Kolubara Biomasa PDF

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ
Пројекат:
Техноекономска анализа могућности коришћења
дрвне биомасе са простора експлоатације
површинских копова РБ „Колубара“ у топлотне сврхе
Руководилац пројекта
____________________
Проф. др Бранко Главоњић
ДЕКАН
ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА
____________________________________
Проф. др Милан Медаревић
Београд, септембар 2012. године

Техноекономска анализа могућности коришћења дрвне биомасе са простора експлоатације површинских копова РБ
„Колубара“ у топлотне сврхе
САДРЖАЈ
1. УВОД....................................................................................................................... 25
2. ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК..................................................................................... 27
3. КОРИШЋЕНА МЕТОДОЛОГИЈА................................................................... 33
4. УТЕМЕЉЕЊЕ ПРОЈЕКТА У ПРАВНОЈ РЕГУЛАТИВИ РЕПУБЛИКЕ

СРБИЈЕ................................................................................................................... 35
5. КАРАКТЕРИСТИКЕ ДРВНЕ БИОМАСЕ, ЊЕНE ЕНЕРГЕТСКE

ВРЕДНОСТИ, ЈЕДИНИЦЕ МЕРЕ И КОЕФИЦИЈЕНТИ ЗА
ПРЕРАЧУНАВАЊЕ............................................................................................... 37
6. ТРЖИШТЕ ДРВНЕ БИОМАСЕ У СРБИЈИ-АКТУЕЛНО СТАЊЕ И

ПРАВЦИ БУДУЋЕГ РАЗВОЈА........................................................................... 45
7. РЕЗУЛТАТИ ПРОЈЕКТА................................................................................... 54
7.1. Анализа постојећег стања..................................................................... 54
7.1.1. Преглед и анализа постојећег стања шумских ресурса са

којима располаже РБ „Колубара“................................ 54
7.1.2. Додатне количине дрвне биомасе која ће се добити након

почетка коришћења експроприсаног земљишта за нове
копове.................................................................... 70
7.1.3. Преглед и постојеће стање котловских постројења за

производњу топлотне енергије у РБ „Колубара“............. 75
Транспортне дистанце између котларница РБ

7.1.3.1.
„Колубара“........................................................................ 89
7.1.4. Грејна површина објеката и потрошња топлотне енергије

у РБ „Колубара“.....................................................
92
-2-
7.1.5. Енергетски биланс утрошене количине угља и

произведене количине топлотне енергије за потребе
грејања објеката у РБ „Колубара“ у грејној сезони
2011/2012. гoдина................................................................... 93
7.1.6. Биланси пепела и емитованог СО2 у процесу производње

топлотне енергије за грејање објеката у РБ „Колубара“ у
грејној сезони 2011/2012. година.......................................... 95
7.1.7. Концентрација штетних материја и губици топлоте у

гасовима приликом сагоревања угља и производње
топлотне енергије за грејање објеката РБ „Колубара“........ 101
7.1.8. Трошкови производње топлотне енергије за грејање

објеката у РБ „Колубара“ у грејној сезони 2011/2012.
година ..................................................................................... 103
7.2. Техноекономска анализа производње и коришћења дрвне биомасе за

потребе производње топлотне енергије у РБ „Колубара“..................... 105
7.2.1. Прорачун расположивих количина дрвне биомасе по

врстама дрвета и енергетским вредностима на годишњем
нивоу....................................................................................... 105
7.2.2. Модел организације сече, извлачења и транспорта дрвне

биомасе из шуме до централних стоваришта са
техноекономском анализом .................................................. 117
7.2.3. Предлог локација за централна стоваришта дрвне

биомасе са карактеристикама објеката и моделом
организације рада .............................................................. 136
Главна ограничења и опредељења за избор локација,

модела стоваришта, процеса производње и
7.2.3.1.
организације рада на централним стовариштима дрвне
биомасе у РБ „Колубара“ ............................................... 136
Предлог локација и потребне димензије за централна

7.2.3.2.
стоваришта дрвне биомасе у РБ „Колубара“ 138
-3-
Предлог локација за централна стоваришта биомасе у

7.2.3.2.1. 138
РБ „Колубара“.................................................................
Потребне димензије централних стоваришта дрвне

7.2.3.2.2.
биомасе у РБ „Колубара“................................................ 144
Организација рада и карактеристике објеката

7.2.3.3. централних стоваришта дрвне биомасе у РБ
„Колубара“.......................................................................... 150
7.2.3.3.1. Пријем дрвне сировине на централном стоваришту .... 151
Истовар и складиштење дрвне биомасе на централном

7.2.3.3.2.
стоваришту....................................................................... 155
Просушивање дрвне биомасе на централном

7.2.3.3.3.
стоваришту ................................................................. 157
Производња дрвне сечке на централном стоваришту-

7.2.3.3.4.
потребне машине, опрема и трошкови производње ..... 159
Складиштење дрвне сечке са каракетристикама

7.2.3.3.5.
објекта............................................................................... 169
7.2.3.3.6. Препоруке за складиштење дрвне сечке........................ 177
7.2.3.3.7. Утовар и отпрема дрвне сечке до котларница ............... 181
Збирна калкулација трошкова производње дрвне

биомасе од почетка до краја ланца снабдевања
7.2.3.3.8.
котларница изражена у квантитативним и
енергетским вредностима ................................................ 185
7.2.4. Анализа ефеката замене угља са дрвном биомасом у

изабраним котларницама РБ „Колубара“............................. 190
8. ФОРМИРАЊЕ ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ „БИОМАСА“ СА

ОПИСОМ ПОСЛОВА И ПОТРЕБНИМ РЕСУРСИМА................................ 194
-4-
8.1. Образложење потребе формирања посебне организационе јединице

„БИОМАСА“ ........................................................................... 194
8.2. Опис послова и потребни ресурси организационе јединице

''Биомаса''................................................................................................. 198
8.2.1. Опис послова ...................................................................... 198
8.2.2. Потребни ресурси ............................................................... 201
8.3. Образложење одрживости предложеног концепта огранка

„Биомаса“.................................................................................................. 204
9. МОДЕЛИ НАБАВКЕ И ПРОДАЈЕ ДРВНЕ БИОМАСЕ ЗА ПОТРЕБЕ РБ

„КОЛУБАРА“............................................................................................................ 205
9.1. Модел набавке (куповине) дрвне сечке са тржишта ............................ 205
Модел набавке и обрачуна вредности дрвне сечке у коме

9.1.1.
се примењује критеријум тежине ......................................... 206
9.1.2. Модел набавке и обрачуна вредности дрвне сечке у коме

се примењује критеријум енергије ....................................... 207
Контрола димензија и заступљености величина комада

9.1.2.1.
у укупно испорученој количини дрвне сечке................... 208
9.1.2.2. Контрола влажности дрвне сечке....................................... 212
Одређивање нето енергетске вредности испоручене

9.1.2.3.
дрвне сечке .......................................................................... 214
Одређивање набавне вредности испоручене количине

9.1.2.4.
дрвне сечке .......................................................................... 215
9.2. Модел продаје дрвне сечке РБ „Колубара“............................................ 218
10. ПРЕГЛЕД САВРЕМЕНИХ ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ПРОИЗВОДЊУ И

КОРИШЋЕЊЕ ДРВНЕ БИОМАСЕ У ЕНЕРГЕТСКЕ СВРХЕ У ЕУ............ 222
10.1. Преглед савремених технологија за производњу дрвне биомасе са
-5-
ефектима њиховог коришћења у земљама ЕУ ....................................... 222
10.1.1. Погодности подизања и ефекти коришћења брзорасућих

енергетских плантажа на земљишту пољопривредних
газдинстава и шире локалне заједнице ............................... 229
10.2. Преглед савремених котловских постројења на дрвну биомасу и

ефекти њиховог коришћења у земљама ЕУ ....................................... 230
11. ПОСТОЈЕЋИ ФОНДОВИ У СРБИЈИ И МОГУЋНОСТ ПРИСТУПА ЗА

ДОБИЈАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ЗА НАБАВКУ ОПРЕМЕ
И ПРАКТИЧНУ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ПРОЈЕКАТА ИЗ ОБЛАСТИ
КОРИШЋЕЊА ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ................................ 237
12. ДОПРИНОС ДРВНЕ БИОМАСЕ ДРУШТВЕНО ОДГОВОРНОМ

ПОСЛОВАЊУ РБ „КОЛУБАРА“......................................................................... 239
13. ЗАКЉУЧЦИ ........................................................................................................... 242
14. ПРЕПОРУКЕ ЗА ДАЉИ РАД ............................................................................. 250
КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА И ДОКУМЕНТАЦИЈА ................................ 253
ПРИЛОГ 1. ........................................................................................................... 254
-6-
Општи подаци о Пројекту
Назив пројекта: Техноекономска анализа могућности коришћења дрвне биомасе са

простора експлоатације површинских копова РБ „Колубара“ у топлотне сврхе
Број уговора пројекта: 2-01-5-682 од 02.04.2012
Наручилац пројекта:
Рударски басен ''Колубара'', д.о.о.

Светог Саве бр. 1, 11550 Лазаревац
Период израде: април-септембар 2012. године
Реализатор пројекта: Универзитет у Београду Шумарски факултет
Руководилац пројекта: Проф. др Бранко Главоњић
Сарадници на пројекту:
1. др Бранко Стајић, доцент, Шумарски факултет, Београд

2. Љиљана Пајовић, дипл. екон, Шумарски факултет, Београд
3. Стана Радовић, дипл. инж.
4. мр Слободан Бата Симић, РБ Колубара, Лазаревац
5. Душан Јовић, дипл. инж, Управа за шуме, Министарство пољопривреде, шумарства
и водопривреде Републике Србије
6. Стефан Главоњић
Тим за надзор, обезбеђење подлога и реализацију Пројекта
1. мр Вукица Попадић Њуњић, дипл.инж, РБ „Колубара“ Лазаревац

2. Бранислав Пајић, дипл. инж, РБ „Колубара“ Лазаревац
3. Александар Симић, дипл. инж, РБ „Колубара“ Лазаревац
4. Ненад Павловић, дипл. инж, РБ „Колубара“ Лазаревац
5. Ђорђе Стојковић, дипл. екон, РБ „Колубара“ Лазаревац
-7-
ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА
-8-
-9-
- 10 -
- 11 -
- 12 -
- 13 -
- 14 -
ЛИСТА ТАБЕЛА
Табела 1. Емисија угљен-диоксида (CO2) приликом сагоревања дрвних и 39

осталих врста горива
Табела 2. Јединице мере појединих типова дрвних горива и коефицијенти за 40

њихово прерачунавање
Табела 3. Однос атро тоне и других јединица мере за дрвна горива 42
Табела 4. Енергетске вредности дрвних горива произведених од багрема при 42

различитим процентима влажности
Табела 5. Енергетске вредности дрвних горива произведених од црног бора при 43

Табела 6. Поређење топлотне моћи између појединих фосилних и дрвних 44

горива
Табела 7. Еквиваленти најчешће коришћених јединица топлотне енергије 44
Табела 8. Збирни преглед производње, потрошње, увоза и извоза дрвних

45
горива у Србији у 2010. години
Табела 9. Емисија угљен-диоксида у атмосферу у процесу сагоревања

фосилних горива (мазута и угља) у топланама за даљинско грејање у 47
општинама Нова Варош, Прибој и Пријепоље (Југозападна Србија)
Табела 10. Тржишне цене дрвних и осталих горива у Србији (мај 2012.) 49
Табела 11. Еколошке користи и комерцијални ефекти замене угља са дрвним

горивима у школским објектима у Србији за потребну количину енергије у 51
износу од 1.399.932.000 кWh
Табела 12. Feed-in тарифе за производњу електричне енергије из биомасе у 52

Србији
Табела 13. Структура обраслости површина 57
Табела 14. Списак КО 58
Табела 15. Наменске целине ГЈ 67
Табела 16. Однос планираних и реализованих радова на коришћењу шума у 69

претходном уређајном периоду (1998-2007.)
- 15 -
Табела 17. Додатне количине дрвне масе из процеса експропријације 74
Табела 18. Преглед међусобних растојања котларница РБ „Колубара“ у 89

километрима
Табела 19. Грејна површина објеката и потрошња топлотне енергије у РБ 92

„Колубара“ у грејној 2011/2012. години
Табела 20. Количине утрошеног угља и произведене топлотне енергије у РБ 94

„Колубара“ у грејној сезони 2011/2012. година
Табела 21. Биланс пепела насталог у процесу производње топлотне енергије за 97

потребе грејања у грејној сезони 2011/2012. година у РБ „Колубара“
Табела 22. Биланс емисије СО2 у процесу производње топлотне енергије за 100
грејање објеката у РБ „Колубара“ у грејној сезони 2011/2012. година
Табела 23. Концентрација штетних материја и губици топлоте у гасовима који 102
настају приликом сагоревања угља у котларницама РБ „Колубара“
Табела 24. Трошкови производње енeргије за грејање објеката у РБ „Колубара“ 104

у грејној сезони 2011/2012. гoдина
Табела 25. Учешће етата најзаступљенијих врста дрвећа и енергетске 105

вредности
Табела 26. Укупно учешће дрвета за енергетске сврхе према ПОГШ у 107
запремини и енергетским вредностима
Табела 27. План сеча шума по врстама дрвећа са максимално могућим 109
искоришћењем у енергетске сврхе
Табела 28. План сеча шума по врстама дрвећа са искоришћењем техничког 111
енергетског, огревног дрвета и шумског остатка у енергетске сврхе
Табела 29. План сеча шума по врстама дрвећа са искоришћењем техничког

енергетског, огревног дрвета и шумског остатка у енергетске сврхе у делу који 113
гравитира према „Тамнави-Западно поље“
Табела 30. План сеча шума по врстама дрвећа са искоришћењем техничког

енергетског, огревног дрвета и шумског остатка у енергетске сврхе у делу који 115
се налази у Пољима „Б“ и „Д“
Табела 31. Преглед послова на сечи и изради дрвних сортимената 120
Табела 32. Цене сече и израде дрвних сортимената у шуми 123
- 16 -
Табела 33. Калкулација учинка и цене радова 125
Табела 34. Цене извлачења дрвних сортимената у шуми 126
Табела 35. Цене утовара и истовара дрвних сортимената 127
Табела 36. Трошкови превоза дрвних сортимената 128
Табела 37. Калкулација трошкова утовара, превоза и истовара дрвних 130

сортимената
Табела 38. Укупни трошкови производње, извлачења, утовара, превоза и 131

истовара дрвних сортимената
Табела 39. Трошкови производње обловине и транспорта са шумских на 132

централно стовариште биомасе „Стара монтажа“ (3.213,67 м3 обловине)
Табела 40. Трошкови производње обловине и транспорта са шумских на

централно стовариште биомасе „Запaдно од Монтажног плаца ТЗП“ (124,79 м3 132
обловине)
Табела 41. Збирни преглед трошкова сече, израде, извлачења и превоза 134
обловине
Табела 42. Удаљеност (транспортне дистанце) појединачних котларница у 143

односу на централно стовариште биомасе „Стара монтажа“ у километрима
Табела 43. Трошкови производње и цена коштања прераде 3.213,67 м3

обловине у дрвну сечку (9.740 насипних м3) на централном стоваришту „Стара 167
монтажа“
Табела 44. Трошкови производње и цена коштања прераде 124,79 м3 обловине

у дрвну сечку (378,20 насипна м3) на централном стоваришту „Западно од 168
монтажног плаца ТЗП“
Табела 45. Потребна механизација и опрема за стовариште биомасе „Стара 169

монтажа“
Табела 46. Потребна механизација и опрема за стовариште биомасе „Западно 169

од монтажног плаца ТЗП“
Табела 47. Објекти, инсталисана снага котлова и ТА пећи, режим рада, број
дана грејања и укупна потрошња електричне енергије за грејање објеката на 174
подручју „ТЗП“ у грејној сезони 2011/2012. година
Табела 48. Губитак масе дрвне сечке при различитим стањима влажности и 179
- 17 -
услова складиштења
Табела 49. Потребан број камионских тура за сваку појединачну котларницу у

оквиру РБ Колубара које ће се снабдевати дрвном сечком као горивом у току 184
једне грејне сезоне (6 месеци)
Табела 50. Цена коштања дрвне сечке која се може произвести из дрвне
биомасе из одељења на Пољима“ Б“ и „Д“ (укључени сви трошкови од почетка 185
до краја ланца производње прерачунато у насипне м3 за количину од 9.740
насипних м3)
Табела 51. Цена коштања дрвне сечке која се може произвести из дрвне
биомасе из одељења на пољима „Тамнава-Западно поље“ (укључени сви 188
трошкови од почетка до краја ланца производње прерачунато у насипне м3 за
количину од 378,2 насипна м3)
Табела 52. Цена коштања 1 kWh топлотне енергије из угља у седам котларница 191
РБ „Колубара“
Табела 53. Цена коштања 1 kWh топлотне енергије из дрвне биомасе у седам 192
котларница РБ „Колубара“
Табела 54. Преглед емисије СО2 из угља и дрвне биомасе (сечке) за 193
произведене количине енергије по појединим котларницама РБ „Колубара“
Табела 55. Структура радних места, број и стручна спрема извршилаца за 201
потребе огранка „Биомаса“
Табела 56. Преглед механизације за потребе огранка „Биомаса“ 202
Табела 57. Преглед потребне опреме за потребе огранка „Биомаса“ 203
Табела 58. Класе квалитета и учешће појединих величина комада дрвне сечке у 209
појединим класама
Табела 59. Стандарди за узимање узорка за испитивање карактеристика 211

чврстих биогорива
Табела 60. Карактеристике и захтеви котлова за поједине намене у погледу 212

оптималних димензија дрвне сечке
Табела 61. Доња топлотна моћ (енергетска вредност) 1 кг апсолутно сувог 216
дрвета најзначајнијих дрвних врста
Табела 62. Каракатеристике узгајања „енергетских плантажа“ 223
- 18 -
Табела 63. Принос биомасе после прве сезоне [t/ha] 226
Табела 64. Процењена количина енергије по јединици површине засада [GJ/ha] 227
Табела 65. Граничне вредности емисије штетних гасова и материја које се

налазе у диму приликом сагоревања дрвних биогорива у котловима са 234
аутоматским дозирањем (према ЕN 303-5)
Табела 66. Количина штетних материја које су емитоване сагоревањем угља за

производњу топлотне енергије за грејање у току грејне сезоне 2011/2012. 241
година
ЛИСТА ГРАФИКОНА, ШЕМА И ДИЈАГРАМА
Графикон 1. Фреквенција међусобног растојања котларница у РБ „Колубара“ 91
Графикон 2. Учешће појединих сортимената у укупној потрошњи угља за

95
потребе грејања у грејној сезони 2011/2012. година у РБ „Колубара“
Графикон 3. Продуктивност машина дробилица у зависности од типа и

161
димензија дрвне биомасе
Графикон 4. Оптимално учешће величине појединих комада у укупно

163
произведеној количини дрвне сечке
Графикон 5. Развој температуре унутар купа дрвне сечке у зависности од њене

177
влажности и броја дана складиштења
Графикон 6. Развој температуре унутар купа дрвне сечке које су биле са и без
179
покривача
Графикон 7. Учешће (%) појединих фаза у ланцу производње дрвне сечке из

187
дрвне биомасе на пољима „Б“ и „Д“
Графикон 8. Учешће (%) појединих фаза у ланцу производње дрвне сечке из

189
дрвне биомасе на локацијиама „Тамнава-Западно поље“
Графикон 9. Број новоинсталисаних котловских постројења на дрвну биомасу 231

у Аустрији
Графикон 10. Производња електричне енергије из обновљивих извора у 235
- 19 -
појединим земљама Европске уније у 2001 и 2010. години
Шема 1. Основне фазе и поступци на централном стоваришту дрвне биомасе 150
Дијаграм 1. Трајање природног просушивања обловине за различите врсте

157
дрвета (према ÖNORM M 7133)
ПРЕГЛЕД СЛИКА
Слика 1. Дрво и угљендиоксид (CO2) 38
Слика 2. Однос појединих јединица мере дрвних горива 41
56
Слика 3. Састојинска карта ГЈ
Слика 4. Просторни распоред РБ „Колубара“ 57
70
Слика 5. Корито реке Пештан
Слика 6. Просторни преглед садашњих и будућих експлоатационих поља, 71
намене површина и водотокова
71
Слика 7. Бистричка шума
72
Слика 8. Биомаса на локацији Трбушничка река
72
Слика 9. Подручје Доросаваца (лево) и Рудовци (десно)
Слика 10. Детаљи из котларница „Купатило“ (Рудовци) (лево) и „Нова монтажа“
88
Зеоке (десно)
Слика 11. Приказ макролокације РБ „Колубара“ 90
91
Слика 12. Позиција котларнице „Тамнава- Источно поље“
Слика 13. Распоред и позиције појединих котларница на пољима „Б“, „Ц“ и „Д“ 91
Слика 14. Привремена депонија поред котларница „Стара монтажа (лево)“ и 98

стална депонија поред котларнице „Медошевац“
124
Слика 15. ЛКТ зглобни шумски трактор
- 20 -
124
124
Слика 17. Модификовани пољопривредни трактор
Слика 18. Специјализовани камион за превоз дрвних сортимената са краном 127
Слика 19. Модел коришћења дрвне биомасе у РБ Колубара са основним фазама 138
Слика 20. Приступни пут, улаз (лево) и тренутни изглед простора (десно)
140
будућег стоваришта биомасе на локацији „Стара монтажа“
Слика 21. Тренутни изглед простора за будуће стовариште биомасе на локацији

141
„Западно од Монтажног плаца“ „Тамнава-Западно поље“
Слика 22. Позиција централног стоваришта биомасе „Стара монтажа“ у односу

142
на макролокацију поља „Д“ и „Б“
Слика 23. Позиција централног стоваришта биомасе „Стара монтажа“ у односу

на микролокације појединачних котларница у оквиру комплекса поља „Д“, „Б“ и 142
„Ц“
Слика 24. Позиција централног стоваришта биомасе „Западно од монтажног

143
плаца“ у односу на макролокацију „Тамнава-Западно поље“ (ТЗП)
Слика 25. Предлог основе (layout) централног стоваришта дрвне биомасе на

147
локацији „Стара монтажа“
Слика 26. Предлог основе (layout) централног стоваришта дрвне биомасе на

149
локацији „Западно од монтажног плаца“ ТЗП
Слика 27. Предлог форме и садржине документа "отпремница" за потребе

151
централног стоваришта биомасе у РБ „Колубара“
Слика 28. Изглед пречнице (лево) и начин унакрсног мерења пречника

152
сортимената (десно)
Слика 29. Мерење дужине дрвних сортимената без (слика лево) и са обрубом
153
(слика десно)
Слика 30. Мерење дужине дрвних сортимената са вишеструком закривљеношћу 153
154
Слика 31. Форма и садржина обрасца Записник о пријему робе који се користи у
- 21 -
оквиру система РБ „Колубара“
Слика 32. Истовар дрвне биомасе коришћењем камионског крана 155
Слика 33. Сложај дрвне биомасе на централном стоваришту у фази

155
просушивања
Слика 34. Један од начина слагања дрвне биомасе 156
Слика 35. Један од начина организације стоваришта дрвне биомасе 156
Слика 36. Криве влажности дрвета букве дебљине 5 цм након различитог

158
времена просушивања
Слика 37. Начин складиштења дрвне сечке 159
Слика 38. Машина за производњу дрвне сечке капацитета 90-100 насипних

160
м3/сату
Слика 39. Изглед и карактеристике машина дробилица за производњу дрвне

162
сечке
Слика 40. Изглед контејнера (лево) и камиона сандучара (десно) за превоз дрвне
164
сечке на дуже транспортне дистанце
Слика 41. Један од модела камиона за превоз дрвне сечке унутар круга
164
централног стоваришта и од централног стоваришта до котларница
Слика 42. Изглед утоваривача - улте за манипулацију и утовар дрвне сечке 165
Слика 43. Изглед складишног простора за дрвну сечку 170
Слика 44. Предлог идејног решења изгледа надстрешнице за дрвну сечку на

173
централном стоваришту „Стара монтажа“
Слика 45. Идејно решење котларнице на биомасу на локацији „Тамнава-Западно

176
поље“
Слика 46. Уређај за мерење влажности дрвне сечке 180
Слика 47. Положај тачака узорковања на једној купи дрвне сечке и ручна
180
лопатица за узимање материјала
- 22 -
Слика 48. Образац требовања дрвне сечке за потребе котларница 181
Слика 49. Позиција огранка „Биомаса“ у постојећој организационој структури

197
РБ „Колубара“
Слика 50. Организациона структура служби огранка „Биомаса“ 198
Слика 51. Уређај са различитим величинама сита за испитивање гранулације

210
дрвне сечке
Слика 52. Број сита са величинама отвора и минималним процентуалним

210
учешћем комада дрвне сечке из узорка на појединим ситима за класу П16
Слика 53. Изглед посуде са узорком дрвне сечке, ваге за мерење тежине и
214
сушаре
Слика 54. Унутрашњост топлане на дрвну сечку (лево) и складишни простор за

232
дрвну сечку (десно)(топлана у Winerneustadtu, Аустрија)
Слика 55. Layout котларнице на дрвну биомасу у предузећу „МИТА“ из

236
Лесковца произвођача „Кирка-Сури“
- 23 -
СКРАЋЕНИЦЕ И ЗНАЧЕЊА
Combine Heat and Power-Когенеративно постројење за

CHP
производњу топлотне и електричне енергије
EУ Европска унија
ГЈ Газдинска Јединица
GHG Green House Gases-Гасови са ефектима стаклене баште
GWh Гигават час
ha Хектар
kW Киловат
kWh Киловат час
У терминологији енергије на бази дрвета користи се најчешће

нм3 (насипни м3)
као јединица мере за дрвну сечку.
MWh Мегават час
Метар кубни компактног дрвета. Представља јединицу мере

м3
која се односи на запремину компактног дрвета.
ПОГШ Посебна основа газдовања шумама
Користи се као јединица мере за дрво сложено у сложајеве са

прм (просторни м3)
шупљинама (најчешће за просторно и цепано дрво).
Short Rotation Wооdy Crops-Густи засади са кратким

SRWC
опходњама
тое Тона еквивалентне нафте
w Влажност
- 24 -
1. УВОД
Овај Пројекат резултат је иницијативе РБ „Колубара“ са циљем идентификације

енергетске вредности потенцијала дрвне биомасе са којима ова компанија располаже и
стварања услова за увођење дрвне биомасе у систем за производњу енергије за грејање
објеката у оквиру ове компаније. У том смислу дефинисан је Пројектни задатак у коме су
прецизније описани предмет, сврха, циљ и очекивани резултаати Пројекта као и актуелно
стање у погледу површина под шумама, учешћа дрвних врста и локацијама на којима се
исте налазе.
За потребе реализације Пројектног задатка спроведена су детаљна истраживања која су

обухватила анализу расположиве документације, али и веома обимна теренска
истраживања. Теренска истраживања спроведена су у два правца:
- први је обухватао истраживање и анализу стања шумских ресурса којима

располаже РБ „Колубара“, као и процену структуре и количина дрвне запремине
која ће постати власништво РБ „Колубара“ у наредном периоду на подручјима која
су предвиђена за експропријацију услед ширења копова. У оквиру овог правца
обављена су истраживања актуелног стања и будућих потреба шумских
комуникација, површина које се потенцијално могу ставити у функцију подизања
брзорастућих засада и свих других елемената који су били од значаја са шумарског
аспекта овог Пројекта.
- други правац је обухватао теренска истраживања постојећих котларница у којима

се производи топлотна енергија за грејање објеката РБ „Колубара“, њихових
карактеристика, стања котлова и друге опреме, структуре, енергетске вредности и
количина утрошеног угља као и преглед површина објеката који се греју и
потрошње енергије за њихово грејање. Поред наведеног, теренска истраживања су
обухватила и преглед локација будућих стоваришта биомасе, њихових
карактеристика, анализу транспортних дистанци за снабдевање сваке појединачне
котларнице дрвном биомасом и друге елементе који су од значаја са техничког
аспекта коришћења дрвне биомасе за производњу топлотне енергије у систему
котларница РБ „Колубара“.
Поред наведених истраживања за потребе овог Пројекта, добијен је и велики број

података од стране стручних служби РБ „Колубара“ за чије прикупљање је обављен такође
одређени број теренских истраживања.
- 25 -
На основу обављених истраживања, прикупљених података и урађених анализа, у овом

Пројекту су дати одговарајући предлози, модели и техничка решења која одговарају
најзахтевнијим стандардима из области дрвне биомасе, а чије функционисање је
проверено у пракси у Србији и у земљама које су лидери у Европи у области производње и
коришћења дрвне биомасе у енергетске сврхе. На тај начин, кроз овај Пројекат
успостављени су потребни предуслови за отпочињање активности на практичној
реализацији коришћења дрвне биомасе за производњу топлотне енергије у РБ
„Колубара“.
- 26 -
2. ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК
- 27 -
- 28 -
- 29 -
- 30 -
- 31 -
- 32 -
3. КОРИШЋЕНА МЕТОДОЛОГИЈА
У складу са дефинисаним циљевима Пројекта изабрана је одговарајућа методолошка

основа у којој су методе теренског истраживања, интервјуи и анализа и обрада доступне
документације представљале основне методе. Од посебних метода, за потребе Техно-
економске анализе коришћени су примери, искуства и препоруке из система дрвне
биомасе који дужи низ година успешно функционишу у водећим земљама Европске уније,
а пре свих из Аустрије као лидера у тој области.
За анализу потенцијала и могућности шумског фонда којим располаже РБ „Колубара“

коришћени су подаци о стању и карактеристикама шумског фонда из Посебне основе
газдовања шумама за период 2008-2017. година. Након анализе података планираних сеча
према Посебној основи газдовања шумама (ПОГШ) (2008-2017) извршена је анализа
реализованих сеча (етата) у претходних неколико година, као и премер и обрада података
прикупљених на терену у деловима рударског басена „Колубара“ који су ушли у поступак
експропријације (локације села Зеоке, Бистричке шуме, Трбушничке реке, ретензије на
реци Пештан као и локације Крушевица, Доросавци и Рудовци).
Сходно подацима ПОГШ, као и подацима реализације сечиве запремине, те увидом на

терену, извршена је анализа по врстама дрвећа, локацији/одељењима, а добијени подаци
су обрађени и према енергетским карактеристикама појединх врста дрвећа (топлотна моћ
у кW и MJ). На тај начин је за сваку дрвну врсту добијена укупна енергетска вредност при
проценту влажности од 30% и 20%. Све добијене вредности су затим прерачунате и у тоне
еквивалентне нафте (тое) како би се добио заједнички именитељ због лакше компарације
са количином топлотне енергије за потребе грејања објеката РБ „Колубара“ и количином
енергије која се може добити из, за ту намену, посечене дрвне масе.
Анализа је рађена за укупну количину дефинисаног (планираног) етата према ПОГШ

(заједно техничко, огревно дрво и дрвни остатак), као и етату дефинисаном само за
огревно и целулозно дрво и дрвном остатку за потребе енергије. Анализа стања састојина
на терену, купираност терена и отвореност шуме (густина саобраћајница и влака) је
показала да у процесу коришћења шума, не би требало да постоје потешкоће са техничке
стране.
Додатно, извршена је и анализа начина извођења сече и израде сортимената, као и

комплетна логистика у смислу дефинисања локација стоваришта за дрвну биомасу,
прорачуна потребних површина за складиштење обловине, површине и димензија
надстрешница за дрвну сечку као и начин уситњавања обловине, складиштења и
манипулације дрвне сечке. Анализом потреба РБ „Колубара“ и ситуацијом на терену,
констатовано је да је најбоље користити вишеметарско огревно дрво које би се извлачило
- 33 -
на пут и потом транспортовало на дефинисану локацију (стовариште) где би се просушило

до смањења процента влаге на око 30%, и потом се приступило процесу производње дрвне
сечке (млевењу сортимената).
Билансирање производње и потрошње дрвне биомасе за потребе РБ „Колубара“ извршено

је у односу на количину утрошене топлотне енергије из угља у грејној сезони 2011/2012.
година. На основу наведених биланса појединачно по котларницама и збирно на нивоу РБ
„Колубара“ с једне стране, и количина и енергетске вредности расположиве дрвне
биомасе дат је предлог котларница у којима се може извршити замена угља са дрвном
биомасом са упоредним пратећим ефектима између угља и дрвне биомасе и то: емисији
СО2, цени коштања 1 кWh енергије и концентрацији штетних материја које се емитују у
гасовима током сагоревања угља и дрвне биомасе.
За потребе сагледавања економских ефеката коришћења дрвне биомасе и замене фосилних

горива коришћене су вредности енергетског садржаја јединице дрвне биомасе,
коефицијенти и односи јединица мера из стручних литературних извора Европске
Агенције за биомасу али и бројни практични примери и искуства произвођача, топлана и
корисника енергије из Аустрије. Избор Аустрије за коришћење практичних података и
искустава резултат је чињенице да ова земља представља лидера у Европи по питању
коришћења дрвне биомасе за енергетске потребе.
За потребе дефинисања модела набавке и продаје дрвне биомасе коришћена су практична

искуства из више земаља ЕУ која су се показала као веома успешна због чега ће
предложени модел за потребе РБ „Колубара“ у потпуности једнако уважавати интересе
продавца и интересе купца без могућности да једна или друга страна буду на било који
начин оштећене у пословима набавке и продаје.
У посебном делу ове Техно-економске анализе дат је модел нове организационе јединице
''ОГРАНАК БИОМАСА'' који је у потпуности усклађен са постојећом организационом
структуром РБ „Колубара“, а који ће истовремено омогућити ефикасно обављање свих
потребних послова и активности на подизању, гајењу, газдовању и коришћењу биомасе за
потребе ове компаније.
Коришћена методолошка основа базирана на стручним елементима, практичним

искуствима, критеријумима европских стандарда у погледу квалитета дрвних горива и
процедурама и техникама за њихово испитивање, представља гаранцију да су извршене
анализе, изведени закључци и предложена решења на највишем стручном нивоу.
- 34 -
4. УТЕМЕЉЕЊЕ ПРОЈЕКТА У ПРАВНОЈ РЕГУЛАТИВИ РЕПУБЛИКЕ

СРБИЈЕ
У процесу коришћења дрвне биомасе за енергију потребно је уважавати одговарајућу

законску регулативу, као и сва стратешка опредељења везана за реализацију пројектног
задатка. У том смислу Законска регулатива и стратешки документи подељени су у четири
основна дела:
1. део: област енергетике;
2. део: област шумарства;
3. део: област животне средине и
4. део: остале области.
1. Најзначајнија законска регулатива из области енергетике, од значаја за овај Пројекат

наведена је у наставку:
• Закон о енергетици (Сл. гласник РС, бр.: 84/04 и 57/11),
• Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015. године (Сл. гласник РС,
бр.: 17/07 и 73/07),
• Програм остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије за период од

2007. до 2012. године, (Сл. гласник РС, бр. 17/07 и 73/07),
• Уговор о оснивању Енергетске заједнице југоисточне Европе (2006),
• Уредба о изменама и допунама Уредбе о утврђивању Програма остваривања

развоја енергетике РС до 2015. године за период 2007-2012, (Сл. гласник РС, бр.:
99/09),
• Акциони план за биомасу 2010-2012 (Сл. гласник РС, бр.: 56/10)
• Правилник о изради претходне Студије оправданости и студије оправданости за

изградњу објеката (Сл. гласник РС, бр.: 80/05)
2. Регулатива из области шумарства:
• Закон о шумама (Сл. гласник РС, бр.: 30/10)
- 35 -
• Закон о дивљачи и ловству (Сл. гласник РС, бр.: 18/10)
• Закон о репродуктивном материјалу шумског дрвећа (Сл. гласник РС, бр.: 135/04),
• Закон о амортизацији шума (Сл.гласник РС, бр.: 48/75),
• Стратегија развоја шумарства Републике Србије (Сл. гласник РС, бр.: 59/06)
• Посебна основа газдовања шумама за газдинску јединицу РЕИК Колубара (2008-

2017)
• Правилник о шумском реду (Сл. гласник РС, бр.: 38/11)
• Правилник о садржини основа и програма газдовања, годишњег извођачког плана и

привременог плана газдовања приватним шумама (Сл. гласник РС, бр.: 122/03),
• Правилник о начину обележавања стабала за сечу у шумама, начину евидентирања

тих стабала у дозначним књигама, облику и садржини дозначних жигова и обрасцу
дозначне књиге (Сл. гласник РС, бр.: 122/03).
3. Најзначајнија регулатива из области заштите животне средине:
• Закон о заштити животне средине (Сл. гласник РС, бр.: 135/04)
• Закон о заштити природе (Сл. гласник РС, бр.: 36/09, 88/10)
• Закон о управљању отпадом (Сл. гласник РС, бр.: 36/09)
• Закон о заштити ваздуха (Сл. гласник РС, бр.: 36/09)
• Закон стратешкој процени утицаја на животну средину (Сл. гласник РС, бр.:
135/04),
• Закон о потврђивању Кјото протокола уз Оквирну конвенцију Уједињених Нација о

промени климе, (Сл. гласник РС, бр. 36/09),
4. Од регулативе која се односи на остале области најзначајнији су:
• Закон о просторном плану Републике Србије (Сл. гласник РС, бр.: 88/10),
• Закон о заштити од пожара (Сл. гласник РС, бр.: 111/09),
- 36 -
• Закон о водама (Сл. гласник РС, бр.: 30/10),
• Закон о искоришћавању и заштити изворишта водоснабдевања (Сл. гласник РС,

бр.: 27/77, 24/85, 29/88, 49/89; 46/91),
• Закон о заштити од елементарних непогода и других већих непогода (Сл. гласник

РС, бр.: 45/91, 58/91, 53/93, 67/93 и 48/94),
• Закон о одбрани (Сл. гласник РС, бр.: 116/07),
• Закон о планирању и изградњи (Сл. гласник РС, бр.: 72/09)
5. КАРАКТЕРИСТИКЕ ДРВНЕ БИОМАСЕ, ЊЕНE ЕНЕРГЕТСКE ВРЕДНОСТИ,

ЈЕДИНИЦЕ МЕРЕ И КОЕФИЦИЈЕНТИ ЗА ПРЕРАЧУНАВАЊЕ
Енергија на бази дрвета је доминантан извор енергије за преко две милијарде људи у
свету, посебно за домаћинства у земљама у развоју. Биогорива, посебно огревно дрво и
дрвени угаљ (ћумур) тренутно учествују са више од 14% у укупној светској производњи
примарне енергије. Термин биогорива обухвата: чврста горива, биогас, течна горива као
што су биоетанол и биодизел као и огревно дрво, дрвени угаљ, остатке из пољопривредне
производње, остатке из производње дрвних сортимената у шумарству, животињска
ђубрива и остало. Постојећи сценарији показују наставак раста потражње за горивима на
бази дрвета у наредних неколико десетина година.
У развијеним земљама енергија на бази дрвета почела је нагло да се користи, у последњој

декади, као еколошки прихватљив извор енергије замењујући, у све већој мери, фосилна
горива због способности да допринесе смањењу емитовања гасова који ствараjу ефекат
стаклене баште.
Укупна производња дрвета у 2010. години у свету износила је око 4,0 милијарде м3 од чега
је око 2,4 милијарде м3 коришћено као огревно дрво. То значи да се близу 60% од укупне
светске производње дрвета користи за енергетске потребе. Другим речима, главна
примена дрвне биомасе из шума и оне изван шума је примена за енергију.
Дрво као природни материјал уз помоћ сунчеве енергије и угљендиоксида из атмосфере

кроз процес фотосинтезе везује у својим ткивима угљеник, а испушта у атмосферу
кисеоник неопходан за живот на Земљи. С друге стране, приликом сагоревања дрвета у
- 37 -
атмосферу се испушта везани угљеник у виду угљендиоксида. На тај начин дрво

доприноси кружењу угљеника у природи враћајући апсорбовани угљеник у атмосферу.
Испуштене количине угљен-диоксида настале током сагоревања дрвета поново везује
друго дрвеће, што значи да се не појављује вишак угљендиоксида у атмосфери као
последица коришћења дрвета као енергента (слика 1). Због тога је дрво неутралан
материјал са становишта емисије угљендиоксида и његовог утицаја на стварање ефекта
стаклене баште који представљају главне изазиваче глобалног загревања.
Извор: Главоњић 2008.
Слика 1. Дрво и угљендиоксид (СО2)
Дрво је најчистије гориво
Човечанство у великој мери и даље користи фосилна горива за производњу свих облика
енергије. Сваке године, фабрике за производњу електричне енергије и аутомобили у свету
сагоре количину фосилних горива којој је требало око 500.000 година да настане. То
годишње ствара 24 милијарде тона угљен-диоксида (CО2) и претпоставља се да је разлог
повећања нивоа CО2 за 27% током последњих 100 година. Сагоревање дрвета нема нето
ефекат на овај податак због тога што приликом сагоревања дрвета настане иста количина
CО2 као и када би то дрво било остављено да иструли. Посебно велики допринос животној
средини може се дати коришћењем дрвета уместо осталих врста горива јер је дрво
неутралан материјал са становишта примања и испуштања угљеника у атмосферу. То није
случај са осталим врстама горива, а посебно не са мазутом и угљем. При том дрво је и
обновљив материјал, а тиме и гориво што није случај са фосилним горивима. Следеће
- 38 -
чињенице најбоље показују улогу и важност дрвета у настојањима да се очува животна

средина и ублаже климатске промене у свету:
- да би се добио 1м3 дрвне запремине током раста дрвета потребна је 1 тона CО2 из
атмосфере;
- у 1м3 дрвне запремине у стаблу које расте налази се око 250 кг угљеника и око 750
кг кисеоника;
- шуме у Европи годишње апсорбују око 140 милиона тона угљеника из атмосфере у
процесу фотосинтезе;
Дрво је најчистије и најбезбедније гориво које данас постоји, посебно у односу на нафтне
деривате и нуклеарно гориво, али је и гориво са малим садржајем азота и сумпора. То
потврђују и подаци из табеле 1.
У поређењу са осталим фосилним горивима количина CО2 ekvivalenta која се испушта

сагоревањем дрвета мања је за 12,5 пута у односу на количину CО2 која се испушта
сагоревањем мазута и чак за око 18 пута у односу на угаљ, за исту јединицу произведене
енергије (1 kWh). Правилним сагоревањем дрво производи мале количине дима, а од
пепела се производи одлично ђубриво.
Табела 1. Емисија угљен-диоксида (CО2) приликом сагоревања дрвних и осталих врста

горива
Емисија угљен-диоксида у
Врста горива
кг/kWh енергије
Гас 0,199
Гас у боцама 0,23
Мазут 0,269
Угаљ (просек) 0,38
Цепано дрво 0,02113
Дрвни пелет (паковања у PVC џаковима) 0,0267
Дрвни пелет (паковања у џамбо врећама) 0,0287
Дрвна сечка 0,0212
Брикет 0,030
Извор: Главоњић 2008.
- 39 -
ЈЕДИНИЦЕ МЕРЕ КОЈЕ СЕ КОРИСТЕ У ПРОМЕТУ ДРВНИХ ГОРИВА И

КОЕФИЦИЈЕНТИ ЗА ЊИХОВО ПРЕРАЧУНАВАЊЕ У МЕТРЕ КУБНЕ
КОМПАКТНЕ ДРВНЕ МАСЕ
У циљу лакше трговине (куповине и продаје) различитим облицима дрвних горива у

пракси се користе одговарајући коефицијенти за прерачунавање њихових јединица мере
(табела 2).
Табела 2. Јединице мере појединих типова дрвних горива и коефицијенти за њихово

прерачунавање
Огревно дрво
Дрвна сечка
Компактно Огревно цепано
дрво (solid дрво Димензија Димензија
Сортименти wood) метарско сложено расуто (финоћа) (финоћа)
G30 G50
м3 прм прм нм3 нм3 нм3
1 м3 компактног дрвета
1 1,43 1,2 2,0 2,43 3,03
(solid wood)
1 прм (просторни метар)

огревног дрвета 0,7 1 0,8 1,4 1,7 2,1
метарског
1 прм (просторни метар)

огревног цепаног дрвета 0,85 1,2 1 1,7
сложеног
1 нм3 (насипни метар

кубни) огревног цепаног 0,5 0,7 0,6 1
дрвета у насутом стању
1 нм3 дрвне сечке

0,41 0,59 1 1,2
финоће Г30
1 нм3 дрвне сечке

0,33 0,48 0,8 1
финоће Г50
- 40 -
Слика 2. Однос појединих јединица мере дрвних горива
Пример 1. Коефицијенти за конверзију јединица мере различитих врста дрвних

сортимената у метре кубне компактног дрвета
Последњих година у многим земљама Европе у трговини појединим дрвним горивима

(посебно дрвном сечком) све више се користи атро тона као основна јединица мере. При
том атро тона представља тежину дрвног материјала чија влажност износи 0%. У
- 41 -
табели 3 је дат однос између атро тоне и појединих јединица мере које се користе у
трговини дрвним горивима.
Табела 3. Однос атро тоне и других јединица мере за дрвна горива

м3 (компактна Просторни Насипни метар
татро
дрвна маса) метар (прм) кубни (нм3)
1 татро 1,0 1,3-2,5 2,9 4,86
1 м3 0,4-0,75 1,0 1,43 2,43
1 прм 0,3 0,7 1,0 1,7
1 нм3 0,2 0,41 0,59 1,0
ЕНЕРГЕТСКЕ ВРЕДНОСТИ ДРВНИХ ГОРИВА
Енергија која се добија из дрвних горива зависи од више фактора, а најзначајнији су врста
дрвета и влажност. Ово тим пре што различите врсте дрвета имају различите специфичне
густине и при различитом садржају воде дају различите количине топлотне енергије. У
табелама 4 и 5 представљени су подаци о енергетским вредностима за багрем и црни бор
као двема дрвним врстама које имају значајно учешће у дубећој дрвној запремини у
шумама РБ „Колубара“ (према Посебној основи газдовања шумама за период 2008-2017.
год.), при различитим процентима влажности.
Табела 4. Енергетске вредности дрвних горива произведених од багрема при различитим

процентима влажности
Багрем
Влажност Компактно дрво (solid Огревно дрво (1 м) Дрвна сечка (G30)

wood)
(w)
Густина Доња Густина Доња Густина Доња
у% (кг/м3) топлотна моћ (кг/прм) топлотна (кг/нм3) топлотна моћ
(кWh /м3) моћ (кWh (кWh /нм3)
/прм)
0 730 3.650 511 2.555 292 1.460
10 774 3.429 542 2.400 309 1.372
- 42 -
15 799 3.316 560 2.321 320 1.326
20 828 3.201 580 2.241 331 1.280
25 870 3.115 609 2.181 348 1.246
30 932 3.073 653 2.151 373 1.229
35 1.004 3.024 703 2.117 402 1.210
40 1.088 2.967 761 2.077 435 1.187
50 1.305 2.819 914 1.974 522 1.128
Табела 5. Енергетске вредности дрвних горива произведених од црног бора при

Влажност Црни бор
(w) Компактно дрво (solid Огревно дрво (1 м) Дрвна сечка (G30)

wood)
у%
Густина Доња Густина Доња Густина Доња
(кг/м3) топлотна (кг/прм) топлотна (кг/нм3) топлотна
моћ (кWh моћ (кWh моћ (кWh
/м3) /прм) /нм3)
0 560 2.956 392 2.069 224 1.182
10 587 2.749 411 1.924 235 1.099
15 603 2.643 422 1.850 241 1.057
20 621 2.537 435 1.776 248 1.015
25 650 2.461 455 1.723 260 984
30 696 2.429 487 1.701 278 972
35 750 2.393 525 1.675 300 957
40 812 2.351 568 1.645 325 940
50 974 2.240 682 1.568 390 896
- 43 -
УПОРЕДНИ ПРЕГЛЕД МЕЂУСОБНОГ ОДНОСА ЈЕДИНИЦА МЕРЕ ЕНЕРГИЈЕ
У пракси врло често постоји потреба поређења топлотне моћи (садржаја енергије) између
фосилних и дрвних горива. У табели 6 представљене су јединице мере најзначајнијих
фосилних и дрвних горива.
Табела 6. Поређење топлотне моћи између појединих фосилних и дрвних горива
Врста горива Топлотна моћ (средње вредности)
MJ кWh
Eкстра лако лож уље 36,17 МЈ/l (42,5 МЈ/кг) 10 kWh/l (11,80 kWh /кг)
Лако лож уље 38,60 МЈ/l (41,5 МЈ/кг) 10,70 kWh/l (11,50
kWh/кг)
Природни гас 36,00 МЈ/м3 10,00 kWh/м3
Колубара сушени (сортимент комад) 16,7 МЈ/кг 4,64 kWh/кг
Колубара сушени (сортимент коцка) 16,5 МЈ/кг 4,58 kWh/кг
1 кWh електричне енергије 3,6 МЈ 1,0 kWh
1 кг дрвета (w=20%) 14,4 МЈ/кг 4,00 kWh/кг
Табела 7. Еквиваленти најчешће коришћених јединица топлотне енергије
kWh МWh GWh ТWh ТЈ PЈ тое
1kWh 1 1×10-3 1×10-6 1×10-9 3,6×10-6 3,6×10-9 86×10-6
1МWh 1×103 1 1×10-3 1×10-6 3,6×10-3 3,6×10-6 86×10-3
1GWh 1×106 1×103 1 1×10-3 3,6 3,6×10-3 86
1ТWh 1×109 1×106 1×103 1 3,6×103 3,6 86×103
1ТЈ 278×103 278 278×103 278×10-6 1 1×10-3 23,9
1PЈ 278×106 278×103 278 278×10-3 1×103 1 23,9×103
1тое 11,6×103 11,6 11,6×10-3 11,6×10-6 41,87×10-3 41,87×10-6 1
- 44 -
6. ТРЖИШТЕ ДРВНЕ БИОМАСЕ У СРБИЈИ-АКТУЕЛНО СТАЊЕ И ПРАВЦИ

БУДУЋЕГ РАЗВОЈА
Актуелно стање на тржишту дрвне биомасе у Србији карактерише нагли раст производње
и потрошње свих облика дрвних горива у последњих пет година. При том, највећи раст
производње и потрошње је остварен у производњи дрвне сечке и дрвних пелета, док су
производња и потрошња огревног дрвета, дрвних брикета и дрвеног угља биле стабилне у
последњих пет година (табела 8).
Наведене констатације потврђују чињенице да је производња дрвне сечке са 38.000 тона у

2010. години повећана на 150.000 тона у 2011. години, а производња дрвних пелета са
40.120 тона (2010.) на 64.600 тона у 2011. години.
Табела 8. Збирни преглед производње, потрошње, увоза и извоза дрвних горива у Србији
у 2010. години
Огревно Дрвна сечка Дрвни Дрвни Дрвени угаљ

дрво брикети пелети
м3 насипни м3 тона тона тона
Производња 7.039.836 118.923 21.719 40.120 34.086
Увоз 5.121 6.650 11.431 1.272 486
Извоз 9.263 508 4.063 31.520 6.969
Потрошња 7.035.694 125.065 29.087 9.872 27.603
Овако нагли раст производње дрвне сечке резултат је израженог раста тражње од стране
највећих потрошача. Највећи потрошачи дрвне сечке у 2011. години биле су фабрике
пелета, фабрике плоча иверица и све бројнији комерцијални објекти и индустријска
постројења која користе дрвну сечку за потребе грејања својих објеката. У току су
активности на реализацији првих пилот постројења на дрвну сечку у три општине
Југозападне Србије за потребе једног даљинског система грејања, једне школе, зграде
општине, дечијег обданишта и једног дома здравља. Истовремено захваљујући кредитној
линији немачког KfW у току су активности на реализацији пројеката изградње два велика
CHP постројења на дрвну биомасу у Суботици и у Новом Саду.
- 45 -
С обзиром на динамику спровођења активности реално је очекивати да ће први системи за

потребе грејања објеката од јавног значаја почети са коришћењем дрвне сечке у грејној
сезони 2014/2015. година.
На примеру 2 дати су ефекти компаративне анализе замене угља дрвном сечком на

примеру једне основне школе у Пријепољу у Југозападној Србији.
Пример 2. Ефекти замене угља дрвном сечком у основној школи ''Свети Сава'' у Пријепољу
Варијанта А: грејање на угаљ
- грејна површина: 2.911 м2

- потрошња угља: 215 тона/год. (податак добијен из управе школе)
- цена угља: 90 €/тони, Fco топлана
- калоријска вредност угља: 12,5 МЈ/кг (у питању је сортимент ''комадни угаљ'')
- трошкови горива:
215.000 кг × 12,5 МЈ/кг = 2.687.500 МЈ × 0,278 = 747.125 кWh
215 т × 90 €/т = 19.350 €
- цена 1 кWh грејања на угаљ: 0,026 €/кWh
Варијанта Б. Грејање на дрвну сечку
- влажност дрвне сечке: 40%

- калоријска вредност дрвне сечке смрче/јеле при М=40% износи 2,9 кWh/кг
- потребе школе за енергијом: 747.125 кWh
- цена 1 насипног м3 дрвне сечке (260 кг, М=40%) = 12,4 € (са ПДВ) на паритету Fco
топлана односно 0,05 €/кг
- трошкови горива:
747.125 кWh : 2,9 кWh/кг = 257.629,3 кг дрвне сечке
257.629,3 кг × 0,05 €/кг = 12.882 €
- цена 1 кWh грејања на дрвну сечку: 12.882 € : 747.125 = 0,017 €/кWh
Уштеде за гориво на конкретном примеру коришћења дрвне сечке износе 34,6% или
6.468 €.
- 46 -
Компаративна анализа наведеног примера јасно указује на ценовну конкурентност дрвне

сечке у односу на угаљ и уштеде које се постижу у финансијском смислу.
Поред економских ефеката додатни ефекти који се постижу заменом фосилних горива
(мазута и угља) дрвном сечком су ефекти еколошке и социјалне природе. У погледу
ефеката еколошке природе, у табели 9 представљени су ефекти емисије угљен-диоксида у
атмосферу током грејне сезоне у три општине Југозападне Србије.
Табела 9. Емисија угљен-диоксида у атмосферу у процесу сагоревања фосилних горива

(мазута и угља) у топланама за даљинско грејање у општинама Нова Варош, Прибој и
Пријепоље (Југозападна Србија)
Емисија СО2 Укупна

Годишња потрошња
(кг/кWh) емисија CО2
Општина сагоревањем
мазута угља
мазут угаљ мазута и угља
тона кWh тона кWh (кг)
Нова Варош 1.300 14.950.000 0 0 0,269 0,382 4.021.550
Прибој 2.400 27.600.000 250 868.750 0,269 0,382 7.756.262,5
Пријепоље 650 7.475.000 520 1.807.000 0,269 0,382 2.701.049
УКУПНО 4.350 50.025.000 770 2.675.750 14.478.861,5
Калкулације аутора
Сагоревањем мазута и угља у све три општине годишње се у атмосферу емитује 14.478,9
тона СО2. Када би се ова фосилна горива заменила дрвном сечком, количина емитованог
угљен-диоксида износила би:
52.700.750 кWh × 0,02113 кг/ кWh = 1.113.567 кгСО2 = 1.113,6 тона СО2
Ефекат смањења СО2 за исту количину произведене топлотне енергије који се добија
заменом мазута и угља са дрвном сечком у конкретном примеру износи:
14.478,9 т – 1.113,6 т = 13.365,3 тоне СО2/годишње
Добијена вредност представља још једну потврду оправданости коришћења дрвне биомасе
уместо фосилних горива.
- 47 -
Цене дрвне биомасе на тржишту Србије
Цене огревног дрвета су различите у зависности од врсте сортимента и од врсте

продаваца. У државним предузећима за газдовање шумама цене огревног дрвета букве I
класе износе од 28,8-29,4 €/м3 fco шумски камионски пут у зависности од локације. Цене
се односе на сортименте дужине 1 м и не укључују ПДВ. Висина ПДВ за огревно дрво
износи 8%. Заједно са неколико других производа (хлеб, млеко и други) огревно дрво
спада у категорију производа које имају социјални карактер на које се обрачунава нижа
основица ПДВ, док је за друге производе пореска стопа 18%.
Цене огревног дрвета у градовима које се нуде крајњим потрошачима (домаћинствима) од

стране приватних предузетника (продаја са камиона) су веће у односу на цене на шумском
камионском путу и крећу се од 35-50 €/прм укључујући и превоз до куће потрошача. За
услугу краћења метарског дрвета потребно је платити додатних 1-2 €/прм. У мањим
градовима у Југозападној и Западној Србији цене огревног дрвета се крећу од 30-35 €/прм,
а у већим градовима (Београд, Нови Сад, Крагујевац и Ниш) цене достижу 50 €/прм.
Поред метарског огревног дрвета потрошачима се нуди и цепано дрво у дужинама од 33
цм по цени од 46-55 €/прм.
Брикети се у најчешће пакују у кутије по 15 кг чија цена износи 1,5 €/кутији или 0,1 €/кг.
Цене су без ПДВ на паритету fco произвођач. Неки произвођачи пакују брикет у џакове
тежине око 35 кг који се продају по цени од 3,3 €/џаку или 0,09 €/кг (без ПДВ). Највеће
количине брикета произвођачи продају локалним потрошачима (домаћинства и пекаре) јер
им је такав вид продаје профитабилнији него да га сами дистрибуирају у друге градове с
обзиром да би такав систем захтевао додатно ангажовање радне снаге и логистике.
Цене дрвне сечке букве влажности 35-40% износе од 39-41 €/тони са превозом до 300 км.
Цене дрвних пелета на тржишту у Србији крећу се у опсегу од 140-150 €/тони (fco
фабрика у летњим месецима) док цене у месецима током грејне сезоне достижу 180-200
€/тони.
Упоредна анализа цена дрвних горива и осталих горива у Србији дата је у табели 10.
Компаративна анализа тржишних цена дрвних и осталих горива показује да су све врсте
дрвних горива (осим ћумура) ценовно конкурентне осталим горивима што у значајној
мери утиче на раст њихове потражње.
- 48 -
Табела 10. Тржишне цене дрвних и осталих горива у Србији (мај 2012.)
Врста горива Јединица Цена у €/ Енергетска Цене у €/кWh

мере јединици мере вредност у
кWh/јед.мере
Огревно дрво дужине 1 м прм 30-35 (Централна

Србија) 0,016-0,019
1.840
43-50 (Београд и 0,023-0,026
Војводина)
Огревно дрво цепано прм 46-55 1.840 0,025-0,026

дужине 33 цм
Дрвни брикети пуни тона 90-146 4600 0,02-0,03
Дрвни брикети шупљи тона 130 4800 0,027
Дрвни пелети тона 140-180 4900 0,029
Дрвени угаљ кг 0,52-0,61 7,2 0,07-0,08
Угаљ Бановићи тона 123 5140 0,024
Угаљ Колубара сушени тона 88 4580 0,02
Угаљ Ковин (лигнит) тона 62 2290 0,027
Гас норм. м3 0,30-0,36 9,53 0,031-0,038
Лож уље литар 0,90 9,79 0,098
Електрична енергија
(просек за плаву и црвену кWh 0,028 1 0,028
зону)⃰
Извори: Дистрибутери чврстих горива у Београду, Електропривреда Србије, Дистрибутери гаса, Нафна
индустрија Србије
⃰ У калкулацију цене коштања електричне енергије узета је просечна цена плаве и црвене зоне за
домаћинства са двотарифним бројилима у ноћном режиму рада (акумулирање ТА пећи)
- 49 -
Бенефити и ефекти комерцијалног коришћења дрвне биомасе за грејање објеката од јавног

значаја у Србији
Истраживања спроведена за потребе ове Техно-економске анализе показала су да се у

бројним објектима од јавног значаја у Србији користе фосилна горива, а пре свих угаљ и
мазут. Имајући у виду обавезе које је Србија преузела ратификацијом Кјото протокола, а
пре свих смањење емисије СО2, управо ти објекти од јавног значаја представљају погодне
објекте за конверзију фосилних горива са дрвном биомасом.
У том смислу спроведена истраживања у делу јавног сектора у Србији која се односе на
основно и средње образовање показала су да се у 2.256 школских објеката за грејање
користи комбинација дрво/угаљ, а у 68 објеката само дрво. За те потребе у грејној сезони
2010/2011. набављено је 37.836 тона угља. У овој количини угља налазе се различите
врсте угља у смислу топлотне моћи, количине емитовања СО2, цена, количине пепела
након сагоревања и других карактеристика.
Анализа бенефита који се постижу коришћењем дрвних горива за грејање објеката од

јавног значаја обухватила је сегмент замене наведене количине угља у школским
објектима који су били предмет истраживања у смислу смањења СО2, али и финансијских
ефеката такве конверзије. У табели 11 приказани су бенефити и ефекти наведене
конверзије угља са изабраним дрвним горивима при чему су за потребе прорачуна
усвојени следећи параметри:
- просечна енергетска вредност угља: 3.700 кWh/тони,

- просечна емисија СО2 за изабране врсте угља у Србији: 0,29 кг/кWh,
- укупна количина потребне енергије за грејање наведених школских објеката која се
добија сагоревањем наведене количине угља: 37.836 тона × 3.700 кWh/t =
1.399.932.000 кWh,
- просечна цена коштања 1 кWh енергије из угља: 0,026 €,
- енергетска вредност огревног дрвета букве са влажношћу од 30%: 2.629 кWh/м3,
- енергетска вредност дрвних брикета (пуни): 4.600 кWh/тони,
- енергетска вредност дрвних пелета: 4.900 кWh/тони,
- цена коштања 1 кWh енергије из огревног дрвета (табела 11): 0,019 €,
- цена коштања 1 кWh енергије из брикета (табела 11): 0,025 €
- цена коштања 1 кWh енергије из дрвних пелета (табела 11): 0,029 €.
- 50 -
Табела 11. Еколошке користи и комерцијални ефекти замене угља са дрвним горивима у
школским објектима у Србији за потребну количину енергије у износу од 1.399.932.000
кWh
Врста Емисија Укупна емисија Цена енергије у Укупни трошкови за

горива СО2 у СО2 у тонама за €/кWh производњу
кг/кWh захтевану наведене количине
количину енергије енергије у €
Угаљ 0,29 405.980 0,026 3,639,823
Огревно 0,00976 13.663 0,019 2,659,871

дрво
Брикет 0,02938 41.130 0,025 3,499,830
Пелете 0,0267 37.378 0,029 4,059,803
Када би се за потребну количину енергије уместо угља користило огревно дрво количина
емитованог СО2 била би мања за 29,7 пута. Слични еколошки ефекти се добијају и када би
се уместо угља користили дрвни брикети и пелети.
У погледу финансијских ефеката рачунатих само на основу тржишних цена набавке

горива, огревно дрво и дрвни брикети су ценовно конкурентни угљу, док би коришћење
дрвних пелета за наведену количину енергије било незнатно скупље. Међутим, ако се узме
у обзир конфор који омогућавају дрвне пелете у току употребе, као и трошкови
манипулације и одвожења пепела који настаје приликом сагоревања ове количине угља
онда се може закључити да су и дрвни пелети конкурентни угљу.
Наведени пример и резултати анализе дати у табели 11 јасно показују све еколошке и
финансијске користи које омогућавају дрвна горива у односу на угаљ, али и друга
фосилна горива. С обзиром да у Србији постоји неколико хиљада здравствених објеката
(болнице, домови здравља, објекти за смештај старих лица), обданишта, ресторана и
других јавних и комерцијалних објеката који користе фосилна горива то су могућности
њихове замене горивима на бази дрвета заиста велике. У конкретном примеру школских
објеката замена угља у количини од 37.836 тона захтевала би количину од 53.249 м3
огревног дрвета. С обзиром да велики број школских објеката у Србији користи гас
његова конверзија са дрвним горивима омогућила би значајно смањење увоза природног
гаса, а тиме и смањење спољнотрговинског дефицита који Србија има када су у питању
енергенти.
- 51 -
Мере подстицаја Владе за будући развој производње и потрошње дрвне биомасе у Србији
Стратегијом развоја енергетике Републике Србије до 2015. године у оквиру Приоритета

селективног коришћења обновљивих извора енергије посебно је истакнуто да у Републици
Србији постоје посебне погодности и потребе за организовано коришћење обновљивих
извора енергије. Технички искористив енергетски потенцијал дрвних горива у Србији,
веома је значајан и процењен је на око 1,4 милиона тое годишње.
Полазећи од наведених потенцијала Влада Рeпублике Србије је поставила циљеве за

производњу електричне енергије из обновљивих извора енергије (ОИЕ) да до краја 2012.
године повећа учешће електричне енергије произведене из ОИЕ за 2,2%, посматрано у
односу на укупну потрошњу електричне енергије у 2007. години. Поред наведеног циљ је
и да заступљеност биогорива и осталих горива из обновљивих извора на тржишту износи
најмање 2,2% у односу на укупну потрошњу горива у транспорту рачунато на основу
енергетског садржаја. Према Уредби о изменама и допунама Уредбе о утврђивању
Програма остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године за
период од 2007. до 2012. године, главни циљеви програма у вези са биомасом у Србији су:
- ефикасно коришћење расположивих ресурса за производњу енергије,

- смањење емисије GHG,
- смањење увозне зависности и
- отварање нових радних места (Акциони план за биомасу Републике Србије, 2010).
Имајући у виду напред наведено Влада Републике Србије усвојила је Акциони план за
биомасу средином 2010. године у коме је дефинисан читав низ краткорочних мера (до
краја 2012. године), као и бројне мере и препоруке које имају дугорочни карактер.
Усвојене мере подстицаја за производњу електричне енергије из биомасе дате су у табели

12.
Табела 12. Feed-in тарифе за производњу електричне енергије из биомасе у Србији
Когенерацијска постројења на биомасу c€/кWh
Инсталисани капацитет до 500 кW 13.6
Инсталисани капацитет од 500 кW до 5 13.845-0.489*P

МW
Инсталисани капацитет изнад 5 МW 11.4
*P – Инсталисани капацитет у МW
- 52 -
Поред наведених Feed-in тарифа за производњу електричне енергије у току је израда

новог Акционог плана за биомасу за период 2012-2020. година у коме се очекује да ће
листа подстицајних мера бити проширена и на домаћинства и друге кориснике горива из
обновљивих извора што би значајно допринело повећаном коришћењу дрвне биомасе у
наредном периоду. Услови за раст њихове потрошње постоје како са аспекта корисника
(домаћинства, јавни и комерцијални објекти) тако и са аспекта производње.
- 53 -
7. РЕЗУЛТАТИ ПРОЈЕКТА
7.1. Aнализа постојећег стања
Анализа постојећег стања обухватила је анализу стања у сегменту шумарства и биомасе са

којом располаже РБ „Колубара“ као и анализу стања постојећих котларница, потрошње
угља, произведене енергије за грејање објеката, њихову структуру, површину и потрошњу
по јединици мере као и израду одговарајућих биланса.
7.1.1. Преглед и анализа постојећег стања шумских ресурса са којима располаже РБ

„Колубара“
Газдинска јединица “Реик Колубара” обухвата шуме и земљишта којима газдује Ј.П.
“Електропривреда Србије” – РБ “Колубара” д.о.о. из Лазаревца. Шуме ове газдинске
јединице су од изузетног значаја за унапређење животне средине и задовољавање
основних животних потреба становника Лазаревца (заштитне, рекреативне, образовне,
производне и бројне друге функције).
Ове шуме, својим многобројним дејствима, побољшавају климу, смањују загађеност, буку,
оплемењују простор за одмор, те представљају незаменљив чинилац просторне
организације и функционисања градова, нарочито у погледу унапређења животне средине
и квалитета живота.
Као посебна уређајна јединица, Г.Ј. “РЕИК Колубара” је формирана 1977. године од шума
и шумског земљишта, према списку катастарских парцела. Тада је донета и прва посебна
основа газдовања овим шумама. Почетком 1987. године урађена је друга по реду посебна
основа, а треће по реду уређивање шума ове газдинске јединице урађено је 1998. године.
Последњи уређајни период обухвата период од 2008 - 2017. године.
Шуме газдинске јединице “РЕИК Колубара” у административном смислу припадају

општини Лазаревац и налазе се око 50 км југозападно од Београда. Оне не чине
јединствену физичку целину, већ се састоје од више међусобно удаљених целина, што
представља сметњу газдовању, посебно у чувању шума.
- 54 -
Шуме газдинске јединице се налазе на територији 15 катастарских општина и то:

Араповац, Барошевац, Миросаљци, Јунковац, Пркосава, Мали Црљени, Рудовци, Стрмово,
Зеоке, Мали Борак, Цветовац, Степојевац, Велики Црљени, Вреоци и Медошевац.
Газдинска јединица у целини припада сливу реке Колубаре, односно Саве, и изван је
шумског подручја.
Газдинска јединица не представља хомогену физичку целину па је самим тим тешко дати
детаљни опис граница. Шире гледано, газдинска јединица налази се у простору атара села
Вреоци, Велики Црљени, Јунковац, Барошевац, Зеоке, Стрмово, Пркосава и Цветовац.
Шуме газдинске јединице већим делом се граниче са пољопривредним земљиштима, а
мањим делом са шумама на којима постоји право својине. Делимично границу газдинске
јединице представљају јавни путеви. Спољашње границе газдинске јединице, као и
унутрашње границе, односно границе одељења су обележене на терену према
стандардима за обележавање граница.
Сви ови делови (комплекси) се својом периферном граничном линијом граниче са

приватним поседима, а делимично и са поседом којим газдује РБ “Колубара” д.о.о.
Спољна гранична линија је препознатљива на терену, а успостављена је паралелно са
инвентарисањем шума.
Укупна дужина унутрашњих граница (граница одељења) је 20 километара, а спољашња

граница 85,4 километара.
Укупна површина шума и земљишта којима газдује РБ “Колубара” д.о.о, сходно

последњој ПОГШ из 2008. године, износи 897,11 ха.
Читав комплекс је хомоген по власништву, односно припада Ј.П. “ЕПС”- РБ “Колубара”

д.о.о. и катастарским општинама: Вреоци, Велики Црљени, Јунковац, Барошевац, Зеоке,
Стрмово, Пркосава, Цветовац, Араповац, Миросаљци, Мали Црљени, Рудовци, Сакуља,
Мали Борак, Степојевац и Медошевац.
- 55 -
Извор: ПОГШ
Слика 3. Састојинска карта ГЈ
- 56 -
Извор: Интерна документација РБ „Колубара“
Слика 4. Просторни распоред РБ „Колубара“
Структура обраслости површина приказана је у табели 13.
Табела 13. Структура обраслости површина

Структура земљишта Површина (ха) Заступљеност (%)
Шуме 561,57 62,6

Шумске културе 161,40 18,0
Укупно обрасло 722,97 80,6
Шумско земљиште 77,28 8,6
Неплодно 42,33 4,7
За остале сврхе 54,53 6,1
Укупно необрасло 174,14 19,4
УКУПНО ГЈ: 897,11 100,00
Укупна површина газдинске јединице “РЕИК Колубара” је 897,11 ха, од чега је обрасло
722,97 ха претежно вештачки подигнутим састојинама четинара и лишћара. Однос
- 57 -
обрасле и необрасле површине је приближно 81:19. Газдинска јединица је подељена на 77

одељења чија просечна величина износи 11,65 ха.
Имовинско правно стање газдинске јединице са својим катастарским оператом у

предузећу води одговарајућа служба. Одређене промене катастарског операта на терену,
изазване разним узроцима (потребе површинских копова угља, захтеви за разне
урбанизације, узурпације, непланске градње и др.) нису до краја потпуно дефинисане нити
катастарски спроведене, па је потребно те промене ажурирати.
Катастарске парцеле које су обухваћене и уређене последњом посебном основом (табела

14).
Табела 14. Списак КО
Површина
Редни број Катастарска општина
ха ар м2
1. Араповац 176 61 04
2. Барошевац 175 60 67
3. Миросаљци 193 94 56
4. Јунковац 98 77 52
5. Пркосава 36 46 61
6. Мали Црљени 23 19 85
7. Рудовци 11 91 18
8. Стрмово 36 32 14
9. Сакуља 6 69 31
10. Зеоке 39 26 97
11. Мали Борак 12 46 68
12. Цветовац 30 38 84
13. Степојевац 16 01 54
14. Велики Црљени 30 39 89
15. Вреоци 8 07 77
16. Медошевац - 96 43
УКУПНО 897 11 00
Карактеристике шумских екосистема се огледају кроз критеријуме за вредновање.

Познавањем карактеристика омогућава се остваривање правилног утицаја на шумски
екосистем.
- 58 -
Висок степен природности, распрострањеност, специфична структура, динамичност,

изражена биолошка разноврсност, висока продукција биомасе и акумулација велике
количине енергије без потрошње допунске, продукција великог броја ресурса и
разноврсност њихове употребе, враћање храњивих материја земљишту, бројност
функција, дугорочност и просторни распоред дејства утицаја на животну средину, главне
су карактеристике шумских екосистема.
Посебно значајна карактеристика је обновљивост ресурса, имајући у виду да шумски

екосистеми продукују многа добра и остварују велики број функција у животној средини
што их сврстава у екосистеме будућности.
Напретком технике и технологије из њих ће се добијати сировине за производњу многих

добара за које данас користимо неке необновљиве ресурсе.
Сви типови шума у Србији у првом степену систематизације улазе у одређене крупне
јединице – комплексе (појасеве), који су издиференцирани под утицајем три основна
фактора за живот шумске вегетације: температуре, влаге и надморске висине.
Комплекси шума се потом појединачно рашчлањују на ценоеколошке групе. Овај други

степен систематизације има као базу досадашња сазнања о вегетацији и земљишту у
свакој од ценоеколошких група. Трећи степен систематизације представљају поједине
биљне заједнице најчешће ранга асоцијације, окарактерисане земљиштима на којима се
јављају. Ове еколошке целине представљају групу еколошких јединица које су углавном
идентичне по саставу главне или главних врста дрвећа, а различите по земљиштима.
У овој газдинској јединици издвојени су следећи комплекси:

• 1 – комплекс алувијалних – хигрофилних типова шума,
• 2 – комплекс (појас) ксеротермофилних сладуново–церових и других типова шума
Ценоеколошка група
• 1.6. – шума лужњака и граба на различитим варијантама алувијалних смеђих земљишта,
на гајњачама и смоницама,
• 2.5. – антропогена станишта
Група еколошких јединица

• 1.6.4. – шума лужњака, граба и цера са сладуном на гајњачама и смоницама,
• 2.5.1. - антропогена станишта
- 59 -
Према Вучковић Б. (1986) на подручју РЕИК “Колубара” регистрован је велики број

биљних заједница: шумска заједница, заједница мочварних ливада и заједница влажних
ливада. За планирање и реализацију биолошке рекултивације пошумљавањем од значаја
су шумске заједнице које доминирају у овим просторима и дрвенасте врсте које их
изграђују.
Шуме беле врбе (as. Salicetum albae Issl. 1926). Ове шуме заузимају положаје око речица
које се уливају у реку Тамнаву, али и у депресијама између лужњакових шума.
Фитоценозу изграђују следеће дрвенасте врсте: Salix alba – усколисна крта врба,
субедификатор ове хидрофилне заједнице;
Ulmus laevis – вез, примешана врста; Quercus robur – храст лужњак, више у спрату
жбунова по ободним деловима биотопа; Alnus glutinosa – јова, обично у другом спрату у
састојинама у депресијама.
Лужњакова шума (as. Genisto elatea Quercetum roboris Horv. 1938). Ове шуме се у
Колубарском басену настављају на шуме беле врбе, али и мозаично су распоређене у
зависности од висине подземне воде, тј. од уздигнутости терена. Поред лужњака (Quercus
robur) у овој фитоценози се јављају: Fraxinus oxycarpa – пољски јасен; Ulmus campestris –
пољски брест, примешана врста; Acer campestre – клен, примешана врста. У спрату жбуња
се јављају: Crataegus oxycantha, Crataegus monogyna, Acer tataricum, Prunus spinosa,
Ligustrum vulgare, Rhamnus frangula и друге врсте.
Шума храста лужњака и обичног граба (as. Carpino betuli-Quercetum roboris Rauš
1971). Ова заједница представља најраспрострањенију шумску заједницу равничарског
дела Колубарског басена, а заузима нешто уздигнутије терене у односу на састојине
храста лужњака. У спрату дрвећа ове шуме налазе се следеће врсте: Quercus robur,
Carpinus betulus, Fraxinus oxycarpa, Acer campestre, Ulmus campestris, Tilia parvifolia, Tilia
grandifolia. Спрат жбунова чине: Cornus sangyinea, Acer tataricum, Cornus mas, Crataegus
oxycarpa, Crataegus monogyna, Ruscus aculeatus и друге врсте.
Шума храста лужњака и обичног граба са липом (as. Carpino-Quercetum roboris subas.
Tilietosum tomentosae Rauš. 1969). Ове шуме налазе се на брежуљкастим теренима где
подземна вода нема утицаја на животне прилике ове заједнице. Ове шуме су запажене у
околини Великих Црљена, десно од пута према Јунковцу. У спрату дрвећа налазе се врсте:
Quercus robur, Carpinus betulus, Tilia argentea, Tilia parvifolia, Quercus cerris и друге врсте,
а у спрату жбунова: Euonimus europea, Acer tataricum, Cornus mas, Ligustrum vulgare.
Шума китњака и граба са костриком (as. Querco-Carpinetum aculeatetosum Jov. 1951).

Ова шумска заједница заузима заклоњена места између шума сладуна-цера, китњакових
- 60 -
шума и субмонтаних букових шума. У овом подручју ове шуме се највише јављају око
села Барошевца. У спрату дрвећа забележене су следеће врсте: Carpinus betulus, Quercus
petraea, Prunus avium, Quercus cerris и друге врсте. Спрат жбунова чине: Ruscus aculeatus,
Cornus sanguinea, Cornus mas, Acer campestre и друге врсте.
Шума храста китњака и обичног граба са храстом сладуном (as. Querco-Carpinetum

quercetosum farnetto Gaj.). Ове састојине налазе се на нагибима око 20° који су изложени
истоку, односно североистоку, а описане су у околини села Барошевац. У спрату дрвећа
налазе се: Carpinus betulus, Quercus farnetto, Fagus moesiaca, Acer campestre, Quercus
petraea. У спрату жбунова забележене су врсте: Acer campestre, Crataegus monogyna,
Carpinus betulus, Ligustrum vulgare и друге врсте. Чешћа појава букве (Fagus moesiaca) у
заједницама у односу на храстов комплекс у Шумадији је последица релативно веће
хумидности подручја Колубарског басена (Вучковић, Б. 1986).
Субмонтана букова шума (as. Fagetum submontanum Jov. 1967). Субмонтане букове
шуме у овом басену се налазе у храстовом појасу на осојним странама падина или при дну
дубоких увала, где је букви обезбеђено довољно влаге у ваздуху и земљишту. Ова шума је
запажена у ували брда код села Барошевац. У спрату дрвећа доминира балканска буква
(Fagus moesiaca), ретко Carpinus betulus, Tilia grandifolia и Quercus petraea. У спрату
жбунова се налазе: Sambucus nigra, Fagus moesiaca, Carpinus betulus, Corylus avelana.
Шума храстова сладуна и цера (as. Quercetum farnetto-cerris Rud. 1949). Према
Вучковићу, Б. (1986) ова шума представља климатогену заједницу Колубарског басена
која као природна целина представља биолошки индикатор општих животних услова који
владају у овом подручју.
Евидентиране су три субасоцијације ове шуме – субас. carpinetosum betuli Руд., субас.
hieracietosum Јов. и субас. quercetosum roboris Јов. ет al. У спрату дрвећа се налазе:
Quercus farnetto, Quercus cerris, Tilia argentea, Fraxinus ornus, Quercus petraea, Fagus
moesiaca, Carpinus betulus, Quercus robur и друге врсте.
Шума храста китњака (as. Quercetum montanum Cer. et Jov. 1955). Вучковић, Б. (1986)
је у овом подручју запазио две субасоцијације шуме храста китњака: субас. ruscetosum
Вук. и субас. muscetosum Слав. Фитоценоза храста китњака са костриком у околини села
Барошевац заузима западне и северозападне експозиције са нагибом терена 15-20°. У
спрату дрвећа најзаступљенији је китњак (Quercus petraea), а стаблимично се јављају: цер
(Quercus cerris), црни јасен (Fraxinus ornus), липа (Tilia tomentosa), граб (Carpinus betulus)
и друге врсте. У спрату жбунова су заступљене следеће врсте: Ruscus aculeatus, Cornus
mas, Rosa arvensis, Crataegus monogyna и друге врсте.
- 61 -
Шума храста китњака са маховинама (as. Quercetum montanum muscelosum Slav.).

Налази се у непосредној близини шуме храста китњака са костриком, а формира се на
плитком скелетном земљишту које је врло киселе реакције.
Састојина беле липе (Tilia tomentosa) и храста цера (Quercus cerris). Ова састојина се
надовезује на шуму сладуна и цера (Quercetum farnetto-cerris Руд.) која покрива раван
терен, а липово-храстова састојина је формирана на нагибу око 15° који је изложен
северозападној страни. Забележена је у близини села Соколова (Велики Црљени). У
спрату дрвећа се налази бела липа (Tilia tomentosa) и храст цер (Quercus cerris), а у спрату
жбунова Tilia tomentosa, Corylus avellana, Sorbus torminalis, Carpinus betulus i Acer
campestris.
Велики број биљних заједница евидентираних у овом подручју указује на разноврсност
шумских врста које их изграђују и омогућује широк избор врста за рекултивацију
пошумљавањем.
Живот и развој шумских екосистема зависи од сложених међусобних утицаја

најразвијенијих представника органског живог света. Утицај може бити посредан (живи
биљни покривач), непосредан (паразити, сапрофити и симбиозе) и антропоген.
Шума, као једна од најсложенијих биљних заједница, одраз је утицаја средине, али и она
мења ту средину која се означава заједничким називом као станиште.
На образовање и стање екосистема, од свих еколошких фактора, највише утицаја имају

климатски фактори (светлост, топлота, вода и влажност ваздуха). Ови фактори делују на
биљни свет комплексно и непосредно. Један од најважнијих фактора, од којих зависи
живот и распрострањење биљних врста и заједница је светлост. Она није везана само за
основне животне функције (фотосинтезу), већ од интензитета светлости и њеног трајања
зависи карактер вегетације. Посебан значај светлост има у обнављању шума јер од ње
зависи да ли ће се младе биљчице одржати у животу и имати нормалан ток развоја, или ће
дуго остати у стадијуму вегетирања док се не остваре повољни услови за опстанак, или ће
у крајњем случају изумрети.
Температура ваздуха, заједно са осталим еколошким чиниоцима, а нарочито влагом,

утицала је на распоред биљног покривача. Екстремне температуре, било да се ради о
максималним, а нарочито минималним, штетне су нарочито у време вегетације.
Орографски фактори (рељеф, надморска висина, нагиб, експозиција) утичу на развој и
стање шумских екосистема тако што мењају основне климатске факторе (светлост,
топлоту, влагу ваздуха и земљишта, количину падавина итд.), односно посредно делују на
- 62 -
развој и стање шумских екосистема. Готово одлучујући утицај има антропогени фактор,
тј. човек, стварајући шуме и мењајући природне услове и читаву живу и неживу средину.
Почетком експлоатације угља на овим просторима природна равнотежа је била у
потпуности нарушена. Уништена је животна средина аутохтоне дивљачи и других
животиња које су живеле на тим просторима. Оне које нису биле уништене напустиле су
простор и створена је средина без сталног присуства животињских врста.
Рекултивацијом деградираног простора стварањем биљних заједница, утицало се на

спонтано враћање животињских врста које су га раније напустиле. Сада је присутност
неких врста појединачна, док су неке врло брзо достигле бројност и задовољавајућу
покривеност подручја (зец, срна, неке пернате врсте). Овакав брз повратак животињског
света је условила и вишегодишња забрана лова од стране локалног ловачког удружења.
Достигнута популација дивљачи оставља видљив траг на подигнутим културама.
Приметне су знатне штете на засадима, нарочито лишћарских врста, где је у фази младих
састојина долазило до превршавања садница, док се код старијих оштећења коре
појављују на око 30% посађених садница.
Деловање човека на стање шумских екосистема се одвија кроз угрожавање (негативно) и

заштиту и негу (позитивно). Негативно деловање човека се одвија кроз деградацију и то у
целини, на почетку радова на експлоатацији, откривању налазишта сировина и
депоновању откривке. Загађивање шумског екосистема као и целокупне животне средине
одвија се у мањој или већој мери током целог периода експлоатације.
Рекултивација пошумљавањем деградираног подручја позитивно је утицала на целокупни

предео. Током 20 година од почетка организоване рекултивације старије културе су
достигле склоп и отпочеле са затварањем циклуса кружења материје унутар екосистема.
Утицај еколошких функција шуме на околину је евидентан. Негативно деловање човека
загађивањем простора индустријским постројењима је ублажено, природни процеси
ерозије су заустављени, појавиле су се површине са стајаћом водом (баре, језера) сталног
карактера. Фауна се настанила на целокупном простору (земљишту, води, ваздуху) и
практично се „живот“ вратио на ово подручје. Даљим позитивним утицајем човека на
шумски екосистем очувањем заштитних функција, развијањем здравствено-рекреативних
и научно-образовних функција, умногоме ће се допринети опстанку осталих екосистема
овог подручја.
Газдинска јединица РЕИК “Колубара” је лоцирана у близини једне од главних путних

саобраћајница Републике Србије - Ибарске магистрале. До централног дела газдинске
јединице се може доћи са Ибарске магистрале искључивањем у месту Степојевац на
регионални пут Степојевац - Лазаревац.
- 63 -
Локацијски посматрано сви разуђени делови газдинске јединице РЕИК “Колубара” се

налазе између путних праваца Велики Црљени-Јунковац-Аранђеловац и Вреоци-
Барошевац-Аранђеловац, тако да ови путеви представљају инфраструктурну основу
развијања локалне мреже. Поред тога, у овој газдинској јединици или поред ње лоциран је
велики број путева који имају локални и привредни карактер. Локални карактер путева се
огледа кроз функцију повезивања околних насеља лоцираних у близини газдинске
јединице, а привредни карактер се односи на потребе путне инфраструктуре РБ
“Колубара” д.о.о. кроз повезивање појединих погона, поља или радних јединица у
пословно-функционалну целину.
У непосредној близини газдинске јединице “РЕИК Колубара” је лоцирана пруга Београд -

Бар са најближом станицом у месту Вреоци која је удаљена 10 км од газдинске јединице.
Железничка станица је повезана са газдинском јединицом поменутим путем Вреоци –
Барошевац - Аранђеловац. Унутар комплекса ГЈ “РЕИК Колубара” је лоцирана мрежа
пруга која има привредни карактер.
На основу изнетог може се констатовати да је положај газдинске јединице “РЕИК

Колубара” у односу на постојећу мрежу саобраћајница веома добар и да је повезаност
газдинске јединице са околним насељима као центрима заштите шума од пожара, али и
центрима прераде и потрошње дрвета веома добар.
Карактеристика ГЈ “РЕИК Колубара” је да је састављена од више шумских

функционалних целина које су разуђене на подручју Колубарског басена. Централни део
газдинске јединице, назван Поље „Д”, се састоји од два, по конфигурацији,
издиференцирана дела: једног у равници и другог дела са веома разуђеним рељефом и
различитим микростанишним приликама насталим депоновањем јаловине при чему она
није нивелисана. Постојећа саобраћајна инфраструктура лоцирана у централном делу
газдинске јединице, такође, показује диференцијацију. Наиме, централни део газдинске
јединице који се налази у равници има довољну густину мреже правилно распоређених
путева, док део који се налази на разуђеном рељефу нема довољну дужину путева. Овакво
стање представља један од проблема везаних за газдовање шумама, посебно, њихове
заштите од пожара и унапређења постојећег стања шумских екосистема.
Стање путне инфраструктуре других делова газдинске јединице који су разуђени на овом
подручју су повољни јер их путеви пресецају или тангирају тако да се могу користити за
послове газдовања шумама. Укупна дужина активних путева у ГЈ РЕИК „Колубара”
износи 26,42 км. Ако се ова дужина подели са укупном површином газдинске јединице
(897,11 ха) добиће се густина мреже шумских путева која износи 29,45 м/ха.
- 64 -
Стање некатегорисаних путева, као грађевинских објеката у постојећој мрежи унутар и

у околини газдинске јединице је лоше. Ови путеви су пројектовани и грађени без
коришћења техничких норматива, стандарда и узанси, као и без техничког надзора, тако
да немају одговарајуће конструктивне и геометријске елементе. Поред тога, по завршеној
градњи, ови путеви се уопште не одржавају. Због тога се често дешава да су путеви унутар
газдинске јединице зарасли, тако да су непроходни, чак и за теренска возила. Коловоз
путева, нарочито асфалтних, је веома оштећен јер при пројектовању и градњи није
адекватно димензионисан на оптерећења камиона који се користе у РБ “Колубара” д.о.о.
Овакво стање путева унутар шумског комплекса газдинске јединице погоршава већ лошу
ситуацију заштите шума од абиотичких (најчешће пожари) и биотичких (најчешће
каламитети инсеката) фактора деструкције ових ионако нестабилних екосистема, али и
коришћења шума, јер су оне у добу и стању у којима их је неопходно проређивати и
отпочети интензивирање газдовања. Међутим, довољан је поглед на карту подручја
Лазаревца (у којем се налазе и ове шуме) да би се закључило да ова разматрања имају
само условни значај.
Под функцијом шума, подразумева се њено корисно дејство, које се постиже привредном
активношћу организације која њоме газдује, у циљу прилагођавања постојећег стања
шума постављеном циљу. Дакле, функције шума се односе на процес производње у којем
се улажу рад и средства рада са циљем промене природе шуме и њено прилагођавање
људским потребама.
Шуме газдинске јединице РЕИК „Колубара” су од изузетног значаја за унапређење

животне средине дела Лазаревца, задовољавање основних животних потреба грађана и
фактор уређења простора уопште. Својим многобројним дејствима – функцијама, ове
шуме врше благотворан утицај на заштиту земљишта, вода, саобраћајница, утичу на
побољшање климе смањују загађеност ваздуха разним честицама, просторни су оквир за
одмор и рекреацију, осигуравају васпитне, образовне, научне, културне и бројне друге
специфичне функције.
Шуме карактеришу бројне одлике које имају велики значај за људско друштво. Многе од
њих имају велики непосредан значај у подмирењу друштвених потреба. Функције ове
комплексне природне творевине битно утичу не само на услове за одвијање и развој
бројних привредних грана и делатности, већи на развој и опстанак појединих подручја,
региона и ширих природних и друштвених целина.
У будућности ће се све више повећавати друштвени и економски значај шума у складу са
све већим захтевима друштва према шумама. Зато је и задатак шумарског планирања
утврђивање циљева, мера и планова за унапређење садашњег стања шума.
- 65 -
Заштитна функција се огледа у регулацији режима отицања вода и заштите земљишта од

ерозије и удара поплавних вода, ублажавања климатских екстрема, пречишћавања
ваздуха, заштита од ветра, стварања повољних макро и микростанишних услова за развој
пољопривредних култура. Социјална функција се огледа у стварању здраве средине за
живот и рад човека и повољних услова за одмор, рекреацију и опоравак у природи, као и
развој туризма.
Сходно Кодном приручнику, идентификоване су и опредељене одређене приоритетне

функције неког простора са основном наменом, што је у складу са потребама и захтевима
друштва у односу на шуму. Тиме се намеће потреба да се основна намена просторно
прецизира као оријентација за пројектовање газдовања, како би се остварила приоритетна
функција.
Многе потребе захтевају истовремено више функционално коришћење шума и шумског

земљишта. Често је неке функције шума тешко ускладити на истом простору па је
неопходно утврдити глобалну и основну намену појединих састојина.
Глобална намена се односи на цео комплекс шума и у складу је са општим циљевима

газдовања, док основна намена представља приоритетну функцију шума.
Глобална намена шума газдинске јединице је;
• “12” – шуме са приоритетно-заштитном функцијом,
Према природним, просторним и функционално наменским потребама и захтевима према

шумама газдинске јединице, површине шума и шумског земљишта, према приоритетним
функцијама, издиференциране су на:
• наменска целина -“10” – производња техничког дрвета

• наменска целина -“12” – производно-заштитна шума
• наменска целина -“16” – ловно-узгојни центар крупне дивљачи
• наменска целина -“18” – производња осталих производа
Обзиром да у Кодном приручнику не постоји одговарајући код за есплоатацију лигнита,

ове шуме сврстане су у наменску целину 18 – производња осталих производа, као
најприближнија намена.
У наменској целини 18 извршиће се чисте сече рекултивисане шуме, газдинске јединице

РЕИК „Колубара“ површине 185,41 ха шума (одељења 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21,
66, 67, 68, 69, 73 и 74) ради експлоатације лигнита.
- 66 -
Табела 15. Наменске целине ГЈ

Површина Запремина (в) Запремински прираст (зв)
Намена
3 3
ха % м м /ха % м3 м3/ха зв/в %
Н.Ц. 10 22,51 3,1 3.566,8 158,5 3,5 150,0 6,7 4,2
Н.Ц. 12 158,20 21,9 16.588,2 104,9 16,0 938,9 5,9 5,7
Н.Ц. 16 365,85 49,4 61.481,6 172,3 59,5 3.855,2 10,8 6,3
Н.Ц. 18 185,41 25,6 21.739,7 117,3 21,0 1.317,1 7,1 6,1
∑ Г.Ј. 722,97 100,0 103.376,3 143,0 100,0 6.261,2 8,7 6,1
Према основној намени шуме ове Г.Ј. сврстане су у четири наменске целине:
• наменска целина “10” – производња техничког дрвета, издвојена је на површини од

22,51 ха или 3,1% укупно обрасле површине, просечне запремине 159 м3/ха, а проценат
прираста износи 4,2%.
• наменска целина “12” – производно-заштитна шума, налазе се на површини од 158,20
ха или 21,9% укупно обрасле површине. Шуме наменске целине “12” имају средње
производне ефекте на шта указују просечне вредности основних производних показатеља:
В/ха = 105 м3/ха; Зв = 5,9 м3/ха; Зв/В = 5,7%
• наменска целина “16” – ловно-узгојни центар крупне дивљачи, издвојена је на
површини од 356,85 ха или 49,4% укупно обрасле површине ГЈ, просечне запремине 172
м3/ха и текућег запреминског прираста од 10,8 м3/ха, док је проценат прираста 6,3%.
• наменска целина “18” – производња осталих производа (производња лигнита)
издвојена због потреба експлоатације угља на површини од 185,41 ха или 25,6% укупно
обрасле површине. Укупна запремина је 21.739,7 м3, а просечна запремина износи 117
м3/ха. У циљу напредовања фронта радова при експлоатацији угља, извршиће се чисте
сече рекултивисаних шума у следећим одељењима: 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 66,
67, 68, 69, 73 и 74.
Саставни и неодвојиви део шума, поред производње дрвета, заштите земљишта, узгајање
дивљачи и производња осталих производа су и њихове поливалентне, опште – корисне
функције: заштита саобраћајница од снежних наноса и одрона, спречавање аеро
загађивања регулисање водног режима и многе друге, с тим да се газдовање одвија
стручно, са потребним микро анализама сваког захвата. Шуме ове газдинске јединице
нису посебним актом проглашене за шуме са посебном наменом, па са њима треба
нормално газдовати.
- 67 -
На основу анализе структуре шума ГЈ РЕИК „Колубара” (типа гајења, врсте дрвећа и
размере смесе, састојинског облика, заступљености добних разреда, степена очуваности
итд.), може се закључити да, као последица тешког историјског наслеђа и недовољне
помоћи шире друштвене заједнице, и поред веома значајних мера које је Ј.П.
“Електропривреда Србије” – РБ “Колубара” д.о.о, сопственим средствима спровела на
унапређењу стања шума, да стање шума још увек не може у потпуности испуњавати
многобројне и сложене функције и обезбеђивати потребе Лазаревца.
Према напред приказаном, синтеза оцене основних карактеристика стања шума у ГЈ

РЕИК „Колубара” обухвата следеће:
• укупна површина обухваћена Посебном основом газдовања шумама износи 897,11 ха, а
под шумом је 722,97 ха.
• у газдинској јединици најзаступљеније су састојине четинара и лишћара вештачког
порекла (72,5%), и изданачке састојине (27,5%), што се може сматрати повољним.
• просечне вредности основних производних показатеља су различите у оквиру појединих
газдинских класа, и крећу се од 20 м3/ха, до 263 м3/ха.
• стање шума по врстама дрвећа може се окарактерисати као изузетно повољно јер је на
овом малом простору евидентирано 35 врста четинара и лишћара.
• густина мреже шумских путева износи 29,45 м/ха што је довољно за несметано
спровођење планираних мера и радова према ПОГШ, а у циљу њеног оптималног
коришћења.
• у газдинској јединици доминирају очуване састојине четинара и лишћара. Изданачке
састојине лишћара ће се постепено преводити у виши узгојни облик.
• у газдинској јединици доминира багрем (20,3%), црни бор (17,3%), ариш (12,2%),
дуглазија (10,0%), боровац (9,5%), црна јова (5,6%), бели бор (3,8%), док су све остале
врсте дрвећа заједно заступљене са 21,1%.
• највећи део запремине евидентираних врста припада танким (96,3%) и средње јаким
стаблима (3,5%), док је учешће јаког материјала незнатно (0,2%).
• просечна запремина по појединим газдинским класама креће се у широком интервалу (од
20-263 м3/ха), зависно од станишних услова, развојне фазе, степена очуваности састојине
итд.
Напред наведене чињенице потврђују општу оцену стања шума у РБ „Колубара“, а

истовремено истичу све проблеме који се очекују у будућем газдовању, посебно оне који
су везани за стање и структуру изданачких састојина, односно њихово унапређење
интензивирањем газдовања.
Здравствено стање шума је осредње и може се у знатној мери поправити интензивирањем
радова на нези шума (прореде и санитарне сече).
- 68 -
Табела 16.. Однос планираних и реализованих радова на коришћењу шума у претходном

уређајном периоду (1998-2007).
Планирани Остварени
Разлика Реализација
Врста дрвећа принос принос
м3
Багрем 756 339 417 45
Бреза 9 1 8 1
Јова 259 21 238 8
Црвени храст 18 - 18 -
Цер 258 - 258 -
Лужњак 14 - 14 -
Сладун 2 - 2 -
Јавор 76 - 76 -
Брест 24 11 13 46
Јасен 5 - 5 -
Граб 34 - 34 -
Китњак 2 - 2 -
Јасика 72 - 72 -
Липа 26 - 26 -
Топола 38 14 24 37
Врба 53 - 53 -
ОЛ 90 165 -75 183
Ариш 565 14 551 2
Бели бор 267 - 267 -
Боровац 876 545 331 62
Црни бор 1.667 160 1.507 10
Дуглазија 370 27 343 7
Смрча 8 - 8 -
УКУПНО 5.487 1.733 3.754 32
Табела јасно показује да је коришћење потенцијала шума у склопу РБ „Колубара“

симболично и да се мора интензивирати како би шуме могле максимално испунити све
функције препознате ПОГШ, али и да задовоље потребне елементе одрживости
(економске, еколошке и социолошке).
- 69 -
7.1.2. Додатне количине дрвне биомасе која ће се добити након почетка коришћења
експроприсаног земљишта за нове копове
Да се енергија не налази само под земљом већ и изнад земље опште је позната чињеница.
Њу данас потврђују бројна постројења и уређаји за производњу енергије из обновљивих
извора (ветрогенератори, биомаса и други) широм света, а последњих година таквих
постројења је све више и у Србији.
Када је у питању биомаса којом располаже РБ „Колубара“ она је обрађена у претходној
тачки овог поглавља при чему се све калкулације односе на редовну производњу из
постојећих шумских комплекса којима располаже ова компанија. Међутим, услед потребе
ширења копова и отварања нових поља у блиској будућности, РБ „Колубара“ је завршила
експропријацију земљишта за потребе будућих копова на којем се налазе и одговарајуће
количине дрвне биомасе које су сада власништво РБ „Колубара“.
У наставку су представљени резултати анализе (површине, запремина, структура, локације

и други параметри) с том напоменом да су оне обрађене али да нису укључене у
калкулације производње и потрошње биомасе за потребе енергије из биомасе РБ
„Колубара“, због тога што у овом тренутку још увек није познато када ће отпочети радови
на отварању нових рударских копова и када ће та дрвна биомаса бити расположива. У
сваком случају то су потенцијали реално расположиви и као такви они су унети у
прорачуне складиштних капацитета дрвне биомасе у овој Студији. Практично то значи да
када се буду појавиле те додатне количине биомасе неће бити никаквих проблема за
њихово складиштење и укључивање у ланац производње и испоруке с тим што се тада
може проширити број котларница које
користе биомасу као гориво за своје
потребе.
Те додатне површине под шумом се налазе
на подручју река Трбушница, Бистрица,
Крушевица, Даросавица и ПК Поље „Г",
као и површине код села Рудовци.
Наведене површине под шумом ће се у
наредном десетогодишњем периоду у
потпуности искористити за потребе РБ,
било да се ради о проширењу површинског
копа, или о регулацији самих водотокова
поменутих река и речица.
Слика 5. Корито реке Пештан
- 70 -
Извор: Документација РБ „Колубара“
Слика 6. Просторни преглед садашњих и будућих експлоатационих поља, намене

површина и водотокова
Извор: Аутори
Слика 7. Бистричка шума
- 71 -
Слика 8. Биомаса на локацији Трбушничка река
Слика 9. Подручје Доросаваца (лево) и Рудовци (десно)
- 72 -
Свака од појединачних локација је посебно обрађена кроз репрезентативне узорке, а

прикупљени подаци су сублимирани и приказани у табели 17. Укупна запремина која ће се
добити сечом шуме за отварање нових поља, или регулисање речних водотокова износи
31.479 м3, што је скоро као и целокупна запремина сечивог етата из шума подигнутих на
рекултивисаним површинама. Свакако да ће се и овде експлоатација ових површина
одвијати по одређеним фазама, односно, тешко да ће се целокупна површина ових шума
(369,56 ха), уклонити у току једне године. Слично као и код реализације сечивог етата,
претпостављено је да би се целокупна површина под шумом `уклонила'' за потребе нових
копова РБ „Колубара“ у току 10 година, па је стога и оријентациони план експлоатације
дат за период од 10 година. Такође, за експлоатацију ових површина, потребно је додатно
изградити око 5 км путева, што је такође обухваћено калкулацијам.
Пошто се у ранијим периодима приликом отварања тренутних копова у РБ „Колубара“

није претерано водило рачуна о коришћењу дрвне биомасе у енергетске сврхе, стога се
овде посебно мора нагласити да ће се поред наведене количине дрвне масе у укупном
износу од 31.479 м3, јавити и количина од око 18% од запремине (Бајић at al. 1996), или
5.666,22 м3 пањева који се такође могу искористити у енергетске сврхе. Свакако да ће и
одређена количина дрвне запремине моћи да се преради на стругарама као техничка
грађа за потребе РБ „Колубара“ и то у износу од 12.591,60 м3. Укупно ће се за енергетске
потребе моћи користити 24.553,62 м3.
Од врста дрвећа, заступљене су следеће врсте: буква, багрем, липа, јасика, китњак, сладун,
цер, граб, клен, црни јасен, пољски јасен, тополе, врбе, брест и жбунасте формације уз
корито реке Пештан (глог и друге). Може се закључити да су заступљене искључиво
аутохтоне лишћарске врсте дрвећа.
Посматрајући ове додатне површине у енергетском контексту, могућности коришћења

дрвета као енергента добијају још већи значај. Наиме, са ових површина, могуће је
искористити 44.133.691,24 кWh у полусировом стању са влажношћу дрвета од 35%, док би
у просушеном стању (влажност 20%) ова вредност била 47.042.210,50 кWh. Ако се овим
вредностима додају и пањеви, онда се претходне вредности увећавају за 13.240.107,37
кWh, односно 14.112.663,15 кWh, па су укупне вредности са влажношћу од 35%
57.373.798,61 кWh, а за влажност 20%, 61.154.873,64 кWh. Подаци за енергију се односе
на период експлоатисања од 10 година.
- 73 -
Техноекономска анализа могућности коришћења дрвне биомасе са простора експлоатације површинских копова РБ „Колубара „ у топлотне сврхе
Табела 17. Додатне количине дрвне масе из процеса експропријације

Енергетска
Укупно Енергетска
Врста Запремина Запремина Енергетска Енергетска Енергетска вредност I
Локација Површина Пањеви енергетске вредност II
културе по хектару укупно запремина вредност I вредност II са
сврхе са пањевима
пањевима
ха м3/ха м3 м3 м3 м3 кWh кWh кWh кWh
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Трбушница шума 11.90 137.36 1,634.58 980.75 294.23 1,274.98 2,660,775.84 2,831,426.40 3,459,008.59 3,680,854.33
Бистрица шума 19.89 171.26 3,406.36 2,043.82 613.15 2,656.96 5,397,720.27 5,767,651.12 7,017,036.36 7,497,946.46
Рудовци шума 7.25 155.10 1,124.48 674.69 202.41 877.09 1,781,843.09 1,903,961.07 2,316,396.01 2,475,149.39
Крушевица шума 37.28 170.06 6,339.84 3,803.90 1,141.17 4,945.07 9,840,694.68 10,548,220.47 12,792,903.09 13,712,686.61
Даросавица шума 3.24 135.60 439.34 263.61 79.08 342.69 540,656.73 576,243.59 702,853.74 749,116.67
Река
60.20 16,374.40 9,824.64 2,947.39 12,772.03 20,395,952.64 21,673,155.84
Пештан шума 272.00 26,514,738.43 28,175,102.59
Поље Г шума 18.00 120.00 2,160.00 1,296.00 388.80 1,684.80 3,516,048.00 3,741,552.00 4,570,862.40 4,864,017.60
УКУПНО 369.56 31,479.00 18,887.40 5,666.22 24,553.62 44,133,691.24 47,042,210.50 57,373,798.61 61,154,873.64
ГОДИШЊЕ 3,147.90 566.62 2,455.36 4,413,369.12 4,704,221.05 5,737,379.86 6,115,487.36
MWh 44,133.69 47,042.21 57,373.80 61,154.87

MWh/год 4,413.37 4,704.22 5,737.38 6,115.49
тое 3,795.50 4,045.63 4,934.15 5,259.32
тое/год 379.55 404.56 493.41 525.93
Извор: Калкулације аутора
Аутори студије нису били у могућности да добију детаљне планске документе у смислу интензитета и начина ширења рударских
поља ка опредељеним експроприсаним површинама за експлоатацију угља, тако да је анализа површина под шумом са
експроприсаних површина искалкулисана у укупној површини и без адекватне просторне оријентације, због наведеног разлога.
Суштински, уочени недостатак мањка комуникације између сектора у РБ „Колубара“ проузрокују неадекватно планирање што има за
последицу неблаговремене реакције у процесу доношења одлука, као и неадекватно коришћење додатних потенцијала РБ „Колубара“
(пре свега шума).
- 74 -
7.1.3. Преглед и постојеће стање котловских постројења за производњу

топлотне енергије у РБ „Колубара“
Преглед и анализа постојећег стања котловских постројења за производњу топлотне

енергије у РБ „Колубара“ обухватили су следеће елементе:
- број и инсталисану снагу котлова
- тип, марку и годину производње котлова
- стање котлова и степен њихове ефикасности
- режим рада котлова
- врсту угља и количину која се потроши у току једне грејне сезоне
- количине произведене топлотне енергије
- количине емитованог СО2
- количине пепела и начин његовог одлагања
- складишни простор и
- списак објеката који се снабдевају топлотном енергијом из појединачних

котларница .
Овакав приступ анализе био је условљен потребом да се добије јасан увид у постојеће
стање котларница не само са техничког већ и са аспекта сагледавања могућности и
величине потребних захвата замене угља са дрвном биомасом са којом располаже РБ
Анализа постојећег стања је урађена на бази података прикупљених током обиласка свих
котларница као и из служби РБ „Колубара“ које се баве одржавањем котловских
постројења и снабдевањем угља.
У наставку је дат табеларни приказ најзначајнијих параметара за сваку котларницу

појединачно.
- 75 -
Редни број
котларнице
Барошевац Управна
зграда
1
Назив параметра Јединица Вредност/карактеристика

мере параметра
Број котлова и њихова инсталисана снага кW 2x221,3
Укупна инсталисана снага кW 442,6
Тип котла топловодни
Марка Неовулкан 3
Произвођач Радијатор, Зрењанин
Година производње 1977
Стање котлова Субјективна Веома лоше
оцена
Количина угља која је утрошена за производњу тона Коцка Комад
топлотне енергије у г.с.2011/2012 132,92 156,04
Количина произведене топлотне енергије у кWh 1.334.215,09
г.с.2011/2012
Количина произведеног пепела у г.с.2011/2012 тона 22,5
Количина емитованог СО2 у г.с.2011/2012 тона 445,85
Трошкови утрошеног угља у г.с.2011/2012 динара 2.030.201,30
Режим рада котларнице 24 часа
Број радника у смени 2
Укупан број радника који опслужују котларницу 8
Начин пуњења котлова Ручно-лопатама
Начин изношења пепела Ручно (плеховима)
Одлагање пепела Контејнер
Поседовање складишног простора за складиштење Не постоји, већ се угаљ
угља складишти испред котларнице
Објекти који се греју топлотном енергијом из ове Управна зграда Барошевац
Постојање простора за потенцијално складиште за Да, између котларнице и
дрвну сечку Управне зграде
- 76 -
Редни број
Стара монтажа-
2 Барошевац

Број котлова и њихова инсталисана снага кW 5x524,6 +2 котла резервна
Укупна инсталисана снага кW 2.623,0

Марка Супервулкан
оцена
г.с.2011/2012
Количина емитованог СО2 у г.с.2011/2012 тона 1.233,01
Начин пуњења котлова Ручно-јапанер
Начин изношења пепела Краном/пепељара
Одлагање пепела Складиште поред котларнице
Објекти који се греју топлотном енергијом из ове Багерска радионица,
котларнице Стругарска радионица,
Магацин, Радионице
варилаца, Електро и
вулканизерску радионицу и
објекат инв. одржавања
Постојање простора за потенцијално складиште за Да, испред котларнице
дрвну сечку (подземни бункер)
- 77 -
Редни број
Јунковац-припремни
3
радови

оцена
Количина угља која је утрошена за производњу тона Коцка Комад Орах
топлотне енергије у г.с.2011/2012 118,73 132 2,35
г.с.2011/2012
Начин пуњења котлова Ручно-лопатама
Одлагање пепела Складиште иза котларнице
Објекти који се греју топлотном енергијом из ове Зграде грађевинске групе за
котларнице одржавање и рушење објеката
Постојање простора за потенцијално складиште за Да, са десне стране зграде
дрвну сечку котларнице
- 78 -
Редни број
Волујак-Јунковац

Број котлова и њихова инсталисана снага кW 2x317
Марка МАГ
Произвођач Загреб
Стање котлова Субјективна пристојно
оцена
Количина произведене топлотне енергије у кWh 759.643,80
г.с.2011/2012
Начин пуњења котлова Ручно-лопатама (уз коришење
ручних колица)
Одлагање пепела На депонију са стране
Поседовање складишног простора за складиштење Постоји у облику
угља надстрешнице
Објекти који се греју топлотном енергијом из ове Објекте гардеробе и
котларнице надзорног техничког особља
Постојање простора за потенцијално складиште за Да испред котларнице у делу
дрвну сечку где је постојећа надстрешница
- 79 -
Редни број
Нова монтажа-Зеоке

Број котлова и њихова инсталисана снага кW 240,1+301,6
Марка Супервулкан” 301,6 кW и
“Неовулкан 3” 240,1 кW

оцена
г.с.2011/2012
Начин пуњења котлова Ручно-лопатама (уз коришење
ручних колица)
Одлагање пепела На депонију испред
Поседовање складишног простора за складиштење Не, угаљ се складишти испред
угља котларнице
Објекти који се греју топлотном енергијом из ове Стара зграда и контејнери
котларнице надзорно-техничког особља
Постојање простора за потенцијално складиште за Да, испред котларнице као
дрвну сечку укопано складиште
- 80 -
Редни број
Булдозерска радионица-
Зеоке
6

Број котлова и њихова инсталисана снага кW 1x640 + 1 резервни 640

Марка Ремакс
оцена
топлотне енергије у г.с.2011/2012 - 207,34
г.с.2011/2012

Начин пуњења котлова Пужни транспортер
Начин изношења пепела Ручно лопатама за пепео
Одлагање пепела На депонију испред
Поседовање складишног простора за складиштење Да, поред котларнице
угља
Објекти који се греју топлотном енергијом из ове Управна зграда помоћне
котларнице механизације, магацини,
радионица за поправку
булдозера
Постојање простора за потенцијално складиште за Да, поред котларнице са леве
дрвну сечку стране
- 81 -
Редни број
7 Стара управа-Зеоке



оцена
г.с.2011/2012
Трошкови утрошеног угља у г.с.2011/2012 динара 428.860,20
Режим рада котларнице У једној смени

Начин пуњења котлова Ручно, колицима
Одлагање пепела На депонију поред
Поседовање складишног простора за складиштење Да, испред котларнице
угља
Објекти који се греју топлотном енергијом из ове Зграда радника помоћне
котларнице механизације
Постојање простора за потенцијално складиште за Да, испред котларнице у делу
дрвну сечку где се тренутно складишти
угаљ
- 82 -
Редни број
Медошевац



оцена
г.с.2011/2012

Начин пуњења котлова Ручно, колицима
Одлагање пепела На депонију удаљену око 50 м
поред котларнице
Поседовање складишног простора за складиштење Не. Угаљ се складишти
угља испред котларнице
Објекти који се греју топлотном енергијом из ове Зграда дирекције Медошевац
котларнице поље Д, зграде гардеробе,
кантине и диспечерског
центра
Постојање простора за потенцијално складиште за Да, испред или иза
дрвну сечку котларнице уз услов да буде
укопано у земљу или поред
котларнице ако им се врати
простор који се тренутно
користи за перионицу кола.
- 83 -
Редни број
Дом културе-Рудовци

Број котлова и њихова инсталисана снага кW 2x259

оцена
г.с.2011/2012
Трошкови утрошеног угља у г.с.2011/2012 динара 570.424,20

Начин пуњења котлова Ручно, колицима из
складишта
Начин изношења пепела Ручно кантама за пепео
Одлагање пепела На депонију удаљену око 50 м
поред котларнице
Поседовање складишног простора за складиштење Да. Складишни простор је
угља укопан у земљу површине око
120 м2.
Објекти који се греју топлотном енергијом из ове Зграда Дома културе и једног
котларнице комерцијалног објекта поред
зграде котларнице.
Постојање простора за потенцијално складиште за Да, постојеће складиште за
дрвну сечку угаљ површине око 120 м2.
- 84 -
Редни број
Купатило-Рудовци
10



оцена
г.с.2011/2012

Начин пуњења котлова Ручно лопатама
Начин изношења пепела Ручно лопатама
Одлагање пепела На депонију удаљену иза
Поседовање складишног простора за складиштење Да. Складишни простор је
угља укопан у земљу у нивоу котла
површине око 10 м2.
Објекти који се греју топлотном енергијом из ове Зграда старе Управе поља Б,
котларнице машинска радионица поља Б
и купатило за раднике.
Постојање простора за потенцијално складиште за Да иза котларнице у делу где
дрвну сечку се тренутно одлаже пепео.
- 85 -
Редни број
Церовити поток-
Барошевац
11



оцена
г.с.2011/2012
Количина произведеног пепела у г.с.2011/2012 тона 13

Начин пуњења котлова Ручно лопатама
Начин изношења пепела Ручно у полубурету
Одлагање пепела У један контејнер поред
Поседовање складишног простора за складиштење Да. Складишни простор је уз
угља котларницу површине око 12
м2.
Објекти који се греју топлотном енергијом из ове Зграда Управе поља Б и
котларнице електрорадионицу.
Постојање простора за потенцијално складиште за Да уз котларнице у делу где
дрвну сечку се тренутно лагерује угаљ са
проширењем површине.
- 86 -
Редни број
Тамнава Источно поље-
Каленић
12

Број котлова и њихова инсталисана снага кW 2x2.500

Марка ТПК
Стање котлова Субјектив Лоше
на оцена
топлотне енергије у г.с.2011/2012 - 1.098,6
г.с.2011/2012
Количина емитованог СО2 у г.с.2011/2012 тона 1.712,97

Начин пуњења котлова Једном кашиком која се налази на трактору.
Начин изношења пепела Утовар пепела у јапанер се обавља ручно, а
извлачење јапанера напоље се обавља мини
краном.
Одлагање пепела На депонију поред котларнице
Поседовање складишног простора за складиштење Да. Складишни простор је испред
угља котларнице под надстрешницом површине
око 24 м2.
Објекти који се греју топлотном енергијом из ове Машинскаи електро радионица Источно
котларнице поље Тамнава, магацин и булдозерска
радионица, зграда вариоца, ресторан зграда
дирекције.
Постојање простора за потенцијално складиште за Да испред котларнице у делу где се тренутно
дрвну сечку лагерује угаљ.
- 87 -
Општи закључак који би могао да се изведе на бази анализе постојећег стања објеката,
опреме и начина манипулације горивом (угљем) и пепелом могао би да гласи: стање
објеката и опреме у котларницама је веома лоше, а услови рада у највећем броју
котларница за време грејне сезоне су испод свих елементарних минимума и стандарда.
Колико је тешко стање у погледу услова рада у највећем броју коталрница најбоље
показују примери на слици 10.
Слика 10. Детаљи из котларница „Купатило“ (Рудовци) (лево) и „Нова монтажа“ Зеоке
(десно)
Ручно пуњење котлова угљем и ручно одлагање пепела на привремене депоније поред
котларница су присутни у највећем броју котларница (изузетак једино представљају
котларнице „Тамнава-Источно поље“ у којој се користи механизација за пуњење котлова и
изношење пепела и делимично котларница на „Старој монтажи“ у којој се такође користи
кран за изношење пепела).
Котловска постројења су веома стара и енергетски неефикасна постројења са веома

честим застојима у раду услед кварова због старости и дотрајалости опреме и делова.
Најмлађи котао је старости 8 година, док је највећи број у опсегу старости од 25-32
година. Постоји и котао стар 42 године који се још увек користи.
Другу важну карактеристику котловских постројења која се налазе у котларницама РБ

„Колубара“ представља чињеница да се такви модели котлова не производе у Србији
- 88 -
више од двадесет година па се ремонт постојећих котлова обавља тако што се узимају
делови са неких од постојећих котлова који су у најгорем стању или су већ изван
употребе. Овакав приступ се користи за котлове који су произведени од стране предузећа
„Радијатор“ из Зрењанина, док се проблеми јављају у котларницама у којима су
инсталирани котлови из бивших југословенских република, посебно из Републике
Хрватске због недостака делова. У таквим котларницама ремонти се обављају уз посебне
''вештине'' и ''сналажења'' мајстора који те ремонте обављају.
7.1.3.1. Транспортне дистанце између котларница РБ „Колубара“
Потреба сагледавања трошкова будућег транспорта дрвне биомасе са централног

стоваришта до појединачних котларница условила је утврђивање њиховог међусобног
растојања. Табеларни приказ наведених растојања дат је у табели 18 и обухвата 11
котларница које се налази на пољима „Б“, „Ц“ и „Д“ док је котларница „Тамнава- Источно
поље“ дислоцирана у односу на мрежу ових котларница и представља самосталну
јединицу која је везана за објекте који се налазе на копу „Тамнава- Источно поље“ и као
таква се мора посматрати индивидуално.
Табела 18. Преглед међусобних растојања котларница РБ „Колубара“ у километрима
- 89 -
Највећи број котларница налази се у опсегу од 1 до 4 км међусобне удаљености. У односу

на локацију потенцијалног централног стоваришта дрвне биомасе, са изузетком
котларница „Медошевац“ и „Булдозерска радионица Зеоке“, све друге котларнице
сконцентрисане су у опсегу 0,7 – 7,0 км (графикон 1) што је веома значајно са аспекта
ниске цене коштања транспорта дрвне биомасе са централног стоваришта до
појединачних котларница. Највећа удаљеност од потенцијалног централног стоваришта
дрвне биомасе има котларница „Медошевац“ и оно износи 14,5 км, док је котларница
„Булдозерска радионица Зеоке“ удаљена 9 км.
Слика 11. Приказ макролокације РБ „Колубара“
- 90 -
Географски распоред котларница унутар појединих локација дат је на сликама 12 и 13.
Графикон 1. Фреквенција међусобног растојања Слика 12. Позиција котларнице

котларница у РБ „Колубара“ „Тамнава-Источно поље“ (Пајић Б. 2012)
Слика 13. Распоред и позиције појединих котларница на пољима „Б“, „Ц“ и „Д“ (Пајић Б.
2012)
- 91 -
7.1.4. Грејна површина објеката и потрошња топлотне енергије у РБ „Колубара“
Укупна грејна површина објеката који су повезани на систем грејања преко појединих
котларница у РБ „Колубара“ износи 33.063 м2 (табела 19). Највећа површина загрева се из
котларнице „Тамнава- Источно поље“ (9.432 м2), а најмања (524 м2) из котларнице „Стара
управа у Зеокама“.
Табела 19. Грејна површина објеката и потрошња топлотне енергије у РБ „Колубара“ у

грејној 2011/2012.години
Потрошња енергије
Грејна
за грејање у РБ
површина
Просечна “Колубара” у
Укупно објеката који
потрошња односу на просечну
произведена се снабдевају
енергије по потрошњу енергије
Назив котларнице енергија у топлотном
м2 грејне за грејање
кWh у г.с. енергијом из
површине нестамбених
2011/2012.г. појединих
у кWh објеката у Србији
котларница у
(194 kWh/м2/год)
м2
(K5=K4:194)
1 2 3 4 5
Барошевац-Управна зграда 1.334.215,09 2.440 546,8 2,8
Стара монтажа-Барошевац 3.690.166,14 6.685 552,0 2,8
Јунковац-припремни радови 1.167.961,95 1.004 1.163,3 6,0
Волујак-Јунковац 759.643,80 1.624 467,8 2,4
Нова монтажа-Зеоке 1.119.150,73 2.157 518,8 2,7
Булдозерска радионица-Зеоке 962.172,79 2.288 420,5 2,2
Стара управа-Зеоке 281.839,91 524 537,9 2,8
Медошевац 1.614.953,48 1.900 850,0 4,4
Дом културе-Рудовци 374.887,16 652 575,0 3,0
Купатило-Рудовци 785.771,75 2.875 273,3 1,4
Церовити поток-Барошевац 771.550,63 1.572 490,8 2,5
Тамнава Источно поље 5.098.114,33 9.342 545,7 2,8
УКУПНО 17.960.427,76 33.063 543,2 2,8
Извори: 1.Службе РБ „Колубаре“; 2. Агенција за енергетску ефикасност Србије; 3. Калкулације аутора
Просечна потрошња топлотне енргије по м2 површине објеката који се греју креће се у

опсегу од 273,3 – 1.163,3 кWh/м2/год. У поређењу са просечном потрошњом енергије за
грејање нестамбених објеката (194 кWh/м2/год) у Србији потрошња енергије за грејање
објеката у РБ „Колубара“ већа је од 1,4 до 6 пута. При том највећи број објеката има
потрошњу већу за 2,8 пута у односу на просек у Србији. Истовремено то је и просек РБ
„Колубара“ као целине. Овако висока потрошња енергије резултат је бројних фактора
почев од великих губитака у самим котловима који су веома неефикасни због стања у
коме се налазе, губитака у мрежи и у самим објектима услед непостајања одговарајуће
изолације, старости врата и прозора, али и неадекватног понашања особља.
- 92 -
7.1.5. Енергетски биланс утрошене количине угља и произведене количине

топлотне енергије за потребе грејања објеката у РБ „Колубара“ у грејној сезони
2011/2012. г.
Енерегстки биланс производње и потрошње топлотне енергије је важан за сваку

компанију, како са становишта сагледавања њених енергетских потреба, тако и са
становишта вођења одговарајуће енергетске политике. Када је у питању РБ „Колубара“
следећи елементи енергетске политике су од великог значаја:
- рационална потрошња енергије,
- повећање енергетске ефикасности објеката и постројења за производњу топлотне

енергије,
- стварање предуслова за производњу и коришћење зелене енергије тј. енергије из

обновљивих извора
- смањење емисије СО2 и
- допринос очувању животне средине кроз смањење емисије штетних гасова и

адекватно одлагање пепела и других штетних материја који настају у процесу
производње топлотне енергије.
Када је у питању овај последњи елемент енергетске политике потребно је истаћи

чињеницу да је у РБ „Колубара“, у складу са законском регулативом, у 2011. години,
спроведено мерење емисије штетних гасова у процесу производње топлотне енергије у
свих 12 котларница са којима ова компанија располаже.
Енергетски биланс топлотне енергије РБ „Колубара“ (табела 20) урађен је на бази

утрошених количина угља, а на основу података добијених из стручних служби компаније
у погледу количина и вредности доње топлотне моћи појединих сортимената који су
заступљени у потрошњи и то: комад, коцка и орах.
У грејној сезони 2011/2012. година (15. октобар 2011-01. април 2012. године) за потребе
грејања објеката у РБ „Колубара“ утрошено је 3.882,3 тоне угља од чега 1.198,8 тона
сортимента коцка, 2.682,3 тоне сортимента комад и 2,35 тона сортимента орах. Све
наведене количине угља испоручене су из производње РБ „Колубара“.
Графички приказ учешћа појединих сортимената у укупној потрошњи угља у грејној

сезони 2011/2012. година дат је на графикону 2. Преко 2/3 укупне потрошње угља за
потребе грејања у грејној сезони 2011/2012. година сачињавао је сортимент коцка, док је
сортимент комад учествовао са 31%. Учешће сортимента орах било је симболично.
- 93 -
Техноекономска анализа могућности коришћења дрвне биомасе са простора експлоатације површинских копова РБ „Колубара“ у топлотне сврхе
Табела 20. Количине утрошеног угља и произведене топлотне енергије у РБ „Колубара“ у грејној сезони 2011/2012
Извори: 1. Стручне службе РБ „Колубара“; 2. Калкулације аутора
- 94 -
Графикон 2. Учешће појединих сортимената у укупној потрошњи угља за потребе

грејања у грејној сезони 2011/2012. година у РБ „Колубара“
За потребе грејања просторија у оквиру РБ „Колубара“ у грејној сезони 2011/2012. година

произведено је укупно 17,96 милиона кWh енергије.
Израчуната количина топлотне енергије представљаће полазну основу за сагледавање

могућности замене одређене количине угља дрвном биомасом у сврху производње зелене
енергије.
7.1.6. Биланси пепела и емитованог СО2 у процесу производње топлотне енергије за

грејање објеката у РБ „Колубара“ у грејној сезони 2011/2012. година
А. Биланс пепела
Израда биланса произведеног пепела и емитованог СО2 у процесима производње енергије

из фосилних горива какав је угаљ постају све више предмет захтева инспекцијских органа
из разлога њиховог негативног утицаја на животну средину. С друге стране у компанијама
које су усвојиле принципе Друштвено одговорног пословања израда оваквих биланса је
- 95 -
уобичајен поступак из разлога праћења динамике смањења негативног утицаја на животну

средину и нумеричког исказивања доприноса компаније у процесима замене фосилних са
биогоривима какво је дрво.
Имајући у виду да је компанија РБ „Колубара“ већ одавно усвојила принципе друштвено

одговорног пословања то је израда наведених биланса представљала један од важних
захтева за ову Техно-економску анализу како би се у наредном периоду планирале мере и
пратили ефекти замене угља као фосилног горива са дрвним биогоривима и на тај начин
нумерички егзактно изражавао њен допринос заштити животне средине и ублажавању
климатских промена.
У процесу израде биланса пепела који настаје коришћењем појединих сортимената

лигнита за потребе грејања у РБ „Колубара“, коришћени су подаци стручне службе РБ
„Колубара“ која се бави испитивањем садржаја пепела при различитим влажностима тих
сортимената (а пре свих коцка, комад и орах). Табеларни приказ биланса пепела по свакој
котларници појединачно и за сваки сортимент лигнита који се у њима користио у грејној
сезони 2011/2012. години дат је у табели 21.
Резултати анализе биланса показују да је за производњу 17,96 милиона кWh топлотне

енергије у грејној сезони 2011/2012. година произведено 298,5 тона пепела или за сваки
произведени кWh топлотне енергије настало је 0,02 кг пепела.
Узимајући у обзир све карактеристике дрвних биогорива, а пре свих врсту дрвета,
влажност, проценат учешћа пепела за одређену дрвну врсту и њену влажност за
производњу 1 кWh топлотне енергије из дрвета четинара, сортимент дрвна сечка (Г50),
влажности 35% количина пепела која настаје износи 0,004 кг. Количина пепела која
настаје за производњу 1 кWh топлотне енергије из дрвне сечке као биогорива је за 5 пута
мања у односу на количину пепела која настаје за производњу 1 кWh топлотне енергије из
угља у конкретном примеру за РБ „Колубара“.
- 96 -
Табела 21. Биланс пепела насталог у процесу производње топлотне енергије за потребе грејања у грејној сезони 2011/2012.
година у РБ „Колубара“
Извори: 1. Стручне службе РБ „Колубара“, 2. Калкулација аутора
- 97 -
Поред неупоредиво веће количине пепела који настаје из угља, додатни проблем у
систему котларница РБ „Колубара“ представља његово одлагање као и трошкови
транспорта на посебну депонију.
Резултати спроведених теренских истраживања показали су да се у највећем броју

котларница пепео одлаже на привремене депоније уз котларнице које се једанпут у току
грејне сезоне (ређи случај) или на њеном крају (чешћи случај) чисте тако што се пепео
одвози камионима на посебне депоније. Код појединих котларница пепео се одлаже у тзв.
''вртаче'', а затим када се оне испуне затрпава земљом. Изглед једне привремене и једне
сталне депоније пепела на неким од котларница дат је на слици 14.
Слика 14. Привремена депонија поред котларница „Стара монтажа“ (лево) и стална
депонија поред котларнице „Медошевац“
Коришћењем дрвних биогорива, а пре свих дрвне сечке, овакви еколошки проблеми били
би превезиђени због чињенице да се пепео настао у процесу сагоревања може користити
као одлично ђубриво.
Б. Биланс емитованог СО2
Угљен диоксид као један од главних изазивача ефеката стаклене баште представља данас
предмет посебног надзора читавог човечанства које кроз политику Уједињених нација и
влада великог броја земаља предузима мере за спречавање и заустављање негативних
процеса који изазивају даље климатске промене са свим негативним ефектима које оне
доносе. У том смислу под покровитељством Уједињених нација донет је велики број
- 98 -
резолуција (најновију представља RIО+20 из јуна 2012. године) које су индиректно

инплицирале доношење бројних директива, закона, акционих планова и других
инструмената којима владе појединачних земаља дају свој допринос ублажавању
климатских промена у свету.
Овим активностима придружује се све већи број компанија у свету, а посебно компаније
које су усвојиле принципе Друштвено одговорног пословања, које директно другачијим
приступом у пословању, али и индиректно помажући бројне друштвене акције дају свој
допринос глобалним напорима ублажавања климатских промена.
Компанија РБ „Колубара“ кроз бројне активности у сфери заштите животне средине већ
дужи низ година даје свој допринос напорима ублажавања климатских промена.
Досадашње активности компаније РБ „Колубара“ највећим делом су се односиле на
конкретне акције чишћења простора који припада овој компанији, пошумљавања
слободног земљишта али и депонија и јаловишта која припадају овој компанији,
учествовања у бројним домаћим и међународним пројектима и акцијама Владе,
едукацијом, промоцијом и другим активностима.
Најновија активност покренута од стране компаније РБ „Колубара“ представља активност

одрживе замене угља као фосилног горива у систему својих котларница са дрвним
биомасом са којом ова компанија располаже у значајним количинама. Један од важних
сегмената ове активности представља израда и анализа биланса емитовања СО2 у процесу
производње топлотне енергије за потребе грејања.
У том смислу за потребе ове Техно-економске анализе урађен је биланс емисије СО2 у
процесу производње топлотне енергије за грејање објеката РБ „Колубара“. Основ
наведеног биланса представљали су подаци стручних служби компаније о количинама и
сортиментима угља које су утрошени у грејној сезони 2011/2012. година као и емисија
СО2 из појединих сортимената угља за производњу 1 кWh енергије. Приказ наведеног
биланса дат је у табели 22.
Анализа података из Биланса емисије СО2 показује да је у грејној сезони 2011/2012.

година у процесу производње топотне енергије за потребе грејања објеката у оквиру РБ
„Колубара“ емитовано 6.012,54 тоне СО2 што у односу на укупно произведену енергију од
17,96 милиона кWh представља 0,33 кг СО2 за сваки кWh произведене енергије. Добијени
износ емисије СО2 по 1 кWh топлотне енергије нешто је већи од просека емисије СО2 из
осталих угљева у Србији који износи 0,29 кг СО2/ кWh енергије.
Поређењем емисије СО2 по 1 кWh енергије из угља који се користи за потребе грејања у
РБ „Колубара“ (0,33 кг/ кWh) са емисијом СО2 по 1 кWh енергије из дрвне сечке (0,0212
кг/ кWh) долази се до закљачка да је та вредност већа 15,6 пута.
- 99 -
Табела 22. Биланс емисије СО2 у процесу производње топлотне енергије за грејање објеката у РБ „Колубара“ у грејној
сезони 2011/2012. година
- 100 -
7.1.7. Концентрација штетних материја и губици топлоте у гасовима приликом

сагоревања угља и производње топлотне енергије за грејање објеката РБ
На основу резултата мерења емисије штетних гасова и концентрације штетних материја у

гасовима приликом сагоревања угља за производњу топлотне енергије за грејање објеката
у РБ „Колубари“ које је обављено у децембру 2011. године, у табели 23 представљени су
збирни подаци за сваку котларницу појединачно.
Од укупно 8 котларница у којима су мерени губици топлоте у 5 котларница су измерене

вредности губитака топлоте биле изнада граничне вредности. Највећи губици топлоте су у
котларницама „Булдозерска радионица“ (26,4%) и „Стара монтажа“ (21,01%). У односу на
граничне вредности (12%) губици топлоте у котларници „Булдозерска радионица“ већи су
2,2 пута, а у котларници „Стара монтажа“ 1,7 пута. Губици енергије у ове две котларнице
сачињавају 84,6% укупних губитака енергије изнад граничних вредности у односу на
свих 8 котларница у којима је вршено мерење.
Анализа података извршених мерења губитака енергије изнад граничних вредности

одређених Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у ваздух у 8
котларница РБ „Колубара“ показала је да су укупни губици топлоте изнад граничних
вредности у грејној сезони 2011/2012. години износили 556.159 кWh. За ту количину
енергије било је потребно утрошити 121,4 тоне угља (сортимент коцка) више у односу
када би ти губици били на нивоу или испод граничних вредности.
Када је у питању концентрација штетних материја најизраженија и највећа концентрација

у односу на граничне вредности представља емисија угљен моноксида (СО). Резултати
мерења концентрације угљен моноксида показали су да у 11 котларница, од укупно 12
колико их има у систему РБ „Колубара“, концентрација угљен моноксида прелази
граничне вредности емисије. Вредност концентрације угљен моноксида већа је у односу
на граничне вредности између 1,2 пута колико износи у котларници „Каленић“ (ТИП) до
чак 39,8 пута у котларници „Церовити поток“. Изражено већа концентрација угљен
моноксида је и у котларници „Медошевац“ са вредношћу која је 20,8 пута већа у односу
на граничну вредност емисије.
Концентрације осталих штетних гасова су са неколико изизетака у границама граничних

вредности емисије.
- 101 -
Табела 23. Концентрација штетних материја и губици топлоте у гасовима који настају приликом сагоревања угља у
котларницама РБ „Колубара“
Оксиди сумпора
Азотни оксиди изражени Угљен моноксид (СО) у
Губици топлоте (%) изражени као СО2 у
као NО2 у мг/Nм3 мг/Nм3
мг/Nм3
Измерена Измерена Измерена Измерена
вредност вредност вредност као вредност као
Назив котларнице Гранична Гранична Гранична Гранична
као просек као просек просек просек
вредност вредност вредност вредност
средњих средњих средњих средњих
емисије емисије емисије емисије
вредности вредности вредности вредности
(ГВЕ) (ГВЕ) (ГВЕ) (ГВЕ)
резултата резултата резултата три резултата три
три мерења три мерења мерења мерења
1 2 3 4 5 6 7 8 9
Барошевац-Управна зграда 10,30 12 60 250 1.883,70 ... 17.764,0 2000
Стара монтажа-Барошевац 21,01 12 86 250 482 ... 4.656,3 2000
Јунковац-припремни радови ... 12 222 650 560,70 1700 646,3 250
Волујак-Јунковац 17,10 12 157 250 430,30 ... 429,6 1000
Нова монтажа-Зеоке 15,90 12 53,67 250 114 ... 7.557,3 1000
Булдозерска радионица-Зеоке 26,40 12 255 250 1428 ... 3.908,7 1000
Стара управа-Зеоке 12,97 12 39,67 250 2707 ... 6.067,7 2000
Медошевац ... 12 105 650 299,30 1700 5.210,7 250
Дом културе-Рудовци 6,50 12 36,70 250 1.111,30 ... 6129 2000
Купатило-Рудовци 9,17 12 55 250 1.306,30 ... 2.416,3 2000
Церовити поток-Барошевац ... 12 35 650 929 1700 9954 250
Тамнава -Источно поље ... 12 373,70 650 1.733,30 1700 308,7 250
Извори: Извештај о мерењу емисије загађујућих материја у ваздух, Заштита, а.д., Београд, децембар 2011; 2. Интерни подаци РБ „Колубара“; 3.
- 102 -
7.1.8. Трошкови производње топлотне енергије за грејање објеката у РБ „Колубара“

у грејној сезони 2011/2012.година
Трошкови производње и цена коштања 1 кWh енергије представљају важан сегмент

енергетске политике било да се она води на нивоу државе или пак на нивоу сваке
појединачне компаније.
Специфичност РБ „Колубара“ састоји се у чињеници да своје потребе за топлотном

енергијом за грејање објеката задовољава коришћњем угља из сопствене производње.
Међутим, према успостављеном режиму снабдевања угља котларницама исте се
књиговодствено материјално и финансијски задужују са количинама које им се испоруче у
току грејне сезоне обрачунатим по комерцијалним ценама.
На основу података о испорученим количинама и финансијском задужењу сваке

појединачне котларнице добијених из стручних служби РБ „Колубара“ извршена је
калкулација трошкова производње топлотне енергије за грејање објеката у РБ „Колубара“
у грејној сезони 2011/2012. година, а на основи трошкова израчуната је и цена коштања 1
кWh енергије.
Приказ трошкова производње топлотне енергије за грејање објеката у РБ „Колубара“ дат

је у табели 24.
Анализа података из табеле 23 показује да су укупни трошкови производње топлотне

енергије за грејање објеката у грејној сезони 2011/2012. година износили 27,3 милиона
динара што у односу на произведених 17,96 милиона кWh енергије даје цену коштања 1
кWh у износу од 1,52 динара. Прерачунато у евре по средњем курсу на дан 16.04.2012.
године (завршетак грејне сезоне) од 111,5678 динара за 1 €, укупни трошкови производње
топлотне енергије за грејање објеката у РБ „Колубара“ износили су 244.857,5 € или 0,014
€/ кWh енергије.
- 103 -
Табела 24. Трошкови производње енергије за грејање објеката у РБ „Колубара“ у грејној сезони 2011/2012. г.
- 104 -
7.2. Техноекономска анализа производње и коришћења дрвне биомасе

за потребе производње топлотне енергије у РБ „Колубара“
7.2.1. Прорачун расположивих количина дрвне биомасе по врстама дрвета и

енергетским вредностима на годишњем нивоу
На основу података из Посебне основе газдовања шумама (ПОГШ) за газдинску јединицу

„РЕИК Колубара“ (2008-2017), рударски басен „Колубара“ располаже са 897,11 ха шума и
шумског земљишта, од чега је обрасло 722,97 ха. Према евиденцији у протекле 3 године
оставрене су следеће количине посеченог дрвета: 1.633,92 м3 у 2009. години, 2.013,95 м3 у
2010. години и 3.088,05 м3 у 2011. години (табела 25). Наведене вредности су још увек
знатно испод планираног сечивог етата који на годишњем нивоу износи 3.888,96 м3.1
Анализирајући планирани обим сеча по дрвним врстама и локациjи, јасно се уочава да су

економски најзначајније врсте црна јова, топола робуста, јасика, багрем, цер, црни бор,
бели бор, дуглазија, ариш и боровац. Оне су истовремено и најзаступљеније врсте и у
планираном сечивом етату јер чине 91,2% сечиве запремине (35.456 м3). Њихово учешће у
укупној енергетској вредности планираног сечивог етата износи 91,5% односно 89.250.796
кWh при влажности од 35%, односно 94.497.398 кWh за влажност од 20%.
Табела 25: Учешће етата најзаступљенијих дрвних врста и енергетске вредности

Учешће
Учешће Учешће дрвне
дрвне врсте у
дрвне Енергетска врсте у Енергетска
укупној
врсте у вредност у укупној вредност у
Врста дрвећа Етат м3 енергетској
укупном кWh енергетској кWh
вредности у
етату у (w=35%) вредности у (w=20%)
% при
% % при w=35%
w=20%
Црна јова 1.513 3,9 2.985.149 3,1 3.172.761 3,1
Топола робуста 1.477 3,8 2.419.326 2,5 2.574.411 2,5
Јасика 929 2,4 1.704.715 1,7 1.808.763 1,7
Цер 360 0,9 1.063.434 1,1 1.131.497 1,1
Багрем 14.860 38,2 44.936.640 46,1 47.566.860 46,1
ЛИШЋАРИ 19.139 49,2 53.109.264 54,5 56.254.292 54,5
ГОДИШЊЕ 1.913,9 - 5.310.926,4 - 5.625.429,2 -
Црни бор 7.352 18,9 17.593.336 18,0 18.652.024 18,0
1
Све калкулације су вршене на годишњем нивоу.
- 105 -
Бели бор 1.333 3,4 2.935.266 3,0 3.107.223 3,0

Дуглазија 1.345 3,5 2.735.730 2,8 2.894.440 2,8
Боровац 2.982 7,7 4.965.030 5,1 5.224.464 5,1
Ариш 3.305 8,5 7.912.170 8,1 8.364.955 8,1
ЧЕТИНАРИ 16.317 42,0 36.141.532 37,1 38.243.106 37,1
ГОДИШЊЕ 1.631,7 - 3.614.153,2 - 3.824.310,6 -
УКУПНО 35.456 91,2 89.250.796 91,5 94.497.398 91,5
ГОДИШЊЕ 3.545,6 - 8.925.079,6 - 9.449.739,8 -
Извор: калкулације аутора
Уочава се да су најзначајније врсте дрвећа багрем, црни бор, ариш, боровац, црна јова,
бели бор, дуглазија, топола робуста, јасика и цер у запреминском и у енергетском
контексту.
Посматрајући потребе РБ „Колубара“ за дрвним сортиментима техничке вредности,

уочава се да се оне у последње три године крећу у распону од 250-600 м3 годишње, у
зависности од захтева рударства и расположивости захтеваних сортимената.
Пошто планирани обим производње техничког дрвета превазилази годишње потребе РБ

„Колубара“ (према ПОГШ могуће је произвести 1.528,70 м3/год), за потребе даљих
анализа у овој Студији усвојено је да ће се потребе за техничким дрветом кретати
просечно на нивоу од око 550,50 м3/год, што је за 978,20 м3/год више од утрошених
количина у последње три године. Прецизније, добијени ''вишак'' у ствари представља
ситно техничко дрво које има низак ниво искоришћења за потребе РБ„Колубара“, те се и
ова количина може искористити у енергетске сврхе. Калкулације у табели 25, показују
колико износе максималне вредности у запремини и енергији које се могу користити из
сопствених шума РБ „Колубара“, а према одредбама важеће ПОГШ. Калкулација у табели
26 је рађена појединачно за најзаступљеније врсте, док су остале врсте дрвећа приказане
као ОЛ (остали лишћари), односно ОЧ (остали четинари).
- 106 -
Табела 26. Укупно учешће дрвета за енергетске сврхе према ПОГШ у запремини и енергетским вредностима
Учешће дрвне
Учешће дрвне
Енергетска Енергетска врсте у
врсте у укупној
Техничко Енергетско вредност у вредност у укупној
Етат енергетској
Врста дрвећа дрво дрво кWh кWh енергетској
(w=35%) вредности у %
(w=20%) вредности у
при w=35%
% при w=20%
м3 кWх % кWх %
Црна јова 1.513 200 1.313 2.590.544 3,0 2.753.361 3,1
Топола робуста 1.477 200 1.277 2.091.726 2,5 2.225.811 2,5
Јасика 929 140 789 1.447.815 1,7 1.536.183 1,7
Цер 360 56 304 898.066 1,1 955.545 1,1
Багрем 14.860 2.100 12.760 38.586.240 45,9 40.844.760 45,9
ОЛ 3.271 387 2.884 6.984.337 8,4 7.464.064 8,5
ЛИШЋАРИ 22.410 3.083 19.327 52.598.728 62,7 55.779.724 62,8
ГОДИШЊЕ 2.241,0 308,3 1.932,7 5.259.872,8 - 5.577.972,5 -
Црни бор 7.352 1.100 6.252 14.961.036 18,0 15.861.324 18,0
Бели бор 1.333 200 1.124 2.494.866 3,0 2.641.023 3,0
Дуглазија 1.345 200 1.145 2.328.930 2,8 2.464.040 2,8
Боровац 2.982 400 2.582 4.299.030 5,1 4.523.664 5,0
Ариш 3.305 500 2.805 6.715.170 8,1 7.099.455 8,1
ОЧ 162 22 140 270.070 0,3 285.742 0,3
ЧЕТИНАРИ 16.479 2.422 14.057 31.069.102 37,3 32.875.248 37,2
ГОДИШЊЕ 1.647,9 242,2 1.405,7 3.106.910,2 - 3.287.524,8 -
УКУПНО 38.889 5.505 33.384 83.667.830 100,0 88.654.791 100,0
ГОДИШЊЕ 3.888,9 550,5 3.338,4 8.366.783,0 - 8.865.479,1 -
Извор: калкулације аутора
- 107 -
Подаци у табели 26 показују реалне могућности коришћења дрвета у енергетске сврхе,

сходно ПОГШ и планираном етату, са том разликом, што се опредељење коришћења
ситног техничког дрвета неће односити на производњу техничких сортимената, већ у
енергетске сврхе. Пошто је и сама финансијска калкулација у ПОГШ показала негативно
пословање, потребно је максимално редуковати све непотребне трошкове који утичу на
нерентабилност газдовања и определити се на што рационалније газдовање са што мањим
трошковима, односно производњи дрвета за енергетске потребе (биомаса).
Углавном се сви сортименти из шума којима газдује РБ „Колубара“, примарно прерађују у

2 пилане од којих се једна налази на подручју „Тамнаве-Западно поље“, док је друга у селу
Јунковац (стругара „Припремних радова“ на пољу „Д“) и углавном не ради због честих
кварова машина. Дрвни сортименти који су потребни за обављање делатности у
рударству, а нису у могућности да се израде на поменутим пиланама, купују се од
добављача са тржишта. Стругаре највише производе прагове и рудне греде за анкерисање
и нивелисање („подштопавање“) багера, потом даске и гредице за различите сврхе (од
нивелисања покретних трака, до ремонта багера и вулканизера), као и кочиће разних
димензија (за геометре). Пиљевина са стругара се углавном користи у радионицама и
местима ремонта за сакупљање просутог и исцурелог уља, а остатак се баца на депонију.
Саме стругаре имају низак ниво искоришћења дрвних сортимената, због честих кварова
који су проузроковани делом због дотрајалости машина (случај стругара у Јунковцу), а
делом и због необучености техничког особља које ради на њима (ситуација у стругари
„Тамнава-Западно поље“, али и у стругари у Јунковцу). Такође, због самог система рада и
награђивања радника, не примећује се њихова заинтересованост да се промени приступ
раду у смислу повећања ангажованости и учинка.
- 108 -
Табела 27. План сеча шума по врстама дрвећа са максимално могућим искоришћењем у енергетске сврхе
Главни Претходни Енергетска Енергетска Енергетска Енергетска

УКУПНО Техничко Огревно Остатак
Врста дрвећа принос принос вредност I2 вредност II3 вредност I вредност II
м3 м3 кWh MJ
1 2 3 4 (2+3) 5 6 7 8 9 10 11
Бела врба 104.00 190.00 294.00 0.00 250.00 44.00 636,216.00 672,966.00 2,290,260.00 2,422,560.00
Црна јова 963.00 550.00 1,513.00 605.00 681.00 227.00 2,985,149.00 3,172,761.00 10,748,352.00 11,423,150.00
Бела топола 100.00 57.00 157.00 63.00 70.00 24.00 257,166.00 273,651.00 925,672.00 985,018.00
Робуста 1,463.00 14.00 1,477.00 591.00 664.00 222.00 2,419,326.00 2,574,411.00 8,708,392.00 9,266,698.00
Пл. брест 91.00 7.00 98.00 39.00 44.00 15.00 252,252.00 268,128.00 908,166.00 965,398.00
ОМЛ 244.00 0.00 244.00 0.00 207.00 37.00 506,544.00 538,264.00 1,823,900.00 1,938,092.00
Пољ. јасен 0.00 23.00 23.00 9.00 11.00 3.00 61,985.00 65,895.00 223,146.00 237,199.00
Лужњак 145.00 110.00 255.00 102.00 115.00 38.00 684,165.00 727,515.00 2,462,535.00 2,619,360.00
Граб 0.00 60.00 60.00 0.00 51.00 9.00 169,320.00 181,800.00 609,600.00 654,540.00
Цер 151.12 209.00 360.12 144.00 162.00 54.12 1,063,434.36 1,131,497.04 3,827,715.48 4,073,677.44
Сит. липа 156.00 3.00 159.00 64.00 72.00 23.00 326,109.00 347,574.00 1,173,738.00 1,251,330.00
Среб. липа 0.00 171.00 171.00 68.00 77.00 26.00 350,721.00 373,806.00 1,262,322.00 1,345,770.00
Сладун 42.00 20.35 62.35 25.00 28.00 9.35 169,155.55 180,004.45 608,972.45 648,128.25
ОЛ 392.00 256.00 648.00 259.00 292.00 97.00 1,711,368.00 1,867,536.00 6,159,888.00 6,582,384.00
Трешња 10.00 0.00 10.00 4.00 4.00 2.00 22,800.00 24,250.00 82,060.00 87,310.00
Црни јасен 20.00 0.00 20.00 0.00 17.00 3.00 53,900.00 57,300.00 194,040.00 206,260.00
Јасика 717.00 212.00 929.00 372.00 418.00 139.00 1,704,715.00 1,808,763.00 6,136,974.00 6,510,432.00
Бреза 14.00 32.00 46.00 0.00 39.00 7.00 117,484.00 125,028.00 422,878.00 450,018.00
Буква 0.00 7.00 7.00 0.00 6.00 1.00 18,109.00 19,411.00 65,191.00 69,888.00
Пољ. брест 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
Бели јасен 157.00 38.00 195.00 78.00 88.00 29.00 525,525.00 558,675.00 1,891,890.00 2,011,035.00
Млеч 268.00 24.00 292.00 117.00 131.00 44.00 728,248.00 774,092.00 2,621,576.00 2,786,556.00
Јавор 70.00 182.00 252.00 101.00 124.00 27.00 620,172.00 657,216.00 2,232,216.00 2,366,280.00
2
Енергетска вредност I, односи се на сортименте са садржајем влаге од 35%. Вредности добијене множењем енергетског коефицијента сваке
појединачне врсте дрвећа са укупно планираним етатом по врсти дрвећа.
3
Енергетска вредност II, односи се на сортименте са садржајем влаге од 20%. Вредности добијене множењем енергетског коефицијента сваке
појединачне врсте дрвећа са укупно планираним етатом по врсти дрвећа.
- 109 -
Пл. јавор 0.00 2.00 2.00 1.00 1.00 0.00 4,780.00 5,076.00 17,204.00 18,270.00
Клен 0.00 1.12 1.12 0.00 1.00 0.12 3,119.20 3,314.08 11,229.12 11,930.24
Багрем 14,021.00 839.00 14,860.00 5,944.00 6,687.00 2,229.00 44,936,640.00 47,566,860.00 161,780,820.00 171,365,520.00
Цр. храст 225.00 22.00 247.00 99.00 111.00 37.00 656,526.00 697,775.00 2,363,296.00 2,511,743.00
Ј. јавор 8.00 20.00 28.00 11.00 13.00 4.00 68,908.00 73,024.00 248,024.00 262,920.00
ЛИШЋАРИ 19,361.12 3,049.47 22,410.59 8,696.00 10,364.00 3,350.59 61,053,837.11 64,746,592.57 219,800,057.05 233,071,466.93
Смрча 4.00 0.00 4.00 2.00 1.00 1.00 7,460.00 7,892.00 26,856.00 28,412.00
Црни бор 5,663.00 1,689.00 7,352.00 2,941.00 3,308.00 1,103.00 17,593,336.00 18,652,024.00 63,337,480.00 67,145,816.00
Бели бор 950.00 383.00 1,333.00 533.00 600.00 200.00 2,935,266.00 3,107,223.00 10,566,691.00 11,185,203.00
Дуглазија 158.00 1,187.00 1,345.00 538.00 606.00 201.00 2,735,730.00 2,894,440.00 9,848,090.00 10,421,060.00
Боровац 2,011.00 971.00 2,982.00 1,193.00 1,342.00 447.00 4,965,030.00 5,224,464.00 17,871,126.00 18,807,474.00
Ариш 2,125.00 1,180.00 3,305.00 1,322.00 1,487.00 496.00 7,912,170.00 8,364,955.00 28,479,185.00 30,111,855.00
ОЧ 130.00 28.00 158.00 63.00 71.00 24.00 304,940.00 322,636.00 1,097,784.00 1,161,300.00
ЧЕТИНАРИ 11,041.00 5,438.00 16,479.00 6,592.00 7,415.00 2,472.00 36,453,932.00 38,573,634.00 131,227,212.00 138,861,120.00
УКУПНО 30,402.12 8,487.47 38,889.59 15,288.00 17,779.00 5,822.59 97,507,769.11 103,320,226.57 351,027,269.05 371,932,586.93
ГОДИШЊЕ 3.040,21 848,75 3.888,96 1.528,80 1.777,90 582,26 9,750,776.91 10,332,022.66 35,102,726.91 37,193,258.69
MWh 97,507.77 103,320.23
MWh/год 9,750.78 10,332.02
GJ 351,027.27 371,932.59
GJ/год 35,102.73 37,193.26
тое 8,385.67 8,885.54 8,389.55 8,889.19
тое/год 838.57 888.55 838.96 888.92
Извор: ПОГШ и калкулације аутора
Табела показује калкулацију максимално могућег искоришћења планираног сечивог етата сходно ПОГШ у енергетске сврхе на
десетогодишњем и годишњем нивоу. За сортименте са влажношћу од 35%, та количина износи 9.750.776,91 кWh, односно при
влажности од 20%, 10.332.022,66 кWh, годишње. Другим речима, ово је количина енергије коју садржи планирани сечиви етат у
поменутој газдинској јединици. Пошто у РБ „Колубара“ постоји потреба и за техничким сортиментима, у табели 28, дат је
преглед и по сортиментној структури, у смислу производње трупаца за техничку прераду, односно тачно дефинисање дела
ситног техничког дрвета које се може искористити у енергетске сврхе пошто није сврсисходно да се даље прерађује у техничке
сортименте.
- 110 -
Табела 28: План сеча шума по врстама дрвећа са искоришћењем техничког енергетског, огревног дрвета и шумског остатка у енергетске
сврхе
Главни Претходни Техничко Техничко Енергетска Енергетска Енергетска Енергетска
Врста Укупно Техничко Огревно Остатак
принос принос за прераду енергетско вредност I вредност II вредност I вредност II
дрвећа
м3 м3 кWh МЈ
Бела врба 190.00 294.00 0.00 0.00 0.00 250.00 44.00 190.00 636,216.00 672,966.00 2,290,260.00 2,422,560.00
Црна јова 550.00 1,513.00 605.00 200.00 405.00 681.00 227.00 550.00 2,590,549.00 2,753,361.00 9,327,552.00 9,913,150.00
Бела топола 57.00 157.00 63.00 20.00 43.00 70.00 24.00 57.00 224,406.00 238,791.00 807,752.00 859,538.00
Робуста 14.00 1,477.00 591.00 200.00 391.00 664.00 222.00 14.00 2,091,726.00 2,225,811.00 7,529,192.00 8,011,898.00
Пл. брест 7.00 98.00 39.00 15.00 24.00 44.00 15.00 7.00 213,642.00 227,088.00 769,161.00 817,633.00
ОМЛ 0.00 244.00 0.00 0.00 0.00 207.00 37.00 0.00 506,544.00 538,264.00 1,823,900.00 1,938,092.00
Пољ. јасен 23.00 23.00 9.00 3.00 6.00 11.00 3.00 23.00 53,900.00 57,300.00 194,040.00 206,260.00
Лужњак 110.00 255.00 102.00 40.00 62.00 115.00 38.00 110.00 576,845.00 613,395.00 2,076,255.00 2,208,480.00
Граб 60.00 60.00 0.00 0.00 0.00 51.00 9.00 60.00 169,320.00 181,800.00 609,600.00 654,540.00
Цер 209.00 360.12 144.00 56.00 88.00 162.00 54.12 209.00 898,066.36 955,545.04 3,232,491.48 3,440,205.44
Сит. липа 3.00 159.00 64.00 25.00 39.00 72.00 23.00 3.00 274,834.00 292,924.00 989,188.00 1,054,580.00
Среб. липа 171.00 171.00 68.00 27.00 41.00 77.00 26.00 171.00 295,344.00 314,784.00 1,063,008.00 1,133,280.00
Сладун 20.35 62.35 25.00 10.00 15.00 28.00 9.35 20.35 142,025.55 151,134.45 511,302.45 544,178.25
ОЛ 256.00 648.00 259.00 100.00 159.00 292.00 97.00 256.00 1,447,268.00 1,579,336.00 5,209,288.00 5,566,584.00
Трешња 0.00 10.00 4.00 2.00 2.00 4.00 2.00 0.00 18,240.00 19,400.00 65,648.00 69,848.00
Црни јасен 0.00 20.00 0.00 0.00 0.00 17.00 3.00 0.00 53,900.00 57,300.00 194,040.00 206,260.00
Јасика 212.00 929.00 372.00 140.00 232.00 418.00 139.00 212.00 1,447,815.00 1,536,183.00 5,212,134.00 5,529,312.00
Бреза 32.00 46.00 0.00 0.00 0.00 39.00 7.00 32.00 117,484.00 125,028.00 422,878.00 450,018.00
Буква 7.00 7.00 0.00 0.00 0.00 6.00 1.00 7.00 18,109.00 19,411.00 65,191.00 69,888.00
Пољ. брест 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
Бели јасен 38.00 195.00 78.00 30.00 48.00 88.00 29.00 38.00 444,675.00 472,725.00 1,600,830.00 1,701,645.00
Млеч 24.00 292.00 117.00 40.00 77.00 131.00 44.00 24.00 628,488.00 668,052.00 2,262,456.00 2,404,836.00
Јавор 182.00 252.00 101.00 40.00 61.00 124.00 27.00 182.00 521,732.00 552,896.00 1,877,896.00 1,990,680.00
Пл. јавор 2.00 2.00 1.00 1.00 0.00 1.00 0.00 2.00 2,390.00 2,538.00 8,602.00 9,135.00
Клен 1.12 1.12 0.00 0.00 0.00 1.00 0.12 1.12 3,119.20 3,314.08 11,229.12 11,930.24
Багрем 839.00 14,860.00 5,944.00 2,100.00 3,844.00 6,687.00 2,229.00 839.00 38,586,240.00 40,844,760.00 138,918,120.00 147,148,320.00
Цр. храст 22.00 247.00 99.00 30.00 69.00 111.00 37.00 22.00 576,786.00 613,025.00 2,076,256.00 2,206,673.00
- 111 -
Ј. јавор 20.00 28.00 11.00 4.00 7.00 13.00 4.00 20.00 59,064.00 62,592.00 212,592.00 225,360.00
ЛИШЋАРИ 3,049.47 22,410.59 8,696.00 3,083.00 5,613.00 10,364.00 3,350.59 3,049.47 52,598,728.11 55,779,723.57 189,360,862.05 200,794,883.93
Смрча 0.00 4.00 2.00 2.00 0.00 1.00 1.00 0.00 3,730.00 3,946.00 13,428.00 14,206.00
Црни бор 1,689.00 7,352.00 2,941.00 1,100.00 1,841.00 3,308.00 1,103.00 1,689.00 14,961,036.00 15,861,324.00 53,860,980.00 57,099,516.00
Бели бор 383.00 1,333.00 533.00 200.00 333.00 600.00 200.00 383.00 2,494,866.00 2,641,023.00 8,981,291.00 9,507,003.00
Дуглазија 1,187.00 1,345.00 538.00 200.00 338.00 606.00 201.00 1,187.00 2,328,930.00 2,464,040.00 8,383,690.00 8,871,460.00
Боровац 971.00 2,982.00 1,193.00 400.00 793.00 1,342.00 447.00 971.00 4,299,030.00 4,523,664.00 15,473,926.00 16,284,674.00
Ариш 1,180.00 3,305.00 1,322.00 500.00 822.00 1,487.00 496.00 1,180.00 6,715,170.00 7,099,455.00 24,170,685.00 25,556,355.00
ОЧ 28.00 158.00 63.00 20.00 43.00 71.00 24.00 28.00 266,340.00 281,796.00 958,824.00 1,014,300.00
ЧЕТИНАРИ 5,438.00 16,479.00 6,592.00 2,422.00 4,170.00 7,415.00 2,472.00 5,438.00 31,069,102.00 32,875,248.00 111,842,824.00 118,347,514.00
УКУПНО 8,487.47 38,889.59 15,288.00 5,505.00 9,783.00 17,779.00 5,822.59 8,487.47 83,667,830.11 88,654,971.57 301,203,686.05 319,142,397.93
ГОДИШЊЕ 848.75 3,888.96 1,528.80 550.50 978.30 1,777.90 582.26 848.75 8,366,783.01 8,865,497.16 30,120,368.61 31,914,239.79
МWh 83,667.83 88,654.97
МWh /год 8,366.78 8,865.50
GJ 301,203.69 319,142.40
GJ /год 30,120.37 31,914.24
тое 7,195.43 7,624.33 7,198.77 7,627.50
тое/год 719.54 762.43 719.88 762.75
Извор: ПОГШ и калкулације аутора
Подаци у табели показују расподелу и калкулацију могућег запреминског и енергетског удела свих категорија на годишњем нивоу,
било да се ради о производњи техничког дрвета, или производњи у енергетске сврхе. Важно је истаћи да је у табели приказано
учешће и дела техничких сортимената који нису задовољавајућег квалитета и сврсисходности за коришћење у рударству, те су исти
сврстани под категоријом „техничко енергетско дрво“ и користиће се за производњу дрвне биомасе заједно са огревним дрветом и
шумским остатком. Уочава се да је могућа годишња количина енергије, уз максимално искоришћење свих сортимената, 8.366.783,01
кWh, за влажност од 35%, односно 8.865.497,16 кWh са влажношћу од 20%, а то је 85,8% од максимално могуће количине енергије за
наведене влажности. Ово је максимално могућа количина енергије која се може добити из редовног газдовања шумама којима
располаже РБ Колубара, а да се задовоље све остале функције шуме, прописане законима и ПОГШ.
Сама газдинска јединица подељена је на два дела, део који гравитира према копу „Тамнава-Западно поље“ и део који се практично
налази у пољима „Б“ и „Д“. Табеларно су приказани прорачуни планираног етата у енергетске сврхе за оба дела газдинске јединице
(ГЈ).
- 112 -
Табела 29. План сеча шума по врстама дрвећа са искоришћењем техничког енергетског, огревног дрвета и шумског остатка у
енергетске сврхе у делу који гравитира према „Тамнави-Западно поље“
дрвећа
м3 м3 кWh МЈ
Бела врба 0.00 1.12 1.12 0.00 0.00 0.00 0.95 0.17 2,423.68 2,563.68 8,724.80 9,228.80
Црна јова 0.00 49.74 49.74 19.90 7.81 12.08 22.38 7.46 82,725.76 87,924.95 297,863.05 316,563.35
Бела топола 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
Робуста 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
Пл. брест 31.95 3.29 35.24 14.10 5.53 8.56 15.86 5.29 76,463.18 81,275.54 275,285.26 292,633.55
ОМЛ 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
Пољ. јасен 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
Лужњак 0.00 14.13 14.13 5.65 2.22 3.43 6.36 2.12 31,957.35 33,982.23 115,025.01 122,350.31
Граб 0.00 54.10 54.10 0.00 0.00 0.00 45.99 8.12 152,670.20 163,923.00 549,656.00 590,176.90
Цер 151.12 206.77 357.89 143.16 56.00 87.16 161.05 53.68 891,481.17 948,538.38 3,208,788.81 3,414,979.68
Сит. липа 0.00 2.92 2.92 1.17 0.46 0.71 1.31 0.44 5,048.43 5,380.73 18,170.41 19,371.60
Среб. липа 0.00 44.86 44.86 17.94 7.04 10.90 20.19 6.73 77,559.11 82,664.17 279,152.30 297,606.15
Сладун 41.45 20.35 61.80 24.72 9.80 14.92 27.81 9.27 141,076.00 150,124.00 507,884.00 540,540.00
ОЛ 0.00 28.14 28.14 11.26 4.42 6.84 12.66 4.22 62,647.02 68,363.76 225,491.30 240,957.36
Трешња 2.90 0.00 2.90 1.16 0.46 0.70 1.31 0.44 5,573.66 5,928.13 20,060.30 21,343.71
Црни јасен 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
Јасика 0.00 5.91 5.91 2.36 0.93 1.44 2.66 0.89 9,141.79 9,699.77 32,910.46 34,913.18
Бреза 0.00 22.98 22.98 0.00 0.00 0.00 19.53 3.45 58,690.92 62,459.64 211,255.14 224,813.34
Буква 0.00 7.00 7.00 0.00 0.00 0.00 5.95 1.05 18,109.00 19,411.00 65,191.00 69,888.00
Пољ. брест 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
Бели јасен 0.00 2.72 2.72 1.09 0.43 0.66 1.22 0.41 6,179.25 6,569.03 22,245.29 23,646.22
Млеч 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
Јавор 0.00 82.93 82.93 33.17 13.02 20.15 37.32 12.44 172,040.69 182,316.99 619,234.63 656,425.06
Пл. јавор 0.00 1.64 1.64 0.82 0.82 0.00 0.82 0.00 1,959.80 2,081.16 7,053.64 7,490.70
Клен 0.00 1.12 1.12 0.00 0.00 0.00 0.95 0.17 3,119.20 3,314.08 11,229.12 11,930.24
Багрем 298.22 61.20 359.42 143.77 56.44 87.33 161.74 53.91 916,203.45 969,830.43 3,298,514.19 3,493,934.57
Цр. храст 0.00 0.42 0.42 0.17 0.07 0.10 0.19 0.06 941.05 1,000.17 3,387.49 3,600.27
- 113 -
Ј. јавор 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
ЛИШЋАРИ 525.64 611.34 1,136.98 420.43 165.45 254.98 546.25 170.30 2,716,010.70 2,887,350.85 9,777,122.21 10,392,392.99
Смрча 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
Црни бор 0.00 149.28 149.28 59.71 23.44 36.27 67.18 22.39 301,128.75 319,249.33 1,084,088.66 1,149,272.40
Бели бор 0.00 24.08 24.08 9.63 3.78 5.85 10.84 3.61 44,697.34 47,315.85 160,906.37 170,324.88
Дуглазија 0.00 114.98 114.98 45.99 18.06 27.94 51.74 17.25 197,142.90 208,579.91 709,675.68 750,965.20
Боровац 0.00 14.21 14.21 5.68 2.23 3.45 6.39 2.13 19,944.18 20,986.31 71,787.07 75,548.32
Ариш 0.00 16.55 16.55 6.62 2.60 4.02 7.45 2.48 33,398.74 35,310.03 120,215.92 127,107.72
ОЧ 0.00 8.76 8.76 3.50 1.38 2.13 3.94 1.31 14,251.79 15,078.83 51,306.43 54,274.94
ЧЕТИНАРИ 0.00 327.86 327.86 131.14 51.49 79.66 147.54 49.18 610,563.70 646,520.25 2,197,980.14 2,327,493.46
УКУПНО 525.64 939.20 1,464.84 551.57 216.94 334.64 693.79 219.48 3,326,574.40 3,533,871.10 11,975,102.34 12,719,886.45
ГОДИШЊЕ 52.56 93.92 146.48 55.16 21.69 33.46 69.38 21.95 332,657.44 353,387.11 1,197,510.23 1,271,988.65
МWh 3,326.57 3,533.87
МWh /год 332.66 353.39
GJ 11,975.10 12,719.89
GJ /год 1197.51 1271.99
тое 286.09 303.91 286.20 304.01
тое/год 28.61 30.39 28.62 30.40
Део ГЈ који гравитира ка пољу „Тамнава“, може преко планираних сеча да обезбеди 124,79 м3 етата у енергетске сврхе годишње,
односно 332.657,44 кWh при влажности сортимената од 35%, или 353.387,11 кWh са влажношћу сортимената од 20%. Собзиром
да та количина није довољна да обезбеди све потребе у енергетском смислу за поље „Тамнава“, свакако ће бити неопходно да се
користе и ресурси са дела који ГЈ који се налази код поља „Б“ и „Д“.
Табела 30 приказује могуће количине етата на годишњем нивоу за коришћење у техничке и енергетске сврхе у делу ГЈ који се
налази у Пољима „Б“ и „Д“.
- 114 -
Табела 30. План сеча шума по врстама дрвећа са искоришћењем техничког енергетског, огревног дрвета и шумског остатка у енергетске
сврхе у делу који се налази у пољима „Б“ и „Д“
дрвећа
м3 м3 кWh МЈ
Бела врба 104.00 188.88 292.88 0.00 0.00 0.00 248.95 43.93 633,792.32 670,402.32 2,281,535.20 2,413,331.20
Црна јова 963.00 500.26 1,463.26 585.30 192.19 393.12 658.47 219.49 2,507,823.24 2,665,436.05 9,029,688.95 9,596,586.65
Бела топола 100.00 57.00 157.00 62.80 20.00 42.80 70.65 23.55 224,406.00 238,791.00 807,752.00 859,538.00
Робуста 1,463.00 14.00 1,477.00 590.80 200.00 390.80 664.65 221.55 2,091,726.00 2,225,811.00 7,529,192.00 8,011,898.00
Пл. брест 59.05 3.71 62.76 25.10 9.47 15.64 28.24 9.41 137,178.82 145,812.46 493,875.74 524,999.45
ОМЛ 244.00 0.00 244.00 97.60 0.00 97.60 109.80 36.60 506,544.00 538,264.00 1,823,900.00 1,938,092.00
Пољ. јасен 0.00 23.00 23.00 9.20 3.00 6.20 10.35 3.45 53,900.00 57,300.00 194,040.00 206,260.00
Лужњак 145.00 95.87 240.87 96.35 37.78 58.57 108.39 36.13 544,887.65 579,412.77 1,961,229.99 2,086,129.69
Граб 0.00 5.90 5.90 0.00 0.00 0.00 5.02 0.89 16,649.80 17,877.00 59,944.00 64,363.10
Цер 0.00 2.23 2.23 0.89 0.00 0.89 1.00 0.33 6,585.19 7,006.66 23,702.67 25,225.76
Сит. липа 156.00 0.08 156.08 62.43 24.54 37.89 70.24 23.41 269,785.57 287,543.27 971,017.59 1,035,208.40
Среб. липа 0.00 126.14 126.14 50.46 19.96 30.50 56.76 18.92 217,784.89 232,119.83 783,855.70 835,673.85
Сладун 0.55 0.00 0.55 0.22 0.20 0.02 0.25 0.08 949.55 1,010.45 3,418.45 3,638.25
ОЛ 392.00 227.86 619.86 247.94 95.58 152.36 278.94 92.98 1,384,620.98 1,510,972.24 4,983,796.70 5,325,626.64
Трешња 7.10 0.00 7.10 2.84 1.54 1.30 3.20 1.07 12,666.34 13,471.87 45,587.70 48,504.29
Црни јасен 20.00 0.00 20.00 0.00 0.00 0.00 17.00 3.00 53,900.00 57,300.00 194,040.00 206,260.00
Јасика 717.00 206.09 923.09 369.24 139.07 230.16 415.39 138.46 1,438,673.21 1,526,483.23 5,179,223.54 5,494,398.82
Бреза 14.00 9.02 23.02 0.00 0.00 0.00 19.57 3.45 58,793.08 62,568.36 211,622.86 225,204.66
Буква 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
Пољ. брест 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
Бели јасен 157.00 35.28 192.28 76.91 29.57 47.34 86.53 28.84 438,495.75 466,155.97 1,578,584.71 1,677,998.78
Млеч 268.00 24.00 292.00 116.80 40.00 76.80 131.40 43.80 628,488.00 668,052.00 2,262,456.00 2,404,836.00
Јавор 70.00 99.07 169.07 67.63 26.98 40.65 76.08 25.36 349,691.31 370,579.01 1,258,661.37 1,334,254.94
Пл. јавор 0.00 0.36 0.36 0.18 0.18 0.00 0.18 0.00 430.20 456.84 1,548.36 1,644.30
Клен 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
Багрем 13,722.78 777.80 14,500.58 5,800.23 2,043.56 3,756.67 6,525.26 2,175.09 37,670,036.55 39,874,929.57 135,619,605.81 143,654,385.43
- 115 -
Цр. храст 225.00 21.58 246.58 98.63 29.93 68.70 110.96 36.99 575,844.95 612,024.83 2,072,868.51 2,203,072.73
Ј. јавор 8.00 20.00 28.00 11.20 4.00 7.20 12.60 4.20 59,064.00 62,592.00 212,592.00 225,360.00
ЛИШЋАРИ 18,835.48 2,438.13 21,273.61 8,372.76 2,917.55 5,455.21 9,709.86 3,190.99 49,882,717.41 52,892,372.72 179,583,739.84 190,402,490.94
Смрча 4.00 0.00 4.00 2.00 2.00 0.00 1.00 1.00 3,730.00 3,946.00 13,428.00 14,206.00
Црни бор 5,663.00 1,539.72 7,202.72 2,881.09 1,076.56 1,804.53 3,241.22 1,080.41 14,659,907.25 15,542,074.67 52,776,891.34 55,950,243.60
Бели бор 950.00 358.92 1,308.92 523.57 196.22 327.35 589.01 196.34 2,450,168.66 2,593,707.15 8,820,384.63 9,336,678.12
Дуглазија 158.00 1,072.02 1,230.02 492.01 181.94 310.06 553.51 184.50 2,131,787.10 2,255,460.09 7,674,014.32 8,120,494.80
Боровац 2,011.00 956.79 2,967.79 1,187.12 397.77 789.35 1,335.51 445.17 4,279,085.82 4,502,677.69 15,402,138.93 16,209,125.68
Ариш 2,125.00 1,163.45 3,288.45 1,315.38 497.40 817.98 1,479.80 493.27 6,681,771.26 7,064,144.97 24,050,469.08 25,429,247.28
ОЧ 130.00 19.24 149.24 59.70 18.62 41.07 67.16 22.39 252,088.21 266,717.17 907,517.57 960,025.06
ЧЕТИНАРИ 11,041.00 5,110.14 16,151.14 6,460.86 2,370.51 4,090.34 7,267.21 2,423.07 30,458,538.30 32,228,727.75 109,644,843.86 116,020,020.54
УКУПНО 29,876.48 7,548.27 37,424.75 14,736.43 5,288.06 9,448.36 17,085.21 5,603.11 80,341,255.71 85,121,100.47 289,228,583.71 306,422,511.48
ГОДИШЊЕ 2,987.65 754.83 3,742.47 1,473.64 528.81 944.84 1,708.52 560.31 8,034,125.57 8,512,110.5 28,922,858.37 30,642,251.15
МWh 80,341.26 85,121.10
МWh /год 8,034.13 8,512.11
GJ 289,228.58 306,422.51
GJ /год 28,922.86 30,642.25
тое 6,909.35 7,320.41 6,912.56 7,323.50
тое/год 690.93 732.04 691.26 732.35
Већи део ГЈ „Колубара“ (785,73 ха) налази се готово у склопу постојећих експлоатационих поља „Б“ и „Д“, са укупним сечивим
етатом, дефинисаним ПОГШ од 37.424,75 м3. Посматрајући са енергетског аспекта, расположиво је 32.136,69 м3, односно 3.213,67
м3 годишње, a уколико се наведена запремина изрази у кWh, онда то износи 80.341.255,71 кWh при влажности дрвних сортимената
од 35%, односно 85.121.100,47 кWh са влажношћу од 20%. Сведено на годишњи ниво, то износи 8.034.125,57 кWh (влажност 35%),
односно 8.512.110,05 кWh (влажност 20%). Изражено у тонама еквивалентне нафте (тое), годишња вредност у енергији износи око
691 тое, односно 732 тое.
- 116 -
7.2.2. Модел организације сече, извлачења и транспорта дрвне биомасе из шуме до

централних стоваришта са техноекономском анализом
Коришћење шумског остатка у Србији је на ниском нивоу, с обзиром на потенцијал који

објективно постоји. У оваквим условима рада техничке слободе су ограничене, а примена
савремених средстава рада отежана. Технологију која се дужи низ година ефикасно
примењује у земљама Северне Европе није могуће потпуно применити у условима рада
какви карактеришу услове у Србији. То је био један од разлога да се започну истраживања
како да се дође до избора најповољнијих техника и технологија рада на пословима
коришћења шумске биомасе за енергију у Србији. Њеним стављањем у функцију
обезбедиће се веће коришћење постојећег сировинског потенцијала.
Коришћење шумске биомасе треба посматрати као део технолошког процеса коришћења
шума, с обзиром да је то једини начин да се смање трошкови производње који су данас
ограничавајући фактор већег коришћења ове сировине. У зависности од примењеног
метода сече и израде предмет транспорта су дужи или краћи сортименти.
Ефикасност рада на пословима коришћења шума између осталог зависи од степена

механизованости радова. Повећање коришћења механизације за остварење свих радова у
шумарству је услов који је неопходан да се испуни у смислу интензивног газдовања
шумама и неопходност за реално смањење трошкова у свим процесима рада.
Чињеница је да данас постоје проблеми у оба случаја, што се негативно одражава на
укупне производне ефекте.
У току механизоване сече и привлачења дрвних сортимената јављају се оштећења на

дубећим стабалима, подмлатку и земљишту. Врста, величина и обим оштећења зависе од:
броја стабала у састојини, интезитета сече, нагиба терена, густине подмлатка, величине
стабла, густине примарне и секундарне мреже путева, метода и система рада, смера
обарања стабала и других фактора.
Привлачење шумских сортимената је најосетљивија фаза рада на пословима

искоришћавања шума, нарочито у шумама које су под одређеним режимом заштите, али и
у самим заштитним шумама. Због тога системи и методи рада на пословима
искоришћавања шума треба да су уравнотежени у погледу услова рада, како би се
постигли бољи производни ефекти.
Транспорт сортимената обавља се на разне начине и разним средствима, а циљ је да

трошкови буду што мањи, уз истовремено очување средине у којој се одвијају радови.
Трошкови транспорта зависе од више фактора: нагиб терена, распоред посечене дрвне
- 117 -
запремине на сечини, број и величина стоваришта, категорија пута, тип транспортног

сретства и др.
Фаза привлачења је кључна када је у питању технологија коришћења шума у условима
који преовлађују у Србији. Време рада и карактеристике терена имају велики утицај на
оштећења у састојини. Поред тога извођење радова у зимском периоду је повољније када
је у питању сеча стабала и израда дрвних сортимената. Снежни покривач, у одређеној
мери смањује појаву оштећења.
У зависности од примењеног метода сече и израде, предмет транспорта могу да буду

краћи или дужи сортименти. У овом конкретном случају, пошло се од метода делова
крупног дрвета, који се у односу на дебловни метод и његову варијанту делова дебала
разликује по томе што се на привремено стовариште транспортује и већи део крошње
стабла без претходног кресања грана. Сортименти који су предмет привлачења у овом
методу су већих димензија у односу на сортименте када се сеча обавља по сортиментној
методи.
Овај метод преставља потенцијално решење за ефикасно коришћење шумске биомасе на
купираним теренима у Србији, с обзиром да омогућује коришћење целокупне дрвне масе
до 3 цм са кором.
Потребно је дакле, изабрати најповољнију методу сече и израде сортимената у

састојинама РБ „Колубара“, различитог узгојног облика. Метод делова крупног дрвета
подразумева коначну израду сортимената на привременом стоваришту. Овај метод
подразумева израду сортимената од дрвне масе крупног дрвета, односно дрвне масе до 3
цм са кором, а затим привлачење делова крупног дрвета трактором са витлом до
привременог стоваришта.
Сортиментни метод ће се примењивати само на површинама где није могуће применити

претходно наведени метод делова крупног дрвета.
Пошто је главни циљ коришћења дрвних сортимената ограничена производња техничког

дрвета (за наменске потребе РБ „Колубара“) и интензивирање производње дрвне биомасе
за енергетске потребе (огревно вишеметарско дрво), које ће се у сортиментима
максималне дозвољене дужине извлачити из шуме (са сечишта), пажњу треба усмерити на
очување и унапређење састојинског стања у шуми, док производњу и максимално
искоришћење што квалитетнијих сортимената треба ставити у други план.
ПОГШ је дефинисано на који начин ће се вршити газдовање, те је стога само потребно

следити већ дефинисане системе и начине газдовања шумама. ПОГШ није одредила на
који начин ће се вршити коришћење (сеча) шума у смислу одабира технолошког метода
(дебловна, сортиментна или нека друга метода). С обзиром на досадашњи начин
-- 118 --
газдовања и коришћења шума у РБ „Колубара“, као и дефинисању потреба за одређеним

сортиментима, али и начинима коришћења истих, овом Студијом ће се размотрити неки
од могућих сценарија производње и коришћења дрвних сортимената. Пошто је евидентно
да се у протеклом периоду није максимално искоришћавао планирани и дефинисани етат
(сеча), сматра се да је потребно аналитички приступити сагледавању могућности за пуну
реализацију сечивог етата на нивоу ГЈ РЕИК „Колубара“.
Досадашњи начин производње и коришћења дрвних сортимената, сводио се углавном на

традиционални приступ у смислу производње техничког и огревног дрвета сходно
важећим стандардима, где се техничко дрво производило у сортиментима од 2-4(5) м, у
зависности од потреба, а производња огревног дрвета се ограничавала на класично
метарско огревно дрво. Техничко дрво (трупци) коришћени су за потребе РБ „Колубара“,
док се огревно дрво углавном продавало радницима РБ „Колубара“ преко синдиката или
лицитацијама локалном становништву.
Наведени разлози, опредељују да се у наредном периоду примени адаптирана дебловна

метода, где би се настојало да се из шуме извуку до привременог стоваришта сортименти
максимално потребне дужине када је реч о техничком дрвету, док би се код производње
огревног дрвета производили сортименти дужине 2-4 м. Целокупна крошња би се
одсецала и кроз технологију нарезивања грана (у сврху смањења наношења штета на
дубећим стаблима), извлачила из сечишта на привремено стовариште.
Анализом одређених техно-економских показатеља везаних за шумарску делатност у РБ
„Колубара“, закључено је да је неопходно урадити додатне анализе у смислу
рационализације процеса рада и смањења трошкова производње и газдовања у шумама РБ
Сходно наведеном, предлаже се, у циљу рационализације трошкова и коришћења, да се

основно опредељење коришћења просторног (огревног) дрвета оријентише углавном на
производњу дрвне биомасе за енергетске потребе РБ „Колубара“, као и да се за исту сврху
определи и ситно техничко дрво лошег квалитета. Према подацима ПОГШ, али и
увидом на терену, за потребе РБ „Колубара“ у смислу задовољења потреба за
техничким дрветом, предлаже се да количина од 550,50 м3 на годишњем нивоу буде
опредељена за производњу техничких сортимената, док би сва остала количина
ситног техничког дрвета лошег квалитета у износу од 978,30 м3 била „преусмерена“
за производњу дрвне биомасе за енергетске потребе. Ако се овој количини дода и
1.777,90 м3 огревног дрвета, као и 582,26 м3 шумског остатка, добија се количина од
3.338,46 м3 за енергетске потребе РБ „Колубара“ на годишњем нивоу. Да би се сва
наведена количина дрвне запремине могла искористити у потребне сврхе, неопходно је
адекватно организовати све активности на процесима сече и израде, те извлачењу и
превозу дрвних сортимената до крајњих корисника. Пошто се у претходним годинама
-- 119 --
јављао константан проблем у вези целокупне реализације етата (планиране сечиве

запремине (Е)), предлаже се да се кроз промену класичног приступа у производњи
одређених сортимената постигне унапређење резултата рада и рационализација трошкова,
на начин да се прозводња огревног дрвета врши по принципу вишеметарских сортимената
(2-3/4м) у зависности од услова терена и техничких могућности коришћене опреме.
ПОГШ је дефинисано да ће се сече обнављања шума вршити на површини од 223,20 ха,

или 22,32 ха годишње. Планирана сечива запремина износи 3.040,21 м3, а за укупну
реализацију сече биће потребно 380 радних дана/човек. Дефинисана норма сече и израде
сортимената износи 8м3/дану.
Проредне сече ће се према ПОГШ вршити на површини од 413,44 ха, или 41,34
ха/годишње, са планираним етатом од 848,75м3. Ако се за реализацију овог посла усвоје
норме сече и израде сортимената од 3м3/дану, добија се укупно 283 радна дана/човеку за
реализацију наведеног посла.
Према специфичним условима који постоје у РБ „Колубара“, а везано за шумарске

активности, дефинисано је оквирно 200 радних дана годишње на пословима у шумарству,
што се може сматрати оптималним радним доприносом.
Сходно наведеном, калкулација за послове везане на сечи и изради сортимената дата је у
табели 31.
Табела 31. Преглед послова на сечи и изради дрвних сортимената

Број радних дана годишње: 200
СЕЧА ОБНАВЉАЊА ШУМА ПРОРЕДНА СЕЧА
Извршиоци: 1+1 (1 секач и 1 помоћни радник) Извршиоци: 1+1

П=223,20 ха ~ 22,32 ха годишње П=413,44 ха ~ 41,34 ха годишње
E=30.402,10 м3 ~ 3.040,21 м3 годишње E=8.487,50 м3 ~ 848,75 м3 годишње
Норма: 8 м3/дан Норма: 3 м3/дан
Време реализације (Т): 380 дана Време реализације (Т): 283 дана
Потребно (Х): 1,9 секача (2) Потребно (Х): 1,4 секача (2)
„ТАМНАВА ЗП“ „ТАМНАВА ЗП“
П= 2,91 ха П= 6,36 ха
E= 52,56 м3/ годишње E= 939,20 м3/ годишње
Т= 6,57 ~ 7 дана Т= 31,3 ~ 32 дана
Х= 0,82 ~ 1 секач Х= 0,2 ~ 1 секач
-- 120 --
ПОЉЕ „Б“/“ „Д“ ПОЉЕ „Б“/„Д“
П= 220,29 ха П= 34,98 ха
E= 2.987,65 м3/ годишње E= 754,83 м3/ годишње
Т= 373,4 ~ 374 дана Т= 251,6 ~ 252 дана
Х= 1,9 ~ 2 секача Х= 1,3 ~ 2 секача
Реализација послова сече и израде дрвних сортимената у пуном обиму испуњења етата на
годишњем нивоу, захтеваће ангажман 4 секача и 4 помоћна радника.
Разлике у нормама код сеча обнављања и проредних сеча, јасно дефинишу и услове који
преовлађују на терену у смислу интензитета сече, као и самих станишних прилика. Уочава
се да ће много више времена бити „изгубљено“ у проредним сечама за вишеструко мањи
обим реализације етата, него у сечама обнављања. Разлог за то треба тражити углавном у
стању састојина за проредну сечу које су ненеговане и у доброј мери „запуштене“,
посматрано са шумарског аспекта.
Реално сагледавање извршења наведених послова на сечи и изради, није могуће без
одређених „губитака“ који се морају узети у обзир, а често на њих није могуће утицати
(нпр. немогућност извлачења одређених сортимената, услови терена који онемогућавају
сечу и израду сотримената, крађа дрвних сортимената и други), због чега се кроз
планирање и анализу ови губици морају калкулисати. За потребе ове Студије, дефинисани
су губици у процесу производње дрвних сортимената и усвојене калкулативне вредности
као улазни подаци за даљи процес анализе. Међутим, пошто се у обрачуну запремине
калкулише са дрвном масом до 7 цм дебљине (запремина испод 7 цм дебљине се не узима
у обзир), то истовремено значи да су поменути „губици“ већ урачунати. Пошто је
дефинисано да ће се производња огревног дрвета вршити у вишеметарским сортиментима,
то ће се за потребе анализе у овом поглављу изједначити трошкови производње техничког
дрвета и вишеметарског огревног дрвета. Сагледавајући целокупно стање на терену,
евидентно је да се такав начин производње неће моћи реализовати у потпуности, те да ће
се на неким деловима морати одступити од новоуспостављеног начина производње и
приступити класичној производњи метарског огревног дрвета. Такође, потребно је
нагласити да ће, и поред изузетно повољних инфраструктурних карактеристика ове ГЈ
(добра густина шумских и јавних путева), постојати делови где се неће моћи у потпуности
реализовати извлачење шумског остатка, па се и то мора узети у обзир. Односно, поред
постојеће евиденције путне инфраструктуре, биће потребно додатно дефинисати
унапређење стања путне мреже, било да се ради о реконструкцији, или о изградњи нових
путева.
-- 121 --
Сходно наведеним разлозима, за даљу анализу и калкулацију дефинисане су следеће

количине:
- техника и вишеметарско огревно дрво: 3.006,50 м3
- техника: 550,50 м3
- класично огревно дрво: 300,20 м3
- шумски остатак: 582,26 м3
- укупно енергетско дрво: 3.338,46 м3
„ТАМНАВА- ЗАПАДНО ПОЉЕ“

- техника и вишеметарско огревно дрво: 113,22 м3
- укупно енергетско дрво: 124,79 м3
ПОЉЕ „Б“/ „Д"

- техника и вишеметарско огревно дрво: 2.893,28 м3
- укупно енергетско дрво: 3.213,67 м3
Када се у калкулацију уврсте тренутне тржишне цене за извршење поменутих послова у

Србији (3-4 €/м3), онда се добијају следеће цене сече и израде дрвних сортимената:
-- 122 --
Табела 32. Цене сече и израде дрвних сортимената у шуми
УКУПНО РБ „КОЛУБАРА“ „ТАМНАВА“ ПОЉЕ „Б“/ „Д“
- Цена израде техничког дрвета и вишеметарског огревног дрвета: 3,0 €/м3
Т=3.006,50 м3 x 3,0 €/м3 = Т=113,22 м3 x 3,0 €/м3 = 339,66 € Т=2.893,28 м3 x 3,0 €/м3 =
9.019,50 € 8.679,84 €
ТЕД=91,53 м3 x 3,0 €/м3 = 274,59 €
ТЕД4=2.456,00 м3 x 3,0 €/м3 = ТД=2.364,47 м3 x 3,0 €/м3 =
7.368,00 € 7.093,41 €
-Цена израде класичног огревног дрвета: 3,5 €/м3;
О=300,20 м3 x 3,5 €/м3 = О=11,31 м3 x 3,5 €/м3 = 39,58 € О=288,89 м3 x 3,5 €/м3 =
1.050,70 € 1.011,12 €
- Цена израде шумског остатка: 4,0 €/м3;
Ост=582,26 м3 x 4 €/м3 = Ост=21,95 м3 x 4 €/м3 = 87,80 € Ост=560,31 м3 x 4 €/м3 =

2.329,04 € 2.241,24 €
УКУПНО I: УКУПНО I: УКУПНО I:
ТОТАЛ: 14.631,10 € ТОТАЛ: 551,10 € ТОТАЛ: 14.080,00 €
ТОТАЛ-ЕД: 12.682,33 € ТОТАЛ-ЕД: 474,32 € ТОТАЛ-ЕД: 12.208,01 €
Појам „израда шумског остатка“, односи се на засецање грана крошњи у сврху смањења
штета на дубећим стаблима приликом извачења исте из сечишта, као и „кројењу крошње“,
односно њеној редукцији у смислу да танки делови грана (испод 5 цм) остану у шуми, док
би се остали делови извлачили из сечишта.
Послови извлачења дрвних сортиментата са сечишта вршили би се тракторима, било да је

реч о модификованом пољопривредном трактору, или о специјализованом (зглобном)
шумском трактору (LKТ 80/81).
4
ТЕД = техничко и енергетско дрво
-- 123 --
Слика 17. Модификовани пољопривредни трактор
-- 124 --
У оба случаја, трактори треба да су опремљени витлом за привлачење трупаца,

вишеметарског огревног дрвета и крошњи (шумског остатка). Калкулација учинка и цене
радова представљена је у табели 33.
Табела 33. Калкулација учинка и цене радова

Број радних дана годишње: 200
ИЗВЛАЧЕЊЕ ДРВНИХ СОРТИМЕНАТА СА СЕЧИШТА (транспортна дистанца 500-700 м)
УКУПНО РБ „КОЛУБАРА“
Пољопривредни модификовани трактор LKТ 80/81
Норма: 10-15 м3/дан Норма: 20-25 м3/дан

Т = 3.006,50 м3 : 15 м3/дан = 200,4 дана Т = 3.006,50 м3 : 25 м3/дан = 120,3 дана
О = 300,20 м3 : 12 м3/дан = 25,0 дана О = 300,20 м3 : 22 м3/дан = 13,6 дана
Ост = 582,26 м3 : 10 м3/дан = 58,2 дана Ост = 582,26 м3 : 20 м3/дан = 29,1 дана
УКУПНО: 283,6 дана УКУПНО: 163,0 дана
Потребно: 1,4 ~2 трактора Потребно: 0,8 ~1 трактор
ТАМНАВА

Т = 113,22 м3 : 15 м3/дан = 7,5 дана Т = 113,22 м3 : 25 м3/дан = 4,5 дана
Потребно: 0,1 ~1 трактор Потребно: 0,03 ~1 трактор
ПОЉЕ „Б“/„Д“

Т = 2.893,28 м3 : 15 м3/дан = 192,9 дана Т = 2.893,28 м3 : 25 м3/дан = 115,7 дана
Потребно: 1,4 ~2 трактора Потребно: 0,8 ~1 трактор
-- 125 --
Реализација посла везаног за извлачење дрвних сортимената са сечишта извршиће се

ангажманом 1 зглобног шумског трактора (LKТ 80/81), односно ангажманом 2
модификована пољопривредна трактора са витлом.
Цена ангажмана ових трактора зависи од неколико параметара као што су услови рада,
врста сортимената, густина сече, купираност терена, густина и квалитет саобраћајница,
дужина транспортне дистанце, итд. Пошто је дефинисано да је за обављање овог посла
потребан трактор са витлом, цене извлачења за трупце, износиће 6 €/м3, за извлачење
класичног огревног дрвета дужине 1 м, цена је 5 €/прм, док се за извлачење шумског
остатка у виду крошње, примењује цена од 5,5 €/прм (због специфичног обима посла и
захтевности рада).
Табела 34. Цене извлачења дрвних сортимената у шуми
УКУПНО РБ
„ТАМНАВА“ ПОЉЕ „Б“/„Д“
„КОЛУБАРА“
- Цена извлачења техничког дрвета и вишеметарског огревног дрвета: 6,0 €/м3

Т=3.006,50 м3 x 6,0 €/м3 = Т=113,22 м3 x 6,0 €/м3 = 679,32 Т=2.893,28 м3 x 6,0 €/м3 =
18.039,00 € € 17.359,68 €
ТЕД=2.456,00 м3 x 6,0 €/м3 = ТЕД=91,53 м3 x 6,0 €/м3 = ТЕД=2.364,47 м3 x 6,0 €/м3 =
14.736,00 € 549,18 € 14.186,82 €
-Цена извлачења класичног огревног дрвета: 5,0 €/прм

О=435,29 прм (300,20 м3) x 5,0 О=16,40 прм (11,31 м3) x 5,0 О=418,89 прм (288,89 м3) x 5,0
€/прм = 2.176,45 € €/прм = 82,00 € €/прм = 2.094,45 €
- Цена извлачења шумског остатка: 5,5 €/прм

Ост=844,28 прм (582,26 м3) x Ост=31,83 прм (21,95 м3) x 5,5 Ост=812,45 прм (560,31 м3) x
5,5 €/прм = 4.643,54 € €/прм = 175,07 € 5,5 €/прм3 = 4.468,47 €
УКУПНО II: УКУПНО II: УКУПНО II:

ТОТАL: 29.333,61 € ТОТАL: 1.104,94 € ТОТАL: 28.228,67 €
ТОТАL-ЕД: 25.436,07 € ТОТАL-ЕД: 951,38 € ТОТАL-ЕД: 24.484,69 €
Извучена количина дрвних сортимената из шуме, мора се утоварити, превести до

централних стоваришта и истоварити на коначној дестинацији. Начин утовара, односно
-- 126 --
истовара и транспорта знатно утиче на ефикасност рада и цену по сортименту, такође,

зависи и о врсти транспортног средства.
Најефикаснији начин јесте да се у потпуности користи механизација са минималном

количином мануелног рада. Да би се то обезбедило, потребно је ангажовати камионе са
приколицом који имају кран за утовар/истовар сортимената и који су у могућности да
изврше превоз сортимената на дистанци до 50 км.
Слика 18. Специјализовани камион за превоз дрвних сортимената са краном
Калкулација превоза, утовара и истовара дата је у неколико варијанти, у зависности да ли

се ради о механизованом, ручном, или комбинованом утовару.
Табела 35. Цене утовара и истовара дрвних сортимената

УКУПНО РБ
„ТАМНАВА“ ПОЉЕ „Б“/„Д“
- Цена механизованог утовара/истовара техничког дрвета и вишеметарског огревног дрвета: 3,0

€/м3
Т=3.006,50 м3 x 3,0 €/м3 = Т=113,22 м3 x 3,0 €/м3 = 339,66 € Т=2.893,28 м3 x 3,0 €/м3 =
9.019,50 € ТЕД=91,53 м3 x 3,0 €/м3 = 274,59 8.679,84 €
ТЕД=2.456,00 м3 x 3,0 €/м3 = € ТЕД=2.364,47 м3 x 3,0 €/м3 =
7.368,00 € 7.093,41 €
-- 127 --
-Цена механизованог утовара/истовара класичног огревног дрвета: 3,0 €/м3
О=300,20 м3 x 3,0 €/прм = О=11,31 м3 x 3,0 €/м3 = 33,93 € О=288,89 м3 x 3,0 €/м3 =
900,60 € 866,67 €
- Цена механизованог утовара/истовара шумског остатка: 3,0 €/м3
Ост=582,26 м3 x 3,0 €/прм = Ост=21,95 м3 x 3,0 €/м3 = 65,85 € Ост=560,31 м3 x 3,0 €/м3 =
1.746,78 € 1.680,93 €
УКУПНО III: УКУПНО III: УКУПНО III:

ТОТАL: 13.766,92 € ТОТАL: 518,54 € ТОТАL: 13.248,38 €
ТОТАL-ЕД: 11.818,15 € ТОТАL-ЕД: 441,76 € ТОТАL-ЕД: 11.376,39 €
Превоз (П) сортимената треба да се врши са камионима са приколицом који имају

капацитет просечно 25 м3 по тури, тако да је могуће превести 25 м3 трупаца, 20 м3
класичног метарског огревног дрвета и 15 м3 шумског остатка у расутом стању. Сходно
наведеном, за превоз трупаца и вишеметарског огревног дрвета, калкулација показује да је
потребно 120 камионских тура, односно само за енергетске потребе 98 тура, док је за
превоз класичног огревног дрвета и остатка потребно 15, односно 39 тура. Ако се све
прикаже и у данима, уз претпоставку да ће камион имати 3 туре дневно, онда је за
целокупну реализацију посла превоза дрвних сортимената (техничко и енергетско дрво)
потребно 58 дана, док би за превоз само енергетског дрвета требало 51 дан.
Распоређено према локацији појединих поља („Тамнава“ и Поља „Б“ и „Д“), уочава се да
ће превоз у шуми која се налази у региону „Тамнаве“ трајати укупно 3 дана (7 тура),
односно 2 дана (6 тура) за енергетско дрво. За поља „Б“ и „Д“, превоз за све сортименте
одвијаће се 56 дана (168 тура), док ће за сортименте за енергетске сврхе трајати 49 дана
(147 тура).
У табели 36 дата је калкулацију броја тура и дана по сортиментима и пољима РБ

-- 128 --
Табела 36. Трошкови превоза дрвних сортимената
ПРЕВОЗ ДРВНИХ СОРТИМЕНАТА (камион са приколицом са краном 25 м3, транспортна

дистанца до 30 км)
Укупно техничко и енергетско дрво Енергетско дрво
Норма: 3 туре/дан Норма: 3 туре/дан

Т = 3.006,50 м3 : 25 м3 = 120,3 туре ТЕД = 2.456,00 м3 : 25 м3 = 98,2 туре
3 3
О = 300,20 м : 20 м = 15,0 тура О= 300,20 м3 : 20 м3 = 15,0 тура
3 3
Ост = 582,26 м : 15 м /дан = 38,8 тура Ост = 582,26 м3 : 15 м3 = 38,8 тура
УКУПНО: 174,1 тура УКУПНО: 152,0 туре
Потребно: 58 дана Потребно: 50,6 ~51 дан
„ТАМНАВА“

3 3
Т = 113,22 м : 25 м = 4,5 тура ТЕД = 91,53 м3 : 25 м3 = 3,7 тура
О = 11,31 м3 : 20 м3 = 0,6 тура О = 11,31 м3 : 20 м3 = 0,6 тура
Ост = 21,95 м3 : 15 м3 = 1,5 тура Ост = 21,95 м3 : 15 м3 = 1,5 тура
УКУПНО: 6,6 тура УКУПНО: 5,8 тура
Потребно: 2,2 ~3 дана Потребно: 1,9 ~2 дана

Т = 2.893,28 м3 : 25 м3 = 115,7 тура ТЕД = 2.364,47 м3 : 25 м3 = 94,6 тура
О = 288,89 м3 : 20 м3 = 14,4 тура О= 288,89 м3 : 20 м3 = 14,4 тура
Ост = 560,31 м3 : 15 м3 = 37,3 дана Ост = 560,31 м3 : 15 м3 = 37,3 туре
УКУПНО: 167,4 туре УКУПНО: 146,3 туре
Потребно: 55,8 ~ 56 дана Потребно: 48,7 ~ 49 дана
Ако се калкулише просечна потрошња горива камиона од 35 л/100 км, уз транспортну

дистанцу од 30 км, годишње ће камион прећи 5.220 км укупно за све сортименте, односно
4.560 км за енергетско дрво. Укупно ће бити потребно око 1.827,00 л нафте за превоз свих
-- 129 --
сортимената, односно 1.596,00 л за транспорт енергетског дрвета, према цени горива од

око 1,25 €/л, то износи 2.283,75 € укупно, односно 1.995,00 € за енергетско дрво.
Трошкови горива по м3, за укупну количину од 3.888,96 м3 износили би 0,59 €/м3. Ако се
на овај износ дода амортизација од 50%, долази се до износа од 0,88 €/м3 за целокупан
транспорт свих сортимената, односно 3.422,28 €. Уколико се исти принцип примени и на
енергетско дрво (3.338,46 м3), долази се до транспортних трошкова од 0,60 €/м3, што са
амортизацијом износи 0,90 €/м3, односно 3.004,61 €.
Табела 37. Калкулација трошкова утовара, превоза и истовара дрвних сортимената
Т: 9.019,50 € ТЕД : 7.368,00 €

О: 900,60 € О: 900,60 €
Ост : 1.746,78 € Ост : 1.746,78 €
П: 3.422,28 € П: 3.004,61 €
УКУПНО: 17.805,21€ УКУПНО: 15.363,59 €

Т: 339,66 € ТЕД : 274,59 €
О: 33,93 € О: 33,93 €
Ост : 65,85 € Ост : 65,85 €
П: 128,90 € П: 112,31 €
УКУПНО: 670,64 € УКУПНО: 574,28 €
Т: 8.679,84 € ТЕД : 7.093,41 €

О: 866,67 € О: 866,67 €
Ост : 1.680,93 € Ост : 1.680,93 €
П: 3.293,38 € П: 2.892,30 €
УКУПНО: 17.134,57 € УКУПНО: 14.789,31 €
-- 130 --
Табела 38. Укупни трошкови производње, извлачења, утовара, превоза и истовара дрвних
сортимената
I: 14.631,10 € I: 12.682,33 €
II : 29.333,61 € II : 25.436,07 €
III : 17.805,21 € III : 15.363,59 €
УКУПНО: 61.769,92 € УКУПНО: 53.481,99 €
I: 551,10 € I: 474,32 €
II : 1.104,94 € II : 951,38 €
III : 670,64 € III : 574,28 €
УКУПНО: 2.326,68 € УКУПНО: 1.999,98 €
ПОЉЕ „Б“/ „Д“
I: 14.080,00 € I: 12.208,01 €
II : 28.228,67 € II : 24.484,69 €
III : 17.134,57 € III : 14.789,31 €
УКУПНО: 59.443,24 € УКУПНО: 51.482,01 €
-- 131 --
Табела 39. Трошкови производње обловине и транспорта са шумских на централно

стовариште биомасе „Стара монтажа“ (3.213,67 м3 обловине)
Укупни трошкови
Редни Трошкови у за планирану
Фазе рада
број €/м3 количину
обловине у €
1 2 3 4
1. Сеча и израда дрвних сортимената 3,80 12.215,06
2. Извлачење дрвних сортимената са

места сече до привременог шумског 7,62 24.484,69
стоваришта
3. Транспорт обловине, огревног дрвета

и дрвног остатка са привремених
шумских стоваришта до централног 4,60 14.789,31
стоваришта (укључивши утовар и
истовар)
4. Реконструкција постојећих и израда

1,59 5.125,16
нових шумских путева
5. УКУПНО 17,61 56.614,22
Напомена1. У цене је укључен ПДВ као и порези и доприноси за рад радника.
Табела 40. Трошкови производње обловине и транспорта са шумских на централно

стовариште биомасе „Западно од Монтажног плаца“ ТЗП (124,79 м3 обловине)
Укупни трошкови
Редни Трошкови у за планирану
Фазе рада
број €/ м3 количину
обловине у €
1 2 3 4
1. Сеча и израда дрвних сортимената 3,80 474,51
-- 132 --

меса сече до привременог шумског 7,62 951,38

шумских товаришта до централног 4,60 574,28
стоваришта (укључив утовар и
истовар)

1,50 187,74
5. УКУПНО 17,52 2.187,91
Напомена1. У цене је укључен ПДВ као и порези и доприноси за рад радника.
Сумирајући анализирано, долази се до следећих закључака везано за организацију сече,

извлачења и транспорта дрвне биомасе из шуме (сечишта) до главног стоваришта:
- за послове сече и израде сортимената на годишњем нивоу, а према одредницама ПОГШ,

потребно је 4 секача и 4 помоћна радника (4+4) који би за 200 радних дана требали
реализовати сечу и израду сортимената за планирани етат од 3.888,96 м3;
- трошкови реализације поменутог посла износе 14.631,10 €, односно реализација дрвета
за енергетске потребе у износу од 3.338,46 м3, што у вредносном смислу износи 12.682,33
€.
- извлачење произведених дрвних сортимената до привременог стоваришта или шумског
камионског пута, може се реализовати за 200 дана са 2 модификована пољопривредна
трактора са витлом, или једним специјализованим шумским зглобним трактором LKТ
80/81;
- трошкови извлачења дрвних сортимената износили би 29.333,61 €
- трошкови извлачења енергетског дрвета износе 25.436,07 €
- за утовар, превоз и истовар сортимената, користиће се камион са приколицом са краном
и капацитетом 25 м3 трупаца, 20 м3 огревног метарског дрвета и 15 м3 расутог шумског
остатка. За наведени обим посла потребно је 58 дана за целокупан етат, а трошкови
извршења износе 17.805,21 €.
-- 133 --
- реализација превоза енергетског дрвета са утоваром и истоваром, уз коришћење

истоветног транспортног средства (камион са приколицом и краном), реализоваће се за 51
дан, са трошковима од 15.363,59 €.
Потребе одржавања шумске инфраструктуре, реализоваће се кроз пласман одређеног

износа средстава из редовног газдовања шумама, али и из доступних буџетских средстава
путем „Конкурса за доделу средстава по годишњем програму коришћења средстава
Буџетског фонда за шуме Републике Србије“, који сваке године расписује Министарство
пољопривреде, шумарства и водопривреде-Управа за шуме, за кориснике шума и шумског
земљишта. Калкулација је показала да се може издвојити 1,59 €/м3 (5.125 € годишње) за
путну инфраструктуру (реконструкција постојећих и изградња нових шумских путева).
Чињеница је да износ средстава није довољан, али зато и постоји Буџетски фонд за шуме
РС, где ће се на основу пројектног захтева аплицирати за додатна средства. За текућу
2012. годину, Буџетски фонд за шуме Републике Србије је одобреним пројектима
изградње тврдих шумских путева додељивао средства у износу од око 12.200 € за км
изграђеног тврдог камионског пута, односно 6.100 € за км реконструкције меких у тврде
камионске путеве. Ово конкретно значи да РБ „Колубара“ у потпуности може реализовати
план отварања и одржавања путне мреже, сходно ПОГШ.
Сагледавајући наведено, реализација планираних активности из ПОГШ на пословима

коришћења шума за целокупан етат и за енергетске потребе могу се финансијски
приказати као у табели 41.
Табела 41. Збирни преглед годишњих трошкова сече, израде, извлачења и превоза
обловине
Трошкови за укупну
Трошкови за енергетско дрво
ВРСТА РАДОВА количину обловине
(€)
(€)
Сеча и израда 14.631,10 12.682,33
Извлачење 29.333,61 25.436,07
Утовар/превоз/истовар 17.805,21 15.363,59
УКУПНО: 61.769,92 53.481,99
УКУПНО РСД: 7.103.540,80 6.150.428,85
Документација која треба да прати сечу, израду сортимената, извлачење и транспорт,

одвијаће се сходно законским обавезама и одредбама ПОГШ. Радни процес почиње
израдом Годишњег плана газдовања шумама, где се детаљно планирају површине и
-- 134 --
одељења на којима ће се у току године реализовати план коришћења шума, по врсти сече
и методологији сече, план изградње и реконструкције шумских путева и др. Сама сеча и
израда сортимената почиње израдом Извођачког пројекта газдовања шумама, где се најпре
изврши обележавање стабала за сечу (дознака), а потом се уради сам Извођачки пројекат,
чији саставни део је и Дозначна књига. Извођачки пројекат се ради за свако одељење из
Годишњег плана и ту се детаљно планирају сви радови, како на сечи и изради
сортимената, тако и на извлачењу и транспорту, али се планирају и сви остали неопходни
радови на нези, заштити и гајењу шума (израда влака, шумских путева, дефинисање
правца обарања стабала, кретање механизације у одељењу/одсеку за време сече, израда
противпожарних путева, итд). Сви планирани радови се детаљно описују у Извођачком
пројекту и имају и анализу утрошка материјално-техничких, али и финансијских
средстава (сходно законској регулативи). Уз Извођачки пројекат, прилаже се и скица
одељења/одсека, са планом сече, извлачења и транспорта сортимената.
Све посечене количине трупаца и огревног дрвета се „запримају“ у шуми или на

привременом стоваришту, евидентирају у материјалним књигама и уписују у ПОГШ у
поглављу „Евиденција сече“, по сортиментима и запремини. Овлашћено лице корисника
шуме врши жигосање посеченог дрвета. Транспорт сортимената са сечишта на стовариште
прати адекватна документација, тзв. „Пропратница“ коју издаје одговорно лице (углавном
шумарски техничар који прати и контролише извођење свих радова у одељењу) које је и
задужило сву посечену дрвну масу. Одговорно лице врши премер посечене дрвне масе и
приликом транспорта у обрасцу Пропратнице евидентира врсту дрвећа која се превози,
запремину по свакој врсти дрвећа и укупно, потом записује име и презиме возача
камиона/трактора и уписује регистарски број камиона/трактора. Такође, уписује се и
време утовара, али и место утовара и истовара. Препоручују се да сваки трупац има и
своју пластичну плочицу са холограмом или серијским бројем који мора да се поклапа са
бројем у отпремници. Један примерак отпремнице остаје у блоку код одговорног лица које
врши отпрему, а возач има два примерка отпремнице од којих један примерак задржава за
себе, а други заједно са робом предаје одговорном лицу на стоваришту које
прима/преузима робу (трупце и вишеметарско огревно дрво). Сваки трупац мора да има
јасно видљив жиг и холограмску плочицу.
Само са таквом документацијом и процедуром, сматра се да су сеча, извлачење и

превоз/транспорт исправно обезбеђени.
-- 135 --
7.2.3. Предлог локација за централна стоваришта дрвне биомасе са

карактеристикама објеката и моделом организације рада
7.2.3.1. Главна ограничења и опредељења за избор локација, модела стоваришта,

процеса производње и организације рада на централним стовариштима дрвне
биомасе у РБ „Колубара“
У процесу доношења одлуке о избору локација и модела стоваришта дрвне биомасе за

потребе РБ „Колубара“ у обзир су узети следећи фактори:
- опредељење РБ „Колубара“ да се процес млевења дрвне биомасе и производње

дрвне сечке обавља на централним стовариштима, а не на привременим шумским
или стовариштима на шумском камионском путу. Разлози за овакво опредељење
РБ „Колубара“ су немогућност спровођења ефикасне контроле и надгледања
сложајева дрвне биомасе након сече и извлачења на привремена шумска
стоваришта или на стоваришта на камионском путу због сложене конфигурације
терена и малог броја особља које тренутно обавља послове лугарске службе. С
обзиром на чињеницу да је од момента сече дрвета и његовог извлачења до
привремених шумских стоваришта па до момента млевења истог и претварања у
дрвну сечку (каква се користи за ложење у котловима) потребно најмање 4-5
месеци због потребе просушивања дрвета, сложајеви дрвне биомасе који би стајали
на тим привременим стовариштима не би били под пуном контролом и надзором
постојеће лугарске службе током 24 часа јер би таквих сложајева био велики број
на терену чија конфигурација захтева повећање броја лугара и њихово
организовање рада у три смене што би у великој мери утицало на повећање
трошкова.
- опредељење РБ „Колубара“ да се млевење дрвне биомасе за потребе производње

дрвне сечке обавља услужно, а не куповином сопствене машине. Разлози за овакво
опредељење су трошкови набавке машине, њеног одржавања, запошљавања
сталних радника и неискоришћеност машине у њеном пуном капацитету с обзиром
на чињеницу да се комплетна расположива дрвна биомаса на годишњем нивоу
може самлети са машинама великог капацитета (30 м3/часу) за око 200 часова.
Практично то значи да би једна таква машина или машина са нешто мањим
капацитетом (10 м3/часу) радила између 25 и 65 дана годишње (рачунато са радом
од 8 часова дневно), док би осталим данима стајала неискоришћена.
-- 136 --
- потреба просушивања обловине и свођење њене влажности на ниво погодан за

производњу дрвне сечке. Наиме, након сече дрвета и извлачења до привремених
шумских или стоваришта на шумском камионском путу тако свеже посечено дрво
садржи велику количину воде и његова влажност се у том тренутку креће око 55%
(понекад и више зависно од врсте дрвета, карактеристика терена, климатских и
других фактора). Дрвна биомаса са овако високим садржајем воде у себи није
погодна за уситњавање и претварање у дрвну сечку због чињенице да би се врло
брзо таква сечка ''угрејала'' и да би је затим захватио процес буђања и труљења. Из
тих разлога је потребно да се свеже посечена дрвна биомаса ускладишти 4-5
месеци на отвореном простору ради природног просушивања и смањења
влажности на око 30%. Тек након свођења влажности на овај ниво погодно је
обавити уситњавање (млевење) дрвне биомасе у форму дрвне сечке која се може
користити за ложење у котловским постројењима на дрвну биомасу.
При том, у зависности од климатских карактеристика простора на коме се складишти

произведена дрвна сечка исту је потребно повремено мешати како би се што више
изједначио ниво влажности периферних и унутрашњих слојева купе.
Узимајући у обзир претходно наведена и образложена ограничења модел коришћења

дрвне биомасе за енергетске потребе у РБ „Колубара“ дат је на слици 19.
-- 137 --
Слика 19. Модел коришћења дрвне биомасе у РБ „Колубара“ са основним фазама
7.2.3.2. Предлог локација и потребне димензије за централна стоваришта дрвне

7.2.3.2.1. Предлог локација за централна стоваришта биомасе у РБ „Колубара“
У процесу избора локација за централна стоваришта дрвне биомасе поштовани су

одговарајући критеријуми, али и бројна просторна ограничења као и ограничења која
постоје у плановима ширења појединих копова у оквиру РБ „Колубара“ у ближој и даљој
будућности.
У том смислу као прво ограничење које је узето у обзир представљала је просторна
дислоцираност котларнице „Тамнава- Источно поље“ у односу на осталих 11 котларница у
-- 138 --
оквиру система котларница РБ „Колубара“, због чега је било неопходно да се у Техно-

економској анализи предвиде и разраде два централна стоваришта дрвне биомасе.
Друго ограничење представљају честе и брзе измене рударских планова о правцима

ширења појединих копова и с тим у вези локација за одлагање јаловине због чега се неке
од локација које би биле веома погодне за формирање централног стоваришта не могу
узети у разматрање јер ће се за неколико година на њима одлагати јаловина.
Поред наведених ограничења у избору локација за централна складишта дрвне биомасе у

обзир су узети и следећи критеријуми:
- удаљеност локације од главних шумских комплекса,
- повезаност локације централног складишта дрвне биомасе путевима са појединим

шумским одељењима,
- повезаност локације централног стоваришта дрвне биомасе путевима са постојећим

котларницама,
- транспортна дистанца између централног стоваришта и појединих котларница и
- сталност локације централног стоваришта у смислу да се на дужи временски

период на том простору неће планирати ширење копова или одлагање јаловине.
У процесу избора локација у обзир је узет и најновији нацрт плана отварања новог поља
''Е'' у региону Зеоке-Бурово услед чега се планира гашење следећих постојећих
котларница: „Зеоке Булдозерска радионица“, „Зеоке Нова монтажа“, „Зеоке Стара управа“
(а у даљој перспективи котларница у Дирекцији Барошевац). Отварањем поља ''Е''
планирано је премештање бројних објеката и механизације на нову локацију (преко пута
„Нове монтаже“ у Зеокама) тј. на почетне тачке новог поља и изградња нове котларнице
снаге 2 × 4 MW која ће снабдевати топлотном енергијом све објекте на новом ПК "Поље
Е".
Узимајући у обзир сва наведена ограничења, усвојене критеријуме избора локације али и
будући план отварања ПК "Поље Е" за потребе формирања централног стоваришта дрвне
биомасе за потребе 11 постојећих котларница на пољима „Б“, „Ц“ и „Д“ усвојена су два
сценарија:
Сценарио 1: централно стовариште дрвне биомасе на локацији „Стара монтажа“ (слика

20) које би било у функцији до формирања новог ПК "Поље Е", пресељења објеката и
изградње нове котларнице на локацији преко пута „Нове монтаже“ и
-- 139 --
Сценарио 2: премештање централног стоваришта са локације „Стара монтажа“ на

локацију Зеоке (преко пута „Нове монтаже“) уз новоотворени ПК "Поље Е" када се он
буде формирао, када се преместе објекти и механизација на ту локацију и изгради нова
котларница.
Слика 20. Приступни пут, улаз (лево) и тренутни изглед простора (десно) будућег
стоваришта биомасе на локацији „Стара монтажа“
За потребе грејања објеката на локацији „Тамнава-Западно поље“ и избора рационалног

приступа у решавању начина коришћења дрвне биомасе која постоји у шумским
одељењима на Тамнави изабрана је локација „Западно од Монтажног плаца“ уз постојеће
одлагалиште јаловине које се према рударским плановима неће даље ширити (слика 21).
Са овог стоваришта снабдевала би се котларница за грејање следећих објеката: Управна

зграда „Тамнава-Западно поље“ (тзв. жута зграда), сива зграда, канцеларијски простор
магацина за опрему за багере и диспечерски центар у укупној површини од 3.500 м2. Сви
наведени објекти тренутно користе електричну енергију за потребе грејања.
Други разлог за избор ове локације и предлог да се дрвна биомаса са „Тамнаве“ користи за
потребе грејања ових објеката, а не за потребе котларнице у „Каленићу“, представљају
ограничења у количини расположиве дрвне биомасе. Наиме, према спроведеним
анализама укупна количина расположиве дрвне биомасе која би могла да се определи за
потребе грејња из шумских одељења на „Тамнави“ износи 124,79 м3 на годишњем нивоу.
Ова количина није довољна да обезбеди потребе за енергијом коју тренутно производи
котларница „Каленић“, а с друге стране довољна је да може да обезбеди потребе за
топлотном енергијом наведених објеката. С обзиром да се за грејање наведених објеката
-- 140 --
тренутно користи електрична енергија, било би крајње нерационално да се расположива

дрвна биомаса транспортује са „Тамнаве“ на локацију централног стоваришта „Стара
монтажа“ и придодаје дрвној биомаси која ће се користити са снабдевање котларница на
пољима „Б“, „Ц“ и „Д“.
Слика 21. Тренутни изглед простора за будуће стовариште биомасе на локацији „Западно
од Монтажног плаца“ уз постојеће одлагалиште јаловине на ТЗП
Заједничка карактеристика за обе локације предложених стоваришта биомасе јесте да се

на њима тренутно налазе велике количине отпадног материјала па је исте потребно
претходно очистити пре приступања радовима око формирања стоваришта биомасе. Друга
важна карактеристика јесте чињеница да су обе локације добро повезане приступним
асфалтираним путевима, а на локацији „Стара монтажа“ налази се одређена површина која
је већ бетонирана и која се може искористити за део потребног простора стоваришта
биомасе који треба да буде уређен у смислу бетонирања или асфалтирања. То ће у сваком
случају смањити трошкове његовог уређивања на овој локацији.
Просторни положај предложених локација централних стоваришта биомасе у односу на

макро и микро локације комплекса поља „Б“, „Ц“, „Д“ и „Тамнава-Западно поље“
приказано је на сликама 22, 23 и 24.
За потребе анализе удаљености централних стоваришта од главних шумских комплекса и

појединачних локација на којима се налазе котларнице извршено је теренско мерење
транспортних дистанци. Удаљеност појединачних котларница од централног стоваришта
„Стара монтажа“ дата је у табели 42.
-- 141 --
Слика 22. Позиција централног стоваришта биомасе „Стара монтажа“ у односу на

макролокацију поља „Д“ и „Б“
Слика 23. Позиција централног стоваришта биомасе Стара монтажа у односу на

микролокације појединачних котларница у оквиру комплекса поља „Д“, „Б“ и „Ц“
-- 142 --
Слика 24. Позиција централног стоваришта биомасе „Западно од Монтажног плаца“ уз

постојеће одлагалиште јаловине у односу на макролокацију „Тамнава-Западно поље“
(ТЗП)
Табела 42. Удаљеност (транспортне дистанце) појединачних котларница у односу на

централно стовариште биомасе „Стара монтажа“ у километрима
Удаљеност централног стоваришта на локацији „Западно од Монтажног плаца“ уз

постојеће одлагалиште јаловине на „Тамнави-Западно поље“ до будуће котларнице за
грејање објеката „Управна зграда“ ТЗП, магацин за опрему за багере, сива зграда и
диспечерски центар износи око 600 м.
Када је у питању удаљеност појединих локација у оквиру шумских одељења која се налазе
уз поље „Д“ од централног стоваришта биомасе „Стара монтажа“ она се креће у опсегу
између 6 и 30 км што је са становишта трошкова превоза дрвне биомасе са шумских на
централно стовариште у потпуности прихватљиво.
-- 143 --
Удаљеност појединих локација у оквиру шумских одељења на „Тамнави“ до централног

стоваришта „Западно од Монтажног плаца“ уз постојеће одлагалиште јаловине износи од
3-20 км (користиће се биомаса из првих 12 одељења).
Анализа просторних позиција предложених централних стоваришта биомасе јасно

показује да су обе предложене локације на оптималним местима како са становишта
близине шумским одељењима тако и са становишта близине локацијама на којима се
налазе постојеће котларнице до којих је потребно допремати дрвну сечку за ложење.
7.2.3.2.2. Потребне димензије централних стоваришта дрвне биомасе у РБ

Полазећи од предложеног модела коришћења дрвне биомасе у РБ „Колубара“ у наставку

су представљени основни захтеви и критерујуми који су узети у обзир у процесу
дефинисања димензија централног стоваришта „Стара монтажа“ и стоваришта „Западно
од Монтажног плаца“ уз постојеће одлагалиште јаловине на ТЗП.
А. Централно стовариште дрвне биомасе „Стара монтажа“
Први захтев се односи на потребу пројектовања простора који ће бити довољан да се на

њега може складиштити годишња количина дрвне биомасе која ће се произвести у складу
са посебним основама газдовања шумама и прорачунима датим у тачки 7.2.1, а којима је
предвиђена количина од 3.213,67 м3.
Основни разлог за потребу складиштења годишње количине дрвне биомасе на централном

стоваришту произилази из предложеног модела коришћења дрвне биомасе, потребе њеног
просушивања и стварања потребних сигурносних залиха. Наиме, целокупно произведена
дрвна биомаса из прве године производње ће се складиштити на централном стоваришту и
оставити да се просушује природним путем до следеће године тј. почетка грејне сезоне у
наредној години за када се предлаже и почетак коришћења дрвне биомасе у изабраним
котларницама РБ „Колубара“. Предложени период је довољан да се достигне ниво
влажност дрвне биомасе (сировине) од око 30% (а можда и мањи) који је погодан за њено
дробљење и производњу дрвне сечке.
У том периоду сва нова количина дрвне биомасе, која се произведе у току текуће године у
години када ће отпочети њено коришћење у котларницама, ће се складиштити на простору
-- 144 --
на коме су били сложајеви дрвне биомасе из претходне године (слагано по временском

редоследу производње), а који су у међувремену кроз процес дробљења претворени у
дрвну сечку која ће се складиштити у посебном складишту (надстрешници дрвне сечке).
На тај начин ће се успоставити један кружни процес који ће садржати циклусе који ће се
стално понављати при чему ће се на централном складишту увек налазити одређена
количина дрвне сечке под надстрешницом, одређена количина дрвне биомасе која је
просушена до или испод 30% влажности као и одређена количина сирове дрвне биомасе
која се просушује.
Овако предложеним моделом складиштења и манипулације дрвном биомасом на

централном стоваришту постиже се и потребна сигурност (залихе) у континуираном
снабдевању изабраних котларница дрвним горивом за њихове потребе током читаве грејне
сезоне.
Други захтев се односио на потребу складиштења додатне количине од око 1.200 м3

обловине на годишњем нивоу која ће настајати сечом дрвета са површина на којима ће се
отварати нова (поље ''Е'') или ширити постојећа поља. У том смислу, за потребе ове
Студије, извршена су премеравања и израчунате количине дрвне биомасе која се налази на
површинама које ће у блиској будућности кроз процес експропријације бити стављене у
функцију отварања новог поља ''Е'' и с тим у вези измештања корита реке Пештан и
изградње ретензија на Бистричкој, Трбушничкој и Крушевичкој реци. Поред наведених
ретензија планирана је и експропријација површина у подручјима села Зеоке, Доросавци и
Рудовци са којих се такође очекује одређена количина дрвне биомасе.
На основу ова два захтева произилази да је потребно пројектовати величину централног

стоваришта дрвне биомасе на коме ће моћи да се складишти количина од 4.413,67 м3
дрвне биомасе као и површине за надстрешницу за складиштење дрвне сечке, потребне
путеве, противпожарни пут и површине за манипулацију механизације.
Поред наведене количине дрвне биомасе приликом пројектовања величине централног

стоваришта у обзир је узета и потреба евентуалног будућег ширења потрошње биомасе
као и потреба складиштења ванредних количина које би настале услед непредвиђених
ветролома, снеголома и других елементарних непогода. У том смислу усвојен је
критеријум од 10% у односу на годишњу количину дрвне биомасе из редовне производње
која ће се складиштити на централном стоваришту. То значи да је са становишта количина
дрвне биомасе које би могле да се складиште на централно стовариште усвојена количина
од 5.000 м3 (заокружено) на годишњем нивоу, што је представљало полазну основу у
процесу пројектовања његове величине.
Трећи захтев се односио на обезбеђивање простора за противпожарни пут и изградњу

хидрантске мреже.
-- 145 --
Поред наведених захтева у процесу пројектовања димензија централног стоваришта дрвне

биомасе усвојени су и следећи критеријуми, правила и препоруке:
- растојање од 8 метара између два реда сложајева дрвне биомасе (посматрано чела
обловине у једном реду према челима обловине у другом реду) (видети слику 25).
Ово растојање (простор) је потребно због манипулације обловином, рада машине
за дробљење и камиона за утовар и транспорт дрвне сечке до њене надстрешнице.
Ово растојање се у пракси показало као минимално потребно и за омогућавање
несметаног струјања ваздуха између два реда сложајева и с тим у вези несметаног
просушивања обловине.
- висина сложаја обловине од 4 м. Практична искуства сличних стоваришта показала

су да је та висина оптимална како са становишта манипулације обловином (истовар
из камиона, манипулација приликом дробљења) тако и са становишта ефеката
просушивања исте.
- за потребе прорачуна запремине обловине у сложајевима усвојена је дужина

обловине од 3 метра, а дужина једног реда сложаја обловине од 100 метара. Ова
дужина једног реда сложаја се односи на конкретно стовариште и резултат је
потребног захтева за складиштење усвојене количине дрвне биомасе.
- обловину која је временски најпре произведена потребно је прву и слагати у

сложајеве, а такође и прву дробити у дрвну сечку. Након дробљења на њено место
ће се слагати обловина која ће се допремати са привремених шумских стоваришта
ради просушивања. На тај начин се успоставља један кружни циклус дробљења
суве и складиштења сирове обловине на њено место. У том смислу приликом
слагања обловине и формирања редова сложајева потребно је узети у обзир и
правац уласка обловине у машину за дробљење (најчешће је то са њене десне
стране) како би се оставио довољно потребан простор за њен несметан рад (горе
наведених 8 метара).
С обзиром да тек предстоје разговори између представника појединих служби у оквиру РБ

„Колубара“ о одређивању граница централног стоваришта биомасе на предвиђеној
локацији, њеног рашчишћавања од постојећег отпадног материјала и уређења, то је у
наставку дат један од могућих модела димензија, просторног распореда обловине, путева,
надстрешнице за дрвну сечку, улазних и излазних путева за допрему обловине и одвоз
дрвне сечке и простора за манипулацију и смештај механизације.
-- 146 --
Слика 25. Предлог основе (layout) централног стоваришта дрвне биомасе на локацији
„Стара монтажа“
-- 147 --
Након одређивања граница централног стоваришта и чишћења од постојећег отпадног

материјала приступиће се уређењу простора током којег ће се реализовати и конкретна
мерења, позиционирања појединих елемената на стоваришту, земљани и други радови
(бетонирање, електро радови, изградња објеката, хидрантске мреже и друго). За те потребе
радиће се појединачни пројекти кроз ангажовање одговарајућих стручњака (инжењера
грађевинарства, електроинжењера, инжењера машинства и других).
Б. Централно стовариште дрвне биомасе „Тамнава-Западно поље“
Поштујући захтеве, критеријуме и правила који су наведени као полазни у процесу

пројектовања централног стоваришта биомасе на локацији „Стара монтажа“, исти су
примењени и у поступку пројектовања централног стоваришта дрвне биомасе на локацији
„Западно од Монтажног плаца“ уз постојеће одлагалиште јаловине „Тамнава-Западно
поље“. Разлику је представљала количина обловине за коју је потребно обезбедити
простор за складиштење и с тим у вези и остали пратећи елементи (надстрешница,
механизација и други).
За складиштења биомасе на овој локацији потребно је пројектовати величину складишта

на коме се може складиштити 124,79 м3 обловине из редовних годишњих сеча као и
простор за складиштење додатних 10% од наведене количине за случај ванредних сеча,
ветролома, снеголома и потребе ширења потрошње биомасе. То значи да је са становишта
количина дрвне биомасе које би могле да се складиште на ово централно стовариште
усвојена количина од 150 м3 (заокружено) на годишњем нивоу, што је представљало
полазну основу у процесу пројектовања његове величине.
Предлог основе централног стоваришта биомасе на локацији „Западно од Монтажног

плаца“ уз постојеће одлагалиште јаловине „Тамнава-Западно поље“ дат је на слици 26.
С обзиром да ће се на овом стоваришту складиштити релативно мала количина дрвне

биомасе која ће служити за потребе будуће котларнице за грејање Управне зграде ТЗП
(тзв. жута зграда), сиве зграде, диспечерског центра и канцеларија у магацину резервних
делова, то је и процес организације рада на овом стоваришти максимално поједностављен.
У том смислу након складиштења и просушивања биомасе од исте ће се у процесу
дробљења произвести дрвна сечка која ће се складиштити под настрешницу. С обзиром да
је локација будуће котларнице удаљена од овог стоваришта око 600 метара предлог је да
се дрвна сечка допрема до котларнице директно багером уз коришћење заштитне ПВЦ
фолије како не би дошло до расипања материјала из кашике багера током транспорта. На
тај начин исти багер који ће се користити за манипулацију дрвне сечке од места дробљења
-- 148 --
до надстрешнице би се користио и за њено допремање од надсрешнице до складишта

котларнице.
Слика 26. Предлог основе (layout) централног стоваришта дрвне биомасе на локацији
„Западно од Монтажног плаца“ уз постојеће одлагалиште јаловине ТЗП
-- 149 --
7.2.3.3. Организација рада и карактеристике објеката централних стоваришта дрвне

Чињеница да је минимално прихватљива влажност дрвне сечке за ложење у котловска

постројења на дрвну биомасу у опсегу 25-30%, а оптимална око 20%, у знатној мери је
условила и организацију рада на централним стовариштима биомасе. Сеча, извлачење и
транспорт дрвне биомасе са шумских стоваришта до централних стоваришта објашњени
су у тачки 7.2.2.
Основне фазе и поступци које је потребно спровести на централним стовариштима у

погледу пријема и манипулације дрвне сировине за производњу дрвне сечке су
представљене на шеми 1.
Шема 1. Основне фазе и поступци на централном стоваришту дрвне биомасе
У наставку је дат детаљан опис активности и карактеристика у оквиру сваке појединачне

фазе.
-- 150 --
7.2.3.3.1. Пријем дрвне сировине на централном стоваришту
Пријем дрвне сировине која се допрема са шумских на централно стовариште биомасе

подразумева контролу димензија и запремине које се налазе у документу отпремница који
прати робу (слика 27).
Отпремницу издаје лугар уносећи димензије сваког сортимента појединачно и стављањем

шумског жига као потврдом да је испоручна наведена количина дрвне сировине која је
наведена у отпремници. Отпремница се издаје у 4 примерка од којих по један за АОП,
лугара, возача камиона и руководиоца централног стоваришта.
Контрола и пријем дрвне сировине врши се од стране руководиоца централног стоваришта

у присуству возача камиона којим је иста допремљена.
Слика 27. Предлог форме и садржине документа отпремница за потребе централног

стоваришта биомасе у РБ „Колубара“
-- 151 --
Мерење димензија сортимената врши се пречницом (одређивање средњег пречника) и

метром (одређивање дужине), а по одредбама стандарда СРПС ЕН 1309-2.
Слика 28. Изглед пречнице (лево) и начин унакрсног мерења пречника сортимената
(десно)
Мерење пречника дрног сортимента врши се на средини дужине унакрсним мерењем и

заокружује на целе цм наниже (слика 28). Узима се аритметичка средина два мерења која
се такође заокружује наниже. Правило је да се пречник сортимента мери без коре, а ако се
мери са кором потребно је одбити њено учешће.
Израчунавање запремине врши се по обрасцу
2
D 
V s  l (m3 )
4
d1  d 2
Ds  ( m)
2
Мерење дужине дрвног сортимента врши се на најкраћем растојању између два краја
(слика 29) у случају када су трупци прави и када имају једноструку закривљеност.
-- 152 --
Слика 29. Мерење дужине дрвних сортимената без (слика лево) и са обрубом (слика
десно)
Уколико дрвни сортимент има обруб (засеку, шпронц) дужина трупца се мери од
половине дужине обруба до суседног краја (слика 29).
Код дрвних сортимената са вишеструком закривљеношћу мерење се врши тако што им се

дужина подели на секције, а затим мери дужина секција као дужина правих трупаца
(слика 30).
Слика 30. Мерење дужине дрвних сортимената са вишеструком закривљеношћу
Укупна дужина трупца узима се као збир појединачних дужина сваке секције. При том,
свака секција треба да има најмању дужину у складу са одговарајућим СРПС ЕН
стандардом за ту врсту дрвета (нпр. за тополу у А класи квалитета мин. дужина износи 3,0
метра). Изражавање дрвне запремине по стандарду СРПС ЕН 1309-2 врши се са три
децимале.
-- 153 --
Описани начин мерења димензија и израчунавања запремине дрвних сортимената

представља начин мерења који предвиђају нови српски стандарди за обло дрво СРПС ЕН
(српски стандарди усаглашени са европским стандардима). Међутим, како ови стандарди
још увек нису у значајнијој мери заступљени у пракси у шумарској струци у Србији, већ
се још увек примењују одредбе старих ЈУС стандарда, то остаје да одговарајућа служба РБ
„Колубара” донесе одлуку да ли ће се наставити са системом мерења димензија и
израчунавања запремине који се тренутно примењује у РБ „Колубара” (по ЈУС
стандардима) или ће се
примењивати нови
систем по европским
стандардима.
Након контроле и
утврђивања запремине
дрвних сортимената
који су допремљени на
централно стовариште
руководилац стовари-
шта потписује отпре-
мницу и податке уноси
у посебан документ. Тај
документ може бити
Записник о пријему
робе који се тренуно
користи у систему
осталих магацина у
оквиру РБ „Колубара”
(слика 31) или Склади-
шница која може бити
у форми књиге или у
електронској форми
(одговарајући софвер) у
компјутеру.
Слика 31. Форма и садржина обрасца Записник о пријему робе који се користи у оквиру
система РБ „Колубара“
-- 154 --
7.2.3.3.2. Истовар и складиштење дрвне биомасе на централном стоваришту
Истовар дрвне биомасе обавља се камионским краном (слика 32) и том приликом
сортименти се слажу у сложајеве (слика 33). Након истовара и формирања сложајева
правило је да се испред
сложајева или на неком од
сортимената постави табла
на којој ће бити означени:
број сложаја
дрвна врста (е)
датум допремања и
запремина.
Наведене информације на
табли за означавање су
важне ради лакшег
проналажења сложајева и
Слика 32. Истовар дрвне биомасе коришћењем поштовања правила да се
камионског крана прво дроби дрвна биомаса
која је прва посечена,
допремљена и усклади-штена због нижег нивоа влажности.
Слика 33. Сложај дрвне биомасе на централном стоваришту у фази просушивања
-- 155 --
Слика 34. Један од начина слагања дрвне биомасе
Након формирања сложајева на централном стоваришту исти се остављају на

просушивању. У том периоду потребно је обављати повремено мерење влажности
обловине ручним влагомером како би се пратило стање влажности појединих сложајева.
Слика 35. Један од начина организације стоваришта дрвне биомасе
-- 156 --
7.2.3.3.3. Просушивање дрвне биомасе на централном стоваришту
Дрво је хигроскопан материјал што значи да посечено дрво испушта и прима воду у
зависности од влажности средине у којој се налази. Одмах након сече дрво почиње да
губи воду, а тај процес је интензивнији на местима на којима су струјање и циркулација
ваздуха израженији. Због тога се као погодне локације за складиштење обловине и њено
просушивање природним путем често бирају места на којима је изражено струјање
ваздуха.
Када је у питању дрвна биомаса и њена припрема за уситњавање (млевење) потребно је

настојати да се сече обављају континуирано када год то временски услови дозвољавају
(снег, киша и други) како би се имао довољан број месеци да се дрво просуши до нивоа
влажности (око 30%) који је погодан за његово уситњавање (млевење).
На дијаграму 1 је приказано време које је потребно од момента сече до достизања нивоа

влажности од 30% за различите дрвне врсте које се просушују природним путем на
складиштима.
Дијаграм 1. Трајање природног просушивања обловине за различите врсте дрвета (према

ÖНОРM M 7133)
-- 157 --
Резултати практичних истраживања који су представљени на дијаграму 1. показују да је

потребно највише времена за просушивање природним путем за обловину смрче док је
оно дупло краће за обловину врбе и букве. У сваком случају период од 4-5 месеци је
минималан период за просушивање обловине уз стално мерење и праћење нивоа
влажности.
Најбрже просушивање дрвета се остварује у летњем периоду када је и највећа температура

ваздуха под утицајем сунчеве енергије и ветра. Такође, просушивање се може и треба
убрзати раздељивањем (цепањем) обловине већег пречника посебним цепачима чиме се
стварају услови да се таква обловина брже просуши на ниво влажности који је погодан за
дробљење.
Када је изложено деловању повољних атмосферских услова дрво најпре губи (испушта)
тзв. слободну воду. Међутим, то испаравње воде није равномерно већ је интензивније из
површинских, а мање интензивно из централних зона. На слици 36 приказан је пример
зона влажности дрвета букве дебљине 5 цм након различитог времена просушивања.
Слика 36. Криве влажности дрвета букве дебљине 5 цм након различитог времена
просушивања
Пример са слике 36 јасно потврђује претходно наведену чињеницу па је из тог разлога

неопходно узети у обзир време просушивања које је потребно за достизање нивоа
влажности од око 30% које је погодно за производњу дрвне сечке.
-- 158 --
7.2.3.3.4. Производња дрвне сечке на централном стоваришту-потребне машине,

опрема и трошкови производње
Након завршетка процеса просушивања дрвне биомасе и достизања нивоа влажности од

око 30% руководилац централног стоваришта предузима потребне активности за њено
млевење (уситњавање) и производњу дрвне сечке.
У том смислу препоручује се руководиоцу централног стоваришта да:
- организује и изврши млевење (дробљење) обловине и дрвног остатка када је

њихова влажност достигла ниво од око 30%,
- прво млевење (дробљење) дрвне биомасе (обловине и остатака) организује и

спроведе пред почетак грејне сезоне у количини која ће бити довољна за око 3
месеца, а други циклус млевења у току грејне сезоне (када залихе претхоно
произведене дрвне сечке буду на тронедељном минимуму). На тај начин ће се
спречити да се дрвна сечка угреје или убуђа услед дужег стајања што би могло да
се догоди ако она стоји дуже од 4 месеца у полусировом стању и без мешања.
- тако произведену дрвну сечку складишти под надстрешницу у одговарајуће купе

(слика 37) ради даљег просушивања уз повремено мешање.
Слика 37. Начин складиштења дрвне сечке
С обзиром на усвојени модел коришћења дрвне биомасе у РБ „Колубара“, у коме ће

производњу дрвне сечке обављати услужно предузећа или предузетници који се тиме баве
и који поседују одговарајуће машине, у наставку је представљена организација њене
производње.
-- 159 --
Основне фазе процеса дробљења (уситњавања) дрвне биомасе су:
- ''отварање'' сложајева
- млевење (дробљење)
- превоз дрвне сечке са места дробљења до надстрешнице
- истовар сечке из камиона и слагање у одговарајуће купе.
Након расписивања јавног позива за обављање услуге млевења (дробљења) обловине и

производње дрвне сечке и избора најповољанијег понуђача, а уз поштовање горе датих
препорука, процес дробљења дрвне биомасе се започиње ''отварањем'' оног сложаја који је
први формиран у процесу допремања и складиштења биомасе. С обзиром да машина за
дробљење поседује свој кран са хватаљком за обловину процес је у потпуности
механизован. То омогућава постизање високе продуктивности посматрано по количини
произведене дрвне сечке у јединици времена (најчешће 1 сат).
На слици 38 приказана је машина-дробилица чији је капацитет 90-100 насипних м3/сату,

односно дробљење 30-33 м3 обловине/сату, зависно од пречника и карактеристика
обловине (пречник, врста сортимента и други). То значи да се за рад од 8 часова може
произвести 720-800 насипних м3 дрвне сечке односно самлети од 240-264 м3 обловине.
Слика 38. Машина за производњу дрвне сечке капацитета 90-100 насипних м3/сату (фото:
Б. Главоњић, 2011)
-- 160 --
Узимајући у обзир укупно расположиву количину дрвне биомасе на годишњем нивоу која
ће се производити у редовној производњи у РБ „Колубара“ од 3.338,46 м3 (збирно на ТЗП
и пољима „Б“ и „Д“) и капацитет једне овакве машине, то значи да би се целокупна
количина дрвне биомасе могла прерадити у дрвну сечку за 14 дана. С обзиром на
препоруку да се то ради једанпут пред почетак и једанпут у току грејне сезоне то значи да
би требало организовати производњу дрвне сечке у два циклуса у трајању од по 7 дана.
Међутим, у пракси су најзаступљенији примери да ова машина ради у току једног дана
најмање 10 сати, што значи да би то време било и краће.
Чињеница да због релативно мале количине дрвне биомасе и непостојања потребе за

радом машине у дужем временском периоду, утицала је на опредељење РБ „Колубара“ да
се посао производње дрвне сечке обавља услужно.
При том потребно је напоменути да постоје и машине дробилице које имају и мањи
капацитет. Неки од модела таквих машина са својим карактеристикама су приказани на
слици 39.
Приликом прорачуна продуктивности машина у обзир треба узети и следеће факторе:
- врсту дрвета и пречник биомасе која се дроби (обловина, остатак, биомаса малог
пречника) (графикон 3),
- време чекања машине док камион превезе сечку од места дробљења до
надсрешнице, изврши њен истовар и врати се назад. Резултати истраживања и
практична искуства произвођача дрвне сечке у Србији показују да је учешће
времена чекања у укупном времену рада машине у опсегу од 20-25%.
Зависност продуктивности машине дробилице од врсте и пречника дрвне биомасе
представљена је на графикону 3.
Графикон 3. Продуктивност машина дробилица у зависности од типа и димензија дрвне

биомасе
-- 161 --
Врсте дробилица
Малог капацитета (покретна са
сопственим погоном )
Набавна цена: 4.500–25.000 €
Максимални пречник обловине: 20 цм

3
Продуктивност: 10–15 насипних м /сату
Потрошња горива: 5–8 л/h
Трошкови радног сата  15 – 22 €
Средњег капацитета (покретна са

сопственим погоном)
Набавна цена: 20.000–45.000 €
Максимални пречник обловине: 30 цм

3
Продуктивност: 35–70 насипних м /сату
Потрошња горива по сату: 10–14 л/h
Трошкови радног сата  22 - 30 €
Великог капацитета (покретна са

сопственим погоном)
Набавна цена: 85.000 – 400.000 €
Пречник обловине: > 30 цм

3
Продуктивност: 90 – 180 насипних м /сату
Трошкови радног сата  120 - 170 €
Слика 39. Изглед и карактеристике машина дробилица за производњу дрвне сечке
-- 162 --
У процесу производње дрвне сечке потребно је водити рачуна и о параметру који се

односи на њене димензије. Наиме у процесу дробљења дрвета настају комади дрвне сечке
различитих димензија у зависности од режима рада машине и подешавања растојања
између ''ножева'' на осовини. Од димензија дрвне сечке зависи режим рада котлова и ту
обичну могу настати проблеми уколико је велико учешће тзв. прашине тј. комада дрвне
сечке домензија испод 1 мм или пак велико учешће крупних комада преко 45 мм. У том
смислу и европски стандард за дрвну биомасу дефинисао је шест опсега гранулације
дрвне сечке. На графикону 4 представљено је учешће величине појединих комада у
укупно произведеној количини дрвне сечке која омогућава оптималан рад котлова.
Графикон 4. Оптимално учешће величине појединих комада у укупно произведеној

количини дрвне сечке
Као што се може видети учешће тзв. ситних комада (прашине) у укупној количини
произведене дрвне сечке не би требало да пређе 5%.
У фази дробљења дрвне биомасе поред машине дробилице учествује и најмање један
камион на који се сипа дрвна сечка која излази из машине. Уколико се фаза дробљења
обавља на шумском камионском путу или на неком од стоваришта, а затим се
транспортује на дуже дистанце (преко 50 км) тада се користе или посебни контејнери за
дрвну сечку или камиони сандучари (слика 40).
С обзиром да ће се фаза дробљења дрвне биомасе у РБ „Колубара“ обављати на

централним стовариштима то нису потребни напред наведени контејнери и камиони
сандучари. Препорука је да се за превоз дрвне сечке од места дробљења до надстрешнице
користи неки од камиона којима се тренутно превози угаљ до котларница у РБ
-- 163 --
„Колубара“, с тим да би било потребно повећати његове странице надоградњом са

дрвеним оквирима од дасака до укупне висине до 2,0 метра (посматрано збирно металне
плус дрвене странице) како би на њега могла да се утовари количина од 17 нм3 дрвне
сечке (калкулисано на дужину возила од 4 метра, ширину 2,4 метра и висину 2,0 метра).
Слика 40. Изглед контејнера (лево) и камиона сандучара (десно) за превоз дрвне сечке на
дуже транспортне дистанце (фото Главоњић Б. 2012)
Слика 41. Један од модела камиона за превоз дрвне сечке унутар круга централног
стоваришта и од централног стоваришта до котларница
Њихов товарни простор је тако конструисан да се утовар дрвне сечке обавља лако и
једноставним кипањем из кашике утоваривача (улт). Ови камиони имају заштитни
покривач који прекрива дрвну сечку са горње стране и на тај начин спречавају њено
-- 164 --
расипање услед кретања камиона и струјања ваздуха. Унутар круга централног

стоваришта и на краћим дистанцама обично се не навлачи тај заштитни покривач, али на
јавним путевима је то обавезно.
Дрвна сечка се третира као расути материјали па се њена манипулација, транспорт, утовар
и истовар врши као транспорт расутих материјала. Расути материјали пак, по свом стању,
диктирају услове транспорта и начин на који се њима манипулише. Манипулацију дрвном
сечком тј. њен утовар и начин истовара диктира њено стање. Пошто се ради о расутом
терету чија гранулација може да варира, за њен утовар најчешће се у пракси користи
утоваривач (УЛТ). УЛТ је радна машина са утоварном чеоном кашиком (слика 42)
одређених габарита и запремине којом се лако захвата дрвна сечка, а затим утовара у
камионе или премешта на друго место. Веома је корисна и покретна машина.
Слика 42. Изглед утоваривача (УЛТ) за манипулацију и утовар дрвне сечке
Истоварена дрвна сечка из камиона захвата се кашиком утоваривача (УЛТЕ), премешта и

слаже у одговарајуће купе унутар надстрешнице.
Трошкови производње дрвне сечке на централном стоваришту
За израчунавање трошкова производње дрвне сечке на централном стоваришту пошло се

од усвојеног модела коришћења дрвне биомасе у РБ „Колубара“ по коме ће се млевење
-- 165 --
(дробљење) дрвне биомасе обављати услужно. Други полазни елемент представљале су

тржишне цене коштања појединих операција у ланцу производње дрвне сечке које су биле
актуелне у моменту израде ове Студије (јули 2012. године) код произвођача дрвне сечке у
Србији. У том смислу за потребе израчунавања цене коштања производње дрвне сечке на
централним стовариштима биомасе у РБ „Колубара“ усвојене су следеће јединичне цене
коштања:
- 0,15 €/м3 за манипулативне и трошкове контроле природног просушивања биомасе

на централном стоваришту. Ови трошкови садрже трошкове манипулације
обловине (по потреби) као и трошкове набавке инструмента (влагомер) и мерење
влажности. Прерачунато на насипне м3 сечке ради упоређивања са осталим
трошковима то износи 0,05 €/насипном м3.
- 230 €/сату за дробљење дрвне биомасе. Услужне цене дробљења дрвне биомасе
крећу се око 220-240 €/сату рада дробилице капацитета 30-33 м3 обловине/сату. За
потребе калкулација цене коштања дрвне сечке усвојена је просечна цена услужног
дробљења од 6,97 €/м3 обловине или 2,30 €/насипном м3 или 10 €/тони.
- 0,25 €/насипном м3 за превоз дрвне сечке од места дробљења до надстрешнице и

њен истовар унутар надстрешнице као и превоз дрвне сечке од стоваришта до
котларница (укључени трошкови горива и одржавања камиона).
- 0,16 €/ насипном м3 за слагање дрвне сечке у одговарајуће купе, манипулацију (по

потреби) и утовар дрвне сечке у камион за отпрему до котларница (укључени
трошкови горива и одржавања утоваривача-улте).
- 0,05 €/насипном м3 за режијске (опште трошкове) функционисања централног

стоваришта (електрична енергија, грејање канцеларијског простора,
администрација).
- 0,70 €/ насипном м3 на стоваришту „Стара монтажа“ (трошкови радне снаге: 1

руководилац централног стоваришта).
На бази усвојених јединичних цена коштања појединих операција и активности у процесу

производње дрвне сечке у табели 43 представљени су резултати калкулација цене
коштања производње дрвне сечке на централном стоваришту „Стара монтажа“ за
количину обловине од 3.213,67 м3, а у табели 43 на централном стоваришту „Западно од
Монтажног плаца“ ТЗП за количину обловине од 124,79 м3.
-- 166 --
Табела 43. Трошкови производње и цена коштања прераде 3.213,67 м3 обловине у дрвну
сечку (9.740 насипних м3) на централном стоваришту „Стара монтажа“
Редни Фазе рада/носиоци Трошкови Укупни трошкови

број у за планирану
€/насипном количину дрвне
м3 сечке (9.740
насипних м3) у €
1 2 3 4
Манипулативни и трошкови контроле

1. природног просушивања биомасе на 0,05 487
централном стоваришту
2. Дробљење дрвне биомасе 2,30 22.402
Превоз дрвне сечке са места дробљења до

надстрешнице (укључив утовар и истовар) и
3. 0,25 2.435
од централног складишта до изабраних
котларница
Слагање дрвне сечке под надстрешицом у

4. одговарајуће купе, манипулација и утовар 0,16 1.558,4
сечке у камион за отпрему до котларница
Режијски (општи трошкови)

5. 0,05 487
функционисања централног стоваришта
Трошкови радне снаге на централном

6. стоваришту (1 руководилац централног 0,7 6.818
стоваришта).
УКУПНО 3,51 34.187,4
Напомена 1: Возач камиона на стоваришту је иста особа као и возач камиона за довоз обловине
са шумских на централно стовариште, с тим што послове на стоваришту обавља интензивније
за време грејне сезоне, а послове довоза обловине ван грејне сезоне. Возач булдозера је иста особа
за утоваривач и ради по истој организацији као и возач камиона. Предлог је да служба
обезбеђења која обезбеђује објекте на локацији „Стара монтажа“ обезбеђује и централно
стовариште биомасе након завршетка радног времена и током ноћи, због близине ове две
локације.
Напомена 2. У цене је укључен ПДВ као и порези и доприноси за рад радника.
-- 167 --
Табела 44. Трошкови производње и цена коштања прераде 124,79 м3 обловине у дрвну
сечку (378,2 насипна м3) на централном стоваришту „Западно од Монтажног плаца“ уз
постојеће одлагалиште јаловине ТЗП
Редни Фазе рада/носиоци Трошкови у Укупни

број €/насипном трошкови за
м3 планирану
количину дрвне
сечке (378,2
насипна м3) у €
1 2 3 4

1. природног просушивања биомасе на 0,05 18,91
2. Дробљење дрвне биомасе 2,30 869,86
Превоз дрвне сечке са места дробљења до

надстрешнице, слагање у купе и превоз сечке
3. 0,28 105,9
до котларнице и режијски трошкови (видети
напомену испод табеле)
4. Трошкови радне снаге 7,4 2.798,68
УКУПНО 10,03 3.793,35
Напомена1: Због релативно малих количина дрвне бимасе предлог је да 1 особа обавља послове
руководиоца стоваришта, возача утоваривача и ложача у новој котларници на биомасу која ће
бити изграђена иза објекта диспечерског центра. Због мале количине дрвна биомаса ће бити
уситњена у целости почетком грејне сезоне. Предлог је да се за ове потребе ангажује неко од
постојећих радника из система котларница који би обављао послове на овој котларници само у
току грејне сезоне и повремено изван грејне сезоне по потреби.
Напомена 2. У цене је укључен ПДВ као и порези и доприноси за рад радника за време од 7 месеци
(6 месеци током грејне сезоне и 1 месец за остале послове изван грејне сезоне-пријем биомасе,
организовање производње дрвне сечке и друге).
-- 168 --
На основу претходног може се извести рекапитулација да је за процес производње дрвне

сечке на централним стовариштима биомасе и њену отпрему до котларница потребна
следећа механизација и опрема (табеле 45 и 46):
Табела 45. Потребна механизација и опрема за стовариште биомасе „Стара монтажа“
Редни Врста механизације/опреме Потребна количина

број у комадима
1. Утоваривач (улт) 1
2. Камион за превоз дрвне сечке 1
3. Влагомер за обловину 1
4. Влагомер за дрвну сечку 1
Табела 46. Потребна механизација и опрема за стовариште биомасе „Западно од

Монтажног плаца“ уз постојеће одлагалиште јаловине ТЗП
Редни Врста механизације/опреме Потребна количина

1. Утоваривач (улт) 1
Нека од потребних средстава механизације РБ „Колубара“ већ поседује у свом систему

(нпр. за камион за развоз дрвне сечке до котларница се може користити камион који се
сада користи за развоз угља).
7.2.3.3.5. Складиштење дрвне сечке са каракетристикама објекта
Најбољи начин за складиштење дрвне сечке представља њено слагање у купе на подлогу
која је водоотпорна (најчешће бетонирана или од асфалта), у објекту који је постављен на
суначаној страни и у коме постоји могућност сталног струјања ваздуха. Због тога се дрвна
сечка најчешће складишти под надстрешницама чије су подлоге бетониране или
асфалтиране и грађевински тако конструисане да имају бетонске или пак зидове од дрвета
-- 169 --
висине 1-1,5 метара од подлоге на које се затим надовезују летве између којих се оставља
размак од неколико центиметара (не превише велики да не би дошло до испадања сечке) у
сврху струјања ваздуха. Један од примера надстрешнице дат је на слици 43.
У зависности од карактеристика локације на којој се гради надстрешница обично се

''затварају летвицама'' задња и једна бочна страна или задња и обе бочне стране као на
слици 43. Предња или предња и једна бочна страна се остављају потпуно отворене због
манипулације механизације приликом складиштења, утовара и отпреме дрвне сечке. У
пракси постоје и другачији примери (''затворене'' летвицама обе дуже стране, а отоврене
обе бочне стране) што све зависи од карактеристика локације, расположивости простора
за манипулацију механизације и учесталости операција складиштења и отпреме сечке.
Слика 43. Изглед складишног простора за дрвну сечку
У прорачуну потребног простора за складиштење дрвне сечке за потребе РБ „Колубара“

пошло се од укупно расположиве количине енергије на бази планираних годишњих
количина дрвне биомасе која ће се производити у редовном процесу производње.
Методски поступак израчунавања потребног простора за складиштење дрвне сечке,
избора котларница и димензија складишног простора за оба централна стоваришта
биомасе приказан је у наставку.
-- 170 --
А. Стовариште биомасе „Стара монтажа“
1. Укупна енергија која се може добити из расположивих 3.213,67 м3 дрвне биомасе

на пољима „Б“ и „Д“, при усвојеној калкулативној влажности од 20%, износи
8.512.110,05 кWh (табела 30).
2. Укупна производња топлотне енергије у свих 11 котларница на пољима „Б“ и „Д“

износи 12.862.313 кWh (табела 20).
3. Разлика (недостајућа енергија из дрвне биомасе) износи 4.350.202,95 кWh.
4. Полазећи од карактеристика локација постојећих котларница (недостатак простора

за изградњу складишта за биомасу), будућих планова РБ „Колубара“ о укидању
појединих котларница изградњом велике котларнице на ободима новог поља ''Е''
као и удаљености појединих котларница од централног складишта „Стара
монтажа“, из списка котларница на дрвну биомасу изузимају се следеће:
- „Нова монтажа“ у Зеокама (1.119.150 кWh) због неадекватног простора за изградњу

складишта за дрвну сечку,
- „Медошевац“ (1.614.953 кWh) због могућности прикључења на ТЕ Вреоци уз веома

мале инвестиционе трошкове као и због тога што је ова котларница најудаљенија
од централног складишта „Стара монтажа“,
- „Булдозерска радионица Зеоке“ (962.172 кWh) због укидања када буде формирана
котларница на ободима будућег поља ''Е'',
- „Јунковац-Припремни радови“ (1.167.961 кWh) због ширења поља за одлагање

јаловине.
5. Изузимањем ове четири котларнице чија је укупна производња топлотне енергије у

грејној сезони 2011/2012. година износила 4.864.236 кWh, у осталих седам
котларница на пољима „Б“ и „Д“ моћи ће да се подмире њихове потребе
производње енергије са дрвном биомасом.
6. Имајући у виду претходне калкулације предлог је да се изаберу следеће котларнице

за снабдевање и производњу енергије из дрвне биомасе:
o „Управна зграда Барошевац“ 1.334.215 кWh
o „Стара монтажа“ 3.690.166 кWh
o „Волујак/Јунковац“ 759.643 кWh
-- 171 --
o „Дом културе у Рудовцима 374.887 кWh
o „Купатило у Рудовцима“ 785.771 кWh
o „Церовити поток Барошевац“ 771.550 кWh
o „Стара управа у Зеокама“5 281.839 кWh
o УКУПНО 7.998.074 кWh
7. За пројектовање потребног простора надстрешнице за складиштење дрвне сечке

усвојен је критеријум да се складишти око 50% од укупно расположиве количине
дрвне сечке која ће се добити на основу годишње редовне производње што је у
складу са усвојеним моделом да се дробљење (уситњавање) дрвне биомасе обавља
једанпут на почетку и други пут у току грејне сезоне. Поред наведеног критеријума
усвојен је и критеријум да количина дрвне сечке коју је потребно произвести у
једном циклусу дробљења дрвне биомасе треба да буде толика да омогући
несметано тромесечно снабдевање котларница потребним горивом што одговара
половини грејне сезоне у којој оне раде.
Тромесечна производња енергије у изабраних 7 котларница износи:
7.998.74.1 кWh : 6 месеци × 3 месеца = 3.999.036 кWh
8. За тромесечне потребе котларница за производњу 3.999.036 кWh енергије потребна

је количина 4.570 насипних м3 дрвне сечке (уз 875 кWh/насипном м3 при
влажности од 20%). За ову количину дрвне сечке потребно је прерадити 1.508 м3
обловине што одговара 46,9% од укупно расположиве количине обловине која ће
се складиштити на централном стоваришту биомасе „Стара монтажа“, чиме је
задовољен критеријум прераде (уситњавања) око 50% расположиве обловине у
једном циклусу.
9. Дрвна сечка ће се слагати у купе висине око 4 метра, а за слагање 3,03 насипна м3
сечке (1 м3 обловине) је пројектован простор запремине 4,8 м3, што је сасвим
довољно да се обезбеди конфоран рад и складиштење потребне количине дрвне
сечке у једном циклусу. То значи да ће за 1.508 м3 обловине која се преради у
дрвну сечку бити потребан простор од око 2.000 м2 висине 5 метара. Висина
надстрешнице од 5 метара (мерено од подножја до почетка крова) резултат је
захтева манипулације и истовара дрвне сечке уколико се она некада буде куповала
на тржишту и допремала контејнерима. У том случају минимална висина
надстрешнице која се мора обезбедити за истовар сечке из контејнера износи 5,5
5
Могуће је њено снабдевање дрвном биомасом до затварања.
-- 172 --
метара, што се у предложеном решењу постиже са висином од 5 метара од

подножја до почетка крова где ће у централној зони бити висина и већа од
захтеваних 5,5 метара (слика 44).
10. Предложене димензије надстрешнице износе:
- дужина 70 метара, ширина 30 метара и висина 5 метара,
Слика 44. Предлог идејног решења изгледа надстрешнице за дрвну сечку на централном
стоваришту „Стара монтажа“ (димензије у метрима)
Б. Стовариште „Западно од Монтажног плаца“ уз постојеће одлагалиште јаловине

ТЗП
Полазни елементи за прорачун потрошње енергије за грејање објеката на ТЗП

представљали су: инсталисана снага постојећих котлова на електричну енергију, режим
рада котлова и ТА пећи у току грејне сезоне и број дана грејања. Подаци о овим
параметрима добијени су из службе РБ „Колубара“ и приказани су у табели 47 као и
калкулације укупне потрошње енергије.
-- 173 --
Табела 47. Објекти, инсталисана снага котлова и ТА пећи, режим рада, број дана грејања
и укупна потрошња електричне енергије за грејање објеката на подручју ТЗП у грејној
сезони 2011/2012. година
Назив објекта Број Инсталисана Режим рада Број дана Укупна потрошња
котлова снага (кW) котлова у у току електричне
току дана грејне енергије (кWh)
(h) сезоне
(2×3×4×5)
1 2 3 4 5 6
Жута зграда 2 60 24 165 475.200
Бела зграда 3 80 24 165 950.400
Сива зграда 1 90 24 165 356.400
Диспечерски ТА 20 24 180 86.400

центар
УКУПНО 1.868.400
Извори: 1. Службе РБ „Колубара“; 2. Број дана у току грејне сезоне калкулисан је за период 15.10-31.03, а за
Жуту, Белу и Сиву зграду је мањи у односу на укупну грејну сезону за нерадне дане и празнике.
1. Укупни трошкови грејања објеката на ТЗП у грејној сезони 2011/2012.година
1.868.400 кWh × 3,8625 дин/kWh=7.216.695 динара ( 64.685 €)
2. Дневна потрошња енергије износи:
1.782.000 : 165 = 10.800 kWh
86.400 : 180 = 478 кWh
Укупно дневна потрошња: 11.278 kWh
3. Просечна потрошња енергије по м2 површине која се греје:
1.868.400 kWh : 3.500 м2 = 533,8 кWh/м2 или 2,7 пута више у односу на просечну
потрошњу енергије за грејање нестамбених објеката у Србији (194 kWh/м2/год)
-- 174 --
4. Потребна количина дрвне сечке за грејну сезону (влажност=20%, и 875 kWh/нм3)
1.868.400 kWh : 875 kWh/нм3= 2.135 нм3
5. Расположива количина дрвне сечке из редовне производње на ТЗП = 378,2 нм3
6. Недостајућа количина дрвне сечке:
2.135 нм3 – 378,2 нм3 = 1.756,8 нм3
7. Потребна дневна потрошња дрвне сечке
11.278 кWh : 875 кWh/нм3 = 12,9 = 13 нм3
8. Количина дрвне сечке за двомесечне потребе
13 нм3 × 60 дана = 780 нм3
За стовариште биомасе „Западно од Монтажног плаца“ ТЗП предлаже се надстрешница

следећих диманзија: дужина 20 метара, ширина 10 метара и висина 5 метара. Предложена
запремина простора је довољна да се у њу смести количина од 378,2 насипна м3 дрвне
сечке која ће се произвести од сировине са ТЗП као и 20% недостајуће количине дрвне
сечке (око 350 нм3) за потребе котларнице за грејање објеката (жута зграда, бела зграда,
сива зграда и диспечерски центар) која ће се довозити са стоваришта биомасе „Стара
монтажа“. Допремање дрвне сечке са „Старе монтаже“ до овог складишта ће се вршити
сукцесивно тако да предложене димензије надстрешнице обезбеђују складиштење дрвне
сечке за двомесечне потребе те котларнице.
Коначне димензије, идејно и грађевинско решење биће дефинисани након одређивања

граница централних стоваришта и израдом одговарајућих пројектних решења од стране
грађевинских стручњака.
Када је у питању локација „Тамнава-Западно поље“ предлог је да се изгради једна мања

котларница на биомасу чија би инсталисана снага износила 540 кW и која ће снабдевати
топлотном енергијом Управну зграду ТЗП, сиву зграду, диспечерски центар и канцеларије
магацина резервних делова (око 3.500 м2). Котларница би се лоцирала непосредно иза
објекта диспечерског центра и својом површином и изгледом би се у потпуности уклопила
у постојећи амбијент. Складиште за дрвну сечку ове котларнице би било укупано у земљу
тако да би изнад земље био само објекат где се налази котао. Идејно решење изгледа
котларнице са димензијама дато је на слици 45.
-- 175 --
Слика 45. Идејно решење котларнице на биомасу на локацији „Тамнава-Западно поље“
Имајући у виду да су трошкови електричне енергије за грејање објеката на овој локацији

за грејну сезону 2011/2012. година износили 64.685 €, са том сумом било би могуће
покрити око 70% трошкова набавке котла и пратеће механизације. То значи да би
инвестиција у котао и пратећу опрему на биомасу износила колико једноипогодишњи
трошкови грејања на електричну енергију. Даље образложење разлога изградње
котларнице на биомасу је непотребно.
-- 176 --
7.2.3.3.6. Препоруке за складиштење дрвне сечке
Након складиштења дрвне сечке под надстрешницу, у зависности од њене влажности,

унутар купа почињу да се развијају одређени процеси у дрвету услед којих почиње да
расте температура. Практична истраживања су показала да развоју гљивица погодује
температура између 40 и 50 °С, а бактеријама изнад 75 °С. Присуство и једних и других
убрзавају почетак буђања, а затим и фазу труљења дрвета. На графикону 5 представљени
су резултати испитивања развоја температуре унутар купа дрвне сечке у зависности од
њене влажности и броја дана складиштења.
Графикон 5. Развој темепературе унутар купа дрвне сечке у зависности од њене

влажности и броја дана складиштења
Уколико би се дрвна сечка складиштила са влажношћу од 40% и више процес раста

температуре и развоја гљива и бактерија би започео одмах. То би проузроковало појаву
буђи за неколико дана, а затим би наступио процес њеног труљења. Да би се спречили ти
процеси неопходно је:
- складиштити дрвну сечку са што је могуће мањом влажношћу и спречити да кисне

или да прима влагу од подлоге на којој је складиштена,
-- 177 --
- обезбедити природно проветравање простора тј. циркулацију ваздуха чиме се

смањују ризици од загревања унутрашњости купа,
- у процесу дробљења обловине и производње дрвне сечке настојати да се постигне

оптимално учешће појединих димензија комада дрвне сечке како се не би догодило
да услед повећаног учешћа превише ситних комада (тзв. прашине) буде заустављен
процес циркулације ваздуха у унутрашњости купе,
- редуковати на минимум учешће иглица и лишћа у маси дрвне сечке јер су они
најпогоднији за развој микроорганизама,
- минимизирати трајање дужине складиштења и прилагодити залихе оптималним

како се не би угрозио процес континуираног снабдевања с једне стране и
непотребно складиштила велика количина дрвне сечке,
- приликом отпочињања коришћења дрвне сечке са једне купе препорука је да се та

купа искористи до краја па тек онда да се пређе на следећу (не би требало
начињати више купа у исто време уколико оне не би могле бити потрошене у
кратком временском периоду),
- купе дрвне сечке не би требало покривати фолијама чак ни са онима кроз које може
да циркулише ваздух (наравно у ограниченом обиму).
Истраживања која су спроведена у пракси на праћењу развоја темепературе у периоду

април-октобар на двема купама од којих је једна била без, а друга покривена са ваздушно
пропусном фолијом показала су да се температура много брже развија унутар купа и да
достиже веће вредности код купе која је била покривена (графикон 6).
Све претходно наведене мере није увек могуће реализовати у пракси. Због тога је
потребно рачунати увек са одређеним губицима дрвне масе који некада могу бити већи, а
некада мањи у зависности од конкретних услова и стања дрвне сечке у којем је
складиштена.
Величина губитака дрвне масе због немогућности постизања оптималних услова

складиштења дрвне сечке је различита за различита стања сечке и услове складиштења
(табела 48).
-- 178 --
Графикон 6. Развој температуре унутар купа дрвне сечке које су биле са и без покривача
Табела 48. Губитак масе дрвне сечке при различитим стањима влажности и услова
складиштења
Врста и стање дрвне сечке Годишњи губици

масе у % у односу на
суву базу
Дрвна сечка произведена од влажног полазног материјала,

20-35
складиштена на отвореном простору
Дрвна сечка произведена од просушеног полазног материјала

2-4
минимум 1 година, ускладиштена под надстрешницом
Мерење влажности дрвне сечке може се обављати на различите начине. У наставку је

приказан један од уређаја (влагомера) који је веома једноставан за руковање и који даје
податке високе тачности (слика 46). Влагомер се испоручује са стакленом мензуром
запремине и сондама дужине 60 цм. Након пуњења мензуре сонде се убадају у насуту
-- 179 --
запремину дрвне сечке, а потом се на дисплеју уређаја очитава тренутна влажност

изабраног узорка сечке у процентима. За свако мерење материјала из појединих купа
потребно је водити дневник мерења како би се пратило стање њене влажности и по
потреби предузимале активности мешања,
проветравања и друге у циљу свођењаа влажности
на прихватљив ниво.
Узимање узорка из купе дрвне сечке ради

одређивања влажности дефинисано је европским
стандардом ЕН 14778 из 2011. године, а по
следећем принципу: у зависности од величине
(висине) купе иста се подели у 3 или 4 лејера (слоја)
из којих се затим узимају узорци као што је то
приказано на слици 47. При том треба водити
рачуна да тачке са којих се узимају узорци у
најнижем слоју не буду превише близу дна купе
како би се избегле евентуалне нечистоће.
Узимање узорака дрвне сечке за мерење влажности

Слика 46. Уређај за мерење обавља се ручно коришћењем алата као на слици
влажности дрвне сечке (фото: Б. 47.
Главоњић, 2010)
Слика 47. Положај тачака узорковања на једној купи дрвне сечке и ручна лопатица за
узимање материјала
-- 180 --
Имајући у виду напред наведено препорука је да се изврши обавезна едукација свих

учесника у ланцу производње са каракетристикама дрвне биомасе и потребом
предузимања одговарајућих мера како би се спречили, или свели на минимум нежељени
процеси.
7.2.3.3.7. Утовар и отпрема дрвне сечке до котларница
Полазни документ на основу кога се врши утовар и отпрема дрвне сечке до појединачних
котларница представља требовање материјала (слика 48).
Слика 48. Образац требовања дрвне сечке за потребе котларница
-- 181 --
Образац требовања дрвне сечке је идентичан са обрасцем који се користи за требовање

других материјала у систему РБ „Колубара“ и са тог становишта неће постојати никакве
тешкоће у погледу требовања, праћења потрошње и стања дрвне сечке свих учесника у
процесу коришћења, обраде података и контроле. Образац се издаје у 5 примерка од којих
се први користи за АОП (аутоматску обраду података), други за погонско књиговодство,
трећи за магацин (складиште биомасе), четврти за оног ко је извршио требовање и пети за
техничку службу.
Након добијања захтева за требовање дрвне сечке у потребној количини руководилац

стоваришта биомасе предузима активности на издавању и отпреми требованих количина
до појединачних котларница. У том смислу утовар дрвне сечке се обавља утоваривачем
(ултом) у камион описан у тачки 7.2.3.3.4. у количини од 17 насипних м3 (са усвојеним
димензијама товарног простора као у тој тачки). Након утовара товарни простор на
камиону се прекрива заштитним покривачом како би се спречило испадање и расипање
комада дрвне сечке током транспорта до коталрница.
Препорука је да се дрвна сечка узима из једне купе док се она не потроши у потпуности, а
затим пређе на другу и тако редом. Овај принцип се у пракси показао као веома битан
са аспекта спречавања буђања дрвне сечке до кога је долазило увек у случајевима
када овај принцип није поштован.
Истовар дрвне сечке из камиона обавља се у складишни простор за дрвну сечку сваке
појединачне котларнице њеним истресањем (кипањем) тј. подизањем сандука камиона
уназад или на бок.
Количина од 17 насипних м3 дрвне сечке која се транспортује до појединачних котларница

довољна је да подмири њихове потребе за различит број дана. У табели 49 представљени
су резултати калкулација потребног броја тура у којима ће се појединачне котларнице
снабдевати дрвном сечком у току једне грејне сезоне (6 месеци).
Калкулације представљене у табели 49 показују да је највећи број камионских тура

потребно реализовати за потребе котларнице „Стара монтажа“ (42 у току једног месеца),
под условом да се обезбеди складишни простор за потребну количину дрвне сечке. С
обзиром да је ова котларница удаљена од централног стоваришта биомасе „Стара
монтажа“ свега око 400 метара, то неће представљати никакав проблем за континуирано
снабдевање, при чему су и трошкови превоза за ову котларницу најмањи. Поређењем
броја камионских тура потребних за рад осталих котларница може се уочити да ће за
котларницу „Управна зграда Барошевац“ бити потребно реализовати по једну камионску
туру сваког другог дана, за котларнице „Волујак“ у Јунковцу, „Церовити Поток“ у
Барошевцу и „Купатило“ у Рудовцима сваког трећег дана. За котларницу „Дом културе“ у
Рудовцима потребно је реализовати једну камионску туру сваког шестог дана, а за „Стару
управу“ у Зеокама једанпут недељно.
-- 182 --
Израчунати број камионских тура ће за неке котларнице сигурно бити већи из разлога
немогућности обезбеђивања складишног простора за израчунату количину дрвне сечке у
тим котларницама. Због тога ће израчунате количине дрвне сечке које представљају
једномесечну потребу појединачних котларница бити полазни основ за прорачун
потребног складишног простора за њен смештај у процесу њихове реконструкције и
превођења са угља на дрвну биомасу.
Међутим, потребан број камионских тура за континуиран и несметан рад котларница је

такав да омогућава флексибилно планирање отпреме дрвне сечке са централног
стоваришта биомасе и с тим у вези планирање оптерећења возила и возача у току овог
временског периода.
Истовремено, израчунати број камионских тура и транспортне дистанце појединих

котларница у односу на централно стовариште биомасе „Стара монтажа“ представљали су
полазне елементе у израчунавању трошкова транспорта дрвне сечке који су представљени
као просечни трошкови у табели за израчунавање цене коштања 1 насипног м3 сечке
(табела 49).
-- 183 --
Табела 49. Потребан број камионских тура за сваку појединачну котларницу у оквиру РБ „Колубара“ које ће се снабдевати
дрвном сечком као горивом у току једне грејне сезоне (6 месеци)
Редни Назив котларнице Количина Количина Количина Потребна Потребан број

број топлотне топлотне енергије 1 количина дрвне камионских тура за
енергије која је енергије која је насипног м3 сечке за рад снабдевање
потребна да се потребна да се дрвне сечке котларница за 1 појединачних
произведе за произведе за при месец котларница у току
једну грејну један месец у влажности месеца (заокружено)
сезону у кWh кWh (К3:6) од 20% (К4:К5)
(К6:17 нм3)
1 2 3 4 5 6 7
„Управна зграда
1. 1.334.215 222.369,2 875 254,2 15
Барошевац“
2. „Стара монтажа“ 3.690.166 615.027,7 875 702,9 42
3. „Волујак/Јунковац“ 759.643 126.607,2 875 144,7 9
„Дом културе у
4. 374.887 62.481,2 875 71,4 5
Рудовцима“
„Купатило у
5. 785.771 130.961,8 875 149,7 9
Рудовцима“
6. „Церовити поток“ 771.550 128.591,7 875 147,0 9
„Стара управа у
7. 281.839 46.973,2 875 53,7 4
Зеокама“
-184-
7.2.3.3.8. Збирна калкулација трошкова производње дрвне биомасе од почетка до

краја ланца снабдевања котларница изражена у квантитативним и енергетским
вредностима
На основу спроведених калкулација о цени коштања производње обловине и њене

допреме до централних стоваришта као и калкулација цене коштања производње дрвне
сечке на централном стоваришту, у наставку је представљена збирна калкулација цене
коштања 1 насипног м3 дрвне сечке за обе локације централних стоваришта (табеле 50 и
51).
Табела 50. Цена коштања дрвне сечке која се може произвести из дрвне биомасе из
одељења на пољима „Б“ и „Д“ (укључени сви трошкови од почетка до краја ланца
производње прерачунато у насипне м3 за количину од 9.740 насипних м3)
Редни Фазе рада Трошкови у Укупни трошкови за

број €/ нм3 планирану количину
дрвне сечке у €
1 2 3 4
1. Сеча и израда дрвних сортимената 1,25 12.175
Извлачење дрвних сортимената са

2. места сече до привременог шумског 2,51 24.447,4
Транспорт обловине, огревног дрвета

3. шумских товаришта до централног 1,52 14.804,8
истовар)
Реконструкција постојећих и израда

4. 0,52 5.064,8
5. Манипулативни и трошкови контроле 0,05 487

природног просушивања биомасе на
-185-
6. Млевење (дробљење) дрвне биомасе 2,30 22.402
Превоз дрвне сечке са места дробљења

до надстрешнице (укључив утовар и
7. 0,25 2.435
истовар) и од централног складишта
до изабраних котларница
Слагање дрвне сечке под

надстрешицом у одговарајуће купе,
8. 0,16 1.558,4
манипулација и утовар сечке у камион
за отпрему до котларница
Режијски (општи) трошкови

9. функционисања централног 0,05 487
Трошкови радне снаге на централном

10. 0,7 6.818
стоваришту
УКУПНО 9,31 90.679,40
Графички приказ учешћа трошкова појединих фаза у ланцу производње дрвне сечке из
дрвне биомасе на пољима „Б“ и „Д“ дат је на графикону 7.
-186-
Графикон 7. Учешће (%) појединих фаза у ланцу производње дрвне сечке из дрвне
биомасе на пољима „Б“ и „Д“
Млевење (дробљење) дрвне биомасе, извлачење дрвних сортимената са места сече до

привременог шумског стоваришта, њихов транспорт до централног стоваришта и сеча и
израда дрвних сортимената представљају четири фазе са највећим учешћем трошкова у
укупним трошковаима у ланцу производње дрвне сечке. У конкретном примеру учешће
ове четири фазе износи 82,6%.
-187-
Табела 51. Цена коштања дрвне сечке која се може произвести из дрвне биомасе из
одељења на пољима „Тамнава-Западно поље“ (укључени сви трошкови од почетка до
краја ланца производње прерачунато у насипне м3 за количину од 378,2 насипна м3)
Редни Фазе рада Трошкови у Укупни трошкови

број €/ насипном за планирану
м3 количину дрвне
сечке у €
1 2 3 4
1. Сеча и израда дрвних сортимената 1,25 472.75

меса сече до привременог шумског 2,51 949,28

шумских товаришта до централног 1,52 574,86
истовар)

0,49 185,32

5. природног просушивања биомасе на 0,05 18,91
6. Дробљење дрвне биомасе 2,30 869,86
Превоз дрвне сечке са места дробљења

до надстрешнице, слагање у купе и
7. превоз сечке до котларнице и режијски 0,28 105,9
трошкови (видети напомену испод
табеле)
8. Трошкови радне снаге 7,4 2.798,68
УКУПНО 15,80 5.975,56
-188-
Графикон 8. Учешће (%) појединих фаза у ланцу производње дрвне сечке из дрвне
биомасе на локацијијама „Тамнава-Западно поље“
Учешће трошкова радне снаге у укупној цени коштања производње дрвне сечке на
локацији „Тамнава-Западно поље“ резултат је малих количина дрвне биомасе на овој
локацији која се у кратком временском року и са релативно малим трошковима може
посећи, транспортовати и уситнити у дрвну сечку.
-189-
7.2.4. Анализа ефеката замене угља са дрвном биомасом у изабраним

котларницама РБ „Колубара“
Анализа ефеката замене угља са дрвном биомасом у седам изабраних котларница РБ

„Колубара“ извршена је на основу:
- потреба за топлотном енергијом у грејној сезони 2011/2012. година,
- утрошених количина угља у грејној сезони 2011/2012. година,
- цене коштања појединих сортимената угља које су коришћене у грејној сезони

2011/2012. година
- потребних количина дрвне сечке за појединачне котларнице из које се може добити

иста количина топлотне енергије која је произведена у грејној сезони 2011/2012.
година
- цене коштања дрвне сечке добијене на бази калкулација у тачки 7.2.3.3.7.
На основу наведених елемената у табелама 52 и 53 представљени су резултати економских

(ценовних) и еколошких ефеката замене угља са дрвном биомасом (сечком) у седам
котларница РБ „Колубара“.
Калкулације цене коштања 1 kWh топлотне енергије из угља и 1 кWh топлотне

енергије из биомасе показују да је биомаса ценовно конкурентнија у односу на угаљ
тј. да је цена коштања 1 кWh топлотне енергије из угља већа за 23,4% у односу на
биомасу.
Други важан елемент спроведених калкулација представља чињеница да је за потребе

производње енергије у седам изабраних котларница потребно 9.140,70 насипних м3, што
значи да ће из редовне производње биомасе остати 599,30 насипна м3 дрвне сечке у
укупном износу од 524.387,50 kWh. Ова количина дрвне сечке биће коришћена за потребе
котларнице на биомасу на ТЗП, с тим да ће се из биомасе која се буде добила у току
експропријације земљишта услед ширења копова произвести још око 1.200 нм3 дрвне
сечке на годишњем нивоу.
При том, потребно је напоменути да су се калкулације потрошње дрвне биомасе у РБ

„Колубари“ заснивале на постојећој потрошњи топлотне енергије у грејној сезони
2011/2012. година, а на основу производње у постојећим котловима на угаљ чија је
ефикасност изразито ниска. То значи да се са новим, модерним котловима на биомасу са
коефицијентом корисности од преко 80% реално може очекивати да ће потрошња енергије
бити знатно мања јер неће бити тако великих губитака енергије као што је то тренутно
случај са старим котловима на угаљ.
-190-
Табела 52. Цена коштања 1 kWh топлотне енергије из угља у седам котларница РБ „Колубара“
-191-
Табела 53. Цена коштања 1 kWh топлотне енергије из дрвне биомасе у седам котларница РБ „Колубара“
-192-
Табела 54. Преглед емисије СО2 из угља и дрвне биомасе (сечке) за произведене количине
енергије по појединим котларницама РБ „Колубара“
Редни Назив котларнице Количина Укупна

број топлотне Укупна Емисија емисија CО2
енергије која емисија CО2 CО2 еквив. за
је потребна за приликом произведену
да се произведену сагоревања количину
произведе за количину дрвне енергије из
једну грејну енергије из сечке дрвне
сезону у угља у кг/кWh биомасе
kWh тонама* енергије (сечке) у
тонама
1 2 3 4 5 6
1. “Управна зграда
1.334.215 445,86 0,0212 28,29
Барошевац”
2. “Стара монтажа” 3.690.166 1.233,02 0,0212 78,23
3. “Волујак/Јунковац” 759.643 253,79 0,0212 16,10
4. “Дом културе у
374.887 125,3 0,0212 7,95
Рудовцима”
5. “Купатило у Рудовцима” 785.771 262,58 0,0212 16,66
6. “Церовити поток” 771.550 257,83 0,0212 16,36
7. “Стара управа у Зеокама” 281.839 94,18 0,0212 5,97
УКУПНО 7.998.071 2672,56 0,0212 169,56
* Подаци о количини емисије СО2 из угља су преузети из табеле 22.
Упоредна анализа емисије СО2 из угља и дрвне биомасе за произведене количине енергије
по појединим котларницама показује да је за исту количину енергије емисија СО2 из угља
већа за 15,8 пута у односу на емисију СО2 када би се користила дрвна биомаса. Ова
чињеница је од велике важности за будућу политику РБ „Колубаре“ у сфери заштите
животне средине и развоја концепта друштвено одговорног пословања.
-193-
8. ФОРМИРАЊЕ ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ „БИОМАСА“ СА ОПИСОМ

ПОСЛОВА И ПОТРЕБНИМ РЕСУРСИМА
8.1. Образложење потребе формирања посебне организационе јединице

„БИОМАСА“
Полазећи од постојеће организационе структуре РБ „Колубара, и чињеница:
- да је постојећа шумарска служба неадекватно организована и малобројна,

- да се за услуге другим предузећима за сечу, израду и извлачење дрвних сортимената
издвајају значајна финансијска средства на годишњем нивоу. Укупни издаци РБ
„Колубара“ у 2011. години за те услуге износили су 58.000.000 динара (око 520.000 €) за
количину дрвета од 6.200 м3 или 9.355 динара/м3, што је између 2,5 и 3 пута више (зависно
од сортимената) у поређењу са износом по 1м3 које ЈП „Србијашуме“ плаћа за сличне
услуге за своје потребе.
- да су приходи од произведене количине дрвних сортимената симболично мали у односу
на трошкове њихове производње (у 2011. години били су мањи за 14,5 пута),
- да се у постојећим шумским ресурсима не спроводе адекватне мере узгоја, заштите и
газдовања и
- да се постојећи ресурси биомасе могу ставити у функцију на ефикаснији и за РБ
„Колубару“, али и ширу друштвену заједницу на кориснији начин,
предлог је да се у оквиру постојеће организационе структуре РБ „Колубара“ формира
посебан огранак „БИОМАСА“ (слика 49).
Овакав предлог проистекао је из напред наведених чињеница, али је истовремено базиран
и на следећим елементима:
- обавези РБ „Колубара“ да смањи емисију штетних гасова до 2015. године, и с тим у

вези донетим Акционим планом за реализацију техничко-технолошких мера на
котларницама Површинских копова РБ „Колубара“ у циљу смањења вредности
емисије штетних гасова. Замена постојећих котлова са новим котловима на угаљ
смањила би емисију штетних гасова поредећи је са вредностима штетних гасова
који се емитују сагоревањем угља у постојећим (старим и дотрајалим) котловима.
Међутим, право и значајно смањење емисије штетних гасова може се остварити
само ако се изврши замена постојећих котлова новим котловима, али на биомасу.
Као потврда ове констатације је и чињеница да је количина СО2 еквивалента која се
емитује по 1 кWh произведене енергије из дрвне биомасе (дрвне сечке) мања за
15,8 пута (у конкретном случају за РБ „Колубара“) у односу на количину СО2 која
се емитује за исту јединицу енергије која је произведена из угља.
- потреби замене скоро свих котлова у постојећим котларницама у наредне две

године. Анализа стања постојећих котлова је показала да су они у таквом стању у
-194-
погледу дотрајалости да неки од њих без већих ремонта не могу бити коришћени
већ у грејној сезони 2012/2013. година, а за остале је процењено да могу да издрже
још максимално две грејне сезоне. С обзиром да ће се замена котлова у постојећим
као и набавка котлова за нове котларнице обавити у наредне две године то је
препорука да се истовремено изврши и конверзија горива и да се у складу са
предлозима из ове Техно-економске анализе изврши набавка котлова на дрвну
биомасу. У прилог томе иде и чињеница да се до тада може завршити процес
организације огранка ''Биомаса'' и с тим у вези пратећих активности на отпочињању
производње дрвних горива за потребе грејања објеката РБ „Колубара“.
- потреби интензивирања подизања нових шумских засада и производње биомасе на

земљиштима којима располаже РБ „Колубара“, а која се тренутно не користе. У
процесу укључивања Србије у чланство ЕУ биће неопходно законски уредити
област земљишта (свих, а не само пољопривредних) као националног ресурса.
Према одредбама које се примењују у ЕУ за земљишта која се не користе плаћају
се високе таксе. С обзиром да РБ „Колубара“ располаже значајним површинама
земљишта које се тренутно не користи, уколико се исто не стави у функцију
производње биомасе или неку другу функцију, реално је очекивати, у неком
средњорочном периоду, плаћање сличних такси након доношења нове регулативе
из области земљишта у Србији. Кроз формирање посебног огранка „Биомаса“ све
неопходне активности за подизање нових засада, њихову негу и одржавање
спроводиле би се на једноставнији и ефикаснији начин, јер би их спроводили
стручни кадрови којима тренутно РБ „Колубара“ не располаже у оквиру постојеће
организационе структуре.
- потреби повезивања РБ „Колубара“ са Привредним друштвом за обновљиве

изворе енергије ЕПС-а. С обзиром да је РБ „Колубара“ део система ЕПС-а, у
оквиру кога је почело са радом наведено привредно друштво, то потенцијали
обновљивих извора енергије којима располаже РБ „Колубара“ могу бити стављени
у функцију остваривања циљева и политике ЕПС-а на најефикаснији начин управо
преко посебног огранка „Биомаса“. Формирањем посебног огранка „Биомаса“
постојећи потенцијали дрвне биомасе ставили би се у функцију производње
топлотне енергије без већих проблема у организационом и техничком смислу.
Истовремено кроз ову организациону јединицу постепено би се стварали услови за
подизање енергетских засада и интензивнију производњу биомасе што би у
крајњем резултирало и стварањем могућности за изградњу једног когенерацијског
постројења на биомасу у не тако далеком временском периоду.
- реализацији будуће обавезе РБ „Колубара“ о косагоревању чврстог обновљивог

горива са угљем у ТЕ ''Колубара А'' која ће проистећи у кратком временском
периоду. Наиме, након усвајања Претходне студије о потреби и техно-економским
аспектима косагоревања обновљивих горива са угљем у Термоелектранама ЕПС-а,
-195-
од стране Стручног савета ЕПС-а од 08.06.2012. године, закључено је да се настави

са израдом инвестиционо-техничке документације о увођењу косагоревања у две
термоелектране (''Колубара А'' и ТЕ ''Морава''). У том смислу потребно је истаћи
следећи закључак Стручног савета ЕПС-а:
''развој пројеката косагоревања у ЕПС-у заснивати на производњи енергетске

биомасе на рекултивисаним просторима одлагалишта јаловине рудника и
пепела термоелектрана из управљање и биомасом која прати производњу
лигнита на површинским откопима. Оваквим приступом обезбеђује се
поузданије снабдевање ЕПС-ових постројења биомасом''.
С обзиром на наведено опредељење ЕПС-а и будућу политику у области

подизања и коришћења биомасе у системима ЕПС-а формирање посебног огранка
„Биомаса“ у оквиру РБ „Колубара“ постаје неопходно.
- ПД „Колубара“ једно од првих привредних друштава у оквиру ЕПС-а које је

најдаље одмакло у активностима подизања дрвне биомасе, а кроз ову Техно-
економску анализу и прво привредно друштво које постаља ''темеље'' за њено
практично коришћење за производњу енергије. У том смислу стечена искуства и
први пилот пројекти котларница на биомасу у оквиру РБ „Колубара“ могу
послужити као добар модел за остала привредна друштва ЕПС-а. У том смислу
потреба за формирањем посебног огранка „Биомаса“ у постојећој организационој
шеми РБ „Колубара“ у оквиру кога ће се спроводити све те активности је више него
неопходна.
- потреби повезивања РБ „Колубара“ преко огранка „Биомаса“ са локалном

заједницом у функцији стављања потенцијала којима располажу приватни
шумовласници и јавна комунална предузећа (паркови, дрвореди) за производњу
енергије.
- потреби стварања могућности за ефикасније укључивање РБ „Колубаре“ у домаће и

међународне пројекте који су у функцији смањења емисије СО2 и других штетних
материја уз истовремено конверзију фосилних горива. Искуства у досадашњем
учешћу РБ „Колубаре“ у домаћим и међународним пројектима указују на потребу
формирања овакве организационе јединице кроз коју би се настављале активности
и након завршетка пројеката, што у досадашњој пракси није био случај.
- презаузетости постојећих огранака и погона својим текућим пословима и

проблемима због чега не би постојала реална могућност да се посвети потребна
пажња интензивнијем коришћењу потенцијала дрвне биомасе са којим располаже
РБ „Колубара“.
На основу наведених елемената и чињеница на слици 49. представљена је позиција
огранка „Биомаса“ у моделу организационе структуре РБ „Колубара“.
-196-
Слика 49. Позиција огранка „Биомаса“ у постојећој организационој структури РБ „Колубара“
-197-
8.2. Опис послова и потребни ресурси организационе јединице

''Биомаса''
8.2.1. Опис послова
Узимајући у обзир технологичност процеса у гајењу и газдовању шумама, производњи и

преради биомасе, захтеве стандарда који се односе на квалитет дрвних горива и уређаја за
њихово сагоревање и потреба процеса рада, на слици 50 представљена је организациона
структура огранка „Биомаса“.
Слика 50. Организациона структура огранка „Биомаса“
Огранак „Биомаса“ би имао свог руководиоца са минимално потребним бројем особља за

административне и опште правне послове као и два руководиоца – једног за погон
„Биомаса“ и другог за Центар за гајење и газдовање шумама. У оквиру службе за опште и
административне послове, поред редовних текућих послова, обављали би се и послови
продаје или набавке дрвне биомасе (по потреби) по моделима који су дати у тачки 9 ове
Студије као и процедуре за избор најповољнијег понуђача за услуге прераде обловине и
дрвног остатка у дрвну сечку као гориво за потребе котларница (услужно уситњавање по
моделу који је дат у тачки 7 ове Техно-економске анализе).
-198-
Руководилац погона „Биомаса“ руководио би Радним јединицама за производњу и

прераду биомасе у складу са њиховим технолошким процесом.
Схоно потребама и разлозима оснивања посебног огранка „Биомаса“ у наставку је дат

опис главних послова које је потребно обављати унутар њених појединачних целина.
У оквиру Центра за гајење и газдовање шумама обављали би се послови:
- пошумљавања и подизања нових шумских засада на слободним земљиштима у

оквиру постојећих и будућих локација у РБ „Колубара“ (пошумљавање јаловишта и
депонија пепела, мелиорација деградираних шума и шумског земљишта, израда
плана пошумљавања и потребе за садницама, дефинисање врсте и старости садног
материјала, одређивање површина за садњу, дефинисање начина садње);
- неге новоформираних шумских засада (окопавање и прашење, заштита засада од

биотичких и абиотичких чинилаца, чишћење у засадима старости до 20 година);
- прве проредне сече у шумским засадима;
- заштита шума (заштита од пожара, заштита од биотичких и абиотичких

узрочника);
- планирање и газдовање шумама (предлог израде основа за газдовање шумама,

израда планова газдовања шумама-годишњи планови, извођачки пројекти);
- реализација и руковођење сече шуме и производње дрвних сортимената за потребе

РБ „Колубара“ (техничко дрво и енергетско дрво);
- организовање лугарске/чуварске службе;
- прописивања правила и процедура за евидентирање сеча и отпреме дрвних

сортимената из шуме до централних стоваришта биомасе усаглашеним са Законом
о шумама и пратећим подзаконским актима;
- планирање изградње и реконструкције шумских путева и пратеће инфраструктуре

(шумске транспотрне влаке);
- производња шумског садног материјала (саднице тврдих лишћара, саднице/резнице

меких лишћара, саднице четинара класичне и контејнерске);
- дознака стабала за сечу, израда извођачког пројекта и годишњег плана сече шума.
У оквиру погона „Биомаса“ обављали би се послови производње и прераде биомасе као и

њена испорука у облику дрвног горива до предвиђених котларница. На нивоу погона
-199-
дефинисале би се процедуре, правила и технике испоруке, манипулације, пријема и

контроле дрвне биомасе са пратећом документацијом. Најзначајнији опсег послова у
оквиру РЈ Производња биомасе обухвата:
- сечу стабала и израду шумских сортимената (обло техничко дрво, огревно дрво,
вишеметарску обловину, шумски остатак);
- извлачење шумских сортимената са места сече до привремених шумских

стоваришта;
- сакупљање и извлачење шумског дрвног остатка и његово складиштење на

привременим шумским стовариштима;
- изградња, одржавање и реконструкција шумских влака и путева;
- изградња и одржавање противпожарних пруга
- превоз обловине и дрвног остатка са привремених шумских стоваришта до

централних стоваришта биомасе ради даље прераде и
- други стручно-технички послови.
У оквиру РЈ Прерада биомасе обављали би се послови:
- пријема и складиштења дрвне биомасе,
- стручно-технички послови просушивања и манипулације дрвном биомасом,
- организовања прераде биомасе из форме обловине и дрвних остатка у форму дрвне

сечке као горива за потребе котларница,
- складиштења, контроле и манипулације дрвне сечке,
- испорука и превоз дрвне сечке до котларница,
- одржавања објеката и опреме и
- други стручно-технички послови.
Детаљна разрада наведених послова са описом процедура, правила, техника, контроле,

надлежности и одговорности биће дата у посебним Правилницима након формирања ове
организационе јединице када се буду стекли услови за њено оперативно деловање.
-200-
8.2.2. Потребни ресурси
На основу претходно наведених послова који ће се обављати у оквиру огранка „Биомаса“,

у табели 55 дата је структура радних места, број и стручна спрема извршилаца појединих
послова. Детаљнији опис послова за свако радно место, потребне стручне квалификације
извршилаца и остали елементи од значаја за ефикасно функционисање процеса биће
урађени у посебном Правилнику о систематизацији послова и радних места оганизационе
јединице-огранак „Биомаса“.
Табела 55. Структура радних места, број и стручна спрема извршилаца за потребе огранка
„Биомаса“
Структура радних Назив радног места Потребна стручна

Број извршилаца
места спрема
Директор огранка
1 VII
„Биомаса“
Дирекција огранка Пословни секретар 1 VI
Општи и правни
1 VII
послови
Центар за гајење и газдовање шумама
Руководилац центра 1 VII
Шумарски инжењер 1 VII
Шумарски техничари 2 ССС
Лугар (Чувар шума) 2 ССС
Погон „Биомаса“
РЈ Производња Руководилац погона 1 VII

биомасе
Шумарски инжењер 1 VII
Шумарски техничар 2 ССС (IV)
Секачи 4 КВ
Тракториста 1 КВ
Помоћни радници 2 НКВ
-201-
Руководилац
централног
1 IV (ССС)
стоваришта „Стара
монтажа“
Возач камиона за
РЈ Прерада биомасе 1 III (КВ)
превоз биомасе
Возач булдозера и
1 КВ
утоваривача
Складиштар и ложач
1 КВ
котларнице на ТЗП
За ефикасно обављање послова у оквиру новоформираног огранка „Биомаса“ потребно је

опремити радне јединице одговарајућом механизацијом и опремом. Преглед основних
потреба дат је у табелама 56 и 57.
Табела 56. Преглед механизације за потребе огранка „Биомаса“
Редни Врста потребне механизације Потребна количина

1. Теренско возило (Лада Нива) 2
Погон „Биомаса“-РЈ „Производња биомасе“
2. Зглобни шумски трактор 1
3. Камион са приколицом и дизалицом 1
4. Булдозер 1
5. Моторне тестере 6
6. Пречнице 4
Погон „Биомаса“-РЈ „Прерада биомасе“
7. Утоваривач (УЛТ) 2
8. Камион за превоз дрвне сечке 1
-202-
Табела 57. Преглед потребне опреме за потребе огранка „Биомаса“
Редни Врста потребне опреме Потребна количина

1. Пречница (клупа) 4
2. Бусоле 3
3. Пантљике (мерне траке) 3
4. GPS 2
5. Дозначни чекић 3
6. Чекић за жигосање пањева бесправно посечених стабала 1
Погон „Биомаса“-РЈ „Производња биомасе“
7. Пречница 4
8. Моторне тестере 6
9. Отпремни чекић 3
10. Бусоле 3
11. Пантљике (мерне траке) 3
12. Чекић за жигосање пањева бесправно посечених стабала 1
Погон „Биомаса“-РЈ „Прерада биомасе“
13. Влагомер за обловину 1
14. Влагомер за дрвну сечку 1
15. Метар, трака 1
-203-
8.3. Образложење одрживости предложеног концепта огранка „Биомаса“
У будућем пословању огранка „Биомаса“ створиће се основ за остваривање његових

прихода по два основа:
- производњу и продају дрвних сортимената и
- производњу и продају дрвних горива.
У постојећем моделу снабдевања котларница РБ „Колубара“ потребним количинама угља

врши се интерно фактурисање и евидентирање утрошених количина и трошкова грејања.
Заменом угља у предложеним котларницама и увођењем дрвних горива стварају се услови
да се производи огранка „Биомаса“ пласирају у интерни систем котларница РБ
„Колубара“ што ће донети двоструку корист:
- сигурно и поуздано снабдевање котларница РБ „Колубара“ и
- сигурност и стабилност ''тржишта''за пласман дрвне биомасе огранка „Биомаса“.
С обзиром на постојећи модел економског и финансијског функционисања

организационих јединица РБ „Колубара“ новоформирани огранак „Биомаса“ треба
организовати у економском и финансијском смислу по истим принципима на којима
функционишу остали огранци. У том смислу значајан аспект са становишта одрживости
предложеног модела, представља чињеница да би службе огранка „Биомаса“ сваке године
сачињавала одговарајуће извештаје о пословању Огранка, План прихода и расхода,
планове јавних набавки и друга планска документа и извештаје и исте достављала
надлежним службама РБ „Колубара“ на разматрање и усвајање. Тако би се План прихода
и расхода огранка „Биомаса“, као један од најважнијих долумената, достављао Дирекцији
за стручне послове и логистику-сектору плана и анализе у Лазаревцу као што то раде и
други огранци у оквиру РБ „Колубара“ како би се на основу истог могла планирати и
одобравати средства на нивоу РБ „Колубаре“.
У погледу праћења прихода које би остваривао новоформирани огранак „Биомаса“ од

''продаје'' производа и услуга другим огранцима у оквиру РБ „Колубара“ предлог је да се
користи исти систем тј. интерно фактурисање који се користи и приликом испорука угља
котларницама за потребе грејања. Уколико се интензивира производња биомасе у складу
са препорукама Стручног савета ЕПС-а од 08.06.2012.године, сви вишкови дрвне биомасе
би се усмеравали у косагоревање у термоелектране у оквиру система ЕПС-а, када се оно
успостави, што би значајно утицало на раст прихода огранка „Биомаса“.
На тај начин сви приходи новоформираног огранка „Биомаса“ били би евидентирани, а

анализа разлике прихода и расхода у Плану прихода и расхода показала би да ли Огранак
послује позитивно или негативно.
-204-
9. МОДЕЛИ НАБАВКЕ И ПРОДАЈЕ ДРВНЕ БИОМАСЕ ЗА ПОТРЕБЕ РБ

За случај потребе продаје вишка биомасе или за случај набавке недостајућих количина
дрвне биомасе (на пример услед ширења броја котларница на биомасу) предложени су и
разрађени одговарајући модели продаје и набавке. Основ предложених модела
представљају технички и правни аспекти продаје или куповине. У разради предложених
модела посебна пажња посвећена је техничким аспектима, с обзиром да је РБ „Колубара“
јавно предузеће које примењује и спроводи одредбе и процедуре које су предвиђене
Законом о јавним набавкама и с тим у вези пратећих интерних Правилника овог
предузећа.
Значајан елемент правних процедура о јавним набавкама или продајама представљају

управо технички аспекти, а посебно у делу који се односи на дефинисање критеријума
квалитета биомасе која се продаје или набавља и с тим у вези дефинисања опсега за
бодовање различитих понуда понуђача.
У зависности од вредности набавке или продаје дрвне биомасе спроводио би се поступак

јавних набавки или продаје малих вредности или класичан тендер. Процедуре за оба
поступка спроводиле би се по одредбама Закона о јавним набавкама Републике Србије, а
реализовала би их одговарајућа Комисија коју би именовала Управа предузећа РБ
9.1. Модел набавке (куповине) дрвне сечке са тржишта
У случају потреба набављала би се са тржишта дрвна биомаса у форми дрвне сечке која би
се директно користила у котловима за производњу топлотне енергије. Полазећи од
чињенице да је РБ „Колубара“ јавно предузеће као и од постојећих система продаје дрвне
сечке у Србији, РБ „Колубара“ може користити два модела набавке дрвне сечке, и то:
- модел набавке и обрачуна вредности дрвне сечке у коме се примењује критеријум

тежине и
- модел набавке и обрачуна вредности дрвне сечке у коме се примењује критеријум

енергије
Избор и примена једног или другог модела зависиће од ситуацијe на тржишту. У том
смислу када је на тржишту мала понуда, а велика потражња препорука је да се примењује
-205-
први модел базиран на тежини, и обрнуто када је мала потражња, а велика понуда
препорука је да се примењује други модел базиран на енергији.
У наставку су представљени најзначајнији елементи оба предложена модела са

одговарајаућим калкулацијама набавне вредности на основу којих се могу сагледати
разлике, предности и недостаци.
Међутим, заједничка карактеристика оба модела представљаће захтев РБ

„Колубара“ потенцијалним понуђачима да се понуђена цена мора изразити у
вредности по једној атро тони тежине дрвне сечке (на пример 80 €/атро тони). При
том атро тона представља тежину апсолутно сувог дрвета (влажност 0%).
Овакав захтев је потребан због чињенице да се дрвна сечка у великом броју случајева не
производи само од једне дрвне врсте већ се комбинује производња од неколико дрвних
врста услед чега је тешко одредити њен састав по дрвним врстама. Истовремено различите
дрвне врсте имају и различиту енергетску вредност при истом проценту влажности.
Међутим, из атро килограма свих дрвних врста добија се приближно иста количина
енергије па је самим тим атро килограм или атро тона таква јединица мере која
''штити'' подједнако интересе и купца и продавца.
9.1.1. Модел набавке и обрачуна вредности дрвне сечке у коме се примењује

критеријум тежине
Сам назив модела указује да основ обрачуна вредности набављене дрвне сечке представља
њена тежина. С обзиром да се цена понуђача базира на вредности по једној атро тони то
значи да је потребно испоручену тежину дрвне сечке умањити за проценат влажности.
Због тога први корак након испоруке дрвне сечке од стране изабраног понуђача
представља одређивање њене влажности. Мерење влажности дрвне сечке може се обавити
различитим уређајима или у лабораторији по процедури одговарајућег стандарда
(детаљнији опис ових процедура дат је у тачки 9.1.2.).
Након утврђивања влажности дрвне сечке испоручена количина се умањује за износ

садржаја воде тако да се добија количина суве материје.
-206-
Пример 3.
- тежина испоручене дрвне сечке износи 400 тона,
- њена измерена влажност 30% (значи 70% представља чиста дрвна маса),
- цена која је прихваћена од најповољнијег понуђача: 80 €/атро тони
- У конкретном примеру купац је купио следећу атро количину дрвне сечке: 400 x 0,7
= 280 атро тона.
- Обрачунска вредност набављене дрвне сечке износи: 280 атро тона × 80 €/атро тони
= 22.400 €
Примена овог модела обрачуна вредности испоручене количине дрвне сечке је веома
једноставна. Међутим, у пракси врло често настају спорења између продавца и купца око
начина утврђивања влажности и инструмената који се том приликом користе. Додатне
неспоразуме представљају и ситуације у којима је дрвна сечка произведена од неколико
врста дрвета (као мешавина) при чему је енергетска вредност такве дрвне сечке различита
у односу на дрвну сечку произведену само од једне врсте дрвета. Наиме, ако је дрвна
сечка произведена као мешавина неколико дрвних врста међу којима има и таквих које
имају веома ниску енергетску вредност (врба, топола...) тада ће и енергетска вредност тако
произведене дрвне сечке бити нижа. И обрнуто, ако је заступљеност таквих врста мања
тада ће и енергетска вредност произведене дрвне сечке бити већа.
У циљу отклањања наведених неспоразума у пракси великих потрошача и купаца дрвне

сечке се користи модел обрачуна вредности базиран на енергији.
9.1.2. Модел набавке и обрачуна вредности дрвне сечке у коме се примењује

критеријум енергије
Модел набавке дрвне биомасе са обрачуном њене вредности на основу енергије за потребе
РБ „Колубара“ базиран је на следећим елементима и принципима:
- контроле димензија и заступљености величина (фракција) комада дрвне сечке у

укупној испорученој количини у складу са стандардима: СРПС ЦEН/ТС 14961-
1:2010, СРПС ЦEН/ТС 15149-1: 2010; СРПС ЦEН/ТС 15149-2:2010 и СРПС
ЦEН/ТС 15149-3:2006.
-207-
- контроле влажност дрвне сечке у испорученој количини у складу са стандардима

СРПС ЦEН/ТС 14778-1:2005; СРПС ЦEН/ТС 14778-2:2005; СРПС ЦEН/ТС
14779:2005; СРПС ЦEН/ТС 14780:2005 и СРПС ЦEН/ТС 14774-1:2009.
- одређивања нето енергетске вредности (NEV) испоручене дрвне сечке у складу са

стандардом СРПС ЦEН/ТС 14918:2005.
- одређивања набавне вредности тј. плаћања за испоручену количину дрвне сечке

кроз принцип плаћања испоручене количине енергије, а не њене тежине или
запремине. Овај принцип се у пракси показао као изузетно користан и за продавца
и за купца.
У наставку је дата разрада наведених елемената на бази правила које предвиђају поједини
стандарди као и искустава из праксе компанија које користе дрвну сечку као гориво дужи
низ година.
9.1.2.1. Контрола димензија и заступљености величина комада у укупно испорученој

количини дрвне сечке
Контрола (одређивање) димензија и заступљености комада у укупно испорученој

количини дрвне сечке врши се у лабораторији коришћењем специјалних вибрационих
сита (слика 51 и 52) и процедура које су дефинисане стандардом СРПС ЦEН/ТС 15149
који се састоји из три дела:
Чврста биогорива — Mетоде за одређиванје расподеле величине

СРПС ЦEН/ТС честице — Dео 1: Mетода осцилаторног сита са отворима 1 мм и већим
15149-1:2010
Solid biofuels - Determination of particle size distribution - Part 1:
Oscillating screen method using sieve apertures of 1 mm and above
Чврста биогорива — Mетоде за одређивање расподеле величине

СРПС ЦEН/ТС честице — Dео 2: Mетода вибрационог сита са отворима 3,15 мм и
манјим
15149-2:2010
Solid biofuels - Determination of particle size distribution - Part 2: Vibrating
screen method using sieve apertures of 3.15 mm and below
Чврста биогорива — Mетоде за одређивање расподеле величине

СРПС ЦEН/ТС честице — Dео 3: Mетода ротационог сита
15149-3:2006
Solid biofuels - Methodds for the determination of particle size distribution -
Part 3: Rotary screen method
-208-
Према стандарду СРПС ЦEН/ТС 14961-1:2010 дефинисане су четири класе квалитета П16,
П45, П63 и П100 са две подкласе у оквиру прве две класе (табела 58). Основ за
разврставање комада дрвне сечке у поједине класе квалитета представљају њихове
димензије као и учешће појединих димензија у укупно испорученој количини.
Табела 58. Класе квалитета и учешће појединих величина комада дрвне сечке у појединим
класама
Класа Главна фракција, Ситна Крупна фракција, у % од тежине испоручене

најмање 75% од фракција количине, максимална дужина комада у мм
тежине (<3,15 мм), у
испоручене сечке, % од тежине
мма испоручене
количине
П16Aц 3,15≤П≤16 мм ≤12% ≤3%>16 мм и сви <31,5 мм
П16Бц 3,15≤П≤16 мм ≤12% ≤3%>45 мм и сви <120 мм
П45Aц 8≤П≤45 мм ≤8%б ≤6%>63 мм и маx 3,5%>100мм, сви <120 мм
П45Бц 8≤П≤45 ммб ≤8%б ≤6%>63 мм и маx 3,5%>100мм, сви <350 мм
П63ц 8≤П≤63 ммб ≤6%б ≤6%>100 мм, сви <350 мм
П100ц 16≤П≤100 ммб ≤4%б ≤6%>200 мм, сви <350 мм
а. Нумеричке вредности за димензије комада дрвне сечке (П класе) се односе на величине комада (најмање
75% од тежине) који пролазе кроз отворе на ситу величина као према СРПС ЦEН/ТЦ 15149-1. Попречни
пресек отвора на ситима за крупне комаде требао би да буде за П16<1 цм2, за П45<5 цм2, за П63<10 цм2 и за
П100<18 цм2.
б. За дрвну сечку која је произведена из дрвног остатка приликом сече и израде дрвних сортимената, која
садржи честице иглица, лишћа и грана, главна фракција за П45Б је 3,15 < П <45 мм, за П63 је 3,15 < П < 63
мм и за П100 је 3,15 < П < 100 мм, а износ ситне фракције (< 3,15 мм) може бити максимум 25% од
испоручене тежине.
ц. Kарактеристике класа П16A, П16Б и П45A су за неиндустријске, а карактеристике класа П45Б, П63 и П100
за индустријске уређаје.
Испитивање величине комада дрвне сечке врши се на узорку чија припрема и узимање су
дефинисани стандардима као у табели 59.
-209-
Слика 51. Уређај са различитим величинама сита за испитивање гранулације дрвне сечке
Слика 52. Број сита са величинама отвора и минималним процентуалним учешћем комада
дрвне сечке из узорка на појединим ситима за класу П16
-210-
Табела 59. Стандарди за узимање узорка за испитивање карактеристика чврстих

биогорива
Чврста биогорива — Узимање узорака — Dео 1: Mетоде за узимање

СРПС ЦEН/ТС узорака
14778-1:2005
Solid biofuels - Sampling - Part 1: Methods for sampling
Чврста биогорива — Узимање узорака — Dео 2: Mетоде за узимање

СРПС ЦEН/ТС узорака честичног материјала који се транспортује камионима
14778-2:2005
Solid biofuels - Sampling - Part 2: Methods for sampling particulate
material transported in lorries
Чврста биогорива — Узимање узорака —Mетоде за припремање

СРПС ЦEН/ТС планова за узимање узорака и сертификата узимања узорака
14779:2005 Solid biofuels - Sampling - Methods for preparing sampling plans and
sampling certificates
СРПС ЦEН/ТС Чврста биогорива — Mетоде за припрему узорка

14780:2005 Solid biofuels - Methods for sample preparation
Димензије и облик комада дрвне сечке, учешће сувише ситних и изразито крупних комада
у укупно испорученој количини су од велике важности, због ризика од блокаде система за
снабдевање котлова. Дрвна сечка је доступна на тржишту у различитим величинама. У
том смислу потребно је правити разлику између:
- дрвне сечке са ситним комадима (G30/П16) која је погодна за мале системе,
- дрвне сечке са малим и средње великим комадима (G50/П45), који су погодни за

употребу у индустријским котловима и већим постројењима за производњу
енергије и
- дрвне сечке са крупним комадима (G100/П63-100), који се користе у великим

индустријским постројењима.
У табели 60 представљене су карактеристике котлова за поједине намене у погледу

захтева за димензијама дрвне сечке.
-211-
Табела 60. Карактеристике и захтеви котлова за поједине намене у погледу оптималних

димензија дрвне сечке
Тип котла Инсталисани Тип решетки Захтеване Влажност Учешће

капацитет димензије дрвне сечке пепела
дрвне (опсег) у % након
кW(т) сечке (П) сагоревања
(%)
<150 фиксна П16-45 20-30 1,5

Котлови на
150-1000 фиксна/делимично П16-45 20-40 1,5-3,0
дрвну
покретна
сечку
>1000 покретна П16-100 30-55 3,0-10,0
Пре отпочињања поступка одређивања садржаја појединих величина комада дрвне сечке
из одабраног узорка потребно је испунити услов да садржај влаге у узетом узорку не буде
већи од 25%. Ако се деси да је садржај влаге у узорку изнад тог нивоа, неопходно је
оставити узорак да се ваздушно просуши до нивоа испод 25%.
9.1.2.2. Контрола влажности дрвне сечке
Одређивање дистрибуције величина комада дрвне сечке и њене влажности представљају

два најважнија параметра квалитета дрвне сечке којима је потребно посветити посебну
пажњу. Када је у питању влажност дрвне сечке она је од изузетног значаја и утицаја на
енергетску вредност испоручене дрвне сечке. У том смислу потребно је истаћи следеће
чињенице:
- влажност испоручене дрвне сечке се може мерити и изражавати у односу на тзв.

мокру и у односу на суву базу. У првом случају у однос се стављају количина воде
и укупна тежина дрвета. На пример, ако је измерена количина воде 20 кг, а суве
супстанце 80 кг у укупној тежини од 100 кг, тада се влажност изражава као однос
тежине воде у односу на укупну тежину дрвета.
Израчунавање и изражавање влажности дрвета у односу на тзв. мокру базу
-212-
Други начин је да се измерена количина воде стави у однос са количином суве супстанце
и тада се влажност изражава у односу на тзв. суву базу.
Израчунавање и изражавање влажности дрвета у односу на тзв. суву базу
Разлика у величини влажности између ова два поступка је евидентна.
У пракси се најчешће користи начин израчунавања и изражавања влажности дрвета

према тзв. мокром поступку. Тај поступак ће се користити и за потребе
израчунавања влажности дрвне сечке коју буде куповало предузеће РБ „Колубара“
за своје потребе. При том, поступак мерења садржаја воде у испорученој количини дрвне
сечке ће се спроводити по процедурама напред наведених стандарда. У најкраћем,
поступак мерења влажности дрвне сечке ће се спроводити кроз следеће кораке:
1. узимање 10 узорака са 10 различитих места сваке испоруке. Узорци дрвне сечке се

стављају у за то посебно направљене посуде (слика 53), а затим се мере на
електронској ваги и бележи се тежина тог узорка укључив и влагу.
2. Посуда са узорком дрвне сечке се затим ставља у сушару и суши се 17-24 часа до
влажности од 0%.
3. Након завршетка процеса сушења врши се поново мерење посуде са узорком сечке
на електронској ваги и разлика у тежини пре и некон сушења представља количину
воде у том узорку.
4. Поступак се понавља са свих 10 узорака, а затим се израчунава просечна влажност

сваке појединачне испоруке на основу резултата измерене влажности појединачних
узорака.
На основу напред наведеног може се закључити да се одређивање влажности испоручене

дрвне сечке обавља у лабораторији по процедури наведених стандарда и са одговарајућом
опремом. Наведена опрема за мерење влажности дрвне сечке није превише компликована
па самим тим ни превише скупа.
-213-
Слика 53. Изглед посуде са узорком дрвне сечке, ваге за мерење тежине и сушаре
9.1.2.3. Одређивање нето енергетске вредности испоручене дрвне сечке
Одређивање нето енергетске вредности испоручене дрвне сечке обавља се у лабораторији

на узорцима дрвне сечке и по процедурама дефинисаним у стандарду СРПС ЦEН/ТС
14918:2005.
У пракси се веома често производи и на тржишту нуди дрвна сечка произведена мешањем
различитих дрвних врста, па је у таквим случајевима увек неопходно најпре одредити тзв.
доњу топлотну моћ (DТM) тако испоручене дрвне сечке. У литератури постоје подаци о
доњој топлотној моћи за поједине врсте дрвета. Њена вредност се креће у интервалу од
18,5 до 19 MJ/кг дрвета у зависности од врсте дрвета (видети табелу 61).
Након одређивања доње топлотне моћи израчунавање нето енергетске вредности (NEV)
при измереном садржају влаге врши се на основу следеће формуле:
....................................................(1)
где је:
DТM-доња топлотна моћ тј. енергетска вредност дрвне сечке при влажности од 0% у
кЈ/кг
w- измерена влажност у % израчуната у односу на тзв. мокру базу.
-214-
Тако измерена нето енергетска вредност представља базу за израчунавање финансијске тј.
набавне вредности дрвне сечке.
9.1.2.4. Одређивање набавне вредности испоручене количине дрвне сечке
За одређивање набавне вредности (NV) испоручене количине дрвне сечке користиће се

формула 2 по којој се рачуна испоручена енергија, а не маса нити запремина дрвне сечке.
По овом моделу подједнако су заштићени интереси продавца и интереси купца. Наиме,
продавцу је у интересу да испоручи дрвну сечку са што нижом влажношћу, а купцу је у
интересу да купи што већу количину енергије, тј. дрвне масе са што нижим садржајем
воде. На тај начин се избегавају сви потенцијални неспоразуми.
Израчунавање набавне вредности испоручене количине дрвне сечке врши се по следећој

формили:
NV = Qе (GJ) × ОC (RSD/GJ)........................................................................(2)
где је: NV-набавна вредност купљене количине дрвне сечке у динарима
Qе- количина добијене енергије у (GJ)
ОC- обрачунска цена за јединицу добијене енергије у динарима/GJ
Количина добијене енергије (Qе) се добија по следећој формули:
Qе = NEV × м .....................................................................................................(3)
где је: NEV-нето енергетска вредност јединице мере сваке испоручене партије дрвне сечке
(најчешће GJ /тони) рачуната по формули 1
м- тежина сваке партије испоручене дрвне сечке у тонама
-215-
Обрачунска цена (ОС) ће се формирати у зависности од понуде и тражње дрвне сечке на

тржишту и она ће бити резултат најповољније понуде понуђача. При том, услов јавне
набавке РБ „Колубара“ према понуђачима мора бити да понуђену цену изразе у
динарима/атро тони. У том случају обрачунска цена ће се израчунати претварањем
понуђене цене понуђача из динара/атро тони у динара/ GJ. То ће се урадити на начин као у
примеру 3 уз напомену да ће се у циљу поређења резултата набавне вредности дрвне сечке
по моделу 1 и по моделу 2 користити исти параметре тј. испоручена количину, врста
дрвета од које је произведена дрвна сечка и понуђена цена у еурима.
У табели 61 дате су енергетске вредности 1 кг за различите дрвне врсте као и просечна

енергетска вредност 1 кг дрвета лишћара и 1 кг дрвета четинара. Те вредности ће се
користити у конкретним условима набавке дрвне сечке од понуђача за израчунавање
обрачунске цене 1 GJ енергије.
Табела 61. Доња топлотна моћ (енергетска вредност) 1 кг апсолутно сувог дрвета
најзначајнијих дрвних врста
Врста дрвета DТM(0%)
(МЈ/кг)
Смрча са кором 18,8
Буква са кором 18,4
Топола (из плантажа) 18,5
Врба (из плантажа) 18,4
19.2
Четинарско дрво
(18,8-19,8)
19
Лишћарско дрво
(18,5-19,2)
-216-
Пример 4.
- тежина испоручене дрвне сечке износи 400 тона,
- њена измерена влажност 30% (значи 70% представља чиста дрвна маса),
-
- цена која је прихваћена од најповољнијег понуђача: 80 €/атро тони
- 1 кг апсолутно сувог дрвета букве има енергетску вредност (DТМ) од 18.400 кЈ/кг
или 18,4 МЈ/кг или 0,0184 GЈ/кг
- обрачунска цена 1 GЈ износи: (80 €/атро тони = 80 € за 18,4 GЈ одакле је 1 GЈ =

80/18,4 =4,35 €).
- Количина добијене енергије: Qе = NEV × м
- Нето енергетска вредност NEV = DТМ(w=0%) × (100-w/100) – (24,43 × w)
NEV= 18.400 × (10-30/100) – (24,43 × 30) = 12.147,1 кЈ/кг
Qе = NEV × м = 12.147,1 кЈ/кг × 400.000 кг = 4.858.840.000 КЈ = 4.858,84 ГЈ
- Набавна вредност набављене дрвне сечке износи:
NV = Qе (GЈ) × ОC (€/GЈ) = 4.858,84 GЈ × 4,35 €/GЈ = 21.135,9 €
Разлика у набавној вредности за исту количину дрвне сечке по моделу 1 и моделу 2 је

1.264,1 ЕУР или 5,64% односно 3,15 €/тони испоручене дрвне сечке. Израчуната разлика
није тако велика да би негативно утицала на приступ понуђача да се не користи модел 2
јер је он прецизнији и одражава реално стање у погледу енергетске вредности испоручене
дрвне сечке.
-217-
9.2. Модел продаје дрвне сечке РБ „Колубара“
У случају појаве вишкова дрвне биомасе у РБ „Колубара“, било у форми обловине или у
форми дрвне сечке, препорука је да се иста продаје путем:
- ценовника или
- јавног надметања-лицитацијама са затвореним понудама.
Оваква препорука резултат је чињенице да се ради о јавном предузећу и његовој обавези

да поштује законску регулативу која се односи на тај облик предузећа, а која посебно
уређује продају производа према ценовнику за коју предузеће мора бити регистровано. То
значи да је након формирања огранка „Биомаса“ неопходно урадити регистрацију
компаније са свим пратећим активностима како би се створили предуслови за формирање
ценовника дрвних сортимената. У том процесу препоручује се анализа цена појединих
сортимената по ценовнику јавних предузећа „Србијашуме“ и „Војводинашуме“.
За потребе ове Техноекономске анализе у наставку су дати основни елемементи (пре свега
технички) модела продаје дрвних сортимената путем лицитација. Модел продаје дрвне
биомасе путем лицитација подразумева спровођење следећих фаза:
- прва фаза: дефинисање правила, процедура, тока и документације за спровођење

јавне продаје дрвне биомасе;
- друга фаза: техничка припрема сортимената за продају са пратећом
документацијом;
- трећа фаза: формирање тима и спровођење јавне продаје.
Све три фазе представљају засебне целине и истовремено све заједно чине јединствену
целину. Модел је тако структуиран да постоји веома јака интеракција између наведених
фаза при чему ће, уколико дође до појаве неправилности и недостатака у једној фази, доћи
до проблема у функционасању целог модела.
1. Први и најважнији посао кога је потребно обавити пре објављивања лицитације

састоји се у дефинисању услова, процедура, потребних докумената и тока лицитације.
Услови лицитације чине основ на коме се обавља читав лицитациони поступак и обавља
сама продаја. Утврђивање услова је у тесној повезаности са активностима које се спроводе
у сегменту модела који се односи на техничку припрему сортимената. Да би се услови
могли прецизирати потребно је да многе активности у сегменту техничке припреме буду
-218-
завршене, као нпр. коначно утврђивање сортиментне структуре, количина, обележавања

сортимената, утврђивање почетне цене и други.
Условима лицитације регулише се однос између продавца с једне стране и учесника на

лицитацији (потенцијалних купаца) с друге стране. Због тога услови морају бити
обухватни и прецизни како се због њихове необухватности и непрецизности не би
појавили проблеми у односима продавац-потенцијални купци који би могли угрозити
поступак спровођења лицитације или на било који други начин изазвати сумњу или
недоумице учесника.
Свака јавна продаја дрвне биомасе, по својој природи, захтева регулисање великог броја
правних, административних, шумарско-техничких и трговачких питања. Свим тим
питањима мора се приступити врло одговорно како би се избегли спорови који могу
проистећи услед нерегулисаних питања.
Обухватним и прецизним условима лицитације РБ „Колубара“ може правилно да заштити

своје интересе и да без већих напора спроведе поступак лицитације, што ће поред
финансијских ефеката допринети и стварању њеног позитивног имиџа. И обрнуто,
уколико се у поступку спровођења лицитације појаве проблеми то ће се негативно
одразити не само у погледу спорова који могу настати између РБ „Колубара“ и појединих
учесника, већ и на имиџ и углед самог предузећа, што ће резултирати малим одзивом
учесника и слабим финансијским ефектима на следећим лицитацијама.
Услови лицитације морају бити по својој форми тако дефинисани да могу да послуже и
као одређени елементи будућег уговора који ће се закључити између продавца и
досталца6. Њихова правна страна се мора ослонити на правну регулативу која важи у
тренутку у коме се спроводи лицитација.
У условима лицитације мора се водити рачуна и о интересима потенцијалних купаца. Због

тога услови лицитације морају бити довољно јасни и у стручном и у правном смислу за
потенцијалне учеснике. Такође услови не смеју бити превише строги тј. такви да када их
потенцијални купац прочита стекне утисак да ће, ако приступи лицитацији, бити изложен
милости и немилости Комисије која спроводи лицитацију.
Приликом дефинисања услова лицитације мора се водити рачуна и о стању на тржишту.
У сегменту који се односи на документацију потребно је дефинисати форму и садржај

пратећих докумената укључив и документа која се односе на понуђаче. У том смислу
након формирања погона „БИОМАСА“ приступиће се изради Правилника о продаји дрвне
биомасе у коме ће се дефинисати ток, процедуре и израдити сва потребна документација.
6
Досталац је лице са највишом понудом.
-219-
2. Када су у питању технички аспекти продаје биомасе путем лицитација РБ „Колубара“

ће дефинисати своју понуду кроз врсту, димензије, запремину и почетне цене по јединици
мере за сваки дрвни сортимент за који жели да се продаје путем јавне продаје.
Истовремено РБ „Колубара“ ће омогућити потенцијалним купцима да се упознају са
структуром понуде и карактеристикама сортимената како би имао могућност да сачини
своју званичну понуду за оне сортименте за којима постоји његова потреба. У том смислу
стовариште обловине или стовариште дрвне сечке треба да буду на таквим местима до
којих је лако доћи, а условима лицитације треба да буде предвиђено време (број дана и
радно време) у коме се може обављати разгледање понуђене робе од стране интересената
(потенцијалних понуђача).
За сваки сортимент продаје прави се одговарајућа техничка документација у коју се уносе

основни подаци. Тако на пример техничка документација за обловину треба да садржи
податке о:
- врсти сортимента,
- врсти дрвета,
- димензијама (пречник, дужину),
- запремини у м3 и
- почетној цени.
Техничка документација за дрвну сечку треба да садржи податке као у обрасцу бр. 5.
ДЕКЛАРАЦИЈА О КВАЛИТЕТУ ДРВНЕ СЕЧКЕ БР. 5
Продавац РБ „Колубара“
Улица Светог Саве бр. 1, Лазаревац
Тел. 381 11 8122-704,
Email: kabinet@rbkolubara.co.rs
www.rbkolubara.co.rs
Дрвна сировина Четинарска обловина (смрча, бор), грањевина

и шумски дрвни остатак
Порекло Шумски комплекс РБ „Колубара“ на пољу „Д“
Количина која је предмет продаје 10 тона
Квалитативне карактеристике дрвне сечке
-220-
Гранулација П45
Влажност (%) 30
Садржај пепела (% с.б.) А3.0
Насипна густина (кг/нм3) 230
Доња топлотна моћ (МЈ/кг) 12,2
Енергетска вредност 1 нм3 2.806

(МЈ/нм3)
Место и датум М.П. Потпис руководиоца
Уз овај документ потребно је приложити и атесте или сертификате лабораторијских

анализа гранулације, влажности и енергетске вредности. Почетна цена ће се исказати у
јавном позиву. У зависности од стања на тржишту цена ће бити исказана или у
динарима/тони или у динарима/атро тони.
3. Начин покретања јавне продаје, формирање тимова, спровођење јавне продаје и остале
активности које се односе на продају биомасе у РБ „Колубара“ биће дефинисани
Правилником о продаји дрвне биомасе.
-221-
10. ПРЕГЛЕД САВРЕМЕНИХ ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ПРОИЗВОДЊУ И

КОРИШЋЕЊЕ ДРВНЕ БИОМАСЕ У ЕНЕРГЕТСКЕ СВРХЕ У ЕУ
10.1. Преглед савремених технологија за производњу дрвне биомасе са

ефектима њиховог коришћења у земљама ЕУ
Проблематика енергетских дрвних плантажа разматра се у Србији већ дуже време, али
осим експерименталних површина за анализу параметара, мало је урађено на
конкретизацији и широј примени. Недавно је РБ „Колубара“ покренуо међународни
пројекат подизања енергетских плантажа дрвећа, са циљем повећања коришћења
обновљивих извора енергије, али и смањења утицаја емисија штетних материја из
фосилних горива (угаљ) на животну средину. Досадашња истраживања о могућностима
коришћења брзорастућих врста дрвећа, углавном су се односила на различите врсте
топола, а резултати истраживања од стране Истраживачко-развојног института за низијско
шумарство и животну средину из Новог Сада, приказани су у наставку.
Брзорастуће лишћарске врсте (тополе, врбе и багрем), које се гаје у густим засадима
кратке опходње, врло често на земљиштима која нису погодна за пољопривредне културе,
дају велики принос биомасе по јединици површине засада годишње.
Директним сагоревањем биомасе младих биљака (старост од 1-3 године), превођењем у

сечку млевењем (дробљењем) целих стабала, заједно са кором и гранама, може се
остварити значајна количина топлотне енергије. Практично је настала нова грана
специјализованог шумарства са развојем тзв. „енергетских плантажа“, са циљем да се
дефинишу најпогодније врсте дрвећа, као и услови гајења у плантажама са великим
бројем биљака по јединици површине. Високо продуктивне пионирске врсте су свакако
-222-
врбе које се најчешће гаје у циклусима, тако да је прва сеча после пет година, а затим
сваке три године, до 20-25 година старости засада. Такође, веома се успешно користе
тополе, али са циклусима од 5-7 година, при чему је најчешће број (преживелих) биљака
по хектару око 10.000.
У табели 62 су дате основне карактеристике узгоја засада топола и врба у циљу
производње енергије.
Табела 62. Каракатеристике узгајања „брзорастућих енергетских плантажа“

Карактеристика Опис
Дрвне врсте Врбе: Salix alba и S. viminalis

Тополе: Populus nigra, P. euramericana cv. robusta, P. alba, P. tremula,
P.balsamiferas, P. maxmowiczii, P. tomentosa и P. euprahtica
Производ Биомаса
Циљеви управљања Комерцијална производња биомасе; засади брзорастућих врста врба у

кратким циклусима са обнављањем из корена; засади топола у кратким
опходњама у једном циклусу; максимални принос биомасе, сеча засада уз
помоћ „харвестера“
Интензитет капитала Висок
Интензитет рада Низак, углавном контрола корова, болести и непожељних биљних врста
Примена механизације Високо механизовано
Технологија Селекционисани садни материјал; потпуно механизована садња и обнављање

из пања; адекватна примена ђубрења, пестицида, потпуно механизована
садња и сеча; неопходна заштита од пожара (може да заузме око 10% од
површине засада).
Продуктивност Врло висока
Ризици по околину Загађење услед примене ђубрива, пестицида, хемијског третмана корова
Позитиван утицај на Побољшање квалитета подземних вода кроз усвајање нитрата

околину (фиторемедијација), секвестрација угљендиоксида у корену и земљишту
Инфраструктурни Одговарајући произвођачи биоенергије, или произвођачи дрвних брикета;

захтеви саветодавна служба високог нивоа и примена научних сазнања
Потенцијална предузећа Средња и велика предузећа

Извор: Fischer et al., 2005
-223-
Директиве Европске уније, поставиле су циљ да се удео обновљиве биомасе у укупној

потрошњи енергије у Европској унији значајно повећа, на 20%, до 2020. године. Према
Директивама, највећи део обновљиве биомасе треба да потиче од биомасе дрвета. То
значи да, би требало додатно да се користи преко 160 милиона м3 биомасе дрвета
годишње. Међутим, пошто се око 50% расположиве биомасе пољопривредних остатака
(најчешће слама) користи за производњу енергије, укупне потребе за биомасом дрвета се
процењују на 101 милион м3 годишње.
Већина прогноза, које се односе на глобалну потрошњу енергије, предвиђа да ће биомаса

бити веома важан извор примарне енергије у наредним декадама, а да ће засади са
великим бројем биљака густи засади са кратким опходњама (тзв. SRWC, Short Rotation
Wood Crops) бити главни извор биомасе дрвета. Осим директног сагоревања и
гасификације, као најчешћих начина конверзије биомасе у енергију и топлоту, SRWC
засади представљају униформну, локално доступну сировину за низ споредних производа
течна горива и хемикалије, која се данас убрајају у најважније петрохемијске производе.
У многим земљама ЕУ, енергетске плантаже представљају значајан извор енергије

(Велика Британија, Шведска, Данска, Италија, Холандија, Финска, балтичке земље, али и
Мађарска и Румунија) и све издвајају значајна финансијска средства за истраживање
најбољих услова и могућности у максималној производњи и коришћењу биомасе из
брзорастућих плантажа за енергетске потребе. Поменуте земље углавном користе
брзорастуће плантаже за когенеративне сврхе у производњи електричне и топлотне
енрегије, те сходно томе преко подстицајних механизама (feed-in тарифе), имају
могућност да користе и значајна финансијска средства за производњу биомасе.
Истраживања код нас везана за брзорастуће енергетске плантаже углавном су опредељена

ка одређивању горње топлотне моћи дрвета и коре неколико клонова топола, као и FVI
индекса (fuel value index), који узима у обзир како густину, тако и садржај пепела и влаге у
дрвету, поготово нових селекција са повећаном запреминском масом, у јувенилној фази,
односно садница старости свега једну годину. Такође, израчунавањем и проценом
количине тополотне енергије по јединици површине, могу се извести закључци о
могућности примене густих засада топола за производњу енергије.
Огледни засади, са којих су узете једногодишње биљке за одређивање горње топлотне

моћи, основани су са резницама дугим око 25 цм, са густином садње од 38.461 биљака по
хектару. Испитивања су обављена за следеће клонове произведене у Институту: P. nigra
cl. 53/86, P. deltoides cl. ПЕ19/66, P. deltoides cl. С6-7, P.×euramericana cl. И-214,
P.×euramericana cl. ostia и P.×euramericana cl. robusta.
-224-
На одабраним средњим стаблима у огледним засадима су извршена мерења пречника на

прсној висини и висине садница. Одмах после обарања извршено је мерење масе целих
стабала, као и масе коре после окоравања, у влажном стању. После сушења биомасе у
лабораторији, обављено је сушење у сушници и одређене су апсолутно суве тежине
(TAPPI standards, Т12 wd-82).
Одређивање калоричне вредности (горње топлотне моћи) за узорке дрвета и коре

испитаних клонова обављено је према стандардној методологији у калориметарској
бомби. Таблете (узорци) су припремљене од уситњеног дрвета после једномесечног
ваздушног сушења узорака дрвета и коре. Одређен је садржај пепела за све узорке (TAPPI
standards, Т211 м-58). Таблете су направљене у специјалном уређају, маса им је варирала
од 0,350,64 г. Пре спаљивања узорака у калориметарској бомби (DIN 51708), одређен је
водени еквивалент са бензоевом киселином. Сва одређивања горње топлотне моћи коре и
дрвета испитиваних клонова су урађена у три понављања. Горња топлотна моћ је
коригована на апсолутно суво стање.
Анализа калоричних вредности дрвета и коре испитаних клонова показује да се њихове

топлотне моћи крећу у интервалу од 15,68 МЈ·кг–1 (мин) за клон И214, до 21,145 МЈ·кг–1
(маx) за клон С6-7.
Садржај лигнина у кори cl. И214 износи око 24%, што доприноси повећању топлотне
моћи, јер је горња топлотна моћ лигнина око 25,000 МЈ·кг–1.
При том потребно је нагласити да дрво веће запреминске масе даје већу количину топлоте
приликом сагоревања, што се потврђује добијеним вредностима VFI индекса. Наиме,
највећи индекс има клон ПЕ 19/66, а затим робуста, чије су запреминске масе највеће,
мада је максимална вредност горње топлотне моћи одређена за дрво клона С67. Ако се
посматра стабло као целина, те разлике су нешто мање изражене, због извесних одступања
запреминске масе коре у односу на дрво. То значи, да већа запреминска маса дрвета, уз
нижи садржај влаге и пепела, позитивно утичу на вредности топлотне моћи. Но, пошто је
запреминска маса карактеристика врсте дрвета, прираста, локације, климатских услова,
густине садње и других фактора, тако се и тумаче разлике у вредностима топлотне моћи и
VFI индекса испитаних врста дрвета.
Да би се могла извршити процена енергије која се може произвести по јединици

површине, сагоревањем целих стабала овако густог засада, израчунат је принос биомасе
по јединици површине преко тежине пробних стабала и броја биљака. На бази одређеног
удела коре обрачуната је и количина коре по хектару засада (табела 63).
-225-
Табела 63. Принос биомасе после прве сезоне [т/ха]

Клон Стабло без коре Кора Стабло са кором
остиа 20.807 1.885 22.692
53/86 12.923 3.731 16.654
ПЕ19/66 19.231 4.615 23.846
И-214 9.846 2.077 11.923
С6-7 23.808 4.961 28.769
робуста 20.653 3.385 24.038

Извор: Б. Клашња at al. 2006.
Због тога што је у испитивањима коришћено дрво младих стабала, практично

једногодишњих садница, код којих је удео коре веома висок, а због великих разлика у
пречнику испитиваних средњих стабала, посебно је исказана тежина коре по јединици
површине, без обзира што се она код овако младих засада не одваја, односно стабла се не
окоравају пре иверања. Међутим, кора има релативно високе вредности горње топлотне
моћи, па је са тог аспекта значајно приказати удео коре у укупној енергији коју ослобађа
биомаса сагоревањем.
Максималне вредности приноса биомасе у засаду су забележили клонови С6-7 (28.769

т·ха–1·год–1) и ПЕ 19/66 (23.846 т·ха–1·год–1), док је најмањи принос биомасе по хектару
опет забележен за клон И214 (само 11.923 т·ха–1), што је око 41% од максималног
приноса.
После прве сезоне у четворогодишњем циклусу у средње густим засадима (10.000 биљака
по хектару), средња вредност приноса биомасе је од 1012 т/ха. Продукција од 11,25 т/ха
годишње у циклусу од 9 година, са годишњом сечом и обнављањем из пања, може се
постићи при густини садње од 40.000 биљака по хектару.
На основу вредности горње топлотне моћи дрвета и коре испитаних клонова, као и
прорачунате биомасе по хектару, израчуната је количина енергија која се може добити
сагоревањем уситњене биомасе (табела 64).
-226-
Табела 64. Процењена количина енергије по јединици површине засада [GЈ/ха]

Клон Стабло без коре Кора Стабло са кором
остиа 360.169 37.338 398.993
53/86 242.267 62.520 315.144
ПЕ19/66 335.004 71.712 407.051
И-214 154.385 33.741 188.728
С6-7 503.420 87.735 589.908
робуста 406.823 64.599 470.159
Извор: Б. Клашња at аl. 2006.
Према израчунатим количинама енергије може се констатовати слична тенденција као и

код прорачуна приноса биомасе. Максимална вредност је за клон С6-7 (589.908 GЈ·ха–1), а
минимална количина енергије добија се код клона И-214 (188,728 GЈ·ха–1). Робуста и cl.
ПЕ19/66 су у предности над осталим испитаним клоновима.
Као што се може видети, енергија која обично настаје потпуним сагоревањем биомасе из
засада клона И214 је приближно троструко нижа у поређењу са топлотом коју би
сагоревањем дала биомаса клона С67, али и више од два пута нижа у поређењу са
клоновима робуста, ПЕ 19/66 и остиа. Тиме се само потврђује значај и утицај
запреминске масе дрвета на квалитет дрвета уопште, а поготово у случају када служи за
прераду у енергију и за производњу влакана.
Одређивањем масе биљака једногодишњег циклуса гајења (засад основан резницама са

38.416 биљака по хектару), прорачунат је принос биомасе по хектару и процењена
количина енергије која би се могла добити потпуним сагоревањем целокупне биомасе
испитаних клонова. Констатоване су значајне разлике између испитаних клонова, и
установљен веома велики утицај запреминске масе на потенцијалну количину енергије из
специјалних густих засада.
Као најбољи су се показали клонови америчке црне тополе Populus deltoides, пошто имају
релативно високу запреминску масу и висок прираст дрвне масе, у односу на клонове
еуро-америчких топола (најчешће је то клон И214), који је још увек највише заступљен у
постојећим вештачким засадима у Србији.
Увођењем нових клонова у производњу, који су селекционисани на одабране

карактеристике, може се у значајној мери утицати на принос биомасе по јединици
површине. У комбинацији са одговарајућим густинама садње, уз неопходне биолошке
мере неге и заштите, могу се остварити сви неопходни предуслови за оснивање плантажа
за производњу енергије (тзв. „енергетских плантажа”) из обновљивих природних извора.
-227-
Додатно, у истом Институту, деведестетих година прошлог века, обављена су

истраживања у енергетским плантажама са више клонова топола. У том циљу постављена
је серија огледа са више клонова топола у густим размацима садње од 1,00 x 0,25 м до 2,00
x 2,00 м, односно од 2.500 до 40.000 биљака по хектару. Производни циклуси су трајали од
једне до пет година, после чега је искоришћена способност обнављања избојцима из пања.
На једном пању су остављена 2-3 избојка, док су остали избојци мањих димензија
уклоњени у току прве вегетације. На тај начин се првобитна густина у наредним
циклусима повећава на 5.000-100.000 стабала по хектару у зависности од изабраног
размака садње.
При густини садње од 40.000 биљака по хектару производни циклус траје једну годину,
где се постижу мале димензије: пречник од 2-3 цм и висина 3,0-3,5 м, односно запремина
од 15-80 м3/ха (просек 55 м3/ха) у зависности од циклуса. Код таквих засада постиже се
велики удео коре, близу 50% запремине и преко 50% масе, при чему је могуће добити
просечно 285 GЈ по хектару годишње.
Код засада основаних при густини од 1,20 x 0,50 м, односно 16.670 биљака по хектару
производни процес (турнус) траје 2 године, при чему се у другом и трећем трунусу
повећава број стабала и до 50.000 стабала по хектару. У таквим засадима постижу се
нешто веће димензије: пречници од 4,0-4,5 цм, висине од 5,0-6,0 м, односно запремине од
25-55 м3/ха (просек 40 м3/ха) годишње. Код таквих засада учешће коре је нешто мање у
односу на засаде највеће густине, при чему је могуће добити просечно 216 GЈ по хектару
годишње.
Засади основани размацима садње од 1,80 x 0,80 м до 2,0 x 2,0 м, односно од 2.500-7.000
биљака по хектару производе нешто веће димензије стабала у производном циклусу од 3-4
године. У производном циклусу од 3 године постижу се средњи пречници од 6,0-7,5 цм,
висине од 9-11 м, односно запремине од 40-60 м3/ха (просек 50 м3/ха) годишње. У
производном циклусу од 4 године постижу се средњи пречници од 8,5-13,0 цм, висине од
12,0-14,5 м, и запремине од 50 м3/ха годишње. Енергетска вредност у овим засадима је
врло слична и износи око 250 GЈ по хектару годишње.
-228-
10.1.1. Погодности подизања и ефекти коришћења брзорасућих енергетских

плантажа на земљишту пољопривредних газдинстава и шире локалне заједнице
Једна од опција која је са више аспеката, већ дуже времена, руралном становништву
нарочито интересантна, представљају засади багрема. Багрем се може садити на
стаништима у опсегу од најбољих, преко средњих до најлошијих, што је приватним
шумовласницима посебно важно. При том, важно је истаћи да је багрем веома погодна
врста за садњу у лошијим условима станишта, где ретко која врста може остварити
одређен ниво квалитета и квантитета продукције крупног дрвета.
За подизање засада (састојина) ове врсте за производњу техничког дрвета неопходна су

станишта на којима се раст багрема одвија у условима довољне влажности и аеробности
(„проветрености“) земљишта, богатим хранљивим материјама. Ниже класе трупаца
багрема за резање (нпр. II и III класа) се могу произвести релативно једноставно и без
великих улагања и у релативно кратком временском периоду. Такође, цена трупаца за
резање II класе (пречника од 20-25 cm) багрема износи око 5.600 дин по м3 и виша је од
цене L трупаца тополе која износи 5.250 динара по м3.
У зависности од бонитета станишта, багрем се може користити и за друге сврхе: као

огревно дрво, као телефонски и електро стубови, као дрво за подупирање, у пчеларству,
као сточна храна итд.
У првим деценијама III миленијума један од најважнијих задатака који стоји пред
људском популацијом јесте ублажавање последица климатских промена и решавање
проблема недостатка енергије. Траже се нови и популаризују постојећи извори енергије,
који што мање загађују животну средину и умањују потребе за необновљивим изворима
енергије. При том, засади (плантаже) брзорастућих врста дрвећа за продукцију биомасе
(дендромасе) којима се газдује у кратким опходњама. као обновљиви енергетски ресурс,
могу у великој мери допринети смањењу захтева за енергијом, односно смањењу захтева
за дрветом за енергију. У том контексту засади багрема у енергетске сврхе су посебно
апострофирани. На одређеним стаништима ова врста је једна од најприкладнијих
дрвенастих врста за подизање енергетских плантажа и постепену трансформацију
''традиционалне шуме'' у „енергетске шуме“.
Постоји више разлога који указују на то да је багрем скоро иделана врста за подизање
брзорастућих енергетских засада. Велика густина дрвета (око 690 кг/м3) у комбинацији са
интензивним растом и прирастом у раној младости (ране кулминације висинског прираста,
велики износи у моменту кулминације) чине да багрем може постићи импресивну
продукцију дрвета и биомасе у кратким опходњама. Због способности фиксирања азота из
ваздуха, за овакве засаде је потребна минимална или никаква фертилизација азотом.
-229-
Најважнија својства багрема од значаја за производњу енергије у оквиру енергетских

плантажа су:
 веома интензиван раст и прираст у првим годинама након садње,

 велика густина дрвета,
 висока продукција суве материје,
 изванредна изданачка способност,
 релативно брзо сушење,
 релативно једноставан начин сече, коришћења и обраде дрвета и
 приступачна цена садница (10 дин/ком).
Продукција биомасе у засадима багрема може бити прилично висока, али зависи у великој
мери од густине засада, односно размака садње и броја садница по површини. Такође,
поред станишних услова и размака садње зависи и од дужине опходње, односно времена
за које се произведе дрво, односно дендромаса. У најбољем случају годишњи прираст суве
масе у брзорастућим засадима багрема може износити и преко 10 тона по хектару.
10.2. Преглед савремених котловских постројења на дрвну биомасу и

ефекти њиховог коришћења у земљама ЕУ
Котлови на дрвну сечку су се развили за последњих двадесет година до те мере да су

данас постали веома поуздани и префињени аутоматски системи. Широм Европе хиљаде
котловских инсталација на дрвну сечку снабдевају топлотном енергијом приватна
домаћинства у градовима и на селима, јавне установе (школе, болнице, дечија обданишта),
градске топлане, објекте комерцијалног карактера и индустријска постројења. На
графикону 9 представљени су подаци о броју инсталисаних котлова на дрвну биомасу у
Аустрији као једној од земаља која представља лидера у Европи по потрошњи дрвних
горива за потребе грејања.
-230-
Графикон 9. Број новоинсталисаних котловских постројења на дрвну биомасу у Аустрији
У зависности од објекта који се греје и намене котлови на дрвну сечку подељени су

генерално у три групе:
I група обухвата котлове снаге до 100 кW који се највише користе у индивидуалним

домаћинствима;
II група обухвата котлове снаге од 100 – 1.000 кW са покретном решетком који се користе
за грејање већих појединачних објеката (пословне зграде, школски објекти и друго) као и
за градске топлане;
III група котлова су снаге изнад 1.000 кW и користе се за производњу индустријске

енергије, у системима даљинског грејања и за комбиновану производњу топлотне и
електричне енергије (CHP).
У многим градовима у Европи, а последњих година и у земљама у окружењу Србије

(Хрватска, Босна и Херцеговина) дрвну сечку као главно гориво користе јавне градске
топлане, али и бројне приватне компаније које се баве производњом и дистрибуцијом
топлотне енергије у системима даљинског грејања. Од 2011. године у Хрватској ради и
прво когенерацијско постројење за производњу електричне и топлотне енергије на бази
дрвне биомасе у региону. Приватне топлане са котловима снаге од 250 кW до 1,5 МW
имају у потпуности аутоматизован систем рада који се одвија без присуства оператера.
Једина улога оператера састоји се у редовном пуњењу складишта за дрвну сечку из којих
се системом спиралних транспортних уређаја сечка допрема до котлова у којима се врши
сагоревање и производња топлотне енергије (слика 54).
-231-
Слика 54. Унутрашњост топлане на дрвну сечку (лево) и складишни простор за дрвну
сечку (десно)(топлана у Winerneustadtu, Аустрија, 2007. Фото: Б. Главоњић)
Котлови на дрвну сечку су потпуно аутоматизовани системи исто као котлови на гас или
мазут. Имају уграђене микропроцесоре који контролишу количину дрвне сечке у јединици
времена као и количину ваздуха неопходног за њихово ефикасно сагоревање у ложишту
котла. То омогућава изузетно високу ефикасност сагоревања (и преко 80%) и веома ниску
емисију штетних гасова. С обзиром да имају могућност програмирања режима рада ови
котлови су врло рационални потрошачи дрвних горива. Тако нпр. у зависности од потреба
могуће је програмирати рад котла током грејног периода у току дана да ради 12 часова са
пуном снагом, а преосталих 12 часова са 10% снаге. Могуће су и друге комбинације
времена рада котлова. Поред наведене карактеристике ови котлови имају такву могућност
програмирања режима рада да у току рада са пуном снагом исту користе само до
постизања задате излазне темепературе воде (најчешће 90°С), а затим се искључују и
поново укључују када та температура падне испод задатог нивоа. На тај начин постигнуто
је максимално рационално коришћење дрвне сечке, а да није угрожена ефикасност грејања
објеката.
Грејање са котловима на дрвну сечку је исто тако конфорно као и грејање на течна горива.
Није неопходно стално надгледање и контрола рада с обзиром да ту функцију обавља
рачунар, а снабдевање котла сечком је потпуно механизовано. Због свега наведеног
котлови на дрвну сечку су изузетно пуздани и омогућавају врло висок ниво
флексибилности.
Због високе ефикасности сагоревања остају мале количине пепела које захтевају чишћење
котла једанпут месечно.
-232-
Од осталих карактеристика котлова на дрвну сечку посебно се издвајају:
• једноставно снабдевање дрвном сечком. Дрвна сечка се допрема до складишта најчешће

једанпут недељно.
• аутоматизована контрола сагоревања,
• доказана висока пузданост и безбедност у заштити од пожара и проблема у

електроинсталацијама,
• доказане високе перформансе у погледу смањења загађења животне средине,
• једноставно одржавање и чишћење,
• јасне и недвосмислене инструкције,
• просечна емисија угљендиоксида (СО2) је испод 12%, а СО испод 0.1% (1.000 ppm) и
• аутоматско пуштање у рад са безбедним искључивањем у случају прекида напајања

електричном енергијом као и поновно покретање након отклањања насталих проблема.
Производња котлова на дрвну биомасу као горивом у Европи у потпуности је усаглашена

са стандардима европског Комитета за стандардизацију. То се посебно односи на ниво
ефикасности котлова и ниво вредности штетних материја и гасова који се налазе у диму
приликом сагоревања дрвних горива. Ова два критријума су од изузетне важности за
добијање подстицаја и субвенција које владе држава ЕУ дају домаћинствима и осталим
корисницима приликом замене фосилних са биогоривима. Тако на пример, стандардом ЕN
303-5 дефинисана су три нивоа ефикасности котловских постројења на дрвну биомасу
који се рачунају према следећим формулама:
Класа 1 η= 47 + 6logQn
Класа 2 η= 57 + 6logQn
Класа 3 η= 67 + 6logQn,
где је Qn-номинална снага котла у кW, а η-степен корисности котла у %.
Тако, на пример котао номиналне снаге од 300 кW треба да има следећи мининамлни
степен ефикасности за поједине класе:
Класа 1 61,9%
Класа 2 71,9%
Класа 3 81,9%
-233-
Када је у питању ниво емисије штетних материја у гасовима који се испуштају у диму
приликом сагоревања дрвне биомасе овај стандард је дефинисао следеће граничне
вредности за котлове са аутоматским дозирањем:
Табела 65. Граничне вредности емисије штетних гасова и материја које се налазе у диму
приликом сагоревања дрвних биогорива у котловима са аутоматским дозирањем (према
ЕN 303-5)
Снага CО у мг/м3 са Органски везани Честице у мг/м3 са

котла запреминским уделом угљеник у мг/м3 са запреминским уделом
(кW) О2 у износу од 10% запреминским уделом О2 у износу од 10%
О2 у износу од 10%
Класа 1 Класа 2 Класа 3 Класа 1 Класа 2 Класа 3 Класа 1 Класа 2 Класа 3
<50 15.000 5.000 3.000 1.750 200 100 200 180 150
50-150 12.500 4.500 2.500 1.250 150 80 200 180 150
150-300 12.500 2.000 1.200 1.250 150 80 200 180 150
Европска комисија и владе појединачних држава у Европској унији разним мерама

стимулишу потрошаче на прелазак са фосилних на биообновљива горива каква су дрвна
горива. Тако нпр. од априла 2001. године у Великој Британији сви произвођачи и
увозници котлова и пећи на дрвна горива остварују посебне пореске олакшице, а
потрошачи у Аустрији још и повраћај средстава у износу од 30% од њихове цене
коштања.
Као резултат бројних подстицајних мера развој производње енергије из обновљивих

извора у Европској унији је веома динамичан. Циљ Европске уније је да до 2020. године
достигне:
- учешће биомасе у укупној потрошњи електричне енергије из обновљивих извора од

19%,
- учешће биомасе у укупној потрошњи енергије из обновљивих извора за грејање и

хлађење од 78% и
- учешће биомасе у укупној потрошњи енергије из обновљивиох извора за транспорт

од 89%
Учешће биомасе у укупној производњи електричне енергије из обновљивих извора у

појединим земљама Европске уније дато је на графикону 10.
-234-
Извор: CEP
Графикон 10. Производња електричне енергије из обновљивих извора у појединим

земљама Европске уније у 2001 и 2010. години
Производња котлова на дрвну биомасу интензивно се развија и у Србији у последњих

десетак година. У овом тренутку најваћи произвођачи котлова на дрвну биомасу су:
„КИРКА СУРИ“ из Београда (http://www.kirka-suri.com)
„РАДИЈАТОР ИНЖЕЊЕРИНГ“ из Краљева, (http://www.radijator.rs)
„ТЕРМОМОНТ“ из Шимановаца (http://www.termomont.co.rs)
-235-
Слика 55. Layout котларнице на дрвну биомасу у предузећу „МИТА“ из Лесковца

произвођача „Кирка-Сури“
У Прилогу 1. дате су техничке карактеристике котлова на дрвну сечку једног од водећих

произвођача у Аустрији.
-236-
11. ПОСТОЈЕЋИ ФОНДОВИ У СРБИЈИ И МОГУЋНОСТ ПРИСТУПА ЗА

ДОБИЈАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ЗА НАБАВКУ ОПРЕМЕ И
ПРАКТИЧНУ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ПРОЈЕКАТА ИЗ ОБЛАСТИ
КОРИШЋЕЊА ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ
Доступни фондови у Србији за реализацију коришћења или технолошких унапређења

везано за обновљиве изворе енергије, још увек су у почетној фази и прилично неразвијени
и системски неорганизовани. Тренутно најатрактивнији сегмент државних подстицаја је
везан за пројекте когенерације и производње електричне енергије преко тзв. „feed-in“
тарифа, док се за производњу топлотне енергије још увек није успоставио директан
систем подстицаја као за производњу електричне енергије.
Постоје средства која су доступна за коришћење у смислу реализације одређених

пројеката везаних за област унапређења примене обновљивих извора енергије. Наведена
средства се реализују преко пројеката који се одобре преко Фонда за заштиту животне
средине7. Пошто је Фонд буџетска институција, ниво средстава је релативно мали и не
задовољава потребе великих структурних пројеката какви су потребни великом систему
као што је РБ „Колубара“.
Генерално, сви подстицаји и фондови везани за имплементацију и унапређење из области

ОИЕ у Србији, се могу поделити на 2 сегмента:
- први сегмент чине базични подстицаји у које спадају директни подстицаји за шумарске
активности, а тичу се годишњег Конкурса за доделу средстава по Годишњем програму
коришћења средстава Буџетског фонда за шуме Републике Србије, где се у складу са
Уредбом о утврђивању Годишњег програма коришћења средстава Буџетског фонда за
шуме Републике Србије опредељују одређена средства на бази пројеката за заштиту и
унапређење шума у Србији. Сви корисници шума, али и приватни шумовласници имају
право и могућност да учествују на конкурсу и да потражују одређена средства за заштиту
и унапређивање шума, али и за реализацију одређених пројеката везаних за шуме и
шумарство. Један од сегмената који повезује ОИЕ и шумарство тиче се и подизања
плантажа брзорастућих врста дрвећа у смислу енергетских плантажа, али и у смислу
подизања нових шумских засада. Средства за ове намене се обезбеђују преко
Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управе за шуме на годишњем
нивоу.
Додатно, преко Буџетског фонда за шуме, финансира се изградња путне инфраструктуре у

шумама, изградња противпожарних пруга, као и радови на нези, гајењу и заштити шума,
7
У тренутку завршетка овог Пројекта постојала је најава привремене суспензије финансијских средстава из
наведених фондова, због финансијских проблема Буџета РС. Уколико суспензија званично супи на снагу, од
расположивих буџетских фондова, остаће доступан једино Фонд за заштиту и унапређење шума из Управе
за шуме, МПШВ РС.
-237-
те производња шумског семена, садница и репродуктивног садног материјала. Практично,

све активности које је РБ „Колубара“ и до сада изводила у својим шумама и на шумском
земљишту су део Програма и Буџетског фонда за шуме. Потребно је само да преко своје
службе газдовања шумама РБ „Колубара“ конкурише са адекватним програмима и да
оствари право на подстицајна средства за унапређење газдовања шумама
(www.mpsv.gov.rs).
Поред Буџетског фонда за шуме, постоје и подстицајна средства и кредити који се

додељују преко Агенције за заштиту животне средине, а тичу се обновљивих извора
енергије, коришћења истих или унапређења коришћења ОИЕ у енергетске сврхе
(www.sepf.gov.rs). Систем аплицирања јесте путем јавног оглашавања и преузимања
потребне документације са сајта Агенције.
Суштински, у оба случаја, потребно је само пратити и на време се пријавити и путем

конкурсне документације аплицирати за коришћење буџетских подстицајних средстава,
или кредита.
-други сегмент чине апликативни подстицаји на бази пројектних основа преко

Министарства животне средине, рударства и просторног планирања – Фонда за заштиту
животне средине и директно су везани за унапређење коришћења ОИЕ (замена котлова,
унапређење енергетске ефикасности и сл).
Углавном су подстицаји из наведена два сегмента лимитирани буџетским ограничењима и

не могу се сврстати у систем великих субвенција.
Додатно, постоје и могућности учешћа на међународним пројектима у смислу коришћења

одређених доступних средстава из ЕУ, било да се ради о претприступним фондовима,
типа IPA (Инструменти за предприступну помоћ), или структурним фондовима који се
реализују преко, нпр. Европске банке за обнову и развој, или као прекогранична сарадња
(INTERREG, LEADER+ и др), потом као развојно-истраживачки (FP7 и сл).
Такође, постоје и доступни фондови као кредитне линије, нпр. KfW (Немачка развојна
банка), где је направљена врста конзорцијума групе банака за пружање подршке
пројектима из програма заштите животне средине, инвестиције у обновљиве изворе
енергије, нпр. постројења за сагоревање чврсте биомасе. Кредити могу бити и до 100% од
укупне вредности пројекта.
С обзиром на правни статус који има РБ „Колубара“, као државно предузеће, одређени
фондови и кредитне линије које се реализују преко међународних институција, нису
доступни, јер су опредељени искључиво за приватни сектор (нпр.: WeBSEDFF кредитна
линија која се реализује преко EBRD).
-238-
12. ДОПРИНОС ДРВНЕ БИОМАСЕ ДРУШТВЕНО ОДГОВОРНОМ

ПОСЛОВАЊУ РБ „КОЛУБАРА“
Савремени концепт друштвено одговорног пословања признаје улогу бизниса у

постизању одрживог развоја на тај начин да компаније могу да управљају својим
пословањем тако да подстичу економски раст и повећавају конкурентност,
истовремено водећи рачуна о заштити животне средине и унапређењу друштва.
Бити друштвено одговорна компанија не значи само испуњавати своје законске обавезе већ
управо ићи и преко прописаних обавеза, у сусрет потребама заједнице, инвестирати у
бригу за здраво и модерно друштво, људски капитал, животну средину и развијање односа са
различитим друштвеним субјектима.
РБ „Колубара“ у свом стратешком и оперативном програму усвојио је концепт друштвено

одговорног пословања који се у пракси, кроз различите форме и активности, реализује већ
дужи низ година. Једна од важних активности овог концепта у РБ „Колубара“ представља
брига о локалној заједници. У мноштву активности које се у том сегменту већ спроводе у
оквиру РБ „Колубара“ предлог је да се исте допуне са једном новом активности која се
односи на помоћ и подршку РБ „Колубара“ увођењу система грејања на биомасу школског
објекта у Барошевцу. Снабдевање ове котларнице потребним количинама дрвне биомасе,
требало би да преузме Секретаријат за образовање Града Београда.
Наиме, РБ „Колубара“ се обавезао према локалној заједници у Барошевцу да изгради на

новој локацији школски објекат са пратећим објектом (фискултурном салом) за потребе
ђака у овом селу. Радови на овим објектима су у завршној фази, при чему је највероватније
решење за грејање тих школских објеката засновано на угљу из Ресавице, сходно резултату
тендера спроведеног од стране Секретаријата за образовање Града Београда, за све школе на
територији РС које се греју на угаљ (у моменту обиласка школских објеката таква
информација је добијена, али није могла бити потврђена, од представника ове школе).
С обзиром на изузетно високу концентрацију СО2 и других штетних материја на подручју

Барошевца током грејне сезоне проузрокованих од стране котларница РБ „Колубара“,
приватних кућа које користе угаљ за грејање и других потрошача угља, утицај на здравље
деце, али и локалне заједнице у целини која живи на том подручју је веома штетан. То
најбоље потврђује чињеница да је на том простору током грејне сезоне изузетно велика
концентрација дима, чађи и других штетних материја. Анализа резултата мерења емисије
штетних материја из котларница РБ „Колубара“ у околини села Барошевац (котларница
„Управна зграда“ у Барошевцу, „Стара управа“ у Зеокама и „Нова монтажа“ у Зеокама)
показала је да се током грејне сезоне у атмосферу емитује:
- азотних оксида изражених као NО2 у количини од 644,75 кг

- оксида сумпора изражених као SО2 у количини од 24.837,98 кг и
-239-
- угљен моноксида у количини од 110.495, 46 кг
Изградњом котларнице на биомасу за поменуте школске објекте, али и превођењем ових

котларница на биомасу, РБ „Колубара“ допринео би у значајној мери побољшању квалитета
животне средине ове локалне заједнице.
Поред локалног, посебан допринос РБ „Колубара“ широј друшвеној заједници кроз

увођење биомасе у предложених седам котларница, огледао би се у значајној редукцији
штетних материја које су идентификоване не само као загађивачи ваздуха већ и као
узрочници климатских промена. Анализа резултата мерења, утошених количина угља и
произведене количине топлотне енергије у грејној сезони 2011/2012. година (табела 66)
показала је да су у атмосферу емитоване следеће количине штетних материја:
- азотних оксида изражених као NО2 у количини од 21,4 тоне

- оксида сумпора изражених као SО2 у количини од 126,5 тона и
- угљен моноксида у количини од 273,5 тона
Поред тога ''произведено'' је и 298,5 тона пепела који се одлаже на депоније које
представљају озбиљан еколошки проблем.
Због веома лошег стања у коме се налазе котловска постројења у свим котларницама
забележена је емисија угљен-моноксида која је од 2-7 пута већа од дозвољених граничних
вредности емисије.
Имајући у виду изузетно велике количине штетних материја које настају у процесу
сагоревања угља за производњу топлотне енергије за грејање објеката у току грејне
сезоне, превођење седам предложених котларница на биомасу, РБ „Колубара“ би дао
значајан допринос смањењу загађења животне средине, ублажавању климатских промена
и других пратећих ефекета, посматрано у ширем смислу. На тај начин РБ „Колубара“ би
на практичном примеру потврдио да је биомаса као обновљив извор енергије постао
саставни део концепта и политике ДОП-а ове компаније.
-240-
Техноекономска анализа могућности коришћења дрвне биомасе са простора експлоатације површинских копова РБ Колубара у топлотне сврхе
Табела 66. Количина штетних материја које су емитоване сагоревањем угља за производњу топлотне енергије за грејање у
току грејне сезоне 2011/2012. година
Количина емитованих штетних

Емисија загађујућих материја у Количина емитованих штетних
материја за произведену количину
кг/сату као просек средњих материја по јединици
Количина Количина енергије у грејној сезони
вредности резултата три мерења произведене енергије
произведе произведене 2011/2012.година
не Оксиди енергије у
Назив котларнице Азотни Оксиди Азотни Азотни Оксиди
Угљен енергије Угљен сумпора грејној сезони
оксиди сумпора оксиди Угљен оксиди сумпора
моноксид по сату у монокси изражен 2011/2012.г. у
изражени изражени изражен моноксид изражени изражени
(CО) у кWh д (СО) у и као кWh
као NО2 у као SО2 у и у NО2 (СО) у кг у NО2 у као SО2 у
кг/h кг/кWh SО2 у
кг/h кг/h у кг/кWh кг кг
кг/кWh
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
“Управна зграда”-
Барошевац 19,741 0,06612 2,073 308,8 0,06393 0,00021 0,00671 1.334.215,09 85.293,85 285,68 8.956,70
“Стара монтажа”-
Барошевац 5,684 0,07677 0,559 854,2 0,00665 0,00009 0,00065 3.690.166,14 24.555,03 331,65 2.414,89
“Јунковац-
припремни радови” 1,308 0,449 1,129 270,4 0,00484 0,00166 0,00418 1.167.961,95 5.649,76 1.939,40 4.876,59
“Волујак”-Јунковац 0,0527 0,0193 0,0522 175,8 0,00030 0,00011 0,00030 759.643,80 227,72 83,40 225,56
“Нова монтажа”-
Зеоке 0,0271 0,0452 0,092 259,1 0,00010 0,00017 0,00036 1.119.150,73 117,06 195,24 397,38
“Булдозерска
радионица”-Зеоке 7,838 0,511 2,865 222,7 0,03520 0,00229 0,01286 962.172,79 33.863,99 2.207,77 12.378,2
“Стара управа”-
Зеоке 5,803 0,0379 3,582 65,2 0,08900 0,00058 0,05494 281.839,91 25.084,62 163,83 15.483,9
Медошевац 5,486 0,1095 0,2998 373,8 0,01468 0,00029 0,00080 1.614.953,48 23.701,54 473,08 1.295,25
“Дом културе”-
Рудовци 6,252 0,0372 1,138 86,8 0,07203 0,00043 0,01311 374.887,16 27.002,24 160,67 4.915,00
“Купатило-Рудовци 0,575 0,0131 0,31 181,9 0,00316 0,00007 0,00170 785.771,75 2.483,89 56,59 1.339,14
“Церовити поток2-
Барошевац 7,72 0,02704 0,721 178,6 0,04323 0,00015 0,00404 771.550,63 33.350,34 116,81 3.114,71
“Тамнава- Источно
поље” 2,82 3,57 16,47 1180,1 0,00239 0,00303 0,01396 5.098.114,33 12.182,60 15.422,6 71.151,5
УКУПНО 4157,4 17.960.427,7 273.512,61 21.436,7 126.548,8
Извори: 1. Извештај о мерењу емисије загађујућих материја у ваздух, Заштита, а.д., Београд, децембар 2011; 2. Интерни подаци РБ „Колубара“; 3.
-241-
13. ЗАКЉУЧЦИ
На основу спроведених истраживања, прикупљених података и изведених анализа и

калкулација за потребе ове Техноекономске анализе, могу се извести следећи закључци
као најзначајнији:
- својом одлуком да у наредним годинама укључи дрвну биомасу у свој систем за

производњу топлотне енергије РБ „Колубара“ ће постати значајан чинилац на
тржишту дрвне биомасе, али и компанија која ће дати значајн допринос
побољшању квалитета животне средине у Србији.
- према подацима ПОГШ "РЕИК Колубара", из 2008. године, РБ „Колубара“

располаже са 897,11 ха шума и шумског земљишта, од чега је обрасло 722,97 ха
претежно вештачки подигнутим састојинама четинара и лишћара. Однос обрасле и
необрасле површине је приближно 81:19. Газдинска јединица је подељена на 77
одељења, чија просечна величина износи 11,65 ха.
- према евиденцији у протекле три године остварене су следеће количине посеченог

дрвета: 1.633,92 м3 у 2009. години, 2.013,95 м3 у 2010. години и 3.088,05 м3 у 2011.
години. Наведене вредности су још увек знатно испод планираног сечивог етата
који на годишњем нивоу износи 3.888,96 м3.
- економски најзначајније врсте су црна јова, топола робуста, јасика, багрем, цер,
црни бор, бели бор, дуглазија, ариш и боровац. Оне су истовремено и
најзаступљеније врсте и у планираном сечивом етату јер чине 91,2% сечиве
запремине (35.456 м3).
- према подацима Посебне основе газдовања шумама, али и увидом на терену, за

задовољење потребе за техничким дрветом РБ „Колубара“, предлаже се да
количина од 550,50 м3 на годишњем нивоу буде опредељена за производњу
техничких сортимената, док би сва остала количина ситног техничког дрвета лошег
квалитета у износу од 978,30 м3 била „преусмерена“ за производњу дрвне биомасе
за енергетске потребе. Ако се овој количини дода и 1.777,90 м3 огревног дрвета, као
и 582,26 м3 шумског остатка, добија се количина од 3.338,96 м3 за енергетске
потребе РБ „Колубара“ на годишњем нивоу. Прерачунато у енергетске вредности
укупно расположива количина енергије износи 8.865.497,16 кWh, од чега из
ресурса на пољима „Д“ и „Б“ 8.512.110,05 кWh, а на ТЗП 353.387,11 кWh при
влажности дрвне биомасе од 20%.
-242-
- услед потребе ширења копова и отварања нових поља у блиској будућности, РБ

„Колубара“ је завршила експропријацију земљишта за потребе будућих копова на
којем се налазе и одговарајуће количине дрвне биомасе на површиони од 369,56 ха
које су сада власништво РБ „Колубара“. Укупна запремина која ће се добити сечом
шуме за отварање нових поља или регулисање речних водотокова износи 31.479 м3,
што је скоро као и целокупна запремина сечивог етата из шума подигнутих на
рекултивисаним површинама. Поред наведене количине дрвне масе у укупном
износу од 31.479 м3, може се рачунати и на количину од око 18% од те запремине
или 5.666,22 м3 у облику пањева, који се такође могу искористити у енергетске
сврхе. Свакако да ће и одређена количина дрвне запремине моћи да се преради на
стругарама као техничка грађа за потребе РБ „Колубара“ и то у износу од 12.591,60
м3. За енергетске потребе моћи ће да се искористи 24.553,62 м3.
- посматрајући ове додатне површине у енергетском контексту, могућности

коришћења дрвета као енергента добијају још већи значај. Наиме, са ових
површина, могуће је искористити 4.704.221 кWх годишње (рачунато са влажношћу
дрвета од 20%). Ако се овим вредностима додају и пањеви, онда се претходне
вредности увећавају за 1.411.267 кWh.
- обједињујући све наведене количине дрвне биомасе (из редовне производње плус
количине из експропријације) укупне могућности коришћења енергије из
обновљивих извора (конкретно, дрвета), износе на годишњем нивоу 14.980.990
кWh.
- анализа стања састојина на терену, купираност терена и отвореност шуме (густина

саобраћајница и влака) је показала да у процесу коришћења шума, не би требало да
постоје потешкоће са техничке стране. Наиме положај газдинске јединице “РЕИК
Колубара” у односу на постојећу мрежу саобраћајница веома је добар јер је
повезаност газдинске јединице са околним насељима као центрима заштите шума
од пожара, али и центрима прераде и потрошње дрвета веома добра. Укупна
дужина активних путева у ГЈ “РЕИК Колубара” износи 26,42 км. Ако се ова
дужина подели са укупном површином газдинске јединице (897,11 ха) добиће се
густина мреже шумских путева која износи 29,45 м/ха.
- стање некатегорисаних путева, као грађевинских објеката у постојећој мрежи

унутар и у околини газдинске јединице је лоше. Ови путеви су пројектовани и
грађени без коришћења техничких норматива, стандарда и узанси, као и без
техничког надзора, тако да немају одговарајуће конструктивне и геометријске
елементе.
-243-
- с обзиром на опште стање путне и остале шумске инфраструктуре, предлаже се

покретање пројекта реконструкције постојећих и изградње потребних шумских
комуникација за потребе унапређења стања шума, газдовања шумама и спровођења
свих неопходних заштитних мера, укључујући и заштиту од пожара (изградња
противпожарних пруга и осматрачница).
- анализом потреба РБ „Колубара“ и ситуацијом на терену, констатовано је да је

најбоље користити вишеметарско огревно дрво које би се извлачило на пут, а затим
транспортовало на дефинисану локацију (стовариште) где би се просушило до
смањења процента влаге на око 30%, и потом се приступило процесу производње
дрвне сечке (млевењу сортимената).
- сагледавајући шуме РБ „Колубара“ и са аспекта здравственог стања, препоручује се

потреба детаљнијег истраживања у смислу начина санирања и унапређења стања
шума по свим сегментима заштите (од абиотичких, до биотичких).
- општи закључак који би могао да се изведе на бази анализе постојећег стања

објеката, опреме и начина манипулације угљем и пепелом у постојећим
котларницама гласи: стање објеката и опреме у котларницама је веома лоше, а
услови рада у највећем броју котларница за време грејне сезоне су испод свих
елементарних минимума и стандарда. Котловска постројења су веома стара и
енергетски неефикасна постројења са веома честим застојима у раду услед кварова
због старости и дотрајалости опреме и делова. Најмлаћи котао је старости 8 година,
док је највећи број у опсегу старости од 25-32 година. Постоји и котао стар 42
године који се још увек користи.
- највећи број котларница налази се у опсегу од 1 до 4 км међусобне удаљености. У

односу на локацију потенцијалног централног стоваришта дрвне биомасе, са
изузетком котларница „Медошевац“ и „Булдозерска радионица Зеоке“, све друге
котларнице сконцентрисане су у опсегу од 0,7 – 7,0 км што је веома значајно са
аспекта ниске цене коштања транспорта дрвне биомасе са централног стоваришта
до појединачних котларница. Највећа удаљеност од потенцијалног централног
стоваришта дрвне биомасе има котларница „Медошевац“ и оно износи 14,5 км, док
је котларница „Булдозерска радионица Зеоке“ удаљена 9 км.
- укупна грејна површина објеката који су повезани на систем грејања преко

појединих котларница у РБ „Колубара“ износи 33.063 м2. Највећа површина загрева
се из котларнице „Тамнава-Источно поље“ (9.432 м2), а најмања (524 м2) из
котларнице „Стара управа“ у Зеокама.
-244-
- просечна потрошња топлотне енергије по м2 површине објеката који се греју креће

се у опсегу од 273,3 – 1.163,3 кWh/м2/год. У поређењу са просечном потрошњом
енергије за грејање нестамбених објеката (194 кWh/м2/год) у Србији потрошња
енергије за грејање објеката у РБ „Колубара“ већа је од 1,4 до 6 пута. При том
највећи број објеката има потрошњу већу за 2,8 пута у односу на просек у Србији.
Истовремено то је и просек РБ „Колубара“ као целине. Овако висока потрошња
енергије резултат је бројних фактора почев од великих губитака у самим котловима
који су веома неефикасни због стања у коме се налазе, губитака у мрежи и у самим
објектима услед непостајања одговарајуће изолације, старости врата и прозора али
и неадекватног понашања особља.
- у грејној сезони 2011/2012. година (15. октобар 2011-1. април 2012. године) за
потребе грејања објеката у РБ „Колубара“ утрошено је 3.882,3 тоне угља од чега
1.198,8 тона сортимента коцка, 2.682,3 тоне сортимента комад и 2,35 тона
сортимента орах. Све наведене количине угља испоручене су из производње РБ
„Колубара“. Из наведене количине угља за потребе грејања просторија у оквиру РБ
„Колубара“ у грејној сезони 2011/2012. година произведено је укупно 17,96
милиона кWh енергије.
- за производњу 17,96 милиона кWh топлотне енергије из угља у грејној сезони

2011/2012. година произведено је 298,5 тона пепела или за сваки произведени кWh
топлотне енергије настало је 0,02 кг пепела. У поређењу са дрвним горивима
количина пепела која настаје за производњу 1 кWh топлотне енергије из дрвне
сечке као биогорива је 5 пута мања у односу на количину пепела која настаје за
производњу 1 кWh топлотне енергије из угља у конкретном примеру за РБ
- у грејној сезони 2011/2012. година у процесу производње топотне енергије за

потребе грејања објеката у оквиру РБ „Колубара“ емитовано је 6.012,54 тона СО2
што у односу на укупно произведену енергију од 17,96 милиона кWh представља
0,33 кг СО2 за сваки кWh произведене енергије. Добијени износ емисије СО2 по 1
кWh топлотне енергије нешто је већи од просека емисије СО2 из осталих угљева у
Србији који износи 0,29 кг СО2/ кWh енергије. Поређењем емисије СО2 по 1 кWh
енергије из угља који се користи за потребе грејања у РБ „Колубара“ (0,33 кг/ кWh)
са емисијом СО2 по 1 кWh енергије из дрвне сечке (0,0212 кг/ кWh) долази се до
закључка да је та вредност већа 15,6 пута.
- од укупно 8 котларница у којима су мерени губици топлоте у 5 котларница су

измерене вредности губитака топлоте биле изнад граничне вредности. Највећи
губици топлоте су у котларницама „Булдозерска радионица“ (26,4%) и „Стара
монтажа“ (21,01%). У односу на граничне вредности (12%) губици топлоте у
-245-
котларници „Булдозерска радионица“ већи су 2,2 пута, а у котларници „Стара

монтажа“ 1,7 пута. Губици енергије у ове две котларнице сачињавају 84,6%
укупних губитака енергије изнад граничних вредности у односу на свих 8
котларница у којима је вршено мерење. Укупни губици топлоте изнад граничних
вредности у грејној сезони 2011/2012. години износили 556.159 кWh. За ту
количину енергије било је потребно утрошити 121,4 тоне угља (сортимент коцка)
више у односу када би ти губици били на нивоу или испод граничних вредности.
- када је у питању концентрација штетних материја у гасовима који настају

сагоревањем угља у постојећим котларницама најизраженија и највећа
концентрација у односу на граничне вредности је концентрација угљен моноксида
(СО). Резултати мерења концентрације угљен моноксида показали су да у 11
котларница, од укупно 12 колико их има у систему РБ „Колубара“, концентрација
угљен моноксида прелази граничне вредности емисије. Вредност концентрације
угљен моноксида већа је у односу на граничне вредности између 1,2 пута колико
износи у котларници „Каленић“ (ТИП) до чак 39,8 пута у котларници „Церовити
поток“. Изузетно велика концентрација угљен моноксида је и у котларници
„Медошевац“ са вредношћу која је 20,8 пута већа у односу на граничну вредност
емисије.
- укупни трошкови производње топлотне енергије за грејање објеката у грејној

сезони 2011/2012. година износили 27,3 милиона динара што у односу на
произведених 17,96 милиона кWh енергије даје цену коштања 1 кWh у износу од
1,52 динара. Прерачунато у евре по средњем курсу на дан 16.04.2012.године
(завршетак грејне сезоне) од 111,5678 динара за 1 €, укупни трошкови производње
топлотне енергије за грејање објеката у РБ „Колубара“ износили су 244.857,50 €
или 0,014 €/ кWh енергије.
- узимајући у обзир сва наведена ограничења, усвојене критеријуме избора локације

али и будући план отварања копа ''Е'' за потребе формирања централног
стоваришта дрвне биомасе за потребе 11 постојећих котларница на пољима „Б“,
„Ц“ и „Д“ усвојена су два сценарија:
Сценарио 1: централно стовариште дрвне биомасе на локацији „Стара монтажа“
које би било у функцији до формирања новог ПК "Поље Е", пресељења објеката и
изградње нове котларнице на локацији преко пута „Нове монтаже“ и
Сценарио 2: премештање централног стоваришта са локације „Стара монтажа“ на
локацију Зеоке (преко пута „Нове монтаже“) уз новоотворени коп ''Е'' када се он
буде формирао и када се преместе објекти и механизација на ту локацију и изгради
нова котларница.
-246-
- за потребе грејања објеката на локацији „Тамнава-Западно поље“ и избора

рационалног приступа у решавању начина коришћења дрвне биомасе која постоји у
шумским одељењима на Тамнави изабрана је локација „Западно од Монтажног
плаца“ уз постојеће одлагалиште јаловине које се према рударским плановима неће
даље ширити.
- удаљеност централног стоваришта на локацији „Западно од Монтажног плаца“ уз

постојеће одлагалиште јаловине „Тамнава-Западно поље“ до будуће котларнице за
грејање објеката Управна зграда ТЗП, магацин за опрему за багере, сива зграда и
диспечерски центар износи око 600 м.
- када је у питању удаљеност појединих локација у оквиру шумских одељења која се

налазе уз поље „Д“ од централног стоваришта биомасе „Стара монтажа“ она се
креће у опсегу између 6 и 30 км што је са становишта трошкова превоза дрвне
биомасе са шумских на централно стовариште у потпуности прихватљиво.
- удаљеност појединих локација у оквиру шумских одељења на Тамнави до

централног стоваришта „Западно од Монтажног плаца“ уз постојеће одлагалиште
јаловине ТЗП износи од 3-20 км (користиће се биомаса из првих 12 одељења).
- након завршетка процеса просушивања дрвне биомасе и достизања нивоа

влажности од око 30% препорука је да се прво млевење (дробљење) дрвне биомасе
(обловине и остатака) организује и спроведе пред почетак грејне сезоне у количини
која ће бити довољна за око 3 месеца, а други циклус млевења у току грејне сезоне
(када залихе претхоно произведене дрвне сечке буду на тронедељном минимуму).
На тај начин ће се спречити да се дрвна сечка угреје или убуђа услед дужег стајања
што би могло да се догоди ако она стоји дуже од 4 месеца у полусировом стању и
без мешања.
- полазећи од карактеристика локација постојећих котларница (недостатак простора

за изградњу складишта за биомасу), будућих планова РБ „Колубара“ о укидању
појединих котларница изградњом велике котларнице на ободима новог ПК "Поље
Е" као и удаљености појединих котларница од централног складишта „Стара
монтажа“ предлог је да се следећих седам котларница преведе са угља на биомасу:
„Управна зграда Барошевац“, „Стара монтажа“, „Волујак Јунковац“, „Дом културе
у Рудовцима“, „Купатило у Рудовцима“, „Церовити поток“, „Барошевац“ и „Стара
управа“ у Зеокама. Укупна производња топлотне енергије у ових седам котларница
у грејној сезони 2011/2012. година износила је 7.998.074 кWh, што се у потпуности
може задовољити из биомасе са шумских комплекса на пољима „Б“ и „Д“.
-247-
- када је у питању локација „Тамнава-Западно поље“ предлог је да се изгради једна

мања котларница на биомасу чија би инсталисана снага износила 540 кW и која ће
снабдевати топлотном енергијом Управну зграду ТЗП, сиву зграду, диспечерски
центар и канцеларије магацина резервних делова (око 3.500 м2). Котларница би се
лоцирала непосредно иза објекта диспечерског центра и својом површином и
изгледом би се у потпуности уклопила у постојећи амбијент.
- на основу израђених калкулација цена коштања дрвне сечке која се може

произвести из дрвне биомасе из одељења на пољима „Б“ и „Д“ износи 9,31 €/ нм3,
а из одељења на пољима „Тамнава-Западно поље“ 15,80 €/ нм3. Калкулације цене
коштања 1 кWh топлотне енергије из угља и 1 кWh топлотне енергије из биомасе
показују да је биомаса ценовно конкурентнија у односу на угаљ тј. да је цена
коштања 1 кWh топлотне енргије из угља већа за 23,4% у односу на биомасу.
- за потребе производње енергије у седам изабраних котларница потребно је 9.140,7

насипних м3, што значи да ће из редовне производње биомасе остати 599,3 насипна
м3 дрвне сечке у укупном износу од 524.387,5 кWh. Ова количина дрвне сечке биће
коришћена за потребе котларнице на биомасу на ТЗП, с тим да ће се из биомасе
која се буде добила у току експропријације земљишта услед ширења копова
произвести још око 1.200 нм3 дрвне сечке на годишњем нивоу за њене потребе.
- Полазећи од постојеће организационе структуре РБ „Колубара“, и чињеница:
- да је постојећа шумарска служба неадекватно организована и малобројна,
- да се за услуге другим предузећима за сечу, израду и извлачење дрвних

сортимената издвајају значајна финансијска средства на годишњем нивоу.
Укупни издаци РБ „Колубара“ у 2011. години за те услуге износили су
58.000.000 динара (око 520.000 €) за количину дрвета од 6.200 м3 или 9.355
динара/м3, што је између 2,5 и 3 пута више (зависно од сортимената) у
поређењу са износом по 1м3 које ЈП „Србијашуме“ плаћа за сличне услуге за
своје потребе.
- да су приходи од произведене количине дрвних сортимената симболично

мали у односу на трошкове њихове производње (у 2011. години били су
мањи за 14,5 пута),
- да се у постојећим шумским ресурсима не спроводе адекватне мере узгоја,

заштите и газдовања и
- да се постојећи ресурси биомасе могу ставити у функцију на ефикаснији и

за РБ „Колубару“, али и ширу друштвену заједницу кориснији начин,
-248-
предлог је да се у оквиру постојеће организационе структуре РБ „Колубара формира

посебан огранак „БИОМАСА“.
- формирањем посебног огранка „Биомаса“ постојећи потенцијали дрвне биомасе

ставили би се у функцију производње топлотне енергије без већих проблема у
организационом и техничком смислу. Истовремено кроз ову организациону
јединицу постепено би се стварали услови за подизање енергетских засада и
интензивнију производњу биомасе за реализацији будуће обавезе РБ „Колубара“ о
косагоревању чврстог обновљивог горива са угљем у ТЕ "Колубара А''.
- предлог за формирање посебног огранка „Биомаса“ је у директној повезаности са

политиком ЕПС-а за ''развој пројеката косагоревања заснованим на производњи
енергетске биомасе на рекултивисаним просторима одлагалишта јаловине
рудника и пепела термоелектрана. Оваквим приступом обезбеђује се поузданије
снабдевање ЕПС-ових постројења биомасом''.
- за случај потребе продаје вишка биомасе или за случај набавке недостајућих

количина дрвне биомасе (на пример услед ширења броја котларница на биомасу)
предложени су и разрађени одговарајући модели продаје и набавке. Полазећи од
чињенице да је РБ „Колубара“ јавно предузеће као и од постојећих система продаје
дрвне сечке у Србији, РБ „Колубара“ може користити два модела набавке дрвне
сечке, и то: модел набавке и обрачуна вредности дрвне сечке у коме се примењује
критеријум тежине и модел набавке и обрачуна вредности дрвне сечке у коме се
примењује критеријум енергије. Избор и примена једног или другог модела
зависиће од тржишних ситуација. Међутим, заједничка карактеристика оба модела
представљаће захтев РБ „Колубара“ потенцијалним понуђачима да се понуђена
цена мора изразити у вредности по једној атро тони тежине дрвне сечке (на пример
80 €/атро тони).
- у случају појаве вишкова дрвне биомасе у РБ „Колубара“, било у форми обловине

или у форми дрвне сечке, препорука је да се иста продаје путем: ценовника или
јавног надметања-лицитацијама са затвореним понудама. Оваква препорука
резултат је чињенице да се ради о јавном предузећу и његовој обавези да поштује
законску регулативу која се односи на тај облик предузећа, а која посебно уређује
продају производа према ценовнику за коју предузеће мора бити регистровано.
- РБ „Колубара“ покренуо је пројекат подизања енергетских плантажа дрвећа, са

циљем повећања коришћења обновљивих извора енергије, али и смањења штетног
утицаја емисија фосилних горива (угаљ) на животну средину. Досадашња
истраживања о могућностима коришћења брзорастућих врста дрвећа, углавном су
се односила на различите врсте топола. Већина прогноза, које се односе на
-249-
глобалну потрошњу енергије, предвиђа да ће биомаса бити веома важан извор

примарне енергије у наредним декадама, а да ће засади са великим бројем биљака
густи засади са кратким опходњама (тзв. SRWC-Short Rotation Wood Crops) бити
главни извор дрвне биомасе. Препорука је и да РБ „Колубара“ своју стратегију
подизања брзорастућих дрвних врста допуни сазнањима, искуствима и подацима
заснованим на практичној реализацији подизања и коришћења оваквих засада и на
тај начин створи потребне предуслове за подизање првих огледних поља густих
засада са кратким опходњама и на површинама којима газдује ово предузеће.
Сумирајући стање и коришћење шумских ресурса у РБ „Колубара“ може се закључити да

се они не користе на адекватан. Разлози за овакав закључак су бројни, али се неминовно
намеће чињеница да се потенцијали дрвета као енергента увелико потцењују и занемарују,
без обзира што се само кроз редован начин газдовања шумама може обезбедити
подмирење свих потреба за техничким дрветом, али и искористити енергије у износу од
8.865.497,16 кWh годишње.
14. ПРЕПОРУКЕ ЗА ДАЉИ РАД
Када би се постојећим шумским ресурсом интензивније газдовало и са екстензивног

облика, прешло на интензивно газдовање шумама, количина техничког дрвета, али и
дрвета за енергетске потребе, значајно би се повећала. Да би се то и остварило потребно је
изменити доста постојећих лоше успостављених навика, процедура и неадекватних
системских решења.
Један од првих елемената који се мора хитно мењати, односи се на успостављање

интегралног система планирања развоја свих ресурсних грана у РБ „Колубара“, а
превасходно да се кроз систем планирања јасно нагласе и остали постојећи, а тренутно
занемарени потенцијали, као што је дрвна биомаса.
Досадашње газдовање шумским ресурсом било је скромно, екстензивно и у великој мери

занемарено од стране већине руководилаца у систему РБ „Колубаре“. Да би се ситуација
поправила, потребно је и да сами запослени који се баве проблематиком шумарства
промене свој однос према шуми и да буду активнији у доношењу одлука на нивоу
организационих сектора у систему. Поред тога потребно је да са своје стране учине све
како би се несметано газдовање шумама реализовало у планираном интензитету. Овде се
пре свега мисли на бољу организованост запослених који се баве шумарством у смислу
-250-
боље координације рада, али и испуњавању својих обавеза са ефикаснијим радом

(полагање државних и стручних испита и добијање лиценце за рад у шумарству). Ниво
планирања у шумарском сегменту је врло скроман, а чини се да се заклањање иза
''старијег брата- рударства'' користи и превише.
Анализе у овој Техно-економској анализи су недвосмислено показале да се газдовање

шумама може вршити на много бољи и рационалнији начин, при чему је потребно
нагласити да стручњаци у овој области не смеју бити препуштени сами себи, већ да кроз
координисан рад у оквиру предложеног огранка „Биомаса“ остваре знатна унапређења у
сегменту шумарства и тиме дају свој допринос напорима компаније у погледу очувања
животне средине. У том смислу као један од првих корака у сегменту шумарства, након
формирања огранка „Биомаса“ представља доношење нове систематизације и стварање
осталих предуслова за повећање броја запослених у овом сегменту, а пре свега броја
инжењера и техничара шумарства, инжењера за прераду дрвета и осталих извршилаца што
представља један од предуслова за отпочињање интензивнијег коришћења дрвних
ресурса.
Паралелно са активностима на комплетирању потребних кадрова потребно је покренути

координисане активности са осталим службама у оквиру огранка „Површински копови“
које би се одвијале у два смера:
- први би обухватио реконструкције предложених 7 котларница на биомасу почев од

извођачких пројеката, избора опреме и других елемената, обуке запослених,
спровођења јавних набавки и других елемената од значаја за отпочињање
коришћења дрвне биомасе као горива већ у току грејне сезоне 2013/2014.година.
Овај рок је реалан имајући у виду да системи за сагоревање дрвне биомасе нису
превише комликовани нити превише захтевни у погледу карактеристика објеката у
којима треба да буду смештени.
- други би обухватио активности на реализацији изградње централних стоваришта

са пратећим објектима, набавке механизације за сечу и израду сортимената, њихов
превоз и складиштење.
С обзиром да су тренутно у току активности на завршетку објеката основне школе у селу

Барошевац који се реализује кроз финансијску подршку РБ „Колубара“, предлог је да се
обави куповина и инсталација котла на дрвну биомасу (дрвну сечку) за потребе грејања
ове школе у најкраћем року (до почетка грејне сезоне). На тај начин би ова школа постала
први пилот пројекат из области коришћења дрвне биомасе као горива подржан од стране
РБ „Колубара“. Снабдевање котларнице дрвном сечком вршило би се са тржишта, а
трошкови би били покривени од стране Секретаријата за образовање Града Београда чија
је то законска обавеза. Овај пилот пројекат би послужио за стицање искустава и
сагледавања практичног функционисања и предности коришћења дрвне биомасе као
-251-
горива у односу на угаљ. Котао на дрвну биомасу би се користио заједно са системом

сунчаних панела чија је уградња предвиђена на крову фискултурне сале, према
информацијама добијеним од представника школе.
У току грејне сезоне 2013/2014. година потребно је изградити котларницу на биомасу

снаге 540 кW као и локалну мрежу за развођење топлотне енергије на локацији ТЗП за
грејање објеката Управне зграде, магацинског простора, "сиве зграде" и диспечерског
центра.
Поред наведеног, предлог је да се приликом формирања новог ПК "Поље Е" и планиране

изградње котларнице са два котла по 4 МW, уз истовремено гашење четири постојеће
котларнице у систему РБ „Колубара“, ова нова котларница пројектује тако да један котао
ради на дрвну биомасу. Потребне количине биомасе за његов рад биће обезбеђене са
површина обраслих дрвећем које су тренутно експроприсане, а још увек се не корсите.
Њихово коришћење ће отпочети непосредно пре отварања новог ПК "Поље Е" приликом
изградње ретензија и уређивања сливова река и речица (Трбушница, Пештан, Бистричка
река и друге) као и са подручја Добросавци и Рудовци у укупној количини од око 2.450
м3/годишње које у најнеповољнијој варијанти (са влажношћу од 35%) могу да обезбеде 4,4
МWh топлотне енергије или 4,7 МWh у просушеном стању (са влажности од 20%).
Поред наведених количина, потребно је интензивирати подизање плантажа брзорастућих

дрвних врста у складу са препорукама и званичном политиком ЕПС-а, тако да би се те
додатне количине дрвне биомасе могле определити у косагоревање са угљем за потребе
другог котла у оквиру будуће котларнице на пољу ''Е''.
С обзиром на евидентно значајне потенцијале у земљишту за подизање засада биомасе

којима располаже РБ „Колубара“ потребно је интензивирати сарадњу и дефинисати
заједничку политику огранка „Биомаса“ и Привредног друштва за обновљиве изворе
енергије ЕПС-а користећи тај модел, искуства и знања за остале системе у оквиру ЕПС-а.
У току реализације наведених процеса и активности неопходно је спроводити потребну

едукацију особља, али и промоцију свих тих активности у функцији потврде друштвено
одговорног пословања РБ „Колубара“ у пракси.
-252-
КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА И ДОКУМЕНТАЦИЈА
1. Агенција за енергетику Аустрије, Интерна документација
2. Агенција за енергетику Србије, Интерна документација
3. Главоњић Б. (2008): Водич за дрвну биомасу: врсте, карактеристике и погодности

за грејање, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике
Србије, Београд, 2008.
4. Главоњић Б. ат ал (2009): Макроекономски аспекти система за енергију из дрвета у

Србији; Студија; FAO/TCP/3201
5. Главоњић Б. ат ал (2009): Социо-економски (микроекономски) аспекти система за

енергију из дрвета у Србији; Студија; FAO/TCP/3201
6. Интерна документација РБ „Колубара“ (2012)
7. Клашња Б. ат ал (2006): Густи засади топола као сировина за производњу енергије;

Гласник Шумарског факултета, Београд, број 94 (159-170)
8. Крајнц Н., Пишкур М., (2011): Дрва ин лесни секанци: каковост лесних горива,
Љубљана: Гоздарски инштитут Словеније, Заложба Силва Словеница,
9. Крајнц Н., Пишкур М., (2009): Лесни секанци: станје механизираности, производња
ин раба. Гозд обнов., (11-14)
10. Посебна основа газдовања шумама за газдинску јединицу "РЕИК Колубара" (2008-
2017), (2008)
11. Регулација реке Пештан и контрола отицања поплавних вода, Књига III: Студија о
процени утицаја на животну средину; Институт за водопривреду „Јарослав Черни“,
Београд (2011)
12. Стандарди за биомасу, Европски завод за стандардизацију
Коришћени сајтови:
http://www.mpt.gov.rs/articles/list_titles/42/1/uprava-za-sume.html?menu_id=14
http://zakon.co.rs/dnevno-azurni-zakoni-i-podzakonski-akti-u-republici-srbiji.html
http://www.aebiom.org
-253-
ПРИЛОГ 1. Техничке карактеристике котлова на дрвну

сечку произвођача KWB
-254-
-255-
-256-
-257-
-258-
-259-
-260-
-261-
-262-
-263-
-264-
-265-
-266-
-267-
-268-
-269-
-270-
-271-
-272-
-273-

Kolubara Biomasa PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Kolubara Biomasa PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kolubara Biomasa PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

Проф. др Бранко Главоњић

Проф. др Милан Медаревић

Београд, септембар 2012. године

4. УТЕМЕЉЕЊЕ ПРОЈЕКТА У ПРАВНОЈ РЕГУЛАТИВИ РЕПУБЛИКЕ

5. КАРАКТЕРИСТИКЕ ДРВНЕ БИОМАСЕ, ЊЕНE ЕНЕРГЕТСКE

6. ТРЖИШТЕ ДРВНЕ БИОМАСЕ У СРБИЈИ-АКТУЕЛНО СТАЊЕ И

7.1. Анализа постојећег стања..................................................................... 54

7.1.1. Преглед и анализа постојећег стања шумских ресурса са

7.1.2. Додатне количине дрвне биомасе која ће се добити након

7.1.3. Преглед и постојеће стање котловских постројења за

Транспортне дистанце између котларница РБ

7.1.4. Грејна површина објеката и потрошња топлотне енергије

7.1.5. Енергетски биланс утрошене количине угља и

7.1.6. Биланси пепела и емитованог СО2 у процесу производње

7.1.7. Концентрација штетних материја и губици топлоте у

7.1.8. Трошкови производње топлотне енергије за грејање

7.2. Техноекономска анализа производње и коришћења дрвне биомасе за

7.2.1. Прорачун расположивих количина дрвне биомасе по

7.2.2. Модел организације сече, извлачења и транспорта дрвне

7.2.3. Предлог локација за централна стоваришта дрвне

Главна ограничења и опредељења за избор локација,

Предлог локација и потребне димензије за централна

Предлог локација за централна стоваришта биомасе у

Потребне димензије централних стоваришта дрвне

Организација рада и карактеристике објеката

7.2.3.3.1. Пријем дрвне сировине на централном стоваришту .... 151

Истовар и складиштење дрвне биомасе на централном

Просушивање дрвне биомасе на централном

Производња дрвне сечке на централном стоваришту-

Складиштење дрвне сечке са каракетристикама

7.2.3.3.6. Препоруке за складиштење дрвне сечке........................ 177

7.2.3.3.7. Утовар и отпрема дрвне сечке до котларница ............... 181

Збирна калкулација трошкова производње дрвне

7.2.4. Анализа ефеката замене угља са дрвном биомасом у

8. ФОРМИРАЊЕ ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ „БИОМАСА“ СА

8.1. Образложење потребе формирања посебне организационе јединице

8.2. Опис послова и потребни ресурси организационе јединице

8.2.1. Опис послова ...................................................................... 198

8.2.2. Потребни ресурси ............................................................... 201

8.3. Образложење одрживости предложеног концепта огранка

9. МОДЕЛИ НАБАВКЕ И ПРОДАЈЕ ДРВНЕ БИОМАСЕ ЗА ПОТРЕБЕ РБ

9.1. Модел набавке (куповине) дрвне сечке са тржишта ............................ 205

Модел набавке и обрачуна вредности дрвне сечке у коме

9.1.2. Модел набавке и обрачуна вредности дрвне сечке у коме

Контрола димензија и заступљености величина комада

9.1.2.2. Контрола влажности дрвне сечке....................................... 212

Одређивање нето енергетске вредности испоручене

Одређивање набавне вредности испоручене количине

9.2. Модел продаје дрвне сечке РБ „Колубара“............................................ 218

10. ПРЕГЛЕД САВРЕМЕНИХ ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ПРОИЗВОДЊУ И

10.1. Преглед савремених технологија за производњу дрвне биомасе са

ефектима њиховог коришћења у земљама ЕУ ....................................... 222

10.1.1. Погодности подизања и ефекти коришћења брзорасућих

10.2. Преглед савремених котловских постројења на дрвну биомасу и

11. ПОСТОЈЕЋИ ФОНДОВИ У СРБИЈИ И МОГУЋНОСТ ПРИСТУПА ЗА

12. ДОПРИНОС ДРВНЕ БИОМАСЕ ДРУШТВЕНО ОДГОВОРНОМ

13. ЗАКЉУЧЦИ ........................................................................................................... 242