram istoriju" (Tromba
dori 1981) 2 0
Taj intervju iz 1978. bio je ugovoren sa no
vinarom komunistikog dnevnika L'Unita, to
objanjava neke opaske i neke pregibe. U sas
vim drugaijem kontekstu, Fuko se, odgovarajui
na pitanja Huberta Drajfusa i Pola Rabinova, na
drugaijoj osnovi distancira od Frankfurtske kole,
kojoj ipak odaje priznanje:
"Treba li suditi razumu? Po mom miljenju nita
ne bi moglo biti sterilnije od toga. Najpre zato to
prostor koji treba pokriti nema nita sa krivicom ili
nevinou. Zatim zato to je apsurdno upuivati
na razum kao na entitet suprotan ne-razumu.
Konano, zato to bi nas takav proces osudio na to
da igramo proizvoljnu i dosadnu ulogu racionaliste
ili iracionaliste.
197
0 FUKOU

Hoemo li pokuati da analiziramo taj tip racio
nalizma koji je naizgled svojstven naoj modernoj
kulturi i koji svoje sidrite nalazi u Aufklrungul
Takav je bio pristup nekih pripadnika Frankfurtske
kole. Moj cilj, meutim, nije da nainjem raspravu
o njihovim delima, koja su ipak vana i dragocena,
moj je cilj da predloim drugaiji modus analize
odnosa izmeu racionalizacije i moi.
Bez sumnje je mudrije ne razmatrati globalno
racionalizaciju drutva ili kulture, ve analizirati
proces kroz razne oblasti od kojih svaka upuuje na
neko sutinsko iskustvo: ludilo, bolest, smrt, zloin,
seksualnost, itd." (Foucault 1984a: 300).
U intervjuu sa erarom Roleom iz 1983, Fuko se
vraa na ovo pitanje i nastoji da suprotstavi Haber-
masa "kritikoj teoriji" Frankfurtske kole 2 1 :
"Verujem da povika, koju smo esto sluali,
protiv svake kritike razuma ili svakog kritikog
istraivanja o istoriji racionalnosti (bilo da prih-
vatate racionalnost, bilo da padate u iracionalizam)
nastaje iz shvatanja da nije mogue racionalno
kritikovati racionalnost, ili pisati racionalnu isto
riju svih grananja i svih ravanja, istoriju koja pri
pada razumu. Ali, verujem da se od Maksa Vebera
u Frankfurtskoj koli i kod mnogih istoriara nauka,
kao to je Kangilem, radilo o izolovanju jednog ob
lika racionalnosti koji je proglaen dominantnim i
kojem je dat status razuma, a sve kako bi od toga
napravili neto to izgleda kao jedan od moguih
oblika delovanja racionalnosti" 2 2 .
Neto dalje erar Role ispituje Fukoa o Haber-
masovoj kritici "postmodernog" pravca. Fuko se
iznenauje: "ta nazivamo post-modernizmom?
Nisam u toku" (Fuko 1984b: 165). Moda bismo
pogreili kada bismo ovu izjavu smatrali isto
polemikom. Sigurno je da je Fuko veoma dobro
znao ta pokriva etiketa "postmodernizma", u sva
kom sluaju staje pokrivala u Habermasovoj tema
tici. Ali istina je da taj pojam, osim retkih izuzetaka,
nikada nije upotrebljen u Francuskoj. A i Fukoovo
iznenaenje samo je delimino hinjeno. Evo kako
on to objanjava:

21 Treba zapaziti da Habermas kritikuje Adorna i Horkhajmera u Filozofskom diskursu moderne. Dobro je zapazio srodnost njihovog
postupka sa Fukoovim.
22 Foucault 1983b: 201. (Ovo je prevod navoda na francuskom, koje je Eribon preveo sa engleskog. U srpskom prevodu sa engleskog,
koji se pojavio u asopisu Trei Program, u prevodu Borislave Sai, ovaj deo glasi: "Mislim da uena, koja je esto bila na delu u
svakoj kritici razuma i svakom kritikom istraivanju istorije racionalnosti (ili prihvatate racionalnost ili ostajete rva iracionalnosti),
operie kao d a j e nemogua racionalna kritika racionalnosti, ili kao da je nemogua racionalna istorija svih granjanja i svih bifurka
cija, eventualna istorija razuma... Mislim da je, od Maksa Vebera, u frankfurtskoj koli i u svakom sluaju za m n o g e istoriare nauke
kao to je Kangijem, to bilo pitanje izolovanja dominantnog oblika obdarenog statusom j e d n o g j e d i n o g razuma racionalnosti da
bi se pokazalo kako je to jedini m o g u i oblik od tolikih drugih"/Fuko 1984b: 159-160/; u nastavku e biti korien postojei pre
vod /prim. ur./). U j e d n o m razgovoru sa Polom Rabinovim iz 1982, Miel Fuko razvija slian iskaz. Na jedno Rabinovljevo pitanje o
Habermasovim kritikama, on odgovara: "Postoji taj problem koji je pokrenuo Habermas: ako o d b a c i m o Kantovo ili Veberovo delo,

198
 Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE

"Amerikanci planiraju seminar na kome bi tre
balo da uestvujemo Habermas i ja. Habermas je
predloio da tema seminara bude 'modernizam'.
Zabrinut sam, jer mi nije jasno ta to moe da po-
drazumeva (...) Ali ono to mi takoe nije jasno jesu
vrste problema koje postavlja ovaj termin - ili kako
bi oni mogli biti zajedniki ljudima za koje se sma
tra da su 'post-modernisti'. Dok mi je jasno da se
iza onoga to je poznato kao strukturalizam nala
zio odreeni pojam - opte uzevi, problem sub
jekta i preoblikovanje subjekta - ne shvatam koji
je to problem zajedniki ljudima koje nazivamo
post-modernistima ili post-strukturalistima" (Fuko
1984b: 166).
Kada se priseao istog projekta za seminar na
Berkliju, Habermas je govorio kao d a j e Fuko bio taj
koji je eleo sueljavanje:
"Kada mi je marta 1983. predloio da se sa
nekolicinom amerikih kolega sastanemo u novem
bru 1984. na jednoj internoj konferenciji, da bismo
diskutovali o onom spisu koji se pojavio pre 200
godina, Odgovor na pitanje: ta je prosveenost?,
nisam znao za jedno predavanje koje je tada drao
upravo o ovoj temi. Prirodno, ja sam njegov poziv
razumeo kao poziv na jednu diskusiju, u kojoj
bismo (...) raspravljali o razliitim interpretacijama
moderne - polazei od jednog teksta, koji u neku
ruku otvara filozofski diskurs moderne. Ali ovo
nije bila ba intencija koju je Fuko imao na umu u
svome predlogu; to sam uvideo dodue tek kada je
u maju ove godine objavljen jedan izvod iz Fukoo
vog predavanja". 23
Seminar, naravno, nije odran, poto je Fuko
umro u junu 1984. Ali, u jesen 1983. na Berkliju je
odrao predavanje o Kantovom tekstu "ta je pros-
vetiteljstvo?" Tu pominje Habermasa na poetku
izlaganja:
"Od Hegela do Horkhajmera, ili do Habermasa,
preko Niea ili Maksa Vebera, ne postoji filozofija
koja, neposredno ili posredno, nije bila suoena sa
istim pitanjem: ta je, dakle, taj dogaaj koji naziva
mo Aufklrung i koji je odredio, bar jednim delom,
ono to danas jesmo, ono to mislimo i to inimo ?"
(Foucault 1984d:32) 2 4

na primer, rizikujemo da padnemo u iracionalizam. U potpunosti se slaem sa tim, ali pitanje koje moramo sebi da postavimo pot
puno je drugaije: mislim d a j e od XVIII veka veliki problem filozofije i kritike misli bio, jo uvek je i, nadam se, bie, da odgovori
na to pitanje: koji to razum mi koristimo? Kakve su njegove istorijske posledice? Koja su njegova ogranienja i opasnosti?" I onda
Fuko kree u protivnapad:"Ako je krajnje opasno rei d a j e razum neprijatelj koga treba ukloniti, isto tako opasno jeste i tvrditi da
nas svaka kritika upitanost o toj racionalnosti vodi ka riziku od iracionalizma. Ne treba zaboraviti - a to ne kaem da bih kritikovao
racionalnost, ve da bih pokazao u kolikoj su meri stvari dvosmislene - da je rasizam formulisan na osnovi pobedonosne racio
nalnosti drutvenog darvinizma koji je na taj nain postao jedna od najtrajnijih, najpostojanijih komponenti nacizma." (Foucault
1982:18-19).Videti i njegovu repliku Morisu Agilonu (Maurice Agulhon), u L'lmpossible Prison:"Potovanje racionalizma kao ideala
ne srne da se izraava kroz graju kako bi se spreila analiza racionalnosti koje su realno primenjene" (Foucault 1980:317).
Habermas 1986: 299. Habermas aludira na Fukoov kurs na Kole de Frans (januar 1983.), iji je saetak objavljen u Le Magazine
23

litteraire u maju 1984.

199
0 FUKOU

Habermas e, sa svoje strane, napisati lep lanak
povodom Fukoove smrti, gotovo u potpunosti
posveen kursu o Kantu i Aufklrungu na Kole de
Frans, kao da je hteo da oda Fukou poast zbog j e d
nog, sada zakljuenog, dijaloga (Habermas 1986).
Znai li to da rasprava tek to nije bila zapoeta,
i to posle toliko zakanjenja i peripetija, i da ju je
samo smrt onemoguila? Kada proitamo Fukoove
tekstove o prosvetiteljstvu i Habermasovu polemi
ku, ne raunajui ovaj nekrolog, ne moemo videti
kako bi to bilo mogue. Habermas je zamerao Fuk
ou da svoju politiku kritiku nije zasnovao na uni
verzalnim normama. U njegovim oima ta politika
nije mogla nita do da uspostavi proizvoljnost. Zato
to je Fuko eleo da ukine upravo to pribegavanje
univerzalnim normama. Nainiti genealogiju "sub
jekta" znailo je odbiti svako pravo na postojanje
univerzalnosti kako bi se pokazalo da je ovek od
glave do pete istorijsko bie: nema antropolokih
konstanti, nema univerzalnih normi, ima samo is-
torijskih oblika postojanja. Zadatak filozofa po nje
govom miljenju jeste da omogui da se istorinost
pojavi iza svakog zahteva za univerzalnou: "Ne
treba samleti univerzalnosti u maini istorije", belei
Fuko u jednoj od svojih knjiica, "ve treba provui
istoriju kroz misao koja odbija univerzalnosti"
(Foucault u: Defert 1994: 56). A u jednom veoma
delezovskom pasusu iz jednog intervjua iz 1977,
moe se proitati ova reenica koja to izvanredno
definie: "Sanjam o intelektualcu koji unitava do
kaze i univerzalnosti, onome koji u inercijama i
prinudama sadanjeg vremena ukazuje na slabe
take, na otvore, na linije prisile, o onome koji se
neprestano premeta, ne zna g d e e biti ni ta e
raditi sutra, jer je previe obuzet sadanjou" (Fou
cault 1977).
Shodno tome, uprkos hiljadama stranica koje
su ve napisane oko ove "debate" i uz rizik da nas
obelee kao protivnike filozofskog dijaloga, duni
smo da podsetimo na sirovu pojednostavljenost
tekstova kako bismo zakljuili da se Habermasove
zamerke vrte u prazno: emu podvlaenje injenice
da se Fuko ne oslanja na univerzalne norme, kada
je cilj itavog Fukoovog rada da pokae kako te
norme ne postoje"? to se tie neiscrpne debate e
da bi se saznalo da Fuko moda, protiv svoje volje,
ne uvodi ponovo transcedentalnosti koje se pret
vara da izbacuje (to Habermas naziva njegovim
"kriptonormativizmom"), to je upravo ona vrsta
kolske vebe koje se Fuko uasavao i koja bi ga as
razveselila, a as razbesnela.
U stvari, ovde su u igri sutinski razliiti filo
zofski izbori i nepomirljivi stavovi. Prilino je zna
kovito to Fuko terminima "stav", "filozofski ethos",
"filozofski ivot", opisuje poloaj onoga ko shvata
da vri istorijsku i kritiku analizu "onoga to da
nas jesmo", "ogranienja koja su nam postavljena"

24
Tekst ovog predavanja odranog na Berkliju d u g o je bio dostupan samo na engleskom. Originalna francuska verzija se pojavila u
Le Magazine litteraire u aprilu 1993. lako su im naslovi isti, ovaj se tekst m n o g o razlikuje od kursa koji je Fuko odrao na Kole de
Frans u januaru 1983. i koji je objavljen u istom listu u maju 1984. Razmiljanja o Kantovom tekstu i o Aufklrungu m o g u se pronai
i u "Deux essais sur le sujet et le pouvoir" (Foucault 1984a: 306-307).

200
 Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE

i "mogunosti za njihovo prevazilaenje". ta je, Habermasa s boka jednim novinskim lankom, a is

dakle, rad na genealokom istraivanju ako nije
uslov i nain za oslobaanje? Istorijsko i kritiko
istraivanje, koje zahteva zaokret kroz erudiciju,
kroz uranjanje u svet arhiva 2 5 , predstavlja, kao to
Fuko kae kroz jednu divnu formulu koja sve to
sadri, "strpljivi rad koji uobliuje nestrpljivost slo
bode" (Foucault 1984d: 50). Moemo se opkladiti
da je taj fukoovski ethos, sainjen od nestrpljivo
sti pred realnou koja nas pritiska i sitniavosti u
radu iji je cilj da minira osnovu dokaza, bio nosi
lac jedne progresivistike i emancipatorske snage
koja je u najmanju ruku ravnopravna sa filozofskim
disertacijama o normama, univerzalnim pravilima,
"subjektu", itd, u emu je Habermas, avaj, sluio kao
uzor velikom broju francuskih esejista.
Ali, rei e neko, kako je Fuko mogao da odbaci
ideju o debati sa Habermasom, a da mu istovreme
no predloi - ukoliko je Habermasova pria tana,
a nema razloga da u to sumnjamo - da suoe svoja
gledita po pitanju Aufklrunga i Kantovog teksta?
A moi emo i da se zapitamo o traku perverznosti
i prepredenosti koji se morao nastaniti u Fukoovom
karakteru kako bi on bio sposoban da sa takvim ma
jstorstvom igra na dve table istovremeno: napasti
tovremeno sebi dodeliti ulogu onoga ko organizuje
dijalog. Ali, po tom se pitanju treba vratiti na isto
riju i injenice. ta g o d Habermas rekao, nije Fuko
bio taj koji je eleo da se taj seminar odri. U stvari,
profesori sa Berkli univerziteta doli su na ideju o
tom susretu koji je trebalo da bude organizovan u
dve ili tri sesije 2 6 . Fuko je - kao i Habermas - pris
tao na taj princip. Odrana je i priprema za jednu
takvu debatu, kada je Pol Rabinov u aprilu 1983. u
svom domu u Berkliju organizovao raspravu u kojoj
su uestvovali Leo Levental (Leo Lwenthal), jedan
od poslednjih predstavnika Frankfurtske kole, i
Martin Dej, istoriar ovog pokreta, prilino blizak
Habermasovim tezama 2 7 .
Od poetka ovog razgovora, Fuko razbija u
paramparad jedan od Habermasovih argumena
ta. Prvo pitanje koje mu je postavljeno oigledno
se tie kritike koju je Habermas uputio "Nieovim
naslednicima":
"Danas u Sjedinjenim dravama imamo bro
jne rasprave kako bi se va rad uporedio sa radom
Jirgena Habermasa. Moe se rei da ste se vi vie
bavili etikom, a on politikom. Habermas se formirao

24
Tekst ovog predavanja odranog na Berkliju d u g o je bio dostupan samo na engleskom. Originalna francuska verzija se pojavila
u Le Magazine litteraire u aprilu 1993. lako su im naslovi isti, ovaj se tekst mnogo razlikuje od kursa koji je Fuko odrao na Kole d'
Frans u januaru 1983. i koji je objavljen u istom listu u maju 1984. Razmiljanja o Kantovom tekstu i o Aufklrungu m o g u se pronai
i u "Deux essais sur le sujet et le pouvoir" (Foucault 1984a: 306-307).
26
Razgovor sa Polom Rabinovim, 25. maj 1993.
27
Tu debatu, kojoj su prisustvovali i arlsTejlor (CharlesTaylor) i Riard Rorti (Richard Rorty), objavio je Pol Rabinov u svom Foucault
Reader, pod naslovom: "Politics and Ethics. An Interview" (Foucault 1984c: 373-380). Martin Dej se nadugako prisea opozicije
Habermas/Fuko na kraju svoje knjige Marxism and Totality. The Adventures of a Concept from Lukcs to Habermas (Jay 1984:507).

201
0 FUKOU
kroz razmatranje Hajdegera kao politiki katastro
falnog naslednika Niea. On Hajdegera pridruuje
nemakom neokonzervativizmu. Nemake neo-
konzervatvce vidi kao konzervativne Nieove
naslednike, a vas kao anarhistikog naslednika. Vi
uopte ne tumaite filozofsku tradiciju na taj nain,
zar ne?"
Fuko odgovara:
"To je tano. Kada je Habermas bio u Parizu,
dugo smo razgovarali i bio sam zapanjen to ujem
u kolikoj je meri problem Hajdegera i politike im
plikacije Hajdegerove misli za njega znaajan i ur
gentan. U tome to mi je rekao postoji jedna stvar
koja me je zbunila i o kojoj bih voleo da sam ranije
vie razmiljao. Poto je objasnio u kojoj je meri Haj-
degerova misao prestavljala politiku katastrofu,
govorio mi je o jednom od svojih profesora koji je
bio veliki kantovac, veoma poznat tridesetih godi
na, i rekao mi je koliko je bio iznenaen i razoaran
kada je u katalogu jedne biblioteke otkrio tekstove
koje je negde 1934. pisao taj kantovac i koji su bili
u potpunosti nacistiki".
I dodaje:
"Nedavno sam doiveo isto iskustvo sa Mak-
som Polhencom (Polhenz), koji je propovedao uni
verzalne vrednosti stoicizma (...). Nema potrebe da
se precizira da nita od svega ovoga ne osuuje
stoicizam ili kantizam.
Ali, mislim da moramo prepoznati neko
liko injenica: 'analitika' veza izmeu filozofije i
202
konkretnog politikog stava onoga koji se na nju
poziva veoma je tanana.'Najbolje'teorije ne sadre
naroito uinkovitu zatitu od katastrofalnih
politikih izbora: neke velike teme, kao to je hu
manizam, m o g u da poslue bilo kakvim ciljevima"
(Foucault 1984:373-374).
Uprkos tom nacrtu za raspravu, koji uostalom
lii na kraj odbijanja ili, jo tanije, na povratak
poiljaocu, uprkos pristanku koji je Fuko manje ili
vie nerado dao kako bi otiao dalje, Pol Rabinov
kae da je uveren da Fukoa u sutini nije zanimalo
sueljavanje sa Habermasom. Uzeo ga je u razma
tranje samo zato to nije mogao drugaije kada je
bio u Sjedinjenim Dravama.Ta"debata"Habermas/
Fuko jeste, dakle, artefakt proizveden u amerikom
intelektualnom kontekstu. Preostaje da saznamo
da li je Habermas uistinu eleo da dijalog pone.
Ton njegovih napada na Fukoa - a i na Deridu -
uopte ne navodi na takvu pomisao. Ti napadi vie
dre do objave rata neprijateljima koje treba dotui
nego do volje da se zapone dijalog.
Konano, od itave ove prie ostaje, pre svega,
ova drutvena injenica: osim nekoliko uoptenih izl
aganja o zaokretu u ovom ili onom intervjuu, Fuko
se nikada nije potrudio da odgovori na Habermaso-
ve kritike. Uenici ovog filozofa e moda rei da je
Fuko dostigao svoj zenit i da nije bio sposoban da iz-
begne finu mreu zamerki koju je istkao Habermas.
To je prilino neverovatno i preostaje nam samo
da ga odbacimo. Moglo bi za to da postoji i jedno,
mnogo umesnije, socioloko objanjenje: kod Fu
koa je postojao duboki filozofski aristokratizam, koji
je nadahnjivao njegov nain bivstvovanja u intelek-

tualnom ivotu i zabranjivao mu je da odgovara na
zamerke onih koje nije prepoznavao kao sagov-
ornike ili koje nije eleo da odobri kao sagovornike
tako to e, naizgled, prihvatiti validnost ili vrednost
njihovih pitanja. Danas bismo mogli pronai ekviva
lent ovakvog stava kod Deleza, Deride ili Burdijea,
mislilaca koji su proizvod iste prie i koji esto dele
isti nain ivljenja intelektualnog ivota. Postoji i
tree objanjenje, koje pripada istom korpusu kao
i prethodno, i upuuje nas na svedoenje Pola Vena
i Pola Rabinova: Fuko nije odgovorio Habermasu iz
prostog razloga to ga njegove kritike, kao ni nje
gov ukupan rad, nisu zanimale. Fuko je smatrao da
jedan filozof, ili jedan istraiva, ima pravo da ne
odgovara na probleme koje sam sebi ne postavlja i
koji u njegovim oima nemaju nikakvog smisla. Na
suprot tome, bio je veoma privren ideji rasprave, a
naroito ideji zajednikog rada. Mogao je da odbaci
ideju o sholastikom dvoboju sa Habermasom o
zamerkama koje je Kangulem krstio veoma tanim
izrazom "rutinske zamerke" 2 8 , a da istovremeno pot
vrdi svoju sklonost ka raspravi. Ali postoji preduslov
za svaki dijalog: potovanje sagovornika, uzimanje
u obzir onoga to on kae. Intelektualna razmena je
mogua kada postoji prihvatanje principa koji post
avljaju granice uslovima postojanja te mogunosti i
uspostavljaju pravila igre. Najbolji Fukoov odgovor
Habermasu moemo pronai u jednom tekstu u ko
jem on ne pominje Habermasovo ime, ali podsea
na neophodnost moralizacije intelektualnog ivota.
Radi se o jednoj raspravi sa Polom Rabinovim. Rabi
or Kangilem, govor na otvaranju kolokvija Foucault philosophe, Pariz, 9,10. i 11. januar 1988.Tekst ovog malog govora razlikuje
28
se od o n o g a koji je objavljen u uvodu za spise sa ovog kolokvija (Canguilhem 1989). Dao sam njegov odlomak u Michel Foucault
(Eribon 1989:19).
Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE
nov ga pita: "Zato nikada niste uestvovali u po
lemikama?" Fuko odgovara:
"Volim rasprave, i kada mi se postave pitanja,
nastojim da na njih odgovorim. Ali istina je da ne
volim da se ukljuujem u polemike. Ako otvorim
knjigu i vidim da autor optuuje neprijatelje za
'infantilno leviarenje', istog trenutka je zatvorim.
(...) Insistiram na toj razlici kao neem sutinskom:
celokupan moral je u pitanju, kojeg zanima po
traga za istinom i odnos prema drugome. (...) U
ozbiljnoj igri pitanja i odgovora, u toku uzajam
nog objanjenja, prava svake osobe su u izvesnom
smislu imanentna diskusiji. Ona zavise jedino od
situacije dijaloga. (...) Polemiar, sa druge strane,
postupa naoruan privilegijama koje unapred
poseduje i nikada se nee sloiti sa pitanjem. U
principu, on poseduje prava koja ga ovlauju da
vodi rat i da uini tu borbu pravednim poduh
vatom; osoba sa kojom se sueljava nije partner u
potrazi sa istinom ve protivnik, neprijatelj koji nije
u pravu, koji je tetan, i ije samo postojanje pred
stavlja pretnju"(Fuko 2005).
Fuko dodaje da bi trebalo napisati istoriju
polemike kako bi se razumelo kako se ona u is-
torijskom smislu izgradila prema tri modela: reli
gioznom, pravnom i politikom. To su modeli koji
danas proimaju intelektualnu raspravu i koje Fuko
odbacuje predlaui kodeks lepog ponaanja i
konkretne, uinkovite moralnosti komunikacije,
203
0 FUKOU
ime bi trebalo da se nadahnjuju oni koji se danas
pozivaju na "idealnu komunikaciju".
Sa francuskog prevela Olja Petroni
Naslov izvornika: "'L'impatience de la liberte' (Fou
cault et Habermas)", u: Didier Eribon, Michel Fou
cault et ses contemporains, Paris: Fayard, 1994, str.
289-311.
LITERATURA:
Bourdieu, Pierre (1990) - "Les conditions sociales
de la circulation internationale des idees", Roman
istische Zeitschrift fr Literaturgeschichte/Cahiers
d'histoire des litteratures romanes, Fribourg, 14. go
dina, n1-2, str. 1-10.
Canguilhem, Georges (1989) - "Presentation", u: Mi
chel Foucault philosophe. Recontre internationale,
Paris, 9,10,11 janvier 1988, Editions du Seuil, Paris,
str. 11-12.
Daniel Defert (1994) - "Chronologie", u: Dits etecrits
vol l-IV, 1980-1988, edites par Daniel Defert & Fran
cois Ewald, Paris: Gallimard
Dreyfus, Hubert, Rabinow, Paul (1989) - "Qu'est-
ce que la maturite? Habermas, Foucault et les Lu-
mieres", u: David Couzens Hoy (ed.), Michel Foucault.
Lectures critiques, Bruxelles, De Boek Universite,
1989, str. 127-140.
Eribon, Didier (1983) - "Habermas le 'moderne'",
Liberation, 9. mart 1983, str. 33.
204
Eribon, Didier (1989) - Michel Foucault (1926-1984),
Paris: Flammarion
Foucault, Michel (1975) - Surveilleretpunir, naissance
de la prison, Paris: Gallimard
Foucault, Michel (1978) - "Introduction", u: Georges
Canguilhem, On the Normal and the Pathological,
Boston: D. Reidel
Foucault, Michel (1980) - L'lmpossible Prison. Recher-
ches sur le Systeme penitentiaire au XIX siede, koje je
sjedinila Michelle Perrot, Paris: Seuil, 1980, str. 317.
Foucault, Michel (1982) - "Space, Knowledge, and
Power", Skyline, mart 1982, str. 16-20.
Foucault, Michel (1983a) - "A propos des faiseurs
d'histoire", Liberation, 21 J a n u a r 1983.
Foucault, Michel (1983b) - "Structuralism and post-
structuralism. An interview with Michel Foucault",
razgovor vodio G. Raulet, maj 1982, Telos, prolee
1983, n. 55, str. 195-211.
Foucault, Michel (1984a) - " D e u x essais sur le sujet
et le pouvoir", u: Hubert Dreyfus et Paul Rabinow,
Michel Foucault, un parcours philosophique, Paris:
Gallimard
Fuko, Miel (1984b) - "Strukturalizam i poststruk-
turalizam" (razgovor vodio erar Role), Trei program,
br. 60, zima 1984.

Michel Foucault (1984c)-"Politics and Ethics: An in
terview", u: Paul Rabinow (ed.) The Foucault Reader,
New York: Pantheon, str. 373-380.
Foucault, Michel (1984d) -"What is Enlightenment?",
The Foucault Reader, ed. by Paul Rabinow, New York:
Pantheon, str. 32-50.
Foucault, Michel (1985) - "La vie, l'experience et la
science", Revue de methaphysique et de morale, janu-
ar-mart1985,90.anee, n1.
Foucault, Michel (1988) - "On Power", razgovor sa
Pierreom Boncenneom, u: L. D. Kritzman (ed.), Poli
tics, Philosophy, Culture, Interiews and Other Writings,
1977-1984, New York: Routledge, str. 97-108.
Foucault, Michel (1990) -"Qu'est-ce que la critique?
(Critique et Aufklrung)", Bulletin de la societe fran-
qaise.de Philosophie, LXXXIV, 1990.
Fuko, Miel (1995) - "Nie, genealogija, istorija", The-
oria, Vol. XXXVIII, br. 1, mart 1995, Beograd
Fuko, Miel (1997) - Nadzirati i kanjavati: roenje za
tvora, Beograd: Prosveta
Fuko, Miel (2005) - "Polemike, politika i problema-
tizacije", u: Pavle Milenkovi, Duan Marinkovi, Fuko
1926-1984-2004. HrestomatijaMov\Sad.Vojvoanska
socioloka asocijacija
Habermas, Jirgen (1986) -"Strelom u srce sadanjosti
(uz Fukoovo predavanje o Kantovom spisu ta je
prosveenost)", Trei program, br. 70, leto 1986.
Didije Eribon: NESTRPLJIVOST SLOBODE
Habermas, Jrgen (1981) - "La modernite: un projet
inacheve", Critique, oktobar 1981, str. 950-967.
Habermas, Jrgen (1988) - Filozofski diskurs mod
erne, Zagreb: Globus
Jay, Martin (1977) - imagination dialectique. His-
toire de l'ecole de Francfort et de /'Institut de recherches
sociales (1923-1950), Paris: Payot
Jay, Martin (1984) - Marxism and Totality. The Adven
tures of a Concept from Lukcs to Habermas, Berkley-
Los Angeles: University of California Press
Michel Foucault (1977) -"Foucault: non au sexe roi",
razgovor vodio B. Henry-Levy, Le Nouvel Observa-
teur, 12 mart 1977, n. 644, str. 92-103.
Miller, James (1993) - The Passion of Michel Foucault,
New York: Simon & Shuster.
Trombadori, Ducio (1981) - Colloqui con Foucault,
Salerne, Cooperativa editrice, 10-7,1981.
Wiggershaus, Rolf (1993) - L'Ecole de Francfort. His-
toire, developpement, signification, Paris: PUF.
205
or Kangilem (Georges Canguilhem)
0 ISTORIJI LUDILA VIENOJ KAO DOGAAJ
Uvod u Korienje ljubavnih uivanja (L'Usage des
plaisirs) kao i razgovor Miela Fukoa sa Fransoa Eva-
lom (Francois Evald) (Foucault 1984) ocenjen je od
izvesnih komentatora, nakon smrti ovog filozofa,
kao svojevrsno skretanje u novu problematiku
istoriara. Ipak, proita li se paljivije ovaj Uvod,
oito je da je Fuko neprestano za predmet svojih
istraivanja uzimao istoriju koja ispituje "uslove u
kojima ljudsko bie 'problematizuje'to to jeste, to
to ini, kao i svet u kojem ivi"(Fuko 1988:14). 1977.
godine u tematu asopisa L'Arc"Kriza u glavi", Fuko
je priznao da je njegov lini problem, nakon Istorije
ludila, bio da sa stanovita moi potrai objanjenje
za izvesne prakse, kojima se inae nastojalo da se
pronae jamstvo u podruju specifinih vrednosti
nauke (Foucault 1977).
Fukoovom smru, kako ne postaviti sledee pi
tanje: staje mogao pomisliti kada je, probudivi se
iz kome u leaju bolnice u koju je hitno prebaen,
saznao da se nalazi u Salpetrijeru? Delo u kojem
je krenuo putem koji je trebao da ga odvede ka
drugima, no ne na onu stranu, Istorija ludila u doba
klasicizma, prikazalo je istoriju uzastopnih funk
cija Salpeltrijera: skladite oruja, bolnica, u stvari
ustanova za korekciju i pomo kojom je upravljao
Pinel od 1795, proslavljena od arkoa (Charcot) od
1872. do 1889. godine, poseena 1885. od strane
Frojda - koga je 1889. arko pomenuo u jednoj
lekciji o siringomijelizmu - od tada je redovno po-
minjana u vezi sa Fukoovom smru, 25. juna 1984.
godine. Dirljiva je upornost sa kojom Fuko citira
Frojda da bi pokazao kako je psihijatrija XIX veka,
koja je poela u Salpetrijeru, na svom istorijskom
putu, ba u Salpetrijeru, srela onoga koji je trebalo
da demistifikuje strukture psihijatrijske bolnice,
izuzimajui tu medicinsko osoblje."Dobri duh Froj-
dov smestio (se) na jednu od kljunih taaka koje
od osamnaestog stolea obeleavaju strategije
znanja i vlasti" (Fuko 1982:139). Frojd, pronalaza i
model antinormalizacije, koji je poverio psihoana
lizi "politiki ponos (...) zato to je bila (...) u teori
jskoj i praktinoj suprotnosti sa faizmom" (Fuko
1982:131).
Ako su koncepti norme i normalizacije, koji za
cilj imaju da uine razumljivijim strategije razliitih
moi (politike, sudske, medicinske) u modernim
drutvima, sistematski koriene samo na kraju
Nadzirati i kanjavati (1975), onda je Istorija ludila
(1961) pokazala od samog poetka analize (Fou
cault 1961: 161-162) da je ono to je takozvana
nauna psihologija u XIX veku elela da zasnuje
na istini, odstupanje od "normalnog", u stvari samo
diskurzivna posveta praksi ustanovljavanja pravne
nesposobnosti pojedinca. Mogue daje na poetku
207
0 FUKOU
Fuko, u svojoj analizi funkcija moi, bio osetljiviji na
represivni aspekt zatoenja, nego na strpljivu po
tragu za sredstvima kontrole i normalizacije. Ostaje
ipakinjenica da se od poetka svojih "genealokih"
istraivanja na polju kulturnih ponaanja predstav
lja i odreuje kao neko ko potkopava normalnost
anonimnih normi. Odatle njegovo sauesnitvo
sa Frojdom. Do asa kada se, u Istoriji seksualnosti,
posveuje analizi pravila individualnog ponaanja,
obrazlaganju jedne etike.
Ako smatram obavezom obnavljanje i insisti
ranje na potvrdi znaaja Istorije ludila u izgradnji
Fukooovog dela, to je sa razloga teorijskog inte
resa koje ona ima za "koncept dogaaja" (Foucault
1977) u trenutku kada se pokazalo da mu smeta
kvalifikativ, koji mu je generalno priivan, struk
turaliste. Vratio se temi 1980. u Nemoguem za
tvoru (Foucault 1980: 43, 45, 52), g d e je hvalio
metod"dogaajnosti", iznoenje na videlo "prekida
jasnoa", alei to istoriari ne cene vie dogaaje u duje na univerzitetsku potvrdu, jedna od onih na
dovoljnoj meri. Dakle, ini mi se nesumnjivim da se
Istorija ludila mora najpre procenjivati sa stanovita
dogaaja. Da bih to uinio, ne m o g u izbei da evo
ciram neke uspomene.
Kada je, iskoristivi svoj boravak u Upsali da bi
mnogo radio, to jest najpre da bi itao, to je samo
jedan nain da se istrauje, Miel Fuko, tada u fran
cuskom institutu u Hamburgu, predao anu Ipolitu,
direktoru Vie normalne kole, jedan pozamaan ru
kopis od 943 strane, ovaj njegov italac-potovalac
ga je posavetovao da mi pokae svoj rad. Pre toga
sam poeo da razmiljam i da piem o normalnom
i patolokom. itanje Fukoa me je oduevilo, u isto
208
vreme mi je pokazalo moje granice. Predloio sam,
aprila 1960, da taj rad prihvate kao disertaciju za od-
branu na Sorboni a da pre toga bude odtampan.
U mom veoma povoljnom izvetaju sam predvideo
da ponovno dovoenje u pitanje porekla "naunog"
statusa psihologije nee biti najmanje iznenaenje
koje e izazvati ova studija.
Odbrana teze je osvetlila pojavu razlike i puko
tine u univerzitetskom znanju. Istorija psihijatrije
izazvala je manju zabunu negoli istorija ludila.
Mada istorija medicine u Francuskoj nikada nije
imala vanost i ugled koji je due vreme imala u
Nemakoj, nisu bili daleko od toga da je smatraju
za istoriju sa univerzitetskim statusom. Oigledno
nije postojala mogunost da ispitna komisija za
tezu Miela Fukoa ne razume profesora katedre za
patoloku psihologiju, doktora medicine i filozofije,
uz to i psihoanalitiara. U vezi sa tim, u trenutku
kada je istorija psihopatologije mogla da preten-
koje se ona odnosila, mogla je izgledati istinski
jako uzdrmana. U Fukoovoj tezi, radi se o ludilu,
ne o mentalnoj bolesti, o iskljuenju, zatvaranju,
disciplini, a ne o azilu, pomoi i zbrinjavanju. 0
moi zatoenja, a ne o znanju prepoznavanja koju
promie medicinsko-psiholoka praksa, posred
stvom prakse pomoi-zatvaranja. "Nije li vano za
nau kulturu to to je ludilo moglo postati objekt
saznanja samo u onoj meri u kojoj je najpre bilo ob
jekt izoptenja?" (Foucault 1961:129). Fuko je lua
ku pripisivao istinitost njegovog bia koja nije pori
cala njegovu slobodu da bude lud. On je specijalisti
za duevne bolesti odricao zaslugu istine njegove
koncepcije ludila koja iznova negira slobodu da se
 or Kangilem: 0 ISTORIJI LUDILA VIENOJ KAO DOGAAJ
bude lud. Nabrojao je protivreja u nauci specijali
ste za duevne bolesti (Foucault 1961:624).
Bilo je teko, godine 1961, jednom strunjaku
patoloke psihologije da zajedno sa Fukoom prizna
da psihologija "nikada ne troi ono to ona jeste na
nivou stvarnih saznanja" (Foucault 1961: 634). Bilo
mu je jo tee raspoznati u tom poslu eksploziv
no punjenje koje je upravo trebalo da eksplodira
u Roenju klinike da bi se pokazalo da, ako je azil
devetnaestog veka odredio pojavu jedne psihopa
tologije epistemoloki krhke, onda je bolnica XIX
veka odredila pojavu anatomo-patologije i anato-
mo-klinike koje su epistemoloki vrste: "Medicin
ska dela, rei i pogledi su od tog trenutka dobile
filozofsku teinu uporedivu moda sa onom koju
je prethodno imala matematika misao" (Foucault
1961:202). Na kraju, moda je on naslutio, a da nije
mogao predvideti, da e svoenje moi psihologa
na tehniku kontrole normalnosti, to e rei na
odstupanja koja se slabo toleriu, otvoriti vrata os
poravanjima moi savremene medicine. Oigledno
je bilo teko predvideti da e od 1968-1975. Fukoov
tekst biti, s razlogom ili ne, korien kao podrka
antipsihijatrijskim proglasima, otprilike deset godi
na - stoje raskorak uobiajen u Francuskoj - nakon
prvih spisa Lenga i Kupera (Laing, Cooper). 0 toj
temi itae se lanak A. F. Zoile (Zo'i'la) "Miel Fuko,
antipsihijatar?" (Zo'i'la 1978).
Ukratko, ne treba previe zamerati onim uni
verzitetskim radnicima koje je 1961. dovela do
zabune Istorija ludila .To podsea na zaprepatenost
ljudi u moje vreme izazvanu u istim krugovima
1938, doktorskom disertacijom Rejmona Arona,
Uvod u filozofiju istorije. Obelodanjivanje granica
naunosti u psihologiji je skandalizovalo, onoliko
koliko je moglo, obelodanjivanje granica objek
tivnosti u istoriji.
Ne moe se, meutim, porei da je skidajui,
ve od prvog strunog dela, ljuturu pod kojom se
tehnika normalizacije predstavljala kao uenost,
Fuko pojaao, ako ne i izazvao i prouzrokovao,
politike i kulturne pokrete neposlunosti koji su
jo uvek bili u potrazi za svojim opravdanjem. Nje
govo uputanje u epistemoloku desakralizaciju
moi sudskih, medicinskih, psiholokih korekcija
je najeksplicitnije manifestovano na poslednjim
stranicama Nadzirati i kanjavati, gde se pojav
ljuje misaono dupliranje, ponavljanje "normal
izacija moi normalizacije" da bi se okarakterisala
tehnika kontrole normi koje su danas jo uvek na
delu (Fuko 1997:350). Vredi podsetiti na poslednju
reenicu u ovom delu koje je objavljeno pre deset
godina: "Ovde prekidam ovu knjigu, koja treba da
poslui kao istorijska pozadina za razna izuavanja
moi normiranja i stvaranja znanja u savremenom
drutvu". Ovaj projekat je opstao bar do Volje za
znanjem, g d e je Miel Fuko pokuao da odvoji
"strateku nameru"diskursa predstavljanja sudskih,
ekonomskih, medicinskih, pedagokih praksi koje
se odnose na seks u porodinim i vanporodinim
vezama, praksi pomou kojih je u XIX veku bez
namere izgraena administrativna tehnologija za
voenje i regulisanje ivota stanovnitva. Nakon
normalizacije ponaanja, evo sada i normalizacije
ivotnih procesa pomou "jedne vlasti koja se vie
ustrojava oko upravljanja ivotom" (Fuko 1982:
129).
209
0 FUKOU
ini se jasnim da bi neprekidno nastojanje da se
razotkriju sve aktivnosti na prikrivenoj normalizaciji
samo pod velom samog "autoriteta" znanja moglo
biti, kod Miela Fukoa, znak dubokog linog odbi
janja da bude uzor, da se predstavi kao strunjak. U
tom smislu, kratki predgovor koji je sainio za novo
izdanje (1972) Istorije ludila, potvrujui ovoj knjizi
karakter dogaaja, izlae razloge svog odbijanja
da napie jedan istinski novi predgovor, to jest da
rukovodi itaocem, da pristane na "objavu tiranije".
Uloga intelektualca nije da namee itaocu kako
treba da ita. "Uloga intelektualca nije da drugima
govori ta treba da rade" {"Razgovorsa Fransoa Eva-
lom").
Da li se polazei od toga moe razumeti zato je
ono to se u poslednjim Fukoovim delima posma-
tralo kao prekid, u sutini samo dovrenje ubrzano
moda predoseajem, strepnjom. Bilo je normalno,
u isto aksiolokom smislu, da Fuko iznova otpone
izlaganjem jedne etike. Licem u lice sa normalizaci
jom i, nasuprot njoj, Staranje o sebi.
Sa francuskog preveo Andrej Horvat
Naslov izvornika: Georges Canguilhem - "Sur
l'Histoire de la folie en tant qu'evenement", Le Debat,
novembre-decembre 1986, str. 37-40.
210
LITERATURA:
Foucault, Michel (1961) - Folie et Deraison: histoire
de la folie a l'dge classique, Paris: Pln
Foucault, Michel (1977) -"Verite et pouvoir" l'entre-
tien avec Fontana in L'Arc, N 70, Numero special "La
crise dans la tete", Aix-en-Provence,1977,16-26.
Foucault, Michel (1980) - "Table ronde du 20 mai
1978", l'entretien avec Leonard, Ewald, Revel, Perrot,
u: Perrot, M. (ed.), L'impossible prison, Paris: Seuil, str.
40-56.
Fuko, Miel (1982) - Istorija seksualnosti, [knj. I], Vo
lja za znanjem, Beograd: Prosveta (drugo izdanje).
Foucault, Michel (1984) - "Le souci de la verite",
l'entretien avec Francois Ewald, Magazine Litteraire,
maj 1984, n 207, str. 18-23.
Fuko, Miel (1988) - Istorija seksualnosti: koritenje
ljubavnih uivanja, Beograd: Prosveta
Fuko, Miel (1997) - Nadzirati i kanjavati: roenje
zatvora, Beograd: Prosveta
Zo'i'la, A. F. (1978) - "Michel Foucault, antipsychia-
tre?", Revue internationale de philosophie, n 123,
1978.
 Pol Ven (Paul Veyne)
MIEL FUKO REVOLUTIONISE ISTORIJU
Ireni

Poto svi znaju za Fukoovo ime, nema potrebe za
dugim uvodom. Bolje je da odmah preemo na
konkretne primere kako bismo pokazali praktinu
korist od Fukoove metode i kako bismo pokuali
da rasprimo predrasude koje bismo s pravom mo
gli gajiti prema ovom filozofu: da Fuko postvaruje
jednu instancu koja izmie ljudskom delovanju i is-
torijskom objanjenju, da daje prednost prekidima
i strukturama u odnosu na kontinuitete i evolucije,
da se ne zanima za drutveno... Osim toga, jedna
re - a to je re"diskurs"' - napravila je mnogo zbrke;
odmah emo dodati da Fuko nije Lakan i da se tu ne
radi o semantici; kod Fukoa je re "diskurs" uzeta u
veoma naroitom tehnikom smislu i ne oznaava
ba ono to se njome kae: ironian je ak i naslov
jedne od njegovih knjiga, Rei i stvari (Fuko 1998:54,
cf. 50-54).
Ako ukaemo na ove verovatno neizbene
greke 2 , pronai emo u toj tekoj misli jednu veo
ma jednostavnu i veoma novu stvar kojom istoriar
moe samo da bude zadovoljan i u kojoj se odmah
oseti kao kod kue: ona je ono emu se nadao i
ime se ve bavio na zbrkan nain; Fuko predstavlja
zaokruenog istoriara, zaokruenje istorije. Ovaj je
filozof jedan od najveih istoriara naeg vremena,
niko u to ne sumnja, ali mogao bi da bude i kreator
naune revolucije oko koje su se vrteli svi istoriari.
Pozitivisti, nominalisti, pluralisti i protivnici -izama,
to smo svi mi; on je prvi koji je to bio u potpunosti.
On je prvi u potpunosti pozitivistiki istoriar.
Moj prvi zadatak bie, dakle, da govorim kao
istoriar, a ne kao filozof - i to s razlogom. Moj dru
gi i poslednji zadatak bie da govorim kroz prim
ere; uzeu jedan iz kojeg sam izvukao itavo svoje

To nije greka lektora. Arheologija znanja (Fuko 1998), ta nespretna i genijalna knjiga u kojoj je autor bio potpuno svestan o n o g a
1

to radi i gurnuo je svoju teoriju do njenog loginog zavretka: "Jednom reju, hoemo prosto naprosto da se proemo 'stvari'"
(Fuko 1998:53); cf. str. 27 i samokritike na raun Istorije ludila i Naissance de laclinique, str. 64, n.1 i str. 74, n1, napisana je u snanoj
strukturalistikoj i lingvistikoj groznici; tavie, istoriar Fuko je u poetku vie prouavao diskurse n e g o prakse, ili prakse kroz
diskurse.Veza izmeu Fukoove metode i lingvistike je delimina, ili pak sluajna.
tavie, "u Recima i stvarima, odsustvo metodolokih naznaka moglo je da navede na verovanje da se radi o analizama u terminima
2

kulturnog totaliteta" (Fuko 1998: 21). ak su i filozofi bliski Fukou mislili d a j e njegov cilj bio da utvrdi postojanje jedne episteme
zajednike itavoj jednoj epohi.

211
0 FUKOU
rasuivanje i koji nije moj: to e biti objanjenje
za ukidanje gladijatorskih borbi, onakvo kakvo ga
je dao or Vil (Georges Ville), i koje emo uskoro
proitati u njegovoj velikoj posthumno objavljenoj
knjizi o rimskim gladijatorima.
Fukoov poetni domiljaj nije ni struktura, ni
prekid, ni diskurs:to je razreenost, u latinskom smis
lu rei; ljudske injenice su razreene, nisu u potpu
nosti smetene u razum, oko njih postoji praznina
ije razloge nismo u stanju da odgonetnemo, jer
ono to jeste moglo bi da bude i neto drugo; ljud
ske su injenice samovoljne u mosovskom (Mauss)
smislu, ne podrazumevaju se same po sebi, iako u
oima savremenika, a i istoriara koji se njima bave,
izgleda kao da je tako, a da ni jedni ni drugi to samo
ne primeuju. Za sada vie neemo govoriti o njima
i prei emo na injenice. Zahvaljujui mome pri
jatelju oru Vilu uemo jednu d u g u priu: priu o
ukidanju gladijatorskih borbi.
Te su borbe privoene kraju malo po malo,
ili, bolje reeno, na mahove, tokom celog IV veka
nae ere, za vreme vladavine imperatora hriana.
Zato su ukinute u tom trenutku? Odgovor izgleda
oigledan; te su grubosti ukinute zbog hrianstva.
Ali, nije tako: gladijatorske borbe ne duguju svoj nes
tanak hrianima nita vie nego ropstvo; hriani
su osuivali gladijatorske borbe samo u optem
smislu, onako kako su osuivali sve predstave koje
odvraaju duu od tenje ka spasenju; oni su sma
trali da je pozorite najnepristojnije od svih pred
stava i da ga treba osuivati vie nego gladijatorske
borbe: dok je uivanje pri pogledu na potoke krvi
samo sebi dovoljno, uivanje u nepristojnostima
212
na sceni navodi gledaoce da i kod kue nastave da
ive lascivno. Da li objanjenje treba traiti u hu-
manitarizmu iji bi karakter bio vie uopteno ljud
ski nego hrianski, ili ga treba traiti u paganskoj
mudrosti? Ne ba: humanitarizam postoji samo kod
malobrojnih ljudi slabih ivaca (od davnih vremena
rulji je preeno paklenim mukama, a Nie je ispis
ao reenice mislioca u sobi o zdravom divljatvu
snanih naroda); taj se humanitarizam isuvie lako
brka sa jednim malo drugaijim oseanjem, a to je
razboritost: pre nego to su prihvatili rimske gladi
jatorske borbe, Grci su osuivali njihovu surovost
zato to je postojao rizik da se uz njih narod navikne
na nasilje; isto tako se mi plaimo da e scene nasilja
na televiziji uticati na porast stope kriminaliteta. To
uopte nije isto to i aljenje nad sudbinom samih
gladijatora. to se tie mudraca, paganskih kao i
hrianskih, smatrali su da krvave predstave bor
bi kaljaju due gledalaca (u tome je pravi smisao
previe slavnih osuda koje su izricali Seneka i sveti
Avgustin); ali, jedna je stvar osuditi pornografske
filmove zato to su nemoralni i kaljaju duu javnos
ti, a drugo je osuditi ih zato to ljudska bia koja u
njima glume tretiraju kao objekte.
Tano je da su gladijatori imali ambivalent
nu reputaciju porno zvezda: izazivali su strah
kada su bili izvan arene u kojoj su, inae, izazivali
oduevljenje, zato to su ti dobrovoljci za ludiku
smrt istovremeno bili ubice, rtve, kandidati za sa-
moubistvo i budui leevi koji se kreu. Smatrali
su ih neistim iz potpuno istih razloga kao i pros
titutke: i oni i one su izvori zaraze unutar naselja,
nemoralno je poseivati ih zato to su prljavi, mogu
se dodirnuti samo tapom. To se moe objasniti na

sledei nain: u najveem broju naroda gladijator
ske su borbe, kao i delat, izazivale ambivalentna
oseanja, privlanost i obazrivu odbojnost; s jedne
strane postoji oseaj prijatnosti pri pogledu na patn
ju, fascinacija smru, strepnja to se u okviru granica
javnog reda i mira odvijaju legalna ubistva ljudi koji
nisu ni neprijatelji ni kriminalci; ureenost drutva
ne moe nas vie odbraniti od zakona dungle. U
mnogim je civilizacijama taj politiki strah nad
vladao privlanost: zahvaljujui njemu prestalo
se sa rtvovanjem ljudi; nasuprot tome, u Rimu je
nadvladala privlanost, i tako se uvrstila institucija
gladijatorskih borbi koja je jedinstvena u svetskoj
istoriji; ta je meavina privlanosti i uasa dovela
ljude do toga da pljuju po istim tim gladijatorima
kojima su klicali kao zvezdama i da ih istovreme
no smatraju neistim onako kako su smatrali krv,
spermu i leeve. To im je omoguavalo da prisus
tvuju bitkama i patnjama u areni potpuno mirne
savesti: najgnusnije scene iz arene bile su jedan od
omiljenih motiva na"umetnikim predmetima" koji
su ukraavali unutranjost privatnih kua.
Ali, ono to najvie iznenauje nije taj
neoekivani manjak humanitarizma, ve injenica
da je ta iskrenost u surovosti bila legitimna, ak le
galna i organizovana od strane vlasti; suveren, taj
garant ureenosti drutva u odnosu na prirodno
ureenje, bio je oraganzator tih ludikih ubistava
u okviru granica javnog reda i mira i bio je sudija i
predsedavajui u amfiteatru. I to tako da su mu dvor
ski pesnici, da bi mu laskali, estitali na zabavnim i
domiljatim patnjama koje je organizovao radi
sveopteg uivanja (voluptas, laetitia). Nije uas,
ak i ako je legalan, ono to izaziva probleme, jer
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIE ISTORIJU
se rulja tiskala i na inkvizicijskim procesima kojima
su predsedavali hrianski kraljevi: stvar je u tome
to se taj javni uas ne moe opravdati nikakvim
izgovorom. Inkvizicijski procesi nisu odravani radi
zabave; da je neki laskavac estitao kralju panije ili
Francuske na tome to je obezbedio voluptas svo
jim podanicima, povredio bi uzvienost kralja i dos
tojanstvo pravde i njenih kazni.
U takvim uslovima ukidanje gladijatorskih borbi
u vreme vladavine imperatora hriana izgleda kao
nereiva misterija; ta je naruilo ambivalentnost i
doprinelo tome da uas nadvlada privlanost?To ne
moe biti ni paganska mudrost, ni hrianska dok
trina, ni humanitarizam. A da se vlast nije humani-
zovala ili hristijanizovala? Ali imperatori hriani nisu
bili profesionalni humanitaristi, a njihovi paganski
prethodnici nisu uopte bili nehumani, zabranili su
rtvovanje ljudi kod svojih podanika Kelta i Kartag-
injana, kao to su Englezi zabranili spaljivanje udovi
ca u Indiji. Ni Neron nije bio sadista kao to se misli,
niti su Vespazijan ili Marko Aurelije bili Hitler; ako je
to razlog iz kojeg su hrianski imperatori malo po
malo stavili taku na gladijatorske borbe, onda su
uradili previe ili premalo: hriani nisu to od njih
zahtevali i vie su eleli da se zabrani pozorite; zato
stoje pozorite sa svojim nepristojnostima bilo jae
nego ikada i bie veoma popularno u Vizantiji. Da
nije paganski Rim bio "drutvo predstava" u kojem
je Vlast podravala igre, a gladijatori su pravili pred
stave za narod zbog visoke politike? Ta nategnuta
tautologija nije objanjenje i to utoliko vie to e
i hrianski Rim i Vizantija biti drutva sa maso
vnim predstavama. A ipak se namee velika istina:
neemo uspeti da zamislimo nekog vizantijskog
213
0 FUKOU
cara ili hrianskog kralja kako organizuje gladi
jatorske borbe za svoj narod. Od kraja antikog
doba vlast vie ne ubija kako bi zabavila narod.
A evo i razloga: u politikoj se moi krije valjano
objanjenje za gladijatorske borbe, kao i za njihovo
ukidanje, a ne u humanitarizmu ili u religiji. Samo
ga treba potraiti na skrivenoj strani "politikog"
ledenog brega,jer se tu nalazi ono to se promenilo
i dovelo do toga da gladijatorske borbe postanu
nezamislive u Vizantiji ili u srednjem veku. Treba da
napravimo otklon od politike kao takve kako bismo
opazili jedan razreen oblik, jedan politiki ukras
iz te epohe, iji neoekivani ljebovi predstavljaju
klju za ovu zagonetku. Drugaije reeno, treba da
skrenemo pogled sa prirodnih objekata kako bis
mo opazili izvesnu praksu, veoma karakteristinu
za taj period, koja ih je objektivizovala u vidu koji
je, kao i ona, karakteristian za taj period; jer zbog
toga postoji ono to sam nazvao narodnim izrazom
"skrivena strana ledenog brega"; zato to zaborav
ljamo praksu kako vie ne bismo videli nita osim
objekata koji je postvaruju na nae oi. Hajde da
obrnemo stvari; po cenu tog kopernikanskog obrta,
neemo vie morati da umnoavamo ideoloke
epicikle, a da ipak ne uspemo da spojimo idealne
pokrete. To je metoda koju je spontano koristio or
Vil; ona veoma dobro ilustruje Fukoovu misao i uka
zuje na njenu plodnost.
Umesto da verujemo kako postoji neto to
se naziva "oni kojima se upravlja" i to predstavlja
polaznu osnovu za "one koji upravljaju", hajde da
uzmemo u obzir da se"oni kojima se upravlja"mogu
razmatrati u skladu sa veoma razliitim praksama,
214
u skladu sa epohama u kojima nareeni nemaju
niega zajednikog do svoga zajednikog imena.
Moemo ih disciplinovati,to jest propisati ta mora
ju da rade (ako nita nije propisano, ne smeju da
mrdnu prstom); moemo ih razmatrati kao pravne
subjekte: neke stvari su zabranjene, ali se oni slo
bodno premetaju unutar tih granica; moemo ih
eksploatisati, to i ine mnoge monarhije: vlastelin
je prisvojio neku naseljenu teritoriju, kao to bi ura
dio sa nekim panjakom ili sa jezerom punim ribe te,
kako bi iveo i obavljao svoj posao vlastelina meu
drugim vlastelinima, ubira deo proizvodnje ljud
ske faune koja ivi na tom posedu (itava se umet-
nost sastoji u tome da ih ne oguli do gole koe).
U satirinom stilu bi se reklo da vlastelin uranja tu
faunu u politiki nehaj; u stilu laskavca reklo bi se
da "usreuje svoj narod"; u neutralnom, da doputa
svom narodu da bude srean i da ivi u blagostanju
ako je rodna godina; u svakom sluaju, on ne g n
javi svoje podanike, ne tvrdi da ih vodi ka venom
spasenju ili ka nekom velikom poduhvatu: puta da
prirodni uslovi odrade svoje, puta svoje podanike
da rade, da se razmnoavaju, da napreduju manje ili
vie u zavisnosti od toga da li je godina rodna ili ne:
tako postupa farmer-dentlmen koji ne radi protiv
prirode. Podrazumeva se da je on vlasnik, a da oni
nisu nita drugo do jedna prirodna vrsta koja ivi na
njegovom posedu.
Mogue su i drugaije prakse, na primer ve
spomenuti "veliki poduhvat"; italac e je sam razvi
ti. U drugim sluajevima prirodni objekat "kojim se
upravlja" nije ljudska fauna niti nekakvo pleme koje
manje ili vie dobrovoljno pristaje da bude voeno
prema nekoj obeanoj zemlji, ve "populacija" ko-

jom se upravlja na nain uvara Voda i uma, uvara
koji upravlja vodenim i umskim resursima i usmer-
ava ih tako da se u prirodi sve odvija kako treba, da
flora ne uvene; on ne puta prirodu da radi, ve se u
nju mea, ali zato da bi prirodi bilo bolje; moglo bi
se rei da on podsea na saobraajnog policajca koji
"usmerava"spontani protok vozila kako bi se sve od
vijalo kako treba: takav je zadatak koji je sebi dode-
lio. Vozai bezbedno voze; to se zove welfare state i
mi u njoj ivimo. Kakva razlika u odnosu na vlaste
lina iz Ancien Regime-a, koji bi se, videvi saobraaj
na putevima, ograniio na to da nametne pravo
prvenstva prolaza! Ne zato da sve bude savreno za
sve koji uestvuju u saobraaju, jer prirodna spon
tanost ne doputa da joj se nareuje po elji: treba
zaustaviti tok saobraaja iz jednog pravca kako bi
proli oni iz poprenog pravca: tako da vozai koji
moda ure vie od ostalih nita krae ne ekaju da premeta samo od sebe, ili, bolje reeno, njegov
se upali zeleno svetio.
Eto veoma razliitih "stavova" prema prirodnim
objektima "kojima se upravlja", eto velikog broja
razliitih naina da se "objektivno" razmatraju oni
kojima se upravlja; ili, ako hoete, eto velikog broja
razliitih "ideologija" u odnosu na one kojima se up
ravlja. Hajde da kaemo: eto velikog broja razliitih
praksi od kojih jedna objektivizuje populaciju, dru
ga faunu, trea pleme, itd.Tu se naizgled radi samo
o nainu da se o tome govori, o modifikovanju
renikih konvencija; u stvarnosti se u takvoj pro-
meni rei odvija nauna revolucija: prividi se izvru
kao kada izvrnemo rukav na odei i zbog toga lani
problemi umiru od guenja, a pravi problem "ispada
ispravan".
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIE ISTORIJU
Hajde da primenimo ovu metodu na gladijatore;
hajde da se zapitamo u kakvoj se to politikoj praksi
ljudima od sveg srca daju gladijatori ako ih poele,
a u kakvoj je politikoj praksi to nezamislivo. Od
govor je lak.
Pretpostavimo da smo odgovorni za stado
koje treba preseliti, da smo "preuzeli" odgovornost
pastira. Nismo vlasnik toga stada: on se ograniio
na to da te ovce ia radi zarade, a to se svega os
talog tie, prepustio je ivotinje njihovom prirod
nom nehaju; mi moramo da obezbedimo hod
stada, jer se ne odvija po panjaku, ve po otvore
nom putu; moramo da spreimo rasipanje stada i
to, naravno, u njegovom interesu."Ne zato to smo
vodii koji znaju svoj cilj i koji odluuju da tamo
povedu stado i guraju ga u tom pravcu: stado se
put se premeta umesto njega, jer se ono nalazi na
otvorenom putu Istorije, a na nama je da obezbed
imo njegov opstanak kao stada uprkos opasnos
tima na putu, loim nagonima ivotinja, njihovoj
slabosti, njihovoj neotpornosti. Da ga obezbedimo
i udarcima tapa ako treba, koje emo deliti sop-
stvenom rukom: udaramo ivotinje, ne delimo im
velianstvenu pravdu. To stado je rimski narod, a
mi smo njegovi senatori; nismo vlasnici zato to
Rim nikada nije bio teritorijalno ogranieni posed
sa ljudskom faunom koja na njemu ivi: roen je
kao ljudski kolektivitet, kao naselje; mi smo odredi
li pravac kretanja tog ljudskog stada zato to bolje
znamo ta mu je potrebno i u cilju izvrenja misi
je dali smo sebi ulogu 'liktora' koji nose 'snopove'
kandija kako bi udarali ivotinje koje prave nered
u stadu ili se iz njega izdvajaju. Jer se vrhovna vlast
215
0 FUKOU

Eto ta bi mogao rei neki rimski senator ili im

i niski postupci policije razlikuju samo u nekoliko
perator iz paganskih vremena. Naravno, da sam ra
stepeni dostojanstva".
nije uo njegov govor, drugaije bih napisao svoju
veliku knjigu o hlebu i igrama: naopako. Ali, vra
"Naa se politika ograniava na ouvanje sta
timo se svojim ovcama. Da su nam umesto ovaca
da tokom njegovog hoda kroz istoriju; to se os
poverili decu, da je naa praksa objektivizovala
talog tie, znamo da su ivotinje samo ivotinje.
narod-dete i nas same kao kraljeve-oinske figure,
Pokuavamo da na putu ne ostavimo suvie
nae bi ponaanje bilo sasvim drugaije: imali bis
izgladnelih ivotinja, jer bi se stado smanjilo: ako
mo obzira prema tom jadnom narodu i dali bismo
treba, dajemo im da jedu. Dajemo im i igre i gladi
za pravo plaljivom odbijanju gladijatorskih borbi;
jatore koje toliko vole. ivotinje nisu ni moralne ni
saoseali bismo sa njegovim uasom to gleda
nemoralne: one su to to jesu; vie se ne trudimo
kako se bezrazlono ubistvo odvija pod okriljem
da odbijemo krv gladijatora rimskom narodu kao
javog reda i mira. "Hrianska bi sekta", mogli bis
to se pastir stada ovaca ili goveda ne bi trudio da
mo dodati, "htela da uradimo i vie: da budemo
nadzire parenje svojih ivotinja kako bi spreio in-
kraljevi-svetenici, a ne kraljevi-oevi i da, umesto
cestuozne veze. Neumoljivi smo samo po jednom
da tetoimo svoju decu, svoje podanike smatramo
pitanju, a to nije moralnost ivotinja, ve njihova
duama koje treba energino voditi putem vrline i
energija: ne elimo da se stado razmeka, jer bi
spasenja, ak i protiv njihove volje; hriani bi eleli
to predstavljalo i njegov i na gubitak; odbijamo
da zabranimo i pozorite i sve druge predstave. Ali,
im, na primer, jednu javnu predstavu koja bi ih
dobro znamo da je deci potrebno da se zabavljaju.
razmekala, a to je'pantomima', koju bi modernisti
Za sektae, kao to su hriani, nagost je uvredljivija
nazvali operom. Nasuprot tome, kroz Cicerona ili
od krvi gladijatora. Ali, mi na stvari gledamo vie
senatora Plinija procenjujemo da su gladijatorske
u stilu zapovednika i smatramo, i to uz podrku
borbe najbolja kola za elienje svih gledalaca. Iz-
gomile obinih ljudi i miljenja svih naroda, da je
vesno je da neki ne podnose tu predstavu i misle
bezrazlono ubistvo veoma ozbiljna stvar".
da je okrutna; ali naa pastirska simpatija instink
tivno ide prema otpornim, snanim, neosetljivim
ivotinjama: stado opstaje zahvaljujui njima. Da Kakvo miniranje racionalizatorske politike filo
kle, izmeu dva pola ambivalentnog oseanja koje zofije! Kolika praznina postoji oko ovih razreenih
izazivaju gladijatorske borbe, bez dvoumljenja za ukrasa iz te epohe i koliko je izmeu njih mesta za
pobednika proglaavamo sadistiku privlanost, druge objektivizacije koje jo nisu izmiljene. Zato
a ne plaljivu odbojnost, i od gladijatorskih borbi to lista objektivizacija ostaje otvorena, za razliku
pravimo predstavu koju je odobrila i organizovala od prirodnih objekata. Ali, moramo brzo umiriti
drava". itaoca koji mora da se pita zafo praksa "vodia
stada" ustupa mesto praksi "tetoenja dece". Iz ra
zloga u najveoj moguoj meri pozitivistikih, isto-

216

rijskih i gotovo materijalistikih, iz reda razloga koji
je identian redu koji objanjava bilo koji dogaaj.
Jedan od tih razloga u ovom sluaju bio je to to
su u tom IV veku kada su postali hriani, impera
tori, s druge strane, prestali da vladaju pomou
senatorske klase; rimski Senat, jednom reju, nije
ni malo liio na nae senate, savete ili skuptine;
on je bio neto to mi ne poznajemo: Akademija,
ali politika, Konzervatorijum politikih vetina.
Da bismo razumeli kakav bi se preobraaj odigrao
kada bi se vladalo bez Senata, treba da zamislimo
knjievnost koja je uvek bila potinjena nekoj Aka
demiji i koja bi, odjednom, prestala to da bude; ili
pak, da moderni intelektualni i nauni ivot pres
tane da se odigrava na Univerzitetu ili pod njegovim
patronatom. Senat je teio da ouva gladijatorske
borbe kao to Akademija uva pravopis: zato stoje
njegov interes bio da bude konzervator. Osloboen
Senata i vladajui pomou korpusa sitnih funkcio-
nera, imperator prestaje da igra ulogu zapovednika
vodiima stada: uzima jednu od uloga koje se nude
pravim monarsima, a to je uloga oca, svetenika,
itd. A postao je i hrianin. Nije hrianstvo uzrok
tome to su imperatori prihvatili praksu oinske
figure, stoje za posledicu imalo zabranu gladijator
skih borbi, ve je uzrok celina istorijskih uslova (uki
danje Senata, nova etika koja nije etika igara), ali o
tome ne elim vde da govorim), koja je dovela do
promene politike prakse sa dvema istovetnim po-
sledicama: kraljevi su, jednostavno, postali hriani,
poto su oinske figure, i stavili su taku na gladi
jatorske borbe, poto su oinske figure.
Jasno moemo uoiti metodu: ona se sastoji
u tome da se na veoma pozitivan nain opie ono
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIE ISTORIJU
to radi neki imperator-oinska figura, ono to radi
zapovednik vodia, a da se nita ne pretpostavi; da
se ne pretpostavi kako postoji meta, objekat, ma
terijalni uzrok (kategorija onih kojima se upravlja,
proizvodni odnos, kategorija drave), tip upravl
janja (politika, depolitizacija). Samo treba suditi o
ljudima na osnovu njihovih dela i eliminisati veite
fantome koje u nama izaziva jezik. Praksa nije
nekakva tajnovita instanca, nekakvo podzemlje
istorije, nekakav skriveni motor: praksa je ono to
rade ljudi (sama re sve govori). Ona je na neki
nain "skrivena" i mogli bismo je privremeno naz
vati" skrivena strana ledenog brega", i to samo zato
to deli sudbinu naeg vladanja i svetske istorije:
esto smo je svesni, ali nemamo pojam za nju. To
je isto kao kada govorim, i uopteno znam da gov
orim i nisam u hipnotisanom stanju: ali nemam
koncepciju gramatike koju instinktivno primenju-
jem; verujem da se izraavam prirodno kako bih
rekao ono to se namee, nisam svestan toga da
primenjujem obavezna pravila. Takav je sluaj i sa
upravljaem koji daje besplatan hieb svome stadu
ili mu odbija gladijatorske borbe sa uverenjem da
radi ono to svakom upravljau pred onima kojima
upravlja namee sama priroda politike; on ne zna
da se njegova praksa, ako je posmatramo onakvu
kakva jeste, pokorava izvesnoj gramatici; da ona
jeste izvesna politika, kao kada prekinemo tiinu
samo da bismo progovorili nekim jezikom, fran
cuskim ili latinskim, kako bismo rekli ono to se
namee, ili ono to nam je na srcu, a sve u uverenju
da govorimo bez pretpostavki. Suditi o ljudima na
osnovu njihovih dela ne znai suditi na osnovu nji
hovih ideologija, a ni suditi na osnovu velikih venih
pojmova kao to su oni kojima se upravlja, drava,
217
 0 FUKOU
sloboda, sutina politike, pojmova koji banalizuju i
ine anahronom samosvojnost sukcesivnih praksi.
Ako nesreno kaem: "nasuprot imperatoru posto
jali su oni kojima se upravlja kao takvi", onda kada
utvrujem da im je imperator davao hleba i gladi
jatorske borbe, a da se ne zapitam zato, zakljuiu
da je tako bilo iz nekog nita manje venog razloga:
da bi mu se pokorili, ili da bi se depolitizovali, ili da
bi bili voljeni.
Imamo obiaj da rasuujemo s obzirom na
neku metu, ili polazei od neke materije. Na prim
er: pogreno sam verovao i napisao kako su hieb i
igre za cilj imali uspostavljanje odnosa izmeu onih
kojima se upravlja i upravljaa, ili su odgovarali na
objektivan izazov kakav su oni kojima se uprav
lja predstavljali. Ali, ako su oni kojima se upravlja
uvek isti, ako imaju prirodne reflekse onog kojim se
upravlja, ako imaju prirodnu potrebu za hlebom i
igrama, ili za depolitizacijom, ili za Gospodarevom
ljubavlju, zato su onda samo u Rimu prihvatili hieb
i igre i ljubav?Treba, dakle, izvrnuti pojmove iskaza;
kako bi Gospodar pojmio one kojima se upravlja
kao objekte koje treba depolitizovati, voleti ili vodi
ti na igre, oni treba najpre da budu objektivizovani
kao narod-stado; da bi Gospodar bio pojmljen kao
neko ko mora da se trudi da bude popularan u
svom stadu, najpre treba da bude objektivizovan
pre kao vodi nego kao kralj-otac ili kralj-svetenik.
Te objektivizacije, korelati neke politike prakse,
objanjavaju hieb i igre koje nikada ne bismo uspeli
da objasnimo polazei od onih kojima se upravlja
kao takvih, od upravljaa kao takvih i od pokora
vanja kao takvog ili od depolitizacije koja ih ujedin
juje; jer ovi kljuevi ulaze u sve brave. Oni nikada
218
nee pomoi razumevanju jedne tako jedinstvene
i tako precizno vremenski odreene pojave kao
to su hieb i igre; samo e umnoiti pojedinosti, is-
torijske sluajnosti i ideoloke uticaje i to po cenu
beskrajnog naklapanja.
Objekti naizgled odreuju nae vladanje, ali
najpre naa praksa odreuje svoje objekte. Hajde
da najpre krenemo od same te prakse, i to tako
da objekat na koji se ona primenjuje bude to to
jeste samo u odnosu na nju (u smislu u kojem neki
"korisnik"jeste korisnik samo ako sam ga ja nainio
korisnikom neega, ili da je neko voen samo ako
ga ja vodim). Taj odnos odreuje objekat i on post
oji samo kroz to odreenje. Onaj kojim se uprav
lja previe je neodreen i ne postoji; postoji samo
narod-stado, zatim narod-dete koji tetoimo: a to je
samo jo jedan nain da se kae kako su se u jed
noj epohi prakse sastojale od voenja, a u nekoj
drugoj od tetoenja (isto kao to biti voen pred
stavlja samo nain da se kae da nas vode u ovom
trenutku: nismo voeni sve dok nemamo vodia).
Objekat jeste samo korelat prakse; pre nje ne post
oji onaj kojim se upravlja kao takav, i kojeg bismo
mogli bolje ili loije naciljati, i prema kojem bismo
podeavali nian kako bismo ga poboljali. Vladar
koji tretira svoj narod kao decu ak ni ne pomilja
da bi se moglo raditi drugaije: on ini ono to se
samo po sebi podrazumeva, u skladu sa situacijom
kakva jeste. Onaj kojim se upravlja kao takav ne
izlazi iz okvira onoga to se sa njim radi, ne postoji
izvan prakse koja se na njega primenjuje, ne proiz
vodi nikakve efektivne posledice (narod-stado nije
imao socijalno osiguranje, nikome nije ni padalo na
pamet da mu ga obezbedi, niti je iko oseao grizu

savesti to to ne ini). Pojam koji ne proizvodi ni
kakve efektivne posledice nije nita drugo do re.
Ta re postoji samo u ideolokom ili, bolje
reeno, u idealistikom smislu. Hajde da razmotri
mo, na primer, vodia stada: on daje besplatan hieb
ivotinjama za koje je zaduen zato to je njegova
misija da itavo stado sreno stigne na cilj, da ne
poseje previe leeva izgladnelih ivotinja za sobom:
rasuto stado ne bi vie bilo u stanju da se brani od
vukova. Eto realne prakse, onakve kakva proizilazi
iz injenica (a naroito iz ove: besplatan hjeb je da
van samo graanima, a ne bednim robovima). Preo
staje samo da je ideologija neodreeno i plemenito
tumaila tu surovo preciznu praksu: Senat je velian
tako to je proglaavan za narodnog oca koji eli do
bro onima kojima se upravlja. Ali, ista se ideoloka
plitkost ponavlja i u sasvim drugaijim praksama:
suveren koji je prisvojio neko jezero puno ribe koje
eksploatie podiui namete, takoe se smatra
ocem koji usreuje svoje podanike sve dok ih puta
da se snalaze sa prirodom i godinjim dobima. A
postoji i jo jedan dobroinitelj svojih podanika, a to
je uvar Voda i uma koji usmerava prirodne tokove,
i to ne zbog sopstvene novane dobiti koju bi iz njih
mogao izvui, ve zbog dobrobiti same prirode, na
ta se obavezao. Poinjemo da razumemo ta je ide
ologija: nejasan i plemenit stil sposoban da ideali-
zuje prakse pod izgovorom da ih opisuje; to je irok
ogrta koji skriva udne i brojne obrise realnih suk
cesivnih praksi.
Ali, odakle dolazi svaka praksa sa svojim jedin
stvenim obrisima? To je jednostavno: iz istorijskih
promena, iz hiljada preobraaja istorijske realnosti,
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIE ISTORIJU
to e rei iz ostatka istorije, kao i sve ostalo. Fuko
nije otkrio novu instancu, nazvanu "praksa", koja je
do tada bila nepoznata: on se trudi da ljudsku prak
su pojmi onakvom kakva realno jeste; on govori up
ravo o onome o emu govori svaki istoriar, kako bi
saznao ta ine ljudi; on se jednostavno trudi da o
tome govori tano, da opie jasne konture umesto
da govori kroz neodreene i plemenite termine. On
ne kae: "Otkrio sam neku vrstu nesvesnog u istoriji,
neku prekonceptualnu instancu koju nazivam prak
som ili diskursom; ona prua valjano objanjenje
istorije. A da! a kako u uspeti da objasnim samu
tu instancu i njene preobraaje?" Ne: on govori o is
tom o emu i mi, a to je da treba, na primer, pojmiti
praktino ponaanje neke vlasti; on to samo vidi
onakvo kakvo uistinu jeste kada se strgne ogrta.
Veoma je udno optuiti ga da nau istoriju svodi
na intelektualni proces koji je neumoljiv koliko i
neodgovoran. Ipak lako razumemo zato nam je
takva filozofija teka: ne lii ni na Marksovu ni na
Frojdovu. Praksa nije instanca (kao to je frojdovs-
ko To) niti pokretaka snaga (kao to je proizvodni
odnos), a kod Fukoa, uostalom, nema ni instance ni
pokretake snage (zauzvrat postoji materija, kao to
emo videti). Zato nije previe neumesno tu praksu
privremeno nazvati "skrivenom stranom ledenog
brega", kako bismo rekli da se ona naem pogledu
ukazuje samo pod suvie irokim ogrtaima i samo
kao prekonceptualna u najirem smislu; zato to se
skrivena strana ledenog brega ne razlikuje od po
topljene strane brega: i jedna i druga su od leda;
ona nije ni snaga koja pokree ledeni breg; nalazi
se ispod linije vidljivosti i to je sve. Objanjava se na
isti nain kao i ostatak ledenog brega. Sve to Fuko
kae istoriarima jeste sledee: "Moete nastaviti da
219
O FUKOU
objanjavate istoriju kao to ste uvek objanjavali;
samo, panja: ako budete posmatrali tano,
uklanjajui banalnosti, zapaziete da ima mnogo
vie da se objanjava; postoje nejasne konture koje
niste zapazili".
Ako istoriar ne bude hteo da se bavi onim to
ljudi ine, ve onim to kau, metoda e biti ista; re
diskurs pristaje peru kada treba oznaiti ta je reeno
isto koliko i re praksa kada treba oznaiti ono to
je uinjeno. Fuko ne otkriva neki tajnoviti diskurs,
drugaiji od onoga koji svi razumemo: on nas samo
poziva da tano zapazimo ono to je na taj nain
reeno. Zato to to zapaanje dokazuje da zona on
oga to je reeno predstavlja neoekivano zauzete
strane, neoekivana preutkivanja, naglaavanja,
ulegnua, kojih govornici uopte nisu svesni. Ako
vie volite, ispod svesnog diskursa postoji gramatika,
odreena srodnim praksama i gramatikama, grama
tika koju otkriva paljivo posmatranje diskursa, pod
uslovom da se sloimo po pitanju razgrtanja irokih
ogrtaa koji nose ime Nauka, Filozofija, itd. Isto tako
vlastelin veruje kako upravlja, kako vlada, a u stvari
usmerava tokove, tetoi decu ili vodi stado. Moemo,
dakle, videti ta diskurs nije: nije ni semantika, ni ide
ologija, ni implicitnost. Daleko od toga da nas Fuko
poziva da o stvarima sudimo polazei od rei, on
naprotiv pokazuje da nas rei varaju, to nas navodi
da verujemo u postojanje stvari, prirodnih objekata,
onih kojima se upravlja ili drave, dok te stvari nisu
nita drugo do korelati odgovarajuih praksi; zato
to semantika predstavlja idealistiku iluziju. Diskurs
ne znai vie ideologije: on je gotovo suprotno; on
je ono to je zaista reeno, bez znanja govornika: oni
veruju da govore uopteno i slobodno dok nesves-
220
no kazuju stvari koje su usko ograniane pogrenom
gramatikom; ideologija je mnogo slobodnija i ira i
to sa razlogom: ona predstavlja racionalizaciju, ide
alizaciju, ona je irok ogrta. Vlastelin eli da radi
i veruje da radi sve to je potrebno s obzirom na
okolnosti; u stvarnosti se nesvesno ponaa kao pos-
ednik jezera punog ribe, a ideologija ga uzdie do
zvanja Dobrog Pastira. Konano, diskurs ili njegova
skrivena gramatika nisu implicitnost; nisu logiki
sadrani u onome to je reeno ili uinjeno, i nisu
njihova aksiomatika ili pretpostavka, i to iz pros
tog razloga to reeno i uinjeno imaju sluajnu, a
ne logiku, suvislu, savrenu gramatiku. Istorijske
sluajnosti, naglaavanja i ulegnua iz srodnih praksi
i njihovi preobraaji predstavaljaju razlog za to to se
politika gramatika neke epohe sastoji od tetoenja
dece ili pak usmeravanja tokova: to nije neki Razlog
koji gradi neki suvisli sistem. Istorija nije utopija:
politike ne razvijaju sistematski velike principe ("sva
kome prema potrebama", "sve za narod, a nita od
naroda"); njih je stvorila istorija, a ne svest ili razum.
ta je onda ta gramatika koju Fuko eli da za
pazimo? Zato ni naa svest ni svest govornika ne
znaju za nju? Zato to je potiskuju? Ne, nego zato
to je njena priroda prekonceptualna. Uloga svesti
nije da nas navede da zapazimo svet, ve da nam
omogui da se u njemu kreemo; kralj ne treba
da pojmi ta on i njegova praksa jesu; on treba da
bude svestan dogaaja koji se odvijaju u njegovom
kraljevstvu; to e biti dovoljno da se ponaa u skla
du sa onim to nesvesno jeste. Ne treba konkretno
da zna da on usmerava tokove: to e raditi u sva
kom sluaju; dovoljno mu je da bude svestan da je
kralj, bez ikakvih drugih pojanjenja. Ni lav ne mora

da spozna sebe kao lava da bi se vladao kao lav; on
samo mora da zna g d e mu je plen.
Za lava je samo po sebi razumljivo da je lav, da
ne zna da je lav; isto tako ni kralj koji tetoi narod
ili usmerava tokove ne zna ta jeste. Oni su, nara
vno, svesni onoga to ine, ne potpisuju dekrete
u somnabulnom stanju; oni imaju "mentalitet" koji
odgovara njihovim "materijalnim" inovima, tavie,
apsurdno je praviti razliku: kada se ponaamo na
odreeni nain, nuno imamo odgovarajui men zbog neega, veruje da mu okolnosti iz dana u dan
talitet; te dve stvari idu zajedno i ulaze u sastav
prakse, ba kao i strah i drhtanje, radost i smeh
do suza; predstave i iskazi ulaze u sastav prakse i
zbog toga ideologija ne postoji osim za gospodina
Omea, uvenog materijalistu: za proizvodnju su
potrebne maine, potrebni su ljudi, potrebno je da
ti ljudi budu svesni onoga to ine, a ne da dremaju,
potrebno je da znaju za neka tehnika ili drutvena
pravila i potrebno je da imaju odgovarajui mental
itet ili ideologiju, i sve to je jedna praksa. Samo to
oni ne znaju ta ta praksa jeste: za njih se ona "sama
po sebi podrazumeva", kao i za kralja ili za lava, koji
ne znaju da su ono to jesu.
Tanije reeno, oni ne znaju ak ni to da ne znaju
(u tome je smisao rei "podrazumevati Se samo po
sebi"), isto kao voza automobila koji ne vidi da ne
vidi ako se kia pridrui mraku, jer onda on, ne samo
da ne vidi nita s onu stranu domaaja svojih farova,
ve pride ne raspoznaje vie jasno ni krajnju granicu
osvetljene zone tako da vie ne vidi dokle vidi i ne
vidi da vozi prebrzo za uslove na putu pred sobom.
udno je, a i dostojno panje nekog filozofa, to to
ljudi nisu u stanju da spoznaju svoja ogranienja,
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIE ISTORIJU
svoju razreenost, da ne vide prazninu oko sebe,
to su u stanju da svaki put poveruju kako se negde
nalaze iz milion razloga. Moda je u tome smisao
Nieove ideje (ali ne laskam sebi da razumem ovog
tekog mislioca) da je svest samo reaktivna. Kralj
"voljom za mo" obavlja posao kralja: on aktueli-
zuje virtuelnosti svoje istorijske epohe, koje mu
tu i tamo trasiraju praksu voenja stada ili, ako se
ukine Senat, tetoenja naroda, za njega se to samo
po sebi podrazumeva, on ak ni ne sumnja da je tu
diktiraju kako da se ponaa; ne sumnja ak ni da bi
okolnosti mogle biti drugaije. Ne zna za sopstve-
nu volju za mo, koju shvata kao postvarenu kroz
prirodne objekte, svestan je samo svojih reakcija,
to e rei da zna ta ini kada na dogaaje reaguje
donoenjem odluka: ali ne zna da te odluke pred
stavljaju obavljanje neke kraljevske prakse, isto kao
kada lav odluuje kao lav.
Za Fukoa se metoda sastoji od shvatanja da
stvari nisu nita drugo do objektivizacije odreenih
praksi, ija odreenja treba rasvetliti poto ih svest
ne poima. To rasvetljenje, kao napor da se vidi, pred
stavlja jedno originalno, i ak privlano iskustvo
koje bismo iz zabave mogli nazvati "razreivanje".
Proizvod ove misaone operacije jeste apstraktan i to
sa razlogom: on nije slika na kojoj vidimo kraljeve,
seljake, spomenike, on nije ni steena ideja na koju
je naa svest toliko naviknuta da joj vie ne osea
apstraktnost.
Ali, ono to je najkarakteristinije jeste trenutak
u kojem se razreivanje proizvodi; ono ne dobija
oblik, naprotiv: pre je neka vrsta otkidanja. Tre-
221
0 FUKOU
nutak ranije nije postojalo nita osim neke velike
bezizraajne stvari koju smo jedva nazirali, toliko
se sama po sebi podrazumevala, i koju smo na
zivali Mo "kao takva" ili Drava "kao takva"; mi os
tali smo u tom trenutku pokuavali da na nogama
odrimo komad prie u kojem je to veliko prozirno
jezgro bilo od koristi, rame uz rame sa zajednikim
imenicama i veznicima; ali, to nije uspevalo, neto
nije ilo kako valja, a funkcionisali su lani verbalni
problemi, iz roda "ideologija" ili "proizvodni odnos".
Najednom "shvatamo" kako itavo zlo dolazi iz ve
likog jezgra i njegove lane prirode; shvatamo da
treba da raskinemo sa uverenjem da se ono samo
po sebi podrazumeva i da je trebalo da ga svedemo
na zajedniki uslov, da ga istorizujemo. I onda se na
mestu koje je zauzimalo to veliko to-se-samo-po-
sebi-podrazumeva pojavljuje udan mali objekat iz
te "epohe", razreen, neobian, nikada ranije vien.
Kada ga vidimo, zastanemo na trenutak kako bismo
melanholino uzdahnuli nad ljudskom sudbinom,
nad jadnim nesvesnim i apsurdnim biima kakva
jesmo, nad racionalizacijama koje proizvodimo i iji
objekat izgleda kao da se sa nama ali.
Dok smo mi uzdisali, ovaj je komad prie sam
zauzeo svoje mesto, lani problemi su pobegli, svi
spojevi su se uglavili; a onaj komad prie izgleda
kao da se izvrnuo poput rukava: malopre smo bili
kao Blez Paskal, snano smo drali oba kraja istori-
jskog lanca (ekonomiju i drutvo, upravljae i one
kojima se upravlja, interese i ideologije), a zbrka
je nastala u sredini: kako odrati sve to na okupu?
Sada bi bilo teko da se ne odri: "valjan oblik" je
u sredini i ubrzano osvaja krajeve slike. Jer, otkako
smo ga istorizovali, na lani prirodni objekat pred
222
stavlja objekat samo u okviru prakse koja ga ob-
jektivizuje: najpre dolazi praksa sa objektom koji
sebi dodeljuje, ona je to po svojoj prirodi: baza i
nadgradnja, interes i ideologija, itd. vie nisu nita
do beskorisna seckanja prakse koja je veoma dobro
funkcionisala onakva kakva je bila i koja nanovo
veoma dobro funkcionie: zahvaljujui njoj granice
slike postaju jasne. Pa koji nas je onda avo terao
da je preseemo na dva dela? Uradili smo to zato
to nismo videli nain da se izvuemo iz pogrene
situacije u koju smo upali; zato to smo problem uh
vatili za krajeve, a ne za sredinu, kao to kae Delez
(Deleuze). A ta je pogrenost bila posledica toga to
smo objekat prakse shvatili kao prirodni objekat,
dobro poznat, uvek isti, nazovi materijalan: kao
kolektivitet, dravu, zrno ludila.
Najpre je dat taj objekat (kao to odgovara ma
teriji) i praksa je reagovala: "odgovarala je na izazov",
gradila je na bazi. Nismo znali da svaka praksa, on
akva kakva je zbog celine istorijskih uslova, proiz
vodi objekat koji joj odgovara, kao to drvo kruke
proizvodi kruke, a drvo jabuke proizvodi jabuke; ne
postoje prirodni objekti, ne postoje stvari kao takve.
Stvari i objekti nisu nita drugo do korelati praksi.
Iluzija o prirodnim objektima ("oni kojima se uprav
lja kroz istoriju") skriva heterogeni karakter praksi
(tetoenje dece nije usmeravanje tokova): odatle
dolazi dualistika zbrka, odatle je i iluzija o "razum
nom izboru". Ova iluzija postoji, kao to emo videti,
u dva oblika koji na prvi pogled ni malo ne lie: "Is
torija seksualnosti je istorija vene borbe izmeu
elje i potiskivanja", to je prvi, a drugi glasi: "G. Fuko
je protiv svega, on u istu vreu trpa i Damijenove
uasne patnje i zatvor, kao da se ne moe razumno

odabrati jedno od to dvoje". Na je autor isuvie
pozitivista da bi pothranio tu dvostruku iluziju.
Jer pojam"oni kojima se upravlja"nije nijedan ni
mnogostruk, kao to to nije ni"potiskivanje"(ili"nje-
govi razni oblici") niti drava (ili "njeni oblici kroz is
toriju"), i to iz jednostavnog razloga to ne postoje:
postoje samo mnogostruke objektivizacije ("popu
lacija", "fauna", "pravni subjekat") koje su korelati
heterogenih praksi. Postoje brojne objektivizacije i
to je sve: odnos izmeu te mnogostrukosti praksi i
jedinstva uspostavlja se samo ako pokuamo da im
pripiemo jedinstvo koje ne postoji; zlatni sat, limu
nova kora i rakun predstavljaju mnogostrukost i ne
ini se da trpe zbog toga to nemaju ni zajedniko
poreklo, ni zajedniki objekat, a ni princip. Samo
iluzija o prirodnom objektu stvara nejasan utisak o
jedinstvu; kad se pogled zamuti, sve izgleda slino;
fauna, populacija i pravni subjekti izgledaju isto
kada treba spoznati pojam onih kojima se uprav
lja; mnogostruke se prakse g u b e iz vida: one su
skrivena strana ledenog brega. Ne postoji nesves
no, potiskivanje, ideoloka lukavost, a ni politika
noja, razume se, po ovom pitanju, postoji samo
vena teleoloka iluzija, Ideja Dobra: sve to radimo
pokuae da pogodi idealnu metu. Sve se vrti oko
tog paradoksa koji predstavlja centralnu i najorigi-
nalniju Fukoovu tezu: ono to je uraeno, objekat,
objanjava se kroz ono to se radi u svakom trenut
ku istorije; pogreno smo zamiljali kako se ono to
se radi, praksa, objanjava polazei od onoga to
je uraeno. Hajde da najpre pokaemo, na nekako
isuvie apstraktan nain, kako u toj centralnoj tezi
sve stoji, a onda emo moi da upalimo svoj fenjer.
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIE ISTORIJU
itavo zlo dolazi iz iluzije kojom "postvarujemo"
objektivizacije i tako stvaramo prirodni objekat:
krajnji ishod shvatamo kao cilj, a mesto na kojem
e se projektil sam od sebe rasprsnuti shvatamo
kao namerno odabranu metu. Umesto da uhvatimo
problem za njegovo pravo sredite, a to je praksa,
kreemo od kraja, a to je objekat, tako da sukce
sivne prakse lie na reakciju na jedan isti objekat,
"materijalan" ili racionalan, i koji je najpre bio dat.
Onda nastaju lani dualistiki problemi, kao to su
racionalizmi. Ako praksu budemo shvatili kao o d
govor na neku datost, dobiemo dva dela lanca,
koje vie ne moemo spojiti: praksa je odgovor na
izazov, to je tano, ali isti izazov ne povlai uvek
isti odgovor; baza odreuje nadgradnju, to je
tano, ali i nadgradnja reaguje na svoj nain, itd. U
nedostatku boljeg reenja, na kraju emo dva kraja
lanca spojiti paretom konca koji se zove ideologi
ja. A moe i gore. Taku dodira sukcesivnih praksi
shvatimo kao prethodno postojei objekat koji su
ciljale, kao metu; Ludilo ili javno dobro kroz vekove
razliito su ciljala sukcesivna drutva iji "stavovi"
nisu bili isti, tako da su pogodila metu na razliitim
mestima. Nema veze: moemo da ouvamo svoj
optimizam i racionalizam, zato to te prakse, ma
koliko razliite izgledale (ili, tanije reeno, ma
koliko nejednake ispadale pri istom uloenom na
poru), ipak nisu imale razloga da to budu, s obzi
rom na to da su znale metu koja se ne menja (men-
ja se samo "stav" onog ko cilja). Ako smo ekstremni
optimisti, kao to nismo ve dobrih sto godina, iz
toga emo zakljuiti da oveanstvo napreduje i da
se sve vie i vie pribliava cilju. Ako se na opti
mizam ogranii na to da pre bude retrospektivna
popustljivost nego nada, rei emo da ljudi iz svoje
223
0 FUKOU
istorije malo po malo crpe celinu istine, da svako
drutvo pogaa neki deo cilja i ilustruje virtuelnost
ljudske sudbine.
Ali, najee smo optimisti protiv svoje volje:
dobro znamo da je popustljivost retko na delu i da
drutva nisu nita do ono to su u istorijskom smislu:
na primer, dobro znamo da svako drutvo ima sopst-
veni spisak onoga to nazivamo zadaci drave: neka
drutva ele gladijatore, a neka socijalno osiguran
je; dobro znamo da razliite civilizacije imaje razne
"stavove" po pitanju "ludila". Sve u svemu, istovre
meno verujemo u to da nijedna drava ne nalikuje
drugoj i u to d a j e drava jednostavno drava, ili, jo
bolje, u tu dravu verujemo samo na recima: poto
smo postali mudri, neemo vie pokuavati da sas
tavimo potpuni ili idealni spisak zadataka drave:
isuvie dobro znamo da je istorija matovitija od
nas i ne iskljuujemo ni to da emo jednog dana
dravu smatrati odgovornom za ljubavne jade. Iz-
begavamo pravljenje teorijskog, drimo se empiri
jskog i otvorenog spiska: "beleimo" koji su zadaci
bili pred dravom do tog dana. Ukratko, drava sa
svojim zadacima za nas nije nita drugo do re i
naa optimistika vera u taj prirodni objekat ne srne
da bude veoma iskrena, poto vera nema dejstvo.
Ne spreava re da nas i dalje navodi da verujemo u
neto to se zove drava. Uzalud je to znamo da je
drava objekat koji bi nam omoguio da unapredi-
mo teorijsko istraivanje, ili objekat ije bi nam post
ojanje omoguilo da otkrijemo neto napredno, mi
i dalje nastavljamo da besnimo na nju umesto da
pokuamo da ispod povrine otkrijemo praksu iji
je drava odraz.
224
To uopte ne znai da je naa krivica u tome to
verujemo u dravu, a trebalo bi da postoje samo
drave: naa je krivica u tome to verujemo u dravu
ili u drave umesto da prouavamo prakse koje
projektuju objektivizacije koje smatramo dravom
ili njenim raznim oblicima. Kroz istoriju se javljaju
razliite politike prakse koje se projektuju, jedna
prema gladijatorskim borbama, druga prema soci
jalnom osiguranju; a mi to polje na kojem eksplo
diraju naprave razliite u svakom moguem smislu
smatramo nekom vrstom nadmetanja u gaanju. A
onda nas mnogo mui velika rasutost pogodaka u
metu: to je ono to se naziva problemom Jednog i
Mnogostrukog: "Ovi pogoci su toliko rasuti! Jedan
je pogodio socijalno osiguranje, a drugi gladijatore.
Ako krenemo od takve rasutosti, hoemo li ikada us
peti da odredimo taan poloaj cilja? Da nismo jed
nostavno uvereni da su svi hici gaali ba ovu istu
metu? Ah! problem Mnogostrukosti je teak, moda
i nereiv!"Sigurnoje tako s obzirom da ne postoji: on
nestaje onda kada shvatimo da usputna odreenja
smatramo modalitetima drave, nestaje kada pres
tanemo da verujemo u postojanje mete kao to je
prirodni objekat.
Hajde da tu filozofiju objekta shvaenog kao kra
jnji ishod ili kao uzrok zamenimo filozofijom odnosa
i da uhvatimo problem za sredinu, za praksu ili dis-
kurs. Ta praksa raa objektivizacije koje joj odgov
araju i uvruje se u realnosti trenutka, to e rei u
objektivizacijama srodnih praksi. Bolje reeno, ona
aktivno ispunjava prazninu koju te prakse ostavljaju,
aktuelizuje virtuelnosti koje su unapred oblikovane
u praznini; ako se srodne prakse preobraze, ako se
pomere granice praznine, ako se ukine Senat i nova
 Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIE ISTORIJU

etika stupi na snagu, praksa e aktuelizovati te nove
virtuelnosti i vie nee biti ista. Ne radi se, dakle, o
tome da je imperator, vodi stada, iz sopstvenog
ubeenja ili iz nekakvog kaprica, postao otac naro-
da-deteta; jednom reju, tu se ne radi o ideologiji.
Ta je aktuelizacija (sholastiki renik je veoma
udoban) ono to sveti Avgustin naziva ljubavlju
i na tome je gradio teleologiju; Delez, poput Spi-
noze, ne radi nita slino tome i naziva je eljom,
reju koja je dala povoda mnogim smenim zablu
dama "novih filozofa" (Delez je sklon drogiranju).Ta
elja ima veoma veliki otklon od sveta, tako da je
ne primeujemo: ona je korelat postvarenja; etnja
je elja, tetoenje naroda-deteta takoe, a i spav
anje ili smrt. elja je injenica kroz koju se pokreu
mehanizmi, funkcioniu raspodele, kroz koju se vir
tuelnosti, ukljuujui i spavanje, ostvaruju umes
to da se ne ostvaruju uopte; "svaka raspodela
izraava i sainjava elju tako to pravi plan koji je
omoguuje" (Deleuze, Parnet 1977:115). L'amor che
muove il sole e l'altre stelle. Sluaj je hteo da se neka
beba rodi u kraljevoj sobi, kao naslednik prestola,
i ta e se beba automatski zainteresovati za posao
kralja koji ne bi napustila ni za ta na svetu i ak se
nee ni zapitati eli li da bude kralj: ona to jeste i
to je sve; e to je ta elja. Da li ovek u tolikoj meri
eli da bude kralj? Jalovo pitanje: ovek ima "volju
za mo", za aktuelizaciju, koja je neodreena: on ne
trai sreu; nema spisak odreenih potreba koje
treba zadovoljiti, posle ega bi mu preostalo samo
da se odmori na stolici u svojoj sobi: on je ivotinja
aktuelizator i ostvaruje svaku vrstu virtuelnosti koja
mu doe pod ruku: non deficit ab actuatione poten-
tiaesuae, kae sveti Toma 3 . Bez ega se, naravno, ni
kada nita ne bi dogodilo. Moete li zamisliti koliko
bi fantomska bila neka neostvarena mogunost,
neka virtuelnost"u primitivnom stanju"? ta bi bilo

3
Drugaije reeno, pojam elje znai da nema ljudske prirode ili, jo bolje, da ta priroda predstavlja oblik bez ikakvog sadraja osim is-
torijskog. Ona znai i da opozicija pojedinac-drutvo predstavlja lani problem; ako pojedinca i drutvo pojmimo kao dve realnosti
koje su jedna izvan druge, onda emo moi da zamislimo da jedna prouzrokuje drugu: uzronost pretpostavlja eksteriornost.
Ali, ako uvidimo da pojedinci ve uestvuju u o n o m e to se naziva drutvom, problem e nestati: "objektivna realnost" drutva
sadri injenicu da se pojedinci interesuju za njega i da omoguuju njegovo funkcionisanje; ili, ako vie volite, jedine virtuelnosti
koje pojedinac moe da ostvari su one koje su nejasno iscrtane u svetu koji ga okruuje i koje pojedinac aktuelizuje tako to
se za njih interesuje; pojedinac ispunjava praznine koje "drutvo" (to e rei drugi, ili kolektivi) iscrtava. Kapitalista ne bi bio
"objektivna realnost" kad ne bi imao mentalitet kapitaliste, koji mu omoguuje da funkcionie: bez njega ak ne bi ni postojao.
Pojam elje, dakle, znai i da opozicija materijalno-idealno, baza-nadgradnja, jeste nonsens. Ideja pravog uzroka, kao suprotnost
ideji aktuelizacije, jeste dualistika, to e rei iskrivljena. U svojoj lepoj studiji o Kardinerovom pojmu bazne linosti, Klod Lefor
(Claude Lefort) odlino ukazuje na aporije kojima vodi ideja da pojedinac i drutvo jesu dve realnosti koje su jedna izvan druge i
koje bi trebalo da ujedini uzroni odnos (Lefort 1978:69). Zato onda nazvati "eljom" injenicu da se ljudi interesuju za virtuelne
raspodele i o m o g u u j u im da funkcioniu? Zato to, bar mi tako izgleda, oseajnost predstavlja znak naeg interesovanja za stvari:
elja je "skup oseanja koja se preobraavaju i cirkuliu u jednoj simbiotikoj raspodeli, definisanoj zajednikim funkcionisanjem
svojih heterogenih delova" (Deleuze-Parnet 1977: 85); ta elja, kao Spinozin cupiditas, predstavlja princip svih drugih oseanja.
Oseajnost i telo znaju to m n o g o due nego svest. Kralj veruje da vidi kako njegovo stado pase zato to mu se to namee, s

225
0 FUKOU

ludilo "u materijalnom smislu" izvan prakse koja
ga ini ludilom? Neemo pomisliti: "Ja sam, dakle,
imperatorov sin i nema vie Senata; ali, pustimo
to i zapitajmo se kako emo se ponaati prema
onima kojima se upravlja; pa da, jedno verovanje,
a to je hrianska ideologija, izgleda mi ubedljivo
po tom pitanju"; umesto toga nai emo se u ulozi
kralja-oca, a da ak nismo imali vremena da na to
pomislimo, mi jesmo kralj-otac i, poto to jesmo,
ponaaemo se u skladu sa tim, to jest, "s obzirom
na okolnosti".
Aktuelizacija i uzronost jesu dve razliite stvari
i zbog toga ne postoji ni ideologija ni verovanje.
Verovanje u oinsku prirodu kraljevske vlasti ili u
ideologiju welfare state nema dejstvo na svest i, sa
mim tim, nema uticaja na praksu, napotiv, praksa je
ta koja najpre objektivizuje kralja-oca radije nego
kralja-svetenika ili vodia, a i narod-dete radije
nego narod koji treba voditi ka venom spasenju
ili stado; jer suveren koji "jeste" kralj-otac i koji se
"objektivno" nalazi naspram naroda-deteta ne
moe da ne zna ta je on i ta je njegov narod: on
ima ideje ili mentalnu sliku o svom "objektivnom"
poloaju, jer ljudi misle o svojoj praksi, manje su ili
vie svesni onoga to ine. Njihova praksa, praena
sveu koju o njoj imaju, ispunjava prazninu koju
su ostavile srodne prakse i samim tim se objanjava
polazei od njih; nije svest ono to objanjava
praksu i to bi se samo objasnilo polazei od srod
nih uslova ili pak kao ideologija ili kao verovanje,
sujeverje. "Ne bi bilo potrebno ukljuiti instancu
individualne ili kolektivne svesti da bi se zahvatilo
mesto artikulacije odreene politike prakse i teor
ije; ne bi bilo potrebno istraivati u kojoj meri ova
svest moe s j e d n e strane da izrazi neme uslove, i
s druge strane da bude osetljiva za teorijske istine;
ne bi bilo potrebno postavljati psiholoki problem
osveenja"(Fuko 1998:209).
Pojam ideologije nije nita drugo do zbrka
koja je proistekla iz dve potpuno beskorisne op
eracije: seckanja i banalizacije. U ime materijaliz
ma razdvajamo praksu od svesti; u ime prirodnog
objekta ne vidimo upravo kralja-oca, upravo us-
meravanje tokova, ve, mnogo banalnije, vidimo
veitog upravljaa i veite one kojima se upravlja.
Na taj smo nain navedeni na to da verujemo kako
iz ideologije proizilazi sva jasnoa i svi razreeni i
vremenski odreeni ljebovi prakse; kralj-otac e
biti samo jo jedan veni upravlja koji e, u ovom
sluaju, biti pod uticajem izvesne religijske ide
ologije, ideologije oinskog karaktera kraljevske
vlasti. Prirodnije objekat proiren sukcesivnim ide
ologijama. Geneza pojmova vidljivo je ista: nekom
sujeverju pridodamo ponaanje ljudi koji su skren
uli sa banalnog puta i tako to sujeverje i samo post
ane neshvatljivo. I eto zastoje na mentalitet primi
tivan. Ali, ako mentalitet i verovanje objanjavaju
praksu, onda e ostati da se objasni neobjanjivo, da

obzirom na okolnosti, njegova svest ne veruje da opaa jedan postvareni svet; samo njegova oseajnost dokazuje da je taj svet
aktuelizovan samo zato to ga kralj aktuelizuje, drugaije reeno, zanima se za njega. Sigurno je da ljudi m o g u i da se ne interesuju
za neku "stvar": ali onda nareena stvar objektivno ne postoji; zbog toga kapitalizam ne uspeva da se zane u zemljama treeg
sveta, koje imaju feudalni mentalitet. Izraz "maina koja eli" sa poetka Anti-Edipa, veoma je spinozistiki {automaton appetens).

226
 Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIEISTORIJU

se spozna samo verovanje; tako emo biti navedeni
da alosno zakljuimo kako ljudi as veruju, as ne
veruju, kako ih se ne moe jednostavnim zahtevom
naterati da veruju u bilo kakvu ideologiju i da su,
uostalom, sasvim u stanju da veruju u stvari koje
su na planu verovanja meusobno kontradiktorne,
iako se dobro slau u praksi. Rimski je imperator
mogao da odobri gladijatorske borbe i da istovre
meno, iz humanistikih razloga, zabrani prinoenje
ljudskih rtava, a da narod ne protestuje; ova kon
tradikcija ne postoji u sluaju vodia stada, ija je
praksa da ivotinjama daje ono to njihovi nagoni
zahtevaju; kralj-otac izgledae kontradiktorno na
drugi nain: nevaljaloj e deci odobriti gladijatore
koje trae, a podle e zavodnike osuditi na smrt u
najstranijim mukama.
Koliko god rei da potroimo, ideologija ne
postoji, uprkos svetim tekstovima, i trebalo bi da
resimo da vie nikada ne upotrebljavamo tu re.
Ona as oznaava apstrakciju, i to onda kada tre
ba spoznati znaenje prakse (u tom smo je smislu
upravo upotrebili), a as manje ili vie knjike re
alnosti, politike doktrine, filozofije, samu religiju,
to e rei diskurzivne prakse. U razmatranom
primeru ideologija e imati znaenje koje moemo
pripisati doktrini kralja-oca, onako kako je istoriari
mogu objasniti polazei od kraljevih dela: "S obzi
rom na okolnosti", napisae, "i s obzirom na to da je
narod samo dete, treba ga braniti od njega samog
i odvratiti ga primerenim kaznama od krvolonih
apetita i loih navika, ali tek poto je javno ukoren i
poto mu je pokazano ta ga eka". (Naravno da nije
iskljueno da je kralj, ako je imao smisla za humor i
dara za izraavanje, i sam postao toga svestan, isto
tako dobro kao i njegovi budui istoriari; ali ne
radi se o tome). U istoj je epohi postojala jedna ide
ologija, ali u drugom smislu rei, u smislu hrianske
religije; i ona je osuivala nevaljale misli, ali o tome
je imala neto drugaiju ideju: njoj su iskuenja puti
izgledala opasnije od krvi gladijatora.
Dugo smo ukidanje gladijatorskih borbi pri
pisivali uticaju koji je hrianska doktrina imala
na svest; to ukidanje je, zapravo, proisteklo iz
preobraaja politike prakse koja je promenila
znaenje s obzirom na to da okolnosti "objektivno"
vie nisu ono to su bile 4 . Taj preobraaj ne prolazi
kroz svest; ne moramo da uveravamo kralja da nar
od jeste dete: on to i sam vidi; u svojoj dui i svesti
on e samo odluiti kako i kada da tetoi ili da kazni
to dete. Jasno se vidi razlika izmeu ideologije u

4
Naune revolucije imaju svoje pretee. Pojam "ono to se samo po sebi podrazumeva " stidljivo je tu i tamo izvirivao iz fenomeno
logije, a i na drugim mestima: Wlfflinovo delo Principesfondamentaux del'histoiredel'artizg\eda kao da unapred ostvaruje stranu
208. Arheologije znanja (Wlfflin 1952: 17, 261, 276). Po pitanju onoga-to-se-samo-po-sebi-podrazumeva trebalo bi pratiti trag
izraz fraglos ili taken for granted kod Huserlovih sociolokih uenika, kao to je Feliks Kaufman (Felix Kaufmann) (Grundprobleme
der Lehre von der Strafrechtsschuld /Kaufmann 1929/), Alfred Sue (Schutz) (Phenomenology of the social world /Schutz 1967/), pa ak
i kod Maksa elera (Max Scheler 1960:61). Ali fenomenologija nije mogla da ode dalje, manje z b o g Ego Cogito (jer je bila dovoljno
tanana da poveruje kako razabira ono-to-se-samo-po-sebi-podrazumeva u gostoljubivim podsvesnim resama pojma Cogito),
a vie z b o g svog optimistikog racionalizma: kod Suca treba proitati studije o drutvenoj raspodeli znanja, reizdate u Collected
Papers (Schutz 1975:14; Schutz 1976:120) i videemo kako se zbog vika racionalizma moe zaobii jedna divna tema.

227
0 FUKOU
smislu doktrine i ideologije u smislu znaenja neke
prakse. (Nareena doktrina takoe ima skrivenu
stranu ledenog brega i spada u diskurzivnu prak
su, ali to je druga pria.) Na isti su nain istoriari
raspravljali o pootrenju kazni u krivinom pravu
u vreme vladavine imperatora hriana, naroito u
oblasti seksualnih delikata: uticaj hrianstva? Pra
vo postaje svakodnevije zato to kralj ima oinskiji
odnos sa narodom, tako da svom snagom primen-
juje narodni ideal odmazde i ak ga prekorauje?
Drugo objanjenje mora biti valjano.
U svakom sluaju, evo dve heterogene prakse:
narod-stado je imao prilino veliku seksualnu
slobodu, a gladijatori su umirali, narod-dete ima
manje slobode, a gladijatori vie ne umiru. Ako
izmerimo te preobraaje na lestvici vrednosti, rei
emo da je humanitarizam napredovao, da je pra
vo unazaeno, a da je potiskivanje naglaeno, i to
nee biti pogreno. Ali to je injenino stanje izve
deno iz merenja: to nije objanjenje preobraaja.
Celina istorijkih uslova postavila je jedan neobian
ukras, narod-dete, na mesto jednog drugog ukra
sa, naroda-stada, koji je takoe neobian, ali na
drugaiji nain; ovaj kaleidoskop ni malo ne lii
na sukcesivne oblike dijalektikog razvoja, ne
objanjava se napretkom svesti, ni njenim opadan
jem, niti borbom izmeu dvaju principa, elje i Po
tiskivanja: svaki od ukrasa duguje svoj neobian
oblik mestu koje su joj ostavile prakse-savremenice
meu koje se umeao. Razni se ukrasi ne mogu ni
na koji nain porediti: to nisu Meccanos igrakice
od kojih bijedna imala vie elemenata nego druga,
vie slobode, manje potiskivanja. Ni antika seksu
alnost nije u svom principu bila nita manje potis
228
nuta nego hrianska, samo je bila zasnovana na
drugaijem principu: nije bila poeljna normalnost
u razmnoavanju, ve je bilo vano da aktivnost
nadvlada pasivnost; ona je drugaije shvatala ho-
mofiliju kako bi prihvatila aktivnu muku homosek
sualnost, osudila pasivnu, kao i ensku homofiliju,
i osudom obuhvatila ensku heteroseksualnu po
tragu za zadovoljstvom.
lako izgleda kao da u istu vreu trpa uasnu
Damijenovu patnju i zatvore koje su poboljali
filantropi iz XIX veka, Fuko ne tvrdi da ne bismo
imali svoje favorite kad bi nam bilo dato da izaber
emo vek u kojem emo iveti, s obzirom na to da
svaka epoha nudi razne privlanosti i rizike u ko
jima bi manje-vie svako mogao da pronae neto
za sebe; on samo podsea na etiri velike istine: da
taj sled heterogenosti ne oznaava vektor napre
tka; da pokreta kaleidoskopa nije razum, elja ili
svest; da bismo nainili racionalan izbor, ne bi tre
balo da se oslanjamo na davanje prednosti, ve
na mogunost da uporedimo i da prihvatimo (po
kom kursu?) heterogene privlanosti i nedostatke,
izmerene na naoj subjektivnoj lestvici vrednosti; i,
naroito, da ne treba proizvoditi racionalizatorske
racionalizme i skrivati heterogenost ispod proc
esa postvarenja; u vebanju vrline mudrosti, ne
treba porediti dva ledena brega zaboravljajui, pri
proraunavanju prednosti, skrivenu stranu jednog
od njih, ne treba ni krivotvoriti procenu mogueg
tvrdei da su "okolnosti takve kakve jesu" zato to
one ne postoje: postoje samo prakse. To je zavrna
re ove nove metodologije u istoriji, a ne"diskurs"
ili epistemoloki prekidi koji su dugo drali panju
javnosti; ludilo postoji kao objekat samo u praksi i

kroz praksu, ali nareena praksa nije ludilo.To je iza
zvalo mnoge povike, meutim, ideja da ludilo ne
postoji u potpunosti je pozitivistika: ideja ludila
po sebi isto je metafizika, iako je bliska zdravom
razumu. A ipak... Kad bih rekao da neko ko jede
ljudsko meso, to meso jede veoma realno, nesum
njivo bih bio u pravu; ali, bio bih u pravu i kada
bih tvrdio da e taj ko jede biti ljudoder samo u
jednom kulturnom kontekstu, u jednoj praksi koja
"vrednuje", objektivizuje takav nain ishrane kako
bi ga proglasila varvarskim ili pak, svetim, i kako bi,
u svakom sluaju, neto napravila od njega; u srod
nim praksama isti taj koji jede bie objektivizovan
nekako drugaije, a ne kao ljudoder: ima dve ruke
i snagu za rad, ima kralja, te emo ga objektivizovati
kao pripadnika naroda-deteta ili pak kao ivotinju
iz naroda-stada. Uskoro emo se vratiti na raspravu
o ovoj vrsti problema, raspravu koja je jednom izaz
vala bes u parikoj sredini, na levoj obali Sene; to je
bilo ba u XIX veku. Poto smo nainili taj odluujui sadri neku bihejvioristiku i moda telesnu mater
korak, hajde da Fukoovom delu damo njegov filo
zofski stas, u meri u kojoj ja m o g u da sudim o tim
stvarima.
Reenica tipa "stavovi prema luacima znaajno
su varirali kroz istoriju" jeste metafizika; nalazimo
se u domenu verbalnog kada zamiljamo neko lu
dilo koje "postoji u materijalnom smislu" izvan nek
og oblika koji ga oznaava kao ludilo; najvie to
moe postojati jesu nervni molekuli rasporeeni na
izvestan nain, zatim reenice i pokreti o kojima bi
neki posmatra koji je doao sa Sirijusa zakljuio da
se razlikuju od reenica i pokreta drugih ljudi, koji
se i sami meusobno razlikuju. Ali, to to postoji nije
nita drugo do prirodni oblici, putanje u prostoru,
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIE ISTORIJU
molekularne strukture, ili ponaanje; sve to pred
stavlja materiju za ludilo koje na tom stupnju jo ne
postoji. Argument protiv u toj polemici jeste to to,
iako verujemo da raspravljamo o problemu materi
jalnog ili formalnog postojanja ludila, isuvie esto
mislimo na jedan drugi problem, mnogo sebiniji:
jesmo li u pravu to materiju za ludilo oznaavamo
kao ludilo, ili, hoemo li morati da se odreknemo
racionalizma mentalnog zdravlja?
Rei da ludilo ne postoji ne znai tvrditi kako su
luaci rtve predrasude ili pak, to poricati: smisao
ove tvrdnje je drugaiji; ona niti tvrdi niti unapred
porie da luake ne bi trebalo iskljuiti, ili da lu
dilo ne postoji zato to ga je proizvelo drutvo, ili
da je njegov pozitivitet izmenjen stavovima koja
su razna drutva prema njemu zauzimala, ili da su
razna drutva na veoma razliite naine konceptu-
alizovala ludilo; ova tvrdnja ne porie ni to da ludilo
iju. Ali, i kad bi sadralo takvu materiju, jo uvek ne
bi bilo ludilo. Klesani kamen postaje zakljuni ka
men svoda ili opeka samo u trenutku kada zauzme
mesto u okviru neke graevine. Negacija ludila se
ne smeta ne nivo stavova prama objektu, ve na
nivo njegove objektivizacije; ona ne znai da je lu
ak samo onaj o kome sudimo kao o luaku, ve
da je na jednom nivou, a to nije nivo svesti, neo
phodna izvesna praksa kako bi postojao samo je
dan objekat, "luak", o kojem treba suditi u dui i
svesti, ili kako bi drutvo moglo da "proizvodi lu
ake". Poricanje objektiviteta ludila predstavlja
pitanje istorijskog uzmaka, a ne "otvaranja prema
blinjem"; preobraziti nain tretiranja i promiljanja
luaka jeste jedno, a nestanak objektivizacije"luda-
229
O FUKOU

ka" neto sasvim drugo, to ne zavisi od nae volje,
ak ni revolucionarne, ve pretpostavlja preobraaj
praksi na lestvici na kojoj re revolucija oznaava
bezbojnu gorljivost. ivotinje ne postoje due od
luaka i moemo se prema njima ponaati dobro
ili loe, ali da bi ivotinja poela da gubi svoju ob-
jektivizaciju, potrebne su bar prakse eskimskog
iglua, tokom dugog zimskog sna, u simbiozi ljudi
i pasa ije se topline tela meaju. Preostaje samo
da zakljuimo da su za dvadeset pet vekova istorije
drutva na razne naine objektivizovala ono to se
naziva demencijom, ludilom, bezumljem, e da bis
mo mi imali povoda da pretpostavimo kako se iza
toga ne krije nikakav prirodni objekat i da posum-
njamo u racionalizam mentalnog zdravlja. S druge
strane, sasvim je izvesno da, na primer, drutvo
moe da proizvede luaka i bez sumnje smo znali
za takve sluajeve: ali reenica "ludilo ne postoji"
ne govori o takvoj vrsti stvari. ta g o d mi ponav
ljali ili nabacivali, ta reenica filozofa, iji bi smisao
odmah razumeli pariki uitelji iz XVII veka 5 , ne
izraava opredeljenja ili opsesije svog autora. Ako
italac iz svega ovoga trijumfalno zakljui da ludilo
jednostavno postoji, osim moda u spekulativnom
smislu, i da je on uvek tako mislio, to je njegova
stvar. Za Fukoa, kao i za Dunsa Skotusa, materija
u ludilu (ponaanje, mikrobiologija nerava) realno
postoji, ali ne kao ludilo; biti luak u materijalnom
smislu znai upravo jo uvek ne biti luak. Potreb
no je da neki ovek bude objektivizovan kao luak
kako bi se prediskurzuvni referent retrospektivno
pojavio kao materija za ludilo; jer zato ponaanje
i nervne elije, a ne otisci prstiju?
Krivo bismo, dakle, ovog mislioca koji veruje da
je materija u inu, optuili da je idealista (u popu
larnom smislu rei). Kada sam Fukou pokazao ove
stranice, rekao m i j e otprilike:"Nikada nisam lino
napisao ludilo ne postoji, ali to moe da se napie;
jer za fenomenologiju ludilo postoji, ali nije stvar,
a treba, naprotiv, rei da ludilo ne postoji, ali nije
da nije nita". Moe se ak rei da se nita ne na
lazi u istoriji, poto u njoj sve zavisi od svega, kao
to emo videti, to e rei da stvari postoje samo

Na primer skotistiki uitelj, autor traktata De return principio, qu. VII, art. 1, schol. 4: "po tom pitanju treba znati da materija jeste
5

u inu, ali da nije in niega {materia est in actu, sed nullius est actus); ona jeste neto u inu, poto jeste neto pre nego nita (est
quoddam in actu, ut est res quaedam extra nihil), Boje delo, zaokrueni in stvaranja. Samo to one sama nije in niega i to samo
zato to slui zasnivanju svih aktuelizacija" (u delu Opera Dunsa Skotusa /Duns Scot/, izdanje Wadding, tom III, str. 38B /Duns S c o -
tus 1639/).
Zabavio sam se prevoenjem na skotistiki jezik o n o g a to je moda osnovni problem istorije-filozofije prema Fukou: im
prevaziemo problematiku marksistikog materijalizma (koje se dre mnogi istoriari, ali filozof po obrazovanju ne bi je m o g a o
d u g o uzimati za ozbiljno, osim iz"ubeenja"), treba da poreknemo transistorijsku realnost prirodnih objekata, a da im istovremeno
ostavimo dovoljno realnosti kako bi ostalo neto to treba objasniti, a ne subjektivni fantomi koje samo treba opisati; potrebno
je da prirodni objekti ne postoje i da istorija ostane realnost koju treba objasniti. Tako za Dunsa Skotusa materija nije ni razumno
bie ni realnost koja se moe fiziki izdvojiti. Za Fukoa (koji je proitao Niea 1954-1955, ako me seanje ne vara), prvi nain da se
razrei tekoa bila je fenomenologija: za Huserla "stvari" nisu ekstra-mentalne res, ali ipak nisu ni jednostavni psiholoki sadraji;
fenomenologija nije idealizam. S a m o to su bia shvaena na taj nain bila neposredne datosti koje treba opisati, a ne pseudo-ob-

230
 Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIE ISTORIJU

u materijalnom smislu: postojanje bez lica, jo
uvek neobjektivizovano. Na primer: seksualnost je
praksa, a "diskurs" ne znai da ne postoje seksualni
organi ili ono to se pre Frojda nazivalo seksualnim
nagonom; takvi "prediskurzivni referenti" (Fuko
1998: 53-54) jesu sidrita neke prakse, isto tako
kao i znaaj ili ukidanje rimskog Senata. Ali nisu
izgovori za racionalizam i u tome je poenta ovog
pitanja. Prediskurzivni referent nije prirodni ob-
jekat, meta za teleologiju: nema povratka potisnu
tog. Ne postoji "veni problem" ludila, shvaenog
kao prirodni objekat koji bi kroz vekove izazvao
promenljive odgovore. Razlike u molekulima
nisu ludilo nita vie nego otisci prstiju; razlike u
ponaanju i rasuivanju nisu ludilo nita vie od
razlika u rukopisu i miljenju. Ono to je kod nas
materija za ludilo, u nekoj drugoj praksi bie ma
terija za neto drugo. Poto ludilo nije prirodni ob
jekat, ne moe se "razumno" raspravljati o "pravom"
stavu koji treba "zauzeti" po tom pitanju. Ono to
nazivamo razumom (ime su se bavili filozofi) ne
izdvaja se na neutralnoj osnovi i ne oituje se na
realnostima: on govori, polazei od "diskursa" za
koji ne zna, o objektivizacijama za koje ne zna (i ko
jima bi mogli da se pozabave oni koje smo nazivali
istoriarima). A to pomera granice filozofije i isto
rije zato to presipa njihov sadraj iz jedne u drugu.
Taj je sadraj preobraen zato to je preobraeno
ono to smo podrazumevali pod istinom. Ve neko
vreme suprotstavljamo prirodu i konvenciju, zatim
prirodu i kulturu, m n o g o smo govorili o istorijskom
relativizmu, kulturnoj samovolji. Istorija i istina. To
je moralo jednog dana da se slomi. Istorija postaje
istorija iz o n o g a to su ljudi zvali istinama i iz nji
hovih borbi oko tih istina.
Evo, dakle, jednog sasvim materijalnog sve
ta, sainjenog od prediskurzivnih referenata koji
predstavljaju virtuelnosti koje jo uvek nemaju
lice; u njima uvek razliite prakse na razliitim
takama stvaraju uvek razliite objektivizacije, lica;
svaka praksa zavisi od svih drugih praksi i od nji
hovih preobraaja, sve je istorijsko i sve zavisi od
svega; nita nije inertno, nita nije neodreeno i,
videemo, nita nije neobjanjivo; ovaj svet ne visi
o naoj svesti, on je odreuje. Prva posledica: na-
mena tog referenta nije da postane takvo i takvo
lice, uvek isto, da postane takva objektivizacija,
drava ludilo ili religija: to je uvena teorija diskon-
tinuitet: ne postoji "ludilo kroz vekove", religija ili
medicina kroz vekove. Pre klinike medicina je samo
imala isto ime kao i medicina XIX veka; situacija
je obrnuta ako u XVII veku potraimo neto to bi
pomalo nalikovalo onome to podrazumevamo

jekti koje treba nauno ili istorijski objasniti: fenomenologija opisuje sloj bia koji prethodi nauci; im preemo na objanjavanje
tih bia, fenomenologija namerno puta napred nauku, a bia nanovo postaju stvari. Fuko je, najzad, razreio potekou uz pomo
nieanske filozofije prvenstva odnosa: stvari postoje samo kroz odnos, kao to emo neo dalje videti, a odreenje tog odnosa preds
tavlja njihovo objanjenje. Ukratko, sve je istorijsko, sve zavisi od svega, a ne samo od proizvodnih odnosa, nita ne postoji izvan
istorije, a objanjenje nekog tobonjeg objekta sastoji se od ukazivanja na to od kakvog istorijskog konteksta on zavisi. Jedina
razlika izmeu ove koncepcije i marksizma jeste, sve u svemu, u tome to marksizam polazi od naivne ideje uzronosti (jedna stvar
zavisi od neke druge, dim zavisi od vatre); pojam odluujueg, jedinstvenog uzroka ima prednaunu prirodu.

231
0 FUKOU
pod istorijskom naukom, jer ga neemo pronai u
istorijskom anru, ve u anru rasprave (drugaije
reeno, to to nalikuje onome to nazivamo istori-
jom jeste Histoire des variations, knjiga koja je jo
uvek dostojna divljenja i tivo koje se guta, a ne
neitljivi Discours sur l'histoire universelle). Ukratko,
u nekoj epohi skup praksi prozvodi, na materijal
nom stupnju, jedinstveno istorijsko lice u kojem
mislimo da raspoznajemo ono to se naziva nejas
nim imenom istorijske nauke ili pak, religije; ali, u
nekoj drugoj epohi, na istom stupnju e se formi
rati sasvim drugaije istorijsko lice i, obrnuto, na
nekom novom stupnju nastae lice koje nejsano
nalikuje prethodnom. U tome je smisao negiranja
prirodnih objekata: ne postoji evolucija ili prom-
ena jednog istog objekta koji bi uvek trebalo da
izraste na istom mestu. Kaleidoskop, a ne rasadnik.
Fuko ne kae:"Ja vie volim diskontinuitet, prekide",
ve: "uvajte se lanih kontinuiteta". Poput lanog
prirodnog objekta kao s t o j e religija ili neka religija
u kojoj bi se spojili veoma razliiti elementi (ritual-
izmi, svete knjige, pruanje sigurnosti, razne emo
cije, itd) koje e u drugim epohama veoma razliite
prakse razbistriti i objektivizovati u veoma razliitim
oblicima. Kao to bi rekao Delez, drvee ne postoji:
postoje samo izdanci.
Dodatne posledice: ni funkcionalizam, ni insti-
tucionalizam. Istorija je nejasan teren, a ne strelite;
kroz vekove, institucija zatvora ne odgovara funk
ciji koju treba da ispuni i preobraaje te institucije
ne treba objanjavati uspesima ili neuspesima te
funkcije. Treba poi od globalne take gledita,
to e rei od sukcesivnih praksi, jer, u zavisnosti
od epohe, ista e institucija imati razliite funk
232
cije i obrnuto; tavie, funkcija postoji samo kao
svojstvo prakse i nije praksa ta koja odgovara na
"izazov" funkcije (funkcija "hleba i igara" postoji
samo u praksi i kroz praksu "voditi stado"; ne post
oji vena funkcija raspodele ili depolitizacije kroz
vekove).
Shodno tome, opozicija dijahrono-sinhrono,
geneza-struktura, jeste lani problem. Geneza nije
nita vie od aktuelizacije neke strukture (Deleuze
1968: 237-238); da bismo mogli da suprotstavimo
strukturu "medicina" njenoj laganoj genezi, trebalo
bi da postoji kontinuitet, da je medicina "kao takva"
rasla poput hiljadugodinjeg drveta. Geneza se ne
odvija od trenutka do trenutka, poreklo ne postoji,
ili pak, kako ree neko, retko se deava da je lepo.
Medicinu iz XIX veka ne objanjavamo poev od
Hipokrata i pratei tok vremena koji ne postoji: desi
la se promena kaleidoskopa, a ne nastavak rasta;
medicina kroz vekove ne postoji: bilo je samo suk
cesivnih struktura (medicina u Molijerovo vreme,
klinika...) i svaka od njih ima svoju genezu, koja se
objanjava delimino preobraajima prethodne
medicinske strukture, a delimino preobraajima
ostatka sveta, i to na principu verovatnog; jer zato
bi se neka struktura u potpunosti objanjavala pre
thodnom strukturom? Zato bi joj, naprotiv, bila
potpuno strana? Da ponovimo: na autor uklanja
metafizike fikcije i lane probleme, i to kao pozitiv-
ista, kakav jeste. udno je to su ovog neprijatelja
drvea ponekad smatrali fiksistom. Fuko je istoriar
u istom stanju: sve je istorijsko, istorija se moe
objasniti u potpunosti i treba izbaciti sve rei sa su
fiksom -izam.

U istoriji postoje pojedinane ili ak jedinstvene
konstelacije i svaka se od njih moe u potpunosti
objasniti samo pomonim sredstvima. Bez pribega-
vanja drutvenim naukama? Svaka praksa, svaki
diskurs, ima svoje oslonce i objektivizacije i izgleda
nam teko da o njima govorimo, a da se ne oeemo
0 lingvistiku ili ekonomiju, ako su u pitanju oslonci
1 objektivizacije ekonomske ili lingvistike prirode;
to je pitanje o kojem Fuko uopte ne govori zato to
se to na neki nain samo po sebi podrazumeva, ili
zato to u to nimalo ne veruje, ili zato to ga to ne
zanima. Osim ako me samoljublje ne zaslepljuje, jer
sam u svojoj uvodnoj lekciji podrao tezu da istorija
mora da se pie pomou prirodnih nauka i da sadri
nepromenljive. Poto sam to priznao, izgleda mi da
problem koji Fukoa zanima jeste sledee: kada bi is
torija bila podesna za nauno objanjenje, da li bi se
ta nauka smestila na nivo naih racionalizama? Jesu
li nepromenljive u istorijskom objanjenju isto to i
"prirodni" objekti?
Mislim da je za Fukoa to prava sutina ovog
pitanja. Nije mu mnogo znaajno to to se, bar u
prostornom smislu, neizbene nepromenljive or-
ganizuju u sistem naunih istina: ili to ne moemo
ii iznad jednostavne tipologije istorijskih prilika; ili
to se nepromenljive svode na formalne tvrdnje, na
filozofsku antropologiju kakvu moemo nai u Spi-
nozinoj III knjizi ili u Genealogiji morala: sutinska
stvar je to to drutvene nauke, ako nauke moraju
da se umeaju, ne bi mogle da budu racionalizacija
prirodnih objekata, da budu znanje za tehnokrate;
one pretpostavljaju istorijsku analizu tog objekta,
to e rei genealogiju, obelodanjivanje prakse ili
diskursa.
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIEISTORIJU
Mogu li se nepromenljive, posle istoriarevog
prolaska, organizovati u neki hipotetiko-deduktiv-
ni sistem? Korist od tog pitanja ostaje od sekundar
nog znaaja: nauka ne upuuje na aktivnost koja se
sastoji od duha, ne upuuje na dogovor izmeu bia
i miljenja, na Razum, ve na injenicu da, u nekim
oblastima, pokreti kaleidoskopa, deljenja karata,
kombinatorike prilika, obrazuju relativno izolovane
sisteme, neku vrstu servo-mehariizma, koji se mogu
ponavljati; to je est sluaj u fizikim pojavama; kada
treba saznati da lije takav sluaj i u ljudskoj istoriji,
dolazimo do pitanja koje je razumljivo, ali dvostru
ko ogranieno. Ono se sastoji u tome da se zapita
mo kakve su pojave, a ne koji su zahtevi Razuma;
ni na koji nain ne moe dovesti do devalorizacije
istorijskog objanjenja kao nenaunog. Nauka nije
vii oblik spoznaje: ona je spoznaja koja se primen-
juje na "serijske modele", dok istorijsko objanjenje
razmatra "prototipe", od sluaja do sluaja; zbog
prirode pojava nepromenljive u nauci jesu formalni
modeli; istoriji su to jo formalnije istine. Da bi bila
sasvim u skladu sa prilikama, istorija ne zaostaje za
naukom u strogosti. Pozitivizam obavezuje.
Pozitivizam nije nita drugo do jedan relativan
i... negativan program: ovek je uvek pozitivista
nekoga kome porie racionalizacije; po uklanjanju
metafizikih fikcija ostaje da se rekonstruie pozi
tivno znanje. Istorijska analiza poinje od tvrdnje da
ne postoji drava, ak ni rimska, ve samo korelati
(stado koje treba voditi; tok koji treba usmeriti) vre
menski odreenih praksi, od kojih svaka u svome
vremenu izgleda kao da se sama po sebi podra
zumeva i kao da je sama politika. Poto postoji samo
odreenost, istoriar ne objanjava samu politiku,
233
O FUKOU
ve stado, tok i druga odreenja, jer politika, drava
i Mo ne postoje.
Ali kako, onda, da objanjavamo, a da ne
raunamo na pokretae, na nepromenljive? Bez njih
bi objanjenje ustupilo mesto intuiciji (plavu boju
ne objanjavamo, ve je konstatujemo) ili iluziji
spoznaje. Zaista: formalna potreba za postojanjem
nepromenljivih ne predvia na koji e se nivo te
nepromenljive smestiti; ako objanjenje u istoriji ot
krije relativno izdvojive podsisteme (takav ekonom
ski proces, takva struktura organizacije), zadovoljie
se time da na njih primeni neki model ili bar da ih
iskae u vidu principa ("potrebno je da vrata budu
otvorena ili zatvorena; potrebno je da ukupni zbir
uloga u igri meunarodne bezbednosti bude nula,
bez obzira na to da li zainteresovane strane to znaju
ili ne znaju; ako nisu znale ili su prieljkivale drugaiji
kraj, to objanjava ono to se sa njima dogodilo").
Ako je, naprotiv, istorijski dogaaj potpuno u skladu
sa prilikama, potraga za nepromenljivom nee se
zaustaviti dok ne stigne do antropolokih tvrdnji.
Te su antropoloke tvrdnje i same formalne i
samo im istorija moe obezbediti sadraj: ne postoji
konkretna transistorijska istina, materijalna ljudska
priroda, povratak potisnutog. Zato to ideja potis
nutog prirodnog nagona ima smisla samo u sluaju
pojedinca koji je imao sopstvenu istoriju; u sluaju
drutava, potisnuto iz jedne epohe zapravo pred
stavlja genezu jedne nove prakse. Fuko nije fran
cuski Markuze (Marcuse). Napred smo govorili o
uasu koji je Rimljanin oseao pred gladijatorom
koga je u isto vreme smatrao zvezdom; da li ja taj
uas, koji nije mogao da isprovocira zabranu gladi-
234
jatorskih borbi pre perioda poznog carstva, bio po
tisnuti strah od ubistva u stanju graanskog mira?
Da li je takav strah od ubistva mogao biti transis-
torijski zahtev ljudske prirode, koji su upravljai u
itavoj epohi ispravno uzimali u obzir, zato to e
se vratiti kroz prozor ako su mu zatvorena vrata?
Ne bi mogao, zato to, najpre, nije potisnut, ve je
preobraen reaktivnou (o toj reaktivnosti govori
Genealogija morala: eto jednog nepromenljivog
oslonca sa filozofskim ukusom): on je bio farisejsko
gaenje pred tom prostitutkom smrti kakva je bio
gladijator.Taj transistorijski strah od ubistva uopte
nije bio transistorijski: on je materijalan, konkre
tan, odnosi se na odreenu upravljaku praksu;
on je strah od prizora umiranja jednog nedunog
graanina, pod okriljem javnog reda i mira, i to
sadri odreeni politiko-kulturni diskurs, izvesnu
praksu Naselja. Taj tobonji prirodni strah nije iska-
ziv isto formalnim terminima, ak ni kao truizam;
on ne postoji formalno; on nije strah od smrti niti od
ubistva (jer priznaje ubistvo kriminalca).
Prema Fukou, za istoriju nema koristi od elabo
racije nepromenljivih, bilo da su filozofske ili se
organizuju u drutvene nauke; njoj je korisno da
upotrebi nepromenljive kakve god da su i to kako
bi rasprila racionalizme koji se neprestano raaju.
Istorija je nieanska genealogija. Zbog toga Fuko is
toriju smatra filozofskim biem (to nije ni tano ni
pogreno); ona je, u svakom sluaju, veoma daleko
od empirizma koji joj se tradicionalno pripisuje.
"Neka ovde ne ulazi niko ko nije filozof ili ne postaje
filozofom". Istorija koja se pie apstraktnim recima
umesto semantikom te epohe, nanovo obojena lo
kalnom bojom; istorija koja, izgleda, svuda pronala-

zi delimine analogije, skicira tipologije, jer istorija
pisana kao mrea apstraktnih rei manje predstav
lja ivopisnu raznolikost nego anegdotsku naraciju.
Ta humoristika ili ironina istorija raspruje priv
ide, zbog ega su Fukoa smatrali relativistom ("istina
pre hiljadu godina, greke danas"); istorija koja ne
gira prirodne objekte i potvruje kaleidoskop, zbog
ega je na autor smatran skeptikom. 0 nije ni jedno
ni drugo. Jer relativista smatra da su ljudi, kroz vek
ove, mislili razne stvari o istom objektu: "0 oveku, o
Lepom, jedni su mislili ovo, a u nekoj drugoj epohi,
drugi su mislili ono, po istom pitanju; hajde da sazna
mo ta je tano!"To za naeg autora znai unesreiti
se ni zbog ega, jer upravo to pitanje nije isto od
epohe do epohe; a istinitost pitanja koje se pokae
svojstvenim svakoj epohi savreno je objanjiva i u
njoj nema nikakvog neodreenog kolebanja. Kladili
bismo se da bi Fuko potpisao reenicu o oveanstvu
koje sebi zadaje samo one zadatke koje moe da
izvri 6 : u svakom trenutku, prakse oveanstva su
ono to od njih naini celina istorijskih uslova, tako
da je u svakom trenutku oveanstvo ravno samo
sebi; u emu nema nieg laskavog. Negacija prirod
nog objekta ne vodi ni skepticizmu; niko ne sumnja
da e rakete usmerene prema Marsu zahvaljujui
Njutnovim proraunima sigurno tamo i stii; Fuko,
nadam se, ne sumnja ni da je Fuko u pravu. On jed
nostavno podsea na to da objekti nauke nisu vene
istine, kao ni sam pojam nauke. A sigurno je da je
ovek lani objekat: drutvene nauke ipak ne post
aju nemogue zbog toga, ve se smatra da menjaju
6
"Uvek ujemo samo pitanja na koja smo u stanju da pronaemo odgovor" (Nie 1989:196). Marks kae da oveantvo reava sve
probleme koje sebi postavi, a Nie da sebi postavlja samo probleme koje moe da rei (Fuko 1998: 61; Deleuze 1968:205).
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIE ISTORIJU
objekat, a sa tom su se pustolovinom upoznale i
prirodne nauke.
U stvari, problem nije u tome: ako dobro shva-
tam, pojam istine je poremeen zato stoje u procesu
sticanja naunih znanja filozofija zamenjena istori-
jom; svaka nauka je bila privremena i filozofija je to
dobro znala, svaka nauka jeste privremena i istori-
jska analiza to neprestano pokazuje. Takva analiza,
bilo da se radi o analizi klinike, moderne seksualnosti
ili Moi u Rimu, veoma je istinita ili bar moe da bude
istinita. A ono to ne bi moglo da bude istinito jeste
mogunost da spoznamo ta je seksualnost "kao
takva" i mo "kao takva"; ne zato to ne bismo znali
da dosegnemo istinu o ovim znaajnim objektima,
ve zato to tu nema mesta ni za istinu ni za greku,
s obzirom da ti znaajni objekti ne postoje: visoko
drvee ne raste u kaleidoskopima.To to ljudi veruju
da raste, to ih navodimo da u to veruju, i to se zbog
toga tuku, e to je ve druga stvar. to se tie seksu
alnosti, Moi, drave, ludila i mnogih drugih stvari,
moemo samo rei da u njima nema mesta ni za is
tinu ni za greku, poto ne postoje; nema ni istine ni
greke u procesu varenja i razmnoavanja kentaura.
Ovaj svet je ono to jeste u svakom trenutku: to
to su njegove prakse i njegovi objekti razreeni, to
oko njih postoji praznina, ne znai da svuda okolo
postoji istina koju ljudi jo nisu otkrili, budue figure
u kaleidoskopu nisu nita istinitije niti pogrenije
od prethodnih. Kod Fukoa nema potisnutog, a ni
povratka potisnutog, nema neizreenog koje kuca
235
0 FUKOU
na vrata: "Pozitiviteti koje sam pokuao da usta
novim ne treba da budu shvaeni kao skup deter
minacija koje se misli individua nameu spolja ili je
pak unapred i iznutra proimaju. Oni pre ine skup
uslova pod kojima se obavlja neka praksa; manje se
radi granicama postavljenim inicijativi subjekta
nego polju u kome se ona artikulie" (Fuko 1998:
223). Svest ne moe da se bori protiv istorijskih uslo
va, poto ona nije konstitutivna, ve je konstituisana;
naravno da se ona neprestano buni, odbija gladi
jatore i otkriva ili izmilja Jadnika: te pobune pred
stavljaju uspostavljanje neke nove prakse, a ne upad
apsolutnog. "To to postoje sistemi razreivanja, ne
znai da ispod njih postoji veliki, neogranieni gov
or, kontinuiran i utljiv, koji e oni suzbiti i potisnuti,
a koga emo mi morati da probudimo, obnavljajui
mu re. Obilazei svet i upliui sve njegove oblike i
sve njegove dogaaje, ne treba da zamiljamo jedno
nereeno i nemislee, bilo da se radi naglaavanju
ili najzad miljenju" (Fuko 2005). Fuko vie nije
Malbran (Malebranche) koji ne zna da nije istorijski
Lakan. Rei u sve: on nije humanista, jer ta je hu
manista? ovek koji veruje u semantiku... Jer bi "dis-
kurs"trebalo da bude njena negacija. Nee biti! jezik
ne otkriva realno, a neki bi marksisti morali prvi to
da znaju i da se, umesto njime, slue samo istorijom
rei. Ne, jezik se ne raa iz tiine: raa se iz diskursa.
Humanista je neko ko ispituje tekstove i ljude na os
novu onoga to kau, ili, jo bolje, neko ko ak ni ne
sumnja da bi mogao postojati neki drugi nivo.
Fukoova filozofija nije filozofija "diskursa",
ve filozofija odnosa. Jer je "odnos" naziv onoga
to oznaavamo kao "strukturu". Umesto sveta
sainjenog od subjekata ili pak objekata i njihove
236
dijalektike, sveta u kojem svest unapred zna za svoje
objekte i cilja ih, ili predstavlja ono to objekti prave
od nje, imamo svet u kojem odnos ima primat: struk
ture daju materiji svoj objektivni lik. U tom svetu ne
igramo ah sa venim figurama, kraljem, luakom:
figure predstavljaju ono to sukcesivni raspored na
tabli pravi od njih. I tako "bi trebalo da pokuamo
prouavati mo, i to ne polazei od primitivnih ter
mina odnosa, pravnog subjekta, drave, zakona,
suverena, itd. ve polazei od samog odnosa poto
on odreuje elemente koje obuhvata; umesto da
pitamo idealne podanike ta su morali da ustupe
kako bi bili pokoreni, treba da ispitamo na koji to
nain odnosi pokoravanja mogu da proizvedu po
danike" (Foucault 1976: 361). Ako i postoji neko ko
ontologizuje Mo ili ta g o d , taj neko nije ovaj filo
zof odnosa, ve oni koji govore samo dravi kako
bi je blagosiljali, proklinjali, "nauno" je definisali, a
drava, meutim, jeste prosti korelat neke prakse
koja je usko vremenski odreena.
Ludilo ne postoji: postoji samo njegov odnos
sa ostatkom sveta. Ako elimo da saznamo ime
se tumai filozofija odnosa, treba da je vidimo na
delu na njenom uvenom problemu, a to je prob
lem obogaenja prolosti i njenih uinaka s obzi
rom na tumaenja koja e joj budunost dati kroz
vekove: na jednoj uvenoj stranici iz La Pensee et le
Mouvant, Bergson prouava ovo oigledno dejstvo
budunosti na prolost 7 ; pitanju pojma preroman-
tizma on pie: "Da nije bilo jednog Rusoa, jednog
atobrijana, Vinjija, Igoa, ne samo da ga ne bismo
zapazili, ve ne bi realno ni bilo romantizma kod
nekadanjih klasika, jer se romantizam kod klasika
ostvaruje samo izdvajanjem jednog njegovog aspe-

kta iz njihovih dela, a ta slika, sa svojom osobenom
formom, nije postojala u klasinoj knjievnosti pre
pojave romantizma vie nego to u oblaku koji pro
lazi postoji zabavan crte koji e umetnik zapaziti
tako to e tu amorfnu masu uobliiti prema svojoj
mati." Taj paradoks se danas naziva paradoksom
razliitih "itanja" jednog istog dela. U tome je itav
problem odnosa, a naroito problem individual
nog.
Lajbnic negde pie (Leibniz, u: Belaval 1960:112)
putniku u Indiju kome umire ena, koja je ostala u
Evropi, lako ne zna za njenu smrt, ona ipak izaziva
realnu promenu na njemu: postaje udovac. Izvesno
je da "biti udovac" nije nita do odnos (isti pojedi
nac moe istovremeno da bude udovac u odnosu
na svoju pokojnu suprugu, otac u odnosu na svoga
sina i sin u odnosu na svoga oca); odnos se nalazi
u pojedincu koji ga podrava (omne paedicatum
inest subjecto): imati odnos obudovelosti znai biti
udovac. Od dve stvari nastaje jedna, rei e neko:
ili pak to odreenje muu dolazi spolja, isto kao
to preromantika slika u oima nekih nije nita do
tumaenje koje je spolja dodeljeno klasinim delima
koja tu ne mogu nita; u tom sluaju, istinito u nekom
tekstu bie ono to njoj kaemo, a pojedinac, otac,
sin, suprug ili udovac, jeste ono to ostatak sveta od
njega napravi. Ili pak odnos ima unutranju prirodu
i proizilazi iz same zainteresovane strane: u monadu
putnika oduvek je bilo upisano da e biti udovac i
Bog je u toj monadi mogao da proita buduu obu-
dovelost (to oigledno pretpostavlja da, zbog una
Bergsonova ideja da budunost obogauje prolost moe se proitati i kod Niea, Vesela nauka n 94 ("Posthumni rast"); cf kao i u
7
Opinions et Sentences Melees (Humain trop humain, II), n 126, Volja za mo, n 974.
Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIE ISTORIJU
pred uspostavljene harmonije, monada sa kojom se
putnik oenio umre u odgovarajuem trenutku isto
kao to e dva usklaena sata u istom trenutku ot
kucati kobni as); u tom e sluaju sve to kaemo
jednom tekstu biti istinito. U prvom sluaju nita
nije istinito nekom individualitetu, a tekst je do
pucanja nabijen najkontradiktornijim tumaenjima.
To je ono to Rasel (Russell) naziva problemom
spoljanjih i unutranjih odnosa (Russell 1903: 214-
216; Pariente 1973: 139). A to je, u stvari, problem
individualiteta.
Ima li neko delo samo domet koji mu dode-
limo? Ima li sve domete koje u njemu moemo
otkriti? A ta postaje domet koji mu je dao glavni
zainteresovani, a to je autor? Da bi se ovaj problem
pojavio, potrebno je da delo postoji, utemeljeno
kao neki spomenik; treba u potpunosti da bude
inidividualitet koji ima svoje znaenje, svoj domet;
onda emo samo moi da se iznenadimo to to delo
kojem nita ne nedostaje, ni tekst (tampan ili pisan
rukom), ni znaenje, moe u budunosti da dobije
nova znaenja, ili to moda ve sadri sva druga za-
misliva znaenja. A ta ako delo ne postoji? Ako svo
je znaenje dobija samo kroz odnos? Ako je njegov
domet, koji proglaavamo istinitim, prosto domet
koji je to delo imalo u odnosu na svog autora, ili
na epohu u kojoj je napisano? Ako njegovi budui
dometi ne predstavljaju obogaenje dela, ve neke
druge razliite domete koji mu se ne suprotstavl
jaju? Ako svi ti proli i budui dometi predstavljaju
razliite individualizacije neke materije koja im se
237
0 FUKOU
ravnoduno preputa? U tom sluaju problem odno
sa iezava poto iezava individualitet dela. Delo,
iju smo fizionomiju smatrali ouvanom za sva vre
mena, ne postoji (postoji samo njegov odnos prema
svakom od tumaenja), ali nije da nije nita: ono je
odreeno unutar svokog odnosa; znaenje koje je
imalo u svoje vreme, na primer, moe da bude pred
met pozitivne rasprave. Ono to, zauzvrat, postoji,
jeste materija dela, ali ta materija nije nita sve dok
je odnos ne naini ovakvom ili onakvom. Kao stoje
govorio jedan skotistiki uitelj, materija je u inu,
ali nije in niega. Ta materija je pisani ili tampani
tekst, ukoliko je taj tekst prijemiv za neko znaenje,
ukoliko je stvoren da bi imao neko znaenje i uko
liko nije trtljanje koje je nasumice otkucao majmun
daktilograf. Primat odnosa. Verovatno zbog toga
Fukoova metoda kao polaznu taku koristi reakciju
na nejasnu fenomenologiju koja u Francusku dolazi
neposredno posle osloboenja. Fukoov problem je
moda bio sledei: kako postupati bolje od filozofije
svesti, a da se ne upadne u aporije marksizma? Ili
obrnuto, kako izbei filozofiju subjekta, a da se ne
zapadne u filozofiju objekta?
Fenomenologija nije pogrena zbog toga to
je "idealizam", ve zbog toga to je filozofija pojma
Cogito. Huserl ne stavlja postojanje Boga i avola
u zagradu kako bi tu zagradu potom kriom otvo
rio, kao to je napisao Luka (Lukacs); kada pie
sutini kentaura, on preputa naukama da se izraze
postojanju, nepostojanju i fiziolokim funkcijama
te ivotinje. Krivica fenomenologije nije u tome to
ne objanjava stvari, poto nikada nije ni tvrdila da
ih objanjava; njena krivica je u tome to ih opisuje
polazei od svesti, koju smatra konstitutivnom, a ne
238
konstituisanom. Za svako objaenje ludila potreb
no je da se ono najpre tano objasni; moemo li se,
po pitanju tog opisa, pouzdati u ono to nam svest
omoguuje da vidimo? Odgovor je da ako je svest
konstitutivna, ako, kao to kae izreka, poznaje re
alnost "tako dobro kao da ju je sama stvorila"; od
govor je ne ako je i sama svest konstituisana, ako
ju je nasamarila neka konstitutivna istorijska prak
sa. A jeste nasamarena: veruje da ludilo postoji,
eljna je da doda da ono nije stvar, s obzirom da
u njemu naa svest obitava, pod uslovom da pri
likom njegovog opisivanja bude toliko prefinjena
da se u njega uvue. A treba dodati da preftnjenost
fenomenolokih opisa izaziva uzvike divljenja.
udno je da marksisti gaje istu veru u objekat
(i istu veru u svest: ideologija deluje na realnom
prelazei preko svesti delatnik). Objanjenje po
lazi od jednog datog objekta, proizvodnog odnosa,
i kree se prema drugim objektima. Neemo po
stoti put podseati na nesuvislosti kojima to vodi:
nikada jedan istorijski objekat, jedan dogaaj, kao
to je proizvodni odnos, ne moe da objanjava "u
krajnjoj instanci", da bude pokretaka snaga, poto
je i sam neim uslovljeni dogaaj; ako upotreba
mlina na vodu prouzrokuje kmetstvo, onda treba
da se upitamo iz kojih smo ga istorijskih razloga
upotrebili umesto da se pridravamo rutine, tako
da on ne bude naa pokretaka snaga. Tu ne moe
postojati dogaaj u krajnjoj instanci, to je upotreba
kontradiktornih termina; sholastiari su to na svoj
nain objanjavali govorei da pokretaka snaga ne
moe da sadri silu: ako je pre postojanja pripadao
virtuelnom poretku, ako je dogaaj, potrebni su uz
roci da bi se ostvario i vie nije poslednja pobuda.
 Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIE ISTORIJU

Hajde da preemo na potonje zbrke, koje ne iza
zivaju uzvike divljenja: na kraju emo proizvodnim
odnosom nazivati sve ono to koristi objanjenju
funkcionisanja sveta, raunajui i simbolika do
bra, a to znai baciti se u baru da bi se pobeglo od
kie: ono to proizvodni odnos navodno objanjava
sada pripada proizvodnom odnosu. I sama svest
pripada objektu koji je navodno odreuje. Ali, nije
to vano: vano je da objekti nastavljaju da postoje;
nastavljamo da govorimo o dravi, vlasti, ekonomiji
itd. Ne samo da na taj nain spontane teleologije
ostaju na mestu, ve se i objekat koji treba objas
niti shvata kao objanjenje, ide od objekta do ob
jekta. Videli smo kakve to potekoe izaziva, videli
smo i da to obnavlja teleoloku iluziju, idealizam u
nieanskom smislu, aporiju "istorija i istina". Nasu
prot tome Fuko predlae pozitivizam: ukloniti po-
slednje neistorizovane objekte, poslednje tragove
metafizike; predlae i materijalizam: objanjenje
vie ne ide od objekta do objekta, ve od svega ka
svemu, i to objektivizuje datirane objekte u materiju
bez lica. Da bi mlin bio opaen samo kao sredstvo
za proizvodnju i da bi njegova upotreba poremetila
svet, potrebno je da on najpre bude objektivizovan
zahvaljujui postupnom remeenju okolnih praksi,
remeenju koje je i samo... i tako ad inifinitum. Istinu
govorei, to je ono to smo, kao i g. urden, i svi mi
ostali istoriari mislili u dubini due.
Istorija-genealogija a la Fuko u potpunosti is
punjava program tradicionalne istorije; ne ostavlja
po strani drutvo, ekonomiju, itd, ve tu materiju
drugaije oblikuje: ne vekovi, narodi i civilizacije,
ve prakse; zapleti koje pria jesu istorija praksi, u
kojoj su ljudi vieni kroz istine i kroz njihove borbe
oko tih istina 8 . Taj novi model istorije, ta "arheologi
ja", kako je naziva njen tvorac, "odvija se u dimen
ziji jedne opte istorije" (Fuko 1998:178); ona se ne
specijalizuje za praksu, za diskurs, za skrivenu stranu
ledenog brega, ili, bolje reeno, skrivena strana dis-
kursa i prakse ne razlikuje se od potopljene strane.
U tom smislu nije bilo evolucije kod Fukoa, a Isto
rija seksualnosti ne sadri novotariju koja povezuje
neku diskurzivnu praksu sa drutvenom istorijom
buroazije: delo La Naissance de la clinique ve je
usidrilo preobraaj medicinskog diskursa u insti
tucijama, u politikoj praksi, u bolnici, itd. Svaka
je istorija arheoloka po prirodi, a ne po izboru:
objanjavanje i pojanjavanje istorije sastoji se od
opaanja celine, od prenoenja tobonjih prirod
nih objekata na vremenski odreene i retke prakse
koje ih objektivizuju, i od objanjavanja tih praksi,

8
Fukoova metoda je verovatno proizala iz j e d n o g razmiljanja o Genealogiji morala, druga disertacija, 12. Primat odnosa u
uoptenom smislu podrazumeva ontologiju volje za mo; Fukoovo delo bi kao epigraf moglo da nosi dva Nieova teksta, Volja za
mo (Nie 1988:70):"Protiv uenja o utjecaju milieua i izvanjskih uzroka: unutranja je snaga beskrajno nadmona; mnogo toga to
se ini utjecajem izvana samo je njezino prilagoavanje iznutra. Posve isti milieui m o g u se protumaiti i iskoristiti suprotno: nema
injenica (es gibt keine Tatsachen)". Kao to vidimo, injenice ne postoje, ne samo na planu spoznaje koja tumai, ve ni na planu
realnosti unutar koje ih eksploatiemo.To vodi ka kritici ideje istine, n 604: "ta spoznaja jedino moe biti? - "Izlaganje", unoenje
smisla - ne "objanjenje"... Nema injeninog stanja (es gibt keinene Tatbestand)" Ovde re tumaenje ne oznaava samo znaenje
koje pronalazimo u nekoj stvari, njeno tumaenje, ve i injenicu to je tumaimo, to e rei znaenje koje joj dajemo.

239
0 FUKOU
i to polazei ne od jedinstvenog pokretaa, ve od
svih srodnih praksi u kojima se one usidravaju. Ta
slikarska metoda proizvodi udne slike na kojima
odnosi zamenjuju objekte. Izvesno je da su to slike
sveta koji poznajemo: Fuko se bavi apstraktnim
slikarstvom u istoj meri kao i Sezan; pejza iz oko
line Eksa je prepoznatljiv, samo je bogat estokom
oseajnou: izgleda kao da nastaje iz zemljotresa.
Svi njegovi objekti, raunajui i oveka, preneti su
u apstraktnoj gami obojenih odnosa u kojoj do
dir potire njihov praktini identitet (Badt 1956: 38,
121,126, 129, 173), i u kojoj se meaju njihov indi
vidualitet i njihova ogranienja. Posle ovih 40 strana
pozitivizma, hajde da na trenutak sanjamo o ovome
svetu u kojem se na povrini neke uzburkane ma
terije bez lica, i to na uvek razliitim mestima, raaju
uvek razliita lica koja ne postoje, u kojem je sve in
dividualno, tako da nita to nije.
Eks i London, april 1978.
Sa francuskog prevela Olja Petroni
Naslov izvornika: "Foucault revolutionne l'histoire",
u: Paul Veyne, Comment on ecrit l'histoire, Edition du
Seuil, Paris, 1978, str. 385-429.
240
LITERATURA:
Badt, Kurt (1956) - Die Kunst Cezannes, Mnchen:
Prestel
Beiaval, Y. (1960) - Leibniz critique de Descartes, Paris
Deleuze, Gilles (1968) - Difference et Repetition,
Paris: PUF
Deleuze, Gilles, Parnet, Claire (1977) - Dialogues,
Paris: Flamarion
Duns Scotus, Johannes (1639) - Opera, Lyon: Luke
Wadding, t. Ill (reedite par Vives, Paris, 1891)
Foucault, Michel (1976) - Annuaire du College de
France, ("Cours de I'annee 1975-1976""ll faut defen-
dre la societe " ) , 76.
Fuko, Miel (1998) - Arheologija znanja, Beograd:
Plato / Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia
Fuko, Miel (2005) - "Poredak govora", u: Pav-
le Milenkovi, Duan Marinkovi, Fuko 1926-
1984-2004. Hrestomatija, Novi Sad: Vojvoanska
socioloka asocijacija.
Kaufmann, Felix (1929) - Grundprobleme der Lehre
von der Strafrechtsschuld, Leipzig und Wien: Franz
Deuticke
Lefort, Claude (1978) - Les formes de l'histoire, Paris:
Gallimard
 Pol Ven: MIEL FUKO REVOLUCIONIE ISTORIJU

Nie, Fridrih (1988) - Volja za mo, Zagreb: Mladost

Nie, Fridrih (1989) - Vesela nauka, Beograd: Grafos.

Pariente, J. (1973) - Le Language et l'lndividuel, Par

is : Armand Colin

Russell, Bertrand (1903) - The Principles of Mathe

matics, Cambridge: At the University Press.

Scheler, Max (1960) - Die Wissen formen und die Ge

sellschaft, Bern: Francke

Schutz, Alfred (1967) - Phenomenology of the social

world, tr. by G. Walsh and F. Lehnert, Evanston, IL:
Northwestern University Press

Schutz, Alfred (1975) - Collected papers, the problem

of social reality, Vol. I, The Hague: Martinus Nijoff

Schutz, Alfred (1976) - Collected papers, studies in

social theory, Vol. //,The Hague: Martinus Nijoff

Wlfflin, Heinrich (1952) - Principes fondamentaux

de l'histoire de I'art Raymond, Paris: Pln

241
Duan Marinkovi
NAUKA KAO ZNANJE/MO:
OD DISCIPLINUJUE DO DISKURZIVNE PRAKSE
Neposredni uinak novih naina miljenja sveta
ili novih naina konstrukcije realnosti, u irokom
je istorijskom luku - od Galileja, Keplera i Dekar-
ta, pa do moderne fizike - konstruisala ono to
se danas jednim imenom oznaava kao nauka, ili
nauni sistem (miljenja). Nauka kao znanje/mo, u
Fukoovom smislu reci, neposredni je produkt svih
onih socijalnih, politikih i vrednosno-normativnih
previranja epohe. U istorijskom rasponu od protes
tantizma do prosvetiteljstva i kasnije do Francuske
revolucije, odigrao se niz socijalnih, politikih, kul
turnih, etikih, religijskih i ekonomskih preobraaja
koji su konano sublimirani u novi tip socijalnog
identiteta, koji je nosilac nove vizije sveta. Pose
bno od prosvetiteljstva pa nadalje, koje je, kako
primeuje Fuko, sa svojim principima racionalnosti
i univerzalnosti, sistematinosti i analize bilo "skup
politikih, ekonomskih, socijalnih, institucionalnih i
kulturnih dogaaja" (Foucault 1992), nauka je bila
mogua kao socijalno-politiki projekat koji e le-
gitimisati zahteve novokonstruisanih socijalnih
identiteta. Drugim reima, politiki projekat novih
znaenja koji e legitimisati interese klase u uspo
nu - buroazije - te posluiti kao jedna od snaga
koja e legitimisati nova socijalna razvrstavanja i
konstelacije socijalno-politikih snaga u domenu
socijalnog, a potom i dravnog aparata.
Pre nego to je novi tip socijalnog identiteta
(kritiki diskurzivni identitet) pronaao svoje novo
udomljenje i ukorenjenje {rooting) u projektima
nauke i ideologije, i pre nego to je Vilijem Vivil
(William Whewel) mogao 1830. godine sve nove
duhove koji priaju renikom progresa da nazove
naunicima {scientists), odnosno, njihove projekte
naukom (Golinski 1998: 3-7), Galilejevim zloinom
i Keplerovim snom (Mamford 1986) slika sveta ve
je u dovoljnoj meri promenjena - mehanicistiki
konstruisana - da bi se etablirala kao dominirajua.
Sa konanim slomom slike sveta u kome su istine,
jo pod platonistikim uticajima na hriansku
teologiju, obitavale u transcendentnim sferama
boanskog i apsolutnog, Vilijem Vivel je mogao
izrei stav da je "istorijski razvoj nauke sledio put
kojim ljudski duh postepeno zadobija reprezen
tativno gospodarstvo nad spoljanjom realnou"
(Golinski 1998: 3). Taj tip reprezentacionizma, u
svakom sluaju razliit od reprezentacije na kojoj se
gradio stari tip identiteta (reprezentativni socijalni
identiteti), poivao je na tipu znanja kao ogledala
prirode, o iju se povrinu - eksperimente, metode,
merenja, hipoteze, teorije - "odbijaju sutine" real
nosti koja je univerzalna, bez granica postavljenih
kulturom, istorijom, drutvom, ili nekim drugim
oblikom miljenja.
243
0 FUKOU
Veoma vaan momenat ije e implikacije biti
vidljive i na podruju znanja/moi/nauke, bio je
momenat konstruisanja moderne drave, koja do
men javnog pretvara u sopstveni atribut. Zato Ha
bermas istie da "javno postaje u ovom uem smis
lu sinonim za dravu" (Habermas 1969: 28). lako je
socijalno bilo konstruisano u domenu novog tipa
javnosti, novog ekonomskog, proizvodnog i kultur
nog sistema, javno postaje atribut koji se vie ne
odnosi na tradicionalne oblike reprezentacije, ve
na delovanje jednog (dravnog) aparata sa mo
nopolom na legitimnu upotrebu sile, moi i vlasti
"prema kompetencijama koje su ureene zakonom.
Vlast se pretvara u policiju; privatni ljudi koji su joj
potinjeni ine, kao adresati javne vlasti, publiku"
(Habermas 1969:28; Veber 1998). U konstelaciji so
cijalnih i politikih snaga, kada se jasno odvojilo ja
vno i privatno, domen socijalnog nije jednostavno
bio preputen graanstvu privatnih pojedinaca,
koji su objedinjeni novim utilitarnim standardima
kulturnih vrednosti i kritikim socijalnim identite
tima koji ih ine publikom - socijalnom strukturom
koja javno rezonuje. lako su mnogi, pa i Habermas,
nasluivali relativnost autonomije socijalnog, naj
bolja zapaanja o tome kako je, tek pod pretenzi
jama dravnog aparata javne vlasti da uspostavi
kontrolu nad sferom socijalnog, bila mogua jedna
nova diskurzivna socijalna praksa - nauka, a potom
i sociologija i humanistike nauke - potiu od M.
Fukoa. To je, ini se, njegovo trajno naslee.
Na onim mestima u njegovom delu Nadzirati i
kanjavati (Fuko 1997), g d e na jedan neoekivan,
neuobiajen i svakako plodotvoran i teorijski nov
nain tumai ideje Bentamovog panoptikon-a,
244
Fuko, zapravo, zalazi ne samo u ontoloke domene
socijalnog (arheologije socijalne ontologije mo
derne epohe), ve i u njegov epistemoloki domen.
Drugim reima, kako je socijalno moglo da bude
saznato i znano, i kako je uopte, ta nova sfera,
postala predmetom jedne nove diskurzivne prakse
- humanistike nauke i kasnije sociologije. Takoe,
valja ponoviti jedan od temeljnih Fukoovih stavo
va, izreen u Reima i stvarima, da: "Epistemoloko
polje u kome se kreu humanistike nauke nije
bilo unapred obeleeno: nikakva filozofija, nikakav
politiki ili moralni stav, nikakva empirijska nauka
- bez obzira koja, nikakvo posmatranje ovekovog
tela, nikakva analiza oseaja, imaginacije ili strasti
nije nikada, u 17. i 18. veku, susrela neto kao to
je ovek; jer ovek nije postojao;... i humanistike
nauke se nisu javile kada je, pod pritiskom nekog
racionalizma, nekog nereenog naunog problema
ili nekog praktinog interesa, odlueno da ovek....
pree meu naune predmete - g d e jo uvek nije
sigurno da ga apsolutno moemo svrstati; one su
nastale onog trenutka kada se ovek u zapadnoj
kulturi konstituisao i kao ono to treba misliti i kao
ono to treba saznati. Dodue, ne treba sumnjati da
je svaka pojedina humanistika nauka nastala po
vodom nekog problema... Svakako, biloje potrebno
da industrijsko drutvo pojedincima nametne nove
norme, kako bi se u 19. veku..."(Fuko 1971:383-384)
konstituisale i sociologija i antropologija i pedago
gija i psihologija. Takoe, one su se pojavile kada
se javila ozbiljna pretnja po novostvoreni postrevo-
lucionarni poredak da e se ugroziti konstruisana
drutvena ravnotea - jedan prosvetiteljski ideal
kanalisan kroz revolucionarnu praksu i kasnije legi-
timisan konceptom racionalnog naunog znanja.

Sa svim navedenim promenama koje su do
vele do konanog artikulisanja nauke i sociolo
gije kao modernih diskurzivnih praksi, desile su
se, po Fukou, nezaobilazne, konstitutivne tranzi
cije u disciplinujuem poretku. U toj, toliko vanoj
dimenziji sveoptih pramena, bilo je potrebno
proiriti, rasplinuti, difuzionisati dotadanje norme
disciplinovanja, ije su se prakse ograniavale na
lokalizaciju i interniranje tela u klasinim zatvori
ma, kazamatima i vojnim institucijama. U drugim,
suptilnijim formama i praksama bentamovskog
panoptikon-a, bilo je potrebno disciplinu, dakle in-
ternalizovanu mo kontrole i nadzora, implemen
tirati u polje socijalnog. Kao posledica ovih novih
formi disciplinovanja nastaju institucije u kojima
se moglo obrazovati pozitivno znanje: psihijatri
jske klinike, bolnice, kole, moderni univerziteti,
moderni zatvori, laboratorije (zato ne i zooloki
vrtovi i botanike bate) u kojima i prema kojima
je konstruisana onto-epistemologija ivota, a ne
vie, kao u dotadanjoj prirodnoj filozofiji, samo
zbir pojedinanih stvorenja razvrstanih u klasifi-
kacione tablice. Konano, ne koristi li se jo uvek
kao sinonim za naunu podelu rada pojam disci-
plinirarnost ? Naravno, i ovde je pitanje koliko da
leko treba ii u potrazi za sedimentom u kojem se
susreu rudimentirani oblici novih disciplinujuih
praksi: od rimskih legija i njihove regimentacije ili
od benediktinskih regula i samostanske discipline
koja je u ranom srednjem veku primarni genera
tor disciplinovanja i normiranja - regulator kolek
tivnog ivota, prvobitno u bratskoj zajednici, koji
se u neto izmenjenim formama, kasnije prelio na
itav organizovani socijalni ivot zapadne Evrope.
U svakom pogledu, fundamentalni stav za ovo ra
Duan Marinkovi NAUKA KAO ZNANJE/MO
zmatranje ponuen je u Fukoovom predavanju o
Kaznenim teorijama i institucijama (Fuko 1990) kao
generatorima novih disciplinujuih poredaka, a
potom i modernog naunog znanja.Taj stav govori
da, pre nego to su se iz homogene i jo neartiku-
lisane i neizdiferencirane mase postupaka i istorijs-
kih promena "proieni pojavili unutar odreenih
epistemolokih oblasti" diskurzivne prakse znanja
"bile (su) povezane sa uspostavljanjem nove
politike vlasti; bili su u isti mah, njegova posledica
i njegovi instrumenti" (Fuko 1990:18). Prakse disci
plinovanja, stvorene na idejama mere (koja odgo
vara funkciji reda), istrage (koja odgovara funkciji
centralizacije i injenicama) i ispitivanja (koje odgo
vara funkciji odabiranja i iskljuivanja), ugraene
su kao konstitutivni inioci svake moderne naune
teorije i prakse. Mogue je, da bi se ovi principi, u
kontekstu nekog drugog rada i teme, mogli ekstra-
polirati (uz ne male rizike) i na polje sociologije. U
tom sluaju, moglo bi se govoriti o sociologiji mere
(Dirkemova sociologija, Parsonsov struktural-fun-
kcionalizam i teorija sistema i sistemska teorija); o
sociologiji istrage (empiricistiki pravci); o sociologiji
ispitivanja (marksizam i njegovi varijeteti). Pri tome,
mera je: sredstvo da se utvrdi ili ponovo uspostavi po
redak; istraga je: sredstvo da se konstruiu ili utvrde
injenice; ispitivanje je: sredstvo da se konstruie ili
utvrdi norma, podela, iskljuenje (Fuko 1990:18).
U osnovi sudski obrazac, koji je konstruisan u
tranziciji od osvete ka kazni (to je bila i znaajna
tema Dirkemove socijalne epistemologije /Leh
mann 1995/ u Podeli rada) i od optuivanja ka is
trazi, a koji je poivao na novom tipu politike i
vlasti, odredio je novi sistem (naunog) znanja,
245
 0 FUKOU
ili kako Fuko kae: "sistem je taj koji odreuje ta
treba da se konstituie kao znanje" (Fuko 1990:19).
Konano, sama praksa istrage, koja je inkvizitorski
konstrukt dolaenja do istine koja vie ne pripada
transcendentnim sferama, ve domenu ovostranog
ljudskog iskustva, ugraena je u nauni postupke i
konstrukcije injenica i istine, jer iskustvena istina je,
kako kae Fuko, ki inkvizicije (Fuko 1990:20).
Sledei ove pretpostavke, moe se konstatovati
da znanje nije konstruisano odvojeno od politike,
vlasti, znanja/moi - moi/znanja {power/knowled
ge) - pravnog sistema, kulturnih vrednosti i socijal
nog i istorijskog konteksta. Jo vie, svako znanje je
nuno njihov neposredni produkt (socialproduction
of knowledge) (Gibbons 1994). Otud je znanje, kako
istorijski tako i danas, znanje/mo. Taj inkvizitorski
obrazac - mi pripadamo jednoj inkvizitorskoj civili
zaciji, (Fuko 1990: 20) kae Fuko - kao obrazujua
instanca empirijskih nauka, bie osnova iroke pri-
menljivosti celokupne naune prakse. Istraga, ispi
tivanje i mera konstituisani su kao epistemoloki
instrumenti nasuprot eseju, kontemplativnosti,
meditaciji i retorici. To je bila osnova za celokupno
pozitivno znanje koje e se konano artikulisati i
etablirati u devetnaestom veku.
Humanistike nauke, proizale iz disciplinujuih
praksi modernih oblika vlasti i moi i njihovih pra
vnih i politikih instrumenata, obrazovale su svoje
diskurse - dakle, epistemoloka i teorijska polja sa
jasno izdvojenim, artikulisanim objektima oveka,
jedinke i njihovih oblika kolektiviteta koji se i za
nauku i za vlast javljaju kao novi fenomeni popula
cije ili stanovnitva, to je u onto-epistemolokom
246
smislu potpuno drugaija kategorija od tradicional
ne politike kategorije naroda ili podanitva. Narod
i podanitvo retko su ulazili u epistemoloko - dis
kurzivno - polje prouavanja, sem ako nisu mogli
biti iskorieni u isto politike svrhe odravanja
autoritarnih poredaka vlasti (na primer, kroz so-
cijalno-politike teorije Makijavelija ili Hobsa). Sa
velikim demografskim, ekonomsko-proizvodnim
i socijalno-politikim tranzicijama, koje su se odi
grale na prostorima zapadne Evrope u osamnaes
tom veku, politika centralizovane vlasti i nauka kao
politika novih znaenja, imali su zajedniki interes
za kontrolom, ali sa drugaijim ciljevima: politika
da kroz kontrolu i legalnu upotrebu sile odrava
legitimitete svoje vlasti, a nauka da kontroliui
konstruie znanje - kao diskurs, kao govor - koje je
legitimise kao socijalnu praksu i konanu, legalnu
instituciju, sa univerzalnim zahtevima, koji normi
raju prakse drugih socijalnih sfera - u ekonomiji,
medicini, pravu, vojsci, kolstvu. Populacija, od
nosno, stanovnitvo, koje u osamnaestom i devet
naestom veku postaje predmetom stalnih merenja,
popisivanja, klasifikacija, preraspodela, planiranja,
razliitih oblika socijalnih, kulturnih i prostornih
zoniranja i segregacija - kroz bio-politiku, bio-mo
- bila je politiki/nauno konstruisana kategorija,
iji je fundamentalni entitet bio ovek, a "ispitivanje
ovekovog bia bio je temelj svakog pozitiviteta...
ovek je postao ono na osnovu ega je svako sa
znanje moglo biti konstruisano" (Fuko 1971: 384).
Tako se tek sa zadobijenim novim oblicima znanja/
moi moglo konstituisati teorijsko i praktino polje
jedne psihologije, pedagogije, sociologije ili demo
grafije.

U svim ovim procesima, veoma su uoljive kon
vergentne amplitude politike i naune prakse; i
jedna i druga poele su da izgrauju nove oblike
moi i legitimiteta. Meutim, ono to je inilo
jezgro moi, bilo je neodvojivo od jednog istorijski
novog tipa znanja, koje je poivalo na opservaci
jama, merenjima i posebno novim klasifikacijama.
To je bilo jezgro nove politike u konstrukciji novih
znaenja. Antropoloki znaaj klasifikovanja i nji
hovu socijalno-konstruktivistiku pozadinu i izvore
uoio je ve Dirkem sa M. Mosom (M. Mauss) (Dr
kheim, Mauss 1963), ali ono to oni, za razliku od
Fukoa nisu uoili, jesu njihove implicitne moi.Tako
je tokom osamnaestog i devetnaestog veka nova
kategorija stanovnitva postala diskurzivnim ob
jektom sveoptih klasifikacija. Klasifikacija kao oblik
pozitivnog znanja (klasifikacija kao mo), podrazu-
mevala je i nosioce moi klasifikovanja, dakle, one
nove kritiko-diskurzivne identitete, kojim moder
na epoha legitimise svoja znanja i prakse: naunike,
inenjere, statistiare, tehniare, matematiare,
demografe, tehnologe, psihologe, antropologe,
frenologe, te konano i same sociologe. Ti oblici
znanja - povereni naunicima - podrazumevali su
i delegiranje znatne zalihe moi. Ali pre nego to je
postala oigledna, mo je kao i drugi ljudski, soci
jalni i istorijski resursi doivela tranziciju. Ta tranzi
cija nije imala ni sporadian niti efemeran karakter.
Suprotno, ona je bila kljuna, kao to su neki drugi
oblici moi bili kljuni i uvek ostaju kljuni resursi
koji konstruiu svaki oblik drutva, znanja i politike.
Prevazieni oblici (dominantnih) moi bili su svaka
ko oni lini, autoritarni, despotski ili kraljevski (Kral
jevsko telo, King's body) (Fuko 1997) - iskljuivo
centralistiki institucionalizovani od dvora i crkve
Duan Marinkovi NAUKA KAO ZNANJE/MO
nih sedita do feuda i porodinog oikodespotstva.
Drugim recima, mo je u skladu sa tranzicijskim pro
cesima u sferi socijalnih identiteta, preoblikovana
od suverenih do difuznih oblika. Sa raspadom ovih
institucionalnih struktura moi, taj veito prisutni
- konstitutivni resurs - razlio se po itavoj socijalnoj
posudi. Jednostavnije reeno, mo je doivela veli
ku istorijsku tranziciju od iskljuivo centralizovanih
i/ili suverenih i svojom centralnou legitimisanih
oblika, ka difuznim i/ili disciplinarnim oblicima moi
(Fuko 1997), koji ne moraju biti vidljivi na tradicio
nalno reprezentativan nain. To naravno, ne znai
da su institucionalni i autoritarno-lini oblici moi
nestali. Oni samo vie nisu bili jedini i kljuni - do
minantni i eksplicitno opservabilni. Disciplinujui
oblici moi sada vie nisu poivali na jednostavnim i
jednosmernim shemama dominacija/potinjenost,
volja/ bespomonost. U polju nauke pojavili su se
- kao disciplinujui - novi oblici dihotomija {kons
trukta), koji se odnose na oveka; na socijalno;
na stanovnitvo - populaciju. Jedan od kljunih
zasnivajuih konstrukta za humanistiku nauku bio
je bipolarni konstrukt normalno/patoloko. S obzi
rom da je ovaj tip naunih konstrukata tema nekog
drugog razmatranja, za sada valja napomenuti da
je mo i vlast kojom se ovaj konstrukt primenjuje,
(bila) mo i vlast kojom jedna osoba moe da upra
vlja drugom, odnosno, "ono to jedna osoba moe
da uradi drugoj, s kojim pravima i obavezama,
odreeno je verzijom dogaaja koja se trenutno
shvata kao znanje. Prema tome, mo postupanja
na odreen nain, polaganja prava na resurse, na
kontrolu ili podlonost kontroli zavise od znanja
koja trenutno preovlauju u jednom drutvu" (Ber
2001:101).
247
0 FUKOU
Onog trenutka kada je mo definisanja,
odreivanja stvari, njihovog merenja, klasifiko-
vanja i tipologizovanja, odeljivanja u sisteme i ta
bele, bila poverena nauci, a ne vie religiji ili ma
giji, nauci je istovremeno bila poverena mo nad
posedovanjem legitimnog znanja - dakle vlast.
Jedna vrsta monopola nad znanjem. Otuda ta
neodvojivost (prevashodno kod Fukoa, a potom i
kod Milsa, Guldnera i Mamforda) znanja/moi. Mo
koju (pozitivno) znanje nosi sa sobom jeste mo
da se odredi, razmeri, definie i pod neku klasifika-
cionu shemu podvede drugi. U konstelaciji novih
politiko-naunih odnosa moi prema svojim ob socijalnog inenjeringa je i bio m o g u na osnovu
jektima znanja, obrazovali su se i posebni objekti
znanja, od neposrednog interesa za novi tip drutva
i drutvenih odnosa: populacija, rad, proizvodnja,
kriminalitet, invalidnost, patologija, seksualnost,
psihiko, bogatstvo, klase, drutvene grupe, soci
jalni sistemi, itd. Disciplinarni oblici moi, naspram
suverenih, konstruisani u irem socijalnom do
menu, po analogiji sa Bentamovim panoptikonom
- oko koje nadzire, ali nije nadzirano - postali su
deo ivota veine pripadnika modernog drutva,
iji su lanovi internalizovali principe nadzora i
otpoeli ivot samokontrole - samodiscipline. Tek
na toj samokontroli, koja poprima forme ispovesti
(kao i u naunoj istrazi) bio je mogu empirijski
pristup oveku - biu koje saoptava {ispoveda)
svoj unutranji doivljaj sveta u kontrolisanim pros
torima bolnica, psihijatrijskih klinika, kolama, za
tvorima, na politikoj sceni, sledei isleivaku pro Mamforda i Rasela da jedan od prvih znakova us
ceduru. Kako primeuje V. Ber razmatrajui Fukoov
koncept disciplinarne moi, "mo inkvizitora, mo
da se podstakne samoispitivanje i ispovedanje,
prela je u ruke savremenih nosilaca autoriteta, po
248
sebno lekara i psihijatara... Na taj nain lini ivot je
psihologizovan i tako je postao meta intervencije
strunjaka (Ber 2001: 104). Ovom psihologizaci-
jom, naravno, sociologija nije osloboena tereta
moi. Pre nego to je ivot postao psihologizovan,
on je bio socijalizovan, a otud u pozitivizmu devet
naestog veka i sociologizovan. Ne treba zaboraviti
da je sociologija na mnogo irem istorijskom planu,
bila upletena u konstrukciju odnosa disciplinujuih
moi, te da je njen prvobitni projekat bio projekat
primene zadobijenih pozitivnih znanja na celoku-
pnu drutvenu realnost. Rani socioloki projekat
zadobijenih znanja/moi.
Povezanost znanja i moi, koja je ugraena u
arheologiju moderne socijalne ontologije i naune
epistemologije, izraena je kod Fukoa jasnom
konstatacijom da je "klasifikacioni raspored u 18.
veku, ujedno i tehnika vladanja i saznajni postu
pak" (Fuko 1997:169). Ovo shvatanje znanja/moi,
u svakom sluaju, nije ni prvo ni poslednje. Fuko
je (samo?) na lucidan nain radikalizovao ove si
bling odnose; ove familijarnosti znanja i moi koje
se konstituiu u jednoj novoj episteme. Pre njega,
ove veze su uoili i B. Rasel, L. Mamford, R. Merton i
drugi. Ali niko od njih nije imao pretenzije da stvo
ri, kao to je to uinio Fuko, jedan model miljenja
znanja/moi koji ima dobre izglede da postane pa
radigma. Ipak, nisu ni malo bila naivna zapaanja
pona modernog doba nije bio u tehnologiji (proi
zvodnoj tehnologiji, kako je to mislio Marks), ve
u sferi politike znanja koja veruje u mo, promenu i
neogranienost (Mamford 1986: 36). Takoe, Rase-

lova konstatacija kao da je bila izreena sa fukoo-
vskih pozicija: "nauna misao, jeste pre svega mi
sao o moi - to jest, onaj tip misli kojem je svesno
ili nesvesno svrha da svom posedniku podari mo"
(Mamford 1986: 36). Pri tome, pitanje bliskosti ili
ak nedeljivosti naunog znanja/moi i tehnolo torijski uslovi bili pogodni (ali ne i nuni) za obrazo
gije nije zanemarljivo. U domenu moderne soci
jalne ontologije kategorija stanovnitva ili popu
lacije, na primer, jeste kategorija koja se kontrolie
upravo zbog i preko tehnologije: proizvodnje,
bogatstva i industrije. Tu nema previe mistifika-
cija. Kontrolie se sa pozicija vlastitih interesa. No,
da bi tehnologija mogla da ostvari svoj istorijski i
socijalno-politiki uinak i da se trajno povee sa
naukom (znanje/mo), bio je potreban novi soci-
jalno-ontoloki sloj, sloj nove socijalne realnosti,
koji se temelji na organizovanom i kontrolisanom
ivotu i radu. Drugim recima, bila je potrebna kon
trola i disciplinovanje, ijedan novi etos (protestan
tizma). Zato e Mamford konstatovati da "srednjo-
vekovnoj tehnologiji nisu nedostajale snage aps
trakcije, nego sposobnost da istovremeno ue u
konkretnosti i da ih shvati u sveukupnom bogats
tvu, gustoi i povezanosti koju predstavlja organi-
zovani ivot" (Mamford 1986: 29).
Konani zakljuak o nauci - znanju/moi, mo pre Fukoa, to je u najboljoj veberijanskoj tradiciji
dernoj episteme, istorijskim tranzicijama i socijalnoj
ontologiji ili konstrukciji socijalne realnosti, mogao
bi da glasi, u veberijanskom maniru, da je itav
ovaj arheoloki sloj nauke-ideologije-znanja/moi,
proizvod neanticipiranog skupa posledica (Veber)
sveukupnih tranzicijskih proseca koji su se deavali
od esnaestog do devetnaestog veka, a koji su
konstruisali novu socijalnu realnost i ustalili se,
Duan Marinkovi NAUKA KAO ZNANJE/MO
konano, u devetnaestom veku. To znai da se ne
moe naivno zakljuiti da je postojala neka jasna,
anticipatorna svest koja je bila pouzdan vodi za
akcije, za primenu znanja/moi, sa jasnim implika
cijama. Ovde se pre radi o tome da su odreeni is
vanje naune diskurzivne prakse, kao i prakse nove
politike i ideologije.
0 stalno prisutnoj opasnosti da se prebrzo do
nesu zakljuci o nunom kauzalitetu u socijalno-
istorijskom prostoru upozoravali su gotovo svi
oni sa poststrukturalistikim i konstruktivistikim
nagibom. ak i klasini sociolozi, poput Dirkema,
ija se sociologija u jednostranim tumaenjima
moe uiniti neambivalentnom, nije olako prista
jao na kauzalni model razumevanja (objanjenja)
drutva. To se jo vie odnosi na Vebera i Zimela,
pa i na Mertona. Razmatrajui u svojoj doktorskoj
disertaciji istorijske uslove koji u pogodovali raz
voju nauke i tehnologije (Merton 1993), Merton
je zakljuio da protestantizam i reformacija nisu
mogli da anticipiraju sve "aktuelne koncekvence
njihovog uenja, konsekvence koje nisi koincidi
rale sa njihovim oekivanjima" (Merton 1993: 79).
Mertonu, svakako, pripada velika zasluga, mnogo
spojenoj sa ranim amerikim funkcionalizmom,
zacrtao primarne konceptualne okvire za razvoj
sociologije nauke, razvijajui, za razliku od mnogih
drugih funkcionalista, poseban senzibilitet za isto-
rijsku perspektivu. Razlike izmeu Mertona i Fukoa
koje su vidljive na optem teorijskom planu, takoe
su vidljive i u razvojnim perspektivama modela
znanja kakva je nauka. Fuko nije toliko zaintereso-
249
0 FUKOU
van za sedamnaesti vek, pogotovo ne za Englesku.
Ostajui nacionalno privren, on je bio strastveno
vezan za klasicistiko razdoblje osamnaestog veka i
njegove snane implikacije na institucionalni ivot
kontinentalne Evrope i Francuske posebno. To je
ono to mu se esto i zamera, jer Fukoove refer
ence se veoma esto odnose na anonimne autore,
lokalne arhivske izvore, ispovesti zloinaca, polici
jske, sudske i kriminalistike izvetaje i umetnika
dela. Tako mu Mouzelis zamera da se nikada nije
potrudio oko relevantne literature (Mouzelis 2000:
77) u izgradnji metodolokog pristupa za razma
tranje diskursa renesanse i klasicizma. Takoe, Fu-
koovo insistiranje na regionalnom karakteru teorija,
nailo je na neodobravanje kod tradicionalno ori-
jentisanih naunika. Meutim,'ono to tradiciona
lni teoretiari nisi shvatili, ili nisu hteli da prihvate,
jeste izgradnja jednog epistemolokog rascepa,
sa teorijsko-metodolokim konsekvencama, ili
stvaranje otklona, koji je Fuko konstruisao izmeu
regiona (regionalnih znanja) i univerzalnih tipova
znanja. Nauka je zaista bila regionalni tip koju je
konstruisala jedna epoha - jedna episteme - u
odreenom razdoblju svog trajanja. To to se re-
g/ono/no transformisalo tokom poslednjih nekoliko
stotina godina u univerzalno, jo ne porie region-
alnost naunog znanja. Jer, regije nisu samo pro
storni lokaliteti. Regionalno se moe protumaiti i
na drugaiji nain. Niko ne moe da garantuje da
e nauka ostati univerzalni i jedini tip validnog i le
gitimnog znanja, kao to niko ne moe pouzdano
da tvrdi, kada e ona to prestati da bude.
Na kraju, nauka nije neka potpuno homogena
regija. Ona ima raznoliku konfiguraciju. I ona je het-
250
erotopija! Nauka je, posebno humanistika, moe se
rei i subregionalizovana. Region evropske naune
tradicije se razlikuje od amerikog; nemaki od
francuskog i engleskog regiona; katoliki od prot
estantskog; konzervativni od liberalnog; proleterski
od buroaskog; hermeneutiki od pozitivistikog.
Iz ovog regionalistikog pristupa znanju, mnogo
je bolje razumeti zato se, na primer, u vajmarskoj
Nemakoj pojavila ideja kvantne fizike i akauzalnos-
ti, sa svim relativistikim implikacijama po nauno
znanje, koje se na kraju uobliilo u optu i specijalnu
teoriju relativiteta.To to je danas nauka poprimila
univerzalni karakter, ne govori uopte o istinitosti i
vrednosti nauke, ve o irim drutvenim i istorijs-
kim tranzicijama koje su prethodile toj univerzal-
izaciji. Jer, to su upravo pretpostavke o nauci kao
politici novih znaenja artikulisanih u znanju/moi.
Inkvizitorski karakter nae civilizacije, oigledno se
proirio na sve kontinente, mnogo suptilnijim sred
stvima, nametanjem zapadnih, dakle, regionalnih
kriterijuma istrage, ispitivanja i znanja/moi kao
univerzalnih fenomena. Stoga je mogui prigovor
da je "koncept znanja/moi relevantniji i korisniji za
prouavanje naina na koji su psihoanaliza ili psihi
jatrija delimino oblikovale modernu psihu, nego
za prouavanje odnosa izmeu humane geografije
i obrazaca ljudskog naseljavanja u Kini" (Mouzelis
2000:89), kako to uzima za primer N. Mouzelis, veo
ma jednostran i naivan, a ta ista naivnost vai i za
prigovore u pogledu "nerelevantnosti" izvora. Soci
ologija, fizika ili moderna medicina, nisu manje uk
lopljeni u shemu univerzalistike politike naunog
znanja/moi, nego psihijatrija, i nisu, istorijski gle
dano, bili manje izolovani od disciplinujuih praksi
koje su ih, konano i konstituisale. To je Fukoovo

trajno naslee, koje se ve decenijama kao senka
nadvija nad samodopadljivom idejom o nauci kao
univerzalnim znanjem amnestiranim od moi.
LITERATURA:
Ber, V. (2001) - Uvod u socijalni konstrukcionizam,
Zepter Book World, Beograd.
Drkheim E, and M. Mauss. (1963) - Primitive Classifica
tion, University of Chicago.
Foucault, M. (1992) - "What Is Enlightenment?
Fuko, M. (1971) - Rijei i stvari, Nolit, Beograd.
Fuko, M. (1990) - Predavanja, Svetovi, Novi Sad.
Fuko, M. (1997) - Nadzirati i kanjavati: roenje zatvora,
Prosveta, Beograd.
Fuko, M. (2005a) - "Poredak govora", u: P. Milenkovi
i D. Marinkovi, Fuko 1926-1984-2004. Hrestomatija,
Novi Sad, Vojvoanska socioloka asocijacija.
Fuko, M. (2005b) - "Telo/mo" u: P. Milenkovi i D.
Marinkovi, Fuko 1926-1984-2004. Hrestomatija, Novi
Sad, Vojvoanska socioloka asocijacija.
Gibbons (edit.) (1994) - The New Production of Knowl
edge: The Dinamisc of Science and Research in Contem
porary Societies, SAGE, Publications, London and New
York.
Duan Marinkovi: NAUKA KAO ZNANJE/MO
Golinski, J. (1998) - Making Natural Knowledge: Con
structivism and the History of Science, Cambridge Uni
versity Press.
Habermas, J. (1969) - Javno mnenje: istraivanje u
oblasti jedne kategorije graanskog drutva, Kultura,
Beograd.
Lehmann, J. M. (1995) - Deconstructing Drkheim: A
post-post Structuralist Critique, Routledge, London.
Mamford, L. (1986) - Mit o maini, GZH, Zagreb.
Merton, R. K. (1993) - Science, Technology & Society
in Seventeenth Century England, Hovard Fertig, New
York.
Merton, R. K. (1973) - The Sociology of Science: Theoreti
cal and Empirical Investigations, The Univerisy of Chi
cago Press, Chicago, London.
Mouzelis, N. (2000) - Sociologijska teorija: to je polo
krivo? Jesenski i Turk i Hrvatsko socioloko drutvo,
Zagreb.
Veber, M. (1998) - Duhovni rad kao poziv, Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci
- Novi Sad.
Veber, M. (1989) - Protestantska etika i duh kapitalizma,
Veselin Maslea, Sarajevo.
251
Duan Stojnov
NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSIHOLOGIJE
Miel Fuko, psiholog za III milenijum
Svi koji su upoznati sa Fukoovim radom znaju za
Miela Fukoa velikog mislioca, filozofa, Miela Fu-
koa sociologa. Neto manje ljudi zna za Fukoa
seksualnog osobenjaka. Moda zbog toga to su
mnoge njegove seksualne aktivnosti u svoje vreme
doivljavane kao perverzne i stoga nedopustive.
Meutim, verovatno najmanji broj ljudi koji se bavi
njegovim delom razmilja o Fukoovom radu kao
o psiholokom tivu. To je verovatno zbog toga
- d r s k o se usuujem da na ovom mestu iznesem
sopstveno miljenje o miljenju drugih - to su
posledice njegovog uenja za psihologe mnogo
perverznije i nedopustivije od njegovih seksualnih
sklonosti. Opet drsko, rei u ovo samo jednom: to
mora da se promeni.
Z b o g toga, ovaj ogled ima za cilj da Miela
Fukoa predstavi u neuobiajenom svetlu: kao
prototip psihologa poststrukturalistike struje,
postpozitivistike orijentacije, postkognitivistikog
pristupa i postinidividualistikih nazora. Fukoovo
uenje ne predstavlja samo jedan novi modalitet
u bogatstvu psiholokog teorijskog pluralizma.
Ono je mnogo vie od toga, svojevrsan duh koji
uznemirava i koji nudi temeljitu reviziju svega
to mislimo da znamo, i koji je spreman da psiho
loge "trgne iz dogmatskog dremea"i povede ih u
nepoznatu oblast rasutih slutnji, imaginativne fik
cije i uasa neizvesnosti. Tamo "gde se gasi misao
i gde luta smrt". Psihologa koji se u psihologiju
integrie tako to svoje arheoloke nalaze nudi
kao novine postojeim zabludama u psihologiji.
Psihologa koji je (moda i zbog svojih seksualnih
opredeljenja) uspeo da uzbudi psihologe tvrdei da
su se hrabro uputili u prouavanje psihopatologije
nemajui pritom ba jasnu predstavu o tome ta je
normalnost. Psihologa koji je prekinuo moralnu in-
diferentnost, ali u isto vreme i nepovratno oduzeo
politiku nevinost psihologiji. Drugim recima, psi
hologa vienog za trei milenijum.
Abnormalnost: Nauni ili metafiziki problem?
Psiholoka abnormalnost - esto upotrebljavana
kao sinonim za izraze "duevna bolest" ili "mentalni
poremeaj"-jedno vreme je u Zapadnoj civilizaciji
poistoveivana sa pojavom "ludila" iji je uzrok pri
pisan animistikim, nadnaravnim ili fizikim silama
(Fuko 1980). Vremenom, ova shvatanja zamenjena
su mnogim savremenim okvirima za definisanje
abnormalnosti. Izmeu ostalog, javili su se i psiho-
dinamski, bihejvioralni, kognitivni, bioloki, socijal
ni, genetiki i neuropsiholoki okvir, kao i njihove
raznovrsne kombinacije - socio-bioloka, kogni-
253
0 FUKOU
tivno-neuropsiholoka, itd. Njima se abnormalnost
definie kao jedna vrsta telesne bolesti, ili kao po-
sledica nereenog unutranjeg psihikog konflikta,
ili poremeen nain miljenja, ili maladaptivno
ponaanje, ili kao fizika ili genetska anomalija
(Parker et al. 1995). S druge strane, pak, nastojanja
da se definicije abnormalnosti odbace brojna su
kao i sama teorijska nastojanja da se ona definie.
Neki autori su drali da je nedopustivo objanjenje
prema kojem je abnormalnost fizika bolest (Szasz
1982; Cooper 1986) ili genetska aberacija (Valen-
stein 1998). Drugi su smatrali da opisivanje abnor
malnosti ne moe i ne srne biti svedeno na disfunk-
ciju psihe (Gergen 1994), niti se ono moe obja
sniti kao posebna vrsta biohemijske ili anatomske
nepravilnosti (Simon 1994). Ostali, pod utiskom
velikih kulturnih i kontekstualnih razlika u opojm-
Ijivanju abnormalnosti, nisu prihvatali postojanje
kako jednog uzroka abnormalnosti, tako i jednog
modela dovoljnog za razumevanje svih njenih vrsta
(Benedict 1934; Magaro 1976; Loue 1998).
Brojna i dugotrajna nastojanja da se abnor
malnost objasni, kao i radikalne promene ovih
objanjenja tokom vremena, ukazuju na izvesnu
drutvenu nesigurnost u definisanju ove pojave.
Trenutno se mirne due moe tvrditi da ne postoji
neki poznat kvalitet karakteristian za sve sluajeve
abnormalnosti, kao ni precizna definicija na osnovu
koje se abnormalno moe razlikovati od normalnog
(Rosenhan 1984). Neki idu dotle da tvrde da jedne
konane definicije abnormalnosti nikad nee ni biti
(Parker et al. 1995). Mada je saglasnost vea meu
onim autorima koji smatraju da e se definisanje
abnormalnosti menjati u zavisnosti od vremena i
254
kulture (Gaines 1992), fundamentalno pitanje da
li je mogue doi do jedne njene svuda i zauvek
prihvaene definicije - odnosno do "realnosti" ab
normalnog - j o uvek je otvoreno, lako ima mnogo
onih koji su ubeeni da se pojam abnormalnosti
odnosi na stvarnu pojavu koja se moe otkriti i koja
se moe objektivno definisati, sve je vei broj au
tora koji smatraju da se abnormalnost konstituie
u odnosima izmeu ljudi; da ne postoji van delat-
nosti ljudskog uma, i da se moe samo "intersub-
jektivno" definisati (Stanley, Raskin 2002). Drugim
recima, sve je glasniji i izraeniji glas onih koji tvrde
da, u nastojanjima da se abnormalnost definie,
fundamentalna metafizika pitanja o stvarnosti i
saznanju igraju presudnu ulogu.
Bilo kako bilo, problem abnormalnosti situiran
je u kontekst nauka" {psihologija, psihoterapija i
psihijatrija) koje su pretrpele snaan uticaj pozitiv-
izma. Do zavrnih decenija prolog veka, veinom
je u ovim oblastima preovlaivalo uverenje da se
jedini plodan okvir za razumevanje psihopatologi
je zasniva na pozitivistikom pristupu nauci. Prema
ovom shvatanju, zasnovanom na objektivnom,
postojanom i kumulativnom znanju o stvarnosti,
naune teorije nastoje da otkriju istinu o tome ka
kav je svet i kako stvari u njemu funkcioniu, a sva
ko bavljenje metafizikim postavkama koje se nisu
mogle proveravati naunim sredstvima nije imalo
nauni legitimitet. Meutim, skoranja shvatanja
psihopatologije karakterie sve vee neslaganje
sa ovakvim pogledima (Gaines 1992; Simon 1994;
Kutchins, Kirk 1997; Neimeyer, Raskin 2000; Hor-
witz 2002). Opsenim promenama u ovim shvatan-
jima postignuta je i saglasnost o uvaavanju ispiti-
 Duan Stojnov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSIHOLOGIJE
vanja metafizikih postavki u izuavanju psihopa
tologije (Mahoney, Lyddon 1988), mada neki autori
smatraju da su epistemoloki i metafiziki okviri iz
filozofije povezani sa izuavanjem psihopatologije
isto koliko i okviri naunih disciplina - ukoliko nisu
i vaniji (Watzlawick 1992). Tako postaje sve jasnija
presudna vanost srnog ontolokog problema
povezanog sa svim sistemima u istoriji saznavanja
ljudi, a koji se tie postojanja jedne zasebne stvar
nosti na koju se ovi sistemi odnose. Neizbeno pi
tanje koje se u vezi sa tim postavlja je sledee: Da li
abnormalnost "postoji" u ontolokom smislu, i da li
je mogue njeno saznavanje? I moderni i postmod-
erni filozofi veoma mnogo su raspravljali o probl
emu saznavanja. Miljenje da stvarnost postoji kao
skup empirijski saznatljivih ili objektivnih istina
najee se naziva pozicijom "moderne" u filozofiji.
Odbacivanje ove ideje u poslednje vreme najee
se poistoveuje sa "postmodernom" pozicijom.
Najire prihvaeni okvir za definisanje abnor
malnosti, "Dijagnostiki i statistiki prirunik za
mentalne poremeaje amerikog psihijatrijskog
udruenja" (APA, 1994), promovie ideju da se sva
kom dijagnozom jasno imenuje i opisuje "ontoloki
evidentna" abnormalnost koja postoji u ljudskom
biu. U ovakvom stavu ima nekoliko postavki koje se
uzimaju zdravo za gotovo. Pre svih, to je postojanje
stvarne, ontoloke abnormalnosti koja je smetena
"unutar" ljudi. Druga postavka podrazumeva da
ova realnost, s obzirom da zaista postoji, ne samo
da treba da se imenuje i opie, ve da su postojei
dijagnostiki sistemi sposobni za opisivanje istine
o njoj, odnosno da verno prenose kakva abnormal
nost "stvarno" jeste.
Naalost, okolnosti koje u poslednje vreme
preovlauju u svetu najee se povezuju sa iz
razima kao to su "kriza sistema"; "gubitak vred-
nosti"; "rizina drutva" itd., to je od posebnog
interesovanja za oblasti psihijatrije, psihologije i
psihoterapije. S jedne strane, ove okolnosti izaz
vane su redukcionistikim pristupom psiholokog
ivota usredsreenim na simptomatsko ponaanje,
u kome se psiholoka briga svodi najee na elim
inaciju simptoma; a sa druge strane, poveanim
pritiskom koji vre ljudi u svom oajnikom tra
ganju za reavanjem presudnih ivotnih pitanja
koja se tiu smisla, svrhe i kvaliteta ivota i koja
prevazilaze objanjenja poremeaja zasnovana na
"razliitostima u ponaanju" i "neadekvatnim ose-
anjima" (Leitner, Phillips 2003). Istovremeno, ove
okolnosti predstavljaju i veliku priliku za preobraaj
uvreenih shvatanja u naukama koja se tiu sh-
vatanja prirode psiholokih poremeaja. Drugim
recima, pred psihijatrima, psiholozima i psihotera
peutima iskrsla je velika ansa da razviju intelektu
alno prihvatljivije i moralno odbranjivije naine ra-
zumevanja ljudske patnje koji uvaavaju i potuju
domen ljudske osobnosti (nadajmo se znatno vie
nego trenutna verzija "Dijagnostikog i statistikog
prirunika za mentalne poremeaje"), naporedo sa
razvijanjem i sistematizovanjem osetljivijih naina
za vrednovanje terapijskog uinka od onih koji su
zasnovani na jednostranom kriterijumu eliminacije
simptoma. U tu svrhu je neophodno pruiti podrku
svim intelektualnim stremljenjima koja zagovaraju
preispitivanje svih postavki koje se uzimaju zdravo
za gotovo u domenu odreivanja abnormalnosti,
pa i postavke sistema za dijagnostikovanje mental
nih poremeaja koji, kao i svi sistemi za klasifikaci-
255
0 FUKOU

ju, ne opisuje jedan "mentalno neutralni" poredak,
ve se zasniva na izvesnim vrednostima, kulturnim
specifinostima i pretpostavkama koje se mogu i
moraju dovesti u pitanje. Stoga je neophodno pre
svega razmotriti kriterijume za postavljanje granice
izmeu normalnog i patolokog; poreklo ove gran
ice i nain na koji je konstituisana u humanistikim
naukama, kao i neke od posledica koje ova granica
ima u razliitim domenima drutvene prakse.
Norma: Ogledalo prirode ili dejstvo kulture?
"Nikakva filozofija, nikakav politiki ili moralni
stav, nikakva empirijska nauka - bez obzira koja,
nikakvo posmatranje oveijeg tela, nikakva anal
iza oseaja, imaginacije ili strasti nije nikada, u
XVII i XVIII veku, susrela neto kao to je ovek; jer
ovek nije postojao (isto kao ni ivot, jezik ili rad);
humanistike nauke se nisu javile kada je... odlueno
da ovek pree meu naune predmete... one su
nastale onog trenutka kada se ovek u zapadnoj
kulturi konstituisao i kao ono to treba misliti i kao
ono to treba saznati" (Fuko 1971:383-384).

Norma, normalizacija i normalitet u najtenjoj
su vezi sa vaspitanjem i obrazovanjem. Cilj ovih
postupaka predstavlja uobliavanje jedinke koja
uspeno funkcionie u kontekstu date kulture
- drugim recima, formiranje normalne jedinke.
Ova veza toliko je fundamentalna da se dugo nije
smatralo da je uopte treba dovoditi u pitanje.
Uopte uzevi, obrazovanje i vaspitanje - kao os
novna podruja prouavanja pedagogije i andra-
gogije - predstavljali su vid procesa drutvene
optimalizacije. S obzirom da su nakon tehnoloke
revolucije drutva naglo postajala sloenija, racio
nalizacija i standardizacija proizvodnje propraene
su adekvatnim promenama u drutvenim odnosi
ma. To je nuno zahtevalo i modifikaciju ljudskog
ponaanja i razmiljanja. Humanistike nauke iu
svoje primene nale su u prouavanju specifinosti
nastalih pramena. Ove nauke nisu u naslee do
bile jasno omeen domen koji tek treba obraditi
pomou raspoloivih resursa - naunih pojmova
i metoda, jer njihovo epistemoloko polje nije
spadalo u domen datosti:
Presudno angaovanje u ovom polju bilo je zas
novano na utvrivanju raznovrsnih normi vanih za
ponaanje ljudi, ali i sprovoenja normalizacije. Cilj
je bio obezbeenje normaliteta - nunog uslova za
uspeno funkcionisanje pojedinaca u drutvenom
ivotu zajednice.
Leksikon stranih rei (Vujaklija 1986: 615)
sadri nekoliko odrednica koje se tiu latinske rei
norma. To s u : norma "pravilo, propis, merilo, os
nova, naelo rada, ugledni primer"; normalan "koji
odgovara pravilu, pravilan, propisan, redovan,
prirodan; uzoran, za ugled, ugledan, primeran; fig.
duevno i telesno zdrav, npr. normalan ovek"; nor
malitet "stanje koje odgovara propisima ili pravili
ma, redovno stanje; stanje potpunog telesnog i
duevnog zdravlja"; normalizacija "1. sreivanje,
dovoenje u normalno stanje; 2. standardizacija";
standardizacija "racionalizacija proizvodnje putem
smanjivanja veeg broja oblika proizvodnje na
manji broj tipinih obrazaca (standarda) istog
kvaliteta, oblika, veliine, teine, itd.; standard
"svaka zakonom utvrena mera, normalna mera,

256
 Duan Stojnov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSIHOLOGIJE
merilo; neto to vai kao uzor i to je priznato kao
klasino (Vujaklija 1986: 868).
Iz definicija u navedenim odrednicama teko
se moe saznati poreklo normi. Na pitanje "Ko
odluuje o tome da li je neto prirodno, uzorno ili
normalno?", najee se dobija bezlian odgovor
- "drutvo" ili "javno mnjenje". Po svemu sudei,
norme predstavljaju proizvod hegelovskog duha
koji nije duh neke konkretne osobe, ve duh ljudi -
koji pripada Boanskom Duhu. Ovaj natoveanski,
objektivan duh koji tokom istorije nastoji da ue
u svest pojedinanih smrtnika, predstavljao je
dovoljnu garanciju da se dalje istraivanje porek
la normi prekine. Time su na sigurnoj udaljen
osti drani i kriterijumi na osnovu kojih je neko
ponaanje proglaavano prirodnim i prihvatljivim
sve dok poverenje u kreiranje drutvenih normi
nije nalo novog jemca - duh nauke. Nauna
dostignua i razvoj nauke poistoveeni su sa na
pretkom drutva. Deklarisana moralna indiferent-
nost i politika nevinost nauke modernom oveku
predstavljale su dovoljnu garanciju za veru u no
vonastalu objektivnost, a duh Renesanse preveo
je "Boije oko istine" u posed nauke iji je zadatak
opisan kao ekspliciranje postojeeg poretka prirod
nih sila koje treba da se stave u slubu oveanstva.
Delatnost naunika predstavljana je kao delatnost
zajednice posveenika iji je cilj otkrivanje prirod
nih kategorija od kojih je svet sainjen, a norme
zasnovane na ovako plemenitom poduhvatu ni
izbliza nisu delovale kao norme zasnovane na in
teresima neke povlaene grupe. Preispitivanje is
tina utvrenih pomou naunog metoda delovalo
je za prosenog smrtnika podjednako svetogrdno
kao i preispitivanje Boije istine. Tako je ustanov
ljena fundamentalna zasnovanost normalnosti na
onome to je prirodno i to postoji samo po sebi
kao emanacija same ljudske prirode.
I pored nesumnjivo korisnih doprinosa nauke,
par vekova kasnije dolo je i do preispitivanja
srnih postavki epistemologije moderne. Postmod-
ernisti, ali i pripadnici antipsihijatrije, humanistike
psihologije, kritike psihologije i konstruktivizma,
doveli su u pitanje ustaljeno razumevanje ljudske
prirode kao prirodne kategorije koja postoji ne
zavisno od uma, jezika, kulture i istorije. U pitanje
su dovedene i norme zasnovane na gleditu da
postoji "prirodno" ponaanje, kao i mogunost
da se normalnost i nenormalnost prouavaju kao
prirodne kategorije ljudskog ponaanja koje treba
to tanije razlikovati. Ali tek su Fukoovi radovi
(Fuko 1971,1980,1990) jasno pokazali da ustanov
ljavanje normi proizvodi abnormalnost, odnosno
da nenormalnog ponaanja nema ukoliko nema
unapred utvrenih standarda normalnosti koji
uvek predstavljaju drutvene konvencije koje su
nuno arbitrarne. Kao to fundamentalno naelo
krivinog prava "Nullum crimen sine lege" jasno
daje do znanja da ne postoji krivino delo bez z a
kona, tako i Fuko jasno daje do znanja da devijacije
u ljudskom ponaanju ne moe biti bez prethod
no ustanovljene norme o normalnom ponaanju.
Kao to bez zakona ne moe biti zloinca, tako bez
utvrenog standarda normalnog ponaanja ne
moe biti ni odstupanja od tog standarda - odnos
no devijantnog ponaanja. Drugim reima, nor
malnost proizvodi nenormalne na isti nain na koji
zakon proizvodi kriminalce (Fuko 1997).
257
0 FUKOU
Abnormalno: Da li ga ljudi definiu ili ono
definie ljude?
Novija preispitivanja nisu obnovila samo uopteno
jeretiko pitanje o poreklu normi, ve su se poseb
no usmerila na preispitivanje univerzalnosti i
odrivosti norme o normalnom ponaanju. Uko
liko, pak, Fukoovo gledite nekome izgleda nepri
hvatljivo, dovoljno je rei da jedan od najveih bi
ologa dananjice, Umberto Maturana, nedvosmis
leno tvrdi da u biologiji nema takve stvari kao to je
psihopatologija ili nenormalnost! Jo je neodrivije
optuivati ivotinje za agresivnost, jer je besmis
leno rei za nekog vuka da je ispoljio agresivno
ponaanje kada je zaklao neku ovcu. Agresivnost
u ponaanju grabljivica ne treba posebno isticati,
ona je za njihovu vrstu sasvim normalna. tavie,
znaenje izraza "agresivnost" ne predstavlja
bioloku kategoriju; ono je pre svega lingvistiko.
Njime se podrazumeva postojanje jednog vida
ponaanja koje se zbog svoje vanosti izdvaja od
ostalih vidova ponaanja, a zatim se tvore znatne
konsekvence njegove upotrebe. Kenet Gergen
naglaava da su psiholozi bihejvioristi oduvek znali
za nemogunost objektivnog odreenja ovog po
jma, jer su njegove definicije uvek uzimale u obzir
nameru i voliciju osobe koja se agresivno ponaa
a koja nije opaziva (Gergen 1984), pa deluje u naj
manju ruku zauujue to su ovi psiholozi nastavili
da istrauju agresivnost prenebregavajui saznan
je da se taj termin spada u dornen mentalistikih
pojmova koje su sami proterali iz psihologije,
prouavajui ga pritom kao da se odnosi na skup
opazivih dogaaja. Z b o g toga izgleda sasvim ra
zumljivo konstrukcionistiko gledite da se agresija
258
moe prouavati kao sredstvo socijalnog uticaja i
kontrole. Ukoliko se neko ponaanje okarakterie
kao agresivno, "opravdano" se primenjuju mere
kanjavanja i odmazde u kontekstu socijalne devi
jacije, ili pak, mere leenja u kontekstu psiholoke
devijacije. I dok u kontekstu biologije nema m n o g o
smisla utvrivati da li su ivotinje agresivne i nor
malne i da li je njihovo ponaanje u granicama nor
malnosti, utvrivanje normalnosti kod ljudi pred
stavlja jedan od najvanijih problema u drutvenim
naukama. Ono to treba da rade ivotinje regulie
se selekcijom vrsta u dugotrajnom procesu opstaja-
nja za koji same ivotinje nisu odgovorne. Ono to
treba da urade ljudi nalazi se pre svega u domenu
odreivanja svrhe njihovog postojanja koja, sasvim
nesumnjivo, predstavlja odgovornost samih ljudi.
Shodno tome, sve je glasnije miljenje
- uoblieno pre svega na temeljima Fukoovog
rada - da su " nauke" hrabro zakoraile u domen
definisanja nenormalnog, a da pritom nisu us-
pele da formuliu jedno dobro utemeljeno, op
erativno merilo o tome ta je normalnost (Rose
1998)! Norme i pravila ponaanja na kojima one
poivaju u izvesnom smislu su proizvoljne. Mada
se privrenost normama povremeno menja, ove
promene se ustaljuju samo ako veina ljudi pokae
elju da drugaije postupa u odnosu na normu. Ovo
se deava najee zbog toga to je drutvo ljude
koji na bilo koji nain odstupaju od normi sloilo
"u etiri uredna paketa": One koji nisu dovoljno in
teligentni i koje je nazvalo subnormalnim (ili men
talno hendikepiranim), one koji su dovoljno tele-
sno onesposobljeni i koji su nazvani defektnim (ili
fiziki hendikepiranim), one koji su dovoljno zli da
 Duan Stojnov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSIHOLOGIJE
kre zakonske norme koji su nazvani kriminalcima
(ili socijalno hendikepiranim), i oni koji su dovoljno
psihiki poremeeni da su nazvani duevno obole-
lim osobama (Fransela 1978). Mada su kriterijumi za
svrstavanje u neku od prve tri kategorije daleko od
toga da budu neprikosnoveni, i mada preklapanja
izmeu ovako opsenih kategorija nuno ima, ni ispravno i korisno, a ta neprihvatljivo, ta nemoral
jedna od njih nije u nauci izazvala toliko kontro
verzi kao etvrta kategorija - kategorija sinonim
no oznaena kao ludilo - mentalni poremeaj,
duevna bolest, ili jednom reju abnormalno - a
koja se najee i suprotstavlja normalnom.
Veina ciljeva obrazovanja i vaspitanja najveim
delom usmerena je na populaciju koju nazivamo
"normalnim osobama". Ali sprovoenje u delo ovih
ciljeva, kako opominje (Fuko 1997; 2002), nije vie u
rukama nekontrolisanih institucija za mistifikaciju i
elitizaciju znanja. Ono postaje jedan od fundamen
talnih projekata transformisane vlasti, koja se vie
ne zasniva na svemoi suverena i manifestacijama
brutalne sile koja moe razoriti svakoga ko joj se
protivi. Nasuprot tome, obrazovanje i vaspitanje
postaje najznaajniji projekat establiranih instituci
ja iji je cilj deklarativno liberalan - jer svima daje
ansu da proire svoje vidike i ovladaju znanjem
koje je doskora predstavljalo privilegiju posveenih.
S druge strane, ovaj cilj se moe posmatrati i sa
stanovita ekonomske korisnosti - kao dravni
projekat broj jedan. Drugim reima, obrazovanje je
mogue shvatiti i kao proces masovne proizvodnje
normalnih osoba koji se sprovodi komplikovanim
strategijama nadzora, hijerarhijskog posmatranja
i disciplinovanja koje se najee sprovodi nep-
rimetno, povlaujui tako interesima nedovoljno
transparentnih i diferenciranih drutvenih grupa.
Vlast stoji iza prosvetiteljskih tendencija globalnog
obrazovanja koje postaje nadlenost drave i njene
vaspitno-obrazovne strukture. Stvara se pedagoka
nauka koja treba da nauno potkovana odgovori
ta je u drutvu "onih koji ue" prihvatljivo, moralno
no, a ta tetno. Upravo u pedagokoj praksi prede
se splet nevidljivih niti koje razdvajaju normalno
od patolokog. Ovo razdvajanje najee se - sas
vim neopravdano - opravdava didaktikim razlozi
ma. Za one sa druge strane normalnosti drutvo
se pobrinulo institucijama prilagoenim njihovim
specifinostima. Za ovakve osobe pretpostavl
jalo se da su dovoljno razliite od normalnih da
opravdaju ne samo razliite institucije, ve i razliite
drutvene prakse. Potvrdu ove tvrdnje predstav
lja pojava psihoterapije, zasebne discipline koja je
zaeta kao amalgam verske prakse ispovedanja,
psiholokih izuavanja teorija linosti i medicinske
prakse leenja hipnozom (Stojnov 2000). Naalost,
vremenom je izgubljena iz vida fundamentalna
slinost izmeu psihoterapije, s jedne, i pedagogi
je, s druge strane. I jedna i druga disciplina poivaju
na postupcima obrazovanja i vaspitanja. Obe su
zasnovane na dijalogu. Obema je cilj uobliavanje
jedinki koje uspeno funkcioniu u kontekstu date
kulture - drugim reima, formiranje normalne
jedinke. Pokuaji ekspliciranja fundamentalne raz
like izmeu ove dve discipline - miljenje da su psi
hoterapijski napori usmereni na srne konstrukte
koji tvore identitet osoba, dok su pedagoka nasto
janja pre svega usmerena na periferne konstrukte
ija je promena mogua i bez uticaja na modifikac
iju srne strukture (Kelly 1955) - neodriva je pred
259
0 FUKOU
savremenim shvatanjima identiteta (Ber 2001).
Svaki novi diskurs pomou koga se ivot moe os
misliti predstavlja potencijalno novi fragment iden
titeta koji, ovako posmatran, postaje skup diskursa
kojima neka osoba pripada. Proces obrazovanja u
kome se ovladava novim diskursima tako prestaje
da bude proces skladitenja peata istine o svetu
u arhiv neispisane table ljudskih dua. Naprotiv,
obrazovanje postaje delatnost uobliavanja "table"
na kojoj se stvaraju mnogi razliiti, katkad neusa-
glasivi svetovi. Zahtevi savremenog obrazovanja i
vaspitanja nedvosmisleno utiu na uobliavanje
i promenu njihovih identiteta. U tom smislu, psi
hoterapija se moe definisati kao specifian sluaj
primene pedagokih postupaka - obrazovanja i
vaspitanja.
Meutim, pitanje operativnosti kriterijuma
za razlikovanje normalnog i abnormalnog nije
reeno na zadovoljavajui nain, jer su kriterijumi
na osnovu kojih je ova razlika napravljena nejasni
i problematini. To je ujedno i izvor velikih tekoa
u usklaivanju "biolokih univerzalnosti" sa "kultu
ralnim partikularijama" (Faberga 1992). Reavanje
ovog problema veliki je zalogaj, jer dekonstru-
isanje binarne opozicije kultura-priroda zahteva
posebnu raspravu. Na ovom mestu bie stoga rei o
problematinostima u odreenju druge, ne manje
vane binarne opozicije koja obrazuje dimenziju
normalno-abnormalno. Vano je samo naglasiti
da u novijim shvatanjima humanistike nauke ne
predstavljaju analizu onoga to je ovek po svojoj
prirodi, ve analizu njegovih konstantno promen-
Ijivih moi saznavanja. Izgraivanjem ovih moi
izgrauje se i sam ovek; njihovom promenom i
260
sam se menja. Izuavanje ovekove stvarne prirode
i unutranje sutine postaje nemogua misija, mit
kojem su robovali veliki "narativi moderne" (Liotar
1988). Nova shvatanja proglaavaju humanistike
nauke "ontoloki nemim" (Gergen 1999) i episte-
mologiju pretpostavljaju i nadreuju ontologiji:
"Za humanistike nauke ovek nije to ivo bie koje
ima posebnu formu... to je ivo bie koje, iz samog
ivota kome u celosti pripada i kojim je proeto
itavo njegovo bie, stvara predstave zahvaljujui
kojima on ivi i na osnovu kojih ima tu udnu spo
sobnost da upravo moe sebi predstaviti ivot"
(Fuko 1971:391).
Na ovaj nain, dovedena je u pitanje vekovna
tradicija "ontoloki evidentne" abnormalnosti koja
se "otkriva" zahvaljujui napretku nauke, i koja se
"imenuje" i "opisuje" adekvatnim dijagnozama.
Norme nisu postojee ucrtane linije koje dele nor
malno od abnormalnog. Naprotiv, ustanovljavanje
normi predstavlja ljudsku delatnost, situiranu u
datoj kulturi i zasnovanu na njenim vrednostima,
ceo jedan splet taktika, manevara, reima disci-
plinovanja, klasifikovanja i oznaavanja koji nera
zmrsivom spletu znanja i moi omoguava fluidan
tok kroz sve pore drutva (Fuko 1997). Ovaj pro
ces je konstitutivan: sprovoenje i vrenje moi
uobliava oveka. Abnormalnost nije "otkrivena"
zato to je postala vidljiva, ve zato to je proizve
dena arbitrarnim, konvencionalnim i vrednosno
zasienim presecanjem polja ljudske delatnosti
na "funkcionalno" i "nefunkcionalno". Uvoenjem
normi u ljudsku delatnost proizvodi se celokupna
oblast "abnormalnog". Definisanje normalnosti za
svoj uinak ima i spontanu cenzuru i uzdravanje od
 Duan Stojnov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSIHOLOGIJE
celog spleta ponaanja koje ostaje sa druge strane
normalnog. Na taj nain, uspostavlja se jedan vid
cirkularne epistemoloke kauzalnosti: ustanovlja
vanjem normi i definisanjem abnormalnosti i sam
repertoar ljudskog ponaanja biva omeen, pro-
cenjen, vrednovan, tj. definisan. Dijagnostikovanje
abnormalnosti ne otkriva ono to je po sebi bole
sno, ve daje kulturni peat naim nastojanjima
da specifinosti neke partikularne kulture prokla-
mujemo za bioloki univerzalne norme. Ispitivanje
abnormalnosti, zajedno sa mnogim drugim aspe
ktima ljudskog funkcionisanja, tako se smeta u
kontekst jedne nove discipline - arheologije ljud
skog znanja (Fuko 1998).
Izvor problema: Poreklo dimenzije normalno
- abnormalno
Dimenzija normalno-abnormalno predstav
lja prilino nestabilno jedinjenje i heterogen skup
raznovrsnih diskursa koji se u njima koriste.Trijedar
znanja od koga su ove nauke sazdane: biologija,
ekonomija i lingvistika (Fuko 1971), predstavlja os
novu na kojoj se dimenzija normalno-abnormalno
uvrstila kao amalgam tri druge razliite dimenzije
zasnovane na vrednosno-normativnim principi
ma: medicine, sa svojim normiranim polaritetima
zdravo i bolesno; ekonomije, sa normativnim po
laritetima korisno i beskorisno; i lingvistike, sa bi-
polarnim normativnim polovima smisleno i besmi
sleno (Marinkovi 2002).
Biolokim odreenjem bolesti u medicini
Hipokrit je stavio taku na religiozni model shva-
tanja bolesti, odnosno ideju da je bolest boija ka
zna za greh koji neko mora da okaje. Sa otkriem
mikroba, potpuno se ustalilo shvatanje da je
bolest moralno neutralan dogaaj izazvan napa
dom mikro-organizama koji ugroavaju ovekovo
telesno funkcionisanje, pa i samo njegovo posto
janje. Kada je ovek ugroen u toj meri da i nje
gove bioloke funkcije postaju ugroene, govori
se o bolesti. S obzirom da ljudi kod lekara nisu ili
kad su bili zdravi i kada njihove bioloke funkcije
nisu bile ugroene, nije bilo potrebe priati mnogo
0 zdravlju, tako da je u mnogim medicinskim defi
nicijama zdravlje implicitno odreivano kao odsu
stvo bolesti.
Ekonomija i njeni normativni polariteti korisno
i beskorisno takoe su uestvovali u konstituisanju
dimenzije normalno-abnormalno. Jedno vreme
smatralo se da pomou ekonomije mogu da se
prevaziu opasnosti i tekoe u kojima se mo
derni svet nalazi. Ova nauka nudila je jasne razlike
izmeu "ekonomskog" ponaanja koje je korisno, i
onoga neekonominog, odnosno beskorisnog za
oveanstvo. Ukoliko se neko ponaanje smatralo
beskorisnim, ne samo da je dovoeno u pitanje,
ve se energino poricalo i samo pravo njegovog
postojanja. Sve to je spreavalo ekonomski na
predak samim tim je proglaavano beskorisnim, a
ljudi koji su se takvim ponaanjem bavili postajali
su drutvena sramota, saboteri ekonomskog pro
gresa ili jednostavno reeno - budale. Ponaanje
koje nije bilo u funkciji ekonomskog progresa
predstavljalo je devijaciju od njegovih normi, sub
verzivno i nenormalno ponaanje. Ova dimenzija
postala je toliko vana, da je izbila na prvo mesto
lestvice drutvenih potreba: "Nazovite neku stvar
261
0 FUKOU
nemoralnom ili runom, unititeljskom po duu ili
degradirajuom, opasnom za mir u svetu ili bla
gostanje buduih generacija; sve dok niste poka
zali da je ona 'neekonomina' niste zaista doveli u
pitanje njeno pravo da postoji, raste i napreduje"
(Schumacher 1973:34).
Uklapanje lingvistike sa polaritetima smisleno
i besmisleno u ovakav nain razmiljanja nije bilo
oigledno sve do pojave Lakanovog i Fukoovog
dela. U tom smislu, Lakan je smatrao da psihotina
stanja predstavljaju raspad znaenja, odnosno
proces raspadanja normativno uspostavljenih
znaenja. Potpuno ludilo za Lakana znai pot
puni kolaps na nivou subjektove integrisanosti u
simboliki poredak. Za njega je luak idiot, ali ne
zbog mentalne insuficijentnosti, ve zbog svoje
jedinstvenosti koja proizilazi iz neuklopljenosti u
norme simbolikog poretka (Lacan 1981). Sa Fu-
koom konstitutivna uloga lingvistike u stvaranju
drutvenih nauka postaje jo jasnija:
"Misao se moe misliti samo kroz jezik i u nje
mu, tako da se u samom jeziku nalazi pozitivitet
koji vredi kao sutinski. Reklo bi se da lingvistika sa
takvom ulogom, ponavlja samo one funkcije koje
su nekada pripadale biologiji ili ekonomiji, kada se
u devetnaestom i poetkom dvadesetog veka ja
vio pokuaj za ujedinjenjem humanistikih nauka
uz ouvanje koncepata pozajmljenih od biologije i
ekonomije" (Fuko 1971:419).
Jasnije reeno, ono to se moe razumeti, to
ima smisla i to je uklopljeno u simboliki poredak
drutva, poeljnije je i normalnije od onog to je
262
nerazumljivo, semantiki nejasno i predstavlja
zbrku znaenja.
Prihvatanjem polariteta zdravo-bolesno, ko-
risno-beskorisno i smisleno-besmisleno iz bi
ologije, ekonomije i lingvistike stekli su se uslovi
za uobliavanje dimenzije normalno-patoloko.
Ogluivanje o norme ponaanja objanjavano je
dotle opsednutou avolom, a postupci tretmana
primereni ovom modelu bili su stravini: bievanje,
sakaenje, ak i spaljivanje na lomai. Pojavom
psihijatrije sredinom XIX veka, medicina je preu
zela brigu nad duevno obolelim osobama ije je
ponaanje odstupalo od drutvenih normi. Devi-
jantne osobe su tada proglaene duevno bolesnim.
Pojam duevne bolesti javio se na osnovu uverenja
da duevna bolest moe predstavljati vernu kopiju
telesne bolesti. Tako su pojmovi fizike medicine
primenjeni na osobe ije je ponaanje na neki nain
psihiki devijantno, za koje je poelo da se smatra
da nisu odgovorni za to ponaanje i da ga zbog nje
ga netreba kanjavati. Oni su duevni bolesnici, a os
obe koje preuzimaju odgovornost za brigu o njima
zovu se psihijatri. Uz to, pojam duevne bolesti ima
i svoje drutvene implikacije koje se tiu odreenja
naina na koji e se postupati sa osobama koje
imaju psihike probleme. To se ponaanje, dakle,
zove abnormalno, i klasifikuje se na osnovu simp
toma koji dovode do postavljanja dijagnoze. Proces
kojim se devijantnoj osobi pomae da se prilagodi
da bi mogla da se povinuje drutvenim normama
jeste leenje: fiziko ili psihoterapeutsko. Ukoliko su
ove promene uspene, za duevnog bolesnika se
kae d a j e izleen.
 Duan Stojnov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSIHOLOGIJE
Paralela sa odreenjem telesnog zdravlja je i
ovde vidljiva: Ukoliko u duevnom (ba kao i tele-
snom) funkcionisanju ovakvih osoba nema prob
lema, zdrav razum nam nalae da zakljuimo da
je ona zdrava. Meutim, to ne znai da e u tom
sluaju svako njeno ponaanje biti i ekonomski
korisno, niti pak svako ponaanje koje je zdravo i
korisno mora da ima jasno znaenje i smisao. Dru
gim recima, u razlikovanje normalnog i patolokog
ponaanja uplele su se dimenzije znaenja koje nisu
povezane i iji polovi "zdravo, korisno i smisleno" ili
"bolesno, beskorisno i besmisleno" ne moraju da
budu u pozitivnoj korelaciji. Tako nije bilo mogue
povui jasnu granicu razdvajanja koja bi omoguila
odrivo merilo o tome koja su ponaanja normalna,
a koja nisu. Naalost, u bogatom repertoaru prakse
psihijatrije i dalje nedostaje razraeno shvatanje
"normalnosti", odnosno teorije normalnog funk-
cionisanja od koga bi abnormalne osobe odstu
pale.
Velika i konfuzna porodica abnormalnih stoga
ne oznaava samo jednu fazu poetne nesigurnos
ti psihijatrije, ona je predstavljala proizvod itavog
skupa kontrolnih institucija i mehanizama za nad
zor. Pored tri pomenuta polariteta iz biologije, eko
nomije i lingvistike, ova kategorija formirala se na
osnovu tri elementa koji se nisu sasvim istovreme
no konstituisali (Fuko 1990):
1. "Ljudsko udovite", juridiko-bioloki pojam o
poluivotinji-poluoveku, a koji u sebi objedinjuje
nemogue i zabranjeno. Ono to ljudsko udovite
ini udovitem nije samo izuzetak u odnosu na ob
lik Vrste, ve i neprilike koju ono unosi u pozitivne
pravne propise. Velike nejasnoe u odreenju nor
malnosti u velikoj meri proizilaze i iz nemogunosti
da se kontrolie odnos izmeu prirodnog izuzetka i
pravnog prekraja.
2. "Linost koju treba popraviti" je novija i man
je oslonjena na zakonske imperative i kanone
prirode, koliko na pedagoke ideje zakamuflirane
posebnim tehnikama dresure. Pojava ove kategori
je povezana je sa zavoenjem tehnike discipline
koja je tokom XVII i XVIII veka zavladala u vojsci,
kolama, radionicama a malo kasnije i u porodica
ma, a kojom se nastojalo popraviti one koji se opiru
vaspitnim normama. Liavanje slobode i zatvaranje
su tako opravdavane potrebom za popravljanjem i
poboljanjem, a raanje azila u najtenjoj je vezi sa
ovom kategorijom.
3. "Onanisti" se javljaju u korelaciji sa novim odnosi
ma izmeu seksualnosti i porodine organizacije i
sa novim znaenjima pripisanim telu i zdravlju.
Onanija je simbolisala slabost savesti spram sen
zualnog tela i mekoputanosti. Seksualno korienje
sopstvenog tela predstavljalo je izvor neodreenog
niza fizikih poremeaja i bilo je plodna podloga
raznolike patologije.
Tako je abnormalna jedinka proistekla iz prav-
no-prirodne izuzetnosti udovita, mnotva ne
popravljivih i svih aparata za njihovu popravku i iz
lavirinta deije seksualnosti. Abnormalne je trebalo
razgraniiti od normalnih zato da bi se postupci
vaspitanja i obrazovanja - uobliavanja jedinke
koja efikasno funkcionie - mogle uspeno spro-
voditi izgraivanjem drutvenih normi i normal-
263
0 FUKOU
nog ponaanja. One osobe kod kojih to nije pola
zilo za rukom, trebalo je odvojiti da bi im se pruila
ansa da se pomou raznih drutvenih institucija i
specifinih aparata zaodravanjeipopravkudrutva
izlee i normalizuju - odnosno iznova asimiluju
u preovjaujui poredak zasnovan na normama.
Ukoliko ovaj projekat ne uspe, postojee drutvene
institucije predstavljaju objektivnog jemca njihove
kontrole i sputavanja onih ponaanja kojima mogu
ugroziti ne samo druge, ve i sebe.
"Potroene kategorije": Potvrda progresa
nauke ili patologizacija drutva?
Projekat razdvajanja normalnih od abnormalnih
predstavlja dugotrajan poduhvat koji se sprovodi,
doteruje i menja otkada je konstituisana dimen
zija normalno-patoloko. Naalost, njena hetero
genost i prikrivena disharmonija ranije pomenutih
dimenzija dovela je do toga da se u jednoj dimen
ziji razgranienja meaju i prirodno, i kulturno, i
obiajno, i etiko, i pravno i jo mnogo toga. Zato
nije udno da je veliki deo psihijatrijskih napora
bio posveen traganjima za jednom kategorizaci
jom patolokog ponaanja u kojoj e biti obelo-
danjen jasan kriterijum razlikovanja i u kome e se
uredno klasifikovati svi postojei oblici mentalnih
poremeaja.
Ameriko psihijatrijsko udruenje u zvaninom
Dijagnostikom i statistikom priruniku verzija IV
(u daljem tekstu DSM-IV), daje sledeu definiciju
mentalnog poremeaja:
"U DSM-IV, svaki mentalni poremeaj opojmljen
264
je kao kliniki znaajan ponaajni ili psihiki sin
drom ili sklop koji se dogaa u jednom pojedincu
i koji je povezan sa trenutnim nevoljama (tj. bolan
simptom) ili nesposobnostima (tekoama u jednoj
ili vie vanih oblasti funkcionisanja) ili sa znaajno
poveanim rizikom od smrti, bola, nesposobnosti, ili
nekog vanog gubitka slobode. Pored ovoga, ovaj
sindrom ili sklop ne sme da bude samo neki oekivani
ili kulturno sankcionisani uzvrat na neki poseban
dogaaj, na primer smrti voljene osobe. tagod da
je originalni uzrok, on mora da bude razmotren kao
manifestacija ponaajne, psiholoke i bioloke dis-
funkcije u pojedincu. Ni devijantno ponaanje (tj.
politiko, religiozno ili seksualno) niti sukobi koji su
primarno na relaciji pojedinac i drutvo, nisu men
talni poremeaji ukoliko devijantnost i sukob nije
simptom disfunkcionisanja pojedinca na nain koji
je gore opisan" (APA 1994: xxi-xxii).
Najblae reeno, ovim naporom uoblien je
jedan kriterijum koji je sasvim nejasan. To moda
ne bi bilo tako strano da DSM-IV ne predstavlja
viedecenijsku krunu psihijatrijskih napora da se
patoloko definie i klasifikuje.
Nastojanje da se mentalni poremeaji to jas
nije definiu dovelo je do toga da terminologija za
iskazivanje mentalnih poremeaja napreduje i iri
se zastraujuom brzinom. 1 Umesto prihvatanja
zdravorazumskog uverenja da je do porasta broja
mentalnih poremeaja doveo napredak nauke, koja
u poslednjih dvadesetak godina raspolae monijim
sredstvima kojima se otkrivaju mnogi poremeaji
koji su do sada izmicali moima zapaanja, ovaj
trend se moe posmatrati i kao projekat patologi-
 Duan Stojnov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSIHOLOGIJE

zacije drutva, jer se pod velom otkria postojeih
neprirodnosti i disfunkcija u ponaanju uobliavaju
razne kategorije koje su proishod moralnih poduhva
ta primerenih drutvenim standardima. "Psiholoka
zavisnost od interneta" predstavlja najnoviji primer
abnormalnosti za koju se tvrdi da postoji nezavisno
od ivotnih situacija i kulture kojoj pripadaju osobe
koje se proglaavaju poremeenim na ovaj nain.
Sve vie ljudi se proglaava poremeenim a istovre
meno se ne eksplicira kriterijum poremeenosti
koji povlauje interesima nedovoljno jasno dife
renciranih drutvenih grupa. Naalost, ovaj trend
prisutan je od samog poetka upotrebe dimenzije
normalno-patoloko. Njena istorija puna je mnogih
"ontoloki evidentnih"mentalnih poremeaja koji su
nestali iz psihijatrijske prakse i postali posebna vrsta
"potroenih kategorija" u dijagnostikovanju abnor
malnosti.
Tomas Sas, jedan od rodonaelnika antipsihi-
jatrijskog pokreta u svojevremeno veoma uticajnoj
knjizi "Proizvodnja ludila" daje detaljan pregled
glavnih dogaaja u krstakom ratu koji je protiv mas
turbacije voen vie od dvesta godina. 2 Teko je rei
kada je dijagnoza masturbacije u potpunosti nestala
iz psihijatrijskog aparata, ali je sasvim jasno da se na
masturbaciju danas gleda sa mnogo vie blagon
aklonosti nego pre par stotina godina. 3 "Ontoloki
evidentan" status masturbacije kao psihikog
poremeaja koji ozbiljno moe da ugrozi sudbinu
oveanstva jednostavno je "ispario". Masturbacija je
danas prihvaena kao deo svakodnevnih aktivnosti,
stanje koje odgovara propisima i oekivanjima savre-
menog drutva. Drugim recima, stanje normalnosti.
Naalost, masturbacija nije jedini poremeaj koji
je dugo vremena bio uvreen u psihijatrijsku praksu,
a zatim jednostavno nestao iz nje. Mada su homosek
sualne aktivnosti istoriarima odavno poznate (u
kulturnim specifinostima antikih vremena bile su
tretirane pre kao pitanje ivotnog standarda nego
psihikog poremeaja), one su se na patolokoj sce
ni pojavile u drugoj reviziji DSM-a iz 1968. godine,
kao jedna vrsta od deset navedenih seksualnih devi-

' Analizujui ovaj projekat, Gergen i saradnici (Gergen, Hoffman, Anderson 1996) opominju d a j e 1929. godine publikacija dela
"Neuroze" Izraela Vekslera brojala samo dvanaest kategorija psihikih poremeaja. Objavljivanje Rozanofovog "Prirunika za psi
hijatriju i mentalnu higijenu" 1938. g o d i n e obuhvatilo je etrdesetak psihikih poremeaja, od kojih su mnogi - kao "moralna d e -
ficijentnost", "vagabundstvo", "mizantropija" i "masturbacija"- nestali iz upotrebe. Nedugo zatim, 1952. godine, Ameriko drutvo
za psihijatriju objavilo je prvi Dijagnostiki i statistiki prirunik za mentalne poremeaje u kome se nalazi 198 razliitih mentalnih
poremeaja. U njegovom d r u g o m izdanju, DSM-II, iz 1968. godine, pominje se 221 kategorija. Po objavljivanju DSM-III, 1980.
godine, ovaj trend se nastavlja i broj kategorija psihikih poremeaja u etvrtoj verziji iz 1994. g o d i n e (DSM-IV) narasta na 340, sa
tendencijom daljeg porasta.
2
1 7 1 6 . Teorija po kojoj masturbacija uzrokuje ludilo zaeta je objavom dela Onanija, ili odvratni greh samooskvrnua (nepoznatog
autora) u Londonu. Knjiga je prevedena na m n o g e jezike i do 1746. godine doivljava 80. izdanje; 1812. Bendamin Ra u prvom
amerikom udbeniku psihijatrije zakljuuje da masturbacija uzrokuje razne slabosti, izmeu ostalih i slaboumnost; 1816. 2an
Eskvirol tvrdi da se masturbacija u svim zemljama priznaje kao opti uzrok ludila. Do 1838. godine, on epilepsiju, melanholiju i s a -
moubistvo dodaje stanjima uzrokovanim masturbacijom; 1850-1900. Psihijatrijsko uenje da masturbacija uzrokuje ludilo dostie

265
0 FUKOU

jacija. Brojne demonstracije politiki aktivnih grupa
homoseksualaca koje su usledile sedamdesetih g o
dina dovele su do toga da u dananjoj verziji DSM-IV
homoseksualnost shvaena kao poremeaj ustupila
mesto homofobiji, odnosno poremeaju koji se za
sniva na strahu od patolokih aspekata homosek
sualizma. Relativno kratkotrajan izlet jednog oblika
seksualne aktivnosti u polje patolokog ponaanja
manje je interesantan od legitimiteta koji je tokom
ovog perioda davan razliitim postupcima za leenje
homoseksualnosti. Kainsi Kirkdaju iscrpan pregled
metoda kojima se tokom ovog perioda u psihijatriji
homoseksualnost "leila":
Hirurke intervencije: kastracija, vazektomija, lo-
botomija, sterilizacija, klitoridektomija i histerek-
tomija.
Hemijske intervencije: seksualni stimulansi, sek
sualni depresanti, hormonske injekcije (estrogena,
testosterona, pranturona, itd.), farmakoloki ok:
matrazol, LSD.
Psiholoke intervencije: apstinencija, terapija
prilagoavanja, psihoanaliza, hipnoza, razni oblici
averzivne terapije, grupna psihoterapija, desen-
zitizacija, primalna terapija.
Druge procedure: anafrodizijaci, elektrookovi,
itd.(Kutchins&Kirk1997:59).
Na pitanje da li su psihijatri koji su homoseksu
alce godinama podvrgavali ovim bolnim i surovim
metodama bili politiki manipulisani, rtve naune
zablude, ili, pak homofobi koje treba leiti - jo
uvek nije odgovoreno. Z b o g toga se ovaj rad moe
posmatrati i kao svojevrsan vid rasprave o ovom
pitanju.
Meutim, masturbacija i homoseksualizam
nisu jedini primeri dijagnoza ija se "ontoloka evi-
dentnost" menjala u razliitim kulturama i epoha
ma. Postoji pregled itavog niza dijagnostikovanih
kategorija mentalnih poremeaja i dijagnoza
(Hare-Mustin & Marecek 1997) ija je "ontoloka

vrhunac. Pojedinac koji je hteo da okuje, vee ili stavi pojas nevinosti nekom detetu ili duevnom bolesniku, da ih tue, plai, ili ak
kastrira, mogao je nai ovenog i potovanog lekara da to uradi mirne savesti; 1869. Karl Ludvig Kahlbaum, nemaki psihijatar,
dao je ime katatonija sindromu za koji se smatralo da je uglavnom uzrokovan dugotrajnom ili preteranom masturbacijom; 1890.
Donatan Hainson, dekan Kraljevskog fakulteta za hirurgiju leci masturbaciju obrezivanjem i zastupa miljenje da bi temeljitije
mere no to je obrezivanje bila prava usluga pacijentima oba pola; 1905. Istaknuti psihijatar Bernard Saks preporuuje da se mas
turbacija kod dece leci kanterizacijom kime i polnih organa; 1918. Ernest Dons, pionir britanske psihoanalize smatra da e se
otkriti da prava neurastenija zavisi od preterane onanije (Szasz 1982:301-312).
3
Lester Bernam, etrdesetdvogodinji reklamni agent i glavni junak filma "Amerika lepota" (American Beauty - snimljen je u
produkciji kue "Dreamworks Pictures" 1999 godine. Reirao ga je S e m Mendiz po scenariju Alana Bola, a glavnu ulogu u njemu
tumai Kevin Spejsi.), u poetnim kadrovima snimljen je u kupatilu dok govori: "Pogledajte me. Drkam pod tuem. To e mi biti
najlepi trenutak u elom danu. Posle e d a n biti sve gori i gori." Shvatanje abnormalnosti se v r e m e n o m toliko promenilo da ova
scena kod gledalaca nije izazvala strah da e se glavnom junaku osuiti kima, ili da e biti povod da im deca krenu na put bez
povratka, ili d a j e ova opscena radnja, neto to moe na bilo koji nain ugroziti drutvo.

266
 Duan Stojnov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSIHOLOGIJE

evidentnost"ustvari predstavljala udno jedinjenje
medikalizacije pravnog, socijalnog i ekonomskog
diskursa. Ova evidentnost je vremenom isparila iz
medicinske prakse, ali je njen efekat za ljude, koji su .
zahvaljujui ovim dijagnozama tretirani kao abnor
malni, bio daleko od bilo kakvog isceljenja.
Najdrastiniji primer verovatno predstavlja
dijagnoza drapetomania, skovana od grkih rei
drapethes - trati, beati i mania - gonjenje. Ovu
dijagnozu smislio je 1850. godine Semjuel Kartrajt
(Samuel Cartwright) da bi oznaio patoloko svojst
vo robova da tee ka slobodi1. Pored drapetomanije,
koja se odrala sve do potpunog ukidanja ropstva,
u amerikoj psihijatrijskoj praksi koriena je i dija
gnoza dyaesthesia aethiopica, ili patoloko svojstvo
robova, obojenih i siromanih, da ne potuju privatno
vlasnitvo]
Pored toga, u domenu krivinog prava, me-
dikalizovan je drutveni in krae. Od kako su se
s kraja XIX veka, u ve ustaljenom industrijskom
nainu proizvodnje, pojavile robne kue, jedan vid
krae je izmeten iz kaznenog i krivinog u medi-
cinsko-psihijatrijski dornen. Uklanjanje pulta koji
je delio robu i kupce, povealo je ne samo promet
robe, ve i krau. Meutim, kraa se nije podjed
nako pravno tretirala, jer je jedan vid krae ostao u
pravno kaznenim, a drugi premeten u psihijatrijski
domen. Krale su osobe iz svih drutvenih slojeva,
ali bogatim osobama iz viih drutvenih slojeva
(najee enama koje su u kupovinu ile redovnije
od mukaraca), koje nisu odolevale izazovu krae,
pripisivana je dijagnoza kleptomanije. Sa druge
strane, identino ponaanje - kraa - siromanih
osoba iz niih drutvenih slojeva ostala je u
domenu krivinog prava. Dakle, kleptomanija se
koristila za oznaavanje onih osoba koje su proce-
njene kao osobe koje nisu imale finansijske potrebe
za kraom, a ipak su krale - to je "evidentno" bilo
posledica neke fundamentalne duevne bolesti
koja je ovakve osobe oslobaala odgovornosti za
njihove postupke. Ovakvim nainom konceptu-
alizacije, moralni integritet vladajue klase ostajao
je nedirnut, a njena ekonomska i pravna pozicija su
time povlaivane. 4
Bilo bi zavaravajue misliti da je uticaj
dijagnostikog diskursa psihijatrije na graanska
prava stvar davne prolosti. Dijagnoza Metafizika
intoksikacija, podvrsta hebefrenije koriena meu
psihijatrima u Sovjetskom Savezu, odnosila se na
adolescente zateene u refleksivnim preispitiva
njima smisla ivota, religije i svoje uloge u svetu. Za
odrasle disidente bila je rezervisana dijagnoza soci
jalna izofrenija -jer normalna osoba evidentno ne
moe da zamisli bolji vid drutvenog ureenja od
komunistikog. Obe ove dijagnostika kategorije

4
Jo jedan slikovit primer odnosi se na kriminalizovanje itavih sistema tradicionalnih predstava o braku, porodici i seksualnosti.
Nekada sasvim normalne, tradicionalno obavezujue veze ena od oko dvanaest godina (koje su po dananjim kriterijuma jo
uvek devojice), i mukaraca najee m n o g o starije dobi, bile su osnova prouavanja etnologije. Po dananjim kriterijumima, sek
sualni odnosi odraslih sa osobama mlaim od 16 godina spadaju u dornen pedofilije, patolokog ponaanja, i predstavljaju sek
sualni delikt - jednu vrstu krivinog dela. Bilo bi interesantno zamisliti suenje Aleksandru Mekenziju, proslavljenom evropskom

267
0 FUKOU

sovjetske psihijatrije odrale su se u upotrebi sve
do 1991. godine. Leenje ovih oboljenja takoe
nije imalo isceljujue efekte, ali su njime uspeno
opravdavane razliite vrste politikih obrauna
- slanje u gulage i sl.
Prototipska klasifikacija po kojoj su mentalne
bolesti jedna vrsta greke prirode, zasnovana je
na "ontoloki evidentnom" shvatanju o devijaciji
abnormalnih osoba od "normalnog psihikog
funkcionisanja". Vremenom je zakljuivano da iz-
vesna ponaanja lee van granica razuma i ona su
oznaavana kao "mentalne bolesti", i pritom su se
koristile posebni referentni okviri za njihovu klasifi
kaciju (Horvvitz 2002). S poetka, na ovaj nain okval-
ifikovan je samo mali broj ozbiljno poremeenih
osoba. Vremenom, ograniena upotreba psihijatri
jskih etiketa se nezamislivo proirila. Raznovrsnost
stanja koja se trenutno klasifikuju kao abnormalna,
ogroman broj i iroka rasprostranjenost ljudi za koje
se pretpostavlja da pate od ovih bolesti, ali i rastui
broj profesionalaca (i profesija) zaduenih za nji
hovo zbrinjavanje su bez presedana. Razlozi zbog
kojih se ljudi danas potpuno legitimno obraaju "V"
profesijama, pre samo stotinak godina bili su pot
puno nezamislivi. Ono to danas nazivamo "inter-
mitentnim emocionalnim poremeajem" nekada
je predstavljalo povremeno "pucanje filma" osoba
pritisnutih ivotnim tekoama. S druge strane, le
gitimne procedure leenja "abnormalnih" koje su
nekada sprovoene danas bi mnoge lekare odvele
u zatvor zbog "abnormalne" nasilnosti prema paci
jentima. Odreena ponaanja u nekim kulturama
imaju status iroko prihvaenih obiaja, a u nekim
predstavljaju nedopustivo krenje ljudskih prava.
Neki vidovi nasilja, koje u mnogim kulturama pred
stavlja drutveno prihvaenu normalnost, reguliu
se nedopustivim nasiljem protiv itavih kultura
zbog nedopustivog stava drugih kultura da je tak
vo ponaanje nedopustivo. 5
Brojni eksperti za prouavanje "ontoloke evi-
dentnosti" abnormalnog tako su se ogluili o upo
zorenja antropologa. Prihvaene zapadne definicije
normalnosti davno su dovedene u pitanje (Bene
dict, 1934), jer stanja i ponaanja koja neka drutva
smatraju abnormalnim - paranoja, napadi, transevi
i slino - esto imaju status normalnosti u drugim
kulturama. S druge strane, ponaanja koja su nor
malna u kulturi Z a p a d a , drugaije se tretiraju u
drugim kulturama. Osoba koja se danas doivljava
kao raspoloena, srena i sklona provodu, kod Do-
buanaca u Melaneziji bila bi doivljena kao - luda.
Zato je teko oteti se utisku da kulturne norme
specifinosti ponaanja pripadnika Zapadne civili
zacije nisu podjednako na udaru patologizacije kao
i kulturne specifinosti emigranata koji je naselja
vaju. 6

istraivau severnoamerikog kontinenta po kome je reka, trea po veliini na amerikom kontinentu, dobila ime (MacKenzie
River). Mekenzi se u svojoj 48. godini oenio etrnaestogodinjom devojicom. U britanskom parlamentu je krajem devetnaestog
veka saglasnost roditelja za udaju erki pomerena sa 12 na 13 godina.Tada nikakvog zlostavljanja nije bilo. Po dananjim merilima,
on je seksualno zlostavljao j e d n u devojicu - to ga ini pedofilom. Neprimerenost kriterijuma "ontoloke evidentnosti" ovde
postaje evidentna.

268
 Duan Stojnov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSIHOLOGIJE

Karakteristina shvatanja moi u diskursu
drutvenih nauka
U preovlaujuim koncepcijama koje su prolog
veka dominirale u zapadnom miljenju, mo je
najee shvatana kao jednostavni kvantitativni
fenomen. U tome smislu, ona je opisivana kao nita
drugo do uoptene sposobnosti da se dela (Lukes
1974). 0 tome najreitije govore i razliiti primeri
definisanja moi kao sposobnosti u razliitim dis
ciplinama drutvenih nauka. Kao veoma reprezen
tativan primer odreenja moi u psihologiji, izd
vaja se Meklilandov pojam motiva moi: cilj tog
motiva je da se ovek osea mono i da se mono
ponaa. Mo se stoga shvata kao entitet koji moe
da se ogranii na individualne motive (McClelland
1975). Zatim, u domenu sociologije, prikladnu
ilustraciju predstavlja Blauova definicija moi kao
sposobnosti osoba ili grupa da nameu svoju volju
na druge uprkos otpora tih drugih - koristei se
zastraivanjem - ili u formi uskraivanja redovnih i
zasluenih nagrada - ili u formi kanjavanja i raznih
drugih sankcija (Blau 1964). Najzad, posebno je el
egantna jedan od definicija moi kao sposobnosti
u ekonomiji, g d e je mo definisana na nivou poje
dinca odreena jednostavno kao sposobnost neke
osobe da dobije ono to hoe (Boulding 1989).
Shvatanja u kojima se mo odreuje kao
jednostavna sposobnost da se dela na odreen
nain, veoma slino tretira sve razliite vrste moi:
psiholoku, socioloku, politiku, elektrinu, ili mo
nekog motora ili maine. U njima, mo je shvaena
kao kvantitativna sposobnost koja se moe akti
virati zarad razliitih namera. Ljudi koriste mo -
kako naspram stvari, tako i naspram drugih osoba.

5
Prilikom svetskog prvenstva u fudbalu, odranog u Koreji 2002. godine, specifinosti ishrane j e d n o g naroda uzburkale su svet.
U protestima globalnih razmera, korienje pasa u korejskoj ishrani proglaeno je abnormalnim, a da pritom normalnost veoma
rairene navike da se embrion neroenog pileta pomean sa uljem servira kao internacionalni prehrambeni delikates (poznatiji
kao majonez) - nije uopte dovoena u pitanje. Nijezgoreg pomenuti da je jedno isto ponaanje - uivanje marihuane - u Z a p a d
noj civilizaciji medikalizovano kao vid abnormalne zavisnosti od droge, i kriminalizovano kao krivino delo, i komercijalizovano
kao vid profitabilnog narko-turizma. "Normalni" habitus osobe koja sebi ovo uivanje priuti tako moe da varira od bolnice, preko
zatvora do hotela.
6
U "Priruniku za zdravlje emigranata" (Loue 1998) opisani su poremeaji kao "Bolest duhova" koja je opisana kao stanje u kome
je neko preokupiran pojavama kao to su duhovi, smrt ili preminule osobe. Saoptenja o kontaktu sa preminulom osobom koja
dolaze od strane emigranata sa j u g a amerikog kontinenta bie okvalifikovane kao simptomi ove "bolesti", dok e se takvi sadraji
pripadnika zapadne civilizacije najee biti okarakterisani kao autentine "nadnaravne" sposobnosti ili njihovo simuliranje.
Poremeaj "Zlo oko" iji simptomi - svrab koe, glavobolja, jecanje, nervoza i poremeaj sna - predstavljaju posledicu uroka neke
osobe, karakteristika je mentalnog stanja pojedinaca iz latinoamerikih kultura, ali ne postoji ni u j e d n o m priruniku za pripad
nike Z a p a d n e civilizacije. Zato ne izgleda daleko od pameti oekivati da u skoroj budunosti globalizovanog sveta korienje
razliitih arina u proceni psihikog zdravlja itavih lokalnih kultura bude proglaeno "abnormalnim". Bujanje diskursa patologiza-
cije drutva polako uzima svoj danak.

269
0 FUKOU
Ovo dalje znai da elje onih osoba koje poseduju
vie moi preovlauju nad eljama onih koji imaju
manje moi. Shodno tome, ovaj pristup sugerie
postojanje jednog neravnomernog odnosa izmeu
onih koji koriste mo za svoje privatne potrebe i
onih koji su izloeni posledicama ove upotrebe,
odnosno upotrebe moi. Ovako shvaena, mo se
posmatra kao instrument dominacije sa razorno
snanim dejstvom: mo moe da uniti.
S druge strane, pak, previranja u drutvenim
naukama s kraja proteklog veka dovela su do pre
ispitivanja odrivosti shvatanja moi kao sposob
nosti, tako da su u njima predloena drugaija
odreenja ove pojave. Shodno tome, mo se u ovim
odreenjima poima kao neto to ne ukljuuje
samo sposobnost, ve i pravo da se dela, a pritom
i sposobnost i pravo poivaju na nekoj vrsti pris
tanka onih osoba nad kojima se mo sprovodi. U
ovom smislu, mo se posmatra kao svojstvo koje
pre svega operie na bazi legitimiteta. Na ovom
mestu bie izdvojena dva primera definisanja
moi kao legitimnog svojstva. Prvo je Parsonsovo
shvatanje u kome se mo posmatra kao uopteno
svojstvo pomou koga se obezbeuje sprovoenje
povezujuih operacija jedinica u sistemu kolektivne
akcije u kome su obligacije legitimisane kao sredst
vo ostvarivanja ciljeva od zajednikog interesa (Par
sons 1954). Drugo je Fukoovo odreenje moi kao
uinka preovlaujuih pogleda na svet koji zbog
svoje dominacije postaju legitimni. U ovom sluaju,
mo se posmatra kao jednoznana karakteristika
odnosa izmeu ljudi: definisanje sveta ili osobe na
nain koji nekome dozvoljava da nekanjeno radi
ono to eli predstavlja vrenje moi (Fuko 1997).
270
U ovim odreenjima, mo se posmatra kao instru
ment znanja: mo moe da proizvodi.
Fukoova kratologija
Nasuprot navedenih uenja, u kojima je mo
definisana kao jedna vrsta sposobnosti koja
pojedinanim osobama ili grupama osoba moe
omoguiti neku vrstu dominacije, po svojoj vanosti
i uticaju na drutvene nauke izdvaja se Fukoova
kratologija, odnosno njegovo shvatanje moi.
Zdravorazumski pogled na svet koji preovlauje
u nekoj kulturi, Fuko (Foucault 1971; 1990; 1997;
1998) naziva znanje, i ono je neodvojivo od moi.
Znanje u ovom odreenju nije shvaeno kao is
tina o svetu, ve jedna perspektiva koja predstav
lja vodi za drutvenu akciju i koja omoguava
drutveno delanje. Drugim reima, svako znanje
sa sobom kao potencijal nosi drutvenu praksu
da se dela na jedan, a ne na neki drugi nain. Tako
se neki vidovi ponaanja favorizuju, dok se ostali
marginalizuju. Z b o g toga, sve ono to neka osoba
moe da uradi drugoj osobi (odnosno njena prava,
dunosti i obaveze spram drugih ljudi) zavisi od tre
nutno prihvaenog znanja. U skladu sa tim, mo se
posmatra kao posledica znanja, kao uinak datog
diskursa, odnosno kao oblik odnoenja. Definisati
svet ili osobu na nain koji dozvoljava onome ko
definie da se prema svetu ili prema raznim oso
bama u svetu ponaa onako kako on ili ona to eli,
jeste vrenje moi. Kada neto konstruiemo na
neki poseban nain mi istovremeno proizvodimo
znanje koje nuno sa sobom nosi mo. Zato se mo
uvek pie kao par mo/znanje:
 Duan Stojnov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSIHOLOGIJE
"Moda treba odbaciti i tradicionalno shvatanje
po kojem znanje moe da postoji samo tamo g d e
su odnosi moi izostavljeni i da se razvija samo iz
van njenih naloga, zahteva i interesa. Moda treba
odbaciti i verovanje da mo ini oveka ludim i da
je, zauzvrat, odricanje moi jedan od preduslova
znanja. Umesto toga, treba poi od pretpostavke
da mo proizvodi znanje (ne samo time to ga
podrava jer joj slui ili, pak, time to ga primenju-
je jer joj koristi); treba prihvatiti da se mo i znanje
neposredno uzajamno uslovljavaju - ne postoje
odnosi moi bez uobliavanja polja znanja koje
je sa njima povezano, niti bilo kakvo znanje koje
istovremeno ne pretpostavlja i ne konstituie o d
nose moi" (Fuko 1971: 33-34).
S obzirom da postoje brojni alternativni
naini da se neki dogaaj osmisli i konstruie,
preovlaujui diskurs o nekoj oblasti (kao to je
to sluaj sa nekom politikom ideologijom, ili
naunim shvatanjem sveta) stalno nailazi na os
poravanje. Zato se mo koja je implicitno prisutna
u svakom diskursu obelodanjuje samo na osno
vu otpora na koji nailazi u nekom drugom dis
kursu. Mo i otpor samo su dve strane jedne iste
medalje.
Meutim, mo se ne shvata samo kao repre
sivna snaga. Umesto toga, smatra se da ona ima
najvei uinak kada proizvodi znanje. Vrenjem
moi proizvodi se ono to zovemo stvarnost! Zato
je neophodno razlikovati mo od brutalne sile:
represija i nasilje zapravo predstavljaju nedostatak
moi. Nasilje i tlaenje se primenjuju kada se uti-
caj moi iscrpi, oslabi ili doe do svojih krajnjih
granica. Zato Fuko i kae da nasilje unitava, a mo
uobliava i proizvodi.
Mo se sprovodi na drugim osobama, a ne na
stvarima. Pitanje predstavlja pitanje dominacije
nad drugima, a ne nekog svojstva. Mo se vri nad
delanjem ljudi, a ne - kao u sluaju fizike sile i nasi
lja - nad njihovim telima. Zato je pitanje kojim se
kratologija bavi stvar odnosa, a ne neke unutranje
sutine. Z b o g toga ne treba postavljati pitanja
tipa "ta je mo?" i "Otkuda mo?", ve "Kako se
mo vri, kojim sredstvima?" i "ta su efekti vrenja
moi?" Mo ne predstavlja vlasnitvo vladajue
klase, drava ili suverena, ve strategiju: efekti moi
proizilaze iz manevara, taktika, tehnika, Ltd. Ona ne
podrazumeva samo uskraivanje za nemone, ve i
ulaganje i prenos u njih. Tako shvaena, mo pred
stavlja mnotvo odnosa sila koje oblikuju nemone
na nain koji je poeljan sa take gledita onih koji
vre mo. Zato mo nije razoblienje i unitenje
nemonih kao to je to sluaj sa nasiljem i brutalnom
silom u odnosima. Ovu tvrdnju najbolje ilustruje
sluaj rimske drave, koja je bila podrana svojim
legijama, najznaajnijom vojnom snagom svoga
vremena, i njenom najznaajnijom pojedinanom
rtvom - Isusom Hristom. Rimske legije odavno
nemaju nikakav uticaj, dok je mo njihove rtve jo
uvek veoma aktivno prisutna u oblikovanju ivota
velikog broja ljudi na planeti.
Vano je istai da mo cirkulie kroz drutvo i
vri se putem mree kojom su svi zahvaeni. Dru
gim recima, moi nema izvan drutvenih odno
sa, jer mo nije svojstvo jedne individue. Pored
toga, pojedinac nije samo agens pomou kojeg
271
O FUKOU
se vri mo, jer pojedinac ne poseduje mo, niti
se vrenjem moi njegovi ili njeni lini potencijali
gaze ili otuuju. Osnovni uinak moi upravo je u
tome da se izvesni naini konstruisanja stvarnosti
ustanovljavaju i konstituiu kao pojedinci. Prema
ovom shvatanju, individua istovremeno predstav
lja i proizvod moi i elemenat njene artikulacije.
Osnovne tehnike moi su disciplinovanje i
nadgledanje. Disciplinovanje je tehnika moi koja
obezbeuje procedure za treniranje ili prinudu indi
vidua ili kolektiva. Instrumenti disciplinujue moi
su: (a) hijerarhijsko posmatranje, (b) normalizujui
sudovi i (v) ispitivanje:
"Dugo obian ovek... nije bio predmet
deskripcije. Biti vien, posmatran, podrobno opisi
van, praen iz dana u dan neprekidnim procesom
beleenja - bila je povlastica. Hronika o nekoj os
obi... bila je deo rituala kojima se oitovala njena
mo. Meutim, disciplinski postupci izokreu taj
odnos, sputaju prag jedinke podlone ispiti
vanju i od tog odnosa stvaraju sredstvo kontrole
i metod vladanja... Takvo beleenje pojedinosti iz
svakodnevnog ivota vie nije hijerarhizacija ve
postupak objektivizacije i potinjavanja. Postu
pak ispitivanja, kao ritualno i ujedno 'nauno'
utvrivanje individualnih razlika, kao vezivanje
svakog pojedinca njegovim osobenim karakter
istikama (za razliku od ceremonijala u kojima se
manifestuju status, roenje, poreklo, povlastice i
funkcije) oznaava pojavu novog naina vladanja
ljudima: sada svako kao status dobija lina obeleja
a kao izriitu odrednicu one crte, mere, odstupa
nja i'ocene'koji su mu svojstveni i kojima od njega
272
u svakom sluaju, stvaraju poseban'sluaj"'(Fuko
1997:217-218).
Uz pomo hijerarhijskog posmatranja us
postavlja se veza izmeu vidljivosti i moi. U njoj j e
dan aparat, napravljen specijalno za posmatranje,
indukuje efekte moi i ona sredstva prinude koja
ine subjekte posmatranja potencijalno vidljivim.
Druga tehnika moi, nadgledanje, epitomizova-
na je u Bantamovom "Panoptikonu". Panoptikon
predstavlja idealno zamiljen zatvor u kojima je
ponaanje zatvorenika potpuno otkriveno i vidlji
vo uvaru ili uvarima koji su nevidljivi za zatvore
nike i nalaze se u kuli koja je centralno postavljena
tako da zatvorenici ne m o g u da znaju ak ni da li u
kuli ima ikoga, odnosno da li ih uvari uopte pos-
matraju. Z b o g toga se zatvorenici ponaaju kao da
su sve vreme nadgledani. Usled nemogunosti da
nadgledaju osobu koja ih nadgleda, zatvorenici
pounutruju proces nadgledanja - i to u skladu sa
preovlaujuim standardima normalnosti. Ovaj
proces Fuko naziva samodisciplinom. Ono to nas
ini samodisciplinovanim je disciplinujui diskurs.
Z b o g toga, jedan od najvanijih manevara moi
ini pozicioniranje u diskursu, odnosno borba za
prisvajanje onih atributa koji unutar datog dis
kursa sa sobom nose vane privilegije. Verovatno
najbolji primer borbe oko pozicioniranja u dis
kursu jeste nastojanje razliitih politikih snaga u
svetu da drugu stranu predstave kao nelegitimnu
i teroristiku, a identine postupke svojih pripad
nika kao opravdane i oslobodilake.
Meutim, s obzirom na to da panoptikoni ni
kada nisu bili izgraeni, postavlja se pitanje ko
 Duan Stojnov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSIHOLOGIJE
nadzire ponaanje ljudi umesto zatvorskih uvara?
Pomou kojih procesa, institucija ili mehanizama
se ljudi normalizuju u savremenom drutvu? Ko
onda nadzire ponaanje ljudi? Najprostije reeno,
to rade ljudi sami - kroz procese vaspitanja i ob
razovanja, kroz institucije sistema i kroz meha
nizme graenja svojih subjektivnosti. Preciznije
reeno, svi psiholoki entiteti (koji se ne mogu
videti golim okom, a o kojima se zakljuuje na
osnovu ponaanja) pomou kojih se iskazuje sub-
jektivitet ljudi - ego, samstvo, linost, identitet itd.
- predstavljaju izbore ljudi (ne nuno u potpunosti
osveene) u skladu sa datim (eksplicitnim ili im
plicitnim) drutvenim normama. Ljudi su u poziciji
da vre izbor naina pomou kojih misle da mogu
da ostvare svoje namere, planove i elje. Vrei
ove izbore ljudi postepeno grade i uobliavaju
svoj identitet. Istovremeno, oni se nalaze pod j a
kim uticajem mree odnosa moi koja se vri u
drutvu kao proishod preovlaujueg pogleda
na svet koji odravaju razliite drutvene insti
tucije - porodica, kola, bolnica, policija, vojska,
itd. Ovo se sprovodi uz p o m o procesa vaspitanja
i obrazovanja u skladu sa jednim diskursom koji
preovlauje nad mnogim potisnutim i marginal-
izovanim diskursima koji postoje u drutvu. S h o d
no tome, proces znanja koji se uvek saoptava
nekim simbolikim sistemom (najee je to jezik)
uobliava stvarnost u kojoj ivimo. I jezik i komuni
kacija predstavljaju kulturne prakse u okviru kojih
se konstituiu razliite stvarnosti. Oni obuhvataju
one vidove koje najee nazivamo drutvenom
stvarnou (na primer socijalne kategorije osoba
organizovane pomou rase, roda, uzrasta, itd.),
kao i one vidove za koje se smatra da predstavljaju
psiholoku stvarnost (identitet, motivacija, linost,
itd.).
i
Fukoova kratologija sa sobom nosi bitan z a
okret u odnosu na liberalne teorije u kojima je
mo predstavljala pre svega jednu represivnu sna
g u . Jednostavno reeno, mo bi bila vrlo slabana
stvar kada bi njena jedina funkcija bila da tlai,
ukoliko bi se ona sprovodila samo kroz cenzure,
izostavljanje, blokiranje i represiju - u maniru ve
likog Super-ega koji postoji na jedan "negativan"
nain. Nasuprot tome, mo je jaka pre svega zato
to proizvodi uinke u domenu elje i znanja. Mo
zato ne treba suvie jednostavno shvatati kao
represivnu silu, ve kao veoma sloenu pojavu, koja
je zaodenuta i u plat naih elja - elje za znanjem
i elje za razumevanjem. Mo, izmeu svih ostalih
svojih uinaka, proizvodi zadovoljstvo i predstav
lja veoma prijatnu stvar. Shodno tome, ukoliko
se razmatra odnos izmeu znanja i moi, vie
nije mogue shvatiti mo kao jednu veliku "neg-
ativnost" kojoj se treba odupirati. Umesto toga,
mo treba posmatrati i kao jednu oslobaajuu,
emancipativnu snagu koja proizvodi kako zado
voljstvo, tako i smisao ovladavanja koji, ak i ako
su zasnovani na nekakvoj iluziji, omoguavaju
prijatni daak slobode (Walkerdine 1988). Upravo
zbog ovog pozitivnog uinka moi mogue je
donekle shvatiti zato volja za sticanjem znanja i
elja za razumevanjem - pa i svi nai pokuaji da
na generacije koje dolaze prenesemo dragoceni
tovar znanja i razumevanja steenog sopstvenim
naporima - biva nekako osujeen onim drugim,
negativnim aspektima moi.
273
0 FUKOU

U skladu sa ovakvim pristupom, jedna od Prikrivene strategije dominacije

glavnih karakteristika moi (zasnovane na Fukoo-
Nasuprot preovlaujuim institucijama drutva
voj kratologiji) je to to njene uticaje nije uvek i
koje propisuju preovlaujue diskurse u kojima se
svuda lako opaziti i ustanoviti, jer su njena de-
uobliavaju i postojei kurikulumi, stoji mnotvo
jstva najee tacitna i nisko na nivou opaajne
potisnutih i marginalizovanih diskursa iji se glas
budnosti. Drugim recima, mo neprimetno kola
ne uje ili nedovoljno uje. Jedan od tih potisnu
kroz kapilarnu mreu drutvenih odnosa kojom
tih diskursa polako poinje da dovodi u pitanje
smo svi zahvaeni. Teko je oteti se utisku da je
razumevanje ljudske prirode kao neega to je za
iz ove perspektive gotovo sve drutvene odnose
snovano na prirodnim kategorijama koje postoje
mogue posmatrati kao odnose moi. Ali da bi
nezavisno od uma, jezika, kulture i istorije. Njegov
se neto posmatralo, prethodno se mora uiniti
zajedniki cilj se jednim imenom naziva politika
vidljivim. A da bi se uinilo vidljivim, potrebno
identiteta, (Sampson 1993) to oznaava politiku
je osvestiti sve procese pomou kojih se mo
zasnovanu na pojedinanim iskustvima ljudi koji
vri. Potrebno je proniknuti u brojne strategije,
se bore za to da imaju kontrolu nad sopstvenim
manevre i taktike pomou kojih se ona ostvaruje.
identitetom i subjektivitetom. Iz mnotva razliitih
Drugim recima, da bi mo mogla da se prouava
razloga, ti ljudi smatraju da im drutveno domi
neophodno je prethodno procese pomou kojih
nantne grupe na neki nain uskrauju ovakvu prili
se ona sprovodi uiniti vidljivim (Fuko 1997). Time
ku. Njihova borba zasniva se na konstruktivistikom
se omoguava ne samo pronicanje u pravilnosti
gleditu po kome ne postoji jedna apsolutna stvar
ispoljavanja moi, ve i mogunost artikulisanja
nost i apsolutna istina, ve mnotvo referentnih
ozbiljnijeg otpora pomou koga je mogue pred
okvira koji tvore mnotvo perspektiva koji su u
lagati i boriti se za drugaije alternative pomou
najveoj meri zasieni kulturom, istorijom, jezikom,
kojih se moe ostvariti pravednija i ravnomernija
i mnotvom idiosinkrazija razliitih konverzacija,
raspodela moi - to bi trebalo da bude vid sas
narativa i tumaenja koja posreduju u uzajamnim
vim legitimne borbe u savremeni drutvima koja
razmenama znaenja izmeu ljudi.
se deklariu kao demokratska. Naalost, i u savre-
menim demokratskim drutvima distribucija moi
je daleko od ravnomerne i pravedne. Z b o g toga Prva strategija o kojoj e biti rei je "opisiv
e preostali deo teksta biti posveen rasvetlja- anje i odsustvo standarda opisivanja". Ova strate
vanju nekih prikrivenih strategija dominacije koje gija zasnovana je na kljunoj ulozi koju "podloga"
neke pojedince, grupe, nacije, kulture, ili diskurse ima u oblikovanju naeg iskustva "figure". Ukoliko
privileguju, a neke spreavaju u razvoju. konstruiemo nekog uenika kao "neposlunog",
ovakav sud implicitno pretpostavlja izvesni stan
dard - najee na sopstveni ili standard nae kul
ture ili grupe sa kojom se poistoveujemo. Figura

274
 Duan Stojnov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSIHOLOGIJE
se jasno vidi, istie i opisuje kao takva, dok"podlo-
ga" ostaje skrivena, implicitna i odsutna iz vidnog
polja. Tako, svaki put kada opisujemo neku oso
bu, izgleda da ona poseduje izvesnu unutranju
sutinu o kojoj mi samo izvetavamo, ime se
prikriva da je to proishod komparativnog procesa
koji se sprovodi na osnovi nekog standarda koji
je odsutan iz diskusije i skriven. Ukoliko kaemo
da je neko "neposluan", ne samo da implicitno
vrimo uporeivanje sa nekom drugom osobom
(najee onom ije ponaanje favorizujemo i koju
nazivamo "poslunom"), ve istovremeno privile-
gujemo jedan implicitan (ali odsutan) standard na
osnovu koga se razlikovanje vri i koji predstavlja
nae (prikrivene) elje i vrednosti. Na ovaj nain,
kriterijum na osnovu koga se poreenje i raz
likovanje vri postaje standard opisivanja. tavie,
on predstavlja neispitani privilegovani izraz kojim
se namee jedan vrednosni kriterijum na temelju
koga se vri uporeivanje uenika, dok proces fa-
vorizovanja ovog kriterijuma od strane osoba koje
ga koriste sam ostaje skriven i zatien od vred
novanja.
Sledea strategija koja e se razmotriti se naziva
"taka gledita spram nepostojanja take gledita".
Implicitni standard koji je dominirao u zapadnoj
kulturi moderne epohe (koja se nepovratno i neza
ustavljivo iri svetom u procesu globalizacije) zas
novan je na taci gledita pre svega obrazovanih,
heteroseksualnih, belih mukarca iz dominantnih
i privilegovanih drutvenih i ekonomskih slojeva.
Ovo dalje ukazuje na to je standard bio toliko im
plicitan i prikriven (a takoe i odsutan) da nije ni
primeeno da on uopte predstavlja standard
- ve se smatralo da je standard utvren na osnovu
kriterijuma koji su vladali gleditima gore opisan
ih osoba predstavljao neutralni opis stvarnosti
kakva ona zaista jeste. Poenta se sastoji u tome
da je perspektiva jedne osobe ili jedne drutvene
grupe o znanju poistoveivana sa tim ta znanje
"zaista" jeste, odnosno njome su nametnuti uslovi
za razumevanje izmeu ljudi. Ovakve dominantne
osobe ili grupe osoba istovremeno afirmiu sop-
stvene interese, elje i strahove - ak i onda kada
insistiraju na tome da njihov pogled na znanje ne
predstavlja nikakvu posebnu taku gledita, ve
prirodno stanje stvari. Shodno prethodnom prim-
eru, "poslunost" neke osobe nije posmatrana kao
taka gledita (neke osobe ili grupe) po kojoj je
poslunostskup konkretnih postupaka u ponaanju
uenika pomou kojih osobe koje se dre te pers
pektive mogu na najbolji nain sprovoditi proces
obrazovanja i vaspitanja, ve kao neutralni opis
unutranje sutine uenika - opis njihovih prirod
nih osobina linosti, to jest opis uenika kakvi oni
zaista jesu.
Najzad, bie opisana i strategija koja se na
ziva "konstruisanje uslunih drugih". Kada neka
osoba opisuje druge osobe, ona to ini koristei
se kategorijama koje nisu prirodne kategorije, ve
kategorije koje su kreirale dominante grupe ili
dominantne osobe. Ovo se ini na takav nain da
karakteristike koje se koriste u opisivanjima dru
gih obezbeuju dominantnim grupama identitet
koji oni prieljkuju. "Drugi" postaju usluni "domi
nantnim" (kako grupnim, tako individualnim) in
teresima, eljama i strahovima. Stvoriti "uslune
druge" pre svega znai koristiti se predstavljanjem
275
0 FUKOU
na nain dovoljno moan da obezbedi eljene
kvalitete za sopstvenu grupu ili identitet, opisujui
drugost kao kontrast koji je u slubi njihove misi
je. Stvaranje "poslunih" uenika tako minimizuje
mogunost otvorenog preispitivanja kurikuluma
koje moe doi od samih uenika koji smatraju
da je kurikulum "lo", "nepotreban", "dosadan" ili
"neprimeren" njihovim potrebama. Njihov otpor
se tako neutralizuje i oni se pozicioniraju u dis-
kursu kao uenici ija "neposlunost" predstavlja
glavnu prepreku u uspenijem ostvarivanju ciljeva
kurikuluma. Tako se ustanovljavanje nekih oblika
ponaanja i marginalizovanje drugih objanjava
potrebom za savladavanjem obrazovnih programa
zasnovanih na vaspitnim ciljevima koji su podjed
nako blagotvorni za sve: favorizovanje pojedinih
tipova ljudskog karaktera se posmatra kao ost
varivanje zaloenih potencijala prirode - nikako
kao privilegovanje perspektiva razliitih interesnih
ili drutvenih grupa. Zato karakter treba nego-
vati i ovrivati, a osobe sa slabim karakterom
treba "popravljati" uz pomo svih drutvenih in
stitucija koje za to imaju legitimitet. Otud proces
institucionalizovanog obrazovanja prati ceo niz
nasilja i represivnih mera nad uenicima koje su
se u kolskim klupama veoma d u g o smatrale le
gitimnim pratiocem sprovoenja ciljeva kuriku
luma. ibanje, uke, stajanje u oku, noenje
magareih kapa, ismejavanja, izolacija od vrnjaka,
razliite vrste ograniavanje linih sloboda i sline
vrste kanjavanja u koli predstavljaju ceo spektar
vaspitnih mera koje su u savremenom pedagokom
i psiholokom diskursu neprihvatljive, a do skora
su predstavljale iroko rasprostranjene "normalne"
vaspitane disciplinske mere.
276
Zakljuak
Veoma popularan film koji je do nedavno plenio
panju gledalaca raznih generacija, "Matriks", za
snovan je na veoma interesantnom zapletu. Ljudi
veruju da ive u "stvarnom" svetu koji korespon
dira sa onim to oni m o g u da vide, ali je taj svet u
stvari jedna iluzija, odnosno jedna vrsta virtuelne
stvarnosti. To je obmana koju je konstruisala veo
ma mona vetaka inteligencija da bi mogla da
kontrolie svet i ljude u njemu.
Pomenuti film i do sada izneseni tekst dotiu
se u jednoj vanoj stvari. Naime, podvig glavnog
junaka sastoji se u tome da uspeva da prosee fini
splet opskurne obmane, prevazie oiglednu farsu
neposrednog saznanja i osvesti dejstvo jedne nevi
dljive sile koja pokuava da svoje interese predstavi
kao "pravu stvarnost", kao prosto "deavanje stvari".
Tako ceo projekat postaje vidljiv i artikulacija ot
pora protiv tlaitelja postaje mogua. Ljudi su sada
u stanju da otponu svoju pravednu borbu protiv
jednog od mnogih moguih vienja stvarnosti koje
im jedna sila namee kao jedino mogue. Slian
podvig napravio je i Miel Fuko. Poto njegovo delo
nije napravljeno u produkciji holivudske fikcije, ve
u opte prihvaenom domenu drutvenih nauka,
ovaj podvig je dostojan divljenja.
Pre svega, sasvim je jasno da je Fuko prvi uka
zao na "Matriks" savremenih " nauka". Nalaze
ovih nauka, stoga, ne treba posmatrati iskljuivo
kao jedini ispravan put za otkrivanje unutranjeg
psihikog ivota ljudi skrivenog od oiju laika i
dostupnog samo posveenim naunicima. Ove
 Duan Stojnov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSIHOLOGIJE
nauke je mogue posmatrati i kao ishodite dis-
kursa satkanih od dominirajuih pogleda na
svet koji su svoj status stekli marginalizacijom
mnotva drugih pogleda. Ovi pogledi, odnosno
dominirajui diskursi, ne predstavljaju svet kakav
zaista jeste - lien svake subjektivnosti u pers
pektivi i greke u saznavanju - ve razliite ob
like "Matriksa" koji privileguju "opisivae sveta"
odsutne iz opisa. Istina svetu stoga nije slika sat
kana od neporecivih injenica naunih traganja,
ve predstavlja preovlaujui pogled na svet koji
se uobiajeno prikazuje kao "pozitivno znanje".
Stvarnost nije odraz j e d n o g noumenalnog sveta,
neoptereenog vrednosnim naelima i politikim
interesima, ve predstavlja jednu vrstu moi za
snovanu na "znanju" i neodvojivu od njega. Ot
por preovlaujuim diskursima, odnosno borba
za alternativne perspektive u vienju stvarnosti
predstavlja jednu vrstu borbe za slobodu koja se
ne vodi revolucionarnim sredstvima u krvi do ko-
lena, ve mnogo vie sublimisanim dizanjem glasa
svih osoba ije su perspektive obezvreene. Ova
borba jasno ukazuje na to da je normalnost proiz
vod borbe izmeu razliitih diksursa, u kojoj se
pobednici vrednuju na pozitivan nain, a gubitnici
obezvreuju potiskuju u armiju "treih" osoba
koju treba uskladiti sa preovlaujuim standardi
ma poeljnosti.
Umesto poniranja u dubine skrivenih
psiholokih procesa, Fuko predlae jednu sasvim
drugaiju vrstu metodologije - arheologiju znanja.
Ona tei da rasloji i rasplete niti znaenja od kojih
su ovi procesi satkani. Ovako sagledana, nauna
otkria se mogu pojmiti kao "kopanje" po arhivama
ljudskog znanja, odnosno istoriji razliitih i promen-
Ijivih pogleda na ljudsku prirodu, a psihologiju je,
izmeu ostalog, mogue zasnovati i kao istorijsku
nauku. Ovakav pristup ne zahteva samo jednostra
nu korekciju, ve temeljitiju reviziju psiholokog
metoda (Steier, 1991; Kendall, Wickham 1999).
Meutim, doprinos Fukoovog rada u reviziji
psihologije ne iscrpljuju se samo na planu metoda.
Moda najvanija implikacija njegovog dela jeste
stanovite da utvrivanje psiholokih karakteris
tika, crta linosti i svojstava karaktera ljudi pred
stavlja pre svega odraz vrenja moi, svojevrsnog
pozicioniranja u diskursu, a ne proces otkrivanja
"prave" ljudske prirode. Veliki broj psiholokih en
titeta kojim se opisuje struktura u razliitim teori
jskim pristupima u izuavanju linosti (kao to su
"Ja", "Nad-ja" i "Ono"; "Samstvo"; "Identitet"; "Faktori
linosti"; "Sistem linih konstrukata" itd. u raznim
toerijama) ne mora da se posmatra kao plod
otkria naunika sainjen na osnovu minucioznoig
prouavanja ljudske sutine, ve kao proishod dis-
kursa disciplinovanja. Ljudsko ponaanje stoga ne
treba prouavati kao manifestaciju crta linosti
koje su odraz neke unutranje esencije, odnosno
psiholokog "tofa" od koga smo svi sainjeni, ve
kao jedan proizvod disciplinujuih diskursa, ili, pak,
raznih strategija, manevara i taktika opiranja ovom
diskursu.
Pitanje normalnosti, kao i pitanje moi, uos
talom, predstavlja pitanje granica. To nisu granice
koje su zauvek date i nepromenljive, granice ko
jima se u svetu jasno odvajaju jedan od drugoga
realno postojei objekti sa inherentnim svojstvima
277
 0 FUKOU

nezavisnim od delatnosti ljudskog uma. To nisu
ni granice koje predstavljaju vidljiv jaz, jasan dis-
kontinuitet izmeu pojava koje "realno" postoje i
koje nezaustavljivi progres nauke ini "ontoloki
evidentnim", niti, pak, granice izmeu nedokuivih
tmina ovekove unutranje mentacije i oigledne
spoljanjosti u kojoj nauka otkriva nevidljivi splet
niti od kojih je satkan ovekov psihiki ivot. Taj
na oveka ne krije se unutar okeanskih dubina
njegove psihike unutranjosti. Nijedno ljudsko
bie nije ostrvo, niti je ijedna osoba suveren svoje
unutranje teritorije:
manentno pomera svoje granice. Bie za koga je
mnogo vanije da prouava ono to moe da post
ane od onog to jeste. Ono to moe da postane
pomerajui nejasnu granicu izmeu nepoznatog i
onoga to misli da zna. Zato i ono to ovek jeste
i ono to on moe da postane prebiva izvan grani
ca poznatog i normalnog. Z b o g toga i psihologija
treba da ga trai pre svega u nejasnim imaginaciji,
rasutim slutnjama i neizvesnostima nepoznatog
- van jasnih granica pozitivnog znanja. A to je up
ravo i poziv na reviziju psihologije koji je za sobom
ostavio Miel Fuko.

Izunutranjostijezika doivljenog i prihvaenog

kao jezik, u igri njegovih mogunosti uperenih
ka njihovim krajnjim takama, nagovetava se
ovekova konanost; kada dospe na vrhunac
svake mogue rei, on ne stie do sredita samog
sebe, nego do podnoja onog to ga ograniava:
u predeo u kome luta smrt, u kome se gasi misao
(Fuko 1971:421).

Vreme u kojem je psihologija svoj zadatak sh-

vatala kao otkrivanje ovekove realne unutranje
sutine i njegove prirodne, "ontoloki evidentne"
normalnosti - polako prolazi. Delanje ljudi pred
stavlja poziv drugim ljudima da njihovo delanje
opojme i osmisle. Karakteristike neijeg ponaanja
ne zavise samo od unutranje sutine delatnika, ve
i od brojnih drugih uesnika interakcije koji takoe
konstituiu te karakteristike procesima sopstvenog
delanja - opaajui, osmiljavajui i opojmljujui
ponaanje delatnika. Ukoliko se, pak, neto i moe
nazvati ovekovom sutinom, ono se nalazi izmeu
ljudi. ovek je pre svega bie odnosa, bie koje per

278
 Duan Stojnov: NORMALNOST, MO I REVIZIJA PSIHOLOGIJE
LITERATURA
American Psychiatric Association (1994) - Diag
nostic and Statistical Manual of Mental Disorders (4 t h
Edition). Washington DC: American Psychiatric As
sociation.
Benedict, R. (1934) - Anthropology and the Abnor
mal. Journal of General Psychology, 10,59-80.
Ber, V. (2001) - Uvod u socijalni konstrukcionizam.
Beograd: Zepter Book World.
Blau, P. (1964) - Exchange of Power in Social Life.
New York: John Wiley.
Boulding, K.(1989) - Three Faces of Power. Newbury
Park, CA: Sage.
Cooper, D. (1986) -JezikLudila. Zagreb: Naprijed.
Danzinger, K. (1997) - Naming the Mind. London:
Sage.
Deetz, S. (1994) - The New Politics of the Work
place: Ideology and Other Unobtrusive Controls. U:
H.W. Simons & M. Billig (Eds.), After Postmodernism:
Reconstructing Ideology Critique, 172-199. London:
Sage.
Faberga, (1992) - The Role of the Culture in a
Theory of Psychiatric Illness. Social Science and
Medicine, 35,91-103.
Fransela, F. (1978) - Potreba za promenom. Beograd:
Nolit.
Freire, P. (1995) - Pedagogy of Hope. New York:
Continuum Publishing Company.
Fuko, M. (1971) - Rei i stvari. Beograd: Nolit.
Fuko, (1980) - Istorija ludila u doba klasicizma.
Beograd: Nolit.
Fuko, . (1990) - Predavanja. Novi Sad: Bratstvo J e
dinstvo.
Fuko, M. (1997) - Nadzirati i kanjavati. Beograd:
Prosveta.
Fuko, M. (1998) - Arheologija znanja. Beograd: Pla-
to.
Fuko, M. (2002) - Nenormalni: predavanja na Kole
deFransu 1974-1975. Novi Sad: Svetovi.
Gaines, A. (1992) - from DSM-I to lll-R; Voices of Self,
mastery and the Other. Social Scences and Medicine,
3,3-24.
Gergen, K. (1984) - Agression as Discourse. U: A.
Mummenday (Ed.), Social Psychology of Agression,
124-143. New York: Springer-Verlag.
Gergen, . (1994) - Realities and Relationships:
Soundings in Social Constructions. Cambridge, MA:
Harvard University press.
279
0 FUKOU
Gergen, . (1999) - Invitation to Social Construction.
London: Sage.
Gergen, K.; Hoffman, L; & Anderson, H. (1996) - Is
Diagnosis a Disaster? A Constructionist Trialogue.
U: F. Kaslow (Ed.) Relational Diagnosis. New York:
Wiley. Skinuto sa Interneta: http://www.swarth-
more.edu/socsci/kgergen1/text5.html.
Goodman, . (1978) - Ways of worldmaking. Indi-
anopolis, IN: Hackett.
Goodson, I. & Dowbiggin, I. (1990) - Docile Bod
ies: Commonalities in the History of Psychiatry and
Schooling. U: S. Ball (Ed,) Foucault and Education,
105-133. London: Routledge.
Hacking, I. (1999) - The Social Construction of What!
Cambridge, MA: Harvard University Press.
Hamilton, D. (1989) - Towards a Theory of Schooling.
Lewes: Farmer Press.
Hare Mustin, R. & Marecek, J. (1997) - Abnormal
and Clinical Psychology: The Politics of Madness. U:
D. Fox and I. Prilleltensky (Eds.) Critical Psychology:
An Introduction, 104-121. London: Sage.
Horwitz, A. (2002) - Creating Mental lllnes. Chicago:
The University of Chicago Press.
Kelly, G. (1955) - The Psychology of Personal Con
structs. New York: Norton.
280
Kendall, G. & Wickham, G. (1999) - Using Foucault's
Methods. London: Sage.
Kun, T. (1974) - Struktura naunih revolucija. Beo
grad: Nolit.
Kutchins, H. & Kirk, S. (1997) - Making us Crazy -
DSM: The Psychiatric Bible and the Creation of Mental
Disorders. New York: Free Press.
Lacan, J. (1981) - Le seminaires, Livre III: Les Psycho
ses. Paris: Seuil.
Leitner, L. & Phillips, S. (2203) - The Immovable
Objects Versus the Irresistible Force. Journal of Hu
manistic Psychology, 43,156-173.
Liotar, .F. (1988) - Postmoderno stanje. Novi Sad:
Bratstvo-Jedinstvo.
Lok, D. (1951) - Misli ovaspitanju. Beograd: Zavod
za izdavanje udbenika Socijalistike republike
Srbije.
Loue, S. (Ed.). (1998) - Handbook of Immigrant
Health. New York: Plenum Press.
Lukes, S. (1974) - Power: A Radical View. London:
Macmillan.
Magaro, R. (Ed.) (1976) - The Construction of Mad
ness. Oxford: Pergamon Press.
Magaro, P. (1976a) - The Cultural Context of Mad
ness and its Treatment. U: P.Magaro (Ed.) The Con-
0 FUKOU

Simon, L. (1994) - Psychotherapy": Theory, Practice, ivkovi, D. (2001) - Teorija knjievnosti sa teorijom
Modem and Postmodern Influences. Westport, CT: pismenosti. Beograd: Dragani.
Praeger.

Stanley, C. & Raskin, J. (2002) - Abnormality: Does

it Define Us or Do We Define It? U: J. Raskin & S.
Bridges (Eds.), Exploring Constructivist Psychology,
123-143. New York: Pace University Press.

Steier, F. (1991) - Research and Reflexivity. London:

Sage.

Stojnov, D. (2000) - Teorijski Pluralizam u Psihotera

piji. U: D. Stojnov (Ur.), Psihoterapije, 3-25. Beograd:
Zavod za udbenike i nastavna sredstva.

Szasz, (1982) - Proizvodnja ludila. Zagreb: Grafiki

zavod Hrvatske.

Valenstein, E. (1998) - Blaming the Brain: The Truth

about Drugs and Mental Health. New York: Free
Press.

Vujaklija, L. (1986) - Leksikon stranih rei i izraza.

Beograd: Prosveta.

Walkerdine, V. (1988) - The Mastery of Reason. C a m

bridge: Routledge and Kegan Paul.

Watzlawick, P. (1992) - The Construction of Clinical

"Realities". U: J. K. Zeig (ed.) The Evolution of Psycho
therapy: The Second Conference, 55-62. New York:
Bruner/Mazel.

282
Pavle Milenkovi
FUKO, DOGAAJ, ISTORIJA
Izmeu klasicistike realistinosti Velaskezovih
Meninja i eklektike ekskluzivnosti Moderne stoje
Borhesov tigar, Brodelov Mediteran, guvanje dis-
kursa, usporen snimak Kenedijevog ubistva, Dar-
vinova teorija evolucije, Belle de jour, neko lice iza
reetaka, red vonje Jugoslovenskih eleznica,
Panieva omorika, principi klasifikacije, ludi Nasta,
Rei, Stvari, lani ezoterizam Hazarskog renika,
Bentamov zatvor, lukavstvo Vuka Karadia, klas
icizam, agalovi mladenci,
pa onda
Banket na Blitvi, eherezada u beskonanoj noi,
vrt sa fontanom u sredini, Salomin pomahnitali
ples, neije uvo u travnjaku, Kafkin Zamak, Drugo
zasedanje AVNOJ-a, Blue In Green, Lajka u kosmosu,
Istorijo ludila, Arheologija znanja, Drajfusova afera,
Artemidorov san, perfidna pedagogija Britanskih
koleda, nakurnjak Karla Velikog, Mokranjeve Ruk
oveti, prva ispoved,
nabrajanje i brojanje jednog beskonanog niza koji
- mada nedovren i nikada dovriv u rasprenosti
koja ga prevazilazi i ostvaruje u isti mah - ozvuava
nepravilnim taktom volumen prostora koji se iri i
suava, uprkos tanim granicama koje se ne daju
izmeriti.
Pa ipak: gde je poetak? Kako iz ovih gla
sova izluiti zvonki poj koji vodi do Istine? Stiati
ih, orkestrirati: njihova volja za hijerarhijom, u
neprekinutoj borbi za prvi glas, mora biti obuzdana
partiturom, koja je i sama jedan glas, vie. Niz, par
titura, prividni kontinuitet: kompozicija od prekida
koji napastvuju udarcima, bukom. Melodinost
epistemologije prikriva nagla kidanja, prekide u
ritmu, aharmoninost tog skupa koji, voen ipak
jednom Milju, prerasta najzad u niz, potom u
vieglasje koje od taaka raskida gradi harmoniju,
moda ne uvek dopadljivu, ali na izvestan nain
ureenu.
Jer, klasifikovati ne znai samo grupisati, pa ni
razvrstati. Klasifikovati znai preurediti dogaaje
na kojima nastaju govori, ali, jo i vie, prepoznati
prazna mesta nemih dogaaja koji jo nisu ispriani.
Isto tako, uutkati one koji su dosad bili previe
glasni. Klasifikovati znai i odeliti, odstraniti, izrei
sud koji je istovremen sa spoznajom i regulacijom.
Umai tom sudu a ipak znati, uiniti a ne prestu-
piti, disciplinovati se a ipak prestupiti, istovremeno
je i saznajni i moralni in. Etika ovde izrasta na tlu
jedne varljive prakse: ruke brazdaju tlo, ali to su,
reklo bi se, ruke nevidljivog. "Nije vano ko govori,
neko ree, nije vano ko govori", poruuje Fuko,
pozivajui se na Beketa (Beket, u: Fuko 1975: 448).
283
0 FUKOU
Ali, ovaj iskaz upuuje na pitanje poreklu govora,
kao i pravilima njegove regulacije. Niz poredaka,
genealogija: u koji pak dovesti sve ove govore, kao
i Govor sam? Kako od njih sainiti "nizove nizova",
kada, izgovoreni gotovo bezglasno, ne otkrivaju
onoga koji govori, ve samo trag svetlosti prosute
preko nabora tkanine zaodevenog nekog, to jedva
izgovarajui tu svetlost usnama nemim, usnama
kojih nema, peva apatom:
Qui parle la, sinon le vent simple, a cette heure
Seule, avec diamants extremes?... Mais qui parle,
Si proche de moi-meme au moment de parier?1
Ta opsednutost istim Govorom, isto govorenje
od Malarmea i Valerija, preko nadrealista, Blanoa
do Fukoa - da li je samo trag, samo pukotina na
povrini Blistavog Bia, ili pak granica koja se po-
mera do bezdana nemosti, do ponora tiine koja
podmuklo izaziva na prvu re, unapred pobeenu
gromkim Neizrecivim? Svi ti glasovi, svi ti govori
govore ne bi li potisnuli Tiinu koja strpljivo eka.
U njoj lei, obavijena diskursima, kao vrabac u srcu
Ba-elika, Mo sasvim slobodno zarobljena so
bom samom: gotovo nevidljiva, gotovo sakrivena.
Smetena u prostor bez rei, ona progovara svoju
neizrecivost; izriui nemo govorenja, ona lukavo
prikriva svu snagu iskaza; sasvim reito najavljuje
sebe, monu u moi da se govorei, propisujui,
"Ko govori tu, ako ne tih vetar, sada / sam sa dijamantima krajnjim ?... AI' ko govori / tako blizak meni u asu govorenja ?" Ovaj
Valerijev stih kojim otvara svoju p o e m u Mlada Parka, i koji sam bio slobodan da ovde parafraziram zapravo glasi: "Qui pleure la,
sinon le vent simple, cette heure / Seule, avec diamants extremes?... Mais qui pleure, / Si proche de moi-meme au moment de
pleurer?"(Valery 1991:17), a u prevodu Kolje Mievia:"Ko jada tu, ako ne tih vetar, sada / sam s dijamantima krajnjim?... Al'ko jada
/ tako blizak meni u asu jadanja?" (Valeri 1983:25).
284
iskljuujui, sama spozna izvan govora, i izvan rei.
U onome to je spoljanje, ali ne i strano; to je do-
deljeno, a i p a k - samo njeno. U onome to je dozvo
ljeno, no u emu jedino sama sebi daje za pravo.
Sredinje mesto tog govora nije razsreditenje,
koje bi ukazivalo na neko izvorno rastrojstvo u
konstituisanju govora. Ve njegova izmetenost,
njegova spoljanjost u odnosu na samu izvor
nost koja je u neprestanom konstituisanju. Ovde
nije re jeziku po sebi, ve jezikom popunja
vanju praznine nemosti. Niti nemosti utanja,
ve punoi praznine koja je data u Tiini. Re je,
dakle, osvajanju Moi Tiine, prianjem koje je
istovremeno njeno konstituisanje i prisvajanje u
beskonanom brbljanju koje se, ipak, vraa prvoj
rei. Ali, isto tako, nije re prvoj Rei, ve granici
izmeu rei, govora i tiine, na kojoj se dvoje ispun
jenost i ispranjenost; to nije dualistiki uslov za us
postavljanje J a , koje bi, govorei tu ispranjenost,
govorenjem samim igralo funkciju popunjavanja i
trajne ispunjenosti. Ve, ponovo, uvianje nemoi
Ja pred velianstvenom reitou nemosti.
Trenutak u kojem Govor uzima sebe za pred
met, predstavlja dogaaj koji je preduslov za pro
pitivanje jedne istorije subjektivnosti. Paradokalno,
to je trenutak istovremenog nastanka i rastakanja
Subjekta, njegovog roenja i poginua; kome se,

u govoru, predoavaju uslovi njegovog konstitui-
sanja u onome to je izvan njega. U onome to on
otkriva ne kao postupnu igru osveivanja J a , ve
kao granicu i prelaz izmeu ispunjenosti i neispu-
njenosti, u ijim razmeima se odigrava opklada
imenovanja, prianja i ponitavanja u prepriavanju
i ponovljenom, u igri u kojoj on pokuava da zadri
jedno pokretno mesto koje mu neprestano izmie.
Ovo bavljenje govorom ne ostaje kod struk
turalnih pravila jezika, ponajmanje je potvrda
udobnom rasprostiranju Subjekta u otkrivenoj iz
vornosti, kao preduslova refleksivne svesti. Ono je
istraivanje uslova nastanka govora shvaenog kao
dogaaj, i epistemoloki poduhvat u istoriografs-
kom istraivanju koje za jedinicu uzima dogaaje
govorenja. Re je projektu koji namee skup
sloenih i protivrenih procedura. Oni se, ukrat
ko, mogu svesti na probleme dogaaja, njihove
arheoloke analize i genealoke interpretacije. Sku
pa, oni predstavljaju projekat"istorije subjektivnos
ti", odnosno istorije konstituisanja subjekta kroz
jezik i prakse govorenja, to je"istorija sadanjosti".
Najpre, dogaaj. Ono to je oduvek, to je
dogaanje, i tome ui istorija. Dogaanje je borba
koja se dogaa i odgaa u igri snaga. "Istorija-bit-
ka", ali ne kao galerija slavnih zavojevaa, ve kao
genealogija osvajanja, kojoj su jednako pokoreni
pojedinani akteri koji u njemu imaju udela, i rei
koje izgovaraju - kliui svoju pobedu, ili, pak,
hulei na zlu sudbinu. "Dogaaj - ne treba kroz
njega razumevati neku odluku, ugovor, vlada
vinu, ili bitku, nego odreeni odnos snaga koji se
preokree, pad jedne moi, preuzimanje nekog
Pavle Milenkovi FUKO, DOGAAJ, ISTORIJA
jezika i njegovu upotrebu protiv dotadanjeg
govornika, vladavinu koja slabi, koja se oputa,
koja truje samu sebe, jednu drugu vladavinu koja,
maskirana, najavljuje svoj dolazak. Snage koje
su u igri u istoriji ne pokoravaju se ni cilju ni me
hanici, ve upravo sluaju borbe" (Fuko 1995: 89).
Privilegovano mesto teleoloke istoriografije bilo
je predstava kontinuitetu, vaskrsavanje smisla
posredstvom dogaaja koje su "proizveli" veliki
akteri, posredstvom dokumenata koji koji nam
govore ono to elimo da ujemo. "Znati, ak i u is-
torijskom poretku, ne znai 'ponovo nai', naroito
ne'nas nai'" (Fuko 1995: 88). Arhivarski rad gene-
aloga razobliava taj naknadni govor. "Genealogija
je siva; ona je sitniava i strpljivo dokumentarna.
Ona radi na zamrenim, sastruganim pergamen
tima, po kojima je vie puta pisano", veli Fuko (Fuko
1995: 79), a potom: "Genealogija ne namerava da
nanovo uspostavi vreme kako bi se opet utvrdio
veliki kontinuitet s one strane rasipanja zaborava;
njen zadatak nije da pokae da je prolost i dalje tu,
da ivi u sadanjosti jo uvek je tajno nadahnjujui,
postoje itavom putovanju nametnula pravac kre
tanja zacrtan na polasku" (Fuko 1995: 83).
Autor, dela, usmena knjievnost, izgovoreni i
poinjeni prestup, zabrane, subverzija aputanja,
puka brbljivost, osama molitve, "izricanje istine",
re pod prismotrom, javnost prepriavana u etiri
oka, Ijubavniko gugutanje, tajna reena pred svi
ma, predstavljaju skupove iskaza koji se, ve prema
sadraju i referentnom okviru koji ih uobruava,
mogu razvrstavati, usitnjavati i ukrupnjavati; ali i
dogaaje, jedno beskonano polje na kojem se
iznova umreava istorija, uvek pokretna, drugaija,
285
0 FUKOU

(Fuko 2005c). Otud i zabuna oko strukturalistikog

koliko i govori koji se neprestano prenose i kolaju,
porekla Fukoa: ona proizlazi iz ne uvek jasnog ra-
iskrsavajui na mestima neoekivanim, kadkad kao
zumevanja njegovog nastojanja da se istoriografski
senke, kadkad kao uarena elja za izricanjem, za
opiu nastanak i strategije prakse govorenja. Iz nas
znanjem. "Verujemo da se naa sadanjost oslanja
tojanja da se sauvaju dogaaji a da se ne podlegne
duboke intencije, postojane nunosti; traimo
lanom kontinuitetu, da se govori promeni ali ne i
od istoriara da nas uvere u to. Ali pravi istorijski
njenom skrivenom smislu, da se objasni kretanje
smisao prepoznaje da ivimo bez uporita, bez pr
u svom zaustavljenom toku, da se predoi istorija-
vobitnih koordinata, u bezbrojnom mnotvu izgu
pria nastanka neega to nastaje jo uvek, da se
bljenih dogaaja" (Fuko 1995: 89). Obuhvatiti ove
istrai poreklo onome to jo nije ni zaeto. Da se
dogaaje, nepredvidive, ponikle u sluaju, oslobodi
rekonstruie kakvo bi mesto pripadalo neemu
ti ih njihove mucavosti, otkriti ih najzad, "vrebati ih
to se neprestano premeta. Izmeu istoricistiki
tamo gde ih najmanje oekujemo i u onome za ta
shvaenog dogaaja, i jednog stepenovanja koje
se smatra da nema istorije - u oseanjima, ljubavi,
od dogaaja ini serije (njegov osvrt na "novu isto
svesti, u instinktima; shvatiti njihovo vraanje ne da
riju" u Poretku govora /Fuko 2005b/) Fuko se opre-
bi se ocrtala blaga krivulja evolucije, ve da bi se
deljuje za dogaaj govora, za dogaaj njegovog
ponovo pronale razliite scene na kojima su oni
dogaanja. To je dogaanje jedno odigravanje,
igrali razliite uloge; definisati, ak mesto njihovog
sakriveno, nemo: na njegovim napuklinama nas
izostanka, trenutak u kojem se oni nisu dogodili"
taju govori i nizovi dogaaja koji govor bodre da
(Fuko 1995: 79), znai sainiti jednu drugaiju is-
im pokae put. Ovo dogaanje postavilo je veliki
toriju, istoriju krhkih poetaka i nevidljivih nasta
zadatak Fukou - da pokua da ispie jednu sasvim
janja. Nikada potpunu, ali ipak sve prostraniju, u
novu, sasvim drugaiju istoriju od svih dosadanjih.
beskonanoj usitnjenosti dokumenata-glasova
Njegovo duboko nezadovoljstvo postignuima is-
ispisanih po partituri zamiljenog trajanja.
toriografije lei u svesnosti njenih ogranienja u
dogaaju i dogaajem. Govoriti dogaanju koje
Fuko e naglasiti da nije re nekom apstrakt
je sobom samim jedan prekid, a ne pripovedati
no shvaenom govoru, jo manje nesvesnom
teleolokom proizilaenju - koje ve u sebi sadri
govoru ("Ne razumem Lakana")."Za razliku od onih
ne jednu ideologiju - ve klasifikatorsku matricu
koji sebe nazivaju strukturalistima, ja nisam toliko
za razvrstavanje, znai umai onoj varljivoj igri ra-
zainteresovan za formalne mogunosti koje nudi
zumevanja koje, u prepoznavanju, pripoveda samo
jedan sistem kakav je jezik. Lino, mene vie zaoku
sebe.
plja postojanje diskursa kroz injenicu da se rei
dogaaju: ti dogaaji su funkcionisali u odnosu na
njihovu izvornu situaciju, oni su ostavili tragove iza Moda, uprkos poricanjima, Fuko nije toli
sebe, oni traju i obavljaju, u samom tom trajanju un ko udaljen od Marksa. Marks traga za nainima
utar istorije, odreeni broj javnih ili tajnih funkcija" proizvodnje drutvenog ivota. Fuko za nainima

286

proizvodnje govora. Obojica ispisuju istoriju nas
tanka te proizvodnje. Zbilja, nije vano ko govori,
ve kako se uspostavljaju naini govorenja. "Uvek
neko eksploatie", kae Marks, "ali, u spoznaji us-
lova nastanka i mehanizama te eksploatacije, treba
dovesti do njenog ukidanja". "Uvek neko govori",
mogao bi rei Fuko. "Ali, u spoznaji nastanka tog
govora, i pravila njegovog regulisanja treba dovesti
do anonimnosti apata u kojoj bi se govor najzad
rastoio, od amora do tiine". Sve do varljivog
dvojenja izmeu tiine i rei, do tajne poetnosti
govora u kome lei prikriven Zakon. "Usmeriti uho
prema srebrnkastom glasu sirena, okrenuti se pre
ma zabranjenom licu koje se ve skrilo, to ne znai
samo prekoraiti zakon da bi se suoilo sa smru,
to ne znai samo napustiti svet i rasejanost privida,
ve iznenada osetiti kako u nama raste pustinja, na
ijoj drugoj strani (ali taj razmak bez mere uzan je
poput neke linije) bljeska jedan jezik bez subjekta
koji se moe odrediti, jedan zakon bez boga, lina
zamenica bez lica, neko lice bez izraza i bez oiju,
neko drugi koji je onaj isti"(Fuko 2005a). Ovde, ipak,
nije re tome da se dokonanjem jedne formaci
je, kroz dinamike protivrenosti i hiperbolizaciju
prelazi u neku drugu, koja bi bila "via". Ve do
sezanju "istine" jednoj formaciji, koje je posredo
vano prikradanjem izvoru i sredstvu njene moi,
jeziku; i iskuavanju te moi, prekoraivanjem gran
ice, prestupom. Ali prestup, koji je "saznanje" te "is
tine" domaaju jedne formacije, ubivstveno je na
dvostruk nain: najpre, jer dovodi do obeleavanja,
iskljuenja i kazne. I jer potpomae formaciju da
uvea svoje granice. Ima izvesne kafkijanske bezi-
zlaznosti u ovome, ak manje na nain Kafkinih
ubedljivih parabola procesu i zamku, koje gov
Pavle Milenkovi FUKO, DOGAAJ, ISTORIJA
ore nedokuivosti spoznaje osnova moi neke
formacije, koja je maskirana anonimnou, kao is
tovremenim sredstvom i ciljem. Ve u snanoj slici
ubilakoj moi znanja, koja rui onoga ko saznaje,
to je izvanredno predstavljeno u Kafkinoj pri-
poveci Most. Most, tek to je sagraen, oslukujui
korake prvog peaka koji njime stupa, u znatielji
i nestrpljenju okree se da pogledom pozdravi
onoga kojem slui. U tom trenutku njegovi stubovi
se rue, i on propada. Za razliku, dakle, od Marksa,
kod kojeg ono to proishodi - Budunost - ima da
da svrhu i svretak onome iz ega proishodi, kod
Fukoa to proishodee je skrivanje i brisanje, jedan
jezik koji je "samo bezoblini amor i uborenje, a
njegova snaga lei u skrivanju; zbog toga on ini
jedno i isto sa osipanjem vremena; on je zaborav
bez dubine i prozirna praznina iekivanja" (Fuko
2005a).
Eto zato anonimnost. Biti anoniman, ne znai
samo sakriti se, ve biti sveprisutan. Ova istovre
mena prisutnost i odsutnost, tako mona, tako
prestupnika, tako lepa usled svoje jedinstvenosti,
gotovo sama Mo usled svoje rasutosti, moe li se
pripisati Autoru? Reklo bi se da je atribut anonim
nosti kojim Fuko autora uzdie do Autora, ne samo
jedan od naina da joj se umakne, ve i da je se up
ozna, razume. Da li njome Fuko slabi njenu snagu,
ili joj se pribliava, delei sa njom tu anonimnost?
Da li je u pitanju svrgavanje, ili jaanje? Verujem
da je u tako shvaenoj anonimnosti data Sloboda
izbora u kretanju, u neopaenom prolaenju kroz
prostor koji omoguava i proizvodi sama Mo. U
uskom prolazu izmeu mesta iskljuivanja, i mesta
normiranja i regulisanja. Istina, ovo bi se moglo
287
 FUKOU

tome da sve na ta se oslanjamo kako bismo se

pretpostaviti imajui u vidu dva od tri kljuna as
pekta Fukoovih analiza: diskurzivnih praksi koje
uestvuju u proizvodnji Znanja, i tehnika vladanja/
upravljanja koje doprinose porastu Moi 2 .
Da li se anonimnou podspeuje uslov da
govorne formacije dosegnu svoj vrhunac, i da u
njemu zaneme, dajui, u ponoru tiine, mesto jed
nom "novom" govoru, novom skupu praksi ("revo
lucija")? Da, ukoliko bi anonimnost bilo "znanje
koje preseca". Ali, taj vrhunac nije dosegnut niti
rukovoen samom znanjem, niti dogaaj novog
govorenja nalazi svoj uslov u prethodnom, "ukinu
tom". On dolazi izvana. Ova "revolucija" ("diskonti-
nuitet") nije rezultat nekog evolucionog napretka,
ona je rezultat sluaja. Ono to je trajno, ono to je
bezlino ponavljanje, jeste injenica da i u najdub
ljoj tiini uvek biva izgovorena re, koja je poetak
novog govora. Da su dogaaj sluaja i dogaanje
govora neponitivi, samo to se pravila igre izmeu
govorenja i bezglasnosti neprestano menjaju. Ali,
ono to je u toj promenljivosti trajno, to je to gov
orno osvajanje znanja kroz borbu sa neizrecivim.
Ovo, naravno, ne znai da iskljuivo govori ine
dogaaje, niti da je glasovima od kojih su sainjeni
dodeljeno neko privilegovano mesto. "Radi se
okrenuli istoriji i shvatili je u njenom totalitetu, da
sve to to dozvoljava da je opiemo kao strpljivo,
kontinuirano kretanje, - sve to valja sistematino
slomiti. Treba rasparati sve to je dozvoljava
lo utenu igru prepoznavanja" (Fuko 1995: 88).
Dogaaji govore, ili pak ute, strpljivo ekajui na
glas kojim e moi da se ispriaju, i u tom prianju
ponove. Ali, to ponavljanje nije ponovno otkrivanje
Sebe, ponajmanje nekih Nas. Ono je pre utapanje u
bljetavo svetio, u romor rei, u belinu govora iza
kojeg uzrasta senka, pretea koliko i zatitnika,
uvar naih pogleda od zastraujue tamnine Ne
mosti, bez dogaaja, bez trajanja, bez rei, bez is
torije.
A potom, istorija. Ona je istovremeno upuena
na dogaaje, kao na iste fakticitete, ali i na nji
hovo konstruisanje u inu razumevanja. No u ovoj
neizbenosti robuje se "velikim blagotvornim zab
ludama" (Nie, u: Fuko 1995: 79). Povodei se za
Nieom, Fuko u svom projektu istoriografije kae da
"(se) ona, naprotiv, suprotstavlja meta-istorijskom
razvoju idealnih znaenja i beskrajnih teleologija"
(Fuko 1995:79).vornataka u ovom projektu jeste
granica, njegova osnovna jedinica - koja je istovre
meno otklon od teleolokog (samo)razumevanja

Od ranih radova, zakljuno sa prvim t o m o m Istorije seksualnosti, sloboda je uhvaena u igru imenovanja, normalizacije, iskljuivanja.
2

Poslednja dva toma Istorije seksualnosti oslobaaju slobodu tehnikama sopstva, ime se otvara trei dornen Fukoove analize, do
rnen etike. Ipak, ostaje pitanje na koji nain ova analiza moe biti probitana sa stanovita Fukoovog generalnog projekta "istorije
sadanjosti": antiko "staranje sebi" jeste prethodee promeni u govoru seksualnosti, koju e doneti hrianstvo. No da li - u
genealokom razotkrivanju strategija moi i disciplinovanja - moe biti i uzor za jedan novi poetak, koji bi znaio kraj klasifika-
torskoj praksi kojom se samoustoliava disciplinujue drutvo? Da li je takav poetak m o g u , u okrilju poretka koji ve unapred,
unutar sainjene klasifikacije, za svaki poetak, svaki dogaaj, ima upranjeno mesto?

288

- dogaaj sluaja. Fuko je bio sklon prostornim
i geografskim metaforama, poriui pritom da
ta sklonost ima eksplicitne veze sa samom geo
grafijom, kadkad, opet, otvoreno priznajui tu
vezu (Fuko 2005d). Granicu ovde treba razumeti,
meutim, dvojako. Najpre, ona predstavlja horiz
ont istorijskog iskustva, omeava teritoriju ljudske
prakse, ona predstavlja, u regulativnoj snazi poret
ka, izvor njegovog govora, osnov njegove moi,
uslov za igru prekoraivanja i iskljuivanja. Granica
je u stvarnom kao i u simbolikom prostoru izazov
za osvajanje teritorije znanja, osnov za sukob i uz-
rastanje moi u osvajanju i borbi oko tog znanja,
obrazac za uspostavljanje novih granica i jedne
geografije moi unutar koje se ocrtavaju uvek
novi kontinenti: pomeranjem, pregrupisavanjem,
razreivanjem koje je as instrumentalizovano na
gomilanim iskustvom u obliku praksi i "znanja", as
pak potiskivano, razbijeno, ili uveano, u odmera-
vanju snaga koju donosi, i namee, borba za mo.
U drugom znaenju, granica predstavlja dogaanje
rascepa, neshvatljivi upad sluaja, udo njegovog
nastanka, raanje dogaaja, dogaaj roenja, koje
implicira neobjanjivo pomeranje u ukupnom
iskustvu unutar prethodnih granica, "diskontinu-
itet"; ovaj diskontinuitet ne samo da brie prethod
ne granice, uspostavljajui nove. On brie prethod
na znanja koja su vaila unutar prethodnih granica.
On uspostavlja ponovnu borbu za znanjima unutar
novih granica, za"novim znanjima". Ali, ovaj dogaaj
granice predoava svu paradoksalnost znanja, koja
je data u neprekidnom troenju, u potinjavanju
sluaju koji je nesaznatljiv, u stalnom poinjanju
u kojim se iznova ocrtavaju nove granice, nova
pravila regulisanja, klasifikovanja, iskljuivanja, jed
Pavle Milenkovi: FUKO, DOGAAJ, ISTORIJA
nim govorenjem koje ne prestaje da prestaje i da se
nastavlja u prepriavanju nestalnih granica u borbi
za znanjem, u gru da se u neoekivanom, u dis-
kontinuitetu, u nenadanom ne plati ivotom. "Jer,
znanje nije stvoreno da razume, nego da presee"
(Fuko 1995:89). U ovom iskazu, ini se, Fuko kao da
znanju pridodaje jednu aktivnu ulogu, koja bi bila
analogna ulozi sluaja na kojem, u naporu da ga se
razume, nastaje znanje. Kao da se ovde znanju pri
dodaju epiteti koji prethode njegovom nastanku,
i koji su ukljueni u roenje sluaja koji preseca.
Kao da je znanje dovedeno u istu ravan sa samim
sluajem, i kao da sa neim prekognitivnim u sebi, i
sebi kao sluaju, jo pre trenutka svog nastanka
progovara priu svom roenju. Kao da se nastoji
da se pod jednu mo sluaja, koji je cepanje, pod
vede ta volja za imenovanjem, obuhvatanjem, koja
je znanje.
Ali,znanje ne proizvodi sluaj, vesluaj, u nasto
janju da ga se, u njegovoj fantastinosti, neutralise,
proizvodi znanje. Ono to ostaje nesaznato,
nedokuivo, to je nastanaktog dogaanja, njegovo
roenje. Roenje je tajna. Ovde je granica, dakle,
data kao granica znanja. Moglo bi se, ak, rei da
znanje, koje je i samo dogaaj, i samo sluaj, izvire
iz onog izvora tajne, nesaznatljive, sakrivene. Ali
ne kao neto to se moda boljem oku nazire, i to
mu, u tom naziranju, izmie. Ve kao neto stoje u
potpunosti skriveno, i utoliko nemogue, nevero-
vatno. "Od detinjstva me prati jedan komar: pred
oima mi je tekst koji ne mogu da proitam, odnos
no mogu da dokuim samo jedan njegov beskra
jno mali deo; pravim se kao da itam, ali znam da
izmiljam tekst; iznenada se ceo tekst zamuuje, ne
289
0 FUKOU
mogu vie nita da itam, niti da izmiljam, grlo mi
se stee i ja se budim" (Fuko 2005c). Moda zato to
je Znanje rasprostrto preko granice koja se apso
lutno ne moe prei, moda zato to je re granici
i prelazu koja prevazilazi ljudsko.
Tu, na ivici, svom svojom duinom, koja je ipak
tanja od izgovorenog glasa, prelaz se grana od
amora u zatamnjeni apat, a onda prestaje svaki
govor, i otpoinje nerazumljivi, beskonani romor
tiine.
290
LITERATURA
Fuko, Miel (1975) - "ta je autor?" Izraz, br. 11-12,
1975, Sarajevo
Fuko, Miel (1995) - "Nie, genealogija, istorija",
Theoria,Vo\. XXXVIII, br. 1, mart 1995, Beograd
Fuko, Miel (2005a) - "Miljenje spoljanjosti", u:
Pavle Milenkovi, Duan Marinkovi, Fuko 1926-
1984-2004. Hrestomatija, Novi Sad: Vojvoanska
socioloka asocijacija
Fuko, Miel (2005b) - "Poredak govora", u: Pav
le Milenkovi, Duan Marinkovi, Fuko 1926-
1984-2004. Hrestomatija, Novi Sad: Vojvoanska
socioloka asocijacija
Fuko, Miel (2005c) - "O nainima pisanja istorije",
u: Pavle Milenkovi, Duan Marinkovi, Fuko 1926-
1984-2004. Hrestomatija, Novi Sad: Vojvoanska
socioloka asocijacija
Fuko, Miel (2005d) - "Pitanje Mielu Fukou geo
grafiji", u: Pavle Milenkovi, Duan Marinkovi,
Fuko 1926-1984-2004. Hrestomatija, Novi Sad:
Vojvoanska socioloka asocijacija
Valeri, Pol (1983) -"Mlada Parka", u:Sabrane pesme,
Beograd: Nolit
Valery, Paul (1991) - La Jeune Parque, Paris: Galli-
mard
 Lois ouver (Lois Shawver)
POJMOVNIK
APHRODISIA | Jedinstvo seksualnog ina/zado
voljstva/elje; sama napetost koja seksualnost ini
problematinom.
ARHEOLOGIJA | Arheoloki nivo - "nivo onoga to
je omoguilo neku situaciju ili dogaaj" (Fuko 1971).
Stroga analiza diskursa (Dreyfus, Rabinow 1982:104);
arheologija i genealogija zamenjuju i dopunjuju jed
na drugu (Dreyfus, Rabinow 1982:105). Arheologija
je strukturalistika, pokuava da zauzme neutralnu
poziciju i izbegava kauzalne teorije promene.
BINARNI SISTEM | Crno-belo razlikovanje, tako da
se stvari shvataju iskljuivo ili na jedan ili na drugi
nain. "Vlast (mo) bi u sutini bila ono to seksu
nalae njegov zakon. To pre svega znai da je taj za
kon podvrgao pol pod jedno dvojno ustrojstvo: us
trojstvo doputenog i nedoputenog, dozvoljenog i
zabranjenog" (Fuko 1982: 76).
-POLITIKA j Rastua briga drave za bioloko oveku tek povratkom u jezivi svet udovita i stvari
blagostanje populacije, ukljuujui kontrolu i pre
venciju bolesti, adekvatno snabdevanje hranom i
vodom, sanitarne vorove i obrazovanje (Foucault
prema: Darier 1996:587)
-TEHNIKA MO (-MO) | Bio-mo se poja bio-moi. Osnovni cilj disciplinske moi je da proiz
vila u XVII veku kao koherentna politika tehnologi
ja. Ima dva pola, ili komponente. Prvi je pol naunih
kategorija koje se tiu ljudi (vrsta, populacija, rasa,
rod, seksualne prakse i slino), koji se vezuje za
praksu ispovedanja. Drugi pol predstavlja disciplin
ska mo (koju Fuko analizira u Nadzirati i kanjavati
/Fuko 1997/).
BOLESTI MOI | Fuko navodi dve "bolesti moi":
faizam i staljinizam (Foucault u: Dreyfus, Rabinow
1982:209). One predstavljaju "viak" moi.
CHRESIS I "Upotreba"; mo aphrodisia-e nalae
da se ona mora prikladno upotrebljavati i da njom
treba primereno upravljati; dodue, primarna svrha
ovog upravljanja je obezbeenje zadovoljstva.
DETERMINIZAM | Stanje u kom se sve forme slo
bode postepeno ukidaju; ludilo nam ne pokazuje
nita drugo do prirodne konstante nekog deter
minizma, sa sledovanjem uzroka i diskurzivnim
kretnjem njegovih formi; jer ludilo preti modernom
i u njihovu sablasnu slobodu (Foucault 1978:83).
DISCIPLINSKA MO | Pounutranjena forma nadg
ledanja. Pomou disciplinske moi svaka osoba dis-
ciplinuje samu sebe; ona je, takoe, jedan od polova
vede poslunu osobu (Dreyfus, Rabinow 1982:134-
135), to je vezano za uspon kapitalizma. Disciplins-
291
0 FUKOU

se istrauje analizom diskursa (teksta), ali postoje

ka mo je jednako vana i za upravljanje seksualnim
i neke dodatne prakse (institucije, arhitektonsko
ispovedanjem (Dreyfus, Rabinow 1982:141).
ureenje, pravila, zakoni, administrativne mere,
naune tvrdnje, filozofski nacrti, moralnost, filan
DISCIPLINSKE TEHNOLOGIJE | Tehnike
tropija) koje mogu pomoi pri izradi genealoke
proizvoenja poslunih ljudi; to su "disciplinske
analize odreene situacije (Dreyfus, Rabinow 1982:
tehnike". Bez ukljuivanja disciplinovanih, poslunih
121). Ove prakse stvaraju pojaane mehanizme
individua u maineriju proizvodnje, novi zahtevi
nadzora i kontrole (Darier 1996: 589), kreirajui
kapitalizma ne bi bili mogui (Dreyfus, Rabinow
odreenu politiku discipline, to vodi stvaranju ot
1982: 135). Cilj disciplinske tehnologije je da stvori
pora u odreenim grupama.
"posluno (telo) koje moe pokoriti, iskoristiti, trans-
formisati i poboljati" (Fuko 1997).
DOMINACIJA | Dominacija je esto posredna. Ne
tako retko, ljudi misle da dominiraju kada se ustvari
DISKONTINUITET j Diskontinuitet - injenica da se
pokoravaju. Dominacija nije samo pritisak kojim se
u okviru neke kulture tokom nekoliko godina pres
spreava uivanje drugih ljudi. Ljudi koji se opiru toj
tane misliti kao ranije i pone se razmiljati na drugi
vrsti pritiska esto se time nesvesno bore za sops-
nain (Fuko 1971: 115). Utvrivanje diskontinuiteta
tvenu dominaciju. Mo uvekzahteva otpor (Dreyfus,
nije lak posao ni za istoriju uopte, a pogotovo ne
Rabinow 1982:169).
za istoriju miljenja. Moemo poeleti da povuemo
graninu liniju, meutim, svaka granica koju utvrdi
ENKRATEIA | "Samokontrola"; mo koju moramo
mo je samo proizvoljna podela napravljena u okviru
imati nad sobom da bismo iskoristili aphrodisia-u
konstantno pokretne celine. Moemo poeleti da
na pravi nain; vezana je za askezu koja predstavlja
izdvojimo odreene periode, ali, imamo li pravo da
"trening u samo-negiranju".
utvrdimo simetrine prekide u dve odreene take
u vremenu kako bismo proizveli izgled kontinuiteta
EPISTEME Isto to i paradigma.
i jednistva nekog sistema koga umeemo izmeu
njih? (Fuko 1971:115).
GENEALOGIJA | Genealogija znanja se sastoji iz dva
razliita korpusa znanja: prvo, iz drugaijih miljenja
DISKURS I Prakse koje potuju izvesna pravila: "Ar
i teorija koje se nisu etablirale niti su iroko priznate
heologija ne nastoji da odredi misli, predstave, slike,
i, drugo, iz lokalnih verovanja i shvatanja (pomislite
teme, opsesije, koje se kriju ili pokazuju u diskursima,
ta sve medicinske sestre znaju leku koji ne uiva
nego diskurse same, diskurse kao prakse podlone
javno priznanje). Genealogija nastoji da raskrije ove
pravilima" (Fuko 1998:151).
dve vrste znanja i njihovu borbu da budu preneta
DISPOZITIV I Pojam episteme je nedovoljan; tu drugima.
prazninu popunjava pojam dispozitiv. Episteme

292

Genealogija ne tvrdi da je istinitija od institu-
cionalizovanog znanja, ve samo da predstavlja
nedostajui deo slagalice. Ona funkcionie tako to
izoluje glavne delove nekih tekuih politikih meh
anizama (kao stoje odravanje strukture moi koja
dijagnostikuje mentalne bolesti), a zatim ih sledi
do njihovih istorijskih korena (Dreyfus, Rabinow
1982: 119) Ovi istorijski koreni su nam dostupni
samo zahvaljujui dvema gore opisanim korpu
sima znanja.
Fuko kae: "Nazovimo terminom 'genealogija' je
dinstvo eruditskog znanja i lokalnog seanja koje
nam omoguuje da utvrdimo istorijsko znanje
postojeoj borbi i da danas taktiki iskoristimo to
znanje" (Foucault 1994:42).
Genealoka strana analize pokuava da razume
mo konstituisanja domena objekata. Kada bi neko
drutvo institucionalizovalo ulogu vraa, na prim
er, i pripisalo mu odreene privilegije, time bi bio
"konstituisan predmet vra". Dok ne zasnujemo i ne
institucionalizujemo ovu delatnost, niko i nita ne
moe biti nazvano vraom. Genealogija istrauje
ono to zbog institucionalizacije znanja od strane
onih koji imaju mo nije bilo evidentno.
(Pogledati diskurs jeziku koji se nalazi u dodatku
Arheologiji znanja); dok se arheologija bavi jezikim
praksama (u strogom smislu), genealogija istrauje
stvaranje objekata kroz institucionalne prakse (Drey
fus, Rabinow 1982:104) Dok arheolog tvrdi da pie
iz neutralne, nezainteresovane perspektive, Nieov
ili Fukoov genealog priznaje politike i polemike
motive u pisanju istorije (Hoy 1986:6-7).
Luj ouver: POJMOVNIK
GENEZA I Analiza konstitucije poredaka na osnovu
empirijskih podataka (Fuko 1971:137).
GOVERNMENTALITY/UMEE VLADAVINE | Cen
tralizacija i poveana mo vlade; ova mo nije
negativna. Ustvari, ona proizvodi realnost pomou
"rituala istine" i krearira odreeni stil subjektivnosti
kojem se moemo konformirati ili mu se opirati. S
obzirom da se individue uvlae u ovu subjektivnost,
one postaju deo snaga normalizacije.
Umee vladavine podrazumeva i rastui korpus
znanja koji sebe predstavlja kao "nauni" i koji do
prinosi njenoj moi. Ovo je termin koji je Fuko prvi
put upotrebio u rezimeu i ilustrovao ga u drugim
lancima (videti: Darier 1996). Takoe, pogledati
Fukoov lanak na ovu temu.
Umee vladavine je nova vrsta vladanja koja se po
javila u Evropi tokom esnaestog veka.To se dogo
dilo u vreme pada feudalizma i u doba opadanja
moi apsolutne monarhije. Mada danas nema ap
solutne moi monarha, ipak postoji vlast. Nju su
ljudi u velikoj meri internalizovali, ali i dalje postoji
nadzor i podsticanje konformiranja pravilima. Ovaj
novi tip umea vladavine je omoguen stvaranjem
specifinih (ekspertskih ili profesionalnih) "znanja",
kao i stvaranjem eksperata, institucija i disciplina
(npr. medicine, psihologije, psihijatrije), tako da
individue koje smatramo za eksperte mogu da
zahtevaju neophodno znanje za upravljanjem.
HETEROPIJA | Prostor u kome su spojeni protivreni
elementi.
293
O FUKOU
ISPOVEST I Znaajna komponenta bio-moi. Ljudi
ue da njihova sloboda od njih zahteva "da govore
istinu" daje priznaju nekom monijem (sveteniku,
psihoanalitiaru), a ovo govorenje istine e ih ne
kako osloboditi (Dreyfus, Rabinow 1982:141; Fuko
1982:55-63).
ISTORICIZAM | Ideja d a j e sva "istorija" samo isto
rija iz perspektive istoriara. "Istoricizam je nain
isticanja stalnog kritikog odnosa izmeu Istorije
i humanistikih nauka". (Fuko 1971: 410). "Svako
saznanje ukorijenjeno je u ivotu, drutvu ili jezi
ku koji imaju svoju istoriju. I u toj istoj istoriji saz
nanje nalazi onaj elemenat koji mu omoguava da
komunicira sa drugim oblicima ivota"(Fuko 1971:
411).
ISTORINOST I Istorijska predubeenja svakog
autora, svakog drutva, svake akademske discipli
ne. Nema "narativa" koji opisuje istoriju, a da ne za
visi od istorijske situacije samog pripovedaa."Na
taj nain, iza istorije pozitiviteta nastaje jo radi
kalnija - istorija samog ovjeka. To je istorija koja
sada zaokuplja samo ovjekovo bie, jer ono sh-
vata ne samo da je oko njega svuda,Istorija', nego
da je i ono samo sa svojom vlastitom istorinou
ono ime je zacrtana istorija ljudskog ivota, isto
rija ekonomije, istorija jezika" (Fuko 1971:408).
JEDINSTVO DISKURSA | "Jedinstvo diskursa lu
dilu ne bi se temeljilo na egzistenciji objekta'ludilo',
ili na konstituciji jedinstvenog horizonta objektiv
nosti, nego bi to bila igra pravila koja u odreenom
razdoblju omoguavaju pojavu objekata: objekata
koji su zahvaeni merama diskriminacije i repre
294
sije, koji se diferenciraju u svakodnevnoj praksi, u
pravosuu, religijskoj kazuistici, dijagnozi lekara,
objekata koji se ispoljavaju u patolokim opisima,
koji su okrueni propisima i receptima za leenje,
tretman i negu. Osim toga, jedinstvo diskursa lu
dilu bi bilo u igri pravila koja odreuju preobraaje
tih razliitih objekata, njihov ne-identitet kroz
vreme, prelom koji se u njima javlja, unutranji dis-
kontinuitet koji suspenduje njihovu stalnost" (Fuko
1998:38).
KOLONIZOVATI | Povezati grupe, produiti njiho
vo trajanje, poboljati efikasnost i poveati njihovu
mo.
KOMENTAR I Diskurs koji parafrazira i razjanjava
povrinsko znaenje teksta. Fuko kritikuje komen
tar zbog njegove preterane zavisnosti od smisla
dostupnog autoru (Dreyfus, Rabinow 1982: 123).
(Komentar treba suprotstaviti onome to je Pol Ri-
ker /Paul Ricoeur/ nazvao "hermeneutika sumnje"
- ili belekama koje se zasnivaju na informacijama
proisteklim iz nae sumnje, drugaijim od onih koje
nam nudi autor. Meutim, treba da bude jasno da
za Fukoa skriveni smisao koji otvara hermenutika
sumnje, to jest genealogija, takoe nije u potpu
nosti istinit).
MATHESIS I Nauka izraunljivog poretka (Fuko
1971: 134); kvalitativna nauka poretku (Fuko
1971:135-137).
MERA I Mera nam omoguuje da analiziramo sline
stvari pomou izraunljivih formi identiteta ili razli
ke (Fuko 1971:117).

MO I Mo se implicitno ispoljava u nainu kon
verzacije (odnosno diskursa), i esto se ispoljava
osporavanjem sopstvene istine, ili pomou mitova
koji pogreno predstavljaju izvore moi i upuuju
na manje mone izvore. Na primer, u Istoriji seksu
alnosti Fuko objanjava da mi, "moderni" ljudi
obino mislimo da je naa seksualnost potisnuta
drutvenim pritiskom koji zabranjuje njeno ispol-
javanje. Ovde je u pitanju mit naoj navodnoj
seksualnoj potisnutosti, a popularnost ovog mita
sutinski oblikuje prirodu nae seksualnosti, pogo
tovo preko rituala ispovedanja. Mi ispovedamo (u
crkvi, psihoanalitiarima) misli koje bi, kako nam
priroda govori, trebalo da budu slobodne (ili od koji
bismo mi bili slobodni da ih ne potiskujemo), a koje
nam - zbog prirode naeg potiskivanja - uzroku
ju patnju i ponienje. Meutim, ono to danas ima
mo je manje samo potiskivanje nae seksualnosti,
a vie sam mit potiskivanju, koji stvara veru u ri
tual ispovedanja i oslobaanja od psihikog bola.
Ovaj mit i njemu odgovarajui ritual implicitno ob
likuje nae seksualno iskustvo govorei nam ta bi
ono trebalo da bude, ta bi trebalo traiti i bojei
ga ne samo stidom i prekorom, nego i skrivenim
uzbuenjem i fascinacijom koja od nae seksual
nosti pravi ono to ona danas jeste.
Mo se takoe hrani i otporom; bez otpora svaka
mo bledi.
Gore pomenuto je glavna tema Istorije seksualnosti
(Fuko 1982: 53-57) (ovde se nalazi nekoliko repre
zentativnih citata):
Luj ouver: POJMOVNIK
"Bit ove prie nije u tome to su ljudi zatvarali oi
ili zaepljivali ui, niti u tome to su se varali; nego
u tome to su oko polnosti I povodom nje izgradili
ogroman mehanizam za proizvoenje istine - po
cenu da je prerue u poslednjem trenutku" (Fuko
1982:53-54)
"Istorijski gledano, postoje dva velika postupka ko
jima se iznosi na videlo istina polu" (Fuko 1982:
54). Jedna je tehnika erotskog majstora, "samo je on
moe preneti na ezoterian nain" (Fuko 1982: 55).
Druga procedura je "ispovedanje", a "ovek je, na
Zapadu, postao ivotinja koja priznaje" (Fuko 1982:
56). O b a v e z a priznanja sada nam se vraa sa toli
ko razliitih strana, od sada je toliko utelovljena u
nama, da je vie ne opaamo kao dejstvo vlasti koja
nas prisiljava; ini nam se, naprotiv, da istina, u naj
dubljem kutku nas samih skrivena najvie to moe
biti, samo 'ite' da se obelodani"(Fuko 1982:57).
Dva glavna teksta u kojima Fuko ocenjuje i upot
punjuje svoj model odnosa moi su Power/Know
ledge: Selected Interviews & Other Writings 1972
- 1977, i Istorija seksualnosti: Volja za znanjem (Fuko
1982).
MO/ZNANJE I Znanje kako se moe uticati
na ljudsko ponaanje. Zasniva se na tehnikama
drutvenog inenjeringa, obrazovanja i slino.
NEGATIVNA MO | "Mo koja kae ne" (Foucault
u: Gordeon 1980:139); koja neto zabranjuje i time
osnauje zakon. Pozitivna mo inspirie i reava
odreene probleme, omuguuje neto i koristi ne
kome.
295
0 FUKOU
NORMALIZACIJA | Grupisanje ljudi u "normalne";
proces kojim se ljudi u nekoj kulturi ohrabruju da
upravljaju i da se konformiraju ustanovljenim pra
vilima.To se postie pomou umea vladavine (go-
vernmentality).
OBRAZOVANJE DISKURSA | Ovaj pojam je pred
met drugog poglavlja Arheologije znanja. Fuko
poinje kritikujui ideju da je sve to ima istu eti
ketu ista stvar i tezom da je razlika izmeu razliito
etiketiranih stvari moda samo navika u miljenju.
Pretpostavimo da se u nekom drutvu svetlo-
crvena boja oznaava kao "crvena", kao i da se
ljubiasta ubraja u crvenu. Uporedimo ovo drutvo
sa onim koje sve svetlonarandasto oznaava
kao "narandasto", ukljuujui tu i crveno (ali ne
i ljubiasto) i uto. Kako bi se izmeu ova dva
drutva moglo govoriti bojama? Koristile bi se
razliite jezike mape za oznaavanje boja, tako da
jednostavan prevod izgleda prosto nemogu.
Problem je u tome to mi u sopstvenoj jezikoj za
jednici ne uoavamo nain na koji konstituiemo
ono to govorimo, koristei takve prozvoljne
jezike prakse koje su postale naa druga priroda.
Prouavanje obrazovanja ovih diskursa (ili diskur
zivnih formacija) jeste "arheologija". Pokuaemo
da otkrijemo implicitna pravila koja koristimo da
bismo formirali ovu mapu sveta oko nas.
Ni ne znajui, mi grupiemo uoljive predmete u
celine i tako konstituiemo nae predmete. Na taj
nain, predmet je konstituisan pomou "jedinst
va diskursa". Vitgentajnovim recima, to bi glasilo:
296
pomou jezike igre. "Jedinstvo diskursa po pitanju
odreene teme (ili predmeta) bi bilo u igri pravila
koja odreuju preobraaje tih razliitih objekata,
njihov ne-identitet kroz vreme, prelom koji se u nji
ma javlja, unutranji diskontinuitet koji suspendu-
je njihovu stalnost" (Fuko 1998: 38). Na primer, mi
konstituemo predmet "brak" pomou niza pravila
koja nam omoguuju da kaemo da smo "udati",
kao i pomou pravila koja defmiu brak kao raski
nut (poniten, razveden, nevaei). Fuko sugerie
da bi arheologija trebalo da istrai nain na koji
to funkcionie, kako kontroliemo nau mentalnu
taksonomiju putem jezikih praksi.
OPTA GRAMATIKA | "Opita gramatika je nauka
verbalnom poretku u njegovom odnosu prema si-
multanosti koju mora da predstavi" (Fuko 1971:146;
podv. Fuko), "koja se pojavila u drugoj polovini
XVII vijeka i nastala posljednjih godina sljedeeg
vijeka" (Fuko 1971:153).
OTPOR I "Nema odnosa moi bez otpora" (Fou
cault 1980: 142).
PANOPTIKON I Metod nadzora u modernom zat
voru; to je metod koji moderna drava koristi da bi
kontrolisala i regulisala drutvo. Za razliku od mo
narhije koja upotrebljava sirovu silu da bi kontroli
sala podreene, "demokratska" drava zahteva in-
ternalizovanu i sofisticiranu silu da bi izvrila svoju
ulogu. Termin "panoptikon" je predloio Deremi
Bentam (Bentham 1995). Panoptikon je sredinji
posmatraki toranj u zatvoru modernog arhitek
tonskog ureenja, koji uvarima omoguava da
vide unutranjost svake elije, a da zatvorenici ne

znaju da su posmatrani. Zatvorenici se kontroliu
konstantnim nadzorom, ime se ne utie samo na
ono to oni ine, nego, takoe, i na to kako oni sami
sebe shvataju; on zamenjuje nekadanje tamnice i
mrane elije pomou kojih su zatvorenici ranije
kontrolisani (Fuko 1997: 227-228). Ova slika slui
kao metafora moi centralizovanog upravljanja u
modernoj dravi.
PATOLOGIZACIJA | Postoje dva smisla; prvi, pri
rodno iscrpljivanje organizma koje proizvodi
drhtavice, nemir i slino; drugi, "otkrie" da se u
korenu seksualnosti nalazi izvor bolesti u formi
skrivene pasivnosti. Seksualnost zato nije zlo, ali je
izvor bolesti (Fuko 1988:127-128).
POLICIJA I Posao policije je artikulacija i admi
nistracija tehnika bio-moi, kojim se pojaava
dravna kontrola nad graanima.
POTINJENA ZNANJA | Potinjena znanja
predstavljaju itav niz znanja koja su diskvalifiko-
vana kao neadekvatna za obavljanje svog zadatka
ili su nedovoljno razvijena; naivna znanja, koja se
nalaze nisko na hijerarhijskoj lestvici, ispod zahte-
vanog nivoa znanja ili naunosti.
POTINJENO I Podreeno; njime upravljaju insti
tucionalne sile koje kontroliu i ograniavaju.
POZITIVITET I (Fuko 1971: 387)
PREDSTAVA | Ono emu se moe pridati merljiva
i strogo nauna forma. O b i n o pokuavaju da ga
definiu u funkciji matematike: bilo da ga pribliuju
Luj ouver: POJMOVNIK
to je moguno vie matematici, registrujui sve
to se u naukama ovjeku moe matematizirati
i smatrajui da sve to nije podlono takvoj forma-
lizaciji jo nije dobilo svoj nauni pozitivitet"(Fuko
1971:387).
REFLEKSIVNA FORMA ZNANJA | Ono to zna
mo sebi refleksijom, a ne introspekcijom. (Fuko
1971)
REPRESIVNA HIPOTEZA | Termin koji je Fuko
prvi put upotrebio u Istoriji seksualnosti. Radi se
miljenju da je istina potisnuta snanom silom
i da se moemo osloboditi ukoliko dopremo do
nje. Fuko "represivnu hipotezu" suprotstavlja "bio
tehnikoj moi" (ili "bio-moi") (Dreyfus, Rabinow
1982: 127). Represivna hipoteza koja se tie seksu
alnosti glasi da je zapadna civilizacija prela iz
edne seksualnosti u doba potisnute seksualnos
ti, ograniene na roditeljsku spavau sobu (Fuko
1982: 21-47). Shodno represivnoj hipotezi, seksu
alnost je potisnuta jer nije kompatibilna sa poslov
nom etikom u vreme uspona kapitalizma tokom
poslednja dva veka.
Prema represivnom shvatanju moi, "(sve to mo)
moe da ini je da zabranjuje, a sve to moe da
zapovedi je poslunost. Mo, na kraju krajeva, jes
te represija: represija je nametanje zakona, a z a
kon zahteva pokoravanje"(Dreyfus, Rabinow 1982:
130).
SAMOUREIVANJE | Staranje sebi - analogno
upravljanju sobom.
297
0 FUKOU
SLINOST I Fuko objanjava ovaj pojam uzimajui
za primer Bekona: ljudski razum, zahvaljujui svo
joj neobinoj prirodi, pretpostavlja neki vei red
i slinost meu stvarima od onog na koji zaista
nailazi; i dok su mnoge stvari u prirodi jedinstve
ne i prilino nepravilne, on i dalje povlai paralele,
nalazi slinosti i odnose koji ne postoje. Odatle ta
"fikcija da sva nebeska tijela u svom kretanju opi
suju savrene krugove" (Bekon u: Fuko 1971:116).
SOPHROSYNE | "Razboritost" ili "mudrost", takoe
znai i"jednostavnost"; znanje koje moe biti krajnji
smisao prirode i svrha ljubavi/seksa, pomou koga
se moe uspeno praktikovati aphrodisia, chresis i
enkratia.
STARANJE SEBI | Naziv etikog principa koji lju
de nagoni da se kultiviu, odnosno da rade kako bi
se usavrili."To,negovanje samoga sebe' moemo
ukratko okarakterisati ukazujui na injenicu da
je vetina ivljenja - techne tou biou u njenim raz
nim oblicima - u njemu podreena naelu,treba
se starati samome sebi'; upravo na tom naelu
staranja sebi zasniva se njena neophodnost;
ono odreuje njeno razvijanje i organizuje njeno
primenjivanje" (Fuko 1988: 51-52). U Antikom
dobu se smatralo da on podrazumeva i "kultivi-
sanje due". (Fuko 1988: 53) To je ranije bilo pitan
je samousavravanja, ali je tokom istorije prelo u
problem kako oblikovati sopstveni karakter (Fou
cault 1988:78-79).
SUBJEKTIVNOST | Potinjavanje.
298
SVETENIKA MO | Vrsta moi koja je koristila
crkva; poiva na crkvenoj moi koja obezbeuje
individualno spasenje u onostranom svetu. Vezana
je za pojam individualizma. U modernim vreme
nima, spasenje u buduem ivotu je zamenjeno
spasenjem u ovom ivotu (zdravlje, blagostanje,
sigurnost) (Fuko 1982).
TAKSINOMIJA | Kada ureujemo sloene entitete
(predstave uopte, kakve su nam date u iskustvu),
moramo napraviti neku taksinomiju, za ta je pot
rebno napraviti neki sistem znakova. Ovi znako
vi stoje u istom odnosu prema poretku sloenih
entiteta u kom stoji algebra prema poretku jed
nostavnih entiteta. Ali, dokle g o d treba analizira
ti empirijske predstave njihovim rastavljanjem u
jednostavne entitete, jasno je da se taksinomija u
potpunosti oslanja na mathesis (Fuko 1971:135).
TEHNOLOGIJE SOPSTVA | Tehnologije sopstva
predstavljaju specifine prakse pomou kojih sub
jekti sami sebe konstituiu u okviru i pomou sis
tema moi, a koje esto izgledaju ili "prirodne" ili
nametnute od gore.
VLADA I Pod vladom Fuko nije podrazumevao
toliko politike ili administrativne strukture mo
derne drave, ve vie "nain na koji se ponaanje
pojedinaca ili grupa moe usmeravati: vlada dece,
dua, zajednica, porodica, bolesnih. Vladati, u
ovom smislu, znai struktuirati mogue polje de-
lanja drugih (Burchell et al, prema: Smart, 1992).
(Foucault u: Dreyfus, Rabinow 1982: 221)

ZURENJE I Prodorno i mudro posmatranje. U
Roenju klinike Fuko govori mitu "klinikom zu
renju", odnosno mitu da lekar treba da vidi samu
sr problema kako bi ga dijagnostikovao i leio, a
ova sposobnost znanja na osnovu gledanja je re
zultat niza posmatranja i iskustva lekara.
Sa engleskog prevela Duka Dobrosavljev
Naslov izvornika: Lois Shawver, Dictionary for the
Study of the Works of Michel Foucault, http://califor-
nia.com/~rathbone/foucau10.htm
Luj ouver: POJMOVNIK
LITERATURA:
Bentham, Jeremy (1995) - The Panopticon Writings
(edited and introduced by Miran Bozovic), London:
Verso.
Burchell, G., Gordon, C. & Miller, P. (eds.) (1991) - The
Foucault Effect: Studies in Governmentality, London:
Harvester Wheatsheaf.
Darier, Eric (1996) -"Environmental Governmental
ity: The Case of Canada's Green Plan", Environmen
tal Politics, 5 (4), str. 585-606.
Dreyfus, L, Hubert, Rabinow, Paul (1982) - Michel
Foucault: beyond Structuralism and Hermenutics,
Chicago: The University of Chicago Press.
Fuko, Miel (1971) - Rijei i stvari: arheologija
humanistikih nauka, Beograd: Nolit.
Foucault, Michel (1975) - The Birth of the Clinic: An
Archeology of Medical Perception, New York: Vintage
books.
Foucault, Michel (1978) - Madness and Civilization:
The History of Insanity in the Age of Unreason, New
York: Vintage Books.
Foucault, Michel (1981a) - "Omnes et Singulatim:
Toward a Criticism of'Political Reason'", in The Taner
Lectures of Human Values, II, Salt Lake City, UT: Uni
versity of Utah Press/Cambridge University Press.
299
 FUKOU

Foucault, Michel (1981b) - Power/Knowledge: Se Gordeon, Colin (ed.) (1980) - Power/Knowledge

lected Interviews and Other Writings 1972-1977 by
Michel Foucault, Gordon, Colin (ed.), New York: Ran
dom House.
Foucault, Michel (1982) - "Afterword. The Subject
an Power", in Dreyfus, L, Hubert, Rabinow, Paul, Mi
chel Foucault: beyond Structuralism and Hermenu-
tics, Chicago: The University of Chicago Press.
- Selected Interviews and Other writings 1972-1977,
(Michel Foucault), Brighton: Harvester Press.
Hoy, D. C. (1986) - "Introduction", u: D. C. Hoy, Fou
cault: A Critical Reader New York: Basil Blackwell, 1-
25. & Smart, B. (1992) "Review of the Foucault Ef
fect", Sociology, 26 (3), str. 559-560.

Foucault, Michel (1984a) - "Space, Knowledge and

Power", u: Paul Rabinow (ed.), The Foucault Reader,
New York: Pantheon books.

Foucault, Michel (1986) -"Governmentality", Ideol

ogy and Consciousness, No. 6, Summer 1986, str. 5-
21.

Fuko, Miel (1988) - Istorija seksualnosti III. Staranje

sebi, Beograd: Prosveta (Biblioteka "Erotikon").

Foucault, Michel (1989) - Resum de cours 190-1982,

Paris: conferences, essais et lecons du College de
France, Juillard.

Foucault, Michel (1994) - "Genealogy and social

Criticism", in Steven Seidman (ed.), The Postmodern
Turn: New Perspectives on Social Theory, Cambridge,
MA: Cambridge University Press.

Fuko, Miel (1997) - Nadzirati i kanjavati. Roenje

zatvora, Beograd: Prosveta

Fuko, Miel (1998) - Arheologija znanja, Beograd:

Plato.

300
Pavle Milenkovi
MIEL FUKO : BIBLIOGRAFIJA
Ova bibliografija nastala je ukrtanjem nekoliko
izvora. Drgocena je bila pre svega bibliografija
Makijela Karskensa (Machiel Karskens) sa Univer
ziteta u Nijmengenu, do koje sam doao posred
stvom Interneta. Ali isto tako i, tokom dugog vre
mena jedina bibliografija Fukoovih radova, kao i ra
dova Fukou na srpsko-hrvatskom jeziku, koju su
sainili Mladen Kozomara i Ivan Vejvoda, jo 1984,
i objavili u asopisu Theoria. Nedostatak druge
bibliografije u odnosu na prvu, koja datira iz 2001.
godine, jeste ogromna vremenska razlika, to se
ogleda u razlici u obimu. Prva je pak nepregledna.
Stoga sam odluio da Karsensovoj bibliografiji Fu
koovih originalnih radova (od 1954. pa sve do smrti
1984), koju sam u potpunosti preuzeo, priloim
simbole koji bi, kako tako, omoguili kretanje kroz
novu, do ovog asa, ultimativne bibliografije koja
je odtampana u Galimarovom etvorotomnom iz
danju Fukoovih intervjua, predavanja, govora, i tek
stova; sainio ju je ak Lagran (Jacques Lagrangue).
Ova bibliografija priloena je dakle etvrtom tomu
Govora i spisa {Dits et Ecrits, vol. IV, str. 829-838), pod
nazivom Complement bibliographie. Na alost, ova
bibliografija nije mi bila dostupna. Posrednu prov-
eru Karskensove bibliografije obavio sam ponovo
preko Interneta, pristupivi nekolikim francuskim
bibliotekama, odnosno katalozima u elektronskoj
formi, sa potpunijim podacima nekim radovima
koji su sadrani u Karskensovoj bibliografiji. Na
nekoliko mesta dolo je do neslaganja, ali jedino u
navoenju stranica. Iz ove perspektive, nemogue
mije da utvrdim da li su u pitanju greke u prekuca-
vanju, kojih verovatno ima na obe strane, ili neto
drugo.
lako iscrpna, Karskensova bibliografija ne sadri
jedan intervju iz sedamdesetih, koji je Fuko dao
Jeleni Staki (koja je u tom periodu prevela Istoriju
ludila i prvi tom Istorije seksualnosti), i koji je obja
vljen u beogradskom NIN-u. Njega sam pronaao
u Vejvoda/Kozomara bibliografiji. No ovoj biblio
grafiji potkrao se jedan, ini mi se nemali previd, jer
joj nedostaje prevod prvog poglavlja Arheologije
znanja, koji se pojavio u posebnom izdanju asopisa
Delo, jo 1974, u prevodu Milana Komnenia. Bib
liografija Kozomare i Vejvode znaajna je jer prati
301
BIBLIOGRAFIJA

recepciju Fukoovih radova na podruju bive J u g o ORIGINALNA I Z D A N J A (1954-1984):

slavije. Na nesreu, ona se prekida taman u periodu
kada je zanimanje za Fukoa pojaano.

Trei izvor, koji mi je pomogao da donekle pop

unim ovu prazninu, jeste biblioteka baza Narodne
biblioteke Srbije u Beogradu, odnosno ujedinjena
elektronska kataloka baza biblioteka u Srbiji,
povezanih u jedinstveni meubiblioteki sistem.
No, uporeivanjem sa drugim, elektronskim kao i
tampanim izvorima, ustanovio sam da ni ona nije
potpuna.

italac e uoiti da iznad bibliografije prevedenih

Fukoovih dela stoji NASRPSKO-HRVATSKOM JEZIKU.
U vezi sa tim, potrebno dati jo neka razjanjenja.
Po isto lingvistikom kriterijumu, srpski, hrvats
ki, srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski jezik i dalje
predstavlja jedan jezik, uprkos "epistemolokim
rezovima" kojima se nastoji da se, unutar novih "dis
kurzivnih praksi", od tog jezika naknadno napravi
nekoliko jezika ("bonjaki", "crnogorski", itd.). Do
poetka raspada druge Jugoslavije, "dogaaji" Fu
koovih tekstova na ovom jeziku grupiu se unutar
jedne serije. Promena diskursa tokom devedesetih
na podruju Balkana uvodi novi princip klasifikaci
je, koji dovodi do pregrupisavanja u najmanje dve
serije dogaaja, od kojih svaka podlee sopstvenim
pravilima regulacije. Jedna od posledica ovoga jeste
injenica da je uvid u prevodnu Fukoovu literaturu,
kao i u literaturu Fukou na hrvatskom, odnosno
hrvatsko-srpskom jeziku, znatno otean. Nadam se
ipak da e, i pored nepotpunosti, ova bibliografija
biti od koristi svim buduim prouavaocima Fu-
koovog rada.

302
311
 Pavle Milenkovi: MIEL FUKO: BIBLIOGRAFIJA

Mladen Kozomara - "Arheologija i genealogija 2002. (neobjavljeno).

znanja: zapleti jedne istorijske kritike uma", Filozof
"Re delu: Filozofija - Miel Fuko", Vreme, br. 663,
ski godinjak, br. 5,1992, str. 5-29.
18. septembar 2003.
Aleksandar Molnar - "Nadziranje i kanjavanje u
Nenad Dakovi - " F u k o o v preokret" (prikaz knjige:
epohi Moderne: Foucaultove aporije moi", Theo-
Miel Fuko: Hermeneutika subjekta), NIN, 22.01.04.
ria, Vol. XXXVII, br. 4 (decembar 1994), str. 73-106.
Ivan Kolari - " D v e decenije od smrti Miela Fukoa:
Zoran Jankovi - "Genealogija modernog indivi
Miel Fuko (1929-1984)", Misao, jul-avgust 2004, str.
duuma", Theoria,Mo\. XXXVII, br. 4 (decembar 1994),
36.
str. 107-122.

Mladen Kozomara - "Subjektivnost i mo", Trei

program, br. 101, zima 1995. (kasnije uvrteno u
knjigu pod istim naslovom)
Nenad Dakovi-"Miel Fuko: Nadzirati i kanjavati,
Beograd, 1997", Politika, 09.08.1997, str. 24.
Nenad Dakovi -"Miel Fuko: Nadzirati i kanjavati,
Beograd, 1997", NIN, 09.10.1997, str. 40-41.
BIBLIOGRAFIJE:
Ivan Vejvoda, Mladen Kozomara - "Bibliografija Mi-
chela Foucaulta", Theoria, 1-2/1984, str. 129-142.
Jacques Lagrange-"Complementbibliographique",
u: D/'fs etecrits 1980-1988 vol. IV, edites par D. Defert
& F. Ewald, Paris: Gallimard, 1994, str. 829-838.

Mladen Kozomara - Govor i subjektivnost. Na rubo Machiel Karskens - Michel Foucault - bibliogra
vima arheologije znanja, Beograd: Plato, 1998. (Bib phies, u: http://foucault.info/foucault/bibliogra-
lioteka "Na tragu") phy.html

Nenad Dakovi - "Novi Arhivar", NIN, 07. 10. 1999,

str. 37-38.

Branko Romevi - "Disciplina bez palice" (prikaz

knjige: Nadzirati i kanjavati), Re, jul/avgust 1998,
br. 47.

Mladen Kozomara - Subjektivnost i mo, Beograd:

Plato, 2001. (Biblioteka "Na tragu")

Ivan Milenkovi - "Biopolitika kao nain de-

politizacije (Hana Arent, Miel Fuko, oro A g a m -
ben)", Colloqium 330, predavanje i diskusija na
Institutu za filozofiju i drutvenu teoriju od 20. 11.

331
BELEKA AUTORIMA

Etienne Balibar (1942 - Avalion, France) [ Filozofi drutveni teoretiar. Poetak naune karijere obeleen
saradnjom sa Lujem Altiserom, sa kojim objavljuje itati Kapital, 1965. 1965-1967 asistent na Univerzitetu
u Aliru. Doktorat iz filozofije na Univerzitetu Nimegue, Holandija. Trenutno profesor politike filozofije na
Univerzitetu Pariz X, Nanterre, i na Univerzitetu Kalifornija, Irvine. Oblasti naunog rada: kritika drutvena
teorija, marksizam, socijalna filozofija, strukturalizam. Knjige: Lire le Capital, Paris: Editions Maspero, 1965.
(sa Lujem Altiserom; Kako itati Kapital, Zagreb: Centar za kulturnu djelatnost Saveza socijalistike omladine,
1975); Cinq Etudes du materialisme historique, Paris: La Decouverte, 1974; Sur la dictature du proletariat, Paris:
Editions Maspero, 1976; Spinoza et la politique, Paris: Presses Universitaires de France, 1985; Race, nation,
classe. Les identites ambigues, Paris: La Decouverte, 1988 (sa Imanuelom Valerstinom); Berits pour Althusser,
Paris: La Decouverte, 1991; Les frontieres de la demoeratie, Paris: La Decouverte, 1992; La Philosophie de Marx,
Paris: La Decouverte, 1993; La crainte des masses. Politique et philosophie avant et apres Marx, Paris: Galilee,
1997; Nous, citoyens d'Europe: les frontieres, l'Etat, le peuple, Paris: La Decouverte, 2001 {Mi, graani Evrope?:
granice, drava, narod, Beograd: Beogradski krug, 2003); Droit de Cite. Culture et politique en demoeratie, Paris:
Presses Universitaires de France, 2002.

Georges Canguilhem (1904 Castelnaudary, France - 1995 France) | Filozof, lekar, epistemolog i istoriar
nauke. Zavrio Ecole Normale Superieure. 1936. upisuje studije medicine na Univerzitetu u Tuluzu. Dokto
rirao filozofiju na Univerzitetu u Strazburu (1943), na problemu normalizacije u medicini. Tokom Drugog
svetskog rata aktivan u Pokretu otpora; u istom periodu radi kao lekar. Od 1948. do 1955. predava na Col
lege de France, potom profesor istorije filozofije nauke na Sorboni, do penzije 1971. Od 1971. na elu Insti
tuta za istoriju nauka i tehnike Univerziteta u Parizu {/'Institut d'Histoire des Sciences et des Techniques). Oblasti
naunog bavljenja: istorija i epistemologija medicine i biologije, naunotehniki aspekti znanja. Razvio kon
cept epistemolokog reza Gastona Balara, eksplicitno ga primenivi u oblasti medicinskih i biolokih nauka;
ukazao na znaaj greke u naunoistraivakom radu i rastu naunog znanja. Knjige: Essai sur quelques prob-
lemes concernant le normal et le pathologique, 1943 (pretampano i proireno pod naslovom: Le normal et le
pathologique, Paris: Presses Universitaires de France, 1966); La connaissance de la vie, Paris : Hachette, 1952;
La formation du concept de reflexe aux XVII erne et XVIII erne siecles, Paris: Presses Universitaires de France,
1955; Etudes d'histoire et de philosophie des sciences, Paris: Vrin, 1968; Ideologie et rationalite dans l'histoire des
sciences de la vie, Paris: Vrin, 1977.

333
Mitchell Dean | Australijski filozof i sociolog. Doktorirao filozofiju (1988) na Univerzitetu u Novom J u n o m
Velsu, Australija. Trenutno dekan na Fakultetu za Drutvo, kulturu, medije i filozofiju na Macquarie Univer
zitetu, Sidnej. Oblasti naunog rada: drutvenopolitika teorija sa posebnim osvrtom na probleme suve
reniteta, biopolitike i vladavine; problemi liberalnog autoritarizma, genealogija rata, mira i moi. Knjige: The
Constitution of Poverty: toward a genealogy of liberal governance, London and New York: Routledge, 1991;
Critical and Effective Histories: Foucault's methods and Historical Sociology, London and New York: Routledge,
1994; Governmentality: power and rule in modern society, London and Beverly Hills: Sage, 1999; Governing
Societies, Open University Press (u tampi). Priredio: Governing Australia: studies in contemporary rationalities
of government, Reshaping Australian Institutions series, Cambridge University Press, 1998. (sa Barry Hindes-
som).

Didier Eribon | Filozof, istoriar ideja, biografi publicista. Gostujui profesor na Univerzitetu u Berkliju; ko-
rukovodilac seminara "Sociologija homosekualnosti" na Visokoj koli za drutvene nauke {TEcole des hautes
etudes en sciences sociales) u Parizu. Uglavnom poznat po biografijama i knjigama razgovora. Poslednjih
godina bavi se pitanjima homoseksualizma. Biografske i publicistike knjige: De pres et de loin, editions
Odile Jacob, 1988. (Izbliza i izdaleka /razgovori sa Klodom Levi-Strosom/, Sarajevo: Svjetlost, 1989); Michel
Foucault: 1926-2004, Paris: Flammarion, 1989; Michel Foucault et ses contemporains, Paris: Fayard, 1994; Faut-
il bruler Dumezil?: Mythologie, science et politique, Paris: Flammarion, 1992. Ostali radovi: Reflexions sur la
question gay, Paris: Fayard, 1999; Papiers d'identite, interventions surla question gay, Paris: Fayard, 2000; Une
morale du minoritaire. Variations sur le theme de Jean Genet, Paris: Fayard, 2001; Heresies. Essais sur la theorie
de la sexualite, Paris: Fayard, 2003; Echapper la psychanalyse, 2005. Priredio: Dictionnaire des cultures Gays et
Lesbiennes, Paris: Larousse, 2003.
Michel Foucault (1926 Poitiers, France - 1884 Paris, France) | Biografski podaci i potpuna bibliografija
na stranicama ove Hrestomatije.
lan H a c k i n g (1936 - Vancouver, C a n a d a ) | Filozof, profesor na Univerzitetu u Torontu od 1982. godine.
Magistrirao (1958) i doktorirao (1962) na Kembridu. Od 2005. profesor filozofije i istorije nauke na College
de France. Oblasti naunog rada i interesovanja: filozofija i istorija nauke, filozofija jezika, filozofija matema
tike, filozofski aspekti poremeaja linosti. Knjige: The Logic of Statistical Inference, Cambridge: Cambridge
University Press, 1965; The Emergence of Probability, Cambridge: Cambridge University Press, 1975; Why Does
Language Matter to Philosophy?, Cambridge: Cambridge University Press, 1975; Representing and Interven
ing: Introductory Topics in the Philosophy of Natural Science, Cambridge: Cambridge University Press, 1983;
The Taming of Chance, Cambridge: Cambridge University Press, 1990; Rewriting the Soul: Multiple Personality
and the Sciences of Memory, Princeton: Princeton University Press, 1995; Mad Travellers: Reflections on the
Reality of Transient Mental Illness, Harvard University Press, 1998; The Social Construction of What?, Harvard

334
University Press, 1999; An Introduction to Probability and Inductive Logic, Cambridge: Cambridge University
Press, 2001; Historical Ontology, Harvard University Press, 2002. Priredio: Scientific Revolutions, Oxford Uni
versity Press, 1981.
Stephen Katz | Sociolog, profesor sociologije na Trent Univerzitetu, Peterborough, Ontario. Doktorirao na
Jork Univerzitetu. Oblasti naunog rada: gerontologija, sociologija tela, istorija drutvenih nauka, drutvena
teorija, neoliberalizam. Njegovi teorijski stavovi formirani su pod uticajem Altisera, Fukoa i Burdijea. Knjige:
Marxism, Africa and Social Class: A Critique of Relevant Theories, Centre for Developing-Area Studies, McGill
University, 1980; Disciplining Old Age: Essays on the Formation of Gerontological Knowledge, The University
Press ofVirginia,1996.
Duan Marinkovi (1968 - Novi S a d , Srbija) | Sociolog, diplomirao, magistrirao i doktorirao na Odseku za
sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu; od 2003. godine docent na istom odseku na
predmetu Socioloke teorije. Oblasti interesovanja: sociologija znanja, sociologija nauke, socijalni konstruk-
cionizam. Osniva i glavni i odgovorni urednik urnala za sociologiju. Osniva i lan Vojvoanske socioloke
asocijacije. Knjige: Refleksivna sociologija Alvina Guldnera, Novi S a d : Visio mundi academic press, 2003; Uvod
u sociologiju, Novi Sad, 2004. (sa Milanom Tripkoviem); Konstrukcija drutvene realnosti u sociologiju (u
tampi).
Pavle Milenkovi ( 1 9 6 4 - Prokuplje, Srbija) | Sociolog, diplomirao i magistrirao na Filozofskom fakultetu
u Beogradu. Doktorand na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1995. asistent na Katedri za sociologiju
Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. 1999-2000 predava na Baptistikom teolokom fakultetu
u Novom Sadu. Oblasti naunog bavljenja: metodologija i epistemologija drutvenih nauka, opta soci
ologija, istorijska sociologija. Takoe se bavi knjievnim i esejistikim radom. Knjige: Intimna proza, Ni: Gra
dina, 1 997; kola Anala. Ogledi sociolokoj istoriografiji, Novi Sad: Stylos, 2004. Priredio: Istorijska sociologija
(socioloka hrestomatija, u tampi).

Jacques-Alain Miller (1944 - Chateauroux, France) j Psihoanalitiar, jedan od najvernijih uenika i

nastavljaa aka Lakana; Lakanov zet. Zavrio Ecole Normale Superieure u Parizu. Uestvovao u nastanku
Ecole freudienne de Paris (1964) koju je osnovao Lakan. Od 1974. direktor Odseka za psihoanalizu na Univer
zitetu Vinsen, Pariz VIII, preimenovanog, zahvaljujui njemu, u Ecole de la cause freudienne. Pokreta asopisa
Ornicar? za oblast psihoanalize (1975). Osniva svetske asocijacije psihoanalitiara (1992). Oblasti naunog
bavljenja: lakanovska psihoanaliza. Knjige: Lettres l'opinion eclairee, Paris: Seuil, 2002; Le Neveu de Lacan.
Satire, Verdier, 20C3; Qui sont vos psychanalystes?; Un debut dans la vie. Priredio veliki broj Lakanovih preda
vanja i spisa.

335
. R. . Parrott (1966 - Fairhope, USA) | Pisac, dizajner i fotograf. Pie oglede iz filozofije, sa posebnim
osvrtom na Kanta, Fukoa i Deleza. U knjievnim radovima i poeziji vezuje se za Virdiniju Vulf, Stajnbeka i
Hemingveja. Knjige: An Opening Lyric, 1990; Another Generation Cometh, 1994; The Generation ofX, 1995; The
Ethos of Modernity, Rimric Press, 1996; The Empiricism of Subjectivity, 1997; To Lie Within the Moment, Rimric
Press,1998; The Pure Critique of Reason, 1999; Synthetic A Priori, 1999; A Bartered Tide, 2000; Timeless: Book I,
Rimric Press, 2003; Dynamism: Volume I: Force, Rimric Press, 2004.

Edward W. S a i d (1935 J e r u s a l e m - 2 0 0 3 New York, USA) | Pisac, knjievni kritiar i teoretiar, pijanista i
muzikolog. Odrastao u Kairu, studirao u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Magistrirao (1960) i doktorirao
(1964) na Harvardu. Od 1963. godine profesor engleske i uporedne knjievnosti na Kolumbija Univerzitetu.
Gostujui profesor na univerzitetima u Harvardu, Jejlu, Torontu, i na Univerzitetu Don Hopkins. Na poziv
Pjera Burdijea odrao seriju predavanja na College de France. Kolumnista u listovima Al-Hayat i Al-Ahram,
muziki kritiar za The Nation. Sa pijanistom i dirigentom Danielom Barenboimom uestvovao na produci
ranju Betovenove opere Fidelio, za koju je preveo libreto na engleski; rukovodio muzikom radionicom za
izraelske i palestinske studente. Aktivan u reavanju Palestinskog pitanja. Knjige: Intention and Method, New
York: Basic Books, 1975; Orientalism, 1978 {Orijentalizam, Beograd: XX vek, 2000); The Question of Palestine,
New York: Times Books, 1979; Covering Islam: How the Media and the Experts Determine How We See the Rest
of the World, New York: Pantheon; London: Routledge & Kegan Paul, 1981; The World, the Text, and the Critic,
Cambridge, Mass.: Harvard University Press,1983; After the Last Sky: Palestinian Lives, New York: Pantheon;
London: Faber, 1986; Musical Elaborations, New York: Columbia University Press, 1991; Culture and Impe
rialism, New York: Knopf/Random House, 1993 {Kultura i imperijalizam, Beograd: Beogradski krug, 2002);
The Politics of Dispossession: The Struggle for Palestinian Self-Determination, 1969-1994, New York: Pantheon
Books, 1994; Representations of the Intellectual: The 1993 Reith Lectures, New York: Pantheon Books, 1994;
Peace and Its Discontents: Essays on Palestine and the Middle East Peace Process, New York: Vintage, 1995; Out
of Place: A Memoir, New York: Knopf, 1999; Reflections on Exile and Other Essays, Cambridge, Massachusetts:
Harvard University Press, 2000.

Lois Shawver | Kliniki psiholog, terapeut i psihoanalitiar. Doktorirala iz oblasti klinike psihologije. Oblasti
naunog bavljenja: seksualnost, porodina psihoterapija, postmoderna reinterpretacija istorije psihologi
je, interpretacije pojedinih pisaca (Vitgetajn, Fuko). Njene aktivnosti uglavnom se svode na diskusionu
razmenu i edukaciju putem Internet mree. Knjige: And the Flag Was Still There: Straight People, Gay People
and Sexuality in the U.S. Military, Haworth Press, 1995.

Duan Stojnov (1957 - B e o g r a d , Srbija) | Psiholog i psihoterapeut. Diplomirao, magistrirao i doktorirao na

Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu; na istom fakultetu trenutno u sta
tusu vanrednog profesora. Specijalizirao konstruktivistiku psihoterapiju u Centru za psihologiju linih kon-

336
strukata u Londonu. Predava na Institutu za Getalt psihoterapiju na Malti i na Institutu za konstruktivistiku
psihoterapiju u Padovi. Osniva i predsednik Udruenja konstruktivista Srbije. Oblasti naunog bavljenja:
konstruktivistika psihologija i konstruktivistika psihoterapija. Knjige: Psihologija linih konstrukata: uvod
u teoriju i terapiju, Beograd: Zepter Book World, 2003; Priredio: Psihoterapije, Beograd: Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, 2000.

Paul Veyne (1930 - -en-Provence, France) | Istoriar i epistemolog. 1957-1965 asistent na Sorboni, po
tom profesor na Univerzitetu u Provansi, Fakultet za knjievnost u Eksu (d'Aix). Od 1975. do 1998. predava
na College de France, na predmetu Istorija Rima; od 1999. u statusu honorarnog profesora. Oblasti naunog
bavljenja: istorija antikog Rima, epistemologija, socioloka istorija, istorija mentaliteta. Knjige: Comment
on ecrit l'histoire: essai d'epistemologie, Paris: Le Seuil, 1971/1978; Le pain et le cirque, Paris: Le Seuil, 1976;
L'inventaire des differences, Paris: Le Seuil, 1976; Les Grecs ont-ils eru a leurs mythes? Paris: Le Seuil, 1983 (Do li
su Grci verovali u svoje mitove?, Novi Sad: Svetovi); L'elegie erotique romaine, Paris: Le Seuil, 1983; Histoire de
la vie privee, vol. I, Paris: Le Seuil, 1987; Rene Char en ses poemes, Paris: Gallimard, 1990; La societe romaine,
Paris: Le Seuil, 1991.

337
BELEKA TEKSTOVIMA

SPISI:
"Miljenje spoljanjosti"("La pensee du dehors", Critique, n 229, juin 1966, str. 523-546; sa francuskog preveo
Vladimir Milisavljevi).

"Druga mesta", ("Des espaces autres", Architecture, Mouvement, Continuite, n 5, octobre 1984, str. 46-49; sa
francuskog preveo Pavle Milenkovi).

"Poredak govora" (L'ordre du discours, Paris: Gallimard, 1971; prethodno objavljeno u: Pregled, oktobar 1971,
Sarajevo; sa francuskog prevela Eleonora Prohi).

"Ubistva kojima se pria" (Les meurtres qu'on raconte", u: Moi, Pierre Riviere, ayantegorgemamere, masoeur
etmon frere. Un cas de parricide au XIXe siede. Presente par Michel Foucault, Paris: Gallimard, 1973, str. 265-275;
sa francuskog prevela Vanja Mani).

RAZGOVORI:

"0 nainima pisanja istorije"("Sur ^ ^ d'ecrire l'histoire'Ventretien avec R. Bellour/, Les lettresfrangaises,
n 1187,15-21 1967, str. 6-9; sa francuskog preveo Ivan Milenkovi).

"Polemike, politika i problematizacije" ("Polemics, Politcs and Problematizations", u: Paul Rabinow /ed./,
Essential Works of Foucault: 1954-1984, Vol. 1. Ethics, Subjectivity and Truth, New York: The New Press; sa
engleskog prevela Milana Bokovi).

"Istina, mo, sopstvo: intervju sa Mielom Fukoom, 25. oktobra 1982" ("Truth, Power, Self: An Interview with
Michel Foucault - October 25th, 1982", u: L. H. Martin, H. Gutman and P. Hutton /eds/, Technologies of the Self:
A Seminar with Michel Foucault, London: Tavistock Publications, 1988, str. 9-15; sa engleskog prevela Milana
Bokovi).

"Telo/Mo" ("Power/Knowledge", u: Colin Gordon /ed./, Selected Interviews and Other Writings 1972-1977 by
Michel Foucault, New York: Random House, 1981; sa engleskog prevela Milana Bokovi).

"Pitanje Mielu Fukou geografiji" ("Question Michel Foucault sur la geographie", Herodote, n 1, janvier-
mars 1976, str. 71-85; sa francuskog preveo Ivan Milenkovi).

339
BELEKA TEKSTOVIMA

SPISI:

"Miljenje spoljanjosti"("La pensee du dehors", Critique, n 229, juin 1966, str. 523-546; sa francuskog preveo
Vladimir Milisavljevi).

"Druga mesta", ("Des espaces autres", Architecture, Mouvement, Continuite, n 5, octobre 1984, str. 46-49; sa
francuskog preveo Pavle Milenkovi).

"Poredak govora" {L'ordre du discours, Paris: Gallimard, 1971; prethodno objavljeno u: Pregled, oktobar 1971,
Sarajevo; sa francuskog prevela Eleonora Prohi).

"Ubistva kojima se pria" (Les meurtres qu'on raconte", u:Moi, Pierre Riviere, ayant egorgi ma mere, masoeur
etmon frere. Un cas de parricide au XIXs siede. Presente par Michel Foucault, Paris: Gallimard, 1973, str. 265-275;
sa francuskog prevela Vanja Mani).

RAZGOVORI:

"0 nainima pisanja istorije"("Sur les facons d'ecrire l'histoire"/entretien avec R. Bellour/, Leslettresfrangaises,
n 1187,15-21 1967, str. 6-9; sa francuskog preveo Ivan Milenkovi).

"Polemike, politika i problematizacije" ("Polemics, Politcs and Problematizations", u: Paul Rabinow /ed./,
Essential Works of Foucault: 1954-1984, Vol. 1. Ethics, Subjectivity and Truth, New York: The New Press; sa
engleskog prevela Milana Bokovi).

"Istina, mo, sopstvo: intervju sa Mielom Fukoom, 25. oktobra 1982" ("Truth, Power, Self: An Interview with
Michel Foucault - October 25th, 1982", u: L. H. Martin, H. Gutman and P. Hutton /eds/, Technologies of the Self:
A Seminar with Michel Foucault, London: Tavistock Publications, 1988, str. 9-15; sa engleskog prevela Milana
Bokovi).

"Telo/Mo" ("Power/Knowledge", u: Colin Gordon /ed./, Selected Interviews and Other Writings 1972-1977 by
Michel Foucault, New York: Random House, 1981; sa engleskog prevela Milana Bokovi).

"Pitanje Mielu Fukou geografiji" ("Question Michel Foucault sur la geographie", Herodote, n 1, janvier-
mars 1976, str. 71-85; sa francuskog preveo Ivan Milenkovi).

339
"Ja, Pjer Rivijer..." ("I, Pierre Riviere...", u: Sylvere Lotringer /ed./, Foucault Live: Collected Interviews, 1961-1984,
USA: SEMIOTEXT[E], 1996, str. 203-206; sa engleskog prevela Milana Bokovi).

FUKOU:
Stephen Katz - "Miel Fuko" ("Michel Foucault", u: Bryan S. Turner, Anthony Elliott (ed.), Profiles in
Contemporary Social Theory, London, New Delhi: Sage Publications, 2001, str. 117-127; sa engleskog prevela
Milana Bokovi).

lan Hacking -"Fukoova arheologija" ("The Archeology of Foucault", u: David Couzens Hoy /ed./, Foucault: A
Critical Reader, Blackwell, 1986, str. 27-40; sa engleskog prevela Milana Bokovi).

Jacques-lain Miller - "Miel Fuko i psihoanaliza" ("Michel Foucault et la psychanalyse", u: Michel Foucault
philosophe. Recontre internationale, Paris, 9,10,11 Janvier 1988, Paris: Editions du Seuil, 1989, str. 77-83; sa
francuskog prevela Olja Petroni).

Etienne Balibar - "Fuko i Marks. Ulog nominalizma" ("Foucault et Marx. L'enjeu du nominalisme", u: Michel
Foucault philosophe. Recontre internationale, Paris, 9,10,11 Janvier 1988, Paris: Editions du Seuil, 1989, str.
54-75; sa francuskog prevela Olja Petroni).

Edward W. Said - "Fuko i imaginacija moi" ("Foucault and the Imagination of Power", u: Foucault: A Critical
Reader, Edited by David Couzens Hoy, Blackwell, 1986, str. 149-155; sa engleskog prevela Milana Bokovi).

Paul Veyne-"Fuko revolucionie istoriju" ("Foucault revolutionne l'histoire", u: Paul Veyne, Comment on ecrit
l'histoire, Paris: Editions du Seuil, 1978, str. 385-429; sa francuskog prevela Olja Petroni).

Georges Canguilhem - " 0 Istoriji ludila vienoj kao dogaaj"("Sur l'Histoire de la folie en tant qu'evenement",
Le Debat, novembre-decembre 1986, str. 37-40; sa francuskog preveo Andrej Horvat).

Didier Eribon - '"Nestrpljivost slobode' (Fuko i Habermas)" ('"L'impatience de la Liberie' /Foucault et

Habermas/", u: Didier Eribon, Michel Foucault et ses contemporains, Paris: Fayard, 1994, str. 289-311; sa
francuskog prevela Olja Petroni).

Mitchell Dean -"Pitanja prosveivanja" ("Question of enlightenment", u: Mitchell Dean, Critical and Effective
Histories. Foucault's Method and Historical Sociology, London and New York: Routledge, 1994, str. 43-57; sa
engleskog prevela Milana Bokovi).

M. R. M. Parrott - "The care of Self", u: . R. . Parrott, The Ethos of Modernity. Foucault and Enlightement,
South Carolina: Rimric Press, 2002, str. 29-37; sa engleskog prevela Duka Dobrosavljev).

340
Duan Marinkovi - "Nauka kao znanje/mo od disciplinujue do diskurzivne prakse" (objavljuje se prvi
put).

Duan Stojnov -"Normalnost, mo i revizija psihologije" (objavljuje se prvi put).

Pavle Milenkovi - "Fuko, dogaaj, istorija" (objavljuje se prvi put).

Lois Shawver - "Pojmovnik" (Dictionary for the Study of the Works of Michel Foucault, http://california.con/
-rathbone/foucau10.htm; sa engleskog prevela Duka Dobrgsavljev).

BIBLIOGRAFIJA:

Pavle Milenkovi-"Miel Fuko: bibliografija"(objavljuje se prvi put).

341
\