Slom Kraljevine Jugoslavije PDF

UREDNIK
Vidak Perić
RECENZENTI
Milinko Đurović, g e n e r a l - p u k o v n i k u penziji
akademik, Milorad Ehnečić
a k a d e m i k . Metod Mikuž
dr Vuk Vinaver
Veće naučnih i stručnih radnika Instituta za savremenu istoriju u Beogradu na

svojoj sednici od 8. oktobra 1980. godine, na osnovu recenzija akademika
profesora dr Metoda Mikuža i dr Vuka Vinavera, preporučilo je izdavanje ovog
dela
REDAKTOR, LEKTOR I RECISTRI MILUTIN SL'SOVIC pukovnik u penziji
OPREMA. FR.ANJO KOMERlCKl. a k a d e m s k i slikar

/3- 0Z6ZS/1
VELIMIR TERZIĆ
SLOM
KRALJEVINE
JUGOSLAVIJE
1941
Uzroci i posledice poraza
i
N A R O D N A KNJIGA
BEOGRAD
PARTIZANSKA KNJIGA
LJUBLJANA - BEOGRAD
POBJEDA
TITOGRAD
»Idi svojim putem,
a neka svet priča šta hoće«
Karl Marks
PREDGOVOR
Proteklo je više od 18 godina od pojave moje knjige »Jugoslavija u aprilskom ratu

1941«. U tom periodu nastojao sam da otkrijem što više novih podataka iz
postojeće literature i drugih izvora, da bi se na osnovu njih mogli svestranije
sagledati glavni uzroci i posledice tako brzog sloma Kraljevine Jugoslavije u
proleće 1941. godine. Pri tome sam pokušao da u najkraćim potezima iznesem
neke korene poraza koji potiču još iz vremena prvog svetskog rata i njegovog
završetka, kada se pristupilo realizaciji ideje o »ujedinjenju« na način koji nije
odgovarao interesima i težnjama naroda u novoj zajedničkoj državi stvorenoj
1918. god. No, iako se neki koreni sloma mogu naći i u idejama i zbivanjima još
ranije, ipak sam najveću pažnju poklonio unutrašnjoj i spoljnoj politici
Kraljevine Jugoslavije od anšlusa 1938. godine, kada je otpočeo buran razvoj, a
zatim i rasplet svetske, poglavito evropske situacije, tj. u periodu kada je državna
kriza u Jugoslaviji, započeta 1918, uzimala sve šire razmere preteći opstanku
zemlje. Zbog toga će čitalac zapaziti da je sam opis toka ovog kratkotrajnog rata
potisnut u pozadinu, jer se iz njega ne mogu izvući neka dragocena iskustva u
pogledu planiranja i izvođenja operacija, sem pouka kako ne treba raditi u
budućnosti. To znači da postoji prostorni nesklad između opisa političkih
događaja koji su prethodili ovom ratu i priprema za rat, s jedne, i opisa toka
događaja u toku samog rata, s druge strane, jer sam smatrao da je najvažnije
otkriti glavne uzroke poraza, a time i njegove posledice. Otuda i podnaslov ove
knjige »Uzroci i posledice poraza«.
Od plodne delatnosti Komunističke partije Jugoslavije pre rata izneo sam

uglavnom ono što se odnosilo na odbranu zemlje, na rešavanje nacionalnog
pitanja i unutrašnju i spoljnu politiku, kao i mere koje su protiv njene delatnosti
preduzimane uglavnom od sirane merodavnih faktora u bivšoj jugoslovenskoj
vojsci
Nikako ne smatram da sam u ovom radu izneo sve što je trebalo izneti,
niti mi je to bilo moguće, a možda sam iznosio i ponešto što nije bilo potrebno,
ali je nesumnjivo da sam težio da bar približno otkrijem istinu o najvažnijim
događajima koji čine suštinu predratne jugoslovenske politike i aprilske drame.
Zato ni u ovom delu nije sve završeno niti savršeno, jer još ima događaja koji
nisu mogli biti sasvim pouzdano objašnjeni i osvetljeni - ostalo je još mnogo toga
da se istražuje, otkriva, proverava i novim činjenicama dopunjuje - i tu nema
kraja, tim pre što je neosporno da pored pregleda mnogobrojnih dokumenata
navedenih u ovom radu, postoje još neki veoma važni izvori (arhive i razni
dokumenti) koji još nisu dostupni istoričarima istraživačima kako u našoj zemlji,
tako i u inostranstvu, kao i dokumenti koje nisam uspeo da iskoristim ili
pronađem.
Prihvalajući se ovoga posla i kao suvremenik i kao učesnik u tome ralu,
svestan sam svoje moralno-političke odgovornosti u pogledu istinitosti, vernosti
i kritičnosti prema literaturi i izvorima kojima sam raspolagao. U tim
petnaestogodišnjim istraživačkim naporima, preda mnom je hio stalno samo
jedan cilj - da najsavesnije i najobjektivnije iznesem istorijsku istinu. A da bi
slika o potresnoj aprilskoj drami bila što potpunija, o događajima na frontu i u
pozadini izneta su i neka sečanja učesnika, očevidaca i starešina na raznim
dužnostima, koja mogu doprineti istorijskoj istini i to samo ona koja su mi kao
suvremeniku i očevicu mnogih događaja izgledala objektivna. Zato sam nastojao
da ne prečutkujem ni mnoge greške, nedostatke i zablude, kao ni paušalne ocene
0 nekim događajima kojih svakako ima ponegde i u našoj posleratnoj
istoriografiji, a naročito u širim laičkim krugovima. A poznato je da je traganje
za istinom mukotrpno i dugotrajno i da do objektivnog opisa događaja mogu
doći samo oni istoričari koji nisu opterećeni predrasudama i koji se neće
povoditi za nekim trenutno važećim rasprostranjenim gledištima i stavovima.
Pred takvim veoma osetljivim i složenim zahtevima u obradi, ustezao sam

se da o navedenim dokumentima i gledištima mnogih pisaca svuda dajem svoje
ocene i objašnjenja i da prema njima iznosim svoj stav, ostavljajući čitaocima da
sami o tome donose svoj sud. Svoje celovito gledište o bitnim uzrocima poraza
izneo sam u odeljku Opšti zaključak, ali je na čitaocima da ocene koliko sam u
tome uspeo. A radi detaljnijeg objašnjenja nekih događaja i problema dodalo je
1 17 posebnih priloga.
Ovom prilikom izražavam duboku zahvalnost recenzentima: Milinku

Đuroviću. gene ral-p ukovniku JNA. akademiku dr Milorađu Ekmećiću, profesoru
Univerziteta u Sarajevu, akademiku dr Metodu Mikužu, profesoru Univerziteta
u Ljubljani, i doktoru Vuku Vinaveru, naučnom savetniku Instituta za
suvremenu istoriju u Beogradu, koji su mi svojim sugestijama i konkretnim
primedbama veoma mnogo pomogli da poboljšam kvalitet ovog dela. Takođe
zahvaljujem istoričarima dr Petru Kačavendi i dr Miroljubu Vasiću, koji
su, na zahtev izdavača, pregledali rukopis pred štampu i dali mi neke korisne
primedbe.
Posebnu, upravo izuzetnu zahvalnost, dugujem svome školskom drugu iz

mladosti i intimnom prijatelju Milutinu Sušoviću, pukovniku JNA u penziji, koji
je višegodišnjim upornim zalaganjem sarađivao u obradi ovog rukopisa, a
kasnije u njegovoj preradi i konačnoj redakciji uložio veliki trud i ukazao mi
lime neizmerna pomoć.
Na kraju, osećam obavezu da iskreno zahvalim dr Peri Damjanoviću,

direktoru Instituta za savremenu istoriju u Beogradu za značajan doprinos radu
na tiaučnoj oceni ovoga dela.
1. maj 1982. godine VELI MIR TERZlC

u Beogradu
UNUTRAŠNJA POLITIČKA
SITUACIJA
STVARANJE ZAJEDNIČKE DRŽAVE
Stvaranje nove jugoslovenske državne zajednice 1918. godine predstavlja je-

dan od najsudbonosnijih p e r i o d a naše novije istorije, jer tada, posle 13 veko-
va, otpočinje novo d o b a zajedničkog života naših naroda. Iako su uoči pro-
glašenja ujedinjenja postojala dva gledišta: za centralističko i federalističko
u r e đ e n j e b u d u ć e države, ipak su narodni zastupnici iz svih naših pokrajina i
oblasti odlučili da se ujedinjenje sprovede što pre i da se osnuje država sa cen-
tralističkim u r e đ e n j e m , s tim da ustavotvorna skupština odredi konačan ob-
lik vladavine. Međutim, o d m a h posle ujedinjenja izbili su mnogobrojni pro-
blemi i sukobi m e đ u klasama novostvorene države, p o s e b n o između vlada-
juće buržoazije i radničke klase, naročito zbog n e p r a v e d n o postavljenog na-
cionalnog pitanja. Već tih d a n a prve radosti i velike nade naših ljudi p o ć t l e
su da se pretvaraju u velika razočaranja zbog načina na koji je ujedinjenje iz-
vršeno i apsolutističke vladavine prestolonaslednika Aleksandra Karađorde-
vića. Već prvih d a n a posle ujedinjenja, ambiciozni vrhovi p o b e d n i č k e srbi-
janske buržoazije, ostajući na pozicijama nenasitog klasnog egoizma i uskog
nacionalizma, počeli su zajedno sa vladaocem da zavode centralizam, da ne-
milosrdno guše revolucionarni radnički pokret i da ugnjetavaju nesrpske na-
cionalnosti, p o s e b n o Hrvate. Tako je nacionalno i socijalno pitanje ubrzo pre-
raslo u p e r m a n e n t n u državnu krizu, koja će trajati sve do aprilskog sloma
1941.
U v r e m e rađanja nove jugoslovenske države i n e p o s r e d n o posle toga, nje-
no državno rukovodstvo imalo je na m e đ u n a r o d n o m i na u n u t r a š n j e m planu
veoma m n o g o raznovrsnih teškoća, nevolja i p r o b l e m a koji su novu državu
jako potresali tako da je njen položaj bio veoma nestabilan, neizvestan pa i
kritičan. Svi susedi, na čelu sa Italijom, koji su imali teritorijalne pretenzije
na prigranične oblasti i pokrajine, bili su u stvari neprijatelji njenog nastaja-
nja, a i p o b e d n i č k e imperijalističke sile r a v n o d u š n o su, pa čak i nepovoljno,
gledale na n j e n o stvaranje, odugovlačeći m e đ u n a r o d n o priznanje i k o n a č n o
određivanje granica. One su bile s p r e m n e da žrtvuju jugoslovenske interese
u pogađanju sa Italijom, dok je Vatikan činio k r a j n j e n a p o r e da spasi trulu
Austro-Ugarsku. Zato su predstavnici velikih sila u Parizu 13. I 1919. godine
delegate Kraljevine SHS (Pašić, Trumbić i Vesnić) priznali s a m o kao delegate
Srbije. Takav stav vidno je pogoršavao i o n a k o v e o m a teško stanje dugotraj-
nim r a t o m o p u s t o š e n e zemlje koja je u to v r e m e bila zahvaćena r a d n i č k i m
štrajkovima, seljačkim b u n a m a , bolestima i n e m a š t i n o m , kao i a k c i j a m a se-
paratista u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Nade i p o m o ć i nije n i o t k u d a bilo. Radilo
se biti ili ne biti, tj. da li će vekovne težnje i bezbrojne žrtve i n e i z m e r n e p a t n j e
i s t r a d a n j a naših n a r o d a biti, najzad, krunisani u s p e š n i m o s l o b o đ e n j e m i uje-
d i n j e n j e m , tj. da li će se ratni ciljevi Srbije, postavljeni 7. d e c e m b r a 1914. go-
dine u Nišu, i kasnije Krfskom d e k l a r a c i j o m 20. jula 1917. godine, kao i hrvats-
ke težnje, realizovati s t v a r a n j e m zajedničke nove države ili neće doći do tog
velikog istorijskog ostvarenja.
U takvim n e p r e d v i đ e n i m p o r o đ a j n i m m u k a m a , r u k o v o d s t v o n o v e zajed-
ničke države, o k r u ž e n o neprijateljima sa svih strana, m e đ u n a r o d n o još nep-
riznato, u situaciji kad još nisu bile o d r e đ e n e državne granice i kad je stalno
pretilo izbijanje novog rata sa agresivnom Italijom, a bez p o d r š k e i p o m o ć i
svojih d o j u č e r a š n j i h saveznika ( F r a n c u s k e i Engleske), moglo je da r a č u n a
s a m o na s o p s t v e n e snage. Nalazeći se t a k o na pragu haosa i anarhije, o n o je
činilo o g r o m n e n a p o r e da p r e b r o d i d u b o k u državnu krizu, kako na spoljno-
političkom tako i na u n u t r a š n j e m planu. U toj borbi za o p s t a n a k , d r ž a v n o ru-
kovodstvo (iako u z d r m a n o g autoriteta), i pored svih p r e p r e k a , uspelo je da
održi novu državu kao celinu služeći se i sredstvima nasilja, tj. u p o t r e b o m voj-
ske i policije, što je imalo dalekosežnih negativnih posledica za kasnije poli-
tićko-društvene o d n o s e u zemlji.
Posle dugih, višemesečnih pregovora, p o g a đ a n j a i ubeđivanja, ipak su po-
b e d n i č k e e v r o p s k e imperijalističke sile bile p r i n u đ e n e da iz sopstvenih raču-
na, a n a r o č i t o pred o p a s n o š ć u od uticaja o k t o b a r s k e revolucije, priznaju Kra-
ljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS), n a j p r e Velika Britanija 1, a F r a n c u s k a
5. j u n a 1919. godine, nadajući se da će ona u b u d u ć n o s t i , kao kapitalistička
država, predstavljati b e d e m protiv n a d i r a n j a boljševizma ka j u g o i s t o k u Evro-
pe i, istovremeno, z a j e d n o sa velikim p o b e d n i ć k i m silama biti č u v a r status
quo-a na Balkanu protiv revandikacija p o b e d n i č k i h država. Zatim su zvanićni
predstavnici nove jugoslovenske države 28. j u n a iste g o d i n e potpisali m i r o v n i
ugovor 1 Treba istaći da su Sjedinjene Američke Države priznale novu državu
još p o č e t k o m f e b r u a r a 1919. godine.
Dr Ante Trumbić, za v r e m e prvog svetskog rata p r e d s e d n i k Jugosloven-
skog o d b o r a u L o n d o n u , potpisnik Krfske deklaracije, prvi m i n i s t a r inostra-
nih poslova Kraljevine S H S 1918. godine i ćlan naše delegacije na m i r o v n o j
konferenciji u Parizu 1919-1920. godine, kaže: »Naša država nije imala na
konferenciji mira (u Parizu 1919-1920) n i j e d n o g pravog prijatelja, nigde pra-
vu p o t p o r u . Mi s m o ipak uspeli, ali je to u prvom r e d u bio rezultat r a d a Srbije
i n j e n e vojske« 2 .
Drug Tito je rekao: »Ovde se ne radi o tome da li je trebalo doći do stvaranja
nove države, odnosno do ujedinjenja. Ne, do ujedinjenja Južnih Slovena je tre-
balo i moralo doći: to je bila ideja najnaprednijih ljudi u zemljama koje su se na-
zivale Južno-slovenskim. Radilo se o tome da se ostvari vjekovni san naroda koji
su se otresli austrougarskog ugnjetavanja, da budu nacionalno ravnopravni i
slobodni u novoj državi.«3.
Termin »versajska tvorevina«, koji se često može ćuti ćak i danas, bio je
zloupotrebljavan sve do tzv. Splitskog p l e n u m a CK KPJ, koji je održan 9. i 10.
j u n a 1935. tj. p r e VII kongresa K o m i n t e r n e , na kojem je Blagoje Parović is-
takao tezu da je fašizam glavni neprijatelj ne s a m o r a d n i č k e klase nego i svih
d e m o k r a t s k i h slojeva.
Na P l e n u m u je utvrđen i novi stav p r e m a državnoj zajednici n a r o d a Ju-
goslavije. Naime, tada je KPJ prestala da poistovećuje državnu zajednicu sa ve-
likosrpskom hegemonijom i napustila tezu o neophodnosti razbijanja Jugosla-
vije ( p o d v u k a o V.T.).4
Na velikom n a u č n o m skupu, koji je k r a j e m 1968. godine organizovala Ju-
goslovenska a k a d e m i j a znanosti u u m j e t n o s t i u Zagrebu p o v o d o m pedeseto-
godišnjice stvaranja prve jugoslovenske države, svi učesnici su se složili da je
neodrživa koncepcija o Jugoslaviji kao veštačkoj »versajskoj tvorevini«.
» . . . Komunistička partija Jugoslavije, koja se duže v r e m e zalagala za raz-
bijanje Kraljevine Jugoslavije kao tipične versajske tvorevine i t a m n i c e naro-
da, sada (tj. od 1935. godine - V.T.) zauzela je drukčiji stav u pogledu nacional-
nog pitanja i konstatovala da bi svako razbijanje Jugoslavije išlo samo u korist
fašističkim agresorima«5.
U svom r e f e r a t u o frontu narodne slobode, Blagoje Parović je na p l e n u m u
CK u Splitu 9. i 10. jula 1935. godine, analizirajući u n u t r a š n j e političke o d n o s e
u Jugoslaviji i k a r a k t e r d r u š t v e n i h s u p r o t n o s t i koje p r e o v l a đ u j u u tim odno-
sima, ukazao na to da ne treba suprostavljati pojam narod pojmu radnička kla-
sa, j e r »protiv vladajućeg režima vladajuće buržoazije, d a n a s je cijeli narod (a
ne s a m o r a d n i č k a klasa): i hrvatski, i srpski, i slovenački, i n a c i o n a l n e manji-
ne. Naša p r e d s t o j e ć a revolucija po svom k a r a k t e r u - jeste n a r o d n a revoluci-
ja...
»Splitski p l e n u m je ukazao da »isticanjem stava da pravo na s a m o o p r e -
deljenje ne m o r a značiti i bezuslovno otcepljenje« i da to p o k a z u j e d a j e u Par-
tiji p o s t e p e n o naraslo saznanje o m o g u ć n o s t i rešavanja nacionalnog pitanja
u sklopu jugoslovenske državne zajednice, a ne njenim razbijanjem i stvara-
njem patuljastih država . . . «
Pol it biro CK KPJ je 1935. ovako izložio n e p o s r e d n e zahteve Partije:
»Mi nastavljamo svom snagom b o r b u protiv režima s r p s k o g ugnjetavanja
za s l o b o d u i prava ugnjetenih n a r o d a . . . p r a v o s a m o o p r e d e l j e n j a , sve do pra-
va na odcepljenje.mi ne m e n j a m o . Ali ne smemo postaviti težište na otcepljenje,
nego potcrtavati da svaki narod ima pravo i treba da sam odluči o svojoj sudbini
(podvukao V.T.). Težište se, dakle, postavlja na pravo samoopredeljenja...«®
I u toku prvog svetskog rata za o s l o b o đ e n j e i u j e d i n j e n j e jugoslovenskih-
zemlja izvan Austro-Ugarske u zajedničku jugoslovensku državu zalagali su
se i razvijali živu p r o p a g a n d u vlada Kraljevine Srbije i e m i g r a n t i koji su za
v r e m e rata izbegli iz H a z b u r š k e Monarhije. Karakteristično je da je Srbija u
prvim g o d i n a m a rata u dva navrata istupila sa zahtevom o s l o b o đ e n j a i uje-
d i n j e n j a jugoslovenskih zemalja i istakla d a j e to njen osnovni ratni cilj. Prvi
put je s r p s k a N a r o d n a s k u p š t i n a 7. d e c e m b r a 1914. godine u Nišu d o n e l a sle-
deči zaključak: » . . . u v e r e n a u rešenost celog srpskog n a r o d a da istraje u sve-
toj borbi za o d b r a n u svoga svetog ognjišta i slobode, vlada Kraljevine s m a t r a
kao svoj najglavniji i u ovim s u d b o n o s n i m t r e n u c i m a jedini zadatak da obez-
bedi uspešan završetak ovog vojevanja koje je u t r e n u c i m a , kada je započeto,
postalo u j e d n o b o r b o m za o s l o b o đ e n j e i u j e d i n j e n j e sve naše n e s l o b o d n e bra-
ce Srba, Hrvata i Slovenaca . . . « .
N a r o d n a s k u p š t i n a je drugi put na svom zasedanju, t a k o đ e u Nišu 23. av-
gusta 1915. godine (tj. u v r e m e kad je i Bugarska napala Srbiju), d o n e l a ovaj
zaključak: » .. . Pošto je saslušala izjavu vlade-i o b a v e š t e n j a d a t a u t a j n o j sjed-
nici, n a r o d n a skupština, odajući p o š t u palim j u n a c i m a i ponavljajući svoju re-
šenost da b o r b u za o s l o b o đ e n j e i u j e d i n j e n j e s r p s k o h r v a t s k o - s l o v e n a ć k o g na-
roda produži uz svoje Saveznike po c e n u žrtava n e o p h o d n i h za o b e z b e đ e n j e
životnih interesa našeg naroda, o d o b r a v a vladinu politiku . . . « 7 .
Odgovarajući na a d r e s u N a r o d n o g vijeća, 1. d e c e m b r a 1918. godine, re-
gent Aleksandar se obavezao: »Da će ostati uvijek veran velikim u s t a v n i m i
p a r l a m e n t a r n i m i širokim d e m o k r a t s k i m načelima, zasnovanim na o p š t e m
pravu glasanja«. Ali, u p o s l e r a t n o j r e v o l u c i o n a r n o j situaciji, koja je posle ok-
t o b a r s k e revolucije nastala u čitavoj Evropi, predstavnici g r a đ a n s k i h strana-
ka u svim o n d a š n j i m jugoslovenskim p o k r a j i n a m a nastojali su da o n e m o g u ć e
odlučivanje r a d n i k a i seljaka i njihovo učešće u vlasti, t a k o da su d e k l a r a c i j e
0 p a r l a m e n t a r n o j i d e m o k r a t s k o j vladavini bili s a m o p r a z n o slovo na p a p i r u
- č i s t a prevara. Tako je 1. m a r t a 1919. godine, u k a z o m vlade Kraljevine SHS,
o d r e đ e n prvi jugoslovenski p a r l a m e n t , tj p r i v r e m e n o n a r o d n o predstavništ-
vo 8
»Za v r e m e t r a j a n j a improvizirane i p r i v r e m e n e Države Slovenaca, Hrvata
1 Srba, i vladavine N a r o d n o g vijeća SHS u južnoslovenskim z e m l j a m a bivše
m o n a r h i j e predstavnici Koalicije (misli se na hrvatsko-srpsku koaliciju - V.T)
najviše su zagovarali da se što prije i što brže proglasi i ostvari u j e d i n j e n j e sa
Srbijom, dok su starćevićevci, a p o g o t o v o Stjepan Radić, bili u t o m e m n o g o
suzdržljiviji. Na k r a j u su u Središnjem o d b o r u . 2 4 r n o v e m b r a , izglasali zaklju-
čak o u j e d i n j e n j u »Države SHS« sa Srbijom i C r n o m G o r o m u j e d i n s t v e n u dr-
žavu Slovenaca. Hrvata i Srba i odašilju delegacije Veća u Beograd da taj za-
ključak, p r e m a »Naputku«, t a m o p r o v e d e u život. Protiv toga zaključka glasao
je j e d i n o p r e d s e d n i k »Hrvatske p u č k e seljačke stranke« S. Radić« 9 .
Naročito, t r e b a istaći d a j e N a r o d n o vijeće u Zagrebu m a k s i m a l n o ubr-
zavalo rad na u j e d i n j e n j u sa Srbije m, nalazeći se pod p r e t n j o m italijanske
o k u p a c i j e naših severo-zapadnih i zapadnih oblasti, kao i iz s t r a h a od revo-
l u c i o n a r n o g vala, koji je posle O k t o b r a bio z; hvatio sve jugoslovenske zemlje,
p o s e b n o one teritorije koje su dotle b.le pod Austro-Ugarskom.
Na kraju t r e b a istaći da se n e o p r a v d a n o rapostavlja 1. d e c e m b a r 1918. go-
dine kada je prvi put stvorena na*.a ajednić.<a država j e r je tada stvoren te-
melj za stvaranje nove Jugoslaviie posle p o b e d o n o s n o g n a r o d n o o s l o b o d i l a č -
kog rata i revolucije. Isto tako, t . e b u im iti u - idu da su za s t v a r a n j e s t a r e dr-
žave položili svoje živote mnogi pripadnici svih naših n a r o d a . To zašto je do-
šlo do ujedinjenja na n e d e m o k r a t s k ' način - sto naši n a r o d i nisu imali prilike
da se izjasne na p a r l a m e n t a r n u i izborima i oosle n e o p h o d n o g razmatranja
svih p r o b l e m a o d r u š t v e n o m ur . đ e n j u nove države - ima o p r a v d a n j a a k o se
objektivno proceni o n d a š n j a un l t r a š t j a i spoljna situacija. Naime, p r i m i i j e z a
prekid prvog svetskog rata sklcoljenc je l i . n o v e m b r a 1918. godine, tj. nepu-
nih 20 d a n a do proglašenja ujedi ljenja. To znači da se m o r a l o utrkivati sa vre-
m e n o m i b l a g o v r e m e n o , u p r a v o što pre, staviti saveznike pred svršen čin, jer
su oni za v r e m e p r e g o v o r a u Ve -saju priznavali s a m o delegate Srbije k a o što
je već navedeno. Sem toga saveznici su n e r a d o gledali na s t v a r a n j e j e d n e jake
države na Balkanu, a imali su i d r u g e k o m b i n a c i j e na p r i m e r da se, p o r e d Ve-
like Srbije stvori i neka katolička država kao naslednica Austro-Ugarske. Zato
su posle velikih natezanja, tek p o č e t k o m j u n a 1919. godine priznali Kraljevi-
nu Srba, Hrvata i Slovenaca. Z n a č a j n o je i to što su saveznici p o d pritiskom
činjenica (jugoslovenske trupe su držale znatan deo teritorije bivše Austro-
Ugarske), popustili i pored odlučnog nastojanja Italije da se izvrši Londonski
ugovor iz 1915. godine. Da li se u takvim uslovima s m e l o čekati da se spro-
vedu izbori i da se posle njih u skupštini rešava način stvaranja zajedničke dr-
žave i oblik njenog u n u t r a š n j e g u r e đ e n j a . Mislim da se nije smelo čekati. Zato
se u p o t p u n o s t i slažem s k o n s t a t a c i j o m Veselina Đuretića koji je u »Politi-
ci« od 27. j u n a 1981. godine na strani 8. između ostalog napisao:
» .. .Činimo n e p r a v d u našim najistaknutijim r e v o l u c i o n a r n i m predstav-
nicima iz godina u j e d i n j e n j a k a d a ih o k r i v l j u j e m o zbog »unitarizma«, odnos-
no zbog neslagledavanja federalističkih alternativa. Nije k o r e k t a n ni o d n o s
p r e m a progresivnim dijelovima nacionalnih buržoazija, izniklih na talasu na-
r o d n o d e m o k r a t s k e revolucije j e r zapostavljamo činjenicu da su oni sa unita-
r i z m o m i c e n t r a l i z m o m željeli da prevaziđu n e s p o r a z u m e i s u k o b e u buduć-
nosti, koji su bili neminovni k a k o zbog n e j e d n a k o g kulturno-istorijskog raz-
vitka pojedinih naroda, t a k o i zbog nacionalno-teritorijalne s t r u k t u r e koja je
otvarala nepredvidive s u k o b e o k o razgraničenja pomiješanih n a r o d a . »Unita-
rizam« se tada javljao i kao o d r e đ e n a e v r o p s k a i k a o d o m a ć a politička real-
nost. Alternativa mu je bila s v e s r p s k o ujedinjenje, a taj s m j e r su stimulisali
i veliki saveznici.
Događaji koji su slijedili pokazali su snagu ovih dilema, o p t e r e ć u j u ć i za-
jednički život n e s p o r a z u m i m a i s u k o b i m a između s r p s k o g i hrvatskog istorij-
skog »prava« na p u n o n a c i o n a l n o objedinjavanje. C r n o g o r s k o »pravo« u ovo
d o b a ni na kakav način nije bilo s u p r o s t a v l j e n o s r p s k o m . Ostvarivanje slove-
naćkog prava bilo je s k o p č a n o s m e đ u n a r o d n i m p r o b l e m i m a , što je podsti-
calo jugosloveski imenitelj nacionalne hegemonizacije, k a o o p š t u snagu nuž-
nu radi p o v r a t k a o t u đ e n i h dijelova m a t i c i . . . « Isto tako, p o t p u n o prihvatam
sledeći stav Predraga Matvejevića koji je izneo u intervjuu objavljenom u
NIN-u br. 1599 od 23. avgusta 1981. na strani 23:
» . . . Pripisivati svakom jugoslavenskom o p r e d j e l j e n j u a priori težnju da
b u d e n a d n a c i o n a l n o ili želju da se n a m e t n e kao neki privilegovani status,
iako je ono, u stvari, p o n e k a d u vrlo nezavidnom položaju; sumnjičiti jugos-
lovenstvo za unitarizam i kad nije ni n a j m a n j e unitarističko itd. A u pitanju
su, zapravo, d r u g e stvari.«
U uvodnom izlaganju na 21.sednici Predsedništva SKJ 1. d e c e m b r a 1971. go-
dine drug Tito je naglasio:
»Pored toga, rekao sam da se ne slažem da je stalno na jeziku taj unitarizam,
pa sam tražio da se jedanput utvrdi o kakvom unitarizmu je riječ. Ako se radi o uni-
tarizmu versajske Jugoslavije, ja sam, razumije se, takode, najoštrije protiv njega.
Ako se, pak, radi o ostacima dogmatskog, ja sam, naravno, isto tako protiv njega.
Ali, ako se radi o jedinstvu naše zemlje, o Jugoslaviji kao nedeljivoj cjelini - onda
sam ja za takav .unitarizam', za takvu jedinstvenu Jugoslaviju. A onda to nije uni-
tarizam, nego jedinstvo - naše jedinstvo«. <0 kakvom je unitarizmu riječ, A'IM br.
1636 od 9. maja 1982; str. 12).
Očigledno je da se ovom preciznom tumačenju pojma unitarizam koje je
dao drug Tito ne može ništa dodati ni oduzeti.
Sto su n a d e naših n a r o d a izneverene posle u j e d i n j e n j a 1918. g o d i n e isto-
rijska o d g o v o r n o s t p a d a na m o n a r h i j u i buržoaziju, u p r v o m r e d u s r p s k u ,
koja je unitarizam pretvorila u hegemoniju. Prema tome, unitarizam u smislu
istinskog jedinstva i r a v n o p r a v n o s t i naših n a r o d a i n a r o d n o s t i ne t r e b a izjed-
načavati sa h e g e m o n i j o m .
NAPOMENE
' B o g d a n Krizman, Pitanje međunarodnog priznanja jugoslovenske države 1919. godine. Is-
torija XX veka, Zbornik radova. III. Beograd, 1962, str. 345 - 384.
1
Zapisnici sa s e d n i c a delegacija Kraljevine SHS, br. 253 od 30. j u n a 1920, str. 302. Institut
d r u š t v e n i h n a u k a . B e o g r a d . 1960.
5
J o s i p Broz Tito, Politički izveitaj na V kongresu KPJ 1948, »Kultura«, B e o g r a d , 1948. str.
4
Kolektiv a u t o r a : R o d o l j u b Čolaković, P e r o Damjanović, dr Sergije Dimitrijević, K i r o Ha-
d i i Vasilev, Mito Hadži Vasilev, dr Dragoslav Janković. P e r o M o r a č a . dr N a j d a n PaSić, J u l i j a n a
Vićinac, Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije (PISKJ), ćirilično izdanje, B e o g r a d , 1963,
str. 216-217; g e n e r a l - m a j o r Fabijan Trgo. Komunistička partija Jugoslawe i odbrana zemlje (do
aprilskog rata 1941), »Vojnoistorijski glasnik« br. 2. B e o g r a d . 1971, str. 12.
5
Jugoslavija nije bila versajska tvorevina. .Gledišta« b r . 4 , april 1969. B e o g r a d str. 617-620.
' Dr D u i a n B i b e r . Kraljevinu Jugoslavija >ia raskršču 1939. godine, •Politika«, 25. s e p t e m -

b a r 1971, B e o g r a d . Pregled istorije Sa u .-u kmmonsta Jugoslavije, ćirilićko izdanje. B e o g r a d . 1963.
str. 216-217
' Sišic F e r d o . Dokumenti o postanku Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca 1914-1918, Zagreb,
1920, str. 10; Dr Dragoslav Janković, Niika deklaracija (nastajanje programa jugoslavenskog uje-
dinjenja u Srbijil, Z b o r n i k r a d o v a , Istorija XX veka br. X. B e o g r a d , 1969.
8
Branislav Gligorijević. Parlamentarni sistem u Kraljevini SHS 1919-1929. Zbornik rado-
va. B e o g r a d . 1973, str. 365-388; T o d o r Stojkov, Vnutrašnia politika vladaiućih krugova u Jugos-
laviji (1929-1939), Z b o r n i k r a d o v a , str. 389^»10.
® B o g d a n Krizman, Politički život Jugoslavije 1914-1945 - Hrvatske stranke o ujedinjenju.

Istorija XX veka. Z b o r n i k r a d o v a . B e o g r a d . 1973.
DELATNOST GRAĐANSKIH
POLITIČKIH STRANAKA-DOMINACIJA
SRPSKE BURŽOAZIJE
Prvi p a r l a m e n t a r n i izbori za Ustavotvornu skupštinu izvršeni su dve godine

posle ujedinjenja, tj. 12. n o v e m b r a 1920. godine. Ove izbore je sprovodila kon-
centraciona vlada Kraljevine SHS, u kojoj su bile zastupljene četiri najjače po-
litičke partije: Demokratska (DS), Radikalna (RS), Hrvatska zajednica i Slo-
venska ljudska stranka (SLS). Prve dve stranke, koje su imale d o m i n a n t a n uti-
caj u vladi, u svojim p r o g r a m i m a usvojile su unitarističku koncepciju nacio-
nalnog pitanja, zalažući se za centralističko državno u r e đ e n j e sa monarhistič-
kim oblikom vladavine. Na drugoj strani, Slovenska ljudska stranka i Hrvats-
ka zajednica izjasnile su se za monarhistički oblik vladavine, ali sa federalis-
tičkim državnim u r e đ e n j e m u kojem bi Hrvati, o d n o s n o Slovenci, imali po-
sebne vlade i predstavnike, uz postojanje j e d n o g centralnog parlamenta.
Na parlamentarnim izborima 1920. godine od 12,706.945 stanovnika upisa-
no je 2,480.623 birača, od kojih je glasalo 1,607.265, ili 64,95% birača. Najviše gla-
sova i poslaničkih m a n d a t a dobile su Demokratska stranka (za 319.448 glaso-
va 92 poslanička mandata) i Radikalna stranka (za 284.575 glasova 91 posla-
nički mandat). Najviše birača apstiniralo je u Srbiji - 43,67%, a n a j m a n j e u
Sloveniji-26,5%. Izabrano je u k u p n o 419 poslanika. Stranke koje su se borile
za federativno u r e đ e n j e dobile su sledeći broj mandata: Komunistička partija
Jugoslavije (KPJ) za 198.730 glasova 59 mandata, Hrvatska republikanska se-
ljačka stranka (HRSS) za 230.590 glasova 50 poslanika, Jugoslovenska musli-
m a n s k a organizacija (JMO) za 110.895 glasova 24 m a n d a t a i Slovenska ljudska
stranka (SLS), zajedno sa Bunjevcima, za 111.274 glasa 27 mandata. Ustavot-
vorna skupština, izabrana 28. n o v e m b r a 1920. godine, izglasala je 28. juna
1921. godine Vidovdanski ustav prostom većinom. Pedeset poslanika HRSS
nije glasalo, jer ova stranka nije priznavala p r v o d e c e m b a r s k i akt ujedinjenja.
Za podneti tekst Ustava glasalo je 223 poslanika, 33 bilo je protiv, a 158 uz-
držalo se od glasanja. Nisu glasali ili su glasali protiv poslanici KPJ, HRSS,
SLS, Zemljoradničke stranke i drugi. Kasnije - 1. avgusta donet je Zakon o za-
štiti javne bezbednosti i poretka u državi (skraćeno Zakon o zaštiti države) kada
su komunistički poslanici izbačeni iz Narodne skupštine. To je značilo svest-
rani progon komunista, tako da se KPJ morala povući u ilegalnost. Tim po-
stupkom autoritet Narodne skupštine znatno je opao, jer je Zakon donet nez-
n a t n o m većinom glasova. Ovom Zakonu p r e t h o d i l a je a n t i k o m u n i s t i č k a na-
r e d b a ministra u n u t r a š n j i h poslova Milorada D r a š k o v i ć a , tzv. Obznana od 30.
d e c e m b r a 1920. godine. Tom n a r e d b o m bilo je p r e d v i đ e n o : da se do d o n o š e -
nja novog Ustava z a b r a n j u j e k o m u n i s t i č k a i svaka slična p r o p a g a n d a i rad ko-
munističkih organizacija, zatvaraju njihove prostorije, z a b r a n j u j u njihovi lis-
tovi i publikacije koje bi remetile mir u državi, svi pozivi na generalni štrajk,
manifestacije i d e m o n s t r a c i j e za v r e m e zasedanja Skupštine, p r e d v i đ a j u o š t r e
m e r e protiv, p o t s t r e k a ć a n e r e d a itd. Prema tome, cilj Obznane bio je da se
buržoazija i dinastija učvrste na vlasti i o n e m o g u ć i legalna aktivnost k o m u -
nista i r a d n i č k e klase.
Prema Vidovdanskom ustavu, kralj je bio n e p r i k o s n o v e n a ličnost - nije

mu se moglo ništa staviti u odgovornost, niti je m o g a o biti o p t u ž e n i suđen
- za njegove p o s t u p k e odgovarala je vlada. I m a o je z a k o n o d a v n u , izvršnu i
s u d s k u vlast. Bez njegove p o t v r d e nije se mogao d o n e t i nijedan zakon, a u po-
gledu m e đ u n a r o d n i h o d n o s a i m a o je o d l u č u j u ć u reč. U stvari, kralj Aleksan-
dar, kao apsolutni vladar, vladao je pod m a s k o m lažnog p a r l a m e n t a r i z m a .
Sprovodio je nacionalni unitarizam (na principu: j e d a n narod, j e d n a država)
na p o t p u n o p o g r e š n o m gledištu o postojanju j e d n e j e d i n s t v e n e jugosloven-
ske nacije. Zvanični Beograd priznavao je s a m o »plemenske« razlike.
Desetog n o v e m b r a 1927. godine došlo je do stvaranja Seljačko-demokrat-

ske koalicije (SDK), tj, između Hrvatske seljačke s t r a n k e (HSS, koja je to ime
dobila 1924. godine u m e s t o HRSS). To je bio tzv. blok Radić - Pribićević sa
političkom koncepcijom: »Ući ć e m o samo u takvu vladu koja će značiti pro-
m j e n u d a n a š n j e g političkog sistema u d u h u d e m o k r a t i j e , p a r l a m e n t a r i z m a i
ravnopravnosti« 1 M e đ u t i m tom koalicijom s t r a n k e se nisu o d r e k l e svoje sa-
m o s t a l n e partijske organizacije, j e r su se njihova s t r a n a č k a vodstva spojila
radi zajedničke političke akcije protiv centralističkog režima i b o r b e protiv
hegemonističkih e l e m e n a t a iz redova dvorske kamarile.
Pošto je kralj Aleksandar, uz p o d r š k u vlade i srbijanskih g r a đ a n s k i h par-

tija, energično o d b i o zahtev SDK od 1. avgusta 1928. godine da se država u r e d i
na f e d e r a t i v n o m principu, period od tada, pa i od a t e n t a t a na h r v a t s k e posla-
nike u N a r o d n o j skupštini, do kraja godine, predstavlja p o s e b n u e t a p u ustav-
ne i državne krize. U toj k r a j n j e n a p e t o j političkoj atmosferi, kada je n e r e š e n o
nacionalno pitanje postalo centralni problem, neki prvaci HSS govorili su o ne-
mogućnosti zajedničkog života sa Srbijom, o »dva sveta«, »dve kulture«, o obe-
ležavanju granica između Srbije i Hrvatske p u t e m koji je delio dva carstva
- istočno i r i m s k o - o »rastavi« sa Srbijom, o p e r o n a l n o j uniji itd.
I velikosrpski separatisti u radikalskim k r u g o v i m a i d v o r s k o j kamarili
(koji su predviđali m o g u ć n o s t Velike Srbije) saglašavali su se sa velikohrvat-
skim separatističkim e l e m e n t i m a koji su isto tako priželjkivali razbijanje dr-
žave, s a m o s n e š t o d r u k č i j e g a s p e k t a i s drugim pretenzijama, ali se u svojim
razbijačkim t e ž n j a m a nisu bitno razlikovali. Treba imati u vidu d a j e vodstvo
SDK o d l u č n o ustalo protiv k o m b i n a c i j e o »amputaciji«. Naime, p r e d s e d n i k
SDK Svetozar Pribićević je, p o v o d o m takvih glasina, u »Politici« od 7. s e p t e m -
bra 1928. godine, između ostalog, napisao:
» . . . Naša d r ž a v a je s t v o r e n a j e d n i m m e đ u n a r o d n i m u g o v o r o m u k o j e m je n a r o č i t o na-
glašeno, da su i Srbi i Hrvati i Slovenci iz bivše A u s t r o u g a r s k e m o n a r h i j e s v o j o m s l o b o d n o m
o d l u k o m rešili svoje u j e d i n j e n j e sa S r b i j o m u j e d n u d r ž a v u i da je S r b i j a na to u j e d i n j e n j e
pristala. S t v a r a n j e naše d r ž a v e imala je d a k l e m e đ u n a r o d n i značaj. Veliko je pitanje, da li
bi njeno rasturanje moglo da ostane unutrašnje pitanje ...«
I drugi prvak, p r e d s e d n i k HSS, Vlatko Maćek je 9. s e p t e m b r a (tj. dva

d a n a kasnije) na s t r a n a č k o m z b o r u u Zaprešiću k r a j Zagreba, d a o sličnu iz-
javu:
» . . . Kažem o t v o r e n o , ne i d e m o za lim da r u š i m o državu, ne i d e m o izvan državnih gra-
nica. ali u n u t a r ovih g r a n i c a ove d r ž a v e m o r a biti Hrvat jedini g o s p o d a r na h r v a t s k o m te-
ritoriju M o r a imati svoj s a b o r , svoju vladu, ali i u svim o s t a l i m p o s l o v i m a koji o s t a n u u dr-
žavi zajednički, m o r a biti p u n a r a v n o p r a v n o s t , a ne da m a n j i n a vlada n a d v e ć i n o m k a o ovih
z a d n j i h 10 godina. To znaju i oni. I za to se javila treća s t r u j a i kaže: Kad se H r v a t i m a ne da
da b u d u s n a m a , kad h o ć e imati svoje, p r o v e s t ć e m o a m p u t a c i j u . Što to znači? Oduzet ć e m o
o n o što n a m se svidi - gde je hrvatski n a r o d najgušći i n a j k o m p a k t n i j i , o d r e z a t ć e m o i n e k a
idu s milim Bogom, a o s t a l o bit će Velika Srbija. To je isto b r a ć o , kad n e t k o sa m n o m stvori
n e k a k v u z a j e d n i c u i d o n e s e svoj i m e t a k na kup. pa n a j e d n o m veli: »Ako ti nije p r a v o idi!«
D o b r o b r a t e , ja i d e m . ali d a j mi moje!« O a m p u t a c i j i bi mogli govoriti Srbijanci, da su ovo
osvojili, ali nisu. Ali a k o su se p o k a j a l i - mi na žalost m n o g o p u t a - k a ž e m , a k o su se pokajali,
mote biti rastava, ali amputacija ne moie biti. . . «2
U takvoj situaciji, posle neuspele audijencije dr Vlatka Mačeka i Sveto-

/ a r a Pribićevića 4. j a n u a r a 1929. godine, kralj Aleksandar je u k i n u o Ustav i 6.
januara zaveo diktaturu« To je bio državni u d a r kralju Aleksandra, tj. akt sa-
movolje kojim su uništeni i najminimalniji ostaci b u r ž o a s k o g d e m o k r a t i z m a .
Nerešeno nacionalno, a g r a r n o i r a d n i č k o pitanje izazivalo je t o k o m dvadese-
tih godina nezadovoljstvo n a r o d a i nestabilnost države, jačala je opozicija ne
s a m o KPJ nego i SDK koja je svodila b o r b u na kritiku velikosrpskog režima
i o d l u č n o postavljala zahtev za reviziju Vidovdanskog ustava, t a k o da je pred-
stavljala o p a s n o s t za velikosrpsku hegemoniju. Udar je izvršen uz p o d r š k u
k r u p n e buržoazije, velikoposednika, vrhova vojske i priznatih crkava. Kralje-
vu p r o k l a m a c i j u za z a v o đ e n j e d i k t a t u r e vidi Prilog la.
U sastav vlade generala Petra Živkovića ušli su predstavnici vojske, ban-

kara, v e l e p o s e d n i k a i industrijalaca, s tim što je i dalje o b e z b e đ e n a prevlast
velikosrpske buržoazije. Kralju je kao »nosiocu vlasti u zemlji« o b e z b e đ e n a
n e o g r a n i č e n a izvršna, z a k o n o d a v n a i vojna vlast. Z a b r a n j e n e su sve političke
partije; sindikalne, n a c i o n a l n e i verske organizacije; zavedena je najstroža
cenzura; z a b r a n j e n a je u p o t r e b a nacionalnih i m e n a i a m b l e m a , ugušene su i
p o s l e d n j e klice o p š t i n s k e i o b l a s n e s a m o u p r a v n o s t i . Nešto kasnije Kraljevina
SHS dobila je naziv Kraljevina Jugoslavija, p r o š i r e n j e i d o p u n j e n Zakon o za-
štiti države i uveden specijalni Državni sud za zaštitu države u Beogradu. U
svom p r o g r a m u vlada generala Petra Živkovića, pored ostalog, obavila je ost-
v a r e n j e »duhovnog jedinstva Jugoslavije«, zavođenje reda i discipline i spro-
v o đ e n j e m e r a za s a n i r a n j e privrede, negirajući p o s t o j a n j e više nacija u Jugos-
laviji, proglasivši p o s t o j a n j e j e d n o g jugoslovenskog naroda, t j. da su svi držav-
ljani Jugoslaveni, a u stvari p r o d u ž e n o je n a c i o n a l n o ugnjetavanje. Režim je
gušio svaki d e m o k r a t s k i pokret, znatno pojačao p r o g o n r a d n i č k e klase i nje-
nih organizacija, p o h a p s i o i p o u b i j a o veliki b r o j partijskih i sindikalnih funk-
cionera, članova KPJ i SKOJ-a itd 3 .
Izdvojeni položaj kralja u ustavnom sistemu i njegova n a d r e đ e n o s t osta-
lim ustavnim činiocima - uz političke b o r b e u nerazvijenoj d r u š t v e n o j sredi-
ni, u z d r m a n o j socijalnim s u k o b i m a i nacionalnim p o d e l a m a - pogodovali su
koncentraciji vlasti u njegovim r u k a m a , na osnovu ili m i m o ustavnih propisa,
e k s p r o p r i j a c i j o m prava d r u g i h nosilaca odlučivanja.
Kralj Aleksandar je uticao na politički život oslanjajući se i na s t r a n e sile,
n a r o č i t o na F r a n c u s k u i Cehoslovaćku, k a o i na finansijske krugove u zemlji
i van nje.
Regent je, n e p o s r e d n o posle ujedinjenja, d a v a n j e m miga Svetozaru Pri-
bićeviću, uticao da se ne stvori jedinstveni srpski politički f r o n t udruživa-
n j e m radikala i d e m o k r a t a u j e d n u s t r a n k u - jer bi taj snažni politički blok
m o g a o da ograniči njegovu m o ć - ne obazirući se na njihovu privrženost mo-
narhiji i centralističko-unitarističkom p r o g r a m u . Njegovom nastojanju naru-
ku su išle i težnje vodstva Radikalne s t r a n k e da sačuva svoju individualnost
i tradiciju, a na d r u g o j strani rezerve Hrvatsko-srpske koalicije u D e m o k r a t -
skoj stranci da ova s p a j a n j e m s r a d i k a l i m a ne ugrozi svoju j u g o s l o v e n s k u ori-
jentaciju. Aleksandar je znao da s političke scene p o t i s n e Nikolu Pašića -
snažnog m a d a već s t a r o g radikalskog vođu, i s t o v r e m e n o i n e s p o s o b n o g da se
suprotstavi vladaru - ali se nije ustručavao da mu ponovo ukaže poverenje i
d o v e d e ga na političko p o p r i š t e k a d a su to tražili interesi m o n a r h i j e i s r p s k e
buržoazije. Kao i radikalski vođi, n a i z m e n i č n o je p r i m e n j i v a o m e t o đ p r i n u d e
i psihološkog o m e k š a v a n j a , u zavisnosti od toga šta je s m a t r a o korisnijim u
o d r e đ e n o m t r e n u t k u . H r v a t s k u opoziciju je plašio veštom p r o p a g a n d o m o
a m p u t a c i j i Hrvatske, političkim savezima s r p s k e buržoazije s v r h o v i m a slo-
venaćkog i m u s l i m a n s k o g građanstva, te s hrvatskim disidentima, p o v r a t k o m
Habsburgovaca (koga se sam pribojavao), vojnim p r i t i s k o m i p o o š t r a v a n j e m
policijskog režima.« 3 ».
Tako su u p e r i o d u od 1918-29. g o d i n e stvorena dva politička t a b o r a . Je-
dan, uglavnom sastavljen od srbijanskih građanskih partija, koji se zalagao za
državni unitarizam i centralizam, i drugi tabor, u g l a v n o m »prečanski«, kojeg
su obrazovale g r a đ a n s k e partije na ćelu sa HSS. Oba ova t a b o r a su bila u per-
m a n e n t n o m sukobu sve do aprilskog sloma 1941. godine.
U t r e n u t k u zavođenja d i k t a t u r e većina prvaka političkih s t r a n a k a nije se
solidarisala sa kraljevim režimom, a nije se ni suprotstavila.Srpske g r a đ a n s k e
partije su već bile toliko razbijene i obezglavljene da nisu mogli- predstavljati
neku ozbiljniju opoziciju. Deo njihovih političara p o d r ž a o je diktaturu, a
kasnije - posle d o n o š e n j a oktroisanog Ustava 1931. godine ušao u r e ž i m s k u
stranku, tzv. Jugoslovensku radikalno-seljačku demokratiju, koja je s l e d e č e go-
dine »prerasla« u Jugoslovensku nacionalnu stranku (JNS), u kojoj je taj d e o
političara igrao vodeću ulogu, iako je ta stranka služila kao p a r l a m e n t a r n a
kamuflaža Aleksandrove d i k t a t o r s k e politike. Očigledno, d i k t a t u r a se osla-
njala na vojsku i na s r b i j a n s k e g r a đ a n s k e partije i bogate p r i v r e d n e krugove
u Srbiji i Hrvatskoj. (Kraljeva p r o k l a m a c i j a - Prilog lb).
Iako je diktatura formalno završena 1931. oktroisanim Ustavom, (v. Prilog
la i lb), ona je, de facto, trajala sve do 1935. tj. do stvaranja Udružene opozicije)
sa katastrofalnim posledicama, j e r nije uspela da reši nijedan jedini a k t u e l n i
p r o b l e m . Umesto da postigne n a c i o n a l n o jedinstvo, kralj Aleksandar je ato-
mizirao s r b i j a n s k e političke stranke, lišio ih njihove snage i p o v e ć a o snagu
i dejstvo s t r a n a k a u d r u g i m p o k r a j i n a m a . Na taj naćin, nijedna s r b i j a n s k a po-
litička stranka nije bila dovoljno jaka da predstavlja značajniji d e o b i r a č k o g
tela, j e r su se p o č e p a l e u male g r u p e političara sa v o d a m a bez većeg b r o j a pri-
stalica. One su bile s p o s o b n e s a m o da se m e đ u s o b n o t a k m i č e u t o m e ko će
se d o m o ć i važnijeg državnog položaja i da se p r e p i r u o k o toga da li Hrvate
treba potćiniti ili se sa njima miriti. One nisu ni pomišljale da rešavaju nacio-
nalno pitanje u celini, a Makedoniju su s m a t r a l e kao koloniju pod nazivom
»Južna Srbija«, što je ostalo sve do n a r o d n o - o s l o b o d i l a č k o g rata. Tako je na-
stalo znatno gore stanje nego što je ranije bilo. Kakvo je stanje bilo u Make-
doniji uoči rata može se videti iz Priloga 1.
U svom referatu, na svečanoj sednici CK KPJ 19. aprila 1959. godine, d r u g
Tito je, između ostalog, rekao:
»Monarhistička Jugoslavija bila je, k a o rijetko koja zemlja, p u n a unutraš-
njh suprotnosti. U njoj se, od s a m o g njenog postanka, vodila p e r m a n e n t n a
b o r b a između eksploatisane r a d n i č k e klase, i m l a d e buržoazije željne brzog
bogaćenja, između n a c i o n a l n o ugnjetavanih n a r o d a i a n t i n a r o d n i h režima.
Nju su razdirale s u p r o t n o s t i koje su proizilazile i iz kapitalističke eksploata-
cije sela, iz feudalnih ostataka, iz b o r b e između crkvenih vrhova, itd. Sve te
s u p r o t n o s t i pojačavale su se i produbljivale i usled b o r b e imperijalističkih ze-
malja za stvaranje sfera uticaja i o b e z b e đ e n j a pozicija u našoj zemlji za g r u b o
eksploatisanje naših bogatstava i r a d n i h masa. Te s u p r o t n o s t i su postojale od
samog početka p o s t o j a n j a versajske Jugoslavije, da bi dostigle n a r o č i t u žes-
tinu 1928. i 1929. godine, u v r e m e političke krize i š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e ,
u v r e m e većih p o t r e s a u kapitalističkom svetu, k a o što je bila velika e k o n o m -
ska kriza 1929. godine. 4
Glavna politička borba vodila se između zvaničnog beogradskog buržoas-
kog centra, nosioca vlasti i ideologije unitarizma i centralizma, i zagrebačkog
burloaskog centra, tada zastupnika federalnog uređenja driave.
Kao što je ranije istaknuto, Jugoslovenska n a c i o n a l n a s t r a n k a (JNS) bila
je i n s t r u m e n t kraljeve d i k t a t u r e i nosilac ideologije: centralizma, unitarizma,
intergalnog jugoslovenstva, kao m a s k e za h e g e m o n i j u i d o m i n a c i j u beograd-
skog b u r ž o a s k o g c e n t r a . Protiv kraljeve d i k t a t u r e istupili su s a m o neki ostaci
g r a đ a n s k i h partija s r b i j a n s k e buržoazije, a n a r o č i t o jak i organizovan otvor
pružila je S a m o s t a l n a d e m o k r a t s k a s t r a n k a p o d vodstvom Svetozara Pribiće-
vića.
Radikalno m e n j a n j e š e s t o j a n u a r s k o g k u r s a nije dolazilo u obzir pod kra-
ljem Aleksandrom. Pre svega, zato što bi j e d n a radikalna p r o m e n a značila is-
t o v r e m e n o i priznavanje sopstvenog poraza. Ali, već p r e m a r s e j s k o g atentata,
nastojalo se da se vladajuća ekipa JNS proširi i ojača g r u p a m a nekih politič-
kih stranaka, koje su, inače, posle š e s t o j a n u a r s k o g u d a r a bile z a b r a n j e n e , a
d e o njihovih vodstava zauzeo opoziciono d r ž a n j e p r e m a m o n a r h o - d i k t a t u r i .
U k o m b i n a c i j u za p r o š i r e n j e vladajuće ekipe dolazile su s a m o one g r a đ a n s k e
političke g r u p e koje su pokazivale sklonost da, uz n e b i t n e političke p r o m e n e
svojim u l a s k o m u vladajuću ekipu, d a d u političkom životu u zemlji privid de-
mokratizacije. To su bili vodeći krugovi Radikalne s t r a n k e (grupa o k o tzv.
Glavnog odbora, na čelu sa A. Stan<>|i'uivm), Slovenaćki klerikalci (dr A. Ko-
rošca) i bosanski Muslimani (dr M. Spahe).
Posle marseljskog atentata, kada je sa političke scene iznenada nestao
kralj Aleksandar, glavni p r o t a g o n i s t a š e s t o j a n u a r s k o g kursa, p o t r e b a za mo-
difikacijama n e p o p u l a r n o g režima bila je p o t r e b n a i lakše izvodljiva.
Namesništvo, u k o m e je o d l u č u j u ć a ličnost bio knez Pavle, relativno brzo
je g u r n u l o sa političkog k o r m i l a najveći d e o vodećih ljudi iz JNS u pozadinu.
Sama ta činjenica, m a d a se u pogledu političkog i socijalnog p o r e t k a u zemlji
ništa bitno nije izmenilo, bila je. u stvari, priznanje n e u s p e h a d o t a d a š n j e po-
litike i doživljena je kao satisfakcija u r e d o v i m a političkih snaga koje su za-
držale opozicioni stav p r e m a š e s t o j a n u a r s k o j politici i institucijama m o n a r -
ho-diktature. Cilj kneza Pavla i njegove najbliže o k o l i n e bio je da se u opozi-
cionim krugovima i širokim n a r o d n i m slojevima p r o b u d e n a d e da će sa no-
vim ljudima i novim k o m b i n a c i j a m a doći do p o b o l j š a n j a političkih i društve-
n o - e k o n o m s k i h prilika u zemlji.
Vlada B. Jevtića, koja je d e c e m b r a 1934. zamenila vladu n e p o p u l a r n o g N.
Uzunovića, m o r a l a je, m e đ u t i m , da p a d n e relativno brzo i neslavno. Ona je
p r a k t i č n o bila prelaz od vlade JNS ka vladi S t o j a d i n o v i ć - K o r o š e c - S p a h o , tj,
ka vladi Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ). Vlada B. Jevtića je bila
n e u s p e š a n p o k u š a j da se sa d e l i m i č n o novim ličnostima i novim p a r o l a m a
produži po s t a r o m e . Skupštinski izbori 5. m a j a 1935. bili su prilika da, u p r k o s
javnog glasanja i izbornih falsifikata, ipak d o đ e do izražaja raspoloženje birač-
kog tela. Kao glavni k o n k u r e n t Jevtićevoj i z b o r n o j listi istupila je koalicija
starih s t r a n a k a pod i m e n o m Udružena opozicija (UO).s Nosilac o p o z i c i o n e iz-
b o r n e liste bio je dr V. Maćek. Prema zvaničnim i z b o r n i m rezultatima, vladi-
na lista je dobila nešto p r e k o milion i s e d a m s t o hiljada glasova, a Mačekova
p r e k o milion i sto hiljada. Kad se u z m e u obzir i veliki b r o j birača koji nije
hteo da glasa, o n d a čitav rezultat p e t o m a j s k i h izbora u p u ć u j e na zaključak da
je p o b e d a Jevtićeve liste bila vrlo sumnjiva. Milionski b r o j glasova, dat za kan-
d i d a t e opozicije, koju je podržala i KPJ, nije bio toliko o p r e d e l j e n j e za pro-
gram u d r u ž e n i h opozicionih grupa, nego više izraz nezadovoljstva n a r o d a po-
litičkim i socijalnim prilikama u zemlji.
P r o b l e m a t i č n a izborna p o b e d a i t e r o r o r g a n a vlasti nad političkim pro-

tivnicima. n a r o č i t o na h r v a t s k o m p o d r u č j u , imali su za posledicu o p a s n o za-
o š t r a v a n j e političkih o d n o s a u zemlji. Verbalna agitacija »stišavanja« politič-
ke napetosti, č i m e je istupila Jevtićeva vlada n a k o n svog obrazovanja, prak-
tično se pokazala lažnom i izvrgla se u očiglednu s u p r o t n o s t . Na taj način sud-
bina Jevtićeve vlade bila je zapečaćena, a time i J u g o s l o v e n s k e n a c i o n a l n e
s t r a n k e (JNS).
Knez Pavle nije, m e đ u t i m , ni tada, a j o š m a n j e kasnije, želeo da na vlasti
vidi p r e d s t a v n i k e U d r u ž e n e opozicije iz Srbije. Dva su razloga bila od presud-
nog značaja: 1) s m a t r a o je da su redovi Udružene opozicije preplavljeni pri-
p a d n i c i m a levičarskih s h v a t a n j a i 2) želeo je vezivanje za London, d o k su se
prvaci Udružene opozicije držali tradicionalnog o s l o n c a na Pariz.
Mandat za sastav nove vlade d o b i o je dr M. Stojadinović 8 , do t a d a minis-
t a r finansija u Jevtićevoj vladi. Pored Stojadinovića, glavne ličnosti u vladi ob-
razovanoj k r a j e m j u n a 1935. bile su dr A. Korošec i dr M. Spaho. Još p r e for-
m i r a n j a vlade njih trojica su imali r e c e p t o novoj političkoj stranci, sa č i m e
se u m e đ u v r e m e n u saglasio i prvi n a m e s n i k knez Pavle. Naime, u b r z o po nji-
hovom dolasku na vlast, objavljeno je da su predstavnici triju starih s t r a n a k a
- Radikalne. Slovenske ljudske s t r a n k e i Jugoslovenske m u s l i m a n s k e organi-
zacije - odlučili da se ove tri stranke spoje i obrazuju jednu stranku pod ime-
nom Jugoslavenska radikalna zajednica (JRZ). Kao što je JNS t r e b a l o da b u d e
m a s o v n a socijalno-politička osnovica ranijih vlada, počev od k o n c e p c i j a Pet-
ra Živkovića i B. Jevtića. t a k o je JRZ t r e b a l o da to o b e z b e d i vladi Stojadino-
v i ć - K o r o š e c - S p a h o . Drugim rećima, tvorevina kralja Aleksandra i j e d a n od
njegovih glavnih političkih i n s t r u m e n a t a bila je JNS, a za v r e m e kneza Pavla
i njegove vladavine to je imala da b u d e JRZ. S a m a činjenica d a j e knez Pavle
o d g u r n u o JNS svedoči da se on u pogledu taktike o p r e d e l i o za d r u k č i j u unut-
r a š n j u politiku nego što je to bilo pod kraljem A l e k s a n d r o m 7 .
Između JNS i JRZ bilo je i sličnosti i razlika. Sličnosti su se sastojale pre
svega u t o m e što su se o b e f o r m i r a l e na temelju o d r e d a b a o k t r o i s a n o g Ustava
od s e p t e m b r a 1931. i što su u b e stajale na p r i n c i p u n a c i o n a l n o g i državnog
unitarizma. Isto tako, i jedna i d r u g a s t r a n k a f o r m i r a n e su odozgo, od vlasti,
uz obilno koriščenje d r ž a v n o g a p a r a t a . S d r u g e strane, m e đ u n j i m a postojale
su i dosta z n a č a j n e razlike. Dok je JNS stvarana ne s a m o m i m o starih p r e d -
š e s t o j a n u a r s k i h s t r a n a k a nego i protiv njih, sa n a m e r o m da im o t m e prista-
lice, da ih d o k r a j č i (u č e m u je imala v e o m a malo uspeha), JRZ je s t v o r e n a uje-
d i n j a v a n j e m p r i p a d n i k a tri stare p r e d š e s t o j a n u a r s k e stranke, čija su vodstva
imala čak i opoziciono d r ž a n j e p r e m a š e s t o j a n u a r s k o j diktaturi. U stvari, JRZ
kao nova režimska stranka, predstavljala je heterogenu političku formaciju koja
je bila u službi kneza Pavla.
Obrazovanje vlade S t o j a d i n o v i ć - K o r o š e c - S p a h o i JRZ u stvari je trebalo
da ostavi utisak da će novi režim likvidirati sistem š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e ,
a time sprovesti i d e m o k r a t i z a c i j u političkog života u zemlji. Uostalom, s a m a
vlada je u tom smislu nastupila. Relativno brzo se, m e đ u t i m , p o k a z a l o da niti
je vlada Stojadinovića učinila o n o što je prilikom svog o b r a z o v a n j a prokla-
movala, niti je JRZ, kao stranka, postala o n o što se n j o m e želelo. Kao ilust-
racija neprincipijelnosti Stojadinovićeve vlade i o n d a š n j e N a r o d n e s k u p š t i n e
može poslužiti okolnost d a j e Stojadinovićeva vlada bila s p r e m n a da s a r a đ u j e
sa poslanicima izabranim na Jevtićevoj listi na p e t o m a j s k i m i z b o r i m a - i z b o -
r i m a p r o v e d e n i m javnim glasanjem, uz t e r o r i falsifikovanje, d a j e većina po-
slanika izabranih na Jevtićevoj listi podržala novu vladu, iako je Stojadinović,
p o r e d kneza Pavla i g e n e r a l a P. Živkovića. bio j e d a n od glavnih a k t e r a koji je,
bez imalo sentimentalnosti, o b o r i o sa vlasti B. Jevtića.
Uprkos o b e ć a n j a o n o v o m i z b o r n o m z a k o n u i novim s l o b o d n i m izborima
sa tajnim glasanjem, Stojadinovićeva vlada je sarađivala sa P e t o m a j s k o m
s k u p š t i n o m s k o r o tri i po godine, a izbore za novu N a r o d n u s k u p š t i n u spro-
vela je p o č e t k o m d e c e m b r a 1938. godine, ali po s t a r o m i z b o r n o m zakonu.
Knez Pavle je prihvatio ideju o fuziji radikala, SLS i JMO sa n a d o m da će
o b r a z o v a n j e JRZ naterati vodstvo HSS na p o p u š t a n j e , da će se naći neki kom-
p r o m i s između vodstva JRZ i HSS i da će se n a k o n r e š e n j a hrvatskog pitanja
i HSS uliti u JRZ. Na taj način stvorio bi se široki jedinstveni f r o n t građanskih
snaga protiv j a č a n j a KPJ i n j e n o g uticaja u širokim n a r o d n i m slojevima. Na-
pori činjeni u tom pravcu nisu n i k a k o uspevali. Sef HSS, Vlatko Maček, iako
nije o d b i j a o razgovore sa knezom Pavlom ( n o v e m b r a 1936) i Stojadinovićem
(januara 1937), nije ni p o m i š l j a o na r e š e n j e hrvatskog pitanja bez p r o m e n e
o d r e d a b a O k t r o i s a n o g ustava od s e p t e m b r a 1931, na koje nisu pristajali ni
knez Pavle ni Stojadinović. Tako JRZ, ne s a m o da nije uspela da u svoje okvire
uklopi i HSS, nego o n a n i k a d a ni je uspela da se konstituiše u jedinstvenu, ma-
sovnu i stabilnu političku organizaciju. U tom pogledu JRZ je doživela sud-
binu sličnu njenoj p r e t h o d n i c i - JNS. Ona je f o r m a l n o egzistirala k a o jedin-
stvena politička stranka, a u stvari su vodstva SLS i JMO iskoristila vlast da
ojačaju svoje organizacije i pozicije na p o d r u č j u Slovenije, o d n o s n o Bosne i
Hercegovine, i pozicije izvesnog dela p r i p a d n i k a Radikalne s t a n k e u Srbiji i
izvan nje. Između Glavnog o d b o r a RS i Stojadinovića, koji je žurio da ojača
svoje lične pozicije u vladi i stranci (primajući u JRZ d i s i d e n t e iz d r u g i h stra-
naka - Acu Stanojevića, M. Trifunovića, dr Lazara Markovića i dr.), d o š l o je
već u jesen 1935. do sukoba, a d e c e m b r a iste godine i do o t v o r e n o g razlaza.
Prvaci Glavnog o d b o r a su računali da će moći da o b o r e Stojadinovića i da će
na čelo vlade doći n e k o od njih (htelo se da to b u d e Miša Trifunović). To je
bilo novo d r o b l j e n j e u r e d o v i m a Radikalne s t r a n k e koje je započelo j o š pred
kraj života njenog d u g o g o d i š n j e g vođe N. Pašića.
Stojadinović se ipak održao na čelu vlade, a p o s t a o je i p r e d s e d n i k JRZ,
zahvaljujući p o v e r e n j u kneza Pavla. Zbog toga ga nisu napustili ni šefovi SLS
i JMO - Korošec i S p a h o - iako su to od njih tražili članovi Glavnog o d b o r a
radikala. Uz p o d r š k u kneza Pavla i svojih p a r t n e r a iz vlade i JRZ, Stojadinović
je u s p e o m a r t a 1936. da iz vlade i vojske izbaci svog glavnog k o n k u r e n t a , ge-
nerala Petra Živkovića, koji je. povezan sa svojim privrženicima u vojsci i sa
p r v a c i m a o d b a č e n e JNS, više meseci intrigirao protiv Stojadinovića, pa i kne-
za Pavla, ciljajući na položaj p r e d s e d n i k a vlade i p o v r a t a k na m e t o d e šesto-
j a n u a r s k e d i k t a t u r e . Stojadinović se o d r ž a o na vlasti, u stvari, dotle d o k je uži-
vao p o v e r e n j e kneza Pavla i dok je JRZ mogla biti za njega privlačan instru-
ment u u n u t r a š n j o j politici. Međutim, Stojadinović nije o p r a v d a o n a d e kneza
Pavla u pogledu k o m p r o m i s a sa Maćekom. Pokazao se k a o n e p o d e s n a ličnost
da se s p o r a z u m e v a sa v o đ o m HSS i da svoje razgovore sa njim d o v e d e do ob-
o s t r a n o prihvatljivog k o m p r o m i s a , iako su zaoštravanje m e đ u n a r o d n e situa-
cije i o p a s n o s t od r a t n o g konflikta u Evropi nametali p o t r e b u da se što hitnije
s r e d e u n u t r a š n j e političke prilike u Jugoslaviji. U tom smislu, knezu Pavlu su
dolazile i sugestije iz V. Britanije, čiju je spoljnu politiku u to v r e m e n a s t o j a o
da sledi.
Mada je Stojadinovićeva politika približavanja fašističkoj Italiji i nacistič-

koj N e m a ć k o j o d g o v a r a l a o n d a š n j o j spoljno-politićkoj orijentaciji V. Britani-
je i težnjama kneza Pavla, ipak je k o p i r a n j e izvesnih pojava i a t r i b u t a fašistič-
kih režima bila stvar s a m o Stojadinovića i njegovih t r a b a n a t a (odredi »Zele-
nih košulja«, s k a n d i r a n j e » v o d a , . . . voda . . . « i si.). To je, s j e d n e strane, po-
većavalo o g o r č e n j e u širokim n a r o d n i m slojevima protiv vrhova JRZ i Stoja-
dinovića lično, a s druge, izazivalo p o d o z r e n j e kneza Pavla o a m b i c i j a m a Sto-
jadinovića, u s m e r e n i m čak i protiv s a m o g kneza.
Rezultati izbora za N a r o d n u s k u p š t i n u d e c e m b r a 1938. godine d o p r i n e l i

su da položaj M. Stojadinovića, i u vladi, i na čelu JRZ, b u d e v e o m a poljuljan. 8 .
On je k a o nosilac vladine izborne liste, u k o n k u r e n c i j i sa o p o z i c i o n o m listom,
čiji je nosilac o p e t bio Maček, p r o š a o još gore nego njegov p r e t h o d n i k B. Jev-
tić na p e t o m a j s k i m izborima 1935. Naime, na d e c e m b a r s k i m i z b o r i m a 1938.
godine vladina lista dobila je 1,643.783. ili 54% glasova, Mačekova lista
1,364 524 ili 44.90%, a Ljotićeva lista 30.734 ili 1,01% glasova. Sem toga, t r e b a
imat i u vidu d a j e za vladinu listu, po direktivi iz Berlina (a po izjavi Herena),
glasalo i o k o 120 hiljada folksdojčera, tj. jugoslovenskih g r a đ a n a n e m a ć k e na-
rodnosti, t a k o d a j e Stojadinović na ovim izborima p o b e d i o n e u b e d l j i v o m ve-
ćinom. Kad se ima u vidu d a j e glasanje bilo javno i da su državni službenici,
iz s t r a h a da ne izgube službu, morali dati svoje glasove za vladinu listu, o n d a
je jasno da je Stojadinović, u stvari, doživeo n e u s p e h . Za u k l a n j a n j e Stojadi-
novića iz vlade moglo se, p o r e d ostalog, upotrebiti o b j a š n j e n j e da iza sebe
n e m a p o t r e b n u socijalno-političku osnovicu i da nije politički kvalifikovan za
pregovore sa vodstvom HSS o k o rešenja hrvatskog pitanja. Kada je Stojadi-
nović saopštio izborne rezultate knezu Pavlu (naglasivši pri t o m e d a j e vladi-
na lista dobila 300 hiljada glasova više nego Maček), knez o č e v i d n o nije bio
zadovoljan, po priznanju s a m o g Stojadinovića posle rata.
U spoljno-političkom pogledu Stojadinović je, uglavnom, s p r o v o d i o kne-
ževu liniju, čije je s k r e t a n j e ka približavanju N e m a č k o j i Italiji bilo u skladu
sa l o n d o n s k o m politikom. Tek o n d a kada se uvidelo i u L o n d o n u d a j e Sto-
jadinović isuviše d u b o k o zagazio u o d n o s i m a sa Osovinom Rim-Berlin, bri-
tanska vlada je, posle d e c e m b a r s k i h izbora 1938. godine, zahtevala da se taj
isti Stojadinović (kojeg je 1935. godine predložila knezu da se postavi za pre-
mijera) ukloni sa dužnosti p r e d s e d n i k a vlade. Pošto su sasvim neočekivano,
noću između 3. i 4. f e b r u a r a 1939. godine, pet ministara podneli ostavke Sto-
jadinoviću, n a v o d n o zbog n e r e š e n o g hrvatskog pitanja, Stojadinović je sutra-
dan, 4. f e b r u a r a , p o d n e o knezu n a m e s n i k u ostavku c e l o k u p n e vlade, koju je
ovaj r a d o prihvatio, i o d m a h poverio m a n d a t za sastav nove vlade Dragiši
Cvetkoviću, d o t a d a š n j e m ministru u vladi Stojadinovića.
Knezu Pavlu nije bilo teško da n a đ e s a r a d n i k e za o b a r a n j e Stojadinovića.
Našao ih je ne s a m o u glavnim p r e d s t a v n i c i m a SLS - Antonu Korošecu i JMO
- M e h m e d u Spahu, nego i u Dragiši Cvetkoviću d o s k o r a najbližem Stojadi-
novićevom saradniku. Tako se u poslednjoj deceniji života stare Jugoslavije
i po treći put ponovio slučaj da jedan p r e d s e d n i k vlade i i s t o v r e m e n o nosilac
vladine izborne liste posle »pobede« na izborima b u d e uklonjen sa vlasti. To
se dogodilo P. Zivkoviću ne d u g o posle n o v e m b a r s k i h izbora 1931, B. Jevtiću
posle p e t o m a j s k i h izbora 1935. i sada M. Stojadinoviću posle d e c e m b a r s k i h
izbora 1938. godine. To su očigledni dokazi d u b o k e krize u koju je sa monar-
ho-diktaturom bio zapao društveno-politički život u s t a r o j Jugoslaviji.
Cvetković je sastavio vladu 5. f e b r u a r a 1939. godine »sa specijalnom mi-
sijom, da sredi u n u t r a š n j e prilike u zemlji i, pre svega, da reši hrvatsko pita-
nje« - izjavio je Cvetković 10. m a r t a 1939, jer je njegova vlada na sednici 16.
f e b r u a r a kao osnovni zadatak postavila da počne razgovore o rešenju hrvats-
kog pitanja sa vođom HSS Mačekom.
Padom Stojadinovića, o d n o s n o d o v o đ e n j e m Dragiše Cvetkovića na vlast,
zaključena je epoha samostalne vladavine JRZ, za koju je knez Pavle izgubio
svako interesovanje. Ona mu je bila p o t r e b n a dok je stajao na pozicijama oču-
vanja Ustava od 1931, a u proleće 1939, kada je u s p o r a z u m e v a n j u sa Mače-
kom n a p u š t a o tu poziciju, JR7 se sama po sebi gasila i u b r z o nestajala sa po-
litičko-društvene pozornice. 8
U pregovorima sa Mačekom, Cvetković je istupao kao predstavnik - opuno-
moćenik kneza Pavla, tj. krune, a ne kao predstavnik jugoslovenske vlade ili JRZ.
Tako se dogodilo da državni poglavar građanske Jugoslavije knez Pavle, u ime
srpske buržoazije, pregovara sa zagrebačkim buržoaskim centrom, odnosno sa
vrhovima hrvatske buržoazije, o podeli vlasti.
Posle S p o r a z u m a Cvetković-Maček (26. avgusta 1939. godine) JRZ prak-
tično je prestaia da postoji, iako nije u k i n u t a ili raspuštena, a vlada Cvetko-
vić-Maćek predstavljala je s p o j raznih buržoaskih grupa, sa jedinstvenim ci-
ljem: da se očuva vlast uz p o d r š k u kneza Pavla i a u t o r i t e t a krune.
Predsednik vlade Cvetković bio je građanski političar lokalnog značaja,
bez ugleda u zemlji i inostranstvu, bez oslonca u nekoj jačoj političkoj grupi
i bez političke veze sa n e k o m od velikih sila. Svoj a u t o r i t e t c r p e o je isključivo
iz položaja koji je i m a o i onih koji su ga držali na tom položaju - kneza Pavla
i MaCcka Maček ga je podržavao kao \ e o m a slabog političkog partnera, kao
p o g o d n u ličnost koja će mu obezbediti s p r o v o đ e n j e težnji hrvatske buržoa-
zije i o d r ž a v a n j e svoga uticaja u Hrvatskoj. Isto tako, hrvatska g r u p a u vladi
uglavnom je bila najviše zainteresovana za sprovođenje svoga političkog plana
i p r o g r a m a u Hrvatskoj i o b e z b e đ e n j e rastućih pozicija hrvatske burzoazije.
Ukoliko je u vladi bilo lica sa izraženim političkim p r o f i l o m , to su bili - izuzev
dr Maćeka - m a h o m izraziti anglofili i članovi s l o b o d n o g zidarstva. P r e m a
tome, knez Pavle je bio stvarni a u t o r i t e t koji je u s m e r a v a o politiku jugoslo-
v e n s k e vlade.
O d m a h posle S p o r a z u m a Cvetković-Maćek, Slovenska ljudska s t r a n k a i
Jugoslovenska m u s l i m a n s k a organizacija su se odvojile i. u suštini, protiv
Cvetkovića vodile svoju politiku na svome r e g i o n a l n o m području. Tako se u
p e r i o d u n a m e s n i š t v a 1934.-1941. d o v r š a v a o p r o c e s r a s p a d a n j a svih građan-
skih stranaka, sa izuzetkom HSS-a i SLS, koje su i dalje, sve do a p r i l s k o g slo-
ma 1941. ostale jake, k o m p a k t n e i d o b r o organizovane političke s t r a n k e sa
jasnim planovima i p r o g r a m i m a .
U toku 1939. godine u n u t r a š n j e nezadovoljstvo i spoljna o p a s n o s t sve više
su rasli: strepnje, s l u t n j e i psihološka napetost u zemlji d o m i n i r a l i su u sva-
k o d n e v n o m životu - pitalo se: »Sta će biti sutra?« Diplomatije o b e j u r a t u j u ć i h
strana, p o s e b n o V. Britanije i Nemačke, vodile su o g o r č e n u b o r b u za prido-
bijanje Jugoslavije u kritičnom p e r i o d u od jeseni 1940. do aprila 1941. godine.
U d v a d e s e t o g o d i š n j e m p e r i o d u zajedničkog života u novoj državi bilo je
n u ž n o da se za polaznu tačku u n u t r a š n j e g u r e đ e n j a p r i m e n i usvojeno n a č e l o
n a r o d n o g s a m o o p r e d e l j e n j a . Krfska Deklaracija j a s n o je p r e d v i đ a l a da će Us-
tav koji će d o n e t i Ustavotvorna s k u p š t i n a biti osnova ć e l o m d r ž a v n o m životu,
izvor i u t o k a svih vlasti i p r a v a i da će se po n j e m u uređivati c e l o k u p n i dr-
žavni život. To se m o g l o videti i iz svih zaključaka N a r o d n o g vijeća u Zagrebu,
n a r o č i t o iz njegove Adrese 1. d e c e m b r a 1918, kao i iz o d l u k a s r p s k e N a r o d n e
skupštinfe. Međutim, do toga nije došlo.
Gledajući u Srbiji p i j e m o n t jugoslovenstva i o t v o r e n o , i s k r e n o priznajući
n j e n o vodstvo i o d l u č u j u ć u ulogu u velikom delu o s l o b o đ e n j a i u j e d i n j e n j a
naših n a r o d a u p r v o m svetskom ratu, s v a k o j e očekivao od srbijanskih vode-
ćih političara - od zvanične Srbije - reč i mišljenje o u n u t r a š n j e m u r e đ e n j u
b u d u ć e zajedničke države, nadajući se da će to biti r a z u m n a , d a l e k o v i d n a i
realistička o d l u k a ( d o n e t a s h o d n o ranijim dogovorima). Međutim, vodstvo
p o b e d n i č k e s r b i j a n s k e buržoazije, na čelu sa m o n a r h o m , u cilju o b e z b e đ e n j a
vlasti i dominacije, kao što s m o već istakli, ne uzimajući u obzir nikakve na-
pred navedene faktore, odlučilo se za centralističko i unitarističko državno
u r e đ e n j e - s u p r o t n o volji i težnji najvećeg dela naših n a r o d a i, ne poštujući
p r a v o n a r o d a na s a m o o p r e d e l j e n j e , p r o s t o je silom n a m e t n u l o većini takav
oblik državnog u r e đ e n j a 1918-1921. godine. Time je bilo sve p o r e m e ć e n o , iz-
nevereno, a u n a r o d u , u m e s t o p r v o b i t n o g velikog oduševljenja, u b r z o je na-
stalo r a z o č a r e n j e i ogorčenje, tako da kralj Aleksandar i kasnije knez-names-
nik Pavle, kao n e o g r a n i č e n i vlastodršci, ne shvatajući d u h novog d o b a , držeći
se načela i m e t o d a s r e d n j o v e k o v m h vladara u vladanju Jugoslavijom, s n o s e
najveću istorijsk' o d g o v o r n o s t i - kao takvi - ne m o g u izbeći najoštriji sud
istorije.
N a p o m e n a : K o n k r e t n a d e l a t n o s t vodećih političkih s t r a n a k a iznosiće se u n a r e d n i m
o d e l j c i m a p r i l i k o m r a z m a t r a n j a p o j e d i n i h d r ž a v n i h i d r u š t v e n i h p r o b l e m a , s tim š t o će se
d e l a t n o s t H r v a t s k e seljačke s t r a n k e i K o m u n i s t i č k e p a r t i j e Jugoslavije, zbog n j i h o v e značaj-
ne uloge, izneti i u p o s e b n i m o d e l j c i m a .
NAPOMENE
' Branislav Gligorijević, n d.. str. 494: F e r d o Culinović, Jugoslavija i z m e đ u dva rata, I. Za-
g r e b . 1961, str. 264, 278-291
' F e r d o Culinović. n. d., str. 544-547

3
Mala e n c i k l o p e d i j a . 3. Prosveta. B e o g r a d . 1978. str. 710
3a
B r a n k o Petranović, Istorija Jugoslavije 1945-1978. Nolit, B e o g r a d . 1970, str. 77-78.
4
Josip Broz Tito na s v e č a n o j sednici CK KPJ od 19. aprila 1959 - J. B Tito, •Socijalizam«,
g o d i n a II. br. 2, B e o g r a d . 1959, s t r 4 i'5.
5
U d r u ž e n u opoziciju sačinjavale su: SDS, HSS, D e m o k r a t s k a s t r a n k a (DS). J u g o s l o v e n s k a
m u s l i m a n s k a organizacija (JMO) i Z e m l j o r a d n i č k a s t r a n k a (ZS). Posle izbora, U d r u ž e n u opozi-
ciju n a p u s t i l a je JMO (koja je ušla u JRZ). a aprila 1936. prišia joj je N a r o d n a r a d i k a l n a s t r a n k a
INRS) sa glavnim o d b o r o m na čelu Blok n a r o d n o g s p o r a z u m a (BNS) o b r a z o v a n je 1937 undi-
ne. T Stojkov. Opoziciju u vreme Sestojanuarske diktature 1929 - /935, Beugrad. 1969. str. 292
4
Dva d a n a p r e p a d a Jevtićeve vlade, Stojadinović je p o d n e o m e m o r a n d u m k n e / u Pavlu
o s t v a r a n j u nove političke s t r a n k e koju bi pomagali JLS, JMO i Aca Stanojevic, voda n e k a d a |ake
Radikalne stranke Cilj ove stranke bio je da tra/j Maćekovu saradnju, da umanji unutra&nK tr
zavice, da zakaže nove izbore i o r g a n i z u j e vladu koja bi p r e d s t a v l j a l a m i š l j e n j a i želje velike
većine n a r o d a « , Stojadinovicev m e m o r a n d u m o o b r a z o v a n j u JRZ, 18. j u n a 1935. (Dokumenti u
arhivi Univerziteta Kolumbija u Njujorku - Skraćeno UK; M e đ u t i m kasnije je S t o j a d i n o v i ć izne-
verio o v a j p r o g r a m s t r a n k e - p r i m . V.T.). Dr T o d o r Stojkov, n. d.. str. 320.
7
V Rezoluciji CK KPJ od decembra 1938. godine, i z m e đ u o s t a l o g kaže se:
»Snage na koje se o s l a n j a r e a k c i j a u Jugoslaviji i koje su u p o r i š t e o s v a j a č k i h p l a n o v a ne-
m a č k o g i italijanskog fašizma jesu sledeče- vlada Stojadinovića. Jugoslavenska radikalna zajed-
nica ( p o d v u k a o V.T.), fašističke organizacije f r a n k o v a c a u H r v a t s k o j , h o đ e r o v a c a (pristalica S.
H o đ e r e koji je za v r e m e S e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e bio šef k a b i n e t a p r e d s e d n i k a vlade Petra Živ-
kovića - kasnije su po o r g a n u »Borba« prozvani »borbaši« i zalagali se za j u g o s l o v e n s t v o cen-
tralističkog v e j i k o s r p s k o g tipa), n e m a č k i h fašista, r u s k i h b e l o g a r d e j a c a , k a o i j e d n a g r u p a troc-
kističkih a g e n a t a fašizma.
N a s u p r o t t o m e p r o t i v n a r o d n o m f r o n t u r e a k c i j e i r e ž i m a u Jugoslaviji stoji n a c i o n a l n i
f r o n t d e m o k r a t i j e koji se o k u p l j a o k o d e m o k r a t s k o g bloka s r p s k e U d r u ž e n e opozicije i Seliać-
k o - d e m o k r a t s k e p a r t i j e u zemlji i sloga bi svaki p o k u š a j s t v a r a n j a n a r o d n o g f r o n t a van log blo-
ka izazvao c e p a n j e u t a b o r u d e m o k r a t i j e i t i m e p o m o g a o reakciji. Takvim se p o k u š a j i m a m o r a
KP o d l u č n o o p r e t i .
Ali demokratski blok može da se suprotstavi frontu reakcije i da osigura pobedu demok-
ratije i nezavisnosti zemlje s a m o u s l u č a j u ako se pretvori u pravi demokratski narodni blok (pod-
v u k a o V.T.) priključenjem svih stranaka i organizacije radničke klase i seljaštva« (AR 1941. ZD. I,
d o k , br. 29, str. 124-126). Za M a ć e k o v u listu 1938, glasali su svi p r i p a d n i c i u s t a š k o g p o k r e t a , po
direktivi Pavelića.
3
U junu 1940. n e p o s r e d n o p o s l e a d m i n i s t r a t i v n i h izbora u H r v a t s k o j , p r e d s e d n i k vlade
Cvetković je izjavio da je z a d o v o l j a n rezultatima koje je postigla JRZ i p o t v r d i o da će se aktiv-
nost ove v l a d a j u ć e s t r a n k e i u b u d u ć n o s t i zasnivati na politici s p o r a z u m a sa H r v a t i m a , nastojeći
da p o s t i g n e saglasnost JRZ i SDS, š t o ne zavisi toliko od njega koliko od vođe S a m o s t a l n e de-
m o k r a t s k e s t r a n k e . . . ( A R 1941. ZD. I. dok. br. 231. str. 686: Documenti Diplomatici Italiani
(DDI). IX. 4. d o k 688.
DELATNOST HRVATSKE SELJAČKE
STRANKE (HSS)*
Delatnost Hrvatske seljačke stranke (HSS), od samog ujedinjenja 1918, bila

je u s m e r e n a prvenstveno na rešavanje tzv. hrvatskog pitanja, koje je u unut-
rašnjoj politici d o m i n i r a l o za sve vreme postojanja p r e d r a t n e Jugoslavije. Za-
j e d n o sa nerešenim nacionalnim pitanjem ostalih n a r o d a i narodnosti, u vezi
sa socijalnim i e k o n o m s k i m i drugim problemima, o n o je potresalo celoku-
pan život u zemlji i izazivalo p e r m a n e n t n u državnu nestabilnost i stalne unut-
rašnje potrese koji su se negativno odražavali i na spoljnopolitičku situaciju
Jugoslavije.
U p e r m a n e n t n o m suparništvu sa vladajućom velikosrpskom buržoazi-
jom, koja je uvek bila na pozicijama svojih egoističko-nacionalnih interesa, ci-
ljevi i težnje progresivnog dela HSS za pravedno rešenje svih otvorenih pita-
nja bili su p o t p u n o opravdani. Međutim, metodi b o r b e često su varirali u za-
visnosti od o d n o s a snaga, stanja unutrašnjih prilika, spoljnopolitičke situaci-
je, pa i stanja, o d n o s n o stavova u n u t a r pojedinih političkih s t r u k t u r a u sa-
m o m vodstvu HSS. Zbog toga su se progresivne i p r a v e d n e težnje ove stranke
i hrvatskog n a r o d a preplitale sa neopravdanim, reakcionarnim, a ponekad
ekstremističkim i neprijateljskim zahtevima i p o s t u p c i m a vodstva u pogledu
održavanja zajedničke države. Pri t o m e treba istaći činjenicu da se nijedan na-
rod ili narodnost u p r e d r a t n o j Jugoslaviji ne može i ne sme optuživati za tak-
vo stanje, jer su svi bili žrtve ne samo buržoazije u celini već i svoje sopstvene
buržoazije kojoj su, u granicama mogućnosti, pružale o t p o r n a r o d n e mase,
naročito ugnjetena i eksploatisana radnička klasa pod vodstvom KPJ. To zna-
či da su povremeni, duži ili kratkotrajniji k o m p r o m i s i vrhova nacionalnih
buržoazija bili stvarani isključivo u njihovom sopstvenom interesu.
Prva vlada u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS) osnovana je tek
20. d e c e m b r a 1918, s tim što je regent Aleksandar o d l u č n o o d b i o da Nikola
Pašić b u d e p r e d s e d n i k vlade, tako d a j e prvi predsednik bio Stojan Protić, a
ministar spoljnih poslova Ante Trumbić, koji je u telegramu M. Trifkoviću,
* Napomena. Ovaj odeljak je Iznet z n a t n o opširnije zato Sto je delatnost ove » r a n k e povezana sa aktivnošću os-
talih stranaka, tako da se jasnije mogu videti njihovi odnosi i dobili i t o v e m i j a slika o njihovoj m e đ u s o b n o j borbi ili
p r i v r e m e n o m savezništvu - r a z u m e se iz čislo političkih razloga - kada je to odgovaralo njihovim t r e n u t n i m i n t e r e s i m a
Ljubi Davidoviću, Svet. Pribićeviću i Joži Smodlaki. prihvatajući resor, izme-
đu ostalog naveo: »Naše je načelo jedan narod, jedna država ( p o d v u č e n o u ori-
ginalu) o s n o v a n a na d e m o k r a t s k i m načelima s l o b o d e i jednakosti« 1 .
Međutim, »vladini krugovi pokazivali su se j e d n a k o politički kratkovidi
p r e m a n a c i o n a l n o m , k a o što su bili preduzetni s o b z i r o m na socijalno pitanje.
Oni su se oslanjali na silu i uglavnom takvim sredstvima smatrali da će se os-
loboditi i j e d n o g i d r u g o g pitanja . . .«2.
Kada je k o m a n d a n t zagrebačkog pešadijskog p u k a Teslić u j a n u a r u 1919.
godine p o k u š a o da »kratkim putem« riješi n a c i o n a l n o pitanje svojom nared-
bom koju je zagrebačka š t a m p a nazvala »Kaznene o d r e d b e « , j e r je uglavnom
predviđala batinanje, kao n a j p o g o d n i j e sredstvo protiv raznih p r e s t u p a , došlo
je do p o j a č a n e reakcije na d r u g o j strani, naročito federalističkog pokreta.
Zbog toga je u velikoj N a r o d n o j skupštini 3. f e b r u a r a 1919. godine u Zagrebu
vodstvo tog p o k r e t a (po n e k i m o b a v j e š t e n j i m a uglavnom Stj. Radić) odlučilo
da uputi »Memorandum« z a p a d n i m silama, p r v e n s t v e n o p r e d s e d n i k u SAD
Vilsonu (Wilson W o o d r o w ) »da p o m o g n e do o s t v a r e n j a i priznanja Mirotvor-
ne seljačke neutralne čovjećanske republike Hrvatske« ( p o d v u č e n o u origina-
lu) 3 .
Zbog sve većeg zaoštravanja unutrašnje političke situacije i jačanja rad-
ničkog pokreta, n a r o č i t o K o m u n i s t i č k e partije Jugoslavije (KPJ) i pristalica
federalističkog u r e đ e n j a države, Vesnićeva vlada je noću između 29. i 30. de-
c e m b r a 1920. godine d o n e l a poznatu »Obznanu« u p e r e n u protiv KPJ i svih
protivnika centralističkog u r e đ e n j a države. Zatim je 28. j u n a 1921. godine, u
k r n j e m p a r l a m e n t u , d o n e t Vidovdanski ustav (glasalo je u k u p n o 258 posla-
nika, od kojih 223 za i 35 protiv), tj. sa nešto više od n a d p o l o v i č n e većine. Po-
što je Ustavotvornu s k u p š t i n u napustilo 59 poslanika KP, zatim predstavnici
Jugosloveskog k l u b a i poslanici tzv. N a r o d n o g kluba, dok su 59 poslanika iz
redova Radićeve s t r a n k e i 2 poslanika Hrvatske s t r a n k e prava od početka
apstinirali od svakog r a d a u Skupštini, j a s n o je da Vidovdanski ustav nije mo-
gao {Predstavljati p o u z d a n o sredstvo za vladanje n o v o s t v o r e n o m d r ž a v o m i da
je nosio izrazito ozbiljne razloge i klice za kasnije n e s p o r a z u m e 4 .
Stanje se p o g o r š a l o d o n o š e n j e m tzv. »Zakona o zaštiti države« 1. avgusta
1921, kojim je sa n e z n a t n o m većinom glasova sankcionisana samovolja izvr-
šne vlasti p r e m a svim tzv. »antidržavnim elementima«, p r v e n s t v e n o p r e m a
k o m u n i s t i m a i federalistima. Tada je ( p o č e t k o m avgusta iste godine) osnovan
Hrvatski blok od HRSS, Hrvatske zajednice i Hrvatske stranke prava sa izraz-
ito federalističkim p r o g r a m o m 5 .
Kada su se, na inicijativu engleske vlade, Francuska, Italija, Belgija i En-
gleska, s p o r a z u m e l e da u proleće 1922. godine sazovu u Đenovi m e đ u n a r o d -
nu k o n f e r e n c i j u na kojoj će učestvovati delegati vlada svih evropskih država
i Sovjetskog Saveza radi »osiguranja m i r a u svijetu«, vodstvo Hrvatskog bloka
( p o s e b n o Stj. Radić) odlučilo je da na tu k o n f e r e n c i j u pošalje svoje delegate
»da bi se p r e d tim svjetskim f o r u m o m p o t a k l o »hrvatsko pitanje« i požurilo
njegovo rješenje. Ovu m e đ u n a r o d n u k o n f e r e n c i j u u Đenovi iskoristilo je vod-
stvo Hrvatskog bloka, da »hrvatskom pitanju d a d e svjetskopolitićki karak-
ter« 6 .
U Memorandumu Hrvatskog bloka, objavljenom 8. f e b r u a r a 1922. u beog-

radskom dnevniku »Politika« između ostalog, citirano je:
»U Z a g r e b u , p r i j e s t o l n i c i H r v a t s k e . 14. j a n u a r a 1922. g o d i n e . J a v n o m u m n i j e n j u civili-
z o v a n o g svijeta, a s p e c i j a l n o d e l e g a t i m a Đ e n o v s k e k o n f e r e n c i j e . . .
Politička nezavisnost H r v a t s k e nije p r a v n o nikad p r e k i d a n a , i u stvari H r v a t s k a je uvi-
jek zauzimala m j e s t o j e d n e države, koja je imala p o s e b n i svoj teritorij, svoj zasebni parla-
m e n t i svoju z a s e b n u vladu . . .
.. . Objava p o t p u n e nezavisnosti H r v a t s k e j e d n o g l a s n o m o d l u k o m h r v a t s k o g a parla-
m e n t a na d a n 29. X 1918. bila je. d a k l e , s a m o vrlo logična i vrlo p r i r o d n a p o s l j e d i c a više n e g o
h i l j a d u g o d i š n j e g a razvoja h r v a t s k e politike i k u l t u r e , tim više š t o je o b j a v l j u j u ć i nezavisnost
H r v a t s k e h r v a t s k i p a r l a m e n t izjavio želju, d a o s n u j e j e d n u z a j e d n i č k u d r ž a v u s a Kraljevi-
n o m S r b i j o m i C r n o m G o r o m pod u v j e t o m , da o obliku i u s t a v u te n o v e d r ž a v e d o n e s u od-
luku n a c i o n a l n e g r u p e , a n i k a k o p o j e d i n a č n o glasanje .. . 7 .
Hrvatski blok, k o m e su prišli i frankovci (predstavnici velikohrvatskog

šovinizma), u p r k o s pritiscima centralističke vlade, p o s t a j a o je sve agresivniji,
razvijajući svoju a n t i s r p s k u i antijugoslovensku politiku. »U uvjetima j a č a n j a
s u p r o t n o s t i između tih protivničkih političkih s t r a n a pojavile su se u državi
tri organizacije, koje su, u stvari, bile u d a r n i o d r e d i svojih s t r a n a č k i h zaštit-
nika«. To su bile: Hanao »Hrvatska nacionalistička organizacija« - koja je
okupljala o m l a d i n c e iz buržoaskih i s i t n o b u r ž o a s k i h redova, uglavnom fran-
kovce, koji su, »braneći hrvatstvo«, napadali sve što je bilo jugoslovensko, po-
s e b n o srpsko), Srnao (»Srpska nacionalna organizacija«, sa sličnim stavovima
i z a d a c i m a k a o Hanao, s a m o što je »branila srpstvo«, n a p a d a l a sve što je bilo
jugoslovensko, a n a r o č i t o hrvatsko) i Orjuna (»Organizacija jugoslovenskih
nacionalista«, k a o » b o r b e n a organizacija« radi fizičkog likvidiranja »protiv-
državnih elemenata«, da bi sprečila s p r o v o đ e n j e njihovih vladi nepoželjnih,
a »državi štetnih akcija«, a njen politički p r o g r a m bio je o d b r a n a integralnog
jugoslovenskog n a c i o n a l n o g unitarizma i postojećeg centralističko-monar-
hističkog sistema 7 ».
M e đ u t i m , ovaj M e m o r a n d u m nije u p u ć e n m e đ u n a r o d n o j konferenciji,
jer je Hrvatski blok f o r m u l i s a o »jednu rezoluciju sa sličnim zahtjevom, ali po-
mirljivijom r e d a k c i j o m , te ju je u p u t i o p r e d s j e d n i k u vlade Nikoli Pašiću, sa
p r e d l o g o m da u sastav delegacije Kraljevine SHS za m e đ u n a r o d n u k o n f e r e n -
ciju u Đenovi b u d e u k l j u č e n a i zasebna delegacija Hrvatske. U toj rezoluciji
od 25. f e b r u a r a 1922, između ostalog, kaže se:
» . . . 1 1 isto v r i j e m e i z j a v l j u j e m o da se - zahtijevajući za h r v a t s k i n a r o d p r a v o na o v a k v o
m e d u n a r o d n o z a s t u p n i š t v o - s m a t r a m o o v l a š t e n i m izabrati o s o b e , koje će poći na konfe-
renciju (u Ženevi - p r i m . V.T.) k a o izaslanici H r v a t s k e i h r v a t s k o g n a r o d a , u d e l e g a c i j u iz me-
đ u n a r o d n o p r i z n a t o g a p o d r u č j a Srba, H r v a t a i S l o v e n a c a . A
Ovakav stav Hrvatskog bloka r a d i k a l s k o - d e m o k r a t s k a vlada proglasila je

separatističkim. Navedeni m e m o r a n d u m i objavljeni su u v r e m e k a d a se vlada
Kraljevine S H S borila s italijanskim imperijalizmom, koji je n a d i r a o p r e m a
Dalmaciji, ugrožavajući u p r a v o hrvatsku teritoriju, što je svakako bilo nega-
tivno, ali se ne može tvrditi d a j e Hrvatski blok time istupio separatistički, j e r
se u o v o m p o s l e d n j e m m e m o r a n d u m u »ističe nužnost o d r ž a n j a m e đ u n a r o d -
ne zajednice Srba, Hrvata i Slovenaca, j e r se ovde radilo o federalizmu o š t r o
izraženom, na način koji taktički nije bio pravilan, a još m a n j e opravdan«.
Pošto je na izborima od 18. m a r t a 1923. godine opozicija dobila veliki b r o j
m a n d a t a (naročito HRSS, koja je bila istupila iz Hrvatskog bloka) u vodstvu
N a r o d n e r a d i k a l n e s t r a n k e (NRS) i u d v o r s k o j kamarili nastupilo je zaprepaš-
ćenje. Zato su »za spas države« počeli p r e d u z i m a t i još drastičnije m e r e da bi
očuvali svoje m o n a r h i s t i č k e , e k o n o m s k e pozicije. Govorilo se kako se »s Hr-
vatima ne može, da treba kidati, t a k o da o s t a n e Velika Srbija«, ( p o d v u k a o V.T.)
U Zagrebu je š t a m p a n a b r o š u r a Amputacija sa k a r t o m o g r a n i c a m a »Velike
Srbije«. Ta granica bi t r e b a l a ići od Virovitice i G r u b i š n o g polja do Siska, uk-
ljučujući Karlovac, zatim K r k o m do mora, t a k o da bi Hrvatskoj pripalo Hr-
vatsko p r i m o r j e od Bakra do Rijeke, kao i Slovenija. J u g o i s t o č n o od ove »am-
p u t a c i o n e linije« prostirala bi se »Velika Srbija«. (O ideji amputacije, kao se-
paratističko-šovinistićkim a m b i c i j a m a velikosrpske buržoazije, čiji je prota-
gonista bio i p r e d s e d n i k vlade Nikola Pašić još za v r e m e rata, biće još govora
u kasnijem izlaganju). Nasuprot tome, vodstvo HRSS nije želelo da ide tom
separatističkom linijom. Stjepan Radić je na velikoj Zagrebačkoj skupštini 15.
aprila 1923. godine, između ostalog rekao:
».. Ali i u p r k o s toga, Hrvati i n a d a l j e hoće, žele i traže p r a v e d a n , i p o š t e n s p o r a z u m

sa s r p s k i m n a r o d o m . Oni d r ž e da je taj s p o r a z u m o d m a h m o g u ć , ali ne više niti s Pašicem.
niti s r a d i k a l i m a . Hrvali će svaku s u r o v u silu sa s t r a n e Pašića i radikala suzbiti s n a g o m svo-
jega d u h a . n e o d o l j i v o m s n a g o m svoje seljačke r e p u b l i k a n s k e i č o v j e ć a n s k e politike. Neka
se t o j politici ne r u g a j u u B e o g r a d u , ier ce im d o s k o r a prisjesti njihov podrugljivi smijeh,
b u d u ć i da ce sada u naše m i r o t v o r n o r e p u b l i k a n s k o kolo j a v n u i o t v o r e n o stupiti t a k o đ e r
iumadinski i makedonski i crnogorski seljak ( p o d v u č e n o u origninalu). Prelazimo p r e k o Pa-
šića. te ć e m o se pozdraviti s Davidovićem, a k o b u d e i m a o s r c a riješili se Pribićevića. Pre-
lazimo r a v n o k s r p s k o m s e l j a k u - ali ne kao b r a t u , j e r je n e u m j e s n o govoriti o bratstvu, kad
n a m g o s p o d s k i Beograd prijeti krvlju i p o k o r i m a . n e g o k a o č o v j e k u , r a d n i k u i m u č e n i -
ku....5
Posle toga su se delegati N a r o d n e radikalne stranke, na p r e g o v o r i m a u

Zagrebu 12. i 13. aprila 1923. godine s vodstvom HRSS (na čelu sa S. Radićem),
p r e d s t a v n i c i m a Slovenske ljudske s t r a n k e (SLS) i Jugoslovenske musliman-
ske organizacije (JMO) sporazumeli: da HRSS ne n a p u š t a svoju d o t a d a š n j u
politiku apstinencije b e o g r a d s k e N a r o d n e skupštine, tj. da ljudi iz te s t r a n k e
»ostaju vjerni svojoj d o t a d a š n j o j taktici«, da u novu vladu uđu predstavnici
SLS. JMO i Bunjevačko-šokaćke stranke, kao neki »centrum« između radika-
la i opozicije, i da vlada neće sprovoditi o n e o d r e d b e Vidovdanskog ustava
koje predstavljaju d e o b u države na oblasti. Sam S. Radić d a o je naziv ovom
s p o r a z u m u »Markov protokol«, jer je prvi potpisnik bio Marko Durićić, kao
najstariji m e đ u n j i m a . ' 0
Bez obzira na s p o r a z u m p r e m a tzv. »Markovom protokolu«, centralistič-
ka r a d i k a l s k o - d e m o k r a t s k a vlada se o d l u č n o suprotstavlja federalizmu
HRSS iz nacionalno-ideoloških i klasnih razloga, jer je federalizam za nju po-
stao bauk. S d r u g e strane, HRSS je gajila n e p o v e r e n j e p r e m a Pašićevoj Radi-
kalnoj stranci kako zbog n j e n o g p r o g r a m a , t a k o i zbog s a r a d n j e sa Pribićevi-
ćem i D e m o k r a t s k o m s t r a n k o m bez saglasnosti sa HRSS. Radi toga je Radić
14. aprila 1923. na sednici poslanika HRSS u z a g r e b a č k o m p r e d g r a đ u Boron-
gaj o š t r o istupio nazivajući m a g a r c e m Ljubu Jovanovića (sa kojim je ranije
vodio polemiku, small ajući ga »mozgom Radikalske stranke«, pa se zbog toga
pojavio i naziv Bororigajski magarac«). 1 1 Ovaj Radićev govor izazvao je pravu
u z b u n u u Beogradu, tako da se vladina š t a m p a žestoko okomila na njega i
HRSS, kako zbog j e d n o s t r a n o g r a s k i d a n j a »Markovog protokola«, tako i zbog
u d a r a n j a protiv dinastije i povratka na neprihvatljive pozicije. U takvim us-
lovima, a i zbog opasnosti od hapšenja, jer je j a v n o v r e đ a o kralja (naročito
kraljicu), Stjepan Radić je 21. jula 1923. godine p o b e g a o iz zemlje i u Beću.
Berlinu, Parizu i L o n d o n u p o k u š a v a o da p o m o ć u inostranih sila ostvari svoj
politički p r o g r a m - federalizam. Najzad je stigao i u Moskvu, tražeći oslonac
za rešenje hrvatskog n a c i o n a l n o g pitanja. Tamo je u j u n u 1924. g o d i n e d a o iz-
javu o ulasku HRSS u Seljačku international u, Stoje po p o v r a t k u u z e m l j u 14.
jula iste godine o v a k o objasnio:
« . . . U S e l j a č k o j i n t e r n a c i o n a l i sam r e k a o d a j e Jugoslavija j e d a n švindl. Riječi »Jugos-
lavija« n e m a n i g d j e u Ustavu. To je ideja S l o v e n a c a i nas H r v a t a j o š više. a po d a n a š n j e m Us-
tavu postoji s a m o Eshaezija. Kraljevina Srba, H r v a t a i Slovenaca- Mi k a o n a r o d ne s m i j e m o
dozvoliti, d a n a m s e n e š t o n a m e ć e v e r s a j s k i m u g o v o r o m . T o t r e b a d a s e r a s ć i s t i . .
. . . Ja sam već 8. prosinca 1920. g. kao i svuda i na svim z a s t u p n i č k i m sjed-
nicama naglasio, da p r i z n a j e m o granice države S H S . . . U n a š o j akciji n e m a
ništa protiv Srba .. . 1 2
Pošto je u m e đ u v r e m e n u 26. m a r t a 1924. Svetozar Pribićević sa 14 posla-
nika istupio iz D e m o k r a t s k e s t r a n k e i o b r a z o v a o Samostalnu demokratsku
stranku (SDS) radi č u v a n j a n a r o d n o g i državnog j e d i n s t v a u d u h u »Vidovdan-
skog ustava«, s u t r a d a n je obrazovana Pašić-Pribićevićeva vlada (»PP-vlada«)
n a č e l u s Nikolom Pašićem i Svetozarom Pribičevićem k a o m i n i s t r o m prosve-
te. Time je f e d e r a l i s t i m a zapretila o p a s n o s t od »parcelacije Hrvatske« (jer je
Vidovdanskim u s t a v o m bila p r e d v i đ e n a p o d e l a države na 33 oblasti). Zato su
hrvatski poslanici (po o d o b r e n j u Stj. Radića) počeli da dolaze u Beograd, ali
je u N a r o d n o j skupštini do 20. m a r t a 1924. od 70 m a n d a t a H R S S n a m e r n o ve-
rifikovano s a m o 20, j e r bi u p r o t i v n o m , »PP-vlada« v e r i f i k o v a n j e m m a n d a t a
svih hrvatskih poslanika izgubila većinu u Skupštini. Zatim je 21. m a j a 1924.
o b r a z o v a n a d r u g a »PP-vlada« sa sličnim sastavom k a o i prva, ali je i o n a odu-
govlačila verifikovanje m a n d a t a hrvatskih poslanika, t a k o da je tek 27. m a j a
verifikovala i ostale m a n d a t e HRSS. Da vlada ne bi ostala u manjini, p r e d s e d -
nik S k u p š t i n e je istog d a n a zaključio z a s e d a n j e p r e d s t a v n i š t v a do 20. o k t o b r a
i tako p r o t i v p r a v n o p r o d u ž i o život ove vlade i o m o g u ć i o joj, da izbegne krizu
u koju je bila zapala. Zbog toga je vodstvo Opozicionog bloka (DS, JMO, SLS
i HRSS) 29. m a j a 1924. izdalo Proglas, u kojem je o š t r o n a p a l o politiku
»PP-vlade«, t a k o d a j e 27. jula 1924. od p r e d s t a v n i k a ovog b l o k a i r a d i k a l s k o g
disidenta poslanika Nastasa Petroviča obrazovana Davidovićeva vlada, u ko-
joj su bila p r e d v i đ e n a četiri ministar; ka mesta za p o s l a n i k e HRSS. Međutim,
iako je d o b i l a p o d r š k u u Skupštini, dvorska k a m a r i l a i centralistički politi-
čari - uplašeni u l a s k o m hrvatskih p r e d s t a v r i k a u v l a d u - razvili su veliku
k a m p a n j u protiv Davidovićeve vlade, t a k o d a j e 15. o k t o b r a 1924. p o d n e o os-
tavku sa sledečim obrazloženjem (k >jim je, u stvari, o s u d i o n e p o s r e d n o kra-
ljevo m e š a n j e u p a r l a m e n t a r n i život):
• Vaše Veličanstvo! Pošto mi je Vaše Veličanstvo izrazilo potrebu da dam ostavku ( p o d v u -

k a o V. T.) u cilju p r o š i r e n j a vlade za p r o d u ž e n j e naše d a n a š n j e p o l i t i k e m i r a . r e d a , z a k o n a ,
b o r b e protiv k o r u p c i j e do k o n a č n o g s p o r a z u m a izmet u S r b a . H r v a t a i Slovenaca, s l o b o d a n
s a m d a Vam p o d n e s e m o s t a v k u svog ki.bineta«
Tako je 6. n o v e m b r a 1924. o b r a z o v a n a treća »PP-vlada« koja nije imala

većinu, pa se nije ni pojavila pred S k u p š t i n o m , već je Ukazom od 10. novem-
bra 1924. r a s p u š t e n a , a za 8. f e b r u a r 1925. raspisani su novi izbori. M e đ u t i m ,
ta vlada je, u p r k o s svemu, p r e k o vog ministra u n u t r a š n j i h poslova B o ž i d a r a
Maksimovića sprovodila oštar ki rs protiv federalistićkih »antidržavnih ele-
menata«. Tako je o v a j ministar d o b i o n a d i m a k »Boža Kundak«, a njegov oz-
loglašeni režim »režim kundaka«. 1 3
S m a t r a j u ć i da se HRSS, u cilju s p r o v o đ e n j a svoje »antidržavne politike«,
povezala s K o m u n i s t i č k o m i n t e r n a c i o n a l o m s protivjugoslovenskim elemen-
tima u s u s e d n i m zemljama, n a r o č i t o s U n u t r a š n j o m m a k e d o n s k o m revolu-
c i o n a r n o m organizacijom (VMRO) u Bugarskoj, Pašić - Pribićeviča vlada je
1. j a n u a r a 1925. godine, između ostalog, d o n e l a sledeče zaključke:
• 1) da se o d m a h r a s t u r i HRSS, koja je s t u p a n j e m u S e l j a č k u i n t e r n a c i o n a l u p o s t a l a sa-
stavni d e o K o m u n i s t i č k e i n t e r n a c i o n a l e ;
2) da se u b u d u ć e z a b r a n e svi zborovi - k o n f e r e n c i j e i svaki rad ove partije, k a o i iz-
laženje svih n j e n i h publikacija, knjiga i novina;
3) da se na HRSS n a j s t r o ž e p r i m e n e p r o p i s i čl. 18 Z a k o n a o zaititi b e z b e d n o s t i i po-
r e t k a u državi;
4) da se o d m a h z a p l e n e sve arhive, novine, p u b l i k a c i j e i p r e p i s k a H R S S i
5) da se h i t n o p r e d u z m e krivični p o s t u p a k p r e m a vodstvu HRSS«.
O d m a h posle toga sav policijski a p a r a t u državi bio je stavljen u pokret,

t a k o da su u b r z o p o h a p š e n i svi članovi vodstva HRSS, izuzev S t j e p a n a Radi-
ća, ali je i on 5. ili 6. j a n u a r a 1925. godine p r o n a đ e n u svom skrovištu u Za-
grebu i u h a p š e n . ' 4
Međutim, i n t e r e s a n t n o je d a j e Okružni sud u Zagrebu o d b i o predlog dr-
žavnog tužioca za p o k r e t a n j e krivičnog p o s t u p k a protiv HRSS zbog veleizda-
je. Iako je S. Radić zadržan u zatvoru, a HRSS i dalje ostala pod »Obznanom«,
ona je na izborima 8. f e b r u a r a 1925. dobila 67 m a n d a t a , dok je opozicija - i
p o r e d policijskog t e r o r a na izborima - dobila nešto više glasova nego vladin
centralistički blok. To znači da je federalistički blok o d n e o p o b e d u i p o s t a o
otporniji i stabilniji, u p r k o s svakog vladinog t e r o r a . ' 5
Vlada Pašić - Pribićević i dalje je u N a r o d n o j skupštini sprovodila svoju
samovolju, Stjepan Radić je i dalje ostao u zatvoru, a pripadnici H R S S su i da-
lje bili pod u d a r o m vladinih m e r a i o r g a n a vlasti ne birajući sredstva. Pripad-
nici HRSS s m a t r a n i su k o m u n i s t i m a , ili njihovim bliskim e l e m e n t i m a , iako
su pripadnici HRSS dokazivali da su protivnici KPJ. U takvim p r i l i k a m a došlo
je do tešnjih veza između vodstva HRSS i onih opozicionih g r u p a koje su is-
tupale protiv Pašić - Pribićevićeve vlade, tj. D e m o k r a t s k a s t r a n k a (DS), JMO
i SLS. Tako je k r a j e m f e b r u a r a 1925. godine zaključeno da se p o v e d e zajec -
nička akcija i f o r m i r a n tzv. Blok narodnog sporazuma i seljačke demokratije.
O t o m e je, u ime šefova u d r u ž e n i h opozicionih grupa, 22. m a r t a 1925. godine
p r e d s e d n i k D e m o k r a t s k e s t r a n k e Ljuba Davidović u Skupštini p r o č i t a o izja-
vu da » p a r l a m e n t a r n e stranke, koje su do sada bile u d r u ž e n e p o d nazivom
Opozicionog bloka osnivaju stalnu političku zajednicu pod i m e n o m Blok na-
rodnog sporazuma i seljačke (ljudske) demokratije i n a s t u p a j u u N a r o d n o j
skupštini kao j e d n a celina u svim p i t a n j i m a u kojima se radi o z a j e d n i č k o j po-
litici ove zajednice.
»Kao osnova r a d n o g p r o g r a m a Bloka uzima se deklaracija Davidovićeve
vlade od 12. avgusta 1924. g o d i n e i p r o g r a m a t s k a načela koja su d e l i m i č n o iz-
ražena u s a o p š t e n j u p r e d s e d n i š t v a HRSS od 24. s e p t e m b r a iste godine. No,
u p r k o s velike zaoštrenosti između vlade i opozicije, ipak nisu prestali poku-
šaji da između njih d o đ e do neke d o d i r n e linije. Pored izjava nekolicine po-
slanika iz redova h r v a t s k e opozicije, i s vladine strane, o d n o s n o dvora, poku-
šavalo se da se uspostavi k o n t a k t sa zatvorenim p r e d s e d n i k o m H R S S Stjepa-
nom Radićem. O t o m e je bivši radikalski poslanik Mita Dimitrijević u svojoj
knjizi Mi i Hrvati, Beograd, 1939, str. 174 i dalje, d a o nekoliko p o d a t a k a o
t o m e k a k o je kralj Aleksandar o t p o č e o akciju da se uspostavi k o n t a k t s za-
tvorenim Radićem i nagovori da izmeni politički k u r s HRSS. S tim u vezi, do-
šao je predlog vodstva HRSS da kralj Aleksandar primi Pavla Radića u audi-
jenciju, pa je pet d a n a pre audijencije Dimitrijević, n a v o d n o , po drugi p u t po-
setio S t j e p a n a Radića u zatvoru. Prilikom posete S t j e p a n Radić je izjavio Di-
mitrijev ie u svoju s p r e m n o s t za s p o r a z u m s r e ž i m o m i izdiktirao direktivu po-
tpredsedniku IIRSS Pavlu Radiću šta će u ime vodstva s t r a n k e i njegovo (Stje-
panovo) ime reci u N a r o d n o j Skupštini. U toj o p š i r n o j direktivi, između os-
talog, Stjepan Radić je naglasio:
• Mi m o ž e m o izvršiti d j e l o n a r o d n o g s p o r a z u m a u s k l a d u s o s j e ć a j i m a i i n t e r e s i m a i sr-
p s k o g i h r v a t s k o g n a r o d a u j e d n o j monarhiji engleskog lipa. Li želji za t a k v o m m o n a r h i j o m
e n g l e s k o g tipa H R S S p r i z n a j e s a d a š n j e s t a n j e i sa V i d o v d a n s k i m u s t a v o m k a o već postojeći
politički fakt. sa d i n a s t i j o m K a r a đ o r đ e v i c a n a č e l u , t a k o đ e k a o fakt koji mi b e z u s l o v n o pri-
z n a j e m o i s kojim s m o se mi složili k o n a č n o . Taj nas fakt veže izvan svega, kao i j e d i n s t v o
d r ž a v e SHS. Ovo t e k s t u a l n o reći«! Zatim je o n a r o d n o m j e d i n s t v u r e k a o : » S m a t r a m o se k a o
tri n a r o d a . Hrvati, Srbi i Slovenci, koji h o ć e m o i s r c e m i sviješću da živimo z a j e d n o , j e r s m o
u m e đ u n a r o d n o m p o g l e d u jedno i ne m o ž e m o živjeti u m e đ u n a r o d n o m s k l o p u svaki za sebe
i o d v o j e n o j e d a n od d r u g o g a . Ovo n a r o č i t o istaci i reći: »Jedinstvo p r e k o noći ne s t v a r a se.
o n o je n e p r i r o d n o i mi ga ne o d o b r a v a m o . Ali n a š je ideal, nas H r v a t a , š t o s m o mi svi, na-
r o č i t o u s e l j a č k o m e l e m e n t u j e d n a n e r a z r i v n a cjelina, e t n i č k a cjelina, sa j e d n i m istim pri-
v r e d n i m i socijalnim i n t e r e s i m a Ali mi s t o j i m o protiv c e n t r a l i z a c i j e « . Još t r e b a reci: »Hr-
vati prvi put sad našli su se u j e d i n j e n i i s l o b o d n i u svojoj državi i njihov n a c i o n a l n i o s j e ć a j
p o č e o je svom s n a g o m da se razvija i on se ne m o ž e i n e d a ugušiti i zbrisati. Istaci stav protiv
f r a n k o v a c a naših političkih p r o t i v n i k a j o š iz v r e m e n a H a b s b u r š k e M o n a r h i j e « . Dalje je go-
vorio o p o t r e b i revizije V i d o v d a n s k o g ustava na o s n o v u s p o r a z u m a n a r o d a s r p s k o g , hrvats-
kog, slovenaćkog. 1 ®
Na osnovi ove direktive, Pavle Radić je već 27. m a r t a , kao p r e d s j e d n i k Hr-

vatskog seljačkog kluba, kao zamjenik p r e d s j e d n i k a Radića, u svoje ime, u
ime c j e l o k u p n o g vodstva i u ime samog p r e d s j e d n i k a S t j e p a n a Radića, u Na-
r o d n o j skupštini izjavio:
• . . p r i z n a j e m o s v e u k u p n o političko stanje, k a k o j e d a n a s p o V i d o v d a n s k o m ustavu
sa d i n a s t i j o m K a r a đ o r đ e v i ć a na čelu . . . Ne s a m o po d a n a š n j e m p o l i t i č k o m životu, n e g o i po
n a š e m p r o g r a m a t s k o m s h v a ć a n j u s m a t r a m o j e d i n s t v o d r ž a v e izvan svake s u m n j e Mi to
jedinstvo, koje s e h o ć e stvoriti p r e k o noći. n e m o ž e m o o d o b r i t i zato. j e r j e o n o n e p r i r o d n o ,
j e r d o k postoji politička svijest h r v a t s k o g i s r p s k o g n a r o d a , o n d a je to politički f a k a t s kojim
ljudi m o r a j u r a č u n a t i Mislim da nije n i k a k v a nesreća, a k o b i s m o se mi s m a t r a l i i p o s e b n i m
narodima . P o t r e b n o je. to p o t p u n o lojalno p r i z n a j e m , da ima j a k a realna baza. a to je Us-
tav .. . Priznajem, u m n o g i m s t v a r i m a je naš Ustav vrlo d o b a r . No. n e g d j e bi se m o g a o da po-
pravi H R S S nije stupila e f e k t i v n o u Seljačku i n t e r n a c i o n a l u , izjavljujem da n i j e s m o imali
p r e m a n j o j i da n e m a m o p r e m a njoj nikakvih obaveza i n i k a k v i h o d n o s a , šta ce i n a š Glavni
o d b o r ustanoviti p r v o m p r i l i k o m z a čitavu s t r a n k u . .
Međutim, centralističko državno r u k o v o d s t v o s m a t r a l o je b e z n a č a j n o m

ovu izjavu Pavla Radića, pa je N a r o d n a s k u p š t i n a istog d a n a usvojila predlog
jednog radikalnog poslanika da August Košutić, Vlatko Maček, Josip Preda-
vec, dr Juraj Krnjević, Stjepan Radić i dr Stjepan Košutić po ćL 18 Zakona o
zaštiti države ne m o g u biti n a r o d n i poslanici, pa p r e m a t o m e N a r o d n a skupš-
tina rešava da se njihovi mandati ponište,18
U takvoj situaciji, p r e m a pisanju Mite Dimitrijevića, d v o r s k o g posredni-
ka između kralja i S t j e p a n a Radića, Pavle Radić je i m a o četiri audijencije kod
kralja koji je nastojao da veže HRSS sa radikalima u vladi. Posle toga, 2. aprila,
došlo je do s a s t a n k a između Pavla Radića i Nikole Pašića, ali nije došlo do
s p o r a z u m a zato što je kralj tražio da Stjepan Radić o d u s t a n e od revizije Us-
tava, pa je Stjepan Radić sa vodstvom svoje stranke, koje je n a k n a d n o pritvo-
reno, ostao u zatvoru. 1 9
U novoj izjavi od 22. aprila 1925. (koja je s u t r a d a n objavljena u štampi, a
24. aprila p r e d a t a kralju) Stjepan Radič je. između ostalog rekao:
» . . . Mi u b u d u ć e n e ć e m o učiniti ništa što bi otežalo s p o r a / u m S r b a i Hrvata. Srbi i Hr-
vati se t o l i k o k o m p l e t i r a j u da m o r a j u ići z a j e d n o . Ako su Srbi bolji v o j s k o v o đ e i bolji dip-
lomate, mi opet z n a d e m o graditi ceste i u r e đ i v a t i škole. Srbi su, r e c i m o , b o r c i a mi mirot-
vorci. Važno je i j e d n o i d r u g o . S a m o već j e d n o m t r e b a početi raditi. A mi to h o ć e m o i ne-
ć e m o da sa svoje s t r a n e p o s t a v l j a m o i n a j m a n j e t e š k o ć e z a j e d n i č k o m r a d u sa R a d i k a l n o m
s t r a n k o m . Zato mi sada i ne t r a ž i m o revizije Ustava, već p r i h v a ć a m o gledište gosp. Pašića.
n e k a se Ustav o p r o b a , na g o d i n u , dvije, tri i više, pa n e k a se o n d a m i j e n j a p r e m a n a r o d n o j
p o t r e b i a k o s e t o p o k a ž e d a j e p o t r e b n o . M i n e p o s t a v l j a m o n i k a k v i h d r ž a v n o p r a v n i h zahtje-
va i ne k a n i m o ih p o s t a v l j a t i . . . 2 0
Posle ove izjave nastalo je p o g a đ a n j e između HRSS i N a r o d n e r a d i k a l n e

stranke, koje je s r e d i n o m jula završeno s p o r a z u m o m , na osnovi kojeg je 18.
jula 1925. o b r a z o v a n a radikalsko-radićevska Vlada narodnog sporazuma (u
kojoj je Stj. Radić dobio resor Ministarstva narodnog vaspitanja i p r o s v r u i
S u t r a d a n 19. jula 1925. S t j e p a n Radić je, p o š t o je izašao iz zatvora, u p u t i o kra-
lju Aleksandru sledeći telegram:
»Njegovom veličanstvu kralju A l e k s a n d r u - B e o g r a d .
S l a v e n s k o m vidovitošću, d r ž a v n i č k o m o c j e n o m prilika i ljudi, m i r o m uzvišenog rodi-
telja, o d l u ć n o š c u p l e m e n i t o g a z n a č a j a svoga, a u s a v r š e n o m s k l a d u sa sjajnim s l o b o d a r s k i m
i u s t a v n o - p a r l a m e n t a r n i m t r a d i c i j a m a d o m a K a r a đ o r đ a , pospješili ste i osigurali ste n a r o d -
ni s p o r a z u m k a o veliko d j e l o n a r o d n o g izmirenja na s e l j a č k o m o s n o v u r a d a i p o š t e n j a , na
u s t a v n o m t e m e l j u zakonitosti, r a v n o p r a v n o s t i i s l o b o d e , a u težnji k vječnim i d e a l i m a čov-
ječnosti, p r a v i c e i mira.
Da bog blagoslovi i poživi Vaše veličanstvo i naš cijeli vladalački d o m - S t j e p a n Ra-
dić«. 2 '
Kad je nešto kasnije kralj Aleksandar 15. avgusta d o š a o u Zagreb, povo-

d o m proslave 1000-godišnjice hrvatskog kraljevstva, Stjepan Radić je u svom
političkom zanosu, pored ostalog, ispevao himnu koja je ovako počinjala:
• Hrvatski sokol k Tebi leti,
Zvijezdo K a r a đ o r đ e v a d o m a .
Iznad oblaka, m u n j a i zvona
Pozdrav će Tebi donijeti .«. 22
Kao što se vidi, S t j e p a n Radić je i do tada, a i kasnije m e n j a o svoje sta-

vove, p o n e k a d i u sasvim s u p r o t n o m pravcu. U to v r e m e HRSS p r o m e n i l a je
ime u Hrvatska seljačka stranka (HSS).
Uskoro posle toga p o n o v o su otpočela trvenja između HSS i N a r o d n e ra-
dikalne s t r a n k e ne s a m o zato što hegemonistički sistem nije prestajao, kako
je to sam Radić j e d n o m kvalifikovao rećima: »Mi n i s m o u vladi nego pri vla-
di«, nego i zato što je Radić na raznim s k u p š t i n a m a d r ž a o govore koji se nisu
sviđali radikalima i što se k r a j e m m a r t a 1926. godine p r i d r u ž i o opoziciji koja
je u N a r o d n o j skupštini p o d n e l a interpelaciju zbog k o r u p c i o n a š k i h poslova
R a d o m i r a Pašića, sina p r e d s e d n i k a vlade Nikole Pašića, što je 4. aprila dovelo
do pada Pašićeve vlade. Iako je ušao i u novu vladu Nikole Uzunovića, opet
kao ministar prosvete, Stjepan Radić je, zbog protesta poslanika »pašićeva-
ca«, posle n e k o l i k o d a n a ( u p r a v o 15. aprila) ispao iz d r u g e Uzunovićeve vlade
u koju su ušli neki disidenti iz vodstva HSS, ali su i oni 1. f e b r u a r a 1927. go-
dine ispali iz vlade. 2 3
U borbi protiv c e n t r a l i z m a Radićeva HSS je o š t r o istupila protiv c e n t r a
oligarhije i k o r u p c i o n a š k o g režima koji je sprečavao d e m o k r a t s k o r e š e n j e na-
c i o n a l n o g pitanja. Ta b o r b a je dobila n a r o č i t o o š t r e f o r m e ujesen 1927. godi-
ne, kada je o b r a z o v a n a Seljačko-demokratska koalicija (SDK) od Radićeve
HSS i Pribićevićeve SDS. Tako je d o t a d a š n j i najvatreniji p o b o r n i k m o n a r h i j e
i centralizma, b e s k o m p r o m i s n i branilac jugoslovenskog n a c i o n a l n o g unita-
rizma, Svetozar Pribićević - kad je bio o d g u r n u t sa vlasti - p o s t a o j e d a n od
najodlučnijih p r o t i v n i k a dvorske kamarile i centralizma. On je, z a j e d n o sa do-
t a d a š n j i m svojim najvećim p r o t i v n i k o m S t j e p a n o m Radićem organizovao
snažnu političku akciju za o b a r a n j e centralističkog režima i za uspostavljanje
federalizma. A t a d a je federalizam i m a o o d l u č n o g p o b o r n i k a i u KPJ koja se
oslobodila od ranijih f r a k c i o n a š k i h skretanja, što se vidi i iz n j e n e p o z n a t e Re-
zolucije o n a c i o n a l n o m pitanju iz 1926. godine. U toj Rezoluciji se, i z m e đ u os-
talog kaže:
» . . . Imperijalistički režim v l a d a j u ć e s r p s k e buržoazije z a s n o v a n je na politici nacional-
nog u g n j e t a v a n j a i e k o n o m s k o g iscrpljivanja n e s r p s k i h nacija . . . I m p e r i j a l i s t i č k a politika
v l a d a j u ć e s r p s k e b u r ž o a z i j e izazvala je sasvim o p r a v d a n o silno n e z a d o v o l j s t v o k o d svih ne-
s r p s k i h n a r o d a . I to n e z a d o v o l j s t v o d o š l o je do izražaja u f o r m i r a n j u n a c i o n a l n i h p o k r e t a
u Hrvatskoj, Sloveniji. Makedoniji, Vojvodini i C r n o j Gori. Na ćelu svih tih p o k r e t a stoji j o š
uvek buržoazija, koja se t r u d i da i n a c i o n a l n o p i t a n j e iskoristi za j a č a n j e svoga u t i c a j a u na-
rodnim masama ...«.
Kao što se vidi, KPJ je postavljala nacionalno p i t a n j e na široj i pravilnoj

osnovi, j e r je u Rezoluciji dalje istakla » d a j e buržoazija n e s p o s o b n a da nacio-
nalnu b o r b u d o v e d e do kraja: ona izdaje n a c i o n a l n u b o r b u u o n o m t r e n u t k u ,
kad nacionalni p o k r e t masa zapreti da p o s t a n e o p a s n o s t za n j e n u klasnu vla-
davinu .. .«.24
Posle izbora od 11. s e p t e m b r a 1927. u opoziciju protiv vlade Vukićevića
istupile su HSS i S a m o s t a l n a d e m o k r a t s k a stranka, a ni radikali ni d e m o k r a t i
nisu se slagali sa njime.
U borbi o k o osvajanja e k o n o m s k i h interesa, a time i o b e z b e đ e n j a vlasti,
centralistički krugovi su - u težnji da uguše federalistićku opoziciju - u s k o r o
prešli na o t v o r e n e pretnje. U »Politici« od 7. m a j a 1928. godine j e d a n političar
Radikalne s t r a n k e zapretio je S t j e p a n u Radiću da će se »i sami g r a đ a n i ove
države o b r a č u n a t i sa njime k a k o znadu«. Zbog toga je Svetozar Pribićević 8.
m a j a u N a r o d n o j skupštini rekao: »Ovdje se, dakle, j a v n o prijeti j e d n o m par-
l a m e n t a r n o m vođi, koji još ima taj specijalni karakter, da predstavlja Hrvate,
da će se s njim fizički obračunati. I to čini j e d n a ličnost, koja je bliska m i n i s t r u
finansija . . . Današnje s r b i j a n s k e s t r a n k e uzele su svu vlast u svoje r u k e i gnja-
ve p r e č a n s k e k r a j e v e na bezdušan način. Otjerali su sve Hrvate u opoziciju,
a od p r e č a n s k i h ljudi uzimaju s a m o one, koji im k u l u č e .. .«. 2S
Na to je radikalski poslanik Puniša Račić (sa još 19 radikalskih poslanika)
19. j u n a 1928. godine, tj. uoči s a m o g atentata na S t j e p a n a Radića i h r v a t s k e
n a r o d n e poslanike u N a r o d n o j skupštini predložio:
» . . . 1. Da se S t j e p a n Radić p r e g l e d a lekarski, te da se u t v r d i da l i j e u n o r m a l n o m sta-
nju ili ne, j e r su mu d o s a d a š n j i p o s t u p c i takvi, da izazivaju s u m n j u , da je n o r m a l a n .
2. Ako l e k a r s k i konzilium ne b u d e utvrdio, da je S t j e p a n Radić u m n o p o r e m e ć e n ,
o n d a t r a ž i m o d a s e kazni m a k s i m a l n o m k a z n o m , koju p r o p i s u j e Poslovnik N a r o d n e skupš-
tine .. ,«. 28
U nastavku d e b a t e u N a r o d n o j skupštini sledećeg dana, 20. j u n a 1928. go-

dine, n a k o n pretnji radikalskog poslanika vojvode Luna Jovanovića, upuće-
nih federalističkim opozicionim poslanicima SDK rečima:
»Pridite se m e n i a k o smijete!« i T o m e Popovića: »Ako vaš voda, a k o S t j e p a n Radič bru-
ka hrvatski n a r o d i dalje p r o d u ž i s v r i j e đ a n j e m , ja vam j a m č i m da če njegova glava p a s t i . . . « ,
javio se radi ličnog o b j a š n j e n j a poslanik P t n i š a Račić. On je. b r a n e ć i »interese s r p s k o g na-
r o d a . i n t e r e s e svoje o t a d ž b i n e « r e k a o : » . . . k a o S r b i n i n a r o d n i poslanik, kad vidim o p a s n o s t
p r e m a svojoj naciji i o t a d ž b i n i , ja o t v o r e n o k a ž e m , da ću u p o t r e b i t i i d r u g o oružje, koje t r e b a
da zaštiti i n t e r e s e s r p s t v a . « . N a to je dr Ivan P e r n a r uzviknuo: »Opljačkali ste begove«! A
Puniša Račić je sa g o v o r n i c e r e k a o : »Tražim g o s p o d i n e p r e d s e d n i ć e , da ga kaznite ili ću ja
da ga kaznim. Ko god bi o v d e p o k u š a o da se stavi i z m e đ u m e n e i P e r n a r a p o g i n u ć e ... «
Pošto je p r e d s e d n i k S k u p š t i n e p r e k i n u o s e d n i c u Puniša Račić je izvršio

nečuven zločin - u b i o je Pavla Radića i d r a Basaričeka, a teško ranio S t j e p a n a
Radića i lakše Ivana G r a n d u i Ivana Pernara. Od zadobijene r a n e Stjepan Ra-
dić je 8. avgusta 1928. u m r o u Zagrebu. 2 7
O Radićevoj ličnosti, koja se odlikovala impulzivnošću i često beskom-
p r o m i s n o m neustrašivošću i govorništvom, a time p o s r e d n o i o delatnosti
njegove s t r a n k e do njegove smrti, n a v e š ć e m o još n e k o l i k o p o d a t a k a .
Karakteristično je d a j e S. Radić o d m a h posle atentata, ne verujući d a j e
u njega u m e š a n i kralj Aleksandar (o č e m u se u javnosti p o t a j n o govorilo), iz-
javio da »sada postoji s a m o kralj i narod«. On je n a p i s a o i p o r u k u koju je 3
d a n a posle atentata, 23. juna, na p o g r e b u žrtava a t e n t a t a - Pavla Radića i Đ u r e
Basaričeka - u njegovo ime p r o č i t a o Svetozar Pribićević, u kojoj naglašava da
»HSS ima p o v e r e n j a u kralja i da v e r u j e da će »srpsko-hrvatsko-slovenački
narod« i kralj d o n e t i r e š e n j e t e š k o m pitanju koje je p r o u z r o k o v a n o zločinom
u Skupštini, iako su tih d a n a predstavnici HSS i SDK j a v n o isticali da je u
atentat u Skupštini u m e š a n m i n i s t a r d v o r a Dragomir Janković, a t a j n o su ba-
cali s u m n j u i na kralja Aleksandra. 2 8
Međutim, suprotno ovome s a m o mesec d a n a kasnije (24. jula 1928. godine)
S. Radić je d a o sledeću izjavu d o p i s n i k u n o v i n a r s k e agencije »Telegraf
union« (»Telegraph union«) iz Berlina:
»Hrvati su p o š t e n o priznali d i n a s t i j u K a r a đ o r đ e v i ć a i j e d i n s t v e n u Kraljevinu Srba, Hr-
vata i Slovenaca. Oni su se nadali da će im u s p e t i da se sa S r b i m a s p o r a z u m e j u i da će se
moći z a j e d n o živeti u Kraljevini Srba, H r v a t a i S l o v e n a c a (SHS) u b r a t s k o j slozi, u k o j o j će
svi n a r o d i i sva p l e m e n a , z d r u ž e n a u j e d n u n a c i o n a l n u državu, imati sva p r a v a i p o t p u n o jed-
n a k u s l o b o d u . I s k u s t v o p o s l e d n j i h tri do četiri g o d i n e d e f i n i t i v n o je nas r a z u v e r i l o da sa sr-
pskim s t r a n k a m a i sa s r p s k i m o d l u č u j u ć i m političkim k r u g o v i m a m o ž e u o p š t e d o ć i do kak-
vog p o š t e n o g s p o r a z u m a . Ja sam čak u v e r e n da je to i u b u d u ć n o s t i n e m o g u ć e .
Hrvali i Srbi dva su r a z n o l i k a n a r o d a , raznolike p r i r o d e i raznolikih tradicija. Oni su
(misli na H r v a t e - V. T.) j e d n o m krvi. j e d n o m istorijom i k u l t u r o m vezani sa Z a p a d o m , dok
su Srbi vezani sa I s t o k o m . Hrvati su n a r o d e v r o p s k e k u l t u r e . Srbi istoćno-vizantijske. Ako
se u z m u u obzir stalni n a p o r i S r b a za a p s o l u t n o m h e g e m o n i j o m u državi, koja se u t o m e sa-
stoji da sva d r u g a p l e m e n a Kraljevine S.H.S. p o t č i n e u k a t e g o r i j u politički p o d r e đ e n i h ele-
m e n a t a B e o g r a d u p o d niži nivo s r p s k e a d m i n i s t r a c i j e , o n d a će se r a z u m e t i z a š t o Hrvati i za-
š t o Srbi u H r v a t s k o j koji su bili sviknuti j e d n o j d r u g o j d r ž a v n o j a d m i n i s t r a c i j i i d r u g i m us-
lovima za državni i javni p o r e d a k , da se oni ne mogu slotili sa Srbima u Srbiji i zašto jugos-
lovensko drtava u današnjem svom obliku kao jedinstvena driavna zajednica ne može postojati
i zašto je ona osuđena da se raspadne.
Zahtevi koji su usled t o g a n a č e l n o političkog i m o r a l n o g razilaženja stavljeni od celo-
k u p n o g g r a đ a n s t v a i n a r o d a u H r v a t s k o j i Dalmaciji jasni su i lojalni. Hrvati n e ć e stupiti ni
u kakve p r e g o v o r e i n e ć e voditi nikakve r a z g o v o r e sa S r b i j a n s k i m s t r a n k a m a koje potpo-
mažu vladu Velje Vukićevića ili vladu koja bi d o š l a n j e g o v o m p o t p o r o m . U tu S k u p š t i n u , u
kojoj je izvršeno o n a k o z l o č i n a č k o delo, n e ć e se Hrvati nikad .vratiti. Oni traže s t v a r a n j e
n e u t r a l n e vlade s a p o t p u n o i n t a k t i v n i m političkim l i č n o s t i m a kbje n e p r i p a d a j u n i j e d n o j
s t r a n c i i koje u ć e l o m n a r o d u uživaju p o v e r e n j e i p o š t o v a n j e .
Ova vlada imala bi taj zadatak da sprovede slobodne izbore za novu skupštinu, koja bi vla-
da onda trebala da sprovede reviziju ustava i da nanovo sagradi kralje\inu Srba, Hrvata i S/o-
venaca. da je reorganizira na novoj osnovi. Pri ovoi reorganizaciji države Jugoslavije traže Hr-
vati potpuno odvajanje od Srbije t osnivanje potpuno samostalne države Hrvatske koja bi sa Sr-
bijom bila vezana s a m o personalnom unijom.
Srpski krali imao bi biti i kralj Hrvatske Ovo bi bila jedina veza, koja bi u budućnosti ve-
zala Hrvale sa Srbima.
U svima drugim pitanjima morala bi biti Hrvatska potpuno nezavisna. Trebala bi imati
svoj vlastiti parlament i svoju vlastitu upravu, svoju vlastitu vojsku itd. drugim rećima: trebalo
bi da Hrvatska bude slobodna država, slična Irskoj. Ovo potpuno odvajanje Hrvatske od Srbije
predstavi/a jednu mogućnost za dalji zajednički život Hrvata i Srba.
Vojvodini, Bačkoj. Dalmaciji, Bosni i Hercegoxini i Slavoniji imalo bi se ustupiti pravo da
traže prisajedinjenje sa Hrvatskom ili sa Srbijom.
Ni za tednu tačku neće Hrvati popustiti od ovih zahteva, koji predstavljaju minimum za-
hteva.
Na p i l a n j e da li se on ne boji vojničke d i k t a t u r e . Radić je o d g o v o r i o da se toga ne boji.
»Vojnička d i k t a t u r a bila bi u stvari n a s t a v a k d a n a š n j i h prilika i p o č e t a k p o t p u n o g sloma.
Sto se tiče t a l i j a n s k o g pitanja, mi m i s l i m o tia je s p o r a z u m sa Italijom sasvim m o g u ć uz
p o t p u n o o č u v a n j e e k o n o m s k o g , k u l t u r n o g i s o c i j a l n o g i n t e r e s a n a r o d a u Dalmaciji. Mi Hr-
vati ne b o j i m o se Talijana i mi s m o u v e r e n i u to, da ne t r e b a imati nikakvih b o j a z n i r a d i Dal-
macije i da Italijani n e m a j u z a p r a v o želju da je o s v o j e n e g o d » sa n a m a žive u s p o r a z u m u
i u miru.» 2 9
Ova izjava S t j e p a n a Radića, d a t a n e k o l i k o d a n a uoći njegove smrti, u

stvari predstavlja njegov politički testament za njegove političke naslednike, na
k o m e su oni zasnivali čitavu svoju političku d e l a t n o s t sve do aprilskog sloma
Kraljevine Jugoslavije 1941.
»Stjepan Radić je, istina, u s v o m e p o l i t i č k o m d j e l o v a n j u varirao, m i j e n j a o p r o g r a m e ,
prelazio s jedne p o l i t i č k e linije na d r u g u (od p r v o b i t n o g r e p u b l i k a n s t v a u m o n a r h i z a m na-
k o n p o m i r e n j a s d v o r o m I925.g itd), ali ipak mu se m o r a priznati, da je n e r i j e t k o n a g l a š a v a o
p o t r e b u da H r v a t s k a o s t a n e u j u g o s l o v e n s k o m okviru .. -« 30
U svome g o v o r u na sastanku 4. jula 1971. g o d i n e članovima Izvršnog ko-

miteta CK SKH i d r u g i m n a j o d g o v o r n i j i m političkim f u n k c i o n e r i m a , pored
ostalog, d r u g Tito je rekao:
» . . . Dozvolili ste Matici (odnosi se na Maticu hrvatsku - p o d v u k a o V. T.)
da se pretvori u političku oranizaciju do te m j e r e da ćete sada to teško savla-
dati. Priješla vas je, niste u stanju d a j e zauzdate. Maćekovština je tu preplavila.
Ja znam njihove metode. Znam Radića i Mačekovce od prije rata. Radićeva or-
ganizacija bila je kulačka oranizacija na vrhovima, a prema sitnom seljaštvu bio
je demagog. On je mrzeo komuniste i nije zastupao interese radničke klase. Mi
smo mu nudili saradnju, ali s nama nije htio. To što je nastradao u Skupštini,
to je tragična stvar, ali se ne može po tome ocjenjivati njegova politika .. ,«3'
(Podvukao V. T.).
I pored Radićeve smrti, HSS je ostala kompaktna', ali kad je ušla u sastav
SDK. Pribićević, k a o drugi p r e d s e d n i k ove koalicije, počeo je da vrši na nju
jak uticaj. Između njega i Maćeka, koji je izabran za Rađićevog naslednika, do-
šlo je do r a z m i m o i l a ž e n j a u pogledu d i k t a t u r e . Maćek je prilikom svojih au-
dijencija kod kralja Aleksandra, pre 6. januara 1929. godine, p r v e n s t v e n o za-
htevao u k i d a n j e Vidovdanskog ustava i c e l o k u p n o g u n u t r a š n j e g ustrojstva
države, a Pribićević je nastojao da SDK o b r a z u j e vladu koja bi sprovela nove
izbore. Maćek je p r e d l a g a o kralju isto što i Radić p r e godinu dana, tj. da se
o b r a z u j e n e u t r a l n a vlada, na čelu sa jednim g e n e r a l o m (izgleda da je bilo go-
vora o generalu Petru Živkoviću, o k o m e je u svoje d o b a govorio i Radić), koja
bi pripremila teren za novi ustav radi priznavanja istorijskih oblasti, sprovo-
đ e n j a novog državnog u r e đ e n j a i iskorenjivanja s t r a n a č k e korupcije. 3 2
Između 20. j u n a 1928. i 6. j a n u a r a 1929. kralj Aleksandar je konsultovao
šefove s t r a n a k a kada mu je dr Maček p r e d a o svoje »uvjete«, sa kojima se slo-
žio i Pribićević. Kralj je potražio savet p r o f e s o r a S l o b o d a n a Jovanovića, a ovaj
je - kada se u p o z n a o sa sadržajem opštih i teritorijalnih uvjeta - r e k a o kralju
da je to čisti dualizam, o n a k a v kakav je p o s t o j a o u Austro-Ugarskoj. Na to je
Aleksandar rekao: »Ja to, k a o kralj Srba, Hrvata i Slovenaca, ne mogu da pri-
hvatim«. 3 3
Kad je uvidela da p r e k o svojih s t r a n a k a ne može dalje da se o d u p i r e za-
htevima Hrvatske, niti da održi državnu celinu koja joj je bila nužna radi za-
dovoljavanja svojih interesa, s r p s k a buržoazija je kralju Aleksandru pružila
p o t p o r u . Međutim, Svetozar Pribićević, p r e d s e d n i k S a m o s t a l n e d e m o k r a t s k e
stranke, već se bio p o t p u n o razišao s kraljem u pogledu državnog u r e đ e n j a .
Prilikom njegove prve audijencije jula 1928, tj. n e p o s r e d n o posle atentata u
Skupštini, kralj mu je, između ostalog, rekao:
» G o s p o d i n e Pribićeviću, izgleda mi da g. Radić odlazi s u t r a u Zagreb. Molim Vas da mu
p r e d a t e m o j u p o r u k u , da sutra može u Zagrebu da proklamuje rascep ( p o d v u k a o V.T.) Mi vi Se
ne m o ž e m o da o s t a n e m o z a j e d n o sa H r v a t i m a . Neću da i m a m nikakav rat s H r v a t i m a . Pošto
ne m o ž e m o da o s t a n e m o z a j e d n o , bolje je da se r a z d v o j i m o . Bolje je da se r a s t a n e m o u miru,
kao Š v e d s k a i N o r v e š k a Ako Radić p r i m a m o j p r e d l o g , on m o ž e s u t r a da p r o k l a m u j e otcep-
ljenje. Mi ć e m o o t u d a p o v u ć i t r u p e , a o s l a v i ć e m o t a m o s a m o n e k o l i k o j e d i n i c a na granici,
da ne m o ž e da se kaže da s m o te k r a j e v e ostavili Italijanima. Pa k a d t a m o b u d e u r e đ e n a na
r o d n a o d b r a n a , povući c e m o i te j e d i n i c e . . . «
• Vidite, g o s p o d i n e Pribićeviću, Vi n e ć e t e da p r i z n a t e da je n a j b o l j e da se o d v o j i m o od
Hrvata. Sa o n i m š t o će n a m ostati, i m a ć e m o b a r č v r s t u d r ž a v u I m o j p o k o j n i o t a c mi je č e s t o
govorio, da se sa H r v a t i m a ne m o ž e m o s p o r a z u m e t i , da su to vekovni neprijatelji S r b a i da
s n j i m a ne m o ž e m o voditi z a j e d n i č k u politiku .. ,« 34
O razgovoru kralja Aleksandra sa Pribićevićem prilikom njegove d r u g e

audijencije 4. j a n u a r a 1429. godine, kao i o razgovoru kralja Aleksandra sa
Vlatkom Mačekom prilikom njegove audijencije 4. i 5. j a n u a r a iste godine
može se videti iz sledeče Maćekove interpretacije:
». P r e d s e d n i k k r a l j e v s k o g s u d a je 3. j a n u a r a 1929. g o d i n e t e l e g r a m o m pozvao Pri-

bicevica i m e n e lično na k o n s u l t a c i j u sa k r a l j e m A l e k s a n d r o m . ..
.. Nas dvojica s m o se dogovorili p r e n e g o s m o odlučili da p r i h v a t i m o poziv. Stigli s m o

u B e o g r a d 4. j a n u a r a . Istog j u t r a ja s a m p r i m l j e n kod Kralja, d o k je Pribićeviću red bio posle
p o d n e Moj i n t e r v j u je t r a j a o n e p u n a pola časa, iako je to b i o m o j prvi r a z g o v o r sa k r a l j e m
A l e k s a n d r o m . Predstavio sam s e s a u o b i č a j e n i m p o z d r a v o m , p r e n o s e ć i m u m o j e mišljenje
i rekavši mu da stav ljam s e b e na n j e g o v o r a s p o l a g a n j e . Za uzvrat, on je p o n u d i o stolicu i,
bez uvoda, p i t a o m e d a m u o b j a s n i m t a ć n e u z r o k e n e z a d o v o l j s t v a H r v a t a s a r e ž i m o m . Htio
je da sazna da li ima m o g u ć n o s t i da se p o s t i g n e n j i h o v a s a r a d n j a u p o g l e d u o s t v a r e n j a bolje
i m i r n i j e d r ž a v e . Ja sam mu d e t a l j n o iznio sve p o t e š k o ć e koje su Hrvati imali protiv r e ž i m a
počevši od 1918. g o d i n e Naglasio s a m mu glavni uzrok p o t e š k o ć a , navodeći da d r ž a v n a po-
litika ne s a m o da je r e š a v a n a bez Hrvata, već im je ista škodila i išla na š t e t u njihovih prava
i interesa. Pi i n c i p i j e l n o su grešili oni u Srbiji koji su smatrali Jugoslaviju k a o u v e ć a n u Srbiju,
više n e g o k a o n o v u držav u s a s t a v l j e n u od više državica. Ja sam mu o n d a n a v e o istorijske reći
s t a r o g m a đ a r s k o g d r ž a v n i k a F e r e n c a Deaka (Deak Ferenc) u p u ć e n e F r a n c u J o s i f u (Franz
Joseph): »ukoliko je košul ja z a k o p č a n a na p o g r e š a n način, s a m o vam p r e o s t a j e da je o t k o p -
č a t e i z a k o p č a t e prav im n a č i n o m « Da bi Jugoslavija postala č v r š ć a p o t r e b n o se vratiti una-
zad na 1918. g o d i n u i p o č e t i sve iz p o č e t k a , ovoga p u t a sa p r a v i m p r e d s t a v n i k o m H r v a t a koji
t r e b a biti uzet u obzir. Kralj je s l u š a o u tišini sve š t o s a m i m a o da k a ž e m , p r i p i s u j u ć i n e š t o
u svojoj beležniti. Kada s a m završio, o n d a mi je "milostivo« r e k a o da ga m o g u napustiti. Po-
sle toga p o š a o s a m na r u č a k Pribicevicevoj kući kod n j e g o v e p o r o d i c e , gdje s a m ga s a č e k a o
d o k se i on ne vrati. Kada se v r a t i o bio je u z r u j a n i ljut na kralja i r e k a o mi da se o d m a h
p o s v a đ a o sa njim. Prišao mu je neshvatljivo na političku situaciju, ističući mu da » n e m a više
s l o b o d n o g v r e m e n a od 20 m i n u t a da r a z g o v a r a s a m n o m « k a o p r e d s t a v n i k o m H r v a t a , a i m a o
je v r e m e n a s a t i m a razgovarati sa m a n j i m l i č n o s t i m a iz S r b i j e Na o d g o v o r Pribićevica. k r a l j
je s a m o z a v r n u o r u k a v e svoje u n i f o r m e p o k a z u j u ć i svoje vene i d o d a o k a o p r i m j e d b u »ne-
m o g u ć e m i j e o d b i t i m o j u krv», n a š t o mu je Pribićević r e k a o » m o r a t e se o p r e d e l i t i da li ho-
ćete da b u d e t e kralj S r b a s a m o ili Hrvata t a k o d e . Ukoliko bi ovo d r u g o bio vaš izbor, o n d a
d o đ i t e u Z a g r e b da r e š i m o h r v a t s k a p i t a n j a na licu mjesta«
Poslije ovoga Pribićević mi je r e k a o da se o k r e n u o i o t i š a o iz k r a l j e v s k e k a n c e l a r i j e , za-
t\ a r a j u ć i v r a t a j a k o za s o b o m , ne p r o g o v a r a j u ć i ništa. Poslije m o g r a z g o v o r a sa Pribićevicem
p o š a o s a m p r e k o Save b r o d o m za 2U;mun. Tu sam p o s e t i o s t a r o g p r i j a t e l j a S c k u l u Drljevića,
imajući n a m j e r u da p r o d u ž i m vozom za Z a g r e b isto veće.
Sat v r e m e n a p r i j e m o g odlaska. P r e d s e d n i k k r a l j e v s k o g s u d a p o z v a o m e j e t e l e f o n o m
da d o đ e m idućeg j u t r a kod kralja. Na n a š e m d r u g o m s a s t a n k u 5. j a n u a r a A l e k s a n d a r me je
pitao d a m u o b j a s n i m m o j u k o n c e p c i j u r e o r g a n i z o v a n e Jugoslavije. J a sam t o o d m a h u r a d i o .
R e k a o sam mu da p o s t a j a n j e Jugoslavije zavisi na z a s n i v a n j u istinski f e d e r a l n e baze koja bi
sadržala 7 f e d e r a l n i h jedinica u s k l a d u sa istorijskim g r a n i c a m a , k a o š t o su p o s t a j a l e 1918.
godine: 1. Slovenija. 2. H r v a t s k a . Slavonija i Dalmacija: 3. B o s n a i Hercegovina; 4. C r n a
Gora; 5. Srbija; 6. Vojvodina (južni dio M a đ a r s k e ) : 7. M a k e d o n i j a . Sve o n e t r e b a da i m a j u
svoje p o s e b n e vlade i p a r l a m e n t e za n j i h o v e a u t o n m n e stvari. C e n t r a l n a vlada i p a r l a m e n t
će p r e u z e t i vlast nad svim o p š t i m s t v a r i m a , povezujući različite n a r o d e u o d n o s u na s t r a n e
zemlje k a o j e d n u p r e d s t a v l j a j u ć u državu. Na kraljevu p r i m e d b u u vezi m o g u ć i h o d s t u p a n j a
i z m e đ u z a k o n a i u j e d i n j e n j a ja sam o d g o v o r i o da ne v j e r u j e m u t a k v e svađe, j e r bi svi au-
t o n o m n i zakoni bili o d o b r e n i o d s t r a n e kralja. A l e k s a n d a r nije i m a o ništa d a kaže n a m o j e
p o s l e d n j e riječi, n e g o mi je zahvalio na »važne informacije«, d o d a j u ć i o d l u č n o »budi s i g u r a n
da s a m t a ć n o u v e r e n da stvari ne m o g u ići na ovaj način«. Uzet ću ih u svoje r u k e i s u g u r a n
sam da ja m o g u učiniti k r a j svim n e s l a g a n j i m a . Sa o v o m n e j a s n o m nagovijesti d o p u s t i o je
da o d e m . Kada s a m d o š a o do kola. j e d a n od njegovih sluga p o t r č a o je z a m n o m i r e č e da k r a l j
želi da se v r a t i m za m o m e n a t . Kada s a m p o n o v o u š a o u n j e g o v u k a n c e l a r i j u n a š a o s a m ga
d v e n o g e u d a l j e n o g od vrata. O d m a h s a m mislio da ima n e š t o da mi reče, ali da se ne m o ž e
p r i b r a t i d a p r o g o v o r i . P o g l e d a o s a m g a iščekujući n e k o l i k o s e k u n d i , o n d a m i j e d n o s t a v n o
r e ć e »ja s a m s a m o želeo da Vam kažem da ne želim Vašu službu ni d a n a više« - s l o b o d n i
ste nastaviti put za Zagreb.
»Vaše v e l i č a n s t v o to je bila m o j a n a m j e r a i ja ću s t v a r n o uzeti prvi s l o b o d n i b r o d za
Z e m u n , a o d a t l e sledeči voz za Zagreb.« U r e d u , »kralj r e ć e p o s l e p r e d a h a , o n d a d o d a d e :
» k o n s u l t o v a c u se sa p r o f e s o r o m S l o b o d a n o m J o v a n o v i ć e m . p o z n a t i m s p e c i j a l i s t o m za or-
ganizovanje države, p r e m a vašim i z n e s e n i m p r e d l o z i m a « . 3 5
Dr Ferdo C u l i n o v i ć k o n s t a t o v a o je:
»1 u r a d i k a l n i m političkim k r u g o v i m a , a - k a k o su č i n j e n i c e p o k a z a l e - i u s a m o m dvo-
ru. pojavila se i stala isticati i ideja o t o m e da se H r v a t s k a »amputira« od o s t a l e države, o č i t o
zbog f e d e r a l i s t i č k o g stava većine n j e n i h političkih p r e d s t a v n i k a u S k u p š t i n i . Federalistički
političari iz H r v a t s k e o n e m o g u ć i v a l i su. dakle, c e n t r a l i s t i č k o j oligarhiji n e s m e t a n o v r š e n j e
d r ž a v n e vlasti, i stoga, d a k l e , t r e b a H r v a t s k u »amputirati« . . . Ta m i s a o o »amputaciji« . . . se
javlja u s a m o m d v o r u . Ima p o d a t a k a , iz kojih se d a d e zaključiti, da je i s a m k r a l j A l e k s a n d a r
i s t a k a o m o g u ć n o s t »amputacije» H r v a t s k e . . Kralj A l e k s a n d a r K a r a đ o r đ e v i ć p o k a z i v a o j e
još za v r i j e m e p r v o g svjetskog r a t a s l a b o p r i k r i v e n i svoj velikosrpski stav .. . 3 e
Međutim, kralj Aleksandar je 6. j a n u a r a 1929. godine svojom Proklama-

cijom objavio nepovredivost jugoslovenskog n a c i o n a l n o g u n i t a r i z m a i zaveo
tzv. šestojanuarsku diktaturu, raspustio Skupštinu i odlućio da p r e s t a n e važ-
nost listava od 28, j u n a 1921. g. (v. Prilog la). Za p r e d s e d n i k a vlade postavio
je generala Petra Živkovića, a Z a k o n o m od 3. o k t o b r a 1929. regulisano je: » . . .
Službeni naziv države Srba, Hrvata i Slovenaca je: Kraljevina Jugoslavija . . . «
Posle toga nastaje p r o g a n j a n j e ne s a m o separatista vel i k o h r v a t s k e političke
organizacije »Hanao«, koji su z a j e d n o sa velikohrvaiskim separatističkim ele-
m e n t i m a u inostranstvu produžili da a g u u j u /a uspostavu »nezavisne države
Hrvatske«, nego i svih drugih opozicionara, a naročito komunista Samo u raz-
doblju od 192y. do 1931. godine ubijeni su mnogi komunistički prvaci: Đuro
Daković, Paja Marganović, Josip Debeljak, Risto Samardžic, Bracan Bracano-
vić. Pero Popovič-Aga, Mijo Oreški i dr. 3 7
Lijevo, n a p r e d n o krilo HSS nije bilo odlučan protivnik Jugoslavije. Jedan
d e o vodstva s t r a n k e s m a t r a o je d a j e ostanak Hrvata u g r a n i c a m a Jugoslavije
moguć a k o se država temeljito p r e u r e d i u pravcu federacije ili k o n f e d e r a c i j e
i time se o b e z b e d e interesi h r v a t s k e buržoazije. (Takvo stanovište z a s t u p a o
je i dr Ante Pavelić-Zubar, koji je 1918, kao p o t p r e s e d n i k N a r o d n o g vijeća, po-
stigao s p o r a z u m sa s r p s k o m vladom o stvaranju zajedničke države). Među-
tim. sada su HSS i hrvatska buržoazija bili izigrani. Naime, oni su se nadali
da će vlada g e n e r a l a Živkovića omogućiti p r e u r e đ e n j e države na federalistič-
kom principu, koji bi hrvatskoj buržoaziji d a o a u t o n o m n i s a b o r u Zagrebu i
hrvatsku zemaljsku vladu. Umesto toga, u novom režimu, koji je p o t e n c i r a o
centralizam, srpski d e o vlade predstavljao je s k u p istaknutih političara sr-
pskih g r a đ a n s k i h partija sa kojima je HSS odbijala svaku s a r a d n j u . U stvari,
šestojanuarski režim je predstavljao novo izdanje vladavine s r p s k e buržoazije
(s tim što je kralj za tu vladavinu p r e u z e o o d g o v o r n o s t na sebe i i s t o v r e m e n o
založio svoj lični autoritet), bez obzira što je u tu vladu ušlo i nekoliko članova
HSS. U o b r a z o v a n j u takve vlade vidnu ulogu imala je jugoslovenska masone-
rija, a i velike sile, kojima je bilo stalo da se održi državna celina Jugoslavije. 3 8
Kasnije, oktroisanim Ustavom od 3. septembra 1931. godine sankcionisan
je olicijelni jugoslovenski nacionalni unitarizam kao o p r a v d a n j e c e n t r a l i z m a
p o t r e b n o g d v o r u i h e g e m o n i s t i ć k i m e l e m e n t i m a o k o njega. Tada je d e k r e t o m
proglašeno da u Kraljevini Jugoslaviji postoji s a m o je'dan n a r o d jugosloven-
ske nacionalnosti. Iako se u ovom oktorisanom Ustavu ne govori o jugoslo-
venstvu, ipak se iz niza njegovih o d r e d a b a vidi takav nacionalno-unitaristićki
stav p r e m a n a c i o n a l n o m pitanju. Ali, u v o đ e n j e m p s e u d o p a r l a m e n t a r i z m a sa
N a r o d n o m s k u p š t i n o m i S e n a t o m , tj. o b n o v o m političko-stranaćkog života,
stvorene su nove m o g u ć n o s t i za akciju i od strane opozicije protiv centraliz-
ma. Naime, d v o r je p o l o v i n o m d e c e m b r a 1931. godine f o r m i r a o tzv. Jugo slo-
vensku radikalno-seljaćku demokratiju, kao vladinu stranku, o k u p l j a n j e m po-
litičkih ljudi iz svih ranijih g r a đ a n s k i h političkih stranaka, p o s e b n o iz Radi-
kalne, D e m o k r a t s k e i HSS, a n a s u p r o t njoj razvija se i opozicija. Iako je Se-
l j a č k o - d e m o k r a t s k a koalicija bila z a b r a n j e n a od 6. j a n u a r a 1929. godine, ona
je i dalje delovala, a njena aktivnost se naročito ispoljavala p o d uslovima po-
licijskih p r o g o n a federalističkih »antidržavnih elemenata«.
Obnavljajući svoj rad, Izvršni o d b o r ove koalicije sastao se od 5. do 7. no-
v e m b r a 1932. godine u Z a g r e b u i tom prilikom je usvojena rezolucija (njen na-
crt p r i p r e m i o je Ante T r u m b i ć ) poznata pod i m e n o m »Zagrebačke p u n k t a c i j e
S e l j a č k o - d e m o k r a t s k e koalicije«. U ovom političkom m a n i f e s t u o š t r o se osu-
đ u j e s r b i j a n s k a hegemonija, ističe zahtev d a j e vraćanje na 1918. godinu »kao
ishodnićku tačku« p r e k a p o t r e b a da se povede o d l u č n a i što bolje organi*o-
vana b o r b a protiv te hegemonije, da se pristupi n o v o m u r e đ e n j u državne za-
jednice u kojoj će biti isključena prevlast j e d n o g ili više njenih članova nad
ostalima, t a k o da b u d e j e d n a asocijacija interesa, zasnovana na s l o b o d n o j vo-
lji njenih članova, i da svaki član u svojoj zemlji, kao i da svi, udruženi u za-
j e d n i č k o m s a r a đ i v a n j u na poslovima opšteg interesa zajednice - koji će se
s p o r a z u m n o utvrditi - b u d u mogli osigurati p o s e b n e i s k u p n e interese, te za-
jamčiti n a p r e d a k i procvat m o r a l n o g i materijalnog života n a r o d a srpskog.
naroda hrvatskog i naroda slovenačkog. Posebni interesi inojezičnih manjina
p o t p u n o će se zajamčiti. 3 9
»Punktacije« su izazvale naročit odjek zato što se S e l j a č k o - d e m o k r a t s k a
koalicija u njima prvi put sasvim jasno i o d r e đ e n o izjasnila za federaciju, a
centralistička vlada ih je uzela kao povod za p o o š t r e n j e svojih represalija pro-
tiv federalista u svim p r e ć a n s k i m krajevima. 4 0
U ostalim opozicionim krugovima taj politički m a n i f e s t ukazivao je na
k o n s t r u k t i v n u s t r a n u politike »prećanske« SDK i vladi izbijao iz r u k u njen
d o t a d a š n j i politički adut d a j e »prečanska« opozicija, n a v o d n o , »listom sepa-
ratistička« i »antidržavna«. Posle objavljivanja »Punktacija« u r e d o v i m a dru-
gih opozicionih krugova počeli su se javljati glasovi o p o t r e b i r a z m a t r a n j a nji-
hove osnovanosti. S m a t r a j u ć i da se »Punktacijama« u d a r a na osnove n j e n e
politike i da je takav p o s t u p a k SDK u s u p r o t n o s t i s p o s t o j e ć i m d r u š t v e n i m
p o r e t k o m , tako da n a m e ć e p o t r e b u krivičnog g o n j e n j a protiv njihovih auto-
ra. Vladu je p o d s t a k l a na oštar istup protiv opozicije zbog sve jače delatnosti
iz inostranstva p o t a k n u t i h separatističkih velikohrvatskih e l e m e n a t a . 4 '
U nizu m e r a koje je Srškićeva vlada p r e d u z e ć a protiv svojih p r o t i v n i k a
p o v o d o m zagrebačkih »Punktacija« treba istaći p r o c e s protiv Vlatka Mačeka
koji je p o č e o 31. j a n u a r a 1933. (kada je zatvoren i d e p o r t o v a n u Čajniće), što
je dalo p o v o d a opoziciji, naročito velikohrvatskim separatističkim elementi-
ma. da p r o n o s e glasove k a k o vlada progoni Hrvate s v a k o m prilikom. A kad
je Maček, p o v o d o m optužnice državnog tužioca 13. aprila 1933. zatvoren u
Beogradu, opozicija je organizovala v e o m a j a k u a n t i r e ž i m s k u d e m o n s t r a c i j u
angažovanjem velikog b r o j a istaknutih pravnika za njegovu o d b r a n u i upući-
vanjem velikog broja pozdravnih t e l e g r a m a koji su, u stvari, bili p r o t e s t pro-
tiv režima. Posle Mačekove o s u d e na tri godine strogog zatvora na osnovu Za-
k o n a o zaštiti 29. aprila 1933. vlada je protiv sebe izazvala novi talas p r o t e s t a .
Tako se pokazalo da je d o t r a j a l a Srškićeva »politika j a k e ruke« i da je Ma-
čekova p o p u l a r n o s t sve više rasla. Takvo stanje nisu mogle p r o m e n i t i ni tri
vlade Nikole Uzunovića u toku 1934. godine. 4 2
Ni prva vlada Bogoljuba Jevtića za vreme Namesništva, posle pogibije
kralja Aleksandra u Marseju 9. o k t o b r a 1934. godine nije uspela da otkloni do-
tadašnju zaoštrenost i nepomirljivost s u p r o t n o s t i s o b z i r o m na o s n o v n a pi-
tanja države, j e r je i ona, posle prvih u m i r u j u ć i h izjava iznetih u Deklaraciji
od 3. j a n u a r a 1935. pred N a r o d n o m s k u p š t i n o m , produžila s ranijim politič-
kim k u r s o m bezobzirnosti protiv svih »antidržavnih« k o m u n i s t a i hrvatskih
federalista. Razuml jivo je da na takvim o s n o v a m a nije mogla naći »zajednički
jezik« s opozicionim e l e m e n t i m a ni u pogledu socijalnog, ni u p o g l e d u nacio-
nalnog pitanja, jer je u p o t p u n o s t i ostala na starim t e m e l j i m a »kraljeve poli-
tike«, tj. na p r o d u ž a v a n j u oštrog nacionalno-unitarističkog i centralističkog
političkog kursa - u stvari na o s n o v a m a koje su istakli š e s t o j a n u a r s k a dikta-
tura i oktroisani Ustav. Pored p r o g o n a komunista, Jevtićeva vlada se o k o m i l a
na s t u d e n t e n a r o č i t o posle studentskih d e m o n s t r a c i j a 6. j a n u a r a i 1. f e b r u a r a
1935. godine, kao i na hrvatske federaliste, n a r o č i t o k r a j e m 1934. p o s l e mar-
sejskog a t e n t a t a i p o č e t k o m 1935. kada su velikohrvatski separatistički ele-
menti izveli nekoliko d e m o n s t r a t i v n i h ispada. Tom prilikom vlada je sprovo-
dila t e r o r protiv m n o š t v a g r a đ a n a i time postigla baš o n o što su f r a n k o v a č k i
elementi želeli da izazovu svojim ispadima. I ne s a m o to, ž a n d a r m e r i j a i po-
lici ja razvile su svoju samovolju i o k r u t n o s t i zlostavljanje g r a đ a n a i seljaka
i na ostalim delovima Hrvatske gde nije bilo f r a n k o v a č k i h ispada. Takvo po-
s t u p a n j e ž a n d a r m e r i j e izazivalo je na svim s t r a n a m a u zemlji d u b o k o ogorče-
n j e - i u srbijanskim opozicionim krugov ima javno je osuđivana takva samo-
volja vladinih o r g a n a koji su se »izdigli iznad zakona« k a k o se tada govorilo
u tim redovima. Po Hrvatskoj i ostalim »prečanskim« krajevima opozicija se
prikupljala i sve otvorenije pretila Jevtićevoj vladi, tražeći da p o d n e s e ostav-
ku. Uočavajući o p a d a n j e b r o j a svojih pristalica i naglo j a č a n j e opozicije i nje-
ne političke aktivnosti, vlada je pribegla izborima da bi pojačala svoje pozi-
cije, nadajući se da će dobiti većinu samim lim što će izbore sprovoditi javnim
glasanjem, uz pretnje, nasilja i falsifikate, kao i uz p r i m e n u izbornog zakona
od 10. s e p t e m b r a 1931. sa i z m e n a m a od 24. m a r t a 1933. godine, koji opoziciju
dovodi u n e r a v n o p r a v a n položaj. Tako je došlo do p e t o m a j s k i h izbora 1935.
godine. 4 3
Prema službenim statističkim p o d a c i m a , lista Bogoljuba Jevtića na peto-
inajskim izborima dobila je 1,746.982 ili 60.6% od u k u p n o g broja glasača, a lis-
ta Udružene opozicije (s dr M a č e k o m na čelu) 1.076.345 ili 37,4%, t a k o da je
lista Bogoljuba Jevtića, p r e m a r e a k c i o n a r n o m I z b o r n o m z a k o n u za najveći
broj glasova, dobila tri p e t i n e m a n d a t a . Međutim, kad se ima u vidu pod kak-
\ im uslovima su vršeni izbori, o n d a se može j a s n o zaključiti da režim na ovim
izborima nije postigao cilj koji je želeo, već je, u stvari, p o r e t r p e o k r u p a n po-
raz, tim p r e što je o g r o m n a većina, glasača, naročito u svim n a c i o n a l n o ug-
njetenim krajevima, glasala protiv p r o d u ž e n j a ugnjetačke politike jugoslo-
venske vlade. 4 4
U Rezoluciji CK KPJ od j u n a 1935. kaže se » d a j e i poslije o d b i j a n j a zajed-
ničkog i s t u p a n j a od s t r a n e socijalne d e m o k r a t i j e i opozicije«, s a m o s t a l n a lis-
ta r a d n i č k e klase mogla i trebala biti istaknuta. Neisticanjem liste, neostva-
r e n j e m dovoljnog broja radnićko-seljačkih k a n d i d a t a po srezovima i nedo-
voljnim javnim i s t u p a n j e m r a d n i č k e klase, otežano je bilo proletarijatu da u
ovim izborima istupi pred najširim n a r o d n i m m a s a m a kao ozbiljan preten-
dent na r u k o v o d e ć u ulogu u n a r o d n o j b o r b i protiv velikosrpskog fašizma . ..
Kurs partije na s a m o s t a l n o i s t u p a n j e r a d n i č k e klase na osnovi najšire primje-
ne taktike b o r b e n o g s p o r a z u m a bio je a p s o l u t n o pravilan . . .
K o m u n i s t i č k a partija bila je p r i n u đ e n a da na tim izborima ima tek pod-
r e đ e n u ulogu ili, k a k o je r e č e n o u p o m e n u t o j Rezoluciji, da se članovima KPJ
stvori neka »prirepaška orijentacija na klipsanje za Ujedinjenom opozicijom
i za socijai-demokratskim v o đ a m a .. .« 45
P r e m a tome, j a s n o se vidi da su i vlada i g r a đ a n s k a opozicija i tom pri-
likom imale j e d n a k stav p r e m a k o m u n i s t i m a , jer su ih njihovi klasni interesi
i dalje upućivali da nastavljaju svoj neprijateljski stav, ne želeći sa n j i m a ni-
kakvu bližu političku s a r a d n j u .
Do p e t o m a j s k i h izbora (1935) Maček je vodio politiku o š t r e distance pre-
ma s l u ž b e n o m Beogradu, a u praksi i p r e m a opozicionom, zbog propalih po-
kušaja da se usaglase gledišta opozicionih g r u p a u Srbiji i Hrvatskoj, odba-
cujući bilo kakvu s a r a d n j u sa B e o g r a d o m . Govoreći o razvoju političke situa-
cije u Hrvatskoj posle 1935. dr Ljubo Boban ističe:
'Dogodilo se luko da je Hrvatska seljačka stranka izgubila svoju stranačku fizionomiju i
stvarno se pretvorila u jedan pokret, sastavljen od više komponenata, ona se pretvorila u tzv. Hr-
vatski narodni pokret. (, P o d v u k a o V. T.) H r v a t s k a seljačka s t r a n k a , s t i c a j e m okolnosti, nalazila
se na čelu ovog p o k r e t a , koji je d a k l e p r e v a z i š a o d i m e n z i j e r a n i j e H S S i u o p ć e s t r a n a č k e di-
menzije . . .
Želeći da se p r e d s t a v i k a o politički izraz cijele H r v a t s k e , da se u o d n o s u na B e o g r a d
i m a j u š t o jače pozicije, vodstvo HSS prihvatilo j e pod svoje o r g a n i z a c i o n e f o r m e sve o n e po-
litičke k o m p o n e n t e , koje su bilo s kojih pozicija zauzimale negativan stav p r e m a r e ž i m u i
imale isti globalni cilj: r j e š e n j e h r v a t s k o g pitanja. Nalazeći se p r e d p r i o r i t e t n i m z a d a t k o m ,
n a c i o n a l n i m p i t a n j e m , v o d s t v o H S S nije želelo da se o b r a č u n a v a sa s t v a r n i m p r o t i v n i č k i m
političkim k o m p o n e n t a m a a k o su o n e m o g l e biti k o r i š ć e n e u političkoj b o r b i za o s t v a r e n j e
p r i o r i t e t n o g cilja. Suradnju sa frankovačkim elementima diktirali su i klasni interesi vodstva
HSS. Na taj način se Hrvatska seljačka stranka opteretila ustaškim pokretom kao jednim neu-
godnim partnerom. Frankovački element formirao se u tzv. Hrvatskom narodnom pokretu kao
njegovo desno krilo. ( P o d v u k a o V. T.). Ukoliko se h r v a t s k o p i t a n j e odugovlačilo, u t o l i k o je
ovo krilo d o b i j a l o jači u t j e c a j . N j e g o v o m j a č a n j u p r i d o n o s i o je i vanjsko-politićki razvoj, oso-
bito j a č a n j e N j e m a č k e i Italije, za koje je o v o krilo i vezivalo o s t v a r i v a n j e svojih ciljeva. Dje-
lujući u o k v i r u HSS, o n o se spolja pojavljivalo k a o njen sastavni dio, pa su o t u d . s p o l j a gle-
d a n o . identificiralo s a H r v a t s k o m s e l j a č k o m s t r a n k o m . 4 6
Pokušaji opozicionih s t r a n a k a u Srbiji da se s p o r a z u m e j u sa SDK posle

»Zagrebačkih punktacija« propali su zato što je SDK zahtevala da se opozicija
u Srbiji kao celina izjasni u prilog gledišta koja su o d r ž a v n o m u r e đ e n j u izneta
u »Zagrebačkim p u n k t a c i j a m a « , a opozicione s t r a n k e u Srbiji nisu uspevale
da f o r m u l i š u takvo zajedničko gledište, sada - u uslovima kada je vlada spro-
vodila nasilje i k a d a je njen uticaj p o č e o naglo da opada, tj. posle raspisivanja
p e t o m a j s k i h izbora d o š l o je do intenzivnijih k o n t a k a t a vodstava opozicionih
s t r a n a k a - D e m o k r a t s k e i Zemljoradničke s t r a n k e i SDK - radi d o n o š e n j a za-
j e d n i č k e liste, pa su postigli s p o r a z u m da na izbore p o d n e s u zajedničku listu
Udružene opozicije, s tim da nosilac k o n d i d a t s k e liste b u d e p r e d s e d n i k SDK,
o d n o s n o HSS, Vlatko Maček. Radikalna stranka, JMO i SLS su p r e g o v a r a l e
sa p r e d s e d n i k o m vlade B. Jevtićem o učešću na vladinoj listi, a u isto v r e m e
su. na inicijativu s t r a n a k a Udružene opozicije, sa njima vođeni pregovori da
se p r i d r u ž e Udruženoj opoziciji. Pošto su ovi pregovori propali, Radikalna
s t r a n k a i SLS su odlučile da apstiniraju, a JMO je prišla listi Udružene opo-
zicije 4 7 .
Unutrašnji politički razlozi za zajedničku akciju opozicije protiv vlade
Milana Stojadinovića nametali su se uglavnom zbog sve oštrijeg pritiska re-
žima protiv svih njegovih političkih protivnika. Samovolja i n e o d g o v o r n o s t
o r g a n a vlasti, na čelu s Milanom Stojadinovićem. ispoljavala se sve očigled-
nije. Policijski a p a r a t p o s t u p a o je sve surovije sa p r o t i v n i c i m a režima. Opo-
zicija se nalazila u sve g o r e m položaju, j e r je Stojadinović svojim fašističkim
m e t o d a m a p r o g o n i o svoje protivnike, sve tešnje povezujući Kraljevinu Jugos-
laviju sa silama Osovine. U takvim uslovima, za r u š e n j e njegovog režima bilo
je p o t r e b n o da se organizuje j e d n a m a s o v n a opoziciona politička organizacija
- n a r o d n i front - koja će prinuditi i kneza Pavla i Stojadinovića da p r e k i n u
p r o t i v n a r o d n u u n u t r a š n j u i spoljnu politiku. S takvim p l a n o m n a j p r e je istu-
pila KPJ i još 1935. p o k r e n u l a tzv. Jedinstvenu radničku partiju, sa ciljem da
iegalizuje svoj politički rad i o k u p i šire n a r o d n e mase. O t o m e je na Drugom
kongresu KPH (21. do 25. n o v e m b r a 1948.) rečeno:
» . . . Tražeći legalne f o r m e političkog rada partija organizira 1935. Jedin-
stvenu r a d n i č k u partiju, koja se kasnije proširila u Stranku radnog naroda.
Oko S t r a n k e r a d n o g n a r o d a - za razliku od Jedinstvene r a d n i č k e partije
- okupljali su se ne s a m o radnici, nego i d e m o k r a t s k i raspoloženi g r a đ a n i i
seljaci, koji su p o d uticajem naše partije otpadali od HSS i ostalih građanskih
političkih stranaka.
S t r a n k a radnog n a r o d a imala je m n o g o širu p l a t f o r m u od Jedinstvene
radničke partije . . 4 8
U avgustu 1935. Politbiro CK KPJ je istakao: » . . . Treba ujediniti b o r b u
raznih slojeva n a r o d a u m o č a n i jedinstven p o k r e t u Frontu narodne slobo-
de...«
O zadacima ovog f r o n t a kaže se:
» . . . Fronta n a r o d n e s l o b o d e je istinski i bratski savez sviju protivnika
šestojanuarskog režima, a nije nikakav manevar. Organizacije i stranke, koje
ulaze u FNS, treba zajednički da izrade p l a t f o r m u zahtjeva i zajednički utvrde
zadaće FNS. Komunisti predlažu i zauzeće se za to, da FNS prihvati ove tri
glavne zadaće:
1. u n i š t e n j e š e s t o j a n u a r s k o g režima;
2. r a v n o p r a v n o s t m e đ u n a r o d i m a Jugoslavije;
3. s p r e č a v a n j e da se tereti krize p r e b a c e na leđa n a r o d a i poboljšanje po-
ložaja širokih n a r o d n i h slojeva na r a č u n bogataša.
Slične apele upućivala je KPJ i kasnije. Tako je CK KPJ na P l e n u m u aprila
1936. pozivao na u d r u ž e n j e svih slobodarskih snaga u zemlji da se o b r a z u j e
Narodni front, ali građanski političari nisu hteli ni da čuju /a zajedničku po-
litičku akciju sa k o m u n i s t i m a , s m a t r a j u ć i ih svojini primarnim neprijate-
ljem. 4 9
Posle p e t o m a j s k i h izbora. Udružena opozicija je bojkotovala N a r o d n u
skupštinu, ali se s t r a n k e nisu mogle tešnje povezati i usaglasiti svoja gledišta,
iako je ujesen 1935. f o r m i r a n Radni o d b o r opozicije sa tim ciljem. Pošto je od-
b o r Radikalne stranke r a s k i n u o veze sa JRZ, t a k o da su se radikali p o č e t k o m
1936. godine pridružili s t r a n k a m a Udružene opozicije i ušli u njen Radni od-
bor, čitava 1936. godina je prošla u m e đ u s o b n o m n a g a đ a n j u Radikalne, De-
m o k r a t s k e i Z e m l j o r a d n i č k e stranke, s jedne, i SDK sa ovim s t r a n k a m a , s dru-
ge strane. K r a j e m d e c e m b r a 1936. g o d i n e knez Pavle je i n d i f e r e n t n o primio
m e m o r a n d u m ovih triju srbijanskih stranaka, u k o j e m su bili izneti osnovni
pogledi i sugestije za rešavanje otvorenih pitanja.
Posle n e u s p e h a razgovora sa Stojadinovićem s r e d i n o m j a n u a r a 1937. u
Brežicama, Maček je p o k u š a o da pojača veze sa Udruženom opozicijom. Po-
sle dužeg pregovaranja, na osnovi n a c r t a Z e m l j o r a d n i č k e s t r a n k e uz korek-
cije ostalih stranaka, kao i na zahtev Mačeka, šefovi s t r a n a k a obrazovali su
tzv. Blok narodnog sporazuma (BNS) i 8. oktobra potpisali Sporazum.
»Tim S p o r a z u m o m je bilo p r e d v i đ e n o da će se o b r a z o v a t i k o n c e n t r a c i o n a vlada od
onih s t r a n a k a koje imaju . k o r e n j a u n a r o d u ' i da će ta vlada, u saglasnosti s K r u n o m , pro-
glasiti p r i v r e m e n i Osnovni zakon kojim se u k i d a postojeći Ustav. U o v o m O s n o v n o m zako-
nu. u k o j e m će biti s a d r ž a n i o s n o v n i principi koji su van s p o r a i vredeti do d o n o š e n j a novog
Ustava, li principi biće i n k o r p o r i r a n i u n o v o m Ustavu i to: »Jugoslavija je n a s l j e d n a , u s t a v n a
i p a r l a m e n t a r n a m o n a r h i j a , u kojoj vlada kralj Petar II iz d i n a s t i j e K a r a đ o r đ e v i c a . a do nje-
gova p u n o l j e t s t v a k r a l j e v s k u vlast vršit ce n a m j e s n i š t v o : g r a đ a n s k e i politićke s l o b o d e i par-
l a m e n t a r n a vladavina m o r a j u biti z a g a r a n t o v a n e . Istoga d a n a k a d a vlada stupi n a u p r a v u
proglasit će se novi izborni z a k o n i raspisati izbori za U s t a v o t v o r n u s k u p š t i n u . Novi Ustav
d o n i j e t će se s a m o p r i s t a n k o m većine Slovenaca, većine H r v a t a i većine S r b a u Ustavotvor-
noj skupštini». 5 0
S p r o v o đ e n j e ovog S p o r a z u m a zavisilo je najviše od kneza Pavla, koji je

p r e m a n j e m u od s a m o g početka imao negativan stav, a njegovom sprovode-
nju su se protivili Stojadinović, Korošec i Spaho. Prilikom audijencije kod
kneza Pavla, k r a j e m j u n a 1938, Maćek je p o n o v o zahtevao da se raspišu izbori
za Ustavotvornu s k u p š t i n u i predložio knezu da prihvati S p o r a z u m od 8. ok-
t o b r a 1937. godine, ali je knez odgovorio da sam o t o m e ne može d o n e t i od-
luku, da to zavisi od stava d r u g a dva namesnika, d a j e Srbija protiv Sporazu-
ma opozicije i da je položaj Stojadinovićeve vlade stabilan. Maćek je r e k a o da
»druga dvojica n a m j e s n i k a ne znaće ništa, niti će postojati a k o bi se prihvatio
i realizirao S p o r a z u m opozicije«. 1 Stojadinović je o d b a c i o S p o r a z u m kao
bazu za s p o r a z u m s Mačekom. 5 1
Prilikom p o s e t e Mačeka Beogradu, predstavnici Bloka S p o r a z u m a su 15.
avgusta 1938. godine doneli novu Rezoluciju kojom je p o t v r đ e n a vernost Spo-
r a z u m u od 8. o k t o b r a 1937. i p o n o v o naglašena p o t r e b a n e o d l o ž n o g u k i d a n j a
Ustava. Posle dolaska u Beograd, Maćek je tražio da ga primi knez Pavle da
bi ga obavestio o stavu opozicije p r e m a Stojadinovićevoj vladi. Posle izvesnog
oklevanja, knez Pavle g a j e ipak p r i m i o u d v o r s k o m vozu na p u t u od Zidanog
Mosta do Zagreba 9. o k t o b r a 1938. godine. (Maćek je zbog tog o d u g o v l a č e n j a
bio o d u s t a o od audijencije). U svojim Memoarima Maček je naveo d a j e knez
Pavle tom prilikom n a m e r n o izbegavao da razgovara o političkim pitanjima,
m a d a je. s u p r o t n o tome, u j e d n o m razgovoru sa M. T u p a n j a n i n o m , u m a r t u
1939. godine, izjavio d a j e s knezom Pavlom tada razgovarao o t e r i t o r i j a l n o m
a s p e k t u hrvatskog pitanja. 5 2
U Rezoluciji od 15. avgusta 1938. godine na kraju se kaže:
•. Jedino u n a r o d n o m režimu i jedino u složnom zalaganju Srba i Hrvata država može
naći i m o r a l n u i političku i vojničku snagu, dovoljnu, da odoli k u š n j a m a , koje o d a s v u d na-
valjuju . . . Kada su ova dva n a r o d a (srpski i hrvatski - p r i m V. T.), svaki za s e b e u raznim
v r e m e n i m a i u n e j e d n a k o j b o r b i , pokazali toliko životne snage, j a s n o je. da o n i z a j e d n o m o g u
imati d o v o l j n o s n a g e da u s v a k o m s l u č a j u protiv s v a k o g a b r a n e i o d b r a n e svoju s l o b o d u i
svoju s a m o s t a l n o s t .
P o t r e b n o j e stoga, d a s e o d s t r a n e sve z a p r e k e , koje s p r e č a v a j u s l o b o d n u o r g a n i z a c i j u
n a r o d a u slozi, u j e d n o j u r e đ e n o j d r ž a v n o j zajednici.
Zato p o z i v a m o sve S r b e i Hrvate, da zbiju svoje r e d o v e , te da se j e d n o m o d l u č n o m , ust-
r a j n o m i n e p o k o l e b l j i v o m b o r b o m ukloni ova n e n a r o d n a i n a m e t n u t a v l a d a v i n a . . .
S a m o z a j e d n i č k a volja i p u n a s o l i d a r n o s t i S r b a i H r v a t a j a m s t v o su bolje b u d u ć -
nosti naše d r ž a v n e z a j e d n i c e . 5 3
Iz ove, kao i iz Rezolucije od 8. o k t o b r a 1937. godine, i p o r e d m a n j k a v o s t i

njihovog sadržaja, n a r o č i t o u pogledu isticanja p r a v a s a m o dva n a r o d a - sr-
pskog i hrvatskog - i zadržavanja m o n a r h i s t i č k o g sistema vladavine - vidi se
konstruktivan stav Maćeka, o d n o s n o vodstva HSS i SDK i vodstva s t r a n a k a
Udružene opozicije u Srbiji da se o t v o r e n a p i t a n j a rešavaju s p o r a z u m i m a .
U letku Radnom narodu grada i sela, od 10. s e p t e m b r a 1939. godine. Ini-
cijativni o d b o r za s t v a r a n j e »Stranke radnog n a r o d a Hrvatske« (za šta se za-
lagala KPJ - p r i m . V. T.), između ostalog kaže se:
• Sav radni narod svesrdno je pozdravio i temeljna načela Bloka opozicije (to je b i o tzv.
Blok n a r o d n o g s p o r a z u m a , i z m e đ u SDK i U d r u ž e n e opozicije, koji je izneo svoj opozicioni
stav p r e m a S t o j a d i n o v i ć e v o j vladi - V. T.). utvrđena na Konferenciji u Zagrebu 8. listopada
1937. godine ( p o d v u č e n o u originalu), znajući da su s m e r n i c e u t o m a k t u d o b r e i p o u z d a n e
za razvitak u n u t r a š n j i h političkih prilika u s m j e r u n a c i o n a l n e r a v n o p r a v n o s t i i d e m o k r a c i -
je . Radni n a r o d je zahtevao da t radnička klasa preko svog samostalnog političkog pokreta
bude uključena u Blok narodnog sporazuma kao rai'nopravan politički faktor ( p o d v u č e n o u
originalu) M e đ u t i m , s t r a n k e Bloka opozicije odbijale su o v a j zahtjev, a ni s a m taj Blok nikad
nije u s p e o da iz s t r a n a k a koje su ga sastavljale stvori j e d i n s t v e n i i b o r b e n i blok s j e d i n s t v e -
nim m i n i m a l n i m p r o g r a m o m za o ž i v o t v o r e n j e s v e č a n o p o t p i s a n i h s m j e r n i c a o r e š e n j u na-
rodno-političkih p i t a n j a . . P r o c e s c i j e p a n j a Bloka opozicije u b r z a n je posle izbora od II
dec. 1938.
Mjesto d a velika n a r o d n a p o b j e d a b u d e p o d s t r e k z a izvojevanje k o n a č n e p o b j e d e ,
mjesto da ona bude uvod u zajedničku i jedinstvenu b o r b u za oživotvorenje pravilno postav-
ljenih s m j e r n i c a , k a k o su to z a h t j e v a l e najšire n a r o d n e m a s e u č i t a v o j zemlji, vodstva stra-
n a k a Bloka su se sve više u d a l j a v a l a j e d n o od d r u g i h , ne vodeći r a č u n a da se time u d a l j u j u
i od n a r o d a . To d o k a z u j e i ulazak p r v a k a b e o g r a d s k e U d r u ž e n e opozicije u S t o j a d i n o v i ć e v u
s k u p š t i n u . Kad je d o š l o do prvih razgovora dr M a č e k a i p r e d s e d n i k a vlade Drag. Cvetkovića
jaz između većeg dela s r b i j a n s k e U d r u ž e n e opozicije i S c l j a ć k o - d e m o k r a t s k e koalicije pro-
b u d i o se još više i jasnije, z a h v a l j u j u ć i m e đ u s o b n o j b o r b i za vlast i d v o l i č n o s t i vodstava po-
jedinih opozicionih s t r a n a k a « . 5 4
Posle dolaska Hitlera na vlast u N e m a č k o j 1933. godine, Maćek i vodstvo

HSS su se p o s e b n o zalagali da zainteresuju Rim i Berlin za h r v a t s k o pitanje.
»Jedan d o b a r d e o vodstva i uticajnih ljudi HSS-a, n a r o ć i t o u krugovima om-
ladine, postaje, m e đ u t i m , vrlo »impresioniran«! d o l a s k o m Hitlera na vlast u
Nemačkoj, te se utjecaj fašizma na vrhove HSS od toga d o b a sve više i više
pojačavao. Ostali dio tjera sve više logika d o g a đ a j a t a k o đ e r da p o s t a n e rezer-
va n j e m a č k e i talijanske imperijalističke politike na Balkanu«. 5 5 (Detaljnije
o p o k u š a j i m a za rešavanje hrvatskog pitanja p o m o ć u inostranih sila biće iz-
neto u sledečem odeljku »Hrvatsko pitanje kao m e đ u n a r o d n i problem«).
NAPOMENE
' F e r d o Culinović. Jugoslavija između dva rala. I, Zagreb, 1961. str. 172-173.
2
Isto, str. 178.
3
Isto, s t r 179-180. Izgleda d a j e to bio prvi p o k u š a j da se h r v a t s k o p i t a n j e postavi k a o me-
đ u n a r o d n i p r o b l e m ( s a m o j e d o tog v r e m e n a S . Radić k u p i o p o t p i s e radi o b r a ć a n j a m i r o v n o j
k o n f e r e n c i j i u Parizu koja je p o č e l a 18. j a n u a r a 1919 P o č e t k o m f e b r u a r a iste g o d i n e j e d i n o su
SAD priznale n o v o n a s t a l u d r ž a v u S H S - v ideti F. Culinović, isto, str. 298 i 202). P o v o d o m ovog
Memoranduma F. Culinović je u cit. d e l u na str. 180 d a o sledeči k o m e n t a r : »Takav a p e l na inost-
r a n s t v o nije .. bio p o s l e d n j i u k r u g o v i m a o k o S t j e p a n a Radića. Teško je naći o p r a v d a n j e za tak-
vo t r a ž e n j e p o m o ć i sa s t r a n e , ali je j o š teže o d o b r i t i taj apel a k o se iznosi d a j e on u p u ć e n na
svog a d r e s a t a n a v o d n o p r e k o t a l i j a n s k e vojne misije u Ljubljani, a d a j e Vilsonu (Wilson Wood-
row) izgleda već bilo poznato, k a k o je Stj. Radić i m a o veze s talijanskim š p i j u n i m a u Trstu
Cak je dr Ante T r u m b i c izjavio »kako u o v a k v i m a k t u vidi n e š t o s r a m o t n o , s m i j e š n o , što ne bi
n a p r a v i l o ni j e d n o dijete«. Zatim Culinović kaže dđ je u n a j m a n j u r u k u š t e t n o po i n t e r e s n a r o d a
jugoslovenskih kraieva. a p r v e n s t v e n o hrvatskih, »da se Radić za o s l o b o đ e n j e H r v a t s k e od sr-
pskog j a r m a o b r a ć a o talijanskim i r e d e n t i s t i č k i m k r u g o v i m a , čiji su o r u ž a n i o d r e d i prijetili sa-
m o m Karlovcu, d o k NU Rijeku već zahvatili, k a k o bi k a s n i j e p r e k o i n s c e n i r a n e D a n u n c i j a d e pri-
premili njenu skoru aneksiju Italiji...«
4
Isto, str. 315, 319-320, 336, 344. 348. 351.
5
Isto. str. 364. 367, 372-373.
' Isto. sir. 381
7
Dr F e r d o Culinović, Slom stare Jugoslavije, Zagreb, 1958. str. 65.
11
F. Culinović. Jugoslavija između dva rata, 1. Zagreb, 1961, str. 388-389.
a
F. Culinović, Jugoslavija između dva rata, I. str. 404. 412-416.
» Isto.
,0
Isto.
" F Culinović, Slom stare Jugoslavije, str. 69. i Jugoslavija između dva rata. 1. str. 419—121.
12
F. Culinović, Jugoslavija između dva rata, I, str. 422-i 436 i Slom stare Jugoslavije, str. 70.
3
' F. Culinović. Jugoslavija između dva rata. I, str. 424-434.
14
F. Culinović. n. d.. str. 442-443.
" F. Culinović, Slom stare Jugoslavije, str. 72-74.

18
F. Culinović, Jugoslavija između dva rata, I. str. 459-460 i 464—467.
17
F. Culinović. Slom stare Jugoslavije, str. 72-74; Jugoslavija između dva rata. I, str.
471-474; Stenografske beleške Narodne skupštine Kraljevine Srba, Hrvala i Slovenaca, V a n r e d a n
saziv za 1925. godinu, B e o g r a d , str. 230-232. Od tada je HRSS dobila ime H r v a t s k a seljačka
s t r a n k a (HSS).
18
Stenografske beleške. . str. 234.
19
Mita Dimitrijević, Prvi kontakt (pismomI između kralja Aleksandra i Stjepana Radića,
B e o g r a d , 1939, str. 15: F Culinović, Jugoslavija između dva rata, I, str. 475.
20
List » H r v a t s k o pravo», 6. avgust 1925, Zagreb; F Culinović. n. d., str. 475-476.
2
' F. Culinović, n. d., str. 477-478.
22
Josip Horvat. Politička povijest Hrvatske 1918-1929. Zagreb, 1938, str. 397.
23
F. Culinović. n. d.. str 481-485.
24
Istorijski arhiv KPJ. II. B e o g r a d . 1950; dr F. Culinović. Slom stare Jugoslavije, str. 75-76;
Pregled istorije SKJ. str. 136-137, 113 i 116
25
Stenografske beleške Narodne skupštine SHS sa s e d n i c e od 8. m a j a 1928.
28
Stenografske beleške Narodne skupštine SHS od 19 juna 1928.
27
Stenografske beleške Narodne skupštine SHS od 20. j u n a 1928; F. Culinović, n.d., str.
79-80.
28
Istorija građanskih partija Jugoslavije (IGPJ), II. SUP. B e o g r a d . 1952, str. 4 7 - 4 8 .
29
»Politika«. 30. juli 1928, str. 3, B e o g r a d .
30
F. Culinović, Slom stare Jugoslavije, str. 67-68.
31
Sta je Tito letos rekao hrvatskim rukovodiocima. »Politika«. 9. m a j 1972. B e o g r a d , str. 9.
32
IGPJ. str, 48-49. Enciklopedija Jugoslavije. ', Leksikografski zavod, Zagreb, 1968, str. 14.
33
Košta Pavlović, Razgovori sa Slobodanom Jovanovićem 1941-1945, Vindzor, Kanada,
1969, str. 52-53.
34
Svetozar Pribićević. Diktatura kralja Aleksandra, d r u g o izdanje. B e o g r a d 1953, str. 73 i
77.
35
Vlatko Maćek. In the Strugle for Freedom. New York. 36, 1957, str. 121-124.
36
F. Culinović, n.d., str. 82.
37
F. Culinović, Jugoslavija između dva rata. II, Zagreb. 1961, s t r 9, 13, 17.
38
IGPJ, str. 50-53.
39
»Novosti«, z a g r e b a č k i d n e v n i k od 8. n o v e m b r a 1932. g o d i n e .
40
F. Culinović. Slom stare Jugoslavije, str. 86; Ivan Ribar. Politički zapisi. II. »Prosveta«,
Beograd. 1949. str. 115 i dalje.
4
' F e r d o Culinović. Jugoslavija između dva rata. 11, Zagreb. 1961. str. 58.
42
Isto, str. 59-60.
43
Isto, str. 74-76, 83-84, 86.
44
Isto, str. 89.
45
Istorijski arhiv CK KPJ, II. Kongresi i zemaljske konferencije KPJ 1919-1937.
44
Dr L j u b o B o b a n . Sporazum Cvetkovič-Maćek, B e o g r a d . 1965, str. 266-267.
47
Isto, str. 17 i 19.
48
Drugi kongres KPH. Zagreb, 1948, str. 101-102.
49
Istorijski arhiv CK KPJ, II str. 368 i 392.
50
Dr L j u b o B o b a n . n. d., str. 21-24: F. Culinović, Slom stare Jugoslavije str. 87-88.
" Dr L j u b o B o b a n , Sporazum Cvetkovič-Maćek, str. 25-26.

52
Isto, str. 26-27.
53
Isto, str. 398-399.
54
.Aprilski rat 1941, Zbornik dokumenata. I, (AR 1941, ZD. I). Vojnoistorijski institut JNA,
B e o g r a d . 1969. dok. 85, str. 331-333; AVII, reg. br. 12/3-2, kutija (k.) 6.
65
Drugi k o n g r e s KPH, . . . str.
HRVATSKO PITANJE
KAO M E Đ U N A R O D N I P R O B L E M
Još 3. f e b r u a r a 1919. godine, na Velikoj n a r o d n o j skupštini (saboru), odluče-

no je da se uputi »Memorandum« zapadnim silama, prvenstveno predsedni-
ku SAD Vilsonu, »da p o m o g n e do ostvarenja i priznanja Mirotvorne seljačke
neutralne čovječanske republike Hrvatske«, vodstvo Hrvatskog bloka je u
proleče 1922. godine odlučilo da na M e đ u n a r o d n u konferenciju u Đenovi po-
šalje svoje delegate da pred tim f o r u m o m hrvatskom pitanju d a d e »svjetsko-
politički karakter«, a predsednik Hrvatske republikanske seljačke stranke
Stjepan Radić je jula 1923. godine pobegao iz zemlje i u Beču, Berlinu, Parizu
i Londonu pokušavao da p o m o ć u inostranih sila reši hrvatsko pitanje, i kad
je. najzad, stigao u Moskvu, on je u junu 1924. godine d a o izjavu o ulasku svoje
stranke u Seljačku internacionalu, zbog čega je po povratku u zemlju počet-
kom januara 1925. godine bio p r o n a đ e n i uhapšen, a zatim - posle puštanja
iz zatvora i odricanja republikanskog p r o g r a m a - ušao u Pašićevu vladu.
Posle krvoprolića u Narodnoj skupštini juna 1928. godine, vodstvo HSS do-
nelo je odluku da, paralelno sa pregovorima s kraljem Aleksandrom, iznese hr-
vatsko pitanje kao međunarodni problem. (Podvukao V. T.). Ono, u t o m cilju
krajem 1928. godine, upućuje u inostranstvo dr Antu Trumbića,' dr Vlatka
Maćeka, dr Juraja Krnjevića, a već u januaru 1929. godine, posle proglašenja
monarho-diktature, dr Antu Pavelića, sa zadatkom da m e đ u n a r o d n e politič-
ke faktore u glavnim političkim centrima Evrope zainteresuju za u n u t r a š n j u
politićko-državnu krizu Kraljevine SHS i da se vodstvu HSS, kao legitimnom
predstavniku hrvatskog naroda, ukaže pomoć i p o d r š k a u ostvarenju postav-
ljenih političkih ciljeva pred vladajućim krugovima u Beogradu, da bi se re-
šilo hrvatsko pitanje. Tu, u stvari, razlikujemo tri perioda njegove spoljnopo-
litičke aktivnosti. Prvi period obuhvata vreme od 1928. do 1935. godine, drugi
od 1935 godine do dolaska Cvetkovića za predsednika vlade 1939. godine, i
treći period od početka drugog svetskog rata pa do 10. aprila 1941. godine,
tj. do proglašenja Nezavisne Države Hrvatske (NDH).
U prvom periodu spoljnopolitičke aktivnosti HSS vidno su zapažene mi-
sije u glavnim evropskim političkim centrima, i to: Trumbića u Beču, Parizu
i Londonu, Krnjevića u Berlinu na Konferenciji I n t e r p a r l a m e n t a r n e unije,
dra Vladka Maćeka u Beču i Pragu, dra Antii Pavelića u Beču i Rimu, kao i
političkih emigranata: Krnjevića, Košutića, Perčeca i drugih.
T r u m b i č e v a misija u Beču, Parizu i Londonu uoči proglašenja sestoja-
n u a r s k e d i k t a t u r e ( o k t o b r a - d e c e m b r a 1928. godine), imala je za cilj »da po-
kuša t a m o š n j e političke krugove angažirati protiv s r p s k e hegemonije«. 2
T r u m b i ć je u Beču posetio kancelara I. Sajpela (Sajpel Ignac), a zatim J.
Šobera (Schober), koji su mu savetovali u m e r e n o s t u zahtevima p r e m a Beog-
radu, s tim da se o d r e k n e n a m e r e o otcepljenju Hrvatske i traženja p o d r š k e
od Italije. Prilikom bavljenja u Beču, T r u m b i ć se povezao sa g r u p o m bivših
a u s t r o u g a r s k i h oficira - Hrvata (general S. Sarkotić, 3 potpukovnik Perčević
i drugi), koji su bili zagriženi neprijatelji nove jugoslovenske države i već kao
takvi uključeni u m e đ u n a r o d n u zaveru za razbijanje Kraljevine SHS. Da su
ovi ljudi u Beču bili njegovi verni saradnici vidi se i po t o m e što su oni bili
glavni punkt za vezu, p r e k o kojega je išla njegova pošta za Zagreb Paveliću i
Maćeku, i o b r a t n o . 4
T r u m b i ć je iz Beča poslao izveštaj Maćeku i p i s m o Paveliću. On u pismu
Maćeku ističe d a j e sa zadovoljstvom u p o z n a o Pavelićeve »ovdašnje prijatelje,
naše d o b r e i o t m e n e Hrvate«. 5
Posle Beča, posetio je Pariz i London, gde je najduže boravio i sastajao
se sa m n o g i m f r a n c u s k i m i d r u g i m d i p l o m a t s k i m predstavnicima. I pored
žive političke aktivnosti od mesec d a n a u Parizu, T r u m b i ć nije naišao na že-
ljenu p o m o ć i r a z u m e v a n j e zvanične Francuske, koja je bila saveznik države
SHS i glavni garant njenog teritorijalnog integriteta. Iz Pariza je b e z u s p e š n o
p o k u š a o da se p r e k o p u n k t a u Beču poveže sa zvanićnim krugovima Nemač-
ke. Ali tu vezu su p r e k o Beča uspostavili sa Rimom i Berlinom Sarkotić i nje-
gov bliski saradnik dr Ante Pavelić. Za v r e m e svog b o r a v k a u Parizu T r u m b i ć
je s a m o u s p e o da nagovori pariške b a n k a r e da ne d a j u zajam Kraljevini SHS,
kojeg je kralj Aleksandar tražio prilikom posete f r a n c u s k o j prestonici.
Krajem avgusta 1928. godine, k a d a se u Berlinu održavala XXV konferen-
cija I n t e r p a r l a m e n t a r n e unije, vodstvo SHS uputilo je Juraja Krnjevića da na
licu mesta tumači »hrvatsko pitanje«. Vraćajući se p r e k o Beča u Zagreb, u
Beču je i m a o sastanak sa izaslanikom m a đ a r s k e vlade g r o f o m Aporom (Apor
Gabor b a r o n ) - sastanak koji je ranije, iz Zagreba, dr Ante Pavelić p r i p r e m i o
p r e k o m a đ a r s k o g konzulata. Tada je Mačeku o b e ć a n o da Hrvatska može ra-
čunati na p o m o ć Mađarske. 6
U o k t o b r u 1930. Maćek je. pod izgovorom da ide na lečenje u Karlove
Vari, u stvari p l a n i r a o da se s r e t n e sa e m i g r a n t i m a i izvesnim političkim lič-
nostima zemalja kroz koje će proći i u kojima će boraviti, da bi ih zaintere-
sovao za h r v a t s k o pitanje. Tako se u Beču sastao sa g e n e r a l o m Sarkotićem
( p r e d s t a v n i k o m g r u p e Sarkotić - Perčević - Perčec), a zatim i sa Krnjevićem
i Košutićem, koji su 9. o k t o b r a u tom cilju doputovali u Beč. Maček je p r e k o
Sarkotića o b e z b e d i o sastanak, u m e s t o sa austrijskim k a n c e l a r o m (kako je
Maček želeo), sa bivšim kancelarom Sajpelom (Saipel Ignac). Na Sajpelovo pi-
tanje: »Da li bi Hrvati za slučaj nezavisne Hrvatske, ušli u užu vezu sa Aust-
rijom i Mađarskom«?, Maćek je na ovo neprijatno pitanje, po Trumbicevim
beleškama, nešto odgovorio, »da. a k o bi bila konstelacija, za to bi moglo biti«.
Ali je idejno protiv toga.
Na sastanku, 9. o k t o b r a , sa Krnjevićem i Košutićem. Krnjević je izvestio
Maćeka d a j e p r e d a o M e m o r a n d u m f r a n c u s k o m ministru inostranih poslova
A. Brijanu (Brian Aristide) sa ciljem da se pri organizaciji evropskog p o r e t k a
m o r a voditi r a č u n a i o srpsko-hrvatskim odnosima.
Pored nekoliko političkih s u s r e l a u Karlovim Varima i Pragu. Maćek se
sastao i sa S. Duićem. p r i p a d n i k o m Sarkotićeve e m i g r a n t s k e grupe, a zatim
i sa M. Hodžom, predsednikom Agrarne stranke, kao i sa predstavnicima ag-
rarnih s t r a n a k a S r e d n j e Evrope. U povratku, u Linču, p o n o v o se sastao sa Ko-
šuiicem i Krnjevićem, a posle izleta u Salzburg na poziv im se p r i d r u ž i o Kež-
man iz Pariza i Ante Pavelić iz Verone, prateći Maćeka do Vilaha. Prema t o m e
može se zaključiti da je cil j ov og Maćekovog političkog p u t o v a n j a u inostran-
slvo bio da o v a k o podeli uloge svojim sagovornicima, da: »Pavelić vodi po-
litiku sa Talijanima. Košutić između Italije i V. Britanije. Krnjević se drži En-
gleza, a Kežman da legalno održava vezu sa Francuzima«. 7
Di T o d o r Stojkov piše:
t d i p l o m a t s k i m m a đ a r s k i m d o k u m e n t i m a iz toga v r e m e n a navodi se da je h r v a t s k o
o p o z i c i o n o v o d s t v o i m a l o k o n t a k t e i sa nali|anski>m vladom, da je Maćek tražio od Muso-
linija (Mussolini B e n i t o ) novac i o r u ž j e i da je Musolini n a v o d n o s p r e m a n , u slučaju ozbilj-
nog p o k r e t a u H r v a t s k o j da i n t e r v e n i š e i prizna nezavisnu H r v a t s k u d r ž a v u ,« 8
K r a j e m d e c e m b r a 1928 u Z a g r e b u su se sreli vodeći političari SDK. Maćek i Pri-
biće vic. sa b r i t a n s k i m p o s l a n i k o m u B e o g r a d u V K e n a r d o n i ( K e n n a r d H o w a r d Wiliam
prilikom otvaranja britanske izložbe - prim V T J Do susreta je došlo u jeku v e o m a zateg-
n u t e političke situacije. Tom prilikom Macek |e b r i t a n s k o m p o s l a n i k u izložio plan p r e u r e -
đ e n j a države p o d e l o r n na s e d a m l e d e r a l n i h jedinica, i to: 1. Slovenija. 2 H r v a t s k a sa Slavo-
nijom i d e l o m B o s n e i s e v e r n o m Dalmacijom. 3 Banal. Bačka i d e o Srerna (Vojvodina). 4
d e o B o s n e H e r c e g o v i n e i južne Dalmacije. 5 Srbija. 6. M a k e d o n i j a , 7. C i n a G o r a sa Sandž-
a k o m i Nov i Pazar) i najjužnijim d e l o m J a d r a n s k o g p r i m o r j a P o r e d te v a r i j a n t e . Maćek je za
p r e u r e đ e n j e d r ž a v e izmislio i p o d e l u d r ž a v e na sesi l e d e r a l n i h jedinica ili s a m o na d v a d e l a
sa c e n t r i m a »u B e o g r a d u i Zagrebu«. H r v a t s k o m delu p r i p a l e bi s l e d e č e oblasti: Slovenija,
H r v a t s k a s.i Slavonijom, cela Dalmacija, cela Bosna i H e r c e g o v i n a i d e o S r e m a i B a č k e
Posle razgovora sa M a č e k o m , K e n a r d se s a s t a o sa J P r e d a v e c o r n i Sv Pribicevicem. Pribi-
ćević je bio d a l e k o u m e r e n i j i od Maćeka istakavši p o t r e b u šire a d m i n i s t r a t i v n e a u t o n o m i -
je . . .
Na k r a j u s u s r e t a sa K e n a r d o n i Maćek je izneo svoje gledište na o d n o s sa s u s e d m m
d r ž a v a m a On se izjasnio, u k o l i k o bi d o š l o do rata protiv Italije, pa Beograd n a r e d i o hrvats-
k o m vodstvu da p o v e d e rezerviste u rat, ovi ne bi poslušali Na p i t a n j e i z n e n a đ e n o g Kenar-
da, da li je to mišljenje i d r u g i h voda SDK Macek je o d g o v o r i o da su svi Hrvati u t o m po-
gledu ledinstveni. 9
Zvanični krugovi u Beogradu o š t r o su reagovali na n a v e d e n e političke
misije prvaka HSS u inostranstvu i na njihove k o n t a k t e sa nekim i n o s t r a n i m
d i p l o m a t s k i m p r e d s t a v n i c i m a u zemlji, i to u 1928. godini, kada je u n u t r a š n j a
politička kriza u Kraljevini S H S bila dostigla v r h u n a c . Velikosrpska buržoa-
zija, na ćelu sa kraljem, zavela je apsolutistički režim u zemlji, a u v o đ e n j e m
oktroisanog Ustava, 3. s e p t e m b r a 1931. u suštini se nije ništa p r o m e n i l o , jer
je i dalje ostao n a j k r u ć i centralizam, b r e m e n i t n a c i o n a l n i m bespravijem. Zato
je razumljivo što su se narodi Jugoslavije, koji su težili za s l o b o d o m i nacio-
n a l n o m r a v n o p r a v n o š ć u , oduprli d e s p o t s k o j vladavini kralja Aleksandra i
njegove d v o r s k e k l i k e ' 0 .
Posle š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e hrvatski buržoaski političari nisu više
hteli ništa da traž.e od b e o g r a d s k e vladajuće grupe, već su prekinuli sve veze
sa Beogradom. Najizraziiiji predstavnik hrvatske buržoazije, dr Vlatko Ma-
ček. koristeći n e r e š e n o nacionalno pitanje i m n o g e d r u g e u n u t r a š n j e suprot-
nosti i slabosti centralističke države, p r e d u z e o je v e o m a široku i s v e s t r a n u
političku aktivnost za razbijanje jugoslovenske državne zajednice i stvaranja
s a m o s t a l n e Hrvatske. Ogorčen na beogradsku v l a d a j u ć u g r u p u . Maček je
tada izjavio: »Nema s p o r a z u m a , n e m a izmirenja« i u ime HSS o t v o r e n o tražio
»da se sve zemlje s one strane Drine. Save i Dunava, koje d a n a s sačinjavaju
deo Kraljevine Jugoslavije, v r a t e u stanje 1918. godine kakvo je o n o nastalo
s l o m o m Austro-Ugarske Monarhije«, s tim da granica nove Velike Hrvatske
b u d e na liniji: Kolor - Drina - S o m b o r " I n t e r e s a n t n o je da je i 1932. u Ku-
pincu, dopisniku »Le Petit Parisien«. R u b o u ( R o u b u n d Louis), ponovio: »Gra-
nica bi išla pored Kotora na Jadran, ostavljajući p r e d r a t n u Srbiju i Crnu
Goru. popela bi se do S. Mitrovice, prelazeći p r e k o Uzica i Valjeva, pa bi se
spustila k Vukovaru, ostavljajući S o m b o r u j e d n o m t a b o r u , Osijek u dru-
gom«.' 2 On je u razgovoru sa britanskim parlamentarcirna, objavljenom u
»Manchester Guardian-u« - od 30. L\ 1932, pored ostalog, izjavio: »Nema smis-
la ubiti j e d n o g bogatog ujaka od koga o č e k u j e t e nasledstvo, kad znate da će,
ako ga ostavile s a m o m sebi. s k o r o umreti p r i r o d n o m s m r ć u . Jugoslavija je
kao čovek koji boluje od neizlečive bolesti, koji sigurno m o r a umreti. Ta s m r t
oslobodiće Hrvate«.' 3
U d r u g o m peridu od 1935. godine, kada su počeli pregovori vodstva HSS
sa knezom Pavlom, Francuska i V. Britanija, iako nisu bile zadovoljne spolj-
nopolitićkom orijentacijom Stojadinovićeve vlade zbog njenog približavanja
Nemačkoj. o n e su ipak težile da održe status quo u Jugoslaviji. Njima tada ni-
kako nije o d g o v a r a o ma kakav zaplet na Balkanu, tim p r e što je njihov položaj
u tom p r o s t o r u sve više slabio ukoliko se povećavao pritisak N e m a ć k e . Zbog
loga o n e nisu podržavale zahteve HSS u pogledu u n u t r a š n j e g u r e đ e n j a Jugos-
lavije. bez obzira što su u nekim slučajevima njihove vlade s m a t r a l e da su za-
htevi HSS opravdani. I Parizu su d e l o m više podržavali opoziciju koja je bila
u p e r e n a protiv Stpjadinov ićevog spoljnopolitićkog kursa, a poznato je d a j e
Francuska, s vojničkog gledišta, s m a t r a l a d a j e unitarističko u r e đ e n j e u Jugos-
laviji najbolja garancija za njenu vojničku stabilnost.' 4
S d r u g e strane, V. Britanija je s m a n j e nervoze pratila Stojadinovićevu
politiku približavanja osovinskim silama, a njena službena politika se u od-
nosu na Jugoslav iju znatnim d e l o m rukovodila istim razlozima kojima se ru-
kovodila i f r a n c u s k a službena politika. Maćek je očigledno bio nezadovoljan
takvim stavom, pa je u j e d n o m intervjuu »Dejli Telegrafu« (»Daily Teleg-
raph"), n o v e m b r a 1935. godine, izrazio n a d u da britanska politika u odnosu
na Hrvatsku neće slediti politiku koju je u tom pogledu vodila Francuska. On
je lom prilikom rekao:
•Ali ne v e r u j e m o da ce p r o s v e c e n a b r i t a n s k a >poljna politika učiniti iste g r e š k e zbog
kojih je F r a n c u s k a izgubila ljubav koju su Hrvati n e k a d a p r e m a njoj gajili, ij, da b r i t a n s k a
spuljna politika n e ć e p o d r ž a t i agresivne m e r e kojima je cilj da p r i k r i v a j u n e z a d o v o l j s t v o sa-
u n j a v a i u c i laZnu l a s a d u jedinstva J u g o s l o v c n s k a u n u t r a š n j a polilika došla je na m r t v u tac-
ku i tu ne moZe biti p o p r a v k e sve d o t l e d o k se naši zahtevi, koji se ne m o g u m e n j a l i , p o t p u n o
ne zadovolje Da li je Velika Britanija svesna da H r v a t s k u ne i n i e r e s u j u k o n c e s i j e na p a r ć e ?
Mi Iražimo takvo p o t p u n o p r i z n a v a n j e n a c i o n a l n o g s u v e r e n i t e t a da s u t r a š n j a b e o g r a d s k a
v lada b u d e u n e m o g u ć n o s t i da o d u z m e o n o š t o bi bila e v e n t u a l n o s p r e m n a tia da d a n a š n j a
heogradska vlada-.'5
I s britanske s t r a n e se sve više naglašavalo da je p o t r e b n a u n u t r a š n j a
konsolidacija Jugoslavije, s obzirom na sve veće zaoštravanje m e đ u n a r o d n i h
odnosa, savetujući i vladi i Mačeku u m e r e n o s t i p o p u s t l j i v o s t . ' 6
Za v r e m e pregovora za re menje hrvatskog pitanja sa knezom Pavlom, nje-
govim m a n d a t o r o m i zvanićnim predstavnicima jugoslovenske vlade, naroči-
to k r a j e m 1936. i u toku 1939. godine, sve do potpisivanja S p o r a z u m a , vodstvo
HSS je p a r a l e l n o ispoljavalo svoju veliku aktivnost i na d r u g o m koloseku.
p r e g o v a r a n j e m sa p r e d s t a v n i c i m a stranih sila - Italije, N e m a ć k e i Mađarske,
s j e d n e , i Francuske i V. Britanije, s d r u g e strane, da bi p o m o ć u njih ostvarilo
•
svoj cilj. Aktivnost u tim n a p o r i m a oscilirala je i zavisila ne s a m o od s t e p e n a

saglasnosti ili nesaglasnosti sa p r e d s t a v n i c i m a jugoslovenske vlade, nego i od
razvoja spoljno-politićke situacije. Ukoliko su pozicije jugoslovenske vlade na
u n u t r a š n j e m i spoljnopolitićkom planu bile slabije, utoliko su zahtevi vod-
stva HSS p r e m a njoj bili veći i odlučniji, a aktivnost p r e m a i n o s t r a n s t v u in-
tenzivnija. prelazeći granice koje bi se mogle tolerisati, bez obzira na oprav-
danost nekih zahteva i tvrdoglavu u p o r n o s t zvaničnih jugoslovenskih krugo-
va da opravdane zahteve ne usvoje. Ta aktivnost je često imala razbijački i nep-
i i|jtel|ski k a u i k t e r u o d n o s u na državnu zajednicu.
Vodstv o HSS težilo je da hrvatsko pitanje prikaže kao m e đ u n a r o d n i pro-
blem koji treba p o s m a t r a t i kroz stav velikih sila p r e m a Jugoslaviji u celini i
p r e m a h r v a t s k o m pitanju, j e r su o n e na njega različito gledale s o b z i r o m na
svoje sopstvene interese. Aktivnost A. Košutića bila je p r v e n s t v e n o orijenti-
sana p r e m a Italiji i Nemačkoj. Ustaška emigracija i emigracija HSS nalazile
su se u stalnom, jačem ili slabijem s u k o b u oko uticaja nafiseljenike i o k o toga
ko od njih predstavlja hrvatski narod pred i n o s t r a n s t v o m . Dok je Krnjević bio
u jačoj konfrontaciji s Pavelićem, vodstvo HSS se interesovalo za k o n t a k t e s
Italijom i N e m a ć k o m . Tako je Musolini (Mussolini Benito) u j u l u 1936. godine
primio Košutića. izgleda kao Mačekovog izaslanika. Na Musolinijevo pitanje
kakav je p r o g r a m HSS, Košutić je. p r e m a rečima Trumbića, odgovorio:
»I) H r v a t s k a k a o n e z a v i s n a država,
2) a k o se to ne m o ž e postići o n d a o b r a z o v a n j e f e d e r a c i j e u P o d u n a v l j u u koju bi ušle
Austrija, M a đ a r s k a i H r v a t s k a b a r e m sa Slavonijom i,
3) a k o bi se m o r a l o o s t a t i u Jugoslaviji, o n d a a u t o n o m n a H r v a t s k a , ali s v a k a k o sa oba-
lom J a d r a n s k o g m o r a . H r v a t s k a s v a k a k o m o r a dobiti svoj individualitet. Koji bi oblik imala
P o d u n a v s k a f e d e r a c i j a , da li s a m o e k o n o m s k i , to je p i t a n j e s p o r a z u m a . U s v a k o m s l u č a j u Hr-
vatskoj ima da o s t a n e m o r e « Košutić u to v r e m e nije d o b i o n e k u j a č u p o d r š k u , j e r se »Mu
solini p r i p r e m a o z a k o r e n i t u p r o m e n u d o t a d a š n j e politike p r e m a Jugoslaviji, o d u s t a j u ć i o d
toga d a radi n a n j e n o m r a z b i j a n j u « ' 7 .
U razgovoru je p o k r e n u t o i pitanje ustaške emigracije. P r e m a Košutiće-
vom kazivanju. T r u m b i ć je zapisao d a j e Musolini postavio p i t a n j e Košutiću
šta će s ustašama? »Nervozni su i nemirni, svađaju se između sebe i traže po-
sao ili da se vrate kući u Hrvatsku, nalaze se na o t o c i m a Lipari pa i na Strom-
boli.« Košutić mu je odgovorio da ih nikako ne treba predavati Beogradu, jer
bi to bila izdaja. Ako se m o r a j u vratiti kući, o n d a uputiti s a m o n e p o z n a t e da
ne bi vlada imala razloga da ih progoni, a biće zadovoljna da na strani ima
m a n j e e m i g r a n a t a za atentate. Ako ostale ustaše ne mogu ostati u Italiji, na-
jbolje je da se pošalju na rad u Belgiju ili Južnu Ameriku. 1 8
Prema nekim p o d a c i m a , Maćeku su s r e d i n o m 1936. godine dolazile po-
r u k e od ustaške emigracije, pa i od samog Pavelića i njegovog užeg kruga. Po-
red ostalog, ti k o n t a k t i su omogućili Maćeku da ima uvid u ciljeve i planove
ustaške emigracije i na neki način »kontrolu« nad n j o m . Međutim, njegovi
kontakti s tom e m i g r a c i j o m išli su paralelno s k o n f r o n t a c i j o m p r e m a njoj. U
to v r e m e Maćeku je došla p o r u k a i od strane M. Lorkovića sa ciljevima i pla-
novima ustaške emigracije. U poruci se tvrdilo kako će Italija pružiti p u n u
p o d r š k u ustaškoj o r u ž a n o j akciji u Jugoslaviji bez ikakvih teritorijalnih zahte-
va ili drugih protivusluga i najavljivao napad u toku 1936, a n a j d a l j e 1937. go-
dine. Prema tom planu, ustaške o r u ž a n e g r u p e upale bi na više m e s t a u Hr-
vatsku. posle čega bi došlo do opšteg ustanka i proglašenja nezavisne države.
U poruci je dalje stajalo da Pavelić priznaje da Maćek u zemlji d o b r o radi, da
mu se priznaje vodstvo, da Pavelić ne n a m e r a v a da zavodi d i k t a t u r u ili faši-
zam nego če »Maček biti na čelu kad Hrvatska b u d e svoja«. Za Pribičeviča je
r e č e n o d a j e »neprijatelj hrvatskog n..roda, kao i u p o č e t k u . Njega slijedi Kr-
njević, ali Košutić ne«.Lorković je p o r u č i o da se p o r u k a u ime Pavelića saopšti
Maćeku i T r u m b i ć u , a o t o m e je V. Košak obavestio Maćeka. T r u m b i ć je o
t o m e zapisao:
»Kad mu je p o č e o davali izvješće, bio je M(aček) n e k a k o n e r a s p o l o ž e n , pa k a d a je spo-
m e n u o Pavelića prvi put ili f r a n k o v c e , o n d a je s r d i t o p l a n u o : ,To su fakini, to je bogaža, n e k a
idu sa svojih 20.000 glasova, ja ih ne trebam!' M e đ u t i m , kad mu je kazivao k a k o P(avelić) pri-
znaje da d o b r o radi kod kuće, da je on voda n a r o d a i slično, p o k a z i v a o je da mu je dra-
go . . .«'•
K r a j e m jula ili p o č e t k o m a v g u s t a iste g o d i n e bivši a u s t r o u g a r s k i m a j o r u penziji Sa-
bljak p r e n e o je Paveiicevu p o r u k u M a č e k u i u p i t a o ga:
»Za svaki s l u č a j da se ne bi mogla postići p o t p u n a d r ž a v n a s a m o s t a l n o s t H r v a t s k e , da
li p r i h v a ć a t e k o m b i n a c i j u podunavske federacije, u koju bi i H r v a t s k a ušla k a o s l o b o d n a dr-
žava?«. Maček je o d g o v o r i o : »Prihvaćam, ali s a m o pod u v j e t o m da H r v a t s k a u đ e u tu kom-
binaciju k a o s a m o s t a l n a država« Maček je p o t v r d i o da bi mu bila n a j s i m p a t i č n i j a kombi-
nacija s Austrijom zato što se o n e k a o s u s e d n e z e m l j e e k o n o m s k i u p o t p u n j u j u , š t o i z m e đ u
njih n e m a nikakvih s p o r o v a , š t o p o s t o j e i istorijske veze. Maćek je j o š d o d a o : » N e m a m ništa
protiv toga da i Srbija u đ e u tu p o d u n a v s k u k o n f e d e r a c i j u , ali n i k a k o s n a m a . n e g o ona po-
sebno, a Hrvatska posebno«.
Na p i t a n j e »Kakvo će biti d r ž a n j e u H r v a t s k o j u slučaju da vojska b u d e mobilizirana?,
Maćek je o d g o v o r i o da nije d a o nikakve u p u t e , ali iz r a z g o v o r a sa s e l j a c i m a zna da su svi
seljaci r e v o l u c i o n a r n i , po s v o m r a s p o l o ž e n j u , ali svaki na svoj način. T r e b a n a r o d u p r e p u s -
titi». A na pitanje: »Ako B e o g r a d na vaše z a h t e v e ne popusti, n e g o nastavi k a o i do sada? .Ma-
ček je o d g o v o r i o : »Mi ć e m o ih. umciglovati (opkoliti, zahvaliti sa svih strana - V.T.). Evo na
p r i m j e r . Vojvodinu s m o posve osvojili. Sad r a d i m o da i ostale k r a j e v e i d e j n o i politički, a
o s o b i t o p u t e m »Sloge« o s v o j i m o . Tu s m o već postigli z n a t n e u s p j e h e . Na pr. u B e o g r a d u na-
rod već viče Živio Maćek! Mi k o l a b o r i r a m o i sa d r o m Drag. J o v a n o v i ć e m , koji je više c r v e n
nego crn, ali to je naša t a k t i k a . ' 0
U j e s e n 1936. godine Maćek je vodio u m e r e n i j u politiku p r e m a Stojadi-

novićevoj vladi, pa je zbog njegovih s u s r e t a sa knezom Pavlom i Stojadinovi-
ć e m nastupilo nezadovoljstvo ustaške emigracije, a n a r o č i t o zbog njegove
»sporazumaške politike i priznanja granica države i dinastije«. Njegova audi-
jencija kod kneza Pavla Karađordevića, koji je o d m a h p o š a o u L o n d o n i u no-
v e m b r u to iskazao kao d o k a z k a k o se država s r e đ u j e i Hrvati p o s t a j u dobri,
sve je to njih (Lorković, B. Jelić, A. Artuković i dr. e m i g r a n t i u Berlinu - V.
T.) uvjerilo d« Maček je p r i p r a v a n pokorit se Beogradu, što ih ispunjava up-
ravo bijesom. Tu je Jelić prvi put prasnuo, ali strašno«. 2 '
Posle zaključenja italijansko-jugoslovenskog p a k t a o prijateljstvu 25.
m a r t a 1937. godine ustaška delatnost u Italiji bila je o n e m o g u ć e n a .
Ali, »slijedeći svoju p r a k s u k o n t a k t i r a n j a i i n f o r m i r a n j a na svim s t r a n a m a . Maćek na-
č e l n o takvu p r a k s u nije n a p u s t i o ni n a k o n t a l i j a n s k o - j u g o s l o v e n s k o g pakta. On je. pri t o m ,
z a s t u p a o š i r o k u lepezu r e š e n j a koja po svojoj širini ostavljaju m o g u ć n o s t za k o n t a k t e na više
s t r a n a . T a k o je s r e d i n o m r u j n a T r u m b i ć z a p i s a o da je r a z g o v a r a o s M a č e k o m . p o v o d o m
m o g a p u t o v a n j a u V e n e c i j u ' . . . za slučaj kakva s u s r e t a u Italiji, koji stav i r e b a držati«.
S tim u vezi T r u m b i ć je zapisao: » O d n o s n o Italije i s t a k a o je ovo: Mi t r a ž i m o s l o b o d n u
Hrvatsku. Ovo s t a n j e ne p r i z n a j e m o i n e ć e m o se prilagodit. Ideal je da d o b i j e m o nezavisnu
državu. To je naša najviša želja, ali ne zavisi s a m o od n a s n e g o od d o g a đ a j a . Ako ne m o ž e m o
nezavisnost p u n u , a o n d a h o ć e m o da b u d e m o g o s p o d a r i u svojoj kuci u najglavnijim pita-
n j i m a n a r o d n o g života, a u o n i m a koji bi bili zajednički da i m a m o u d j e l a Dakle i neza-
visnu d r ž a v u Hrvatsku, k a o Š v a j c a r s k a . p o d u n a v s k u k o n f e d e r a c i j u ili j u g o s ( l o v e n s k u ) fede-
raciju, sve to zavisi ne s a m o od nas n e g o i od d o g a đ a j a « . 2 2
Još p o č e t k o m m a r t a 1937. Maček se sastao sa Krnjevićem u Gracu (Graz),
a pre toga se iz emigracije bio vratio Košutić, ali se o cilju sastanka sa Krnje-
vićem m n o g o nagađalo. Zna se d a j e Krnjević u julu 1937. godine posetio Lon-
don s a n a m e r o m d a britanskim vlastima p r e d a m e m o r a n d u m kao š t o g a j e
već p r e d a o f r a n c u s k o m ministru inostranih poslova Delbosu (Delbos Yvon).
Uspeo je s a m o da ga primi vojvotkinja od Atola (Atholl). Izgleda da je cilj nje-
gove p o s e t e bio da b r i t a n s k a vlada pritiskom na Beograd prinudi kneza Pavla
i Stojadinovića da postignu sporazum sa Mačekom, ali da do toga nije došlo
zbog loga što je Udružena opozicija požurila da sa njim postigne s p o r a z u m .
T r u m b i ć je zapisao: »Ništa očekivati od Francuske ni Engleske . . . Francuzi
čine ljepše lice Hrvatima! (Delbos pozivlje Krnjevića na razgovore!) s a m o zato
da time prijete Beogradu. Englezi pak drže se uvijek rezervirano u pitanju
u n u t r a š n j i h prilika u d r u g i m državama«. 2 3
S r e d i n o m januara 1938. Maček se u f r a n c u s k o m konzulatu u Z a g r e b u sa-
stao sa f r a n c u s k i m poslanikom u B e o g r a d u Brižerom (Brugere R a y m o n d ) sa
kojim je razgovarao o u n u t r a š n j o j i spoljnoj politici Jugoslavije. Na Brižerovo
p i t a n j e o p r o b l e m u u r e đ e n j a Podunavlja i o t o m e kakav je bio položaj Hrvata
u Austro-Ugarskoj Monarhiji, Maćek je odgovorio da je
»u Monarhiji p o s t a j a l a p r a v n a sigurnost i d o b r a a d m i n i s t r a c i j a m i nije bilo r a v n o p r a v -
nosti n a r o d a Zbog loga njeni n a r o d i nisu imali interesa da je b r a n e i m o r a l a je p r o p a s t i .
I a k o ce se d o g o d i t i i sa Jugoslavijom, a k o Srbi b u d u ustrajali k a o do sada. Hrvati h o ć e da
b u d u s u v e r e n i u svojoj kući. bilo to u Jugoslaviji ili izvan nje. Mi s m o svi j e d n o g a m i š l j e n j a
o tome. •
Na p i t a n j e k a k o gleda na o d n o s e sa Nernačkom i na anSlus ( p r i k l j u č e n j e - Anschluss)
Austrije N e m a č k o j . Maček je o d g o v o r i o : - S r p s k i n a r o d ima sve zahvaliti F r a n c u s k o j , zato
n e o d o b r a v a s a d a n j u S t o j a d i n o v i c e v u politiku prilaZenja N e m a č k o j Hrvatski n a r o d ima d o
sada m a l o zahvaliti F r a n c u s k o | . ali on vidi u N e m a č k o j svoju n e p o s r e d n u i veliku p o g i b e l j . . .
Hrvati su viSe protiv Anslusa a Srbi (proti) r e s t a u r a c i j i H a b s b u r g o v a c a . . . 90°o H r v a t a nije
z a d o v o l j n o i želi da ide van s a d a n i e d r ž a v e radi prilika u k o j i m a živi Ali da postoji n a d a da
se te prilike m o g u izmjeniti i Hrvali zadovoljiti« 2 *
Posle anšlusa Maček je u intervjuu švajcarskom listu »Neue Z ü r c h e r Zei-
tung«, između ostalog izjavio: »Zbog n j e m a č k e o p a s n o s t i mi s m o više nego
ikad s p r e m n i da se s p o r a z u m j e m o sa S r b i m a . . . Ljuto se varaju u B e o g r a d u
a k o misle da ce nas n j e m a č k a opasnost primorati da se definitivno prilago-
d i m o postojećoj situaciji«. 2 5
Iako je vodstvo HSS s m a t r a l o d a j e anšlusom pojačan Stojadinovićev po-
ložaj. a pogoršan položaj opozicije, ipak je Maček s m a t r a o da je Stojadinovi-
ćeva prednost p r i v r e m e n a . O razgovoru s njim T r u m b i ć je zapisao: »Maćek
je iskazao o t v o r e n o k a k o on. i p o r e d politike Stojadinovića sa Berlinom, ne
drži da je naš položaj ojačan pače misli da ima m n o g o razloga nadati se da
će naše pitanje dobiti i sa međunarodnog gledišta na važnosti«. 2 6
Posle anšlusa j e d a n Maćekov e m i s a r posetio je j e d n o g f u n k c i o n e r a u ne-
rnaćkom Ministarstvu inostranih poslova, interesujući se da li bi n e m a ć k a
vlada bila s p r e m n a da p o t p o m o g n e pokret za nezavisnom h r v a t s k o m drža-
vom, o č e m u je Ministarstvo inostranih poslova o d m a h obavestilo jugoslo-
vensku vladu. Nemački poslanik u B e o g r a d u fon H e r e n pisao je Ministarstvu
inostranih poslova u Berlinu da Maćekove izjave listu »Neue Z ü r c h e r Zei-
tung«-u »stoje o č e v i d n o u vezi s n e u s p e h o m ranijih s o n d i r a n j a u vezi s pribli-
žavanjem Hrvata osovini Berlin - Rim. Pri tom je n a r o č i t o k a r a k t e r i s t i č n o
kako Maćek pokušava da prikrije slabljenje svojih separatističkih ciljeva us-
led delovanja anšlusa pod p a r o l o m n e m a ć k e o p a s n o s t i . . ,« 27
Početkom 1938. j e d a n poverenik. čiji su izvešlaji uvek bili taćni. izvestio
je: d a j e »dr Andres po nalogu Maćeka bio kod m a đ a r s k o g konzula, koji d a n a s
ili sutra p u t u j e u Peštu da i n f o r m i š e vladu o p r i l i k a m a u Jugoslaviji. Andres
je. to sigurnu znam, r e k a o konzulu, da s m o se mi razočarali u politici na de-
mokracijama, pa moli konzula da p r e n e s e p o r u k u dr Maćeka: da se ieli pri-
ključiti politici Rim - Berlin ( p o d v u k a o V. T.), k a o i m a đ a r s k o j revizionistićkoj
politici, ali da pre toga želi znati uvjete koje Mađari traže od Hrvata. Konzul
je o b e ć a o da će doneti m o d a l i t e t e s p o r a z u m a i zajedničke akcije . ..«. Delegat
Ministarstva u n u t r a š n j i h poslova Banković, u svom izveštaju od 2. j a n u a r a
1939. iz Beća. govori da je ustaški emigrant Perčević dolazio u Grac i Beč i
jednom svom prijatelju izjavio da su »Mađari posle izbora konsullovali i Ma-
ćeka o zajedničkoj saradnji na reviziji granica i o d c e p l j e n j a Hrvatske«. Među-
tim. Maćek je ovom m a đ a r s k o m izaslaniku, navodno, izjavio da bi to bilo ne-
moguće, j e r se Nemačka i Italija, kao i d r u g e z a p a d n e zemlje, protive slablje-
nju i razbijanju Jugoslavije. Zbog toga on želi da dobije a u t o n o m a n položaj
Hrvatske u okviru Jugoslavije, a da na p o t p u n o o d v a j a n j e Hrvatske od Jugos-
lavije može pomišljati s a m o u m o m e n t u kada za to b u d u povoljne m e đ u n a -
r o d n e okolnosti. Dalje je Perčev ić izjavio da će Maćek pred verifikacionu de-
batu sazvati svoje poslanike izabrane na d e c e m b a r s k i m izborima koji će hr-
vatsko pitanje postavili na legalnu osnovu i ovlastiti Maćeka za p r e g o v o r e s
Beogradom, zbog čega se Maćek razišao s Pavelićem, »iako u osnovi vodi istu
politiku«. 2 8
Maćek je p r e k o m a đ a r s k o g konzula u Zagrebu d o b i o gledište m a đ a r s k o g
ministra inostranih poslova Kalmana Kanje (Kaiman de Kanva), o uticaju pri-
sajedinjenja Austrije Nemačkoj. On je između ostalog, rekao:
Ako bi se .. o s i g u r a o n u r . o n d a bi se n a s t o j a l o da se s p r o v e d e miroljubiva revizijo
pariških m i r o v n i h ugovora. Ako to ne uspiie t e š k o ce se moći zapriječiti rat Dakle: mir ili
:
ral. L p r v o m ce se slućaju m e d u različnim t e r i t o r i j a l n i m p i t a n j i m a n a m e t n u t i i hrvatsku pi-
la n/e. pod p r e t p o s t a v k o m da h r v a t s k o vodstvo ne počini g r i j e š k u da se kak v im s p o r a z u m o m
sa B e o g r a d o m s amo o d r e k n e svojih zahtjeva H r v a t s k o p i t a n j e m o r a i dalje vrijediti kao
međunarodnu pitanje, a ne k a o u n u l a r n i e piianie Jugoslavije .. ni p o d kojim u.slovom ne na-
puštali n a c i o n a l n e zahtjeve, biti jako n a c i o n a l n o , a nikada i n t e r n a c i o n a l n o o b o j e n , j e r s koje
se god s t r a n e o č e k i v a o s p a s Hrvala, p o m a ž e se s a m o onim narodnim pokretima koji su iako
nacionalnu obilježeni. Dakle, nikakva n a r o d n a f r o n t a , nikakve o p ć e n i t e fraze o m e đ u n a r o d -
nim d e m o k r a c i j a m a , n e g o p r a v o i s l o b o d a za Hrvate«
Dalje je Kanja g o v o r i o o t o m e da » f r a n c u s k a vlada ne zaslužuje ni n a j n e z n a t n i j e pove-
renje, j e r joj je cilj da h r v a t s k o p i t a n j e p r e o b r a t i u opsti j u g o s l o v e n s k o - d e m o k r a t s k i f r o n t ,
da bi p o m o ć u Hrvata srušila b e o g r a d s k u vladu l a k o da m e s t o nje d o d e vlada n a k l o n j e n a
F r a n c u s k o j i Cehoslovaćkoj. a zalim bi o d m a h n a p u s t i l a Hrvate. Zato bi bilo poželjno da se
K r n j e vic u d a d u u p u t s t v a da ne p r u ž a p o v o d a da se o n j e m u govori, jer ga s m a t r a j u za po-
u z d a n i k a f r a n c u s k o g n a r o d n o g f r o n t a , a njegove veze sa B l u m o m (Blum Leon) i d r u g o v i m a
bacaju s a m o loše svetio na stav h r v a t s k o g p o k r e t a « . J 8 a
Posle anšlusa britanski konzul u Zagrebu Rap n a j p r e je razgovarao sa Ko-
šutićem, a zatim dva puta s Andresom, interesujući se o raspoloženju i glediš-
tima vodstva HSS. jer je Andresa s m a t r a o kao Mačekovog savetnika za spolj-
nopolitićka pitanja. Rap je p r e p o r u č i o Andresu »umereniju politiku i zbliže-
nje s B e o g r a d o m zbog opasnosti od Velike Nemaćke«, pošto postoji povoljno
raspoloženje kod kneza Pavla i Stojadinovića za s p o r a z u m e v a n j i , n a p o m i n j u -
ći da
»kod M a ć e k o v e o k o l i n e postoji n e s l a g a n j e s n j e g o v o m o k o l i n o m i k a o p r i m e r n a v e o
Trumbića U o p š i r n i j e m r a z g o v o r u o p o s l e d i c a m a a n š l u s a T r u m b i ć je M a ć e k u o b j a s n i o
svoje gledište, na koga da se mi Hrvati u z m o g n e m o kušati oslonili se a k o Srbija nastavi svoju
h e g e m o n i j u o v a k o d e s t r u k t i v n o za nas i d o d e j e d n o g d a n a do razlaza ili r a s p a d a Jugoslavi-
je . O N j e m a č k o j m o r a m o voditi r a č u n a .. jer n a m a je na granici, na vratu sa sv im svojim
t e r e t o m gravitirajuci p r e m a jugu«
Zalim je izneo m i š l j e n j e da se t r e b a »orijentirati p r e m a osovini Rim - L o n d o n koja bi
išla p r e k o Pariza . Najprije m o r a m o r a č u n a t i s Italijom a mi Hrvati malen i oslabljen
n a r o d m o r a m o nastojati da u skladu s Italijom u d e s i m o i t o bolje b u d e se m o g l o n a š u bu-
d u ć n o s t . . . Ali Italija n e m a snage, nije d o v o l j n o j a k a da to ostvari. Zato je p o t r e b a s v a k a k o
da se z a u z m e i Engleska koja bi dala d o v o l j n o snage a koju bi slijedila i F r a n c u s k a . . . Rap
(Rapp T. C.) je izlagao o t o m e k a k o je nastala nova situacija n a k o n anšlusa. Iz svega toga š t o
je Englez z a t o o p r e z n o iznio proizlazi j a s n o da n a m on s a v j e t u j e da se približimo današnjoj
vladi, da napustimo pasivnost kao štetnu za nas. To je o b r a z l a g a o p o g l a v i t o time š t o je anš-
lusom p o s t a o ugrožen i položaj Jugoslavije i time u g r o ž e n i o p o s t a n a k ne s a m o S l o v e n a c a i
S r b a n e g o i H r v a l a i lo ne s a m o od N j e m a č k e n e g o i od Italije .. V 9
U v e o m a o p š i r n o m razgovoru u b r i t a n s k o m konzulatu u Zagrebu Trum-
bić je na p r e p o r u k u konzula Rapa da se treba s p o r a z u m e v a t i sa Srbijom, iz-
m e đ u ostalog, rekao:
. N'i a n š l u s ni ništa d r u g o ne m o ž e d a n a s više poslužiti da svoje i n t e r e s e ž r t v u j e m o
za s o l i d a r n o s t i n t e r e s a sa S r b i j o m , za koju je iskustvo d o s a d a š n j e z a j e d n i c e d o k a z a l o i uv-
jerilo i p o s l e d n j e g n a š e g č o v j e k a da u B e o g r a d u ne postoji nimalo, n e g o da o v d j e postoji na
a p s o l u t a n način s a m o s h v a t a n i e p o s e b n i h s r b i j a n s k i h i n t e r e s a u z ž r t v o v a n j e b e z o b z i r n o na-
ših h r v a t s k i h i n t e r e s a m o r a l n i h i m a t e r i j a l n i h sve do n a š e istrage«. 3 0
I Krnjević je p o k u š a v a o da zainteresuje Forin ofis (Foreign Office) za re-
šavanje hrvatskog pitanja. Pošto je s r e d i n o m m a r t a 1938. godine d o p u t o v a o
u London, on je, na p r e p o r u k u Vikema Stida (Steed Wicham), bio p r i m l j e n
od strane Čerčila, ali ga u Forin ofisu nisu hteli primiti, ćak ni na p r e p o r u k u
vojvotkinje od Atola i lorda Roberta Sesila (Cecil Robert) člana Gornjeg
d o m a V. Britanije. 3 '
Posle b o r a v k a u Londonu, Krnjević se u Zenevi s u s r e o s Jančikovićem
koji je nosio Maćekovu p o r u k u . Prenoseći T r u m b i ć u razgovor sa Krnjevićem.
J a n č i k o v i ć mu je r e k a o da je Krnjevićeva opća p r i m j e d b a :
»Kolika razlika u susretljivosti od zadnjega p u t a i sada. Prije z a k o p č a n o s t , rezervisa-
nost, s o b i č n o m o g r a d o m o n e p a č a n j u u t u d e u n u t r a š n j e stvari! Sad p r i m a n j e , ispitivanje,
veliko z a n i m a n j e i t r a ž e n j e čak i M e m o r a n d u m a , bez r e z e r v e o u n u t r a š n j i m p i t a n j i m a . To
je posljedica anšlusa, što se o č i t o vidi. Svi ističu k a k o je N j e m a č k a jaka. Radi se na t o m e da
se s p o r a z u m e Engleska, F r a n c u s k a . Italija, k a k o bi zaokružile N j e m a č k u i o g r a n i č i l e n j e n u
daljnju ekspanzivnost«.
Zato je Krnjevič. i z m e đ u ostalog, p o r u č i o Mačeku da ne s t u p a ni u k a k a v d o d i r sa Sto-
j a d i n o v i ć e m i n j e g o v o m v l a d o m , da n a s t u p i o d l u č n o i o š t r o a k o se s l u č a j n o s a s t a n e sa kne-
zom Pavlom, da se na svaki način p o b i j a »pučku f r o n t u « , jer je to k o m u n i s t i č k i izum, da tre-
ba stupiti u akciju, j e r se vanjski svijet zanima za h r v a t s k o p i t a n j e i »da se kroz četiri t j e d n a
sazove tzv. H r v a t s k o n a r o d n o zastupstvo, koje će izraditi rezoluciju, da bi je zatim Maćek
predložio na j a v n o m z b o r u u Z a g r e b u (dvijesto do t r i s t o tisuća ljudi), gdje bi bila p r i h v a ć e n a
aklamacijom«.
On dalje p r e p o r u č u j e da se u rezoluciji h r v a t s k o p i t a n j e istakne » o d l u č n o i stvarno«
i da niko. osim h r v a t s k o g n a r o d n o g zastupstva, n e m a p r a v a da govori u ime h r v a t s k o g na-
r o d a , da se o d r e d e »linije h r v a t s k e vanjske politike, o s o b i t o i m a j u ć i o b z i r a na s t a n j e stvo-
r e n o u s r e d n j o j Evropi poslije anšlusa« i »da se n i k a k o ne smije zauzimati stav p r o t i v Nje-
mačke. iako je o n a u p r i j a t e l j s t v u s B e o g r a d o m , n e g o s n j o m t r e b a tražiti veze, a isto t a k o
i s Italijom. 3 2
Sporazum u Minhenu i kriza oko Cehoslovaćke uticali su na u n u t r a š n j e

prilike u Jugoslaviji, u prvom redu zbog hrvatskog pitanja. U to v r e m e vršene
su p r e d i z b o r n e p r i p r e m e u Jugoslaviji, pa je vodstvo HSS u p r e d i z b o r n o j agi-
taciji ukazivalo na m e đ u n a r o d n e d o g a đ a j e i p o u k e iz razvoja krize u Cehos-
lovaćkoj. Tako je »Politički vjesnik« 5. n o v e m b r a 1938. godine, između osta-
log, pisao da će se izjaloviti Stojadinovićeva n a d a da će mu N e m a č k a omo-
gućiti polovično r e š e n j e hrvatskog pitanja i da će se »jako prevariti i bit će
iznenađen brzinom d o g a đ a j a isto onako, kako je Prag bio iznenađen u posled-
njih nekoliko tjedna«.
»Politički vjesnik« je dalje nastavio:
»Ne b u d e li B e o g r a d p r i s t u p i o r j e š a v a n j u h r v a t s k o g p i t a n j a na osnovi h r v a t s k i h zahtje-
va i zadovoljio ih u n j i h o v o j cjelosti i p o t p u n o , zadovoljit će ih p o d p r i t i s k o m vanjskih do-
g a đ a j a p o d m n o g o težim u v j e t i m a i o k o l n o s t i m a . Cim d o d e do bilo kakvog izmirenja i z m e đ u
4 velesile, h r v a t s k o p i t a n j e i sva d r u g a n e r i j e š e n a p i t a n j a u vezi sa z a h t j e v i m a M a đ a r s k e , Bu-
g a r s k e i Albanije d o ć i će na tapet. B e o g r a d n e ć e imati u p o r i š t e ni kod j e d n e velesile, da bi
m o g a o spriječiti da ta p i t a n j a ne d o đ u na t a p e t i ne b u d u r i j e š e n a t e m e l j i t o u smislu pra-
vednih hrvatskih zahtjeva kao i zahtjeva drugih naroda u ovoj d r ž a v i . . . « .
Ovakvih i sličnih pretnji bilo je mnogo. A »Hrvatski dnevnik« je priklju-

čenje S u d e t a N e m a č k o j t u m a č i o kao o s t v a r e n j e načela o s a m o o p r e d e l j e n j u
naroda33.
Još 29. o k t o b r a 1938. godine Maček je u svom s t a n u u Zagrebu p r i m i o ing.
Karnelutija, (Carnelutti Amadeo) d o p i s n i k a »Hrvatskog dnevnika«, zvanič-
nog o r g a n a HSS, i u d u ž e m razgovoru izneo mu svoje poglede na r e š e n j e hr-
vatskog pitanja i p r e k o njega stupio u d o d i r s italijanskim m i n i s t r o m inost-
ranih poslova, g r o f o m Ćanom (Ciano Galeazzo) da bi se hrvatsko pitanje re-
šilo p o m o ć u Italije. U tom razgovoru (kojem - p r e m a Karnelutijevoj izjavi -
»nije prisustvovalo treće lice«), nazvanom Promemoria, Maćek je rekao:
»U s a d a š n j e m p o l i t i č k o m u s t r o j s t v u Kraljevine Jugoslavije hrvatski n a r o d se osjeća po-
litički i p r i v r e d n o n e s l o b o d n i m , p o d v l a d a v i n o m Srba, p o t l a č e n , iskorišćavan i razbijen i ras-
p a r ć a n na r a z n e b a n o v i n e , te stoga za svoj s l o b o d a n i n e o m e t a n razvitak p r e d o č i m a ima d v a
cilja.
PRVI UŽI CIU ( p o d v u k a o V. T.):
U j e d i n j e n j e svih o n i h oblasti u g r a n i c a m a Jugoslavije, p o d s k i p t r o m d i n a s t i j e K a r a đ o r -

đevića, na k o j i m a žive p r e t e ž n o Hrvati, bez o b z i r a na religiju (katolici i m u s l i m a n i ) . Ove po-
k r a j i n e bi bile u k o n f e d e r a t i v n o m o d n o s u sa o s t a l i m o b l a s t i m a Jugoslavije, sa s o p s t v e n i m
p a r l a m e n t o m , s o p s t v e n i m z a k o n o d a v s t v o m i finansijama, i sa d r ž a v o m Jugoslavijom bi ima-
le z a j e d n i č k o s a m o sledeće: dinastiju, vojsku, c a r i n s k e granice, p o š t u , s p o l j n u politiku i ne-
koliko d r ž a v n o - f i n a n s i j s k i h u s t a n o v a , k a o š t o su m o n o p o l , takse, p o r e z e itd.
Teritorija p o k r a j i n e H r v a t s k e bi o b u h v a t a l a bivšu H r v a t s k u i Slavoniju. Dalmaciju bez
italijanske t e r i t o r i j e o k o Z a d r a i Rijeke, d a l j e d e l o v e V r b a s k e i Drinske b a n o v i n e z a p a d n o
od linije r. V r b a s - r. Neretva. Ovde se misli na m i n i m a l n i p r o s t o r .
Ža oblasti i s t o č n o od r. Vrbasa i Neretve bio bi p r e d v i đ e n plebiscit kojim bi se tamoš-
nje s t a n o v n i š t v o s l o b o d n o izjasnilo da li želi ili ne želi da p r i p a d n e provinciji Hrvatskoj. Dr
Maček je o v d e naglasio da on ne r e f l e k t i r a na grad i o k r u g Sarajevo.
P r i p a d n o s t d e l o v a V r b a s k e b a n o v i n e provinciji H r v a t s k o j je istorijska, e t n o g r a f s k a , a
p r i v r e d n a . . . od o d l u č u j u ć e g značaja. Ovde se nalazi k o l e v k a h r v a t s k i h kraljeva i h r v a t s k e
kraljevine.
Hrvati m u s l i m a n s k e veroispovesti. izuzimajući inteligenciju, još nisu d o v o l j n o svesni
i n a p r e d n i da bi mogli da s h v a t e veličinu i o b i m h r v a t s k o g .. i u j e d i n j e n j e h r v a t s k i h oblasti
sa s o p s t v e n i m p a r l a m e n t o m u Zagrebu, te stoga t r e b a cela ova oblast z a p a d n o od linije Vr-
bas - N e r e t v a da b u d e bez plebiscita d o d e l j e n a Hrvatskoj. Na žalost. Hrvati m u s l i m a n s k e
vere j o š ni d a n a s n e m a j u z d r a v e političke svesti i stoga se j o š uvek m o g u da nazivaju Tur-
cima, p o š t o kod njih v e r a ima p r e d n o s t nad političkim o s j e ć a j e m .
IDEALNI CIU
Idealni cilj hrvatskog naroda je slobodna hrvatska republika u napred navedenim grani-
cama Ipodvukao V.T.).
Ako se p o k a ž e da . . . n a p r e d a k ove nezavisne d r ž a v e nije moguć, ili da je nepoželjan
s o b z i r o m na i n t e r e s e z a p a d n i h sila. o n d a h r v a t s k i n a r o d p r i s t a j e na z a j e d n i c u sa z e m l j a m a
K r u n e sv. S t e v a n a ( M a đ a r s k o m ) .
Ova z a j e d n i c a bi se mogla da proširi i na R e p u b l i k u Poljsku, u k o l i k o bi se uspostavile
z a j e d n i č k e granice i z m e đ u nezavisnih d r ž a v a Slovaka i Rusina (Malorusa), i kad bi ove m a l e
d r ž a v e stupile u g r u p u d r ž a v a K r u n e Sv. S t e v a n a i R e p u b l i k e Poljske. (Ovo su slične ideje
koje je r a n i j e z a s t u p a o S t j e p a n Radić - prim. V T).
O/'S 7/1 r,LEDIST A ( p o d v u k a o \ I )
Hrvatski n a r o d je d a l e k o od k o m u n i / m a . Većinu n a r o d a ć i n e seljaci koji ne m o g u da

b u d u k o m u n i s t i , a i stoga jer:
1) d u b o k o je religiozan i s t r o g o se pridržava katoličke vjere,
2) p o r o d i c u s m a t r a o s n o v n i m n a č e l o m l)udskog života.
3) n j e m u je d u b o k o u s a đ e n a ljubav p r e m a svujoi g r u d i koju o b r a d u j e i koja ga h r a n i
i na k o j o j je on p o s e d n i k svoje zemlje, svoga d o m a i imovine.
P o t p u n o j e t e n d e n c i o z n o pokazivati hrvatski n a r o d k o m u n i s t i č k i m . Ovo j e kleveta
koja ima za cilj da se h r v a t s k o m n a r o d u spreči da d o d e do svoje s l o b o d n e p o k r a j i n e , svoje
slobodne države.
H r v a t s k a inteligencija n e m a nikakvih o d n o s a sa k o m u n i s t i m a , nil i ce ih pak imati. O n a
ce u slobodi naci svoj ideal političkog i p r i v r e d n o g života. H r v a t s k a nacija n e m a p r o l e t a r i -
lata l velikim g r a d o v i m a radništvo, ćiji se b r o j u p o r e đ e n j u sa b r o j e m seljaka i i n t e l i g e n c i j e
p o t p u n o gubi leži ciljevima i idealima ostalog h r v a t s k o g n a r o d a
D e m o k r a t i j a je p o t r e b n a da bi h r v a t s k o m s e l j a š t v u bio o t v o r e n put za u č e š ć e u uprav-
ljanju svojom d o m o v i n o m .
S i m p a t i j e hrv a t s k o g n a r o d a p r e m a Italiji su velike, o n e p o l i č u i/ s a z n a n j a da s a m o Iia-
lija može da s p a s e hrvatski n a r o d u p o l i t i č k o m i p r i v r e d n o m p o g l e d u i o v o s a z n a n j e je du-
b o k o u s a đ e n o u sve n a r o d n e slojeve«
Znajući da je voda m o d e r n e Italije Musolini stvarni a r b i t a r n e u t r a l n i h i i s t o č n o e v r o p s -
kih država. želj3 je dr M a ć e k a da ga zamoli za p o m o ć za p o s t i z a n j e ciljeva h r v a t s k o g n a r o d a ,
pri č e m u bi mu on svoje težnje i ciljeve istinito izneo.
Dr Maćek o s u đ u j e p i s a n j e dr Krnjevića kojega on k a r a k l e r i š e k a o p a t r i o t u koji iz-
nalazi način k o p bi m o g a o da želje h r v a t s k o g n a r o d a ne o d v e d e do ispunienia. Dr Krnjević
bio je o s a m g o d i n a u i n o s t r a n s i v u i put kojim je on t a m o p o š a o ne o d g o v a r a ideologiji hr-
vatskog n a c i o n a l n o g p o k r e t a .
Gornji r a z g o v o r p o č e o je u 9,30 i t r a j a o je do 10,30 časova.
Zagreb. 29 o k t o b r a 1938. g o d i n e . "
Posle d e c e m b a r s k i h i / b o r a 1938, uoči o t v a r a n j a skupštine, u Zagrebu su
se 15. i 16. j a n u a r a 1939. sastali izabrani poslanici HSS, pod nazivom tzv. »Hr-
vatskog n a r o d n o g zastupstva«. Na tom sastanku izdala je sledeča Deklaracija,
koja je u p u ć e n a v l a d a m a velikih sila:
H r v a t s k o n a r o d n o p r e d s t a v n i š t v o , k a o j e d i n o l e g i t i m n o p r e d s t a v n i š t v o h r v a t s k o g na-
r o d a . i z a b r a n o I I d e c e m b r a 1938. d o š l o je d a n a s . 15 j a n u a r a 1939. godine, u glavni g r a d Za-
g r e b na s a v e t o v a n j e p o d p r e d s e d n i š t v o m dr Vlatka Maćeka. Posle izveštaja p o s l a n i k a raz-
m o t r e n a je s v e s t r a n o politička situacija i n a r o d n o p r e d s t a v n i š t v o h r v a t s k e d o š l o je do sle-
dečih zaključaka:
Svetski rat je završen u s v a j a n j e m p r i n c i p a s a m o o p r e d e l j e n j a svih n a r o d a . H r v a t s k i na-
rod m e đ u t i m izuzimajući t o p r i n c i p i j e l n o p r a v o o p r e d e l j e n j a svakog n a r o d a , n e m a još svo-
te h r v a t s k o d r ž a v n o pravo, koje mu se i p r e rata de ture p r i z n a v a l o i k o j e g a se on nije n i k a d a
o d r e k a o A to p r a v o znači da on b u d e g o s p o d a r na svojoj teritoriji.
U m e đ u v r e m e n u p r e n e b r e g l o se to p r a v o h r v a t s k o g n a r o d a p o d v a l a m a i silom. To je
usledilo d v a d e s e t g o d i š n j o m b o r b o m h r v a t s k o g n a r o d a za o s t v a r e n j e toga prava, i z b o g loga
on o d b a c u j c t r a j n i m o t p o r o m ne s a m o nasilnu d r ž a v n u moc. već i o s t a l e s r p s k e političke
faktore
Prvo laza te boi be završila se u b i s l v o m hrvatskih p o s l a n i k a 'i b e o g r a d s k o j S k u p š t i n i
na d a n 20 juna 1928. g o d i n e . Među u b i j e n i m a n a š a o se i voda i učitelj h r v a t s k o g n a r o d a , lič-
no S t j e p a n Radić
Pošto se videlo da to sve nije m o g l o da s l o m i j e želju h r v a t s k o g n a r o d a , z a v e d e n a je 6.
j a n u a r a 1129 g o d i n e d i k t a t u r a Ta d i k t a t u r a traje još i d a n a s sa r a z l i k o m š t o se apsolutis-
tička golotinja h o ć e d a p r i k r i j e k r a j n j e p r o v i d n i m velom p a r l a m e n t a r i z m a .
I m e đ u v r e m e n u je i s r p s k i n a r o d n a j p i e van S r b i | e - a zalim i u s a m o j Srbiji - u video
da je život u | e d n o j d r ž a v n o j zajednici sa H r v a t i m a jedino m o g u ć a k o se u takvoj zajednici
h r v a t s k o m n a r o d u d a d n e p u n a s l o b o d a i p o t p u n o d a v a n j e prava, k a o i j e m s t v o isto k a o i
srpskom narodu.
Vlastodržac, u m e s t o da o\ u situaciiu š ć e p a č v r s t o r u k a m a da bi najteži p r o b l e m Jugos-
lavije resio na z a d o v o l j s t v o Hrvala i Srba, u korist i o č u v a n j a d r ž a v n e z a j e d n i c e , p r e d u z i m a
sve da produži h e g e m o n i j u nad h r v a t s k i m n a r o d o m , u p r k o s i želje s a m i h S r b a
I/ uh razloga su izbori od 11, d e c e m b r a r a s p i s a n i po t a k v o m Z a k o n u za koji je tadašnji
i sadašnji m i n i s t a r p r e d s e d n i k 1935. godine s l u ž b e n o izjavio da t a j Zakon p r e d a j e izbore po-
liciji u r u k e Na o s n o v u d o k a z a je u t v r đ e n o da su ovi izbori s p r o v e d e n i p o m o ć u t e r o r a , pre-
vare. k o r u p c i j e i falsifikata Z a t o se oni koji su dobili većinu, s t o je o b j a v l j e n o na d a n 10. ja-
n u a r a 1939 g o d i n e u B e o g r a d u , ne m o g u s m a t r a t i n a r o d n i m z a s t u p n i c i m a (predstavnici-
ma). J e d n o takvo s a s t a v l i e n o n a r o d n o p r e d s t a v n i š t v o nije ništa d r u g o n e g o j e d a n p o k u š a j
više da se prisilni apsolutistički režim p r i k r i j e p o d o g r t a č e m p a r l a m e n t a r i z m a i da se l a k o
i d a l j e održi Zbog toga h r v a t s k o n a r o d n o p r e d s t a v n i š t v o o d b i j a s v a k u s a r a d n j u sa takvim
jednim p r i v i d n i m p r e d s t a v n i š t v o m .
H r v a t s k o n a r o d n o p r e d s t a v n i š t v o ne m o ž e da prizna z a k o n i t i m takav nasilni i s t r a n i
režim koji ne o d g o v a r a h r v a t s k o m n a r o d u Hrvatski n a r o d n i s k u p (sabor) o b j a v l j u j e sve
u g o v o r e i o b a v e z e n i š t a v n i m i n e o b a v e z n i m koje n e o d g o v o r n i režimi z a k l j u č e ili p r e u z m u ,
k a o i a k o to učini u ime h r v a t s k o g n a r o d a .
Hrvatski n a r o d je p r u ž i o m n o g o d o k a z a da želi da se politička p i t a n j a na prijateljski
način reše. i to po c e n u najvećih žrtava. Ali p r i r o d n o je i r a z u m l j i v o da j e d a n civilizovani na-
rod n e ć e većito i m i r n o da p o d n o s i da mu se o d u z i m a p r a v o b i v s t v o v a n j a i s l o b o d e i da mu
se nasilno o t k a z u j e p r a v o da o d r e d u j e svoju s u d b i n u u s l o b o d n o j zajednici s l o b o d n i h naro-
da.
Hrvatski n a r o d je pri svim izborima, k a o i u svim m a n i f e s t a c i j a m a svog n a c i o n a l n o g
živoia uvek n a g l a š a v a o svoje neizbrisivo p r a v o na s a m o o p r e d e l j e n j e i to čini i o v o m prili-
k o m p r e k o svoga legitimnog p r e d s t a v n i š t v a
H r v a t s k o n a c i o n a l n o p r e d s t a v n i š t v o i s p u n j a v a j u ć i svoju d u ž n o s t , s k r e ć e p a ž n j u svih
o d g o v o r n i h f a k t o r a k a k o ove d r ž a v n e z a j e d n i c e t a k o i svih e v r o p s k i h država, n a r o č i t o ve-
likih sila, na n e o d r ž i v o s t i o p a s n o s t s a d a š n j e g s t a n j a Princip prava i s l o b o d e k a o i savesti
i d u ž n o s t i nalaze da se u i n t e r e s u m i r a p r e d u z m u t a k v e m e r e p u t e m kojih ce bili o s i g u r a n o
sprovođenje prava samoopredeljenja hrvatskog naroda.
Hrvatski n a r o d se n a d a da n e ć e biti prisiljen da p r i s t u p i s a m o o d b r a n i u svojoj osno-
vanoj težnji da živi u p r a v i č n o m miru. U s u p r o t n o m slučaju h r v a t s k o n a r o d n o predstavništ-
vo o d b a c u j e od sebe, u ime h r v a t s k o g n a r o d a , s v a k u o d g o v o r n o s t za d o g a đ a j e koje bi mogli
da n a s t a n u u o v o m d e l u E v r o p e bez njegove krivice.
H r v a t s k o n a c i o n a l n o p r e d s t a v n i š t v o d a j e s v o m e p r e d s e d n i k u i vođi h r v a t s k o g n a r o d a ,
dr Vlatku M a ć e k u . n e o g r a n i č e n o p o v e r e n j e i p o t p u n o s l o b o d n e r u k e , da on u svoje ime sve
p o t r e b n o p r e d u z m e d a b i s e ostvarilo p r a v o s a m o o p r e d e l j e n j a h r v a t s k o g n a r o d a - . 3 6
Tom prilikom Maćek je održao govor, u kojem je. između ostalog, rekao:
Prilike su vanjske takve, da je u interesu hrv latskog) i srpskog naroda, da nađemo rje-
šenje u granicama države I p o d v u k a o V T.) Blokovi vode b o r b u za g o s p o d s t v o u svijetu Mali
n a r o d i sluze kao sitni n o v a c kojim se izravnjavaju računi To n a m n a j b o l j e p o k a z u j e p r i m j e r
C e h o s l o v a ć k e . . Za s p o r a z u m t r e b a dvojica R e k a o sam u B e o g r a d u : »Mi h o ć e m o da osta-
n e m o , da se z a j e d n i č k i b o r i m o . \u a k o Vam nije stalo. Vi ć e l e više izgubiti nego mi Mo-
r a m o p r e m a l o m e tu n a š u b o r b u udesiti i voditi u dva pravca, i to: prvo. o b z i r o m na unut-
r a š n j e prilike i. d r u g o , o b z i r o m na vanjske prilike Sto se tiče prvoga, t r e b a d r ž a n savez sa
svima o n i m a š t o je svijesno i p o š t e n o , što h o ć e da sruši d i k t a t o r s k u vlast. U p o g l e d u dru-
goga. i r e b a hvatati veze na sve s i r a n e da se u z m o g n e hrv (atsko) pitanje riješiti na zadovolj-
stvo hrv (atskog) n a r o d a »3e
P r e m a j e d n o j s a č u v a n o j zabelešci iz štaba Firerovog (Führer) z a m e n i k a
vidi se da je 12. f e b r u a r a tog f u n k c i o n e r a posetio jedan izaslanik sa Mačeko-
vim p u n o m o ć j e m .
l/aslanik je izjavio k a k o je Versajskim ugov o r o m hrvatski n a r o d , koji je u r a t u bio sa-
veznik N e m a ć k e . p r e d a n Srbiji i već 20 g o d i n a vodi b o r b u protiv svoga p o r o b l j a v a n j a . Po-
b e d a načela o p r a v u n a r o d a na s a m o o p r e d e l j e n j e p r i k l j u č e n j e m Austrije i S u d e l a N e m a č k o j
pojačala je s n a g u i h r v a t s k o m p o k r e t u i p o v e ć a l a n a c i o n a l n u svest d r u g i h u g n j e t e n i h na-
r o d a u Jugoslaviji, što je d o v e l o do a k u t n e krize koja se očituje: u r e z u l t a t i m a p a r l a m e n t a r -
nih izbora u d e c e m b r u 1938. k a d a je 98°o Hi v ata d a l o svoj glas »za ideju nezavisne d r ž a v e
H r v a t s k e - ; r e v o l u c i o n a r n i m p o i a v a m a n a t e r i t o r i j a l n a n a s t a n j e n i m H r v a t i m a ; rezoluciji o d
15 j a n u a r a 1939. u kojot H r v a t s k o n a r o d n o z a s t u p s t v o ističe p r a v o na s a m o o p r e d e l j e n j e i
h r v a t s k o d r ž a v n o p r a v o k a o o s n o v u za r e š e n j e h r v a t s k o g p n a n | a i skreće p a ž n j u velikim si-
lama na neodrživ p o l o ž a j H r v a t s k e H r v a t s k o p i t a n j e se ne m o ž e više odlagati i hrvatski
n a r o d traži o d l u č n a dela: 400.000 č l a n o v a H r v a t s k e seljačke zaštite s p r e m n o je da siupi u
b o r b u za u s p o s t a v l j a n j e . h r v a t s k e nezavisne države' U s k l a d u s o d l u k o m H r v a t s k o g na-
r o d n o g z a s t u p n i š t v a od 15. siječnja 1939 Maćek moli p o m o ć N e m a ć k e , izjavljujući da će .ne-
zavisna h r v a t s k a d r ž a v a biti s p r e m n a da za vječita v r e m e n a n a j t j e š n j e s u r a đ u j e na v o j n o m ,
p r i v r e d n o m i p o l i t i č k o m p l a n u ' s N e m a č k o m i s p r e m n a je p r i s t u p i t i Osovini i p a k t u protiv
K o m i n t e r n e , a k o bi n e m a ć k a vlada bila voljna: pružiti H r v a t i m a m o r a l n u p o m o ć u p r e d s t o -
jećoj b o r b i za o s l o b o đ e n j e : z a j e d n o sa Italijom preuzeti ulogu a r b i t r a u m o m e n t u k a d a bor-
l>.i b u d e u o d l u i iiiiKni la/i I,ik\• > r j e š e n j e , kaže se na k r a j u beleške, značilo bi uspostavlja-
nje mira u ovom djelu jugoistočne E v r o p e i isključenje uticaja koji u ovaj p r o s t o r d o l a z e sa
m i a u e -<io n sve u i n i c u su In v.iiskog n a r o d a , d r u g i h n a r o d a Jugoslavije, k a o i s a m e Nemać-
ke.
S p o m e n u t i f u n k c i o n e r d o s t a v i o je zabilješku o tim r a z g o v o r i m a M i n i s t a r s t v u v a n j s k i h
poslova, s m o l b o m da b u d e d o s t a v l j e n a fon R i b e n t r o p u , a s a m je u r a z g o v o r u bio rezervi-
san«. 3 7
Evo šta je o t o m e izjavio Nojhauzen (Neuhasen Franz) posle rata:
• O d m a h posle u s p o s t a v l j a n j a p r o t e k t o r a t a N e m a ć k e n a d Č e h o s l o v a č k o m , ing. Košutić
iz Zagreba tražio je da mu o m o g u ć i m da p r e g o v a r a sa m n o m u ime M a ć e k a . Predložio je da
se p r e g o v o r i vode u Beču. O d b i o sam to i r e k a o da ću za neki d a n s v a k a k o o t p u t o v a t i avio-
n o m za Berlin, ali da se u Beču n e ć u zaustaviti. Dan p o s l e m o g d o i a s k a u Berlin javio mi se
u hotelu »Kaiserhof« ing Košutić, koji je t a k o đ e r stigao u Berlin bez m o g a z n a n j a . Razgovor
i z m e đ u m e n e i Košutića vodio se u četiri oka. O b j a s n i o mi je da r a z g o v a r a u ime M a ć e k a
i z a m o l i o me da mu u d e s i m s a s t a n a k sa G e r i n g o m ( G o e r i n g H e r m a n n ) i H i t l e r o m , j e r će on
u ime M a ć e k a zamoliti N e m a ć k u da uspostavi p r o t e k t o r a t n a d H r v a t s k o m , s tim da ovo pre-
n e s e m dalje i u d e s i m d a l j n j e s a s t a n k e .
Odgovorio sam da mu ne m o g u dati nikakove izjave po tom predlogu, ali
da ću se postarati da mu u s k o r o d o n e s e m odgovor da li postoje m o g u ć n o s t i
za ovakove pregovore. O d m a h zatim otišao sam kod Geringa i izvestio ga o
tome. On je mašući glavom rekao: »Mi na ovo ne mislimo - sasvim isključe-
no!« Zatim je d o d a o da će kroz sat otići kod Hitlera da ga izvesti o tome.
P o p o d n e istoga d a n a Gering m i j e r e k a o da sopštim Košutiću: »Nemaćka
n e m a nikakvih planova ni n a m j e r a protiv integriteta prijateljske Jugoslavije«.
O d b i o je svaku diskusiju po predlogu Maćeka o d n . njegovog predstavnika.
Ovaj odgovor p r e n e o sam ing. Košutiću, kojeg niko nije p r i m i o i koji je zatim
o t p u t o v a o natrag«. 3 8
R i b e n t r o p ( R i b b e n t r o p Joachim) je 20. m a r t a 1939. p o t v r d i o Canu da su
u Berlinu
»po prilici p r e m j e s e c d a n a bili Mačekovi o p u n o m o ć e n i c i da bi ispitali stav N e m a ć k e
p r e m a h r v a t s k o m p i t a n j u . R i b e n t r o p je u p i s m u n a v e o da se 12. f e b r u a r a n a v o d n o j e d a n Ma-
čekov o p u n o m o ć e n i k o b r a t i o j e d n o m f u n k c i o n e r u iz š t a b a Firerovog z a m e n i k a , s m o l b o m
da traži n e m a ć k u p o m o ć u r e š e n j u h r v a t s k o g p i t a n j a i da je ta m o l b a d o s t a v l j e n a R i b e n t r o -
pu. II toj molbi je n a v e d e n o : » H r v a t s k o p i t a n j e ne m o ž e se više o d g a đ a t i i h r v a t s k i n a r o d za-
htjeva o d l u č n a djela. 400.000 n a o r u ž a n i h članova H r v a t s k e seljačke zaštite s p r e m n o j e d a
stupi u b o r b u za u s p o s t a v l j a n j e »nezavisne h r v a t s k e države». Pregovori s B e o g r a d o m o rje-
š a v a n j u h r v a t s k o g p i t a n j a ne p r u ž a j u n i k a k a v izgled »i p o r e d svih n a s t o j a n j a koja se u t o m
p r a v c u p r e d u z i m a j u s e n g l e s k e s t r a n e .. .« 3aa
Treći period od dolaska Cvetkovića za p r e d s e d n i k a vlade k a r a k t e r i š e se
u p o r e d n i m p r e g o v a r a n j e m sa Cvetkovićem i sa m e đ u n a r o d n i m f a k t o r i m a , o
ć e m u će biti govora u sledećem odeljku.
Pad Stojadinovićeve vlade 4. f e b r u a r a 1939. izazvao je p r e k r e t n i c u u ita-
lijansko-jugoslovenskim o d n o s i m a ; nastalo je u b r z a n o zahlađenje, nepovere-
nje i p o s t e p e n o udaljavanje od ranije sklopljenih s p o r a z u m a . To n e p o v e r e n j e
je d o p r i n e l o p o n o v n o j orijentaciji sila Osovine za razbijanje Jugoslavije, u
sklopu opšte osvajačke politike, uz p o d r š k u M a đ a r s k e i Bugarske. Zato je hr-
vatsko pitanje p o n o v o iskrslo u prvi plan. Vesti o zaoštravanju o d n o s a u Hr-
vatskoj izazvale su sve veću z a b r i n u t o s t u Rimu. Musolini je izdao n a r e đ e n j e
da se izvesne jedinice k o n c e n t r i š u o k o Venecije (Venezia) radi u p a d a u Hr-
vaisku u slučaju da t a m o izbije p o b u n a 3 9 . Ako bi to Nemci sprečavali, bio je
s p r e m a n da prihvati b o r b u . Pošto su događaji mogli nastupiti svakog trenut-
ka, p o k u š a o je da p o v e d e p r e g o v o r e sa Mačekom. Sem toga, put A. Košutića,
prvog p r e d s e d n i k a HSS, u Prag polovinom m a r t a i j e d n o g dela Mačekovih
pristalica u Berlin, u isto vreme, u posetu Geringu (koji ih je u p u t i o na Ita-
lijane. a k o ne žele da pregovaraju sa j u g o s l o v e n s k o m vladom - V.T.) izazvao
je surevnjivost i n e p o v e r e n j e između N e m a ć k e i Italije, iako je N e m a ć k a zva-
nićno obavestila Italiju da n e m a nikakvih aspiracija p r e m a Hrvatskoj i da Ju-
goslavija p o t p u n o p o t p a d a pod italijansku sferu uticaja. 4 0
Posle pada Stojadinovićeve vlade, nova Cvetkovićeva vlada izjavila je da
joj je osnovni zadatak rešavanje hrvatskog pitanja, t a k o da je u o d n o s u na hr-
vatsko pitanje nastala nova u n u t r a š n j a situacija, a na njega su se odnosili i
novi događaji u m e đ u n a r o d n i m o d n o s i m a . Tako je »Politički vjesnik«, ističući
publicitet koji je u svjetskoj štampi davan h r v a t s k o m pitanju p o v o d o m p a d a
Stojadinovićeve vlade, pisao d a j e time »došla do jasnoga izražaja činjenica,
da je hrvatsko pitanje doista međunarodno pitanje i da ga beogradski vlastodršci
ne mogu rješavati ili prelaziti preko njega, kako ih je volja«. Dalje je ovaj list pi-
sao da će se m e đ u n a r o d n i k a r a k t e r hrvatskog pitanja sve više pojačavati bez
obzira na moguće pravce razvoja m e đ u n a r o d n i h o d n o s a 4 1 .
Pad Stojadinovićeve vlade i ulazak nemačkih t r u p a u Prag 15. marta iza-
zvali su zabrinutost i u Italiji. O t o m e ministar inostranih poslova Ćano 17.
m a r t a 1939. piše: »Duće (Duce) je izvanredno z a b r i n u t i potišten. Prvi put ga
vidim u ovakvom raspoloženju. Cak u t r e n u c i m a anšlusa sačuvao je veću pri-
sebnost. Obuzima ga hrvatski problem ( p o d v u k a o V.T.): Boji se da Maček pro-
glasi nezavisnost i stavi se pod n e m a ć k u zaštitu. U tom slučaju n e m a izbora
- kaže on - osim ovih: ili ispaliti prvi hitac protiv Nemaćke, ili će nas smrviti
revolucija, koju će podići sami fašisti: nitko ne bi m o g a o podnijeti da vidi ku-
kasti križ na Jadranu«. 4 2
U proleće 1939. baš kad su pregovori sa Cvetkovićem zapali u krizu, Ma-
ček je p r e k o svojih a g ć n a t a p r e g o v a r a o sa vladom Italije o r e š e n j u hrvatskog
pitanja, želeći u j e d n o da zaplaši vladu u Beogradu o t c e p l j e n j e m Hrvatske i
razbijanjem Jugoslavije. U izjavi datoj dopisniku »Asošijated presa« (Associa-
ted Press) 21. m a r t a 1939. Maćek je, između ostalog, rekao:
»Ovo p i t a n j e može se b r z o rešiti. T r e b a uvidjeti da je za H r v a t s k u prilično s v e j e d n o da
li će ovo p i t a n j e biti s t a v l j e n o na d n e v n i red od A m e r i k a n a c a ili od Hitlera«
Za v r e m e svog b o r a v k a u Rimu Gering je 15. aprila 1939. u ime Hitlera
čestitao Musoliniju za u p a d italijanskih t r u p a u Albaniju. On je t o m prilikom
obavestio Musolinija da je o d b i o da primi nekog Maćekovog e m i s a r a i da ga
je u p u t i o u Rim, pošto je s m a t r a o »da Jugoslavija s t o p r o c e n t n o ulazi u inte-
resnu sferu Italije«. Iako je žalio za Stojadinovićem, koji je bio bolji p a r t n e r
Osovine od njegovog b e z n a č a j n o g naslednika (Cvetkovića), Gering je ipak ve-
rovao da će Jugoslavija ostati d o b r o n a m e r n o neutralna. On je tom prilikom
izjavio:
«Jugoslavija moZe živeti s a m o o n d a a k o se p o v e ž e sa d r u g a dva s u s e d a - Italijom i Ne-
m a ć k o m . Osovina s a m a po sebi ima i n t e r e s da se stvari m i r n o razvijaju u Jugoslaviji. I slu-
čaju r a t a N e m a ć k e s a Z a p a d o m , o č e k u j e m o b l a g o n a k l o n u n e u t r a l n o s t Jugoslavije«. 4 3
O p r e g o v o r i m a sa N e m a ć k o m Kren kaže: »Dio vocstva s m a t r a o je da je s t v a r z a p a d n i h
sila izgubljena i da t r e b a s v a k a k o stati na s t r a n u N e m a ć k e i učiniti neki a r a n ž m a n s Nemać-
kom. T a k o su se iziažavali i na t o m e insistirali dr P e r n a r i dr A n d r e s . .
Kren navodi da je veza sa n e m a ć k o m v l a d o m o d r ž a v a n a p r e k o Dolanskog. koji je bio
istaknuti član HSS. ali u j e d n o i agent n e m a ć k e o b a v e š t a j n e službe. Kren kaže da je Dolanski
dovodio u vezu predstavnike Nemaca s Članovima vodstva, a jednom je r e k a o da sledečih
d a n a ide u N e m a ć k u . te da je od dr P e r n a r a d o b i o m n o g o loga sto una t a m o posvršavati.
Naglašavao |e da s \ e što n a m a donosi, govori i predlaže, čini po d o b i v e n i m u p u t i m a od voć-
slva. On je i m a o z a d a ć u da voćstvo Sto l e š n j e poveže sa N e m c i m a .. . Maček je i s a m pre-
g o v a r a o s N e m c i m a O t o m poslu je Dolanski p u t o v a o k a o kurir u N e m a č k u te p o s r e d o v a o
0 d o d i r u s N e m c i m a Maćeku. Košutiću i P e r n a r u u cilju v o d e n j a političkih r a z g o v o r a i pre-
govora«. 4 3 *
J a n k o Tortić, jedan od bliskih Mačekovih s a r a d n i k a (za v r e m e NDH mi-
nistar u Pavelicevoj vladi) održavao je u ime voćstva HSS tajnu vezu sa ne-
m a č k i m agentima. O t o m e dr Vladimir Židovec kaže da je cilj n e m a ć k e po-
litike bio u t o m e da se s p o r a z u m e sa HSS-om, da je on »sa z n a n j e m i odob-
r e n j e m dr Maćeka još u godini 1940, a pogotovu ona prva tri m e s e c a 1941.
godine, vodio p r e g o v o r e s Nemcima« da su oni »baš tim p r e g o v o r i m a prida-
vali najveće značenje«.' 1 4
N e m a č k i inženjer Derfler ( D ö r f l e r Michel koji se p r i v i d n o bavio p r i v r e d n i m p i t a n j i m a
u Jugoslaviji, p o s e b n o u H r v a t s k o j - p r i m V.T), u s v o m izveštaju V r h o v n o j k o m a n d i Ver-
m a h t a od 7. nov e m b r a 1940. g o d i n e n a v e o je da njegov rad nailazi na p o d r š k u hrv a t s k o g ru-
k o v o d s t v a i njegovih v o d e ć i h ljudi, s k o j i m a stoji u s r d a č n i m i p r i j a t e l j s k i m o d n o s i m a , a isto
1 na p o d r š k u n a d l e ž n i h m i n i s t a t a da je p r i l i k o m p o s l e d n j e g j e s e n j e g s a j m a - i m a o čast da
u svojoj kući p o z d r a v i v o d e ć e ličnosti jugoslovenske delagacije. m i n i s l t a t r g o v i n e A n d r e s a .
s e n a t o r a i p o t p r e d s e d n i k a HSS inž Košutića i u r e d n i k a - H r v a t s k o g d n e v n i k a « . Tom prili-
kom saglasili su se o m n o g i m p r i v r e d n i m i e k o n o m s k i m p r o b l e m i m a u H r v a t s k o j . Na p u l u
/a Beogi ad, na poziv m i n i s t r a A n d r e s a , vozio se z a j e d n o sa njim i n j e g o v i m m i n i s t a r s k i m ko-
legama u vladinim s a l o n s k i m kolima i l o m prilikom k o n s t a t o v a o »njihovu b e z u s l o v n u ori-
jentaciju na N e m a č k u S u t r a d a n su mu ministri saopštili da su sa r a z g o v o r i m a upoznali
kneza Pavla koji je bio z a d o v o l j a n i p r i m i o ga u a u d i j e n c i j u , č i m e su ministri, n a r o č i t o Hrvati,
ocenili ne s a m o k a o o d a v a n j e p r i z n a n j a n j e m u (Derfleru), n e g o k a o i svoj u s p e h u izgradnji
z a j e d n i č k e j u g o s l o v e n s k e d r ž a v e u t e s n o j p o v e z a n o s t i sa N e m a ć k o m 4 5
Međutim, Maček se o b r a ć a o za p o m o ć i z a p a d n i m d e m o k r a t i j a m a , npr.
k r a j e m m a r t a 1939. godine poslao je Jukica kod Krnjevića sa i n s t r u k c i j a m a
da se b r i t a n s k o j i f r a n c u s k o j vladi ukaže na hitnost rešavanja hrvatskog pi-
tanja da bi te vlade uticale na krieza Pavla. Tako je u razgovoru sa F. Nikolsom
(Nichols Philip) u Forin ofisu 30. m a r t a Krnjević istakao da kao glavni tajnik
HSS ima pravo da govori u iine c e l o k u p n o g hrvatskog n a r o d a ; da i on i nje-
gova stranka veruju u uzdržavanje od u p o t r e b e sile kako u d o m a ć i m tako i
u m e đ u n a r o d n i m poslov ima, pa su zbog toga r e d o v n o odbijali m n o g e p o n u d e
od italijanske i n e m a ć k e vlade da ce podržati njihovu stvar; »da njegovi zem-
ljaci, Hrvati, ne žive s a m o u Hrvatskoj već po čitavoj d a l m a t i n s k o j obali«; da
Hrvati u p o t p u n o s t i shvataju o p a s n o s t od p r o m e n e s t a t u s kvoa na Sredozem-
lju i da bi Italijani mogli lako pokušati da z a u z m u d a l m a t i n s k u o b a l u a k o bi
engleska i f r a n c u s k a snaga oslabila u lom p o d r u č j u . Nikols mu je o d g o v o r i o
da britanska vlada n i k a k o ne n a m e r a v a da interveniše o k o hrvatskog pitanja,
da je od p r v o r a z r e d n e važnosti da Jugoslavija b u d e iznutra u j e d i n j e n a da ne
bi došlo do intervenci je bilo koje od diktatorskih sila, što p o t v r đ u j u i p o n u d e
Nemaćke i Italije da ne intervenišu i da bi bilo d o b r o da Hrvati pokažu š t o
veću pomirljivost k a k o bi došlo do rešenja. Posle Londona Krnjević i Jukić
su otputovali u Pariz, gde su s pažnjom saslušali Krnjevićeva izlaganja, ali se
ne s p o m i n j e s kim se Krnjević sastao. 4 8
Dok je bila u neizvesnosti u pogledu stava jugoslovenske vlade u vezi s
o k u p a c i j o m Albanije, italijanska vlada se živo interesovala za Maćekovu ini-
cijativu da se p o m o ć u italijanske vojske razbije Jugoslavija. Stoga je Ćano
r a d o primio M a č e k o v e agente, B o m b e l e s a (Bombelles Josip markiz de) i
Karnelutija. On je, na Mačekov zahtev, doveo B o m b e l e s a u vezu s Pavelićem.
Međutim, p o š t u j e Cinear-Marković ponizno primio svršen ćin u Albaniji, Ita-
lijani su rešili da t r e n u t n o ne p r e d u / i m a j u ništa što bi tada oslabilo Jugosla-
viju. tako da je Cano 2. maja u tom smislu i ubavestiu Maćeka. 4 7
Kad je Namesništvo odbilo pripremljeni sporazum od 27. aprila 1939. Hr-
vatsko n a r o d n o zastupstvo je na sednici od 8. maja donelo Rezoluciju da se
hrvatsko pitanje postavi kao međunarodni problem.*1*
Međutim. Musolini je ovlastio Cana da ojača Maćekov pokret. Kad se po-
sle dva d a n a Karneluti vratio iz Zagreba s Mačekovom p o r u k u m da ce odba-
citi sporazum s Beogradom i pripremiti pobunu, Canoje s njim 26. maja 1939.
sačinio sledeči ugovor, kojeg je nemački generalni konzul Kaše (Kasche Sieg-
fried) 31. maja 1941. iz Zagreba uputio Ministarstvu inostranih p o s l o v a u Ber-
lin, a koji u prevodu glasi:
• P a r a l e l n o sa a k t i v n o š ć u za r e š a v a n j e h r v a t s k o g p i t a n j a k a o m e đ u n a r o d n o g p r o b l e m a
Maćek je vodio p r e g o v o r e sa C v e t k o v i c e m i kao rezultat tih p r e g o v o r a , bio je postignut spo-
r a z u m 2t> aprila, ali ga je N a m e s n i š t v o s u t r a d a n o d b i l o Zhog loga se 8. m a j a u Z a g r e b u sa
stalo H r v a t s k o n a r o d n o z a s t u p s t v o , ko|e )e izdalo rezoluciju u kojoj je, kao i u rezoluciji od
15. januara, izražena p o t r e b a i n t e r v e n c i j e velikih sila u r e š a v a n j u h r v a t s k o g pitania. jer je
- h r v a t s k i n a r o d n e p r a v e d n o i bez svoje k r i v n j e i protiv svoje volje isključen iz svake m e đ u -
narodne suradnje -4e
Pošto poseta kneza Pavla Rimu polovinom maja, p r e m a Ćanovim rećima,

nije dala zadovoljavajuće rezultate, jer Beograd nije preuzeo nikakvu obavezu
o pristupanju Osovini, Karneluti je 18. maja saopštio Canu Maćekovu poruku,
u kojoj je bilo rečeno da on n e m a namjere da se sporazumeva s Beogradom,
da želi da nastavi akciju za otcepljenje Hrvatske i da se obavezuje da ce. na
zahtev Italije, u roku od 6 meseci podići ustanak i zatražiti italijansku pomoć,
zato moli zajam od 10 miliona dinara. 4 9
Cano je odgodio odgovor do povratka iz Berlina. A pošto je u Berlinu ste-
kao utisak da s nemaćke strane ne bi bilo većih p r e p r e k a eventualnoj itali-
janskoj akciji p r e m a Jugoslaviji, i s obzirom na Maćekovu p o r u k u da želi na-
staviti akciju za otcepljenje Hrv atske, Rim je p r o m e n i o ono držanje u odnosu
na Jugoslaviju koje je Cano zauzeo u razgovoru sa Bombelesom od 2. maja,
pa je Musolini 24. maja - kad je dobio Canov izveštaj o putu u Berlin - ovlastio
Cana da Maćekov pokret p o d u p r e novčanim sredstvima. 5 0
Kad se 26. maja vratio iz Zagreba, Karneluti je saopštio Canu da je Maček
još odlučnije s p r e m a n za p r i p r e m a n j e ustanka. Tom prilikom formulisan je
nacrt sporazuma između Italije i Maćeka koji je predviđao podizanje ustanka
u Hrvatskoj i italijansku intervenciju. Zapisnik je poslat u Zagreb da ga Maćek
potpiše. 5 1 Tekst s p o r a z u m a glasi:
»1 da bi hrvatski p o k r e t p o s t i g a o cilj koji je sebi postavio, p o t r e b a n mu je p e r i o d od
4-6 m e s e c i
P o s r e d s t v o m D k a i n c l u t i i a u t v r đ e n o je da će H r v a t s k a seljačka s t r a n k a u slučaju kon-
flikta tražiti d a s e s m e s t a o k u p i r a c e l o k u p n a teritorija čije o s l o b o đ e n j e o n a želi.
2. Po z a v r š e t k u p r i p r e m a koje t r e b a da d o v e d u do u n u t r a š n j e g u s t a n k a na h r v a t s k o j
teritoriji, d r Maček c e u p u t n i m o l b u Italiji d a p r e d u z m e vojnu i n t e r v e n c i j u .
? N e p o s r e d n o po o k u p a c i j i o b r a z o v a ć e se vlada sa dr M a č e k o m k a o p r e d s e d n i -
k o m i l e d n i m italijanskim n a r n e s n i k o m
4 H r v a t s k a će biti s l o b o d n a država p o v e z a n a sa l i a h | o m u n u t a i u t v r đ e n i h g r a n i c a
^ Ministarstvo rata i m i n i s t a r s t v o spoljnih poslova biće z a j e d n i č k o sa Italijom
6 Italija ce da ima | e đ a n garnizon i j e d n o g n a m e s n i k a u s l o b o d n o j h r v a t s k o j državi
7 U v r e m e posle o k u p a c i j e , koja ce se još d e t a l j n i j e utv rdili. o d l u ć i ć e se o p i t a n j u mo-
gućnosti tedne p e r s o n a l n e u n i j e sa ltali|om
8. Kraljevska italijanska vlada ce dr Mačeku, u cilju organizacije u n u t r a š n j e g ustan-
ka. dati zajam u visini od 20 miliona d i n a r a . (U C a n o v o m Diario, str. 106, stoji 21 milion di-
nara).
Potpisao: Potpisao:
u ime italijanske vlade za dr Maćeka
Cano ing. Carnelutti« 5 2
Original se nalazi kod Anfusoa (Anfuso Filippo).
N a p o m e n a : S. Kaše u s p r o v o d n o m a k t u od 31. m a j a 1941. n a p o m i n j e da poglavnik Pa-

velić t a k o đ e p o s e d u j e » p u n o m o ć j e koje j e d r Maćek d a o italijanskom Jevrejinu i n ž e n j e r u
Karnelutiju, koji je po nalogu dr Maćeka p r e g o v a r a o sa m i n i s t r o m s p o l j n i h poslova g r o f o m
Canom u pogledu pomenutog sporazuma«.
Povodom ovog sporazuma, Ćano je napisao:
»Musolini je sav o b u z e t mišlju da na k o m a d e razbije Jugoslaviju i prisjedini H r v a t s k u .
S m a t r a da je p o d u h v a t d o s t a lak i. k a k o stvari sada stoje, s m a t r a m da ima p r a v o . U isto vre-
me mislim na bolje o r g a n i z o v a n j e k o s o v s k i h Albanaca koji bi mogli p r e d s t a v l j a t i nož u bok
Beogradu«.53
Musolini je o d o b r i o ovaj plan i za nekoliko d a n a je trebalo da o t p o č n e
isplata novca u Cirihu (Zürich). Međutim, Maček je o d b i o da p o t p i š e proto-
kol, s o b j a š n j e n j e m da ponovo vodi pregovore s Beogradom i da treba da iz-
vede načisto još neke tačke protokola.
Pre zaključenja ovog ugovora, Maček je održavao vezu sa Canom i preko
svoga drugog poverenika - markiza Bombellesa koji se predstavio Canu da
govori u ime ustaša, opisujući surovo ponašanje Srba p r e m a Hrvatima i izra-
žavajući želju da Hrvatska postane a u t o n o m n a kraljevina kojom bi upravljao
italijanski princ. Da bi ga iskoristio. Cano g a j e povezao sa Pavelićem, koga
je Italija smatrala najefikasnijim svojim p r o p a g a t o r o m m e đ u Hrvatima. Ita-
lijanski planovi o rušenju Jugoslavije bili su površni - sastojali su se od ire-
dentističkog p o d b a d a n j a albanske manjine u Jugoslaviji do davanja novčane
p o t p o r e Mačeku i njegovom separatističkom pokretu. 5 4
Bombeles je stalno podsticao Italijane da Italija preduhitri n e m a ć k u in-
tervenciju u Hrvatskoj, pa je Cano stvarno pomišljao o slanju t r u p a - s l u š a j u ć i
savet ovog »poverljivog čoveka«, da preko njega utre put do Maćeka. Među-
tim, Ćanove nade su propale kad g a j e Pavelić obavestio d a j e n e m a ć k a oba-
veštajna služba utvrdila d a j e Bombeles beogradski špijun 5 5 . Tada je na po-
zornicu stupio Karneluti koji se prijavio Canu u velikoj tajnosti kao Maćekov
specijalni izaslanik. I on je upozoravao Cana da bi Hrvati, iako su antinemaćki
orijentisani, tražili p o m o ć od Nemaćke ako Italija odbaci njihov apel, i molio
ga da interveniše da im Beograd da širu samoupravu, u protivnom oni bi se
»pobunili protiv Beograda i apelovali na Italiju za pomoć«. Karneluti je r e k a o
da bi Hrvati obrazovali hrvatsku republiku koja bi bila povezana sa Italijom
e k o n o m s k o m i carinskom unijom, a zatim se sjedinila sa njom. Musolini se
saglasio sa tim i r e k a o Canu »da pomaže Hrvate u izvođenju ovih planova«. 5 6
Međutim, Maćek je posle rata tu stvar drukčije predstavio. On kaže:
»U m a r t u 1939 p o s e t i o me K a r n e l u l i građevinski p o d u z e t n i k iz Z a g r e b a , koga C a n o
s p o m i n j e u svom Dnevniku. U p r k o s njegovog italijanskog p o r e k l a (njegov o t a c n e k a d a je bio
italijanski konzul u Z a g r e b u ) K a r n e l u t i je bio p o t p u n o Hrvat, štaviše član S e l j a č k e s t r a n k e
Izjavio mi je da je p r i j a t e l j ili r o đ a k (zaboravio sam što) Dina Alfijerija (Dino Alfieri), zame-
nika m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova, s kojim je n e d a v n o razgovarao. Alnjeri ga je o b a s u o pita-
njima o hrvatskim stvarima kao > o mojoj ličnosti. Pošlo ću se u s k o r o opet sastati, doda' •
je Karneluti, želeo je da sazna da Ii |a imam n e š t o p o s e b n o za njega da p r e n e s e Altijeriju. Ni-
sam imao n i k a k v u p o r u k u , ali s a m molio K a r n e l u t i j a da ispila kod Alfijerija da li je s t v a r n o
p o s t o j a o tajni C a n o - Stojadinovićev s p o r a z u m On je o b e ć a o da će to pokušati, ali nikada
nije d o š a o da mi kaže šta je s a z n a o a k o je išta saznao, a ja ga o t o m e nisam pitao«. 5 7
U izjavi Hoptneru, Maćek je priznao da je Karneluti došao da ga vidi us-
koro posle Canovog povratka iz Beograda (22. januara 1939, tj. n e p o s r e d n o
posle Rezolucije hrvatskog zastupstva od 15. j a n a u a r a - prim. V.T.). »Mada ita-
lijanskog porekla (imao je jednog brata u italijanskoj d i p l o m a t s k o j službi),
Karneluti se smatrao Hrvatom«. On je bioćlan Hrvatske seljačke stranke i do-
pisnik »Hrvatskog dnevnika«, službenih novina. Na svome putu za Trst da
vidi jednog rođaka, italijanskog ministra propagande Alfijerija, Karneluti se
zaustavio da pita Maćeka da li bi mogao ućiniti štogod za hrvatsku stvar. Ma-
ćek je rekao da bi mogao. Mogao bi da sazna šta se desilo između Stojadino-
vića i Čana. Karneluti je prihvatio misiju i tražio pismeno ovlašćenje. Pismo
koje mu je Maćek dao govorilo je samo d a j e donosilac pisma ćlan HSS, i ništa
više. Ovaj sastanak bio je u martu 1939. i Maćek nije video Karnelutija ponov o
do maja 1939. godine. 5 8
Postavlja se pitanje kako je moguće da Karneluti, prilikom ovog novog
susreta u maju nije ništa rekao Maćeku i da ga ovaj nije pitao. Pa o ć e m u su
onda razgovarali? Očigledno je da je Karnelutijeva misija uspela - d o n e o je
koncept ugovora.
I za Ugovor Maćek - Cano od 26. maja 1939. Maćek ima drukčiju interp-
retaciju, koja se ne slaže sa Canovom u Dnevniku. On kaže da mu je Karneluti
d o n e o da potpiše ugovor koji je bio otkucan na mašini na hrvatskom jeziku
i da nije imao nikakav potpis, đa nije bilo ni pomena o nekoj italijanskoj sub-
venciji za njegov pokret niti ikakve izjave koja bi ga obavezivala da digne po-
bunu. Umesto toga. sporazum je predviđao da bi, u slučaju italijansko-jugos-
lovenskog rata, Hrvati pozvali italijansku vojsku da im p o m o g n e protiv Beog-
rada. Oni bi tada proglasili Hrvatsku nezavisnom državom vezanu za Italiju
personalnom unijom i zajedničkim ministarstv ima n a r o d n e o d b r a n e . Karne-
luti je rekao Maćeku da može promeniti svaku taćku ovog d o k u m e n t a izuzev
jedne, pitanje personalne unije sa Italijom.
Maćekova reakcija na sve ovo bila je brza. On je rekao Karnelutiju da ga
je poslao u Italiju da prikupi informacije, a ne da ulazi u pregovore ma kakve
vrste. Sa ovim, on savi m e m o r a n d u m (ugovor - prim. V.T.), stavi ga u džep
i napusti sobu. 5 9
Karneluti je obavestio Cana da Maček nije potvrdio ugovor zato što je ob-
novio pregovore s Beogradom i što želi da sa Canom razjasni neke tačke, a
Bombeles - koji još nije bio otkriven kao špijun - rekao je Canu d a j e Maćek
to mogao odbiti zbog drugih obaveza ili zato što je d e m o k r a t a i što želi da iz-
begne svako sporazumevanje sa fašizmom 6 0 . Kad se Maćek vratio sa o d m o r a
iz Slovenije, u Zagrebu su profašistički elementi već šaputali kako je propus-
tio priliku da oslobodi Hrvatsku. 6 1
Hoptner. međutim, pretpostav lja da je Karnelutijeva misija u Rimu bila
onakva kakvu je on (Karneluti) opisao, s obzirom na otvorenu Maćekovu pre-
tnju da će tražiti stranu pomoć u borbi Hrvatske za samoupravu. Ipak, on je
najviše želeo da postigne autonomiju za svoj narod, prvenstveno u granicama
jugoslovenske države, ali da nije bio ni protiv toga da upotrebi druga sredstva
da zaštiti svoje Hrvate. 6 2
Po svemu izgleda da je Maček s m a t r a o da je dovoljan potpis njegovog
o p u n o m o ć e n i k a Karnelutija i da bi njegov potpis m o g a o da b u d e nezgodan
ako bi iskrsla neka o p a s n a situacija: s d r u g e strane, Cano je želeo da vidi i Ma-
ćekov potpis da bi bio sigurniji u izvršenju ovog dalekosežnog d o k u m e n t a .
Ova p r e t p o s t a v k a može se potkrepiti sledećim č i n j e n i c a m a :
1) N e o s p o r n o je, jer i sam Maćek priznaje, da je slao B o m b e l e s a i K a r n e l u t i j a u Italiju
sa » p i s m i m a - i radi »informacija«, da je Karneluti («koji se o s e ć a o H r v a t o m « ) i m a o brata
u italijanskoj d i p l o m a t s k o j službi i da se s a s t a j a o i sa italijanskim m i n i s t r o m p r o p a g a n d e Al-
fijerijem* 3 . N e u b e d l j i v o je da su ti d u g o t r a j n i p r e g o v o r i i o d n o s i bili n a i v n o g k a r a k t e r a kad
s e zna d a j e Maćek o t v o r e n o p r e t i o B e o g r a d u s t r a n o m i n t e r v e n c i j o m ;
2) Polovinom m a r t a , kad je N e m a ć k a proglasila p r o t e k t o r a t nad t e š k o m i S l o v a ć k o m .
prvi p o t p r e d s e d n i k H S S A. Košutić išao je u Prag »zbog lićnih razloga«, a u stvari da vidi na
koji bi naćin i H r v a t s k a mogla p o s t a t i n e m a ć k i p r o t e k t o r a t . U isto v r e m e j e d a n d e o Mače-
kovih pristalica p o k u š a o je da se s a s t a n e sa G e r i n g o m . ali ih on nije primio, već r e k a o i n j i m a
i Canu da t r e b a da p r e g o v a r a j u sa Itali|om a k o n e c e sa s v o j o m vladom, jer Jugoslavija po-
t p u n o p o t p a d a pod italijansku sferu uticaja; 6 4
3) Posle o k u p a c i j e Albanije. 7. aprila 1939. C a n o je r a d o p r i m i o M a ć e k o v e a g e n t e Bom-
belesa i K a r n e l u t i j a da bi iskoristio Maćekovu inicijativu da se p o m o ć u italijanske vojske
razbile Jugoslavija, a na Maćekov zahtev povezao je B o m b e l e s a sa Pavelicem; 6 5
4) Ugovor od 26 m a j a p r i p r e m a se u v r e m e kad p r e g o v o r i sa C v e t k o v i ć e m d o l a z e u
krizu (kad je 28. a p r i l a N a m e s n i š t v o o d b i l o p r i p r e m l j e n i s p o r a z u m Maćek - Cvetković). jer
je u s k o r o posle toga Maček S m a j a i p r e k o š t a m p e o b j a v i o da su p r e g o v o r i p r e k i n u l i , ok-
rivljuiuci kneza Pav la. a vec tri d a n a kasnije. 8. maja. H r v a t s k o n a r o d n o z a s t u p s t v o je d o n e l o
Rezoluciju u kojoj se traži i n t e r v e n c i j a s t r a n i h sila. v e r o v a t n o u nadi da će Italija intcrveni-
saii kad se vec radi na s p o r a z u m u o t o m e .
5) Iako Maćek tvrdi da je u g o v o r ( m e m o r a n d u m ) bio napisan na h r v a t s k o m jeziku,
ipak se ne m o ž e p o s u m n j a t i da je original koji se nalazio kod A n f u s o a bio n a p i s a n i na ita-
lijanskom jeziku, j e r je pisan u Rimu i t a m o potpisan, tim p r e š t o su ga i Nemci preveli na
n e m a ć k i jezik i dostavili n e m a ć k o m Ministarstvu i n o s t r a n i h poslova
Dok je Karneluti radio u Rimu drugi Mačekovi izaslanici Krnjević i Jukić
produžili su svoju aktivnost u Berlinu i Parizu, sa z a d a t k o m da ukazuju na hit-
nost rešavanja hrvatskog pitanja time što bi britanska i f r a n c u s k a vlada vršili
svoj uticaj na kneza Pavla. Pri t o m e su u razgovoru sa britanskim i f r a n c u s k i m
političarima izjavljivali da i Hrvati i Srbi žele sporazum, da Hrvati n e m a j u na-
m e r e da se o b r a ć a j u inostranstvu za p o t p o r u i d a j e c e o n a r o d za prijateljstvo
sa zapadnim d e m o k r a t i j a m a . Svuda su njihova izlaganja p r i m a n a sa intereso-
vanjem, a u L o n d o n u su primani k o r e k t n o i prijateljski, ali im je stavljeno do
znanja da V. Britanija ne želi da se meša u hrvatsko-srpski spor. 6 6
Za v r e m e p r e g o v o r a sa Cvetkovićem o rešavanju hrvatskog pitanja, Ma-
ćek je 1. avgusta 1939. godine d a o o p š i r n u izjavu dopisniku a m e r i č k e agencije
»Asošiated Pres« (»Associated Press«), koju je u celini objavila a m e r i č k a
štampa. Istovremeno, najugledniji američki list »Njujork Tajms« (»The New
York Times«) u svom broju od 2. avgusta iste godine p r e n e o je ovu izjavu, koja
glasi:
»Maćek je za o t c e p l j e n j e H r v a t s k e uz p o m o ć Ra|ha a k o Srbi b u d u u p o r n i « .
Kupinec, I avgust. - Dr Vladimir Maćek. vod Hrvata, z a p r e t i o je d a n a s da o t c e p i Hr-
vatsku od Jugoslav ije - čak i a k o bi to v e r o v a t n o značilo svetski rat' - u k o l i k o njegov n a r o d
ne d o b i j e hitno p o t p u n u a u t o n o m i j u . Dr Maček je n e d v o s m i s l e n o izjavio da će H r v a t s k a da
se otcepi od Jugoslavije a k o se ne udovolji njegovim z a h t e v i m a za a u t o n o m i j o m . Upitan da
li bi takav gest z n a č i o revoluciju, on je odgovorio: .To bi značilo još više - to bi v e r o v a t n o
izazvalu svetski rat'
Seljački vod je p r i z n a o da bi v e r o v a t n o d o š l o do p r o t e k t o r a t a nad H r v a t i m a . Ta je iz-
java usledila na p i t a n j e da li s m a t r a da bi Nezavisna H r v a t s k a mogla da o p s t a n e od Srbije.
U pogledu uloge koju bi N e m a ć k a . s c v e r o z a p a d m sused Jugoslavije, "đ k a k o su nacisti pri-
pojili Austriju, m o g l a da o d i g r a p r i l i k o m oleepljelija Hrvatski di VI.nek je izjavio: ,U r e d u
- neka bude Nemaćka p u s t i m o je n e k a di Je i z a v e d e red. Neko m o r a zavesti r e d u Jugos-
laviji Ako Beograd nije u s t a n j u da z a v e d e red u Jugoslaviji. N e m a ć k a to m o ž e Postoji iz-
vesna slićnost između našeg slučaja i C e h o s i o v a ć k e Isti e l e m e n t i se p o j a v l j u j u u o b e zemlje.
N a d a m se da j o š i m a \ r e m e n a da se s p a s e m o . ali se bojim da nije suviše d o c k a n . Kad bi za-
visilo s a m o o n a m a . H r v a t s k a bi imala svoju nezavisnost vec o d a v n o ' .
Dr Maćek je r e k a o da p o s t o j e velike p o t e š k o ć e na p u t u za s p o r a z u m ' u p o g l e d u nje-
govih zahteva i b a t a krivicu na o n o što on naziva . B e o g r a d s k a klika' koja se m e š a u t o « " .
O karakteru Mačekovih pregovora za rešenje hrvatskog pitanja kao me-
đ u n a r o d n o g problema u našoj literaturi postoji nekoliko ocena koje se, ug-
lavnom, slažu i u pojedinostima razlikuju. Navešćemo neke:
Viktor Novak u svom delu Magnum Crimen, između ostalog kaže:
• M e m o a r i g r o f a Ciana s v a k a k o ne o s v j e t l j u j u s a m o p r e g o v o r e i razgovore, p r i j e d l o g e
i z a k l j u č e n j a i z m e đ u Ciana i M a ć e k a u 1939. n e g o o n a b a c a j u iz ove p e r s p e k t i v e i sva osv-
jetljenja na d o g a đ a j e od s a m o g s p o r a z u m a od 24. avgusta (26 avgusta VT.) 1939. do 25
m a r t a , a o n d a n a r o č i t o od 25. m a r t a do 6 aprila 1941. k a o i Maćekov stav u v r i j e m e o k u p a -
cije Sv a k a k o p a d a u oči z a s t o j u p r e g o v o r i m a sa B e o g r a d o m od m a j a do avgusta, i u ž u r b a n a
akcija Karnelutija kod g r o f a Ciana! N e m a s u m n j e da sa svega toga nije još d i g n u t a čitav a za-
vjesa. ali već i o v o što je slijedilo, u b r z o poslije s p o r a z u m a o b a n o v i n i H r v a t s k o j , uveliko go-
vori. p o s r e d n i m j e z i k o m ne s a m o o kolebljivosti dr Maćeka. n e g o o p r a v o m j a n u s o v s k o m
liku p r e p r e d e n o g fiškala, koji ide ka istom cil|u. k a o i Pavelić. s a m o kroz e t a p e i d r u g i m sred-
stvima i m e t o d a m a Jer. i z m e đ u Pavelića i Maćeka u tim njihov im n a s t o j a n j i m a n e m a nikak
ve razlike Naprotiv, oni se d o p u n j u j u i o n d a kad su različni, k a o i o n d a kad su isti«.' 8
Međutim, ovakvo kategoi ic ko u p o r e đ e n j e Maćeka sa Pavelićem nije tać-
no, jer je Maćek više puta pokušav ao da reši hrvatsko pitanje i u okviru ju-
goslovenske zajednice.
Dr Ferdo Culinović je 1958. godine postavio pitanje da li se može sum-
njati u o n o što Cano piše, pa odgovara:
• Naprotiv, m n o g e č i n j e n i c e p o k a z u j u da ove Ć a n o v e bilješke o d g o v a r a j u istini. Na to
u k a z u j u i poslije r a l a p r o n a đ e n i tajni arhivi fašističkog Rima. P r e o s t a j e j e d i n o o d g o v o r na
pitanje da li su Karneluti i B o m b e l e s zaista bili Maćekovi emisari: nisu li se oni m o ž d a krivo
predstav Ijali' Na to p i t a n j e d a j u o d g o v o r ne s a m o t a d a n j e o p c e prilike u Hrvatskoj, k a o i
o t p r i j e vec poznat Maćekov stav p r e m a c e n t r a l i z m u i h e g e m o n i s t i m a o k o d v o r s k e kamarile,
n e g o i okolnost da ima v e o m a m a l o v j e r o j a t n o s t i da bi se Karneluti i B o m b e l e s usudili da
na tai naćin varaiu fašističku vladu u Rimu . Preostaje. dakle, zakl/ućak, da Čanovt navodi
zaista odgovaraju istim« (podv u č e n o u originalu) To znači da su v e l i k o h r v a t s k i separatistički
e l e m e n t i (i u vodstvu HSS) tražili . o s l o b o đ e n j e ' H r v a t s k e na taj naćin š t o su joj p r i p r e m a l i
talijanski p r o t e k t o r a t 1 A to je po prilici baš o n o . š t o je lašistićki Rim želio i o s t v a r i o (iako
p r i v r e m e n o ! ) za t/v Nezavisne držav e Hrv a t s k e p o s r e d s t v o m sv og d r u g o g a g e n t a - Ante Pa-
velića. Naprijed n a v e d e n a O k r u ž n i c a .hrvatskog n a r o d n o g p o k r e t a ' (tzv. S t r o g o poverljiva
o k r u ž n i c a iz 1939. godine. ko|a ima sličnosti sa ciljev ima tzv m a s o v n o g p o k r e t a 1971. g o d i n e
- V.T.) o d a j e d a k l e i po t o m e svoj pravi izvor« 6 9
Za postavku d a j e Maćek u pregovorima sa Canom bezrezervno želeo ita-
lijansku intervenciju i da je to bio njegov primarni cilj tvrdi Nikola B Milo-
vanovic. On, između ostalog, kaže:
Od n a v e d e n e M a ć e k o v e izjave listu .Dejli E k s p r e s (Dailv E x p r e s s od 10. aprila
1934 V.T.) do ove n a g o d b e n j e g o v o g tajnog izaslanika Karnelutija sa C a n o m ( p r i p r e m l j e n
ugovor od 26 m a j a 1939 - V T ) nije p r o š l o ili m e s e c i po d a n a . Pa ipak to vrlo k r a t k o v r e m e
bilo je, kao što se vidi, d o v o l j n o da se Maček u b o r b i /a vlasi spusti rta pozicije t o t a l n o g iz-
d a j n i k a h r v a t s k o g n a r o d a , s p r e m n o g da njegovu s u d b i n u p r e d a na milost i n e m i l o s t fašis-
tičko! Italiji. Njegovo b u s a n j e p r e d svetom da se bori za i n t e r e s e h r v a t s k o g n a r o d a - koji je,
kao i d r u g i n a r o d i Jugoslavi|e. i m a o zaista p r a v o da se bori za svoju s l o b o d u , n a c i o n a l n u rav-
n o p r a v n o s t i socijalnu p r a v d u - p o k a z a l o se. u sivari. kao prljava b o r b a h r v a t s k e b u r ž o a s k e
g r u p e , k o j o j je Maćek bio na čelu za vlast i zadobijanie e k o n o m s k i h pozicija, m a k a r i po
c e n u s t r a n o g p o r o b l j a v a n j a . Maćekov se stav. dakle, u suštini vec lada p o k l a p a o sa stavom
zloglasnog n e p r i j a t e l j a i izdajnika h r v a t s k o g n a r o d a b u d u ć e g kvislinga i t e š k o g r a t n o g zlo-
činca Ante Pavelića . « 7 0
No, N. Milovanović priznaje d a j e dopisnik »Dejli Ekspresa« (»Dailv Ex-
press«) napisao:
»Dr Maćek m i j e r e k a o da su n e t a ć n e sve vesti o t o m e da su Nemci ili Italijani p o n u d i l i
n e k u p o m o ć Dr Maček i d a l j e vodi p r e g o v o r e koji m o g u d o v e s t i do a u t o n o m i j e H r v a t s k e
i do s r e đ i v a n j a prilika u J u g o s l a v i j i . Na p i t a n j e k a k o bi d r ž a n j e z a u z e o da mu se o b r a t e
diktatori?« Maćek je o d g o v o r i o : -Ako b u d e d o š a o Musolini i r e k a o : .Slušajte vi, Hrvati, ja
ć u u p o t r e b i t i svoj u t i c a j d a vas p o m o g n e m d a d o b i j e t e a u t o n o m i j u ' m i ć e m o reci: Bravo
Musolini!' Ako b u d e d o š a o Hitler sa istom p o n u d o m mi ć e m o reci: B r a v o Hitler!' a a k o Cem-
b e r l e n ( C h a m b e r l a i n Neville) b u d e r e k a o : .Šaljem jednu veliku e s k a d r u u J a d r a n s k o m o r e
i save t u j e m S r b i m a da vam d a j u a u t o n o m i j u ' , mi ć e m o o n d a uzviknuti Bravo Cemberlen!'
O n o š t o mi t r a ž i m o to je a u t o n o m i j a , ali a u t o n o m i j a u g r a n i c a m a , a ne van g r a n i c a jugos-
lovenske d r ž a v e . « , 0 a
Prema tome, ova izjava ne može se okarakterisati kao izdaja - V. T.
Slično mišljenje o kontaktima Maćeka sa grofom Ćanom dao je Nikola
Milovanović u svojoj knjizi Od nuirseljskog atentata do Trojnog pakta, a najoštrija
osuda Maćeka izneta je u Predgovoru prevoda Dnevnik grofa Ćana.7}
Međutim, ako se u celini posmatraju napori HSS i njenog p r e d s e d n i k a
Vlatka Maćeka za rešavanje hrvatskog pitanja kao m e đ u n a r o d n o g problema,
izgleda mi da su najispravniji sledeći zaključci dr Ljuba Bobana:
»1) kontakti s Rimom nisu bili izolirana, usamljena i jedina akcija vod-
stva HSS na m e đ u n a r o d n o m planu. Oni su bili sastavni dio šire aktivnosti
u s m j e r e n e u raznim pravcima i p r e m a totalitarnim silama i p r e m a zapadnim
demokracijama;
2) cilj vanjskopolitičke aktivnosti vodstva HSS. pored ostalog, bio je i u
t o m e da se iskorištava antagonizam zainteresiranih zemalja oko Jugoslavije
i Hrvatske s ciljem da se postigne veća sigurnost pred opasnostima izvana i
radi jačanja pozicija u sukobima s Beogradom. Maček je nastojao da na vanj-
skopolitičkom planu razbije izolaciju u kojoj se nalazila HSS, što joj je slabilo
pozicije u u n u t r a š n j o j politici. Nastojanja da se HSS p r e m a vani izolira bilo
je j e d n o od važnih obilježja Stojadinovićeve vanjske politike;
3) kontaktiranja na m e đ u n a r o d n o m planu služila su Maćeku kao orijen-
tacija u toku p r i p r e m a i u toku pregovora s Cvetkovićem i imala su utjecaja
na njegove zahtjeve, stavove i taktiku. Iako se vodstvo HSS stvarno p r e m a
vani nalazilo u izolaciji. Maćek je ipak pridavao p o s e b n u važnost vanjskopo-
litičkom faktoru, vjerujući da će razvoj m e đ u n a r o d n i h o d n o s a primorati i za-
interesirane sile i vladajuće krugove u Jugoslaviji da se založe za sporazum
o hrvatskom pitanju:
4). .. Pokušaji k o n t a k a t a predstavnika HSS s Berlinom jasno su otkrivali
činjenicu d a j e Hrvatska »u nadležnosti« Rima. Utvrditi što to stvarno znači,
na što je sve s p r e m a n Rim. i kakvi su njegovi ciljevi p r e m a Hrvatskoj, svakako
je bilo važno za Maćekovu orijentaciju, kako za odnose p r e m a Rimu tako i za
odnose prema Beogradu;
5) . . . Karneluti je s prijedlogom za talijansku intervenciju d o š a o u tre-
nutku prekida pregovora zbog odbijanja kneza Pavla da potvrdi sporazum od
27. travnja. Nakon toga . . . rezolucija Hrvatskog n a r o d n o g zastupstva 8. svib-
nja n a p a d n o je naglašavala m e đ u n a r o d n i aspekt hrvatskog pitanja, u formi
koja je trebala značiti o p o m e n u i vladajućim krugov ima u Beogradu i zain-
teresiranim zemljama .. . Nekoliko dana posle rezolucije od 8. svibn ja Karne-
luti se pojavljuje kod Cana .. , 72
Dalje Boban, s pravom, kaže da Mačekove kontakte s Rimom treba po-
smatrati »kao jedan isječak iz cjelokupne aktivnosti vodstva HSS u inozem-
stvu, koja je na različitim m j e s t i m a i u različitim m o m e n t i m a imala i različite
metode, taktičke ciljeve i svrhu, pa p r e m a t o m e različite m o g u ć e rezultate i
posledice . . . Isto t a k o . . . aktivnost u inozemstvu imala je u p r v o m redu za
cilj postizanje čvršćih pozicija u o d n o s i m a s B e o g r a d o m « . 7 3
Međutim, i pored ispravnosti n a p r e d navedenih konstatacija, po svemu
izgleda da je krajnji strategijski najviše željeni cilj, cilj d e s n o g krila HSS, pa
i s a m o g Maćeka, bio da se uspostavi nezavisna Hrvatska, n a r o č i t o u onim pe-
riodima kada je u n u t r a š n j a i spoljnopolitička situacija Jugoslavije bila najteža
i kada su jugoslovenski vladajući krugovi tvrdoglavo i bezobzirno odbijali da
udovolje o p r a v d a n i m zahtevima hrvatskog n a r o d a da d o b i j e istinsku s l o b o d u
i r a v n o p r a v n o s t u državnoj zajednici. Do toga k r a j n j e g cilja p o k u š a v a l o se da
se d o đ e mirnim, p a r l a m e n t a r n i m p u t e m , p r e k o što šire a u t o n o m i j e do potpu-
nog otcepljenja u p o g o d n o m t r e n u t k u , ne prezajući ni od p r i h v a t a n j a strane
intervencije. Da su koreni takvih težnji u o n o v r e m e bili v e o m a jaki pokazali
su i nedavni događaji u eri tzv. m a s o v n o g pokreta, kojeg su, na žalost, bili pri-
hvatili i neki revolucionari-učesnici NOR-a, iako su s m e r n i c e tog p o k r e t a li-
čile na Strogo poverljivu tajnu okružnicu HSS iz 1939. godine, a u p o n e č e m u
je i prevazišle, ali u negativnom smislu.
NAPOMENE
' Dr Arne T r u m b i ć . bivši p r e d s e d n i k J u g o s l o v e n s k o g o d b o r a u L o n d o n u za v r e m e p r v o g

svetskog rala, p o t p i s n i k Krfskc d e k l a r a c i j e (7. jula 1917j o s t v a r a n j u z a j e d n i č k e d r ž a v e Srba, Hr-
vata i Slovenaca, prvi m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Kraljevine SHS, izabran je 1927. g o d i n e za po-
slanika na lisli hrvatskih f e d e r a l i s t a . Posle pogibije p o s l a n i k a H r v a t s k e seljačke s t r a n k e u Na-
r o d n o j s k u p š t i n i j u n a 1928. T r u m b i ć je z a j e d n o sa Antom Pavelićem preSao u poslanički klub
HSS
2
Dr B o g d a n Krizman. Trumbićeva misija u inozemstvu uoči proglašenja Sestojanuarske dik-
tature, »Historijski pregled« b r o j 3, Zagreb. 1962, str. 176.
3
S t j e p a n b a r o n Sarkotić, n e g d a š n j i zloglasni zemaljski poglavar Bosne i H e r c e g o v i n e u
p e r i o d u posle prvog svetskog r a t a . n e p r e k i d n o je s a n j a o u o b n o v i A u s t r o - u g a r s k e m o n a r h i j e .
Zato je bio o g o r č e n i n e p r i j a t e l j nove j u g o s l o v e n s k e države i z m e đ u dva svetska rata. On je od-
ržavao stalnu vezu sa o p o z i c i o n i m k r u g o v i m a Zagreba. Kod njega su u Beču č e s t o svraćali na-
jviši r u k o v o d i o c i vodstva HSS i u s t a š k o g p o k r e t a k a o T r u m b i ć . Maćek, Pavelić, Košutić. Krnje-
vić i d r u g i i sa n j i m a se d o g o v a r a l i o s v o m e politic k o m p l a n u i p r o g r a m u u cilju s t v a r a n j a velike
samostalne države Hrvatske.
* Dr T o d o r Stojkov, O spoljnopolitićkoj aktivnosti vodstva Seljačko-demokratske koalicije
uoči šestojanuarske diktature. Institut d r u š t v e n i h n a u k a . Beograd 1968, str. 312.
s
Dr B o g d a n Krizman. Trumbićeva misija u inozemstvu, uoči proglašenja šestojanuarske
diktature. »Historijski pregled« b r o j 3/1962. Zagreb, str. 180.
6
Dr T o d o r Stojkov. n. d. str. 245.
7
Lj B o b a n , Maćek i politika Hrvatske seljačke stranke od 1928-1941. godine, I knjiga »Li-
bern« Zagreb. 1974, str. 52-53.
8
Dr T o d o r Stojkov, n. d.. str. 245.
9
Dr T o d o r Stojkov, n d.. str. 327-328
,0
F Culinović. Slom stare Jugoslavije, Š k o l s k a knjiga. Z a g r e b . 1958, str. 85.
" Dr T o d o r Stojkov. n. d„ str. 328.
,J
M. Glojnarić. Vođa govori. »Dantea«. Zagreb, 1936,str. 1 6 1 Maćek je lično p r e g l e d a o tek
s t ove knjige i l i . j a n u a r a 1936. d a o saglasnost z a š t a m p a n j e .
13
M Glojnarić. n. d.. s t r 143; AVII. reg. br. 1/3, 1.0.10, str. 58. P o z n a t o je da su, p o s l e po-
tpisivanja s p o r a z u m a Cvetković - Maček u avgustu 1939, i prvaci H S S j a v n o izrazili svoje ne-
g o d o v a n j e zbog g r a n i c a B a n o v i n e Hrvatske, zbog toga što o n a nije p o s t a v l j e n a na Drini (videti
dela M. Glojnarića Vođa govori i Borba Hrvala, k a o i ilegalni list vodstva H S S »Politički dnevnik«
iz p e r i o d a 1938-1941).
14
L j u b o B o b a n . Oko Maćekovih pregowra s grofom Canom. Istorija XX veka, Z b o r n i k ra-
dova. VI. B e o g r a d . 1964, str. 311-312.
'» »Daily Telegraph«, 12 XI 1935.. Zbirka Stojadinović. F-3; Lj. B o b a n . n. d., str. 312.
,8
Lj. B o b a n , n. d., str. 313.
" L j u b o B o b a n , Maček i politika Hrvdtske seljačke stranke 1928-1941. godine. I knjiga. »Li-
ber«. Zagreb. 1974, str. 392 i 402.
18
Isto, s t r 402. P r e m a M a ć e k u . T r u m b i ć je z a p i s a o d a j e Musolini p o s t a v i o p i t a n j e Sla će
s u s t a š a m a k a o da ih ne m o ž e više držati, pa će ih vratiti kući ili poslati n e k a m o u J u ž n u Ame-
riku, a da je Košutić i n t e r v e n i s a o da ih n i k a k o ne t r e b a vraćati kući, j e r ih t a m o č e k a j u vješala.
,9
Isto. sir. 403.
20
Isto. str. 404-405.
21
Zbirka T r u m b i ć . p r i m , od 26. XI 1936. o r a z g o v o r u s D. V r a n e š i ć e m ; Lj. B o b a n . n . d . , s t r .
407-408.
22
Lj. B o b a n . Maček i politika HSS. I, str. 414.
23
Isto. str. 418-420.
24
Isto. s t r 416-417; K r i z m a n . Dnevnik. 31. 1 1938.
25
»Neue Z ü r c h e r Zeitung«. 15. m a j 1938.
2
* Lj. B o b a n . n. d„ str. 422.
27
Isto. str. 423-424.
2
" Zbirka S t o j a d i n o v i ć , F-34. 8. X 1938; Lj B o b a n , Oko Mačekovih pregovora. . ..str. 322.
28
° Lj. B o b a n , Maćek i politika HSS. 1 , . . . str. 426-427.
28
Lj B o b a n . Maćek i politika HSS. I str. 430-431.
»o Isto. str. 433.

3
' Isto. str. 435.
32
Isto, str. 437-438.
33
»Politički vjesnik« 4 n o v e m b r a 1938. g o d i n e
34
Prevod u AVII, m i k r o f i l m L o n d o n - I I , s n i m a k 305240, 31 m a j a 1941.
36
Diplomatski a r h i v S e k r e t a r i j a t a i n o s t r a n i h p o s l o v a Jugoslavije (DASIP). m i k r o f i l m
T-120/1327. serija 2481. s n i m a k br. D517706-517707.
36
Lj. B o b a n , Oko Maćekovih pregovora . ., str. 323.
37
Lj. B o b a n . Maček i politika HSS, 2, sir. 80-81.
38
N o j h a u z e n o v a izjava 15. m a j a 1949. p r e d Državnom k o m i s i j o m za u t v r đ i v a n j e zločina
o k u p a t o r a i njegovih p o m a g a č a (DKUZO) u B e o g r a d u .
38
» Lj. B o b a n , n.d.. str. 336-337; DGFP. D. VI. dok. 64, p r i m 1.
« Dne\~nik grofa Cana. 19. m a r t 1939, Zagreb, 1948, str. 54-55.
40
Documents on German Foreign Policy fDGFP) D. VI. dok. 205; J a c o b B. H o p t n e r . Yugos-
lavia in crisis 1934-1941, New York a n d L o n d o n . 1962 - p r e v o d : Jugoslavija u krizi 1941, Š t a m p a n
ćirilicom 1964. u Z a p a d n o j N e m a č k o j , str. 194-195. (i u b u d u ć e će se navoditi s t r a n e p r e m a o v o m
prevodu).
4
' » P o l i t i č k i vjesnik« 10. f e b r u a r 1939. godine.
42
Lj. B o b a n , Oko Maćekovih pregovora . str. 328. p r i m 59; Ciano's Diary 1939-1943, Lon-
don, 1947. str. 58.
43
Nimherski proces ( f r a n c u s k o izdanje) XXIX. str. 53; DGFP. D. VI, dok. 248.
431
AVII. reg. br 1/3-580 - izjava Krena.
44
AVII, reg. br. 1/3-580. str. 106.
45
Aprilski rat, Zbornik d o k u m e n a t a . I knjiga. Vojnoistorijski institut, B e o g r a d . 1969 (AR
1941. ZD. I), d o k . 299. str. 891-894; AVII. m i k r o f i l m NAV - N - T - 77. reg br. 1312/525-529.
48
Lj. B o b a n , n. d., str. 90-32 i 95.
47
Dnevnik grofa Cana. str. 73.
47>
G. Ciano. Diario 1939-1940. 1. Rizzoli Editore. Milano. Roma. 1950. str. 93; Lj. B o b a n .
n.d.. str. 342.
48
Lj B o b a n . Oko Maćekovih pregovora, str. 342.
49
G. Ciano. Diario 1939-1940, I. Rizzoli Editore. Milano. Roma. 1950. str 93; Lj. B o b a n , n.
d.. str. 342.
50
Ciano. Diario. str. 105; Lj. Boban, n. d.. str. 342.
81
Lj. Boban, n. d.. str. 342-343.
52
Prevod sa n e m a ć k o g , kopija Pol IV 345 g Rs. N e m a ć k o poslanstvo. Pol 2 N' 3-A 37/41
Prilog 2 - p r e d m e t : Odnosi između d r a Maćeka i Italije; Lj. Boban. Maček t politika HSS. 2, str.
I l l ; C i m o . Diario. str. 106.
83
Ciano. Diario, str. 106; Lj. B o b a n . Oko Maćekovih pregovora, str. 343, prim. 119.
54
H o p t n e r , n. d-, str. 197
56
Ciano Galleazzo, Ciano's Diarv 1939-1943, London, str. 247. Walter Hagen, Die Geheime
Front. Wien. 1950, str. 209-210. H o p t n e r . n. d., str. 197-198.
88
Ciano. Ciano s Diary, 1939-1943, str 51. H o p t n e r . n. d., str. 198.
" V l a t k o Maček. In Struggle for Freedom. New York, 1957, str. 187
58
Maček - H o p t n e r u ; H o p t n e r . n. d., str. 198-199
69
Maček - H o p t n e r u ; H o p t n e r . str 200
80
Ciano's Diary, 1939-1943, str 96-97; H o p t n e r , n. d, str. 200.
61
Maček - H o p t n e r u ; H o p t n e r . n. d., str. 201.
82
H o p t n e r , n. d., str. 201.
83
H o p t n e r . n. d., str. 198-199; Maček - H o p t n e r u .
K a k o s u tekli tajni p r e g o v o r i i z m e đ u Maćeka, o d n o s n o n j e g o v i h o p u n o m o ć e n i k a B o m b e -
la i Karnelutija, i g r o f a Cana, n a r o č i t o u p e r i o d u p r e k i d a p r e g o v o r a o p o s t i z a n j u s p o r a z u m a sa
p r e d s e d n i k o m vlade C v e t k o v i ć e m , može se j a s n o videli iz Dnevnika grofa Cana, od 9, 19. 21.i 30.
m a r t a . 5. aprila, 2, 18, 24. i 31. maja, 22. avgusta, 20. s e p t e m b r a i 12. o k t o b r a 1939. godine, str.
48—49, 54-55, 59, 62. 73.78, 80, 82-83, 105, 119, 126 i 21. 22. i 23. j a n u a r a . 9. aprila, 10. m a j a . 5. jula
i 6. i 7. avgusta 1940. godine, str. 148. 170, 196, 200 i 202.
64
DGFP. D, VI, d o k , 205, H o p t n e r , n. d., str. 194-195.
66
Dnevnik grofa Cana, Zagreb. 1948. str. 73.
86
Lj. Boban. Oko Maćekovih pregovora , str 350-351
87
Milan Stojadinović. Ni ral ni pak• -Otokar KerSovani«. Rijeka, 1970. str. 584-585.
88
Viktor Novak, Magnum crimen, Zagreb. 1948. sir 487.
89
Dr F e r d o Culinović. Slom stare Jugoslavije, »Školska knjiga«, Zagreb, 1958, str. 105-106.
70
Nikola Milovanović, Od marseljskog atentata do Trojnog pakta. Zagreb, 1963, str. 105-106.
708
Isto, str. 189-190.
71
Dnevnik grofa Cana, Zagreb, 1948, str. 10
72
Lj. B o b a n , Maček i politika HSS. 2. str 117-118.
73
Lj. B o b a n , n. d., str. 118.
PREGOVORI VODSTVA HSS
SA K R A L J E V S K O M V L A D O M ZA
R E Š A V A N J E H R V A T S K O G PITANJA
SPORAZUM CVETKOVIĆ-MACEK
Kao s t o j e već navedeno, hrvatsko pitanje potiće još od 1918. godine. Za nje-
govo rešavanje, kao i za rešavanje nacionalnog pitanja u širem smislu, u ok-
viru nove zajednice i ostalih problema koji su potresali tu zajednicu od samog
početka pa sve do aprilskog rata, istinski se zalagala samo Komunistička par-
tija Jugoslavije. Istina, u tim n a p o r i m a bilo je lutanja, nesporazuma, nerazu-
mevanja i sukoba, dok je vodstvo HSS, koje je bilo najviše tangirano i zain-
teresovano, u toj borbi primenjivalo razne taktike, m e t o d e i sredstva. Ono je
do šestojanuarske diktature prvenstveno pokušavalo da ga reši ustavnim-le-
galnim putem, a kad u t o m e nije uspevalo - postavljalo g a j e kao m e đ u n a r o d n i
problem, ponekad i na način koji je dovodio u pitanje i opstanak državne za-
jednice. Glavna p r e p r e k a na tom putu bila je dinastija u sprezi sa vladajućom
velikosrpskom i nekim delovima ostalih nacionalnih buržoazija. NTa njegovo
rešavanje. o d n o s n o nerešavanje imali su znatnog uticaja i spoljnopolitićki
faktori i događaji.
Još 1932. godine kralj Aleksandar je Gvidu Kapiu (Cappi Guido Malagola)
izjavio: »Hrvatsko pitanje postoji. Ono ne treba ni da se poriče ni da se krije,
ali ono nije s m r t o n o s n a bolest za našu zemlju. Mi smo u stanju da ga kontro-
lišemo. Mi raspolažemo svima sredstvima da bismo mogli to postići. Kad ka-
žem sva sredstva, kažem da sam raspoložen i rešen da ih sva u p o t r e b i m za do-
b r o zemlje. 1
Konstatujući da su Jugoslaviju pred drugi svetski rat pritiskivali mnogi
teški problemi. H o p t n e r kaže da su u njoj »postojali Hrvati, koji su, po gle-
dištu Srba, bili jedna krajnje bučna nacionalna grupa, koja se nije mogla lako
asimilovati i čiji su politički zahtevi dovodili u opasnost bezbednost države.
Postojale su, takođe, i druge nacionalne manjine, koje su žudele za prizna-
njem i svojim pokrajinskim zahtevima stvarale nesklad, koji je nekad bio glav-
no obeležje višenacionalne dvojne monarhije (Austro-Ugarske - V.T). Bilo je
tu i nezadovoljnih suseda - Italija, Mađarska i Bugarska - koje su tražile te-
ritorije na štetu J u g o s l a v i j e . . .«2 Ovome pojednostavljenom gledištu treba
dodali da su vladajući krugovi Jugoslavije sve to znali, ali su ostajali i gluvi
i slepi, s a m o da bi sačuvali svoje uske klasne interese. Pa ipak, bilo je nekih
pokušaja sa obe strane - kneza Pavla i njegove vlade i Maćeka, n a j p r e inter-
niranog, a zatim puštenog iz zatvora, da se hrvatsko pitanje p o k r e n e s mrtve
tačke. Naime, o d m a h posle smrti kralja Aleksandra, dok se Maćek nalazio u
zatvoru, Maćekov lekar Luj Saler, k o m e je Maćek izneo svoje poglede, p r e n e o
je te poglede (bez Mačekovog znanja) n a m e s n i k u R a d e n k u Stankoviću, a ovaj,
svakako, knezu Pavlu (tako d a j e na taj naćin ostvaren prvi. ali p o s r e d a n kon-
takt između kneza i Mače k a). »Maček je bio odlučan, pisao je dr Saler (Shaller
Lujo), u svome uverenju da Hrvatska može postojati samo kao deo Jugoslavije.
Ako ne bi bila deo Kraljevine, Hrvati bi bili »samo sluge slugu«. ( P o d v u k a o V.
T). Maćek je r e k a o da bi voleo da učestvuje u opštim izborima. Lično, priznao
je, on je voleo politiku kralja Aleksandra izjutra 6. j a n u a r a 1929, ali nije voleo
politiku ljudi koji su ušli u vladu to posle p o d n e « 3 Treba imati u vidu da je
Maček d a o ovu izjav u dok je još bio u zatvoru, tj. pod psihološkim i fizičkim
pritiskom svoga političkog protivnika, kojeg je trebalo m a l o »omekšati«.
Susreti između kneza Pavla (koji se koliko-toliko zalagao za r e š e n j e hr-
vatskog pitanja, svakako s a m o polovično) i Maćeka nastavili su se poćev od
1935, kada je Maćek na izborima bio šef opozicije, zatim 1936, k a d a g a j e knez
pozvao na razgovor na B r d o kod Kranja, i kasnije r e d o v n o u toku 1937. i 1938.
godine. U tim nezvanićnim razgovorima Maćek je u p o r n o zahtevao p r o m e n u
Ustava i f e d e r a t i v n o u r e đ e n j e države, a knez je to odbijao. Knez je p r e d l a g a o
Maćeku da razgovara sa p r e d s e d n i k o m vlade Stojadinovićem i da p o k u š a po-
stići delimično r e š e n j e hrvatskog pitanja. Tako je u j a n u a r u 1937. došlo do sa-
stanka između Stojadinovića i Maćeka u Brežicama. Pošto tada nije zaključen
nikakav s p o r a z u m , j e r Maćek nije h t e o da uđe u vladu (svakako zato što Sto-
jadinović nije h t e o da prihvati njegove zahteve i uslove - V. T.), knez Pavle je
nastavio k o n t a k t e sa njim u nadi da će ga e v e n t u a l n o ubediti da u đ e u vladu. 4
U tim razgovorima Stojadinović se držao instrukcija koje mu je knez Pav-
le p r e t h o d n o dao: »Sa Mačekom možete voditi razgovore o svemu, ali s a m o
pod uslovom da se Ustav ne m e n j a niti da se zavodi f e d e r a t i v n o u r e đ e n j e dr-
žave« 5 . U dužem, prilično s r d a č n o m razgovoru, u kojem su r a z m o t r e n a spolj-
no-politička i u n u t r a š n j a politička pitanja, bilo je najviše saglasnosti i pitanji-
ma jugoslovenske spoljne politike, a u pogledu u n u t r a š n j i h o d n o s a saglasili
su se da bi t r e b a l o što pre raspisati o p š t e izbore, »ali svakako ne sa ovim iz-
b o r n i m zakonom«, p r i m e t i o je Maćek, sa čim se Stojadinović saglasio. Sem
toga, na Stojadinovićev predlog da se hrvatska emigracija vrati u zemlju, Ma-
ćek se saglasio, s tim da t a m o o s t a n e Krnjević, a u pogledu K o n k o r d a t a , Ma-
ćek je izjavio: »Mene to pitanje ne interesuje, ali Vam u n a p r e d m o g u reći ovo:
ako Vi b u d e t e zastupali Konkordat, ja ću biti protiv njega . . . 6 Ipak, do opštih
izbora došlo je tek u d e c e m b r u 1938, tj. s k o r o dve godine posle ovog razgo-
vora i po s t a r o m i z b o r n o m zakonu, s a m o je Stojadinović u n o v e m b r u iste go-
dine o d o b r i o svom ministru Cvetkoviću da »sondira teren« za j e d a n spora-
zum sa Hrvatima, i to s a m o zato što je knez Pavle bio za ovu misiju, 7 j e r je
Cvetković još pred kraj leta 1937. izveštavao d a j e u m o g u ć n o s t i da dva važna
Mačekova s a r a d n i k a - P e r n a r a i Košutića - ubedi d a j e d o š l o v r e m e da Maček
e n e r g i č n o radi za s p o r a z u m . Ako bi o b e strane činile u s t u p k e i o m o g u ć i l e do-
govor, one bi zadale »smrtni u d a r a c svima onim raznoraznim e l e m e n t i m a ,
koji žele da koriste svaku priliku za rušenje poretka« 8 .
Krajem j a n u a r a 1938, o k o tri meseca posle Mačekovog s p o r a z u m a sa tri
opozicione s t r a n k e da zajednički r a d e na novom Ustavu Jugoslavije, Cvetko-
vić je od Pernara i Košutića saznao da Maćek s m a t r a da njegov s p o r a z u m sa
opozicijom nije u s p e o i da »jedino on i Knez Pavle mogu da reše hrvatski pro-
blem«. Zato je Maček u avgustu 1938, kao gost opozicije, posetio Beograd, gde
g a j e dočekalo oko 100.000 ljudi. Mada je to bila Mačekova ideja, njegovi pri-
jatelji su smatrali da će iz te posete drugi d e o opozicije izvući veće koristi
nego Maćek, ali se Cvetković trudio da ubedi Pernara u nužnost sklapanja
sporazuma kojim se Hrvatima obećava da će se, uz nove izbore, čak i s po-
stojećim Ustavom, putem saradnje u novoj Skupštini rešavati njihovi zahte-
vi.9
U toku 1938, zbog poznatih događaja - anšlusa, Minhenskog s p o r a z u m a
i čehoslovačke krize - hrvatsko pitanje postaje sve aktuelnije ne s a m o za Ju-
goslaviju, nego i za njene susede i velike sile. Tako je jugoslovenski poslanik
u Rimu B. Hristić još 29. m a j a 1938. obavestio Stojadinovića da mu je Muso-
lini prilikom ispraćaja Hitlera (koji je posetio Italiju od 3. do 9. maja 1938),
pored ostalog, rekao: »Hrvati sada ne mogu ništa da učine«, i da ga je Cano
uveravao da mađarski revizionistićki planovi neće uspeti, jer to ne odgovara
ni politici nemačkih odgovornih f a k t o r a ' 0 . U izveštaju 2. odeljenja Abvera
(Abwehr) od 26. o k t o b r a 1938. o uticaju čehoslovačke krize na Jugoslaviju
kaže se da
»postoji bojazan da će M a đ a r s k a p o n o v o p o k r e n u t i h r v a t s k o p i t a n j e i gaji se n a d a da
će N e m a ć k a uticali na M a đ a r s k u u p r a v c u u z d r t l j i v o s t i . . . V e r u j e se da će S t o j a d i n o v i ć do-
biti u p e ć a t l j i v u p o b e d u na izborima, m a d a će Hrvali p o k u š a t i sve da u s p e j u . Postoji p o s e b n a
bojazan o d m a k e d o n s k o g p i t a n j a . . . « "
Ukoliko se bližio početak drugog svetskog rata, vodstvo HSS-a je sve više
naglašavalo međunarodni karakter hrvatskog pitanja i upućivalo stalne pretnje
Beogradu. U svemu t o m e se koristilo progresivnim pogoršanjem spoljno-po-
litićke situacije Jugoslavije, naročito usled ekspanzije osovinskih sila ka Ju-
goistoku. Pred anšlus Maćek je uputio »apel« zapadnim d e m o k r a t i j a m a , u ko-
jem je naglasio d a j e Stojadinović izdao Hrvate i Slovence, tako da hrvatsko
pitanje p o p r i m a karakter m e đ u n a r o d n o g p i t a n j a ' 2 . U organu HSS »Hrvatski
dnevnik« br. 866 od 4. X 1938. i br. 948 od 21. XII 1938, pozdravljene su min-
henske odluke, o d n o s n o priključenje sudetskih oblasti Nemačkoj, ističući da
su Hitler i Musolini priznali princip s a m o o p r e d e l j e n j a n a r o d a i d a j e »Nemać-
ka - ostvarujući svoje želje za jedinstvo nemačkog naroda - priznala načelo
narodnog s a m o o p r e d e l j e n j a i zaustavila se na etičkoj granici. »U t o m e se sva-
kako vidi analogija i težnja da se takvo rešenje postigne i u okviru Jugoslavije.
Međutim, posle anšlusa n e m a ć k a vlada je izdala instrukcije svima konzulati-
ma u Jugoslaviji da se ne upuštaju u neko uključenje hrvatske politike u po-
litiku Osovine B e r l i n - R i m . ' 3
Dr Ljubo Boban je konstatovao:
»U toku izborne k a m p a n j e za d e c e m b a r s k e izbore, vodstvo HSS naglaše-
no je isticalo vanjskopolitički faktor i hrvatsko pitanje prikazivalo kao međuna-
rodno pitanje. Pri t o m e su se imale u vidu p o u k e iz događaja u Cehoslovaćkoj.
Na zboru HSS u Zagrebu, Maćek je nastavio: »Ako s bilo koga razloga to ne
bi uspjelo, vjerujte da hrvatska stvar ni o n d a nije propala, jer ć e m o mi Hrvati
naći drugoga puta i načina, da d o đ e m o do svoje slobode .. .«'*
Kad je u d e c e m b r u 1938. došlo do izbora, na kojima je Stojadinović dobio
mršavu pobedu, ili bolje reći p r e t r p e o poraz,' 5 i pored toga što je Cvetković
od svojih ljudi u HSS saznao d a j e Maćek bio d u b o k o razočaran ograničenim
uspehom opozicije, i da su Mačekovi saradnici radili »u pomirljivom d u h u da
poprave atosferu za razgovore«, ' 6 Cvetković je ocenio d a j e došlo vreme da
počne pregovore sa Mačekom, pa je kao m a n d a t o r kneza Pavla o t p u t o v a o u
Zagreb, ali mu je 22. d e c e m b r a , tj. istog d a n a kad je trebalo da se sastane sa
Mačekom, Stojadinović n a r e d i o da se vrati u Beograd. Pošto je saznao da je
Stojadinović u vladu u m e s t o ministra u n u t r a š n j i h poslova A. Korošca posta-
vio svog o d a n o g prijatelja, u p r a v n i k a grada Beograda Milana Aćimovica,
Cvetković se v ratio, a Aćimović je tvrdio knezu Pavlu da Stojadinović n e m a
diktatorskih ambicija. 1 7
L zbirci Dokumenti o Jugoslaviji - Srpsko-hn-atsko pitanje i putevi spora-
zuma š t a m p a n o j u Parizu. Cvetković piše:
Poslanički izbori d e c e m b r a I 9 3 8 . s u pokazali d a š i r o k e n a r o d n e m a s e t r a ž e p r o m e n u
u t a d a š n j e m s i s t e m u u n u t r a š n j e u p r a v e i r e š e n j e j e d n o g ud najvažnijih p i t a n j a . . . r e š e n j e
tzv. h r v a t s k o g p i t a n j a .. Dr Milan Stojadinović .. nije h t e o da izvuče zakliučke iz objavlje-
nih izbora, već je p r i p r e m a n j e m novih m e r a . p r e k o Finansijskog z a k o n a za b u d ž e t s k u 1939.
h t e o ( p r o t u u s t a v n i m p u t e m i nasilnim m e r a m a ) da p r o d u ž i i o b e z b e d i svoju d o t a d a š n j u \ la-
d a u n u . U to v r e m e , po o v l a š ć e n j u N a m e s n i š t v a . s t u p i o s a m u k o n t a k t sa izvesnim h r v a t s k i m
političkim k r u g o v i m a , u cil|u t r a ž e n j a j e d n o g m i r n o g i p r a v e d n o g r e š e n j a s r p s k o - h r v a t s k i h
o d n o s a D e c e m b r a 1938. na lični zahtev kneza Namesnika,.-otputovao s a m u Z a g r e b , radi pri-
v o đ e n j a u d e l o ove zamisli.
Dr S t o j a d i n o v i ć je z n a o za m o j odlazak, za misiiu koju m i j e knez Namesnik d a o . Odob-
ravajući p r i v i d n o ovu m o j u misiju, on je u duši. m e đ u t i m , bio p r o t i v a n ovim n a s t o j a n j i m a .
On je još uvek s m a t r a o , da se s a m o o š t r i m m e r a m a , a ne s p o r a z u m o m , m o ž e rešiti o \ a j t a k o
v a / a n , u n u t r a š n j i , politički p r o b l e m . « 1 8
Međutim, p r e d s e d n i k vlade M. Stojadinović d r u k č i j e opisuje te događaje:
• O d m a h posle izbora, k a d a su Mačekovi poslanici odlučili da ne d o l a z e u Beograd i da
sazovu svoj istorijski hrvatski S a b o r u Zagrebu, knez Pavle ne s a m o da nije p o k a z i v a o nikak
ve z n a k e n e g o d o v a n j a usled ove s e p a r a t i s t i č k e pojave, n e g o se ž u r i o da hvala vezu sa dr Ma
č e k o m Sličnu n a m e r u i m a o je i Dragiša Cvetković, m i n i s t a r s o c i j a l n e politike u m o j o j Vladi
Pod izgovorom n e k o g r e s o r n o g posla, on je o t i š a o u Zagreb, da s t u p i u vezu sa dr Mače-
kom Ovaj se, pak. n a j e n e r g i č n i j e u s p r o t i v i o bilo k a k v o m s a s t a n k u , uz p o r u k u : .Ako Cvet-
kovic dolazi k a o m i n i s t a r n e k a se vrati natrag, a a k o želi da r a z g o v a r a k a o s r b i j a n s k i poli-
tičar o n d a n e k a n a j p r e p o d n e s e o s t a v k u u Vladi . . O n d a je p o s e t i o dr Mažuranića, člana
JNS. k a o i Kožula. da se kod njega o b a v e s t i o p r i l i k a m a u Z a g r e b u . Cim sam s a z n a o za ovo
vrši janje o d s t r a n e j e d n o g č l a n a m o j e Vlade, o d m a h sam m u n e r e d i o . p r e k o b a n a Ružica, d a
se s m e s t a vrati u B e o g r a d i da ne p o k u š a v a da vodi bilo k a k v e političke r a z g o v o r e o t o m e
Z n a o sam da je brzoplet i p o v r š a n , pa s a m ga na o v a j naćin u p o z o r i o na o s n o v a n r e d da ne
petlja ništa sam. na svoju ruku.« 1 9
Bilo kako bilo, Cvetković je sa većim ili m a n j i m p r e k i d i m a i uspesinia na-
stavio pregovore sa Mačekom, naročito posle p a d a Stojadinovića. Međutim,
p o č e t k o m j a n u a r a 1939, Maćek je tražio otcepljenje svih hrvatskih oblasti od
Jugoslav ije, tražeći za novu veliku Hrvatsku staru a u s t r i j s k u granicu na Drini,
što je svakako otežalo pregovore. Naime, pitanje p r i p a d n o s t i Bosne i Herce-
govine u p r e g o v o r i m a Cvetković-Maček javilo se kao jedan od najvažnijih
p r o b l e m a , jer je velikohrvatska buržoazija, tražeći »hrvatski životni prostor«,
tražila granicu na Drini, tj. staru austrijsku granicu p r e m a Srbiji i Crnoj Gori
iz 1914. - pre p o č e t k a prvog svetskog rata. No, posle dugih pogađanja, ovo pi-
tanje je ostalo da se definitivno kasnije reši, uz prigušen revolt i o g o r č e n j e pr-
vaka HSS-a, vrhova katoličkog klera, f r a n k o v a c a i ustaša. 2 0
Na p o r u k u kneza Pavla od januara 1939, u p u ć e n u Maćeku, u kojoj je knez
Pavle naglasio p o t r e b u za s k l a p a n j e sporazuma, Maćek, izgleda, nije negativ-
no reagovao kao ranije, dok je Cvetković 2. f e b r u a r a saznao da je Maček
o d o b r i o o b r a z o v a n j e o d b o r a za p r o u č a v a n j e srpsko-hrvatskog s p o r a z u m a .
Sem toga, saznao je da je s p r e m a n i da uđe u vladu sa m l a đ i m ljudima iz svoje
stranke i da u k o a l i c i o n o m kabinetu radi s novom S k u p š t i n o m i z a b r a n o m u
d e c e m b r u s tim da se novi izbori održe do jeseni 1939. Maček se, po Cvetko-
vićevim rečima, najlepše izražavao, imao najveće p o v e r e n j e u kneza Pavla i
sve polagao na njegovu reć. 2 1 Tako je Cvetković u to vreme, pred pad Stoja-
dinovićeve vlade, a još više posle pada, imao d o b r e izglede za pregovore.
U izveštaju nertiaćkog p o v e r e n i k a od 11. j a n u a r a 1939. o razgovoru sa
knezom Pavlom kaže se da su se knez Pavle i p r e d s e d n i k vlade Cvetković op-
timistički izražavali o ishodu srpsko-hrvatskog s p o r a z u m a i da je do ovog spo-
razumevanja došlo pod pritiskom spoljnopolitičkih događaja. Naglasili su da
postoji još dosta teškoća, ali se nadaju da će se otkloniti i da su zadovoljni do
sada postignutim rezultatima. Podstaknut sa hrvatske strane, knez je ispoljio
s p r e m n o s t da u s k o r o i zvanićno poseti Zagreb. 2 2
Kao što je već navedeno, ukoliko se više pogoršavala spoljnopolitička si-
tuacija Jugoslavije i sve očiglednije ispoljavala ekspanzija sila Osovine p r e m a
Jugoslaviji u proleće 1939. (naročito posle Hitlerovog govora od 10. j a n u a r a
te godine u kojem je istakao princip s a m o o p r e d e l j e n j a n a r o d a - posle otcep-
ljen ja Slovačke, kada je Košutić išao u Prag i Bratislavu »da se o l o m e uveri
na licu mesta«), vodstvo HSS-a je još više pojačalo pritisak n a z v a n i č n i Beog-
rad, stalno ističući d a ć e hrvatsko pitanje biti izneto na m e đ u n a r o d n u pozor-
nicu. U tom cilju je 15. i 16. januara 1939. održan sastanak hrvatskih n a r o d n i h
zastupnika izabranih na d e c e m b a r s k i m izborima 1938. U Rezoluciji koju su
tom prilikom doneli p r e d v i đ e n o je da se ne ide u Skupštinu u Beograd i da
se uputi poziv velikim silama za p o m o ć u rešavanju hrvatskog pitanja. Oni su
konstatovali da hrvatsko n a r o d n o zastupstvo ima m n o g o više n a d e u Osovinu
Rim-Berlin nego u Pariz i London. Na taj način su hrvatsko pitanje postavili
kao m e đ u n a r o d n i p r o b l e m u igri velikih sila uoči drugog svetskog rata. 2 3
(Ova Rezolucija izneta je u celini u p r e t h o d n o m odeljku Hrvatsko pitanje kao
međunarodni problem).
Ova d v o s t r u k a akcija vodstva HSS - pregovori na u n u t r a š n j e m i angažo-
vanje inostranstva na s p o l j n j e m planu - verovatno je nastala kao posledica
nestrpljenja posle izbora, od kojih se očekivalo d a ć e o p o z i c i j a o d n e t i p o b e d u
i brzo doneti novi Ustav koji bi p r e d v i d e o novo ustrojstvo države, vraćajući
se na polaznu osnovu iz 1918. Osim toga, Maćek je, posle p o s e t e Cana Belju
i Beogradu u j a n u a r u 1939. izjavio da je Zagreb b r u j a o od prića, da su se Sto-
jadinović i Cano sporazumeli na štetu hrvatskih interesa. 2 4
Pošto je p o s t e p e n o došlo do političkog sukoba između Cvetkovica, Ko-
rošca (koga je Stojadinović optužio za n e u s p e h u izborima i uklonio iz vlade)
i Stojadinovića, pa i sumnji kneza Pavla u Stojadinovićevu politiku, Stojadi-
novićeva vlada je pala 4. f e b r u a r a 1939. A tada nastaje neka vrsta prekretnice
u politici jugoslovenske vlade na unutrašnjem planu, prvenstveno u pogledu ub-
rzanja rešavanja hrvatskog pitanja, dok su jugoslovenski m e r o d a v n i faktori
verbalno izjavljivali da se p a d o m vlade nije i neće ništa menjati u spoljnoj po-
litici Jugoslavije. Naime, Cvetković je potvrdio n e m a ć k o m poslaniku u Beog-
radu fon H e r e n u (Viktor von Heeren) d a ć e nastaviti prijateljstvo svoje zemlje
p r e m a Nemačkoj, da će se truditi da jača nemaćko-jugoslovenske o d n o s e i
obavestio ga da će novi ministar inostranih poslova biti dotadašnji poslanik
u Berlinu Cincar-Markovic. Međutim, Heren je žalio Stojadinov ićev pad i slu-
tio da ce u novoj vlasti znatan uticaj imati Hrvati i »Srbi levičari«. pa je za-
ključio da će biti korisno za Nemaćku a k o p o m o g n e Hrvatima, jer oni imaju
jake k u l t u r n e veze s N e m a ć k o m i boje se italijanskog p r o d o r a u jugosloven-
ske poslove. 2 5 Povodom p a d a Stojadinovićeve vlade poverljivi organ HSS
»Politički vjesnik« je k o n s t a t o v a o »da je time došla do jasnog izražaja ćinje-
nica da je h r v a t s k o pitanje doista m e đ u n a r o d n o p i t a n j e i da ga beogradski
vlastodršci ne m o g u rješavati ili prelaziti p r e k o njega k a k o im je volja« . . .
»Konačno u slučaju p o o š t r a v a n j a sukoba između velesila hrvatsko pitanje ig-
raće veliku ulogu i u k o m b i n a c i j a m a njihova o b a t a b o r a , a Beograd će biti
o s u đ e n voditi politiku vazalne države sve dotle dok h r v a t s k o pitanje ne b u d e
r j e š e n o kao što t r e b a biti riješeno«. 2 6
U svojoj izjavi u N a r o d n o j skupštini 10. m a r t a 1939. godine, Cvetković je
o h r v a t s k o m pitanju, između ostalog, rekao:
Deklaracija Kraljevske vlade (koja je o b j a v l j e n a 16. f e b r u a r a - V. T.) j a s n o je obrazložila
novu o r i j e n t a c i j u n a š e u n u t r a š n j e politike: o d l u č n o i b r z o p r i s t u p i t i r e š a v a n j u svega onoga,
što d a n a s o b u h v a t a p o j a m H r v a t s k o g p i t a n j a . . . Ovo j e iedan o d i z v a n r e d n o važnih proble-
ma i n j e g o v o m r e š a v a n j u ima se pristupiti u punoj ozbiljnosti i punoj iskrenosti ( p o d v u k a o
V.T.). Ovo je j e d a n p r o b l e m koji se ne m o ž e rešiti j e d n i m p o t e z o m p e r a , a ne m o ž e se rešiti
n i j e d n o s t r a n i m a k t o m , već s a m o p u t e m z a j e d n i č k o g političkog d o g o v o r a .
Analizujući s a d a š n j e s t a n j e u k o m e se i o v o važno p i t a n j e nalazi, mi m o ž e m o , a mislim
da se s tim slažu i n a š a b r a ć a Hrvati, p r e svega k o n s t a t o v a t i da je u p r v o m r e d u p o t r e b n o
stvoriti bolje m e đ u s o b n e o d n o s e i veće p o v e r e n j e . G r u b e g r e š k e , u č i n j e n e usled p o g r e š n o g
s h v a t a n j a ovoga p r o b l e m a , m o r a j u s e ispravljati.
Ovo i s p r a v l j a n j e ima se izvršiti š t o pre. O n o ima da o s i g u r a da se stvori p u n a prijatelj-
ska a t m o s f e r a u k o j o j ce se p r e g o v o r i moći m n o g o lakše voditi i sa m n o g o v e ć i m izgledima
na u s p e h . .
Bilo bi sasvim n e u p u t n o već o v d e sada objavljivati g r a n i c e tog b u d u ć e g , ž e l j e n o g spo-
r a z u m a . O n e će se p o k a z a t i s a m e s o b o m , k a d a se b u d e p r i s t u p i l o r a z g o v o r i m a i p r e g o v o r i -
m a i z m e đ u m e r o d a v n i h činilaca.
Ima stvari koje su izvan diskusije, ima stvari koje m o g u biti p r e d m e t d i s k u s i j a . Ovde
nije s a d a m e s t o , a ni m o m e n a t , da u k a z u j e m o na sve detalje; to će biti u č i n j e n o u p r a v o vre-
me. Glavno je da vam m o g u m i r n o reći. a ja vas m o l i m da to p r i m i t e sa p o v e r e n j e m , vi a i
c e l a zemlja, da će Kraljevska vlada, ne sužavajući g r a n i c e ovih r a z g o v o r a , svima s n a g a m a na-
stojati da se sva pitanja, koja t a n g i r a j u r e š e n j e ovog p r o b l e m a , izvedu na čistinu i da se po-
gledi i interesi svakoga j a s n o o p r e d e l e .
Kad je reć o s p o r a z u m u , o n d a s v a k a k o ne m o ž e biti reći o d i k t o v a n j u j e d n e volje Ovaj
p r e d u s l o v m o r a j u p o š t e n o i lojalno ispuniti o b e p r e g o v a r a č k e s t r a n e .
Važno je za sve nas. da se j e d n o m za svagda o d b a c e sve p r e d r a s u d e iz prošlosti, da se
r a č u n a sa s t v a r n i m č i n j e n i c a m a i da se radi iskreno, o d l u č n o i brzo. Razum m o r a da vlada
nad o s e ć a n j i m a .
Ako su izvesni krajevi naše d o m o v i n e (bez n j i h o v e krivice i volje), u p r o š l o s t i geograf-
ski i k u l t u r n o bili p o d v o j e n i , u t a k v o m e životu razvijali i svoj p o s e b n i n a r o d n i individualitet,
pa se posle 20 g o d i n a z a j e d n i č k o g života i d a n a s t a k o o s e ć a j u , o n d a t r e b a r a č u n a t i sa lim
č i n j e n i c a m a i tražiti t a k v o r e š e n j e . koje će u okviru ove d r ž a v e realizovati n j i h o v e p o g l e d e
i o m o g u ć i t i n o r m a l a n i z a j e d n i č k i život.
R e š e n j e u s v a k o m slučaju m o r a biti t a k v o da H r v a t i m a stvori i f o r m a l n u i s t v a r n u rav-
n o p r a v n o s t u g r a n i c a m a o v e d r ž a v n e zajednice, koju oni ni j e d n i m svojim p o l i t i č k i m a k t o m
nisu porekli. S a m o t a k o m o ž e m o učvrstiti Jugoslaviju, n j e n u u n u t r a š n j u snagu, a p r e k o toga
i n j e n u o t p o r n o s t i prestiž u m e đ u n a r o d n o m životu.
Ako se do o v a k v o g s h v a t a n j a i rezultata, posle 20 g o d i n a našeg z a j e d n i č k o g života ne
d o đ e . m o r a l n u o d g o v o r n o s t p r e d n a r o d o m i i s t o r i j o m n o s i ć e oni koji svojim u s k i m i jed-
n o s t r a n i m s h v a t a n j e m o n e m o g u ć e o v o veliko d e l o k o n s o l i d a c i j e i u n u t r a š n j e g m i r a . . .
Kraljevska vlada s m a t r a da se nova o r i e n t a c i j a n a š e u n u t r a š n j e politike ne m o ž e za-
misliti bez novih političkih z a k o n a koji bi o m o g u ć i l i n o r m a l i z o v a n j e n a š e g p o l i t i č k o g živo-
2
ta«. '
U o d n o s u na vladinu deklaraciju Maček je izjavio da u njoj ima izvesnih
e l e m e n a t a po kojima se razlikuje od deklaracija p r e t h o d n i h vlada. Međutim,
u izjavi u r e d n i k u »Hrvatskog dnevnika« on je rekao:
• Nema ničega n o v o g a u o v o j deklaraciji što nije bilo r e č e n o u izjavama r a n i j i h vlada.
Ona p o m i n j e , istina, hrvatski p r o b l e m , ali nejeaže na koji naćin bi se on i m a o rešiti. Ali o n o
š t o je najvažnije, u o v o j d e k l a r a c i j i n e m a o n i h b a n a l n i h fraza o nacionalnom i driavnom je-
dinstvu. Bilo bi zaista p o g r e š n o s m a t r a t i ovo k a o korak u n a p r e d , ali ja ipak nalazim da je
o v o j e d a n polu-obrt n a d o b r u s i r a n u . « 2 '
Posle toga u i n o s t r a n o j i d o m a ć o j š t a m p i učestali su glasovi da se Maćek
o d r e k a o revizije Ustava i da je s p r e m a n na s p o r a z u m i bez toga. Iako Maćek
u tom m o m e n t u stvarno nije p o m i š l j a o na reviziju Ustava, »Hrvatski dnev-
nik« je u p o r n o d e m a n t o v a o te glasine, ali su se u »Hrvatskom dnevniku« na-
lazili i napisi u kojima se govorilo o s p r e m n o s t i vodstva HSS da se prihvati
i d r u k č i j a p r o c e d u r a za s p o r a z u m . Osvrćući se na pisanje b e o g r a d s k o g lista
»Vreme« d a j e Maćek o d u s t a o od zahteva za u k i d a n j e Ustava kao p r e t h o d n i m
uslovom za s p o r a z u m , »Hrvatski dnevnik« je pisao:
»Poznato je m e đ u t i m , da p r e d s j e d n i k dr Maček nije u t o m e smislu u o p č e d a v a o nikak-
vih izjava, te da je stoga n e u m j e s n o govoriti o o d u s t a j a n j u od bilo čega .. .« 2S
I opozicija u Srbiji i opozicija u Hrvatskoj s m a t r a l a je d a j e Deklaracija

u m n o g o č e m u n e p o t p u n a - nije ništa rekla o suštini hrvatskog p i t a n j a i nije
ništa r e č e n o na koji način misli vlada da priđe izvršenju svoga zadatka, tj. koje
se p r e t h o d n e m e r e p r e d v i đ a j u koje je vlada nagovestila i u k o m v r e m e n u će
se one preduzeti. U debati o b u d ž e t u Ministarstva u n u t r a š n j i h poslova Cvet-
ković je 10. m a r t a još j e d n o m p o t v r d i o gledište izneseno u Deklaraciji o važ-
nosti i hitnosti rešavanja hrvatskog pitanja, k a o i odlučnost vlade da t o m po-
slu stvarno priđe. Cvetković je izjavio da vlada ovom pitanju p o k l a n j a »svoju
naročitu pažnju« i s m a t r a da je to »jedan od izvanredno važnih p r o b l e m a i
njegovom rešavanju ima se pristupiti u p u n o j ozbiljnosti i p u n o j iskrenosti«.
Vlada je time j o š j e d n o m potvrdila svoju »specijalnu misiju«. 3 0
Osvrćući se na ovu Cvetkovićevu izjavu, »Hrvatski dnevnik« od 12. m a r t a
zaključio je: »Nakon j u č e r a š n j e g govora Dragiše Cvetkovića stav hrvatskog
n a r o d n o g vodstva ostaje isti koji je bio i n a k o n vladine Deklaracije od 16. feb-
ruara, j e r se predsjednik dr Maček ravna s a m o p r e m a d j e l i m a i p r e m a garan-
cijama koje za d j e l i m a stoje. A u tom p r o m j e n e nema«. Maćek je s m a t r a o da
vlada n e m a p o t r e b n o g autoriteta, ni m o r a l n o g ni stvarnog, pa nije u stanju da
ulazi u t a k e o d g o v o r a n p o s a o k a o što je zaključenje s p o r a z u m a HSS, da n e m a
p o t r e b n u snagu ni u n a r o d u , ni p r e m a kruni. Za Maćeka je bilo p r v e n s t v e n o
pitanje koliko će se u tom pitanju angažovati kruna. Za njegov stav bilo je pre-
s u d n o da li će knez Pavle celu stvar p r e n e t i na vladu i njoj prepustiti odgo-
vornost ili će sve držati u svojim r u k a m a , pri č e m u bi vlada bila s a m o paravan
iza koga bi se pravili a r a n ž m a n i između Mačeka i krune. U prvom slučaju, Ma-
ček nije i m a o m n o g o šta da o č e k u j e od vlade, pa nije želeo da s takvom vla-
d o m ulazi u pregovore, a u d r u g o m slučaju bio je s p r e m a n da p r e g o v a r a s
knezom Pavlom. »Hrvatski dnevnik« je naglašavao p o t r e b u da se što hitnije
pristupi stvarnim k o r a c i m a za postizanje s p o r a z u m a i da se »prihvati svaka
p r o c e d u r a koja se pokaže n a j p o g o d n i j o m za postizanje o n o g što se želi, j e r je
sigurno da se d a n a s više ne smije izgubiti ni j e d a n čas«. 3 '
Rezervisanost vodstva HSS p r e m a Cvetkovićevoj vladi nastala je zbog
toga što nije znala prave n a m e r e kneza Pavla. Posle p r e k i d a k o n t a k t a između
kneza i Maćeka u j a n u a r u , kontakti su obnovljeni polovinom m a r t a p r e k o Su-
bašića. Naime, p o č e t k o m m a r t a n e m a č k i konzul u Zagrebu Frojnd (Freundt
Alfred) je izveštavao da je Maček »nedavno« p r e k o Subašića u p u t i o knezu
Pavlu m e m o r a n d u m , izrađen od pravnih stručnjaka, u kojem je r a z m o t r e n a
m o g u ć n o s t da se s p o r a z u m postigne na o s n o v u čl. 116 Ustava, koji bi t a k o for-
m a l n o ostao i dalje u p o t p u n o s t i na snazi. »Po izjavi moga pouzdanika, jednog
od najbližih suradnika L' Mačeka. zapisao je dalje Frojnd, knez Pavle je d a o
ovaj m e m o r a n d u m na pVoučavanje pravnim stručnjacima koji su ga pozitivno
ocenili«. 3 2 Izgleda da je Snbašić ponovo bio kod kneza Pavla 16. marta i do-
neo mu četvrti Mačekov predlog o teritorijalnom razgraničenju, po kojemu
su bili povećani Maćekov i zahtevi. Tome se usprotivio knez Pavle pa je došlo
do prekida pregovora. Naime, knez Pavle se žalio J. Jovanoviću na teškoće u
svojim pregovorima s Mačekom: »Mnogo traži. Četiri godine razgovaram s
njim, ali ja ne mogu na federativnoj bazi. Staje federativna baza«. Kad mu je
Jovanović p r e p o r u č i o da pregovore s Mačekom prepusti Udruženoj opoziciji,
knez Pavle je odgovorio: «Ja ću. ali teško .. . Maček je težak pregovarač . . . ne
vidi daleko, neće da razume državne interese . . . on gleda uske lokalne .. .«
Na Jovanovićevu p r i m e d b u : »Ne on je vod nezadovoljnog n a r o d a hrvats-
kog . . . kao Gandi«. Knez Pav le je dodao: »Narod bi popustio, ali on tvrda Slo-
venaćka glava neće . . . sitan, mali, lokalan . . . mozak«. 3 3
Posle poslednjeg kontakta s Mačekom p r e k o Subašića, knez Pavle je od-
lučio da se pov uče iz prvog plana u kome se do tada nalazio zato što se nije
slagao s Mačekovim zahlevima, te je radije p r e n e o pregovore na predsednika
v lade Cv etkov ića koji je, posle završetka budžetske debate, mogao da se pre-
orijentiše na osnovni zadatak pregovora, kako je to knez Pavle bio zamislio
od samog početka. Kad je Maćek obavešten o predstojećem dolasku Cvetko-
vića u Zagreb, Maček je na ovu poruku uputio Subašiću da prenese knezu
Pavlu da ne može pregovarati s Cvetkovićem ako dolazi kao predstavnik
Srba, već samo ako dolazi kao m a n d a t o r krune. Pošto je knez Pavle dolazio
kao m a n d a t o r krune, Cvetkoviću je bio otvoren put u Zagreb. 3 4
Prvi susret Cvetkovića i Maćeka 2. aprila imao je s a m o kurtoazni karak-
ter. U toku sledeča dva dana, 3. i 4. aprila politički razgovori tekli su povoljno
- razmatrana su sva pitanja koja se odnose na položaj Hrvala u državi i na-
stojalo se da se udovolji svim njihovim opravdanim težnjama, kako bi se us-
postavilo p u n o poverenje Srba, Hrvata i Slovenaca u svim manifestacijama
njihovog zajedničkog života. Posle razgovora Cvetković je rekao: »Zasad ide
vrlo dobro!« »Hrvatski dnevnik« od 6. aprila pisao je da se »očekuje da će na-
stavak pregovora značiti d o n o š e n j e odluka bez zavlačenja«. a »Politički vjes-
nik« br. II. mart-april, 10. april 1939. s m a t r a o je da se ne treba zanositi pre-
tjeranim optimizmom, ali »ipak treba konstatirali da je to prvi razgovor vode
hrvatskog naroda s predsjednikom beogradske vlade, koji je dobio ozbiljan ka-
rakter«.
Samo tri dana posle Maćekovih razgovora s Cvetkovićem, tj. 7. aprila ita-
lijanske trupe ušle su u Albaniju, što je jugoslovenska vlada primila kao sv-
ršen čin, svakako i zato što nije rešeno hrvatsko pitanje, iako je knez Pavle bio
svestan da je time pogoršan spoljnopolitički položaj Jugoslavije, pa je raču-
nao da na osnovu toga može iznuditi koncesije od Maćeka. Zato je p r e k o Ko-
šutića. koji je došao u Beograd avionom koji mu je poslao u Karlovac, poručio
Maćeku da zbog o p a s n e m e đ u n a r o d n e situacije o d m a h pošalje svoje pred-
stavnike u vladu. No, i Maćek je u tome v ideo mogućnost da iznudi koncesije
od kneza Pavla. Tri dana posle ove kneževe p o r u k e «Politički vjesnik« je, iz-
među ostalog, pisao:
S u d b o n o s n i d o g a đ a j i u Evropi i n e p r e s t a n a r a t n a o p a s n o s t stvorili su veliko uzbuđe-
nu: ne s a m u u političkim krugovima, n e g o i u svim n a r o d i m a E v r o p e Naročito je veliko uz-
buđenje nastalo u onim zemljama kore nisu iznutra sređene i u kojima narodi nisu zadovoljni
l Jugoslaviji u z b u đ e n j e dostiže veliki s t e p e n Ali u m j e s t o da krugovi v l a s i r o d r ž a e a u
B e o g r a d u i/ loga p o v u k u p i a v i l a n zaključak i u b r z a n i m t e m p o m riješe h r v a t s k o pitanje na
zadovoljstvo Hrvala, a bez obzira na l o r m a l n o s t i i sitne s u k o b e političkih f a k t o r a i s t r a n a k a ,
oni nisu čini se iz teške s u d b i n e Ceho-Slovaćke ništa naučili« 5 5
Rezultat koji se m o g a o nazreli iz k o m i n i k e a od 4. aprila o razgovorima
između Maćeka i Cvetkovića izazvao je nezadovoljstvo Udružene opozicije
(UO) zato što se pokazalo da Maćek n e o d s t u p n o zahteva da se n a j p r e utvrdi
teritorijalni obim Hrvatske i njene kompetencije, a Udružena opozicija je up-
ravo željela da se ta pitanja odlože za n a k n a d n o s p o r a z u m e v a n j e . S. Jovanović
je istakao da način k a k o je Maćek postavio hrvatsko pitanje u razgovorima
sa knezom Pavlom znači u isto v r e m e i postavljanje srpskog pitanja. »Sprećiti
dr Maćeka a k o se može da ne ide tim p u t e m , ali ne sprećiti ništa što bi moglo
da zaoštri o d n o s e između Srba i Hrvata«. S d r u g e strane. Maćek je tražio pre-
kid p r e g o v o r a da bi od opozicije tražio o b j a š n j e n j e o o n o m e što se načelno
dogovorio s Cvetkovićem, tj. o teritoriji i k o m p e t e n c i j a m a , pa je poslao Ko-
šutića u Beograd, a i vodstvo Udružene opozicije tražilo je da o d m a h d o đ e de-
legat HSS. Tako su održane tri k o n f e r e n c i j e Košutića s p r e d s t a v n i c i m a UO i
JNS. Košutić im je p o d n i o i n f o r m a c i j u da su razgovori imali informativni ka-
rakter. da se raspravljalo o svemu, pa i o teritorijalnim p i t a n j i m a i o kompe-
tencijama, d a j e Cvetković izjavio kako ne govori u ime JRZ već kao predsed-
nik vlade i m a n d a t o r k r u n e i da Maćek želi da s p o r a z u m postigne s Udruže-
nom opozicijom, tako da bi se n a j p r e postigla saglasnost o teritorijalnim gra-
n i c a m a i k o m p e t e n c i j a m a , o n d a bi knezu Pavlu m o g a o da p o d n e s e predlog:
Ja sam se s p o r a z u m e o s UO i s p r e m a n sam da sa n j o m u đ e m u vladu i spro-
vedeni rešenje. Zatim je Košutić izjavio da Maćek ne može ulaziti u vladu koja
ne bi imala već gotovo r e š e n j e hrvatskog pitanja, j e r neće da vlada radi vla-
d a n j a već m o r a n a r o d u da da o n o što je o b e ć a o - »vladu ali koja ima da iz-
vede r e š e n j e - inače ne«. 3 6 Ali, knez Pavle nije želeo da s k l a p a n j e s p o r a z u m a
i njegovo izvođenje poveri s t r a n k a m a Udružene opozicije iz više razloga.
Prvo, zato što bi bilo n e p o v o l j n o p r i m l j e n o u Berlinu i Rimu, jer bi Udružena
opozicija mogla izmeniti d o t a d a š n j u spoljnopolitićku orijentaciju Jugoslavije
na njihovu štetu; drugo, zato što je i sam knez Pavle bio protiv ma kakve de-
mokratizacije političkog života, pored ostalog, i zato što su N e m a ć k a i Italija
p o t p o m a g a l e autoritativni režim u Jugoslaviji - on je u j e d n o m razgovoru sa
J. Jovanovićem rekao: »Slobode, slobode . . . , ali neće to N e m a ć k a i Italija, one
bi da njih d a m protestovale o d m a h . « 3 7 A knez Pavle je bio k r a j n j e rezervisan
p r e m a U d r u ž e n o j opoziciji u velikoj meri u p r a v o zato što su p a r o l e N a r o d n o g
f r o n t a p r i h v a t a n e u m a s a m a , pa je s t r a h o v a o da bi dolazak Udružene opozi-
cije na vlast m o g a o dovesti do jačeg širenja levičarskih tendencija, naročito
s obzii om na r a s p o l o ž e n j e i težnje omladine. Treći razlog što je knez Pavle bio
protiv p r e g o v o r a Udružene opozicije i HSS sastojao se u t o m e što je s m a t r a o
da s p o r a z u m t r e b a što pre zaključiti i da se m o r a pristati na p r o c e d u r u koju
je Maček tražio, tj, s p o r a z u m o teritoriji i k o m p e t e n c i j a m a Hrvatske, pa se u
celoj stvari u p u n o j meri angažovao i sve p r e u z e o u svoje ruke, j e r je s m a t r a o
ne s a m o da Udružena opozicija može biti p r e p r e k a za o s t v a r e n j e ovog plana,
nego i da nije u stanju zbog svoje heterogenosti, razjedinjenosti i neodlučnosti
da zadovolji o b a zahteva - brzinu u izvođenju s p o r a z u m a i s p o r a z u m pod us-
lovima koje Maček postavlja. Iako je Maček više želeo da u pregovore b u d e
u k l j u č e n a Udružena opozicija nego da ih vodi s a m o JRZ, on se nije hteo suviše
angažovati i vezati za Udruženu opoziciju da ne bi d o v e o u pitanje svoje od-
nose s d r u g i m p a r t n e r o m za pregovore - Cvetkovićem i knezom Pavlom, jer
je i m a o u vidu stav kneza Pavla p r e m a UO i d r ž a n j e samog vodstva njenih stra-
naka p r e m a HSS. 3 8
Pošto je knez Pavle d a o garancije da će se ozbiljno pristupiti k o n k r e t n i m
r a s p r a v a m a , a Maček učinio koncesiju da ne insistira na o b a v e z n o učešće Ud-
ružene opozicije u pregovorima, bio je p r i p r e m l j e n drugi Cvetkovićev put u
Zagreb, gde je stigao 15. aprila. U prvim razgovorima p o s t i g n u t a je načelna sa-
glasnost; Cvetković je p o n u d i o spajanje Savske i P r i m o r s k e banov ine i grada
Dubrovnika s o k o l i n o m , s tim da se izve s ne k o r e k t u r e izvrše prilikom konač-
nog p r e u r e đ e n j a države. Maćek je predložio:
1) razgraničenje p r e m a isiorijskim j e d i n i c a m a u smislu rezolucije SDK
od 1. avgusta 1928;
2) Hrvatska u ovim granicama: Savska banovina do Sida, srezovi Brčko,
Gradačac i Derventa, zatim Savom do Une, Unom do ušća Sane, S a n o m do Jaj-
ca, Zenice, Visokog, odatle na granicu P r i m o r s k e banov ine, zatim Dubrovnik
do Herceg-Novog. s tim da takvo razgraničenje dolazi u obzir u slučaju da pre-
ostali delovi Bosne i Vojvodine b u d u zasebne jedinice, a a k o ne bi bile zaseb-
ne jedinice, o n d a
3) granica između Hrvatske i Srbije išla bi od Subotice p r a v o m linijom
na Ilok i Savu, zatim do Bosne, Bosnom do pod Sarajevo i odatle na granicu
Primorske banovine i do Herceg-Novog. 3 9
Posle sastanka C v e t k o v i ć a s a Korošcem i S p a h o m 16. aprila u Rogaškoj
Slatini, Cvetković se s u t r a d a n ponovo sastao sa Mačekom. Tom pr ilikom teš-
koće su nastale zbog Maćekovih zahteva kojim su tražene teritorije p r e k o
Savske i P r i m o r s k e b a n o v i n e i Dubrovnika o ć e m u je o d m a h p o s t i g n u t a sa-
glasnost. a najviše se sporilo o k o dela Bosanske krajine, tzv. »Turske Hrvats-
ke« koju je Maćek tražio Postignuta je saglasnost da se na Hrvatsku sa po-
jedinih ministarstava p r e n e s u o d r e đ e n e k o m p e t e n c i j e i da se o b r a z u j e vlada
koja će imati zadatak da sporazum sprovodi u život i izvrši p r i p r e m e za ko-
n a č n o p r e u r e đ e n j e zemlje, ali se nije raspravljalo o s a m i m k o m p e t e n c i j a m a .
Pošto nije postignut s p o r a z u m o teritorijama, čekalo se da Cvetković d o n e s e
odgovor na Maćekove predloge. 4 0
Posle Cvetkovićevog odlaska iz Zagreba, Maček je p o n o v o o d l u č i o da po-
kuša da UO i JNS dobije o d o b r e n j e da s Cvetkov ićem može razgovarati i u ime
ovih stranaka, pa su u tom cilju u Beograd poslati samostalni d e m o k r a t i Vil-
d e r i Kosanovic. Oni su u ime Mećeka i SDK u celini tražili da UO i JNS pri-
hvate Maćekov predlog o razgraničenju i da ga ovlaste za razgovore s Cvet-
kovićem. Međutim, svi predstavnici ovih s t r a n a k a »odbili su da udu sa Dra-
gišom u rad o k o d e o b e zemlje, a pogotovo na naćin na koji je dr Maček izložio
stvari u .diktandu' koji je Maćek p r e d a o Vilderu da UO i JNS saopšti - usme-
no«. U o d g o v o r u oni su naglasili »da rešavanje hrvatskog pitanja, zadovolja-
vajući p o t r e b e Hrvata za svojstven r a v n o p r a v a n razvoj u zajednici, čini or-
ganski d e o opšteg p r e u r e đ e n j a našeg državnog i n a r o d n o g života; da se to pi-
tanje može resiti s a m o kao delo pravih predstavnika n a r o d a srpskog, hrvats-
kog i slovenačkog u zajednici sa K r u n o m . . da se predstavnici UO i JNS ne
mogu izjašnjavati o radu u k o m e ne sudeluju aktivno i na čiji tok i rezultate
n e m a j u uticaja« i da ponavljaiu predlog koji su izneli M a č e k o v o m delegatu
Košutiću: »da se u ovom s u d b o n o s n o m času učini apel na Kneza n a m e s n i k a
da uzme inicijativu za sastanak takvog f o r u m a i za takav naćin rešavanja« 4 1
Cvetković je 22. aprila i po treći put d o š a o u Zagreb sa o d g o v o r o m na Ma-
ćekov predlog o razgraničenju, pa je istog d a n a postigao sa M a č e k o m sledeče:
»1) Na osnov u p a r a g r a f a 116. Ustava o d m a h izvršiti s p a j a n j e Savske i Pri-
m o r s k e banov ine s g r a d o m i k o t a r o m Dubrovnik u j e d n u jedinicu pod ime-
num Banovina Hrvatska. Definitivan pak opseg Banovine Hrvatske odredit
ce se o d l u k o m n a r o d a p u t e m glasanja u preostalim dijelovima Bosne i Her-
cegovine, Dalmacije, te Srijema i Vojvodine.
2)Izvršiti o d m a h p r e n o s k o m p e t e n c i j a s Centralne vlasti na Banovinu Hr-
vatsku tako, da opća nadležnost ostaje zajedničkoj c e n t r a l n o j vlasti za poslo-
ve vanjske politike, n a r o d n e o b r a n e i vrhovne državne uprave; poseban po
ložaj Hrvatske zagarantirat ce se ustavnom o d r e d b o m - u g o v o r o m .
3) Radi definitivnog p r e u r e đ e n j a države sastavlja se zajednička vlada,
koja ima p r i p r e m i t i i provesti nov o u r e đ e n j e državne zajednice. U novostvo-
renim j e d i n i c a m a bit će osiguran pun reciprocitet Srba i Hrvata i p u n a rav-
nopravnost vjeroispovjesti na bazi p r o p o r c i o n a l n o g sudjelovanja kroz usta-
nove. M o m e n a t kada će se to privesti u djelo, odredit će se s p o r a z u m n o s mje-
rodavnim faktorima.« 4 2
U javnosti nije d a t o nikakvo s a o p š t e n j e o rezultatima razgovora, s a m o je
posle sastanka Cvetkovica i Maćeka sutradan, 23. aprila, s a o p š t e n o da ce se
opet sastati za dva do tri d a n a . 4 3
Pošto se Cvetković 26. aprila vratio u Zagreb s o d g o v o r o m da Namesništ-
vo ne prihvata stilizaciju sporazuma, naročito na o d r e d b e o plebiscitu u delu
Dalmacije (Boka Kotorska) i Vojvodine, Maćek je d a o koncesiju na taj naćin
što je ta| d e o s p o r a z u m a formulisan ovako: »Definitivni pak opseg Banov ine
Hrvatske odredit će se o d l u k o m n a r o d a p u t e m glasovanja u preostalim dije-
lovima Bosne i Hercegovine, te Srijema.« 4 4
Posle s a s t a n k a od 27. aprila u kominikeu za javnost r e č e n o je:
»Konačni razgovori između g. Dragi se Cvetkovica. p r e d s e d n i k a M i n i s t a r s k o g veča i g.
dr Vlatka Maćeka, p r e d s j e d n i k a H r v a t s k e s e l j a č k e s t r a n k e i Seljačko d e m o k r a t s k e kaoli-
ctje o rcseniu h r v a t s k o g p i t a n j a završeni su d a n a s u Z a g r e b u . Delinitivna ce se o d l u k a do-
nijeti u n a j k r a ć e m v r e m e n u « . 4 6
Sutradan, 28. aprila. »Hrvatski dnevnik« je, odajući priznanje Cvetkoviću,
istakao d a j e »prvi slučaj od kako postoji ova zajednica, da se predsjednik jed-
ne vlade našao na istom t e r e n u s p r e d s t a v n i k o m hrvatskog n a r o d a u ovako
važnoj i k r u p n o j stvari .. . Kad je d o š a o na čelo vlade izjavio je da neće tak-
tizirati i da će se ozbiljno prihvatiti posla .. .« 45
Posle u s p e š n o završenih razgovora Maćek je očekivao poziv kod kneza
Pavla, pa su i b u d u ć i ministri bili s p r e m n i za put. Prema i n f o r m a c i j a m a ne-
maćkog poslanstva u Beogradu, navodno, bilo je d o g o v o r e n o da u vlad u uđu
6 predstavnika SDK (4 iz HSS i 2 iz SDS) za resore: trgovine, pravde, socijal-
nog staranja, građevina i fizičkog vaspitanja, s tim da j e d a n ministar bez
portfelja u isto v r e m e b u d e i ban Banovine Hrvatske. Maćeku je, navodno,
bilo p o n u đ e n o p r e d s e d n i š t v o vlade, a Cvetković bi zadržao r e s o r u n u t r a š n j i h
poslova, a k o bi Maćek prihvatio položaj p r e d s e d n i k a vlade. 4 6
Kako od Cvetkovica nisu stizale nikakve vesti. Maćek je u p u t i o Subašića
u Beograd da ispila u č e m u je stvar. Subašić se zadržao tri d a n a u Beogradu,
gde se sastao sa knezom Pavlom i Cvetkovićem, kada mu je Cvetković konač-
no izjav io da Namesni >tvo nije prihvatilo s p o r a z u m o n a k o k a k o je bio formu-
lisan 27. aprila, ali da bi se mogla naći neka d r u g a osnova. Posle povratka u
Zagreb 4. maja uveće, Subašić je, posle referisanja vodstvu HSS o svom putu
u Beograd, d o b i o zadatak od Maćeka da uputi pismo Cvetkoviću da Maćek
s m a t r a da je Namesništvo odbilo s p o r a z u m od 27. aprila, pa je u specijalnom
izdanju »Hrvatskog dnevnika« od 5. maja to i p o t v r đ e n o . Međutim, Cvetković
je s u t r a d a n izjavio n o v i n a r i m a da se obostrani predloži, koji su izneti u toku
poslednjih d a n a između njega i Maćeka, još uvek nalaze na p r o u č a v a n j u , a to
znači da s p o r a z u m nije o d b a č e n , već da se i dalje proučava. Po s v e m u izgleda
da je Namesništvo o d b i l o s p o r a z u m ne s a m o zato što se nije složilo sa plebis-
citom kako će se odrediti obim teritorije Banovine Hrvatske, nego i zbog pro-
tivljenja svih faktora, političkih, vojnih i drugih i onih na vlasti i onih u opo-
ziciji.
Oko pitanja teritorijalnog razgraničenja i koncesija Maćeka u Bosni ener-
gično se suprotstavljao M. Spaho, kao i sve političke s t r a n k e koje su okupljale
Srbe. Sem toga, vojni krugovi su se suprotstavljali f e d e r a t i v n o j organizaciji
države, j e r su smatrali da to slabi o d b r a m b e n u m o ć i s p o s o b n o s t zemlje. Pre-
ma pisanju lista »Njus Hronikl« (»News Cronicle«) viši oficiri su knezu Pavlu
o t v o r e n o stavili do znanja da se ne slažu sa s p o r a z u m o m u smislu Maćekovih
zahteva, j e r se time slabi o d b r a m b e n a sposobnost i da u tom slučaju skidaju
sa sebe o d g o v o r n o s t za o d b r a n u zemlje. 4 7 Na pitanje dr Lj. Bobana, da li je
kao načelnik G e n e r a l š t a b a bio obavešten o p r e g o v o r i m a Cvetkovič-Maćek,
general Simović je odgovorio da u toku p r e g o v o r a nije bio obaveštavan i da
od Glavnog g e n e r a l š t a b a nije traženo mišljenje u nekoj zvanićnoj formi.
»Cvetković me je o t o m e privatno pitao. Bio sam protiv toga da se č e p a Bos-
na. da Brčko, Mostar, Travnik i neki drugi delovi idu u sastav Banovine Hr-
vatske« (Izjava od 23. j u n a 1939). 48
Jedan od razloga što je Namesništvo o d b i l o s p o r a z u m od 27. aprila sva-
kako je bio i spoljnopolitićki faktor. Naime, o k u p a c i j e Čehoslovačke i Alba-
nije uticale su na kneza Pavla da požuri s k l a p a n j e s p o r a z u m a sa Mačekom,
jer je Maček m o g a o da koristi takvu situaciju za vršenje pritiska na jugoslo-
vensku vladu, a N e m a ć k a i Italija da ga p o m o g n u a k o bi Jugoslavija ispoljila
neprijateljstvo p r e m a njima, tim pre što su i Berlin i Rim gajili n e p o v e r e n j e
p r e m a Jugoslaviji posle Stojadinovićevog pada. Međutim, pošto se situacija
stišala posle p o s e t e Veneciji i Berlinu Cincar Markovića koji je uverio vlade
N e m a ć k e i Italije da će Jugoslavija nastaviti prijateljsku politiku p r e m a sila-
ma Osovine, nije se m o r a l o žuriti sa s k l a p a n j e m sporazuma, tim p r e što je
knez Pavle prilikom p r e d s t o j e ć e g puta u Berlin i Rim želeo da ispita njihov
stav p r e m a Jugoslaviji. Na osnovu rezultata svoje p o s e t e on je m o g a o da od-
redi svoj stav p r e m a Maćeku i koliko se može popuštati Hrvatskoj seljačkoj
stranci, tj. brže i više a k o d o d e do u v e r e n j a d a je nepovoljan m e đ u n a r o d n i po-
ložaj Jugoslavije i o b r a t n o da ne p o p u š t a a k o je situacija povoljna. S d r u g e
strane, Maćek je m o g a o očekivati da će osovinske sile prilikom p o s e t e kneza
Pavla pokušati da traže nove koncesi je od Jugoslavije i da će a n t a g o n i z a m Ne-
maćke i Italije o k o Jugoslav ije biti još više p o d s t a k n u t tako da će i N e m a ć k a
i Italija nastojati da j e d n a d r u g o j oslabe pozicije p r e m a Jugoslaviji, pa bi se
moglo očekivati da će p o d u p i r a t i rešenje hrvatskog pitanja kao j e d n e od glav-
nih teškoća Jugoslavije koja je može dovesti u zavisnost od n e k e od sila Oso-
vine.
Pošto je Namesništvo odbilo s p o r a z u m od 27. aprila, posle Mačekovog iz-
veštaja o toku p r e g o v o r a sa Cvetkovićem, Hrv atsko n a r o d n o zastupstvo je na
sednici 8. m a j a d o n e l o Rezoluciju u kojoj je - kao što je već n a v e d e n o u
p r e t h o d n o m odeljku - zaprećeno da će se hrvatsko pitanje postaviti kao među-
narodni problem, zato što je hrvatski narod n e o p r a v d a n o i bez svoje krivice
i protiv svoje volje isključen od svake m e đ u n a r o d n e s a r a d n j e i što Jugoslavija
nije ni do d a n a s obezbedila r a v n o p r a v n o s t Srba, Hrvata i Slovenaca. Na kraju
je Hrvatsko n a r o d n o zastupstvo od jbrilo Maćekov rad i ovlastilo ga »da u
ime njegovo p r e m a daljem d r ž a n j u s r p s k o g n a r o d a i p r e m a političkoj situa-
ciji u Evropi donosi p o t r e b n e odluke i p r e d u z i m a sve akcije u u n u t r a š n j o j i
spoljnoj politici.« 4 9
Britanski poslanik u B e o g r a d u Kambel (Campbell Sir Roland), u svom
izveštaju od 8. m a j a 1939, na osnovu prispelih i n f o r m a c i j a o p r e k i d u razgo-
vora Cvetkovic-Maček. između ostalog, kaže da je Maček, iako je p r e t h o d n o
izjavio knezu Pavlu s p r e m n o s t za p r e g o v o r e na bazi postojećeg Ustava, poku-
šao da postavlja nove uslove koje knez nije m o g a o da prihvati, v e ć j e zatražio
od Cvetkovića da učini što može; da je do tog n a v o d n o g s p o r a z u m a između
Cvetkovića i Maćeka došlo pod uslovima koji nisu bili poznati javnosti i da
je Maćek »nekoliko d a n a kasnije u p u t i o p i s m o - sa čijom je sadržinom upoz-
nao š t a m p u 5. m a j a - kojim je obavestio D. Cvetkovića da, s o b z i r o m da su
u m e đ u v r e m e n u primljeni novi predloži iz Beograda, m o r a da pretpostavi da
je Namesništvo odbacilo s p o r a z u m koji je između njih postignut. Kampbel
dalje kaže: »Ova č u d n a situacija dovela je do, k a k o izgleda, novog zastoja«,
iako Cvetković s m a t r a da pregovori nisu prekinuti. Međutim, knez Pavle mu
je, u razgovoru 8. maja, r e k a o d a j e ogorčen što je Maček objavio pismo upu-
ć e n o Cvetkoviću, j e r se s t e k a o utisak da je on (knez) jedina p r e p r e k a . Do sada
postignuti s p o r a z u m je s a m o j e d n a e t a p a u pregovorima. Zahtevi Maćeka da
se u Bosni i Hercegovini održi plebiscit bili su neprihvatljivi, pa se na to od-
govorilo p r o t i v p r e d l o g o m da se plebiscit održi u r o k u od godinu d a n a u če-
trnaest o d r e đ e n i h srezova, r e k a o je knez. Kampbel pretpostavlja da je »do
p r e k i d a došlo bilo zato š t o je Cvetković p r e k o r a č i o svoja ovlašćenja, bilo zato
što je knez bio nezadovoljan p r e g o v o r i m a u Zagrebu. Knez mu je n a p o m e n u o
i to da su ga patrijarh, vojni savetnici i mnogi zvanični i privatni krugovi upo-
zorili da bi p r e d a v a n j e Hrvatskoj velikih srezova koji nisu isključivo hrvatski
izazvalo nešto nalik na revoluciju u Srbiji . . . «
Zatim Kampbel naglašava da. po njegovom mišljenju, krivicu za zastoj u
pregovorima, uglavnom, snosi hrvatska strana, iako gaji »znatne simpatije
p r e m a Hrvatima, sa kojima se nije uvek p r a v e d n o postupalo«. »Činjenica da
problemi nisu mogli da se rese tokom proteklih godina može se isto toliko ob-
jasniti rešenošću Srba da očuvaju svoj dominantni položaj u državi koliko i
tvrdoglavim karakteristikama Hrvala ( p o d v u k a o V.T.). Krivica za sadašnji ćor-
sokak m o r a se, ipak. po m o m mišljenju, pripisati dr Maćeku, koji se pod oz-
biljnim o k o l n o s t i m a t r e n u t k a p o n e o otprilike kao seljak koji p r e g o v a r a o
prodaji j u t r a zemlje«. U zaključku Kampbel, uglavnom, kaže da n i č e m u ne bi
vodilo a k o bi se r e š e n j e m hrvatskog p r o b l e m a stvorio srpski p r o b l e m , j e r bi
se u zemlji izazvao »još obziljniji i opasniji rascep nego što d a n a s postoji« . . .
»Da su Srbi ispoljili u prošlosti veće r a z u m e v a n j e p r o b l e m a i veću s p r e m n o s t
da ga reše na p r a v e d n o j osnovi, on sigurno ne bi nikad d o b i o t a k o a k u t a n ob-
lik kakav ima danas. To više nije svađa između dva o g r a n k a iste rase: to je pre-
raslo u p o b u n u naroda, koji sebe naziva p o s e b n o m nacijom, protiv o m r a ž e n e
vladavine Beograda«. Ovom izveštaju Kampbel je priložio i prevod Rezolucije
koju su hrvatski poslanici usvojili 8. maja, posle o d b i j a n j a Namesništva da
odobri p o m e n u t i nacrt s p o r a z u m a od 27. aprila. 5 0
Analizirajući ovaj izveštaj, analitičari Forin ofisa su uglavnom došli do za-
ključka, da pored kulturnih, istorijskih i e k o n o m s k i h i drugih razlika između
Srba i Hrvata, kao razlog za n e u s p e h u p r e g o v o r i m a navode i sledeče:
• Hrvatski zahtev za f e d e r a t i v n i m u r e đ e n j e m ili vrlo š i r o k o m a u t o n o m i j o m zasniva se
na velikom b r o j u žalbi, koje se m o g u rezimirati kao n e z a d o v o l j s t v o zbog v lasli S r b a nad sre-
zov ima n a s t a n j e n i m H r v a t i m a . Tv rdi se d a j e u hrvatskim srezov ima. iako n o m i n a l n o postoji
izvesna a u t o n o m i j a , a d m i n i s t r a c i j a u r u k a m a Srba Policija, čiji su oficiri u g l a v n o m Srbi. igra
n e p o t r e b n u ulogu u opšloi administraciji. Cenzura, p o t p u n o u r u k a m a s l u ž b e n i k a koje po-
stavlja Beograd, s p r e č a v a bilo kakav oblik političke diskusije K o m a n d n i k a d a r u vojsci sa-
činjavaju s k o r o isključivo Srbi Isto se t a k o tvrdi da se Hrvatska, k a o bogatija, više opo-
rezuje d o k se na Srbiju, koja je s i r o m a š n i j a , troši više novca, a to je d o v e l o do pritužbi da
h r v a t s k a i n d u s t r i j a i p o l j o p r i v r e d a t r p e e k o n o m s k u šlelu zbog povlaščivanja njihovih sr-
pskih k o n k u r e n a t a . Sem toga. postoji s v e o p š t e n e z a d o v o l j s t v o i z b o r n i m z a k o n o d a v s t v o m .
Za Maćeka se kaže »da n e m a p o t p u n u vlast nad ć e l o m naciiom, s o b z i r o m da je p r i n u đ e n
da traži zlatnu s r e d i n u u politici između f r a n k o v a c a , e k s t r e m n i h s e p a r a t i s t a , s j e d n e s t r a n e ,
i h r v a t s k i h i n t e l e k t u a l a c a , koji su s p r e m n i da idu d a l e k o u u s t u p c i m a da bi se d o š l o do spo-
r a z u m a s B e o g r a d o m , s d r u g e s t r a n e Predstavnici Srba m o r a j u isto t a k o da vode r a č u n a o
s n a ž n i m n a c i o n a l i s t i č k i m o s e c a n | i m a vojske i p r a v o s l a v n e c i k v e « . 5 '
Cini se da su K a m p b e l o v e konstatacije i prednji zaključci analitičara Fo-

rin ofisa u osnovi bili objektivni i tačni.
Tih dana je »Politički vjesnik« pisao:
• d a se od sviju država u Evropi nalazi d a n a s Jugoslavija u n a j o p a s n i j e m i najizloženi-
jem m j e s t u i položaju zbog n e r i j e š e n o g h r v a t s k o g pitanja, jer nerješeno hrvatsko pitanje moći
će poslužiti kao najbolja poluga da se otvori prodor na njezinom tijelu, ( p o d v u č e n o u origina-
lu) Mi Hrvati ne s n o s i m o za lo nikakvu o d g o v o r n o s t ni krivicu i m o ž e m o m i r n e d u š e če-
kali. jer će se h r v a t s k o p i t a n j e m o r a t i riješiti u s k o r o v r i j e m e uz s l o b o d a n p r i s t a n a k Beog-
r a d a ili protiv njegove volje Ukoliko će se o n o m o r a t i rješavati m e đ u n a r o d n o m p o m o ć i . Hr-
vati za to n e ć e snositi n i k a k v e krivnje. «
To je bilo u stilu politike vodstva HSS da se stalno operiše sa spoljnopo-
litičkom o p a s n o š ć u kao a r g u m e n t o m kojim se može pretiti vladi i kruni i iz-
nuditi koncesije. 5 2
Posle odbijanja Namesništva da prihvati s p o r a z u m od 27. aprila i s e d n i c e
Hrvatskog n a r o d n o g zastupstva i njegove Rezolucije, Maček je d o n e o o d l u k u
da nastavi ranije započete p r e g o v o r e sa Canom. O p r e g o v o r i m a p r e k o Kar-
nelutija i ugov o r a od 26. m a j a o p š i r n o je izneto u p r e t h o d n o m odeljku Hrvats-
ko pitanje kao međunarodni problem, pa se ovde neće ponavljati.
Uoči sastanka Hrvatskog n a r o d n o g predstavništva, vodstvo Udružene
opozicije održalo je 7. m a j a sastanak na kojem je o d l u č e n o da Čubrilović i
K r a m e r o t p u t u j u u Zagreb da Maćeku »skrenu pažnju da se na p r e d s t o j e ć e m
sastanku Hrvatskog n a r o d n o g zastupstva ne d o n e s u p r e o š t r e i s u d b o n o s n e
o d l u k e i da prenesu zaključak UO na kojoj osnovi je s p r e m n a na s p o r a z u m
sa Mačekom, naime, da razgraničenje ide otprilike u s k o m p r u g o m i na Brčko,
s tim da se ispravi u pogledu Donje Neretve u korist Srba, a u pogledu kom-
petencija da se d o g o v o r e Srbi i Hrvati. Vodstvo UO bilo je s p r e m n o da se, i
p r e obrazovanja K o n c e n t r a c i o n e vlade, na K r u n s k o m savetu d o n e s u zaključ-
ci u pogledu teritorija i k o m p e t e n c i j a , tj. da se s p r o v e d e p r o c e d u r a približno
o n a k o kako je Maćek tražio. Nakon kraće diskusije, Maćek je u načelu prihva-
tio Cubrilovićevo i K i a m e r o v o izlaganje, s tim da bi t r e b a l o da se što p r e sa-
stanu delegati pojedinih g r u p a koje su učestvovale na izbornoj listi opozicije
i p r o n a đ u osnovu za dalji rad. S d r u g e strane, »Maćek se s m a t r a obaveznim«
- kaže se u izveštaju Gavrilovića i K r a m e r a - »da se o d n o s sa opozicijom pre-
tvori u jednu čvrsto povezanu zajednicu izvan koje niko neće. pa ni on, dr Ma-
ćek, moći da vodi ma kakve p o s e b n e akcije ili pravi n e k e aranžmane«. Ali ne-
p o v e r e n j e između UO i SDK bilo je već toliko da je bilo jasno da od spora-
z u m a neće biti ništa. Naime, neki članovi su se izjasnili protiv bilo kakvog da-
ljeg rasrpavljanja s Mačekom. neki da Maćek m o r a p r e t h o d n o odbiti dalje
razgovore sa k r u n o m onakvi kakvu su do tada vodeni, neki su se zalagali da
se ide u Zagreb na pregovore, pa je »Hrvatski dnevnik« pisao »da je držanje
Udružene opozicije bilo u tolikoj mjeri indiferentno ili mlitavo, da je to mo-
gao svako opaziti«, da se ona »pokazala p o t p u n o jedinstvenom, ali na žalost
u indiferentnosti«. 5 3
Međutim, ni Maćek ni Cvetković nisu smatrali da je odbijanjem sporazu-
ma od strane Namesništva definitivno prekinuta mogućnost da njih dvojica
dovedu sporazum do kraja. Tako je Cvetković. posle povratka kneza Pavla iz
Rima, p r i p r e m i o teren za nove susrete sa Mačekom, ali nije žurio, očekujući
kneževu posetu Berlinu p o č e t k o m juna. L svojoj usmenoj poruci preko Čub-
rilovica, Cvetković je predložio Maćeku da se obrazuju četiri teritorijalne je-
dinice:
I) Dravska banovina. 2) Savska i Primorska banovina i kotar Dubrov nik.
3) Vrbaska, Drinska i Zelska banovina, 4) Vardarska, Moravska i Dunavska
banovina sa sedištem u Nišu, s tim da banovine p r e m a Ustavu iz 1931. godine
i dalje ostanu na snazi, da kompetencije za sve banovine budu iste, da se uz
pokrajinske vlade nalaze kraljevski namesnici (u Hrvatskoj to bi bio Maćek)
i da se centralni parlament bira na celoj teritoriji.
Cvetković i Maćek bili su u vezi i preko L. Markovica. a verovatno je da
se Cvetković početkom juna sastao sa Šubašićem u Karlovcu i preko njega
poslao p o r u k u Maćeku. Iz Cvetkovićeve izjave novinama »Dr Maćek i ja nis-
mo se rastali, već je nastao, kao što sam vam rekao, mali zastoj u interesu opš-
te stvari«, može se zaključiti da se mogu očekivati nov i susreti između njega
i Maćeka, a i sam Maćek je, posle završene posete kneza Pavla Berlinu, oče-
kivao skori sastanak sa Cvetkovićem. 5 4
Kao što je u p r e t h o d n o m odeljku istaknuto, Maćek nije hteo da potpiše
pripremljeni ugovor sa Canom od 26. maja, pre svega zato što su italijanski
zahtevi u tom ugovoru preterani, a i zato što nije znao kako će se odvijati pre-
govori sa Cvetkovićem. pa je preko Karnelutija poručio Canu da treba izvesti
načisto neke tačke o o d n o s i m a Italije i Hrvatske. To znači da je Maćek osi-
gurao otvorena vrata za ponovni kontakt sa Canom. ako bi zapeli pregovori
sa Cvetkovićem. Sem toga, Maćek je u toku maja mogao da ispita da li je Rim
preuzeo kakve obaveze p r e m a knezu Pavlu i kakav ce stav zauzeti knez Pavle
p r e m a vodstvu HSS 5 5 . U svakom slučaju, Maček nije želeo da prekida kontakt
ni sa j e d n o m pregovaračkom stranom.
Posle prekida pregovora i Rezolucije Hrvatskog narodnog zastupstva od
8. maja. Stojadinovićeva grupa je stupila u otvorenu akciju protiv Cvetkovićeve
vlade i protiv sporazuma. Stojadinović je smatrao d a j e sporazum između \Li-
čeka i Cvetkovica definitivno propao,a računajući na podršku Berlina i Rima,
nadao se da opet može doci na vlast i da će i knez Pavle biti p r i m o r a n da traži
njegovu čvrstu ruku. Zato su Stojadinovićevi saradnici stupili u akciju za pri-
dobijanje poslanika JRZ i u tom cilju 12. juna predali Senatu i Skupštini inter-
pelaciju zbog n a v o d n o protivrečnih izjava Cvetkovića i Maćeka u ßogledu
prekida pregovora, pa su poslanici tražili taćna obaveštenja. Konstatujući po-
znala fakta o sporazumu od 27. aprila u interpelaciji se zaključivalo da se »od
priznanja hrvatskog n a r o d n o g individualiteta, došlo do priznavanja posebne
hrvatske teritorije, kojoj se priznaje poseban položaj i vlast - protivno Ustavu,
koji poznaje samo jednu i nedeljivu Kraljevinu Jugoslaviju«. Zatim se u inter-
pelaciji postavilo nekoliko pitanja Cvetkoviću, m e d u kojima: da li je uopšte
moguć sporazum posle Rezolucije Hrvatskog n a r o d n o g zastupštva od 8.
maja? da ne misli gospodin p r e d s e d n i k d a j e svako povlačenje granica hrvats-
ke teritorije u d a n a š n j i m prilikama u stvari povlačenje m o g u ć e državne gra-
nice, sa svim teškim posledicama, da li mu je poznato da je Maćek u govoru
8. m a j a krivicu za o t k l a n j a n j e s p o r a z u m a p r e b a c i o na mesto, koje ni u kom
slučaju ne bi smelo biti u v u č e n o u d n e v n u političku diskusiju (misli se na Na-
mesništvo, o d n o s n o kneza Pavla - V.T.), a time oslobodio predsednika Kra-
ljevske vlade svake odgovornosti?«, itd. 5 6
Oslanjajući se na p u n u p o d r š k u slovenačkog i m u s l i m a n s k o g dela JRZ,
Cvetković je želeo da ide do kraja u likvidaciji Stojadinovićevih pozicija. Po-
što je na sednici p r e d s e d n i š t v a i užeg klupskog o d b o r a , zbog zvanićne p r e d a j e
interpelacije, zaključeno da se p l e n u m u kluba p r e p o r u č i isključivanje Stoja-
dinovića i 19 poslanika JRZ, Cvetković je nastojao da se Stojadinović ukloni
i sa položaja šefa JRZ, što je i s p r o v e d e n o 12. jula na sednici užeg i šireg Glav-
nog odbora JRZ. naročito zbog toga što je 20 senatora i 80 poslanika Stojadi-
novieevih pristalica potpisalo proglas, u kojem se isticalo da bi »svaka upot-
reba i p r i m e n a načela p o d v a j a n j a u u n u t r a š n j e m d r ž a v n o m životu bila za dr-
žavu štetna i opasna«, d a j e Cvetković s Mačekom vodio p r e g o v o r e na način
koji dovodi u pitanje postojeće temelje državnog u r e đ e n j a , da se »ne s m e re-
šavanjem hrvatskog pitanja otvoriti s r p s k o pitanje, j e r bi time bila poljuljana
i sama osnova na kojoj ova država počiva« i d a j e »došao t r e n u t a k da se o k u p e
svi oni koji su voljni da se založe za o č u v a n j e jedinstvene države«. Tako je na
m e s t o Stojadinovića za p r e d s e d n i k a stranke d o š a o Cvetković, za p o t p r e s e d -
nika Dž. Kulenović (jer je S p a h o umro), s tim što je Korošec na t o m položaju
ostao od osnivanja JRZ. 57
S d r u g e strane, samostalni d e m o k r a t i su stalno u toku p r e g o v o r a nasto-
jali da d o đ e do s p o r a z u m a između Maćeka, UO i JNS, n a r o č i t o k a d a je došlo
do p r e k i d a p r e g o v o r a između Maćeka i Cvetkovića. P o č e t k o m juna, kad se
već p r i p r e m a o novi susret Cvetkovića i Maćeka, Budisavljević je izradio je-
dan nacrt za d r ž a v n o p r e u r e đ e n j e , kao k o m p r o m i s n o rešenje koje bi prihva-
tila HSS i opozicija u Srbiji. Predlogom je bilo p r e d v i đ e n o đa se o b r a z u j u tri
jedinice:
1) Slovenija koja bi o b u h v a t a l a Dravsku banovinu;
2) Hrvatska u koju bi ušle Savska, P r i m o r s k a i Vrbaska banovina, s tim
što u Hrvatsku ne bi ulazio Dubrovnik, kao ni jedan d e o S r e m a i d e o Vrbaske
banovine, i što bi u ovom okviru bila osigurana izvesna s a m o u p r a v a za Dal-
maciju i Vrbasku banovinu, da bi se sprečio »ultraplemenski k a r a k t e r vlasti
u centru - Zagreba« i
3) Srbija koja bi o b u h v a t a l a preostalih pet banovina. Dok je Maćek pri-
hvatio ovaj predlog, više radi toga da se ne koći inicijativa samostalaca, nego
iz uverenja da će ova inicijativa dovesti do kakvog rezultata, dotle je vodstvo
UO i JNS s m a t r a l o da se p r e d l o g o m u Hrvatsku u k l j u č u j e više teritorije nego
što je to sadržano u Cvetkovićevom predlogu i da se ne može raspravljati o
teritorijalnom pitanju dok se ne utvrdi »karakter države - o n o što je zajed-
ničko, j e r je suštastveno pitanje u k o m p e t e n c i j a m a , u o s p o s o b l j a v a n j u države
za život, a ne u t e r i t o r i j i . . . « Tako više nije dolazilo u obzir da bi Maćek pre-
kidao svoje veze sa Cvetkovićem i orijentisao se i na Udruženu opoziciju. 5 8
U takvoj situaciji Cvetković i Maćek bili su u n e p r e k i d n i m k o n t a k t i m a
p r e k o posrednika, pa, p o š t o su izvršene p r i p r e m e , moglo se očekivati da će
doći i do d i r e k t n o g susreta, do kojeg je i došlo k r a j e m juna. Posle toga Cvet-
ković je izjavio n o v i n a r i m a da su »sve stvari na d o b r o m putu« i da se »stvari
razvijaju odlično«. Tako je italijanski poslanik u B e o g r a d u Indeli 22. j u n a iz-
vestio da mu je Cvetković izjavio da su u k l o n j e n e sve o s n o v n e s m e t n j e i da
je s p o r a z u m na vidiku. Indeli (Indelli Mario) je dalje izvestio da se govori o
p r e d s t o j e ć e m sastanku između Cvetkovića i Maćeka, da još nisu poznate os-
novne linije s p o r a z u m a , ali da se ćini d a j e Maćek o d u s t a o od niza svojih po-
četnih zahteva. 5 9
Cvetković i Maćek su se k o n a ć n o dogovorili u pogledu teritorijalnog raz-
graničenja, a posao oko razrade pitanja p r e n o s a k o m p e t e n c i j a prepustili su
s t r u č n j a c i m a - po tri sa svake strane, koji su radili u Rogaškoj Slatini. Dok
su Mačekovi predstavnici nastojali da što više osiguraju za Banovinu Hrvats-
ku, Cvetkovićevi predstavnici težili su da što više o s t a n e u nadležnosti cen-
tralne vlasti. Zbog ovih nesuglasica rad pravnih s t r u č n j a k a odvijao se sporo,
pa se nije ni moglo očekivati da će poslovi ući u završnu fazu p r e p o v r a t k a
kneza Pavla iz privatne posete L o n d o n u (od 16. jula do 4 avgusta). U međuv-
r e m e n u , došlo je do dva nova susreta između Cvetkovića i Maćeka, 13. i 27.
jula, u Vukovoj Gorici. No, k r a j e m jula opet je došlo do zastoja. Naime pravni
stručnjaci su se u toku j u n a i jula bili u svemu saglasili, ali su pregovori opet
prekinuti zato što su se razišli na pitanju ž a n d a r m e r i j e koju su »Hrvati d u g o
smatrali k a o prvoklasan i n s t r u m e n t srpske hegemonije«, pa su hteli d a j e iz-
dvoje ispod zajedničke nadležnosti Ministarstva vojske i m o r n a r i c e , a srpski
pregovarači na to nisu hteli da pristanu. »Mačekova reakcija je bila p r e t n j a
o t c e p l j e n j e m . Ako Beograd ne može da zavede red u zemlji, N e m a ć k a može,
r e k a o je on s t r a n o j štampi. On je video sličnost između h r v a t s k e i češke si-
tuacije«. 6 0
Novi zastoj u p r e g o v o r i m a zbog neslaganja o k o statusa ž a n d a r m e r i j e po-
krenut je sa mrtve tačke daleko manje zbog želje za kompromisom nego zbog
opasnosti rata koji se približavao i sve više pretio da ugrozi opstanak Jugoslavije.
Imajući u vidu »čelični pakt« između Nemaćke i Italije od 22. maja 1939. i gla-
sove da će Nemaćka i Sovjetski Savez zaključiti pakt o nenapadanju, primorali
su pregovarače da sednu za okrugli sto i nastave pregovore.
Pošto se p r e k o Krnjevića (koji se p o č e t k o m avgusta nalazio u Zenevi)
uverio da je rat neizbežan, Maček je zaključio da bi i za njega i njegovu s t r a n k u
bilo nezgodno a k o bi d o p r i n e o razjedinjavanju zemlje - a k o bi o s t a o u opo-
ziciji p r e m a vladi u v r e m e kad bi n e m a ć k e a r m i j e izvršile agresiju. Zato je sa
Cvetkovićem, uz p o m o ć s t r u č n j a k a n a đ e n o p r i v r e m e n o rešenje p i t a n j a žan-
d a r m e r i j e , tj. da o s t a n e u nadležnosti Ministarstva vojske i m o r n a r i c e , s tim
da kontrolu njenih s v a k o d n e v n i h delatnosti na teritoriji Banovine vrši ban
Hrvatske. Prilikom susreta s Cvetkovićem u vozu u Zidanom Mostu, Maćek
je izrazio želju da se zaključi p r i v r e m e n i sporazum koji se kasnije može revi-
dirati, pa je o d l u č e n o da se z a j e d n o sa pravnim s t r u č n j a c i m a sastanu u Bož-
jakovini k r a j Zagreba, gde su i održani sastanci od 16. do 17. avgusta. Ali, na
završnoj sednici u Božjakovini p o n o v o je izbio s p o r o k o razgraničenja, koji
je pretio da p o n o v o d o đ e do p r e k i d a pregovora. Naime, iako je pitanje gra-
nica bilo r e š e n o ranije, sada je Cvetković tražio da se Mostar ne priključi Ba-
novini Hrvatskoj, No, posle oštrog protivljenja Suteja, Cvetković je o d u s t a o
od svog zahteva.
I n t e r e s a n t n o je da je Sutej 23. f e b r u a r a 1963. godine izjavio dr Ljubu Bo-
banu da je Maćek uoći zaključenja S p o r a z u m a r e k a o d o p i s n i k u lista »Njus-
kronkl« (»News Cronicl«) Harisonu da bi Hrvati, da sporazum nije postignut
u p o s l e d n j e m času »bili p r i m o r a n i ići svojim putem« i da u slučaju rata ne bi
preostalo ništa d r u g o nego »da zauzmu držanje d i j a m e t r a l n o s u p r o t n o ono-
me Beograda«. 6 0 "
Iz Mačekovog intervjua »Njus kroniklu« od 16. avgusta 1939, N. B. Milo-
vanović u n. d., na str. 208, kaže da je Maćek, p o r e d ostalog, izjavio:
» . O s n o v n i razlog s a d a š n j e t e š k e situacije leži u t o m e što se ne m o ž e m o s p o r a z u m e t i
da r a d i m o sa j e d n i m p a r l a m e n t o m i j e d n i m s e n a t o m koji su, k a o š t o je to s l u č a j sa s a d a š n j i m
p a r l a m e n t o m i S e n a t o m , izabrani p u t e m nasilja i falsifikata. Na žalost, b e o g r a d s k a klika, u
čijim se r u k a m a d a n a s nalazi v r h o v n a vlast u Jugoslaviji, o d b i l a je da n a m d o p u s t i i n a j m a n j e
u č e s t v o v a n j e u n j e n o j d i k t a t o r s k o j vlasti. Ta klika bi p r e pristala da d o d e do r a s p a r č a v a n j a
Jugoslavije i da Srbija p o s t a n e j e d n a m a l a b a l k a n s k a država, n e g o š t o bi pristala da sa n a m a
podeli d i k t a t o r s k u vlast koju je u z u r p i r a l a ..«
Pošto je Cvetković o d u s t a o od zahteva da Mostar ne uđe u B a n o v i n u Hr-
vatsku, na s a s t a n k u s t r u č n j a k a u Banskim dvorima, S p o r a z u m je 20. avgusta
d o b i o k o n a č n u f o r m u . Pošto je Maćek 22. avgusta obavešten d a j e knez Pavle
bez rezervi prihvatio Sporazum, Cvetković i Maćek su 24. avgusta primljeni
u audijenciju na Brdu, gde je istog d a n a trebalo da se postigne i s p o r a z u m o
o b r a z o v a n j u vlade, pa je uveće tog d a n a izdato s a o p š t e n j e d a j e knez Pavle pri-
hvatio predlog s p o r a z u m a kojeg su mu podneli Maček i Cvetković. Pošto je
s u t r a d a n Cvetković sazvao s e d n i c u vlade u B e o g r a d u i na njoj p o d n e o ostav-
ku, 26. avgusta je objavljen S p o r a z u m i o b r a z o v a n a vlada u kojoj je SDK do-
bila 6 m a n d a t a (HSS - 5 i 1 iz SDS). B. Cubrilović iz Z e m l j o r a d n i č k e stranke,
L. Marković i B. Maksimović iz Radikalne stranke, dok su ostale p o r t f e l j e do-
bili predstavnici JRZ ili v a n s t r a n a ć k e ličnosti. 6 '
Ovaj S p o r a z u m glasi:
• S m a t r a j u ć i d a j e Jugoslavija najbolji j e m a c nezavisnosti i n a p r e t k a S r b a . H r v a t a i Slo-
venaca; u cilju Sto p o u z d a n i j e g i p o t p u n i j e g o č u v a n j a j a v n i h i n t e r e s a . P r e d s e d n i k k r a l j e v s k e
v lade Dragiša Cvetković i P r e d s e d n i k H r v a t s k e seljačke s t r a n k e i Seljačke d e m o k r a t s k e koa-
licije dr Vlatko Maćek, prilazeći r e š a v a n j u h r v a t s k o g p i t a n j a , posle dužih v e ć a n j a . složili su
se u s l e d e č e m :
I P o t r e b n o je o b r a z o v a t i z a j e d n i č k u vladu. Ova vlada ce po p r i s t a n k u m e r o d a v n i h fak-
tora. a na o s n o v u č l a n a 116 Ustava, izvršiti o b r a z o v a n j e b a n o v i n e H r v a t s k e , na nju sa države
p r e n e t i o d g o v a r a j u ć e nadležnosti i d o n e t i političke z a k o n e . Ona će. u saglasnosti sa mero-
d a v n i m f a k t o r i m a , p r i p r e m i t i sve š t o j e p o t r e b n o z a p r e u r e đ e n j e d r ž a v n e z a j e d n i c e .
II Savska i P r i m o r s k a b a n o v i n a , k a o i srezovi D u b r o v n i k . Sid, Ilok. B r č k o (Derventa),
G r a d a ć a c , Travnik i Fojnica, spojiće se u j e d n u jedinicu koja će se zvati B a n o v i n a H r v a t s k a .
Definitivni o p s e g B a n o v i n e H r v a t s k e o d r e d i ć e s e p r i l i k o m p r e u r e đ e n j a države; pri
t o m e ce se voditi r a č u n a o e k o n o m s k i m , g e o g r a f s k i m i političkim o k o l n o s t i m a .
Tom p r i l i k o m izdvojice se iz g o r e n a v e d e n i h srezova. koji su p r i p o j e n i Banovini Hr-
vatskoj. o p š t i n c i sela, koja n e m a j u h r v a t s k u većinu.
III U novim j e d i n i c a m a k a o i u državi biće o b e z b e đ e n a r a v n o p r a v n o s t S r b a , H r v a t a i
Slovenaca, k a o i j e d n a k o p o s t u p a n j e u p o g l e d u njihovog u č e š ć a u v r š e n j u j a v n e službe. Isto
t a k o biće o b e z b e đ e n a r a v n o p r a v n o s t u s v o j e n i h i p r i z n a t i h veroispovesti. U s t a v o m će se za-
jemćiti j e d n a k a o s n o v n a g r a đ a n s k a i politička prava.
IV P r e n e c e se u n a d l e ž n o s t B a n o v i n e H r v a t s k e poslovi p o l j o p r i v r e d e , t r g o v i n e i in-
d u s t r i j e , š u m a i r u d n i k a , građevina, socijalne politike, n a r o d n o g zdravlja, fizičkog vaspila-
nja. pravde, p r o s v e t e i u n u t r a š n j e u p r a v e :
Svi ostali poslovi ostaju u nadležnosti d r ž a v n e vlasti na c e l o j d r ž a v n o j teritoriji.
Isto tako o s t a j u u n a d l e ž n o s t i d r ž a v n e vlasti i poslovi koji su od o s o b i t o g z n a č a j a po
o p š t e d r ž a v n e i n t e r e s e , kao Sto su s t a r a n j e o d r ž a v n o j b e z b e d n o s t i . s u z b i j a n j e a n t i d r ž a v n e
i r a z o r n e p r o p a g a n d e , v r š e n j e policijske o b a v e š t a j n e službe i o s i g u r a n j e j a v n o g r e d a i mira;
za d a v a n j e d r ž a v l j a n s t v a n a d l e ž n a je Banovina, osim d r ž a v l j a n s t v a izuzetnim p u t e m i odu-
zimanja državljanstva,
r u d a r s k o z a k o n o d a v s t v o i d r ž a v n a r u d a r s k a p r e d u z e ć a . Pri d a v a n j u r u d a r s k i h konce-
sija koje i n t e r e s u j u n a r o d n u o d b r a n u p o s t u p i ć e B a n o v i n a s p o r a z u m n o s a v o j n o m u p r a v o m .
Ako ne bi d o š l o do s p o r a z u m a , o d l u č u j e Ministarski savet.
i z g r a d n j a i o d r ž a v a n j e d r ž a v n i h s a o b r a ć a j n i h s r e d s t a v a i ostalih d r ž a v n i h o b j e k a t a ;
poslovi vera;
m e d u n a r o d n i pravni s a o b r a ć a j , s tim da se p r a v n a p o m o ć u v a n p a r n i ć k i m s t v a r i m a
vrši d i r e k t n o p r e k o sudova; s p o l j n a trgovina, k a o i trgovina i z m e đ u b a n o v i n a i ostalih de-
lova d r ž a v e ( j e d i n s t v o c a r i n s k o g i trgovinskog p o d r u ć j a ) ; z a k o n o d a v s t v o o m e r a m a i tego-
vima, o zaštiti i n d u s t r i j s k e svojine, o poslovima p r i v a t n o g o s i g u r a n j a i o s i g u r a v a j u ć i m d r u š t -
vima;
m e n i ć n o pravo, ć e k o v n o pravo, t r g o v a ć k o p r a v o , s t e č a j n o pravo, o b l i g a c i o n o pravo,
p o m o r s k o pravo, a u t o r s k o pravo;
p r o p i s i v a n j e kazni za p o v r e d u p r o p i s a o p r e d m e t i m a iz n a d l e ž n o s t i države;
p o s t a v l j a n j e p u t e m z a k o n a o p š t i h načela p r o s v e t n e politike, k a o i o s n o v n i h n a č e l a o
lokalnim s a m o u p r a v a m a ;
opšta načela radničkog prava i osiguranja, kao i opšta načela vodnog prava.
U cilju o s i g u r a n j a n a r o d n e o d b r a n e o b e z b e d i c c se v o j n o j u p r a v i p o t r e b a n u t i c a j u ob-
lasti p r o i z v o d n j e i s a o b r a ć a j a .
Vlada će pristupiti i p r e n o š e n j u nadležnosti sa d r ž a v e na B a n o v i n u H r v a t s k u o d m a h
posle o b r a z o v a n j a te Banovine
Banovini Hrvatskoj, da bi m o g l a u s p e š n o svršavati p o s l o v e svoje nadležnosti, ima se
obezbediti potrebna finansijska samostalnost.
Definitivne k o m p e t e n c i j e B a n o v i n e H r v a t s k e o d r e d i ć e s e p r i l i k o m p r e u r e đ e n j a drža-
ve.
V Z a k o n o d a v n u vlast u s t v a r i m a iz nadležnosti B a n o v i n e H r v a t s k e vrše Kralj i S a b o r
zajednički.
S a b o r sastavljaju zastupnici, koje n a r o d s l o b o d n o bira o p š l i m , j e d n a k i m , n e p o s r e d n i m
i tajnim g l a s a n j e m , sa p r e d s t a v n i š t v o m m a n j i n a .
U p r a v n u vlast u s t v a r i m a iz. nadležnosti B a n o v i n e H r v a t s k e vrši Kralj p r e k o Bana.
B a n a B a n o v i n e H r v a t s k e i m e n u j e i razrešava Kralj.
Ban je o d g o v o r a n Kralju i S a b o r u .
Svaki p i s m e n i čin Kraljevske vlasti u p o s l o v i m a B a n o v i n e H r v a t s k e p r e m a p o t p i s u j e
Ban i snosi o d g o v o r n o s t za isti.
S u d s k u vlast u Banovini H r v a t s k o j vrše sudovi. Njihove p r e s u d e i rešenia izriču se i
izvršavaju u ime Kralja, na o s n o v u zakona.
Državi se o b e z b e đ u j e n a d z o r nad izvršenjem Ustava i d r ž a v n i h z a k o n a od s t r a n e ba-
novinskih vlasti.
Za r e š e n j e s p o r o v a n a d l e ž n o s t i i z m e đ u d r ž a v e i B a n o v i n e i za o c e n u u s t a v n o s t i z a k o n a
o s n o v a ć e se Ustavni sud.
VI Opseg nadležnosti i položai B a n o v i n e H r v a t s k e biće z a g a r a n t o v a n i i n a r o č i t o m us-
t a v n o m o d r e d b o m , koja se n e ć e moći m e n j a t i bez p r i s t a n k a ove Banovine.
VII Vlada će d o n e t i nove p r o p i s e o š t a m p i , o u d r u ž e n j i m a , z b o r o v i m a i d o g o v o r i m a ,
o izboru n a r o d n i h p o s l a n i k a , k a o i o d r u g i m s t v a r i m a , u k o l i k o je to p o t r e b n o za s p r o v o đ e -
nje sporazuma«.'*
Na osnovu ovog s p o r a z u m a kraljevski namesnici su istog d a n a (26. avgus-

ta) u ime Kralja doneli:
1) U r e d b u o Banovini H r v a t s k o j , k o j o m je p r e d v i đ e n o : o b r a z o v a n j e B a n o v i n e Hrvats-
ke. p r e n o š e n j e n a d l e ž n o s t i na B a n o v i n u H r v a t s k u , organizacija vlasti u Banovini Hrvatskoj,
u p r a v n i sud i n a d z o r ,
2) U r e d b u o političkim z a k o n i m a kojim se ukida Zakon o i z b o r u n a r o d n i h p o s l a n i k a
za N a r o d n u s k u p š t i n u od 10. s e p t e m b r a 1931. g o d i n e i o v l a š ć u j e Ministarski savet da d o n e s e
U r e d b u o izboru n a r o d n i h p o s l a n i k a za N a r o d n u s k u p š t i n u i da n a r e d b a m a sa z a k o n s k o m
s n a g o m izmeni Zakon o š t a m p i . Z a k o n o u d r u ž e n j i m a , z b o r o v i m a i d o g o v o r i m a k a o i ostale
političke zakone;
3) U r e d b u o p r e n o š e n j u p r o p i s ? U r e d b e o Banov ini H r v a t s k o j na o s t a l e b a n o v i n e ko-
j o m je p r e d v i đ e n o da se propisi N a r e d b e o Banovini H r v a t s k o j m o g u kraljevim n a r e d b a m a
proširiti i na o s t a l e b a n o v i n e , s tim što se t o m p r i l i k o m b a n o v i n e m o g u spajali i njihov te-
ritorijalni o b i m m e n j a t i : ' 3
4) Ukaz o p r e s t a n k u m a n d a t a s e n a t o r a , s tim š t o će se izbor s e n a t o r a izvršiti po pro-
pisima Z a k o n a o izboru s e n a t o r a , i Ukaz o r a s p u š t a n j u N a r o d n e s k u p š t i n e od 11. s e p t e m b r a
1931 godine, s tim š t o ce se izbor n a r o d n i h p o s l a n i k a »za novu ć e t v o r o g o d i š n j u periodu«
n a k n a d n o o d r e d i t i kraljevim u k a z o m , k a o i k a d a će biti sazvana N a r o d n a skupština.* 4
I n t e r e s a n t n o je da je bio p r i p r e m l j e n i Nacrt n a r e d b e k o j o m je bilo pred-
viđeno da vlada s p o r a z u m a izvrši organizaciju Srpske zemlje (nov t e r m i n -
V.T). U prvom o d e l j k u i čl. 1 bilo je p r e d v i đ e n o »Banovine Vrbaska, Drinska,
Dunavska, Zetska i V a r d a r s k a spajaju se u j e d n o pod zajedničkim i m e n o m
Srpske zemlje, čije je sedište u Skoplju. Dosadanje b a n o v i n e se p r e t v a r a j u u
oblasti, zadržavajući svoje nazive i svoja sedišta.« U d r u g o m o d e l j k u regulisa-
no je » p r e n o š e n j e nadležnosti na Srpske zemlje, u t r e ć e m »organizacija vlasti
Srpske zemlje«, u č e t v r t o m »oblasti i njihovo u r e đ e n j e i u p e t o m odeljku
»sporovi o nadležnosti (između države i S r p s k e zemlje, kao i između Srpske
zemlje i b a n o v i n a - V. T.), nadzor i saradnja. Nacrt je u p r v o m delu sadržavao,
uglavnom, iste o d r e d b e koje se nalaze u Uredbi o Banovini Hrvatskoj, a u dru-
gom su n o r m i r a n i organizacija i rad s a m o u p r a v n i h oblasti.
Međutim, sasvim je sigurno da ovaj nacrt nije izrađen u d o g o v o r u i spo-
r a z u m n o s vodstvom HSS, jer je p r e d v i đ a o r e š e n j e protiv kojeg je HSS u p r a v o
o t v o r e n o istupala, pa nikad nije stupio na snagu. 6 5
Da je S p o r a z u m Cvetković-Maček zaista bio "prva e t a p a " sporazumeva-
nja o d n o s n o n e s p o r a z u m e v a n j a i da je stajao "na staklenim n o g a m a " može se
videti iz govora predsednika HSS Vlatka Maćeka kojeg je održao na sednici
Hrvatskog n a r o d n o g zastupstva s a m o tri d a n a posle sklapanja s p o r a z u m a , tj.
29. avgusta 1939. godine. On je t o m prilikom, između ostalog, rekao:
»Sazvao s a m vas za d a n a s , da vam položim r a č u n o s v o m u r a d u , o d k a d a s m o se zadnji
p u t vidjeli. Vi z n a t e svi, da s m o se posljednji put bili sastali pod d o s t a t m u r n i m o b z o r j e m .
S p o r a z u m , koji je u glavnim c r t a m a bio zaključen s a m o i z m e đ u m e n e i p r e d s j e d n i k a vlade
Dragiše Cvetkovića, nije bio o d o b r e n , i izgledalo je. da ć e m o mi Hrvati tražiti d r u g e p u t e v e .
Sto nam. p r i z n a j e m , ne bi bilo lako.
Kasnije su se prilike ipak p r o m i j e n i l e u toliko, da je s a s t a v l j e n a p o s e b n a a n k e t a struč-
njaka, koji su nastojali to d j e l o s p o r a z u m a staviti u f o r m u l u , koja će biti prihvatljiva i za n a s
i za Srbe.
Držao sam, d a j e p a m e t n o i cilju s h o d n o , d a n a č i n i m o z a s a d a b a r e m j e d a n d j e l o m i č a n
s p o r a z u m , tj. o n o u č e m u s m o se složili, da to p r o v e d e m o o d m a h , a u č e m u se složili nismo,
da to o s t a v i m o za kasnije.
Kod s p o r a z u m e v a n j a i u o p ć e kod o d r e đ i v a n j a p o l o ž a j a h r v a t s k o g n a r o d a u d r ž a v n o j
zajednici Jugoslaviji od važnosti su dvije stvari: prva je stvar hrvatski n a r o d n i teritorij.
Svaki n a r o d m o r a k a o b i t n u o z n a k u svoga bivstva imati svoj n a r o d n i teritorij. Zato je
bila m e n i p r v a m i s a o , da o s i g u r a m hrvatski n a r o d n i teritorij, koji ima da i nosi o n o ime. š t o
mu p r i p a d a , a to je ime H r v a t s k a .
Mi se n i s m o mogli niti u teritoriju složiti i zato s m o u s p o r a z u m u uzeli Savsku i Pri-
m o r s k u b a n o v i n u , te priključili k t o m e teritoriju grad i k o t a r D u b r o v n i k , h r v a t s k e k o t a r e
iz Bosne: Travnik, Fojnicu, Brčko, G r a d a ć a c , D e r v e n t u , a iz Slavonije Ilok i Sid.
Tim nije p i t a n j e h r v a t s k o g t e r i t o r i j a r i j e š e n o definitivno, j e r s m o stavili u s p o r a z u m na-
ročitu klauzulu, da će se definitivni o b s e g B a n o v i n e H r v a t s k e ustanoviti, kad se b u d e pre-
u r e đ i v a l a čitava d r ž a v n a z a j e d n i c a . A to je posve n a r a v n o . J e r p o s v e d r u k č i j e će izgledati do-
tični t e r i t o r i j B a n o v i n e Hrvatske, b u d e li u n o v o p r e u r e đ e n o j d r ž a v n o j zajednici r e c i m o i au-
t o n o m n a Vojvodina ili ne b u d e , d r u k č i j e b u d e ii i a u t o n o m n a B o s n a ili ne b u d e , i t. d . . . .
I mi s m o to p i t a n j e ostavili o t v o r e n o .
Drugo š t o je važno jest, da n a r o d m o r a imati na s v o m e p o d r u č j u vlast u svojoj ruci. 1
što se tiče te vlasti, to m o g u reći, da s m o mi Hrvati g o t o v o p o t p u n o g o s p o d a r i u svojoj do-
movini, koja se zove H r v a t s k a . U k o m p e t e n c i j u b a n o v i n e H r v a t s k e p r e n o s i t će se s a d a brzim
t e m p o m , a za to t r e b a da se p o b r i n u Hrvati, koji su u z a j e d n i č k o m m i n i s t a r s t v u , - svi poslovi
osim poslova vanjskih, vojske, željeznice i pošta, te n e k i h d r u g i h m a n j i h sitnica.
I ta k o m p e t e n c i j a nije još definitivna, i ta k o m p e t e n c i j a će se p r i g o d o m p r e u r e đ e n j a
p o t p u n o urediti. N a r o č i t o nije d e f i n i t i v n a k o m p e t e n c i j a u p o g l e d u financija, j e r ta za s a d a
j o š nije o d r e đ e n a t o č n o . H r v a t s k a financijalna s a m o s t a l n o s t ima se z a g a r a n t i r a t i i bit će za-
86
garantirana
U ovom govoru jasno se naziru neke ideje koje su iznete u već s p o m e n u -
toj Strogo poverljivoj okružnici (Prilog 2), kao naglašavanje ime države »Hr-
vatska«, državna zajednica, traženje novih prava, nezadovoljstvo postignutim
itd. Osvrćući se na polugodišnjicu S p o r a z u m a , »Hrvatski dnevnik« je pisao da
je još sve u razvoju, p r e v i r a n j u i sukobljavanju raznih tendencija, pa nastavlja;
»Kad H r v a t s k a d o b i j e svoj p r i r o d n i opseg, k a d a se k o n a č n o i p r a v e d n o riješi p i t a n j e
njezinih f u n k c i j a i k a d a u njezin život zahvati Sabor, tek će se t a d a u p u n o j p u n o j m j e r i os-
jetiti plodovi d o s a d a š n j e b o r b e h r v a t s k o g n a r o d a i s a d a š n j i h n a p o r a p r e d s j e d n i k a dr Ma-
ćeka. d a p o s t i g n e m o o n o , š t o još n e m a m o « 8 7
Već p o v o d o m godišnjice »Hrvatski dnevnik« napisao je:

»Ali taj S p o r a z u m p r e d s t a v l j a s a m o p o č e t a k u r e đ i v a n j a o d n o s a između naših d v a j u na-
r o d a . On je . . . tek prva k a r i k a u lancu historijskog razvoja tih o d n o š a j a n a k o n 1 p r o s i n c a
1918. k a d a je sve bilo p o s t a v l j e n o na g l a v u « "
Isti dnevnik je, p o v o d o m dvogodišnjice f o r m i r a n j a Cvetkovićeve vlade,

napisao:
»Taj je s p o r a z u m p r o g l a š e n k a o d j e l o d r ž a v n e nužde, i t r e b a ga t a k o p r o t u m a č i t i . Nji-
me još nije r i j e š e n o h r v a t s k o p i t a n j e . O s t a o je j o š čitav niz p r o b l e m a koje t r e b a riješiti. Zato
je taj s p o r a z u m u H r v a t s k o j i p r i m l j e n k a o uvod u r j e š e n j e h r v a t s k o g pitanja. Osim toga, taj
s p o r a z u m j o š nije u cijelosti p r a v e d a n , j e r H r v a t s k a ni d a n a s n e m a svojega S a b o r a , pa p r e m a
l o m e ne može ni svoju u n u t r a š n j u organizaciju p r o v e s t i o n a k o k a k o bi je p r o v e l a kad bi laj
saziv bio sazvan .. 8 9
Dakle, opet na liniji Strogo poverljive okružnice izdate posle zaključenja

Sporazuma.
Da nije došlo do p o b o l j š a n j a o d n o s a ni posle više od j e d n e godine posle
zaključenja S p o r a z u m a vidi se iz izveštaja n e m a č k o g a m b a s a d o r a u Italiji Ul-
riha fon Hasela (Hassell Ulrich von) od 16. n o v e m b r a 1940. godine. Boraveći
službeno u B e o g r a d u i Zagrebu »radi ispitivanja uslova za n e m a č k o - j u g o s l o -
vensku p r i v r e d n u saradnju« d o b i o je, p o r e d ostalog, i utiske o u n u t r a š n j e p o -
litičkom položaju Jugoslavije, koje je dosta objektivno i istinito izneo u pome-
n u t o m izveštaju. On, uglavnom, k o n s t a t u j e da je Cvetkovićeva vlada slaba i
n e h o m o g e n a , da u njoj »Srbi i slovenački sveštenik Korošec i p o t p r e d s e d n i k
Maček idu svojim sopstvenim putem«, da su »srpski i hrvatski ministri potpu-
no uzdržljivi jedni p r e m a drugima«, d a j e uticaj čisto srpski n a s t r o j e n e gene-
ralske klike veći nego ikad ranije«, d a j e najgora »duboka provalija koja deli
Srbe i Hrvate«, da »vrlo često u Hrvatskoj ne haju za n a r e đ e n j a iz Beograda
i da se Hrvati razvijaju k a o država u državi«. Hasel dalje kaže da je knez Pavle
uvideo da je kruta nepopustljivost kralja Aleksandra i kasnije Stojadinovića
p r e m a Hrvatima bila opasna, pa im je d a o a u t o n o m i j u i ima p o v e r e n j a u nji-
hovo s a d a š n j e vodstvo da je v e r n o Jugoslaviji, tako da radije radi sa njima
nego sa Srbima.
»To p r i z n a j u i Maček i njegovi ljudi i prilično su zadovoljni C v e t k o v i ć e m ( p o š t o ga
s m a t r a j u slabičem), ali istinski čvrsta i iskrena veza za jugoslovensku driavu ne postoji (pod-
v u k a o V. T . ) . . . Već s u m n j a u r a s n u istovetnost i u osnovi različite k u l t u r e i č i n j e n i c a da is-
torijski nisu n i k a d a p r i p a d a l i j e d n i d r u g i m a , p o j a č a n a p r e p o t e n c i j o m i g r e š k a m a Srba. na-
g o n e o b a dela države uvek p o n o v o u m e đ u s o b n u s u p r o t n o s t . Na h r v a t s k o j s t r a n i t a k o đ e
nisu zadovoljni s g r a n i c a m a i z m e đ u S r b a i Hrvata. Maćek k a o d a n a š n j i vođa H r v a t a saglasio
se sa z a j e d n i č k o m d r ž a v o m , ali bez topline i čvrstine. On je, t a k o đ e , zbog ulaska u vladu iz-
g u b i o na t e r e n u u o d n o s u na separatiste.«
Dalje Hasel kaže da su Srbi, Hrvati i Slovenci, zbog s t r a h o v a n j a od itali-

janskih pretenzija, jedinstveni u želji da N e m a ć k a zaštiti Jugoslaviju od itali-
j a n s k o g n a p a d a i da bi »Hrvati u svakom slučaju gotovo j e d n o g l a s n o pretpos-
tavili priključenje Nemačkoj, npr. kao Slovačka, svakom povezivanju s Itali-
j o m i da nije mali b r o j onih koji bi ovakvo r e š e n j e više voleli nego nastavljanje
veza s B e o g r a d o m « 7 0 .
Kao što se vidi, ovaj S p o r a z u m je postignut s a m o pet d a n a p r e izbijanja
d r u g o g svetskog rata 1. s e p t e m b r a 1939. i tri d a n a posle potpisivanja Pakta
o n e n a p a d a n j u između N e m a ć k e i Sovjetskog Saveza. O p r e n o š e n j u kompe-
tencija i s p r o v o đ e n j u S p o r a z u m a neće se izlagati, već će se u s l e d e ć e m odelj-
ku izneti n e k e o c e n e i njegovi rezultati.
NAPOMENE
1
Beleške o razgovoru kralja Aleksandra sa Cvidom Malagola Kapi. I3. a p r i l a 1932 (doku-
m e n t a u arhivi Univerziteta K o l u m b i j a u N j u j o r k u - UK).
2
H o p t n e r , n. d.. str. 41.
3
H o p t n e r . n. d., str. 186-187.
4
Dr Lujo S a l e r - d r u R a d e n k u S t a n k o v i ć u . 21. o k t o b r a 1934 (UK); H o p t n e r , n. d.. str.
186-187.
5
Milan M. Stojadinović. \ ' i rat ni pakt. Rijeka 1970. str. 466.
8
Isto. str. 466—170.
7
Cvetkovič-Hoptneru. H o p t n e r , n. d., str. 188.
8
Cvetković-knezu Pavlu. 7. avgusta 1937. (UK): H o p t n e r . n. d. str. 188.
9
Cvetković-knezu Pavlu. 30. j a n u a r a i 7. avgusta 1938. (UK); H o p t n e r . n. d., str. 189.
10
Ar 1941. ZD. I, d o k . 9. str. 33: AVII. m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 1 1 7 - 1 1 8 .
" AR 1941. ZD. I. d o k . 24, str. 66 AVII. film NAV-N-T-77, reg. br. 1291/1426-27.
12
Ljubo B o b a n . Oko Mačekovth pregovora s grofom Canom, Istorija XX veka. Z b o r n i k ra-
d o v a VI, B e o g r a d . 1964. str. 304-305.
ta Lj. B o b a n , n. d., str. 315.

14
Lj. B o b a n , n. d., str. 318; - H r v a t s k i d n e v n i k , br. 930, 5. XII 1938.
16
Rezultati s k u p š t i n s k i h izbora ( d e c e m b r a 1938 - V. T.) pokazali su, bez o b z i r a na skan-
dalozni Izborni z a k o n i na fizićki i m o r a l n i t e r o r vlade, d u b o k o n e z a d o v o l j s t v o n a r o d n i h m a s a
sa p r o t u n a c i o n a l n o m i r e a k c i o n a r n o m p o l i t i k o m vlade S t o j a d i n o v i ć a « (Iz Rezolucije CK KPJ
od d e c e m b r a 1938) - Arhiv za r a d n i č k i p o k r e t - ARP, reg. br. 7631/III, 4-1. 1938: AR 1941. ZD.
I. d o k . 29. s t r 127
,e
H o p t n e r . n. d, str. 189.
17
H o p t n e r . n d, str. 190.
18
Sporazum Cvetković - Maček, feljton NIN br. 1075, 15. avgust 1971, str. 60.
19
Isto, str. 60: Milan Stojadinović, Ali rat ni pakt. Rijeka, 1970, str. 511.
20
F e r d o Culinović. Jugoslavija između dva rata. II str 142-143.
21
H o p t n e r . n. d., str. 190; Cvetković - knezu Pavlu 2. f e b r u a r a 1939. (UK).
22
AR 1941, ZD. I d o k . 30. str. 135: AVII, film NAV-N-T-77. reg. br. 1291/406-408.
23
O t o m e govori i S t o j a d i n o v i ć u n a v e d e n o j knjizi na str 511, nazivajući s a s t a n a k hrvats-
kih z a s t u p n i k a istorijskim h r v a t s k i m S a b o r o m u Z a g r e b u O Rezoluciji se u istom smislu izjaš-
njavju H o p t n e r na str. 194 i 195 svog dela. zatim Auswärtiges Ami, dok. 13. kao i Foreign Relations
of the Untied Stales 1934-1941. Washington. Governement Printing Office (FRUS). 11939). d o k 82.
24
H o p t n e r , n. d., str. 198; Maćek - H o p t n e r u .
28
DGFP, D, V. d o k . 310. 311 i 385; Lj. B o b a n , n. d. str. 327.
2
' Lj. B o b a n . n. d., str. 333.
27
S t e n o g r a f s k e beležke N a r o d n e s k u p š t i n e . 1939. I. 76; dr Lj. B o b a n , Sporazum Cvetko-
vič-Maiek, B e o g r a d . 1965, str. 121.
28
Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 123; D. Cvetković, Srpsko-hnatsko pitanje i putevi sporazuma, str
20; »Hrvatski d n e v n i k « br. 105 od 18. f e b r u a r a 1939.
25
Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 125; »Hrvatski dnevnik« br. 106. od 19 f e b r u a r a 1939.
30 Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 127-128.

3
' Isto, str. 129-131.
32
Politisches Archiv des Ausvärtigen Amtes, Pol. IV. 61 Bd. 2, 3. III 1939; dr Lj. B o b a n . n. d.,
str. 139.
33
Zbirka J. Jo\<aruMč, beleške od 16 m a n a 1939; Dr L) Boban. n. d., str. 139-140, prim. 5.
34
Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 140.
35
-Politički vjesnik« br. 11. m a r t - a p r i l 1939, 10 april 1939. Dr lj B o b a n . n. d., str. 146-147.
38
Dr Lj. B o b a n . n. d., str. 148-150.
37
Zbirka J. Jovanović, b e l e š k a od 16. m a r t a 1939.
38
Dr Lj. B o b a n . n. d., str. 153-154.
39
H i n k o Krizman. Dnevnik. 16. I 1939; dr Lj. B o b a n . n d., s t r 159.
40
D r Lj. B o b a n , n. d., str. 159-160.
4
' Isto. str. 161-162; H i n k o Krizman. Dnevnik, beleška od 21. aprila 1939.
42
M. Glojnaric, Borba Hrvata. Zagreb. 1940. d r u g o izdanje, str. 281; dr Lj. B o b a n . n. d., str
163.
43
»Politika« br. 11098 od 24 aprila 1939.
44
M Glojnarić. n. d., str. 282; dr Lj. B o b a n , n d., str. 163-164.
45
. H r v a t s k i dnevnik« br. 1072 od 28. aprila 1939.
48
H. Krizman. Dnevnik. 28. april 1939; Politisches Archiv des Auswärtiges Amies. Pol. IV. 61
Bd. 2. 26. april 1939; dr Lj. B o b a n . n. d., str. 165 i 164
47
Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 165-166; »News Cronicle« od I. m a j a 1939; »Pester Loyd« od 9.
m a j a 1939
48
Dr Lj. B o b a n . n. d.. str. 166, prim. 114.
49
Isto. str. 167-168.
50
Filis Oti, Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima, U vrtlogu hrvatskog
pitanja. N'in br. 1123. od 16. jula 1972 B e o g r a d , str. 58; H o p t n e r . n. d„ str. 212.
51
Filis Oti. isto, str. 56; H o p t n e r . n. d., str. 214.
82
"Politički vjesnik« br. 12. m a j 1939; dr Lj. B o b a n . n. d., str. 168.
63
Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 173-176.
54
»Politika« br. 11139 od 7. j u n a i br. 11142 od 10. j u n a 1939. dr Lj. B o b a n , n. d., str.
176-177.
65
Dr Lj. B o b a n , n. d.. str. 179-180.
58
Isto. str. 180-181.
87
Zbirka XL Stojadinović, F—13. zapisnik od 27. j u n a 1939; isto, F-37 - Proglas č l a n o v i m a
i prijateljima JRZ, »Politika« 10. jula 1939; dr Lj B o b a n , n. d.. str. 183-185.
58
A V I I . r e g . b r . 22, 1/6; H. Krizman, Dnevnik. 10. j u n i 1939. dr Lj. B o b a n , n. d., str. 185-188.
59
Lj. B o b a n , n. d„ str. 188; DDI. 8 XII. d o k . 255. P r e m a »Politici« br. 11220 od 27. a v g u s t a
1939, do s u s r e t a je d o š l o 27. j u n a . a Maček u n. d., str. 190, s e m o v o g s a s t a n k a 27. j u n a s p o m i n j e
i s a s t a n a k 3. jula u S u b a š i ć e v o j kući u V u k o v o j Gorici k a d a je r a d p r e n e t na p r a v n e s t r u č n j a k e .
80
Dr. Lj. B o b a n , n. d. str. 188-189; »Politika« br. 11220 od 27 a v g u s t a 1939; »New York Ti-
mes«. 2. avgust 1939; V. Maček, n. d., str. 191-192. U izveštaju n e m a ć k o g v o j n o g a t a š e a u Beog-
r a d u od 21. jula 1939. godine, i z m e đ u ostalog, se kaže: »Za p r o t i v n i k a s u d b i n a je S t o j a d i n o v i ć u
d o d e l i l a h r v a t s k o g vođu Maćeka. m a d a on to za prvi m a h nije želeo. Ovaj je t a d a u s p e o b a r to
d a S t o j a d i n o v i ć a o b o r i , t i m e što j e izbacio p a r o l u d a j e s p r e m a n d a p r e g o v a r a s a svakim Srbi-
n o m . s a m o ne sa S t o j a d i n o v i ć e m . Niko ne zna šta u stvari Maćek hoće. On je seljački \ .p.' i in
tikapitalist i p r o p a g i r a a u t o n o m n u H r v a t s k u po m o g u ć n o s t i sa p r i k l j u č e n j e m II. •
S r e m a i Bosne, p r i z n a v a j u ć i s r p s k u dinastiju, a u p r k o s t o m e i sve to pod paroloi »kurtalisati
se B e o g r a d a « . (AR 1941. ZD. I. d o k 65. str. 267-268; AVII, m i k r o f i l m VW
1291 /1397-1422).-
80a
Dr Lj. B o b a n , n. d.. str. 189, p r i m . 202.
81
Dr Lj. B o b a n . n. d.. str. 189-190; V. Maček. n. d.. str. 191-192.
62
Dr L j u b o B o b a n , S p o r a z u m Cvetković-Maćek. str. 403^»04; »Politika« br. 11220, 27. av-
I I I 1' m t n o je da »Hrvatski d n e v n i k « nije d o n e o tekst S p o r a z u m a kad je 26. avgusta
objavljen, n a v o d n o Ja ce se objaviti kad se d o b i j e a u t e n t i č a n tekst, iako je bio a u t e n t i č a n . Me-
'iiiMu II K .. ..u. navodi u svom Dnevniku od 28. avgusta da ga list nije o b j a v i o »valjda radi
uvoda, u k o m e sv kaze da M(aček) i C(vetković) p r a v e s p o r a z u m . j e r s m a t r a j u d a j e Jugoslavija
najbolji jamac nezavisnosti i n a p r e t k a Srba, Hrvata i Slovenaca«. (Lj. B o b a n , n. d„ s t r 298, p r i m
48).
83
»Službene novine« br. 194 od 26. avgusta 1939. i » N a r o d n e novine« br. 196 od 30. av-
gusta 1939.
84
» N a r o d n e novine« br. 201 od 5. s e p t e m b r a i »Politika« br. 11220 od 27. a v g u s t a 1939.
85
Dr Lj B o b a n . n. d.. str. 412-418 i 314.
88
Isto. str.409-410; M. Glojnarić, n. d.. str. 347-350.
87
»Hrvatski d n e v n i k « br 1372 od 25. f e b r u a r a 1940
88
»Hrvatski dnevnik« br. 1549 od 22. avgusta 1940.
89
»Hrvatski dnevnik« br. 1718 od 8. f e b r u a r a 1941.
Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 298-299; dr Zivko Avramovski, Izveštaji Ulriha f o n Hasela u po-
č e t k u n o v e m b r a 1940. godine, »Historijski pregled« br. 2/1973, Zagreb, str. 137.
O C E N E I REZULTATI SPORAZUMA C V E T K O V I Č - M A Ć E K
«
Sporazum Cvetković-Maćek je u suštini k o m p r o m i s o podeli vlasti između vr-

hova srbijanske i hrvatske buržoazije, koji je nastao kao plod d u g o t r a j n i h pre-
govora i natezanja i kao rezultat koji je neumoljivo nametala opasna i zabri-
njavajuća m e đ u n a r o d n a situacija n e p o s r e d n o uoči izbijanja drugog svetskog
rata. U tom iscrpljujućem pregovaranju svaka strana je nastojala da što više
zaštiti svoje interese, ne otkrivajući sve svoje karte i ciljeve koje će kasnije po-
kušati da ostvari, u t r e n u t k u kada se ukažu pogodni uslovi. Zato su i posle
sporazuma ostali nerešeni mnogi problemi koji će stalno opterećivati unut-
rašnju političku situaciju Jugoslavije sa svim negativnim r e p e r k u s i j a m a i na
njene spoljno-političke odnose, kao i na p r i p r e m e za o d b r a n u zemlje. Zbog
toga je p r i r o d n o što su mnogi unutrašnji i spoljni faktori različito gledali, rea-
govali i predviđali posledice i rezultate Sporazuma. Sama činjenica da je za-
postavljeno rešavanje nacionalnog pitanja u celini p o t v r đ u j e konstataciju da
se taj složeni p r o b l e m nije mogao rešiti u kapitalističko-buržoaskom sistemu
p r e d r a t n e Jugoslavije.
U daljem izlaganju izneće se nedostaci S p o r a z u m a i razna o p r a v d a n a i
neopravdana mišljenja i tendencije.
Da bi se što jasnije sagledao kontinuitet u r a z m a t r a n j u ovog pitanja na-
vešćemo hronološkim r e d o m nekoliko karakterističnih d o k u m e n a t a , razume
se, u najsažetijem obliku, bez obzira da li ti izvori potiču iz naše ili strane do-
kumentacije, ostavljajući čitaocima da ocenjuju njihovu ispravnost o d n o s n o
verodostojnost.
Posle Sporazuma, u novoj vladi Dragiše Cvetkovića, Maćek je p o s t a o po-
tpredsednik, a dr Juraj Šutej, dr Ivan Andres, dr Boriša Smoljan i dr Josip Tor-
bar postali su ministri. Dr Ivan Subašić postavljen je za bana Banovine Hr-
vatske. U u s t a n o v a m a Banovine Hrvatske primili su važne dužnosti Mačekovi
saradnici i pristalice, od kojih su neki kasnije postali ustaše (na p r i m e r inž.
Ivica Frković, dr Vladimir Košak, dr Vladimir Šipuš i drugi). U Banskoj up-
ravi i u aparatu vlasti u Banovini Hrvatskoj bilo je toliko m n o g o ustaških ele-
menata da su u d a n i m a kapitulacije Kraljevine Jugoslavije i stvaranja NDH
vrlo brzo i bez teškoća preuzeli vlast i sve ustanove. Iz političkih razloga, više
radi u m i r e n j a vladajućih krugova u Beogradu, u h a p š e n e su neke ustaše (dr
Oršanic, dr Lorković i drugi), ali su pušleni i/ logora već 8. aprila 1941. go-
dine.'
Sporazum sa Cvetkovićem odgov u ao je gotovo svim velikim silama sem
Italiji. N e m a ć k o j \ ladi bilo je stalo da se održi Jugoslavija koja je već bila po-
stala p o d r u č j e n e m a ć k e e k o n o m s k e eksploatacije. Pored toga što je privred-
na s a r a d n j a između N e m a ć k e i Jugoslavije bivala sve veća, n e m a ć k a vlada je
s n e p o v e r e n j e m gledala na italijanske pretenzije u Jugoslaviji i na ćelom Bal-
kanu. Zato, svakako, treba podvući da je s p o r a / u m Cvetković-Maćek sklop-
ljeni po željama i sugestijama Berlina. Posebno su Nemci insistirali da d o đ e
do ovoga S p o r a z u m a radi lakšeg e k o n o m s k o g i političkog p r o d i r a n j a u Jugos-
laviju, do kojega je došlo tek posle posete kneza Pavla Hitleru u proleće 1939.
Ne t r e b a isticati da su i vlade zapadnih zemalja ( p o s e b n o V. Britanije i
Francuske) bile zainteresovane da se sklopi s p o r a z u m i da se očuva celokup-
nost Jugoslavije. U tom smislu su ulagale p o s e b n e n a p o r e u Beogradu, naro-
čito britanska vlada.
Prema n e k i m p o d a c i m a , za Maćeka i vodstvo HSS Sporazum sa vladom
Dragiše Cvetkovića predstavljao je samo početnu etapu u težnji da se stvori za-
sebna država Hrvatska ( p o d v u k a o V.T.). Na primer, Vladimir Kren, u svojoj iz-
javi za v r e m e istrage, kazao je:
• Nakon S p o r a z u m a Maćek-Cvetkovic. Dolan.ski n a m je s a o p ć i o da je Maćek izjavio da
je to tek p o č e t a k i da su daljnji ciljevi vodstva HSS-a p r o š i r e n j e S p o r a z u m a te n a s t a v a k po-
litike o s l a n j a n j a na Osovinu. Da bi se to m o g l o izvesti n a i p o t r e b n i j e je što bolje organizovati
cZaštitu,
a koja će se p o s t e p e n o n a o r u ž a v a t i koliko je m o g u ć e i n a b a v k o m o r u ž j a od Njema-
*-
Maćek i K e m f e l j a su izjavljivali u p o v e r l j i v o m k r u g u da je B a n o v i n a s a m o početak,
a poslije kad se č v r s t o organizira i postavi na noge, te kad se Zaštita još bolje u r e d i i ojača,
t a d a će se p u c a t i s velikim k a n o n i m a i sve r a s k i n u t i sa S r b i m a .
.. Oni su s m a t r a l i da je o b r a z o v a n j e B a n o v i n e H r v a t s k e s a m o p r e l a z n a e t a p a u akciji
oko okupljanja hrvatskih zemalja . .
• Maćek je r e k a o Babicu da je S p o r a z u m s a m o prva e t a p a i provizorij i da će se nastaviti
u t o m smislu te da Jugoslavija n e ć e d u g o biti, jer HSS i m a d e u svom p r o g r a m u k a o krajnji
cilj o t c e p l j e n j e i s t v a r a n j e p o s e b n e h r v a t s k e d r ž a v e .. . Kod p r o š i r e n j a S p o r a z u m a s v a k a k o
ce vojska d o ć i na red i n a j p r i j e će se tražiti da s v a t k o služi u svom k r a j u i da u H r v a t s k o j
b u d e s t a r e š i n s k o o s o b l j e s a s t a v l j e n o s a m o od Hrvata, kao i da se i m a d e b r o j n a ekvivalenca
oficira i p o d o f i c i r a p r e m a o s t a l i m n a r o d n o s t i m a u v o j s c i . .
U ranije s p o m e n u t o j Strogo poverljivoj okružnici, koja se p r i p i s u j e Ma-
ć e k o v o m vodstvu HSS, navodi se. između ostalog, i sledeče: da je Uredba o
Banovini Hrvatskoj s a m o prvi taktički cilj iza koga se prikrivaju n a m e r e za
definitivno razbijanje Jugoslavije: d a j e o v o m Uredbom srušen sam temelj Ju-
goslavije, p o š t o je razbijena državna cjelina na dva djela, a beogradski faktori
odstupili su od ideje jugoslovenskog jedinstva, tako d a j e time izgubljeno op-
r a v d a n j e za p o s t o j a n j e jugoslovenske države; da treba izbjegavati riječi Hr-
vatska Banovina, već se služiti riječima Hrvatska, hrvatska vlada, hrvatski na-
rod itd; da m e đ u n a r o d n a situacija ide u korist Hrvata, j e r se ruši sistem Ver-
saja, a Jugoslavija je veštačka tvorevina toga sistema; da će hrvatsko vodstvo
znati balansirati između Osovine i d e m o k r a t i j e , j e r ima ljudi i za j e d n o i za
drugo; da je glavno da se sruši Jugoslavija; da ih uveliko p o m a ž e katolička
crkva koja stoji na b r a n i k u Hrvatske. N a p r e d izneti podaci ističu p r a v o lice
hrvatskog s e p a r a t i z m a u Hrvatskoj, jer je hrvatsko n a c i o n a l n o pitanje postalo
sredstvo za razbijanje jugoslovenske države uz p o d r š k u sila Osovine . . . itd. 3
- Videti Prilog 2.
Posle S p o r a z u m a Cvetković-Maček i obrazovanja Banovine Hrvatske,
vodstvo HSS je u više prilika 1939. i 1940. izjavljivalo » d a j e to s a m o prva eta-
pa«, »da b o r b a nije završena i da ona tek počinje«, da »Hrvatska neće da b u d e
a m p u t i r a n a , da nece da b u d e invalid« - aludirajući na granicu na Drini, pošto
o d l u k o m o o b r a z o v a n j u Banovine Hrvatske nije u d o v o l j e n o velikohrvatskim
ekspanzionistima da dobiju granicu Austro-Ugarske iz 1914. p r e m a Srbiji i Cr-
noj Gori. 4
U Izveštaju nemačkog poverenika u Jugoslaviji od 31. avgusta, između os-
talog, kaže se d a j e o b r a z o v a n j e m vlade Cvetković-Maček i i s t o v r e m e n i m ob-
javljivanjem S p o r a z u m a »bar privremeno« rešen glavni p r o b l e m jugosloven-
ske d r ž a v e « . . . r e š e n j e za koje se svakako već d a n a s ne može reći d a j e konač-
no, već se m o r a s m a t r a t i kao p r o v i z o r n o . . . O p r a v n o j osnovi S p o r a z u m a
može se reći da o n a za Hrvate, u o d n o s u na njihove p r v o b i t n e zahteve, znači
znatan k o m p o r o m i s . Stvaranje Hrvatske banovine sa širokim s a m o u p r a v n i m
pravima n e s u m n j i v o predstavlja uspeh, iako su teritorijalne granice m a l o za-
dovoljavajuće. Oni su se morali odreći plebiscita u Bosni i zadovoljiti se pri-
p a j a n j e m četiri b o s a n s k a granična sreza u Hrvatskoj banov ini, ali m o g u smat-
rati u s p e h o m što su uspeli da svojoj Banovini pripoje i Dubrovnik koji im je
osporavan. U p r a k t i č n o m s p r o v o đ e n j u S p o r a z u m a mogu nastati z n a t n e teš-
koće, n a r o č i t o u pogledu podele položaja. Hrvati, posle d v a d e s e t o g o d i š n j e
opozicije, dolaze u Beograd takoreći »gladni kao kurjaci«, pa sada t r e b a da
o b e z b e d e svojim pristalicama položaje i beneficije, a »Srbi neće lako napus-
titi položaje koje su tako d u g o držali«. 5
Posle izbijanja d r u g o g svetskog rata i p o v o d o m zaključenja S p o r a z u m a
Cvetković-Maćek Centralni komitet KPJ izdao je u s e p t e m b r u 1939. godine
Proglas, u k o j e m se, pored o c e n e k a r a k t e r a rata koji je o t p o č e o , kaže da su
u takvom m e đ u n a r o d n o m položaju velikosrpski hegemonisti bili p r i m o r a n i
n a r o d n o m b o r b o m da p o p u s t e zahtevima hrvatskog i drugih n a r o d a Jugos-
lavije zaključenjem S p o r a z u m a Cvetković-Maćek. »Taj uspeh b o r b e t r e b a da
zbije još više r a d n e mase u u g n j e t e n e n a r o d e u borbi za demokratsko oživot-
vorenje i produbljenje sporazuma ( p o d v u č e n o u originalu). Ali se ne s m e ni
časa zaboraviti da velikosrpski hegemonisti nisu d o t u č e n i i da će oni i dalje
pokušavati da s p r e ć e razvoj n a r o d n e b o r b e i zadovoljenje zahteva r a d n i h
masa, oslanjajući se na n a j r e a k c i o n a r n i j e e l e m e n t e buržoazije u g n j e t e n i h na-
roda. I već u ovom t r e n u t k u r e a k c i o n a r n i vojni krugovi i š e s t o j a n u a r s k i i sto-
jadinovićevski d e o vlade, na čelu sa Cvetkovićem. iskorišćavaju r a t n u psiho-
zu da smišljenom mobilizacijom o m e t u s p r o v o đ e n j e d e m o k r a t i z a c i j e zemlje.
I s t o v r e m e n o oni se p r i p r e m a j u da g u r n u n a r o d e Jugoslavije u imperijalistički
rat, ili da u p o t r e b e njihovu snagu za intervenciju protiv r a s t u ć e n e m a ć k e re-
volucije, u t r e n u t k u kada slom Hitlerovog fašizma p o s t a n e očigledan. Spora-
zum Cvetković-Maček ne o b u h v a t a d e m o k r a t s k o rešenje svih pitanja za koje
su se narodi Jugoslavije borili, pa čak ni p o t p u n o rešenje hrvatskog pitanja;
on je stvaran od j e d n o g dela hrvatskog n a r o d a sa velikosrpskim hegemonis-
tima, i zato ni hrvatski n a r o d n e m a stvarne garancije za oživotvorenje ovog
Sporazuma. Velikosrpski hegemonisti hoće da o m e t u jedinstvo hrvatskog na-
r o d a sa ostalim ugnjetenim n a r o d i m a , sa r a d n i č k o m klasom cele Jugoslavije
i r a d n i m n a r o d o m Srbije - da bi mogli da slome rastuću n a r o d n u b o r b u i da,
za njih u p o g o d n o m t r e n u t k u , i ovaj Sporazum o d b a c e . Da bi se onemogućile
sve ove protivnarodne zavere velikosrpskih hegemonista i njihovih agenata, po-
trebno je da narodi Jugoslavije u zajedničkoj borbi osiguraju demokratsko oži-
votvorenje i proširenje Sporazuma na ostale ugnjetene narode, što je jedina
stvarna garancija i za punu pobedu hrvatske oslobodilačke borbe« ( p o d v u č e n o
u originalu). 5 "
Kao što se vidi, u početku se očekivalo da će se S p o r a z u m o m ostvariti neki
rezultati i pravilno procenjivalo da ga treba proširiti i poboljšavati zbog ozbiljnih
nedostataka, ali pada u oći da se za sve nedostatke okrivljavala samo velikosr-
pska buržoazija. Ocena da su se reakcionarni vojni krugovi i šestojanuarski i sto
jadinovićevski deo vlade, na čelu sa Cvetkovićem. pripremili da gurnu narode
Jugoslavije u imperijalistički rat 5 b nije bila realna, jer je i njihova osnovna težnja,
sve do marta 1941. godine, bila da Jugoslavija ostane neutralna i da izbegne učeš-
će u ratu. U Valterovom izveštaju od 26. s e p t e m b r a 1939. godine o situaciji u Ju-
goslaviji, između ostalog, kaže se:
». .. Blok svih opozicionih s t r a n a k a na d e c e m b a r s k i m s k u p š t i n s k i m iz-
b o r i m a 1938. godine, koji su sprovedeni na osnovu starog a r h i r e a k c i o n a r n o g
izbornog zakona, d o b i o je mali b r o j m a n d a t a , ali većinu glasova. Sve je to sr-
pskoj buržoaziji pokazalo da o n a ne može i dalje održavati svoj m o n o p o l vlas-
ti i svoju vladavinu sredstvima t e r o r a i oslanjajući se na spoljne snage i bilo
je uzrok pada Stojadinovićeve vlade.
Stojadinovićevu vladu smijenila je Cvetkovićeva vlada, koja je isprva na-
stavila staru politiku, ali je u isto vrijeme počela p r e g o v o r e s H r v a t i m a o mir-
nom rješenju hrvatskog pitanja s m i n i m a l n i m u s t u p c i m a s r p s k o g kapitala.
Vladajuće klase Srbije i Hrvatske, kao i cijele Jugoslavije, bojeći se da se
država ne r a s p a d n e u n o v o m imperijalističkom ratu i da time o n e ne izgube
svoju klasnu dominaciju, postigle su s p o r a z u m o pitanju a u t o n o m i j e Hrvats-
ke. Da bi tako ojačala svoju vladavinu i političku vlast, k r u p n a buržoazija Ju-
goslavije. p o š t o je riješila protivurjećnosti u svojoj sredini, m o r a l a je da ućini
neke u s t u p k e n a c i o n a l n o m p o k r e t u Hrvata i p o k r e t u za d e m o k r a t i j u i rav-
nopravnost nacija koji se širio po cijeloj zemlji: Hrvatskoj je bila d a t a pokra-
jinska a u t o n o m i j a ; s t v o r e n a je nova vlada Cvetkovića-Mačeka s d e m o k r a t s k i -
jim sastavom, koja je počela da ukida m n o g e r e a k c i o n a r n e z a k o n e ranijeg
d i k t a t o r s k o g profašistićkog režima.
Međutim, k o m p r o m i s n o rješenje hrvatskog pitanja i izvjesna f o r m a l n a
demokratizacija režima nisu ni izdaleka doveli đo n a c i o n a l n o g jedinstva Ju-
goslavije niti do zadovoljenja stvarnih interesa radnih m a s a n a r o d a Jugosla-
vije. Udovoljavanje zahtjevu hrvatskog n a r o d a za a u t o n o m i j o m Hrvatske ne
rješava seljačko pitanje u toj zemlji (mali posjedi, veliki porezi), a hrvatski se-
ljaci su očekivali rješenje tog pitanja. Vlada Cvetkovića-Maćeka čak nije ni po-
kušala da riješi pitanje nacionalne ravnopravnosti d r u g i h nacionalnosti u Ju-
goslaviji. iako se pojačao p o k r e t za a u t o n o m i j u Slovenije i Crne Gore. za rav-
n o p r a v n o s t stanovništva Makedonije, Bosne, Vojvodine itd. N a r o d u nisu vra-
ćeni d e m o k r a t s k a prava i slobode. Radnička klasa, seljaštvo i d r u g e r a d n e
mase nalaze se u v a n r e d n o teškoj e k o n o m s k o j situaciji, što izaziva veliko ne-
zadovoljstvo u najširim m a s a m a seljaštva i novo jačanje štrajkaškog p o k r e t a
radnika.
Vlada Cvetkovića Mačeka je izraz k o m p r o m i s n o g s p o r a z u m a između
srpske, hrvatske i slovenaćke buržoazije o zajedničkoj eksploataciji zemlje.
Ona se oslanja na dvije najmasovnije s t r a n k e u zemlji - na s t r a n k e Cvetkovića
i Mačeka, kao i na srpsku Zemljoradničku stranku. Kao desna opozicija pre-
ma vladi ostale su fašističke g r u p e Stojadinovića, Ljotića, H o đ e r e i frankova-
ca u Hrvatskoj. Sve ove g r u p e vode b o r b u protiv demokratizacije zemlje i
protiv bratstva n a r o d a Jugoslavije. Lijevu opoziciju čine d e m o k r a t s k e stran-
ke: Ace Stanojevića, Davidovica, slovenačka opozicija i socijaldemokrati. Ove
s t r a n k e su imale rezervisan stav p r e m a s p o r a z u m u o h r v a t s k o m pitanju zato
s t o j e on zaključen bez njihovog učešća. Komunistička partija pozdravlja spo-
razum kao korak naprijed k postizanju nacionalne ravnopravnosti u zemlji, ali
ne vidi da je sadašnja vlada spremna du izmijeni reakcionarni kurs prema rad-
ničkoj klasi i da obnovi demokratska prava i slobode naroda. ( P o d v u k a o V. T.).
Sadašnja vlada će tek pod d e m o k r a t s k i m pritiskom n a r o d n i h m a s a biti
p r i n u đ e n a da tim m a s a m a učini izvjesne ustupke. Međutim, m o ž e se očeki-
vati da će o n a u o d n o s u na r a d n i č k u klasu pokušati da nastavi r e a k c i o n a r n u
Stojadinovićevu politiku, o ć e m u svjedoče represalije protiv klasnih sindika-
ta i p o d r š k a razbijačkim sindikatima vladinih s t r a n a k a (JUGORAS, HRS),
n e o b u h v a t a n j e k o m u n i s t a sada d a t o m a m n e s t i j o m i drugo.
Spoljna politika vlade Cvetkovića-Maćeka, za razliku od Stojadinovićeve po-
litike, nije politika potčinjavanja zahtjevima Njemačke i Italije. Ona je proklamo-
vala politiku neutralnosti. U odnosu na SSSR sadašnja vlada nije preduzela niš-
ta za uspostavljanje veza s njim. Ona će biti prinuđena da uspostavi odnose sa
SSSR samo pod snažnim pritiskom najširih narodnih masa, koje odavno zahti-
jevaju najtješnje zbližavanje sa SSSR-omA Podvukao V. T.).
Realna je o p a s n o s t da imperijalisti u v u k u Jugoslaviju u novi imperijalis-
tički rat. U s a m o j Jugoslaviji postoje o t v o r e n e a g e n t u r e obiju zaraćenih im-
perijalističkih strana. Njemački agenti su g r u p e Stojadinovića, Ljotića, Hođe-
re, frankovci, n j e m a č k i K u l t u r b u n d . A buržoazija, zbijena o k o s a d a š n j e vlade,
ne predstavlja garantiju n e u t r a l n o s t i Jugoslavije. U vladi ima prijatelja i Ita-
lije, i Engleske i Francuske. Pod vladinom p a r o l o m o m i r u i neutralnosti, koja
je p o p u l a r n a u n a r o d u , buržoazija koristi sadašnju situaciju da bi na r a t n o j tr-
govini sa zaraćenim s t r a n a m a stekla veliku dobit. Polazeći od svojih egoistič-
kih klasnih interesa, o n a uvijek može da uvuče zemlju u rat, bilo na j e d n o j ili
na d r u g o j strani. Rat n e p o s r e d n o prijeti n a r o d i m a Jugoslavije, bez obzira na
zvanično proklamovanu neutralnost. 5 ''
Inicijativni odbor za stvaranje Stranke radnog narodu Hrvatkse u letku od
10. s e p t e m b r a 1939. godine, između ostalog k o n s t a t u j e d a j e s p o r a z u m Cvet-
ković-Maček, uza sve njegove nedostatke, nejasnoće i p r i v r e m e n o s t i , j e d a n
pozitivni d o p r i n o s rješavanju naših u n u t r a š n j i h narodno-politićkih proble-
ma, da on treba da posluži t e m e l j e m za izgrađivanje zajedničke državne or-
ganizacije p u t e m n a r o d a i njegovih nedvojbenih predstavnika, ali naglašuje
i to, da put i naćin za postizavanje ovog s p o r a z u m a nisu imali d e m o k r a t s k e
oblike i karakter, što za s p r o v o đ e n j e u život s a m o g s p o r a z u m a može imati teš-
kih p o s l j e d i c a . . .
. . . Inicijativni o d b o r prihvaća izjavu vlade Cvetković-Maćek o neutral-
nosti i smatra, da će se ta n e u t r a l n o s t moći zaista iskreno d o s l j e d n o provoditi
s a m o a k o na čelo zemlje b u d e postavljena vlada proizišla iz s l o b o d n o prove-
denih izbora. Oni s m a t r a j u , d a j e nužno učvrstiti i proširiti Balkanski s p o r a
zum, sklopiti savez svih balkanskih zemalja za o d b r a n u njihove nezavisnosti,
osiguravši p o t p o r u najvećeg p o b o r n i k a mira, Sovjetske Unije .. .«6
Predsednik bugarske vlade Kjoseivanov, prema izve'laju iialijanskog posla-
nika u Sofiji od 13. s e p t e m b r a 1939. godine, s m a t r a o je d a j e S p o r a z u m Cvet-
ković-Maček k o b a n po u n u t r a š n j e jedinstvo Jugoslavije, jer predstavlja s a m o
j e d n u etapu za dalje u s p o r a v a n j e težnji za jedinstvom, tako da Maćek, s ob-
zirom na to. jedva m o r a da prikrije svoje n a m e r e . Vrlo velika ovlašćenja bana,
gotovo j e d n a k a koja ima šef j e d n e države, ipak ne bi bila dovoljna za dekla-
raciju za p o t p u n u nezavisnost Hrvatske, ali je S p o r a z u m o m z a g a r a n t o v a n o
učešće u c e n t r a l n o j vlasti i Skupštini u izvesnoj nesrazmeri u korist Hrvata,
dok su Srbi isključeni iz u p r a v e Banovine i hrvatskog Sabora. To bi u Srbiji
moglo da izazove veliku reakciju, pa čak i državni udar. Predsednik dalje pri-
m e ć u j e n e p o v e r e n j e »srpskog« G e n e r a l š t a b a p r e m a Hrvatima i nezadovolj-
stvo Hrvata zbog u p u ć i v a n j a hrvatskih jedinica u Makedoniju, koje bi bile za-
m e n j e n e j e d i n i c a m a iz m a k e d o n s k i h srezova. Najzad, italijanski poslanik
upozorava Ćana da treba voditi r a č u n a i o a n t i s r p s k i m osećajima Bugara i o
t o m e da su vesti o o b i m u jugoslovenskih vojnih m e r a p r e m a b u g a r s k o j
granici p r e t e r a n e ? Međutim, S p o r a z u m je sklopljen sa ciljem da se srpski
i hrvatski n a r o d koliko toliko zbliže zato što se očekivalo da će u s k o r o
izbiti rat, kao što se stvarno i desilo n e p u n u nedelju d a n a posle potpisivanja
Sporazuma. 7
Povodom mobilizacije i rekvizicije koje je jugoslovenska vlada sprovela
posle izbijanja drugog svetskog rata na teritoriji Hrvatske, dr J. Krnjević je 13.
septembra izdao Okružnicu hrvatskim poslanicima da prisustvuju sednicama
kotarskih organizacija HSS 17. septembra (podvukao V.T.), s lim da objasne
političku situaciju i p o t r e b u da se hrvatski obveznici odazivaju mobilizaciji
koja se sprovodi bez o b / u .i na n e d o s t a t k e i p r o p u s t e koje su činjene. U toj Ok-
ružnici on navodi o g o r č e n j e koje je mobilizacija izazvala u Hrvatskoj, optu-
žujući fašiste, velikosi bc. pu cak i komuniste, kako u narod u b a c u j u razne laž-
ne glasine i k a k o su »mobilizacija i rekvizicija s p r o v e d e n i po zastarelom sr-
p s k o m Zakonu vojnom, po k o j e m u se u d a n a š n j e d o b a mobilizacija u s p e š n o
sprovesti ne može« .. .
»Vodstvo h r v a t s k o g n a r o d a , k a o i cijeli hrvatski n a r o d (su) o d l u č n o za o č u v a n j e m i r a i neut-
ralnosti u k o l i k o do n j e g a stoji, te da ce i u b u d u ć e činiti da r a t n i p l a m e n ne zahvati našu do-
movinu. Položaj š t o ga zauzima p r e d s j e d n i k dr Maček, o m o g u ć u j e n a m da u istom smislu
d j e l u j e m o i na s l u ž b e n u politiku Jugoslavije Kako je vec prije javljeno i sada B e o g r a d s k a
v lada o d l u č n o je naglasila svoju n e u t r a l n o s t , d o s l o v n o je r e k a o Krnjević. završavajući svoju
O k r u ž n i c u ,Uz h r v a t s k i seljački pozdrav
Međutim, ton kojim je pisana ova o k r u ž n i c a i događaji koji su je izazvali
(pobune, n e r e d i i nedisciplina mobilisanih jedinica, kao i o t p o r obveznika da
se odazovu mobilizaciji i davalaca stoke i vozila da ispune svoje obaveze), kao
i d r u g e o p t u ž b e iznete u njoj ne daju dokaz o objektivnosti dr Krnjevića, iako
je S p o r a z u m Cvetković-Maček n e d a v n o bio potpisan. Do sazivanja kotarskih
organizacija HSS došlo je na interv enciju ministra vojske kod dr Maćeka i mi-
nistra u n u t r a š n j i h poslova, n a r o č i t o posle izveštaja p o t p u k o v n i k a Bojovića o
žalosi om stanju u 41. i 17. peš. puku posle aktiviranja, kada je dolazilo ne
s a m o do nediscipline u najvećem m o g u ć e m stepenu nego i do otvorenih nep-
rijateljskih a k a t a u p e r e n i h protiv Jugoslavije. Pri t o m e Krnjević o p t u ž u j e Fko-
muniste, iako oni nikada ni u jednom pitanju nisu imali isti stav sa fašistima,
niti su se sa njima našli na zajedničkoj platformi, pa ni u pitanju mobilizacije.
Krnjević n e m a pravo da Zakon o mobilizaciji proglašava zastarelim s r p s k i m
zakonom, k a d a je taj zakon izglasan u Skupštini. No d r u g o je pitanje da li je
bio savremen.«? 9
U Izveštaju italijanskog poslanika u Beogradu Canu od 27. s e p t e m b r a kaže
se da jugoslovenska vlada, kojom rukovodi knez. Pavle, »Zivi od d a n a s do sut-
ra«, bez o d r e đ e n o g p r o g r a m a ; zauzeta s v a k o d n e v n i m poslovima, ona nije
s p o s o b n a da, sa n a j m a n j o m m o g u ć o m o p a s n o š ć u po Srbe, primeni S p o r a z u m
sa Hrvatima, j e r ni jedna s t r a n a nije zadovoljna, što predstavlja o p a s a n pri-
m e r za d r u g e p o k r a j i n e u zemlji. Knez Pavle je »proigrao sve svoje k a r t e (uk-
ljučivši kao najglavniju o n u sa Stojadinovićem) na s p o r a z u m u sa Hrvatima,
ubrzao ga je i zakl jučio poznatim S p o r a z u m o m , koji je, u stvari, p r e d s t a v l j a o
d i s k r e t n u predaju, naročito zbog hitnog nastojanja Engleza i Francuza, koji
su ga ubedili u o p a s n o s t j e d n o g k o m b i n o v a n o g nemačko-italijanskog dejstva
u Sloveniji i Hrvatskoj, kao i italijansko-bugarskog dejstva u Makedoni-
ji . . .«'0
Ujedinjena studentska omladina, u svom letku od 17. o k t o b r a 1939. zala-
gala se protiv rata. za r a v n o p r a v n o s t i slobodu svih n a r o d a , za prava i bolji
život m l a d e generacije, za mir, d e m o k r a t i j u , a m n e s t i j u političkih o s u đ e n i k a ,
ukidanje Zakona o zaštiti države, savez sa SSSR itd, a zatim ističe da Spora-
zum Cvetković-Maček, ni po načinu kojim se do njega došlo, ni po svojoj sa-
držim, ne o d g o v a r a zahtevima i raspoloženju najvećeg dela n a r o d n i h masa
koje su se g o d i n a m a najiskrenije borile za n a r o d n i s p o r a z u m . Ali, taj Spora-
zum ipak »predstavlja korak n a p r e d na putu p r e u r e đ e n j a države i konsolida-
cije o d n o s a m e đ u našim n a r o d i m a . Vlada Cvetković-Maček izjavila je d a j e
došla na vlast da reši hrvatsko pitanje i da livkidira teške n e p r a v d e diktator-
skih režima koje su n a r o d i m a ove zemlje učinjene za p o s l e d n j i h 10 godina.
Zato je potrebno nastavili borbu na ostvarenju i proširenju Sporazuma i ispu-
njavanju svih demokratskih narodnih zahteva ( p o d v u č e n o u o r i g i n a l u ) . . . « n
Nemački poslanik u Beogradu poslao je u Berlin izveštaj nemaćkog Gene-
ralnog konzulata u Zagrebu Pov. Ansl. IC br. 10066 od 14. n o v e m b r a 1939, u
kojem se, pored ostalog, kaže:
S u p r o t n o s t i i z m e đ u H r v a t a i S r b a su k a o i do s a d a vrlo o š t r e . S e ć a n j e na t e r o r ko-
jim je hrvatski p o k r e t r a n i j e suzbijan još je živo u h r v a t s k o m n a r o d u . Ova z a t e g n u t o s t k o b n o
se odrazila na vojnu g o t o v o s t Jugoslavije. Mobilizacijske m e r e o t k r i l e su ž a l o s n u sliku d u h a
i d r ž a n j a vojske. Vlasti se ne u s u đ u j u da n e k i m r e z e r v n i m j e d i n i c a m a d a j u o r u ž j e u r u k e . Ne-
d o v o l j n a briga za z b r i n j a v a n j e t r u p a dovela je m o r a l i r a s p o l o ž e n j e h r v a t s k i h r e z e r v i s t a na
nultu lačku Zbog toga je d o š l o do p o z n a t i h p o b u n a .
Slav H r v a t a p r e m a N e m a č k o j nije jedinstven. Inteligencija, s l o b o d n i zidari i liberali na-
giniu z a p a d n i m silama, a lime i š t a m p a i p r o p a g a n d a . Seljaštvo je o d u š e v l j e n o s o c i j a l n i m pri-
likama u N e m a č k o j i n a g i n j e nacionalsocijalizmu. S t r a h od u p u ć i v a n j a u F r a n c u s k u za bor-
bu protiv N e m a ć k e . t a k o đ e je d o p r i n e o izbijanju p o b u n a . «
Izveštaju Generalnog konzulata poslanik dodaje da je p r e m a njegovom
shvatanju u n j e m u p r o p u š t e n o da se na osnovu hrvatsko-srpske s u p r o t n o s t i
izvuku značajni zaključci u pogledu u d a r n e snage j u g o s l o v e n s k e vojske i da-
ljeg razvoja u n u t r a š n j e situacije u Jugoslaviji.
»Jugoslovenska vojska nije ni u k o j e m slučaju p o d e s n a za ofanzivu. H r v a t s k o r u k o v o d -
stvo ima sve i n t e r e s e u t o m e da d o p r i n e s e o b u s t a v l j a n j u mobilizacijskih m e r a . O n o je zbog
loga za n e u t r a l n u politiku vlade.«' 2
» . . . Ali na f r a n k o v c e i k l e r o f a š i s t e Maćek nije p u c a o , m a k a r da su oni svakim d a l j n j i m
d a n o m Banov ine H r v a t s k e , postajali sve nasrtljiviji, sve to o t v o r e n i j i u n a p a d a j i m a na Jugos-
laviju. pa i na s a m u B a n o v i n u Hrvatsku. Kad su p o č e t k o m o k t o b r a 1939. f r a n k o v a č k i i kle-
rofašistićki studenti, p o t p o m o g n u t i o s j e t n o od s t r a n e p r o u s t a š k i h e l e m e n a t a s ulice, napali
Ijevičarske s t u d e n t e i n e k o l i c i n u njih teže ranili, policija nije i n i e r v e n i s a l a protiv n a p a d a č a ;
režimski listovi u Z a g r e b u ( m a ć e k o v s k i .Hrvatski d n e v n i k ' i f r a n k o v a č k i .Hrvatski n a r o d )
n a j o š t r i j e su napali žrtve, a n a p a d a č e su uzeli o t v o r e n o u o d b r a n u . (Maćek je p r e c u t n o o d o b -
rio p u c a n j e policije i na s t u d e n t e - d e m o n s t r a n t e u d e c e m b r u 1939. g o d i n e u B e o g r a d u ) .
Pronisrpski ispadi ( p o d v u č e n o u originalu) na p o d r u č j u B a n o v i n e H r v a t s k e sve su se
više množili. Ustaški i klerofašistićki e l e m e n t i postajali su p o t k r a j 1939. sve r a s p o j a s a n i j i . So-
vinizam je izbijao na m n o g o m j e s t a p o t p u n o n e k a ž n j e n o . Nisu bila rijetka ni z l o s t a v l j a n j a po-
litičkih p r o t i v n i k a . U n e k i m m j e s t i m a ( k a o na pr. u Gospiću) p r o č u l o se zimi 1939. o sastav-
ljanju .crne liste', na kojoj su n a v o d n o bili p o p i s a n i protivnici n o v o g režima ( B a n o v i n e Hr-
vatske). o d n o s n o lica - .koja t r e b a usmrtiti'. Možda su takve glasine bile s a m o izmišljotina.
ali vec i s a m o p r o n o š e n j e vijesti o t o m e r a z o t k r i v a l o je kakva je a t m o s f e r a vladala u Bano-
vini Hrvatskoj.«' 3
Nemački poverenik u Jugoslaviji, u svom v e o m a o p š i r n o m izveštaju od 25.

novembra 1939. godine o u n u t r a š n j o j političkoj situaciji u Jugoslaviji, između
ostalog, kaže da
• d v a d e s e t o g o d i š n j a z a t e g n u t o s t i n e p o v e r e n j e između S r b a i Hrvata o m e t a s p r o v o đ e -
nje S p o r a z u m a i da u p o g l e d u n j e g o v o g t u m a č e n j a p o s t o j e velike razlike i z m e đ u B e o g r a d a
i Zagreba. »Usred ove potpuno pomućene situacije u odnosima između Zagreba i Beograda,
prasnula je bomba muslimanskog vođe (Džafera) Kulenovića. koji je 6 n o v e m b r a p r e d pred-
stavnicima j u g o s l o v e n s k e š t a m p e izneo zahtev da se jedna posebna administrativna ledinica.
Banovina Bosne i Hercego\ine mora stvoriti' ( p o d v u č e n o u originalu).
Pošto su i Slovenci postavili zahtev za s t v a r a n j e njihove b a n o v i n e , a k a k o bi i C r n o g o r c i
mogli tražiti osnivanje svoje - p e t e b a n o v i n e , s tim da sve b a n o v i n e zahtevaju da se ispuni
njihove p o s e b n e želje, to bi išlo na štetu ideje o jugoslovcnsk.it d r ž a n , jer b a n o v i n e - ućau
r e n e u sebe ne bi bile e k o n o m s k e ili geografske, već e t n i č k e u đ i m c e A p o š t o na o r a n i c a m a
Jugoslavije d e l u j u razne snage iz Italije, M a đ a r s k e i B u g a r s k e , rida bi. u n e d o s t a t k u oseća-
nja jugoslovenske državnosti, u p r a v o u ovim p o g r a n u n i m p o k r a j i n a m a , mogla da n a r a s t u
ccntrilugalna nastojanja Zatim se u izveštaju naglašava S tili razloga, dakle, u Beogradu
se nastop da se obrazovan/e drugih banovina becuslovno spreći' (podvučeno u originalu) Iz-
noseći i m n o g e d r u g e s p o r n e p r o b l e m e , n e m a ć k i poslanik k o n s t a t u j e da su Hrvati m n o g o
postigli S p o r a z u m o m , ali da su ipak n e z a d o v o l j n i i n e r a s p o l o ž e n i p r e m a B e o g r a d u , uglav-
nom. iz dva razloga:
1) što h r v a t s k u opoziciju s n a ž n o p o d r ž a v a j u iz i n o s t r a n s t v a , kako sa engleske strane,
tako i italijanske ( p o d v u č e n o u originalu), i
2) postojanje jake unutrašnje hnatske opozicije prema Vlaćeku (podvučeno u originalu).
Ovde je reč o h r v a t s k o j n a c i o n a l i s t i č k o j grupi koju ideološki vodi Pavelić (iz i n o s t r a n s t v a
p r i m V T ) Ta g r u p a traži s t v a r n o p o t p u n u nezavisnost po m o g u e s t v u i s a m o s t a l n u hrvats-
ku državu . T r e b a k o n s t a t o v a t i da Pavelić u H r v a t s k o j n a r o č i t o kod m l a d e g e n e r a c i j e ima
vrlo m n o g o svojih pristalica. Za n e r a s p o l o ž e n j e h r v a t s k e o m l a d i n e k a r a k t e r i s t i č a n je rez.ul-
lat s t u d e n t s k i h izbora na P r a v n o m i E k o n o m s k o m f a k u l t e t u u Zagrebu, na k o j i m a su Ma-
ć e k o v e pristalice dobile 254 glasa, leva opozicija 100 glasova, a hrvatski nacionalisti (Paveli-
ieva grupa) 325 glasova ( p o d v u k a o V. T); ova p o s l e d n j a g r u p a bila bi p r e m a t o m e najjača
partija Kada je rezultat tih izbora objav ljen, p r e d u n i v e r z i t e t s k o m z g r a d o m u Z a g r e b u m a s a
od više hiljada ljudi pevala je h r v a t s k u h i m n u i p r i r e đ e n o je veselje . . » "
U Trećem otvorenom pismu bosansko-hercegovačke studentske omladine
od 1 d e c e m b r a 1939. godine, u kojem se zalaže za slobodu, d e m o k r a t i j u i rav-
n o p r a v n o s t naroda, kao i za a u t o n o m i j u Bosne i Hercegovine, uglavnom se
za Sporazum Cvetković-Maček slično kaže kao i u letku Ujedinjene student-
ske o m l a d i n e (koji je već naveden - V. T.), naime, da taj Sporazum.»nije po-
tpuno i konačno resio hrvatsko pitanje, jer njegovo rešenje nije moguće bez de-
mokratije u celoj zemlji, da nema garantije za održanje tog Sporazuma dok se
ne zadovolje opravdani zahtevi drugih naroda i pokrajina za demokratskim pre-
uređenjem čitave zemlje. . . Zato Sporazum Cvetković-Maček znači samo poče-
tak i jedan korak naprijed. . , « ' 5 ( p o d v u k a o V. T.).
Međutim, b o s a n s k o - h e r c e g o v a č k a o m l a d i n a tražila je a u t o n o m i j u druk-
ćijeg tipa od a u t o n o m i j e koju je tražio Džafer Kulenović. jer je iza pisma stu-
d e n t s k e o m l a d i n e stajala KPJ.
V izveštaju i talijanskog poslanika u Beogradu Canu od 6. d e c e m b r a 1939,
kaže se da su na izborima 3. i 4. decembra na Zagrebačkom univerzitetu pobedili
komunisti na Medicinskom fakultetu, a frankovci na svim ostalim fakultetima.
( p o d v u k a o V. T.). Liste Mačekove HSS svuda su ostale u manjini. U opoziciji
p r e m a Maćeku se šire dve e k s t r e m i s t i č k e s t r u j e - f r a n k o v a č k i nacionalisti
m e đ u u n i v e r z i t e t s k o m o m l a d i n o m i komunisti m e đ u r a d n i č k o m klasom.
» F r a n k o v a č k i nacionalistički p o k r e t bolje s e p r i l a g o đ a v a n e p o m i r l j i v o m m e n t a l i t e t u
h r v a t s k e o m l a d i n e koja je - sad kad je h r v a t s k o p i t a n j e u s m e r e n o p r e m a nizbrdici na k o j o j
će ga bili vrlo t e š k o zaustaviti - neosetljiva p r e m a t o r m a l n o m i n e i s k r e n o m M a ć e k o v u je-
dinstvu, f r a n c u s k o - e n g l e s k o m pokroviteljstvu i p r e m a d e m o k r a t s k i m s t r a n k a m a , na koje se,
u stvari, o s l a n j a voda h r v a t s k i h seljaka S e k r e t a r Mačekove s t r a n k e Krnjević stigao je iz Lon-
d o n a z a d o j e n b r i t a n s k i m p r i n c i p i m a . . . « Dalje se kaže da se »u o m l a d i n s k i m k r u g o v i m a u
Hrvatskoj, ne s a m o u g r u p i B u d a k a . Pavelićevog z a m e n i k a . o t v o r e n o govori o i t a l i j a n s k o m
.pokroviteljstvu nad H r v a t s k o m koja bi t r e b a l o da se p r o s t i r e do Drine, p r i r o d n e g r a n i c e iz-
m e đ u Istoka i Zapada, i z m e đ u katoličkog h n š c a n s t v a i pravoslavlja i t u r s k o g svela - i, ujed-
no, p o d o k r i l j e m italijanske dinastije, nad Slovenijom i M a đ a r s k o m ' . Dalje se kaže da fran-
k o v a č k e ideje privlače n e k e delove H S S i m a s e .u m n o g o većoj m e r i nego o p r e z n i m a n e v r i
i p o s t o j e ć a d e l a t n o s t vodstva ove s t r a n k e koja je sad p r e u z e l a o d g o v o r n o s t za n o v o h r v a t s k o
d r ž a n j e p r e m a Beogradu". Zato se, u p o r e d o s a j a č a n j e m s i m p a t i j e p r e m a Mađarskoj, .prime-
č u j e jača o r i j e n t a c i j a s a m o g M a ć e k a p r e m a Rimu'. Mada je s t r a h od N e m a ć k e j o š uvek pre-
ovlađujuci. u o d g o v o r n i m h r v a t s k i m k r u g o v i m a postoji z a b r i n u t o s t zbog »snage i d i n a m i č -
nosti Italije . . . « , s
U članku Pokušaj velike prevare naroda, š t a m p a n o m u »Proleter-u«, orga-
nu CK KPJ, br. 1-2 ( j a n u a r - f e b r u a r 1940), iznet je stav CK KPJ p r e m a Spora-
z u m u Cvetković-Maček i politici njihove vlade. U č l a n k u se, između ostalog,
kaže:
» . . . Narodi Jugoslavije su se borili g o d i n a m a na ćelu sa r a d n . k l a s o m i KP da d o đ e do
istinski d e m o k r a t s k o g i n a r o d n o g s p o r a z u m a između n a r o d a Jugoslavije. Srpska i hrvatska
kurtoazija su se sporazumele među sohom za spas zajedničkih gospodarskih interesa od mogu-
ćih revolucionarnih potresa. Sporazum Uaček-Cvetkovic se tako ispoljio kao prevara radnih
masa i ugnjetenih naroda, ( p o d v u č e n o u originalu)
. . Buržoazija se n a d a l a da će s p o r a z u m o m između s e b e i d a v a n j e m s l o b o d a svim burž.
p a r t i j a m a uspjeti da p r e v a r i n a r o d e u n j i h o v o j b o r b i za nac. s l o b o d u . Naprotiv, n a c b o r b a
se još više zaoštrava Drugi naš najglavniji zadatak jeste stati na čelo porobljenog slovenskog,
makedonskog i crnogorskog naroda, na čelo hrvatskog naroda, čija je rtac. oslobodilačka borba
sada dobila svoj novi suštinski oblik: borba za socijalne zahtjeve seljaštva, za zemlju, za istinsku
narodnu demokratiju, za potpuno nac. oslobođenje.. . » ( p o d v u č e n o u originalu). Govoreći o
pljački seljaka, d u g o v i m a , p o r e s k i m t e r e t i m a , skupoći, k o n c e n t r a c i o n i m l o g o r i m a , politici
n a c i o n a l n o g u g n j e t a v a n j a Slovenije, M a k e d o n i j e i Crne G o r e i o izigravanju b o r b e h r v a t s k o g
seljaštva, u č l a n k u se, d a l j e kaže: »U s v e m u t o m e b i j e d n u i k l e v e t n i č k u ulogu igraju vođi HSS
i SDS. Oni »ispod žita« p r o t u r a j u glasove da su protiv konc. logora, da su za s l o b o d e r a d n i h
masa, da su protiv r a t a itd. - ali da t a k o h o ć e princ Pavle. S a m i m tim ta g o s p o d a p r i z n a j u
da su se slizali sa z a k l e t i m i p r o v j e r e n i m n e p r i j a t e l j i m a n a r o d a .
B o r b a protiv svih tih d v o l i č n j a k a koji su za glavnu svoju u l o g u uzeli p r e v a r u r a d n i č k i h ,
seljačkih i n a c i o n a l n o p o r o b l j e n i h m a s a d e m o k r a t s k i m p a r o l a m a - može se u s p j e š n o voditi
s a m o p r e k o k o n k r e t n i h akcija . . . » "
O n e d o s l e d n i m stavovima dr Mačeka i vodstva HSS p r e m a S p o r a z u m u ,
u n u t r a š n j o j i s p o l j n u j politici Jugoslavije i orijentaciji HSS može se videti iz
nekoliko d o k u m e n a t a :
Iz Izveštaju italijanskog generalnog konzula u Zagrebu od 18. j a n u a r a 1940.
vidi se da HSS u p o t p u n o s t i o d o b r a v a »lojalne i iskrene« izjave p r e d s e d n i k a
Maćeka. hrvatskih ministara i vlasti, kao i vodstva HSS u vezi sa p o s e t o m kne-
za Pavla (Zagrebu - prim. V. T.); da će Maćek i k r e n o slediti sadašnju unutraš-
nju politiku upravljača, jer su mu d a t a uveravanja da će proširiti k o m p e t e n -
ciju i teritorijalno p o v e ć a n j e Banovine Hrvatske (dakle revizija S p o r a z u m a -
V. T.); da će Hrvati i s k r e n o i v e r n o slediti Beograd i u pogledu spoljne politike
Srba zato što o d g o v a r a hrvatskim n a m e r a m a - »obezbeđuje prijateljstvo fran-
cusko-engleskih d e m o k r a t i j a , saradnju jedne susedne zemlje (Italije) i obezbe-
denje od ekspanzionističkih težnji druge susedne zemlje ( N e m a ć k e - p o d v u k a o
V. T ). Maćek je rekao: »Ako budem pogrešio u spoljnopolitićkim procenama,
posledice ću snositi lično ja, a ne hrvatski narod koji, sticajem okolnosti - to je
dobro - drži »dva gvozda u vatri«. Hrvatski narod će uvek naći izlaz u politici
Pavelića« ( p o d v u k a o V. T.). 18
U Izveštaju italijanskog konzula u Zagrebu Canu od 8. maja 1940. govori se
o inicijativi nekih poslanika HSS za zbližavanje sa Nemaćkom, č e m u se usp-
rotivio predsednik Nezavisne d e m o k r a t s k e stranke ministar Budisavljević:
»t : n e j a s n o m p r e d l o g u p r e d v i d e n o je da se u o k v i r u Seljačke s t r a n k e o b r a / u j e j e d n a
.tolerisana' g e r m a n o f i l s k a s t r u j a k a o s r e d s t v o z a k o r e k t u r u a n g l o - f r a n k o f i l s k o g stava Stran-
ke i sa t e n d e n c i j o m da se o b e z b e d i p o d r š k a lokalnih n e m a ć k i h e l e m e n a t a i i n t e r e s a , da se
p r i v u č e g r u p a h r v a t s k i h n a c i o n a l i s t a p r o n e m a č k i h t e n d e n c i j a , k a o i da se oslabi n a j j a č a na-
cionalistička s t r u j a koju p o d r ž a v a dr Pavelić . . . Kasnije bi se političkoj s t r u j i sa p r o n e m a č -
k o m o r i j e n t a c i j o m d a o o t v o r e n i j i i službeniji p e č a t od s t r a n e Seljačke s t r a n k e i D e m o k r a t -
sko-seljačke koalicije (i, e v e n t u a l n o , u d r ž a v n i m okvirima), sa ciljem da se p r i k l a d n i m pri-
l a g o d a v a n j e m koje n a m e ć u b u d u ć e o k o l n o s t i s a č u v a hrvatski integritet i s t r a n k a na vlasti.
U vezi s ovim p r i i a g o d a v a n j e m r a z m o t r i o bi se m o g u ć i razvitak u smislu f o r m i r a n j a jugos-
lovenske d r ž a v n e f e d e r a c i j e (Slovenci, Hrvati, Srbi i Bugari) »kao n e o p h o d n o g u z a j a m n o g
n a s t a v k a e k o n o m s k i h o d n o s a sa N e m a ć k o m . ..«
Nikakva o d l u k a nije d o n e s e n a . . O č i g l e d n o je da je p r e d l o ž e n o zbližavanje u sup-
r o t n o s t i sa o r i j e n t a c i j o m p r v a k a Seljačke s t r a n k e koji stoje na liniji D e m o k r a t s k e d r ž a v e i
zbog loga su u osnovi protivni zbližavanju sa N e m a ć k o m . . . « ' 9
U vreme kad se privodila kraju prva faza velike n e m a ć k e ofanzive u Bel-

giji, Holandiji i Francuskoj, Maćek se vešto prilagođava novoj situaciji. U
svom Izveštaju od 27'. maja 1940, italijanski poslanik u Beogradu, između os-
talog, kaže:
«.. P o t p r e d s e d n i k M i n i s t a r s k o g saveta Maćek s t a r i j e i poznati voda H r v a t s k e stran-
ke . . V e o m a lukav i s p r e m a n za »duge staze«. P r v e n s t v e n o i. m o g l o bi se reći, isključivo za-
uzet h r v a t s k i m p r o b l e m i m a , a n a r o č i t o o n i h koji se njega tiču. P r e d u z i m a nagle p o t e z e u
s p o l j n o j politici kad mu izgleda da se p o d u d a r a j u sa h r v a t s k i m i n t e r e s i m a , a d r u g i nek se
snalaze k a k o znaju. Sve u s v e m u , on u vladi p r e d s t a v l j a b o m b u sa a k t i v i r a n i m u p a l j a č e m
M e đ u t i m , o p a s n o s t je d u g o t r a j n a Pre n e k o l i k o meseci je izgledalo da eksplozija može us-
ledili svakog časa Maćek d a n a s p r e d s t a v l j a n e k u vrstu vestalke koja drži u p a l j e n u b u k t i n j u
i preti. M e đ u t i m , spoljni d o g a đ a j i su d a n a s jači od njega . . .« 20
Da ne bi p r e k i n u o kontinuitet svojih o d n o s a sa Italijom, tzv. Hrvatski na-

cionalni komitet je 10. j u n a 1940. godine (tj. na dan kada je Italija objavila rat
Francuskoj i Velikoj Britaniji) uputio »Apel« Canu za p o m o ć i podršku Italije
pri stvaranju »Nezavisne države Hrvatske«, koji d a j e m o u Prilogu 3. 21
O r i j e n t a c i | a p r e m a N e m a č k o j rasla je sve više. n a r o č i t o posle p o b e d o n o s n e d r u g e faze
n e m a ć k i h o p e r a c i j a i kapitulacije F r a n c u s k e u j u n u 1940 godine, a •protusrpski ispadi (pod-
v u č e n o u originalu) na p o d r u č j u B a n o v i n e H r v a t s k e sve su se više m n o ž i l i . . . S r e d i n o m j u n a
1940. o s n o v a n a je u Zagrebu • H r v a t s k a nacionalsocijalistička stranka• ( p o d v u č e n o u origi-
nalu), o k o koje su se stali o k u p l j a t i fašistički p r o o s o v i n s k i e l e m e n t i . Iz te s r e d i n e p r o t u r a l e
su se s v a k o j a k e a l a r m a n t n e vijesti protiv Kraljevine Jugoslavije, a veličalo se Osovinu. Oda-
tle se p r e n o s i l o sve glasnije k a k o nacistička N j e m a č k a i fašistička Italija t r e b a da d o n e s u Hr-
v a t s k o j p u n o o s l o b o đ e n j e i da tek s te s t r a n e t r e b a iščekivati n a p r e d a k Hrvatske, itd. Faši-
zam se tu slavio k a o »nova vjera« i t o m e s l i č n o » . "
Vec u avgustu, kada je Nemaćka bila na vrhuncu moći, a priključila joj

se i Italija objavom rata poraženoj Francuskoj u junu 1940, nemaćki poslanik
u Beogradu je 30. avgusta iste godine obavestio Vrhovnu k o m a n d u Vermahta
da će bećki jesenji sajam posetiti najbliži saradnici hrvatskog vođe i potpred-
sednika vlade Maćeka, ministar trgovine Andres i potpredsednik HSS A. Ko-
šutić, da bi se u razgovoru sa e m i n e n t n i m nemaćkim ličnostima obavestili o
n e m a ć k o m slavu p r e m a hrvatskom p r o b l e m u i o italijanskoj politici p r e m a
Hrvatskoj. » . . . Obojica se u poslednje vreme pokazuju kao izrazito prijatelj-
ski raspoloženi prema N e m a č k o j . . . verovatno će isticati hrvatsku zaslugu za
očuvanje jugoslovenske neutralnosti i kao dokaz za to služiće im prijateljski
stav hrvatskog rukovodstva p r e m a Nemačkoj. To je s a m o utoliko taćno što
žestoka n e n a k l o n o s t Hrvata da se b o r e za »jugoslovenske interese predstavlja
u s a m o j vladi zaista j a k u garanciju protivu svake r a t n e politike. Inače krug
o k o Mačeka još i d a n a s izbegava jasnu, p r e m a Osovini prijateljski n a k l o n j e n u
politiku i teži da zadobije prijateljstvo N e m a č k e koje bi poslužilo s a m o kao
zaštita od Italije .. .« 2 3
U svom p i s m u od avgusta 1940. godine Centralni komitet KPJ, n a p o m i n j u -
ći da se navršila godina od k a k o su predstavnici s r p s k e i h r v a t s k e buržoazije
26. avgusta prošle godine sklopili tzv. Sporazum Cvetković-Maček, ističe da
su komunisti od s a m o g p o č e t k a izražavali svoju s u m n j u u to da će taj Spora-
zum d o n e t i koristi h r v a t s k o m n a r o d u , jer je stvoren bez učešća n a r o d a , kao
k o m p r o m i s između »srpske i hrvatske gospode«, da je to neka vrsta primirja,
pa i saveza s r p s k e i h r v a t s k e buržoazije u borbi protiv n a r o d a , radi podele
vlasti. Međutim, ta samozvana » n a r o d n a vlada« u toku 1940. godine učinila
je takva »dela koja n a d m a š u j u i dela p r e t h o d n i k a Stojadinovića, Jevtića« itd.
Umesto s l o b o d e i d e m o k r a t i j e , zabranila je r a d n i č k u š t a m p u , stvorila koncen-
tracione logore za o n e koji su joj izgledali opasni, prevarila je n a r o d d a c e isp-
raviti ranije n e p r a v d e i u m e s t o toga zavodi r e f o r m e po uzoru na italijanski
fašizam i n e m a č k i nacional-socijalizam. Ta vlada preti da zabrani d e l o v a n j e
klasnog sindikalnog pokreta, ona ispoljava neprijateljsko držanje p r e m a SSSR,
iako je uspostavila d i p l o m a t s k e i trgovačke odnose; o n a s a m a diže c e n e život-
nim n a m i r n i c a m a p u t e m raznih u r e d a b a , liferujući te n a m i r n i c e u neograni-
čenim količinama Italiji i Nemačkoj, gušeći radničke štrajkove. Hrvatska gos-
p o d a prevarila su hrvatski n a r o d . . . o t k a k o u Hrvatskoj vladaju hrvatska gos-
poda. hrvatski radni narod grada i sela nije vidio nikakva d o b r a . . . Hrvatska
g o s p o d a su kroz 20 godina b o r b e hrvatskog n a r o d a protiv velikosrpske he-
gemonije i ugnjetavanja stalno d e m a g o š k i trubili da oni vode hrvatski narod
u b o r b u za nacionalnu r a v n o p r a v n o s t i slobodu . . . A šta je hrvatski n a r o d vi-
dio u toku ove godine, o t k a k o vladaju hrvatska g o s p o d a ? Umjesto s l o b o d e i
d e m o k r a t i j e , hrvatska su g o s p o d a o d m a h počeli m a j m u n i s a t i talijanskim fa-
šistima i n j e m a č k i m nacional-socijalistima, stvarajući u n i f o r m i s a n e organiza-
cije pod nazivom »Seljačke zaštite« i »Građanske zaštite« da p o m o ć u tih čet-
nika teroriziraju n a r o d na selu i u gradu i da se p o m o ć u njih održe na vlasti . . .
U Dalmaciji i u m n o g i m d r u g i m krajevima obilazili su od kuće do kuće žan-
dari i zaštitnici (pripadnici »Zaštite« - V. T.) prije izbora, preteći zatvorom i
k o n c e n t r a c i o n i m logorima, mobilizacijom i batinama, a k o seljaci neće glasati
za liste HSS. U Omišu su plaćali glasove 250-300 din .. ,« 2 4 itd.
Dok su bili u opoziciji HSS-ovci su n a p a d a l i korupcionaštvo . b e o g r a d s k e ćaršije'.
Osuđivali su svoje političke p r o l i v n i k e za pljačku n a r o d n e i m o v i n e i z g r t a n j e kapitala zlou-
p o t r e b o m držav ne v lasti. A k a d a su, p o s l e S p o r a z u m a C v e t k o v i ć - M a ć e k , s a m i došli na vlast,
m n o g i od tih r a n i j e o g o r č e n i h p o b o r n i k a protiv k o r u p c i o n a š t v a upali su i s a m i u to. U jav-
nosti na p o d r u c i u B a n o v i n e H r v a t s k e nije se moglo sakriti k a k o su m n o g i .poslovni ljudi'
o t p o č e l i da sve više i s k o r i š c a v a j u svoje političke veze s vladom, k a k o su se i neki članovi iz
s a m o g vodstva HSS bogatili tskorišćavajući svoj politički položaj. Bilo je p o z n a t o da su se
pri t o m e slali sve jače isticati p o n e k i ljudi o k o s a m o g Mačeka. Pokazalo se da i z m e đ u s t a r i h
i novih k o r u p c i o n a š a n e m a n i k a k v e b i t n e razlike.« 2 6
Stab Primorske armijske oblasti, u svom m e s e č n o m izveštaju od 3. oktob-

ra 1940. godine o situaciji na teritoriji ove oblasti, između ostalog, kaže da
-Pavelicevska akci|a uzima sve više m a h a , u b a c u j u ć i razne letke i b r o š u r e , u k o j i m a se
iznose a l a r m a n t n e vesti i g o v o r i o s i g u r n o m i s k o r o m o s t v a r e n j u h r v a t s k e d r ž a v e uz p o t p o r u
sila Osovine Pavelićevci n a p a d a j u vojsku i u c r n i m b o j a m a iznose s t a n j e u n j o j t a k o da će
u d a n o m m o m e n t u , ne s a m o o r g a n i r a z n i h vlasti, več i svi vojnici sa o r u ž j e m stupiti na nji-
hovu s t r a n u Pa ipak za p r o t i v d r ž a v n e a k t e vlasti p r e k r š i o c e k a ž n j a v a j u sa po 5 do 10 d a n a
zatvora ili n o v č a n o i na l o m e se s a m o o s t a j e , d o k se ova p r o t i v d r ž a v n a akcija sve više š i r i . . .
j e r s e d o s a d a nije k o n k r e t n o ništa ozbiljnije p r e d u z i m a l o d a s e o v o m e zlu s t a n e n a p u t . . .
S d r u g e s t r a n e , ne m o ž e se govoriti ni da HSS n e š t o k o n s t r u k t i v n o radi. I o n a sa svoje s t r a n e
u r a z n i m govorima, d o š a p t a v a n j i m a i u n o v i n s k i m č l a n c i m a p o m i n j e sve veću nezavisnost
H r v a t s k e i p r o š i r e n j e H r v a t s k o g teritorija, ističe i n d i v i d u a l n o s t H r v a t s k o g n a r o d a , osniva
organizacije .Hrvatskog j u n a k a ' (organizacija s r e d n j o š k o l s k e o m l a d i n e u Hrvatskoj). Osno-
vali su je i n j o m e rukovodili e k s t r e m n i krugovi k a t o l i č k o g klera koji u p r o g r a m u ima .ost-
v a r e n j e Starčevićevih k o n c e p c i j a ' (ovo isto g o v o r e i pavelićevci), vrSi i dalje p r e m e š t a n j e na-
cionalista i p r o g o n i s o k o l e na s v a k o m k o r a k u .. . Na s o k o l e su se o k o m i l i i f r a n k o v c i i
HSS . .. Hrvati j u g o s l o v e n s k e o r i j e n t a c i j e i Srbi svakim d a n o m doživljavaju r a z n a šikanira-
nja . . . S v a k o d n e v n i su s u k o b i i i z m e đ u pristalica HSS, n e k e organizacije su r a s p u š t e n e i u
n j i m a se s p r o v o d i reorganizacija, a s v e m u l o m e je uzrok r a z o č a r a n j e č l a n o v a partije zbog
n e i s p u n j a v a n j a d e m a g o š k i h o b e ć a n j a vodstva iz v r e m e n a o p o z i c i o n e b o r b e . L'sled toga pre-
laze n j i h o v e pristalice u p a v e l i ć e v c e i k o m u n i s t e . . « 2 8
Uoči rata, u p r e d v e č e r j u s u k o b a dva imperijalistička bloka, Maček je vo-

dio politiku »ljuljaške«. lavirajući između njih i nastojeći da se ne zameri ni
j e d n o j ni d r u g o j strani; zato je i m a o stalno svoje ljude i kod j e d n i h i kod dru-
gih. Do p o č e t k a d r u g o g svetskog rata više se oslanjao na zapadni blok, a posle
Hitlerovog p o b e d o n o s n o g p o h o d a po Evropi 1939/40, na sile Osovine kojima
ostaje p o t p u n o privržen sve do 1943. kada je bila očigledna p o b e d a antihit-
lerovske koalicije. Zato se opet brzo p r i k l a n j a anglo s a k s o n s k o m bloku, oče-
kujući da ce - pod njegovim okriljem - preuzeti vlast u NDH u m e s t o Pavelića.
Takav je bio put izdaje Maćeka i njegove g r u p e o k u p l j e n e u vodstvu s t r a n k e
HSS i povezane sa klerofašistima, f r a n k o v c i m a , u s t a š a m a i d r u g i m teroristič-
kim organizacijama.
Kada se r a t n a o p a s n o s t sve više približavala Jugoslaviji, pravci HSS - Ma-
ćek, Košutić i drugi - davali su izjave iz kojih se moglo jasno videti da kapi-
talistička klasa Hrvatske, u slučaju r a t n e opasnosti, neće braniti integritet ju-
goslovenske države. 2 7
Protestvujući protiv poziva obveznika na vežbu 1939, Košutić je pred sku-
pom hrvatskih zastupnika 8. svibnja 1939. izjavio:
»Nije h r v a t s k o n a r o d n o z a s t u p s t v o p i t a n o k a m o sinovi H r v a t s k o g n a r o d a i m a j u ići.
gdje imaju služiti, koliko služiti, k a k o imaju p u š k u nositi, n e g o se i m a j u k a o r o b l j e pozvati,
kao s t o k u ima ih se vući t a m o u k a s a r n e , o b u ć i ih. n a o r u ž a t i i slati b o g zna k a m o . Hrvatski
n a r o d , m e đ u t i m , d o v o l j n o je zrio i d o v o l j n o svjestan svojih n a r o d n i h prava, da o d l u č n o od-
bije ovakav p o s t u p a k i o v a k v o poniženje«. Na t o m e s k u p u Košutić. Maček i Š u t e j ponovili
su svoj zahtev za g r a n i c o m na Drini, uz b u r n o o d o b r a v a n j e i pljesak svih p r i s u t n i h poslani-
ka. 2 8 1 dalje: »Posve je razumljivo, da bi h r v a t s k i n a r o d u t a k v o j situaciji č u v a o s a m o svoju
kožu. Jer. b u d i m o iskreni, m o g u li naša b r a ć a (misli na s r p s k i n a r o d - p r i m e d b a V. T.) sa ko-
jom s m o tolika zla doživjeli, apelirali na n a š e b r a t s t v o u ćasu, k a d a im voda d o đ e do grla?
Ne! O n d a n e k a s v a t k o p o v u č e k o n s e k v e n c e . H r v a t s k a je prije 20 godina izgubila svoju slo-
b o d u u g r č e v i m a Evrope. O n a u grčevima te iste Evrope, m o r a s a d a dobiti o p e t svoju slo-
29
bodu.«
Prema Hoptneru:
• S p o r a z u m C v e t k o v i ć - M a ć e k od 26. a v g u s t a 1939. g o d i n e tek š t o je bio p o č e o svoj rad
na s m i r i v a n j u . Razdor i z m e đ u S r b a i H r v a t a t r a j a o je d v a d e s e t g o d i n a i m a l o je o d g o v o r n i h
članova j u g o s l o v e n s k o g d r u š t v a mislilo da bi S p o r a z u m m o g a o p o p r a v i t i š t e t e za v r e m e ma-
n j e o d jedne generacije. T r e b a l o b i n a j m a n j e toliko v r e m e n a d a p r o đ e d a s e h r v a t s k e n a d e
u s e p a r a t i z a m i s r p s k e c e n t r a l i s t i č k e tradicije p r e o b r a z e u naviku na k o n s t r u k t i v a n zajed-
nički rad za j e d n u u j e d i n j e n u Jugoslaviju Sada. g o t o v o p r e k o n o ć , p u č i n j e g o v e posledice
p r o u z r o k o v a t i su r a s c e p d a l e k o većih r a z m e r a n e g o š t o je ikad ranije p o s t o j a o . « 3 0 I dalje:
» K r a t k o t r a j n o p o l i t i č k o j e d i n s t v o Jugoslavije, p o s t i g n u t o u s r p s k o - h r v a t s k o m Spora-
zumu od 1939. nije moglo da izdrži udar osovinske invazije. Namesnistvo je tek bilo počelo
da vrši o n o što je m o n a r h i j a t r e b a l o da učini m n o g o g o d i n a ranije - u i e d i n j e n j e n a r o d a u
okviru d e m o k r a t s k i h u s t a n o v a . T r e b a l o je j o š j e d n a g e n e r a c i j a da p r o d e u m i r u da bi se iz-
g r a d i l a d e m o k r a t s k a d r ž a v a i učvrstile veze između m o n a r h i j e i n a r o d a . T r e b a l o je u n a j m a -
nju r u k u da d o đ e j e d n a nova g e n e r a c i j a patriota, koji bi se s m a t r a l i J u g o s l o v e n i m a . a ne Sr-
bima, H r v a t i m a ili Slovencima; bilo ih je suviše m a l o koji su mislili o celini, a suviše m n o g o
koji su mislili o d e l o v i m a . Od svoga p o č e t k a , j u g o s l o v e n s k a država bila je o m e t a n a u s v o m e
razvoju od ljudi o g r a n i č e n i h p o g l e d a i lišenih p o t r e b n e gipkosti, koji nisu pokazivali n i k a k v e
sposobnosti da rade zajedno za opšte dobro.«3'
Iako u ovim k o n s t a t a c i j a m a ima dosta istine, ipak treba primetiti da

H o p t n e r ne shvata pravilno rešavanje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji.
Dr Ljubo Boban, na kraju svoje knjige Sporazum Cvetković-Maček, pra-
vilno je konstatovao:
». .. O c j e n j u j u c i to ( S p o r a z u m C v e t k o v i ć - M a ć e k - p r i m . V. T.) k a o prvi k o r a k ka raz-
b i j a n j u h e g e m o n i s t i ć k o g sistema. KPJ j e ukazivala n a p o t r e b u d a s e t a j s i s t e m razbije d o kra-
ja i da se pozitivne t e n d e n c i j e S p o r a z u m a p r o š i r e i na d r u g e n a r o d e Jugoslavije. M e đ u t i m ,
u b r z o s e p o k a z a l o d a S p o r a z u m o d njegovih a k t e r a nije bio p r v e n s t v e n o t a k o z a m i š l j e n , već
da je on. zbog o k o l n o s t i u kojima je do njega došlo, bio sklopljen iz d r u g i h m o t i v a i i m a o
d r u g e ciljeve. Pokazalo se da su i h r v a t s k a i s r p s k a buržoazija (pa i o n a koja u S p o r a z u m u
nije učestvovala, ali g a j e ipak na svoj način o d o b r a v a l a ) sklopile k o m p r o m i s da bi se mogle
sigurnije postaviti u o p a s n o s t i m a k o j e su nailazile za Jugoslaviju i b u r ž o a s k i p o r e d a k u n j o j
S r p s k a buržoazija stupila je u k o m p r o m i s da bi, koliko je to u n o v o j situaciji bilo m o g u ć e
više, ipak o č u v a l a h e g e i n o n i s t i ć k e pozicije, a k o ne više toliko u o d n o s u na H r v a t s k u , a o n d a
u o d n o s u na ostali d i o države. I d o k je s r p s k a buržoazija sklopila S p o r a z u m da bi o č u v a l a
pozicije, h r v a t s k a j e t o učinila d a b i pozicije stekla . . . « "
U Pregledu istorije Saveza komunista Jugoslavije o S p o r a z u m u se, između

ostalog, kaže:
«. .. S p o r a z u m o m C v e t k o v i ć - M a ć e k nije bilo r e š e n o n i j e d n o s u š t i n s k o p i t a n j e politič-
kog života u Jugoslaviji. S t v a r a n j e m B a n o v i n e H r v a t s k e nije se ni u č e m u p o b o l j š a o p o l o ž a j
h r v a t s k o g n a r o d a . H r v a t s k i n a r o d i, p r e svega, m a s e r a d n o g seljaštva, mogli su se na o s n o v u
vlastitog iskustva uveriti da je taj S p o r a z u m bio u i n t e r e s u s a m o h r v a t s k e buržoazije, a da
je i p r i v r e d n i i politički položaj r a d n i h ljudi p o s t a o j o š teži. V o d s t v o H r v a t s k e s e l j a č k e stran-
ke nije i s p u n i l o ni jedan od m n o g o b r o j n i h z a h t e v a koje je dugi niz g o d i n a isticalo u s v o m e
p r o g r a m u i o k o kojih je o k u p l j a l o m a s e h r v a t s k o g n a r o d a . B a n o v i n a H r v a t s k a je svojim
r e a k c i o n a r n i m m e r a m a išla i d a l j e od vlade Milana Stojadinovića. Sve je to u b r z a l o p r o c e s
d i f e r e n c i r a n j a u s a m o j H r v a t s k o j s e l j a č k o j s t r a n c i i p r o c e s t r e ž n j e n j a r a d n i h slojeva Hrvats-
ke. S d r u g e s t r a n e , b u r ž o a s k e o p o z i c i o n e p a r t i j e u Srbiji, koje su r a n i j e s H S S s a č i n j a v a l e
U d r u ž e n u opoziciju, našle su se posle S p o r a z u m a C v e t k o v i ć - M a č e k u n e z a v i d n o m položaju.
V l a d a j u ć o j koaliciji s r p s k e i h r v a t s k e buržoazije o n e nisu bile p o t r e b n e k a o p a r t n e r i u vlasti;
bez o d r e đ e n i h i smelijih k o n c e p c i j a u u n u t r a š n j o j i s p o l j n o j politici, te p a r t i j e su gubile uti-
cai na m a s e r a s p o l o ž e n e za b o r b u . Pokazalo se da su n j i h o v e d e m o k r a t s k e krilatice o me-
n j a n j u Ustava i o sazivanju U s t a v o t v o r n e s k u p š t i n e , o socijalnim i e k o n o m s k i m p r a v i m a na-
r o d a - o b i č n a d e m a g o g i j a . U takvim u s l o v i m a su n a j a k t i v n i j e u tim s t r a n k a m a p o s t a l e o n e
s n a g e koje se u suštini n i k a d a nisu o d r i c a l e u n i t a r i z m a i v e l i k o s r p s k e h e g e m o n i j e i koje su
posle S p o r a z u m a C v e t k o v i ć - M a ć e k i s t u p a l e sa šovinističkih pozicija, b r a n e ć i « u g r o ž e n o Sr-
pstvo« i zovuci »Srbe na o k u p « da b r a n e »srpsku B o s n u i H e r c e g o v i n u i Vojvodinu« od »hr-
vatske opasnosti«. Njihova vodstva r a s p a d a l a su se na g r u p e i k l u b o v e sa sve m a n j i m uti-
cajem u narodu..
Takva politička k r e t a n j a u zemlji u b r z o su pokazala da je s a m o K o m u n i s t i č k a partija
ostala i dalje d o s l e d n a svom r e v o l u c i o n a r n o - d e m o k r a t s k o m i a n t i f a š i s t i č k o m p r o g r a m u .
N a r o d n e m a s e su se sve više na s v o m vlastitom p o l i t i č k o m iskustvu u v e r a v a l e da je KPJ je-
13
d i n a istinski d e m o k r a t s k a politička s n a g a u zemlji«.
U n a v e d e n o j oceni se za stanje u Jugoslaviji s p r a v o m o p t u ž u j u i hrvatska,

i srpska buržoazija, i sve b u r ž o a s k e partije, a p r e m a n a v e d e n i m d o k u m e n t i -
ma j a s n o se vidi da su i srpska i hrvatska buržoazija bile n e i s k r e n e j e d n a pre-
ma drugoj, čak i n e p o s r e d n o posle zaključenja S p o r a z u m a avgusta 1939. go-
dine, bez obzira na o b o s t r a n e izjave o saradnji i lojalnosti u vladi Cvetko-
vič-Maček. P r e m a d o g a đ a j i m a koji su se odigravali u Hrvatskoj Banovini po-
sle S p o r a z u m a sve do aprilskog rata, u s a m o m ratu i posle njega, m o ž e se ut-
vrditi d a j e dvolično držanje vodstva HSS bilo očiglednije. To p o t v r đ u j e i već
p o m e n u t a i u Prilogu 2 data Strogo poverljiva okružnica vodstva HSS iz 1939,
n e p o s r e d n o posle S p o r a z u m a , iako se p o n e g d e pokušava da se o s p o r i auten-
tično n j e n o postojanje. U stvari, ta Okružnica je predstavljala o s n o v n u plat-
f o r m u za razbijanje .Jugoslavije koju su sprovodili šovinistički, r e a k c i o n a r n i
i separatistički krugovi, n a r o č i t o u Hrvatskoj Banovini. Karakteristično je da
su događaji u toku 1971. g o d i n e u Hrvatskoj do 21. sednice Predsedništva SKJ
j a s n o pokazali da su ciljevi te p l a t f o r m e bili p o t p u n o slični, pa čak u pone-
č e m u i prevaziđeni u p o k u š a j i m a za izvođenje k o n t r a r e v o l u c i j e p u t e m tzv.
masovnog pokreta (u Okružnici - n a r o d n o g pokreta) O t o m e je u »Vjesniku
u srijedu« br. 1029, Zagreb, 19. 1 1972, novinar D. S. na str. 8 - 1 0 izvršio teme-
ljito u p o r e đ e n j e o n o g a što se p r e d v i đ a l o u toj Okružnici sa o n i m što se do-
gađalo u toku 1971. godine i što je t r e b a l o još uraditi. U svom članku Nepro-
mijenjena srž nacionalizma - šovinističke i separatističke tendencije u svjetlu
»Izvatka iz jedne strogo povjerljive okružnice hrvatskoga narodnog pokreta« iz
1939. g. između ostalog se kaže:
» Z a p a n j u j u ć a slićnosl o s n o v n i h a n t i j u g o s l a v e n s k i h i s e p a r a t i s t i č k i h teza j e d n o g a do-
k u m e n t a iz 1939. g o d i n e i teza koje su se. sve d o n e d a v n o , m o g l e ćuli od g l a s n o g o v o r n i k a tzv.
m a s o v n o g p o k r e t a p o k a z u j u , u n a t o ć p o t p u n o različitim p o v i j e s n i m u v j e t i m a u k o j i m a se
javljaju, d a j e h r v a t s k i n a c i o n a l i z a m i šovinizam, k a o i nacionalizam i šovinizam u bilo k o j e m
n a r o d u , p o j a v a koja je o p a s n a za j e d i n s t v o naših n a r o d a , k a o i za s a m o p s t a n a k h r v a t s k o g a
naroda.«34
Za svoju h r o n i k u Anatomija zavjere, a u t o r Đ o r đ e Ličina, u m e s e č n i c i m a
zagrebačkog »Fokusa« br. 9, 10, 11, 12, za 1981. i br. 1 za 1982, a nastavlja se
dalje, v e o m a o p š i r n o iznosi političku situaciju u SR Hrvatskoj 1971. godine
(koristeći se novinskim č l a n c i m a iz jugoslavenske i i n o z e m n e š t a m p e , sud-
s k o m i d r u g o m d o k u m e n t a c i j o m iz tog v r e m e n a , č l a n c i m a iz nacionalističkih
glasila i listova antijugoslavenske fašističke emigracije u Z a p a d n o j Evropi i
nekim p r e k o m o r s k i m zemljama, te knjigama »Nacije i m e đ u n a c i o n a l n i odno-
si« Stipe Suvara i »ideje m a s o v n o g p o k r e t a u Hrvatskoj«Ivana Perića, a oso-
bito izvještajem o stanju u SKH u o d n o s u na p r o d o r nacionalizma u njegove
redove, koji je prihvaćen na 28. sjednici CK SKH. 8. svibnja 1972. godine. Au-
tor se t a k o đ e r koristio i d r u g i m p r i s t u p a č n i m d o k u m e n t i m a što govore o
borbi protiv nacionalističkih, šovinističkih, separatističkih i kontrarevolucio-
narnih e l e m e n a t a u zemlji). Iz te o b i m n e h r o n i k e ovde se iznosi s a m o početni
d e o iz br. 9181, pod naslovom »Masovni pokret« u slijepoj ulici izdaje, koji na
str. 30 i 31 glasi:
»Snažna i agresivna eskalacija nacionalizma u SR Hrvatskoj u početku se-
d a m d e s e t i h godina i p o k u š a j nasilnog i n a u g u r i r a n j a ideologije a m o r f n o g a
»masovnog pokreta« u njezin društveno-politički, e k o n o m s k i , k u l t u r n i i javni
život imali su sva poznata obilježja organizirane k o n t r a r e v o l u c i j e krajnji cilj
koje je bio izazivanje g r a đ a n s k o g rata u zemlji i razbijanje socijalističke, sa-
m o u p r a v n e i n e s v r s t a n e Jugoslavije.
U sprezi s h r v a t s k o m fašističkom emigracijom i d r u g i m neprijateljskim
e l e m e n t i m a u zemlji, nacionalističke snage, o k u p l j e n e u Matici hrvatskoj kao
jezgri »masovnog pokreta« i p o t p o m o g n u t e i o h r a b r e n e od frakcijske skupi-
ne u r u k o v o d s t v u SK Hrvatske, p o k r e n u l i su široku zavjeru protiv nacional-
nog interesa, s l o b o d e i nezavisnosti hrvatskog n a r o d a i njegove b o r b e za vlas-
titi socijalistički progres, nudeči mu restauraciju g r a đ a n s k o g a klasnog društ-
va i na toj idejnoj osnovi »rješavanje« n a c i o n a l n o g pitanja i »reformu« društ-
veno-političkih i e k o n o m s k i h odnosa. Bio je to z a p r a v o otvoreni poziv na
d e s t r u k c i j u koji je t r e b a o stvoriti sve uvjete za politički i privredni kaos u
zemlji, p r e t p o s t a v k e za njihovo nacionalističko-separatističke k o n c e p c i j e i,
naposljetku, za njihov dolazak na vlast.
Propagirajući tezu o hrvatskoj n a c i o n a l n o j državnosti, koja je z a p r a v o vo-
dila dezintegraciji federacije, i zalažući se za neograničeni i nedjeljivi nacio-
nalni suverenitet, dakle za nacionalnu isključivost i netrpeljivost p r e m a dru-
gim n a r o d i m a i n a r o d n o s t i m a , hrvatski su nacionalisti, kao i prije č e t r d e s e t
godina, bezobzirno izdali interese svojeg n a r o d a , pokušavši se još j e d n o m po-
igrati njegovom s u d b i n o m i njegovom historijskom sviješću o s a m o o d r e đ i v a -
nju i s l o b o d n o m u i r a v n o p r a v n o m u mjestu u socijalističkoj zajednici n a r o d a
i n a r o d n o s t i Jugoslavije.
Koristeći se političkom taktikom p o s t u p n o g n a s t u p a n j a hrvatski je na-
cionalizam n a s t o j a o uspostaviti totalitarnu d r u š t v e n u klimu i u takvoj atmos-
feri nacionalističkog t e r o r a i histerije omogućiti n e s m e t a n i p r o d o r sebi svoj-
stvene ideologije, koja je išla ne s a m o za tim da devalvira i negira tekovine
revolucije i p o r a t n o g a socijalističkog razvitka, nego i bila na liniji razbijanja
integriteta Jugoslavije. Stanovite realne teškoće, p r o b l e m e , zastoje i koleba-
nja u razvitku s a m o u p r a v l j a n j a , ali i u m e đ u n a c i o n a l n i m o d n o s i m a , naciona-
listi su vješto i smišljeno koristili za p r o p a g i r a n j e svojih političkih teza od ko-
jih su glavne bile: da se Hrvatsku dugi niz godina sistematski i smišljeno eko-
nomski pljačka i da, zbog toga što se koći njen privredni razvoj i rast. o n a sve
više e k o n o m s k i stagnira i u o d n o s u na d r u g e r e p u b l i k e i p o k r a j i n e nepres-
t a n o nazaduje; d a j e Jugoslavija (shvaćena kao s k u p saveznih institucija i kao
državna zajednica uopće) t a m n i c a Hrvatske u kojoj se guši svaki osjećaj hr-
vatstva; da se progoni i dekroatizira hrvatski jezik i k u l t u r a o p ć e n i t o i, k a o
v r h u n a c svega, da su Srbi u Hrvatskoj vladajući n a r o d koji je silom n a m e t n u o
svoju d o m i n a c i j u .
U sklopu takve političke taktike hrvatskog nacionalizma pojavio se i za-
htjev za p r e b r o j a v a n j e m na n a c i o n a l n o j osnovi: p o k r e n u t a je n e v i đ e n a haran-
ga protiv Srba u Hrvatskoj, a d r u g e se n a r o d e i n a r o d n o s t i pokušalo, po iden-
tičnom receptu, svesti na g r a đ a n e drugog reda. Takvo agresivno n a s t u p a n j e
hrvatskog nacionalizma, o p t u ž b e za političku d o m i n a c i j u Srba u H r v a t s k o j i
sijanje netrpeljivosti i m r ž n j e p r e m a s r p s k o m n a r o d u , ali i d r u g i m n a r o d i m a
i n a r o d n o s t i m a (što je najgori naćin vrijeđanja vlastite nacije) o d m a h su is-
koristili srpski nacionalisti i, tražeći organizacijski oslonac u SKD Prosvjeta
(po uzoru na svoj hrvatski p a n d a n u Matici hrvatskoj), pozvali »na okup«. Ub-
rzo su se pojavili različiti pročetnićki elementi, pojedini predstavnici tradi-
cionalističke inteligencije srpske n a r o d n o s t i u Hrvatskoj, koji zagovaraju spe-
cific ni nacionalistički separatizam . . . «
Prema tome, i ovo je j e d a n od dokaza d a j e Strogo poverljiva o k r u ž n i c a
iz 1939 godine poslužila kao osnov na p l a t f o r m a m a s o v n o g p o k r e t a 1971, tim
pre što je, u stvari, potekla iz redova HSS .i zdušno p r i h v a ć e n a od ustaša, kri-
žara. frankovaca i klerikalskih elemenata.
1/ ovoga i poslednjih d o g a đ a j a na Kosovu, i to u eri izgradnje socijalizma,
može se izvući zaključak da su nacionalizam, šovinizam i s e p a r a t i z a m u svim
s r e d i n a m a najopasniji predstavnici k o n t r a r e v o l u c i j e i da se u k o r e n u mogu
suzbijati i o n e m o g u ć i t i m a k s i m a l n o m b u d n o š ć u i d o s l e d n i m s p r o v o đ e n j e m
našeg Ustava o p o t p u n o j r a v n o p r a v n o s t i svih naših n a r o d a i narodnosti, uz
n e p r e k i d n o razvijanje jugoslovenskog patriotizma i zajedništva.
U cirkularu Tri godišnjice, n a p i s a n o m k r a j e m avgusta 1940.i objavljenom pod
naslovom »Komunike CK KPJ« i u »Proleteru« br. 7 - 8 za a v g u s t - s e p t e m b a r
1940, između ostalog, kaže se:
I
»Pod konac avgusta i p o č e t k o m s e p t e m b r a ove godine p a d a j u godišnjice k r u p n i h političkih do-
gađaja. Dvadeset trećeg avgusta navršilo se ravno godinu d a n a o t k a k o je stvoren pakt o nena-
p a d a n j u između Sovjetskog Saveza i Njemačke. Prvog s e p t e m b r a pada godišnjica drugog impe-
rijalističkog rata. a 26. augusta navršila se godina o t k a k o je sklopljen takozvani s p o r a z u m Srba
i Hrvata...
U
Treća godišnjica koja se navršila ov ih d a n a jeste tzv. s p o r a z u m koji su stvorili Cvetko-
vic-Maček. tj. p r e d s t a v n i c i s r p s k e i h r v a t s k e buržoazije 26. a u g u s t a prošle godine. Mi k o m u -
nisti s m o već o d m a h t a d a izražavali svoju s u m n j u u to da će taj s p o r a z u m d o n i j e t i koristi
h r v a t s k o m n a r o d u , jer je bio s t v o r e n bez učešća n a r o d a , j e r je taj s p o r a z u m značio k o m p r o -
mis i z m e đ u s r p s k e i h r v a t s k e g o s p o d e , značio je n e k e vrste ne s a m o p r i m i r j a n e g o i saveza
m e d u s r p s k o m i h r v a t s k o m b u r ž o a z i j o m u b o r b i protiv r a d n o g n a r o d a , z n a č i o je p o d j e l u
vlasti i p l j a č k e m e đ u s r p s k o m i h r v a t s k o m g o s p o d o m . Na žalost, naša se s u m n j a odviše b r z o
obistinila; rezultati su p o r a z n i za sve o n e koji su od toga s p o r a z u m a očekivali n e š t o koristi
za n a r o d . Vlada C v e t k o v i ć - M a č e k koja je sebi s n e p r a v o m n a d j e l a ime » n a r o d n a vlada«, iz-
vršila je u t o k u ove g o d i n e takvih djela koja n a d m a š u j u i d j e l a n j e n i h p r e t h o d n i k a Stojadi-
novića. Jevtića itd
1) U m j e s t o s l o b o d e i d e m o k r a c i j e , o k o j o j su s t a l n o govorili s a d a š n j i vlastodršci dok
su bili u opoziciji, oni su, čim su došli na vlast zabranili svu radničku štampu, stvorili su
k o n c e n t r a c i o n e logore i bacili u njih sve o n e koji su im izgledali opasni.
2) Pojačali su t e r o r protiv r a d n o g n a r o d a , koji je d i g a o svoj glas protiv r a t a i protiv sku-
poće. Vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k prolila je n a r o d n u krv u zimu 1939/40. na u l i c a m a B e o g r a d a ,
Zagreba. Splita. P o d g o r i c e i na m n o g i m d r u g i m m j e s t i m a u zemlji.
3) Vlada C v e t k o v i c - M a ć e k prevarila je n a r o d : o n a ne misli da izvrši o b e ć a n j a d a t a na-
r o d u pri d o l a s k u na vlast, a to su: da ispravi n e p r a v d e koje su n a n e s e n e n a r o d u od prošlih
režima, d a d a d e n a r o d u n j e g o v a d e m o k r a t s k a p r a v a i p o b o l j š a e k o n o m s k o s t a n j e Naprotiv,
vlada C v e t k o v i c - M a ć e k stvara n e k e r e f o r m e po u z o r u talijanskog fašizma i n j e m a č k o g na-
cionalsocijalizma.
4) Vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k ugrabila je sve institucije klasrtom s i n d i k a l n o m p o k r e t u i
d a l a ih u r u k e svojim p o s l o d a v a ć k i m s i n d i k a l n i m o r g a n i z a c i j a m a i prijeti da p o t p u n o zabra-
ni d j e l o v a n j e k l a s n o g s i n d i k a l n o g p o k r e t a .
5) Vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k je. d o d u š e , pod p r i t i s k o m n a r o d a priznala SSSR i usposta-
vila d i p l o m a t s k e i t r g o v i n s k e o d n o s e , ali o n a na d j e l u p o k a z u j e svoje n e p r i j a t e l j s k o d r ž a n j e
p r e m a zemlji socijalizma, j e r ne dozvoljava i p o t a j n o n a r e đ u j e da se z a b r a n j u j u knjige o
SSSR-u. a B a n o v i n a H r v a t s k a i p o p Korošec z a b r a n i š e s t v a r a n j e d r u š t a v a p r i j a t e l j a Sovjet-
sk g Saveza, d o č i m već p o s t o j e o d a v n o i s l o b o d n o se o r g a n i z u j u d r u š t v a p r i j a t e l j a Njemač-
ke. Italije. Engleske itd.
6) Vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k diže s a m a cijene životnim n a m i r n i c a m a p u t e m raznih ure-
d a b a . s a m a s t v a r a s k u p o ć u liferujuci n e o g r a n i č e n e količine tih n a m i r n i c a Italiji i N j e m a č k o j ,
a guši r a d n i č k e š t r a j k o v e , koji se vode radi povišica m i z e r n i h plata r a d n i k a
7) Vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k d o k a z a l a je svim svojim p o s t u p c i m a da je o n a p r o t u n a r o d -
na vlada i da ne vodi r a č u n a o i n t e r e s i m a n a r o d a
H r v a t s k a g o s p o d a p r e v a r i l a su hrvatski n a r o d , a u p r v o m r e d u hrvatski seljački n a r o d .
U t o k u o v e godine, o t k a k o u H r v a t s k o j vlada h r v a t s k a g o s p o d a , hrvatski r a d n i n a r o d g r a d a
i sela nije vidio n i k a k v a d o b r a . Koristi od s p o r a z u m a i d v a d e s e t o g o d i š n j e b o r b e h r v a t s k o g
n a r o d a v u k u s a m o h r v a t s k a g o s p o d a . Naprotiv, n a g r b a č u h r v a t s k o m seljaku, r a d n i k u , za-
natliji itd. n a m e t n u t i su novi teški tereti u o b l i k u p o s e b n i h n a m e t a i prireza. Povećale su se
razne d a ć e i stvorile nove k o j e p o g a đ a j u s i r o m a š n e seljake, r a d n i k e i g r a đ a n e S t v o r e n je j o š
m n o g o veći a d m i n i s t r a t i v n i a p a r a t raznih činovnika, o d j e l n i h p r e d s t o j n i k a itd., koji v u k u
m a s n e plate i zbog čega se isisava p o s l j e d n j a k a p krvi iz žuljavih r u k u seljaštva i ostalog rad-
nog n a r o d a H r v a t s k e .
H r v a t s k a g o s p o d a su k r o z 20 g o d i n a b o r b e h r v a t s k o g n a r o d a protiv v e l i k o s r p s k e he-
g e m o n i j e i u g n j e t a v a n j a s t a l n o d e m a g o š k i trubili da oni v o d e h r v a t s k i n a r o d u b o r b u za na-
c i o n a l n u r a v n o p r a v n o s t i s l o b o d u , da se b o r e za d e m o k r a t i z a c i j u , za bolji život s e l j a č k o g i
o s t a l o g r a d n o g n a r o d a , da se b o r e za s l o b o d n e i tajne i z b o r e itd. A S t a j e h r v a t s k i n a r o d vidio
u toku ove g o d i n e o t k a k o vlada h r v a t s k a g o s p o d a ? I) U m j e s t o s l o b o d e i d e m o k r a c i j e hrvats-
ka su g o s p o d a o d m a h p o č e l i m a j m u n i s a t i talijanskim fašistima i n j e m a č k i m nacionalsoci-
jalistima s t v a r a j u ć i u n i f o r m i s a n e organizacije pod nazivom »Seljačke zaštite« i » G r a đ a n s k e
zaštite«, da p o m o ć u tih č e t n i k a teroriziraju n a r o d na selu i u g r a d u i da se p o m o ć u njih o d r ž e
na vlasti. 2) U m j e s t o p o b o l j š a n j a života seljaštva i radništva, u t o k u ove g o d i n e v i d i m o sve
veću bijedu na selu, i u m n o g i m k r a j e v i m a H r v a t s k e vec d a n a s vlada glad m e đ u seljacima.
U m j e s t o p o b o l j š a n j a života r a d n i k a , h r v a t s k a g o s p o d a s u d o n i j e l a n a j r e a k c i o n a r n i j u u r e d b u
u kojoj se z a b r a n j u j u štrajkovi, a r a d n i c i se p r e p u š t a j u p o t p u n o na milost i n e m i l o s t poslo-
d a v a c a i policije. 3) U m j e s t o s l o b o d n i h i tajnih izbora, h r v a t s k a su g o s p o d a u p r v o m r e d u
lišila prava glasa o m l a d i n u do 24 godine, d a k l e p o t p u n o zrele ljude, koji su već i v o j n u duž-
nost izvršili. Ovim svojim a k t o m nadmašili su i n a j r e a k c i o n a r n i j e i z b o r n e z a k o n e u svijetu.
U m j e s t o t a j n o g glasanja, h r v a t s k a su g o s p o d a vršili ove g o d i n e izbore javno, pri ć e m u su
u p o t r e b l j a v a l i n a j r e a k c i o n a r n i j e m e t o d e , k o j i m a su n a d m a š i l i i m e t o d e Pere Živkovića. Jev-
tića. pa i s a m o g g r o f a K u e n - H e d e r v a r i j a iz d o b a p o k o j n e Austrije. U Dalmaciji i m n o g i m d r u -
gim krajevima obilazili su od kuce do kuce žandari i zaštitnici prije izbora prijeteći se za-
t v o r o m . k o n c e n t r a c i o n i m logorima, mobilizacijom i b a t i n a m a a k o seljaci n e ć e glasati za lis-
tu HSS. U O m i š u su plaćali glasove 250 do 30Ö din., dovlačili i n e m o ć n e s t a r c e u a u t o m o -
bilima na biralište itd.
H r v a t s k o m n a r o d u je d a n a s već p o t p u n o sinulo p r e d o č i m a Gnjev n a r o d a je velik i hr-
vatska g o s p o d a s e n a d a izbjeći t o m e gnjevu p o m o ć u raznih r e a k c i o n a r n i h u r e d a b a . Nova
u r e d b a o k o t a r s k i m s a m o u p r a v a m a j a s n o p o k a z u j e d a s e h o ć e p o t p u n o ugušiti a u t o n o m i j a
o p ć i n a . U o d b o r e , kaže se u u r e d b i , m o g u biti birani s a m o d o b r i g o s p o d a r i (čitaj kulaci). Po-
m o ć u tih k o t a r s k i h kulaćkih p a r l a m e n a t a t r e b a da se drži u p o t ć i n j e n o s t i s i r o m a š n o seljašt-
vo. Sef takvih k o t a r s k i h , kulaćkih s a m o u p r a v a je k o t a r s k i načelnik (sreski poglavar). Zapra-
vo to su s a m o p o m o ć n i o r g a n i vlasti, kao š t o su i žandari, policija. Zaštita itd da se h r v a t s k a
izdajnička g o s p o d a s p a s e od n a r o d n o g gnjeva, održi na vlasti i da i d a l j e terorizira i pljačka
hrvatski n a r o d .
Teror, b e s p r a v l j e r a d n i č k e klase, u b i j a n j a p o u l i c a m a r a d n i č k i h b o r a c a , k o n c e n t r a c i o -
ni logori i t a m n i c e , t e r o r nad seljacima p o m o ć u ne s a m o ž a n d a r a nego i H r v a t s k e seljačke
zaštite, p l j a č k a seljaka u ime n e k e »seljačke d e m o k r a c i j e « , k a k o h r v a t s k a g o s p o d a d r s k o na-
ziva tu svoju tvorevinu; r a s p i r i v a n j e m r ž n j e u n a r o d u , r a s p i r i v a n j e n a c i o n a l n o g šovinizma,
s t r a š n o s i r o m a š t v o , b i j e d a i glad koja k a o avet prijeti š i r o k i m n a r o d n i m slojevima, evo. to
su rezultati g o d i š n j i c e » s p o r a z u m a « . . 34»
Napadajući vladu Cvetković-Maćek, Mitar Bakić u svom referatu (o radu
u vojsci) na Petoj zemaljskoj konferenciji 19-23. oktobra 1940, između ostalog,
kaže da
»Režim C v e t k o v i c - M a č e k - K o r o š e c s p r o v o d i j e d n u p r o t u n a r o d n u d e f e t i s t i č k u i kapi-
t u l a n t s k u politiku, k a d a o t i m a r a d n i m m a s a m a politička prava i s l o b o d e , k a d a n a s i l j e m i
ubujanj'^m, t e k o n c e n t r a c i o n i m logorima guši o p r a v d a n u n a r o d n u b o r b u , k a d a r a z n i m reak-
c i o n a r n i m u r e d b a m a koči i guši e k o n o m s k u b o r b u r a d n i č k e klase i ostalih r a d n i h m a s a , . . .
Kada p r e p u š t a vojnike r e ž i m u oficirskih šikana (toga je zaista bilo. ali je t u č a vojnika, bila
n a j s t r o ž e z a b r a n j e n a t a k o da su takvi oficiri sudski k a ž n j a v a n i ili n a j m a n j e sa 30 d a n a stro-
gog pritvora, s a m o a k o se vojnik žalio - V. T.) kada dozvoljava a n t i s o v j e t s k u h a j k u i kam-
p a n j u . kada p r o d u ž u j e sistem n a c i o n a l n o g u g n j e t a v a n j a m a k e d o n s k o g , slovenskog, c r n o -
g o r s k o g i d r u g i h n a r o d a u Jugoslaviji. Kada p r o v o d i d i k t a t u r u n a j c r n j e g policijskog nasilja
nad n a r o d i m a Jugoslavije, k a d a još p o s e b i c e u H r v a t s k o j - h r v a t s k a g o s p o d a , koja su zasjela
u v r h o v e HSS-a na čitavoj liniji, izdaju ciljeve j u n a č k e i i s t r a j n e 20-godišnje b o r b e h r v a t s k i h
n a r o d n i h m a s a . . .« 3S
U Rezolucijt Pete zemaljske konferencije KPJ od 23. o k t o b r a 1940. godine
ovako je ocenjen Sporazum Cvetković-Maćek;«... Takozvani S p o r a z u m izme-
đu srpske i hrvatske g o s p o d e u jesen 1939. g. bio je »sporazum za d a l j n j e iz-
rabljivanje r a d n i h masa i nacionalno ugnjetavanje n a r o d a Jugoslavije« (Rezo-
lucija Kl). Dalje se k o n s t a t u j e da tim S p o r a z u m o m nije r e š e n o h r v a t s k o pi-
tanje, već su se j o š više otvorili prohtjevi hrvatske buržoazije, da isto t a k o nije
zadovoljen ni j e d a n veliki dio srpske buržoazije, t a k o da » p o d m u k l a m e đ u -
sobna b o r b a sve jaće izbija n a j a v u « i da se nacionalni šovinizam r a s p i r u j e sa
j e d n e i d r u g e strane. »Hrvatska buržoazija p o k a z u j e iste ugnjetavačke tenden-
cije p r e m a d r u g i m n a r o d i m a Jugoslavije kao i srpska: pretenzije hrvatske
buržoazije p r e m a Bosni, Vojvodini, pa čak i p r e m a Sloveniji, to j a s n o potvr-
đ u j u . . . Hrvatska g o s p o d a nisu riješila ni j e d n o pitanje koje tišti seljake,« pa
se gnjev hrvatskih seljačkih masa širi protiv vlastite hrvatske g o s p o d e »Usli-
jed prevage HSS-a nad seljaštvom i nezadovoljstva koja iz toga slijede, poja
čala se o p a s n o s t d e m a g o š k e p r o p a g a n d e inostranih a g e n a t a f r a n k o v a c a
m e đ u seljacima, osobito u Lici, d j e l o m i č n o u Zagorju itd., koji o b m a n j u j u se-
ljake raznim o b e ć a n j i m a . Intenzivniji rad k o m u n i s t a na selu o n e m o g u ć i ć e
ovu štetnu p r o t i v n a r o d n u p r o p a g a n d u u Hrvatskoj i r a s k r i n k a ć e je pred se-
ljacima .. .« 36
Drug Edvard Kardelj je, između ostalog, rekao:
». .. S p o r a z u m je o h r a b r i o jugoslovensku buržoaziju za oštriji k u r s protiv
d e m o k r a t s k i h težnji i n a r o č i t o protiv r a d n i č k o g p o k r e t a . Buržoazija s e j e ose-
ćala čvršće u sedlu i svi njeni glavni centri, k a k o u Beogradu, tako i u Zagrebu
i Ljubljani, pojačanim s n a g a m a su rigali vatru protiv r a d n i č k o g p o k r e t a i de-
m o k r a t s k i h težnji masa. Punili su se zatvori i k o n c e n t r a c i o n i logori, a eko-
n o m s k i i socijalni tereti su rasli, jer su svi tereti povećanih r a s h o d a za vojsku
bili p r e b a č e n i na leda r a d n i h ljudi.
U t o m e a n t i - d e m o k r a t s k o m kursu .novi' vlastodršci u Banovini Hrvats-
koj nisu baš ništa zaostajali za vlađajućim krugovima u Beogradu. Nekadaš-
nje d e m o k r a t s k e fraze bile su zaboravljene. Karakteristično je d a j e u p r a v o
a u t o n o m n a Banovina H r v a t s k a sa . d e m o k r a t s k o m ' H r v a t s k o m seljačkom
s t r a n k o m na ćelu, bila jedina p o k r a j i n a Jugoslavije u kojoj su politički zatvo-
renici sve do o k u p a c i j e ostali u kaznionicama i k o n c e n t r a c i o n i m logorima i
da su ih HSS-ovske vlasti direktno predale u ruke ustaških i okupatorskih dže-
lata. Banovina Hrvatska je time jasno pokazala u čijem je interesu bila stvo-
rena. Ona se u j e d n o p o s t a r a l a za kontinuitet svoje i ustaške politike, svoga i
ustaškog t e r o r a protiv r a d n i č k o g p o k r e t a i d e m o k r a t s k i h težnji naroda.« 3 7
A evo šta je d r u g Tito u svom članku Situation in Jugoslavien, objavlje-
nom u listu »Die Welt« 1940. godine, između ostalog, napisao:
»Vlada Cvetković-Maček koja je došla na k o r m i l o avgusta prošle (1939)
godine poslije takozvanog S p o r a z u m a između Hrvala i Srba, nije održala obe-
ćanja koja je dala n a r o d u . Ova vlada je nastavila r e a k c i o n a r n u politiku svo-
jih p r e t h o d n i k a , tj. politiku n a c i o n a l n o g u g n j e t a v a n j a i p r o g o n a r a d n i č k e kla-
se. Sporazum od prošle g o d i n e između Cvetkovića i Mačeka u osnovi je spo-
razumijevanje s r p s k e i h r v a t s k e buržoazije . . .
Kako izgledaju sada ta s l o b o d a i d e m o k r a t i j a , p o š t o je postignuta auto-
nomija? J e d a n primjer: prije S p o r a z u m a čitava opozicija, uključujući i Hrva-
te, isticala je kao glavni zahtjev s l o b o d n e izbore i t a j n o izborno pravo. Voć-
stvo Hrvatske seljačke s t r a n k e raspisalo je u maju (1940. godine - prim, red.)
opštinske izbore, pri č e m u je o d u z e t o pravo glasa svim m l a d i m b i r a č i m a is-
pod 24 godine . . . Hrvatska seljačka s t r a n k a doživjela je na ovim izborima ve-
liki neuspjeh, iako je stalno naglašavala da ovi izbori n e m a j u politički karak-
ter i da su s a m o k o m u n a l n e prirode. Radničke i seljačke liste, pod raznim
imenima, dobile su veliki b r o j glasova, a u nekim o p š t i n a m a su p o t p u n o po-
bijedile, iako su izbori bili raspisani s a m o na selu, a ne i u gradu.
Reakcionarno voćstvo Hrvatske seljačke stranke oduševljava se uvođenjem
totalitarnog sistema i sve njene mjere služe ovom cilju. Oni to sa cinizmom na-
zh'aju seljačka demokratija. ( p o d v u k a o V. T.). Još prošle godine, o d m a h pošto
su preuzeli vlast, nisu imali ništa hitnije, nego da osnuju, z a j e d n o sa svojim
s r p s k i m p a r t n e r i m a , k o n c e n t r a c i o n e logore u koje su strpali veliki b r o j ko-
m u n i s t a i sindikalnih f u n k c i o n e r a . Oni su ugušili c j e l o k u p n u r a d n i č k u štam-
pu, oduzeli r a d n i c i m a njihove institucije: Radničku k o m o r u su predali HRS-
u, tj. organizaciji koju su sami osnovali da bi uništili klasne sindikate. Oni su
donijeli r e a k c i o n a r n u Uredbu o regulisanju sporova između r a d n i k a i poslo-
davaca . . .
Što se tiče u n u t r a š n j e konsolidacije, koja je poslije S p o r a z u m a očekiva-
na, takođe nisu postignuti nikakvi rezultati. Sve češći su sukobi između sr-
pske i h r v a t s k e buržoazije zbog teritorijalnih pitanja. Hrvati traže priključe-
nje Hrvatskoj i drugih oblasti Bosne i Vojvodine. Srpska buržoazija, m e đ u -
tim, uključujući i opoziciju - Radikale, D e m o k r a t e , Jugoslovensku n a r o d n u
partiju - mišljenja je da su Hrvati ćak p r e m n o g o dobili i o t v o r e n o istupa pro-
tiv daljeg p o p u š t a n j a Hrvatima.
Srpska buržoazija proširila je parolu »Srbi ujedinite se«. Hrvatska bur-
žoazija sa svoje s t r a n e huška sve više narod na n a c i o n a l n u mržnju. Sve ovo
p o t v r đ u j e da o n e k o j trajnoj konsolidaciji ne može biti ni govora. Naprotiv,
radi se o t o m e koja će buržoazija - s r p s k a ili hrvatska - sebi obezbijediti više
zeml je za eksploataciju. Pošto je i apetit hrvatske buržoazije o g r o m a n , može-
mo očekivati teške s u k o b e između dva buržoaska t a b o r a .
0 nekoj demokratizaciji ne može biti riječi. Naprotiv, reakcija je svakog
d a n a sve gora. Sadašnji vlastodršci izjašn javaju se o t v o r e n o za jedan totalitar-
ni k o r p o r a t i v n i sistem po uzoru na Italiju i Njemačku, pri č e m u im p o m a ž e
gotovo čitava štampa«.
Navedenim jezgrovitim i pravilnim o c e n a m a S p o r a z u m a i njegovim re-
zultatima koje su dali drugovi Tito i Kardelj očigledno nije p o t r e b a n nikakav
komentar.
Ako b i s m o bacili m a k a r i letimičan pogled unazad na o n o što se d o g a đ a l o
u toku prvog svetskog rata (a i ranije) naročito između dva rata i u toku dru-
gog svetskog rata, mogli bismo doći do zaključka da je u političkoj b o r b i na-
cionalno pitanje bilo glavni k a m e n spoticanja i razdora između nacionalnih
buržoazija Kraljevine Jugoslavije. Pošto je poznato da buržoazija - zbog svog
usko klasnog k a r a k t e r a - nikad ne može pravilno rešiti n a c i o n a l n o pitanje,
j e r svaka buržoazija strogo čuva svoje interese, o n d a nije č u d o što je s t a r a Ju-
goslavija bila u n e p r e k i d n o j krizi - krizi koja se p o n e k a d graničila sa raspa-
d o m . Sto do toga nije ranije došlo, v e r o v a t n o su bili o d l u č u j u ć i spoljno-po-
litički faktori. Zaslepljenost nacionalnih buržoazija bila je toliko snažna da,
recimo, velikosrpska se nije mogla odreći svoje h e g e m o n i j e niti ispuniti mno-
g o b r o j n e o p r a v d a n e zahteve širokih n a r o d n i h masa širom zemlje, a da veli-
k o h r v a t s k a buržoazija često nije birala sredstva da ostvari svoje klasne inte-
rese, sredstva koja su se graničila sa izdajstvom, ako se ima u vidu često po-
stavljanje hrvatskog pitanja kao m e đ u n a r o d n i p r o b l e m . O b r a ć a n j e stranim
silama i veze sa političkim e k s t r e m n i m neprijateljski c r i j e n t i s a n i m emigran-
tima u tim z e m l j a m a ne može se ničim opravdati.
NAPOMENE
1 O slavu v o d s t v a HSS p r e m a u s t a š a m a /a v r e m e B a n o v i n e H r v a t s k e i n t e r e s a n t n o je na-

vesti mišljenje dr P e r n a r a . j e d n o g od i s t a k n u t i h p r v a k a HSS: -Mi s m o bili oni koji s m o njih (us-
t a i e ) prije r a t a mogli p o l p u n o o n e m o g u ć i t i , ali s m o ih održavali k a o n e k u r e z e r v u za s l u č a j po-
b j e d e Nijemaca. Mi s m o ih mogli o n e m o g u ć i l i j e r su bili u m a n j i n i i b r o j č a n o n e z n a t n i , no ipak
to n i s m o učinili. T a k o bi sada (ovo je dr Peri ar govorio u leto 1941, tj. za v r e m e NDH - p r i m .
V. T.) bila n j i h o v a d u ž n o s t da n a s ne o n e m o g u ć a v a j u i da nas s m a t r a j u r e z e r v o m . T a k o se vodi
politika i to je patriotizam.« ( I z j a v a Sinčića na procesu Kvaterniku, AVII, reg. br. 3 / 1 - 1 - 5 8 0 , str.
85).
2
AVII, reg. br. 1/580, str. 61 b, 6 l c , k. 1. O. 10; Izjava V. K r e n a u istrazi.
3
F e r d o Culinović. Slom stare Jugoslavije. ., str. 97-102; Jugoslavija između dva rata. II. str.
160-161.
* M Glojnarić. Borba Hrvala. Zagreb. 1940, str. 339. 355 i 358.

5
AR 1941, ZD, 1, dok. 80. str. 315-317; AVII, m i k r o f i l m NAV-N-T-77, reg. br. 1291/506-14.
6:1
AR 1941, ZD. I. d o k 107. str. 376-377; AVII. F-17. reg. br. 59/4, K. 76
5b
Josip Broz Tito, Sabrana djela, knjiga V-l. Izdavački c e n t a r »Komunist«, B e o g r a d : Beog-
radski izdavaćko-grafićki zavod. B e o g r a d ; Izdavačko k n j i ž a r s k o p r e d u z e c e »Napred«, Zagreb,
Beograd 1978, str. 2 0 - 2 1 .
9
AR 1941, ZD, 1. dok. 85, str. 333 i 335; AVII, reg. br. 12 2-3. k 6.
7
AR 1941. ZD. I. dok. 90. str. 344-345; Italijanska d i p l o m a t s k a d o k u m e n t a , serija IX. sves-
ka I (/ Documenti diplomatici italiani) DDI. IX. I, d o k 192.
8
AR 1941, ZD, I, d o k . 91. str. 345-348; AVII, reg. br 19/1
9
Isto. str. 346; AR 1941. ZD. I. d o k . 89, str. 341-343; AVII. reg. br 4 3 / 1 , k. 12.
,u
AR 1941, ZD, I. dok. 103 str. 368-369; DDI. IX. I, d o k . 421.
" AR 1941. ZD, I. dok. 121. str. 402-407; AVII. F-17. reg. br. 6 2 / . k. 76.
12
AVII. m i k r o f i l m . NAV-N-T-77. reg. br. 1291. str 452-53.
13
Dr F e r d o Culinović, Jugoslavija između dva rata. II, Zagreb, 1961, str. 158.
14
AR 1941, ZD. I. dok. 139. str. 466-469; AVII. Film, N A V - N - T - 7 7 reg. br. 1291/438-42.
18
AR 1941, ZD, I, dok. 145, str. 485^*98; AVII. reg. br. 2 5 / 1 5 - 2 , k. 95. V
,8
AR 1941, ZD, I. dok. 146, str. 499-501; DDI, IX, 2. dok. 496.
17
AR 1941, ZD. I. dok. 163. str. 540-544; Arhiva istorije radničkog pokreta Jugoslavije. 1940.
(AIRPJ), br. 171/1, 2-1(40).
,9
AR 1941, ZD, I. d o k 169, str. 553-554; DDI, IX. 3. d o k . 166.
,a
AR 1941. ZD. I. d o k . 208. str. 626-627: DDI. IX. 4. d o k 335.
20
AR 1941. ZD. I. d o k . 222. str. 656-657. DDI, IX, 4, d o k 608.
21
AR 1941. ZD, 1, dok. 237. str. 698-700; DDI, IX. 4. dok. 848
22
Dr F e r d o Culinović, n. d., str. 158.
23
AR 1941, ZD, I, d o k . 264, str. 770-771; AVII. film NAV-N-T-77. reg. br 1314/580-81.
24
AR 1941. ZD. 1. d o k . 265, str. 771-775; AIRPJ. reg. br 14539/11. 1-8, 1941, - P r o l e t e r « , av-
g u s t - s e p t e m b a r 1940, br. 7 - 8 .
25
M. Glojnarić. Borba Hrvata. Zagreb, 1940, str. 34.
28
AR 1941, ZD. I, d o k . 275. str. 804-806; AVII. F-17, reg. br. 2 6 / 4 - 4 , k 11.
17
v
M. Glojnarić. n d , str. 34.
28
Isto, str. 295.
29
Isto, str. 364 (Istina, ove izjave su d a v a n e p r e p o t p i s i v a n j a S p o r a z u m a C v e t k o v i ć - M a -
č e k - V . T.).
10
H o p t n e r . n. d.. str. 397.
" Isto. str. 410.

32
Dr L j u b o B o b a n , Sporazum Cvetković-Maćek, . .str. 395-396.
33
PISKJ. lat. izdanje, str 264
34
«Vjesnik u s r i j e d u , br. 1029, 19 I 1972, Zagreb, str. 8
34 a
J o s i p Broz Tito. Sabrana djela. Knjiga V . ., str. 159. 161-164.
31
AR 1941. ZD. I. d o k . 281. str. 829; AIRPJ. reg. br. 1940/14-8
38
Isto, str. 839-840
37
E. Kardelj, Razvo/ slovenaćkog nacionalnog pitanja. »Komunist« t r e ć e izdanje, Beograd,
IV73, str. XXI i XXII
DELATNOST
K O M U N I S T I Č K E PARTIJE
JUGOSLAVIJE
a ) D E L A T N O S T D O A P R I L S K O G RATA 1941. G O D I N E
Komunistička partija Jugoslavije osnovana je na Kongresu ujedinjenja 20. ap-

rila 1919. godine od revolucionarnih socijalističkih organizacija radničke kla-
se svih naših naroda. Tada su bili obrazovani i Savez klasnih sindikata Jugos-
lavije i Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Komunistička par-
tija je ubrzo zadobila uticaj u n a r o d u i postala b r o j n o jaka, tako d a j e sledeče
godine imala oko 60.000 članova, dok su sindikati imali oko 300.000 organi-
zovanih radnika. Na opštinskim izborima u Hrvatskoj, u m a r t u 1920, KPJ je
dobila znatan broj o d b o r n i k a u mnogim opštinama, a u Zagrebu, Osijeku, Du-
goj Resi, Crikvenici i većinu odbornika. Ona je na istim izborima u avgustu
odnela veliku p o b e d u u Beogradu. Kragujevcu, Sapcu, Valjevu, Užicu, Les-
kovcu, Pirotu, Skoplju, Kumanovu, Velesu, Prilepu, Đakovici, Petrovcu na
m o r u i Rijeci Crnojevića. Na izborima za Ustavotvornu skupštinu, 28. novem-
bra 1920. godine, i pored surovog terora i progona njenih članova, dobila je
59 poslaničkih mandata, tako d a j e po svojoj snazi predstavljala treću stranku
u zemlji i u Skupštini. Međutim, vlada Kraljevine HSS, noću između 29. i 30.
d e c e m b r a 1920. godine, pod izgovorom da KPJ p r i p r e m a prevrat, objavila je
naredbu, tzv. Obznanu, kojom se zabranjuje komunistička propaganda, obus-
tavlja rad komunističkih organizacija i zatvaraju njihove prostorije; zabranju-
je se komunistička š t a m p a i svi drugi komunistički spisi; nastali su novi pro-
goni, hapšenja i zlostavljanja komunista.
Obznana je iznenadila rukovodstvo KPJ koje se bilo orijentisalo na par-
lamentarnu borbu, računajući da p a r l a m e n t a r n i m putem može naterati bur-
žoasku vladu da povuče Obznanu. Zato je režim lako. ne nailazeći na ozbiljan
otpor, razbio partijske i sindikalne organizacije, ali komunistički pokret nije
bio uništen .. . 1
U svom predavanju slušaocima Političke škole SKJ u Kumrovcu 26. i 27.
marta 1977. godine, drug Tito je rekao:
» . . . Vi znate d a j e 1920. godine došlo do Obznane i zabrane Komunističke
partije. Mi smo imali tada 59 poslanika u Parlamentu i, razumije se, režim je
- to bio velikosrpski režim - vidio opasnost koja mu prijeti, i to baš od Ko-
munističke partije. Znatan broj poslanika, među kojima gotovo cijeli Izvršni
o d b o r Partije, o t j e r a n je na robiju, čime su r e a k c i o n a r i obezglavili našu Par-
tiju.
Mi nikada n i s m o imali prilike da b u d e m o legalna partija. Preko 20 i više
godina naša Partija je bila u d u b o k o j ilegalnosti. U takvim uslovima bilo je teš-
ko raditi, i to nas je koštalo velikih žrtava. Malo je takvih partija bilo. I baš
zato što s m o se kalili u takvim uslovima kakvi su bili u Jugoslaviji, naša Ko-
munistička partija čeličila je m n o g e kadrove. Mnogi su od njih pali u borbi
protiv klasnog neprijatelja i t o k o m oslobodilačkog rata .. , 2
»U Rezoluciji o političkoj situaciji, koja je d o n e t a na P l e n u m u C e n t r a l n o g
partijskog veća, o d r ž a n o m od 1. do 6. aprila 1921. godine, izložene su dotadaš-
nje slabosti Partije i prihvaćen je poseban Pravilnik o njenom organizacio-
nom izgrađivanju u novim uslovima. U pogledu n a c i o n a l n o g pitanja, u rezo-
luciji je u k a z a n o na hegemonistićke težnje k r u p n e s r p s k e bružoazije i u isto
v r e m e na težnje ,za s a m o s t a l n o š ć u hrvatske i slovenaćke sitne buržoazije i se-
ljaštva'. Plenum je utvrdio da se u sklopu seljačkih partija o b r a z u j e brojnije
levo krilo koje .pokazuje tendenciju da p o s t a n e ma i p r i v r e m e n o j e d n a jaka
opoziciona seljačka partija'. Zato je dužnost KPJ da i n d i r e k t n o p o m a ž e for-
m i r a n j e i p o j a č a n j e levog krila u seljačkim partijama, taktički ga iskorišćava
u borbi protiv reakcije kapitalističko monarhističkih klika.« 3
Prilikom izglasavanja Vidovdanskog ustava, 28. juna 1921, poslanici KP
su, u znak protesta, napustili Ustavotvornu skupštinu.
S u t r a d a n posle izglasavanja Vidovdanskog ustava, tj. 29. j u n a 1921. godi-
ne, kada se regent Aleksandar, posle polaganja zakletve na Ustav u Ustavot-
v o r n o j skupštini, kolima vraćao ka Terazijama da izvrši s m o t r u trupa, k o m u -
nista Spasoje Stejic »Baćo« bacio je sa trećeg sprata zgrade Ministarstva gra-
đevina j e d n u b o m b u , koja se u letu zakačila za n e k e žice i pala iza regentovih
kola, ali mu nije nanela nikakvu povredu. Nepovoljne prilike u zemlji za rad-
ničku klasu i pojačani policijski režim izazivali su već i o n a k o veliko nezado-
voljstvo k o m u n i s t a . Zato su njihove pojedine grupice prihvatile ideju o pri-
meni individualnog t e r o r a kao odgovor na policijske p r o g o n e od s t r a n e re-
žima. Tako je, na primer, u Bijeljini u m a r t u 1921. f o r m i r a n a j e d n a g r u p a mla-
dih k o m u n i s t a (tzv. »Crvena pravda«, m e đ u kojima su, p o r e d ostaliji, bili Ro-
d o l j u b Colaković i Alija Alijagić. Alijagić je 21. jula 1921. godine prilikom iz-
vršenog a t e n t a t a ubio Milorada Draškovića ministra u n u t r a š n j i h poslova,
tvorca Obznane od 30. d e c e m b r a 1920. Režim je iskoristio takve terorističke
akcije p r i p a d n i k a KP, da se svom žestinom o k o m i na r u k o v o d s t v o partije,
tako d a j e vlada o d m a h izdala r e a k c i o n a r n u Uredbu o radu i redu, a N a r o d n a
s k u p š t i n a je 1. avgusta 1921. godine donela tzv. Zakon o zaštiti javne bezbed-
nosti i poretka u državi. Opšta ofanziva buržoazije, započeta Obznanom, pre-
rasla je - d o n o š e n j e m ovog Zakona - u organizovano nasilje nad revolucio-
n a r n i m radničkim p o k r e t o m .
Hapšenja su nanela težak udarac z a b r a n j e n o j Partiji: zaustavljen je pro-
ces stvaranja ilegalnih organizacija, p r e k i n u t e su gotovo sve veze između cen-
tralnog partijskog rukovodstva i pokrajinskih rukovodstava; paralisana je
bila svaka akcija jugoslovenske d e m o k r a t s k e javnosti protiv v a n r e d n i h anti-
radnićkih zakona. 3 j
U uslovima bezobzirnog t e r o r a režima posle d o n o š e n j a Zakona o zaštiti
države, kada je policija - posle r a s p u š t a n j a Kluba k o m u n i s t i č k i h poslanika -
uhapsila nekoliko k o m u n i s t i č k i h poslanika i većinu članova Izvršnog o d b o r a
KPJ, d e o r u k o v o d e ć i h k o m u n i s t a izbegao je u inostranstvo. Tako su postojala
dva partijska r u k o v o d s t v a - j e d n o u B e o g r a d u i d r u g o u Beču. Da bi se otk-
lonio s u k o b između njih Izvršni komitet K o m i n t e r n e se saglasio da se sazove
Prva konferencija KPJ, koja je o d r ž a n a u Beču od 3. do 17. jula 1922. godine
u prisustvu 22 delegata i p r e d s t a v n i k a K o m i n t e r n e i Komunističke omladin-
ske internacionale. Na ovoj Konferenciji,kojoj nisu prisustvovali delegati Ma-
kedonije, Crne Gore, Dalmacije i Vojvodine, na s a m o m p o č e t k u izbio je s u k o b
m e đ u delegatima o n j e n o m k a r a k t e r u i njenim glavnim zadacima. Neki de-
legati su smatrali d a j e njen prvi zadatak da ispita uzroke poraza Partije i ut-
vrdi o d g o v o r n o s t za politiku koja je v o đ e n a 1920-1921. godine, da bi se otk-
lonile s m e t n j e koje su kočile n j e n o obnavljanje. Međutim, najodgovorniji lju-
di za politiku Partije od 1921. do 1922. godine, prvenstveno Sima Marković,
pokušavali su da skinu s d n e v n o g r e d a pitanje o uzrocima poraza i da pred
partijskim članstvom i K o m i n t e r n o m prikažu stvar tako kao da je KPJ vodila
pravilnu politiku i da nije razbijena pod uticajem neprijatelja nego da se s a m o
»u redu povukla«. Takvim stavovima e n e r g i č n o su se suprotstavljali aktivisti
KPJ u zemlji, koji su - radeći u vrlo teškim uslovima na o b n a v l j a n j u partijskih
organizacija i uspostavljanju pokidanih veza s m a s a m a - s h v a t a l i šta je značilo
ranije z a n e m a r i v a n j e izgrađivanja ilegalnog a p a r a t a i teškoće koje su prois-
ticale iz organizacione s t r u k t u r e Partije, koja nije odgovarala novim, ilegal-
nim uslovima borbe. Raspravljajući 12 d a n a o verifikaciji m a n d a t a , neki pro-
tivnici shvatanja Sime Markovića napustili su Konferenciju, a on je o b e z b e d i o
većinu prilikom izglasavanja Rezolucije i izbora novog Centralnog partijskog
veća. Tako je Prva konferencija KPJ završila rad bez ikakvih stvarnih rezul-
tata. 3b
Iako se KPJ počela oporavljati posle u d a r a c a koji su joj naneti u toku
1920. i 1921. godine, ipak su izgrađivanje ilegalne partije i n j e n o povezivanje
s m a s a m a išli vrlo sporo, ne s a m o zbog objektivnih okolnosti ( o p a d a n j e re-
v o l u c i o n a r n o g talasa u Evropi i veoma veliki pritisak režima na HRSS i pro-
gon drugih nacionalnooslobodilačkih p o k r e t a u Jugoslaviji), već i zato što je
Partija »bila uska i sektaški zaćaurena, nije imala svoju široku političku plat-
f o r m u koja bi bila o k r e n u t a ne s a m o r a d n i č k o j klasi nego i svima onim sna-
gama u Jugoslaviji koje su bile protiv velikosrpske hegemonije«. Zato su mno-
gi aktivisti tražili izlaz iz takve situacije stvaranjem j e d n e legalne r a d n i č k e
partije kojom bi rukovodila KPJ. Iako je r u k o v o d s t v o KPJ, izabrano na Prvoj
konferenciji (održanoj od 3. do 17. jula 1922. u Beču) bilo protiv toga, ipak je
na P l e n u m u Centralnog partijskog veća KPJ s r e d i n o m d e c e m b r a 1922. pobe-
dilo shvatanje da treba stvoriti takvu partiju, a sa tim se saglasila i Kominter-
na. Tako je. i pored p o k u š a j a policije da spreči održavanje, izborna konferen-
cija o d r ž a n a 13. i 14. j a n u a r a 1923. Na ovoj konferenciji o s n o v a n a je Nezavisna
radnička partija Jugoslavije (NRPJ), koja je bila organizovana na istim princi-
pima kao i KPJ u legalnom periodu. Novo r u k o v o d s t v o je iznelo pred članstv o
osnovna politička pitanja o kojima Partija treba da zauzme stav i izgradi po-
litičku liniju. Tako je već k r a j e m maja 1923. počela p r e k o š t a m p e javna dis-
kusija o nacionalnom pitanju, pa je već u junu zakazana Zemaljska konferen-
cija NRPJ t a k o se u partijskoj štampi razvila diskusija o svim pitanjima dnev-
nog reda Konferencije. 4
Na Drugoj konferenciji KPJ, koja je o d r ž a n a u Beču od 9. do 12. m a j a 1923.
(u prisustvu 34 delegata iz. zemlje i 4 iz emigracije i 2 p r e d s t a v n i k a Kominter-
ne i I p r e d s t a v n i k a Komunističke o m l a d i n s k e internacionale) došlo je do ošt-
re rasprave između pristalica Sime Markovića i opozicije u Partiji o uzrocima
neslaganja. Nastojanjem opozicije prihvaćen je stav o izgrađivanju takve par-
tije koja će u ilegalnim uslovima biti s p o s o b n a da se poveže s r a d n i č k o m kla-
som i ostalim r a d n i m ljudima g r a d a i sela, da ih p r e d v o d i u b o r b i i da t a k o
izrasta u partiju masa.
U pogledu n a c i o n a l n o g pitanja Partija je na ovoj Konferenciji n a p u s t i l a
svoj stav o »nacionalnom jedinstvu«. Iako se nisu p o m i n j a l e nacije Jugoslavije
nego s a m o plemena, ipak se govorilo o Jugoslovenima »kao naciji koja se na-
lazi u p r o c e s u stvaranja«, m a d a je učinjen prvi korak - n a p u š t e n a je veliko-
s r p s k a krilatica o » n a r o d n o m jedinstvu«. Međutim, M a k e d o n c i se nisu treti-
rali čak ni kao p l e m e već s a m o kao » m a k e d o n s k o stanovništvo«. Na ovoj
Konferenciji se raspravljalo o selu i s i n d i k a l n o m p o k r e t u , a i z a b r a n o je i novo
rukovodstvo, većinom od d o t a d a š n j i h članova opozicije, koje je svojim sta-
vom na Konferenciji i posle Konferencije p r i m o r a l o pristalice Sime Marko-
vića da o t v o r e n o iznesu svoj stav o najvažnijim idejnim i političkim p i t a n j i m a
i da ih o n e m o g u ć i da sve s u k o b e u KPJ svode na s u k o b ličnosti i nepoverlji-
vost jednih p r e m a d r u g i m a .
Ova Konferencija je značajna po t o m e što su na njoj postavljena p i t a n j a
od suštinskog značaja za izgrađivanje Partije i njen rad. 5
Tadašnje slabosti u radu mnogih komunističkih partija, koje su u većoj
ili m a n j o j meri patile od sektaštva, n a r o č i t o u pogledu b o r b e za jedinstveni
front proletarijata ili u pogledu njihovog o d n o s a p r e m a saveznicima r a d n i č k e
klase, ispoljavale su se i u r a d u KPJ, j e r su svi važniji događaji u životu zemlje
tekli m i m o nje. zato što nije imala snage da na njih utiče, b u d u ć i izolovana
od masa, pa čak nije imala čvrstu vezu ni sa r a d n i č k o m klasom. Tada su se
u Partiji pojavile dve struje: desnica i levica, koje su se sukobljavale u pogledu
različitih stavova o suštinskim pitanjima partijske politike: n a c i o n a l n o m , se-
ljačkom, o r g a n i z a c i o n o m i sindikalnom. U t o m e su dolazili do izražaja i lični
m o m e n t i , p o n e k a d do te m e r e d a j e s u k o b izgledao kao s u k o b ličnosti, a ne
kao načelna borba.
Kao rezultat teorijske diskusije i u o p š t a v a n j a stečenih iskustava u Beog-
r a d u je p o č e t k o m januara 1924. o d r ž a n a Treća konferencija KPJ na kojoj je na-
cionalno pitanje postavljeno kao najvažniji p r o b l e m . Glavni t e o r e t i č a r desni-
ce Sima Marković z a s t u p a o je gledište da je n a c i o n a l n o pitanje u Jugoslaviji
pitanje k o n k u r e n t s k e b o r b e između srpske, hrvatske i slovenaćke buržoazije.
On je tvrdio da se n a c i o n a l n o pitanje u Jugoslaviji svodi na u s t a v n o p i t a n j e
i p r e d l a g a o da se KPJ zalaže za p o k r a j i n s k e a u t o n o m i j e . U Rezoluciji koju je
usvojila Treća k o n f e r e n c i j a p r i h v a ć e n o je gledište levice, o d b a c u j u ć i p o g l e d e
Sime Markovića kao mešavinu velikosrpskih i s o c i j a l d e m o k r a t s k i h shvata-
nja. I s t a k n u t o je »da se država Srba. Hrvata i Slovenaca ne može s m a t r a t i kao
h o m o g e n a nacionalna država s nešto nacionalnih m a n j i n a , nego kao država
u kojoj vladajuća klasa j e d n e (srpske) nacije ugnjetava ostale nacije«. Rezo-
lucija. dakle, govori s a m o o trima nacijama u Jugoslaviji, zapostavljajući na-
cionalni k a r a k t e r b o r b e M a k e d o n a c a i Crnogoraca protiv v e l i k o s r p s k e hege-
monije, što je njen najveći n e d o s t a t a k . U o d l u k a m a K o n f e r e n c i j e o nacional-
nom, seljačkom, o r g a n i z a c i o n o m i sindikalnom pitanju uglavnom je zauzet
pravilan stav o o s n o v n i m p i t a n j i m a strategije i taktike.
Na V Kongresu Kominterne (17. juna do 8. jula 1924.) p o t v r đ e n i su stavovi
Treće k o n f e r e n c i j e o n a c i o n a l n o m pitanju, s tim što je o d b a č e n o stanovište
da s t v a r a n j e Jugoslavije »leži u pravcu istorijskog p r o g r e s a i da je u interesu
klasne b o r b e proletarijata«, ali s tim da se zajednička država m o r a zasnivati
»na osnovi d o b r o v o l j n o g saveza i p o t p u n e ravnopravnosti«, i istakla da se pa-
rola s a m o o p r e d e l j e n j a »mora izraziti u f o r m i izdvajanja Hrvatske, Slovenije
i Makedonije« iz sastava Jugoslavije», j e r je Jugoslavija isključivo« tvorevina
z a p a d n o e v r o p s k o g imperijalizma,« i da je treba razbiti. (Takav stav Komin-
t e r n e i, naročito, njegova docnija razrada u Rezoluciji IV kongresa KPJ 1928.
doprineli su d a j e Partija lutala sve dok na p l e n a r n o j sednici CK KPJ u Splitu
1935. nije p o d r o b n o p r e t r e s l a svoj nacionalni p r o g r a m i o d l u č n o se izjasnila
za stav u pogledu Jugoslavije k a o zajedničke države koji je u suštini bio sa-
držan u Rezoluciji Treče k o n f e r e n c i j e KPJ) 6
Posle Treće konferencije, KPJ je postigla izvesne uspehe, ali je aktivnost
mnogih k o m u n i s t a z n a t n o sprečavala frakcijska b o r b a i u vrhovima Partije
koja se nastavljala, a s p o r o o s l o b a đ a n j e od sektaštva gotovo je paralisalo rad
partijske i sindikalne organizacije, što je otežavalo da se Partija brže povezuje
s r a d n i č k o m klasom i n a c i o n a l n o ugnjetenim i seljačkim m a s a m a . U takvoj
situaciji Izvršni komitet Komunističke internacionale d o n e o je u aprilu 1925.
godine o d l u k u da se održi k o n g r e s KPJ na kojem će se rešiti da se rasprave
sva s p o r n a pitanja između desnice i levice. Takođe je o d l u č e n o da se radi pri-
p r e m e k o n g r e s a o b r a z u j e p r i v r e m e n i Centralni komitet. Tako je na Trećem
kongresu KP], koji je održan od 17. do 22. m a j a 1926. godine u Beču, antifrak-
cijsko raspoloženje članova Partije i SKOJ-a ispoljeno u stavu delegata na
Kongresu. Pod pritiskom takvog raspoloženja delegata i pod pritiskom Ko-
m i n t e r n e predstavnici obeju frakcija morali su priznati svoje političke greške
i u n o š e n j e ličnih m o m e n a t a u sukob. Kongres je j e d n o g l a s n o usvojio Rezo-
luciju o izveštaju CK, u kojoj su istaknute greške u njegovom radu. nepravilne
političke p r o c e n e političke situacije u Jugoslaviji, pogrešni stavovi d e s n e
frakcije u n a c i o n a l n o m , seljačkom i sindikalnom pitanju. U vezi s nacional-
nim pitanjem na Trećem kongresu se prvi put govorilo o m a k e d o n s k o j naciji
i n j e n o m pravu na s a m o o p r e d e l j e n j e , ali na osnovi p r o g r a m a Unutrašnje ma-
k e d o n s k e r e v o l u c i o n a r n e organizacije (VMRO), s t v o r e n e na inicijativu Bal-
kanske k o m u n i s t i č k e federacije koja je okupljala p o r e d k o m u n i s t a i borbe-
nih m a k e d o n s k i h nacionalista i izvesne velikobugarske e l e m e n t e . U pogledu
nacionalnog p i t a n j a Kongres je o d r e d i o sledeću politiku KPJ: »Partija m o r a
da se bori pritiv svih oblika n a c i o n a l n o g ugnjetavanja, da povezuje b o r b u rad-
ničke klase s b o r b o m ugnjetenih nacija, naročito seljačkih masa, koje čine
glavnu snagu n a c i o n a l n o g p o k r e t a . S a m o t a k o se može u s p e š n o suzbijati uti-
caj buržoazije u nacionalnim p o k r e t i m a , j e r je ona, zbog svojih klasnih inte-
resa, uvek s p r e m n a na s p o r a z u m i k o m p r o m i s s velikosrpskim hegemonisti-
ma. Privlačeći na svoju s t r a n u sve d e m o k r a t s k e e l e m e n t e . Partija treba da
stalno jača zajednički f r o n t svih ugnjetenih i da zajedničkom b o r b o m slomi
velikosrpsku h e g e m o n i j u . . . «
Želeći da potvrdi izmirenje frakcija, Kongres je izabrao Centralni komi-
tet u koji su ušli pripadnici obeju frakcija i oni aktivisti Partije koji nisu pri-
padali ni levici ni desnici. 7
Na o v o m Kongresu su ispravljeni neki nedostaci Rezolucije koja je done-
ta na III konferenciji KP (održanoj p o č e t k o m j a n u a r a 1924. godine), u kojoj
je najkrupniji nedostatak bio »u t o m e što ne priznaje p o s t o j a n j e m a k e d o n s k e
i c r n o g o r s k e nacije i što u o n d a š n j i m m e đ u n a r o d n i m uslovima povezuje bor-
bu za n a c i o n a l n u r a v n o p r a v n o s t u Jugoslaviji s o b r a z o v a n j e m federativne
radnićko-seljačke r e p u b l i k e na Balkanu i u Podunavlju.«
lako je na III kongresu prihvatila sve njegove odluke, pa i o d l u k u o lik-
vidaciji frakcija, desnica je i dalje ostala kao k o m p a k t n a g r u p a o k o Sime Mar-
kovića, koji je, koristeći se položajem s e k r e t a r a Partije, s p r o v o d i o svoju po-
litiku.
Leva frakcija je u rani jem p e r i o d u ulagala m n o g o n a p o r a da se KPJ izgra-
di kao r e v o l u c i o n a r n a partija novog tipa. s p o s o b n a da i u uslovima ilegalnosti
p o s t a n e p r e d v o d n i k m a s a u borbi protiv kapitalizma; ona je d o p r i n c l a da Par-
tija izgradi svoje načelne stavove o stuštinskim p i t a n j i m a partijske politike.
Zbog toga je leva frakcija, kao borac protiv o p o r t u n i z m a , bila progresivna po-
java u KPJ.
Najjače u p o r i š t e antifrakcijske struje u Partiji bila je 1927-1928. g o d i n e
zagrebačka partijska organizacija. Kao član, a zatim kao s e k r e t a r Mesnog ko-
miteta Partije, u njoj je radio Josip Broz i borio se protiv politike ostalih čla-
nova Komiteta vezanih za levu ili desnu frakciju. U takvoj situaciji, on je rešio
da pitanje frakcionaštva iznese na m e s n o j konferenciji z a g r e b a č k e partijske
organizacije.
Osma partijska konferencija zagrebačke organizacije o d r ž a n a je n o ć u izme-
đu 25. i 26. f e b r u a r a 1928. godine. Posle izveštaja političkog s e k r e t a r a Mesnog
komiteta, organizacioni s e k r e t a r Mesnog k o m i t e t a Josip Broz p o d n e o je po-
seban izveštaj zato što je taj izveštaj »pretjeran, netačan i površan«, iako i sam
- kako je r e k a o - kao organizacioni s e k r e t a r »snosi d e o o d g o v o r n o s t i za rad
Komiteta«. Posle njegovog ubedljivog izlaganja, većina delegata g a j e podrža-
la, osudila f r a k c i o n a š t v o i d o n e l a zaključak da ce »mjesna organizacija i dalje
s još jačom energijom povesti b o r b u protiv oportunizma. 7 »
N e p o s r e d n o pred Četvrti kongres, koji je održan p o č e t k o m n o v e m b r a
1928. u Drezdenu. o d r ž a n e su pokrajinske, oblasne i o k r u ž n e k o n f e r e n c i j e u
Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Makedoniji, Vojvodini, Crnoj Gori, Srbiji i Hr-
vatskoj, na kojima su izabrana 22 delegata za Kongres. U to v r e m e je KPJ ima-
la 2034 člana, organizovana u 365 ćelija, sa 25 okružnih i 83 m e s n a komiteta.
Glavnu pažnju IV k o n g r e s poklonio je oceni političke situacije u Jugos-
laviji, perspektivi b o r b e protiv velikosrpske h e g e m o n i j e i likvidaciji frakcij-
ske b o r b e kao uslova za uspešan rad Partije. Posle oštre kritike grešaka i sla-
bosti obeju frakcija. Kongres je z a d a o ozbiljan u d a r a c frakcijama. On je ov-
lastio CK KPJ da p r o s t o m većinom isključi iz Centralnog k o m i t e t a svakog nje-
govog člana ili k a n d i d a t a koji bi p o k u š a o da obnovi frakcijsku b o r b u i da sva-
kog b u d u ć e g f r a k c i o n a š a isključi iz redova Partije.
Kongres je, polazeći od već ranije usvojenog načela o pravu svakog na-
roda na s a m o o p r e d e l j e n j e uključujući i otcepljenje, kao i stava K o m i n t e r n e ,
u prvi plan istakao pogrešan k u r s razbijanja Jugoslavije i stvaranja samostal-
nih držav a: Hrvatske, Slovenije. Makedonije i Crne Gore. To je značilo slab-
ljenje pozicija r a d n i č k o g p o k r e t a i ostalih d e m o k r a t s k i h snaga Jugoslavije u
v r e m e kada je o p a s n o s t od imeprijalističkih sila po nezavisnost Jugoslavije
bila sve očevidnija. Osim toga, Kongres je rešenje nacionalnog pitanja u Ju-
goslaviji povezivao s p o b e d o n o s n o m revolucijom u ostalim balkanskim zem-
ljama, što širokim slojevima ugnjetenih nacija u Jugoslaviji n i k a k o nije moglo
otvoriti perspektivu n e p o s r e d n o g o s l o b o đ e n j a ispod j a r m a velikosrpske he-
gemonije. Zbog toga takva parola i nije mogla imati privlačnu snagu za nacio-
nalno ugnjetene, na p r v o m m e s t u seljačke mase. 8
Diktatura kralja Aleksandra od 6. j a n u a r a 1929. godine najviše se o k o m i l a
na Komunističku partiju. Komunisti su masovno hapšeni, osuđivani i ubijani
Tada je kraljevska vlada primenjivala najdrastičnije m e r e za gušenje revolu-
c i o n a r n o g p o k r e t a u zemlji. Položaj r a d n i č k e klase postojao je sve teži.
Rukovodstvo K o m u n i s t i č k e partije Jugoslavije je na u v o đ e n j e šestoja-
n u a r s k e d i k t a t u r e odgovorilo pozivom na o r u ž a n u b o r b u . U p i s m u koje je
Centralni komitet KPJ u p u t i o tih dana, kaže se:
». . Jedini izlaz iz ove krize za radničku klasu i seljaštvo jeste oružana borba, g r a đ a n s k i
rat protiv vladavine h e g e m o n i s t i ć k e s r b i j a n s k e buržoazije Nikakve p a r l a m e n t a r n e i d e m o k -
r a t s k e k o m b i n a c i j e , nikakve vlade, njihovi izbori i pacifističko o č e k i v a n j e nisu u m o g u ć n o s t i
da u d o v o l j e ma i j e d n o m od o s n o v n i h zahteva r a d n i č k e klase, seljaštva i u g n j e t e n i h n a r o d a .
Za radni narod, osim oružane borbe, drugog izlaza nema. . .«.
U d u h u tih stanova CK KPJ je, u f e b r u a r u 1929, izdao proglas kojim je rad-

nike i seljake pozvao na o r u ž a n u r e v o l u c i o n a r n u b o r b u , na r u š e n j e krvavog
apsolutističkog režima a za vlast radnika i seljaka«. -Takav kurs rukovodstva
KPJ bio je pogrešan, jer nisu bili sazreli uslovi za oružanu borbu, a parola o us-
tanku delovala je sektaški pa i avanturistički. Naime, u borbi protiv policije pali
su istaknuti rukovodioci KPJ: Đuro Đaković, Nikola Hećimović, Bracan Bra-
canović, Marko Mašanović, Marijan Baruh, Rista S a m a r d ž i ć - R i n d a , Božo Vi-
d a c - V u k . s e d a m s e k r e t a r a SKOJ-a i mnogi drugi. T a m n i c e su bile p u n e ko-
m u n i s t a i n a p r e d n i h ljudi, o s u đ e n i h na višegodišnju robiju.
U p e r i o d u 1931-1932. otpočeli su veliki nemiri i d e m o n s t r a c i j e š i r o m
zemlje. Naročito su bile b u r n e s t u d e n t s k e d e m o n s t r a c i j e (proglas s t u d e n a t a
Beogradskog univerziteta 10. j a n u a r a 1932, proglas s t u d e n a t a Ljubljanskog,
Zagrebačkog i Beogradskog univerziteta od 19. f e b r u a r a iste godine). Mani-
festacije n a r o d n o g revolta u gradovima i selima sve više su rasle p o s e b n o u
Srbiji. Crnoj Gori, Bosni i Hrvatskoj. G r a đ a n s k a opoziciona vodstva podrža-
vala su d e m o n s t r a c i j e . Tako teška i n a p e t a politička situacija u prvoj polovini
1932. zabrinjavala je režimske i opozicione g r a đ a n s k e političare koji su stra-
hovali od teških iznenadnih d o g a đ a j a koji mogu da uslede. 8 *
Teške posledice do kojih je dovela avanturistička politika r u k o v o d s t v a
KPJ posle 6. j a n u a r a 1929. godine svuda su se osećale. Pune četiri godine ne-
povezane partijske organizacije i pojedina r u k o v o d s t v a kao i pojedini članovi
KPJ i SKOJ-a bili su p r e p u š t e n i sami sebi, tako da su, na osnovi svog s k u p o
plaćenog iskustva, počeli da se prilagođavaju stvarnim uslovima pod kojima
je živela i borila se radnička klasa i ostale r a d n e m a s e Jugoslavije. Takvi na-
pori 1933. i 1934. počeli su da daju zapaženije rezultate Mnoge partijske or-
ganizacije ostvarile su znatan uticaj u sindikalnim i d r u g i m radničkim orga-
nizacijama, tako d a j e u t o m p e r i o d u organizovan veliki broj štrajkova. Me-
đutim. napori pojedinih partijskih r u k o v o d s t a v a da s a r a d n j o m sa socijalde-
m o k r a t s k i m v o đ a m a stvore akciono jedinstvo r a d n i č k e klase i p o k r e n u i or-
ganizuju b o r b u za p o b o l j š a n j e životnih uslova u p o r e d o s b o r b o m protiv fa-
šizma i imperijalističkog rata. nisu doneli rezultate. Nešto življi rad komunis-
ta osetio se na selu i njihovo veće i n t e r e s o v a n j c za n a c i o n a l n o pitanje, posle
p o b e d e fašizma u Nemačkoj, n a r o č i t o 1934. godine, p o j a č a n a je antifašistička
delatnost KPJ, jer je - p o r e d sve uspešnijih antifašističkih akcija, naročito stu-
d e n t s k e o m l a d i n e - o s n o v a n o više k o m i t e t a za b o r b u pritiv rata i fašizma, raz-
vijajući u tom cilju s a r a d n j u sa susednim k o m u n i s t i č k i m partijama.
P r i v r e m e n o r u k o v o d s t v o Partije, koje je p o č e t k o m 1934. d o b i l o naziv CK
KPJ, p o s t e p e n o je sve više uspostavljalo vezu s partijskim r u k o v o d s t v i m a u
zemlji. U avgustu 1934, posle izlaska s robije i odlaska u Beč, Josip Broz je
t a m o k o o p t i r a n za člana Politbiroa CK, a zatim se vratio u zemlju. CK KPJ je
u j u n u 1934. godine d o n e o o d l u k u da se održi k o n f e r e n c i j a k r a j e m g o d i n e i
da s p r o v o đ e n j e p r i p r e m a za n j e n o održavanje izvrše Blagoje Parović i Josip
Broz. 9
Četvrta zemaljska konferencija KP] održana je 24. i 25. d e c e m b r a 1934. u
Ljubljani. Period od IV kongresa do IV zemaljske konferencije, koji je obuh-
vatio šest godina, o c e n j e n je kao najteži u istoriji Partije. Održavanje ovakve
k o n f e r e n c i j e u zemlji u uslovima t e r o r a i p r o g o n a koji nisu prestajali poka-
zalo je da se Partija uglavnom oporavila od teških u d a r a c a koje joj je n a n e o
režim d i k t a t u r e .
Konferenciji je prisustvovalo 11 delegata. Ona je r a z m a t r a l a sva o s n o v n a
pitanja života i delatnosti Partije i d o n e l a p o s e b n e rezolucije: o r a d u u sindi-
katima, na selu i m e đ u n a c i o n a l n o ugnjetenim m a s a m a , m e đ u o m l a d i n o m , o
partijskoj štampi i literaturi i o borbi protiv imperijalističkog rata.
Na Konferenciji su još više došle do izražaja sve o n e pozitivne t e n d e n c i j e
koje su se ispoljavale u političkoj aktivnosti Partije i u p r o c e s u n j e n o g orga-
nizacionog o b n a v l j a n j a i jačanja u poslednjih nekoliko godina.
Ističući da se kriza režima d i k t a t u r e p r o d u b l j u j e , K o n f e r e n c i j a je utvrdila
da se u krilu jugoslovenske vladajuće buržoazije javljaju sve brojnije snage
koje izlaze iz krize vide u osloncu na fašističke države i u o p š t e u vezivanju Ju-
goslavije za p o j e d i n e imperijalističke sile. Zbog toga je Konferencija zahteva-
la odlučniju aktivnost Partije u borbi protiv fašizma u o p š t e i p o s e b n o protiv
kolebljive politike jugoslovenskog režima. U tom pogledu, iako n e d o v o l j n o
jasno, ona je postavila kao zadatak da se radi na stvaranju antifašističkog
fronta. Ukazano je i na p o t r e b u organizovanijeg rada Partije u vojsci. Još je
više istaknuta orijentacija Partije na organizovanje i p r e d v o đ e n j e akcija rad-
ničke klase, r a d n o g seljaštva i n a c i o n a l n o ugnjetenih masa u borbi za ispunje-
nje svakodnevnih njihovih zahteva i na zadatak povezivanja e k o n o m s k i h za-
hteva r a d n i č k e klase s političkom b o r b o m protiv režima. Ukazano je na za-
o s t a j a n j e partijske aktivnosti na selu i m e đ u o m l a d i n o m , na neiskorišćene
mogućnosti jačanja uticaja Partije na r a d n o seljaštvo i na to da se još ne shva-
ta značaj obnavljanja i j a č a n j a Skoja i proširivanja njegovog rada u svim le-
galnim o m l a d i n s k i m organizacijama. Osvetljavajući raznovrsne oblike nacio-
nalnog ugnjetavanja, Konferencija je istakla da ugnjeteni narodi ne mogu oče-
kivati o s l o b o đ e n j e u osloncu na fašističke sile (što su u posljednje v r e m e sve
više propagirale razne separatističke struje), već d a j e b o r b a za rešenje nacio-
nalnog pitanja d e o b o r b e za r e v o l u c i o n a r n o p r e u r e đ e n j e jugoslovenskog
društva. Da bi još više istakla stav Partije da u g n j e t e n e nacije mogu ostvariti
nacionalna prava j e d i n o u r e v o l u c i o n a r n o j borbi pod r u k o v o d s t v o m radnič-
ke klase i da bi Partija još odlučnije pošla p u t e m stvaranja jedinstva r a d n i č k e
klase i n a c i o n a l n o ugnjetenih masa, Konferencija je d o n e l a o d l u k u o stvara-
nju u sklopu KPJ k o m u n i s t i č k i h partija Hrvatske i Slovenije, a »u najbližoj bu-
dućnosti« i K o m u n i s t i č k e partije Makedonije.
U p r i p r e m a m a Konferencije, a i na s a m o j Konferenciji izvršena je kritič-
ka analiza aktivnosti Partije i njenog rukovodstva u p e r i o d u od IV kongresa.
Naročito su ozbiljno i i s c r p n o analizirane g r u b e političke greške i sektaška
zastranjivanja k a r a k t e r i s t i č n a za period 1929-1931.
Ova Konferencija, na kojoj je izabran Centralni komitet od 12 članova i
9 kandidata, označila je završetak p r o c e s a organizacionog obnavljanja Partije
posle u d a r a c a koje je p r e t r p e l a pod režimom d i k t a t u r e . 9 «
Tarifne i š t r a j k a č k e akcije r a d n i č k e klase uzele su 1935. i 1936. godine ši-
r o k e r a z m e r e i pod uticajem Partije primale sve više k a r a k t e r političkih borbi
protiv režima. U p o r e đ e n j u sa 1934. godinom, broj štrajkova je 1935. bio dva-
put veći - p r e k o 140 štrajkova, a već 1936. je taj b r o j p o r a s t a o na p r e k o 400.
Jačanje jedinstva r a d n i č k e klase ispoljavalo se i u jačanju uloge sindikata
i u p o r a s t u broja sindikalno organizovanih radnika. Broj članova URSS je
s a m o u 1936. godini p o r a s t a o od 30.000 na 54.000, a b r o j saveza učlanjenih u
URS povećao se od 17 na 35. Uticaj k o m u n i s t a u s i n d i k a t i m a bio je u stalnom
porastu.
Sa š t r a j k a č k i m a k c i j a m a su se ispreplitali drugi oblici n a r o d n e b o r b e
protiv u n u t r a š n j e i spoljne politike režima, protiv fašizma, za mir. Rukovode-
ći tim b o r b a m a Partija se povezivala s n a r o d n i m m a s a m a , uvodila ih u poli-
tički život i stvarala jedinstveni r e v o l u c i o n a r n i pokret. Takav k a r a k t e r je
i m a o politički miting o k o 10.000 r a d n i k a Slovenije u Celju, 7 lula 1935. koji
je organizovao PK KPJ za Sloveniju prilikom sleta radničkih društava »Svobo-
da«. Veliki odjek je i m a o z b o r u Kragujevcu od 25. avgusta 1935. na k o m e se
okupilo o k o 45.000 ljudi iz m n o g i h mesta Srbije. Mimo volje vođa iz Udružene
opozicije i u p r k o s o r g a n i m a vlasti, narod je, p r e d v o đ e n k o m u n i s t i m a , omo-
gućio da na zboru govore predstavnici Partije. Ovaj zbor se p r e t v o r i o u j e d n u
od najvećih antirežimskih i antifašističkih manifestacija. Takvi su zborovi odr-
žani u više mesta u Crnoj Gori (Nikšić, Bar. Žabljak, Virpazar itd.). Na tim
zborovima d o m i n i r a l i su stavovi i parole KPJ. a na n e k i m a su birani i odbori
Fronta n a r o d n e slobode. Prilikom održavanja tih zborova dolazilo je do su-
k o b a n a r o d a s policijom i ž a n d a r m e r i j o m , pa je bilo i žrtava (u Sinju 15. av-
gusta 1935, L j u t o m e r u 1. s e p t e m b r a iste godine itd.)
U to v r e m e protiv vlade i njene politike izvedeno je i nekoliko zamašnih
d e m o n s t r a c i j a , počev od s t u d e n t s k i h u Beogradu, j a n u a r a i f e b r u a r a 1935
(kada je p o g i n u o s t u d e n t Mirko Srzentic), i onih koje su ubrzo izbile u Nik-
šiću, Podgorici, Cetinju i Ulcinju, p r e k o p o b u n e seljaka u Sibinju kod Slavon-
skog Broda, seljaćkJ/u n e m i r a u Šumadiji i oko Bora, u Dalmaciji o k o Makar-
ske, velikog z b o r a u Kragujevcu, radničkih sletova, akcija o m l a d i n e u sred-
njim školama, velikog zbora na Belvederu kod Cetinja i mnogih d r u g i h de-
monstracija. Ti događaji su bili jasan d o k a z uspona r e v o l u c i o n a r n o g p o k r e t a
u zemlji i r u k o v o d e ć e uloge K o m u n i s t i č k e partije. 9 b
Posle VII kongresa K o m i n t e r n e 1935, k a d a je usvojena linija n a r o d n i h
frontova, počelo se shvatati da u sklopu o d b r a n e d e m o k r a t s k i h s l o b o d a i de-
m o k r a t i j e uopšte, koje je fašizam p o č e o ugrožavati na svim linijama, t r e b a
menjati gledišta i o postojećim o d n o s i m a koji vladaju u svetu, pa u tom smislu
i o ranijim zahtevima za revizijom Versajskog sistema. Dok se do tada smat-
ralo da je o p r a v d a n o podržavati reviziju versajskog sistema, sad se počelo
shvatati da bi to išlo u korist agresivnih fašističkih sila, a da n e p r a v d e , koje
su pojedinim n a r o d i m a n a n e t e tim s i s t e m o m ili na d r u g e načine, u uslovima
s t v o r e n i m n a k o n prvog svetskog rata, treba ispravljati mirnim putem.
U vezi s tim i KPJ je počela u d r u k č i j o j svetlosti da gleda i na Jugoslaviju
kao državni okvir n a r o d a koje ona obuhvata. Između ostalog, tada je preva-
ziđeno s h v a t a n j e o Jugoslaviji kao nekoj veštaćkoj tvorevini, a postavilo se i
pitanje o d b r a n e njenog n a c i o n a l n o g integriteta, tj. stalo se na gledište o mo-
gućnosti rešavanja nacionalnog pitanja pojedinih njenih ugnjetenih n a r o d a u
njenim okvirima. Jer, svako izdvajanje i stvaranje malih državica išlo bi na-
r u k u fašističkoj agresiji. Naravno, pri t o m e se nije s m e l o negirati ili zapostav-
ljati o s n o v n o p r a v o svakog n a r o d a na s a m o o p r e d e l j e n j e do oteepljenja. Me-
đutim, o n o što je bilo bitno novo u politici KPJ u oblasti nacionalnog pitanja
jeste njen stav p r e m a Jugoslaviji kao d r ž a v n o j zajednici, nezavisno od karak-
tera njenog režima, za čiju se p r o m e n u treba boriti. Tada se n a p u š t a i parola
0 b a l k a n s k o j ili široj federaciji i uvidelo se d a j e najvažnije tražiti r e š e n j e u
okviru d a l e realnosti.
Da bi se poštovala ova načela, koja je trebalo da izrazi j e d n a n a r o d n o f -
rontovska p l a t f o r m a sačinjena u dogovoru s pojedinim p r e d s t a v n i c i m a Ud-
ružene opozicije, Tito je naglašavao da »u platformi m o r a j a s n o i nedvosmis-
leno doci do izraza riješenost da će se pravo s a m o o p r e d j e l j e n j a svih naših na-
roda poštovati, tj. ne s a m o pravo Srba, Hrvata i Slovenaca nego i M a k e d o n a c a
1 Crnogoraca, a isto t a k o pravo n a r o d a u Vojvodini i Bosni i Hercegovini da
o d l u č e o tome da li da sačuva svoju regionalnu s a m o s t a l n o s t u federativno)
državi. T a k o d e t r e b a istaci prava n a r o d n i h manjina: Nijemaca, Madžara i Al-
banaca na ravnopravnost«. 1 0
Na plenumu u Splitu koji je održan 9. i 10. jula 1935. godine p o s e b n u je
pažnju izazvao Parovićev referat o »frontu n a r o d n e slobode« u k o j e m je d a o
o c e n u političkih prilika u Evropi i izneo o s n o v n e postavke za dalji rad KPJ
u našoj zemlji. Jer, kako kaže Parović, »fašizam je glavni neprijatelj ne samo
radničke klase nego i svih demokratskih slojeva«.
Splitski plenum je učinio i značajan korak ka pravilnijem postavljanju i re-
šavanju nacionalnog pitanja. Isticanje stava da pravo na samoopredeljenje ne
znači i hezulsovno otcepljenje. pokazuje da je u Partiji preovladalo mišljenje da
se nacionalno pitanje može rešiti u sklopu jugoslovenske državne zajednice, a ne
njenim razbijanjem.,0j
Komunistička partija počela je ozbiljno da se oporavlja od teških udara-
ca koje joj je zadala d i k t a t u r a . Tada je imala o k o 3000 članova, a SKOJ o k o
2000. Vlada je i dalje v ršila p r o g o n e k o m u n i s t a i njihovih simpatizera, j e r je
k r a j e m 1935. i u toku 1936. godine od n a v e d e n o g broja partijskog članstva
u h a p š e n a gotovo trećina i blizu 1000 antifašista. Policiju)t na najsuroviji na-
ćin mučila u h a p š e n e komuniste, k a k o bi otkrila celokupWu organizaciju Ko-
m u n i s t i č k e partije. Uz to je i s a m a Partija patila od sektaštva, izvesne ućau-
renosti i nekih pogrešnih stavova rukovodećih f o r u m a .
Brojno jak revolucionarni pokret u zemlji zahtevao je da ima takvo vod-
stvo koje bi bilo s p o s o b n o da o k o sebe okupi čitavo članstvo i t e s n o poveže
partijske kadrove. Komunistička partija je dobila takvo r u k o v o d s t v o tek kra-
jem 1936, kada je d r u g Tito počeo da radi na o k u p l j a n j u snaga p a r t i j e i stva-
ranju novog Centralnog komiteta, koji će n e p o s r e d n o rukovoditi revolucio-
narnim pokretom.
U»Pismu za Srbiju« početkom novembra 1936. godine, o stavovima koje bi
radnička partija morala da zastupa u oblasti međunacionalnih odnosa, Tito je
između ostalog, rekao:
Treba samo znali šta je najbliži zadatak i cilj takve radničke partije. Cilj je da radnička
klasa u okviru takve partije istupa kao jedinstveni i snažan politički faktor u političkom živo-
tu.. . Važno je da se nade takvo rješenie. odnosno platforma, na osnovu koje neće hiti pogođeni
ih zapostavljeni ni socijalni, ni nacionalni imeresi. bilo koje grupe radnika, ukoliko nije u sup-
rotnosti sa interesima radničke klase kao cjeline. Takva platfonna bila je predložena sa strane
levo g krila radnika, ali je kod pregovora bila dopuštena jedna principijelna greška po nacional
nom pitanju. Ljevičari stoje neodstupno na principu samoopredeljenja naroda do oteepljenja. To
ie pravo koje svakom narodu mora hiti priznalo da bi bio ravnopravan Ali, to ne znači da je ot-
cepljenje u svakoj situaciji i obavezno i svrsishodno. C današnjoj situaciji su protiv rasparča-
vanja Jugoslavije, koje si žele plaćenici itahjanskog, austrijskog i mađarskog fašizma i koje bi
bez sumnje dovelo do rata. što baš i iele svi fašistićki potpaljivači rata. Ljevičari su za slobodnu
zajednicu sviju naroda Jugoslavije u sadanjim granicama, uređenoj na federativnoj osnovi, a
protiv svakog ugnjetavanja i hegemonije bilo kojeg naroda po drugome.
Dakle, hrvatski slovenaćki srpski, makedonski i crnogorski narod treba da se na demok-
ratski način iz/asne kako iele da urede svoje međusobne odnose u državnoj zajednici isto tako.
narod u Vojvodini i Bosni i Hercegovini ima prava da se izjasni o svom odnosu u državnoj za-
jednici. .
Zatim je izneo ozbiljne p r i m e d b e na projekat p l a t f o r m e za najširu orga-
nizaciju tzv. N a r o d n o g f r o n t a koja je
u osnovi pogrešna i po suštini hegemonistićka, jer daje opet srbijanskim strankama mo-
gućnost da ugnjetavaju hrvatski i druge narode, i' njoj nema jasno i nedvosmisleno izraženog
zahtjeva za pravom naroda na nacionalnu slobodu i ravnopravnost. Ova platforma sva diše du-
hom hegemontstićkog i velikosrpskog vidovdanskog Ustava koji je sankcionisao nacionalno ug-
njetavanje i neravnopravnost i doveo do 6. januara 1929. godine i do diktature vojnofašistićke
velikosrpske buržoazije.«
Pošto je po redu analizirao svaku pojedinu taćku te p l a t f o r m e i kritički

se o s v r n u o i na o n o što je u njoj ispravno. Tito je predložio sledeću verziju
svoje p l a t f o r m e :
». . . Osnovni princip treba da bude:
Sema demokracije bez nacionalne slobode i nema nacionalne slobode bez demokracije . .
Razumije se m samom Narodnom frontu slobode (ne mora se tako zvati) treba da bude
/edinstvenost pogleda na ova dva osnovna pitanja:
l) federativna država
21 koliko federativnih jedinica i misi im sedam).
Meni izgleda da srbijanska UO (Udružena opozicija) (pa i jedan dio narodnofrontovaca) je
spremna da dade slobode Hrvatima i Slovencima, za ostale narode i provincije ona ih smatra
srpskim Srpska buržoazija na nov i rafinirani naćin želi da osigura svoju prevlast i hegemoniju
nad Makedoncima i Crnogorcima, nad narodom u Bosni i Hercegovini i Vojvodini
Takav način rješenja nacionalnog pitanja i demokracije bio bi štur i izvor novih borbi po-
tlačenih naroda i pokrajina za svoju slobodu i ravnopravnost. Te borbe kočile hi razvitak i pred-
stavljale bi klicu novih opasnosti za demokraciju i mir u svijetu . . .«"
V svom predavanju u Kumrovcu 1977. godine, drug Tito je, između ostalog,
rekao:
». . . Sredinom oktobra 1936 godine stigao sam u Beč gdje je bilo sjedište jednog dijela Cen-
tralnog komiteta, a sredinom decembra krenuo sam u zemlju i još istog mjeseca otputovao u
Split, organizujući odlazak dobrovoljaca u Span t ju.
Sve do avgusta 1937. godine ja sam. uglavnom, bio na partijskom radu u zemlji Tri do če-
tiri puta sam putovao u Beč i Pariz, f i opet natrag u zemlju. No. na radu u zemlji proveo sam
ukupno oko sedam mjeseci
Najvažniji zadatak dijela tog novog rukovodstva Partije u zemlji bio je da ubrzano provodi
sve mjere u pravcu organizacionog, političkog i idejnog izgrađivanja Partije. Veliku smo pažnju
poklanjah i radu komunista u sindikatima i među omladinom. Kod radnih se ljudi opet počelo
vraćati povjerednje u Partiju Mi smo tada ubrzano radili na provođenju odluke o osnivanju KP
Slovenije i KP Hrvatske koja je donijeta još na Četvrtoj zemaljskoj konferenciji.
Na Osnivačkom kongresu KP Hrvatske, koji je održan I i 2. avgusta 1937. godine kraj Sa-
mobora. podnio sam referat o značenju osnivanja KP Hrvatske. U proglasu o tome istakao sam
da osnivanje KP Hrvatske proističe iz dugogodišnje borbe Komunističke partije Jugoslawe, koja
je hranila ne samo interese radničke klase nego je i na svojoj zastavi uvijek imala ispisanu ideju
nacionalne slobode, ravnopravnosti i bratstva među narodima. Naglašeno je da između radnič-
kih interesa i interesa hrvatskoga naroda ne može da bude nesuglasica, jer su radnici dio svoga
naroda, krvno zainteresovani da narod bude slobodan, da mu bude osiguran razvitak, da se po-
štuje sve što je lijepo i napredno u njegovim tradicijama i kulturi. Boreći se za te ideale - istakao
sam dalje - mi se borimo i protiv nacionalne zagriženosti i šovinizma, jer znamo da su pravi na-
predak i sloboda hrvatskog naroda osigurani samo u bratskoj slozi i saradnji s ostalim narodima
Jugoslavije.
Sredinom te godine obrazovao sam Omladinsku komisiju CK KPJ. s Lolom Ribarom na
ćelu. Zadatak Komisije bio je da radi na sređivanju organizacionog stanja u SKOJ-u i u omla-
dinskom pokretu. Tada sam razradio i upute za rad SKOJ-a, ukazavši na puleve izrastan/a SKOJ-
a u borbeno jezgro omladinskog pokreta . . ""
Još u januaru 1937. godine CK KPJ je izdao proglas »Protiv ratne opasnosti,
protiv napada fašističke reakcije«, u kojem je s k r e t a n a pažnja da je »Jugoistoč-
na Evropa j e d n a od najvažnijih linija n a p a d a glavnog potpaljivača rata - Hit-
lerovog fašizma«. CK je konstatovao da N e m a č k a nastoji da razbije Malu i
Balkansku a n t a n t u i o p o m i n j a o : »Sve tjesniji savez Musolinija i Hitlera, stvo-
ren radi podjele b u d u ć e g balkanskog plijena - pokazuje k a k o je p o g r e š n a po-
litika onih koji u n j e m a č k o m fašizmu tobože traže zaštitu od italijanskog na-
padača«. Ponovo je konstatovano: »U vanjskoj politici vlada Stojadinovića sve
je više sklona zbliženju s Hitlerovom Njemačkom.« 1 2
U pomenutom predavanju u Kumrovcu, drug Tito je rekao:
- . L' prvoj polovini avgusta dobio sam poruku od drugova Colakovića i Zujovića iz Pariza
da hitno dođem u Pariz g de je bilo sjedište Centralnog komiteta. Stigao sam tamo 17. avgusta
/937. godine.
V Parizu - kao što sam vec rekao u prethodnom izlagan jii-prviceu <a>'i odgovornost za rad
KPJ i ostao tamo izvjesno vrijeme, nastavljajući rad na konsolidaciji Paritjc To je bilo neophod-
no jer sam od samog početka naišao na jak otpor pojedinih frakcionaških grupa koje su se odr-
žale u inostranstvu, a dijelom i u zemlji i pokušavale da svojim intrigama i u Kominterni ome-
taju konsolidaciju naše Partije.
V zemlju sam se vratio krajem marta 1938. godine. Obavio sam konsultacije s rukovodećim
partijskim kadrovima, te početkom maja obrazovao privremeno rukovodstvo KPJ
Stvaranje novog rukovodstva Komunističke partije Jugoslavije u zemlji značilo je od-
lučujući korak na putu ka unutrašnjoj konsolidaciji Partije i otklanjanju svih ostataka frakcio-
naštva Sovo je rukovodstvo odmah uspostavilo neposredne veze sa pokrajinskim i drugim ni-
žim rukovodstvima u cijeloj zemlji i svojim se radom okrenulo prema problemima radničke klase
i radnih ljudi. Ono je organizovalo partijsku tehniku i škole za marksističko obrazovanje »,}s
Tzv. Blok narodnog sporazuma, na osnovi S p o r a z u m a od 8. o k t o b r a 1937.

godine (o kojem je bilo reći u odeljku Delatnost HSS), u Proglasu od istog
d a n a izneo je svoj opozicioni program prema tojadinovićevoj vladi. Međutim,
s t r a n k e ovog bloka, n a r o č i t o s t r a n k e Udru ene opozicije, nisu s k o r o p u n e
dve godine postigle da p r i m e n e postavke sp >razuma da popularizuju svoj rad
i da na n j e m u o k u p e sve n a r o d n e snage, iak J je narod tražio da se u njega uk-
lopi samostalni radnički n a r o d n i pokret koji bi taj Blok p r e t v o r i o u pravi
»borbeni t a b o r n a r o d n o g sporazuma« za suprostavljanje u d r u ž e n i m s n a g a m a
reakcije, fašizmu i hegemoniji. Proces c e p a n j a ovog Bloka ubrzan je posle iz-
b o r a od 11. d e c e m b r a 1938. godine, zahvaljujući m e đ u s o b n o j borbi za vlast
i dvoličnosti vodstva pojedinih opozicionih stranaka, iako je KPJ pokušavala
da radi učešća r a d n i č k e klase u Bloku n a r o d n o g s p o r a z u m a , stvori Stranku
radnog naroda (SRN) kao legalnu radničku partiju.' 2 b
U svom novom pismu Vilhelmu Piku (Pick WilhelmI od kraja februara 1938. godine, Tito
je. između ostalog, pisao 'da stanje u zemlji nije suviše loše. Ali ono bi moglo biti i bolje, jer su
danas uslovi vrlo povoljni, bez obzira na teror . . smatram za potrebno, da harem za jedno krat-
ko vreme odem na lice mjesta, s lim da se što je moguće prije i brže vratim ...«
S obzirom na ovo i da su se u m e đ u v r e m e n u stvari j o š više k o m p l i k o v a l e

daljom neizvesnošću, i to do tog s t e p e n a da su predstavnici K o m i n t e r n e po-
čeli da dolaze u Pariz i da kontaktiraju sa dotad r u k o v o d e ć i m l j u d i m a u KPJ,
m i m o Tita, kao najodgovornijeg i tada jedino priznatog člana r u k o v o d s t v a
(Franc Leskošek je, kao član Politbiroa, bio u zemlji i van svega ovoga), Tito
je k r a j e m m a r t a 1938. godine d o n e o istorijsku o d l u k u da na svoju odgovor-
nost iz Pariza ode u zemlju i tu f o r m i r a p r i v r e m e n o partijsko r u k o v o d s t v o . U
takvim uslovima formiranje novog rukovodstva u zemlji zaista je bio - kao što
je to drug Tito rekao u svom predavanju u Kumrovcu - krupan događaj u istoriji
Komunističke partije Jugoslavije.
Titovim d o l a s k o m u zemlju, i novim m e t o d o m r u k o v o đ e n j a koji je on za-
veo u Partiji, o t k l o n j e n a je velika nezgoda koja se do tada ogledala u t o m e što
je Centralni komitet bio u inostranstvu, odvojen od r a d n i č k o g p o k r e t a u sa-
m o j zemlji. Oslanjajući se na nove, m l a d e i smele kadrove, Tito je o d m a h pri-
stupio konsolidaciji Partije i u k l a n j a n j u frakcionaštva i njegovih posledica. Sa
novim r u k o v o d s t v o m Partije p r e d u z e o je o d l u č n e m e r e radi organizacionog
učvršćenja postojećih i s t v a r a n j a novih partijskih organizacija, n a r o č i t o u in-
dustrijskim p r e d u z e ć i m a i na selu, kao i radi stvaranja r u k o v o d e ć i h k a d r o v a
u Partiji od mladih i o p r o b a n i h revolucionara. Nalazeći se u zemlji on je mo-
gao pravilnije i bolje da prati i ceni u n u t r a š n j u i spoljnu situaciju Jugoslavije.
Pošto je posle okupacije Austrije pojačan pritisak Nemaćke i Italije na Jugosla-
viju, sa ciljem da u njoj učvrste svoje pozicije, to je opasnost po nezavisnost Ju-
goslavije postala neposredna. Taj pritisak je bio veoma opasan zato što je stav
vlade Milana Stojadinovića bio popustljiv p r e m a svim tim agresivnim pritisci-
ma. Naime, zbog straha od Sovjetskog Saveza na m e đ u n a r o d n o m planu i od na-
rodnooslobodilaćkog pokreta u zemlji, Stojadinovićevoj vladi je odgovarala po-
litika popuštanja fašističkim agresorima. Ona se mirila ne samo s okupacijom
Austrije nego je napustila i svog saveznika iz Male A n t a n t e - C e h o s l o v a ć k u . Tako
je Jugoslavija ostala izolovana, jer su Nemaćka i Italija smatrale Balkan svojom
sferom uticaja.' 3
Zato je CK KPJ, povodom priključenja Austrije Nemačkoj <anšlus) 13. marta
1938. godine, u svom Proglasu od marta iste godine pozvao n a r o d e Jugoslavije
da se o k u p e za b o r b u protiv osvajača. U proglasu se, između ostalog, kaže:
• Hitlerove fašističke m o t o r i z o v a n e h o r d e pregaziše malu Austriju i p o c j e p a š e svojim
b a j o n e t i m a sve m e d u n a r o d n e ugovore, koji su osigurali nezavisnost te zemlje.
Dok po b e ć k i m u l i c a m a t u t n j e Hitlerovi tenkovi, Musolinijevi razbojnici p o k u š a v a j u
d a z a d a d u s m r t n i u d a r a c Š p a n j o l s k o j N a r o d n o j Republici
Hitler i Musolini o s t v a r u j u već svoju zavjeru protiv m i r a i s l o b o d e n a r o d a . Fašistički
razbojnici izazivaju rat radi p o d j e l e Evrope
O k u p a c i j o m Austrije Hitlei je s t e g a o u klješta b r a t s k u C e h o s l o v a ć k u . S a m o je p i t a n j e
dana kad v.i nad njenim m i m i m stanovnistvum da zabruje fašistički avioni. Njemački fašizam
p o s t e p e n o i d o s l j e d n o s p r o v o d i svoj pakleni plan da p r e t v o r i sve n a r o d e S r e d n j e i Jugois-
t o č n e E v r o p e u svoje r o b o v e i u t o p o v s k o m e s o u svom k o n a ć n o m o b r a ć u n u sa d e m o k r a -
tijom. a n a r o ć i t o s n j e n o m t v r đ a v o m . S o v j e t s k i m Savezom.
Hitlerove trupe su na granici Jugoslawe.
Fašistička, pangermanska i osvajačka Nemaćka postaje pogranična država sa Jugoslavi-
jom ( p o d v u ć e n o u originalu). Hitlerizam nije »prijatelj i d o b r i sused«, već zakleti n e p r i j a t e l j
s l o b o d e i nezavisnosti n a r o d a Jugoslavije. Njegove izjave o n e u t r a l n o s t i i p r i j a t e l j s t v u p r e m a
n a m a lažne su. k a o i d o j u ć e r a š n j a n j e g o v a o b e ć a n j a p r e m a Austriji. Juće je Hitlerova solda-
teska zgazila s l o b o d u a u s t r i j s k o g n a r o d a , d a n a s već s p r e m a u d a r protiv Č e h o s l o v a č k e . a sut-
ra će n j e g o v e ć e l e da p r o v a i e p r e k o Karavanki u Jugoslaviju . . (Kakvo r e a l n o p r e d v i đ a n j e
- V.T.).
. Hitlerov a g e n t S t o j a d i n o v i ć izdao je n a r o d n e interese, p o m o g a o je Hitlera da pre-
gazi Austriju i d o v e o ga na g r a n i c u Jugoslavije. Vlada Stojadinovića, dala je o v u zloćinaćku
p o m o ć da bi sebi o s i g u r a l a p o d r š k u o s o v i n e B e r l i n - R i m u b o r b i protiv n a r o d a
Srušimo izdajničku vladu Stojadinovića, agenta Hitlera i Musolinija!
Stvorimo vladu narodne sloge i odbrane!... ( P o d v u ć e n o u originalu).
. . . U ovim teškim i o d s u d n i m č a s o v i m a mi se o b r a ć a m o ne s a m o p r i s t a š a m a Bloka na-
rodnog sporazuma, n e g o i svim o s t a l i m n a r o d n i m i r o d o l j u b i v i m s n a g a m a s r p s k o g , sloven-
skog i h r v a t s k o g n a r o d a , koji se nisu izjasnili za s p o r a z u m SD Koalicije i U d r u ž e n e Opozicije.
ali koji su protiv izdajničke politike S t o j a d i n o v i ć a i koji su voljni da b r a n e mir i nezavisnost
svoje zemlje . . . « ' 4
Zatim se, p o r e d parola za o d b r a n u mira, sloge i bratstva svih n a r o d a Ju-
goslavije, traži savez sa Ćehoslovaćkom, F r a n c u s k o m i Sovjetskim Savezom.
Pošto je p r e d s e d n i k vlade Stojadinović na d a n 15. m a r t a (dva d a n a posle
anšlusa) pred šefovima p a r l a m e n t a r n i h klubova, a s u t r a d a n i u Senatu, d a o
izjavu i o d g o v a r a o na pitanja senatora, u kojima je a n š l u s o k a r a k t e r i s a o kao
d o b r u i pozitivnu stvar,' 5 d r u g Tito je u o d g o v o r u Stojadinoviću, između os-
talog, rekao:
»Hitlerove izjave o n e u t r a l n o s t i i prijateljstvu p r e m a n a m a lažne su, k a o i d o j u č e r a š n j a
njegova o b e ć a n j a p r e m a Austriji. Juće je Hitlerova s o l d a t e s k a gazila s l o b o d u a u s t r i j s k o g na-
r o d a . d a n a s vec s p r e m a u d a r protiv Č e h o s l o v a č k e . a s u t r a ć e n j e g o v e ćete d a p r o v a l e p r e k o
K a r a v a n k i u Jugoslaviju.
S u d b i n a s r p s k o g a n a r o d a vezana je sa s l o b o d o m S l o v e n a c a i Hrvata. Kao š t o je poslije
poraza na Marici d o š l o Kosovo, t a k o bi i poslije p a d a L j u b l j a n e i Zagreba, d o š a o red na
B e o g r a d Bez Slovenije n e m a Jugoslavije, bez s l o b o d e S l o v e n a c a i Hrvala, n e m a s l o b o d e ni
srpskom narodu«.
Zato Tito poziva da se o k u p e »svi kojima je d r a g a sloboda i d e m o k r a t i j a ,
svi oni. koji vole svoju zemlju i svoj narod, svi rodoljubivi g r a đ a n i koji neće
da r o b u j u fašističkim osvajačima!«
Za vreme svoga boravka u Moskvi, jeseni 1938. godine, Tito je govorio sle-
deče:
»Kao p o s l j e d i c a svih n a p r e d izloženih činjenica, u Jugoslaviji je s a d a d o š l o do novog
o k r e t a širokih m a s a u N a r o d n o m f r o n t u , ili. k a k o se kod nas kaže. u d e m o k r a t s k o m blo-
u To d o k a z u j u velike m a s o v n e m a n i f e s t a c i j e , zatim m n o g o b r o j n i mitinzi u cijeloj zemlji
u korist Č e h o s l o v a č k e i F r a n c u s k e , na k o j i m a je t r a ž e n a o t v o r e n a izjava da Ce Jugoslavija
p o m o ć i C e h o s l o v a ć k o j , i sve češće isticani zahtjevi da se u s p o s t a v e prijateljski o d n o s i sa
SSSR. k a o najjačim z a š t i t n i k o m malih n a r o d a i mira. .Anšlus'je p r e d s t a v l j a o veliki p o d s t i c a j
aktiviziranju širokih m a s a u b o r b i protiv h i t l e r o v s k e o p a s n o s t i . . . « "
Posle decembarskih izbora 1938. godine CK KPJ doneo je novu rezoluciju
u kojoj je traženo »obaranje protunarodne Stojadinovićeve vlade i stvaranje vla-
de nacionalne odbrane koja će biti sposobna da organizuje odbranu zemlje i pru-
ži fašističkim agresorima nepokolebiv otpor«. (Podvukao V.T.). Stojadinović je
u toj rezoluciji o p t u ž e n zbog svoje spoljne politike. U toj Rezoluciji se, između
ostalog, kaže:
».. . Stoiadinoviceva je vlada o d o b r a v a l a Hitleru. k a d a je fašistička N j e m a č k a zauzela
Austriju i pojavila se n e p o s r e d n o na g r a n i c a m a Jugoslavije. Ona je p o t k o p a l a i rastočila
Malu a n l a n t u i time p o m o g l a Hitleru da r a s k o m a d a C e h o s l o v a ć k u i stvori n e p o s r e d n u opas-
nost za sve b a l k a n s k e zemlje.
Svojom i z d a j n i č k o m politikom p r e m a saveznicima Jugoslavije. S t o j a d i n o v i ć e v a je vla-
da izvršila težak zločin nad n a r o d i m a Jugoslavije. O n a je p o m o g l a n j e m a č k i m imperijalistič-
kim r a z b o j n i c i m a da o t v o r e p u t na jugoistok i p r i p r e m a l a n a r o d i m a Jugoslavije s u d b i n u Če-
hoslovačke . . .
Bez o b z i r a na tu o g r o m n u o p a s n o s t koja p r e t i Jugoslaviji, režim S t o j a d i n o v i ć a pro-
dužava svoju p r o t u n a r o d n u v a n j s k u i r e a k c i o n a r n u u n u t r a š n j u politiku. Režim Stojadino-
vića p o k u š a v a poplašiii n a r o d e Jugoslavije izdajom C e m b e r l e n a i Daladjea. nastoji na sve
n a č i n e d i s k r e d i t o v a t i zemlje, u kojima se razvija n a r o d n o f r o n t o v s k i p o k r e t , p o k u š a v a svim
s r e d s t v i m a p r o d u b i t i n a c i o n a l n u neslogu m e d u n a r o d i m a Jugoslavije: t i m e p o t k o p a v a odb-
r a m b e n u s p o s o b n o s t protiv fašističke agresije.
Snage na koje se o s l a n j a r e a k c i j a u Jugoslaviji i koje su u p o r i š t e o s v a j a č k i h p l a n o v a
n e m a č k o g i t a l i j a n s k o g fašizma, jesu sledeče: vlada S t o j a d i n o v i ć a , J u g o s l o v e n s k a r a d i k a l n a
zajednica, fašističke organizacije f r a n k o v a c a u H r v a t s k o j , h o d j e r o v a c a , n e m a ć k i h fašista,
r u s k i h b e l o g a r d e j a c a . kao i j e d n a g r u p a trockistićkih a g e n a t a fašizma.
N a s u p r o t t o m e p r o t u n a r o d n o m e f r o n t u r e a k c i j e i fašizma, u Jugoslaviji stoji nacional-
ni f r o n t d e m o k r a t i j e . koji se o k u p l j a o k o d e m o k r a t s k o g b l o k a s r p s k e U d r u ž e n e opozicije i
r
S e l j a C k o - d e m o k r a t s k e koalicije u H r v a t s k o j . Taj blok o b u h v a t a najvažnije d e m o k r a t s k e

partije zemlje i stoga bi svaki p o k u š a j s t v a r a n j a n a r o d n o g f r o n t a van tog bloka izazvao ce-
p a n j e u t a b o r u d e m o k r a t i j e i time p o m o g a o reakciji. Takvim se p o k u š a j i m a m o r a KP odluč-
no opirati.
Ali d e m o k r a t s k i blok može da se s u p r o t s t a v i f r o n t u r e a k c i j e i da osigura p o b e d u de-
m o k r a t i j e i nezavisnosti zemlje s a m o u slučaju, a k o se p r e t v o r i u pravi d e m o k r a t s k i n a r o d n i
blok p r i k l j u č e n j e m svih s t r a n a k a i organizacija r a d n i č k e klase i seljaštva .
. . P o k r e ć u ć i najšire m a s e u b o r b u za o s t v a r e n j e p l a t f o r m e d e m o k r a t s k o g n a r o d n o g
bloka k o m u n i s t i traže: o k u p l j a n j e d e m o k r a t s k i h m a s a i s p o r a z u m s d e m o k r a t s k i m v o d a m a
d r u g i h p a r t i j a u i n t e r e s u p r o š i r e n j a i u č v r š ć e n j a d e m o k r a t s k o g n a r o d n o g bloka . . . « "
Posle parlamentarnih izbora 1938. godine i pada Stojadinovićeve vlade
drug Tito je želeo da se iz Moskve vrati u Jugoslaviju.Vpredavanju u Kumrovcu,
on je o tome rekao:
»Procijenio sam da je poraz režima od izvanrednog značaja za našu zemlju,
da treba učiniti sve da pobijedi blok demokratskih snaga u kojem su bile Samos-
talna demokratska partija, Radnička partija itd. Želio sam da se što prije vratim
u zemlju, jer sam smatrao da treba da budem na licu mjesta. Međutim, još uvijek
mi nisu dopuštali da krenem. Imao sam razgovor s Dimitrovom, ali morao sam
čekati sve do decembra, dok dokumenti o našoj Partiji nisu bili razmotreni na
sjednici Izvršnog komiteta Kominterne.
Početkom januara 1939. godine održana je i sj dnica Političkog sekretarijata
sa Dimitrovom na ćelu Tada je definitivno potvrđeno rukovodstvo KPJ koje sam
formirao u zemlji, priznat je rad koji je obavljen. Ja sam dobio mandat da od tog
rukovodstva formiram Centralni komitet, da razradim mjere za odstranjivanje
svih frakcionaških ostataka i oportunističkih elemenata iz Partije, te da obavim
još neke druge poslove. Dogovoreno je da poslije izvjesnog vremena, za tri-četiri
mjeseca, ponovno pođem u Kominternu.«'18
Međutim. Tito je, zbog o t p o r a K o m i n t e r n e , još čitava dva m e s e c a ostao
u Moskvi, odakle je u j a n u a r u avionom ( p r e k o S t o k h o l m a i Kopenhagena) do-
p u t o v a o u Pariz. Pošto je t a m o obavio poslove i p r e t h o d n o u Jugoslaviju po-
slao partijske materijale i Nacrt rezolucije CK KPJ koji je napisao u Moskvi
i koji je prihvatio Sekretarijat K o m i n t e r n e . Tito je s m a t r a o da taj Nacrt t r e b a
da usvoji i CK KPJ. O t o m e i d r u g i m zadacima on je u svom p r e d a v a n j u u
Kumrovcu, između ostalog, rekao:
» . . . U suštini, radilo se o s u d b i n i naših n a r o d a k o j i m a je fašistička o p a s n o s t zaprijetila
n e p o s r e d n o , o k r u ž u j u ć i n a š u zemlju g o t o v o sa svih s t r a n a . M a r t a m j e s e c a stigao sam u zem-
lju O d m a h je zatim o d r ž a n a s j e d n i c a C e n t r a l n o g k o m i t e t a koja je trajala p u n a četiri dana.
Podnio sam izvještaj o t o m e k a k o su stvari tekle u Moskvi, u K o m i n t e r n i , u vezi sa n a š o m
Partijom. Usvojili s m o rezolucije i o t v o r e n o p i s m o , k a o i proglas p o v o d o m o k u p a c i j e Čehos-
lovačke. I s t o v r e m e n o s m o se dogovorili da j e d n a od glavnih m j e r a u p r o c e s u k o n s o l i d a c i j e
Partije b u d e z e m a l j s k o s a v j e t o v a n j e r u k o v o d e ć i h partijskih k a d r o v a iz cijele z e m l j e O d m a h
s a m se d a o na p o s a o u vezi sa p r i p r e m o m s a v j e t o v a n j a . M o r a o sam p u t o v a t i u Beograd, u
Sloveniju i H r v a t s k u , radi izvršavanja z a d a t a k a koji su stajali p r e d n a m a . . '*
Povodom upada nemaćkih trupa u Cehoslovaćku 15. marta 1939. godine,
CK KPJ izdao je istog meseca Proglas, u kojem se. pored ostalog, kaže:
•Ovih su dana fašističke bande njemačkog imperijalizma okupirale Cehoslovaćku«. (Pod-
v u č e n o u originalu)
Zahvaljujući m i n h e n s k o j izdaji, zbog t o b o ž n j e g o č u v a n j a m i r a . p o r o b l j e n i s u n a m a
bratski slavenski i miroljubivi n a r o d i Cesi. Slovaci i K a r p a t o - U k r a j i n c i N j e m a č k e fašističke
h o r d e g r u b o i b e z o b z i r n o u n i š t a v a j u sve t e k o v i n e ć e h o s l o v a ć k i h n a r o d a i p r i j e t e p o t p u n i m
istrebljenjem
Čitavom je svijetu d a n a s j a s n o da sva d o s a d a š n j a p o p u š t a n j a fašističkim o s v a j a č i m a ni-
j e s u spasila mir ni s l o b o d u m a l i h n a r o d a , već n a p r o t i v s a m o ojačala pozicije r a t n i h p o t p a -
ljivača - n j e m a č k i h , talijanskih i j a p a n s k i h imperijalista, koji su radi svojih o s v a j a č k i h ciljeva
o t p o č e l i novi imperijalistički ral i o t v o r e n o idu za tim da g u r n u čitav svijet u n a j s t r a š n i j u
klaonicu kakvu ne p a m t i ljudska p o v i j e s t . . .•
Obraćajući se n a r o d i m a Jugoslavije, u Proglasu se kaže:
»Tragedija č e h o s l o v a č k i h n a r o d a nas poziva d a b u d e m o b u d n i p r e d o p a s n o š ć u koja
n a m prijeti' Njemački i talijanski imperijalisti već s p r e m a j u svoj daljni p o h o d na istok i jug.
njihovi apetiti su toliko veći u koliko nailaze na m a n j i o t p o r . Na r e d u su ostale m a l e d r ž a v e
- na B a l k a n u i u i s t o č n o j Evropi. Na redu je Jugoslavija. ( P o d v u ć e n o u originalu).
Fašistički osvajači ne n a s t u p a j u o d m a h sa g r u b o m v o j n o m silom. P r e k o svojih fašistič-
kih a g e n a t a oni n a s t o j e da n a j p r i j e iznutra r a s t o č e i o s l a b e snage n a r o d a i t a k o p r i p r e m e nje-
govu p r o p a s t C e h o s l o v a ć k a n e k a n a m b u d e za to najbolji p r i m j e r .«
Zatim se u Proglasu CK p o s e b n o obraća svakom n a š e m n a r o d u , poziva-
jući ih da se u d r u ž e n i m snagama b o r e za nacionalnu slobodu, bratstvo i je-
dinstvo i o č u v a n j e nezavisnosti, a p o s e b n o radnicima, seljacima, g r a đ a n i m a ,
vojnicima i oficirima, omladini, ističući da
»ma k a k o bili teški d a n i i s k u š e n j a koji stoje p r e d n a m a , n t m a razloga da se k l o n e du-
h o m . Nezavisnost Jugoslavije- se može očuvati od n a j e z d e fašističkih o s v a j a č a a k o o k u p i m o
sve r o d o l j u b i v e i d e m o k r a t s k e snage i o s t v a r i m o b r a t s k u slogu i s p o r a z u m m e đ u n a r o d i m a
Jugoslavije. Nezavisnost Jugoslavije se može o d b r a n i t i a k o njeni n a r o d i b u d u z a d o v o l j n i i
složni. A lo se m o ž e p o s t i g n u t i s a m o t a k o a k o se d a d u n a r o d u njegova d e m o k r a t s k a i na-
c i o n a l n a p r a v a i a k o se r a d n i č k o j klasi priznaju i g a r a n t u j u politička i socijalna p r a v a . . . «
Na kraju CK poziva n a r o d e Jugoslavije da osiguraju o d b r a m b e n u sposob-
nost za o č u v a n j e Jugoslavije p o m o ć u n a r o d n e vlasti,
»koja ce h i t n o obezbijediti n a r o d i m a sva d e m o k r a t s k a i n a c i o n a l n a p r a v a i p o d u z e t i
sve miere za o d b r a n u zemlje koja će se u v a n j s k o j politici osloniti na d e m o k r a t s k e sile. a
u p r v o m r e d u na S o v j e t s k u Uniju, k a o n a j m o ć n i j e g zaštitnika malih n a r o d a , i koja će z a j e d n o
sa ostalim b a l k a n s k i m n a r o d i m a stvarati t e s n o prijateljstvo i savez za o č u v a n j e svoje neza-
visnosti», ističući da - Vlada Dragiše Cvetkovića nije vlada k a k v a t r e b a našim n a r o d i m a u da-
n a š n j o j t e š k o j situaciji » 20
Povodom upada italijanskih trupa u Albaniju 17. aprila 1939. godine) Uje-
dinjena studentska o > adina je u svom proglasu od 8. aprila 1939. godine, izme-
đu ostalog, konstat jvala:
• Na našoj granici vodi se ral ( p o d v u č e n o u originalu).
Napad talijanskog fašizma na m a l u Albaniju p r i r o d a n je n a s t a v a k r a z b o j n i č k e osvaiač-
ke politike izazivačke o s o v i n e Berlin - Rim. S a m o je 20 d a n a p r o š l o od k o b n i h t r e n u t a k a
k a d a su b r a t s k i slovenski n a r o d i savezničke Čehoslovačke pali u n a j c r n j e r o p s t v o g e r m a n -
skog impel ijalizma A d a n a s već tragična s u d b i n a b r a t s k o g č e š k o g i slovačkog n a r o d a prijeti
da p o s t a n e zla s t v a r n o s t n a r o d a Jugoslavije!
Više nego ikada naša je država u s m r t n o j opasnosti! Na g r a n i c a m a naše države, od Trig-
lava do Soluna, od Drave do Banata, od Ulcinja do Đakovice, neprijatelji n a š e države, s m r t n i
neprijatelji nezavisnosti naših n a r o d a , s p r e m a j u n a p a d n a n a š u teritoriju . . .
U ovim t r e n u c i m a p o t r e b n o je više n e g o ikada skupiti sve snage na o t p o r i o d b r a n u
d r ž a v n e nezavisnosti Zato je toliko d a n a s n u ž n o ostvariti vladu n a r o d n e sloge i o d b r a n e , u
kojoj će biti z a s t u p l j e n i svi n a r o d i Jugoslavije. Ne put kapitulacije, ne p u t t r a g e d i j e slovač-
kog i č e š k o g n a r o d a , vec o t p o r i b o r b a za svaku stopu naše zemlje, to m o r a da p o s t a n e put
n a r o d a Jugoslavije . . .
Za jedinstvo svih rodoljubivih snaga u borbi za slobodnu i nezavisnu Jugoslaviju
U svom članku »Nezavisnost Jugoslavije u opasnosti« maja 1939. godine.
Kardelj, između ostalog, kaže.
• U t e š k o j i b a r u t a p u n o j m e đ u n a r o d n o j situaciji ovih d a n a . koja preti s v a k o g časa da
se p r e t v o r i u sveopSti rat. sve wše se r a s k r i v a štetnost S t o j a d i n o v i ć e v e s p o l j n e i u n u t a r n j e
politike po nezavisnost države i sviju njezinih n a r o d a , koju u celini p r o d u ž u j e i Cvetkovicev
režim. U d e c e m b r u mesecu, pre izbora. Stojadinović je p r i č a o o »miru i p r i j a t e l j i m a na na-
šim g r a n i c a m a « d a n a s je m e đ u t i m jasno, da m o ž d a n e m a države u Evropi, koja bi bila t a k o
u g r o ž e n a od n a p a d a fašističkih imperijalista o k o osovine Berlin-Rim. kao š t o je to Jugosla-
vija. Politika t o b o ž n j e »neutralnosti« J u g o s l a v i a dovela je u n a j v e ć o j m e r i do r a s p a d a Male
a n t a n t e i do s l o m a CeSkoslovaćke .. Aneksija Albanije je vec d i r e k t a n u d a r protiv nezavis-
nosti Jugoslavije. I o n a je p r i r o d n a posledica ovakve politike .neutralnosti', koju je sprovo-
dio Stojadinović, a d a n a s ju s p r o v o d i Cvetković. T a k o su r e a k c i o n a r n i i p r o t u n a r o d n i režimi
.uspeli' da g u r n u Jugoslaviju u n a j v e ć u o p a s n o s t , da b u d e p r e g a ž e n a od imeprijalistićkib ne-
maćko-talijanskih razbojnika
Režimske nam sluge govore, da n e m a o p a s n o s t i n a p a d a na Jugoslaviju sa s t r a n e Ne-
m a ć k e i Italije. Takva je t v r d n j a svesna laž, koja t r e b a da p r i p r e m i teren za kapitulaciju . . . «
Na s o p s t v e n o pitanje, da li je o d b r a n a Jugoslavije uopSte m o g u ć a . K a r d e l j o d g o v a r a :
»Bezuslovno o n a jeste m o g u ć a . Ona ie m o g u ć a u j e d i n j e n j e m sviju r o d o l j u b i v i h snaga, slo-
g o m sviju n a r o d a u Jugoslaviji, socijalnim z a d o v o l j e n j e m r a d n i h m a s a i u s p o s t a v l j a n j e m de-
m o k r a t s k i h prava. To je put po k o m e bi bili stvoreni u n u t a r n j i uslovi za zaista uspeSnu odb-
r a n u Sa d r u g e s t r a n e , o d b r a n a će biti u s p e š n a s a m o tada, a k o će se Jugoslavija ukljućiti u
rad n a s t v a r a n j u s i s t e m a kolekt . n e b e z b e d n o s t i , a k o ć e raditi n a u č v r š ć e n j u o d b r a m b e n o g
saveza u g r o ž e n i h malih n a r o d a B a l k a n a i istoćne Evrope, te F r a n c u s k e i Engleske, a naro-
čito Sovjetskog Saveza
.. Dužnost je sviju svesnih r a d n i k a da b u d u u prvim r e d o v i m a akcije za o d b r a n u zem-
lje Njihova je d u ž n o s t da založe sve svoje snage za to da se stvori nesalomljiv o d b r a m b e n i
f r o n t sviju n a r o d a Jugoslavije i sviju onih, koji vole svoj n a r o d i svoju zemlju, koji vole slo-
b o d u i koji ne d a j u n e m a ć k o - t a l i j a n s k o m imperijalizmu da p r e s t u p i granice države. Dužnost
je svakog svesnog r a d n i k a , da radi na Sto tesnijim vezama i z m e đ u vojske i n a r o d n o m odb-
r a m b e n o m akcijom, da bi se već u z a m e t k u uguSio svaki pokuSaj kapitulacije. Dužnost je
svakog svesnog r a d n i k a , da r a s k r i n k a svaku akciju k a p i t u l a n a l a . Hillerovih i Musolinijevih
slugu, trockislićkih i ostalih faSistićkih a g e n a t a . . . « "
Kad je 26. avgusta 1939. godine, nepunu nedelju dana pred izbijanje drugog
svetskog rata, na osnovu postignutog Sporazuma, obrazovana vlada Cvetko-
vić-Maček, CK KPJ je to nazvao »Velikom prevarom naroda«. Zauzimajući svoj
stav, CK je konstatovao:
» Vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k d i r e k t n o i i n d i r e k t n o p o d u p r t a od ostalih b u r ž o a s k i h par-
tija pokuSava da p r e v a r i r a d n e m a s e d e m o k r a t s k i m p a r o l a m a i . d e m o k r a t s k i m ' m j e r a m a . Te
d e m o k r a t s k e f r a z e su p o s t a l e najveća o p a s n o s t za r a d n e mase. O n e ne p r e s t a j u niti će pre-
stati. jer su o n e d a n a s j e d i n o m o g u ć i oblik z a v a r a v a n j a masa. M e đ u t i m , sve S e s t o j a n u a r s k e
m j e r e protiv r a d n i ć k e klase ne s a m o da su ostale na snazi, vec se i pooStravaju. D e m o k r a t -
ski lažljivci - t o b o ž n j i .protivnici' hitlerizma u b i j a j u r a d n i k e i o m l a d i n c e , oni g o n e u kon-
c e n t r a c i o n e l o g o r e k o m u n i s t e i d r u g e prave n a r o d n e b o r c e . I s t o v r e m e n o - d o n o s e izborni
zakon s tajnim p r a v o m glasa, uz o g r a d u - da ce moći učestvovati s a m o d o z v o l j e n e partije.
Ti dvoličnjaci misle da na laj naćin sakriju svoje k r v a v o lice . . .
\ ladajuci dvoličnjaci se s p r e m a j u da p r e v a r e n a r o d e Jugoslavije - k a k o se tu radi
0 očuvanju neutralnosti d o k se. u stvari, radi o o t v a r a n j u g r a n i c a i m p e r i j a l i s t i m a u rato-
vanju. O č u v a n j e nezavisnosti se nalazi u n a s l o n u na SSSR. a ne u trgovini s i m p e r i j a l i s t i m a
1 u imperijalističkom ratu.
Ova s p o l j n a politika vlade jeste s a m o d r u g o lice p r o t i v n a r o d n e politike d v o r a , buržoa-
zije i njenih sluga Ali, u p r k o s j e d n o d u S n o s t i buržoazije u b o r b i protiv r a d n o g n a r o d a . - up-
rkos Maćekovih i Pavlovih u z a j a m n i h laskanja i p a r o l a u Zagrebu, p o j e d i n e n a c i o n a l n e bur-
žoazije su r a z d r o b l j e n e s u p r o t n o s t i m a . - KoroSec se p r i p r e m a za d o č e k talijanskih t r u p a -
hrvatska buržoazija za o t c e p l j e n j e u e v e n t u a l n o teSkoj situaciji i stavljanje pod p r o t e k t o r a t
imperijalista, a srpski h e g e m o n i s t i za o č u v a n j e Velike Srbije u m u t n i m v r e m e n i m a (pokuSaj
stvaranja srpskog fronta).. 23
Povodom izbijanja drugog svetskog rata 1. septembra 1939. godine CK KPJ
je istog meseca (za vreme Titovog odsustva, tj. dok je bio na putu za Moskvu -
V.T.) izdao Proglas »Protiv imperijalističkog rata i fašizma« u kojem se, između
ostalog, kaže:
» Bojeći se j a č a n j a ugleda Sovjetskog Saveza i n a r a s t a n j a n a r o d n e b o r b e za d e m o k -
ratiju. oni (misli se na e n g l e s k e i f r a n c u s k e r e a k c i o n a r e - V.T.) su se borili protiv politike
m i r a S o v j e t s k o g Saveza i k o m u n i s t i č k e i n t e r n a c i o n a l e i sabotirali n j i h o v e i s k r e n e n a p o r e za
u s p o s t a v l j a n j e m čvrstog f r o n t a o d b r a n e protiv n a p a d a č a , n e p r e s t a n o ležeći s v o j o m dvolič-
n o m p o l i t i k o m da u v u k u Sovjetski Savez u rat, u k o m e bi i m a o da za n j i h o v e i n t e r e s e vadi
k e s t e n j e iz v a t r e . . .
Ali je Sovjetski Savez, r u k o v o đ e n boljševičkom p a r t i j o m i g e n i j a l n i m v o đ o m celo-
k u p n o g n a p r e d n o g ć o v e ć a n s t v a . d r u g o m Staljinom, r a s k i n u o o v u p o d m u k l u z a m k u impe-
rijalističkih p r o v o k a t o r a rata Nemački faSizam bio je p r i n u đ e n da k a p i t u l i r a p r e d s n a g o m
zemlje p o b e d o n o s n o g socijalizma, p r e d SSSR. i da zaključi s n j o m p a k t o n e n a p a d a n j u . Sov
jetski Savez, jedini pravi pobornik mira, uvek spreman da podupre borbu za mir. demokratiju
i nezavisnost naroda, s veslan svog istorijskog značaja i duinosri prema oslobodilačkoj borbi pro-
letarijata celog sveta, neće nikada ratovati za ma čije imperijalističke interese, niti gurnuti radne
mase ma koje zemlje da se za takve interese bore ( p o d v u ć e n o u originalu). P a k t o m o n e n a p a -
d a n j u sa N e m a ć k o m , S o v j e t s k i Savez je o d n e o j e d n u o g r o m n u istorijsku p o b e d u i s m a n j i o
o b i m sadaSnjeg r a t a Imperijalisti s u o t p o č e l i nov p o k o l j m e đ u n a r o d i m a - s tim p o č i n j u i
nove o s l o b o d i l a č k e b o r b e p r o l e t a r i j a t a , u g n j e t e n i h n a r o d a i sveg n a p r e d n o g ć o v e ć a n s t v a .
Radni n a r o d N e m a ć k e . nastavljajući svoju h e r o j s k u b o r b u z a o b a r a n j e Hitlerove fašističke
d i k t a t u r e , o t p o č e o je već b o r b u za p r e t v a r a n j e o s v a j a č k o g r a t a u n a r o d n u r e v o l u c i j u « . . .
»I već u o v o m t r e n u t k u r e a k c i o n a r n i vojni krugovi i S e s t o j a n u a r s k i i s t o j a d i n o v i -
cevski d e o vlade, na ćelu sa C v e t k o v i ć e m . iskorišćavaju r a t n u p s i h o z u da s m i š l j e n o m mo-
bilizacijom o m e t u s p r o v o đ e n j e d e m o k r a t i z a c i j e zemlje. I s t o v r e m e n o , oni s e p r i p r e m a j u d a
g u r n u n a r o d e Jugoslavije u imperijalistički rat, ili da u p o t r e b e n j i h o v u snagu za i n t e r v e n c i j u
p r o t i v r a s t u ć e n e m a ć k e revolucije, u t r e n u t k u kada slom Hitlerovog fašizma p o s t a n e očig-
ledan . .
Međutim, p o s l e r a t n a ocena ovog p a k t a razlikuje se od p r o t h o d n e , a što
se vidi iz sledećeg:
• Pakt o n e n a p a d a n j u između N e m a ć k e i SSSR d o v e o je do z n a č a j n i h p o m e r a n j a u po-
litici K o m i n t e r n e . O n a je u osnovi n a p u s t i l a antifašističku p l a t f o r m u koju je f o r m u l i s a o n j e n
VII k o n g r e s i p r e s t a l a da poziva u b o r b u protiv fašizma i fašističkih a g r e s o r a To je izazvalo
p r a v u p o m e t n j u u k o m u n i s t i č k i m p a r t i j a m a z a p a d n e E v r o p e i m e đ u a n t i f a š i s t i m a uopš-
te . . . « "
• Izbijanje r a l a u Evropi p o s t a v i l o je p r e d KPJ n o v e z a d a t k e , j e r je n a r o d i m a Jugosla-
vije, p o r e d fašističke o p a s n o s t i , z.apretila o p a s n o s t da b u d u u v u č e n i u rat na s t r a n i E n g l e s k e
i F r a n c u s k e . Zbog toga je Partija u n e k o l i k o izmenila p a r o l e i u svojoj akciji p o s t a v l j a l a težište
na tu novu o p a s n o s t M e s t o r a n i j e o s n o v n e p a r o l e - b o r b a protiv fašističke o p a s n o s t i , Partija
ističe b o r b u protiv i m e p r i j a l i s t i č k o g rata. protiv uvlačenja Jugoslavije u rat, za o s l a n j a n j e na
S S S R To n i u k o l i k o nije značilo z a n e m a r i v a n j e fašističke o p a s n o s t i , ni g a j e n j e iluzija da se
k a r a k t e r fašističke N e m a ć k e posle s k l a p a n j a p a k t a o n e n a p a d a n j u sa SSSR izmenio, niti da
s e o n a o d r e k l a svojih o s v a j a č k i h n a m e r a p r e m a Jugoslaviji p o s e b n o
Naprotiv. KPJ je s t a j a l a na gledištu d a j e njihov i n t e r e s bio da u takvoj situaciji o s t a n u
van rata, da b o r b o m o s t v a r e takvu vladu koja bi zadovoljila n j i h o v e o s n o v n e n a c i o n a l n e ,
e k o n o m s k e i p o l i t i č k e zahteve, a u isto v r e m e se u s p o l j n o j politici oslonila na SSSR
Stoga je KPJ postavila ležište na p a r o l u - b o r b a p r o t i v vezivanja Jugoslavije za ma
koji imperijalistički biok, protiv n j e n o g u v l a č e n j a u rat Na u n u t r a š n j e m p l a n u , o n a je isti-
cala da je vlada C v e t k o v i ć - M a ć e k r e a k c i o n a r n a i izdajnička zato Sto p o l i t i k o m g a ž e n j a os-
novnih političkih i e k o n o m s k i h prava n a r o d a , politikom laviranja m e đ u velikim s i l a m a i od-
bijanja da se osloni na SSSR slabi Jugoslaviju i čini je lakim p l e n o m agresije fašističkih sila.
koje će se i na nju baciti čim n a s t u p i t r e n u t a k p o g o d a n za to . . . « "
Povodom zaključenja pakta između Sovjetskog Saveza i Nemaćke i izbija-
nja drugog svetskog rata, drug Tito je rekao na predavanju u Kumrovcu:
. . Mene su na putu za SSSR na brodu •Sibir• zatekla dva značajna događaja: doznao sam
za potpisivanje pakta između Sovjetskog Saveza i Njemačke, a kasnije za zaoštravanje situacije
oko Gdanjska. poljskog kondora i konačno za Hulerov napad na Poljsku, koji je označio izbi-
janje drugog svjetskog rata.
U SSSR sam stigao prvih dana septembra. Cim sam došao u Moskvu, otišao sam u Komm-
ternu. Sada je već bila drukčija situacija. Već prvih dana sreo sam Vilhelma Pika i dobio zadatak
da napišem izvještaj. Trenutak ie bio osjetljiv, delikatan, postavljalo se pitanje - kakvu politiku
sada treba da \odimo. kad je Sovjetski Savez potpisao sporazum sa Njemačkom? Radilo se, s led-
ne strane, o izbijanju rata, a s druge, o postojanju pakta između jedne socijalističke i jedne fa-
šističke zemlje. To je mnoge ljude zbunjivalo.
Sjećam se epozode kada je Manuitski okupio grupu predstavnika komunističkih sekcija,
odnosno partija, i dao nam zadatak da. u skladu sa tadašnjom situacijom, napišemo proglas sva-
ki za svotu zemlju i odredimo pravce aktivnosti. Ja sam pošao od dosta jasnih principa
Smatrao sam da ie Hitler paktom ielw da neutralise SSSR za vrijeme predstojećih osva-
tanja u Evropi, a da se Sovjetski Savez nadao da ce za duži period osigurati sebi mir. Smatrao
sam da lo ne treba bitno da utječe na politiku komunističkih partija
Polazeći od toga da je fašizam i dalje glavna opasnost za progresivno čovječanstvo, ja sam
u tom smislu jedne noći brzo napisao proglas. Sutradan, kad smo došli kod Manuilskog u Ko-
min temu, jedino sam ja imao pripremljeni tekst. Drugi nisu imali ništa, ili su došli samo sa ne-
kim tezama. Nitko nije znao kako da formuliie tekst oko potpisivanja pukla. Neki su došli vrlo
zbunjeni, nisu znali šta zapravo sada moraju da rade 4 kad sam ja pročitao pripremljeni pro-
glas. Manuilskom se to svidjelo i rekao je da sam ja to dobro uradio. Naime, ljudi su se bojali
da ne pogriješe, a greška je tada značila Ljubjanku (glavni moskovski zatvor). Ja sam vidio da
mi sada ne treba m o u tim svojim proglasima spominjati Sovjetski Savez, to nam je Manuilski
sam rekao naglašavajući pri tom pišite o opasnosti za vaš narod i vršite pripreme za slučaj fa-
šističkog napada, jer treba da se borile, a ne da se sada bavite onim što je napravio Sovjetski Sa-
vez.
Mislim da <e bilo veoma korisno što je naša Partija i u tom pitan/u imala pravilan stav. Za
našu in formaciju Manuilski je dodao da je sporazum Sovjetskog Saveza i Njemačke stvar politike
i taktike, a da svako od nas ima odgovornost pred svojim narodom, te da mora preduzeti sve kako
bi narod bio spreman na otpor, ako danas-sulra dode do fašističkog napada.
Interesantno je da se tada u Kominterni ni/e tražilo da sve partije moraju lačno slijedni
politiku sporazuma Sovjetskog Sa\eza sa Hillerom. Meni je to bio najbolji pokazatelj da je Sov-
jetski Savez imao razloga da napravi takav sporazum, nadajući se - šio je. kako se pokazalo, bila
iluzija - da ce tako moći da duže vremena otkloni opasnost koja mu je prijetila. . .«J'
Ipak je Sovjetski Savez ovim p a k t o m sa N e m a ć k o m d o b i o s k o r o dve dra-
gocene godine za p r i p r e m e , iako se n a d a o da će dobiti više vremena, neop-
r a v d a n o verujući da će N e m a ć k a poštovati sklopljeni ugovor.
Zaključenje pakta između Sovjetskog Saveza i N e m a ć k e o d j e k n u l o je u
svetu kao najveća senzacija. Prosto je bilo n e v e r o v a t n o kako su se mogla slo-
žiti ta dva nepomirljiva ideološka bloka. Ali treba imati u vidu da svaka strana
ima pravo da vodi politiku koja će biti u n j e n o m interesu, jer u politici n e m a
sentimentalnosti. U o v o m slučaju obe s t r a n e su zaključile d a j e u tom trenut-
ku najcelishodnije za N e m a ć k u da likvidira Poljsku i da p o t o m ima s l o b o d n e
r u k e na Zapadu i da se kasnije o b r a č u n a sa Sovjetskim Savezom, a za Sovjet-
ski Savez da dobije u v r e m e n u da bi se što bolje p r i p r e m i o za predstojeći su-
kob sa N e m a ć k o m . l a k o je taj pakt bio n e p o p u l a r a n , on je u stvari imao da-
lekosežne pozitivne posledice po ishod d r u g o g svetskog rata.
Inicijativni odbor Stranke radnog naroda Hrvatske 10. s e p t e m b r a 1939 go-
dine d o n e o je o d l u k u da radni narod m o r a imati svoju političku s t r a n k u -
Stranku radnog naroda, u kojoj će radnička klasa predstavljati samostalan po-
litički f a k t o r i učešćem u n a r o d n o j borbi za vladu n a r o d a sarađivati sa svim
d e m o k r a t s k i m s n a g a m a na bazi političke ravnopravnosti. O d b o r je dalje raz-
radio detaljan p r o g r a m i z a d a t k e ove partije. 2 8
Posle S p o r a z u m a Cvetković-Maćek, oživeo je politički život u zemlji, pa
je Privremeni odbor za osnivanje Stranke radnog naroda u Valjevu - svakako
na inicijativu rukovodstva KP - n o v e m b r a 1939. godine izdao Proglas u kojem
se, između ostalog, kaže:
• Mi od Jereze ( J u g o s l o v e n s k e r a d i k a l n e z a j e d n i c e - V.T.) ne o č e k u j e m o s l o b o d u , ali su
nas izneverile i o n e p a r t i j e U d r u ž e n e opozicije, s kojima s m o se zajednički borili prošlih iz-
b o r a . a čiji ljudi d a n a s s e d e u vladi
Zato h o ć e m o svoju s t r a n k u . S t r a n k u r a d n o g n a r o d a , o k o čijeg p r o g r a m a ć e s e okupiti
c e o r a d n i n a r o d u Jugoslaviji da se bori za svoja prava, s l o b o d u i bolji život u miru J e d a n
veliki u m r e k a o j e p r e n e k o l i k o d e s e t i n a godina: d a j e o s l o b o đ e n j e r a d n i k a d e l o s a m i h rad-
nika. a to važi i za c e o r a d n i n a r o d , j e r su radnici s a m o d e o svoga naroda.« •
Zatim se iznosi čitav niz zahteva političke, e k o n o m s k e i socijalne prirode,
u p r a v o sveobuhvatni p r o g r a m koji je, u stvari, predstavljao p r o g r a m KP. A d a
bi se taj p r o g r a m ostvario traže se slobodni izbori. 2 9
Na Zagrebačkom univerzitetu, na izborima 3. i 4. decembra, komunisti su
pobedili na Medicinskom fakultetu, a na svim ostalim fakultetima frankovci, dok
su liste Maćekove HSS svuda ostale u manjini (Podvukao V.T.) Italijanski po-
slanik u Beogradu, u izveštaju od 6. d e c e m b r a , kaže da se
» p r e m a M a ć e k u širi opozicija d v e e s k t r e m i s t i ć k e struje: .frankovačkog nacionalizma
m e đ u u n i v e r z i t e t s k o m o m l a d i n o m i k o m u n i z m a m e d u r a d n i č k o m klasom', n a r o č i t o na dal-
m a t i n s k o m o b a l s k o m pojasu. O v a k v o s t a n j e stvari nije i z n e n a đ u j u ć e . K o m u n i s t i č k i p o k r e t
je u vezi sa p o z n a t i m s p o l j n i m u t i c a j i m a , koji, zbog e k o n o m s k i h t e š k o ć a h r v a t s k e r a d n i č k e
klase i n e d o s t a t a k a p r i k l a d n i h m e r a Vlade, koje su o n e m o g u ć e n e t e š k o ć a m a u n u t r a š n j e si-
tuacije. nailaze na vrlo p o g o d n o tlo .. .« 30
U letku učesnika demonstracija od 14. decembra 1939. godine, i z m e đ u os-

talog, kaže se:
»Otvorila se još j e d n a s t r a n i c a j u n a č k e istorije n a r o d n e b o r b e za s l o b o d u . I4-og d e c e m -
b r a 1939. su u B e o g r a d u policajci vlade C v e t k o v i ć - M a ć e k prosuli p l o t u n e na m i r n u , n e n a o -
r u ž a n u m a n i f e s t a c i j u r a d n i k a , s t u d e n a t a , o m l a d i n e i g r a đ a n a . B e o g r a đ a n i su s v e d o c i koliko
je v l a d i n o s a o p š t e n j e p u n o b e s r a m n i h laži. U n j e m u se lažno tvrdi da su d e m o n s t r a n t i upot-
rebili v a t r e n o o r u ž j e a p r e c u t k u j e č i n j e n i c a da su ž a n d a r m i i policijski agenti pucali sat i
četvrt, razgonili ljude p l o t u n i m a i ćak posle d e m o n s t r a c i j a pucali > ubijali p o j e d i n c e .. .
Ubijajući r a d n e ljude koji su tražili s l o b o d u , vlada je p o t p u n o otkrila da su n j e n e
priče o d e m o k r a t i j i s a m o fraza za v a r a n j e masa. fraza iza koje se kriju n a m e r e da se r a d n i
n a r o d zadrži u r o p s t v u . . .
.. Prosipajući p l o t u n e na l|ude koji su klicali protiv rata, vlada je o t k r i l a da se iza n j e n i h
b r b l j a n j a o n e u t r a l n o s t i kriju p r i p r e m e za što skoriji ulazak u ral na strani imperijalističkih
razbojnika i r a t n i h p r o v o k a t o r a iz L o n d o n a i Pariza, kao i p r i p r e m e za n a p a d na Sovjetski
Savez, zemlju l j u d s k o g n a p r e t k a i t v r đ a v u radnika, seljaka i n a p r e d n e inteligencije čitavog
sveta, u n j i h o v o j b o r b i za hleb. mir i s l o b o d u .. .«
Zatim se u letku p o s e b n o pozivaju svaki od naših n a r o d a u b o r b u za slo-
b o d u svih ugnjetenih, za mir, bolji život i d e m o k r a t s k a prava, a p o s e b n o om-
ladina, sitni trgovci i zanatlije, seljaci i radnici, za b o r b u radi o s t v a r e n j a cilje-
va za koje se bori radnička klasa protiv trustova k r u p n i h liferanata, fabrika-
nata, špekulanata, k r u p n i h kapitalista itd.
Na kraju se svi pozivaju u b o r b u protiv ratnih h u š k a ć a i za savez sa SSSR-
om. 3 1
Ovde treba p o s e b n o istaći da u istorijskom razdoblju od š e s t o j a n u a r s k e
d i k t a t u r e 1929. do 27. m a r t a 1941. godine, p o s e b n o m e s t o u našoj političkoj
istoriji zauzima jugoslovenski revolucionarni studentski pokret na svim našim
univerzitetima, ali je glavno žarište bilo na Univerzitetu u B e o g r a d u . Student-
ski pokret na B e o g r a d s k o m univerzitetu već tridesetih godina postaje pred-
vodnik r e v o l u c i o n a r n e b o r b e protiv š e s t o j a n u a r s k e diktature, i nosilac otvo-
renog revolta i nezadovoljstva koje se p u t e m m a s o v n i h d e m o n s t r a c i j a , pobu-
na i štrajkova širilo kao plamen u sela i gradove. R e v o l u c i o n a r n e s t u d e n t s k e
akcije u Beogradu, okršaji sa policijom i ž a n d a r m e r i j o m prilikom d o l a s k a Er-
nesta Tolera, t o k o m lajpciškog procesa Dimitrovu i ostalim; zatim prilikom
posete Beogradu fon Nojrata. Delbosa, Cana, Beneša, kao i u d a n i m a anšlusa,
nacističke agresije na Cehoslovaćku, p e t o m a j s k i h izbora 1935. i u p o r n i h bor-
bi protiv Stojadinovićevog režima. - ostaće u političkoj istoriji Jugoslavije,
p o s e b n o Beograda, k a o n j e n e najsvetlije stranice b e s k o m p r o m i s n e i h e r o j s k e
revolucionarne borbe.
Uprkos t e r o r u i p r o g o n i m a režima, studenti i radnici su, pod rukovod-
stvom KPJ, stvorili široki d e m o k r a t s k o - r e v o l u c i o n a r n i pokret, dali mu neza-
drživi polet, i time izvršili istorijski p r e l o m u razvitku KPJ i jugoslovenskog
r e v o l u c i o n a r n o g p o k r e t a uopšte. Za sve vreme do 27. m a r t a 1941. jugosloven-
ski r e v o l u c i o n a r n i p o k r e t predstavljao je stalnu opasnost za sve jugosloven-
ske režime i p r o d u b l j i v a o društveno-politićku krizu vladajuće kapitalistićke
klase Jugoslavije. I' toku narodnooslobodilaćkog rata 1941-1945. studenti, daći.
srednjoškolci, seoska i gradska omladina, kao i radnici - revolucionari predstav-
ljali su osnovno kadrovsko jezgro Narodnooslobodilaćke vojske i partizanskih
odreda Jugoslavije i sa izvanrednim požrtvovanjem, kao nosioci revolucionar-
nog duha, znanja i veštine, vodili iz pobede u pobedu svoje ratne jedinice sve do
konačnog oslobođenja zemlje.
Narodna studentska omladina Filozofskog fakulteta u Skoplju je 16. decem-
bra 1939. godine uputila protestno pismo Vlatku Maćeku povodom krvavih de-
monstracija u Beogradu 14. decembra 1939. U p r o t e s t u se, između ostalog,
kaže:
»Nije t o m e d a v n o kada su odjekivali p l o t u n i širom Jugoslavije, k a d a su se d i k t a t o r s k i
režimi o r u ž j e m borili p r o t i v u n a r o d a Nisu još zarasle rane. niti se osušila krv žrtava iz Si-
binja. S e n j a još n a m b r u j i u u š i m a Vaš m u š k i p o d i g n u t i glas protiv zločina, svi s m o bili
uz Vas kad ste posle S e n j s k i h ubistava uzviknuli •Dosta je zločina, tome mora doći kraj' (pod-
v u č e n o u originalu).
A sada? 14. XII p r o l i v e n a je krv b e o g r a d s k i h s t u d e n a t a . B e o g r a d s k i s t u d e n t i - o n a j cvet
n a š e o m l a d i n e koji su hapšerii, m u č e n i , p r e b i j a n i i ubijani jer su dizali svoj glas protiv dik-
t a t u r e , za s l o b o d u h r v a t s k o g n a r o d a i svih n a r o d a Jugoslavije, za bratski s p o r a z u m za de-
m o k r a t i j u . B e o g r a d s k i s t u d e n t i koji su p r e b i j a n i i h a p š e n i k a d a su dočekivali Vas. ti isti
b e o g r a d s k i s t u d e n t i d o č e k a n i su 14. XII ž a n d a r m s k i m p l o t u n o m i b a j o n e t i m a jer su klicali
slobodi, m i r u i dertiokratiji. Dočekale su ih puške koje su planule na naredbu vlade (podvu-
ć e n o u originalu) čiji ste Vi potpredsednik . .
. .. L i c e m e r n o se p r a v d a g n u s n o krvoproliće, to klanje n e n a o r u ž a n e m a s e m l a d i h stu-
d e n a t a time š t o se kaže: -to su komunistički izgredi- ( p o d v u ć e n o u originalu) Pa i kad bi bili
svi k o m u n i s t i , je li to d o v o l j a n razlog da se oni p r e b i j a j u , h a p s e , m u č e i u b i j a j u ? . . .
. Zašto vam je t r e b a l a krv Vaše m l a d e braće?»
Oštro protestvujući, studenti su tražili da se povede hitna istraga, da se
o š t r o kazne m o r a l n a i stvarna lica i krivci za to krvoproliće i da se na slobodu
puste svi u h a p š e n i manifestanti. 3 2
U izveštaju Glavnog generalštaba ministru vojske i mornarice i ministru
unutrašnjih poslova od 20. decembra 1939. godine govori se da »komunisti u
Caćku i okolini, u saglasnosti sa »Ženskim p o k r e t o m « , j a v n o organizuju
Stranku r a d n o g naroda« i da se pod vidom ove stranke, p o t p u n o n e s m e t a n o
i slobodno, o k u p l j a j u i dva puta n e d e l j n o drže javne sednice. »Ženski pokret«
koji je u svoje redove o k u p i o »sve žene pristalice K o m u n i s t i ć k e partije, otvo-
r e n o p o m a ž e k o m u n i s t e u organizovanju ove stranke.
K o m u n i s t i č k a partija i »Ženski pokret« uzeli su velikog m a h a u svom
radu i čine p o k u š a j e da u ovaj rad uvuku i sva ostala društva iz Caćka. U iz-
veštaju se dalje kaže da su k o m u n i s t i 10. d e c e m b r a 1939. godine, pod zaštitom
s t r a n k e »Radnog naroda«, priredili d e m o n s t r a c i j e u kojima su p r i m e ć e n e i
pojedine žene, članice »Ženskog pokreta«. D e m o n s t r a n t i su nosili natpis:
»Sloboda r a d n o m narodu« i klicali »Živela sloboda«. 3 2 a
Studenti Beogradskog univerziteta su 21. januara 1940. godine uputili pro-
testno pismo nemaćkom poslaniku u Beogradu fon Herenu u kojem su izrazili
o g o r č e n j e protiv ratnog t e r o r a koji n e m a ć k a vlada sprovodi protiv sopstve-
nog n a r o d a i m a s o v n o g ubijanja čeških studenata. Oni su izrazili divljenje i
najveće simpatije p r e m a h e r o j i m a koji su o d l u č n o digli glas u o d b r a n u prava
radnog n a r o d a , a koji č a m e po k o n c e n t r a c i o n i m logorima. 3 3
U Odgovoru CK KPJ od maja 1940. godine »svim ratnim huškačima i kle-
vetnicima naše partije«, između ostalog se kaže d a j e p r o š i r e n j e rata na Belgiju
i Holandiju izazvalo
• veliku z a b r i n u t o s t m e đ u malim b a l k a n s k i m n a r o d i m a koji se t a k o đ e o s j e ć a j u ugro-
ženi sa stavom n e k i h imperijalističkih sila. Tavka z a b r i n u t o s t se n a r o č i t o o s j e ć a kod n a s u
Jugoslaviji koja se ne m o ž e pohvaliti da se graniči sa p r i j a t e l j s k i m z e m l j a m a , već n a p r o t i v ,
sa d r ž a v a m a koje su do d a n a s u r a z n i m oblicima ispoljavale svoje p r e t e n z i j e na Jugoslaviju
ili njezine p o j e d i n e p o k r a j i n e , bez o b z i r a na n j i h o v e s u p r o t n e izjave.
Dakle, n a r o d i Jugoslavije svijesni su s t r a š n e o p a s n o s t i koja im p r e t i da b u d u u v u č e n i
u r a t a k o se h i t n o iz t e m e l j a ne p r o m i j e n i d o s a d a š n j a s p o l j n a politika naše zemlje, koja se
ništa ne razlikuje od s p o l j n e politike o n i h malih n e u t r a l n i h z e m a l j a koje su izgubile ili su
blizu da izgube svoju nezavisnost.
K o m u n i s t i č k a p a r t i j a Jugoslavije ukazivala je p o s l e d n j i h g o d i n a s t a l n o na o p a s n o s t
koja preti Jugoslaviji, ali je i s t o v r e m e n o ukazivala i na p u t kojim t r e b a da ide Jugoslavija da
bi osigurala svoju nezavisnost i izbjegla o p a s n o s t da b u d e u v u č e n a u ral.
Mi n i s m o nikakvi defetisti ni pacifisti, nego mi n e ć e m o da n a š n a r o d b u d e g u r n u t
u k a t a s t r o f u r a t n o g o p u s t o š e n j a , n e ć e m o da on b u d e o r u ž j e u r u k a m a tzv z a p a d n i h laži de-
m o k r a l i j a ili bilo koje d r u g e i m p e r i j a l i s t i č k e sile u o v o m i m p e r i j a l i s t i č k o m r a t u , već o d l u č -
no t r a ž i m o i u k a z u j e m o , k a o što s m o vec naveli, put kojim naša zemlja t r e b a da ide da bi
izbegla toj o p a s n o s t i . Mi t r a ž i m o o d l u č n o da se p r e s t a n e sa t a k v o m k o l e b l j i v o m i s u m n j i v o m
n e u t r a i n o š c u koja nosi n a r o d u p r o p a s t . Mi t r a ž i m o p o n o v n o da se š t o p r e u s p o s t a v e dip-
l o m a t s k i odnosi i pakt o uzajamnoj pomoći sa SSSR, sa tom zaista neutralnom i najjačom silom
sveta koja te kadra da brani i štiti svoje saveznike, koja se bori dosledno za mir i neće dozvoliti
da se ratni požar prenese na balkanske zemlje. .« J 4 ( p o d v u č e n o u originalu).
Povodom dolaska u Beograd sovjetskog poslanika Plotnjikova 6. jula 1940.
godine pripadnici klasnog sindikalnog pokreta izdali su Proglas u k o m e su po-
zvali g r a đ a n e B e o g r a d a da svi izađu na doćek. U Proglasu se, između ostalog.
kaže:
« Zahvalnost p r e m a SSSR-u i o p r a v d a n e n a d e n a š e g n a r o d a u njega m o r a j u progo-
voriti m o ć n o iz hiljade s r c a p r o l e t e r s k o g i istinski d e m o k r a t s k o g B e o g r a d a koji k a o i čitav
naš narod, vidi u paktu o uzajamnoj pomoći sa SSSR-om ( p o d v u ć e n o u o r i g i n a l u ) j e d i n u ga-
r a n c i j u . jedini način za o č u v a n j e s l o b o d e i nezavisnosti n a r o d a Jugoslavije p r e d imperijalis-
tima
Izidimo svi na d o ć e k i izrazimo, n a s u p r o t dvoličnoj i n e i s k r e n o j politici vlastodržaca,
p r a v u n a r o d n u ljubav i n a r o d n e želje' Nek d o ć e k p o s l a n i k a m o ć n e z e m l j e socijalizma b u d e
zaista d o ć e k od n a r o d a i p o č e t a k nove i velike n a r o d n e b o r b e za i s k r e n o p r i j a t e l j s t v o sa
SSSR-om.
U Proglasu Pokrajinskog komiteta za Srbiju od septembra 1940. povodom

godišnjice izbijanja drugog svetskog rata iznosi se da se rat širi sve dalje i da
ni narodi Jugoslavije nisu p o š t e đ e n i od užasa koje rat donosi. Zato se radni
ljudi pitaju šta im s p r e m a j u vlastodršci. Dalje se kaže:
. Cim se videlo d a j e rat neizbežan, srpski, hrvatski i slovenaćki kapitalisti su na vrat
na n o s požurili da se s p o r a z u m e j u na r a č u n n a r o d a , da izigraju n a r o d n u b o r b u za hleb, mir
i s l o b o d u , n a r o d n u b o r b u za bratski s p o r a z u m s l o b o d n i h i r a v n o p r a v n i h n a r o d a u slobod-
noj zemlii
Mi k o m u n i s t i s m o se borili protiv o v o g rata još p r e n e g o je izbio, i čim je do njega d o š l o
pozvali s m o i organizovali m a s e da se b o r e za bolji život, sa p r e b a c i v a n j e m r a t n i h t e r e t a sa
leđa r a d n i k a i seljaka na leđa bogataša, za p r a v a i s l o b o d e r a d n o g n a r o d a , za m i r i nezavis-
nost u n a s l a n j a n j u na SSSR. d r ž a v u r a d n i k a i seljaka, kod koje n a r o d i nalaze s v e s r d n u po-
t p o r u u svojoj b o r b i protiv u v l a č e n j a u ovaj n e p r a v e d n i pljačkaški (imperijalistički) rat.
Vlastodržci su pošli s u p r o t n i m p u t e m . . . Oni š u r u j u s Italijom ( K o r o š e c ) i N e m a ć k o m
( M a ć e k - C v e t k o v i ć ) protiv svog vlastitog n a r o d a . Ne s a m o da ne d a j u n i k a k v o g o t p o r a po-
litici Berlina i Rima. koja ide za tim da i Jugoslaviju p r e t v o r i u n j i h o v u koloniju, već svojim
vezivanjem za njih i nasiljem protiv vlastitog n a r o d a č i n e sve da u t r u put t o j p o l i t i c i . . . «
N a s u p r o t t a k v o m i z d a j n i č k o m r a d u vladajućih k r u g o v a i šačice kapitalista, u v o d e n j u
s p o l j n e i u n u t r a š n j e politike. Pokrajinski k o m i t e t d a l j e kaže:
>. Mi k o m u n i s t i ć e m o do k r a j a istrajati u b o r b i protiv v e l i k o s r p s k i h n a z a d n j a k a koji
p o t l a č i v a n j e m d r u g i h n a r o d a , u p r v o m r e d u m a k e d o n s k o g i c r n o g o r s k o g , c r p u s n a g u da po-
tlačuju sam s r p s k i n a r o d ; mi o d l u č n o u s t a j e m o protiv g n u s n o g c e n k a n j a s r p s k e i h r v a t s k e
g o s p o d e o k o B o s n e i V o j v o d i n e i t r a ž i m o da s t a n o v n i š t v o tih k r a j e v a po svojoj s l o b o d n o iz-
r a ž e n o j volji u r e d i svoj o d n o s p r e m a Srbiji i Hrvatskoj. S a m o b r a t s k i m s p o r a z u m o m p o t p u -
no s l o b o d n i h i r a v n o p r a v n i h n a r o d a , m o ž e se očuvati Jugoslavija od p o d j a r m l j i v a n j a .
Mi k o m u n i s t i n e ć e m o žaliti ni snage ni t r u d a da s r p s k i n a r o d , k a o i sve n a r o d e Jugos-
lavije. o č u v a m o k a k o ovog n e p r a v e d n o g , p l j a č k a š k o g r a t a t a k o i od n a c i o n a l n o g ropst-
va...-3«
Na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, o d r ž a n o j 19 - 23. o k t o b r a 1940. u
Dubravi k r a j Zagreba, pod r u k o v o d s t v o m g e n e r a l n o g s e k r e t a r a d r u g a Tita,
učestvovalo je 105 delegata, a izabrani su novi CK KPJ od 29 članova i 9 kan-
didata i Politbiro od 7 članova sa g e n e r a l n i m s e k r e t a r o m Josipom Brozom Ti-
tom na čelu.
U svom p r e d a v a n j u u K u m r o v c u d r u g Tito je o ovoj konferenciji, između
ostalog rekao:
» . U izvještaju o radu Centralnog komiteta, govorio sam o razvitku KPJ poslije Četvrtog
kongresa, s tim što sam napiše pažnje posvetio periodu od 1937. godine, t/, borbi za konsolida-
ciju Partije. Analizirali smo političku situaciju, kako u zemlji tako i u svijetu. te međunarodni
položaj Jugoslavije. Osim toga podneseni su referati o sindikalnom, seljačkom, nacionalnom t
omladinskom pitanju, o agitaciji i propagandi, o radu medu ženama i vojsci, o partijskoj tehnici
i konspiraciji, o Narodnoj pomoći. Konferencija je konstatovala da se požar rata širi, da fašis-
tičke sile uništava/u nezavisnost jedne zemlje za drugom i da se opasnost sve neposrednije nad-
vi ja i nad Jugoslavijom . . .
Peta zemaljska konferencija zauzima u historiji KPJ posebno mjesto Značaj te Konfe-
rencije je prije svega u lome što je pokazala da je KPJ na svom dotadašnjem putu savladala sve
svoje unutrašnje teškoće, odoljela stranom pritisku klasnog neprijatelja, izgradila se u organi-
zaciono i idejno čvrstu i monolitnu revolucionarnu partiju radničke klase. Konferecija je potv-
rdila političku liniju koja će osigurati da KPJ bude spremna, da se nađe na pravom mjestu u sud-
bonosnim događajima koji su dolazili
Rekao bih da su upravo odluke Pete zemaljske konferencije dale partijskim organizacijama
onu jasnoću i orijentaciju, ona sredstva i metode koji su bili odlučujući za kasniji razvoj narod-
no-oslobodilaćkog rata U toj koncepciji Partije i njene politike, u snažnom osloncu na radne
mase leži. pnje svega, odgovor na pitanje kako je bilo moguće da svega nekoliko desetina hiljada
komunista i skojevaca bude sposobno da povede narode Jugoslavije u presudnu historijsku na-
rodnooslobodilaćku borbu i socijalističku revoluciju_«37
Sredinom marta 1941. CK KPJ je izdao Proglas »Protiv kapitulacije - za pakt
o uzajamnoj pomoći sa Sovjetskim Savezom«, u kome je isticao da je vlada počela
da prodaje nezavisnost Jugoslavije. Obraćajući se radnicima, seljacima, građani-
ma, vojnicima, podoficirima i oficirima. CK KPJ ih je pozivao:
• . Još je v r e m e da se s p a s e nezavisnost, još je v r e m e da se p o r e m e t e p r o t i v n a r o d n i
planovi izdajnika n a r o d a a k o se stvori pakt o uzajamnoj pomoći sa Sovjetskim Savezom (pod-
v u ć e n o u originalu), a k o se n a j u r i ova izdajnička vlada i u s p o s t a v i narodna vlada ( p o d v u ć e n o
u originalu) koja će voditi p r v e n s t v e n u brigu o i n t e r e s i m a n a r o d a Organizuite p r o t e s t n e
s k u p š t i n e i mitinge, o b j a š n j a v a j t e n a r o d u p r l j a v u izdaju v l a s t o d r ž a c a u v ladi Cvetković Ma-
ć e k - K u l o v e c . Neka se slije n a r o d n a volja u j e d a n silni n a r o d n i p o k r e t u boi bi za o s t v a r e n j e
tih zahteva i naša će s l o b o d a i nezavisnost biti o s i g u r a n e « 3 8
U t r e n u t k u kad se p r e d s e d n i k vlade Cvetković tajno u p u t i o u Beč da po-
tpiše d o k u m e n a t o p r i s t u p a n j u T r o j n o m paktu, Pokrajinski komitet KP Srbije
u svom letku, između ostalog, kaže:
« . . . D a n a š n j a vlada s p r e m a izdaju. Za neki d a n t r e b a da se p o t p i š e Trojni pakt koji zna-
či s i g u r n u i s r a m n u s m r t n a š o j držav i. n a š o j slobodi i n a š e m n a r o d u Prvi p u t u n a š o j istoriji
t r e b a p r e d t i r a n i n o m da k l e k n e m o . da na k o l e n i m a p o t o n e m o u b e š č a š ć e i r o p s t v o . Neka
svako ispuni svo|u d u ž n o s t , i zločin koji vlada p r i p r e m a , biće s p r e ć e n u p o s l e d n j e m t r e n u t -
ku . . .
H o ć e m o vladu n a c i o n a l n e sloge i o d b r a n e !
Sve za ćast i s l o b o d u ! S l o b o d u ni za šta!« 3 9
Već 25. m a r t a uveće i u toku 26. m a r t a u Beogradu su. na inicijativu ru-
kovodstva PK KPJ za Srbiju i MK KPJ za Beograd, komunisti održavali sastan-
ke po preduzećima, školama, na Univerzitetu, pozivajući sve patriotski raspo-
ložene građane u akciju protesta. Protivfašistićko raspoloženje beogradskog
stanovništva naraslo je do izvanrednih razmera.
Posle o b a r a n j a vlade Cvetković-Maćek i obrazovanja nove vlade na čelu
sa generalom Dušanom Simovićem 27. m a r t a 1941. godine, Pokrajinski komi-
tet KPJ za Srbiju je istog dana izdao sledeči Proglas za mobilizaciju n a r o d n i h
masa i zahtev za potpisivanje pakta o uzajamnoj pomoći sa SSSR.
• Radnici, seljaci, g r a đ a n i i o m l a d i n o !
Vojnici, p o d o f i c i r i i oficiri!
U o v o m s u d b o n o s n o m m o m e n t u u d r u ž i t e sve snage da se o b e z b e d i mir i n a c i o n a l n a
nezavisnost naših n a r o d a . N a j u n v a n j e izdajnika Pavla i Cvetkovića jeste p o s l e d i c a n a r o d n e
b o r b e za mir i nezavisnost, ali agenti d r u g o g z a r a ć e n o g b l o k a - E n g l e s k e već sada ć i n e sve
da to iskoriste za svoje s e b i ć n e i n t e r e s e . . .
Sada je glavno: o ć u v a t i u n a š o j zemlji m i r š t o je j e d i n o m o g u ć e n a s l a n j a j u ć i se na Sov-
jetski Savez. S v a k o o d g a đ a n j e p a k t a o u z a j a m n o j p o m o ć i sa S o v j e t s k i m S a v e z o m znaći da
ć e nas n e m a ć k i imperijalisti napasti, znaći o m o g u ć e n j e r o v a r e n j a e n g l e s k i m a g e n t i m a d a
n a s u v u k u u rat za i n t e r e s e engleskih imperijalista, znači p u s t o š e n j e n a š e zemlje.
Nova vlada još nije učinila n i j e d a n korak da zemlji o b e z b e d i m i r i nezavisnost nasla-
njajući se na Sovjetski Savez, niti da ispuni političke i e k o n o m s k e z a h t e v e r a d n i h m a s a : uki-
d a n j e k o n c e n t r a c i o n i h logora i S u d a i Z a k o n a o zaštiti države, o p š t u a m n e s t i j u , p o v r a t a k
š p a n s k i h d o b r o v o l j a c a , s l o b o d u š t a m p e , o r g a n i z o v a n j a i štrajka, u k i d a n j e r e a k c i o n a r n i h
u r e d a b a koje p o g a đ a j u r a d n e m a s e . č i š ć e n j e d r ž a v n o g a p a r a t a o d svih koji s u okrvavili r u k e
n a r o d n o m krvlju itd.
Naprotiv, već je š t a m p i z a b r a n j e n o da ma šta d o n e s e o t o m e k a k o su m a n i f e s t a n t i tra-
žili pakt o u z a j a m n o j p o m o ć i sa SSŠR-om, a u p r a v n i k g r a d a B e o g r a d a je z a b r a n i o s k u p o v e
radnih masa
Mobilišite sve svoje snage da se i s p u n e n a r o d n i zahtevi i zemlji o č u v a m i r i nezavis-
nost . . .
Seljaci, građani, o m l a d i n o , u d r u ž i t e se s r a d n i c i m a u b o r b i za vašu z a j e d n i č k u stvar!
Vojnici, p o d o f i c i r i i oficiri, p r i d r u ž u j t e se n a r o d u !
Nek ne p r e s t a n e vaša b o r b a dok se ne ostvari o n o za šta se čitav n a r o d b o r i o i bori:
Pakt o u z a j a m n o j p o m o ć i sa S o v j e t s k i m Savezom, kojim se j e d i n o m o ž e o b e z b e d i t i m i r i ne-
zavisnost n a š o j zemlji.
D e m o k r a t s k e s l o b o d e za r a d n e m a s e . n a c i o n a l n a r a v n o p r a v n o s t za m a k e d o n s k i i cr-
n o g o r s k i n a r o d i ostale n a r o d e Jugoslavije.
O s t v a r e n j e n a r o d n e vlade koja će p a k l o m o u z a j a m n o j p o m o ć i sa S o v j e t s k i m Savezom
o b e z b e d i t i m i r i nezavisnost i svojom d e m o k r a t s k o m p o l i t i k o m podići sav n a r o d da č u v a laj
mir i nezavisnost..
Zatim je na Cukarici u Beogradu 29. marta, na sastanku CK KPJ, PK KPJ

za Srbiju i Mesnog komiteta KP Beograda, pod rukovodstvom generalnog sek-
retara KPJ druga Tita (koji je avionom doputovao iz Zagreba), sastavljen i sle-
dećeg dana, 30. marta, izdat ovaj Proglas:
• Narodi Jugoslavije!
Radnici, seljaci i građani, vojnici, podoficiri i oficiri!
Ovih smo dana bili svedoci nečuvene izdaje nad narodima Jugoslavije sa sirane prošle vla-
de Cvetkovič-Maček-Kulovec. Umesto da se zadovolje neodoljive teinje naroda i stvori pakt o
uzajamnoj pomoći sa velikom i miroljubivom zemljom - Sovjetskim Savezom radi očuvanja ne-
zavisnosti naroda Jugoslavije, radi izbegavanja ratnog sukoba i spasa zemlje od ratnog pusto-
šenja, ranija vlada je kapitulantski izdala narode Jugoslavije i pristupila Trojnom paktu osovin-
skih imperijalističkih osvajača . . .
Narodi Jugoslavije sada očekuju ostvarenje svojih zahteva od nove vlade, traie hitna dela
i ne mogu i neće se zadovoljiti samo obećanjima i odgađanjima pod raznim izgovorima. Došlo
je do promene vlade, ali se još uvek ne vidi jasna promena dosadašnje unutrašnje i spoljne po-
litike. Nova vlada još se nije izjasnila o tome kako će se odnositi prema Sovjetskom Savezu, da
li će uspostaviti tesne prijateljske veze sa ovom moćnom socijalističkom zemljom i stvoriti s njom
pakt o uzajamnoj pomoći, raskinuti izdajnički i kapitulantski ugovor o pristupanju Trojnom pak-
tu koji predstavlja sramotu i pomienje za naše narode.
Nezavisnost naroda Jugoslavije nalazi se u strašno/ opasnosti Svaki minut je dragocen za
uklanjanje te opasnosti. Narodne mase Jugoslavije traie preduzimanje hitnih mera sa sirane da-
našnje vlade - traie hitno ostvarenje pakta o uzajamnoj pomoći sa Sovjetskim Savezom . . .
. Narodima Jugoslavije preti opasnost, s jedne sirane, od kapitulantskih i izdajničkih ele-
menata koji ce i dalje pokušati sve da pomoću osovinskih sila razbi/u otporne snage naroda i
oslabe zemlju, a, s druge strane, od razularenih engleskih ratnih huškaća i velikosrpskih šovi-
nista koji sa svojim provokacijama gura/u zemlju u ratni pokolj. Sluća/ sa razbijanjem Nemać-
kog saobraćajnog biroa i incident sa fon Herenom, nemaćkim poslanikom, dokazuju da je po-
trebno dan odlučan otpor takvim elementima i onemogućiti ponavljanje sličnih provokatorskih
ispada Ne dajte da ti neodgovorni elementi i imperijalistički agenti naročito u Srbiji vrše svoju
provokatorsku rabotu. Dajte opštenarodni otpor svima onima koji hoće da spasonosna strem-
ljenja narodnih masa za očuvan/e nezavisnosti skrenu u pravcu ratnih ciljeva imperijalista. Ne-
ćemo imperijalističkog rala, nećemo biti oruije u rukama engleskih imperijalista, kao što neće-
mo biti robovi nemaćkih i italijanskih imperijalista osvajača i krvnika mnogobrojnih poroblje-
nih naroda V
U istom Proglasu dalje se kaže:

». . Radnici, seljaci i građani Hrvatske.'
Ne dajte da ti izdajnici ostvare svoju paklenu zamisao i gurnu hrvatski narod u strašno
ropstvo nemaćkih osvajača samo zato da bi ta kapitalistička klika pomoću nemaćke vojničke čiz-
me osigurala dalje nesmetano izrabljivanje radnog naroda grada i sela Hrvatske. Neka se sve što
je napredno i rodoljubivo u Hrvatskoj, što neće ropstva velikim imperijalističkim osvajačima uje-
dini u borbi protiv tih izdajnika. Hrvatski radni narod grada i sela i mače na svojoj strani u borbi
za očuvanje već izvojevanih tekovina i sloboda, u borbi za svoja nacionalna prava, čitav radni
narod Srbije i svih ostalih delova Jugoslavije. . .
. . . Mi komunisti smatramo da je u interesu očuvan/a mira. u interesu jedinsn'a i sloge svih
naroda Jugoslaii/e, u interesu odbrambene snage za očuvanje slobode i nezavisnosti naroda Ju-
goslavije da sadašnja vlada odmah ispuni zahteve za koje se ogromna većina naroda godinama
bori. .
Isto t a k o su u p e r i o d u od 1. do 6. aprila i Centralni komiteti Komunis-

tičke partije Hrvatske i Slovenije i pokrajinski komiteti za Srbiju, o d n o s n o
Bosnu i Hercegovinu, u svojim proglasima pozivali n a r o d na zajedničku bor-
bu, protivu zajedničkog neprijatelja. Tako: U Proglasu Centralnog komiteta Ko-
munističke partije Hrvatske, p o r e d ostalog, ističe se i sledeče:
. . »Hrvatski n a r o d e !
Stanovita h r v a t s k a g o s p o d a h o ć e iskoristiti teški položaj z e m l j e i p o t a j n o k u j u mraCne
planove, da uz p o m o ć O s o v i n e o s t v a r e svoje šovinističke n a m j e r e , p r i p r e m a j u ć i t a k o ropst-
vo h r v a t s k o m n a r o d u Ovu izdajničku r a b o t u vrše ta h r v a t s k a g o s p o d a pod l a ž n o m k r i n k o m
»očuvanja m i r a za hrvatski n a r o d « Ta g o s p o d a hoće iza leđa n a r o d a - m o ž d a p o d k r i n k o m
.Nezavisne H r v a t s k e ' - baciti h r v a t s k i n a r o d u l u d e r o p s t v o . Taj bi put c i j e p a n j a Jugoslavije
n e p o s r e d n o d o v e o d o u n u t a r n j e g b r a t o u b i l a č k o g rata. k r v o p r o l i ć a i p o r o b l j a v a n j a . . .
Pred vama ne s t o j e s a m o d v a puta, k a o što vam lažu »vaša« g o s p o d a : k a p i t u l a c i j a
ili rat. Ne! Pred v a m a stoji o t v o r e n p u t o s l o n c a na veliki i b r a t s k i Sovjetski Savez, na m o ć n u ,
n e u t r a l n u d r ž a v u r a d n i k a i seljaka, velikog zaštitnika malih n a r o d a . To je put koji nas m o ž e
očuvati i od rata i od k a p i t u l a c i j e . . .
. Naše je geslo:
Ni kapitulacija, ni rat - n a š e geslo je: p a k t o u z a j a m n o j p o m o ć i sa SSSR!«* 3
Pokrajinski komitet KP za Bosnu i Hercegovinu uputio je 1. aprila 1941.
Proglas n a r o d i m a Bosne i Hercegovine, u kojem je, p o r e d ostalog, i s t a k n u t o
i sledeče:
».. N a r o d n o m b o r b o m o b o r e n a j e vlada, koja j e p r i s t u p a n j e m T r o j n o m p a k t u htjela
g u r n u l i naše n a r o d e u t u đ i n s k o r o p s t v o i t a k o ih uvući u k r v a v o r a t n o kolo osovinskih sila.
Nova vlada ne p r u ž a g a r a n c i j u da će se boriti protiv u v l a č e n j a naših n a r o d a u rat, niti
se osigurala protiv t u đ i n s k o g p o r o b l j a v a n j a Ona se nije izjasnila po p i t a n j u o s i g u r a n j a m i r a
našim n a r o d i m a , kojega je j e d i n o m o g u ć e osigurati o s l o n o m na Sovjetski Savez.
D a n a š n j a vlada nije ništa učinila da se n a r o d u d a d u d e m o k r a t s k e s l o b o d e . Agenti En-
gleske već svim silama h u š k a j u na rat. p o k u š a v a j u ć i da iskoriste n a r o d n u b o r b u za o č u v a n j e
svoje nezavisnosti, u svoje r a t n o - h u š k a č k e planove. Danas isto t a k o n a r o d u prijeti o p a s n o s t
od k a p i t u l a n a t a p r e d Osovinom, d o k se o S o v j e t s k o m Savezu šuti, iako se zna d a j e n a š jedini
s p a s n a toj strani.
Narodi Bosne i Hercegovine! ( p o d v u ć e n o u originalu).
Srpski narode ( p o d v u ć e n o u originalu) ti si se g o d i n a m a b o r i o protiv t u đ i n s k i h vlasti
Tvoji su sinovi davali živote u b o r b i protiv s t r a n a č k i h p o r o b l j i v a č a . D a n a s tvoju s p r e m n o s t
da b r a n i š n a c i o n a l n u nezavisnost hoće engleski agenti da iskoriste u svoje ciljeve. Očuvati
n a c i o n a l n u nezavisnost m o ž e š s a m o u Savezu sa SSSR-om.
Muslimani ( p o d v u ć e n o u originalu) u s t a n i t e protiv s t r a n i h a g e n a t a , koji u n o s e m e đ u
vas d u h kapitulacije S i r a n i osvajači neće vam donijeti o s l o b o đ e n j e vašeg t e š k o g položaja.
Bolji položaj m o ž e t e izvojevati s a m o u b r a t s k o j zajednici sa s r p s k i m i h r v a t s k i m n a r o d o m ,
kao i ostalim n a r o d i m a Jugoslavije Spasiti se od s t r a h o t a r a t a i sačuvati mir m o ž e t e s a m o
u savezu sa SSSR-om. u k o m e žive u b r a t s t v u i ljubavi m u s l i m a n s k i n a r o d i sa o s t a l i m na-
rodima.
Hrvatski narode ( p o d v u ć e n o u originalu), izvjesna h r v a t s k a g o s p o d a h o ć e da iskoriste
teški položaj z e m l j e p a p o t a j n o k u j u m r a č n e planove, d a u z p o m o ć Osovine o s t v a r e svoje
šovinističke n a m j e r e , p r i p r e m a j u ć i t a k o r o p s t v o h r v a t s k o m n a r o d u . Ovu i z d a j n i č k u r a b o t u
vrše ta h r v a t s k a g o s p o d a pod lažnim izgovorom o t o b o ž n j e m o č u v a n j u m i r a za h r v a t s k i na-
rod Ta gospoda, r a d e ć i iza leda n a r o d a , p o d k r i n k o m .Nezavisne Hrvatske', h o ć e da b a c e
hrvatski n a r o d u t u đ e r o p s t v o . Taj put c i j e p a n j a Jugoslavije d o v e o bi do u n u t r a š n j e g krvop-
rolića. b r a t o u b i l a č k o g r a t a i p o r o b l j i v a n j a .
Radni narode Bosne i Hercegovine! ( p o d v u ć e n o u originalu)
Za o č u v a n j e vaše nezavisnosti ne vodi pui k a p i t u l a c i j e p r e d silama Osovine, niti put
u v l a č e n j a u rat za r a č u n engleskih imperijalista. Pred v a m a stoji o t v o r e n p u t o s l o n c a na ve-
liki i b r a t s k i Sovjetski Savez, na m o ć n u d r ž a v u r a d n i k a i seljaka, velikog zaštitnika malih na-
r o d a . To je put, koji vas m o ž e j e d i n o spasiti i od rata i od k a p i t u l a c i j e .. .« 44
Centralni komitet Komunističke partije Slovenije izdao je 3. aprila 1941. go-
dine proglas s l o v e n a ć k o m n a r o d u u kojem je, p o r e d ostalog, i s t a k n u t o i sle-
deče:
» S l o b o d o l j u b i v e m a s e r a d n o g n a r o d a Srbije su uz a k t i v n u p o d r š k u ostalih n a r o d a
Jugoslavije zbacile izdajnički režim C v e t k o v i ć - M a ć e k - K u l o v e c i o t e r a l e n j i h o v o g izdajnič-
kog p o k r o v i t e l j a Pavla, n a d u svih k a p i t u l a n a t a
Ali na najvišim u p r a v n i m m e s t i m a u Sloveniji i H r v a t s k o j se i d a n a s nalaze k a p i t u l a n t i
i izdajnici koji n a s t a v l j a j u i p o k u š a v a j u da d o v r š e p o d m u k l o d e l o r e ž i m a C v e t k o v i ć - M a -
ćek-Kulovec
Ta p r o t i v n a r o d n a b a n d a n a r o d n i h izdajnika koja b u k u u svom n e p r i j a t e l j s t v u protiv
Sovjetskog Saveza i svega š t o je istinski n a r o d n o , ljudsko, želi da u svom n e p r i j a t e l j s t v u pro-
da slovenaćki i h r v a t s k i n a r o d n e m a ć k o m imperijalizmu. O n a j isti Natlačen, koji je 1914 go-
d i n e v ikao .Srbe na v r b e ' i p o t p i r i v a o u Ljubljani b r a t o u b i l a č k i rat. a koji je još uoći o b a r a n j a
izdajničke vlade n a j b r u t a l n i j i m policijskim t e r o r o m gušio p r o t i v k a p i t u l a n t s k e d e m o n s t r a -
cije. nastavila s a m o i n i c i j a t i v n o u n u t r a š n i u politiku s v r g n u t o g režima. Nakon š t o je r a d n i na-
r o d Srbije u svojoj b o r b i protiv k a p i t u l a n t s k e vlade C v e t k o v i c - M a ć e k - K u l o v e c s l o m i o po-
licijski teror, d o k se iz u k i n u t i h k o n c e n t r a c i o n i h logora v r a ć a j u n a r o d n i borci k o j e je svrg-
n u t a vlada progonila, u Sloveniji k a p i t u l a n l s k a klika sa Natlačenorn na čelu p r o d u ž a v a te-
ror: vrši m a s o v n a h a p š e n j a k o m u n i s t a s jedinim ciljem da izolujc n a j o d l u č n i j e b o r c e protiv
kapitulacije, a u m a s a m a sistematski r a s p l a m s a v a k a p i t u l a n t s k o r a s p o l o ž e n j e .
Iz bojazni i m r ž n j e protiv S o v j e t s k o g Saveza i r a d n o g n a r o d a ta zločinačka klika ra-
zorno deluje radi toga da bi. m a k a r i uz n e m a ć k u i italijansku pomoć, sačuvala svoju eksp-
l o a t a t o r s k u vlast n a d s l o v e n a ć k i m n a r o d o m . Kao k o m u n i s t i o d l u č n o o s u đ u j e m o r a t n e pro-
vokacije engleskih a g e n a t a i p o b e s n e l i h šovinista koji dolaze do izražaja u u l i č n i m provo-
k a t o r s k i m i s p a d i m a protiv n e m a ć k o g življa i protiv n e m a ć k i h u s t a n o v a u J u g o s l a v i j i . . .
. . S l o v e n a ć k o m n a r o d u ne preti s a m o o p a s n o s t spolja, već su u akciji i njegovi unu-
t a r n j i neprijatelji. Ti u n u t r a š n j i n e p r i j a t e l j i pak n i s m o mi k o m u n i s t i koji s m o se uvek odluč-
no borili za s l o b o d u i nezavisnost svog n a r o d a , već su to oni koji vec d e s e t i n a m a g o d i n a ek-
sploatišu slovenaćki n a r o d i p r o d a j u ga s v a k o m e , koji bi bio s p r e m a n da im za tu c e n u i d a l j e
garantuje eksploatisanje slovenaćkog naroda.
Bez. s a r a d n j e k o m u n i s t a i bez u k i d a n j a t e r o r a nad k o m u n i s t i m a n e m o g u ć e je zamisliti
o d b r a n u s l o v e n a ć k o g i svih ostalih n a r o d a Jugoslavije .« 45
U Proglasu Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, iz prvih aprilskih dana,
p o r e d ostalog, naglašava se i sledeče:
»Radnici, seljaci, g r a đ a n i i o m l a d i n o ! Vojnici, p o d o f i c i r i i oficiri!
U o v o m s u d b o n o s n o m m o m e n t u u d r u ž i t e sve s n a g e da se o b e z b e d i mir i n a c i o n a l n a
nezavisnost naših n a r o d a . N a j u r i v a n j e izdajnika Pavla i Cvetkovica jeste p o s l e d i c a n a r o d n e
b o r b e za mir i nezavisnost
. Sada je glavno: očuvati n a š o j zemlji mir. š t o je j e d i n o m o g u č e n a s l a n j a j u ć i se na Sov-
jetski Savez.
.. Nova vlada nije još učinila ni j e d a n korak da zemlji o b e z b e d i mir i nezavisnost na-
slanjajući se na Sovjetski Savez, niti da ispuni političke i e k o n o m s k e z a h t e v e r a d n i h masa:
u k i d a n j e k o n c e n t r a c i o n i h logora i S u d a i Z a k o n a o zaštiti države, o p š t u a m n e s t i j u , p o v r a t a k
š p a n s k i h d o b r o v o l j a c a , s l o b o d u š t a m p e , o r g a n i z o v a n j a i štrajka, u k i d a n j e r e a k c i o n a r n i h
u r e d a b a koje p o g a đ a j u r a d n e m a s e . č i š ć e n j e d r ž a v n o g a p a r a t a o d svih koji s u okrvavili r u k e
n a r o d n o m krvlju itd.« 4 S
U ovom odeljku, n a r o č i t o od anšlusa 1938. do aprilskog rata izneti su do-
k u m e n t i uglavnom bez k o m e n t a r a j e r se iz njihove sadržine može j a s n o uočiti
politika KPJ i n j e n a stremljenja. Osnovno je bilo b o r b a za mir, demokratiza-
ciju i o d b r a n u zemlje, za r a v n o p r a v n o s t naroda, kao i stalno zalaganje za skla-
p a n j e p a k t a o u z a j a m n o j p o m o č i sa Sovjetskim Savezom.
b) DELATNOST KPJ U TOKU I NEPOSREDNO POSLE

APRILSKOG RATA
Kad je 6. aprila iznenada izbio rat, moglo se postaviti pitanje: zašto ratovati
kad je u kritičnoj situaciji, n a r o č i t o posle n a p a d a d a l e k o n a d m o ć n i j e g nep-
rijatelja.i o n a k o izgledalo sve izgubljeno? Već su i s t a k n u t e m n o g e slabosti
buržoaskog društva Kraljevine Jugoslavije, ali ne t r e b a gubiti iz vida d a j e u
Jugoslaviji postojala i r a d n i č k a klasa sa svojom a v a n g a r d o m K o m u n i s t i č k o m
partijom, koja je predstavljala p a t r i o t s k o i r e v o l u c i o n a r n o jezgro naših naro-
da. Ona je još od pojave fašističke o p a s n o s t i u Evropi, p o s e b n o od dolaska
Hitlera na vlast u N e m a č k o j - iako u d u b o k o j ilegalnosti - pokazivala put na-
šim n a r o d i m a oslanjajući se na antifašiste i iskrene rodoljube, koje je obje-
dinila u N a r o d n o m frontu. Pored toga, imali s m o bogate tradicije o o d b r a n i
svoje zemlje i nezavisnosti bez obzira na p r e p r e k e i žrtve. Dakle, n a s u p r o t lo-
šem d r ž a n j u jugoslovenskog političkog i vojnog rukovodstva, K o m u n i s t i č k a
partija Jugoslavije bila je s p r e m n a da, bez obzira na kritičnu situaciju, brani
s l o b o d u i nezavisnost svoje zemlje. Ona je to dokazala i 27. marta, k a d a je na-
rod istakao parole: »Bolje rat nego pakt« i »Bolje g r o b nego rob«!, a u krat-
k o t r a j n o m a p r i l s k o m ratu, k o m u n i s t i su (bez obzira na nesnalaženja izvesnih
partijskih organizacija u nekim p o k r a j i n a m a i oblastima) bili u prvim borbe-
nim r e d o v i m a i svojim ličnim zalaganjem i s a m o p o ž r t v o v a n j e m davali p r i m e r
ostalim b o r c i m a i starešinama. P o s e b n o je zapaženo p r i m e r n o i organizovano
delovanje članova KPJ na Albanskom f r o n t u , u j e d i n i c a m a Kosovske i Zetske
divizije. No, svugde gde su bili u tim s u d b o n o s n i m danima, na f r o n t u ili u po-
zadini, komunisti Jugoslavije pružali su izvanredne p r i m e r e h r a b r o s t i i neust
rašivosti, organizovanosti i u p o r n o s t i u d a v a n j u o t p o r a fašističkim agresori-
ma To p o k a z u j e i analiza na Majskom savetovanju, koje je o d r ž a n o p o č e t k o m
maja 1941. godine. Na n j e m u je, pored ostalog, k o n s t a t o v a n o da su komunisti,
prožeti d u b o k i m p a t r i o t i z m o m i m r ž n j o m p r e m a fašističkom agresoru, bili u
toku rata u prvim r e d o v i m a b o r b e . Oni su u m n o g i m j e d i n i c a m a bili nosioci
o t p o r a fašističkim k o l o n a m a . Međutim, na Savetovanju je i s t a k n u t o i sledeče
»Ova k o m e d i j a sa NDH koju je p r i r e d i o Pavelić uz p o m o ć Musolinija i Hitlera. toliko
je s r a m o t n a , da se ćitav n a r o d stidi i s m a t r a to n a j v e ć o m s r a m o t o m koju je ikad hrvatski
n a r o d doživio u svojoj p o v e s t i . . . Hrvatska je rasparćana i osramoćena.
Prilikom ulaska Nemaca u Zagreb i proglašenja NDH, 10. aprila, održan je
sastanak CK KPJ u Zagrebu, na kojem je odlučeno da se nastavi borba protivu
fašističkog agresora u uslovima okupacije zemlje, a 15. aprila je izdat Proglas CK
KPJ narodima Jugoslavije, u k o m e se kaže:
»Narodi Jugoslavije!
S t r a š n a k a t a s t r o f a koju s m o m i k o m u n i s t i već o d a v n a signalizirali, zadesila j e n a r o d e
Jugoslavije. Osvajačke a r m i j e osovinskih sila provalile su u n a š u zemlju i z n e n a d a i s v u d a
kud prolaze siju s m r t i p u s t o š e n j e . B e o g r a d je s r a v n j e n sa z e m l j o m . Nevina d j e c a , žene, star-
ci koji su se u p a n i č n o m bijegu htjeli spasiti iz g o r u ć i h r u š e v i n a bili su p o d v r g n u t i n a p a d a -
čima. Velikim o s o v i n s k i m o s v a j a č i m a pridružili su se i mali osvajači B u g a r s k a i M a đ a r s k a
- dvije zemlje sa kojima su prijašnji n e o d g o v o r n i upravljači Jugoslavije stvarali p a k t o v e o
vječitom prijateljstvu. Podlo kao strvinari, pridružili su se b u g a r s k i i m a đ a r s k i imperijalisti
velikim imperijalističkim osvajačima, da i oni istrgnu koji k o m a d i ć m e s a iz k r v a v o g tijela Ju-
goslavije. Ali n a r o d i Jugoslavije, uključivši i većinu Hrvata, h e r o j s k i se b o r e za svoju neza-
visnost protiv m n o g o b r o j n i j e g neprijatelja. U t e š k o j i s u d b o n o s n o j b o r b i sa t u đ i n s k o m na-
j e z d o m našla se u H r v a t s k o j š a k a a g e n a t a i p e t o k o l o n a š a . koji su uz p o m o ć n a j u r e d n i j i h
r e a k c i o n a r n i h h r v a t s k i h vlastodržaca s i s t e m a t s k i p r i p r e m i l i i k o n a č n o u n a j t e ž e m č a s u iz-
vršili izdaju kakvoj n e m a p r e m c a u nizu izdaja h r v a t s k e g o s p o d e i vlastele u historiji.
Hrvatski n a r o d e !
Ta g o s p o d a tebi p r i č a j u , da ti je izvojštila s l o b o d u i nezavisnost p o m o ć u H i t l e r a i Mu-
solinija V e r u j e š li ti to? P a m t i š li ti, da je ikada u tvojoj t i s u ć g o d i š n j o j m u k o t r p n o j historiji,
u tvojim t e š k i m č a s o v i m a bio tebi p r i j a t e l j i zaštitnik - n j e m a č k i , m a đ a r s k i , talijanski ili koji
d r u g i osvajač? Ne! Nikada. Naprotiv, uvijek su te oni porobljavali i o n d a iskorištavali. Uvijek
su te nastojali m e đ u s o b n o zavaditi da bi o n d a lakše tlačili. Uvijek su ti osvajači težili da za-
g o s p o d a r e tvojim p l o d n i m r a v n i c a m a i š u m a m a , težili su da ti o t m u d i v n u Dalmaciju - d i v n o
J a d r a n s k o m o r e . Uvek su h r v a t s k a g o s p o d a i vlastela bili ti, koji su te p r o d a l i tvojim p o r o b -
ljivačima da bi o n d a i s a m a mogla piti tvoju krv. Eto. takvu n e z a v i s n o s t p r i p r e m i l a su tebi
hrvatska gospoda.
Ti si ovih d a n a bio o č e v i d a c n e č u v e n e s r a m o t e U t v o j u zemlju su provalili p r o t i v tvoje
volje osvajači i tvoji vjekovni neprijatelji da te p o r o b e i r a s k o m a d a j u tvoju, krvlju n a t o p l j e n u
d o m o v i n u , a h r v a t s k a g o s p o d a te tjera, da r o p s k i p u ž e š p r e d tvojim n e p r i j a t e l j e m , da ga po-
zdravljaš. da ga slaviš u vrijeme kad n j e g o v a vojnička čizma gazi tvoju zemlju, tvoj n a c i o n a l n i
p o n o s . Događaji u Z a g r e b u prilikom d o l a s k a o s v a j a č a biće n a j s r a m n i j a ljaga u t v o j o j povi-
jesti hrvatski n a r o d e
H r v a t s k a g o s p o d a te sili. da p r u ž a š r u k u s v o m e v j e k o v n o m n e p r i j a t e l j u i p o r o b l j i v a č u ,
a siju n a j o d v r a t n i j u m r ž n j u i h a j k u protiv b r a t s k o g s r p s k o g n a r o d a , koji se h e r o j s k i bori i
gine r a d e n e g o da b u d e r o b o m t u đ i n c a . Zar je s r p s k i n a r o d kriv š t o su te tlačila s r p s k a gos-
p o d a ? Zar nisu u svim r e ž i m i m a učestvovala i h r v a t s k a g o s p o d a ? Zar nije s r p s k i n a r o d odu-
š e v l j e n o p o d u p i r a o tvoju o p r a v d a n u b o r b u za s l o b o d u i r a v n o p r a v n o s t , ali su provalili oso-
vinski osvajači da r a s k o m a d a j u čitavu zemlju i p o r o b e n a r o d e Jugoslavije z a j e d n o s t o b o m .
Znaj hrvatski n a r o d e , da ce historija sa p r e z r e n j e m osuditi o n e , koji svoju t o b o ž n j u nezavis-
nost g r a d e sa j a d n i m talirima i na r o p s t v u svoje k r v n e b r a c e s r p s k o g , s l o v e n s k o g i ostalih
naroda.
T u đ i n s k e sluge, h r v a t s k a g o s p o d a siju tebi m r ž n j u p r e m a tvojoj k r v n o j b r a ć i - S r b i m a .
S l o v e n c i m a u v r i j e m e k a d a oni svojom krvlju s nova pišu slavnu, iako t r a g i č n u s t r a n i c u svo-
je historije Z n a j hrvatski n a r o d e , da je b o r b a tvoje b r a ć e i tvoja b o r b a . Znaj, h r v a t s k i n a r o d e ,
d a s u s i m p a t i j e d v i j e s t o m i l i j u n s k o g n a r o d a S o v j e t s k o g Saveza n a s t r a n i n a r o d a Jugoslavije,
koji se h e r o j s k i b o r e za svoju nezavisnost. Znaj, hrvatski n a r o d e , da ce historija sa prezre-
n j e m govoriti o o n i m a , koji zabiše izdajnički nož u leđa svoje b r a ć e .
H r v a t s k a je o k u p i r a n a po n j e m a č k i m i talijanskim č e t a m a , a nije s l o b o d n a i n e z a v i s n a
n a r o d n a država, k a k o je h o ć e prikazati d a n a š n j i hrvatski vlastodršci. To je d r ž a v a šačice hr-
vatske g o s p o d e , koji n e p r e k i d n o p r e k o r a d i j a i š t a m p e viču o p o k o l j u i s t r i j e l j a n j u , o prije-
kim s u d o v i m a itd. Groze se sa s m r ć u za svaku sitnicu, t a k o da svakog p a m e t n o g č o v j e k a cr-
veni lice k a d a č u j e te b j e s o m u č n e grožnje. Ali n e k a ta g o s p o d a u p a m t e da ništa nije t r a j n o
što je u p e r e n o protiv n a r o d a , a n a j m a n j e vlast d a n a š n j i h vlastodržaca. Neka se ta g o s p o d a
m a l o zamisle o t o m e šta o č e k u j e njih za p r o l i j e v a n j e n e d u ž n e n a r o d n e krvi.
Narodi Jugoslavije: Srbije. Slovenije, C r n e G o r e . B o s n e i Hercegovine, M a k e d o n i j e i
Vojvodine. Vi koji se b o r i t e i g i n e t e u b o r b i za svoju nezavisnost znajte, da će ta b o r b a biti
o k r u n j e n a sa u s p j e h o m , pa ma vi sada sa n a d m o ć n i m n e p r i j a t e l j e m i podlegli u toj b o r b i .
Ne klonite d u h o m , zbijte č v r š ć e svoje redove, d o ć e k u j t e u z d i g n u t e glave i n a j t e ž e u d a r c e .
K o m u n i s t i i čitava r a d n i č k a klasa Jugoslavije u s t r a j a t će do k o n a č n e p o b j e d e , u prvim- re-
d o v i m a n a r o d n e b o r b e p r o t i v osvajača. Ne klonite d u h o m ni o n d a a k o u t o j b o r b i vreme-
n o m p o d l e g n e t e , j e r će se iz ovog krvavog imperijalističkog p o k o l j a r a đ a t i novi svijet, zbrisat
ce se zauvijek korijeni i m p e r i j a l i s t i č k i h r a t o v a i n a c i o n a l n o g p o r o b l j a v a n j a . Stvorit će se na
istinskoj nezavisnosti svih n a r o d a Jugoslavije s l o b o d n a b r a t s k a zajednica.
Radnici i r a d n i c e Jugoslavije!
Nad r a d n i č k o m klasom Jugoslavije nad više se c r n i oblaci. Najgori n e p r i j a t e l j i r a d n i č k e
klase provalili su u n a š u z e m l j u i z a v o d e n a j c r n j u reakciju. Ti isti koji d r ž e u s v i r e p o m ka-
pitalističkom r o p s t v u n j e m a č k u i talijansku r a d n i č k u klasu koji p o r o b i š e m n o g e n a r o d e i
proliše m o r e krvi k a k o svoga t a k o i d r u g i h r a d n i č k i h n a r o d a . Pred licem ovih t e š k i h časova
r a d n i č k a klasa Jugoslavije t r e b a da se n a đ e j e d i n s t v e n a i zbijenih r e d o v a . Ne t r e b a se plašiti
n i k a k v o g t e r o r a i p r o g o n a . Mi s m o na to navikli, progonili su nas svi režimi u t o k u ovih 20
godina, ali r a d n i č k a klasa, na čelu sa s v o j o m a v a n g a r d o m - K o m u n i s t i č k o m p a r t i j o m , po-
stala je j o š jača. Naša je d u ž n o s t da u ovim s u d b o n o s n i m d a n i m a s a č u v a m o svoju hladno-
krvnost. d a j o š o d l u č n i j e u č v r š ć u j e m o svoje r e d o v e , d a r a d i m o u p o r n o n a o s v a j a n j u i o k u p -
ljanju r a d n i č k i h m a s a - vodeći ih u b o r b i za njihove s v a k o d n e v n e i n t e r e s e , u b o r b u za bolju
i sretniju b u d u ć n o s t .
Zivilo b r a t s t v o i sloga n a r o d a Jugoslavije u b o r b i za svoju s l o b o d u i n a c i o n a l n u neza-
visnost!
Zivilo b r a t s t v o i sloga svih n a r o d a na B a l k a n u protiv imperijalističkih o s v a j a č a i nacio-
nalnih ugnjetača!
Živio Sovjetski Savez n a d a svih u g n j e t e n i h i p o r o b l j e n i h !
Zivila K o m u n i s t i č k a p a r t i j a Jugoslavije!«*'
Da bi se b a r d o n e k l e uočila o s n o v n a delatnost KPJ u b o r b i protiv bur-

žoaskih partija i n e n a r o d n o g režima, uoči, za v r e m e i n e p o s r e d n o posle rata
i rekapitulacija u n u t r a š n j e političke situacije u Kraljevini Jugoslaviji, naveš-
ć e m o neke o d l o m k e iz referata druga Tita na II kongresu Narodnog fronta
1947. godine. On je tada, između ostalog, rekao:
-. . . U Narodni front, u našoj zemlji, već prije rata. stupali su najnapredniji elementi: rad-
nička klasa na čelu sa Komunističkom partijom, narodna inteligencija i napredno seljaštvo i gra-
đanstvo. bez obzira na partijsku pripadnost. Program Narodnog fronta bio je jasno određen. Nje-
ga je dala Kompanija Jugoslavije, a sastojao se iz sledečih taćaka:
1 b o r b a protiv socijalnog izrabljivanja i n a c i o n a l n o g u g n j e t a v a n j a :
2. b o r b a za d e m o k r a t i z a c i j u zemlje, i protiv fašizma;
3 p r e d u z i m a n j e svih m j e r a za o d b r a n u zemlje p r e d r a s t u ć o m o p a s n o š ć u od s t r a n e fa-
šističkih osvajača:
4. b o r b a protiv p e t e kolone;
5. s t v a r a n j e d i p l o m a t s k i h o d n o s a , a kasnije i saveza, sa S o v j e t s k i m Savezom .. .«*9
Zatim je drug Tito, između ostalog, rekao:

• Vodstva građanskih partija bila su i protiv Narodnog fronta i protiv njegovog progra-
ma Dakle, ne samo da u staroj Jugoslaviji vodstva raznih partija nisu htjela učestvovati u
Narodnom frontu, nego su, redom, oni koji su se nalazili na vlasti, proganjali napredne elemente
iz Narodnog fronta. Za vrijeme Mačeka i Cvetkovića. a u Hrvatskoj Subašića, hapšeno je i bacano
u zatvore i logore stotine antifašista, da bi, zatim, za vrijeme kapitulacije bili predani Njemcima
i ustašama, koji su ih zverski poubijali. Ničim ta gospoda ne mogu danas opravdati taj svoj zlo-
čin, /er je trebalo samo narediti da se otvore vrata zatvora i da mnogi najbolji sinovi naših na-
roda budu spašeni od Hitlerovih i Pavelićevih dielata. Prema tome, za smrt poubijanih drugova
kriv je Maček, on je glavni krivac i mora za to da odgovara. Dakle, tzv. demokrate Maćek, Cvet-
ković Subašič i drugi predali su najbolje sinove naših naroda u ruke okupatora. Kerestinec -
to ie neoboriva optutba protiv tih nazovi demokrata. Krv Augusta Cesarca, Boiidara Adiije, Og-
njena Price i stotina drugih antifašista optutuje i dokazu/e da su Maćek, Cvetković i mnogi drugi
njima slični bili i ostali najgori reakcioneri i neprijatelji slobode i napretka. Ta krv dokazuje da
iu ta gospoda bila sa radnici fašističkih osvajača i ustaških zlikovaca . . Razumije se, naša zem-
lja bi doiivjela mnogo strašnim tragediju da nije bilo organizacije koja je u najtelim časovima
znala okupiti narod i povesti ga u borbu na život i smrt. To je bila Komunistička partija Jugos-
lavije koja je orgamzovala Narodni front t stavila se u borbi na njegovo čelo. ne štedeči svoje
kadrove. .-50
Na sopstveno pitanje:»Koje su osnovne karakteristike političkog stanja uoči
rata i prvih dana okupacije?«, d r u g Tito je u R e f e r a t u odgovorio:
»/. Definitivno su se izredale na vlasti sve buržoaske partije, uključivši i tzv. seljačku par-
nju Mačeka: sve te partije, neke »tanje neke više, bile su, na vlasti stub monarhije, odnosno stub
reakcije: sve su one, odreda, radile protiv interesa radnog naroda;
2. Jugoslavija bez starih saveznika, likvidirana je Mala antanta; saradnja s osovinskim si-
lama IStojadinovič, Jevtič, princ Pavle i drugi);
J. Sve vect otpo r protiv jaši zaci je zemlje, koncentracioni logori i sve jači teror režima protiv
naprednih antifašističkih elemenata;
4. Definitivna rješenost režima Cvetković-Maček da se, po nalogu princa Pavla, Jugoslavija
upregne u osovinska kola, pristupanjem tzv Antikomunističkom paktu;
5. Potpuna nesposobnost vladajucih krugova - civilnih i vojnih - da organtzuju odbranu
zemlje;
6 Favonzovanje terorističke fašističke organizacije, tzv. ustaša, ne samo od strane reakcio-
narne klike H SS-a na ćelu v Mačekom, već i beogradskih vlastodržaca;
7 Potpun kaos u vrijeme napada na Jugoslaviju: većina vodstava partija napuštaju mase
u najtežim danima - bježe u ui0slranst\'0. stupaju u otvorenu službu okupatoru, i li se prikrivaju,
što. u isto vi tjeme, znači - odvajanje masa od vodstava partija i stupanja u Narodni front,
S. U takvoj situaciji Komunistička partija Jugoslavije dobija puno povjerenje širokih na-
rodni/t masa. koje se u procesu borbe sve više učvršćuje . . .
Prema lome. Narodni front u Jugoslaviji predstavljao /e objedinjenje svih progresivnih
ljudi svih antifašista. svih onih koii su bili spremni da brane, pod rukovodstvom Komunističke
partije, nezavisnost zemlie, koji su bih spremni da se bore protiv okupatora i njegovih domaćih
pomagača . »
Zatim je d r u g Tito, konstatujući d a j e Jugoslavija m n o g o n a c i o n a l n a drža-
va, r e k a o da u njoj
prije rata nije bilo nacionalne ravnopravnosti, nego obratno - postojalo je najgrublje na-
cionalno ugnjetavanja odstrane velikosrpske hegemonije. Postojala je jaka međusobna mržnja
•neđu pojedinim narodima koji su raspirivah bivši vlastodršci, koju su raspirivale bivše građan-
ske partije, koju su sistematski raspirivali neki reakcionarni svećenici raznih religija, tj na vjer-
skoj osnovi Baš zbog takve nacionalne mržnje, okupatori su mogli u Jugoslaviji naći neko-
liko kvislinga - kao što su bili Pavelić. Nedić, Rupnik i na koncu Draža Mihailović i pomoći ih
itikim snagama u borbi protiv Narodnooslobodilačke vojske. Prema lome, utoliko je značajnija
uloga Komunističke partije i Narodnog fronta u cjelini i boraca na frontu, koji su uporno pro-
povijedali i širih parolu bratstva i jedinstva svih naroda Jugoslavije. . .«*'
I iz n a v e d e n i h d o k u m e n a t a jasno se vidi stav KPJ u o d n o s u na o d b r a n u

zemlje i na m e r e koje je p r e d u z i m a l a za stvaranje o p š t e j u g o s l o v e n s k o g o t p o r a
fašističkim zavojevačima i za d e m o k r a t i z a c i j u zemlje.
c) MERE VLADAJUĆE BURŽOAZIJE I VOJNOG

RUKOVODSTVA ZA SUZBIJANJE I ONEMOGUĆAVANJE
DELATNOSTI KOMUNISTIČKE PARTIJE I ZA GUŠENJE
REVOLUCIONARNOG POKRETA
U ovom odeljku biće reći s a m o o nekoliko p r i m e r a iz p e r i o d a od 1939. do kra-

ja 1940. godine.
Prilik' m studentskih manifestacija u Beogradu 15. marta 1939. godine, po-
v o d o m n e m a ć k e o k u p a c i j e Čehoslovačke, ž a n d a r m i su, p r e d v o đ e n i policij-
skim pisarima i agentima, iznenada pred Dvorom napali k o l o n u studenata.
Taj n a p a d se p r e t v o r i o u b e s o m u ć n o batinanje o m l a d i n e i građana. Od tog be-
zobzirnog n a p a d a p o v r e đ e n je veliki b r o j omladinaca, studenata, studentki-
nja i građana. Čak je i državna zastava p o c e p a n a i b a č e n a na zemlju, a zastav-
nik b a t i n a m a onesvešćen.
»Kada je m a s a klicala: .Živela naša vojska', policijski o r g a n i naleteli su p e n d r e c i m a vi-
čući: .Evo vam vaše vojske'.
Pored velikog broja p o v r e đ e n i h u h a p š e n o je više m a n i f e s t a n a t a . m e d u k o j i m a se na-
lazilo 11 o m l a d i n a c a - s t u d e n a t a B e o g r a d s k o g u n i v e r z i t e t a . « "
U protestu Odbora za pravnu zaštitu studenata pri Studentskom pravnič-
kom društvu Beogradskog univerziteta, od 23. marta, ministru vojske i morna-
rice, između ostalog, se kaže:
» . . . Ovim a k t o m policijskih o r g a n a , n a r o č i t o b a l i n a n j e m i h a p š e n j e m . S t u d e n t s k a
p r a v n a zaštita s m a t r a da su p o v r e d e n a n a j p l e m e n i t i j a o s e c a n j a r o d o l j u b a i s p r e m n o s t i stu-
d e n t s k e o m l a d i n e b e o g r a d s k o g u n i v e r z i t e t a da m a n i f e s t u j e sa svojim n a r o d o m g o t o v o s t za
o d b r a n u svoje zemlje, s l o b o d e i nezavisnosti . . .
.. Ali mi n e ć e m o n i k a d a zaboraviti na s i m p a t i j e naših viših oficira koji su se u to vre-
me zadesili na ulici a koji su pozdravljali m a n i f e s t a n t e i uzimali ih u zaštitu od policije. Zato
se mi o b r a ć a m o Vama i n a d a m o se da ćete osudili ovakve p o s t u p k e policijskih o r g a n a
i z a i n t e r e s o v a l i se za s t a n j e naših p o h a p š e n i h kolega i koleginica. p o g o t o v u k a d a o v a j po-
s t u p a k policijskih vlasti vodi ka slabljenju o d b r a m b e n i h s n a g a n a š e države«.
Dostavljajući o v a j p r o t e s t m i n i s t r u vojske i m o r n a r i c e . Glavni g e n e r a l š t a b je izneo miš-
ljenje »da bi p a m e t n i m i r a c i o n a l n i m kultivisanjem p a t r i o t s k i h o s e ć a n j a mogli z n a t n o uti-
cati na razvijanje n a c i o n a l n e svesti, d i r i g o v a n e u d u h u o p š t i h d r ž a v n i h i n t e r e s a . . . « "
Da bi upoznali Glavni g e n e r a l š t a b sa aktivnošću s t u d e n a t a Beogradskog
univerziteta i da bi se p r i m e n i l e odgovarajuće m e r e za n j e n o onemogućava-
nje, Uprava grada Beograda je sa Pov. II. br. 3615 od 1. juna 1939. godine iznela
ideološku osnovu na kojoj se zasniva taktika rada studenata. U t o m izveštaju se,
između ostalog, kaže:
».. Naši s t u d e n t i marksisti, idući linijom K o m i n t e r n e . usavršili su svoj rad do n a u ć n o g
s t e p e n a Naravno, to isto važi i za s a m u K o m u n i s t i č k u p a r t i j u k o j a d i r i g u j e laj s t u d e n t s k i po-
kret. Novo vreme, o k o l n o s t i , m o d e r n a t e h n i k a - svi ti e l e m e n t i ukazali su im put n o v o j me-
todi rada u kojoj n e ć e reskirati provala k o n s p i r a t i v n i h ćelija, jer su svoju b o r b u sveli na po-
lulegalan r a d u širim n a r o d n i m slojevima. O t u d a je i o t e ž a n a b o r b a sa ovim n e m i l i m e l e m e n -
t o m . k a k o vlasti t a k o i ostalih n a c i o n a l n i h u s t a n o v a
. Naši studenti, svesni svega toga, a o h r a b r e n i novim m e t o d a m a , svom s n a g o m su se
bacili u akciju na n o v o m polju S a r a đ u j u ć i sa d e m o k r a t s k o - n a c i o n a l n i m p o k r e t i m a protiv
fašizma, zadovoljni su da m o g u za sada sprovoditi m a r k s i z a m kroz l i t e r a t u r u ili m a s k i r a n o g
k a r a k t e r a . Glavno j e b o r b a protiv totalitaraca.
A to za sada zadovoljava njihov rad i u k r a j n j o j liniji njihov cilj.
Kao š t o je za t o t a l i t a r n e zemlje bila s a m o p a r o l a , b o r b a protiv k o m u n i z m a ' , iza koje
se k r i o i m p e r i j a l i z a m u svoj svojoj ekspanziji, isto t a k o iza p a r o l a .protiv fašizma' krije se in-
t e r n a c i o n a l n i k o m u n i z a m . Jedni i d r u g i služe se p a r o l a m a iza kojih se krije pravi cilj.
Naši s t u d e n t i m a r k s i s t i ne libe se da c r v e n u zastavu na svojim g r u d i m a z a m e n e držav-
n o m n a c i o n a l n o m t r o b o j k o m . za koju vele, da ce dati i svoje živote, a k o je p o t r e b n o . S a i a v -
no. t r e b a r a z u m e t i : s a m o u b o r b i protiv totalitarnih n e p r i j a t e l j a . . ,« 6 '
Glavni Generalštab, Obaveštajno odeljenje, u svom Predlogu za suzbijanje
komunističke propagande u Jugoslaviji, d o s t a v l j e n o m ministru vojske i mor-
narice sa Pov. Dj. Ob. br. 7948 od 21. jula 1939. godine, između ostalog, kaže
se da je Interministerijalna komisija posvetila veću pažnju istorijatu komunis-
tičke organizacije i n j e n e p r o p a g a n d e nego »planu r a d a za n j e n o suzbijanje,
a što je t r e b a l o da b u d e glavni cilj i zadatak ovog rada«. Zatim se konstatuje:
»U s p o m e n u t o m legalnom radu, koji se s m a t r a najvažnijim. Sto. u stvari, i jeste, nagla-
š e n o je. da su v o d e ć u ulogu u s a v r e m e n o j k o m u n i s t i č k o j p r o p a g a n d i p r e u z e l e na s e b e sin-
d i k a l n e r a d n i č k e organizacije. M e đ u t i m , o m e r a m a za s u z b i j a n j e ove o r e a n i z o v a n e p r o p a -
g a n d e o d s t r a n e s i n d i k a t a n e m a n i j e d n e reči. P r e m a t o m e , ovo p r e d s t a v l j a s a m o k o n s t a t o -
vanje već p o z n a t i h činjenica, i t o ne vodi n i k a k v o m pozitivnom r e z u l t a t u . Na o s n o v u izložene
situacije i u t v r đ e n i h č i n j e n i c a t r e b a l o je izložiti i o d g o v a r a j u ć e e f i k a s n e m e r e za s a m prak-
tični rad na s u z b i j a n j u ovog socijalnog zla . . . «
Zbog toga je Glavni generalštab predložio niz konkretnih propagandnih i
drugih mera koje t r e b a preduzeti u radu sa sindikalnim organizacijama,
skautskim, p l a n i n a r s k i m i drugim s p o r t s k i m u d r u ž e n j i m a , s r e d n j o š k o l s k o m
i univerzitetskom o m l a d i n o m , kao i u pogledu š t a m p e i literature, s m a t r a j u ć i
d a j e c e n z u r a p o t r e b n a , ali neefikasna i d a j e najbolje sredstvo k o n t r a p r o p a -
ganda. 5 5
Stab Treće armijske oblasti, u svom naređenju Str. Pov. Dj. Ob. br. 162 od
24. septembra 1939. godine, koje je dostavljeno svim p o t ć i n j e n i m j e d i n i c a m a
i ustanovama, iznoseći negativne pojave koje čine obveznici pozvani na vež-
bu, između ostalog, kaže:
1 - P r e m a p o d a c i m a k o j i m a r a s p o l a ž e o v a j štab, m e đ u pozvatim o b v e z n i c i m a iz ovih
k r a j e v a vrši se p r o p a g a n d a od s t r a n e j e d n e makedonsko-autonomističke organizacije sa ci-
ljem, da čak b u d u s p r e m n i , da po n a r e đ e n j u vodstva organizacije beže iz svojih j e d i n i c a sa
o r u ž j e m na z b o r n a mesta, koja im b u d e v o d s t v o organizacije u d a n o m m o m e n t u o d r e d i l o ,
kao i da ovi obveznici m a n i f e s t u j u svoju s o l i d a r n o s t sa o r g a n i z a c i j o m : o d b i j a n j e m p r i j e m a
vojničke h r a n e u j e d i n i c a m a , s v a k o v r s n i m ispoljavanjem nezadovoljstva, p i j a n ć e n j e m i raz-
nim vojničkim i s p a d i m a i izgredima, da bi se na o v a j način narušili red i disciplina u vojsci,
a i ugled s t a r e š i n a d o v e o u p i t a n j e .
2. - K o m u n i s t i u svojim a k c i j a m a služe se isto t a k v i m m e t o d a m a . U p o s l e d n j e v r e m e
p r i m e ć e n o je. da lica, koja su p o z n a t a k a o pristalice k o m u n i z m a , dolaze u vezu sa vojnim
obveznicima. Ovo b e z s u m n j e u cilju, da bi s a d a n j i m o m e n a t iskoristili za svoju k o m u n i s t i č -
ku p r o p a g a n d u u vojsci i da bi m e đ u v o j n i c i m a stekli š t o više svojih pristalica, te na t a j naćin
uneli zarazu k o m u n i z m a u vojsku. P o z n a t o je. da k o m u n i s t i svoju p r o p a g a n d u i akciju spro-
vode pod vidom r a z n i h političkih i p l e m e n s k i h nezadovoljstava, te se u o v a k v e g r u p e i uv-
lače, k a m u f l i r a j u ć i na o v a j naćin svoj r a z o r n i rad. k a k o bi u p o g o d n o m m o m e n t u iskoristili
u svoje s v r h e p r i p r e m l j e n o stanje, koje bi t r e b a l o da n a s t a n e s i s t e m a t s k i m u n o š e n j e m ne-
discipline i n e p o s l u š n o s t i u vojsku . . . »
Zatim Stab Treće armijske oblasti, p o r e d niza mera, koje t r e b a preduzeti.

navodi sledeće:
»3. - Da se o b r a t i n a r o č i t a pažnja na lokale u koje zalaze podoficiri, vojnici i rezervisti,
k a o i na lica sa k o j i m a se oni druže.
4. - Da se p r e d u z m u najstrožije m e r e za pravilno o b a v l j a n j e s t r a ž a r s k e službe, a u cilju
s p r e č a v a n j a u l a ž e n j a u k a s a r n s k e p r o s t o r i j e i vojna n a d l e š t v a licima, koja bi m o g l a da vrše
m e đ u v o j n i c i m a agitaciju ili da r a d e protiv interesa države i vojske. Isto t a k o p r e d u z e t i na-
jstrožije m e r e b e z b e d n o s t i u cilju s p r e č a v a n j a u b a c i v a n j a ili u n o š e n j a letaka u k a s a r n e , ka-
s a r n s k e k r u g o v e i n j i h o v u n e p o s r e d n u blizinu, a u d u h u tać. 3. n a r e d b e k o m a n d a n t a armis-
ke oblasti Str. Pov. Dj br. 2 od 5. j a n u a r a 1934. godine vršiti i z n e n a d n e p r e g l e d e vojničkih
s a n d u k a i utvrđivati, da li kod vojnika ima kakvog a n t i d r ž a v n o g ili p r o p a g a n d n o g k o m u n i s -
tičkog materijala, b r o š u r a i p i s m e n i h sastava.
5 - Da sve s t a r e š i n e u d c l o k r u g u svoje nadležnosti o r g a n i z u j u n a j i n t e n z i v n i j u d e f a n -
zivr u obavi š t a j n u službu u cilju s u z b i j a n j a m a k e d o n s k o - a u t o n o m i s t i č k e i k o m u n i s t i č k e
propagande i otkrivanja e v e n t u a l n o p o s t o j e ć i h ćelija organizacije, k a o i u cilju s p r e č a v a n j a
špijunaže . . . « "
I Kini' eptu izveštaja Glavnog generalštaba ministru vojske i mornarice Sir.

I nj Ob. br. 3680 ud 19. oktobra 1939. godine, između ostalog, se kaže:
Mi d u n a i o d n a politička situacija i pojava Sovjetske Rusije u njoj stvorile su povolj-
I '. I za a k t i v n u komunističku propagandu u cilju stvaranja nezadovoljstva u narodu
i ' I» m i naša .i /.iva š t o više približi Sovjetskoj Rusiji Pri tome je komunisiička pio-
I ' : s|- Ija o b i . m u . ; Iponiognuta, pa sc čak i m a j u obave.štciija da ćc pod ulicujcin
kili kru(ii'va kroz. ki ' n n i e biti i u Jugoslaviji izvršen državni u d a r . «
Navodeći da se i u r e d o v i m a pojedinih partija, naroćito u HSS, oseća po-
jačana delatnost k o m u n i s t a , u prosveti. pa i u vojsci od kako se počelo sa ak-
tiviranjem jedinica, u izveštaju se dalje ističe:
» . D o l a s k o m obveznika, koji su bili izloženi k o m u n i s t i č k o j p r o p a g a n d i , k a o i dolas-
kom o n i h u r e d o v e vojske, koji su zapojeni k o m u n i s t i č k i m i d e j a m a i k a o a g i t a t o r i p r o p o v e -
d a j u ih. osetilo je se o d m a h , j e r su u p o j e d i n i m j e d i n i c a m a p r o n a đ e n i razni k o m u n i s t i č k i let-
ci...
. . . Za ovu akciju k o m u n i s t i su angažovali više lica iz r e d o v a k o m u n i s t a za š i r e n j e svojih
ideja ne s a m o u n a r o d u već n a r o č i t o m e d u vojnicima i pozvatim o b v e z n i c i m a . Takva lica
imaju za z a d a t a k da p o d r a z n i m izgovorom dolaze u k a s a r n e i vojničke krugove, u o k o l i n e
vojničkih logora i bivačnih p r o s t o r i j a i da, s t u p a j u ć i u vezu sa svima vojnim licima, šire ko-
m u n i s t i č k e ideje rećju, letcima, b r o š u r a m a , sa k r a j n o m t e ž n j o m da u b a c e m e đ u njih što više
r e v o l u c i o n a r n i h ideja, i s k o r i š c u j u ć i pri t o m e sve neizbežne a d m i n i s t r a t i v n e g r e š k e i nedos-
tatke ...«
Pored niza mera, koje je Glavni g e n e r a l š t a b predložio da se o n e m o g u ć i

ova »štetna i o p a s n a delatnost«, predviđa se da se komunistički agitatori iz
inostranstva ne puštaju u zemlju. Zatim se u Konceptu izveštaja navodi sle-
deče mišljenje Glavnog generalštaba:
»I. - Da se svi članovi C e n t r a l n o g k o m i t e t a k o m u n i s t i č k e partije Jugoslavije i svih nje-
govih o d b o r a i p o d o d b o r a p o t p u n o o n e m o g u ć e u svojoj d e l a t n o s t i izolujući ih iz d r u š t v e n e
s r e d i n e Njihova d r u š t v e n a imovina imala bi se zapleniti u korist države.
2 - Da se svi agitatori k o m u n i z m a kao i sva d r u g a lica za koja se u t v r d i da p r o n o s e alar-
m a n t n e i o n e s p o k o j a v a j u ć e glasove lišavaju s l o b o d e k r e t a n j a i akcije izolujući ih iz d r u š t -
vene s r e d i n e .
3. - Da se zavede stroga k o n t r o l a p u t n i k a na svima p r e v o z n i m d r ž a v n i m i p r i v a t n i m
s r e d s t v i m a i h v a t a j u k o m u n i s t i č k i agitatori i kuriri i ovi o d m a h uzoluju . . .
.. .5. - Da se svaki državni, samoupravni ili opštinski činovnik za koga se utvrdi da radi
ili pomaže komunističku propagandu otpušta iz službe, bez prava povratka u istu.
6 . - Da se svi p o š t a n s k i činovnici, koji b u d u dopustili da se p u t e m p o š t e šalju, r a s t u r a j u
ili p r e n o s e ma kakvi sastavi k o m u n i s t i č k e sadržine. o d m a h o t p u š t a j u iz službe
7. - Da se sva lica koja raznim t e h n i č k i m s r e d s t v i m a š t a m p a j u k o m u n i s t i č k e letke, bro-
š u r e i si. lišavaju s l o b o d e i u k l a n j a j u iz d r u š t v e n e s r e d i n e .
8. - Da se sva š t a m p a r s k a p r e d u z e ć a koja b u d u š t a m p a l a letke, slike i sve o s t a l e sastave
k o m u n i s t i č k e s a d r ž i n e b e z u s l o v n o o d m a h zatvaraju i ne dozvoljavati im rad (kao kazna) u
toku tri n a r e d n a meseca^.
Najzad se preporučuje:
» . . . Da bi se sve ove m e r e sprovele, sva lica izneta pod 1-7 t r e b a l o bi izolovati od sva-
kog n e p o s r e d n o g i p o s r e d n o g d o d i r s a n a r o d o m , a time j e d n o v r e m e n o bi se sprećila i mo-
g u ć n o s t šverca sveg k o m u n i s t i č k o g m a t e r i j a l a od s t r a n e tih lica. Zato je p o t r e b n o , dok traje
ratni zaplet i n e s r e đ e n e političke prilike u svetu i (radi) v a s p o s t a v l j a n j a mira, a po u g l e d u
na ostale velike države ( F r a n c u s k u - Italiju - N e m a č k u - Rusiju), zavesti i kod n a s koncen-
tracione logore ( p o d v u č e n o u originalu) za sva takva lica. Za o b r a z o v a n j e ovih logora vrlo
z g o d n o m o g u da nam p o s l u ž e naša mala i slabo n a s e l j e n a o s t r v a (kao n p r . Žirije, Mulat. Kap-
rije). koja su izolovana od k o p n a .. .« 5 '
Stab Moravske divizijske oblasti svojim n a r e đ e n j e m potčinjenim koman-
d a n t i m a mesta, u p r a v n i c i m a policije i k o m a n d a n t u Moravskog žandarmerij-
skog p u k a Pov. Dj. Ob. br. 481 od 23. oktobra 1939. godine, pozivajući se na na-
r e đ e n j e načelnika Glavnog g e n e r a l š t a b a Pov. Dj. Ob. br. 16075 od 21. o k t o b r a
iste godine, upozorava da k o m u n i s t i č k a p r o p a g a n d a i akcija u našoj zemlji
počinje da izlazi iz a g i t a c i o n o - p r o p a g a n d n o g okvira, uzimajući d r u g e oblike.
». . Tako se sve više zapaža da komunistički akteri u zemlji nastoje svim silama, c> . u
vojsku ubace revolucionarne parole, preko vojnih obveznika rezervista. k ni <• p o / r •
na vežbu U nastojanju u o v o m e pravcu komunistički akteri kori le sva o p i o b a n a s r e d s t v a
s a m o da bi kod zemaljske oružane sili pokolebali duh nacionalne I onipal.int.sii i udlui •
li i kanalisali ga u i evolutional nom pravcu. Pored doturani.' •(• raku vojnih obve/nikii i
laka o t v o r e n e k o m u n i s t i č k e p r o p a g a n d n e sadržine i živa reć vrlo često igra značajnu ulo-
g u . . . « Zatim s e s k r e ć e pažnja p o d r u č n i m vlastima d a p r e d u z m u sve p o t r e b n e m e r e d a s e
k o m u n i s t i č k i a k t e r i u zemlji u o v o m e d e l o v a n j u o n e m o g u ć e . « . . J e d n o m rečju. p o d r u č n e
vlasti i m a j u p r e d u z e t i sva m o g u ć a legalna s r e d s t v a da se r a z o r n a p r o p a g a n d a k o m u n i s t i č k i h
a k t e r a u s a m o m z a č e t k u o t k r i j e i o n e m o g u ć i , a lica koja r a d e po d i r e k t i v a m a ilegalne ko-
m u n i s t i č k e p a r t i j e da se p r i v e d u z a k o n s k o j o d g o v o r n o s t i . . da k o m a n d a n t i radi lakšeg pra-
ć e n j a lica n a k l o n j e n i h k o m u n i z m u s t u p e u s p o r a z u m sa policijskim i u p r a v n i m vlastima. Na
s l u č a j p o j a v e ma i n a j m a n j e akcije u o v o m smislu . . nastati da se o n a o d m a h suzbije i one-
m o g u ć i i o v a j S t a b izvesti sa pozivom na ovo n a r e đ e n j e « 6 8
Ministar vojske i mornarice (general Milan Nedić- p r i m . V. T.) u svojoj Na-
redbi Str. Pov. Dj. Ob. 1377 od 25. oktobra 1939. godine, zbog razvoja m e đ u n a -
r o d n e političke situacije u Evropi i »pojave Sovjetske Rusije kao z n a č a j n o g
f a k t o r a u rešavanju e v r o p s k i h političkih p r o b l e m a i njenog sve jačeg uticaja«,
predviđa sve povoljnije uslove za »komunističku p r o p a g a n d u š i r e n j e m bolj-
ševičkih ideja«. Da bi se p o k u š a j te »komunističke p r o p a g a n d e i akcije bolj-
ševičkih agenata i p r o p a g a t o r a u osnovi osujetio«, general Nedić je, p o r e d os-
talih mera, naredio:
« . . . Da se kod svih vojnih k o m a n a d a , jedinica i u s t a n o v a o b r a t i n a j s t r o ž i j a p a ž n j a na
sve p o k u š a j e k o m u n i s t i č k e p r o p a g a n d e i boljševičke r a z o r n e akcije. Svaki p o k u š a j ove ak-
cije m o r a se svim raspoloživim s r e d s t v i m a n a j e n e r g i č n i j e sprećiti, lica p o h v a t a t i i p r e d a t i
n a d l e ž n i m vlastima. U o v o m cilju t e s n o sarađivati sa o r g a n i m a civilne u p r a v n e službe, k a k o
bi rad u s u z b i j a n j u d e f e t i z m a i š t e t n e p r o p a g a n d e bio š t o efikasniji«, i najzad, da se »o s v a k o j
z a p a ž e n o j pojavi n a j h i t n i j e izveštava.« E B (Ministarstvo vojske i m o r n a r i c e - Prim. V. T.).
Glavni generalštab je 15. novembra 1939. godine izradio veoma detaljan

Uput za suzbijanje komunizma u vojsci. U 1, 2. i 3. taćci Uputa daje se istorijat
m e đ u n a r o d n o g r a d n i č k o g p o k r e t a i razvoj K o m u n i s t i č k e partije Jugoslavije,
njena aktivnost i m e t o d e rada, organizaciona s t r u k t u r a i vršenje p r o p a g a n d e ,
a u tačci 4. istorijat k o m u n i z m a u vojsci. U tom delu se k o n s t a t u j e da izuzev
tzv. Mariborske afere (1932) u vojsci nije
• o t k r i v e n ni j e d a n ozbiljan slučaj, što može zr tćiti da iz raznih u z r o k a nije m o g a o ni
ući k o m u n i z a m u nju, ili da ga ima, ali da nije o t k r veno ništa, j e r izvesna fakta, p o z n a t a u
p o s l e d n j e vreme, d a j u d o v o l j n o p o v o d a za ovu op snu i o p r a v d a n u s u m n j u « . . (Redakcija
V o j n o i s t o r i j s k o g i n s t i t u t a Z b o r n i k a d o k u m e n a t a u prim. 3 na str. 437 o s p o r a v a ovu k o n s t a -
taciju i n a p o m i n j e da je još 1919. g o d i n e u N o v o m S a d u » u h a p š e n o o k o 100 vojnika zbog
boljševičkih ideja«, da je u J e s e n i c a m a i Osijeku, u Z a g r e b u i V a r a ž d i n s k o j županiji o t k r i v e n a
p a r t i j s k a organizacija, o d n o s n o d a j e bilo p o b u n e vojnika koji s u s e pridruživali r a d n i c i m a ,
itd.)
U 5. tački Uputa, u kojoj se govori o uvlačenju k o m u n i z m a u vojsku,
kaže se:
»Uspeh k o m u n i s t i č k e p a r t i j e leži u t a j n o m o b r a z o v a n j u k o m u n i s t i č k i h ćelija, p o m o ć u
o p r o b a n i h i p o u z d a n i h k o m u n i s t a , koji se ne m o r a j u m e đ u s o b o m ni poznavati. Oni. svaki
za s e b e u i z a b r a n o j jedinici ili u s t a n o v i izaberu p o g o d n u ličnost, koju p r i d o b i j a j u za stvar
k o m u n i z m a , m i l o m , u b e đ e n j e m , i n t r i g o m ili n o v c e m i t o m e slično i o b r a z u j u na taj način
k o m u n i s t i č k e ćelije. Ova ćelija po d o b i v e n i m u p u t s t v i m a i s r e d s t v i m a p r o d u ž a v a dalji rad.
Na o v a j n a ć i n se p o v e ć a v a b r o j pristalica u j e d n o j jedinici i o n a sazreva za . s e l j a č k o - r a d n i č k u
revoluciju'.
Nekoliko o v a k o o b r a z o v a n i h ćelija o b r a z u j u . b o r b e n u jedinicu', k o j i m a j e z a d a t a k d a
o d r e đ e n o g m o m e n t a u z m u vlast u svoje r u k e , pobivši svoje s t a r e š i n e .
U tački 6. o p š i r n o se govori o n e p o s r e d n o j i p o s r e d n o j akciji u vojsci, a

zatim šta se p o d r a z u m e v a pod ovim akcijama.
U tački 7. govori se još opširnije o revolucionarnoj taktici i o t o m e k a k o
treba izvoditi oružani ustanak, koristeći n e d o s t a t k e pojedinih r o d o v a vojske
- pešadije, artiljerije, k o n j i c e i avijacije i koje o b j e k t e za v r e m e u s t a n k a t r e b a
zauzeti. Pri t o m e se n a p o m i n j e da komunisti izrađuju detaljan plan za celu
zemlju i p o s e b n e planove za svaku varoš, kao i m e r e u slučaju neuspeha, tj.
taktiku p r i v r e m e n e det'anzive.
Sve ovo je bilo p o t r e b n o izneti da bi se lakše mogla izvršiti organizacija
službe za suzbijanje komunizma u vojsci i mornarici. U tom veoma o b i m n o m
odeljku se, u uvodu, kaže:
•Znajući n a p r e d izloženi plan i sistem r a d a k o m u n i s t a i njihovih o r g a n i z a c i j a u osnov-
nim potezima, koji se s p r e m a j u za b u n t o v n i č k u i protivdrZavnu akciju, k o m a n d a n t i , uprav-
n i c i . k o m a n d i r i , k a o i ostali oficiri, podoficiri, kaplari i redovi, služitelji i radnici, vezani za-
kletvom za bezuslovnu v e r n o s t Kralju i Otadžbini, dužni su svim silama nastojati, da se u slu-
čaju p o j a v e bilo kog vida k o m u n i s t i č k e organizacije ili p r o p a g a n d e u vojsci, t a j zločinački
i t u đ i n s k i uticaj, svim silama i s r e d s t v i m a uguši, p r e d u z i m a j u c i uvek lično sve š t o im je u
vlasti i m o g u ć n o s t i , da o s u j e t e u s p e h e l e m e n a t a koji r a d e protiv nase d r ž a v e . . . «
Za svaki slučaj, kako treba suzbijan komunističku propagandu i delatnost nije moguće
izraditi pravila ( p o d v u č e n o u originalu), j e r d e l a n j e k o m u n i s t a nije š a b l o n i z i r a n o , već je
m n o g o v i d n o , te se i m e t o d e za s u z b i j a n j e m o r a j u m o d i f i c i r a t i p r e m a t o m e .
S u z b i j a n j e k o m u n i s t i č k e organizacije i p r o p a g a n d e m o ž e m o podeliti u tri g r u p e :
1 - S u z b i j a n j e ideja k o m u n i z m a s k o j i m a r e g r u t i d o l a z e u kadar, i to s a m o kod onih
koji su zaraženi još u g r a đ a n s t v u ;
2 - S u z b i j a n j e ideja i organizaciskih težnji za v r e m e s a m o g s l u ž e n j a vojnog r o k a u kad-
ru;
3 - S u z b i j a n j e k o m u n i z m a kod civilnih lica z a p o s l e n i h k o d vojske.«
Zatim je za prvu g r u p u n a v e d e n o 16, a za d r u g u 22 i za treču g r u p u 9 raz-

nih k o n k r e t n i h m e r a koje treba preduzimati . . . e 0
Načelnik Glavnog generalštaba je sa Pov. Dj. Ob. br. 19021 od 20. novembra
1939. godine dostavio ministru vojske i mornarice letak »Cijeloj hrvatskoj ja\
nosti«. u k o m e se a p e l u j e za o d o b r e n j e povratka našim d o b r o v o l j c i m a u re-
p u b l i k a n s k o j Španiji u zemlju i koji se r a s t u r a po Hrvatskoj Banovini. Dostav-
ljajući ovaj letak, načelnik G e n e r a l š t a b a k o n s t a t u j e da su to većinom komu-
nisti koji su pre odlaska u Pariz u Španiji svršili p r o p a g a n d i s t i č k e kurseve i
dobili uputstva kakav će stav zauzeti po povratku u zemlju. Zbog toga pred-
laže se da na svaki način o n e m o g u ć i povratak u zemlju.onim d o b r o v o l j c i m a
koji ne b u d u dali obaveznu izjavu da se odriču svake k o m u n i s t i č k e akcije po
povratku u zemlju. 6 1
U Izvještaju iz Splita Načelniku Glavnog generalštaba od 17. decembra
1939. godine govori se o t o m e da su 17. d e c e m b r a izbile k o m u n i s t i č k e d e m o n -
stracije u Splitu, u kojima je učestvovala masa, većinom radnika komunistič-
ki nastrojenih, od oko 1500 lica, kojom prilikom je u p o t r e b l j e n o h l a d n o i vat-
r e n o oružje (poginuo je j e d a n radnik, pa su radnici na d a n njegove s a h r a n e
18. d e c e m b r a organizovali generalni štrajk). Povodom tih d e m o n s t r a c i j a , u
kojima je r a n j e n o 7 policajaca, 2 d e t e t a i p o v r e đ e n o 5 građana, ban Hrvatske
Banovine izdao je »Poverljivo n a r e đ e n j e vlastima u Splitu:« Da se u noći
17/18. o. m. p o h a p s e svi komunistički prvaci u Splitu; da se izvrši p r e t r e s nji-
hovih stanova i da se zadrže do daljeg n a r e đ e n j a u zatvoru.« 6 2
Ministar vojske i mornarice general Milan Nedić je 9. januara 1940. godine
izdao Naredbu Str. Pov. Dj. Ob. br. 27. s pozivom na n a r e đ e n j a Str. Pov. Dj. br.
1377 od 25. o k t o b r a 1939. i Str. Pov. S. br. 2472 od 17. o k t o b r a iste godine (koja
nisu dala povoljne rezultate, jer se »komunizam ne stišava, već naprotiv on
i dalje radi i razorava u p u n o j meri«), u kojoj, između ostalog, stoji:
K o m u n i z a m u n a š o j zemlji postoji. To je fakat sa kojim t r e b a r a č u n a t i i protiv koga
se treba neposredno boriti, istom voljom, istom energijom, samopoirtvovaniem kao i na bojnom
polju. Srušiti komunizam ih ga učiniti bezopasnim u našo/ sredini, značilo bi za nas izvojevan
leđnu pobedu nad najgnusnijim i najpodlijim nepriiaiel/em ćovećanstva . . . (podvučeno u ori-
ginalu).
Imam izvešta/a da su neke starešine iz vojske u stanju nervne razdraienosti ispoljili ko-
munističke osećaje, druge su dozvolile da im se komunizam uvuče u porodicu, treće indolentno
posmatraiu kako komunizam zahvata sve šire slojeve naroda, ne misleći da loj opasnosti moie
podleći i vo/ska ( p o d v u č e n o u originalu), te ne p r e d u z i m a j u o d g o v a r a j u ć e m e r e s t a r a n j a ne
s a m o da svoje vojnike č u v a j u i s a č u v a j u od te bolesti, već da s t v o r e od njih. k a d a b u d u ot-
p u š t e n i svojim k u ć a m a , jak o s l o n a c za s u z b i j a n j e k o m u n i z m a , a n e k e s t a r e š i n e su dozvolile
da im k o m u n i z a m ćak i u n j i h o v i m j e d i n i c a m a zacari.
Kao p r i m e r ovoga služi zavera p o d o f i c i r a na kr. b r o d u »Dalmacija«. Na o v o m e uboj-
n o m b r o d u podoficiri, zbog slabog, g o t o v o n i k a k v o g n a d z o r a o d g o v o r n i h s t a r e š i n a , primili
su o g r o m n u k o m u n i s t i č k u literaturu, držali k o m u n i s t i č k e s e d n i c e . izlazili sa b r o d a kad su
hteli. družili se sa k o m u n i s t i č k i n a s t r o j e n i m r a d n i c i m a po s u m n j i v i m k a f a n a m a u Boki Ko-
torskoj . . .
Sve sam ove starešine otklonio sa odgovornih mesta, staviću ih pod sud i penzionisaću ih.
Učinioce pohapsio sam«. ( p o d v u ć e n o u originalu).
Zatim se govori o d u ž n o s t i m a starešina za suzbijanje k o m u n i z m a i, uz na-
p o m e n u da uz ovu N a r e d b u dostavlja Uput za u s p e š n u akciju protiv k o m u -
nističke delatnosti u vojsci i mornarici, n a r e đ u j e da »sve p r e t p o s t a v l j e n e sta-
rešine drže svoje p o t č i n j e n e na oku«, da kontrolišu njihov službeni i privatni
život i na svakom mestu«, da čim »osete pojavu k o m u n i z m a u zahvatu svoje
nadležnosti ubijaju ga u klici svima zakonskim sredstvima, n e m i l o s r d n o do
svireposti«, da »iznenadnim s m o t r a m a pronalaze k o m u n i s t i č k u literaturu,
njihove pristalice, kontrolišu svaku prepisku, a naročito sumnjivu«, da »ko-
m a n d a n t i vojnih o k r u g a pri regrutovanju p r i b i r a j u specijalno p o d a t k e o reg-
r u t i m a sklonim k o m u n i z m u i hitno dostavljaju te p o d a t k e r e g r u t n o j kadrov-
skoj k o m a n d i radi nadzora i daljeg zakonskog r a d a . . . « . itd. 6 3
U Izveštaju Skopske žandarmerijske čete od februara 1940. godine govori se
o p o r a s t u k o m u n i s t i č k e aktivnosti u Skoplju, naročito na S k o p s k o m univer-
zitetu, kao i o t o m e da se na slobodi nalaze mnogi koji su d a l e k o opasniji od
onih koji su pohapšeni. Zatim se kaže:
• O b a v e š t a j n a služba ne m o ž e u r o d i t i p l o d o m sve d o t l e dok nadležni a p a r a t ne b u d e
i m a o p o t r e b n i h za to dispozicija u p r v o m r e d u . a tek posle toga ostalo, tj. s r e d s t a v a za suz-
bijanje u k o r e n u te z a r a z n e klice - komunizma ( p o d v u ć e n o u originalu) sa k o j i m a se d a n a s
bori c e o k u l t u r n i svet, j e r zna da j e d i n o n e s t a n k o m komunizma ( p o d v u ć e n o u o r i g i n a l u ) k a o
o p š t e ć o v e ć a n s k o g zla - o m o g u ć e n je m i r a n i zdrav razvoj j e d n e d r ž a v n e z a j e d n i c e .
U koliko se b a c a krivica na o m l a d i n u d a j e z a d o j e n a k o m u n i s t i č k o m i d e o l o g i j o m , u to-
liko t r e b a baciti krivicu i na s a m e n j e n e vaspitaće-nastavnike. Da je to tako, i m a m o i suviše
m n o g o p r i m e r a , zaista g o r k i h ali istinitih . . . « P o t o m se navodi n e k o l i k o p o z n a t i h k o m u n i s -
ta.« 4
Ministarstvo unutrašnjih poslova je u svom naređenju Komandi žandarme-
rije Pov. I br. 1700. od 21. aprila 1940. godine n a j p r e k o n s t a t o v a l o da se pri-
likom
»proslave 1. maja, kao d a n a m e đ u n a r o d n e p r o l e t e r s k e solidarnosti, r e d o v n o od s t r a n e
k o m u n i s t a i ostalih levičarskih e l e m e n a t a p o j a č a v a p r o p a g a n d n a akcija u o b l i k u raznih ma-
nifestacija, zborova, izleta, s a s t a n a k a i r a s t u r a n j a p i s a n o g p r o p a g a n d n o g m a t e r i j a l a , kojim
p u t e m s e u d e m o n s t r a t i v n o j f o r m i m a n i f e s t u j u neželjena ideološka u b e đ e n j a p o m e n u t i h
e l e m e n a t a « , i da je p o z n a t a » k o m u n i s t i č k a taktika da p r i l i k o m raznih javnih s k u p o v a , sasta-
n a k a ili povorki, u b a c i v a n j e m p o g o d n i h parola, izazivaju na j a v n i m m e s t i m a n e r e d e , š t o im
je n a r o č i t o o m o g u ć e n o I. maja, koga d a n a većina r a d n i š t v a nije na poslu«. Zatim Ministar-
stvo. i z m e đ u ostalog, n a r e đ u j e : »da se na d a n 1. maja, uoči toga d a n a i d a n d očni je ne odob-
ravaju javni zborovi, k o n f e r e n c i j e i sastanci, a isto t a k o p o v o r k e i tome slično I z u z e t n o se
mogu dozvoliti i lolcrisati p o j e d i n a č n i izleti van varoši ukoliko se prema oceni konkretnog
slučaja može očekivati da oni neće biti iskorišceni od strane komunista i đi upih le > h a r s k i h
i lemenata u cilju izazivanja nareda. No. i u ovim izuzetnim slučajevima, uči -nike i o i f a n i
z a t o r e izleta treba staviti pod diskietnu kontrolu ..
U izveštaju Štaba Boke Kotorske Str. Pov. Đ. Br. 2612/1 od 29. maja 1940.
godine, između ostalog stoji:
»Od k o m a n d a m a p e š a d i s k o g p u k a B o k e K o t o r s k e pod Str. Pov. Br. 4440 od 27. m a j a
ove godine, d o b i o s a m o v a j izveštaj i p r e t s t a v k u :
»Danas - 27. m a j a ove godine, vojnici 1 b o l n i ć a r s k o g o d e l j e n j a ovoga p u k a odbili su
da p r i m e v e ć e r u . reCima: »Ne v e č e r a n a m se i ne m o ž e m o da v e č e r a m o , dok naši k o d kuće
gladuju«.
28 Ovog m e s e c a d e s i o se je isti s l u č a j (sa istom m o t i v a c i j o m p o s t u p k a ) p r i l i k o m de-
ljenja r u č k a k o d 3. ćete p o m e n u t o g p u k a U vezi već iznetog izveštaja o p r e d n j o j pojavi po-
v o d o m koje s a m p r e d u z e o p o t r e b n e m e r e d a s e suzbije ovo. p o n o v o m o i i m k o m a n d a n t a z a
dejstvo, da se p r e d u z m u n a j h i t n i j e m e r e za s m e n u o b v e z n i k a u a k t i v i r a n i m j e d i n i c a m a . Vrlo
je t e š k o suzbijali d e f e t i z a m i agitaciju, k a d a vojnici vide, da se n e k i obveznici r e d o v n o puš-
taju sa vežbe posle 28 dana, d r u g i se i ne pozivaju na vežbu. d o k su ovi iz a k t i v i r a n i h jedinica
d o b r i m d e l o m već p u n i h 68 d a n a . ..«
.. Kod o b v e z n i k a a k t i v i r a n i h b a t a l j o n a p e š a d i s k o g p u k a B o k e K o t o r s k e , i to prvenst-
veno 1. b a t a l j o n a u Kotoru, koji je n a j v e ć i m d e l o m p o p u n j e n sa t e r i t o r i j e C e t i n j s k o g vojnog
o k r u g a , i k a o i kod a k t i v i r a n o g 3. b a t a l j o n a na C r k v i c a m a , čiji su obveznici n a j v e ć i m d e l o m
sa t e r i t o r i j e Zetske diviziske oblasti, bile su u č e s t a l e m o l b e za d a v a n j e osustva, iznoseći k a o
razlog t e š k e prilike k o d svojih k u ć a k a o n e o p h o d n e p o t r e b e za o b d e l a v a n j e m zemlje. Tim
m o l b a m a se nije m o g l o izaći na s u s r e t iz razloga, što je s v a k o o s u s t v o bilo z a b r a n j e n o . Me-
đ u t i m . k o d 1 b a t a l j o n a p e š a d i s k o g p u k a u K o t o r u , posle p o s l e d n j i h d e m o n s t r a c i j a na Ce-
tinju i u Podgorici, gde su i z m e đ u ostaloga padali uzvici: .Vratite n a m o b v e z n i k e k u ć a m a ' i
t. d., p o č e o se je osećati o v a j u t i c a j na o b v e z n i k e ovog b a t a l j o n a , pa su oni o t p o č e l i što u p o r -
nije da traže p u š t a n j e na o s u s t v o , k a o i da se s m e n e i z a m e n e n o v i m o b v e z n i c i m a , n a v o d e ć i
kao razlog, da nije p r a v o da m n o g i njihovi d r u g o v i o s t a j u k o d svojih k u ć a i r a d e zemlju, kao
i d r u g i koji se o t p u š t a j u sa vežbe iz n e a k t i v i r a n i h jedinica . . .
. . . V e r u j e m , da su n a v e d e n i p o s t u p c i p o s l e d i c a agitacije e l e m e n a t a n a s t r o j e n i h ,u levo'
na taj naćin, š t o su svojim r a z o r n i m i d e s t r u k t i v n i m s h v a t a n j e m p r v o zaveli p o r o d i c e obvez-
nika, a ove, p o d p r i t i s k o m n e d a ć a , o s t a v l j e n e č e s t o s a m e sebi, p r e n e l e i na s a m e obveznike.
Ovo u toliko pre, što su u p i t a n j u obveznici sa t e r i t o r i j e Zetske diviziske oblasti, gde se inaće
nalazi o s e t a n b r o j levićarskog e l e m e n t a .
I m a m utisak, da su n a p r e d p o m e n u t i p o s t u p c i u vezi sa d o g a đ a j i m a , koji su se desili
na Cetinju. k a d a se je vikalo: »Ziveo m i r i živela S o v j e t s k a Rusija«:, Vratite n a m o b v e z n i k e
k u ć a m a « .. , 8 8
U komentaru Redakcije Zbornika dokumenata kaže se:

»Ovakav p o s t u p a k o š t r o je o s u d i o CK KPJ i P o k r a j i n s k i k o m i t e t KPJ za C r n u Goru je
o d m a h i n t e r v e n i s a o p r e k o p a r t i j s k i h r u k o v o d s t a v a d a svoje stavove p o p i t a n j u j a č a n j a o d b -
r a n e zemlje u s k l a d e sa s t a v o m C e n t r a l n o g k o m i t e t a , koji se m a k s i m a l n o zalagao da Jugos-
lavija š t o s p r e m n i j e d o č e k a agresiju fašističkih zavojevača, koju je p r e d v i đ a o . T a k o je b r z o m
i e n e r g i č n o m i n t e r v e n c i j o m C e n t r a l n o g k o m i t e t a KPJ ova g r e š k a o d m a h ispravljena, iako
je imala lokalni z n a č a j (Cetinje i Podgorica), zahvativši p a r m a n j i h jedinica u p u k u B o k e ko-
torske.«"
»Međutim, tok d o g a đ a j a u k r a t k o t r a j n o m a p r i l s k o m r a t u p o k a z a o je da su sve jedinice
sa t e r i t o r i j e Zetske divizijske oblasti koje su o p e r i s a l e protiv italijanskih divizija na Albans-
k o m f r o n t u pokazale s p r e m n o s t i o d l u č n o s t da se b o r e protiv fašističkih zavojevača i da su
u prvim d a n i m a rata pokazale z a p a ž e n e r e z u l t a t e ali su, k a o i na ostalim f r o n t o v i m a , izdajom
vojnog r u k o v o d s t v a , a ne zato š t o su vojnćki t u č e n e , m o r a l e p o d l e ć i . « ' 8
Isto tako, poznato je da su k o m u n i s t i u toku b o r b i na Albanskom f r o n t u
služili kao p r i m e r ispolj.n uija h r a b r o s t i i neustrašivosti, a mnogi su kao he-
roji položili svoje živote
Stab Druge armijske oblasti je u aktu Pov. Dj. br. 3876 22. juna 1940. go-
dine, u p u ć e n o m k o m a n d a n t u Zetske divizijske oblasti, naveo sledeće:
» P o v o d o m pojava u a k t i v i r a n i m j e d i n i c a m a Zetske diviziske oblasti, koje p o k a z u j u
znake š l e t n e po red i disciplinu, a koje su m a h o m p r o u z r o k o v a n e š t e t n i m d e j s t v o m komu-
nističkih i d r u g i h p r o p a g a t o r a koji sc nalaze ili u s a m i m j e d i n i c a m a ili m e s t i m a g d e se je-
dinice nalaze, g o s p o d i n M i n i s t a r vojske i m o r n a r i c e s Pov. Dj br. 8033 od 20. o. m. n a r e d i o
je i z m e đ u o s t a l o g
- da se o d m a h pozovu na vežbu i u p u t e u jedinice T i m o ć k e diviziske oblasti svi ko-
m u n i s t i č k i a g i t a t o r i z a koje s e s u m n j a d a s u p r o u z r o k o v a t i n a p r e d p o m e n u t i h p o j a v a . . . d a
se neki od o n i h koji se već nalaze na vežbi u a k t i v i r a n i m j e d i n i c a m a - a k o se p o k a ž e p o t r e b -
nim da se o d s t r a n e - u p u t e na d o s l u ž e n j e vežbe u jedinice na p o m e n u t o j diviziskoj oblas-
ti U koje se j e d i n i c e i g a r n i z o n e imaju u p u t i t i izvestiće k o m a n d a n t V a r m i s k e o b l a s t i .
» K o m a n d a n t Zetske diviziske oblasti n a j h i t n i j e će p r i k u p i l i p o d a t k e o o n i m a koje bi
t r e b a l o pozivati i u p u t i t i na vežbu, t a k o da se o d m a h m o g u uputiti, ćim se d o b i j u p o d a c i o
l o m e g d e ih t r e b a uputiti.
Za o n e koji se nalaze u a k t i v i r a n i m jedinicama, a s u m n j i v i su k a o p o d s t r e k a o '
prikupiti p o d a t k e i ućiniti mi p o t r e b a n p r e d l o g za u p u ć i v a n j e u j e d i n i c e T i m o č k i divizijske
oblasti.« 6 9
Na to Stab Zetske divizijske oblasti u svom izveštaju komandatu Druge ar-
mijske oblasti Pov. Dj. br. 3490 od 9. jula 1940. godine, o d g o v o r i o je:
»Prema n a r e đ e n j u toga Štaba Pov Đ br. 3876 od 22. j u n a ove godine, izveštavam sle-
deče: Da sam mišljenja da se iz aktiviranih jedinica ne treba upućivati ljudstvo sumnjivo kao
komunistički agitatori na dalje služenje u jedinicama Timoćke divizijske oblasti. . (podvukao
V.T.).
Najzad, p o z n a v a j u ć i živalj ovoga kraja, s m a i r a m da bi ovo bilo š t e t n o pio n j e g o v ug-
led i d u h . o b z i r o m na p o z n a t u n a c i o n a l n u svest i u r o đ e n o viteštvo, k a k o u p r o š l o s t i tako.
sigurno, i sada, a sa o n i m a koji nisu o v a k v o g d u h a p o s t u p i ć u bez ikakvog o b z i r a n a j s t r o ž i j e
i n a j e n e r g i č n i j e po z a k o n u .. 7 0
Odgovarajući na ovaj izveštaj. Stab U armiske oblasti je sa Pov. D. br. 4259
od 11. jula 1940. godine, između ostalog naveo:
» .Sto se tiće viteškog d u h a i n a c i o n a l n e svesti, oni se m o g u t e š k o uzimati u o b z i r kod
k o l o v o đ a r a z o r n o g dejstva, j e r su o n i inaće t u đ i n s k i plaćenici.
Stoga n e k a k o m a n d a n t p o n o v a r a z m o t r i i s t a k n u t o p i t a n j e , h l a d n o i r e a l n o , n e gubeći
iz vida ni j e d n o g t r e n u t k a s t v a r n e m o g u ć n o s t i k o n t r o l e r a z o r n i h e l e m e n a t a u a k t i v i r a n i m
jedinicama, s o b z i r o m na b r o j i k a k v o ć u njihovih starešina, pa d o s t a v i nov p r e d l o g . . « 7 '
Komandant Zetske divizijske oblasti general M. Varjaćić je sa Pov. Đ. br.
3830 od 19. jula na ovo doslovno odgovorio:
• Ponova s a m r a z m o t r i o p r e d m e t u p u ć i v a n j a ljudstva s u m n j i v a k a o k o m u n i s t i č k i agi-
tatori na dalje s l u ž e n j e u j e d i n i c a m a T i m o ć k e divizijske oblasti, pa s a m n a š a o u i n t e r e s u voj-
ne discipline da o v a k v o l j u d s t v o t r e b a da o s t a n e i dalje u svojim j e d i n i c a m a , a sve d o t l e d o k
se u vojsci ne o b e l o d a n i i ne iskusi z a k o n s k e posledice. Jer d o b i v e n i p o d a t c i van v o j s k e nisu
ni n a j m a n j e sigurni i p r e m e š t a j po n j i m a i m a o bi izvesne š t e t n e posledice. S t v a r je k o m a n -
d o v a n j a , da se k o m u n i s t i č k i agitatori, kojih s t v a r n o ima, p r o n a đ u i da im se ne da prilike
za njihov r a z o r a n rad, pa u t o m p o g l e d u izdao sam s t a r e š i n a m a p o t r e b n a u p u t s t v a , n a r e đ e -
nja i savete. poglavito p r i l i k o m svog o b i l a s k a i o s m a t r a n j a jedinica. V e r o v a t n o je da m o ž e
biti rđavih slučajeva, ali sav m o j n a p o r ide k t o m e . da se ovakvi slučajevi b l a g o v r e m e n o otk-
riju i s k r i v c i m a po Z a k o n u p o s t u p i , zašto s n o s i m o p u n u z a k o n s k u i m o r a l n u o d g o v o r -
nost . . .
. Ako k o m a n d a n t n a đ e da ipak t r e b a da u p u t i m o v o ljudstvo, ja ću bez ikakvog d a l j e g
o b j a š n j e n j a o d m a h t o i z v r š i t i . . ,« 7 J
Međutim, Ministarstvo vojske i mornarice je sa Pov. Đ. Ob. br. 4497 od 26.
jula 1940. godine dostavilo predsedniku kraljevske vlade izveštaj, u k o j e m se
kaže:
• Iz p r i k u p l j e n i h izveštaja sa t e r i t o r i j e Zetske diviziske oblasti, vidi se sledeče: d a j e rad
k o m u n i s t a n a r o č i t o u 1939. i ovoj godini jako o r g a n i z o v a n i v e o m a a k t i v a n . Njihov rad se
sastoji u r a s t u r a n j u letaka, j a v n i m m a n i f e s t a c i j a m a , p e v a n j e m k o m u n i s t i č k i h p e s a m a , po-
zdravljanju k o m u n i s t i č k i m p o z d r a v o m i n a r o č i t o agitaciji među obveznicima ( p o d v u ć e n o u
originalu), izazivanje n e p o s l u š n o s t i i u z n e m i r a v a n j e već i o n a k o u z n e m i r e n o g d u h a , zbog
prilika u svetu . ..
Iz svih p o d a t a k a sa t e r i t o r i j e Z e t s k e diviziske o b l a s t i m o ž e se zaključiti d a j e glavni
uzrok, šta se p o k r e t k o m u n i s t a , a u n e k o l i k o i federalista, p r o š i r i o i j a k o o r g a n i z o v a o . t a j š t o
se nisu p r e d u z e l e e f i k a s n e m e r e p r o t i v istih, i j a s n o se vidi da su glavni a g i t a t o r i i v o đ e ko-
m u n i s t i č k o g p o k r e t a u m n o g i m s l u č a j e v i m a učitelji, a glavni r a s a d n i c i su č e s t o g i m n a z i j e
.. . O m l a d i n a v o d e n a od k o m u n i s t i č k i n a s t r o j e n i h v a s p i t a ć a p r i h v a ć a se tih ideja,
p r o p o v e d a n i h sa k a t e d r e , i o v a k o n a p o j e n a služi, u većini slučajeva n e s v e s n o , o k o r e l i m ko-
m u n i s t i m a k a o o d l i č n o s r e d s t v o za š i r e n j e k o m u n i s t i č k e ideje i na m e s t i m a gde se stari -
poznati k o m u n i s t i n e m o g u pojavljivati . . .
. . . Interesi vojne sile nalažu, da se o v o m e s t a n j u ućin- što pre kraj. j e r bi se m o g a o o v a j
r a z o r n i rad k o m u n i s t a p r c n e t i p r e k o o b v e z n i k a na jedinice, što bi i m a l o n e d o g l e d n i h posle-
dica p o n j i h o v u sigurnost, p r i l i k o m e v e n t u a l n e u p o t r e b e n a r o č i t o u s a d a š n j e v r e m e . . . «
Zbog loga je Ministarstvo vojske 26. jula 1940. predložilo predsedniku vlade
da na teritoriji Zetske banovine, između ostalih mera, preduzme i sledeče:
»Da se svi državni i s a m o u p r a v n i činovnici, za koje se utvrdi da su k o m u n i s t i č k i ili fe-
deralistićki n a s t r o j e n i o d m a h u k l o n e iz d r ž a v n e službe.
Da se svi činovnici ( s a m o u p r a v n i 1 državni), koji su s a d a sa s l u ž b o m u m e s t u o d a k l e
su r o d o m - o d m a h p r e m e s t e .
Da k o m u n i s t i m a sudi st-mo Sud za zaštitu d r ž a v e i da se svi i s t a k n u t i k o m u n i s t i i fe-
deralisti, n a r o č i t o njihov prvak P l a m e n a c Petar iz Boljevića. i n t e r n i r a j u u k o n c e n t r a c i o n e
logore.
Da se p e n z i o n e r i m a i svima o n i m a , koji p r i m a j u ma k a k v u p o m o ć od države, a poznati
su k o m u n i s t i ili federalisti, u k i n e penzija - p o m o ć .
Da se e n e r g i č n i i e i oštrije p o s t u p a sa k o m u n i s t i m a u s v i m a n j i h o v i m javnim nastupi-
m a . . .« 7 J
U vezi sa zahtevom predsednika jugoslovenske vlade »da se u cilju održa-

vanja javnog r e d a i p o r e t k a pozovu na vežbu k o m u n i s t i i u o p š t e lica koja su
se istakla svojim ilegalnim i d e s t r u k t i v n i m radom«, ministar vojske i morna-
rice je a k t o m Str. Pov. Đ. br. 10013 od 4. oktobra 1940. godine obavestio pred-
sednika vlade da su u Ministarstvu vojske i mornarice izvršene »sve pripremne
mere za ovaj posao«. (Podvukao V. T.). Zatim se dodaje:
• Po d o b i v e n i m p o d a t c i m a i s p i s k o v i m a iz Ministarstva U n u t r a š n j i h poslova p r e d v i đ e n
b r o j od o k o 1000 ovih lica p o v e ć a n j e sada na 1990 a u izgledu je da ce se j o š z n a t n o povećati.
Sa o v o g a razloga, kao i da bih m o g a o p r i s t u p i t i o s t v a r e n j u ove zamisli i o t p u s t i l i već
i z r a đ e n a n a r e đ e n j a , m o l i m Vas g o s p o d i n e P r e d s e a n i č e . da izvolite n a r e d i t i da se š t o p r e iz-
radi U r e d b a sa z a k o n s k o m s n a g o m po o v o m e p i t a n j u te k a k o bi se pri r a d u po o v o j stvari
raspolagalo potrebnim zakonskim ovlaštenjima
Ministarstvo unutrašnjih poslova je raspisom od oktobra 1940. godine upo-

zorilo b a n s k e u p r a v e na p o j a č a n e akcije k o m u n i s t a u vojsci sa v e o m a detalj-
nim p r i m e r i m a te aktivnosti. Pošto je ovo ministarstvo i ranije u n e k o l i k o ma-
hova intervenisalo, o n o se i ovoga puta pozvalo i upozorilo na raspise Pov. I
br. 22301 od 27. m a j a 1940. godine, na Pov. I br. 39152 od 17. s e p t e m b r a 1940.
godine i na raspis Pov. br. 43210 od 10. o k t o b r a 1940. godine, i dodalo:
• O svim e v e n t u a l n i m p o j a v a m a po ovoj akciji h i t n o izveštavati«.
Na osnovu ovog raspisa b a n s k e u p r a v e su preduzele o d g o v a r a j u ć e mere,
a Kraljevska banska uprava V a r d a r s k e banovine je o v a j raspis Ministarstva
u n u t r a š n j i h poslova sa Pov. II br. 13094 od 31. o k t o b r a 1940. godine dostavila
načelniku sreza Skoplje
»radi z n a n j a i u p o z o r e n j a na p o s t o j e ć a n a r e đ e n j a u r a s p i s i m a ove u p r a v e Pov. II br.
5959/40, Pov. II br. 1159/40 od 23. IX t. g., po k o j i m a p o s t u p a t i i p r e d u z i m a t i sve p o t r e b n e
m e r e da se svaka akcija k o m u n i s t a osujeti, a n a r o č i t o njihov r a a i akcija u vojsci.
0 svima s a z n a n j i m a i p o j a v a m a po ovoj akciji n a j h i t n i j e obaveštavati«. 7 8
Najverovatnije je da su i ostale banske u p r a v e postupile na sličan naćin.

U Izvodu iz mesečnog izveštaja Stab Primorske armijske oblasti Str. Pov. Đ.
Ob. br. 290 od 3. oktobra 1940. godine, obaveštavajući Ministarstvo vojske i mor-
narice, navodi:
• . . . 3. - ' K o m u n i z a m ' ( p o d v u č e n o u originalu)
a) na teritoriji J a d r a n s k e divizijske oblasti:
K o m u n i s t i č k a akcija u t o k u m e s e c a ( s e p t e m b r a - p r i m . V.T.) uzela je većeg m a h a , a
ista se n a r o č i t o ispoljila j e d n o v r e m e n i m k o m u n i s t i č k i m d e m o n s t r a c i j a m a 1. s e p t e m b r a t. g.
u većem b r o j u m e s t a na teritoriji.
S e m toga, z a p a ž e n o je š i r e n j e k o m u n i s t i č k i h letaka, p e v a n j e k o m u n i s t i č k i h p e s a m a i
p o k l i k a i slične pojave. K o m u n i s t i č k o p r e v i r a n j e je n a r o č i t o veliko u Splitu, gde je u t o k u
m e s e c a 2 p u t a bio g e n e r a l n i štrajk r a d n i k a sviju kategorija, a 26. s e p t e m b r a p o n o v n o gene-
ralni štrajk r a d n i k a J a d r a n s k i h b r o d o g r a d i l i š t a .
Po s v e m u sudeći, sva ova akcija k o m u n i s t a d i r i g o v a n a je iz j e d n e c e n t r a l e za čitavu te-
ritoriju, j e r s k o r o svi k o m u n i s t i č k i ispadi bivaju j e d n o v r e m e n o svuda, k o m u n i s t i č k i štam-
pani materijal je s k o r o s v u d a isti. isti su poklici i natpisi, t a k o da se ne m o ž e izbeći utisak
da se to vrši planski i d i r i g o v a n o sa j e d n o g mesta. I u o v o m p o g l e d u bi n e o p h o d n o p o t r e b n o
bilo da se d e f a n z i v n a o b a v e š t a j n a služba pojača, te da se c e n t a r ove k o m u n i s t i č k e akcije za
teritoriju o t k r i j e i o n e m o g u ć i , k a k o ne bi došlo v r e m e n o m i do težih d o g a đ a j a . . .
. . . b) na teritoriji B o k e Kotorske:
Jača akcija ljotićevaca izazvala je o g o r č e n j e k o m u n i s t a , t a k o da je i z m e đ u ovih d o š l o
do fizičkog r a z r a č u n a v a n j a 30. avgusta t. g. u 21. 15 časova na p r i s t a n i š t u u K o t o r u .
Prisutni o p š t i n s k i r e d a r i pokazali su se p o t p u n o n e m o ć n i i nedorasli situaciji. Uhvatili
su baš j e d n o g od n a p a d n u t i h , koga je g r u p a k o m u n i s t a o p k o l i l a i dalje zlostavljala. Dotični
je čak i p r i t v o r e n , ali je na nečiju intervenciju pušten.«
Daije se govori o aktivnosti k o m u n i s t a n o ć u i z m e đ u 31. avgusta i I. s e p t e m b r a u Ko-
t o r u i I. s e p t e m b r a u selu Dragulju o p š t i n e Risan, gde je p o z n a t a g r u p a k o m u n i s t a pet p u t a
pevala pesmu:
»Sa Balkana kliče vila, oj Rusijo majko mila; ej da mi je i da mogu. Lenjinovom doći
grobu i crvenu nosit robu«. Posle ispevanih pesama klicali su: »2iveo Staljin. Ziveo Sovjetski
Savez«...
. . . v) na teritoriji Š t a b a Šibenika:
K o n c e m p r o š l o g m e s e c a osetila se jača akcija k o m u n i s t a , što je bilo izneto u prošlo-
m e s e č n o m izveštaju .. .
. . N a d a n 1. s e p t e m b r a t. g. k o m u n i s t i č k e d e m o n s t r a c i j e su izbile i u selima Betini, Zla-
rinu, K r p a n j u , Rogoznici, P r i m o š t e n u , V o d i c a m a i Z a t o n u .
S v u d a u p o m e n u t i m m e s t i m a na k u ć a m a i zidovima ispisane su k o m u n i s t i č k e parole,
koje su vikali i d e m o n s t r a n t i , i to: .Kruha, r a d a i slobode', .Dole s k u p o ć a ' , ,Dole špekulacija'.
.Dole fašizam'. .Živeo Staljin. Živeo Sovjetski Savez', .Živela S o v j e t s k a Rusija', .Živeo r a d n i na-
rod', . H o ć e m o se boriti protiv Italije'. .Dole fašizam'. .Dole kapitalizam', .Dole Rat', .Tražimo
savez sa S o v j e t s k i m Savezom'.
U selu Z a t o n u i V o d i c a m a , p o r e d n a v e d e n o g , o r g a n i z a t o r i su postavaljali p i t a n j a masi.
i to: .Jeste li s p r e m n i b r a n i t i državu'. J e s t e li za socijalnu p r a v d u ' ; .Hoćete li b r a n i t i da vam
drugi ne o t m e Vaše tlo' - Na o v o je m a s a složno o d g o v o r i l a p o t v r d n o . Pored toga. p e v a n e
su i p e s m e .Ne b o j m o se b r a ć o Musolinija d o k je n a m a s l a v e n s k o g Staljina' i .Ne b o j m o
se b r a ć o Italije d o k je n a m a S l a v e n s k e Rusije ..
. g) Na teritoriji k o m a n d e m e s t a Dubrovik . . . 1. s e p t e m b r a o k o 20 č a s o v a j e d n a gru-
pa od o k o 100 lica k o m u n i s t i č k i o r i j e n t i s a n i h radnika, p r i r e d i l a je p r e d p a l a t o m .Sponza' u
D u b r o v n i k u miting . . . Tom p r i l i k o m palo je i n e k o l i k o p o k l i k a ' .Ziveo Staljin', .Živela Ru-
sija', š t o j e m a s a s a o d u š e v l j e n j e m p r i h v a ć a l a . . . Policija j e r a s t e r a l a d e m o n s t r a n t e . . . « "
Ministarstvo unutrašnjih poslova je u oktobru 1940. godine sa Pov. br.

45367/40 dostavilo raspis banskim upravama povodom pojačane aktivnosti KP
u vojsci. Pošto je ovaj raspis o b u h v a t i o tako reći k o m p l e t a n rezime delatnosti
Komunističke partije u vojsci, to se ovde daje u celini, j e r se o d n o s i na tu de-
latnost, tim pre što je v e o m a interesantan.
»Ministarstvo p r i m a izveštaje iz kojih razabire, da su k o m u n i s t i svoju akciju u vojsci
ne s a m o nastavili, n e g o i pojačali.
P r o u č a v a n j e m m a t e r i j a l a došlo se do svih o n i h p o d a t a k a koje je K o m u n i s t i č k a partija,
p r e k o svojih organizacija, n a r e d i l a da se u n a š o j vojsci s p r o v e d u
Upućujući svoje č l a n o v e na činjenicu, da su radnik i seljak najjači i n a j o p a s n i j i za sa-
d a š n j i p o r e d a k u p r a v o tada, kad se o n i nalaze u vojsci, k a d a i m a j u u r u k a m a o r u ž j e , u k a z u j e
K o m u n i s t i č k a p a r t i j a n a pravilan naćin b o r b e p r e m a ovim zadacima:
I) boriti se za bolju h r a n u i p o s t u p a k :
2 ) boriti sc za n e o d l o ž n u p o m o ć p o r o d i c a m a mobiliziranih, i to u t a k v o m iznosu, da
će p o r o d i c a zaista moći da živi;
3 ) boriti se za n e d e l j n u platu vojnika, koja će biti d o v o l j n o velika da će vojnik moći
sebi d a o b e z b e d i n a j n u ž n i j e svoje p o t r e b e ;
4 ) boriti se za r e d o v n e d o p u s t e , n a r o ć i t o za v r e m e n e o d l o ž n i h poljskih radova:
5 ) da se p r e k i n e sa s i s t e m o m p r o t e k c i je b o g a t a š k i h sinova, koji se izvlače n o v c e m od
služenja, d o k sirotinja ide u vojsku po dva tri p u t a pa i više;
6 ) da se vojnicima d a d e oružje, k a k o bi mogli da se vežbaju u njegovoj u p o t r e b i , i k a k o
bi se m o g a o sprećiti svaki p o k u š a j da se njihova z a j e d n i č k a snaga u p o t r e b i p r o t i v njihovih
interesa:
7 ) da se vojnicima daju p u n a politička p r a v a i da im se u vojsci o m o g u ć i da p r a t e bor-
bu m a s a (čitanje novina, vojnički sastanci, vojnički zborovi itd.);
8) da se v o j n i c i m a dozvoli i o m o g u ć i , k a k o bi legalno i o t v o r e n o mogli izabrati svoje
vojničke organizacije, koje će se brinuti, da vojnici b u d u p o š t e đ e n i od š i k a n a i p r e t e r a n i h
napada.
U p r o v e d b i ovde n a b r o j a n i h z a d a t a k a u k a z u j e se k a o najvažniji sledeči sistem:
a) k o m u n i s t i t r e b a j u svaki d a n i na s v a k o m k o r a k u da o b a v e š t a v a j u v o j n i k e o suštini
političkih d o g a đ a j a i o pravim i n t e r e s i m a r a d n i k a i seljaka, a n j i h o v o j b o r b i u vojsci ne d a j u
j a s n u političku svest;
b ) k o m u n i s t i m o r a j u d a z n a j u d a b o r b a vojnika n e m o ž e d a b u d e u s p e š n a , n e g o s a m o
o n d a k a d a je u n a j t e š n j i m političkim i o r g a n i z a c i o n i m v e z a m a sa p o k r e t o m r a d n i h m a s a van
logora, a da bi se to o b e z b e d i l o . da k o m u n i s t i u vojsci i za k r a t k o v r e m e u s p o s t a v l j a j u svoje
p a r t i j s k e jedinice, koje ce staviti pod r u k o v o d s t v o n a d l e ž n i h partijskih f o r u m a .
Iz ovih d e t a l j n i h z a d a t a k a , koje je k o m u n i s t i č k o vodstvo u p u t i l o svojim č l a n o v i m a na
izvršenje vidi se. da se k o m u n i s t i č k a p r o p a g a n d a u vojsci ima da organizuje, p o j a č a i spro-
vede. N a r o ć i t o su o p a s n i zadaci o z n a č e n i pod tać. 6, 7 i 8 a koji se m o r a j u s m a t r a t i p r a v i m
i j e d i n i m ciljem koji vodi do p r e u z i m a n j a vlasti kad za to d o đ e v r e m e .
Ministarstvo s k r e ć e p a ž n j u p o d r u č n i m vlastima n a ove n a j n o v i j e z a d a t k e k o m u n i s t i č -
ke p r o p a g a n d e u vojsci, s tim da se u s a r a d n j i sa vojnim vlastima p r e d u z m u e n e r g i č n e m e r e
s p r e č a v a n j a i o n e m o g u ć a v a n j a p o m e n u l e k o m u n i s t i č k e akcije . . .
11
. e v e n t u a l n i m p o j a v a m a po o v o j akciji h i t n o o b a v e š t a v a t i . . . « "
Komandant 'I armijske oblasti, u svom izveštaju Ministarstvu vojske i mor-

1 1 u b . br. 189 od 25. januara 1941. godine, naveo je da je 23. j a n u a r a
na zelezntcku stanicu u Ljubljani oko 12. 15 časova d o p u t o v a l a iz Tržiča j e d n a
g r u p a obveznika-levićara pozvanih na vežbu i d a j e o d m a h , pod n a d z o r o m po-
licijskih organa, s p r o v e d e n a i u k r c a n a u g a r n i t u r u p u t n i č k o g voza, koji je u
13,30 časova polazio za Zagreb. Zatim je ojačana policiska straža, da bi spre-
čila ispade i d e m o n s t r a c i j e obveznika i publike, zabranila publici da pristupi
vagonima. Oko 13,15 časova došli su na železničku stanicu obveznici iz Ljub-
ljane, u pratnji svojih poznanika i rođaka. Pošto prilikom u k r c a v a n j a te g r u p e
u voz policija nije dozvolila p r i s t u p njihovim rođacima, došlo je do ispada i,
uz povike: »Dole policija«, »dole korupcija« »živela Sovjetska Rusija«, »živela
svetska revolucija« itd, t a k o da su prisutni policiski organi e n e r g i č n o inter-
venisali, brzo ispraznili p e r o n i uhapsili oko 20 d e m o n s t r a n a t a koje su »spro-
veli nadležnim vlastima u cilju daljeg zakonskog p o s t u p k a « . ' 8
Ministarsko vojske i mornarice je sa Str. pov. Đ. br. 1061 od 19. februara
1941. naredilo da se u cilju izvršenja radova na utvrđivanju državne teritorije
f o r m i r a 35 radničkih bataljona, 3 kadrovska bataljona i 1 s m o s t a l n a radnička
četa, s tim da radnički batal joni imaju štab i po 4 radničke čete. N a r e đ e n j e m
je bilo p r e d v i đ e n o da se pozivanje na v e i b u vrši u šest partija, s tim da trajanje
vežbe svake partije b u d e po 6 nedelja. 7 9 Dok su za f o r m i r a n j e ovih bataljona
bili predviđeni p r e t e ž n o nesloveni (samo je mali b r o j mogao imati oko 25°/o
neslovena), dotle su svi tzv. »radni bataljoni«, koji su f o r m i r a n i u j e s e n 1940.
godine, u stvari, bili u k o n c e n t r a c i o n i m logorima.
Prilikom u p u ć i v a n j a k o m u n i s t a u r a d n e bataljone u t o k u 1940. i 1941. go-
dine po n a r e đ e n j u Ministarstva u n u t r a š n j i h poslova bilo je p r e d v i đ e n o da se
u spiskove k o m u n i s t a unose lica o p a s n a po javni m i r i p o r e d a k , koja su sud-
ski osuđivana kao komunisti, a posle izdržavanja kazne nisu prestala da de-
iuju u d u h u k o m u n i s t i č k e ideologije, zatim lica čija je k o m u n i s t i č k a akcija
opšte poznata i opasna, koja se pojavljuju kao inicijatori i p o t s t r e k a č i u raz-
nim n e d o p u š t e n i m akcijama, d e m o n s t r a c i j a m a , š t r a j k o v i m a itd. i koja su se
stalno bavila ilegalnim r a d o m , k a o i lica, n a r o č i t o intelektualci, čija se komu-
nistička delatnost osećala, j e r oni
»pretstavljaju p r a v u opasnost, kao epidemićno leglo komunističkog mikroba, koji se
od njih Siri. Njihov rad se može videti kroz predavanja, razne govore, članke, brošure, knjige,
izražena gledišta, rad m e đ u omladinom, školama itd. što sve to vešto prilagođavaju legalnos-
ti. t a k o da se ne mogu podvrći zakonskoj odgovornosti.« 8 0
Međutim, dok su u praksi mnogi n e m i l o s r d n o gonjeni i osuđivani nije
bio mali b r o j ni onih koji su, zbog neobjektivnosti i nesavesnosti nevini stra-
dali, k a k o to priznaje i Kraljevska b a n s k a u p r a v a V a r d a r s k e b a n o v i n e u aktu
Str. pov. II br. 19 od 11. m a r t a 1941. godine.
U ovom o d e l j k u zabeleženi su s a m o neki slučajevi s p r e č a v a n j a k o m u n i s -
tičke delatnosti i aktivnosti KPJ pretežno a d m i n i s t r a t i v n i m m e r a m a , p o š t o
nisam raspolagao p o d a c i m a o d r u g i m k o n k r e t n i m s u r o v i m fizičkim i d r u g i m
raznim represalijama i o b r a č u n i m a , istragama, s u đ e n j i m a i m a l t r e t i r a n j i m a .
Koliko je u jugoslovenskoj vojsci p o k l a n j a n a pažnja k o m u n i s t i č k o j p r o p a g a n -
di može se j a s n o dokazati č i n j e n i c o m da su sve starešine, počev od k o m a n -
dira čete pa na više. m o r a l e svaka tri m e s e c a dostavljali p r e t p o s t a v l j e n o m po-
verlji v izveštaj o k o m u n i s t i č k o j delatnosti, bez obzira da li je ili nije bilo, a o n e
starešine koje ga u o d r e đ e n o m r o k u ne bi dostavile u z i m a n e su na strogu od-
govornost. No, činjenica je da su k o m a n d i r i četa, baterija i e s k a d r o n a izuzet-
no vodili n e k u k o n t r o l u i da su najčešće u izveštaju navodili: »U ovoj ćeti (ba-
teriji. e s k a d r o n u ) nije bilo ma kakve k o m u n i s t i č k e propagande.«
Isto tako poznato mi je d a j e u Obaveštajnoj upravi Glavnog g e n e r a l š t a b a
postojala K a r t o t e k a za sve o s u đ e n e k o m u n i s t e po Z a k o n u o zaštiti države.
NAPOMENE
1
Pregled istome Saveza komunista Jugoslavije. B e o g r a d , 1963, l a t i n i č n o i z d a n j e (PISKJ). str.
74-76
1
Josip B r o z Tito. Borba i razvoj KPJ između dva rata. b r o š u r a u listu -Politika«, B e o g r a d .
1977. s t r 4.
3
Isto. str. 77-78.
38
F e r d o Culinović, Jugoslaviju između dva rata. I Zagreb, 1961. str. 359-362.
3h
PISKJ, str. 81-88.
4
Isto, str. 104-107.
5
Isto, str. 95-97.
8
Isto, str. 111-119
' Isto, str. 125-128.
7
» Isto, str. 138.
' Isto. str. 145-146.
Enciklopedija Jugoslavije, Leksikografski zavod, t o m 4, Z a g r e b , str. 305-307.

9
PISKJ. str. 184-186, 190-191.
* Isto. s t r 192-194
»b Isto. str. 201-207.
'o P e r o D a m j a n o v i ć , Značaj Titovog »Pisma za Srbiju«. »Politika«. 29. f e b r u a r 1980, Beog-

rad.
1t
* PISKJ. str. 200-201.
'' Iz neobjavljenih spisa druga Tita do 1941. godine. Izvod iz izbora tekstova i komentara Pera
Damjanoviča, Dragice Lazarević i Vbavke Vujoievič (Iz neobjavljenih spisa druga Tita), »Politika«,
21. maj 1972.
"» J o s i p B r o z Tito, n. d., str. 27.

12
Dr Dušan Biber, Jugoslavija na raskršću 1939. godine, »Politika« 4. o k t o b a r 1971. godine,
Beograd.
,2
» J B Tito. n. d. str. 27.
,2b
Aprilski rat 1941, Zbornik dokumenata, I knjiga. Istorijski institut JNA. B e o g r a d , 1969.
( S k r a ć e n o - AR 1941, ZD. I), d o k . 1. str. 11-17; Arhiv r a d n i ć k o g p o k r e t a (ARP). reg. br. 7632/11.
1-1 (1939).
' 3 PISK. str 242-243

14
AR 1941, ZD. I, dok. I. str. 11-17; ARP. reg. br. 7632/H. 1-1 (1939).
<» AR 1941. ZD. I. d o k . 2. str. 17-20; ARP. Zbirka Korać, 3. 20-23; AVII, reg. br. 7 / 4 9 - 5 1 .
18
Iz neobjavljenih spisa druga Tita »Politika«. 23. V 1972, B e o g r a d .
" AR 1941, ZD. I, d o V 29. str. 125-133; ARP. reg. br. 7 6 1 3 I / I I I , 4 - 1 (38).
" J B Tito. isto. str. 32.

19
J. B. Tito. isto, str. 33.
20
AR 1941, ZD, I. dok. 36. str. 163-169; ARP. reg. br. 7616/11. 1-4 (39)
21
AR 1941, ZD. 1. dok. 37. str. 169-171; ARP. br. 4996/VI, 3 - 8 (39).
22
AR 1941, ZD, I. dok. 52. s t r . 2 0 9 - 2 1 1 . »Proleter« o r g a n CK KPJ, 1929-1942, Beograd, 1968,
izdanje. Arhiva I n s t i t u t a r a d n i ć k o g p o k r e t a (AIRP) str. 641-642. »Proleter«. XV. m a j 1939, b r . l .
23
AR 1941, ZD. I. dok. 163. str. 540-544; AIRPJ. br. 171 / 1 , 2 - 1 / 4 0 »Proleter«, o r g a n CK KPJ,
br. 1-2 ( j a n u a r - f e b r u a r 1940).
24
AR 1941, ZD. I, dok. 107, str. 375; AVIL F - I 7 , r e g br. 59/4, k 76.
25
PISKJ, str. 261.
28
Isto, str 265-266.
21
J. B Tito. isto. str. 35. i 36.
28
AR 1941. ZD, I. dok. 85. str. 331-336.
29
AR 1941, ZD, I. d o k . 144. str. 481-484: AIRPJ, br MF 143/531 (108-109).
30
AR 1941, ZD, I. dok. 147, str. 499-501; DDI. IX. 2, d o k . 496.
31
AR 1941, ZD, I, dok. 160, str. 521-526; AIRPJ, br. 4702/11, 3-1 (39).
32
AR 1941. ZD, I, dok. 154, str. 509-510: AVII. F-17, reg. br. 64/4, k. 76.
32a
AR 1941, ZD. I. d o k 156, str. 513; AVII, F-17; reg. br. 63/4, k. 76.
33
AR 1941. ZD. I. dok. 170. str. 554; AIRPJ, 15I99IVI, 3 - 6 / 4 0 .
34
AR 1941, ZD. I. d o k 229 str. 679-683, Arhiva istorije r a d n i č k o g p o k r e t a S r b i j e (AIRPS).
reg. br 7 1 / 1 7 5
34
AR 1941, ZD. I. dok. 259, str. 760-761, AIRPS. reg. br. 7/150.
38
AR 1941, ZD, I. dok. 273. str. 794-800; AIRPJ, reg. br. 3212, 2 - 8 (40).
37
J. B. Tito. n. d., str. 36-37.
38
PISKJ. str. 284.
39
Isto, str. 285.
40
Arhiv Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (ASFRJ), dok br. 226/II-1-5/4I).
4
' Isto.
42
AIRPJ. br 226/II. 1 - 5 / 4 1 ) .
43
AIRPJ, br. 4733/11, 2 - 5 / 4 1 ) .
44
Arhiv CK SKJ. reg. br. 4 7 0 9 / H . 2 - 2 / 4 1 .
48
Original na s l o v e n a č k o m , n e r e g i s t r o v a n u INIRS, fascikla letaka 1941.
48
Arhiv CK SKJ. reg. br. I8949/II. 2 - 8 / 4 1 .
K o m u n i s t i Bitoljskog r e g i o n a su. o t v o r e n o , planski ( p r o t i v n o d i r e k t i v a m a C.K.K.P.J) sabo-
tirali ratne pripreme jedinica bivše jugoslovenske vojske (46. p e š a d . i 29. ari. p u k a ) , a Sto je j a s n o
i n e d v o s m i s l e n o izneto u listu - B o r b a « od 3. do 12. o k t o b r a 1973. g. p o d n a s l o v o m » K a k o se ra-
tovalo u Bitolju«.
R a z u m e se da je o v a k a v Stetoćinski p o s t u p a k bitoljskih k o m u n i s t a u tim d a n i m a bio za
svaku o s u d u , j e r je o č e v i d n o slabio zajednički o t p o r antifašističkih s n a g a i p o m o g a o a g r e s o r u
u b r z o m p r o d i r a n j u u Pelagoniju.
4?
Zbornik dokumenata i podataka o NOR jugoslavenskih naroda (ZD NO RJ), t o m II. sv. 2,
PISKJ. str. 3 0 0 - 3 0 1 .
48
AIRPJ. reg. br. 244. I. 1 - 1 / 4 1 ) .
49
«Komunist«, br. 3. Beograd, 1947, str. 13-37
80
Isto. s t r 20-22.
8
' Isto, str. 23-24
M AR 1941. ZD, I. dok. 35, str. 161: AVII reg. br. 2 / 2 - 1 . k 6
« AR 1941. ZD. I. dok. 35. str. 161 162 W I I , br 2/2.-1 k. 6.

64
AR 1941. ZD. I. dok. 54, s t r 218-222 reg br. 8 / 2 k 6.
56
AR 1941. ZD, I. dok 64. sir 252. 258-260; AVII. F-17. reg. br. 5 6 / 4 k. 76.
56
AR 1941, ZD, I, 101, s t r 363 367: AVII, reg. br. 3/3-1, k 7.
87
AR 1941, ZD. I. dok. 124, str. 412-416: AVII. F-17. reg br 6 0 / 4 . k 76.
58
AR 1941, ZD. I. dok. 128. str 425-127; AVII. F-17 reg br. 38/24. k. 79.
69
AR 1941. ZD. I. dok. 129. str 472-129, AVL F-17, reg. br. 17/4-1, k II.
80
AR 1941. ZD, I. dok. 134. str 437-456; AVIL F-17 reg. br. 2/19. k. 94.
81
AR 1941. ZD. I. dok. 135. str. 457-458; AR 1941. ZD. I. d o k . 161, str. 527-528; AVII. F-17.
reg. br. 6 1 / 4 . k 76.
« AR 1941, ZD. I. dok. 155. str. 511-512; AVII. reg. bi 4 I I i 4 / 2 - 2 . k. 6.

83
AR 1941. ZD. I, d o k . 166. str. 546-549; AVII. F-17. reg. br. 5 / 4 - 1 . k 36.
Do p o b u n e na krstarici »Dalmacija« d o š l o je I. d e c e m b r a 1939. godine, k a d a je g r u p a od

d e s e t p o d o f i c i r a o d b i l a da i/vrši n a r e đ e n j e prvog b r o d s k o g o f i c i r a da se javljaju i z m e đ u 13 i 22
časa svakog sata d e ž u r n o m b r o d s k o m oficiru radi s m o t r e s p r e m e (AVII, F-17, reg. br. 3/2, k.
II).
84
AR. 1941, ZD, I, d o k . 195; str. 604-607, AVII, F-17, reg br. 58. 9. k. 80
86
AR 1941, ZD. I. d o k . 178, str. 5725: AVII. reg. br. 17/1-1. k. 60.
88
AR 1941, ZD. I. d o k . 224. str. 660-663; AVII, F-17. r e g br. 10/2-1.
87
AR 1941. ZD. I. d o k . 224. str. 663, p r i m . 3.
88
Isto, str. 668. prim. 2.
89
AR 1941, ZD. 1. d o k . 245, str. 718: AVII. F-17, reg. br. 4 / 2 0 , k 79. Komanda Druge armijske
oblasti je sa Pov. Đ. br. 3921 od 26. aprila 1940 obavestila k o m a n d a n t a Zetske divizijske oblasti
da se obveznici - p r e m a o b a v e š t c n j u k o m a n d a n t a Pete a r m i j s k e oblasti Pov. Đ. br. 3415 od 22.
juna 1940. - u p u ć u j u i u 9. pešadijski puk u Negotinu. 20. pcšadiiski puk u Zajećaru. 14 pešadijski
puk u Knjaževcu. 4. artiljeriski puk u Z a j e ć a r u i 20. s a m o s t a l n i artiljerijski divizion u Kniaževcu
(AR, 1941, ZD. I. dok. 246. str. 719; AVII. F-17. reg. br 5/20. k 79.
'o AR 1941, ZD, 1. d o k . 253. str. 745-747; AVII. F-17. reg br. 5 / 2 0 . k. 75.
71
Isto. str. 746.
72
Isto. str. 747. Iz ove p r e p i s k e se vidi da je i u vojsci bilo. istina, izuzetnih slučajeva da
se na k o m u n i s t i č k u d e l a t n o s t gledalo d r u g i m o č i m a ili da joj se nije p o k l a n j a l a ozbiljna pažnja,
n a r o ć i t o o d s t r a n e nekih m l a đ i h oficira.
73
AR 1941. ZD, I. dok. 257. str. 755-757; AVIL F-17. reg br. 2 1 / 4 - 7 , k. IL
74
AR 1941, ZD. I. dok. 277. s t r 817-818, AVII. F-17. reg. br. 16/1, k. 138.
78
AR 1941, ZD. I, d o k 290, str. 868-869; AVII, F- 17, reg. br. 1/36. k. 70.
78
AR 1941, ZD. 1.275. s t r 808-810; AVIL F-17, reg br 2 6 / 4 - » k. I I .
" AR 1941. ZD. I. dok. 290, str. 868-869; AVII. F-17. reg. br. 1/36. k. 79.
7
» Original u AVII, reg. br. 5 / 4 - 1 . k. 1
79
P r e p i s u AVII. n e r e g i s t r o v a n .
Original u AVII. n e r e g i s t r o v a n .
ŠOVINISTIČKE, SEPARATISTIČKE I NEPRIJATELJSKE
ORGANIZACIJE U JUGOSLAVIJI
NACIONALISTIČKE I SOVINISTlCKE ORGANIZACIJE U SRBIJI

»JUGOSLOVENSKA AKCIJA«, »BORBASl«. »ZBOR«. »ČETNIČKO UDRUŽENJE«
Početkom j a n u a r a 1930. godine u Beogradu je osnovano nacionalističko ud-

ruženje »Jugoslovenska akcija«, sa sledečim osnovnim p r o g r a m o m : da pruža
punu p o d r š k u režimu šestojanuarske diktature; da se bori za učvršćivanje
vladaočevog apsolutizma i ukidanje parlamentarizma, da se izgrađuje nt)v po-
litički poredak na sistemu šestojanuarske diktature, s tim da se država i nacija
stavljaju iznad svega, tj. da se sve ima podrediti ciljevima i idejama državne
politike, da bi država mogla obezbediti »harmoničan život svih staleža«. Dak-
le, program ovog Udruženja predviđao je očuvanje unitarističkog i centralis-
tičkog državnog u r e đ e n j a sa dinastijom Karađorđevića na ćelu, tj. totalitarnu
vladavinu jedne partije, slično p r o g r a m u Nacional-socijalističke partije Ne-
maćke.
23. maja 1932. godine održan je prvi javni s k u p delegata »Jugoslovenske
akcije«, u stvari Prvi osnivački kongres, »radi utvrđivanja smernica za rad u
n a r o d u i d o n o š e n j a statuta«. Program je donet u vidu rezolucije, čije su se bit-
ne karakteristike ogledale u sledečim načelima:
- polazi se od i n t e g r a l n o g j u g o s l o v e n s t v a i m o n a r h i j e ,
- traži se nov d r u š t v e n i p o r e d a k na bazi e k o n o m s k e i s o c i j a l n e organizacije;
- » h a r m o n i j a i z m e đ u r a d a i kapitala« o s t v a r u j e se p u t e m s a r a d n j e » p r o f e s i o n a l n i h or-
ganizacija i d r u g i h u s t a n o v a s o c i j a l n e zaštite«,
• izlaz iz p o s t o j e ć e krize t r e b a tražiti u p l a n s k o j organizaciji p r i v r e d e sa j e d i n s t v e n i m
p r i v r e d n i m v o d s t v o m , na ćelu »novih p r i v r e d n i h organizacija«, s tim da »Jugoslovenska ak-
cija« »zađe u n a r o d « i p o s t a n e » o d l u č a n faktor« u d r ž a v n o m životu. Tada su izabrani vodstvo
p o k r e t a i C e n t r a l n i o d b o r , a u Z a g r e b u je p o k r e n u t o i z d a v a n j e lista »Jugoslovenska reć«.
Ova politička organizacija je osudila Zagrebačke punktacije kao pregra-
du »nedeljivog jugoslovenskog naroda«. Na sastanku 22. o k t o b r a 1933. izab-
ran je Direktorijum (čiji je generalni sekretar bio Velibor Jonić), sa zadatkom
»da organizuje pokret i upravlja njime do kongresa«. Već 27. maja 1934, na
zborovima u Slavoniji, ovaj pokret prelazi na antirežimske pozicije: n a p a d a
parlamenat, korupciju režima, državne institucije i dr. Opozicioni stav »Ju-
goslovenske akcije« i njen demagoški socijalni program (seljak, seljačka dr-
žava. »mali čovek«, k a o glavne parole) privukao je jedan deo o s i r o m a š e n i h se-
ljaka i radnika, tako da ovi slojevi, zbog pasivnosti g r a đ a n s k e opozicije, nalaze
o d u š k a svome nezadovoljstvu.
Jugoslovenska nacionalna stranka (JNS), čiju su okosnicu predstavljali
pripadnici Radikalne stranke, dočekala je pojavu »Jugoslovenske akcije« sa
p u n o nade da će joj ukazati n e o g r a n i č e n u političku p o m o ć u s p r o v o đ e n j u šes-
tojanuarskog p r o g r a m a , a p o s e b n o u vrbovanju mase glasača za njene partij-
ske i političke ciljeve. No. posle kraćeg vremena, vodstvo »Jugoslovenske ak-
cije« s m a t r a l o je da predstavnici Jugoslovenske nacionalne stranke »nisu us-
peli da organizuju n a r o d u d u h u 6. januara«. Veliki s u k o b m e đ u njima bio je
na pomolu. Očevidno, b o r b a za vlast bila je osnovni uzrok. Jugoslovenska na-
cionalna (viadajuća) s t r a n k a pokušava da pritiskom i p r e t n j a m a prinudi vod-
stvo »Jugoslovenske akcije« da priđe stranci ili da se proglasi kao zasebna po-
litička stranka. Tako je. pod pritiskom režima, 1. jula 1934. godine došlo do
Vanrednog kongresa »Jugoslovenske akcije« u Zagrebu, ali je Klub poslanika
JNS istog m e s e c a o š t r o osudio n j e n o političko držanje, optužujući je da seje
razdor i n e p o v e r e n j e . Pokušaj »Jugoslovenske akcije« da se a f i r m i š e kao »ne-
zavisan politički socijalno-nacionalni pokret« nije uspeo. Ministarstvo unut-
rašnjih poslova nije o d o b r i l o njen politički rad, vec ga je p o t p u n o zabranilo
u s e p t e m b r u 1934 poverljivim n a r e đ e n j e m b a n s k i m u p r a v a m a . Kasnije, zbog
zahteva poslanika JNS da se »Jugoslov enska akcija« »tiho likvidira«, n j e n a ak-
tivnost se u b r z o ugasila, s tim što je u toku 1934. godine najveći d e o njenih
pripadnika prišao Ljotićevom šovinističkom profasistićkom »Zboru« - što je
bilo i prirodno, jer su stajali na jedinstvenoj ideološko-političkoj platformi i
težili istim ciljevima.
Ova organizacija, koja nikad nije imaja više od 10.000 članova, životarila
je do smrti svoga šefa kralja Aleksandra 1934, posle čega se u b r z o raspala. Na
majskim izborima 1935, kada se jedinim delom pridružila p r e d s e d n i k u vlade
Bošku Jevtiću. p r e d s t a v n i k u a l e k s a n d r o v s k e politike, doživela je p o t p u n
slom.
Posle oktroisanog Ustava i smenjivanja generala Petra Živkovića sa po-
ložaja p r e d s e d n i k a vlade, Svetislav H o đ e r a (raniji njegov šef k a b i n e t a ) 1932.
godine p o k r e ć e akciju za otcepljenje od vladajuće Jugoslovenske nacionalne
s t r a n k e i stvara »opoziciju«, navodno, zbog toga što viadajuća s t r a n k a nedos-
ledno sprovodi politiku š e s t o j a n u a r s k o g režima i Ustava od 1931. godine i ob-
razuje Jugoslovensku n a r o d n u stranku (»borbaši«). Osnovna politička kon-
cepcija ove s t r a n k e predv iđa »da su jugoslovenstvo i državna celina nacional-
ne svetinje« i p r o k l a m u j e d e m a g o š k e parole o seljaku, o p š t i n s k o j s a m o u p r a v i
i si. U maju 1933. iz H o đ e r i n o g kluba stvara se s t r a n k a kojoj je o d o b r e n po-
litički rad u n a r o d u , a njene pristalice dobile su naziv »borbaši«.
I ova, kao i d r u g e stranke, ponikle iz š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e (koje su se
zalagale za m o n a r h i j u , jugoslovenstvo, centralizam), imala je cilj da zavede
mase koje su bile nezadovoljne režimom, da ih pridobije i učini b e z o p a s n i m
za d i k t a t u r u U p e r i o d u od 1^35. do 1937. pokušala jt da se jače približi po-
kretu D. Ljotića, tj. njegovom Zboru«, kao i Jugoslovenskoj n a c i o n a l n o j stran-
ci. Međutim, njen utic j| u n a r o d u bio je sasvim slab, a i s a m a se razbila zbog
s u k o b a o k o »vodstva« u stranci, tako d a j e već 1938. sasvim p r o p a l a (pojedine
njene pristalice prišle su Ljotićevoj fašističkoj organizaciji »Zboru«).
Skoro i s t o v r e m e n o kad je stvorena »Jugoslovenska akcija« pojavile su se
još tri p r o g r a m s k i s r o d n e profašističke g r u p e radi zaštite kraljeve d i k t a t u r e .
To su bile: g r u p a o k o časopisa »Otadžbina«, u kojoj je d o m i n i r a o Dimitrije
Ljotić, advokat iz S m e d e r e v a i ministar pravde u vladi Petra Živkovića, poznat
kao izraziti r e a k c i o n a r i nosilac fašističke ideologije i pravoslavnog misticiz-
ma. Pošto je ova grupa, bez ideološke koncepcije, životarila sve do Aleksan-
d r o v e smrti 1934, tako da nije predstavljala s k o r o nikakvu političku snagu u
n a r o d u , Ljotić je planirao d a j e iz zatvorenog kruga intelektualaca uvede u ot-
v o r e n u političku b o r b u sa klasnim neprijateljima u cilju zadobijanja prista-
lica u n a r o d u . G r u p a o k o časopisa »Zbor« - po snazi najslabija profašistićka
organizacija - t a k o đ e je zastupala kraljevu d i k t a t u r u . P o k r e n u t a je u Bosni i
Hercegovini od nekoliko intelektualaca. No, ni ova grupa, sa maglovitim pro-
g r a m o m , nije mogla da privuče veću pažnju javnosti, pa je zbog svoje slabosti
posle 1934. tražila savez sa ostalim istorodnim profašistićkim organizacijama.
Treća g r u p a - »Organizacija Boj« (»Organizacija bojevnika Jugoslavije«), iako
o g r a n i č e n a s a m o na Sloveniju, bila je po ustrojstvu i broju članova j e d n a od
jačih profašističkih organizacija, ali je i ona posle Aleksandrove smrti - zbog
h e t e r o g e n o s t i i političke izolovanosti - bila p r i n u đ e n a da se sjedini sa d r u g i m
d e s n i č a r s k i m organizacijama radi o b e z b e đ e n j a izvesne perspektive u buduć-
nosti.
Posle p e t o m a j s k i h izbora 1935, na kojima je p o r a ž e n a unitaristićko-cen-
tralistička g r u p a Boška Jevtića, o d l u k a m a glavnih o d b o r a »Jugoslovenske ak-
cije«, »Boja«, »Otadžbine« i »Zbora«, ove četiri profašističke g r u p e su fuzio-
nirane u jedinstvenu političku organizaciju Jugoslovenski n a r o d n i p o k r e t
»Zbor«, na čelu sa Dimitrijem Ljotićem.
U svojim »Osnovnim načelima« i »Smernicama« izražen je politićko-
ideološki p r o g r a m ove fašističke organizacije, koja je u novonastaloj situaciji
nastojala da p r e u z m e d o m i n i r a j u ć u ulogu u političkom i d r u š t v e n o m životu
Jugoslavije. U o b a ova d o k u m e n t a »Zbora« jasno je izražena k r a j n j e reakcio-
narna, totalitaristička, fašistička ideologija, prožeta demagogijom, licemer-
jem i pravoslavnim misticizmom, radi održavanja unitarizma i centralistič-
kog režima velikosrpske h e g e m o n i s t i ć k e b u r ž o a s k e grupe.
Unutrašnje b o r b e u ovoj organizaciji nisu prestajale sve do n j e n o g raspa-
danja. Posle dolaska Stojadinovića na vlast 1935. u Sloveniji se raspala orga-
nizacija »Boj«, jer je n j e n o vodstvo napustilo organizaciju »Zbor«, koja je ima-
la nešto organizovanih pristalica u Beogradu i u m a l o m broju većih gradova.
Vođa fašističkog p o k r e t a Zbor Dimitrije Ljotić povezao se s nacistima.
Prek< p o s e b n o g p r e d u z e ć a »Tehnička unija« trebalo je da se obavlja izvoz po-
ljopr vrednih proizvoda iz Srbije u N e m a č k u po specijalno poviašćenim ce-
nama, da bi se na »legalan« naćin Ljotiću obezbedila p o t r e b n a finansijska
sredstva. Čitava je operacija bila zamišljena tako da s r p s k e p o l j o p r i v r e d n e za-
druge, koje su bile pod uticajem i k o n t r o l o m Ljotićevih pristalica, o s t v a r e n u
dobit, zbog naplaćenih viših cena, u s t u p a j u »Zboru«.
N e m a ć k o poslanstvo u B e o g r a d u pažljivo je pratilo čitavu a f e r u i slalo u
Berlin niz poverljivih i strogo tajnih izveštaja.
Posle a f e r e 1936. sa »Tehničkom unijom «, u leto 1937, za v r e m e kampa-
nje za zaključenje k o n k o r d a t a sa Vatikanom, u »Zboru« je nastala teška kriza.
Iako je taj rascep - koji je n a s t a o posle afere sa »Tehničkom unijom,« kada
je Ljotić p o k u š a o da uspostavi blisku s a r a d n j u na političko-ideološkom planu
sa vodstvom nacističke N e m a ć k e - p r i v r e m e n o otklonjen, ipak je došlo s k o r o
do p o t p u n o g r a s p a d a n j a p o k r e t a kada je Ljotić, kao ultrašovinista i pravos-
lavni klerikalac, bez k o n s u l t o v a n j a sa ostalim članovima glavnog o d b o r a , lić-
no vodio k a m p a n j u protiv zaključenja k o n k o r d a t a . Da bi održalo organizaciju
»Zbor«, r u k o v o d s t v o je pokušavalo da se pridruži n e k o j od većih g r a đ a n s k i h
političkih grupa. Međutim, pregovori sa J u g o s l o v e n s k o m r a d i k a l n o m zajed-
nicom (JRZ), U d r u ž e n o m opozicijom i J u g o s l o v e n s k o m n a c i o n a l n o m stran-
k o m (JNS) ostali su bezuspešni, t a k o d a j e »Zbor« još iste, 1937. godine, m o r a o
izmeniti svoj k a r a k t e r . Sastavljen od m a n j e g b r o j a pristalica m a l o g r a đ a n s k i h
i buržoaskih e l e m e n a t a , postao je velikosrpski, ultrašovinistički, pravoslav-
no-klerikalni pokret, p o t p u n o prožet fašističkom ideologijom, koju je zadr-
žao ne s a m o do rata i za v r e m e o k u p a c i j e nego i do njegove k o n a č n e likvida-
cije.
Na p a r l a m e n t a r n i m izborima 1938. lista Dimitrija Ljotića d o b i l a je p r e k o
30.000 glasova, većinom p r i p a d n i k a profašističkih e l e m e n a t a koji su u izbor-
nu k a m p a n j u išli sa j a k o i s t a k n u t o m a n t i s e m i t s k o m i a n t i p a r l a m e n t a r n o m
t e n d e n c i j o m , ističući svoje neprijateljstvo p r e m a SSSR-u i n a p r e d n o m rad-
ničkom p o k r e t u . Zbog malog broja glasača, nijedan Ljotićev p r e d s t a v n i k nije
ušao u Skupštinu. Početkom 1939, posle pada Stojadinovića, Ljotić je svojim
p r e d a v a n j i m a i p r o p a g a n d o m p o k u š a v a o da proširi nacističko-fašističku
ideologiju u Jugoslaviji. Dolazi u s u k o b sa knezom Pavlom zbog neslaganja u
pogledu državnog u r e đ e n j a i istupa protiv S p o r a z u m a Cvetković-Maček. Za-
tim javno n a p a d a kneza Pavla, namesništvo i vladu, istupajući k a o glavni po-
bornik velikosrpskih, ultrašovinističkih ideja u njihovoj n a j r e a k c i o n a r n i j o j
formi. Krajem 1939. tesno s a r a đ u j e sa g e n e r a l o m Milanom Nedićem, tadaš-
njim m i n i s t r o m vojske i m o r n a r i c e . Kada je iste godine z a b r a n j e n o r a s t u r a n j e
njegovih š t a m p a n i h materijala u štampariji Ministarstva vojske i m o r n a r i c e ,
Ljotić p r e k o p u k o v n i k a Masalovića, šefa kabineta Milana Nedića, u s p e v a da
r e d o v n o š t a m p a i r a s t u r a ilegalni »Bilten«, kojim je širio političku p r o p a g a n -
du u korist nacističke Nemaćke, optuživao režim u zemlji da vodi »u komu-
nizam, boljševizam i frankovluk« i zahtevao da se p r o m e n i u n u t r a š n j a poli-
tika u skladu sa njegovom p r o k l a m o v a n o m ideološko-političkom koncepci-
jom. Veza Ljotića sa v o j n o m klikom generala Milana Nedića o t k r i v e n a je no-
vembra 1940. kada je Nedić uputio M e m o r a n d u m knezu Pavlu (1. n o v e m b r a
1940. - prim. V. T.). Pošto je u t v r đ e n o da je Ljotić održavao veze sa Nedićem
i da je p o m e n u t i »Bilten« š t a m p a n u Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e , kao i
zbog p o m e n u t o g m e m o r a n d u m a , Nedić je 7. n o v e m b r a s m e n j e n sa položaja,
a »Zbor« z a b r a n j e n i najveći b r o j njegovih članova u B e o g r a d u i u n u t r a š n j o s t i
u h a p š e n i izveden pred Sud za zaštitu države. Po izjavama o n d a š n j i h policij-
skih organa, izgleda da je g r u p a Nedić-Ljotić s p r e m a l a državni udar. Od je-
seni 1940. Ljotić i Nedić su ostali pod strogom policijskom p r i s m o t r o m sve
do 27. m a r t a 1941, kada su pušteni na slobodu kao i svi p o h a p š e n i Ljotićevci.
(AR 1941, ZD, I. dok. 322, str. 948-949, prim. 2; Dušan Biber. Nacisti kao uzor,
»Politika« 6. s e p t e m b a r 1971; Ferdo Culinović, Jugoslavija između dva rata. I,
str. 285)
U d a n i m a aprilskog rata malobrojni pripadnici »Zbora« predstavljali su
petu kolonu na p o d r u č j u Srbije, j e r su svojim izdajničkim r a d o m na f r o n t u i
u pozadini ubrzavali raspad pojedinih jedinica i olakšavali o k u p a c i j u seve-
roistočnih oblasti zemlje. O d m a h posle okupacije, pripadnici »Zbora«, na
čelu sa Dimitrijem Ljotićem, postali su glavni saradnici o k u p a t o r a , pružajući
mu m a k s i m a l n u p o m o ć u uspostavljanju i o d r ž a v a n j u o k u p a t o r s k o - t e r o r i s -
tičkog režima, a n a r o č i t o su se isticali u borbi protiv n a r o d n o o s l o b o d i l a ć k o g
pokreta. Oni su učestvovali u f o r m i r a n j u k o m e s a r s k e u p r a v e i izdajničke Ne-
Š O V I N I S T I Č K E S E P A R A T I S T I Č K E I N E P R I J A T E L J S K E ORGANIZACIJE U J U G O S U V I J I 169
dićeve vlade. Od njih su f o r m i r a n i dobrovoljački odredi, a kasnije i tzv. Srpski

dobrovoljački korpus. Ove najvernije i najaktivnije s a r a d n i k e o k u p a t o r a na
o k u p a c i o n o m p o d r u č j u Srbije razbila je i k o n a č n o likvidirala Narodnooslo-
bodilačka vojska Jugoslavije 1944. godine.
Četničko udruženje (sa Glavnim o d b o r o m u Beogradu), kao izrazito veli-
k o s r p s k a šovinistička organizacija, predstavljalo je s k u p o d a n i h pristalica ve-
likosrpske politike i velikosrpske vladajuće klike. O n o se od p o č e t k a stavilo
u službu d i k t a t o r s k o g režima, terorišući n a r o d n e m a n j i n e i vršeći m n o g e mal-
verzacije, u č e n e i d r u g e nasilja, pod p a r o l o m nacionalizma i zaštite dinastije.
Istaknuti predstavnici Udruženja Trifunović-Birčanin, Pećanac, Jelić i drugi,
kao »nacionalni radnici«, uživali su p o s e b n e privilegije od b e o g r a d s k i h vla-
dajućih krugova. Glavni g e n e r a l š t a b je u svojim ratnim planovima p o k l a n j a o
pažnju ovoj organizaciji, t a k o da su vodeće položaje u četničkim o d b o r i m a i
p o d o d b o r i m a u gradovima i selima držali aktivni i rezervni oficiri. Znatan
d e o oficirskog kadra bivše jugoslovenske vojske ukazivao je javno ili t a j n o
punu p o d r š k u i p o m o ć Č e t n i č k o m udruženju, organizaciji »Narodna odbra-
na« i »Savezu Sokola«.
Mada je ova organizacija, po svome Statutu, imala zadatak da neguje čet-
ničku b o r b e n u tradiciju, i da se stara o p o r o d i c a m a poginulih i č e t n i c i m a in-
validima, n j e n o r u k o v o d s t v o se u b r z o posle prvog svetskog rata stavilo u služ-
bu dvora i velikosrpske vladajuće buržoazije, i ovu organizaciju pretvorilo u
j e d n u od n a j r e a k c i o n a r n i j i h u zemlji. Kao što je poznato, o n a je, u toku na-
r o d n o o s l o b o d i l a č k o g rata, postala jezgro tzv. »Jugoslovenske vojske u otad-
žbini«, da bi, uz najbrutalniji teror, ubistva, klanja i d r u g e svirepe m e t o d e i
uz saradnju sa o k u p a t o r o m , omogućila da se kralj Petar II vrati u zemlju i odr-
ži monarhija, takmićeći se u sprovođenju genocida sa drugom sličnom gru-
pom - u s t a š a m a u NDH.
O ovim organizacijama u Srbiji d e t a l j n o i d o k u m e n t o v a n o za period 1939.
do 1941. godine izložio je Jovan Marjanović u svom delu Draža Mihailović iz-
među Britanaca i Nemaca, knjiga I, »Globus«, Z a g r e b - B e o g r a d , 1979, str. 5-54.
NACIONALISTIČKE I SOVINISTICKO-SEPARATISTIĆKE
ORGANIZACIJE I POKRETI U HRVATSKOJ
USTAŠE I FRANKOVCI
Ustaška teroristička organizacija je prihvatila e k s t r e m n u f r a n k o v a č k u ideo-

logiju, zasnovanu na h r v a t s k o j politici z a s t u p a n o j k r a j e m prošlog i p o č e t k o m
ovoga stoleća. U težnji da obezbedi svoje klasne interese i u d e o u vlasti na
p o d r u č j u Hrvatske, j e d n a struja hrvatske buržoazije zastupala je proaustrij-
sku, d r u g a p r o m a đ a r s k u , a treća jugoslovensku liniju, koja je, u suštini, stajala
na stanovištu o b e z b e đ e n j a »hrvatskog državnog prava«. Posle d o l a s k a pred-
stavnika N a r o d n o g vijeća u Beograd i p r o k l a m o v a n j a u j e d i n j e n j a 1918, dve
najjače h r v a t s k e g r a đ a n s k e partije Hrvatska stranka prava, pod vodstvom Vla-
dimira Prebega i Hrvatska republikanska seljačka stranka (HRSS), na ćelu sa
S t j e p a n o m Radićem, bile su protiv bezuslovnog u t a p a n j a Hrvatske u novu dr-
žavu, dok se f r a n k o v a č k a frakcija, sa Ivicom F r a n k o m na čelu, j o š ranije na-
jodlučnije suprotstavljala razbijanju Austro-Ugarske i u j e d i n j e n j u Hrvatske sa
ostalim jugoslovenskim zemljama.
Iako je » f r a n k o v c i m a u n j i h o v o m r a d u (posle s l o m a Austro-Ugarske - p r i m . V. T.) mno-
go p o m o g l a h e g e m o n i s t i č k a politika v e l i k o s r p s k e buržoazije, koja je n a s t o j a l a da H r v a t e
d e g r a d i r a n a položaj d r u g o r a z r e d n i h g r a đ a n a . . ipak h r v a t s k i n a r o d n e p r i m a f r a n k o v a č k u
a n t i s r p s k u politiku Historijska je činjenica, da f r a n k o v c i za sve v r i j e m e s t a r e Jugoslavije
nisu n i k a d a dobili više od j e d n o g a poslanika, k a o ni njihovi saveznici klerikalci. Hrvatski je
n a r o d listom g l a s a o za H r v a t s k u r e p u b l i k a n s k u s t r a n k u . Nezavisnu r a d n i č k u p a r t i j u i o s t a l e
radničke s t r a n k e - n a v e o je Sime Baleti u svom delu Pavelić.
Jedan od najaktivnijih posleratnih f r a n k o v a c a bio je zagrebački advokat
dr Ante Pavelić (zloglasni poglavnik NDH) koji je, uglavnom, nastavio anti-
srpsku politiku Josipa Franka. Nemajući p o d r š k e u h r v a t s k o m n a r o d u , on je
posle š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e legalno otišao u inostranstvo, gde se o s l a n j a o
na revizionistićke snage Mađarske, Bugarske (naroćito na t e r o r i s t i č k u orga-
nizaciju VMRO) 2 i Austrije (na tzv. legitimiste koji su maštali o o b n o v i Habs-
b u r š k e monarhije), a p o s e b n o na fašističku Italiju, koja je tražila p r i k l j u č e n j e
severne Dalmacije i j a d r a n s k i h ostrva. Na taj naćin, vodio je »izdajničku po-
litiku oslona na s t r a n e sile - i to baš na vjekovne n e p r i j a t e l j e hrvatskog na-
roda.« Posle d o l a s k a Hitlera na vlast polagao je n a d e i u N e m a č k u . S v u d a gde
je odlazio - u Austriju, Mađarsku, Bugarsku i Italiju - nailazio je na s r d a č a n
prijem. U Sofiji je »najduže p r o v e o kod Vanće Mihajlova, koji ga je u p u t i o u
principe terorističkog rada.« Njegova organizacija »ustaša«, koju je o f o r m i o
u Italiji 1931. godine, »predstavlja s t o p o s t o t n u kopiju Mihajlovljeve VMRO.« 3
Pavelić je p o k u š a v a o da za svoju akciju p r i d o b i j e h r v a t s k e iseljenike u
raznim zemljama, 4 ali je, u o d n o s u na oko milion iseljenika, u s p e o pridobiti
s a m o m i n i m a l a n broj. j e r se o g r o m n a većina nije slagala sa njegovom politi-
kom. Naročito se starao da u blizini jugoslovenske granice organizuje u s t a š k e
logore u s u s e d n i m državama radi o b u č a v a n j a za terorističke akcije u Jugos-
laviji (zloglasna J a n k a - pusta u M a đ a r s k o j i prvi l o g o r u Italiji 1931. u Bovinju
blizu Breščije (Brescia). Pored p r o p a g a n d n e i terorističke d e l a t n o s t i iz inost-
ranstva. Pavelić je, p r e k o Zadra, uspostavio i vezu u Jugoslaviji sa gospićskim
a d v o k a t o m Andrijom Artukovićem i J u c o m R u k a v i n o m koji su mu bili glavni
punktovi u Lici, a u Zagrebu sa Slavkom Kvaternikom (ocem zloglasnog Dide
Kvaternika). Preko j e d n o g dela katoličkog klera širio je u s t a š k u p r o p a g a n d u .
»Tako su f r a n j e v a č k e gimnazije u Širokom Brijegu i Travniku bile rasadište
ustaštva, a samostani u Drnišu, Sinju, Cuntiću i dr. sastajališta ilegalnih us-
taša. Pa čak i neki najviši katolički f u n k c i o n e r i bili su povezani s Pavelićem,
kao na pr. sarajevski n a d b i s k u p Ivan Ev. Sarić.« 5
Poznato je d a j e posle š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e 1929. otišao u emigraciju
znatan broj istaknutih političkih ljudi iz Zagreba. To je u r a đ e n o sa z n a n j e m
i saglasnošću v . Mačeka i vodstva HSS-a. To su bili prvaci-frankovci, i poje-
dinci iz desnog krila HSS-a.
Tako su Pavelić, Lorković, Jelić, Budak, Artuković, Perčec - a kasnije Ko-
šutić i Krnjević, brzo stupili u akciju, nalazeći se u p e r m a n e n t n o j p o s r e d n o j
ili n e p o s r e d n o j vezi sa Zagrebom, tj. sa Mačekom, T r u m b i ć e m , glavnim vod-
stvom HSS-a, klerikalnim v r h o m u Zagrebu, tj. sa S t e p i n c e m .
Poznato je da se dr Jelić još 31. o k t o b r a 1933. godine o b r a t i o d i r e k t n o Hit-
leru s a p e l o m za rešenje hrvatskog pitanja i priložio m e m o r a n d u m h r v a t s k i h
emigrantskih organizacija u SAD sa istorijom hrvatskog n a r o d a u Jugoslaviji,
moleći ga za p o d r š k u i p o m o ć . U korist dr Jelića i ustaškog c e n t r a u Berlinu
su kasnije intervenisali: vojno-obaveštajna služba Abver, spoljnopolitićki
ured nacističke stranke, a zatim i Gestapo. Kasnije, posle 1933, veze u s t a š k e
emigracije i nacista bile su stalne i n e p r e k i d n e , p r o d u b l j a v a j u ć i i p r o š i r u j u ć i
ih u raznovrsnim oblicima, sve do aprilskog sloma Jugoslavije. 6
Posle ubistva kralja Aleksandra 9. o k t o b r a 1934. godine u Marseju. glav-
no ustaško vodstvo (koje je organizovalo ubistvo) sklonilo se u Italiju, a Kra-
ljevina Jugoslavija je iznela p r o b l e m pred Društvo n a r o d a , optužujući mađar-
sku vladu za saućesništvo u a t e n t a t u . Krajem 1936. k a d a su se počeli pobolj-
šavati odnosi između Italije i Jugoslavije, j e d n o od pitanja koja je t r e b a l o re-
šiti bila je i ustaška delatnost u Italiji u s m e r e n a protiv Jugoslavije. Jugoslo-
venski predstavnik u Društvu n a r o d a u Ženevi dr Ivan Subotić, za v r e m e svo-
je posete Italiji u j a n u a r u 1937. godine, izneo je ustaško pitanje italijanskom
g e n e r a l n o m d i r e k t o r u za o p š t e poslove u Ministarstvu inostranih poslova Bu-
tiju (Butti Gino) i predložio mu da italijanski poslanik u B e o g r a d u Indeli (In-
delli Mario) da izjavu da će »ma kakav bio ishod p r e g o v o r a (misli se na pre-
govore sa Italijom o raznim p r o b l e m i m a - prim. V. T.), teroristička organiza-
cija biti likvidirana i n j e n a aktivnost obustavljena da ove ličnosti . . . ne bi
mogle dalje vršiti ma u kojoj formi aktivnost štetnu po jugoslovensku drža-
vu.« 7
Međutim. Subotić je o s e ć a o da su Italijani »stvarno vezivali pitanje lik-
vidacije (ustaške organizacije - prim. V. T.) sa potpisivanjem (opšteg - prim.
V.T.) ugovora. »Tek 11. m a r t a 1937. Cano je poslao svoj tekst kako da se reši
pitanje terorista, kojim se z a b r a n j u j e njihov rad. 8
I n t e r e s a n t n o je d a j e Cano insistirao na tajnosti taćaka II—VII teksta Dek-
laracije o zabrani rada i r a s p u š t a n j u ustaške organizacije, v e r o v a t n o zato što
je u u s t a š a m a gledao izvesnu rezervu koju će upotrebiti kad nastupi povoljan
trenutak, a i zato da se Italija ne bi k o m p r o m i t o v a l a ne s a m o u o č i m a ustaša
nego i u svetskoj javnosti, j e r bi se javno priznalo da ih je Italija do t a d a po-
magala. Uostalom, poznato je da se Italija nije pridržav ala preuzetih obaveza.
Ipak. Cano je pristao, a k o se to b u d e tražilo od njega u v r e m e potpisivanja
pakta (misli se na pakt od 25. m a r t a 1937. godine - prim. V. T.), da d o p u s t i
da se deklaracija pokaže j e d n o j o g r a n i č e n o j grupi »partijskih vođa i ambasa-
d o r a prijateljskih zemalja«, ali da se ne p r e d a j e štampi, što je jugoslovenska
vlada prihvatila. 9
Kada su rukovodioci društva »August Senoa« jednim Memorandumom
ukazali Paveliću na o p a s n o s t od spoljno-političkog povezivanja Hrvatske sa
Italijom i N e m a ć k o m , s o b z i r o m na to da su te dve zemlje vekovima imale te-
ritorijalne pretenzije na h r v a t s k o tie - on je p r e k o Perčevića (iz b e č k o g ustaš-
kog centra) odgovorio da ima p o t p u n e garantije za osnivanje nezavisne Hr-
vatske i o č u v a n j e njenog teritorijalnog integriteta, i to ne s a m o od N e m a c a
i Italijana, već i od Engleza.
Ustaše su poznata legalna društva: »August Senoa«, »Matija Gubec«, »De-
magoj«, »Eugen Kvaternik«, »Uzdanica«, »Križari«, »Junak« i dr. pretvorili u
svoje jake ilegalne c e n t r e koji su razvili v e o m a široku politićko-propagandnu
delatnost. pod r u k o v o d s t v o m najistaknutijih ustaških rukovodilaca - emigra-
nata: Budaka. J. Markovića, J. Francetića, Kvaternika, Jelića i drugih. Ovi cen-
tri su. naročito 1939. godine, p r e k o svojih m n o g o b r o j n i h legalnih i ilegalnih
listova, časopisa i b r o š u r a , širili ustašku ideologiju i vršili moralno-politićku
p r i p r e m u za stvaranje nezavisne Hrvatske.
Pošto su se ustaše u v u k l e i u poluvojnićke organizacije HSS - u Građan-
sku i Seljačku zaštitu - o n e su najvećim delom rukovodile ovim organizaci-
j a m a ili su svojom p r o p a g a n d o m pridobile njihovo r u k o v o d s t v o za svoju - us-
taćku - ideologiju. 1 0
Još u d e c e m b r u 1938. godine u Rezoluciji CK KPJ kaže se da se reakcija
u Jugoslaviji, kao u p o r i š t e n e m a č k o g i italijanskog fašizma, oslanja na razne
snage, kao što su: vlada Stojadinovića, JRZ, fašističke organizacije f r a n k o v a c a
u Hrvatskoj, h o đ e r o v a c a (»borbaša«), n e m a ć k i h fašista itd. 1 1
U Letku Ujedinjene studentske omladine od 17. oktobra 1939. godine upo-
zorava se o m l a d i n a da »borba za mir, za vraćanje n a š e zemlje u n o r m a l n o sta-
nje, d a n a s znači b o r b u protiv svih izazivača rata čija se d e l a t n o s t o s e ć a u zem-
lji (u Hrvatskoj sluge fašizma-frankovci, u Srbiji pored Ljotića nekakva »Ne-
zavisna o m l a d i n a za n a r o d n u o d b r a n u « i d r u g e g r u p i c e .. .)« 12
U Raspisu Štaba Moravske divizijske oblasti od 23. oktobra 1939. o pojača-
noj aktivnosti KPJ u vojsci i o n j e n o m suzbijanju, kaže se: »U sličnom smislu
vrše p r o p a g a n d u i hrvatski separatistički elementi (frankovci i si.), ukazujući
na neistinite vesti o nezadovoljstvu u vojsci, o n e k o j p o j a č a n o j akciji emigra-
nata i si .. .« 13 Očigledno je da Š t a b ove oblasti b r k a p o j m o v e i b e z o b z i r n o i
nedozvoljeno izjednačava delatnost f r a n k o v a c a sa k o m u n i s t i m a , j e r su komu-
nisti imali d i j a m e t r a l n o s u p r o t n e ciljeve - u s m e r e n e na o d b r a n u zemlje.
Krajem 1939. godine frankovci su razvijali sve veću aktivnost kod omla-
dine, naročito posle S p o r a z u m a Cvetković-Maćek, sa kojim se n i k a k o nisu
slagali, u č e m u su ih pomagali i neki e l e m e n t i iz d e s n o g krila HSS, pa i neki
funkcioneri Banovine Hrvatske.
U Izveštaju nemačkog poverenika od 25. novembra 1939. godine d o s l o v n o
se kaže:
». .. T r e b a k o n s t a t o v a t i da Pavelić u H r v a t s k o j , n a r o ć i t o k o d m l a d e g e n e r a c i j e , ima
vrlo m n o g o svojih pristalica. Za n e r a s p o l o ž e n j e h r v a t s k e o m l a d i n e k a r a k t e r i s t i č a n je rezul-
tat s t u d e n t s k i h izbora na P r a v n o m i E k o n o m s k o m f a k u l t e t u u Z a g r e b u , na k o j i m a su Ma-
č e k o v e pristalice d o b i l e 254 glasa, leva opozicija 100, a hrvatski nacionalisti (Pavelićeva gru-
pa) 325 glasova: ova p o s l e d n j a g r u p a biia bi. p r e m a t o m e , najjača p a r t i j a .. ,«' 4
Da je frankovački pokret u Hrvatskoj bio u p o r a s t u vidi se i iz Izveštaja

italijanskog poslanika u Beogradu od 7. decembra 1939, u kojem se navodi da
su na Z a g r e b a č k o m univerzitetu na izborima 3. i 4. d e c e m b r a na Medicinskom
fakultetu pobedili komunisti, a na svim ostalim frankovci ( p o d v u k a o V. T.), a
da su liste HSS svuda ostale u manjini. Poslanik dalje navodi da se u opoziciji
p r e m a Maćeku šire dve e k s t r e m i s t i č k e struje:
F r a n k o v a č k o - n a c i o n a l i s t i č k a m e d u o m l a d i n o m i k o m u n i s t i č k a m e d u r a d n i č k o m kla-
s o m . n a r o ć i t o n a d a l m a t i n s k o m o b a l s k o m pojasu. Zbog s p o l j n i h u t i c a j a . e k o n o m s k i h teško-
ća h r v a t s k e r a d n i č k e klase i n e d o s t a t a k a u m e r a m a vlade, k o m u n i s t i č k i p o k r e t nailazi na
vrlo p o g o d n o tlo, dok se frankovaćko-nacionalistićki pokret 'bolje prilagodava nepomirljivom
mentalitetu hrvatske omladine, koja je - sad kad je hrvatsko pitanje usmereno prema nizbrdici
na kojoj će ga biti vrlo teško zaustaviti - neosetljiva prema formalnom i neiskrenom Maćekovom
jedinstvu. . . ( p o d v u k a o V. T.). Z n a č a j n o je da sad f r a n k o v c i n e s u m n j i v o g u g l e d a - k a o Lor-
ković« - nastavlja italijanski poslanik - 'uspevaju da drie konferencije da bi opravdali već
omalovaien Londonski pakt, objašnjavajući omladinskim masama kako se Italija još od 1915.
godine, brinula da suzbije ruski uticaj na Balkanu i jadranskoj obali ( p o d v u k a o V. T.). U o m -
ladinskim k r u g o v i m a se, ne s a m o u g r u p i B u d a k a , Pavelicevog z a m e n i k a , o t v o r e n o govori
o italijanskom p o k r o v i t e l j s t v u n a d H r v a t s k o m , koja bi t r e b a l o da se p r o s t i r e do Drine .. .
Ove f r a n k o v a č k e ideje se završavaju p r i d o b i j a n j e m nekih delova HSS i p r i v l a č e n j e m m a s a
u m n o g o većoj m e r i n e g o oprezni m a n e v r i i p o s t o j e ć a d e l a t n o s t vodstva o v e s t r a n k e .. .«' 6
Na dan 10. j u n a 1940. godine, kada je Italija objavila rat Francuskoj, tzv.
»Hrvatski nacionalni komitet« - 66 potpisnika - u p u t i o je Canu apel za po-
m o ć i p o d r š k u Italije pri stvaranju »Nezavisne Države Hrvatske«, koji d a j e m o
u Prilogu 3. U k o m e n t a r u Redakcije Zbornika d o k u m e n a t a Vojnoistorijskog
instituta vidi se da su u t o m k o m i t e t u bili ustaški elementi, čija se aktivnost
svodila na r u š e n j e Jugoslavije. Redakcija navodi da su, p o r e d ovog, postojali
razni manjinski i drugi komiteti profašistički orijentisani, koji su iz inostran-
stva radili na rušenju Jugoslavije iz koje su članovi tih k o m i t e t a emigrirali i
svoj rad povezali sa Abverom. Ustaški emigranti, koji su iz Italije došli u Grac,
obrazovali su svoj o d b o r pod nazivom »Hrvatski komitet.« 1 6
Koliko su se frankovci bili osilili vidi se iz Izveštaja Ministarstva inostra-
nih poslova od U. jula 1940. jugoslovenskom poslaniku u Londonu o njihovim
d e m o n s t r a c i j a m a 8. jula p r e d engleskim k o n z u l a t o m u Zagrebu, k a d a su kli-
cali Anti Paveliću, Musoliniju, Italiji, a protiv Engleske 1 7
U Izveštaju Štaba Primorske armijske oblasti od 3. oktobra 1940. ministru
vojske i mornarice, pored ostalog, kaže se da pavelićevci u p o s l e d n j e v r e m e
n a p a d a j u i vojsku i sa sigurnošću govore
»kako će u d a n o m m o m e n t u , ne s a m o organi raznih vlasti, več i svi vojnici obveznici
stupiti sa o r u ž j e m na njihovu s t r a n u . . . da n a c i o n a l n i krugovi sa t e r i t o r i j e (Hrvati - jugos-
lovenske o r i j e n t a c i j e i Srbi) svakim d a n o m doživljavaju razna Šikaniranja. N a r o č i t o su se
(pavelićevci - prim. V.T.) o k o m i l i na .sokole' zbog n j i h o v e ideologije, i j e d v a su d o č e k a l i pro-
test Italijana zbog .Sokolskog plakata', u k o m e s e j e p o m i n j a l o .jedan n a r o d od S o č e do Var-
dara'. te je r a s p u š t e n a S o k o l s k a ž u p a Sibenik-Zadar, z a t o v r e n e p r o s t o r i j e svih d r u š t a v a i po-
pisana i m o v i n a ovih. Na .sokole' su se okomili frankovci i HSS.«'8
U Proglasu CK KPJ od novembra 1940. godine u neprijatelje koji iznutra
u p r o p a š ć a v a j u nezavisnost n a r o d a Jugoslavije u b r a j a - p o r e d raznih tipova u
vladi, kao što je pop Korošec, r e a k c i o n a r n i h kapitalista, vrangelovaca i nekih
bivših austro-ugarskih oficira u vojsci koji sabotiraju na sve m o g u ć e načine
p r i p r e m u na o d b r a n i zemlje - razne Ijotićevce i f r a n k o v c e koji r a d e za Hitlera
i Musolinija i d r u g e agente iz inostranstva. 1 9
Komanda Primorskog žandarmerijskog puka izvestila je 3. oktobra 1940.
k o m a n d a n t a ž a n d a r m e r i j e da se m e đ u f r a n k o v c i m a iz Zagreba govori da će
sile Osovine, po želji dr Pavelića, postaviti pitanje dr Maćeku da li se misli od-
reći Jugoslavije i kralja. Ako ne odgovori pozitivno, sile Osovine će preduzeti
p o t r e b n e k o r a k e da se dr Pavelić n e s m e t a n o vrati u d o m o v i n u . To će dovesti
do m a n j e revolucije po g r a d o v i m a dok isti p r e u z m e vlast, ali će sile Osovine
intervenisati ako bi za u m i r i v a n j e p o b u n e bila u p o t r e b l j e n a vojska i tako po-
moći Paveliću. Dalje se navodi da se na zasedanju m i n i s t a r a inostranih poslo-
va sila Osovine imala d o n e t i o d l u k a o deobi Jugoslavije i uspostavi nezavisne
hrvatske države iz krajeva hrvatske n a r o d n o s t i izuzev Slovenije i Istre. U tom
cilju je dr Mile Budak iz Zagreba u p u t i o u Grac dr Josipa Dumandžića, a ta-
k o đ e je i dr Pavelić iz Italije p r e š a o u Grac. 2 0
O r a z m e r a m a organizovanja ustaškog p o k r e t a u Hrvatskoj pre 6. aprila
1941. Kvaternik u listu »Spremnost«, Zagreb, 1941. kaže:
»Ustaškom p o k r e t u je p o š l o za r u k o m , b l a g o d a r e c i brižljivoj i planski s p r o v e d e n o j pro-
pagandi, da ne s a m o zvanićne ličnosti i d r ž a v n e č i n o v n i k e na h r v a t s k o j teritoriji, već i mno-
g o b r o j n e č l a n o v e policije i vojske p r i k u p i t a j n o u organizaciju i da, s e m toga. s v o j o m dale-
k o s e ž n o m m r e ž o m povjerljivih ličnosti na t e r e n u zadobije i h r v a t s k i n a r o d za o s t v a r e n j e ne-
zavisne h r v a t s k e države, što je od v a j k a d a bila čežnja h r v a t s k o g n a r o d a , koja je d r i j e m a l a
u n j e g o v o j duši, - ne dajući B e o g r a d u o s n o v a n o g povoda, da u većim r a z m j e r a m a istupi pro-
tivu ličnosti, koje su izgledale sumnjive.»
Ante Oršanić, u časopisu »Hrvatska smotra«, br. 9 i 10, Zagreb, 1941, u
članku Vloga Hn ata u slomu balkanske fronte, na str. 540-548, između ostalog,
kaže:
• Ona u n u t a r n j a , r e v o l u c i o n a r n a , r u š i l a ć k a uloga, tj. o n a uloga, koja je slom pospješila
ne izvana. k a o n j e m a č k a vojska, n e g o iznutra, t a k o da u toku b o r b e i s l o m a ni|e ništa bilo
u redu, ništa bilo na m j e s t u , i u p r a v o vrijeme, ništa s p r e m l j e n o i o t p r e m l j e n o u pravi čas.
ništa p u c a l o u p r a v e ciljeve, ništa išlo k a m o Ireba i ništa izv j e š t a v a l o k a m o t r e b a , to je bila
o n a velika z n a č a j n a i o d g o v o r n a uloga H r v a t a u slomu b a l k a n s k e I r o n i e .
Napomena: P o d r o b n i j e i d o k u m e n t o v a n o o delatnosti ustaša u p e r i o d u
od 1929. do aprila 1941. godine izneo je Bogdan Krizman u svom delu Ante
Pavelić i ustaše, knjiga /, »Globus,« Zagreb, 1979. a do kraja rata 1945. Fikreta
Jelić-Butić u delu Ustaše i NDH, SN Liber, Školska kn jiga, Zagreb. 1977. O de-
latnosti ustaša, o d n o s n o f r a n k o v a c a u a p r i l s k o m ratu izneto je u p o s e b n o m
odeljku: Tok operacija.
NAPOMENE
' Sime Balen Pavelić, Zagreb. 1952, str. 12 I V O pojavi i delatnosti Ustaša posle š e s t o j a n u a r s k e
diktature, videti F Culinović. Jugoslu\Hja između dva rata. II str. 5 #-59. a o odnosima Stjepana Radića
prema ustašama 1922. F Culinović, Jugoslavija između dva rata, 1, sir. 401 —403
•Ustaštvo je p r a k t i č n a p r i m e n a starčevičanstva, s n j i m e je i d e n t i č n o i p r i m e n j e n o na sa-
v r e m e n e prilike borbe« (B. Krizman. Ante Pavelić i ustaše, knjiga /. »Globus«. Zagreb. 1979. str.
299-300) - iz E l a b o r a t a od 23 12. 1937.
2
Pavelić je bio u aprilu 1929. sa P e r ć e c o m u Sofiji, g d e je sa v o d s t v o m VMRO d o n e t a za-
j e d n i č k a odluka, u f o r m i deklaracije, za z a j e d n i č k u b o r b u protiv Jugoslavije. B u g a r s k a š t a m p a
je toplo pozdravila dolazak Pavelića u Sofiju Kasnije, u iulu iste g o d i n e Pavelić je sa P e r ć e c o m
o s u đ e n na smrl od S u d a za zaštitu države. On je I. s e p t e m b r a iste g o d i n e p r e d a o Memorandum
Društvu n a r o d a , u k o j e m je tražio da se u s p o s t a v i s a m o s t a l n a H r v a t s k a . ( B o g d a n K r i z m a n . Ante
Pavelić i ustaše, knjiga 1, »Globus«. Zagreb, 1979, str. 54, 75).
3
F. Culinović. n. d., sir. 13-14. U č l a n k u Prilog proučavanju delatnosti ustaša do 1941. ob-
j a v l j e n o m u »Časopisu za s u v r e m e n u povijest«. I—II. Zagreb. 1969. str. 61. F i k r e t a Jelic-Butić
kaže da je ustaški p o k r e t k o n a č n o organizacijski o f o r m l j e n 1930. godine.
' Iza Pavelića i Perćeca e m i g r i r a l o je s a m o n e k o l i k o ljudi, m e đ u kojima: B r a n k o Jelić.

Dido (Eugen) K v a t e m i k . Joža Milković, Drago Valenta. Vilko Pećnikar. Erih Lisak i n e k o l i k o
s t u d e n a t a , koji su služili k a o agitatori.
5
S i m e Balen, Pavelić. Zagreb. 1952, str. 16. Kralj A l e k s a n d a r se 1931-1932 zalagao da d o đ e
do s p o r a z u m a sa Musolinijem ali je Musolini o d b i o sve n j e g o v e p r e d l o g e , n a d a j u ć i se d a ć e se
Jugoslavija u b r z o r a s p a s t i i d a ć e on o l a k o doći do »svoga plena u Dalmaciji i H r v a t s k o j . »(B
Krizman, n. d.. str. 135-140).
6
Dušan Biber, Ustaše i Treći Rajh. »Jugoslovenski istorijski časopis« br. 2. 1964, str. 37-55.
7
H o p t n e r . n. d.. str. 98-99, 109; Subotić Stojadinoviću, 6. m a r t a 1937 (UK).
• Subotić je p r i m i o n o t u od Butija s l e d e ć e sadržine: »Njegova e k s e l e n c i j a m i n i s t a r inost-

ranih poslova Italije s p r e m a n je da pošalje m i n i s t r u Italije u B e o g r a d u i n s t r u k c i j e da dä sledeću
izjavu j u g o s l o v e n s k o m ministru i n o s t r a n i h poslova . . Njegova e k s e l e n c i j a m o ž e u p o t r e b i t i
prvi paragraf ( v e r b a l n e n o t e prim. V. T.) poverljivo i d i s k r e t n o : ostali d e o o v e izjave, m e đ u t i m ,
m o r a ostati p o t p u n o tajan:
I. U s v a k o m s l u č a j u i nezavisno od r e z u l t a t a tekućih p r e g o v o r a , p o s t o j a n j e svih organiza-
cija. kao i aktivnost ličnosti u p r a v l j e n a protiv t e r i t o r i j a l n o g integriteta i javnog p o r e t k a jugos-
lovenske države z a b r a n j u j e se sada i u b u d u ć e .
II Pavelić, Kvatcrnik i drugi vođi biće internirani.
III Ovim v o đ a m a , k a o i svim d r u g i m ličnostima o n e m o g u ć i c e se ma k a k v e aktivnosti,
^prečiće im se da o d r ž a v a j u d o d i r sa o s t a l i m ljudima i s t r a n i m z e m l j a m a .
IV. Izvestan b r o j ovih ljudi bice d e p o n o v a n u malim g r u p a m a ili i n d i v i d u a l n o u italijan-
ske kolonije k a o radnici.
V. Italijanska policija će obavestiti j u g o s l o v e n s k u policiju o m e s t u ili m e s t i m a g d e su g o r e
p o m e n u t e lićnosti i n t e r n i r a n e ili k o n f i n i r a n e .
VI. Italijanska policija će saopštiti j u g o s l o v e n s k o j policiji i m e n a o n i h koji žele da se v r a t e
u Jugoslaviju . . . « ( H o p t n e r , n. d., str. 110-111).
M e đ u t i m , šef u s t a š k e b e z b e d n o s t i Eugen Kvaternik je 1955. g o d i n e o p t u ž i o Musolinija da
je, n a v o d n o , m a l t r e t i r a o h r v a t s k e s e p a r a t i s t e i da su Italijani šest m e s e c i posle ubistva kralja
A l e k s a n d r a i n t e r n i r a l i sve u s t a š e osim Pavelića na o s t r v o Lipare. (Eugen Kvaternik, Riječi i či-
njenice, » H r v a t s k a revija«, B u e n o s Aires, m a r t 1955, str. 56-59; H o p t n e r , n. d., str. 111-112. prim.
23).
* H o p t n e r , n. d., str. 113.

10
O r a d u H r v a t s k e seljaćke i g r a đ a n s k e zaštite videti sledeći odeljak.
" AR 1941, ZD, I, d o k . 29. str. 124; ARP. reg. br. 7631 /III, 4 - 1 / 3 8 .
12
AR 1941, ZD. I. d o k . 121. str. 404; AVII, F-17, reg. br. 62/4, k. 76.
AR 1941, ZD, I. d o k . 128, str. 426; AVII, F-17, reg. br. 38/24, k. 79.
'« AR 1941, ZD, I, dok. 139, str 469; AVII, film. NAV-N-T-77. reg. br. 1291/438^12.
15
AR 1941, ZD, I. d o k . 147, str. 499-501; DDI. IX. 2. dok. 496.
'« AR 1941, ZD, I. d o k 237. str. 698-700; DDI. IX. 4. dok. 848.
" AR 1941, ZD. I, dok. 255, str. 749-750; AVII. reg. br. SIP D u b r o v n i k 15/103-104.
AR 1941, ZD. I, d o k . 275. str. 805-806; AVII. F-17. reg. br. 2 6 / 4 - 4 , k. 11.
AR 1941. ZD, I. d o k . 325. str. 964; AIRPJ. reg. br. 2 2 / U , 1 - 3 (40).

20
AR 1941, ZD. I. dok. 276. str. 815-816; AVII. reg. br. 9 / 1 - 1 ; k. 60.
HRVATSKA S E U A t K A
I HRVATSKA GRAĐANSKA ZAŠTITA
Hrvatski n a r o d (naroćito seljaštvo) bio je uglavnom o k u p l j e n o k o HSS, veru-

jući da se o n a bori za njegova prava i nacionalne interese. Zbog toga je u dva
maha, na p a r l a m e n t a r n i m izborima 1935. i 1938, većinom d a o svoje glasove
Maćeku. Predstavljajući se n a r o d u kao d e m o k r a t a , Maćek je težio da ućvrsti
svoj lični uticaj u stranci i autoritet vodstva stranke, ali je zapostavljao seljać-
ke mase za raćun k r u p n i h kapitalista i r e a k c i o n a r n e inteligencije. Nekadaš-
nja seljaćka s t r a n k a b r a ć e Radića p o s t e p e n o se pretvorila u s t r a n k u k r u p n i h
kapitalista hrvatske buržoazije koja je - zloupotrebljavajući p o v e r e n j e n a r o d a
i oslanjajući se na p o m o ć spolja - nastojala da p r e k o ove s t r a n k e ostvari svoje
uske klasne interese. S d r u g e strane, vodstvo HSS težilo je da ostvari uticaj
i u r a d n i č k o j klasi p r e k o r e a k c i o n a r n o g Hrvatskog radnićkog saveza (HRS),
a obrazovanjem Građanske i Seljačke zaštite.1 naročito posle 1935. godine, stvo-
rilo je čak i neku vrstu stranačke vojske, koja je u aprilskom ratu odigrala zna-
čajnu ulogu. Deo ove organizacije, tzv. »Maćekova garda«, u p o č e t k u od o k o
50 ljudi, služila je za Maćekovu ličnu zaštitu. Novi odredi Zaštite su se počeli
stvarati 1937. godine, t a k o da su do polovine iduće godine obrazovani u svim
srezovima. Pored n e p o s r e d n o g zadatka - da zaštiti s a s t a n k e i zborove HSS i
f u n k c i o n e r e s t r a n k e - Zaštita je, u stvari, m o r a l a biti s p r e m n a da u slučaju po-
t r e b e brzo izvršava zadatke vojne prirode.
Hrvatska seljačka i Hrvatska građanska zaštita s t v o r e n e su po ugledu na
slične fašističke organizacije u Italiji i Nemačkoj. Duka Kemfelja, koji je ru-
kovodio n j e n i m osnivanjem, izjavio je 1937. godine: »Zaštita je otprilike k a o
u Nemačkoj SS trupe«. Prava n a m e n a Zaštite može se videti iz Memorandu
ma j e d n e g r u p e ustaški nastrojenih oficira bivše jugoslovenske vojske (kape-
tan Vladimir Kren, kasnije ministar u vladi NDH, p o r u č n i k Marijan Dolanski,
p o t p u k o v n i k Eugen Kurelac, k a p e t a n Mirko Andrović, m a j o r Ivan Canić i ma-
jor Franjo Džal) koji je p r e d a t n e m a č k o m konzulatu u Zagrebu p o č e t k o m feb-
ruara 1941. U tom M e m o r a n d u m u , u p u ć e n o m »Velikom n e m a ć k o m narodu
i velikom njegovom vodi«, v e o m a jasno se ocrtava p r e v r a t n i č k a protivjugos-
lovenska zavera tvoraca Zaštite. U tom M e m o r a n d u m u , pored ostalog, stoji:
»Hrvatski n a r o d je stvorio svoju h r v a t s k u vojsku u j u g o s l o v e n s k o j državi . . . i svoju voj-
sku n a z v a o Zaštitom, da se n j o m e štiti od n e p r i j a t e l j a S r b i n a . . .
Rad organizacije dr Ante Pavelića u b o r b i za s l o b o d u h r v a t s k e d r ž a v e t e k a o je u istom
s m e r u sa r a d o m dr M a ć e k a .
Ovi naši d r u g o v i (misli na oticire Hrvate, koji su istupili iz j u g o s l o v e n s k e vojske - p r i m
V. T.) stvorili su vojsku za ovu b o r b u , stvorili su Zaštitu k a o b u d u ć u v o j s k u s l o b o d n e Hrvats-
ke . . .
Z a j e d n o sa f u n k c i o n e r i m a HSS-a, pa i prvim v o d a m a s t r a n k e , surađivali s m o j e r je stra-
n a č k a vojska - po i m e n u - imala p o s t a t i h r v a t s k a vojska - po u l o z i . . .
Vođe H S S n a m a su u čestim r a z g o v o r i m a i pod s v o j o m čašću i z a k l e t v a m a izjavljivali,
da H r v a t s k u h o ć e i m o r a j u o s l o b o d i t i s r p s k e prevlasti u s v a k o m p o g l e d u , u k o m su se cilju
s n a m a sagtasili i surađivali tako da se digne o r u ž a n a p o b u n a za o s l o b o đ e n j e H r v a t s k e , u
koju s v r h u su bile i o r g a n i z o v a n e f o r m a c i j e Zaštite, te s m o iste počeli n a o r u ž a v a t i . . .
1 sam Maček je g o v o r i o o ulozi i z a d a c i m a Zaštite. U svojoj izjavi, K r e n o t o m e kaže:
• Maček je, n a d a l j e , r e k a o Babiću ( g e n e r a l š t a b n i m a j o r Ivan Babić - p r i m . V. T.) da se Zaštita
s m a t r a jezgrom iz k o j e će se poslije u s e l j a č k o j državi stvoriti j a k a s e l j a č k a v o j s k a . - 2
»Maček je u H r v a t s k o j g o v o r i o sa velikim a u t o r i t e t o m . Njegova H S S bila je više n e g o
politička s t r a n k a u državi. Ona je gotovo bila država u državi ( p o d v u k a o V. T.). Kao i Stoja-
dinović ( p o d v u k a o V. T ) , Maćek je bio od svojih pristalica a k l a m i r a n k a o vođa. Dok je Sto-
jadinovićeva o m l a d i n a JRZ paradirala ti zelenim košuljama ( p o d v u k a o V. T.), » M a ć e k o v a se-
ljačka g a r d a - m a r š i r a l a je u odelu od crnog i belog dornačeg sukna ( p o d v u k a o V T.). d o k je
na čelu k o l o n e j a h a o njihov voda ( p o d v u ć e n o u originalu) na b e l o m k o n j u . « 3
Seljačka zaštita je bila brojnija; organizovana je po srezovima, o b i č n o pod
r u k o v o d s t v o m p r e d s e d n i k a sreske organizacije HSS. U zaseocima i selima
postojali su rojevi, a u o p š t i n a m a vodovi i satnije. Ove stalne f o r m a c i j e imale
su o d r e d e n e starešine, dok su bataljoni i pukovi f o r m i r a n i p r i v r e m e n o s a m o
na p a r a d a m a .
». . U tu .Zaštitu' n a r o ć i t o su r a d o ulazili ustaški agenti koji su j o j kasnije dali s e p a r a -
tistički p r o t u j u g o s l o v e n s k i k a r a k t e r .. n j e n a jezgra zaista je bila seljačka . O d a t l e i njen
naziv - Hrvatska seljačka zaštita (HSZ). Ali .Zaštita' se f o r m i r a l a i po g r a d o v i m a , gde je n j e n o
č l a n s t v o p r i p a d a l o g r a đ a n s k o m , i to m a l o v a r o š k o m e l e m e n t u , koji je z n a t n i m d i j e l o m bio
ustaški ili p r o u s t a š k i ili p r o t u j u g o s l o v e n s k i o r i j e n t i s a n . O t u d i n j e n d r u g i naziv - Hrvatska
građanska zaštita (HGZ). A u p r a v o taj njezin dio p o k a z a o je kasnije i svu svoju s e p a r a t i s t i č k u
o š t r i n u u r a d u na r u š e n j u j u g o s l o v e n s k e države.« 4
Medu f u n k c i o n e r i m a Hrvatske zaštite bilo je dosta ustaških e l e m e n a t a ,
kao Zvonko Kovaćević, zapovednik G r a đ a n s k e zaštite i Kvaternikov sarad-
nik, koji je već 21. aprila 1941. postao ustaški pukovnik, 5 a i sam Kvaternik je
davao Maćeku uputstva o načinu organizovanja i s t r u k t u r i Zaštite. 6
Stvaranje Hrvatske seljačke i g r a đ a n s k e zaštite d o n e k l e je zajedničko
delo HSS i ustaša. Ideja o n j e n o m stvaranju rodila se kod ustaša zbog njihove
neefikasne terorističke delatnosti u zemlji (na p r i m e r neuspeli atentati na že-
Š O V I N I S T I Č K E , S E P A R A T I S T I Č K E I N E P R I J A T E L J S K E ORGANIZACIJE I JUGOSLAVIJI 177
leznicama, koje je organizovao Gustav Perčec, i »velebitski ustanak«, koji su

organizovali Vjekoslav Servaci i Artuković). Kada su 1932. godine kod Pave-
lića (koji se nalazio u Italiji) došli Slavko Kvaternik iz Zagreba i Perčević iz
Beča, razgovarano je o potrebi stvaranja izvesne poluvojnićke organizacije u
zemlji. Maćek je prihvatio njihove sugestije za takvu organizaciju, jer je imao
iste n a m e r e kao i oni. 7
Pojedini pripadnici Zaštite imali su oružje koje su sami nabavljali, uglav-
nom lovačke ili zastarele vojničke puške. G r a đ a n s k a zaštita bila je najbrojnija
i najorganizovanija u Zagrebu. I njene jedinice su f o r m i r a n e na teritorijalnom
principu: po ulicama i kvartovima. Ona je imala b a t a l j o n e kao stalne forma-
cije i p o s e b n e jurišne satnije. Jurišna satnija bila je neka vrsta p o m o ć n e po-
licije, a imala je oko 200 n a j o d a b r a n i j i h p r i p a d n i k a Zaštite. G r a đ a n s k a zaštita
u Zagrebu brojala je o k o 4000 ljudi. Postepeno je dobijala u n i f o r m e i p o s e b n e
značke za činove. Ona je uoči rata iz policijskih skladišta dobila o k o 1000 pu-
šaka i nešto municije. Postojala je i u Bjelovaru, Osijeku. Vukovaru, Brodu,
Sušaku, Splitu i nekim d r u g i m mestima, a imala je i g r u p u Konjičke zaštite -
oko lOeskadrona, od kojih se jedan, u n i f o r m i s a n radi defilea na p a r a d a m a , na-
lazio u Zagrebu, dok su se ostali nalazili u prigorskim, t u r o p o l j s k i m i posa-
vskim selima.
C e l o k u p n a Hrvatska seljačka i g r a đ a n s k a zaštita brojala je p r e k o 100
sreskih seljačkih i 15 g r a đ a n s k i h jedinica, 1 e s k a d r o n G r a đ a n s k e zaštite i oko
10 e s k a d r o n a Seljačke zaštite i 1 motorizovani o d r e d , tj. o k o 200.000 ljudi;
njen zapovednik Duka Kemfelja bio je d i r e k t n o potćinjen Maćeku.
Zaštita je bila poluvojnička organizacija, jer su n j e n e jedinice vršile voj-
ničke vežbe. Za v r e m e zimskih meseci 1938/39. godine u Zagrebu je održan
kurs za zapovednike sreskih jedinica koji su, pored ostalog, slušali i predava-
nja iz vojnih p r e d m e t a . 8
Ministar vojske i mornarice u svom izveštaju Str. Pov. Đ. O. br. 76 od 15.
februara 1938. u p u ć e n o m p r e d s e d n i k u vlade, između ostalog, d e t a l j n o govori
»o separatističkoj akciji vodstva Hrvatske seljačke s t r a n k e i o organizovanju
i radu ilegalne organizacije HSZ (Hrvatske seljačke zaštite - prim V.T. - pre-
pis originala u Arhivi Državne komisije za ispitivanje ratnih zločina o k u p a t o -
ra i njegovih pomagača (ADKRZ) br. 18923/XIV-13)... U više prilika imao
sam čast da vam dostavim izveštaje k o m a n d a n a t a II i IV armijske o b l a s t i . . .
o o p a s n o j organizaciji HSZ na teritoriji Savske i P r i m o r s k e b a n o v i n e . . . Uz
ovu defetističku p r o p a g a n d u vrši se stalno organizovanje HSZ koja sve većma
raste. Po p o d a t c i m a iz ovoga izveštaja ' - v r š e n a je organizacija HSZ u 181 mes-
tu Pr m o r s k e b a n o v i n e i ima s a m o poznatih 4600 članova. Ove organizacije
izvode r e d o v n e vežbe po vojničkom uzoru; za sada je najveći deo bez oružja,
ali ima članova i sa oružjem, a po nekim o b a v e š t e n j i m a govori se, da će ove
organizacije lako moći dobiti oružje. Cilj ovih organizacija se m a s k i r a u raz-
nom vidu, ali se, po m n o g i m podacima, na njih polaže velika n a d a kao na
sredstvo za izvođenje političkih ciljeva HSS p u t e m sile i terora, što se je u ne-
koliko m a h o v a do sada i potvrdilo . . . «
Prema p o d a c i m a iz izveštaja komandanta Mornarice, na d a n 6. j a n u a r a
ove godine ( 1 9 3 9 . - p r i m . V.T.) HSZ u selu Vodice vršila je vežbu u vojničkom
smislu i pod k o m a n d o m vojnika . . . Istoga d a n a u selu Vilicama izvođena je
bataljonska o b u k a sa 300 članova. Pri ovoj vežbi primio je raport u svojstvu
pukovnika p r e d s e d n i k bivše HSS iz Šibenika Dane Škarica, koji je n a v o d n o
o b e ć a o da će organizacija dobiti u s k o r o oružje; imenovani je zakazao i velike
m a n e v r e organizacije HSZ u Grebaštici . . . O o v o m e s a m izvestio i G o s p o d i n a
Ministra u n u t r a š n j i h poslova«. 9
Nemaćki poverenik u Beogradu, u svom izveštaju od novembra 1939. godi-
ne, p o v o d o m vojnih n e m i r a u Karlovcu, a i onih u Zagrebu, između ostalog,
iznosi da mobilizacija u s e p t e m b r u , u stvari, predstavlja n e u s p e h . U k o m e n -
taru u prim. 2, stoji:
»U t o k u 22. i 23. s e p t e m b r a o r g a n i » G r a đ a n s k e zaštite.« H S S izvršili su u Z a g r e b u ne-
koliko p r e m e t a č i n a u s t a n o v i m a g r a đ a n a n a c i o n a l n o o r i j e n t i s a n i h i č l a n o v a n a c i o n a l n i h or
ganizacija (sokola, č e t n i k a . JRZ-a ltd ) O v o m prilikom su p o r e d fizičkog n a p a d a o d u z i m a l i
gotov n u u i ko|i su našli- Poverenik dal|e p r e n o s i još n e k o l i k o i n c i d e n a t a koje su izvršili
pripadnici HSZ fz izveštaja Gl. generalštaba (Obavešlajno odeljenje) pod naslovom »Protiv-
drZa\na dela«'0
U Izveštaju italijanskog generalnog konzula u Zagrebu Canu od 30. j a n u a r a

1940. o daljim planovima HSS i Maćeka kaže se (izvodno) da su kneza Pavla,
za v r e m e b o r a v k a u Zagrebu
»impresionirali rezultati koje je dr Maček, uz p o v e č a n j e svoga ugleda, p o s t i g a o o v o m
p r i l i k o m i s h o đ e n j e m d o n o š e n j a i z b o r n o g z a k o n a za h r v a t s k i s a b o r i p r i z n a v a n j e m d e l a t n o s -
ti Seljačke zaštite po v o j n o m uzoru. U stvari, s a m a o r g a n i z a c i j a je obavljala svoju s l u ž b u k a o
p o m o ć n a policija: m e đ u t i m , u d a n i m a p o s e t e kneza Pavla g o t o v o čitavu s l u ž b u j a v n o g r e d a
zamenile su f o r m a c i j e »Zaštite« d o v e d e n e spolja, u jačini od o k o 15 000 ljudi, koje su vršile
službu g r a d s k i h o r g a n a
.. Izgleda mi da u o v o m t r e n u t k u Maćek ne n a m e r a v a da p o n o v n o j a s n o postavi te-
ritorijalno pitanje, jer mu te d o b r o p o z n a t o da bi Srbi j e d n o d u š n o bili protiv n j e g a . On više
želi da učvrsti svoj položaj u B a n o u n i H r v a t s k o j (i u vezi s tim u d r ž a v n o m a p a r a t u ) , bilo
si v a r a n j e m h r v a t s k o g pat l a m e n t a . što boljim t e h n i č k i m i o r g a n i z a c i j s k i m u r e đ e n j e m hrvala
kih formacija vojnog tipa a k t u e l n o je stvaranje jedne vojne škole za p r i p r e m a n j e oficira Se-
Itacke zaštite, k a o i p o č e t n o n a o r u ž a v a n j e s a m e Sel|ackc zaštite), bilo p o b o l j š a v a n j e m I/M
šenja S p o r a z u m a d o b i j a n j e m p o t r e b n i h finansijskih k o m p e t e n c i j a , bilo pak da isposluje ru
kovođenje javnom saobraćajnom službom u okviru Banovine Hrvatske . . . « "
U Izvodu iz pisma CK KPJ od avgusta 1940. godine, p o v o d o m godišnjice

tzv. S p o r a z u m a Cvetković-Maćek, kritikujući rad njihove vlade, između osta-
log kaže se:
» . . . U m e s t o s l o b o d e i d e m o k r a t i j e h r v a t s k a g o s p o d a su o d m a h počeli m a j m u n i s a t i ta-
lijanskim f a š i s t i m a i n j e m a č k i m nacional-socijalistima. s t v a r a j u ć i u n i f o r m i s a n e o r g a n i z a c i j e
pod nazivom »seljačke zaštite« i » g r a đ a n s k e zaštite« da p o m o ć u tih č e t n i k a t e r o r i z i r a j u na-
rod na selu i u g r a d u i da se p o m o ć u njih o d r ž e na v l a s t i . . . U Z a g r e b u je 7. s e p t e m b r a 1940.
došlo do d e m o n s t r a c i j a protiv rata i s k u p o ć e , u k o j i m a su policija i M a ć e k o v a »Zaštita« ra-
nili 10 r a d n i k a . Teror, b e s p r a v i j e r a d n i č k e klase, u b i j a n j a po u l i c a m a r a d n i č k i h b o r a c a ,
k o n c e n t r a c i o n i logori i t a m n i c e , t e r o r nad seljacima p o m o ć u ne s a m o ž a n d a r a n e g o i »Hr-
vatske seljačke zaštite«, pljačka seljaka u i m e n e k e »seljačke d e m o k r a t i j e « . k a k o h r v a t s k a
g o s p o d a d r s k o nazivaju tu svoju tvorevinu, r a s p i r i v a n j e m r ž n j e u n a r o d u , r a s p i r i v a n j e na-
cionalnog šovinizma, s t r a š n o s i r o m a š t v o , bijeda i glad koja k a o avet prijeti š i r o k i m n a r o d -
nim slojevima, evo, to su rezultati g o d i š n j i c e » S p o r a z u m a « . . .«'*
Posle m a r t o v s k i h d o g a đ a j a 1941. godine Zapovjedništvo Zaštite u Zagre-

bu smestilo je svoj Stožer na Ilicu br. 44. gde su se stalno nalazili Z v o n k o Ko-
vačević i Duka Kemfelja. Ljudstvo je aktivirano, t a k o da je j e d n a trećina stal-
no bila na o k u p u u službenim p r o s t o r i j a m a na Ilici, u R a d n i ć k o j komori, na
Kaptolu, Savskoj i Selškoj cesti. Zvonko Kovačević je n a r e d i o p r i p a d n i c i m a
Građanske zaštite da se ne odazivaju pozivu u vojne jedinice, već da se uvrste
u svoje zaštitne jedinice. Nasuprot tome, po n a r e đ e n j u Kemfelja, koje je po-
tpisao Maćek, zapovednici kotarskih organizacija Seljačke zaštite upućivali
su svoje ljudstvo na izvršenje vojne obaveze, a o n i m a koji nisu pozvani nare-
dili su da čuvaju svoja sela.
Sa z n a n j e m Maćeka. u p r o s t o r i j a m a G o s p o d a r s k e sloge, održan je tih
d a n a tajni sastanak r u k o v o d s t v a Zaštite, kojem su prisustvovali Duka Kem-
felja, Zvonko Kovaćević, Milan Pribanić i dr. Na tom s a s t a n k u d o n e t e su od-
luke o naćinu zauzimanja Zagreba i kako da se razoruža vojska.
Pripadnici Seljaćke zaštite, koji nijesu bili pozvani u vojsku i oni koji se
nisu odazvali vojnom pozivu, organizovali su službu po selima, a u Zagrebu
je G r a đ a n s k a zaštita patrolirala g r a d o m i postavila straže kod važnih objeka-
ta.
Posle Kvaternikovog proglašenja NDH i Mačekovog poziva p r i p a d n i c i m a
HSS da se s n o v o m vladom iskreno s a r a đ u j e , G r a đ a n s k a zaštita u Zagrebu je
osigurala, s k u p a sa r e d a r s t v o m . c e s t e , ulice, poštu i telegraf, željezničke sta-
nice, vodovod, električnu centralu, državne zgrade i u r e d e . U isto v r e m e o n a
je razoružavala p r i p a d n i k e jugoslovenske vojske koji su prolazili kroz Zagreb.
Prema Kvaternikovoj izjavi, 10. aprila je d o v e d e n o u Zapovjedništvo Zaštite
o k o 100 oficira i nekoliko generala, koje je Kovaćević smestio u hotel »Mili-
nov« i kasnije p r e d a o Nemcima.
U n e k i m delovima Hrvatske od 10. aprila je stupila u akciju Seljačka za-
štita. Ona je razoružavala delove jugoslovenske vojske, prikupljala vojnu op-
r e m u i čuvala red. U t o m e se p o s e b n o istakla Seljačka zaštita na putevima:
Zagreb-Sv. Ivan Zelina-Varaždin; Zagreb-Osijek; Zagreb-Sisak-Sl. Brod.
Kao zapovjednik G r a đ a n s k e zaštite u Zagrebu. Zvonko Kovaćević je 10.
aprila položio zakletvu Kvaterniku, koji ga je s u t r a d a n u n a p r e d i o u čin pu-
kovnika Zbora javne sigurnosti. Zapovednik K o p n e n e vojske general Stancer,
u naredbi od 12. aprila, o b r a ć a se »svim hrvatskim zaštitničkiin organizaci-
j a m a da o d m a h p r i s t u p e prikupljanju svega oružja i r a t n o g materijala«.
Pod zapovedništvom Zvonka Kovačevića Zaštita je bila glavni Kvaterni-
kov o s l o n a c za uspostavljanje nove vlasti i u održavanju r e d a i mira u Zagre-
bu. Zbog toga, a i da bi je što bolje organizovao i p r i p r e m i o za u p u ć i v a n j e sa
d o m o b r a n s k i m snagama u Bosni, Kvaternik je. u svojstvu zapovednika celo-
k u p n e o r u ž a n e snage i ministra d o m o b r a n s t v a NDH, 19. aprila p o t p i s a o sle-
deče rešenje:
»Obzirom na velike zasluge p r i g o d o m uspostavljanja Nezavisne Države
Hrvatske Građanska zaštita u Zagrebu od današnjeg dana je sastavni deo Hr-
vatskog Domobranstva, te će p r e m a t o m e o r g a n i z a t o r n o i disciplinski potpa-
dati pod redovite vojne vlasti. To p o s e b n o tijelo zove se: »Hrvatski zaštitni
lovci«. Ova o d r e d b a tiče se s a m o Hrvatske g r a đ a n s k e zaštite u Zagrebu, a ne
odnosi se ni na j e d n u d r u g u jedinicu ili f o r m a c i j u bivše Hrvatske ili Građan-
ske zaštite.' 3
U rešenju poglavnika o objavljivanju Temeljne uredbe o ustrojstvu Zapo-
vjedništva i Ministarstva domobranstva, od 16. aprila 1941. godine stoji:
»Da se u s t o j s t v o ( . . . ) H r v a t s k e vojske organizira i vodi po u z o r u i na p r i n c i p i m a koji
su vrijedili za H r v a t s k o d o m o b r a n s t v o do 1918. g o d i n e - Na laj način p r o d u ž i t i će se u n a š o j
vojsci sve slavne tradicije p r v e naše vojske i n j e n e slavom o v e n č a n e 42. vražje divizije«' 4
NAPOMENE
1
Pribanic Milan, Organizacija Seljaćke i Građanske zaštite. Zagreb, 1941, AVII, reg br. 2 / 3 ,
k. 9 i 10.
2
AVII. reg. br. 1/3-580. str. 61d. k. I. O. 10.
3
H o p t n e r , n. d, str. 215.
4
Dr F e r d o Culinović, Slom stare Jugoslavije, Zagreb, 1958, str. 107.
5
»Vjesnik vojnih n a r e d b i i /apvojedi« br 1 12 april 1941, Z a g r e b
• Izjava K v a t e r n i k a . AVII, reg br 14/1-39. k 1. 0. 9

7
AVII. reg br. 1/3-580. str. 59-60. k. 1. 0. 10.
8
Pribanic Milan. isto.
9
AR 1941. ZD I. d o k . 29. str. 127-128, prim. 10.
10
AR 1941, ZD. I. d o k . 143. str. 478-479. prim. 2. str. 479; AVII, m i k r o f i l m N A V - N - T - 7 7 . reg.
br. 1291 734-36.
" AR 1941. ZD. I, d o k . 172. str. 562-563; DDI. IX. dok 231.
15
AR 1941. ZD, I, dok. 265. str. 771-774: Arhiva istorije radničkog pokreta Jugoslavije (AIR-
PJ), reg br. 14539/11. 1-8 (1941).
° F e r d o Culinović, Organizacija vlasti i oružane snage u Nezavisnoj Državi Hnatskoj, »Voj-

noistorijski glasnik« br. 3/1968. s t r 132-199; Mladen CoTić, Kopnena vojska domobranstva Ne-
zavisne Države Hnatske, »Vojnoistorijski glasnik« br. 2/1970, str. 170-227.
NACIONALISTIČKE I KLEROFAŠISTICKE
ORGANIZACIJE U SLOVENIJI
Na ćelu slovenaćke buržoazije i slovenaćkog klerikalizma d e c e n i j a m a se na-

lazio dr Anton Korošec, katolički sveštenik koji je bio na ćelu Slovenske ljud-
ske stranke. Ova s t r a n k a je u toku drugog svetskog rata dala i s t a k n u t e klero-
fašiste, kao što su Rožman, Lav Rupnik, Marko Natlačen, Miha Krek, Afsenek,
Alojzije Novak i drugi. »Kao što su organizacije Slovenske ljudske s t r a n k e u
v r e m e prvog svetskog rata, pod dr Ivanom Šušterćičem i dr K o r o š c e m , izvele
veliko nedelo n a r o d n e veleizdaje razbijanjem jedinstva slovenaćkog n a r o d a
u o t p o r u p r e m a g e r m a n s k o m imperijalizmu, tako su i sada u d r u g o m svet-
skom ratu, bivši saradnici dr Korošca i njegovi učenici ponovili ovo isto delo
izdaje o d m a h u p o č e t k u talijanske okupacije». 1
Centralna ličnost slovenaćke reakcije i svih s a r a d n i k a o k u p a t o r a bio je
ljubljanski b i s k u p dr Rožman. I on je, kao n e k a d a dr Jeglič i dr K o r o š e c 1941,
stvorio novo organizaciono žarište o k u p l j a n j a svih klerofašističkih e l e m e n a t a
uoći drugog svetskog rata, a u aprilskim d a n i m a 1941. i kasnije u prvim da-
nima okupacije izvršio delo veleizdaje slovenaćkog naroda, stavljajući se jav-
no i tajno, bez ikakvih o g r a n i č e n j a u službu agresora, o d n o s n o o k u p a t o r a .
Sve to što se negativno d o g a d a l o u a p r i l s k o m ratu 1941. na tlu Slovenije,
kao i kasnije, delo je klerikalizma dr Korošca, koji se kao stari agent Beča i
Rima, sprovodeći jezuitsku politiku, decenijama, sve do svoje smrti, b o r i o za
dominaciju Katoličke crkve u Jugoslaviji, koristeći je, pored ostalog, i za po-
litičke svrhe u borbi protiv Beograda. Dr Anton Korošec je posle 1918, k a o
stub slovenaćke reakcije i dugogodišnji m i n i s t a r u n u t r a š n j i h poslova, o b i č n o
stajao uz sve d v o r s k e režime kralja Aleksandra i kneza Pavla, vešto noseći
m a s k u lažnog patriotizma. Slovenaćki klerikalizam je uoči d r u g o g svetskog
rata p r e r a s t a o u klerofašizam, a 1941. godine biskupski d v o r u Ljubljani po-
stao je c e n t a r o k o kojega su se okupljali profašistićki i fašistički e l e m e n t i za
sve v r e m e rata. Zato se slovenačka i a k c i o n a r n a buržoazija p o s t a r a l a da, pod
okriljem o k u p a t o r a i Vatikana, forn ira k o n t r a r e v o l u c i o n a r n e , u stvari fašis-
tičke organizacije »Belu gardu« i »Katoličku akciju«, »Slovenačko n a r o d n o
gibanje«, »Slovensku legiju., a k a d e m s k i klub »Straža« itd. Ove b o r b e n e or-
ganizacije katoličke partije bile su u službi o k u p a t o r a u borbi protiv Osvobo-
dilne f r o n t e , protiv KP Slovenije, u stvari, protiv svih u d r u ž e n i h n a p o r a slo-
v e n a ć k o g n a r o d a za o s l o b o đ e n j e od fašističkog ropstva i tiranije. Sve te or-
ganizacije su b l a g o n a k l o n o dočekale o k u p a t o r a u proleće 1941. i pružale mu
o t v o r e n u ili prikrivenu p o m o ć i p o d r š k u u okupaciji zemlje.
Poluvojna organizacija »Združenje bojcev Jugoslavije« - »Boj« pojavila se
u Sloveniji kao oslonac š e s t o j a n u a r s k o m režimu. Ova organizacija bivših bo-
raca za u j e d i n j e n j e jugoslovenskih n a r o d a postala je u d r u ž i v a n j e m organiza-
cija »Zveza slovenskih vojakov« i »Zveza bojevnikov«, čija je politička aktiv-
nost bila u s m e r e n a na utvrđivanje »narodnog i državnog jedinstva«. Tek u de-
c e m b r u 1933. došlo se je do nove organizacije »Boj« - sa o s n o v n i m z a d a t k o m
da deluje »na širenju ideja 6. januara«. U j a n u a r u 1934. f o r m i r a n j e Centralni
izvršni o d b o r kao vrhovni organ pokreta.
Ovaj politički pokret bio je organizov an u 250 opština, m a d a je i m a o uti-
caj na z n a t n o širem p o d r u č j u u Sloveniji. Ponekad, zbog kritičkog stava pre-
ma režimu i nekim p r e d s t a v n i c i m a na s l o v e n a ć k o m p o d r u č j u , »Boj« je p o č e o
dobijati pristalice u n a r o d u . Pokret je vec bio do 1934. razvio svoju delatnost
na čitavom d r ž a v n o m p o d r u č j u , p r i m a j u ć i p o m o ć od vladajućeg režima, »za-
lažući se za vladavinu p o š t e n e i jake r u k e i stavljajući se na raspoloženje kra-
lju«.
Kasnije je vodstvo »Boja« p o t p a l o pod uticaj klerikalaca i time se udaljilo
od zvanične državne politike.
Pod pritiskom b a n a Draga Marušića, »Boj« se m o r a o opredeliti »bilo za
njega ili za Korošca«. Vodstvo »Boja« se izjašnjavalo d a j e v a n s t r a n a č k a or-
ganizacija i da se ne može priključiti n i j e d n o j političkoj stranci. Usled m e đ u -
sobnih o p r e č n i h političkih stavova, »Boj« se kasnije p o c e p a o u dve antago-
nističke g r u o e koje su iščezle posle 1935. godine sa političke pozornice. Po-
stojale su i dve glavne nacističke organizacije folksdojčera - »Steierischer
H e i m a t b u n d « (»Štajerski d o m o v i n s k i savez«) i » K a r n t n e r b u n d « (»Koruški
d o m o v i n s k i savez«). »Štajerski d o m o v i n s k i savez« se, od svog osnivanja 1940.
godine, isticao kao aktivan p r o p a g a t o r nacionalsoci jalizma u Jugoslaviji, kao
i »Kartnerbund« u jugoslovenskom delu Koruške. Posle o k u p a c i j e Jugoslavi-
je 1941, o b e ove organizacije su istupale kao poluzvanićni sprovodnici nemač-
kog o k u p a c i o n o g sistema i n e m a č k o g o k u p a t o r s k o g t e r o r i z m a na ovom slo-
v e n a ć k o m području. One su razvile živu akciju za integriranje ovog dela Slo-
venije s n e m a č k i m Rajhom. 2
»Katolička akcija«, organizacija u n u t a r katoličke crkve, nastala je kao
protivteža radničkim p o k r e t i m a . Ona mobilise katolike-laike da sarađuju sa
klerom u »hijerarhijskom apostolatu« katoličke crkve, s ciljem da ostvaruje
zadatke i ciljeve koje postavljaju starešine katoličke crkve. Njen je glavni cilj
bio da u s m e r i političku aktivnost katolika u pojedinim z e m l j a m a sa politič-
kim ciljevima rimske kurije. Utemeljena je na n a j r e a k c i o n ä r n i j i m shvatanji-
ma s r e d n j e g veka.
U p r e d r a t n o j Jugoslaviji »Katolička akcija« je bila aktivan p r o p a g a t o r šo-
vinizma, separatizma i ultranacionalizma. verske netrpeljivosti i jedan od
glavnih o s l o n a c a f a š i s t i č k o - n a c i s t i č k e ideologije i agresije u t o k u d r u g o g svet-
skog rata. 3
NAPOMENE
' Viktor Novak. Magnum Crimen. Zagreb, 1948, str. lOfcO.

1
Dr F e r d o Culinović, Okupatorska podjela Jugoslavije. Vojno izdavački zavod. Beograd.
1970, str. 104.
3
Enciklopedija Jugoslavije, tom 4. Zagreb, 1959, str. 157.
FEDERALISTICKO - SEPARATISTIČKE
ORGANIZACIJE U CRNOJ GORI
Posle u j e d i n j e n j a C r n e G o r e sa S r b i j o m 1918. g o d i n e u n e k i m o b l a s t i m a C r n e
G o r e p o s t o j a o j e s e p a r a t i s t i č k i p o k r e t »zelenaša« ( u g l a v n o m p r i s t a l i c e k r a l j a
Nikole) koji je u p r v i m p o s l e r a t n i m g o d i n a m a uživao p o d r š k u z v a n i č n e Italije
i V a t i k a n a , ali se posle z a k l j u č e n j a R a p a l s k o g u g o v o r a u g l a v n o m ugasio. Fe-
deralistička stranka, u čijim je r e d o v i m a bilo s e p a r a t i s t i č k i h s t r u j a n j a , zasni-
vala je svoju politiku na f e d e r a l i s t i ć k o m u r e đ e n j u n o v e države. P o š t o su sve
o s t a l e pristalice g r a đ a n s k i h p a r t i j a ( R a d n i k a l n e , D e m o k r a t s k e i Z e m l j o r a d -
ničke), tzv. »bjelaši«, bili izraziti p r e d s t a v n i c i u n i t a r i s t i č k o g u r e đ e n j a i ujedi-
n j e n j a , to je i z m e đ u o v i h d v e j u g r u p a u p r v i m p o s l e r a t n i m g o d i n a m a v o đ e n a
žestoka politička borba.1
U p r e d v e č e r j e d r u g o g s v e t s k o g r a t a klasna i n a c i o n a l n a b o r b a i na pod-
ručju C r n e G o r e d o b i j a l a je n a j r a z n o v r s n i j e o b l i k e . Posle 1935. S e k u l a Drlje-
vić j e o b n o v i o a k t i v n o s t F e d e r a l i s t i č k e s t r a n k e s a s e p a r a t i s t i č k i m ciljevima,
ali bez n e k o g n a r o č i t o g u s p e h a , j e r je snažni r e v o l u c i o n a l n i p o k r e t sa KPJ na
čelu p r e u z e o v o d e ć u p o l i t i č k u ulogu.
Posle o k u p a c i j e Albanije 1939. fašistička Italija je j a k o m p o l i t i č k o m i di-
verzantskom delatnosti pogodovala jačanju separatističkog pokreta u Crnoj
Gori. Uviđajući t a k v u o p a s n o s t u »Biltenu« O d e l j e n j a za d r ž a v n u zaštitu Mi-
n i s t a r s t v a u n u t r a š n j i h poslova Kraljevine lugoslavije za juli 1939. k o n s t a t o v a -
no je: »Na t e r i t o r i j i Z e t s k e b a n o v i n e , a poglavito u s r e z o v i m a : c e t i n j s k o m , bar-
s k o m i p o d g o r i č k o m , u p o s l e d n j e v r e m e u p o r n o se širi vest o s k o r o m izdva-
j a n j u C r n e G o r e od Jugoslavije i o d o l a s k u c r n o g o r s k o g p r i n c a na p r e s t o sa-
m o s t a l n e C r n e Gore. P o d r u č n i m u p r a v n o - p o l i c i j s k i m v l a s t i m a s a t e r i t o r i j e
pređašnje Crne Gore naređeno je da preduzmu potrebne m e r e i bezuslovno
na s v o m e p o d r u č j u s p r e č e i o n e m o g u ć e s v a k u s e p a r a t i s t i č k u a k c i j u i suzbiju
sve a l a r m a n t n e i t e n d e n c i o z n e vesti k a o i da p r o t i v u o d g o v o r n i h lica najhit-
nije i n a j s t r o ž i j e p o s t u p a j u po z a k o n u « . 2
K o m u n i s t i č k a p a r t i j a u C r n o j Gori p r e d u z e l a je m e r e da suzbije o v u ita-
lijansku p o l i t i k u . U s v o m e p r o g l a s u p o d n a s l o v o m » B r a ć o seljaci, r a d n i c i , gra-
đani i ostali r o d o l j u b i C r n e Gore«, sa p o t p i s o m » C r n o g o r s k a o m l a d i n a « , uka-
zuje n a s i s t e m a t s k u d e l a t n o s t n e k i h s e p a r a t i s t i č k i h g r u p a (Stevan Popović). 3
Zbog p o j a č a n e italijanske p r o p a g a n d e u C r n o j Gori i M a k e d o n i j i , CK KPJ
uputio je Crnogorcima i Makedoncima sledeću poruku:
»Od p o s t a n k a ove d r ž a v e o vašim se n a c i o n a l n i m p r a v i m a nije v o d i l o ra-
č u n a . Ova p r a v a m o ž e t e osvojiti s a m o u z a j e d n i č k o j b o r b i sa o s t a l i m narodi-
Š O V I N I S T I Č K E , S E P A R A T I S T I Č K E I N E P R I J A T E U S K E ORGANIZACIJE U JUGOSLAVIJI 183
ma Jugoslavije za d e m o k r a t i z a c i j u i n a c i o n a l n u slobodu, u b r a t s k o m spora-

z u m u sa njima. Zato se ne d a j t e zavesti o b e ć a n j i m a italijanskih agenata jer oni
s p r e m a j u ropstvo i v a m a i svim n a r o d i m a Jugoslavije«. 4
D a j e Italija uoči agresije na Jugoslaviju r a č u n a l a na p o d r š k u c r n o g o r s k e
Federalističke stranke, vidi se iz sledećeg pisma koje je italijanski poslanik u
Beogradu 15. VI 1940. uputio italijanskom konzulu u Dubrovniku:
»Ova teška politička i e k o n o m s k a situacija mogla bi se u s p e š n o iskoris-
titi za naše p r o p a g a n d n e svrhe. Verovatno neće biti teško u ovakvoj teškoj si-
tuaciji pridobiti za naše ciljeve nezadovoljne Crnogorce, naročito kad se zna
da fašistička Italija ima u C r n o j Gori još od ranije priličan b r o j simpatizera
tzv. »crnogorskih federalista«. 5
Posle 27. m a r t a 1941. Italijani su nastojali da stignu u Crnu Goru pre Ne-
maca. Posle k r a t k o t r a j n o g april^kog rata, 17. aprila 1941. crnogorski separa-
tisti (na ćelu sa Sekulom Drljevićem) formirali su Privremeni administrativni
crnogorski komitet, sa z a d a t k o m uspostavljanja s a m o s t a l n e c r n o g o r s k e drža-
ve pod okriljem Italije. Već 19. aprila izašao je prvi b r o j »Glas Crnogorca« sa
separatističkom p a r o l o m »Živjela s l o b o d n a Crna Gora«, a tih d a n a tzv. Komi-
tet za oslobođenje Crne Gore, koji je obrazovala j e d n a izdajnička g r u p a vodećih
ličnosti Federalističke stranke, svečano je dočekala ulazak italijanskih t r u p a
na Cetinje. 6
O d m a h posle o k u p a c i j e vodstvo Federalističke stranke, na čelu sa Seku-
lom Drljevićem i Savićem Markovićem - »Stedimlijom«, povezalo se sa Pave-
lićem i stavilo se u službu agresora, ukazujući mu p o m o ć u uspostavljanju
o k u p a c i o n o g sistema. Trinaestojulski ustanak c r n o g o r s k o g naroda, na čelu
sa KPJ, p r e s e k a o je sve n a d e o k u p a t o r a i d o m a ć i h izdajnika 7
NAPOMENE
' Dr Dimitrije Dimo Vujović, Ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom. Titograd. 1962, str. 409-469.
2
Dr. R Pajović, Kontrarevolucija u Crnoj Gori 1941-1945. »Obod«. Cetinje. 1977. str. 17-30.
3
Arhiva Istorijskog instituta Titograd. V - l ^ » / 3 9 , Bilten za državnu zaštitu Min. unutraš-
njih poslova, juli 1939.
6
AUT, III, 2-41 (39).
6
Arhiva istorije radničkog p o k r e t a Srbije (AIRPS). br. 7616/11. 1-4 1939).
7
»Istorijski zapisi« br. 2. Titograd, 1961, str. 275-277.
BHATPE11IHA M A K E A O H C K A
P E B O A V U . H O H E P H A O P r A H H 3 A U H J A (BMPO)
Vnatrešna m a k e d o n s k a r e v o l u c i o n a r n a organizacija (VMRO) o s n o v a n a je

1893. godine u Solunu, sa z a d a t k o m da o r u ž a n o m i političkom b o r b o m protiv
turskog f e u d a l n o g terorističkog režima obezbedi a u t o n o m i j u Makedonije.
Dve godine kasnije, pod pokroviteljstvom bugarskog dvora, u Sofiji je formi-
ran Vrhovni makedonski komitet (»vrhovisti«) koji je svoje članove ubacivao
u VMRO i njegov Centralni komitet, s n a m e r o m da ovu organizaciju potćini
uticaju bugarskog dvora radi priključenja Makedonije Bugarskoj. Tako se u
VMRO, pored n a p r e d n o g , r e v o l u c i o n a r n o g krila organizuje i vrhovističko
»desno« krilo, koje p o d i m e n o m VMRO vrši terorističke akcije i a t e n t a t e pro-
tiv ličnosti koje su im se suprotstavljale. Na čelu ove terorističke organizacije,
koja je postojala do kraja drugog svetskog rata, nalazio se Vančo Mihailov.'
O d m a h posle poraza Bugarske u prvom svetskom ratu t r i u m v i r a t Alek-
s a n d r o v - P r o t o g e r o v - C a u l e v pristupio je obnovi VMRO, a n e p o s r e d n o posle
Versajskog mira 1919. Bugarska i Mađarska postaju poslušni i n s t r u m e n t ita-
lijanske imperijalističke politike u borbi protiv n o v e jugoslovenske države.
Tada počinje da se stvara velika zavera protiv Kraljevine SHS. u kojoj će
VMRO, kao o r u đ e velikobugarske politike i o s v a j a č k e politike velikih impe-
rijalističkih sila, imati značajnu ulogu sve do kraja d r u g o g svetskog rata. Zato
se ona, posle obnove, već 1919. godine, p r e k o stranih d i p l o m a t s k i h predstav-
nika u Bugarskoj, povezala sa italijanskom i m a đ a r s k o m vladom i separatis-
tičkim p o k r e t i m a : hrvatskim e m i g r a n t i m a u Beču: F r a n k o m , Perčevićem i Sa-
rkotićem, c r n o g o r s k i m federalistima u Carigradu, Perom Vukovićem, Vuće-
rakovicem i d r u g i m a i albanskim g r u p a m a u cilju organizovanja antijugoslo-
venske diverzantske akcije. I pored u n u t r a š n j i h razmirica i neslaganja, VMRO
je do 1926. delovala v e o m a agresivno i teroristički na p o d r u č j u Makedonije,
uz n e p r e k i d n u j a v n u ili tajnu p o d r š k u zvanične b u g a r s k e vlade (naročito po-
sle o b a r a n j a S t a m b o l i s k o g 1923) i stalno uplitanje velikih sila u »makedon-
sko pitanje« p r e k o Beča). Razume se, vlada Kraljevine S H S se t o m e energič-
no suprotstavljala ne birajući sredstva. Zato je M a k e d o n i j a postala s t a l n o po-
prište »malog rata«, u k o j e m u je najviše s t r a d a o nedužni m a k e d o n s k i narod.
Dolaskom Vanče Mihailova 1926. na čelo VMRO znatno je p o o š t r e n a te-
roristička aktivnost u Makedoniji. I p o r e d zajedničkog d e m a r š a Male Antante
u avgustu 1926. kojim se od Bugarske tražilo da rasturi M a k e d o n s k i komitet,
aktivnost VMRO se nije smanjila. A kada je iste g o d i n e sklopljen pakt između
Italije i Albanije (u stvari uspostavljen p r o t e k t o r a t Italije nad Albanijom), u
Sofiji je o t p o č e l a nova velika k a m p a n j a protiv Kraljevine SHS, s m a t r a j u ć i da
je tim p a k t o m Kraljevina S H S izolovana i d o v e d e n a u vrlo težak položaj, t a k o
da su stvoreni povoljni uslovi za ostvarivanje bugarskih pretenzija na Make-
doniju. Pošto je VMRO znatno pojačala svoju aktivnost u obliku p o j e d i n a č n i h
a t e n t a t a i ubistava, vlasti Kraljevine SHS (a kasnije i Kraljevine Jugoslavije)
su primenjivale teške represalije protiv m a k e d o n s k o g stanovništva koje je ve-
likim žrtvama u krvi i imovini plaćalo suparništvo velikosrpskog i velikobu-
garskog šovinističkog ekspanzionizma. (Videti Prilog 1 - S t a n j e u Makedoniji
i na Kosovu).
Raznovrsna delatnost VMRO, koja se od obične t e r o r i s t i č k e organizacije
pi-etvorila u snažan politički i n s t r u m e n t povezan sa m n o g i m c e n t r i m a u Ev-
ropi, rezultat je, p o r e d ostalog, izvanredne veštine i u p o r n o s t i n j e n o g vođe
Vanće Mihailova. Nastojeći da za ostvarenje svojih planova p r i d o b i j e i m l a d u
m a k e d o n s k u inteligenciju, on u mnogim e v r o p s k i m g r a d o v i m a stvara »Ml'a-
dešku m a k e d o n s k u tajnu revolucionarnu organizaciju« (MMTRO). Međutim,
posle ubistva Protogerova i drugih krvavih o b r a č u n a između dva t a b o r a u vr-
hovima organizacije, aktivnost VMRO na t e r e n u počela je da o p a d a posle
1932. godine.
Zbog m e đ u s o b n o g razračunavanja u taboru makedonstvujuščih i anglo-
francuske intervencije u Sofiji, bugarska vlada počela je da m e n j a svoj o d n o s
p r e m a VMRO, a i b u g a r s k a javnost je bila nezadovoljna n j e n i m r a d o m . Bu-
garska buržoazija, koja se g o d i n a m a nadala da će p r e k o ove organizacije us-
peti da ostvari p r i s a j e d i n j e n j e V a r d a r s k e M a k e d o n i j e B u g a r s k o j sve je više
uviđala da njeni m e t o d i ne o d g o v a r a j u p o s t a v l j e n o m cilju. Na taj način, umes-
to da koristi Bugarskoj. VMRO je postala nezgodna za Sofiju i njenu politiku.
Sve češći protesti b e o g r a d s k e vlade i pritisak z a p a d n o e v r o p s k i h buržoaskih
krugova na b u g a r s k u vladu zbog nove serije atentata, prinudili su b u g a r s k u
vladu K i m o n a Georgijeva i D a m j a n a Velčeva da 1934. raspusti VMRO. Vančo
Mihailov je e m i g r i r a o n a j p r e u Tursku, a zatim u Varšavu. Tada se saznalo da
je italijanska vlada davala Vanči Mihailovu 10 miliona leva godišnje i da je
snabdevala VMRO o r u ž j e m i o p r e m o m . Time je p r i v r e m e n o p r e s t a l o dejstvo
VMRO u V a r d a r s k o j Makedoniji.
Da bi ostvarila p r i s a j e d i n j e n j e V a r d a r s k e M a k e d o n i j e B u g a r s k o j VMRO
je pod vodstvom T o d o r a Aleksandrova, Aleksandra Protogerova i Vanče Mi-
hailova tražila da se poveže i k o o r d i n i r a svoj rad sa svim spoljnim i unutraš-
njim neprijateljima Jugoslavije. Tako je 20. aprila 1929, prilikom p o s e t e Pave-
lića i Perčeca Bugarskoj, došlo do s p o r a z u m a između Vanče Mihailova i Pa-
velića da se organizuje teroristička akcija na jugoslovenskoj teritoriji i da se
stvore nezavisne države - H r v a t s k a i M a k e d o n i j a - s tim da H r v a t s k a uspos-
tavi granicu na Drini i da ove dve nove države - u interesu »definitivnog mira
na Balkanu« - svoje granice p o m a k n u tako da d o đ u do n e p o s r e d n o g sused-
stva p r e k o Sandžaka i Kosova. Pored toga, vođe ovih terorističkih organiza-
cija su se saglasili da s t u p e u k o n t a k t s Albanijom, stavljajući joj u izgled pro-
širenje svojih granica u pravcu njenih »etničkih aspiracija p r e m a severu«, no
ne na štetu C r n o g o r a c a i M a k e d o n a c a . Koordinacija i o s t v a r e n j e aktivnosti
ovih organizacija imalo se izvoditi pod okriljem i zaštitom Italije i uz p o d r š k u
Mađarske. Ovim s p o r a z u m o m p r e d v i đ e n a je i raznovrsna političko-propa-
g a n d n a d e l a t n o s t u svim z a p a d n o e v r o p s k i m d r ž a v a m a i c e n t r i m a , a s a r a d n j a
ovih organizacija funkcionisala je v e o m a u s p e š n o za sve v r e m e do aprilskog
s l o m a Jugoslavije 1941. godine. 2
Posle ubistva kralja Aleksandra 9. o k t o b r a 1934. u Marseju,
• F r a n c u s k a istražna s l u ž b a u b r z o je u s t a n o v i l a počinitelje. A t e n t a t o r . . . n a v o d n o je
nosio t e t o v i r a n e o z n a k e U n u t r a š n j e m a k e d o n s k e r e v o l u c i o n a r n e organizacije (VMRO), i po
t o m e s e zaključilo d a j e p r i p a d a o ovoj organizaciji . . . a t e n t a t o r j e bio neki Vlada Georgijev
• C e r n o z e m s k i « . te je kao lični š o f e r Vanče Mihailova. j e d n o g od p r o f a š i s t i č k i h p r v a k a t a d a
u VMRO, bio p o s r e d n i k i veza i z m e đ u Vanća Mihailova i Ante Pavelića. u s t a š k o g »poglav-
nika«. K o n a č n o je istraga u t v r d i l a d a j e a t e n t a t o r prije d o l a s k a u F r a n c u s k u b o r a v i o n e k o
v r i j e m e u M a đ a r s k o j , gdje je (u e m i g r a n t s k o m logoru »Janka pusta«) p o u č a v a o u s t a š e u iz-
v r š e n j u a t e n t a t a .. istraga je n a d a l j e ustanovila i to da a t e n t a t o r nije bio sam. već da je bio
pri izvršenju d j e l a u vezi s j e d n o m g r u p o m s a u č e s n i k a , te da a t e n t a t nije u s p i o u Marseju,
imala je d r u g a g r u p a z a v j e r e n i k a (ustaše) izvršiti a t e n t a t na kralja u Parizu.
Kasnija istraga p o v o d o m log a t e n t a t a u s t a n o v i l a je povezanost a t e n t a t o r a s fašistič-
kom Italijom . . . « '
N e p o s r e d n o pre aprilskog rata, VMRO Vanče Mihailova je, po direktiva-
ma njenih imperijalističkih g o s p o d a r a iz Rima, Berlina i Sofije, p o n o v n o - u z
m a s o v n u p r o p a g a n d u - razvila svoju terorističku aktivnost na p o d r u č j u Var-
d a r s k e Makedonije. Tako su ubrzo oživele ranije veze i m r e ž a špijunsko-di-
verzantske delatnosti. Iako je Mihailov bio napustio svoj raniji s t a v - d a Ma-
kedoniju t r e b a prisajedinici B u g a r s k o j - j e r je uoči drugog svetskog rata ra-
č u n a o d a ć e p o m o ć u N e m a ć k e uspeti đ a f o r m i r a m a k e d o n s k u državu koja b i
stajala pod n e m a č k i m p r o t e k t o r a t o m , ipak su ondašnji vladajući krugovi iz
Sofije b l a g o n a k l o n o odobravali ovu novu terorističko-diverzantsku aktivnost
VMRO, r a č u n a j u ć i da će im ona olakašati i ubrzati o k u p a c i j u m a k e d o n s k e te-
ritorije. Zato je i razumljivo što je j e d a n d e o m a k e d o n s k o g stanovništva, pod
snažnom presijom straha, t e r o r a i p r o p a g a n d e u d a n i m a aprilskog r a t a pružio
p o m o ć organizaciji VMRO u s l a m a n j u o t p o r a j u g o s l o v e n s k e vojske i brzoj
okupaciji zemlje. 4
U izveštaju Štaba granične trupe Pov. Đ. Ob. br. 3067 od 26. novembra 1940.
godine, između ostalog, kaže se đa članovi VMRO,
• po svoj prilici uz pristanak (bugarskih) vladinih krugova, o t p o č i n j u već d o s t a otvore-
no svoju akciju u cilju teritorijalnih zahteva . . p r e m a G r č k o j i Jugoslaviji«. P r e m a dobive-
nim podacima, Vanćo Mihailov je p o č e t k o m n o v e m b r a k r a t k o v r e m e b o r a v i o u Italiji da bi
dobio pomoć za izdržavanje jednog m a k e d o n s k o g o d r e d a »sa a l b a n s k e teritorije u pravcu
grčke granice, koji bi se p o p u n j a v a o grčkim Makedoncima. Neki f u n k c i o n e r i VMRO su, ta-
kođe. p o č e t k o m n o v e m b r a posetili italijanskog poslanika u Sofiji i ponudili mu s a r a d n j u
ovog o d r e d a , čiji bi članovi bili pasošima r e d o v n o p r e b a č e n i u Italiju, ali izgleda da je ita-
lijanski poslanik to o d b i o »sa zahvalnošću«.
Dalje se u izvještaju kaže da tom akcijom r u k o v o d i p r e d s e d n i k Makedon-
skog n a u č n o g instituta p r o f e s o r Nikola Stojanov, koji se p r i p r e m a da p u t u j e
u Mađarsku, N e m a č k u i Italiju, da bi za ovaj p o k r e t p r i k u p i o n o v č a n a sred-
stva. Sem toga, sofijski studenti i članovi raznih »rodoljubivih organizacija«
priredili su 15. n o v e m b r a d e m o n s t r a c i j e u Sofiji, a pred italijanskim i nemač-
kim poslanstvima održani su govori, u kojima su Nemci i Italijani nazivani
»spasiocima« zemlje, dok je masa klicala »Oslobodite n a m Makedoniju«, a
čuli su se i poklici protiv Jugoslavije. 5
U m a r t u 1941. italijanska vlada je dala 12 miliona lira r u k o v o d s t v u VMRO
za dizanje p o b u n e u Makedoniji, s tim da se ova akcija s i n h r o n i z u j e sa akci-
j a m a ustaškog p o k r e t a u Hrvatskoj. Ovoj odluci je p r e t h o d i o s a s t a n a k Artu-
k o v i ć - Č k a t r o v u Beču f e b r u a r a 1941. godine. 6
NAPOMENE
1
AR 1941. ZD. I. dok 321. s t r 944-947. prim. 2; AVII. F-17. reg. br. 56/3-1, k. 36.
2
Voina enciklopedija. / izdanje, t o m 10, Beograd, 1967, str. 292
3
Ferdo Culinović. Jugoslavija između dva rata, II, str. 66.
4
Vojna enciklopedija, I izdanje, tom 10 str. 292.
6
AR 1941, ZD. I, dok 321, str 944-947; AVII, F-17. reg. br. 56/3-1, k. 36.
« AVII, reg br 26/4-1. k 1
MAĐARSKE FAŠISTIČKE I IREDENTISTIČKE ORGANIZACIJE
Nezadovoljna o d r e d b a m a Trijanonskog ugovora o m i r u 1919. M a đ a r s k a je

o d m a h posle svršetka prvog svetskog rata bila neprijateljski r a s p o l o ž e n a pre-
ma n o v o s t v o r e n o j držav i - Kraljevini SHS. Zato se u Bačkoj, B a r a n j i i Banatu
razv ija šovinistička p r o p a g a n d a m e đ u m a đ a r s k i m življem, osnivaju se razna
m a đ a r s k a društva i pokreti koji deluju po d i r e k t i v a m a iz B u d i m p e š t e . Tako,
• Nepker« - k u l t u r n o nacionalno udruženje, radi održavanja m a đ a r s k o g duha,
š t a m p a list »Napio«. M a đ a r s k a revizionistička p r o p a g a n d a n e p r e k i d n o raste,
naročitu posle dolaska nacista na vlast u N e m a č k o j 1933. godine. Radio-pro-
paganda iz M a đ a r s k e postaje vrlo aktivna, a katolički sveštenici, koji su bili
politički privrženi m a đ a r s k o j manjini, efikasno su delovali po selima i grado-
vima.
Uoči drugog svetskog rata u krilu m a đ a r s k e m a n j i n e javljaju se razne fa-
šističke organizacije, kao: »Leventa«, »Mađarski kulturni savez«, »Partija stre-
lastin krstova« (»Nviaskreresztes part«), »Rimokatolički krug« i druge, koje
u d a n i m a aprilskog sloma Kraljevine Jugoslavije postaju realizatori mađar-
ske o k u p a t o r s k e politike. U tom je naročito bio aktivan »Mađarski kulturni
savez«.
Deo m a đ a r s k e m a n j i n e u Vojvodini negovao je ideju o »Velikoj Mađar-
skoj«, koja bi, pored m e t r o p o l e , obuhvatila Slavoniju, Srem, Banat, Bačku i
Baranju, M e đ u m u r j e i P r e k o m u r j e , pa je u d a n i m a aprilskog rata željno oče-
kivao m a đ a r s k e t r u p e i s a b o t a ž a m a i diverzijama, a p o s e b n o p r o p a g a n d o m ,
činio sve da olakša i ubrza njihov dolazak. I, zaista, več 12. aprila težnje ma-
đ a r s k o g revizionizma bile su ostvarene - u l a s k o m m a đ a r s k e vojske u Vojvo-
dinu. Ona je o d m a h po ulasku u Bačku i Baranju, tj. već 14. aprila, o t p o č e l a
da uništava s r p s k o i jevrejsko stanovništvo. Uz p u n u p o m o ć i p o d r š k u fašis-
tičkih organizacija m a đ a r s k e nacionalne m a n j i n e nastalo je hapšenje, zlostav-
ljanje i u b i j a n j e srpskog, c r n o g o r s k o g i jevrejskog stanovništva, a n a r o č i t o
onih koji su doseljeni u ove oblasti posle 1918. godine. U p o r e d o sa masovnim
t e r o r o m s p r o v e d e n a je i deportacija, tako da je do 25. aprila iseljeno p r e k o
10.000 stanovnika, najviše iz n o v o s a d s k o g sreza. U tim zločinskim akcijama,
fašističke organizacije m a đ a r s k e nacionalne m a n j i n e imale su p r v o r a z r e d n u
ulogu. (Zbornik, Zločini okupatora u Vojvodini 1941-1944, Novi Sad. 1946, str.
68-93, 74, 52-67; Arhiva VII, k. 171-a, reg. br. 5/1).
ALBANSKE IREDENTISTIČKE ORGANIZACIJE
Albanija je u sklopu tzv. »istočnog pitanja« još od početka ovoga veka bila in-
teresna sfera evropskih velikih sila u njihovim imperijalističkim planovima
na Balkanu, a u j u g o z a p a d n i m oblastima Kraljevine SHS - na Kosovu, u Me-
tohiji i z a p a d n o j M a k e d o n i j i - o d m a h posle 1918. pojavio se iredentistički po-
kret. Zato je velikosrpska buržoazija n a j b r u t a l n i j i m m e t o d a m a povela žesto-
ku b o r b u protiv a l b a n s k e iredente. U tom cilju na Kosovu i u Metohiji formi-
rala je s t r a n k u begova i bogatih građana albanske narodnosti Džemijet. Ona
je nešto s t r a h o m i t e r o r o m , a nešto p o d m i u \ u n | e m j e d n o g dela f e u d a l n o g be-
govskog e l e m e n t a a l b a n s k e manjine, u tom p o d r u č j u sprovodila politiku ko-
lonizacije i o d n a r o đ a v a n j a a l b a n s k o g življa i o d u z i m a n j e m zemlje u korist ko-
lonista bez ikakve n a k n a d e . Kolonisti s r p s k e i c r n o g o r s k e n a r o d n o s t i bili su
povlašćeni, a pripadnici a l b a n s k e m a n j i n e takoreći nisu imali nikakvih prava
i slobode. Sem toga, četnici i drugi srpski šovinistički elementi vršili su teška
nasilja nad albanskim življem na Kosovu, u Metohiji i z a p a d n o j Makedoniji. 1
Na razvoj albanskog i r e d e n t i z m a u p o s l e r a t n o m p e r i o d u veliki uticaj
imalo je nestabilno u n u t r a š n j e političko stan je u s a m o j Albaniji. Do 1926, Ah-
met beg-Zogu, dok je bio veran Beogradu, nije davao javnu p o d r š k u ireden-
tističkoj delatnosti Albanaca za izdvajanje iz Kraljevine S H S i priključenje Al-
baniji. Međutim, situacija se izmenila čim je Ahmet beg-Zogu 1926. sa Italijom
zaključio tzv. Tiranski pakt. Od toga m o m e n t a italijanska vlada snažno i nep-
r e k i d n o p o m a ž e albanski iredentizam na štetu Jugoslavije, n a r o č i t o od ulaska
italijanskih t r u p a u Albaniju 7. aprila 1939. g o d i n e do aprilskog s l o m a 1941,
pa i kasnije u toku o k u p a c i j e - do k o n a č n o g o s l o b o đ e n j a Jugoslavije 1945.
Albansko poslanstvo u B e o g r a d u i albanski konzulat u Skoplju postali su
centri za p o m a g a n j e i p o d s t i c a n j e a l b a n s k e iredente, n a r o ć i t o m e đ u studen-
tima a l b a n s k e n a r o d n o s t i koji su osnovali svoje t a j n o u d r u ž e n j e »Besa«. Cilj
ovog u d r u ž e n j a i aktivnosti a l b a n s k o g poslanstva i konzulata bio je da se po-
t k o p a v a n j e m i r u š e n j e m Jugoslavije pripoje Kosovo i Metohija i d e o Make-
donije a l b a n s k o j državi. Ubrzo je »Besa« obuhvatila i m n o g e d r u g e a l b a n s k e
intelektualce koji su se nalazili u državnoj službi, pa i u j u g o s l o v e n s k o j vojsci.
»Besa« je izvršavala uglavnom o n e zadatke koje je italijanska vojno-oba-
veštajna služba, p r e k o a l b a n s k o g poslanstva u Beogradu, postavljala ruko-
vodstvu ove organizacije. Tako je a l b a n s k a i r e d e n t a već 1927. postala instru-
m e n t za o b a v e š t a j n u službu i diverzije u s m e r e n e protiv integriteta Kraljevine
SHS, a kasnije protiv Kraljevine Jugoslavije i protiv N a r o d n o o s l o b o d i l a č k o g
pokreta, sve do sloma Italije 1943. godine. Do t a d a je italijanska vlada ruko-
vodila c e l o k u p n o m o b a v e š t a j n o m , a g e n t u r n o m i d i v e r z a n t s k o m službom duž
jugoslovenske granice p r e k o svojih specijalnih c e n t a r a postavljenih na al-
b a n s k o j i delom na jugoslovenskoj teritoriji. Italijansko poslanstvo u Beogra-
du d o b r o je plaćalo članove organizacije »Besa«, sa z a d a t k o m da na Kosovu
i u Metohiji organizuju ilegalne čete, 2 koje bi u t r e n u t k u n a s t u p a n j a »jugos-
lovenske krize« (mislilo se na izbijanje italijansko-jugoslovenskog rata) doče-
kale italijansku vojsku i diverzantskim a k c i j a m a u pozadini jugoslovenskih
t r u p a omogućile joj lako i brzo n a p r e d o v a n j e . Pored toga, »Besa« je imala za-
datak da p o p u l a r i š e Italiju na Kosovu i u Metohiji i p r i p r e m i stanovništvo al-
b a n s k e nacionalnosti da u d a t o m t r e n u t k u d o č e k a italijansku vojsku kao os-
lobodioce. I zaista, njeni članovi su na Kosovu i Metohiji formirali o r u ž a n e
g r u p e koje su posle dolaska italijanske vojske na ovu teritoriju počele da pale
naseljenička sela i p r o t e r u j u naseljenike. Organizovali su i velike manifesta-
cije za doćek italijanskih t r u p a i uključile se o d m a h u o k u p a t o r s k i a p a r a t .
Uoči n a p a d a fašističkih a g r e s o r a na Jugoslaviju u proleće 1941. zapostav-
ljena. obespravljena, nacionalno ugnjetavana, e k o n o m s k i e k s p l o a t i s a n a i po-
t p u n o osiromašena albanska manjina, a i pod uticajem inostrane propagande,
bila je s k o r o sva o b u h v a ć e n a i r e d e n t o m , tako da je u toku aprilskog rata na-
jvećim delom stala na s t r a n u agresora. Ona je, kao b l a g o v r e m e n o organizo-
vana peta kolona, razorno dejstvovala na f r o n t u i u pozadini jugoslovenskih
t r u p a i time ubrzavala njihov slom u rasulo. Za v r e m e o k u p a c i j e Jugoslavije
m n o g e ultra-šovinističke organizacije albanske i r e d e n t e su, pod okriljem fa-
šističke Italije, u p o t p u n j a v a l e sistem okupacije, pružajući p u n u p o d r š k u oku-
patoru. naročito u borbi protiv N a r o d n o o s l o b o d i l a č k o g p o k r e t a Jugoslavije.
U t o m e su se n a r o č i t o isticale organizacije »Besa« i »Bali K o m b e t a r « (Bali
kombetar), koje su se zalagale za stvaranje Velike Albanije, tj. za p r i k l j u č e n j e
Kosova, Metohije i z a p a d n e M a k e d o n i j e Albaniji.
»Bali k o m b e t a r « (Nacionalni front), nacionalistički pokret u Albaniji, da-
tira od 1939. godine, sa o s n o v n i m z a d a t k o m o s l o b o đ e n j a zemlje od Italijana.
No. kako je p r o g r a m o m bilo o b u h v a ć e n o i uspostavljanje Velike Albanije pri-
ključenjem Kosova i Metohije, delova M a k e d o n i j e i Crne Gore, b o r b a protiv
k o m u n i z m a i slično, ovaj pokret je zauzeo neprijateljski stav p r e m a Jugosla-
viji već prv ih d a n a posle njenog sloma, a kasnije, posle neuspelih p r e g o v o r a
o saradnji, i protiv NOP-a Albanije. Sa Italijanima je sarađivao poluprikrive-
no, sa N e m c i m a otvoreno. Kapitulaciju bivše Jugoslavije je d o č e k a o odušev-
ljeno, s m a t r a j u ć i je povoljnom prilikom da o t p o č n e s t v a r a n j e Velike Albanije.
Uz p o d r š k u o k u p a t o r a , polovinom aprila 1941. godine organizovao je b a n d e
za p r o t e r i v a n j e sa Kosova i Metohije naseljenika Srba i Crnogoraca. Pošto su,
p r o š i r e n j e m italijanske o k u p a c i o n e zone, ovi krajevi priključeni Albaniji, Ita-
lijani su od najšovinistićkijih e l e m e n a t a , radi pojačanja svoje vlasti, organizo-
vali policijske, a zatim i razne poluvojnićke d o b r o v o l j a č k e formacije. Ove for-
macije su u početku terorisale m i r n o stanovništvo, a kasnije su služile za »ču-
vanje granica Albanije« i b o r b u protiv NOV u Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji,
na Kosovu i Metohiji. 3
NAPOMENE:
' Videti Prilog I - Slanje u Makedoniji i na Kosovu.
• Na primer, albanski iredentistički »Kosovski komitet' organizovao je tzv. »kačačke čete«

u Jugoslaviji, naročito u 1940. godini (AR 1941. ZD. I. dok. 237, str. 698, prim. 2).
3
Enciklopedija Jugoslavije. I. Zagreb, 1955, str 301-302
NEMAĆKA MANJINA (FOLKSDOJCERI) I

NJIHOVE ORGANIZACIJE
N e m a ć k a nacionalna m a n j i n a je pred drugi svetski rat postala značajan inst-

r u m e n t politike nacističke Nemaćke, radi ostvarenja njenih planova za eks-
panziju i uticaja na politički život Jugoslavije. Ona je još od dolaska nacista
na vlast u N e m a č k o j 1933. postala o r u đ e o b a v e š t a j n e službe Trećeg Rajha, a
n e p o s r e d n o pre p o č e t k a aprilskog rata 1941. gotovo u celini se pretvorila u
m o ć n u organizaciju za sabotaže i diverzije. Kao peta kolona, o n a je u martov-
skim i aprilskim d a n i m a 1941. pružala d r a g o c e n u p o m o ć n e m a č k i m armija-
ma u toku p r i p r e m a i za v r e m e njihove najezde na Jugoslaviju.
Na teritoriji Jugoslavije n e m a ć k a m a n j i n a je imala četiri grupe: g r u p u u
južnoj Š t a j e r s k o j i rejonu Kočevja, g r u p u u Bosni (naseljenu posle o k u p a c i j e
Bosne i Hercegovine 1878), g r u p u u Hrvatskoj i Slavoniji i n a j k o m p a k t n i j u
g r u p u u Vojvodini.
Naseljavanje Nemaca u jugoslovenskim o b l a s t i m a s e v e r n o od Save i Du-
nava vršeno je u skladu sa o s v a j a č k o m politikom Beča, u cilju germanizacije
srednjeg Podunavlja i daljeg p r o d o r a p r e m a Jugoistoku. Zato su austrijske
vlasti sve do 1918. favorizovale sve n e m a ć k e g r u p e na štetu srpskog, hrvats-
kog i slovenaćkog n a r o d a . Cak je i vlada Kraljevine S H S posle 1918. dala pri-
vilegovan položaj n e m a č k i m m a n j i n a m a , naročito u Vojvodini, da bi suzbila
uticaj m a đ a r s k e m a n j i n e i p r o h t e v e p o r a ž e n e M a đ a r s k e na ove oblasti. Zato
su posle 1918. Nemci u Vojvodini dobili perspektive za n e s m e t a n život i raz-
voj. Blagodareći pri\ ilegovanom položaju, oni su 1920. u Novom Sadu stvorili
svoju jedinstvenu organizaciju »Schwäbisch-deutscher Kulturbund« (»Svaps-
k o - n e m a č k o k u l t u r n o u d r u ž e n j e - »Kulturbund«), koja je u političkom, kul-
t u r n o m i p r i v r e d n o m p o g l e d u objedinjavala blizu pola miliona ljudi.
Ta organizacija je p o s t e p e n o postajala m o ć a n kulturni i politički f a k t o r
koji će odigrati v e o m a značajnu ulogu u razbijanju jugoslovenske države. Ona
je u prvim posleratnim g o d i n a m a imala 115 filijala na teritoriji Vojvodine, gde
je do 1929. izdavala 26 listova na n e m a ć k o m jeziku (do 1918. na toj teritoriji
nije imala nijednog svog lista), a već 1933. na teritoriji Jugoslavije bilo je 415
n e m a ć k i h k u l t u r n o - p r o s v e t n i h društava.
Nemaćka m a n jina u Jugoslavi ji imala je p r e k o 140 preduzeća, od kojih 60
b a n k a r s k i h zavoda sa ulozima od p r e k o pola milijarde d i n a r a 1929. godine.
Sem u Sloveniji, o n a u p o č e t k u takoreći nije imala nijednu o s n o v n u školu u
kojoj se učilo na n e m a ć k o m jeziku, jer se na osnovu tzv. Aponijevog školskog
zakona u svim š k o l a m a nastava izvodila s a m o na m a đ a r s k o m . Međutim, po
p o d a c i m a od m a r t a 1929. u 154 n e m a ć k e o s n o v n e škole bilo je 570 odeljenja
u kojima je školske 1929/30. godine 572 n e m a ć k a učitelja učilo 33. 304 dece.
U to vreme, p o r e d 6 građanskih škola (24 o d e l j e n j a i 721 učenik), Nemci su
imali i gimnaziju u Novom Vrbasu (180 učenika), u kojoj je sva nastava izvo-
đ e n a na n e m a ć k o m jeziku. Staviše, jugoslovenska vlada je 1932. dozvolila da
se otvori učiteljska škola sa n e m a č k i m nastavnicima koji nisu bili jugosloven-
ski podanici. C e l o k u p n a nastava i u g r a đ a n s k i m š k o l a m a t a k o đ e je izvođena
na n e m a ć k o m jeziku, a izdržavanje škola padalo je na teret države. U s a m o m
Beogradu, gde tako reći i nije bilo Nemaca, jugoslovenska vlada je 1931. os-
novala n e m a č k u o s n o v n u i g r a đ a n s k u školu, a sledeče godine na teritoriji Sa-
vske banovine, gde ranije nije postojala nijedna n e m a ć k a škola, o t v o r e n o je
46 odeljenja na nižim i 12 o d e l j e n j a na višim n e m a č k i m o s n o v n i m školama,
u kojima je bilo oko 1400 učenika. Početkom školske 1931 /32. godine Nemci
su u Jugoslaviji imali 39 de.ćjih zabavišta, 620 osnovnih i 188 viših osnovnih
škola sa u k u p n o 39. 843. dece. I u verskom pogledu n e m a ć k a m a n j i n a u Ju-
goslaviji očuvala je svoj raniji privilegovani položaj. 1
lako je rad ove organizacije bio zabranjen 1924. i 1929, a u Sloveniji 1934.
i 1936. godine, ona je n e p r e k i d n o politički aktivno radila i posle d o l a s k a Hit-
lera na vlast u N e m a č k o j 1933. postala i n s t r u m e n t politike Trećeg Rajha. Zato
je vrhovno vodstvo n e m a ć k e Nacionalsocijalističke partije (čim je došlo na
vlast) obrazovalo »Savet za folksdojćere (»Volksdeutscher«) sa njihovim iz-
vršnim o r g a n o m »Vomi« (»Volksdeutsche Mittelstelle«). U o b a ova o r g a n a
bili su o d a b r a n i iskusni i sposobni nacisti iz Hesovog (Hess Rudolf) aparata,
koji su iz Berlina p r e k o »Društva za n e m s t v o u inostranstvu« (»Berlin f ü r das
Deutschtum im Ausland«) dirigovali r a d o m svih folksdojčerskih g r u p a u Ev-
ropi, a naroćito najorganizovanijom, n a j b r o j n i j o m i e k o n o m s k i najjačom gru-
pom u Jugoslav iji koja je p o m a g a l a n e m a č k u ekspanziju i o b a v e š t a j n u službu.
N e p o s r e d n o posle anšlusa, a naročito za v r e m e s u d e t s k e krize, policijske
vlasti u Kraljevini Jugoslaviji vrlo su o š t r o istupile protiv akcije nacističkog
obnoviteljskog p o k r e t a za stvaranje jedinstvenog f o l k s d o j ć e r s k o g f r o n t a . U
organizacijama n e m a ć k e nacionalne manjine, o d n o s n o n e m a ć k e n a r o d n e -
grupe, postojao je rascep: na j e d n o j strani staro konzervativno vodstvo »Kul-
turbunda«, a na d r u g o j obnoviteljski nacistički p o k r e t pod vodstvom <h
Avendera, lekara iz Panćeva, u r e d n i k a lista »Folksruf« (Volksruf). Obnovitelji
su bili isključeni iz »Kulturbunda« već 1935. godine. Da bi legalizovuli svo|ii
političku akciju, oni su 1937. godine kolektivno prišli »Zboru« Dimitrija Ljo-
tića.
Politički p r o g r a m f o l k s d o j ć e r s k o g jedinstvenog f r o n t a bio je vrlo sličan
zahtevima koje je na kongresu Sudetskih Nemaca u Karlovim Vat ima istakao
njihov vođa Henlajn. Na intervenciju poslanika fon H e r e n a (Heeren Viktor
von), n e m a ć k o Ministarstvo inostranih poslova p r e d u z e l o je niz k o r a k a i
m e r a kako bi smirilo p r e t e r a n o ispoljenu nacističku delatnost u r e d o v i m a
folksdojćera u Jugoslaviji . ..
Načelnik kulturno-političkog odeljenja n e m a č k o g Ministarstva inostra-
nih poslova r e k a o je 17. m a j a 1938. godine:
»Mi sada, iz opštih spoljnopolitičkih razloga ne želimo da folksdojčeri za-
uzmu opozicioni stav p r e m a Stojadinovićevoj vladi, a isto t a k o n e ć e m o da
folksdojčerska g r u p a u Jugoslaviji sada p o s e b n o privlači p a ž n j u « . . .
Posle Minhenskog sporazuma, ti spoljnopolitički razlozi su otpali. U spo-
r a z u m u sa Stojadinovićem, poslanik Ion H e r e n je o š t r o p r o t e s t o v a o kod mi-
nistra u n u t r a š n j i h poslova dr Antona Korošeca n a v o d n o zbog n e p r a v e d n i h
o d n o s a p r e m a n e m a č k o j manjini. Na zahtev fon H e r e n a u Beograd je dopu-
tovao dr Luig, zamenik načelnika štaba »Volksdeutsche Mittelstelle«, centra-
le SS u Berlinu, koja je p o t a j n o rukovodila delatnošću svih folksdojćera u
inostranstvu.
Na sastanku predstavnika glavnih struja iz n e m a ć k i h m a n j i n s k i h organi-
zacija u Beogradu, k r a j e m o k t o b r a 1938. godine. Luig je saopštio da svi folks-
dojčeri u Jugoslaviji u interesu nemaćko-jugoslovenskih o d n o s a m o r a j u gla-
sati za vladinu listu Milana Stojadinovića i da ova direktiva m o r a ostati u na-
jvećoj tajnosti.
Međutim, Stojadinović je tek 13. n o v e m b r a u Novom Sadu p r i m i o dele-
gaciju folksdojćera. Izgovarajući se da je k a n d i d a t u r e na svojoj listi već ras-
podelio, on je pristao s a m o na dva folksdojčerska poslanička k a n d i d a t a
u m e s t o zatražena četiri kandidata. U čitavoj p r e d i z b o r n o j k a m p a n j i JRZ je
brižljivo izbegavala da na bilo koji način p o m i n j e p o d r š k u koju su, p r e m a di-
rektivi iz Berlina, pružili vladi folksdojčeri.
Prema mišljenju fon Herena, p o d r š k a folksdojćera bila je j e d i n o m o g u ć a
pošto se očekivalo da će Stojadinović i posle izbora ostati na vlasti. »Širokim
krugovima n a r o d n e g r u p e ipak biće vrlo teško da glasaju za listu vlade, čiji
se ministar u n u t r a š n j i h poslova već o d a v n o pokazao kao nepomirljiv protiv-
nik n e m a č k o g življa u zemlji i koji je u p r a v o poslednjih meseci d o n e o , ili se
b a r e m saglasio, sa mnogim policijskim m e r a m a protiv folksdojćera. m e r a m a
koje su predstavljale svesno »šikaniranje«. 2
Pošto je pobedila nova s t r u j a mladih nacističkih e l e m e n a t a , već počet-
kom 1939. »Kulturbund«, koji je k o n a č n o reorganizovan po nacističkim pri-
ncipima. p o č e o je da se agresivnije ponaša. Zato je načelnik Glavnog general-
štaba general Simović, p r e m a izveštaju n e m a č k o g poslanika u Beogradu od
13. aprila 1939. godine, s k r e n u o pažnju n e m a ć k o m v a z d u h o p l o v n o m atašeu
»na postojeće k r a j n j e razdražljivo stanje stanovništva i izrazio bojazan da bi
agitovanje m e d u f o l k s d o j č e r i m a u Vojvodini, koje se o d n e d a v n o povećava,
moglo dovesti do incidenata koji bi ozbiljno naškodili nemačko-jugosloven-
skim odnosima«.
Fon H e r e n dul|c izveštava R i b e n t r o p a da su ga folksdojčeri uveravali da
su se pripadnici »Pokreta p r e p o r o d a « ( » E r n e u e r u n g s b e w e g u n g « ) n e d a v n o
prilično eksponirali u svom radu na agitaciji, i nagovestili su da slede instruk-
cije iz Berlina.
»Ako se složite sa m n o m . nastavlja H e r e n , d a j e zasada svako nespokoj-
stvo politički nepoželjno, p r e p o r u č u j e m da se Uprava folksdojćera (»Volks-
d e u t c h e Mittelstelle«) obavesti u tom smislu«. 3 Pa ipak fon H e r e n je 19. ap-
rila 1939. godine p r e d a o jugoslovenskom ministru mostranih poslova pro-
testnu notu zbog navodnih bezobzirnih postupaka jugoslovenske policije s
nemačkim d e m o n s t r a n t i m a i pritvorenim petokolonaškim elementima, a
p r e m a uputstvu Ministarstva inostranih poslova Rajha 13. maia iste godine
predao je predsedniku vlade Dragiši Cvetkoviću Memorandum s protestom
zbog »progona nemaćkih nacionalnih pripadnika u Kraljevini Jugoslaviji«.
Izvesne m e r e Cvetkovićeve vlade bile su mlake tako da su za nacističke pe-
tokolonaše bile više stimulans nego li suzbijanje subverzivne akcije, pa su i
dalje nastavili da vrše pritiske. Karakteristično je d a j e i Milan Stojadinović,
kao predsednik jugoslovenske vlade, u p r k o s svog proosovinskog stava, sre-
dinom 1938. godine bio prinuđen da svojim potčinjenim organima, naročito
banu Dunavske banovine, p r e p o r u č i primenu represivnih m e r a protiv »tur-
bulentnih pronacistićkih elemenata u državi«, jer su foksdojćeri otpočeli agi-
taciju da se n e m a ć k a nacionalna skupina u Jugoslaviji ugleda na Sudetske
Nemce u Cehoslovačkoj. Nacistički ispadi doveli su dotle d a j e čak i Stojadi-
novićeva vlada uhapsila veći b r o j nacističkih agitatora (prema pisanju »Neue
Züricher Zeitung«-a od 18. maja 1938), ali su ubrzo pušteni na slobodu na in-
tervenciju fon Herena i dalje produžili svoje petokolonske akcije. 3 »
Načelnik Glavnog generalštaba u svom predlogu ministru vojske i morna-
rice od 21. jula 1939. godine o m e r a m a za suzbijanje manjinske i komunističke
propagande, između ostalog kaže:
» I n t e r m i n i s t e r i j a l n a komisija u svojim z a k l j u č c i m a po p i t a n j u s u z b i j a n j a n e m a č k e pro-
p a g a n d e u n a š o j zemlji izložila je situaciju ove p r o p a g a n d e d o s t a o p š i r n o . .. Sami ciljevi ne-
m a ć k e p r o p a g a n d e su u s k o prikazani. T r e b a l o je d o k u m e n t o v a n o o t k r i t i i k r a j n j i cilj o v e
p r o p a g a n d e j e d n e t a k o d i n a m i č n e , d i s c i p l i n o v a n e i o r g a n i z o v a n e nacije, pa bi se r e l j e f n o po-
javila i istina, da sve o n o š t o izgleda s a m o kao cilj, nije ništa d r u g o , već sredstvo za postignuće
krajnjeg cilja: dominiranje germanizma i podjarmljivanje svih manjih naroda koji se nadu na
putu njene nacionalne ekspanzije«. ( P o d v u k a o V. T).
Zatim govori o nacionalsocijalističkoj koncepciji Nemaca, o »Kulturbun-
du« i o izradi detaljnog plana za suzbijanje p r o p a g a n d e svih m a n j i n a u našoj
zemlji sa opširnim k o n k r e t n i m predlozima i merama. 4
Nemački vojni ataše u Beogradu u izveštaju od 21. jula 1939, pored ostalog,
kaže:
• Po m o j e m mišljenju, p r o p a g a n d a za p o b o l j š a n j e p o l o ž a j a N e m a c a iz N e m a č k e i pri-
p a d n i k a n e m a ć k e m a n j i n e u Jugoslaviji nije p o t r e b n a , s o b z i r o m na s a d a š n j e spoljnopolitić-
ko stanovište. 1 o v a k o i o n a k o stvari se razvijaju s a m e po sebi p o d p r i t i s k o m g e o g r a f s k o g
položaja. Ukoliko je m a n j e m e š a n j a sa n e m a č k e s t r a n e u p i t a n j e m a n j i n e , u t o l i k o će se po-
uzdanije ispuniti želja da j e d n a j a k a Jugoslavija b u d e naš saveznik, i s a m o u t a k v o j Jugos-
laviji p r i p a d n i k n e m a č k e m a n j i n e d o ć i će do svojih p u n i h p r a v a « . . 5
Različiti m e đ u n a r o d n i događaji, kao n a p r i m e r aušlus, s u d e t s k a kriza,
razbijanje Čehoslovačke, podstakli su nadu Nemaca u Sloveniji da će moći da
obnove nove organizacije »Švapsko-nemačkog kulturnog saveza«, pa su zbog
toga 31. marta 1939, prijavili stvaranje 32 mesne grupe. Iako su u nekim kra-
jevima održali osnivačke skupštine, već u aprilu vlasti nisu dozvolile obnovu
»Kulturbunda« u Sloveniji sve do o k t o b r a 1939, tj. tek u v r e m e drugog svet-
skog rata, čim su nacisti odobrili pravila Slovenaćkog prosvetnog saveza u
Koruškoj. Osim pokrajinskog vodstva za Dravsku banovinu do početka 1941.
godine bilo je organizovano još preko 50 mesnih grupa, i to u o k r u z i m a Ma-
ribor, Ptuj, Celje, Ljubljana i Kočevje. Prema podacima pokrajinskog statis-
tičkog biroa »Kulturbunda« u Sloveniji je 19. j a n u a r a 1941. godine bilo 11.577
članova »Kulturbunda,« pri č e m u nisu ubrojene mesne grupe Gornja Radgo-
Š O V I N I S T I Č K E S E P A R A T I S T I Č K E I N E P R I J A T E L J S K E O R G A N I Z A C I J E I JUGOSLAVIJI 193
na, Apače, Fišinci i M u r s k a Sobota, koje su imale 8. d e c e m b r a 1940. godine

u k u p n o 691 člana, i već f o r m i r a n a grupa Crmošnjice. Prema tome, u Sloveniji
je u to v r e m e u »Kulturbundu« bilo organizovano već p r e k o 12. 268 Nemaca. 6
Pošto su jugoslovenske vlasti, pre svega zbog nacističke u s m e r e n o s t i i
brojnih ispada n e m a č k e o m l a d i n e u Sloveniji, raspustile j e d n u za d r u g o m sve
m e s n e organizacije »Svapsko-nemačkog k u l t u r n o g saveza«, t a m o gde su bila
snažnija n e m a ć k a uporišta, Nemci su imali ilegalne političke »odbore peto-
rice«. Takav o d b o r bio je, sasvim izvesno, u Celju. Poznat je i sastav takvog
o d b o r a za Kočevsku, koji se, p o č e t k o m 1939, pred prestavnicima »Folksdojče
Mitelštele« obavezao da će preuzeti »odgovornost za političko vaspitanje na-
cionalne grupe«. T a k o đ e je m o r a o da postoji takav o d b o r i u M a r i b o r u . Ne-
mački napad na Poljsku i početak drugog svetskog rata su m e đ u N e m c i m a u
Sloveniji, koji su u to v r e m e obnavljali »Svapsko-nemački kulturni savez«,
probudili nove n a d e za ostvarivanje n e m a ć k i h imperijalističkih pretenzija u
Sloveniji, pa su na to počeli i da se p r i p r e m a j u .
Cim je rat izbio, oni su u okviru »Svapsko-nemačkog k u l t u r n o g saveza«,
i p o r e d protivljenja n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova, po uzoru ode-
ljenja SA brzo i planski stvarali p o s e b n a o d e l j e n j a m u š k a r a c a od 18 do 45 go-
dina i vojnički ih vežbali U siovenačkoj Štajerskoj jezgro tih jedinica či-
nili su muški članovi n e m a ć k i h fiskulturnih i sportskih društava. U M a r i b o r u
je postojalo f i s k u l t u r n o i s p o r t s k o d r u š t v o »Rapid«.
»Na . R a p i d o v o m ' t e r e n u u f i s k u l t u r n o j sali je bilo izvežbanih 800 ili Cak više m l a d i h Ne-
maca kao ekipa .Kulturbunda'. .Rapidovim' s p o r t s k i m t e r e n o m u M a r i b o r u je prvi put od-
jekivao korak nacional-socijalistićkih v a s p i l a n i h n e m a ć k i h kolona. R a p i d ' j e u velikoj m e r i
i dalje izvršavao vec ranije postavljeni mu zadatak da nemaCku o m l a d i n u fizićki o b u ć i i svet-
sko-nazorski isškoluje te p r i p r e m i d a n o s l o b o đ e n j a « .
U jesen 1940. n e m a ć k u ekipu u Mariboru organizovali su još bolje.
U Celju je u »Atletik-šport-ferajnu« (Atletik sport Verein) t a k o đ e organi-
zovana n e m a ć k a ekipa; snažna jedinica N e m a ć k e ekipe bila je i u Ptuju, ali je
najsnažnija i v e o m a d o b r o organizovana bila N e m a ć k a ekipa u Koćevskom.
T a m o ju je izrazito nacističko o k r u ž n o vodstvo »Kulturbunda« počelo da or-
ganizuje još 1939. godine. U jesen 1939. godine vodstvo Kočevskih N e m a c a taj-
no se sastalo i odlučilo da će ustanoviti N e m a č k u ekipu. Čitavu Kočevsku je
podelio na 25 p o d r u č j a i svi odrasli muškarci s pojedinog p o d r u č j a su pred-
stavljali o s n o v n u jedinicu, tj. takozvani »Sturm« (Sturm). Pod n o s o m žandar-
merijskih stanica i političkih kancelarija formirali su, obučili i angažovali
šturmove. U svih 25 š t u r m o v a (s njihovih p o d r u č j a su kasnije pokrivana pod-
ručja mesnih g r u p a »Kulturbunda«) bilo je 1560 »jedinstveno uniforniisanih,
u duhu nacionalsocijalističkog svetskog nazora vaspilanih i fizički osposoblje-
nih muškaraca«.
Manje jedinice N e m a ć k e ekipe bile su i u d r u g i m krajevima Slovenije,
t a m o gde su postojale organizacije »Kulturbunda«. npr. u Dravogradu, Ruša-
ma, M a r e n b e r g u itd. 7
U Izveštaju potpukovnika Dušana Bojovića o stanju u jedinicama 41. i 17.
pešadijskog puka od 11. septembra 1939. upozorava načelnika Obaveštajnog
odeljenja Glavnog g e n e r a l š t a b a da su pripadnici n e m a ć k e nacionalne manji-
ne, za v r e m e aktiviranja ovih jedinica, radili na stvaranju pete kolone. 8
Ispadi p e t o k o l o n a š k i h nacista množili su se u takvoj meri da se u svojoj
agitaciji za Treći Rajh nisu uzdržavali čak ni od izjava da su Slovenci »niža
rasa«. I n t e r e s a n t n o je da je Hitlerova izjava od 8. o k t o b r a 1939. o m o g u ć n o s t i
preseljenja n e m a ć k i h nacionalnih m a n j i n a iz s u s e d n i h država u Rajh izazvala
paniku m e đ u slovenaćkim folksdojčerima (naroćito u Kočevskom kraju), ali
je to u b r z o z a m e n j e n o njihovom p o j a ć a n o m agitacijom da se slovenaćki kra-
jevi s n e m a ć k o m n a c i o n a l n o m m a n j i n o m priključe Rajhu. »Kulturbund« je
pojačao tu političku akciju u prilog Trećeg Rajha čak i u vojnim jedinicama. 8 »
Zbog n e p o v e r e n j a u manjine. Ministarstvo vojske i mornarice svojim aktom Str.
Pov. Đ. br. 6265 od 28. septembra 1939. godine n a r e đ u j e da se iz kruga rezerv-
nih oficira o d s t r a n e rezervni oficiri nacionalnih m a n j i n a kao n e p o u z d a n i (a
p r e svega Nemci i Mađari).
Načelnik Glavnog generalštaba je sa Str. Pov. Đ. Op. br. 4866 od 16. oktobra
1939. godine predložio ministru vojske i m o r n a r i c e da se uvođenjem polaganja
ispita iz državnog jezika ograniči broj đaka neslovena u školama za rezeri ne ofi-
cire. a time i njihov b r o j za u n a p r e đ i v a n j e i d o b i j a n j e svojstva rezervnih ofi-
cira. 9 Na taj p r e d l o g Ministarstvo vojske i m o r n a r i c e je sa Str. Pov. Đ. Br. 7268
od 22. o k t o b r a iste godine izdalo n a r e đ e n j e Načelniku Glavnog g e n e r a l š t a b a
i potćinjenim k o m a n d a m a i u s t a n o v a m a da se za đ a k e neslovene, koji su upu-
ćuju u škole za rezervne oficire, uvede polaganje ispita iz državnog jezika.' 0
Ukoliko se bližila agresija na Jugoslaviju, utoliko je rad manjine bio sve or-
ganizovaniji, đisciplinovano sprovodeci sve direktive iz Berlina. To se vidi i
iz tzv. »Narodnog p r o g r a m a N e m a c a Jugoslavije«, u kojem je dr J a n k o Sep po-
č e t k o m 1940. tražio od jugoslovenske vlade p o t p u n u s a m o s t a l n o s t u okviru
jugoslovenske države. Ön je, sem toga, iste godine - posle n e m a ć k i h p o b e d a
na Zapadu - u jednom govoru javno istakao da se n e m a ć k a » n a r o d n o s n a gru-
pa« ima smatrati d e l o m čitavog n e m a č k o g n a r o d a i da uvek m o r a biti sprem-
na da izvršava svaki zadatak koji joj Treći Rajh b u d e postavio.
Sem toga, on je tom prilikom istakao i to da » n a r o d n o s n a grupa, koja se
nalazi izvan granica Rajha, ispunjava svoj zadatak jedino a k o ga s m a t r a d e l o m
zadatka čitavog n e m a č k e g naroda«. Prema njegovim rečima »nemaćki Rajh je
ugrožen a k o ne vlada .južnom kapijom Rajha koja se nalazi u S r e m u . Ta ob-
last uvek m o r a da stoji pod n e m a ć k o m vlašću, a k o Rajh želi da sebi o b e z b e d i
dunavski put ka C r n o m m o r u i da osigura zaleđe protiv svih uticaja Jugois-
toka. Upravljanje delom Podunavlja u kojem su naseljeni jugoslovenski folks-
dojčeri je jedai. od najvažnijih zadataka n e m a č k e . n a r o d n o s n e grupe', njena
misija. To je p r i r o d n i c e n t a r .Karpatske kotline', a ko n j o m e vlada, vlada či-
tavim ovim prostorom«. 1 0 »
Inspekcija zemaljske odbrane u svom izveštaju Pov. Đ. Ob. 2 br. 1423 od 15.
marta 1940. godine izvestila je načelnika Glavnog g e n e r a l š t a b a da je Ministar-
stvo p o l j o p r i v r e d e revizijom poslovanja n e m a ć k i h d r u š t a v a »Agrarija« i
»Jugo-Agrar« u Novom Sadu ustanovilo m n o g e nepravilnosti i nezakonitosti,
i tc p r e k o m n o g o b r o j n i h zastupništava n e m a ć k i h f a b r i k a p o l j o p r i v r e d n i h
mašina koje vrše eksploataciju raznim malverzacijama cena. Zemljoradnička
Cćntralna kreditna zadruga, kao savez n e m a ć k i h kreditnih i p r i v r e d n i h zadru-
ga, dala je svojoj firmi zvaničan nemački naziv i nemački jezik uvela kao zva-
ničan. Ona osniva n e m a č k e zadruge i u Sloveniji na n e m a ć k o m jeziku (Kočev-
ju, Mariboru i okolini) i d a j e velike kredite N e m c i m a za k u p o v a n j e zemlje.
Sem toga održava vezu sa n e m a č k i m b a n k a m a , dobija k r e d i t e ođ b a n a k a u
Cirihu, p o m a ž e »Kulturbund«, daje p o m o ć za razna p u t o v a n j a * N e m a č k u ,
krije statističke p o d a t k e o b r o j n o m stanju p o r o d i c a svojih z a d r u g a i njiho-
vom i m o v n o m stanju, održava t r o m e s e č n e kurseve za p o d e s n a m l a đ a lica
radi n e m a ć k e p r o p a g a n d e , p r i r e đ u j e razne p a r a d e i time utiče na raspolože-
nje Nemaca u Vojvodini, iako lo nije njen zadatak, o b i l n o k r e d i t i m a p o m a ž e
Društvo za g r a đ e n j e kuca u Novom Sadu (»Habeg«) za n e m a ć k e k u l t u r n e i
prosvetne u s t a n o v e u opsegu koji pr< m a š u j e n j e n a ovlašćenja. I u ovoj Zadru-
zi i u »Agrariji« nova struja zadojena je nacional-socijalizmom, i to se otvore-
no priznaje Ona je preuzela vodstvo u » K u l t u r b u n d u « i bori se za p o t p u n o
vladanje u svim p r i v r e d n i m i k u l t u r n i m u s t a n o v a m a N e m a c a u Vojvodini, a
iz Berlina dobijaju instrukcije koga mogu, a koga ne smeju birati u u p r a v e tih
ustanova itd, itd. Najzad se predlaže da se rad svih ovih ustanova stavi pod
jači n a d z o r . ' ' •
Predsednik Stalne komisije za utvrđivanje general Milan Radenković je u
svom izveštaju Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e od 18. m a j a 1940. sasvim ot-
voreno izneo nepoverenje prema nemaćkom, mađarskom i albanskom življu i
predviđao da ono može korisno poslužiti agresorskim padobranskim jedinicama
za uništenje glavnih pozadinskih centara ( p o d v u k a o V. T.). Zato je p r e d l a g a o
mešovitu u p o t r e b u ovog ljudstva i njegovo stavljanje pod k o m a n d u d o p u n -
skih pukova, obrazovanih od slovenskog življa. Iako se sa tim složio i načelnik
Glavnog generalštaba, general Petar Košić, on nije bio odlučan da to sprove-
de izgovarajući se »političkim razlozima«.' 2
Glavni generalštab je u svom izveštaju Ministarstvu unutrašnjih poslova od
20. maja 1940. (dakle u v r e m e usepšnih operacija n e m a č k e vojske u Francus-
koj - prim. V. T.) naveo da u p o s l e d n j e vreme seljaci n e m a ć k e nacionalnosti
u D o b a n o v c i m a u svojim m a n i f e s t a c i j a m a otv >reno i javno prete S r b i m a go-
voreći: »Pričekajte s a m o još malo pa ćete videti šta će biti i sa v a m a « . ' 3
Nemački poslanik u Beogradu je u svom izveštaju Ministarstvu inostranih
poslova od 20. maja 1940. naveo da se p o b e d o n o s n a k a m p a n j a n e m a ć k e voj-
ske na Zapadu u Jugoslaviji prati sa z a p r e p a š ć e n o m neizvesnošću, ne s a m o
kao o g r o m a n nemaćki uspeh, već i kao z n a č a j n o j a č a n j e Italije i n j e n e m o g u ć e
intervencije u pravcu Dalmacije i južne Srbije (Makedonije - prim. V. T.), što
bi dovelo i do intervencije Nemaćke. Poslanik dalje kaže da u Jugoslav iji po-
stoje šovinistički elementi koji s m a t r a j u N e m a č k u i Italiju b u d u ć i m neprija-
teljima, pa su i m e r e b e z b e d n o s t i policije p r e m a s t r a n c i m a i m e r e vojne bez-
beđnosti dobile jedan naročit a n t i n e m a č k i karakter. »Vlada je odlučila da
p r e d u z m e o š t r u akciju protiv p o d s t r e k a ć a nemira, ali neće biti u stanju da
spreći nekoliko izolovanih incidenata i vređanja, čak ni u budućnosti, ali ni
u kom slučaju n e m a neke ozbiljne o p a s n o s t i za folksdojćere i p r i p a d n i k e Raj-
ha koji ovde žive. No, u slučaju izbijanja rata, oni bi bili izloženi ozbiljnoj opas-
nosti«.' 4
Stab Dunavske divizijske oblasti sa Str. Pov. Đ. Ob. br. 123 od 13. juna 1940.
godine obaveštava K o m a n d u pešadije ove oblasti o reorganizaciji o b a v e š t a j n e
službe p r i p a d n i k a n e m a č k e nacionalne m a n j i n e i naglašava da će se ta oba-
veštajna i p r o p a g a n d n a služba u b u d u ć e vršiti po ćelijama. Centrala za kultur-
ni savet ostace u Novom Sadu, a centrala za nacionalsocijalistički pokret u
Pančevu. Iz ovog p o k r e t a se r e g r u t u j u članovi za »Kamerađšaft« (»Kamerad-
schaft« - »Udruženje drugarstvo«) koji ima dve sekcije SS i SA t r u p e , iz kojih
će se birati članovi za propagandne i obaveštajne ćelije. Svaka ćelija ima svog
»celfirera« (»Zellführer« - v o đ a ćelije) i pet članova. Mesni organizacionslaj-
ter (Organisationsleiter - vođa organizacije) može biti samo ono lice koje je
završilo obaveštajni ili p r o p a g a n d n i kurs, a i celfireri m o r a j u imati ovaj kurs.
Članovi polažu zakletvu. Formiraju se i ženske sekcije za obaveštajnu službu.
Pokret je p r i s t u p i o i organizaciji terorističkih sekcija, a orânizovanje se vrši
p r e m a strogo u t v r đ e n i m u p u t s t v i m a iz Rajha. Svaki član ima svoj zadatak i
za njih se organizuju kursevi za razne akcije i sabotaže, pa čak i u B e o g r a d u .
Za članove sekcija u p r v o m redu dolaze u obzir lica koja su z a p o s l e n a po
preduzečima, m e h a n i č a r i i drugi kvalifikovani radnici, koji su o s l o b o đ e n i voj-
ne obaveze. Sekcije se osnivaju ne s a m o t a m o gde ima Nemaca, nego i po os-
talim m e s t i m a - čak i u Srbiji.
Iz k o m e n t a r a ovog izveštaja u prim. 4 se k o n s t a t u j e da je n e m a č k a oba-
veštajna služba uoči rata bila v e o m a razvijena m e đ u s t a n o v n i š t v o m n e m a č k e
n a r o d n o s t i u Jugoslaviji i da su Nemci stvarali svoju petu kolonu neometano
od nadležnih organa. Vlada Cvetković-Maček bila je toliko zaplašena od Nemać-
ke, da nije smela ništa ozbiljnije preduzeti da onemogući rad »Kulturbunda« i
drugih nemaćkih organizacija na širenju pete kolone, niti da iz svojih redova uk-
loni petokolonaške ministre, kao što je bio ministar za fizičko vaspitanje Dušan
Pantić i dr. Cak su i neki istaknuli nemački obaveštajci posle hapšenja ubrzo puš-
tani na slobodu i od strane visokih vojnih funkcionera, pa su neometano razvi-
jali svoju špijunsku mrežu u Jugoslaviji. (Podvukao V.T.). Za prikupljanje poda-
taka i o b a v e š t a j n u službu Nemci su slali i »turiste« u Jugoslaviju, čija je de-
latnost bila v e o m a razgranata i specijalizovana. Dalje se navodi veliki b r o j slu-
čajeva rada tih »turista«. 1 5
Uprava grada Beograda je sa Pov. II. br. 6149 od 20. juna 1940. godine oba-
vestila Obaveštajno odeljenje Glavnog generalštaba o aktivnosti Nojhauzena
(Neuhausen Franz) i nemačkog Saobraćajnog biroa u Jugoslaviji - u stvari cen-
trale nemačke obaveštajne službe. Inžinjer Nojhauzen, predstavnik nemaćke pri-
vrede u Jugoslaviji i rukovodilac Saobraćajnog biroa, preko raznih ličnosti pri-
kupljao je podatke, da bi obaveštavao i kneza Pavla, sa kojim je - prema njego-
vom (Nojhauzenovom) tvrđenju - održavao prisne veze. On je, navodno, u spo-
razumu sa knezom prikupljao podatke o svim licima koja koče prijateljstvo iz-
među naroda Nemačke i Jugoslavije i takođe, po nalogu kneza, o đeneralštabnim
i drugim oficirima koji održavaju bliske veze sa Englezima i Francuzima. On je
obećao knezu da će svaki Nemac izbegavati sukobe i da je naredio da se članovi
nemaćke kolonije u Beogradu ne zadržavaju posle 24 časa po ulicama i javnim
lokalitna i da se moraju pokoravati jugoslavenskim organima, jer će u protiv-
nom biti proterani iz Jugoslavije.16
Glavni generalštab je sa »M« 2702 od juna (ili kraja maja) 1940. dostavio
ministru vojske i m o r n a r i c e i k o m a n d a n t i m a I i IV armijske oblasti o p š i r n o
o b a v e š t e n j e o aktivnosti n e m a ć k e manjine i organizovanju pete k o l o n e u
zemlji. U o b a v e š t e n j u se, između ostalog, kaže da pod uticajem najnovijih ne-
maćkih u s p e h a u ratu, n e m a č k a m a n j i n a kod nas, dirigovana iz n e m a č k o g Sa-
o b r a ć a j n o g biroa p r e k o »Kulturbunda« i raznih nemaćkih, naizgled sasvim
naivnih u d r u ž e n j a i klubova u našoj državi, postaje sve agresivnija. Nacional-
socijalističkom p o k r e t u se p r i d r u ž u j u i oni koji su se do sada držali po strani.
Tajno se iz N e m a č k e ubacuje, k r i j u m č a r i i r a s t u r a oružje n a m e n j e n o za ne-
m a č k e državljane u našoj državi. Nemaćku m a n j i n u o b u č a v a j u i organizuju
naročiti ljudi iz n e m a ć k i h redova sa specijalnim kursevima za p r o p a g a n d u i
održavanje d e s t r u k t i v n o g zagranićnog rada. Pošto je sa sigurnošću utvrdio da
se kod nas organizuje peta kolona. Glavni g e n e r a l š t a b je d o š a o do zaključka
»da je n e o p h o d n o p o t r e b n o preduzeti mere, energične, ali iz pojmljivih raz-
loga obazrive, u cilju zaštite države od ovakvog rada neslovenskog življa i pete
kolone«. Na kraju predlaže 11 konkretnih mera koje u tom smislu treba pre-
duzeti. 1 7
r
Glavni urednik nemačkog lisia »Minhner nojste Nahrihlen« (Münchner

neuste Nachrichten) u svojoj »Belešci« od 1. jula 1940. godine kaže d a j e Cin-
car-Marković u razgovoru upozorio da bi »izvesni dogadaji od pre nekoliko
nedelja u Berlinu mogli da dovedu do nesporazuma«. Glavni urednik smatra da
je Cincar-Marković »ciljao na paniku koja se u Jugoslaviji širi pod parolom .peta
kolona' i na političke progone folksdojćera, nemaćkih državljana i novinara iz
Rajha«. Dalje je urednik rekao Cincar-Markoviću »da ovo u Berlinu sigurno
neće naići na razumevanje pa i ako se uzme u obzir da izvesne polici jske progone
v lada nije želela«.' 8
Slab Dunavske divizijske oblasti je sa Pov. Đ. Ob. br. 666 od 2. jula 1940.
godine obavestio potćinjene k o m a n d e i ustanove d a j e Glavni generalštab sa
Pov. Đ. Ob. br. 2 od 25. juna obavestio da je oko 900 Nemaca otišlo iz Kule,
navodno na 2 godine na rad u Nemačku, a u stvari su otišli da tamo završe
kurseve za pripremanje »pete kolone«.' 9
l.'drulenje rezervnih oficira i ratnika je sa Pov. br. 117 od 29. s e p t e m b r a
1940. godine uputilo ministru vojske i mornarice Predstavku u kojoj se kaže
da manjine u našoj zemlji, naroćito nemaćka, koja dobija velika novčana sred-
stva iz inostranstva, mogu neograničeno da kupuju nekretnine i predlaže da
se mobilizacijski materijal ne sme poveravati na čuvanje pripadnicima manji-
na i da se uklone starešine nesloveni. Međutim, pošlo je u tom smislu već neš-
to učinjeno, d o m a ć e n e m a ć k e novine su objavile da se rezervni oficiri-Nemci
razrešeni čina jave vodi »Kulturbunda« dr Sep Janku u Novom Sadu (koji je
nedavno odlikovan od strane kraljevske vlade). 2 0
V izvodu iz Referata Mura Bakica (o radu u vojsci) na Petoj zemaljskoj kon-
ferenciji od 19-23. oktobra 1940. pored ostalog, zahteva se izbacivanje petoko-
lonaša i njihovo stavljanje pod sud i kaže
• N e p o s r e d n a zadaća k o m u n i s t a u vojsci m o r a bili b o r b a protiv p e l e kolone, n j i h o v o g
izdajničkog, š p i j u n s k o g i s a b o t e r s k o g r a d a K o n k r e t n o r a s k r i n k a v a t i njihov š t e t o č i n s k i rad,
mobilisati v o j n i k e protiv njihovih p r e d a v a n j a , o b j a š n j a v a t i povezanost njihovog r a d a sa de-
fetističkom i k a p u u l a n t s k o m p o l i t i k o m vlade Cvetković-Maček«,*'
Stab Dunavske divizijske oblasti je sa Pov. Pov. Đ. O. br. 1137 od 14. no-
vembra 1940. obavestio Garnizonsku uprav u u Zemunu da je jedna grupa Ne-
maca iz Rajha, pošto su p r e t h o d n o naučili naš jezik, došla u našu zemlju i na-
bavila n e p o k r e t n a imanja, iako su strani državljani: da se već duže v r e m e n a
iz Nemaćke krijumčari oružje za nemaćke manjine u Jugoslaviji, i to rastav-
ljene puške i automati koje prenose brodovima čiji su vlasnici Nemci jugos-
lovenski državljani; da je centar ove akcije, kako izgleda, u Apatinu i da se na
taj način vrši planska kolonizacija Nemaca i njihovo naoružavanje. 2 2
O radu Karla Krausa (Krauss Karlo Lot), SS-ovskog majora, glavnog no-
verenika SS obaveštajne službe za inostranstvo, kasnije šela Gestapoa u oku-
piranoj Srbiji, a pre rata »činovnika« Saobraćajnog biroa u Beogradu, Glavni
generalštab je imao prilično detaljne podatke. U Izveštaju P« br. 1282 od 2.
d e c e m b r a 1940. o petoj koloni, između ostalog, se kaže:
• O r g a n i z o v a n j e m članova .pete kolone' u n a š o j zemlji r u k o v o d e n a r o č i t a lica, koja su
z a p o s l e n a p r i v i d n o u n e m a ć k o m S a o b r a ć a j n o m b i l o u P r e m a o b a v e š t e n j i m a . sva ovakva
lica .odigrala su z n a č a j n e uloge u z e m l j a m a , koje su p o t p a l e pod n e m a ć k u o k u p a c i j u ' . M e d u
takvim licima bilo je i n e m a ć k i h aktivnih oficira. Međutim, do pre izvesnog v r e m e n a takva
lica nisu dejstvovala u n e m a ć k o m s a o b r a ć a j n o m b i r o u
Karl K r a u s Lot. činovnik n e m a č k o g S a o b r a ć a j n o g biroa, j e d a n je od najvažnijih orga-
nizatora n e m a č k e pete k o l o n e ' u Jugoslaviji. On je u julu 1940. g o d i n e b o r a v i o u Berlinu i
po p o v r a t k u u Beograd p r i č a o je svojim s a r a d n u i m a . da |e p o d n e o Berlinu l c r p a n izveštaj
0 organizaciji p e t e kolone' u Jugoslaviji i da su u Berlinu n e o b i č n o zadovolini n j e g o v i m ra-
dom.
P r e m a n o v i m o b a v e š t e n j i m a , Karl K r a u s d o b i o je u Berlinu n o v e i n s t r u k c i j e za dalje
o r g a n i z o v a n j c .pete k o l o n e ' u Jugoslaviji i o n j e m u se u b i r o u sada govori k a o o f a k t o r u
k o m e je p o v e r e n a d e l i k a t n a d u ž n o s t posle p a u z e od ' m e s e c a . On je p o č e o p o n o v o da or-
ganizuje č l a n o v e .pete k o l o n e ' i da drži specijalna p r e d a v a n j a u p r o s t o r i j a m a bivšeg Ceho-
slovaćkog p o s l a n s t v a u Kralja A l e k s a n d r a ul. br. 22. Ovim p r e d a v a n j i m a , p o r e d N e m a c a iz
Rajha. p r i s u s t v u j u i Nemci iz n a š e zemlje. Kursisti su p o d e l j e n i na g r u p e do po 6 lica. Pre-
d a v a n j a sc- d r ž e d v a - t r i p u t a n e d e l j n o i po p a r t i j a m a . Ovim p r e d a v a n j i m a p r i s u s t v u j e i veći
b r o j n e m a č k i h s t u d e n a t a iz »Suevije~ 2 3
Stab Dravske divizijske ublasti u izveštaju Pov . Đ Ob. br. 607 od 27. decem-
bra 1940. godine naveo je da se na njegovoj teritoriji, naročito u Kočevskoj ob-
lasti, nastoji svim silama da se svi Nemci i njihovi simpatizeri upišu u »Kul-
t u r b u n d « . k a k o bi se na taj način u spiskove prikupila o d l u č u j u ć a masa koja
bi, u svoje vreme, mogla kad se ukaže pogodan m o m e n a t , da traži sva prava
jednog naroda, ne birajući ni sredstva ni načine s a m o da se postigne cilj. Sem
toga, »poverenici, . K u l t u r b u n d a ' p u t u j u iz kraja u kraj, često i pod m a s k o m
trgovačkih putnika, pa nudeći svoju robu po k u ć a m a šire n e m a ć k u propa-
gandu, obećavajući razne beneficije o n i m a koji se b u d u upisali, kao i d o b r o
zaposlenje kad b u d e došla n e m a č k a vojska«.. , 24
V Izveštaju od decembra 1940. godine nepotpisani autor (verovatno komu-
nista) piše o delovanju pete kolone u Ibarskoj diviziji, zatim o velikim nedos-
tacima u radu vojnih okruga, k o m a n d a n a t a skladišta, tolerisanju krivaca, nes-
posobnosti oficira i podoficira, njihovom n e l j u d s k o m o d n o s u itd. On dalje
kaže da se u vojsci i n a r o d u traži oslon na SSSR. a n e p o v o l j n o gleda na pe-
t o k o l o n a š k u politiku vlade. 2 5
Komandant Prve armijske oblasti je sa Pov. Đ. Ob. 2 br. 5493 k r a j e m 1940.
godine o b a v e s t i o Glavni g e n e r a l š t a b o aktivnosti n e m a č k e m a n j i n e u Vojvo-
dini. U k o m e n t a r u ovog izveštaja, prim 2, Redakcija Zbornika d o k u m e n a t a ,
Aprilski rat 1941. kaže:
• Reč je o p r e g o v o r i m a nove u p r a v e » K u l t u r b u n d a « sa j u g o s l o v e n s k o m v l a d o m o k o
o d o b r e n i a z a h t e v a p o s t a v l j e n i h u » n a r o d n o m p r o g r a m u N e m a c a u Jugoslaviji«, a u p r i m . 4.5
1 6: Mladi članovi » K u l t u r b u n d a « (za razliku od starijih, k o n z e r v a t i v n i h ' ) imali su svoj pro-
g r a m .obnove' o v e organizacije Zbog loga su se zvali .obnovitelji' ( . E r n e u e r e r ' ) , a njihov po-
kret Pokret o b n o v e ' (.Erneucrungsbevvegung').
K u l t u r b u n d « je o r g a n i z o v a o p r i k u p l j a n j e d o b r o v o l j n i h priloga za zimsku p o m o ć Ne-
m a č k o j 1940/41 S u m a od 1.050 000 d i n a r a poslata je p r e k o n e m a č k o g p o s l a n s t v a u Beog-
r a d u , O r g a n i z a c i j n e m a č k e zimske p o m o ć i ( • W i n t e r h i l f s w e r k « ) . "
Komanda Dravske divizijske oblasti je posle ovog izveštaja, u januaru 1941.

godine uputila izveštaj o opštoj delatnosti nacista u Sloveniji:
»Rad n e m a ć k e m a n j i n e . . . uzeo je u poslednje v r e m e veliki zamah. Or-
ganizacija se razvija brzim t e m p o m u svim pravcima . . . Došlo je d o t l e da svo-
je sekcije o b r a z u j u čak i dečje dadilje i babice! Sigurni u p o b e d u Nemačke,
oni istupaju na svim s a s t a n c i m a i zborovima po o b r a s c u nacional-socijalistič-
kih zborova u Rajhu. Nose u n i f o r m e Nacional-socijalistićke s t r a n k e . Sale u
kojima p r i r e đ u j u zborove u r e đ u j u se po ugledu na slične sale u N e m a č k o j .
Sviraju u f a n f a r e i d o b u j u na d o b o š e n e m a č k o g oblika, postrojavaju se itđ.
Sve to nije p r e d v i đ e n o u postojećim pravilima, a n a j m a n j e n o š e n j e NS i NS-
DAP uniformi, ali se n e m a ć k a m a n j i n a ne obazire na to, jer naše vlasti nisu
našle za s h o d n o da ovo zabrane. Kraljevska b a n s k a uprava u p u t i l a je pitanje
Ministarstvu u n u t r a š n j i h poslova kako treba u tom pogledu da postupa, ali
u vezi sa ovim nije dobila još nikakve direktive.« 2 7
U v e o m a o p š i r n o m Obaveštajnom biltenu Treće uprave nemačke Službe
bezbednosli od 27. januara 1941. godine, između ostalog, kaže se da su vođi ne-
mačke n a r o d n e g r u p e dr S e p Janku (Sepp Janko), prilikom r a z m e n e mišlje-
nja sa p r e d s e d n i k o m vlade Cvetkovićem, d a t a razna p o s e b n a o b e ć a n j a u po-
gledu u k i d a n j a p r o t i v n e m a ć k i h mera. Predsednik vlade naroćito je davao
uveravanja da se n e m a č k a n a r o d n a g r u p a može s l o b o d n o razvijati u smislu
nacionalsocijalističkog pogleda na svet »i da će se kazniti svaki (time je mislio
na vlast) koji radi protivu . .. manifestacija n e m a č k e manjine.
• Upi kos t o m e prolivnemačko raspoloženje protivit nemačke narodne grupe ( p o d v u č e n o
u o r i g i n a l u ! o d r ž a v a se i dalie. To je, p r e svega, d o š l o do izražaja u t o m e što je d o s a d a od
o k o 140 rezerv nih oficira d e g r a d i r a n i h zbog n a c i o n a l n e p r i p a d n o s t i s a m o t r i d e s e t o r i c i vra-
ćen čin Za 7 srezova. u k o j i m a n e m a ć k o s t a n o v n i š t v o ima a p s o l u t n u ili relativnu većinu,
p r e d s e d n i k vlade je svojev r e m e n o o b e ć a o p o s t a v l j e n j e N e m a c a za n a č e l n i k e srezova. Dosa-
da ie, m e đ u t i m , s a m o u j e d n o m j e d i n o m srezu postavljen z a m e n i k s r e s k o g n a č e l n i k a sa ak-
tivnim f u n k c i j a m a kojeg je p r e d l o ž i o voda n a r o d n e grupe, n i j e d a n Nernac nije postavljen za
o p š t i n s k o g b e l e ž n i k a - P o r e d toga p o n o v l j e n a o b e ć a n j a vodstvu n a r o d n e g r u p e o d s t r a n e
b a n s k e u p r a v e i p r e d s e d n i k a vlade nisu urodila p l o d o m . Oni nisu u s t a n j u ni da s p r e ć e sve
veći niz istupa, m a l t r e t i r a n j a i n a p a d a sa s r p s k e s t r a n e protivu p r i p a d n i k a n e m a ć k e narod-
ne grupe, a ni da im za to p r u ž e o d g o v a r a j u ć e z a d o v o l j e n j e
Pored toga. pod ban. kao p r e d s t a v n i k p r e d s e d n i k a vlade, u najnoviie v r e m e p r e b a -
c u j e n e m a ć k o m » K u l t u r b u n d u « da je u svoiem r a d u p r e k o r a č i o granice svojih s t a t u t a , zato
što p r o p a g i r a nacionalsocijalizam, koji je p r e m a »hvatanju pod b a n a politika Partije
Dalje se detal jno izlaže k a k o se »kurs p r e m a N e m a č k o j m e n j a s obzirom
na povoljnost ili nepovoljnost situacije i kako se uvek zaoštrava kad je situa-
cija povoljna, kao, na primer, posle poraza Italijana u Africi, a kad je nepo-
voljna, kao posle p o b e d a N e m a č k e na Zapadu, o n d a se ističe prijateljstvo sa
N e m a ć k o m i naglašava da m a n j i n a treba da b u d e most koji će povezivati Ne-
mačku i Jugoslav iju. Dalje se kaže da je Rezervni potpukovnik Jovanović po-
stavljen za p r e d s e d n i k a j e d n o g o d b o r a koji ima da spremi c r n e liste.
»U ove spiskove uvešće se svi Nemci iz N e m a č k e i Jugoslaveni koji k o n s p i r i š u sa Ne-
m a ć k o m . kao i svi vodi n e m a ć k e , m a đ a r s k e i b u g a r s k e m a n j i n e U slučaju u p a d a u Jugos-
laviju, učiniti b e z o p a s n i m sva lica n a v e d e n a u s p i s k o v i m a .
K a m p a n j a protivu N e m a c a . n a r o č i t o od s t r a n e S r b a i Slovenaca, ispoljava se u sve
većem privrednom ugnjetavanju pripadnika nemaćke narodnosti ( p o d v u č e n o u originalu) u
Jugoslaviji. »Pre k r a t k o g v r e m e n a B a n s k a u p r a v a u Ljubljani izdala je poverljiv raspis da joj
se d o s t a v e u tri p r i m e r k a spiskovi članova svih m e s n i h g r u p a š v a p s k o - n e m a č k o g »Kultur-
b u n d a « . s tim da se ne traže i s t o v r e m e n o od svih p o d r u ž n i c a , već p o s t e p e n o da ne bi bilo
upadljivo«.
Z;.tim se u biltenu n a v o d e mnogi primeri o navodnim maltretiranjima
i nasi'nim aktima protivu pripadnika nemačke nacionalnosti ( p o d v u ć e n o u ori-
ginalu) 2 8
Stab za utvrđivanje Dravske divizijske oblasti (koja je o b u h v a t a l a Sloveni-
ju) u svom izveštaju G e n e r a l š t a b u od 24. f e b r u a r a 1941. godine kaže:
• U p o s l e d n j e v r e m e sve češće se dešava da su na vežbu u p o s a d n e bataljone - u ko-
je imaju i ratni r a s p o r e d - pozvan obveznici za koje se zna da su najistaknutiji hitlerovci i kao
takvi m o g u n a m u p o s a d n i i n ć e l a m a duž g r a n i c e biti od najveće štete. Vojni o d s e k u svoje
v r e m e slao je t a č n e p o d a t k e K o m a n d i vojnog o k r u g a sa s p i s k o m svili h i t l e r o v a c a i nadležnih
u M a r i b o r u , a ipak su i p o r e d loga bili po r a t n o m r a s p o r e d u d o d e l j e n i u p o s a d n i bataljon
Ovo se ne d e š a v a s a m o u opštini M a r i b o r , nego i u svim srezov ima p r o s t o s loga š t o vojni
o k r u g ne beleži šta je ko S k r e n u o s a m p a ž n j u svojim p o z n a n i c i m a o f i c i r i m a na ove pojave,
a o d g o v o r je r e d o v n o bio . z n a m o mi šta r a d i m o ' ili .pa to nije ništa!' i tako dolaze u n a š u od-
b r a m b e n u liniju najgori hitlerovci. Došli su čak na vežbu i u vojni o k r u g k a o pisari i bili uk-
lonjeni tek posle m o j e i n t e r v e n c i j e kod o b a v e š t a j n o g oficira« ..
Očigledno je da su i u vojnom okrugu radili petokolonaši.
Gradaćki list »Tagespost« i novosadski »Deutsches Volksblatt« ispunjeni
su prvih meseci 1941. vestima o k r e t a n j u akcija n e m a ć k i h »nacionalnih pri-
padnika«, o »Kulturbundu«, o osnivanju raznih g r u p a »Svapsko-nemačkog
k u l t u r n o g saveza«, o m n o g i m n e m a č k i m o s t e n t a t i v n i m m a n i f e s t a c i j a m a
p u n e solidarnosti n e m a č k e nacionalne m a n j i n e s v l a d o m Rajha. U Osijeku
»Kulturbund« razvija v e o m a živu delatnost. Altgaver i drugi prvaci n e m a č k e
nacionalne m a n j i n e šire već d o s t a bezobzirno nacističku p r o p a g a n d u , pri
č e m u se ne pazi m n o g o na interese Kraljevine Jugoslavije. Organizuju se čak
i izložbe ( n e m a ć k i h umetnika, n e m a č k e knjige i si.) da bi se još jače naglasila
ta očigledno pronacistička akcija ove manjine. 2 8 ,
Formacija »Kulturbund!u- u Odžaama, u Vojwdini. 1941.
U proleće 1941. godine od poluvojnih skupina, koje su se bavile prikup-

ljanjem oružja, o b r a z o v a n a je tzv. »Nemačka m o m č a d « (»Deutsche Mann-
schaft), u Kočevskom kraju » O r t s s t ü r m e r (»mesni jurišnici«), zatim »stražar-
ski jurišnici« (»Wachtstürmer), a u okviru m a r i b o r s k o g s p o r t s k o g kluba »Ra-
pid« još k r a j e m 1940. godine f o r m i r a n a je tajna poluvojnička organizacija
mesnih jurišnika u koju je u č l a n j e n o o k o 1500 t a m o š n j i h Nemaca. Neke
»sportske« (ali n a o r u ž a n e ) f o r m a c i j e počele su i javno da istupaju, t a k o d a j e
K o m a n d a ž a n d a r m e r i j e u Ljubljani, o j e d n o m t a k v o m j a v n o m n a s t u p u u No-
vom Logu, 15. m a r t a 1941. izvestila Ministarstvo vojske i m o r n a r i c e . 2 9
Komanda Žandarmerije sa Pov. J. br. 1080 od 10. marta 1941. godine oba-
vestila je Ministarstvo vojske i m o r n a r i c e d a j e v r h o v n o vodstvo d r u š t v a »Kul-
t u r b u n d « izdalo svojim članovima n e m a ć k e narodnosti, pa i S l o v e n c i m a - re-
negatima u koje ima p o t p u n o p o v e r e n j e - u p u t s t v a k a k o svaki član može ko-
ristiti N e m a ć k o m Rajhu i k a d a je na službi u našoj vojsci, bilo na odsluženju
kadrovskog roka bilo na vežbi. Njihova je dužnost da sa p u n o osećaja i bez
obzira na e v e n t u a l n e žrtve r a d e za interese N e m a ć k e u s a d a š n j e m ratu, da
uvek uoće ili čuju sve što bi moglo biti ma i od n a j m a n j e koristi za n e m a ć k u
stvar i o t o m e u s m e n o javljaju svom povereniku. Oni treba da se pokazuju kao
da su odani, poslušni i disciplinovani, kako bi stekli p o t p u n o p o v e r e n j e svojih
pretpostavljenih starešina i e v e n t u a l n o bili zaposleni po raznim š t a b o v i m a
kao pisari, kuriri, o r d o n a n s i i t o m e slićno, što će im omogućiti da na lak način
d o đ u do p o t r e b n i h p o d a t a k a o vojnoj sili i raspoloženju vojnika uopšte, na-
roćito o o n i m s t a r e š i n a m a i vojnicima koji simpatišu nacionalsocijalizam.
Sem toga t r e b a da prikupljaju i p o d a t k e koliko ima komunista, ali da se uvek
i u svakoj prilici pokazuju kao protivnici k o m u n i s t a . 3 0
Kao što se vidi, od jeseni 1939. do proleća 1941. tajna služba Trećeg Rajha
razapeta je svoju v e o m a razgranatu o b a v e š t a j n u mrežu na celoj teritoriji Ju-
goslavije, koristeći svoja d i p l o m a t s k a , k o n z u l a r n a i trgovinska predstavništ-
va. u b a č e n e agente, političke i d r u g e simpatizere. Ali članovi »Kulturbunda«,
prožeti nacističkom ideologijom, bili su n a j s p r e m n i j i da što više olakšaju Tre-
ćem Rajhu u p o r o b l j a v a n j u Jugoslavije. Zato su se povezali i sa rukovodioci-
ma n e m a ć k e vojne i političke o b a v e š t a j n e službe i njihovim c e n t r i m a u Aust-
riji, pružajući im d r a g o c e n e p o d a t k e vojne i političke p r i r o d e . 3 '
Usmeravajući b o r b u protiv ekspanzije Hitlerovog fašizma, Tito primeću-
je da »bazu za r o v a r e n j e n j e m a č k o g fašizma predstavljaju u prvom redu fa-
šističke organizacije n j e m a č k e m a n j i n e u Jugoslaviji, koje b r o j e o k r u g l o
500.000 lica, 3 2 zatim organizacije ruskih belogardejaca, hrvatska teroristička
Smotra »Hitler-jiigenda•• u Zrenjaiüiiu. 1141

organizacija » u s t a š e « . . . »Tehnička unija« sa Ljotićem n a č e l u , koja je i postala
veliki finansijski c e n t a r za finansiranje Hitlerovog r o v a r e n j a u cijeloj zem-
lji«. 33
Tako su se u aprilskim d a n i m a 1941. godine četiri stotine pedeset hiljada
k u l t u r b u n d o v a c a (folksdojćera), svrstanih u četiri stotine raznih organizacija
širom Vojvodine, Slavonije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i takoreći svuda, našli
ne s a m o u pozadini jugoslovenske vojske, nego i u njoj, b l a g o v r e m e n o ospo-
sobljeni za m n o g o b r o j n e špijunsko-diverzantske zadatke, r a z n o v r s n e sabota-
že i d r u g e gerilske akcije i - svojim k o n k r e t n i m d o p r i n o s o m - više vredeli Ne-
m a č k o j Vrhovnoj k o m a n d i od j e d n e najbolje o p e r a t i v n e armije.
NAPOMENE
' Izvod iz g o v o r a s e n a t o r a dr Valentina Rožica koji je o d r ž a o 26 m a r t a 1933. u S e n a t u Kra-

ljevine Jugoslavije o »Položaju nemačke manjine u Jugoslaviji i položaju Slovenaca u Austri/i« za
c r e m e b u d ž e t s k o g p r e t r e s a . (Mirko D r o b a c , Za narodnu štampariju, B e o g r a d . 1933.)
O i z d a j n i č k o m n e p r i j a t e l j s k o m radu n e m a č k e m a n j i n e u Jugoslaviji, organizaciji, Špijuna-
ži, diverziji, kao i n j e n i m v e z a m a sa fašističkim i d r u g i m n e p r i j a t e l j s k i m o r g a n i z a c i j a m a uoči i
za v r e m e rata u Jugoslaviji, videti feljton Politike« od n o v e m b r a i d e c e m b r a 1972. koji je na-
pisao Milorad J a n k o v i ć p o d n a s l o v o m Peta kolona l' t o m f e l j t o n u su izneti i neki pozitivni pat-
riotski p r i m e r i o r g a n a j u g o s l o v e n s k e k o n t r a o b a v e š t a j n e službe. I p o r e d nekih g r e š a k a i nedos-
tataka. taj feljton d a j e približno t a ć n u sliku r a d a p e t e k o l o n e u bivšoj Jugoslaviji
Neki k o n k r e t n i p o d a c i o r a d u p e t e k o l o n e dati su i u o d e l j c i m a ove knjige Tok operacija
u Jugoslaviji i Urica/ pete kolone na vodenje aprilskog rata.
2
Dr Dušan Biber, Kraljevina Jugoslavija na raskršću 1939. »Politika«, 10. s e p t e m b r a 1971.
B e o g r a d (izvod); dr F e r d o Culinović, Okupatorska podela Jugoslavije. Vojnoizdavaćki zavod,
B e o g r a d 1970, str. 100-104
3
AR 1941. ZD. I. d o k . 39. str. 172; DGFP. D. VI, dok. 192.
Zamenik d i r e k t o r a O d e l j e n j a za k u l t u r n u politiku n e m a č k o g Ministarstva s p o l j n i h poslo-

va n a p i s a o je 15. aprila z a b e l e š k u p o v o d o m ovog izveštaja u k o j o j n a v o d i d a j e z a m o l i o dr He-
ningera iz Centralne u p r a v e za folksdojčeri- - d a se pobrine da n e m a ć k a nacionalna g r u p a u Ju-
goslaviji o s t a n e p o t p u n o m i r n a « . U d a i j e m t e k s t u ove zabeleške. koja je d o s t a v l j e n a d r ž a v n o m
sekretaru i Političkom odeljenju (4 odseku), navodi se izjava dr Heningera o m e r a m a koje su
p r e d u z e t e ili tek t r e b a da se p r e d u z m u , da »folksdojčeri u Jugoslaviji s a č u v a j u p o t p u n mir«
(DGFP. D. VI, d o k . br. 207; AR 1941, ZD. I. d o k 40. str. 173. p r i m 5; DGFP. D. VI. d o k . 191).
u
Dr F e r d o Culinović, Okupatorska podjela Jugoslavije,. . • str. 101-102 i p r i m . 38 i 39.
' AR 1941, ZD. I. dok. 64. str. 252-253. AVIL F-17. reg. br. 56/4. k. 76.
5
AR 1941. ZD, I, dok. 65, str. 272; AVII. m i k r o f i l m , reg. br. NAV-N-T-77. 1291/1397-1422.
6
T o n e Ferenc, Nacistička politika denacionalizacije u Sloveniji u godinama od 1941. do
1945. Partizanska knjiga. Ljubljana - B e o g r a d . 1979, str 90.
7
Isto. str. 89, 92-94.
8
AR 1941, ZD, 1. d o k . 89. str 342. p r i m . 4; AVIL reg. br. 4 3 / 1 . k. 12.
t* Dr F e r d o Culinović. n.d.. str. 102.

9
AR 1941. ZD. I. d o k . 120. str. 400-401; AVIL F-17. reg. br. 4 7 / 3 . k. 135.
10
AR 1941. ZD, I. d o k . 127, str. 423, AVIL F-17. reg. br. 5 1 / 3 . k. 135.
'o» Dr J a n k o S e p p . Reden und Aufsätze, B e č k e r e k , 1944. str. 54 i dalje
11
AR 1941. ZD. 1. d o k . 182, str. 579-582; AVII. F-17. reg. br. 4 0 / 2 - 1 . k. 6.
U m a n u 1940. H i t l e r j e za p r e d s e d n i k a ( V o l k s g r u p p e n - F u h r e r ) « K u l t u r b u n d a . postavio dr
J a n k a Sepa. Taj akt. da šef j e d n e s t r a n e države vrši p o s t a v l j e n j a svojih ljudi na o d r e d e n e po-
ložaje u d r u g o j s u v e r e n o j državi bio je bez p r e s e d a n a . U stvari, to p o k a z u j e svu bedu. t r u l o s t
i zavisnost r e ž i m a u Jugoslaviji
U to v r e m e nova o r g a n i z a c i j a - K u l t u r b u n d a « imala je 13 o d e l j e n j a i t e r i t o r i j a l n o je bila
p o d e l j e n a na župe. a ove na p k r u g e
12
AR 1941. ZD. 1. d o k . 215. str 642. p r i m . 3; AVII, F-17, reg. br. 2 / 5 , k. 98.
13
AR 1941, ZD. I. d o k . 216. str 644; AVII. F-17, reg. br. 17/3-1, k. 26.
14
AR 1941. ZD. I. dok. 217. str 645-646; DGFP. D. IX. d o k . 278
AR 1941 ZD. I, dok. 240, str. 707-710. prim. 4: AVII. F-17. reg. br. 2 / 1 - 1 . k. 36.
16
AR 1941. ZD, I. dok. 243. str. 713-715; AVII, F-17, reg. b r . 3 1 / 3 - 1 , k. 26. F r a n c N o j h a u z e n
je bio p r e d s t a v n i k n e m a ć k e p r i v r e d e u Jugoslaviji i r a d i o na o r g a n i z o v a n j u i p r e t v a r a n j u ne-
m a ć k e m a n j i n e u nacional-socijalistićku organizaciju. Kao p r e d s t a v n i k N e m a ć k e i lićni Gerin-
gov p r e d s t a v n i k o d r ž a v a o je n e p o s r e d n e veze sa k n e z o m Pav lom i p o j e d i n i m m i n i s t r i m a (videti
prim. 2 na s t r 713 ovog d o k u m e n t a ) . U p o m e n u t o m izveštaju U p r a v e g r a d a B e o g r a d a kaže se
da se inž N o j h a u z e n u S a o b r a ć a j n o m b i r o u s m a t r a glavnim n e m a č k i m f a k t o r o m u Jugoslaviji
i licem »koje svi Nemci m o r a j u slušati, a da je fon H e r e n s a m o »jedna figura«. (Isto, str. 715).
17
AR 1941, ZD, I, d o k 248, str. 721-725; AVII. F-17. reg. br. 4 3 / 2 - 1 . k. 6.
18
AR 1941, ZD, I, dok. 250, s t r 736-737, prim. 4. AVII. reg br. B o n - 4 / 1 4 5 - 1 5 0 . U p e r i o d u
od 1939 do 1941 godine j u g o s l o v e n s k e vlasti su o t k r i l e više slučajeva o b a v e š t a j n e d e l a t n o s t i
f o l k s d o j ć e r a , od kojih su n e k i u h a p š e n i i izvedeni pred sud Aktivnost f o l k s d o j ć e r s k e p e t e ko-
lone o s e t n o je p o r a s l a od 1940. U leto te godine, p o r e d intenzivnog r a d a na o r g a n i z o v a n j u folks-
d o j ć e r a . p o č e l o je k r i j u m č a r e n j e o r u ž j a iz N e m a č k e za p r i p a d n i k e n e m a č k e m a n j i n e . U to v r e m e
j u g o s l o v e n s k i G e n e r a l š t a b je r a s p o l a g a o p o d a c i m a o p r i p r e m a n j u g r u p a f o l k s d o j ć e r a za ruše-
nje železnićkih p r u g a kod V i n k o v a c a i Lapova. k a o i sarajev ske p r u g e u z a n o g koloseka. (AVII,
F-17, pov. đ. II br. 3140 od 11. m a j a 1940). Videti, t a k o đ e , dok. br. 240 i 272 i p r i m . br. 3 uz d o k .
b r 308.
' 9 AR 1941, ZD. I. dok. 251. str. 741-742; AVII. F-17. reg. br. 3 5 / 4 - 2 , k. 36.
20
AR 1941, ZD, I. d o k . 272, str. 789-793; AVII, F. - 17. reg. br. 9 / 2 . k. 11.
21
AR 1941, ZD. I, d o k . 281. str. 831, tać. 13; AIRPJ. reg br. 1940/14-8.
22
AR 1941, ZD. I. d o k . 308, str. 912-914; AVII, F-17. reg. br. 3 8 / 4 - 1 . k. 36.
23
AR 1941, ZD. I. dok. 243. str. 713 i 714; AVII. F-17. reg. br. 3 1 / 3 - 1 . k. 26; AVII, F - I . r.
br. 4 2 / 2 . k. 6.
24
Dr F e r d o Culinović, n. d„ str. 103, p r i m . 50.
28
AR 1941, ZD, I, d o k 334, str. 981-983; AIRPJ. reg. br. 145.
28
AR 1941, ZD. I. d o k . 335. str. 984-985. prim. 3. 4 i 5; AVII, F-17. reg. br. 18/3-1. k. 26.
27
Milorad Janković. Peta kolona. »Politika« 19. n o v e m b a r 1972, Beograd.
28
AVII, m i k r o f i l m , reg. br. N A V - N - T - I 7 5 , 260/27316-141.
28a
F. Culinović,27. mart. J u g o s l a v e n s k a a k a d e m i j a znanosti i u m j e t n o s t i , Zagreb, 1965, str.
116. i 117. p r i m . 299.
29
Dr F e r d o Culinović, Okupatorska podjela Jugoslavije, . . . str. 103 i p r i m . 50
30
AVII, reg. br. S/4-1, k. 12.
31
Dušan Biber, Nacizem in Nemci u Jugoslaviji 1933-1941. Ljubljana, 1966, str. 229-249.
32
Prema M e m o r a n d u m u n e m a č k o g dražavnog s e k r e t a r a S t u k a r t a od 15 jula 1941. godi-
ne u Jugoslaviji je živelo 543.000 Nemaca (od toga na teritoriji NDH 180.000. u P r e k o m u r j u 3.000.
u Baranji i Bačkoj oko 200.000, u Beogradu 10.000 i u Banatu 150.000). - Videti AR 1941 ZD. dok
46 str. 190. prim. 6. Prema podacima Dušana Bibera u knjizi Nacizem in Nemci u Jugoslaviji
1933-1941. Ljubljana. 1966. str. 20, u Jugoslaviji je 1921. godine živelo 505.790 Nemaca
U Sloveniji je u j a n u a r u 1941, godine bilo u - K u l t u r b u n d u « p r e k o 12. 268 organizovanih

Nemaca. (Tone Ferenc. n.d.. str. 90).
33
U susret ratnoj buri. »Politika«, 23 m a j 1972. godine. Beograd
N E P R I J A T E L J S K A D E L A T N O S T V A T I K A N A I DELA K A T O L I Č K O G K L E R A '
Neprijatelji sloge i jedinstva jugoslovenskih naroda, Vatikan i d e o katoličkog

klera, pokazali su svoje p r a v o lice t o k o m celog prvog svetskog rata, e n e r g i č n o
se suprotstavljajući stvaranju Kraljevine S H S 1918. godine. To je bila prirod-
na posledica italijanske vatikanske imperijalističke politike na Balkanu, čiji
bi bio cilj sprećiti o s l o b o đ e n j e i u j e d i n j e n j e južnoslovenskih n a r o d a u j e d n u
zajedničku državu.
Neoborive su činjenice d a j e klerikalizam u H r v a t s k o j u t o m p e r i o d u bio
najodaniji saveznik Beča i Rima, o d n o s n o e k s p o n e n t njihove politike na Bal-
kanu. koji se sve o t v o r e n i j e i intenzivnije angažovao, n a r o č i t o od p o č e t k a 20.
veka. On se u p r e d v e č e r j e d r u g o g svetskog rata p r e t v a r a u klerofašizam, po-
vezujući svoje ideološke, političke i verske ciljeve sa fašizmom, o d n o s n o na-
cizmom Isto t a k o je n e p o b i t n o d o k a z a n o d a j e Vatikan, s p a p o m na čelu, us-
m e r a v a o svoju politiku i p r o p a g a n d u sa o s n o v n i m ciljem da u n e s e neslogu
m e đ u naše b r a t s k e n a r o d e , da ih razjedini i tako razjedinjene potčini intere-
sima r i m s k e crkve. Austro-Ugarska, kao »bedem katolicizma«, imala je u Va-
tikanu i papi Piju X glavnu p o d r š k u 1914. za osvajački rat protiv Srbije i Crne
Gore. Povodom u l t i m a t u m a Srbiji, a u s t r o u g a r s k i poslanik pri Vatikanu grof
Palfi, posle razgovora sa p a p o m i k a r d i n a l o m Meri del Valom, 29. avgusta
1914, javio je Beču: »Papa i Kurija vide u Srbiji r a z o r n u bolest koja m a l o po
malo nagriza M o n a r h i j u do srži i koja će je v r e m e n o m rastočiti. Pored svih po-
kušaja koje je Kurija preduzimala u toku poslednjih decenija, Austro-Ugarska os-
taje i jeste katolička država par excellence, najjači bedem koji je preostao u ovom
veku crkvi Hristovoj. Rušenje tog bedema značilo bi za crkvu (gubitak) najvećeg
oslonca u svojoj borbi protiv pravoslavlja, ona bi izgubila svog najjačeg pobor-
nika. S tih razloga, dakle, kao što je za Austriju neodložno potrebno da zbog sa-
moodržavanja oslobodi, po potrebi, i silom, svoj organizam od zla koje ga nagri-
za. tako je i na katoličku crkvu posredno nužno čutiti sve ili da odobri sve što bi
moglo da posluži postizanju toga cilja.«2(Podvučeno u originalu).
Mnogi biskupi i župnici u Bosni. Hercegovini i Hrvatskoj pozdravili su
u l t i m a t u m i objavu rata Srbiji i C r n o j Gori 1914. i iste godine bili su glavni
nosioci političke mobilizacije za osvajački pohod a u s t r o u g a r s k e vojske. 3 Oni
su u m e s t o Š t r o s m a j e r o v e misli d a j e »služenje n a r o d u služenje bogu«, p r o p o -
vedali d a j e »služenje Rimskoj kuriji služenje bogu«. S d r u g e strane, Vatikan
je pri kraju prvog svetskog rata 1917. i 1918. godine činio m a k s i m a l n e n a p o r e
Nadbiskup Aloizije Stepina<c.(drugi zdesna), biskup Lah (prvi zdesna) i papinski nuncij (u sredini) sa
ustaškim i nemačkim funkcionerima
\adbiskup Stepinac na čelu delegacije crkava u NDH. u audijenciji kod ustaškog poglavnika
Ante Pavelića
da spasi trulu Austro-Ugarsku na štetu jugoslovenskih n a r o d a , a zatim da uje-
d i n j e n j e m Hrvata i Slovenaca sa M a đ a r s k o m i Austrijom stvori katoličku dr-
žavu u Podunavlju. Tek kasnije - zbog pritiska m e đ u n a r o d n e javnosti i poli-
tičke situacije u Evropi - Vatikan je bio p r i n u đ e n da prizna Jugoslaviju kao
državu, težeći da u njoj obezbedi povlašćen položaj i da zaoštri b o r b u po ver-
s k o m i n a c i o n a l n o m pitanju. On se p o t p u n o solidarisao sa antijugoslovens-
kim akcijama italijanskih fašista u Istri i Gorici i o t v o r e n o p o m a g a o denacio-
nalizaciju jugoslovenskog stanovništva.
Vatikan je u Rimu organizovao školovanje katoličkih k a d r o v a n a m e n j e -
nih za rad u Jugoslaviji. Zavod sv. Jeronima, koji je p r e u z e o od naše države,
postao je glavni c e n t a r za vaspitanje i obrazovanje katoličkog klera, s t e ž n j o m
da ga zadoji m r ž n j o m p r e m a S r b i m a i s r p s k o j crkvi. U taj Zavod je svake go-
dine iz Jugoslavije upućivan na školovanje o d r e đ e n b r o j sveštenika koji su
p r i p r e m a n i za razbijačku delatnost. Među njima se nalazio i Alojzije Stepinac
(koji je kao d o b r o v o l j a c učestvovao u b o r b a m a na S o l u n s k o m f r o n t u u pr-
vom svetskom ratu, zbog čega je stekao p o v e r e n j e u Kraljevini Jugoslaviji i
p o s t a o nadbiskup, ali je zbog neprijateljske delatnosti u d r u g o m svetskom
ratu 1946. godine o s u đ e n kao ratni zločinac). Sem toga, f r a n j e v a č k e gimna-
zije, samostani i d r u g e katoličke institucije, postali su glavni centri za stvara-
nje klero-fašističkog kadra.
»L t o m e cilju s t v a r a n e su razne v e r s k e organizacije, k a o na p r i m e r .križarska', a P a p a
Pije XI o s n o v a o je .Katoličku akciju', koja će p o s t a t i m o ć n a o r g a n i z a c i j a k a o j a k a veza izme-
đu katoličke h i j e r a r h i j e i k a t o l i č k o g laikata. Mada joj je bila p r v e n s t v e n a n a m e n a versko-cr-
kvena, o n a se sve više o k r e t a l a i politici. Njeni ogranci su se protezali s v u d a g d e se nalazila
i n a j m a n j a ž u p a koja je bila s r e d i š t e n j e n i h p o t h v a t a . Njeni b o j o v n i pokliči svrstavali su se
z a j e d n o sa svim n a j e k s t r e m n i j i m n a c i o n a l i s t i m a , j e d n a k o sa o r g a n i z a c i j a m a HSS. ali u s k o r o
i sa u s t a š k i m p o k r e t o m , d o b i j a j u c i i n e p o s r e d n o a n t i d r ž a v n e d i r e k t i v e . . . Sve je to bilo do-
b r o p o z n a t o n a d b i s k u p u - k o a d j u t o r u , a to će reci i s a m o j R i m s k o j kuriji, koja nije n i š t a p r e d -
uzimala da se t a k o i z v i t o p e r e n o j .Katoličkoj akciji' da n j e n o o s n o v n o obeležje. U NDH bice
.Katolička akcija', n a r o ć i t o u H r v a t s k o j , pravi gcnocidski zločinac, o k r v a v l j e n i h r u k u n a d
p r a v o s l a v n i m S r b i m a . N j e n a m o ć n a b o j o v n a f o r m a c i j a bilo je Križarstvo, u k o m e su se na-
lazili n a j v a t r e n i j i zagovornici u s t a š t v a j o š p r e o s n i v a n j a NDH. Ako je k o a d j u t o r sve to d o b r o
znao, on ih je p r e d s t a v l j a o s a m o k a o govorljive b o g o m o l j c e , a ne k a o političke agigatore.« 4
Križarska organizacija katoličke crkve u Hrvatskoj »svoju protivjugoslo-
vensku i p r o o s o v i n s k u delatnost naroćito je razvila posle stvaranja B a n o v i n e
Hrvatske, a n a k o n o s l o b o đ e n j a zemlje pretvorila se u terorističku organiza-
ciju protiv nove Jugoslavije.« 5
U Izveštaju Štaba Primorske armijske oblasti od 3. oktobra 1940. ministru
vojske i mornarice, između ostalog, se kaže:
»I dalje se s p o m i n j e i dolazi do p o t v r d e , da katolički svcštenici v o d e glavnu reć u spro-
vođenju pavelićevštine na teritoriji. Gde god se naiđe na neku pavelićevsku p r o p a g a n d u , obi-
č n o je umešan i po neki katolički sveštenik, a. po iskazu mnogih pouzdanih nacionalnih lju-
di na teritoriji, svi mlađi katolički sveštenici su očiti pavelićevci i j a v n o s p r o v o d e agitaciju
za njega. S n j i m a u vezi pavelićevšlina se s p r o v o d i izgleda najviše p r e k o k a t o l i č k o g u d r u ž e -
nja .Križari', od kojih su članovi iz Splita, p r i l i k o m izleta na Vidovu Goru, na o. B r a ć u , j a v n o
na glas vikali .živeo Ante Pavelić i s l o b o d n a h r v a t s k a država p o d p r o t e k t o r a t o m Italije', a na
p o v r a t k u su pozdravljali fašističkim p o z d r a v o m i p o k l i k o m ,ŽAP' ( s k r a ć e n i c a za »Živio Ante
Pavelić«). 8
Vodstvo katoličke crkve smišljeno deluje na razbijanju Jugoslavije, po in-
s t r u k c i j a m a biskupa, uživajući u svim prilikama svestranu p o d r š k u i p o m o ć
Pavelićevih i nekih Maćekovih organizacija.
Posle dolaska Hitlera na vlast, Vatikan daje p u n u p o d r š k u o s t v a r e n j u no-
vog p o r e t k a u Evropi. Ekspanzija katoličke crkve p r e m a Istoku i na B a l k a n u
dobila je najšire razmere. Vatikan je tada p u t e m š t a m p e i p r o p a g a n d e veoma
vešto raspirivao nacionalni antagonizam i versku netrpeljivost, nastojeći da
se što više p r o d u b i jaz u jugoslovenskoj zajednici, koja je i inače bila b r e m e -
nita m n o g i m s u p r o t n o s t i m a , tim p r e što su Hrvati bili n a c i o n a l n o potlačeni
od strane b e o g r a d s k o g b u r ž o a s k o g centra.
»U H r v a t s k o j su »Katolički list«, zvanićni organ zagrebačke n a d b i s k u p i j e
i »Hrvatstvo«, politički klerikalni dnevnik, bili izvanredno snažni pioniri za-
d a t a k a koji su dolazili iz Kurije.« 7
O o d n o s i m a između katoličke crkve i Vatikana, s j e d n e , i državne vlasti
u Jugoslaviji, s d r u g e strane, došlo je do o š t r e krize 1935. zbog k o n k o r d a t a ko-
jim je Stojadinović, uz saglasnost kneza Pavla, p o k u š a o da stavi katoličku cr-
kvu u privilegovan položaj. To se ubrzo pretvorilo u težak politički s u k o b srp-
ske i h r v a t s k e buržoazije.
B o r b a o k o k o n k o r d a t a nije bio verski s u k o b već društveno-politički, dr-
žavno-pravni i nacionalni p r o b l e m koji se je nalazio pred svim v l a d a m a Ju-
goslavije, počev od 1918. godine. Sve do 25. jula 1935. godine, kada je u Rimu
na najsvečaniji naćin p o t p i s a n k o n k o r d a t , o n j e m u u javnosti nije ništa bilo
poznato. Tek posle potpisivanja, koje je izvela vlada M. Stojadinovića potpu-
no tajno, bez ikakve j a v n e diskusije i psihološke p r i p r e m e - nastali su na srp-
skoj strani, p o s e b n o u v r h o v i m a srpske pravoslavne crkve protesti i ogor-
čenja zbog velikih privilegija datih katoličkoj crkvi u Jugoslaviji. V r h o v n o ru-
kovodstvo s r p s k e crkve, kao i mnogi buržoaski političari s r p s k e nacionalnos-
ti, tražili su od vlade da se p o m e n u t i k o n k o r d a t poništi i povuče. I n t e r e s a n t n o
je istaći d a j e i Stjepan Radić s v o j e v r e m e n o bio protiv tog k o n k o r d a t a , j e r je
s m a t r a o da ne odgovara i n t e r e s i m a n a r o d a i države. Korošec je, k a o m i n i s t a r
u n u t r a š n j i h poslova, p o k u š a o da svim sredstvima zabrani i spreći diskusiju
o k o n k o r d a t u . On, lično, uložio je velike n a p o r e da se k o n k o r d a t ratifikuje,
boreći se o t v o r e n o protiv s r p s k e crkve. Tek posle krvavih d e m o n s t r a c i j a , 19.
jula 1937. godine, u kojima su organi državne vlasti, po direktivi Antona Ko-
rošca, g r u b o napali najviše predstavnike s r p s k e pravoslavne crkve, konkor-
dat je skinut sa d n e v n o g reda i de facto nije ratifikovan. 8
U stvari, k o n k o r d a t je o m o g u ć a v a o katoličkoj crkvi u Jugoslaviji da vrši
p r o p a g a n d u i ekspanziju p r e m a Istoku na štetu s r p s k e crkve i s r p s k e nacije.
Zato su s r p s k a pravoslavna crkva i s r p s k a buržoazija reagovale na svojstven
način, tako d a j e i profašistička vlada Milana Stojadinovića bila p r i n u đ e n a da
odbaci k o n k o r d a t . Vatikan je zbog toga pojačao svoj neprijateljski stav p r e m a
Jugoslaviji, p o s e b n o p r e m a s r p s k o j pravoslavnoj crkvi i s r p s k o m n a r o d u .
»Papa Pije XI nije m o g a o da se uzdrži od o s u d e ovih p o s t u p a k a u B e o g r a d u , k a d a je
na s v e č a n o m V a t i k a n s k o m k o n z i s t o r i j u m u 16. XII iste godine, p r i l i k o m p r e d a j e šešira no-
v o i z a b r a n i m k a r d i n a l i m a , m e đ u k o j i m a i Pelegrinetiju. i z r e k a o tešku p r e t n j u Jugoslaviji
zbog o v a k v o g n a č i n a o d r i c a n j a k o n k o r d a t a »Doći će dan. .. i on to ne bi hteo da kaže, ali je
u to posve siguran, kada ce biti ne malo njih koji će jako taliti ito nisu širokogrudno i veliko-
dušno u stvari primili jedno dobro, koje je namjesnik Isusa Krista nudio njihovoj zemlji Nije
tu samo u pitanju bila i rkvena i vjerska strana narodne konsolidacije nego t socijalna i politička,
makar on odlučno mrzi da politiku učini svojom stvari i svojim delom.'9 ( P o d v u ć e n o u origi-
nalu)
Iako su Papa Pije XI i Pije XII, uoči i p o č e t k o m d r u g o g svetskog rata, da-

vali izjave o n e u t r a l n o s t i Sv. Stolice, n e p o b i t n o je d o k a z a n o da je Vatikan
1941. učestvovao u stvaranju NDH, d a j e davao p u n u političku i materijalnu
p o d r š k u Paveliću i Maćeku radi razbijanja i k o m a d a n j a Jugoslavije i da je Sve-
ta Stolica o d m a h 1941. godine »de facto« priznala ovu m a r i o n e t s k u političku
tvorevinu NDH, ali »de jure« nije priznala n e s t a n a k jugoslovenske države. On
je, sem toga, p r e k o klerofašista, Pavelića i Stepinca, inspirisao m a s o v n o ist-
rebljenje s r p s k o g n a r o d a u Hrvatskoj, Dalmaciji, Slavoniji, S r e m u , Bosni i
Hercegovini. Zato nije nikakvo č u d o što je u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, k a o
i u nacističkoj Nemačkoj, d o s l e d n o s p r o v o đ e n zločin genocida, n a r o č i t o pre-
ma S r b i m a i Jevrejima.
»Povezanost i z m e đ u u s t a š a i katoličke crkve u NDH, kao i j e d n i h i d r u g i h sa Vatika-
n o m d a t i r a od prvog d a n a p o s t o j a n j a NDH, pa sve do n j e n o g sloma. U t o m e su u s t a š k a i kle-
r i k a l n a ideologija s t a l n e i u s t r a j n e do k r a j n i h granica, p o v e z a n e n a j p r i s n i j i m o d n o s i m a i za-
j e d n i č k i m ciljem. T o m e služi svim ž a r o m sva njihova p r o p a g a n d a , i o n a u c r k v a m a i o n a u
š t a m p i . Za sve to klerofašisti traže p o t v r d e i o p r a v d a n j a u h i s t o r i j s k i m o d n o s i m a H r v a t a pre-
ma R i m s k o j Kuriji. U d a l e k o j prošlosti kao i u n e d a v n i m g o d i n a m a , p r e d s a m u NDH .
Dovoljno je osvrnuli »e na brojne telegrame koje su posle proglašenja NDH. izmenjali
p a p a Pije XII i poglavnik Pavelić pa da se uvidi p r i s n o s t o d n o s a i z m e đ u Svete Stolice i no-
v o o s n o v a n e h r v a t s k e d r ž a v e NDH. u č i t a v o m p e r i o d u n j e n o g p o s t o j a n j a 1941-1945. U tim
m n o g o b r o j n i m izjavama d u b o k o g i t r a j n o g p r i s n o g prijateljstva uvek s u s r e ć e m o »iskreno,
s m j e r n o » - »apostolske blagoslove Svete Stolice«, koja »u živoj p r i v r ž e n o s t i H r v a t s k e « , gle-
da sretnu budućnost Hrvatske 9a
Hitlerov diplomatski poverenik za Balkan H e r m a n N o j b a h e r ( H e r m a n
N e u b a c h e r ) kaže sledeče:
»Recept za pravoslavlje ustaškog v o đ e i poglavnika (državnog vođe) Hr-
vatske Ante Pavelića potseća na verske ratove sa najkrvavijim u s p o m e n a m a :
»Jedna trećina m o r a da p o s t a n e katolička, j e d n a trećina m o r a da napusti
zemlju i j e d n a trećina m o r a da umre!« Poslednja tačka p r o g r a m a bila je izvr-
šena. Kada su vodeće ustaške glavešine tvrdile d a j e pobijen j e d a n milion pra-
voslavnih S r b a (uključujući odojčad, decu, žene i starce), to je o n d a po m o m e
mišljenju p r e t e r a n o hvalisanje. Na osnovu izveštaja koji su došli do mojih
r u k u cenim da b r o j onih koji su bez o d b r a n e pobijeni iznosi tri č e t v r t i n e mi-
liona. Kada sam j e d n o m p o n o v o u Glavnom stanu na diskusiju izneo užasne
p o s t u p k e u m o m e h r v a t s k o m susedstvu, r e k a o mi je Adolf Hitler: »Rekao
sam i Poglavniku da se ovakva m a n j i n a ne može p r o s t o da p o t a m a n i - o n a
je suviše velika.«' 0
U j e d n o j vatikanskoj publikaciji (Bibliografija Alojzija Stepinca, koju je na-
pisao opat Aleksa Benigar 1974. godine u Rimu) kaže se da je papa Pije XII pri-
mio Pavelića,
»ali samo kao katoličkog vjernika, a ne kao državnog poglavara Tom / g o d o m izrazio
mu je svoju ljubav p r e m a h r v a t s k o m n a r o d u , čija mu je v j e r n o s t p r e m a Sv. stolici d o b r o po-
znata O b j a s n i o m u je, d a j e s l u ž b e n o p r i z n a n j e Nezavisne Države H r v a t s k e o d v i š e osjetljive
naravi te Sv stolica ne o b i č a j e to činiti u r a t n o vrijeme, n e g o č e k a s v r š e t a k rata i m i r o v n e
u g o v o r e |er m o r a sačuvati n e p r i s t r a s n o s t i uzeti u o b z i r i o s t a l e k a t o l i č k e vjernike, kojih
i m a d e posv uda. Pavelić je sa svoje s t r a n e o p e t o v a n o i o t v o r e n o izjavio, k a k o h r v a t s k i n a r o d
želi u r e d i t i svoje v l a d a n j e i z a k o n o d a v s t v o p r e m a n a č e l i m a katoličke vjere«.
Sama činjenica d a j e papa Pio XII primio u audijenciju Antu Pavelića, jed-
nog od najpoznatijih ratnih zločinaca u d r u g o m svetskom ratu, po čijem je na-
r e đ e n j u p o b i j e n o ne s a m o stotine hiljada Srba, nego i blizu 40.000 Jevreja i
na d e s e t i n e hiljada Cigana, kao i hiljade Hrvata antifašista.stvorila je u Jugos-
laviji. ali i u svetu, o p r a v d a n o p o d o z r e n j e da postoji koluzija između izvesnih
krugova u Vatikanu i n a d b i s k u p a Stepinca i Ante Pavelića. Nije b i t n o što p a p a
Pio XII nije p r i m i o Antu Pavelića kao državnika, nego k a k o je u vatikanskim
službenim krugovima zabeleženo, kao »običnog katoličkog vjernika«. Time je
m o r a l n a o d g o v o r n o s t pape Pija XII za ratne zločine u Jugoslaviji postala još
v eca, jer je identifikovao pojam katoličkih vjernika s u b i j a n j e m stotine hiljada
ljudi d r u g i h veroispovesti.
ŠOVINISTIČKE, SEPARATISTIČKE I NEPRIJATELJSKE ORGANIZACIJE I JUGOSLAVUI 209
Mnogi d o k u m e n t i t a k o đ e u t v r đ u j u učešće Vatikana u p r e v o đ e n j u p r e k o

200.000 pravoslavnih stanovnika u katoličku veru, koje je izvršeno u d o b a Pa-
vel ićevog masovnog ubijanja Srba. 10 "
Prema službenim d o k u m e n t i m a nacističke Nemačke, koja se sada objav-
ljuju u SAD, glavni inspirator i organizator u l t r a r e a k c i o n a r n e , profašističke,
antisovjetske politike Vatikana bio je Papa Pije XII (koji je p r e toga, kao kar-
dinal Pačeli (Pacelli Eugenio), bio dugogodišnji šef vatikanske spoljne poli-
tike). On nije bio s a m o čvrsto na strani Osovine i gajio o t v o r e n e simpatije pre-
ma nacistima, već je svestrano p o m a g a o njihovu politiku genocida u čitavoj
Evropi, n a r o č i t o u slovenskim zemljama, p o s e b n o Jugoslaviji."
Nemački diplomata Fric Mens ha uze n (Fritz Menschausen), savetnik nemač-
ke ambasade pri Vatikanu, u svome izveštaju od 12. septembra 1941, u p u ć e n o m
državnom s e k r e t a r u n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova Ernestu fon
Vajcsekeru (Ernest Weizsäcker), p o r e d ostalog, navodi d a j e »više p u t a d o b i o
uveravanja d a j e papa Pije XII u svom srcu na strani Osovine.« Sveta Stolica
je »stalno govorila protiv boljševizma u principu.« P r e m a h a m b u r š k o m časo-
pisu »Der Spiegel«, papina osovinska osećanja bila su zasnovana na uverenju
d a j e nacistička vojska j e d i n a snaga s p o s o b n a da se bori protiv »komunizira-
nja Evrope.«' 2
K o n k o r d a t je, u stvari, bio u s m e r e n i protiv interesa hrvatskog naroda,
jer je ograničavao i zabranjivao u p o t r e b u glagoljice, tj. vršenje službe božje
u crkvi na s t a r o s l o v e n s k o m jeziku, p r o t i v n o sledečim zaključcima katoličkog
episkopata od 27-29. n o v e m b r a 1918. godine: »Neka se pravo što ga neki naši
krajevi glede u p o r a b e staroslovenskog jezika u svetoj misi po r i m s k o m obre-
du od najstarijih v r e m e n a uživaju, p r o t e g n e o d m a h na cijelo p o d r u č j e naše
države.« Zato sudekreti Rimske kurije od 1918. i 1906. godine, koji su dati kao
prilog n o v o m jugoslovensko-vatikanskom k o n k o r d a t u 1935, s m a t r a n i za na-
jveću uvredu koju je Rim n a n e o H r v a t i m a . ' 3
Nadbiskup Stepinac je 12. septembra 1939, kad je u svom dvoru primio Ma-
čeka, između ostalog, rekao:
• K o m u n i z a m nastoji, po s v e m u sudeći, da u d a r i iza leđa b a n o v i n i Hrvatskoj. Zato mu
se valja o d u p r i j e t i svim silama. Crkva ce tu pružati svoju g o l e m u m o r a l n u p o m o č . Dr Maćek
je i s t a k n u o da su u v o j n i č k o j p o b u n i u Karlovcu imali de facio svoje prste k o m u n i s t i i ju-
gofašisti. Dalje je Stepinac istaknuo k o n k o i d a l kao vilo važno pitanje za narod. On je r e k a o
da baš s a d a kad je s v j e t s k o klanje u t o k u . da se hrvatski n a r o d m o ž e vrlo lijepo a f i r m i r a t i
kod Svete Stolice, tim više š t o če proslaviti svoju 1300-godišnjicu. Dr Maček je izjavio da će
Konkordat bezuvjetno sklopiti ( p o d v u č e n o u originalu) čim m a l o s r e d i prilike, i to n a j b o l j e
št< b u d e mogao, j e r z n a d e da ni je d a l e k o v r i j e m e kad će katolička c r k v a igrati p r e s u d n u ulo-
gu u svijetu. P o s e b n o je i s t a k n u o da ce izmijeniti s a d a š n j e g a p o s l a n i k a kod V a t i k a n a i po-
staviti p o u z d a n o g čovjeka. Pitao je da li je istina da su p i t o m c i u Sv. J e r o n i m u bili u vezi sa
pavelićevcima. S t e p i n a c mu je p r o t u m a č i o da je to o b i č n a p o d v a l a B e o g r a d a . Dalje je Ste-
pinac naglasio da je starokatolicizam čir na n a r o d n o m organizmu, koji valja odstraniti, a koji je
Beograd p o d r ž a v a o . . . « "
» . . . Kad je n a m e s n i k knez Pavle p o s e t i o Z a g r e b da sredi političke o d n o s e . S t e p i n a c je
u tri d a n a i m a o d e v e t p u t a prilike da sa k n e z o m razgovara. M e đ u ostalim, d o d i r n u o je nad-
b i s k u p njegovu stalnu p r e o k u p a c i j u k a t o l i ć e n j a Srbije, o č e m u je \ ec 1934. z a p i s a o u s v o m e
Dnevniku. I sada. 17.1 1940. beleži da bi »najidealnije bilo da se Srbi vrate vjeri svojih otaca,
t j d a p r i g n u glavu p r e d n a m j e s n i k o m H r i s t o v i m . Svetim O c e m . . . , E
U d a n i m a aprilskog rata Alojzije Stepinac, na čelu katoličke crkve u Hr-

vatskoj, u p u t i o je i ovakvu p o r u k u svojim vjernicima:
» N a r o d u izvan Z a g r e b a p o r u č u j e se da se o d m a h o b r a t i na sve ž u p n e Urede, gde će od
svećenika dobiti u p u t s t v a za dalji rad. Kod toga će nam uveliko pomagati katolička crkva.
Treba zbog toga uzdizati katoličanstvo kao glavni branik Hrvatstva. Na pravoslavnu kao bizan-
tijsku kulturu treba navaljivati i treba isticati da su to specijalne odlike.«'8
On je još 1934. godine napisao:
»Da je veća s l o b o d a (i da ima) d o v o l j n o r a d n i k a . S r b i j a bi za 20 g o d i n a bila katolič-
ka,«' 7 a p o v o d o m 27. m a r t a 1941. g o d i n e sledeče:
»Iz cijelog ovog čina, tj. d r ž a v n o g u d a r a , opet o s t a j e u t o m e č i n j e n i c a da su S r b i i Hrvati
dva svijeta koji se n i k a d a n e c e ujediniti dok je j e d a n od njih u životu. Duh b i z a n t i z m a je neš-
to t a k o grozno, da je s a m o S v e m o ć n i i Sveznajući bog bio u s t a n j u p a r i r a t i i n t r i g a m a i pod-
v a l a m a tih ljudi. Za n a s je to n e š t o n e r a z u m l j i v o da se u g o v o r i i o b a v e z e k i d a j u bez ikakvih
s k r u p u l a . « ' 8 ». Sve u svemu. Hrvali i Srbi dva su svijeta, sjeverni i južni pol. k o j e je n e m o -
g u ć e zbližiti osim č u d o m božjim. Sizma je n a j v e ć e p r o k l e t s t v o Evrope, s k o r o veće n e g o pro-
t e s t a n t i z a m . T u n e m a morala, n e m a načela, n e m a istine, n e m a p r a v d e , n e m a p o š t e n j a . . « "
Na Drugom k o n g r e s u KP Hrvatske 1948. godine k o n s t a t o v a n o je:
• Najviši katolički krugovi u zemlji (a n a r o č i t o u Z a g r e b u ) postali su još o d a v n o prije
rata nosiocima fašističke propagande. Oni su izdavali najviše fašističke literature, oni su naj-
više trovali omladinu, oni su bili najaktivniji u p r i p r e m a n j u okupacije naše zemlje. Pa čak
i s a m i h s k o r o n e k o l i k o d a n a pred p r o p a s t fašističke N j e m a č k e i Pavelićeve NDH oni d a j u
svoju p o s l e d n j u p o d r š k u toj već lešini p o z n a t i m » p r o s v j e d o m h r v a t s k o g k a t o l i č k o g episko-
pata« od 24. III 1945. Katolički kler se stavljao o t v o r e n o na ć e l o reakcije, p o s l a o c e n t r o m
n j e n o g o k u p l j a n j a . U n j e g a je počela polagati n a d e sva u n u t r a š n j a reakcija, u s t a š k a i mače-
kovska e m i g r a c i j a i v a n j s k a reakcija.« 2 0
U Proglasu ustaške radiostanice od 11. aprila 1941. godine u 4,30 časova
bilo je objavljeno:
»Cijenjeni g r a đ a n i g r a d a Zagreba!
Dolazi s a v e z n i č k a n j e m a č k a vojska, iskitite p r o z o r e na svojim k u ć a m a , žene i d j e v o j k e ,
c v j e ć e m u r u k a m a d o č e k a j t e savezničku vojsku, b u d i t e j o j pri ruci u s v a k o m m o m e n t u .
Hrvatski n a r o d diljem H r v a t s k e , n e k a s e o d m a h o b r a t i n a ž u p s k e u r e d e , g d j e ć e dobiti
u p u t e što ć e d a l j e r a d i t i « 2 1
Obraćajući se p o d r e d e n o m sveštenstvu, pod u s t a š k o m p a r o l o m »Spre-
man za dom«, n a d b i s k u p Stepinac je objavio osnivanje NDH sledečim rečima:
• Č a s n a b r a ć o , n e m a n i k o g a m e đ u v a m a koji u o v o p o s l e d n j e v r e m e nije bio s v j e d o k o m
n a j z a m a š n i j i h d o g a đ a j a u životu h r v a t s k o g n a r o d a , u k o j e m d j e l u j e m o k a o glasnici Kristova
evanđelja. Događaji su ovo koji su naš n a r o d donijeli u s u s r e t d a v n o s a n j a n o m i ž e l j k o v a n o m
idealu. Časovi su ovo u k o j i m a ne govori više jezik, n e g o krv s v o j o m t a j a n s t v e n o m poveza-
n o š ć u sa z e m l j o m u k o j o j s m o ugledali svijetlo božje i s n a r o d o m iz k o j e g a s m o nikli. Je li
p o t r e b n o isticati da je i u n a š i m g r u d i m a življe z a k u c a l o srce? Nitko p a m e t a n t o g a osuditi
ne m o ž e i n i t k o p o š t e n toga zamjeriti ne može, jer je ljubav p r e m a vlastitom n a r o d u božjim
p r s t o m u p i s a n a u l j u d s k o biće, i božja zapovijed! I tko n a m m o ž e zamjeriti a k o i mi k a o du-
hovni pastori d a j e m o svoj p r i n o s n a r o d n o m veselju i zanosu, kad se p u n i d u b o k o g g a n u ć a
i tople zahvalnosti o b r a ć a m o Božjem Veličanstvu.
G o v o r e ć i vam d a k l e k a o p r e d s t a v n i k c r k v e i pastir d u š a . m o l i m vas i pozivam da svim
silama n a s t o j i t e i r a d i t e o k o toga da naša H r v a t s k a b u d e Božja zemlja, j e r će s a m o t a k o moći
izvršiti dvije b i t n e zadaće, koje k a o država i m a d e da izvrši u korist svojih č l a n o v a . .
Odazovite se s l o g a s p r e m n o m o m pozivu na uzvišen rad o k o č u v a n j a i u n a p r e đ e n j a Ne-
zavisne Države H r v a t s k e .
Poznavajući d o b r o muževe koji d a n a s u p r a v l j a j u s u d b i n o m h r v a t s k o g n a r o d a , m i s m o
d u b o k o u v j e r e n i d a ć e n a š n a r o d naići n a p u n o r a z u m i j e v a n j e i p o m o ć . . .
Časna b r a c o , i s p u n i t e svoju d u ž n o s t p r e m a m l a d o j državi H r v a t s k o j . . . « , J
Dr Novak na to kaže:
»Ovako je uzbuđeni n a d b i s k u p Stepinac d o č e k a o -davno sanjani i ieljkovani ideal«, fa-
m o z n u u s t a š k u NDH i pozvao p o d r e đ e n i kler da tu tvorevinu »sa svim silama» p o m a ž e . ..«
Zato nije n i k a k v o i z n e n a đ e n j e , zašto je i Vatikan, kao p e r m a n e n t n i p o d m u k l i član me-
đ u n a r o d n e zavere z a r a z b i j a n j e j u g o s l o v e n s k e države, s t a l n o ukazivao p o m o ć u s t a š k o m po-
k r e t u . d i r e k t n o p o m a g a o u s p o s t a v l j a n j e NDH. - i najzad d a o blagoslov Paveliću i v i s o k o m
k a t o l i č k o m k l e r u za u n i š t a v a n j e i p o k r š t a v a n j e (nasilno k a t o l i č e n j e ) S r b a u H r v a t s k o j , od-
n o s n o na p o d r u č j u NDH Papa Pije XII blagosilja Pavelića k a d a ga je p o s j e t i o u Vatikanu,
18. m a j a 1941, na d a n p o t p i s i v a n j a zloglasnog Rimskog u g o v o r a , ' k a o p r a k t i č n o g katolika«
Nezavisne Države H r v a t s k e - NDH - »Svete v l a d a j u ć e kristove države« Ciji su glavni inspi-
ratory organizatori i izvršioci bili klerofašisti, koji su pod vidom vere. na predikaonici pro-
povedali u s t a š t v o p u n i h 20 g o d i n a š i r o m zemlje.
U aprilu 1941, posle p r o g l a š e n j a NDH. - svi hrvatski biskupi. - s e m m o s t a r s k o g b i s k u p a
Mišica. - zakleli su se na v e r n o s t Paveliću dajući mu o d m a h , n e o g r a n i ć e n u p o d r š k u . 2 3
U »Politici« od 8. n o v e m b r a 1981. godine, Vladimir Dedijer, pod naslo-
vom, Činjenice o Stepinćevom genocidu, između ostalog, piše:
»Nemaiko poslansko u Zagrebu poslalo je 26. o k t o b r a 1942. godine Ministarstvu inost-
ranih poslova Trećeg Rajha izveštaj o p o k o l j i m a s t a n o v n i š t v a u Bosni i Hercegovini i Hrvats-
koj, koji su izvršile ustaše. D o k u m e n t je vrlo d u g i p r e c i z n o n a v o d i b r o j žrtava i n a ć i n e ubi-
janja u s v a k o m n a s e l j e n o m m e s t u . . .
L'OĆi svog polaska u Vatikan, u susret sa p a p o m Pijem XII, Ante Pavelić ie 5. maja 1941.
o b j a v i o Z a k o n s k u o d r e d b u o prijelazu s j e d n e vjere n a d r u g u , i s t o v r e m e n o k a d a j e p o č e l o
i m a s o v n o klanje Srba, Jevreja i Cigana u NDH O d g o v o r n o s t V a t i k a n a u t o l i k o je veća uko-
liko je katolička c r k v a u NDH. na ćelu sa n a d b i s k u p o m Alojzijem S t e p i n c e m . p o z d r a v i l a i
usvojila ove z a k o n s k e o d r e d b e , pa ih je unela i u svoje i n t e r n o p r a v o . O t o m e su d o n e t e i
p o s e b n e o d r e d b e na z a s e d a n j u B i s k u p s k e k o n f e r e n c i j e u Z a g r e b u . Na inicijativu r u k o v o d -
stva katoličke c r k v e u NDH. d o n e t e su d o d a t n e z a k o n s k e o d r e d b e o d o p u n i Z a k o n s k e od-
r e d b e o prijelazu s j e d n e vjere na d r u g u , k a o i U p u t e prilikom prijelaza s j e d n e v j e r e na dru-
gu
Trećeg juna 1941. godine »Katolički list« u Zagrebu ovako je pohvalio ive mere:
Nadbiskup Stepinac je. uz saglasnosl i pod n a d z o r o m opala Josipa Marconea. paps-
kog legata u Nezavisnoj Državi H r v a t s k o j , sazvao novu b i s k u p s k u k o n f e r e n c i j u u Z a g r e b u
od 17. pa do 20. s t u d e n o g a 1941. koja je bila p o s v e ć e n a prijelazima g r k o - i s t o ć n j a k a na ka-
toličku cjeru'
Posle k o n f e r e n c i j e , svi u č e s n i c i na čelu sa S t e p i n c e m poselili su Antu Pavelića i predali
mu jednu p r e d s t a v k u o svojim o d l u k a m a . U š e s t o j tački lih o d l u k a stoji da je k o n f e r e n c i j a
izabrala p o s e b n i o d b o r od tri ličnosti koji ima da r u k o v o d i a k c i j o m o k o p r e k r š t a v a n j a S r b a
u k a t o l i č a n s t v o U o d b o r su izabrani n a d b i s k u p S t e p i n a c p r e d s e d n i k B i s k u p s k i h k o n f e r e n -
cija. b i s k u p senjski m o n s i n i o r Viktor Burić i a d m i n i s t r a t o r križevske e p a r h i j e , m o n s i n j o r
Janko Simrak.
N e s u m n j i v o da n a j v e ć u o d g o v o r n o s t za p r e k r š t a v a n j e S r b a u k a t o l i č a n s t v o ima nad-
b i s k u p Stepinac, k o m e je Ante Pavelić poslužio k a o i n s t r u m e n a t u t o m a k t u
Ako ikada b u d u o t v o r e n i arhivi Vatikana, o n d a Ce se moći t a ć n o utvrditi koliko su op-
r a v d a n a p o d o z r e n j a o o d g o v o r n o s t i Vatikana o g e n o c i d u protiv S r b a u H r v a t s k o j za v r e m e
m i n u l o g rata, k a o i o d g o v o r n o s t i za m a s o v n u konverziju s r p s k o g p r a v o s l a v n o g s t a n o v n i š t v a .
Oni d o k u m e n t i , s kojima s a d a r a s p o l a ž e m o , u k a z u j u da ima o s n o v a za zaključak o u č e š ć u
p o j e d i n i h v a t i k a n s k i h k r u g o v a u tim nemilim d o g a đ a j i m a iz m i n u l o g svetskog rata.«
O zločinima katoličkih sveštenika Dedijer dalje piše:
»Pavelić je još 1941. g o d i n e s t v o r i o k r a j r e k e Save. blizu sela J a s e n o v c a , k o n c e n t r a c i o n i
logor po uzoru na k o n c e n t r a c i o n e l o g o r e u N e m a č k o j . U t o m logoru m a s o v n o su ubijani
Srbi. Jevreji. Cigani i m n o g o b r o j n i Hrvati - a n u f a š i s t l .
U logoru je bilo i n e k o l i k o r i m o k a t o l i č k i h s v e š t e n i k a koji nisu s a m o vršili d u h o v n e ob-
r e d e n e g o su. u stvari, bili ustaški činovnici. T a k o je f r a t a r f r a n j e v a c Miroslav F i l i p o v i ć - Maj-
storovu:. bio p r o i z v e d e n u čin bojnika, a k r a j e m 1942. godine, p o s t a o je i z a p o v e d n i k logora
III, n a j v e ć e g logora u k o m p l e k s u J a s e n o v a c .
R a č u n a se da je u J a s e n o v c u p o b i j e n o 700 000 ljudi Svedok T o m o Krkač o v a k o o p i s u j e
zločine f r a t r a Miroslava Filipovica - .Majstorovica:
G l e d a o sam vrlo često, za vri jeme svog b o r a v k a u J a s e n o v c u , k a k o je M a j s t o r o v i ć vlas-
t o r u č n o s t r i j e l j a o z a t v o r e n i k e u tzv. javnim n a s t u p i m a
Vidio s a m k a k o su M a j s t o r o v i ć i Stojčić priuštili zabavu da trojicu Cigana p o b i j u na taj
naćin što su naredili p r v o m Ciganinu, da ubije m a l j e m d r u g o g Ciganina, treći da ubije pr-
voga, a oni su zalim likvidirali p o s l e d n j e g a « .
Na sednici Saveta S p o m e n - p o d r u ć j a Jasenovac 6. juna 1981. godine član
Saveta i član Predsedništva SR Hrvatske Pero Car, između ostalog, r e k a o je:
S t o t i n a m a hiliada ljudi o v d e n a d r a k o m p o s l e d n j e reći ostale su n e d o r e č e n e , prereza-
ne n o ž e m fra Mirka M a j s t o r o v i c a k o m e je j e d a n od najviših c r k v e n i h katoličkih velikodos-
t o j n i k a S t e p i n a c i d r u g i o k o njega, d a v a o blagoslov Koji od v e r n i k a Katoličke c r k v e m o ž e
biti r a v n o d u š a n a k o (akvog - b o ž j e g slugu« želi sada, n a k o n 40 g o d i n a od tih zločina, da pro-
glase s v e c e m r i m o k a t o l i č k e c r k v e ' G o v o r i m o t o m e k a o ateist, kao k o m u n i s t , i zato ne m o g u
pozivati v e r n i k e u ime njihovog boga da d i g n u glas protiv toga ali ih pozivam u ime savesti,
u i m e ćovećnosti, da je najveći zločin zaboraviti zločin da bi se zbog te zaboravljivosti m o g a o
ponoviti. . « IZloćin je zaboraviti zloiin »Politika« 7. juli 1981).
U svom o p š i r n o m p i s m u od 8. f e b r u a r a 1942, koje je iz Z e m u n a u p u t i o

»Gospodinu Alojziju Stepincu, n a d b i s k u p u , Zagreb,« dr Grizogono je, između
ostalog, napisao:
» . . . Zašto ja o v o pišem Vama, k a d a nijeste politička ličnost i ne m o ž e t e za o v o snositi
o d g o v o r n o s t . Evo zašto. U svim ovim b e z p r i m j e r n i m divljaćim zločinstvima, koji su više
n e g o bezbožni. s u d j e l o v a l a je i naša k a t o l i č k a c r k v a na dva načina: veliki b r o j s v e š t e n i k a , kle-
rika, f r a t e r a i o r g a n i z o v a n e katoličke mladeži s u d j e l o v a l o je u o v o m e aktivno. Dogodila se
s t r a h o t a da su katolički sveštenici postali logornici i t a b o r n i c i ustaški, pa su k a o takvi na-
ređivali i o d o b r a v a l i ta s t r a š n a m u č e n j a i klanja h r i š ć a n s k o g svijeta. Cak je j e d a n katolički
sveštenik lično zaklao p r a v o s l a v n o g sveštenika. Oni to nijesu smjeli učiniti bez. dozvole svo-
jih b i s k u p a , a a k o su to učinili o n d a su m o r a l i izgubiti službu i doći p r e d sud. B u d u ć i da se
to nije dogodilo, znači da su biskupi dali svoje dozvole. Drugo: katolička c r k v a u p o t r e b i l a
je sve ovo da p o k a t o l i č k i sve preživjele S r b e i d o k se zemlja još puši od krvi nevinih m u č e -
nika. d o k su jecaji još razdirali g r u d i preživjelih n e s r e č n i k a , sveštenici. f r a t r i , č a s n e s e s t r e
nosile su u j e d n o j ruci ustaški bodež, a u d r u g o j molitvenik i k r u n i c u . Sav je S r i j e m preplav-
ljen lecima b i s k u p a Akšamovica. t i s k a n i m u n j e g o v o j tiskarnici u Djakovu. U l e t c i m a se po-
zivaju Srbi da s p a s u živote i i m e t k e p r e l a ž e n j e m u k a t o l i č k u v j e r u . . . «
Grizigono je završio p i s m o ovako:
»Napisao s a m Vam o v o p i s m o da s p a s e m o svoju d u š u , a Vama o s t a v l j a m da tražite i
n a đ e t e p u t a z a s p a s e n j e svoje d u š e
J e d a n od o n i h koji je p r v o čovjek i hrišćanin pa o n d a d o b a r Hrvat.«
I n t e r e s a n t n o je da je Stepinac uživao p u n o p o v e r e n j e vladajućih režima
u Kraljevini Jugoslaviji i kao takav postao n a d b i s k u p , tj. najviši dostojanstve-
nik katoličke crkve u Jugoslaviji. To p o v e r e n j e s t e k a o je v e r o v a t n o zato što
je u prvom svetskom ratu s t u p i o u Dobrovoljačku diviziju u kojoj se i s t a k a o
pri p r o b o j u S o l u n s k o g f r o n t a 1918. godine, a zatim kasnije i kao u p o r n i za-
kleti neprijatelj k o m u n i z m a , u č e m u je bio na istoj poziciji sa zvaničnim Beog-
radom.
Članovi Komisije za i n f o r m i s a n j e Skupštine SFRJ, K o o r d i n a c i o n o g od-
bora Predsedništva CK SSRN za ONO i DSZ i O d b o r a za idejni rad Predsed-
ništva SK SSRNJ i Komisije za idejni rad Konferencije SSOJ, na svojoj sednici
u Beogradu 6. n o v e m b r a 1981. godine, pozdravili su p r e svega
»Početni korak u dubljim istraživanjima informisanosti naših ljudi o ćetništvu. ustaštvu, ba-
listima. i svim drugim izdajnicima i p o s e b n o o njihovim d a n a š n j i m aktivnostima. Konstatovano je
da mi i m a m o dovoljno p o d a t a k a o kvislinškim i fašističkim organizacijama i p o k r e t i m a , njihovim
zločinima, ciljevima i delovanju u inostranstvu te da je stoga p o t r e b n o udružiti ta znanja i bolje se
organizovati za sistematsko p r a ć e n j e njihove aktivnosti - radi efikasnijeg informisanja i reagova-
nja .. Nije u interesu bratstva i jedinstva i zajedništva jugoslovenskih n a r o d a i n a r o d n o s t i zabašu-
rivanje činjenica iz prošlosti, niti je o p r a v d a n o s h v a l a n j e đ a ne treba »čačkati po bolnim r a n a m a .«
(Prošlost se ne sme zabašuriti. »Politika«, 6. n o v e m b r a 1981).
U svom delu Vatikan u suvremenom svijetu Vjekoslav Cvrlje kaže:
» N a d b i s k u p S t e p i n a c je bio o p t e r e ć e n a n t i k o m u n i z m o m k a o i p a p a Pio XII To se
može naći u S t e p i n č e v u Dnevniku koji o b u h v a ć a p e r i o d od 1934. do 1945. Iz. Dnevniku se
vidi S t e p i n ć e v stav p r e m a u n u t r a š n j o j politici Jugoslavije: njegove r e z e r v e p r e m a s u r a d n j i
H r v a t a i Srba, j e r je s m a t r a o da su to dva svijeta koji se ne m o g u u j e d i n i t i . . . Iz Dnevnika
s e vidi S t e p i n č e v o d n o s p r e m a S r p s k o j p r a v o s l a v n o j crkvi. O n j e n a j e d n o m m j e s t u zapisao:
,Da je veća s l o b o d a i d o v o l j n o svećenika, Srbija bi bila za 20 g o d i n a katolička'. .. Uočljivo
je da u Dnevniku n e m a n i g d j e o s u d e zločina u s t a š k e v l a d e ili u s t a š k o g režima. .. U Dnevniku
se ne s p o m i n j e d a j e m o s t a r s k i b i s k u p A. Mišić u izveštajima od 18. VII i od 7. XI 1941 časno
digao svoj glas protiv ustaških nasilja i zloupotreba oko pokatolićavanja ( p o d v u k a o V. T.).
Takozvani e m i s a r i u licu s t o ž e r n i k a i logt r n i k a preuzeli su p o s a o C r k v e i z l o u p o t r e b i l i si-
tuaciju te izvrSili o k r u t n a zlodjela povezujući akciju p o k a t o l i ć a v a n j a s m a s o v n i m ubojstvi-
ma. Ü S t e p i n ć e v o m Dnevniku nalazi se p i s m o koje je U. VI 1941. uputio Stepincu beogradski
nadbiskup dr Josip Ujćić. On upozorava na žalbe što se u Hrvatskoj postupa nepravedno i ne-
humano sa stanovnicima pravoslavne vjere i šio privatnici na svoju ruku zatvaraju i ubijaju
Srbe. . .« ( P o d v u k a o V. T.)
Vjekoslav Crvlje dalje, između ostalog, kaže:

»Činjenica je d a j e u n a r o d n o o s l o b o d i l a ć k o j b o r b i s u d j e l o v a o j e d a n dio s v e ć e n i k a pra-
voslavne i katolićke vjere i d r u g i h religija koji su već u t o k u r a t a k a o n p r m s g r . Rittig rask-
rinkavali klevete da su s u d i o n i c i NOB-a n e p r i j a t e l j i c r k v e i vjere«. 2 4
Jakov Blažević je k r a j e m j a n u a r a 1981. godine, između ostalog, izjavio da

je bilo
» m n o g o p o p o v a i ( r a t a r a s n a m a u p a r t i z a n i m a , ali j e d n o l u d e jezgro, koje se ustoličilo u vlas-
ti Katoličke c r k v e s t o l e ć i m a vodi za t u đ i r a č u n b o r b u protiv h r v a t s k o g n a r o d a « . . .
Blažević je zatim r e k a o i ovo:

»Stepinćevu crkvu« d a n a s u p o r n o p r o p o v e d a najzaostaliji d e o vodećih k a p t o l s k i h lju-
di. O t v o r e n o kažu, p r o p o v e d a j u . pišu, Radio-Vatikan im služi, da »Stepincu m o g u suditi
s a m o Bog i i s t o r i j a . . . Neki d a n s a m prolazio p o k r a j J a s e n o v c a . S r c e mi se s t e z a l o gledajući
o n a j k r a s a n s p o m e n i k n a d e inoga života, g l e d a j u ć i o n e mogile koje \ i ć u u n e b o . koje zahva
Ijuju ovoj zemlji. Titu, s l o b o d a m a socijalizma i poretka. Gledam ovaj m e m e n t o i zgrozim se
pri pomisli i znanju da su lim liudskim kasapnicama zapovedali katolički sveštenici. Od na-
silnog p r e k r š t a v a n j a , k o m e j e d a o » i m p r i m a t u r « S t e p i n a c d o ovog J a s e n o v c a . J a d o v n o g . Gli-
ne i svega toga p o s v e ć e n je p u t . .
U intervjuu »Njujork Tajmsu« uoći svoje p o s e t e SAD 28. f e b r u a r a 1978.

d r u g Tito je, p o r e d ostalog, r e k a o i sledeće:
. .. »Sirile su se razne priče o lome da se mi borimo protiv crkve, protiv vere, da hapsimo
vjernike. Tačno ]e da smo mi hapsili i neke od njih, ali samo one koji su surađivali sa okupa-
torom. Takav je sluća/ bio i sa nadbiskupom Stepincem u Zagrebu koji je bio ustaša: za vrijeme
rata u Hrvatskoj je prekršlavao pravoslavne u katoličku vjeru. Surađivao je sa Nemcima i us-
tašama. Bio je otvoreni neprijatelj nas i naših naroda. I morali smo da ga hapsimo i osudimo
na 15 godina Docmje i nije bio u zatvoru, več je upućen u svoje selo gde je imao crkvu i mo-
gućnost da se moli. Tu je i umro od leukemije«.
Najzad treba istaći sledeće konstatacije Vladimira Dedijera u knjizi Novi

prilozi ZJA biografiju Josipa Broza Tita, Tom II, 1892-1945:
» . . . V a t i k a n s k a d i p l o m a t i j a je radila na r a z b i j a n j u Jugoslavije i u n i š t e n j u n j e n o g integ-
r i t e t a i prilikom svojih r a z r a d a p l a n o v a o s t v a r a n j u katolićke p o d u n a v s k e f e d e r a c i j e . Tu je
o n a sarađivala s jakim p r o k a t o l i č k i m s t r u j a m a u p o l i t i č k o m životu SAD i Engleske, poku-
šavajući da u b e d i r u k o v o d s t v o i j e d n e i d r u g e d r ž a v e da bi j e d n a takva država u s r e d n j o j Ev-
ropi mogla da b u d e od koristi k a k o SAD t a k o i Britaniji
Ideja s t v a r a n j a p o d u n a v s k e f e d e r a c i j e , n a p r i m e r , još o d p o č e t k a d r u g o g svetskog rata.
naišla je na d o s t a p r i v r ž e n i k a i s j e d n e i s d r u g e s t r a n e Atlantika. A o v a j p r o j e k a t d u b o k o
je z a d i r a o i u p i t a n j e i n t e g r i t e t a Jugoslavije. T r e b a l o je. u stvari, o t k i n u t i velike d e l o v e ju-
g o s l o v e n s k e teritorije i pripojiti ih p o d u n a v s k o j federaciji.
Engleska d i p l o m a t i j a ie j o š od d o b a K o š u t a - a i kasnije, k a d a se N e m a č k a počela da
pojavljuje kao ozbiljan t a k m a c E n g l e s k e za prevlast u Evropi - prihvatila ideju s r e d n j o e v -
r o p s k e f e d e r a c i j e , jer se u L o n d o n u s m a t r a l o da to ne bi bio slab način s p r e č a v a n j a hege-
monije. bilo Rusije, bilo N e m a ć k e u P o d u n a v l j u .
Posle r a z b i j a n j a Austro-Ugarske, n a j k a t o l i č k i j e zemlje u Evropi. Vatikan je s t a l n o pod-
g r e j a v a o ideju o p o t r e b i p o n o v n o g s t v a r a n j a j e d n e z a j e d n i č k e d r ž a v e n e k a d a š n j i h p o d a n i k a
cara Franje J o s i f a Tako se nekoliko struja iz prve godine rata, koje su težile stvaranju podu-
navske federacije, slilo u jednu, a njeni najjači zastupnici bili su nadvojvoda Olo Habsbur-
ški i njegov b r a t Feliks, prvi je d o š a o u SAD u junu 1940. a njegov brat bio je t a m o n a s t a n j e n
još o d v r e m e n a p r e d r u g o g svetskog r a t a . . . «
Dalje Dedijer navodi da je Vinston Cerćil, p o v o d o m p r o p a s t i Austro-

Ugarske, u u v o d n i m s t r a n i c a m a prvog toma svojih m e m o a r a o d r u g o m svet-
skom ratu, između ostalog, istakao:
». D r u g a velika t r a g i č n a g r e š k a n a p r a v l j e n a je k a d a je S e n t ž e r m e n s k i m i Trianon-
skim u g o v o r i m a u n i š t e n a Austro-Ugarska imperija. Vekovima je ovo živo o t e l o t v o r e n j e Sve-
te r i m s k e i m p e r i j e p r u ž a l o zajednički život i g a r a n t o v a l o t r g o v i n u i b e z b e d n o s t v e l i k o m bro-
ju n a r o d a , od kojih n i j e d a n u naše d o b a nije imao ni s n a g e ni vitalnosti da se s a m suoči sa
silom j e d n e oživljene N e m a č k e ili R u s i j e . . .« 2 '
NAPOMENE
' Da bi se shvatila politika Vatikana na B a l k a n u , p o s e b n o u Jugoslaviji za p o s l e d n j i h s t o

godina, i stekla slika s r e d n j o v e k o v n e inkvizicije h r v a t s k o g i s l o v e n a ć k o g k l e r o f a š i z m a u godi-
n a m a d r u g o g svetskog rata. n e o p h o d n o je p o r e d ostalih, imati u vidu sledeča dela: Dr Viktor
Novak. .Vfagnum Crimen. Zagreb. 1948; Dokumenti o pronvnarodnom radu i zločinima jednog di-
jela katoličkog klera. Zagreb, 1946; Suđenje Lisaku, Stepincu i družim ustaško-križarskim zločin-
cima i njihovim pomagačima, Zagreb. 1946; Dokumenti o izdajničkom radu katoličkog sveštensrva
u Sloveniji: »Narodni list« br. 6,1. Ljubljana, 1946; Mihovilović Ivan. »Tajni dokumenti o odnosima
Vatikana i ustaške XDH, Zagreb. 1952; S i m a Simic. Tuđinske mahmacije oko NDH, Titograd, 1958;
S i m a Simić, Prekrštavanje Srba za vreme drugog svetskog rata. Titograd, 1958; M i r k o Mirković,
Versko pitanje u borbi za stvaranje pri'e jugoslovenske države. Radio B e o g r a d , treći p r o g r a m - Po-
litički život Jugoslavije 1941-1945, Z b o r n i k radova, 1973; Dragan Zivojinović, Sveta Stolica i stva-
ranje jugoslovenske države 1914-1918, » N a r o d n a knjiga«, B e o g r a d , 1978; E d m o n d Paris, Le Va-
tican contre l'Europe i Genocide in Satellite Croatia, 1941-1945, The A m e r i c a n I n s t i t u t e for Bal-
kan Affairs. 1961, USA
2
Viktor Novak. Vatikan i jugoslavenski narodi pred drugi svetski rat. r e f e r a t na m e đ u n a -
r o d n o m n a u č n o m s k u p u u S r p s k o j a k a d e m i j i n a u k a . Z b o r n i k radova, B e o g r a d , 1973. str.
127-128.
3
O d m a h posle s a r a j e v s k o g a t e n t a t a f r a n k o v c i i Radićeva seljačka s t r a n k a u t e l e g r a m u
c a r u F r a n c u Jožefu I ( F r a n c J o s e p h l p o r e d ostalog, ističu da sa »najvećim p o n o s o m pozdrav-
ljaju o b j a v u rata Srbiji i C r n o j Gori - p o d m u k l o m n e p r i j a t e l j u uzvišene d i n a s t i j e n a š e Monar-
hije. a n a r o ć i t o Hrvatske«. ( H e r m a n Vendel. Borba Jugoslavena za slobodu i jedinstvo, » N a r o d n a
prosveta«, B e o g r a d , 1925, str. 156).
P o v o d o m o b j a v e rata Austro-Ugarske Srbiji 1914, zagrebački n a d b i s k u p B a u e r Ante po-
zvao je h r v a t s k e d o m o b r a n e da »osvete n e d e l o u Sarajevu« i ljubljanski b i s k u p Jeglič učinio je
to isto I s t o v r e m e n o . tih b u r n i h d a n a i s e k r e t a r i j a t S l o v e n s k e l j u d s k e s t r a n k e (čiji je šef bio dr
A Korošec) u p u t i o je c i r k u l a r s i r a n a ć k i m p r i p a d n i c i m a »da je a t e n t a t o t k r i o rak r a n u na telu
Jugoslovena S r p s k u zaveru.« radilo se »o zavjeri protiv o p s t a n k a k a t o l i č k o g s l o v e n a ć k o g na-
roda.« Dakle, klerikalizam je uz p u n u p o d r š k u Sv. Stolice i V a t i k a n a j e d i n s t v e n o i č v r s t o s t a o
1914 uz Habz.buršku Monarhiju dokazujući da bi r a s p a d o m Austro-Ugarske bio fatalno ug-
rožen r i m o k a t o l i č k i d e o j u g o s l o v e n s k i h n a r o d a . (Mirko Mirković. Versko pitanje u borbi za stva-
ran/e jugoslovenske države, - Politički život Jugoslavia 1914-1915. Beograd, str. 201-221) Posle
a t e n t a t a S Radie je u p u t i o D v o r s k o j kancelariji u Beču sledeči telegram:
»Duboko p o t r e s e n i u svojoj k r š ć a n s k o j savjesti, t e š k o p o v r i j e đ e n i u svojoj p r i r o đ e n o j i
b a š l i n s k o j s t o l j e t n o j m o n a r F u s k o j vjernosti, do s k r a j n o s t i o g o r č e n i u svom h r v a t s k o m i care-
ŠOVINISTIČKE SEPARATISTIČKE I NEPRIJATELJSKE ORGANIZACIJE U J I G O S U V U I 215
v i n s k o m p a t r i o t i z m u i u svojoj p r i v r ž e n o s t i u s t a v u i u s t a v n o s t i - preziruci i žigošući podli i odv-

ratni zločin, n a j s m j e r n i j e u v j e r a v a m o Vaše Veličanstvo u ime tisuća i tisuća p r o s v j e ć e n i h i or-
ganizovanih pristaša H r v a t s k e seljaćke s t r a n k e , da ć e m o se mi Hrvati složno sa svim ostalim
n a r o d i m a C a r e v i n e k a o j e d n a d u š a . k a o j e d n a n e p o b j e d i v a vojska o k u p i t i o k o p r o s v e ć e n e oso-
be Vašeg Veličanstva i o k o uzvišenog Vladalaćkog Doma. te c e m o iz svih sila nastojati, da i uz-
veličamo ovu našu Monarhiju, lu zlatnu kopču svih triju evropskih plemena, to sveto kulturno og-
njište svih njezinih naroda, tu jedinu nepobjedivu zaštitu i naše predrage domovine kraljevine Hr-
vatske. ( p o d v u k a o V. T.) Bog u t j e š i o Vaše Veličanstvo i složio sve Vaše n a r o d e u r a d u za jakost,
ugled i uzvelićanje Carevine naše!« ( B o g d a n Krizman, Stjepan Radić i Hrvatska pučka seljačka
stranka u prvom svjetskom ratu. »Časopis za s u v r e m e n u povijest« br 2, Zagreb. 1970, str. 114,
»Dom« od 1. jula 1914. godine.
U b r o j u »Doma« od 1. VII 1914. Ante Radić (brat S. Radića, koji je sa njim 1905. o s n o v a o
»Hrvatsku s e l j a č k u s t r a n k u « - p r i m . V T.), u u v o d n i k u je, i z m e đ u ostalog, n a p i s a o : »da su dva
Srbina, r o d o m iz Bosne, a po š k o l a m a i po o d g o j u iz B e o g r a d a , u S a r a j e v u izvršila a t e n t a t : da
je sva B o s n a p l a n u l a na S r b e i da su u s a m o m S a r a j e v u »Hrvati« ( m u s l i m a n i i katolici) razorili
o k o 200 s r p s k i h d u ć a n a u vrijednosti od milijun k r u n a ; da je stoga p r o g l a š e n prijeki sud i da
su i u Zagrebu d a n o m i c e ž e s t o k e p r o t u s r p s k e d e m o n s t r a c i j e . . . Sva Evropa o s u đ u j e podli zlo-
čin, a hrvatski n a r o d ožalošćen i o g o r č e n da se to ne da opisati. Uništena je n a j v e ć a n a d a Hr-
vatske i cijele Carevine i sad ce trebati željezne hrvatske sloge, odlučnosti i uztrajnosti da se
podmukla i zločinačka srpska politika za uviek (onemogući) na hrvatskom tlu ( P o d v u k a o V. T.).
Vječni s p o m e n n a š i m m u č e n i c i m a i nevinim ž r t v a m a p r o k l e t e s r p s k e m r ž n j e i podlosti! Vječna
slava Franji F e r d i n a n d u i n j e g o v o j Sofiji!«... ( B o g d a n Krizman, n. d., str. 117. p r i m . 82. Očigled-
no je da ovakav stav b r a c e Radića potiče iz religioznog u b e đ e n j a .
4
Viktor Novak, n a v e d e n i referat, str. 131
5
Komentar redakcije Zbornika dokumenata 'Aprilski ral 1941*, Vojnoistorijskog instituta
- Prim. 6, str. 806.
6
AR 1941. ZD, dok. 275, str. 806; AVII. F-17. reg. br. 26/4, k. 11.
7
»U H r v a t s k o j su »Katolički list«, zvanićni o r g a n z a g r e b a č k e - n a d b i s k u p i j e i »Hrvatstvo«,
politički klerikalni dnevnik, bili i z v a n r e d n o snažni pioniri z a d a t a k a koji su dolazili iz Kurije«
(Viktor Novak. n. referat str. 128).
9
Viktor Novak. Magnum Crimen. Zagreb. 1948, str. 244-247.
9
Viktor Novak, n. r e f e r a t , str. 135.
'a Viktor Novak, n d., str. 897 i 899; »Hrvatski narod« od 21. m a r t a 1941 O t o m e je pod-
r o b n o izneto u o p t u ž b i javnog tužioca J a k o v a Blaževica protiv S t e p i n c a . kao i Dokumentima o
protivna rodnom radu i zločinima jednog dela katoličkog klera (Zagreb. 1946) Suden/e Lisaku. Ste-
pincu itd. (Zagreb, 1946) i d e l u Vjekoslava Cvrlje Vatikan u suvremenom svijetu. »Školska knjiga«.
Zagreb, str. 46-48.
10
H e r m a n n Neubacher, Sonder Auftrag - Südost 1940-1945, Bericht eines Diplomater. Berlin.
F r a n k f u r t / M - Göttingen, 1956, str. 30-32).
'<* Vladimir Dedijer, Novt prilozi za biografiju Josipa Rroza Tita, II tom. 1892- 1945. Duhovni
otac Ustaša, »Politika» 7. n o v e m b a r 1981.
" Profesor dr E d m o n d Paris, u svom radu: 'Genocide in Satellite Croatia, 1941-1945, • San
Diego 12, Calif SAD, - u u v o d n o m delu. p o r e d ostalog ističe i sledeće:
S v e t u j e t e š k o d a p o v e r u j e d a j e j e d a n c e o n a r o d bio o s u đ e n n a i s t r e b l j e n j e o d s t r a n e j e d n e
s l a d e i v e r s k e h i j e r a r h i j e d v a d e s e t o g v e k a s a m o zato što je p r i p a d a o d r u g o j e t n i č k o j i r a s n o j
g r u p i i koji je n a s l e d i o h r i š ć a n s t v o od Vizantije u m e s t o Rima. ..«
12
»Politika« br. 18367, 20. n o v e m b a r 1964. B e o g r a d .
'3 Dr Viktor Novak, Još o glagoljici u konkordatskom prilogu i Glagoljica u konkordatu, ča-
sopis »Javnost« br. 28-29. B e o g r a d . 1937, str 7-35.
" Viktor Novak. Vatikan i jugoslovenski narodi pred drugi svetski ral. Zbornik radova.
B e o g r a d , 1973. str. 136.
Kada ie k o a d j u t o r dr Alojzije S l e p i n a c . posle ubistva kralja A l e k s a n d r a u M a r s e j u 1934. do
š a o u B e o g r a d da izrazi s a u ć e š ć e k n e z u Pa\ lu i sa n j i m r a z g o v a r a o o m n o g i m p r o b l e m i m a , on
je u s v o m » D n e v n i k u « 19. X z a b e l e ž i o , i z m e đ u o s t a l o g :
»Kad s a m r e k a o » B o l j š e v i z a m je n a š veliki n e p r i j a t e l j , i u i n t e r e s u je d r ž a v e i te k a k o da
se suzbije.« »Jest. o d g o v o r i o je Pavle, to je i prvi n e p r i j a t e l j , a d r u g i je m a s o n e r i j a . « Bio s a m č i s t o
o s u p n u t tim r i j e č i m a , j e r k a o da je p o g a đ a o m o j e misli. ( V i k t o r N o v a k . Vatikan i jugoslovenski
narodi pred drugi svetski rat. B e o g r a d , 1971. str 7)
I n t e r e s a n t n o ie da je i kralj Aleksandar, kad mu se Stepinac 3. VII 1934 p o t u ž i o i rekao: »Mo-

ž e m o očekivati jaku k o m u n i s t i č k u agitaciju i razmah. Jedino katolička crkva dorasla je komu-
n i z m u i k a d r a je u h v a t i t i se s n j i m u koštac,« o d g o v o r i o : »To je i m o j e u v j e r e n j e p r e u z v i š e n i . da
ce j e d i n o katolička crkva držati f r o n t protiv k o m u n i z m a . Meni je v e o m a d r a g o da s m o o v a k o
o t v o r e n i i i s k r e n i « - d o d a o je k r a l j - »izvolite se uvijek o b r a t i t i na m e n e k a d g o d b u d e t e š t o g o d
t r e b a l i « ( V i k t o r N o v a k . n. đ., s t r 5-6). Nedalirani Memorandum kneza Pavla (UK); H o p t n e r , n. d.,
s t r . 245
Početkom d r u g o g svetskog rata, z n a t n o je pojačana politička aktivnost Vatikana p r e m a

J u g o s l a v i j i T a k o je u v r e m e od 10-20. n o v e m b r a 1939. g o d i n e b o r a v i l a u R i m u u z v a n i č n o j po-
seti p a p i Piju XII, s p e c i j a l n a d e l e g a c i j a h r v a t s k i h b i s k u p a iz H r v a t s k e . B o s n e , S l a v o n i j e i Dal-
m a c i j e Sa o v o m d e l e g a c i j o m - u n j e n o m s a s t a v u - bili su s p e c i j a l n i izaslanici dr V l a t k o M a č e k ,
D n i r o Maršie i d r Ivan P e r n a r . T o m p r i l i k o m u s v e č a n o j a u d i j e n c i j i k o d P a p e . j e d n o v r e m e n o
sa a d r e s o m u i m e h r v a t s k i h b i s k u p a , p r e d a t a je i a d r e s a dr V l a t k a M a č e k a k a o » D u x populi Croa-
tici.' I u m e je. po r e c i m a V. N o v a k a , » o s v e t l j e n p u t o c r k v e n o - p o l i t i ć k o j alijansi« S t e p i n c a i Ma-
ć e k a . Ova z d r u ž e n a p o l i t i č k a a k c i j a u R i m u p o g l a v a r a k a t o l i ć k e c r k v e u H r v a t s k o j A. S t e p i n c a
i najvišeg r u k o v o d i o c a hrvatskog nacionalnog pokreta dr V. Mačeka k a o p o d p r e d s e d n i k a jugos-
l o v e n s k e v l a d e p r i m l j e n a j e s a j a v n i m n e g o d o v a n j e m k a k o u r o d o l j u b i v i m a n t i f a š i s t i č k i m slo-
j e v i m a t a k o i od z v a n i č n o g B e o g r a d a (V N o v a k . Magnum Crimen, Z a g r e b , 1948, str. 490-493).
15
Viktor Novak, Vatikan i jugoslovenski narodi pred drugi svetski rat. Beograd, 1971, s t r .
17.
,s
»Katolički list» br 25 od 26. IV 1941. Z a g r e b , str. 294. P o d v u č e n i d e o t e k s t a je p o t p u n o
i d e n t i č a n sa d e l o m XV t a č k e O k r u ž n i c e n a v e d e n e u Prilogu 2. s a m o š t o u O k r u ž n i c i stoji »Hr-
vatske« u m e s t o »Hrvatstva.«
17
Dnevnik nadbiskupa Stepinca, knjiga prva, Z a g r e b , 1946, s t r . 21, p o g l a v l j e 3 i 4.
" Isto, k n j i g a 4, str. 127.

19
Isto, k n j i g a 4, s t r . 176.
20
Drugi kongres KP Hrvatske 21-25. XI 1948. Zagreb. 1949, s t r . 77, 79.
71
Psunjski, U ime Hrista. svetinje u plamenu. J u g o s l a v i j a . 1944, s t r . 8.
22
V. N o v a k , n. d.. s t r . 19-20.
23
Milan B a s t a . Agonija i Slom Nezavisne Driave Hrvatske, B e o g r a d , 1971, s t r . 2 4 - 2 5 .
» N a s i l n o p o k a t o l i ć e n j e s r p s k i h m a s a , u b i j a n j e i m u č e n j e p r a v o s l a v n i h s v e š t e n i k a i vladi-
ka, r u š e n j e n j i h o v i h c r k a v a i s a m o s t a n a , k o j e se vrši u H r v a t s k o j t o b o ž e i u i n t e r e s u k a t o l i c i z m a
z a d i r e bez s u m n j e i u i n t e r e s e v r h o v n o g v o d s t v a k a t o l i ć k e c r k v e . S r b i s u o č e k i v a l i d a ć e S v e t a
S t o l i c a k a o č u v a r i c a u g l e d a k a t o l i č k e c r k v e p o d i ć i svoj glas p r i j e ili k a s n i j e i j a v n o o s u d i t i kr-
vave p r o g o n e , koji se v r š e u k a t o l i č k o j z e m l j i i u ime k a t o l i c i z m a n a d p r a v o s l a v n i m k r š ć a n i -
ma. Srbi se pitaju iz kojih razloga Sveta Stolica sada šuti na strašnu tragediju S r p s k e pravos-
l a v n e c r k v e « (V N o v a k . Magnum Crimen, Z a g r e b . 1948. s t r . 786)..
24
Vjekoslav C v r l j e . Vatikan u suvremenom svijetu. Š k o l s k a k n j i g a , Z a g r e b , 1980. str. 4 1 - 4 3
i str. 52.
25
»Politika« od 29. I 1981, B e o g r a d . Feljton: Sveštenici moraju vernicima prvi reći istinu,
- Reć J a k o v a Blaževića p r i l i k o m s v e č a n o g p r e d s t a v l j a n j a četiri knjige njegovih s e ć a n j a .
26
Josip Broz Tito. Govori 78. - »Borba«, a k t u e l n a politička biblioteka, Beograd, januar 1979
str. 93.
27
Vladimir Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, Tom II, 1892-1945, feljton: Ko-
mintema i integritet Jugoslavije, «Politika«. 19. o k t o b a r 1981. Beograd, str. 19.
SPOLJNOPOLITIČKA
SITUACIJA
DO PRISTUPANJA JUGOSLAVIJE TROJNOM PAKTU
a) DO ANSLUSA 1938. G O D I N E
Versajski sistem, stvoren u prvim godinama posle prvog svetskog rata na bazi
mirovnih ugovora u Parizu 1919-1920. godine, osigurao je pobednicima he-
gemoniju i vlast u pojedinim svetskim regionima. Društvo naroda, kao inst-
rument anglo-francuske politike, stvoreno je od strane pobednika sa ciljem
da se održi status quo posle Versaja u Evropi i u svetu uopšte, ali svetski pro-
blemi time nisu bili rešeni - nisu bili zadovoljni ni pobedeni ni pobedioci. Iskrs-
le su nove suprotnosti, posejano je seme za nove razdore, sukobe i ratove. Fra-
nuska, kao najjača kontinentalna sila u Evropi i glavni garant versajskog sis-
tema, iz sopstvenih interesa povezuje se sa Jugoslavijom, kao i nizom malih
država na istoku i jugoistoku Evrope u cilju o d b r a n e evropskog poretka, stvo-
renog u Versaju, od Nemačke i Sovjetskog Saveza. U stvari. Jugoslav ija je od
1918. godine bila beoćug u sistemu dominacije Francuske u Evropi sa poseb-
nom ulogom u "Cordon sanitaire«, protiv p r o d o r a boljševizma u srednju Ev-
ropu i na Balkan. Ona je taj sistem održavala nizom ugovora, sav eza, paktova
sve do Hitlerovog dolaska na vlast u Nemačkoj, kada je p o r e m e ć e n a evropska
ravnoteža.
Nešto kasnije, upravo 1920. godine, obrazov ana je takozvana Mala Aman-
ta - vojno-politićki savez Čehoslovaćke, Rumunije i Kraljevine SHS (Jugosla-
vije) - radi onemogućavanja Mađarske za revizijom njenih granica p r e m a
ovim državama i eventualnog pokušaja Habzburgovaca za restauracijom
Austrougarske Monarhije. Ona je postala d e o versajskog sistema koji je izgra-
đivala Francuska da bi učvrstila i održala politički i teritorijalni status quo
stvoren posle prvog svetskog rata. U prvoj polovini 1929. godine članice su se
sporazumele da se ugovori o uzajamnim obavezama obnavljaju svake pete go-
dine. Od tada pa do 1937. godine svake godine održavani su sastanci načel-
nika generalštabova članica saveza na kojima je razrađeno u k u p n o 19 varijan-
ti planova eventualnih zajedničkih operacija. Na sastanku načelnika general-
štabova u Beogradu 20. juna 1936. plan vojnih operacija zasnivao se na tri mo-
gućnosti: 1) da Mađarska i Bugarska (zajedno ili pojedinačno) n a p a d n u Ru-
muniju; 2) da Mađarska, Nemaćka i Austrija (zajedno ili pojedinačno) napad-
nu Ćehoslovačku i 3) da Mađarska, Bugarska, Italija i Albanija (za-
j e d n o ili pojedinačno) n a p a d n u Jugoslaviju, s tim da u k u p n a jačina u p o t r e b -
Ijenih vojnih snaga država Male Antante protiv n a p a d a č a t r e b a da iznosi 515
bataljona, 705 baterija, 112 e s k a d r o n a i 59 eskadrila i da se organizuje ujedi-
njena k o m a n d a tih trupa. Ćehoslovačka je najviše insistirala, zbog revanšis-
tičkih težnji Nemačke, da se savez što više učvrsti, pa je k r a j e m 1938. pred-
ložila Jugoslaviji i Rumuniji da zaključe ugovor o o p š t o j u z a j a m n o j p o m o ć i
ma od koga bile n a p a d n u t e ili ugrožene. Iako je tu inicijativu podržavala i
Francuska, o n a je naišla na hladan prijem u Beogradu, t a k o d a j e savez, pod
uticajem Nemačke, sve više slabio, da bi na Sinajskoj konferenciji avgusta
1937. članice mogle konstatovati da njihov savez praktički više ne postoji. A
poznato je d a j e sledeće godine Minhenskim s p o r a z u m o m Ćehoslovačka žr-
tvovana i od s t r a n e Francuske i V. Britanije.'
Odnosi sa Italijom između dva svetska rata bili su najvažniji i najteži pro-
blem jugoslovenske države u njenim spoijnim o d n o s i m a , j e r je Italija već od
1918. g. počela da istupa o t v o r e n o kao neprijatelj nove jugoslovenske drža-
ve.'»
U periodu zaoštravanja m e đ u n a r o d n i h o d n o s a 1922-1925, pa i kasnije do
1927/28. godine. Italija vodi izrazito ekspanzionističku politiku p r e m a Balka-
nu i Podunavlju, uz p o d r š k u V. Britanije, kojoj je bio cilj potiskivanje francus-
kog uticaja iz jugoistočne Evrope 2 -
Bez obzira na tradicionalne prijateljske o d n o s e , Jugoslavija je stalno po-
kušavala da se čvršće spoljno-politički poveže sa F r a n c u s k o m , da bi smanjila
p e r m a n e n t n i pritisak Italije. Međutim, F r a n c u s k a je to izbegavala da se ne bi
zamerila Italiji. Ona je tek 11. n o v e m b r a 1927. godine potpisala Ugovor o pri-
jateljstvu sa Jugoslavijom, ali bez vojne konvencije, kao što je to učinila u svo-
jim ugovorima sa Poljskom, Čehoslovačkom i R u m u n i j o m 3 -
U takvim m e đ u n a r o d n i m uslovima u Atini je 9. f e b r u a r a 1934. godine
sklopljen Balkanski savez (pakt, sporazum) između Jugoslavije, R u m u n i j e , Gr-
č k e i Turske radi učvršćenja m i r a i održavanja postojećeg teritorijalnog po-
retka na Balkanu zbog nezadovoljstva Bugarske teritorijalnim o d r e d b a m a
Bukureškog (1913) i Nejiskog mirovnog ugovora (1919) i njenih zahteva za re-
viziju tih ugovora. Suština p a k t a ogledala se u obavezi država p o t p i s n i c a da
m e đ u s o b n o g a r a n t u j u b e z b e d n o s t svojih granica i u t o m e da bez p r e t h o d n o g
m e đ u s o b n o g o b a v e š t e n j a ne p r e d u z i m a j u nikakvu političku akciju p r e m a ne-
koj d r u g o j b a l k a n s k o j zemlji koja nije potpisnica. Pakt je bio o t v o r e n i za dru-
ge b a l k a n s k c z e m l j e uz pristanak svih ugovornih strana. Uz Pakt je p o t p i s a n
i Dodatni protokol kojim se ističe da Balkanski pakt nije u p r a v l j e n ni protiv
koje d r u g e sile i da g a r a n t u j e b e z b e d n o s t balkanskih granica protiv agresije
na bilo koju b a l k a n s k u zemlju. Ako bi j e d n a od ugovornih s t r a n a bila žrtva
agresije neke n e b a l k a n s k e sile, kojoj bi se o d m a h ili kasnije pridružila neka
balkanska država, sile potpisnice stupile bi u akciju protiv te b a l k a n s k e dr-
žave. Turska je Balkanskim p a k t o m dobila status balkanske države i bezbed-
nost svojih granica u Trakiji, a Albanija, koja je Tiranskim p a k t o m iz 1927.
bila u savezu s Italijom, nije bila ni pozvana da potpiše Pakt. Pošto je Italija,
kao n e b a l k a n s k a zemlja. 1940. napala Grčku, ostale države p o t p i s n i c e Pakta
nisu bile obavezne da joj priskoče u pomoć. 3 "
Kralj Aleksandar je između 1929. i 1934. godine uzalud p o k u š a v a o da sre-
di o d n o s e između Jugoslavije i Italije, čak i izražavao želju za u s p o s t a v l j a n j e
prijateljstva sa Italijom 4 .
Početkom 1934. godine razvila se velika d i p l o m a t s k a b o r b a N e m a č k e i
Italije o k o Podunavlja, a u isto v r e m e zapaženo je naglo zbližavanje N e m a č k e
i Mađarske. Hitler je nastojao da istisne Italiju i F r a n c u s k u iz Podunavlja, u
č e m u su ga podržavali zvanični Beograd, B u k u r e š t i B u d i m p e š t a . U stvari,
tada su se u Podunavlju našla dva a n t i n e m a č k a bloka - italijanski i francuski,
koje je sledečih godina N e m a č k a uspela da razbije i da uspostavi svoju domi-
naciju u Podunavlju.
Kasnije se Jugoslavija sve više približavala N e m a č k o j i Italiji, težeći da se
ne zameri ni j e d n o j ni d r u g o j strani. Ova preorijentacija bila je posledica da-
leko veće opasnosti po integritet Jugoslavije od N e m a č k e i Italije kao nepos-
r e d n i h suseda, čija je agresivnost p r e m a našoj zemlji p e r m a n e n t n o rasla. Ta-
kav stav jugoslovenskih vlada, naročito Stojadinovićeve i vlade Cvetković-
Maček, nailazio je na snažan o t p o r većine n a r o d a , kako onog dela koji je bio
privržen F r a n c u s k o j i V. Britaniji, t a k o i još više progresivnih i antifašistički
orijentisanih snaga, predvođenih snažnim revolucionarnim pokretom, sa KPJ
na ćelu. Taj o t p o r je sve više jačao, jer je vlada Milana Stojadinovića davala
p r i v r e d n e koncesije pre svega Nemačkoj, a i Dragiša Cvetković je od svog do-
laska na vlast 1939. išao istim putem. Koliko je nemaćki kapital brzo p r o d i r a o
vidi se iz činjenice da u Jugoslaviji pred rat nije bilo s k o r o nijednog značaj-
nijeg p r e d u z e ć a koje Nemci nisu koristili na ovaj ili o n a j način. T o m e je mno-
go p o g o d o v a o k o r u m p i r a n i državni aparat, p r e k o koga su Nemci uvek mogli
da o d r e đ u j u sastav privrednih delegacija koje su s njima vodile pregovore.
LI leto 1934. godine, strahujući i od Jugoslavije i od anšlusa, Musolini je
sa naptegnutom pažnjom pratio spoljnopolitićku aktivnosj kralja Aleksandra.
Na s a s t a n k u 1. s e p t e m b r a 1934. sa svojim saradnicima, Musolini je konstato-
vao da je psihološka s m e t n j a za s p o r a z u m sa Jugoslavijom s a m o j e d n a - lič-
nost kralja Aleksandra. Tom prilikom poslanik Italije u Beogradu Gali pred-
očio je Musoliniju s t r a h o v a n j e Jugoslavije k a k o od Nemačke (kad izbije na
Karavanke), tako i od Italije. Zato o c e n j u j e jugoslovensku spoljnu politiku u
o d n o s n o m t r e n u t k u kolebljivom. 5 -
Posle ubistva kralja Aleksandra 9. o k t o b r a 1934. godine nastalo je vidno
p o g o r š a n j e o d n o s a između Jugoslavije, s j e d n e , i Italije, M a đ a r s k e i Bugarske,
s d r u g e strane, pošto su vlade ovih zemalja na svojoj teritoriji g o d i n a m a dr-
žale i p r i p r e m a l e za terorističku i subverzivnu delatnost m n o g o b r o j n e emig-
rante, s e p a r a t i s t e i d r u g e zlikovce i slale ih u Jugoslaviju sa diverzantskim i
zločinskim ciljevima. 6 U tom p e r i o d u »intiman odnos« F r a n c u s k e sa Italijom
sve je više pojačavao n e p o v e r e n j e B e o g r a d a p r e m a Francuskoj. Jugosloveni
su bili sigurni da »Francuska ne bi oklevala da odbaci interese Jugoslavije da
bi dobila italijansku p o d r š k u protiv Hitlera. 7
POTPISIVANJE PAKTA O PRIJATELJSTVU IZMEĐU JUGOSLAVIJE I ITALIJE

25 MARTA 1937 U BEOGRADU
Posle ustezanja F r a n c u s k e i V. Britanije u Društvu n a r o d a da o s u d e i Ita-

liju zbog sklanjanja i čuvanja terorista koji su ubili kralja Aleksandra, tj. kada
je uvidela n e m o ć Društva n a r o d a i dvolično d r ž a n j e Francuske i V. Britanije,
Jugoslavija se osećala u s a m l j e n o m , ali je ipak pokušavala da o b n o v i svoje sr-
dačne veze sa F r a n c u s k o m , nadajući se da će Francuska uspeti da ubedi Ita-
liju da p o š t u j e nepovredivost jugoslovenske teritorije u v r e m e kada je sve
više rasla zategnutost između Jugoslavije i Italije. 8
N e p o s r e d n a p o d r š k a Italije u s t a š a m a - u b i c a m a još više je zaoštrila iona-
ko rđave o d n o s e . Spoljnopolitički položaj Jugoslavije se sve više pogoršavao,
j e r je u toku 1936. godine došlo do italijansko-nemačkog zbližavanja. Tada je
bila najznačajnija p o s e t a grofa Ćana Berlinu u o k t o b r u , ali Nemci u to v r e m e
nisu želeli bilo kakve komplikacije s Jugoslavijom, jer su pripremali anšlus s
Austrijom. 9 Posle potpisivanja Austro-nemačkog s p o r a z u m a 11. jula 1936, ko-
jim se Austrija obavezala da će svoju spoljnu politiku uskladiti sa N e m a č k o m ,
položaj Jugoslavije postao je osetljiviji. Poverenje u stare saveznike bilo je po-
ljuljano, pa je jugoslovensica vlada u »tišini« tražila razrešenje starih veza za
koje je smatrala da su postale n e k o r i s n e i zato, počev od 1936. godine, otvo-
reno vrši zaokret ka Nemačkoj. 1 0 Stojadinović je 2. o k t o b r a 1936, prilikom
potpisivanja Trgovinskog ugovora s Italijom izrazio želju o zbližavanju Jugos-
lavije i Italije. 11 S d r u g e strane, pošto se Musolini zanosio mišlju da Sredo-
z e m n o m o r e pretvori u »mare nostrum«, što bi ga dovelo u s u k o b s V. Brita-
nijom i F r a n c u s k o m , prihvatio je Stojadinovićevu p o n u d u i 1. n o v e m b r a 1936.
u Milanu izjavio da su odnosi sa Jugoslavijom poboljšani i da postoje uslovi
za prijateljstvo s njom. Tajni pregovori, koji su počeli u Rimu j a n u a r a 1937,
ubrzo su pokazali rezultate. 1 2 Prilikom Ćanove p o s e t e B e o g r a d u 25. m a r t a
iste godine, potpisan je Pakt o prijateljstvu i privredni s p o r a z u m i , koji su od-
m a h stupili na snagu. Obe zemlje su se obavezale da će poštovati zajedničke
granice; u slučaju da neka potpisnica b u d e n a p a d n u t a od j e d n e ili više sila,
d r u g a će se uzdržati od svake akcije koja bi koristila n a p a d a č u ; o b e zemlje su
se obavezale da se u m e đ u s o b n i m o d n o s i m a neće koristiti r a t o m , da će spo-
rove rešavati m i r n i m sredstvima i da na svojoj teritoriji neće t r p e t i niti po-
t p o m a g a t i nikakvu aktivnost u p e r e n u protiv teritorijalnog integriteta ili re-
žima d r u g e strane. Ugovor je sklopljen uz p o t p u n o o d o b r a v a n j e b r i t a n s k e vla-
de. Uz s p o r a z u m su p o t p i s a n a i tri protokola: prvim se Italija obavezala da će
j u g o s l o v e n s k o j manjini dozvoliti u p o t r e b u m a t e r n j e g jezika u školi i crkvi;
d r u g i m je g a r a n t o v a n integritet Albanije; trećim se Italija obavezala da će lik-
vidirati p r a v o azila jugoslovenskim e m i g r a n t i m a . Ovim s p o r a z u m i m a je Ju-
goslavija de facto priznala i aneksiju Etiopije.
Stojadinović je tom prilikom pred Canom s neverovatnom iskrenošću izneo
svoju politiku, ističući da će Jugoslavija nastaviti putem zbliienja s Italijom i Ne-
mačkom, pošto se dosadašnji uticaj Francuske na Jugoslaviju pokazao štetnim
Staviše, on je istakao da n e m a p o v e r e n j a u b r i t a n s k u politiku u S r e d o z e m l j u ,
da Jugoslavija ne može očekivati n e k u p o m o ć od V. Britanije i da j o j ta p o m o ć
nije ni p o t r e b n a . On je, takođe, izjavio da n e m a p o v e r e n j a ni u Društvo n a r o d a
i da je Jugoslavija t a m o f o r m a l n o učlanjena, ali da sada iz njega ne može is-
tupiti zbog javnog m n j e n j a . 1 3
Povodom zaključenja jugoslovensko-italijanskog pakta 1937. godine tri gra-
đanske stranke beogradske opozicije uputile su proglas narodu u kojem su oštro
napale spoljnu politiku Stojadinovićeve vlade. U redovima HSS-a potpisivanje
italijansko-jugoslovenskog pakta izazvalo je potištenost i zbunjenost.
STOJADINOVIĆ EVA POSETA PARIZU. LONDONU I RIMU 1937
O m o t i v i m a za potpisivanje pakta sa Italijom Stojadinović je, prilikom

posete Parizu u o k t o b r u 1937. godine, u razgovoru sa B l u m o m (Blum Leon
-tadašnji predsednik f r a n c u s k e vlade), p r a v d a o jugoslovensku politiku
zbližavanja sa Italijom:
»Mi s m o ugroženi sa više s t r a n a . O k r u ž e n i s m o sa pet n e p r i j a t e l j s k i r a s p o l o ž e n i h ze-
malja. Postoje d v e o p a s n o s t i : j e d n a je n e p o s r e d n a i već je u d e j s t v u . Italija sa zapada, a d r u g a ,
m a l o d a l j e ali. posle anilusa. sasvim bliska i r e a l n a - N e m a ć k a sa severa. O b e te zemlje r a d o
bi nas . p r o g u t a l e ' ali zaziru j e d n a od d r u g e Jugoslaviji je o s t a l o v r l o m a l o v r e m e n a da se spa-
se pre n e g o š t o bi sc ta dva m o ć n a naša n e p r i j a t e l j a složila na naš r a ć u n . F r a n c u s k a i En-
gleska su u s t u k n u l e p r e d H i t l e r o m , m a r t a 1936. k a d a je u m a r š i r a o u R a j n s k u o b l a s t . P r e d
n e m a ć k o m o p a s n o š ć u s a d a o b e t e zemlje n a s t o j e d a s e n e p o s r e d n o s p o r a z u m e j u s a Italijom.
Zašto o n d a taj n e p o s r e d n i s p o r a z u m sa Italijom ne bi imala p r a v o da n a p r a v i Jugoslavija?
Ovo u t o l i k o p r e što mi je Laval tu politiku izrićno p r e p o r u č i o , a C e m b e r l e n d a o p r i m e r za
p o d r ž a v a n j e svojim Gentlemens Agrementum l a n u a r a ove g o d i n e . F r a n c u s k a je izgradila
svoju Mažino liniju i s p r e m n a je da b r a n i svoje granice. Ali ko ce da b r a n i Jugoslaviju a k o
je n a p a d n e Italija? Mi ne s u m n j a m o u k r a j n j u p o b e d u saveznika, u p r v o m t r e n u t k u mi b i s m o
bili izgubljeni, a k o bi se N e m a ć k a pridružila Italiji. S v a k a k o ne želimo da n a m se p o n o v i gor-
ko i s k u s t v o iz svetskog rata u d a l e k o g o r e m i težem s t a n j u . B l u m sleže r a m e n i m a i r e č e da
p o t p u n o r a z u m e m o j stav, ali da ne m o ž e ništa da u r a d i za n a s . « ' 4
Posle posete Parizu i Londonu u o k t o b r u 1937. Stojadinović je stekao uti-
sak da za obezbeđenje granica Jugoslavije ne može očekivati nikakvu garanciju,
a još manje pomoć ni od Francuske ni od Vel. Britanije. Najzad, Minhenski spo-
razum četiri velike sile, postignut godinu dana posle ove posete, tj. krajem sep-
tembra 1938, konačno je uverio Stojadinovića da Jugoslavija, u slučaju agresije
od strane Italije i Nemačke, n e m a šta da traži, niti da očekuje ni od Francuske
ni od Velike Britanije zbog njihove vojne nespremnosti i žarke želje da se po sva-
ku cenu sačuvaju od uplitanja u ratni sukob sa Hitlerom.
Pravdajući svoju spoljnu politiku u to doba. Stojadinović kaže:
Predsednik jugostovenske vlade Milan Stojadinović sa Musolinijem za vreme posete Rimu 6. i 7. decem-
bra 1937 godine
»Mnogi neobjektivni kritičari m o j e spoljne politike nisu shvatili koliko se izmenio
geopolitički položaj u Evropi posle d o l a s k a Hitlera na vlast. I z m e đ u n a s i naših z a p a d n i h sa-
veznika p o d i g a o se snažan blok sila Osovine, koji je išao od S e v e r n o g m o r a pa sve do d u b o k o
u Sredozemno. Mi s m o ostali s ove sirane te barijere, bez n e p o s r e d n o g d o d i r a sa savezni-
cima. P r e m a t o m e , čak i da su hteli - a nisu imali n i k a k v u o b a v e z u da to u r a d e - o n i ne bi
mogli d a nas b r a n e . M e đ u t i m , kao što s u t o m n o g o b r o j n i tragični p r i m e r i u s k o r o pokazali,
oni takvih n a m e r a u o p š t e nisu imali«.' 4
Iako italijanska vlada nije ni pokušala da jugoslovenskoj manjini da o n a

prava na koja se obavezala prvim p r o t o k o l o m zaključenim u B e o g r a d u , niti
da likvidira Pavelićev ustaški pokret u Italiji, ipak je prilikom Stojadinoviće-
ve posete Rimu 1937. u zvaničnom k o m i n i k e u r e č e n o da su odnosi dveju dr-
žava u p u n o j saglasnosti s B e o g r a d s k i m s p o r a z u m o m i da će se, u interesu
mira, stvoriti još uža s a r a d n j a u svim oblastima.
BENESOVA MISIJA U BEOGRADU
Beneš (Beneš Eduard) je bio ubeden da je knez Pavle »hteo da se približi Oso-
vini Berlin-Rim protiv Osovine Francuske, Narodnog fronta i Sovjetskog Save-
za«. Išao je u Beograd zato što je »svetski mir bio u opasnosti«. Međutim, pet
meseci ranije, 13. i 14 n o v e m b r a 1936. godine, Beneš je kazao N e m c i m a da
je njegova politika prijateljska p r e m a Rajhu i d a j e stavio do znanja Francus-
koj, da njegova zemlja ne bi učestvovala ni »u k a k v o m p r e v e n t i v n o m r a t u pro-
tiv Nemačke« i da je on s p r e m a n da potpiše j e d a n ugovor o n e n a p a d a n j u ili
čak jedan »shvatljiv« ugovor sa Hitlerovom N e m a č k o m . Sto se tiče pakta o
u z a j a m n o j pomoći, koji je Francuska predložila još ranije te iste godine, Be-
neš je mislio d a j e on imao dosta d o b r i h strana, ali i rđavih. Od Jugoslavije
nije tražio ništa više nego što bi mogla dati, ali kao m i n i m u m želeo je »čistu
situaciju«. 1 6
Ćano je n a š a o d a j e njegov jugoslovenski partner(Stojadinović - prim. V.
T.) fašist - a k o to nije na o s n o v u o t v o r e n e izjave partijske lojalnosti, on je si-
g u r n o na osnovu svog shvatanja v lasti, države i života« i da je njegov položaj
u njegovoj zemlji »više nego odličan, j e r je knez Pavle i m a o n e o g r a n i č e n o po-
verenje u njega«. No, Stojadinović je već pokazivao »znake j e d n o g diktato-
ra« 17 •
» N e m a č k a je o p a s a n neprijatelj, ali i n e p r i j a t a n prijatelj. Anšlus je neizbežan, a italijan-
sko-jugoslovenska sloga je n u ž n o s t u našim b u d u ć i m o d n o s i m a sa N e m a č k o m . S t o se tiče
ostalih, n a š pakt t r e b a da p r i v u č e d r u g e zemlje u n a š o r b i t . Bilo bi želeti da se p o s t i g n e spo-
r a z u m s a M a đ a r s k o m . Kad Beč p o s t a n e d r u g a n e m a č k a p r e s t o n i c a . B u d i m - P e š l a t r e b a d a
b u d e naša«, r e k a o je C a n o knezu Pavlu 25. m a r t a 1937. g o d i n e . 1 8
Predsednik Cehoslovačke Republike rekao je 5. avgusta 1937. godine ured-
niku režimske »Samouprave« M. Jovanoviću, prilikom njegovog boravka u Pra-
gu da je način na koji je zaključen jugoslovensko-italijanski ugovor predstavljao
uvredu za Cehoslovačku i dodao:
»Vaše s p o r a z u m e v a n j e s Italijom - siguran da ce Jovanović to p r e n e t i S t o j a d i n o v i ć u
- išlo je p o t p u n o p a r a l e l n o sa p o l i t i k o m t e p a n j a C e h o s l o v a č k e , koju od n e k o g v r e m e n a vrlo
e n e r g i č n o i zajednički v o d e N e m a č k a i Poljska. O n e v o d e p r o p a g a n d u n a j s t r a š n i j e vrste da
razbiju n a š u d r ž a v u , da je p o c e p a j u i da je podele. T a ć n o u t o m v r e m e n s k o m p e r i o d u vi os-
tavljale utisak svetu da niste o n o l i k o u Maloj Antanti k o l i k o se mislilo da j e s t e i na taj način
o t e ž a v a l e p o l o ž a j C e h o s l o v a č k e . o t e ž a v a l e n j e n u o d b r a n u i s t v a r a t e a t m o s f e r u p s i h o z e kod
C e h o s l o v a ć k o g n a r o d a i u v e r e n j e da vas njegova s u d b i n a p r e m a N e m a č k o j ne i n t e r e s u j e .
Vi za vaš s p o r a z u m sa Italijom niste izabrali zgodan m o m e n a t s o b z i r o m na nas i to nas je
SPOLJNOPOLITIČKASITUACIJADOANŠLUSA1938.GODINE227
Knez Pavle sa grofom Ćanom u Rimu 1939. godine
uvrcdilo. Uostalom, ja sam tu r e k a o i knezu Pavlu i g. Stojadinoviću. jer je sve išlo taćno i
paralelno sa r a d o m Berlina protiv nas: sve! A zalim su od -.trane Jugoslaviie nastav Ijene stva-
ri koje su održale to n a p e t o stanje izmedu vas i nas, tu psihozu n e p o v e r e n j a , o d v r a ć a j u ć i nas
od vas čineći da se b o j i m o ideje oslanjanja na vaše pnjateljstvo«18a
SASTANAK STOJ ADINO VICA SA HITLEROM U B E R U NU 17. JANUARA 1938
Poslednjih meseci 1937. Stojadinović je k r e n u o kroz evropski diplomat-

ski lavirint U Parizu je učvrstio f r a n c u s k o jugoslovenski pakt od 1927. U Lon-
donu je razgovarao sa Ć e m b e r l e n o m i Idnom, a 6 d e c e m b r a je stigao u Rim
da iz kurtoazije vrati posetu Ćanu i poseti Musolinija. U razgovoru sa Muso-
linijem r e k a o mu je da je čvrsto odlučio da izbegne s p o r a z u m sa Francuzima
u pitanju evropskog bloka, da neće primiti dalje obaveze da p o m a ž e Cehos-
lovačku, da ce nastaviti da traži s p o r a z u m sa M a đ a r s k o m i da nije n i m a l o za-
dovoljan sa a n š l u s o m . ' 9
H o p t n e r kaže:
»Jugoslovi nska politika bila je zasnovana na s t r a h u od rata. koji bi proizlazio iz itaii-
lanske -osvete i besa i s h v a t a n j a da Francuzi i njihov sistem saveza ne bi mogli pružiti za-
štiiu od it aiiiunsk lapada Cilj Jugoslavije bio je da dobije u v r e m e n u , da traži neki naćin
/.i koegzistenciji sa moćnim susedom (Nemačkom V T.) da sačuva jugoslovensku državu
Do te granice ilalijansko-jugoslovcnski pakt služio |e pozitivnom i logičnom cilju.«' 0
Kad se 17. januara 1938. u Berlinu (gde je p o m p e z n o d o č e k a n ) sastao sa
Hitlerom. Stojadinović mu je najpre isporučio pozdrave kneza Pavla, a zatim re-
kao da se jugoslavenska politika prema Nemačkoj može izložiti u jednoj rečenici:
»Jugoslavija ne bi nikad, ni pod kakvim okolnostima, ušla ni u kakav pakt ili koa-
liciju protiv Nemačke«. Hitler mu je odgovorio da on deli Stojadinovićevu
nadu da dve zemlje nikad više neće biti neprijatelji, d a j e n e p r i j a t e l j H a b s b u r -
ga, da im nikad neće dopustiti da se vrate u Beč i da bi on »slomio m u n j e -
vitom brzinom svaki pokušaj« da se povrati m o n a r h i j a i d o d a o d a j e naklo-
njen Jugoslaviji. Kao najglavniju opasnost za mir označio je »boljševičku ak-
ciju«, u vezi s u n u t r a š n j o p o l i t i č k i m t e š k o ć a m a Francuske. Belgije, H o l a n d i j e
i Cehoslovačke, i ukazao na opasnost koja proizlazi iz m o m e n t a l n e međuna-
r o d n e p r i v r e d n e situacije, povoljno se izrazio o Poljsl oj, kritikovao Cehoslo-
vačku kao p o s e b n o žarište krize, pohvalio Italiju koja je »element r e d a i ima
istu k u l t u r n u misiju kao i Nemačka u borbi protiv boljševizma i izjavio da je
m a đ a r s k o j vladi najozbiljnije s k r e n u t a pažnja da ni u kom slučaju ne može ra-
čunati na p o m o ć N e m a č k e u pogledu nekih revizionističkih zahteva p r e m a
Jugoslaviji i da je N e m a č k a s p r e m n a da p o s r e d u j e i b u d e g a r a n t između Ju-
goslavije i M a đ a r s k e za s r e đ i v a n j e njihovih o d n o s a . . . a k o to Jugoslavija smat-
ra za politički o p o r t u n o . Zatim je svečano izjavio: »Nemačka nema na Jadran-
skom moru. kao ni na Balkanu nikakvih teritorijalnih zahteva. U vezi s austrij-
skim pitanjem, nemačka politika ne teži van granica današnje Austrije i zbog
toga poštuje i poštovaće neprikosnovenost jugoslovenskih granica, kao što smat-
ra i Breuer već definitivnom granicom između Nemačke i Italije.« Na kraju, Hit-
ler je naglasio da s m a t r a da n e m a p o t r e b e da se između N e m a č k e i Jugosla-
vije zaključuje ma kakav politički ugovor, jer ih Nemačka n e m a ni sa Italijom.
Stojadinović je zahvalio Hitleru i izjavio d a j e p o t p u n o zadovoljan gledištem
Nemačke u pogledu jugoistočne Evrope i d o d a o da Jugoslavija s m a t r a da je
austrijsko pitanje čisto u n u t r a š n j a stvar n e m a č k o g n a r o d a i da u pogledu
H a b s b u r g a ima istovetan negativan stav kao i Nemačka. 2 0 a
Francuska vlada je bila jako nezadovoljna ovim Stojadinovićevim p u t e m
u Berlin, kao i njegovim razgovorom sa Hitlerom. S a m o tri d a n a posle toga
francuski m i n i s t a r inostranih poslova Delbos (Delbos Yvon) r e k a o je jugos-
lovenskom poslaniku Puriću da saopšti Stojadinoviću d a j e »neshvatljivo, s
obzirom na o d n o s e F r a n c u s k e i Jugoslavije, da u ovim r a z m e r a m a i na o v a j
način Jugoslavija ovako j a v n o m a n i f e s t u j e svoje simpatije za Nemaćku«. Neš-
to kasnije (2. f e b r u a r a ) Subotić je, takođe, obavestio Stojadinovića da je iz
»službenog i poluslužbenog« razgovora sa Francuzima s t e k a o utisak da Sto-
jadinović nije njihov »ljubimac« da se ne bi ni n a j m a n j e ljutili kad bi n a p u s t i o
kormilo j u p j s l o v e n s k e spoljne politike i da se ljute i na Stojadinovića i na
kneza Pavla, ne o č e k u j u ć i nikakvu skoru p r o m e n u . Zatim je f r a n c u s k i posla-
nik u B e o g r a d u posetio Stojadinoviue i u p i t a o ga da li bi jugoslovenska vlada
bila voljna da se pridruži f r a n c u s k o - b r i t a n s k o m protestu u Berlinu kojim bi
se dala p o d r š k a a u s t r i j s k o j nezavisnosti. Stojadinović mu je službeno odgo-
vorio da mu predstoji put u Ankaru, da bi o tom pitanju izmenio misli sa svo-
jim kolegama iz Balkanskog s p o r a z u m a , pa ne može dati službeni o d g o v o r ju-
goslovenske vlade na j e d n o t a k o važno pitanje. Zatim mu je n e s l u ž b e n o do-
d a o da mu izgleda da je n e m o g u ć e da Jugoslavija ulaže protest Berlinu zato
što ni Italija ne ulaže protest, iako je u istom položaju kao i Jugoslavija, a ta-
kav protest izložio bi Jugoslaviju opasnosti zbog s u p r o t n o g stava N e m a č k e i
Italije, zato što ni legitimna austrijska vlada ni Austrija ne pokazuju ni m a l o
volje da b r a n e nezavisnost i zato što se, zasad, radi o načelu n a r o d n o s t i i pra-
vu n a r o d a da raspolaže svojom s u d b i n o m na kojim p r i n c i p i m a je nastala i
sama Jugoslavija.
Na pitanje poslanika da li bi m o g a o da utiče na italijansku vladu da svoje
gledište o ovom pitanju približi f r a n c u s k o m , Stojadinović je o d g o v o r i o da bi
direktni razgovori Pariza i Rima predstavljali brži put, podsećajući ga da mu
je (Stojadinović) savetovao da se sporazume s Rimom. Kad je francuski po-
slanik istakao da bi zbog zajedničkih interesa bilo p o t r e b n o da d o d e do in-
timnije s a r a d n j e između f r a n c u s k o g i jugoslovenskog generalštaba, Stojadi-
nović je odgovorio da se slaže, ali u g r a n i c a m a postojećih konvencija i spo-
r a z u m a (nije bilo ugovora o čistom vojnom savezu - V. T.), a na izjavu posla-
nika da bi f r a n c u s k a vlada bila voljna, s o b z i r o m na m o m e n t a l n u situaciju,da
se ta s a r a d n j a proširi i van postojećih s p o r a z u m a (svakako se misli na zaklju-
čenje vojnog saveza i vojne konvencije - V. T.), Stojadinović je r e k a o da to pi-
tanje m o r a proučiti, jer ne zna šta misli Glavni generalštab.
Dakle, očigledno je da Stojadinović nije želeo da sklapa nikakav savez. On
je u razgovoru sa p r e d s e d n i k o m Turske Republike K e m a l o m A t a t u r k o m u
Ankari 26. f e b r u a r a izneo spoljnopolitićki stav jugoslovenske vlade:
• 1) Osnovna stvar svake zemlje je o d r ž a v a n j e prijateljskih o d n o s a sa susedima. Jugos-
lavija je to postigla, i to joj je d o n e l o pozitivne re/.ultate;
2) d a n a s se zna d a j e N e m a č k a sila prvog reda koju r e s p e k t u j e ceo svet, zato je Jugos-
lavija morala uskladiti svoje d r ž a n j e tako da ne bude ni izazivajuće ni povlađujuce, vec ko-
r e k t n o i realno s obzirom na naše stvarne p o t r e b e i interese;
3) p r e m a F r a n c u s k o j i Engleskoj Jugoslavija ostaje prijateljski raspoložena, ali s obzi-
rom na njihovu udaljenost i na činjenicu da Engleska n e m a s u v o z e m n e vojske, tj. glavnog,
pozitivnog i efikasnog činioca u slučaju evropskog konflikta, Jugoslavija m o r a biti na oprezi
i izbeci iskušeniu da p r i p a d a n e k o m ideološkom f r o n t u ili savezu (velikih sila - V T.J koje
često imaju malo obzira p r e m a interesima malih zemalja;
4) U pogledu e v e n t u a l n o g anšlusa Jugoslav ija se drži rezervisano. o n a ga ne želi k a o ni
Habsburge, pa ostavlja p r v e n s t v o Austriji, koja je najpozvanija da brani svoju nezavisnost,
kao i o n i m velikim silama koje su zainteresovane - F r a n c u s k o j i Italiji;
5) Pitanje španskog rata t a k o d e ostaje u d o m e n u zainteresovanih velikih sila p r e m a
kojima m a n j e države dolaze tek u drugi plan Nemačka u t o m e d a j e p r v e n s t v o Italiji, Eng-
leska ne s m a t r a da je za nju vitalno pitanje da li će F r a n k o pobcditi ili ne. dok su Nemačka
i Italija o d l u č n o protiv c r v e n i h . « J 0 b
b ) P O S L E ANŠLUSA D O M 1 N H E N S K O G S P O R A Z U M A 1938. G O D I N E
Jedan od sudbonosnih događaja za Jugoslaviju, pa i Evropu, pred drugi svetski

rat, dogodio se 12. marta 1938. g. kada su nemačke trupe pod Hitlerovom koman-
dom prešle austrijsku granicu i uveče stigle u Beč, a 13. marta Sajs-lnkvartova
nacistička vlada proglasila priključenje Austrije Nemačkoj,21 jer je, prisajedinje-
njem Austrije. Nemačka postala snažan, opasan i neposredan sused Jugoslavije.
To je bio početak p o b e d o n o s n o g nemačkog pohoda po Evropi (ne računajući
upad u Rajnsku oblast 1936. godine), jer je bilo očigledno da se na tome neće
zaustaviti. Pošto se pojavila nadomak Panonske nizije i Balkana, Nemačka je bila
u stanju da neprekidno i n e u g o d n o vrši vojnički, politički i ekonomski pritisak
na Jugoslaviju. U isto v r e m e postala je i neposredan sused Italije, tako da su se
i njihovi interesi p r e m a jugoistoku Evrope ukrštali.
U Berlinu je H e n d e r s o n ( H e n d e r s o n Nevile), novi britanski a m b a s a d o r ,
u v e r a v a o Hitlera da je »on lično zastupao anšlus«. pa je d e m a n t o v a o da anti-
anšlus osećanja b r i t a n s k o g a m b a s a d o r a u Beču Selbija (Selbv Sir VV'allord) ne
predstavljaju mišljenje vlade Njegovog Veličanstva.
Ako V. Britanija, kad se anšlus desi, ne m o g n e da p r e d u z m e nikakvu dru-
gu akciju »no da pošalje protest protiv u p o t r e b e prinude, p o d r ž a n e silom,
protiv j e d n e nezavisne države, da bi stvorila jednu situaciju i n k o m p a t i b i l n u
sa n j e n o m n a c i o n a l n o m nezavisnošću. 2 2 ako F r a n c u s k a učini m a l o više nego
V. Biitanija i a k o Italija, ,besna i p a k o s n a ' zbog Hitlerovih uspeha, ne može
da učini više nego da sanja o n o v o m a n t i - n e m a č k o m paktu sa B e o g r a d o m ili
R u m u n i j o m . 2 3 Jugoslavija bi mogla s a m o priznati anšlus kao nei/bežan«. 2 4
Britanski poslanik u Beogradu Henderson je još 1934. godine predvideo da
će Jugoslavija biti neutralna u slučaju anšlusa i da će više voleti da ne preduzima
nikakvu akciju uopšte, ili će se rukovoditi odlukama Engleske i Francuske. Ako
Čehoslovačka b u d e uvučena, Jugoslavija bi se ograničila da spreči svaki po-
kret Mađarske. 2 5
Kad su Francuzi predlagali Stojadinoviću da im se pridruži u p r o t e s t u
protiv m o g u ć e nasilne asimilacije Austrije i protiv m o g u ć e g anšlusa, on je.
praveći se gluv, p o d s e t i o n e m a č k o g poslanika u Beogradu H e r e n a da je Ju-
goslavija postala kao rezultat »prava naroda na s a m o o p r e d e l j e n j e « . Kako bi
o n d a mogla Jugoslavija zauzeti stav protiv tog načela? 2 6 Ma da bi Stojadino-
vićeva vlada pretpostavljala j e d n u stabilnu i nezavisnu Austriju iznad svega,
o n a bi primila » n e m a č k o rešenje« kao j e d n u stalnu garantiju protiv h a b s b u r -
govskih i italijanskih intriga u Austriji. 2 7
Načelnik Glavnog generalštaba jugoslovenske vojske Dušan Simović ovako
je gledao na taj događaj:
'Priključenjem Austrije Hitlerovom Rajhu. naša vojna i politička situacija na sevemoni
frontu bila je iz osnova izmenjena; umesto slabe i verovatno neutralne Austrije, i slabe Mađar-
ske. izloieni udaru sa tri strane, mi smo dobili vrlo močnog. tehnički izvanredno opremljenog
i vrlo agresivnog suseda koji je mogao ugroziti ne samo uzani deo našeg Severnog graničnog
fronta, u severozapadnom kulu udaljenom od naših životnih centara, već brzim nastupanjem
motorizovanih i oklopnih kolona preko slabije i nama nenaklonjene Mađarske - mogao je brzo
i iznenadno da ugrozi i ceo naš severni front i naročito njegove najosetljivije delove koji bi vodili
ka vaimm životnim centrima naše zemlje i našu odbranu cejkili na dva dela. Staviše. eventual-
nim političkim i vojnim pritiskom na Rumuniju i Bugarsku, isti je mogao ugrozili i naš s. i front.
Obzirom na savez Italije sa Nemačkom i neprijateljsko držanje Italije prema nama. i naši suvo-
zemni frontovi na severozapadu (prema Italiji) i jugozapadu Iprema AlbanijiI bih su ugroženi
Ovo se desilo baš u vreme kad sam došao na položaj Načelnika Glavnog deneralštaba*ze
Nasuprot tome, predsednik vlade Stojadinović je još u januaru iste godine,
na prijemu kod Hirlera, izjavio da je pitanje Austrije čisto nemačka unutrašnja
sn'ar i da Jugoslavija zbog anšlusa neće stupiti ni u kakvu protivnemačku akciju.
Najzad je i jugoslovenska vlada 14. marta, n e p o s r e d n o posle anšlusa, zvanićno
saopštila d a j e p r i s a j e d i n j e n j e Austrije N e m a č k o j »čisto u n u t r a š n j e pitanje ne-
rnačkog naroda, u koje se ona ne meša«. Nemački konzul u Zagrebu Frojnd
(Freundt Alfred), izveštavajući Berlin o utisku koji je u Zagrebu izazvao an-
šlus, pisao je d a j e Maček izjavio m a đ a r s k o m konzulu »da mu je stalo do toga
da uključi Hrvatsku u politiku Osovine Berlin - Rim. Možda bi m a đ a r s k a vla-
da mogla da proveri i utvrdi da li bi se za to našao p r o h o d a n put. S a m o a k o
Berlin - Rim p o t p u n o n a p u s t e Hrvate, on bi pošao f r a n c u s k o - ć e h o s l o v a č k o m
linijom, a kao poslednji izlaz u p u s t i o bi se u p r e g o v o r e sa B e o g r a d o m . « 2 9
Jedanaestog marta, dan pre nego što je nemačka vojska ušla u Beč, Stoja-
dinović je u razgovoru sa poslanikom SAD Arturom Blis Lcjnom ILane Arthur
Bliss) tvrdio da, ako Austrija zeit da se pripoji Nemačkoj u duhu sa Vilsonovim
(Wilson Woodrow) principima o narodnostima, Jugoslavija ne bi imala prigovo-
ra. On je podvlačio d a j e srž p r o b l e m a o d r ž a n j e e v r o p s k e ravnoteže. To zavisi
od velikih sila, a ne od Jugoslavije. Francuska i Engleska su zamesile celu
stvar. »Nikakvih p o k r e t a t r u p a neće biti u Jugoslaviji«, u v e r a v a o je Stojadi-
nović Lejna. »Jugoslavija ostaje s p u š k o m k nozi«. 30
Pokazujući svoju želju za saradnju, Beograd je tada tražio od Rajha da ga-
r a n t u j e nepovredivost jugoslovenske granice. 3 ' Tri nedelje posle anšlusa Hit-
l e r j e odgovorio na jugoslovenski apel. On je ponovio da N e m a č k a n e m a ni-
kakvih ciljeva izvan Austrije i da jugoslovenska granica ne bi ni u k o m e slu-
čaju bila dirnuta. »Mi s m o srećni što i m a m o ovde takve granice, da s m o os-
lobođeni teškoća da ih vojnički branimo«. 3 2
STAV J U G O S L O V E N S K E VLADE PREMA ANSLUSU
Na dan 15. m a n a 1938. Stojadinović je, povodom proglašenja Sajs-Inkvartove

austrijske nacističke vlade 13. marta 1938. o priključenju Austrije Nemačkoj, i
ulaska nemaćkih trupa u Austriju, pred šefovima parlamentarnih klubova ob-
jasnio stav svoje vlade i uglavnom izjavio:
• Mi n i s m o p r i g o v a r a l i a n š l u s u r a d i p r i n c i p a n a c i o n a l i t e t a na k o j e m u i n a š a d r ž a v a po-
čiva. S t o s m o mi mogli učinili k a d ni velike sile nisu n i š t a p r e d u z e l e Osovina Rim - Berlin
je jača od osovine Pariz - London ( p o d v u č e n o u o r i g i n a l u ) . . N i s a m m o g a o s k l o p i t i vojni sa-
vez ni sa F r a n c u s k o m ni sa C e h o s l o v a č k o m Ni j e d n a ni d r u g a ne bi n a m m o g l a p r i t e ć i u
p o m o ć . . . Ja n i s a m o d u š e v l j e n o v i m s l a n j e m , ali k a k o bi n a m bilo da n i s a m bio u R i m u i Ber-
linu p r e a n š l u s a . N e bih m o g a o s p a v a l i k a d a bih d a n a s i m a o N e m c e i I t a l i j a n e k a o n e p r i j a -
telje Italija n e m a vojni sav ez sa N e m a č k o m . Oni se od s l u č a j a do s l u č a j a s p o r a z u m e v a j u .
G. Hitler je d a o u m i r a v a j u c a o b e ć a n j a Italiji i C e h o s l o v a č k o j . Meni je G. Hitler p o r u č i o da
s u m u g r a n i c e J u g o s l a v i j e s v e t e . . . d a s e N e m a č k a đ e z i n t e r e s u j e n a š i m i r u m u n s k i m Nem-
cima, a Vi z n a t e šta znači g e r m a n s k a r e č i n j i h o v a N i b e l u n g e n t r o j e ( s m e h ) . . . Mi sa Rusi-
j o m . . . n e m a m o d i p l o m a t s k i h veza. ali i m a m o r a z g o v o r a izvesnim k a n a l i m a . Rusija b i m o g l a
d o c i u p o m o ć C e h o s l o v a c i m a p a i n a m a s a m o p r e k o R u m u n i j e . T o R u m u n i j i nije p o e u d n o .
j e r bi m o r a l i p r e ć i p r e k o B e s a r a b i j e iz koje se više n i k a d ne bi p o v u k l i . A n š l u s je d o b a r
za n a š e u n u t r a š n j e prilike. R a s t u r i ć e se k o m u n i s t i č k e o r g a n i z a c i j e , S a r k o t i ć e v e i o s t a l e k o j e
p r o t i v n a s r a d e i biće sv i naši a n t i d r ž a v n i p o h a p š e n i Anšlus je d o b a r i r a d i H r v a t a , da u v i d e
da n a m preli opasnost, d a j e potrebita u n u t r a š n j a konsolidacija, kako bismo p o m o ć u naših
Ji
s a v e z n i k a (poklič: kojih) o č u v a l i n a š u z e m l j u
Sefovi klubova opozicije nisu bili zadovoljni, pa su primetili da »do aneksije
Austrije ne bi došlo da s m o sačuvali Malu Amanlu, Balkanski blok i iskrenu sa-
radnju sa prijateljskom Francuskom i da nismo de /aktu prišli Osovini Rim-Ber-
lin pr 'tiv koje je ceo naš n a r o d . . .«34
STAV S O V J E T S K E VLADE PREMA ANŠLUSU
Prema mišljenju n a r o d n o g k o m e s a r a za inostrane poslove SSSR-a Litvinova

(AHTBHHOB MaKCHM MaKCHMonim-Ba vaxviaKc), d a l o m m a đ a r s k o m ambasa-
d o r u u Moskvi 26. m a r t a 1938, a n e k s i j o m je izgubljena ravnoteža sila u sred-
njoj Evropi, a u m e đ u n a r o d n o j situaciji svih država, koje su ovom č i n j e n i c o m
pogođene, nastala je znatna izmena koja će ranije ili kasnije dovesti do pre-
grupisanja sila. On je r a č u n a o sa aneksijom, ali je d r a m a t i č n o ostvarenje, ne-
zavisno od toga, užasavajuće delovalo na sovjetske krugove, pošto su iznena-
da stajali pred golom č i n j e n i c o m p r o d o r a Nemaca u pravcu J u g o i s t o k a . . . Ita-
lija je posle aneksije Austrije došla u isti položaj p r e m a T r e ć e m Rajhu koji je
zauzimala pre svetskog rata u o d n o s u na Austro-Ugarsku. »Mađarska i Jugos-
lavija, d r u g a dva nova suseda, d o v i k n u ć e Rajhu .Hosana' (spasi), što čovek ne
može da im zameri, jer u svojoj slabosti nisu mogle ništa d r u g o da u č i n e . . .
Položaj Jugoslavije u ovom novom r a s p o r e d u gori je od položaja Mađarske,
jer je Jugoslavija zapala između N e m a č k e i Italije. .. Posle anšlusa nije došlo
ni do kakvih p r o m e n a u o d n o s i m a Cehoslovačka-SSSR, a R u m u n i j u t r e b a tre-
tirati sa izrazitom n a k l o n o š ć u . . .« 35
Pet dana posle okupacije Austrije (17. III 1938. g.) Litvinov je predstavni-
cima štampe u Moskvi dao izjavu u kojoj se, između ostalog, kaže:
»Ukoliko su se r a n i j e s l u č a j n e agresije d o g a đ a l e na više-manje u d a l j e n i m k o n t i n e n t i m a
ili na periferiji E v r o p e . . . ovoga p u t a nasilje je izvršeno u c e n t r u E v r o p e , č i m e je s t v o r e n a
n e s u m n j i v a o p a s n o s t ne s a m o za 11 zemalja koje se sada g r a n i č e s a g r e s o r o m . već i za sve
e v r o p s k e i ne s a m o e v r o p s k e d r ž a v e . . . U p r v o m r e d u u g r o ž e n a je Ć e h o s l o v a č k a . ..
S a d a š n j a m e đ u n a r o d n a situacija s u o č a v a sve m i r o l j u b i v e države, a n a r o č i t o velike dr-
žave, sa n j i h o v o m o d g o v o r n o š ć u za dalju s u d b i n u n a r o d a E v r o p e i ne s a m o E v r o p e . Sovjet-
ska vlada je svesna te o d g o v o r n o s t i , o n a je svesna o k o l n o s t i koje proizilaze iz p o v e l j e Društ-
va n a r o d a , iz Briian - Kelogovog p a k t a i iz u g o v o r a o u z a j a m n o j p o m o ć i , koje je sklopila sa
Francuskom i Cenoslovaćkom (u maju 193S - V T.). U ime sovjetske vlade mogu da izjavim: da
je o n a i dalje s p r e m n a da učestvuje u kolektivnim akcijama dogovorenim s njom. koje bi imale
za cilj zaustavljanje dalje agresije i otklanjanje pojačane opasnosti od nove svetskc klanice. Sov-
jetska vlada je saglasna da hitno pristupi diskusiji sa d r u g i m d r ž a v a m a u Društvu n a r o d a ili van
njega, o praktičnim m e r a m a koje diktuju okolnostima«.
Trećeg septembra 1938. ponovljena je izjava Litvinova u Moskvi francus-
kom otpravniku poslova Pajou (Payeau), da je SSSR spreman da zajedno sa
Francuskom brani Cehoslovačku ako za to bude zamoljen.26
STAV K.PJ PREMA ANSLUSU
Aneksija Austrije u p o t p u n o s t i je izmenila strategijsku i političku situaciju u

c e n t r a l n o j i jugoistočnoj Evropi u korist Nemačke.
Živko Avramovski konstatuje:
»Anšlusom su k o n a č n o u n i š t e n i svi p r o j e k t i D u n a v s k e k o n f e d e r a c i j e i e k o n o m s k e uni-
je i k r a j Rimskih p r o t o k o l a (trougla: Italija - Austrija - M a đ a r s k a ) . Ali je n a j z n a č a j n i j e od sve-
ga: o g r o m n o p o j a č a n j e n e m a č k e s t r a t e g i j s k e pozicije: p o r e d z a o k r u ž e n j a č e h o s l o v a č k o g
p r o s t o r a , n j e n e granice na jugu d o b i l e su kao zaštitu veliku p r i r o d n u b a r i j e r u alpskih pla-
ninskih lanaca - a p r e m a J u g o i s t o k u o n a je dobila širok i o t v o r e n p r i s t u p u P a n o n s k u niziju,
a n a r o č i t o p r e m a Z a g r e b u . B e o g r a d u i B u d i m p e š t i , glavnim c e n t r i m a D u n a v s k o g bazena.
Postavši n e p o s r e d n i sused Italije. Jugoslavije i M a đ a r s k e . N e m a č k a je d o b i l a velike moguć-
nosti da p r i m e n i politički pritisak na sve zemlje D u n a v s k o g bazena, gde je već n j e n p r i v r e d n i
u t i c a j bio d o m i n a n t a n Time su s t v o r e n e nove, velike m o g u ć n o s t i za j a č a n j e fašističkih i na-
cističkih s t r u j a u svima P o d u n a v s k i m z e m l j a m a , kao i n o v o o h r a b r e n j e za p o d s t i c a j revizio-
nističkih težnji u M a đ a r s k o j i B u g a r s k o j koje su sa n e s k r i v e n i m s i m p a t i j a m a pozdravile
anšlus«. 3 7
Kako je prav ilno p r o c e n j e n a situacija i predviđeni događaji koji će nastu-
piti vidi se iz Proglasa CK KPJ od marta 1938. narodima Jugoslavije (koji je Tito
napisao u Parizu) povodom anšlusa Austrije, u kojem se najenergičnije protes-
tuje i protiv anšlusa i protiv stava jugoslavenske vlade. U n j e m u se, između os-
talog, kaže:
»Hillerove m o t o r i z o v a n e fašističke h o r d e p i e g a z i š e m a l u Austriju i p o c j e p a š e svojim
b a j o n e t i m a sve m e đ u n a r o d n e u g o v o r e ko;i su osigurali nezavisnost te zemlje (N'emačko-
a u s t r i j s k i m u g o v o r o m od 11 jula I93e>. N e m a č k a je priznala Austriji p u n i s u v e r e n i t e t V
S P O U N O P O U T I C K A SITUACUA O D ANSLLSA D O MINHENSKOG SPORAZUMA GODINE 233
T ). Hitler i Musolini o s t v a r u i u vec svoju zavjeru p r o t u m i r a i s l o b o d e n a r o d a . Fašistički

razbojnici izazivaju rat radi p o d j e l e E v r o p e . O k u p a c i j o m Austrije Hitler je s t e g a o u klješta
b r a t s k u C e h o s l o v a t k u S a m o j e p i t a n j e d a n a kad c e nad n j e n i m m i r n i m s t a n o v n i š t v o m d a
z a b r u j e fašistički a v i o n i . . . H i t l e r o v e t r u p e su na granici Jugoslavije. Fašistička, p a n g e r m a n
ska i o s v a j a č k a N e m a č k a p o s t a j e p o g r a n i č n a d r ž a v a sa Jugoslavijom. Hitlerizam nije »pri-
jatelj i d o b r i susjed« već zakleti n e p r i j a t e l j s l o b o d e i nezavisnosti n a r o d a Jugoslavije . . Hit-
lerov i Musolinijev fašizam znači ral S l o b o d a i nezavisnost n a r o d a Jugoslavije, pa i sam ops-
tanak Jugoslavije ugroženi su .
Hitlerov agent S t o j a d i n o v i ć izdao je n a r o d n e i n t e r e s e , p o m a g a o je Hitlera da pre-
gazi Austriju i d o v e o ga na g r a n i c u Jugoslavije Vlada S t o j a d i n o v i ć a dala je ovu zločinačku
p o m o ć da bi sebi osigurala p o d r š k u o s o v i n e Berlin - Rim u b o r b i protiv n a r o d a . . .
S k r š i m o izdajničku vladu S t o j a d i n o v i ć a . . . S t v o r i m o vladu n a r o d n e sloge i od bra
ne...
Živio savez sa C e h o s l o v a ć k o m . F r a n c u s k o m i S o v j e t s k i m Savezom!
Živjela sloga i b r a t s t v o svih n a r o d a Jugoslavije! Za hljeb, m i r i slobodu!« 3 8
STAV ITALIJE PREMA ASM-LSI
O razgovoru sa grotom Canorn o političkoj situaciji u Ev ropi posle anšlusa.

jugoslovenski poslanik u Rimu poslao je predsedniku vlade Stojadinoviću sle-
deči izveštaj (u izvodu):
» . Po m o m e povratku iz Beograda, posetio sam Grofa Cana k o m e sam izručio Vase po-
zdrave Tom prilikom govorio sam mu o velikom u s p e h u talijanske izložbe kao i o razlici u ras-
položenju koje se za godinu d a n a izmenilo. blagodareći vašim nastojanjima, u prilog politike pri-
jatelistva sa Italijom... U daljem razgovoru, p o m e n u v š i Nemačku. s h o d n o vašim instrukcijama,
r e k a o sam Čanu da Vi ne vidite, b a r e m ne u sadašnjosti, neku opasnost od Nemačke. Vama je
Hitler izjavio da smatra našu granicu za svetu i da Vi držite da se zaista n e m a razloga sumniati
u iskrenost tih izjava. Dodao sam da mi kao i oni h o ć e m o da o d r ž a v a m o što bolje s u s e d n e pri-
jateljske o d n o s e sa N e m a č k o m te pri sadašnjim okolnostima ne želimo ništa uraditi što bi moglo
izazvati n e p o t r e b n e s u m n j e kod N e m a c a Hteo sam da nastavim i da mu j e d n o m više izrazim
svu vrednost koju p o l a ž e m o na saradnji i razvijanju prijateljskih veza sa Italijom. Međutim Grof
Cano p r e k i n u o je moje izlaganje rekavši, kao da ne pridaje t o m e neku osobitu vrednost, slična
uveravanja dobili su i oni iz Berlina i da je i njima Hitler izjavio da za njega pitanje južnog Tirola
ne postoji pa me zatim gotovo nervozno upitao .ali G. Stojadinović je valjda saglasan za učvršći-
vanje naših veza'.
Pošto Cano nije izgovorio reč savez ni p o m e n u o stvaranje novih obaveza i ograničio se. ba-
rem ovoga p u t a na ovoj n e o d r e đ e n o j formuli koja se može tumačiti na razne načine, odgovorio
sam potv r d n o sa jeste ne upuštajući se dal je. Grof Cano ovim kao u m i r e n i očigledno raspoložen
nastavio je rekavši da ce Italija nastaviti politiku osovine Rim - Berlin i da bi bilo a p s u r d n o ne
sprovoditi tu politiku dokle god se može sa j e d n i m džinom kao što je to d a n a s Nemačka, neza-
visno od toga. da li su Nemci kao narod n e k o m e simpatični ili ne. Pri svem t o m e treba zajedno
pratiti N e m a č k u iz bliza jer je n e m a č k a r u k a uvek teška. Cano mi je tom prilikom rekao da je
neinaćka m a n j i n a u Italiji od anšlusa podigla glavu i počela bivati nemirna. Dodao je da to nije
ni malo u vezi sa n e m a č k o m v lađom koja se drži vrlo k o r e k t n o i lojalno. Vlada talijanska, kazao
je Cano. to nece tipeti i obavestiće n e m a č k u vladu da je prisiljena p r e m a n e m a č k o j manjini da
p r e đ u z m e stroge m e r e
U pogledu Cehoslovačke, p o r e d onoga o č e m u sam vas t e l e g r a m o m izvestio, Cano mi je
kazao da je Bek Josel (Bei k poljski ministar inostranih poslova V.T.) stavio do znanja P a n / u
da i u slučaju da Nemačka n a p a d n e Francusku zbog držanja ove u pitanju Cehoslovačke. za Po-
ljsku to ne bi bio »ka/us lederis« (slučaj kada savez stupa na snagu. tj. kada ga t r e b a primeniti
- V T.) O v o m prilikom Grof Cano poverio mi. ili bolje rečeno, izgleda mi da se izrekao, da misli
da ce u t r e n u t k u , kada Nemačka b u d e pristupila rešenju pitanja Cehoslovačke, Poljska ne s a m o
što nece ostati neutralna vec će napasti Cehoslovačku. da zauzme krajeve sa poljskom m a n j i n o m
i u isto v r e m e sjedini svoju granicu sa Mađai ^koin. Sto se tiče Mađarske, ona n e c e ništa predu-
zimati dok se sve ne svrsi da jx>sle zauzme oblast gde živi mađarski živali. C a n o je primelio da
je i bolje da se to pitanje jednom resi jer ce b a r e m na taj način biti zadovoljena Mađarska. Pošto
je to r e k a o C a n o me je naročito zamolio da ništa p i s m e n o ne javliam jer ovo ne s m e a p s o l u t n o
niko da zna pa m Nemci, jer oni izgleda da bi želeli da Poljska ima zajedničku granicu sa Ma-
đarskom.
Na kraju treba istaci da je posle anšlusa kod Talijana nastupila bojazan od N e m a č k e i stvo-
rilo se uverenje da postoji opasnost od nadiranja n e m a č k o g na j a d r a n s k o m o r e Dosadašnje iz-
jave sa n e m a č k e s t r a n e o nepovredivosti talijanske granice nisu uspele da o s p o k o j e talijansko
javrio mišljenje Možda ce to uspeti da učini Hitler prilikom njegovog dolaska u Rim. U vezi sa
lim savez sa n a š o m zemljom želi se ovde ne samo radi eventualne zajedničke o d b r a n e nego i
kao garanciju da se Jugoslavija nece eventualno vezivati sa Nemačkom. Treba predvideti da će
se talijanska nastojavanja sve više kretati u tom pravcu i da radi toga naš položaj može postati
sve delikatniji. Ovo naročito a k o bi se dogodilo da politika Osovine Rim - Berlin d o đ e u krizu.
Svakojako u o v o m pogledu ne mogu se činiti još prognoze dok se ne vidi rezultat Hitlerove po-
sete Italiji Za sada se s a m o može konstatovati da su Nemci posle anšlusa u talijanskoi javnosti
postali nepopularni i da bi doček Hitlera bio leden kada ne bi Musolini. blagodareci svom og-
r o m n o m autoritetu, izdao n a r e đ e n j a k o j a c e biu izvršena, da se Vodi Rajha prirede manifestacije
simpatija. Od potpisa s p o r a z u m a sa Londonom. Engleska je počela postajati p o n o v o simpatična
kod talijanske javnosti Posle potpisa s p o r a z u m a prilikom izlaska iz Palačo Kiđi. engleskom am
b a s a d o r u o k u p l j e n je svet priredio manifestacije simpatija i od abistnske krize ovo je pn i put
da su se na ulicama Rima čuli uzvici »Živela Engleska«.. .o58-1
Jugoslovenski poslanik u Rimu obavestio je 29. maja J938. godine Stojadi-
novića da mu je Hitler rekao: »Hrvati ne mogu sada ništa da učine«, a Ćano je
- kad mu je jugoslovenski poslanik p o m e n u o revizionistićke planove mađar-
skih nacional-socijalista, koji izgleda teže da se Mađarska n e k a k o sjedini sa
N e m a č k o m da bi mogla ostvariti svoje revizionistićke težnje - o d g o v o r i o da
ti planovi ne odgovaraju politici koju s p r o v o d e nemaćki odgovorni faktori.
Još je d o d a o da treba na poverljiv način da obavesti Stojadinovića d a j e Hitler
bio rekao da je stara Austrija propala, j e r se bila uputila na J a d r a n i Sredo-
z e m n o more. Zato on neće da učini istu grešku i da d a n a s N e m a č k a n e m a ni-
kakvih težnji na J a d r a n s k o i S r e d o z e m n o more. Njene aspiracije u p u ć e n e su
ka Baltičkom m o r u i Istoku, o d n o s n o ka Rusiji - kako je to Cano potvrdio. 3 9
Pošto je znao da je prisajedinjenje Austrije izazvalo nepoverenje Italije prema
Nemačkoj, Stojadinović je težio da se približi Italiji. Zato je u junu 1938. posetio
grofa Ćana u Veneciji i obavestio ga da ni u predstojećoj ćehoslovaćkoj krizi Ju-
goslavija neće intervenisati ako Mađarska ne bi bila inicijator napada, a da bi
u protivnom - i p r e k o svoje volje - bila p r i m o r a n a da izvrši svoju obavezu
p r e m a Maloj Antanti. Zadovoljio se Canovom izjavom da sa m a đ a r s k e s t r a n e
neće doći do takvog napada. Svi italijanski listovi pozdravljali su ovu posetu,
a »II Telegrafo« - spoljnopolitićki organ italijanskog Ministarstva inostranih
poslova - naglašavao je da je prijateljstvo Jugoslavije i Italije d a n a s osnovni
f a k t o r e v r o p s k e politike. .. Svi Italijani su radosni da mogu pozdraviti u svo-
joj zemlji čuvenog državnika koji čvrstom r u k o m uprav lja s u d b i n o m s u s e d n e
zemlje. 4 0
Pošto je Jugoslavija a n š l u s o m dobila Nemačku za suseda, o n a bi, po Ca-
n o v o m mišljen ju 1938. godine, trebalo da traži vojni savez sa Italijom da bi po-
pravila ravnotežu snaga. Ona bi mogla dobiti vojni savez a k o bi pristala da Ita-
lija a p s o r b u j e Albaniju. Za uspeh ovog projekta bitno je da se Jugoslavija ne
protivi ili da u n j e m u ne učestvuje. On m o r a vezati Jugoslaviju za Italiju voj-
nički i politički, tako da bi bila » p r i m o r a n a da sa s i m p a t i j a m a gleda na ita-
lijanski smeli korak« kad italijanske t r u p e u m a r š i r a j u u Tiranu. Kao ustupak
Jugoslaviji, Italija bi zaustavila sve iredentističke pokrete albanske manjine u Ju-
goslaviji 41
To p o t v r đ u j e i dr Zivko Avramovski u svom delu Balkanske zemlje i velike
sile 1935-1937, Beograd, 1968, str. 214. Naime, da bi obezbedila predstojeću oku-
paciju Albanije, i Italija je težila da učvrsti veze s Beogradom, kako bi u tom slu-
čaju prikazala »lepo lice u ružnoj stvari«, a u tome su joj nemaćki pritisak na Bre-
neru i Karavankama i aktivnost nemačke manjine u Jugoslaviji svakako išli na
ruku.
C LA NIC h MALE ANTANTE PREMA ( EHOSLOVACKOM PiTANJL
Anšlus i otvoreno pitanje Cehoslovačke izazvali su reperkusije i na odnose čla-

nica Male Antante prema Cehoslovačkoj i Mađarskoj. Na pitan je senatora G. An-
delinovića 16. marta 1938: » . . . koje garantije ima da nemački Rajh neće dirati
u granice naše saveznice Cehoslovačke Republike i kakav stav u t o m e slučaju
zauzima vlada Kraljevina Jugoslavije?«. Stojadinović je odgovorio: » . . . imam
izveštaj d a j e ovih dana Nemačka dala p o t r e b n e izjave koje su delovale veoma
umirujuće i povoljno na čehoslovaćku vladu. Sto se pak tiče naših obaveza
u pogledu Cehoslovačke Republike, one su precizno utvrđene m e đ u s o b n i m
obavezama u okviru Male Antante, a koje će obaveze naša vlada respektova-
ti.. .« 42
Sredinom avgusta 1938. dupisnik Centralnog presbiroa izvestio je o ne-
povoljnom pisanju jednog dela r u m u n s k e š t a m p e o Jugoslaviji i politici Sto-
jadinovićeve vlade, naročito zbog sklapanja pakta o prijateljstvu sa Bugar-
skom i Italijom i uverenja da ce Jugoslavija na svoju ruku pristupiti sređiva-
nju odnosa i sa Mađarskom, a i zbog pitanja r u m u n s k e manjine. 4 3
Na sastanku ministara inostranih poslova članica Male Antante, 21. i 22. av-
gusta 1938. na Bledu. Stojadinović je skrenuo pažnju na promenjeni ton nemač-
kog poslanika (u Beogradu - V. T.) koji je govorio i o mogućnosti oružanog su-
koba, ako se sudetski zahtevi ne ispune. Rumunski ministar inostranih poslova
Komnen (Comnen Nicolae) je izjavio da je i nemaćki poslanik u Bukureštu
govorio u istom tonu. Cehoslovaćki ministar inostranih poslova Krofta (Krof-
ta Kamil) je, uglavnom, rekao da se ne mogu dati teritorijalne granice Nem-
cima, da neutralnost ne znači ništa, da je rat neizbežan ako Francuska i En-
gleska ne budu energične, da su Sovjeti izjavili da će ispuniti svoje obaveze
p r e m a Cehoslov ačkoj ako ih ispuni Francuska, koja je takođe obećala da će
ispuniti svoje obaveze, i da će se Ćehoslovačka u svakom slučaju braniti.
Komnen je d o d a o da ne postoji nikakav sporazum između Rumunije i Sovjeta
o prelasku ruskih trupa preko Rumunije, a Stojadinović je uveravao Kroftu
da prema Mađarskoj i dalje važe obaveze jugoslovenske vlade. 44
Krofta je izjav io da Poljaci prebacuju Česima za komunizam, što je netač-
no. Oni govore o podeli Cehoslovačke, jer se ne može dozvoliti da se na račun
Cehoslovačke proširi samo Nemačka, već i Poljska i Mađarska. 4 5
Stojadinović je 27. septembra 1938, tj. neposredno pred konferenciju u Min-
henu, dao instrukcije jugoslovenskom poslaniku u Rimu da upozna Cana sa sta-
vovima jugoslovenske vlade prema Italiji, Albaniji, sudetskom pitanju i čehos-
lovačka-mađarskom sporu i da Cano nastoji da predsednik mađarske vlade ili
mađarski ministar inostranih poslova, slično Hitleru, izjave da smatraju gra-
nice Mađarske prema Jugoslaviji i Rumuniji kao definitivne 4 6
Po pitanju da li ili ne da se pomogne Ćehoslovačka. knez Pavle je bio zabri-
nut i pesimističan u pogledu razvoja događaja. Pitao se šta bi Jugoslavi ja mogla
učiniti da p o m o g n e Česima - kad nemačka vojska kontroliše prilaz Jugosla-
viji i kad italijanska vojska i mornarica može da blokira Jugoslaviju od Ot-
rantskog moreuza do Ljubljanskog prolaza. Jugoslavija bi mogla mobilisati,
ali ne bi mogla pomoći Čehe, ako ne bi mogla računati na p o m o ć Engleza i
Francuza i na neutralnost Italije. 47
Ako Cesi ne bi mogli dobiti nikakvu pomoć od jugoslovenske vlade, sem
pod okolnostima predvidenim u paktu Male Antante, Nemci ni Mađari ne bi
mogli dobiti obećanje neutralnosti od strane Jugoslavije. Mađari bi za neut-
ralnost Jugoslavije priznali današnju mađarsko-jugoslovensku granicu kao
definitivnu, ali Stojadinović nije hteo da obeća neutralnost zato što je smat-
rao d a j e granica obezbeđena i da bi ga pregovori sa Mađarskom o graničnom
pitanju doveli do s u k o b a sa dve druge države Male Antante - R u m u n i j o m i
Cehoslovaćkom. 4 8
Zbog sve teže češke krize trebalo je naći način da se Mađarska i Ćehos-
lovačka sporazumeju u okviru Male Antante i tako otkloni s u k o b u koji bi i
Jugoslavija sigurno bila uvučena.Stojadinović je na sastanku Saveta Male An-
tante na Bledu, 21. avgusta 1938, našao rešenje: u zamenu za pravo da drži
veću vojsku nego što joj je d o p u š t e n o Trijanonskim ugovorom, Mađarska je
obećala da će se uzdržati od u p o t r e b e sile protiv Jugoslavije, R u m u n i j e i Ce-
hoslovačke. 4 9
U pogledu manjina. Mađarska, s jedne, i Jugoslavija i Rumunija, s druge
strane, pristale su da to pitanje o b u h v a t e jednim protokolom, a Cesi su se us-
protivili kad su im Mađari tražili da priznaju m a đ a r s k u m a n j i n u u Cehoslo-
vačkoj, odbijajući da priznaju ćehoslovaćku manjinu u Mađarskoj. Zato je Sa-
vet p r e p o r u č i o da ove dve države nastave pregovore da bi se nagodile, ali se
to pokazalo nemogućim. 5 0
Iako nemaćki zahtevi za Sudetsku oblast nisu ugrožavali jugoslovenske
interese, za Jugoslaviju je i dalje postojala opasnost od Mađarske, čak i ako
bi Mađarska tražila plebiscit, jer jugoslovensko javno m n e n j e to ne bi prihva-
tilo. A ako bi Mađari tražili s a m o m a đ a r s k a pogranična područja u okv iru no-
vih nemaćkih poseda Jugoslavija se ne bi protivila, ali bi bila zabrinuta ako
bi Mađari potegnuli svoja istorijska prava na n e m a đ a r s k o p o d r u č j e Cehoslo-
vačke. 5 '
Pošto Stojadinović nije isključivao mogućnost češko-mađarskog sukoba,
on se i posle hitne Cemberlenove (Chemberlain Neville) posete Berhtesgade-
nu 15. s e p t e m b r a 1938, pitao da li je Pakt Male Antante sposoban za život. Po-
što je Mađarska mobilisala, pitao se da li Mađarska i dalje priznaje mađarsko-
jugoslovensku granicu, iako se n a d a o da bi Italijani obuzdali Mađarsku, ipak
se složio sa svojim ministrom vojske i m o r n a r i c e da Jugoslavija izvrši delimić-
no mobilizaciju. 5 2
Ako bi Mađarska napala Ćehoslovaćku, o n d a bi Jugoslavija i Rumunija
morale ići u ral ili izdati svoje potpise na Paktu Male Antante. a to je trebalo
izbeći. Komnen je preporučio Stojadinoviću da zajednički preduzmu korake
da spreće mađarski p r o d o r u Slovačku i »Podkarpatsku Rusiju«; on je od Sto-
jadinovića tražio da od Geringa zahteva da se usprotivi ideji zajedničke po-
ljsko-mađarske granice i oružanoj intervenciji Mađarske u Cehoslovačkoj. što
je Stojadinović prihvatio i u tom smislu uputio telegram Cincar-Markoviću
u Berlin. Stojadinović je p r e p o r u č i o Komnenu da Jugoslav ija i Rumunija po-
lako istupe i protestuju protiv eventualne akcije Mađarske protiv Cehoslo-
vačke i uzimanja »Podkarpatske Rusije«, ali je Komnen s m a t r a o da n e m a ni-
kakvog smisla da Rumunija i Jugoslavija proširuju svoje postojeće obaveze
prema Česima i da je najbolje sačekati odluke Pariza i Londona, da Jugosla-
vija i R u m u n i j a m o r a j u ostati n e u t r a l n e a k o rat izbije dok ne vide ko će po-
bediti i ko je vol jan da im pruži vojnu, finansijsku i industrijsku p o m o ć . 6 3
Stojadinović je 27. s e p t e m b r a 1938, tj. uoči Minhenskog s p o r a z u m a , d a o
jugoslovenskom poslaniku u Rimu instrukcije da u p o z n a Ćana o stalnosti ju-
goslovenske politike p r e m a Italiji, o tome da Jugoslavija posmatra pitanje Su-
detskih Nemaca slično pitanju anšlusa Austrije Nemačkoj, ali da je uznemi-
ravaju sasvim n e o p r a v d a n e pretenzije M a đ a r s k e na Slovačku, pa zato želi da
Ćano interveniše da M a đ a r s k a time ne bi dovela Jugoslaviju u nezgodan po-
ložaj - da ide u rat koji ne želi ili da ne ispuni svoje obaveze iz Pakta Male An-
tante (samo jedan dan pre toga Centralni p r e s b i r o je n a r e d i o da se zapleni
»Jugoslovenski list« od 26. s e p t e m b r a zbog vesti na 2. strani pod naslovom
'Mala Amanta vjerna svojim obavezama«), zato što se to ne sme pisati, a 22.
s e p t e m b r a je d a o instrukcije štampi da se »ne s m e pisati ništa protiv Nemač-
ke i Italije i kritikovati njihovu sadašnju politiku«. 5 4
Uoči sastanka u Minhenu (München), sa b r i t a n s k e s t r a n e nudili su Hit-
leru celi Jugoistok Evrope i Podunavlja, s a m o da ne r a t u j e i ne n a t e r a svet u
rat, a H e n d e r s o n ( a m b a s a d o r V. Britanije u Berlinu) je » s m a t r a o da je šteta
da zbog Slovena d o đ e do s u k o b a m e đ u G e r m a n i m a u interesu boljševiz-
ma«. 5 5
Koncepcija »Klivlendskog kruga« (politički salon ledi Astor - gde su se
uoči drugog svetskog rata okupljali n a j r e a k c i o n a r n i j i e l e m e n t i Konzervativ-
ne partije i l o n d o n s k o g društva: Makdonald (Mac Donald A.H.H.), Cember-
len. Baldvin (Baldwin Stanley), Halifaks (Halifax viscount E d w a r d Wood) i
dr. i gde su se rešavala najvažnija državna pitanja V. Britanije) bila je da se
stišavanjem Hitlera i Musolinija osigura z a p a d n a bezbednost i u s m e r i nacis-
tička agresija p r e m a Istoku, tj. p r e m a SSSR-u. A to su potvrdili događaji koji
su usledili n e m a č k o m agresijom na Austriju, Ćehoslovaćku, Danzig (Gdanjsk)
i Poljsku 1939. godine. Ta Klivlendska grupa je određivala i trasirala osnovnu
liniju zvanične politike b r i t a n s k e vlade. 5 6
Isak Dojćer (Deutscher Isaac) u svom delu Staljin, pored ostalog, istakao
je: »Staljin je uoči M i n h e n s k e krize (preko Litvinova) saopštio Daladjeu (Da-
ladier E d o u a r d ) da je Rusija s p r e m n a ući u rat radi o d b r a n e Cehoslovačke.
ali s a m o pod uslovom da F r a n c u s k a ispuni svoju obavezu«. No, F r a n c u s k a je
javno pogazila Pakt sa Rusijom. Poljska i r u m u n s k a vlada su se e n e r g i č n o sup-
rotstavile prolazu ruskih t r u p a p r e k o njihovih teritorija. 5 7
c) P O S L E M I N H E N S K O G SPORAZUMA DO IZBIJANJA DRUGOG

S V E T S K O G RATA 1939. G O D I N E
Drugi veliki Hitlerov uspeh dogodio se 29/30. septembra 1938. u Minhenu kada
je na konferenciji, kojoj su prisustvovali Hitler, Musolini, Cemberlen i Daladje
(Daladier Edouard), žrtvovana Ćehoslovačka i kada su Hitleru date odrešene
ruke da radi iako reći šta hoće, posebno prema Istoku i Jugoistoku Evrope. Pre-
ma o d l u k a m a ove k o n f e r e n c i j e , ćehoslovačka vlada je bila p r i n u đ e n a da u
roku od 10 dana evakuiše i p r e d a N e m c i m a S u d e t s k u oblast. Tako su V. Bri-
tanija, F r a n c u s k a i Italija p o m o g l e da se Sudeti, ta »čvrsta tevtonska manji-
na«, o s l o b o d e od jarma »slovenske središne vlasti u Pragu«. 5 8 To je bila pri-
r o d n a posledica ranije f r a n c u s k e i b r i t a n s k e politike p o p u š t a n j a N e m a č k o j i
Italiji, u Španiji i Etiopiji i nemoći Francuske da se suprotstavi Hitlerovom
izazovu. S druge sirane, Sovjetski Savez je pokušavao da se udruženim sna-
gama brani Ćehoslovačka, ali su ti pokušaji propali zbog kapitulantskog dr-
žanja vlada V. Britanije. Francuske, Poljske i Rumunije koje su htele mir po
svaku cenu i nisu želele rat sa Hitlerom. Zbog toga je Sovjetski Savez m o r a o
preduzimali diplomatske i o d b r a m b e n e mere da bi otklonio opasnost koja
mu je pretila od tako agresivne n e m a č k e i perfidne anglo-francuske politike,
tim pre što ni on nije bio dovoljno spreman da se uspešno u tom trenutku
suprotstavi eventualnoj vojnoj agresiji. Ovo tim pre što su odluke »Minhena«
pozdravile Mađarska i Bugarska, dok su članice Balkanskog pakta zauzele
stav iščekivanja, u stvari su ih p r e ć u t n o odobravale, a k o n k r e t n o ništa nisu
preduzele da se ne bi zamerile nacističkoj Nemačkoj.
U toku čehoslovačke krize Sovjetski Savez je izražavao spremnost da oruž-
jem brani ćehoslovaćku nezavisnost i integritet. Ali, to je već bilo dovoljno da
se zapadne sile postaraju da do toga ne dođe. Jer sovjetska p o m o ć Cehoslo-
vačkoj značila bi uvlačenje Sovjetskog Saveza u Ev ropu, a one su tada sve či-
nile da ga od Evrope ograde. Sovjetski Savez uopšte nije bio pozvan na Min-
hensku konferenciju, m a d a je i on bio saveznik Cehoslovačke, kao što, uos-
talom, nije pozvana ni Ćehoslovačka. To je bio pazar između zapadnih sila i
Hitlera, jer nisu dozvoljavale da se u to mešaju oni na či ju se štetu taj račun
pravi«. 5 9
RAZBIJANJE MALE ANTANTE I MUSOUNUEV PLAN

O ANEKSIJI ALBANIJE
Tzv. »Minhenski sporazum«, odnosno diplomatska kapitulacija V. Britanije i

Francuske, imao je dalekosežne, upravo katastrofalne posledice po Jugoslaviju,
jer je razbio Malu Antantu i sasvim poremetio odnos snaga i dotadašnju ravno-
težu u Evropi u korist Nemačke, Italije i revanšističkih snaga. Staviše. Stojadi-
nović je izrazio svoje »bezgranično divljenje« zbog Hitlerovog uspešnog širenja
Rajha. S toga nije čudo što su zbog takve spoljne politike Stojadinovićeve vlade,
sednice Male Antante samo s vremena na vreme održavane do sloma Cehoslo-
vačke 1938. godine. Na poslednjoj Konferenciji na Bledu, u avgustu 1938, čla-
nice Male Antante su se sporazumele da se Mađarskoj da ravnopravnost u na-
oružanju, uz obećanje da će voditi miroljubivu politiku. Kada je nastupila su-
detska kriza, Jugoslavija i Rumunija su. u skladu sa svojim obavezama, i pored
prećutnog Stojadinovićevog otpora, ipak upozorile Mađarsku da ne n a p a d a
Ćehoslovaćku. Međutim, propašću Cehoslovačke u prolece 1939. propala je
i Mala Antanta. Ostala je f o r m a l n o na snazi s a m o bilateralna Konvencija iz-
među Rumunije i Jugoslavije, i to do 30. avgusta 1940. kada je teritorijalni
spor između Rumunije i Mađarske rešen Drugom bečkom arbitražom. Tako
je bio ostvaren p r o d o r fašističke Nemačke u Podunavlje, a time je k o n a č n o
likvidirana i Mala Antanta.
Na slabljenje Male Antante prvenstveno je uticala kapitulantska politika za-
padnih sila koje su davale punu podršku Hitlerovoj ekspanzionističkoj politici
prema Istoku, naročito prema Sovjetskom Savezu Sem toga, m e đ u članicama
Male Antante nije bilo jedinstva, i pored rastuće fašističke opasnosti, m a d a
je njihovim n a r o d i m a tada jedina nada bila oslonac na SSSR. Nažalost, čla-
nice Male Antante, u svojoj kratkovidnoj politici, vezane klasnim interesima
za zapadne kapititalističke države, u stvari su doprinele njenoj likvidaciji. 60
Pošto je Jugoslavija posle anšlusa dobila N e m a č k u za suseda, Cano je u
maju s m a t r a o da ce nastojati da sklopi vojni savez s Jugoslavijom da bi uspos-
tavili p o r e m e ć e n u ravnotežu, a Italija bi ga prihvatila s a m o ako bi Jugoslavija
pristala da Italija proguta Albaniju. Zato je stvorio plan da vojno i politički
veže Jugoslaviju za Italiju tako da Jugosloveni budu »primorani da na talijan-
SKU igru gledaju blagonaklono« kad italijanske t r u p e udu u Tiranu. Za uzvrat,
Italija bi bila s p r e m n a da zabrani svaki albanski iredentistički pokret koji bi
bio u s m e r e n na a l b a n s k u m a n j i n u u Jugoslaviji. Kad je u junu privatno po-
setio Rim, Stojadinović je r e k a o Canu da je o d b i o p o n u d u Albanaca da sklope
pakt o prijateljstvu zato što priznaje jedinstven položaj Italije u Albaniji, pa
je uz to pozvao Ćana da poseti Jugoslaviju. Ćano je prihvatio poziv a k o to
Duće odobri. 6 0 "
Kad su Musolinijevi planovi za aneksiju Albanije sazreli, počeo je da ok-
leva, ali ne zbog reakcije Francuske, Engleske ili Grčke ili zbog obaveza iz
Beogradskog s p o r a z u m a iz 1937. za o č u v a n j e albanskog integriteta, niti zbog
eventualnog vojnog p r o t i v n a p a d a Jugoslavije, već zbog bojazni da ne izgubi
jugoslovensko prijateljstvo koje bi se o k r e n u l o N e m c i m a . Zato je osećao po-
trebu da sa Stojadinovićem p r o s t u d i r a pitanje n a k n a d e za Jugoslaviju »mož-
da na račun Grčke, tj. Soluna, 6 ' čime bi prvi put jedan osovinski partner pru-
žio Jugoslaviji mamac Soluna. Dok Ćano, za razliku od Musolinija, nikad nije
s u m n j a o u Stojadinovića, on je s u m n j a o u kneza Pavla, s m a t r a j u ć i da knez ne
deli Stojadinovićevo mišljenje. Iako je video da u to v r e m e nije m o g u ć e pri-
vesti Jugoslaviju u njihov tabor, Ćano nikad nije imao razloga da s u m n j a u
Stojadinovićevu solidarnost sa Osovinom. 6 2
Jugoslovenski poslanik u Rimu je 4. o k t o b r a 1938 - n e p o s r e d n o posle
Konferencije u Minhenu - obavestio p r e d s e d n i k a jugoslovenske vlade da
Ćano n e m a ništa protiv utvrđivanja jugoslovenske granice, da se zahvaljuje
na obaveštenju o p o s t u p k u jugoslovenskog poslanika u Tirani, jer Albanci ne
govore uvek istinu; da je pitanje Sudetskih N e m a c a i Tješina već r e š e n o (na
ultimativan zahtev poljske vlade Ćehoslovačka je 2. o k t o b r a 1938. m o r a l a us-
tupiti Poljskoj teritoriju sreza pograničnog grada Tješina (Ćeš. Tešin, poljski
Cieszyn) - videti prim. 7. dok. br. 21, AR 1941, ZD, I, str. 61); da pretenzije Ma-
đ a r s k e nisu upravljene na Slovačku, da bi se Slovačka mogla priključiti Ma-
đ a r s k o j s a m o ako bi se plebiscitom za to izjasnila, u šta on ne veruje, i da su
uzbunu o k o Slovačke, iz straha, izazvali Rumuni, m a d a mu je i jugoslovenski
poslanik saopštio Stojadinovićevo mišljenje da su n e o p r a v d a n e m a đ a r s k e
pretenzije na Slovačku, j e r bi mogle srušiti princip ravnoteže na Dunavu i do-
vesti Jugoslaviju u nezgodnu situaciju da stupi u rat ili da ne ispuni obaveze
iz Pakta Male Antante. Sto se tiče izjave Mađarske u pogledu njenih granica
p r e m a Jugoslaviji i Rumuniji, Ćano s m a t r a da se ni j e d n a m a đ a r s k a vlada ne
bi usudila da da sličnu izjavu. Ona bi možda mogla dati takvu izjavu u pogledu
granice p r e m a Jugoslaviji, gde m a đ a r s k e revandikacije nisu velike, a nikako
za granicu p r e m a Rumuniji. Italija s m a t r a da se m a đ a r s k e revandikacije na
neki način imaju zadovoljiti i da će ona podržavati Mađarsku u lom smislu
(spor između M a đ a r s k e i R u m u n i j e rešen je tzv. Drugom b e č k o m a r b i t r a ž o m ,
uz p o s r e d o v a n j e N e m a č k e i Italije, 30. avgusta 1940, kada je R u m u n i j a m o r a l a
ustupiti dve trećine Transilvanije - videti AR 1941, ZD, I, dok. 266, str. 775,
prim. 2). On želi da zbliži M a đ a r s k u i Jugoslaviju i da se ostvari sistem u koji
bi ušli: Varšava, Pešta (Budapest), Beograd i Sofija. Najzad, pošto se status Ce-
hoslovačke p o t p u n o izmenio, obaveze Male Antante p o t p u n o o t p a d a j u , s a m o
se postavlja pitanje da li će se države Male Antante izjasniti da su o s l o b o đ e n e
obaveza iz ovog Pakta, ili će velike sile to konstatovati, ili će Češka izjaviti da
se s m a t r a o s l o b o đ e n a obaveza. Oćigledno, Ćano je želeo da se Jugoslavija ne
vezuje sa R u m u n i j o m u o d n o s u na Mađarsku, j e r bi to išlo protiv politike Ita-
lije u S r e d n j o j Evropi. 6 3
Nemaćki poslanik u Beogradu Heren, u razgovoru sa S t o j a d i n o v i ć e m 22.
n o v e m b r a 1938. g o d i n e r e k a o je da r u m u n s k i kralj Karol (Carol II Hohenzo-
lern - Sigmaringen) svakako neće biti m n o g o zadovoljan p i s a n j e m f r a n c u s k e
š t a m p e koja ga proglašava š a m p i o n o m u stvaranju j e d n o g b l o k a država pro-
tiv Nemačke. Stojadinović mu je odgovorio da s u m n j a da će Karol povesti
takvu politiku n a r o č i t o posle saveta koji je d o b i o od kneza Pavla p r i l i k o m
susreta u Bukureštu (Bucure^ti) 5. novembra. Posle toga, Heren je izjavio da
Mala Antanta više ne postoji, a Stojadinović je na to odgovorio da bi se prav-
nički moglo braniti gledište da posle M i n h e n a Mala Antanta ne postoji, ali da
iz obzira p r e m a Cehoslovačkoj Jugoslavija nije htela da r a z m a t r a i p o k r e ć e
to pitanje. No, danas, kad Ćehoslovačka plovi n e m a č k i m v o d a m a , m o ž d a se
može pomišljati i na to da Malu Antantu ne bi t r e b a l o sasvim uništiti. H e r e n
je r e k a o da na to nije mislio i zapitao: kakva će spoljna politika R u m u n i j e biti
p r e m a Nemačkoj?, dodajući: »Ako R u m u n i j a b u d e zadocnila da se o p r e d e l i . . .
o n d a bi N e m a č k a d r u g i m o č i m a gledala i na m a đ a r s k e težnje p r e m a Rumu-
niji« 6 4
Jugoslovenski poslanik Purić u Parizu prezrivo je motrio držanje Francuza
i Engleza u češkoj krizi. Posle Minhena više nije bilo p o š t o v a n j a ugovora, is-
p u n j a v a n j a obaveza i m o r a l n e p o t r e b e održavanja reći. On je u M i n h e n s k o m
s p o r a z u m u video m o r a l n i pad čovečanstva i sa ironijom i c i n i z m o m pisao
Stojadinoviću: »Ako C e m b e r l e n produži kao što ćini doći ć e m o u j e d n o d o b a
kad se rat u o p š t e neće voditi, j e r on n a m e r a v a da reši pitanje kolonija, Španije
i Sredozemlja politikom ustupanja (Hitleru), tako da ih ovaj ne bi m o r a o
sam uzimati«. Poljski mir zavisio je jedino od n e m a č k e d o b r e volje, i Poljska
ce »neizbežno p r e t r p e t i sudbinu Cehoslovačke«. Iz ćeške krize Purić je izvu-
kao p o u k u da se Jugoslavija ne s m e vezati ma za koju silu. veliku ili malu,
nego ako može da spreći n e k u državu da p o s t a n e saveznica n e k e p r e m a Ju-
goslaviji neprijateljske sile. Zato Jugoslovenska vlada treba da razvije svoju
ratnu industriju i da asimiluje svoje nezgodne n a c i o n a l n e n a n j i n e bez nasi-
lja. 65
STAV GENERALA SIMOVICA 1 CK KPJ PREMA MINHENSKOM SPORAZUMU
Načelnik jugoslavenskog Glavnog generalštaba general Dušan Simović u svojim

Memoarima kaže: Ova situacija (misli na v e o m a tešku situaciju Jugoslavije
- prim V. T.) bila je naročito p o g o r š a n a posle Minhena, kada je Ćehoslovačka
lišena m o g u ć n o s t i o d b r a n e p r e m a Nemačkoj, i posle razbijanja Male Antante.
Ovo se desilo baš u v r e m e n u kad sam d o š a o na položaj načelnika glavnog Ge-
neralštaba. Ta n o v o s t v o r e n a politička i vojna situacija naše države n a m e t a l a
je n e m i n o v n o prelaz iz političke i strategijske ofanzive na n a š e m S e v e r n o m
f r o n t u ( p r e m a Mađarskoj) u političku i strategijsku defanzivu«, 6 6 pa je o d m a h
pristupio izradi novog ratnog plana (videti p o s e b a n odeljak Jugoslovenski rat-
ni planovi...)
U Rezoluciji CK KPJ od decembra 1938. godine, između ostalog, se kaže:
»Osvajanje Austrije po Hitleru, r a s k o m a d a n j e i u n i š t e n j e nezavisnosti C e h o s l o v a č k e
R e p u b l i k e s a m o je j e d n a e t a p a H i t l e r o v e N e m a č k e u n j e n o j e k s p a n z i j i na Jugoistok Evrope.
S t o j a d i n o v i č e v a vlada je o d o b r a v a l a Hitleru k a d a je fašistička N e m a č k a zauzela Aust-
riju i pojavila se n e p o s r e d n o na granici Jugoslavije. O n a je p o t k o p a l a i rastočila Malu An-
t a n t u i time p o m o g l a Hitleru da r a s k o m a d a C e h o s l o v a č k u i stvori n e p o s r e d n u o p a s n o s t za
sve b a l k a n s k e zemlje.
S v o j o m i z d a j n i č k o m p o l i t i k o m p r e m a saveznicima Jugoslavije S t o j a d i n o v i č e v a vlada
je izvršila težak zločin n a d n a r o d i m a Jugoslavije. N a r o d i Jugoslavije trebali bi p o s t a t i kao
sitniš za p o t k u s u r i v a n j e i z m e đ u N e m a č k e i Italije. Hitler i Musolini već h u š k a j u b u g a r s k e ,
a l b a n s k e i m a đ a r s k e r e a k c i o n a r n e e l e m e n t e protiv Jugoslavije, da bi je učinili lakšim ple-
n o m n e m a ć k i h i italijanskih f a š i s t a . . . « "
I pored žestokog otpora i mnogobrojnih demonstracija antifašističkih sna-
ga u našoj zemlji protiv nemačke okupacije Cehoslovačke, Stojadinovičeva vla-
da se solidarisala sa tim opasnim činom.
PREGOVORI C ANA I STOJADINOVIĆA O PODELI ALBANIJE.

PAD STOJADINOVICEVE VLADE
Početkom /939, kada su Stojadinovićevi dani već bili odbrojani, Cano je stigao
u Jugoslaviju da osigura Stojadinovićevu saradnju ili neintervenciju za svoj al-
banski projekt, a pre polaska za Beograd rekao je nemačkom ambasadoru u
Rimu Makenzenu (Mackensen Hans Georg von) d a j e prijateljski o d n o s sa Ju-
goslavijom temelj osovinske politike u Dunavskom basenu. Kad je primio
Cana na Bledu, Stojadinović mu je rekao da u spoljnoj politici želi da ostane
u dobrim o d n o s i m a sa N e m a č k o m i da u isto vreme traži sredstva za zaštitu
od Nemačke, a tu zaštitu može da da samo Italija. Cano mu je odgovorio da
će se čvrsto držati Beogradskog s p o r a z u m a i Osovine. On se usprotivio sva-
kom pokušaju da se zaokruži N e m a č k a - s e m ako sama Nemačka napusti po-
litiku Osovine i okrene se Jugu. U tom slučaju Jugoslavija i Italija našle bi se
zajedno. Ali veruje u Hitlerovu reć da n e m a bojazni od n e m a č k e ekspanzije
prema Sredozemlju. 6 8 Stojadinović je predlagao da uklone Zogua (Zogu Ah-
med) ili da podele Albaniju, a Ćano mu je iznosio koristi koje bi Jugoslavija
dobila kad bi Italija okupirala Albaniju: demilitarizacija albanske granice i
popravka u severnom delu, vojni savez s Italijom i obećanje Soluna kad god
ga Jugoslavija zaželi. No, Stojadinović nikad nije mogao dobiti jasnu ideju
koje bi delove Albanije okupirala Jugoslavija, a koje Italija. Ćano je kasnije pi-
sao da ie Stojadinović težio da Jugoslavija poveća svoju teritoriju i tražio od
njega da u razgovoru sa knezom Pavlom d o t a k n e pitanje Albanije, jer odnosi
p r e d s t d n i k a vlade i kneza Pavla nisu bili dobri. 8 9 Stojadinovićev i Canov pri-
kaz njihovog sastanka ne slažu se s a m o u pogledu najvažnijeg pitanja - podele
Albanije. Ćano je 8 meseci pre toga razmatrao plan podele koji bi dao Jugos-
laviji kontrolu celog Skadarskog jezera, deklaraciju o odricanju prava na
Kosovo i obećanje da demilitarizuje Albaniju. Detalje o akciji u Albaniji tre-
balo je da utvrde posebnim s p o r a z u m o m o p u n o m o ć e n i ministar Anfuso i
Stojadinovićev brat. Na kraju je Stojadinović obećao da će Jugoslavija istupiti
iz Društva naroda. 7 0
J a n u a r a 1939. Cano je u pregovorima sa Stojadinovićem postigao spora-
zum o podeli Albanije - da bi suzbio nemaćki uticaj. Kod Italijana je stalno
bio prisutan strah od n e m a č k o g uticaja na Balkanu, smatrajući d a j e pitanje
Albanije za Italiju »čisto p o r o d i č n o pitanje« (Ćano nem. a m b a s a d o r u Maken-
zenu 23. V 1938). No, kasnije Nemačka o d o b r a v a aneksiju Albanije od strane
Italije. U italijanskim strategijskim planovima bilo je predviđeno: »da Albanija
postane italijanska tvrđava koja će neumoljivo vladati Balkanom«, i mostobran
za dalje nadiranje u pravcu Vardarske doline i Solunskog zaliva«.
U tom cilju je već od 1939. iz Rima preduzeta velika p r o p a g a n d a (»ireden-
ta«) za priključenje Albaniji svih teritorija Grčke i Jugoslavije nastanjenih al-
banskim življem, a p o s e b n a akcija bila je preduzeta na Kosovu u cilju otcep-
ljenja od Jugoslavije, - u m o m e n t u neizbežne jugoslovenske krize. Musolini
je bio zadovoljan kad je čuo kakva je politika Jugoslavije p r e m a Nemačkoj.
a »oduševljen u pogledu Albanije«. 700
U svom izveštaju knezu Pavlu o razgovorima sa Ćanom Stojadinović je pro-
pustio da pomene ma kakve planove za podelu Albanije. Docnije, kad je Ćano
kod kneza Pavla p o k r e n u o pitanje Albanije i mogućnost teritorijalnih prome-
na, knez Pavle je rekao: »Mi već i m a m o tako mnogo Albanaca u našim gra-
nicama, i oni nam zadaju dosta muke, da ni malo ne želim da povećavam nji-
hov broj.« 7 ' U t o m e je Cano video povoljan znak za ostvarenje italijanskih am-
bicija.
Ćanove aluzije na sporazum o podeli Albanije razdražile su kneza Pavla.
Pošto je predsednik vlade Stojadinović propustio da konsultuje kabinet ili na-
mesništvo pre pravljenja sporazuma ove v rste koji bi Jugoslaviju čvrsto svrs-
tao. čak i bez pakta, u osovinski tabor, navelo je kneza Pavla d a j e došlo vreme
da otpusti Stojadinovića i on je m o r a o otići. Cano je verovao da su Nemci mo-
rali imati neku vezu sa Stojadinovićevim padom i da je to bio jedan antita-
lijanski manevar da se zaustavi širenje italijanskog uticaja m e đ u Hrvatima. 7 2
Posle Stojadinovićevog pada Musolini i Cano su se složili da ako novi pred-
sednik vlade Cvetković ne bi prihvatio Stojadinovićevu politiku, Italija će oku-
pirati Albaniju bez Jugoslavije i, ako treba, i protiv njene volje. Radeći brzo. da
bi sprečili novu jugoslovensku vladu da pojača veze sa d e m o k r a t i j a m a , odre-
dili su invaziju Albanije za Veliku Nedelju 1939. godine. 7 3
Potišten zbog nemaćkih uspeha u Austriji i Cehoslovačkoj, Musolini je do-
šao do zaključka da mora odložiti svoj projekt u Albaniji. Invazija bi mogla sru-
šiti jugoslovensko jedinstvo, što bi moglo dovesti do n e m a č k o g p r o t e k t o r a t a
nad Hrvatskom ili navesti Mačeka da proglasi nezavisnu Hrvatsku pod ne-
mačkom zaštitom, a Musolini ne bi t r p e o da se zastava sa kukastim krstom
leprša na Jadranu. Italija je mogla učiniti samo jednu stvar: energično i direkt-
no prikazati stvari Nemcima. Cano je otvoreno rekao nemačkom ambasadoru
u Rimu o zabrinutosti Italije zbog događaja u Hrvatskoj - rezolucije hrvatskih
poslanika, posete Pragu i Berlinu i uopšte političkog nemira. Italija smatra sta-
tus quo u Jugoslaviji osnovnim faktorom u održavanju mira i istočnoj Evropi.
Makenzen je protestovao protiv Ćanovih nagoveštaja, ponav ljajući da njegova
vlada n e m a nikakve želje da interveniše u Hrvatskoj. 7 4
Zbog svoje otvorene profašističke politike, nerešenog nacionalnog pita-
nja, pritiska britanske i francuske vlade, neslaganja kneza Pavla sa nekim as-
pektima njegove spoljne politike, naročito u pogledu Albanije i sklonosti da
uvuče Jugoslaviju u osovinski tabor i sve većeg nezadovoljstva naroda, Sto-
jadinović je posle ostavke 5 ministara 3/4. februara 1939. podneo ostavku. Iako
je verovao da će dobiti mandat za sastav nove vlade, ipak je novu vladu 5. feb-
ruara obrazovao njegov dotadašnji ministar Uragiša Cvetković. Međutim, knez
Pavle je posle uklanjanja Stojadinovića preko njegov ih naslednika - predsed-
nika vlade Cvetkovića i ministra inostranih poslova Cincar-Markovića, pro-
dužio dotadašnju jugoslovensku spol jnu politiku oslanjanja na Nemačku i Ita-
liju, uveravajući ih da je ova smena izvršena iz čisto unutrašnjih političkih
razloga. 76
DRAGISA CVETKOVIC NASTAVLJA STOJADINOVICEVI POLITIKI
Cvetković je uveravao Nemce da promena vlade ne znači pramenu u jugosloven-

skoj politici. On je ponovo potvrdio Herenu prijateljstvo Jugoslavije prema Ne-
mačkoj i izjavio da će i dalje raditi za bolje nemaćko-jugoslovenske odnose i da
će novi ministar inostranih poslova biti Aleksandar Cincar Marković, dota-
dašnji poslanik u Berlinu Međutim. Heren je žalio što je Stojadinović pao, jer
je u tome video kraj a u t o r i t a t i v n e vlade u Jugoslaviji. On je p r e d v i đ a o stva-
ranje d e m o k r a t s k e vlade u kojoj će Hrvati imati znatan uticaj zajedno sa »sr-
pskim levićarima«. Zato je s m a t r a o da bi bilo k o r i s n o za N e m a č k u »da obra-
đuju« Hrvate, j e r oni imaju tesne k u l t u r n e veze sa N e m a č k o m , a, sem toga,
bojao se italijanskog m e š a n j a u jugoslovenske poslove. 7 6
Nemaćki vojni ataše u Beogradu, u svom izveštaju od 9. marta 1939. godine,
povodom Stojadinovićevog pada, kaže da je knez Pavle svojim ličnim angažova-
njem prilikom postavljanja Nemačkoj naklonjenog ministra inostranih poslova
Cincar-Markovića i Italiji naklonjenog ministra vojnog Nedića vodio računa o
željama Osovine. Atašeje naglasio d a j e p r o m e n a v lade naišla na simpatije kod
zapadnih sila i ide u prilog njihovih ideoloških t e n d e n c i j a u zemlji, ali da je
knez Pavle lično zainteresovan za dobijanje kredita od 200 miliona RM za na-
oružanje od Nemačke. 7 7
MUSOL1NUEVA POLITIKA POSLE MINHENA

l PAD ITA IIJANSKIH FRLPA l ALBANIJU
Britansko Ministarstvo inostranih poslova je početkom marta 1939. godine sa-

znalo da Italijani planiraju da upadnu u Jugoslaviju, da bi uspostavili red izme-
đu Srba, Hrvala i Slovenaca, i da bi upad. koji bi bio praćen upadom u Albaniju,
imao da bude oko I. aprila. Ministar inostranih poslova Halifaks je 12. marta u
najvećoj tajnosti poslao ovu informaciju knezu Pavlu.78 Knez Pavle je primio
ovu vest sa zahvalnošću, ali je verovao da je zastarela, jer je baš primio telegram
od Musolinija koji ga je nagovarao da što pre sklopi sporazum sa Hrvatima. Ana-
lizirajući ovaj Musolinijev motiv, došao je do zaključka da Italijani traže pretekst
za okupaciju Slovenije kako bi sprećili nemaćki izlaz na Jadran Mislio je da je
Maček još lojalan dinastiji, ali da čini nemogućim svaki sporazum između Hr-
vata i vlade, uprkos najboljih napora Beograda da se s njim sporazume na ra-
zumnoj bazi.79
Halifaksova informacija knezu Pavlu bila je donekle taćna, jer je Ćano re-
kao jugoslov e n s k o m poslaniku u Rimu Hristiću da Italija ima s a m o mirotvor-
ne n a m e r e p r e m a Jugoslaviji, ali p r e m a Albaniji nije izrazio takve n a m e r e . Ita-
lijani ce u s k o r o udariti na Albaniju tek kad se u v e r e da se Beograd neće me-
šati Hristic je s a m o r e k a o da Italija ne bi smela da u p o t r e b i Albaniju kao bazu
za napad na Jugoslaviju. 8 0 Mada je Ćano zavaravao sve z a p a d n e sile p r i č a m a
o italijanskim d o b r i m n a m e r a m a p r e m a Albaniji, bilo mu je v e o m a teško da
ubedi Hristića o svojim d o b r i m n a m e r a m a p r e m a Jugoslaviji. Hristić je tražio
da Italija ne p r e d u z i m a nikakvu akciju pre no što obavesti Beograd i da iznad
svega ne d o v e d e u pitanje postojanje albanske države bar f o r m a l n o . Na to je
Ćano ispričao sve što îi Italijani preduzeli u Albaniji, i kakve planove imaju
za b u d u ć n o s t , sto je Hristic »primio sa o č e v i d n o m rezignacijom« i pri o d l a s k u
p r i m e t i o da će Zogu završiti na isti način kao i Beneš. 8 ' I pogodio je.
Pošto su Nemci ubrzo posle Minhena - 15. marta 1939 - upali u Češku i Mo-
ravsku i zauzeli Prag, a 17. marta proglasili Češko-moravski protektorat i o tome
obavestili sirane vlade, Musolini se uplašio da će Maček uz pomoć Nemaca ost-
variti svoj plan o autonomiji i nezavisnosti i time »oslabiti pozicije Italije na Jad-
ranu«. Međutim, Hitler ga je u b r z o u m i r i o u v e r a v a n j e m da Nemačka, tobože,
n e m a nikakvih ciljeva u Sredozemlju i da se nje ne tiče h r v a t s k o pitanje. 8 2
Tada je Musolini sve više pomišljao i na o k u p a c i j u Albanije, pa se sa Ćanom
dogovorio da akciju u Albaniji p r e d u z m u s a m o a k o sa B e o g r a d o m postignu
sporazum, na osnovu ispravke jugoslovenske granice, demilitarizacije albans-
ke granice, vojnog saveza i italijanske p o d r š k e jugoslovenskoj vladi u osvaja-
nju Soluna. Smatrali su da bez jugoslovenskog pristanka ne vredi zbog Alba-
nije »proigrati j e d n o takvo d r a g o c e n o prijateljstvo«. Međutim, kad se Muso-
lini uverio da će ga Hitler podržavati i da z a p a d n e sile i Jugoslavija neće ništa
preduzeti, on je posle pada Stojadinovića odlučio da u p a d n e u Albaniju i bez
pristanka Jugoslavije, čak i protiv njene volje, pa je 7. aprila 1939. godine na-
redio da italijanske t r u p e uđu u Albaniju. 8 3
I pored izvesnih vojničkih mera, preduzetih još za v r e m e Stojadinovića,
n a v o d n o za slučaj da u Albaniji d o đ e do p o b u n e protiv kralja Zogua, jugos-
lovenska vlada bila je s p r e m n a da prihvati o k u p a c i j u Albanije kao gotovu či-
njenicu To je bio Ćanov utisak iz razgovora s jugoslovenskim p o s l a n i k o m
Hristićem, j e r je 7. aprila 1939. Hristić s a m o pitao kakav je opseg o k u p a c i j e
i njenih ciljeva. Ćano se nije izjašnjavao u pogledu opsega albanskih granica
i podsetio je Hristića da su se Italijani iskrcali s a m o zato da učvrste red i mir,
a nije hteo da odgovori ni na to kakav bi stav zauzela italijanska vlada a k o bi
Jugosloveni odlučili da o k u p i r a j u izvesne tačke na jugoslovensko-albanskoj
granici, ali je izjavio da bi o tom pitanju r a d o raspravljao sa novim jugoslo-
venskim m i n i s t r o m inostranih poslova Cincar-Markovićem. Međutim, Ćano
se s p o r a z u m e v a o sa M a đ a r i m a da s p r e m e šest divizija da bi ih bacili na ju-
goslovensku granicu »da izvrše pritisak na Srbe.« 8 4
POLITIKA JUGOSLOVENSKE VLADE I STAV JAVNOSTI PREMA

OKUPACIJI ALBANUE
Jugoslovenska vlada je ovo pitanje rešavala od 7. do 10. aprila i d o n e l a o d l u k u

da se pojačaju garnizoni na a l b a n s k o j granici i da se Cincar-Marković sastane
sa Ćanom, da bi mu ovaj d a o o b j a š n j e n j e o akciji u Albaniji i o razgovoru sa
Hristićem. 8 5
V stvari, Cvetkovićeva vlada je agresiju protiv Albanije primila bez protesta
(iako je Italija time očigledno kršila o d r e d b e B e o g r a d s k o g s p o r a z u m a od 25.
m a r t a 1937), s a m o je tražila o b e ć a n j e da Italija neće ići dalje. Na toj osnovi
je 22. i 23. aprila došlo do s p o r a z u m a između grofa Ćana i Cincar-Markovića
u Veneciji. Tom prilikom je grof Ćano izjavio da Kosovo ne zanima Italiju,
iako je, u stvari, mislio da se m o r a živo pozabaviti tom oblašću, kao proble-
m o m koji će predstavljati »nož u p e r e n u kičmu Jugoslavije.« 8 6
S P O U N O P O U T I C K A S M A C U A OD MINHENSKOG SPORAZUMA DO DRUGOG SVETSKOG RATA 245
Procena Glavnog generalštaba bila je pravilna: »Naši su interesi da se sa-

čuva samostalnost Albanije. Ako Italija zauzme Albaniju, o n d a bi joj ona po-
služila kao odskočna daska za napad na Makedoniju, a Kosovo i Metohija biće
jako ugroženi«. No, i pored toga s t o j e načelnik Glavnog generalštaba general
Simović p r e p o r u č i o ministru vojske i mornarice da se izbegne svaka vojna
akcija u Albaniji, ministar vojske je sanjao o podeli Albanije, Međutim, Itali-
jani su brzom okupacijom presekli sve nade u neki sporazum. Tako je Italija
postala balkanska država i stvarni gospodar Jadrana, a Jugoslavija je dobila
još jedan front na jugu i pojačanu albansku iredentu. 8 7
Nemačka i Italija su ubrzo posle Stojadinovićevog pada u politici njego-
vih naslednika Cvetkovića i Cincar-Markovića uvideli d a j e to bio taktički po-
tez da bi se Francuzi i Britanci umirili, da bi se stišale nezadovoljne n a r o d n e
mase, i da se ni u jugoslovenskoj spoljnoj politici u suštini neće ništa izmeniti.
Istina. Cano je pad Stojadinovića, u razgovoru sa Musolinijem još 7. februara,
ovako ocenio:»Odlaskom Stojadinovića, jugoslovenska karta je za nas izgubi-
la 90 odsto svoje vrednosti«.
Uostalom, Cvetković nije krio d a j e u spoljnoj politici pošao Stojadino-
vićevim tragom. To se jasno vidi iz vladine deklaracije u Skupštini i Senatu
od 16. f e b r u a r a i Cincar-Markovićeve izjave od 9. marta. Na sličan n a č i n j e ne-
koliko dana kasnije prihvaćena i aneksija Cehoslovačke. Tako se Cvetkoviće-
va vlada pridružila kapitulantskoj politici V. Britanije i Francuske, zasnovanoj
na »Minhenskom sporazumu«. 8 8
Povodom italijanske okupacije Albanije 7. aprila 1939. godine, Ujedinjena
studentska omladina je sutradan 8. aprila izdala Proglas, u kojem se, između
ostalog, kaže:
»Svega j e d a n d a n posle lažnog d e m a n t i j a Cvetkovićeve vlade po k o m e ne p r e d s t o j i ni-
kakva talijanska akcija protiv Albanije. Musolinijevi o d r e d i n a p a l i su s u s j e d n u zemlju hrab-
rog a l b a n s k o g n a r o d a Na n a š o j granici vodi se r a t . . .
. . . N a p a d talijanskog fašizma n a malu Albaniju p r i r o d a n j e n a s t a v a k r a z b o j n i č k e os-
vajačke politike izazivačke o s o v i n e Berlin - Rim. S a m o je 20 d a n a p r o š l o od k o b n i h trenu-
taka k a d a su b r a t s k i slovenski n a r o d i C e h o s l o v a č k e pali u n a j c r n j e r o p s t v o g e r m a n s k o g im-
perijalizma. A d a n a s već t r a g i č n a s u d b i n a b r a t s k o g č e š k o g i s l o v a č k o g n a r o d a prijeti i da po-
s t a n e zla s t v a r n o s t n a r o d a Jugoslavije!
Neće se Musolini zadržati na n a š o j granici! On ulazi d a n a s u Albaniju da bi sjutra b a c i o
u svoje r o p s t v o Dalmaciju, c r n o g o r s k o i h r v a t s k o p r i m o r j e - cijelu J u g o s l a v i j u . . .
. . Ne put kapitulacije, ne put t r a g e d i j e s l o v a č k o g i č e š k o g n a r o d a , već o t p o r i b o r b a
za svaku s t o p u naše zemlje, to m o r a da p o s t a n e put n a r o d a Jugoslavije!«' 9
Za vreme svog boravka u Rimu Gering je 15. aprila 1939. u ime Hitlera čes-
titao Musoliniju za upad italijanskih trupa u Albaniju. On je tom prilikom oba-
vestio Musolinija da je o d b i o da primi nekog Maćekovog emisara i da ga je
uputio u Rim, pošto je s m a t r a o »da Jugoslavija s t o p r o c e n t n o ulazi u interesnu
sferu Italije«. Iako je žalio za Stojadinovićem, koji je bio bolji partner Osovine
od njegovog beznačajnog naslednika (Cvetkovića), Gering je ipak verovao da
će Jugoslavija ostali dobronamerno neutralna. On je tom prilikom izjavio: »Ju-
goslavija može živeti s a m o o n d a ako se poveže sa druga dva suseda - Italijom
i Nemačkom. Osov ina s a m o po sebi ima interes da se stvari mirno razvijaju
u Jugoslaviji. U slučaju rata Nemačke sa Zapadom, o č e k u j e m o blagonaklonu
neutralnost od Jugoslavije.«90
U toku Cincar-Markovićeve posete Berlinu, 25. aprila 1939. godine, nagla-
šeno je jedinstvo gledanja na spoljnopolitička pitanja. Na Ribentropovo pitanje
kakav bi bio stav Jugoslavije u slučaju oružanog sukoba u Evropi, Cincar-Mar-
ković je odgovorio: »Jugoslavija neće učestvovati u bilo kakvoj neprijateljskoj
akciji prema silama Osovine. Ona će u svakoj prilici ostati neutralna, i to je njena
konačna odluka,« dok je za j u g o s l o v e n s k o - n e m a č k e p r i v r e d n e o d n o s e uvera-
vao n e m a č k o g ministra da bi ostali isti. Nemci su bili zadovoljni n e u t r a l n o š ć u
Jugoslavije u ratu koji su p r i p r e m a l i i m o g u ć n o š ć u da Jugoslaviju i dalje eko-
nomski eksploatišu. Na R i b e n t r o p o v o pitanje da li je Jugoslavija voljna da na-
pusti Društvo n a r o d a , Cincar-Marković je o d g o v o r i o da je Jugoslavija napus-
tila Stalnu delegaciju u Ženevi i akreditovala ministra u Bernu. Jugoslavija
smatra da je Društvo naroda odumrlo. Na R i b e n t r o p o v u sugestiju da bi bilo
poželjno da Jugoslavija pristupi A n t i k o m i n t e r n a paktu, Cincar-Marković je iz-
javio d a j e o d m a h po p r e u z i m a n j u dužnosti sa knezom Pavlom i kolegama u
vladi p r o d i s k u t o v a o to pitanje, da se lićno »zalagao za p r i k l j u č e n j e u o v o m
o d s u d n o m trenutku«, ali su knez Pavle i drugi jugoslovenski ministri bili miš-
ljenja da bi takav j e d a n korak bio p r e u r a n j e n , a ni j u g u s l o v e n s k o javno mne-
nje to ne bi prihvatilo. 9 1
Cincar-Marković se - prilikom razgovora sa Ćanom u Veneciji 22. i 23. ap-
rila 1939 - prema izveštaju nemačkog ambasadora u Rimu od 24. aprila, vrlo po-
zitivno izrazito u prilog sve većeg zbližavanja jugoslovenske spoljne politike pre-
ma silama Osovine i da Jugoslavija odbija svaku garantiju Zapadnih sila, već želi
da ostane, kao i do sada. u stavu blagonaklone neutralnosti prema silama Oso-
vine, pružajući im punu ekonomsku podršku. U principu je bio saglasan da će
možda Jugoslavija pristupiti Antikominterna paktu, ali je ukazao d a j e potreb-
no v r e m e da se za to p r i p r e m i javno m n e n j e . Saglasiii su se d a j e albanski pro-
blem k o n a č n o rešen t a k o da postoje uslovi za p o b o l j š a n j e odnosa.
Ćano s m a t r a d a j e u o d n o s i m a između Jugoslavije i M a đ a r s k e zapazio že-
lju za zbliženjem i da se Jugoslavija u b u d u ć e neće toliko zalagati za težnje Ru-
munije kao ranije. Bio bi p o t r e b a n »mali pritisak« Berlina radi u b r z a n j a pri-
s t u p a n j a Jugoslavije A n t i k o m i n t e r n a paktu. 9 2 Međutim, Cincar-Marković u
Zapisniku o njegovom saslušanju od 20. s e p t e m b r a 1945. kaže d a j e prilikom
posete Veneciji u t a n a č i o posetu kneza Pavla Rimu u m a j u iste godine i kate-
gorički tvrdi da je o d b i o predlog Ćana da Jugoslavija, u cilju vidnije manifes-
tacije svoje politike p r e m a Italiji i Nemačkoj, pristupi A n t i k o m i n t e r n a pak-
tu. 9 3
Na sastanku sa Hitlerom sledećeg dana, 24. aprila, Hitler je naglasio Cincar-
Markoviću da Nemačka ima prijateljski stav prema Jugoslaviji ne samo sada
nego i ranije i izrazio želju da se Jugoslavija sporazume sa Mađarskom. Odnosi
između Mađarske i R u m u n i j e ga podsećaju na dva psa koji reže j e d a n p r e m a
d r u g o m i da je najbolja o d b r a n a od Mađara d o b r o p o s t u p a n j e p r e m a Nem-
cima u Jugoslaviji koja sa njima bolje p o s t u p a nego Mađarska. Jaka Jugosla-
vija je veoma značajna ne s a m o za Nemačku nego i za Italiju, koja više voli
Jugoslaviju na J a d r a n s k o m m o r u nego Mađarsku. Glupave su vesti d a j e tra-
žio izlaz na J a d r a n s k o m o r e i dodao: »Moje granice su k o n a č n e i stalne«. Će-
hoslovaćku je s m a t r a o neprijateljem, jer je u svetu predstavljala najveće skla-
dište oružja protiv N e m a č k e . Cilj mu je da se postigne mir u Evropi, a pošto
je sredio stvari na Zapadu, Jugu i Jugoistoku, ne želi više da m e n j a granice.
Velika je šansa Jugoslavije u s p r o v o đ e n j u lojalne politike p r e m a Italiji koja
nikako ne bi želela Veliku M a đ a r s k u na J a d r a n s k o m m o r u . jer nije za to ra-
tovala s Austro-Ugarskom. Italijansko prijateljstvo sa M a đ a r i m a ne isključuje
prijateljstvo s Jugoslavijom. N e m a č k a bi odbila svaki zahtev M a đ a r s k e za re-
vizijom na račun Jugoslavije. Kad je Cincar-Marković potvrdio da Jugoslavija
nikada neće dopustiti da b u d e uvučena u k o m b i n a c i j u koju V. Britanija nudi
garantijama, Hitler je izrazio zadovoljstvo zbog d o b r i h o d n o s a s Jugoslavi-
jom. 9 4
U pismu Ministarstva inostranih poslova Mađarske od 27. aprila 1939. ma-
đarskom ambasadoru u Rimu, između ostalog se kaže da su se odnosi Mađarske
i Jugoslavije poboljšali na zadovoljavajući način. Mađarska nema računa da se
Jugoslavija rascepka na 4—5 malih država. Mađarski i jugoslovenski interesi se
poklapaju sa interesima dveju velikih sila (Nemačke i Italije - V. T.j. Ali ne treba
Žuriti sa nekim ugovorom, jer je unutrašnja situacija u Jugoslaviji teška, a Ju-
goslavija je saveznik Rumunije kojoj Mađarska nikada ne može izaći toliko u sus-
ret koliko to čini Beograd.95
REAKCIJA NA UPAD NEMACKIH TRUPA U ĆEHOSLOVAĆKU
Kada su n e m a č k e t r u p e 15. m a r t a 1939. godine upale u Ćehoslovaćku, V. Bri-

tanija je predložila Francuskoj, SSSR-u i Poljskoj n a v o d n o da se organizuju
u cilju o č u v a n j a mira p u t e m kolektivne bezbednosti i da zfestitc m e đ u n a r o d -
nu zajednicu od daljeg kršenja osnovnih zakona na kojima öna počiva. Zatim
je postavila pitanje Francuskoj, Poljskoj, Turskoj, Grčkoj i Jilgošlaviji šta na-
meravaju da učine a k o N e m a č k a n a p a d n e Rumuniju. 9 6 A kada je britanski po-
slanik u B e o g r a d u ser Ronald K a m p b e l (Campbel Sir Roland) postavio ovo
pitanje knezu Pavlu, knez ga je Ijutito u p i t a o šta je s a m a V. Britani ja s p r e m n a
da učini u toj situaciji. Na to je Kampbel rekao knezu da se stavi u Halifaksov
položaj i d o d a o da se p r i m i č e v r e m e kad će nemaćki »manji susedi morati da
odluče da li će postati n e m a ć k i vazali ili će braniti svoju nezavisnost«. Knez
Pavle je o d g o v o r i o da će konsultovati svoju vladu, savetnike i saveznike svoje
zemlje. 9 7 Knez je govorio o t e š k o m geografskom položaju, i upitao gde bi Ju-
goslavija mogla kupiti oružje za p o p u n u svog slabog naoružanja. Ser Ronald
se složio da se Jugoslavija zaista nalazi u »opasnom položaju« i javio svom mi-
nistarstvu da ne veruje da bi se Jugoslavija unapred obavezala da stupi u rat
protiv Nemačke, već bi ostala neutralna, do krajnje mogućeg trenutka. Zbog
stalnog pritiska Osovine ona bi - lako n e u t r a l n a - p r e k o volje sarađivala sa
N e m a č k o m i Italijom. On je mislio da bi se Srbi (rekao je da ne može govoriti
za Hrvate) branili i ne bi nikad » p o t p u n o popustili kao što su Cesi učinili«,
i u »docnijem stadijumu, a k o bi se stvari d o b r o razvijale, mogli bi odigrati ko-
risnu ulogu a k o bi im se moglo obezbediti snabdevanje«. Prema kneževom
mišljenju, u ovom t r e n u t k u male države, nemaćki susedi. pogrešili bi a k o bi
se pridružili ma kakvoj izjavi o zajedničkom frontu, jer bi to u p r a v o značilo
ubrzati o n o što žele izbeći - agresiju. Zato bi jedna odlučna deklaracija velikih
sila o h r a b r i l a male n a r o d e . 9 8 Povodom n e m a č k e o k u p a c i j e Cehoslovačke
CK KPJ je u m a r t u 1939. izdao Proglas u kojem se, između ostalog, kaže:
». Ovih su d a n a fašističke b a n d e n j e m a č k o g i m p e r i j a l i z m a o k u p i r a l e Ć e h o s l o v a ć k u
Zahvaljujući m i n h e n s k o j izdaji zbog t o b o ž n j e g o č u v a n j a m i r a p o r o b l j e n i su n a m a brat-
ski slavenski i miroljubivi n a r o d i Cesi, Slovaci i Karpato-Ukrajinci. N j e m a č k e fašističke hor-
de g r u b o i b e z o b z i r n o u n i š t a v a j u sve t e k o v i n e č e h o s l o v a ć k i h n a r o d a i prijete im p o t p u n i m
istrebljcnjem.
Č i t a v o m je svijetu d a n a s jasno da sva d o s a d a š n j a p r e p u š t a n j a fašističkim o s v a j a č i m a
nijesu spasila mir ni s l o b o d u m a l i h n a r o d a , već n a p r o t i v s a m o ojačala pozicije ratnih potpa-
ljivača n j e m a č k i h , talijanskih i l a p a n s k i h i m p e n i a l i s i a koji su radi svojih os\ a j a č k i h ciljeva
o t p o č e l i novi imperijalistički rat i o t v o r e n o idu za tim da g u i n u čitav svijet u n a j s t r a š n i j u
klaonicu k a k v b ne p a m t i ljudska i s t o r i j a . . Naša s t r a n k a je t a č n o ocijenila izdajnički i ka-
pitulantski k a r a k t e r M i n h e n s k o g s p o r a z u m a , p r e d v i d j e l a tok d o g a đ a j a i pozvala r a d n i na-
r o d i o s t a l e d e m o k r a t s k e i r o d o l j u b i v e snage u svim z e m l j a m a svijeta da se u d r u ž e u b o r b i
za mir i o t p o r Fašističkim o s v a j a č i m a ..
N a r o d i Jugoslavije, tragedija č e h o s l o v a č k i h n a r o d a nas poziva d a b u d e m o b u d n i p r e d
o p a s n o š ć u koja n a m prijeti! Njemački i italijanski imperijalisti vec s p r e m a j u svoj daljnji po-
hod na istok i j u g . . Na r e d u su o s t a l e male države - na B a l k a n u i u i s t o č n o j Evropi Na r e d u
je Jugoslav ija. ..«
Zatim se pozivaju narodi Jugoslavije da očuvaju jedinstvo i osiguraju otpor-
nu moc zemlje i optužuje Cvetkovićeva vlada koja »odugovlači davanje narodi-
ma d e m o k r a t s k e i nacionalne slobode. Takva vlada slabi o d b r a m b e n u snagu dr-
žave i predstav lja veliku opasnost za opstanak Jugoslavije«. Na kraju se zahteva
da s<? stvori d e m o k r a t s k a vlada narodne sloge i odbrane, da se ostvari savez sa
So\ jetskim Savezom, savez i bratstvo balkanskih naroda, da se iz naše zemlje is-
teraju i onemoguće svi Hitlerovi i Musolinijevi fašistički agenti i da se obezbede
politička i socijalna prava za radni narod i amnestija za sve političke vojne osu-
đenike."
Kao što se \idi, jedino je KPJ u svojim proglasima i d r u g i m partijskim
materijalima - č l a n c i m a pojedinih partijskih r a d n i k a - stalno ukazivala na
opasnost koja preti Jugoslaviji, na p o t r e b u jedinstva i o d l u č n o s t i u b o r b i za
o č u v a n j e mira i nezavisnosti zemlje, o zavođenju d e m o k r a t s k o g p o r e t k a i re-
šavanja socijalnih, nacionalnih i e k o n o m s k i h p r o b l e m a , o potrebi čvrstog po-
vezivanja sa Sovjetskim Savezom itd.
Edvard Kardelj je u svom članku Nezavisnost Jugoslavije u opasnosti u
»Proleteru« XV, o r g a n u CK KPJ br. 1 u maju 1939. godine, između ostalog, na-
pisao:
R e ž i m s k e n a m sluge govore, da n e m a o p a s n o s t i n a p a d a na Jugoslaviju sa s t r a n e
N e m a č k e i Italije Takva je t v r d n j a svesna laž, koja t r e b a da p r i p r e m i t e r e n za kapitulaciju.
Fašistički imperijalisti n a d i r u na najslabije tačke, po p u t u n a j m a n j e g o t p o r a . A »neutralna«
Jugoslavija zahvaljujući k a p i t u l a n t s k o j politici n a r o d n i h izdajica i jeste n a j s l a b i j a tačka na
Balkanu O t o m e se m o g a o u b e d i t i i Cincar-Marković u Mlecima (Veneciji - V. T.) i u Berlinu,
gde su mu postavili zahteve, koje n i j e d n a zaista s l o b o d n a zemlja i n a r o d n a vlada n i k a d a ne
bi mogla da primi. P r e m a p l a n o v i m a fašističkih osvajača Jugoslavija t r e b a da b u d e ili vazal
o s o v i n e Berlin - Rim ili da je u o p š t e n e m a . Za jedan r o d o l j u b i v i n a r o d t a k v a a l t e r n a t i v a zove
se: ili kapitulacija ili o t p o r , o d b r a n a svoje nezavisnosti. N a r o d i Jugoslavije u svojoj o g r o m n o j
većini stoje za o d b r a n u nezavisnosti d r ž a v e . . .
Je li o d b r a n a nezavisnosti Jugoslavije u o p š t e m o g u ć a ? B e z u s l o v n o o n a j e s t e mogu-
ća. Ona je m o g u ć a u j e d i n j e n j e m sviju rodoljubivih snaga, s l o g o m sviju n a r o d a u Jugoslaviji,
socijalnim z a d o v o l j e n j e m r a d n i h m a s a i u s p o s t a v l j a n i m d e m o k r a t s k i h prava To je put po
k o m e bi bili s t v o r e n i u n u t a r n j i uslovi za zaista u s p e š n u o d b r a n u . Sa d r u g e s t r a n e , o d b r a n a
če biti u s p e š n a s a m o tada. a k o će se Jugoslavija uključiti u rad na s t v a r a n j u s i s t e m a kolek-
tiv ne b e z b e d n o s t i , a k o ce radili na u č v r š ć e n j u o d b r a m b e n o g saveza u g r o ž e n i h m a l i h n a r o d a
Balkana i istočne E v r o p e te F r a n c u s k e i Engleske, a n a r o č i t o S o v j e t s k o g Saveza. V 0 0
BRITANSKO-TL'RSKA DEKLARACIJA OD 12 MAJA 1939.
Iz reakcije na britansko-tursku deklaraciju od 12. maja 1939. jasno se videla od-

lučnost jugoslovenske vlade da izbegne prilaženje ma kakvom zajedničkom fron-
tu i da održi neutralnost protiv svakog pritiska - nemačkog. italijanskog ili bri-
tanskog. jer je ova deklaracija, kao protiv-potez na italijansku o k u p a c i j u Al-
banije, obavezivala Tursku i V. Britaniju da s a r a đ u j u u slučaju rata u oblasti
Sredozemlja. Objašnjavajući n a p u š t a n j e neutralnosti od s t r a n e svoje vlade,
turski poslanik u B e o g r a d u r e k a o je Čincar-Markoviću da će n j e n a o d l u k a
uticati na Jugoslaviju i R u m u n i j u i p r o m e n i t i njihov stav neutralnosti. 1 0 1
Cincar-Marković je smatrao da će britansko-turska deklaracija izazvati oz-
biljne posledice, jer je ona povredila Balkanski pakt <sporazum) koji je obavezi-
vao sve države potpisnice da ne pristupaju nikakvim kombinacijama bez pristan-
ka drugih. Ona bi mogla dati povoda Osovini da ispituje Jugoslaviju i Ruma-
niju da li n a m e r a v a j u da ostanu u B a l k a n s k o m s p o r a z u m u posto je on napus-
tio svoju nezavisnost i vezao se za anti-osovinske sile. On je mislio da je pro-
blem o č u v a n j a mira na B a l k a n u j e d i n o stvar balkanskih država i protivio se
svakom mešanju velikih sila. 1 0 2
Članice Balkanskog pakta su nastojale da ostanu neutralne u sukobu izme-
đu dva imperijalistička bloka, koji su Balkan smatrali svojim područjem. Tre-
n u t n a neutralnost Balkana išla je u prilog N e m a č k o j zbog njenih p r i p r e m a za
napad na Poljsku. Međutim, H i t l e r j e želeo da članice Balkanskog pakta evo-
luiraju ka tešnjem prijateljstvu s N e m a č k o m . 1 0 3 A pošto se njegov pritisak u
pravcu jugoistočne Evrope sve više osećao, V. Britanija i F r a n c u s k a su svim
sredstvima težile da očuvaju svoje pozicije na Balkanu. Zato su one - zbog ne-
mačkog pritiska na R u m u n i j u i italijanskog na Grčku - aprila 1939. ovim zem-
ljama garantovale integritet, 1 0 4 dok se Turska 12. m a j a iste godine sporazu-
mela sa V. Britanijom da će se u slučaju rata u Sredozemlju m e đ u s o b n o po-
tpomagati svim sredstvima. 1 0 5 Ovo je izazvalo neraspoloženje u B e o g r a d u
utoliko veće što je turski m i n i s t a r p r e d s e d n i k izjavio da Turska više ne može
ostati n e u t r a l n a . 1 0 6 Turska je 19. o k t o b r a 1939. sklopila sličan ugovor i s Fran-
c u s k o m . 1 0 7 Međutim, svi ti pokušaji britanske politike nisu mogli sprečiti
stvarni n e m a ć k i uticaj na Balkanu.
Savet Balkanskog pakta se poslednji put sastao 2. februara 1940. godine, tj.
pet meseci posle početka drugog svetskog rata, sa ciljem »da se održi mir i red
na evropskom Jugoistoku i neutralnost prema zaraćenim stranama«. To je, u
stvari, bila sahrana Balkanskog pakta koji je konačno iščezao sa balkanske po-
litičke pozornice.
SASTANAK H I T L E R - K N E Z PAVLE U BERLINU 5. JUNA 1939.
U izveštaju zvaničnog predstavnika n e m a č k o g ministra inostranih poslova u

Berlinu od 25. m a j a 1939. kaže se da je jugoslovensko poslanstvo potvrdilo da
ce knez Pavle poseliti Nemačku, ali je dat n e o d r e đ e n odgovor da li je u izgle-
du da se tom prilikom između Jugoslavije i N e m a č k e zaključi neki pakt ili
sporazum ili p r i s t u p a n j e Jugoslavije A n t i k o m i n t e r n a paktu, jer su odnosi iz-
m e đ u N e m a č k e i Jugoslavije p o t p u n o raščišćeni. To su strani novinari u Ber-
linu ovako komentarisali: »iako jugoslovensko poslanstvo pokazuje izvesno
prijateljsko raspoloženje, ipak se oseća neka težnja da se omalovaži politički
značaj p o s e t e kneza Pavla«. Na margini ovog izveštaja R i b e n t r o p je napisao:
»Prema Jugoslaviji se m o r a o š t r o postupati.« 1 0 8
Na sastanku između Hitlera i kneza Pavla u Berlinu, u prisustvu Ribentropa
i Cincar-Markovića, 5. juna /939. godine, Hitler je saopštio knezu da će nastojati
da produži politiku prisnog prijateljstva prema Jugoslaviji u ekonomskom i po-
litičkom pogledu, a knez je rekao da je »nadahnut istom željom prema Nemač-
koj. -Hitler je dalje naglasio da su Nemačka i Italija Osovinom Rim - Berlin
povezane u jedan k r a j n j e čvrst savez, pa bi za Italiju u ovom t r e n u t k u bilo važ-
no da Jugoslavija učini neki gest kojim bi očigledno pokazala svoju prijatelj-
sku politiku p r e m a Osovini. Na to je R i b e n t r o p d o d a o da bi j e d a n takav gest
moglo da b u d e istupanje iz Društva naroda, kao i tešnja s a r a d n j a jugosloven-
skog i n e m a č k o g ministra inostranih poslova u pogledu daljeg razvoja o d n o s a
u B a l k a n s k o m paktu, jer Turska već ide u raskorak sa o b a v e z a m a iz tog pakta.
Knez Pavle je o d g o v o r i o da se Jugoslavija već dosta odvojila od Društva na-
roda i da ništa n e m a protiv istupanja zgodnom prilikom. Cincar-Marković je
r e k a o da ce m i n i s t a r inostranih poslova Rumunije. prilikom posete Ankari,
tražiti da se izostav i 6. paragraf iz britansko-turske deklaracije od 12. m a j a i
da se suprotstav i suviše t e s n o m b r i t a n s k o - t u r s k o m prijateljstvu, a Jugoslav ija
će nastojati da se Balkanski pakt održi na n e u t r a l n o j bazi, inače će tražiti od
Turske da se povuče. Sto se tiče istupanja iz Društva naroda Cincar-Marković
je rekao da je to nemoguće pre 1. septembra ( R i b e n t r o p je tražio povlačenje u
junu).
Hitler je opet istakao da je za Jugoslavi ju v ažno i k o r i s n o da j a s n o o d r e d i
svoju politiku, jer bi time učvrstila svoju u n u t r a š n j u situaciju, jer bi hrvatski
i slovenaćki separatisti shvatili da je njihova b o r b a uzaludna i da ne m o g u
očekivati p o m o ć kad saznaju da su N e m a č k a i Italija za o d r ž a n j e Jugoslavije
u s a d a š n j e m obliku i da Italija n e m a nikakvog interesa da podržava tenden-
cije »Velike Mađarske«, jer su njeni interesi u s m e r e n i p r e m a j e d n o j snažnoj
Jugoslaviji Knez Pavle je rekao da on već g o d i n a m a vodi o d r e đ e n u politiku
prijateljstva p r e m a N e m a č k o j i Italiji, m a d a mu to p o n e k a d otežavaju zapad-
ne d e m o k r a t i j e , i da želi da nastavi takav kurs. Međutim, H i t l e r j e bio razoča-
ran ovom p o s e t o m i rezultatima razgovora, tako da nije m o g a o prikriti svoju
srdžbu prilikom odlaska sa pregovora.
I razgovoru sa Cincar-Uarkovicem istog dana Ribentrop je rekao da Turska
sledi neshvatljn kurs. Ako bi se stalno povezala sa silama koje je o k r u ž u j u
o n d a bi Balkanski pakt postao n e m o g u ć a kombinacija, a tada bi o d v a j a n j e Ju-
goslav ije od Turske bilo neizbežno pre ili kasnije. Zato je u interesu Jugosia-
vije da svoju politiku p r e m a Osovini o t v o r e n o pokaže i s t u p a n j e m iz Društva
naroda. Cincar-Marković je izjavio da će to pitanje d o b r o proučiti, ali da još
ne može obećati p r i s t u p a n j e Jugoslavije A n t i k o m i n t e r n a paktu, jer se taj pakt
u Jugoslaviji s m a t r a da je u s m e r e n protiv Rusije, za koju su Jugoslaviju d u g o
vezivale slovenske s e n t i m e n t a l n e veze. pa taj pakt za sada nije p o p u l a r a n . Na
Cincar-Markovićevo pitanje da li je Nemačka s p r e m n a da Jugoslaviji o d o b r i
kredil od 200 miliona RM. R i b e n t r o p je izjavio da će podržati j e d n o takvo re-
šenje. Na kraju R i b e n t r o p je p o k r e n u o pitanje t r e t m a n a n e m a č k e n a n j i n e u
Sloveniji, a Cincar Markov ic je o b e ć a o da će ispitati tu stvar i izrazio žaljenje
zbog izvesnih p o k r e t a m e đ u N e m c i m a u Sloveniji i p o m e n u o n e p o ž e l j n o de-
lovanje novog n e m a č k o g konzula u M a r i b o r u . 1 0 9
STAV JI GOSLAVUF. PRF.MA BALKANSKOM SPORAZUMU 1 DRUŠTVU NARODA
Međutim, Jugoslavija je ranije ipak težila da održi Balkanski pakt i sačuva mir
u tom p r o s t o r u . Na sastanku predstavnika Balkanskog s p o r a z u m a f e b r u a r a
1939, rumunski ministar inostranih poslova Gafenko (Gafencu Grigore) je, go-
voreći u ime članova sporazuma i u ime Rumunije, uveravao n e m a č k o g posla-
nika u B u k u r e š t u Fabricijusa (Fabrizius Wilhelm) d a j e Mala Antanta mrtva,
a da Balkanski s p o r a z u m neće nikad postati a n t i - n e m a č k o o r u đ e . Četiri zem-
lje su se slagale da je »nemaćki p r o d o r ka Istoku prirodna pojava čija će sna-
ga jačati« i da su priznale da Balkan m o r a shvatiti tu činjenicu i tesno sara-
divati sa N e m a č k o m , naročito u e k o n o m s k o j sferi. 1 1 0 G a f e n k o nije ništa re-
kao o Bugarskoj koja nije bila učesnica Balkanskog s p o r a z u m a . Zbog toga što
je odbijala da sudeluje u o d b r a n i tog područja. Balkanski s p o r a z u m je bio
n e s p o s o b a n da odbija stalno m e š a n j e Osovine u politički život Balkanskog po-
luostrva. a bugarski teritorijalni zahtevi bili su puštali o r u đ e politike velikih
sila. Bugarska bi učestvovala u zajedničkoj o d b r a n i Balkana s a m o a k o bi od
R u m u n i j e dobila južnu Dobrudžu, od Grčke delove zapadne T rakije, a od Ju
goslavije i Grčke Makedoniju. Bugarska nije bila zadovoljna, iako je sa Jugos-
lavijom još 24. j a n u a r a 1937. zaključila Pakt o večilom prijateljstvu, a 31. jula
1938. sa d r ž a v a m a Balkanskog s p o r a z u m a potpisala u Solunu j e d a n spora-
zum u k o j e m su se sve potpisnice o d r e k l e u p o t r e b e sile u m e đ u s o b n i m od-
nosima, o d o b r i l e Bugarskoj da poveća b r o j n o stanje svoje vojske i otvorile
put za dalju diskusiju predložene revizije trakijske granice. 1 1 1
Ona nije htela da ude u Balkanski s p o r a z u m bez o d r e d e n i h graničnih re-
v izija. a bila je s p r e m n a da politički i e k o n o m s k i s a r a d u j e sa N e m a č k o m a k o
bi N e m a č k a hitno pomogla n j e n e teritorijalne zahteve, naročito pitanje Do-
brudže. 1 1 2
I V. Britanija je aprila 1939. pojačavala svoje n a p o r e da o k u p i balkanske
države u neki oblik kolektiv ne unije i ograniči sve veće širenje n e m a ć k o g uti-
caja. Njen poslanik u Ankari predlagao je Turskoj da uvuče Bugarsku u Bal-
kanski s p o r a z u m p r i d o b i j a n j e m R u m u n i j e da o b e ć a ponov no r a z m a t r a n j e pi-
tanja Dobrudže. Međutim, r u m u n s k i ministar inostranih poslova G a f e n k o
pristao je da o t o m e razgovara sa B e o g r a d o m i podv u k a o da a k o Jugoslavija
o d b i j e da ustupi teritorije Bugarskoj, o n d a bi m a l o vredelo da R u m u n i j a
sama to učini. 1 1 3
Iako je Nemačka u junu tražila da Jugoslavija napusti Balkanski spora-
zum. 1 1 4 ipak je Jugoslav ija činila n a p o r e da uvuče Bugarsku u Balkanski blok.
Cincar-Marković i bugarski p r e d s e d n i k vlade Kjoseivanov sastali su se 4. jula
1939. na Bledu da diskutuju o t o m e kakvi će da b u d u odnosi između Jugos-
lavije i Bugarske a k o Balkanski pakt opstane, a kakvi ako se r a s p a d n e . Rasp-
ravljali su o svrsishodnosti zajedničke neutralnosti, u slučaju bilo čijeg pritis-
ka - Osovine ili zapadnih d e m o k r a t i j a ili o b a bloka, i koliko bi d u g o Jugos-
lavija i Bugarska mogle ostati neutralne. Kjoseivanov je tv rdio da bi Bugarska
ušla u rat na stranu koju bi izabrala Jugoslavija i da bi s Jugoslav ijom stupila
u svaki blok koji joj d o p u š t a j u njene obaveze. Razgovarali su o mogućnosti
političke, e k o n o m s k e i vojne saradnje. pa čak i o vojnom savezu i našli da se
p o t p u n o slažu po svim t a č k a m a . 1 1 5 »Dve države su se složile o politici ekonom-
ske saradnje i suglasile se da politika nezavisnosti i neutralnosti služi i intere-
sima obeju zemalja i interesima mira na Balkanu, pa je n e o p h o d n o da o b a d v e
vlade nastave politiku d o b r i h i prijateljskih o d n o s a p r e m a svima susedima«,
kaže se u kominikeu izdatom tom prilikom. 1 1 6
Zadovoljstvo koje je Kjoseivanov izrazio 10. jula na Bledu pretvorilo se 10
dana kasnije u nezadovoljstvo u Sofiji, jer je Jugoslavija odbila da odrekne Bal-
kanski pakt, smatrajući da je bolje da ostane u njemu i usmerava njegov razvoj.
Kjoseivanov je r e k a o N e m c i m a da mu Cincar-Marković nije odgovorio na pi
tanje kakav bi stav zauzela Jugoslavija ako bi Turska napala Bugarsku, niti je
verovao da će poseta kneza Pavla L o n d o n u d o n e t i d o b r e rezultate za Bugai
sku. 1 1 7
Knez Pavle je u Londonu (19. jula 1939. - V. T.) rekao Halifaksu da bi vo-
leo da se reši pitanje Dobrudže, ali je bio protiv toga da Bugarska dobije kak-
vu luku na Egejskom moru. jer bi to »dalo Italiji jednu vrstu vrata kojima bi
ušla u balkansku kuću.« 1 1 8
Nemaćki poslanik u Beogradu je 20. jula 1939. obavestio Ribentropa da je
iz pouzdanih izvora saznao da je jugoslovensko Narodna banka sredinom ili kra-
jem marta Iverovatno u vezi sa opštom političkom zategnutošću prilikom reša-
vanja problema Cehoslovačke) stvarno izvršila prenos zlata u V. Britaniju. Iako
se kaže d a j e poseta kneza Pavla Londonu imala ćisto privatni, ipak je moguć-
no da ie imala i politički karakter. »Siguran sam da još uvek (knez Pavle - V.
T.) žarko želi da doprinese popuštanju zategnutosti u nemačko-britanskim od-
nosima i da će u Londonu nastojati da što je moguće više d o p r i n e s e ovom ci-
lju. ..« Poslanik dalje smatra da nikakvi pokušaji Britanaca da pridobiju Ju-
goslaviju za britansku politiku okruženja neće postići neki uspeh, j e r je suviše
očigledna n e p o s r e d n a opasnost koja preti Jugoslaviji od takvog stava. 1 1 9
Pošto je nemaćki vojni ataše u Beogradu dosta objektivno i interesantno
opisao razvoj vojnopolitićke situacije u Jugoslaviji u vremenu od I. o k t o b r a
1935. do 1. jula 1939. godine, uključujući unutrašnju i svetsku situaciju i od-
nose Jugoslavije sa Nemačkom. Italijom. Bugarskom, Mađarskom, Rumuni-
jom i Grčkom, i taj izveštaj poslao u Berlin 21. jula 1939. godine, 1 2 0 to se iz
njegovog opširnog sadržaja daje samo izvod u Prilogu 3a.
Nemačka je 29. jula 1939. godine naredila svom poslaniku u Beogradu da
obnovi pritisak na jugoslovensko Ministarstvo inostranih poslova da se Jugos-
lavija povuče iz Društva narodaw: - Na taj zahtev nemaćki poslanik je već 31.
jula odgovorio da je Jugoslavija, p r e m a izjavi Cincar-Markovića, već raskinula
sa Društvom naroda, samo čeka formalan izgovor za istupanje, a to će vero-
vatno biti na septembarskom zasedanju u Ženevi koje će raspravljati o Ceho-
slovačkoj i Albaniji. 1 2 2 U svom izveštaju od 10. avgusta 1939. godine nemaćki
poslanik u Beogradu kaže da je Cincar-Markoviću rekao da »državi prijatelj-
skoj i neutralnoj p r e m a nama (Nemačkoj - V. T.) ne priliči članstvo u Društvu
naroda« i zapitao ga koji su razlozi zbog kojih se izlazak još uvek odlaže. Cin-
car-Marković je odgovorio »da se izbor metoda koji će Jugoslavija primeniti
u svojem odvajanju od Društva n a r o d a mora prepustiti jugoslovenskoj vladi.
Sa spoljnopolitićkih razloga ovo pitanje se mora obazrivo rešavati. Ako bi
Društvo naroda na s e p t e m b a r s k o m zasedanju zauzelo protivosovinski stav,
onda bi to za Jugoslaviju bio povod za istupanje«. 1 2 3
Nemaćko poslanstvo u Tirani u svom izveštaju od 20. avgusta 1939. godine
navodi da je tiranski prefekt, prilikom prijema grofa Cana, u svom pozdravnom
govoru istakao nadu u ujedinjenje sa svim Albancima s one strane granice i u
stvaranje Velike Albanije uz pomoć fašističke imperije, da je svoj odgovor Ćano
završio sa »Živela Velika Albanija« i da se već službenicima i privatnim licima
daju uputstva da d e m o n s t r i r a j u za prisajedinjenje Albaniji grčke Camerije i
jugoslovenskog Kosova, tako da već dolazi do manjih d e m o n s t r a c i j a te vrste.
Jugoslovenski poslanik smatra da ova provokacija p r e m a Jugoslaviji jako ote-
žava položaj beogradske vlade i da ce znatno olakšati rad protivnika Osovine,
a grćki predstavnik procenio je ovu provokaciju kao m e r u za zastrašivanje su-
sednih država Albanije. 1 2 4
UOČI NAPADA NEMAČKE NA POLJSKI.'.TROJNI PREGOVORI
PAKT O NENAPADANJU SSSR - NEMAČKA
Uoči napada na Poljsku Ribentrop je na sastanku sa grofom Canom II. avgusta

1939. u Fušlu (Fuschl) prilikom analize e v r o p s k e političke situacije, pored os-
talog, istakao da je rat neizbežan; da Rusija neće intervenisati; da su zapadne
sile slabe i da neće braniti Poljsku; da će b a l k a n s k e zemlje biti neutralne, jer
nisu u stanju da ma'šta p r e d u z m u , budući da su o b u z e t e brigom da sačuvaju
svoje granice; da je Jugoslav ija slaba i n e p o u z d a n a ; da je knez Pavle u Lon-
d o n u davao izjave koje su izrazito neprijateljske p r e m a Osovini. Zato Rajh želi
da Italija iskoristi poljske a f e r e da dokrajči svoj spor sa Jugoslavijom u Hr-
vatskoj i Dalmaciji; da će Amerika ostati n e u t r a l n a i da je zbog svega toga vre-
me izvanredno p o g o d n o za akciju.
Ćana je tada prožimao strah, jer je Italija težila da Nemačka ne zagazi
u rat pre kraja 1942. Drugog dana. kod Hitlera su uglavnom ponovljene iste
misli. Hitler je tom prilikom n a r o č i t o istakao: da ima milion vojnika na Istoku
i da će Poljsku likvidirati do 15. s e p t e m b r a ; da se N e m a č k a p r e m a Poljskoj
nalazi u istoj situaciji kao Italija p r e m a Jugoslaviji i da postoje sumnjivi znaci
da će Jugoslavija sačuvati svoj stav n e u t r a l n o s t i p r e m a Italiji, vec će je napasti
s leđa a k o se pojave teškoće u Italiji. Zbog toga je savetovao Itali ji da iskoristi
priliku »da r a s k o m a d a Jugoslaviju«, o k u p i r a j u ć i Hrvatsku i Dalmaciju. 1 2 5
Kad je Musolini p r e k o Ćana p o k u š a v a o da Hitlera odv rati od n a p a d a na
Poljsku, Hitler je odgovorio.
»Duče o č e k u j e od m e n e da d a m d o k u m e n t o v a n i d o k a z o t o m e da bi iz-
bijanje rata u o v o m e t r e n u t k u bila ludost«. Ćano je imao zadatak da nemać-
kim r u k o v o d i o c i m a o t v o r e n o saopšti Musolinijevo u v e r e n j e da bi napad na
Poljsku značio svetski rat koji bi. u postojećim prilikama, d o n e o poraz Oso-
vini.
Posle dugih nemačko-italijanskihpregovora u Salcburgu (Sal/burg)od 11
do 13. avgusta 1939. godine, svaka strana je ostala pri svome gledištu. Hitler
je s m a t r a o da će s u k o b sa Poljskom ostati lokalizovan i da Velika Britanija
i F r a n c u s k a neće intervenisati, jer nisu s p r e m n e za rat. Tom prilikom Hitler
je p o n u d i o Italiji da r a s k o m a d a Jugoslaviju dok on b u d e uništio Poljsku. 1 2 6
U svom strogo poverljivom prilično objektivnom izveštaju od 21. avgusta (tj.
n e p o s r e d n o pre izbijanja d r u g o g svetskog rata) nemački poverenik ističe da ju-
goslovenski krugovi, tj, najmerodavnije ličnosti u vladi i vojsci.
»žele da se a p s o l u t n o p r i d r ž a v a j u n e u t r a l n o s t i Jugoslavije u slučaju rata i da u n j o j vide je-
d i n o m o g u ć e d r ž a n j e Jugoslavije, koje se ni u t o k u rata. pa ma kakav on bio. ne bi moglo
p r o m e n i t i . »Ovaj stav Knez Pavle je z a s t u p a o i u L o n d o n u i, o č i g l e d n o , t e š k o da je pri t o m e
na e n g l e s k o j s t r a n i n a i š a o na n e s l a g a n j e ili ma i na slab p o k u š a j da se p o d s t a k n e na n e k u
p r o m e n u u t o m d r ž a n j u . U vezi sa l o n d o n s k o m p o s e t o m m o ž e se d o d a t i da se Knez Names-
nik (i p r e m a o b a v e š t e n j i m a koja ne potiču iz jugoslovenskih izvora) o č i g l e d n o vrlo objektiv-
no izražavao o svojim utiscima stečenim o Nemačkoj i da je. štaviše, pokušao da pobudi razume-
vanje za nemačko držanje. U m e r o d a v n i m j u g o s l o v e n s k i m k r u g o v i m a u p o s l e d n j e v r e m e iz-
bija sve više s t r a h o v a n j e od m o g u ć n o s t i da Italija u slučaju rata p r i n u d i Jugoslaviju da na-
pusti svoju n e u t r a l n o s t i da dozvoli prolazak italijanskih trupa preko /ugoslovenske teritorije,
i to kroz južnu Makedoniju u prascu Soluna. Ovo strahovanje u Generalštabu uzima se veoma
ozbiljno. . .
M a d a se g o r e o p i s a n a strahovanja p o v e z u j u u p r v o m r e d u sa Italijom, ipak. takve
bojazni postoje i u osnosu na Mađarsku i u odnosu na Bugarsku, u čije se i s k r e n e n a m e r e ne
v e r u j e Zbog toga s e j u g o s l o v e n s k i G e n e r a l š t a b j o š p r e d u ž e g v r e m e n a n a š a o p o b u đ e n i m d a
p r i s t u p i izradi fomfikacijskih objekata na italijanskoj, na mađarskoj a d e l o m na bugarskoj gra-
nici. koji u stvari, zbog k r a t k o g v r e m e n a kojim se za njihovu izradu raspolagalo, t e š k o da
m u g " poslužiti za n e š t o više, već s a m o k a o sredsn'o za nevolju.': . zatim p o v e r e n i k naglašava
da se u b e o g r a d s k i m k r u g o v i m a tvrdi d a j e od v r e m e n a o k u p a c i j e Albanije od s i r a n e Italije
aktivnost a l b a n s k i h b a n d i u M a k e d o n i j i porasla, š t o se p r i p i s u j e i t a l i j a n s k o m u t i c a j u i oživ-
ljavanju s t a r e a l b a n s k e i r e d e n t e . Isto tako. sa z a b r i n u t o š ć u se u o č a v a da je i bugarsko-ma-
kedonska akcija u jugoslavenskoj Makedoniji dobila nove impulse«.
S/a kraju poverenik zaključuje -da merodavni krugovi neobično iole, kada se pojave znaci
da se sa nernačke sirane jugoslavenskom drianju ne poklanja puna vera. J e d n o t a k v o n e p o v e -
r e n j e u p o s l e d n j e v r e m e ogleda se n a r o č i t o u činjenici da su izvesne nernačke isporuke Ju-
goslaviji obustavljene i da oni s v e č a n o izjavljuju da to n e p o v e r e n j e . za koje s m a t r a i u da ga
p o t h r a n j u j u Italija i B u g a r s k a , nisu zaslužili, jer su č v r s t o r e š e n i da se n a j s t r o z n e p r i d r ž a v a j u
o b a v e z a o n e u t r a l n o s t i uzetih p r e m a Osovini, a p r e svega p r e m a B e r l i n u - 1 / 1
Bivši predsednik jugoslovenske vlade Dušan Simović u svojim Memoarima
kaže da izgleda da je knez Pavle bio vrlo uznemiren obaveštenjem, dobljenim u
drugoj polovini avgusta /939. da je Hitler zaključio ugovor o savezu su Sov/et-
skom Rusijom i du će napasti Poljsku. Zbog toga je naredio da se odmah zaključi
sporazum sa Hrvatima poznat pod imenom Sporazum Cvetković-Maček, usvaja-
jući hrvatske pretenzije i žrtvujući izvesne važne srpske interese. Vest o zaklju-
čenju pakta v e r o v a t n o mu je d o n e o grof J e t e n b a h (Jetenbach - Tering), koji
je, kao s u p r u g Jelisavete, sestre princeze Olge, bio redovan gost u d v o r c u
•'Brdo« kod Kranja. Grof Tering, koji je bio odušev ljeni nacista, igrao je ulogu
održača veze i posrednika. On je obavešlavao kneza o Hitlerovim n a m e r a m a
i nagovarao kneza Pavla i kneginju Olgu na s a r a d n j u sa N e m a č k o m , tvrdeći
da će ona pov ratiti prestiž izgubljen u prošlom ratu, stati n a č e l o nove Evrope,
i sigurno pobediti Francusku, koja je iznutra sasvim trula, i Veliku Britaniju
koja je p o t p u n o n e s p r e m n a . 1 2 8
Pošto je u prolece 1939. predv iđala povećanje o p a s n o s t i od rata. sovjet-
ska v lada se e n e r g i č n o zalagala za stvaranje kolektivnog f r o n t a , pa je 18. mar-
ta predložila da se održi savetovanje predstavnika SSSR, Engleske, Francus-
ke. Poljske. R u m u n i j e i Turske; 17. aprila predložila je da se zaključi u g o v o r
0 u z a j a m n o j pomoći i vojnoj konvenciji između SSSR-a, Engleske i Francus-
ke. a 10 maja dala je izjavu poljskoj vladi da SSSR nece otkazati p o m o ć Po-
ljskoj ako ona to b u d e želela. 1 2 9
Međutim, engleska vlada je dala u p u t s t v a svojoj vojnoj misiji, koja je vo-
dila p r e g o v o r e u Moskvi, da b r i t a n s k a vlada ne želi da primi na sebe bilo kak-
vu k o n k r e t n u odgov ornost koja bi joj mogla »vezati ruke« i da se u pregovo-
rima ograniči na o p š t e f o r m u l a c i j e 1 3 0
Pored toga, između nernačke i b r i t a n s k e vlade u leto 1939. godine vođeni
su tajni pregovori o postizanju s p o r a z u m a sa ciljem da se Hitlerova ratna ma-
šina o k r e n e p r e m a istoku 1 3 1
Posto je lozinka Zapada još uoči pregov ora u M i n h e n u bila »ne dopustiti
Rusiji da uđe u Evropu«, Staljin je, posle kapitulacije V. Britanije i F r a n c u s k e
u Minhenu. uočio o p a s n o s t od Nernačke. Dok Hitler nije želeo da r a t u j e na
dva fronta, Staljin je vodio politiku - borbu za dobitak u vremenu - da »Rusiju
zadrži izvan rata« i da o s t a n e u ulozi p o s m a t r a č a , a p o t o m u ulozi arbitra«.
On se kolebao: da li da priđe z a p a d n i m silama ili da prihvati Hitlerove ponu-
de. Odlučio se da prihvati ovo drugo. Tako je »Staljin o t k l o n i o požar od Ru-
sije« On je još u m a r t u 1939. godine, na XV kongresu K o m u n i s t i č k e partije
istakao: »Nama je p o t r e b n o vreme«. 1 3 2
Sredinom avgusta 1939. godine bilo je jasno da su trojni pregovori (između
SSSR-a, Velike Britanije i Francuske) doživeli potpuni kruh, tj. da su Cemberlen
1 Duludje kao inspirutori »minhenske politike« sve s no sabotirali ove pregovore,
i doveli ih do slomu. Pošto su i u lim s u d b o n o s n i m d a n i m a C e m b e r l e n i Da-
ladje ulagali m a k s i m a l n e n a p o r e da izazovu s u k o b između N e m a č k e i Sovjet-
skog Saveza - a još se nije znalo u k o m e če se pravcu o k r e n u t i »nacistička rat-
na mašina«, sovjetska vlada, da bi izbegla izolaciju i dobila u v r e m e n u dala
je pristanak na predlog R i b e n t r o p a za zaključenje pakta o n e n a p a d a n j u .
I dok su se vodili paralelni pregovori između Sovjetskog Saveza i Fran-
cuske i Velike Britanije, s jedne, i Sovjetskog Saveza i Nemačke, s d r u g e stra-
ne, 23. avgusta 1939. godine došlo je, n a v e l i k o iznenađenje u svetu, do zaklju-
čenja Pakla o nenapadanju između Sovjetskog Saveza i Nemačke.
Ovaj pakt zaključen je s a m o 7 d a n a p r e d izbijanje drugog svetskog rata
i istog d a n a kada je postignut S p o r a z u m Cvetkovič-Maček, koji je objavljen
26. avgusta. 1 3 3
S u t r a d a n posle zaključenja pakta šef sovjetske delegacije na pregovori-
ma sa anglo-lrancuskom vojnom misijom u Moskvi maršal Vorošilov (Bo-
P O U I H A O B KvHMenT Jec^peMOBHw) izjavio je da su pregovori prekinuti, pošto
Poljska nije dozvolila prolaz sovjetskih t r u p a p r e k o poljske teritorije u uslu-
vima vojnih, o d n o s n o ratnih operacija Sovjetske a r m i j e protiv agresora. 1 3 4
Molotov (MOAOTOB BH4ec\an Mitxait \OBIIM) je 31. avgusta, obrazlažu-
ći zaključenje pakta pred Vrhovnim sovjetom, između ostalog, naveo:
»23. avgust se m o r a smatrati kao d a t u m od velike istorijske važnosti. To
je i p r e k r e t n i c a u istoriji Evrope i ne s a m o Evrope«. 1 3 5
Sovjetska vlada je zaključenjem pakla o n e n a p a d a n j u sa N e m a č k o m one-
mogućila da se ostvari zamisao m i n h e n o v a c a da z a p a d n e sile, posle eventual-
nog izbijanja nemačko-sovjetskog i japansko-sov jetskog rata. dobiju ulogu ar-
bitra i vrate ulogu g o s p o d a r a sveta koju su stekle posle imperijalističkog rata
1914-1918. godine. Rat je p o č e o u s e p t e m b r u 1939 - ranije no što su hteli min-
henovci. Želeli su rat N e m a č k e i J a p a n a protiv SSSR-a, da bi bili »treći koji
će se radovati«. U stvari, rat je izbio u n u t a r kapitalističkog sveta, m e đ u dve
grupacije imperijalističkih država. 1 3 6
Povodom zaključenja nemačko-sovjetskog pakta bilo je m n o g o raznih tu-
m a č e n j a u e v r o p s k o j štampi, kao i u d i p l o m a t s k i m c e n t r i m a Evrope (medu
e v r o p s k i m k o m u n i s t i m a pakt je izazvao zabunu, izvesnu dezorijentaciju i raz-
ne k o m e n t a r e ) .
Gledište jugoslovenske kraljevske vlade o paktu može se videti i/ Direk-
tive' Centralnog presbiroa u Reogradu od 24. avgusta, u kojoj se kaže:
»U vezi sa n e m a č k o - r u s k i m p a k t o m o n e n a p a d a n j u ne treba puštati članke i beleske
u kojima bi se vrednost toga p a k t a omalovažavala, što više t r e b a redakciji savctovati da do-
nosi sve o n e vesti kojima se pridaje vrednost i z n a č a j toga pakla Uglavnom pisati o n a k o
kako to d o n o s e n e m a č k e i italijanske novine«. 1 3 7
V e r o v a t n o ov a p r e d o s t r o ž n o s t potiče iz bojazni da se ne bi stvarale kom-
plikacije sa Italijom i N e m a č k o m koja je znatno ojačana p a k t o m o nenapada-
nju sa Sovjetskim Savezom.
Stav CK KPJ i druga Tita već je iznet u odeljku »Delatnost Komunističke
partije Jugoslavije«. Ovde će se izneti još s a m o gledište druga Vladimira Ba-
karića u članku Prvi susret s Kardeljem u »Politici« od 23. januara 1980. godi-
ne, str. 9:
»Politička p l a t f o r m a toga d o b a p o s e b n o za nas u Hrvatskoj, bila je u znaku dvaju bit-
nih političkih događaja To su pakt Staljin - Hitler i sporazum Cvetković Maček I9?9. go-
dine.
I jedan i drugi bili su takvi manevri koji su unijeli u m n o g e partijske - i ne s a m o par-
tijske - r e d o v e velike z a b u n e Treba imati na urnu da jc pakt Hitler Staljin i u svijetu unio
veliku zabunu. Govoi ilo se n p r k a k o je Staljin jednim potezom uništio fašizam i t o m e slično,
i čitave orijentacije različitih partija na tome su se mijenjale. Tito je n e d a v n o o b j a s n i o što
je on u to vrijeme radio. U vrijeme sklapanja ovih dvaju s p o r a z u m a on nije bio u zemlji.
S m a t r a o je, m e đ u t i m , da su Sovjeti p a k l o m samo htjeli dobiti na v r e m e n u i da bitnih pro-
m j e n a tu n e m a . « 1 3 8
d ) P O S L E I Z B I J A N J A D R U G O G S V E T S K O G RATA D O S L O M A F R A N C U S K E
JUNA 1940. G O D I N E
ČELIČNI PAKT IZMEĐU NEMACKE I ITALIJE

USTEZANJE ITALIJE DA STUPI U RAT
Prilikom sklapanja vojnog saveza (tzv. Čelični pakt) od 22. maja 1939. godine
Italija i N e m a č k a su se saglasile da ne stupaju u rat sledečih 4 - 5 godina. Svega
dva meseca kasnije Nemci su izjavili d a ć e u s k o r o napasti Poljsku, a da bi umi-
rili u p l a š e n o g i u v r e đ e n o g saveznika, ponudili su mu Hrvatsku i Dalmaciju.
U stvari, sada je t r e b a l o da Hrvatska i Dalmacija, koje su od jugoslovenskih
p o k r a j i n a bile prve na listi osvajačkih planova Italije i Vatikana, posluže kao
m a m a c kojim bi se Italija mogla uvući u rat. 1 3 9
Međutim, Musoliniju se nije išlo u rat, koji je N e m a č k a p r i p r e m a l a protiv
Poljske, iako ga je privlačio, i p o r e d Cvetkovićeve izjave prilikom p o s e t e Tr-
stu 10. avgusta 1939. o s p r e m n o s t i Jugoslavije na p r o d u b l j e n j e prijateljskih
o d n o s a s Italijom. No, iako je - imajući o d r e š e n e r u k e od s t r a n e Nernačke -
f o r m i r a o specijalnu armiju da »ugrabi svoj d e o plena u Hrvatskoj i Dalmaci-
ji«, a Ćano mobilisao svoje »hrvatske prijatelje« u Italiji i Hrvatskoj, Musolini
je ipak objavio n e u t r a l n o s t , ne s a m o zbog n e s p r e m n o s t i Italije za rat, već i bo-
jazni od intervencije Francuske i Velike Britanije. Zbog toga je Italija zatražila
d a j e N e m a č k a razreši savezničkih obaveza, t a k o d a j e ostala van s u k o b a kao
»nezaraćena strana«. (Ona će ući u rat protiv F r a n c u s k e i Velike Britanije tek
u j u n u 1940. kad je Francuska već bila na izdisaju).
Bez obzira na ovakav stav Italije, Nemačka je 1. s e p t e m b r a 1939. godine
bez objave rata napala Poljsku. Pošto je N e m a č k a odbacila u l t i m a t u m Fran-
cuske i Velike Britanije, p o d n e t istog dana, da obustavi o p e r a c i j e protiv Po-
ljske i da t r u p e povuče iza granice, one su joj 3. s e p t e m b r a objavile rat, a za-
tim, između 5. i 10. s e p t e m b r a , još i Australija, Novi Zeland, J u ž n o a f r i č k a Uni-
ja i Kanada. Hitler je još 3. aprila d o n e o o d l u k u za n a p a d i u n i š t e n j e Poljske,
koja je tek 23. avgusta, k a d a je postalo očigledno d a j e rat neizbežan, stavila
svoje o r u ž a n e snage u stanje pripravnosti i 30. avgusta objavila o p š t u mobi-
lizaciju. Ali, i p o r e d snažnog o t p o r a , poljske ;mage bile su p r i n u đ e n e da posle
35 d a n a kapituliraju.
Iznenadnim n a p a d o m Nernačke na Poljsku 1. s e p t e m b r a 1939. i objava
rata V. Britanije i Francuske N e m a ć k o j na osnovi njihovih obaveza iz ugovora
sa Poljskom, o t p o č e o je novi period ev ropske i svetske istorije - drugi svetski
rat, koji će potresli čitav svet i naneti velika zla i nevolje s k o r o čitavom ćo-
večanstvu. Tada nastaje rat u s a m o m krilu kapitalističkih država. U m e s t o da
N e m a č k u u s m e r e protiv Sovjetskog Saveza, V. Britanija i F r a n c u s k a su se
neočekivano našle u ratu. Staviše, Nemačka i Sovjetski Savez su se sporazu-
meli o podeli Poljske - N e m a č k a sa težnjom da se što više približi najvitalni-
jim oblastima SSSR-a u p l a n i r a n o m p r e d s t o j e ć e m p o h o d u na Istok, a Sovjet-
ski Savez sa ciljem da delom Poljske teritorije otupi oštricu e v e n t u a l n o g ne-
mačkog početnog udara.
Munjeviti poraz Poljske u s e p t e m b r u 1939. godine imao je dalekosežne
posledice na spoljnu politiku kraljevine Jugoslavije.
STAVJUGOSLOVENSKE I ITALIJANSKE VLADE POSLE IZBIJANJA DRUGOG

SVETSKOG RATA
Odmah po izbijanju drugog svetskog rata jugoslavenska vlada je ovjavila svoju

neutralnost. Zvanično saopštenje jugoslavenske vlade glasi: »üa će Jugoslavija
ostati neutralna u sukobima u kojima nisu tangirani njena nezavisnost i njen in-
tegritet«. 140
Sovjetske snage upale su u Poljsku 17. s e p t e m b r a 1939, da bi - p r e m a iz-
javi zvaničnih sovjetskih o r g a n a - zaštitile Ukrajince i Beloruse koji su živeli
na poljskoj teritoriji. Posto je o t p o r Poljaka bio slab, Crvena a r m i j a je brzo na-
predovala. Prema ugovoru između Nernačke i Sovjetskog saveza, koji je za-
ključen 28. s e p t e m b r a u Moskv i. o d l u č e n o je da teritorija istočno od nove gra-
nice, koja je naseljena p r e t e ž n o Ukrajincima i Belorusima, p r i p a d n e Sovjet-
skom Savezu, a teritorija z a p a d n o od te granice - Nemaćkoj. 1 4 1
N e p o s r e d n o pred izbijanje d r u g o g svetskog rata nastala je prava konfu-
zija u o d n o s i m a mnogih država, do p r o m e n e u d o t a d a n j i m stavovima i do ne-
p o v e r e n j a čak i između Nernačke i Italije. O tome Hoptner, uglavnom, kaže
da je Hitler pred s a m o izbijanje rata na Jugoslaviju gledao kao na »neizvesnog
neutralca« zbog S t o j a d i n o v i ć e v o g o t p u š t a n j a , bliskih veza kneza Pavla sa Bri-
tancima, n e u s p e h a Nernačke i Italije da nagovore Jugoslaviju da napusti
Društvo naroda, njena nesaglasnost da Nemačka kontroliše s u d b i n u Balkan-
skog s p o r a z u m a i o d b i j a n j e kneza Pavla da da nedvosmislenu izjavu u prilog
Osovine. 1 4 2 S m a t r a o je da će Jugoslav i ja ostati n e u t r a l n a s a m o dok Saveznici
ne budu dobili rat, kada ce preći na njihovu stranu. Pošto je u periodu neut-
ralnosti mogla da utiče na tok događaja na štetu Osovine. Hitler je rekao Ćanu
da Italija treba da likvidira Jugoslaviju, jer hi to ojačalo Osovinu. I R i b e n t r o p
je pre toga govorio Ganu da je Jugoslavi ja neverna, pa se n a d a o da će Italija
iskoristiti napad Nernačke na Poljsku da reši stvar u Hrvatskoj i Dalmaciji.
Međutim, Čano je o d b a c i v a o ideju o ulasku Italije u rat i rekao Musoliniju da
su Nemci lažovi i izdajnici (podvukao V. T.l. Musolini se u početku saglašavao
sa Čanom, ali ga je privlačila pljačka koju bi uzeo iz Hrvatske i Dalmacije i
lime »mogao sagraditi svetište u svoju čast«, 1 4 3 pa je 23. avgusta n a r e d i o mar-
šalu Badolju (Badoglio Pietro) da p r i p r e m i n a p a d na Grčku i Jugoslaviju. Me-
đutim, ni Badoljo ni Cano nisu bili oduševljeni da u p o t r e b e t r u p e u Jugosla-
viji. niti sigurni u p o m o ć M a đ a r a i Bugara, kao ni u to da li bi mogli provesti
t r u p e Dravskom d o l i n o m p o r e d m a đ a r s k e granice. Musolini je s m a t r a o da se
Mađarska i Bugarska neće protiviti i da će kasnije preći na italijansku stranu,
ali da se za sada ne u p o t r e b l j a v a Dravska dolina, v e r o v a t n o zato što je ocenio
da bi možda p o v r e d i o nacističku osetljivost slanjem t r u p a isuviše blizu ne-
m a ć k o j sferi uticaja. 1 4 4
Pošto su Sovjetski Savez i Nemačka 23. avgusta 1939. godine potpisali Pakt
o nenapadanju, tj. istog dana kada je Musolini poslao Badolju ove instrukcije,
međunarodna situacija se izmenila, pa je Čano odlučio da Italija sačeka i »da
nešto dobije« za sebe u H r v a t s k o j i Dalmaciji organizovanjem specijalne voj-
ske koja ce u d a t o m t r e n u t k u udariti na Hrvatsku i uspostavljanjem veze sa
antijugoslovenskim H r v a t i m a u Italiji i Jugoslaviji. Sada je i Musolini bio ube-
ihn u važnost čuvanja neutralnosti, odnosno nezaraćene strane146 više zbog
loga sto je shvatio da je Italija n e s p r e m n a za d u g o t r a j a n rat i da je vojnički
i e k o n o m s k i zavisna od Nemačke, nego zbog Hitlerovog pisma kojim je od-
bacio njegovu pomoć u n a p a d u na Poljsku.' 4 ® Tako je Jugoslavija p o š t e đ e n a ,
jer je n e u t r a l n a Italija značila neutralnu Jugoslaviju zato što su o b e proglasile
n e u t r a l n o s t u nemaćko-pol jskom ratu Međutim, knez Pavle je u v e t a v a o lor-
da Halilaksa da bi se Jugosloveni borili ako bi bili n a p a d n u t i bez obzira što
znaju da bi ih snage Osovine savladale. O t p o r Jugoslavije zavisio bi od toga
da li bi V. Britanija mogla prekinuti italijanske k o m u n i k a c i j e sa Albanijom i
izbaciti Italiju iz rata što pre, jer se ne sme prevideti da Nemci mogu znatnim
\ a z d u h o p l o v n i m p o j a č a n j i m a pomoći Italijane u S e v e r n o j Africi. Knez Pavle
je s u m n j a o u italijansku izjavu o neutralnosti pri izbijanju n e m a ć k o - p o l j s k o g
rata i uveravao britanskog poslanika Ronalda K a m p b e l a da bi V. Britanija
g r u b o pogrešila ako bi dopustila Italiji da zauzme takav n e u t r a l a n položaj s
izgledima da kasnije uđe u rat na strani Nemačke. Ako bi Italija ušla u rat u
vreme kada bi. pod zaštitom nemačkih snaga oslobođenih sa Poljskog Ironla.
mogla da povede operacije iz Albani je, o n d a bi V. Britanija bila kriva što će
ceo Balkan propasti. U tom slučaju Jugoslavija, Grčka, Rumunija, a možda i
Turska bile bi p r i m o r a n e da se n e k a k o s p o r a z u m e j u sa N e m a č k o m . Međutim,
Britanci nisu delili mišljenje kneza Pavla, jer su verovali da Italija neće biti
težak p r o t i v n i k . ' 4 7
Jugoslovensku vlada je obaveštavala Nemačku o svom stavu prema Italiji
i isticala da hi Jugoslavija branila svoju nezavisnost ako bi Italija ušla u rat i na-
predovala ka Solunu, jer put za Solun vodi preko Jugoslavije.'48
Cincar-Marković je. govoreći o spoljnoj politici j u g o s l o v e n s k e v lade po-
sle izbijanja rata u Evropi, između ostalog, r e k a o »da je mir na Balkanu in-
teres N e m a č k e sve dok je angažovana r a t o m na severu prvo protiv Poljske,
a zatim protiv F r a n c u s k e i V. Britanije. Zadatak Jugoslavije je bio da interve-
niše između R u m u n i j e i Mađarske i R u m u n i j e i Bugarske, k a k o se ratni požar
ne bi o d m a h u početku p r e n e o u Srednju Ev ropu i Balkan M a đ a r s k o - r u m u n -
ski odnosi bili su vrlo teški zbog Erdelja (mađ. Erdelv, rum. Transilvania), a
odnosi R u m u n i j a - Bugarska zbog Dobrudže. Ja sam intervenisao u ime naše
\ lade kod vlade Mađarske i Rumunije u cilju s m i r e n j a i normalizacije odnosa,
jer su i jedna i druga strana koncentrisale t r u p e na granici j e d n a p r e m a dru-
goj. Kao što je poznato svi napori tadanje v lade imali su uspeha, za šta su do-
šla priznanja vlada Mađarske i R u m u n i j e « . ' 4 9
U svojim Memoarima Dušan Simovic ističe da je brza pobeda Hitlera
nad Pol jskom poremetila Pavlov politički balans. jer je p o č e o da čini konce-
sije N e m c i m a i da izlazi u susret njihovim zahtevima, što je dovelo do otvo-
rene p r o p a g a n d e m e đ u n e m a ć k i m m a n j i n a m a i stvaranja »pete kolone« na
našoj teritoriji, koja se p o t p u n o n e s m e t a n o p r i p r e m a l a da odigra svoju ulo-
gu.' 4 9 -
LTK AJ PORAZA PO U S K E SA JUGOSLAVIJU
Nemački poverenik u Beogradu je 13. oktobra 1939. godine poslao nemačkom

Ministarstvu inostranih poslova izveštaj o uticaju katastrofalnog sloma poljske
države na držanje jugoslovenskih zvanićnih krugova i javnosti koji, zbog inte-
resantnosti i prilične objektivnosti, dajem u celini: (Sve p o d v u č e n o u tekstu
p o d v u č e n o je u originalu - V. T.).
j
r e n j e da je to i m o g u ć e . Jugoslavija, sem toga. aktivno nastoii da neutralnost celog Jugoistoka
dalje učvrsti i izgradi, što i pokazuje njeno posredovanje između Rumunije i Mađarske, koje je
dovelo do poznatog sporazuma o ograničenju obostranih vojnih mera«. 1 4 9 b
Italijanski poslanik u Beogradu, u svom izveštaju Ćanu od 6. s e p t e m b r a
1939, kaže da mu je Cincar-Marković rekao da je zadovoljan što je u s p e o da
ublaži n e p o v e r e n j e Turske i R u m u n i j e p r e m a B u g a r s k o j za koju je jugoslo-
venska vlada, u izvesnom smislu, postala garant, a za Grčku je d o d a o da ga
ne zabrinjava, jer s m a t r a da ona, uklještena između b r i t a n s k e k o n t r o l e i sa-
vezništva sa T u r s k o m , nije u stanju da donosi s a m o s t a l n e o d l u k e . On, bar za-
sad, isključuje m o g u ć n o s t zajedničkih deklaracija u pogledu stava balkanskih
zemalja. 1 5 0
S druge strane, italijanski poslanik u Budimpešti j u svom izveštaju od 11.
s e p t e m b r a Ćanu naveo da mu je bugarski poslanik r e k a o da B u g a r s k a n e m a
m n o g o p o v e r e n j a u Jugoslaviju, jer je jugoslovenski vojni ataše p r e neki dan
izjavio d a j e čitavo jugoslovensko javno m n j e n j e n a k l o n j e n o Francuskoj, iako
sada jugoslovenska vlada vodi politiku neutralnosti; Jugoslavija bi bila protiv
Italije i N e m a č k e ukoliko bi se ove umešale u b a l k a n s k o pitanje. P r e m a miš-
ljenju bugarskog načelnika Generalštaba, m a đ a r s k a vlada veruje da Jugosla-
vija, u slučaju n a p a d a na R u m u n i j u , ne bi intervenisala u njenu korist. Posla-
nik je d o d a o da je Rusko-nemački pakt ponovo p o b u d i o simpatije p r e m a Ru-
siji. 151
( izveštaju jednog pouzdanog i vanrednog nemačkog poverenika od 10. sep-
tembra, kojeg je p o d n e o Berlinu po povratku iz Jugoslavije, kaže se da se u
celoj Jugoslaviji i u vojsci može zapaziti j e d n o d u š n o p r o t i v n e m a ć k o raspolo-
ženje, tako da su vlada i izvesni privredni krugovi ostali usamljeni u svom dr-
žanju. da se to jasno ogleda u štampi koja unosi s u m n j e u n e m a č k e vojne iz-
vest aje i objavljuje materijale b r i t a n s k e i n f o r m a t i v n e službe, da se na letnje
turiste iz N e m a č k e n e r a d o gleda, da se o t v o r e n o govori kako se zategnutost
između Srba i Hrvata p o t p i r u j e i podržava iz Nemačke, da bi se to u svako
d o b a moglo u p o t r e b i t i kao adut protiv vlade, da pada u oči živa veza između
Jugoslavije i V. Britanije i da se ne veruje da ce Italija ostavili N e m a č k u na
cedilu, ali se s m a t r a da njen ulazak u rat nikako ne dolazi u obzir. Međutim,
takvo mišljenje ne dele privredni krugovi koji žele da u svakom slučaju s t u p e
u poslovne veze sa N e m a č k o m i koji se nadaju povoljnoj k o n j u n k t u r i u ispo-
r u k a m a . Tvrdi s e d a će vlada planski organizovati izvoz životnih n a m i r n i c a u
Nemačku, ali se pod jevrejskim uticajem protiv toga zauzima o š t a r stav u
štampi.'52
Nemačko poslanstvo u Beogradu, u izveštaju od 20. septembra, kaže:
• Hrvatski % o d a Maček i s t a k a o je n e m a č k o m p o s l a n i k u da s l u ž b e n u j u g o s l o v e n s k u po-
litiku u p o t p u n o s t i o d o b r a v a j u hrvatski članovi vlade i hrvatski n a r o d . 1 sa h r v a t s k e s t r a n e
j e d n o d u š n o s e želi o d r ž a v a n j e s t r o g e n e u t r a l n o s t i u s a d a š n j e m k o n f l i k t u .,53
Za razliku od izveštaja italijanskog poslanika u B e o g r a d u od 27. septem-
bra Ćanu o t o m e da knez Pavle gaji n e p o v e r e n j e p r e m a Nemačkoj, da održava
kontakt sa b r i t a n s k i m k r u g o v i m a koji su ga ubedili u o p a s n o s t jednog kom-
binovanog nemačko-italijanskog dejstva u Sloveniji i H r v a t s k o j i italijansko-
bugarskog u Makedoniji, da su neprijateljska osećanja p r e m a N e m a č k o j - ma
da se iz obazrivosti ne ispoljavaju jav no - sad pojačana č i n j e n i c o m što su ot-
voreni putevi crvenim t r u p a m a p r e m a Balkanu, osećanja n e p o v e r e n j a - koja
se odražavaju u odgovornirTi krugov ima, n a r o č i t o vojnim, i u celoj zemlji - u
o d n o s u na Italiju i Bugarsku, a netrpeljivost u o d n o s u na Mađarsku, i da knez
u duši v e r u j e i priželjkuje krajnji uspeh Francuske i V. Britanije, 1 5 4 dotle ne-
maćki poslanik u Jugoslaviji u svom izveštaju od 28. s e p t e m b r a kaže da je
knez Pavle izrazio veliko zadovoljstvo zbog toga što su n e m a č k e i s p o r u k e na-
oružanja u toku, da je n a r e d i o da se r a z m e n a d o b a r a sa N e m a č k o m m o r a raz-
vijati na svaki mogući naćin, da će Jugoslavija - ma kako se rat završio - ostati
sused Nemačke, a ne V. Britanije i d a j e on n e p r i j a t e l j ne s a m o boljševizma
nego i panslavizma, te izražava zabrinutost od ruske ekspanzije p r e m a Zapa-
du. 1 5 5
IDEJA O STYARAS'Jl NOVOG SOLUNSKO FRONTA I NEUTRALNOG

BALKANSKOG BLOKA
Osećajući se ugroženom od osovinskih snaga posle poraza Poljske. Jugosla-

vija je mobilisala oko 500.000 ljudi i postavila dve a r m i j e duž cele severne gra-
nice od J a d r a n s k o g m o r a do Rumunije. N e m a č k a je u to v r e m e snabdevala
Bugarsku avionima i d r u g i m ratnim materijalom, a Jugoslovenima nije dava-
la ništa, 1 5 6 pa je Jugoslavija nastavila aktiviranje jedinica. Tako je jugosloven-
ska vlada u s e p t e m b r u bila o d l u č n a da ne ude u rat na bilo čijoj strani i da
se o d u p r e n a p a d u sila Osovine. Ali Jugoslavija je imala veoma težak geograf-
ski položaj - bila je gotovo p o t p u n o o k r u ž e n a j e d n o m silom koja je već u ratu,
j e d n o m tzv. »nezaraćenom« silom i malim d r ž a v a m a sumnjive neutralnosti.
U takvoj situaciji, i p o r e d svoje volje, Jugoslavija je m o r a l a da čini u s t u p k e
Osovini, da bi se u povoljnom t r e n u t k u mogla staviti na s t r a n u saveznika.
Zato je trebalo da usavršava veštinu o d u g o v l a č e n j a i pogađanja. 1 5 7
Dok su se f r a n c u s k e i b r i t a n s k e snage (posle objave r a t a N e m a č k o j zbog
agresije na Poljsku) još mobilisale, knez Pavle je. p r e k o f r a n c u s k o g poslanika
u B e o g r a d u R. Brižera (Brugere Raymond), tražio da se f r a n c u s k e t r u p e is-
krcaju u Solun što pre, sa ili bez pristanka Italije, da bi sprečile Osovinu da
p r e n e s e rat na Balkan i osiguraju Jugoslaviji izlaz na m o r e i vezu sa Zapa-
d o m . 1 5 8 Naime, sve dok je Solun otvoren za s a o b r a ć a j sa Jugoslav ijom ona
može nastaviti svoju n e u t r a l n o s t da bi j e d n o g d a n a pristupila Saveznicima, ali
oni pre toga m o r a j u obezbediti kontrolu S r e d o z e m n o g i J a d r a n s k o g m o r a . 1 5 9
»Jugoslavija bi se u roku od 60 d a n a posle uništenja italijanske flote i kontrole
Saveznika nad S r e d o z e m l j e m borila na strani Saveznika«, rekao je jugoslo-
venski a m b a s a d o r u Parizu Purić a m e r i č k o m a m b a s a d o r u Bulitu (Bullitt Wil-
liam). 1 6 0 Međutim, F r a n c u s k a nije mogla izaći u susret traženju kneza Pavla,
iako je Solun i za nju bio značajan, a general Vegan (Weygand Maxime - ko-
m a n d a n t f r a n c u s k i h snaga u Siriji - V. T.) izvestio je kneza Pavla da bi mu tre-
balo tri m e s e c a da se prve f r a n c u s k e jedinice iskrcaju u Grčku. 1 6 1
Sav eznici su nekoliko meseci planirali iskrcavanje na Balkanu, a general
Vegan je n a m e r a v a o da pošalje jedan k o r p u s iz Sirije u Solun, pod uslovom
a k o na to pristane Grčka i a k o se t o m e ne usprotivi n e u t r a l n a Italija, 1 6 2 dok
su britanski generali smatrali da slanje t r u p a u Solun ne dolazi u obzir i da
Solun nije p o g o d n a baza za operacije. 1 6 3 Ovakav stav V. Britanije Vegan je tu-
mačio time što nije želela da Italija dobije izgovor za n a p u š t a n j e neutralnosti
i sto je s m a t r a l a da je n e m o g u ć e snabdevati Balkan ratnim materi jalom iz mr-
šavih savezničkih rezervi. Tek kasnije su se F r a n c u s k a i V. Britanija n e k a k o
saglasile da zajednički r a d e o k o planova za zauzimanje i održavanje mosto-
b r a n a na Balkanu na obali od Soluna do Dardanela da bi f r a n c u s k e snage
mogle doci u p o m o č Jugoslaviji, ali se Grci nisu p o t p u n o složili sa Veganovim
predlogom.184
U stvari, između s e p t e m b r a 1939 i maja 1940. godine, b e o g r a d s k a poli-
tika neutralnosti raspala •><.• z a j e d n o s f r a n c u s k o m protivtežom Osovini. Knez
Pavle se zalagao za vojnu suradnju između Jugoslavije i F r a n c u s k e i p o r e d
toga što su po Beogradu v rveli nemaćki špijuni, pa su s r e d i n o m aprila, na nje-
govu sugestiju, m i n i s t a r vojske i m o r n a r i c e general Milan Nedić i f r a n c u s k i
a m b a s a d o r u B e o g r a d u Brižer razmenili mišljenja o tome k a k o da se uspos-
lavi najbolja veza između jugoslovenskog i f r a n c u s k o g generalštaba. Cak su
se složili da Nedić o d o b r i da jedan Veganov saradnik u najvećoj tajnosti u ci-
vilnom odelu o b i đ e jugoslovenske vojne o b j e k t e i uređaje. Međutim, posle
mesec d a n a nestale su takve zamisli, j e r je Vegan, posle povlačenja Britanaca
iz Norveške, p r i v r e m e n o o d u s t a o od svojih planova o iskrcavanju u Solun, a
posle n e k o l i k o nedelja i sasvim ih zauvek napustio, jer je p o r a z o m F r a n c u s k e
u junu 1940. p o k o p a n o to pitanje. 1 6 4 a
Ideja o stvaranju S o l u n s k o g fronta, tj. da se sa Balkana i Bliskog istoka
p r e d u z m e akcija protiv N e m a č k e (podsticana od generala Vegana) ostala je
na snazi i posle početka d r u g o g svetskog rata. »Planovi za akciju na Balkanu«,
zbog Italije, nisu dobili saglasnost britanske vlade - ratni kabinet od 14. sep-
t e m b r a 1939. godine s m a t r a o je da je »Italija korisnija od Balkana« B r i t a n s k a
politika u p o č e t k u drugog svetskog rata nastojala je da stvori balkanski blok
— kasnije Solunski front, a Cerćil (Churchill Winston), prvi lord Admiraliteta,
izjavio je: »Mi b i s m o morali učiniti što god m o ž e m o da protiv N e m a č k e opas-
nosti s v r s t a m o Jugoslaviju, Grčku, Tursku, Bugarsku i R u m u n i j u « . 1 6 4 b
Cincar-Marković je još u avgustu 1939. ponov o u v e r a v a o n e m a č k o g po-
slanika u B e o g r a d u da za Jugoslav iju ne dolazi u obzir neka d r u g a politika od
tadašnje. »Kako je o p s t a n a k Jugoslavije u B a l k a n s k o m savezu, posle priklju-
čenja T u r s k e e n g l e s k o m taboru, izazv ao n e r a s p o l o ž e n j e u Sofiji, to je on po-
s e b n o m izjav om o j u g o s l o v c n s k o m stavu u m i r i o Bugarsku. Jugoslavija ne želi
ponovnu pojavu Turske na Balkanu i o s u đ u j e svako ugrožavanje bugarskih
granica od s t r a n e Turske«. 1 6 5
Kad je R u m u n i j a u n o v e m b r u 1939. preduzela inicijativu da se »u sadaš-
njem sukobu« stvori neutralni balkanski blok, italijanski a m b a s a d o r u Ankari
( p r e m a njegovom izveštaju Canu od 10 n o v e m b r a ) pitao je jugoslovenskog
otprav nika poslova šta misli o toj inicijativ i. On je odgovorio da bi se n a j p r e
potpisnici Balkanskog p a k t a sporazumeli i pristupili izvesnoj demobilizaciji
na o d g o v a r a j u ć i m granicama, zatim bi ove države tražile da B u g a r s k a i Ma-
đarska p r i s t u p e o v o m bloku, i na kraju tražilo bi se od Italije da taj blok stavi
pod svoje okrilje. Međutim, odnosi između T u r s k e i Italije ne izgledaju takvi
da bi dozvolili T u r s k o j da pristupi j e d n o m b a l k a n s k o m bloku pod okriljem
Italije. R u m u n i j a bi v e r o v a t n o u t r e ć e m p a r a g r a f u pakta tražila da joj se da
d o p u n s k a garantija u slučaju a k o bi o n a bila žrtva napada. To proširivan je ga-
rantija odnosilo bi se na e v e n t u a l n u agresiju SSSR-a a to bi svakako prićinja-
valo teškoće u pogledu o s t v a r e n j a njene inicijative. 1 6 6 Navodno, tu inicijativu
su podržale sve zemlje izuzev Sovjetskog Saveza. 1 6 7
Predsednik b u g a r s k o g Ministarskog saveta je, p r e m a izveštaju italijan-
skog poslanika u Sofiji od 10. o k t o b r a 1939. godine, izjavio da se b u g a r s k e pre-
tenzije na reviziju bugarsko-jugoslovenske granice ne o d n o s e s a m o na pod-
ručje Caribroda. već i na d r u g a sada jugoslovenska područja, tj. »područja
Makedonije bar do Vardara, gde bi j e d n o g dana. možda, mogla da se uspos-
tavi italijansko-bugarska granica«. 1 6 8
ODLI KE STALNOG SAVETA BALKANSKOG S P O K A / l M A

BEOGRADSKA KONFERENCIJA
Ubrzo posle sloma Poljske, Cincar-Marković i Gajenku sastali su se sa ciljem da

pojačaju Balkanski sporazum i rese bugarski problem. Odlučili su da bi se iz-
vesni teritorijalni zahtevi Bugarske mogli uzeti u razmatranje: a k o Bugarska
postane d e o Balkanskog s p o r a z u m a i prihvati sve obaveze i odgov ornosti dr-
žave-članice. a k o svaka država članica S p o r a z u m a d o b r o v o l j n o ustupi terito-
riju Balkanskoj zajednici, kojom bi se zadovoljili bugarski zahtevi i ako Bu-
garska u c u t k a sve agitatore koji bi povećavali zategnutost m e d u d r ž a v a m a
Sporazuma.169
Ova deklaracija nije pominjala teritorijalne promene, a četiri države članice
nisu raspravljale o toj stvari do februara 1940. godine kada se Stalni savet Bal-
kanskog sporazuma (poslednji put - V. T.) sastao u Beogradu. Tu su odlučile
da pomažu politiku mira, da ostanu u dobrim odnosima, da zaključe sporazume
sa svim balkanskim zemljama, naročito trgovinske sporazume i da produže važ-
nost Pakla za još sedam godina.170
Mada su Bugari znali o o d l u k a m a Stalnog saveta (iako nije izdat komi-
nike - V. T.) i o o d l u k a m a Balkanskog s p o r a z u m a da da teritorijalne ustupke,
oni nisu pristupili o r g a n i z o v a n o j Balkanskoj zajednici, jer je s r e d i n o m feb-
ruara 1940. pala u m e r e n a Kjoseivanova vlada i z a m e n j e n a vladom koja je bila
m n o g o osetljivija p r e m a mišljenjima N e m a č k e i Sovjetskog Saveza. Dok je
SSSR j e d n o v r e m e savetovao balkanskim držav a m a da zauzmu čvrst stav pre-
ma bugarskim teritorijalnim zahtevima, sad je p o m a g a o bugarski revizioni-
zam. Bugari su izjavili N e m c i m a da je južna Dobrudža sada m i n i m u m nacio-
nalnih aspiracija, a te aspiracije, k a k o su govorili, mogli bi da ostvare s a m o
kad bi Bugarska stajala r a m e uz r a m e sa N e m a č k o m . 1 7 1 Tako su N e m a č k a i
Sovjetski Savez, otvarajući put b u g a r s k o m revizionizmu, uništili sve planove
za ujedinjeni o t p o r balkanskih n a r o d a protiv napada.
Prema izveštaju italijanskog ambasadora u Berlinu od i. februara 1940, ne-
maćki zvanični krugovi su sa pažnjom pratili Beogradsku konferenciju (u
Beogradu je 2. f e b r u a r a 1940. o d r ž a n a konferencija Stalnog saveta Balkan-
skog i akta - Jugoslavije, Grčke, R u m u n i j e i Turske - Archiv den Gegenwart,
1940. str. 4408 D bez velike zabrinutosti u pogledu njenih rezultata. Sastanak
diplomatskih predstavnika Rajha iz Budimpešte, Bukurešta, Atine i Sofije,
koji se održavao u isto v r e m e kad i konferencija u Beogradu, a p s o l u t n o ne
treba pripisivati s a m o j konferenciji već o p š t o j situaciji u j e d n o m p o d r u č j u
koje interesuje Nemačku. U vezi sa k o n f e r e n c i j o m članica Balkanskog pakta
date su instrukcije da se ne vrši nikakav pritisak. U Berlinu postoji utisak da
su sve članice r a s p o l o ž e n e da se na Balkanu očuva mir, čak i Turska koja strči
svojim p r o t i v n e m a ć k i m d r ž a n j e m , ali da je n e m a č k a pažnja u s m e r e n a na Tur-
sku s o b z i r o m na p o k r e t e Veganovih snaga u Siriji. Nemci su d e m a n t o v a l i no-
vinske glasine da je G a f e n k o d a o na znanje ostalim delegatima da bi Rumu-
nija, ukoliko sile Balkanskog s p o r a z u m a ne bi na neki način garantovale gra-
nice R u m u n i j e sa M a đ a r s k o m i Bugarskom, tražila te garantije od N e m a č k e
u z a m e n u za e k o n o m s k e u s t u p k e i pokušala da postigne s p o r a z u m sa Rusi-
jom p u t e m pakta o n e n a p a d a n j u . ' 7 2
O rezultatima Beogradske konferencije italijanski poslanik u Beogradu je
10. februara 1940. izvestio Ćana da je glavna tačka bila pronalaženje osnove za
usklađivanje odnosa između Rumunije, Mađarske i Bugarske. Cincar-Marković
i Saradžoglu (Saradžoglu Sukrü) pokušali su da u b e d e Gafenka da zauzme
elastičan stav u pogledu pretenzija Mađarske i Bugarske, da bi se pronašla os-
nova za r e š e n j e spora. Ako bi se ostavila neizvesna situacija, koja sa m a đ a r s k e
strane ne trpi odlaganje, o n d a bi se otvorila vrata za b u d u ć e ugrožavanje m i r a
na Balkanu. Gafenku je odgovorio da u ovom t r e n u t k u ne može uzeti to pi-
tanje u r a z m a t r a n j e , a ni p r e m a Bugarskoj, gde postoje veće m o g u ć n o s t i za
sporazum u pogledu Dobrudže, takođe ne može preuzeti bilo kakvu obavezu.
K a m p a n j a m a đ a r s k e š t a m p e n e u g o d n o je delovala, a G a f e n k u je o t p u t o v a o
u R u m u n i j u d o n e k l e p o k o l e b a n . Stekao se vrlo povoljan utisak što je Sara-
džoglu bio raspoložen da se što pre približi Italiji i da se. u g r a n i c a m a moguć-
nosti, oslobodi k o m p r o m i t u j u ć i h veza (misli se na veze sa F r a n c u s k o m i V.
Britanijom - V. T.), jer je vidno insistirao na neutralnosti Turske u sadašnjem
sukobu«.'73
V izveštaju italijanskog ambasadora u Ankari Ćanu od 13. februara 1940.
kaže se da je Saradžoglu rekao kako posle Beogradske konferencije ne veruje da
u bliskoj budućnosti postoji bilo kakva opasnost po mir na Balkanu. Agresiju si-
g u r n o ne bi izvršila Italija, kojoj je Beogradska k o n f e r e n c i j a odala priznanje,
ni Nemačka, j e r bi rizikovala da izgubi bogato tržište, ni »boljševička Rusija,«
kojoj je sada p o z n a t o da Italija ne bi ostala r a v n o d u š n a u slučaju njenog pro-
d o r a p r e m a Balkanu. Veganova armija u Siriji n e m a ni 100.000 ljudi i isklju-
čuje se m o g u ć n o s t da bi te snage mogle imati agresivne n a m e r e . Saradžoglu
se na kraju p o h v a l n o izrazio u pogledu povoljnog razvoja italijansko-turskih
trgovinskih p r e g o v o r a u R i m u . ' 7 4
Jugoslovensko Ministarstvo inostranih poslova obavestilo je 17. februara
1940. ministra vojske i mornarice o stavu Mađarske prema Beogradskoj konfe-
renciji Saveta Balkanskog sporazuma. U tom o b a v e š t e n j u se uglavnom kaže da
su rezultate rada Saveta povoljno primile ne s a m o sve zemlje Balkanskog
sporazuma, nego i vlade i javno m n e n j e ostalih zemalja. I u z a r a ć e n i m i neut-
ralnim zemljama s m a t r a se d a j e na sastanku u B e o g r a d u učinjen ozbiljan na-
por za učvršćenje veće solidarnosti između balkanskih zemalja u d u h u poli-
tike održavanja m i r a na Balkanu. Jedino su u M a đ a r s k o j rezultati n e p o v o l j n o
primljeni i k o m e n t a r i s a n i , ali se svuda podvlači da takav stav p r e m a Balkan-
skom s p o r a z u m u niukoliko ne m e n j a njen prijateljski stav p r e m a Jugoslaviji.
U formulaciji tačke 3 kominikea da će vlade država B a l k a n s k o g s p o r a z u m a
»zajednički nastojati da očuvaju prava svakoga od njih na n a c i o n a l n u terito-
riju«, Mađarska vidi inicijativu R u m u n i j e da se o n e m o g u ć e m a đ a r s k e revizio-
nistićke težnje u pogledu Transilvanije (rum. Transilvania, mađ. Erdelv) i da
se iza reći »nastojati zajednički« krije neko povećanje m e đ u s o b n i h obaveza,
pa čak i davanje u z a j a m n e pomoći, iako je takvo gledanje sasvim pogrešno,
j e r se na zasedan ju težilo da se p r e m a M a đ a r s k o j pokaže izvesna pomirljivost
i predusretljivost. Pošto su se Mađarska i Italija na sastanku Ćana i Čakija u
Veneciji (koji je p r e t h o d i o B e o g r a d s k o m sastanku) s p o r a z u m e l e da Mađar-
ska pitanje svojih revandikacija p r e m a Rumuniji odloži do kraja rata, sasvim
je p r i r o d n o da članice Balkanskog sporazuma, a p o s e b n o R u m u n i j a . nisu
mogle ići dalje u tom pitanju nego Italija i M a đ a r s k a . ' 7 5
ITALIJANSKO JI GOSLOVENSKi ODNOSI
Od Čanovog govora u italijanskoj Skupštini 16. d e c e m b r a ( p r e m a izveštaju

italijanskog poslanika u Beogradu Čanu od 20. d e c e m b r a 1939) primljen je sa
zadovoljstvom u Jugoslaviji, naročito stav o B a l k a n s k o - d u n a v s k o m području,
kao i s r d a č a n ton pri izlaganju u pogledu R u m u n i j e koja u Jugoslaviji, iz po-
znatih razloga, i dalje ostaje osetljiva tačka. T a k o đ e se pozdravlja ispoljena na-
mera Italije da se u čitavom B a l k a n s k o - d u n a v s k o m p o d r u č j u p o m o g n e kon-
solidacija m i r a p u t e m prijateljskog rešenja postojećih teškoća i izjava da
»Beogradski pakt (od 25. m a r t a 1937. zaključen u B e o g r a d u između Jugosla-
vije i Italije - V. T.) u svakom slučaju isključuje rat između dve zemlje«. Po-
slanik dalje ističe da u Jugoslaviji u p o s l e d n j e v r e m e nisu izostale ni glasine,
iz najrazlićitijih izvora, »koje su zabrinule i same vladine krugove u vezi sa na-
šim predstojećim p r i p r e m a m a za b u d u ć u okupaciju Dalmacije«. Međutim,
Ćanov govor, po rečima poslanika, pružio je m o g u ć n o s t Jugoslaviji da »poja-
ča u p o r n o s t « na očuvanju politike p o t p u n e nezavisnosti p r e m a pritisku koji
se ispoljava sa »svih strana, a koji teži da zemlju uputi o p a s n i m p r a v c e m « . ' 7 6
Karakteristično je d a j e italijanska politika p r e m a Jugoslaviji oscilirala
godinama, da bi se na p o č e t k u 1941. završila o t v o r e n i m neprijateljstvom, a
kasnije i r a t o m . Pomirljiv stav Italije p r e m a Jugoslaviji vidi se i iz razgovora
Ćana sa m a đ a r s k i m m i n i s t r o m inostranih poslova Čakijem (Csäky Istvän) u
Veneciji od 5-7. j a n u a r a 1940. godine. Tada je Čano, uglavnom, r e k a o da su
odnosi sa Jugoslavijom dobri i da će se Italija truditi da održi status quo, iz-
begavajući bilo kakvo m e š a n j e u jugoslovenske prilike, osim ako: »1) u Jugos-
laviji izbije boljševizam i 2) a k o bi Nemci pokušali da učine nešto u Jugosla-
viji«. Ministri su se saglasili da bi tesna s a r a d n j a između B u d i m p e š t e , Beog-
rada i Rima mogla za d u g o da sačuva mir u ovom delu Evrope, ali »ako bi do-
šlo do sloma Jugoslavije o n d a bi Mađarska, oslonjena na Karpate, z a j e d n o sa
Italijom mogla da održi ravnotežu snaga«. 1 7 7
I n t e r e s a n t n o je da je Čano u svom Dnevniku pod d a t u m o m 8. j a n u a r za-
beležio: »Izvestio sam Dučea koji se ljuti, što se Caki brine za Hrvatsku p r e m a
kojoj su sve više u p r a v l j e n e Musolinijeve ambicije«. Pod d a t u m o m 6-7. ja-
nuar, između ostalog, naveo je da mu je Caki g a r a n t o v a o »da Mađarska neće
preduzimati na Balkanu nikakvu inicijativu koja bi mogla proširiti požar, u
šta sam i pre toga bio siguran. M a đ a r s k o držanje katkada podseća na one lju-
de koji se svađaju na sav glas da ih drugi zadrže da se ne p o t u k u . Mađari su
siloviti na rečima, a p o n e k a d i previše u m e r e n i . kao što su dokazali u v r e m e
čehoslovačke krize«. 1 7 8
I novi poslanik Italije u Beogradu, u razgovoru sa jugoslovenskim pred-
s e d n i k o m vlade Cvetkovicem, prilikom p r o t o k o l a r n e posete 21. m a r t a 1940,
d o t a k a o se italijansko-jugoslovenskih o d n o s a i izvestio Ćana da mu je Cvet-
kovic r e k a o da je u o b o s t r a n o m interesu da se odlični odnosi koji sada po-
stoje između Italije i Jugoslavije i dalje održavaju i p r o š i r u j u i da Jugoslavija
računa na italijansku politiku mira na Balkanu kao sa prvenstvenim fakto-
rom, ističući teškoće Jugoslavije u o d n o s i m a sa F r a n c u s k o m i V. Britanijom
zbog njihovog zahteva da Jugoslav ija ne održava trgovinske o d n o s e sa Ne-
m a č k o m , čak ni u n o r m a l n o m o b i m u kao ranije, ali da se on t o m e usprotivio
sa motivacijom da Italija i N e m a č k a predstav ljaju p r i r o d n a tržišta za Jugos-
laviju. On je u toku razgovora više p u t a sa m n o g o žara isticao istorijski značaj
sastanka na B r e n e r u Hitlera i Musolinija 18. m a r t a 1940. za s a d a š n j u situaciju
u Evropi, povezujući ga sa o č u v a n j e m mira na B a l k a n u . ' 7 9
O razgovorima na Breneru između Hitlera i Muslolinija jugoslovenski
poslanik u Rimu obavestio je jugoslov ensko Ministarstvo inostranih poslova,
d a j e Italija saglasna da ponovo potvrdi svoj položaj sile Osovine i svoj »prav-
ni« status p r e m a p r o b l e m i m a koji proističu iz rata; da položaj Italije ostaje
n e p r o m e n j e n , uključujući i njenu politiku na jugoistoku Evrope; da su neos-
n o v a n e izjave u š t a m p i o podeli zona uticaja između Italije, N e m a č k e i SSSR-
a, i da ne o d g o v a r a j u istini glasine u vezi sa p a k t o m o italijansko-nemačko-
r u s k o j garantiji (verovatno saradnji: - V. T.). ali da ne treba isključiti pobolj-
šanje o d n o s a između Italije i SSSR-a. 1 7 9 a
Ipak, opet je nastao preokret u politici Italije prema Jugoslaviji. Jugoslavija
je imala dosta razloga da sumnja u namere Italije. Kad god su se italijanske trupe
kretale prema severu, moglo se zaključiti da se odnosi pogoršavaju. Sem toga,
u Rimu je često bilo govora o »zauzimanju Grčke ili Jugoslavije u istom zamahu
i sa lakoćom kao kad bi ćovek poručio šol ju kaje«.180 Ćano je pisao da su Dučea
svrbele r u k e da zgrabi Hrvatsku, Dalmaciju i ostrva na J a d r a n u , j e r je verovao
da se ni Francuzi ni Englezi ne bi svetili ako bi Italija napala Jugoslaviju.' 8 1
Cerćil priznaje d a j e bio protiv ulaska u rat s Italijom a k o ova n a p a d n e Jugos-
laviju. On je č e k a o da vidi da li je to n a p a d na integritet Jugoslav ije ili s a m o
grabljenje p o m o r s k i h baza na J a d r a n u . , 8 ' a
Jugoslavija je spašena od italijanskog napada zato što su Nemci u martu ot-
voreno rekli Musoliniju da se ostavi Balkana,182 pa je Musolini p r i v r e m e n o
o d u s t a o , a i zato što je Italija bila vojnički n e s p r e m n a . .Međutim, pred kraj ap-
rila ponovo ga je uhvatila jugoslovensku groznica - »Primoraću Jugoslaviju da
klekne«, rekao je generalu Gracijaniju (Graziani Rodolfo). On bi p r e d u z e o
ofanzivu p r e m a Jugoslaviji, a defanzivu p r e m a Francuskoj. Njegove n a d e raz-
bio je Gracijani, ističući n e s p r e m n o s t vojske, t a k o da bi mogla biti zaustav-
ljena kad se b u d e približila reci Savi.' 8 3 I Ćano je d o š a o do zaključka da Ju-
goslaviju ne treba dirati još za d u g o vreme. No, kada su Hitlerove a r m i j e po-
b e d o n o s n o p r o d i r a l e kroz Belgiju i Holandiju i Musolini i Ćano počeli su da
misle o Paveliću i o njegovom postavljenju za k o m a n d a n t a j e d n e h r v a t s k e ar-
mije, s a m o su se l j u b o m o r n o plašili da bi se Hrvati mogli svrstati sa Nemač-
kom pre nego što bi ih Italija dovela u svoj t a b o r . ' 8 4
Jugoslavija je saznala o m o g u ć n o s t i ustanka u Hrvatskoj, pod v o d s t v o m
Pavelića, i o vojnim p r i p r e m a m a Italije protiv Jugoslavije. Pretnja Italije, nje-
na politika s u m n j i v e n e u t r a l n o s t i nadvila se kao oblak nad B a l k a n o m . Zato
je knez Pavle o t v o r e n o r e k a o n e m a č k o m poslaniku fon H e r e n u da n e m a ni
istine ni iskrenosti u italijanskoj politici i da ima s a m o n e p o v e r e n j e p r e m a
Italijanima - prijateljima N e m a č k e . ' 8 5
Pavelić je još 23. januara 1940, u razgovoru sa Canom u Rimu. rekao da
smatra da bi dolazak italijanskih trupa na Kosovo, sa ciljem da se proširi suve-
renitet Kraljevine Albanije na to područje, doživeo uspeh. On je p o t v r d i o reći
grofa Ćana da Srbi, koji su se stvarno uvek bojali albanskog iredentizma, oz-
biljno strepe od a l b a n s k e o r u ž a n e akcije. Na Canovo pitanje kakvi su izgledi
na ustanak u Hrvatskoj i širenje pokreta, Pavelić je odgovorio da je u b e d e n
u uspeh u s t a n k a i istakao d a j e n e o p h o d n o da 30.000 italijanskih vojnika, čim
b u k n e ustanak u Zagrebu, uđu u m a n j e gradske c e n t r e i sela, tako da S r b i m a
neće preostati ništa d r u g o nego da se povuku na teritoriju stare Kraljevine
Srbije.'86
Cincar- Marković je 23. aprila obavestio jugoslavenskog poslanika u Londo-
nu o rešenosti Jugoslavije da sačuva neutralnost i nezavisnost i da će se braniti
protiv svake povrede njene neutralnosti i integriteta. Prema izveštajima iz Italije
još se ne otkriva n a m e r a da će Italija napasti Jugoslaviju U Albaniji je poja-
č a n o b r o j n o stanje, ali ne toliko da bi predstavljalo opasnost, j e r bi za ope-
racije protiv Balkana bile p o t r e b n e znatno jače snage. Jugoslavija p r e d u z i m a
mere predostrožnosti, a i Saveznici (V. Britanija i Francuska V. T.) se pripre-
maju, jer su p r i p r e m e Italije isto toliko, a k o ne i u većoj meri, uprav Ijene pro-
tiv njihovih snaga u S r e d o z e m n o m m o r u . 1 8 7
J ugoslovenski poslanik u Lx>ndonu je 24. aprila 1940. obavestio Cincar-Mar-
kovića da je Vrhovni savet u Parizu 23. aprila konstatovao da je Italija počela
napuštan svoj preteci stav i da za sada ne treba očekivati neki prepad Italije na
Jugoslaviju. Halifaks je r e k a o da su m e r e jugoslovenske vlade (uklanjanje
stranih agenata itd.) d o b r o p r i m l j e n e i da svojom o d l u č n o š c u da očuva neut-
ralnost i samostalnost Jugoslavija d o p r i n o s i održanju m i r a na B a l k a n u . ' 8 8
V toku maja došlo je opet do pogoršanja odnosa između Italije i Jugoslavije.
Italijanski poslanik u B e o g r a d u 12. maja 1940. podrieo je izveštaj italijanskog
vojnog atašea, u kojem je izneo da su u Jugoslav iji p r e d u z e t e vojne m e r e zbog
uznemirujućeg stanja i sve v ećih protiv italijanskih osećanja u masama, naro-
čito usled zaoštravanja o d n o s a između Rima i L o n d o n a zbog k o n c e n t r a c i j e
anglo-francuske flote u Sredozemlju, s p o r a z u m a sa Rusijom, kao i nepozna-
vanja italijanskog stava, na koji ukazuje francusko-engleska p r o p a g a n d a .
Opasnost od Italije i m r ž n j a p r e m a Italiji su postavljeni u prvi plan, m a d a se
službeni krugovi mnogo t r u d e da ih ublaže. Neki kažu d a j e mržnja p r e m a Ita-
liji prevazišla mržnju p r e m a Nemaćkoj, iako je n e m a č k a agresija na Zapadu
izazvala d u b o k utisak. Nema s u m n j e da Jugoslavija ispoljava b u d n o s t do na-
jveće m e r e . ' 8 9
Jugoslovenski pomoćnik ministra inostranih poslova Smiljantć je. u razgo-
voru sa italijanskim poslanikom u Beogradu 15. maja 1940. prvi put otvoreno
stavio do znanja italijanskom poslaniku da je »Italija saveznica Setnačke i da se
u Nemačko/ vrlo uporno ponavlja kako će Italija u najskorije vreme upasti u Ju-
goslaviju«. d a j e u najnovijim d e m o n s t r a c i j a m a protiv Francuske i V. Britanije
u Rimu bilo i pov ika u pogledu Dalmacije i da su iredentističke d e m o n s t r a c i j e
izbile i u Zadru. Italijanski poslanik je odgovorio da mu nisu poznate te ne-
rnačke izjave, da se takve glasine rasturaju iz savezničkih izvora, a da je bilo
i protiv-italijanskih d e m o n s t r a c i j a u Sloveniji i D u b r o v n i k u . ' 9 0
Jl'GOSLOVENSKO-NEMAt'KJ I JI GOSLOVENSKO BRITANSKI ODNOSI
Nemački poslanik Heren je u svom izveštaju Ministarstvu inostranih poslova

Rajha 13. aprila 1940. godine naročito istakao simpatije kneza Pavla p r e m a
N e m a ć k o j i njegovo najveće divljenje p r e m a nedavnim n e m a ć k i m smelim i
brzim vojnim o p e r a c i j a m a (u n a p a d u na Norvešku - V.T.). On misli da »po-
stoji preka p o t r e b a za prijateljskim o d n o s i m a između Jugoslavije i Nernačke
i zbog jugoslovenske geografske blizine p r e m a s a m o j N e m a ć k o j , jer Jugoslo-
veni i Nemci m o r a j u živeti kao susedi bez. obzira kako god se Evropa menja-
la.« Rekao je da ga ništa ne može odvratiti od njegove ljubavi p r e m a nemać-
koj kulturi, n e m a ć k o j zemlji i n e m a č k o m n a r o d u . Njegovo p o v e r e n j e u Ne-
maćku stalno je jačalo, što nije skrivao ni od Francuske ni od V. Britanije i
da im je često govorio d a j e Nemačka, za razliku od njih, uvek bila prijateljski
raspoložena i k o r e k t n a p r e m a Jugoslaviji, ali da n e m a p o v e r e n j a u s a d a š n j e
n e m a č k e prijatelje - Italiju i Rusiju, m a d a se n a d a da če ovo n e p o v e r e n j e biti
neosnov ano. Na kraju je r e k a o da je uvek gajio žarku želju za o s t v a r e n j e m ne-
mačko-engleskog r a z u m e v a n j a . ' 9 1
V izjavi Klodijusu (Clodius Carl) zameniku načelnika odeljenja nemačkog
Ministarstva inostranih poslova od 3. maja 1940, povodom britanskog ekonom-
skog rata, knez Pavle je rekao da će Jugoslavija i na ekonomskom planu sačuvati
svoju neutralnost i da će i on i jugoslovensko vlada dati neograničene garantije
da trgovina sa Nemačkom neće bili ometana. Klodi jus je obavestio svoju vladu
da su simpatije n a r o d a u Jugoslaviji v e o m a p o d e l j e n e i da se stav Italije prati
sa sve većim n e p o v e r e n j e m poslednjih nekoliko nedelja. Jugoslavija je pod ja-
čim pritiskom nego Mađarska, pritiskom koji se ogleda u n a v o d n o j o p a s n o s t i
od Italije. I Cincar-Marković je r e k a o Klodijusu d a j e n e m a ć k o tržište od od-
lučujućeg značaja za Jugoslaviju i u b u d u ć n o s t i , a jugoslovenski m i n i s t a r pri-
vrede Andres - da će uvek braniti i štititi n e m a č k e e k o n o m s k e interese. S dru-
ge strane, Italija je još od jeseni 1939. godine sa velikim interesovanjem pra-
tila razvoj e k o n o m s k i h o d n o s a Jugoslavije sa N e m a č k o m i d r u g i m zemljama,
u težnji da ostvari svoj što veći uticaj u Jugoslaviji na račun d r u g i h . ' 9 2
1 nemaćki poslanik u Beogradu je 20. maja 1940. obavestio svog ministra
inostranih poslova da čitavo stanovništvo Jugoslavije sa zaprepašćenom neiz-
vesnošću prati pobedonosne operacije nemaćkih armija na Zapadu koje značaj-
no pojačavaju položaj Italije, čiji se ulazak u rat svakodnevno očekuje. Postoji
gotovo paničan strah od iznenadnih italijanskih operacija u pravcu Dalmacije
i južne Srbije (Makedonije - V. T.) koje bi, navodno, dovele do intervencije Ne-
mačke sa severa. Smatra se- usledpropagande - da su Italija i Nemačka budući
neprijatelji i da je glavno da se spreči formiranje »pete kolone« ovih sila u zemlji.
Zato su oštre m e r e bezbednosti dobile a n t i n e m a ć k i k a r a k t e r . Jugoslovenska
vlada nije o s l o b o đ e n a n e p o v e r e n j a p r e m a Italiji, a ne s m a t r a d a j e i s u k o b sa
N e m a č k o m sasvim nemoguć, pa je - uviđajući o p a s n o s t koja bi mogla da pro-
iziđe iz d o s a d a n e o d l u č n o g stava p r e m a h u š k a ć k o j a n t i - n e m a č k o j p r o p a g a n d i
- odlučila da p r e d u z m e oštru akciju protiv p o d s t r e k a ć a nemira. Ona neće
moći sprečiti incidente, ali n e m a bojazni za f o l k s d o j č e r e i p r i p a d n i k e Rajha
koji žive u Jugoslaviji sem u slučaju r a t a . ' 9 3 S d r u g e s t r a n e C e m b e r l e n je, po-
v o d o m k o n f e r e n c i j e između lorda Halifaksa i britanskih poslanika u Jugois-
t o č n o j Evropi, u Donjem d o m u 18. aprila, uglavnom, izjavio d a j e cilj ovih kon-
sultovanja bio, u skladu sa u t v r đ e n o m politikom b r i t a n s k e vlade, o č u v a n j e
mira i bezbednosti na Balkanu i u p o d u n a v s k i m z e m l j a m a i da ni j e d n a od
ovih država n e m a nikakvog razloga da se plaši da ce Saveznici ugroziti njiho-
vu nezavisnost ili njihov integritet.' 9 4 U razgovoru jugoslovenskog poslanika
u L o n d o n u od 25. aprila 1940. sa z a m e n i k o m b r i t a n s k o g ministra inostranih
poslova Rićardom B a t l e r o m (Butler Richard Austin), Batler se raspitivao u
k o m o b i m u je izvršeno u k l a n j a n j e nepoželjnih turista, šta je bilo sa Stojadi-
novićem i o ostaloj situaciji u Jugoslaviji, a sam je r e k a o da se u Italiji nešto
»kuva« što nije d o b r o n a m e r n o . U V. Britaniji ima se utisak da N e m a č k a vrši
pritisak da Italiju uvuče na svoju stranu u rat i da se za sad Musolini neće oda-
zvati, s a m o će ukazivati N e m a č k o j d i p l o m a t s k u p o m o ć svojim p r e t e č i m sta-
vom p r e m a Saveznicima. Može se očekivati da će Italija svoj n e o d r e đ e n i pre-
teći stav održati duže v r e m e n a . Prelazeći na privatan razgovor, na p i t a n j e ka-
kav bi stav zauzela V. Britanija ako bi Italija napala Jugoslaviju, Batler je od-
govorio da bi V. Britanija bila uz Jugoslaviju a k o bi se o r u ž j e m o d u p r l a , te to
postane opšti rat na Balkanu, a a k o bi se radilo o n e k o j lokalnoj akciji (zauz-
imanje jednog ili dva ostrva), a Jugoslavija ne bi reagovala i ako to ne bi iza-
zvalo opšti rat na Balkanu, V. Britanija bi imala da proceni kako će postu-
piti. Pošto V. Britanija nije preuzela garantije p r e m a Jugoslaviji, ona nije oba-
vezna da interveniše u svakom slučaju napada, ali da postoje opšte-politićki
i opšte-moralni razlozi o kojima V. Britanija vodi računa. Ön se slaže sa dr-
žanjem Jugoslavije koje ne izaziva ni N e m a č k u ni Italiju, jer V. Britanija želi
da se rat ne p r e n e s e na Balkan. Na kraju je r e k a o da V. Britanija neće davati
nikakve koncesije Italiji na račun Jugoslavi je i n j e n e teritorije, da je b r i t a n s k a
vlada to jasno saopštila Jugoslaviji i da će se držati tog obećanja, ponovo na-
pominjući da se ovaj privatan razgovor m o r a odeliti od onog službenog. 1 9 5
JL GOSLO VENSKO-SOVJETSKI PREGOVORI

ISPOSTAVLJANJE DIPLOMATSKIH ODNOSA
Ukoliko su uspesi Nemačke na Z a p a d n o m f r o n t u bili veći, utoliko su Muso-

linijevi i Ćanovi apetiti p r e m a Jugoslaviji sve više rasli. Naime, jugoslovenska
vlada je p r e k o svojih veza u Vatikanu i obaveštajnih izvora doznala da postoji
m o g u ć n o s t da Pavelić digne ustanak u Hrvatskoj i da se vrše vojne p r i p r e m e
u p e r e n e protiv Jugoslavije. Zato je situacija Jugoslav ije u to vreme, i p o r e d v e-
likih simpatija koje je Klodijusu knez Pavle 3. maja izrazio p r e m a N e m a č k o j
i uverenja u n j e n o prijateljstvo, bila je v e o m a teška, pa se postav ljalo pitanje
na koji naćin da se o n e m o g u ć i Musolinijev san o k o m a d a n j u Jugoslavije. Po-
stojao je s a m o jedan naćin osim rata, a to je neki diplomatski potez. Bilo je
tada isključeno da se Jugoslavija osigura p o m o ć u N e m a č k e nekim političkim
i vojnim udruživanjem sa nacistima, j e r to nisu dopuštali tradicija i javno
m n j e n j e u zemlji. S d r u g e strane, Francuska i V. Britanija nisu bile u stanju
da se saglase o ma kakvoj zajedničkoj operaciji na Balkanu sve dotle dok V.
Britanija s m a t r a n e p o v r e d i v o m italijansku neutralnost. Držanje T u r s k e nije
bilo sasvim jasno, j e r ona, zbog ograda koje su. na zahtev Grčke, u n e t e u Bal-
kanski s p o r a z u m , nije mogla da učestvuje u e v e n t u a l n o m italijansko-jugoslo-
venskom ratu. Prema tome, Jugoslavija se u to vreme nije mogla pouzdano ni
na koga osloniti. Postojala je još jedna velika sila na kontinentu Evrope - Sov-
jetski Savez - dovoljno jaka da zaustavi Nemačku i Italiju. Ali zaključiti čak i naj-
običniji ugovor sa njim značilo bi preokret jedne politike koja se nije menjala pu-
nih 23 godine.
Osećajući sve jači politički i e k o n o m s k i pritisak sila Osovine spolja, a sve
veće nezadovoljstvo u zemlji svih progresivnih snaga, svrstanih u jedan sna-
žan revolucionarni pokret na čelu sa KPJ. koja je stalno tražila da se uspos-
tave diplomatski odnosi sa Sovjetskim Savezom i pakt o u z a j a m n o j pomoći,
jugoslovenska vlada je bila p r i m o r a n a da popušta N e m a č k o j i Italiji, ali i da
se n e m i l o s r d n o o b r a č u n a v a sa k o m u n i s t i m a , slanjem na robiju i koncentra-
cione logore, pa i u m o r s t v i m a , jer je boljševizam s m a t r a l a svojim neprijate-
ljem b r o j 1, a naročito knez. Pavle. Pa ipak, još posle 1935. godine Jugoslavija
je videla da će najzad morati da prizna Sovjetski Savez, ali pod izvesnim uslo-
vima i, po savetu kneza Pavla jugoslovenskoj vladi, da se to odugovlači što duže.
On je napisao: »Priznati Sovjetski Savez s a m o a k o je a p s o l u t n o p o t r e b n o i
samo kad prilike u zemlji p o s t a n u m i r n e i n o r m a l n e . Imati na u m u da će se
o k o b u d u ć e g sovjetskog poslanika okupljati svi nezadovoljni elementi, uklju-
čujući tu čak i opoziciju. On će v e r o v a t n o privući i šire mase n a r o d a svojim
pravoslavljem i s l o v e n s t v o m « . . , 1 9 6
Imajući u vidu kako je ruski a m b a s a d o r Hartvig (Hartvig N. H. d e ) p r e pr-
vog svetskog rata koristio Srbiju za jačanje interesa Rusije, knez Pav le je pred-
lagao da se postupi slično njemu, pa je rekao:
• .. . Mi t r e b a da u p o t r e b i m o Rusiju, čak iednu n a c i o n a l i s t i č k u Rusiju, za n a š e ciljeve.
Ali, mi joj se ne s m e m o nikad p r e d a t i , baš zato što s m o s R u s i m a srodnici, to je m n o g o opas-
nije po nas. Po svaku c e n u sprečiti Rusiju da d o đ e na Balkan, tj. u C a r i g r a d . On je r e k a o He-
r e n u k a k o se plaši jačanja s o v j e t s k o g ulicaja u j u g o i s t o ć n o i Evropi koji u Jugoslaviji m o ž e
delovati kao k r i n k a p a n s l a v i z m a . « ' 9 7
Pa ipak jugoslovenska vlada je u m a r t u 1940. počela da postav lja o s n o v e

razgov ora sa Sovjetskim Savezom. Naime, Cincar-Marković je d a o instrukcije
jugoslovenskom poslaniku u Ankari S u m e n k o v i ć u da predloži sovjetskom
poslaniku Terentijevu (TepeHTeB A.veKcen) da dve zemlje u s p o s t a v e e k o n o m -
ske o d n o s e i da upozna sovjetskog poslanika sa italijanskim ekspanzionistič-
kim t e n d e n c i j a m a koje Sovjetski Savez ne t r e b a da toleriše. Moskv a je formal-
no odgovorila da se protivi italijanskim a s p i r a c i j a m a na B a l k a n u i e n e r g i č n o
je istupila za o d r ž a v a n j e status quo-a. Sovjetski Savez je s p r e m a n da p o č n e pri-
v r e d n e p r e g o v o r e sa J u g o s l a v i j o m . ' 9 8
Pošto su o b e vlade 15. aprila imenovale svoje delegacije, jugoslovenska
trgov inska delegacija, na ćelu sa dr M. Djorđevićem, o t p u t o v a l a je 21. aprila
u Moskvu, a tri nedelje kasnije, 11. maja, delegacije su potpisale Ugovor o tr-
govini i plovidbi, Protokol o m e t o d a m a plaćanja r o b e i S p o r a z u m o ustanov-
ljenju trgovinskih predstavništava u Beogradu i Moskvi. Sovjetski Savez je
bio naročito zainteresovan za metale, p r v e n s t v e n o bakar, a Jugoslavija za
benzin i ulje. Narodni k o m e s a r za spoljne poslove Molotov nikad nije otvo-
r e n o r e k a o Djorđcviću da će se njegova vlada suprotstaviti italijanskom i ne-
m a č k o m n a p r e d o v a n j u u Dunavski basen. No, on »nije isključivao moguć-
nost«. To je jugoslovenska delegacija p r o t u m a č i l a da bi se Sovjetski Savez,
više je verovatno nego što nije. o t v o r e n o usprotivio osovinskim u p a d i m a na
Balkan, što je bio d o b a r znak za Jugoslaviju. Tako je Jugoslavija učinila prvi
korak za približavanje Sovjetskom Savezu.' 9 9
Italijanski poslanik u Beogradu je još 17. aprila izvestio Ćana da mu je Cin-
car-Marković saopštio d a j e »jugoslovenska vlada m o r a l a razmotriti situaciju
koja postaje sve kritičnija u pogledu s n a b d e v a n j a Jugoslavije gvožđem, pet-
rolejom i p a m u k o m - i doneti odgovarajuće odluke. Postoje s a m o dve države
od kojih Jugoslavija može to dobiti, a to su SAD i S S S R . . . S obzirom da su
preliminarni razgovori dali pozitivne rezultate, jugoslovenska delegacija, na
ćelu sa bivšim ministrom finansija Djorđevićem, o t p u t o v a ć e ovih d a n a u
Moskvu«. Cincar-Marković je isto saopštio i n e m a č k o m p o s l a n i k u u Beogra-
du. 2 0 0
Italijanski poslanik je posle tri d a n a obavestio Ćana o suzdržljivom rea-
govanju jugoslovenske š t a m p e i o b u r n o m i d u b o k o m reagovanju masa i u
krugovima i podvojenim političkim s t r a n k a m a , kao i m e đ u i n o s t r a n i m po-
smatračima. Sve levičarske s t r a n k e izražavaju zadovoljstvo, a postoji i nepro-
verena informacija d a j e Maček zahtevao o t p o č i n j a n j e ovih pregovora. Posla-
nik ne vidi razlog zbog čega bi uspostavljanje trgovinskih i d i p l o m a t s k i h od-
nosa Jugoslavije sa SSSR-om predstavljalo politički gest protiv Italije. 2 0 '
Italijanski poslanik u B e o g r a d u je 10. m a j a 1940. obavestio Cana d a j e Mo-
lotov 8. m a j a primio b r o j n u jugoslovensku p r i v r e d n u delegaciju i da su raz-
govori trajali oko 3 sala. U d i p l o m a t s k i m krugovima svi se slažu da su pre-
govori prešli iz p r e l i m i n a r n o g s t a d i j u m a sa e k o n o m s k o m p o z a d i n o m na suš-
tinsko pitanje, tj. na političke pregovore. Na vesti francuskih i britanskih lis-
tova da sovjetska spoljna politika kreće p u t e m panslavizma i vesti >Dejli ek-
spresa« da SSSR nagovara R u m u n i j u da pruži p o m o ć Jugoslaviji a k o je na-
p a d n e Italija. Agencija »TASS« je ovlašćeno izjavila da su te vesti n e t a ć n e i
s m e š n e . . Ovo bi trebalo da prekine sve špekulacije poslednjih d a n a u vezi
sa razvojem sovjetske politike u o d n o s u na Bugarsku, Slovačku i sada Jugos-
laviju - k o n s t a t o v a o je italijanski poslanik i d o d a o d a j e lačno da postoji po-
seban i n t e r e s ove zemlje (SSSR-a - V. T.) za sve slovenske zemlje na Balkanu.
On se sad konkretizuje u čisto e k o n o m s k o j saradnji, dok ispoljava prezir pre-
ma Rumuniji i n e i n t e r e s o v a n j e za Mađarsku koje na B a l k a n s k o m poluostrvu
ne mogu predstavljati o s l o n e tačke za dalji razvitak. »Sovjet ka politika na
Balkanu od d a n a s se više nece nazivati .panslavistićkom'. ali će sutra moći da
se naziva .pansovjetskom'. Sadržina ostaje u suštini ista«. 2 0 2 Isti poslanik je
13. maja obavestio Cana da su sovjetski listovi p r e t h o d n o g d a n a objavili sa-
držinu potpisanih s p o r a z u m a između Sovjetskog Saveza i Jugoslavije i d a j e
trgovinska misija jugoslovenske delegacije, p r e m a mišljenju d i p l o m a t s k i h
krugova, predstavljala s a m o plašt kojim se prikriva ponov no uspostavljanje
normalnih d i p l o m a t s k i h o d n o s a sa sovjetskom vladom. 2 0 3
Sovjetsko-jugoslovenski privredni sporazum, prema izveštaju italijanskog
poslanika u Sofiji od 24. maja. u Bugarskoj vide kao pokušaj Jugoslavije da u
sadašnjem trenutku nade izvesnu zaštitu od eventualnih nemaćkih i italijanskih
akcija. U L o n d o n u i Parizu u njemu mogu čak da vide izvesno razmimoilaže-
nje između Berlina, Rima i Moskve. U B u g a r s k o j se ne gleda m n o g o blagonak-
lono na zbližavanje Jugoslavije i SSSR-a, j e r Bugarska, koja je prva sa Mosk-
vom uspostavila d i p l o m a t s k e odnose, ne bi želela da joj brojem stanovništva
jača i teritorijalno veća Jugoslavija o d u z m e to njeno prvenstvo. 2 0 4
Pregovori za formalno priznanje i uspostavljanje diplomatskih odnosa sa
SSSR počeli su krajem maja. Kada je Šumenkovic dooio uputstva iz Beograda da
kod Terentijeva (Tepemeis A.\eKCt-ft) ispita teren o mogućnosti uspostavljanja
diplomatskih odnosa. Teren tijev mu je. u svoje ime, odgov orio da s m a t r a da
bi njegova vlada povoljno reagovala na predlog Beograda, pa pošto mu je Su-
m e n k o v i ć r e k a o d a j e predlog službenog karaktera Moskva je 10. juna pristala
na pregovore o službenom priznanju. (To je bilo istog d a n a kada je Italija ob-
lavila rat F r a n c u s k o j - V. T.). Posle rasprava o manje važnim pitanjima, Teren-
tijev i Sumenković su 24. juna (dva dana posle poraza Francuske - V. T.) u Ankari
potpisali Sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa između Sovjetskog
Saveza i Kraljevine Jugoslavije, otvarajući time nove puteve jugoslovenskoj dip-
lomatiji i njenom traženju mira na Balkanu.
Da bi bolje uticala na u n u t r a š n j u politiku, jugoslovenska vlada je za po-
slanika u Moskvi o d r e d i l a dr Milana Gavrilovića, vođu Srpske zemljoradnič-
ke stranke i jednog od vođa Udružene opozicije. Dužnost mu je bila da predo-
či sovjetskim vodama opasnost koja preli Jugoslaviji i Balkanu, i da dobije
n a o r u ž a n j e i p o m o ć Crvene a r m i j e u slučaju n a p a d a Osovine na Jugoslaviju.
Ali Gavrilović u to n e p o v o l j n o v r e m e nije uspeo da izvrši taj zadatak.
Ni Nemci, ni Italijani nisu strpljivo i sa r a z u m e v a n j e m gledali na prizna-
nje Sov jetskog Saveza od s t r a n e jugoslovenske vlade i na postavljanje Gavri-
lovica za poslanika, icr su bili u b e đ e n i da on ima zadatak da zaključi \ ojni sa-
vez. tim pre što je u poslanstvo u Moskvu i s t o v r e m e n o u p u ć e n i vojni ataše
pukovnik Žarko Popović. Heren je o t v o r e n o r e k a o Gavriloviću da je protiv
njegovog postavljanja, jer je Irankofil. anglofil. liberal i d e m o k r a t , pa će kva-
riti n e m a ć k o - r u s k e odnose. Gavrilovic je priznao da je liberal i d e m o k r a t , a
da je frankofil zato što je Srbin i što su ga tom savezništvu naučile lekcije iz
prvog svetskog rata i da ide u Rusiju s a m o zato da zastupa interese Jugoslav i je
»u okviru postojećih sporazuma«. 2 0 5
ZAHLADKSJK ODNOSA ITA I Uf. I M MAČKI PR P M A 11 GOSLAVUI
Od 10. do 31. m a j a 1939 godine razv ijale su se p o b e d o n o s n e o p e r a c i j e nernač-

ke vojske kroz Belgiju. Holandiju i Francusku, u kojima su poražene saveznič-
ke snage (tzv. S e v e r n a saveznička vojska), izuzev dela britanskih snaga koje
su na m o s t o b r a n u kod Dcnkerka pružale o t p o r i uspele da se p r e b a c e na Bri-
tanska ostrva. ostavljajući čitav ratni materijal uz teške ljudske gubitke. Nem-
ci su zatim preorijentisali snage i do 5. juna pripremili d r u g u - završnu lazu
svoje olanzive u F r a n c u s k o j i u nezadrživom naletu i pored snažnog o t p o r a
f r a n c u s k i h a r m i j a - vec 15. juna ušli u Panz i 22 juna prinudili F r a n c u s k u na
kapitulaciju Ova munjevita olanziva imala je veliki odjek u čitavom svetu i
ispoliila uticaj na političke o d n o s e u Evropi, pa i sire Pte svega, Italija, još
«nezaracena strana«, b u d n o je pratila tok n e m a č k i h operacija i u k o l i k o su se
uspešni je razvijale, utoliko se vis«, priklanjala Nemaćkoj. pa je 10 juna 1940.
objavila rat Francuskoj, kada je ova vec bila u agoniji. Ona je u toku m a j a po-
stala agresivnija i p r e m a Jugoslaviji.
hali/unski poslanik u Beogradu je 27 maja izvestio C ana o veoma iscrp-
nom razgovoru sa Cincar-Markovicem koji mu je pre n e k o l i k o d a n a istakao
»apsolutnu neutralnost k«jju treba braniti od svakog«, a sada >a »najuglade-
nijim frazama p o m e n u o italijansku politiku priiateljske p o d r š k e za održava-
nje mira na Balkanu, dodajući da se »u mnogim pozitivnim slučajevima du-
guje Italiji što je mir sačuvan i uveravajuci da je jugoslovenska vlada r a č u n a l a
i r a č u n a na prijateljstvo i s a r a d n j u italijanske vlade vise nego ikad. kao i to
da je slične -izjave u m i r e n j a d o b i o i od Nernačke On je dalje u vera \ ao da
vojne m e r e koje Jugoslav ija p r e d u / i m a »nemaju nikakav značaj sem p o k r e t a
u cilju izvođenja obuke« i da se <jđ s e p t e m b r a prošle g o d i n e p o n o v o prešlo
na stanje predostrožnosti sa o k o 350.000 ljudi, iako italijanski vojni izaslanik
s m a t r a da je stvarno stanje dostiglo 750-800 hiljada pod oružjem, ne uzima-
jući u obzir radove na granicama, razne dislokacije i sve p r e đ u z e t e m e r e sa
k a r a k t e r o m k r a j n j e hitnosti. Aludirajući tla jc Jugoslav ija o k r u ž e n a z e m l j a m a
koje mobilišu, da to zlo deluje zarazno, izrazio je zabrinutost jugoslovenske
vlade u vezi sa izveštajem da je Mađarska mobilisala još dva k o r p u s a . Zatim
je istakao da već mesec dana situacija >a Italijom ulazi - uz n a i z m e n i ć n e pro-
metu- u ozbiljnu, a po mišljenju jugoslovenske vlade a l a r m a n t n u lazu Sup-
r o t n o tome, po rnisljeniu italijanskog poslanika, italijanska vlada, za razliku
od jugoslov enske, na svaki gest sistematskog nepri jateljskog držanja Jugosla-
v ije upozorava mirno, o t v o r e n o i odlučno. Na kraju italijanski poslanik je za-
ključio da se p r e k o mesec dana ozbiljne krize sa Italijom, p o k a z a l o da razno-
rodan sastav jugoslovenske države može odvesti u pravcu jednog, uopšte uze-
vši rasprostranjenog osećanja iako u raznom obliku i intenzitetu - li ose-
canja mržnje, straha i o d v r a t n o s t i p r e m a Italiji. 2 0 6 S a m o jedan d a n p r e slanja
ovog izveštaja, tj. 26. maja, Ćano je poslao svom a m b a s a d o r u u Berlinu uput-
stvo da u n e m a č k i m političkim i vojnim krugovima učvrsti uverenje o Jugos-
laviji kao potencijalnom neprijatelju Osovine. U tom uputstvu on dalje kaže:
>Dvolično d r ž a n j e Jugoslavije je d o b r o poznato t a m o š n j i m krugovima. Ako je
nužda o b a v e z u j e da ispol java simpatije p r e m a silama Osovine, njena osećanja
su, u stvari, orijentisana u sasvim d r u g o m pravcu i često se kao takva i ma-
nifestuju, m a d a još o p r e z n o i k o n t r o l i s a n o . . Da je Jugoslavija potencijalni
neprijatelj Osovine neće ti biti teško da izneseš dokaze i primere. Od opšte
poznatog i vidnog anglofilstva kneza n a m e s n i k a i dvorskih krugova do učes-
talih Irankofilskih manifestacija raznih krugova, stvarno raspoloženje Jugos-
lavije sve jasnije dolazi do izražaja u svetlu vrtoglavih d o g a đ a j a u Ev ropi. Sve
ovo treba na pogodan naćin istaci i kod Nemaca učvrstiti u v e r e n j e o dubo-
kom i k o r e n i t o m neprijateljstvu Jugoslavije p r e m a N e m a č k o j i Italiji.. .><207
U svojim Memoarima.I/, Ćerčil je. razmatrajući o d n o s e između V. Brita-
nije i Italije, zabeležio: »Prema jednom ranijem italijanskom planu. . . t r e b a l o
je da se italijanska dejstva u Evropi ograniče na p r e d u z i m a n j e n a p a d a protiv
Jugoslavije, č i m e bi se učvrstila vlast Italije u istočnoj Evropi i ojačao njen
e k o n o m s k i položaj. Za tu ideju bio je neko v r e m e pridobijen i sam Musolini.
Gracijani beleži da mu je k r a j e m aprila Duće rekao: Moramo bacili na kolena
Jugoslaviju; nama su potrebne sirovine, a njih moramo naći u njenim rudnici-
ina. Sledslveno lome moja strategijska direktiva glasi - dejanziva na Zapadu
IFrancuska), a ofanziva na Istoku (Jugoslavija).Pripremile studiju o lom proble-
mu«.208
Jugoslovenski poslanik u Rimu je, prema izveštaju nemačkog ambasadora
u Rimu Makenzena od 29. maja, ponovo izrazio Ćanu veliku zabrinutost zbog
glasina o italijanskim neprijateljskim planovima prema Jugoslaviji i d a j e Cano
odgovorio da bi Italija, a k o bi ušla u rat protiv Francuske, ušla »na glavna, a
ne na s p o r e d n a vrata.« 2 0 9
Interesujuci se za o d n o s e između Jugoslav ije i Bugarske, italijanski posla-
nik u Sofiji je 29. maja 1940 - u v r e m e kada se završavala prva p o b e d o n o s n a
faza n e m a č k i h operacija u F r a n c u s k o j - obavestio Ćana da mu je bugarski mi-
nistar inostranih poslova Popov (IlonoB HBaH B.\a.\HMnp) rekao d a ć e Bugar-
ska sasvim ostati po strani u pogledu p r e d s t o j e ć e g sastanka Privrednog save-
ta Balkanskog pakta 1. juna u Beogradu, da je s k r e n u o pažnju jugosloven-
skom i oslaniku u Sofiji Milanov icu na pojačavanje jugoslovenskih jedinica i
utvrđ 1 anje na granici p r e m a Bugarskoj, da je Beograd, u vreme koje se podu-
dara sa zategnutošću prema Italiji, usmerio pogled u pravcu Moskve i da
n e m a p o t v r d e za glasine da se Jugoslav ija, navodno, trudila da traži garantiju
SSSR-a za svoje granice. 2 1 0
Na pitanje p o m o ć n i k a jugoslovenskog ministra inostranih poslova Smi-
Ijanica, p r e m a izveštaju italijanskog poslanika u B e o g r a d u Ćanu od 9. juna
1940. - šta bi Bugarska radila a k o bi Jugoslavija bila n a p a d n u t a ? - novi bu-
garski poslanik u Beogradu Stoilov (CTOHAOB CTOHA U ) je odgovorio da postoji
praktičan i skorašnji primer: držanje R u m u n i j e p o v o d o m invazije Poljske i is-
takao da, dok je R u m u n i j a bila saveznica Poljske, dotle nisu postojale nikakve
obaveze između Jugoslavije i Bugarske. Prema tome, postoji n e p o s r e d a n raz-
log za još strožu n e u t r a l n o s t Bugarske«. Italijanski poslanik s m a t r a da se Smi-
Ijanićevo pitanje nije odnosilo, niti se moglo odnositi, na slučaj aktivnog ulas-
ka Jugoslavi je u sukob, pa je zaključio da se spoljna politika Jugoslavije, kao
274 vI.LIMIR Ii'w/lc SLOM KRALJEVIM IK,OSI HE
što je- po/.nato. u ovom m o m e n t u zasniva na koncepciji najstrože i najpoželj-

nije n e u t r a l n o s t i . 2 ' 1
Pošto je Italija 10. juna objavila rat Francuskoj, zaoštrili su se i odnosi iz-
među Nernačke i Jugoslavije. Naime, n e m a č k o Ministarstvo inostranih poslo-
va je 15. juna dalo instrukcije svom poslaniku u Beogradu da jugoslovenskoj
\ ladi »na pogodan način« u s m e n o ukaže da Jugoslav ija »mora zav isiti od pro-
daje svih svojih proizvoda Italiji i Nemaćkoj« i da »veliko p o v e ć a n j e izvoza u
Francusku ne može biti o b n o v l j e n o u budućnosti, n a r o č i t o b a k a r na koji Ne-
mačka u b u d u ć e računa. Jugoslovenskoj vladi svakako t r e b a objasniti »sadaš-
nju p o t p u n u e k o n o m s k u zavisnost Jugoslavije od sila Osovine«. 2 ' 2 Kao što se
vidi. ovakav stav više liči na ultimatum ih naređenje nego na normalne diplo-
matske odnose između zemalja. Očigledno je da su se N e m a č k a i Italija u to vre-
me toliko osilile da mogu tražiti velike ustupke, kada se Jugoslav ija našla uk-
Iještena između njih i kada je bila u teškoj situaciji.
Prirodno je da se Sov jetski Savez, u vreme kad su Nemci nezadrživ o na-
stupali kroz Francusku, p r e d v i đ a j u ć i njen poraz, interesovao kakve će biti da-
lje n a m e r e Nernačke i Italije, naročito p r e m a Balkanu. Zato je Molotov počet-
kom juna p o n o v o postavio pitanje u vezi sa izjavom n e m a ć k o g a m b a s a d o r a
u Rimu Makenzena. pa je R i b e n t r o p tek 16. juna (pošto su nernačke t r u p e već
p r e t h o d n o g d a n a bile ušle u Pariz, tj. 15. juna V. T.) d a o instrukcije svom am-
b a s a d o r u u Moskvi da u s m e n o obavesti Molotova:
ll da je Makenzen izjavio sovjetskom otpravniku poslova da se Nemačka i
Italija slažu da se na Balkanu očuva mir i da hi se balkansko pitanje moglo mno-
go lakše resiti posle rata, bez upotrebe sile, jer je to u interesu Nernačke i Italije:
2) da je vlada Rajha zadovoljna što se rat nije proširio na Balkan, gde je Ne-
mačka u principu zamteresovana samo ekonomski, a ne teritorijalno i da je stav
Nernačke u tom pitanju neopozivo i konačno određen Paktom o nenapadanju od
23. avgusta 1939; i
3) da je Musolini jasno izrazio stav Italije u svom govoru 10. juna (kad je
Italija objavila rat F r a n c u s k o j - V. T.) da Italija nema nameru da Balkan uvuče
u rat.2X3
Nema s u m n j e da je Nemačka, tako reci sve do n a p a d a na Jugoslaviju
1941. težila da se očuva mir na Balkanu, da bi mogla sprovesti u delo svoj pri-
marni plan - u n i š t e n j e Sov jetskog Saveza Svaki ratni zaplet na B a l k a n u mo-
gao je izazvati p r e v r e m e n u reakciju Sovjetskog Saveza i p o r e m e t i t i nernačke
planove. N e m a č k a je bila zadovoljna da vrši e k o n o m s k u i političku penetra-
ciju u zemlje jugoistočne Evrope, na što su podozrivo gledali i Sovjetski Savez,
i Italija. Ni Sovjetski Savez nije želeo proširenje rata na Balkanu, a Italija se
ustručavala da ga proširi iz bojazni od intervencije Sovjetskog Saveza, a i pod
pritiskom Nernačke. Ali. usled vojnog i političkog jačanja Nernačke i Italije,
povećavale su se pretenzije Bugarske i Mađarske, naročito p r e m a Rumuniji,
a d o n e k l e i p r e m a Jugoslav iji. To je dovodilo do kriza u o d n o s i m a između ze-
malja jugoistočne Evrope (koje su rešavane u prvom redu intervencijama Ne-
rnačke) i do apetita Italije p r e m a G r č k o j i Jugoslaviji. N e m a č k a je n a r o č i t o
stalno insistirala da Mađarska održava prijateljske o d n o s e sa Jugoslavijom,
dok je Italija težila da p o m o ć u Mađarske vrši pritisak, pa i zajedničku vojnu
intervenciju protiv Jugoslavije, o č e m u ce kasnije biti reći.
Jos u januaru 1940, na sastanku Cano-Caki u Veneciji. Caki je tražio da
Italija ne n a p a d a Jugoslaviju, a Cano - da Mađarska ne n a p a d a R u m u n i j u , bo-
jeći se od intervencije Sovjetskog Sav eza. S a m o ako bi Rusi napali Besarabiju
ili ako bi došlo do k o m u n i s t i č k o g ustanka. Italija bi intervenisala i tražila pro-
laz t r u p a p r e k o jugoslovenske teritorije. 2 ' 4
e) OD PORAZA F R A N C U S K E JI. NA 1940. DO I TALIJANSKOG

NAPADA NA GRCKU 28 O K T O B R A 1940.
Dok su se od sloma Poljske u jesen 1939. do proleča 1940. godine na Zapad-

nom f r o n t u vršila s a m o strategijska o b o s t r a n a izviđanja i beznačajna čarka-
nja na granicama, dotle je Nemačka p r i p r e m a l a svoju munjevitu ofanzivu
protiv Danske i Norveške, a 10. maja 1940. p r e k o Belgije, Holandije i Luksem-
burga o t p o č e l a ofanzivu protiv Francuske, da bi za r e k o r d n o v r e m e - do 23.
m a j a - n e m a č k e snage izbile na L a m a n š i 22. juna prinudile F r a n c u s k u na ka-
pitulaciju. tim pre što je p r e toga, još 4. juna, p r e s t a o i o t p o r britanskih snaga
kod D e n k e r k a . koje su delom, bez ratnog materijala, uspele da se izv uku na
Britanska ostrva. To je bio katastrofalan događaj po Zapadne saveznike u dru-
gom svetskom ratu. koji je imao neizmerne posledice na Vojno-strategijsku situa-
ciju u svetu, posebno u Evropi i na Balkanu, a time i u Jugoslaviji. Poraz Fran-
cuske. tako brz ' neočekivan, duboko i bolno je odjeknuo kod svih njenih prija-
telja u svetu, a naročito u Jugoslaviji. Najveći broj jugoslavenskih oficira, naro-
čito mlađih, i preležan deo naroda gajio je iluzije o njenoj snazi i verovao u njenu
konačnu pobedu. Sada se jasno uvidelo da su to bile s a m o puste želje koje su
n e m i n o v n o uticale i na pad morala. Ipak je karakteristično da je i u takvoj -
naizgled bezizlaznoj - situaciji, kada je najveći deo Evrope bio pod nemačkom
čizmom, kuda se svakog časa očekivao nemaćki desant na Britanska ostrva i
kuda je jus bio na snazi Puki o nenapadanju između Nemačke i SSSR-a Izaklju-
čen 23. avgusta 19391. postojala u narodu neka skrivena nada da još sve nije iz-
gubljeno i da •iz svake situacije ima izlaza«. Kasniji doguđuji su to potvrdili.
S a m o se manji b r o j ljudi - većinom petokolonaša, revanšista i okorelih fašis-
ta. ij. izrazitih neprijatelja J u g o s l a v i j e - r a d o v a o ovom t r i u m f a l n o m p o h o d u
Nemačke po Evropi, o č e k u j u ć i da će i oni iz toga izvuci n e k e koristi.
Čini se du je uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Sovjetskim Savezom u
tom trenutku bio maksimum koji se mogao postići, jer Sovjetski Savez, bez obzira
na svoje interesovanje za Bulkun. ne bi bio spreman da sa Jugoslavijom zaključi
i pakt o uzajamnoj pomoći, da ne bi došao u sukob sa Nemačkom. Ovo tim pre
što su Nemačka i Italija i samo uspostavljanje diplomatskih odnosa primile sa
tihim negodovanjem. M e đ u t i m . Sov jetski Savez je istog meseca, radi svoje bez-
bednosti, u junu, pripojio tri baltičke zemlje na severu i Bcsarabiju i d e o Bu-
kovine na jugu i izjavio: »da ni j e d n a sila n e m a prava na isključivu ulogu u
konsolidaciji i vođenju balkanskih zemalja«, što je u Berlinu i Rimu o c e n j e n o
kao težnja Sovjetskog Saveza da se uplete u balkanske p o s l o v e . 2 ' 5
Ta izjava je značila m a k a r i p o s r e d n u p o d r š k u Jugoslaviji. No, uspostav-
ljanje d i p l o m a t s k i h o d n o s a sa Sovjetskim Savezom nije smanjilo represalije
jugoslovenske vlade p r e m a K o m u n i s t i č k o j partiji i njenim s i m p a t i z e r i m a . 2 ' 6
Istina, vlada je ukazivala na o p a s n o s t koja preti Jugoslaviji i Balkanu i tražila
naoružanie i p o m o ć od Sovjetskog Saveza a k o bi bila n a p a d n u t a . Veliko ne-
p o v e r e n j e jugoslovenske v lade, a i priličnog dela stanov ništva.prema politici
KPJ. pored ostalog, v e r o v a t n o potiče zbog nekih g i e š a k a koje su u to \ r e m e
činile n e k e partijske organizacije (na p r i m e r k a m p a n j a protiv aktiviranja, što
je o š t r o k r i t i k o v a n o na Petoj zemaljskoj konferenciji o k t o b r a 1940), a i zbog
276 VELIMIK IERZIC SLOM K R A L J E V I N E JUGOSLAVIJE
dezorijentacije koja je nastala posle s k l a p a n j a Pakla o n e n a p a d a n j u između

Sovjetskog Saveza i Nernačke i stalnog naglašavanja p o t r e b e » b o r b e protiv
imperijalističkog rata i b o r b e za mir«, jer je drugi svetski rat p r o g l a š e n »os-
lobodilačkim« za n a p a d n u t e zemlje tek od p o č e t k a n a p a d a na Sovjetski Savez
22. juna 1941. Ne vidim na koji bi drugi način j u g o s l o v e n s k a vlada u p e r i o d u
1939-1941. godine mogla voditi b o r b u za mir, a k o ne u p r v o m redu u n u t r a š -
njom konsolidacijom političkih prilika, r e š a v a n j e m m n o g o b r o j n i h osetljivih
p r o b l e m a , koji su dovodili u pitanje jedinstvo zemlje, i s t r o g o m n e u t r a l n o š c u
i p r e d u z i m a n j e m o d l u č n i h m e r a za o d b r a n u zemlje bilo sa koje strane. Pri-
klanjanje bilo k o j e m od t a b o r a u ratu. n e m i n o v n o bi značilo s t u p a n j e u rat.
A s k l a p a n j e p a k t a o n e n a p a d a n j u između Sov jetskog Saveza i Nernačke 1939.
godine bila je prava senzacija u svetu i i z n e n a đ e n j e i za fašističke snage i me-
đ u n a r o d n i radnički pokret, a p o s e b n o je bilo n e p o p u l a r n o u Jugoslaviji. Ne-
k a k o se sticao utisak da su V. Britanija i F r a n c u s k a više o p t u ž i v a n e od nekih
organizacija KPJ za imperijalistički rat i da o n e teže da i Jugoslaviju u v u k u
u n jega, nego N e m a č k a . s a m o zato što je N e m a č k a imala m a k a r i p r i v i d n o do-
bre političke o d n o s e sa Sovjetskim Savezom, iako mu je, u stv ari, baš Nemač-
ka p r v e n s t v e n o radila o glavi. U svakom slučaju, situacija u Evropi se svakim
d a n o m komplikovala, jer su se događaji odigravali vrtoglavom brzinom. No,
istina je i to d a j e KPJ stalno ukazivala na o p a s n o s t koja preti od fašizma i Ne-
rnačke.
I n t e r e s a n t n o je d a j e u to v r e m e britanski poslanik u B e o g r a d u , u svom
š i f r o v a n o m t e l e g r a m u od 25. j u n a 1940. godine, naveo da se p o s e b n o u Srbiji
razmišlja o d r ž a v n o m u d a r u uz s a r a d n j u N a r o d n e o d b r a n e , pravoslav ne cr-
kve i značajnih delova armije, da se ukloni namesnik i održi dinastija sa mla-
dim kraljem. 2 1 O ovome biće opširnije izneto u odeljku Državni udar 27. marta
1941. godine.
C1NCAR-MARKOVIC O ODNOSIMA SA SUSED1MA
Glavni urednik lista »Minhner nojste Nahrihten« ( M ü n c h n e r n e u s t e Nachric-

hten«) od 1. jula 1940, u svojoj v e o m a o p š i r n o j belešci, iznosi razgovor sa Cin-
car-Markovićem 28. juna (posle u r e d n i k o v o g p r e d a v a n j a p r e t h o d n e večeri u
n e m a č k o m poslanstvu u B e o g r a d u ), u kojem je Cincar-Markovic izneo k a k o
je Jugoslav ija u v r e m e svih ratnih meseci pokušavala da se k o r e k t n o drži kur-
sa koji je Hitler zahtevao od Jugoslavije prilikom p o s e t e kneza Pavla Berlinu
5. juna 1939. godine. Međutim, izvesni događaji od p r e nekoliko n e d e l j a u Ber-
linu mogli bi da d o v e d u do n e s p o r a z u m a , kao što je panika koja se u Jugos-
laviji širi pod p a r o l o m ,peta kolona' i policijski p r o g o n i folksdojćera, nemać-
kih držav ljana Rajha i novinara. (Stvarno, jugoslovenske vlasti su od 1939. do
1941. otkrile vise slučajeva neprijateljske delatnosti folksdojćera, od kojih su
neki uhapšeni i izvedeni pred sud), o č e m u je govoreno u odeljku Nemačka
manjina (folk^dujčeri) Urednik je govorio da to u Berlinu neće naići na razu-
mevanje, bez obzira što jugoslovenska vlada nije želela da d o d e do izvesnih
policijskih progona. Zatim je Cincar-Markovic naglasio d a j e Jugoslavija kraj-
nje zabrinuta zbog italijanskih aspiracija i upitao da li je Nemačka voljna da
ograniči te aspiracije, pozivajući se na reći f e l d m a r š a l a Geringa koji je i n j e m u
i knezu Pavlu u Berlinu r e k a o da s u d b i n a Italije više leži u Africi n e g o u Ev-
ropi i da Jugoslavija ne treba da brine ako vlada drži odgovarajući jasni k u r s
S PO U N O POLITI C'KA SITLACTJA OD PORAZA FRANČI ŠKE DO NAPADA ITALIJE NA C.RC KU 277
Urednik je odgovorio da je »sada sa "»rivatne s t r a n e jedva m o g u ć e dobiti oba-

veštenje o k o n a č n i m n a m e r a m a Hit.era i Musolinija na Jugoistoku, ali n e m a
izgleda da će Italija zaokrenuti ka r a d i k a l n o j mare «osrrww-politici«. Marko-
vić je d o d a o da Jugoslavija ima m n o g e teškoće unutarnje-politićke p r i r o d e i
priznao d a j e prošle jeseni engleskom poslaniku činio k o m p l i m e n t e kad m u
je ovaj dolazio sa o b e ć a n j i m a za garantiju. O specijalnim p r o b l e m i m a Jugois-
toka Marković je r e k a o da je pre m n o g o meseci n a s t o j a o da T u r s k u privoli
na neutralnost, ali bez u s p e h a . Odnosi sa B u g a r s k o m mogu biti prijateljski,
ako Bugarska - kad bi joj Jugoslav ija ustupila dva mala s p o r n a sreza na gra-
nici - dala garantiju da će u b u d u ć e p r e m a Jugoslaviji voditi izrazito prijatelj-
sku politiku. Odnosi B u g a r s k e i Grčke su teži za rešavanje, iako s m a t r a da Bu-
garska treba da dobije izlaz na Egejsko m o r e . U pogledu M a đ a r s k e n e m a ni-
kakvih briga pošto ne veruje da bi ona mogla ma šta da p r e d u z m e bez saglas-
nosti Nemačke. pošto v e r u j e u reći Geringa koje mu je dao. Na kraju je Mar-
ković zaključio »da italijansku politiku prema Jugoslaviji smatra u najmanju
ruku teško procenljivom i da takođe -na da i Nemačka u ovome pogledu, pod iz-
vesnim okolnostima, neće proći bez komplikacija«. Na u r e d n i k o v u p r i m e d b u
da između Hitlera i Musolinija uopšte nisu mogući nikakvi nesporazumi, Cin-
car-Marković je iznenada sasvim o t v o r e n o rekao: »Da, ali Italijani su o v d e po-
č e t k o m m a j a nagovestili da a k o b u d e p r o m e n e u italijansko-jugoslovenskim
o d n o s i m a , to će se u izvesnoj meri dogoditi po nalogu Berlina«, računajući
da bi ipak moglo biti s a m o s u p r o t n o , pošto su mu ove reći t a j n o sa italijanske
strane dostavili posrednici. 2 1 7
Ml SOUNIJEV1 PLANOVI ZA NAPAD NA JlGOSLAVLOi
O Musolinijevim oscilacijama u pogledu n a p a d a na Jugoslaviju već je govo-

reno. Tako je i 10. j u n a - kad je objavio rat F r a n c u s k o j - r e k a o da Italija ne
n a m e r a v a da uvuče d r u g e n a r o d e u sukob, ciljajući na Jugoslaviju, i d o d a o da
bi ga sama Jugoslavija mogla naterati da povuče ove reći. Međutim, već u julu
p r o m e n i o je mišljenje i r e k a o Ćanu da kaže Hitleru da planira da zauzme Jon-
ska ostrva i da »rascepa tu antiitalijansku, versajsku tvorevinu Jugoslaviju«.
Možda je to bila reakcija na n e d a v n o v o đ e n e sovjetsko-jugoslovenske razgo-
vore. Hitler ga je svakako smirivao, iako je bio sklon da Italija likvidira Ju-
goslaviju, ali s a m o u povoljno v r e m e za Osov inu. Sada bi se m o g a o izazvati
požar na Balkanu, koji bi izazvao Ruse da intervenišu, pa čak i da stvori za-
jedničke interese za Rusiju i Englesku. 2 1 6
Posle p r i j e m a kod g e n e r a l a Roate (Roatta Mario - načelnik G e n e r a l š t a b a
italijanske KOV) 13. avgusta, sa kojim se saglasio o potrebi strategijskih ita-
lijansko-mađarskih p r i p r e m a protiv Jugoslavije, m a đ a r s k i vojni ataše u Rimu
je 16. avgusta p r i m l j e n i kod Cana da mu ponudi vojnu s a r a d n j u M a đ a r s k e u
slučaju italijansko-jugoslovenskog rata i da u ime m a đ a r s k o g p r e d s e d n i k a
vlade i ministra inostranih poslova izvesti »da bi m a đ a r s k a vlada r a d o učest-
vovala u o r u ž a n o j akciji protiv Jugoslavije, jer zna da put u Jugoslaviju ne vodi
p r e k o krša, već p r e k o Drave.«Kad se povoljno reši r u m u n s k o pitanje, glavni-
na m a đ a r s k e vojske stupila bi u akciju t a m o i sa takv im dejstvom kojim bi po-
čeo slom Jugoslavije i kojim bi Mađarska krvlju zauvek učvrstila m a đ a r s k o -
italijansko prijateljstvo. Pored ostalog, ataše je s k r e n u o pažnju Ćanu na važ-
nost i z n e n a d n e akcije. On je p r i m e t i o kako se Ćano trudi da prikrije aktuel-
<
nost n a p a d a na Jugoslaviju koji će verovatno uslediti čim se završi nemački

napad na Englesku i zaključio da su Italijani ovu m a đ a r s k u p o n u d u sa radoš-
ću primili i da t r e b a u tom smislu nastaviti razgovore sa Roatom, ali da »Cano
ne vidi dalekosežnost ove stvari, ili se ne u s u đ u j e da sam bez Dućea d o n e s e
konačnu o d l u k u « . 2 1 9
Pa ipak 19. avgusta je Glavni generalštab italijanske Vrhovne komande iz-
dao Direktivu za eventualne operacije protiv Jugoslavije (slučaj ><£«) u kojoj se
kaže: »Nemačka i Mađarska su naši saveznici, Bugarska je nas saveznik ili bar
protivnik Jugoslavije; Rumunija i Grčka su neutralne, a u odnosu na nas Grčka
je nepouzdana«. Zatim se d e t a l j n o iznosi verovatan raspored jugoslovenskih
snaga i predviđaju o p e r a c i j e sa grupisanjem snaga. I' p r i m e d b i je naglašeno
da »plan zavisi od n e m a č k o g o d o b r e n j a za prolaz naîh t r u p a i . . . od nemać-
kog sadejstva« Pošto je izgleda u t v r đ e n o da se to neće odobriti, na d o k u m e n -
tu je r u k o m dopisano:« . . . ostav iti ga da miruje«. U p r i m e d b a m a Generalšta-
ba od 11. s e p t e m b r a na operacijske planove protiv Jugoslavije i G r č k e i Fran-
cuske p o t v r đ e n o je da se neće dobiti n e m a ć k o o d o b r e n j e za dejstvo italijan-
skih t r u p a sa pravca Koruške i Štajerske. 2 2 0 U toku čitavog avgusta Musolini
je osećao jak n e m a ć k i o t p o r da u s e p t e m b r u n a p a d n e Jugoslaviju, 2 2 ' a Cano
je pisao italijanskom n a m e s n i k u u Albaniji da smanji subverzivnu aktivnost
protiv Jugoslavije i Grčke i da ne učini ništa što bi dovelo do krize. 2 2 2 Tako
su Italijani p r i v r e m e n o odustali od svog plana p r e m a Jugoslaviji, s a m o je
Cano jugoslovenskom poslaniku u Rimu izrazio želju Italije da se Stojadino-
vic vrati na vlast, tim pre što i Berlin n e m a p o v e r e n j a u kneza Pavla, j e r se
jugoslovenska politika bitno izmeniia posle o t p u š t a n j a Stojadinovića. 2 2 3
S r e d i n o m avgusta 1940, Kampbel (Campbell Roland lan), britanski po-
slanik u Beogradu, koji je 13. d e c e m b r a 1939. godine z a m e n i o ranijeg posla-
nika Sir Rolanda Kampbela, u svom specijalnom izveštaju Ministarstvu inost-
ranih poslova, govori o p o j a č a n o m pritisku na Jugoslaviju od s t r a n e sila Oso-
vine; o d i r e k t n o j p o m o ć i italijanske vlade hrvatskim, a l b a n s k i m i m a k e d o n -
skim separatistima; o brzom o d u m i r a n j u Balkanskog s p o r a z u m a ; o slabljenju
u n u t r a š n j e kohezije; o nezadovoljstvu u zemlji vladom i o napetosti i neizves-
nosti koje rastu u n a r o d u . On je dvadeset d a n a posle izbijanja rata sa G r č k o m
(tj. krajem nov. 1940) poslao L o n d o n u novi izveštaj sa zaključkom d a j e pre-
nos rata na Balkan još više p o g o r š a o položaj Jugoslavije - pošto je zatvaranje
kruga o k o nje već bilo na pragu. 2 2 3 »
Britanski ministar inostranih poslova lord Halifaks je 20. avgusta uvera-
vao jugoslovcnskog poslanika u L o n d o n u u k o n a č n u p o b e d u V. Britanije, go-
voreći sa s i m p a t i j a m a i bez z a m e r k e o Jugoslaviji i o nadi »da anti-engleska
p r o p a g a n d a neće uspeti izopačiti pravi utisak o Engleskoj«. Na kraju je ista-
k a o da su neiscrpni izvori Engleske i da ne treba gubiti veru u njenu pobe-
du. 2 2 4
V svom izveštaju od 30. avgusta 1940. nemački poslanik u Beogradu je oba-
vestio da će Bečki jesenji sajam posetiti dva najbliža s a r a d n i k a p o t p r e d s e d -
nika jugoslovenske vlade Maćeka - ministar trgovine Andres i p o t p r e d s e d n i k
HSS Košutic, da bi se obavestili o n e m a ć k o m stavu p r e m a h r v a t s k o m proble-
mu i o italijanskoj politici p r e m a Jugoslaviji. Obojica su u p o s l e d n j e v r e m e
izrazito prijateljski raspoloženi p r e m a Nemaćkoj, ma da su ranije održavali
tesne veze sa Z a p a d n i m silama. Međutim, »krug o k o Maćeka još i d a n a s iz-
begav a jasnu, p r e m a Osovini prijateljski n a k l o n j e n u politiku i tezi da zadobi je
prijateljstvo Nernačke koje bi poslužilo s a m o kao zaštita od Italije«. 2 2 5
Cincar-Marković je 7. s e p t e m b r a obavestio svog poslanika u L o n d o n u da
se, posle tzv. Druge b e č k e arbitraže, kojom je 30. avgusta - na p o s r e d o v a n j e
Nemačke i Italije - R u m u n i j a morala ustupiti M a đ a r s k o j dve trećine Transil-
vanije. u n a m e r a m a N e m a č k e ne p r i m e c u j e p o k r e t a n j e daljih teritorijalnih
pitanja u ovom s e k t o r u . Međutim, d e o italijanske š t a m p e ističe o v a j p r i m e r
kao koristan za eventualnu reviziju jugoslovenskih granica p r e m a Mađarskoj
i Italiji, ali je Cano pre nekoliko d a n a u izjavi j u g o s l o v e n s k o m poslaniku u
Rimu kategorički d e m a n t o v a o »sve u z n e m i r a v a j u ć e glasove i u vrlo prijatelj-
skom tonu govorio o s r d a č n i m o d n o s i m a između naše dve zemlje«.« 2 2 6
Na sastanku Ribentropa i Musulinija (u prisustvu Cana. Makenzena i Alfi-
jerija) u Rimu 79. septembra 1940. Ribentrop je rekao da Italija treba da podesi
svoje buduće planove prema Jugoslaviji s obzirom na mogućnost intervencije
Rusije koja bi bila nepoželjna i da samu Italiju trebu du reši pitanje svojih inte-
resu u odnosu na Jugoslaviju i Grčku, računajući na odgovarajuću podršku Ne-
mačke. ali da je u tom trenutku bolje da se celokupne snage skoncentrišu na
uništenje V. Britanije. Musolini je izjavio da Italija neće o d m a h povesti rat pro-
tiv ove dve zemlje i da je kao m e r u predostrožnosti Italija koncentrisala
500.000 ljudi na jugoslovenskoj i 200.000 ljudi na grčkoj granici. Naglasio je
da je glavna stvar ral protiv V. Britanije, da žele da žive u miru sa Jugoslavi-
jom i G r č k o m i da pre svega ima n a m e r u da osvoji Egipat. 2 2 7 Međutim, u Pro-
memoriji 8500 italijanskog Generalštaba KOV od 27. s e p t e m b r a , u vezi sa pla-
novima za napad na Jugoslaviju (slučaj »E«), izveštava se da je završen Ojan-
zivni plan protiv Jugoslavije (izuzev akcije iz K o r u š k e i Štajerske - to nisu
Nemci dozvoljavali - V. T.) i Plan intervencije u Jugoslaviji »koriščenjem even-
tualnog u n u t r a š n j e g prevrata«. Još 12. s e p t e m b r a Musolini je s m a t r a o d a j e
politička situacija u Jugoslaviji takva da se p rev rat može u s k o r o očekivati. 2 2 8
UZNEMIRENOST .H GOSLOVENSKE VLADE 1 Rt Akt IJA

JUGOSLOVENSKEJAVNOSTI
Zbog neizvesnosti o ishodu razgovora u Rimu (10. s e p t e m b r a ) u vezi sa Bal-

k a n o m »u Jugoslav iji vlada velika uznemirenost«, izvestio je n e m a ć k i posla-
nik R i b e n t r o p a 26. s e p t e m b r a i d o d a o da je ta uznemirenost nastala zato što
se s m a t r a da je N e m a č k a saglasna u pogledu italijanskih zahteva p r e m a Gr-
čkoj. A pošto se u slučaju italijansko-grćkog s u k o b a o č e k u j e d a bi Italija mogla
zatražiti prolaz svojih trupa preko jugoslovenske teritorije u pravcu Soluna.
o n d a se oseća ozbil jna o p a s n o s t od uvlačenja Jugoslavije u rat. Poslanik smat-
ra da bi u p a d Italijana u južnu Srbiju (Makedoniju - V. T.) Jugoslav ija smat-
rala takvim ugrožavanjem koje bi je p r i m o r a l o da se o d u p r e o r u ž j e m . 2 2 9 Si-
tuacija na Balkanu se sve više komplikovala zbog p r i p r e m a N e m a č k e za ula-
zak njenih t r u p a u R u m u n i j u i italijanskih - za n a p a d na Grčku.
M a đ a r s k a vlada je još u aprilu 1940. prihvatila ideju o prolasku n e m a č k i h
t r u p a p r e k o M a đ a r s k e u Rumuniju, a kad su M a đ a r s k a i Bugarska 27. juna
1940. od N e m a č k e zatražile rev izi ju granica p r e m a Rumuniji, N e m a č k a je 11.
jula odgovorila da neće dozvoliti da se na Balkanu otvori novi f r o n t i da želi
mir u lom p r o s t o r u . 2 3 0 Razuml jiv o je što je Nemačka težila da očuva mir na
Balkanu, da bi beskrv no mogla sprovoditi svoje planove za p r o d o r kroz Rumu-
niju i Bugarsku radi zaokružavanja SSSR-a i sprečavanja iskrcavanja britan-
skih i francuskih t r u p a (tj. stvaranja tzv. novog solunskog f r o n t a ) s j e d n e , i da
Balkan m i r n o iskorišćava kao svoju sirovinsku bazu, s d r u g e strane.
Uznemirenost jugoslovenske vlade u toj situaciji bila je o p r a v d a n a , pa je
p r e k o svog vojnog atašea u Sofiji pukovnika D. Putnika pokušavala da sazna
stav Sovjetskog Saveza p r e m a razvoju događaja na Balkanu. Vojni ataše je 1.
oktobra 1940. obavestio Glavni generalštab da ga je sovjetski vojni izaslanik u
Sofiji pukovnik Dergačov srdačno primio i obavestio ga da je u Sofiju stigao ge-
neral Kajtel IKeitel Wilhelm) radi sklapanja vojnog saveza između Nernačke i
Bugarske. Na Pukovnikovo pitanje kako će na taj pakt reagovati SSSR, Dergačov
je odgovorio da se to ne tiče SSSR-a i da će on produžiti svoju politiku striktne
neutralnosti, a na pitanje šta će se desiti ako V. Britanija p o d l e g n e u d a r c i m a
u d r u ž e n i h Nemaca, J a p a n a c a i Italijana i u kakvom položaju će se naći Sov-
jetski Savez, o d g o v o r i o je da i ne pomišlja da V. Britanija može propasti. 2 3 1
Udruženje rezervnih oficira i ratnika Jugoslavije je 29. septembra skrenulo
pažnju ministru vojske i mornarice da strana propaganda nastoji da što više ra-
širi uverenje da će se i sa Jugoslavijom postupiti isto kao sa Cehoslovačkom i Ru-
munijom, da se pronose glasovi da jugoslovenska vlada pregovara sa Italijani-
ma, Bugarima i Mađarima o priznanju njihovih revandikacija na izvesne delove
jugoslovenske teritorije i da će vlada te krajeve ustupiti bez borbe (tog d o k u m e n -
ta nema, mada je bilo govora o bugarskim a s p i r a c i j a m a i o nekim a k t u e l n i m
pitanjima Jugoistoka u razgovoru Cincar-Markovića sa glavnim u r e d n i k o m lis-
ta » M ü n c h n e r n e u s t e Zeitung« (videti AR 1941, ZD, I, dok. 250 i dok. 115, prim.
3). Zatim Udruženje traži da se zabrani p r o d a j a pograničnih i m a n j a i o n e m o -
gući k u p c i m a p r i p a d n i c i m a manjina, kao i to da se iz rei'ova o r u ž a n i h snaga
u k l o n e rezerv ni oficiri pripadnici manjina, što je i učinjeno, ali da su t a k o raz-
rešeni oficiri pozvani da se jave vođi »Kulturbunda« dr Sep J a n k u u Novom
Sadu koji je n e d a v n o odlikovan! Itd. 2 3 2
U o p š i r n o m članku Pred godišnjicu imperijalističkog rata u Evropi, d r u g
Tito je, između ostalog, napisao:
»Prvih dana s e p t e m b r a navršit će se godina d a n a otkad se na n a r o d n e
mase E v r o p e i velikog dijela vanevropskih zemalja spustila krvava n e m a n im-
perijalističkog rata.
Krvava b u k t i n j a imperijalističkog rata koja se zapalila u s e p t e m b r u 1939.
god. poslednja je karika u d u g o m lancu zločina protiv mira i interesa radnih
masa, zločina bednog društva englesko-francuskih imperijalista i njihovih slu-
gu i o r u đ a - s o c i j a l d e m o k r a t a i »demokrata« d a l a đ e o v s k o g kova. To d r u š t v o
nosilo je na svojim plećima versajski sistem ugnjetavanja i izrabljivanja, to
d r u š t v o je sve vrijeme poslije [prvog] svjetskog rata p r i p r e m a l o intervenciju
i rat protiv Sovjetskog Saveza. To d r u š t v o je zatim gušilo o s l o b o d i l a č k u bor-
bu n j e m a č k o g n a r o d a i p o d u p i r a l o Hitlera, to d r u š t v o je g o d i n a m a h u š k a l o
Hitlera protiv Sovjetskog Saveza, to društvo je provelo izdajstvo u M i n h e n u
i bacilo čitav niz malih evropskih n a r o d a u Hitlerovo i Musolinijevo r o p s t v o
- sve u nadi da će moći iskoristiti fašizam kao u d a r n u pesnicu protiv SSSR-a.
O tome da će uspjeti u svojim niskim n a m j e r a m a , to d r u š t v o m i n h e n o v a c a i
falšpilera bilo je u svojoj slijepoj mržnji p r e m a SSSR-u i r a d n i č k o j klasi tako
u v j e r e n o d a j e čak zanemarilo svoju vlastitu p r i p r e m u za imperijalistički rat,
držeći da će se drugi narodi boriti za njegove imperijalističke i n t e r e s e . . .
. . . Računi su se. k a k o d a n a s znamo, pokazali pogrešnim; n e p o b j e d i v a
snaga slavne Crvene armije, opirući se na k r u p n u socijalističku i n d u s t r i j u i
socijalističku poljopriv redu, te b e s p r e k i d n a b o r b a r a d n i č k e klase spriječili su
sve planove m i n h e n o v s k e gospode. SSSR i radnička klasa, doduše, nisu mogli
spriječiti rat, ali su ga, zato, spriječili na g r a n i c a m a SSSR-a i suzili ga, b a r e m
p r i v r e m e n o , na ograničen k r u g država. Imperijalisti su bili prisiljeni da »od-
gode« svoj »obračun« sa zemljom p r o l e t e r s k e revolucije i socijalizma i počeli
su m e đ u s o b n o da o b r a č u n a v a j u svoje imperijalističke račune. Engleski i fran-
cuski imperijalisti, minhenovci, koji su ranije imali p u n a usta pacifizma dok
su se nadali da će uspjeti N j e m a č k u nahuškati na SSSR. o d m a h su postali na-
jratoborniji ratni huškači čim su videli da s Hitlerovim n a p a d o m na SSSR
n e m a ništa, a da, naprotiv, Hitler hoće s njima da podijeli kolonijalni plijen
o d n o s n o da njima o t m e imperijalističku h e g e m o n i j u u Evropi. Sirom Evrope
i čitavog svijeta počela je najrafiniranija h a j k a njihovih plaćenih i neplaćenih
agenata da bi uvukli što više naroda u rat za njihove interese. Počela je naj-
odvratnija hajka protiv SSSR-a pokušajima da se očajničkim alarmom o
»boljševičkoj opasnosti« pridobiju r e a k c i o n a r n i upravljači čitavog svijeta za
križarski rat protiv zemlje socijalizma. Najnovija otkrića n j e m a č k e »Bijele
knjige« rječito razotkrivaju svu podlu i p e r f i d n u igru englesko-francuskih im-
perijalista i njihovih »demokratskih« i »socijaldemokratskih« lakeja da bi i
ovoga puta realizirali tradicionalnu englesku imperijalističku taktiku: da se
uvuku u rat drugi narodi, koji treba da dobiju za - engleske imperijaliste. S
p u n i m p r a v o m su, dakle, od prvog d a n a imperijalističkog rata k o m u n i s t i oži-
gosali kao napadače englesko-francuske imperijaliste (a da istovremeno, razu-
mije se, nisu nimalo potcijenili imperijalističku krvavu igru njemaćko-tali-
janskih imperijalista).
Francuski imperijalisti su rat izgubili, engleski ga vode dalje sa znatno
s m a n j e n i m izgledima na uspjeh. Koji su razlozi tih njihovih n e u s p j e h a ?
1) Glavni razlog je iznio d r u g Molotov na posljednjem zasjedanju Vrhov-
nog sovjeta SSSR-a, a to je potcjenjivanje uloge SSSR-a u d a n a š n j e m svijetu
sa strane francusko-engleskih imperijalista Oni su zaboravili da pozivanje
na križarski rat protiv SSSR-a ne znači s a m o mobilizaciju protiv sebe j e d n e
zemlje sa 180 milijuna (u p o č e t k u rata) stanovnika, prožetih čeličnim sovjet-
skim patriotizmom, n a o r u ž a n i h n a j m o d e r n i j o m industrijom i poljoprivre-
d o m koju može da d a d e s a m o socijalizam n a o r u ž a n n a j m o d e r n i j o m armi-
jom. . .
2) Englesko-francuski imperijalisti su u svojoj slijepoj mržnji protiv
SSSR-a i r a t n o h u š k a č k o j groznici zaboravili da o t p o r radnih masa znatno
s m a n j u j e a p o n e k a d već i p o t p u n o spriječava r e a k c i o n a r n i m v l a d a m a da svo-
je n a r o d e bace u rat za t u đ e imperijalističke interese. Stara engleska impe-
rijalistička taktika da se b o r e do poslednjeg tuđeg vojnika naišla je na ujedi-
njeni n a p o r SSSR-a i r e v o l u c i o n a r n e r a d n i č k e klase da se imperijalistički rat
što više suzi, kad ga već nije bilo moguće spriječiti. Zato su englesko-francuski
imperijalisti s a m o d j e l o m i č n o uspjeli da uvuku d r u g e države u rat.
3) Englesko-francuski imperijalisti su zaboravili da je revolucionarni
proletarijat p r e d v o đ e n svojim partijama novog tipa, partijama K o m i n t e r n e i
obogaćen bezbrojnim iskustvima prošlog svjetskog rata d r u k č i j e d o č e k a o
novi imperijalistički rat nego 1914. god. On je, prije svega, već na s a m o m po-
četku rata ožigosao •socijalističke« lakeje imperijalističke buržoazije i izbacio
ih iz svojih redova. Oni danas, raskrinkani, stoje pred r a d n i č k o m klasom kao
prosto oružje imperijalističke politike u borbi protiv r a d n i č k e klase. Isto važi
i za takozvane »demokrate« svih boja. koji su se već na s a m o m p o č e t k u rata
raskrinkali p r e d r a d n i m m a s a m a kao nosioci jedne p r o t u n a r o d n e imperija-
-
lističke politike. Rat 1939. i 1940. god. m n o g o se brže i jasnije razgolitio kao
imperijalistički nego rat od 1914. do 1918. god. Zahvaljujući r e v o l u c i o n a r n o m
radu r a d n i č k e klase i njezine avangarde, zahvaljujući boljševičkom vodstvu
K o m i n t e r n e , englesko-lrancuski imperijalisti ćak ni p r i v r e m e n o nisu uspjeli
da prikriju pravu imperijalističku sadržinu rata n e k o m » d e m o k r a t s k o m « ili
»oslobodilačkom« kamuflažom.
4) Englesko-lrancuski imperijalisti zaboravili su da postoji na d r u g o j
strani živi p r i m j e r p r a v d e d e m o k r a t s k e i o s l o b o d i l a č k e politike u SSSR-u.
Zemlja socijalizma je svojim u n u t r a š n j i m uspjesima i svojom d o s l j e d n o m po-
litikom mira na m e đ u n a r o d n i m t r i b i n a m a postala u p o r i š t e miroljubivih i os-
lobodilačkih težnji ugnjctenih i ratom ugroženih masa čitavog svijeta.
5) l svojoj zatrovanoj mržnji protiv SSSR-a englesko-francuski imperija-
listi su. d o d u š e , pomogli naoružati Hitlera i poboljšati mu v o j n o s t r a t e š k e po-
ložaje u istočnoj Evropi - p o t p u n o se predajući n a d a m a da će se baciti protiv
SSSR-a - ali su. zato, »zaboravili« - sebe da naoružaju. Protusovjetska i
m i n h e n s k a politika tih imperijalističkih uprav I jača nužno je m o r a l a da se voj-
nički osveti. Rat je našao engiesko-francuske imperijaliste n e s p r e m n e . Mili-
june svojih vojnika bacili su ti neodgovorni upravljači golih ruku pred do
zuba n a o r u ž a n u n j e m a č k u imperijalističku armiju.
U rezultatu svih (ih razloga f r a n c u s k a imperijalistička buržoazija je mo-
rala kapitulirati. U o n o m istom Kompjenju. u k o m e je 1918. god. diktirala po-
raženim Nijemcima uslove po kojima je bio n j e m a č k i narod bačen u logor ug-
njctenih naroda, u tom istom K o m p j e n j u francuski imperijalisti su morali pri-
miti uslove koji znače da francuski narod nije više s l o b o d a n narod, d a j e ba-
čen u logor ugn jctenih naroda. ..
. . . Engleska imperijalistička buržoazi ja vodi rat dalje. Ona još priča k a k o
je taj rat - rat »za demokraciju«, »za slobodu«, »za nezavisnost« engleskog na-
roda itd. Ništa nije ogavnije od te laži. Ugnjetavani kolonijalni narodi, p u c a n j e
u n a c i o n a l n o o s l o b o d i l a ć k e manifestacije u Indiji i d r u g i m kolonijalnim zem-
ljama, gušenje radničkog pokreta, a naročito KP Engleske, o d u z i m a n j e de-
m o k r a t s k i h sloboda, gušenje š t a m p e i kritike imperijalističke politike itd.,
itd., najrječitije govore o tome da engleska buržoazija spasava svoj imperija-
listički plijen, a ne nezavisnost engleskog naroda, isto o n a k o kao što je Iran-
cuska buržoazija onog m o m e n t a prodala f r a n c u s k u nezav isnost t u đ i m impe-
rijalistima kada je osjetila da f r a n c u s k a radnička klasa, da f r a n c u s k e r a d n e
m a s e postaju d o v o l j n o jake da uzmu vlast u svoje r u k e i da na r e v o l u c i o n a r a n
naćin o d b r a n e istinsku nezavisnost f r a n c u s k o g n a r o d a od n j e m a č k e imperi-
jalističke najezde.
Ima u našim redovima još ljudi koji p o t a j n o ipak žele p o b j e d u engleskih
imperijalista Ti ljudi zaboravljaju da takva pobjeda nipošto ne znači p o b j e d u
»demokratskih r e ž i m a « , . . . nego znači s a m o p o b j e d u engleskog imperijaliz-
ma nad ugnjetenim n a r o d i m a i radničkim p o k r e t o m , znači p o b j e d u najsnaž-
nijeg stupa imperijalističkog sistema. Revolucionarni proletarijat - k a o što ne
želi pobjede nemačko-talijanskih imperijalista u tom ratu - isto t a k o svim
snagama m o r a se boriti i za slom engleskog imperijalizma u tom ratu. S a m o
takva politika može zauvijek uništiti uzroke imperijalističkih ratova, s a m o
takva b o r b a može dovesti do p o t p u n o g sloma imperijalističkog sistema.
Kada su Irancuski imperijalisti izgubili imperijalistički rat bacili su se
sv im snagama i svim sredstvima protiv r a d n i č k e klase i radnih masa Francus-
ke da očuvaju svoje klasne pozicije. Poput 1871. g o d . . f r a n c u s k a r e a k c i o n a r n a
buržoazija pod zaštitom n j e m a č k i h o k u p a t o r s k i h armija guši oslobodilačku
b o r b u francuskih radnih masa i pretvara se u prostog P'jenta n j e m a č k e im-
perijalističke buržoazije. Oslobodilačka b o r b a f r a n c u s k i h masa protiv nje-
mačkih o k u p a t o r a i k o m p j e n j s k i h uslova ne može se, dakle, d a n a s s uspje-
hom završiti a da francuski narod ne zbaci sa svojih leda r e a k c i o n a r n u vladu
izdajnika; kapitulanata i tuđinskih a g e n a t a - vladu Petena i Lavala, koja se
u p o t p u n j u j e poznatim izdajnikom, k r i m i n a l n i m tipom Dorioom.«
U d r u g o m delu članka, u podnaslovu Protiv novog Versaja njemačko-ita-
lijanskih imperijalista, d r u g Tito je, između ostalog, istakao:
»Kada je Hitler p o r o b l j a v a o narod za n a r o d o m u Evropi i kada je stupio
u rat protiv englesko-francuski h imperijalista, o n d a je na sva usta govorio
kako N j e m a č k a ne radi ništa d r u g o nego razbija »nepravedni mir«, razbija
Versaj, a hoće isključivo postići samo »pravedni mir« na bazi ravnopravnosti
naroda. Komunisti su već o n d a i kroz sve vrijeme demaskirali tu ogavnu laž
i razotkrivali r a d n i m m a s a m a da se tu radi s a m o o razbojničkim imperijalis-
tičkim p r o h t j e v i m a n j e m a č k i h imperijalista, koji hoće da o t m u bogati plijen
englesko-francuskih imperijalista i da potćine o t v o r e n o j diktaturi i hegemo-
niji n j e m a č k o g imperijalizma čitavu Evropu.
Razvitak rata jasno je p o t v r d i o to što su komunisti govorili. U toku rata
Hitler je p o r o b i o niz novih n a r o d a u Evropi: Poljsku, Norvešku. Holandiju,
Belgiju, Luksemburg, pa na kraju i Francusku. Okupacija se pretvorila na jed-
noj strani u bezobzirnu pl jačku tih naroda, a na d r u g o j strani su o k u p a t o r s k e
n j e m a č k e v lasti posadile na k o r m i l o o k u p i r a n i h država n a j r e a k c i o n a r n i j e i u
n a r o d u n a j o m r a ž e n i j e p r e d s t a v n i k e k r u p n o g kapitala. O k u p a t o r s k a vojska i
Hitlerovi Gestapo-odredi svuda su »upotpunili« nasilje d o m a ć e policije da bi
u klici ugušili svaku b o r b u radničke klase ili radnih masa. Kud god je stigla
čizma n j e m a č k o g nacional »socijalizma«, sv uda je bila ojačana vlast k r u p n i h
kapitalista. Tako se za nekoliko mjeseci rata u praksi p o t p u n o raskrinkala
prva d e m a g o š k a fraza hitlerovskih imperijalista o ratu »protiv zapadnoev-
ropske kapitalističke plutokracije«.
U K o m p j e n j u , na o n o m istom historijskom mjestu gdje je pobjednički
francuski imperijalizam 1918. god. diktirao poraženoj Njemačkoj uslove mira,
Hitler je ove godine d i k t i r a o uslove mira p o r a ž e n i m f r a n c u s k i m generali-
ma da bi time simbolički istakao krah versajskog sistema. Nesumnjivo, pobje-
da n j e m a č k e armije predstavlja posljednji smrtni u d a r versajskom sistemu.
Međutim, ugnjeteni narodi i r a d n e mase čitavog svijeta očekivali su drugačije
uništenje versajskog sistema. Uslovi koje je d i k t i r a o Hitler u K o m p j e n j u jesu
uslovi koji bacaju francuski n a r o d u p o t p u n o ropstvo. Njemački imperijalisti
nisu porobili s a m o n e p o s r e d n o o k u p i r a n e teritorije Francuske nego p r e k o
svojih a g e n a t a - Peten - Lavalove vlade - ugnjetavaju čitavu F r a n c u s k u i već
unaprijed je jasno da ce mir koji će njemaćko-talijanski imperijalisti diktirali
f r a n c u s k o m n a r o d u biti mir porobljavanja tog naroda. Mjesto Versaja
1918— 1920. god. p r i p r e m a se i ostvaruje u još mračnijim i nasilničkim oblici-
ma novi Versaj, koji je b r e m e n i t novim imperijalističkim ratovima, novim ist-
rebljivanjem i p a t n j a m a r a d n i h masa čitavog svijeta.
L praksi se raskrinkala d r u g a hitlerovska Iraza o o s l o b o đ e n j u n a r o d a od
versajskog imperijalističkog diktata.
Opijena p o b j e d a m a , n j e m a č k a š t a m p a jasno otkriva daljnje ciljeve nje-
mačkog imperijalizma. Ona govori o organiziranoj ev r o p s k o j ekonomiji, o
podjeli ev ropskih država na industrijske i poljoprivredne, što znači zadržava-
nje većine n a r o d a u vještaćkoj zaostalosti, bijedi i k o l o n i j a l n o - e k o n o m s k o j
potčinjenosti. Govori, dalje, o »interesnim sferama« i »interesnoj podjeli Ev-
rope« m e đ u n j e m a č k e i talijanske imperijaliste, pri č e m u upetljava u to ras-
podjeljivanje »interesnih sfera« i SSSR, iako je p o t p u n o j a s n o da SSSR n e m a
ničega zajedničkog s takvim »sferama« ukoliko se ne radi o z e m l j a m a od ko-
jih zavisi bezbjednost sovjetskih granica itd. Očigledno, dakle, njemačko-ta-
lijanski imperijalisti p r i p r e m a j u p o t p u n o p o r o b l j a v a n j e čitave Evrope, uniš-
tavanje malih n a r o d a Evrope, njihovo p r e t v a r a n j e u obične kolonijalne naro-
de. U praksi se, dakle, r a s k r i n k a l a treća Hitlerova fraza o r a v n o p r a v n o s t i na-
roda i o » p r a v e d n o m miru«.
Još nije ni izdaleka završen ovaj rat, a već se pokazuju k o n t u r e novih im-
perijalističkih s u p r o t n o s t i i novih imperijalističkih ratova. Sjedinjene Države
Sjeverne Amerike, koje d a n a s svojom grabljivom r u k o m č e k a j u na d a n k a d a
će se moći r a s k o m a d a t i kolonijalni i m p e r i j Velike Britanije, sve više osjećaju
o p a s n o s t za svoje imperijalističke pozicije od n j e m a č k o g i j a p a n s k o g imperi-
jalizma. Pobjeda njemačko-talijanskih imperijalista u Z a p a d n o j Evropi, dakle,
nipošto ne znaći k i d a n j e imperijalističkih s u p r o t n o s t i , nego. n a s u p r o t , njiho-
vo zaoštravanje i p r o d u ž a v a n j e imperijalističkih ratova. U praksi se, dakle,
raskrinkala četvrta Hitlerova fraza o t o m e da će njemaćko-talijanska p o b j e d a
obezbijediti n a r o d i m a Evrope mir.
Njemaćko-talijanske p o b j e d e dovele su do p o t p u n o g p r e o k r e t a reakcio-
narnih snaga na Balkanu i u ostalim »neutralnim« zemljama Evrope. Dok su
ranije ta gospoda očekivala spas od pobjede e n g l e s k o - f r a n c u s k o g bloka, da-
nas su počela od Berlina i Rima očekivati da će ih spasti od r e v o l u c i o n a r n i h
težnji n a r o d a i opasnosti koja prijeti čitavom imperijalističkom sistemu od
orijaških p o b j e d a SSSR-a na svim poljima života. Hitler i Musolini ispunjava-
ju n a d e te gospode. Oni su u Rumuniji doveli na vlast n a j c r n j u reakciju, u Ma-
đ a r s k o j i Bugarskoj p o d u p i r u poznate p t o t u n a r o d n e režime, kod nas su
»upotpunili« već i o n a k o r e a k c i o n a r n u vladu K o r o š c e m i, k a k o izgleda iz pro-
tujugoslovenske k a m p a n j e koju sada p r o v o d e n j e m a č k a i talijanska š t a m p a
- htjeli bi da je »upotpune« još »boljim« ljudima iz redova Stojadinovića -
Ljotića i hrvatskih f r a n k o v a c a itd. Tako Hitlerove p o b j e d e s v u d a u t v r đ u j u
buržoasku reakciju na vlasti i najodvratnije m e t o d e nasilja nad r a d n i č k o m
klasom i r a d n i m n a r o d o m . U praksi se, dakle, r a s k r i n k a l a p e t a d e m a g o š k a
Hitlerova fraza o t o m e da će svojim ratom osloboditi n a r o d e Evrope vlada-
jućih »kapitalističkih klika«.
Komunisti, koji su uvijek vodili žestoku b o r b u protiv versajskog s i s t e m a
ugnjetavanja, koji su raskrinkavali imperijalističku h e g e m o n i j u englesko-
francuskih imperijalista u Evropi, razotkrivali zavisnost i m a r i o n e t s k u ulogu
reakcionarnih vlada malih n a r o d a u Evropi, parazitsku ulogu englesko-fran-
cuskih kapitalista na plećima malih n a r o d a u Evropi i kolonijalnim zemljama;
komunisti, koji su zbog svega toga u početku rata svom svojom s n a g o m stu-
pili protiv uvlačenja novln naroda, pa i Jugoslavije u rat za englesko-francus-
ke imperijalističke interese, d a n a s u p o t p u n o j saglasnosti s tom svojom do-
sadašnjom b o r b o m govore e v r o p s k i m i d r u g i m n a r o d i m a : njemačko-talijan-
ski imperijalisti porobili su francuski narod, porobili su čitav niz n a r o d a u Ev-
ropi, p r i p r e m a j u p o r o b l j a v a n j e engleskog naroda, koji njegov a imperijalistič-
ka buržoazija d a n a s tjera da krvari za njene imperijalističke interese, postav-
ljaju k r u p n o k a p i t a l i s t i ć k e i r e a k c i o n a r n e vlade po čitavoj Evropi, sve u cilju
da bi ostvarili nov i Ver.saj u još gorim f o r m a m a , novo, još temeljitije porob-
ljavanje malih i velikih n a r o d a Evrope, da hi pretvorili Evropu u svoju bazu
za nove imperijalističke ratove i, najzad, za k o n t r a r e v o l u c i o n a r n i rat protiv
SSSR-a i r a d n i č k e klase čitavog svijeta.
Kao što su komunisti dosljedno, smjelo i istrajno na čelu radničke klase
i r a d n i h masa vodili b o r b u za slom englesko-francuskih imperijalističkih po-
zicija, tako će oni d a n a s smjelo, d o s l j e d n o i istrajno voditi b o r b u protiv toga
da njemaćko-talijanski imperijalisti p r e u z i m a j u ulogu englesko-francuskih
imperijalista, borit ce se protiv svakog p o k u š a j a njemačko-talijanskih impe-
rijalista da n a đ u imperijalistički izlaz iz s a d a š n j e o p ć e krize imperijalističkog
sistema. Borit će se za m i r bez aneksija i kontribucija, za mir na osnovu po-
štovanja punog prava svakog naroda na samoopredjeljenje i slobodno izjaš-
njavanje a k o hoće da se pridruži d r u g i m n a r o d i m a , da s njima z a j e d n o obez-
bijedi svoju nezavisnost, nacionalnu s a m o b i t n o s t i n a p r e d a k « .
U trećem, završnom delu članka d r u g Tito kaže:
»Nasuprot razaranju imperijalističkog rata, n a s u p r o t p o r o b l j a v a n j u na-
r o d a za n a r o d o m sa s t r a n e imperijalističkih razbojnika, n a s u p r o t nestašici i
gladi radnih masa u kapitalističkoj Evropi, stoji SSSR, stoji zemlja proleter-
ske revolucije i socijalizma kao jedini mirni otok u koji se upiru težnje i n a d e
n a p a ć e n o g r a d n o g čov ječanstva, kao jedina nepobjediva kula. u koju uzalud
u d a r a j u talasi imperijalističkog razaranja i b a r b a r s t v a . . .
Postojanje Sovjetskog Saveza predstavlja, dakle, za ratom izmučeno čovje-
čanstvo praksom potvrđeni put iz krize imperijalističkog sistema, iz imperijalis-
tičkog rata i imperijalističkog barbarstva. A to znači da Sovjetski Savez sve više
i više postaje c e n t a r n a d a i čežnji ne s a m o r a d n i č k e klase nego svih radnih
masa. ugnjetenih i ratom ugroženih n a r o d a čitavog miroljubivog i slobodo-
ljubivog n a p r e d n o g čovječanstva. To znači da se n a s u p r o t šaci imperijalistič-
kih velikih razbojnika stvara u m a s a m a kapitalističkih zemalja o d o z d o ori jaš-
ki antiimperijalistički f r o n t sa c e n t r o m i a v a n g a r d o m - SSSR-om, koji može
biti jedini nosilac pravednog, mira na osnovi prava n a r o d a na s a m o o d r e đ e -
nje. Jačanje toga fronta, čvrsto organiziranje toga f r o n t a u našoj zemlji pod
vodstvom KPJ - to je naša glavna zadaća o godišnjici imperijalističkog rata
u Evropi.
Šta t r e b a u tom cilju da učinimo?
Godišnjicu imperijalističkog rata u Evropi t r e b a da d o č e k a m o :
1) P o j a č a n o m b o r b o m protiv stvaranja novog Versaja, b o r b o m za mir bez
aneksija i kontribucija. m a n i f e s t a c i j a m a solidarnosti s p o r o b l j e n i m francus-
kim n a r o d o m i ostalim n a r o d i m a , b o r b o m protiv e k o n o m s k o g i političkog
porobljavanja Jugoslavije sa strane njemačko-talijanskih imperijalista, bor-
bom protiv svih pokušaja engleskih agenata, b o r b o m za uništenje temeljnih
uzroka imperijalističkih ratova, b o r b o m za r u š e n j e sistema imperijalizma
uopće.
2) P o j a č a n o m b o r b o m za učvršćenje SSSR-a, za savez r a d n i h masa sa
SSSR-om, za oslonac i pakt o u z a j a m n o j p o m o ć i m e đ u Jugoslavijom i SSSR-
om, za popularizaciju SSSR-a i njegove politike u n a r o d n i m m a s a m a , za rask-
rinkavanje kleveta i laži protiv SSSR-a sa strane reakcije.
3) Pojačanom b o r b o m protiv p r o t u n a r o d n o g režima koji - na čelu šačice
kapitalističkih i veleposjedničkih n a r o d n i h gulikoža te njihovih a g e n a t a i
pasa č u v a r a - jedini sprječava realizaciju jedinstvene antiimperijalističke vo-
lje n a r o d n i h masa, koji u s t r a h u pred n a r o d n i m m a s a m a otvara put njemač-
ko-talijanskim imperijalističkim razbojnicima, r a s p r o d a j e čak i naše vojne za-
lihe hrane, svojom p r o t u n a r o d n o m politikom razoružava n a r o d Jugoslavije
i s p r e m a kapitulaciju pred njemaćko-talijanskim imperijalistima s a m o da
r a d n e mase Jugoslavije ne bi mogle potražiti zaštite svojih nacionalnih inte-
resa u SSSR-u.
4) Pojačanom b o r b o m za d e m o k r a t s k e s l o b o d e u zemlji, protiv nasilja i
p r o g o n a n a r o d n i h boraca, protiv gušenja b o r b e r a d n i č k e klase i ostalih rad-
nih masa za njihove e k o n o m s k e zahtjeve, za r a s p u š t a n j e k o n c e n t r a c i o n i h lo-
gora, za \ raćanje naših španjolskih d o b r o v o l j a c a iz f r a n c u s k i h logora, za os-
l o b o đ e n j e političkih osuđenika, za pravu n a r o d n u vladu, koja će se oslanjati
na savez radnika i seljaka.
5) Pojačanom s v a k o d n e v n o m e k o n o m s k o m b o r b o m r a d n i č k e Klase i
svih radnih masa bez obzira i protiv r e a k c i o n a r n i h u r e d a b a . Ojačati b o r b u
za slobodu sindikalne akcije i organizacije. Postaviti se na čelo organiziranog
p o k r e t a seljačkih masa za njihove svakodnevne e k o n o m s k e zahtjeve.
Godišnjica imperijalističkog rata u Evropi, prvi dani s e p t e m b r a t r e b a da
budu smotra antiimperijalislićkih snaga hrvatskog n a r o d a .
Komunisti H r v a t s k e dužni su da mobiliziraju sve svoje snage k a k o bi an-
tiimperijalistička volja hrvatskih radnih masa došla što jače do izraža-
ja. . ,« 232 "
U proglasu Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju od septembra 1940 - po-
vodom godišnjice drugog svetskog rata - između ostalog se kaže:
Mi k o m u n i s t i s m o sc borili protiv o v o g rata p r e n e g o što je i / b i o . . . /a mir i nezavis-
nost u naslanjanju na SSSR aa d i / a v u radnika i seljaka kod koje narodi nalaze svesrdnu po-
t p o r u u svojoj b o r b i protiv u v l a č e n j a u o v a | n e p r a v e d n i pljačkaški (imperijalistički) rat.
Vlastodršci (Jugoslavije • V.T.) su pošli s u p r o t n i m p u t e m . . . Oni su - najzad - počeli da šu-
r u j u sa L o n d o n o m i Parizom da nas za njihov r a č u n b a c e na svetsku k l a n i c u . Om su huškali
protiv S o v j e t s k o g Saveza i kad su. . bili prisiljeni da s njim u s p o s t a v e d i p l o m a t s k e o d n o s e ,
učinili su to da p r e v a r e n a r o d i izigraju njegove n a d e . « Zatim se o p t u ž u j e vlada Cvet-
ković -Maček zbog n j e n e p r o l i v n a r o d n e s p o l j n e i u n u t r a š n j e politike. 2 3 3
ULAZAK NEMAČK1H TRUPA U MAĐARSKU I RUMUNIJU
Sledeći za Jugoslaviju nepovoljan i za situaciju na Balkanu veoma važan doga-

đa j odigrao se 4. avgusta kada je prvi kontingent nemaćkih trupa preko Mađar-
ske ušao u Rumuniju (za to se saznalo tek 13. o k t o b r a - V. T ). Pošto se Hitler
na to odlučio bez prethodnog konsultovanja sa Musolinijem, Musolini je reagi-
rao: "Hitler me uvek stavlja pred svršen čin. Ovoga puta cti mu vratiti dunju za
jabuku (šilo za ognjilo): saznace iz novina da sam zauzeo Grčku. Tako če se us-
postaviti ravnoteža. . .« A dopisnik jugoslov enskog Centralnog p r e s b i r o a javio
je 8. o k t o b r a 1940. iz Atine da se grčki vladini krugovi boje da su tačna oba-
vešlcnja da je Italija na b r e n e r s k o m sastanku (4. o k t o b r a ) d o b i l a o d r e š e n e
ruke za svoju akciju na Balkanu. S m a t r a se da je u l a s k o m n e m a ć k i h t r u p a u
R u m u n i j u o t p o č e l o izvođenje te akcije čime je isključena e v e n t u a l n a ruska
intervencija i u rešavanju daljih pitanja na Balkanu. 2 3 4 Isti dopisnik je sutra-
dan takode javio iz. Atine da se u grčkim obaveštenim krugovima smatra da je
ulaskom nemaćkih trupa u Rumuniju došlo do potpune izmene situacije na Bal-
kanu. da je time isključen svaki uticaj Rusa na Balkanu i da je Bugarska dove-
dena u sličan položaj kao Mađarska, tj. da će u slučaju nemačkog pokreta protiv
Turske hiti primorana ne samo da propusti nemačke trupe nego i da im pomogne
u zauzimanju Dardanela. Predviđa se da će hemci krenuti ka Carigradu listam-
bul) istovremeno kad i Italijani prema Solunu. Odbija se e v e n t u a l n a p o n u d a
Italije G r č k o j da joj ustupi pograničnu zonu a k o Grčka smanji svoje vojne
efektive i da grčka vlada ne srne činiti Italiji bilo kakve koncesije, j e r bi se
time lišila britanskih garantija (od 13. aprila 1939. godine) i p o m o ć i i prošla
kao Rumunija, čiji su ustupci doveli do faktične nernačke okupacije. 2 3 5
Jugoslavenski poslanik u Londonu je 14. o k t o b r a obavestio Cincar-Marko-
vića da štampa, javnost i politički krugovi u V. Britaniji s m a t r a j u da dogadaji
u Rumuniji predstavljaju prvi korak ka daljem p r o d i r a n j u Osovine, v e r o v a t n o
n a j p r e p r e m a Bugarskoj, za koju se s m a t r a d a j e Osovina ima u svojim ruka-
ma. I' T u r s k u se polažu velike nade, ističe se da Grčka ima odlučan stav i pod-
vlači k o r e k t n o držanje Jugoslavije koja se nalazi na glavnom pravcu nadira-
nja. Zbog rezervisanog stava Sovjetskog Saveza postojeći k o m e n t a r i š t a m p e
»osciliraju između bojazni da Rusija ne spreči T u r s k u da pruži o t p o r i disk-
r e t n e nade da će ona ipak u p o s l e d n j e m t r e n u t k u aktivno reagirati«. 2 3 6
Nemački poslanik u Beogradu Heren je 25. oktobra izvestio Ministarstvo
inostranih poslova Rajha da ponovo kruže glasovi o planovima srpskih generala
da izvrše puč, zavedu vojnu diktaturu i da eventualno dovedu na presto mladog
kralja zbog nezadovoljstva u vojsci i u srpskim krugovima sa sadašnjim položa-
jem Jugoslavije i pomirljive politike kneza Pavla prema Hrvatima, što se smatra
da slabi i ugrožava jedinstvo države. Pored toga. postoji zabrinutost zbog po-
goršanja vojne i političke situacije u Jugoslavm J i usled novog kursa R u m u n i j e ,
zagonetnog držanja Bugarske i. naročito, zbog italijanskih n a m e r a p r e m a Ma-
kedoniji. 2 3 7 Pada u oči d a j e Heren bio veoma iskusan i odličan obaveštajac,
da je b l a g o v r e m e n o dolazio do tačnih p o d a t a k a i d a j e d o b r o poznavao situa-
ciju u Jugoslaviji i uglavnom p o d n o s i o objektivne izveštaje. U tom pogledu
d o n e k l e mu je bio sličan jugoslovenski vojni izaslanik u Berlinu pukovnik
Vauhnik.
f) OD NAPADA ITALIJE NA GRČKU DO KRAJA 1940. GODINE
Musolini je. uprkos obećanja Hitleru, 28. oktobra napao Grčku, jer je nje-
gova zavist na Hitlerove uspehe dostigla vrhunac u oktobru kada su Nemci po-
tčinili Rumuniju (već je n a p o m e n u t o d a j e Musolini r e k a o da će Hitleru »vra-
titi d u n j u za jabuku«, ili k a k o b i s m o mi rekli »šilo za ognjilo«, zato što ga nije
k o n s u l t o v a o prilikom ulaska n e m a ć k i h t r u p a u R u m u n i j u - V.T.). Italijanski
G e n e r a l š t a b se protivio ovoj avanturi, a Čano je smatrao da je to pravi politički
momenat, jer ni Jugoslavija »neće mrdnuti«. Bugarska će, a k o uđe u rat, ući na
stranu Italije, a Grčka je izolovana. Ali Jugoslavija je m o r a l a »mrdnuti« m a k a r
s a m o iz jednog razloga - Soluna, jer je Solun za nju značio veoma važan izlaz,
na m o r e i na Zapad. 2 3 8
Definitivnu o d l u k u za n a p a d na Grčku Musolini je d o n e o 15. o k t o b r a i na-
redio da o t p o č n u p r i p r e m e . On je o ovoj odluci obavestio Hitlera (koji tada
nije bio za proširenje rata na Balkanu) u t r e n u t k u kada više nije bilo moguć-
nosti da se ovaj napad obustavi. Tada je o d l u č e n o da napad p o č n e 26. oktob-
ra. ali je počeo dva d a n a kasnije zato što je grčka vlada odbacila italijanski ul-
timatum kojim je traženo da ustupi Italiji nekoliko strategijskih baza. 2 3 9
STAV JUGOSLOVENSKE VLADE PREMA
ITALIJANSKO-GRCKOM SUKOBU
U depeši od 28. oktobra Cincar-Marković je obavestio jugoslovenskog poslanika

u Londonu da se Jugoslavija još nije opredelila u italijansko-grčkom ratu, tj. »da
je naš stav u iščekivanju daljeg razvoja događaja, a n a r o č i t o kakvo će držanje
zauzeti Nemačka, Sovjetska Rusija, Bugarska i Turska«. Istom d e p e š o m tra-
ženo je od poslanika da d o đ e do što preciznijih i n f o r m a c i j a i da o t o m e naj-
hitnije obavesti C i n c a r - M a r k o v i ć a . . .
Jugoslovenski poslanik u Londonu je istog d a n a kad je o t p o č e o rat sa Gr-
č k o m tražio od Ministarstva inostranih poslova instrukcije o stavu Jugosla-
vije p r e m a italijansko-grćkom s u k o b u i d o d a o da se u Forin ofisu n a d a j u da
će Jugoslavija u g r a n i c a m a koje nađe da su u m e s n e p o d u p r e t i G r č k u i da se
n i k a k o neće pridružiti silama Osovine koje su napadači. Poslanik nije m o g a o
da odgovor na pitanje kakav će biti stav jugoslovenske vlade, j e r nije i m a o
instrukcija, ali je izrazio svoje u v e r e n j e da Grčka n e m a čega da se boji, j e r iz-
m e đ u dve zemlje postoji t r a d i c i o n a l n o prijateljstvo. Saslušali su ga sa zado-
voljstvom i n a p o m e n u l i da će V. Britanija p o m o ć i Grčku u g r a n i c a m a svojih
mogućnosti. 2 4 0
Ministarstvo vojske i mornarice je takođe 28. o k t o b r a n a r e d i l o k o m a n d a n -
tu Treće a r m i j s k e oblasti da prouči i p r i p r e m i k o n c e n t r a c i j u t r u p a V a r d a r s k e
divizijske oblasti u dolini reke Radike, da se p r i p r e m i s m e š t a j za obveznike
koji će se 1, 5. i 8. n o v e m b r a primiti sa teritorije S u m a d i j s k e i Moravske di-
vizijske oblasti, da se forsira utvrđivanje na Strumićko-Radoviškom, Carevo-
selskum i K r i v o p a l a n a č k o m pravcu, tj. p r e m a Bugarskoj, i da se sa b a n s k o m
u p r a v o m prouči i p r i p r e m i uzimanje talaca i k o n f i n i r a n j e viđenih i uticajnih,
a n e p o u z d a n i h lica kada se to naredi. 2 4 ' Ovo n a r e đ e n j e izdato je zbog bojazni
od kooperacije Italije i Bugarske, a i zbog e v e n t u a l n o g zauzimanja S o l u n a p r e
Italijana.
Prema zabelešci ministra dvora Milana Antića na sastanku Krunskog saveta
28. i 31. oktobra i 1. novembra 1940. godine p o v o d o m n a p a d a Italije na Grčku,
v o đ e n a je, navodno, sledeča diskusija:
Knez: T r e b a mobilisati na jugu. Ne m o ž e m o d o p u s t i t i da Italija u d e u Solun. O v a k o se
više ne m o ž e izdržati. Pod ovim uslovima n e m o g u ć e (je) živeti. Bolje poginuti, n e g o o b r a z
izgubiti.
Cvetković: Ne m o ž e m o d o p u s t i t i da Italija d o đ e u Solun. M o r a m o se boriti, pa m a k a r
i podlegli. Mi ć e m o se povući.
C. Marković: Lako je pobeći, a Sta ć e m o sa o n i m a koje o s t a v l j a m o . P r o t i v a n h i t n i m od-
l u k a m a . Nije za mobilizaciju brzu ( p r e c r t a n o : m a k a r ) . N e m a č k a je sa Italijom. Ne m o ž e m o
r a t o v a t i sa n j i m a .
G. Nedić: (koji je tog j u t r a i p r e ovog s a s t a n k a bio sa g. Košićem kod g. C. Markovića):
Pre svega t r e b a videti šta misli N e m a č k a . Glavno je p i t a n j e za nas šta o n a misli. Mobilizacija
nekih oblasti o p a s n a , može n a s uvesti u s u k o b .
Ja: Ne m o ž e se p r e t p o s t a v i t i da N e m a č k a nije iza svog j e d i n o g r a t n o g s a v e z n i k a Italije,
bilo d i p l o m a t s k i bilo vojnički. T r e b a očekivati razvoj d o g a đ a j a . Dalji rat u G r č k o j i d r ž a n j e
N e m a č k e m o ž e u velikoj m e r i zavisiti od e n g l e s k e p o m o ć i i d r ž a n j a T u r s k e . T r e b a m a l o sa-
čekati, ne prenagliti. T u r s k a t r e b a p r e n a s da z a u z m e stav.
G. Košić ćuti, ne uzima reč.
K n e ž j e u z n e m i r e n . Želi da i m a m o više t r u p a na jugu. Ništa nije z a k l j u č e n o , Knez vrlo
deprimiran.
S u t r a d a n . p r i l i k o m m o g j u t a r n j e g u o b i č a j e n o g r e f e r a t a kaže:
Cvetković je jedini pravi Srbin. Kakvi su to d e n e r a l i koji k u k a j u ? !
Ponovo sam o d g o v o r i o da je prva stvar biti h l a d a n i ne prenagljivati.
»Od m e n e se ne m u ž e tražili da n a p a d a m zemlju i p r e c r t a n o : svoje žene) m o j e žene. Gr-
čka je naš saveznik-
»Niko ne misli da n a p a d a Grčku, ali svi s m o složni u t o m e , da ne m o ž e m o imati Italiju
u S o l u n u . Za s a m u G r č k u je u k r a j n j o j liniji bolje da ima nas m e s t o Italije u Solunu«.
Dobili s m o izveštaj od g. Gavrilovica iz Moskve o m o g u č n o s t i m a i h i p o t e z a m a koje se
otvaraju.
Ö d m a h s a m pozvao C. M a r k o v i č a
Resili s m o da g Peric ( d i r e k t o r agencije »Avala« - V.T.) razgovara sa G r i b e r o m (pred-
stavnik n e r n a č k e agencije DNB u B e o g r a d u - V.T.), B e r g e r o m H r i b o v š č e k o m ( n e m a č k i ata-
še za š t a m p u u B e o g r a d u - V.T.) k a k o oni gledaiu na situaciju. Ovo zbog toga š t o je g. Gri b e r
na d a n o b j a v e rata ital -grčkog o d m a h t e l e f o n i r a o g Nedicu da c e m o dobiti poziv da i d e m o
na Solun.
G Peric n a m je r e f e r i s a o . da g. Griber s m a t r a da bi trebali p o k r e n u t i p i t a n j e S o l u n a
u Berlinu. Pita on šta č e k a m o :
Rešili s m o da C Mar. i g. Nedić sastave t e l e g r a m za našeg v o j n o g izaslanika u Berlinu,
da s o n d i r a t e r e n u najvišim v o j n i m k r u g o v i m a . . .
R e š e n o je da se p o j a č a j u t r u p e na Jugu i k o n c e n t r i š u na g r č k o j g r a n i c i . . .« 242
O p r i p r e m a m a za zauzimanje Soluna vidi se u Prilogu 4.
Dopisnik Centralnog presbiroa iz Sušaka je 31. o k t o b r a , kada se održavao
sastanak Krunskog saveta, izvestio o d e m o n s t r a c i j a m a u Rijeci protiv V. Bri-
tanije i Grčke. U t a m o š n j i m d o b r o i n f o r m i s a n i m krugovima se ističe d a j e Ju-
goslavija bila p r a v o v r e m e n o o b a v e š t e n a o predstojećim d o g a đ a j i m a p r e m a
Grčkoj i da preovladava mišljenje da će Jugoslavija ostati neutralna. Tvrdi se
d a j e Italija ponudila Jugoslaviji da o k u p i r a Solun, ali d a j e ona to odbila i oce-
njuje se da su povoljni o d n o s i između Italije i Jugoslavije, a govori se i o t o m e
da predstoji sastanak Musolini-Cvetković. 2 4 2 "
Zbog sve veće nernačke p r e t n j e S r e d n j e m istoku, italijanskog n a p a d a na
Grčku, gubljenja n a d e da bi se Turska mogla navesti da se o d r e k n e nezavis-
nosti i zbog opasnosti od nernačke invazije na Britanska ostrva, na sednici
britanske vlade od 29. o k t o b r a i s t a k n u t o je da ne t r e b a gajiti iluzije o o b i m u
pomoći koju bi V. Britanija mogla da pruži bilo kojoj zemlji, s o b z i r o m na svo-
je v e o m a slabe snage. 24 ~ b
Ministar inostranih poslova Cincar-Marković je šifrovanim t e l e g r a m o m
od 1. n o v e m b r a obavestio jugoslovenskog poslanika u L o n d o n u d a j e britan-
ska vlada p r e k o svog poslanika u Beogradu obavestila jugoslovensku vladu
da je britanska vlada odgovorila grčkoj vladi da će Jugoslavija, u g r a n i c a m a
svojih mogućnosti, p o m o ć i Grčku i da neće dopustiti slobodan prolaz itali-
janskim i n e m a č k i m t r u p a m a p r e k o svoje teritorije. Pored toga britanska vla-
da je učinila korak u Sofiji i izrazila želju da Bugarska zauzme n e u t r a l n o dr-
žanje u talijansko-grčkom s u k o b u . Cincar-Marković je odgovorio b r i t a n s k o m
poslaniku da Jugoslavija ostaje uvek u stavu n e u t r a l n o s t i i pri odluci da brani
granice od svakog n a p a d a . 2 4 3 On je istog d a n a poslao sledeči šifrovani teleg-
ram str. pov. br. 3250 jugoslovenskom poslaniku u Londonu:
»Razvoj d o g a d a j a u vezi sa g r č k o - t a l i j a n s k i m s u k o b o m p r a t i m o s n a i v e ć o m p a ž n j o m ,
ali i sa p o t r e b n o m h l a d n o k r v n o š č u . N a s t o j a v a m o da se s u k o b ne proširi na ostali d e o Bal
kana Grci od n a s nisu tražili d r u g o osim da ne d o p u s t i m o tranzit talijanskih t r u p a p r e k o
naše teritorije. Turci izjavljuju da n e ć e i n t e r v e n i s a t i d o k B u g a r s k a o s t a n e m i r n a . Bugari iz-
javljuju da se n e ć e m e š a t i u s u k o b .
Talijanska vlada pružila n a m je d e t a l j n a o b a v e š t e n j a o d n o s n o akcije protiv Grka i dala
n a m p r i j a t e l j s k a u v e r a v a n j a š t o se tiče nas. Odgovorili s m o da se naš prijateljski stav p r e m a
Italiji ne m e n j a i izrazili n a d u da o v a j s u k o b n e ć e dovesti do daljih komplikacija.
Nemci su n a m sa s v o j e s t r a n e najavili da ne žele p r o š i r e n j e ratnih komplikaciju.
P r e d n j e vam d o s t a v l j a m isključivo radi vaše lične informacije«. 2 4 4
Ministar vojske i mornarice general Milan Nedić je 1. novembra uputio »Re-
ferat Nj. V. Knezu namesniku Pavlu i Ministarskom savetu«, u kojem o p š i r n o
i veoma pesimistički iznosi situaciju u Jugoslaviji i svetu, tražeći da Jugosla-
vija p r e k i n e d o t a d a š n j u kolebljivu politiku i p r e p o r u č u j e d a j e najcelishodni-
je da pride silama Osovine. »Referat« generala Nedića od 1. n o v e m b r a u celini
je dat u Prilogu 5.
Pošto se sadržina ovog »Referata« u n e k o l i k o razlikuje od M e m o r a n d u m a
koji je Nedić - p r e m a Memoarima generala Simovića, II, str. 47-48 - p o d n e o
vladi 5. n o v e m b r a u pogledu o k u p a c i j e Soluna, izgleda da se tu radi o dva do-
k u m e n t a , bez. obzira što je njihova sadržina više slićna nego različita. Sutra-
dan, 2. n o v e m b r a , pozvan od kneza Pavla, Nedić je, u prisustvu Cvetkovića,
u s m e n o izložio svoje gledište u vezi s m e m o r a n d u m o m , d o d a j u ć i nova objaš-
njenja u pogledu n e s p r e m n o s t i Jugoslavije za rat protiv sila Osovine. Memo-
r a n d u m je sadržavao spoljnopolitićke ideje Ljotića, s kojim je Nedić održavao
prisne veze. Pošto su tom prilikom u t v r đ e n e Nedićeve veze sa Ljotićem, kao
i to da se Ljotićev Bilten š t a m p a u štampariji Ministarstva vojske, Nedić je 7.
n o v e m b r a s m e n j e n i interniran, Ljotićev »Zbor« z a b r a n j e n , Ljotić stavljen u
kucni pritvor, a članovi »Zbora« uglavnom su pohapšeni, j e r su o n d a š n j e po-
licijske vlasti tvrdile da Ljotić sa vodećim članovima svoga »Zbora« i Nedić
sa j e d n o m g r u p o m oficira p r i p r e m a j u zaveru da u d a n o m m o m e n t u izvedu
držav ni u d a r i sami d o đ u na vlast. Smenjivanju je, svakako, d o p r i n e l o i to što
je knez Pavle s m a t r a o da je j e d i n o on pozvan da vodi spoljnu politiku Jugos-
lavije i nije h t e o da dozvoli svom ministru vojske da se m e š a u njegovu kom-
petenciju. Na m e s t o s m e n j e n o g Nedića za ministra vojske i m o r n a r i c e postav-
ljen je reaktivirani general Petar Pešić. 2 4 5
Pov o d o m italijanskog napada na Grčku jugoslovenska vlada je 2. n o v e m b r a
1940. dala sledecu izjavu:
»Još p r e p o č e t k a s a d a š n j e g r a t a u Evropi Jugoslavija je d o s l e d n o s p r o v o d i l a na Balka-
nu i u P o d u n a v l j u j e d n u k o n s t r u k t i v n u politiku mira ulažući sve n a p o r e da na p r v o m m e s t u
stvori d o b r e i p r i j a t e l j s k e o d n o s e sa svim s u s e d n i m z e m l j a m a , a n a r o č i t o sa d v e m a sused-
n i m velikim silama, N e m a č k o m i Italijom.
Kada je izbio s u k o b i z m e đ u velikih sila, Jugoslavija je odmah objavila striktnu neutral-
nost koja nije bila uslovljena ničim d r u g i m s e m p o š t o v a n j e m n j e n e nezavisnosti i b e z b e d -
nosti njenih granica. Lojalnim s p r o v o đ e n j e m ovakve politike, Jugoslavija je n a j b o l j e služila
životnim i n t e r e s i m a svoga n a r o d a , a s d r u g e s t r a n e o d g o v o r i l a je p o t p u n o i svojim dužnos-
tima k o r e k t n o g s u s e d s t v a , na č e m u je ne j e d a n p u t d o b i l a k a t e g o r i č n a i o t v o r e n a p r i z n a n j a
Berlina i Rima.
Poslednji s u k o b i z m e đ u Italije i Grčke, koji Jugoslavija d u b o k o žali, j e r je u i s k r e n i m pri-
jateljskim o d n o s i m a s o b e m a z e m l j a m a , p r e n e o je rat na Balkan, te je r a z u m l j i v o š t o Jugos-
lavija m o r a pratiti sa n a j v e ć o m p a ž n j o m n o v o s t v o r e n u situaciju, ulažući i dalje svoje s n a g e
da se sačuva mir. S o b z i r o m na svoje d o s a d a š n j e d r ž a n j e . Jugoslavija se n a d a da d a l j i m raz-
vojem d o g a đ a j a na B a l k a n u njeni interesi n e ć e biti u g r o ž e n i ni sa koje s t r a n e « . 2 "
N a p o m e n a : Toga d a n a (2. n o v e m b r a ) Ministarstvo vojske i mornarice sa Str. pov. Dj. br.

10721 izdalo je n a r e đ e n j e da se pozovu na vežbu oficiri, obveznici i p o p i s n a s t o k a i vozila
za četiri p e š a d i j s k a i jedan artiljerijski puk do p u n o g b r o j n o g s t a n j a p r e d v i đ e n o g r a t n o m
formaci|om pomenutih pukova sa detaljnim uputstvima za aktiviranje.347
Posle sastanka Krunskog saveta, a na osnovi njegove odluke, ministar dvora

Milan Antić uputio je Cincar-Markovića i generala Nedića da pošalju telegram
jugoslovenskom vojnom atašeu u Berlinu, pukovniku Vauhniku, da ispita kako
bt nemačka vojno vodstvo verovatno reagiralo ako bi jugoslovenske snage za-
uzele Solun. U m e đ u v r e m e n u Jugoslavija bi koncentrisala t r u p e na jug ka gr-
čkoj granici. Telegram koji je primio 1. n o v e m b r a izgledao je čudnovat Vauh-
niku i po opširnosti i isticanju važnosti Soluna za Jugoslaviju sa vojnog i eko-
n o m s k o g gledišta i po tome da prisU.nište mogu zauzeli Italijani ili Bugari.
Dolazio je od ministra vojske, a ne od p r e t p o s t a v l j e n o g načelnika Glav nog ge-
neralštaba; telegram je i m a o nevojnički, politički ton i bio je sastavljen protiv
svih pravila šifre. Ukoliko je v r e m e više proticaio, telegram je V a u h n i k u po-
stojao sve sumnjiviji, jer se ni jedan kasniji telegram iz Glavnog g e n e r a l š t a b a
nije pozivao na njega. 2 4 8
Preko veze u Političkoj sekciji nernačke tajne policije (Gestapo) Vauhnik
je saznao, pre no što je telegram stigao, da su članovi Srpskog k u l t u r n o g klu-
ba tražili p r e ć u t n o o d o b r e n j e jednog plana da Jugoslavija uzme Solun kad
kralj Petar p o s t a n e punoletan, ali do lada Nemci nisu pokazivali interesa da
nešto učine po tom zahtevu. Kad je došao kod Iva Andrića (jugoslovenskog po-
slanika u Berlinu - V. T.) po pitanju zauzimanja Soluna, Andrić je praskao od
Ijutine. »Predlog je akt izdaje prema Grčkoj, saveznici Jugoslavije«, uzviknuo je
poslanik. Ali Vauhnik je ipak tražio sastanak sa političkim p r e d s t a v n i k o m ne-
rnačke Vrhovne k o m a n d e . Primili su ga šef Obaveštajne službe general Kvenč
(Ouentzsch) i oficir za vezu sa s t r a n i m vojnim izaslanicima pukovnik Melen-
tin (Mellenthin von), Rekao im je d a j e Jugoslavija u vezi sa italijansko-grčkim
ratom zainteresovana za Solun i da se boji da bi moglo doći do s u k o b a između
Jugoslavije i Italije ako bi Italija okupirala pristanište, zato bi bilo k o r i s n o da
N e m a č k a savetuje Italiji da b u d e u m e r e n a . Naglasio je da je Jugoslavija zain-
teresovana za Solun i d a j e s p r e m n a da se u m e š a ako Italijani p o k u š a j u da ga
zauzmu. Odgovorili su mu da Vrhov na k o m a n d a ništa ne zna o ma kakvom
planu koji se odnosi na Solun i da će o t o m e obavestiti Ministarstvo inostra-
nih poslova. Vauhniku je bilo jasno da će Kvenč p r e n e t i razgovor Ministar-
stvu inostranih poslova i da će o n o izvestiti italijansku vladu p r e k o njenog
a m b a s a d o r a u Berlinu. Iako je Vauhnik obavestio Beograd da se nadležne lič-
nosti za rešavanje ovog pitanja ne nalaz.e u Berlinu i savetovao da se ne žuri,
zvanični krugovi iz Beograda su insistirali da Nemci o d g o v o r e na njegovo pi-
tanje i da hitno d o đ e u Beograd sa svojim izveštajem. Pošto su Grci prešli u
ofanzivu, Vauhnuk je t e l e f o n o m u p i t a o Melentina da li zbog razvoja d o g a đ a j a
na g r č k o m f r o n t u treba odustati od pitanja Soluna, a Melentin je odgovorio
da je pitanje Soluna stvar italijanske vlade i da se n e m a č k o Ministarstvo
inostranih poslova još nije o t o m e konsultovalo sa V r h o v n o m k o m a n d o m .
Vauhnik je tada nagovorio grčkog vojnog atašea u Berlinu p u k o v n i k a Lego-
risa da kaže italijanskom v o j n o m atašeu u Berlinu generalu Marasu (Marass
Elisio) da je č u o iz. Ankare da Jugoslavija n a m e r a v a da interveniše a k o Italija
ne povuče svoje t r u p e sa G r č k e teritorije. General Maras bio je prijateljski
raspoložen p r e m a Vauhniku i rekao mu da je antifašista i da i on i njegove ko-
lege ne vole Nemce. Pravi cilj italijanskog rata u G r č k o j je da se spreći Nemač-
ka da se učvrsti na Sredozemlju, pa bi usijanim glavama u Beogradu prepo-
ručio da ne diraju solunsko b u r e baruta. U razgovoru sa pukov n i k o m Melen-
tinom Vauihnik je rekao da Solun više n e m a stvarnog značaja pošto Grci is-
teruju Italijane iz svoje zemlje, što je Melentin n e l a g o d n o primio. 2 4 9
General Simović o sednici Krunskog saveta i ulozi pukovnika Vauhnika
kaže:
Kad je Italija napala G r . k u 28. o k t o b r a IV4U. k n e / Pavle, boječi se da n a s Italija ne
p r e d u h i t r i , o d r ž a o je u B e l o m d v o r u sastanak na k o j e m je r a s p r a v l j a n o o n a p a d u Italije
na G r č k u Na o v o m e s a s t a n k u d o n e t a je o d l u k a da se izvrši o k u p a c i j a S o l u n a i da se u t o m
cilju t r u p e na jugu p o j a č a v a j u i k o n c e n t n š u na g r č k o j granici. Da bi se izbegle k o m p l i k a c i j e
sa Italijom, na čije se brzo n a d i r a n j e ka S o l u n u računalo, o d l u č e n o je da se p r e t h o d n o d o b i j e
saglasnost i o d o b r e n j e Hitlera. Ministar vojske, u s p o r a z u m u sa m i n i s t r o m s p o l j n i h poslova,
i m a o je da u p u t i n a r e đ e n j e v o j n o m izaslaniku u Berlin da se o t o m e o b a v e s t i u najvišim ne-
m a ć k i m vojnim k r u g o v i m a i izdejstvuje to o d o b r e n j e . On, (Nedič), n a r e d i o je v o j n o m izas-
laniku u B e r l i n u g e n e r a l š t a b n o m p u k o v n i k u Vlad. V a u h n i k u da N e m c i m a iznese s l e d e ć u su-
gestiju: u cilju s p r e č a v a n j a i s k r c a v a n j a Engleza u S o l u n u i d o l a s k a na Balkan, da Jugoslavija
o k u p i r a Solun. Nemci su, m e đ u t i m , odbili da o t o m e p r e g o v a r a j u i uputili su Jugoslaviju da
se po t o m p i t a n j u s p o r a z u m e sa Italijom Nije poznato, da li su kakvi p r e g o v o r i vođeni sa
Italijom i da li je i kakav s p o r a z u m postignut. Ako su ti p r e g o v o r i vođeni, oni su vođeni u
n a j v e ć o j tajnosti, v e r o v a t n o p r e k o našeg a m b a s a d o r a u Rimu Boška Hi istica> b r a t a s u p r u g e
Milutina Nedića«. 2 5 0
MISIJA DANILA GREGORICA I PI K0VN1KA VAUHMKA l BER1.INI
Pošto su Nemci posle pada Francuske zaplenili d o k u m e n t a koja su k o m p r o -

mitovala neutralni stav jugoslovenske vlade, odnosi sila Osovine sa Jugosla-
vijom su toliko ohladneli da je predsednik vlade Cvetković s m a t r a o da ih tre-
ba p o n o v o oživeti i m i m o d i p l o m a t s k e linije, naročito posle ulaska n e m a ć k i h
t r u p a u Rumuniju. Zato je n a r e d i o Cregoriću da se sastane sa fon Here-
nom. 25011
Dr Danilo Gregoric (direktor lista »Vreme« u B e o g r a d u i i s t o v r e m e n o
dugogodišnji nemaćki agent u Beogradu za v r e m e vlade Cvetković-Maćek,
tajni putujući a m b a s a d o r p r e d s e d n i k a vlade Cvetkovića) sastao se sa nemać-
kim poslanikom u B e o g r a d u fon H e r e n o m 2. n o v e m b r a , koji mu je tom pri-
likom izjavio da n e m a č k a vlada želi da se održi mir na Jugoistoku, ukoliko
sa te s t r a n e ne bi zapretio britanski napad, čudeći se zašto se Jugoslavija još
nada u britansku p o b e d u . Jugoslavija bi mogla da poboljša svoje o d n o s e s Ne-
m a č k o m , pošto N e m a č k a p r e m a njoj n e m a teritorijalnih pretenzija, kao što
ih imaju njeni drugi susedi. Gregorić je pitao kakvoj bi se naknadi Jugoslavija
mogla nadati u slučaju da izađe iz svoje neutralnosti i priđe Osovini, napomi-
njući da je za nju Solun od najveće važnosti, pošto je od p r e d s e d n i k a vlade
Cvetkovića bio ovlašćen da saopšti fon Herenu, kao svoje lično mišljenje, da
bi Jugoslavija za Solun o t v o r e n o pristupila a n t i b r i t a n s k o m bloku. Pošto je
Gregorić bio pozvan da poseti Berlin, Cvetković ga je ovlastio da to m o ž e sa-
opštiti i u Nemačkoj. 2 5 1
Prema zadatku koji je d o b i o »da ispita n e m a č k o vojno vodstvo o verovat-
noj reakciji na jugoslovenski ulaz u Grčku u pristanište Solun«, Vauhnik je 4.
n o v e m b r a u 19 časova t e l e f o n o m javio:
1) da je po p o s t a v l j e n o m pitanju u p o z n a o j e d n o g generala iz. V r h o v n e k o m a n d e , koji
je o d g o v o r i o da to p i t a n j e u p r v o m r e d u i n t e r e s u j e Italiju i da je N e m a č k a tek u d r u g o m r e d u
zainteresovana;
2) da Nemačka taj p r o b l e m nije proučavala i da će se on n a m e t n u t i tek o n d a
kad italiianski uspesi b u d u pozitivni i da će zbog toga to pitanje predložiti na višem m e s i u
(Herstelle) i.
3) da ce se Nemci, p r e m a V a u h n i k o v o m mišljenju, m o r a t i pozabaviti tim p r o b l e m o m ,
jer će m o r a t i i oni tu u č e s t v o v a t i (svakako radi u g l e d a O s o v i n e ) 2 6 2
BOMBARDOVANJE BITOLJA SMENA MINISTRA VOJSKE I MORNARICE

GENERALA MILANA NEDJCA
Kad se Vauhnik s p r e m i o da o t p u t u j e u Beograd sa izveštajem, poslanik An-

drić mu je javio d a j e knez Pavle razrešio dužnosti generala Nedića, tvorca pla-
na za zauzimanje Soluna. Njegov p r e t h o d n i razgovor sa N e m e i m a imao je niz
reakcija. Kao da su odgovarali na njegove m a n e v r e , italijanski avioni su 5. i
6. n o v e m b r a b o m b a r d o v a l i Bitolj. Na pitanje kneza Pavla zašto nije u p u t i o
avione da s p r e č e b o m b a r d o v a n j e jugoslovenskog tla i zašto nije p r e d u z e o od-
govarajuće mere, Nedić je odgovorio da je Jugoslavija došla u situaciju kad
bi m o r a l a zauzeti svoj stav, jer vlada više ne sme oklevati. Ako bi Jugoslavija
ustupila jedan mali d e o svoje teritorije Nemaćkoj, r e k a o je knezu Pavlu, Oso-
vina bi spasla ostalo. (0 Nedićevom mišljenju, a verovatno i odgovoru šire je iz-
neto u njegovom već pomenutom Memorandumu od 1. novembra - Prilog 5).
»To je besmisleno, r e k a o je knez Pavle, N e m a č k a nije nikad tražila jugos-
lovensku teritoriju i Jugoslavija ne bi ništa ustupila«. Sa i z n e n a đ u j u ć o m ot-
vorenošću Nedić je izrazio mišljenje da je Jugoslavija imala veštu diploma-
tiju i politiku ne bi joj bila p o t r e b n a vojska. Kad je to čuo, knez Pavle je za-
tražio da podnese ostavku. 2 5 3
Direktor Obaveštajne uprave Glavnog generalštaba u p i t a o je 5. n o v e m b r a
Vauhnika da li je o pitanju S o l u n a upoznat nemački vojni izaslanik i da li je
po tom pitanju p r e d u z e t o p o t r e b n o d i p l o m a t s k i m p u t e m u Rimu i Berlinu.
Vauhnik je odgovorio da ce o t o m e dobiti o d g o v o r »tek kad d o đ u šefovi s
fronta, a oni dolaze u Berlin o b i č n o j e d a n p u t nedeljno« i d o d a o »da su Nemci
dezainteresovani za italo-grćki s u k o b i čak im je p r i j a t n o što Italijanima ide
rđavo«. 2 5 4
REAKCIJA MINISTRA VOJSKE I MORNARICE I JUGOSLOVENSKE VLADE NA

BOMBARDOVANJE BITOLJA
Posle bombardovanja Bitolja 5. i 6. novembra, Ministarstvo vojske i mornarice

je sa Str. Pov. Đ. Br. 10814 od 6. novembra naredilo da se iz ratnih jedinica, ime-
novanih u 10 pregleda, pozove na vežbu svo ljudstvo, stoka i vozila koji su ras-
poređeni po r a t n o m r a s p o r e d u u njih, tj. da se aktiviraju ( p o d v u č e n o u origi-
nalu), s tim da prvi dan aktiviranja b u d e 12. n o v e m b a r . Zatim su d e t a l j n o iz-
ložena u p u t s t v a za s p r o v o đ e n j e aktiviranja. 2 5 5
Ministar inostranih poslova Cincar-Marković je 7. n o v e m b r a 1940. šifrova-
nim t e l e g r a m o m Str. Pov. br. 3321 d a o instrukciju jugoslovenskom poslaniku
u L o n d o n u da p r e d a verbalnu notu b r i t a n s k o j vladi p o v o d o m b o m b a r d o v a -
nja Bitolja 5. n o v e m b r a . U noti se. između ostalog, kaže:
» . . . Na o s n o v u u t v r đ e n i h č i n j e n i c a Kraljevska vlada sa velikim ž a l j e n j e m k o n s t a t u j e
da je j u g o s l o v e n s k a n e u t r a l n a t e r i t o r i j a p o v r e d e n a od s t r a n e o r u ž a n i h s n a g a j e d n e od zara-
ć e n i h sila koje se nalaze vojnički a n g a ž o v a n e na g r ć k o - a l b a n s k o j granici p r e m a Bitolju.
t a d a a n k e t a koja je n a r e đ e n a još nije u t v r d i l a p r i p a d n o s t aviona. Kraljevska vlada s m a t r a
da ne bi o d g o v a r a l a svojim m e đ u n a r o d n i m i n a c i o n a l n i m d u ž n o s t i m a a k o protiv ove povre-
de, ma sa koje s t r a n e o n a dolazila, ne bi p r o t e s t o v a l a n a j e n e r g i č n i j e .
U isto v r e m e Kraljevska vlada s m a t r a za svoju d u ž n o s t da u p o z o r i z a r a ć e n e s t r a n e čije
snage o p e r i š u na o v o m s e k t o r u na neželjene p o s l e d i c e koje bi p o n a v l j a n j e ovakvih incide-
n a t a m o g l o da p r o i z v e d e i izražava n a d u da će z a r a ć e n e s i r a n e p r e d u z e t i sve p o t r e b n e m e r e
k a k o se ne bi ovakvi incidenti više ponavljali. . ,« J 5 6
Karakteristično je da ovakva nota nije u p u ć e n a prvenstveno italijanskoj
vladi, nego tek 9. n o v e m b r a kada je izdato zvanićno saopštenje, iako je bilo
očigledno da su b o m b a r d o v a n j e izvršili italijanski avioni.
Cincar-Marković je 8. novembra šifrovanim t e l e g r a m o m Str. Pov. br. 3325
poslao n a k n a d n o uputstvo jugoslovenskom poslaniku u L o n d o n u da prili-
kom p r e d a j e note o b o m b a r d o v a n j u Bitolja obavesti »tamošnju vladu da
ć e m o o t o m e k o r a k u kod triju vlada izdati s u t r a 8. ovog meseca uveče u Beog-
l a d u jedno saopštenje, a radi o b a v e š t e n j a i u m i r e n j a naše javnosti«. 2 5 6 »
Ministarstva vojske i mornarice je S. novembra sa Str. Pov. Dj. Br. 10871
naredilo komandantu vazduhoplovstva vojske da »pored u p u ć e n e s t r u č n e ko-
misije, o d m a h još d a n a s uputi drugu stručnu komisiju najboljih svojih struč-
njaka da bi se lačno i objektivno utvrdilo p o r e k l o b o m b i kojima je iz stranih
av iona b o m b a r d o v a n Bitolj«. 2 5 7 (Ova d r u g a komisija je istog d a n a utvrdila da
su Italijani b o m b a r d o v a l i Bitolj (AR 1941, ZD, I dok! 302, str. 897-900; AVII,
F-17, reg. br. 36/2-3, K. 11.). I n t e r e s a n t n o je da je jugoslovenska vlada još 6.
n o v e m b r a znala da su italijanske v a z d u h o p l o v n e snage izvršile b o m b a r d o v a -
nje. (AR 1941, ZD, I, dok. 298, str. 890, prim. 3).
Jugoslovenska vlada je 9. novembra povodom bombardovanju Bitolja izda-
la sledeče zvanično saopštenje:
Ola sceni s m o ila o b j a v i m o s l e d e č e s l u ž b e n o s a o p š t e n j e : P o v o d o m b o m b a r d o v a n j a Bi
lolja, u o č e k i v a n j u z a v r š e t k a a n k e t e koja je u loku. Kraljevska vlada učinila je p o t r e b a n ko-
rak k o d vlada u Atini, Rimu i L o n d o n u i izložila je o v a j s l u č a j p o v r e d e j u g o s l o v e n s k e teri-
torije od s t r a n e o r u ž a n i h s n a g a jedne od z a r a ć e n i h sila koje su vojnički a n g a ž o v a n e na gr-
č k o - a l b a n s k o j granici.
Kraljevska vlada u p o z o r i l a je z a r a ć e n e s t r a n e na n e ž e l j e n e p o s l e d i c e koje bi ponavlja-
nje ovakvih i n c i d e n a t a m o g l o proizvesti i izrazila je n a d u da će se od n j i h o v e s t r a n e pre-
duzeti p o t r e b n e m e r e . k a k o se takvi incidenti ne bi ponovili
Kraljevska vlada rezerv i sa l a j e sebi p r a v o da na o s n o v u rezultata a n k e t e n a k n a d n o for
muliše zahteve za p r a v i č n u n a k n a d u lične i m a t e r i j a l n e š t e t e koja je ovim b o m b a r d o v a n j e m
pričinjena«.268
Cincar-Marković je 14. novembru 1940. godine šitrovanim t e l e g r a m o m
Str. pov. br. 3411, radi lične orijentacije, obavestio jugoslovenskog poslanika
u L o n d o n u da je
»na o s n o v u iskaza o č e v i d a c a i e k s p e r t i z e n e e k s p l o d i r a n i h b o m b i , a n k e t n a komisija ut-
vrdila je da su b o m b a r d o v a n j e Bitolja izvršili talijanski avioni. O o v o m r e z u l t a t u a n k e t e
upoznali s m o talijansku vladu 12. ovog meseca. L! noti izjavili s m o da s m a t r a m o da je do
ovog i n c i d e n t a d o š l o usled z a b u n e Tražena je p r a v i č n a o d š t e t a . Grof C a n o izjavio a) da nije
znao da su talijanski b o m b a r d e r i b o m b a r d o v a l i Bitolj i b) da će se o b a v e s t i t i kod k o m a n d e
avijacije. U s v a k o m slučaju, r e k a o , v) to se m o g l o d o g o d i t i s a m o n e n a m e r n o i izjavio g ) d a
ce t a l i j a n s k a vlada uložiti svu svoju volju da se o v o izgladi«. 2 6 9
Ubrzo posle b o m b a r d o v a n j a Bitolja od s t r a n e italijanskih aviona, mađar-
ski ministar inostranih poslova Caki. u razgovoru sa šefom jugoslovenskog Cen-
tralnog presbiroa od 11. novembra, uglavnom je rekao da je italijansko-grčki su-
kob izazvao tešku situaciju, da mu je poznato šta Solun znači za Jugoslaviju ako
ga Italija zauzme i da će Nemačka intervenisati ako se Italija tamo zaplete. U Ma-
đarskoj vlada uverenje da će male države hiti likvidirane jedna za drugom i pita
se na koju je sada red. Nije mu ni malo prijatno što su Nemci ušli u R u m u n i j u ,
ali da t a m o n e m a m n o g o njihovih trupa. Uveren je da N e m a č k a želi mir na
Balkanu, j e r bi rat izazvao n e d o g l e d n e komplikacije. Zato je u p o z o r i o svog
ličnog prijatelja b u g a r s k o g poslanika u B u d i m p e š t i da paze šta rade. S m a t r a
da Italija n e m a n a m e r u da p r o v o c i r a Jugoslaviju. Naglasio je da u k a r a k t e r u
n a r o d a Jugoslavije i Mađarske, u njihovoj kulturi, priv r e d n i m i političkim in-
teresima ima m n o g o zajedničkog i sličnog što ih približuje i »surova stvarnost
u p u ć u j e j e d n e na druge«.
Sef jugoslovenskog Centralnog presbiroa ovako je sažeo razgovor sa Čaki-
je m:
»Veliki p e s i m i z a m u p o g l e d u položaja M a đ a r s k e u d a l j e m razvoju r a t n e situacije, od-
s u s t v o svakog o d u š e v l j e n j a za N e m a č k u i Italiju i težnja za p r i b l i ž a v a n j e sa J u g o s l a v i j o m .
radi o s i g u r a n j a j e d i n e p r e o s t a l e linije sa s p o l j n i m svetom: B u d i m p e š t a - Beograd - Sofija
- Istambul«."0
STAKICEVA MISIJA U RIMU
Posle b o m b a r d o v a n j a Bitolja knez Pavle je d a o nalog ninistru dvora Milanu

Antiću da u Rim, u tajnu-poverljivu misiju, pošalje a d v o k a t a dr Vladislava Sta-
kića, stalnog p r a v o z a s t u p n i k a italijanskog poslanstva u Beogradu, sa zadat-
kom da kao izaslanik jugoslovenske kraljevske k u ć e pregovara sa italijan-
skom vladom o zbližavanju sa Italijom. Stakić se, po nalogu ministra dvora
Milana Antića, 11. n o v e m b r a u Rimu sastao sa g r o f o m Ćanom i predložio mu
da se povedu pregovori za m e đ u s o b n o zbližavanje dveju zemalja u d u h u
Beogradskog pakta. Sem toga, Stakić je i m a o zadatak da ispita da li ili ne Ita-
lija još s m a t r a da je na snazi Beogradski s p o r a z u m iz 1937. i da li taj s p o r a z u m
još predstavlja osnovu italijanske politike p r e m a Jugoslaviji.
Pod u t i s k o m n e u s p e h a u G r č k o j (jer su grčke snage u p r o t i v n a p a d u u to
vreme prešle na a l b a n s k u teritoriju) i uviđajući da bi napad na Jugoslaviju bio
težak, italijanska vlada je bila sklona da razgovara. 2 6 1
Na prvom sastanku sa g r o f o m Ćanom razgovaralo se o m e đ u s o b n i m ga-
rantijama, o demilitarizaciji Jadrana, o savezu. O tim razgovorima, dr Stakić
je izneo sledeće:
»Cano mi je s a o p š t i o da je Musolini u s v e m u saglasan sa o n i m što mu je on već izjavio
i d a j e ovlašćen da u ime Musolinija učini s l e d e ć u d e k l a r a c i j u u B e o g r a d u : »Moćna i jaka
Jugoslavija p o t r e b n a je Italiji. Italija s m a t r a k o r i s n i m dalje p r o d u b l j i v a n j e prijateljskih veza
sa Jugoslavijom. Ti o d n o s i t r e b a da u z m u k a r a k t e r saveza«
Kad se vratio u Beograd. Stakić je izvestio m i n i s t r a dvora Antića o toku
pregovora i italijanskim predlozima. Predloži Rima nisu povoljno primljeni
u Beogradu, a naročito n e r a s p o l o ž e n j e je izazvala želja Italije da se demilita-
rizuje j a d r a n s k a obala. Ćano je d o d a o da Jugoslavija ne t r e b a da se plaši Ita-
lije. j e r n j e n e ambicije se protežu južno od Albanije. Italija neće da o k u p i r a
Solun ni p r i v r e m e n o ni stalno. Na Stakićevo pitanje protiv koje sile bi bio up-
ravljen b u d u ć i italijansko-jugoslovenski savez (sporazum), Cano je odgovo-
rio: »Ja znam gledište kneza Pavla i ne tražim savez protiv Engleske. Međutim,
ne bi li on bio koristan protiv Sovjetskog Saveza? - »A možda j e d n o g d a n a
protiv Nernačke, takođe?« - u p i t a o je Stakić. »Možda« - odgovorio je Ćano sa
osme! om. 2 6 2 Jugoslavija je odbacila Ćanovu sugestiju, j e r bi po r e č i m a kneza
Pavla takav savez o d u z e o Jugoslaviji suverenitet, a u z a m e n u ne bi ništa do-
bila. Zabrinuti Ćano o t p u t o v a o je u Obersalcberg (Obersalzberg) na razgovor
sa Hitlerom, 2 6 3 gde su se već sastali 18. n o v e m b r a .
SASTANAK HITLER - CANO U OBERSALCBERGU I BEČU

I HITLER - TELEKI U BEČU
Na sastanku sa Canom u Obersalcbergu 18. novembra. Hitlerje izložio nepovolj-

nu situaciju u Sredozemnom moru. jer su Britanci zauzeli Krit i druga grčka os-
trva i tamo izgradili vazduhoplovne baze i nameravaju da izgrade tri aerodroma
u Trakiji i dva u blizini Soluna. Zatim je naglasio da Nemačka neće moći da
pruži nikakvu pomoć, a a k o bi se htelo da se izvrši napad na Britance u Gr-
čkoj, to bi se učinilo s a m o u slučaju kad bi se za tu svrhu raspolagalo jakim
snagama, a za to bi trebalo dosta vremena. Sem toga, izgleda da je Bugarska
sada m a n j e nego ikad voljna da pristupi T r o j n o m paktu, a Rusija je pokazala
značajno interesovanje za Balkan na berlinskim razgovorima sa Molotovom.
Pored toga, n a p o m e n u o je da će razvoj prilika u G r č k o j slabo uticati na Tur-
sku da se približi Osovini i da reagovanje Jugoslavije do sada nije bilo m o g u ć e
utvrditi. P o s t o j e izložio što t r e b a preduzeti u S r e d o z e m n o m m o r u , H i t l e r j e
nastavio da t r e b a pojačati n a p o r e da se r u s k e aspiracije na Balkanu s k r e n u
i orijentišu ka jugu, da sa T u r s k o m t r e b a tražiti s p o r a z u m , da M a đ a r s k a m o r a
dozvoliti prolaz d o p u n s k i h n e m a ć k i h t r u p a u Rumuniji i da R u m u n i j a m o r a
preduzeti m e r e za njihovo s n a b d e v a n j e . Naglasio je da bi N e m a č k a o d l u č n o
napala b r i t a n s k e snage a k o bi se utvrdile u Grčkoj, i to s n a g a m a iz R u m u n i j e
p r e k o Bugarske, no da se u tom pogledu ništa ne može uraditi pre proleća
zbog v r e m e n s k i h i terenskih uslova i n e d o s t a t k a p o g o d n i h puteva p r a v c e m
s e v e r - j u g , od kojih j e d a n prolazi oko 10 km od jugoslovenske granice, tako
da prevoženje t r u p a tim pravcem zavisi od stava Jugoslavije. U vezi sa tim,
upitao je grofa Ćana d i r e k t n o šta je Italija s p r e m n a da da u cilju n e u t r a l i s a n j a
Jugoslavije, d o d a j u ć i da joj treba ponuditi garantiju n j e n e teritorije i obećati
Solun, pa će ona, za uzvrat, pristati na demilitarizaciju j a d r a n s k e obale.
Ćano je na Hitlerove p r i m e d b e p o k u š a v a o da n e u s p e h protiv G r č k e ob-
jasni taktičkom g r e š k o m italijanske o p e r a t i v n e k o m a n d e . Izrazio je saglas-
nost sa Hitlerovim mišljenjem, dodajući da k o n a č n a o d l u k a zavisi od Muso-
linijevog odgovora, da Musoliniju neće biti lako da čini u s t u p k e Jugoslaviji,
zato što on »ne može da trpi Jugoslovene«. Na to je Hitler r e k a o d a j e i on pri-
m o r a n da održava o d n o s e sa zemljama koje mu nisu prirasle za srce. Zatim
je Ćano obavestio Hitlera d a j e jedan jugoslovenski a d v o k a t (Stakić - p r i m .
V. T.) kao izaslanik ministra dvora Antića d o š a o u Italiju da traži razgovor iz-
m e đ u njega (grofa Ćana) i Antića. Pošto g a j e (grofa Ćana) Musolini ovlastio
da razgovara sa Antićem. zaključuje d a j e Musolini s p r e m a n da prihvati Hit-
lerove predloge u pogledu p o s t u p k a sa Jugoslavijom. On će obaveštavati Hit-
lera o daljem razvoju p r e g o v o r a sa Jugoslavijom, a ako ne postigne nikakav
kontakt sa B e o g r a d o m , o n d a neka N e m a č k a stupi u d o d i r sa Jugoslavijom za
svoj račun. Hitler je odgovorio d a j e s p r e m a n da tako postupi i da će se prilika
za slanje tajnog izaslanika ukazati kad N e m a č k a b u d e htela da ispita kakav
stav Jugoslavija n a m e r a v a da zauzme u italijansko-grčkom ratu, a p o s e b n o
kakav značaj u vezi s tim treba pridati mobilizacijskim m e r a m a jugosloven-
ske vojske. Završetak grčkog rata svakako bi bio ubrzan a k o bi Jugoslavija sa-
dejstvovala.
Na kraju ovog dugog razgovora (iz kojeg su izvodno d o t a k n u t a s a m o
neka pitanja) Hitler je r e k a o grofu Ćanu da će Dućeu napisati p i s m o u k o m e
će izložiti ideje o kojima je d i s k u t o v a n o i p r e d a t i ga grofu Ćanu m o ž d a i p r e
20. n o v e m b r a . 2 6 4
Hiller je 20. novembra ponovo primio grofa Cana u Beču. Tom prilikom
Ćano je izvestio Hitlera da je Musolini potpuno saglasan sa Hitlerovim predlo-
zima u odnosu na Jugoslaviju. Ako se Jugoslavija pridobije za sadejstvo. obračun
sa Grčkom mogao bi se izvršiti za nekoliko nedelja. Knez Pavle će sigurno zauzeti
pozitivan stav, jer mu kroz osam meseci ističe namesništvo, a i njegovi ličiti in-
teresi su povezani sa Italijom (deo novca investirao je u Italiji i kupio vilu u Fi-
renci, gde će se »posvetiti svojim umetničkim ambicijama«). »Hitler je napome-
nuo da će knez Pavle otići sa svog položaja kao veliki državnik ako bi Jugoslavija
dobila Solun pod njegovim namesništvom« i dodao da postoji mogućnost i da
se ne povuče sa položaja, jer je poznato »da je kneginja Olga vrlo ambiciozna i
sigurno bi volela da se ove aspiracije podrže«.26*'
Boraveći u B e o g r a d u i Zagrebu, n a v o d n o službeno radi ispitivanja ne-
maćko-jugoslovenske privredne saradnje, nemački ambasador u Rimu Ulrih fon
Hasel (Hassell Ulrich von) u svom izveštaju od 16. novembra 1940. godine naj-
pre je dosta objektivno opisao unutrašnjepolitićku situaciju u Jugoslaviji, is-
tičući svoje utiske o v e o m a lošim o d n o s i m a između Srba i Hrvata. U vezi sa
spoljnopolitićkim položajem Jugoslavije, Hasel kaže d a j e na svim s t r a n a m a
zapazio s t r a h o v a n j e od italijanskih pretenzija i zbog toga želju za jači naslon
na N e m a č k u kao garantiju i p r e p r e k u tim italijanskim pretenzijama.
»U o v o j z a m r š e n o j situaciji pogledi S r b a i H r v a t a u p r a v l j a j u se p r e m a N e m a ć k o j . Mi-
nistar Korošec, slovenaćki voda s a d a t a k o đ e j a v n o z a s t u p a n e m a č k i pravac, ali je s i g u r n o
da je i n t i m n o n e p r i j a t e l j N e m a c a . n a r o č i t o zbog toga što se plaši od n e m a č k i h a s p i r a c i j a na
s l o v e n a č k e oblasti. Srbi, Slovenci i Hrvati j e d i n s t v e n i su u želji da N e m a č k a zaštiti Jugos-
laviju o d italijanskog n a p a d a . P r e m a n j i h o v o m mišljenju, j e d n a e n e r g i č n a reč N e m a c a bila
bi d o v o l j n a da spreči taj n a p a d . Ali to bi bilo m o g u ć e a k o se Jugoslavija b e z r e z e r v n o stavi
na s t r a n u Osovine, no m o ž d a je s a d a već suviše k a s n o posle svega što se d o g o d i l o ( v e r o v a t n o
misli na s t u p a n j e Italije u rat protiv G r č k e - V. T.). U stvari, Hrvati bi u s v a k o m slučaju go-
tovo j e d n o g l a s n o pretpostavili p r i k l j u č e n j e N e m a ć k o j , n p r k a o Slovačka, s v a k o m poveziva-
nju s Italijom, a nije mali b r o j o n i h koji bi o v a k v o r e š e n j e više voleli n e g o n a s t a v l j a n j e veza
s Beogradom.«
Dalje Hasel kaže: »Ali p o r e d ove težnje za oslon na N e m a ć k u , ljubav prema Nemaćkoj
niti je široko rasprostranjena nm duboka ( p o d v u k a o V. T.) zbog loga što je N e m a č k a u savezu
s Italijom, zbog s e c a n j a na n e m a c k o z a u z i m a n j e Praga koje je ljude o n e r a s p o l o ž i l o i učinilo
nepoverljivijim, p r v e n s t v e n o u Sloveniji, ali i u Srbiji i H r v a t s k o j , k a o i zbog z b i v a n j a u Ru-
m u n i j i ( v e r o v a t n o se o d n o s i na ulazak n a m e ć k i h t r u p a u R u m u n i ju 4. o k t o b r a 1940. godine,
k a o i na to š t o je R u m u n i j a 30. a v g u s a iste godine, p o d p r i t i s k o m Nernačke. m o r a l a da u s t u p i
2 3 Transilvanije M a đ a r s k o j - V. T.) i d r u g i h d o g a đ a j a slične vrste. T a k o đ e postoji živa za-
b r i n u t o s t zbog p r i v r e d n e e k s p l o a t a c i j e monopoTistićkim p o l o ž a j e m N e r n a č k e . . ,« 2 6 4 b
Hitler je 18. novembra pozvao Mađare i Rumune da pristupe Trojnom pak-
tu. On je u B e r g h o f u u tajnosti p r i m i o b u g a r s k o g kralja Borisa, da bi ga na-
govorio da i on prihvati takvu o d l u k u i o d m a h zatim i italijanskog ministra
inostranih poslova da ispita m o g u ć n o s t da zainteresira Beograd za operacije
protiv Grčke, uz granciju sila Osovine za nepovredivost granica Jugoslavije,
p r e p u š t a n j e Soluna Jugoslaviji i demilitarizaciju j a d r a n s k e obale. H i t l e r j e re-
kao: »Siguran sam da m o ž e m o imati Jugoslaviju sa n a m a . . . Jugoslavija će
imati Solun, Bugarska izlaz na more, a Italija čitav ostali d e o Grčke«. Tako
se počela stvarati prava k o n k u r e n t s k a u t a k m i c a o k o toliko » n e p o u z d a n e Ju-
goslavije.« Oba k o n k u r e n t a , Italija i Nemačka, već su bila uspostavila zvanič-
ne k o n t a k t e sa B e o g r a d o m i nastojala da u tajnosti drže svoje k a r t e da bi ih
odigrali svaki za sebe u vlastitu korist. Jugoslovenski upravljači su ih koristili
da izigravaju sile Osovine j e d n u protiv d r u g e . 2 6 5
Cincar-Marković je takođe 18. novembra sa Str. Pov. br. 3460 d a o u p u t s t v o
j u g o s l o v e n s k o m poslaniku u L o n d o n u da zbog sve češće p o v r e d e jugosloven-
ske državne teritorije učini korak kod t a m o š n j e vlade, »moleći je da izda naj-
strožija n a r e đ e n j a svojim avijatičarima da ni po koju cenu ne vrše n a d l e t a n j e
naše teritorije«, kao i da o v o m prilikom izjavi »da se sličan korak čini u Lon-
donu, Atini i Rimu«. Zatim mu je opet 22. novembra šifrovanim t e l e g r a m o m
Pov. br. 32202 d a o nalog da »notifikuje t a m o š n j o j vladi i t e l e g r a m o m izvesti
o učinjenom« d a j e Kraljevska vlada, u cilju suzbijanja preleta stranih aviona
p r e k o jugoslovenske teritorije, odlučila da pored dosad z a b r a n j e n i h zona
proglasi još k a o z a b r a n j e n a zona cela teritorija južno od linije: R u j planina
(južno od Pirota) - Leskovac - Brus - Užička Požega - Višegrad - Sarajevo -
Djevrske (37 km istočno od Biograda na m o r u ) i da se nad o v o m z o n o m za-
branjuje svaki prelet svima stranim avionima 2 6 5 *
U o d g o v o r u b r i t a n s k o Ministarstvo inostranih poslova je 25. n o v e m b r a
naglasilo da »nijedan britanski a e r o p l a n nije leteo nad j u g o s l o v e n s k o m teri-
torijom izuzev j e d n o g b o m b a r d e r a koji je, usled rđavog v r e m e n a , s l u č a j n o
p r e š a o jugoslovensku teritoriju i srušio se kod Danilovgrada«. Vlada je pono-
vila n a r e đ e n j e da se ne s m e leteti nad jugoslovenskom teritorijom, ali da uvek
ostaje mogućnost, n a r o č i t o usled rđavih v r e m e n s k i h prilika, da po neki ae-
roplan slučajno pređe jugoslovensku granicu. 2 6 5 b
Koliko je Hitler bio zabrinut, a i ogorčen zbog stanja na grčko-italijanskom
frontu i nepovoljne situacije koja proizilazi iz te Musolinijeve avanture može se
reljefno videti iz pisma koje je 20. novembra 1940. godine uputio Musoliniju. U
t o m p i s m u Hitler, između ostalog, doslovno kaže:
» . . . Kad s a m Vas zamolio da me p r i m i t e u Firenci ( s a s t a n a k je o d r ž a n 26. o k t o b r a -
V. T.),dao s a m se na put u nadi da ću Vam izložiti svoje p o g l e d e prije n e g o Sto o t p o ć n e s u k o b
s G r ć k o m . koji je p r i j e t i o da će izbiti, a o k o j e m sam bio o b a v i j e š t e n s a m o p o v r š n o . Htio s a m
Vas u p r v o m r e d u obavijestiti, da m a l o o d g o d i t e tu akciju, do, m o ž d a , p o g o d n i j e g v r e m e n a ,
a u s v a k o m s l u č a j u do p r e d s j e d n i č k i h izbora u USA. Htio s a m Vas s p e c i j a l n o uvjeriti u po-
t r e b u , d a n e p r e d u z i m a t e t u akciju prije n e g o š t o p o d e z a r u k o m m u n j e v i t o z a u z i m a n j e oto-
ka Krete (Krita) . Situacija, k a k v a je d a n a s , povlači za s o b o m n a j t e ž e p s i h o l o š k e i vojno-
s t r a t e š k e posledice, i zbog toga je n e o p h o d n o da je p o t p u n o o s v i j e t l i m o . . . «
Pošto je n a š i r o k o izneo psihološke i vojno-strategijske posledice, Hitler
je izneo koje m e r e političkog i vojno-strategijskog k a r a k t e r a t r e b a preduzeti.
Ovde će se u izvodu izneti s a m o m e r e političkog k a r a k t e r a . Te m e r e su:
»a) T r e b a s m j e s t a uvjeriti Š p a n j o l s k u (Španija - Reino de E s p a n a ) u p o t r e b u da o d m a h
u đ e u rat Najraniji d a t u m , koji bi mogli o d r e d i t i za š p a n j o l s k u e f e k t i v n u i n t e r v e n c i j u , bio
bi za šest t j e d a n a . I n t e r v e n c i j a Š p a n j o l s k e m o r a n a m poslužiti da z a u z m e m o G i b r a l t a r , za-
t v o r i m o t j e s n a c i p r e b a c i m o b a r j e d n u ili dvije divizije u š p a n j o l s k i M a r o k o , da nas štite od
e v e n t u a l n o s t i da F r a n c u z i zataje u M a r o k u ili u p r e o s t a l o m dijelu s j e v e r n e A f r i k e . . .
b) M o r a m o p o d u z e t i sve m o g u ć e , da pažnju Rusije o d v r a t i m o od B a l k a n a i da je skre-
n e m o p r e m a Istoku.
c ) M o r a m o nastojati, d a d o đ e m o d o n e k o g s p o r a z u m a s T u r s k o m , d a t a k o o t k l o n i m o
t u r s k i pritisak na B u g a r s k u .
d) Moramo nagovoriti Jugoslaviju, da promijeni svoju sadašnju politiku i zainteresirati je
za stvarnu suradnju s nama. da bi riješili grčko pitanje. Bez garancija s jugoslavenske strane uza-
ludno je pokušati operacije na Balkanu. One bi bile osuđene na neuspijeh. ( P o d v u k a o V. T.).
e) M a đ a r s k a m o r a o d m a h d o p u s t i t i tranzit z n a t n i h n j e m a č k i h snaga u p r a v c u R u m u n j -
ske.
f ) R u m u n j s k a m o r a primiti t o p o j a č a n j e n j e m a č k i h t r u p a , p r i k a z u j u ć i g a k a o p o j a č a n j e
n j e n e vlastite o d b r a n e .
Duće, s p r e m a n s a m d a p r e m o ć n i m s n a g a m a o d g o v o r i m n a e v e n t u a l n i p o k u š a j Engleza
da o s n u j u u Trakiji značajniju bazu i to ću učiniti .puklo kud puklo'.
Ipak sam prisiljen da sa žalošću priznam, da je svaka kampanja na Balkanu nemoguća pri-
je ožujka. Svaki pritisak ili prijetnja protiv Jugoslavije bili bi sada potpuno uzaludni, jer .srpski'
generalštab zna jednako tako dobro kao mi. da je svaka oružana akcija nemoguća prije ožujka.
Moramo stoga nastojati, da Jugoslaviju pridobijemo za našu stvar drugim sredstvima. . .«Jse
( P o d v u k a o V. T.).
Zbog i n t e r e s a n t n o s t i ovog pisma d a j e m o ga u celini u Prilogu 6.
Kad je Hitler 20. n o v e m b r a d o š a o u Beč p o v o d o m c e r e m o n i j e pristupa-
nja Mađarske T r o j n o m paktu d o z n a o je od minisara Telekija (Teleki De Sczez
Pal) i Čakija (Czäki c o n t e Istvän) o agresivnom p o n a š a n j u p r i h v a ć e n o m od Ju-
goslavije od m o m e n t a n a p a d a Italije na Grčku, s m a t r a o je k o r i s n i m da upoz-
na Italijane da bi im s k r e n u o pažnju na stvarnu težinu vojne i psihološke si-
tuacije. P r e p o r u č i o je m a đ a r s k i m m i n i s t r i m a da bi, zbog k o m u n i s t i č k e i pan-
slovenske p r o p a g a n d e . - b i l o p o t r e b n o da ojačaju postojeći režim u B e o g r a d u
i da pojačaju d o b r e o d n o s e sa Jugoslavijom«. 2 6 7
U jednom d o k u m e n t u od 20. n o v e m b r a 1940. na temu »Jugoslavija i rat«
eksperti britanskog Forin ofisa su, p o v o d o m (navodno nehotičnog) italijan-
skog bombardovanja Bitolja, razmatrali šta britanski poslanik u Beogradu
Kampbel lan treba da kaže J u g o s l o v e n i m a - da »vlada Njegovog veličanstva želi
da zna da li Jugoslavija želi da za sada ostane van ratnog sukoba ili možda želi
da ude u rat pod bilo kakvim uslovima pre ili kasnije«.
Analizirajući situaciju f u n k c i o n e r i Ministarstva inostranih poslova za-
ključili su da izgleda v e o m a nesigurno da bi bilo šta moglo da utiče na Jugos-
lovene da se pridruže Velikoj Britaniji u ratu, jer Jugosloveni znaju da ona
može v e o m a malo da p o n u d i kao p o m o ć . Ako bi Jugoslavija ušla u rat sama,
bez Turske, malo bi se postiglo, a ako bi intervenisala i pružila pomoć Grcima,
ta intervencija bi nesumnjivo izazvala munjeviti nemački napad na Jugoslaviju
bez angažovanja Bugara u prvo vreme. V tom slučaju veoma je malo verovatno
da bi se Turska angažovala, pa hi Jugoslavija ostala sama i nesumnjivo bi bila
brzo pregažena (Podvukao V. T.) Velika Britanija bi jedino mogla da podrži ju-
goslovensku inicijativu da u d e u rat a k o bi bila sigurna da bi i Bugarska i Tur-
ska prišle na njenu stranu, što je malo verovatno. Zato Kampbel m o r a da na-
stoji da Jugoslavija istraje a k o bi ju napali Italijani ili Nemci ili u slučaju kad
bi joj oni postavljali zahteve koji bi bili nespojivi sa njenim s u v e r e n i t e t o m . 2 6 8
Očigledno je da su britanski eksperti u to v r e m e p o t p u n o pravilno cenili voj-
no-politićku situaciju na Balkanu, ne ustručavajući se da iznesu ne s a m o ju-
goslovenske nego i s o p s t v e n e slabosti.
Prilikom razgovora, 20. novembra u Beču između Hitlera i predsednika ma-
đarske vlade Telekija, u prisustvu Čakija i Ribentropa, Caki je r e k a o da Mađar-
ska traži da ima »najbolje m o g u ć e o d n o s e sa R u m u n i j o m , ali da general An-
tonesku (Antunescu Yon) o č e v i d n o ne želi trajni m i r sa Mađarima, j e r je u
Rimu o d r ž a o veoma o p a s n e govore. Ovde Nemačka treba da deluje kao po-
srednik za k o m p r o m i s . I Jugosloveni bi, kad se ne bi bojali Nernačke, o d a v n o
napali Italiju u vezi sa grčkim ratom. H i t l e r j e na to r e k a o da on zbog toga želi
da pojača svoje vojne jedinice u Rumuniji i da razmišlja da li bi stvarno tre-
balo da pregovara sa Jugoslavijom. Grof Teleki je na ovo pitanje odgovorio
potvrdno. A kad se na kraju razgovora p o n o v o p o k r e n u l o pitanje Jugoslavije,
grof Caki je p o m e n u o i prisluškivane telefonske razgovore, iz kojih se j a s n o
vidi agresivan stav Jugoslovena. Na to je Hitler r e k a o da bi m o ž d a bilo koris-
no da se sa tim č i n j e n i c a m a upoznaju Italijani, da bi obratili pažnju na celo-
k u p n u vojnu i psihološku težinu situacije. 2 6 8 » Kao što se vidi, Č a k i j e bio dvo-
ličan, jer se njegov stav p r e m a Jugoslaviji razlikuje od onoga što je iznosio u
razgovorima sa knezom Pavlom i Hitlerom.
Načelnik za štampu u Vilhelmštrase Paul Smit (Schmidt Paul) je 21. no-
v e m b r a . po d i r e k t n o m R i b e n t r o p o v o m nalogu, t e l e f o n o m pozvao d i r e k t o r a
»Vremena« Gregorića da što pre d o đ e u Berlin, gde će ga primiti ministar
inostranih poslova. Gregorić je javio da će 23. n o v e m b r a doći u Berlin i o
t o m e o d m a h obavestio Cvetkovića koji mu je d a o instrukcije. 2 6 9
PREGOVORI O ZAKLJUČENJU PAKTA O VEClTOM PRIJATELJSTVU
IZMEĐU MAĐARSKE I JUGOSLAVIJE
Mađarski ministar inostranih poslova grof Caki nastojao je da se pojačaju od-

nosi sa B e o g r a d o m i da dobije p o d r š k u Italije o svom p r o j e k t u za s p o r a z u m
sa Jugoslavijom. O t o m e je 22. n o v e m b r a govorio sa italijanskim p o s l a n i k o m
u Budimpešti i insistirajući »na p o t r e b u da se u m i r e zebnje Jugoslavije« pre-
ma istim Hitlerovim sugestijama, potvrdio je da je Mađarska imala n a m e r u
da sa Jugoslavijom zaključi ugovor sličan italo-jugoslovenskom iz 1937, ali je
pre toga želeo da u p o z n a mišljenje vlade u Rimu. 23. n o v e m b r a m a đ a r s k i po-
slanik u Beogradu saopštio je Cincar-Markoviću d a j e put p r o k r č e n a k o su Ju-
gosloveni s p r e m n i da uđu u o r b i t u Osovine, jer je grof Caki d o b i o utisak da
bi N e m a č k a d o b r o primila p o n o v n o mađarsko-jugoslovensko približavanje.
Caki bi bio s p r e m a n da d o đ e u Beograd ako bi se postigao k o n k r e t a n rezultat,
na primer, potpisivanje ugovora o prijateljstvu za koji M a đ a r s k a ne bi postav-
ljala ništa d r u g o do s a m o uslov: zadovoljenje legitimnih prava m a đ a r s k e ma-
njine. Jugoslavija bi t a k o p r e k o M a đ a r s k e uspostavila novo, pou d a n o pove-
renje sa silama Osovine. Jugoslovenski ministar inostranih poslova je sa ve-
likim zadovoljstvom prihvatio zapažanja m a đ a r s k o g p r e d s t a v n i k a o značaju
p a k t a o prijateljstvu i o t o m e u p o z n a o kneza Pavla, koji je o d m a h d a o saglas-
nost da se o t p o č n u pregovori. Tako je jačanje mađarsko-jugoslovenskih od-
nosa, u m e s t o da olakša prilaz Jugoslavije t r i p a r t i t n o m sistemu, k a k o je to Hit-
ler predviđao, za vladu u B e o g r a d u olakšalo dalje oklevanje da p r o d u ž i pu-
tem tešnje s a r a d n j e sa silama Osovine, i to baš u t r e n u t k u kad se Gregorić u
Berlinu t r u d i o da otkloni R i b e n t r o p o v u s u m n j u da je jugoslovenska politika
»jako n e o d r e đ e n a i da p o t p a d a pod uticaje«. 2 7 0
Jugoslavija je s m a t r a l a da u g o v o r o m o prijateljstvu sa M a đ a r s k o m učvr-
šćuje svoj položaj u p r e g o v o r i m a sa N e m a č k o m , da bi bar za izvesno v r e m e
presekla put za invaziju. Nasuprot tome, i Vašington i L o n d o n su s u m n j a l i da
je taj ugovor antinacistićka mera, k a k o im je to objašnjavala j u g o s l o v e n s k a
vlada, jer je M a đ a r s k a stvarno bila pod n e m a č k o m k o n t r o l o m , t a k o da Caki
ne bi vodio pregovore za pakt bez p r e t h o d n o g o d o b r e n j a Berlina. Zbog toga
su smatrali d a j e pakt »približio« Jugoslaviju za jedan korak o s o v i n s k o m or-
bitu. 270 »
Na to je Sovjetski Savez drastično reagirao opozivanjem svoje ponude ispo-
ruke oružja J ugosla\nji, verovatno podstaknut podrškom koju je Hitler pružao
Mađarskoj i Bugarskoj u pogledu teritorijalnih revizija, podrškom koju je Hitler
ponovio u svom poslednjem razgovoru sa Molotovom još 13. novembra 1940. u
Berlinu kada je tamo došao u zvaničnu posetu. (Podvukao V. T.). Naime, jugos-
lovenski poslanik u Moskv i Gav rilovic je, na poziv Visinskog ( B H U I H H " K H AH-
Apen HmapeBim), p r e d a o listu (spisak) p o t r e b n o g ratnog materijala, a obe-
ćao mu je i više no što je tražio, ali pod uslovom da za to ne saznaju ni Ne-
mačka, ni Bugarska, ni Rumunija, i da se pregovori vode p r e k o vojnih kanala.
Šapošnjikov je 22. n o v e m b r a tražio da Jugoslavija p o d n e s e detaljan izveštaj
o p o t r e b n i m tipovima i broju o r u ž j a i upozorio jugoslovenskog vojnog izas-
lanika u Moskvi pukovnika Žarka Popovića da bi »svako odlaganje bilo opas-
no«. No. već s u t r a d a n - 23. n o v e m b r a , sve je zamrlo. Razlozi za o d u g o v l a č e n j e
n a j p r e su, n a v o d n o bili t e h n i č k e prirode, zatim su istaknuti politički prigo-
vori i, najzad, na insistiranje p u k o v n i k a Žarka Popovića 4. f e b r u a r a 1941. go-
dine, o d g o v o r e n o je da su »pregovori obustavljeni, kao rezultat zaključenja
našeg (jugoslovenskog - V. T.) ugovora sa M a đ a r s k o m i našeg trgovinskog
ugovora sa N e m a č k o m « (od 20. o k t o b r a 1940. - V. T.). tumačeći ih kao uda-
ljavanje Jugoslavije od Sovjetskog Saveza. 2 7 0 b
USPEŠNA MISIJA DANILA GREGORIĆA U BERLINU
Kada se 23. i 24. novembra, po nemačkom pozivu, ponovo našao u Berlinu, Gre-
gorić je predao Ribentropu Cvetkovićevu poruku: da Jugoslavija želi da sačuva
mir i da sarađuje s Nemačkom na privrednom i političkom polju, da dobije ga-
rantije za svoje granice i da bi u takvim okolnostima, naročito ako bi dobila izlaz
na Egejsko more, pristupila antibritanskom bloku (vlada u Beogradu se ne pro-
tivi da Grčka zadrži Solun, ali ako ga ona treba da izgubi, onda neka ga dobije
Jugoslavija). Tom prilikom Ribentrop je upozorio Gregoriča da Nemačka vodi
rat na život i smrt i da ne može podnositi nejasnu politiku Jugoslavije. Zato je
tražio da Jugoslavija priđe Trojnom paktu, naglašavajući da su opravdane jugos-
lovenske aspiracije na Solun. Pored toga, uputio je poziv Cincar-Markoviću da
ga pose t i u Fuši u.211
Gregorić je obavestio Cvetkovića da u Berlinu postoji izvesno nepoverenje
prema Jugoslaviji, ali i m o g u ć n o s t da se m e đ u s o b n i odnosi poprave, kao i to
da su n e m a č k a i italijanska vlada sada zauzete p r o b l e m o m Jugoslavije. 2 7 2
Nemački poslanik u Beogradu fon Heren je 24. novembra 1940. telegramom
uputio izveštaj Ribentropu, na osnovi njegovog telegrama od istog dana, da je,
u skladu sa dobivenim uputstvima, o d m a h u r u č i o Cincar- Markoviću poziv za
posetu; on je (C. Marković), m e đ u t i m , rezervisao pravo da odgovori, ali posle
razgovora sa knezom n a m e s n i k o m i sa p r e d s e d n i k o m vlade, on će ovo učiniti
što je m o g u ć e pre. Međutim, o d m a h je r e k a o da će se lično v e o m a radovati
a k o se ostvari plan za sastanak sa m i n i s t r o m inostranih poslova Rajha, u cilju
r a z m e n e gledišta. Njemu, pak, ne izgleda v e r o v a t n o da će to biti m o g u ć e već
u sredu 27. n o v e m b r a zbog k r a k t o ć e v r e m e n a .
Sto se tiče ostalog, m i n i s t a r inostranih poslova je naglasio da nije poverio
nikakav zadatak Gregoriću. 2 7 3
Istoga d a n a R i b e n t r o p je obavestio Rim da je već p o č e o k o n t a k t sa »ju-
goslovenskim upravljačima« i d a j e poželjno da »u o v o m m o m e n t u Nemačka
b u d e ta koja će voditi p r e g o v o r e sa B e o g r a d o m « .
T a k o đ e istoga d a n a fon H e r e n je dva p u t a tražio da ga primi Cincar-Mar-
ković da mu p o d n e s e zahtev za prelaz 1000 t r a n s p o r t n i h a u t o m o b i l a u Alba-
niju, ali je Cincar-Marković o d b i o zahtev o tranzitu i ogradio se da prihvati
R i b e n t r o p o v poziv, pošto je konsultovao kneza Pavla i Cvetkovića, podvlaćeci
da nije poverio nikakvu misiju Gregoriću 2 7 4
Nemački poslanik u Beogradu Heren poslao je Ribentropu 25. novembra iz-
veštaj u kojem naglašava da najširi krugovi naroda i vojska, zbog italijanskog
neuspeha u Albaniji i provokatorske debate u bugarskom Sobranju, koja se po-
novo rasplamsala, gaje duboko nepoverenje prema Bugarskoj i da se ohladilo i
raspoloženje prema Nemačkoj. Pored toga. pojačala se odlučnost, n a r o č i t o sr-
pskog n a r o d a i vojske, da se o r u ž j e m odgovori na svako ugrožavanje od stra-
ne Italije. I u s a m o j vladi se pojačalo neprijateljsko držanje p r e m a Italiji i Bu-
garskoj, m a d a je, iz obzira p r e m a Nemačkoj, defanzivnog karaktera.'Njeno dr-
žanje p r e m a N e m a č k o j je n e p r o m e n j e n o zbog rastuće opasnosti rusofilskih
tendencija i n a d e d a j e Nemačkoj, iz privrednih razloga, stalo do j a k e i m i r n e
Jugoslavije. Ali n j e n a želja za čvršćim o s l o n c e m na N e m a č k u je oslabila,
kako zbog s u m n j e u ishod rata, tako i zbog p o d o z r e n j a d a j e N e m a č k a o b e ć a l a
svojim saveznicima prvenstvo pri rešavanju pitanja Jugoslavije.
»Knez n a m e s n i k Pavle, koji o d r e d u j e spoljnu politiku Jugoslavije, m o r a
zbog slabosti vlade da vodi r a č u n a o raspoloženju s r p s k o g n a r o d a i vojske i
zbog toga će nastojali da nastavi sadašnju politiku f o r m a l n e neutralnosti. Do-
b r o v o l j n o o p r e d e l j e n j e za n e m a ć k i t a b o r bilo bi s a m o o n d a poželjno a k o bi
se kao protivusluga pružila garantija integriteta Jugoslavije u novoj Evropi,
ili a k o bi joj se stavio u izgled izlaz na Egejsko m o r e « . 2 7 5
TAJNI SASTANAK CINC AR-MARKOVIĆA U BERGHOFU SA HITLEROM

29. NOVEMBRA I SA RIBENTROPOM U Fl'SLU 28. NOVEMBRA 1940
U dvoru, u prisustvu kneza Pavla, Cincar-Markovića, Cvetkovića i Antića. re-

šeno je da se Cincar-Marković odazove pozivu R i b e n t r o p a , k a k o bi se infor-
misao o n e m a č k i m zahtevima. Zatim su ovu o d l u k u prihvatili Maček, Koro-
šec i ministar vojske Pešić. Tako se Cincar-Marković 29. n o v e m b r a u Bergho-
fu sastao sa Hitlerom. Pošto je izložio svoje planove o konsolidaciji Evrope
i za stvaranje j e d n e svetske koalicije od J o k o h a m e (Yokohama) do Španije,
Hitler je r e k a o d a j e došlo v r e m e kad svaka e v r o p s k a država m o r a da zauzme
stav u vezi sa ovim planovima. Nedavno je m o g a o da detaljnije razgovara sa
g r o f o m Ćanom u Beču (20. n o v e m b r a - V. T.) o konsolidaciji Balkana, m a d a
zemlje kao Jugoslavija suštinski s p a d a j u u sferu Italije, pošto su to sredozem-
ne zemlje.
Hitler je naglasio da je opstanak Jugoslavije važan za Nemačku i da između
Rajha i Jugoslavije nema političkih nesuglasica. Neka pitanja u vezi sa nacio-
nalnošču re šava j u se na prijateljski način. Zbog ravnoteže snaga na Balkanu Ne-
mačka želi jaku Jugoslaviju. Međutim, za Nemačku su posebno od velikog inte-
resa ekonomski odnosi sa Jugoslavijom
Posle dugog izlaganja negativnih posledica italijansko-grčkog sukoba,
H i t l e r j e r e k a o da će N e m a č k a m o ž d a morati da interveniše zbog vojne situa-
cije, ali u slučaju intervencije, N e m a č k a neće stupiti u akciju protiv Grčke već
protiv Engleza u Grčkoj, koje će na isti način isterati sa te teritorije kao što
ih je isterala iz Norveške (Norge), Belgije, Holandije (Nederland-Nizozemska)
i Francuske, u s v a k o m slučaju on savetuje Jugoslaviji »da brzo iskoristi stvo-
r e n u situaciju pre nego kocka b u d e pala« i p o d v u k a o da a k o bi s a d a s p r o v e o
konsolidaciju sa o d o b r e n j e m italijanskog saveznika, nikakve d r u g e p r o m e n e
ne bi se mogle sprovoditi u b u d u ć n o s t i . »Pomoć koju on pruža Italiji daje mu
pravo da to od nje zahteva«. Sada je u mogućnosti da nagovori Italiju da pri-
hvati jugoslovensku politiku, koju je on uvek zastupao, ali do sada nije uspe-
vao da nagovori svog saveznika d a j u usvoji. Ova m o g u ć n o s t s t v o r e n a je zbog
vojnih d o g a đ a j a u Grčkoj. A kad Jugoslavija d o b i j e potpis N e m a č k e u vezi sa
svojom nezavisnošću, o n d a m o ž e da b u d e spokojna. Nemačka ima pravo da
traži da se p r e d u z m u m e r e u cilju s p r e č a v a n j a d r u g i h požara . . n e m a s u m n j e
da će se Duče radovati ako izvesne italijanske usijane glave b u d u stavljene
pred svršen ćin«. Hitler dalje s m a t r a da ni Bugarska ni Jugoslavija n i k a k o ne
bi smele da intervenišu u ratu: »Ukoliko se pre zavede red na Balkanu, uto-
liko će pre biti m o g u ć e da d o đ e do s p o r a z u m a sa Rusijom o tom pitanju«. U
interesu je Nemačke, n a r o č i t o iz e k o n o m s k i h razloga, da i B u g a r s k a i Jugos-
lavija dobiju izvesne pokrajine. N e m a č k o j izgleda korisno da se Jugoslaviji
može prići i p r e k o drugih luka, a ne s a m o j a d r a n s k i h .
Cincar-Marković je s a m o izjavio da će o d m a h k r e n u t i za Beograd i oba-
vestiti kneza Pavla o sadržini razgovora i d a j e sve d o b r o razumeo, a Hitler
je r e k a o » d a j e s p r e m a n da primi Cvetkovića ili kneza-namesnika u Berhtes-
g a d e n u ili Beču (Wien) a k o bi t r e b a l o još nešto raspraviti«. 2 7 6
Pored navedenog, H i t l e r j e Cincar-Markoviću još uglavnom rekao: da se
politika koja se bude zajednički utvrdila sa Italijom u pogledu Jugoslavije »neće
više moći menjati čak ako u budućnosti više ne bi odgovarala Italiji«. Italija je
otpočela grčki rat sa zločinačkom lakomislenošću i sasvim nedovoljnom pripre-
mom . . . Položaj Nernačke je jasan i uvek je bio takav; samo je položaj njenog
saveznika (Italije - V. T.) bio kolebljiv. Ako bi sada bilo m o g u ć e da se italijan-
ski saveznik obaveže na konsolidaciju, o n a bi bila o b e z b e d e n a za sva vre-
mena«. .. Svakako treba shvatiti da je konsolidacija n e m o g u ć a bez ispravki.
Prema tome. nekim b u g a r s k i m zahtevima t r e b a u d o v o l j i t i « . . . Na p i t a n j e Cin-
car-Markovića na koje ispravke misli, H i t l e r j e odgovorio »da će se ispravke
za Bugarsku učiniti na teret Grčke«. A na Markovićevo pitanje šta znači de-
militarizacija Dalmacije, o d g o v o r i o je da je to »samo jedan gest, jer bi n a p a d
na Jugoslav iju bio n e m o g u ć kad Jugoslavija o k u p i r a Solun, pošto se Jadran-
sko m o r e može zatvoriti, ali ne i s t o v r e m e n o i Egejsko. Da bi Jugoslavija osi-
gurala solidan položaj u Evropi, ona može zaključiti pakt o n e n a p a d a n j u sa
N e m a č k o m i Italijom i naglasio da je »došlo v r e m e da napusti svoj neodre-
đeni položaj«.
Alfredo Breccia k o n s t a t o v a o je sledeče:
»Ispostavilo se da p o n u d a S o l u n a nije bila d o v o l j n a da n a v e d e Jugoslaviju da p a d n e
u zagrljaj Osovine. Naprotiv, vlada u B e o g r a d u je, bez obzira na o b j a v u svoje n e u t r a l n o s t i ,
nastojala da p o m o g n e g r č k u vojsku d a j u ć i dozvolu da na svojoj teritoriji o r g a n i z u j e skladiš-
ta hrane i municije. Pitanje Soluna za Jugoslovene nije imalo bitan k a r a k t e r sve dok Grci
u s p e š n o b r a n e svoju teritoriju. Vlasti u B e o g r a d u su zato n a m e r n o odugovlačile p r e g o v o r e
sa silama Osovine, jer je i s a m Hitler izjavio da mu je p o t r e b n o n a j m a n j e tri m e s e c a da bi
m o g a o priskočiti u p o m o ć Italiji u Grčkoj. S e m toga željeli su da vide kakav će p r e o k r e t za-
uzeti n e m a ć k o - s o v j e t s k i o d n o s i p o s l e n e u s p e š n e Molotovljeve p o s e t e Berlinu. A taktika ok-
levanja B e o g r a d a p o g o d o v a l a je i silama Osovine, j e r su p o t a j n o , s v a k a za sebe, i zbog svojih
vlastitih i n t e r e s a , težile da s t e k n u p r i j a t e l j s t v o Jugoslavije«. 2 7 7
Po p o v r a t k u Cincar-Markovića iz Nernačke na sednici, kojoj su prisust-
vovali knez, Maček, Korošec, Cvetković, Antić i Cincar-Marković, izgledalo je
d a j e Hitlerovim p r e d l o g o m o t k l o n j e n zahtev o p r i s t u p a n j u Jugoslavije Troj-
n o m paktu, pa je d o n e t a o d l u k a o p o d n o š e n ju predloga da se postojeći pakt
o n e n a p a d a n j u između Jugoslavije i Italije proširi p r i s t u p a n j e m Nernačke.
Nemačka bi, u stvari, garantovala integritet jugoslovenskih granica baš pre-
ma Italiji. Cincar-Marković je sastavio notu s ovim p r e d l o g o m n e m a ć k o j vla-
di, ali ona nije htela o d m a h da odgovori. A nemački odgovor, koji je stigao po-
sle m e s e c dana, nije bio zadovoljavajući. 2 7 8
Nemački poslanik u Budimpešti obavestio je 30. n o v e m b r a R i b e n t r o p a da
je Caki - na p r i m e d b u (poslanika) što je u svom govoru (od 27. n o v e m b r a )
pred O d b o r o m za spoljne poslove oba p r e d s t a v n i č k a d o m a , prilikom obraz-
loženja razloga za p r i s t u p a n j e Mađarske Trojnom paktu 20. n o v e m b r a 1940.
godine (videti Archiv der Gegenwart, 1940, str. 4792 S), d a o upadljivo prijatelj-
ske izjave o Jugoslaviji - o d g o v o r i o da je to učinio na Hitlerovu sugestiju u
Beču »da se oslobodi južni bok i pojačaju dobri odnosi sa Jugoslavijom«, i za
to d a o o d g o v a r a j u ć e instrukcije m a đ a r s k o m poslaniku u Beogradu. Caki je
dalje izjavio da M a đ a r s k a za sada nece iznositi svoje teritorijalne zahteve pre-
ma Jugoslaviji, sa kojom bi se m o g a o zaključiti pakt o prijateljstvu, ali ne po
uzoru na N e m a č k o - f r a n c u s k i pakt od 1938 (koji sadrži o d u s t a j a n j e od terito-
rijalnih zahteva), j e r se Mađarska ne može sasvim odreći tih zahteva, već po
uzoru na bugarsko-jugoslovenski pakt. 2 7 9
Mađarski poslanik Bešenji (Bakach-Bessenyev György) je, posle, povratka
u Beograd 3. d e c e m b r a , u p o z n a o svog italijanskog kolegu da se za posetu Ča-
kija o č e k u j e s a m o »formalna prilika« za potpis u g o v o r a o prijateljstvu sa dva
p o s e b n a cilja - da se obezbedi mir na b a l k a n s k o m sektoru, na k o j e m Jugos-
lavija ima pretežnu ulogu, i da bi se uspostavio o b r u č ili most n a s u p r o t jugos-
lovenske n e o d l u č n o s t i da se poveže sa silama Osovine. 2 8 0
GOVOR KNEZA PAVLA 1 DECEMBRA I PISMENA IZJAVA

JUGOSLOVENSKE VLADE OD 7. DECEMBRA 1940
Kako je knez Pavle u to v r e m e gledao na situaciju Jugoslavije može se videti

iz njegovog govora p r e k o radija, održanog p o v o d o m državnog praznika 1. de-
c e m b r a . U tom govoru on je, između ostalog, rekao:
• U o v o m s v e č a n o m t r e n u t k u , k a d a svi Jugosloveni d u h o v n o u j e d i n j e n i i č v r s t o pove-
zani u svojoj d r a g o j d o m o v i n i , proslavljaju sa d o s t o j a n s t v o m . I. d e c e m b a r 1918. g o d i n e , d a n
svoga u j e d i n j e n j a , u p u ć u j e m svoj pozdrav svima S r b i m a , H r v a l i m a i S l o v e n c i m a sa d u b o -
k o m v e r o m u s r e ć n u b u d u ć n o s t naše Kraljevine. D a n a š n j a p r o s l a v a d a n a u j e d i n j e n j a p a d a
u ozbiljna i t e š k a v r e m e n a . Veliki d e o sveta nalazi se u o r u ž a n o m s u k o b u i rat besni na m n o -
gim s i r a n a m a . P o t r e b n o je sačuvati svu ozbiljnost i h l a d n o k r v n o s t da bi se s a č u v a l a zemlja
od r a t n o g p o ž a r a . Naša zemlja vodi m i r o l j u b i v u politiku i želi prijateljstvo i s a r a d n j u sa svim
svojim sused ima. koji p o š t u j u njen integritet i n j e n u nezavinost . . . Naša zemlja, i p o r e d svo-
je n e u t r a l n o s t i u o v o m s u k o b u , izložena je m n o g i m n e z g o d a m a , koje p r o i s t i ć u od spoljnih
dogadaja«.. .J8ai
Jugoslovenski poslanik u Londonu je 5. d e c e m b r a obavestio Ministarstvo
inostranih poslova da je 3. d e c e m b r a imao dug razgovor sa l o r d o m Halifak-
som (Halifax viscount E d w a r d Wood) koji se raspitivao o jugoslovenskim pri-
likama, i da mu je d a o o b a v e š t e n j e u smislu govora kneza Pavla od 1. decem-
bra, kao i d r u g a korisna o b a v e š t e n j a o jugoslovenskoj spoljnoj politici i trgo-
vinskim i p r i v r e d n i m o d n o s i m a . Halifaks je rekao da su stav i držanje Jugos-
lavije u Londonu dobro primljeni i da nemaju šta da primete, samo bi željeli da
Jugoslavija utiče na Bugarsku da održi i podesi neutralni stav i da ne podleže
Osovini281 •
Predsednik jugoslovenske vlade Cvetković je 6. d e c e m b r a 1940. godine
p r e d Savetom b e o g r a d s k e opštine održao govor, u kojem je, p o s t o j e podvu-
kao d a j e m e đ u n a r o d n a situacija Jugoslavije »dobra« zahvaljujući r a z b o r i t o j
spoljnoj politici Namesništva, izneo n a m e r u svoje vlade da učestvuje »u krea-
ciji novog p o r e t k a u Evropi«, ali je uveravao »da neće biti stavljene u pitanje
naša sigurnost, nezav isnost i sloboda«. Izjavu je d a o sa ciljem da otkloni sum-
nje sila Osovine p o v o d o m posete m a đ a r s k o g ministra i n o s t r a n i h poslova
Beogradu, koja je toga d a n a bila fiksirana za 11. i 12. d e c e m b a r . 2 8 2 -
V to vreme su i odnosi sa Nemačkom i Italijom bili prilično hladni. Heren
je 7. decembra 1940. izvestio Ministarstvo inostranih poslova da je jugosloven-
ska vlada odbila nemaćki i italijanski zahtev da Nemačka isporuči Italiji 1000 ka-
miona preko jugoslovenske teritorije. Cincar-Marković je r e k a o da Jugoslav ija
m o r a tako raditi i u principu izbegavati da se o p r e d e l j u j e u italijansko-gr-
č k o m ratu. naglašavajući da je o d b i l a i n e k o l i k o sličnih g r č k i h z a h t e v a i da
s m a t r a da »ima i d r u g i h p u t e v a za Albaniju koji ne d o d i r u j u j u g o s l o v e n s k u
teritoriju«. 2 8 3 - M e đ u t i m , u pismenoj izjavi jugoslovenske vlade od 7. decembra,
u p u ć e n o j n e m a č k o j vladi, u g l a v n o m s e kaže: d a s u o d n o s i i z m e đ u N e r n a č k e
i Jugoslavije »uvek bili s r d a č n i , prijateljski i lojalni« i d a j e d o š l o do u r e đ e n j a
o d n o s a Jugoslavije sa Italijom i B u g a r s k o m i p o t p u n e n o r m a l i z a c i j e o d n o s a
s a M a đ a r s k o m o t k a d j e z a d n j i h g o d i n a politika n e m a č k o g R a j h a p o s t a l a ak-
tivnija na J u g o i s t o k u . » Z a j e d n i č k a gledišta N e r n a č k e i Jugoslavije i m a l a su ko-
r i s n e r e z u l t a t e za o č u v a n j e m i r a na J a d r a n s k o m m o r u , u p o d r u č j u D u n a v a i
na B a l k a n u . » J u g o s l o v e n s k a vlada s m a t r a « da se i o d n o s i i z m e đ u Jugoslavije
i Italije t a k o đ e m o g u s m a t r a t i k o n a č n o u r e đ e n i u učvršćeni«. Zatim se opšir-
no iznose n a p o r i Jugoslavije od z a v r š e t k a r a t a 1918. godine, da se ti o d n o s i
p o b o l j š a v a j u i k o n s t a t u j e d a j e »Jugoslavija, p r i l i k o m o k u p a c i j e Albanije, za-
uzela lojalan stav p r e m a Italiji, iako je ta o k u p a c i j a bila p r o t i v slova i d u h a
z a k l j u č e n o g u g o v o r a . . . Z a v r e m e s a d a š n j e g r a t a Jugoslavija j e t a k o đ e najsa-
vesnije p o š t o v a l a o b a v e z e iz u g o v o r a od 1937. g o d i n e . Italija ni j e d n o g t r e n u t -
ka nije bila u g r o ž e n a od s t r a n e Jugoslavije . . . Kraljevska vlada izjavljuje da je
voljna da sa vladom Rajha i iialijanskom vladom prodiskutuje mogućnosti po-
tpisivanja pakta o nenapadanju, na bazi italo-jugoslovenskog ugovora od 25.
marta 1937. god«.. .284
ZAKLJUČENJE PAKTA O VEClTOM PRIJATELJSTVU IZMEĐU

JUGOSLAVIJE I MAĐARSKE
Još 1939. g o d i n e k n e z Pavle je tražio da se - radi p o b o l j š a n j a o d n o s a - zaključe

d v a p a k t a - j e d a n i z m e đ u M a đ a r s k e i Jugoslavije i d r u g i i z m e đ u M a đ a r s k e i
R u m u n i j e , ali je M a đ a r s k a to odbila, pa je k n e z Pavle m o l i o l o r d a H a l i f a k s a
da p o s r e d u j e . 2 8 5 Posle prvih f r a n c u s k i h poraza u m a j u 1940. knez je poslao pri-
vatne e m i s a r e r e g e n t u Hortiju (Horthy de Hagybanija Nicholas) radi u b r z a n j a
p r e g o v o r a o p a k t u p r i j a t e l j s t v a . 2 8 6 O b o j i c a su verovali da se N e m a č k a n e ć e
protiviti t o m e . I M a đ a r s k i m i n i s t a r s p o l j n i h p o s l o v a Caki - ne znajući za kon-
sultacije k n e z a Pavla i H o r t i j a - s m a t r a o je da bi j e d a n p a k t prijateljstva sa
Jugoslavijom predstavljao prvi korak ka teritorijalnim p r o m e n a m a u korist
M a đ a r s k e i da će N e m c i na to gledati k a o na najbolji p u t da se Jugoslavija uvu-
če u r e m a č k i i s t o č n o - e v r o p s k i s i s t e m . Sa i d e j o m o p a k t u u p o z n a o je Cincar-
Markovića, a o v a j je tražio o d o b r e n j e od kneza Pavla da p o č n e p r e g o v o r e . Da
bi bio s i g u r a n u u s p e h , Caki je p o s l a o n a c r t p a k t a u Berlin radi e v e n t u a l n i h
sugestija, a R i b e n t r o p se saglasio. 2 8 7 Docnije su Nemci stavili do z n a n j a Ru-
m u n i j i da se sa ovim u g o v o r o m M a đ a r s k a nije stavila u p o l o ž a j p o s r e d n i k a
između Jugoslavije i R a j h a . Baš kad se Caki 10. d e c e m b r a s p r e m a o da k r e n e
u B e o g r a d da p o t p i š e pakt, n e m a č k i p o s l a n i k u B u d i m p e š t i ga je o b a v e s t i o
d a j e a m e r i č k i poslanik u B e o g r a d u Lejn p o s l a o u Vašington š i f r o v a n izveštaj
o r a z g o v o r u k n e z a Pavla 9. d e c e m b r a sa p o s l a n i k o m L e j n o m . U t o m razgovo-
r u knez j e r e k a o d a n a p a k t s a M a đ a r s k o m gleda k a o n a p r e p r e k u dalje ne-
rnačke n a j e z d e i k a o pro-saveznički d o k u m e n t u svojoj osnovi. 2 8 8 -
Nemački ministar inostranih poslova Ribentrop je još 9. d e c e m b r a stavio
d o z n a n j a g r o f u Čakiju d a p r e m a m i š l j e n j u vlade Rajha, »šema p r e d v i đ e n o g
m a đ a r s k o - j u g o s l o v e n s k o g u g o v o r a sadrži sve što t r e b a da b u d e r e č e n o u
o v o m slučaju, zato m i n e m a m o d a d a m o nikakvu sugestiju«. O d m a h zatim
je u B u d i m p e š t i i u B e o g r a d u objavljeno da će m a đ a r s k i m i n i s t a r inostranih
poslova posetiti Jugoslaviju. Tom prilikom m a đ a r s k i m i n i s t a r je izjavio d a j e
»izuzetno zadovoljan« što tu posetu može učiniti uz p r e t h o d n o o d o b r e n j e
Berlina i Rima. Međutim, R i b e n t r o p je u isto v r e m e d a o instrukcije svojim
d i p l o m a t s k i m p r e d s t a v n i c i m a »da ne t r e b a pridavati nikakav dublji značaj
m a đ a r s k o - j u g o s l o v e n s k o m ugovoru i d a o nalog štampi da ne d a j e publicitet
Cakijevoj poseti B e o g r a d u . To je bila Ribentropova reakcija kad je saznao da
je knez Pavle izjavio američkom predstavniku da na pakt sa Mađarskom gleda
kao na barijeru protiv dalje nernačke najezde i da ga zato smatra pro-saveznič-
kim.
Kad je m a đ a r s k i m i n i s t a r inostranih poslova Caki 11. d e c e m b r a sa prat-
n j o m stigao u Beograd, dočekali su ga Cincar-Marković i d r u g e b r o j n e ličnos-
ti. Obe strane su se sporazumele da se c e r e m o n i j a m a i manifestacijama na pro-
g r a m u d a d e »isključivo jugoslovensko-mađarski karakter«, pa nisu pozvale
nijednog s t r a n o g predstavnika, što je uvredilo n e m a č k o g i italijanskog posla-
nika.
Caki je, p r e svega, obavestio Kneza Pavla da Nemci znaju za njegov raz-
govor sa Lejnom, tako da sada imaju dokaze o njegovim antinacističkim po-
gledima, kao i a m e r i č k u šifru, tako da knez ne bi više m o g a o govoriti slobod-
no Lejnu malo ili ništa o planovima Jugoslavije. Zatim je r e k a o da preti veća
opasnost od Nernačke nego od Rusije, d a j e neizbežan r u s k o - n e m a č k i rat i da
se Mađari bez b o r b e ne bi odrekli Dunava niti prepustili Transilvaniju Sov-
jetskom Savezu. Hitler ne voli ni kneza Pavla, ni kralja Borisa, a na Musolinija
»gleda kao na samovoljnog mlađeg brata i govori o njemu sa otužnom sentimen-
talnošču«. Napomenuo je da mu je Hitler rekao da je Musolini napao Grčku bez
njegovog znanja baš u vreme kad se spremao da poseti Italiju i nagovori Muso-
linija »da zakrpi svoje razmirice sa Grcima«. Upozorio je kneza Pavla na Muso-
linijeve imperijalističke namere prema Solunu i Canovo prevrtljivo mišljenje o
ratu i miru sa Jugoslavijom, jer svaki čas menja svoje izjave. Italijanske vođe
su toliko nestalne da »u njihovoj politici n e m a nikakve politike«. Caki je pred-
skazivao veliku ofanzivu u m a r t u , ali nije r e k a o protiv koga, adi je ipak u po-
verenju r e k a o knezu Pavlu i njegovim ministrima d a j e »iz vlastitih Firerovih
usta čuo da Jugosloveni mogu da očekuju napad Nernačke samo u dva slučaja:
ako bi Jugoslavija s leđa napala Italiju u Albaniji i u slučaju ako bi Engleska po-
kušala da stvori Solunski front. »Knez Pavle je t a k o đ e p r e d v i đ a o s u k o b izme-
đu Nernačke i SSSR-a i u t o m e video široke m o g u ć n o s t i za m a n e v r i s a n j e iz-
m e đ u dve sile Osovine, da bi sačuvao n e u t r a l n o s t , a ugovor o »večitom pri-
jateljstvu« s m a t r a o je k a o sredstvo za pojačanje svojih pozicija u p r e g o v o r i m a
sa N e m a č k o m i Italijom i da b a r za neko v r e m e otkloni e v e n t u a l n u invaziju.
Ministri inostranih poslova Jugoslavije i Mađarske, u toku zvaničnih cere-
monija prilikom potpisivanja »Pakta o večitom prijateljstvu« (13. decembra - V.
T.), podvlačili su da će taj Pakt imati značaj za mir na Jugoistoku Evrope »u har-
moniji sa dve velike sile, susedne i prijateljske Nernačke i Italije«. Pre n a p u š t a n j a
Beograda, Caki se p o n o v o p o t r u d i o da rasprši s u m n j e poslanika sila Osovine,
težeći da ih uveri u miroljubive n a m e r e Jugoslavije, kao i Turske, izvinjava-
jući se zbog »prilično kiselog načina izražavanja« u o d n o s u na Bugarsku, koju
je optužio što je o k o njegove posete B e o g r a d u svojim a l a r m o m proširila gla-
sove o »blokovima i kontra-blokovima«. 2 8 9
O spoljno-političkim d o g a đ a j i m a biće reči i u sledečim odeljcima, naro-
čito u sledečem odeljku Pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu.
NAPOMENE
1
Vojna enciklopedija, t o m 5. d r u g o izdanje. Beograd 1973. str. 233-234.
Grof C a n o vrlo p r e c i z n o u s v o m e »Dnewitkw i u »Ta/mm arhivima« iznosi sve e t a p e

p l a n a zavcre za r a z b i j a n j e Jugoslavije, n a r o č i t o u p e r i o d u 1937-1941. godine.
K a r a k t e r i s t i č n o je da su zvanični krugovi u Parizu i L o n d o n u , o d a v n o i p r e a p r i l s k o g rata
bili u p o z n a t i sa m e đ u n a r o d n o m z a v e r o m protiv Jugoslavije, ali se nisu zbog loga ni najmanj,.-
uzbuđivali, j e r su uvek imali samo svoje sopstvene interese.
2
The Foreign Polity of the Third Reich, B T. B a t s f o r d LTD. L o n d o n . 1973. (Prevod sa ne-
mačkog).
3
League of Nations, Treaty Series, LXVIII. str. 373; dr. J a k o b B. H o p t n e r , Yugoslavia in cri-
sis 1934-1941. New York a n d L o n d o n , 1962 (prevod Jugoslavija u krizi 1934-1941, Z a p a d n a Ne-
m a č k a , 1964. str. 32).
11
Vojna enciklopedija, t o m U, d r u g o izdanje. Beograd, 1970, str. 459.
4
Beleika o razgovoru kralja Aleksandra i G vida Malagla Kapi 22. f e b r u a r a 1932 (UK): Hopt-
n e r . n. d., str. 32-39
Na osnovi sačuvanih p o d a t a k a iz. istrage i sa s u đ e n j a u č e s n i c i m a tzv. ličkog ustanka utvr-
đ e n o je da je n a j p r e izvršen n a p a d na ž a n d a r m e r i j s k u stanicu u B r u š a n i m a 6. i 7. s e p t e m b r a
1932. g. sa o r u ž j e m koje je bilo p o s l a t o u p r o l e c e 1932. p r e k o Z a d r a u rejon Gospiča. U n a p a d u
je u č e s t v o v a l o i 10 p r e b a č e n i h u s t a š a iz Zadra i n e k o l i k o č l a n o v a u s t a š k e o r g a n i z a c i j e sa Gos-
pićkog p o d r u č j a . To je imalo n e p o v o l j a n o d j e k u i n o s t r a n s t v u za Jugoslaviju. Tada je n a s t a l o po-
f o r š a n j e italijansko-jugoslovenskih o d n o s a i č v r š ć e zbijanje članica Male Atlante. ( T o d o r Stoj-

ov, O takozvanom ličkom ustanku 1932, Časopis za s u v r e m e n u povijest«, br. 2. god. 11, Zagreb.
1970, str. 167-180.
5
Dušan Biber, Luj Banu u Beogradu I9i4 «Politika« 21. s e p t e m b a r 1971, B e o g r a d .
6
Diplomatski arhiv SIP. Popisnik Vašington (DASIPl, sveska I, T. 120, t r a k a 3562. serija br.
9350 H. br. s n i m k a E 662380 - E 662689. B e o g r a d .
' Dokuments on German Foreign Policy 1918-1945 IDGFP). C. II. dok 316 i 318; H o p t n e r ,
n. d., str. 45.
» DGFP. C. III. d o k . 263 i 264: United States Military Tribunal IUSMT). dok. NG-2416; Hopt-
ner, n. d., str. 50-51
S e d m o g d e c e m b r a 1934, Pjer Laval (Laval Pierre) je p r o g u r a o svoju rezoluciju k r o z Društ-
vo n a r o d a , k o j o m je završena r a s p r a v a po p i t a n j u o d g o v o r n o s t i za ubistvo Kralja Aleksandra.
Da bi s p r e ć i o d a l j e zaplete, koji bi mogli proizaći za Italiju i M a đ a r s k u , Laval je » p r i m o r a o beog-
r a d s k u vladu i s a m u Kraljicu da se o d r e k n u - s l o m l j e n a srca - svoga plana da g o n e k r a l j e v e ubi-
ce«. Poniženi i u v r e đ e n i - b e o g r a d s k a vlada i javno m n j e n j e u Jugoslaviji - prcdskazivali su dalji
slom f r a n c u s k e politike na Balkanu (J. Hoptner, n. d . str 133-1 34).
9
Tajni arhivi grofa Ćana 1936-1942, Zagreb, 1952, str 70. Vojno-politićki savez, tzv. Oso-
vina Rim - Berlin, zaključen je 25. o k t o b r a 1936. godine, uz. p o d e l u i n t e r e s n i h sfera, a 25. no-
v e m b r a iste g o d i n e z a k l j u č e n j e A n t i - K o m i n t e r n a p a k t i z m e đ u N e m a č k e i J a p a n a , k o j e m u je 6.
n o v e m b r a 1937. g o d i n e prišla i Italija Anglo-italijanskim - D ž e n t l m e n s k i m s p o r a z u m o m « od 2.
j a n u a r a 1937. g o d i n e bilo je p r e d v i đ e n o da se održi status quo na M e d i t e r a n u . U to v r e m e , SSSR
ie o p t u ž i o N e m a č k u i J a p a n da p r i p r e m a j u »Svetski ral protiv SSSR« Po s v e m u s u d e ć i E v r o p a
se nalazila na p r a g u novog rata. (C. Popov, Od Versa/a do Danciga. »Nolit«, B e o g r a d . 1976, str.
492-527.
,0
D r Živko Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile 1935-1937. B e o g r a d , 1968. str.
155-156.
»Naša s p o l j n a politika od 1918. pa sve do 1935 k r e t a l a se p r e m a u p u t s t v i m a F r a n c u s k e . ..
Naš mali čun bio je vezan za veliku f r a n c u s k u lađu. plovio istim p r a v c e m u potiljak« (M. Sto-
jadinović, Ni rat ni pakt, - O t o k a r Keršovani«. Rijeka, 1968, str. 328).
" Archiv der Gegenwart. Wien. 1936, sir 2747.
Ipak je knez Pavle, p r i l i k o m lajne p o s e l e Hitleru 17 o k t o b r a 1936. o t v o r e n o izrazio pre-
lazak Jugoslavije na liniju n e u t r a l n o s t i , a to je o d g o v a r a l o o n d a š n j o j b r i t a n s k o j politici, koja je
išla za tim »da se n a g o d i sa Hitlerom- Hitler je prilikom o v e p o s e t e kneza Pavla istakao da u
slučaju rata traži samo neutralnost Jugoslavije. (B. Krizman. Pavelič i ustaše. Globus, Zagreb, 1978,
12
Sa j u g o s l o v e n s k e s t r a n e učestvovali su Dr Milivoje Pil ja i dr Ivan Subotić. (Tajni arhivi
grofa Ćana 1936-1942, Zagreb. 1952. str. 88).
13
Posle p o t p i s i v a n j a B e o g r a d s k i h u g o v o r a C a n o je n a p i s a o »Razgovor s p r e d s e d n i k o m
j u g o s l o v e n s k e vlade S t o j a d i n o v i ć e m « koji je š t a m p a n u knjizi Tajni arhivi grofa Cana,
1936-1942. Zagreb. 1952, str. 111-118.
» N e p o s r e d n o posle Cana. p o č e t k o m aprila 1937. g., u B e o g r a d u je b o r a v i o u z v a n i ć n o j po-
seti p r e d s e d n i k CSR E d u a r d Beneš. Opozicija je priredila veličanstven d o č e k i m a n i f e s t a c i j e
p r e d s e d n i k u b r a t s k e C e h o s l o v a č k e . Policija je blokirala ulaze u B e o g r a d , s t a n o v n i š t v o nije k a o
o b i č n o o b a v e š t e n o i p o z v a n o da u o d r e d e n o v r e m e pozdravi B e n e š a . Te m e r e p r e d o s t r o ž n o s t i
S l o j a d i n o v i ć e v e vlade ipak nisu d a l e o č e k i v a n e rezultate.
Pitanje p r e t v a r a n j a Male a n t a n t e u opšti o d b r a m b e n i savez, na b e o g r a d s k o j s e d n i c i Stal-
nog s a v e t a Male a n t a n t e o d l o ž e n o je do daljeg. »Bila je to s a h r a n a prve klase«, hvalio se Sto-
jadinovič n e m a č k o m poslaniku fon Herenu i italijanskom poslaniku Indeliju« (Indelli Mario).
(Dušan Biber. Po starom nacističkom planu. »Politika«, 1. o k t o b a r 1971. B e o g r a d ) .
Dr Zivko Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile 1935-1937. B e o g r a d . 1968. str.

290-291 M Stojadinović. Ni rat ni pakt. »Keršovani«, Rijeka, 1970. str. 427.
,s
Milan Stojadinović. n. d., str. 431.
" Hoptner, n.d.. str. 126-127; Foreign Relations of the United States 1934-1941. Wasc-
h i n g t o n . G o v e r n m e n t Printing Office (1937). s t r 66-68.
" H o p t n e r . n. d., str. 122-123; C i a n o Galeazzo, L'Europa Verso la Catastrofe, (Ciano, L'Eu-
ropa), Verona, 1948. str. 151-162.
" H o p t n e r , n. d., str. 124, Beleška o razgovoru kneza Pavla i Cana 25. m a r t a 1937. D o k u m e n -
ti Univerziteta K o l u m b i j a (UK).
B o g d a n K r i z m a n . P r e d g o v o r u knjizi J a k o b a B H o p t n e r a Jugoslavija u krizi 1934-1941,

str. 23.
" H o p t n e r , n. d., str. 131; DGFP. D. V, dok. 163.

20
H o p t n e r n.d., str. 136-137.
21
AR 1941, ZD. I. d o k . 1, str. 11. p r i m . 2.
22
H o p t n e r , n. d., str. 160; DGFP, D. I. dok. 138; DGFP, IU, dok. 47.
23
Hoptner, n.d., str. 160;Ciano Galeazzo. Ciano's Dia rs 1937-1938. London. 1952. str. 76,
79. 88 i 89, (Dnevnik g r o f a C a n a 1937-1938); DFG P, D. I, d o k . 138, DFG P, III. dok 47.
24
H o p t n e r , n. d., str. 161.
25
H o p t n e r , n. d., str. 161; DGFP. II. 6. d o k . 331.
20
H o p t n e r . n. d., str. 161; DGFP, D, I, dok. 321
27
Hoptner. n.d.. str. 161-162; DGFP. D. V. dok. 174: FRI (1938), 414.
28
Memoari generala Dušana Simovića, R-16. II deo. r u k o p i s u AVII, br. reg. 2 / 1 - 1 - 1 4 2 , k.
8a, str. 1-2.
23
Dr L j u b o B o b a n , Sporazum Cvetkovic-Maček. 1939. Zagreb, 1965, str. 39
30
H o p t n e r . n. d„ str. 163-164; FRUS. I (1938), 431-432.
31
H o p t n e r . n. d.. str. 164; DGFP, D, V. dok. 184.
3J
H o p t n e r , n. d„ str. 164: International Military Tribunal. Documents at the international Mi-
litary Tribunal at Nuremberg and now deposited in the National Archives of the United Stated, IV'as-
hington (IMTD), D, C. dok, 2719-p. s.
33
AR 1941, I. dok. 2, s t r 17-19; Arhiva ia radnički pokret (ARP). Zbirka Korać, str. 372,
34
Isto, dok 3. str. 20-23, Arhiva VojnoiMorijskog instituta (AV1I), mikrofilm, reg. br
7 44 14,51
35
Isto, dok. 4, str. 23-24.
22. a v g u s t a 1938. g. uoči M i n h e n a . zaključen je s p o r a z u m i z m e đ u Male A n t a n t e i M a đ a r s k e ,
tzv. Bledski s p o r a z u m . To je bio, u stvari, p r e ć u t n i d o g o v o r Jugoslavije, M a đ a r s k e i R u m u n i j e
da se ne m e š a j u u č e š k u krizu. Tim s p o r a z u m o m M a đ a r s k o j je p r i z n a t o p r a v o na v o j n u ravnop-
r a v n o s t uz o b a v e z u o n e n a p a d a n j u . Za razliku od Male A n t a n t e . sa ovim u g o v o r o m Sile o s o v i n e
nisu bile zadovoljne, p o s e b n o Nemačka. (Vuk Vinaver, Jugoslavija i Mađarska 1933-1941. Beog-
rad. 1976. N a r o d n a knjiga, str. 288).
38
Ivan Majski, Uspomene sovjetskog diplomate. » B e o g r a d s k i izdavački zavod«. B e o g r a d ,
1974, str. 22-23.
Litvinov je 3. s e p t e m b r a 1938. g o d i n e izjavio f r a n c u s k o m o t p r a v n i k u poslova Pajou da je
SSSR s p r e m a n d a z a j e d n o s a F r a n c u s k o m brani Ć e h o s l o v a ć k u , a k o z a t o b u d e z a m o l j e n .
37
Zivko Avramovski. n. d.. s t r 16.
38
Ar 1941, ZD, I. dok. 1, str. 11-17; ARP, reg. br. 7632/11, 1-1 (38).
35
Isto. d o k . 9, str. 33; AVI1. m i k r o f i l m , reg. br. 7/117-118.
4
° AR 1941, ZD, I. dok. 11, str. 36-37; AVII, reg. br. 7 / 3 4 2 - 3 4 3 .
4
' Hoptner. n.d., str. 173; Ciano's Diary 1937-38, str. 94, 105. i 114. i L'Europa, Verso la Ca
tastrofe, M o n d a d o r i . Verona. 1948, str. 313-314
42
AR 1941, ZD. I. d o k . 3. str. 22-23; AVII, m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 4 9 - 5 1 .
43
Isto, d o k . 15, str. 43-»5; AVII, m i k r o f i l m , reg. br. 7/207-211.
44
Isto, d o k . 16, str. 46-47; AVII. m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 2 7 4 - 2 7 8 .
Uoči M i n h e n a . N e m a č k a je 20. a v g u s t a 1938. p r e d u z e t a e n e r g i č n e k o r a k e u B e o g r a d u i Bu-
k u r e š t u : a k o Ć e h o s l o v a č k a ne p o p u s t i , rat je neizbežan. To je S t o j a d i n o v i ć (na s a s t a n k u Stalnog
Saveta Male A n t a n t e 21. avgusta 1938. na Bledu, p r e n e o Krolti ( K r o f t a Kamill, u v e r a v a j u ć i ga
da p r e m a M a đ a r s k o j i dalje važe obaveze jugoslovenske vlade. (V. Vinaver, n. d.. str. 286).
44
AR 1941, ZD, I. str. 47-48; AVII. m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 2 7 9 - 2 8 4 .
48
Isto. d o k . 21, str. 61; AVII. m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 1 2 7 - 1 2 9 .
47
H o p t n e r , n. d„ str. 167; Documents on British Foreign Policy (DBFP) 1919-1939. Second
and Third Series, L o n d o n . H. M. S t a t i o n e r y Office, III. 2, d o k . 774 i 775.
48
H o p t n e r n. d., str. 167-168; Documents Secrets du Minislere des Affaires Etrangeres d'Al-
temagne, II. dok. 24; DGFP. D. V, d o k . 141.
49
H o p t n e r . n. d., str. 168. Stojadinović knezu Pavlu. 22. avgusta 1938. (Dokumenta u arhivi
Univerziteta Kolumbija u Njujorku (UK).
50
H o p t n e r , n. d., str. 168; DGFP. D. V. dok. 690.
»' H o p t n e r . n. d.. str. 169; DGFP. D. IV. dok. 9 i D. V. dok. 229.
" H o p t n e r . n. d., str. 169-170. Stojadinović knezu Pavlu 22. septembra 1938: Stojadinović
Antiču 24. septembra 1938 (UK).
53
H o p t n e r , n. d., str. 171 .Stojadinović Knezu Pavlu 25. septembra 1938 (UK): N. P. Comnen.
Preludi del grande dramma. Roma. L e o n a r d o . 1947, str. 104-106 i 115-117.
s* AR 1941. ZD. L dok. br. 21, str. 5 9 - 6 1 ; AVIL mikrofilm, reg. br. 7/65 - 69.
«V Vinaver, n. d., str. 292.
" I v a n Majski, n. d„ str. 22-23.

57
Isac Deutscher. Staljtn. politička-biografija. -Globus«. Zagreb. 1977. str 368 - 398
58
AR 1941, ZD. I. dok. br. 22. s t r 62. prim. 3; H o p t n e r . n. d . str. 171-172: DBFP, III. 2.
623-624.
69
P r e d r a g Milojević. Između mira i rata, »Politika«, 11. aprila 1972. B e o g r a d .
»Staljin je uoči Minhenske krize (preko Litvinova) saopštio Daladjeu da je Rusija s p r e m n a
ući u rat radi o d b r a n e C e h o s l o v a ć k e . ali s a m o pod u s l o v o m da F r e n c u s k a ispuni svoju obave-
zu«. No F r a n c u s k a je javno pogazila pakt sa Rusijom Poljska i r u m u n s k a vlada su se e n e r g i č n o
s u p r o s t a v i l e p r o l a z u r u s k i h t r u p a p r e k o svojih teritorija.
• Ne dopustiti Rusiji da ude u Evropu« - to je bila lozinka Z a p a d a uoči M i n h e n a .
Staljin, posle M i n h e n a uviđa p r e t e č u o p a s n o s t od H i d e r a . Dok Hitler ne želi r a t o v a t i is-
t o v r e m e n o n a dva f r o n t a .
Staljin vodi politiku - borba za dobitak u vremenu, da Rusiju zadrti izvan rata. No. najbolje
je da ostane izvan rata »u ulozi gledaoca, a potom u ulozi arbitra' K o l e b a n j e Staljina - k o m e prići
zapadnim silama ili prihvatiti p o n u d e Hitlera. I on, Staljin, prihvata ovo drugo. I tako je avgusta
1939 godine »Staljin o t k l o n i o p o ž a r od Rusije«.
Nije v e r o v a o u k o n a č n u p o b e d u Hitlera.
»Nama je p o t r e b n o v r e m e « - Istakao je na XV k o n g r e s u K o m u n i s t i č k e p a r t i j e u m a r t u
1939 g o d i n e I eto. d o b i o je predah - od 22 meseca! (Isak Dojćer - Staljin, politička biografija.
Globus, Zagreb, 1977. god. str. 368-398).
60
N a m e s n i k Ivo Perovic izjavio je na s a s l u š a n j u od 2 f e b r u a r a 1948. g o d i n e p r e d istraž-
nim o r g a n i m a Uprave d r ž a v n e b e z b e d n o s t i da je č u o da su knez Pavle, B e n e š i S t o j a d i n o v i ć u
a p r i l u 1937. u B e o g r a d u likv idirali Malu A n t a n t u . Knez. jc tada r e k a o da su Malu A n t a n t u sklo-
pili kralj Aleksandar, Titulesku (Titulescu Nicola) i B e n e š k a o protivtežu M a đ a r s k o j , a B e n e š
bi sada h t e o da je p r e t v o r i u u g o v o r e o u z a j a m n o j p o m o ć i ( v e r o v a t n o i protiv Nernačke), š t o
je j u g o s l o v e n s k a vlada odbila, p o š t o joj je iz. Pariza p r e p o r u č e n o da po svaku c e n u izbegne bilo
kakav s u k o b s N e m a č k o m i Italijom, j e r Engleska i F r a n c u s k a nisu bile s p r e m n e .
Ciano. L'Europa. str. 331-332; H o p t n e r . n. d.. str. 173.

81
H o p t n e r . n. d„ str. 174; DGFP. D. IV, d o k 434; Ciano's Diarv 1937-38. str. 203; Ciano's
Dian• 1939-1943, str. 13.
82
H o p t n e r , n. d.. str. 171-172; DBFP. III. 2, 623-624.
63
AR 1941, ZD, I, d o k . 22. str. 62-64; AVTI, m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 1 3 0 - 1 3 5 .
84
Isto. d o k . 26, str. 96-99; AVIL m i k r o f i l m , reg. br. 7/65-69.
85
H o p t n e r , n. d., str. 172-173. Putić Stojadinoviću. 1. okt. 1938 (UK).
88
Memoari generala D. Simovića, II. str. 2.
87
AR 1941, ZD. I. dok. 29, str. 123; ARP, reg. br. 7631/III, 4-1(38).
88
Stojadinović knezu Pavlu 20. j a n u a r a 1939. (UK); H o p t n e r . n.d., 174-175: Ciano L'Eu-
ro pa, str 405-412, DGFP. D, V. dok. 276. 434 i 430.
59
H o p t n e r . n. d., str. 181; Ciano, L'Europa, str. 411; Ciano's Diary 1939-1943, str. 14
70
H o p t n e r . n. d., str. 182: Ciano. L'Europa, str. 313; Ciano's Diary 1939-1943, str. 14, DGFP
D, IV. dok. 440 i D. V, d o k . 276.
70
* Isto.
7
' Beleika o razgovoru kralja Aleksandra i G\ida Malagola kapi 22. februara 1932 (UK);
H o p t n e r , n. d., str.39.
Takvo gledište z a s t u p a o je i T r u m b i ć na M i r o v n o j k o n f e r e n c i j i 1919-1920. g o d i n e . Intere-
s a n t n o je d a j e i kralj A l e k s a n d a r još 1932, u težnji za s p o r a z u m o m sa M u s o l i n i j e m na J a d r a n u ,
izjavio: »Shvatajući važnost trgovinskih, i n d u s t r i j s k i h i finansijskih i n t e r e s a , koje Italija ima u
Albaniji, k a o i razvoja koji ovi i n t e r e s i m o g u imati u b u d u ć n o s t i , Jugoslavija p r e u z i m a na s e b e
obavezu da ne p r e d u z i m a ništa š t o bi m o g l o škoditi i štetiti ovim i n t e r e s i m a « . Cak je iste g o d i n e
za Albaniju r e k a o : » J a j e ne bih h t e o ni k a o poklon« ( H o p t n e r . n. d., str. 183-184), pa izjava k n e z a
Pavla liči na p a r a f r a z i r a n j e ovih kraljevih misli.
72
H o p t n e r , n. d.. str. 191. p r i m . 57.
73
H o p t n e r , n. d., str. 191; Ciano's Diary 1939-1943, str. 23-24; DGFP. D. VI. d o k . 1110.
" H o p t n e r , n. d., str. 195-196; Ciano, L'Europa, str. 418-419: Ciano's Diarv 1939-1943. str.
46-51.
75
O n e s l a g a n j i m a kneza Pavla i S t o j a d i n o v i ć a i razlozima p a d a S t o j a d i n o v i ć a postoji više
verzija, p o č e v od bojazni k n e z a Pavla da će mu S t o j a d i n o v i ć p r e o t e t i vlast i da knez teži da po-
s t a n e kralj, pa do n e j e d i n s t v e n o g stava u p o g l e d u p o d e l e Albanije i o d n o s a sa V. B r i t a n i j o m . Ita-
lijom i B u g a r s k o m , k a o i u r e š a v a n j u tzv. h r v a t s k o g pitanja.
» K o m u n i s t i č k a i n t e r n a c i o n a l a « , zvaničan o r g a n K o m i n t e r n e , u svom p r v o m n a r e d n o m
b r o j u m a r t a 1939. g o d i n e zapisala je: »Jugoslovenski m i n i s t a r p r e d s e d n i k Stojadinović. koji je
s t a l n o š u r o v a o sa B e r l i n o m i R i m o m , m o r a o je u s t u p i t i m e s t o vladi za koju se nacisti plaše da
će p o n o v o p o k u š a t i da s t u p i u k o n t a k t s j u g o s l o v e n s k i m n a r o d n i m m a s a m a i koja se n j i m a ne
d o p a d a već iz toga razloga«.
U č l a n k u O padu Stojadinovičeve vlade, o b j a v l j e n o m u Istoriji XX veka. Z b o r n i k radova.
VIII. B e o g r a d . 1966. na str. 6-66, o u z r o c i m a p a d a , p o r e d ostalog. D. Biber ističe:
»Pad je d o š a o n e o č e k i v a n o u s l o ž e n o j i v e o m a z a t e g n u t o j m e đ u n a r o d n o j situaciji, u k o j o j
je d o m i n i r a l a e k s p a n z i o n i s t i č k a politika n a c i s t i č k e N e m a č k e u Evropi. Knez Pavle je s t e k a o
u v e r e n j e d a j e Stojadinović n a m e r a v a o d a s e veže s a Osovinom; d a učvrsti svoje lične pozicije,
unitaristički a u t o r i t a t i v n i režim, da teži ka ličnoj d i k t a t u r i , da se što više o s a m o s t a l i .
L a t e n t n o m s u p a r n i š t v u i z m e đ u kneza Pavla i S t o j a d i n o v i ć a u č i n j e n je k r a j p a d o m ovog
p o s l j e d n j e g 4. f e b r u a r a 1939. g.«.
78
H o p t n e r , n. d., str. 190-191; DGFP, D, V. d o k . 291, 310, 311 i 385
77
AR 1941, ZD. I. dok. 33. str. 151; M i k r o t e k a VII, reg. br. NAV-N-T-77. 1921/1423.
78
H o p t n e r , n. d., str. 201; DBFP, 4. d o k . 378.
79
H o p t n e r , n. d„ str. 202; DBFP. III, 4. d o k . 379.
80
H o p t n e r . n. d.. str. 202; Ciano's Diary 1939-1943, str. 54-58.
8
' H o p t n e r . n. d.. str. 203: Cano. isto, str. 64; Ciano. L'Europa, str. 423-425. Cvetković je iz-
javio H o p t n e r u da je j u g o s l o v e n s k a vlada o b a v e s t i l a V. Britaniju o italijanskim n a m e r a m a u Al-
baniji i da je n j e g o v a vlada bila s p r e m n a da s t u p i u akciju da je bila osigurala p o d r š k u V. Bri-
taniji, ali n j e n a r e a k c i j a nije bila f>ovoljna. ( H o p t n e r , n. d.. str. 303, p r i m . 21).
82
Tajni arhivi grofa Cana 1936-1942, Zagreb. 1952, str. 288-292; Archiv der Gegenwart.
1939. str. 4017; AR 1941, I, ZD, d o k . 35. str. 161, p r i m . 4
83 Dnevnik grofa Ćana. Zagreb, 1948. str. 28-31.
84
H o p t n e r . n. d„ str. 202-203; Ciano's Diary 1939-1943, str. 61-63.
86
Tajni arhivi grofa Cana. Zagreb, 1952. str. 293-294.
88
Dnevnik grofa Cana. Zagreb, 1948. str. 63.
87
AVII, reg. br. 51-2. k. 20.
88
Archiv der Gegenwart, 1939, str. 3945, 39, 72.
89
AR 1941, ZD. dok. 37, str. 169-171; ARP, reg. br. 4996/VI. 3 - 8 / 3 9 .
90
N i r n b e r š k i p r o c e s ( f r a n c u s k o izdanje), XXIX, str. 53.
9
' AR 1941, ZD, I, dok. 45. str. 183-188: DGFP. D, VI, d o k . 262; Archiv der Gegenwart. 1941.
str. 3945, 39. 72.
" AR 1941, ZD, I. dok. 44. str. 181-182; DGFP. D. VI, d o k . 256.
93
AVn, reg. br. 20/7, k. I.Archiv der Gegenwart, 1939. sir. 4036 J; Dnevnik grofa Cana, str.
69-70.
94
AR 1941, ZD. I. d o k . 46. str. 188-193. DGFP, D, VI. d o k . 271.
Ovo p e r f i d n o H i t l e r o v o o b m a n j i v a n j e i z a v a r a v a n j e j a s n o p r o t i v r e č i n j e g o v i m i d e j a m a iz-
n e t i m u knjizi Mein Kampf. U stvari, ideja o razbijanju Jugoslavije s t a r a je k o l i k o i hitlerizam.
O n a se nalazi u n e d a v n o o t k r i v e n i m Hitlerovim i n t e r v j u i m a iz 1931, k a d a je izjavio da će Dal-
macija »i b a l k a n s k e o b l a s t i iza nje« biti p o d italijanskim u t i c a j e m i da će M a k e d o n i j a , k a o bu-
g a r s k a zemlja, biti p r i k l j u č e n a B u g a r s k o j koja će biti najbliži (prvi) n e m a č k i saveznik na I s t o k u
(Edvard Galic, Unmasked Two Confidential Interviews with in 1931, London, 1970, str. 72). S e m
toga, u t z v . » H o z b a h o v o m memorandumu« ( n a z v a n o m po piscu, H i t l e r o v o m a đ u t a n t u ) , n a v e d e n
je Zapisnik o konferenciji koju je Hitler 5. n o v e m b r a 1937. g o d i n e o d r ž a o sa svojim najvišim dr-
žavnim i p a r t i j s k i m f u n k c i o n e r i m a . Tom p r i l i k o m im je stavio do z n a n j a da je r e š e n da vodi rat
i d a o im i n s t r u k c i j e za p r i v o đ e n j e u d e l o ove o d l u k e . Izlažući ciljeve svoje politike, on im je re-
kao: »Prema t o m e . radi se p r e svega o p r o b l e m u p r o s t o r a . Životni p r o s t o r koji n a m je p o t r e b a n
t r e b a tražiti s a m o u istočnoj Evropi«. Postizanje toga cilja m o g u ć e je u e t a p a m a . To se m o ž e po-
stići s a m o silom o r u ž j a Za sada k a o prvi cilj Nernačke je Austrija i C e h o s l o v a ć k a . Z a t o t r e b a
stvoriti vojničke i političke uslove. Iako su p r i s u t n i generali stavili ozbiljne p r i m e d b e na o v a j
plan, on se na njih nije o s v r t a o . ( P r e d r a g Milojević, Između mira i rata, »Politika«. 11. a p r i l a 1972,
Beograd). Videti i Auswärtiges Amt. 1939/41. N*7, str. 68-70, k a o i The Foreign Policy od the Third
Reich, Klaus Hildebrand. B. T. »Batsford Ltd«, L o n d o n , 1973 p r e v o d sa n e m a č k o g ) .
98
AR 1941, ZD, I, d o k . 47. str. 194.
98
H o p t n e r , n. d., str. 205-206; DBFP. III. 4. d o k . 446 i 390.
97
H o p t n e r , n. d., str. 206; DBFP, III, 4. d o k . 420.
98
H o p t n e r n d., str. 206-207; DBFP. III. 4. dok. 426, 511 i 542. Posle o v o g r a z g o v o r a Ha
lifaks je upitao jugoslovenskog o t p r a v n i k a poslova u L o n d o n u Milanovića da li bi se Jugoslavija
b r a n i l a a k o bi bila n a p a d n u t a . O d g o v o r i o je da mu za to t r e b a j u i n s t r u k c i j e iz B e o g r a d a , a na
n j e g o v o pitanje: »Sta bi V. Britanija učinila a k o bi Jugoslavija bila n a p a d n u t a ? « , H a l i f a k s je od-
g o v o r i o da bi V. Britanija bila s p r e m n a da stupi u akciju a k o bi to učinile F r a n c u s k a i Poljska.
O p o s l e m i n h e n s k o j politici V. B r i t a n i j e izjavio je 1938. j e d a n sovjetski p r e d s t a v n i k da je
istaknuti prvak b r i t a n s k e k o n z e r v a t i v n e s t r a n k e B i v e r b r u k ( B e a v e r b r o o k William Maxwell Ait-
k e n ) r e k a o »da je C e m b e r l e n s p r e m a n da u b u d u ć e k a p i t u l i r a p r e d a g r e s o r i m a , p r e svega za ra-
č u n t r e ć e s i r a n e , ne p o m i š l j a j u ć i da se s u p r o t s t a v i n e m a ć k o j ekspanziji u j u g o i s t o č n o j Evropi,
jer ce to - r a č u n a o je on - p r i n u d i t i Hitlera da se s u k o b i sa SSSR«.
1. n o v e m b r a 1938. g o d i n e za stav p r e m a B a l k a n u , C e m b e r l e n je izjavio u D o n j e m d o m u
kao o d g o v o r na Alliievo (Atllee C l e m e n t Richard) p i t a n j e o aktivnosti n e m a č k o g m i n i s t r a Fun-
ka (Funk Walter): »da n e m a ništa protiv n e m a č k e penetracije u istočnoj i jugoistočnoj Evropi«
- » N e ć e m o valjda da s m a t r a m o da je i z m e đ u n a s i N e m a č k e p o t r e b a n e k o n o m s k i rat« (»Poli-
t i k a . od 2. U. 1938).
89
AR 1941, ZD, I, dok 36, str. 163-169; ARP, reg. br. 7616/11. 1 - 4 / 3 9 .
AR 1941, ZD. I. d o k . 52, str. 208-211; O r g a n CK KPJ » P r o l e t e r . XV, m a j 1939, b r o j 1.

,0
' Memorandum o razgovoru Cincar-Markovića i turskog poslanika 8. maja 1939. god
,0J
H o p t n e r , n. d„ str. 207; DBFP. III, 5. dok. 440. 555, 626, 633, 686; DGFP, D, V. dok. 428;
Ciano's Diary 1939-1943. str. 53 i 85.
,03
Cincar-Marković, u saslušanju 20. septembra 1945.
104
Archiv der Gegenwart, 1939, str. 4022-23.
,os
Isto, str. 4066.
108
»Politika«, 15. m a j a 1939, B e o g r a d ; Archiv der Gegenwart, 1939, str. 4069, 4075.
107
Isto. str. 4112.
108
AR 1941. ZD. I, dok. 51, str. 207-208; DGFP. D, VI, d o k . 438.
9
'° AR 1941, ZD I. dok. 56; DGFP. D. VI, dok. 474.
H o p t n e r . n. d., str. 228; DGFP, D. V, dok. 304.

111
H o p t n e r . n. d., str. 229; Documents on Inernational Affairs, Prewar Series, L o n d o n , Ox-
f o r d University Press (DIA). I, (1939), 287-288.
1,2
H o p t n e r , n. d., str. 229; DGFP. D, VI, dok. 67.
" 3 H o p t n e r n. d., str. 229-230; DGFP. Ill, 5, dok. 62. 63, 73. 162, 275, 285 i 297.
" 4 H o p t n e r . n. d., str. 230; DGFP, D, dok. 884.

116
H o p t n e r , n. d., str. 230; Dokumenta o Jugoslaviji, Pariz (juli 1956). b r o j 8.
8
" »Politika«, B e o g r a d , 11. jula 1939.
" 7 H o p t n e r . n.d, str. 231; DGFP. D, VI, d o k . 689; DDI, VIII. 12, dok. 628, 629, 217, 441, 473,
490, 510, 533, 548, 559, 596 i 612; DDI, VIII, 13. dok. 190.
H o p t n e r . n. d., str. 231; DBFP. III. 6. dok. 393 i 534.
" 9 AR 1941. ZD. I. dok. 63. str. 250-252; DGFP. D. VI. dok. 691.
I n f o r m a c i j a o p r e n o s u zlata je tačna. P r e m a pisanju g o s p o đ e Filis Oti. na o s n o v u britanskih
strogo poverljtvih dokumenata koji su tek od 1. j a n u a r a 1972 g o d i n e postali d o s t u p n i u Public
Record Office-u (PRO) u B r i t a n s k o m d r ž a v n o m arhivu, b r i t a n s k i poslanik u B e o g r a d u K a m p b e l
je u s p e c i j a l n o m t a j n o m p i s m u u p u ć e n o m 14. a p r i l a 1939. »sigurnim p u t e m « izvestio da mu je
knez Pavle p r e t h o d n e večeri r e k a o d a m u j e stalo d a p o š a l j e s e d a m t o n a j u g o s l o v e n s k i h zlatnih
rezervi u E n g l e s k u b a n k u da bi bile o b e z b e d e n e na s i g u r n o m m e s t u , gde bi se č u v a l o za r a č u n
j u g o s l o v e n s k e vlade, a da o t o m e n i k o ne zna. P o š t o su se b r i t a n s k e vlasti složile s o v i m zahte-
vom kneza Pavla i kad su p r e d s t a v n i c i Engleske b a n k e odgovorili da se zlato m o ž e t a j n o d e p o -
novati. zlato je r a z a r a č e m »Dubrovnik« stiglo 20. m a j a u P o r t s m a u t ( P o r t s m o u t h ) u 918 s a n d u k a
sa 7344 zlatne poluge, o d a k l e je k a m i o n i m a p r e b a č e n o u L o n d o n . - »Nedeljne informativne no-
vine• (NIN), br 1121 od 2. jula 1972. str. 44 Pošto je o v a j zahtev u p u ć e n 13. aprila, k a d a je knez
Pavle, po r e č i m a K a m p b e l a , bio u » p r e n a p e t o m stanju«, m o ž e se p r e t p o s t a v i l i da je na k n e z a
uticala teška situacija u k o j o j se Jugoslavija našla posle i s k r c a v a n j a italijanskih t r u p a u Albaniju
n e d e l j u d a n a p r e toga.
,2
° AR 1941, ZD. I, d o k . 65. s t r . 2 6 1 , 2 6 5 - 2 7 2 i 274-277; m i k r o t e k a VII. r e g . b r . N A V - N - T - 7 7 .
1291, 1397-1422.
< 2 ' AR 1941, ZD. I. d o k . 66, str. 277; DGFP. D, VI, d o k . 733.
122
AR 1941, ZD. I, d o k . 67, str. 278, DGFP, D, VI, d o k . 745.
123
AR 1941, ZD. I. d o k . 73, str. 293-294; AVII, film N A V - N - T - 7 7 . reg. br. 1 2 9 / 5 3 0 .
124
AR 1941. ZD. I. d o k . 74, str. 295; AVII, f i l m N A V - N - T - 7 7 , reg. b r . 1 2 9 3 / 8 6 8 - 6 9 . O n a p o -
r i m a J u g o s l a v i j e da o č u v a s v o j u n e u t r a l n o s t videti A l f r e d o B r e c c i a , Jugoslavia 1939-1940. Giuf-
re e d i t o r e , Milano, 1978.
125
DGFP. m i k r o - k o p i j a , T - 2 0 . r o l n a s p e c i j a l n i b r o j 66 - D i p l o m a t s k i a r h i v B e o g r a d ; Ar-
chiv der Gegenwart. 1939, str. 3202.
128
Popov C e d o m i r , Od Versaja do Danciga, Nolit, B e o g r a d . 1976, str. 597.
127
AR 1941, ZD, I, d o k . 75. s t r . 296-299; AVTI. film N A V - N - T - 7 7 . reg. br. 1 2 9 1 / 4 2 4 - 2 7 .
,2B
D u š a n S i m o v i ć . Memoari,. II, s t r . 45 u Arhivi V o j n o i s t o r i j s k o g i n s t i t u t a .
125
CCCP B 6 o p 6 e 3a Mnp HaKaHVHe BTopoft M i i p o B o f l B o n n e , AoKyMeiiTbi H MaTepHaAbi,
H3Aaie.\bCTBo riOAnrHMecKoH AHTeparvpw, MocKaa. 1971. str 243 • 247, 3 3 5 - 3 3 6 . 3 8 9 - 390 i
573-583.
130
Isto, str. 10; Documents on British Foreign Policy 1919-1939 (DBFP), 3. VI. s t r . 7 6 3 - 7 6 4 .
131
Isto. str. 11. o d n o s n o str. 4 9 9 - 5 0 2 .
132
Isac D e u t s c h e r , Staljin, p o l i t i č k a b i o g r a f i j a . » G l o b u s « . Z a g r e b . 1977, s t r . 3 6 8 - 3 9 8 .
,33
AR 1941, ZD, I, d o k . 107, s t r . 375. p r i m . 3.
,M
DBFP. 3, VI. s t r . 641
136
A l e x a n d e r W e r t h , Russia at War 1941-1945, N e w Y o r k E. P. Diton & CO, JNC, 1964. s t r .
3-50.
138
Dokumenti i materijali o drugom svetskom ratu. I, » M e đ u n a r o d n i p r o b l e m i « , i z d a v a č k o
p r e d u z e č e FNRJ. B e o g r a d 1951, s t r . 210-211. 213-215. 226-228.
AR 1941, ZD. I, d o k . 78. str. 306; AVII, reg. br. 2 / 4 - 1 , k. 6 t .

138
V l a d i m i r B a k a r i ć , Prvi susret s Kardeljem, »Politika« 23. j a n u a r 1980. s t r . 9.
139
DGFP. m i k r o k o p i j a , T - 2 0 . r o l n a 58, br. 66.
'«o »Politika«, 5. s e p t e m b a r 1939, B e o g r a d : AR 1941, ZD, I. d o k . 126, s t r . 420; AVII. m i k r o -

film B o n - 1 , br. s n i m k a 176; H o p t n e r . n. d.. str. 234; AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 , b r . s n i m k a 176.
,4
' AR 1941, ZD. I, d o k . 104. str. 370 i 371, p r i m . 4; Drugi svetski rat. I, V o j n o i s t o r i j s k i in-
s t i t u t , B e o g r a d , 1957, s t r . 105 i 106; Archiv der Gegenwart, 1939. s t r . 4232 i 4255.
142
H o p t n e r n. d., s t r . 233. d o k . TC ": United States Military Tribunal (USMT) Office of the
Chief of Consel for War Crimes. D o c u m e n t s p r e s e n t e d at t h e v a r i o u s C r i m e s t r i a l s a n d n o w de-
p o s i t e d in t h e N a t i o n a l A r c h i v e s of t h e U n i t e d S t a t e s , W a s h i n g t o n , D. C, d o k . 3442.
143
H o p t n e r , n. d.. s i r 234; C i a n o ' s Diary 1939-1943, str. 125.
H o p t n e r . n. d., str. 234; DDI. VIII. 13. d o k 162-186.

146
H o p t n e r . n. d., str. 234-235; Ciano's Diary 1939-1943. str. 131, 143. Italija je t a d a postala
tzv. » n e z a r a ć e n a strana« - nov p o j a m u m e đ u n a r o d n i m o d n o s i m a .
148
H o p t n e r , n. d., str 235; Badoglio Pietro, Italh in the Second World War. London. Oxford.
1948, str. 6 i 8.
,4
' H o p t n e r . n. d., str. 235-236; DBFP, III, 6, d o k 393; DBFP, in d o k . 554-56.
148
H o p t n e r , n. d., str. 236; DGFP. d. VII, dok. 112.
'49 Cincar-Marković u saslušanju od 20. septembra 1945; AVII. reg. br. 2 0 / 7 . k. 1; AR 1941.
ZD, I. dok. 84. str. 330, p r i m . 2.
,48a
FRUS. I. 1939. 420-421; DGFP, D. VIII, d o k . 229; DBFP, III, 4. dok. 100 i 426; H o p t n e r ,
n. d., str. 236.
,4Sb
AVIL NAV-N-T-77, 1291/810-812;AR 1941, ZD. I, dok. 118. str. 396-399.
150
AR 1941, ZD. I. dok. 84. str. 330: DDI. IX. 1, dok. 61.
»«' AR 1941, ZD, I, dok. 87. str. 338-339; DDI, IX. 1, dok. 157.
AR 1941. ZD, I. d o k . 92, str. 349-350; AVII. m i k r o f i l m N A V - N - T - 7 7 , reg. br.

1291/486-88.
163
AR 1941, ZD, I, dok. 95. str. 357; AVII. m i k r o f i l m NAV-N-T-77, reg. br. 1291/489.
154
AR 1941. ZD. I. dok. 103, str. 368-369; / Documenti Diplomatici Italiani (DDI), IX. I,
dok. 421.
AR 1941. ZD. I. dok. 104. str. 370; DGFP, D, Vili. dok. 155.
H o p t n e r . n. d„ str. 236-237; FRUS, I (1939), 420-21: DGFP, D. VIII, d o k . 229.

,67
H o p t n e r , n. d.. str. 237: DGFP. III, 4. dok. 100 i 428.
5B
' H o p t n e r , n. d., str. 239; R a y m o n d Brigere. Veni. Vidi. Vichv. C a l m a n - L e v v . Paris. 1944,
str. 165-166
168
H o p t n e r . n. d.. str. 239; FRUS, I. (1939), 238.
160
Auswärtiges Amt. 1939, dok. 38.
,8
' H o p t n e r , n. d„ str. 240; R. Brižer, Veni, Vidi, Vishy. str. 4.
,8J
H o p t n e r , n. d.. str. 240; W e y g a n d Maxime, Memoires; Rapelli au Service, III, Pariz, 1950,
str. 41; Gamelin Maurice, Servir, 111, Plan, Paris, 1947, str. 213.
" 3 H o p t n e r , n . d., str. 240

t84
H o p t n e r . n. d., str. 240: M. Vegan (Wevgand Maxime). M/moires, Rappele au Service, III,
Flamarion, Paris. 1950. Papagos. Battle of Grece 1940-1941. Tübingen, 1949, str. 58-79; Auswär-
tiges Amt, 1939, dok. 131
'84a Auswärtiges Amt, 1940. d o k . 58 i 64.

84b
' Elisabet B a r k e r , Britanska politika prema jugoistočnoj Evropi u drugom svetskom ratu,
•Globus«, Zagreb. 1978, str. 28-36«.
AR 1941, ZD, I, dok. 73. str. 293-294; AVII. m i k r o f i l m NAV-N-T-77. reg. br. 129/530.
,88
AR 1941. ZD. L dok. 132, str. 434-435: DDI. IX. 2. dok. 172.
DDI, IX. 2. dok. 134; AR 1941, ZD, I. d o k 132, str. 434, p r i m 2.
188
AR 1941, ZD. I, dok. 115. sir 391-392; DDI, IX, dok. 693.
169
Hoptner, n. d., str. 231; Gafencu Grigore, Prelude to the Russian Campaign, Lon-
don, 1947
str. 124 i 260; FRUS. I (1939) 467-77.
170
.Politika« 5, f e b r u a r 1940, B e o g r a d .
' " H o p t n e r , n. d., str. 232-233; DGFP, D. IX, dok. 198. R u m u n i j a je 7. s e p t e m b r a 1940. us-
tupila južnu D o b r u d ž u B u g a r s k o j (AR 1941, ZD, I, dok. 272, str. 789, prim. 2).
AR 1941. ZD, I. dok. 173, str. 564-565; DDI. IX. 3, d o k . 251.

173
AR 1941, ZD, I, dok. 175, str. 567-568; DDI. IX. 3. dok. 287.
174
AR 1941. ZD. I, dok. 176. str. 568-569; DDI, IX, 3, d o k 297.
AR 1941. ZD. I, dok. 177. str. 570-571; AVII, F-17, reg. br. 7 / 2 , k. 11.
178
AR 1941. ZD, I, d o k . 157, str. 514-515; DDI. IX, 2, d o k . 667.
,77
AR 1941. ZD. I. d o k . 165, str. 545-546.
,78
Dnevnik grofa Cana, Zagreb, 1948, str. 144.
179
AR 1941, ZD. I. d o k . 185, str. 588; DDI, IX. 3, dok. 603.
,7B
» AR 1941. ZD, I. d o k . 187. str. 591; DDI, IX, 3, dok. 692.
180
Raymond de Belot. Struggle for the Mediterean /939-1945. Princenton University Press,
1951, str. 74; H o p t n e r . n. d., str. 242.
Ciano's Diary 1939-1943, str. 234 i 331-32.
'«'» Churchill, Their Finest Hour. B o s t o n , H o u g t o n Mifflin. 1948. 1949. i 1950. II. str.
128-129; H o p t n e r , n. d., str. 242.
'»2 DGFP D. VIII. dok. 669; H a l d e r Franz, Diary 1939-1942, 28. m a n . 24. april, 8, 19.23. m a j
1940, N ü r n b e r g , 1946; H o p t n e r , isto, str. 242.
,83
R o d o l f o Graziani, Ho Difeso La Patria, Milano, 1951, str. 191-193; H o p t n e r , n. d., str. 243;
V. Ćerćil, Drugi svetski rat. II, »Prosveta« B e o g r a d , 1968, str. 119.
184
Ciano's Diary, 1939-1943. str. 243-244 i 246-249. H o p t n e r . isto. str. 243.1 p o r e d italijan-
skog o b e ć a n j a da n e ć e ići na Balkan, u m a j u je glavni k o m a n d a n t n e m a ć k e vojske f o n B r a u h i ć
( B r a u c h i t s c h W a l t h e r von) r e k a o R i b e n t r o p u d a b i o n lično s p r e č i o Musolinija d a t a m o n a p r a v i
haos. (DGFP. D. IX, d o k 245, 323 i 328).
186
DGFP. D. IX, d o k . 100 i 191; H o p t n e r , n. d., str. 241-242.
,88
AR 1941, ZD, I. d o k . 171, str. 555-556; DDI. IX, 3, dok. 194.
187
AR 1941. ZD. I, dok. 198. str. 612-613; AVII. reg. br. SIP <Sekretarijat za inostrane poslove,
Dubrovnik - 15/97).
188
AR 1941. ZD. I. d o k . 199, str. 613-614; AVII, reg. br. SIP D u b r o v n i k . 15/223.
189
AR 1941. ZD. I. dok. 211. str. 630-633; DDI. IX, 4, dok. 397
190
AR 1941, ZD, I, d o k . 213, str. 636-637; DDI, IX. 4. dok. 419.
193
AR 1941, ZD. 1, dok. 217, str. 645-646; DGFP. D. IX, d o k . 278.
196
Nedatirani memorandum kneza Pavla (UK); H o p t n e r , n. d., str. 245.
197
Nedatirani memorandum kneza Pavla (UK); H o p t n e r . n. d., str. 245; DGFP, D. VIII, dok.
155; FRUS, I. 1939, 447.
Knez Pavle je r e k a o von H e r e n u da se boji j a č a n j a s o v j e t s k o g uticaja u j u g o i s t o č n o j Evropi
koji bi se u v u k a o u Jugoslaviju p o d m a s k o m p a n s l a v i z m a - DGFP. D. VIII. d o k . 175; FRUS, I,
(1939), 447.
198
Šumenkovićeva izjava Hoplneru; H o p t n e r , n. d.. str. 246.
199
R. Brižer, Veni, Vidi. Vichy, Paris, 1944. str. 167-168. H o p t n e r . n. d . str. 247.
200
AR 1941. ZD, I, dok. 192, str 599-600; DDI. IX, 4, dok. 110.
AR 1941, ZD. I, dok. 194, str 602-604; DDI. IX, 4, d o k . 154.

2 2
° AR 1941. ZD, I, dok. 209, str. 62""-629; DDI. IX. 4, d o k . 364.
203
AR 1941. ZD, I. dok. 212. str. 633-635; DDI. IX, 4. dok. 406.
2
<* AR 1941, ZD, I, dok 219, str. 648; DDI. IX, 4. d o k 563.
205
Nedatirani Gavrilovićev memorandum j u g o s l o v e n s k o m ministarstvu inostranih poslo-
va; H o p t n e r . n. d., str. 248-249.
2 8
° AR 1941. ZD. I, dok. 222, str. 653-658; DDI. IX. 4. dok. 608.
207
AR 1941. ZD, I, dok. 222, str. 654. p r i m . 3, Dril IX, 4. dok. 591; Tajni arhivi grofa Cana
I1936-1942J, Zagreb. 1952, str. 385-386.
208
AR 1941, ZD. I. dok. 226, str. 670. p r i m . 2; V. Cerćil. Drugi svetski rat, II. » P r o s v e i a . .
B e o g r a d , str. 119.
2 9
° AR 1941, ZD. 1, dok. 226. str. 669-670; DGFP. D. IX. dok. 341.
2.0
AR 1941. ZD, I. dok. 225, str. 667-669; DDI, IX. 4, dok. 641.
2.1
AR 1941, ZD. I. dok. 236, str. 697; DDI, IX. 4, d o k . 824
212
AR 1941, ZD, I. dok. 241, str. 711; DGFP. D. IX. dok 442. Archiv der Gegenwart. 1940, str.
4644
2,3
AR 1941, ZD, I, dok. 242, str. 712; DGFP, D, IX, dok 454.
2
" A Wilhelmstrasse es Magyarorszag, Budapest. 1960. str. 469
2s
' Archiv der Gegenwart, 1940. str. 4507 i str. 4674
218
Archiv der Gegenwart. 1940, str. 4273.
2i6a p i | | S Oti. Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima, NIN br. 1120, 25.
juni 1972. B e o g r a d , str 39-40.
2.7
AR 1941. ZD. 1. d o k . 250. sir. 736-740. AVII. reg. br. Bon-^»/145-150.
2.8
D. Gregorić, Samoubtstvo Jugoslavije, Poslednji čin jugoslovenske tragedije, Beograd.
1942, str. 104-107.
2 9
' AR 1941. ZD. I, d o k . 260, str. 761-765; M. Adam. Gy. Juhacz, L K e r e k e s , Aham Hitler-
Horthy-Mussolini Budapest, 1966, br. 85.
22
° AR 1941, ZD. I, dok. 261, str. 765-768; AVII. reg. br. NAV-l-T-821. 126 '583-585; AVII,
reg. br. NAV-N-T-821. 126/646-647.
221
H o p t n e r , n . d . , str. 254;Ciano's Diary, 1939-1943, str. 281, 284. i 295; Simoni, Berlin. Am-
basade d I ta lie. str. 192-196.
222
H o p t n e r . n. d.. str. 254; Ćano. L'Europa Verso la Catastrofe, M o n d a d o r i . V e r o n a 1948,
str. 530-88. R i b e n t r o p je u s e p t e m b r u s m a t r a o d a j e važnije u s m e r i t i n a p o r e O s o v i n e protiv V.
Britanije n e g o ih r a s t u r a t i d u ž b a l k a n s k e periferije. Ori je p o t v r d i o da se Jugoslavija i G r č k a na-
laze u italijanskoj sferi uticaja, ali je m o l i o da Italija ne učini ništa »što bi d o v e l o R u s e na Bos-
for«. (IMT. d o k . 1842-PS).
223
H o p t n e r . n. d„ str. 254-255; Hristić Cincar-Markoviću. 10. o k t o b r a 1940 (UK)
223a
Lj. B o b a n , Maček i HSS. II. . L i b e r « . Zagreb. 1974, str. 354-356 i 365-367.
224
AR 1941, ZD. 1, dok. 262. str. 768-769; AVII. reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/299
228
AR 1941, ZD, I, dok. 264, str. 770-771; AVII, m i k r o f i l m , NAV-N-T-77. reg br
1314/580-81; VII, m i k r o f i l m Bon-1, reg. br. 425-426.
228
AR 1941, ZD. I, dok. 266, str. 775-776; AVII. reg. br. SIP D u b r o v n i k 15/107
Na godišnjicu S p o r a z u m a C v e t k o v i c - M a č e k (26. avgusta) H e r e n je p o s e t i o kneza Pavla, ali
se ne zna sadržina n j i h o v o g razgovora. P r e t p o s t a v l j a se d a j e H e r e n postavio knezu zahtev da
Jugoslavija jasnije i k o n k r e t n i j e o d r e d i svoju politiku p r e m a N e m a č k o j i Osovini Rim - Berlin.
Tom prilikm knez je izjavio: » N e m a č k a je vojnički n e p o b e d i v a . . . Za E v r o p u i m a dva neprija-
telja: glad i k o m u n i z a m . . . S a m a N e m a č k a nije izložena takvim o p a s n o s t i m a zbog svoje unut-
r a š n j e čvrstine«. (AVII m i k r o f i l m Bon-1, reg. br. 419-20).
227
AR 1941. ZD. I. dok. 268. str. 784; DGFP. D, XI, d o k . 73.
228
AR 1941, ZD, I. d o k . 270. str. 768-787; AVII. film NAV-N-T-821. reg. br. 126/643-645.
228
AR 1941. ZD. I, dok. 269. str. 785; DGFP. D. XI. dok. 110.
230
A Wilhelmstrasse es Magyarorszug, Budapest. I960, str 469.
231
AR 1941. ZD. I, d o k , 274, str. 801-803; AVII, F-17, reg. br 3 / 6 - 2 , k. 27
232
AR 1941. ZD. I, d o k . 272, str 789-793; AVII, F-17. reg. br. 9 / 2 , k 11.
232a Josip Broz Tito, Sabrana djela V I. Beograd. 1978. str 136-145. Članak š t a m p a n u »Srp
i čekić« br. 4. s r e d i n o m kolovoza 1940.
233
AR 1941, ZD, I. dok. 273, str. 794-800; Arhiva Instituta radničkog pokreta Srbi/e IAIRPS).
reg. br. 32/11, 2 - 8 / 4 0 )
234
AR 1941. ZD. 1, d o k . 278, str. 818-819, prim. 2 i 3, AVII. reg. br. 7/350; Tajni arhivi grofa
r Cana, str. 410—411.
235
AR 1941. ZD. I, dok. 279, str. 820-821; AVII. reg. br 7/351.
238
AR 1941, ZD, I, dok. 280. sir. 821-822; AVII. reg. br. SIP D u b r o v n i k 15/349
237
AR 1941. ZD, I. dok. 280, str. 821; AVII, reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/349.
237a
AR 1941, ZD. I, d o k . 282, str. 833, 837 i 847; . K o m u n i s t « 1/46, str. 101-122; AR 1941.
ZD, I. dok, 281, str. 822 i 832: Arhiva Instituta radničkog pokreta Jugoslavije (AIRPJ), reg. br.
1940/14.8.
239
H o p t n e r . n.d.. str. 256; Ciano's Diary. 1939-1943. str. 297-298. Solun je Uto tako bio
važan i Italiju (Hitler e Musoline, Lettere e Dokumenti, str. 65-66).
239
P a p a g o s . G r ć i a u ratu 1939- 1941. . V o j n o delo«, B e o g r a d . 1954: AR 1941, ZD, I, dok. 286,
str. 860. peim. 2; AVII, reg. br. SIP D u b r o v n i k - 1 5 / 1 1 2 .
240
AR 1941, ZD, I. dok. 286, str. 860-861 i p r i m . 2: AVII. reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/111
i 112.
241
AR 1941, ZD. I. d o k . 287, str. 861-862: AVII. F-17. reg br. 32/1, k. 138.
242
AR 1941. ZD. I. dok. 293, str. 872-874; Radoje Knežević. Kako se to zbilo. » P o r u k a , br.
4 i 5, L o n d o n . 1951, str. 6 - 7
242a
AR 1941, ZD. I. d o k . 289, str. 866-867; AVII. film reg. br. 7/138.
242b Filis Oti, Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima. NIN br. 1120. 25.
juni 1972, B e o g r a d .
243
AR 1941, ZD. I. dok. 292. str. 871; AVIL reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/114.
244
AR 1941, ZD, I. dok. 291, str. 870; AVII, reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/113.
246
AR 1941. ZD. I, d o k . 301, str 896 i 897. p r i m . 3; Walter H a g e n , Die Geheime Front, str.
214.
246
»Politika. 2. n o v e m b a r 1940, Beograd: Archiv der Gegenwart, 1940, str. 4757
247
AR 1941, ZD. 1, dok. 294, str. 875-879; AVII. F-17. reg. br 4 / 2 , k.138.
248
H o p t n e r , n. d.. str. 257-258 (Vauhnik H o p t n e r u ) ; DGFP. D. XI, dok 110, 231, 320, 334
i 417; AR 1941, ZD I. dok 293, str. 873, p r i m . 6.
249
H o p t n e r . n. d.. str. 256-258.
2M
D. Simović Memoari. II. str. 47.
2SOa
M a r t i n L van Creveld, Hitlerova strategija 1940-1941, C a m b i d g e University Press 1974.
str...)
H o p t n e r . n. d., str. 253-254; Ciano's Diary 1939-1943. s t r 275 i L'Europa. str. 569
252
H o p t n e r . n.d.. str. 257; »Poruka« br. 4-5. o k t o b a r 1951. London, str. 9; AR 1941, ZD. I. dok.
293, str. 873, prim. 6.
253
H o p t n e r , n. d., str. 261.
254
»Poruka« br. 4-5, o k t o b a r 1951, London, str. 9; AVII, AR 1941, ZD. L dok. 293. str. 873-874.
prim. 6.
255
AR 1941, ZD, I, dok. 297, str. 885-S89; AVTI. F-17, reg br. 6 0 / 4 . k. 31.
256
AR 1941, ZD, I, dok. 298. str. 890-891; AVII, reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/124
AR 1941, ZD. I. d o k . 300, str. 894-895; AVIL reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/122.
267
AR 1941, ZD, 1. dok. 301, str. 895 i 896; AVIL F-17. reg. br. 3 5 / 2 - s . k.11.
258
AR 1941. ZD, I, d o k . 300, str. 895, p r i m . 4; »Politika«, 9. n o v e m b a r 1940. B e o g r a d .
259
AR 1941, ZD. I. d o k . 309, str. 916; AVII, reg. SIP D u b r o v n i k - 15/125.
280
AR 1941, ZD, I. d o k . 303, str. 900-904; AVII. m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 2 4 4 - 2 4 9 .
281
Dnevnik grofa Cana 1939-1943 str. 217; AR 1941. ZD. I. dok. 312. str. 924. p r i m . 3.
282
H o p t n e r , n. d., str. 262-263; »Naša stvarnost«, J o h a n e s b u r g , j u n i 1953. br. 3.
283
Hoptner. n. d.. str. 263; Haider. Diary, 18. n o v e m b a r 1940.
284
AR 1941. ZD. I. dok. 312. str. 921-925; DGFP, D XI, d o k . 353; C a n o . LEuropa«. str.
614-615; H o p t n e r . n. d., str. 364-365.
284
» AR 1941, ZD, I, dok. 314, str. 933; DGFP, D. XI. d o k . 366; Dnevnik grofa Cana. str. 308.
284b
Dr L j u b o B o b a n , Sporazum Cvetković-Maček, »Kultura«, Beograd. 1965, str. 299.
286
Alfredo Breccia, Jugoslavia 1939-1941. Diplomazia della neutralita, Guiffre editore,
Roma, 1978, str. 382-383.
28
*a AR 1941 ZD, I, dok. 311, str. 920-921 i d o k . 317, str. 940-941; AVII. reg. b r o j SIP Dub-
rovnik - 15/129 i 15/130.
285b
AR 1941, ZD. I, d o k . 319, str. 942; AVII, reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/130.
288
AR 1941, ZD. I, dok. 315, str. 934-938; Tajna pisma Hitler-Musolini (1940-1943) knjiga
s a b r a n i h d o k u m e n a t a koju je p r i r e d i o i p r e v e o dr B o g d a n Krizman, izd. NIP Zagreb, 1953, str.
25-32.
287
A. Breccia, n. d„ str. 383-384; DGFP, dok. 365, 431 i 478.
288
Filis Oti, isto, NIN, br. 1115, 30. juli 1972, B e o g r a d , str. 58-59.
288a
AR 1941. ZD. I. dok. 324, str. 961, p r i m . 3 i DGFP. D. XI, d o k . 365.
283
A. Breccia, n. d„ str. 385-386.
270
Isto. str. 389-390.
270a
H o p t n e r . n. d., str. 274; Fotich C o s t a n t i n . War We Lost, New York. 1948. str. 38-39.
270b
United States Military Tribunal (USMT - Vojni sud SAD), V e z e n m a j e r o v o d b r a m b e n i
d o k u m e n t br. 110; Nazi-Soviet Relation 1939- 1941. (NSR - Nacističko-sovjetski o d n o s i
1939-1941), W a s h i n g t o n , G o v e r n m e n t Printing Office, 1948; H o p t n e r , n. d„ str. 275-276.
271
Danilo G r e g o r i ć , Samoubistvo Jugoslavije, Poslednji čin jugoslovenske tragedije. Beog-
r a d . 1942, str. 118-119.
272
Cincar-Marković na saslušanju od 20. 9. 1945.
273
AR 1941, ZD. I. d o k . 318. str. 941, DGFP, D. XI. dok. 392.
274
A. Breccia, n. d.. str. 392 i 395.
275
AR 1941, ZD, I, dok. 320. str. 943-944; AVII, reg. br. B o n - 4 / 1 7 7 - 8 .
278
AR 1941. ZD. I, dok. 323, str. 954-960; DGFP. D. IX. d o k 417; A Breccia, n. d., str. 400-401.
277
A. Breccia, n. d„ str 403 i 404.
278
Cincar-Marković u saslušanju od 20. s e p t e m b r a 1945. godine.
278
AR 1941. ZD, I, dok. 324, str. 961 i 962: DGFP, D. XI, dok. 431.
280
A. Breccia, n d„ str. 408.
280a AR 1941 ZD. I. dok. 326. str. 967-968; -Politika- 2. d e c e m b a r 1940. B e o g r a d .

28
' AR 1941. ZD. I. dok. 326, str. 967 i 968; AVII. reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/118.
283
A. Breccia, n. d„ str. 409.
283
AR 1941, ZD. 1. d o k . 327, str. 969, DGFP. D. XI. dok. 465.
284
AR 1941, ZD. I. dok. 328, str. 970-972, DGFP, D, XI. dok. 469 i 476.
285
Baron Dorde Bakač-Bešenji (Bessenyey Bakäch George) bivši poslanik Mađarske u
B e o g r a d u - izjava Hoptneru; H o p t n e r . n d.. str. 270.
286 D B F P ni, 6, dok. 393; DGFP. D. IV. dok. 441 i D. V. dok 272, 273, 277 i 292; Hoptner, n. d..
str. 270.
287
l'SMT. d o k . NG 2712 i NG 2658.
288
Bakač-Bešenji - izjava Hoptneru: H o p t n e r . n. d.. str. 272; A. Breccia n. d.. str 411-420.
289
Beleške o razgovoru između kneza Pavla i grofa Čakija; H o p t n e r . n. d., str. 273-274, A.
Breccia, n. d., str. 411-415.
Jugoslovensko-mađarski pakt o večnom prijateljstvu sklopljen je na sugestiju i pod k o n t r o -
lom N e m a č k e -u o t p o r u protiv p a n s l a v i z m a i k o m u n i z m a « , a u a t m o s f e r i sve oštrijeg n e m a č k o -
sovjetskog s u k o b a .
Tekst s p o r a z u m a je lično o d o b r i o R i b e n t r o p 9. d e c e m b r a Hitler je u v e r a v a o da je zaus-
tavio rastući slovenski talas koji je grozio B a l k a n u
Bugarska vlada je planski pogoršavala o d n o s e sa Beogradom, i sve se više povezivala sa Ber-
linom. odbijajući pakt sa SSSR-om (V. Vinaver, n.d.. str 292-293.).
PREGOVORI ZA PRISTUPANJE
KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
T R O J N O M PAKTU
Krajem 1940. godine vojno-politički položaj Jugoslavije bio je veoma nepovo-

ljan. Nemačka je, posle p o b e d a na Zapadu i brze okupacije zapadne i srednje
Evrope, sa o g r o m n o m armijom stajala p r e m a Istoku i Balkanu. Njene t r u p e
u Rumuniji bile su s p r e m n e da preko Dunava p r e d u u Bugarsku radi n a p a d a
na Grčku, koja se uspešno borila protiv Italije u Albaniji. Osovinske snage bile
su u povoljnim okolnostima da p o t p u n o okruže Jugoslaviju, tim pre što se
očekivalo da če i Bugarska stupiti u Trojni pakt. Italija je već držala Albaniju,
Jadran i Otrantska vrata i ukazivala stalnu podršku ustaškom p o k r e t u i pla-
novima desnog krila vodstva HSS-a za u n u t r a š n j e razbijanje Jugoslavije. Ra-
nijim Hitlerovim izjavama o nepovredivosti nemačko-jugoslovenske granice
nije se moglo verovati, a Rumunija više nije imala nikakvih obaveza p r e m a
Jugoslaviji.
Držanje Turske je bilo neizvesno; nije se moglo znati da li će ispuniti oba-
veze prema Grčkoj, kao što ih nije ispunila ni p r e m a V. Britaniji i Francuskoj
prilikom n a p a d a Italije.
Nemoćna i vojnički slaba V. Britanija bila je zauzeta na drugim fronto-
vima, tako da se nije mogla jače angažovati na Balkanu, tj. čvrsto održati tzv.
»Britanski front«, koji je trebalo uspostaviti, a u Grčkoj se nalazio s a m o nez-
natan broj britanskih aviona. Grčka vlada je bila rešila da ne dozvoli ulazak
britanskih t r u p a u svoju zemlju sve dok Nemci ne uđu u Bugarsku.
Iako je imao velikog interesa za Balkan. Sovjetski Savez, u k o n k r e t n o j si-
tuaciji. nije mogao ukazati neku neposrednu p o m o ć Jugoslaviji. Prema tome,
pošto se nije mogla nadati ni u kakvu efikasnu pomoć sa strane, Jugoslavija
se našla i politički i strategijski p o t p u n o izolovana. 1
PREGOVORI POSLE NOTE JUGOSLOVENSKE VLADE

OD 7. DECEMBRA 1940
Ribentrop je 22. d e c e m b r a poslao svom poslaniku u Beogradu strogo pover-

ljivi telegram sledeče sadržine: »Molim da posetite g. Cincar-Markovića i da
mu u moje ime saopštite sledeče: Firer i ja s m o pročitali sa interesovanjem
pismenu izjavu jugoslovenske vlade koja nam je predata 7. d e c e m b r a , a raz-
motrili s m o i predlog koji ista sadrži, da se zaključi pakt o n e n a p a d a n j u izme-
đu Nernačke, Italije i Jugoslavije na bazi italijansko-jugoslovenskog ugovora
od 1937. godine. Zaključenje takvog oakta o n e n a p a d a n j u , naravno, ne bi za-
dovoljilo uslove za jačanje o d n o s a j j g o s l a v i j e sa silama Osovine, koje s m o
predv ideli u razgovorima sa Cincar- Markovićem u B e r g h o f u (Berghoff) i u
Fušlu kod Salzburga a i dalje bi ostalo o t v o r e n o važno pitanje p r i s t u p a n j a Ju-
goslavije T r o j n o m paktu, po k o m e s m o raspravljali u tim razgovorima, kao
i d r u g a pitanja o kojima s m o u vezi s time diskutovali«. 2
N'a ovo s a o p š t e n j e C i n c a r - M a r k o v i ć je zamolio H e r e n a da p r e n e s e Ri-
b e n t r o p u d a j e »donekle iznenađen s a o p š t e n j e m ministra inostranih poslova
Rajha« (Ribentropa - V. T.), jer je ideja o zaključenju trojnog pakta o nenapa-
danju potekla lično od Hitlera, s t o j e i R i b e n t r o p to n a r o č i t o naglasio posle
k o n f e r e n c i j e u Berghofu i d o d a o da se može učiniti i više ako to Jugoslavija
želi. P r e m a tome, C i n c a r - M a r k o v i ć je p r o t u m a č i o da će pitanje p r i s t u p a n j a
Jugoslavije T r o j n o m paktu ostati još uvek otvoreno. Ovu Cincar-Markoviće-
vu izjavu H e r e n je d e p e š o m od 23. d e c e m b r a saopštio R i b e n t r o p u . 3
N e m a č k a Vrhovna k o m a n d a u svom strogo poverljivom aktu br. 33435
od 21. d e c e m b r a o n e m a ć k i m vojnim p r i p r e m a m a na Balkanu uglavnom kaže
da će se nernačke snage koje su do tada bile p r e b a č e n e u Rumuniju (tzv. Voj-
na misija koja se sastojala od j e d n e ojačane o k l o p n e divizije, nekoliko vazdu-
hoplovnih jedinica i i n s t r u k t o r a za Ratnu a k a d e m i j u i školskih tečajeva - V.
T.) biti p o j a č a n e još j e d n o m o k l o p n o m divizijom koja će se t r a n s p o r t o v a t i
kroz Mađarsku do 25. d e c e m b r a . Osim toga, H i t l e r j e n a r e d i o da se u južnoj
Rumuniji k o n c e n t r i š e jaka g r u p a oružanih snaga sa z a d a t k o m »da u d a t o m
slučaju p r e k o prijateljske Bugarske, i ne d o d i r u j u ć i jugoslovensku ili tursku
teritoriju, prodre do Egejske obale - i već p r e m a situaciji dalje u Grčku i time
isključi Engleze iz ovog prostora«. Bugarskoj vojsci je pri ovoj akciji name-
njeno da štiti bok p r e m a Turskoj, čije se vojno angaživanje ne s m a t r a vero-
vatnim. »Da li će se Jugoslavija priključiti nemačkom napadu mašajući se So-
luna ne može se predvideti«. Zatim se d e t a l j n o i u p o j e d i n o s t i m a iznosi vre-
menski tok p r i p r e m a poćev od 21. d e c e m b r a 1940. do kraja j a n u a r a 1941. Na
kraju se konstatuje da će n e m a č k a koncentracija u Rumuniji izazvati nemir
na Balkanu, a v e r o v a t n o i u Sovjetskom Savezu i p r o u z r o k o v a t i popustljivo
držanje Grčke. Sovjetskom Savezu se može odgovoriti »da N e m a č k a ne može
da trpi učvršćenje Engleza na Balkanu i d a j e zbog prilaženja R u m u n i j e Troj-
nom paktu (23. n o v e m b r a 1940 - V. T.) obavezna da istu štiti . . . da koncen-
tracija snaga nipošto nije upravljena protiv Rusije . . . Za Sovjetski Savez biće
važno da Nemačka n e m a nikakvih n a m e r a protivu Jugoslavije i Grčke .. .«4
R i b e n t r o p je 23. d e c e m b r a podsticao italijansku vladu da s r e đ u j e o d n o s e
sa Moskvom do »zadovoljavajuće normalnosti«, j e r je to odgovaralo t e k u ć o j
politici Nernačke p r e m a Rusiji, a a m b a s a d o r u Alfieriju (Alfieri Dino) izjavio
je da u o d n o s u na Jugoslaviju »nema ništa novo«. Pretpostavljao je da treba
sačekati još tri ili četiri s e d m i c e za p r e d u z i m a n j e drugih koraka, verujući da
će poboljšana situacija na f r o n t o v i m a , pre svega na Albanskom, imati najbolji
efekat na tok političkih p o d u h v a t a koji će dovesti do p r i s t u p a n j a Jugoslavije
Trojnom paktu. U stvari, H i t l e r j e , ne s a m o odbijao Musolinijeve u p o r n e mol-
be da požuri p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu, nego g a j e o p o m i n j a o da
o t o m e ne gaji nikakvu iluziju, jer vlada u B e o g r a d u »neće pristupiti p a k t u ni
u kom slučaju«. On je očekivao da će to postići čim n a p r e d o v a n j e n e m a č k i h
armija na Balkanu b u d e poboljšalo »psihološku situaciju«, ali nije želeo da
njegov saveznik iskoristi p r e d n o s t i ni na političkom ni na v o j n o m planu. Firer
je n a m e r a v a o da Duče plati ceh za svoj nesretni p o d u h v a t protiv G r č k e i da
prizna h e g e m o n i j u N e m a č k e i na e v r o p s k o m Jugoistoku. Tako se Musolini
uverio više iz p o t r e b e da »preduhitri Nemce u s l a m a n j u grčkog otpora«, bez
većeg p r e o k u p i r a n j a Jugoslavijom, j e r je bio uveren »da će Jugoslavi ja slediti
p r i m e r B u g a r s k e u pogledu p r i s t u p a n j a pošto i n e m a drugog izbora«.
Knez Pavle i njegovi saradnici gajili su n a d e da će istrajati u tom t e š k o m
zadatku, sagledavajući svoju d i p l o m a t s k u snagu i u slabosti Musolinija u tom
periodu, u zaoštravanju rivalstva m e đ u silama Osovine na b a l k a n s k o m sek-
toru, u p o n o v n o m približavanju Mađarske Jugoslaviji u a n t i o s o v i n s k o j funk-
ciji, u Hitlerovoj n a m e r i da italijansko-grčki s u k o b reši bez uvlačenja Jugos-
lavije i, na kraju, u n e m a č k i m vojnim p r i p r e m a m a za napad na Sovjetski Sa-
vez. 5
ZABRINUTOST JUOSLOVENSKE VLADE ZB OG

L'LASKA NEMACKJH TRUPA U RUMUNIJU
U razgovoru sa H e r e n o m , C i n c a r - M a r k o v i ć je izrazio z a b r i n u t o s t zbog ulaska

n e m a ć k i h t r u p a u R u m u n i j u , k o m u n i s t i č k e ekspanzije na Balkan i u n u t r a š n j e
situacije u Bugarskoj. Heren g a j e uveravao da Nemci imaju n a m e r u s a m o da
učvrste mir i red na B a l k a n u i da će »učiniti isto sa B u g a r s k o m što su učinili
sa R u m u n i j o m « . Zato Jugoslavija ne treba da se plaši Bugarske. On je i m a o
instrukcije da izbegne svaku diskusiju sa Jugoslavijom o p o k r e t u n e m a ć k i h
trupa u slučaju rata na Balkanu, jer se R i b e n t r o p bojao da Jugosloveni m o g u
izvestiti n e m a č k e neprijatelje. Posle razgovora sa C i n c a r - M a r k o v i ć e m , H e r e n
je izvestio Berlin da Jugosloveni ne misle na ofanzivu protiv Bugarske, čak
ni da spreče zaokružavanje svoje zemlje. 6
Jugoslavija nije verovala u n e m a č k e n a m e r e , već je očekivala da ce ne-
mačke snage, koje kao bujica ulaze u Rumuniju. upasti u B u g a r s k u da bi os-
lobodile Italijane u Grčkoj. 7 Tada bi se Jugoslavija, pogotovo ako bi Bugarska
pristupila Osovini, našla u v e o m a teškom položaju, ali je Hitler zauzeo ljuba-
zan stav p r e m a Jugoslaviji, težeći da o s t a n e n e u t r a l n a da u p r o t i v n o m ne bi
ugrozila put iz Bugarske za Grčku koji ide kroz S t r u m i č k u kotlinu, p a r a l e l n o
sa jugoslovensko-bugarskom granicom. No, kad n e m a č k e t r u p e u đ u u Bugar-
sku, a zatim u Grčku i kad se spoje n e m a č k e i italijanske t r u p e , o n d a bi Ju-
goslavija imala da bira ili da ide s N e m a č k o m ili protiv nje. 8
U svom t e l e g r a m u Ministarstvu inostranih poslova od 5. j a n u a r a 1941. go-
dine H e r e n je naveo da t r a n s p o r t i n e m a ć k i h t r u p a u Rumuniji izazivaju za-
brinutost u Jugoslaviji »koja se meša s o s e ć a n j e m olakšanja, j e r se ipak v e r u j e
da će jugoslovensko p o d r u č j e biti p o š t e đ e n o n e m a č k e akcije. U toku razgo-
vora sa m n o m ministar inostranih poslova s p o m e n u o je vojne t r a n s p o r t e i
nije pri t o m e ispoljio nikakvu uznemirenost, niti je p r o t e s t o v a o kad sam mu
rekao da je očigledno u interesu čitavog balkanskog p o d r u č j a a k o N e m a č k a
suzbije svaki p o k u š a j sabotaže spolja da bi time obezbedila mir, rad i nesme-
tan razvoj privrede. C i n c a r - M a r k o v i ć je p r i m e t i o da se prisustvo nemaćkih
trupa u Rumuniji samo može pozdraviti zbog labilnog stanja u toj zemlji i da
on ne veruje da će Englezi pokušati da obrazuju novi front na Jugoistoku; on
s m a t r a da je mnogo opasnija ekspanzija komunizma u tom p r o s t o r u . . . On je
dal je r e k a o da ga zabrinjava u n u t r a š n j a situacija u Bugarskoj. Odgovorio sam
ministru inostranih poslova da ako bi takva o p a s n o s t stvarno postojala, mi
b i s m o intervenisali.
Razgovor sa m i n i s t r o m inostranih poslova p o t v r d i o je moje u b e d e n j e da
odgovorni krugovi neće p r e d u z e t i nikakvu ofanzivu protiv Bugarske radi
s p r e č a v a n j a vojnog zaokruživanja.« 9
Jugoslovenski poslanik u Bukureštu je sa pov. br. 78 od 6. j a n u a r a 1941. go-
dine izvestio C i n c a r - M a r k o v i ć a da mu je general Antonesku (Antonescu Yon,
general), na pitanje »čemu služe tolike n e m a č k e t r u p e u Rumuniji«, uglav-
nom odgovorio da je glavni neprijatelj R u m u n i j e - Sovjetski Savez - pretio
da produži okupaciju novih sovjetskih oblasti i da R u m u n i j a nije bila u stanju
da se s a m a o d b r a n i od sovjetske opasnosti, a da ni Jugoslavija, ni Turska, ni
Grčka nisu bile obavezne da brane Rumuniju od Sovjeta. N a p o m e n o je da se
nije o b r a ć a o Velikoj Britaniji, j e r je daleko, pa se o b r a t i o silama Osovine. Na
p r i m e d b u da je p r i m e ć e n veliki b r o j n e m a ć k i h jedinica na Dunavu i njihove
p r i p r e m e za prelaz u Bugarsku i na pitanje da li vidi kakve komplikacije u slu-
čaju prelaza n e m a ć k i h t r u p a u Bugarsku, kako to po svemu izgleda, odgovo-
rio je da se n e m a č k e t r u p e nalaze u savezničkoj Rumuniji, tako da na to niko
n e m a šta da primeti. Poslanik dalje kaže da je iz c e l o k u p n o g A n t o n e s k u o v o g
držanja i izlaganja s t e k a o utisak da i on o č e k u j e prelaz N e m a c a u Bugarsku
i da se t o m e neće protiviti. 1 0
Jugoslovenski poslanik u Atini, u svom izveštaju Str. pov. br. 54 od 7. ja-
n u a r a 1941. godine, o svom razgovoru sa p r e d s e d n i k o m grčke vlade Metak-
sasom (Metaxas Joannes), istakao je da Grčka vlada pokazuje veliku zabrinu-
tost usled eventualnosti do kojih bi moglo doći na Balkanu u vezi sa upući-
vanjem novih kontingenata n e m a ć k i h t r u p a u R u m u n i j u i da se u G r č k o j oz-
biljno r a z m a t r a m o g u ć n o s t p r o š i r e n j a rata na ceo Balkan.
Predsednik Grčke vlade izražava bojazan da bi n e m a č k e trupe, koje se
sada grupišu u Rumuniji, mogle biti u p u ć e n e dalje na jug p r e k o Bugarske, da
Bugarska nece odbiti zahtev za prolaz n e m a ć k i h trupa, a k o bi joj N e m a č k a
uputila takav zahtev, ali d a j e a p s o l u t n o siguran da bi Turska odgovorila na-
p a d o m na Bugarsku. Bugarska bi se, n e s u m n j i v o , b r a n i l a ali je v e r o v a t n o da
bi turska vojska jednom brzom akcijom uspela da u Bugarskoj zauzme takve
pozicije koje bi udaljile d i r e k t n u o p a s n o s t za grčku teritoriju sa te strane.
Predsednik misli da bi prelaz n e m a ć k i h t r u p a u B u g a r s k u izazvao reakciju
Sovjetskog Saveza, ali da je u tome s a m o napola siguran. On ne isključuje mo-
gućnost da bi Nemačka mogla zatražiti slobodan prolaz, svojih t r u p a i p r e k o
Jugoslav i je. Zato bi Grčka želela da zna kakav će stav Jugoslavija zauzeti u slu-
čaju da Nemačka zatraži s l o b o d a n prolaz svojih t r u p a bilo kroz Bugarsku bilo
kroz Jugoslaviju, kao i da li je još uvek rešena da se o r u ž a n o o d u p r e eventual-
nom n e m a č k o m n a p a d u . Izgleda da Grčka vlada pomišlja da od Engleske za-
traži b l a g o v r e m e n u p o m o ć u avi jaciji i d r u g o m r a t n o m materijalu, a eventual-
no i u p u ć i v a n j e u Grčku britanskih t r u p a radi o s i g u r a n j a Grčke od silaska ne-
maćkih trupa, iako to p r e d s e d n i k n a j m a n j e želi On s m a t r a da iz d o s a d a š n j e
pasivnosti Mađarske može se zaključiti da se ona nalazi u vazalnom položaju
p r e m a N e m a č k o j i da je R u m u n i j a u s r e d s r e d i l a »svu svoju n a d u u n e m a č k u
krajnju p o b e d u i da bi jedva dočekala da se proširi, pa m a k a r to bilo i na ra-
čun Jugoslavije«."
Očigledno je da je Grčka bila svesna opasnosti od ulaska n e m a ć k i h t r u p a
u R u m u n i j u i e v e n t u a l n o j povredi jugoslovenske teritorije, pa je general Me-
taksas (Metaxas Jean ili J o a n n e s ) p r e d l a g a o knezu Pavlu da o d b a c i n e m a č k e
zahteve da se Jugoslavija u p o t r e b i kao baza za n a p a d na G r ć k u i da se n a d a
da će se Jugoslavija o d u p r e t i o r u ž j e m a k o b u d e p o t r e b n o . Podsećajući ga na
h e r o j s k e tradicije, Metaksas dalje o č e k u j e da će Jugoslavija braniti svoju ug-
roženu nezavisnost, d o p r i n e t i lakom uništenju italijanske vojske u Albaniji i
v e r o v a t n o »čak uvući Rusiju u borbu«. Kad mu je knez Pavle o d g o v o r i o da
Jugoslavija neće dopustiti n e m a č k i m t r u p a m a d a p r e đ u p r e k o Jugoslavije,
Metaksas, d u b o k o d i r n u t , izrazio mu je svoju zahvalnost. 1 2
U razgovorima između Hitlera i Ribentropa, s j e d n e , i Musolinija i grofa
Ćana, s d r u g e strane, u B e r g h o f u 19. j a n u a r a 1941. p o t v r đ e n a je čvrsta poli-
tička i vojna pozicija koju je postigla Jugoslavija i a p s o l u t n a p o t r e b a da je drže
»mirnom«, da izbegnu obziljne komplikacije u rešavajućoj fazi konflikta sa
Grčkom. Ali britanska vlada nije prihvatila »hladnu mirnoću jugoslovenskih
upravljača«, štaviše. Forin ofis je iskoristio priliku italo-nemačkog s a s t a n k a
na vrhu da p o k r e n e vlastitu d i p l o m a t s k u ofanzivu sa ciljem da p r i n u d i Jugos-
laviju da se dogovori sa svojim s u s e d i m a da pruže o t p o r n a p r e d o v a n j u ne-
m a č k i h t r u p a i da p o s p e š e krizu u nemaćko-sovjetskim o d n o s i m a . U Londo-
nu se živelo u iluziji da se može privući Bugarska u k o m b i n a c i j u sa Jugosla-
vijom. G r č k o m i T u r s k o m i teško je optuživana vlada u B e o g r a d u za to što još
nije preduzela inicijativu za tešnje k o n t a k t e ne s a m o sa Sofijom, nego ni sa
A n k a r o m i Atinom. da bi na kraju stvorila zajednički f r o n t na B a l k a n u . Tako
je V. Britanija p r o m e n i l a stav p r e m a Jugoslaviji kojim je do kraja 1940. godine
odobravala njenu spoljnu politiku u težnji da se održi mir na Balkanu.
U B e o g r a d u se, m e đ u t i m , iako se nastojalo da se p o b o l j š a j u o d n o s i sa
Bugarskom, s m a t r a l o da se Bugarska p r i p r e m a da pristupi T r o j n o m p a k t u i
da ne bi pružila o t p o r prolasku n e m a č k i h trupa. Sem toga, očekivao se od-
govor Ankare na notu od 4. januara 1941. godine da bi se doznao stav turske vla-
de u slučaju nemačkog napada na Grčku preko Bugarske, jer se smatralo da bi
trebalo da postupi k a o Grčka, tim p r e što bi se našla u povoljnijoj situaciji i
u d i r e k t n o m k o n t a k t u sa Velikom Britanijom. Vlada u L o n d o n u je p o d s t a k l a
T u r s k u da odgovori na jugoslovensku notu od 4. januara 1941. da bi ih navela
da u t v r d e zajednički plan akcije, požurila se da ih upozna sa svojom o d l u k o m
da u Solun pošalje v a z d u h o p l o v n e i m e h a n i z o v a n e snage. 1 3
U svom pismu dr Paulu Šmitu od 20. januara 1941. godine Danilo Gregorič
je, između ostalog, naveo: »Ovo što Vam d a n a s pišem u skladu je sa m o j i m
n a p o r i m a da učinim što više m o g u za b u d u ć n o s t svoje zemlje i da o b e z b e d i m
d o b r e o d n o s e i s a r a d n j u između Nernačke i Jugoslavije.
Kao što je sada jasno, razgovori u Fušlu nisu doneli p o t p u n o rešenje. I m a
m n o g o razloga za to. Uzastopni porazi Italije dali su ovde n a r o č i t o jak pod-
strek m a s o n s k o j protivstruji. Sto se tiče u n u t r a š n j e politike, o v d e je, o d m a h
posle Fušla, počela protivofanziva, koja se uglavnom oslanjala na sitaciju u
s r e d o z e m n o j oblasti, koja nije m n o g o povoljna za Italiju, i na p a r o l e b r i t a n s k e
p r o p a g a n d e u vezi s tim .. .«
Zatim ga obaveštava. da bi se mogla shvatiti situac ja u Jugoslaviji, t r e b a
imati u vidu da je u vladi Konstantinović najmoćniji čovek p r o b r i t a n s k i h i
prosovjetskih shvatanja, isaknuti mason i bivši d o b r o v o l j a c u f r a n c u s k o j voj-
sci, čovek od velikog uticaja ne s a m o u vladi nego i u n a m e s n i š t v u . On je n e k a
vrsta vladinog p r a v n o g savetnika i održava čvrste veze sa b r i t a n s k i m i sovjet-
skim krugovima u B e o g r a d u . Za Cvetkovića je, između ostalog, Gregorič na-
pisao ,da je m o m e n t a l n o »jedini jugoslovenski politički lider koji m o ž e da
b u d e p r e d s e d n i k vlade i koji bi m o g a o sprovesti politiku vrlo bliskog kontak-
ta sa Berlinom, a k o bi bio u b e đ e n u njenu pravilnost i a k o bi za takvu politiku
d o b i o p o t r e b n u p o d r š k u u Berlinu.« Pošto je n a p o m e n u o da je posle sastanka
u Fušlu došlo do velikih razmimoilaženja, tako da Cvetkoviću nije jasna situa-
cija, jer je u b e đ e n da C i n c a r - M a r k o v i ć nije d o s l o v n o p r e n e o smisao svojih
razgovora. Zato je u nekoliko mahova r e k a o »da bi se v e o m a r a d o v a o razgo-
voru sa m i n i s t r o m inostranih poslova Rajha, a a k o je m o g u ć e i sa Firerom«,
pa bi se sigurno o d m a h odazvao ako bi bio pozvan. Na kraju Gregorić je za-
vršio: »Verujem da biste Vi. dragi dr Smite, mogli uticati u tom pravcu . . . Ja
bih d o p u t o v a o sa Cvetkovićem i t a k o bi moglo doći do dalje r a z m e n e gledišta
na licu m e s t a .. .«14
Funkcioner nemačkog Ministarstva inostranih poslova, Hevel (Hewel), u
svojoj belešci od 29. januara 1941. godine, napisao je »U saglasnosti sa instruk-
cijama, predao sam Fireru pismo od 20. januara 1941. godine od Gregorića koje
je poslao ministru Smitu. Pošto ga je pročitao, Firer se složio da se Cvetković po-
zove u posetu. Firer još nije utvrdio datum, ali on misli da bi bilo bolje da ga pri-
mi u Berghofu nego u Berlinu.
Ja lično smatram da će Firer biti ponovo u Berghofu posle 6. ili 7. februara.
V svakom slučaju, Firer želi da lično primi Cvetkovića. «'5
MISIJA AMERIČKOG PUKOVNIKA DONOVENA. SITUACIJA U JANUARU 1941.
Na b r i t a n s k u sugestiju turski poslanik u Beogradu je u svom predlogu od 19.

januara 1941. godine, p o d n e t o m j u g o s l o v e n s k o m ministru inostranih poslo-
va, sugerirao da Ankara i Beograd izrade plan za zajedničku akciju zato što
bi se n e m a č k a vojska iz R u m u n i j e mogla o k r e n u t i protiv Sovjetskog Saveza,
protiv Grčke ili neke d r u g e balkanske zemlje. 1 6 Međutim, ova sugestija je od-
bijena ne s a m o zato što se verovalo da Turska n e m a neki k o n k r e t a n plan niti
vojnički s p r e m n u vojsku, već i zato što je odbila da zajedno da Jugoslavijom
uđe u rat na strani G r č k e . ' 7
Turska vlada je 21. januara odgovorila na jugoslovensku notu i pozvala Ju-
goslaviju »da stupi u još intimniji kontakt, da bi o b o s t r a n o pratile razvitak si-
tuacije i da bi se uspostavila zajednica za o d l u k e i akcije.« Na to se Cin-
c a r - M a r k o v i ć ograničio da odgovori da je već d a o u p u t s t v a svom poslaniku
u Ankari. Tako su Jugoslavija i Turska, očekujući j e d n a d r u g u da zauzme stav,
tražile .zgovor da d o n e s u bilo kakvu o d l u k u kojom bi mogla da na sebe na-
vuče 1 es Nernačke. Međutim, knez Pavle je o d m a h žigosao o d l u k u L o n d o n a
kao »nespretan potez« koji bi m o g a o izazvati n e m a ć k u invaziju čitavog Bal-
kanskog poluostrva pre d o l a s k a britanskih trupa. On je naglasio d a j e Jugos-
lavija n a m e r a v a l a da se o d u p r e prolasku n e m a ć k i h trupa, ali je u p o z o r i o da
bi se ta namera mogla izmeniti ako bi Velika Britanija otvorila Iront u Solunu.
Tek što su saznali da su i Grci odbili britanski predlog, Jugosloveni su požurili
da to s a o p š t e N e m c i m a u ispraznoj nadi da će ih nagovoriti da ne ulaze u Bu-
garsku, a k o žele da Velika Britanija ne uspostavi nov front u Solunu. Pored
toga, C i n c a r - M a r k o v i ć je u p o z o r a v a o i Berlin i Rim da se ne t r e b a toliko bri-
nuti o britanskim hipotetičkim n a s t o j a n j i m a koliko o o p a s n o j k o m u n i s t i č k o j
ekspanziji na Balkanu, a p o s e b n o u Bugarskoj, težeći da iskoristi n e m a č k o -
sovjetske s u p r o t n o s t i na B a l k a n u i da izbegne da plaća danak novim poku-
šajima približavanja Rima i Moskve. N e m a č k a vlada je, nasuprot, upozorila
da se p r e k i n e »akcija b r i t a n s k e p r o p a g a n d e na jugoslavenskoj teritoriji i da
se ne brine o e v e n t u a l n i m n e m i r i m a u Bugarskoj, j e r će ih N e m a ć k a o n e m o -
gućiti kao što je to ućinila u Rumuniji. C i n c a r - M a r k o v i ć je zamolio svog pred-
stavnika u Moskvi »da d i s k r e t n o prati p o n a š a n j e o d g o v o r n i h f a k t o r a i kakav
će stav da zauzmu u slučaju ulaska n e m a ć k i h t r u p a u B u g a r s k u . 1 8
Pošto je britanska vlada zamolila SAD da svojim uticajem i intervencijom
podrži napore za stvaranje zajedničkog fronta na Balkanu, p r e d s e d n i k Ruzvelt
(Roosevelt Franklin) je poslao svog ličnog emisara pukovnika Donovena (Do-
novan William) u Grčku, Tursku, Bugarsku i Jugoslaviju, koji je 22. j a n u a r a
stigao u Beograd. Tu se sreo sa knezom Pavlom, glavnim č l a n o v i m a vlade i
sa vojnim vlastima. Dok su se vojni predstavnici, p o s e b n o general Simović,
izjasnili da su s p r e m n i da silom odbiju pritisak Osovine, dotle su se knez Pav-
le i njegovi saradnici, j e d n a k o odlučni, p o s e b n o u slučaju agresije, pokazali
više zabrinuti za jedinstvo zemlje ako je b e s k o r i s n o žrtvuju, bacajući je u me-
tež u m o m e n t u u kojem bi je s u d a r vodio u k o m p l e t a n poraz. Knez Pavle se
nije ustezao da istakne svoju nevericu u stav Bugarske, izražavajući u v e r e n j e
da će dozvoliti prolaz n e m a ć k i h trupa, a Maćek je p o t p u n o o t v o r e n o izjavio
da će vlada tražiti, i po cenu n e k o g većeg u s t u p k a Hitleru, da o d g o d i što je
m o g u ć e više ulazak u rat. s m a t r a j u ć i da ce v e r o v a t n o u s k o r o doći do n e m a č -
ko-sovjetskog s u k o b a koji bi Jugoslaviju izvukao iz klešta Osovine i vratio joj
izvesnu s l o b o d u akcije i m o g u ć n o s t da efikasnije d o p r i n e s e k r a j n j o j pobedi
zapadnih d e m o k r a t i j a . 1 9
0 t o j poseti general Simović u svojim Memoarima, između ostalog, kaže:
».. Da bi ga se oslobodili, nadležni su p u k o v n i k a D o n o v e n a uputili k m e n i da o b i d e
a e r o d r o m i v a z d u h o p l o v n e jedinice. P r i m i o sam ga . . . u zgradi K o m a n d e v a z d u h o p l o v s t v a .
Sa njim je bio a m e r i č k i vojni izaslanik, p o t p u k o v n i k Fortije ( F o r t i e ) . . . D o n o v e n me je pitao,
k a k v o je m o j e m i š l j e n j e o situaciji na g r a n i c a m a Jugoslavije i o e v e n t u a l n i m n a m e r a m a Hit-
lera. p r e m a p o d a c i m a k o j i m a s m o raspolagali. U d o s t a d u g o m izlaganju ja s a m mu izneo
m o j a p r e d v i đ a n j a o H i t l e r o v o m g r a n d i o z n o m planu . . . Iznoseći mu p o t o m o p a s n o s t i našeg
položaja i n e d o v o l j n o s t naših snaga i m a t e r i j a l n i h s r e d s t a v a za o d l u č n u o d b r a n u . insistirao
s a m da n a m Amerika što p r e pošalje p o m o ć u n a o r u ž a n j u i t e h n i č k i m s r e d s t v i m a , n a r o č i t o
u avijaciji i o r u đ i m a za p r o t i v o k l o p n u i p r o l i v a v i o n s k u o d b r a n u . K l i m a n j e m glave i izrazom
lica .. je p o k a z i v a o da se slaže s m o j i m izlaganjima; ali nije činio n i k a k v e p r e d l o g e , niti je
ma šta n a s t o j a v a o P o t o m je n e k o l i k o aviona izvršilo letove s a k r o b a c i j a m a . Pukovnik Do-
noven bio je vrlo i m p r e s i o n i r a n d r ž a n j e m n a š e g ljudstva, r e d o m u h a n g a r i m a i n a r o č i t o le-
t e n j e m aviona. Uhvatio s a m i ovu priliku, da mu iznesem n a š e p o t r e b e za hitnu p o m o ć u na-
o r u ž a n j u i insistirao s a m da se on lično zauzme. Na to mi je on. pogledavši mi p r a v o u oči.
u p u t i o pitanje: -A na k o j o j će se s t r a n i boriti Jugoslavija u s l u č a j u rata«? Ovo p i t a n j e n i s a m
očekivao ali s a m bez r a z m i š l j a n j a o d g o v o n o : »Ja ne z n a m , šta misle m e r o d a v n i gore, ali
vam m o g u reci s a m o j e d n o : n a š n a r o d nikad n e ć e izneveriti svoje p r i j a t e l j e i s a v e z n i k e iz
prošlog rata.«
O p r a š t a j u ć i se od m e n e pri polasku, p u k o v n i k D o n o v e n mi je s r d a č n o zahvalio na do-
čeku. dodavši: »Cest le plus in tel igen t, que i'at entendu a Belgrad'. To je isto r e k a o i a m e r i č -
k o m v o j n o m izaslaniku u p u t u do B e o g r a d a . P o t p u k o v n i k Fortije s a o p š t i o je to Tadiji Son-
d e r m a j e r u . Posle 27. m a r t a 1941. p r i m i o s a m iz V a š i n g t o n a d e p e š u : »Sećam se n a š e g raz-
g o v o r a od 24. j a n u a r a . Pozdrav D o n o v e n .. .« 20
Heren je pomno pratio misiju pukovnika Donovena prilikom njegovog bo-
ravka u Beogradu. O t o m e je u svom o p š i r n o m t e l e g r a m u Ministarstvu inost-
ranih poslova od 25. j a n u a r a , uglavnom, naveo d a j e Donoven stigao 22. janua-
ra uveče, d a j e s t a n o v a o u a m e r i č k o m poslanstvu i d a j e 23. j a n u a r a p r i r e d i o
prijem za novinare, ali je izbegavao da govori o cilju svoga p u t o v a n j a . Iz te-
legrama se vidi koga je sve posećivao (vidi se da je bio t a č n o o b a v e š t e n - V.
T.), s tim da su »razgovori sa m i n i s t r o m inostranih poslova bili v e o m a kratki,
a poseta Mačeku trajala je 1,1/2 sat.« Na kraju je naveo: »Štampa je prvih d a n a
njegove posete m n o g o pisala o njemu, m e đ u t i m d a n a s je prestala da to čini,
v e r o v a t n o po d o b i v e n o m naređenju. 2 0 »
Istog d a n a Heren je u š i f r o v a n o m telegramu izvestio R i b e n t r o p a d a j e iz-
vršena r e k o n s t r u k c i j a jugoslovenske vlade na taj način što je u vladu ušao dr
Kulovec v o đ a klerikalnih Slovenaca kao ministar bez portfelja, a dr Krek, mi-
nistar bez portfelja, d o b i o je Ministarstvo prosvete. Time je Cvetković u s p e o
da nagovori Kuloveca da o d u s t a n e od svoga zahteva da p o s t a n e p o t p r e d s e d -
nik vlade i da odbije zahtev levo n a s t r o j e n i h liberalnih krugova za rekon-
strukciju vlade, naročito da portfelj m i n i s t r a u n u t r a š n j i h poslova d o b i j e ma-
sonski ministar Kostantinović. Po mišljenju Herena, Kulovec treba »da nasta-
vi politiku p o k o j n o g dr Korošeca, politiku koja je bila p r o t i v k o m u n i s t i č k a ,
p r o t i v m a s o n s k a i protivjevrejska« i da od ministra Kreka o č e k u j e »da će vo-
diti politiku povoljnu za n e m a č k u n a r o d n o s n u grupu.« 2 0 h
O h r a b r e n e stavom Simovića i »srpskih vojnih k o m a n d a n a t a « , vlade u
L o n d o n u i Vašingtonu pojačale su pritisak na Beograd da bi savladale okle-
vanje političara. Na te pritiske nadovezao se i predlog jugoslovenskog posla-
nika u Moskvi Gavrilovića, p o b o r n i k a ne s a m o za jugoslovensko-grćko-tursku
kolaboraciju sa Velikom Britanijom, nego i za politički i vojni pakt sa SSSR-
om. jer je s m a t r a o m o g u ć o m sovjetsku intervenciju u korist balkanskih dr-
žava, a k o bi one pružile o t p o r Nemačkoj. On se poverio i b r i t a n s k o m amba-
s a d o r u ser S t a f o r d u Kripsu (Stafford Crips Sir) da bi što jače uticao na jugos-
lovenske upravljače, p o s e b n o na Hrvate. Britanski poslanik u Beogradu slo-
žio se sa Gavrilovićevim p r e d l o g o m da minira p o n u d e Nemaca jugoslovenskoj
vladi, Sem toga, Forin ofis je d a o uputstva K a m p b e l u da nastop da nav ede iu-
goslovensku vladu da se uključi u tursko-bugarske razgovore i da d a d e »za-
dovoljavajuća uputstva« svom predstavniku u Turskoj da i on nastoji da se na-
stave tursko-jugoslovenski razgovori. Međutim, nepoverljivo p o n a š a n j e Bu-
garske i rezervisano d r ž a n j e Turske i Sovjetskog Sav eza nije o h r a b r i l o jugos-
lovensku vladu da prihvata britanski pritisak i potsticaje svog poslanika u
Moskvi. Knez Pavle je »oštrim tonom« govorio a m e r i č k o m p r e d s t a v n i k u o
»podmuklosti Bugarske« i o »gluposti b r i t a n s k e diplomatije« koja nije uspela
da shvati prave n a m e r e kralja Borisa. 2 '
I n t e r e s a n t n o je k a k o je nemačka Policija bezbednosii prilično objektivno
prikazala stanje u Jugoslaviji krajem januara 1941. godine. U svom v e o m a op-
širnom izveštaju od 28. j a n u a r a Ministarstvu inostranih poslova, pored osta-
log, k o n s t a t u j e da je m i n i s t a r finansija Sutej u svom govoru p r e k o radija ot-
voreno okrivio N e m a č k u zbog opšteg p o s k u p l j e n j a u Jugoslaviji, što koristi
neprijateljskoj propagandi, »jer ona već m e s e c i m a p o k u š a v a da sličnim argu-
m e n t i m a izazove n e r a s p o l o ž e n j e p r e m a Nemaćkoj«. Prikazujući Suteja kao
m a s o n a i j e d n o g od najaćih hrvatskih ličnosti, u izveštaju se naglašava d a j e
glavni urednik »Hrvatskog dnevnika«, da bi ublažio nezadovoljstvo koje ie iza-
zvao Sutejev govor, r e k a o da bi bilo neopravdano previše napadati Šuteja,
jer je njegov govor p r i p r e m i l a vlada, još pre nego što je održan, a taj govor
su pregledali i p o n o v o redigovali Cvetković i Konstatinović.« U izveštaju se
d o d a j e da se »u svakom slučaju može pretpostaviti da je Sutejev g o v o r . . . bio
redigovan od Konstantinovića«, a to znači da nije sigurno da g a j e p r i p r e m i l a
vlada.
Zazirući od neprijateljske propagande, ističe se da je novi ministar za is-
hranu, koji je studirao u Parizu, pa nije bio raspoložen p r e m a Nemačkoj, u
članku u časopisu »Danica« tvrdio » d a j e sadašnji sistem engleske f u n t e naj-
sigurnije sredstvo za o d r ž a v a n j e m e đ u n a r o d n e saradnje«. Zatim se navodi da
se u Zagrebu ispoljava politički r a s c e p zbog »trvenja između HSS i Pavelića.
Maček je u s p e o da ovo trvenje p r i v r e m e n o ograniči d e p o r t o v a n j e m daljih
šezdeset vodećih Pavelićevih pristalica u k o n c e n t r a c i o n i logor u Lepoglavi«,
a u Sloveniji se sve više ispoljava i širi protivitalijansko raspoloženje, k a o po-
sledica d o g a đ a j a na f r o n t u p r e m a Grčkoj, »tako da se o t v o r e n o govori o po-
hodu protiv Italije radi oslobođenja političke braće u Istri«. U listu »Jutro«
spoljno-politički u r e d n i k je izjavio da bi »u slučaju j e d n o g plebiscita n a j m a n j e
95% n a r o d a glasalo za savez sa Engleskom, dok bi s a m o 5% glasalo u korist
Osovine«.
Dalje se kaže da su četničke i k o m i t s k e organizacije t o k o m p o s l e d n j i h ne-
delja pojačale aktivnost. Četnička (Jurišna - V.T.) k o m a n d a u Beogradu, kao
i tajni o d b o r četnika u Hrvatskoj, »izdali su uoči Božića proglas kojim stavljaju
u dužnost svim svojim pristalicama da n a p a d n u N e m c e ili Italijane u leđa u
slučaju njihovog ulaska u Jugoslaviju . . . Izgleda da je ova p r o p a g a n d a službe-
no p o t p o m o g n u t a , jer već 14 d a n a R a d i o - Beograd d a j e emisiju za n a r o d koja
se uvek završava č e t n i č k o m h i m n o m : »Sprem'te se, s p r e m ' t e , četnici, silna će
b o r b a da bude«. Kao d o k a z za to, u izveštaju se d o s l o v n o navodi: »Po r e š e n j u
Ministarskog saveta u 12 mesta ponovo se formiraju četničke trupe. Za tu svr-
hu odobren je kredit od 2,5 milijarde din. koji će r a v n o m e m o snositi. Min.
vojske i Min. u n u t r a š n j i h poslova. U Karlovcu i u N. Sadu vrši se o b u k a čet-
nika u jurišnim bataljonima. Izvodi se t a k o đ e jurišna o b u k a u 10. p e š a d i j s k o m
p u k u u Sarajevu. U Višegradu se održavaju kursevi iz zaštite od o t r o v n i h ga-
sova, a u Karlovcu i u Nišu inženjerijski kursevi. G r u p e č e t n i k a u Banatu, za-
jedno sa nacionalistima iz organizacije »Karađorđe«, naoružane su u toku
poslednjih d a n a p u š k a m a i r u č n i m b o m b a m a ; o b u k a u g a đ a n j u se održava u
streljačkim u d r u ž e n j i m a , iz kojih su isključeni folksdojćeri«.
Pomoć G r č k o j o d strane k o m i t s k e organizacije izgleda d a j e znatna. Broj
srpskih k o m i t a koji se b o r e u Albaniji i u Grčkoj iznosi n a j m a n j e o k o 6000 lju-
di. Pored toga, k o n s t a t u j e se da se p u š k a m a i m u n i c i j o m n a o r u ž a v a j u članovi
sokolskih organizacija.
U pogledu p r o p a g a n d e i k o m u n i s t i č k i h aktivnosti u izveštaju se kaže:
»U p o s l e d n j e v r e m e , p r e svega u Sloveniji, p o n o v o se r a s t u r a j u leci C e n t r a l n o g komi-
t e t a KP Jugoslavije koji h u š k a j u protiv N e m a č k e . U j e d n o m od ovih letaka n a p a d n u t je ,Pri-
zad' da je u t o k u s a m o j e d n o g m e s e c a izvezao žitarice u N e m a č k u i Italiju u v r e d n o s t i od
p r e k o 10 miliona d i n a r a i da time n e s a v e s n i Spekulanti o t i m a j u n a r o d u p o s l e d n j u k o r u hle-
ba. .Ujedinite se - (poziva proglas) - u b o r b i protiv vlade koja p r o d a j e h r a n u i s a m n a r o d
imperijalistima!' U d r u g i m lecima KP izjavljuje da j u g o s l o v e n s k a vlada ima s a m o d v a puta:
prvi, o s l a n j a n j e na SSSR. a drugi, p r o d a j a Jugoslavije H i t l e r u i Musoliniju. M e đ u t i m , vlada
je već izabrala o v a j d r u g i put: put izdajstva. Posle o p š i r n i h izlaganja o p o l i t i č k o j situaciji u
proglasu se traži politička s l o b o d a , n a r o d n a vlada i. p r e svega, o s l a n j a n j e na S S S R U Varaž-
d i n u počele su akcije protiv t a m o š n j e g Društva prijatelja N e m a č k e . Prozori h o t e l a »Novak«
- sin vlasnika je o s n i v a č D r u š t v a - p o l u p a n i su . . . «
Dalje se u izveštaju navodi da su »jugoslovenski g e n e r a l š t a b n i oficiri na s v o m s a s t a n k u
konstatovali da je j u g o s l o v e n s k a vojska od k r a j a d e c e m b r a u većoj m e r i m o b i l i s a n a . Povod
za to bila je p r e t e č a situacija na B a l k a n u , izazvana grčko-ilalijanskim r a t o m i p o k r e t i m a ne-
m a ć k i h t r u p a N a r o č i t o u z n e m i r a v a j u ć e za Jugoslaviju bilo je p o v l a č e n j e n e m a ć k i h t r u p a u
jačini 'od 46.000 ljudi iz r u m u n s k o g B a n a t a u j u g o s l o v e n s k o - m a đ a r s k o j p o g r a n i č n o j o b l a s t i
i njihovi dalji p o k r e t i ka j u g o i s t o k u R u m u n i j e na b u g a r s k o - j u g o s l o v e n s k u g r a n i c u . Z b o g
toga je Jugoslavija u p u t i l a o v e n o v o m o b i l i s a n e t r u p e u oblast Niš - S k o p l j e . Četnici, koji su
do sada bili s t a c i o n i r a n i u N o v o m Sadu, p r e b a č e n i su t a k o đ e u j u ž n e oblasti. Pod v o d s t v o m
aktivnih oficira, ove t r u p e s u dobile s p e c i j a l n u o b u k u k a o p a d o b r a n c i , m a š i n o v o đ e , š o f e r i
itd. »Jugoslovenske v o j n e vlasti rešile su da se rezervni oficiri Jevreji ne d o d e l j u j u a k t i v n i m
j e d i n i c a m a n e g o r a d n i m č e t a m a P r i r o d n o je da su folksdojćeri, od kojih su f o r m i r a n e ove
r a d n e ćete. s t r o g o t r e t i r a n i o d s t r a n e p r e t p o s t a v l j e n i h Jevreja.«
Na kraju izveštaja govori se o sastanku b r i t a n s k o g vojnog izaslanika sa
p o m o ć n i k o m f r a n c u s k o g vojnog izaslanika u Beogradu, o tome da a m e r i č k a
vlada, u s p o r a z u m u sa b r i t a n s k o m vladom, n a m e r a v a da pošalje 60 obaveš-
tajaca u Jugoslaviju, M a đ a r s k u i R u m u n i j u koji treba da r a d e za račun V. Bri-
tanije, da albanski emigranti u Jugoslaviji o č e k u j u n a r e đ e n j e iz Grčke da
budu s p r e m n i (da stupe u akciju - V. T.) kad dobiju parolu »Brahim« i da se
doznaje
»iz s r p s k i h izvora da se n e r n a č k e vesti na s r p s k o m jeziku, koje se e m i t u j u p r e k o radio-
stanica Prag i Brno, p r a t e sa v e l i k o m p a ž n j o m M e đ u t i m , p o š t o se u v e ć e ove radio-stanice,
zbog smetnji, vrlo slabo č u j u . postoji želja da se u s p o s t a v i još j e d n a emisija posle p o d n e . « 2 2
Kao što se vidi, n e m a č k a o b a v e š t a j n a služba je b u d n o i sa u s p e h o m pra-
tila d o g a đ a j e u Jugoslaviji, zahvaljujući zavrbovanim o b a v e š t a j c i m a u redovi-
ma p e t o k o l o n a š a .
MISIJE NOVINARA GREGORICA

I ADVOKATA STAKICA
Krajem j a n u a r a 1941. jugoslovenska vlada se p o n o v o obratila n o v i n a r u Gre-

goriću i a d v o k a t u Stakiću da bi i s t o v r e m e n o obnovili k o n t a k t e sa Berlinom
i Rimom. Tako je Gregorič, p r e k o predstavnika novinske agencije DNB Smi-
ta, p r e d a o Cvetkovićevo p i s m o za R i b e n t r o p a . koje je Smit 29. januara u r u č i o
Hitleru. U o v o m e pismu je, p o r e d predloga da Cvetković d o đ e u N e m a č k u na
razgovore sa Hitlerom i R i b e n t r o p o m , izneta ocena unutrašnje-politićkog sta-
nja u Jugoslaviji, kao odjek italijanskog poraza u Grčkoj i b r i t a n s k e propagan-
de, zatim b o r b e između raznih političkih s t r u j a i žalba na akciju ministra
p r a v d e Konstantinovića, kao p r o b r i t a n s k o g i prosovjetskog ćoveka itd. 2 3 No,
Gregorič je od H e r e n a saznao da su u Berlinu »jako iznenađeni« stavom Ju-
goslavije koji se, u p r k o s razgovora u Fušlu, nije p r o m e n i o , a iznad svega u
m n o g i m m a n i f e s t a c i j a m a s v a k o d n e v n e političke aktivnosti. Gregorič se po-
žurio da ih uveri da postoji m o g u ć n o s t da se čitav p r o b l e m p o k r e n e sa m r t v e
tačke, jer se Cvetković izjasnio s p r e m n i m da to uradi »vrlo brzo«, a k o bi mu
n e m a ć k e vlasti dale priliku da shvati koja su to n e p o d u d a r n a t u m a č e n j a raz-
govora sa C i n c a r - M a r k o v i ć e m . U stvari, u Beogradu su p e r f e k t n o shvatili že-
lje nernačke vlade. Cvetković je s a m o tražio da se čitava stvar stavi na disku-
siju, da d o b i j e u v r e m e n u i da što više odgodi definitivnu odluku, u očekiva-
nju razvitka vojno-političke situacije na Balkanu. Gregorič se uključio u tu
stvar, sa ciljem da za Cvetkovića isposluje poziv n e m a ć k i h vlasti za susret na
kojem bi došlo do j e d n o s t a v n i h objašnjenja. 2 4 Naime, funkcionar nemačkog
Ministarstva inostranih poslova, Hevel, izvestio je 29. j a n u a r a d a j e p o d n e o Fi-
r e r u pismo koje je Grogorić u p u t i o Smitu i d a j e Firer, pošto g a j e pročitao,
pristao da se Cvetković pozove i da nije p o m e n u o d a t u m , ali misli da bi bilo
bolje da ga primi u B e r g h o f u nego u Berlinu. Hevel je d o d a o : »Ja s m a t r a m
da će Firer biti u B e r g h o f u posle 6. ili 7. f e b r u a r a . U svakom slučaju, Firer želi
da Cvetkovića primi lično«. Potom je Smit telefonirao Gregoriću da d o đ e u
Berlin radi dogovora, p o š t o je p r e d s e d n i k vlade prihvatio poziv. Gregorića je
4. f e b r u a r a n a j p r e p r i m i o Smit, a zatim i Ribentrop. 2 5 Dr Smit je istog d a n a
u izveštaju izneo razgovor sa Danilom Gregorićem koji, zbog interesantnosti,
d o n o s i m o u o p š i r n i j e m izvodu. Gregorič je n a j p r e izjavio da je s t e k a o utisak
da razgovori R i b e n t r o p a i C. - Markovića27. n o v e m b r a 1940. u Fušlu nisu bili
p r e n e s e n i Cvetkoviću i knezu n a m e s n i k u o svim p i t a n j i m a o n a k o k a k o se
moglo o č e k i v a t i . . . da je reagovanje N e m a č k e na p o n u d u Jugoslavije, koja je
usledila posle Markovićeve p o s e t e Fušlu, ostavio utisak na Cvetkovića da je
Berlin očekivao nešto drugo.
• S i g u r n o je i van s u m n j e d a j e M a r k o v i ć shvatio r a z g o v o r e jezički t a ć n o . ali nije n e m o -
g u c n o da on nije t a ć n o i k o r e k t n o r a z u m e o suštinu i. p r e m a t o m e , to nije d a l j e p r e n e o T a k o
je Gregorić, iz. razgovora, koji je imao sa ministrom inostranih poslova, d o b i o utisak da se sa
n e m a č k e s t r a n e s m a t r a l o d a j e najvažnije p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u S d r u g e
s t r a n e , k a k o je on zaključio iz r a z g o v o r a koji je i m a o sa C v e t k o v i ć e m . M a r k o v i ć je bio ja\ <o
d a j e N e m a č k a očekivala d a ć e Jugoslavija zauzeti stav p o p i t a n j u n o v o g p o r e t k a . M e đ u t i m ,
očev idno je da je M a r k o v i ć s m a t r a o da je N e m a č k a o č e k i v a l a da j e d a n p a k t o n e n a p a d a n j u
sa N e m a č k o m b u d e o d g o v o r na to p i t a n j e . V e r o v a t n o je da je M a r k o v i ć d o b i o p o t v r d u za
svoje gledište u činjenici da su u r a z g o v o r i m a u Fušlu N e m c i nagovestili da N e m a č k a . k a o
rezultat d o g a đ a j a n a B a l k a n u , s m a t r a d a j e d o š l o v r e m e k a d a Jugoslavija m o r a prihvatiti po-
litiku pod n e m a ć k i m r u k o v o d s t v o m (Marković je osetio. ili očito tvrdi da je o s e t i o u t o k u
razgovora, n e m a č k u n a m e r u da se Jugoslavija p r i d o b i j e za n e m a č k u politiku bez Italije i čak
da se iskoristi situaciia Italije). Gregorić me je n e p o s r e d n o pitao da li je p r i s t u p a n j e Jugos-
lavije T r o j n o m p a k l u bilo d i r e k t n o s p o m e n u t o u t o k u razgovora i k r a t k o i jasno r e k a o da
mi je u p u t i o p i s m o posle r a z g o v o r a sa C v e t k o v i ć e m koji je izrazio želju da d o đ e o v a m o . Po-
š t o je d o b i o m o j poziv da on. Gregorić, d o đ e u Berlin, p o n o v o je g o v o r i o sa C v e t k o v i ć e m
ko|i mu je r e k a o da će se o d m a h odazvati n e m a č k o m pozivu Kad sam p o s t a v i o pitanje, k a d a
Cvetković ima n a m e r u da dođe. G r e g o r i ć je odgovorio: .Cvetković mi je r e k a o da ga s a č e k a m
u N e m a č k o j u slučaju n e p o s r e d n o g poziva ' Kad sam o b a z r i v o u p i t a o da li je C v e t k o v i ć iz-
razio n e k e s u m n j e u p o g l e d u n a č i n a p o s e t e . da li želi da d o đ e i n k o g n i t o ili želi da p o s e t a
b u d e objavljena. G r e g o r i ć je odgovorio: .Cvetković p i e p u š t a N e m a ć k o i m o d a l i t e t e o poseli;
on s a m o želi da i C i n c a r - M a r k o v i c b u d e pozvan On traži da b u d u n a p r a v l j e n i a r a n ž m a n i
koji će mu o m o g u ć i l i da govori n a s a m o sa m i n i s t r o m i n o s t r a n i h poslova ili, a k o je m o g u ć n o ,
sa Firerom.' Ja s a m od G r e g o r i ć a tražio da mi izloži svoje lično m i š l j e n j e - k a k o bi se stvari
mogle razvijati Kad s a m p o s t a v i o ov o pitan je, on je p o s t a o v e o m a o p r e z a n . Tvrdio je da nije
d i r e k t n o p i t a o Cvetkovića o prilaženju Jugoslavije T r o j o m p a k t u . N e k o l i k o p u t a je podvu-
kao. da bi sve akcije, koje bi značile p o d r ž a v a n j e Italije ili u s t u p k e Italiji, bile u s a d a š n j o j si-
tuaciji vrlo n e p o p u l a r n e u Jugoslaviji.
Zbog p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k t u , političkim izjavama koje bi iz toga proizilazile, jugos-
lovenska politika bi m o g l a lako p o s l a t i n e p o p u l a r n a . Ovo bi se moglo, m e đ u t i m , p o p r a v i l i
a k o bi se o d m a h , posle p r i s t u p a n j a , objavili uspesi koje bi zemlja postigla ovim p r i s t u p a -
njem .ja mislim n p r . na Solun', d o d a o je Gregorić.« Ovo gledište G r e g o r i ć ie p r a v d a o de-
taljnim o b j a š n j e n j e m o j u g o s l o v e n s k o j u n u t r a š n j o j situaciji. Naime, u Jugoslaviji se politika
ne o s l a n j a na s t r a n k e ili na silu. n e g o isključivo na p r a v o i m u c d i n a s t i j e . To znači da kru-
na r a z m a t r a sve p r o b l e m e , n a r o č i t o svoju s p o l j n u politiku, isključivo sa gledišta p o s t o j a n o s -
ti svoje moći k a o i sa d i n a s t i č k i h pozicija. Radeći tako, k r u n a se koristi p r e d s e d n i k o m v lade,
koga je izabrala i koji zavisi od k r u n e . Ako politika p r e d s e d n i k a vlade d o v e d e m o c d i n a s t i j e
u o p a s n o s t , s v o j o m s o p s t v e n o m g r e š k o m ili ne. n a m e r n o ili n e n a m e r n o , o n d a se p r e k i d a nit
koja vezuje k i u n u sa p r e d s e d n i k o m vlade i. a k o je p o t r e b n o , k a o u s l u č a j u S t o j a d i n o v i ć a .
izaziva se njegov pad, koji o d j e k u j e do n a j u d a l j e n i j e g h r v a t s k o g sela. da bi se time učvrstila
m o c dinastije. Na o v a j naćin. o d l u k a o s p o l j n o j politici m o r a biti u s k l a d u i u službi moći di-
nastije koja m o ž e da se osloni i s t o v r e m e n o s a m o na n e k o l i k o ličnosti i zbog toga je prisiljena
da vodi o d r e đ e n u o p o r t u n i s t i č k u politiku • Na p i t a n j e .da li su po m i š l j e n j u d i n a s t i j e defi-
nitivno u k l o n j e n e s u m n j e u p o g l e d u k o n a č n e n e m a č k e p o b e d e ? ' , G r e g o r i ć j e d a o izvrdava-
jući o d g o v o r . R e k a o je da misli da ce u s k o r o nestati i p o s l e d n j a s u m n j a . S t v a r n o , ove s u m n j e
su p o t k r e p l j e n e č e s t i m italijanskim n e u s p e s i m a . n a r o č i t o u s l u č a j u K o n s t a n t i n o v i c a koji je
iskoristio takvu situaciju M e đ u t i m , situacija se m o r a r a z m a t r a t i sa s p e c i j a l n o g gledišta sme-
ne n a m e s n i k a . Šta to znači- 1 Šestog s e p t e m b r a ističe m a n d a t kneza n a m e s n i k a r e g e n t a Pavla;
on je a m b i c i o z a n . Iako n e m a n a m e r u da i dalje b u d e n a m e s n i k . ipak bi želeo. z b o g ličnog
i p a t r i o t s k o g u b e đ e n j a . da vrši o d l u č u j u ć i politički uticaj. Kako m o ž e on to da u r a d i ? S a m o
a k o p o s t a n e nosilac j e d n o g p r o g r a m a s p o l j n e politike koji je o d l u č u j u ć i za razvoj i b u d u ć -
nost Jugoslavije Takav p r o g r a m je i s a r a d n j a sa N e m a č k o m i položaj Jugoslavije u n o v o j or-
g a n i z a c i j E v r o p e Knez n a m e s n i k ne voli da sam d o n o s i o d l u k u ; u t a k v o m slučaju on bi že-
leo da dobi je p o d r š k u i od p r e d s e d n i k a vlade koji je voljan da takvu o d l u k u d o n e s e . . Iz
toga proistiće da knez teži da p o j a č a s v o j položaj i da z a v e d e politiku k o j a će mu o b e z b e d i t i
stalan u t i c a j na | u g o s l o v e n s k u vladu. P r e d s e d n i k vlade ima istu a m b i c i j u - da o b e z b e d i svoj
položaj, sa n a m e s n i k o m i kasnije sa kraljem.« Na kraju, G r e g o r i č je zaključio: »Sledeči po-
s t u p a k m o r a se p r i m e n i t i u vezi sa p r i l a ž e n j e m Jugoslavije T r o j n o m p a k t u : p o š t o je Marko-
vu:. kao o d g o v o r n o lice za o v o p i t a n j e , vodio r a z g o v o r e sa m i n i s t r o m i n o s t r a n i h poslova, po-
litički p r e d s t a v n i k krune, ij. p r e d s e d n i k vlade, m o r a uzeti na s e b e političku o d g o v o r n o s t za
takvu o d l u k u , ostavljajući f o r m a l n u o d l u k u knezu n a m e s n i k u . « 2 8
Krajem j a n u a r a ministar dvora Antić pozvao je a d v o k a t a Stakića i zamo-
lio ga da p o đ e u Rim, jer nadolaze v e o m a teške prilike zato što su u Beograd
stizali izveštaji da će N e m a č k a tražiti »objašnjenje«, a vlada se brinula k a k o
u tom trenutku da uskladi politiku mira i neutralnosti sa nemačkim zahtevi-
ma. »Sada nailazi veoma značajan m o m e n a t - d o d a o je Antić - u k o j e m mo-
ž e m o e v e n t u a l n o iskoristi italijanski faktor,« pa je Stakiću d a o o d g o v o r kne-
za Pavla na Canove predloge od n o v e m b r a 1940. godine. U tom d u g o m odgo-
voru od s e d a m tačaka knez Pavle je, uglavnom, izjavio d a j e Ćanova izjava, po-
tvrđena od Musolinija, sa zadovoljstvom primljena, naime, da Italija s m a t r a
Beogradski pakt kao važnu bazu svoje politike p r e m a Jugoslaviji, d a j e sprem-
na da i dalje o s t a n e u prijateljstvu sa Jugoslavijom, da je p o s t o j a n j e Jugosla-
vije u interesu Italije i d a j e Italija s p r e m n a da poštuje teritorijalni integritet
i n e u t r a l n o s t Jugoslavije. Zatim knez navodi da do sada nije o d g o v o r e n o zato
što se tada Italija nalazila u vrlo teškom položaju, a Jugoslavija je t a k o đ e ima-
la p o n e š t o da traži od Italije, što bi značilo kao da Jugoslavija p r i m e n j u j e neku
vrstu d i p l o m a t s k e učene. »Canova prijateljska deklaracija umirila je Beog-
rad u pogledu n a m e r a Italije i omogućila Jugoslaviji da o s t a n e izvan rata . . .
Jugoslavija m o r a biti v e o m a m u d r a i pažljiva u svojoj politici p r e m a Nemač-
koj, jer n e m a razloga da se žali na njen stav koji je »uvek bio korektan«. Dok
se »nišia ne može prigovoriti ili prekorevati u politici Nernačke prema Jugosla-
viji, dotle nije isto bilo sa Italijom. Odgovorni nemački faktori obavestili su nas
da Italija, pre napada na Grčku, namerava napasti Jugoslaviju i da samo zahva-
ljujući Nemačkoj Jugoslavija je spašena od planiranog italijanskog napada. Ju-
goslavija žali što Italija nije uvek imala stalnu prijateljsku politiku prema njoj,
dok je u susednim zemljama - Mađarskoj, Bugarskoj i u Albaniji pomagala re-
vanšističke pokrete protiv jedinstva i sigurnosti Jugoslavije, finansirala i poma-
gala subverzivne pokrete, kao ustaški pokret Ante Pavelića (podvukao V.T.).
Jugoslavija još uvek želi da se njeni odnosi regulišu preko Rima, s tim da se ne
dira u osetljivost Nernačke. Da bi se Jugoslavija mogla odlučiti za politiku
s p o r a z u m a sa Italijom, Beograd bi želeo da dobije o d g o v o r na pitanje »da li
je Italija u stanju da dobije o d o b r e n j e Nernačke za takvu politiku i da li je Ita-
lija s p r e m n a da u tom smislu p r e d u z m e k o r a k e u Berlinu, da bi j e d n a takva
p o n u d a bila zajednički učinjena od Nernačke i Italije?« Na kraju je i s t a k n u t o
da je »za Jugoslaviju n e m o g u ć e da prihvati politiku s p o r a z u m a sa Osovinom
na bazi p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu.« 2 7
Stakić je 1. f e b r u a r a poslao p i s m o Anfusu u Rim, obaveštavajući ga da će
u s k o r o stići sa o d g o v o r o m kneza Pavla na Ćanove predloge od n o v e m b r a
1940. N a p o m e n u o je da je C i n c a r - M a r k o v i ć u m e đ u v r e m e n u posetio Nemač-
ku i naglasio da se radilo »samo o i n f o r m a t i v n o j poseti«, a ne o »konkuren-
ciji«. Tako su Jugosloveni »brusili oružje svoje diplomatije da bi našli put spa-
senja p r e no što ih Osovina definitivno priklješti«, dok se Cvetković b r i n u o
da uspostavi d i r e k t a n kontakt sa Berlinom, prikazujući se s p r e m n i m da pre-
govara na bazi nemačkih zahteva, dotle je knez Pavie težio da iskoristi slabu
poziciju Musolinija da bi ga naveo da odvrati Hitlera da obavezuje Jugoslaviju
da udu u Trojni pakt. 2 8
Istoga dana, 4. f e b r u a r a , kad je Gregorića n a j p r e p r i m i o Smit, a zatim i
R i b e n t r o p u Berlinu, u Bariju su primili Stakića - n a j p r e grof Ćano, a zatim
i Musolini. U razgovoru sa g r o f o m Ćanom Stakić se s t r i k t n o d r ž a o instrukcija
koje mu je d a o ministar dvora Antić, ali mu je Ćano iznad svega izrazio Mu-
solinijevo i svoje č u d e n j e zbog toga što je toliko zakasnio o d g o v o r B e o g r a d a
na p o n u d u italijanske vlade od n o v e m b r a 1940. godine. Musolini je, pak, oce-
nio da motiv o b n a v l j a n j a k o n t a k a t a nije bio da se s t e k n e utisak kako Beograd
nešto traži od Italije zbog njenih vojnih n e u s p e h a , nego zbog toga što je beog-
radska vlada u v e r e n a da je s u d b i n a Grčke zapečaćena i da, p r e m a tome, ne
treba da izgubi priliku da učestvuje u njenoj podeli, zbog n a d e da će dobiti
Solun pre Bugara, bez protivusluge demilitarizacije j a d r a n s k e obale, i da je
njena n a m e r a da se pregovarači »odmore« u Rimu pre no što stignu u Berlin.
Međutim. Musolinijeva o c e n a nije bila taćna. j e r je glavni cilj o b n a v l j a n j a kon-
takata bio da se dobije p o d r š k a Italije da bi se odstranili ili b a r ublažili ne-
maćki zahtevi. Pošto se uverio da nije zadovoljio ni Musolinija ni Cana svojim
o b j a š n j e n j e m zašto Beograd nije b l a g o v r e m e n o odgovorio na p o n u d u itali-
j a n s k e vlade, Stakić se t r u d i o da o d b i j e njihove prigovore i da ubedi Muso-
linija da p o n a š a n j e Jugoslavije ne p o s m a t r a na bazi n e p o v e r e n j a i p r e d r a s u d a ,
j e r knez Pavle želi da očuva mir i da mu je n e o p h o d n o ne s a m o da uveri javno
m n j e n j e da jedinstvo Jugoslavije i sloboda njenog u n u t r a š n j e g života neće biti
dovedeni u pitanje od strane Osovine, nego i da održi p r i s u t n i m svoje »strikt-
no« protivljenje p r i s t u p a n j u T r o j n o m paktu. On želi da d a d e prioritet prija-
teljstvu sa Italijom na bazi Beogradskog ugovora, ali ne može a da ne vodi ra-
č u n a o n e m a č k o j snazi, želeći da b u d e siguran da će Italija biti u stanju da ob-
novi i pojača o d n o s e Jugoslavije s Osovinom na toj osnovi i da učini da to pri-
hvati Nemačka. Stakić je, pored toga, upitao Musolinija da li može izmeniti
svoje mišljenje o Jugoslaviji, napustiti svoje stalno s u m n j i č e n j e p r e m a njoj i
uvideti da ona nikad nije predstavljala opasnost za Italiju i da li se m o ž e sa-
glasiti sa tim da Jugoslavija o s t a n e izvan rata i čuva mir na B a l k a n u ?
Nalazeći d a j e Stakićevo izlaganje »izvanredno interesantno«, Musolini je
u svom d u g o m odgovoru, između ostalog, r e k a o »da bi bio v e o m a zadovoljan
kad bi se sva razmimoilaženja između dve zemlje j e d n o m zauvek eliminisala«
i dodao: »Ovom prilikom nudim Jugoslaviji prijateljstvo koje ću lićno gajiti kao
bazu italijanske politike na Balkanu. Želim da Jugoslavija ostane van rata*. Is-
takao je da će dati takve predloge koji neće predstavljati nikakvu prepreku za
produbljivanje priftiteljstva sve do savezništva«... s tim da ta s a r a d n j a ne is-
p a d n e kao plan za f o r m i r a n j e bloka koji bi služio kao ravnoteža u o d n o s u na
Nemačku. Na Stakićevu p r i m e d b u d a j e to prvenstveno interes Italije koja ne
bi d o b r o prihvatila »situaciju u kojoj bi Nemačka bila svemogući gospodar«,
Musolini je r e k a o da u o v o m m o m e n t u » m o r a m o raditi i p o s t u p a t i t a k o da
se to ne kaže.« već da treba naći razloge »da u v e r i m o ne toliko Hitlera, što
neće biti tako teško, koliko R i b e n t r o p a koji je jedan perverzni pokvare-
njak . . . I radi toga naš d o g o v o r treba da dobije saglasnost Berlina.« Pošto je
istakao da je na p o s l e d n j e m s a s t a n k u sa Hitlerom zaključeno da se Jugoslaviji
d a d u ustupci da bi ostala van rata i da bi konflikt na Balkanu bio što p r e lik-
vidiran, Musolini je, izlažući situaciju, uglavnom rekao: d a j e Bugarska prista-
la da n e m a č k e t r u p e u d u u Bugarsku i da će pristupiti T r o j n o m paktu, da će
n e m a č k e t r u p e najkasnije prvih d a n a m a n a ući u Bugarsku i zauzeti položaje
na granici, da će se s u k o b sa G r č k o m likvidirati za nekoliko sedmica, da će
Turska ostati mirna i neutralna, bez obzira na stav Jugoslavije, i da Sovjetski
Savez »neće ni p r s t o m m r d n u t i « radi tzv. o d b r a n e Balkanskog poluostrva, a
zatim istakao da knez Pavle treba do kraja f e b r u a r a regulisati svoje o d n o s e
sa Osovinom. Da bi mu olakšao takvu o d l u k u , Musolini je rekao da Italija želi
da Solun pripadne Jugoslaviji, jer je uvek mislio da Jugoslavija ima pravo da do-
bije izlaz na Egejsko more, bilo da se to ostvari u okviru Trojnog pakta, bilo u
okviru savezništva sa Italijom na bazi Beogradskog ugovora. Zatim je dodao da
nudi Jugoslaviji da se zaključi italijansko-jugoslavenski savez, s tim što bi to sa-
vezništvo predstavljalo dovoljan korak za približavanje Osovini, tako da bi Ju-
goslavija ostala van rata i ne bi joj bio postavljen uslov da uđe u Trojni pakt.
Predložio je da se pitanje jugoslovenske manjine u Istri reši novim ugovorom i
ponudio da se ona razmeni sa albanskom manjinom u Jugoslaviji i da se italo-
jugoslovenski odnosi regulišu na s a s t a n k u ministara inostranih poslova u
B e o g r a d u ili Veneciji.
Na kraju Musolini je o b e ć a o da će se lično sastati sa Hitlerom a k o ga knez
Pavle obavesti p r e k o M. Antića ili Stakića d a j e prihvatio njegovu p o n u d u , da
će potvrditi da ta p o n u d a b u d e zajednička p o n u d a Osovine i da će k r a j e m feb-
r u a r a održati veliki govor u Rimu, u kojem će objasniti novo savezništvo Ju-
goslavije i Italije i njegovu novu politiku p r e m a Jugoslaviji.
Na Stakićevu p r i m e d b u da p r e d l o ž e n o rešenje Soluna, u m e s t o da olakša
pregovore, o n o će ga otežati, jer bi učešće Jugoslavije u k o m a d a n j u prijatelj-
ske zemlje bilo u s u p r o t n o s t i sa k o n c e p c i j o m Namesništva i o p š t i m raspolo-
ženjem javnog mnjenja, Musolini je r e k a o Stakiću da o p o m e n e kneza Pavla
da »ako Beograd definitivno ne reši svoje o d n o s e sa Osovinom i ne »prihvati
p o n u d u Soluna o n d a bi N e m a č k a mogla definitivno ostati u Solunu.« Pored
toga, Ćano je izrazio nezadovoljstvo u o d n o s u na jugoslovensko-mađarski
pakt o prijateljstvu, postavljajući pitanje da li je zaključen zato da »približi Ju-
goslaviju Osovini ili o b r n u t o da približi M a đ a r s k u Velikoj Britaniji p r e k o Ju-
goslavije?« Stakić je o d g o v o r i o da s p o r a z u m znači »pacifikaciju p o d u n a v s k o g
regiona i da je, kao takav, vrlo d o b a r za Italiju.«
Tako se Stakićeva misija završila sa j e d n o m n o t o m k o m p l e t n o g nepove-
renja koje je u m a n j i l o vrednost Musolinijevih i Ćanovih predloga i garancija,
jer se nisu ustezali da jugoslovensku inicijativu iskoriste da p o n o v o uravno-
teže svoje pozicije u Berlinu.
Grof Cano je 5. februara 1941. saopštio Ribentropu i Hitleru da je Musolini
primio izaslanika ministra dvora Antića koji je »ponudio nastavak pregovora iz-
među Jugoslavije i Italije radi produbljivanja Ugovora od 1937. godine i pribli-
žavanja Jugoslavije, preko jednog ugovora sa Italijom, za pristupanje Trojnom
paktu. Protivusluga Italiji za to mogla bi biti demilitarizacija dalmatinske obale,
a za Jugoslaviju ustupanje teritorije Soluna, kojeg Duče smatra prirodnim i vi-
talnim interesom Jugoslavije u pravcu Mediterana. «Muso\ini je p o d r ž a o pro-
dubljivanje pakta, »naravno uz p r e t h o d n u konsultaciju o saglasnosti o t o m e
sa vladom Rajha,« o č e k u j u ć i da dobije zvaničan o d g o v o r B e o g r a d a u toku
iduće sedmice. 2 9
U memorandumu nemačkog državnog sekretara Vajscekera od 5. februara
ministru inostranih poslova kaže se da je Musolini u k o m e n t a r u naveo da bi
zaključenje p o m e n u t o g pakta povoljno uticalo na razvijanje politike sila Oso-
vine na Balkanu i dovelo do m o r a l n e i vojne propasti Grčke, da bi Velika Bri-
tanija doživela krah svojih poslednjih n a d a i intriga u B e o g r a d u i u Sofiji, da
bi se T u r s k a našla p o t p u n o s a m a licem u lice p r e m a n e m a ć k i m vojnim sna-
gama, a njena intervencija u G r č k o j postala bi izlišna i da bi ona usled toga
mogla da p r o m e n i svoje držanje koje je imala do sada. Time bi dalji nastavak
razvijanja plana u c e n t r a l n i m i istočnim delovima S r e d o z e m n o g m o r a bio
olakšan. 3 0
Ćano je izbegao da referiše da je Musolinijeva ideja bila da se n o v o m ugo-
voru sa Jugoslavijom d a d e »karakter leđnog istinskog i pravog političkog sa-
veza«, a Musolini je skrivao da je plan za takav ugovor p o t e k a o od njega, a ne
sa s t r a n e Beograda, i, u m e s t o da se zauzme da ga Hitler prihvati kao alterna-
tivu p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu, on ga je prikazivao kao p o t r e b n o s r e d s t v o
da ga olakša. U stvari, Musolinijeva p r e o k u p a c i j a je bila »da zaustavi ili bar
uspori n e m a ć k o n a s t u p a n j e p r e m a Grčkoj«, s m a t r a j u ć i d a j e z a slom G r č k e
»suvišna intervencija n e m a č k e a r m i j e i nadajući se da stigne u Solun p r e Ne-
mačke. Zato je p o d s t i c a o Jugoslaviju da ne o d u s t a j e od značajnog izlaska na
Egej, ističući Hitleru da Solun s m a t r a »prirodnim i vitalnim izlazom« Jugos-
lavije p r e m a Mediteranu, ali da u z a m e n u za njegovo p r e p u š t a n j e p o n o v o tra-
ži demilitarizaciju j a d r a n s k e obale. Međutim, Nemci o d m a h o d b a c u j u ideju
zaključenja novog italijansko-jugoslovenskog pakta, jer su smatrali da ne od-
govara njihovim željama u pogledu sigurnosti na j u g o s l o v e n s k o m b o k u . Sto
više, R i b e n t r o p je upozorio na opasnosti koje mogu proisteći iz toga što Beog-
rad pokušava da zabije klin između Rima i Berlina, pa je tražio da se ta igra
o d m a h osujeti. 3 1
Fon Heren je 5. februara obavestio Ministarstvo inostranih poslova da je iz
pouzdanih izvora saznao da je knez Pavle u razgovorima sa američkim pukov-
nikom Donovenom »ljubazno, ali odlučno odbio« Donovenov predlog o formi-
ranju balkanskog fronta protiv Nemačke, sa obrazloženjem da je r a s p o l o ž e n j e
n a r o d a takvo da isključuje svaku ratnu avanturu, osim a k o je d r ž a v n o pod-
ručje d i r e k t n o n a p a d n u t o , da se t o m e m o r a j u dodati u n u t r a š n j e teškoće, os-
kudica u prevoznim sredstvima i u gorivu i da »sudbina nekih severnih i za-
p a d n i h zemalja deluje kao zastrašujući primer. Uostalom Jugoslavija je neko-
liko puta dobila u m i r u j u ć a u v e r a v a n j a od strane vlade Rajha.« H e r e n je do-
d a o da izlaganja kneza n a m e s n i k a odgovaraju stvarnosti i izgledaju p o t p u n o
verodostojna.« 3 2
S u t r a d a n . 6. f e b r u a r a , H e r e n je strogo poverljivim t e l e g r a m o m o b a v e s t i o
ministra inostranih poslova da ga je Cincar-Marković
»molio da ga p o s e t i m d a n a s p o p o d n e i s a o p š t i o mi da je p r e d s e d n i k vlade Cvetković
d a n a s p r i m i o s a o p š t e n j e od G r e g o r i ć a iz Berlina da m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha moli
p r e d s e d n i k a i njega, m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova, da ga p o s e t e k r a j e m n e d e l j e u Nemać-
k o j . . . Ministar i n o s t r a n i h poslova z a m o l i o me je da zatražim da se p r o v e r i u B e r l i n u Gre-
gorićevo saopštenje i da u s v a k o m slučaju o d m a h izvest im m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova
Rajha d a j e n u n i s i r u p r e d s e d n i k u i n j e m u lično iz t e h n i č k i h razloga n e m o g u ć e da d o đ u p r e
33
u t o r k a uveće.«
Ministar inostranih poslova Ribentrop je u 3,55 časova u j u t r o 6. f e b r u a r a

poslao fon H e r e n u sledeći šifrovani telegram:
»Dr Gregorić je, posle u s p o s t a v l j a n j a k o n t a k t a p i s m e n i m p u t e m sa n a č e l n i k o m Ode-
Ijenja za š t a m p u u Ministarstvu i n o s t r a n i h poslova ( S m i l o m V.T.), u s p o r a z u m u sa ovim,
d o š a o p r e n e k o l i k o d a n a u Berlin i izjavio u p o v e r e n j u da je Cvetkovićeva želja da z a j e d n o
sa C i n c a r - M a r k o v i c e m d o đ e u N e m a č k u da bi p o n o v o razgovarali sa m n o m o t e k u ć i m po-
litičkim p r o b l e m i m a i, ako je moguće sa Firerom; zbog loga sam d a n a s lično primio dr
Gregorića i on mi je p o t v r d i o ovu izjavu.
Molim p o s e t i t e o d m a h p r e d s e d n i k a vlade i javite m u . u vezi sa p o m e n u t i m izjavama
dr Gregorića. da ću se r a d o v a t i da i dalje r a z m o t r i m s njim i g. C i n c a r - M a r k o v i c e m kom-
pleks pitania koja su bila p r e d m e t prv ih razgovora sa p o s l e d n j i m , k r a j e m n o v e m b r a . Vero-
c a t n o c c so ovoj guspodi pružili prilika da ih primi Firer • Zatim moli H e r e n a da ga obavesti
k a d a bi bilu z g o d n o da njih dvojica d o đ u u p o s e l u , n a p o m i n j u ć i da te on od p e t k a ove ne-
d e l j e i n a d a l j e bili u FuSlu, a F i r e r će v e r o v a t n o provesti vikend u B e r g h o f u : m o l i m da ih
pitate da li žele da ovo p u t o v a n j e za sada o s t a n e u tajnosti . i da n a k o n p o s e t e C vetkov iea,
p o s e l i t e C i n c a r - M a r k o v i ć a i o b a v e s t i t e ga ci tome. 3 *
R i b e n t r o p je istog d a n a primio novinara Gregorica i obavestio ga da je

sa Musolinijem i Ć a n o m precizno diskutovao o svim pitanjima koja interesu-
ju Jugoslaviju i da je rezultat tih razgovora bio najpovoljniji koji se u Beog-
radu mogao očekivati, s tim da između Nernačke i Italije, kao i uvek. postoji
p o t p u n o zajedništvo ideja u o d n o s u na ta pitanja. R i b e n t r o p se ljutio što Ju-
goslavija još nije ništa uradila da objasni situaciju i da od savezničkih pred-
loga p r e đ e na k o n k r e t a n plan. Zatim je izjavio da je s p r e m a n da primi Cvet-
kovića i Cincar-Markovića k r a j e m sedmice i o d m a h im u p u t i o zvaničan poziv,
uz informaciju da postoji i m o g u ć n o s t da se sastanu i sa Hitlerom. Međutim,
s u t r a d a n u j u t r o Gregoriću je javljeno iz Beograda da nije moguće da dv a mi-
nistra tako brzo krenu u Berlin, dok je sam Gregorič m o r a o o d m a h da se vrati
da p o d n e s e svoj izveštaj. »Nisam razumio koji se đavo p o n o v o dogodio. Naj-
pre velika žurba, a sad p o n o v n o odgađanje« - p r o k o m e n t a r i s a o je Gregorič.
Kad je k r e n u o za Beograd R i b e n t r o p ga je zadužio da upozori svoje sunarod-
nike da Jugoslavija sada ima priliku i veliku sreću koju ne treba ispuštati, jer
se slične situacije više neće ponoviti. 3 5
Jugoslovenski ambasador u Bukureštu je 6. f e b r u a r a poslao opširan izveš-
taj (ekspedovan sledećeg dana) ministru inostranih poslova Cincar-Markovi-
ću u kojem, između ostalog, navodi da je sa više strana saznao da se »broj ne-
mačkih vojnika u Rumuniji kreće između n a j m a n j e 200 i 250 hiljada, i to veći
d e o duž Dunava, i u Dobrudži, a manji po ostalim k r a j e v i m a Rumunije. Pored
toga, pristižu novi štabovi: raznih divizija, v azduhoplov nih divizija (izgleda da
ih ima tri) i ustanova. U ž u r b a n o se vrše p r i p r e m e tako da n e m a ć k e t r u p e
mogu biti u p o t r e b l j e n e u svim pravcima iz Rumunije, ali sve činjenice uka-
zuju d a j e najverovatnija p r e t p o s t a v k a p r i p r e m a n j e prelaza n e m a ć k e vojske
u Bugarsku.« No, N e m a č k a »prikuplja vojsku za svaku eventualnost, a pr-
venstveno kao o p o m e n u Sovjetima da n e m a mesta njihovoj akciji na Balka-
nu.« On dalje s m a t r a da je cilj prisustva ove vojske u Rumuniji da se pruži
»podrška n e m a ć k o j d i p l o m a t s k o j a k c i j i na Balkanu i vrši pritisak na sve bal-
kanske države. Ako ne uspe d i p l o m a t s k a akcija, o n d a ima o r u ž j e m da se ost-
vare te n a m e r e Nemaćke. 3 6
Mit istar inostranih poslova Cincar-Marković je pre toga, t j. 3. f e b r u a r a , za-
molio J igoslovenskog poslanika u Moskvi da u najstrožoj tajnosti ispita i sa-
zna:
1) kakvo je gledište sovjetske vlade p r e m a stalnom pridolasku nemačkih
t r u p a u R u m u n i j u i p r i p r e m a m a koje se vrše za njihov prelaz u Bugarsku, što
može da d o v e d e do ratnog zapleta na Balkanu, s obzirom na to d a j e sovjetska
vlada uvek iznosila b a l k a n s k i m vladama, pa i jugoslovenskoj, d a j e zaintere-
sovana za o d r ž a n j e mira na Balkanu i preporučivala s p r o v o đ e n j e politike
mira i neutralnosti;
2) kakav će stav zauzeti sovjetska vlada p r e m a e v e n t u a l n o j o d r e đ e n o j
vojnoj akciji n e m a ć k i h t r u p a na Balkanu, i
3) da li sovjetska vlada s m a t r a da bi lom akcijom bili ugroženi interesi
Sovjetskog Saveza i Jugoslavije. 3 7
Na ova p i t a n j a j u g o s l o v e n s k i poslanik je u o p š i r n o m t e l e g r a m u od 8. feb-
r u a r a u 23,37 č a s o v a ( p r i m l j e n 9. f e b r u a r a u 13,45) izvestio C i n c a r - M a r k o v i ć a ,
u g l a v n o m , sledeče: d a j e 8 . f e b r u a r a i m a o d u g r a z g o v o r s a Višinskim, k o m e
je r e k a o da je on u više m a h o v a g o v o r i o da je »Sovjetska Rusija« z a i n t e r e s o -
vana za Balkan, n a r o č i t o da se tu održi m i r i izložio o p a s n o s t i od u l a s k a ne-
m a ć k i h t r u p a u B u g a r s k u »i za n a š e i za vaše interese.« Zatim mu je r e k a o da
će sve z a i n t e r e s o v a n e vlade, a k o se to desi, » m o r a t i p o n o v o u z i m a t i u r a z m a t -
r a n j e o p š t u situaciju, pa v e r u j e m i n a š a i s o v j e t s k a vlada« . . . i »da m i s l i m da
će u z a j a m n a s a v e t o v a n j a uticati j e d n i na d r u g e , da će m o ž d a zavisiti j e d n i od
d r u g i h , n a r o č i t o a k o bi se gledišta o o v o j o p a s n o s t i poklapala.« On je odgo-
vorio: »Naša politika o s t a j e ista. V i j e d o b r o p o z n a j e t e , ali k a o d i p l o m a t a zna-
t e d a j e s o v j e t s k o j vladi n e m o g u ć e u o v o m m o m e n t u o t k r i t i svoju p o l i t i k u . J a
sam s v a m a o n a š o j politici već govorio, a tu su i dela. Glavne linije te p o l i t i k e
o s t a j u iste. I mi, k a o i vi v e r o v a t n o , d o p u n j u j e m o sad svoju o r i j e n t a c i j u . Ni vi
sami ne m o ž e t e reći o d r e đ e n o k a k v o će biti d r ž a n j e vaše vlade. Na o r i j e n t a -
ciju našu i vašu utiću ratni d o g a đ a j i . E t o vidite, t a l i j a n s k o a f r i č k o c a r s t v o sko-
ro je s r u š e n o . Iz ovog o d g o v o r a a m b a s a d o r je u g l a v n o m zaključio:
1) da ce Sovjetski Savez zadržati d o s a d a š n j i stav i politiku u n e š t o n o v o j
f o r m i » n e z a r a ć e n e strane,« p o š t o još n i k a k o ne želi rat sa N e m a č k o m i zato
što se d i r e k t n o ne tiče n j e n e teritorije, a to znači da će m i r n o pustiti n e m a č k e
t r u p e da u đ u u B u g a r s k u ;
2) da će m o ž d a u t o m smislu dati javnu izjavu;
3) da će d i r e k t n o z a i n t e r e s o v a n i m d r ž a v a m a p r e p u s t i t i da se b r a n e ili ne,
p r e m a t o m e k a k o t e d r ž a v e b u d u shvatile svoj interes;
4) d a j e Sovjetski Savez z a i n t e r e s o v a n za Balkan, ali u p r v o m r e d u za Bu-
g a r s k u i M o r e u z e , j e r to ulazi u n j e g o v u s f e r u i n t e r e s a ;
5) da Sovjetski Savez ima i n t e r e s a da N e m a č k a što više o s l a b i da bi se,
p o r e d ostalog, i z v u k a o iz. klešta N e m a č k a - J a p a n . Zato će p o m o ć i , ali »odoz-
do«, sve b a l k a n s k e d r ž a v e k o j e s e b u d u o d u p r l e N e m a č k o j sve d o m e r e p r e k o
koje bi je to p o m a g a n j e o d v e l o u otv o r e n i rat sa N e m a č k o m i s a m o d o t l e d o k
se v o j n a situacija r a d i k a l n o ne izmeni na š t e t u N e m a č k e ; i
6) da će iz ovih novih d o g a đ a j a , k o j e o č e k u j e i b u d n o i s p r e m n o prati, iz-
vući veliku korist, s k o r o bez rizika, n a r o č i t o a k o se T u r s k a u m e š a , i da m u .
u s l u č a j u da T u r s k a b u d e p o t i s n u t a , niko n e ć e m o ć i stati na put da u z m e svoj
deo.38
G r e g o r i ć i Stakić su se 8. f e b r u a r a vratili u B e o g r a d i p o d n e l i izveštaje o
i s h o d u svoje misije. 3 9
Posle G r e g o r i ć e v o g p o v r a t k a , na s a v e t o v a n j u u d v o r u 8. f e b r u a r a , g d e su,
p o r e d n a m e s n i k a , učestvovali Cvetković, Maček, Cincar-Marković, Kulovec,
g e n e r a l Pešic i g e n e r a l P e t a r Košić, d o n e t a je o d l u k a da C v e t k o v i ć i Cincar-
M a r k o v i ć p o d u u Berlin, a k o b u d u pozvani, s tim da t a m o iznesu argumente
protiv pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, i da se istakne neutralan stav Ju-
goslavije u postojećem evropskom sukobu ( P o d v u k a o V.T.). Istoga d a n a v o đ e n i
su razgovori i z m e đ u Cvetkovića, M a ć e k a i S u t e j a i m i n i s t r a p r a v d e Mihaila
K o n s t a n t i n o v i c a o n e m a č k i m z a h t e v i m a T o m p r i l i k o m je M a č e k i s t a k a o da
pakt u t r o j e (Trojni p a k t ) o t p a d a i da je m o g u ć a n pakt o n e n a p a d a n j u sa Ne-
m a č k o m (bez Italije) ili neki p o s e b a n pakt. K o n s t a n t i n o v i ć je izrazio s u m n j u
u o b e ć a n j a N e m a č k e i svoju n e p o v e r l j i v o s t p r e m a n j e n i m p o n u d a m a . U do-
n o š e n j u ove o d l u k e nije u č e s t v o v a o c e o m i n i s t a r s k i savet, niti je bio obaveš-
ten o p r e d s t o j e ć e m p u t u p r e d s e d n i k a vlade i m i n i s t r a s p o l j n i h p o s l o v a . 4 0
Stakić je referisao knezu Pavlu o svojim razgovorima u Rimu. Knez je bio
zadovoljan što Nemačka i Italija ne traže od Jugoslavije teritorijalne u s t u p k e
ni pravo prelaza njihovih t r u p a p r e k o jugoslovenske teritorije, ali ne bi pri-
mio p o n u d u Soluna niti zaključiti bilo kakav savez sa Italijom dok o n a r a t u j e
sa Grčkom. Nije se slagao ni sa r a z m e n o m stanovništva, jer »Slovenci i Hrvati
žive u Istri više od hiljadu godina. Jugoslavija ih nece preseljavati niti ostaviti
Istru Italiji. On je prihvatio Stakićevu sugestiju da se što pre regulišu odnosi
s Osovinom zato što su i n f o r m a c i j e koje su stizale u Beograd potvrđivale nje-
gova »kategorička« p r e d v i đ a n j a o s p r e m n o s t i Bugarske da dozvoli prolaz ne-
maćkim t r u p a m a i o i n e r t n o m p o n a š a n j u T u r s k e i Sovjetskog Saveza. S d r u g e
strane, očajnički apel koji je Cerćil 9. februara uputio balkanskim zemljama,
podstičući ih da se ujedine i da s Velikom Britanijom stvore novi front protiv sila
Osovine, kao i paralelni podsticaji a m e r i č k e vlade da istraju u u v e r e n j u kraj-
nje p o b e d e Velike Britanije, nisu ohrabrili jugoslovenske državnike, nego ih
još više uverile da z a p a d n e d e m o k r a t i j e još nisu bile u stanju da e f i k a s n o pru-
že o t p o r n a d i r a n j u n e m a ć k i h snaga na Balkanu. Sledećeg d a n a knez Pavle sa-
vetovao je Cvetkoviću i Cincar-Markoviću da prihvate Ribentropov poziv, s
time da sačeka rezultate njihove posete p r e nego što bi o d o b r i o da se nastave
kontakti s Italijom.
R i b e n t r o p je odlučio da o d m a h upozna italijansku vladu o Gregorićevoj
misiji i o s k o r o m dolasku Cvetkovića u Nemačku, s tim da je d o g o v o r e n o »da
se o toj poseti ne govori u štampi«, podviačeći d a j e cilj razgovora »sada kao
i ranije« da se provocira p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu. On je pod-
vukao da bi. po njegovom mišljenju, bilo p o t r e b n o da se p o t p u n o usaglasi da-
lje istupanje, sa ciljem da se pregovori krunišu povoljnim zaključcima. Tako
je Hitler obavezao Musolinija da odbaci ideju o n e k o m novom paktu sa Ju-
goslavijom, iz bojazni da bi se m o g a o ponoviti a n t i n e m a ć k i stav iz prošlosti
i radi toga da o n e m o g u ć i b e o g r a d s k i m državnicima bilo kakvu mogućnost
manevrisanja. 4 1
PRVI PO K t SAJ \ BRITANIJE I SAD

DA SPRECH PRIST! PANJE
JUGOSLAVIJE TROJNOM P A K U
Forin ofis je posle sloma F r a n c u s k e 1940. bio sklon da traži k o m p r o m i s sa

Hitlerom i sklopi mir sa N e m a č k o m . To se vidi iz d e p e š e koju je u junu I940.
poslao švedski a m b a s a d o r u L o n d o n u svojoj v ladi, a na osnov u njegovog raz-
govora sa l o r d o m Halifaksom, ministrom spoljnih poslova i Rićardom Bat-
lerom (Butler Richard), p o d s e k r e l a r o m u istom ministarstvu. Sada se uvidelo
da sa Hillerom n e m a nikakvog k o m p r o m i s a i da se m o r a j u tražiti d r u g a sred-
stva za jačanje protiv-osov inskih snaga. U svom odgovoru, britanska vlada je
predlagala da se Jugoslavija s p o r a / u m e sa G r č k o m i T u r s k o m radi zajedničke
akcije protivu u p a d a n e m a ć k i h t r u p a u Bugarsku, pri č e m u bi V. Britanija
pružila materijalnu p o m o ć .
Očigledno je da nijedna od velikih sila nije želela n e u t r a l n u Jugoslaviju:
jugoslovenska neutralnost bila je isto tako m r s k a Cerčilu i Ruzveltu kao što
je bila Hitleru i Musoliniju. Kako je Cerćil mislio, engleska p o m o ć Grčkoj, ne-
p o s r e d n a i posredna, privukla bi Jugoslaviju na stranu saveznika. On je ne-
p o s r e d n o želeo da p o m o g n e Grke o r u ž j e m i ljudstvom. A istovremeno, želeo
jo da stvori jedan balkanski front, spajajući z a j e d n o Jugoslaviju, G r č k u i Tur-
sku. Zato je Antom Idn (Eden Anthony), britanski ministar inostranih poslo-
va, 12. f e b r u a r a o t p u t o v a o iz L o n d o n a u Kairo, gde je grčke i t u r s k e predstav-
nike pitao da li Jugoslav ija n a m e r a v a da ude u rat, na čijoj strani i pod kojim
uslovima. Saglasili su se da s k r e n u pažnju knezu Pavlu na o p a s n o s t koja preti
Solunu i da ga pitaju da li će dopustiti da pristanište p a d n e u italijanske ruke.
S a m o dan ili dva pre toga, knez Pavle je postavio slično pitanje b r i t a n s k o m
poslaniku Roland Ajan Kampbelu, ali je d o b i o » o b e s h r a b r u j u ć i odgovor«.
Zato je i njegov odgov or na pitanja koja su bila postavljena u Kairu bio t a k o đ e
n e o d r e đ e n , s a m o je r e k a o da će se Jugoslavija braniti od n a p a d a i da neće do-
pustiti n e m a č k i m t r u p a m a da p r e đ u p r e k o jugoslovenske teritorije. Još je do-
d a o da ne može reći kakva bi bila reakcija Jugoslav ije a k o Nemci k r e n u u Bu-
garsku. 4 2
Pored ostalog Forin ofis teško je optuživao Cvetkovića i Cincar-Marko-
vića zato što nisu »ozbiljno« vodili pregovore sa T u r s k o m . A Idn je pozvao
kneza Pav la da utvrdi d a t u m susreta u južnoj Srbiji (Makedoniji - V.T.) da »ot-
v o r e n o razgovaraju.« da bi mu d e t a l j n o izneo b r i t a n s k e planove i da sazna da
li Jugoslavija n a m e r a v a da stupi u ral ili ne, na kojoj strani i pod kojim us-
lovima, p r e p o r u č u j u ć i da Solun ne padne u r u k e Italijana. Međutim, Names-
nik je o d b i o poziv, uz n a p o m e n u da bi uplitanje Britanaca, o g r a n i č e n o na p a r
sedmica, ostavilo balkanske zemlje na milost neprijatelju sa čitavim njihovim
ratnim potencijalom. To o d b i j a n j e trebalo je staviti u vezu sa p r e d l o z i m a koje
ce Cvetković i Cincar-Marković izneti u pregovorima sa Nemačkom, da bi se iz-
vukli od pritiska njenih upravljača. 4 3
Jugoslavenski poslanik u SAD upozorio je Stejt d e p a r t m e n t da bi susret
Cvetkovića i Cincar-Markovića sa Hitlerom i R i b e n t r o p o m m o g a o imati iste
posledice kao i p r e t h o d n i susreti Hitlera sa državnicima drugih balkanskih
zemalja i d o d a o da bi s a m o lična intervencija p r e d s e d n i k a Ruzvelta mogla
uticati na N a m e s n i k a da ne d o n e s e pogrešne odluke. I, upravo, 14. f e b r u a r a ,
dok su Cvetković i Cincar-Marković razgovarali sa Hitlerom i R i b e n t r o p o m ,
američki državni s e k r e t a r j e lično došao u jugoslovensko poslanstvo i p r e d a o
Ruzveltovu p o r u k u . 4 4 Ta p o r u k a glasi:
•Predsednik želi da slavi do z n a n j a d a j e on. u v r e m e k a d a su m i r o l j u b i v i n a r o d i zauzeli
politikom čiji je cilj zaštita n j i h o v e nezavisnosti i integriteta, i s k r e n o u b e d e n da n i k a k v a
nova politika a g r e s i v n i h sila - čak ni na d i p l o m a t s k o m polju - n e č e p r o k r č i t i put n o v i m za-
htev ima koji bi mogli biti p i a ć e n i p r e t n j a m a o u p o t r e b i sile p r o t i v u nezavisnosti u g r o ž e n e
zemlje. Zakon o zajmu i najmu, koji je sad pred K o n g r e s o m , a već ga je p r i h v a t i o Predstav
mćki d o m i S e n a t s k i k o m i t e t za s p o l j n e poslove, p r u ž a v ladi SAD m o g u ć n o s t da z n a t n o po-
m o g n e o n e n a r o d e , koji m o g u biti žrtve agresije, ili koji su a g r e s i j o m ugroženi.« 4 5
Na ovu p o r u k u jugoslovenska vlada je odgovorila:
• Nacistički prvaci nisu postavili n i k a k a v zahtev p o l i t i č k e ili vojne p r i r o d e . O b o s t r a n o
je p r i h v a ć e n o da su o d n o s i i z m e đ u Jugoslavije i N e m a č k e prijateljski i da ima još moguć-
nosti za niihovo dalje p o b o l j š a n j e . Ministar inostranih poslova je u r a z g o v o r i m a isticao važ-
nost položaja Jugoslavije i p r e d n o s t i koje N e m a č k a ima iz o č u v a n j a m i r a na B a l k a n u . Cin-
c a r - M a r k o v i ć i Cvetković p o k u š a l i su da u s t a n o v e cilj k o n c e n t r a c i j e n e m a ć k i h t r u p a u Ru-
muniji, ali im je r e č e n o da N e m a č k a nije mogla preći p r e k o prisu tva b r i t a n s k i h t r u p a u Gr-
čkoj. koja je V. Britaniji pružila uporište na Balkanu. To Nemačka nije mogla trpeti i o n a
se m o r a l a s u p r o t s t a v i t i s n a j v e ć o m ž e s t i n o m . Hitler i njegov m i n i s t a r spol jnih p o s l o v a d u g o
su razgovarali sa C v e t k o v i ć e m i C i n c a r - M a r k o v i c e m o svojim p l a n o v i m a za b u d u ć u organi-
zaciju E v r o p e . Ne p o s t a v l j a j u ć i nikakav p o s e b a n zahtev, Hitler je izjavio da vec vidi k a k o u
n o v o m e v r o p s k o m p o r e t k u Jugoslavija zauzima p o l o ž a j koji joj po n j e n o j važnosti i pripa-
da « 4 6
TAJNO PI T O ' A NJ K CVETKOVIĆA
1 CINCAR-MAK KOVICA l NEM AC KU
Pre odlaska Cvetkovića i Cincar-Markovića o d r ž a n o je u Belom dvoru u

Beogradu tajno savetovanje, pod p r j d s e d n i š t v o m kneza Pavla. Na tom zase-
danju »utvrdili s m o d a j e p o t r e b n o održati neutralnost i izbeći svako m l a ć e -
nje u s u k o b oba bloka . . Sastanku su prisustvovali: Knez n a m e s n i k . dr Ma-
ček, dr Kulovec, Cincar-Marković, đeneral Petar Pešić m i n i s t a r vojske i mor-
narice i ja . . 47 Za tu s e d n i c u Mihailo Konstantinovic uručio je 13. f e b r u a r a
predsedniku vlade Dragiši Cvetkoviću sledeči Memorandum IReferat) kojeg
je Cvetković paralirao i p r e m a k o j e m u se t r e b a l o pridržavati u toku prego-
vora:
»Nemci c e n a m izvesno predložiti n e š t o šio t r e b a n a j b o l j e d a posluži n j i h o v o j r a t n o j
politici i ciljevima koje i m a | u u o v o m delu E v r o p e Oni bez s u m n j e idu za lim da p o s t a n u
g o s p o d a r i celog e v r o p s k o g k o n t i n e n t a Pred n j i m a su dve m o g u ć n o s t i , a jedna i d r u g a ih
goni d a p o s t a n u što p r e stvarni g o s p o d a r i E v r o p e .
Prvo ili da u d a r e svom silom na Englesku, u k o m slućaiu žele da b u d u o b e z b e d e n i sa

ove s t r a n e , da se i n j i m a ne bi d o g o d i l a a v a n t u r a koju sada doživl|uju Italijani u Africi Ako
Ne s p r e m a j u da izvrše l a j n a p a d u s k o r o , oni Ce p r i t i s n u l i o d m a h i velikom silom da što p r e
dobiju o b e z b e đ e n j e sa ove s t r a n e .
Drugo, da se s p r e m e za jedan dug rat. a k o uvidaiu da Englesku ne m o g u pokoriti. U

l o m slućaju oni m o r a j u imati t a k o d e p u n u vlast u Evropi, n a r o č i l o iz e k o n o m s k i h razloga,
ali i iz vojničkih (da se o n e m o g u ć i pojava E n g l e s k e u o v o m delu Evrope).
U s v a k o m slućaju njihovi predloži biće teški za n a s i našu b u d u ć n o s t . Oni ce nemilo-

s r d n o zahtevati sve što im t r e b a Nikakvim m a n e v r i m a mi se ne m o ž e m o izvući iz klešta.
koja n a m s p r e m a j u , j e r su i oni sami u j a k i m klještima. koja im stavljaju u p i t a n j e njihovu
s o p s t v e n u b u d u ć n o s t . Njihov pritisak ce biti jak i on se ne m o ž e izbeći. Može li se b a r pa-
ralizovati ili ublažiti? - Da bi se to videlo p o t r e b n o je ispitati sve m o g u ć n o s t i koje dolaze u
obzir.
I
Prelaz nemaćkih trupa preko naše teritorije
Pristati na to značilo bi izv ršiti s a m o u b i s t v o po n a g o v o r u . T r e b a im o d m a h reči da nam
je to n e m o g u ć e prihvatiti.
II
Trojni pakt
On povlači vojničku s a r a d n j u O d m a h bi posle njega d o š a o zahtev za dozvolu prelaza
n e m a ć k i h t r u p a p r e k o naše t e r i t o r i j e Pored toga p r i s t u p T r o j n o m paktu ne bi bio u skladu
sa našim o b a v e z a m a p r e m a G r č k o j i T u r s k o j Zbog toga se o v a j p r e d l o g m o r a otkloniti. Bilo
|e m i š l j e n j e da bi se p r i s t u p T r o j n o m p a k t u m o g a o n e k a k o ograničiti, t a k o da se iz tog og-
r a n i č e n j a vidi da n i s m o dužni p r o p u s t i l i n e r n a č k e t r u p e kroz n a š u zemlju Ne z n a m da li bi
Nemci h u l i takvu o g r a n i č e n j e prihvatiti Ali, i a k o bi ga prihvatili, koja je g a r a n t i j a da n a m
t a j prelaz n e ć e tražiti kad b u d u smatrali da im je p o t r e b a n ? Trojni pakt u o s n o v i znači ve-
zivanje s u d b i n e za s u d b i n u tri sile koje su ga zaključile. P r i s t u p a n j e n j e m u d o v e l o bi nas ne-
m i n o v n o u s u k o b sa E n g l e s k o m i S j e d i n j e n i m Američkim Državama. Ako Nemci, na o s n o v u
Trojnog pakta, ili nekog d r u g o g i n s t r u m e n t a koji su zaključili sa B u g a r s k o m , ili koji će sa
n j o m zaključiti, b u d u otišli na jug (Solun), n n d a će n e m i n o v n o doći zahtev da im p r o p u s t i m o
m a t e r i j a ! pa i t r u p e kroz našu zemlju, Jer. ne s m e se zaboraviti da veza N e m a ć k e sa Jegej-
skim m o r e m ne ide p r e k o B u g a r s k e vec p r e k o Jugoslavije Najkraći i n a j b o l j i put je o n a j
kroz m o r a v s k u i v a r d a r s k u d o l i n u
III
Pakt o nenapadanju u troje (Nemačka, Italija, Jugoslavija)
Ovaj p r e d l o g sadrži u sebi veliku o p a s n o s t što d a j e s l o b o d n e r u k e N e m a č k o j i Italiji
p r e m a ostalim b a l k a n s k i m z e m l j a m a . Ali k a k o se on m o ž e odbiti? Mi se m o ž e m o izgovarati
da sa Italijom već i m a m o d o v o l j n o p a k t o v a i da nije p o t r e b n o da z a k l j u č u j e m o neki nov pakt
sa n j o m I p o r e d p o s t o j e ć i h p a k t o v a p o s t o j e m n o g o b r o j n i dokazi o i t a l i j a n s k o j agresivnosti
p r e m a n a m a G d e su g a r a n t i j e da će t a j pakt poštovati? - Sa ovim u vezi postavlja se p i t a n j e
da li bi se m o g l o dobiti da i Rusija u č e s t v u j e u t a k v o m j e d n o m p a k t u kao s t r a n k a ili k a o ga-
r a n t ? S m e li se to predložiti bez o p a s n o s t i da Nemci to o d m a h o d b i j u k a o n e p r i h v a t l j i v o za
n j i h o v o d o s t o j a n s t v o , p o š t o i m p l i c i t n o sadrži s u m n j u u n j i h o v u reć? Bi li se o n d a m o g a o iz-
neti a r g u m e n t da n a m je to p o t r e b n o zbog Itali je koja n a m sta no preti? To su velika p i t a n j a
ali to izgleda - jedini izlaz iz o p a s n o s t i koju sadrži pakt o n e n a n a d a n j u u troje. - S a m o , o n d a
dolazi d r u g o p i t a n j e : h o ć e li Rusija ući u takvu k o m b i n a c i j u ? Po d o s a d a š n j e m n j e n o m po-
n a š a n j u ne bi se r e k l o da je o n a na to sklona.
IV
Pakt sa Nemačkom o prijateljstvu i nenapadanju
Takav pakt krije iste o p a s n o s t i k a o i o n a j u troje: s l o b o d n e r u k e N e m a č k e p r e m a os-
talim b a l k a n s k i m d r ž a v a m a i o p a s n o s t da N e m a č k a pogazi đ a t u reć kad joj to b u d e t r e b a l o .
Takav pakt. a k o ga m o r a m o zaključiti t r e b a l o bi da sadrži g a r a n t i j u od s t r a n e N e m a č k e da
će n a m a nezavisnost i celina biti poštovani. Ta g a r a n t i j a bi po sadržini t r e b a l o da n a s štiti
od Italije. To bi mogli zahtevati pozivajući se na več izneti a r g u m e n t stalnih p r e t n j i od s t r a n e
Italije.
Naš predlog m o g a o bi biti da p o s r e d u j e m o da se likvidira grćko-italijanski s u k o b (ostaje

da se o d r e d e uslovi te likvidacije) i da se zatim stvori jedan diplomatski i n s t r u m e n t kojim će
se b a l k a n s k e zemlje o b a v e z a t i da n e c e dozvoliti n i j e d n o j s t r a n o j sili da u p o t r e b i n j i h o v e te-
ritorije z.a vojne o p e r a c i j e . To mi ne izgleda prihvatljivo za Nemce. Oni vec i m a j u izvesne po-
zicije u Bugarskoj, koje n e ć e n a p u s t i t i Ali bi o v a j p r e d l o g i m a o tu d o b r u s t r a n u š t o bi se za
njega m o g a o izneti a r g u m e n t da se na taj naćin g a r a n t u j e m i r na B a l k a n u - š t o N e m c i s t a l n o
ističu k a o s v o j cilj.
O p a s n o s t koju sadrži o v a j p r e d l o g je u t o m e , š t o ce N e m c i s v a k a k o tražiti g a r a n t i j e da

ce se pakt p o š t o v a t i u s v a k o m pogledu, i zbog toga zahtevati n e k o p r a v o k o n t r o l e i uvida.
Time bi se c e o Balkan - u p u t i o p r a v c e m n e k o g p o l u p r o t e k t o r a t a . Ali je n j e g o v a d o b r a s t r a n a
u l o m e , što bi se izbegle i m i n e n t n e o p a s n o s t i .
Zaključak iz svega o v o g a t e š k o je izvesti u p o t p u n o s t i . N a m a su misli i n e p o s r e d n e na-

m e r e N e m a c a n e p o z n a t i , pa je t e š k o i d o n e t i neki zaključak. Ali j e d n a stvar je van s u m n j e :
silazak N e m a c a na jug p r e k o B u g a r s k e znači z.a nas smrtnu opasnost, jer p r i r o d n a , n a j k r a ć a
i n a j b o l j a veza N e m a č k e i o b a l a J e g e j s k o g m o r a vodi p r e k o naše zemlje. Stoga ne m o ž e m o
pristati ni na kakav p r e d l o g koji će N e m c i m a dati Solun. Pošto b u d u imali S o l u n o n i će n a s
p o s t e p e n o zadaviti. Z a n a s j e bolje d a n a s d i r e k t n o n a p a d n u n e g o d a nas izolovane m r c v a r e .
Jer čak i kad bi n a š k r a j u o b a slučaja bio isti ne bi put bio isti. II s l u č a j u n a p a d a i o t p o r a
naša bi čast bila čitava, a to ce značiti n e š t o u t r e n u t k u likvidiranja ovoga rata.« 4 ' 1 1
Cvetković i Cincar-Marković su 13. f e b r u a r a 1941. tajno, z a j e d n o sa fon

H e r e n o m , otputovali u zvanićnu posetu Ribentropu, koji ih je p r i m i o u svojoj
vili u Fušlu (Fuschl, m a l o m e s t o kod Salcburga - Salzburg) 14. f e b r u a r a pre
podne. Na njegovo pitanje, da li je vlada Jugoslavije voljna da pristupi Troj-
nom paktu. Cvetković g a j e uveravao o politici blagonaklone n e u t r a l n o s t i ju-
goslovenske vlade p r e m a Nemačkoj, o e k o n o m s k i m uslugama koje se čine
N e m a č k o j i o lome da Jugoslavija nikad neće postati i n s t r u m e n t b r i t a n s k e
politike. On je izrazio s p r e m n o s t da se u tom pogledu d a d u garantije Nemač-
koj, izražavajući gotovost za zaključenje s p o r a z u m a sa B u g a r s k o m i T u r s k o m ,
kojim bi se o n e m o g u ć i l o V. Britaniji da stvori bilo kakav front na Balkanu
protiv Nemačke. Najzad, Cvetković je izrazio želju jugoslovenske vlade da se
što pre o k o n č a italijansko-grčki rat. R i b e n t r o p je sa l e d e n o m suzdržljivošću
saslušao Cvetkovićevo izlaganje, izražavajući time svoje nezadovoljstvo sa sta-
vom jugoslovenskih predstavnika. U zaključku R i b e n t r o p je rekao: d a j e u Ju-
goslaviji jaka britanska p r o p a g a n d a , d a j e o g r o m n a n e m a č k a vojna snaga i da
svakim d a n o m sve više jača, da Rusija neće intervenisati, da će u roku od 6
meseci početi pravi p o d m o r n i č k i rat i da Nemačka r e a l n o gleda na razvoj do-
gađaja, u n a p r e d u v e r e n a da će pobediti i stvoriti novi p o r e d a k . 4 8
P r e m a službenom Zapisniku načelnika Odeljena za š t a m p u Ministarstva
inostranih poslova Rajha dr Smita (Schmidt Paul Karl), razgovor u Fušlu iz-
m e đ u Dragiše Cvetkovića i Ribentropa, uglavnom je t e k a o na sledeći način:
»Posle n e k o l i k o reći p o z d r a v a m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova R a j h a je r e k a o da je č u o od
dr Gregorita za želju p r e d s e d n i k a jugoslovenske vlade i njegovog ministra inostranih po-
slova da d o d u u N e m a č k u i sada p o z d r a v l j a to Sto m o ž e da sa o v o m j u g o s l o v e n s k o m gos-
p o d o m d i s k u t u j e o svim p i l a n j i m a koja su od i n t e r e s a za dve zemlje.
C v e t k o v i ć je o d g o v o r i o da mu je Gregorić r e f e r i s a o o svom r a z g o v o r u sa m i n i s t r o m
S m i t o m i da je d o š a o do z a k l j u č k a da bi d i r e k t n i k o n t a k t i z m e đ u vodećih d r ž a v n i k a m o g a o
bili k o r i s t a n za o b e zemlje, jer ce pružiti priliku da se r a z j a s n e n e k a pitanja o situaciji na Bal-
kanu. a p o s e b n o položaj Jugoslavije. Zbog toga je bio s p r e m a n da u svako d o b a prihvati po-
ziv da p o s e t i N e m a č k u
Što se tiče ostalog, on je p o d v u k a o d a j e sa svoje s t r a n e uvek činio sve što je u njegovoj
moći da još više učvrsti p o s t o j e ć e p r i j a t e l j s k e veze i z m e đ u dve zemlje. S e m toga. voljan je
da učini svaki n a p o r k a k o bi se o č u v a o m i r na Balkanu, k a o š t o to žele N e m a č k a i Jugos-
lavija. On je uvek sve činio da s p r e č i n a r u š a v a n j e mira na B a l k a n u Tako je, na p r i m e r , Ju-
goslavija o d b i l a izvesne sugestije, bez o b z i r a o d a k l e su dolazile, zato što bi n a r u š i l e mir na
Balkanu Ona ce i dalje u b u d u ć n o s t i preduzimati sve u g r a n i c a m a svojih moći da bi se obe-
zbedio m i r n e o p h o d a n i za nju samu i za celo područje Balkana.
Ministai i n o s t r a n i h poslova Rajha izrazio je razumev a n j e za ove n a p o r e Jugoslavije On
je p o d v u k a o da su od n a c i o n a l - s o c i j a l i s t i ć k o g p r e u z i m a n j a v lasti o d n o s i i z m e đ u N e m a č k e
i Jugoslavije bili sasvim n o r m a l n i , pa čak u izvesnom s t e p e n u i prijateljski. N e m a č k a je sa
zadovoljstvom v o d i l a o v a k v u politiku p o š t o n e m a nikakv ih r a z m i m o i l a ž e n j a i z m e đ u n j e i Ju-
goslavije Firer je z a p o č e o ovu politiku u v r e m e kad je N e m a č k a bila j o š r e l a t i v n o slaba. Ta
politika je naišla na p l o d n o tie u Jugoslaviji Zbog loga je o n a d o s l e d n o s p r o v o đ e n a do da-
n a š n j e g d a n a . kad je N e m a č k a j e d n a od najjačih sila u svetu.
Ministar i n o s t r a n i h poslova Rajha n a v e o je r a z g o v o r na o p š t u situaciju, primetivši da
se. iako je Cvetković g o v o r i o o m i r u , ne srne zaboraviti da rat, ipak. još u v e k traje. On je pod-
v u k a o č v r s t o u b e đ e n j e N e m a č k e da je Osovina vec d o b i l a rat . . . J e d n o je sigurno: N e m a č k a
će p o t u ć i Engleze gde god se b u d e srela s n j i m a na bilo koji naćin. On je naglasio da je Ne-
m a č k a t a k o đ e uvek bila m i š l j e n j a da je m i r na B a l k a n u cilj koji, s a m po sebi. zaslužuje da
se n j e m u teži. Međutim, stvari su se izmenile Izbio je grčko-italijanski s u k o b . Nemačka
ne zna da li će Englezi stvoriti još n e k o u p o r i š t e u Grčkoj, da li će o k u p i r a t i d r u g a ostrva
sem K r n a . ili g d e će gradili n o v e a e r o d r o m e . N e m a č k e vlasti p r i m a j u m n o g o b r o j n e izveštaje
o ovim s t v a r i m a . N e m a č k a nije proizvoljno k o n c e n t r i s a l a izvesne k o n t i n g e n t e t r u p a u ju-
g o i s t o č n o j Evropi Bilo bi z.a nas m o ž d a prijatnije kad o v e t r u p e ne bi m o r a l e da se bore;
ali. m o r a biti a p s o l u t n o jasno da će N e m a č k a . a k o Englezi stvore još n e k o u p o r i š t e u Grčkoj,
isterati Engleze o t u d a , u p r a v o o n a k o k a k o se to d o g o d i l o na d r u g i m m e s t i m a u Evropi. Či-
neći to. o n a ce p r i s t u p i t i poslu sa n e s u m n j i v o n a d m o ć n i j i m s n a g a m a koje su s p r e m n e da do-
č e k a j u svaku e v e n t u a l n o s t koju su nagovestili Turci i d r u g i narodi.
Cvetković je o d g o v o r i o da n e m a č k o - j u g o s l o v e n s k a s a r a d n j a o b u h v a t a e k o n o m s k a i
politička p i t a n j a E k o n o m s k i . Jugoslavija je činila i ćinice i dalje sve što je m o g u ć e da s n a b d e
N e m a č k u h r a n o m i s i r o v i n a m a koje o n a želi Ovo je t a k o đ e k o r i s n o za s a m u Jugoslaviju, jer
jačajući svoj izvoz o n a p o d i ž e životni s t a n d a r d zemlje. U s v a k o m slučaju, jugoslovenski se-
ljaci m o g u biti v e o m a zadovoljni ovim razvojem. I u p o s l e r a t n o m v r e m e n u n e m a ć k o tržište
bice od n a j v e ć e g z n a č a j a za Jugoslaviju
Politički Jugoslavija vec više g o d i n a svoju s p o l j n u politiku o r i j e n t i š e p r e m a N e m a č k o j .
Pošto je n a j p r e bila s t r o g o n e u t r a l n a u 1934 godini, o n a je svoju politiku d o v o d i l a u sve veći
sklad sa n e m a č k o m p o l i t i k o m u o k v i r u Vlale A m a n t e i B a l k a n s k o g s p o r a z u m a .
V unutrašnjoj politici Jugoslavije čini sve da spreči infiltraciju boljševizma. Njen stav je
u o v o m a n t i k o m u n i s t i č k i . T a k o se i u t o m pogledu o n a slaže sa N e m a č k o m . Jugoslavija želi
da a n a r h i j u z a m e n i d i s c i p l i n o m i n e m a d e m o k r a t s k i sistem, već režim koji je d o b r o orga-
nizovan i koji n a s t o j a n j i m a n a r o d a d a j e m e s t o koje o n a zaslužuju.
Cvetković se zatim o s v r n u o na o p a s n o s t koje p o t i č u od E n g l e s k e i n j e n e p r o p a g a n d e .
Engleski stav je n e o b i č n o o p a s a n za m i r na Balkanu On zbog toga v e r u j e da Jugoslavija
m o ž e odigrali k o r i s n u ulogu kao p o s r e d n i k u s t v a r a n j u b a l k a n s k o g bloka, da bi se s p r e ć i l a
b r i t a n s k a p e n e t r a c i j a na Balkan. Jugoslavija je p o k u š a l a svim s r e d s t v i m a - i n a s t a v i ć e o v e
p o k u š a j e - da u b e d i svoje g r č k e s u s e d e da neće biti u n j i h o v o m i n t e r e s u a k o Englezi s t v o r e
u p o r i š t e na n j i h o v o j teritoriji i na taj način d o v e d u u o p a s n o s t mir na B a l k a n u . J e r će, usled
o v o g - k a k o je to m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha vrlo t a č n o r e k a o - d r u g e zemlje biti pri-
m o r a n e da p r e d u z m u m e r e da bi se s u p r o t s t a v i l e o p a s n o s t i koja o t u d a dolazi. U vezi sa
ovim, p o s t o j e izvesne m o g u ć n o s t i za r e š a v a n j e t r e n u t n i h teškoća, t a k o da bi se mir na Bal-
kanu. koji žele i Rajh i b a l k a n s k e zemlje, p o n o v o uspostavio.
Ministar i n o s t r a n i h poslova Rajha izrazio je p o t p u n u saglasnost za tri gledišta koja je
Cvetković na p o č e t k u svoga izlaganja izneo o stavu Jugoslavije p r e m a N e m a ć k o j . Po Fire-
r o v o m mišljenju. N e m a č k a je z a i n t e r e s o v a n a za p o s t o j a n j e j u g o s l o v e n s k e d r ž a v e iz tri gore
p o m c n u t a razloga. To nije t r e n u t n a politika nego. k a k o je već r e č e n o , politička linija zapo-
č e t a 1933. g o d i n e i od t a d a d o s l e d n o s p r o v o d e n a . Ovi razlozi leže u osnovi j u g o s l o v e n s k o -
riemaćkih o d n o s a , i zbog njih je Rajh z a i n i e r e s o v a n za politički i e k o n o m s k i n a p r e d a k Ju-
goslavije. Kad se j e d n o m ovai o s n o v n i i n t e r e s N e m a ć k e p r a v i l n o shvati n e ć e biti t e š k o naći
p o g o d n a r e š e n j a za sva o s t a l a p i t a n j a Zatim je R i b e n t r o p o p š i r n o g o v o r i o o p r e d n o s t i m a
N e m a ć k e nad Velikom B r i t a n i j o m i o o p š t o j situaciji u Evropi i d o d a o : a k o Ruzvelt nastavi
svoju s a d a š n j u politiku, on će J a p a n uvući u okršaj, a o v a j m o ž e n a n e t i Englezima s t r a h o v i t e
u d a r c e u i s t o č n o j Aziji Ako J a p a n odluči da t a m o p r e d u z m e akciju protiv Engleza, n e ć e naići
ni na kakve p r e p r e k e . Američka flota se n e c e usudili da o t p l o v i van z o n e H a v a j s k i h o s t r v a
(Hawai. S a n d w i c h islands), bez o b z i r a na o n o š t o je p u k o v n i k D o n o v e n , sa p r a v o m američ-
k o m n a i v n o š ć u , m o g a o izjavili z a v r e m e svojih p o s e t a b a l k a n s k i m p r e s t o n i c a m a . . .
. .. Cak i a k o bi rat t r a j a o d u g o - m a d a će on po m i š l j e n j u m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova
Rajha biti k r a t a k - N e m a č k a će sa svojim saveznicima sačuvati a p s o l u t n u n a d m o c n o s t u is-
t o č n o j h e m i s f e r i koja se sastoji iz Evrope. Engleska i A m e r i k a n e m a j u n i k a k v a posla na o v o j
hemisferi; o v d e h e g e m o n i j a p r i p a d a Osovini.
U d a l j e m toku razgovora m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha p o k r e n u o je p i t a n j e Rusije,
sa k o j o m je p o s t i g n u t s p o r a z u m na t e m e l j u trezvenog r a s u đ i v a n j a . M e đ u t i m , Nemci nisu
boljševici, niti će to ikada postali. T a k o i u o v o j tački postoji saglasnost sa J u g o s l a v i j o m Dok
god je živ Staljin, koga je m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha u p o z n a o k a o r a z u m n o g , razbo-
ritog ćoveka, Rusija n e ć e p r e d u z e t i ništa protiv N e m a ć k e . jer Staljin zna da bi s u k o b sa Ne-
m a č k o m d o v e o do p r o p a s t i njegovog r e ž i m a i n j e g o v e zemlje. I p o r e d svog u g o v o r a o pri-
jateljstvu sa Rusijom. N e m a č k a je na o p r e z u , i na o v o m polju o n a se ne u z d a s a m o u u g o v o r e
n e g o p r e svega u s n a g u divizija k o j i m a raspolaže
1! p o g l e d u p i t a n j a novog p o r e t k a u Evropi, m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova R a j h a razjaš-
njava n e s p o r a z u m koji je n a s t a o za v r e m e p o s l e d n j e g r a z g o v o r a sa C i n c a r - M a r k o v i c e m . (On.
m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha. u s v o m razgovoru sa j u g o s l o v e n s k i m m i n i s t r o m inostra-
nih poslova p r e d l o ž i o je o v o m e da n j e g o v a zemlja p r i s t u p i T r o j n o m p a k t u ) . Z a t o se Firer nije
v iše v r a ć a o na p o j e d i n o s t i ovog p r e d l o g a nego je s a m o g o v o r i o o j e d n o m p a k t u o n e n a p a -
d a n j u i o u k l j u č e n j u Jugoslavije u veliki, novi sistem koji će se protezati od Azije do Evrope.
O d g o v a r a j u ć i na j e d n o p i t a n j e Cincar-Markovića, m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova R a j h a je bio
r e k a o da se m o ž e učiniti n e š l o više i. u vezi sa ovim. u z e o je u r a z m a t r a n j e g a r a n t i j u jugos-
lovenske teritorije od s t r a n e N e m a ć k e i Italije Cincar-Markovic na to p r i m e ć u j c da je on
lada v e r o v a o da je reč s a m o o t r o j n o m p a k t u o n e n a p a d a n j u , p o š t o Firer nije g o v o r i o o dru-
gim p i t a n j i m a On je t a k o p r o t u m a č i o n j e g o v e reći . u k l j u č e n j e u novi sistem i pozitivan stav
p r e m a n o v o m p o r e t k u ' On zna da u politici p o n e k a d nije lako izvršiti izbor i naći jasan put,
on ipak v e r u j e da t r e b a da p o n o v i j u g o s l o v e n s k o j g o s p o d i p r e d l o g koji je već p o d n e o Cincar-
M a r k o v i ć u u n o v e m b r u Po n j e g o v o m m i š l j e n j u bilo bi d o b r o za Jugoslaviju a naročilo s
o b z i r o m na n j e n e p r i j a t e l j s k e o d n o s e sa N e m a č k o m - a k o bi d o n e l a pozitivnu o d l u k u o pi-
t a n j u Trojog pakta. Kad je Cincar-Markovic r e k a o da ce - a k o Jugoslavija p r i s t u p i T r o j n o m
p a k t u - pakt o n e n a p a d a n i u postati izlišan, on. m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha. nije mo-
gao p o t p u n o da deli to m i š l j e n j e . U s v a k o m slućaju. t r e b a p r o u ć i t i o v o pitanje. Trojni pakt
ima cilj da s p r e ć i p r o š i r e n j e rata. Tako. on ne p r e d s t a v l j a nikakav u g o v o r o savezu protiv
Engleske k o m e bi se Jugoslavija priključila. Njegova s v r h a je da spreći Ameriku da u đ e u
rat: u vezi sa ovim t r e b a p r i m e t i t i da ce J a p a n učestvovati u r a t u tek posle u l a s k a Amerike.
S e m toga. Trojni pakt je n a m e n j e n »skorom u s p o s t a v l j a n j u mira.« Ovde t r e b a istaći da je
brzo o k o n č a n j e rata u i n t e r e s u svih zemalja, u k l j u č u j u ć i i s a d a š n j e n e p r i j a t e l j e Osovine. Ne-
m a č k a je već p r a k t i č k i postigla s p o r a z u m sa Italijom na bazi r a z m o t r e n o j u r a n i j i m disku-
sijama. U i n t e r e s u novog p o r e t k a Evrope, ipak bi bilo d o b r o kad bi zemlje e v r o p s k o g kon-
t i n e n t a bile s l o ž n e i o b r a z o v a l e j e d i n s t v e n f r o n t .
Cvetković u svom o d g o v o r u p o m i n j e r a z g o v o r e koje je v o d i o sa A m e r i k a n c e m pukov-
n i k o m D o n o v e n o m . Ovaj m u j e r e k a o d a ć e A m e r i k a p o m o ć i svim z e m l j a m a koje p r u ž e ot-
p o r Osovini. On je o d g o v o r i o da Jugoslaviju o d v a j a od A m e r i k e i n j e n e p o m o ć i ne s a m o At-
lantski o k e a n n e g o i p r o s t r a n i d e o e v r o p s k o g k o n t i n e n t a . Jugoslavija se ne o s e ć a ni u k o m
p o g l e d u u g r o ž e n o m , n e g o o d r ž a v a s r d a č n e o d n o s e sa N e m a č k o m i zbog toga j o j nije potreb-
na nikakva pomoć.
Cvetković je zatim zatražio mišljenje m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova Rajha o p l a n u koji je
on p r e d l o ž i o o d i p l o m a t s k o j inicijativi da se p o s t i g n e m i r o l j u b i v o r e š e n j e italijansko-grćkog
s u k o b a , k a o i da se spreći s t v a r a n j e e n g l e s k o g f r o n t a na B a l k a n u . Ova d i p l o m a t s k a akcija
bi se t a k o đ e proširila i na T u r s k u . Ako o n a ne uspe, Jugoslavija će imati s l o b o d u akcije i t a d a
ć e moči d a r a z m o t r i p r i s t u p a n j e T r o j n o m p a k t u . P o n j e g o v o m m i š l j e n j u ima m a n j e t e š k o ć a
sa E n g l e s k o m n e g o sa a n t i t a l i j a n s k i m s t a v o m javnog m n e n j a u Jugoslaviji, koji se j o š više
zaoštrava, zbog novinskih č l a n a k a u k o j i m a se postavljaju d a l e k o s e ž n i teritorijalni zahtevi
Italije p r e m a Jugoslaviji.
Sto se tiče p i t a n j a d i p l o m a t s k e akcije Jugoslavije za r e š e n j e grčko-italijanskog s u k o b a ,
m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova R a j h a j e o d g o v o r i o d a s e . . . N e m a ć k e n e tiče grćko-italijanski
s u k o b . O n a se tu drži po s t r a n i i z a i n t e r e s o v a n a je s a m o u t o l i k o u k o l i k o je u o v o m e anga-
žovan n j e n saveznik Italija. M i n i s t a r ne može da kaže k a k o će Italija primiti j u g o s l o v e n s k e
p l a n o v e o r e š e n j u s u k o b a . U s v a k o m slućaju, Musolinijevo m i š l j e n j e o o v o m pitanju biće
presudno.
P o v o d o m ovoga, m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha postavlja Cvetkoviću d i r e k t n o pi-
tanje: da li on s t v a r n o misli d a j e m o g u ć e na m i r a n način ukloniti Engleze sa g r č k e teritorije?
S o b z i r o m na đ c l a t n o s t E n g l e s k e u Grčkoj, koja se ispoljava u izgradnji i p r o š i r e n j u novih
a e r o d r o m a i z a u z i m a n j u o s t r v a k a o što je Krit. koji su o č i g l e d n o zamišljeni k a o polazne tač-
ke za n a p a d na r u m u n s k a n a f t o n o s n a polja, n j e m u se ovo čini više n e g o s u m n j i v o . Cak ni
grčki kralj n e c e više biti u s t a n j u da se o s l o b o d i Engleza
C i n c a r - M a r k o v i c je o d g o v o r i o da j u g o s l o v e n s k i p r e d l o g p r e d v i đ a da će Jugoslavija i os-
tale p o m e n u t e b a l k a n s k e z e m l j e s a m e g a r a n t o v a t i m i r na B a l k a n u . S o b z i r o m na koncen-
tracije n e m a ć k i h t r u p a u R u m u n i j i , pritisak bi se. uz p o m o ć B u g a r s k e i M a đ a r s k e , m o g a o
t a k o d e izvršiti na T u r s k u da bi se o n a navela da u č e s t v u j e u ovim planovima. Uslov je, me-
đ u t i m . da N e m a č k a ne ulazi na Balkan.
U z a k l j u č k u je m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova p o n o v o izrazio jake s u m n j e u u s p e h ovih
planova.
Za v r e m e p o v r a t k a u S a l c b u r g , posle r u č k a . Cvetković je, u o d s u s t v u Cincar-Markovi-
ca, p o n o v o d o d i r n u o p i t a n j e d i p l o m a t s k e akcije koju treba da p r e d u z m e Jugoslavija. U vezi
sa ovim on je izneo m i š l j e n j e da bi Jugoslavija, u k o l i k o ova akcija ne u s p e . imala s l o b o d u
akcije da s t a n e na s i r a n u Osovine.« 4 9
Toga d a n a posle p o d n e jugoslovenske predstav nike je p r i m i o i Hitler u
Bei hte-gadenu (Berchtesgaden). Prema Zapisniku dr Šmita, razgovor između
Hitlera i Dragiše Cvetkovića, u prisustvu R i b e n t r o p a i A. Cincar-Markovića
14. f e b r u a r a 1941, godine t e k a o je ovako (izvodno):
»Cvetković je n a j p r e p r e d a o Fireru p o z d r a v e kneza n a m e s n i k a Pavla i izrazio zadovolj-
stvo što mu se sada pružila m o g u ć n o s t da se lično u p o z n a sa F i r e r o m On je dolazio u Ne-
m a č k u četiri puta: »Prilikom p o s l e d n j e p o s e l e . izvukao je m n o g e p o u k e koje je m o g a o da
iskoristi u svojim s o p s t v e n i m p l a n o v i m a za r e f o r m e u Jugoslaviji On je uvek bio p o b o r n i k
p r i v r e d n e i političke s a r a d n j e sa n e m a ć k i m n a r o d o m i zalagao se n a j e n e r g i č n i j e za ovu po-
litiku naročito od NM godine. Sa istim r a s p o l o ž e n j e m je došao sada u Nemačku da bi razvio
i p r o š i r i o s a i a d n j u između d v e zemlje.
Cak i p r e s a d a š n j e g t a t a zajednički p r i v r e d n i interesi dve zemlje bili su j a s n o uočljivi.
Za v r e m e ovog rala. Jugoslav ija je dala svoj u d e o o d r ž a v a j u zajedničkih interesa, pa ce posle
rala o n a lo l d a l j e činiti l s k i a d u sa p r i r o d n i m e k o n o m s k i m z a k o n i m a , lugoslovenska pri-
v r e d a počela je da se o r i j e n t i š e u p r a v c u velikog n e m a č k o g tržišta. Jugoslavija je. p r e m a
t o m e , u p o t p u n o s t i ispunila svoju d u ž n o s t na e k o n o m s k o m polju i o n a ce t a k o nastaviti
U o v o m t r e n u t k u Jugoslavija i N e m a č k a i m a j u z a j e d n i č k i interes: o č u v a n j e m i r a na
Balkanu. Jugoslavija je s p r e m n a da se o d u p r e s v a k o m pokuSaju koji bi t a j m i r p o r e m e t i o .
O n a u t o m cilju n a m e r a v a da a p e l u j e na d r u g e b a l k a n s k e zemlje u k o j i m a ima uticaja. U in-
t e r e s u N e m a č k e i u i n t e r e s u b a l k a n s k i h zemalja Jugoslavija n a m e r a v a , z a j e d n o sa d r u g i m
b a l k a n s k i m d r ž a v a m a , d a g a r a n t u j e m i r n a B a l k a n u Prilikom k o n f e r i s a n j a s a m i n i s t r o m
i n o s t r a n i h poslova Rajha, on (Cvetković) je več o b j a s n i o u p o j e d i n o s t i m a n a m e r e svoje vla-
de.
Li s v o m o d g o v o r u Firer je izrazio zadovoljstvo zbog č i n j e n i c e Sto se sada, p o š t o je više g o d i n a
p o z n a v a o j u g o s l o v e n s k o g m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova, t a k o d e u p o z n a o s a p r e d s e d n i k o m ju-
g o s l o v e n s k e vlade On izražava zahvalnost na lepim ž e l j a m a kneza n a m e s n i k a Pavla koje mu
je p r e n e o p r e d s e d n i k vlade i izražava u v e r e n j e da će njegov r a z g o v o r sa p r e d s e d n i k o m ju-
g o s l o v e n s k e vlade i j u g o s l o v e n s k i m m i n i s t r o m i n o s t r a n i h poslova zaista d o p r i n e t i razjašnje-
nju b a l k a n s k i h p r o b l e m a , a n a r o č i t o n e m a č k o g stava p r e m a n j i m a . On žali š t o s a s t a n a k
m o r a da se održi u p o s t o j e ć i m uslovima. M e đ u t i m . N e m a č k a nije želela rat; o n a ne snosi ni
n a j m a n j u o d g o v o r n o s t ni za n j e g o v o izbijanje, ni za n j e g o v o p r o š i r e n j e na B a l k a n . N e m a č k a
politika p r e m a Jugoslaviji čak i pod njegovim p r e t h o d n i c i m a u v e k je bila ista. j e r i z m e đ u
dve zemlje ne p o s t o j e n i k a k v e političke razlike. N e m a č k a gleda na Jugoslaviju k a o na svog
p r i r o d n o g t r g o v i n s k o g p a r t n e r a , koji p r u ž a tržište za n e m a ć k i izvoz.Nemaćka izvozi svoje fi-
n a l n e p r o d u k t e u Jugoslaviju; m e đ u t i m , o n a je i s t o v r e m e n o uvoznik j u g o s l o v e n s k o g izvoza
( h r a n e i sirovina), i u b u d u ć e će se sve više pojavljivati k a o tržište za Jugoslaviju. P o š t o je iz-
n e o s u p e r i o r n o s t N e m a č k e n a d V. B r i t a n i j o m u e k o n o m s k o m i v o j n o m p o g l e d u . Hitler je
nastavio:
.Svuda g d e s e E n g l e s k a pojavi, N e m a č k a s e s p r e m a d a i n t e r v e n i š e o d m a h a k o s i t u a c i j a
p o s t a n e n e p o d n o š l j i v a Stav d r u g i h država, koje su se p o p u t Turske, na p r i m e r , iznajmile da
vrše r e l e j n u službu za Englesku, š t o su m o ž d a i Grci činili, n e c e biti n i m a l o važan. J e r v o j n a
s r e d s t v a koja N e m a č k a m o ž e u p o t r e b i t i t a k o s u o g r o m n a d a čitavo o v o p i t a n j e n e p r e d s t a v -
lja u o p š t e n i k a k a v vojni p r o b l e m . S e m loga. N e m a č k a s e u o p š t e n e ć e o k r e n u t i protiv G r č k e
n e g o p r o t i v Engleske, koja stiče u p o r i š t e u Grčkoj.'
U p o g l e d u inicijativa za m i r u italijansko g r č k o m s u k o b u , koju je p o m e n u o p r e d s e d n i k
j u g o s l o v e n s k e vlade u r a z g o v o r u i z m e đ u m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova R a j h a i Cvetkovića, Fi-
r e r p r i m e č u j e da ne m o ž e zauzeti stav p r e m a o v o m e , p o š t o to nije p i t a n j e koje se tiče Ne-
m a č k e Da li Italija želi ili ne da sklopi mir sa G r č k o m i pod k a k v i m u s l o v i m a isključivo je
s t v a r Italije.
Cvetković izjavljuje da se slaže sa p l a n o v i m a o e k o n o m s k o j i p o l i t i č k o j organizaciji Ev-
r o p e koje je F'irer izložio u o p š t i m potezima. Jugoslavija nije zemlja koja je o r g a n i z o v a n a
na d e m o k r a t s k o j , to jest d e f e t i s t i č k o j bazi. D e m o k r a t i j e . sa svojim s l a b o s t i m a , n a p r a v i l e su
na njega žalostan utisak. Z b o g toga je Jugoslavija prihvatila o r g a n i z a c i j u discipline i p o r e t k a ,
a p o s e b n o , s o b z i r o m na s k l a d a n razvoj o d n o s a i z m e đ u r a d a i kapitala, o n a je - k a o u z o r za
r e z u l t a t e v r e d n e p a ž n j e u p r o i z v o d n j i - uzela N e m a č k u . P a r l a m e n t je, sa svojim r a z o r n i m
u t i c a j i m a . eliminisan; s p o r a z u m i z m e đ u S r b a i H r v a l a je p o s t i g n u t . Sve je to u r a đ e n o sa jed-
n i m ciljem da se sve s n a g e u s m e r e ka e k o n o m s k o m b l a g o s t a n j u z e m l j e i n j e n o j p o l i t i č k o j
konsolidaciji. Iz ovog razloga vlada t a k o đ e p r e d u z i m a e n e r g i č n u akciju p r o t i v boljševičkih
i k o m u n i s t i č k i h s t r u j a . Jugoslavija je j e d i n a b a l k a n s k a zemlja koja je j a s n o u k a z a l a na bolj-
ševičku o p a s n o s t i koja se o d u p i r e k o m u n i s t i č k o j p e n e t r a c i j i svim svojim r a s p o l o ž i v i m sred-
stvima. Za o d r ž a n j e m i r a na B a l k a n u Cvetković s m a t r a da je najvažnije:
I) Italijansko-grčki s u k o b koji je. k a k o je Firer v e o m a t a ć n o p r i m e t i o , č i s t o italijansko-
grćka stvar. M e đ u t i m , sa n e š t o d o b r e volje m o g l o bi se m n o g o d o p r i n e t i r e š a v a n j u ovog su-
koba.
21 O t p o r s v a k o m p o k u š a j u B r i t a n a c a da s t e k n u u p o r i š t e na B a l k a n u . Jugoslavija je
s p r e m n a da u z m e inicijativu u o v o m e i da, z a j e d n o sa T u r s k o m i B u g a r s k o m , o b r a z u j e blok
protiv s v a k o g p o k u š a j a i s k r c a v a n j a na B a l k a n u Pošto sve b a l k a n s k e z e m l j e žele mir, on mis-
li da ce Jugoslavija t a k v o m j a s n o m i n e d v o s m i s l e n o m a k c i j o m u s p e t i da n a v e d e s v a k u od
ovih b a l k a n s k i h z e m a l j a da s h v a t i o d a k l e dolazi o p a s n o s t i iz kog p r a v c a m i r na B a l k a n u
m o ž e biti n a r u š e n Učešće T u r s k e u o v o m b l o k u nije s a m o u n j e n o m s o p s t v e n o m i n t e r e s u ,
n e g o i u i n t e r e s u N e m a č k e Ako ova politika ne d o v e d e do rezultata, s v a k a d r ž a v a će imati
p o t p u n u s l o b o d u akcije; državnici ce t a d a učiniti sve što je u n j i h o v o j m o ć i i znače k o g a tre-
b a okriviti zbog n e u s p e h a ovih n a p o r a .
Jugoslavija visoko c e n i F i r e r o v e n a m e r e u p o g l e d u o č u v a n j a m i r a i d o b r u volju koju
on manifestuje p r e m a Balkanu.
U z a k l j u č k u Cvetković j o š j e d n o m podvlači veliki i n t e r e s Jugoslavije za j a č a n j e prija-
teljskih veza sa n e m a ć k i m n a r o d o m . Njena politika će se ovim uvek r u k o v o d i t i . . .
U s v o m o d g o v o r u Firer p o n o v o u p u ć u j e Cvetkovića na Dućea u p o g l e d u p r v o g d e l a
p r o b l e m a m i r a na B a l k a n u , to jest ilali j a n s k o - g r ć k o g s u k o b a . Sto se tiče d r u g e tačke, on po-
n o v o izražava s u m n j u da će Englezi n a p u s t i t i Balkan Očigledno, t e n d e n c i j a E n g l e s k e je da
vodi rat na periferiji. Zbog toga o n a neće. d o b r o v o l j n o , n a p u s t i t i ni g r č k u t e r i t o r i j u ni arhi-
pelag.
Na p r i m e d b u Cvetkovića da se - u k o l i k o se N e m a č k a plaši v a z d u š n i h n a p a d a iz eng-
leskih baza u G r č k o j na p e t r o l e j s k e oblasti u R u m u n i j i - ovi n a p a d i m o g u se m o ž d a osujetiti
a k o zemlje bloka, koji p r e d v i đ a Jugoslavija, z v a n i ć n o m d e k l a r a c i j o m z a b r a n e letove p r e k o
svojih teritorija. Firer j e o d g o v o r i o d a N e m a č k a r u k o v o d i o d b r a n o m r u m u n s k o g petrolej-
skog p o d r u č j a a k t i v n o a ne d e f a n z i v n o . S e m toga, Engleska u o p š t e n e ć e dozvolili d a j e odv-
rati ovakva d e k l a r a c i j a , u p r a v o o n a k o kao i u s l u č a j u n e u t r a l n e S v a j c a r s k e .
U d a l j e m t o k u razgovora Firer govori o o p a s n o s t i od boljševizma koja preti b a l k a n -
skim d r ž a v a m a S a m o B e č k o m a r b i t r a ž o m i i n t e r v e n c i j o m N e m a č k e i Italije, R u m u n i j a je
bila s p ä s e n a da je ne p o t o p i talas boljševizma G a r a n t i j a R u m u n i j i ne postoji s a m o na pa-
piru, k a o e n g l e s k e g a r a n t i j e , n e g o j e p o d u p r t a j a k o m v o j n o m s n a g o m koja j e s p r e m n a d a
stupi u akciju u svako d o b a .
U p o g l e d u B u g a r s k e . Mololov mu je lično r e k a o da Sovjetski Savez želi da p o n u d i o v o j
zemlji pakt o u z a j a m n o j p o m o ć i , koji p r e d v i đ a i p r e b a c i v a n j e r u s k i h t r u p a u B u g a r s k u . Sem
toga. na r a č u n Jugoslavije Rusi su obećali B u g a r s k o j o p s e ž n e revizije u Makedoniji, a u vezi
sa prilazom J e g e j s k o m m o r u M e đ u t i m , kralj Boris i b u g a r s k a vlada su o v o odbili. Pa ipak,
kad j e d n o m r u s k e vojne j e d i n i c e stignu u B u g a r s k u , a n a r o č i t o ako. zbog p o s t o j e ć i h privred-
nih t e š k o ć a , l a m o b u d u izbili n e r e d i , boljševizacija zemlje će biti s i g u r n a Iz B u g a r s k e Rusija
bi t a d a p o č e l a da b a c a o k o na o s t a l e b a l k a n s k e zemlje, j e r je njen cilj da B a l k a n sve do Dar-
d a n e l a stavi p o d r u s k u d o m i n a c i j u . . .
U vezi sa s l e d e c o m p r i m e d b o m p r e d s e d n i k a j u g o s l o v e n s k e vlade da je Jugoslavija, p o d
izvesnim uslov ima. s p r e m n a da, s o b z i r o m na Solun, t a k o đ e u z m e na s e b e v o j n e o b a v e z e ili
da g a r a n t u j e da ga Britanci n e ć e dobiti u o p š t e , Firer o d g o v a r a da nije reć o S o l u n u , već o
l o m e da li ce u o p š t e Britanci d o b i t i u p o r i š t e na K o n t i n e n t u P r e m a t o m e , n e m a n i k a k v e raz-
like da li se o v o d o g a đ a u S o l u n u ili u o s t a l o j Grčkoj. N e m a č k a ni p o d kojim o k o l n o s t i m a
n e ć e s e d e t i s k r š l e n i h r u k u d o k Engleska u t v r đ u j e položaj u o v o m delu E v r o p e da bi o t u d a
u p o g o d n o m t r e n u t k u povela b o r b u protiv N e m a č k e i Italije Staviše. u i n t e r e s u je s a m i h
b a l k a n s k i h zemal|a d a s e ovo otkloni. S a m o j e važnost o č u v a n j a R u m u n i j e k a o s n a b d e v a č a
s i r o v i n a m a n a k r a j u p o b u d i l a Firera d a p r i s t a n e n a vojnu o b a v e z u d a o č u v a b u d u ć i integ-
ritet r u m u n s k e države. P r i r o d n o , zbog svoje o b i m n e t r g o v i n e sa o s t a l i m b a l k a n s k i m drža-
vama. N e m a č k a je t a k o đ e z a i n t e r e s o v a n a za s t a b i l n o s t prilika u ovim z e m l j a m a . P r e m a
l o m e . a k o on s a d a s a v e t u j e Jugoslaviji da s t u p i u t e š n j e o d n o s e s N e m a č k o m i Italijom pri-
k l j u č e n j e m T r o i n o m p a k t u , on to s v a k a k o ne čini zato što misli da je p o m o ć ili p o d r š k a iz
Jugoslavije m o ž d a poželjna. N e m a č k o j i Italiji nije p o t r e b n o da o v a k o p o s t u p a j u Ali. na o v a j
način stvoriće se jasna s i t u a c i j a i ona. po n j e g o v o m mišljenju, m o ž e s a m o biti od koristi i
za b u d u ć n o s t Jugoslavije . .
S a d a š n j i rat završice se j e d n o g d a n a . ali nacije i države ce osiati. a novi p o r e d a k u Ev-
ropi m o r a r a č u n a t i sa n j i m a k a o sa s t v a r n o š ć u S a d a š n j a situacija je p o v o l j n a za p r i z n a v a n j e
takve s t v a r n o s t i . Jugoslaviji se pruiila jedinstvena istorijska prilika da konačno za sva vremena
učvrsti svoje mesto u Evropi Ona sada mora zauzeti jasan stav prema novom poretku u Evropi,
i to svakako, u svom sopstvenom interesu: to jest, zauzeti svoje mesto u poretku koji predviđaju
Nemačka i Italija neposrednim pristupanjem Trojnom paktu. Nema vremena za gubljenje, poito
su teškoće Italije u Albaniji samo privremene Grci više ne napadaju u Albaniji. Pored toga. novi
metodi ratovanja Nemačke pretvoriče. u ne tako dalekoj budućnosti. Sredozemlje u pravi pakao
za Englesku ( P o d v u k a o V T) N e m a č k a i Italija će s e m toga sklopiti s p o r a z u m e r a z m o t r e n e
u r a z g o v o r u i z m e đ u Firera i C i n c a r - M a r k o v i ć a u n o v e m b r u . U vezi sa ovim. p i t a n j e demi-
litarizacije j a d r a n s k e obale t a k o đ e ie u k r a t k o p o m e n u t o . Jasno je da je ovo više imalo karak-
ter gesta, na k o m e , m e đ u t i m , Duče nije insistirao. M e đ u t i m , ma k a k o veliko bilo i n t e r e s o -
v a n j e Jugoslavije u o v o m t r e n u t k u za izlazak na J e g e j s k o m o r e . u b u d u ć n o s t i bi u s v a k o m
slučaju m o g u ć n o s t p r o š i r e n j a p r e m a S o l u n u povlačila za s o b o m z n a t n e koristi. U s v a k o m
slučaju, o n o što Jugoslavija t r e b a da učini j e s t e da izgradi svoju p o m o r s k u luku na J a d r a n u ,
koji je b l o k i r a n O t r a n t s k i m m o r e u z o m , p r e n e g o na J e g e j s k o m m o r u . l l m e s t o da traži de-
militarizaciju ovde. p r i m e c u j e Firer u i n t e r e s u Italije bi, u stvari, bilo da nastoji na zadrža-
vanju p o m o r s k i h luka na d a l m a t i n s k o j obali i da s p r e ć i n j i h o v o p r e b a c i v a n j e na J e g e j s k o
m o r e Cim Jugoslavna b u d e pristupila T r o j n o m p a k l u . Italija i N e m a č k a će biti s p r e m n e da
joj p r u ž e g a r a n l i j u . Sto rat b u d e d u ž e i r a j a o . u t o l i k o ć e o n n e m i n o v n i j e voditi konsolidaciji
e v r o p s k i h država. Stari svet n e s t a j e a novi se r a d a D e m o k r a t i e , koje t v r d e da se b o r e za de-
m o k r a t s k e institucije, p r i m o r a n e su za sada da ih p r i v r e m e n o u k i n u , i na taj n a č i n da do-
v e d u s e b e ad apsurdu/n.
Pošto su izašli da p o p i j u čaj. razgovor je nastavljen, i bilo je o č i g l e d n o da su jugoslo-
v e n s k a g o s p o d a p r a t i l a Firerova izlaganja sa m n o g o r a z u m e v a n j a . Oni su saopštili da će o
s v e m u r e f e r i s a t i k n e z u - n a m e s n i k u Pavlu u B e o g r a d u L' t o k u d a l j e g r a z g o v o r a uzeta je u ob-
zir m o g u ć n o s t s a s t a n k a i z m e đ u Firera i kneza n a m e s n i k a Pavla. J u g o s l o v e n s k a g o s p o d a su
izjavila da bi takvo k o n s u l t o v a n j e s m a t r a l i k o r i s n i m . 5 0
O toku razgovora sa Cvetkovićem i Cincar-Markovićem Ribentrop je šifro-
vanim t e l e g r a m o m od 15. f e b r u a r a zamolio n e m a č k o g o t p r a v n i k a poslova u
Rimu da o d m a h poseti Anfusa, s tim da o d m a h obavesti Dućea d a j e Cvetko-
vića i Cincar-Markovića, posle njihove posete ministru inostranih poslova Raj-
ha u Fušlu, 14. f e b r u a r a primio Firer u B e r g h o f u i da su o d m a h posle p o s e t e
otputovali za Beograd. U razgovoru oni su naglasili d a j e želja j u g o s l o v e n s k e
vlade, p r e svega, da se u s k o r o p o n o v o uspostavi m i r na B a l k a n u i zbog toga
bi o n a vrlo r a d o pozdravila o k o n č a n j e sukoba između Grčke i Italije, d a j e Ju-
goslavija p o t p u n o svesna da izgledi za mir postaju sve manji zbog dalje eng-
leske intervencije u korist G r č k e i d a j e Jugoslavija zbog toga s p r e m n a da uči-
ni sve, bilo d i p l o m a t s k i m p u t e m , bilo vojnim pritiskom, da spreći Englesku
da se dalje meša, a voljna je da je čak prinudi da napusti svoje položaje u Gr-
čkoj, m a d a je pitanje da li bi se Engleska, f o r m i r a n j e m j e d n o g bloka od Ju-
goslavije, T u r s k e i Bugarske, mogla naterati na pregovore. »Ako bi ova nasto-
janja propala, Jugoslavija bi se osetila m o r a l n o s l o b o d n o m da o d r e d i svoju
politiku p r e m a svom n a h o đ e n j u i da se o p r e d e l i za Osovinu.« 5 '
Na to je Firer o d g o v o r i o da po pitanju grćko-italijanskog s u k o b a Nemač-
ka ne može da zauzme nikakav stav, j e r je o t o m e isključivo m e r o d a v n o gle-
dište Italije. Ako Jugoslavija s m a t r a da treba da p r e d u z m e n e š t o po o v o m pi-
tanju, jedini pravilan put je da d i r e k t n o stupi u d o d i r sa Italijom, o d n o s n o da
se n e p o s r e d n o o b r a t i Dućeu. Međutim, na p r a k t i č n e rezultate takvog pritiska
na G r č k u može se gledati sa s k e p s o m , jer intervencijom Engleske na strani
Grčke z n a č a j ovog s u k o b a je p r e š a o granice Balkana i stav p r e m a o v o m pro-
b l e m u se p o t p u n o izmenio. N e m a č k a u svakom slučaju neće dozvoliti da se
Engleska još j e d n o m učvrsti ma gde na Kontinentu. Gde god se o n a pojavi,
biće n a p a d n u t a .
• Uostalom, k o m b i n a c i j a Jugoslavije sa d r u g i m d r ž a v a m a , kakva je, na p r i m e r T u r s k a
koja je u savezu sa E n g l e s k o m , radi v r š e n j a pritiska na Englesku, j e d v a je realna. Cak i a k o
bi takvi z a j e d n i č k i interesi bili teorijski mogući, mi s m o m i š l j e n j a da Englezi ne bi popustili
pod j e d n i m takvim d i p l o m a t s k i m p r i t i s k o m U s v a k o m slućaju, o t a k v o m p l a n u m o r a bili
n a j p r e o b a v e š t e n a Italija.«
Jugoslovenski ministri su ostavili utisak da imaju r a z u m e v a n j e za takvo
gledište i nisu dali nikakav drugi predlog.
Firer je obavestio jugoslovenske ministre da je, u s o p s t v e n o m interesu
Jugoslavije, vrlo važno da o n a zauzme jasan stav p r e m a situaciji na B a l k a n u
i p r e m a novom p o r e t k u u Evropi. N e m a č k a i Italija su s p r e m n e da s k l o p e
s p o r a z u m na bazi razgovora koji su bili vođeni u svoje v r e m e sa m i n i s t r o m
inostranih poslova Cincar-Markovićem. A »kad kasnije b u d e uspostavljen
novi poredak, obe države su voljne da uzmu u r a z m a t r a n j e j u g o s l o v e n s k e tež-
nje za izlaz na Jegejsko m o r e (Solun). Jugoslaviji se pruža jedinstvena prilika
da da n e p o s r e d n u izjavu solidarnosti sa silama Osovine i da pristupi T r o j n o m
paktu. Ovo pitanje je za Jugoslaviju vrlo hitno.«
Jugoslovenski ministri su sa velikim i n t e r e s o v a n j e m primili na znanje Fi-
r e r o v o izlaganje. »Oni žele da obaveste kneza n a m e s n i k a o razgovorima i us-
koro će nam saopštiti svoj sta\ po o v o m pitanju. V e r o v a t n o je da će biti po-
treban još j e d a n razgovor između Firera i kneza n a m e s n i k a . Molim javile Du-
ćeu da će mu sutra ili p r e k o s u t r a biti dostavljen detaljniji izveštaj«. 52
O razgovoru između Hitlera, Cvetkovića i Cincar-Markovića u Berhtes-
gadenu 14. f e b r u a r a postoji još nekoliko interpretacija. Pre svega, postoji iz-
vesna razlika između Smitovog zapisnika za i n t e r n u u p o t r e b u i zapisnika koji
je poslat na uvid Musoliniju. j e r su u zapisniku za Musolinija dva pasusa iz in-
ternog zapisnika z a m e n j e n a sa tri nova pasusa. 5 3 Druge i n t e r p r e t a c i j e se ug-
lavnom slažu sa Šmitovim zapisnicima, uz izvesne nijanse od m a n j e g ili većeg
značaja. Tako, na primer, p r e m a j e d n o m izvoru, H i t l e r j e bio d a l e k o katego-
rićniji i odlučniji u svojim zahtevima. Naime, pošto je n a p o m e n u o da su sov-
jetski upravljači ponudili B u g a r s k o j da se izvrši široka revizija u Makedoniji
koja će joj obezbediti izlaz na Egejsko m o r e na račun Jugoslavije, naglasio je
da Jugoslavija, u svom s o p s t v e n o m interesu, ne t r e b a da gubi v r e m e da de-
finitivno fiksira svoje m e s t o u novom p o r e t k u kojeg su predvidele sile Oso-
vine, bez obzira na italijanske nesreće u Albaniji koje su p r i v r e m e n o g karak-
tera. N e m a č k a i Italija su s p r e m n e da g a r a n t u j u Jugoslaviji izlaz u Solun čim
bi pristupila T r o j n o m p a k t u . Zatim je nastavio još kategoričnijim t o n o m :
»Stav Jugoslavije za nas m o r a biti jasan. Jugoslavija ne može ostati p o t p u n o
po strani od onoga što se d o g a đ a u n a š e m susedstvu. Mi želimo j a k u Jugos-
laviju . . . N e m a č k a je s p r e m n a da Vam g a r a n t u j e nezav isnost i Vaše granice
u o d n o s u p r e m a Vašim s u s e d i m a . Nova i zdrava Evropa od d a n a s je u stanju
stvaranja. U njoj se Velika Britanija neće pitati Jugoslavija t r e b a da se priklju-
či našem bloku. Ja Vas pozivam da u đ e t e u Trojni pakt.« Na to su o b a ministra
bila »zaprepašćena«. Uvidela su da t r e b a da d a d u o d g o v o r na ovaj Hitlerov
kategoričan zahtev. 5 4
Prema Cvetkovićevoj verziji. Cvetković i Cincar-Marković su pružili Hit-
leru d a l e k o veći otpor. Naime, na ove Hitlerove k a t e g o r i č n e zahteve, Cvetko-
vić je n a j p r e n a p a o Musolinijevu politiku na B a l k a n u i d o d a o da n e m a ovlaš-
ćenja za v o đ e n j e razgovora na toj osnovi. Zatim, kad je Hitler p r o m e n i o ton,
da bi po svaku c e n u postigao saglasnost da Jugoslavija, m a k a r i f o r m a l n o , pri-
stupi T r o j n o m paktu, »zlobno t u m a č i o p r e svega Musolinijevu slabu poziciju
i više puta uzviknuo: »nema p o t r e b e da išta d a t e Musoliniju, ništa u p r a v o niš-
ta!«, Cvetković je. između ostalog, rekao: »Mi z n a m o što znači Trojni pakt za
o n e zemlje koje su ga prihvatile: m e š a n j e u njihove u n u t r a š n j e stvari, vojna
kontrola, uticaj tajne policije, prolaz, t r u p a i sve d r u g o što je u s u p r o t n o s t i sa
nacionalnim d o s t o j a n s t v o m i s u v e r e n i t e t o m j e d n e nezavisne d r ž a v e . . . «
Zbog ovih razloga, on i Cincar-Marković su rekli Hitleru: »Ne, mi ne m o ž e m o
ući u Trojni p a k t . . . Naš n a r o d to ne bi prihvatio, j e r bi iz njega proizišle n e k e
posledice za zemlju koja bi ga prihvatila. Pored toga, n i s m o ovlašćeni da vo-
d i m o razgovore na toj osnovi«. Hitler ih je »strogo« gledao za v r e m e kad mu
je t u m a č Smit prevodio njihove prigovore, a Cvetković je zaključio: »Jedna su-
verena država ne može dozvoliti prelaz stranih t r u p a p r e k o svoje teritorije,
niti m e š a n j e u svoje u n u t r a š n j e poslove. Trojni pakt p r e d v i đ a i vojnu sarad-
nju sa d r ž a v a m a koje su potpisale taj pakt, a to je u s u p r o t n o s t i sa jugosloven-
skom n e u t r a l n o š ć u . Trojni pakt znači odlučiti se za zaraćenu stranu.« Hitler
je tako utvrdio d a j e njegov ultimativan ton. u m e s t o da uplaši dva gosta i da
ih n a t e r a da popuste, s a m o o j a č a o njihovu volju da se o d u p r u n j e g o v o m za-
htevu. Zato je p r o m e n i o ton i n a s t o j a o da pod svaku c e n u d o b i j e njihovu sa-
glasnost za p r i s t u p a n j e , m a k a r i f o r m a l n o , T r o j n o m p a k t u . Na dalja Hitlerova
uveravanja i o b e ć a n j a Cvetković i Cincar-Marković nisu popustili i odgovorili
su da nisu ovlašćeni da v o d e razgovore na toj osnovi, ograničavajući se da će
sigurno preneti Hitlerove predloge knezu Pavlu da bi on m o g a o d o n e t i svoje
odluke. Na to je Hitler zapitao: »Da li bi knez - n a m e s n i k d o š a o da me poseti
u Berhtesgadenu?« Dva ministra su odgovorila da b i j e d n a takva konsultacija
bila korisna, ali su, s o b z i r o m na d i p l o m a t s k e uzanse, istakli da bi poziv Na-
mesniku trebalo predati preko nemačkog predstavnika u Beogradu.56
Kao što se vidi, ova Cvetkovićeva verzija (koja je izneta u n j e g o v o m član-
ku »Razgovori u Berhtesgadenu« u Dokumentima o Jugoslaviji, Pariz, 1956, br.
8. str. 7-17), subjektivna je i pretenciozna, a n a j m e r o d a v n i j a je o n a koja je u
izvodu d a t a u Smitovim zapisnicima. Ipak izgleda d a j e Hitler bio s p r e m a n
da pregovara o m o d a l i t e t u p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu, tj. da Ne-
m a č k a primi neke obaveze i da pruži izvesne garantije, s a m o da Jugoslavija
ne bi o m e l a o p e r a c i j e protiv Grčke koje je t r e b a l o izvesti što brže, k a k o bi
o p e r a c i j e protiv Sovjetskog Saveza mogle otpočeti u maju, k a k o je to bilo
predviđeno.
P r e m a trećoj v e r o d o s t o j n i j o j verziji, H i t l e r j e n a j p r e izložio analizu bal-
kanske situacije, n a p o m i n j u ć i da raspolaže izvorima da će se b r i t a n s k e t r u p e
iskrcati u Grčku i da on to neće nikada dozvoliti. On m o r a p o m o ć i svog sa-
veznika koji ne može do izađe na k r a j sa Grčkom, a zatim zatražio od Jugos-
lovena da o t v o r e n o iznesu svoje n a m e r e . Cvetković je o d g o v o r i o da Jugos-
lavija ne želi p r o š i r e n j e rata na Balkanu, kao ni Bugari ni Turci. Zato je Ju-
goslavija s p r e m n a da se s p o r a z u m e sa Bugarskom i Italijom, da bi se z a j e d n o
muL'li suprotstaviti svakoj agresiji i proširenju rata. U pogledu Trojnog pakta,
Hitler je uveravao sagovornike da od Jugoslavije ne traži nikakvu vojnu sa-
radnju, ni p r a v o prelaska t r u p a p r e k o jugoslovenske teritorije, ni u p o t r e b u
jugoslovenskih železnica, ni baza, ni bilo čega što bi dovodilo u pitanje neut-
ralnost Jugoslavije. Sile Osovine bi garantovale teritorijalni i politički integ-
ritet Jugoslavije i ne bi učinile ništa što bi ponizilo njen nacionalni ponos, a
zatim upozorio da su susedi Jugoslavije prihvatili pakt bez ikakv ih rezervi i
da je sada red na Jugoslaviju da ga potpiše. Molio je Cvetkovića da izrazi nje-
gove najlepše želje knezu Pavlu i upitao »da li bi knez-namesnik došao da
ga vidi u B e r h t e s g a d e n u « ? Cvetković je o b e ć a o da će saopštiti p o r u k u , ali je
zamolio da Hitler pozove kneza p r e k o Herena, što je on prihvatio. 5 6
Posle završenih razgovora Cvetković i Cincar-Marković su se oprostili od
Hitlera, a Ribentrop ih je otratio do stanice, nastojeći za vreme puta da ublaži
atmosferu Hitlerovog ultimatuma, težeći da shvate da je zahtev za pristupanje
Trojnom paktu bio samo »podsticaj«, a nikako neki »ultimatum».Zatim je sarkas-
tičnim t o n o m r e k a o da Jugosloveni t r e b a sami da o d l u č u j u o b u d u ć n o s t i svo-
je zemlje, pa mu se čini da ne bi bilo ispravno da se na njih vrši pritisak sa
bilo čije strane. Međutim, ovim r e č i m a nisu odgovarale činjenice, j e r su Nem-
ci p o k r e n u l i takvu k a m p a n j u k o j o m su i dalje vršili veliki pritisak na o d l u k e
Beograda, a n e m a č k a š t a m p a je hvalila prijateljske o d n o s e između dve zemlje
i podvlačila njihov pro-osovinski razvitak u pravcu definitivnog p r i s t u p a n j a
Jugoslavije T r o j n o m paktu. U stvari, iz kratkog službenog saopštenja. izdatog
pre odlaska Cvetkovića i Cincar-Markovića, »da su se razgovori koji se odno-
se na p r o b l e m e od r e c i p r o č n o g interesa, odvijali u d u h u tradicionalnih pri-
T
jateljskih o d n o s a koji p o s t o j e između dve nacije«, može se zaključiti da se

službeni nemačko-jugoslovenski susret završio bez rezultata. 5 7
Povodom p o s e t e N e m a č k o j Cvetkovića i Cincar-Markovića 14. f e b r u a r a
1941. i Hitlerovih postavljenih uslova za prilaz T r o j n o m paktu, Vinston Cerćil
je zabeležio: »Ministri su se potišteni vratili u Beograd. P r i s t u p a n j e Osovini
moglo bi razbesniti Srbiju. B o r b a protiv N e m a ć k e mogla bi dovesti do suko-
ba u pogledu lojalnosti u Hrvatskoj, dok Cvetković s u p r o t n o tvrdi da su se
čvrsto držali i da su odbili p r i s t u p a n j e Paktu.« 5 8
Razgovori u Berhtesgadenu završili su se - kako svi znaci pokazuju - s od-
laganjem konačnog odgovora na zahtev Berlina, ali is iščekivanjem vlade Rajha
da ce daljnim pregovorima napose iz budućeg susreta Hitlera s knezom Pavlom,
ipak doći do jugoslovenskog prihvatanja Trojnog pakta.
»Ovakvim rastankom - piše o svojim »razgovorima u Bi t htesgadenu«
Dragiša Cvetković (str. 16) - »nisu ipak bili p o r u š e n i svi mostovi. Pod pritis-
kom d o g a đ a j a i u j e d n o j strahovito teškoj situaciji razgovori su morali biti na-
stavljeni . . . « Cvetković je s p o r a z u m n o s H i t l e r o m s a m o o d g o d i o k o n a č n u od-
luku, jer ni on ni Cincar-Marković nisu imali ovlaštenja da k o n a č n o o d l u č e
o jugoslovenskom p r i s t u p a n j u T r o j n o m paktu.
Nemačka p r o p a g a n d a širila je posle sastanka vesti o »prijateljskim odno-
sima« između N e m a ć k e i Jugoslavije; š t a m p a je javljala o povoljnoj, prooso-
vinskoj perspektivi razvitka tih o d n o s a i sve je sa te s t r a n e izgledalo k a o da
se zaista kreće u pravcu k o n a č n o g prilaženja Jugoslavije T r o j n o m paktu. Pa
ipak, bilo je sve više znakova iz kojih se moglo zaključiti i n e r a s p o l o ž e n j e vla-
de Rajha zbog jugoslavenskog o d u g o v l a č e n j a p r i s t u p a n j a Paktu. U Jugoslaviji
su od tada učestale » k u l t u r n o - p r o s v e t n e manifestacije« n e m a č k o g »Kultur-
bunda« i drugih nacističkih organizacija, a razotkrivalo se da se tu zapravo
radi o d e m o n s t r a t i v n i m istupima čiji su režijski konci očigledno bili p r e k o
granice. 5 8 »
Gradački list »Tagespost« i novosadski »Deutsches Volksblatt« ispunjeni
su prvih meseci 1941. vestima o k r e t a n j u akcija n e m a ć k i h »nacionalnih pri-
padnika«, o »Kulturbundu«, o osnivanju raznih g r u p a »Svapsko-nemaćkog
k u l t u r n o g saveza«, o m n o g i m n e m a č k i m ostentativnim m a n i f e s t a c i j a m a
pune solidarnosti nemaćke nacionalne manjine s vladom Rajha. U Osijeku
»Kulturbund« razvija veoma živu delatnost. Altgajer (Altgaver) i drugi prvaci
n e m a ć k e nacionalne m a n j i n e šire već d o s t a bezobzirno nacističku propagan-
du, pri č e m u se ne pazi m n o g o na interese Kraljevine Jugoslavije. Organizuju
se čak i izložbe (nemaćkih u m e t n i k a , n e m a ć k e knjige i si.) da bi se još jaće
naglasila ta očigledno p r o n a c i s t i č k a akcija ove manjine.
PRVA SEDMICA KRUNSKOG SA VETA
Cvetković i Cincar-Marković vratili su se u Beograd 15. februara pre podne. Za-

tim je Cvetković pred Krunskim savetom podneo »ružičast izveštaj« o susretu u
Berhtesgadenu i hrabrio prisutne da budu »optimisti«. N e m a č k a je već otvorila
put na jug p r e k o R u m u n i j e i Bugarske s o d l u ć n o š ć u da izbegne rivalitet Ita-
lije, čija je prisutnost na istočnim o b a l a m a J a d r a n a u Albani ji i G r č k o j bio trn
u srcu Hitlera. A H i t l e r j e j e d i n o tražio garantiju da se Jugoslavija neće uje-
diniti sa njegovim n e p r i j a t e l j i m a u kritičnom o d l u č u j u ć e m razvoju rata i da
održi strogu n e u t r a l n o s t . On je postavio pitanje p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu,
ali ne u definitivnom obliku, i izjavio želju da se sastane sa knezom Pavlom.
Krunski savet je p r e p o r u č i o Namesniku da prihvati poziv, ali da o d g a d a po-
setu koliko god b u d e m o g u ć e više da bi se ocenile r e p e r k u s i j e s u s r e t a u Ber-
htesgadenu. 5 9
Pošto se p r e t h o d n o sastao sa Mačekom, Cvetković je idućeg d a n a (16.
f e b r u a r a ) u Predsedništvu vlade u glavnim c r t a m a obavestio članove vlade o
toku razgovora koje je vodio prilikom p o s e t e Nemačkoj, dok je Ministarstvo
inostranih poslova svim p r e d s t a v n i c i m a na strani u p u t i l o c i r k u l a r a n teleg-
ram u k o m e je o d n o s e s Nemačkom pokazalo kao povoljne, ne obaveštavajuci
ih istinito o n e m a ć k i m zahtevima koji su imali ultimativni k a r a k t e r . U vladi
su smatrali da ne t r e b a žuriti s p o s e t o m kneza Pavla Hitleru. To je i Krnjević
savetovao Cvetkoviću p r e k o Maćeka.
Po povratku iz Salcburga, Cvetković je obavestio Konstantinovića da
Hitler nije postav io nikakav k o n k r e t a n zahtev i da su razgovori imali opšti ka-
rakter. Konstantinović mu je predložio da p o d n e s u izveštaj Ministarskom sa-
vetu o svojim razgovorima u Nemačkoj, ali je on to o d b i o pod izgovorom ču-
vanja tajne. Knez Pavle je tada nagovestio Konstantinoviću da će Nemci izvr-
šiti jak pritisak na Jugoslaviju, a Konstantinović je kao i ranije p r e d l a g a o da
se o b r a z u j e k o n c e n t r a c i o n a vlada, koja bi okupila sve političke snage u zem-
lji. o ć e m u su vodeni razgovori sa raznim p r e d s t a v n i c i m a opozicionih strana-
ka. 6 0
Posle p o v r a t k a Cvetkovića i Cincar-Markovića iz Nemačke, knez Pavle je
pozvao ministra vojske i m o r n a r i c e generala Petra Pešića i postavio mu pi-
tanje šta misli o Hitlerovom zahtevu za p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m pak-
tu. Iako ga Cvetković još nije obavestio, Pešić je o d g o v o r i o knezu: »Jedini spas
je p r i s t u p a n j e T r o j n o m paktu«.
Da bi m o g a o da odluči da li da odbaci pakt i time rizikuje da izazove rat
sa Nemačkom ili da ga potpiše i omogući dalje pregovore sa Nemcima, knez
Pavle je o d m a h u p i t a o britanskog poslanika u B e o g r a d u K a m p b e l a koliku i
kakvu p o m o ć bi V. Britanija pružila Jugoslaviji u slučaju n e m a č k o g n a p a d a
i da li bi b r i t a n s k e trupe, koje su na putu za Grčku, mogle ostati u G r č k o j ko-
liko je p o t r e b n o , ali nije d o b i o odgovor. Kampbel je r e k a o da V. Britanija
s m a t r a da bi se u d r u ž e n e snage Jugoslavije, Grčke i Turske mogle u s p e š n o
o d u p r e t i i predložio da ove države stvore blok protiv n e m a č k o g n a d i r a n j a na
Balkanu, s tim što će ih V. Britanija pomoći do krajnjih granica m o g u ć n o s t i
i da je ona već do sada dala znatnu p o m o ć G r č k o j i T u r s k o j i da je s p r e m n a
da je d o p u n i i s p o r u k a m a iz SAD. 61
Međutim, u m i r u j u ć e izjave Cvetkovića. o susretu u B e r h t e s g a d e n u ipak
su p r i m l j e n e sa dosta skepse u Londonu, Vašingtonu, Atini i u Ankari. Britan-
ski poslanik Kampbel. čim je bio informisan o njegovim izjavama, sugerisao
je Londonu da interveniše i da ponovo insistira »na opasnosti a k o se Nemač-
ka ostavi u sumnji. P o s e b n o su se Turci pokazali u v r e đ e n i što su ostavljeni
po strani u pogledu susreta, pa su to iskoristili da u p r e g o v o r i m a sa Buga-
rima izdaju jednu »deklaraciju o n e n a p a d a n j u « , koja je i p o t p i s a n a 17. februa-
ra u Ankari. Ova deklaracija podstakla je Beograd da s m a t r a da postoji mo-
gućnost za zaključenje sličnog s p o r a z u m a sa Sofijom. Cincar-Marković je iz-
neo svom t u r s k o m kolegi da su napori »naših vlada bilo u o d n o s i m a sa Ve-
likom Britanijom i G r č k o m , bilo sa N e m a č k o m i Bugarskom bili inspirisani
zajedničkim i n t e r e s i m a baziranim na principu: »Balkan b r a n i o c i m a m i r a na
Balkanu.« Rezervisano držanje jugoslovenske vlade u o d n o s u na predlog Tur-
ske da stupe u kontakt, radi utrđivanja plana za zajedničku akciju u slučaju
n e m a č k o g n a p r e d o v a n j a p r e k o Bugarske i ugrožavanja Soluna, nije bilo dik-
tirano n e p o v e r e n j e m nego »isključivo našom željom da nikog ne provocira-
mo, jer je to uvek bilo naše gledište«. Zatim je jasno d a o na znanje Sofiji da
bi u Jugoslaviji bili r a d o v i đ e n i . . . za pojačavanje i potvrđivanje postojećeg
pakta između dve zemlje« e v e n t u a l n o izdavanjem j e d n e deklaracije«.
Knez Pavle, odgovarajući na poruke kralja Đorđa <George VI) i Ruzvelta,
koji su ga pozivali da zauzme čislu i jasnu poziciju protiv pritiska Osovine, tražio
je »razumevanje« za svoje interne poteškoće i žalbenim t o n o m objašnjavao da
su teški geografski položaj zemlje, njena stabilna politička n e u t r a l n o s t i ne-
m o g u ć n o s t da dobije bilo kakvu realnu p o m o ć od svojih potencijalnih savez-
nika nametali politiku s p o r a z u m e v a n j a sa N e m a č k o m . On je molio da ne in-
sistiraju i uveravao da bi se Jugoslavija branila ako b u d e n a p a d n u t a i da ne
bi dozvolila prolaz stranim t r u p a m a p r e k o svoje teritorije, niti bi zaključila
bilo kakav politički s p o r a z u m sa N e m a č k o m koji bi bio u s u p r o t n o s t i sa nje-
nom nezavisnošću i nacionalnim suverenitetom. 6 2
U to v r e m e Nemci su vršili p r i p r e m e za d i p l o m a t s k e i vojne o p e r a c i j e da
bi paralisali sovjetsku d i p l o m a t s k u ofanzivu na Balkanu. Od Bugarske su tra-
žili da obnovi svoj pakt o n e n a p a d a n j u sa T u r s k o m , a zatim bi sigurno potpi-
sala Trojni pakt. Znali su da je m n o g o teže ubediti Jugoslaviju da ga potpiše,
ali kad to b u d e o n d a će Sovjetski Savez biti isključen sa Balkana. 6 3
Ribentrop je u telegramu od 16. februara dao poslaniku Herenu uputstva
u vezi sa pitanjem eventualnog sastanka Hitlera sa knezom Pavlom, kao i sa pi-
tanjem pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, da ima na u m u da do ovog pri-
stupanja, »da bi se postigao efekat koji svi žele. treba da d o đ e o d m a h , a ne
posle nekoliko nedelja i u našem interesu i u interesu Jugoslavije. U slučaju
da knez namesnik Pavle sa svoje strane t a k o đ e želi da razgovara sa Firerom,
molim, u p o t r e b i t e svoj uticaj da se ovaj sastanak, a k o je moguće, održi u prvoj
polovini ove nedelje, p r v e n s t v e n o u Berghofu.« Heren je 18. f e b r u a r a odgo-
vorio da je Cincar-Markovic u diskusiji o poseti N e m a ć k o j r e k a o da su i on
i Cvetković preporučili knezu Pavlu da prihvati Hitlerovu sugestiju o direkt-
nim p r e g o v o r i m a i d o d a o :
'Po svemu sudeći, glavno pitanje pristupanja Trojnom paktu još interno nije rešeno. Zbog
loga je datum posete Kneza namesnika za sad otvoren, iako verujem da načelno postoji sprem-
nost da do ove posete d ode.
U B e o g r a d u su o d m a h opazili da je Berlin t r e b a l o da da Rimu nešto malo
više umirujuću verziju susreta u Berhtesgadenu. jer je italijanski vojni ataše
sa zabrinutošću težio da utv rdi istinitost nekih u p o z o r e n j a koja su se odnosila
na »koncesiju jugoslovenske strane za prolaz n e m a ć k i h t r u p a ka Solunu«, i
»prisustvo oficira n e m a ć k e Vrhovne k o m a n d e na nekim glavnim jugosloven-
skim stanicama«.
Cincar-Marković je 18. februara pozvao italijanskog poslanika Mamelija da
ga isključivo obavesti o razgovorima u Berhtesgadenu. On g a j e uveravao da sa
n e m a ć k e s t r a n e »nije n a m ništa traženo« i da su »senzacionalni glasovi o pro-
lazu t r u p a našom t e r i t o r i j o m ili o koriščenju naših železnica« lišeni svakog
osnova, ističući mu »sa izvesnim oduševljenjem« da se Hitler obavezao da će
»poštovati granice, slobodu, integritet i nezavisnost Jugoslavije,« i da je bio
»manje direktan« u pogledu p r i s t u p a n j a Trojnom paktu, naprotiv, tvrdio je
da za to »nije bio p r e d v i đ e n n e p o s r e d n i nastavak razgovora«, iako je »sa ju-
goslovenske strane bila izražena želja za učešćem u e k o n o m s k o j r e k o n s t r u k -
ciji Evrope«. Mameli je bio zbunjen u o d n o s u na tvrdnju o H i t l e r o v o m oba-
vezivanju, a iznad svega začuđen zato što Cincar-Marković nije ništa r e k a o o
o d n o s i m a sa Italijom i o b j a s n i o je da takvo p o n a š a n j e u palati Kiđi može biti
i n t e r p r e t i r a n o »na razne načine«, ali je najverovatnija p r e t p o s t a v k a d a j e »od-
lučivanje u B e o g r a d u još uvek u toku, možda u očekivanju da se sa naše stra-
ne d a d u indikativni znaci«. S d r u g e strane, Musolini, nestrpljiv kakav je bio,
težio je da pre Hitlera dobije objašnjenje jugoslovenskog stava. Najzad, Mameli
je, na hitan zahtev Anfusa, 20. f e b r u a r a pozvao a d v o k a t a Stakića koji se oda-
zvao da će doći u Rim »čim b u d e mogao«. S u t r a d a n je Mameli u p u t i o hitan
telegram Anfusu, obaveštavajući ga da će Stakić isto veće k r e n u t i za Rim. 6 5
NOVI PRITISAK V BRITANIJE I SAD NA JUGOSLAVIJU
Dok su se Nemci s p r e m a l i za prelaz u Bugarsku, b r i t a n s k a vlada je dala nalog

svojoj k o m a n d i na Bliskom istoku da utiče na Jugoslaviju i T u r s k u da z a p r e t e
Bugarskoj da će je napasti ako im se ne pridruži u p r u ž a n j u o t p o r a N e m a č k o j
i da o t p o r Grčke t r e b a tako ojačati da se stvori v r e m e za intervenciju T u r s k e
i Jugoslavije. Ako Grci ne bi pristali da prime b r i t a n s k e t r u p e , o n d a t r e b a po-
sesti Krit (grć. Krete, antički Creta) i svako d r u g o ostrvo koje može poslužiti
kao v a z d u h o p l o v n a baza. Ostrvo Rodos (Rhodos) treba zauzeti u s v a k o m slu-
čaju. 6 6
Apel kneza Pavla nije bio prihvaćen ni u Vašingtonu ni u L o n d o n u . Anglo-
američka propaganda povećavala je zategnutost u Jugoslaviji, koja se prosti-
rala sve do n a j m a n j i h gradova, uz s a r a d n j u političkih krugova s r p s k e opozi-
cije i k o m u n i s t a i, često, sa o d o b r a v a n j e m lokalnih v lasti. Agenti Intelidžens
servisa (Intelligence Service) su do u p o j e d i n o s t i m a počeli da šire a l a r m a n t -
ne vesti o n e m a č k i m planovima i o s p r e m n o s t i c e n t r a l n i h vlasti da d a d u voj-
ne i teritorijalne koncesije silama Osovine. Oni su nastojali da n a e l e k t r i š u jav-
no mnjenje da se suprotstavi pritiscima i »samovoljnoj i nedoslednoj« politici
vlade, koristeći pri t o m e slabost Italije. 6 7
U isto v r e m e L o n d o n je pojačavao svoju intervenciju u B e o g r a d u . Naime,
tih dana, p o č e t k o m marta, britanska vlada uputila je m i n i s t r a inostranih po-
slova Idna i načelnika Imperijalnog g e n e r a l š t a b a generala Dila (Dill Sir John),
sa glavnim z a d a t k o m da o b e z b e d e što bržu p o m o ć Grčkoj. Međutim, Idn je
u b r z o uvideo da b r i t a n s k a intervencija na Balkanu predstavlja veliki rizik,
m a d a je s m a t r a o da je o p r a v d a n o angažovanje V. Britanije, da bi se uticalo
na o d l u k u Jugoslavije i Turske 6 8 Pored toga, Kampbel je i m a o zadatak da
s k r e n e pažnju jugoslovenskim upravljačima da bi jedan tursko-jugoslovenski
sporazum bio s a m o p r e d u s l o v bilo kakvom k o r i s n o m p o n o v n o m bugarsko-
jugoslovenskom približavanju, i da ih više ne podstiče da trguju u g o v o r o m sa
B u g a r s k o m na j e d n o s t a v n o j osnovi o n e n a p a d a n j u , nego da s k r e n e njihovu
pažnju na »opasnosti i dvosmislenosti« koje bi jedan takav u g o v o r između So-
fije i Beograda izazvao u sadašnjim okolnostima. Staviše, Idn je pozvao
K a m p b e l a u Atinu da bi usaglasili do kraja kakve k o r a k e t r e b a preduzeti da
se p o d s t a k n e Jugoslavija da se suprotstavi pretnji n e m a č k o g n a p a d a na So-
lun. 6 9
Kao što je ranije n a p o m e n u t o , Turska se opredelila za n e u t r a l n o s t , pošto
su turska i bugarska vlada 17. februara zaključile Ugovor o prijateljstvu i
neutralnosti, na kojemu ce bazirati svoju spoljnu politiku, uzdržavajući se od sva-
kog napada. 7 0 To je teško palo knezu Pavlu, a izazvalo nove bojazni u Sovjet-
skom Savezu a, p r e m a izveštaju jugi »slovenskog poslanika u Moskvi Gavrilo-
vica. Rusi d o d u š e poriču da bi hteli rat na Balkanu, ali privatno priznaju da
ne bi ni p r s t o m mrdnuli da ga spreće. Rat na Balkanu znači slom kapitalis-
tičkog sistema, propast za d r u g e i pogodnost za Ruse. U haosu tog rata SSSR
bi mcjgao preuzeti kontrolu, slabeči Nemačku u isto vreme. No, to je bilo pri-
vatno. a ne zvanićno mišljenje. Gav rilovic je verovao da bi SSSR, ako bi uopš-
te intervenisao, to učinio tek kad bi Turci napali Nemce u Trakiji i Bugarskoj.
Nemci bi tada lako tukli i T u r k e i Jugoslovene, a Rusi bi ušli u Moreuze. Pošto
SSSR nije želeo da Jugoslavija ostane neutralna, Gavrilovic je savetovao svoju
vladu da tesno s a r a đ u j e sa T u r s k o m i V Britanijom, da bi »sprećili sovjetsko
širenje«. Bio je ubeđen da će poslednju bitku dobiti V Britanija i Amerika. 7 1
Kad ga je 18. f e b r u a r a posetio Cincar-Marković, Heren je saznao da knez
Pavle još nije doneo odluku o Hitlerovom predlogu, ali je javio Berlinu da je knez
Pavle u principu spreman da putuje u Berhtesgaden samo ne zna datum pose-
te.72
U to v r e m e su i SAD vršile pritisak na Jugoslaviju, iako su b a r po izgledu
bile neutralne. Njihov poslanik u Beogradu Lejn je izrazio svoje u b e d e n j e da
zemlje koje se ne o d u p i r u n a p a d u ne zaslužuju da b u d u nezavisne i da ne
mogu računati na p o m o ć SAD kad se posle rata budu vršila geografska pre-
uređivanja. Posle nekoliko dana, uspeo je 18. f e b r u a r a da ga primi knez Pavle.
On je savetovao kneza »kako treba voditi jugoslovensku politiku«, a knez
Pavle ga je uverav ao da će se Jugoslavija boriti a k o je Nemci n a p a d n u Na Le j-
novo pitanje kakvu bi akciju p r e d u z e o a k o bi n e m a ć k e t r u p e ušle u Bugarsku,
knez je odgovorio da nece ništa učiniti, j e r bi - u p r o t i v n o m - Jugoslavija bila
okrivljena pred svetom. Sem toga. strategijski položaj Jugoslavije postao bi
n e m o g u ć zato što bi n e m a ć k e t r u p e mogle napasti Jugoslaviju iz Bugarske,
otseći »severne jugoslovenske armije od Srbije i satrti zemlju za dve nede-
lje . . . Ako bi k r e n u o t r u p e sa hrvatske i slovenačke granice. Hrv ati i Slovenci
bi rekli da su žrtvovani za Beograd i Srbe«. Zatim je upitao Lejna šta on oče-
kuje da učini kad V. Britanija ne može pružiti nikakvu p o m o ć i kad je izvesno
da bi Jugoslavija bila u n i š t e n a m n o g o pre no bi iz SAD stigla p o m o ć . Napo-
m e n u o je da uveravanje N e m a c a da Jugoslavija nije u opasnosti ne znači ništa
d r u g o s e m n e p r i j a i e l j s k e lukave o b m a n e . Iako je bio pesimistički raspoložen
rekao je Lejnu: »Mi s m o uvek držali svoju zastavu vjsoko«, a Lejn je izvestio
Kordela Hala (Huli Cordell) da knez Pavle veruje u krainju p o b e d u Engles-
ke. 7 3
Jugoslovenski poslanik u Vašingtonu Fotic je 15. f e b r u a r a poslao svojoj
vladi sledeću ličnu Ruzveltovu p o r u k u knezu Pavlu, kralju i p r e d s e d n i k u ju-
goslovenske vlade:
• U o v o m m o m e n t u , k a d a se m i r o l j u b i v e nacije b o r e za o b e z b e đ e n j e s o p s t v e n o g integ-
riteta, P r e d s e d n i k je u b e đ e n da bi pobedu d e s p o t s k i h sila m a k a r i na d i p l o m a t s k o m polju,
s a m o utrla put novim z a h t e v i m a p r a c e n i m p r e t n i o m sile protiv s a m e nezavisnosti t a k o za-
s t r a š e n i h nacija
P r e d s e d n i k želi. t a k o đ e da u p o z o r i da takozvani Zakon o z a j m u i n a i m u koji se sada
nalazi pred K o n g r e s o m a vec je usvojen u P r e d s t a v n i č k o m d o m u i S p o l j n o i r g o v i n s k o m ko-
m i t e t u S e n a t a , u s a d a š n j o j f o r m i dozvoljava P r e d s e d n i k u da s n a b d e v a r a t n i m m a t e r i j a l o m
o n e naci|e k o | e su postale žrtve agresije ili k o j i m a zapreti o p a s n o s t od agresije.« 7 4
O razgovoru sa zamenikom britanskog ministra inostranih poslova Kado-
ganom (Cadogan Sir Alexander) jugoslovenski poslanik u Londonu Subotić je
17. februara izvestio da mu je Kadogan rekao da, iako još n e m a obaveštenja o
rezultatu sastanka u Berhtesgadenu, ipak »smatra da je situacija Jugoslavije vrlo
ozbiljna«, da shvata što se pregovaralo, ali da zamera što p r e t h o d n o nisu do kra-
ja dovedeni pregovori sa Turskom (koji je predložila V. Britanija 19. januara
V.T.) i d a j e to pogrešna taktika, da smatra da je jedini način da Jugoslavija »sa-
čuva stvarnu nezavisnost ako zajedno sa Turskom zauzme nepopustljiv stav.«
Međutim, na Subotičevo pitanje: »u č e m u bi se sastojao efikasni i neposredni
prilog V. Britanije u zaustavljanju eventualne agresije Nemačke na Balkan«, nije
odgovorio. 7 5
Cincar-Marković je u š i f r o v a n o m telegramu od 18. f e b r u a r a , isključivo
radi lične i n f o r m a c i j e jugoslovenskog poslanika u L o n d o n u , naveo da se raz-
govori sa Hitlerom i fon R i b e n t r o p o m 14. f e b r u a r a >astoje u sledečem:
» k o n s t a t o v a n o je da su o d n o s i između N e m a č k e i Jugoslavije d o b r i i prijateljski i da
ima uslova da se i d a f j e razvijaju u istom pravcu, sa strane Nemačke nisu nam postavljeni ni-
kakvi zahtevi niti us/ovi ni u vojničkom ni u političkom pogledu ( p o d v u k a o V. T.); u izlaganju
našeg slava nastojali s m o da o b j a s n i m o kuristi koje je N e m a č k a anala, k a o i o n e koje može
imali od o d r ž a n j a mira na B a l k a n u nastojali s m o da d o z n a m o n a m e r e N e m a č k e , s o b z i r o m
na k o n c e n t r a c i j u n e m a ć k i h t r u p a u Rumuniii Sa s t r a n e N e m a č k e se isticalo da su Englezi
već došli na B a l k a n p r e k o G r č k e i da N e m a č k a o t o m e m o r a voditi r a č u n a . Ni sa tim u vezi
nisu n a m u p u ć i v a n a n i k a k v a traženja, kancelar Rajha i fon Ribentrop izlagali su njihov plan
0 budućem ureden/u Evrope. Izražavah w< t.eljii da bi i Jugoslavija u tome učestvovala i sebi obezbedila
mesto koje /o/ po njeno; važnosti pripada. Nikakvi konkretni zahtevi nisu nam izrično fonnulisani iz-
lavljena nam je reienost Nemačke da poštuje suverenost, integritet i nezavisnost naše zemlje».7' (Pod-
vukao V.T.).
U Memorandumu britanske vlade, kojeg je britanski poslanik u B e o g r a d u
Kampbel 20. februara predao knezu Pavlu najpre se konstatuje da je knez Pavle
za vreme Kampbelove audijencije 14. februara, govorio o mogućnostima da
balkanske zemlje b u d u n a t e r a n e da b r a n e svoju slobodu i svoje životne inte-
rese protiv n e m a č k e agresije, i pitao da li bi se b r i t a n s k e t r u p e , u slučaju voj-
nih operacija u Grčkoj, mogle boriti n e o d r e đ e n o v r e m e ili s a m o nekoliko ne-
delja i izneo mišljenje da bi u ovom d r u g o m slučaju b a l k a n s k e zemlje nesum-
njivo nanele N e m c i m a izvestan b r o j žrtava i štetu, ali bi o n e bile u n i š t e n e za-
j e d n o sa njihovim vojnim potencijalom. Međutim, b r i t a n s k a vlada »smatra da
bi se m o g a o pružiti uspešan otpor, a k o bi se Jugoslavija. Grčka i Turska oruž-
jem zajednički borile protiv Nemačke . . . i još uvek zastupa mišljenje da Ju-
goslavija treba da se sporazume sa Turskom radi preduzimanja istovremene
1 k o o r d i n i r a n e akcije protiv Nemaca u slučaju da oni u m a r š i r a j u u Bugarsku.
Ona bi sa svoje s t r a n e učinila sve u svojim-mogućnostima radi pružanja po-
moći . . . pa ne veruje da bi balkanske zemlje bile u n i š t e n e i da bi njihov vojni
potencijal nestao. »Britanska vlada i s p o r u č u j e znatne količine r a t n o g mate-
rijala G r č k o j i T u r s k o j i nada se da će, p o v e ć a n j e m pomoći od SAD, količine
za isporuku biti još veće«. 77
U d o g o v o r u sa z a m e n i k o m britanskog ministra inostranih poslova Bat-
lerom (Butler Richard Austin) 21. februara Subotić je saznao da je Cerčil po-
slao Idna u Egipat »kao člana Ratnog kabineta i čoveka koji ima strategijska
i politička iskustva da sa n a č e l n i k o m Imperijalnog štaba na licu mesta raz-
motri: situaciju s t v o r e n u p o b e d o m u Libiji, zatim položaj u Etiopiji i Eritreji,
dalji način vođenja rata i n a p a d a protiv Italije, p o m o ć Grčkoj, n e m a č k e ar-
mije u Rumuniji, kolaboraciju sa T u r s k o m (o kojoj je najlepše govorio kao o
britanskoj »snažnoj saveznici«) i stav p r e m a ostalim pojedinim d r ž a v a m a
Srednjeg istoka. Subotić je naveo da je Batler razgovarao u prijateljskoj for-
mi, ali d a j e i on prigovarao što poslednji razgovori sa T u r s k o m nisu dali oče-
kivani rezultat i što put u Ankaru nije p r e t h o d i o putu u Berhtesgaden. a tur-
sko-bugarski sporazum o c e n i o je kao beznačajan. 7 8
Početkom 1941. godine bilo je jasno da je m a l o v e r o v a t n o da će se vlada
kneza Pavla m n o g o duže o d u p i r a t i n e m a č k o m pritisku da pristupi Tripartit-
nom paktu. U poruci b r i t a n s k o g poslanstva u B e o g r a d u (od 22. f e b r u a r a ) re-
gistrovani su »znaci naglašenog o p r e d e l j i v a n j a nekih vodećih članova jugos-
lovenske vlade u prilog p o t p u n o pasivnog stava p r e m a n e m a č k o j akciji n i
Balkanu«. Poslanstvo je sugeriralo da engleski kralj e v e n t u a l n o uputi p o r u k u
knezu Pavlu, k a k o bi se na taj naćin p o m o g l o u zadobijanju njegove podrške.
Očigledno je iz britanskih d o k u m e n a t a da je Velika Britanija u tom t r e n u t k u
i s t o v r e m e n o sprovodila politiku u dva s m e r a - j e d n i m , zvaničnim. p r e k o po-
slanika u Beogradu, podržavan je tesan kontakt sa vladom i knezom Pavlom;
drugim, tajnim i nezvaničnim, p r e k o osoblja tajne službe, a možda su i p r e k o
M a k d o n a l d a i drugih ljudi, p r i d o d a t i h poslanstvu specijalno u tu svrhu, vrše-
ni detaljni a r a n ž m a n i za u d a r kojim je trebalo da se zbaci knez Pavle. 7 9
Kada je Idn sa s a r a d n i c i m a i g r u p o m oficira 22. f e b r u a r a stigao u Atinu,
predsednik grčke vlade mu je saopštio d a j e Grčka rešena da se bori protiv Ne-
mačke, bez obzira na stav Jugoslavije i Turske, pa i na e v e n t u a l n u p o m o ć od
V. Britanije, tako d a j e s u t r a d a n (23. f e b r u a r a ) došlo do p o t p u n o g grčko-bri-
tanskog s p o r a z u m a Grci su pristali da na svojoj teritoriji prime britanske
snage (Britanski ekspedicioni k o r p u s ) i pre no što Nemci udu u Bugarsku, s
tim da se u d r u ž e n i m grćko-britanskim s n a g a m a o d s u d n o brani linija: Kaj-
makčalan - Vermion (Kara k a m e n ) - Olimp. 8 0
Pošto se situacija na B a l k a n u i dalje komplikovala Ruzvelt je 22. f e b r u a r a ,
p r e k o Lejna, a m e r i č k o g poslanika u Beogradu, u p u t i o knezu Pavlu i drugu
p o r u k u , koju mu je Lejn u r u č i o prilikom d r u g o g p r i j e m a 23. f e b r u a r a . Ta po-
ruka glasi:
» O b r a ć a j u ć i se vašem K r a l j e v s k o m Visoćanstvu u n a m e r i da izrazim i n t e r e s koji vlada
SAD ima za o k o n č a n j e rata. ja želim da izrazim svoje u v e r e n j e da ce se o t p o r o m n a r o d a koji
t r p e agresiju najsigurnije p o m o ć i naš tip civilizacije i o k o n č a n j e rata. u č e m u s m o b i t n o za-
interesovani. Ja osećam da svet, uglavnom gleda sa stvarnim s i m p a t i j a m a na svaki narod koji
se s u p r o t s t a v l j a bilo d i p l o m a t s k o m , bilo v o j n i č k o m n a p a d u agresivnih sila. Na p r i m e r , Etio-
pija je zadobila s i m p a t i j e sveta svojim k r a t k i m i n e u s t r a š i v i m o t p o r o m . Etiopija će biti po-
novo u s p o s t a v l j e n a , koja nije bila s m a t r a n a s p o s o b n o m da se o d u p r e u s a v r e m e n o m smislu
reči. ali i p o s l e četiri g o d i n e još uvek odoleva. uživa s i m p a t i j e svela i ima v a n r e d n e izglede
d a n j e n a nezavisnost b u d e j e d n o m p o n o v o u s p o s t a v l j e n a n a neki naćin. Nezavisnost G r č k e
na kraju će trijumfovati. u p r k o s silne n a d m o ć i italijanskog vazduhoplovstva i vojske, što je
imalo za posledicu da n j e n a situacija b u d e s m a t r a n a p o t p u n o b e z n a d e ž n o m . N o r v e š k a je ne-
koliko m e s e c i s p r o v o d i l a p o z a d i n s k u o d b r a m b e n u akciju i p o n o v o u s p o s t a v l j a n j e n j e n e ne-
zavisnosti je stvar za koju ć e m o se svi mi založiti Ja želim najozbiljnije da naglasim da SAD
g l e d a j u na b u d u ć n o s t , a ne na s a d a š n j o s t , ali u isto v r e m e p o t p u n o priznaju b i t n e i teške pro-
b l e m e p r e d k o j i m a stoje j u g o s l o v e n s k a vlada i Vaše K r a l j e v s k o V i s o ć a n s t v o « . "
PREGOVORI ADVOKATA STAKIĆ A SA M U S O U N U E M
Italijanski poslanik u Beogradu Mameli je 20. februara, na hitan zahtev Anfusa,

pozvao Stakića.koji se odmah odazvao pozivu da dođe u Rim. a Mameli je sut-
r a d a n poslao hitan telegram Anfusu da ce Stakić isto veće krenuli za Rim. Sta-
kićev pov ratak u Italiju p a o je u nezgodnom t r e n u t k u , jer je usledio posle du-
gog č e k a n j a odgovora kneza Pavla na Musolinijevu p o n u d u pa je Musolini,
ogorčen zbog tako dugog čekanja, p r e d u z e o k o r a k e u Berlinu i Sofiji da bi
osujetio m o g u e n o s t bugarsko-jugoslovenskog s p o r a / u m a i tako izolovao Ju-
goslaviju On se 22. tebruara - u odgovoru na Hitlerovo pismu od 15. tebruara
- zahvalio Hitleru što mu je dostavio Zapisnik razgovora u Berhtesgadenu sa
jugoslovenskim ministrima. No. ovaj zapisnik se. kao što je već n a p o m e n u t o ,
razlikovao od stvarnog Smitovog zapisnika (u t o m e sto su dva pasusa zame-
njena sa tri nova - V.T.). Zatim je rekao: »Dok ste Vi, kao uvek. govorili isk-
reno i lojalno, Srbi su, kao i obično, neiskreni i puzavci (bizantini). . Radi se
o n a r o d u koji je p o t a j n o n e p r i j a t e l j s k i . . . Kada Grčka b u d e poražena, a Ve-
lika Britanija izbačena sa e v r o p s k o g J u g o z a p a d a Beograd će se m o r a l i odlu-
čiti i tada će tražiti svoj d e o plena - Solun. Ali, jasno je da Solun može ući u
vitalni p r o s t o r Jugoslavije prijatelja, a ne neprijatelja Osovine«. 8 1 a Sa takvim
r a s p o l o ž e n j e m Musolini se s p r e m a o da primi Stakica. a da za m o m e n a t o
t o m e nije ništa p o m e n u o Hitleru.
Primajući Stakića 24. f e b r u a r a u palati »Venecija«, i r o n i č n o g a j e upitao:
»Zar je tako m n o g o v r e m e n a p o t r e b n o Beogradu da odgovori na m o j u ponu-
du, u m e s t o saveza sa Italijom, vaša vlada sada vodi p r e g o v o r e sa N e m a č k o m
na bazi pakta«. Stakić je, uglavnom, odgovorio da N e m a č k a čini velike n a p o r e
da uvuče Jugoslaviju u pakt, a knez ga ne želi. i istakao da je njegova misija
da ispita da li još postoji n e k a mogućnost da se izbegne p r i s t u p a n j e p a k t u i
da se čitavo pitanje vrati na bazu Beogradskog pakta, u m e s t o nekog novog
sav eza, kao i to da zamoli Musolinija da učini »neki prijateljski gest p r e m a Ju-
goslaviji«, da svojom izjavom ili govorom umiri n j e n o m n e n j e koje je uzne-
m i r e n o zbog n a p a d a na Grčku Musolini je odgovorio da p o n o v o ponavlja že-
lju da Jugoslav ija o s t a n e van rala, da ne dozvoli R i b e n t r o p u da je uvuče u nep-
rilike iz kojih se ne bi mogla izvuci i dodao:
• Bilo je n e o p h o d n o da n a j p r e razgovarale sa nama. a zatim s Nemcima, jer bi to odgo-
varalo i d u h u B e o g r a d s k o g p a k t a
Kakva je d a n a s situacija?, k a k v a je d a n a s m o j a ponuda'* Isla kao i ranija, ali sa j e d n o m
važnom i / m e n o m Pošto je Vama N e m a č k a postavila zahtev da u đ e t e u pakt. to ga ne s m e m o
sasvim isključiti iz p r e g o v o r a , ali sa m o j o m p o m o ć i m o ž e l e postaviti p i t a n j e kada p r i s t u p i t i
T r o j n o m p a k t u . P r e m a Vašim rečima, izgleda kao da pakt p r e d s t a v l j a za Vašu zemlju, n a r o -
čilo za Kneza Pavla, S e k s p i r o v s k u ( S h a k e s p e a r e William) tragediju. Svaka S e k s p i r o v a tra-
gedija ima p r o l o g i 5 činova p r e no što se spusti zavesa. Pakt je l a j zastor. Učinite sad prvi
korak koji če biti prolog. Prv i korak je savez sa Italijom Ja m o r a m insistirati na savezu. S a m
B e o g r a d s k i pakt nije d o v o l j a n P o t r e b n o j e p r o d u b l j e n j e ovog pakta. T r e b a d a Jugoslavija
d o k a ž e svoju s p r e m n o s t da k o o r d i n i r a svoju politiku sa i t a l i j a n s k o m . S a m o t a k o ja m o g u
stavili j u g o s l o v e n s k o p i t a n j e kod Hitlera i Osovine. S a m o l a k o m o ž e t e in ex/remis izbcgavati
pakt. b o r b u za izvesno v r e m e , ali već od sad m o r a l e o b e ć a t i da bi umirili N e m a č k u i Riben-
t r o p a da cele to učiniti kad b u d e m i r n o s l a n j e u vašoj zemlji i kad vaš n a r o d i vaša zemlja
uvide da n e m a n i k a k v e o p a s n o s t i za vašu zemliu, tad ćete, u toj m i r n o j a t m o s f e r i , učinili laj
korak p r i k l j u č e n j e p a k t u Ali p o ž u r i t e sa o d l u k o m Ukoliko je o d l a ž e t e b i ć e t e izloženi ne-
m a č k o m p r i t i s k u d a p r i s t u p i l e T r o j n o m p a k l u Kad b u d e t e pojačali o d n o s e p r e m a n a m a . n a
bazi saveza, tada ć e t e m o ć i oslabiti n e m a č k i pritisak. Tada će to biti i m o j a stvar, a ne s a m o
m o j a Da znate, m o g u vam reći da je p r i s t u p a n j e B u g a r s k e T r o j n o m p a k l u p i t a n j e sati. a ne
d a n a Posle toga vi c e t e biti na r e d u . Zato. a k o još želite da se približite Osovini p r e k o Italije,
i m a l e na r a s p o l a g a n j u još n e k o l i k o d a n a , a ne nedelja. U p r o t i v n o m o s t a j e Vam s a m o 10 da
p r e g o v a r a l e sa N e m a č k o m , sto znači Trojni pakl . Sto se tiće z a t r a ž e n e izjave, da ja nju
d a m , bilo k o j o j od vaših n o v i n a za javno m n e n j e (javnost), tu izjav i će p r e n e t i sva italiianska
š t a m p a Neka me iz B e o g r a d a o b a v e s t e koji je n a j b o l j i n a č i n i ja cu to učiniti .
Dakle e t o m o j e d r u g e p o n u d e . Sad ne m o r a t e ići u Trojni pakt. Moja p o n u d a i d a l j e
važi. Savez sa Italijom biće d o v o l j a n . Neka Beograd s a m o da svoju saglasnost. a ja cu sve sv
ršiti sa N e m a č k o m . Ali m o r a t e mi o b e ć a t i da cete kasnije pristupiti T r o j n o m p a k t u Na l a j
način ć e m o elitninisati s d n e v n o g r e d a r a s p r a v u o n j e m u . J e d n o vam s a m o s a v e t u j e m . Do-
nesite što pre o d l u k u i to o d m a h po vašem povratku u Beograd ...« Zatim je izrazio veru u ko-
načnu p o b e d u Osovine i d o d a o da ni Turska ni Rusiia neće ni prstom m r d n u t i ukuliko bi Ju-
goslavija ušla u ral protiv nas« 62
Izgleda da je Musolini težio da preduhitri Nemce u pregovorima sa Jugos-
lavijom tj. da sa njom zaključi bilateralni savez pre njenog pristupanja Trojnom
paktu, da bi se resio grćko-italijanski sukob bez nemačke intervencije i da bi po-
boljšao položaj Italije u sklopu Osovine
Musolini je u Berlin hitno poslao prilično blag izveštaj o razgovoru sa Sta-
kicem, ali je prečutao da je ponovo ponudio savez sa Jugoslavijom, sporazum
koji ovoga puta nije više bio alternativa za Trojni pakt, vec potez za odlaganje
pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu. On je tvrdio da je knez Pavle izrazio
s p r e m n o s t da se p r o d u b i jugoslovensko-italijanski pakt iz 1937. godine i da
je od njega tražio da, pre no što zaključi novi s p o r a z u m , učini »prijateljski
gest«, koji mu je, po Musolinijevom mišljenju, p o t r e b a n da stvori povoljnu at-
m o s f e r u k a k o taj s p o r a z u m ne bi iznenadio jugoslovensko javno m n j e n j e na
koje deluje neprijateljska propaganda, nego i sredinu u kojoj on živi, koja, kako
se zna. ima jake veze sa b r i t a n s k o m kraljevskom kućom. Zatim je, iznoseći
svoj stav. Stakiću rekao: da s m a t r a da bi pakt veoma m n o g o p o m o g a o da se
razjasni politika balkanskih država p r e m a Osovini i da ima u vidu prednosti
koje ce se t i m e postići, da je svestan prirodnih aspiracija Jugoslavije p r e m a
Egeju, ali da s m a t r a da je bolje da se ne žuri sa njihov im objavljivanjem, a ko-
risnije da se ubrzava približavanje Jugoslavije Osovini; da je jugoslovensko-ita-
lijanski pakt, preduslov da Beograd stigne u Berlin i definitivno ude u sistem
Osovine, formalno pristupajući Trojnom savezu; da je spreman da ućini gest
kojim bi p r i p r e m i o jugoslovensku javnost za sklapanje pakta sa Italijom, ali
da insistira na t o m e da zaključenje italo-jugoslovenskog p a k t a takođe treba
da služi za p r i p r e m u jugoslovenske javnosti kada Jugoslavija kasnije b u d e
m o r a l a da pristupi T r o j n o m savezu; i da »put u Berlin vodi p r e k o Rima«. Na
kraju je Berlinu p r e d o č i o da je Stakić r e k a o da s m a t r a da je m o g u ć e da će
se brzo vratiti u Rim u d r u š t v u zvanićnih predstavnika. 8 2 »
Iz ovakvog izveštaja, kojeg je Anfuso 24. f e b r u a r a t e l e g r a m o m p r e n e o u
Berlin, a s u t r a d a n »verbalno« izvestio n e m a č k o g a m b a s a d o r a , jasno se vidi da
Musolini nije bio oduševljen pristupanjem Jugoslavije Trojnom paktu, da je, kao
i jugoslovenska vlada, težio da se to pristupanje što više odgodi i da odnosi iz-
među Nemačke i Italije nisu bili iskreni.
Cim je saslušao Stakićev izveštaj o razgovoru sa Musolinijem, knez Pavle
je o d m a h o d l u č i o da o d b a c i Musolinijevu p o n u d u i da prihvati Hitlerovu, jer
mu je Musolini n u d i o savez koji bi u p l e o Jugoslaviju u s u k o b sa Grčkom, a
Hitler mu je. po njegovom mišljenju g a r a n t o v a o da će poštovati slobodu, je-
dinstvo i nezavisnost Jugoslavije i tako d o p u š t a o da zemlja o s t a n e van rata.
On je u tom m o m e n t u s m a t r a o d a j e m a n j e rizična alternativa koju mu nudi
Nemačka, ma da nije z a n e m a r i v a o ni »italijansku kartu«, žureći se da prihvati
putovanje u Berlin, ali i da obavesti Musolinija d a j e Bugarska s p r e m n a da
uđe u Trojni pakt i d a j e o d m a h posle toga Jugoslavija na redu. Zatim je knez
Pavle, sa najvažnijim č l a n o v i m a vlade, 25. f e b r u a r a prisustvovao o t v a r a n j u te-
čajeva n e m a č k o g instituta u B e o g r a d u i tim ispoljio izraze »nove velike ma-
nifestacije« j u g o s l o v e n s k o - n e m a ć k e saradnje. 8 3 Nekoliko časova kasnije He-
ren je poslao telegram R i b e n t r o p u :
Knez prihv ata F i r e r o v e p r e d l o g e u p o g l e d u s u s r e t a u B e r g h o f u i p r e d l a ž e da razgovor
p o č n e s l e d e č e s e d m i c e . N a m e r a v a d a a u t o m o b i l o m p r e đ e g r a n i c u kod Vurcen-Vilaha (Po-
t k o r e n a l a o d a t l e vozom. Ako je m o g u ć e u Berghof bi d o š a o u 12 časova u g o v o r e n o g d a n a
Knez z a h t e v a da sa m n o m r a z g o v a r a o svim d e t a l j i m a da bi se osigurala p o t p u n a tajnost«.* 4
Sekretar nemačkog Ministarstva inostranih poslova Rajha Vajcseker je 25.
f e b r u a r a obavestio R i b e n t r o p a da je od italijanskog o t p r a v n i k a poslova sa-
znao o razgovorima između Italije i Jugoslavije i da se ti razgovori nastavljaju,
jer je »poznata poverljiva ličnost« (Stakić - V. T.) juče p o n o v o posetila Dućea.
U daljem o b a v e š t e n j u Vajcseker, uglavnom, navodi k a k o su tekli razgovori iz-
m e đ u Dučea i »poverljive ličnosti« i na kraju podvlači da italijanski o t p r a v n i k
poslova (Kosmeli - V. T.)
• nije bio u s t a n j u da dä t a ć n i j a o b a v e š t e n j a i da mi o b j a s n i k a k o će izgledati b u d u ć i
italijansko-jugoslovenski s p o r a z u m . S j e d n e s t r a n e , iz n j e g o v o g izlaganja proizilazi da je u pi-
t a n j u s a m o j e d a n javni s p o r a z u m , p o š t o Knez-namesnik želi d a p r i p r e m i n a t o jugosloven-
sko j a v n o m n j e n j e . Reć je t a k o đ e o m e đ u n a r o d n o m o d j e k u s p o r a z u m a . S d r u g e pak s t r a n e .
Duče izjavljuje d a j e j a v n o iznošenje j u g o s l o v e n s k i h želja p r e u r a n j e n o . K o s m e l i (Cosmelli
G i u s e p p e ) nije z n a o da mi o b j a s n i k a k o o v a j gest. n a m e n j e n j a v n o m m n j e n j u , t r e b a da iz-
gleda. Ja s a m za svaki s l u č a j tražio i d o b i o o b e ć a n j e o t p r a v n i k a poslova, da on n e ć e ništa
p r e d u z i m a t i d o k o d a v d e ne stigne o d g o v o r za Rim«. 8 6
Musolinijeva o b a v e š t e n j a o razgovoru sa Stakićem »nisu bila baš sasvim
jasna« Ministarstvu i n o s t r a n i h poslova, pa je s e k r e t a r Vajcseker, posle kon-
sultacije sa R i b e n t r o p o m , t e l e f o n o m zatražio od italijanskog o p r a v n i k a po-
slova Kosmelija da mu iznese »da pretpostavlja da razgovor n e ć e biti nastav-
ljen p r e no što stigne n e m a č k i odgovor. Kosmeli je o d g o v o r i o da s m a t r a , da
se to razume, d a j e u d u h u stvari i da će »prirodno« tu indikaciju o d m a h pre-
neti Rimu.«.
R i b e n t r o p je odlagao da odgovori na Musolinijev izveštaj, j e r je H e r e n iz
Beograda upravo javio da ima jednu novost od »najveće važnosti« i »apsolutno
tajnu«, koja će doći od jugoslovenske vlade (radilo se o odluci o poseti kneza
Pavla). Zato je o d m a h o t p u t o v a o u Berlin, nastojeći da svom italijanskom ko-
legi ne objasni razloge svog »nepredviđenog putovanja«. Naravno, H i t l e r j e iz-
begao da upozna Musolinija sa o d l u k o m kneza Pavla. U o d g o v o r n i m nemač-
kim krugovima pokazivalo se »nezadovoljstvo, s k o r o i ljutnja«, i naglašavalo
da novi razgovori sa jugoslovenskim m i n i s t r i m a nisu imali nikakav o d j e k i da
delatnost i n t e r b a l k a n s k e s a r a d n j e , koju je Jugoslavija u p o r n o vodila u odno-
su na M a đ a r s k u i Tursku, nije mogla a da ne b u d e p r a ć e n a izvesnom »sum-
njom«. Jugoslav ija je ostala jedina »po malo nejasna tačka« b a l k a n s k e situa-
cije. 8 6
Jugoslovensko Ministarstvo inostranih poslova, u svom izveštaju Ministar-
stvu vojske i m o r n a r i c e od 25. f e b r u a r a , saopštilo je da je 23. f e b r u a r a d o b i l o
iz B u k u r e š t a p r o v e r e n e i n f o r m a c i j e da je već u Sofiju stiglo nekoliko gene-
ralštabnih oficira sa g e n e r a l o m H o r s t e n a u o m (Gleise E d m u n d von); da su u
nekoliko o k r u g a u zatvorenim š k o l a m a n a m e š t e n i kreveti; da u B u g a r s k o j
ima 20.000 N e m a c a u civilu, od kojih 5000 u Sofiji, m e đ u kojima 1000 n e m a ć -
kih vojnika; da u B u g a r s k o j sve m o s t o v e pregledaju i kontrolišu n e m a č k i teh-
ničari; da su Nemci duž čitave s e v e r n e s t r a n e B a l k a n a postavili protivavion-
ske baterije i prislušne stanice; da Nemci ž u r n o g r a d e a e r o d r o m u Petriću i
Svetom Vraču, a na a e r o d r o m u kod Plevne vežbaju Bugare u n o ć n o m letenju;
da se najveći a e r o d r o m , sa n e m a č k i m b o m b a r d e r i m a i k a m u f l i r a n i m maga-
cinima, nalazi u Plovdivu; da n e m a č k i vojnici r a d e na a e r o d r o m i m a u radnič-
kom odelu, ali da svi imaju i vojničke u n i f o r m e koje drže u svojim s a n d u c i m a ;
da su Bugari, po n a r e đ e n j u Nemaca, obustavili mobilizaciju svoje 4. a r m i j e
p r e m a severu i da sedište Vrhovne k o m a n d e b u d e u Camkoriji, s tim što je
cela oblast o k o ovog m e s t a proglašena o p a s n o m v o j n o m z o n o m iz koje je ot-
početa evakuacija stanovništva. 8 7 P r e m a ovom izveštaju, moglo se zaključiti
da u s k o r o predstoji p r e b a c i v a n j e n e m a ć k i h snaga u Bugarsku. Kao što je ra-
nije n a p o m e n u t o , p r i k u p l j a n j e n e m a ć k i h snaga u Rumuniji za n a p a d na Gr-
čku o t p o č e l o je u d e c e m b r u 1940. godine ( p r e b a c i v a n j e m 16. o k l o p n e divizije
i pionirskih jedinica za podizanje mostova na Dunavu). U j a n u a r u i f e b r u a r u
1941. godine p r e b a c i v a n j e je bilo sve intenzivnije, tako d a j e do 28. f e b r u a r a
bilo p r i k u p l j e n o 18 divizija kojima se kasnije priključilo još šest. 8 8
RATIFIKACIJA PAKTA O VECNOM

PRIJATELJSTVU SA MAĐARSKOM
Cincar-Marković je 26. februara stigao u Budimpeštu radi razmene ratifikacio-

nih instrumenata Pakla o večnom prijateljstvu. U štampi je dat veliki publicitet
o svečanoj c e r e m o n i j i r a z m e n e . Tom prilikom obe strane su podvukle raz-
u m e v a n j e između dva n a r o d a i ocenile Pakt kao k o n s t r u k t i v a n f a k t o r u ju-
goistočnoj Evropi, a Cincar-Marković izrazio želju da »naše miroljubive sna-
ge, u saradnji sa našim velikim s u s e d i m a - N e m a č k o m i Italijom, d o n o s e svo-
je plodove u korist M a đ a r s k e i Jugoslavije, kao i ćelom ovom s e k t o r u Evro-
pe«.On se u toku razgovora 27. f e b r u a r a p o p o d n e sa p r e d s e d n i k o m mađar-
ske vlade Telekijem (Teleki Pal) i m i n i s t r o m spoljnih poslova Bardošijem
(Bardossv Läsczlo) saglasio da Jugoslavija treba da udovolji nekim zahtevima
mađarske manjine.89
NEMAČKA ODVRAĆA ITALLJL

DA PREGOVARA SA JUGOSLAVIJOM
Ministar inostranih poslova Rajha Ribentrop je 27. f e b r u a r a d a o direktivu dr-

žavnom s e k r e t a r u b a r o n u Vajcsekeru da obavesti italijanskog o t p r a v n i k a po-
slova Kosmelija da n e m a č k a vlada želi da b u d e upoznata sa t o k o m razgovora
između italijanske vlade i jugoslovenske poverljive ličnosti (Stakića - V. T.)
i da mu saopšti da razgovori između N'emaca i Jugoslovena, koji su počeli u
Berghofu. još nisu završeni i da se o d g o v o r o č e k u j e u toku sledečih dana. Zato
bi bilo d o b r o a k o bi po o v o m pitanju n e m a č k a i italijanska vlada zauzele je-
dinstven stav. Sem toga. n e m a č k a v lada predlaže da se italijanska vlada, a k o
se Jugosloveni p o n o v o pojave na razgovorima, ne u p u š t a dublje u razgovore,
niti da im stavlja bilo što u izgled ili obećava dok se ne sazna rezultat razgo-
vora koji su sada u toku. Isto t a k o će i n e m a č k a vlada o d m a h izvestiti itali-
jansku vladu o toku naših razgovora sa Jugoslov enima. Ako bi se u među-
vremenu jugoslovenski posrednik ponovo pojavio, trebalo bi postupiti kako je
navedeno, s tim da italijanska vlada o d m a h obavesti o sadržini njegovog sa-
o p š t e n j a . 9 0 Kao što se vidi. ova direktiva, u stvari, predstavlja novi Hitlerov
»veto« kojeg je postavio Musoliniju o j u g o s l o v e n s k o m p r o b l e m u . On je u leto
1940. b l o k i r a o realizaciju Musolinijevih vojnih planova, a sad mu je blokirao
d i p l o m a t s k u akciju i t a k o još j e d a n p u t p o k a z a o da s a m o v e r b a l n o priznaje Ju-
goslaviju kao sferu italijanskog uticaja i da je u praksi d o n o s i o o d l u k e p r e m a
n e m a ć k i m interesima. Vojna slabost Italije i o d b i j a n j e kneza Pavla da prihvati
Musolinijevu p o n u d u sav eza o m o g u ć i l o je Hitleru da sam reguliše o d n o s e Ju-
goslavije sa Osovinom. Anfuso je, p r e m a Musolinijevom nalogu, poslao teleg-
ram Kosmeliju: »Potvrdite t a m o da se Duće slaže«. 91
NOVI POKUŠAJ DA JUGOSLAVIJA. GRČKA I TURSKA
STVORE JEDINSTVEN FRONT
Dok je b r i t a n s k a štampa, p o v o d o m ratifikacije j u g o s l o v e n s k o - m a đ a r s k o g

Pakta o prijateljstvu, isticala nezavisan položaj Jugoslavije i podvlačila da taj
ugovor nije delo Nernačke, već želja Jugoslavije da reguliše prijateljske odno-
se sa M a đ a r s k o m , dotle je britanski m i n i s t a r inostranih poslova Idn, u sus-
retu sa jugoslovenskim a m b a s a d o r o m S u m e n k o \ i ć e m u Ankari, p o k u š a v a o
da i tom prilikom prinudi Jugoslaviju da uđe u jedinstven f r o n t sa G r č k o m
i Turskom. On je poslao Memorandum beogradskoj vladi sa izjavom koju je
Saradžoglu (Saradzoglu Sükrü) dao britanskom predstavniku još 22. februara,
p r e m a kojoj je Turska s m a t r a l a n e m a č k o prelaženje u B u g a r s k u p r e m a So-
lunu ne s a m o kao p r e t n j u njenim životnim interesima, već kao i »casus belli«.
On je obećavao da će joj Velika Britanija pružiti p o m o ć kao i Sovjetski Savez,
koji ne o d o b r a v a p r o d o r N e m a c a na Balkan. Jugoslovenski a m b a s a d o r je
s u m n j a o u realnu m o g u ć n o s t te p o m o ć i i ponavljao da bi s a r a d n j a preživljelih
članova Balkanskog saveza mogla lako izazvati n e m a č k u reakciju. Ovaj sasta-
nak Idna i Sumenkovića, u dva m a h a 27. i 28. f e b r u a r a , izazvao je veću sen-
zaciju nego Idnov boravak u Ankari. Drugom sastanku prisustvovao je i bri-
tanski a m b a s a d o r u Moskvi Krips (Cripps Sir Stafford), koji se pohvalio do-
brim o d n o s i m a sa Višinskim i kategorički tvrdio da su Sovjeti s p r e m n i da
pruže svaku p o m o ć Jugoslaviji ako je zatraži. 9 2
Britanski ministar inostranih poslova Idn, u pratnji g e n e r a l a Dila, načel-
nika britanskog I m p e r i j a l n o g štaba, stigao je 26. f e b r u a r a u Ankaru, sa zadat-
kom da sa zainteresovanim z e m l j a m a pregovara o p o m o ć i Turskoj. Oni su u
Ankari razgovarali sa p r e d s e d n i k o m turske vlade, m i n i s t r o m inostranih po-
slova i načelnikom turskog Generalštaba. Razgovori sa p r e d s e d n i k o m vlade
imali su svrhu da se p r e d s e d n i k vlade ubedi u efikasnost a m e r i č k e p o m o ć i
i da će na kraju Velika Britanija izvojevati p o b e d u . Idn nije vršio pritisak da
Turska o d m a h stupi u rat, već je bio zadovoljan da Turska ponovi izjavu da
će ostati verna savezu sa Velikom Britanijom i da se t u r s k o - b u g a r s k a dekla-
racija od 17. f e b r u a r a 1941. godine ( p r e m a kojoj su vlade T u r s k e i B u g a r s k e
istakle da uzdržavanje od svakog n a p a d a s m a t r a j u kao n e p r o m e n j i v u o s n o v u
svoje spoljne politike - V.T.) ne sme tumačiti kao znak slabljenja toga saveza.
Sem toga, t u r s k a vlada je d o b r o primila vest da će Velika Britanija p o m o ć i
o d b r a n u G r č k e i izjavila da će se o d u p r e t i n e m a č k o m n a p a d u , ali da G r č k o j
ne može pružiti p o m o ć , j e r n j e n a vojska n e m a ofanzivne moći. U Ankari je
Idnu r e č e n o d a j e T u r s k a rešena da uskladi svoju akciju s Jugoslavijom, a k o
ona na to pristane. Zato Cerćil s k r e ć e pažnju Idnu da ubedi Jugoslaviju u po-
t r e b u da se aktivno o d u p r e N e m c i m a . 9 3
O tim razgovorima nemački ambasador u Ankari fon Papen (Papen Franz
von) izvestio je R i b e n t r o p a da su iscrpni razgovori I d n a i t u r s k o g m i n i s t r a
inostranih poslova sa jugoslovenskim poslanikom S u m e n k o v i ć e m vođeni sa
ciljem da se po svaku c e n u odvrati Jugoslavija od p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu,
d a j e S u m e n k o v i ć stalno p o k u š a v a o da u lom pravcu utiće na kneza Pavla, da
se grčki poslanik u Ankari, kako izgleda najviše interesovao za ishod ovih raz-
govora i da se o č e k u j u dalji britanski koraci u Siriji, Iraku, i Dodekanezu. Na
kraju fon Papen je molio R i b e n t r o p a da ga obaveštava kako se u Berlinu gle-
da na držanje Jugoslavije. 9 4
PRISTUPANJE BUGARSKE TROJNOM PAKTU'
I ULAZAK NEMAĆKIH TRUPA U BUGARSKU
K r a j e m f e b r u a r a Hitler j e r e k a o j a p a n s k o m a m b a s a d o r u d a m i r n o o č e k u j e
razvoj d o g a đ a j a , j e r je u b e đ e n da Jugoslavija želi da živi u m i r u sa O s o v i n o m
i da će p r e ili kasnije ući u osovinski tabor, bilo p o t p i s i v a n j e m Trojnog pakta,
bilo n e k i m d r u g i m a r a n ž m a n o m . Iako j e izgledalo d a k n e z Pavle oteže, Hitler
je n a p o m e n u o da će k n e z s v a k a k o voditi r a č u n a o n a c i o n a l n i m i n t e r e s i m a . 9 5
Pošto su p r e d s t a v n i c i B u g a r s k e u z a m k u B e l v e d e r e u B e č u u p r i s u s t v u
Hitlera, R i b e n t r o p a , Ć a n a i p r e d s t a v n i k a J a p a n a , M a đ a r s k e . R u m u n i j e i Slo-
vačke, 1. m a r t a 1941. p o t p i s a l i p r i s t u p a n j e B u g a r s k e T r o j n o m p a k t u , 9 6 ne-
m a č k a V r h o v n a k o m a n d a j e s u t r a d a n objavila d a s u n e m a č k e t r u p e ušle u
B u g a r s k u radi o s i g u r a n j a p r o t i v b r i t a n s k i h a k c i j a n a J u g o i s t o k u . Tim povo-
d o m je p r e d s e d n i k b u g a r s k e vlade Filov (OHAOB BorAan) izjavio u S o b r a n j u
da se ovim ne m e n j a j u o d n o s i B u g a r s k e p r e m a n j e n i m s u s e d i m a i da im s te
s t r a n e ne p r e t i o p a s n o s t . 9 7 Već 2. m a r t a u j u t r o n e m a č k a 2. a r m i j a n a d i r a l a je
ka Sofiji, ali Jugoslavija nije reagirala, što je s m i r i l o N e m c e , j e r im ne bi bilo
p r i j a t n o d a j e zauzela n e g a t i v a n stav i izazvala k o m p l i k a c i j e na B a l k a n u . Oni
će zato k r e n u t i ka g r č k o j g r a n i c i tek kad b u d u sigurni da n e ć e biti n i k a k v o g
p r o t i v l j e n j a Jugoslavije. 9 8
P r i h v a t a j u ć i n e m a č k u p o r u k u , A n f u s o je 2. m a r t a n a g o v a r a o Musolinija
da se p o š a l j e t e l e g r a m M a m e l i j u da na neki način m a l o zadrži Stakića, ali ne
d o t e m e r e d a o d u s t a n e o d p r e g o v o r a . P o š t o j e H i t l e r p r i h v a t i o ovu sugestiju,
A n f u s o je s u t r a d a n u t e l e g r a m u javio M a m e l i j u d a j e u R i m u p r i m l j e n o na zna-
nje S t a k i c e v o s a o p š t e n j e i d a o mu i n s t r u k c i j e da dalje k o n t a k t e sa n j i m ne tre-
ba požurivati, j e r novi d o g a đ a j i na B a l k a n u z a h t e v a j u da se p r e g o v o r i za m o -
m e n a t odlože, ali i da se ne p r e k i n u , a k a o razlog za o d l a g a n j e t r e b a navesti
da Duće nije u Rimu. Z a t i m je p o ž u r i o da B e r l i n u p r e n e s e S t a k i ć e v a saopš-
t e n j a i i n s t r u k c i j e k o j e je d a o M a m e l i j u . u p r a v o u o č i o d l a s k a k n e z a Pavla u
posetu Nemačkoj.
N e m a ć k i poslanik f o n H e r e n se 2. m a r t a vratio iz B e r l i n a u B e o g r a d sa
p r o g r a m o m te t a j n e k n e ž e v e p o s e t e , ali o n j o j nije ništa r e k a o M a m e l i j u . Re-
k a o mu je da je u B e r l i n i š a o na k o n s u l t a c i j u zbog p o s e b n e situacije Jugos-
lavije, d a j e t o m p r i l i k o m o b a v e s t i o H i t l e r a i R i b e n t r o p a d a j e o p a s n a u n u t -
r a š n j a situacija Jugoslavije, da bi ih uverio da za n j e n o »bezbolno« pristupa-
n j e T r o j n o m p a k t u t r e b a izbegavati d a joj s e p o s t a v l j a j u n e p r i h v a t l j i v i zahtevi,
p o s e b n o »za s r p s k e v o j n e r u k o v o d i o c e « i da n j e g o v a vlada s m a t r a da nije mo-
m e n a t d a s e p o k r e ć e n e k a d r u g a akcija, j e r j e p o g o d n i j a politika n a g o v a r a n j a ,
u k o l i k o prilike ne bi n a m e t n u l e n e š t o d r u g a č i j e . U stvari, H i t l e r se s p r e m a o
da izvrši jak pritisak na k n e z a Pavla i da ga »nagovori« da prihvati Trojni pakt,
u v e r a v a j u ć i ga da n e ć e p o d n o s i t i z a h t e v e koji su u s u p r o t n o s t i sa nezavisnoš-
ću i t e r i t o r i j a l n i m i n t e g r i t e t o m i s u v e r e n i t e t o m Jugoslavije.
M e đ u t i m , pristupanje Bugarske Trojnom paktu, koje je jugoslovenska vla-
da sigurno očekivala, izazvalo je veliko uzbuđenje u jugoslovenskoj javnosti, tim
p r e što j e R i b e n t r o p , p r i l i k o m izražav a n j a d o b r o d o š l i c e n o v o m č l a n u , izrazio
n a d u da će i »druge z e m l j e u b r z o poći istim p r i m e r o m « . Ta aluzija na Jugos-
laviju p o t v r đ i v a l a je glasove o p r e d s t o j e ć e m p u t o v a n j u k n e z a Pavla u N e m a č -
ku, uz » r a š i r e n u senzaciju da Jugoslavija i m a sve m a n j e i m a n j e v r e m e n a « (za
o d l u č i v a n j e o p r i s t u p a n j u T r o j n o m p a k t u - V. T.), a italijanski p o s l a n i k Ma-
meli je izvestio Palatu Kidi da u n e m a č k o m p o s l a n s t v u ne i s k l j u č u j u da m o ž e
doći do kneževog putovanja, ali ga »više p o k a z u j u k a o moguće«. 9 9
Na sastanku sa Hitlerom i Ribentropom 1. marta u Beču, grof Čano je tvrdio
da neće p r e d u z i m a t i nove k o r a k e u p r e g o v o r i m a sa B e o g r a d o m d o k ne b u d e ja-
san stav Beograda u pogledu p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu. On je rekao: »U Italiji
se još taćno ne zna sadržina novog italijansko-jugoslovenskog pakta; to pitanje
za Dučea postalo je m a n j e i n t e r e s a n t n o posle p r i s t u p a n j a B u g a r s k e T r o j n o m
paktu«, m a d a je C a n o bio uveren da Musolini gleda na pakt sa Jugoslavijom k a o
na sredstvo koje bi o m o g u ć i l o da se p r e d u h i t r i n e m a ć k o n a p r e d o v a n j e u Bugar-
sku i Grčku. Naprotiv, H i t l e r j e p r e ć u t a o da išta kaže o svom p r e d s t o j e ć e m sa-
s t a n k u sa k n e z o m Pavlom. On se ograničio s a m o na to da potvrdi da Jugoslavija
»svakako neće ništa preduzeti« već, da »može zauzeti pozitivniji stav«, d o d a j u ć i
da bi jugoslovensko-italijanski pakt bio p o t p u n o beskoristan, a k o se Jugoslavija
ne bi pridružila T r o j n o m paktu«. 1 0 0
Stakić je 1. m a r t a , tj. istog d a n a kad je B u g a r s k a p r i s t u p i l a T r o j n o m pak-
tu, u p o z n a o i t a l i j a n s k o g p o s l a n i k a u B e o g r a d u da se s a s t a o sa k n e z o m Pav-
lom. da se r a z g o v o r o d v i j a o u »opšte p o v o l j n o j a t m o s f e r i « , da je k n e z sa ve-
likim i n t e r e s o v a n j e m s a s l u š a o izveštaj i izjavio da se nalazi p r e d d o n o š e n j e m
važnih o d l u k a . S t a k i ć j e d o d a o »da j e d o b i o utisak d a j e n j e g o v a i n t i m n a od-
luka sazrela, ali da se zbog t r e n u t n i h o k o l n o s t i m o r a još č e k a t i da se izjasni
i p r e c i z i r a o da bi k n e z Pavle, što se tiče u m i r u j u ć e Musolinijeve izjave, želeo
r a z g o v o r za i n t e r v j u ili izjavu za š t a m p u « . O v a k v o S t a k i ć e v o s a o p š t e n j e i m a l o
je j a s a n cilj da se stvari odlože, j e r je knez Pavle želeo da p r o đ e v r e m e da bi
m o g a o iskoristiti italijansku k a r t u posle s u s r e t a sa H i t l e r o m . U l o m e nije
i m a o teškoća, j e r su i Italijani bili s p r e m n i na o d l a g a n j e da se ne bi zapleli u
nemaćko-jugoslovenske pregovore.101
Dok su se Velika B r i t a n i j a i Italija zalagale da p r i d o b i j u Jugoslaviju s v a k a
na svoju s i r a n u i sve više se ljutile zbog n j e n e » n e u t r a l n o s t i « , d o t l e je N e m a č -
k a bila s p r e m n a d a s e zadovolji n j e n o m f o r m a l n o m n e o p r e d e l j e n o š ć u i d a j o j
ne traži vojnu p o m o ć . Velika B r i t a n i j a je svim s i l a m a n a s t o j a l a da Jugoslavija
i n t e r v e n i š e u ralu, s m a t r a j u ć i da bi n j e n i z n e n a d n i u d a r p r e m a j u g u izazvao
o g r o m n e t e š k o ć e Italiji, a m o ž d a bi bio i o d l u č u j u ć i »za i n t e r n u b a l k a n s k u si-
tuaciju«.
Povratak H e r e n a u B e o g r a d k o i n d i c i r a o je sa o d l a s k o m b r i t a n s k o g po-
slanika K a m p b e l a u Atinu, g d e g a j e 2. m a r t a p r i m i o Idn. koji je tek stigao iz
A n k a r e . K a m p b e l m u j e t u m a č i o d a j e Jugoslavija » u z d r m a n a u n u t r a š n j e - p o -
litićkim t e š k o ć a m a , j e r su Srbi za Saveznike, a Hrvati, koji žive u blizini gra-
nice sa R a j h o m , za N e m c e , d o k se vlada nalazi p o d p r i t i s k o m B e r l i n a da po-
tpiše Trojni p a k t i da s t r a h u j e od Nemaćke.« On ne i s k l j u č u j e da J u g o s l a v i j a
m o ž e biti n e p o g o d n a z a s a r a d n j u a k o shvati b r i t a n s k e p l a n o v e z a p o m o ć Gr-
čkoj, ali se z a č u d i o što se »naš p r i j a t e l j (knez Pavle) m o ž d a i n t i m n o v e ć od-
lučio da se o k r e n e p r e m a N e m a č k o j , s a m o se j o š plaši da bi se t i m e k o m p r o -
m i t o v a o u javnosti.« Idn je, i z m e đ u ostalog, izjavio da od k n e z a Pavla ne m o ž e
zahtevati da se o b a v e z u j e (o v o j n o j p o m o ć i G r č k o j - V. T.) »na slepo«, ali, po-
što » v r e m e ističe« bilo bi d o b r o za r a z m a t r a n j e p l a n o v a sa J u g o s l a v i j o m , a k o
bi B e o g r a d p o s l a o j e d n o g od svojih vojnih r u k o v o d i l a c a . Idn je n a m e r a v a o da
u vezi sa tim p o n u d i k n e z u Pavlu » m a m a c za H r v a t e i Slovence« koji bi m o g a o
u j e d i n i t i sve s n a g e u zemlji protiv sila Osovine. U p o r u c i k n e z u Pavlu, k o j u je
p r e d a o K a m p b e l u , Idn j e u g l a v n o m naglasio:
» Razmislile o strašnoj sudbini koja o č e k u j e Jugoslaviju a k o ostane pasivna, zato iza-
berite put na našoj strani, jer, ma koliko može biti bolan taj izbor u ovom trenutku, vi i vaš
n a r o d b a r ć e t e znati da ste učinili sve š t o je u v a š o j moći da bi izbegli s u d b i n u g o r u od o n e
koja je zadesila B u g a r s k u i R u m u n i j u « .
U ovoj p o r u c i je dalje istaknut i p o m e n u t i » m a m a c za Hrvate i Slovence«
- p o n u d o m da Istra i ostrva duž j a d r a n s k e obale, koja su pripadala Italiji, u
slučaju p o b e d e p r i p a d n u Jugoslaviji, a a k o »beogradska vlada ne prihvati že-
lje Velike Britanije ona će je prepustiti n j e n o j sudbini.« A Cerčil je u diskreciji
r e k a o Idnu da informiše Jugoslovene d a j e britanska vlada »sa r a z u m e v a n j e m
proučila« p r o b l e m italijansko-jugoslovenske granice u Istri i »smatra da će je
zastupati i na m i r o v n o j konferenciji. 1 0 2
Očigledno, spoljnopolitička situacija Jugoslavije bila je v e o m a teška, j e r
je Bugarska postala baza n e m a č k e vojske na v e o m a osetljivom m e s t u u stra-
tegijskom i geopolitičkom pogledu, zato je trebalo naći najpovoljnije rešenje
da se p r e b r o d i opasnost od o s t v a r e n j a n e m a ć k i h vojnih i političkih ciljeva u
jugoistočnoj Evropi. Cvetkoviću je bilo jasno da n e m a ć k o n a d i r a n j e kroz Bu-
garsku predstavlja s m r t n u o p a s n o s t za Jugoslaviju. On je rekao:
»Najkraći i najbolji put i z m e đ u N e m a č k e i j e g e j s k e o b a l e vodi kroz n a š u zemlju. Mi
zato ne m o ž e m o pristati ni na kakav p r e d l o g koji bi m o g a o dati Solun N e m c i m a . jer. p o š t o
bi ga oni dobili, mi b i s m o bili p o l a k o zadavljeni Bolje je za nas da b u d e m o d i r e k t n o n a p a d -
nuti n e g o da b u d e m o lagano m r c v a r e n i . Ma da bi naš cilj bio isti u o b a slučaja, s r e d s t v a za
p o s t i g n u ć e o v o g a cilja ne bi bila ista Ako b i s m o bili n a p a d n u t i i a k o b i s m o se o d u p r l i , naša
bi čast bila s p a s e n a . a to bi n e š t o značilo kad se o v a j rat završi«.
Sa ovakvim r e z o n o v a n j e m Cvetkovića i Konstantinovića složio se i knez
Pavle i o n o je poslužilo kao baza za rad jugoslovenske vlade u b u d u ć e . U me-
đ u v r e m e n u Cvetković i Cincar-Marković su predložili knezu Pavlu da se sa-
stane sa Hitlerom. 1 0 3
Da je Cvetković i ranije govorio slično o v o m e što je izneto u zaključku
potvrdio je i Ribentrop u razgovoru sa japanskim ministrom inostranih
poslova. 1 0 4
TAJNI SASTANAK KNEZA PAVLA

I CINCAR MARKOVlCA SA HITLEROM U BERGHOFU
Knez Pavle je zajedno sa Cincar-Markovićem bez p r a t n j e odgovornih ličnosti,

čak i bez znanja ostalih namesnika, 4. m a r t a d o p u t o v a o u Berghof na sastanak
sa Hitlerom. 1 0 5 A uveće 3. m a r t a u c e n t r u B e o g r a d a d e m o n s t r i r a l o je oko 200
ljudi, p r e t e ž n o studenata, protiv N e m a č k e i Bugarske. 1 0 5 » O razgovoru Hitle-
ra i kneza Pavla u Berghofu Ribentrop je u telegramu str. pov. br. 151 od 6. marta,
isključivo, radi lične informacije svog poslanika u Beogradu fon Herena, doslov-
no naveo sledeče:
»U razgovoru sa k n e z o m - n a m e s n i k o m Pavlom u B e r g h o f u 4. m a r t a F i r e r je n a j p r e ski-
c i r a o sliku o p š t e situacije koju k a r a k t e r i š e č i n j e n i c a d a j e Engleska, u stvari, već izgubila rat
i da je d o š l o v r e m e da se sve e v r o p s k e zemlje p r i l a g o d e b u d u ć e m n o v o m p o r e t k u u Evropi.
Danas se Jugoslaviji p r u ž a j e d i n s t v e n a prilika, koja se n e ć e ponoviti, da z a s n u j e i o b e z b e d i
svoj p o l o ž a j u b u d u ć o j r e o r g a n i z o v a n o j Evropi. S t a j u ć i na s t r a n u sila O s o v i n e p r i s t u p a n j e m
T r o j n o m p a k t u . Jugoslavija d a n a s može za s e b e o b e z b e d i t i t r a j n u g a r a n t i j u N e m a č k e za svoj
teritorijalni integritet i. p o š t o je skori slom G r č k e s a m o p i t a n j e v r e m e n a , za s v o j izlaz na Je-
gejsko m o r e . Grčka s v a k a k o n e ć e biti u s t a n j u da zadrži svoje pozicije u S o l u n u , a n e m a č k e
i r u p e na B a l k a n u povući će se j e d n o g d a n a U slučaju da Jugoslavija ne o s i g u r a blagovre-
m e n o svoj zahtev, o n a će se izložiti o p a s n o s t i da joj put ka J e g e j s k o m m o r u na k r a j u spreći
n e k a treća sila (misli na Italiju - V T.).
Knez n a m e s n i k je o č i g l e d n o bio i m p r e s i o n i r a n ovim p n m e d b a m a . ali je o t v o r e n o iz-
n e o koliko m u j e t e š k o d a d o n e s e o d l u k u koju m u Firer s a v e t u j e : o n j e i s k r e n o r e k a o d a s e
takvoj odluci protive što se njega lično tiče. i g r č k o p o r e k l o n j e g o v e s u p r u g e , n j e g o v e lične
s i m p a t i j e p r e m a E n g l e s k o j i njegov stav p r e m a Italiji. Ipak je knez. n a m e s n i k o z n a č i o dalji
s p o r a z u m sa Italijom, k a o e v e n t u a l a n prvi korak na p u t u koji mu s a v e t u j e m o .
U vezi sa ovim. Firer je podvukao interes Jugoslavije da pristur-•njeni Trojnom paktu do-
bije i Nemačku kao partnera, a u isto vreme i kao jemca svoje sadasnje i buduće teritorije. S e m
toga. mi od Jugoslavije ne očekujemo više od pristupanja Trojnom paklu: naročito ne učešće u
ratu. Mi ćemo se postarati da po završetku rala Solun pripadne JugoslavijUPodvukao V T.)
Knez n a m e s n i k je izrazio svoju b o j a z a n zbog u n u t r a š n j e političke situacije, rekavši da
se plaši da kroz šest m e s e c i više n e ć e biti o v d e a k o b u d e p o s l u š a o n a š savet. O d g o v o r i o s a m
da se plašim da bi se moglo d o g o d i t i o b r n u t o , to jest da kroz šest m e s e c i n e ć e biti o v d e a k o
ne b u d e p o s l u š a o naš savet i na laj način d o p u s t i o da mu p r o m a k n e j e d i n s t v e n a prilika.
Kad se p o z d r a v i o , knez namesnik /e zadriao pravo da docnije donese odluku. Mi ćemo
sada čekati da vidimo kako će se jugoslovenska politika dalje razvijati; međutim, u vezi sa ovim
može se smatrati da je u interesu Jugoslavije da ovu odluku donese u toku sledeče dve nede-
lje . ( P o d v u k a o V.T.).
Molim na svaki m o g u ć i način učinite sve š t o m o ž e t e da u b r z a l e p r i s t u p a n j e Jugosla-
vije.
RIBENTROP'08
U sledečem telegramu od 7. m a r t a R i b e n t r o p je obavestio fon H e r e n a da

je opšti utisak koji je ostavio knez Pavie n a k o n razgovora sa Firerom i sa po-
slanikom fon D e r n b e r g o m pri p o v r a t k u u Jugoslaviju da je knez p o č e o da po-
pušta u svom negativnom stavu i da bi još j e d a n razgovor s njim v e r o v a t n o
d o p r i n e o da se izjasni za p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu, i d o d a o :
•S o b z i r o m da p o z n a j e m kneza n a m e s n i k a vec d u ž e v r e m e n a , mislim da bi bilo k o r i s n o
a k o bih mu p r e d l o ž i o da još j e d n o m r a z g o v a r a m o u t o k u i d u ć e n e d e l j e na Bledu Molim br-
zojavite šta mislite o t o m e i u j e d n o Vas molim da o t o m e ništa ne g o v o r i t e j u g o s l o v e n s k i m
ličnostima i da mi p o š a l j e t e taćan izveštaj o razvoju situacije«. 1 0 7
Prema Hoptnerovoj verziji, Hitler nije bio zainteresovan za pakt o večnom
prijateljstvu; n j e m u »iz sebičnih i e k o n o m s k i h razloga« t r e b a jaka Jugoslavija,
ali d a j e ne bi mogao zaštititi od Italije ako ne potpiše Trojni pakt. Knez Pavie
je odgovorio da ne bi o s t a o n a m e s n i k ni nedelju ako bi njegova vlada postala
saveznik N e m a ć k e i Italije, j e r njegovi s u n a r o d n i c i ne bi nikad odobrili vojni
savez sa zemljom čiji je vod o d g o v o r a n za smrt njihovog kral ja, a zatim upitao:
»Da li je N e m a č k o j p o t r e b n o da n a p a d n e Grčku?« H i t l e r j e odgovorio isto što
i Cvetkoviću u f e b r u a r u - da neće dopustiti B r i t a n c i m a da se iskrcaju ne ev-
ropski kontinent. Zatim se o p e t vratio na temu o Jugoslaviji i paktu. Knez Pav-
le je n a p o m e n u o da Jugosloveni neće prihvatiti klauzule kojima se Osovini
d o p u š t a koriščenje njihove teritorije u vojne svrhe. H i t l e r j e o d b a c i o tu pri-
m e d b u kao nevažno pitanje. On će izbaciti vojne klauzule, a N e m a č k a neće
tražiti prolaz svojih t r u p a p r e k o jugoslovenske teritorije. Na to je knez Pavle
odgovorio da se m o r a dogovoriti sa svojim savetnicima i vladom, j e r je pakt
i suviše ozbiljna stvar da bi m o g a o d o n e t i o d l u k u na licu mesta. 1 0 7 »
Prema Breščijevoj verziji, Hitler je, da bi savladao otpor kneza Pavla, pove-
rio mu da je već doneo važnu odluku da početkom leta napadne Sovjetski Savez-
U tom slučaju Jugoslavija treba da pristupi Trojnom paktu samo u svom
sopstvenom interesu. Ova izjava je, navodno, duboko impresionirala kneza Pav-
la da je počeo da se koleba, u pogledu pristupanja Trojnom paktu, do te mere
da je na Ribentropa ostavio utisak da bi se u slućaju još jednog razgovora pri-
bližio pozitivnoj odluci ( P o d v u k a o V. T.). 108
PREGOVOR! ZA PRISU PANJE KRALJEVINE JUGOSLAVIJE TROJNOM PVKTU 367
Kne: Pavle va Hitlerom u Berghofu 4 marta 1941, godine

R i b e n t r o p je 5. m a r t a t e l e g r a m o m zamolio svog a m b a s a d o r a u Rimu da
kaže Anfusu da »obavesti Dućea da je juće, u utorak, Firer u m o m prisustvu
p r i m i o jugoslavenskog kneza n a m e s n i k a Pavla u B e r g h o f u , »da će Firer u
toku sledečih d a n a obavestiti Dućea o sadržini ovih razgovora u n a j a v l j e n o m
pismu i da moli da italijanska vlada ništa ne objavljuje u vezi sa ovim sastan-
kom j e r s m o obećali Jugoslovenima da ć e m o držati u strogoj tajnosti ovu po-
verljivu posetu kneza n a m e s n i k a « . ' 0 9
Vraćajući se kroz Zagreb u Beograd (gde je stigao 5. m a r t a ) knez je r e k a o
b a n u Subašiću d a j e sa Hitlerom razgovarao pet i po sati i da iz tih razgovora
nosi n e o d r e đ e n e utiske o n a m e r a m a N e m a ć k e u pogledu Jugoslavije, jer ne
zna da li N e m a č k a želi prijateljstvo s Jugoslavijom ili njenu kapitulaciju i ras-
pad."0
»Deprimirani i pun neizvesnosti, knez Pavle se pitao: ,Da li će Hitler tra-
žiti da Jugoslavija kapitulira? Da li će objaviti rat? Ili će nastaviti n o r m a l n e
d i p l o m a t s k e odnose?' Ovo p o s l e d n j e mu je izgledalo m a l o verovatno. U naj-
m a n j u ruku, vlada bi trebalo da se p r i p r e m i za m o g u ć n o s t ako bi N e m a č k a
insistirala da Jugoslavija pristupi T r o j n o m p a k t u . « ' "
Pored Hitlerovog pritiska na kneza Pavla, i fon H e r e n je vršio pritisak na
h r v a t s k e vođe, da bi ih iskoristio, kao oružje presije, da nagovore s r p s k e v o đ e
na r a z u m n o p o n a š a n j e . Upravo radi toga, on je otišao u Zagreb, ali je Maček
o d b i o svaki pritisak, sa motivacijom da bi jasno zauzimanje stava H r v a t a u ko-
rist Osovine p r o u z r o k o v a l o reakciju Srba, n a r o č i t o vojnih r u k o v o d i l a c a i pra-
voslavne jerarhije, koji s a m o čekaju priliku da liše Hrvatsku n j e n e prve izbo-
r e n e a u t o n o m i j e . On se nije k o l e b a o da s k r e n e pažnju n e m a č k o m poslaniku
na glasove p r e m a kojima je srpski G e n e r a l š t a b a p s o l u t n o protiv p r i s t u p a n j a
T r o j n o m p a k t u i da se p r i p r e m a državni u d a r za uspostavljanje vojne dikta-
ture u zemlji."2
Pritisci N e m a ć k e na Jugoslaviju poklapali su se sa serijom a l a r m a n t n i h
a k a t a koji su z n a t n o povećavali zategnutost u Jugoslaviji: iredentističke de-
m o n s t r a c i j e u Bugarskoj, koje su izbile o d m a h posle ulaska n e m a ć k i h trupa,
izazivale su žive reakcije n a r o č i t o u Srbiji; z n a t n o p o v e ć a n o pozivanje rezer-
vista s m a t r a n o je kao uvod u o p š t u mobilizaciju, sve naglašeniji glasovi o po-
seti kneza Pavla N e m a č k o j nagoveštavali su s k o r o p r i s t u p a n j e Jugoslavije
T r o j n o m paktu, a o d l u k a britanskih konzulata da savetuju svojim g r a đ a n i m a
da što pre n a p u s t e Jugoslaviju stvarala je utisak da se sitaucija m o ž e strmog-
laviti svakog t r e n u t k a . " 3
ODNOSI JUGOSLAVIJE SA V BRITANIJOM

I SOVJETSKIM SAVEZOM
U takvoj situaciji Cincar-Marković je, da bi smanjio unutrašnju napetost i su-

zbio bugarske provokacije u Makedoniji, 5. marta dao umirujuću izjavu štampi,
koja je »zvučala k a o n e p o s r e d a n o š t a r o d g o v o r na pritiske Berlina, tako da
su u L o n d o n u i Atini došli do zaključka d a j e o d l u k a Jugoslavije da se suprot-
stavi svakoj agresiji postala jasnija«. Međutim, on je izjavio p r e d s t a v n i k u u
Atini da poslednji razvoj situacije na Balkanu ne zavisi toliko od o d l u k e ju-
goslovenske koliko od o d l u k e grčke vlade, jer je neprihvatljiv stav n e p o p u s t -
ljive Grčke i o d l u k a njene vlade da nastavi rat bez nade. Zato je n a s t o j a o da
se Grčka vlada odluči za p r e g o v o r e sa N e m a č k o m pre no što b u d e kasno, u
nadi da bi mir i k o m p r o m i s sa Osovinom o m o g u ć i o Jugoslaviji da izbegne op-
redeljenje za j e d n u ili d r u g u r a t u j u ć u s t r a n u . 1 , 4
Za v r e m e b o r a v k a u Atini, Idn je primio britanskog poslanika u B e o g r a d u
K a m p b e l a koji g a j e obavestio da se jugoslovenska vlada plaši Nemačke, da
ima u n u t r a š n j e teškoće i da bi se možda pridružila a n t i n e m a č k o m t a b o r u kad
bi saznala da će V. Britanija pružiti p o m o ć Grčkoj. Po povratku u Beograd,
britanski poslanik je 5. m a r t a p r e d a o knezu Pavlu poverljivo pismo ( p o r u k u )
u k o m e je Idn istakao da bi Jugoslavija - a k o o s t a n e pod n e m a č k i m uticajem
- mogla doživeti istu sudbinu kao i one zemlje koje su verovale nemačkim obe-
ćanjima. Zatim ga je obavestio o tome da će se Grčka i Turska boriti protiv
N e m a c a a k o budu n a p a d n u t e i da bi bilo najbolje da im se i Jugoslavija pri-
druži jer je jednako ugrožena. Iako su načelnici generalštabova u L o n d o n u
došli do zaključka da je b r i t a n s k a intervencija u Grčkoj suviše riskantna, ipak
je britanska vlada 7. m a r t a odlučila da se ne o d u s t a n e od Idnovog a r a n ž m a n a
s grčkom vladom, o c e n j u j u ć i da će pojava b r i t a n s k e vojske na B a l k a n u imati
veliki uticaj na držanje Jugoslavije. Tako je prevoženje britanskih t r u p a za Gr-
čku o t p o č e l o već 5. m a r t a . " 5
Na zahtev kneza Pavla kakav će stav zauzeti Moskva u slučaju n e m a č k o g
p r o d o r a na Balkan, jugoslovenski poslanik u Moskvi Gavrilović je izvestio
vladu da je cilj sovjetske politike ne s a m o da se što više dobije u v r e m e n u
nego i to da N e m a č k a što više oslabi, i da će podržati svaki o t p o r n e m a č k o j
agresiji. On je u j e d n o m d r u g o m telegramu od 8. f e b r u a r a naglasio d a j e bolje
da Jugoslavija - ako se n a s r t a j neprijatelja ne može izbeći - primi b o r b u za
svoju nezavisnost i s l o b o d u no da nečasno izgubi i j e d n o i drugo. Jugoslavija
bi inače, po njegovom mišljenju, mogla da izgubi p o d r š k u anglo-saksonskog
sveta, što bi joj m n o g o štetilo, čak i u slučaju kad bi Anglo-Saksonci prihvatili
k o m p r o m i s a n mir s H i t l e r o m ili mu ga d i k t i r a l i . " 6
I n t e r e s a n t n o je da je Gavrilović p o č e t k o m m a r t a izveštavao jugosloven-
sku vladu da će Rusi v e r o v a t n o »ući u rat protiv N e m a č k e s a m o kad Hitlerov
poraz b u d e očigledan«, da su sovjetski vojni rukovodioci p o s r e d n o nagova-
rali jugoslovenskog vojnog izaslanika u Moskvi pukovnika Popovića na skla-
panje vojnog p a k t a između SSSR i Jugoslavije, j e r je Nemačka neprijatelj ijed-
ne i d r u g e zemlje. Isticali su da Jugoslavija u tom smislu p r e u z m e inicijativu
diplon atskim putem. Gavrilović je insistirao da Cincar-Marković ima u vidu
ove s< vjetske p r e t p o s t a v k e pri d o n o š e n j u o d l u k a o spoljnoj politici, j e r bi se
rat mogao produžiti za izvesno vreme, pošto je izgledalo d a j e N e m a č k a odus-
tala od invazije na B r i t a n s k a ostrva i o k r e n u l a se p r e m a Istoku, a i zato što
će »Sovjetski Savez, pre ili posle, morati da uđe u rat da zaštiti svoje sopstvene
interese na konferenciji m i r a « . " 7
Očigledno je da je Gavrilovićevo gledište bilo p o t p u n o u skladu s tada-
njim stavom i n a p o r i m a b r i t a n s k e politike, jer je Gavrilović bio u tesnoj vezi
sa Kripsom, britanskim a m b a s a d o r o m u Moskvi. On je još k r a j e m f e b r u a r a
obavestio jugoslovensku vladu d a j e Krips upozorio Višinskog da ce Nemačka
o k o 15. maja, a najkasnije do 1. juna 1941. izvršiti napad na Rusiju. Bilo je i
drugih o b a v e š t e n j a iz kojih se moglo zaključiti da N e m a č k a p r i p r e m a napad
na S S S R . " 8
Zbog toga je jugoslovenska vlada težila da što više oteže p r i s t u p a n j e Troj-
n o m paktu i zato što je očekivala napad N e m a č k e na Sovjetski Savez. Pored
Hitlerovog nagoveštaja knezu Pavlu da Nemačka namerava da se sukobi sa
Sovjetskim Savezom, taj nagoveštaj imao je p o t r v r d u i u d r u g i m izvorima.
Naime, i j u g o s l o v e n s k i vojni ataše p u k o v n i k Vauhnik d o z n a o je k r a j e m 1940. g o d i n e
od Geringa da ce N e m a č k a na p r o l e ć e 1941. godine imati više od 200 v a z d u h o p l o v n i h divi-
zija. Vauhnik se p i t a o gde ce biti u p o t r e b l j e n j e te divizije? O c e n i o je da će mu biti d o v o l j n o
50 protiv Velike Britanije, a u Africi ne više od 6 divizija, ali gde će biti u p o t r e b l j e n e o s t a l e ?
Tada se setio k a k o je c u o da je Molotov (MOAOTOB BHMec.vaii Mnxaii.\oBHH CKpaomi) raz-
b e s n e o n a c i s t e za v r e m e svoje p o s e t e Berlinu u n o v e m b r u 1940. g o d i n e . »Možda Hitler na-
m e r a v a da n a p a d n e Rusiju?« Nekoliko n e d e l j a kasnije, p o č e t k o m 1941. g o d i n e , d o z n a o je od
slovačkog vojnog a t a š e a T a t a r k a ( T a t a r k o S.) da je N e m a č k a , p r i p r e m a j u ć i se za n a p a d na
Sovjetski Savez, zatražila od S l o v a č k e dve p e š a d i j s k e div izije, a od svojih z e m l j a k a S l o v e n a c a
koji su radili na n e m a č k i m železnicama, p u t e v i m a i f a b r i k a m a l a k o d e je d o b i o o b a v e š t e n j a
0 n e m a č k i m p r i p r e m a m a za m a r š na Istok. S e m toga, grof Bernštof ( S i g i s m u n d Bernstoflf)
1 njegov bratić Albert č e s t o su mu govorili o m o g u ć n o s t i izbijanja rata i z m e đ u N e m a ć k e i
Sovjetskog Saveza, a j e d n o g d a n a grof Albert, n e k a k o poverljivo r a s p o l o ž e n , t o l i k o se zabo-
ravio d a j e V a u h n i k u r e k a o k a k o n e m a č k i n a p a d n a Sovjetski Savez više nije p u k a moguć-
nost nego činjenica. O d l u k a je već pala. I V a u h n i k o v prijatelj Vili Pabst (Willy Pabst), bivši
m a j o r u n e m a č k o m G e n e r a l š t a b u , k a o p o s l o v a n čovek, i m a o je č e s t e s u s r e t e sa svojim biv-
šim k o l e g a m a - t a d a o f i c i r i m a na visokim položajima, a Vili je č e s t o dolazio na v e č e r u kod
V a u h n i k a J e d n o g a d a n a d r u g e n e d e l j e m a r t a 1941. g o d i n e Pabst j e izričito r e k a o V a u h n i k u
da su p r i p r e m e za n a p a d na Rusiju u p u n o m jeku, d a j e m a t e r i j a l na p u t u i da su a e r o d r o m i
s p r e m n i . «Prijatelju moj«, r a k a o je p o g n u t e glave o b o r e n e na grudi, sav u t o n u o u n a s l o n j a č u ,
»prijatelju moj, to znači k r a j N e m a ć k e « . Sledećeg d a n a od j e d n o g N e m c a ( p o v e r e n i k a ) do-
z n a o je da će o p e r a c i j e N e m a c a protiv Rusa o t p o č e t i p o l o v i n o m m a j a sa 200 divizija. Smat-
rajući da su n a v e d e n a o b j a š n j e n j a lačna. Vauhnik je o b a v e s t i o Glavni g e n e r a l š t a b i p r v o g
a đ u t a n t a kneza Pavla. U svojoj š i f r o v a n o j p o r u c i d a o je p o d a t k e ne s a m o o p o k r e t i m a ne-
m a ć k i h t r u p a , nego i pozive i m a t i č n e b r o j e v e divizija, ali Glavni g e n e r a l š t a b n i k a d nije po-
t v r d i o da je tu p o r u k u primio. Zato je zatražio od j u g o s l o v e n s k o g p o s l a n i k a u B e r l i n u Iva
Andrica da s a d r ž a j p o r u k e p r e n e s e Cincar-Markoviću. u n a d i da bi o n a mogla koristiti u pre-
g o v o r i m a sa N e m c i m a . j e r je r e z o n o v a o da bi se u m a n j i l a m o g u ć n o s t n a p a d a na Jugoslaviju
a k o bi vlada, m o ž d a , u b e d i l a N e m c e da se u t o m slućaju ne m o r a j u bojati od i n t e r v e n c i j e
Jugoslavije.
I n t e r e s a n t n o je da je Vauhnik o n e m a č k i m p r i p r e m a m a obavestio Bri-

tance p r e k o švedskog vojnog atašea u Berlinu, a Britanci su obavestili Ruse
koji su primili informaciju bez ikakve p r i m e d b e . Vauhnik je p o s e b n o obaves-
tio sovjetskog vojnog atašea generala T u p a k o v a koji je već raspolagao tak-
vom i n f o r m a c i j o m , ali nije h t e o da veruje d a j e istinita. Jugoslovenski posla-
nik u Moskvi Gavrilović s m a t r a o je da su Sovjeti, ne verujući Britancima, u
t o m e gledali p o k u š a j da se Sov jetski Savez uvuče u rat sa N e m a č k o m koji nisu
željeli. 0 t o m e je Gavrilović 23. m a r t a 1941. godine izvestio Cincar-Markovića.
Vauhnik je posle državnog u d a r a u Beogradu o s v e m u o b a v e s t i o i vojnog ata-
šea Sjedinjenih Američkih Država pukovnika B e r n a r d a Pejtona ( B e r n a r d
Peyton) i njegovog p o m o ć n i k a k a p e t a n a Džona Lovela (John Lovell). 1 , 8 a
DRUGA SEDNICA KRUNSKOG SA VETA

ODLUKA VEĆINE DA SE PRISTUPI
TROJNOM PAKTI UZ GARANCIJE
U tako teškoj vojno-političkoj situaciji Jugoslavije, koja je bila izložena pritis-

cima sa svih strana, knez. Pavie je, posle p o v r a t k a iz Berghofa, za 6. m a r t sa-
zvao sednicu Krunskog saveta, kojoj su prisustovovali namesnici Ivan Pero-
vić i R a d e n k o Stanković i članovi vlade: Cvetković, Maćek, Kulovec, Cincar-
Marković, Pešić i ministar d v o r a Antić. Otvarajući sednicu, knez Pavle je saopš-
tio da se 4. marta sastao sa Hitlerom i doslovno rekao:
»Sa Hillerom sam imao razgovor od 4 časa On je tražio od m e n e da p r i d e m o Trojnom
paktu i rekao da nece ni po koju cenu dozvoliti da se stvori Solunski front On će Grčku smr-
viti i neće više, postojati kao država. Ja sam dokazivao da je za nas najbolje da o s t a n e m o
n e u t r a l n i , i da ja ne m o g u n i k a k o da p r u ž i m r u k u Musoliniju koji je u b i o m o g a b r a t a Alek-
s a n d r a . a koji i s a d a Šalje t e r o r i s t i č k e b a n d e u H r v a t s k u . . . « Zatim je n a s t a v i o da ga nije mo-
gao p r i d o b i t i za bileteralni u g o v o r o prijateljstvu, ali da ni on nije p r i h v a t i o Hitlerov zahtev
da Jugoslavija p r i s t u p i T r o j n o m p a k t u . Zato je za njega o s t a l o n e i z v e s n o da li će N e m a ć ' . a
n a p a s t i Jugoslaviju a k o ne p r i s t u p i o v o m p a k t u . On je l o m p r i l i k o m s a o p š l i o Hitleru da J j-
goslavija, z b o g n a p a d a Italije na G r č k u , gaji s i m p a t i j e p r e m a n a p a d n u t o j G r č k o j i veliko ne
p o v e r e n i e p r e m a Italiji Zatim je o b a v e s t i o p r i s u t n e k a k v e je z a h t e v e Hitler p o s t a v i o i kakva
je o b e ć a n j a d a o a k o Jugoslavija p r i đ e T r o j n o m paktu, k a o i to da je z a p r e t i o da n e ć e dozvo-
liti s t v a r a n j e novog S o l u n s k o g f r o n t a Na kraju, knez je izneo i svoje p r o t i v p r e d l o g e Hitleru
i zaključio da je Hitlerov zahtev i m a o k a r a k t e r u l t i m a t u m a . Pošto se t r e b a izjasniti »da li ga
p r i h v a t a m o ili ne. m o r a m o voditi r a č u n a o t o m e da m o ž e m o imati o r u ž a n i s u k o b s N e m a č
kom ako ga ne prihvatimo«."9
Posle kneza Pavla ministar Cincar-Marković d o p u n i o je knežev izveštaj.

Završavajući prikaz poznatih već činjenica, Cincar-Marković je prvi izjavio da
bi s obzirom na teško s t a n j e Kraljevine Jugoslavije, t r e b a l o prihvatiti nemać-
ki predlog u/ već o b e ć a n e gat an lije.Za uzvrat t o m e N e m a č k a je voljna da štiti
nepovredivost Jugoslav ije od svačije invazije, u k l j u č u j u ć i i s a m u Italiju. Vlada
Rajha će dati garanciju i za to da Jugoslavija ne b u d e u v u č e n a u rat, i da se
od nje neće tražiti tranzit t r u p a i materijala. H i t l e r j e nadalje izjavio d a ć e podu-
preti »aranžman s Grčkom da Jugoslav ija dobije grad i luku Solun«.
Cincar-Marković je ( p r e m a Mačekovu opisu ove sednice Krunskog save-
ta, Maček, n. d., str. 210) završio svoj izveštaj n a p o m e n o m da ova o b e ć a n j a od
s t r a n e N e m a č k e znače, u stvari, prihvaćanje jugoslovenske neutralnosti. Ju-
goslavija, p r e m a svemu, ne može više izbeći da potpiše Trojni pakt, a njime
će i s t o v r e m e n o biti obavezna i Italija da p o š t u j e jugoslovensku neutralnost.
Međutim, vlada Rajha ne n a m e r a v a da u tekst samog ugovora o prihvaćanju
Trojnog p a k t a uvrsti i klauzule o garanciji da n e m a č k a vojska neće tražiti
tranzit p r e k o jugoslovenskog p o d r u č j a i da Jugoslavija neće biti u v u č e n a u rat
koji traje. Vlada Rajha n a m e r a v a da da ove garancije p o s e b n i m d o d a t k o m os-
n o v n o m ugovoru (slično je izneo i H o p t n e r u n a v e d e n o m originalnom delu,
na str. 219).
Predsednik vlade Dragiša Cvetković nije se u p o č e t k u svog izlaganja izjas-
nio niti za, niti protiv n e m a č k o g predloga o prihvaćanju Trojnog pakta. Ali je
izložio p o r e d pozitivnih i negativne strane koje odatle mogu proizaći. Prema
Mačekovu prikazu ove sednice, Cvetković je izrazio s u m n j u u Hitlerovu do-
b r u veru, jer mnogi slučajevi Hitlerova kršenja preuzetih ugovora o p o m i n j u
na opreznost p r e m a vladi Rajha, pa zato s m a t r a značajnim i okolnost što
Nemci o d b i j a j u da u osnovni ugovor uđu i klauzule o garantijama koje će biti
d a t e Jugoslaviji. (Maček. n. d., str. 210). Nemci nastoje da d o đ u u strategijsku
poziciju p r e m a Jugoslaviji t a k o da mogu zahtevati sve više i više, i vojnički i
politički od Jugoslavije. Ako Jugoslavija potpiše ugovor o prihvatanju Troj-
nog pakta, o n d a će o n a postati d e o n e m a č k o g političkog sistema, ali bez mo-
gućnosti da spreči n e m a č k u okupaciju Soluna. Cvetković je zato naglasio da
bi trebalo ostati pri jugoslovenskom predlogu o zaključenju j e d n o g bilateral-
nog paka s Rajhom A. Pavelić-Smit, n. d , str. 97).
Ministar građevina Fran Kulovec, kao predstavnik Slovenaca u vladi, izjas-
nio se za popuštanje Nemačkoj. Ponuda vlade Rajha zaslužuje ozbiljno razmiš-
ljanje. Kulov ec je za to da se prihvati Cincar-Markovićev predlog, dakle da se pri-
stupi Trojnom paktu. Uz garantne klauzule, koje daje vlada Rajha, Jugoslavija
dobi ja sigurnost da neće biti uvučena u rat ili u krajnjem slućaju, ona time dobija
na vremenu, a qui habet temptis, habet vi tam.. ,«'20
Potpredscdnik vlade Vlatko Maček upitao je Cirtcar-Markovića. kakve bi po-
sledice imalo j u g o s l o v e n s k o o d b i j a n j e n e m a č k o g zahteva da se p r i d e Troj-
nom paktu. Cincar-Marković mu je odgovorio da o d b i j a n j e tog zahteva u sa-
dašnjim p r i l i k a m a možda i ne bi o d m a h dovelo do napada, ali »niko ne može
biti toliko slep« pa ne videti da su Nemci kadri ponoviti o v a j zahtev u d a l e k o
nepovoljnijim prilikama, i to s o t v o r e n o m p r i n u d o m , kada bi Jugoslaviji os-
tao s a m o izbor: p r i h v a t a n j e ili rat. Na p o n o v n o M a č e k o v o p i t a n j e znači li dak-
le to da u ovim p r i l i k a m a već stojimo pred izborom »rat ili Pakt«, Cincar-Mar-
ković je p o t v r d n o odgovorio. Osim toga na Mačekovo pitanje o d g o v o r i o je da
se N e m c i m a - »može verovati« (Maček. n. d., str. 210).
Na to se Maček obratio generalu Pešiću kao ministru vojske i zamolio da
ga izvesti o s p r e m n o s t i vojske za slučaj rata. General Pešić je o d g o v o r i o da bi
n e m a č k a vojska (po njegovom mišljenju) vrlo brzo zauzela sev erni d e o Jugos-
lavije i tri njena grada: Beograd, Ljubljanu, i Zagreb. Jugoslovenska vojska
mogla bi se m o ž d a povuci u b o s a n s k o - h e r c e g o v a č k e b r d s k e predele, ali i
t a m o bi se mogla o d u p i r a t i najviše oko šest nedelja. Vojna situacija Jugosla-
vije v e o m a je kritična. Zemlja je odasvud o k r u ž e n a protivnicima, bolje naoru-
žanim i s p r e m n i j i m i jačim od Jugoslavije. S n a b d e v a n j e jugoslovenske vojske
je v e o m a slabo i n e d o v o l j n o za rat. Nemci su, zauzevši Cehoslovaćku, presekli
Jugoslaviji izvor za d o t u r teškog oružja iz »Skodinih« fabrika B r o j n o s t a n j e
jugoslovenske vojske je n e d o v o l j n o za rat protiv Osovine. Avijacija ima o k o
150 b o m b a r d e r a , a isto toliko lovačkih aviona i 26 izviđačkih aviona, što je sa-
svim n e d o v o l j n o p r e m a Rajhu. Jugoslovenskih 25 divizija ne bi mogle d u g o
pružati o t p o r n e m a č k o j vojsci P o m o ć sa s t r a n e ne bi mogla stići, j e r su sa-
vezničke snage u G r č k o j preslabe. Turska se drži n e o d r e đ e n o , a Rusija izbe-
gava da primi na sebe ma kakvu garanciju nezavisnosti Kraljevine Jugoslavi-
je, da ne bi time izazvala n e m a č k i Rajh. Pešić se u svom izlaganju pozvao na
više istaknutih generala vojske Kraljevine Jugoslav ije koji se s n j i m e slažu u
oceni kritičnog stanja jugoslovenske vojske i o n j e n o j n e s p r e m n o s t i za rat
ovakvog o p s e g a i p r e m a ovakvom protivniku kakav je Rajh sa svojim savez-
nicima. Zato je general Pešić mišljenja da u s a d a š n j o j situaciji t r e b a p o p u š t a t i
n e m a č k i m zahtevima i taktizirati koliko je god to moguće. Od jugoslovenskih
generala s kojima je Pešić razgovarao izdvojio se s v o j e d o b n o n a p o s e general
Dušan T. Simović, koji je istakao da bi prihvatanje Trojnog p a k t a bilo za Ju-
goslaviju nečastan akt. Ipak, general Pešić u k a z u j e na n e o p h o d n u nuždu, s ob-
zirom na stanje u k o m e se nalazi o d b r a m b e n a snaga Jugoslavije (Maček, n.
d„ str. 211, H o p t n e r , n. d.. str. 220, A. Pavelić-Smit, n. d., str. 98).
Kraljevski namesnik Radenko Stanković se o d m a h izjasnio protiv nemač-
kog predloga. P r i s t u p a n j e T r o j n o m paktu - kazao je Stanković - znači za Ju-
goslaviju v e o m a tešku o p a s n o s t , j e r dovodi potčinjavanju države diktatu Ne-
maćke, pa bi zemlja ipak, u k r a j n j o j liniji, bila u v u č e n a t rat, ali na strani Oso-
vine. Za to n a m e s n i k Stanković s m a t r a da treba odbiti n e m a č k i zahtev. Ako
n e m a ć k e t r u p e n a p a d n u Jugoslaviju, o n d a t r e b a pružiti o t p o r i zbog nepo-
voljnog o d n o s a snaga t r e b a l o bi se povlačiti p r e m a jugu. Stanković misli da
bi Jugoslavija mogla u k r a j n j e m slučaju o t p o č e t i j e d a n »simbolički rat«.' 2 1
General Pešić ga je na to p r e k i n u o u izlaganju i zamolio da objasni što on
p o d r a z u m e v a pod »simboličkim ratom«. Stanković je na to o d g o v o r i o k a k o
je to »vrlo jednostavno«: kralj, vlada i oko 200.000 vojnika povukli bi se p r e m a
grčkoj granici i tamo bi se priključili savezničkim snagama. »Ukratko« - kazao
je Stanković - »mi bi se povukli s P r i t a n c i m a . ali bi s B r i t a n c i m a i došli na-
trag«.' 2 2
Cvetković je, uglavnom, r e k a u o a sile Osovine ne smeju o k u p i r a t i Solun
i da se protivi potpisivanju pakta i pr >čitao zapisnik (to je bio već citirani Re-
ferat - M e m o r a n d u m - V. T.) kojeg mu je Konstantinović d a o prilikom nje-
govog odlaska u N e m a č k u 13. lebruara. On je, n a v o d n o , pre ove sednice. u
svom kabinetu, izjavio M čeku, Suteju i Konstantinoviću da Jugoslavija ne
sme dozvoliti da Nemci p o k o r e Grčku i izneo neke svoje poglede na moguć-
nost tesnog vojnog sadejstva, pri č e m u bi se u s p e š n o mogla iskoristiti i bri-
tanska vojna p o m o ć . Maček nije prihvatio da Jugoslavija ulazi u rat zbog ne-
m a č k o g n a p a d a na Grčku, jer bi ona, i p o r e d toga, mogla sačuvati svoju ne-
zavisnost. S u t e j se složio s Cvetkovićem, a Konstantinović je r e k a o da bi takav
nemaćki n a p a d p o t p u n o izolovao Jugoslaviju i k r a j n j e je ugrozio. Maćek se
saglasio s Cvetkovićem, S u t e j o m i K o n s t a n t i n o v i ć e m da Jugoslavija ne treba
da pristupi Trojom p a k t u a k o joj to b u d e p r e d l o ž e n o i da se brani a k o b u d e
n a p a d n u t a , ali se nije složio da Jugoslavija ulazi u rat u slučaju n e m a č k o g na-
p a d a na Grčku.
Posle Cvetkovića n a m e s n i k Stanković se opet usprotivio p r i s t u p a n j u Ju-
goslavije T r o j n o m paktu, ali je »ostao u s a m l j e n sa svojim gledištem«. 1 2 3
Prema Brešćiji, Pešić se o š t r o suprotstavio n a m e s n i k u Stankoviću o nje-
govom predlogu o pružanju simboličkog otpora, ističući da s u m n j a ne samo
u b r i t a n s k u p o m o ć Jugoslaviji nego i Grčkoj, da je nejasan stav T u r s k e i da
SSSR izbegava da se izjasni u bilo kom smislu da ne bi izazvao N e m a č k u . Zato
on (Pešić) predlaže da se vodi pomirljiva politika da bi se izbegao rat i da ovo
mišljenje prihvate svi visoki vojni rukovodioci, p o s e b n o general Simović koji
je tvrdio da bi, p r e m a n j e g o v o m mišljenju, »pakt sa Hitlerom bio n e č a s n a ak-
cija za Jugoslaviju, p o s e b n o za Srbe«. Međutim, mišljenje Simovića, koje je iz-
neo Pešić, nije izazvalo zabrinutost. Maček je s m a t r a o d a j e Cincar-Marković
precizno p o t v r d i o Hitlerovu obavezu o p o š t o v a n j u integriteta i suvereniteta
Jugoslavije i snažno z a s t u p a o politiku spasavanja mira. t a k o đ e i u n u t a r pakta.
Sa tim se složio i n a m e s n i k Perović. 1 2 4 Maček nije ništa r e k a o e Solunu, ve-
rovatno zato što je Cincar-Marković p r e d o č i o da bi Nemci, ako bi Jugoslavija
odbila p o n u d u Soluna, p o s u m n j a l i u iskrenost Jugoslavije. 1 2 5
Maček je dosta o p š i r n o pisao o izjavama učesnika tog d v o r s k o g saveto-
vanja. Ali o sebi bio je suzdržljiv. Međutim, iz njegovih navoda (u knjizi »In
the Struggle for Freedom«j može se izvesti i njegov stav p r e m a n e m a č k o m za-
htevu. Na pitanje koje je postavio ministru Cincar-Markoviću (da li o d b i j a n j e
n e m a č k o g predloga znači n e p o s r e d n u o p a s n o s t rata po Jugoslaviju), Maček
je, o č e k u j u ć i p o t v r d a n odgovor, d o b i o p o d r š k u za tezu o n e o p h o d n o s t i da se
prihvati n e m a ć k i zahtev za p r i s t u p a n j e Osovini a k o se ne želi da se zemlja
uvuče u rat s Rajhom. Na pitanje Cincar-Markoviću »da li se nemačkim garan-
tijama može verovati?, Maček je dobio potvrdu gornje teze da treba prihvatiti
n e m a ć k i zahtev, kada vlada Rajha, daje garancije u koje se »može pouzdati«.
Svojim pitanjem generalu Pešiću o spremnosti jugoslovenske vojske za rat,
Maček je i time očigledno išao za tim, da negativnim o d g o v o r o m ministra voj-
ske potkrepi gornju tezu o n e o p h o d n o s t i p r i h v a t a n j a n e m a č k o g zahteva, jer
je jugoslovenska vojska n e s p o s o b n a da se bori s N e m a č k o m . n e
Tako su se za obavezno prilaženje paktu n a r o č i t o isticali Cincar-Marko-
vić. Pešić, Maček (Maček je, kao što se vidi bio i za i protiv - V.T.) i Kulovec,
jer su u t o m e gledali jedini spas Jugoslavije. Pošto su, izgleda, uočili da i knez
naginje T r o j n o m paktu, želeli su da ga m a k s i m a l n o podrže. Namesnik Raden-
ko Stanković i Cincar-Marković predložili su da se o situaciji o b a v e s t e i pr-
vaci opozicionih partija i srpski patrijarh. Mada Maćek to nije s m a t r a o oprav-
danim, ipak se nije protiv io, taku da je o d l u č e n o da Cincar-Marković u raz-
govorima s Nemačkom obavesti šefove opozicije, a knez - patrijarha Gavri-
la.' 27
Prema tome, na sednici se većina izjasnila za to da se iz teške situacije po-
traži izlaz na taj način što će se pristupiti T r o j n o m paktu, uz izvesne garantije
koje bi se dobile. Međutim, prilikom p o j e d i n a č n o g glasanja, svi prisutni su,
osim kneza (koji nije glasao), dali načelan pristanak da se p r i đ e T r o j n o m pak-
tu.'28
Pošto u suštini na sednici niko nije bio protiv p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu,
o d l u č e n o je da se Krunski savet opredeli za Trojni pakt, s tim da m i n i s t a r
inostranih poslova p o d n e s e n e m a č k o j vladi p r o t i v p r e d l o g e jugoslovenske
vlade. A kako su Cincar-Marković i Pešić još ranije, kao u p o r n e pristalice
Trojnog p a k t a izradili te predloge, oni su na ovoj sednici i prihvaćeni.
Većanje na Dedinju o d r ž a n o je u velikoj tajnosti. Iako su se učesnici oba-
vezali da o t o m e neće n i k o m ništa govorili, ipak su Cvetković i Maćek, posle
sednice, rekli Konstantinoviću da se knez v ratio iz B e r g h o f a s n e m a č k i m
predlogom da Jugoslavija pristupi T r o j n o m p a k t u . ' 2 9
Na pitanje Konstantinovića šta su odlučili na savetovanju?, Cvetković i
Maćek su izjavili da, navodno, ništa nije k o n a č n o odlučeno, ali da se iz vođene
diskusije i iznetih mišljenja pojedinih članova K r u n s k o g saveta može zaklju-
čiti da treba prići T r o j n o m paktu. Iznenađen ovakvim o d g o v o r o m , Konstan-
tinović im je o š t r o z a m e n o , tim pre što su obojica uoči sednice (6. m a r t a ) ima-
li sasvim drugi stav, tj. da se ne prilazi T r o j n o m paktu. Zbog toga je 7. m a r t a
uvečc uputio Cvetkoviću novi Memorandum, u k o m e je izneo svoje ranije ar-
g u m e n t e protiv p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u . ' 3 0
Večanja, koja su trajala nekoliko časova, pokazala su d a j e pitanje pristu-
panja Jugoslavije T r o j n o m p a k t u vrlo ozbiljno i, s obzirom na javno m n e n j e ,
vrlo teško. Uz to su ovde poslednjih d a n a izazvali veliku u z n e m i r e n o s t revi-
zionistićke manifestacije u B u g a r s k o j i antijugoslovenski ton b u g a r s k e štam-
pe.
Rezultat ovog večanja bio je da pre d o n o š e n j a o d l u k e m i n i s t a r inostranih
poslova t r e b a da precizno razjasni i sledeča pitanja:
»V slučaju pristupanja Trojnom paktu da li će Jugoslavija moći da dobije
sledeću pismenu izjavu od Nemaćke i Italije: 1) Suverenitet i teritorijalni integ-
ritet Jugoslavije biće poštovani; 2) Od Jugoslavije se neće tražiti za vreme rata
nikakva vojna pomoć niti transport trupa kroz ovu zemlju i 3) Prilikom novog
uređenja Evrope, vodiče se računa o interesima Jugoslavije za slobodan izlaz na
Jegejsko more preko Soluna«.131
U podne sledećeg dana, 7. marta. Cincar-Marković je pozvao H e r e n a i rekao
mu da Krunski savet gleda na potpisivanje pakta kao na ozbiljan problem, da
je jugoslovensko javno m n j e n j e protivosovinski raspoloženo i da su članovi
Krunskog saveta svesni da se nalaze pred s u d b o n o s n o m o d l u k o m i da su zabri-
nuti zbog bugarskih revizionistićkih zahteva i neprijateljskog tona bugarske
štampe. Zato je, posle višečasovne rasprave, zaključeno da se. pre konačne od-
luke, mora dobiti odgovor Nemaćke na tri gore postavljena pitanja.
Na to je nemaćki poslanik ton Heren istakao da su Cvetković i Cincar Mar-
ković, još u toku pregovora, zaključili da postoji spremnost za davanje takvih
uveravanja, da je knez Pavle takođe izjavio da mu je ministar inostranih poslo-
va Rajha p o n u d i o da da takva uveravanja u pismenoj formi, ali, da bi situacija
bila p o t p u n o jasna, on ipak traži precizan odgovor na ovo pitanje, tako da će se
- ako odgovor b u d e potvrdan - znatno olakšati sprovođenje politike koju želi
vlada. 1 3 2
Heren je bio čvrsto u v e r e n da će Jugosloveni potpisati Trojni pakt a k o
N e m a č k a i Italija d a d u j e m s t v a u pogledu s p o r n i h pitanja i da će u p r o t i v n o m
biti p o t r e b n i novi razgovori. Po njegovom mišljenju, beogradski vojni i poli-
tički lideri o č e k u j u nekakav s p o r a z u m s N e m a č k o m . s a m o mu se protivi jav-
no mnenje. On veruje da jugoslovenska vlada može udovoljiti j a v n o m m n e n j u
ako » p o s t e p e n o proglasi« s p o r a z u m s N e m a č k o m i tako izbegne p r i s t u p a n j e
paktu. 1 3 3
R i b e n t r o p je bio mišljenja da će knez Pavle p r o m e n i t i mišljenje o pristupa-
nju paktu, pa je - u nastojanju da Jugoslavija što p r e pristupi tom Paktu istog
dana, tj. 7, m a r t a pisao H e r e n u da bi bilo d o b r o da se predloži knezu Pavlu
da se sa njim sastane na Bledu, da bi ga naveo na potpisivanje pakta, ali je na-
p o m e n u o H e r e n u »da za sada ne p o k r e ć e to pitanje«. 1 3 4
Tajnost zasedanja Krunskog saveta od 6. marta nije mogla biti p o t p u n o sa-
č u v a n a Jugoslovenska javnost je saznala nešto o tome savetovanju, dovodeći ga
u vezu s posetom kneza Pavla Nemačkoj i njegovim pregovorima s Hitlerom.
To je pojačavalo u z n e m i r e n j e mnogih koji su se bojali da predstoji k o n a č n a
o d l u k a o p r i s t u p a n j u Kraljevine Jugoslavije Trojom paktu. Beograd je bio sav
prožet glasovima o p r o o s o v i n s k o j kapitulantskoj politici kamarile i vlade, a
o g o r č e n j e je zbog toga sve više raslo kod onih koji su to smatrali izdajom na-
rodnih interesa. A tih u zemlji nije bilo malo. To se videlo na brojnim demon-
strativnim istupima naitfcito po Beogradu, a pokazivali su to i izveštaji poli-
cijskih vlasti i vojno-obaveštajnih f u n k c i o n e r a koji su baš u tim prvim mar-
tovnskim d a n i m a gotovo saglasno govorili o protivrežimskom p o k r e t u , i to
naročito s obzirom na o p a s n o s t da Kraljevina Jugoslavija prihvati Trojni
pakt. 1 u tim izveštajima govorilo se prvenstveno o p o j a č a n o j »akciji komu-
nista«, o »kretanju k o m u n i z m a « , a pod time se mislilo na sve otvorenije istu-
pe protivnika režimske s p o l j n e politike.
Na d r u g o j strani porasla je i akcija p e t o k o l o n a š k i h e l e m e n a t a . Početkom
m a r t a oni su sve življi i kao da rade po direktivi koja potiče iz j e d n o g centra.
Tom p e t o k o l o n a š k o m akcijom naročito se išlo za tim da se u zemlji stvori
u v e r e n j e o n e o p h o d n o s t i da Jugoslavija pristupi Osovini. Tom cilju služila je
naročito i p r o o s o v i n s k a š t a m p a koja je uživala vladinu p o d r š k u .
Očigledno nije bila slučajnost d a j e fon Heren 4. m a r t a posetio Mačeka,
k r e n u o zatim s njim u K u p i n e c i t a m o posle d e m o n s t r a t i v n i h šetnji (po Za-
grebu i okolini u Kupincu) vodio razgovore koji v e r o v a t n o nisu bili u vezi s
turističkim i n t e r e s i m a ovih gostiju. Sam nemaćki poslanik fon H e r e n potru-
dio se da sa svoje strane potvrdi takvu p r e t p o s t a v k u kada je n o v i n a r i m a (4.
m a r t a u Zagrebu) izjavio d a j e . istina, d o š a o da prisustvuje gostovanju nemač-
ke o p e r e u Zagrebu, ali »nakon što je b u k n u o r a t . . . svršeno je s mojim pri-
vatnim p u t o v a n j i m a za zabavu«.Nije bilo slučajno što je tih dana naša š t a m p a
poklonila naročitu pažnju o v o m fon H e r e n o v o m putu po Hrvatskom zagorju,
b a n k e t u koji mu je p r i r e d i o (4. marta) ban Subašić itd. Sve je to imalo svoj
smisao i svoju svrhu. Javnost je pretpostavljala zašto »nemaćki a m b a s a d o r «
kreće u Kupinec i zašto säm Maćek (umesto koćijaša) upravlja k o l i m a u ko-
jima sedi »nemački ambasador«.' 3 4 »
»Na p i t a n j e j e d n o g s t r a n o g novinara, da li N e m a č k a p o d u z i m a n e k u veću d i p l o m a t s k u
akciju u B e o g r a d u , službeni p r e d s t a v n i k V i l h e l m š t r a s e a (VVilchelmstrasse) o d g o v o r i o je. da
o d l i č n i m d i p l o m a t s k i m o d n o s i m a i z m e đ u Rajha i B e o g r a d a ne bi m o g l o što da se
doda .. .«,34b
Ovom H e r e n o v o m izjavom trebalo je da se d e m a n t u j u glasovi o n e m a č -
koj presiji na Jugoslaviju da prihvati Trojni pakt. No, u m e s t o da time umiri,
ona je još više uzbudila u Jugoslaviji o n e koji su bili protiv p r i s t u p a n j a Oso-
vini, a naročito k o m u n i s t e .
Iako je u g o v o r e n o da se poseta kneza Pavla drži u n a j v e ć o j tajnosti, ipak
je advokat Stakić u italijanskom poslanstvu izvestilo Mamelija da će »za ne-
koliko d a n a biti izdata važna saopštenja«. On mu je o t r k i o da se knez Pavle
u p r a v o nalazi u poseti N e m a ć k o j i sa d o b r o p r i p r e m l j e n i m i subjektivnim ar-
g u m e n t i m a tvrdio »da mu se čini da poznati pregovori nisu o m e t e n i već olak-
šani poslednjim događajima«. Mameli je to p r i m i o k znanju, a kad mu je, m a l o
kasnije, jedan f u n k c i o n e r n e m a č k o g poslanstva zatražio tekst italijansko-ju-
goslovenskog p a k t a iz 1937. godine bio je iznenađen i p o s u m n j a o je u nemać-
ke namere. Ipak mu ga je dao, ali samoinicijativno bez tajnih klauzula i do-
puna, o č e m u je o d m a h izvestio Palatu Kiđi. Taj n e m a č k i zahtev izazao je ne-
raspoloženje u Rimu, tim p r e što je usledio posle Hitlerove »zabrane« nastav-
ljanja bilateralnih jugoslovenskih pregovora, u p r a v o na bazi tog pakta, i što
se saznalo da se fon Heren u to v r e m e - kad je postojalo ozbiljno razmimoi-
laženje između Srba i Hrvata o k o e v e n t u a l n o g prilaženja Jugoslavije T r o j n o m
paktu - u Zagrebu p r e g o v a r a o sa Hrvatima. Izbegavajući da da precizan od-
govor na Mamelijeva pitanja, Heren je time j a s n o p o k a z a o da N e m a č k a n e m a
p o v e r e n j a jer je odlučila da ona zaključi bilateralni pakt sa Jugoslavijom, da
bi ju što jače vezala za sebe i izdvojila iz italijanske sfere uticaja. U stvari, kad
se iz Zagreba vratio u Beograd, H e r e n je tvrdio Mameliju da je n a m e r n o odus-
tao od bilo kakvih p r e g o v o r a političke p r i r o d e u Zagrebu i r e k a o da će - a k o
treba pregovarati o tim p i t a n j i m a sa hrvatskim m i n i s t r i m a - to učiniti u Beog-
radu. On nije ništa otkrio o tajnim kontaktima kneza Pavla i Hitlera, dok je
R i b e n t r o p zamolio o t p r a v n i k a poslova svoje a m b a s a d e u Rimu da o njima
upozna Musolinija, s tim da se drže u tajnosti i da ga obavesti da će dobiti Hit-
lerovo pismo' 3 4 c
OGORČENJE JUGOSLOVENSKE JAVNOSTI

I PROGLAS KOMUNISTIČKE PARTIJE
O protivosovinskom o g o r č e n j u jugoslovenske javnosti iz tih prvih d a n a m a r t a

1941. govori i j e d a n letak koji je (sudeći po njegovu naslovu) kolao po Beog-
radu, a koji se i tad pripisivao akciji K o m u n i s t i č k e partije. U tom se proglasu
istaklo i ovo:
» . . . D a n a š n j a vlada s p r e m a izdaju. Za neki d a n t r e b a da se p o t p i š e Trojni pakt koji zna-
či s i g u r n u i s r a m n u s m r t n a š o j državi, n a š o j slobodi i n a š e m n a r o d u . Prvi put u n a š o j istoriji
t r e b a p r e d t i r a n i n o m , da k l e k n e m o . da na k o l č n i m a p o t o n e m o u b e č a š ć e i ropstvo. I to da-
nas. kad je c e o n a r o d u svim k r a j e v i m a države svih staleža i u z r a s t a u s l a o isto k a o 1912, 1913.
i 1914. i k a d a ima s a m o j e d n u d u š u e j e d n u volju i j e d n u m i s a o - da na živoi i s m r t b r a n i svoju
n a j v e ć u t e k o v i n u i svetinju, n a c i o n a l n u s l o b o d u i d r ž a v n u nezavisnost.
C e o n a r o d - š e s n a e s t m i l i o n a ljudi - h o ć e ćast i s l o b o d u o t a d ž b i n e .
Vlada šesnaest m i l i o n a ljudi - h o ć e izdaju o t a d ž b i n e , r o p s t v o i s r a m o t u .
N a r o d je sa najvećim s t r p l j e n j e m č e k a o vladu, d a v a o j o j v r e m e n a , ali ne da d o č e k a iz-
daju. nego da se spremi odbrana.
S a d a j e čaša p r e p u n a !
Ovo su p o s l e d n j i t r e n u t c i , k a d a se r e š a v a naša s u d b i n a . Ne d a m o da n a s izdadu!
N e ć e m o položiti oružje!
Oni koji se igraju g l a v a m a š e s n a e s t miliona ljudi, igraju se svojim glavama!
Srbi! B e o g r a d e !
Pokažimo se d o s t o j n i svojih p r e d a k a . Ne s m e m o biti gori ni od Kosovskih j u n a k a , ni
od K a r a đ o r đ e v i h u s t a n i k a , ni od slavnih h e r o j a sa K u m a n o v a , Bregalnice. Cera. S u v o b o r a ,
Mojkovca, K a j m a k ć a l a n a . B e o g r a d 1941 ne s m e da postidi B e o g r a d 1915.
Neka s v a k o ispuni svoju d u ž n o s t , i zločin koji vlada p r i p r e m a , biće s p r e ć e n u posled-
njem trenutku.
N e ć e m o ni Trojni pakt, ni i n s t r u k t o r e , ni turiste, ni p r i v r e d n e s t r u č n j a k e , ni čišćenje
n e p r i j a t e l j a Osovine.
H o ć e m o vladu n a c i o n a l n e sloge i o d b r a n e !
Sve za ćast i slobodu! Slobodu nizašta«!' 3 5
PREGOVORI O USLOVIMA ZA PRISTUPANJE

JUGOSLAVIJE TROJNOM PAKTU'
Kabinet n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova je 8. m a r t a u p o z n a o ne-

mačkog a m b a s a d o r a u Rimu da je Cincar-Marković, u vezi sa razgovorima Fi-
rera i kneza Pavla, da li će Jugoslavija, u slučaju p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu,
moći da dobije p i s m e n u izjavu N e m a č k e i Italije, u kojoj će biti rečeno:
»1) S u v e r e n i t e t i teritorijalni integritet Jugoslavije biće g a r a n t o v a n i : 2) Nikakva vojna
p o m o ć n e ć e se tražiti od Jugoslavije, a t a k o đ e ni prolaz ili t r a n s p o r t t r u p a k r o z ovu zemlju
za v r e m e rata; i 3) Interesi Jugoslavije za s l o b o d a n izlaz na J e g e j s k o m o r e p r e k o S o l u n a biće
uzeti u obzir p r i l i k o m r e o r g a n i z a c i j e Evrope. »Ove uslove su r a n i j e prihvatili F i r e r i Duće
a k o Jugoslavija p r i s t u p a T r o j n o m p a k t u . Firer s m a t r a »da ove tri tačke t r e b a zadržati i dati
o b e ć a n j e p o d u s l o v o m d a s e Jugoslavija priključi T r o j n o m p a k t u o d m a h , t o jest, s v a k a k o
i d u ć e nedelje. Firer bi bio zahvalan a k o se Duće izjasni u o d g o v o r u k a k o bi j u g o s l o v e n s k a
vlada m o g l a biti o b a v e š t e n a još d a n a s . R i b e n t r o p ć e o d m a h t e l e f o n i r a t i a m b a s a d o r u k a k o
t r e b a p r i m e n i t i ovu i n s t r u k c i j u « . , 3 '
Na uslove koje je jugoslovenska vlada postavila nemačkoj vladi za pristupa-
nje Trojnom paktu, n e m a č k o Ministarstvo inostranih poslova je 9. marta, p r e k o
Herena, dalo sledeći odgovor, koji se, zbog značaja i interesantnosti, uglavnom
iznosi u celini:
»Za tačku I) s p r e m n i s m o da j u g o s l o v e n s k o j vladi d a m o specijalnu izjavu da ć e m o po-
štovati n j e n s u v e r e n i t e t i teritorijalni integritet. J u g o s l o v e n s k a vlada m o ž e da objavi ovu iz-
javu a k o želi:
Za tačku 2) dolazi u obzir j e d n o p i t a n j e prolaz t r u p a kroz zemlju ili prolaz t r a n s p o r t a
t r u p a i d r u g o vojna p o m o ć .
a) Sto se tiče p r o l a s k a ili t r a n s p o r t a t r u p a kroz zemlju, s p r e m n i s m o da d a m o speci-
jalnu izjavu saglasnosti, k o j o m p o t v r đ u j e m o da za v r e m e rata n e ć e m o tražiti trt Jugoslavije
n i k a k v u dozvolu za prolaz t r u p a k r o z zemlju ili za prolaz t r a n s p o r t a t r u p a . J u g o s l o v e n s k a
vlada m o ž e objaviti i ovu izjavu saglasnosti, a k o s m a t r a da je iz u n u t r a š n j i h razloga to po-
t r e b n o ; o o v o m e i o v r e m e n u m o g l o bi se na k r a j u p r e g o v o r a d a l j e raspravljati.
b) Sto se tiče vojne p o m o ć i , s p r e m n i s m o da se d r ž i m o d o s a d a š n j e g gledišta, tj. da ne-
ć e m o tražiti p o m o ć od Jugoslavije u g r č k o m konfliktu.
Nikakva o b a v e z a n e ć e proizići iz T r o j n o g p a k t a za Jugoslaviju, p o š t o je G r č k a već up-
letena u e v r o p s k i rat. Ništa ne stoji na p u t u da se izda o d g o v a r a j u ć a p o t v r d a i da se d a j u po-
t r e b n a o b j a š n j e n j a ovog s t a n j a stvari j u g o s l o v e n s k o j javnosti u v r e m e koje b u d e d o g o v o r e -
no.
c) S d r u g e s t r a n e , ne m o ž e m o f o r m a l n o o s l o b o d i t i Jugoslaviju od o b a v e z a p r u ž a n j a
vojne p o m o ć i u s l u č a j e v i m a koji p r o i s t i č u iz s t u p a n j a u d e j s t v o T r o j n o g p a k t a ( n a p a d j e d n e
sile koja nije d o s a d a bila u p l e t e n a u rat), j e r to bi značilo p o n o v o u k i n u t i d e j s t v o p r i s t u p a n j a
Jugoslavije T r o j n o m p a k t u
Tačka 3) T r o j n o g p a k t a m o r a da o s t a n e . Ako bi ova t a č k a stvorila teškoće, o n d a bi se
moglo, sa naše s t r a n e , poverljivo saopštiti j u g o s l o v e n s k o j vladi da je n j e n a v o j n a p o m o ć koja
proizilazi iz t a č k e 3. T r o j n o g p a k t a u praksi p r o b l e m a t i č n a i da je mi v e r o v a t n o n e ć e m o ni
zatražiti: a a k o bi o n a u o p š t e došla u obzir, o n d a j u g o s l o v e n s k a vlada, u s v a k o m slučaju, za-
država p r a v o d a r a z m e r u svoga s u d e l o v a n j a o d r e d i s p e c i j a l n i m s p o r a z u m o m . J a Vas pak
m o l i m d a s e takva izjava n e d a u n a p r e d , n e g o d a s e nagovesti m o g u ć n o s t n j e n o g d a v a n j a
s a m o a k o bi Jugoslavija pristupila Paktu. N a r a v n o da o b j a v l j i v a n j e o v o g p i t a n j a ne dolazi u
obzir.
U vezi sa t a č k o m 3. mi s m o s p r e m n i da o b a v e s t i m o Jugoslaviju j e d n i m t a j n i m saopš-
t e n j e m d a c e m o k o d p o n o v n o g o d r e đ i v a n j a granica n a B a l k a n u voditi r a č u n a o i n t e r e s i m a
Jugoslavije z a s l o b o d a n izlaz n a J e g e j s k o m o r e p r e k o S o l u n a . Naravno, o v o s a o p š t e n j e m o r a
ostati s t r o g o poverljivo.
Molim Vas da n e o d l o ž n o r a z m o t r i t e ova p i t a n j a sa m i n i s t r o m i n o s t r a n i h poslova i o
rezultatu da nas o d m a h obavestite telegramom. Ribentrop« 1 3 7
Fon Heren je 10. marta obavestio n e m a ć k o Ministarstvo inostranih poslova

o reakciji jugoslovenskog ministra inostranih poslova na odgovor nernačke vla-
de na uslove koji je jugoslovenska vlada postavila za pristupanje Trojnom paktu,
a koji se, takođe zbog značaja i interesantnosti, iznosi u celini:
»Ministar i n o s t r a n i h poslova nije stavio n i k a k a v p r i g o v o r na d o p u n s k a s a o p š t e n j a u
vezi sa t a č k o m 1. t a č k o m 2a i 2b, niti u vezi sa t a č k o m 3. ni u p o g l e d u s u š t i n e ni po p i t a n j u
f o r m a l n o g p o s t u p k a i objavljivanja.
Ministar i n o s t r a n i h poslova bio je o č e v i d n o v e o m a i z n e n a đ e n s a d r ž i n o m t a č k e 2c. On
je r e k a o da je j u g o s l o v e n s k o p i t a n j e u vezi sa ovim bilo p o s t a v l j e n o na o s n o v u p o t p u n o g po-
z n a v a n j a č l a n a 3. T r o j n o g p a k t a i da je baš imalo cilj da se u t v r d i da N e m a č k a i Italija n e c e
tražiti od Jugoslavije v o j n u p o m o ć ćak ni n a k o n n j e n o g p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k t u . Moje
s a o p š t e n j e d o v e l o ga je s a d a u k r a j n j e n e z g o d n u situaciju, jer je u p i t a n j u najvažnija t a ć k a
c). a on je već o b a v e s t i o Kneza n a m e s n i k a i p r e d s e d n i k a vlade da je p o s t a v l j e n o jugosloven-
s k o p i t a n j e i u o v o m p o g l e d u pozitivno rešeno. Za Jugoslaviju je baš v o j n a p o m o ć , k o j a je
p r e d v i đ e n a u T r o j n o m p a k t u , s m e t n j a z a n j e n o p r i s t u p a n j e . Ovde s u p o t p u n o s p r e m n i d a
i s k r e n o s a r a đ u j u na u s p o s t a v l j a n j u novog p o r e t k a u Evropi pod v o d s t v o m N e m a ć k e i da je,
p r e m a svojim m o g u ć n o s t i m a , p o d r ž e politički i e k o n o m s k i . M e đ u t i m , izvršenje o b a v e z e
p r u ž a n j a v o j n e p o m o ć i m o g l o bi da u p l e t e Jugoslaviju u ral - m o ž d a sa A m e r i k o m ili čak
sa Rusijom - š t o bi bilo u k r a j n j o j p r o l i v r e ć n o s t i sa r a s p o l o ž e n j e m n a r o d a i o s n o v n o m mi-
r o l j u b i v o m p o l i t i k o m Jugoslavije. On se zbog loga plaši da će iz našeg stava p r e m a o v o j tački
proizaći ozbiljne t e š k o ć e .
U d u ž e m r a z g o v o r u n a s t o j a o s a m da o b j a s n i m m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova besmisle-
nost p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k t u a k o bi se i s t o v r e m e n o u k i n u l a j e d n a od njegovih b i t n i h od-
r e d a b a i da ga u b e d i m u d a l e k o veći z n a č a j o b e ć a n j a s a d r ž a n i h u t a č k a m a I, 2a i 3.
Ministar i n o s t r a n i h poslova pažljivo me je saslušao, ali je s t a l n o p o n a v l j a o da se ne
m o ž e zahtevati s t u p a n j e Jugoslavije u ral na bazi t a č k e 3. T r o j n o g p a k t a d o k l e god n j e n i ži-
votni interesi ne b u d u ugroženi.
Na k r a j u je m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova r e k a o da će o d m a h o b a v e s t i t i više vlasti i da
ce sa svoje s t r a n e nastojati da potraži n e k o rešenje. On v e r u j e da ce se K r u n s k i savet sastati
sutra«,3>
Advokat Stakić je 8. marta obavestio italijanskog poslanika Mamelija da ga
je knez Pavle hitno pozvao da bi on (Stakić) mogao isto veće da otputuje u Rim
da ispila kakav bi bio stav Italije prema jugoslovenskom predlogu da se Jugos-
laviji ustupi zona Skadra. (Podvukao V. T.). Pridržavajući se Anfusovih inst-
rukcija. Mameli mu je p r e p o r u č i o da ne ide na put zato što se Musolini ne na-
lazi u Rimu i naglasio da ne vidi u kojoj bi meri jugoslovenski prelog m o g a o
d o p r i n e t i p r e g o v o r i m a koji su u toku. Stakić je kasnije r e k a o Mameliju da je
d u g o razgovarao sa Knezom i u b e d i o ga da ne formuliše takav p r e d l o g i da
je u s a d a š n j o j situaci ji jedini izlaz za p r e g o v o r e neodložan put jugoslovenskih
predstavnika u Rini. Knez Pavie je želeo da prikaže Mameliju da. u p r k o s pre-
govora sa N e m a č k o m , nije o d b a c i o ideju pregovora sa Italijom i da n a m e r a v a
da ih što pre obnovi razgovorom o m o g u ć n o s t i p r o m e n e granice u korist Ju-
goslavije u zoni Skadra - stare aspiracije Srba, da bi dobio njihovu podršku za
razgovore sa silama Osovine, predstavljajući se kao nosilac njihovih aspira-
cija za d o b i j a n j e Soluna u Berlinu, a S k a d r a u Rimu. Mameli je izvestio Palatu
Kidji i, između ostalog, naveo da su u Beogradu, posle posete Cvetkovića i
Cincar-Markovića, po N e m a č k o j počeli da kruže glasovi d a j e Hitler p o n u d i o
dvojici ministara ne s a m o izlaz u Solun, već i d e o Albanije sa S k a d r o m sve do
Drima i teritorijalna p o b o l j š a n j a o k o O h r i d s k o g jezera. 1 3 9
TREĆA SEDNICA ICRUNSKOG SAVETA

PREGOVORI SA BRITANCIMA U A TI NI
MISIJA G E N E R A L S T A B N O G MAJORA PERI SIC A
Na trećoj sednici u dvoru 10. marta, C i n c a r - M a r k o v i ć je saopštio odgovor ne-

m a č k e vlade koji je dobijen p r e k o poslanika fon Herena. Pošto je n e m a č k a
vlada prihvatila sve p r o t i v p r e d l o g e jugoslovenske vlade, sem klauzule koja se
odnosila na ukazivanje vojne p o m o ć i Jugoslavije Nemačkoj. razvila se disku-
sija da li t r e b a prihvatiti i o v a j n e m a ć k i uslov ili ne. Namesnik Stanković bio
je e n e r g i č n o protiv, a p o d r ž a o ga je i Cvetković. Sem toga. Stanković je insis-
tirao da se sastavi k o n c e n t r a c i o n a vlada i da se o razgovorima sa N e m a č k o m
izveste šefovi opozicije. Maček nije želeo da se k o n s u l t u j e opozicija, a Kulovec
i Petar Pešić su se e n e r g i č n o zauzimali za prihvatanje n e m a ć k i h zahteva. Za-
tim je na sednici o d l u č e n o da C i n c a r - M a r k o v i ć obavesti fon H e r e n a da vlada
ostaje pri ranijim uslov ima. 1 4 0
O d m a h posle Prve sednice na Dedinju, knez Pavle je preko američkog po-
slanika u B e o g r a d u d o b i o Ruzveltovu p o r u k u , u kojoj je p r e d s e d n i k SAD iz-
ražavao n a d u da će Jugoslavija braniti svoju s l o b o d u i nezavisnost i da neće
prihvatiti nečasne zahteve koje bi joj mogle postaviti Nemačka i Italija. Ame-
rički poslanik u Beogradu Lejn saopštio je sadržaj ove p o r u k e Cvetkoviću i
Mačeku. 1 4 0
U o t v o r e n o m razgovoru sa a m e r i č k i m p o s l a n i k o m Lejnom 7. m a r t a knez
Pavle je izložio dve alternative: Jugoslavija bi se mogla o d u p r e t i , ali bi je to
koštalo dve ili tri stotine hiljada ljudskih života, p o r o b l j a v a n j e drugih stotina
hiljada, kao u Poljskoj, u n i š t e n j e zemlje i njenu p o d e l u između Mađarske, Ne-
mačke, Italije i Bugarske; ili bi mogla da o s t a n e mirna i dopusti da b u d e oku-
pirana, sa n e k i m uslovima ropstva, ali bez gubitaka života. Rekao je da zna
sve a r g u m e n t e u prilog prvog puta, o čuv anju nacionalne časti, on lično je čas-
tan čovek. Ali u ovoj situaciji, on je i m a o da radi ne na bazi što je najbolje za
j e d n u ličnost, već šta je najbolje za ceo narod. A n a r o d Jugoslavije nije istog
mišljenja o t o m e šta njegova vlada treba da radi. »Dok mnogi Srbi traže rat
protiv Osovine, d u b o k o ć u t a n j e Hrvata i Slovenaca pokazuje njihovo o p i r a n j e
da se učini ma i jedan k o r a k koji bi d o v e o n e m a č k e i italijanske a r m i j e u nji-
hovu z e m l j u « . . . »Mi n e ć e m o kapitulirati«, »mi n e ć e m o nikad pasti na kole-
na«, uveravao je knez Pavle Lejna«. 1 4 1
Razgovor između Lejna i kneza Pavla »ličio je u n e k o l i k o na ispitivanje
j e d n o g zločinca ili o s u m n j i č e n o g za jeres od s t r a n e inkvizicije«. Lejn je. čak,
više nego njegov britanski kolega (Kampbel - V.T.) »ispitivao, insistirao, mo-
lio«. Obojica su upotrebljavali sva sredstva da p r i m o r a j u kneza Pavla i jugos-
lovensku vladu »da usklade svoju politiku sa s t r a t e š k o m d o g m o m u t v r đ e n o m
u L o n d o n u i Vašingtonu«. 1 4 2
Pošto je već d o b i o Idnovo p i s m o (koje mu je K a p m b e l 5. m a r t a d o n e o iz
Atine), knez Pavie je n a r e d i o m i n i s t r u vojske da u Atinu u p u t i j e d n o g gene-
ralštabnog oficira sa z a d a t k o m da se obavesti: kakvim bi s n a g a m a V. Britanija
intervenisala na Balkanu; da li bi b r i t a n s k e snage mogle f o r m i r a t i f r o n t izme-
đu O r f a n s k o g zaliva i Dojranskog jezera na koji bi se mogla osloniti jugoslo-
venska vojska prilikom e v e n t u a l n o g povlačenja i da li bi b r i t a n s k a flota mog-
la prihvatiti o n a j d e o jugoslovenskih snaga koji bi se u toku b o r b e p o v u k a o
ka J a d r a n s k o m m o r u . 1 4 3
Načelnik G e n e r a l š t a b a Petar Košić je 9. m a r t a avionom u p u t i o u najvećoj
tajnosti g e n e r a l š t a b n o g m a j o r a Milisava Perišića, sa z a d a t k o m da na Atinskoj
konferenciji obavesti b r i t a n s k o g k o m a n d a n t a za Bliski istok generala Vilso-
na (Wilson Sir Henry M.) o t o m e da će se jugoslovenska vojska u slučaju ne-
m a č k o g n a p a d a braniti i da će se - a k o b u d e p r i n u đ e n a - pod b o r b o m povla-
čiti u pravcu Grčke, koristeći povoljne rećne tokove i planinsko zemljište i da
od njega pri t o m e dobije o d g o v o r na sledeća pitanja: da li bi b r i t a n s k e t r u p e
mogle n a j p r e obezbediti desni bok jugoslovenske vojske o b r a z o v a n j e m fron-
ta na liniji Orfanski zaliv - D o j r a n s k o jezero; zatim, da li bi b r i t a n s k e t r u p e
mogle prihvatiti i jugoslovenske snage, a k o bi bile p r i m o r a n e da se p o v u k u
u Tesaliju, držeći f r o n t u visini Olimpa, obezbediti im v r e m e da se reorgani-
zuju i preoružaju; i najzad, da li bi britanska flota mogla prihvatiti one jugos-
lovenske snage koje bi o d s t u p a l e ka j a d r a n s k o j obali.
Pošto je p r e k o S o l u n a 9. m a r t a stigao u b r i t a n s k o poslanstvo u Atini, ge-
neralštabni m a j o r Perišić je na sednici, koja je počela u 17,00 časova, izložio
jugoslovenske zahteve generalu Vilsonu, u prisustvu g e n e r a l a Smita (Smith
Artur), generala Vavela (Wavell Sir Archibald P.), nekoliko d r u g i h generala
i viših britanskih oficira, generala Papagosa, v r h o v n o g k o m a n d a n t a grčke
vojske, i njegovog načelnika štaba. Posle završetka sednice istoga dana, jugos-
lovenski delegat generalštabni m a j o r Perišić je tek 12. marta pozvan na sednicu
istog sastava, s a m o što je došao i jedan viši oficir britanskog Generalštaba, na
kojoj je britanski general za vezu pročitao spremljene i opširne odgovore na po-
stavljena pitanja, koji se uglavnom mogu svesti na sledeče:
- »da će Engleska I m p e r i j a učiniti sve što b u d e bilo m o g u ć e da nas po-
m o g n e u o n a k o t e š k o j situaciji;
- da nam po pitanju s n a b d e v a n j a stoje na raspoloženju svi britanski iz-
vori za vođenje rata do k o n a č n e pobede.
Jedino je kategorički o d b i j e n uslov da b r i t a n s k a flota prihvati naše snage
na j a d r a n s k o j obali, koje bi se t a m o m o r a l e povući. Britanski admiral d u g o
je objašnjavao ovo k a t e g o r i č k o o d b i j a n j e svog Admiralštaba, završavajući da
oni n e m a j u m o g u ć n o s t i da još j e d a r e d ponove Denkerk.
Zapisnik je završen j e d n i m o d v o j e n i m stavom, u k o m e se poziva jug. Ge-
neralštab da ubrza izvođenje mobilizacije i k o n c e n t r a c i j e trupa.
Po završenom čitanju o d g o v o r a uzeo je reč grčki g e n e r a l i s i m u s Papagos.
On je dugo govorio o raznim strategiskim k o m b i n a c i j a m a na Balkanu, koje
su se sve svodile na to da se o d m a h pristupi stvaranju novog Solunskog f r o n t a
u s e v e r n o m delu Grčke.
General Vilson, završavajući konferenciju i gledajući na r a s t v o r e n u k a r t u
Balkana pred s o b o m , p o n o v o je izrazio želju da o d m a h m o b i l i š e m o i koncen-
trišemo, a p o t o m - da se p o v l a č i m o na jug, kroz Grčku, pri č e m u je n e k o l i k o
puta p o v u k a o po karti svoju široku ruku, zahvatajući p r o s t o r od Karavanki
d o Peloponeza« 1 4 4
K o m p l e t n e zapisnike (dve verzije) sa sednica u Atini 9. i 12. m a r t a izneti
su u Prilogu 7.
O tim p r e g o v o r i m a načelnik Glavnog g e n e r a l š t a b a general Petar Košić
kaže:
»General Vilson s a o p š t i o j e n a š e m d e l e g a t u n a j p r e k a k o o n uviđa o p r a v d a n o s t naših
zahteva, da na s l u č a j koji se p r e d v i đ a , n a š e t r u p e b u d u . na izloženi način, zaštićene i prihva-
ć e n e . Zatim, prelazeći na p o j e d i n a pitanja, g e n e r a l Vilson je o d g o v o r i o da bi se po o n o m e
š t o se traži pod 1) i 2) učinilo š t o bi bilo m o g u ć e , a š t o se tiče p i t a n j a p o d 3) n a v e o je k a k o
je a d m i r a l . . izjavio da e n g l e s k a flota ne bi mogla ulaziti u J a d r a n s k o m o r e . pa. p r e m a l o m e .
ne bi m o g l a prihvatiti i t r a n s p o r t o v a t i j u g o s l o v e n s k e t r u p e koje bi o d s t u p i l e na t a m o š n j u
obalu«...
Dalje načelnik Glavnog g e n e r a l š t a b a u izveštaju iznosi d a j e p r e d a o fran-
cuski tekst ministru vojske i m o r n a r i c e , a knezu Pavlu engleski tekst zapis-
nika, i na kraju dodao:
»Iz o d g o v o r a g e n e r a l a Vilsona j a s n o se videlo da mi t a d a n i s m o mogli r a č u n a t i na
o n a k v u p o m o ć od s t r a n e e n g l e s k i h snaga, kakva bi n a m bila p o t r e b n a .
Izđajući u p u t s t v a d e l e g a t u p r e d njegov odlazak u Atinu, p o r e d ostalog, bio sam mu na-
r e d i o i to da pri p u t o v a n j u kroz. G r č k u razgleda da li gdje god ima engleskih t r u p a . Po po-
v r a t k u on me je izvestio da je video u Atini i Pireju o k o d v e do tri ć e t e e n g l e s k e pešadije i
da više n i g d j e nije zapazio e n g l e s k e t r u p e . S a m o je. k a k o mi je t a d a saopštio. na p r i s t a n i š t u
• Volos« p r i m e t i o n e š t o jaču živost, po č e m u bi se moglo zaključiti da se tu p r i p r e m a n e k o
i s k r c a v a n j e ili t r u p a ili materijala«.
Međutim, u izveštaju delegata o t o m e se ništa ne govori, ali se zato u nje-
mu veli: »Očekujući da će na osnovu ovog Zapisnika imati o d m a h da se pri-
stupi izradi p r o j e k t a zajedničkog o p e r a c i s k o g plana za novi rat na Balkanu,
p o č e k a o sam nekoliko dana, pa kad sam video da se ništa ne p r e d u z i m a , oti-
šao sam u kancelariju kod načelnika generalštaba i zapitao ga da li će se pro-
dužiti započeta stvar u Atini? On mi je o d g o v o r i o n e k a k o n e o d r e đ e n o da će
se narediti, da se za sada još počeka itd. 1 4 5
Jedna verzija Zapisnika ovih sednica u izvodu daje se u Prilogu 7.
TEŽNJE V BRITANIJE, GRČKE. TURSKE I SOVJETSKOG SAVEZA

DA JUGOSLAVIJA NE PRISTUPI TROJNOM PAKTU
Očigledno je da se do 27. marta 1941. godine nije pristupilo nikakvoj obradi

zajedničkog operacijskog plana sa Grcima i Britancima i da Atinska konferen-
cija nije donela nikakve k o n k r e t n e rezultate sem golih obećanja. »Mi ć e m o uči-
niti sve što je u našoj moći« - govorili su britanski predstavnici - izjavio je Dra-
giša Cvetković posle rata.' 4 6 Međutim, Idn je ubeđivao jugoslovenskog poslani-
ka u Egiptu Rađenovića da se ne s m e popustiti Hitlerovim zahtevima. A kad mu
je Rađenović skrenuo pažnju d a j e Jugoslavija opkoljena sa sviju strana i da je
Grci i Britanci ne mogu pomoći, Idn je odgovorio: »ako Jugoslavija padne mi
ć e m o je podići«. Očevidno, Čerćil je svim silama nastojao da spreći pristupanje
Jugoslav i je Trojnom paktu, da bi se p o m o ć u nje uspostavio i održao front na Bal-
kanu protiv sila Osovine. Zato je preko Idna nastojao da d o đ e do koalicije bal-
kanskih zemalja Grčke, Turske i Jugoslavije - i savetovao Papagosu da sa 3 - 4
div izije pojača svoje desno krilo, računajući na to da bi Jugosloveni, ako bi napali
Italijane u Albaniji, pored lake pobede, mogli doći do ogromnih količina ratnog
materijala, koji im je n e o p h o d n o potreban.
Slažući se u svemu sa Cerčilovim gledištima i težnjama, Idn je ponovo,
p r e k o pisama i m e m o r a n d u m a , vršio pritisak na kneza Pavia. Pored toga, bri-
tanska vlada je p r e k o K a m p b e l a i predstavnika Forin ofisa T. Sona (Terence
Shone) insistirala da se o b n o v e britansko-jugoslovenski i jugoslovensko-tur-
ski pregovori, da bi se preduzela zajednička akcija protivu p r e t e č e n e m a ć k e
agresije na Balkan. Međutim, i knez Pavle i p r e d s e d n i k vlade Cvetković su,
podržavani od Cincar-Markovića, planski odugovlačili o d g o v o r e na sve Idno-
ve predloge, kao i na predloge turske vlade, p o š l o su, izgleda, već bili doneli
o d l u k u i dali svoj pristanak za p r i t u p a n j e T r o j n o m paktu.
Ranije su Cerčil i drugi britanski lideri bili svesni svoje nemoći. »Ako im
ne možemo obećati nikakvu materijalnu pomoć, pisao je Cerćil, možemo im (Ju-
goslovenima) bar pružiti uveravanje da ćemo se. kao i prošlog puta (24. novem-
bra 1940. godine), postarati da se nepravde koje su im nanesene isprave«. (Pod-
vukao V. T.). Time je mislio na ispravke granica na r a č u n Italije po u s p e š n o m
završetku rata. Da bi ova p o n u d a bila dovoljno privlačna, p o t r e b n o je bilo ve-
rovati da će Velika Britanija i njeni saveznici pobediti u ratu. J a s n o je bilo da
u zimu 1940/41. godine knez Pavle i mnogi drugi Jugosloveni nisu gajili takvo
uverenje.
Jugoslavija je »kao poslednji balkanski neutralac. za Cerčila »bila za žr-
tvovanje«. S m a t r a o je da bi u d a r Jugoslavije na italijansku pozadinu u Albaniji
pomerila ravnotežu vojnih snaga. On je 10. m a r t a pisao Ruzveltu: »Nijedna
zemlja nije nikad imala takvu p o g o d n o s t . . . Ne može se sagledati šta se može
desiti za n e k o l i k o nedelja.« On je od Ruzvelta tražio da p r e k o svojih diplomat-
ski h predstavnika u Turskoj, Sovjetskom Savezu, a n a r o č i t o u Jugoslaviji,
složno utiče na ove države.' 4 6 *
Grčka i t u r s k a vlada t a k o đ e su tražile od jugoslovenske vlade da zauzme
jasnu poziciju. Na to je Cincar - Marković p r e d s t a v n i k u G r č k e s a m o r e k a o da
će to pitanje postaviti vladi, a S u m e n k o v i ć je obavestio t u r s k o g ministra
inostranih poslova da mu jugoslovenska vlada nije dala nikakve instrukcije
i istakao da se - s u p r o t n o o p r e č n i m , t e n d e n c i o z n i m i a l a r m a n t n i m vestima
koje se šire u inostranstvu - »naši kontakti sa n e m a č k o m vladom nastavljaju
u prijateljskom d u h u da bi se zemlji osigurali nezavisnost, integritet i suve-
renitet i da izbegne bilo kakvu intervenciju u ratu. »Međutim, italijanski am-
b a s a d o r u Ankari izvestio je Palatu Kidji d a j e »Turska, koliko je mogla, učest-
vovala, ali bez m n o g o v e r e u ishod anglo-američkih m a n e v a r a radi zastraši-
vanja i privlačenja Jugoslavije.«
U isto v r e m e Sov jetski Savez, gnevan zbog odluke Bugarske da ponizno pri-
hvati nemačku okupaciju, usredsredio je svoju pažnju na Jugoslaviju da bi one-
mogućio Hitlerove planove. Njegovo interesovanje »za jedinu preostalu sloven-
sku poziciju« potvrđivali su iznenadan povratak iz Moskve sovjetskog poslanika
u Beograd i dolazak u Moskv u u nezvanićnoj formi jedne jugoslov enske misije,
na ćelu sa pukovnikom Božinom Simićem, koji je izjavio d a j e stekao »povoljne
i o h r a b r u j u ć e utiske sa sastanka sa vodećim sovjetskim ličnostima. A nisu bile
bez osnova ni pretpostav ke da se p r i p r e m a neka vrsta saveza između Jugoslav in.
i SSSR-a, naročito u jugoslovenskim vojnim krugovima.' 4 7
U tako složenim uslovima, pritisci sa svih strana povećavali su oklevanje ju-
goslovenske vlade u pregovorima sa Nemačkom, nastojeći da se izbegne uvla-
čenje zemlje u rat, pogotovo s obzirom na rezultate Atinske konferencije, u nadi
da se situacija može promeniti pre pristupanja Trojnom paktu. Naime, okleva-
nje za donošenje definitivne odluke za pristupanje Trojnom paktu opet je pod-
staknuto kad su knez Pavle i Glavni generalštab tih dana dobili poruku od voj-
nog atašea u Berlinu pukov nika Vauhnika »da se Nemačka priprema da napad-
ne Sovjetski Savez vrlo skoro, 147 * jer je to bila potvrda izjave koju je Hitler ranije
dao knezu Pav lu. Na osnovu te poruke moglo se zaključiti da Hitler neće trpeti
nikakvo odlaganje, ali je ta vest imala potpuno obrnut efekat - ohrabrila je Ju-
goslovene da izmišljaju nove izgovore.
Međutim, zvanična štampa pripremala je javnost z.a nove pregovore sa Ne-
mačkom, nastojeći da se prikaže kako koncept neutralnosti postaje sve više re-
lativan, jer su neutralne zemlje već primorane da preduzimaju i takve akcije koje
su ranije bile suprotne politici neutralnosti. Sirene su vesti o novom putovanju
Cvetkovića i Cincar-Markovića u Nemačku, navodno ne zato da se pristupi Troj-
nom paktu nego da se zaključi pakt o prijateljstvu i nenapadanju onakav kakav
je Jugoslavija već imala sa Italijom, Mađarskom i Bugarskom. To je očigledno
bilo obmanjivanje javnosti. S druge strane, angloamerička propaganda, napuš-
tajući uzdržanost i opreznost, otvoreno je preduzimala sva sredstva za pojačanje
agitacije u zemlji protiv pristupanja paktu, usmerenu u prvom redu »prema sr-
pskim vojnim krugovima koji su smatrali da bi se pristupanjem paktu osramo-
tila ćast srpskog vojnika«. U isto vreme u krugov ima opozicije, koja je imala sim-
patije za Osovinu, želela se rehabilitacija i povratak na vlast Milana Stojadino-
vića. 148
Jugoslovenski poslanik u Londonu je 11. marta izvestio Ministarstvo inost-
ranih poslova da mu je Batler saopštio da je britanska vlada odlučila da pruži
Grčkoj o b i m n u pomoć, onakvu kakvu ona želi. i da se već u Solunu iskrcavaju
snage, da se očekuje da Jugoslavija neće popustiti p r e t n j a m a Nemačke i da
će, ako se ne o d u p r e n e m i n o v n o doći u položaj Rumunije i Bugarske, d a j e
sada poslednja prilika da Jugoslavija očuva svoju nezavisnost, izbaci Italiju iz
Albanije i nasloni se na Grčki front i britansku pomoć, da Velika Britanija gaji
veliko prijateljstvo p r e m a Jugoslaviji, »ali da su g. Cerćil i vlada odlučno re-
šeni da protiv nemačkog prodiranja zauzmu čvrst stav i da sa tog gledišta
vode računa o držanju Jugoslavije«. 149
Istoga dana grčki poslanik u Beogradu predao je jugoslovenskoj vladi op-
sitan Ed-memoar, u kojem se, između ostalog, navodi da grčka vlada želi
da zna da li, pred opasnošću neizbežnog nemačkog napada, može i ućunati na
vojnu p o m o ć Jugoslavije, koja bi mogla biti odlučujuća i poremet Hi nemačke
planove, ako bi nemačke t r u p e na levom boku imale »masu turske vojske,
s p r e m n u za dejstvo;« da izjava jugoslovenskog predsednika vlade od 17. ja-
nuara 1941. godine da okupacija Soluna (od strane Nemačke ili Italije - V. T.)
predstavlja za Jugoslaviju životno pitanje, učvršćuje grčku vladu u uverenju
da je Jugoslavija p o t p u n o svesna opasnosti i d a j e p o b e d o n o s n i m grčkim ot-
porom protiv Italijana u Albaniji Grčka zaštitila jugoslovenske granice od ita-
lijanskog napada, koji bi sigurno usledio d a j e slomljen grčki otpor. Na kraju
se apeluje da Jugoslavija pruži vojnu p o m o ć Grčkoj, jer obe zemlje imaju za-
jednički interes da ostanu verne slavnoj prošlosti rešene da žive slobodne. 1 5 0
NOVI PREGOVORI SA NEMAČKOM VLADOM

O USLOVIMA ZA PRISTUPANJE TROJNOM PAKTU
Telefonski razgovor između Ribengropa i Herena 11. marta u 12.00 časova tekao
je ovako:
»Fon R i b e n t r o p : »Da li ste rekli da je o n a stvar o k o p o m o ć i (vojne - V. T.) p r o b l e m a -
tična?«
Fon H e r e n : »On mi je r e k a o ( v e r o v a t n o C i n c a r - M a r k o v i ć - V. T.) da će učinili Sto m o ž e
da s p r o v e d e n a š e a r g u m e n t e , ali s a m i m a o utisak da je i s k r e n o z a b r i n u t da li će d o c i do po-
zitivne o d l u k e . Sve s a m m u a r g u m e n t e objasnio«.
Fon R i b e n t r o p : »Da li ste mu rekli da mi p o m o ć u o p š t e ne t r e b a m o ? «
Fon H e r e n : »Rekao sam. R e k a o s a m još: p r e m a svim p r e d v i đ a n j i m a o v o p i t a n j e n e ć e
biti a k t u e l n o « .
Fon R i b e n t r o p : »Zato š t o nije realno«.
Fon H e r e n : »Već i iz g e o g r a f s k i h razloga«.
Fon R i b e n t r o p : »Mi s m o već g o s p o d i i o n d a rekli da to n e ć e biti a k t u e l n o « .
Fon H e r e n : »Da. m o r a da o s t a n e kod toga da član treći ne b u d e ni m e n j a n ni u k i d a n « .
Fon R i b e n t r o p : »To. n a r a v n o , m o r a . To se ne m o ž e o b o s t r a n o u k i d a t i Vi ć e t e mi dati
odgovor«.
Fon H e r e n : »Telegram je na putu«.
Fon R i b e n t r o p : »Vi m o ž e t e još da razmislite«.
Fon H e r e n : »Nisam izričito r e k a o da se njim ( t r e ć i m č l a n o m - V. T.) n e ć e m o koristiti,
r e k a o s a m da n e ć e biti a k t u e l a n . R e k a o s a m da o n o š t o proizilazi iz njega ne m o ž e biti ni
p r o m e n j e n o ni ukinuto!«
Fon R i b e n t r o p : »Zovite m e t e l e f o n o m . T o f o r m a l n o m o r a t a k o o s t a t i i o n d a ć e m o još
razgovarati«.
Fon Heren: »To još može trajati n e k o v r e m e « . ' 6 '
U telegramu od U. marta u 14,30 časova, fon Heren je javio nemačkom Mi-
nistarstvu inostranih poslova d a j e objasnio C i n c a r - M a r k o v i ć u da ni N e m a č k a
ni Italija ne žele da u v u k u Jugoslaviju u rat i da shvataju »da bi obaveza Ju-
goslavije da pruži vojnu p o m o ć , p r i r o d n o , bila p r o b l e m a t i č n a po svom prak-
tičnom dejstvu i da se najverovatnije - m a k a r iz geografskih razloga - ovo pi-
tanje u o p š t e neće pokretati. Međutim, nama je potpuno nemoguće da ukinemo
ili ma na koji način izmenimo ovu odredbu Trojnog pakta koja je predmet dis-
kusije. Trojni pakt je jedinstvena struktura sa u osnovi jednakim obavezama za
sve članice. Zato je nemoguće dati poseban položaj jednoj od zemalja članica«.
(Podvukao V. T.) Zatim se naglašava da je p r e u z i m a n j e obaveza na o s n o v u
čana 3. n e r a z d v o j n o povezano sa zaštitom b u d u ć n o s t i Jugoslavije koja prois-
tiče iz pristupanja Trojnom paktu.' 5 2
U telefonskom razgovoru istog dana u 18,05 časova, p r e m a izveštaju jugos-
lovenskog C e n t r a l n o g presbiroa, R i b e n t r o p je javio H e r e n u da je, posle raz-
govora sa Firerom, s p o r a z u m n o d o n e t a f o r m u l a c i j a da N e m a č k a i Italija, s ob-
zirom na vojnu situaciju jugoslovenske vlade, uveravaju da sa svoje s t r a n e
neće nikako zahtevati vojne usluge. No, ako bi jugoslovenska vlada u ma k o m
vremenu, s m a t r a j u ć i da je to u n j e n o m s o p s t v e n o m interesu, htela, s h o d n o
T r o j n o m paktu, da uzme učešća u vojnim o p e r a c i j a m a , o n d a se ostavlja jugos-
lovenskoj vladi da za to sačini n e o p h o d a n vojni s p o r a z u m sa silama T r o j n o g
pakta. Zatim je R i b e n t r o p zamolio H e r e n a da p r e d a ovakav tekst »kako ne bi
bilo nikakvog n e s p o r a z u m a i nejasnosti, jer je o n a ranija f o r m u l a c i j a bila ne-
jasna« i da mu se, posle predaje i završenog posla, hitno javi t e l e f o n o m . ' 5 3
Heren je 11. marta u 23,30 časova poslao sledeči telegram Ministarstvu
inostranih poslova:
» M n o g o b r o j n e vesti o t o b o ž n j e m n e m a č k o m u l t i m a t u m u u p i t a n j u p r i s t u p a n j a Jugos-
lavije T r o j n o m p a k t u izazvale su. z a j e d n o sa o b i m n i m m e r a m a mobilizacije, veliko uznemi-
r e n j e m e đ u s t a n o v n i š t v o m i pojačale pritisak šovinističkih k r u g o v a na vladu. I s t o v r e m e n o
od s t r a n e Engleza i A m e r i k a n a c a čini se sve da se p o v e ć a vladin o t p o r p r e m a t o b o ž n j e m ne-
m a č k o m pritisku. T a k o je. k a k o s a m s a z n a o iz p o u z d a n o g izvora, Ruzveit u o v o m smislu u p u -
lio lične p o r u k e p r e d s e d n i k u vlade, h r v a t s k o m vođi M a ć e k u i s l o v e n a č k o m vođi Kuiovecu.
U vojsci takođe raste negodovanje protiv pristupanja Trojnom paktu i ukazuje se da bi ovo oka-
ljalo čast srpskog vojnika . Zatim Heren zaključuje da jugoslovenska vlada može pružati nez-
natan otpor ovom pritisku, da je sve veća mogućnost da će izbegavati jasnu odluku da bi izbe gl a
mržnju zbog pristupanja Trojnom paktu ili dobila vreme da to pristupanje pripremi korak po ko-
rak i da je ministar spoljnih poslova izrazio čvrstu nadu »da, bez obzira na to kakva će se odluka
doneti, između Nemačke i Jugoslavije neće nikad doći ni do kakvog sukoba«, padaše stiče utisak
da je iskreno zabrinut Sto možda »nece biti k a d a r da progura pozitivnu odluku«.'* 4
U telefonskom razgovoru 12. marta u 12,40 časova, Heren je obavestio Ri-
bentropa da je jugoslovenska strana do sada izrazila još sledeče želje:
- da bi tačku I t r e b a l o da i s t o v r e m e n o objave o b e s t r a n e ;
- da bi objavljivanie t a č k e 2a. zbog u n u t r a š n j e situacije, bilo a p s o l u t n o p o t r e b n o , vrlo
hitno i u svakom slučaju takođe istovremeno da objave obe strane:
- da će tačku 2b. koja je d a n a s o b e l e ž e n a k a o m o g u ć a , jugoslovenska s t r a n a ispitati;
da se za t a č k u 2c zbog u n u t r a š n j e situacije, izražavala hitna želja da i tu o d o b r i m o
objavljivanje«. (Na to je H e r e n p r e p o r u č i o R i b e n t r o p u da se. u i n t e r e s u brzog s v r š a v a n j a
stvari, h i t n o izađe ovim ž e l j a m a u susret): i
- da j u g o s l o v e n s k a s t r a n a moli da se u tački 3 reći »na j e d a n s l o b o d a n prilaz ka . . . «
z a m e n e rećima: »na j e d n u t e r i t o r i j a l n u vezu s a . . « (tj. sa S o l u n o m - V. T.), s tim da o s t a n e
u n a j v e ć o j tajnosti.
Na R i b e n t r o p o v o pitanje: » S t a j e sa sednicom vlade?«, H e r e n je odgovo-
rio da će sednica biti održana čim dobije odgovor na ove tačke. 1 6 5
U telegramu od 12. marta u 16,45 časova Heren je izvestio Ministarstvo
inostranih poslova da je predao novu formulaciju u vezi sa tačkom 2c t a ć n o ona-
ko kako mu je to saopštio R i b e n t r o p u t e l e f o n s k o m razgovoru 11. m a r t a u
18,05 časova, tj. posle konsultacije sa Firerom, s tim što je d o d a o : »Ovo uve-
ravanje može biti d a t o u p i s m e n o j formi, ali, r a z u m e se, ne bi moglo biti ob-
javljeno«.
Zatim je Heren u o v o m telegramu izneo p o t p u n o iste zahteve Cin-
c a r - M a r k o v i ć a koje je izneo u t e l e f o n s k o m razgovoru sa R i b e n t r o p o m istoga
d a n a u 12,40 časova, s a m o je dodao: »Krunski savet treba da se sastane zbog
konačne odluke o d m a h po prijemu našeg odgovora«. 1 5 6
S d r u g e strane, Heren je svom italijanskom kolegi Mameliju izražavao za-
brinutost zbog toga što jugoslovenska vlada odugovlači pregovore i poverio mu
da se još ne zna da li će pregovori dovesti pre jednom privremenom paklu ili pri-
stupanju Trojnom paktu, i.siu ući tla odugovlačenje pregovora stvara »opasno i
nemirno stanje. »(Podvukao V. T.). Međutim. Cincar-Marković. iako je izgledao
»veoma izgubljen», nastojao je da Mameliju ispolji svoj uobičajeni optimizam,
ponavljajući više puta svoje uverenje da će se neposredni razgovori sa Nemač-
kom moći okončati brzo i povoljno. On je smatrao da nemačka vlada stalno oba-
veštava italijansku vladu o toku pregovora i sa zadovoljstvom se osvrtao na po-
sredne pregovore između Italije i Jugoslavije, tvrdeći da predviđa i da se lično
nada da će što pre uslediti i direktni kontakti s italijanskom vladom On je na-
stojao da sazna da li su Nemci i u kojoj meri obaveštavali Italijane o svojim pre-
govorima sa Jugoslavijom, da bi utvrdio kakve su još mogućnosti manevrisanja
preostale između sila Osovine. Cutanje Mamelija nije moglo a da ne ostavi utisak
na Cincar-Markovića da se u Rimu ništa ili veoma malo zna o toku jugosloven-
sko-nemačkih pregovora. A na Mamelijevo pitanje: »Zašto je jugoslavenska vla-
da u takvim uslovima vršila mobilizaciju?«, Cincar-Marković je odgovorio da je
to posledica velikih teškoća unutrašnje situacije i»potreba da se bude spremno
u slučaju nekih iznenađenja«.
Li telegramu od 13. marta Heren je ja\io Ribentropu157 d a j e dobio uvera-
vanja i n d i r e k t n o od p r e d s e d n i k a vlade Cvetkovića da on ulaže sve n a p o r e da
savlada o t p o r protiv jugoslovenskog p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu: »On je sta-
vio neke generale pod policijsku p r i s m o t r u da bi se osigurao od iznenađenja.
On je isto tako rešen, a k o b u d e p o t r e b n o , da uhapsi vodeće ličnosti iz opo-
zicije«. 158
ČETVRTA SEDMICA KRUNSKOG SAVETA.
ISPITIVANJE MOGUĆNOSTI ZA SKLAPANJE
VOJNOG PAKTA SA SOVJETSKIM SAVEZOM
Na ovoj sednici, koja je o d r ž a n a 13. marta, ministar inostranih poslova Cincar-

Marković je referisao o o d g o v o r u fon H e r e n a na protivuslove jugoslovenske
vlade. U tom o d g o v o r u fon H e r e n je p o d u v k a o da N e m a č k a ne može objaviti
o d r e d b u da se jugoslovenska vojska o s l o b a đ a vojnih obaveza, p o š t o o č e k u j e
da će i d r u g e države pristupiti T r o j n o m p a k t u i da će se od njih zahtevati voj-
na p o m o ć a k o bi se rat proširio. Naime, ako bi se objavilo da je Jugoslavija
o s o b o đ e n a vojnih obaveza, te d r u g e države bi s p r a v o m tražile da se i o n e os-
l o b o d e tih obaveza. Bilo je očigledno da je R i b e n t r o p o d l u č n o zahtevao da
fon H e r e n ne p o p u š t a Beogradu.
Posle kraće diskusije p r i h v a ć e n o je rešenje da klauzula o vojnoj p o m o ć i
i o ustupanju Soluna ostane tajna, a Cincar-Marković je dobio nalog da sa fon
H e r e n o m izradi sve p o t r e b n e p r o t o k o l e i da ih p o d n e s e na p r e d l o g i k o n a č n o
o d o b r e n j e . Cvetković je izjavio da je stekao utisak da Hitler n e m a ništa protiv
toga da Jugoslavija o d m a h p o s e d n e Solun sa k o r i d o r o m širokim 30 k m . 1 5 9
U toku sednice. namesnik Radenko Stanković je postavio pitanje Cvetko-
viću da li je cela vlada saglasna da se pristupi T r o j n o m paktu. Na to je Cvet-
ković odgovorio da j e d i n o nisu saglasni Mihailo Konstantinović, S r đ a n Bu-
disavljević i B r a n k o Cubrilović. 1 6 0
Prema zaključcima ove sednice, Cincar-Marković i Pešić su utanačili da bi
od nemaćke vlade trebalo zahtevati: poštovanje suvereniteta, teritorijalnog in-
tegriteta i nepovredivost granica jugoslovenske teritorije za vreme rata i uzdrža-
vanje od zahtevanja vojne pomoći u korist Nemaćke i Italije. Nemačka vlada je
prihvatila ove uslove i saglasila se sa zahtevom u pogledu jugoslovenskih prava
u Solunu. Ovom prilikom Krunski savet je, na čelu sa knezom Pavlom, uporno
insistirao da se o ovome ne obaveštavaju ni ostali članovi vlade, ni opozicija i
da se odluka o pristupanju Trojnom paktu ne iznosi van najužeg kruga. (Podvu-
kao V. T.).
Kao što se vidi, knez Pavle, Cvetković i Maćek su nastojali da sve raz-
govore. savetovanja i o d l u k e o p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m p a k t u zadrže
u najvećoj tajnosti ne s a m o od n a r o d a i vođa opozicije, već i od nekih članova
vlade koji su se t o m e u p o r n o protivili.
Posle ove k r a t k e sednice, na kojoj je Krunski savet, u stvari konačno doneo
odluku za pristupanje Trojnom paktu ( p o d v u k a o V. T.), Maček, Kulovec, Pešić
i Cincar-Marković su se radovali, osećajući čak izvesno o l a k š a n j e i zadovolj-
stvo, n a r o č i t o zbog prihvatanja zahteva u pogledu Soluna. S d r u g e strane, po-
kušaji Gavrilovića i T u p a n j a n i n a da se potraži p o m o ć od Moskve nisu urodili
plodom, pošto se Krunski savet p o t p u n o orijentisao u pravcu Osovine. Time
je stvar propala krivicom jugoslovenske vlade.
Cincar-Marković je 13. marta poslao jugoslovenskom poslaniku u Moskvi
Gavriloviću sledeči telegram:
»Pretsednik vlade p r e k o T u p a n j a n i n a d o b i o Vašu p o r u k u da Vam ie od P r e d s e d n i k a
vlade p o t r e b n o o v l a š c e n j e d a m o ž e t e s o n d i r a t i t e r e n z a s k l a p a n j e s o v j e t s k o - j u g o s l o v e n s k o g
vojnog s a v e z a O b j a s n i t e mi šta je u stvari, j e r takvu sugestiju od Vas, k a o Vaše mišljenje, nis-
m o dobili. Isto l a k o molim o d g o v o r i t e kojim s t e p u t e m ovu sugestiju dostavili T u p a n j a n i -
nu«.
A Ministarstvo inostranih poslova mu je 15. marta uputilo telegram:
»Molim u p u t i t e hitno Božina Sirnici' (član jugoslovenske vojne misije u Moskvi - V.T.)
za Beograd radi referisanja«. 1 6 1
Jugoslovenski poslanik u Londo> u, u t e l e g r a m u od 14. marta, obavestio
je Ministarstvo inostranih poslova da u Forin ofisu s m a t r a j u da jugoslovenska
vlada nije d o n e l a nikakvu o d l u k u o p r o m e n i svog d o s a d a š n j e g stava, ali da
će biti teško da se taj stav i dalje dugo održi zbog pritiska Nemaćke, da Velika
Britanija ne želi da vrši nikakav pritisak na Jugoslaviju, ali da p r i d a j e punu
važnost pitanju o t p o r a p r e m a daljem n e m a ć k o m n a d i r a n j u i da su štampi
date instrukcije da se drži »rezervisano i ne otežava delikatan položaj Jugo-
slavije«. 162
Istoga dana u 24,00 časova Cincar-Marković je telegramom obavestio jugos-
lovenskog poslanika u Londonu Subotića, isključivo radi njegove lične informa-
cije, da se kontakt sa n e m a ć k o m vladom nastavlja uvek u prijateljskom duhu,
da se nastoji da se zemlji obezbede nezavisnost, integritet i suverenitet i otkloni
ma kakvo mešanje u rat i da se sa velikom pažnjom prati razvoj događaja na jugu
Balkana. 1 6 3
I n t e r e s a n t n o je da je šef nemaćke Policije bezbednosti, u svom aktu od 14.
marta, obavestio n e m a č k o Ministarstvo inostranih poslova da Cvetković na-
stoji da o b r a z u j e k o n c e n t r a c i o n u vladu, da je p o n u d i o p r o f e s o r u Mirku Ko-
šiću. članu Glavnog o d b o r a Radnikalne stranke, n a j p r e položaj m i n i s t r a sa-
obraćaja, a zatim ministra finansija i da je on o d b i o o b a položaja, pod izgo-
vorom da se m o r a konsultovati sa p r e d s e d n i k o m s t r a n k e Acom Stanojevi-
ćem. Sef policije je dalje naveo da v e r u j e da je Cvetković n a m e r n o t a k o go-
vorio zato što je Košić anglofil i da su Cvetkovićevi a r g u m e n t i u razgovoru
sa Košićem n a v o d n o d o s l o v n o isti kao oni u izveštaju jugoslovenskog Glav-
nog g e n e r a l š t a b a koji je poslat knezu Pavlu i Cvetkoviću, tj. da se došlo do za-
ključka da će anglo-saksonske sile ipak na kraju pobediti i da Jugoslavija
m o r a biti p r i p r a v n a da se pojavi kao odlučujući f a k t o r u k o n a č n o m obraču-
nu, kao i to d a j e Cvetković r e k a o Košiću da »Italijani m o r a j u biti izbačeni iz
Albanije, da bi t a m o Englezi stvorili baze«. 1 6 4
Međutim, Košić objašnjava takvo Cvetkovićevo d r ž a n j e time što je pre-
tpotavljao da je Glavni o d b o r Radikalne s t r a n k e orijentisan p r e m a Velikoj
Britaniji i da je to najbolji način da ga uvede u vladu i da je Cvetković grešio,
jer je i sam Košić, posle s l o m a Francuske, išao kod fon H e r e n a da mu objasni
da Glavni o d b o r Radikalne s t r a n k e nije na liniji Velike Britanije.
ODGOVOR NEMAĆKE VLADE

NA JUGOSLOVENSKE ZAHTEVE
Nemačko Ministarstvo inostranih poslova je 14. marta, preko poslanika Herena,

dalo sledeči odgovor jugoslovenskoj vladi na njene zahteve od 12. marta. Zbog
značaja njegove a u t e n t i č n e i i n t e r e s a n t n e sadržine iznosi se u celini. On glasi:
-Molim Vas da kažete j u g o s l o v e n s k o m m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova sledeće:
Mi s m o verovali da s m o Jugoslaviji već toliko izašli u s u s r e t da b i s m o olakšali n j e n o
r i s t u p a n j e T r o j n o m p a k t u , da n i s m o oćekivali da će j u g o s l o v e n s k a vlada j>odnositi nove za-
teve. M e đ u t i m , p o š t o je V a m a u t o k u razgovora od 12. III m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova izneo
još n e k o l i k o zahteva, zatraživši da se na njih o d g o v o r i p r e z a s e d a n j a K r u n s k o g saveta, smat-
r a j t e se o v l a š c e n i m da izložite stav vlade Rajha o p o j e d i n i m t a ć k a m a s a o p š t e n j a na sledeći
način:
1) S l a ž e m o se da n e m a ć k o - i i a l i j a n s k o o b e ć a n j e o p o š t o v a n j u s u v e r e n i t e t a i teritorijal-
nog integriteta Jugoslavije o b j a v i m o i s t o v r e m e n o i Jugoslavija i mi. Bilo bi n a j b o l j e a k o bi
se ovo objavilo na d a n p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paklu, i to p u b l i k o v a n j e m o d g o v a r a j u ć i h n o l a
dveju sila Osovine.
2) Sto se tiće o b j a v l j i v a n j a o b e ć a n j a da vlade sila Osovine n e ć e tražiti od Jugoslavije
da za v r e m e rata d o p u s t i prolaz ili t r a n s p o r t t r u p a k r o z j u g o s l o v e n s k u t e r i t o r i j u , postoji kod
nas p r i g o v o r d a o s t a l i m p a r t n e r i m a T r o j n o g p a k t a nije d a t o takvo o b e ć a n j e S e m loga. o v o
bi lako m o g l o izazvati n e p o ž e l j n a pozivanja u slučaju kasnijih p r i s t u p a n j a . Pa ipak uzevši u
obzir p o s e b a n z n a č a j koji j u g o s l o v e n s k a vlada p r i d a j e t a k v o m o b j a v l j i v a n j u i da bi j o j po-
ložaj bio o l a k š a n , voljni s m o da i z a đ e m o u s u s r e t n j e n i m ž e l j a m a u t o l i k o š t o ć e m o j o j pre-
pustili da ovo o b e ć a n j e , koje s m o s p r e m n i da d a m o u noti koja ne t r e b a da se o b j a v l j u j e ,
iskoristi u o b l i k u s a o p š t e n j a za j u g o s l o v e n s k u š t a m p u o č e m u ć e m o se dogovoriti.
3) N e m a m o nišla protiv loga da j u g o s l o v e n s k a š t a m p a objavi da p r i s t u p a n j e ne oba-
vezuje Jugoslaviju da u č e s t v u j e u g r č k o m s u k o b u , p o š t o to u t o m a t s k i proizilazi iz opšte-
poznalog teksta Trojnog pakta.
4) Ni p o d k a k v i m o k o l n o s t i m a ne m o ž e m o pristati na obiavijivanje g a r a n l i j e koju s m o
p o n u d i l i da n e ć e m o postavljati nikakav zahtev za vojnu p o m o ć od Jugoslavije i da c e m o ju-
g o s l o v e n s k o j vladi p r e p u s t i t i d a sklopi p o t r e b n e s p o r a z u m e s i silama T r o j n o g pakla, a k o
ma k a d a b u d e s m a t r a l a da je u č e š ć e u vojnim o p e r a c i j a m a s.la T r o j n o g p a k t a u n j e n o m
s o p s t v e n o m i n t e r e s u . N a d a m o se da ste i Vi. sa svoje s t r a n e , ovo izjavili Mi m o ž e m o j e d i n o
da, i s t o v r e m e n o sa o k o n č a n j e m p r o t o k o l a o p r i s t u p a n i u Jugoslavije T r o j n o m p a k t u , uputi-
mo j u g o s l o v e n s k o j vladi s t r o g o poverljivu n o t u koja Ce sadržavati n a š u g a r a n t i j u i o b e ć a n j e
0 t e r i t o r i j a l n o j vezi Jugoslavije sa Jegejskim m o r e m p r e k o Soluna.
5) Da bi se j u g o s l o v e n s k i m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova lišio svake m o g u ć n o s t i da na ovo
stavi prigovor, m o l i m da mu izjavite sledeče:
Ako se r a z m o t r e razlozi za o b j a v l j i v a n j e naše g a r a n l i j e . k a k o želi j u g o s l o v e n s k a vlada.
1 razlozi protiv objavljivanja, p o s t a j e j a s n o da u o p š t e ne postoji nikakav s p o l j n o p o l i t i č k i in-
t e r e s za to, već isključivo razlozi u n u t r a š n j e politike j u g o s l o v e n s k e vlade M e đ u t i m , čim se
ovo p i t a n j e r a z m o t r i sa gledišta m e đ u n a r o d n e politike, ne m o ž e biti ni n a j m a n j e s u m n j e da
ne s a m o ovo ili o n o gledište, vec p r o s i o n a p r o s t o sve govori protiv t a k v o g objavljivanja. J e r
a) S a m o po sebi je sasvim n e u o b i č a j e n o , i m o g l o bi se objasniti j e d i n o n a š o m k r a j n j o m
p r e d u s r e l l j i v o š ć u š t o s m o i s t o v r e m e n o sa z a k l j u č e n j e m j e d n o g v ažnog u g o v o r a voljni da na-
š e m p a r t n e r u Jugoslaviji d a m o g a r a n t i j u d a n e ć e m o o d nje zahtevati d a ispuni j e d n u b i t n u
u g o v o r n u o b a v e z u . Ako bi. p o r e d toga, o v o bilo i j a v n o s a o p š l e n o , to bi izazvalo z l o n a m e r n e
k o m e n t a r e o sadržani u g o v o r a , u t o m smislu da u g o v o r nije n i š t a d r u g o do o b i č n a p o d v a l a
i da. u stvari, ne vredi ništa.
b) Ako p r i s t u p a n j e T r o j n o m p a k t u znači p r i s t u p a n j e k o l e k t i v n o m u g o v o r u , o n d a bi se
t e š k o mogli d o p u s t i t i p o s e b n i izuzeci p r e m a j e d n o m j e d i n o m p a r t n e r u , j e r b i ovo. r a z u m e
se. navelo d r u g e p a r t n e r e da p o s t a v e p i t a n j e zašto se ovi p o s e b n i izuzeci ne bi p r i m e n i l i na
njih. Uz lo. mi t a k o đ e m o r a m o imati na u m u da i d r u g e zemlje žele da p r i s t u p e T r o j n o m pak-
tu Ako bi o b e ć a n j e d a l o Jugoslaviji bilo objavljeno, j a s n o je da bi se sve zemlje koje b u d u
u b u d u ć e p r i s t u p a l e P a k t u pozivale na o v o i t a k o istupale sa zahtev ima o izuzecima T a k o bi
se čitava s t r u k t u r a Pakt3 mogla razvodniti.
c) Z a k l j u č e n j e T r o j n o g p a k l a i p r i s t u p a n j e d r u g i h zemalja p r e d s t a v l j a j u p o v e z a n u ak-
ciju sa visokim političkim ciljem. Pakt je izraz n a p o r a tri velike sile. u s m e r e n i h k o n a č n o m
cilju - s v e t s k o m m i r u , a i s t o v r e m e n o m o r a da spreći d r u g e države, koje bi mogle pasii u is-
k u š e n j e da se s t u p a n j e m u rat s u p r o t s t a v e ovim n a p o r i m a . P r i r o d n o je da hi jedan politički
i n s t r u m e n t ove vrste p o s t a o t u p o oružje, a k o bi sile, na koje on t r e b a da ima p o m e n u t o dej-
stvo. mogle ukazati da p r e m a o b j a v l j e n i m t e k s t o v i m a s v a k o m e š a n j e u rat. koje bi o n e m o g l e
preduzeti, ne bi naišlo na o t p o r z e m a l j a koje su p r i s t u p i t e Paktu
Ovi razlozi su l a k o jasni i ubedljivi da ni j u g o s l o v e n s k a vlada n e ć e m o ć i da z a h t v o n oči
p r e d njima Ako o n a i dalje insistira na objavljivanju naše g a r a n l i j e o n d a b i s m o mogli mi
o v o objasniti s a m o time š t o su o č i g l e d n o p r o t i v s t r u j e u n u t r a š n j o - p o l i t i č k e p r i r o d e u Jugos-
laviji jače nego s t o s m o mislili. U t o m slućaiu morali b i s m o čak da se p i t a m o da li p o d takvim
o k o l n o s t i m a p o s t o j e uslovi z a p r i s t u p a n j e Jugoslavije k a o p a r t n e r a T r o j n o m p a k t u , m e d u -
n m , mi zasad ne želimo da se u p u š t a m o u r a z m a t r a n j e takvih pitanja, vec p r e t p o s t a v l j a m o
da su vaši a r g u m e n t i uhedili m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova u neodrživost n j e g o v o g z a h t e v a o
objav liivanju g a r a n t i j a .
6) U p o g l e d u z a h t e v a da se o b e ć a n j e u vezi sa S o l u n o m f o r m u l i š c t a k o da p r i l i k o m od-
ređivanja novih g r a n i c a na B a l k a n u t r e b a voditi r a č u n a o i n t e r e s u Jugoslavije za teritorijal-
nu vezu sa Jegejskim m o r e m p r e k o Soluna, mi s m o voljni da u s v o j i m o p r e d l o g jugosloven-
skog m i n i s i r a i n o s t r a n i h poslova.
Na vašu p r i m e d b u da se j u g o s l o v e n s k a vlada slaže da se ovo o b e ć a n j e s a č u v a u n a j s i r o -
vijoj tajnosti, želeo bih da k a ž e m da je s a m a j u g o s l o v e n s k a vlada najviše z a i n t c r e s o v a n a da
se o n o zadrži u tajnosti.
Molim vas s a o p š t i t e g o r n j a izlaganja m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova na prijateljski, ali od-
lučan naćin i ne ostavite ga u s u m n j i da je s a d a na j u g o s l o v e n s k o j vladi da d o n e s e o d l u k u
da li želi ili ne da pristupi T r o j n o m p a k t u na p r e d l o ž e n o j bazi. Možete t a k o đ e reći m i n i s t r u
i n o s t r a n i h poslova u m o j e ime da s m o mu izišli u s u s r e t koliko god s m o mogli. Uostalom,
p r e t p o s t a v l j a m da Jugoslavija, s o b z i r o m na b u d u ć n o s t , n e ć e p r o p u s t i t i ovu j e d i n s t v e n u pri-
liku da o b e z b e d i svoj s u v e r e n i t e t i integritet i da ispuni svoju d a v n a š n j u želju za izlazak na
Jegejsko m o r e , a da pri t o m o n a s a m a ne m o r a da snosi nikakve žrtve. Na k r a j u m o l i m da
kažete m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova d a ć e m o posle z a u z i m a n j a j u g o s l o v e n s k o g stava još m o -
rati da d o đ e m o u d o d i r sa i t a l i j a n s k o m i j a p a n s k o m v l a d o m da b i s m o dobili i njihovu sa-
glasnost.
Javite telegrafski o izvršenju.
Ribentrop«'85
Fon Heren je istog dana, 14. marta, u 22,30 časova telegramom obavestio
Ribentropa da je, u vezi sa o b j a š n j e n j e m n e m a č k e vlade od istog d a n a na za-
hteve jugoslovenske vlade, izvršio zadatak, naime, da se t r u d i o da sa primlje-
nim a r g u m e n t i m a uveri Cincar-Markovića na najubedljiviji i najpotpuniji na-
ćin da je sasvim isključeno da se objavi o b e ć a n j e u vezi sa vojnom pomoći,
d a j e tom prilikom s t e k a o utisak d a j e u s p e o u tome, jer g a j e Cincar-Marković
zamolio da m i n i s t r u inostranih poslova Rajha izrazi njegovu »ličnu zahval-
nost za jasno iznošenje nužnih razloga n e m a č k o g gledišta o o v o m pitanju«, da
p o t p u n o shvata to gledište i da će se založiti za njega, da je p r i m i o k znanju
sva »ostala moja izlaganja bez prigovora« i da se »veoma r a d o v a o što prista-
j e m o da izvršimo tražene izmene u o b e ć a n j u u vezi sa Solunom«. 1 6 6
U opširnom odgovoru na telegram Cincar-Markovića od 13. marta Gavrilo-
vić je iz Moskve 14. marta naveo:
1) da sovjetska vlada može odbiti njegovo s o n d i r a n j e ako mu jugosloven-
ska vlada za to da ovlašćenje, da bi »u tom slučaju naša vlada bila p o t p u n o
o p r a v d a n a pred našim n a r o d o m čije su Vam simpatije za Rusiju poznate, bez
obzira na režim u njoj«. On s m a t r a da treba pokušati tako da u d a t o m m o m e n -
tu »možemo javno reći da s m o mi hteli, a da Sovjetska Rusija ni je htela ili nije
smela«;
2) da sovjetska vlada može primiti (sondiranje? - V. T.), »a posle postav-
ljati razne uslove i razvlačiti«;
3) da može prihvatiti ozbiljno tako da »u tom slučaju mi n i s m o sami pre-
ma N e m a č k o j u Evropi, a stvar je Sovjetske Rusije k a k o će ona to objasniti
N e m a č k o j . . . N e m a č k a ne bi javno ustala protiv toga, jer bi to značilo raskid
sa Sovjetskom Rusijom, a a k o sa njom raskine, biee slabija i p r e m a n a m a . . .
Sve ovo važi a k o s m o sad t a k o pritisnuti od strane N e m a ć k e da ne m o ž e m o
više čekati, ni manevrisati. a ne želi se ulaziti u osovinu Rim-Berlin.« Zatim
je Gavrilović nagovestio da «u sov jetskim vojnim krugovima, vojsci, pa i u
partiji, raste nezadovoljstvo p r e m a dosadašnjoj p r o n e m a č k o j politici« i da je
jedan pukovnik u svom p r e d a v a n j u »rekao da se već sad može reći d a j e Ne-
m a č k a izgubila rat i da se njihova ( s o v j e t s k a - V . T.) politika m o r a ravnati pre-
ma tome. Već se može ćuti i najotvorenija kritika s a d a š n j e politike«. Gavri-
lović je zav ršio ovako: »lako se sve ovo ne s m e preuveličavati, p o m e n u t o son-
diranje služilo bi kao probni kamen«. 1 6 7
Tek 12. marta izaslanik Glavnog generalštaba, major Perišic je pozvan u bri-
tansko poslanstvo, gde mu je saopšteno - da će V. Britanija učinili sve da po-
mogne Jugoslaviju; da Jugoslaviji stoje na raspolaganju svi britanski izvori
snabdevanja, ali da britanska flota ne bi mogla prihvatiti jugoslovenske snage
na j a d r a n s k o j obali, i da se jugoslovenski Generalštab poziva da ubrza izvo-
đenje mobilizacije i koncentracije. Zatim je general Papagos govorio o raznim
strategijskim kombinacijama na Balkanu, koje su se svodile na to da treba
pristupiti obrazovanju novog solunskog fronta u severnom delu Grčke. Ge-
neral Vilson je naglasio potrebu da jugoslovenska vojska o d m a h izvrši mobi-
lizaciju i koncentraciju. Savetovano je da jugoslovenske snage p r e d u z m u
ofanzivu u Albaniji i postignu brze odluke i na taj način dođu do o g r o m n e ko-
ličine ratnog materijala. 1 8 8
Zapisnik o ovim razgovorima Perišić je 15. m a r t a izjutra p r e d a o ministru
vojske generalu Petru Pešiću, u prisustvu načelnika Generalštaba generala
Petra Košića. Međutim, ni u Generalštabu, ni u Ministarstvu vojske se u t o m
smislu nije ništa radilo. Stiče se utisak da su se knez Pavie, ministar vojske
general Pešić i načelnik Generalštaba general Košić već bili odlučili da prihva-
te Trojni pakt. Pored toga, s u m n j a u britansku p o m o ć bila je velika, a vladalo
je i mišljenje da ta p o m o ć neće i ne može stići na vreme. 1 6 9
Cerćil je obavešten o rezultatima Donovenove posete Beogradu, naime o
t o m e kako je američki poslanik ustanovio da u Beogradu vlada strah od Ne-
rnačke, da ministri i vodeći političari ne smeju da kažu svoje gledište i da je-
dini izuzetak čini general Simović, kao predstavnik onog dela oficirskog sa-
stava koji je protiv n e m a č k o g prodiranja na Balkan i protiv neodlučnosti ju-
goslovenske vlade. 1 7 0 Prilikom ove posete, Donoven je o b e ć a o finansijsku i
materijalnu pomoć Jugoslaviji.
Sredinom marta, kada je kod jugoslovenske vlade već bila sazrela odluka
o pristupanju Trojnom paktu, odlučeno je da se jugoslovenska imovina u SAD
prenese u neku drugu, neutralnu zemlju, gde neće biti izvršena blokada nov-
ca kad Jugoslavija priđe silama Osovine. U vezi s tim, posle naloga jugoslo-
venske vlade od 14. marta 1941. da se jedan deo njenog depozita u vrednosti
od 10 miliona dolara u zlatu prenese iz njujorške Federalne banke u brazili-
jansku banku, predsednik Ruzvelt je, preko jugoslovenskog poslanika Fotića,
uputio jugoslovenskoj vladi sledeče saopštenje:
» J u g o s l o v e n s k o zlato ne m o ž e biti na s i g u r n i j e m m e s t u od F e d e r a l n e b a n k e . P r e d s e d -
nik p r u ž a svoju lićnu g a r a n c i j u da će o v o zlato biti u p o t r e b l j e n o s a m o za p o t r e b e Jugoslavije
i njenih naroda«.'7'
Nemački poslanik fon Heren je 15. marta u 21,40 časova izvestio Berlin da
je p r e p o r u č i o jugoslovenskoj vladi da se na konferenciji za š t ? m p u d a d u od-
govarajuće izjave, s obzirom na to što je beogradska javnost, zahvaljujući nep-
rijateljskoj propagandi, stekla pogrešan sud o pravim uzrocima nerešenih ne-
mačko-jugoslovenskih pregovora i zahvaćena izvesnom psihozom zbog to-
božnjeg ugrožavanja najviših interesa, kao i same države, i da se i idućih d a n a
ponavljaju u m i r u j u ć e izjave, jer se situacija neće konačno razbistriti, tako da
bi opet mogla izazvati uznemirenje. On naglašava da bi pri t o m e trebalo is-
ticati »ne s a m o n e p r o m e n j e n e prijateljske odnose, nego i lojalne n a m e r e Raj-
ha p r e m a Jugoslaviji, koji vodi računa o čuvanju jugoslovenskih interesa«. 1 7 2
A pet minuta kasnije javio je da je od dve vodeće ličnosti bliske vladi d o z n a o
da su nadležni organi »danas dali uputstva jugoslovenskoj štampi da počet-
kom sledeče nedelje o t p o č n u p r i p r e m a n j e javnog m n e n j a za uključivanje Ju-
goslavije u novi evropski poredak«. 1 7 3
Italijanski poslanik u Beogradu Mameli javio je 15. marta Rimu kako se, to-
bože, u Jugoslaviji »vojne m e r e sprovode sa nesmanjenim ritmom«, a sekre-
tar italijanske a m b a s a d e u Berlinu je istog dana dobio hitno telefonom iz
Rima saopštenje: »Jugoslaveni se pripremaju da napadnu Italiju. N e m a m o
dovoljno snaga za otpor. Tražimo neposrednu n e m a č k u akciju.' 7 4
Da bi nastavio taktiku odlaganja, knez Pavle je pokušao da iskoristi zabri-
nutost Italije, zbog navodne mobilizacije it Jugoslaxnji i njenog napada na Italiju
za novu akciju kod Musolinija, tim pre što su p r e m a nekim vestima Italijani
tražili da se prekinu jugoslovensko-nemaćki odnosi (takvu informaciju dobio
je p o d s e k r e t a r Ministarstva inostranih poslova Smiljanić od r u m u n s k o g po-
slanika u Beogradu), jer nisu željeli da prihvate privilegovani položaj Jugos-
lavije u odnosu na ostale balkanske zemlje. Zato je advokat Stakić 16. marta
zamolio Mamelija da hitno upozna Anfusa da, po mišljenju ministra dvora An-
tića, nikakav pakt sa N e m a č k o m ne može dati nikakvu spokojnost Jugoslaviji
ako njeni odnosi sa Italijom nisu jasni i učvršćeni. Stakić je dalje izneo d a j e
pre tri d a n a razmatrana mogućnost da predsednik vlade i ministar spoljnih
poslova krenu avionom z.a Rim, ali se od toga odustalo iz bojazni od Nemaćke,
jer bi mogla shvatiti da jugoslovenska vlada vodi zakulisnu igru. U svakom
slučaju, zbog te dileme zakasnio je odlazak u Berlin, ali je »predviđen za iduću
sredu«. Zatim je pitao Mamelija šta u takvoj situaciji može sugerisati jugos-
lovenskoj vladi, izražavajući spremnost da o d m a h o t p u t u j e u Rim. Mameli
mu je samo odgovorio da će n e p o s r e d n o preneti Rimu »ovo saopštenje«, ali
da neće govoriti o jugoslovensko-nemaćkim pregovorima. 1 7 4 a
Anfuso je 16. marta saopštio Berlinu Stakićevu izjavu i d o d a o da Duće ima
n a m e r u da pošalje telegram Mameliju da saopšti knezu Pavlu: 1) da je itali-
janska vlada s p r e m n a da da sve garantije koje želi u pogledu osiguranja »na
koje aludira Stakić; 2) italijanska vlada je s p r e m n a da učvrsti italijansko-ju-
goslovenske odnose pojačanjem italijansko-jugoslovenskog pakta koji traje
već četiri godine; 3) da bi povezivanje pakta iz 1937. godine sa Trojnim pak-
tom značilo za Jugoslaviju najbolju političku garantiju u ovom trenutku«.
Anfuso je zamolio otpravnika poslova u Berlinu da ispita »da li ovakva
poruka može biti od koristi akciji i prgovorima koje vlada Rajha vodi u Beog-
radu. O t o m e je obavestio i nemačkog otpravnika poslova u Rimu, ističući da
»Musolini pridaje veliki značaj da b u d e informisan o sadašnjem stanju ne-
maćko-jugoslovenskih pregovora«.' 7 5
Is.oga dana agencija DNB je saopštila da su na zahtev jugoslovenskog mi-
nistri vojske i mornarice stavljeni na raspolaganje geneiali Jovan Naumović,
Aleksandar Danković, Petar Aratović (Araćić - V. T.) i Svetozar Hadžić, radi
likvidacije nepoželjnih elemenata koji gaje antipatije prema Osovini Rim-Ber-
lin. Prema izjavi bugarskog ministra inostranih poslova italijanskom pred-
stavniku, Naumović je poznat u Bugarskoj kao ličnost sa antibugarskim ten-
dencijama, a stari načelnik Obaveštajne uprave Glavnog generalštaba Petar
Aračić kao eksponent zapadnih d e m o k r a t i j a . ' 7 6
Interesantno je d a j e Milan Stojadinović tog istog dana, 16. marta, iz svog
prebivališta u Ilidži kod Sarajeva, prebačen i sproveden u Solun, gde je 19.
marta predat britanskom vojnom atašeu u Grčkoj radi ukrcavanja na jedan
brod i prebacivanje na ostrvo Mauricijus.' 7 7
Jugoslovenski poslanik u Londonu Subotić javio je Ministarstvu inostranih
poslova da g a j e sovjetski a m b a s a d o r Majski obavestio d a j e 15. marta u Forin
ofisu razgovarao o Jugoslaviji, da su mu rekli da, prema informacijama koji-
ma raspolažu, Jugoslavija nije voljna da sklopi bilo kakav sporazum sa Ne-
m a č k o m koji bi omogućio ulaz ili prolaz nemaćke vojske kroz jugoslavensku
teritoriju i da svi zvanični faktori i narod stoje na toj liniji.' 7 8
Fon Heren je telegramom od 17. marta u 16,00 časova obavestio Ministar-
stvo inostranih poslova da ga je pozvao Cincar-Marković i da mu je saopštio da
se »Krunski savet u principu odlučio za pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu«,
s tim da je dao uputstva da odgovori na pojedine tačke nemačkog odgovora od
14. marta, i to da Krunski savet:
- u pogledu tačke 1 (poštovanje suvereniteta i integriteta) smatra da je neop-
hodno da se odgovarajuće note objave kao dodatak br. 1 protokolu o pristupa-
nju;
• u pogledu tačke 2 (prolaz ili transport kroz zemlju) smatra da je izvanred-
no važno, s obzirom na ovdašnju unutrašnju situaciju, da se predloženo saopš-
tenje objavi u jugoslovenskoj štampi istovremeno sa pristupanjem, i to u obliku
kominikea. Zbog ovoga bi se morao unapred postići sporazum o sadržini i pred-
laže sledeči tekst:
»Jugoslovenska vlada je mogla da se ubedi u toku diskusija koje su pretho-
dile pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu da. usled postojeće vojne situacije,
vlade sila Osovine neće tražiti od Jugoslavije da dopusti prolaz ili transport trupa
kroz jugoslovensku nacionalnu teritoriju«;
- u pogledu tačke 3 (grčki sukob) nema primedbi;
- u pogledu tačke 4 (vojna pomoć) usvaja formu jemstva koju mi želimo
(strogo tajna nota), ali je mišljenja da jemstvo u pogledu vojne pomoći i jemstvo
u pogledu Soluna treba dati u dve posebne note, pošto su posredi dva pitanja
koja nemaju međusobne veze; i
- u pogledu tačke 5 (Solun) Krunski savet veruje da tekst obećanja koji je
poslednji put predložio Cincar-Marković može ipak izazvati sumnje o tumačenju,
i zbog toga pridaje značaj ispravci teksta obećanja u smislu da prilikom novog
određivanja granica na Balkanu treba voditi računa o interesima Jugoslavije za
teritorijalnu vezu sa Jegejskim morem proširenjem njenog suvereniteta na grad
i luku Solun. (Sve p o d v u k a o V. T.).
Na kraju, Heren je saopštio da mu je Cincar-Marković u zaključku r e k a o
»da očekuje dalje vesti od nas o v r e m e n u i mestu potpisivanja p r o t o k o l a o
pristupanju«.'79
Nemački državni sekretar Vajcseker je istog dana (17. marta) obavestio Mi-
nistarstvo inostranih poslova da je primio m a đ a r s k o g poslanika Stojajia (Sto-
vav) na njegov zahtev i d a j e , p r e m a instrukcijama svoje vlade, tražio da se ob-
rati pažnja na to da se mađarski revizionistićki zahtevi u o d n o s u na Jugosla-
viju ne o d b a c e ako Jugoslavija pristupi Trojnom paktu. »On je pošao od toga
da smo mi s p r e m n i da Jugoslovenima d a m o garantije za njihovu sadašnju te-
ritoriju. Naravno, mi smo stvarno samo izjavili u Beogradu da želimo »da po-
štujemo suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije«. (Prema ovom ko-
mentaru državnog sekretara ispada da postoji samo želja za poštovanje suve-
reniteta i teritorijalnog integriteta, ali ne i obaveza, što bi verovatno bilo tač-
no i da nije došlo do državnog udara 27. m a r t a - V. T.). Vajscekcr je na kraju
rekao da ovu stvar predaje Ministarstvu inostranih poslova, jer se uzdržao da
Stojajiu daje taćnijc saopštenje o stanju pregovora.' 8 0
Nemački ambasador u Rimu Makenzen je takođe 17. marta obavestio Minis-
tarstvo inostranih poslova d a j e iz razgovora sa Anfusom »stekao utisak da bi
Duće pridavao veliki značaj podrobnijim obaveštavanjima o stanju nemačko-
jugoslovenskih pregovora, ali da ne želi da preduzima zvanićne korake u Ber-
linu, ma da se stiće utisak da bi obaveštenja o tim pregovorima primio sa na-
ročitom zahvalnošću.' 8 ' A italijanski otpravnik poslova Kosmeli je preneo ne-
maćkom državnom sekretaru Vajcsekeru Dučeovu n a m e r u da preko Mamelija
saopšti knezu Pavlu svoje mišljenje u tri tačke, ali je Vajcseker. pre no što ju
je p r e n e o Ribentropu, hteo da razjasni da li tačke 2 i 3 (koje je Musolini for-
mulisao i koje su već iznete - V. T.) treba tumačiti u smislu pristupanja Ju-
goslavije Trojnom paktu ili u smislu produbljivanja i učvršćenja italijansko-
jugoslovenskog pakta iz 1937. godine, koji bi se eventualno uskladio s Troj-
nim paktom. Kosmeli je s m a t r a o da je takvo t u m a č e n j e u skladu sa opštim
smislom obostranog obaveštavanja, pa je tražio da dobije hitan odgovor o
pregovorima između Rima i Beograda.
Međutim, nemaćki zvanićni krugovi postali su još rezervisaniji nego što
su bili u o d n o s u na k o r a k e za koje se Musolini s p r e m a o da čini kod kneza Pav-
la Oni su se isto tako pokazivali p r e m a Mađarima i Bugarima, iako sa najve-
ćom pažnjom prate jugoslovensko-nemaćke pregovore zbog bojazni da će ti
pregovori dovesti do obaveza sila Osovine da garantuju jugoslovenske grani-
ce, čiju reviziju oni priželjkuju. S druge strane, nemaćki zvanični krugovi iz-
ražavaju izvesnu ljutnju i negodovanje zbog p r e t e r a n o g odugovlačenja, kole-
banja i pravnih teškoća koje Jugoslavija iznosi prilikom određivanja svojih
o d n o s a sa Osovinom, m a d a ne gube svoj preovlađujući optimizam u pogledu
pozitivnog okončanja pregovora. 1 8 2
PETA SEDNICA KRUNSKOG SAVETA.

NEMAĆKI PREDLOG TEKSTOV A NOTA UZ
PROTOKOL O PRISTUPANJU JUGOSLAVIJE TRAJNOM PAKTU.
PRVI ULTIMATUM JUGOSLOVENSKOJ VLADI
Ova sednica održana je 17. marta. Zbog nedostatka jugoslovenskih izvora, to

se može konstatovati na osnovu već citiranog Herenovog telegrama, upuće-
nog n e m a ć k o m Ministarstvu inostranih poslova 17. marta u 16.00 časova, kao
i iz telegrama kojeg je Ribentrop uputio 18. marta u 02. časa i 35 m i n u t a svom
a m b a s a d o r u u Italiji. (To tvrdi i Breccija u n. d. na str. 535).
U Ribentropovom telegramu se u tački I. između ostalog, kaže da je dosadaš-
nja diskusija sa jugoslovenskom vladom dovela do rezultata tako da je Krunski
savet 17. marta doneo odluku da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu i da nemač-
ka vlada namerava da se predloži jugoslovenskoj vladi 23. mart kao dan pristu-
panja. a Beč kao mesto potpisivanja. (Podvukao V. T.).
Cim se dobije pristanak jugoslovenske vlade, nemačka vlada će se obra-
titi sa odgovarajućim pozivom italijanskom ministru inostranih poslova.
Zbog značaja daljeg teksta iznosi se delom doslovno.
«. II - P r e d l a ž e m o s l e d e č e t e k s t o v e za n o t e koje ce se uručiti j u g o s l o v e n s k o j vladi na
d a n p r i s t u p a n j a , pod p r e t p o s t a v k o m d a n a njih d a saglasnost italijanska vlada:
IJ Sota o teritorijalnom integritetu
»l 1 ime i po i n s t r u k c i j a m a n e m a č k e vlade čast mi je saopštiti s l e d e č e v a š o j ekselenciji:
Prilikom d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u n e m a č k a vlada p o t v r đ u j e
svoju o d l u k u da za sva v r e m e n a p o š t u j e s u v e r e n i t e t i teritorijalni integritet Jugoslavije. Pri-
mite, itd«.
Ova n o t a t r e b a da se objavi i s t o v r e m e n o sa p r i s t u p a n j e m .
2) Nota o prolazu ili transportu trupa kroz zemlju.
»U vezi sa d i s k u s i j a m a koje su v o đ e n e prilikom d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije Troj-
n o m p a k t u , ćast mi je ovim p o t v r d i t i Vašoj Ekselenciji u ime vlade R a j h a s p o r a z u m između
vlada sila Osovine i kraljevske j u g o s l o v e n s k e vlade da se za v r e m e r a t a vlade sila O s o v i n e
n e ć e o b r a ć a t i Jugoslaviji sa z a h l e v o m da o n a d o p u s t i prolaz ili t r a n s p o r t t r u p a k r o z jugos-
lovensku t e r i t o r i j u .
Primite, itd«.
Ova n o t a se n e ć e objavljivati, ali mi s m o dali p r i s t a n a k da i s t o v r e m e n o sa p r i s t u p a n j e m
j u g o s l o v e n s k a vlada objavi u svojoj š t a m p i k o m i n i k e sa s l e d e ć i m t e k s t o m :
» J u g o s l o v e n s k a vlada je mogla da se uveri u t o k u d i s k u s i j a koje su p r e t h o d i l e pristu-
p a n j u Jugoslavije T r o j n o m p a k t u da se usled p o s t o j e ć e vojne situacije vlade sila Osovine
n e ć e o b r a ć a t i Jugoslaviji sa z a h t e v o m da o n a d o p u s t i prolaz ili t r a n s p o r t t r u p a kroz jugos-
lovensku t e r i t o r i j u - ( F o r m u l a c i j a »da se usled p o s t o j e ć e vojne situacije vlade sila Osovine
n e ć e o b r a ć a l i « . . . j a s n o p o k a z u j e d a postoji m o g u ć n o s t d a c e s e o b r a ć a t i k a d s e p r o m e n i voj-
na situacija - V I . )
3) Tajna nota o vojnoj pomoći.
»U vezi sa d i s k u s i j a m a koje su v o đ e n e p o v o d o m d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije
T r o j n o m p a k t u ćast mi je ovim potvrditi Vašoj Ekselenciji u ime vlade R a j h a s p o r a z u m iz-
m e đ u vlada sila Osovine i k r a l j e v s k e j u g o s l o v e n s k e vlade o s l e d e ć e m :
N e m a č k a i Italija, i m a j u ć i u vidu vojnu situaciju, u v e r a v a j u j u g o s l o v e n s k u vladu da
nece. s a m e od sebe. u p u ć i v a l i n i k a k a v zahtev za vojnu p o m o ć . Ako j u g o s l o v e n s k a vlada u
m a koje v r e m e b u d e s m a t r a l a d a j e u n j e n o m i n t e r e s u d a u z m e u č e š ć e u v o j n i m o p e r a c i j a m a
sila T r o j n o g p a k t a , biće o s t a v l j e n o j u g o s l o v e n s k o j vladi da o o v o m e zaključi p o t r e b n e v o j n e
s p o r a z u m e sa silama T r o j n o g pakta. (I ova f o r m u l a c i j a p r u ž a m o g u ć n o s t t r a ž e n j a v o j n e po-
moći - V.T.).
Sa m o l b o m da g o r n j a s a o p š t e n j a t r e t i r a t e k a o s t r o g o poverljiva i da ih o b j a v l j u j e t e
s a m o po s p o r a z u m u sa v l a d a m a sila Osovine, k o r i s t i m se o v o m p r i l i k o m da, itd«.
4) Tajna nota o Solunu. (Prvi i p o s l e d n j i p a s u s identični su sa p a s u s i m a p o d 3). S r e d n j i
p a s u s glasi:
»Prilikom novog o d r e đ i v a n j a granica na B a l k a n u biće uzeti u obzir i n t e r e s i Jugoslavije
za t e r i t o r i j a l n u vezu sa Jegejskim m o r e m p r o š i r e n j e m n j e n o g s u v e r e n i t e t a na g r a d i luku So-
lun«.
Kraj t e k s t o v a nota.
I p o g l e d u p o s l e d n j e dve n o t e sa j u g o s l o v e n s k o m v l a d o m je p o s t i g n u t s p o r a z u m o naj-
s t r o ž o j t a j n o s t i U n o t a m a p o t v r d e j u g o s l o v e n s k a vlada će izjaviti da će ova s a o p š t e n j a tre-
tirali k a o s t r o g o l a j n a i da će ih objaviti s a m o u s p o r a z u m u sa v l a d a m a sila Osovine. Odgo-
v a r a j u ć e t a j n o r u k o v a n j e ovim n o t a m a m o r a se t a k o đ e o b e z b e d i t i i u Rimu«.
III - U o v o m o d e l j k u iznete su o n e tri t a č k e o k o j i m a je italijanski o t p r a v n i k poslova
u Berlinu 16. m a r t a o b a v e s t i o n e m a č k o g d r ž a v n o g s e k r e t a r a Vajcsekera, a koje s a d r ž e od-
g o v o r italijanske vlade n a z a h t e v e j u g o s l o v e n s k e vlade p r e n e t e p r e k o poverljivog p r e d s t a v -
nika ( a d v o k a t a Stakiča - V.T.), koje s m o već naveli i na koje je t r a ž e n o m i š l j e n j e n e m a ć k e
v lade.
IV - Molim o b a v e s t i t e o d m a h A n f u s a s t r o g o p o v e r l j i v o o sadržini t a ć a k a I i II. sa mol-
b o m d a s a n j i m a o d m a h u p o z n a Dućea.
Molim recite A n f u s u s l e d e č e u vezi sa italijanskim p i t a n j e m koje je g o r e d a t o p o d III:
N e m a m o n i k a k v e p r i m e d b e a k o italijanska vlada želi d a s e posluži p r i s t u p a n j e m Ju-
goslavije T r o j n o m p a k t u k a o p r i l i k o m za p o s e b n e i t a l i j a n s k o - j u g o s l o v e n s k e s p o r a z u m e u
smislu u č v r š ć e n j a p a k t a od 1937. g o d i n e u d u h u r a z g o v o r a i z m e đ u d r ž a v n o g s e k r e t a r a Vajc-
s e k e r a i g o s p o d i n a Kosmelija. M e đ u t i m , p o š t o su izlaganja g. Kosmelija bila ipak d a t a bez
f >oznavanja t a ć n o g s t a n j a n e m a ć k o - j u g o s l o v e n s k i h razgovora, mi p r e t p o s t a v l j a m o da će ita-

ijanska vlada još p r o u č i t i da li će. s o b z i r o m na g o r n j e s a o p š t e n j e , biti uzeti u r a z m a t r a n j e
d o p u n s k i italijansko-jugoslovenski s p o r a z u m i van o k v i r a p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m
p a k t u . P r e t p o s t a v l j a m o da se italijanska vlada slaže sa n a c r t i m a n o t a .
Molim javite o izvršenju o v e i n s t r u k c i j e .
Ribenrrop'.'82
Ribentrop je 19. marta u 18,43 časa javio fon Herenu da je Musolini dao sa-
glasnost, a zatim u oštrom tonu nastavio da bi se termin potpisivanja pakta mo-
gao održati »ako Krunski savet zaseda sutra. Ako se termin ne održi onda se za
dugo neće moći ništa ućiniti jer 25. marta dolaze Japanci (ministar inostranih
poslova - V.T.), to će trajati do aprila, a to bi značilo odlagati sve do ad kalendas
grekas (unedogled, do kukovog leta - V.T.). Recite gospodi da je to jedinstvena
prilika koju ne treba da propuste . . . Recite im, ako su za ovaj termin da odmah
dadu nalog poslaniku Andriću u Berlinu«. (Podvukao V.T.). Zatim je nekoliko
puta ponavljao sve što je već rekao i d o d a o da ima još jednu stvar i da se više
ne može odlagati. »To možete reći gospodi potpuno ozbiljno i sa akcentom. Zo-
vite me još večeras i dajte mi odgovor. Ja moram sutra putovati zbog jedne druge
stvari. Jedino što pristajem to je odlaganje za 24 sata. To je krajnje. Dakle 23.
može biti 24. Javite mi, jer moram disponirati.. . Večeras sam kod kuće, nazovite
me tamo. ..« Fon Heren je za sve vreme razgovora govorio samo »da« i »razu-
mem«.18i To je očigledno bio stvarni prvi ultimatum jugoslovenskoj vladi. /Pod-
vukao V.T.).
Nemaćki ambasador u Rimu Makenzen je kasno po podne istog dana, 19.
marta, izvestio Ministarstvo inostranih poslova da je »Duće apsolutno pristao na
sve« u pogledu nacrta tekstova nota, ali d a j e u pogledu razgovora između Vajc-
sekera i Kosmelija 16. marta (o tri tačke koje je Musolini n a m e r a v a o da da
kao odgovor na sondiranje advokata Stakića u Rimu o stavu Italije p r e m a Ju-
goslaviji, o kojima je već bilo reči - V.T.), »odlučio da za sada, u svakom slu-
čaju, ne preduzima ništa nego da tu stvar o d u g o v l a č i . . . « Makenzen je dalje
izvestio da izgleda da ce se o ovom pitanju pružiti prilika za razgovore između
grofa Ćana i fon Ribentropa i da će grof Cano izvršiti p r i p r e m e za put, u vezi
sa potpisivanjem pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, »koje odgovaraju
m e r a m a preduzetim za potpisivanje o pristupanju Bugarske«. 1 8 5
NOVI POKUŠAJI SAD I V BRITANIJE

DA ODVRATE JUGOSLAVIJU
OD PRISTUPANJA TROJNOM PAKTU'
Kad se 18. marta pukovnik Donoven vratio u Vašington i referisao Ruzveltu,

Ruzvelt je bio zadovoljan Donovenovom misijom, a zatim u Beograd poslao
poruku u kojoj je, pored ostalog, stajalo:
»Mislim d a j e p o t r e b n o d a n a neki naćin s t a v i m o d o z n a n j a k n e z u Pavlu i d r u g i m a d a
S j e d i n j e n e A m e r i č k e Države ne g l e d a j u s a m o na s a d a š n j i c u n e g o i na b u d u ć n o s t , i da će sva-
ka zemlja koja se p o k o r n o p r e d a bez o t p o r a , uživati m a n j e n a k l o n o s t i u svetu n e g o zemlja
koja pruži otf>or, m a k a r taj o t p o r t r a j a o svega n e k o l i k o n e d e l j a
. Civilizaciji u k o j o j živimo i ratu za čiji s m o ishod vrlo z a i n t e r e s o v a n i . m o ž e u velikoj
meri da d o p r i n e s e o t p o r Jugoslavije i T u r s k e - š t a v i š e i u t o m slučaju da Jugoslavija i T u r s k a
ne u s p e j u u v o j n i č k o m p o g l e d u « . ' 8 8
Pošto je jugoslovenska vlada n a k n a d n o zahtevala da se daljih 15 miliona
dolara u zlatu prebace u Argentinu, to je bio znak da je knez Pavle sa svojom
vladom d o n e o odluku o pristupanju Trojnom paktu, nasuprot uveravanjima
koja su davana a m e r i č k o m poslaniku u Beogradu. S obzirom na ozbiljnost si-
tuacije, predsednik Ruzvelt je 18. marta p r e k o Fotića uputio novu p o r u k u ju-
goslovenskoj vladi sledeće sadržine:
• Količina zlata o b u h v a ć e n a t r a n s a k c i j o m - s a m a po sebi nije od velike važnosti, vec
r a z o č a r a v a stav j u g o s l o v e n s k e vlade koja izgleda p r i d a j e malu važnost p r e d s e d n i k o v o m
u v e r a v a n j u o sigurnosti j u g o s l o v e n s k o g zlata. P r e d s e d n i k gaji i s k r e n e s i m p a t i j e p r e m a Ju-
goslaviji i željan je da n j e n u n e z a v i s n o s t vidi o s i g u r a n u . Ali izgleda da je jugoslovenska vlada
već k r e n u l a p u t e m koji je k o n a č n o d o v o d i do kapitulacije. Ovo gledište p o t v r đ u j e č i n j e n i c a
da je F e d e r a l n a r e z e r v n a b a n k a p r i m i l a novi nalog za p r e n o s zlata u A r g e n t i n u . . . «
Posle ove poruke, jugoslovenska vlada je povukla svoj drugi nalog za pre-
bacivanje zlata u Argentinu, dok je prvi nalog za Braziliju ostao i dalje na sna-
zi. 187
Britanski poslanik u Beogradu Kampbel predao je 18. marta predsedniku
vlade Cvetkoviću veoma opširan Memorandum britanskog ministra inostranih
poslova Idna, s molbom da se saopšti knezu Pavlu. U M e m o r a n d u m u se, ug-
lavnom, kaže da je od prvorazredne važnosti da Jugoslavija ne dopusti Nem-
cima da ju odseku od Jegejskog mora, da odbijanje da se zaključi pakt sa Ne-
m a č k o m »ne znači da Jugoslavija m o r a sada objaviti rat Nemačkoj, da Ne-
mačka več sada zna da će, napadajući Grčku i Solun, naneti udarac interesi-
ma Jugoslavije, koji su, p r e m a izjavi jugoslovenske vlade, označeni kao život-
ni'. i da će se Nemačka u takvim okolnostima ispoljiti kao agresor. Ako tada Ju-
goslavija bude branila svoje životne interese, ona će voditi odbrambeni rat, a. s
obzirom na veoma ograničena ovlašćenjaoficiru koji je stupio u vezu sa grčkim
i britanskim vojnim vlastima (majoru Perišiću 9. i 12. marta - V.T.), ove vlasti su
bile u mogućnosti da mu iznesu svoje planove samo u opštim crtama, tako da
su zaključci jugoslovenskih vojnih vlasti zasnovani na nepotpunim podacima.
Kampbel je, posle detaljnih objašnjenja, završio sledečim rečima:
• U s u đ u j e m se zamoliti Vašu Ekselenciju da b l a g o n a k l o n o p r o s l e d i sugestiju g o s p o d i n a
Idna da se razgovori sa g r č k i m i b r i t a n s k i m vojnim licima n a j h i t n i j e p o n o v o p r e d u z m u . A
ja cu biti b e s k r a j n o zahvalan a k o b u d e t e hteli da mi po o v o m p i t a n j u š t o p r e d a t e odgo-
vor«.' 8 8
Britanski poslanik Kampbel obratio se i sutradan, 19. marta, predsedniku
Cvetkoviću. potsećajući ga da mu je prilikom sinoćnjeg razgovora (Cvetković)
rekao da treba »obrađivati Turke«, i d a j e to mišljenje o d m a h p r e n e o Idnu.
Međutim, pre toga, Kampbel je dobio depešu od Idna, p r e m a kojoj je dogo-
voreno između njega i turskog ministra inostranih posiova Saradžoglua, da
turski a m b a s a d o r u Beogradu podnese jugoslovenskoj vladi sledeče saopšte-
nje. »Turska vlada odlučila je sa svoje strane da se o d u p r e svim svojim sna-
gama napadu u p u ć e n o m protiv Turske. Turska vlada je u b e đ e n a da će Jugo-
slavija učiniti isto ako b u d e napadnuta. Mogućno je, m e đ u t i m , da iskrsnu i
druge eventualnosti u kojima bi Jugoslavija bila ugrožena sa Turskom. Od tih
eventualnosti najverovatnija je ona u kojoj bi bio napadnut Solun preko bu-
garske teritorije Turska vlada je mišljenja da bi takav napad predstavljao za
obe zemlje katastrofalnu opasnost, opasnost koja bi zahtevala da se o d l u k e
donesu i da akcija b u d e preduzeta zajednički. Ako je i jugoslovenska vlada
ovog gledišta. Turska vlada sugeriše jugoslovenskoj vladi d a j e preporučljivo
da obe vlade odmah otpočnu razmenu mišljenja o izloženoj situaciji«. Među
tim, pošto Idn veruje da d e p e š a iz Ankare ne može stići u Beograd p r e 20.
marta po podne, on je ovlastio Kampbela da, pod uslovom stroge poverljivos-
ti, može saopštiti da je takva depeša na putu i da »ova p o r u k a može biti od
koristi u vezi sa diskusijama tako važnim za sudbinu Jugoslavije koje ćete
imati sutra sa vašim kolegama«. 1 8 9
Na večeri koju je 20. m a r t a priredio u ćast kneza Pavla i kneginje Olge,
američki poslanik Lejn podsetio je Kneza da bi Jugoslavija, potpisujući Pakt,
zadala udarac svome savezniku Grčkoj. Knez se složio da Pakt ne bi bio ni-
kakva garantija protiv n e m a č k o g napada, j e r su prošli događaji dokazali da
su n e m a ć k e garantije b e z v r e d n e i da bi Pakt vezao r u k e Jugoslaviji za b u d u ć u
d i p l o m a t s k u i vojnu akciju. Ali, a k o bi o d b i o n e m a č k e garantije i a k o d o d e
do rata, on je bio u b e đ e n »da se Hrvati i Slovenci neće boriti«, da su »od njega
Hrvati i Slovenci tražili da potpiše Pakt, kao i dva d r u g a n a m e s n i k a i Jugos-
lovenska nacionalna s t r a n k a koja je u opoziciji«. No, a k o bi Nemci, i posle da-
tih garantija, napali Jugoslaviju, o n a bi se, po mišljenju kneza Pavla, ujedinila
protiv n a p a d a č a . Lejn je dokazivao da je javno mišljenje protiv potpisivanja
pakta, misleći na a n t i - n e m a ć k e i anti-fašističke razgovore koji su se često
mogli čuti na b e o g r a d s k i m ulicama, u r e s t o r a n i m a i k a f a n a m a , k a d a su mnogi
Srbi pokazivali o t v o r e n prezir p r e m a »Švabama«. Knez je odgovorio da o n o
»što je istina u Beogradu, ne m o r a biti istina u Zagrebu«, da »ne postoji j e d n o
javno mišljenje«, »postoji, u stvari, j e d n a zemlja d u b o k o i tragično razjedinje-
na«. Knez je dodao: »Ako N e m a č k a n a p a d n e Jugoslaviju, Mađarska, Italija i
Bugarska bi joj se pridružile u deljenju zemlje«. Kneza je privatnim kanalom
obavestila V. Britanija da Jugoslavija ne t r e b a da r a č u n a na n j e n u vojnu po-
moć u slučaju rata, jer flota ne može proći kroz Otrantski kanal. Zbog toga
je m o g a o očekivati najgore. 1 9 0
Š E S T A SEDNIC A K R U N S K O G SAVETA
J E D N O G L A S N O PRI HVATANJE D O K U M E N A T A O PRISTUPANJU
TROJNOM PAKTU
Na d o k u m e n t i m a o p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m paktu radilo se. uglav-

nom, u kabinetu ministra d v o r a Antića, u s p o r a z u m u sa fon H e r e n o m , koji
je bio u stalnom k o n t a k t u s n e m a č k o m vladom 1 9 1 . D o k u m e n t i su j e d n o g l a s n o
prihvaćeni na ovoj sednici u dvoru, koja je održana 20. m a r t a . 1 9 2 Na pitanje
kneza Pavla da li bi o n o v o m pravcu spoljne politike trebalo obavestiti i še-
fove opozicije, Maček je o d g o v o r i o da ih ne treba obaveštavati. pošto u Hr-
vatskoj n e m a opozicije, j e r on predstavlja 95°o hrvatskog n a r o d a i da Kulovec
otprilike to isto predstavlja u Sloveniji, a da Cvetković predstavlja većinu sr-
pskog n a r o d a . I Cvetković je bio istog mišljenja. 1 9 3 Zatim je ministar vojske Pe-
tar Pešić izvestio da je iz razgovora sa svima komandantima vojnih oblasti, osim
zagrebačke, saznao da se svi slažu da se ne može ići u rat i da je pakt jedini izlaz
iz situacije i zatim dodao da je uveren da su i drugi visoki komandanti istog miš-
ljenja. Pošto na sednici nije prihvaćen p r e d l o g Radenka Stankovica da se kon-
sultuje opozicija, već je r e š e n o da se vođe opozicije u k r a t k o informišu posle
sednice vlade, Stanković je postavio pitanje šta će se raditi a k o d o đ e do po-
b u n e u zemlji? Na to su Maček, Cvetković i Pešić odgovorili da su policija i
vojska dovoljno jaki da o d r ž e red. 1 9 4
Pre zaključenja sednice, knez Pavle je p o d v u k a o da je d o n e t a o d l u k a sup-
rotna njegovim o s e ć a n j i m a i d o d a o : »Ja i m a m i svoju savest i ne s m e m da vo-
dim svoj narod u rat kad u s a m o m početku znam da bi nas vodio u siguran
poraz«. Zatim se o p r o s t i o od ostalih da bi primio n e m a č k o g a m b a s a d o r a fon
Hasela (Hassell Ulrich von) koji u toku svoje specijalne misije po balkanskim
zemljama stigao u Beograd. Na sastanku mu je r e k a o da će se Jugoslavija, po-
sle sednice K r u n s k o g saveta, možda još više približiti Nemačkoj, ali da je na
tom p u t u nailazio na psihološke teškoće, p r e svega zbog Bugara i Italijana. Iz-
lažući opštu situaciju, knez. Pavle mu je istakao da je grčevito nastojao da n a đ e
izlaz iz ć o r s o k a k a u kojem se našla Jugoslavija Zatim mu je izneo da je na-
stojao da izvidi da li postoji m o g u ć n o s t rešenja anglo-nemaćkog s p o r a i na-
slutio da bi možda s u k o b između N e m a ć k e i Sovjetskog Saveza m o g a o postati
most za s p o r a z u m sa Z a p a d o m , d o d a j u ć i da postoji bojazan da »tajni dogovor
između Rusa i Turaka može o n e m o g u ć i t i i tu p o s l e d n j u š a n s u « . ' 9 5
Iz ovakvog stava kneza Pavla moglo bi se zaključiti d a j e , u nastojanju da
se oslobodi pritiska Osovine, težio da Nemačka što p r e ostvari svoje planove
protiv Sovjetskog Saveza, tj. p r e no što ovaj e v e n t u a l n o zaključi neki ugovor
sa T u r s k o m . Fon Hasel mu nije d a o nikakvu u m i r u j u ć u izjavu, s a m o je zabe-
ležio kneževu z a b r i n u t o s t i jasan utisak da se Krunski savet pozitivno izrazio
u pogledu p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu, »mada će se Jugoslavija možda još ko-
lebati«.' 9 6
Prema j e d n o m d r u g o m p o d a t k u , knez Pavle je završio sednicu K r u n s k o g
saveta otprilike ovim rečima: »Hvala Vam g o s p o d o . . . S h v a t a m koliko Vam
je teško bilo da to učinite, pošto ni meni nije bilo ništa lakše. Vi vrlo d o b r o
znate da sam ja n e k a d bio engleski đak i da su mnogi današnji britanski dr-
žavnici moji školski drugovi. Moja svastika je u d a t a za člana b r i t a n s k e kraljev-
ske porodice, a m o j a s u p r u g a je grčka princeza. Ovo nekoliko j e d n o s t a v n i h
činjenica s a m e po sebi govore gde p r i p a d a m o j e srce. Ali ja i m a m savest i ne
mogu da vodim svoj n a r o d u rat k a d a u n a p r e d znam da bi n a m a to d o n e l o
siguran poraz«.' 9 7
Ovoga dana, tj. 20. marta u 18,55 časova, sekretar nemačkog Ministarstva
inostranih poslova Rintelen (Rintelen Enno von) pitao je t e l e f o n o m fon He-
rena da li ima n e š t o novo: (tj. da li je d o n e t a o d l u k a o p r i s t u p a n j u Jugoslavije
T r o j n o m paktu - V.T.), a H e r e n je odgovorio:
»Javili su mi maločas, da stvar stoji d o b r o . I o k o 10 časova večeras biće
sednica vlade, posle koje će mi se o k o 11 časova saopštiti, pa ću Vas o d m a h
pozvati telefonom«. Na R i b e n t r o p o v poziv, H e r e n je d o p u n i o : »Još su ostale
male formalnosti, kako sam obavešten. Ali će se na v e č e r a š n j o j sednici vlade
o svemu raspravljati. R i b e n t r o p mu je na to zahvalio i zamolio ga »da se javi
još večeras t e l e f o n o m kad posle sednice vlade b u d e d o b i o obaveštenje.« He-
ren mu je o b e ć a o da će se v e r o v a t n o javiti o d m a h posle 11 časova po nemač-
k o m v r e m e n u (tj. posle ponoći - V.T.)' 9 8
Ovoga dana je britanski poslanik u Beogradu Kampbel izvestio Cvetkovića
da Idn želi da se sa njim na b r i t a n s k o j teritoriji održi tajni sastanak predstav-
nika Jugoslavije, Grčke i Turske da bi se zajednički razmotrili p r o b l e m i Bal-
kana i zajednička politika sa ciljem da se izbegne p r o š i r e n j e rata na Balkanu,
»jer bi p o t p u n a saglasnost gledišta između Jugoslavije, Grčke i T u r s k e mogla
imati kao rezultat d r ž a n j e u šahu n e m a ć k i h planova za Balkan«. Dalje se na-
vodi da Idn želi da u tim razgovorima lično učestvuje p r e d s e d n i k vlade Cvet-
ković i da »savršeno r a z u m e želju jugoslovenske vlade da Turska da izjavu u
kojoj će definisati svoj stav, j e r bi takva izjava umirila jugoslovensko javno
mnenje«.'99
Istoga dana (20. m a r t a ) K a m p b e l se o b r a t i o p r e d s e d n i k u vlade Cvetko-
viću:
• Sinoć s a m č u o od Vaše E k s e l e n c i j e da je N e m a č k a u p r a v o prihvatila j u g o s l o v e n s k e
p r e d l o g e za s p o r a z u m . Nisu mi p o z n a t e p o j e d i n o s t i log s p o r a z u m a ali. u s l u č a j u da Jugos-
lovenska vlada s t v a r n o odluči da zaključi s p o r a z u m sa N e m a č k o m , m o j a vlada stavila mi je
u d u ž n o s t da zamolim J u g o s l o v e n s k u vladu da insistira kod N e m a ć k e da u s p o r a z u m u d u
b a r u v e r a v a n j a o d s t r a n e N e m a ć k e d a o n a n e ć e n a p a s t i Solun. I m a m razloga d a v e r u j e m d a
je grčka vlada p o d n e l a sličan zahtev jugoslovenskoj vladi.
Solun, k a o š t o mi je Vaša Ekselencija č e s t o govorila, p r e d s t a v l j a životni i n t e r e s za Ju-
goslaviju. Sasvim je p r i r o d n o da pod t a k v i m u s l o v i m a Jugoslavija insistira na t o m e da Ne-
m a č k a pruži u v e r a v a n j e u p o m e n u t o m smislu. Takvo u v e r a v a n j e m o ž e lako biti bez vred-
nosti, ali a k o ga N e m a č k a da. pa kasnije ugrozi Solun. Jugoslavija će imati p u n o o p r a v d a n j e
da p r e d e svoje granice. Ako. najzad, N e m a č k a n a p a d n e Solun, o n a će o č i g l e d n o biti a g r e s o r .
I na taj naćin u n u t r a š n j a situacija u Jugoslaviji biće m n o g o o j a č a n a . Ako, n a p r o t i v , N e m a č k a
o d b i j e da dä takva u v e r a v a n j a , J u g o s l o v e n s k a vlada biće u s t a n j u da i o n a o d b i j e svaki spo-
r a z u m sa N e m a ć k o m koji ne š t i t i n j e n e životne i n t e r e s e , pa će u n u t r a š n j a situacija u Jugos-
laviji biti t a k o d e m n o g o jača«. 2 0 0
NAČELNA ODLUKA JUGOSLOVENSKE VLADE

ZA PRISTUPANJE TROJNOM PAKTU.
OSTAVKA TROJICE MINISTARA - KRIZA VLADE
Na sednici vlade, koja je o d r ž a n a 20. m a r t a uveče, bili su prisutni svi ministri.

U u v o d n o j reči Cvetković je u p o z n a o Ministarski savet o toku pregovora s Ne-
m a č k o m u pogledu p r i s t u p a n j a Jugoslavije Trojnom paktu, ali nije izneo za-
ključke tajnih sednica K r u n s k o g saveta u dvoru. Cvetković nije ništa saopštio
ni o putu kneza Pavla u Berghof niti o tajnim klauzulama u p a k t u (o oslobo-
đ e n j u Jugoslavije od učešća u ratnim o p e r a c i j a m a sila Osovine i o t o m e da
će Jugoslavija u p o s l e r a t n o m u r e đ e n j u dobiti Solun). Pošto je Jugoslaviji
p r e d l o ž e n o da pristupi T r o j n o m paktu, s tim da će potpisnice pakta garanto-
vati suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije i da će Nemačka i Italija
dati izjavu da neće tražiti dozvolu za prelaz njihovih t r u p a p r e k o jugosloven-
ske teritorije, on je izneo svoje u v e r e n j e da će se na taj način sačuvati neut-
ralnost i integritet zemlje i izbeći učešće u ratu. Na to je Mihailo Konstanti-
nović u dužem govoru objasnio razloge protiv p r i s t u p a n j a paktu, naime: da
je Trojni pakt i n s t r u m e n t zavojevačke politike, da nas taj pakt dovodi u s u k o b
sa SAD i SSSR-om, da su n e s i g u r n a o b e ć a n j a n e m a č k e vlade, j e r je Hitler do
sada pogazio sva svoja o b e ć a n j a i da je s t u p a n j e u pakt protivno našim inte-
resima, tradiciji i narodnim osećanjima. U istom smislu su govorili Branko
Cubrilović i Srđan Budisavljević, koji su na kraju sednice podneli ostavku.
Dok su se neki ministri o d l u č n o izjasnili za p r i s t u p a n j e T r o j n o m paktu, drugi
su ga pravdali kao nuždu ili p o t r e b u , a neki su izjavili da nisu o svemu dovolj-
no obavešteni. Izjašnjavajući se u ime ministara svoje stranke za Pakt, Maček
je rekao da u Paktu vidi veliki uspeh jugoslovenske politike. Kulovec je za-
uzeo isti stav. Nikola Bešlić se izjasnio za Pakt i izneo sve koristi koje će Ju-
goslavija od njega imati. Dušan Pantić je prihvatio Pakt kad je od Cincar-Mar-
kovića ć u o da su jugoslovenski interesi u Solunu zaštićeni, a isto tako i Milan
St. Protić, kad je d o b i o p o t v r d a n odgovor na pitanje da li se Jugoslavija ovim
s p o r a z u m o m s N e m a č k o m obezbedila da ne d o đ e u s u k o b sa Sovjetskim Sa-
vezom. Po p r e t h o d n o m d o g o v o r u sa Cvetkovićem i knezom, nisu govorili
Cincar-Marković i Petar Pešić. Na izričit zahtev Budisavljevića, svi ministri su
p o j e d i n a č n o glasali (i pored Cvetkovićevog p o k u š a j a da spreči glasanje). Mi-
nistarski savet je prihvatio p r i s t u p a n j e Jugoslavije Trojnom paktu, dok su tri
glasa bila protiv. Sednica je p r e k i n u t a u 1,00 čas 21. m a r t a i zakazana istog
d a n a u 10,00 časova. 2 0 1
Maček u svojini Memoarima, između ostalog, o toj sednici piše:
»Posle s a s t a n k a , s t a j a o s a m sa C v e t k o v i ć e m kad je d o š a o n a m e s n i k Stanković i prime-
tio: -Hvala b o g u , i s k u š e n j e s m o prešli bolje n e g o š t o s m o o č e k i v a l i « . . .
• Iste večeri p i t a n j e p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k l u bilo je p r e d l o ž e n o kabi-
netu. Vlada je p r e d l o g prihvatila sa 16 protiv 3 glasa. Protivnici su bili Budisavljević. Cub-
rilović i K o n s t a n t i n o v ić. Prva dvojica o d m a h su p o d n e l a o s t a v k e , a K o n s t a n t i n o v i c je č e k a o
sa svojom o s t a v k o m do n a r e d n o g jutra, ali ga je knez Pavie u m e đ u v r e m e n u u b e d i o da je
p o v u č e Dan kasnije, p o k u š a o s a m da u b e d i m Cubrilovica. koji se složio da je k u r s kojim
s m o pošli d o b r o z a s n o v a n , ali ie insistirao da on u tim o k o l n o s t i m a nije m o g a o da n a p u s t i
svoj s o p s t v e n i stav. j e r bi lo m o g l o da mu čak ugrozi život Nisam s m a t r a o da je c e l i s h o d n o
truditi se o k o Budisav ljevica, koji je u ć e l o m t o m p e r i o d u bio g o t o v o h i s t e r i č a n « . 2 0 2
Cvetković je s u t r a d a n p r e p o d n e primio ostavku S r đ a n a Budisavljevića,

Branka Cubrilovića i Mihaila Konstantinovića, t a k o d a j e time bila o t v o r e n a
kriza vlade Pošto mu je p r o p a o p o k u š a j da odloži njihove ostavke do potpi-
sivanja pakta, Cvetković je bio mišljenja da bi zbog ostavke ove trojice minis-
tara m o r a o p o d n e t i ostavku cele vlade. Zato je Cincar-Marković, po Cvetko-
vićevom nalogu, o d m a h obavestio fon H e r e n a o krizi vlade i n a p o m e n u o mu
da će biti izvesnog o d l a g a n j a u pogledu definitivnog jugoslovenskog odgovo-
ra. 2 0 3
Prema Mačekovim M e m o a r i m a , Cincar-Marković je 20. m a r t iskoristio za
p r e g o v o r e sa n e m a č k i m a m b a s a d o r o m fon H e r e n o m , koji je zbog toga neko-
liko puta zvao Berlin. Kada je fon Heren t e l e f o n i r a o u Berlin, tog d a n a u 6,55
časova uveće, bio je siguran da će vlada o d o b r i t i Cvetkovićev predlog. Kada
je p o n o v o pozvao Berlin, u 1,20 u j u t r u 21. marta, m o g a o je s a m o da javi da
je nastala kriza i da će se Ministarski savet p o n o v o sastati tog istog d a n a . ve-
r o v a t n o da d o n e s e povoljnu odluku.
Naredni sastanak Krunskog saveta (? - V.T.) o d r ž a n j e 21. marta. Cincar-
Marković je o d m a h uzeo reč. On je izvestio da su se Nemci i on dogovorili da
tajne klauzule neće biti u n e s e n e u sam pakt, ali da n e m a č k a vlada n e m a pri-
m e d b i a k o ih o b j a v i m o u našim listov ima. N e m a č k a vlada nije n a m e r a v a l a da
ih se o d r e k n e .
Cvetković se saglasio sa tim d o g o v o r o m i p r i s t u p a n j e Jugoslavije Troj-
nom paktu bilo je prihv a ć e n o jednoglasno (?! - V.T.). 204
Mada je Cincar-Marković, p r e m a odluci Krunskog saveta, t r e b a l o da oba-
vesti šefove opozicije o p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m paktu ćim to Minis-
tarski savet b u d e prihvatio, ipak se knez Pavie tih dana, između sednice u
dvoru i za v r e m e pregovora s N e m c i m a . savetovao sa šefovima opozicije i ne-
kim d r u g i m ličnostima. On je p o j e d i n a č n o p r i m i o S l o b o d a n a Jovanovića. Mi-
lana Grola, Mišu Trifunovića, Bogoljuba Jeftića, Zivka Topalovića i p a t r i j a r h a
Gavrila, ali o toku i sadržaju tih razgovora n e m a p o d a t a k a . Patrijarh Gavrilo,
poznati antifašista (za v r e m e o k u p a c i j e i rata izdržao je užasne patnje, stra-
d a n j a i poniženja od nacista i d o m a ć i h izdajnika), izjavio je tom prilikom:
»Bolje je poginuti nego taj pakt potpisati«. Da bi o n e m o g u ć i o p o t p i s i v a n j e
Pakta, za 27 m a r t sazvao je Arhijerejski sabor i zapretio vladi okupl jan jem na-
r o d a i javnim protestima. Odbio je da primi p r e d s e d n i k a vlade Cvetkovića i
ministra spoljnih poslova Cincar-Markovica. 2 0 5
Evo kako patrijarh srpske pravoslavne crkve Gavrilo Dožic opisuje susret
i razgovor sa knezom Pavlom:
Kada je 20 marta 1941. godine na sednici vlade izneto pitanje pristupanja
Jugoslavije Trojnom paklu, neki ministri iz opozicije dali su ostav ke. Tada je vla-
da na brzu ruku popunjena. Da bi se sa većim autoritetom p o t p i s a o akt pristu-
panja Trojnom paktu, namesništvo je htelo da u tu igru uvuče i Srpsku pravos-
iavnucrkvu, ne sluteći d a ć e ona do kraja ostati na braniku n a r o d n e časti i pune
nezavisnosti Jugoslavije. U vezi sa lim bio je pozivan patrijarh Gavrilo u Beli
r
dvor na razgovore sa namesnikom knezom Pavlom. O tim razgovorima saznaje

se iz Zapisnika Sv. arh. sinoda. On glasi: »Njegova svetost patrijarh gospodin Ga\ •
rilo saopštava sledeče:
»Posle sednice Sv. arhijerejskog sinoda. o d r ž a n o g 20 m a r t a 1941 godine, s a o p š t e n o mi je
od Maršalata Dvora nj. veličanstva kralja u s m e n o p r e k o Kabineta, a malo docnije od g Antića,
ministra Dvora pismeno, da me toga d a n a posle p o d n e u pet sati ćeka u Belom dvoru, radi raz-
govora. nj. kraljevsko visoćanstvo knez namesnik.
Shvativši razlog ovoga poziva p o š a o s a m u o d r e đ e n o v r e m e u Beli d v o r , i o d m a h sam
bio u v e d e n k o d nj. k r a l j e v s k o g visoćanstva i njegov k a b i n e t .
Posle u o b i č a j e n o g p o z d r a v a , nj. visoćanstvo r e č e da je želeo da se vidi sa m n o m i da
mi izloži vrlo t e š k u i s u d b o n o s n u situaciju u k o j o j se nalazimo.
Izlažući p o s t o j e ć e s t a n j e i o k o l n o s t i u k o j i m a se nalazi, knez je u g l a v n o m to s t a n j e
p r e d s t a v i o . »Jugoslavija je d a n a s u vrlo m u č n o m položaju, j e r je o k r u ž e n a sa d r ž a v a m a , koje
su p r i s t u p i l e T r o j n o m p a k t u . Starali s m o se do sada. sa usju-hom. da se d r ž i m o po strani u
s t r o g o j n e u t r a l n o s t i . Takvo d a l j e d r ž a n j e je n e m o g u ć e . Od Rusije ne m o ž e m o se n a d a t i ni-
kakvoj p o m o ć i . Rusiji je g l a v n o da b r a n i svoj režim Cak i sa T u r s k o m , kojoj o b e ć a v a j u da
je n e ć e n a p a s t i a k o ova s t u p i u rat, p o s t u p i ć e u d a n o m slučaju k a o što su postupili sa Po-
ljskom i d r u g i m a . Od T u r s k e s m o tražili da se izjasni, ali o n a se ne izjašnjava. Englezi su iz-
javili da bi mogli p o m o ć d a t i u s a d a š n j i m p r i l i k a m a s a m o četiri divizije. Na n a š e pitanje, da
li bi u s l u č a j u p o t r e b e mogli o s i g u r a t i o d s t u p n i c u na J a d r a n s k o m m o r u . odgovorili su ne-
gativno p o d izgovorom, da ne bi mogli kroz O t r a n t s k i t e s n a c dovesti svoje lađe u d o v o l j n o j
meri.
Bugari su od S o b o l j e v a već r a n i j e imali o b e ć a n j e , da će Rusija raditi da im se u s t u p i
s r p s k a M a k e d o n i j a . U p o z o r a v a o je Engleze na n e s i g u r n o s t d r ž a n j a kralja Borisa, ali Englezi
su Borisu verovali i m e n e p r e k o r e v a l i da Borisa lično m r z i m , pa ga iz m r ž n j e p r e d s t a v l j a m
kao n e s i g u r n a . Bugari se b o j e da mi ne d o đ e m o do n e k o g s p o r a z u m a sa R a j h o m , u k o m e
bi slučaju t e š k o imali p o d r š k u za svoje r e v a n d i k a c i j e k o d sila Osovine. Pri o v o m s t a n j u sve
s m o uložili, da bi se sa N e m c i m a s f j o r a z u m e l i n e k i m p o s e b n i m p a k l o m ili d e k l a r a c i j o m , da
bi izbegli T r i p a r t i n o m p a k t u B e r l i n - R i m . M e đ u t i m . Nemci t a k v o naše p r i s t u p a n j e neopozi-
vo traže, i s a m o po i s p u n j e n j u l o g a uslova voljni su da n a m d a d u izvesne garancije. To je nji-
hov p o s l e d n j i zahtev.
Iz j e d n e hartije. koju je izvadio iz džepa. Knez n a m e s n i k je g o r e p o m e n u t i zahtev Rajha
izneo, koji je, k a k o reče. d o s t a v l j e n j u ć e od n e m a ć k e vlade.
Sad su, p r o d u ž i Knez n a m e s n i k , p r e d n a m a tri puta.
Prvo. da č e k a m o u o v o m s t a n j u , susedi će postaviti svoje revindikacije. i to Bugari i Ta-
lijani, a m o ž d a i M a đ a r i , u č e m u bi ih Nemci pomogli.
Drugo, da se p r i k l j u č i m o e n g l e s k o - g r ć k o m savezu, mi bi m o r a l i biti n a p a d n u t i , čim bi
N e m a č k a pošla protiv G r ć k t . U l o m slučaju, bili bi izloženi silama sa svih s t r a n a i p r e s e ć e n i .
t a k o da bi e v e n t u a l n o s a m o južni delov i naši mogli o d s t u p i t i . U t o m slučaju o s o v i n s k e sile
dovele bi Pavelića u Z a g r e b i o b r a z o v a l e vladu protiv nas Mi m u n i c i j e n e m a m o ni za dva
m e s e c a , a nabavljati je ne bi mogli, jer je naše n a o r u ž a n j e iz š k o d i n e i dr. f a b r i k a , koje su
pod vlašću Osovine.
Ovaj put značio bi ići u o č i g l e d n u p r o p a s t . Moglo bi se verovati da će ishod rata biti
u ke ist Egnleske, ali k a d će to biti? A m e r i č k a p o m o ć tek ce se u p o t p u n i t i posle 1942. go-
din a d o t l e m o ž e p o t p u n o p r o p a s t i i naša država i naš n a r o d Ja na to p o m i š l j a m , pa gle-
d a n . da se kojim bilo n a č i n o m s p a s e i država i nacija. Ja vodim s a m o jugoslovensku politiku
i nikakvu d r u g u .
O s t a j e n a m s a m o o n a j treći put. tj. da u s v o j i m o n e m a č k e zahtev e, da se p r i k l j u č i m o Tri-
p a r t i t n o m p a k l u , uz o b e z b e đ e n j e š t o više g a r a n c i j a za našu egzistenciju, s u v e r e n i t e t i integ-
ritet naše teritorije, u č e m u n a m Nemci izlaze u s u s r e t u n a j v e ć o j meri. pa čak i izvesnim
tajnim o d r e d b a m a .
K o n s u l t i r a o s a m m i š l j e n j e vojnih i političkih f a k t o r a i vidimo da m o r a m o poci t r e ć i m
p u t e m radi s p a s a v a n j a d r ž a v e i nacije, j e r o d u p i r a n j e m se u ovakvim o k o l n o s t i m a Nemač-
koj, koja ima 220 divizija s p o s o b n e vojske, značilo bi ići u očiglednu i p o t p u n u katastrofu.'
Posle izvesnog ć u t a n j a , r e k a o sam nj. k r a l j e v s k o m visoćanstvu ovo: »Mene i z n e n a đ u j e
i p o r a ž a v a s t a n j e u koje je d o v e d e n a naša o t a d ž b i n a i vrlo mi je t e š k o dati ma k a k v o miš-
ljenje u o v o m e m o m e n t u , u t o l i k o p r e što nisam ranije o b a v e š t e n . niti sam m o g a o pomisliti
da je t a k o o č a j a n naš položaj.
Naše tradicije, naš p o n o s , i n a š glas koji i m a m o u svetu, zatim n a š e o b a v e z e p r e m a svi-
ma o n i m h e r o j i m a i m u č e n i c i m a , koji su za ovu d r ž a v u svoje živote položili, k a o i n a š e oba-
veze p r e m a svim p r o š l i m i b u d u ć i m g e n e r a c i j a m a našega n a r o d a , i m p e r a t i v n o nalažu, da se
ne p r i k l j u č u j e m o T r i p a r t i t n o m p a k t u , a ne t r e b a zaboraviti da bi takvo p r i k l j u č e n j e u bu-
d u ć n o s t i po n a š e i n t e r e s e n a r o d n e i d r ž a v n e moglo d o n e t i i n a j f a t a l n i j e posledice.
S d r u g e s t r a n e , p r e m a r a s p o l o ž e n j u koje s a d a u n a r o d u vlada za e n e r g i č n i o t p o r , š t o
d o k a z u j e i o d u š e v l j e n j e sa kojim naši vojnici idu p o d zastavu u svoje jedinice, j e d a n i a k a \
p r e l o m d r ž a v n e politike, koliko m u č a n toliko i i z n e n a d a n , i m a o bi na j a v n o m i š l j e n j e pora-
žavajuci utisak, ili bolje reći on bi bio j e d n a b o m b a , koja bi mogla izazvati eksploziju u n u t r a
u zemlji. Meni je d u ž n o s t da vam o t v o r e n o r e č e m , da bi p r i s t u p a n j e n a š e države T r o j n o m
p a k t u , i o p r e d e l j e n j e n j e z i n o uz Osovinu, uništilo životnu silu i m o r a l n a r o d a , p o g o d i l o bi
n j e g o v e r o d o l j u b i v e o s e ć a j e i d u b o k o u v r e d i l o njegov p o n o s i n j e g o v e t r a d i c i j e i ideale.
Mogu vas uveriti, da o v o nije s a m o m o j e mišljenje i p o j e d i n a c a , već celog n a r o d a .
Najzad, ja m o r a m o v d e istaći m o j e veliko č u d e n j e : Zašto kraljevska vlada, koja je mogla
i m o r a l a videti i poznati r a s p o l o ž e n j e n a r o d a , kad je d o b r o znala d a j e p o l o ž a j n a š e d r ž a v e
d o v e d e n u t a k o n e s r e t a n škripac, zašto o n a nije p r e d u z e l a p o t r e b n e m e r e da se n a r o d i nje-
govo j a v n o m n e n j e p r i p r e m i za j e d a n takav p r e o k r e t n a š e d r ž a v n e politike, i naše b u d u ć e
ori jentacije? Naprotiv, o n a je t a k o p o s t u p a l a da se o d u š e v l j e n j e za o t p o r sve j a č e snažilo i
širilo. Takva politika mi je v e o m a č u d n o v a t a i p r o s t o neshvatljiva!
Knez n a m e s n i k je na sve ovo r e a g i r a o i p r a v d a o d r ž a n j e vlade k a o da je m o r a l a p o p u s -
titi. kao što je p o p u s t i l a , jer su to prilike nalagale. Pri p o l a s k u r e k a o s a m n j e g o v o m kraljev-
s k o m visočanstvu: Ja vas m o l i m i k u m i m odložite koliko god m o ž e t e k o n a č n u o d l u k u , j e r
se bojim teških posledica, a k o se sa takvim p r e d l o g o m i z n e n a d n o izađe p r e d n a r o d .
Razgovor je t r a j a o j e d a n sat i 26 minuta«. 2 0 5 4
N e p o s r e d n o posle p r e k i d a sednice jugoslovenske vlade u 1,00 ćas 21.
marta, fon Heren je istog dana u 1,20 časova ovako obavestio Kabinet nemačkog
Ministarstva inostranih poslova:
»Sednica Ministarskog saveta prekinuta je u 1 sat u noći posle trajanja od
četiri sata. Biće nastavljena u 10 sati pre podne po ovdašnjem vremenu. Ministar
inostranih poslova mi je saopštio, da prema dosadašnjem toku sednice ima uti-
sak da će sve ići dobro. Već i zato, kao što mi je još pre rekao, što se je Krunski
savet izjasnio u pozitivnom smislu . . . Nova sednica Ministarskog saveta sastaje
se u 10 sati i može se predvideti da će trajati do 13 sati, ali se to ne može tačno
reći.. ,«206b (Podvukao V.T.) Zatim je ujutro 21. marta posetio Cvetkovića i
Cincar-Markovića i na pitanje kad će se održati c e r e m o n i j a p o t p i s i v a n j a Troj-
nog pakta, oni su mu odgovorili da još ne znaju, jer nisu u tom m o m e n t u mog-
li predvideti ostav ke trojice ministara i da im je p o t r e b n o još v r e m e n a da bi
mogli ostvariti pregovore sa nekim s r p s k i m g r u p a m a . Na to je Heren tražio
da se d o n e s e hitna odluka. 2 0 6 Zatim je o d m a h t e l e f o n o m izvestio Berlin o os-
tavci trojice jugoslovenskih ministara. 2 0 7 Posle toga je, kao d o p u n u telefon-
skog izveštaja, poslao sledeći telegram:
»Cincar-Marković je izjavio d a j e zbog nastalog o d u g o v l a č e n j a razočaran,
j e r je još juče s m a t r a o da će stvar glatko teći. S d r u g e strane, t r e b a pozdraviti
povlačenje ova tri ministra (ministra pravde Konstantinovića, p o l j o p r i v r e d e
Cubrilovića, socijalne politike Budisavljevića), koji su uvek stvarali t e š k o ć e
vladinoj politici. Naravno, njima nije lako naći zamenu, j e r su p o s l e d n j a dvo-
jica predstavnici prilično važnih sprskih s t r a n a k a ( Z e m l j o r a d n i č k e s t r a n e i sr-
pske s t r nke u Hrvatskoj). Doduše, pošto Cvetkovićeva vlada ima za s o b o m
većinu H r v a t a . Slovenaca i Muslimana, ali baš u Srbiji n e m a m n o g o prista-
lica. mora se sve pokušati da se ovo slabljenje s r p s k e baze, zbog ostavke tro-
jice ministara, u n a j m a n j u ruku izravna. Zbog toga će p r e d s e d n i k vlade od-
m a h sve preduzeti u tom pravcu, ali se ipak, zbog teškoća u p r e g o v o r i m a ,
m o r a računati sa o d u g o v l a č e n j e m od nekoliko dana. On nas moli da i m a m o
razumevanja za ovu situaciju. . ,« 2 0 e
Heren je istog dana, 21. marta, u 18,45 časova telefonom javio u Berlin da
ga je i Cincar-Marković obavestio da će zbog demisije trojice ministara za popu-
nu vlade biti potrebno »nekoliko dana, jer se mora pregovarati sa više srbijans-
kih grupa«, da je »do poslednjeg časa pokušavao sprečiti ostavke, ali na žalost
bez uspeha« i da se nada da će se posle popune vlade »najhitnije sprovesti za-
ključci za koje se većina kabineta izjasnila«. (Podvukao V.T.)209
NOVI PRITISAK VELIKE BRITANIJE I SAD NA JUGOSLAVIJU

DA ODUSTANE OD POTPISIVANJA
TROJNOG PAKTA STAV SOVJETSKOG SAVEZA
U to v r e m e pritisak na kneza Pavla povećavao se ne s a m o od s t r a n e V. Bri-

tanije nego i SAD. Prema b r i t a n s k i m tajnim d o k u m e n t i m a , javnim od p o č e t k a
1972. godine, Filis Oti, između ostalog, kaže d a j e m a r t a 1941. britanski minis-
t a r inostranih poslova Idn učinio tajnu posetu Grčkoj, u nadi da će moći in-
kognito da poseti kneza Pavla u B e o g r a d u i da lično s njim razgovara. Među-
tim, knez Pavle je o d l u č n o o d b i j a o da ga primi. U svom t e l e g r a m u od 20. mar-
ta 1941. b r i t a n s k o poslanstvo u B e o g r a d u izvestilo je da su knez Pavle i nje-
gova s u p r u g a predložili da u m e s t o toga d o đ e do privatne i tajne p o s e t e šefa
Imperijalnog generalštaba.
Knez Pavle se izvinio b r i t a n s k o m poslaniku, n a p o m i n j u ć i da pretpostav-
lja da će Idn sigurno biti ljut na njega. On je govorio o svom »starateljstvu«
i »potrebi da deluje u skladu sa n a r o d n i m željama«, r e k a o da je njegov Ge-
n e r a l š t a b pesimistički raspoložen, d a j e n a o r u ž a n j e vojske n e a d e k v a t n o , isti-
cao da Jugoslavija ne bi mogla da b u d e a g r e s o r i p o d s e ć a o na užase prvog
svetskog rata.
Već sledećeg dana, 21. marta, britanski p o s m a t r a č i u B e o g r a d u bili su
uvereni da je knez Pavle d o n e o o d l u k u da potpiše Tripartitni pakt, ali da je
bio rešen da traži nepovredivost granica Jugoslavije. Knez Pavle je saopštio
specijalnom predstavniku Forin ofisa u B e o g r a d u T. S o n u da su Nemci pri-
hvatili sve ove uslove. »On (knez Pavle) ostavio je na m e n e utisak kao d a j e
s k o r o p o t p u n o savladan svojim brigama i o d g o v o r n o s t i m a « , izneo je Son. U
toj fazi, kralj Đ o r đ e je u p u t i o treći i očajnički apel knezu Pavlu. »Stižu mi iz-
veštaji«, stajalo je u poruci, »da vlada Vaše kraljevske visosti r a z m a t r a moguć-
nost potpisivanja s p o r a z u m a koji će, ma kakve bile ograde, koje o n a b u d e us-
pela da dobije, svrstati Vašu zemlju u o č i m a sveta uz bok neprijatelja s l o b o d e
a protiv nacija koje se b r a n e . S obzirom na d u b o k o prijateljstvo između naših
n a r o d a i zajedničke ideale kojima su o b e naše zemlje težile u povoljnim i ne-
povoljnim vremenima.ictK a mogu da v e r u j e m da su ovi izveštaji taćni. D o b r o
shvatam tešku situaciju u kojoj se Vaša zemlja nalazi, ali ako se Vaša vlada
zaista nosi mišlju da p r e d u z m e tako ozbiljan korak, s m a t r a m svojom obave-
zom da stavim do znanja Vašoj kraljevskoj visosti da će to s k o r o neizbežno
dovesti u pitanje s r d a č n o s t naših o d n o s a . Najozbiljnije molim Vašu kraljev-
sku visost da o d m e r i ne s a m o n e p o s r e d n e posledice takvog čina na situaciju
u j u g o i s t o č n o j Evropi, već i dalekosežne posledice po b u d u ć n o s t Jugoslavi-
je . . . Naši saveznici i prijatelji su svakog d a n a sve uvereniji u našu p o b e d u .
Međutim, k a d a to v r e m e b u d e došlo s e t i ć e m o se k o j e bio s n a m a a ko protiv
nas . . . Veoma bi nas žalostilo kad Vi ne biste bili m e đ u o n i m a prvima«. 2 1 0
Britanska d i p l o m a t i j a činila je o g r o m n e n a p o r e da poveže Jugoslaviju sa
T u r s k o m i sa Grčkom, koja je nanosila u d a r c e italijanskim t r u p a m a u Alba-
niji. Za to se, p o r e d Cerčila, n e p r e k i d n o zalagao b r i t a n s k i m i n i s t a r inostranih
poslova Antoni Idn koji je, kao što je već n a p o m e n u t o , u tom cilju n e d e l j a m a
boravio na Malti. G r č k o j i Turskoj. Britanci su j a s n o videli da se Jugoslavija
u toku 1941. godine nalazila u sve težoj situaciji zbog sve jaćeg Hitlerovog pri-
tiska i zahteva da pristupi T r o j n o m paktu, n a r o č i t o od 1. m a r t a k a d a mu je
pristupila Bugarska. Jugoslavija, iako u s a m l j e n a i o k r u ž e n a silnim neprijate-
ljima odolevala je tim pritiscima, odugovlačila pregovore, lavirala između Ne-
m a ć k e i Italije, p o p u š t a l a N e m a č k o j kao daleko n a j o p a s n i j e m s u s e d u i težila
da što duže očuva n e u t r a l n o s t . S r e d i n o m m a r t a 1941. g o d i n e vlada Cvetković-
Maček nalazila se u najtežoj situaciji, jer su nastupili kritični trenuci, k a d a je
morala doneti sudbonosnu odluku.
Karakteristično je da su knez Pavle i vlada već duže v r e m e n a držali u za-
točeništvu dr Milana Stojadinovića osvedočenog prijatelja Berlina i Rima, i
da su, iz bojazni da ga Nemci silom vrate na vlast, kao što su uradili s Pjerom
Lavalom u Francuskoj, 15. m a r t a obavestili b r i t a n s k u vladu o svojoj n a m e r i
da ga u k l o n e iz zemlje. Na to je u Donjem d o m u , p r e m a r e č i m a Ričarda Bat-
lera, p o d s e k r e t a r a za spoljne poslove, b r i t a n s k a vlada izrazila s p r e m n o s t da
izađe u susret toj želji, t a k o da je dr Stojadinović p r e d a t na čuvanje britan-
skim vlastima. 2 ' 0 »
Svojom o g r o m n o m vojnom moći, razbijanjem Balkanskog fronta - kojeg
su Britanci u p o r n o pokušavali da organizuju, ali bez realnih izgleda na uspeh,
jer je N e m a č k a svojom agresivnom i bezobzirnom d i p l o m a t i j o m svakim da-
nom, u tom n e u r a l g i č n o m p r o s t o r u , sticala veliko p r e i m u ć s t v o nad V. Brita-
nijom i neodlučnim Sovjetskim Savezom. Iako je bila veoma uznemirena pe-
netracijom N e m a ć k e i V. Britanije na Balkan, j e r su se južne e v r o p s k e granice
SSSR-a najopasnije mogle ugroziti iz Rumunije, Bugarske i T u r s k e kroz Bos-
for i Dardanele, sovjetska vlada - vezana u g o v o r o m sa N e m a č k o m od 23. av-
gusta 1939. godine - klonila se gotovo svakog, pa i n a j m a n j e g zaoštravanja sa
N e m a č k o m , jer nije želela da pogoršava o d n o s e sa n j o m koji su, p r e m a Hit-
lerovoj oceni, bili vrlo dobri, j e r ove zemlje razdvajaju j e d i n o Finska i Carig-
rad. 2 ' 01 ' Karakteristično je da se sovjetska vlada na sve nemaćke balkanske iza-
zove, na sve za SSSR nesumnjivo provokativne poteze i neprijatne pokrete tru-
pa, zadovoljavala da uputi neku protestnu ali »blagu« notu. Kad su nacistički
avioni sve češće preletali sovjetsku granicu, kad su Mađarska, R u m u n i j a i Bu-
garska pristupile T r o j n o m paktu, kad su n e m a ć k e divizije ušle u ove zemlje
i d i r e k t n o ugrožavale bezbednost granica Sovjetskog Saveza, sovjetska vlada
je samo upućivala memorandume i note, ili preko TASS-a objavljivala saopšte-
nja u vidu »blagih« upozorenja.2^ Tako je agrsivnost n e m a ć k e d i p l o m a t i j e
rasla do bezočnosti, samo joj se u to vreme suprotstavljala V. Britanija. Vezu-
jući se za N e m a č k u i novi p o r e d a k , R u m u n i j a je prva podlegla. M a đ a r s k a je
p r o p u š t a l a n e m a ć k e t r u p e u R u m u n i j u i dalje u B u g a r s k u za n a p a d na Grčku
i za ratni p o h o d »Barbarossa«, tj. za n a p a d na Sovjetski Savez, planiran za ne-
delju 15. maja. Dosta o š t a r p r o t e s t sovjetske vlade b u g a r s k o j vladi bio je s a m o
indirektan p r e k o r Nemaćkoj, ali se na to nisu osvrtali r.i p r e d s e d n i k b u g a r s k e
vlade Filov (<t>n.\OB BorAaH). a još manje nemački ministar inostranih poslova
Ribentrop, t a k o da se sve svršilo na n o t a m a i p r e k o r i m a . 2 1 0 d
Očigledno je d a j e sovjetska vlada teška srca popuštala Nemačkoj, u tež-
nji da joj se ne zameri suviše, da ne bi došlo do sukoba, za koji Sovjetski Savez
još nije bio s p r e m a n - t r e b a l o mu je još d o s t a v r e m e n a za p r i p r e m e . Drugim
rečima, Sovjetski Savez je zbog toga bio p r i m o r a n da isključivo gleda svoje
interest-, pa i u p o g l e d u Jugoslavije, iako je b l a g o n a k l o n o g l e d a o na o t p o r ju-
g o s l o v e n s k e vlade na n e m a č k e priti- ke. Česti, t a k o r e ć i n e p r e s t a n i zahtevi Ko-
m u n i s t i č k e p a r t i j e Jugoslavije i n a p i e d n i h snaga da Jugoslavija s k l o p i savez
sa S o v j e t s k i m Savezom bili su n e r e a i n i , jer Sovjetski Savez, iz n a v e d e n i h raz-
loga, nije bio s p r e m a n da učini ništa više od s k l a p a n j a p a k t a o prijateljstvu
i d a v a n j a m o r a l n e p o d r š k e . P r e m a t o m e , j u g o s l o v e n s k a vlada se u najkritič-
nijem p e r i o d u , u toku 1941. godine, nije m o g l a n a d a t i n i k a k v o j e f i k a s n o j pod-
ršci i v o j n o j p o m o ć i ni sa koj s t r a n e , čak ni od V. B r i t a n i j e i SAD, pa je i to
j e d a n od razloga što je k a p i t u l i r a l a .
Britanski ministar inostranih poslova je 21. m a r t a z a m o l i o svog a m b a s a -
d o r a u Moskvi Kripsa da izvidi da li su Sovjeti s p r e m n i da » p o č n u n e k u ak-
ciju« radi o d v r a ć a n j a Jugoslavije o d T r o j n o g p a k t a . Krips j e o d m a h zatražio
s a s t a n a k s a p o m o ć n i k o m k o m e s a r a z a i n o s t r a n e p o s l o v e Višinskim
(BHUJMHCKII AiiApen HiivapeBim), ali on, u t o m t r e n u t k u , nije b i o v o l j a n d a
o t o m e razgovara. Tek p o š t o se k o n s u l t o v a o sa n a d l e ž n i m , Višinski je odgo-
vorio da »ne p o s t o j e uslovi za d i s k u s i j u i z m e đ u dve vlade o o p š t i m političkim
p i t a n j i m a , k a o što je p i t a n j e Jugoslavije i da b r i t a n s k a vlada t r e b a da p r o m e n i
svoju o p š t u politiku p r e m a S o v j e t s k o m Savezu, počevši o d m e r a e k o n o m s k e
blokade, pa do p r i z n a n j a »baltičke situacije«, a k o je v o l j n a da se v o d e takvi
razgovori. T a k o je b r i t a n s k a inicijativa da se S o v j e t s k i Savez uključi u jugos-
lovensko pitanje propala.
M e đ u t i m , j u g o s l o v e n s k i p o s l a n i k u Moskv i Gavrilović s a m o i n i c i j a t i v n o
je p o s e t i o Višinskog i p i t a o ga »kakav bi stav zauzela s o v j e t s k a vlada u slučaju
da su tačni glasovi o p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m p a k t u ? »Višinski je od-
g o v o r i o da bi SSSR u o d n o s u na Jugoslaviju i m a o isti stav k a o i p r e m a Bu-
garskoj. Gavrilović je ipak u p i t a o »da li s o v j e t s k a vlada ima n a m e r u da n e š t o
ućini p r e n e g o što J u g o s l a v i j a »pristupi Osovini, a ne o n a k o k a o što je to bilo
u s l u č a j u sa B u g a r s k o m ? « Višinski je o p e t k o n s u l t o v a o n a d l e ž n e i k a s n i j e po-
zvao Gavrilovića da mu s a o p š t i da »sovjetska vlada, p o š t o je s t e k l a utisak da
je Jugoslavija rešila da p r i s t u p i Osovini, s m a t r a izlišnom svaku inicijativu«. A
na Gavrilovićevo pitanje: »Sta bi s o v j e t s k a vlada učinila a k o bi n j e n utisak de-
m a n t o v a l e činjenice?« Višinski je d o s l o v n o o d g o v o r i o : »Ako bi j u g o s l o v e n s k a
vlada za dva d a n a n e d v o s m i s l e n o d o k a z a l a da n e ć e p r i s t u p i t i Osovini, t a d a bi
SSSR bio s p r e m a n da sa B e o g r a d o m otvori političke razgovore«. 2 1 1 Ovakav
o d g o v o r m o g a o bi se p r o t u m a č i t i kao želja s o v j e t s k e vlade da se Jugoslavija
a n g a ž u j e protiv N e m a č k e r a d i o d s t r a n j i v a n j a n j e n o g n a p a d a n a Sovjetski Sa-
vez. B r i t a n s k a vlada je to p o d r ž a v a l a u nadi da će stvoriti uslove za s a r a d n j u
sa SSSR-om, o s e ć a j u ć i da bi e v e n t u a l n a i n t e r v e n c i j a M o s k v e imala isključivo
diplomatski karakter.212
Britansku vladu ohrabrila je Titova inicijativa početkom marta da se uspos-
tave neposredni kontakti sa krugovima srpske prozapadne opozicije, posebno sa
članovima Srpskog »kulturnog kluba«, da bi se zajedničkom »politikom nacio-
nalne odbrane- pružio otpor pristupanju Trojnom paktu. Tada je K o m u n i s t i č k a
p a r t i j a još s m a t r a l a da n e ć e doći do r a t a i z m e đ u N e m a ć k e i SSSR-a, ne isk-
ljučujući z a k l j u č e n j e n e k o g u g o v o r a Jugoslavije sa B e r l i n o m , ali n i k a k o Troj-
nog pakta, i pod u s l o v o m da Jugoslavija zaključi p a k t sa S o v j e t s k i m Savezom.
Tito je s t e k a o d o s t a jasan utisak o p r e o v i a đ i v a j u ć o j a t m o s f e r i m e đ u s r p s k i m
b u r ž o a s k i m s t r a n k a m a da se s u p r o t s t a v l j a j u p o t ć i n j e n o s t i j u g o s l o v e n s k e vla-
de i p o s e b n o kneza Pavla N e m a č k o j . Zato je ovlastio svoga p r e d s t a v n i k a da
se zajednički o r g a n i z u j u d e m o n s t r a c i j e protiv p r i s t u p a n j a Jugoslavije Troj-
nom paktu. K o m u n i s t i su našli u Beogradu »izvor v e o m a važnih informacija«
u novinaru a k r e d i t o v a n o m u C e n t r a l n o m p r e s b i r o u (Dimitrijeviću - V. T.)
koji je p r i p r e m a o k o n f e r e n c i j e za š t a m p u ministra inostranih poslova Cincar-
Markovića, od koga su saznali da će »vlada kapitulirati pod n e m a č k o m pre-
sijom«. 2 1 3
S d r u g e strane, b e o g r a d s k e vlasti su nastojale da o b j a s n e javnosti da je
vlada p r i m o r a n a da pristupi T r o j n o m paktu, j e r Jugoslavija nije vojnički pri-
premljena, a Velika Britanija nije u stanju da za nekoliko meseci bilo čim
s n a b d e Jugoslaviju i da Turska zavarava Britance koje će napustiti kad se
n a đ u u nevolji. Britanski poslanik K a m p b e l je zatražio od svoje vlade da od-
govori na ove a r g u m e n t e p r e k o s r p s k o h r v a t s k i h emisija BBC-a, u kojima će
se isticati d a j e Velika Britanija davala i da d a j e p o m j ć Grčkoj, da će i Jugos-
lavija dobijati p o m o ć i od Velike Britanije, i od SAD, i da bi j o j d o b r o d o š a o
plen u Albaniji. Agenti Intelidžens servisa su efikasno podržavali ovu propa-
gandu, obasipajući zemlju p r o t i v n e m a č k i m p r o s p e k t i m a i lecima, da bi izaz-
vali saszrevanje r e v o l u c i o n a r n e klime. Oni su davali i finansijsku p o m o ć ne-
kim krugovima s r p s k e opozicije i usredsredili svoje n a p o r e na ljude koji su
imali ostvariti državni udar.
Kolebanja b r i t a n s k o g ministra inostranih poslova Idna, u pogledu revo-
l u c i o n a r n e akcije u Jugoslaviji, o d j e d n o m su nestala kad g a j e K a m p b e l izves-
tio iz Beograda da je »situacija postala još n e o d r e đ e n i j a zbog ostavki trojice
ministara«. S m a t r a j u ć i da mu više nisu p o t r e b n a o b j a š n j e n j a o m o g u ć n o s t i
državnog udara, on je ovlastio K a m p b e l a da radi o n a k o k a k o mu se čini naj-
bolje a k o ne bi i m a o v r e m e n a da se sa njim konsultuje. Idn je p r e p o r u č i o
K a m p b e l u da bi t r e b a l o da ima u vidu j e d n u stvar, da »pre no što dozvolimo
da Jugoslavija b u d e m a l o po m a l o u v u č e n a u o r b i t u Nemaćke, s p r e m n i s m o
na rizik da u b r z a m o n e m a č k i napad«. 2 1 4
Uprkos jugoslovenskim s u m n j a m a u s p o s o b n o s t ili želju Sovjetskog Sa-
veza da pruži p o m o ć Jugoslaviji u e v e n t u a l n o m s u k o b u sa N e m a č k o m , nepos-
r e d n o pre potpisivanja Trojnog pakta bilo je tajnih izveštaja da je Sovjetski
Savez s p r e m a n da pruži materijalnu p o m o ć Jugoslaviji ako b u d e pružila ot-
p o r Nemačkoj. Na d a n 22. m a r t a k a d a je b r i t a n s k i m liderima bilo jasno da se
jugoslovenska vlada nalazi pred potpisivanjem Pakta i da oni ne m o g u u t o m e
ničim da je srpeče, ser S t a f o r d Krips se sastao sa sovjetskim m i n i s t r o m inost-
ranih poslova Višinskim, u p o k u š a j u da privoli SSSR da p r e d u z m e n e o d l o ž n u
akciju ne bi li se sprečilo da jugoslovenska vlada potpiše Pakt. Višinski je od-
govorio da će konsultovati svoju vladu i videti da li je o n a s p r e m n a da išta
p r e d u z m e , ali se vratio sa o d g o v o r o m (po svoj prilici od Staljina) d a j e stvar
već rešena u n e p o v o l j n o m smislu i da n e m a ničeg što bi Sovjetski Savez mo-
gao u vezi s tim da učini«. 214 »
Da bi p o m o g l e Veliku Britaniju, SAD su p r e k o z a m e n i k a d r ž a v n o g sek-
r e t a r a S a m n e r a Velsa ( S u m n e r Welles) 21. m a r t a o p o m e n u l e j u g o s l o v e n s k u
vladu da će vlada SAD o d m a h zamrznuti sve jugoslovenske fondove, da će od-
biti svaki zahtev za p o m o ć po Z a k o n u o zajmu i zajmu koji bi Jugoslavija za-
tražila, a k o Jugoslavija zaključi ma kakav s p o r a z u m sa N e m a č k o m kojim bi
se umanjili suverenitet ili s a m o s t a l n o s t Jugoslavije, a k o N e m a č k o j olakša da
n a p a d n e Grčku ili b r i t a n s k e snage u Sredozemlju i ako u bilo k o m pogledu
p o m o g n e osovinske sile u v o j n o m ili p o m o r s k o m smislu. Vlada SAD bi mogla
o d o b r i t i s a m o ugovor o n e n a p a d a n j u između Jugoslavije i N e m a ć k e i ništa
više. U p r o t i v n o m . Jugoslavija bi izgubila simpatije vlade SAD. 215
Knez Pavle se nije mnogo osvrtao na pritiske, uveravanja i obećanja Velike
Britanije i SAD. već je p o d r ž a o n a p o r e p r e s e d n i k a Cvetkovića za rešavanje
krize vlade i saglasio se sa Cincar Markovićem da se poslanicima u Londonu,
Moskvi i Vašingtonu d a d u insturkcije kako da objasne razloge zbog kojih je
Jugoslavija p r i n u đ e n a da se s p o r a z u m e sa N e m a ć k o m . P o s t o j e istakao napo-
re Jugoslav ije da se izbegne rat na Balkanu, zatim revizionistićke zahteve Bu-
garske i Mađarske, n e o d l u č a n i kolebljiv stav Turske i zagonetan stav Sovjet-
skog Saveza, Cincar-Marković je upozorio na to da Jugoslavija, s o b z i r o m na
postojeću situaciju, ne može voditi d r u g u politiku sem o n u koja o b e z b e đ u j e
njenu sopstvenu o d b r a n u , da ona može voditi rat s a m o a k o bi bila n a p a d n u t a .
Zbog toga se u a k t u e l n o j situaciji n a m e ć e p o t r e b a da se u p r e g o v o r i m a sa Ne-
m a ć k o m p r o n a đ e d i p l o m a t s k o rešenje koje će Jugoslaviji omogućiti da nasta-
vi i sledi politiku mira i da o d b r a n i glavne državne i nacionalne iterese, a to
su sigurnost, nezavisnost zemlje, njen integritet i teritorijalni suverenitet, od-
bijanje svakog uplitanja u rat i, pre svega, da niko od zaraćenih s t r a n a ne is-
koristi jugoslovensku teritoriju kao bazu za napad na d r u g u zaraćenu stranu.
Svoje instrukcije p o m e n u t i m poslanicima Cincar-Markovic je završio poziva-
jući ih da u n a v e d e n o m smislu »objasne zvanićnim krugovima i našim prija-
teljima našu situaciju«.. . 2 1 6
Italijanski ambasador u Sofiji obavestio je Palatu Kidji da je u Beograd sti-
gao britanski vojni ataše u Sofiji pukovnik Ros (Ross A.), jedan od najaktiv-
nijih i najopasnijih agenata, koje London ima u Bugarskoj. On d o b r o poznaje
slovenske jezike i ima veliko iskustvo u k o n t a k t i m a sa ljudima u z e m l j a m a is-
točne Evrope. A pošto je o t p u t o v a o iz Sofije u Jugoslaviju u m e s t o u Tursku,
on će svakako tražiti k o n t a k t e sa srpskim vojnim krugovima koji su protiv
Osovine i razviti p r o p a g a n d n u aktivnost, kako bi ovim k r u g o v i m a predočio,
m o g u ć n o s t i p r e d n o s t n a p a d a na italijansko krilo u Albaniji. 2 1 7
Zbog toga su neki italijanski politički krugov i nagovarali Musolinija da
se da o t p o r k o n c e s i j a m a i privilegovanom položaju Jugoslavije u okviru Troj-
nog pakta. Tako je, na p r i m e r , s e n a t o r Dudan 21. m a r t a u p u t i o p i s m o Muso-
liniju, u k o j e m je k o n s t a t o v a o d a j e »Beograd p o m a g a o i da će na sve m o g u ć e
načine p o m a g a t i Velikoj Britaniji i Grčkoj na našu štetu i svim sredstv ima ko-
liko mu to dozvoljava geografska i vojna situacija. Bilo bi p o g r e š n o i š t e t n o
ako se to ne bi popravilo. Ako se govori o jugoslovenskom zahtevu za garan-
tovanjem teritorijalnog integriteta, onda treba naci neku diplomatsku for-
mu, elastičnu i za nas zadovoljavajuću«.. . 2 1 8
DRI GL ULTIMATI M J U G O S L O V E N S K O J VLADI
R i b e n t r o p se još 21. m a r t a sastao sa m a đ a r s k i m m i n i s t r o m inostranih poslo-

va Bardošijem u Minhenu (gde se i Hitler nalazio u svom specijalnom vozu
- V. T.) i iskoristio tu priliku da poruči m a đ a r s k o j vladi u B u d i m p e š t i da ne
stvara dalje s m e t n j e ulasku Jugoslavije u Trojni pakt, naime, da prihvati ga-
raniije koje se daju Jugoslav iji, uveravajući Bardošija da su m a đ a r s k i zahtevi
u svakom slučaju »u d o b r i m r u k a m a kad su Mađari z a j e d n o sa Nemaćkom«.
lako je Nemačka vlada 22. marta donela odluku da okonča odlaganje pristupa-
nja Jugoslavije Trojnom paktu i insistirala da Heren u ultimatovnom tonu pred-
uzima potrebne mere da prinudi Jugoslaviju da pristupi paktu najdalje da 24.
marta, Hitler nije sa sigurnošću mogao da obavesti Vrhovnu komandu da li se
može ili ne može očekivati neki potez jugoslovenskih snaga u skorim operacija-
ma protiv Grčke. S d r u g e strane, čim je d o b i o vest o krizi vlade u B e o g r a d u
i R i b e n t r o p o v o m ultimativnom k o r a k u . Musolini se p o b r i n u o da tajno privu-
če pojačanja na istočnu granicu radi stabilizacije o d b r a m b e n o g p o r e t k a svo-
jih t r u p a . 2 1 9
Zbog nastale situacije - usled ostavke trojice ministara i krize jugosloven-
ske vlade - R i b e n t r o p je o t o m e hitno referisao Hitleru, koji se nalazio u spe-
cijalnom vozu u M i n h e n u i odatle, posle konsultacije 22. m a r t a u 01,25 časova,
poslao telegram br. 320 Ministarstvu inostranih poslova u Berlin, gde je pri-
mljen u 02,25 časova, a odatle istog d a n a u 04,50 časova u p u ć e n fon H e r e n u
u Beograd. To je, u stvari, bio drugi ultimatum, pa taj telegram iznosim u ce-
lini. On glasi:
»Molim obavestite vladu pri kojoj ste a k r e d i t o v a n i sledeče: ostavljam
vama da li ćete radi toga doći u d o d i r sa m i n i s t r o m spoljnih poslova, pred-
s e d n i k o m vlade ili K n e z o m - n a m e s n i k o m .
Vlada Rajha s m a t r a n e z g o d n o m situaciju u koju je d o v e d e n a Cvetkoviće-
va vlada zbog ostavke trojice ministara. Međutim, o n a smatra da je hitno po-
trebno. u interesu Jugoslavije, da se ova u n u t r a š n j a politička teškoća koja je
iskrsla reši o d m a h na ovaj ili o n a j način. Inače, Jugoslavija će u k r a j n j e kri-
tičnom t r e n u t k u za zemlju lišiti sebe m o g u ć n o s t i da p r e d u z i m a akcije u pi-
t a n j i m a spoljne politike i pokazati se n e s p o s o b n o m da drži kormilo. Situacija
je sada takva da smo mi još uvek spremni, do 24. marta, najdalje do 25. marta,
da zaključimo pripremljene sporazume. Japanski ministar spoljnih poslova stile
u Berlin 26. marta, a i druga spoljnopolitička pitanja zahtevaće našu punu pat-
nju, tako da se datum za sastanak sa Jugoslovenima može uzeti u razmatranje
tek kad zaključenje predviđenih sporazuma ne bude više imalo mnogo spornih
tačaka. Mi smo sloga uvereni da će Cvetkovićeva vlada brzo povratiti svoju spo-
sobnost za akciju tako da ugovoreno vreme za Jugoslaviju neće isteći neiskoriš-
ćeno. (Podvukao V. T.).
Vaša izlaganja u g o r n j e m smislu pružiće Cvetkovićevoj vladi efikasan ar-
g u m e n t da osujeti sve t e n d e n c i j e za p r o d u ž e n j e krize koje bi se mogle t a m o
pojaviti. Sem izvršenja ovog d e m a r š a , molim da sa vaše s t r a n e t a k o đ e učinite
sve, pod svim o k o l n o s t i m a , da se p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u ost-
vari u u t v r đ e n o v r e m e .
Molim javite telegrafski u opštim potezima i brzo o d a l j e m razvoju ta-
m o š n j e situacije.
Ribentrop«"0
Istoga dana u 18 časova nemački konzul u Zagrebu Frojnd poslao je teleg-

ram u Berlin i fon Herenu u Beograd u kojem izveštava da su policijski ataše
za š t a m p u u B e o g r a d u Kraus (kasnije šef Gestapoa u Srbiji - V. T.) i r e f e r e n t
za š t a m p u u Zagrebu M i t e r h a m e r ( M i t t e r h a m m e r Otto) 21. m a r t a imali sasta-
nak sa Maćekom i Košutićem. Tom prilikom Maček im je u p o v e r e n j u saopš-
tio da mu je ovdašnji konzul SAD r e k a o da njegova vlada zna da se hrvatski
i slovenački političan zauzimaju za p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u i
da će posledice takvih intervencija pogoditi Hrvate i Slovence, a Srbi će Ma-
ćeka, Košutića i Kulovca s m a t r a t i izdajnicima i svaliti krivicu na njih za even-
tualne p o b u n e . 2 2 1
Fon Heren je 22. marta u 22,40 časova poslao Ministarstvu inostranih po-
slova telegram u kojem je, između ostalog, izvestio:
- d a j e posetio Cincar-Markovića, Cvetkovića i kneza Pavla, Maćeka i Ku-
loveca i da im je, u skladu sa primljenim t e l e g r a m o m (od 04.50 ćasova - V.
T.), veoma energično izložio situaciju;
- da je s t e k a o utisak »da u p r k o s svim t e š k o ć a m a , stvarno postoji čvrsta
o d l u k a za p r i s t u p a n j e T r o j n o m paktu, i da se sa p o v e r e n j e m gleda na moguć-
nost da se čin p r i s t u p a n j a obavi do krajnjeg roka koji s m o odredili«;
- da mu je Cvetković r e k a o da svakako o č e k u j e da će najdalje do 23. mar-
ta završiti p o p u n j a v a n j e vlade, iako nailazi na mnoge teškoće, jer mu je po-
s e b n o stalo da u v r e m e p r i s t u p a n j a ne b u d e praznih mesta u vladi, naročito
u n j e n o m s r p s k o m delu;
- da su ga Maček i Kulovec »uveravali da će k o n a č n o rešenje nemačko-
jugoslovenskih o d n o s a biti i s k r e n o pozdravljeno od s t r a n e hrvatskog i slove-
naćkog stanovništva, izuzev m a l o b r o j n i h šovinističkih krugova, i da su se oni
zbog toga u toku večanja od s a m o g p o č e t k a e n e r g i č n o zalagali za ovo rešenje.
Ni j e d a n ni drugi, izgleda, ne s u m n j a da će se, u p r k o s nastalim t e š k o ć a m a , os-
tati pri d a t u m u pristupanja koji mi želimo«;
- da je razgovor sa K n e z o m - n a m e s n i k o m vođen u n e o s p o r n o prijatelj-
skoj atmosferi i da mu je izjavio da ce se pridržavali svoje odluke, pošto je čvr-
sto uveren da ona odgovara stvarnim interesima Jugoslavije: i
- da o č e k u j e da će se p o p u n a vlade u s p e š n o završiti najkasnije u toku 23.
marta. 2 2 2
POSLEDNJI (TRECL) ULTIMATUM J U G O S L O V E N S K O J VLADI
Cvetković je nastojao da što pre reši krizu vlade, i pored toga što je d o b i o
ličnu p o r u k u od Cerčila, koji ga je još j e d a n p u t pozvao da se ujedini sa Tur-
skom, iako ona u p r a v o tada nije pokazivala nikakvu n a m e r u da se angažuje
u slučaju n a p a d a N e m a ć k e na Grčku. Međutim, ni Cerćilov apel, ni pritisak
a m e r i č k o g poslanika Lejna, nisu pokolebali Cvetkovića da traži hitno rešenje
krize vlade, koju su i Cerćil i Lejn želeli da produže. On je ipak o b e ć a o Lejnu
da će nastojati da odugovlači pregovore sa N e m a č k o m i uveravao ga da pri-
s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu ne treba s m a t r a t i kao potez protiv SAD
ili Velike Britanije, jer je »pakt čisto političke, a ne vojne prirode«. Ali Cvet-
ković nije m o g a o ispuniti o b e ć a n j e o p r o d u ž a v a n j u pregovora sa N e m a č k o m ,
jer je nemački ministar inostranih poslova - p o d s t a k n u t činjenicom da jugos-
lovenski rukovodioci izbegavaju obavezu u pogledi d a t u m a potpisivanja Troj-
nog pakta - preko fon Herena 23. marta ujutro saopštio treći - istinski ultima-
tum: »Još do ponoći mora se znati odluka zbog neophodnih priprema za cere-
moniju u Palati Belvedere«.223
Unutrašnja politička situacija u Jugoslaviji vrlo brzo je postala eksplozivna.
jer se i delimićna kriza vlade o d m a h odrazila i na već i o n a k o nestabilnu sa-
r a d n j u Srba i Hrvata. Naime, zbog ostav ke ministra Budisavljevića, predstav-
nika glavnih sledbenika Srba u Hrvatskoj u S a m o s t a l n o j d e m o k r a t s k o j stran-
ci (SDS), moglo je doci do raskida s a r a d n j e između ove s t r a n k e i HSS, a time.
po mišljenju Maćeka, i do gubljenja tekovina ostvarenih S p o r a z u m o m Cvet-
ković-Maćek. Zato je Maćek, p r e m a s a o p š t e n j u Krnjevtca. izgleda p o k u š a o da
u p o t r e b i sav svoj uticaj da izbegne rascep koalicije, dajući do znanja rukovo-
diocima SDS d a j e njihov najveći interes - pošto oni predstavljaju i d e o hrvats-
kog stanovništva - da p r o d u ž e sa s a r a d n j o m , da bi se sprećile e v e n t u a l n e po-
sledice koje bi štetile s a d a š n j e m h r v a t s k o m položaju, a koristile Pavelićevoj
struji u b u d u ć n o s t i .
S d r u g e strane, u B e o g r a d u je političko v r e n j e raslo iz ćasa u čas, j e r su
srpski politički, vojni i vjerski krugovi (a n e s u m n j i v o i KPJ - V. T.), uz anglo-
a m e r i č k u p o d r š k u - poveli pravu p r o p a g a n d n u ofanzivu protiv p r i s t u p a n j a
T r o j n o m paktu. Knez Pavle n a s t o j a o je da vrši n e p o s r e d n e pritiske na s r p s k e
najuticajnije ličnosti, naročito na patrijarha Gavrila i na p r e d s e d n i k a s r p s k o g
k u l t u r n o g kluba S l o b o d a n a Jovanovića. tvrdeći da će se p r i s t u p a n j e T r o j n o m
paktu izvršiti uz niz garantija za zaštitu teritorijalnog integriteta i suvereni-
teta, da bi ih naveo da s m i r u j u stanovništvo. Međutim, ne s a m o da su njegovi
pritisci bili uzaludni, nego je na njih d o b i j a o nove p r e t e č e o p o m e n e da ne do-
nosi odluke koje su u suprotnosti sa tradicijama i nacionalnim osećanjima
Srba. 2 2 4 Tako su se Mihailo Konstantinović, Cubrilović i Budisavljević dogo-
voiili da Konstantinović i Slobodan Jovanović zatraže prijem kod kneza i da
mu predoče neprihvatljivost Pakla za Jugoslaviju. S l o b o d a n Jovanović je to
odbio, posto je već jednom bio kod kneza, ali je Konstantinović uspeo da ga
o d v e d e kod ministra vojske generala Pešica. Pošto je 22. m a r t a u 18 časova
primljen kod kneza. Konstantinović mu je izneo razloge ostavke i izjavio da
narod gleda na p r i s t u p a n j e Trojnom paktu kao na kapitulaciju. Zatim mu je
p r e d a o Odluku Konferencije Udruženja rezervnih oficira protiv Pakta i pred-
ložio mu da sasluša mišljenje mladih generala m e đ u kojima je p o m e n u o ge-
nerala Simovića i Petroviča Pošto mu je knez obećao da će još razmisliti o
svemu i da ništa nije definitivno rešeno, Konstantinović je na kneževu želju
pristao da se ne povuče s položaja ministra, ali s a m o do 23. m a r t a u p o d n e .
Knez je očigledno želeo da se kriza vlade završi bez m n o g o potresa, j e r se više
nije moglo ništa menjati. Uostalom, u d o n o š e n j u najvažnije o d l u k e učestvo-
vao je i sam knez. 2 2 5
OTPOR GENERALA SIMOVIĆ A

I PATRIJARHA GAV RILA
Prilikom audijencije kod kneza Pavla 23. m a r t a p r e podne, general Simović

(za koga se znalo da je odlučan protivnik p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k t u ) izneo
je sve teške posledice p r i s t u p a n j a p a k t u i savetovao knezu da se prihvati ot-
por, upozoravajući ga da će se u p r o t i v n o m vojska pobuniti i da će avijatićari
b o m b a r d o v a l i d v o r i zgrade vlade. 2 2 6 O t o m e je general Simović (tada koman-
dant vazduhoplovstva - V. T.) u svojim Memoarima napisao:
' S m a t r a j u ć i d a u o v o m t e š k o m v r e m e n u t r e b a d a o s t a n e m o složni i u j e d i n j e n i o k o vla-
de radi izraza Sto s n a ž n i j e g o t p o r a H i t l e r o v o m p r i t i s k u i t e ž n j a m a i p r e d v i đ a j u ć i m o g u ć e
komplikacije u našim o d n o s i m a s Hrvatima, ja sam nastojavao do poslednjeg t r e n u t k a da
u b e d i m u p r v o m r e d u K n e z a Pavla, u n e o p h o d n o s t o d b a c i v a n j a H i t l e r o v o g d i k t a t a i o d b -
r a n e n a š e n a r o d n e s l o b o d e i d r ž a v n e n e z a v i s n o s t i . N a r o č i t o s a m n a s t o j a v a o d a u b e d i m mi-
nistra v o j s k e i m o r n , a i m g e n e r a l a P e t r a Pešića, k o m e s a m r e f e r i s a o s v a k o g č e t v r t k a i pre-
ko n j e g a o h a \ e š t a v a o č l a n o v e v lade. O t o m e je g e n e r a l Pešic r e f e r i s a o i na s e d n i c i Ministar-
skog s a v e t a . T a k o đ e r s a m n a s t o j a v a o d a u t o u b e d i m i n a č e l n i k a G l a v n o g g e n e r a l š t a b a a r m .
g e n e r a l a P e t r a Kosica. m o g a š k o l s k o g d r u g a i ličnog p r i j a t e l j a .
P o l o v i n o m m a n a 1941 bio s a m u dva m a h a p r i m l j e n u a u d i j e n c i j u kod Km /a Names
nika po n j e g o v o m pozivu. Na o b a s a s t a n k a ja sam izlagao Knezu v e r o v a t n e n a m e r e Hitlera
i mogući razvoj d o g a đ a j a Tom p r i l i k o m s k r e n u o sam mu p a ž n j u na n e p o p u l a i nosi liji
gove u n u t r a š n j e i spoljne politike. Prilikom d r u g e p o s e t e n a r o č i t o sam mu g o v o r i o u/m-
m i r e n o s t i koja vlada m e d u o f i c i r i m a zbog neizvesnosti o d r ž a n j u vlade i n j e g o v o t K /.
vog - n e o d l u č n o g slava . . . da bi ga š t o jače i m p r e s i o n i r a o o n j e g o v o j ličnoj situai iu u slučaju
a k o bi izdao n a c i o n a l n e i n t e r e s e , r e k a o sam m u : -Ja jedva driim u rukama moje ufu u,
se desni, na sluča] nepovoljnog obrta stvari i pogrešnih odluka, bombarduju prvo mene i K.,
mandu vazduhoplovstva. polom Generalštab i ministarstva, pa i Vas u Belom dvoru-. Na o v o
se Knez Pavle ozbiljno zamislio i nije ništa o d g o v o r i o Posle k r a ć e g c u t a n j a zapitao me: da
li postoji m o g u ć n o s t o d b r a n e od Hitlerovog n a p a d a . O d g o v o r i o s a m mu: »Jedini način bor-
be protiv n e m a č k o g m u n j e v i t o g rata je g e r i l s k o r a t o v a n j e , ostavljajući d e o s n a g a po plani-
n a m a u pozadini neprijatelja, s tim da se m o r a ponoviti S o l u n s k i f r o n t « . 2 2 7
Međutim, general Simović, kao načelnik Štaba Vrhovne k o m a n d e nije

tako postupio.
Pusto se izveštaji načelnika Glavnog g e n e r a l š t a b a nisu slagali sa mišlje-
njem generala Simuvića. knez je naredio da se i on pozove u dvor i da od ge-
nerala Simoviča čuje s u p r o t n o mišljenje o stanju u vojsci. I zaista, Simović je
u prisustvu kneza, Antića i Kosica ponovio sve ono što je malo pre luga rekao
Knezu. Pošto je Simović izmenjao nekoliko oštrih reći sa Košićem i Anticem,
i čvrsto ostao pri svome gledištu, tj. da t r e b a odbaciti Trojni pakt. njegov ener-
gičan slav u n e o je uznemirenost i nespokojstvo i kod kneza i kod Cvetkovi-
ćeve vlade.
Kada je o k o p o d n e ovog d a n a (23. m a r t a ) d o š a o u p r e d s e d n i š t v o vlade.
Konstantinović je n a j p r e u p o z o r i o Maćeka, Kuloveca i Suteja. a zatim i Cvet-
kovića, da u n a r o d u vlada veliko o g o r č e n j e zbog p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu,
da je č u o da postoji vrenje i u vojsci i da je pravoslavna crkva zbog toga za-
kazala zasedanje Sinoda. On je tom prilikom izneo svoje mišljenje d a j e u za-
jednici s T u r s k o m i G r č k o m moguće pružiti o t p o r i da treba organizovati kon-
c e n t r a c i o n u vladu. Maćek g a j e p o s e b n o uveravao d a j e cilj ove o d l u k e da se
dobije u v r e m e n u , pošto će Nemci svakako napasti Sov jetski Savez, a tada ce
nastali sasvim drukčija situacija. Zato vlada treba da produži izvođenje poslo-
va oko p r e u r e đ e n j a države na osnovu s p o r a z u m a između njega i Cvetkovi-
ća. 2 2 8
Novi pokušaj kneza Pavla da pridobije podršku Srpske pravoslavne cr-
kve i sveštenstva za Trojni pakt propali su. Evo kako patrijarh Gavrilo opisuje
drugi susret sa knezom Pavlom:
»Dana 23 m a r t a 1941 g o d i n e , kud sam uveden u dvorski salon, zatekao sam m
k r a l j e v s k o visočanslvo k n e z a n a m e s n i k a Pavla i nj. kr. visočanstvo kneginju Olgu Malo /a
tim stigao je g Miroslav Spalajkovic. a zatim su ušli ni visočanstvo kralj Petar II, u u r n t o i m i
k a p e t a n a II klase, i o b a sina k n e z a n a m e s n i k a Pošli s m o na poziv k n e g i n j e u t r p e z a r i j u , i po-
što sam blagoslov io t r p e z u , seli s m o za ručak Na r u č k u s m o razgovarali o r a z n i m s t v a r i m a ,
ali o politici ništa. Po r u č k u , ja s a m p r v o sa ni v kraljem, pa o n d a sa o b a knežev ica. stojeći
izmenio n e k o l i k o reći P o l o m s m o svi prešli u salon, gde s m o popili katu. a zatim su rij v
kralj i o b a kneževića otišli. G. S p a l a j k o v i c i ja ostali s m o sa visokim d o m a ć i n i m a do 3 časa
u razgovoru Razgovor je v e ć i n o m bio o p o s t o j e ć e m p o l i t i č k o m stanju. Ja s a m u č e s t v o v a o
u k o l i k o sam m o r a o , i n a č e g Spalajkov ic je u š i r o k o m o b i m u d a v a o svoja r e z o n o v a n j a da se
m o r a ici p u t e m kojim je vlada pošla. G. Spalajkovic je tvrdio da n a r o d n e c e s t r m o g l a v o u
p r o p a s t , vec lo traže izvesni p o j e d i n c i koji h o ć e da iskoriste t e š k e prilike i u svoje p o s e b n e
interese.
Kad s a m ja p n m e t i o da je v lada i n a u g u n s a l a r đ a v u taktiku, i nije za z a u z e l o d r ž a n j e pri-
premila javno t n n e n j e u n a r o d u , g Spalajkovic i knez n a m e s n i k branili su vladu, a kneginja
je d o d a l a da bi t r e b a l o angažovati sveštenstvo. da se n a r o d u objasni situacija. Na m o j u pri-
m e d b u da ie to d u ž n o s t bila vlade ali je o n a u razrogosti. i o njenoi neslozi već se u n a r o d u
zna Knez n a m e s n i k je to p r i z n a o , i i m e n i ć n o n a v e o tri ministra, koji su protivni stanovištu
vlade. Konstatovali smo. da lo nije d o b r o , da se u uvim p r i l i k a m a nesloga pojav Ijuje, kad bi
t r e b a l o da je u c e l o j državi j e d n o d u š n o s t . j e r ce takva r a z m i m o i l a ž e n j a od n e p r i j a t e l j a biti
iskorišcena P r i m e t i o s a m da je g o s p o d i n Spalajkovic bio v a t r e n i b r a n i l a c pravca, kojim je
kra!|evska vlada posla
Kako je \ r e m e bilo o d m a k l o , ja sam p o t r a ž i o dozvolu da p o đ e m , i g. Spalatkov ić je o s t a o
i d a l j e sa visokim d o m a ć i n i m a . Ja s a m n a p u s t i o Beli d v o r u 3 ćasa po p o d n e i d o š a o u Pal
rijaršiju« 2 2 8 *
POSLEDNJI POKUŠAJI SAD I V BRITANIJE

DA JUGOSLAVIJA NE PRISTUPI TROJNOM PAKTU
U svakom slučaju, tada je već bilo poznato da se beogradska vlada p r i p r e m a da

pristupi Trojnom paktu bez vojnih klauzula, koje se. /.bog tajnosti nisu smele ob-
jav iti. Jugoslovenski poslanici u Vašingtonu i Moskvi, Fotic i Gavrilović, interp-
retirali su instrukc ne Cincar-Markovića u smislu potrebe pristupanja Trojnom
paktu, ali ih se nisu dizali, već su otvoreno izražavali svoje neslaganje i ćak pretili
ostavkama. Nasuprot njima poslanik u Londonu Subotić se pridržavao tih inst-
rukcija, ali nije pokušavao da brani politiku svoje vlade, kada mu je pomoćnik
podsekretara u Forin ofisu Sardžent (Sargent Sir Orme) u crnim bojama opisao
sudbinu koja čeka Jugoslav iju kad stupi uz bok sila Osovine. Subotić je na to
samo izrazio nadu da Velika Britanija neće smatrati da Jugoslav ija ima n a m e r u
da promeni svoju politiku ili napusti svoje prijatelje ako potpiše neki ugovor sa
Nemačkom. Sardžent je naglasio da se u Londonu ima u vidu »užasno težak po-
ložaj« kneza Pavla i potvrdio da Britanci, ako Jugoslavija zaključi neki politički
ugovor sa Nemačkom, neće v ršiti uzaludna prekoravanja i prebacivanja, već će
biti veoma zadovoljni ako se ne ostvare njihova mračna predviđanja i ako Ju-
goslavija - s u p r o t n o iskustvu svih ostalih neutralnih zemalja - bude mogla za-
držati potpunu nezavisnost, integritet i suverenitet, ali da ne vidi ni n a j m a n j u
mogućnost da se tako nešto desi. 2 2 9
Američki poslanik Lejn je 23. marta, kasno po podne, poselio kneza Pav la. da
bi mu ponovo izložio stav SAD, i zatražio od njega da ne potpiše Trojni pakt ili
da bar odloži sv aku odluku za nedelju dana, kako bi se za to vreme omogućilo
Turcima da razjasne svoj stav Međutim, knez Pavle je o d m a h izrazio svoje ube-
đenje da Turska ne želi da sarađuje sa Jugoslavijom, a zatim je »izbezumljen« i
»duboko potišten« - napao »bugarsku zlobu«, »britansku tupoglavost« i 'hrvats-
ku opoziciju« odbijajući da razmotre mogućnost nepoipisivanja pakta i zbog ne-
sigurnosti svog ličnog položaja. On treba da ostane na svom mestu još s a m o pet
meseci i da mu je dužnost da kralju Petru preda celovito kraljevstvo koje mu je
povereno posle smrti kralja Aleksandra. Zatim je uz. p o t p u n u uzdržljivost povc-
rio Lejnu da će pakt koji će Jugoslavija potpisati, pored dve objavljene obaveze
Nemačke i Italije, imati još jednu po kojoj se nikakva njihova ratna o p r e m a neće
smeti prevoziti preko jugoslovenske teritorije. Pored toga, knez Pav le je istakao
da mu nije bilo moguće odlaganje potpisivanja pakta, jer ima v r e m e n a s a m o do
pola noći da odgovori Berlinu. Opraštajući se od Lejna. knez ga je uveravao da
ova neizbežna odluka neće umanjiti njegove simpatije za Saveznike i da mu je
želja da Ruzvelt shv.iii uvak položaj Jugoslavije. Tako je Lejnu preostalo samo
da lakonski izvesti Su it Department: »Pakt će se potpisati u Beču«. 2 3 0
[ poruci predsctlh . hritunske vlade Cerčila. koju je 23. marta uputio pred-
sedniku jugoslovenske vlade Cvetkoviću,između ostalog, se kaže da će Hitler i
Musolini sasv im sigurno pretrpeti konačan totalan poraz i da nijedan razborit
čovek nc može u to sumnjati, da ima »samo 65 miliona zlobnih Huna« (od kojih
većina sada guši. tlači i pljačka Austrijance, Cehe, Poljake i mnoge druge stare
narode), a narodi Britanske Imperije i Sjedinjenih Država blizu 200 miliona
samo u njihovim d o m o v i n a m a i u Britanskim Dominionima,da je Velika Brita-
nija neprikosnoveni gospodar okeana. tako da će se američkom pomoći uskoro
postići i nadmoćnost i u vazduhu, da su Velika Britanija i SAD najbogatije i teh-
nički najspremnije i da proizvode najviše čelika na svetu.
U svojoj poruci Čerčil dalje kaže:
• . Mi z n a m o da s r c a svih v e r n i h Srba, H r v a t a i S l o v e n a c a k u c a j u za s l o b o d u , integ-
ritet i nezavisnost n j i h o v e d o m o v i n e i da oni imaju isti pogled u b u d u ć n o s t k a o i svet koji
govori engleski Ako bi Jugoslaviju sada zadesila s u d b i n a R u m u n i j e . ili a k o bi o n a počinila
zločin kao B u g a r s k a i postala s a u č e s n i k u p o k u š a j u u n i š t e n j a Grčke, n j e n a p r o p a s t bi bila
sigurna i n e p o p r a v l j i v a Ona n e ć e izbeci nego s a m o odložiti teška i s k u š e n j a rata i n j e n e hrab-
re a r m i j e ce se o n d a boriti s a m e p o š t o b u d u o p k o l j e n e i o d s e ć e n e bez n a d e i p o m o č i . S d r u -
ge s t r a n e , r a t n a istorija je r e t k o k a d a pružila lepšu priliku od ove koja se u k a z u j e jugoslo-
venskim a r m i j a m a a k o je o n e iskoriste dok još ima v r e m e n a . Ako se Jugoslavija i T u r s k a ud-
ruže sa G r č k o m i uz p o m o ć koju m o ž e da pruži B r i t a n s k a Imperija, n e m a č k a a ž đ a j a će biti
zaustav Ijena i k o n a č n a p o b e d a će biti izvojevana l a k o s i g u r n o i o d l u č n o , k a o š t o je bilo pro-
šli put
Ja v e r u j e m da ce Vaša e k s e l e n c i j a biti na visini svetskih d o g a đ a j a « J 3 '
Istog dana Cvetković je odgovorio na ovu poruku:
• Zahvalan s a m Vašoj Ekselenciji na s p e c i j a l n o j p o r u c i koju ste mi izvoleli uputiti. Ja
Vas m o g u uveriti da Jugoslavija nikad ni u svojoi prošlosti a ni d a n a s nije p r e s t a l a da vodi
r a č u n a o n a j h i t n i j i m i n t e r e s i m a svoga n a r o d a , čuvajući l j u b o m o r n o uvek svoju nezavisnost,
s l o b o d u i integritet. S a m o lim m o m e n t i m a Jugoslavija se r u k o v o d i l a i r u k o v o d i c e se u svim
svojim m e đ u n a r o d n i m aktima« 2 3 3
Pošto je o d l u k a već bila doneta, britanska intervencija nije više mogla
ništa izmeniti, iako je jugoslovenska vlada težila da se ne zameri V. Britaniji,
SSSR-u i SAD. verujući d a j e ipak dosta postigla time što je dobila n e m a č k u
obavezu da se od Jugoslavije nece zahtevati vojna i ostala p o m o ć koju je inaće
p r e d v i đ a o član 3. Trojnog pakta. 2 3 3 Na sve p o k u š a j e V. Britanije da jugoslo-
venska vlada p r o m e n i o d l u k u i da pruži o t p o r N e m a č k o j o d g o v o r e n o je da
je rat s N e m a č k o m neprihvatljiv zbog u n u t r a š n j i h prilika i vojne n e s p r e m n o s -
ti. 234 Iako se britanska akcija nije ograničavala s a m o na d i p l o m a t s k e k o r a k e
(Britanski klub u B e o g r a d u bio je glav ni c e n t a r za p r o p a g a n d u , dopisnici bri-
tanskih listova dospevali su svuda, m e đ u oficirima su Britanci imali podršku,
a najjače uporište imali su u privrednim krugovima), ipak su propali i ovi po-
slednji pokušaji Cerćila i Idna, pa čak i britanskog kralja da o d v r a t e kneza-
n a m e s n i k a i jugoslovensku vladu od p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m pak-
tu. 2 3 5
Toga dana došlo je do pojačanih javnih manifestacija, velikih zborova i jav-
nih pretnji oružanim ustankom koje su zahvatile celu zemlju. Duhovi su se ras-
palili naročito u Beogradu, a napetost je vrtoglavo rasla zbog širenja senza-
cionalnih vesti (među kojima i o n e o brzom k r e t a n j u britanskih t r u p a p r e k o
južne Grčke i ulasku p r e k o jugoslovenske granice u Vardarsku dolinu, da bi
obrazovale f r o n t u slučaju e v e n t u a l n e invazije sa severa, i o t o m e d a j e knezu
Pavlu stiglo deset hiljada p r o t e s t n i h telegrama od pojedinih g r a đ a n a i patriot-
skih organizacija sa zborova u g r a d o v i m a i selima), kao i zbog o d l u k e Udru-
ženja rezervnih oficira i bivših ratnika da r a p u s t e godišnji kongres u znak pro-
testa protiv zaključenja s p o r a z u m a sa N e m a ć k o m koji je nespojiv sa čašću i
nezavisnošću nacije. A pošto je inicijativa za r a s p u š t a n j e kongresa potekla od
hrvatskih delegata, u B e o g r a d u se stekao utisak da je nacija, kao nikad pre
u jugoslovenskoj istoriji, čvrsto u j e d i n j e n a pred z a j e d n i č k o m o p a s n o š ć u . Is-
t o v r e m e n o se saznalo d a j e sovjetski otpravnik poslova Lebedjev p r e d a o Mi-
nistarstvu inostranih poslova notu u kojoj je njegova vlada izrazila s p r e m n o s t
da sklopi pakt o prijateljstvu sa Jugoslavijom a k o bi o n a odbila pakt sa Ne-
m a č k o m . Maćek je bio iznenađen ovim sovjetskim k o r a k o m . On je rekao:
Rusija je z a g o n e t k a i na nju se ne m o ž e r a č u n a t i Stabilizovali s m o o d n o s e sa n j o m ,
obesili s m o i tu p u š k u o r a m e iako je p r a z n a . N e m a č k a |e lav, n e p o b e d i v na k o p n u . Velika
Britanija je krokodil, n e p o b e d i v na m o r u . Mi se n a l a z i m o blizu ždrela lava i zato se m o r a m o
p r a v i l n o postaviti p r e m a n j e m u « . " 6
U međuvremenu, Cvetković je 23. marta uveće uspeo da zameni dvojicu mi-
nistara koji su podneli ostavku (dr Dragomir Ikooić postavl jen je za m i n i s t r a
socijalne politike i n a r o d n o g zdravija, a dr Caslav Nikitović za m i n i s t r a po-
ljoprivrede) i, pošto je rešio krizu vlade, otišao je u Beli dvor da odnese ukaz na
potpis Knezu. Dok su Maćek i Sutej čekali Cvetkovića da se vrati iz Dvora u
kabinet je u p a o m i n i s t a r pravde Konstantinović i histerično viknuo: »Sve ide
naopako. Desiće se n e š t o strašno«. U to je Cvetković t e l e f o n o m pozvao svu
trojicu da d o đ u u Dvor, gde su ih čekali knez Pavie, Cvetković i Antić, m i n i s t a r
Dvora. Kad su stigli, Knez im je saopštio da g a j e to posle p o d n e posetio ko-
m a n d a n t vazduhoplovstva general Simović, koji je v iše puta pre toga o p o m i -
njao da on ne može garantovati da se njegovi oficiri neće pobuniti i o b o r i t i
namesništvo. Knez je tražio mišljenje o novom razvoju događaja, ali niko nije
hteo da da mišljenje dok ne č u j e šta će reći ministar v ojske general Pešić. Kad
je posle jedan sta posle poziva stigao, i kad su mu rekli zašto su ga zvali. Pešić
je odgovorio da vrlo d o b r o poznaje Simovića da bi ozbiljno uzeo njegove pre-
tnje i da će ga za to p r e k o r e t i i t a k o rešiti celu stvar. Ni Maćek. k a k o je sam
pisao, nije prihvatio Simovićevu o p o m e n u , j e r »nikad nije č u o o d r ž a v n o m
u d a r u objavljenom u n a p r e d , a p o t o m zaista izvršenom«. 2 3 7
Cvetković je, uz p o m o ć kneza Pavla i Maćeka, u s p e o da ubedi m i n i s t r a
Konstantinovića, što je - p r e m a rečima fon H e r e n a - bila s a m o p r i v r e m e n a
mera, jer se oko njega bila »polarizovala najjača opozicija«, dok je italijanski po-
slanik Mameli okaraklerisao Dragomira Ikonica i Ća^lava Nikitovića kao »figu-
re drugog reda«. 2 3 8
POSLEDNJA SEDNICA KRUNSKOG SAVETA.

SAGLASNOST DA SE POTPISE TROJNI PAKT
Pošto je rok R i b e n t r o p «v om u l t i m a t i m u isticao 23. m a r t a u 24 časa, a pod pri-

tiskom krize izazvatu o s t a v k o m tri ministra i o d l u č n i m o t p o r o m generala Si-
movića, knez je odlučio da još jednom sazove Krunski savet. iako je odluka
o pristupanju Trojnom paktu već bila doneta 20. marta na Sestoj sednici
u dvoru. Ove večeri su se u d v o r u na Dedinju kod kneza namesnika, p o r e d
Konstantinovića, n a j p r e našli: Cvetković, Maćek, Sutej, Kulovec, Antić, Cin-
car-Marković i general Košić, a kasnije je pozvan i general Simović. Pošto je
Simović ponovio isti stav p r e m a Paktu kao i pre p o d n e pred knezom, knez
mu je n a r e d i o da p o đ e do Pešica i da mu saopšti da je protivu Pakta. Neza-
dovoljan što je knez p r i m i o Simovića bez njegovog znanja i što je od Simovica,
a ne od njega tražio izveštaj o stanju u vojsci, Pešić je p r e k o Simovića p o r u č i o
knezu da će podneti ostavku. Pošto je posle toga t e l e f o n o m pozvan u d v o r
kod kneza. Pešić je, u prisustvu članova Krunskog saveta n a p a o o d s u t n o g Si-
movića, p o n o v o istakao svoju privrženost pristupanju T r o j n o m paktu i izja-
vio:
»Ja sam protivu N e m a c a i Pakta, ali mi n e m a m o drugog izlaza nego ovaj.
Niko n e m a pravo da daje ostavku zbog Pakta i o n a j ko to ćini je izdajnik«.
Na to se Konstantinović o b r a t i o Cvetkoviću recima: »Na m e n e više ne
možete računati«, a 24. m a r t a p o d n e o je p i s m e n u ostavku.
Cvetković je 23. m a r t a o k o 21 čas pozvao Konstantinovića da o d m a h
d o d e u dvor. Pri dolasku slučajno se u čekaonici s u s r e o sa g e n e r a l o m Simo-
vićem koji mu je čestitao na u p o r n o j borbi protivu Pakta. Posle izvesnog vre-
m e n a Konstantinović je na zasedanju u dvoru izneo iste p o d a t k e i svoje miš-
ljenje kao i p r e p o d n e u Predsedništv u vlade kod Cvetkovića i Maćeka, tj. o
vrenju u n a r o d u i vojsci i v e r o v a t n o m o t p o r u ako se pristupi T r o j n o m paktu.
Knez je na to r e k a o da ne želi s u k o b o r g a n a vlasti i naroda, niti to da prihva-
tanje Pakta b u d e signal za napad na Grčku. Na ozbiljnost situacije u zemlji,
koju je p r e d o č i o Konstantinović.Cvetković je, na upadicu Cincar-Markovića
o stvarnom stanju, s a m o slcgao r a m e n i m a .
Svi prisutni, na ćelu sa knezom, sem Konstantinovića Ikoga je Pešić zbog
padnete ostavke nazvao izdajnikom), bili su saglasni da se potpiše pakt sa Oso-
vinom. Zatim je Cincar-Marković podsetio prisutne da se približava rok ultima-
tumu i da hitno treba dati odgovor Nemcima.239
O tim d o g a đ a j i m a general Simov ić u svojim Memoarima, piše, između os-
talog:
• Oku 20,15 časova 23. m a r t a pozvao me t c l e l o n o m d e ž u r n i ad]ulant u B e l o m d v o r u i
saopštio: da me knez o č e k u j e i da o d m a h d o đ e m k n j e m u . Kod kneza Pav la p r i m l j e n sam
t a ć n o u 20,30 č a s o v a . Knez me je upitao: »Da li los o s t a j e t e pri gledištu da če p o b e d i t i En-
gleska? O d g o v o r i o sam: »Ostajem i s m a t r a m da Engleska gubi s\ e bitke osim p o s l e d n j e « Za-
tim s a m m u s a o p š t i o moju n a m e r u d a s u t r a p r e p o d n e o d r ž i m k o n f e r e n c i j u svih s t a r e š i n a
u g a r n i z o n u kod k o m a n d a m a B e o g r a d a , da p r o d i s k u t u j c m o o s t a n j u u vojsci i da to iznesem
ministru vojske. D o d a o sam: Donosi se o d l u k a o s u d b i n i zemlje i n a r o d a , a niko ne pita na-
rod i vojsku koji će imati s u t r a da prolivaju krv za o d b r a n u o t a d ž b i n e i s k u p o p l a ć e n e slo-
b o d e - P o t o m s a m u r a z g o v o r u od pola časa izneo knezu svoje mišljenje da je vezivanje
za sile O s o v i n e isto š t o i p a d a n j e u r o p s t v o , iz koga se više n i k a d a n e ć e m o izvuci: da bi sloga
zaključenje T r o j n o g p a k l a značilo s v e s n o i s v o j e v o l j n o o d r i c a n j e s l o b o d e našeg n a r o d a i sa-
m o s t a l n o s t i naše države na šta ni on-knez n a m e s n i k m Cvetkovićeva vlada, n e o v l a š ć e n a
od n a r o d a , n e m a j u p r a v o i da bi time učinili zločin p r e m a n a r o d u i našot z a v e t n o j misli -Pa
t a k o ne misle vaši drugov i. m m i n i s t a r vojni, ni načelnik Glavnog g e n e r a l š t a b a « primetio
je knez . O d g o v o r i o sam: »Oni misle da će ostati m i r n i na svojim položajima, a ne shvataju
jasno tešku situaciju u koju ce zapasti n a r o d . . . Ako su oni bili d o b r i za mir, nisu d o b r i za
ral. Uzmite na njihova m e s t a m l a d e ljude«.
Knez je upitao: - P a ko bi m o g a o d o ć i za m i n i s t r a vojske?« - O d g o v o r i o s a m »Uzmite
g e n e r a l a B o g o l j u b a Ilica ili g e n e r a l a Vlirkovica-
Posle toga r e k a o s a m Knezu: »U slučaju a k o p o t p i š e t e Trojni pakt, izbice revolucija u
n a r o d u i p o b u n a u b e o g r a d s k o m g a r n i z o n u . N a r o d n e ć e dozvoliti da b u d e p r e d a t na milost
i n e m i l o s t n e p r i j a t e l j u . A v o j s k a će delili o s e c a n j e Naroda« posle k r a t k e p a u z e Knez me
zapitao: -Da li sle to saopšlili m i n i s t r u Voiske?« »Idite o d m a h kod g e n e r a l a Pešica i s a o p š t i t e
mu to š t o ste m e n i rekli« iSimov u mu je na to p i t a n j e o d g o v o r i o da ce ici kod m i n i s t r a voj-
ske posle k o n f e r e n c i j e kod k o m a n d a n t a B e o g r a d a da bi mu tek tada »saopštio rezultat dis-
kusije«. - V. T.) Na m o j u p r i m e d b u da je već d o c k a n . Knez je r e k a o : »Ne mari ništa, javile
mu da dolazile po m o m n a r e đ e n j u « . Bilo je t a ć n o 21 čas.
U to je u š a o p r e d s e d n i k vlade Dragiša Cvetković i Knez mu je rekao: »Evo vidite i ge-
neral Simović je istog m i š l j e n j a k a o i vi i ja da Pakt ne t r e b a p o t p i s a t i .
G e n a r a l Pešić p r i m i o me o č i t o n e z a d o v o l jan, š t o je Knez m e n e zvao i p i t a o za m i š l j e n j e
i n a r e d i o mi je da o d e m nazad u Dvor i Knezu s a o p š l i m njegovu u s m e n u o s t a v k u na po-
ložaj m i n i s t r a vojske D o d a o je da on s m a t r a da ce pobediti N e m a č k a i da mi m o r a m o ići
sa n j o m . Na m o j u p r i m e d b u . da će p o b e d i t i Engleska on je o d g o v o r i o : »Znam da ti t a k o
misliš ali ti si jedini koji t a k o misli Pa e t o neita t e b e Knez u z m e o d m a h za m i n i s t r a voj-
ske« - Ovo s a m o d l u č n o o d b i o . . . Knezu s a m s a o p š t i o u s m e n u o s t a v k u g e n e r a l a PeSica i re-
kao. da je . . bio n e z a d o v o l j a n . Sto je knez m e n e primio. Na to je knez rekao: • Valjda ja rnogu
zvati m o j e g e n e r a l e i pitali za mišljenje«. LI to su ušli načelnik Glavnog g e n e r a l š t a b a a r m .
g e n e r a l Petar Kosic i m i n i s t a r Dvora Milan A n t i ć . . . «
Zatim Simović iznosi polemiku između njega i ove dvojice o posledicama
potpisivanja Pakta, pošto su imali oprećna mišljenja, i nastavlja:
»Knez Pavle i predsednik vlade pažljivo su saslušali diskusiju, ne ulazeći u istu Na moje pi-
tanje. šio da saopštim generalu Pešicu koji očekuje odgovor, - knez mi je kazao: .Recite mu da
njegovu ostavku ne mogu primiti i da ću sutra govoriti s njime'. Kad sam generalu Pešiću saopS-
lio odgovor kneza i da su u Dvoru na večeri dr Maćek. Sutej i Konstantinović. on mi je rekao:
.Knez sigurno m e n j a politiku'. U to je dežurni adjutant telefonom pozvao Pešića da d o d e u
D v o r . . . Da ne bi gubio u v r e m e n u zamolio me da ga odvezem i u putu mi r e k a o . . . da on neće
ostati ministar, već n e k a knez uzme mene, da će on s a m o ići da p r e d a ostav ku, a ja da č e k a m
kod d e ž u r n o g a d u t a n t a i da o d m a h d o d e m na njegovo m e s t o . . . što se tiče moga ulaska u vladu
rekao sam mu: ,S vašim Dragišom (oni su braća od tetaka - prvi kuzeni) ja ne bih h t e o d a s e d n e m
ni u ista k o b . a k a m o li u istoj vladi'. Pešic mi se obratio: .Kao tvoj ministar n a r e đ u j e m ti da
me ovde sačekaš Ja cu s a m o uci da p r e d a m ostavku, a o n d a ti dođi na m o j e mesto' Odgovorio
sam: Razumem da vas sačekam, a po d r u g o m vi znale moje mišljenje'. Posle 15 do 20 minuta
s a o p š t e n o je d e ž u r n o m a d j u t a n t u .Gospodin Simović može da ide, nije p o t r e b n o da sačeka ge-
nerala Pešića'. .
Prilikom p r e d a j e dužnosti 29. m a r t a pre podne. Dragiša Cvetković m i j e saopštio. da sam noću
23/24. m a n a t r e b a o bili uhapšen, ali d a j e n a r e đ e n j e p o v u č e n o na insistiranje generala Pešica
i njegovo .. ,«2*°
O D L l KA 7.A ODLAZAK U BEC I POTPISIVANJE

PROTOKOLA O PRISTUPANJU JUGOSLAVIJE TROJNOM PAKTU
Pošlo je odluka na ovoj poslednjoj sednici konačno pala, Cvetkovič, je o njoj tele-
fonom obavestio fon Herena, a zatim su ga Cvetković, Cincar-Marković i Maćek u
24 časa primili u Predsedništvu vlade i saopštili mu da su Cvetković i Cincar-Mar-
ković spremni da sutradan <24. marta) uveče otputuju u Beč radi potpisivanja Troj-
nog pakta.
Cincar-Marković je 24. marta saopštio jugoslovenskim predstavnicima u inost-
ranstvu vladinu odluku o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, sa obrazlože-
njem d a j e , pored napora koji su ulagani da se saćuva mir i osigura nezavisnost
i teritorijalni integritet, postignuto i to da se izbegne prolaz oružanih snaga pre-
ko jugoslovenske teritorije. On je u saopštenju poslanicima u Londonu i Ankari
naglasio da »ova odluka ne može pričiniti teškoće Grčkoj, jer će jugoslovenska
vlada i ubuduće, kao u prošlosti, sačuvati prijateljske o d n o s e sa svim ostalim
zemljama«. 2 4 '
Cim je prispeo odgovor iz Beograda o pristupanju Jugoslavije Trojnom pak-
tu, nemačka Vrhovna k o m a n d a je već idućeg dana, 24. m a n a , pod potpisom Jod-
la, obavestila nadležne k o m a n d e da Hitler dopušta da o d m a h mogu otpočeti iz-
viđanja i napadi na britanske i grčke p o m o r s k e snage u oblasti Krita. 2 4 2 To je,
u stvari, bilo prvo izvršno naređenje za operaciju »Marita«. Verovatno je da bi
to naređenje bilo izdato još 21. marta da nije bilo krize jugoslovenske vlade od
20. marta uveče, jer se odnosi na dejstvo vazduhoplovstva čije je grupisanje na
bugarskim i r u m u n s k i m a e r o d r o m i m a već bilo dovršeno. Istoga dana, tj. 24.
m a n a , nemačka Služba bezbednosti je hitno teleprinterom obavestila Ministar-
stvo inostranih poslova:
»Danas je u B e o g r a d u n a r e đ e n a vojna p r i p r a v n o s t . P r e t p o s t a v l j a se da su o v e m e r e u
vezi sa p o t p i s i v a n j e m i p r i s t u p a n j e m Jugoslavije T r o j n o m p a k t u . Nadležni k r u g o v i o č e k u j u
d a t e p o v o d o m toga doci d o većih d e m o n s t r a c i j a . P o n a r e đ e n j u m i n i s t r a vojske, m o r a j u s e
poćev od 23. III p r e d u z e t i sve m e r e za o p š t u mobilizaciju. P r e m a v e s l i m a koje su kasnije stig-
le. u p o p o d n e v n i m č a s o v i m a r a s t u r e n i su leci, k o j i m a se o t v o r e n o poziva na u s t a n a k . Pre-
b a c u j e se vladi izdajstvo i n a r o d se poziva na o t p o r « . 2 0
Pripravnost o kojoj se govori nije n a r e đ e n a da bi se o d b i o eventualni na-

pad Nemaćke, već zbog gušenja eventualnih d e m o n s t r a c i j a .
U toku 24. m a r t a general Simović je ućinio »poslednji pokušaj« da spreći
»donošenje s u d b o n o s n e odluke« na Konferenciji generala u K o m a n d i Beog-
rada, kojoj su, pored g e n e r a l a Simovića i k o m a n d a n t a Beograda, prisustvo-
vali: k o m a n d a n t vazdušne o d b r a n e , upravnik Vojne akademije, k o m a n d a n t i
Konjice, Inžinjerije, Dunavske divizijske oblasti i Protivavionske o d b r a n e ,
iako nije znao d a j e o d l u k a već bila d o n e t a prošle noći. Na sastanku pojedini
k o m a n d a n t i su izneli situaciju u svojim jedinicama, naročito n e r a s p o l o ž e n j e
mlađih oficira i građanstva. General Jovan Antić, k o m a n d a n t konjice, govorio
je o n e r a s p o l o ž e n j u školske o m l a d i n e i dodao: »Moj sin mi je rekao: Ja se sti-
dim da sam sin jednog generala. Svi moji drugovi su protiv m e n e i preziru
me«.
U toku k o n f e r e n c i j e m i n i s t a r vojske pozvao je generala Simovića i r e k a o
mu: »Zvao sam te, da ti kažem da sam p o v u k a o ostavku. Doneta je o d l u k a za
potpis pakta. Druge m o g u ć n o s t i za sad n e m a m o . Dragiša i Cincar-Marković
večeras odlaze za Beč. Danas će izaći n a r e đ e n j e za strogu pripravnost trupa.
Ti gledaj i drži te tvoje vazduhoplovce«. General Simović je obavestio Pešića
o sastanku i diskusiji u K o m a n d i B e o g r a d a i zamolio ga da ih lično primi. On
mu je odgovorio: »Sad je sve svršeno, n e m a zašta da ih primim«, ali ih je pri-
mio na Simovićevo insistiranje. Na kraju im je r e k a o da je situacija teška, da
je vlada d o n e l a odluku da p o t p i š e pakt i p r e p o r u č i o im da održe red i discip-
linu kod svojih trupa. 2 4 4
Toga d a n a . 24. marta, britanski ministar inostranih poslova Idn uputio je
telegram svom poslaniku u Beogradu: »Sada ste ovlašćeni da postupite kako na-
lazite za shodno ne biste li svim sredstvima koja Vam stoje na raspolaganju na-
veli lidere i javno mnenje da shvate realnost i preduzmu akciju koja odgovara
situaciji. Imate moje puno ovlašćenje za sve mere koje smatrate da su na svom
mestu da bi se pospešila promena vlade ili režima, čak i državnim udarom (Pod-
vukao V. T.). Bilo koja nova vlada koja bi bila obrazovana kao rezultat ovih
događaja i bila s p r e m n a da se o d u p r e n e m a č k i m zahtevima uživala bi našu
punu p o d r š k u . O t o m e m o ž e t e t a j n o da izvestite sve one koji dolaze u obzir
za r u k o v o d e ć e položaje a u koje imate poverenja«.
Drugom p o r u k o m s a o p š t e n o je da su izdata uputstva Ministarstvu infor-
macija i BBC - Brittish Broacasting C o r p o r a t i o n B i - B i - S i - j u ) »da se posluže
svim m o g u ć i m pritiskom u e m i s i j a m a na srpskohrv atskom jeziku, a d a n a s su.
kako sam obavešten, u p u ć e n e i specijalne p o r u k e n a m e n j e n e Pravoslavnoj i
Katoličkoj crkvi«. U n a r e d n o j depeši je stajalo:
»Eventualna vlada povoljno raspoložena p r e m a n a m a jedva da bi mogla
da b u d e ikakva drugačija nego srpska vlada i stoga bi trebalo preduzeti na-
pore da se učvrsti o t p o r m e d u S r b i m a . . . trebalo bi da izdamo uputstva štam-
pi i B i - B i - S i - j u da počnu da izričito p o m i n j u Srbiju i da se k o n c e n t r i š u na
srpski o t p o r . .. trebalo bi da izbegavamo p o k u š a j e podvajanja Srba i Hrva-
ta«. . .
K a m p b e l o v o poslanstvo je 24. m a r t a uputilo telegram iz Beograda, u
k o m e je stajalo:
»Aktivno se r a z m a t r a j u izgledi za s p r o v o đ e n j e u s p e š n o g d r ž a v n o g u d a r a . . . Nijedna
( j u g o s l o v e n s k a ) vlada ne bi mogla da se održi na vlasti bez p o d r š k e vojske. P r e m a t o m e , ni-
kakav državni u d a r ne bi i m a o izgleda na uspeh, u k o l i k o ne bi bila o b r a z o v a n a vojna vlada
ili pak takva civilna vlada koja bi od s a t n o g p o č e t k a uživala ili bi bez o d l a g a n j a m o g l a da obe-
zbedi p o d r š k u vojske. S l e d s t v e n o t o m e s m a t r a m o da d a l e k o n a j b o l j a š a n s a leži u v o j n o m po-
kretu«.
Izvršnoj službi b r i t a n s k e jedinice za specijalne o p e r a c i j e (SOE) je istog

d a n a (24. m a r t ) n a r e đ e n o da p u n o m p a r o m pruži p o t r e b n u p o m o ć . Tog istog
d a n a Kimpbel je, sa svoje strane, u p u t i o p o r u k u iz Beograda:
»Inicijatori s a kojima s m o u k o n t a k t u n a s t o j e d a d o đ e d o o r g a n i z o v a n j a a l t e r n a t i v n e
civilne vlade p o v o l j n o r a s p o l o ž e n e p r e m a n a š o j stvari, u č e m u je v o j n a p o d r š k a od b i t n o g
značaja«. 2 4 6
U d u h u d o n e t e odluke. Cvetković i Cincar-Marković su krenuli u Beć 24.
m a r t a u 22 časa. Na p e r o n u T o p ć i d e r s k e železnićke stanice ispratila ih je cela
vlada i nekoliko drugih ličnosti. Verovatno je da je knez o t o m e p u t u obaves-
tio britanskog poslanika, koji je tih d a n a često odlazio u dvor. za razliku od
Ministarstva inostranih poslova koje nije obavestilo n i j e d n o s t r a n o poslan-
stvo. 2 4 6 Da je London bio d o b r o obavešten, vidi se iz izjave b r i t a n s k e vlade
u noti koju je 24. m a r t a uputila jugoslovenskoj vladi. Naime, u toj noti britan-
ska vlada izražava č u đ e n j e kako je Jugoslavija o d j e d n o m s p r e m n a da potpiše
sporazum, po k o m e se neće odreći samo svoje neutralnosti, već će pristupiti
i bloku britanskih neprijatelja, iako to jugoslovenski narod ne o d o b r a v a . 2 4 7
CEREMONIJA POTPISIVANJA PROTOKOLA

RAZ M EN A NOTA I TELEGRAMA
Jugoslovensku delegaciju, koja je 25. m a r t a pre p o d n e stigla u Beć p o s e b n i m

vozom, d o č e k a o je R i b e n t r o p s višim činovnicima Ministarstva inostranih po-
slova. Dva sata kasnije o t p o č e l a je svečanost u Žutoj dvorani d v o r c a Belve-
dere. a u 14 časova su Cvetković i Cincar-Marković potpisali Protokol o pri-
stupanju Jugoslavije Trojnom paktu, koji glasi:
• Vlade Italije. J a p a n a i N e m a ć k e s j e d n e s t r a n e i Vlada Jugoslavije sa d r u g e s t r a n e ut-
v r đ u j u p r e k o svojih d o l e p o t p i s a n i h p u n o m o ć n i k a sledeče:
CI. I
Jugoslavija pristupa Paktu triju sila potpisanom u Berlinu 27. s e p t e m b r a 1940. godine,
i z m e đ u N e m a č k e , Italije i J a p a n a .
CL 2.
Kad z a j e d n i č k e t e h n i č k e komisije, p r e d v i đ e n e u čl. 4. b u d u r a s p r a v l j a l e p i t a n j a koja
dotiču i n t e r e s e Jugoslavije, biće isto t a k o i p r e d s t a v n i c i Jugoslavije pozvati da u č e s t v u j u u
s a v e t o v a n j i m a komisija.
Cl. 3.
Tekst t r o j n o g p a k t a priložen je o v o m p r o t o k o l u .
Prednji p r o t o k o l sastavljen je na italijanskom. j a p a n s k o m , n e m a ć k o m i s r p s k o - h r v a t s -
k o m jeziku, pri č e m u se svaki tekst s m a t r a kao original. P r o t o k o l s t u p a na s n a g u na d a n po-
tpisivanja.
Pot\ r đ u j u ć i g o r n j e , potpisnici n a d l e ž n o o p u n o m o ć e n i od svojih vlada potpisali su o v a j
p r o t o k o l i overili ga svojim p e č a t i m a .
S a s t a v l j e n o u četiri o r i g i n a l n a p r i m e r k a u g r a d u Beču, 25. m a r t a 1941. godine, u IX go-
dini tašističke e r e i d a t u m a koji o d g o v a r a 25 d a n u t r e ć e g m e s e c a XVI e r e Sove«. 2 4 8
S d e s n e s t r a n e potpisali su se jugoslovenski predstavnici, a s leve s t r a n e
Ribentrop, Cano i general Osima, japanski a m b a s a d o r u Berlinu. Potpisan je
s a m o nemaćki tekst, a s p r s k o h r v a t s k i tekst je jedino sravnjen s n e m a č k i m
tekstom. Potpisu su prisustvovali mađarski poslanik Stojaji, r u m u n s k i posla-
nik fon Bosi, slovački poslanik Cernak, bugarski poslanik Draganov i jugos-
lovenski poslanik u Berlinu Ivo Andrić.
Tekst Trojnog pakta glasi:
»Vlade N e m a č k e , llalije i J a p a n a s m a t r a j u da | e d n a od p r e t p o s t a v k i za t r a j n i mir jeste
u t o m e da svaka nacija na s v e t u d o b i j e p r o s t o r na koji ima p r a v o .
Stoga su resile da u d u h u svojih težnji u oblasti istočne Azije u širem smislu reći (Gros-
s a s i a t i s c h e r R a u m ) 1 u oblasti E v r o p e b u d u vazda r a m e uz r a m e i u z a j a m n o s a r a đ u j u , pri
č e m u s m a t r a j u svojim najuzvišenijim ciljem da s t v o r e i o d r ž e nov p o r e d a k koji ce biti takav
da će d o p r i n e t i n a p r e t k u i b l a g o s t a n j u n a r o d a koji žive u tim o b l a s t i m a .
Tri v lade, osim toga žele da p r o š i r e ovu s a r a d n j u i na nacije i u d r u g i m d e f o v i m a sveta
koje su s k l o n e da u p u t e svoje težnje u s l i č n o m pravcu, a k a k o bi se mogle ostvariti težnje
i (ih n a r o d a k o | i m a je svetski mir krajnji cilj
Na o s n o v u toga. vlade N e m a č k e . Italije 1 J a p a n a ugovorile su sledeče:
Cl. t.
J a p a n p r i z n a j e i p o s t o v a c e v o d s t v o Italije i N e m a ć k e pri s t v a r a n j u n o v o g p o r e t k a u Ev-
ropi.
Cl. 2.
N e m a č k a 1 Italija p r i z n a j u i p o š t o v a ć e v o d s t v o J a p a n a pri s t v a r a n j u novog p o r e k t a u
istočnoj Aziji u širem smislu reći.
Cl. 3.
N e m a č k a . Italija i J a p a n saglasili su se da s a r a đ u j u pri svojim t e ž n j a m a koje počivaju
n a g o r e o b e l e ž e n o j osnovici.
Oni osim toga. p r i m a i u o b a v e z e da se u z a j a m n o p o m a ž u svim političkim, p r i v r e d n i m
i vojničkim s r e d s t v i m a , a k o bi j e d n a od sila p o t p i s n i c a bila n a p a d n u t a od koje sile koja sad
ne u č e s t v u j e u e v r o p s k o m r a t u . ili u k i n e s k o j a p a n s k o m s u k o b u
Cl. 4.
Radi p r i v o đ e n j a u delo o v o g a Pakta, s m e s t a Ce se sastati z a j e d n i č k i s t r u č n i o d b o r i čije
će č l a n o v e postaviti vlade N e m a ć k e . Italije i J a p a n a
Cl. 5.
N e m a ć k a , Italija i J a p a n izjavljuju da o n o Sto je u g o v o r e n o p r e t h o d n i m č l a n o v i m a ni
u k o m p o g l e d u ne t a n g i r a politički o d n o s koji s a d a postoji i z m e đ u svake p o j e d i n e od tri sila
p o t p i s n i c e i S o v j e t s k e Rusije.
Cl. 6.
Ovaj u g o v o r s t u p a na snagu o d m a h po p o t p i s i v a n j u i o s t a c e u važnost d e s e t godina,
računajući od d a n a stupanja na snagu
Ako bi j e d n a od njih to zatražila, sile p o t p i s n i c e će b l a g o v r e m e n o s t u p i t i u p r e g o v o r e
o njegovom produžavanju.
Tekst ovog u g o v o r a s a s t a v l j e n je na n e m a č k o m . i t a l i j a n s k o m i j a p a n s k o m jeziku. Pakt
nosi d a t u m 27. s e p t e m b a r 1940. godine«.
Potpisali su ga m i n i s t a r za spoljne poslove Rajha g. fon Ribentrop, minis-
tar spoljnih poslova grof Čano i a m b a s a d o r g. Kurusu 248;>
TEKSTOVI NOTA UZ PROTOKOL O PRISTUPANJU

TROJNOM PAKTU
»Ministar i n o s t r a n i h poslova Rajha
Beč, 25. m a r t 1941.

Gospodine ministre predsedniće!
Po n a l o g u i u i m e N e m a ć k e vlade i m a m ćast da Vašoj Ekselenciji s a o p š t i m sledeče:
P o v o d o m d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paktu triju sila N e m a č k a vlada p o t v r đ u j e
svoju o d l u k u da u s v a k o d o b a p o š t u j e s u v e r e n i t e t i teritorijalni integritet Jugoslavije.
Primite, g o s p o d i n e p r e d s e d n i ć e , u v e r e n j e o m o m e o d l i č n o m p o š t o v a n j u .
J o a h i m fon R i b e n t r o p
Njegovoj Ekselenciji
Minisiru p r e d s e d n i k u Kraljevine Jugoslavije
G o s p o d i n u Cvetkoviću«.*
Potvrdna nota p r e d s e d n i k a Jugoslovenske vlade:

»Beć. 25. m a r t a 1941 g.
Njegovoj ekselenciji G o s p o d i n u J o a h i m u fon R i b e n t r o p u m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova Rajha
VaSa Ekselencijo,
Prilikom d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paktu triju sila. Vi ste izvoleli u p u t i t i mi
n o t u ove sadržine:
U ime i po n a l o g u n e m a ć k e vlade i m a m ćast saopštiti Vašoj Ekselenciji sledeče: Povo-
d o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paktu triju sila koje je d a n a s u č i n j e n o n e m a č k a v lada p o t v r đ u j e
svoju o d l u k u da ce uvek poštovali s u v e r e n i t e t i teritorijalni integritet Jugoslavije.
U ime i po n a l o g u j u g o s l o v e n s k e k r a l j e v s k e vlade čast mi je potvrdili p r i j e m o v e izjav e
koju je k r a l j e v s k a vlada uzela na znanje.
Izvolite primiti. G o s p o d i n e ministre, u v e r e n j e o m o m e d u b o k o m p o š t o v a n j u .
Dragiša J Cvetković, s. r«.
* Original na n e m a č k o m jeziku u Državnom s e k m a n | a t u za inostrane poslove (DSIP) Vidi kopiju originala.

OER REICHSMINISTER OES AUSWÄRTIGEN J e n , L'cn 2u.i,ürz lj'.l
Herr H i n i s t e r p r ä s i d e n t !
Uaiens und 1 m Auftrag der Deutschen Regierung

habe Ich die ehre, Euerer E x z e l l e n z folgendos m t -
zuteilen:
' Aus Anlass des an heutigen Tage e r f o l g t e n
B e i t r i t t s Jugoslawiens zu« Dreinächtepakt be-
s t ä t i g t die Deutsche Regierung I h r e n E n t s c h l u s s ,
die Souveränität und die t e r r i t o r i a l e Integrität
Jugoslawiens j e d e r z e i t zu respektleren.
Genehnlyen S i e , Herr M i n i s t e r p r ä s i d e n t , die
Versicherung raeincr ausgezeichnetsten Hochachtung.
An Seine E x z e l l e n z
den K ö n i g l i c h Jugoslawischen H i n i s t e r p r ä s i d e n t e n
Herrn Z v e t k o v l ć
• Ministar i n o s t r a n i h poslova
Rim. 25 m a r t I 9 4 I - X I X
Ekselencijo,
U i m e i po nalogu Kr v l a d e čast mi je da Vam s a o p š t i m sledeče:
P o v o d o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u , koja j e d a n a s o b a v l j e n o . K r . vlada
p o t v r đ u j e svoju o d l u k u da će u svako d o b a p o š t o v a t i s u v e r e n i t e t i teritorijalni integritet Ju-
goslavije.
Ekselencijo, p r i m i t e izraz m o g n a j v e ć e g p o š t o v a n j a
Cano
Ekselenciji
P r e d s e d n i k u J u g o s l a v e n s k e vlade
Gosp. Cvetkoviću«*
Potvrdna nota p r e d s e d n i k a jugoslovenske vlade:

»Beč. 25. m a r t a 1941. g.
Njegovoj Ekselenciji, g o s p o d i n u g r o f u Galeacu Ćanu. m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova Kraljevi-
ne Italije
Vaša Ekselencijo,
Prilikom d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paktu triju sila Vi ste izvoleli u p u t i l i mi
notu ove sadržine:
deče: p o v o d o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paktu triju sila koje je d a n a s u č i n j e n o , k r a l j e v s k a ita-

lijanska vlada p o t v r đ u j e svoju o d l u k u da ce uvek poštovati s u v e r e n i t e t i t e r i t o r i j a l n i integ-
ritet Jugoslavije.
t ime i po nalogu k r a l j e v s k e j u g o s l o v e n s k e vlade ćast mi je p o t v r d i t i p r i j e m ove izjave
koju je kraljevska vlada uzela na znanie
Izvolite primiti. G o s p o d i n e m i n i s t r e u v e r e n j e o m o m d u b o k o m p o š t o v a n j u .
Diagiša J Cvetkov ić. s r
»Ministar i n o s t r a n i h poslova Rajha
Beć, 25. m a r t 1941.
Gospodine ministre predsedniče!
U vezi sa r a z g o v o r i m a o d r ž a n i m p o v o d o m d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paktu tri-
ju sila. i m a m ćast da Vašoj Ekselenciji u ime Vlade Rajha ovim p o t v r d i m s p o r a z u m između
vlada sila O s o v i n e i Vlade K r a l j e v i n e Jugoslavije o s l e d e ć e m :
Uzimajući u obzir vojnu s i t u a c i j u N e m a č k a i Italija g a r a n t u j u J u g o s l o v e n s k o j vladi da
sa svoje s t r a n e n e ć e postavljati nikakav zahtev za vojnu p o m o ć . Ako J u g o s l o v e n s k a vlada ma
u koje v r e m e b u d e s m a t r a l a d a j e u n j e n o m i n t e r e s u da u z m e u č e š ć a u vojnim o p e r a c i j a m a
sila Osovine, o n d a ce J u g o s l o v e n s k o j vladi biti p r e p u š t e n o da sa silama O s o v i n e zaključi po-
trebne vojne sporazume
Moleći Vas da p r e d n j e s a o p š t e n j e č u v a t e u s t r o g o j t a j n o s t i i da ga objav ite s a m o u do-
g o v o r u sa v l a d a m a sila Osovine, k o r i s t i m ovu priliku, g o s p o d i n e m i n i s t r e p r e d s e d n i č e , da
Vam izrazim svoje o d l i č n o p o š t o v a n j e .
Ministru p r e d s e d n i k u K r a l j e v i n e Jugoslavije
G o s p o d i n u Cvetkoviću«.*
»Ministar i n o s t r a n i h poslova
Beč, 25. m a r t 1941 - XIX
Poverljivo
Ekselencijo,
U vezi sa r a z g o v o r i m a koji su d a n a s o d r ž a n i p o v o d o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m
p a k l u , koje je d a n a s o b a v l j e n o , ćast m i j e , Ekselencijo, da Vam, u ime Kr. vlade, ovim p u t e m
p o t v r d i m s p o r a z u m i z m e đ u vlada osovinskih sila i J u g o s l o v e n s k e vlade u p o g l e d u sledeceg
Italija i N e m a č k a g a r a n t u j u J u g o s l o v e n s k o j vladi, s o b z i r o m na vojnu situaciju, da sa
svoje s t r a n e n e ć e u p u ć i v a t i n i k a k a v zahtev za v o j n u p o m o ć .
Ukoliko bi J u g o s l o v e n s k a vlada u bilo k o m m o m e n t u s m a t r a l a da je u n j e n o m sopst
v e n o m i n t e r e s u da u z m e u č e š ć e u vojnim o p e r a c i j a m a sila T r o j n o g pakta, J u g o s l o v e n s k o j
vladi biće o s t a v l j e n o da u tu s v r h u sklopi v o j n e s p o r a z u m e sa t i m silama.
S m o l b o m da držite u s t r o g o j tajnosti n a p r e d n a v e d e n a s a o p š t e n j a i da ih o b j a v i t e
s a m o s d o p u š t e n j e m vlada Osovine, koristim priliku Ekselencijo. da vam izrazim svoje na-
jveće p o š t o v a n j e . Cano
Ekselenciji
P r e d s e d n i k u J u g o s l o v e n s k e vlade
Gospodinu Cvetkoviću«.**
» M i r i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha
Beč, 25. m a r t 1941
Gospodine ministre predsednice!
U vezi sa r a z g o v o r i m a o d r ž a n i m p o v o d o m d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paklu tri-
ju sila, i m a m ćast da Vašoj Ekselenciji u ime Vlade Rajha ovim p o t v r d i m s p o r a z u m između
vlada sila Osovine i Vlade Kraljevine Jugoslav ije o toine. da v lade sila Osovine za v r e m e rata
n e c e Jugoslaviji p o d n o s i t i zahtev za o d o b r e n j e prolaza t r u p a ili t r a n s p o r a t a p r e k o jugoslo-
v e n s k e teritorije.
Dozvolite mi. g o s p o d i n e m i n i s t r e p r e d s e d n i č e . da Vam izrazim svoje o d l i č n o poštova-
nje.
Ministru p r e d s e d n i k u K r a l j e v i n e Jugoslavije
Gospodinu Cvetkoviću«.***
• Original na n e m a f k o m jeziku u OSIP u Vidi kopilu originala

*• Original na Haićanskom leiiku u DSIP u Vidi kopiju originala
••• Original na ncma£kom jrziku u DSIP-u Vidi kopiju originala
Potvrdna nota p r e d s e d n i k a jugoslovenske vlade:
Beč, 25. m a r t a 1941. g.
Njegovoj Ekscienciji G o s p o d i n u J o a h i m u fon R i b e n t r o p u m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova Rajha
Vaša Ekselencijo,
Prilikom d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije P a k t u triju sila. Vi ste izvoleli u p u t i t i mi
notu ove sadržine:
S pozivom na razgovore koji su bili vođeni p o v o d o m d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a J u g o s l a v i j e
Paktu triju sila. i m a m ćast da Vašoj Ekselenciji u ime vlade Rajha sa o v i m p o t v r d i m s p o r a -
zum i z m e đ u vlada sila Osovine i Kraljevske j u g o s l o v e n s k e vlade o t o m e da vlade sila Oso-
vine za v r e m e rata n e ć e u p u ć i v a t i Jugoslav iji zahtev da dozvoli prolaz ili p r e v o z t r u p a p r e k o
j u g o s l o v e n s k e d r ž a v n e teritorije.
U ime i po nalogu k r a l j e v s k e j u g o s l o v e n s k e vlade, čast mi je p o t v r d i t i p r i j e m o v e izjave
koju je kraljevska vlada uzela na znanje.
Izvolite primiti. G o s p o d i n e ministre, u v e r e n j e o m o m e d u b o k o m p o š t o v a n j u .
Dragiša J. Cvetković. s i
• Ministar i n o s t r a n i h poslova
Beć, 25. m a r t 1941. XIX
Ekse lenctjo,
U vezi sa r a z g o v o r i m a koji su d a n a s o d r ž a n i p o v o d o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m
paktu, koje je d a n a s o b a v l j e n o ćast mi je. Ekselencijo, da Vam, u ime Kr. vlade, ovim p u t e m
p o t v r d i m s p o r a z u m i z m e đ u vlada osovinskih sila i J u g o s l a v e n s k e v l a d e u p o g l e d u č i n j e n i c e
da u t o k u rata sile Osovine n e c e u p u ć i v a t i Jugoslaviji zahtev da o d o b r i prolaz i t r a n s p o r t
t r u p a p r e k o j u g o s l o v e n s k e teritorije.
Ekselencijo, p r i m i t e izraz m o g n a j v e ć e g p o š t o v a n j a
Cano
Ekselenciji
Gosp. Cvetkoviću«.*
• Ministar i n o s t r a n i h poslova Rajha

Beć, 25 m a r t 1941.
Gospodine ministre predsedniče!
U vezi sa r a z g o v o r i m a o d r ž a n i m p o v o d o m d a n a š n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije P a k t u tri-
ju sila. i m a m čast da u ime Vlade Rajha ovim p o t v r d i m s p o r a z u m i z m e đ u vlada sila O s o v i n e
i Vlade Kraljevine Jugoslavije o s l e d e č e m :
Pri n o v o m o d r e đ i v a n i u granica na B a l k a n u t r e b a voditi r a č u n a o i n t e r e s u J u g o s l a v i j e
za t e r i t o r i j a l n u vezu sa J e g e j s k i m m o r e m , p r o š i r i v a n j e m n j e n o g s u v e r e n i t e t a na grad i luku
Solun.
Moleći Vas da ovo s a o p š t e n j e č u v a t e u s t r o g o j tajnosti i da ga objav ite s a m o u dogo-
voru sa v l a d a m a sila Osovine, koristim ovu priliku, g o s p o d i n e m i n i s t r e p r e d s e d n i č e , da Vam
p o n o v o izrazim svoje o d l i č n o p o š t o v a n j e .
Joahim fon Ribentrop
Ministru p r e d s e d n i k u Kraljevine Jugoslavije
Gospodinu C v e t k o v i ć u « . "
" Original na uali|anskoni jeziku u ÜSIP-u Vidi kopiju originala
* Original i;a nemaćkum -e.-iku u DS1P u Vidi kupiju o n g i n a l a

r
• Ministar inostranih poslova
Poverljivo Beč. 25. m a n 1941 - XIX
Ekselencijo.
p a k t u , k u j e je d a n a s obavljei.o, čast mi je. Ekselencijo. da Vam, u ime Kr \ lade, ovim p u t e m po

t v r d i m s p o r a z u m i z m e đ u vlada o s o v i n s k i h sila i J u g o s l o v e n s k e vlade u p o g l e d u sledećeg:
Novim r e g u l i s a n j e m g r a n i c a na B a l k a n u vodiče se r a č u n a o i n t e r e s u Jugoslavije za te-
ritorijalno povezivanje sa J e g e j s k i m m o r e m , s p r o š i r e n j e m n j e n o g s u v e r e n i t e t a na grad i luku
Solun.
S m o l b o m da držite u s t r o g o j tajnosti p r e t h o d n a s a o p š t e n j a i da ih objav ite s a m o s d o p u š -

t e n j e m vlada Osovine, k o r i s t i m priliku. Ekselencijo. da Vam izrazim svoje n a j v e ć e p o š t o v a n j e
Ekselenciji fancj
G o s p Cvetkoviću«.
Posle r a z m e n e poverljivih nota, p r e d s e d n i k vlade Cvetković p r e d a o je
sledeću notu ministru inostranih poslova fon R i b e n t o r u :
»Vaša ekselencijo. čast mi je da Vas o b a v e s t i m da će Kraljevska j u g o s l o v e n s k a vlada
s m a t r a t i s t r o g o poverljivim sve izjave koje je primila u p i s m e n o j f o r m i od vlada sila Osovine
p o v o d o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u , i da ce ih objaviti s a m o po s p o r a z u m u sa
v l a d a m a sila Osovine, sa i z u z e t k o m izjave o s u v e r e n i t e t u i t e r i t o r i j a l n o m integritetu Kralje-
vine Jugoslavije i izjave da j o j ( j u g o s l o v e n s k o j vladi) n e ć e biti u p u ć e n n i k a k a v z a h t e v o pro-
lazu ili t r a n s p o r t u t r u p a .
Vaš, itd.
Beč 25. m a r t a 1941. g o d i n e Dragiša C v e t k o v i ć 2 4 3
Posle potpisivanja Protokola, Cvetković je o d r ž a o govor, koji je redigo-

vao još u Beogradu Cincar-Marković sa svojim p o m o ć n i c i m a Smiljanićem i
Gavrilovićem. Međutim, Nemci su u Beču tražili da se ispravi u tom smislu
da se u njega u n e s e više topline i da se p o m e n u o d n o s i Jugoslavije p r e m a
svim trim silama Osovine, a ne s a m o p r e m a Nemačkoj, kako je to bilo u ju-
goslovenskom projektu. P r e m a ispravljenom tekstu govora Cvetković je re-
kao:
• Glavni, g o t o v o jedini cilj s p o l j n e politike Jugoslavije bio je i o s t a j e da se jugosloven-
s k o m n a r o d u o b e z b e d i mir o d r ž a v a n j e m n a j b o l j i h o d n o s a sa svim z e m l j a m a koje gaje mi-
roljubiva o s e ć a n j a p r e m a njoj.
U d u h u ove politike naši n a p o r i su u p r v o m r e d u s t a l n o težili ka konsolidaciji miro-
ljubivih i prijateljskih o d n o s a sa s u s e d i m a radi o b e z b e d e n j a m i r a na g r a n i c a m a , s l o b o d e , ne-
zavisnosti i d r ž a v n o g jedinstva.
Još pre. a i posle p o v e z i v a n j a z a j e d n i č k i m interesima, Jugoslavija je o d r ž a v a l a n a j b o l j e
o d n o s e sa velikim n e m a č k i m R a j h o m , koji su bili prožeti p r i j a t e l j s t v o m i p u n i m p o v e r e n j e m .
Korisni rezultati j e d n e takve politike su se n a r o č i t o ispoljili u nizu važnih d o g a d a j a koji su
se odigrali u o d n o s i m a i z m e đ u d v e zemlje od god. 1934. do d a n a š n j e g s v e č a n o g akta.
Jugoslavija je već od svoga p o s t a n k a osećala da je n j e n o n a c i o n a l n o u j e d i n j e n j e , koje
nije plod raznih u g o v o r n i h k o m b i n a c i j a , n e g o p r i r o d a n završetak d u g i h i teških b o r b i Srba.
Hrvata i Slovenaca, bilo uvek p r a v i l n o o c e n j i v a n o od s t r a n e N e m a ć k e .
U t a k v o m d u h u Jugoslavija je u god. 1937. zaključila sa Italijom z n a č a j a n s p o r a z u m
Slične p r i j a t e l j s k e p a k t o v e Jugoslav ija je zaključila sa B u g a r s k o m i M a đ a r s k o m
Pošto Jugoslavija ne p o s t a v l j a n i k a k a v e e k s p a n z i v n e zahteve, vitalni i n t e r e s i n j e n o g
o p s t a n k a i n j e n o g n a p r e t k a z a h t e v a j u d a Jugoistok b u d e s a č u v a n o d p o n o v n o g š i r e n j a rata
i da pnv r e d n a s a r a d n i a . koja je jako p o r e m e ć e n a zbog p o s t o j e ć e situacije, b u d e ojačana, da
bi utrla put e v r o p s k o m s m i r e n j u , j e d i n o m spasu našeg e v r o p s k o g k o n t i n e n t a i njegove hi-
Ijadugodišnje k u l t u r e . S a m o p o d z n a k o m i s k r e n e i pozitivne s a r a d n j e m o ž e E v r o p a da pro-
n a đ e o s n o v u za svoj novi p o r e d a k koji će biti u m o g u ć n o s t i da ukloni s t a r e p r e d r a s u d e i da
sav lada m a t e r i j a l n e t e š k o ć e zbog kojih mi svi t r p i m o u Evropi.
Miroljubiva politika Jugoslavije u p u n o m je s k l a d u sa vitalnim i n t e r e s i m a i d u b o k i m
t e ž n j a m a našeg n a r o d a .
Svi politički i p r i v r e d n i s p o r a z u m i koje je naša zemlja potpisala u p o s l e d n j i m godina-
ma n a d a h n u t i su voljom za o s t v a r e n j e sve bolje o r g a n i z o v a n o g m i r a u o v o m d e l u Evrope.
Na d a n a š n j i d a n kad Jugoslav ija p r i s t u p a T r o j n o m paktu, o n a lo čini sa n a m e r o m da
o b e z b e d i m i r n u b u d u ć n o s t i s a r a d n j u sa silama T r o j n o g pakta.
Pošto t i m e d a j e svoj d o p r i n o s organizaciji n o v e Evrope, o n a i s p u n j a v a n a j v e ć u d u ž n o s t
p r e m a sebi i e v r o p s k o j z a j e d n i c i « . 2 5 0
Prema Šmitovom o p š i r n o m Zapisniku o razgovoru između Hitlera i
p r e d s e d n i k a jugoslovenske vlade Cvetkovića, u prisustvu ministra spoljnih
poslova Rajha i jugoslovenskog ministra spoljnih poslova Cincar-Markovića
u Beču u hotelu »Imperijal« na dan 25. m a r t a 1941. godine, H i t l e r j e n a j p r e
izrazio zadovoljstvo zbog p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu i istakao da
će nezavisno od svih okolnosti osetljivosti, s e n t i m e n t a l n o s t i i neprijateljstva,
u k r a j n j o j liniji p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu biti od velike koristi
za jugoslovenski narod; da shvata osećanja koja su m o ž d a stajala na p u t u ovoj
odluci, utoliko pre što ni on sam nije p o t p u n o bez takvih osećanja; da po-
zdravlja što je Jugoslavija p r i s t u p a n j e m T r o j n o m p a k t u stala na s t r a n u onih
koji će doneti novi poredak, jer je a p s o l u t n o u b e đ e n da će k o n t i n e n t a l n a Ev-
r o p a na kraju pobediti sve protivnike; da lično uvek vodi politiku prijateljstva
p r e m a Jugoslaviji, a njegov sadašnji stav p r e m a t o m e nije uslovljen u s p e s i m a
ni s e ć a n j e m na prošlost, već s a m o odraz realističnog razmišljanja; da je na-
ročito srećan što se Jugoslavija sada priključila savezu nove Evrope, pošto
ovo p r i s t u p a n j e o m o g u ć u j e N e m a č k o j da svoj glas i svoj uticaj stavi na vagu
u korist razvoja Jugoslavije u b u d u ć n o s t i i da u p r a v o stoga što N e m a č k a kao
saveznik Italije n e m a nikakve političke ili teritorijalne interese u j u g o i s t o č n o j
Evropi, najsrdačnije pozdravlja s t o j e Nemačka dobila m o r a l n o p r a v o da kaže
svoju reć o b u d u ć e m organizovanju jugoistočnog e v r o p s k o g područja, ali ne
zbog sebičnih političkih ili teritorijalnih interesa, nego na bazi ovog novog
ugovora o savezu. Dalje je istakao da je uvek bio iskren i častan prijatelj Ju-
goslavije, uveravajući Cvetkovića » d a ć e Jugoslavija, ako ikad d o s p e u o p a s n u
situaciju, ili a k o ikad b u d e poverovala da ima razloga da se žali, uvek naći u
Fireru časnog, lojalnog p o s r e d n i k a , zastupnika i prijatelja«, s tim da ovo uve-
ravanje p r e n e s e knezu-namesniku Pavlu. Zatim je dodao da vrlo dobro razume
stav mnogih Jugoslavena, kao i kneza namesnika Pavla prema izvesnim pitanji-
ma, utoliko pre što i on sam nije bez ovakvih osećanja, ali da »državni razlozi
i interesi naroda imaju prevagu, upravo kao što i ja, posle hladnog razmišljanja,
često moram da preduzimam korake vojne prirode koji mi nisu prijatni sa ljud-
skog gledišta i da su i meni neke odluke poslednjih nekoliko dana bile teške*.
(Podvukao V.T.). Posle isticanja koristi koje će Jugoslavija imati izlaskom na
Jegejsko more, H i t l e r j e p r e š a o na privrednu politiku, ističući, o b o s t r a n u ko-
rist od s a r a d n j e na tom polju. Na k r a j u je izričito uveravao Cvetkovića da Ne-
m a č k a n e m a nikakve političke ili teritorijalne interese na B a l k a n u i da će
»onog dana kad se rat završi, ili kad spoljna opasnost za Balkan prestane, po-
slednji nemaćki vojnik biti povučen sa ovog područja i da iz toga proistiće mo-
gućnost za prisno prijateljstvo«. . . (Podvukao V.T.).
Zahvaljujući Fireru na njegovim rećima, Cvetković je r e k a o da jugoslo-
venski narod zna d a j e Firer uvek bio prijateljski raspoložen p r e m a n j e m u i
da iz njegovih reći uočava da on tačno o c e n j u j e Jugoslovene kao p o š t e n u i
h r a b r u naciju koja ce biti s p r e m n a da s a r a d u j e sa N e m a ć k o m u s v a k o m po-
gledu. naročito na e k o n o m s k o m polju. Cvetković je naročito izrazio želju da
s u d e l u j e u e k o n o m s k o m iskustvu N e m a č k e »da bi se mogli postići ciljevi koji
su d a n a s postavljeni. Jugoslavija je s p r e m n a da s a r a d u j e sa novom E v r o p o m .
To m o r a postati Evropa koja će svim nacijama d o n e t i veću pravdu nego što
je to činila stara. Ako b u d e naišla na teškoće, Jugoslavija će uvek apelovati
na prijateljska o s e ć a n j a N e m a č k e o kojima je Firer u p r a v o govorio«. Pošto je
prešao na p r i v r e d n a pitanja i istakao p o t r e b u da se trgovina između dve zem-
lje stavi na čvrstu osnovicu. Cvetković je rekao da »Jugoslavija vrlo d o b r o zna
da Nemačka, naročito Firerova Nemačka, nije nikad vodila politiku revizio-
nizma p r e m a Jugoslaviji«, i u vezi sa tim ukazao na n e m a č k u m a n j i n u . Potom
je govorio o t e š k o ć a m a koje su se m o r a l e savladati u s a m o j zemlji pre pristu-
panja Jugoslavije T r o j n o m paktu i koje su o t k l o n j e n e nedvosmislenim izjava-
ma u razmenjenim notama, a zatim obećao da će. napuštajući Nemačku sa naj-
snažnijim utiscima, sa novom hrabrošću i novom odlučnošću raditi na ost-
varenju ciljeva na koje je ukazao Firer.
Na kraju je Cvetković još j e d n o m zahvalio Fireru »u ime celog jugoslo-
venskog n a r o d a na iskrenim i nedvosmislenim rećima koje je izrekao o nje-
govoj zemlji. Jugoslavija će nastojati da za ovaj stav uzvrati o s e ć a n j i m a lojal-
nosti i odanosti p r e m a Nemačkoj«.
Najzad, Firer je zamolio Cvetkov ića da p r e n e s e knezu n a m e s n i k u Pavlu
njegova lična čestitanja i da ga uveri kako je veliko Firerovo r a z u m e v a n j e za
njegova i n t i m n a osećanja i koliko je on srećan što su na kraju državni razlozi
prevagnuli nad svim ovim činiocima. 2 5 1
Agencija DNB je javila da se razgovaralo o pitanjima od zajedničkog in-
teresa u d u h u tradicionalnih prijateljskih o d n o s a između N e m a ć k e i Jugos-
lavije. Tada je Hitler rekao:
»Gospodo, primio sam vas da vam kažem i koliko osećam prijatnost i za-
hvalnost što s m o d a n a s potpisali Pakt s p o r a z u m a između Jugoslavije i m o j e
zemlje. Pozdaravite njegovo Kraljevsko Visočanstvo kneza-namesnika i recite
mu da ja vrlo d o b r o znam i da ja to visoko cenim, j e r je on došavši do ovoga
potpisa, i m a o vrlo veliku b o r b u sa s a m o m svojom s e n t i m e n t a l n o m p r i r o d o m
u vezi sa njegovim r o d b i n s k i m vezama sa Engleskom i Grčkom, s j e d n e stra-
ne, - i s d r u g e strane, u vezi sa o t p o r o m koji je imao u s o p s t v e n o j zemlji, pro-
tiv ove politike«. 2 5 1 »
Posle potpisivanja Protokola o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu fon
Ribentrop je, između ostalog rekao:
» . . . Ovaj p r i s t u p je m e đ u t i m za nas od osobite važnosti još i stoga što se
time sada p r a k t i č n o čitav d o s a d a n j i neutralni Balkan nalazi u r e d o v i m a Reda
i drugo, što se k n a m a pridružila država, o kojoj je Engleska još uvijek mislila,
da može svojim m e š a n j e m u u n u t r a š n j e n j e n e poslove, razvijajući svoje int-
rige, da izvesne snage ove države mobiiiše protiv novog p o r e t k a u Evropi . . .
Mi ovaj p r i s t u p pozdravljamo stoga utoliko više što se Jugoslavija nije izdvo-
jila od s u d e l o v a n j a u stvaranju novog p o r e t k a u Evropi, nego se pridružila k
mladim n a r o d i m a , koji su pozvani da ovaj novi p o r e d a k ostvare u p r k o s sva-
kog m e š a n j a spolja«.. , 2 5 1 b
Pristupanje Jugoslavije T r o j n o m paktu, i r o n i č n o m igrom slučaja, pod-
u d a r a l o se sa proslavom četvrte godišnjice italijansko-jugoslovenskog Pakta
o prijateljstvu koji je bio predstavi jen kao s r e ć n o k r u n i s a n j e mira na J a d r a n u .
Cvetković i Cincar-Marković su sada istakli da je Jugoslavija imala slične ugo-
vore sa B u g a r s k o m i M a đ a r s k o m i da je p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m pak-
tu s a r r o k r u n a njihovih n a p o r a za o d r ž a v a n j e mira i prijateljsko sređivanje
o d n o s a sa s u s e d n i m državama, radi osiguranja mira na granici, slobode, ne-
zavisnosti i jedinstva države«. 2 5 2 Međutim, R i b e n t r o p je kasnije zapisao d a j e
držanje Cvetkovića i Cincar-Markovića, bez obzira na prigodnost prilike, bilo
takvo d a j e c e r e m o n i j a potpisivanja Protokola o p r i s t u p a n j u Jugoslavije Troj-
nom paktu ličila na pogreb. Takav utisak s t e k a o je i Hitler, izražavajući »svoje
r a z u m e v a n j e za osećanja m n o g i h Jugoslovena i samog kneza Pavla, ali da dr-
žavni razlozi i interesi n a r o d a moraju uvek imati prednost«. 2 5 3
U razgovoru između Hitlera i grofa Cana, u prisustv u a m b a s a d o r a fon
Makenzena i Alfijerija, 25. m a r t a 1941. u hotelu »Imperijal« u Beču, H i t l e r j e
n a j p r e izrazio zadovoljstvo što je Jugoslavija pristupila Trojnom p a k t u i time
precizirala svoj stav. To je n a r o č i t o važno s obzirom na p r e d s t o j e ć u vojnu ak-
ciju protiv Grčke, koja bi n e s u m n j i v o bila lakomislen p o d u h v a t pri nesigur-
nom držanju Jugoslavije, kada se ima u vidu da je glav na s a o b r a ć a j n i c a p r e k o
Bugarske, dužine od oko 350 do 400 km, udaljena s a m o 20 km od jugosloven-
ske granice. Grof Cano je n a p o m e n u o da mu je Duče na sastanku u Bariju na-
ložio da postavi Fireru nekoliko pitanja, a zatim (delimično čitajući iz j e d n e
beleške koju je Duče s v o j e r u č n o napisao) o vojnoj situaciji u Albaniji r e k a o
d a j e d o b r o poznat tok tamošnjih događaja, ali da o vojnim p o j e d i n o s t i m a ne
bi mogao ništa više da kaže, jer to prelazi okvire njegove nadležnosti, s a m o
želi da objasni da na f r o n t u vlada mir i da se situacija stabilizovala. Duče
s m a t r a da je, s obzirom na p r o t e k l e događaje na Balkanu, italijansko-grćki rat
logičan, željeni događaj, j e r se c e l o k u p n a situacija na B a l k a n u raščistila u ko-
rist Osovine. Što su se Jugoslavija i Bugarska n e d v o s m i s l e n o priključile Oso-
vini može se pripisati s a m o njihovoj nadi da će učestvovati u podeli Grčke,
dok bi inače zadržale kolebljivo držanje i predstavljale o p a s n o s t za Osovinu.
Duče je, kao i u j e d n o m od svojih prvih pisama Fireru, izrazio mišljenje da bi
ceo Dunavski bazen t r e b a l o osloboditi f r a n c u s k o - b r i t a n s k o g uticaja, a da bez
italijansko-grčkog rata do toga ne bi nikad došlo, ili bi došlo m n o g o kasnije.
A što se ofanzive u Albaniji tiče, tu se nije radilo o velikoj ofanzivi, nego više
o n e k o j vrsti nasilnog izviđanja, jer je od 60 pukova koji su angažovani u Al-
baniji s a m o 6 u p o t r e b l j e n o za ofanzivu, pa se za kraj m e s e c a p r i p r e m a nova
ofanziva, koja ce se izvesti na srednjem delu Albanskog fronta (Kalkira), jer
zbog snežnog pokrivača, visokog 2 m, nije m o g u ć e izvesti takve operacije na
levom krilu, tj. na Ohridskom jezeru i kod Podgradeca, tj. na području 9.
armije.
Na kraju grof Cano je izjavio da mu je Duče naložio da pita Firera za miš-
ljenje o Španiji, Francuskoj, Rusiji i Turskoj, kao i da p o k r e n e pitanje novog
susreta Firera i Dučea, kao što je to bilo p r e d v i đ e n o u B e r h t e s g a d e n u .
Firer je u svom o d g o v o r u p o n o v o naglasio d a j e on posle d a n a š n j e g d a n a
znatno mirniji što se tiče daljeg razvoja na Balkanu. »Nesigurno držanje Jugos-
lavije stvorilo bi opasnu situaciju za nemaćke oružane snage, s obzirom na ve-
liku udaljenost njihovih baza. Sada je to raščišćeno. koliko je to u ljudskoj
moći, ali bi se, i pored svega, mogli komplikovati u n u t r a š n j i o d n o s i u Jugos-
laviji«. N e m a č k a bi krajem m a r t a završila koncentraciju svojih snaga na gr-
čkom f r o n t u , a zatim bi, zbog kišovitog v r e m e n a i planinskog zemljišta sače-
kala lepo v r e m e da bi otpočela napad.
U vezi sa Španijom, Firer je ukazao na to d a j e F r a n k o p r a k t i č n o o t k a z a o
s p o r a z u m u H e n d e j u j e d n i m p i s m o m koje mu je n e d a v n o uputio. F r a n k o je
nizom uveravanja i lepih fraza objasnio da ne n a m e r a v a da vodi rat protiv En-
gleske, ali bi bez obzira na to trebalo održavati bar na izgled d o b r e o d n o s e .
On (Firer) je, kao i ranije, vrlo nepoverljiv p r e m a vladi u Višiju, ali da ne vidi
nikakvu m o g u ć n o s t da se nešto p r e d u z m e i da se, dokle god se može, izbegava
sve što bi moglo dovesti do otcepljenja severne Afrike od Francuske, b a r t a k o
d u g o dok u Tripolisu ne b u d u jake o r u ž a n e snage. Zatim je naglasio da treba
v e o m a o p r e z n o pokušati da se zbliže N e m a č k a i Turska, j e r izgledi na u s p e h
nisu veliki, ali bi se strpljenjem, možda, uspelo da Turska n e š t o popusti. Zato
je ministar spoljnih poslova Rajha pokazao poslednjih d a n a veliko s t r p l j e n j e
kad se radilo o političkim pitanjima. U tim o d n o s i m a postignut je izvestan us-
peh. a p r i s t u p a n j e m Jugoslavije T r o j n o m paktu još će se povećati, j e r T u r s k a
neće više gledati nemački napad na Grčku kao p r e t n j u Turskoj. Ipak je p r e m a
Turskoj postavljeno n e k o l i k o oklopnih divizija kao o b e z b e đ e n j e i o n e će
l a m o ostati.
»Rusija je u poslednje v r e m e postala jako neljubazna. Takav stav Sovjet-
skog Saveza Firer pripisuje činjenici što N e m a č k a nije bila s p r e m n a da žrtvu-
je Finsku, k a o Sto je t r e b a l o da žrtvuje i Bugarsku, koju t a k o đ e nije mogla žr-
tvovati zbog operacija protiv Grčke. Ruskim željama se nije izašlo u susret ni
po pitanju Dardanela, a Sovjetski Savez je k o n a č n o z a m e r i o i g a r a n t i j a m a da-
tim Rumuniji. Staljin je sada o b e ć a o T u r s k o j d a j e Sovjetski Savez ne bi n a p a o
a k o bi o n a zaratila sa n e k o m d r u g o m zemljom. Firer je to o b e ć a n j e okarak-
terisao kao čistu laž, j e r bi Sovjetski Savez svakako o d m a h iskoristio svaku
teškoću Turske, da bi se d o č e p a o dela t u r s k e teritorije. Tu je opet došla do
izražaja stara ruska taktika koja se sastoji u t o m e da hrabri sve zemlje da upa-
daju u konflikt za čiji kraj Rusija nije zainteresovana, nego naprotiv želi da se
taj s u k o b produži što više. Firer je naglasio da se on. s obzirom na veoma ne-
ljubazno držanje Sovjetskog Saveza, više oslanja na svoje divizije nego na spo-
razume sa Rusijom. On ipak ne veruje da bi Sovjetski Savez išao dalje od tih
neljubaznosti. Pa i pored toga, Nemačka mora, svakako, prilikom svih akcija
na Zapadu da obezbcdi pozadinu p r e m a Istoku, a operacija u Grčkoj takođe M.
m o r a osigurati od svakog i/m nađenja sa severa, naročito u Rumuniji
»Nemačka je od o k t o b r a do m a r t a (1940 - V.T.) bila, takoreći, b e s p o m o i
no izložena r u s k o m pritisku. To je Staljin znao. Zato je leto bila sezona ruske
ućtivosti, dok je u toku zime r u s k o držanje postalo neljubazno«.
Zatim je u toku iscrpnog r a z m a t r a n j a predstojećih operacija u G r č k o j
Hitler naglasio da će »koncentracija snaga stvarati velike p r o b l e m e tehničke
i organizacione prirode, jer treba snabdevati p r e k o 1,5 miliona vojnika, a sva-
ka nova divizija koja se d o p r e m a u Bugarsku p o m e r a ć e za nekoliko d a n a
s n a b d e v a n j e ostalih, jer ima m a l o železničkih pruga«. On je p r e d v i đ a o da ce
»oko 20 do 40 hiljada B r i t a n a c a pokušati da se drže na u s k o m p r o s t o r u izme-
đu planina i Jegejskog m o r a z a p a d n o od Soluna. Pošto je tu zemljište delimič-
no močvarno, protiv njih se ne bi moglo ništa učiniti po r đ a v o m v r e m e n u . Na-
protiv, po lepoin v r e m e n u australijsko-južnoafričke i novozelandske jedinice
ne bi mogle da izdrže ni j e d a n d a n n a p a d a ,štuka', artiljerije i tenkova, j e r tako
nešto još nisu d o ž i v e l e « . . .
Na kraju H i t l e r j e izjavio da bi se m o g a o sastati sa Musolinijem posle po-
sete Macuoke (ministar inostranih poslova J a p a n a - V.T.), grof Cano je odgo-
vorio da bi to, po njegovom mišljenju došlo u obzir posle Macuokove p o s e t e
Rimu, tj. posle 4. aprila, »ali Duće ni u kom slučaju ne želi da vrši pritisak
na Firera«. H i t l e r j e odgovorio da i on sa svoje s t r a n e »oseća p o t r e b u da još
jednom porazgovara sa D u ć e o m i da se uvek rado s n j i m e sastaje«. 2 5 4
Povodom p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu, knez Pavle je 26. m a r t a
u p u t i o sledeči telegram Hitleru:
»Molim Vašu Ekselcnciju da na dan k a d a Kraljevina Jugoslavija p r i s t u p a P a k t u triju
sila primi m o j e n a r o č i t o s r d a č n e želje za lično d o b r o Vaše ekselencije, k a o i m o j e i s k r e n e
želje za dalji p r o c v a t i n a p r e d a k velikog n e m a č k o g n a r o d a « .
H i t l e r j e odgovorio Knezu sledečim t e l e g r a m o m :
" N a j s r d a č n i j e z a h v a l j u j e m Vašem k r a l j e v s k o m visočanstvu za č e s t i t k e u p u ć e n e meni
p o v o d o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije P a k l u triju sila. izražavajući m o j e i s k r e n e želje za b u d u ć -
nost j u g o s l o v e n s k o g n a r o d a i n j e g o v o g kraljevskog d o m a « . " 5
Cvetkov ić i Cincar-Marković su napustili Beć 25. m a r t a uveče, tako da su
idućeg d a n a u 9 časova stigli na Topćidersku stanicu, gde su ih dočekali čla-
novi vlade, s Mačekom na čelu. Na Cvetkovićevo pitanje o situaciji u zemlji,
Maček je odgovorio da je sve u redu. Pošto su o d m a h po dolasku pozvani u
dvor, Cvetković i Cincar-Marković su t a m o zatekli ministra vojske i m o r n a -
rice Petra Pešića i obavestili kneza Pavla o o b a v l j e n o m poslu u Beču. Knez
im je saopštio da pravoslavna crkva pravi teškoće, da Sinod zaseda i da pat-
rijarh moli da m i n i s t a r spoljnih poslova poseti Sinod i u p o z n a ga o s t v a r n o m
stanju. Iako je p r i m e t i o da nigde nije o b i č a j da vlada obaveštava c r k v e n o po-
glavarstvo o s p o l j n o j politici, Cincar-Marković je ipak pristao, imajući u vidu
ulogu koju je s r p s k a pravoslavna crkva odigrala u prošlosti. R e š e n o je da Cin-
car-Marković 27. m a n a pre p o d n e poseti Sinod. 2 5 6 Međutim, kada se videlo
da će Jugoslavija biti u v u č e n a u d r u š t v o sila Osovine, p a t r i j a r h Gavrilo, sa Sv.
Arh. s i n o d o m , rešio je da se sazove Sveti Arhijerejski sabor, i da n j e m u iznese
stanje stvari, pa da se na tom S a b o r u zauzme zvanični stav p r e m a vlastodrš-
cima koji su vodili državu p u t e m ka T r o j n o m p a k t u . O sazivanju s a b o r a sa-
znalo se tek 24. m a r t a posle p o d n e , kada je b e o g r a d s k a š t a m p a o t o m e d o n e l a
vest. Predsednik vlade Cvetković bio je na Zelezničkoj stanici k a d a je p r o č i t a o
u »Pravdi« vest o sazivu S a b o r a . Ovo ga je jako zabrinulo, ali nije se zadržao,
nego je ipak o t p u t o v a o za Beč, da bi t a m o p o t p i s a o s p o r a z u m sa Nemci-
ma. 2 S 6 j O o d l u k a m a Sabora 27. m a n a biće reći u odeljku Državni udar generala
Dušana Simovića.
Već s u t r a d a n posle p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu, u Ministarstvu vojske i
m o r n a r i c e je p r i p r e m l j e n o i p o t p i s a n o n a r e đ e n j e o dezaktiviranju jedinica,
da bi se vojska svela na m i r n o d o p s k o stanje, ali to n a r e đ e n j e , zbog n e k o g spo-
r e d n o g razloga, nije poslato potćinjenim k o m a n d a m a . 2 5 7
REAKCIJA l ZEMLJI I 1NOSTRANSTVU POSLE

POTPISIVANJA PROTOKOLA TROJNOG PAKTA
U izveštaju šefa nernačke službe bezbednosti od 25. marta, koji je n e m a č k o

Ministarstvo inostranih poslova primilo 26. marta, kaže se između ostalog:
» U n u t r a š n j a politička n a p e t o s t zbog p r e d s t o j e ć e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m
p a k t u dostigla je iuće v r h u n a c . U t o k u p r e p o d n e v a m i n i s t a r vojske n a r e d i o je v o j n u p r i p r a v -
nost u B e o g r a d u . U n a d l e ž n i m k r u g o v i m a o ć e k u j u se d e m o n s t r a c i j e koje o r g a n i z u j e opozi-
cija K a s n o p o s l e p o d n e r a s t u r a n i su leci u B e o g r a d u , k o j i m a se poziva n a r o d na o t v o r e n u
p o b u n u . Vladi se p r e b a c u j e izdajstvo i poziva se n a r o d na o t p o r . Z a h v a l j u j u ć i p r e d u z e t i m
m e r a m a bezbednosti do sada nije došlo ni do kakvih n e r e d a . . . U vojnim k r u g o v i m a ove
m e r e b e z b e d n o s t i o z n a č e n e s u k a o o t v o r e n a p r i p r e m a z a b o r b u protiv N e m a ć k e . P r e m a do-
bivenim vestima Englezi p o k u š a v a j u d a p r i d o b i j u j u g o s l o v e n s k e v a z d u h o p l o v n e oficire, d a
u slučaju p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u o d l e t e s a v i o n i m a ili bez njih u G r č k u da
bi se t a m o borili p r o t i v sila O s o v i n e . . .
Iako je kriza vlade i z b e g n u t a . opozicija je pojačala svoju a k t i v n o s t . Bivši m i n i s t a r poljop-
rivrede Cubrilović p o s l a o je p i s m o Cvetkoviću i p o n o v o se izjasnio p r o t i v p r i s t u p a n j a Troj-
n o m p a k t u i preti da će n j e g o v a s t r a n k a u t o m slućaju p r e d u z e t i p r o t i v m e r e . Isto t a k o je Tu-
p a n j a n i n . z a m e n i k p r e d s e d n i k a Z e m l j o r a d n i č k e s t r a n k e , z a p r e t i o Cvetkoviću da će u s l u č a j u
p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k t u , svi d r ž a v n i službenici članovi n j e g o v e s t r a n k e d a t i ostav-
ku..
A savetnik n e m a č k o g poslanstva u B e o g r a d u Fajne, u svom t e l e g r a m u od
26. marta, naveo je da je n a r o d iznenađen i d u b o k o i m p r e s i o n i r a n zbog pri-
s t u p a n j a T r o j n o m paktu, j e r ga vlada nije dovoljno p r i p r e m a l a , već se »još p r e
k r a t k o g v r e m e n a izjašnjavala za politiku neutralnosti, tako da je š i r o k o j masi,
naročito u Srbiji, sada p o t r e b n o v r e m e da se prilagodi novoj situaciji . . . Vla-
da je, navodno, p o t p u n g o s p o d a r situacije i preduzela je sve p o t r e b n e m e r e
predostrožnosti; p o k u š a j i d e m o n s t r a c i j a , naročito na Cetinju i u Sumadiji,
brzo su o s u j e ć e n i « . . . Dalje je naveo d a j e radio javio da su jugoslovenski po-
slanici u Vašingtonu i Moskvi podneli ostavke, ali u Ministarstvu inostranih
poslova još nije ništa stiglo. 2 5 9
Kad su Cvetković i Cincar-Marković otputovali u Beć, Maček je u Beog-
radu zastupao p r e d s e d n i k a vlade. KaJ mu je u j u t r o 26. m a r t a u p r a v n i k grada
Beograda Drinćić javio da su opozicione s t r a n k e prijavile zbor pod vedrim
nebom da protestu ju protiv potpisivanja Trojnog pakta i tražio da pošalje više
ž a n d a r m a da rasturi oko 4000 do 5000 ljudi koji su se okupili u blizini Kra-
gujevca, Maček je to odbio i »rekao Drinčicu da natovari dva kamiona .Služ-
benih novina' u kojima je objavljen tekst Pakta i tzv. tajne note, da ih pošalje
na z b o r n o m e s t o i naredi policijskim agentima da ih r a s t u r e u narod«. On je
rekao Cvetkoviću da se n a r o d umirio i r a s t u r i o »kad je video da Jugoslavija
neće da u đ e u rat na strani Osovine«, a da je ostalo 300 do 400 ljudi, uklju-
čujući tu i nekoliko pravoslav nih sveštenika. Posle ovog o b j a š n j e n j a k a k o je
sprečio »revoluciju«, Maček se vratio u Zagreb, a Cvetković je posle p o d n e re-
ferisao knezu Pavlu, koji je - u m o r a n i iscrpljen - bio s p r e m a n da p o đ e na
B r d o da se o d m o r i . Cvetković g a j e ispratio do Stare Pazove, a zatim se vratio
u Beograd. 2 6 0
Ujutro 26. m a r t a Cvetković i Cincar-Marković su se vratili u Beograd za-
j e d n o sa n e m a č k i m p o s l a n i k o m fon H e r e n o m . Na stanici su ih sačekali Ma-
ček i drugi članovi vlade. Prilikom pozdrava Cvetković ih je u v e r a v a o rećima:
»Sad je sve u redu«. Maček je referisao d a j e u n u t r a š n j a situacija bila pod kon-
trolom, pa je po p o d n e o t p u t o v a o u Zagreb. I knez Pavle je k r e n u o p r e m a svo-
joj rezidenciji B r d o u Sloveniji da bi o d m o r i o svoje živce koji su bili stavljeni
na tešku p r o b u d o g a đ a j i m a poslednjih dana. Međutim, fon H e r e n se žurio da
u Berlin pošalje sledeče a l a r m a n t n e vesti:
» U n u t r a š n j a politička siluacija z a t e g n u t a . U g r a d u kruže glasovi o p l a n o v i m a d r ž a v n o g
u d a r a od s t r a n e g r u p e m l a d i h oficira koji su. k a k o se čini, našli o s l o n a c kod k o m a n d a n t a
v a / d u h o p l o v s t v a generala Simovića. Vlada s m a t r a d a j e g o s p o d a r situacije. K a k o s a m d a n a s
po p o d n e s a z n a o iz a p s o l u t n o s i g u r n i h izvora b r i t a n s k i v a z d u h o p l o v n i a l e š e je i m a o d u g taj-
ni razgovor sa g e n e r a l o m S i m o v i c e m u toku kojeg bi bile u t a n č a n e p o j e d i n o s t i koje se od-
n o s e na e n g l e s k u p o m o ć u s l u č a j u rata sa s n a g a m a Osovine, Sto Simović s m a t r a n e i z b e ž n i m
u slučaju i s h o d a d r ž a v n o g u d a r a « J 8 '
J e d a n od pripravnika za g e n e r a l š t a b n u struku, tada k a p e t a n I klase, a po-

sle rata pukovnik JNA Milutin Sušović, zapisao je sledeče:
• . . Na d a n 26. m a r t a u j u t r o , p r i l i k o m d o l a s k a n a č e l n i k a Glavnog g e n e r a l š t a b a gene-
rala Košića, k a o d e ž u r n i oficir r a p o r t i r a o sam o s t a n j u u G e n e r a l š t a b u i o b a v e s t i o ga da sam
u toku noći na njegovu a d r e s u p r i m i o veliku g o m i l u d e p e š a i pisama. Kad s a m mu sve to
p r e d a o , n a r e d i o m i j e da se u 10 č a s o v a p r i k u p e svi oficiri iz G e n e r a l š t a b a u veliköj R a t n o j
sali Pošto s m o se prikupili, o b r a t i o nam se sledečim reč ima: .Gospodo oficiri, vi ste već i
p r e k o š t a m p e i radija o b a v e s t e n i da je naša vlada juće p r i s t u p i l a T r o j n o m p a k t u . Bio n a m
je slavljen nož p o d grlo - ili da p r i s t u p i m o Paktu, ili da nas pregaze. Vi znate kakva je v o j n a
i politička siluacija kod nas i u sv e t u - o k r u ž e n i s m o sa svih s t r a n a , s e m j e d i n o g u z a n o g ot-
vora p r e m a G r č k o j koji se m o ž e brzo i iako zatvoriti, a saveznika n e m a m o ili su v e o m a da-
leko Morali s m o da b i r a m o i z m e đ u dve a l t e r n a t i v e - ili da d a m o novo Kosovo, izginemo i
o p e r e m o obraz, ili da s p a s i m o š t o se spasti može Opredelili s m o se za ovu d r u g u a l t e r n a t i v u
a ne za carstvo nebesko. To je sve što sam imao da vam kažem. Na svoja mesta'. Razišli s m o
se p o g n u t e glave, bez glasa i d u b o k o potišteni - b a r većina oficira, koja nije znala da je već
bila s p r o v e d e n a organizacija za izvršenje d r ž a v n o g u d a r a > 262
Dok se u Beču odvijala svečanost o k o p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m

paktu, u Beogradu su radio i š t a m p a pokušavali da u b e d e javno m n j e n j e da
je takav korak vlade imao čisto f o r m a l a n k a r a k t e r i da nije p o d r e đ e n »uslo-
vima koji bi p r a k t i č n o i teorijski bili u s u p r o t n o s t i sa našim teritorijalnim in-
t e g r i t e t o m , našom nezavisnošću i našom n a c i o n a l n o m ćašću«. Međutim, an-
glo-amerićka p r o p a g a n d a o k a r a k t e r i s a l a je odlazak Cvetkovića i Cincar-Mar-
kovića u Beć kao »početak p r o c e s a u n u t r a š n j e dezintegracije jugoslovenske
nacije« i bodrila n a r o č i t o S r b e da o d b a c e izdaju vlade, upozoravajući da Pakt
sadrži tajne klauzule koje ponižavaju Jugoslaviju p r e d N e m a č k o m , a j o š gore
pred Italijom. U B e o g r a d u i u raznim m e s t i m a Srbije i u d r u g i m g r a d o v i m a
Jugoslavije izbile su nove, s p o n t a n e i organizovane d e m o n s t r a c i j e , n a r o č i t o
studenata, protiv sila Osovine i potpisivanja Trojnog pakta.
U Proglasu CK KPJ od sredine marta - u s m e r e n o m »protiv kapitulacije«
- a za pakt o u z a j a m n o j p o m o ć i sa SSSR-om, i s t a k n u t o je, p o r e d ostalog, da
vlada »prodaje nezavisnost Jugoslavije«. »Objašnjava te n a r o d u prljavu izdaju
vlastodržaca C v e t k o v i ć - M a č e k - K u l o v e c . Neka se slije n a r o d n a volja u j e d a n
silni n a r o d n i p o k r e t u borbi za o s t v a r e n j e tih zahteva i naša će s l o b o d a i ne-
zavisnost biti osigurane«. Dalje se u proglasu ističe p o t r e b a o t p o r a p a k t u sa
silama Osovine. 2 6 3
O k o m e š a n j u i d e m o n s t r a c i j a m a u Jugoslaviji i članice Trojnog p a k t a ću-
tale su da ne bi p o m r a č i l e diplomatski uspeh sila Osovine, već su hvalile pri-
s t u p a n j e Jugoslavije kao »diplomatski Denkerk« Velike Britanije, j e r je ono,
navodno, značilo »kraj m a h i n a c i j a L o n d o n a na Balkanu i savršenstvo s i s t e m a
Trojnog pakta u j u g o i s t o č n o j Evropi. »Tako su Bugari i Mađari sa d u b o k i m
zadovoljstvom pozdravljali ulazak Jugoslavije u Trojni pakt, naglašavajući da
su t o m e s r e ć n o doprineli njihovi paktovi »večnog prijateljstva« sa Beogra-
dom.
U Berlinu se nastojalo da se ne zaoštri n e g o d o v a n j e Moskve i isticalo da
je Jugoslavija osećala p o t r e b u da pristupi T r o j n o m paktu, da bi učestvovala
u obnovi novog p o r e t k a u Evropi, a da to ne ide na u š t r b njenih i n t e r e s a za
održavanje d o b r o g susedstva sa d r u g i m zemljama, zadržavajući n a r o č i t o po-
verenje u t r a d i c i o n a l n o prijateljstvo sa Rusijom. Sovjetski rukovodioci, koji
su baš tih d a n a vodili razgovore sa j a p a n s k i m m i n i s t r o m inostranih poslova,
da bi uspešno okončali te razgovore, pokazivali su striktnu uzdržljivost u po-
gledu p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu. Međutim, britanski novinari su
javljali da je sovjetski predstavnik u B e o g r a d u d a o na znanje j u g o s l o v e n s k o j
vladi »da interesi SSSR-a na Balkanu nisu prestali da postoje«. Pošto ova vest
nije d e m a n t o v a n a u Moskvi, ona se ticala ne s a m o Jugoslavije nego i sila Oso-
vine. L o n d o n i Vašington su o b i l n o isticali p o t r e s e u Jugoslaviji, pretili pre-
kidom o d n o s a sa B e o g r a d o m , da bi izazvali p r o m e n u vlade. Ruzvelt je nare-
dio da se zalede jugoslovenski fondovi i krediti u SAD, a u Forin ofisu su raz-
matrali tri varijante u pogledu svog stava p r e m a Jugoslaviji:
1) da li da se i dalje održavaju kontakti sa j u g o s l o v e n s k o m vladom, s tim
da se izbegavaju p r e t n j e i u z a j a m n a optuživanja,
2) da li da se u Jugoslaviji izazove o t p o r n e m a č k o m p r o d i r a n j u i kontroli,
naročito u vojsci i m e đ u s r p s k i m stanovništvom da bi se Cvetkovićeva vlada
zamenila d r u g o m vladom koja bi odbacila Trojni pakt, i
3) da se radi na o d c e p l j e n j u jugoslovenske vojske u j u ž n o j Srbiji (Make-
doniji - V.T.). s tim da se pod n j e n o m zaštitom o b r a z u j e p o s e b n a vlada sa se-
dištem u Bitolju, kao što je to Venizelos (Venizelos Eleutherios) u r a d i o 1916.
godine u Solunu. O ovim v a r i j a n t a m a postojala su različita gledišta m e đ u ru-
kovodiocima u Forin ofisu za v r e m e d e b a t e u Donjem domu. 28 '*
U prvim časovima 26. marta, d o k su se Cvetković i Cincar-Marković vra-
ćali u Beograd, B.B.C. je objavio Apel državnog sekretara za Indiju Leopolda
Emerija »ne toliko ostalim Jugoslovenima koliko Srbima«, kao njihov »stari
ratni drug« iz prvog svetskog rata, uveravajući ih »da će Saveznici dobiti rat,
a da Hitler ne može savladati Englesku i Ameriku zajedno«. Apelovao je na
sveštenstvo i s t u d e n t e i tvrdio »da jugoslovenska vlada ne može imati p r a v o
da otpiše čast i nezavisnost 16 miliona Jugoslovena . . . Ne, još nije d o c k a n za
to (da vlada k o n s u l t u j e n a r o d pre ratifikacije pakta). Cela Jugoslavija je na
oštrici brijača«. 2 6 5
Taj apel je r a s p l a m s a v a o i o n a k o već zategnutu a t m o s f e r u u jugosloven-
skoj prestonici. I s t o v r e m e n o su izbile nove d e m o n s t r a c i j e u svim s r e d n j i m
š k o l a m a uz poklič: »Dole izdajnici«, »Bolje rat nego pakt«, »Radije s m r t nego
ropstvo!« Novinama, koje su toga jutra izlazile sa f o t o g r a f i j a m a Cvetkovića i
Hitlera, s t u d e n t i su palili vatru o k o koje su se okupljali i pevali n a c i o n a l n u
himnu. Zatim su g r u p e mladića odlazile u grčki konzulat sa zahtevom da ih
uvrste kao d o b r o v o l j c e grčke vojske. U isto v r e m e p r o n o š e n i su glasovi da
neki političari n a p u š t a j u zemlju da bi formirali vladu, da patrijarh Gavrilo
Dožić organizuje »pohod na Beograd« i da su mladi oficiri našli p o d r š k u i os-
lonac kod k o m a n d a n t a vazduhoplovstva generala Simovića da bi izvršili dr-
žavni udar. 2 6 6 Toga d a n a je Cerčif pisao K a m p b e l u da m n o g o ceni sve što je
do tada učinio, s tim da ne dozvoli da se stvori bilo kakva barijera između nje-
ga i kneza Pavla ili njegovih ministara.
»Nastavite da u z n e m i r a v a t e , da gnjavite, da p r o t e s t u j e t e . Tražite audijencije. Ne pri-
h v a t a j t e NE k a o o d g o v o r . . . Ovo nije m o m e n a t za p r e k o r e i za d o s t o j a n s t v e n e s a s t a n k e . U
isto v r e m e n e z a p o s t a v l j a j t e m a k a r kakvu m o g u ć n o s t k o j o j b i e v e n t u a l n o t r e b a l o pribeći
a k o b u d e m o k o n s t a t o v a l i da je s a d a š n j a vlada otišla toliko d a l e k o da više ne m o ž e na-
trag-.J8'
U svojim p o s l e r a t n i m č l a n c i m a Dragiša Cvetković isticao je d a j e do pot-
pisivanja Protokola o p r i s t u p a n j u Trojnom paktu došlo sticajem prilika i da
je to bio izraz neotklonive nužde. On je tvrdio d a j e njegova vlada takvim ak-
tom osigurala Jugoslaviji nemačko-italijansku garantiju nezavisnosti i terito-
rijalnog integriteta i da to potpisivanje nije ništa d r u g o nego p o t v r d a neutral-
nosti Jugoslavije. Opisujući o p š t u situaciju u svetu k r a j e m m a r t a 1941. godi-
ne, on kaže:
»Od k r a j a 1940. a n a r o ć i t o p o ć e t k o m 1941. prilike na B a l k a n u su se sve više kompli-
kovale. Položaj Jugoslavije, na s u d b o n o s n o j r a s k r s n i c i p u t e v a i z m e đ u Z a p a d a i Jugoistoka,
p o s t o j a o je svakoga d n a sve teži i delikatniji. Na s e v e r n i m j u g o s l o v e n s k i m g r a n i c a m a stajale
su t e š k o n a o r u ž a n e n e m a ć k e divizije. O n e su se već nalazile ne s a m o u Austriji, već i u Ma-
đ a r s k o j i R u m u n i j i . Najzad je i B u g a r s k a pristupila T r o j n o m p a k t u i p r o p u s t i l a n e m a č k e tru-
pe na svoju teritoriju. Jugoslavija je bila sa svih s t r a n a z a o k r u ž e n a i o b u h v a ć e n a u j e d a n če-
lični o b r u č , koji je svakog t r e n u t k a m o g a o da je zadavi. A kakva je bila o p š t a m e đ u n a r o d n a
situacija? Na k o n t i n e n t u e v r o p s k o m nije >iše bilo n e p r i j a t e l j a N e m a č k e F r a n c u s k a je bila
izbačena iz rata i zaključila p r i m i r j e . E n g l e s k e t r u p e su evakuisale E v r o p u . S o v j e t s k a Rusija
ja bila saveznik Hitlerov (netaćno bila je potencijalni neprijatelj Nemačke V. T) i snabde-
vala ga ne s a m o n a m i r n i c a m a , već i strategijskim m a t e r i j a l o m , a n a r o ć i t o p e t r o l e j o m . t a k o
n e o p h o d n i m z.a njegovo v a z d u h o p l o v s t v o i m o t o r i z o v a n e divizije. S j e d i n j e n e Države bile su
n e u t r a l n e (bile su van rata, ali su podržavale a n t i h i t l e r o v s k e snage i pružale im m a t e r i j a l n u
i m o r a l n u p o m o ć , pa i Jugoslaviji - V.T). Z a r j e u takvim p r i l i k a m a - nastavlja Cvetković -
b a š Jugoslaviji bila d o d e l j e n a uloga j u r i š n e t r u p e , koja se žrtvuje, p r e k o kojih glavne t r u p e
t r e b a da p r e đ u ? Zar su d o t l e r a t o m p o š t e đ e n e zemlje, kao Turska, Š v e d s k a - i a k o u s r e d oku-
p i r a n e N o r v e š k e i r a t u j u ć e Finske - i S v a j c a r s k a - o s t r v o u s r e d od N e m a c a o k u p i r a n e Ev-
r o p e - imale p r a v o da p r e t p o s t a v l j a j u o p s t a n a k svoga n a r o d a svim d r u g i m s p o l j n i m obzi-
rima. a Jugoslavija ostavljena s a m a sebi. nije imala p r a ^ o . da se s t a r a da s a č u v a svoi n a r o d
od n e p o t r e b n o g krvoprolića i istrebljenja? Zar n a r o d Ju^bslavije nije isto toliko k u l t u r a n i
d o s t o j a n da nastavi svoj život, k a o što su bili n a r o d i ovih d r u g i h država, koje su kroz dip-
l o m a t s k a a k t a i s p o r a z u m e , kroz izvesne u s t u p k e , ali k r o z č u v a n j e n a c i o n a l n e nezavisnosti.
uspele da sačuvaju sebe od uništenja? Z a r j e mogla biti veća dužnost i n a m e s n i š t v a i kra-
ljevske vlade od te da s v o m e n a r o d u uštedi n e p o t r e b n e i otklonive nesreće? Politiku j e d n e
države i u m a n j e kritićnim trenucima, imaju da vode o d g o v o r n i faktori, a ne ulica i p o j e d i n e
neodgovorne, avanturističke ličnosti, još uz to po želji i nalogu iz inostranstva«. (Ovde Cvet-
ković aludira na Dvadeset sedmi mart i njegove p r o t a g o n i s t e - V.T.) Cvetković dalje nastav-
lja: »Kada s m o posle svih naših nastojanja bili p r i m o r a n i - j e r je to bio jedini izlaz - da po-
t p i š e m o pakt sa N e m a č k o m i Italijom 25. m a n a 1941. godine u Beču, naša n a m e r a je bila
da ovim s a m o o d g o d i m o našu intervenciju na strani saveznika do boljih d a n a . U proleće
1941. godine Nemačka nije imala ni jednu savezničku diviziju protiv sebe u celoj Evropi. Iza-
zivanje nemaćke intervencije i napada nemaćkih trupa na Jugoslaviju u lome m o m e n t u . . .
značilo je s a m o p r o p a s t Jugoslavije kao nezavisne d r ž a v e . . ,« 2 ' 8
I ministar inostranih poslova A. Cincar-Marković označio je p r i s t u p a n j e

Jugoslavije T r o j n o m p a k t u kao n e m i n o v n u nuždu i kao veliku p r e d n o s t za Ju-
goslaviju u n j e n o m t a d a š n j e m položaju. U izveštaju o k u p a t o r s k o j Komisiji za
ispitivanje o d g o v o r n o s t i u vezi sa državnim u d a r o m 27. m a r t a zapisano je:
» . . . Na pitanje - šta bi bilo da s m o odbili da p r i s t a n e m o na pakt. r e k a o je da su n a m
Nemci ostavili na b i r a n j e i tu alternativu, ali da se o n a sa naše s t r a n e nije mogla ozbiljno
uzeti u obzir. Da s m o odbili da p r i h v a t i m o P a k t . . . Italijani bi s i g u r n o p o k r e n u l i pitanje na-
ših zapadnih granica, a t o m e bi se n e s u m n j i v o pridružili i Bugari, koji su već bili otpočeli
diskusiju u S o b r a n j u o m a k e d o n s k o m pitanju, pa bi na kraju bili pozvani na arbitražu, te a k o
bi je prihvatili, prošli bi k a o Rumunija. a a k o bi je odbili, d o š l o bi do rata i propasti naSe
d o m o v i n e . . .« 249
Bivši jugoslovenski a m b a s a d o r u Parizu Miroslav Spalajković (koji je bio
veoma blizak dvoru - V. T.) takođe je izjavio o k u p a t o r s k o j Komisiji da je:
»Pakt bio j e d i n o m u d r o rešenje krize u našim o d n o s i m a sa silama Osovine«. .. da je,
p r e m a njegovom mišljenju, Cincar-Marković prilikom p r e g o v o r a o Paktu p o k a z a o »velike
d i p l o m a t s k e sposobnosti i postigao sjajan uspeh. Taj u s p e h je n a š e m n a r o d u bio o b e z b e d i o
tri najdragocenija dobra; nezavisnost, državnu c e l o k u p n o s t i m i r . . .« 27 °
Braneći kneza Pavla i kraljevsku vladu. J a k o b B. H o p t n e r je u svom delu
napisao:
»Jugoslovenska vlada je bila realistična u svojoj analizi n e m a ć k i h i italijanskih težnji
na Balkanu. Bila je realistična u spoznaji vojne nemoći, i svoje, i savezničke. Bila je bolno sve-
sna slabosti i neodlučnosti Zapada. Nakon pada Francuske, nakon bekstva Britanaca, privre-
m e n o vlada nije videla d r u g o g puta da spasi zemlju nego da usvoji politiku n a g o d b e s oso-
vinskim silama. Ali. čak i pod takvim o k o l n o s t i m a Namesništvo, spolja n e u t r a l n o , ostalo je
d o s l e d n o n a k l o n j e n o Saveznicima (misli na V. Britaniju i F r a n c u s k u - V.T.). Pomoglo je Gr-
čku kad je n a p a d n u t a (a pristala je da joj uzme prilaz ka Solunu i luku Solun - V.T.). Poticalo
je s a r a d n j u jugoslovenske i f r a n c u s k e vojske. 1 gotovo je tri godine odbijalo n a s r t a j e Osovine
na Jugoslaviju. Međutim, državnici Saveznika pokazali su v e o m a malo r a z u m e v a n j a za teški
položaj Jugoslavije t o k o m tih godina. Oni Jugoslaviju nisu podarili o n o m strpljivošću i dip-
l o m a t s k o m suzdržljivošću koje su pokazale p r e m a Švedskoj - i p o r e d toga što je Švedska,
pod sličnim o k o l n o s t i m a u kojima se našla Jugoslavija - potpisala s N e m a č k o m s p o r a z u m
kojim je dopustila stalno s t r u j a n j e n e m a č k o g vojnog s a o b r a ć a j a p r e k o svoje teritorije . ..
Objektivni p o s m a t r a č složiti će se da su Jugosloveni imali pravo da p r e g o v a r a j u sa Hitlerom
1941. godine j e d n a k o toliko koliko Britanci i Francuzi 1938. ili Rusi 1939. godine. Staviše, oni
su bili u boljem m o r a l n o m položaju za takav čin ier su preizovarali o svojoj b u d u ć n o s t i , a
ne o koristima na račun tuđih pourucia Pristali -u na diplomatske neprilike da bi dobili \TC
mena. u p r a v o k a o što su Britanci i hrancuzi učinili p r e njih . u širem smislu. J u g o s l a v i j a
pretstavlja očigledan p r i m e r male države koja n e p r e s t a n o m o r a da prilagođava svoja j e d r a
p r e m a protivuslovnim vetrovima koje p o k r e ć u velike sile. U t r e n u c i m a krize, malu državu
nagovaraju, ili prisiljavaju, ili pomažu, p o n e k a d se čak i p o s a v e t u j u sa n j o m o politici rata.
mira ili opstanka, ali joj nikad ne d o p u š t a j u da o s t a n e po strani; velike sile u ratu ne dopuš-
taju malim d r ž a v a m a luksuz neutralnosti ili samostalnog m i š l j e n j a . . . « 2 7 1
Slično mišljenje, kao i protagonisti p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m pak-

tu, ima i Danilo Gregorič u svom radu Samoubijstvo Jugoslavije, što je prirod-
no, jer je bio stalni e k s p o n e n t i poverenik kraljevske vlade.
Međutim, sasvim d r u k č i j e su mislili svi oni koji su na Osovinu gledali kao
na neprijatelja Jugoslavije. Za sve protivosovinske krugove potpis Protokola
0 p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m paktu značio je nesreću za zemlju i instru-
ment novog tlačenja od s t r a n e Osovine. Naime, potpisujući Bečki protokol,
vlada Kraljevine Jugoslavije preuzela je p r e m a Osovini u prvom r e d u glavnu
obavezu iz Pakta, tj. da s u d e l u j e u spoljnoj politici sila Osovine i to o n a k o
kako je to p r e d v i đ e n o T r o j n i m p a k t o m . To je u prvom redu značilo da se Kra-
ljevina Jugoslavija saglašava s činjenicom da b u d e satelit glavnih triju sila
Osovine i da svoju spoljnu (a i u n u t r a š n j u ) politiku uskladi sa svojim obave-
zama iz Trojnog pakta. Bečkim p r o t o k o l o m se dakle Kraljevina Jugoslavija
obavezala na to da će pomagati imperijalizam sila Osovine, tj. da će se pod-
rediti političkim ciljevima osovinskih velesila. S potpisivanjem Bečkog ugo-
vora vlada Cvetković-Maček je svoju vlastitu državu svrstala u položaj dru-
gorazrednog satelitskog p a r t n e r a .
Cvetković i Maček sa knezom Pavlom morali su pretpostavljati d a ć e na-
kon potpisivanja Bečkog u g o v o r a m o r a t i p o s t u p a t i u skladu s T r o j n i m pak-
tom. A te su obaveze bile sve s a m o ne n e u t r a l n o s t o kojoj je govorio i pisao
Dragiša Cvetković . . .
Prilično neuverljivo zvuči Cvetkovićev navod d a j e Kraljevina Jugoslavija
posle prihvaćanja Trojnog p a k t a trebala sačuvati svoje snage s kojima bi »u
boljim prilikama« udarila »u p o g o d n o m času« na N e m a č k u i Italiju. K o j e u
onim d a n i m a još verovao Hitlerovim u v e r a v a n j i m a o njegovoj miroljubivosti
1 o poštovanju preuzetih obaveza? Zar nije bilo i suviše dokaza već dotle da
i Hitler i Musolini krše d a n e reći, kada im to treba, i da u p r k o s o b e ć a n j u o
poštovanju tuđeg suvereniteta n a p a d a j u države koje su tek m a l o prije toga
uveravali u svoje »duboko prijateljstvo«? Sa ovakvim Culinovićevim rezono-
vanjem slaže se i general Simović u svojim Memoarima, II, na str. 4.
Culinović daje sledeči objektivan zaključak:
»Potpisivanje Bečkog p r o t o k o l a bilo je izraz kapitulacije državnih vrhova
Kraljevine Jugoslavije, koji su interese zemlje podredili svojim interesima i
koji su, čuvajući svoje pozicije u državi, zanemarili interese vlastite zemlje. Vrlo
je verojatno da bi Hitler u slučaju n e p r i h v a ć a n j a Trojnog pakta n a p a o Jugos-
laviju, j e r je ona bila na njegovu imperijalističkom putu. Potpisivanje Bečkog
protokola je to zaustavilo. Ali je očigledno i to da je Bečkim u g o v o r o m Kra-
ljevina Jugoslavija bila p r e p u š t e n a Osovini kao objekt n j e n e dominacije. O n o
čega su se bojali dvor i vlada Cvetković-Maček, naime, da bi Jugoslavija mog-
la biti inače u v u č e n a u rat, to bi najverojatnije i usledilo (kao i u d r u g i m oso-
vinskim satelitskim z e m l j a m a ) da nije došlo do Dvadeset s e d m o g marta«.
Iz ovog izlaganja i d o k u m e n t a koji su izneti u ovom odeljku očigledno se
vidi da su knez Pavle i kraljevska vlada, pod strahovitim pritiskom Nemačke i
u izrazito teškoj spoljnopolitićkoj i unutrašnjoj situaciji - što p o t v r đ u j u i držav-
nici V. Britanije i SAD - na kraju kapitulirali i potpisali Protokol o pristupanju
Jugoslavije Trojnom paktu. Ne bi se moglo tvrdili da je to učinjeno sa željom i
voljom, jer su do poslednjeg trenutka odugovlačili i pokušavali da izbegnu pri-
stupanje. Postavlja se pitanje šta je trebalo učinili u toj situaciji - pristupiti Paktu
ili odbiti ultimatum i na koga se osloniti, pa rizikovati da Jugoslavija bude na-
padnuta i privremeno uništena, ili se privoleti »carstvu nebeskom« i odlučno
reći »Ne«? Po mome mišljenju, trebalo je izabrati ovu drugu alternativu i osloniti
se na sopstvene i na antifašističke snage u svetu, iako su bile daleko, ali u per-
spektivi dostižne, a nikako kapitulirati. Sa odlučnim otporom pristupanju Jugos-
la v i je Trojnom paktu saglašavala se ogromna većina naših naroda, jer je - kao
što je general Simović u svojim Memoarima zapisao:
» . . . Na vest o p o t p i s i v a n j u p a k t a c e o n a r o d je bio k o n s t e r n i r a n i d u b o k o r a z o č a r a n .
Svi su osećaii težak t e r e t ovog čina i smatrali isti kao n a c i o n a l n u s r a m o t u i p o n i ž e n j e na-
r o d a . . . P o k o r a v a n j e H i t l e r o v o m d i k t a t u i p r i s t u p a n j e silama Osovine i m a l o je. p r e m a m o m
o s e ć a n j u . da k o m p r o m i t u j e b u d u ć n o s t našeg n a r o d a i da ga o d v e d e u r o p s t v o , s t r a š n i j e od
o n o g p e t v e k o v n o g r o p s t v a pod T u r c i m a « . 2 ' 2
Do demonstracija 25. m a r t a nije došlo samo u Kragujevcu, nego i po dru-
gim gradovima u zemlji. Još iste večeri izbile su d e m o n s t r a c i j e na Cetinju, u
Čačku, Jagodini, Kolašinu, Kraljevu, Ljubljani, Nikšiću, Podgorici, Skoplju,
Splitu i drugim nekim mestima. U nekim krajevima, kao npr. na p o d r u č j u Ba-
novine Hrvatske, demonstracije tada još nisu izbile, ali to nije značilo d a j e
i tu sav narod saglasan s vladinom politikom, napose s Bečkim ugovorom. I
na tom području bilo je vrlo mnogo onih koji se nisu slagali s proosovinskim
stavom vlade, iako do demonstracija nije došlo. Pri tom treba podsetiti na či-
njenicu d a j e uprava Banovine Hrvatske nekoliko dana pre odlaska delegata
u Beč jednim javnim proglasom zabranila svako d e m o n s t r a t i v n o sakupljanje
građana i d a j e npr. zagrebačka policija tih dana bila revnosna u rasturanju
njoj sumnjivih skupina po zagrebačkim ulicama.
Na Drugom kongresu KP Hrvatske 21-25. XI 1948. konstatovano je:
»Ipak t r e b a istaknuti da p a r t i j a u H r v a t s k o j nije u s p e l a organizirati o n a k v e p r o t e s t e
protiv s r a m n e izdaje režima C v e t k o v i ć - M a ć e k p r i s t u p a n j e m T r o j n o m p a k t u , kakvi su bili
npr u B e o g r a d u Cak i 27. m a r t a o n a u t o m p o g l e d u zaostaje. Ističu se Dalmacija, od g r a d o v a
Karlovac i n e k i manji, g d e d e m o n s t r a c i j e d a j u o d l u č n o p o d r š k u n a s t u p a l i m p r o m e n a -
m a . . .« 2 7 3
O stanju u Jugoslaviji jedan nemački novinar 26. m a r t a 1941. godine do-
stavio je iz Beograda svojoj redakciji u Berlinu sledeči telefonski razgovor ne-
mačkog novinara Kestera s berlinskom novinskom agencijom »Transozean«:
»Pozvali ste me blitztelefonom« - k a z a o je K e s t e r t o m p r i g o d o m - »šta želite«?. Iz Ber-
lina mu o d g o v a r a j u »Molimo vas da n a m brzo i t a č n o javite šla je u stvari u p o g l e d u inost-
r a n i h vesti o n e m i r i m a u Jugoslaviji. T r e b a n a m hitan odgovor«!
K e s t e r je na to o d g o v o r i o :
»Samo o n e m i r i m a vam i m o g u javiti. Obilazio s a m d a n a s p r e p o d n e B e o g r a d čitav sat
i po. S p o l j a š n j a slika B e o g r a d a je ova: n e m i r i i d e m o n s t r a c i j e . D e m o n s t r a n t i viču i prolaznici
im se p r i k l j u č u j u , n a r o č i t o na glavnoj ulici .Kralja Miloša'. Tek posle izvesnog v r e m e n a po-
licija je i n t e r v e n i s a l a i odvela d e s e t a k ličnosti na s a s l u š a n j e u kvart. U n e k i m š k o l a m a daći
iz viših r a z r e d a p r e k i n u l i su p r e d a v a n j a , b o j k o t u j u p r o f e s o r e i izvesili su p l a k a t e s n a t p i s i m a
Radije u m r e t i , n e g o robovati! »Dole Hitler«, .Živela s l o b o d a ' , .Dole Pakt sa Nemač-
kom...«274
Telefonska prislušna služba je istoga dana (u 13 časova) sa beogradske
poštanske stanice uhvatila novi Kesterov izveštaj Berlinu koji je glasio:
»Po g r a d u se šire plakati koji p r e d s t a v l j a j u n e m a č k o g vojnika k a k o ga s a h r a n j u j u Pla-
kati p r e d s t a v l j a j u Hitlera sa p o g r d n i m r e č i m a Da li želite takve i n f o r m a c i j e ? T r e b a t e li tak-
ve vesti«? Iz B e r l i n a su mu odgovorili: »Da«! 276
Isto tako u telefonskom izveštaju novinara (R.S. Johna, autora »From the
Land of Silent People«) »Associated Press« u Bernu kaže se:
• B e o g r a d s k a policija n a o r u ž a n a do zuba rasterala je s t u d e n t e i s r e d n j o š k o l c e koji su
učestvovali u p r o i i v n a c i s t i č k i m d e m o n s t r a c i j a m a na j e d n o j od najglavnijih ulica B e o g r a d a
Među s t u d e n t i m a bilo je i n e k o l i k o s t o t i n a s r e d n j o š k o l s k e o m l a d i n e Pored c e l o k u p n e beog-
r a d s k e ž a n d a r m e r i i e nalazi se o k o 10.000 vojnika u s t a l n o j p r i p r a v n o s t i radi u g u š c n j a even-
tualnih d e m o n s t r a c i j a i p o b u n a . Lično sam p o s m a t r a o o r g a n e b e o g r a d s k e policije k a k o
k u n d a c i m a i p e n d r e c i m a r a s l e r u j u s l u d e n t e - d e m o n s t r a n t e . ali n a p o m i n j e m d a n e želim d a
suviše d a l e k o o d e m u o v o j stvari.
Kroz B e o g r a d s e p r o n o s e glasovi d a s u m n o g e m e r o d a v n e ličnosti j a k o z a b r i n u t e zbog
ozbiljnosti situacije. Mogu vam reći da se sada m o ž e o v d e svašta dogoditi O č e k u j e se da će
se n o ć a s n e š t o ozbiljno dogoditi. Oficirima nije d o z v o l j e n o da se u d a l j a v a j u iz k a s a r n e , j e r
su u p r i p r a v n o s t i . Policija i vojska u s t a l n o j su p r i p r a v n o s t i do d a l j e g n a r e đ e n j a .. .« 2 7 8
Agencija »Havas« dobila je 26. m a r t a u 19,37 časova t e l e f o n o m sledeću
vest:
« . . . Poverljivo: Do m a n i f e s t a c i j a je d o š l o u m n o g i m m e s t i m a provincije. Na Cetinju
policija se pridružila d e m o n s t r a n t i m a . U S k o p l j u s t u d e n t i su manifestovali p u n a četiri sata.
U B e o g r a d u su škole z a t v o r e n e . Patrole ž a n d a r m a sa š l j e m o v i m a i b a j o n e t i m a na p u š k a m a
kreću se u l i c a m a . Đaci su se ipak sakupili p r e d svojim š k o l a m a i n e k o l i k o p u t a m a n i f e s t o v a l i
na r a z n i m t a č k a m a g r a d a . Ove m a n i f e s t a c i j e n a s t a v l j a j u se uveće. Veliki b r o j letaka c i r k u l i š e
p o celoj z e m l j i . . .
Po svom p o v r a t k u iz Beča. p r e d s e d n i k vlade je n a r e d i o o š t r e m e r e protiv š i r e n j a letaka
i protiv v o đ a m a n i f e s t a c i j a . Ove m e r e s t u p a j u na s n a g u od š t u r a . U s v r h u s m i r i v a n j a d u h o v a
o b | a v l j u j e se s d r u g e s t r a n e , da će k n e z - n a m e s n i k i m i n i s t a r vojske g. Pešić u toku s e d m i c e
održati g o v o r e n a radiju . . ,« 3 7 7
Nemački novinar Kester p o n o v n o je javio svojoj redakciji u Berlin (tele-
f o n o m iz Beograda 26. m a r t a u 20,44 časova):
»Ovde su svi n e z a d o v o l j n i P a k t o m . D e m o n s t r a c i j e su u celoj zemlji P r i s t u p je d e l o v a o
k a o šok i s a d a se ispoljava reakcija.
Iz raznih krajeva Jugoslavije javljaju se d e m o n s t r a c i j e protivu j u g o s l a v e n s k e vlade i
p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k l u . Iz K r a g u j e v c a se javlja da su 2000 ljudi prolazili kroz g r a d . pevali
p a t r i o t s k e p e s m e i vikali protiv vlade Policija je bila n e m o ć n a da ih r a s t u r i za d u ž e v r e m e n a
U u l o r a k d e m o n s t r i r a l o je 3000 ljudi na Cetinju. U p o n e d e l j a k i u t o r a k u č i n j e n je po-
k u š a j d e m o n s t r a c i j a p r o t i v u v lade u Skoplju, ali je policija sprećila d e m o n s t r a c i j u . U u t o r a k
uveće s a k u p i l e se u Kraljevu p r e k o 8000 s t a n o v n i k a Posle toga d e m o n s t r a n t i su k r e n u l i
kroz grad i vikali protivu vlade. K a s n o u v e ć e m i r je uspostavljen« 2 7 8
Sovjetska agencija TASS objavila je sledeče s a o p š t e n j e pod naslovom
»Događaji u Jugoslaviji«:
• U t o k u p o s l e d n j i h d a n a po celoj Jugoslaviji bile su d e m o n s t r a c i j e p r o t e s t a protivu
s p o l j n o p o l i t i ć k e o r i j e n t a c i j e vlade Cvetkovića. Dvadeset p e t o g m a n a u svim š k o l a m a u
B e o g r a d u bili su skupovi na k o j i m a su u s v o j e n e rezolucije p r o t e s t a . Na s k u p u u K r a g u j e v c u
bilo je d e s e t hiljada ljudi, na C e t i n j u pet hiljada. Vlada Cvetkovića, u p l a š e n a zbog ovih sku-
pova. p o č e l a je da p r e d u z i m a b r z e m e r e . Vojsci i policiji bile su d a t e n a r e d b e da p r i m e n j u j u
oružje .. .«,79
O n e m i r i m a i d e m o n s t r a c i j a m a u Jugoslaviji javljali su i mnogi drugi do-
pisnici.
Takvo raspoloženje n a r o d a ubrzo je dovelo do državnog u d a r a 27. m a r t a
1941.
O raspoloženju u vojsci evo s a m o j e d n o g p r i m e r a : Andrija Nikolić, učitelj
iz Niša. zapisao je:
»Dvadesetog m a r t a 1941 d o b i o s a m poziv na v o j n u d u ž n o s t , a to mi je bio treći poziv
za vežbu u r o k u od g o d i n e d a n a . O d m a h s u t r a d a n k r e n u o s a m u selo Cvetojevac, kod Kra-
gujevca: tu mi je biu ratni r a s p o r e d , u 5. v o z a r s k o m b a t a l j o n u b o j n e k o m o r e . O d m a h po do-
lasku na z b o r n o m e s t o o s e t i o s a m n e r v o z n u a t m o s f e r u zbog glasina o s k o r o m p o t p i s i v a n j u
p a k t a s N e m a č k o m . Nalazio s a m se u s e o s k o j gostionici, u d r u š t v u d e s e t i n e oficira, k a d a s m o
čuli e m i s i j u R a d i o - L o n d o n a : »Dragiša Cvetković i Cincar-Marković se već nalaze u Beču gde
t r e b a da p o t p i š u Pakt o p r i j a t e l j s t v u i u z a j a m n o j p o m o ć i sa H i t l e r o v o m N e m a č k o m « .
Svi mi p o č e s m o o g o r č e n o da p r o t e s t u j e m o . p o t p i s i v a n j e p a k t a j e d i n o je o d o b r a v a o re-
zervni konjički p o t p u k o v n i k Taušanović, inače k o m a n d a n t našeg b a t a l j o n a . On je p o k u š a -
vao da n a s u b e d i . k a k o su »male države n e m o ć n e da se o d u p r u velikim i da je b e s m i s l e n o
da mi r a t u j e m o « . Cak je n a v e o i n a r o d n u izreku: »Gde se bivoli valjaju, tu se ž a b e dave«. I
d o s l e d n o t o m e s v o m e stavu, izgovarajući se da je s t a r za r a t n e n a p o r e , on je n a p u s t i o naš
bataljon, p r e d a v š i dužnost k a p e t a n u i klase Milanu Risticu, b o r c u sa S o l u n s k o g f r o n t a
Dvadeset šestog m a r t a k r e n u o s a m sa b l a g a j n i k o m našeg b a t a l j o n a , p o r u č n i k o m Mi-
r o s l a v o m S i n g e r o m , da u m a k e d o n s k i m selima D r e n o v u i Vozarcima p r i p r e m i m s m e š t a j za
n a š bataljon. Na p u t u s m o se zadržali na železnićkoj stanici G r a d s k o . I d o k s a m ja d r e m a o
u Čekaonici, m o j blagajnik je izašao da se prošeta. ali se u b r z o vratio i još sa vrata u z b u đ e n o
uzviknuo: ,Ućo, u B e o g r a d u je noćas izvršen prevrat: namesnici i vlada Cvetković-Maćek
oboreni! Kralj stupio na presto, a general Simović o b r a z o v a o vladu'. O d m a h s a m se rasanio
i p o j u r i o napolje, g d e su se na sve s t r a n e ćuli poklici o d o b r a v a n j a i o d u š e v l j e n j a . To je bilo
u svitanje 27. m a r t a 1941. godine.
P r a v o veselje je n a s t a l o kad je stiglo o s a m vodova naših k o m o r d ž i j a . Na n j i m a nije bilo
ni traga u m o r a , iz grla g r m e l a im je p e s m a kao da dolaze na s v a d b e n o veselje, a ne da se na-
laze u p r e d v e č e r j u novog rata. Oni su doneli d n e v n e listove iz kojih s m o mogli, p o r e d os-
talog. p r o č i t a t i d a j e o b r a z o v a n a vlada s a s t a v l j e n a iz svih. po t a d a š n j i m z a k o n i m a , p o s t o j e ć i h
s t r a n a k a - š t o je t r e b a l o da b u d e znak da s m o j e d i n s t v e n i u o d b r a n i svoje s l o b o d e i nezvis-
nosti. G l e d a j u ć i g o t o v o s t naših b o r a c a da p o g i n u za o d b r a n u svoje zemlje, o s e ć a o s a m se po-
n o s n i m što s a m sin Jugoslavije i n a d a o s a m se da u b u d u ć e m r a t u n e ć e m o izneveriti heroj-
ske tradicije naših p r e d a k a . N a žalost, nije t r e b a l o m n o g o v r e m e n a p a d a s e ova m o j a n a d a
r a s p a d n e kao m e h u r od sapuna«. 2 ' 0
NAPOMENE
1
Alfredo Breccia, Jugoslavija 1939-1941. Diplomazia della neutralilä, R o m a . G i u f f r e edito-
re. 1978, str. 417-418.
2
AR 1941, ZD. 1. d o k 331, str. 975-976; A. Breccia, n.d., str. 418-419.
3
AR 1941. ZD. 1. d o k 333, str. 980; DGFP, D, XI, dok. 551.
* AR 1941, ZD. I. 332, str. 976-979: Kriegstagebuch des Oberkomandos der Wehrmacht, I.
F r a n k u f r t am Mein, 1965, str. 994-996. R u m u n i j a je pristupila T r o j n o m p a k t u 23. n o v e m b r a
1940. Pošto su tih d a n a o v o m paktu pristupile Mađarska i Slovačka. Nemačka je ostvarila pot-
p u n u d o m i n a c i j u u ovim d r ž a v a m a i p o g o d n e baze za p r e d s t o j e ć u agresiju na S S S R a Hitler je
d o n e o o d l u k u za n a p a d j o š u t o k u b i t k e za Veliku Britaniju i u julu iste g o d i n e n a r e d i o da ot-
p o č n u p r i p r e m e . Direktivu za o v a j novi osvajački p o d u h v a t (tzv. plan » B a r b a r o s s u « ) p o t p i s a o
je 18. d e c e m b r a 1940 (Drugi svetski rat, 2, st. 11-12). Međutim. H i t l e r j e , ipak, nastojao da na ev-
r o p s k o m j u g o i s t o k u sačuva m i r i s p r e ć i svako z a o š t r a v a n j e m e d u d r ž a v a m a u t o m p r o s t o r u i
da u Podunavlju i na B a l k a n u o b e z b e d i e k s p a n z i j u i d o m i n a c i j u bez rata. Zbog toga se od j e s e n i
1940. pa do kraja m a r t a 1941. v e š t o služio svim s r e d s t v i m a d i p l o m a t s k e b o r b e , uz s v e s t r a n o an-
gažovanje n e m a ć k i h n a r o d n i h s k u p i n a , raznih profašistićkih organizacija u p o j e d i n i m zemlja-
ma. p r i m e n j u j u ć i u č e n e i z a s t r a š i v a n j a i r a z n e m e t o d e vojnog i političkog p r i t i s k a i p r i v r e d n e
ekspanzije. O d l u k u o u č e š ć u u o p e r a c i j a m a na B a l k a n u d o n e o je 4. n o v e m b r a , tj. s e d a m d a n a
posle n a p a d a Italije ne G r č k u , a 4 d a n a posle b r i t a n s k e o k u p a c i j e Krita i L e m n o s a . U t o m cilju
izdao je direktivu br 18 od 13. d e c e m b r a za j e d n o v r e m e n u akciju protiv G i b r a l t a r a i G r č k e , s
tim da se izvede j e d n o v r e m e n o u j a n u a r u 1941. a n e m a č k a ofanziva u s e v e r n o j Africi u jesen
iste g o d i n e Za o p e r a c i j e protiv G r č k e bile su p r e d v i đ e n e 24 k o m p l e t n e divizije, a Musolini je
bio u k r a t k o o b a v e š t e n da će n e m a ć k e s n a g e intervenisati k r a j e m m a r t a 1941. g o d i n e . Ali z b o g
p o r a z a Italije u Africi i G r č k o j u n o v e m b r u i d e c e m b r u 1940. godine. Hitler je u v i d e o da brzo
i p o t p u n o o s v a j a n j e J u g o i s t o k a n e ć e ići bez v o j n o g a n g a ž o v a n j a na B a l k a n u Zato su n e m a č k i
planovi u d e c e m b r u 1940. p r e t r p e l i velike i z m e n e
5
Hillebrand B u g h a r t Mueller, Improvizacija jedne operacije, Königstein, 1949; Nemaćke
kampanje na Balkanu, izdanje Ministarstva k o p n e n e vojske SAD - prevod u AVII, mikrofilm,
SAD. N - l , 190-217. B e o g r a d ; A. Breccia, n. d., str. 420-423. Original: Die Improvisierung einer
Operation. E S. Miter u n d Sohn, G. m. b H. Berlin. 1949.
• USMT. d o k NG-2978 i 3245; H o p t n e r , n. d., str. 282. Nemci su obavestili Jugoslaviju da

je p o k r e t n e m a ć k i h t r u p a u R u m u n i j i političke, a ne vojne p r i r o d e i da to nije u p r a v l j e n o protiv
Jugoslavije (USMT, dok. NG-3376).
7
USMT, dok. NG-3155. Tada je j a č i n a n e m a ć k i h s n a g a u R u m u n i j i iznosila o k o 500.000 lju-
di (USMT. dok. NG-3765; H o p t n e r . n. d., str. 283).
8
US M T, d o k . NG-3097 i 3167. N e m c i su težili da Sto d u ž e o d l o ž e o b j a v l j i v a n j e svojih voj-
nih n a m e r a u B u g a r s k o j .
» AVII. B o n - 1 / 9 1 9 - 9 2 0 .
,0
Original u AVII, reg. br. 18/3-1, k. 59a.
" Original u AVII, reg. br. 3 / 4 - 1 , k. 54.
' 2 M e t a k s a s knezu Pavlu 6. i 17. j a n u a r a 1941.

,3
A. Breccia, n. d, str. 426-428.
'« DGFP. D. XI. dok. 708.
'» DGFP, D. XI, dok. 730.

18
H o p t n e r , n. d. str. 285-286.
17
Dragiša Cvetković H o p t n e r u : King Peter II. King's Heritage, L o n d o n , 1955, str. 59;
K n a t c h b u l l - H u g e s s e n , Diplomat in Peace and War, L o n d o n . 1943. str. 160-166 - Turci t v r d e da
nikad nisu dobili o d g o v o r na svoj predlog, koji je. k a k o kažu, p r i m l j e n sa i r o n i č n i m o s m e j k o m ;
Papagos, Battle ofGrece 1940-41, T ü b i n g e n , 1949. str. 310-311; p r e m a g e n e r a l u Vavelu, Turci ne
bi učinili n i j e d a n p o k r e t da izazovu Nemce: Sir J o h n K e n n e d y , Bussines of War, L o n d o n 1957,
str. 41-44; H o p t n e r . n. d., str. 286.
'« A. Breccia, n. d., str. 428-431.
» Isto str. 431-432.

20
D. Simović, Memoari, II. r u k o p i s u AVII, str. 39-40.
20
" AVII. m i k r o f i l m B o n - 2 , reg. br. 77.
2(
* AVII. reg. br. B o n - 1 / 9 3 9 .
2
' A. Breccia, n. d., str. 432-434.
22
AVn, Bon-1. reg. br. 816-824.
" AVn. reg. br. B o n - 1 /938.
24
AVII. reg. br. B o n - 1 / 9 3 9 .
29
Original u m i k r o t e c i VII, F-SUP-25.
28
DGFP. D. XII, dok. 10: A. Breccia, n. d.. str. 4 3 ^ 4 4 0 .
27
28
Isto, str. 438-439.
28
Isto. str. 440-446.
Isto, str 446-447; DGFP, D, XII, dok. 15.
" A Breccia, n. d„ str. 447-448.

52
AVII. r e g br. B o n - 2 / 7 7 .
" AVII, reg. br. B o n - 2 / 7 8 - 7 9 .

34
DGFP. D. XII. d o k . 20.
36
A. Breccia, n. d., str. 448-449.
3
« AVII, reg. br. 2 7 / 3 - 1 . k. 59a.
31
AVII, reg. br. 5 / 4 - 2 , k. 54.
39
AVII, reg. br. 6 / 4 - 1 , k. 54.
39
A. Breccia, n. d., str. 449.
40
D. Gregorić. u s a s l u š a n j u od 24. j u n a 1948; AVII, p. 17. F - I , reg. br. 1. k. 2a.
41
42
Churchill. Grand Alliance. L o n d o n . 1950, str. 10 i 25 H o p t n e r , n. d„ str. 296. i 297. R o n a l d
Ajan K a m p b e l (Ronaldlan Campbell! je 13. d e c e m b r a 1939 z a m e n i o d o t a d a š n j e g b r i t a n s k o g po-
slanika u B e o g r a d u ser Roland K a m p b e l a (Sir Roland C a m p b e l l ) . U n a š o j publicistici se ova
i m e n a razlićito p r e v o d e - K a m p b e l , K e m b e l i K e m p b e l . P r i h v a t i o s a m p r v u v a r i j a n t u - Kamp-
bel - V.T.
43
A Breccia, n. d.. str. 456-457.
44
Isto. str. 456.
45
FRUS, II. str. 450-480; AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 . reg. br. 955-956,
49
DGFP, D. XII. d o k 160.
47
Dragiša Cvetković. Razgovori u Berhtesgadenu. sveska 8, z b i r k e D o k u m e n t i o Jugosla-
viji. Pariz. 1956, str. 10. H e r e n je 13. f e b r u a r a 1941. izvestio Berlin o p r e d s t o j e ć o j p o s e t i Cvet-
kovića Berlinu, i p r e d o ć i o svojoj vladi da su n e p r i j a t e l j s k i r a s p o l o ž e n i p r e m a n e m a č k o j vladi
Cvetkovićevi ministri: K o n s t a n t i n o v i ć , Cubrilović i Budisavljević (AVII, m i k r o f i l m . Bon-1, reg.
br. 858-874).
4,4
AVII, P. 17, k2. f. 2, dok 30; F. Culinović, 27. mart. J u g o s l a v e n s k a a k a d e m i j a z n a n o s t i
i u m j e t n o s t i . Zagreb, 1965, str. 107-110.
49
Cincar-Marković u saslušanju od 20. IX 1945; AVII, p. 17, F-4. k. 59; V. B. Popović, Trojni
pakt i martovski događati 1941. »Politika«, 27. II. 1961
49
Službeni zapisnik o razgovoru Dragiše Cvetkovića i Ribentropa u Fušlu 14 f e b r u a r a 1941.
godine: DGFP. D, XII, dok. 47.
50
Službeni zapisnik o razgovorima Dragiše Cvetkovića i Hitlera 14. f e b r u a r a 1941; DGFP, D,
XII. dok. 4691. str. 92, d o k . 4 6 9 1 / E , 226203-13. No 48 od 14. II 1941; AVII. p. 17. F-4. k. 59.
5
' Snimak nemačkog originala u AVII reg. br. B o n - 2 / 9 6 - 9 8 .
" DGFP, D. XII, d o k . 48.

53
DGFD, XII, dok. 47.
54
55
Dragiša Cvetković, Razgovori u Berhtesgadenu. Dokumenti o Jugoslaviji. Pariz 1956, br.
8, str. 7-17; A. Breccia, n. d., str. 460-461
" USMT. dok. NG-3244; H o p t n e r . n.d.. str. 291-293.

57
Cerćil, Drugi svetski ral. lom 11, »Prosveta«, B e o g r a d , 1964, str. 145; AVII, k. z. br. 4. F-40.
i s p r a v k a u listu »Figaro« od 4. IV 1950.
58
A. Breccia, n. d„ str 462-463.
683
F. Culinović, 27. mari str. 116.
59
A. Breccia, n. d., str. 467; AVII. m i k r o f i l m Bon-2, reg. br. 111.
60
M Konstantinović, Memorandum referat od 13. t e b r u a r a 1941, AVII, reg. br. 9 / 4 - 2 , k 3.
81
H o p t n e r , n. d.. str. 293-294; »Štajerski G o s p o d a r « . Ljubljana. 27. s e p t e m b r a 1942. Eks-
p e d i c i o n e b r i t a n s k e snage u G r č k o j sastojale s u s e s a m o o d j e d n e b r i t a n s k e o k l o p n e brigade,
j e d n e n o v o z e l a n d s k e divizije, j e d n e a u s t r a l i j a n s k e divizije i s e d a n e s k a d r a RAF. k a o i raznih spe-
cijalističkih jedinica. (Cerćil. Grande Alliance. L o n d o n , str. 94-98).
82
83
USMT. d o k . NG-3097; H o p t n e r . n. d., str. 289.
84
DGFP. D. XII, d o k 60.
85
88
W. Churchill, The Second World War. Ill, L o n d o n , 1950. str 56-59.
87
88
Archiv der Gegenwart. 1941. str. 4895.
89
A. Breccia, n. d„ 474-476.
70
Archiv d e r Gegen w a n . 1941. str. 4895.
71
Gavrilović C i n c a r - M a r k o v i ć u 24 f e b r u a r a 1941; H o p t n e r , n. d.. str 295.
72
USMT, dok. NG-3372; H o p t n e r . n. d.. str. 295.
73
FRUS, II (1941), str. 943-948 i 957; H o t n e r . n. d„ str. 299-300
74
Snimak nemačkog originala u AVII, reg. br. B o n - 1 / 9 5 5 - 6 . Kad je u p o z n a t sa deSifrova-
n o m p o r u k o m , koja j e s k o r o p o t p u n o i n d e n t i č n a s a n a v e d e n o m . Musolini j e jako n e g o d o v a o
zbog ovog a m e r i č k o g k o r a k a .
76
D o k u m e n t u m i k r o t e c i Vll. reg. br. S I P - E V - 8 . d o k . 269-270.
78
D o k u m e n t u m i r k o t e c i VII, reg. br. S I P - E V - 8 . d o k 278-280.
77
Prevod sa engleskog, AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 . reg. br. 912.
" Original u Diplomatskom arhivu DSIP. s n i m a k u AVII, reg. br. S I P - E V - 8 / 2 8 3 - 2 8 6 .

79
Fils Oti. NIN br. 1120 od 25. juna 1972. str. 40; E Barker. Britanska politika prema Ju-
goistočnoj Evropi u drugom svetskom ralu, »Globus«, Zagreb, 1978, str. 9-28.
80
Cerćil, n. d.. str. 66-67.
81
AVII. popisnik 16. F - l . reg. br 2/1, - 1 2 5 . k. 8.
•'» A. Breccia, n. d.. str. 478-480.

82
«*» Isto, str. 483-484.
83
A. Breccia, n. d., str. 486
DGFP, D, XII. dok. 84.

86
AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 963-965.
88
87
AVII. reg. br. 19/4, k. 1.
88
G r e i n e r H e l m u t h , Die oberste Wermachtführung 1939-1943. L i m e s Verlag, W i e s b a d e n ,
1951, str. 245-246.
89
A. B r e c c i a , n. d., str. 487-488 p r i m . 33.
90
DGFP. D. XII. d o k . 27; AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 1/968-
91
92
U t o str. 488.
93
International Military Tribunal (IMT). d o k . 85. str. 158; A. Breccia, n. d., str. 488.
94
AVII. B o n - 1 , reg. br. 972; Archiv der Gegenwart. 1941. str. 4913 i 4895.
98
DGFP, D, XI. dok. 85.
98
Archiv d e r G e g e n w a r t , 1941. str. 4912-13.
97
Isto. str. 4913-14.
98
Hoptner, n. d., str. 301-302; Halder Franz, Diary, zapisi od 28. f e b r u a r a do 3. marta.
99
100
DGFP. D, XII, dok. 117.
">' A. Breccia, n. d , 490-91.

102
Isto, str. 492-497.
3
'° AVII, reg. br. 9 / 4 - 2 . k. 3; H o p t n e r , n. d., str. 301-304; A. Breccia, n. d., str. 498-500.
104
DGFP, D, XII, d o k . 78.
108
Fon H e r e n je 1. m a n a p o s l a o s t r o g o poverljiv t e l e g r a m p o s l a n i k u D e n b e r g u da »spe-
cijalni kurir« (to je knez Pavle - V. T.) sa p r a t i o c e m stiže na granični p r e l a z kod J e z e r s k o g od-
r e đ e n o g d a n a u 10.30 č a s o v a po n e m a č k o m v r e m e n u , i to a u t o m o b i l o m za koji na t o j staniici
t r e b a p r i p r e m i t i g a r a ž u . A u t o m o b i l je m a r k e » M e r c e d e s - K a b r i o l e t Y br. 128. (AVII. m i k r o f i l m
B o n - 1 . reg. br. 975).
,os
» A. Breceia, n. d. str. 501.
DGFP, D, XII, d o k . 130. S m i t o v zapisnik o r a z g o v o r i m a DGFP, D. XII, d o k . 124, na ža-

lost, do sada nije pronađen;\AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 , d o k . 978; A Breccia, n. d., str. 502-503. Cerčil
u svom delu Drugi svetski rat, III, B e o g r a d , 1964, na str. 146 kaže »da se k n e z Pavle, p o d stra-
hovitim p r i t i s k o m o b a v e z a o da će Jugoslavija poći za p r i m e r o m B u g a r s k e « , ali se to ne vidi iz
nemaćkih dokumenata.
107
AVII, m i k r o f i l m B o n - I . reg. br. 984.
,07
* J a c o b B. H o p t n e r , Jugoslavija u krizi 1934-1941, » O t o k a r Keršovani« Rijeka, 1973, str.
221.
108
A. Breccia, n. d., str. 503
AVII, Bon 1/198. (Vidi prim. 102).

no
I. Jukic. Zapis K pov. br. 6687 od 27. septembra 1941, L o n d o n , str. 83.
1.1
H o p t n e r . n. d., ćirilično izdanje, str. 305.
1.2
A. Breccia, n. d., str. 540-505; »Hrvatski d n e v n i k « od 4. i 6. m a r t a 1941,
1.3
Mamelijevi t e l e g r a m i - A. Breccia, n. d., str. 505-506.
,u
A. Brecćia, n. d., str. 506.
" 5 Čerčil, n. d., str. 88-97; dr D. Lukać. Kraj diplomatske borbe Nemaćke i V. Britanije za
Balkan (novembar 1940-mart 1941). Naućni skup •Treći Rajh i Jugoslavija 1933-1945-, Beograd,
1973.
1,8
H o p t n e r , n. d., ćirilično izdanje, str. 305.
Isto. str. 290; Kako izbeći rat?. NIN br. 1078. 5. s e p t e m b a r 1971. str. 62-63.
1,8
Cincar-Marković u saslušanju 29. novembra 1945 - AVII. p. 17, F-4. k. 59.
H o p t n e r , n. d, latinično izdanje, str. 231-232.

s
" AVIL reg. br. 53/3, k. 2; Arhiva Driavne komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora
i njegovih pomagača (ADKRZ), inv. br 215.
120
H o p t n e r , n. d., ćirilično izdanje, str. 306; A. Breccia, n. d., str. 512.
12
' H o p t n e r , n. d., str. 306. M i n i s t a r d v o r a Antić, u svom s a s l u š a n j u pred K o m i s i j o m za ist-
raživanje o d g o v o r n o s t i za s t u p a n j e o d n o s n o u v l a č e n j e Jugoslavije u rat (tj. k o m i s i j o m kvislin-
ške Aćimovićeve vlade - p r i m . V. T.) od 30. m a j a 194I. godine, n e t a č n o tvrdi da je n a m e s n i k
Stanković bio za p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u - AVIL reg. br. 8 / I - 1 . k. 8. M e đ u t i m ,
Patrijarh Gavrilo kaže da ga je n a m e s n i k R a d e n k o Stanković. uoči 27. m a n a m o l i o da se s a s t a n e
sa njim. Na s a s t a n k u , zbog p a t r i j a r h o v o g stava protiv T r o j n o g pakta, »namesnik je p r o t e s t v o v a o
i u p u t i o mu p r e t n j u . podvlaćeći da se d r ž a v n a vlast n e ć e u s t r u č a v a t i da u p o t r e b i silu, a k o to
b u d e potrebno, pa m a k a r bio u pitan ju i poglavar crkve«. »Glasnik«, službeni list Srpske pravoslav-
ne crkve, godina LXI. br. 6, Beograd, juni 1980. str. 133.
,2J
Hoptner. n. d., str. 307; Maćek Vlatko. In struggle for Freedom. New York. 1957. str. 211.
123
Isto. str. 308.
124
126
H o p t n e r , n. d., str. 308; Maček-Hoptneru.
128
F. Culinović. 27. mart.... str. 129-130.
127
1. Jukić. n a v e d e n i Zapis. str. 88-89; Ivo Perović u s a s l u š a n j u 30. j a n u a r a I948-AVII. p.
17. F-1, reg. br. 4, k.2a.
128
M. Antić u saslušanju od 8. oktobra 1945. - AVII, p. 17. F-6, k. 55; H o p t n e r , n. d., str. 308.
,29
1. Jukić. isto, s t r 92
130
V. B Popović. Trojni pakt i martovski događaji, »Politika«, 12. m a n 1961.
131
USMT. dok. NG-3542; A. Breccia, n. d., s t r 513-514
132
AVII, m i r k o f i l m B o n - 1 , reg. br. 985/6: DGFP. D. XII, dok. 131, p r i m . 5; A. B r e c c i a , n.
d., s t r 514, p r i m 64.
133
H o p t n e r , n. d„ str. 308-309; USMT d o k . NG-3542.
134
Isto.
13J
» »Obzor« br. 53 od 3. m a r t a 1941, str. 3. Z a g r e b .
,34
*> » P o l i t i k a , i »Obzor« od 7. m a r t a 1941.
,34£
A. Breccia, n. d., str 507-508.
136
Arhiva CK S K I - »Borba« od 9 m a r t a 1961
136
,37
AVII. reg. br. B o n - 2 / 1 1 3 - 1 1 4 .
138
AVII, reg. br. B o n - 2 / 1 1 7 - 1 1 8 .
138
!4
° Izjava R. Stankovića u saslušanju 18. septembra 1945. AVII. p. 17, F - l , k. 2a; Archiv der
Gegenwart, 1941, str. 4938.
' 4 1 L Jukić, n. d., str. 97-98.

142
H o p t n e r . n. d., s t r 310-311; FRUS, II, 1941. str. 949-950.
43
' H o p t n e r . n. d., str. 310; USMT. d o k NG-3542.
144
Izjava M Perišića 30. avgusta 1946; F. Culinović, Slom stare Jugoslavije . . . str. 123: AVII.
reg. br. 9 / 1 - 1 . k.5.
145
H o p t n e r , n. d. str. 312; Izjava načelnika Glavnog generalštaba Petra Košića
148
AVII, F-40. k. z. 4; I s p r a v k a u listu »Figaro« od 4. a p r i l a 1950.
,48
" H o p t n e r . n. d., str. 326, NIN b r o j 1120 od 25. j u n a 1972, str. 40.
147
A. B r e c c i a , n d., str. 521-522.
,4,a
Jožo Tomasevich. Četnici u drugom svjetskom ratu (prevod). »Liber«, Zagreb. 1979, str. 48.
U napomenama za Pristupanje Trojnom paktu
148
A Breccia, str. 523: DGFP, D. XII, dok 151.
,49
AVII. m i k r o t e k a reg br. S I P - E V - 8 , d o k 297.
,so
AVII, reg. br 9 / 4 - 1 . k. 54
' 5 ' AVII. reg. br. 1 0 / 4 - 1 . k. 54.

,52
AVII. reg. br 1 1 / 4 - 1 . k 54. DGFP. D. XII, d o k 156: A. Breccia, n. d„ str. 523-524

,54
DGFP, D. XII, d o k . 151.
157
A Breccia, n. d., str. 525-526
158
DGFP. D. XII, dok. 156, p r i m 3; A Bieccia. n. d., str 526.
169
Izjava / Peroviča 30 januara 1948 AVII, p. 17, F - l , k. 2a.
180
Izjava R. Slankoviča 18. septembra 1945 - AMI. p. /7. F-l. k. 2a
164
AVIL reg. br. B o n - l / 8 8 2 - 8 8 4 .
AVII. B o n - 2 , T 2 4 - 1 2 8 .
166
AVII. m i k r o t e k a reg. br. B o n - 2 / 1 3 0 - 1 3 1
AVII. reg. br. 19/4-1, k 54.

:s8 lyava M Perišića 30. avgusta 1946-AVII, reg. br. 9 / 1 - 1 . k 5. F. Culinovic, Slom stare Ju-
goslavije. . . str. 129-130
189
AVII, p. 17. F-2. reg. br. 37. k. 2
170
CerCil, n. d., str 140.
A. Breccia, n. d., str. 528: - V e č e r n j e novosti« od 2. i 3 iuna I960, g o d i n e .
AVII, B o n - 2 / 1 3 3 .
AVII. B o n - 2 / 1 3 4
174
A B r e r c i a . n. d., str 530
Isto, sir. 531.

,75
Isto, str. 529-532.
178
Isto. str. 526
177
Isto. str. 524
178
AVII. m i k r o t e k a . reg. br SIP. E V - 9 / 6 3 0 - 6 3 1 .
7J
' DGFP. D. XII dok. 173
' 8 Q DGFP, D, XII dok. 172.

181
AVII. B o n - 2 / 1 4 0 .
A Breccia, n. d., str. 532-533, DGFP, D. XII. dok 175 i p r i m . 3. DGFP. D. XII, dok. 172.
183
DGFP. D. XII. d o k 178.
,84
Original u AVII, reg. br. 2 2 / 4 - 1 , k 54.
DGFP. D. XII. dok 182.
180
Montgomeri Hajd, Tihi Kanađanin. .Rad«, Beograd, 1963. str. 59-60.
187
»Večernje novosti« od 3 j u n a 1960.
,88
AVII, reg. br. 50/4, k. 54.
188
AVII, reg. br. 51/5. k. 54.
190
H o p t n e r . n. d.. 328-329.
191
AVII. m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 3 0 - 1 3 1 .
192
P r e m a M a ć e k o v i m Memoarima (In the Struggle for Freedom. New York. 1957). s e d n i c a
K r u n s k o g saveta počela je 19. m a n a u 11 časova. On kaže: »Bio s a m u Z a g r e b u , kad m e j e 18.
m a r t a 1941. b a n Š u b a š i ć i n f o r m i s a o da je knez Pavle p r o p u t o v a o kroz g r a d na s v o m p o v r a t k u
sa sastanka sa Hitlerom« . . .
« . . . Knez j e izgledao v e o m a u t u č e n . S t a l n o j e p o n a v l j a o S u b a š i ć u : »Moj dragi S u b a š i ć u ,
ne z n a m šta da r a d i m « . Pošlo se r a s p i t a o g d e sam, r e k a o je S u b a š i c u da mi kaže da n a r e d n o g
d a n a s i g u r n o d o đ e m u B e o g r a d O t p u t o v a o s a m n o ć n i m vozom« t Burni martovski dani, NIN,
br. 1079, 12. s e p t e m b r a 1971, B e o g r a d , str. 60). M e đ u t i m , iz n e m a ć k i h d o k u m e n a t a vidi se da
je s e d n i c a zaista bila 20. m a r i a . To p o t v r đ u j u H o p t n e r u n. d. na str. 324 i A. Breccia u n. d. na
str. 339. Isto iako, nigde n e m a traga o t o m e da je knez Pavle bio na s a s t a n k u sa H i t l e r o m p o s l e
4. m a r t a .
193
V. B Popović, Trojni pakt i martovski događaji 1941. »Politika« 20. m a r t 1961.
191
R Stanković u saslušanju od 30. januara 1948.
9S
' A. Breccia, n. d. str. 538-539. FRUS, 1941, I. str. 611-612.
196
A Breccia, n. d, str. 540; Ulrich von Hasseil. Vom Andern Deutschland Aus Nachgelas-
senen Tagebüchern 1938-1944. Vienna, H u m b o l t , 1948, str. 126-128.
197
Burni martovski dam. NIN. br. 1079, 12. s e p t e m b r a 1971 Beograd.
'« AVII, reg. br. 2 6 / 4 - 1 , k. 54.

199
AVII. reg. br. 54/4. k. 54.
200
AVIi, reg. br. 52/4, k. 54
201
M. Konstantinović. n. d. str. 14.
202
Burni martovski dani,NIN. br. 1079, 12. s e p t e m b a r 1971. B e o g r a d .
203
AVII. p. 17. F-4. k. 59 - Cincar-Marković u saslušanju od 24. septembra 1945.
204
Burni martovski dam,NIN. br. 1079, 12. s e p t e m b a r 1971, B e o g r a d . U d r u g i m d o k u m e n -
tima n e m a p o d a t a k a da je K r u n s k i savet o d r ž a o s e d n i c u 21. m a r t a - v e r o v a t n o je bio n a s t a v a k
s e d n i c e vlade od 20. m a r t a .
2
<* AVII, reg. br. 2 7 / 4 - 1 , k. 54.
josa Učesće patrijarha Gavrila i Srpske pravoslavne crkve u događajima ispred i za vreme 27.
marta i njihovo stradanje u toku rata. »Glasnik«, službeni list S r p s k e p r a v o s l a v n e crkve, g o d i n a
LXI. br 6, 1980 sir. 131-132.
206b
AVII. reg. br. 27/4-1. k 54.
208
AVII. reg. br. 2 2 / 4 - 1 . k. 54; DGFP. D. XII. dok. 187. prm. I; A. Breccia, n.d., str.
549-550, p r i m 129.
•Sta h o č e t e ! Eto. vaš šef P r e s b i r o a Milojević u »Belvederu«. los prilikom p o t p i s i v a n j a Troi-
nog pakta, g r d i o je pakl pred s t r a n i m novinai i m a - . To n a r a v n o , niie bilo taćno. Ali. po izrazu
Andričevog lica (radi se o p o s l a n i k u Ivu Andricu - \ T.), pa m o ž d a i m o m . Pavlu Smitu nije bilo
t e š k o da zaključi šta mislimo. Č e k a n j e na p o t p i s i v a n j e p a k t a m n o g o se odužilo.
Počelo je već da se zucka: da se nije n e š t o desilo? Jeste, d e s i l o sc Saša Zvekic. lični sek-
r e t a r Cincar-Markovica, u z b u đ e n o mi je ispričao šta je bilo. Tako reci u p o s l e d n j e m t r e n u t k u
R i b e n t r o p je tražio da se n e š t o d o d a g o v o r u koji je Cvetković i m a o da održi p r i l i k o m potpisi-
vanja.
R i b e n t r o p u se izgleda nije d o p a l o što se u g o v o r u m a l o govori o p- i v iženosti Jugoslavije
p r i n c i p i m a T r o j n o g pakta Posle dužeg n a t e z a n j a , d o d a l je p a s u s u kom«. Jugoslavija ističe svoju
s p r e m n o s t da u m i r u a k t i v n o s u d e l u j e u izgradnji - n o v o g p o r e t k a - . (NIN br 1580 od 12. ap-
rila 1981, str. 61).
DGFP. D, XII. dok. 207; Tajni arhivi grofa Cana 1936-1943. Zagreb, 1952. str. 454.
Archiv der Gegenwart. 1941, str 4946; AVII, reg br 3 8 / 1 - 1 . k. 26).
25ib Der Feldzug auf dem Balkan A r m e e o b e r k o m m a n d o . Berlin. 1941, str. 18-21
252
A. Breccia, n d., str. 567: Cvetkoviccv telegram od 26 m a r t a »Politika«, 25. m a r t a 1941
253
J o a c h i m von R i b e n t r o p . Zwischen London und Moskau. Erinnerungen und letzte Auf-
rechnungen aus dem Nachlass, Leoni, Druffel, 1953 ( p r e v o d na italijanski 1954), str. 272: Leonar-
do Simoni. Berlino: Ambasciata d' Italia 1939-1943. Migliaresi. Roma. 1946. str. 215. A. Breccia,
n. d., str. 567-568 i prim. 161-162.
254
AVII ( n e m a ć k i arhiv), reg. br. 2 / 1 4 - 1 - 3 . k. 1.
255
AVII. p 17. F-4, k 59.
254
Isto
287
AVII. p. 17. F - l , reg. br. 23, k. 4.
288
AVII. m i k r o t e k a reg. br. 891-893.
259
AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 1003.
260
M a č e k - H o p t n e r u H o p t n e r . n. d., s t r 341-342.
28
' A. Breccia, n. d„ str. 581.
2,2
Milutin Šušović. Živo! u iicama. »Pobjeda« - Vrijeme 29 avgust 1971, Titograd. str. 4.
29
»Vreme i »Politika« od 25. m a r t a : dr Milan Bulajic. Aprihka kriza 1941, »Borba«, sep-
tembai 1963, Beograd; A. Breccia, n d., str. 572.
264
A. Breccia, n. d., str 573-576; Memorandum Foreign Office. 25. mart 1941.
371/30243/04900.
286
Mikroteka u VII reg br. SIP-EV-8. dok. 310-313 Hoptner. n. d . str. 336.
289
A. Breccia, n d., str. 577.
297
Isto. str. 577-578; Churchil, Grande Aliance. London. 1950.
299
Dragiša Cvetković, Istina o 25. i 27 martu (brošura). Pariz. 1951. sti 18.
289
Dokumenti o Jugoslaviji, sveska 10, Pariz. 1958. s t r 8
270
Isto.
271
H o p t n e r . n. d.. latinično izdanje, str. 285-286 i 283.
272
D. Simović. Memoari, //. str. 14
273
Drugi kongres Komunističke partije Hrvatske 21-25 XI 1948. Zagreb, str. 58-59; F. Cu-
linović. 27. mart, str. 233.
274
Zabeleška telefonske prislušne slutbe u B e o g r a d u nalazi se u Z a v o d u za i n f o r m a c i j e Iz-
v r s n o g vijeća H r v a t s k e I P R O J - 1 - I 9 4 5 - 6 2 . 1-25-27. m a n .
275
Isto.
279
Isto.
277
Isto i »Politika« od 27. m a r t a 1941.
278
O v a j d o k u m e n t d a t i r a n j e 25. m a r t a 1941. ali izgleda d a j e r a z g o v o r o b a v l j e n 26. m a r t a .
279
Isto.
280
»Politika» 18. n o v e m b r a 1970. B e o g r a d
DRŽAVNI UDAR 27. MARTA 1941. GODINE
P R I P R E M E ZA IZVRŠENJE UDARA
Pošto je posle Minhenskog s p o r a z u m a uticaj sila Osovine u Jugoslaviji sve

više rastao, z a p a d n e sile su vršile pritisak na jugoslovensku vladu i u isto vre-
me težile da je nasilno o b o r e p o m o ć u opozicionih snaga (ukoliko ona i zva-
nično pride Trojnom paktu). One su se u t o m cilju služile starim vezama i pri-
jateljstvom još iz v r e m e n a prvog svetskog rata i novim o b e ć a n j i m a . U t o m e
su se vrlo aktivno angažovale b r i t a n s k a i a m e r i č k a vlada p r e k o svojih diplo-
matskih p r e d s t a v n i k a u B e o g r a d u i njihove v e o m a razgranate o b a v e š t a j n e
mreže. Ta aktivnost zapadnih sila dostigla je v r h u n a c u d a n e koji su prethodili
o b a r a n j u vlade Cvetković-Maček, tj. u v r e m e izvršenja državnog u d a r a od 27.
m a r t a 1941. godine. Istina, o n e su i p r e toga b u d n o pratile i podsticale neras-
položenje jugoslovenskih naroda protiv režima, naročito posle sloma Fran-
cuske u leto 1940. i kasnije p o č e t k o m 1941, kada je fašistička agresija bila na
pragu Jugoslavije i k a d a je n j e n a vlada sve više p o p u š t a l a silama Osovine.
Z a p a d n e sile su pojačale svoj uticaj u vojsci n a r o č i t o u p o č e t k u 1941. go-
dine. Prema p o d a c i m a i izjavama nekih zapadnih državnika (Čerčila i drugih),
koje su dali posle d r u g o g svetskog rata, »Intelidžens servis« (britanska tajna
o b a v e š t a j n a služba) i m a o je zadatak da uz sadejstvo i p o m o ć a m e r i č k e tajne
službe, p r e k o visokih vojnih rukovodilaca i istaknutih političara opozicione
g r u p e (pretežno srpske), organizuje državni u d a r i silom ukloni vladajuću
g r u p u na čelu sa knezom Pavlom.
U odeljku Pregovori o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu bilo je govo-
ra o d i p l o m a t s k i m n a p o r i m a V. Britanije i SAD da odv r a t e jugoslovensku vla-
du od izvršenja toga čina. k a o i o delatnosti njihovih obaveštajnih službi. Na-
ročito je u tom pogledu bila aktivna tajna britanska o b a v e š t a j n a služba SOE,
na čelu sa Hju Doltonom (Dalton Hugh), j e d n i m od voda Laburističke partije
i m i n i s t r o m za p r i v r e d n o ratovanje, koga je još 1940. godine na taj položaj po-
stavio britanski p r e m i j e r Čerčil. Ova organizacija imala je dva specijalna za-
datka: subverziju i sabotažu. Bila je slična a m e r i č k o j organizaciji za Strategij-
sku službu (Office of Strategic Service). Vojni personal i građani radili su za-
j e d n o p r e m a Doltonovim instrukcijama:
• .. Oni su hrabrili i veZbali gerilske b o r c e i p o k r e t e o t p o r a , u p o t r e b l j a v a l i t a j n u pro-
pagandu, podmićivanje itd.. Dolton. socijalni i n f o r m a t o r , o d g o v o r i o je sa d e ć a ć k i m o d u -
š e v l j e n j e m na Cerćilov signal da »zapali Evropu«.'
Britanski poslanik u B e o g r a d u Kampbel bio je povezan sa M a s t e r s o n o m
(Masterson Tom S.) šefom SOE koja je radila pod r u k o v o d s t v o m m i n i s t r a za
p r i v r e d n o planiranje Hju Doltona, čiji su ljudi još u leto 1940. godine počeli
da operišu u Jugoslaviji, naročito Masterson koji je vrlo d o b r o poznavao bal-
kanske prilike. 2 J e d n a od dužnosti bila mu je da pridobije a n t i - n a m e s n i č k e
e l e m e n t e i da ih organizuje za docniju u p o t r e b u , a sad je to v r e m e došlo. Kad
je saznao da će Jugoslavija potpisati Trojni pakt, Dolton je d a o signal svojim
agentima u Beogradu »da u p o t r e b e sva sredstva da dignu revoluciju«. Kao što
je ob javio u svojoj knjizi, bio je uveren u uspeh, jer je »sve unapred bilo d o b r o
p r i p r e m l j e n o « 3 Masterson i njegovi pomoćnici tajno su bili povezani sa jugos-
iovenskim opozicionim političarima, tako d a j e i organizator državnog u d a r a
general Bora Mirković tek kasnije saznao d a j e britanska tajna služba d o b i l a
novac sa ciljem da p o m o g n e n a r o d n i ustanak. 4 Oni su radili sa »nekoliko lič-
nosti koje bi davale oblik politici nove vlade proizašle iz revolucije .. . Njiho-
va uveravanja u uspeh i o b e ć a n j a vlasti više su vredele u političkoj borbi nego
p r o s t o podmićivanje.« Ali njihovi napori nisu bili potrebni, jer je »stara mr-
žnja između Slovena i Tevtona bila u dejstvu . . . « 5
Izgleda da je glavni politički i n s p i r a t o r bila britanska vlada, p o s e b n o
njen poslanik u Beogradu Ronald Kampbel, koji je p r e m a i n s t r u k c i j a m a svog
ministra inostranih poslova Idna i uz p o m o ć izvrsnih obaveštajaca: Master-
sona (Masterson Tom S.) Mapelbeka, Hadson Bejlija i drugih a g e n a t a iz ame-
ričke o b a v e š t a j n e mreže u Beogradu - radio po j e d i n s t v e n o m planu i p r u ž a o
punu p o d r š k u generalu Simoviću u pripremi i o b a r a n j u vlade Cvetković -
Maček.
Naroćito je osovinska p r o p a g a n d a isticala d a j e državni u d a r u Jugoslaviji
bio delo i n o s t r a n e tajne službe, naroćito britanskog Intelidžens Servisa. To su
p o s e b n o naglašavali Hitler i R i b e n t r o p u svojim izjavama 6. aprila prilikom
n a p a d a na Jugoslaviju, a to je ponovio i Musolini. N e m a č k a o b a v e š t a j n a služ-
ba b u d n o je pratila sve posete d i p l o m a t s k i h predstavnika Jugoslaviji, naro-
čito u toku 1941. godine do 27. marta, a p o s e b n o je pratila k r e t a n j e a m e r i č k o g
pukovnika Donovena delegata a m e r i č k o g p r e d s e d n i k a Ruzvelta u j a n u a r u
iste godine, tvrdeći da je bio šef a m e r i č k e o b a v e š t a j n e službe. N e m a č k a oba-
veštajna služba pratila je generala Dušana Simovića i obaveštavala Berlin o
njegovim s a s t a n c i m a sa s t r a n i m licima. I Valter Hägen u svojoj knjizi Die f»"<
heime Front (na str. 213 i dalje) piše kako se general Simović prilikom svug
izleta na Planicu (u Sloveniji) sastao s a d v o k a t o m Đ o r đ o m R a d i n o m koji je
više godina živeo u SAD. za koga je n e m a č k a tajna služba verovala da ima po-
sebnu. tajnu misiju u Jugoslaviji, kao poverenik Hari Hopkinsa, Ruzveltovog
savetnika. N e m a č k a tajna služba prikupljala je p o d a t k e o d e l o v a n j u britan-
skih, a m e r i č k i h i drugih inostranih posetilaca, dovodeći te p o s e t e u vezu s
dvadeset s e d m i m m a r t o m .
Slično mišljenje o 27. m a r t u , pored Dragiše Cvetkovića, pronosili su i
mnogi bivši jugoslovenski političari, koji su o t o m e posle rata pisali većinom
pristrasno i neobjektivno. Slično je pisao i Lidl H a n (Liddel Hart) u svom
delu Defense of the West. Istina, general Simović ukazao je u svojim m e m o a r -
skim zapisima na neke svoje razgovore sa stranim izaslanicima, ali je i u svo-
jim u s m e n i m izjavama (koje je d a o Ferdu Culinovicu) Odlučno poricao da je
Dvadeset sedmi mart bio rezultat direktive Intelidžens Servisa. Međutim, on je
naglašavao da su kontakti sa savezničkim delegatima i kod njega i kod nje-
govih s a r a d n i k a imali veliki odjek i da su u znatnoj meri delovali i na učvr-
šćivanju njihove odluke, n a r o č i t o njegov susret sa p u k o v n i k o m Donovenom. 6
Doktor F. Culinović kaže:
»Neki učesnici u izvršenju u d a r a izjavili su posle rata da su zaista o d r ž a v a n i izvesni
k o n t a k t i sa s t r a n i m p r e d s t a v n i c i m a u vezi s p r i p r e m a n i m u d a r o m T a k o npr. d r S t a n i š a Kos-
ti«. ističe u svojim zapisima o Dvadeset s e d m o m m a r t u kako je on u s a m o predvečerje, pred
izvođenje državnog udara, kao mlad poručnik bio od zavlereničkih krugova o d r e d e n da
prati člana konspiracije Mladena Žujovica. do Britanskog poslanstva, sto je on i izvršio. Slič-
no su postupili i neki njegovi d r u g o v i zaverenici oficiri, koji su pratili veze sa n e k i m građan-
skim p o l i t i č a r i m a .starim s a v e z n i c i m a - Rusiji. F r a n c u s k o j . E n g l e s k o j i Americi' N a k o n po-
vratka i/ B r i t a n s k o g p o s l a n s t v a izjavio mu je M l a d e n Žujovic k a k o je z a v e r e n i c i m a o p e t o -
v a n o o b e ć a n a p o d r š k a i da će se Jugoslaviji s v a k a k o isporučiti p o m o ć .u p r v o v r e m e s vaz-
d u h o p l o v s t v o m a kasnije i t r u p a m a p r e k o G r č k e . Malo je č u d n o da g r a đ a n s k a lica. po-
vezana sa z a v e r e n i ć k o m g r u p o m oficira, o d l a z e u s a m o p r e d v e č e r j e p r e v r a t a do nekih sa-
vezničkih a m b a s a d a i t a m o n a v o d n o d o b i j a j u p o s l j e d n j a u v e r a v a n j a o p o d r š c i . Najobičnija
obazriv ost nalagala je m e đ u t i m , p u n u k o n s p i r a c i j u o k o p r i p r e m a za p r e v r a t , a ov a k v e po-
sete a m b a s a d a m a mogle su p o s t a t i p o g u b n e za n e o b a z r i v e političare. V e r o j a t n o ce biti da
su p o n e k i od tih g r a đ a n s k i h političara, ušavši u krug zaverenika, s p o n t a n o izvršili te posete.
po svoj prilici iz vlastitih p o b u d a i i n t e r e s a da se kod savezničkih vlada (u s l u č a j u u s p e h a
u d a r a ) za njih zna i o n j i m a vodi r a č u n a S a m g e n e r a l Simović izgleda da o tim p o s e t a m a
g r a đ a n s k i h političara nije bio o b a v e š t e n . a niti im je on d a o za to ma kakv a o v l a š c e n j a . I ova
o k o l n o s t , u suštini inače b e z n a č a j n a , ipak razotkriva k a k o je bila slaba p o v e z a n o s t između
o s o b a u p l e t e n i h u zaveru, te da je čvrstu jezgru z a v e r e n i ć k e organizacije sačinjavala s a m o
s k u p i n a o f i r i r a o k u p l j e n i h o k o g e n e r a l a Simovića i Mirkovica. P r v o t n o r u k o v o d s t v o nala-
zilo se u š t a b u K o m a n d e v a z d u h o p l o v s t v a u Z e m u n u , a kasnije (od p o č e t k a s a m e akcije) u
Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e . Sto se tiče g r a đ a n s k i h političkih ljudi koji su prišli zaveri.
može se reći da je (uz r e t k e i z n i m k e ) većina njih uglav n o m r a č u n a l a na m o g u ć n o s t da se po-
b e d o m zavere d o m o g n e pozicija vlasti, le je z n a t a n b r o j tih političara na o v a j u d a r više gle-
dalo kroz p r i z m u vlastitih i n t e r e s a , a m a n j e s o b z i r o m na o n o š t o je zemlja imala postići od
takve akcije. Zato su ti g r a đ a n s k i političari za ovu zaveru predstavljali više n e p o ž e l j n o op-
t e r e ć e n j e n e g o istinsku p o m o ć « . 8 3
Britanski poslanik u Beogradu, u svom š i f r o v a n o m t e l e g r a m u od 25 jula

1940. izneo je:
»Saznanjem da ima e l e m e n a t a u Jugoslaviji, p o s e b n o u Srbiji, koji razmiš-
ljaju o t o m e da iskoriste nezadovoljstvo izazvano p r o o s o v i n s k o m politikom
sadašnje vlade da bi pokušali državni u d a r i istov r e m e n o pristupili zajednič-
koj stvari sa V. Britanijom . . . «
Dalje se navodi da ti e l e m e n t i r a č u n a j u na s a r a d n j u N a r o d n e o d b r a n e ,
pravoslavne crkve i značajnih delova armije, p o s e b n o seljaka i Zemljoradnič-
ke s t r a n k e u Bugarskoj, sa kojom su u k o n t a k t u , i predviđaju: da se u Jugos-
laviji održi dinastija sa m l a d i m kraljem i ukloni namesnik po potrebi i nasil-
nim p u t e m , da se u B u g a r s k o j svrgne kralj i zaključi savez između Bugarske
i Jugoslavije, da se H r v a t i m a p o n u d e mesta u vladi, da Jugoslavija n a p a d o m
na Albaniju izazove revoluciju, da Jugoslavija pristupi zajedničkoj stvari sa V.
Britanijom, nastojeći da se obezbedi o r u ž a n a p o d r š k a SSSR-a i da u slućaju
n e m a ć k e invazije pruži m a k s i m a l n i vojni o t p o r i izvrši sabotaže u najširim
r a z m e r a m a . Planom je predv iđeno da V. Britanija o d m a h prizna novu vladu,
p o n u d i savez i pruži vojnu p o d r š k u koliko je moguće. Poslanik Kampbel je
savetovao m a k s i m a l n u obazrivost u pogledu s p r o v o đ e n j a ovog plana, ali je
telegram p o b u d i o veliko interesovanje b r i t a n s k e vlade. Filip Nikols je rekao:
»Ovo je zanimljiv telegram iz koga se mogu izvući dva zaključka: 1) Ju-
goslavija je zdrava i sa n j o m se može e v e n t u a l n o računati da n a m p o m o g n e .
Ali 2) Ona se oslanja suviše na Rusiju i zbog toga će s k o r o sigurno biti razoča-
rana«. Ipak je ser Sardžent, stalni p o d s e k r e t a r u Forin Ofisu 1. avgusta 1940.
u p u t i o K a m p b e l u zvaničan odgovor:
»Izgleda da je plan p r e u r a n j e n , ali bi kasnije m o g a o biti od prvorazred-
nog značaja za vladu Njegovog veličanstva . .. koja ne bi mogla da pruži podr-
šku n i j e d n o m planu koji bi povlačio za s o b o m p r e d u z i m a n j e bilo kakvih na-
silnih m e r a p r e m a Namesniku«. Kontakti sa zaverenicima su posle toga na-
stavljeni n a z v a n i ć n o m nivou, j e r se u Jugoslaviji nalazio priličan b r o j pripad-
nika b r i t a n s k e tajne o b a v e š t a j n e službfc, vojnih i civilnih, koji su nezvanićno
obaveštavali K a m p b e l a šta se planiralo n a r e d n i h meseci. 7
Moguće je da su i SAD bile u p o z n a t e sa p l a n o m (za državni u d a r - prim.
V. T.), jer je pukovnik Donoven, jedan od rukovodilaca a m e r i č k e tajne službe,
čija je uža specijalnost bila praćenje zbivanja u istočnoj Evropi, boravio u
Beogradu u to vreme. Već je n a v e d e n o da je tada imao sastanak sa g e n e r a l o m
Simovićem i d r u g i m ličnostima, kao i to da su iz H e r e n o v o g izveštaja čak i
u Berlinu saznali 26. m a r t a »da je u p r i p r e m i puč sa Simovićem na ćelu. He-
ren je javio da su se Simović i engleski vojni izaslanik konsultovaii o d e t a l j i m a
engleske vojne p o m o ć i Jugoslaviji u slučaju rata protiv Osovine koji bi, p r e m a
Simovićevom mišljenju, bio neizbežan ako se sa u s p e h o m izvrši puć. Ali He-
ren je n a p o m e n u o da on veruje da Cvetkovićeva vlada zna šta se d o g a đ a i da
će biti u stanju da uguši puč«.
Da li su i Rusi bar znali za postojanje zavere, ne može se zaključiti na os-
novu britanskih tajnih d o k u m e n a t a . U poruci L o n d o n u od 25. f e b r u a r a 1941.
godine kaže se: »Mi (britanski poslanik u Beogradu) d i s k r e t n o p o k u š a v a m o
da o b e z b e d i m o izražavanje opozicione p o d r š k e akciji. Pokušao sam j u t r o s da
o h r a b r i m načelnika g e n e r a l š t a b a (jugoslovenskog)«. A pismeni k o m e n t a r ,
koji je s e r O r m e Sardžent ( p o d s e k r e t a r u b r i t a n s k o m Ministarstvu inostranih
poslova - prim. V. T) pribeležio uz to u Forin ofisu u L o n d o n u , glasio je: »Sada
je n e s u m n j i v o pravi t r e n u t a k da p o k u š a m o da m o b i l i š e m o opozicione partije
koje s u b v e n c i o n i r a m o . Govoriću o t o m e sa S 0 2 (Odeljak b r i t a n s k e t a j n e služ-
be)«.7»
. . Ima p o d a t a k a d a j e tajna o b a v e š t a j n a služba jugoslovenskog General-
štaba u nekim slučajevima vrlo u s p e š n o sarađivala sa sovjetskom obaveštaj-
nom službom protiv Nemaca.
U raspoloživim izvorima o vezama sovjetskih p r e d s t a v n i k a sa s r p s k i m
g r a đ a n s k i m krugovima najčešće se p o m i n j e ime a d v o k a t a i književnika Dra-
giše Vasića,. . . koji je bio jedan od p o t p r e d s e d n i k a S r p s k o g k u l t u r n o g k l u b a
i član najužeg vodstva tzv. »Konspiracije«, te samim tim i j e d a n od važnih in-
s p i r a t o r a prevrata. Vasić je. po svemu sudeći, održavao veze i sa sovjetskim
predstavnicima. Pred n e m a č k o m a n k e t n o m komisijom p r o f e s o r Mirko Košić
je, između ostalog, rekao:
»Dragiša Vasić je održavao čvrste veze sa sovjetskim poslanikom Plotnji-
kovim. i ja sam čvrsto u b e đ e n da je Vasićevo neprijateljsko držanje p r e m a
knezu bilo inspirisano od strane Rusa. Sam Vasić r e k a o mi je j e d n o m prili-
kom u razgovoru da sovjetska vlada drži kneza za svog v e o m a o p a s n o g pro-
tivnika i da pažljivo prati svaki njegov korak. Moskva se plaši, r e k a o mi je Va-
sić, da knez, koji je u j e d n a k o d o b r i m o d n o s i m a i sa Englezima i sa Nemcima,
pokušava da se p r o v u č e između ove dve zavađene zemlje na račun Sovjetskog
Saveza, utoliko pre što je sovjetskim r u k o v o d i o c i m a d o b r o poznato kneževo
a n t i k o m u n i s t i č k o držanje, kao i njegov o d n o s p r e m a r u s k o j emigraciji. Ukla-
njanje kneza sa važnih političkih položaja bilo je za Sovjete izvanredno zna-
čajno i svakako da su u t o m smislu i davali Vasiću savete.« 7 b
. . . Pisac i istoričar Vladimir Dedijer u svojoj sintezi Istorija Jugoslavije u
XX veku piše: »Neke činjenice govore da su sovjetski obaveštajci (Mustafa
Golubić) bili u toku p r i p r e m a n j a zavere, pa čak da su davali p o d r š k u zavere-
nicima (Božin Simić)«.
Mustafa Golubić n e k a d a je četovao u o d r e d u Voje Tankosića, bio mlado-
bosanac, poznavao d o b r o Apisa. Odbio je 1917. da b u d e lažni svedok protiv
Apisa, te je zato zatvaran. Između dva rata radio je u sovjetskoj o b a v e š t a j n o j
službi. U leto 1940. d o š a o je u Jugoslaviju i u B e o g r a d u bio organizator oba-
veštajnog c e n t r a IV o d e l j e n j a Crvene armije. 7 c
V. Dedijer piše d a j e Dragiša Vasić »godinama održavao k o n t a k t e sa sov-
jetskim c e n t r o m za o b a v e š t a j n u službu u Pragu. To je bila takozvana četvrta
linija sov jetske v o j n o o b a v e š t a j n e službe za sve tri države članice Antante: Ce-
hoslovaćku, Jugoslaviju i Rumuniju. To je radio iz u b e đ e n ja, a ne za novac. On
se specijalizovao za rad m e đ u b e l o g a r d e j s k o m emigracijom u B e o g r a d u . . .
Kada je 1940. Mustafa Golubić došao u Jugoslaviju, gde je p r e u z e o dužnost
šefa sovjetske v o j n o o b a v e š t a j n e službe, bio je u u s k o m k o n t a k t u sa Dragišom
Vasićem. Ovaj mu je krio radio-stanicu u Beogradu.«
Pošto su p o m e n u t e ličnosti nekad bile v e o m a bliske c r n o r u k c i m a ili ne-
posredni članovi udruženja, a kao što s m o videli takvih je bilo i m e đ u zave-
renicima, nije teško pretpostaviti da su p r o r a d i l a stara poznanstva i prijatelj-
stva, te su Rusi bili ne s a m o d o b r o obavešteni o p r i p r e m a m a za prevrat već
su na te p r i p r e m e d o n e k l e mogli i da utiču. U tom svetlu ne iznenađuje d a j e
kao p o m o ć n i k Jovana Đonovića u redakciji »Trgovinskog glasnika« radio Fjo-
d o r Mahin 7 d (kasniji p r v o b o r a c u NOR-u i general-major JNA - V.T.).
U svojim Memoarima, pod naslovom »Veze s inostranim krugovima« u po-
glavlju Državni udar. general Simović je napisao:
»Ja lično nisam i m a o n i k a k v e veze sa zvaničnim p r e d s t a v n i c i m a s t r a n i h država, ni sa
o r g a n i m a njihovih tajnih službi u p o g l e d u p r i p r e m e i izvođenja čina od 27. m a r t a . Vojni i vaz-
duhoplovni izaslanici stranih država, akreditovani kod nas, učinili su mi zvanične posete.
S p e c i j a l n o s b r i t a n s k i m v a z d u h o p l o v n i m i z a s l a n i k o m u n e k o l i k o m a h o v a v o d i o sam razgo-
v o r e u p o g l e d u n a b a v k e i i s p o r u k e lovačkih a v i o n a i u cilju d o b i j a n j a i d r u g o g v a z d u h o p -
lovnog m a t e r i j a l a . S v o j n i m izaslanikom S o v j e t s k e Rusije i m a o s a m u toliko vezu. š t o mi je
on posle zvanične p o s e t e u d v a m a h a slao j e d n u njihovu poverljivu ličnost, n u d e ć i i s p o r u k u
izvesnog m a t e r i j a l a za n a o r u ž a n j e i o p r e m u v a z d u h o p l o v s l v a . Posle 27. m a r t a d o t i č n a pover-
Ijiva ličnost dovela je k m e n i o t p r a v n i k a sov jetskog p o s l a n s t v a u B e o g r a d u , Viktora Lebed-
jeva . .« 7e
Simović tvrdi d a j e njegov p o m o ć n i k general Borivoje Mirković »stajao

u vezi s britanskim vazd. izaslanikom p u k o v n i k o m M a c d o n a l d o m i sa zastup-
nikom engleske fabrike m o t o r a i aviona »Bristol«. M a p l b e k o m i njegovim
k o m p a n j o n o m Krstićem«. Njemu, m e đ u t i m , nije bilo poznato da l i j e general
Mirković p r e k o ovih o s o b a imao k o n t a k t a i s d r u g i m uticajnim stranim kru-
govima. General Bora Mirković sam ne govori o t o m e u svojim p o s l e r a t n i m
zapisima, koje je objavio u inostranstvu, ali neke okolnosti u p u ć u j u na to da
je on svakako imao veze s engleskim faktorima, što p o t v r đ u j e pukovnik Mak-
donald u svom izveštaju od 31. m a r t a 1941. (NIN br 1121/1972.).
Kada su stv a r n o počele p r i p r e m e za državni udar, ko je bio inicijator i
tvorac u d a r a i ko je sve bio u m e š a n u to teško je utvrditi, j e r postoje razne
interpretacije. Naime, postoji verzija da je tvorac puča bio vazduhoplovni bri-
gadni general Bora Mirković (pomoćnik K o m a n d a n t a vazduhoplovstva gene-
rala Simovića) koji je n a v o d n o počinjao da daje oblik svojim planovima za
puč u v r e m e potpisivanja jugoslovensko-italijanskog p a k t a 1937. On je 1938.
godine o d l u č i o da m o r a naci čoveka koji bi p r e u z e o vojno i političko vodstvo
p o t r e b n o da vrati zemlju na put veličine i ispravnosti. O b r a ć a o se generalu
Milanu Nediću, generalu Aleksandru Stankoviću ( k o m a n d a n t u Kraljeve gar-
de) i generalu Bogoljubu Iliću, ali bez u s p e h a . Najzad je, posle 4 godine, našao
generala Dušana Simovića koji je prihvatio njegov predlog i o k o m e je »svoje
visoko mišljenje« »podigao još više«. Simović je tada za njega »bio najveći čo-
vek u zemlji«. Za njega je general Simović bio »ambiciozan i s p o s o b a n u voj-
ničkoj politici«, čovek čije su ambicije bile razlog za česta smcnjivanja sa većeg
na manji položaj, ali koji je »uvek uspevao da p o n o v o d o d e na vrh«. Ipak, Mir-
ković je »rezervisao za sebe d o n o š e n j e o d l u k e kad i kako da se izvrši puč«.
Da ne bi bio »izdan i otkriven od Cvetkovićevih agenata, on ništa nije stavljao
na hartiju«. »Niko na svetu nije ništa znao o njegovim planovima«. 8
O n a m e r a m a za izvršenje državnog u d a r a još od 1938. godine d a o je izjavu
i oficir bivše jugoslovenske vojske Staniša N. Kostić, sada prof. d o k t o r u Za-
grebu. On kaže da mu je njegov raniji poznanik advokat Mladen Zujović u julu
1938. godine govorio »da postoji izvesna g r u p a ljudi koja nešto radi da spase
ćast naše zemlje«, i p r i v u k a o ga na tajne sastanke ove g r u p e . On dalje kaže
da je u b r z o na prvom s a s t a n k u u Zujovićevoj kući u B e o g r a d u o b r z o v a n a
neka vrsta tajne organizacije sa glavnim ciljem da se obori režim kneza Pavla
i Stojadinovića i uspostavi d e m o k r a t s k i i antifašistički p o r e d a k . Sastanku su
prisustvovali: Slobodan Jovanović p r o f e s o r univerziteta i p r e d s e d n i k Sr-
pskog k u l t u r n o g kluba, Danilo Dakić p o t p r e d s e d n i k Kasacionog suda, Anto-
nije Butić i Velimir Vemić oficiri u penziji, Milan Nikolić advokat, Dragoslav
Stranjaković p r o f e s o r univerziteta, S l o b o d a n Drašković docent, Zivojin Ba-
lugdžić ministar na strani, Dragiša Vasić advokat i književnik. Antić i Vemić
dali su uputstva organizacione prirode, a u Izvršni o d b o r ušli su Dragiša Va-
sić, Mladen Zujović i Milan Nikolić. P r e m a u p u t s t v i m a t r e b a l o je u vojsci stva-
rati tajne grupe od po pet ljudi. U prvu petorku koja se osnovala u 1. proti-
vavionskom p u k u u B e o g r a d u ušli su kapetani Mihailo S. Košić, Staniša N.
Kostić, Đ o r đ e A. Srb, S r e t e n S. Saulić i poručnik Vladimir M. Nikolić. Petorka
se tajno sastajala s Izvršnim o d b o r o m j e d a n p u t nedeljno ili više p u t a p r e m a
potrebi. S a m o vođe konspirativnih grupa, koje je trebalo organizovati u sva-
koj vojnoj jedinici B e o g r a d s k o g garnizona, mogli su da se u z a j a m n o upoznaju
i održavaju vezu tako da ostale članove tih grupa niko nije s m e o poznavati.
Kostić je u svojoj izjavi naveo i d r u g e k o n s p i r a t i v n e g r u p e koje su vodili:
m a j o r Srba Popov, k a p e t a n Novica M. Milošević, p o t p o r u ć n i k Siniša Nikola-
jević, m a j o r Živan Knežević, p o t p u k o v n i k Miloš B. Banković, m a j o r Svetislav
Vohaska, m a j o r Danilo Zobenica, k a p e t a n Veljko T. Gostiljac i p o t p o r u ć n i k
Nikola Z. Stanisavljević.® 3
Jovan Marjanović napisao je:
»Izgleda da su se r a z n a o p o z i c i o n a s t r u j a n j a protiv režima i politike kneza Pavla, i u
vojsci i u g r a đ a n s k i m političkim k r u g o v i m a , p o č e l a sjedinjavati s r e d i n o m 1940 godine. Mir-
kovićeva akcija i k r u g o k o g e n e r a l a D Simovica tada se s j e d i n j u j u sa p o m e n u t o m a k c i j o m
i t a j n o m o r g a n i z a c i j o m k u j u je v o d i o S r p s k i k u l l u r n i klub. I to v r e m e se i p o č e l a jasnije kris-
lalizovati ideja p u č a Ta/ni oficirski, kao i ceo zaverenićki pokret, bio je pre svega domaći au-
tohtoni pokret, proizvod domaćih uslova i prilika . .»*
Moj klasni drug, sada p u k o v n i k JNA u penziji Vukosav Sunđić, izjavio mi

je: »Još u jesen 1940, n a r o ć i t o posle dolaska generala Petra Pešića za m i n i s t r a
vojske i m o r n a r i c e (koga su gotovo svi mlađi oficiri nazvali »Peten«, očeku-
jući njegovu k a p i t u l a n t s k u politiku, kao Petena u Francuskoj), pronosrli su se
glasovi da j e d n a g r u p a m a j o r a u b e o g r a d s k o m garnizonu p r i p r e m a da izvrši
neke nasilne p r o m e n e u d r ž a v n o m rukovodstvu, na koje su mlađi oficiri sa
s i m p a t i j a m a reagovali.
Kad sam se p o č e t k o m n o v e m b r a 1940. na »Slaviji« (u B e o g r a d u ) s r e o sa
m a j o r o m B o š k o m Todorovićem, u p i t a o sam ga: »Kakve to p r i p r e m e vrši
neka majorska grupa u beogradskom garnizonu«? Koliko se sećam, odgovorio
mi je: »Mi koji nismo na k o m a n d n i m položajima u trupi, ne m o ž e m o ništa uči-
niti, to bi jedino mogle one starešine koje k o m a n d u j u jedinicama«.
Posle b o m b a r d o v a n j a Bitolja (5. n o v e m b r a 1940.), gde s a m p r e m e š t e n na
novu dužnost, izgubio s a m svaku vezu sa d r u g o v i m a u b e o g r a d s k o m garnizo-
nu.
U novom garnizonu, uoči državnog u d a r a 26/27. m a r t a 1941, č u o sam da
je p o r u č n i k Sava Konvalinka (sada pukovnik JNA u penziji), sa još 1-2 d r u g a
p r e š a o p r e k o granice na grčku teritoriju, u n a m e r i da se sa grčkim j e d i n i c a m a
bori protiv italijanskih fašista.«
I n t e r e s a n t n o je da je i nemački poslanik fon Heren j o š 25. o k t o b r a 1940.
godine izvestio Ministarstvo inostranih poslova Rajha da p o n o v o kruže gla-
sovi o planovima srpskih generala da izvrše puč, zavedu vojnu d i k t a t u r u i da
e v e n t u a l n o d o v e d u n a p r e s t o m l a d o g kralja . . . , 0
Hoptner je napisao:
•Glavni zaverenici su izgradili svoju m r e ž u ličnih veza u g o l o v o svim g a r n i z o n i m a u
zemlji. S v u d a su glavne ličnosti bile s r p s k i oficiri; zaverenici nisu uzeli u obzir niti su imali
p o v e r e n j a ni u j e d n o g oficira koji je ikada p r i p a d a o vojsci Dvojne m o n a r h i j e , a imali su po-
v e r e n j e u vrlo m a l o njih iz H r v a t s k e i Slovenije . . .« , 0 a
Tako, na primer, nemačka agencija DNB prenela je izjavu italijanskog
konzula u Splitu da su glasovi o p r i p r e m i državnog u d a r a bili p o t k r e p l j e n i
»zahtevom« viših oficira »da sudeluju« u s k o r o o t k r i v e n i m b r i t a n s k i m tero-
rističkim planovima koje je 2. m a r t a 1941. nosio u h a p š e n i službenik Koman-
de m o r n a r i c e u Šibeniku. Za te glasove saznao je i SIM, j e r je uhvatio telegram
švajcarskog predstavništva u Beogradu od 11. m a r t a u kojem se, i z m e đ u os-
talog, kaže da se »među oficirima sve više mogu čuti glasovi o e n e r g i č n o j ak-
ciji u slućaju da se prihvate p r e t e r a n i zahtevi Nemaćke, a t a k o đ e se pretilo
i državnim u d a r o m . « , 0 b
Posle povratka Cvetkovića iz Beča, kao što je već navedeno, fon Heren je
poslao Berlinu 26. marta sledeći telegram:
» U n u t r a š n j a politička situacija z a t e g n u t a . U g r a d u kruže vesti o p l a n o v i m a d r ž a v n o g
u d a r a od s t r a n e g r u p e m l a d i h oficira koji su. k a k o se čini, našli o s l o n a c kod k o m a n d a n t a
avijacije generala Simovića. Vlada s m a t r a da je g o s p o d a r situacije. S t v a r n o s t je u s v a k o m
slućaju d r u k č i j a k a k o s a m d o č a r a o i z a p s o l u t n o sigurnih izvora; d a n a s p o p o d n e b r i t a n s k i
v a z d u h o p l o v n i a t a š e i m a o je dugi i tajni razgovor sa g e n e r a l o m S i m o v i ć e m , u t o k u kojeg su
bile u t a n a č e n e t a ć n e p o j e d i n o s t i koje se tiću e n g l e s k e p o m o ć i u s l u ć a j u rata sa s n a g a m a
Osovine, š t o Simović s m a t r a neizbežnim u slućaju i s h o d a d r ž a v n o g u d a r a « . " *
O p r i p r e m a m a za izvršenje državnog u d a r a znao je i šef Servisa t a j n e služ-
be Glavnog generalštaba. On je, između ostalog, napisao:
» P o č e t k o m j a n u a r a 1941. godine, dva p l a ć e n a izvršna o r g a n a servisa t a j n e s l u ž b e sa-
moinicijativno su podneli o b a v e š t e n j e sledećeg sadržaja; ,U S r p s k o m k u l t u r n o m klubu i En
g l e s k o - a m e r i ć k o - j u g o s l o v e n s k o m k l u b u v e o m a se živo d i s k u t u j e o u k i d a n j u n a m e s n i š l v a i
p r o m e n i vlade Dragiše Cvetkovića? Izvor p o t p u n o pouzdan'
P r e d s t a v n i k j e d n e p r i j a t e l j s k e t a j n e službe p r i l i k o m božičnih praznika, p o r e d č e s t i t k e
i prigodnog p o k l o n a šefu servisa tajne službe, saopštio mu je i sledeče obaveštenje; .Vojska
je zauzela pravilan stav p r e m a z a j e d n i č k o m n e p r i j a t e l j u P o u z d a n o s m o utvrdili da se u ko-
m a n d i v a z d u h o p l o v s t v a u Z e m u n u u ž u r b a n o radi na iznalaženju n a č i n a k a k o bi se p r o m e -
DRŽAV NI UDAR >^ MARTA 1*41 GODINE
nilo s a d a š n j e s t a n j e r a s p o l o ž e n j a k o d m e r o d a v n i h p r e m a N e m c i m a . Pured toga p r e d v i đ a j u

se p r o m e n e i na u n u t r a š n j e m p l a n u . V e r u j e m da ste i vi u p o z n a t i sa više detalja, ali sam
s m a t r a o za nužno 1 p o t r e b n o da vas obavestim Kao osvedoćenog prijatelja'
P r e d u z e t e su o d g o v a r a j u ć e m e r e da se i d e n t i f i k u j u r u k o v o d e ć e ličnosti u toj nagoveš-
t e n o j aktivnosti vojnih r u k o v o d i l a c a , kao i tvorci o s n o v n e ideje za ovu a k t i v n o s t . Planirani
p o s a o je o b a v l j e n m n o g o b r ž e i sa m a n j e n a p o r a nego što se m o g l o p r o c e n o m raznih ele-
m e n a t a doći do zaključka u p o g l e d u v r e m e n a t r a j a n j a .
K r a j e m m e s e c a f e b r u a r a 1941. g o d i n e o k o 9 č a s o v a zazvonio je telefon u r a d n o j pro-
storiji šefa servisa tajne službe. Poziv je u p u t i o g e n e r a l Borivoje Mirkovic. koji je inaće d o b a r
poznanik i prijatelj šefa servisa tajne službe l pitan šta želi odgovorio je: .Treba da se hitno
sastanem sa tobom, ali van prostorija Glavnog generalštaba u Beogradu ili Zemunu'?! Od-
govorio sam: .izrazite s a m o želju, kada 1 u koje vreme: ja cu vam dati tačnu a d r e s u gde t r e b a
da dođete'.
U zakazano vreme na sastanak su došli .general Borivoje Mirković, Vlađela Bogdano-
vic. p r e d s e d n i k u d r u ž e n j a r e z e r v n i h oficira i j e d a n od šefova savezničke t a j n e službe . . . Pri-
likom p o z d r a v a general Mirkovic s a o p š t i o |e š e f u servisa da ga je p o z d r a v i o g e n e r a l Dušan
Simović i poručio mu da se drži d o b r o .
Pošto je u četiri oka u p o z n a o generala Mirkovića sa situacijom i prikup-
ljenim p o d a c i m a poseta je završena. Zatim šef Servisa nastavlja:
•General Mirković upozorio me je da o njegovoj poseti n i k o m e ne govorim. Posle ne-
koliko i z m e n j e n i h ljubaznih reći sa svakim p o j e d i n c e m od p r i s u t n i h , gosti su napustili do-
maćina.
Posle p o s e t e g e n e r a l a Mirkovića. šefu servisa t a j n e službe situacija je jxistala p o t p u n o
jasna. Sa m a l o m p r o v e r o m kod j e d n e savezničke t a j n e službe, koji je bio u v e r e n da je servis
d e t a l j n o u p u ć e n u s p r e m n u akciju, k o m p l e t i r a n je materijal i izveden je sledeči zaključak:
.Državni u d a r u pripremi je. Inicijativu za njega posrednim p u t e m dala je j e d n a prijateljska
tajna služba Takvu inicijativu p r i h v a t i o je g e n e r a l Dušan Simović Na ćelu g r u p e oficira iz-
vršioca d r ž a v n o g u d a r a stoji g e n e r a l Borivoje Mirkovic Ostali članovi i d e n t i f i k o v a n i su ra-
nije. Svi mlađi oficiri m o g u da posluže k a o p r i m e r r o d o l j u b l j a i n e o g r a n i č e n e h r a b r o s t i , dok
je kod nekih viših oficira zapažena bolesna ambicija'. Celokupan ovaj elaborat registrovan
je kao operacija .Plavi đavoli'.
P o č e t k o m m e s e c a m a r t a 1941 g o d i n e p o n o v o me je p o s e t i o g e n e r a l Mirković u r a d n i m
prostori|ama u Glavnom generalštabu. .Zdravo', pašo. rekao je. nisam n a m e r n o došao, već
sasvim slučaino. p o š t o s a m p o s e t i o ovu k u c u . Pozdravio te general Simović i z a j e d n o s m o
odlučili da ti p o s t a v i m o o t v o r e n o pitanje, da li si ti pristalica realizacije n a š e g p r o g r a m a ?
Nemoj da vrdaš nego brzo odgovori'? Na to s a m ja rekao: .General Simović doveo me je
na o v a j položaj zbog p o v e r e n j a . a narav no i s t r u č n o s t i . Vas o d l i č n o p o z n a j e m i o s o b i t o ce-
nim. P r e m a t o m e n e m a m razloga n i o b j e k t i v n i h n i s u b j e k t i v n i h d a n e b u d e m p r i s t a l i c a . . .
Inače b u d i t e bez. brige g o s p o d i n e g e n e r a l e ; s a m o s k r e n i t e p a ž n j u vašim s a r a d n i c i m a da se
uzdrže od svake govorljivosti o o v o m e p o d u h v a t u , k a k o kod k u ć e u k r u g u p o r o d i c e , tako
i u d r u š t v u prijatelja i p o z n a n i k a . P r e d s e d n i k vlade Cvetković već me je p i t a o šta se to spre-
ma u k o m a n d i v a z d u h o p l o v s t v a ? O d g o v o r i o sam: «Ništa naročito, p r i p r e m a za r a t . « "
K; o što se vidi, Mirkovićeva konstatacija da »Niko na svetu nije ništa

znao njegovim planovima« p o t p u n o je neubedljiva, pa i besmislena. Iz iz-
loženog se jasno vidi da su planovi o o b a r a n j u režima kneza Pavla postojali
već od 1938. godine, i to k a k o u g r a đ a n s k i m tako i u vojnim krugovima Kra-
ljevine Jugoslavije. Sem toga, na t o m e su radile i neke i n o s t r a n e tajne obaveš-
tajne službe koje su dolazile do p o d a t a k a u k o n t a k t u sa zaverenicima.
Još od početka 1941. g o d i n e k o m a n d a n t vazduhoplovstva general Simo-
vić počeo je da vrši p r i p r e m e i organizaciju državnog u d a r a , a n a r o č i t o posle
tajne posete kneza Pavla Hitleru 4. m a n a kad se saznalo da će Jugoslavija pri-
stupiti Paktu. On je u t o m cilju, p o r e d g r u p e oficira iz K o m a n d e vazduhop-
lovstva: generala Mirkovića, p u k o v n i k a Savića i p o t p u k o v n i k a Lozića i V. Pav-
lovića, za svoje s a r a d n i k e izabrao iz Kraljeve g a r d e i ostalih beogradskih je-
dinica nekoliko oficira, m e đ u kojima: m a j o r e Zivana Kneževića, Zobenicu,
Rožđalovskog, Košića, Topalovića i druge.
Hoptner je napisao:
• Kad se Culo da je p o t p i s a n Trojni pakt naglo se p r o š i r i o k r u g tih z a v e r e n i k a , a upo-
r e d o sa tim izbilo je i o g o r č e n j e u m a s a m a . Tu su bili niži v a z d u h o p l o v n i oficiri, n e k i od njih
aktivni, d o k je z n a t a n p r o c e n a t bio rezervnih oficira pozvanih na vežbu. Svi su bili svesni
stalnih priča da se n e š t o m o r a učiniti da se s p r e ć i i s p a s e ćast nacije . . . zatim n e k i članovi
Udruženja r e z e r v n i h v e ć i n o m v a z d u h o p l o v n i h ofieira u B e o g r a d u . Engleski vojni izaslanik,
p o t p u k o v n i k Klark (Clarke C.S.) i v a z d u h o p l o v n i izaslanik A.H. M a k D o n a l d ( M a c D o n a l d
A H.H.) nalazili su u n j i m a pažljive slušaoce . Tu je bilo oficira od k a r i j e r e , koji su uglav-
n o m pripadali v o j n o j eliti g e n e r a l š t a b n e škole (mladi g e n e r a l š t a b n i oficiri i p r i p r a v n i c i za
g e n e r a l š t a b n u s t r u k u - V.T.) koji su se okupljali o k o m a j o r a Živana Kneževića, t a d a k o m a n -
d a n t a p e š a d i j s k o g b a t a l j o n a Kraljeve garde. Oni su bili v e o m a osetljivi na p i t a n j a n a c i o n a l n e
časti i T r o j n o g pakta, n a r o č i t o m l a d i gardijski oficiri. Njihova o s e ć a n j a u vezi sa tim ilust-
r o v a n a su b e k s t v o m u G r č k u p o t p o r u ć n i k a Vućkovića i S m i l j a n i ć a u znak p r o t e s t a protiv
Pakla Njihovo o p t u ž e n i ć k o pismo, o s t a v l j e n o na m e s t u g d e su prešli g r a n i c u u p u ć e n o
knezu Pavlu, bilo je u m n o ž e n o i r a s t u r a n o u B e o g r a d u . Najzad, tu su bili i oni koji su služili
k a o veza i z m e đ u G e n e r a l š t a b a i opozicije, k a o i S r p s k o g k u l t u r n o g k l u b a i S l o b o d a n a Jova-
novića, o k o koga s e o k u p l j a l a i n t e l e k t u a l n a elita B e o g r a d s k o g u n i v e r z i t e t a . . .
Sa izuzetkom malog b r o j a ličnosti. Srbi n a r o č i t o .stari generali', inteligencija i levi-
č a r s k i s t u d e n t i , opozicija, vojska, v a z d u h o p l o v s t v o i p r a v o s l a v n a c r k v a i n e k i Hrvati i Slo-
venci su verovali da su p o t p i s i v a n j e m p a k t a o s u đ e n i na s r a m o t u i k a z n u posle n e i z b e ž n e sa-
vezničke p o b e d e n a d N e m a č k o m . Staviše, oni su bili u b e d e n i da bi to o h r a b r i l o h r v a t s k i se-
p a r a t i z a m i italijanske t e r i t o r i j a l n e zahteve i tako d o v e l o j u g o s l o v e n s k u d r ž a v u do p r o p a s -
ti-."»
Na pitanje k o j e bio glavni organizator državnog u d a r a može se reći da
su u c e n t r u pažnje s a m o general Simović i general Mirković. Iako to p i t a n j e
nije toliko b i t n o - j e r j e glavno d a j e u d a r u s p e š n o izvršen zahvaljujući o p š t e m
raspoloženju i podršci n a r o d a i neustrašivom radu stvarnih izvršilaca - ipak
će se ovde izneti n e k e verzije, više radi radoznalosti, nego zbog istorijske is-
tine, j e r je do nje teško doći.
H o p t n e r u n a v e d e n o m delu gov ori da su 26. m a r t a »zaverenici bili gotovi
za pokret. S a m o su imali da čekaju na Mirkovićev znak«. Pred veće, Mirković
je saznao da su se Cvetković i Cincar-Marković vratili iz Beča. To je bio tre-
nutak za odluku; odlučio je da puč treba da b u d e izvršen u r o k u od 24 sata.
Otišao je u Simovićevu kancelariju i tu smestio svoj štab . . . Simović je d o š a o
o k o 5 časova uveče . . . . Ja sam odlučio, r e k a o je Mirković, da večeras u k l o n i m
izdajnike. Simović se zapanjio od straha. Postao je u z b u đ e n i nerovozan. Nje-
gov odgovor na Mirkovićev predlog, dat j e d n o m , tako slučajno, sad g a j e uči-
nio saučesnikom u izdaji. On je molio Mirkovića da odloži operaciju b a r za
k r a t k o vreme .. . Mirković je bio nepopustljiv. .. Rekao je da je njegova odluka
konačna; i nije hteo da čeka ni jedan trenutak više, niti je imao razloga da čeka.
Posle ovog prekora komandantu vazduhoplovstva, Mirković ga je otpustio. ..11b
Međutim, ko d o b r o p o z n a j e karakter, odlučnost, odvažnost i ambicije ge-
nerala Simovića teško može poverovati p r e d n j i m navodima. Oni su toliko uv-
redljivi i neshvatljivi da ih ne bi m o g a o p r e t r p e t i ni bilo koji oficir k o m e je
stalo do svog dostojanstva. Sam ton o d a j e veliku mržnju i subjektivnost. Zar
bi general Simović, koji je i m a o toliko smelosti i s a m o p o u z d a n j a da najvišim
državnim r u k o v o d i o c i m a , ministru vojske, pa čak i knezu Pavlu (u dva m a h a
n e p o s r e d n o p r e potpisivanja Pakta) iznosi svoje s u p r o t n o mišljenje i negodo-
vanje, pa i pretnje, m o g a o da toleriše tako uvredljiv i n e k o r e k t a n o d n o s svog
potčinjenog generala Mirkovića!
U izbeglištvu Slobodan Jovanović je izjavio d a j e Simović m o r a o učiniti
o n o što je učinio - inače bi u zemlji došlo do pobune; da su glavni organizatori
državnog u d a r a 27. m a r t a general Mirković i m a j o r Zivan Knežević uz nepos-
f
r e d n u s a r a d n j u m a j o r a Vlastimira Rodžđalovskog i Svetislava Vohoske; da je

od članova Cvetkovićeve vlade u tu stvar bio u p u ć e n s a m o Srdan Budisavlje-
vic; d a j e Simović prišao u p o s l e d n j e m t r e n u t k u kad su s \ e p r i p r e m e za puč
bile izvedene; da su Ilić i Simović bili s a m o u v e r e n i : prvi da s m o dovoljno jaki,
a drugi da nas Nemci neće napasti i da je bila sasv im pogrešna p r o c e n a no-
vonastale situacije od strane generala Simovića i Ilica. 12
U M a k d o n a l d o v o m izveštaju n a p i s a n o m 31. m a r t a kaže se:
»Glavni o r g a n i z a t o r d r ž a v n o g u d a r a bio jc g e n e r a l Mirković, načelnik š t a b a k o m a n d e
vaz.duhoplovstva. sa kojim s a m bio u t e s n o m k o n t a k t u p r e i za v r e m e d o g a d a j a On je m o j
lični p r i j a t e l j vec v i.še od dve g o d i n e . G e n e r a l Libau ( ? V T.) t r e b a l o ie da obavi p o s a o ug-
lavnom uz p o m o ć o d a b r a n i h č l a n o v a svoga š t a b a i nekih olicira Kraljeve g a r d e . G e n e r a l Si-
mović je p r i s t a o da p r e u z m e svoju novu ulogu, ali nije bio u p o z n a t sa p o j e d i n o s t i m a aktiv-
nosti ko|a je p r e t h o d i l a d r ž a v n o m u d a r u Vrlo je malo civilnih lica bilo povezano sa državnim
udarom, a velika većina pripadnika armije i vazduhoplovsn u nije o lome ništa znala . . .'3
A. Breccia u n a v e d e n o m delu kaže da je general Mirković rano po p o d n e

26. marta, kad je doznao da su se Cvetković i Cincar-Marković vratili iz Be-
ča i da je vlada već imala gotove ukaze o njegovom penzionisanju, kao i Si-
movića i nekih viših oficira o s u m n j i č e n i h za zav e r u , o t i š a o kod Simovića da
ga ubedi da ne okleva nego da o d m a h p r e đ e u akciju. On je primio n a r e đ e n j e
da operacija o t p o č n e u 01. čas 27. marta. 1 4 (Nije jasno k o j e izdao, a ko primio
naređenje. Ako je general Mirković, kao što se prikazuje, bio glavni organi-
zator i n a r e d b o d a v a c o n d a se postav Ija pitanje zašto nije pozvao Simovića da
d o đ e kod njega nego je on sam došao Simoviću-V.T).
Sam Simović u svojim Memoarima kaže: »Pošto su Cvetković i Cincar-
Marković stigli u Beograd i pošto sam d o b i o izveštaj da će pripravnost trajati
do ponoći 26/27. m a r t a d o n e o sam 26. m a r t a po p o d n e o d l u k u da se akcija
p r e d u z m e j o š te noći 26. 27. o.g, a k o su završene p o t r e b n e p r i p r e m e « . 1 5 U do-
govoru s g e n e r a l o m B. Mirkovićem i nekim drugim vazduhoplovnim oficiri-
ma general Simović je odlučio da se akcija izv rši u I sat posle ponoći 26/27.
marta. 1 6 Sa Simovićem se slažu pukovnik Dragutin Savic koga nazivaju »tre-
ćim č o v e k o m državnog udara«, kapetan korvete Josip Saksida. Živan Kneže-
vić i p o t p u k o v n i k Andrija Pavlović. 17
Prema tome, bez obzira na n a p r e d n a v e d e n e izjave, pa čak i na mišljenje
V. Cerćila u njegov im Memoarima da je glavnu ulogu u državnom u d a r u imao
general Mirković, ipak je glav ni inspirator udara, po svemu izgleda, bio ge-
neral Dušan Simović, dok je general Mirković svakako imao v e o m a važnu
ulogu u tehničkim p r i p r e m a m a i stvaranju plana za njegovo realizovanje. To
dokazuju i mnogi učesnici u državnom u d a r u u svojim posleratnim izjavama,
m e đ u kojima, pored već navedenih, i Simovićev a đ u t a n t k a p e t a n Dragiša Ris-
tić u svojoj knjizi Jugoslovenska revolucija 1941. I sv a k o m slučaju, za tako oz-
biljan poduhvat m o r a l a je postojati koloboracija, jer su bili bliski saradnici.
Postavlja se pitanje zbog ćega postoje tolika neslaganja? Po n a š e m miš-
ljenju to je posledica neobjektivnosti a k t e r a či je su izjav e služile kao materijal
za d o n o š e n j e sudova. No, j e d a n od glav nih razloga bio je taj što su odnosi iz-
m e đ u generala Simovića i generala Mirkovića u emigraciji bili toliko zatvo-
reni da su nastavljeni . posle rata. što se naročito može videti iz Odgovora ge-
nerala Bonvoja Mirkovića na Objašnjenje generala Dušana Simovića. Dok je
Objašnjenje generala Dušana Simovića koje d a j e m o u Prilogu 8 pisano u veo-
ma k o r e k t n o m tonu, to se ne bi moglo reci za Odgovor generala Borivoja Mir-
kovića. koji se odlikuje u v r e d a m a . Naime, Simović je. p r e m a izjavama ljudi
iz njegove n e p o s r e d n e okoline, priznavao do smrti m n o g e vojničke zasluge i
ljudske vrline s v o m e s u p a r n i k u . A Mirković je, m e đ u t i m , o d m a h posle puča,
a naročito u emigraciji, o d r i c a o u svojoj plahovitosti p o n e k a d svaku v r e d n o s t
Simoviću (zaboravljajući da je o n j e m u ranije govorio u pozitivnom smislu).
Činio je to i p i s m e n o i u s m e n o , ne ustručavajući se da u p o t r e b i i n a j p o g r d n i j e
r e č i . . ,18
General Mirković je u svom Dnevniku pripisao sebi sve zasluge za stva-
ranje plana, p r i p r e m u , organizaciju i izvršenje udara, kao i za d o n o š e n j e od-
luke, prikazujući generala Simovića maltene kao p o s m a t r a č a i poslušnog iz-
vršioca. On kaže da je o k o 2,30 časova 27. marta, kada je d o b i o izveštaj da su
zauzeti zgrada Glavnog g e n e r a l š t a b a i Ministarstva vojske i m o r n a r i c e i blok
ministarstava, u p u t i o p r a t n j u za generala Simovića, a zatim - p o š t o je u Štabu
vazduhoplovstva ostavio p u k o v n i k a Savića da ga zastupa - k r e n u o u Beograd
i usput obišao t r u p e na t e r e n u i Upravu grada Beograda, dajući p o t r e b n e in-
strukcije. Kad je stigao u Ministarstvo vojske, t a m o je zatekao g e n e r a l a Simo-
vića « . . . koji je već p r e d u z e o akciju za p r e u z i m a n j e vlasti i i f o r m i r a n j e nove
vlade«. U to isto v r e m e stigao je u Ministarstvo vojske i general Bogoljub Ilić,
koji je o d m a h p r i m i o p o r t f e l j ministra vojske i m o r n a r i c e .
»Pošto s a m se p r e t h o d n o u v e r i o da je m o j p o d u h v a t u p o t p u n o s t i u s p e o , da je s r u š e n a
j e d n o m za uvek a n a c i o n a l n a vlada k n e z a - n a m e s n i k a i Dragiše Cvetkovića, d a j e vlast p o t p u -
no u r u k a m a vojske i, najzad, da je izvršen u d a r n a r o d n o g o s l o b o đ e n j a p r e d a o s a m vlast đe-
n e r a l i m a D u š a n u Simoviću i B o g o l j u b u Uiću, v e r u j u ć i da je p r e d a j e m u s i g u r n e i najsigur-
nije r u k e . . . «
Mirković dalje navodi da mu je o k o 10 časova na ulazu u Kabinet Minis-

tarstva vojske »čestitao s r e ć a n ishod« britanski vazduhoplovni izaslanik pu-
kovnik Makdonald. S d r u g e strane, general Simović je na m a r g i n a m a Mirko-
vićevog Dnevnika stavljao m n o g e znakove pitanja i č u d e n j a i, p o r e d ostalih
primedbi, stavio i ovu: »Djen. Mirković je očekivao da će on biti m i n i s t a r voj-
ske i m o r n a r i c e i bio je razočaran da to nije p o s t a o « . ' 9
Poznato je iz r a t n e p r a k s e i vojne teorije da k o m a n d a n t d a j e ideje i donosi
odluke, koje sprovodi načelnik štaba sa svojim saradnicima, j e r se k o m a n -
d a n t ne bavi detaljima. To znači, da načelnik štaba, u stvari predstavlja ko-
m a n d a n t o v u d e s n u ruku, t a k o da se o b i č n o kaže da k o m a n d a n t i načelnik šta-
ba treba da b u d u k a o »dva tela, a j e d n a duša«. U k o n k r e t n o m slučaju, Mir-
ković, kao Simovićev p o m o ć n i k , i m a o je ulogu načelnika štaba.
O ulozi g e n e r a l a Simovića u izvršenju Državnog u d a r a 27. m a r t a F. Cu-
linović kaže:
»Ne m o ž e se p o r e ć i da je g e n e r a l Simović bio j e d a n od n a j i s t a k n u t i j i h ljudi Dvadeset
s e d m o g m a r t a . On je s t u p a o u vezu s m n o g i m l i ć n o s t i m a koje su u č e s t v o v a l e u o v o m u d a r a
bilo na s t r a n i vojske, bilo m e đ u g r a đ a n s k i m o p o z i c i o n i m političarima. On je s v a k a k o i m a o
vidnog u d e l a u p r i p r e m a n j u čitavog p l a n a z a v e r e n i ć k e akcije m a k a r da i nije r a z r a d i o sve
p o j e d i n o s t i u d a r a od 27. m a r t a . Simović je n a d a l j e bio o n a j koji je ( v e r o j a t n o u s p o r a z u m u
s g e n e r a l o m B o r i v o j e m M i r k o v i ć e m ) u t v r d i o v r e m e k a d a ima početi zaverenićki u d a r . Isto
t a k o č i n j e n i c e p o k a z u j u da je on nakon g o r n j e g poziva z a v e r e n i ć k i h o f i c i r a (od 2 3 0 č a s a 27.
m a r t a ) i s t u p i o k a o glavni r u k o v o d i l a c koji d a j e direktive, izdaje n a r e d b e i od sviju je neos-
p o r n o p r i z n a t k a o glavni u u d a r u od 27. m a n a . Takvim su ga u t a j čas priznavali svi u č e s n i c i
ovog u d a r a pa i s a m g e n e r a l Mirković, takvim ga je s m a t r a o i knez Pavle. Dragiša Cvetković,
kao i o s o v i n s k i d i p l o m a t s k i p r e d s t a v n i c i u Jugoslaviji, te d i p l o m a t e Velike B r i t a n i j e i Sje-
d i n j e n i h Američkih Država u B e o g r a d u . Zašto je, m e đ u t i m (od 17 č a s o v a 26. m a n a do 2 3 0
časova 27. m a n a ) o s t a o kod k u ć e , na to nije lako dati k a t e g o r i č a n o d g o v o r . V e r o j a t n o ima
istine i na s t r a n i j e d n i h , koji ga pri t o m b r a n e , kao i na s t r a n i d r u g i h , koji ga zbog toga na-
p a d a j u da se želeo povući, prikriti, k a m u f l i r a t i i s a č e k a t i p o b e d u zavere da se stavi na č e l o
gotovom ćinu«.,9i
Pridružujem se o n i m a koji ga h r a n e iz p r o s t o g razloga što ne vidim ni-
kakvu p o t r e b u da sedi z a j e d n o s g e i e r a l o m Mirkovićem u K o m a n d i vazdu-
hoplovstva, jer je svome p o m o ć n i k u p r e p u s t i o t e h n i č k u organizaciju izvrše-
nja udara, a kod svoje kuće bio bliži »gradi Glavnog g e n e r a l š t a b a i Ministar-
stva vojske, gde su se posle u d a r a r e ' a v a l e glavne stvari. On u ove zgrade nije
mogao doći p r e no što su bile u sigurnim r u k a m a . Prebacivanje d a j e želeo
da se povuče, prikrije, »kamuflira« i sačeka gotov čin n e o b j e k t i v n o je, j e r je
s u g u r n o znao šta ga čeka a k o državni u d a r ne bi uspeo. Zar da se plaši neus-
peha u d a r a kad je sve bilo p r i p r e m l j e n o , kad se nije plašio da se o t v o r e n o sup-
rotstavlja knezu Pavlu i m i n i s t r u vojske, i ne s a m o njima. Lično p o z n a j e m ge-
nerala Simovića kao a m b i c i o z n o g ćoveka koji nije i m a o »dlaku na jeziku«,
zbog čega je često p r e m e š t a n . Jedan m o j d r u g r e k a o mi je d a j e 1940. godine,
prilikom odlaska sa položaja načelnika Glavnog g e n e r a l š t a b a na položaj ko-
m a n d a n t a Druge armijske oblasti, o p r a š t a j u ć i se od oficira G e n e r a l š t a b a u
Velikoj r a t n o j sali, upadljivo uzviknuo: »Do s k o r o g viđenja, g o s p o d o oficiri«.
To n e s u m n j i v o znaći da je i t a d a stvarao planove da se vrati u Beograd i tu
n e p o s r e d n o prati političke događaje.
Kad se posle tajne p o s e t e kneza Pavla Hitleru 4. m a r t a 1941. saznalo da
će Jugoslavija pristupiti T r o j n o m paktu, organizatori u d a r a su u K o m a n d i
vazduhoplovstva i 6. v a z d u h o p l o v n o g p u k a u Z e m u n u u ž u r b a n o počeli da pri-
p r e m a j u plan za o b a r a n j e režima. Oni su za tu akciju lako pridobili m n o g e
mlađe antifašistički r a s p o l o ž e n e oficire b e o g r a d s k o g garnizona i u isto v r e m e
su pojačavali svoju političku aktivnost i u g r a đ a n s k i m redovima. K o n a č n a od-
luka d o n e t a je 26. m a r t a posle povratka p r e d s e d n i k a vlade Cvetkovića i mi-
nistra inostranih poslova Cincar-Markovića iz Beča sa potpisivanja ugovora
o p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m paktu.
ORGANIZACIJA I IZVRŠENJE UDARA
Pred sam početak u d a r a , noću 26/27. marta, general Mirković je svakom

r u k o v o d i o c u g r u p e o b j a s n i o cilj akcije i d a o k o n k r e t n e zadatke. Početak uda-
ra bio je predviđen za 27. m a r t u 1 čas posle pola noći, s tim da se glavne akcije
u gradu izvrše najkasnije do ranog jutra. 2 0
Početak u d a r a počeo je po p r e d v i đ e n o m planu. Sve jedinice-ućesnice u
u d a r u o d m a h su posle pola noći 26/27. m a r t a k r e n u l e pod k o m a n d o m svojih
starešina p r e m a postavljenim ciljevima i u b r z o zauzele zgrade Generalštaba,
K o m a n d e Beograda, Predsedništva vlade, zgradu Uprave grada, Radio-stani-
cu Beograd, Glavnu poštu, Električnu centralu, Vodovod i d r u g e glavne ob-
jekte i ustanove. U isto vreme, po n a r e đ e n j u generala Simovića, o t p o č e l o je
h a p š e n j e članova vlade. Tom prilikom je p r o p a o p o k u š a j p r e d s e d n i k a vlade
Cvetkovića da pobegne, k a o i p o k u š a j generala: Košića, Stajića, Barjaktere-
vica i Leka da organizuju o t p o r p o m o ć u 2. i 18. pešadijskog p u k a i Kraljeve
garde na Dedinju. 2 1
Načelnik Glavnog generalštaba general Petar Košić tražio je pismeno ov-
lašćenje od dva n a m e s n i k a (Perovica i Stankovića - V.T.) da p r e u z m e koman-
du nad svim j e d i n i c a m a u b e o g r a d s k o m garnizonu da bi ugušio »udar«. Na-
mesnici su oklev ali i konsultovali se. ali na kraju nisu dali takvo ovlašćenje. 2 2
Radoje Knežević priznao je Jukiću da bi »državni u d a r bio ugušen d a j e Košić
i m a o t a k v o o v l a š ć e n j e . Da sc knez Pa\ Ie u tom n a j k r i t i č n i j e m m o m e n t u n a š a o
u B e o g r a d u s i g u r n o bi to d o z v o l i o u slučaju p o t r e b e « . 2 3
Izvršenjem z a d a t a k a u z a u z i m a n j u o b j e k a t a u B e o g r a d u n e p o s r e d n o je
r u k o v o d i o p o t p u k o v n i k Stojan Zdravkovič, a o b j e k a t a u Z e m u n u i m o s t o v a
na Savi general B o r a Mirković i p u k o v n i k Dragutin Savic. d o k se g e n e r a l Si-
mović u t o k u noći 26/27. m a r t a nalazio u s v o m s t a n u , da bi izbegao podoz-
r e n j e policije, b u d n o p r a t e ć i izvršenje postav ljenog plana. Kasnije se, radi lak-
šeg r u k o v o đ e n j a , p r e b a c i o u zgradu G e n e r a l š t a b a , u koju su do 6 č a s o v a bili
dov e d e n i s k o r o svi članovi vlade sa C v e t k o v i c e m i kraljevski n a m e s n i c i Stan-
ković i Perović. Posle j e d n o g časa B e o g r a d je bio p o t p u n o p o d k o n t r o l o m »re-
v o l u c i o n a r n i h t r u p a « , u d a r je u s p e o u vrlo k r a t k o m v r e m e n u i bez p r o l i v a n j a
krvi, s a m o je bila j e d n a žrtva, i to n e s r e č n i m s l u č a j e m S i m o v i ć u su klicali k a o
»nacionalnom heroju Srbije«, jer je spasio zemlju od s r a m o t e da klekne p r e d
N e m a č k o m . U četiri časa 27. m a r t a ( p r e m a A. Breccia, n.d.. str. 584) o b j a v l j e n a
je kraljeva proklamacija koja glasi:
»Srbi H r v a n i Slovenci!
U o v o m t e š k o m i r e n u t k u za naš n a r o d o d l u č i o s a m da u z m e m u svoje r u k e k r a l j e v s k u
vlast
Namesnici koji su r a z u m e l i opi a v d a n o s t mojih p o b u d a , o d m a h su s a m i p o d n e l i ostav-
ku
Mo|a v e r n a voiska i m o r n a r i c a slavili su mi se o d m a h na r a s p o l o ž e n j e i vec izvršavaju
m o j a n a r e đ e n |a
Pozivam sve S r b e Hi vale i S l o v e n c e da se o k u p e o k o p r e s t o l a . To je n a j s i g u r n i j i način,
da se u .»v im teškim p r i l i k a m a odrZi led u n u l r a i mir spolja
Mandal za sastav vlade p o v e r i o sam a r m i j s k o m đ e n e r a l u Dušanu T Simoviću.
S v e r o m u boga i u b u d u ć n o s t Jugoslavije, pozivam sve g r a đ a n e i sve vlasti u zemlji na
v r s e n | c svojih d u Z n o s u p r e m a Kralju i Otadžbini
11 III 1941 u B e o g r a d u P e t a r s.r.« 1 4
Zatim je S i m o v i ć p o z v a o p r e d s t a v n i k e n e k i h političkih s t r a n a k a (bez ko-
munista), k a o i g e n e r a l a Petra Živ kovica. Tada im je r e k a o da je vojska, od-
govarajući j e d n o d u š n o m o s e ć a n j u n a r o d a , da s a č u v a svoju s l o b o d u i nezavis-
nost zbacila vladu Cvetkovića, koja je p o t p i s a l a Trojni pakt, i K r a l j e v s k o na-
m e s n i š t v o i da je m l a d o g kralja proglasila p u n o l e t n i m « . Tada su sa p r i s u t n i m
p r e d s t a v n i c i m a političkih s t r a n a k a v o đ e n i p r e g o v o r i o s a s t a v u n o v e v l a d e i
z a k l j u č e n o da se u vladi zadrže »svi ministri Hrvati s d o s a d a š n j i m r e s o r o m « .
T a k o je o b r a z o v a n a nova vlada, na čelu sa g e n e r a l o m S i m o v i ć e m . Maćek je
stigao iz Z a g r e b a tek 4 m a r t a (o č e m u će k a s n i j e biti reči), a j e d a n član vođ-
stv a HSS t a d a je izjavio u svoje i u ime svojih drugov a bivših m i n i s t a r a iz vlade
Cvetković-Maćek, da će ući u vladu j e d i n o - »tražeći s a m o m o g u ć n o s t da oba-
vesti šefa s t r a n k e dr Mačeka«. 2 5
I m e đ u v r e m e n u S i m o v i ć je o s v e m u izvestio kralja Petra, koji je p o t p i s a o
p r o k l a m a c i j u ranije o b j a v l j e n u p r e k o radija, k a o i ukaz o i m e n o v a n j u Simo-
V K .I ZA p r e d s e d n i k a vlade. Na k r a l j e v o p i t a n j e kakva će biti p r i r o d a u n u t r a š -
nje s p o l j n e politike n o v e vlade, Simović je o d g o v o r i o da p o k u š a v a da u b e d i
M.u i ka da u đ e u vladu. U p o g l e d u s p o l j n e politike r e k a o je da je r a z g o v a r a o
s, H c r e n o m i u v e r i o ga da će se nastaviti Cvetkov ićeva politika p r e m a Nem-
ima Revolucija je bila stvar u n u t r a š n j e politike, jer je glavni n e d o s t a t a k
Cvetkovićeve vlade bio - t o je d r ž a l a n a r o d n e o b a v e š t e n 6 s v o j o j politici«. 2 6
Pošto je knez Pavle, na p u t u za Bled, t a d a vec bio stigao u Zagreb, nare-
đ e n o je k o m a n d a n t u a r m i j e u Zagrebu g e n e r a l u \ e d e l j k o v i c u da javi knezu
Pav Iti da se o d m a h vrati u B e o g r a d . Kad mu je general Nedeljković s a o p š t i o
<• ' z.ihtev, knez Pavle je zatražio da se s a s t a n e sa M a ć e k o m do čega je i do-
šio u stanu b a n a Subašića ( o d n o s n o u B a n s k i m d v o r i m a - prim. V.T.). Pošto
je saznao za p r o m e n e u Beogradu, Maček mu je na tom sastanku predložio
da o s t a n e u Zagrebu i sačeka dalji razvoj d o g a đ a j a i da se Simoviću postavi
ultimatum, s tim da se svom snagom udari na Beograd, a k o ga Simović ne pri-
hvati u najkraćem roku. Pošto je ovaj predlog prećutno odbio i odlučio da se
vrati u Beograd, knez Pavle je pri r a s t a n k u savetovao Maćeku da se drži od-
r e đ e n e politike, tj. politike koju su, p r e k o svojih zastupnika Cv etkovića i Cin-
car-Markovića, tako j a s n o postavili u Beču p r i s t u p a n j e m Jugoslav ije T r o j n o m
paktu. 2 7 General Simović u svojim Memoarima, o tome, između ostalog, kaže:
»Još dok su čekali u salon-vagonu na izlazak Kneza, dr Maček zabrinut i ljut,
rekao je pred generalom Nedeljkovićem i dr Subašićem: »Nije d o b r o što su
učinili!«, a p o t o m : »Ja sam stajao s knezom, ja s knezom i padam! Mi nismo
sposobni da se b o r i m o s N e m a č k o m . Ja ne idem u Beograd. Ja sam slobodan!
( p o d v u č e n o u originalu). Hrvatska je slobodna!« 2 8
Kad je d o b i o ovo obaveštenje, general Simović je n a r e d i o generalu Ne-
deljkoviću da kneza Pavla »po svaku cenu vrati u Beograd«. Maček se predo-
mišljao; nije bio odlučan što da čini, ali kad je od svojih stranačkih drugova
iz B e o g r a d a saznao o svemu što se dogodilo, izjavio je generalu Simoviću da
»njegovi ministri mogu ući u vladu, ali da on neće, već da za sebe zadržava
pravo odluke, i istakao da njegovo m e s t o prvog p o t p r e d s e d n i k a ostane up-
ražnjeno«. Istog d a n a (27. m a r t a ) u p u t i o je u Beograd kao svog pouzdanika
bana dr Ivana Subašića koji je o t p u t o v a o s knezom Pavlom. Nešto kasnije po-
slao je u Beograd i dr Krnjevića. ali sam nije mislio na put. 2 9
Knez Pavle se pred veće 27. m a n a vratio u Beograd. Pošto je d o č e k a n na
železničkoj stanici u Z e m u n u , a u t o m o b i l o m je dovezen u Beograd, a zatim je
uveden u veliku salu Ministarstva vojske i m o r n a r i c e u N e m a n j i n o j ulici, gde
su se već nalazila ostala dva n a m e s n i k a - Stankov ić i Perović. Zatim je pred
prisutnim članovima Simovićeve vlade pročitan ukaz. o razrešenju dužnosti
n a m e s n i k a . Knezu Pavlu je o d o b r e n o nekoliko časova da se s p r e m i za put. a
zatim je u toku noći 27. m a r t a o t p u t o v a o u Grčku. I n t e r e s a n t n o je da se u to
v r e m e u zgradi Glav nog g e n e r a l š t a b a u j e d n o j sobi u prizemlju još nalazio na-
čelnik Glav nog g e n e r a l š t a b a armijski gc-neral Petar Košić i s t o v r e m e n o i vas-
pilać p r e s t o l o n a s l e d n i k a Petra. Evo šta o s u s r e t u između njega i generala Si-
movića piše priprav nik za g e n e r a l š t a b n u struku Milutin Sušović (tada kape-
tan I klase, a posle rata pukovnik JNA):
»Pred v e ć e 27 m a r t a na m e n e i m o g d r u g a Miluna ZečeviCa d o š a o je r e d da u đ e m o u
s o h u n a č e l n i k a Glavnog g e n e r a l š l a b a Petra Kosica i da ga do sledeče s m e n e č u v a m o Uhap-
šeni g e n e r a l Kosit s e d e o je u j e d n o j fotelji ispred velikog pisaćeg stola, a nas dvojica na ne-
koliko k o r a k a za j e d n i m m a l i m s t o l o m o k r e n u t i p r e m a n j e m u Niko nije ni reći p r o g o v a r a o .
P o s m a t r a o sam g e n e r a l a i. n e h o t i c e , dolazio do zaključka k a k o z n a č a j n e ličnosti za jedan
tren m o g u doći u iako b e s p o m o ć a n položaj N e o s p o r n u je d a j e n j e m u u tim t r e n u c i m a bilo
najteže, ne s a m o zato što je od n a č e l n i k a Glavnog g e n e r a l š t a b a p o s t a o o b i č a n zarobljenik,
n e g o i zato š i o ga sada č u v a j u njegovi p o i ć i n j e n i oficiri Zato s a m ga p o s m a t r a o sa n e k i m
č u d n i m r a s p o l o ž e n j e m i p r a t i o sv aki njegov p o k r e t Kad bi p r e b a c i o levu nogu p r e k o d e s n e
i o n a k o zavaljen u fotelji n a s l o n i o glavu na d e s n u r u k u . video bih kako mu se kotrlja suza
niz levi obraz, a kad bi u s k o r o zatim z a u z e o s u p r o t a n stav. p r i m e t i o bih da mu suza opet kli-
zi, ali t a d a niz desni o b r a z To je za nas dvojicu bio n e o b i č a n prizor. Pošto se za to v r e m e
završila c e r e m o n i j a p r o t e r i v a n j a kneza Pavla, n e š t o kasnije u našu sobu i z n e n a d a u p a d e
novi p r e d s e d n i k vlade i načelnik š t a b a V r h o v n e k o m a n d e a r m i j s k i g e n e r a l D u š a n Simović
u v a z d u h o p l o v n o j u n i f o r m i sa š a p k o m na glavi i u p u t i se p r e m a g e n e r a l u Kosicu. Nas dvo-
jica mu se s a m o n a k l o n i s m o u znak p o z d r a v a . Dok se približavao Košiću, ovat brzo u s t a d e
iz svoje lotel|e, snažno podiže o b e r u k e uza s e b e do visine pazuha, zatim ih naglo spusti i
o d l u č n i m glasom reče «Dušane, šta u r a d i sa mnom?!«. G e n e r a l Simović mu o d m a h odgo-
vori: »Petre, ne b o j se ništa, s a d a ć e š ići kući«, o k r e n u se p r e m a m e n i i d o d a d e : »Sušoviću
( d o b r o me je poznavao), brzo o b u c i šinjel, opaši se i d o đ i da o t p r a t i š đ e n e r a l a kući«. Brzo
s a m o t r č a o na 1 sprat, o b u k a o se i o p a s a o i j o i b r ž e sišao u prizemlje, ali t a m o više nije bilo
ni j e d n o g ni d r u g o g g e n e r a l a ( v e r o v a t n o je g e n e r a l a Košića o t p r a t i o neki d r u g i n a o r u ž a n i
oficir)«. 3 0
ODJEK, OCENE I ZNAČAJ DRŽAVNOG UDARA OD 27. MARTA
Posle izvršenog državnog udara, n a k o n 22 godine n e n a r o d n o g režima, zba-

civanjem k a p i t u l a n t s k e vlade Cvetković-Maček i p r o t e r i v a n j e m kneza Pavla iz
zemlje, naši n a r o d i su o d l u č n o zau2eli nepomirljiv stav i n e u s t r a š i v o odbacili
Trojni pakt, uz poznate p a r o l e »Bolje rat n e g o pakt«, »Bolje g r o b n e g o rob«!
Time je o t p o č e l a velika n a r o d n a buna, koja označava s u d b o n o s n u p r e k r e t n i c u
- početak novog d o b a istorije jugoslovenskih n a r o d a
Kad je već bilo s v a n u l o 27. m a r t a vojska je u B e o g r a d u imala p o t p u n u
vlast u r u k a m a . Do 10 č a s o v a toga d a n a g o t o v o na s v a k o j zgradi l e p r š a l e su
se j u g o s l o v e n s k a , b r i t a n s k a , f r a n c u s k a i a m e r i č k a zastava, a do p o d n e svet je
i s p u n i o ulice i trgove. Masa je pevala, m a r š i r a l a i d e m o n s t r i r a l a p r o t i v p a k t a .
O k o 10,30 č a s o v a k o m u n i s t i su se uključili u d e m o n s t r a c i j e i izbacili p r v u pa-
rolu »Pakt sa Rusijom«, a o k o p o d n e i d r u g e p a r o l e : »Bratski Sovietski Sa-
vez«, »Beograd-Moskva«, »Savez s R u s i j o m « i »Branit ć e m o zemlju« 30 *
L i ntci \ ju u d o p i s n i k u Boi K 5. jula 1981. g o d i n e i s t a k n u t i r e v o l u c i o n a r
i visoki partijski r u k o v o d i l a c , S v e t o z a r V u k m a n o v i ć - T e m p o . i z m e đ u ostalog,
izjavio je:
». . Tog d a n a . 27 m a r t a , o s j e ć a m da se n e š t o dešava, ali ne z n a m šia je Nisam z n a o
da se p r i p r e m a puć, niti v j e r u j e m da je to iko od Partije znao. Ja bih b a r e m znao, j e r je svaki
m a t e r i j a l dolaz od m e n e . M e đ u t i m , nije se znalo. Šta je m e n i bilo novo? Nisam m o g a o da
izdržim da ne v im kakve su to d e m o n s t r a c i j e , koje s m o počeli o r g a n i z o v a t i već 25 m a r t a ,
k a k o to uspje Iznenadilo me je to što n e m a policije, ne z a t v a r a j u se prozori, o t p o z d r a v l j a
se. Četrnaest . J e c e m b r a 1939. godine bila je jeziva situacija, p u c n j a v a do d u b o k o u noc,
p o j e d i n a ć r - uen|i. a ja m o r a m izdaleka da g l e d a m . S a d a n e š t o novo. Sto je to 7 Tek 27 m a r
ta, t a d a sc z a b o r a v i o k o n s p i r a c i j u . . . Bilo mi je 29 godina. Bio s a m ranije govornik na stu-
d e n t s k i m d e m o n s t r a c i j a m a , i m a o sam r u t i n e i to su s t u d e n t i znali. Ujutru, 27. m a r t a , n a i š a o
sam na 'iiale grupe sa nacionalnim zastavama . . . Tada sam doznao da je pala vlada, da je puć.
da je o b r a z o v a n a nova vlada. Vidio sam o d m a h koje su g r a đ a n s k e partije, i m a o s a m r a n i j e
k o n t a k t e sa njima, sa G r o l o m , sa T u p a n i a n i n o m , Gavrilovićem, D r a g o l j u b o m J o v a n o v i c e m
i Mišom T r i f u n o v i ć e m ; o c j e n j i v a o sam da su to s t a r c i koji ništa n e ć e p r o m i j e n i t i .
To sam r e k a o na Slaviji i kritikovan s a m poslije zbog toga.
Drugovi koje s a m s u s r e o n a d e m o n s t r a c i j a m a o k o p o d n e n a t j e r a l i s u m e d a g o v o r i m
Prvo. iz čiste p o t r e b e j e r su svi bili p r o m u k l i . G o v o r i o s a m p r e d T e h n i č k i m f a k u l t e t o m Kada
su vidjeli da me nisu n a p u s t i l e g o v o r n i č k e s p o s o b n o s t i sa u n i v e r z i t e t a , prilazi mi Đilas i
kaže: ti ćeš govoriti u ime Partije na Slaviji. Ja s a m g o v o r i o u ime K o m u n i s t i č k e p a r t i j e Ju-
goslavije Tog d a n a vidjelo se k o l i k o je r a s p o l o ž e n j e m a s a . naše d o t a d a š n j e saznanje, to je
prevazišlo sve š t o s m o mi mislili o n a š e m u t i c a j u To je bio 27 m a r t , a o n d a je d o š a o rat. ..«
I n o s t r a n i istorićari A l f r e d o B r e c c i a i J a k o b H o p t n e r ističu da su »Srbi«

zbog m r ž n j e p r e m a N e m c i m a i u v e r e n j a da su k n e z Pavle i n j e g o v a vlada za-
ključili vojni savez sa N e m a č k o m , zatim zbog ljubavi p r e m a p o t u č e n o j Fran-
cuskoj, p o š t o v a n j a p r e m a V. Britaniji, o s t a v l j e n o j s a m o j sebi, i p o v e r e n j a u
p o m o ć od s t r a n e SAD, »eksplodirali u m a n i f e s t a c i j i klicanja« za »državni
udar« koji je bio pozdrav ljen sa d u b o k i m o s e ć a n j e m m o r a l n o g i n a c i o n a l n o g
p o n o s a . Njihova o s e ć a n j a su se m a n i l e s t o v a l a k r a t k i m p a r o l a m a , ali i s p u n j e -
nim s u š t i n o m » s r p s k e istorije i s r p s k e psihologije«. Pošto je n a v e o p o z n a t e
Manifestaciie narodu u Beogradu 27 marta 1941. godine
parole »Bulje rat nego pakt«, »Bolje g r o b nego rob« sa d o d a t k o m p a r o l e

»Nema rata bez Srba«, nastavio je kako je n a v o d n o u z b u đ e n j e uzimalo m a h a
iz časa u čas. »Demonstranti su zlostavljali (pljuvali-V.T.) p o m o ć n i k a nemač-
kog vojnog atašea, pretili su i okružili poslanstva N e m a č k e i Italije, n a j u r i š
zauzeli i zapalili (razbili) njihove turističke agencije i opustošili b i o s k o p s k e
sale u kojima su se davali nemaćki i italijanski filmovi. »Komunistički ruko-
vodioci. iznenada trgnuti državnim u d a r o m i n a r o d n i m u s t a n k o m , požurili su
da se uvrste u d e m o n s t r a c i j e da bi preuzeli vodstvo gde god je moguće. Ak-
tivisti su imali n a r e đ e n j e da uzvikuju parole koje zahtevaju d e m o k r a t i z a c i j u
zemlje i zaključenje p a k t a o u z a j a m n o j pomoći sa Sovjetskim Savezom da bi
se sprećio nemaćki napad«. 3 '
Međutim, Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju organizovao je m n o g o b r o j n e
povorke koje su ubrze preplavile grad. Organizovane m a s e n a r o d a kretale su
se čitav dan raznim pravcima sa povicima i p a r o l a m a »Bolje rat nego pakt«,
Bolje grob nego rob«. »Beograd-Moskva«, » H o ć e m o n a r o d n u vladu«, »Dole
Hitler«, »Dole fašizam«, -Raspustite k o n c e n t r a c i o n e logore«, itd. To su bile
parole Partije, to su bile p l a m e n e reći do juće okovanih ali n i k a d a p o k o r e n i h
narodnih masa, neobuzdani izlivi njegove volje, o s l o b o đ e n e energije i snage.
Te do juče gnevne i ogorčene, a sada r a z d r a g a n e mase, manifestovale su svoje
želje i čežnje za slobodom, uprkos o t p o r a nekih članova vlade i već preduze-
tim policijskim merama.
Oduševljenje n a r o d a i manifestacije p o v o d o m o b a r a n j a vlade Cvetković-
Maćek ubrzo su se raširile n a r o č i t o u Srbiji i Crnoj Gori. Ljubljani, Splitu,
Karlovcu, Sarajevu i d r u g i m g r a d o v i m a naše zemlje. Sasvim je razumljivo što
su odjeci 27. m a r t a bili slabiji u Hrvatskoj, kod f r a n k o v a c a i pristalica desnog
krila HSS, t a k o d a j e državni u d a r primljen h l a d n o i rezervisano. Nije bilo is-
taknutih zastava u očekivanju o d l u k a HSS-a. 32 Neki su kritikovali p u ć »kao
čisto s r p s k u stvar, koji je d o v e o u o p a s n o s t ne s a m o Srbiju već i celu zemlju.
Mnogo više ih je pozdravilo puč baš zbog toga razloga, što je on zaista doveo
zemlju u opasnost; on je d o v e o N e m c e u Jugoslaviju i o m o g u ć i o im da ostvare
svoj stari separatistički san ustanovljenja nezavisne države Hrvatske«. 3 3
Na Drugom kongresu KP Hr^'utske 1948. godine k o n s t a t o v a n o je ». .. Ipak,
treba istaknuti da Partija u Hrvatskoj nije uspjela organizirati onakve protes-
te protiv s r a m n e izdaje režima Cvetković-Maček p r i s t u p a n j e m T r o j n o m pak-
tu, kakvi su bili na p r i m j e r u Beogradu. Cak i 27. m a r t a ona u tom pogledu
zaostaje.. .« 34 Štaviše, Mačekove pristalice su 27. m a r t a o t v o r e n o istupile pro-
tiv svakih d e m o n s t r a c i j a . Zato je utoliko veći d o p r i n o s onih antifašističkih
snaga koje su u Zagrebu (naročito 28. m a r t a ) i u d r u g i m m e s t i m a Hrvatske
o d l u č n o rekli svoju reč i i s k r e n o se pridružili ovoj velikoj opšte-jugosloven-
skoj n a r o d n o j buni. Dakle, u političkoj p r i p r e m i d o g a đ a j a 27. m a r t a i doga-
đaja koji su iza toga sledili o d l u č u j u ć u ulogu imale su r e v o l u c i o n a r n e mase,
u prvom redu progresivne snage i u b e đ e n i antifašisti svih jugoslovenskih na-
roda.
O p r i s t u p a n j u Jugoslavije Trojnom paktu i o 27. m a r t u d r u g Bakarić je,
između ostalog rekao:
»Mart je mjesec kad jugoslovenska vlada p r i s t u p a T r o j n o m paktu. KPJ se
t o m e žestoko o d u p i r a l a i organizirala o t p o r i velike d e m o n s t r a c i j e . Nije još
imala dovoljno snage da silom tako p o k r e n u t i h masa i javnog m n i j e n j a niti
spriječi p r i s t u p a n j e P a k t u . . . I novu (Simovićevu) vladu nije Partija mogla pri-
siliti da učini ozbiljnije p r i p r e m e za o b r a n u zemlje, pa čak ni to da ukloni de-
fetističke i p r o n j e m a č k e (zavrbovane) generale s najvažnijih pozicija u vojsci.
Sve je te p r i p r e m e m o r a l a KPJ (i KPH u n j e n o m sastavu) činiti sama. Ipak se
s 27 m a r t o m i d o g a đ a j i m a o k o njega »centar revolucije« u Jugoslaviji s m j e š t a
u Beograd i Srbiju. Tu se u tom času nagomilavalo najviše d r u š t v e n i h i po-
litičkih suprotnosti, te se i CK KPJ u b r z o preselio o n a m o . Taj je .centar' o n đ e
ostao sve do pada »Užičke republike«. 3 5
Državni u d a r od 27. m a r t a brzo je o d j e k n u o širom čitavog sveta, n a r o č i t o
u V. Britaniji i SAD Izveštaji o ovim d o g a đ a j i m a objavljeni su p r e k o london-
skog radija na 9 jezika i u v a n r e d n i m izdanjima s k o r o svih listova u V. Bri-
taniji. B r i t a n s k a š t a m p a je pisala:
-Znali s m o da k a r a k t e r jugoslovenskog n a r o d a ne bi m o g a o dozvolili da bez. o t p o r a
pu Ja zemlju da je n e p r i j a t e l j p i e g a / i , ma koliko on bio veliki i m o t a n . Engleska j a v n o s t bila
je o d u š e v l j e n a k a d a je 7 7 m a r t a stigla vest da je z b a e e n o N a m e s n i š t v o i da )e p r o m c n j e n a
d o t a d a n j a politika p o p u s t a n i a Hitleru. Najzad je p r o g o v o r i o jedan n a r o d koji nije dozvolio
da ga n a m e s n i e i i p r e d s t a v n i t i vlade vode p o g r e š n i m p u l e m i da b u d e o s r a m o ć e n i izdan
Progovorio je n a r o d koji ie bio s p r e m a n da ne dozvoli s r a m o t u i hešćašće. ćak i p o c e n u uniš-
tenja i s m r t i Našao se ipak jedan n a r o d , iako m a l e n i n e n a o r u ž a n , d o v o l j n o s m e o da pogleda
u oći n a j v e ć o j sili našeg v r e m e n a -
Predsednik b r i t a n s k e vlade Vinston Cerčil je, s n e s k r i v e n o m radošću i s
p o n o s o m , saopštio ovu vest p a r l a m e n t u , izjavljujući:
»Jutros r a n o Jugoslavija je našla svoju d u š u . .. L' B e o g r a d u je izbila revolucija, i javlja
se da su u h a p š e n i ministri koji su. k o l i k o juće, pogazili ćast i s l o b o d u svoje zemlje. Taj pat-
riotski p o k r e t rezultat je gneva o d v a ž n o g i r a t n i č k o g n a r o d a zbog izdaic zemlje, do k o j e je
d o š l o usled slabosti o n i h koji vladaju n j i m i niskih intriga sila Osovine. - Stoga m o ž e m o ga-
jiti n a d u - ja, n a r a v n o g o v o r i m s a m o na o s n o v u i n f o r m a c i j a koje su do m e n e stigle - da će
biti o b r a z o v a n a j u g o s l o v e n s k a vlada, d o s t o j n a da b r a n i s l o b o d u i integritet svoje zemlje
Takva vlada će u svojim h r a b r i m n a s t o j a n j i m a dobiti svu m o g u ć u p o m o ć od B r i t a n s k e Im-
perije i. uz to ne s u m n j a m , p o s e b n o od S j e d i n j e n i h Država. B r i t a n s k a I m p e r i j a i n j e n i savez-
nici b o r i ć e se sa j u g o s l o v e n s k i m n a r o d i m a za z a j e d n i č k u s t v a r i mi Cemo nastaviti da zajed-
no k o r a č a m o i da se b o r i m o dok ne b u d e izvojevana p o t p u n a p o b e d a « . 3 8
Između mnogih pohvala p r e k o britanskog radija i b r i t a n s k e š t a m p e iz-
d v a j a m o sledeću:
. 27. m a r t će zauvek ostati zapisan u istoriji s l o b o d e . . . J u g o s l o v e n s k a nacija poka-
zala je svetu j e d n u od istina koju Hitler poriče, »vlade koje ne uživaju p o v e r e n j e o n i h k o j i m a
vladaju ostaju na cedilu«. 3 7
Prve vesti o d r ž a v n o m u d a r u u Beogradu senzacionalno su o d j e k n u l e u
Sjedinjenim Američkim Državama. Predsednik Ruzvelt, u poslanici kralju
Petru II, p o r e d ostalog, kaže:
»U t r e n u t k u k a d a Vaše veličanstvo p r e u z i m a p o t p u n o v r š e n j e svojih kraljevskih p r a v a
i m o ć i i vodstvo jednog h r a b r o g n e z a v i s n o g n a r o d a ja želim da sa n a r o d o m S j e d i n j e n i h Dr-
žava u z m e m u č e š ć a u izražavanju naših iskrenih želja za zdravlje, d o b r o b i t Vašeg veličanstva
i za m i r a n n a p r e d a k Jugoslavije«. 3 '
S a m n e r Vels (Welles S u m n e r ) , vršilac dužnosti ministra inostranih po-
slova, na konfrenciji za š t a m p u , o d r ž a n o j 27. marta, izjavio je:
» O b a v e š t e n j a iz B e o g r a d a p r i m l j e n a su u S j e d i n j e n i m Državama sa š i r o k o m d o b r o d o š -
lošcu. kao p r e d m e t za s a m o ć e s t i t a n j e s v a k o m s l o b o d o l j u b i v o m ć o v e k u i ženi S veli-
kim z a d o v o l j s t v o m - kaže se dalje u p o r u c i S a m n e r Velsa - p r i m i o s a m vest o o b r a z o v a n j u
nove vlade u B e o g r a d u Ona. izgleda, p r e d s t a v l j a k o n c e n t r a c i j u svih d e m o k r a t s k i h i nacio-
nalnih elemenata u Jugoslaviji Ubeden sam da će politika nove v lade bili upravljena na odbra-
nu nezavisnosti i suvereniteta zemlje. U ovim bi n a p o r i m a nova jugoslovenska \ tada mog-
la biti sigurna u i s k r e n u n a k l o n o s t i m a t e r i j a l n u p o m o ć S j e d i n j e n i h Država Politika Sjedi-
n j e n i h država n i k a d nije bila u s m e r e n a na to da p r i m o r a Jugoslaviju da s t u p i u rat Sjedi-
n j e n e Države jedino su želele da vide Jugoslaviju k a k o b r a n i svoju nezavisnost, ne p o k o r a -
vajući se Hitleru. Ako bi N e m a č k a sada n a p a l a Jugoslaviju, ova se može p o u z d a t i u p o m o ć
S j e d i n j e n i h Država u hrani, k a o i u d r u g o j m a t e r i j a l n o j i m o r a l n o j p o t p o r i « . 3 8
U vezi sa d o g a đ a j i m a od 27. marta, a m e r i č k a š t a m p a je pisala :
»Vest o d o g a d a j u u B e o g r a d u p r i m l j e n a je u SAD k a o m u n j e v i l i blesak koji o b a s j a v a
m r a č a n k r a j . Ovo je s v a k a k o najveći d a n za s l o b o d n e ljude celog sveta Dok se n e m a č k e
o k l o p n e divizije n a l a z e na n j i h o v i m g r a n i c a m a . Jugosloveni su se usudili da b a c e novi po-
r e d a k na smetlište g d e mu je m e s t o . . . D o g a đ a j u B e o g r a d u je od istorijskog z n a č e n j a , k a o
akt h r a b r o s t i j e d n o g m a l o g n a r o d a da se digne, bori i svoju zemlju izloži r a t u . . . r a d i j e n e g o
d a prihvati i z d a j u . .
Manifestacije o l a k š a n j a i r a d o s t i koje su prekrilile Jugoslaviju u stvari su slav Ijc po
b e d e koja s e m o ž e s v u d a ponoviti a k o s e n a r o d i pod igom u s u d e d a o d b a c e o k o v e . .-">
•Veličanstven d a n za s l o b o d n e ljude i s l o b o d n e žene š i r o m sveta - c i t i r a o je l o n d o n s k i
s p i k e r j e d n u m i s a o d r u g o g n j u j o r š k o g l i s t a . - U p r k o s p a n c e r - divizija koje se u p r a v o n a l a z e
na njihovim g r a n i c a m a . Jugosloveni su se usudili da novi p o r e d a k b a c e na gomilu p e p e l a
gde mu je i m e s t o .«*'
Događaj od 27. m a r t a izazvao je veliko oduševljenje f r a n c u s k o g n a r o d a .

Može se reći da posle francuskog sloma 1940. godine nijedan događaj nije iza-
zvao takvo uzbuđenje kao 27. mart, koji je kod Francuza ponovo oživeo ne-
kadašnju veliku p o p u l a r n o s t našeg n a r o d a . U Marseju, p r e m a izveštaju itali-
r
janskog delegata pri Komisiji za primirje, vatrene d e m o n s t r a c i j e pretvorile su

se u tučnjavu, a o g r o m n a gomila zadržala se p r e k o čitavog d a n a pred spome-
n i k o m kralja Aleksandra, polažuči gomile cveča i venaca, uz poklič »Ziveo de
Gol«, »Živeo Petar« i pevanje Marseljeze. No, ministar inostranih poslova Nin-
ćić nije oklevao da se o k o m i na takve manifestacije i na »nepromišljene« emi-
sije BBC koja može prouzrokovati p o g o r š a n j e o d n o s a sa N e m a č k o m . 4 2 Vat-
r e n e d e m o n s t r a c i j e izbile su i u Turskoj. 4 3
27. mart je i m a o velikog o d j e k a i u o k u p i r a n o j Evropi, koja je već teško
osećala fašističke okove. Verovanje u n e p o b e d i v o s t Hitlera p o k o l e b a n o je i
nove n a d e počele su prožimati srce hiljada p o r o b l j e n i h n a r o d a .
I u G r č k o j su vesti iz Jugoslavije, sasvim p r i r o d n o , pozdravljene sa og-
r o m n i m o d u š e v l j e n j e m i rodoljubivim m a n i f e s t a c i j a m a pred jugoslovenskim
poslanstvom.
• Posle p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u g l a s n o g o v o r n i c i su d u ž t e l e linije grčko-
llalijanskog I r o n t a irubili G r c i m a da su se R u m u n i j a . B u g a r s k a i N e m a č k a u d r u ž i l e radi na-
p a d a To je trajalo sve do j u ć e u p o d n e , k a d a su grčki g l a s n o g o v o r n i c i razglasili s u p r o t n u
vest, vest o j u g o s l o v e n s k o m d r ž a v n o m u d a r u Posle ovoga italijanski g l a s n o g o v o r n i c i su za-
mukli...«"
Sveti arhijerejski sinod je uoči potpisivanja Trojnog pakta, kad se videlo
da će Jugoslavija biti u v u č e n a u d r u š t v o sila Osovine, d o n e o o d l u k u da se 27.
m a r t a sastane Sveti arhijerejski sabor. Njegove o d l u k e i ocene vide se u izvo-
du ovog Zapisnika:
Zapisnik
I s e d n i c e v a n r e d n o g z a s e d a n j a Svetog a r h i j e r e j s k o g s a b o r a , o d r ž a n o g 14/27 m a r t a
1941. g o d i n e u B e o g r a d u u P M r i j a r š i j s k o m d v o r u pod p r e d s e d n i š t v o m njegove svetosti pat-
rijarha s r p s k o g Gavrila (.. )
U smislu čl. 54. Ustava Srps!;-- p r a v o s l a v n e crkve, p r e o t v a r a n j a , k o n s t a t o v a n o je. da je
p r i s u t n a većina svih e p a r h i j s k i h arj-.ijereja - p o t r e b n a za d o n o š e n j e p u n o v a ž n i h o d l u k a .
Br. I.
Njegova svetost p a t r i j a r h s r p s k i g o s p o d i n Gavrilo, p o z d r a v l j a j u ć i p r i s u t n e č l a n o v e do-

b r o d o š l i c o m , r e k a o je i z m e đ u o s t a l o g sledeče:
.Sudbonosni su događaji koje preživljujemo. sudbonosniji su možda nego ikada, ne
s a m o za p o j e d i n c e n e g o i za d r ž a v e i n a r o d e Poslednji dani bili su teški i t e š k o je bilo snaći
se u n j i m a i šta t r e b a radili i govoriti Nismo mogli znati da je položaj države teži n e g o ikad.
O t o m e se Sveti a r h i j e r e j s k i s a b o r može uveriti iz zapisnika Svetog a r h i j e r e j s k o g sinoda.
Kada n a m je s a o p š t e n o da je s k l a p a n j e p a k t a n e m i n o v n o , mi s m o poslali svesni da
o v d e nije u p i t a n j u s a m o država, niti su u p i t a n j u ne s a m o ćast i tradicija p r e d a š n j i h gene-
racija. već i g e n e r a c i j a koja će p o s l e doći. I ja lično i Sveti a r h i j e r e j s k i sinod izjavili s m o da
ne m o ž e m o ostati i n d i f e r e n t n i . U n e d e l j u s m o se m o r a l i sastati, došli s m o do z a k l j u č k a da
se n a l a z i m o u d o b a da m o r a m o obeležili svoj stav p r e m a vlastima i p r e m a n a r o d u , pa s m o
zbog toga sazvali Sveti a r h i j e r e j s k i s a b o r , j e r s m o s m a t r a l i da s m o slabi da bez S a b o r a op-
r e d e l i m o politiku i liniju k o j o m ć e m o ići. S m a t r a l i s m o da e o n o bilo p o g r e š n o š t o je vlada
učinila i da v r e đ a ćast, slavu i tradiciju našeg n a r o d a , i to o n d a k a d a je n a r o d gotov bio da
ide do kraja.
N e k a je slava Bogu, z a h v a l j u j u ć i t o m e da je p r o š l e noći (izvršen p u ć ) i situacija je mno-
go jasnija. Naš položaj je m n o g o lakši. Sinoć mi je j e d a n od kraljevskih n a m e s n i k a r e k a o da
ć e m o mi biti krivi, a k o n a r o d b u d e u s t a o i nastali nemiri, i da će posledica toga biti ulazak
N e m a c a u našu zemlju. Noćašnji akt s p a s a o je čast našeg n a r o d a i države, pa zbog toga i mi
m o ž e m o s a m o blagosloviti o v o delo.
P r e d l a ž e m o da se učini sve u cilju u m i r i v a n j a n a r o d a i da mu se o b r a t i m o ( . . . )
Br. 4.
Da hi sc u d a n a š n j i m istorijskim v r e m e n i m a d o š l o š t o p r e u vezu sa s v e š t e n s t v o m i na-

r o d o m . Sveti a r h i j e r e j s k i s a b o r rešava:
Umoliti n j e g o v u svetost p a t r i a r h a g o s p o d i n a Gavrila, da p r e k o r a d i j a izvoli u ime Sve-
tog a r h i j e r e j s k o g s a b o r a objaviti s v e š t e n s t v u i n a r o d u p o r u k u koja glasi o v a k o :
. U ime svih vladika srpskih, s a k u p l j e n i h na S v e t o m a r h i j e r e j s k o m s a b o r u , o v d e u
prestonici, a u ime svoje, h i t a m da vam se javim, da vas p o z d r a v i m i blagoslovim
Pred našu naciju u ove d a n e s u d b a je p o n o v o bila stavila p i t a n j e k o m e će se privoleti
c a r s t v u . J u t r o s u z o r u n a t o p i t a n j e d a t j e o d g o v o r privoleli s m o s e c a r s t v u n e b e s k o m , t j
c a r s t v u Božijem istine i p r a v d e , n a r o d n e sloge i s l o b o d e . Taj večni ideal, n o š e n u s r c i m a svih
S r b a i S r p k i n j a , č u v a n i r a z g o r e v a n u svetilištima naših p r a v o s l a v n i h h r a m o v a , i ispisan na
našim n a r o d n i m k r s t a š i m a b a r j a c i m a , j u t r o s je o s v a n u o čist i s v e t a o k a o sunce, o č i š ć e n i op-
ran od p r a š i n e n a v e j a n e na nj i od svake m r l j e . . .
Pobožni i složni, svi kao j e d a n ćovek. v r š i m o svoju d u ž n o s t (...), ispunjeni poštovanjem
prema vlastima i vojnim i građanskim, ispunjeni ljubavlju jedan prema drugom i prema našoj
braći druge vere (. . .) zagrljeni i zbratimljeni, potrudimo se da brod našeg narodnog i državnog
Života srećno prebrodi bure sadašnjeg vremena i prebrodićemo ih s Božijom pomoću ( P o d v u k a o
V.T.) ( . . ) « " ° ( P o l i t i k a 28. m a r t a 1941).
Ova sednica je p r e k i n u t a u 12 časova i n a r e d n a zakazana za 16/29. m a r t a .
Na novoj sednici. posle diskusije. Sveti arhijerejski s a b o r rešava:
1 P r e p o r u č i t i p r e o s v e ć e n o j g.g. e p a r h i j s k i m a r h i j e r e j i m a da izvole p r e d u z e t i m e r e da
se narod obaveštava, jedinstvo i sloga u n a r o d u održava, da se red i p o r e d a k č u v a i da se je-
r a r h i j a i s v e š t e n s t v o stavi u službu ( . . . ) o t a d ž b i n e .
2 P r e p o r u č i t i p r e o s v e ć e n o j g.g. e p a r h i j s k i m a r h i j e r e j i m a , da u slučaju rata do k r a j n i h
granica mogućnosti o s t a n u u svojim e p a r h i j a m a i vrše svoju dužnost, i da se u slučaju ne-
volje u p r a v l j a j u po savesti.
3. Njegovoj svetosti p a t r i j a r h u i S v e t o m a r h i j e r e j s k o m s i n o d u p r e p o r u č i t i da p r e m a
d a t i m p r i l i k a m a o s t a n u u zemlji, i da o d r ž a v a j u vezu. koliko je to m o g u ć e , sa e p a r h i j s k i m
arhijerejima. .
U vezi r a z m a t r a n j a političke situacije čita se Zapisnik Svetog a r h i j e r e j s k o g s i n o d a od
23/10. m a r t a o.g. br. 4 0 3 / p o v . b r . 42.
Po s a s l u š a n j u p o m e n u t o g Zapisnika, i u vezi sa s a o p š t e n j e m nj. svetosti p a t r i j a r h a Gav-
rila. Sveti a r h i j e r e j s k i s a b o r rešava:
Sveti a r h i j e r e j s k i s a b o r sa z a d o v o l j s t v o m p r i m a i o d o b r a v a s t a n o v i š t e S v e t o g arhije-
rejskog s i n o d a izraženo u p r e d s t a v c i nj. n j e g o v o m visočanstvu n a m e s n i k u Pavlu iz razloga,
š t o je naš c e l o k u p n i n a r o d i m i š l j e n j e m i r a s p o l o ž e n j e m p r o t i v a n j e d n o j t a k v o j o r i j e n t a c i j i
n a š e d r ž a v n e politike, j e r stoji u p r o t i v n o s t i sa n a r o d i m a religioznim i e t i č k i m s h v a t a n j i m a .
t r a d i c i j a m a , idealima, n a c i o n a l n i m p o n o s o m i slavom kao i o č i g l e d n o j o p r e c i sa svima za-
v e t e n i m mislima, v e k o v n i m a m a n e t i m a . o d n o s i m a , s t r e m l j e n j i m a našeg n a r o d a i n | e g o v e
slavne prošlosti, pa bi n e m o n o v n o bili u o p r e c i sa svima o d n o s i m a i s t r e m l j e n j i m a n j e g o v i m
i u b u d u ć n o s t i , što se n a j b o l j e d o k a z u j e i s k u s t v o m i i s t o r i j o m n a š e g n a r o d a . . " b
O značaju državnog u d a r a od 27. m a r t a 1941. godine na u n u t r a š n j e m pla-
nu, tj. na d o g a đ a j e koji su opredeljivali b u d u ć u s u d b i n u naših naroda, izneće
se s a m o nekoliko mišljenja, pre svega d r u g a Edvarda Kardelja. Evo n e k o l i k o
njegovih ocena:
»S pravom možemo reći da velike demostracije 27. marta predstavljaju pr-
vog glasnika i pn'i korak u revolucionarnom procesu koji je promenio karakter
Jugoslavije«.**
»Te su demonstracije faktički početak velikog narodno-oslobodilačkog po-
kreta sa Komunističkom partijom na čelu«. 27. mart se može smatrati danom po-
četka narodnooslobodilačke borbe jugoslovenskih naroda«.*6
». . .27. mart pokazao je i poslednjem političkom slepcu da je u Jugoslaviji
prošla era buržoazije i da je rukovodeća uloga prešla na radničku klasu i njen
najsvesniji deo - Komunističku partiju. . .«
»Ako bismo d o g a đ a j e od 27. m a r t a gledali s a m o po n j i h o v o m s p o l j n o m
obliku, izgledalo bi da se o v d e radi s a m o o puču u vrhovima stare Jugoslav ije.
Ali, a k o celu stvar p o g l e d a m o malo dublje, v i d e ć e m o da je do puča došlo pod
uslovima o g r o m n e u n u t r a š n j e r e v o l u c i o n a r n e napetosti kakva je u to v r e m e
v ladala u Jugoslaviji. I u toj r e v o l u c i o n a r n o j napetosti došle su do izražaja raz-
ne snage: direktni uticaji m e đ u n a r o d n i h faktora, špekulacije d o m a ć i h politič-
kih i vojnih g r u p a i dinastičkih klika, pritisak odozdo, a isto t a k o iskreni pat-
riotski o t p o r pojedinaca iz političkih vrhova«. 4 7
». . . Kao šio je 25. mart personifikacija stare Jugoslavije, tako je 27. mart ves-
nik nove Jugoslavije. . ,«48
Boris Ziherl kaže:
v. . . Istorijski značaj 27. marta 1941. jeste u tome što je on jedna od najvećih
prekretnica na putu jugoslovenskih naroda ka 29. novembru 1943. kada su na
Drugom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, uda-
reni temelji nove Jugoslavije. Sto nije uspelo velikoj smotri borbenih snaga ju-
goslovenskih naroda 27. marta 1941. uspelo je 29. novembra 1943.«*9
Luj Adamič je u knjizi Moja rodna gruda, Trends and Tides, okt.-dec. 1946,
napisao: »da jugoslovenski ustanak od 27. m a r t a 1941. protiv pronacistićkog
režima kneza Pavla, koji istom bijaše potpisao pakt sa Osovinom, ima svetske
posledice, i možda će historija gledati na taj d a t u m kao na početak Hitlerovog
k r a j a . . .« 50
Organizator državnog u d a r a general Simović kaže:»27. m a r t 1941. je, po
o p š t e m priznanju, j e d n a od najsvetlijih tačaka u istoriji našeg naroda. To je
najveći moralni kapital Jugoslav ije i celog jugoslovenskog n a r o d a . . . pred na-
šim saveznicima, pred sopstvenim p o k o l j e n j i m a i pred i s t o r i j o m . . .«51
Na prvoj proslavi 27. marta, u o s l o b o đ e n o j zemlji, 1945. godine, d r u g Tito
je rekao:
»27. marta 1941. godine izvršen je taj preokret zato jer je to narod htio. Nije
to stvar pojedinaca, stvar male grupe ljudi, to je stvar čitavog naroda. Bez toga
ne bi se moglo izvršiti ono što se izvršilo. Pojedinci su učinili ono što je htjela
masa, što je htio narod.«
To je bio odlučan r e v o l u c i o n a r a n korak, sa organizovanom političkom
snagom - K o m u n i s t i č k o m partijom Jugoslavije. Događaji od 27. m a r t a bili su
i prvi revolucionarni p r o b o j preživelog kapitalističkog sistema. Događaji koji
su se tih martovskih d a n a zbili u našoj zemlji snažno su odjeknuli i izvan gra-
nica Jugoslavije, a oni koji su p o t o m usledili potvrdili su objektivnu ocenu is-
torije da to nije bio samo puč. već masovni narodni patriotski i revolucionarni
pokret i naš prvi veliki doprinos antifašističkoj koaliciji«.51»
Na partijskom savetovanju u Beogradu 29. marta 1941. godine Tito je, pre-
ma Zabelešci u Specijalnoj policiji zapisanoj 7. o k t o b r a 1943. godine na osno-
vi izjave Vasilija Buhe, rekao:
»Dvadeset sedmi mart je jedan krupan politički događaj, koji prevazilazi okvire naše zemlje
i ko/i ce imati značaje posledice. X/ime je nanet tak udar neprijatelju - silama Osovine. Sova vla-
da generala Simovića jeste korak napred. ali je ne treba precenjivati, jer njen sustav nije jedin-
stven L' njo/ je ved na anglojila i reakcionara. Prema toj vladi treba se odnosili po rezultatima
njenog rada, ali na n/u treba vršiti stalilo pritisak da radi po želji naroda - Komunističke partije.
Pakt je pao Rat /e neizbežan. zemlja će biti napadnuta, pa je potrebno napadaču pruiin što jači
otpor, koji se mora iz dana u dan jačan i pripreman još pre nego što napad bude izvršen, kako
bi zemlja vojnički i politički bila u/edinjena.
Iz toga za komuniste proističe jasan stav t dužnosti: /oš više pojačati antifašistički front ak-
tivne odbrane zeml/e pred napadačem. Komunisti se moraju listom odazvati mobilizaciji. L \xrj-
sci mora/u najdoslednije da se zalažu za podizanje borbenog duha otpora, da se bore protiv pete
kolone, protiv naginjan/a kapitulaciji koja bi vodila izda/i zeml/e.
Da se odmah stvore nova rukovodstva u pozadini, mala ali ekspeditivna, uglavnom od
tena i onih muškaraca članova Partije, koje ne obuhvata mobilizacija.
Osnovna linija rada je: ral je odbranben i pravedan za nas, jer se borimo protiv napadača
za slobodu i nezavisnost naše zemlje. Zato svim snagama nasto/ati da se neprijatelju pruži što
veći otpor. Zahtevati savez i naslon na SSSR. koji jedino može pomoći i olakšati našo/ zemlji•.5,b
Posle državnog u d a r a 27. m a r t a Georgi Dimitrov je 29. m a r t a 1941. godine
u p u t i o sledeću p o r u k u Valteru - Josipu Brozu Titu:
• Izričito savjetujemo da se na ovoj etapi ograničite na intenzivno i umjesno objašnjavanje
masama stava koji ste zauzeli, ali odustajući od uličnih demonstracija i na svaki način izbjega-
vajući oružane sukobe masa s vlastima. Ne prepuštajte se trenutnim raspoloženjima. Ne zanosite
se bučnim i na izgled efektnim istupanjima, već svu svoju pažnju usredsredite na objašnjavanje
naših principa i parola, naše komunističke politike; na učvršćenje Partije, na zbijanje i organi-
zovanje snaga radničke klase, seljačkih masa i radnog naroda grada i na svestrano pripremanje
tih snaga; na jačanje i širenje našeg uticaja medu vojskom i omladinom. Ne istrčavajte se. Ne
nasjedajte provokacijama neprijatelja. Ne stavljajte pod udar i ne bacajte prevremeno u vatru
avangardu naroda. Još ni izdaleka nije nastupio trenutak odlučnog okršaja s neprijateljem. Os-
novni zadatak Partije sada se sastoji u tome da neumorno objašnjava svoja gledišta i da svest-
rano priprema sebe i mase. Primile to na znanje i izvršenje. Potvrdite prijem ovog pisma. Infor-
mišite redovno-.5,c
Državni u d a r od 27. m a r t a imao je veliki značaj i s o b z i r o m na vojnopo-

litićku situaciju u svetu. Pre svega, reakcija N e m a č k e bila je o d l u k a da se Ju-
goslavija n a p a d n e i uništi. Ali njegova n a j s u d b o n o s n i j a posledica ogleda se u
t o m e što je Nemačka bila prinuđena da za pet nedelja odloži napad na SSSR.
(Podvukao V.T.). Naime, H i t l e r j e 30. m a r t a definitivno odlučio da se taj na-
pad izvede 22. juna, u m e s t o 15. maja, kako je to bilo ranije p r e d v i d e n o . Ovo
odlaganje se k o b n o odrazilo na n e m a č k e operacije na I s t o č n o m f r o n t u u t o k u
1941-1942. godine i d o p r i n e l o velikom n e m a č k o m porazu pred Moskvom, gde
su - po rečima s a m o g a Hitlera - sagorele najbolje a r m i j e koje je N e m a č k a ika-
da imala. To d o k a z u j u m n o g i istaknuti političari i istoričari. 5 2
»Događajima 27. m a r t a u Jugoslaviji bili su p o r e m e ć e n i Hitlerovi planovi
p r e m a Istoku. Očevidno je bilo n e m o g u ć n o da se održi 15. m a j kao p o č e t a k
n a p a d a na SSSR - p r e d v i đ e n još u d e c e m b r u 1940. Zato je Hitler, zbog rata
na Balkanu, bio p r i n u đ e n da odloži n a p a d na SSSR za pet nedelja. 5 3
Vojničke posledice 27. m a r t a bile su m n o g o značajnije nego što se u po-
četku pretpostavljalo. »Nemci, s kojima s m o razgovarali, naglašavali su da su
događaji u Jugoslaviji odlučno doprineli nemaćkom porazu«, jer su odložili po-
četak nemačkog napada na Istok do 22. juna. . . «54
Lidl Hart (Liddell) u svojoj knjizi The Other Side of the Hill, London, Cas-
sel, 1949, o s p o r a v a t v r đ e n j e d a j e grčka k a m p a n j a p r o u z r o k o v a l a H i t l e r o v o
o d l a g a n j e n a p a d a na SSSR. On kaže: ».. .odlučujući faktor u izmeni vremena
za početak napada bio je iznenadni državni udar u Jugoslaviji izvršen 27. mar-
ta. ..« Izlažući se prva udaru siline Hitlerove ratne mašine i žrtvujući sebe u ne-
ravnoj borbi, Jugoslavija je spasla Bliski i Srednji istok, onemogućila veliki obu-
hvat i napad protiv Rusije sa juga i naterala Nemce na gubitak dragocenog vre-
mena od oko 6 nedelja, što je bio glavni uzrok da Nemci nisu mogli završiti rat
u Rusiji pre zime. ..«
Događaji od 27. m a r t a 1941. i n a p a d sila Osovine i njihovih satelita Bu-
garske i M a đ a r s k e na Jugoslaviju bez objave rata - po lordu Ejvonu (Avon) -
»povlačili su za s o b o m j e d n u d r u g u odluku, m n o g o ozbiljniju: početak ope-
racije »Barbarossa« bio je odložen za tri ili četiri nedelje. Međutim, o d l a g a n j e
je p r e m a š i l o i pet nedelja: od 15. m a j a d a t u m se p o m e r i o do 22. juna. U to vre-
me mi ovo n i s m o mogli znati, ali ta obična k a l e n d a r s k a p r o m e n a d a t u m a na-
pada, na kraju krajeva, o p r a v d a l a je patnje koje su imali da p o d n e s u Grci, Ju-
gosloveni, t r u p e Velike Britanije i d o m i n i o n a . Posledice p r i n u d n o g o d l a g a n j a
plana »Barbarossa« rezimirao je u nekoliko reči Karl Riter (Karl Ritter), oficir
za vezu n e m a č k o g ministarstva spoljnih poslova pri Vrhovnoj k o m a n d i : »Ovo
odlaganje prisililo je N e m c e na zimsku bitku pred Moskvom, i tu je izgubljen
rat.« 6 5
Kao p o d l o g u za svoj zaključak, lord Ejvon je koristio saslušanje firerovih
saradnika, ratnih zločinaca, koje je p r e d Nirnberški p r o c e s obavio Amerika-
nac Pol De Vit (Poole De Witt). U članku koji je objavio 1946. godine P. De Vit
iznosi d a j e Karl Riter n a v e d e n u izjavu d a o pred njim. Na osnovu nje i, vero-
vatno, ostalih saslušanja Hitlerovih vojnih i političkih saradnika, i ovaj ame-
rički islednik tvrdi da su »događaji u Jugoslaviji odlučno doprineli nemač-
k o m porazu«. 5 6
To mišljenje deli i sovjetski istoričar V.T.Fomin. On je 1957. godine u jed-
n o m članku prihvatio stavove Idna i Dejvita o dalekosežnim vojnim implika-
cijama »prevrata« od 27. m a r t a na ishod d r u g o g svetskog rata. Lord Ejvon je
to čak p o s e b n o naglasio u svojim Memoarima. Jer i V.T.Fomin k o n s t a t u j e da
je ».. .svrgavanje Cvetkovićeve vlade p o r e m e t i l o planove h i t l e r o v a c a . . . « Pre-
ma Protokolu savetovanja koje je Adolf Hitler održao u svom Glavnom stanu
o d m a h pošto je 27. m a r t a 1941. čuo za d o g a đ a j e u Beogradu, Firer je »izjavio
da .. .Srbi i Slovenci nikad nisu bili p r o g e r m a n s k i n a s t r o j e n i . . . « On je pri
t o m e k o n s t a t o v a o d a j e »državni u d a r kojim slučajem izvršen u d o b a pripre-
ma za o s t v a r e n j e »Barbarossa« posledice bi po nas bile još ozbiljni-
je . . ,« 57
Nemački admiral Asman (Assmann Kurt) koji je posebno proučavao bitku
za Moskvu, zaključio je da je ova bitka, više od Štaljingradske, značila prekret-
nicu drugog svetskog rata i utvrdio da su vojne operacije protiv Jugoslavije pro-
uzrokovale odgađanje napada na Sov jetski Savez i gubitak dragocenog vremena,
»stoje, uz krajnje oštru zimu 1941 /42, onemogućila Nemcima da osvoje Moskvu.
Ta se činjenica pokazala k o b n o m za nemački rat protiv Rusije«. 573
Međutim, postoji i s u p r o t n o mišljenje britanskog istoričara Martina L Van
Krevelda da držav ni u d a r od 27. marta nije imao uticaja na odlaganje nemačkog
napada na Sovjetski Savez. Naime, on, između ostalog kaže:
»Mi s m o s a d a u s t a n j u da d a m o o d g o v o r koji ni je o b i č n o n a g a đ a n j e . S a v r š e n o je j a s n o
da r a s p o r e d Nernačke XII a r m i j e koja je predstav ljala više od p o l o v i n e s n a g a s p r e m l j e n i h
za n a p a d na G r č k u i Jugoslaviju, ne bi m o g a o imati n i k a k v o g e f e k t a na o p e r a c i j u »Barba-
rosa« (napad na Rusiju), p o š t o je ova armija praktično imala zadatak da, posle invazije, odr-
žava red u Grčkoj, što znači da o n a nije u o p š t e bila s p r e m a n a za Rusiju. Tri oklopne, dve
na brzinu iz Francuske i j e d n a iz Češke. Od 29 divizija, koje su na jedan ili drugi način, uvu-
č e n e u b a l k a n s k u k a m p a n j u s a m o j e d n a (14. m o t o r i z o v a n a ) bila je več t r a n s p o r t o v a n a za is-
tok«. (tj. p r e m a SSSR-u. p r i m e d b a V.T.). » P r e m a o v o m e , puč-je i m a o m a l o ili ni m a l o uticaja
na p o č e t a k r a t a protiv Rusije«. 6 8
Ali, Kreveld ne uzima u obzir činjenicu da su snage, koje su izvršile ag-
resiju na Jugoslaviju, a d e l o m i na Grčku, m o r a l e biti v r a ć e n e p r e m a Sovjet-
skom Savezu, a konstatacija d a j e 12. armija, imala zadatak da održava red u
Grčkoj neodrživa je. Sem toga, da Kreveldovo mišljenje nije o p r a v d a n o po-
tvrđuju n e m a č k a d o k u m e n t a (OKW i OKH)i mnogi drugi istorićari čija su
mišljenja već navedena.
Očigledno je da je državni u d a r od 27. m a r t a uticao i na p r e d s t o j e ć e do-
gađaje u G r č k o j i d a j e izazvao veliku zabrinutost u Italiji, a i šire. Naime, po-
što se j a p a n s k i m i n i s t a r inostranih poslova u to v r e m e nalazio u Nemačkoj,
uoči posete Italiji, razumljivo je što je državni u d a r u Jugoslaviji v e o m a ne-
povoljno delovao. Tako je veliki tokijski dnevnik »Asahi S i m b u n « pisao:
»Nadamo se d a j e M a c u o k a pažljivo r a z m o t r i o n e m a č k e težnje i stanje sprem-
nosti N e m a č k e da p r e m o s t i situaciju u kojoj su se našli p a r t n e r i Osovine«. 5 9
A poznato je da je Hitler navaljivao, u p r a v o insistirao da se Trojni Pakt po-
tpiše 25. marta, u p r a v o u v r e m e kad se japanski m i n i s t a r inostranih poslova
nalazio u poseti Nemačkoj. U stvari, Hitler je težio, p o r e d ostalog, da svom
gostu p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u prikaže kao svoj veliki vojni i
politički uspeh.
Najsažetije rečeno, događaji od 27. m a r t a predstavljaju istorijsku p o b e d u
n a r o d a Jugoslavije nad r e a k c i o n a r n i m s n a g a m a i njihovim k a p i t u l a n t s k i m
u p o r i š t i m a u s a m o j Jugoslaviji. To je, u j e d n o , i prvi značajniji politički poraz
Nemačke, koji je z n a t n o d o p r i n e o da se u p o k o r e n o j Evropi p o n o v o digne za-
stava o t p o r a i p o k o l e b a vera u Hitlerovu nepobedivost. S d r u g e strane, u kon-
kretnom odnosu klasnih snaga, antifašistički revolucionarni pokret, na čelu sa
KPJ, u tim d a n i m a nije i m a o nikakvih m o g u ć n o s t i da učini više od o n o g a što
je učinio, j e r 27. m a r t nije m o g a o doneti n e k e suštinske p r o m e n e u državi zato
što je jugoslovenska buržoazija, kao vladajuća klasa, sa c e l o k u p n o m svojom
d r ž a v n o m organizacijom i državnim a p a r a t o m , ostala i dalje na vlasti, i što su
se posledice n j e n e takve dugogodišnje politike tako tragično završile u krat-
k o t r a j n o m ratu.
Međutim, d a l e k o je važnije to što se KPJ uključila u progresivni antifa-
šistički p o k r e t za o b a r a n j e n e n a r o d n e vlade Cvetković-Maček, dajući p u n u
p o d r š k u izvršiocima državnog udara. S d r u g e strane, znajući r a s p o l o ž e n j e ve-
ćine, o n a je od nove vlade e n e r g i č n o tražila da izmeni r e a k c i o n a r n u unutraš-
nju politiku svrgnute vlade i da se u cilju pojačanja o d b r a m b e n e s p o s o b n o s t i
Jugoslavija poveže sa SSSR-om p a k t o m o u z a j a m n o j pomoći, s tim da se iz dr-
žavne u p r a v e i vojske u k l o n e svi p e t o k o l o n a š k i elementi. M e đ u t i m , najsud-
b o n o s n i j e je bilo to što je KPJ, kao opštejugoslovenska politička partija, posle
sloma u aprilu, îla o s n o v n a snaga koja je mogla povesti i povela je n a r o d e
Jugoslavije u oslobodilački rat i dovela ih do o d l u č u j u ć e p o b e d e .
NAPOMENE
' Hugh Dalton, Fatefull Years. Memoirs 1931-1945, London, 1957, str. 366-367; H o p t n e r , n. d.,
str. 337. U p e r i o d u 1939-1941. b r i t a n s k a vlada je p r e d u z i m a l a niz akcija s a b o t a ž a , s u b v e r z i j a u
neutralnim balkanskim zemljama, smatrajući da ce »privrednim ratom«, kao smrtonosnim
o r u ž j e m v i d n o oslabiti n e m a ć k i r a t n i n a p o r .
U tim d a n i m a , z a p l a š e n e N e m a č k o m , sve b a l k a n s k e d r ž a v e vapile su za o r u ž j e m i sve su
tražile o r u ž j e od V. Britanije.
A. i s t o v r e m e n o . N e m c i da bi parirali u t i c a j Britanije, n u d e n a o r u ž a n j e B a l k a n c i m a za hra-
nu i s t r a t e g i j s k e sirovine.
I j e d n i i d r u g i (i Britanci i Nemci) su obilnim o b e ć a n j i m a u g l a v n o m o d m a n j i v a l i b a l k a n s k e
n a r o d e . ( B a r k e r Elisabeth, Britanska politika prema jugoistočnoj Evropi, Globus, Zagreb, 1978,
str. 43-59).
2
Fitzrov Maclean, Tito. A Study, Foreign Affairs, 28. j a n u a r a 1950. str. 235; H o p t n e r . n. d.,
str. 337.
3
H u g h Dalton. isto. str. 373-375: R a n d o l p h Churchill u »Daily T e l e g r a p h a n d M o r n i n g
Post«, London, 9. f e b r u a r a 1953, H o p t n e r . n.d., str. 338.
* »Daily T e l e g r a p h « a n d » M o r n i n g Post«, L o n d u n . 3. m a n 1953; H o p t n e r . n.d., str. 338. U

odeljku Pristupanje Jugoslawe Trajnom paktu n a p o m e n u t u je d a j e p o č e t k o m 1941. godine, kako iz-
gleda. planirano da se zbaci knez Pavle, a u odeljku Spoljnopolirička situacija govorilo se o pripremi
državnog u d a r a i za v r e m e dok je ministar vo|ske bio general Milan Nedić
6
H o p t n e r . n.d., str. 338
• Čulinovic F e r d o . 27. mart. Historijski institut J u g o s l o v e n s k e znanosti i u m j e t n o s t i . Za-

g r e b . 1965. str. 258-259.
8
» Isto, str. 260.
7
Auswärtiges Amt 1941, doK 75, H o p t n e r . n.d , str. 353, prim. 7.
,a
Phillis Auti. Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima. NIN br 1120 od 25.
j u n a 1972. str. 40
Po s v e m u izgleda da su s i r a n e o b a v e š t a j n e službe: b r i t a n s k a , a m e r i č k a , a m o ž d a i sovjet-
ska. p o s r e d n o , ili n e p o s r e d n o uticale na p r i p r e m u i izvršenje u d a r a 27 m a n a . O t o m e ima niz
p o d a t a k a u i n o s t r a n o j literaturi, o b j a v l j e n o j posle d r u g o g svetskog r a l a T a k o se. na p r i m e r , is-
tiču veza i k o n t a k t i Simovića ne s a m o sa D o n o v e n o m n e g o i sa adv. Đ o r đ e m R a d i n o m , ličnim
p o z n a n i k o m Hari H o p k i n s a . Ruzveltovim s a v e t n i k o m . Isto t a k o se s p o m i n j u i veze Simovića sa
š e f o m »Intelidžens servisa« u B e o g r a d u , koji se s m a t r a o p o s r e d n i k o m i z m e đ u z a v e r e n i k a i bri-
tanske vlade. (Walter Hagen. Die geheime Front. Line i Beč. 1950, str. 2 1 3 - 2 1 5 ) .
7b
Jovan Marjanović, Draža Mihatlović između Britanaca i Nemaca. Globus, Zagreb. 1979,
str. 41-42; (str. 341, p r i m . 23,) W u e s c h l J o h a n , Jugoslawien und das Dritte Reich, S t u t t g a r t . 1969.
7c
Čolaković R o d o l j u b . Kazivanje o jednom pokoljenju. II S a r a j e v o 1968. str. l i l i III, Sa-
r a j e v o 1972, str. 729: Jovan M a r j a n o v i ć , n.d.. str. 42
7d
Jovan M a r j a n o v i ć , n.d.. str. 42; V. Dedijer, n.d., str. 473.
7c
D. Simović, M e m o a r i , II, str. 16.
8
H o p t n e r , n.d., na osnovi p o d a t a k a u delu S t a n o j a Stanojevica Die Ermordung des Erzher-
zoges Franz Ferdinand, u knjizi Luidi Albertini, Origins oj the War of 1914, II, London, 1953, str.
28-29 i 34. g o v o r a g e n e r a l a B o r e M i r k o v i ć a 27. m a r t a 1951. o b j a v l j e n o m u listu »Seljačka Jugos-
lavija« br. 110 u L o n d o n u od 8. aprila 1951. i v e r o v a t n o na o s n o v u Mirkovićevih Memoara.
8a
J o v a n Marjanović. Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca. Globus. Zagreb. 1979.
str. 30-31; dr. F. Culinović, Dvadeset sedmi mart. Zagreb. 1965. str. 248-249
9
Isto. str. 31 i 43.
10
AR 1941. ZD. I. dok. 284, str. 856: DGFP. D. XI. d o k . 231.
'<* H o p t n e r , n.d., str. 355. d e l i m i č n o Sporazum Cvetković-Maćek u memoarima aktera, NIN

br. 1082 od 3. o k t o b r a 1972. str. 62 i 63.
,ob
A. Breccia, n.d., str. 505. p r i m . 52; Izveštaj Mamelija od 4, m a r t a 1941. br. 175.
,0c
A. Breccia, n.d., str. 581 u Dokumente zum Konflikt mu Jugoslawien und Griechenland
1939-1941, br. 7. D 75.
" Uglješa Popovic, Deseti po redu. Tajna obaveštajna služba bivše jugoslovenske vojske od
1938. do maja 1941 godine. Beograd, 1976, str. 140-149
na
H o p t n e r . n.d., str 351-355; A. Breccia, n.d., str. 583.
" b H o p t n e r , n.d., str. 356-357; Sporazum Cvetković-Maček u memoarima a k t e r a , NIN br.
1082, 3. o k t o b a r 1971, str. 62
J u g o s l o v e n s k i vojni a t a š e u Berlinu p u k o v n i k Vauhnik je r e k a o da g e n e r a l u Mirkoviću ni-
kad nije m o g l o ići u glavu da N e m c i m o g u u p o t r e b i t i o d m a z d u a k o p u č u s p e . G e r i n g je bio iz
iste p r o f e s i j e avijatićar, k a o i s a m Mirković; m a r š a l o v a (Geringova - p r i m . V.T.) f o t o g r a f i j a sa
p o t p i s o m zauzimala je p o č a s n o m e s t o u n j e g o v o j (Mirkovićevoj - p r i m . V.T.) kancelariji. (Hopt-
ner, n.d., str. 352). No, to je, s v a k a k o bila n e k a vrsta k a m u f l a ž e n j e g o v o g s t v a r n o g o p r e d e l j e n j a .
12
Košta Pavlović, Razgovori sa Slobodanum Jovanovićem 1941-1945. Vindzor, Kanada.
1969, str. 52-53.
15
Phillis Auti. Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima N I N . b r . 1121,2. jul
1972, B e o g r a d .
,4
A. Breccia, n.d., str. 584.
" D. Simović, Memoari II. str. 16.
" F e r d o Culinović, Jugoslavija između dva rata. 11. Zagreb, 1965, str. 196.
" S. Paunović. Još jednom istina o 27. martu. NIN br. 1110. 1107, 1103. 1104. 1108, 1105 i
1118 od 1972. g o d i n e . Tu su d e t a l j n o o p i s a n i d o g a d a j i i a k t e r i u n j i m a .
Isto. NIN br. 1102 od 20. f e b r u a r a 1972. str. 60.
Isto. NIN br. 1107 od 26. m a r t a 1972, str. 62-63.
F. Culinović, 27. mart. ... str. 266-267.

20
P r e m a p i s a n j u k a p e t a n a Dragiše Ristica. u svojoj knjizi Jugoslovenska revolucija 1941.
University Park. L o n d o n , 1966, g e n e r a l Mirkovic je n e k o l i k o m i n u t a posle 19 č a s o v a 26. m a r t a
p o d n e o d e f i n i t i v a n izveštaj o akciji koja je t r e b a l o da p o č n e s u t r a d a n (27. m a r t a ) u 2,15 č a s o v a
u j u t r o (vidi Siniša Paunović. Još jedna istina o 27. martu 1941. NIN. br. 1107 od 26. m a r t a 1972.
s t r 60); p r e m a Memoarima g e n e r a l a Mirkovića »Izvršenje svih z a d a t a k a f i k s i r a n o je za 2,20 ćas.
27 m a r t a « . (Vidi Siniša Paunović, isto. NIN br 1107 od 26. m a r t a 1972. str. 62), a p r e m a Simo-
vicevim Memoarima i A. B r e c c i a n.d.. str. 584 u I ćas p o s l e p o n o ć i K o m e verovati?
21
F. Culinović, n.d.. str 196; D. Simović, Memoari. II. str. 21. Detaljne p o d a t k e o o v o m ot-
p o r u i a k c i j a m a izvršilaca d r ž a v n o g u d a r a videti Siniša Paunović. Još jedna istina o 27. martu
1941. N I N . b r . 1113,7 m a j 1972, str. 60-63. U tim o p š i r n i m opisima, na o s n o v u izjava n e k i h učes-
nika, s v a k a k o ima d o s t a s u b j e k t i v n i h o c e n a , pa ih t r e b a primiti sa r e z e r v o m , zbog će ga se o v d e
i ne iznose.
22
A. Breccia, n.d.. s t r 584. Detaljne p o d a t k e o o v o m o t p o r u , n a r o č i t o u k a s a r n i K r a l j e v e
g a r d e u T o p ć i d e r u . i a k c i j a m a izvršilaca d r ž a v n o g u d a r a videti Siniša P a u n o v i ć , Još jedna istina
o 27. martu 1941. NIN br 1113, 7. m a j 1972. str 60-63.
23
Ilija Jukic, Pogled na prošlost, sadašnjost i budućnost hrvatskog naroda, H P K., L o n d o n ,
1965 i d. str. 140; A Breccia, n.d., str. 584.
24
F. Culinović. n.d.. str. 196; AVII, reg. br 40/4-2. K. 54 i AVII, m i k r o f i l m Bon-2/150. (Pre-
ma o v o m d o k u m e n t u Rađio-stanica B e o g r a d objavila je ovu P r o k l a m a c i j u 27. aprila 1941. u 5.00
časova); Breccia, n.d., str. 584. Ova p r o k l a m a c i j a p r e n o š e n a je u i n t e r v a l i m a od po 10 m i n u t a ,
uz p r a t n j u n a c i o n a l n e h i m n e i vojnih m a r š e v a . Čitao ju je neki mlađi oficir koji je n a v o d n o opo-
n a š a o kraljev glas. J e d a n o d z a v e r e n i k a R a d o j e Knežević navodi d a j e p r o k l a m a c i j u d a o s v o m
b r a t u m a j o r u Zivanu Kneževiću da je o d n e s e kralju na potpis, ali je to s p r e č i o g e n e r a l Košić,
t a k o da je o s t a l a n e p o t p i s a n a , pa je o d l u č e n o da se sa n j o m p o s t u p i k a o da je p o t p i s a n a . Čitao
ju je p o r u č n i k b o j n o g b r o d a J a k o v Jovović, ali. nije t a ć n o da je o p o n a š a o kraljev glas. (Emig-
rantski časopis »Poruka« br. 5 3 - 5 4 za januar-mart 1959, str. 38. F. Culinović, n. d.. str. 197). Na pi-
t a n j e g e n e r a l a Petra Zivkovica da li je kralj p o t p i s a o p r o k l a m a c i i u , Simović je p o t v r d n o ollgo-
vorio. iako nije bila p o t p i s a n a (D. Gregorić. Samoubisivo Jugoslavije. B e o g r a d . 1942, str. 21£)), a
bivši k r a l j Petar II piše u svojim m e m o a r i m a The King's Heritage, New Jork. 1954, s t r 77. d a ' j e
tu p r o k l a m a c i j u prvi put č u o 27 m a r t a o k o 9 časova p r e p o d n e i to sa b e o g r a d s k e r a d i o - s t a n i c e
(F. Cuiinović. n.d.. str. 197). Ukaz o i m e n o v a n j u nove vlade k r a l j je p o t p i s a o n e š t o kasnije t o k o m
p r e p o d n e v a 27. m a r t a (F. Cuiinović, n.d., str. 197).
26
F. Cuiinović, n.d., str. 196.
28
H o p t n e r , n.d., str. 369 ( p r e m a King Peter II, King's Heritage, str. 71).
27
Maćek se 26. m a r t a u v e č e v r a t i o iz B e o g r a d a u Zagreb. Od dr J. S u t e j a 27. m a r t a u 6
č a s o v a u j u t r o s a z n a o je p r e k o t e l e f o n a za državni u d a r i da su u h a p š e n a 4 h r v a t s k a ministra,
od kojih g e n e r a l Simović traži da u d u u njegovu vladu, ali da su odbili da u đ u bez n j e g o v o g
o d o b r e n j a . Maćek mu je o d g o v o r i o da ga nazove posle d v a sata da bi se za to v r e m e k o n s u l t o v a o
sa p o t p r e d s e d n i k o m HSS A. K o š u t i ć e m i glavnim s e k r e t a r o m s t r a n k e J. Krnjevićem, koje je po-
zvao da d o đ u . Ubrzo posle toga obavestio ga je šef zagrebačke policije Vikert (Vikert Rikard)
da se knez Pavie nalazi u d v o r s k o m vozu na železnićkoj stanici u Z a g r e b u i da želi da se sa njim
s a s t a n e u B r e ž i c i - ( M a ć e k - H o p i n e r u , H o p t n e r , n.d., str. 360). M e đ u t i m . Maćek je o t i š a o na sta-
nicu, gde je z a t e k a o k o m a n d a n t a 4. a r m i j s k e oblasti g e n e r a l a Nedeljkovića, u š a o u voz i na pi-
t a n j e kneza Pavia: »Recite mi šta se desilo«? s a o p š t i o mu o n o što je č u o od Suteja. Knez je u p i t a o
•Sta da se radi«?, a Maćek je, videći Subašiča, Košutića i Krnjevića na stanici, p r e d l o ž i o da idu
u b a n s k e d v o r e i t a m o o d l u č e šta t r e b a učiniti. N a p u š t a j u ć i stanicu. Maček je n a s a m o u p i t a o
šefa policije Vikerta: »Koliko ljudi imate?« Da li i m a t e kuraži da u h a p s i t e Nedeljkovića?« (ar-
mijski general, k o m a n d a n t IV a r m i j s k e oblasti - V.T.). Izdajte n a r e d b u , i ja ću je izvršiti«, od-
govorio je Vikert. »Dobro. Pratite nas u d v o r e i b u d i t e s p r e m n i « , d o d a o je Maćek.
U Banskim d v o r i m a Maćek je p r e d l o ž i o knezu da se u h a p s i g e n e r a l Nedeljković. a u m e s t o
njega postavi Hrvat general Maric, Nedeljkovicev z a m e n i k . i da se sa lojalnim t r u p a m a uguši
p o b u n a . Knez se nije složio, već je pozvao g e n e r a l a Nedeljkovića koji je. u ime kralja i n o v e vla-
de. f o r m a l n o tražio da se knez vrati u B e o g r a d . Pošto je pristao, k n e z je. p r e n a p u š t a n j a Zagreba,
p r e k o e n g l e s k o g konzula, molio e n g l e s k u vladu da mu o d o b r i da se skloni u n e k u e n g l e s k u ko-
loniju ( C v e t k o v i ć - H o p t n e r u . H o p t n e r , n.d.. str. 360-362); A Breccia, n.d.. str. 589).
I p r e m a verziji dr Danila G r e g o r i ć a Maćek je p r e d l a g a o knezu Pavlu da se na m e s t o ge-
n e r a l a Nedeljkovića za k o m a n d a n t a Z a g r e b a č k e vojne oblasti postavi g e n e r a l Maric a da se Si-
moviću postavi u l t i m a t u m sa k r a j n j i m r o k o m , i a k o ga ne izvrši da se sa lojalnim pukovima kre-
ne na B e o g r a d . (Dr Danilo Gregorič, Samoubistvo Jugoslavije, B e o g r a d . 1942. str. 220-225) Knez
je o d g o v o r i o : »Vi d o b r o mislite, d r a g i m o j g o s p o d i n e Maćek. Ali to ne ide t a k o k a o š t o vi stvari
zamišljate Pre svega, to bi značilo g r a đ a n s k i rat - i to g r a đ a n s k i rat i z m e đ u S r b a i Hrvata. A
to je baš o n o što ja neću Zbog loga sam ja još p r e d v e g o d i n e p o k u š a o da celu svoju politiku
p o s t a v i m na t e m e l j e s p o r a z u m a i z m e đ u ova dva n a r o d a . Ako vi sad k r e n e t e sa v o j s k o m iz Za-
g r e b a na Beograd, naprav ili biste o t v o r e n i s r p s k o - h r v a t s k i s u k o b . A to je van svake s u m n j e ras-
pad države«. (Isto. str. 223) Ovo p o t v r đ u j e i Walter Hagen u svom delu Die Geheime Front, Wien.
1950, na str. 222; AVII. m i k r o f i l m Bon-2. reg br. 159-160.
28
D. Simovu. memoar t. 11, s t r 22.
2S
F. Culinovic. n.d., str. 198; D Simović. Memoari, II, str. 22
30
M. Sušovic, Život u iicama, - P o b j e d a - - Vrijeme, Titograd 29. avgust 1971, str. 4.
3
' A. Breccia, n.d., str. 585. To isto navodi i H o p t n e r na str 359 svoje knjige, ali d o d a j e :
»Sem j e d n e k r a t k e pojave na trgu »Slavija«. jugoslovenski k o m u n i s t i nisu igrali n i k a k v u ulogu
u puću«. što nije tačno, jer su sve do d r ž a v n o g u d a r a bili glavni kritičari p r o t i v n a r o d n e i pro-
o s o v i n s k e politike kraljevske j u g o s l a v e n s k e vlade.
32
AVII m i k r o f i l m Bon-1/1042.
33
H o p t n e r . n.d., ćirilično izdanje, s t r 397
34
Drugi kongres Komunističke partije Hrvatske 21-25. novembra 1948. Z a g r e b 1949, str. 58-
59.
35
Vladimir Bakarić, Nisam tako mislio, p i s m o NIN-u kao o d g o v o r na č l a n a k Na šta je mis-
lio Bakarić. NIN br. 1121. 2. jul 1972. str. 25.
36
V. Cerili. Drugi svetski rat. III. Beograd 1964. str. 153-154: dr M. Bulajkr. Aprilska kriza
1941 - B o r b a « s e p t e m b a r 1963: AVII. m i k r o f i l m Bon-1, reg br 1015.
I n t e r e s a n t n o je da je Cerćil u isto v r e m e d a o i n s t r u k c i j e svom p o s l a n i k u u B e o g r a d u
K a m p b e l u d a uvek kad s m a t r a p o t r e b n i m p o d u z i m a k o r a k e kod nove vlade i d a j e z v a n i ć n o
o b a v e s t i da ce tu vladu i n j e g o v o Veličanstvo priznati u k o l i k o o d b a c i Pakt sa N e m a ć k o m i pri-
druži se Grčkoj, da ce V. Britanija o d m a h ispitati kakvu najveću moguću p o m o ć može da pruži,
uputiti apel p r e d s e d n i k u Ruzveltu da to isto učini i pritiskivali T u r s k u da i n t e r v e n i š e i p o t p u n o
uloži svoj u d e o . Zatim mu d o s l o v n o kaže: - N a d a m se da Jugosloveni n e ć e gubiti v r e m e da po-
m o g n u G r č k u n a p a d a j u ć i i u n i š t a v a j u ć i italijanske snage što bi i m a l o e f e k t a od p r v o r a z r e d n e
važnosti .. Tražili s m o od s e k r e t a r a i n o s t r a n i h poslova i od n a č e l n i k a I m p e r i j a l n o g š t a b a da se
v r a l e u Kairo. Stavite to n j i m a do z n a n j a i da li m o g u doći u Beograd«. (A. Breccia, n.d., str. 591-
592, t e l e g r a m Forin ofisa 27 m a r t a 1941. br. 402).
37
»News Cronicle«, L o n d o n . 28. m a r t a 1941.
38
AVII. m i k r o f i l m Bon-2/448. d o k 995.
39
Arhiv BBC. W r i t t e n Archives C e n t r e . C a v e r s h a m - R e a d i n g , 27. m a n 1941; Dr M. Bulajic.
Aprilska kriza 1941. - B o r b a « , s e p t e m b a r 1963 T a d a je Simović izneo Lejnu j u g o s l o v e n s k e po-
trebe u pogledu p o m o ć i koja mu je ranije o b e ć a n a od strane SAD. Ovu Velsovu p o r u k u Lejn je pre-
dao Simoviću 27. m a r t a o k o p o d n e i s njim se zadržao u dužem rezgovoru. Lejn je govorio o moguć-
nostima Predsednika Sjedinjenih Država da na osnovu Zakona o zajmu i najmu, »u interesu nacio-
nalne o d b r a n e Sjedinjenih Država«, pruži p o m o ć Jugoslaviji i svim d r u g i m nacijama koje nastoje
da sačuva svoju nezavisnost i integritet. Simović je izneo jugoslovenske p o t r e b e u vezi pomoći,
što mu je ranije o b e ć a n o od s t r a n e SAD. Prema veslima BBC u L o n d o n a S. Vels je d o d a o »da
ce jugoslovenski depoziti bili deblokirani«.
40
»New York Times«. N j u j o r k , 27 m a r t 1941.
4
' »The New York Herald Tribune«, Njujork, 27 m a n 1941; iz. »European News Bulletin«
od 28. m a r t a 1941, za e m i s i j e poćev od 6,00 časova.
42
A. Breccia, n.d.. str. 590. p r i m 24.
43
Isto.
44
Emisija ENB od 28. m a r t a 1941. na više jezika, a na s r p s k o - h r v a t s k o m od 15,15 do 15,30
časova.
44a
»Politika« 28. m a r t 1941 - Glasnik S r p s k e p r a v o s l a v n e c r k v e br. 6. B e o g r a d , j u n i 1980,
str 135-137.
44b
»Glasnik«, službeni list S r p s k e pravoslavne crkve br. 6, Beograd, juni 1980, str. 137.
45
E. Kardelj. Deset Ijet ljudske revolucije. »Novi svet«. L j u b l j a n a 1951. str 403.
48
E. Kardelj, Put nove Jugoslavije. Beograd-Zagreb. - K u l t u r a . . 1946, str. 7 i 255.
4
' Dr M e t o d Mikuž n a v o d i K a r d e l j e v u o c e n u u svom delu Pregled razvoja SOB u Sloveniji.
VIZ. B e o g r a d . 1956. str. 30.
48
Edvard Kardelj. Deset godina narodne revolucije - K o m u n i s t « br 2-3. 1951 str. 61. 59. i
65.
49
Boris Ziherl. Članci i rasprave, »Kultura«. B e o g r a d 1948. str. 50. i 57.
50
Luj Adamič. Moja rodna gruda, T r e n d s a n d Tides, okt-dec. 1946.
51
D. Simović, .Memoari. II, str. 141.
N a s u p r o t mišljenju g e n e r a l a Simovića, d o t a d a š n j i načelnik Glavnog g e n e r a l š t a b a g e n e r a l
Petar Košić je. o c e n j u j u ć i 27 m a r t . 29. m a j a 1941 p r e d Istražnom k o m i s i j o m za u t v r đ i v a n j e od
g o v o r n o s t i u vezi sa u v l a č e n j e m Jugoslavije u rat. izjavio, p o r e d ostalog: »Vi vidite koliko je to
g r e h i koliki je to g u b i t a k i k a k o s m o mi ludovali Koliko bi naša zemlja bila p r o š i r e n a , šta s m o
sve izgubili. Zločin je kad čovek ubija č o v e k a . . ali kad n e k o ubije d r ž a v u od 15 miliona, kad
joj ubije glas i ćast, o n d a to nije zločin, vet n e š t o zašto ne postoji t e r m i n u n a u c i . . . « (AR 1941,
ZD. I. dok. 220. s t r 649. p r i m . 2: AVII, F-17).
5
'» .Politika«, 27. m a r t 1980. B e o g r a d , str. 9
5,b
Arhiv CK SKJ, F o n d CK KPJ, 1943/218
5
" Arhiv CK SKJ. F o n d CK KPJ, 1941/185.
" Dr F e r d o Cuiinović u svom delu Slom stare Jugoslavije. Zagreb. 1958, str. 148. kaže da
je Hitler izjavio da se zbog d r ž a v n o g u d a r a p o č e t a k »Barbarossa - p o d u h v a t a m o r a odložiti za
četiri tjedna«.
83
N in be r ski proces. XXXIV ( f r a n c u s k o izdanje), 1946. str. 702, Dok. C-I70.
54
De Witt C. Pole, Light on Nazi Foreign Policy. »Foreign Affairs«. XV, No I, okt. 1946, str.
130.
85
Anthony Eden. Memoirs /' Esperence de Force Fevrier 1938-Aoüt 1945. Plön a Meaux.
1965, Str. 234-235; S l o b o d a n Nešović. Dvadeset sedmi mart i britansko javno mnenje. Referat u Sr-
p s k o j a k a d e m i j i n a u k a na m e đ u n a r o d n o m s k u p u u B e o g r a d u 1971. o temi Ustanak u Jugoslaviji
1941. i Evropa, str. 40
58
Foreign Affairs. »American q u a t e r l v Review«. New Jork. vol. 25 No I, okt. 1946. str. 150.
S l o b o d a n Nešović. isto. str. 40.
'' » B o u p o c H H C T o p H H « . aKaAe.MHH n a v K C C C P , o T . v e \ e n n e HCTOPHMCCKH.X n a y K . MOCKBB.

No 6, j u n 1957; S l o b o d a n Nešović. isto, str. 41.
Assmann K u n . Deutsche Schicksjahre, Wiesbaden. 1950, str. 255 - 286.
58
Martin L Van Kreveld, Hitler's Strategy 1940 1941. The Balkan Clue, C a m b r i d g e Univer-
sity Press, E n g l a n d . 1974, str. 144-147
' » E u r o p e a n News Bulletin« od 28. III 1941 - vesti na s r p s k o h r v a i s k o m jeziku e m i t o v a n e

od 1: .45-16.00 časova.
OBRAZOVANJE I RAD VLADE GENERALA SIMOVIĆA
OD 27. MARTA DO 6. APRILA 1941. GODINE
OBRAZOVANJE VLADE
Posle dužih p o g a đ a n j a u zgradi Glavnog generalštaba, najzad je 27. m a r t a u

9 časov a sastav ljena nova jugoslovenska vlada, na čelu sa glavnim organiza-
t o r o m u d a r a g e n e r a l o m Simovičem. U želji da sastavi k o n c e n t r a c i o n u vladu,
od p r e d s t a v n i k a svih građanskih partija, general Simović je, izgleda, bio pri-
n u đ e n da uzme i n e k e k o m p r o m i t o v a n e političare. On nije ni p o m i š l j a o da
u vladu uvede bilo kog predstav nika KPJ, bez obzira što je ona bila najsolid-
niji oslonac za o d b r a n u zemlje. O n a p o r i m a za sastav vlade Simović piše:
»Predstavnici političkih partija p r i k u p l j e n i su u k a b i n e t u m i n i s t r a vojske i m o r n a r i c e .
i to:
- od radikala - Miša Trifunovič, Košta Miletić i M i r k o Košić ( M i r k a Košića je p o g r e š n o
d o v e o oficir u p u ć e n p o d r D o r đ a Durića):
- od d e m o k r a t a - Milan Grol, Boža Marković i B o ž i d a r - B o k a Vlajić.
od J u g o s l o v e n s k e n a c i o n a l n e s t r a n k e (JNS) - Jovan B a n j a n i n .
- od s a m o s t a l n i h d e m o k r a t a - S r đ a n Budisavljević,
od z e m l j o r a d n i k a - B r a n k o Cubrilović i Miloš T u p a n j a n i n (M. T u p a n j a n i n nije ni bio
pozvan na s a v e t o v a n j e već je s a m o z v a n , u svojstvu z a s t u p n i k a šefa Z e m l j o r a d n i č k e s t r a n k e ,
u p a o u kabinet m i n i s t r a vojske, gde su vodeni pregovori za o b r a z o v a n j e vlade):
- p r e d s e d n i k »Srpskog k l u b a - S l o b o d a n Jovanović i p r e d s e d n i k » N a r o d n e o d b r a n e «
Ilija Trifunović-Birčanin.
Na insistiranje M. Grola. n a k n a d n o je pozvan Momčilo Ninćić, a na p r e d s t a v k u J. Ba-
n j a n i n a da ne m o ž e uzeti u č e š ć e na s a s t a n k u bez. vodstva svoje s t r a n k e i na z a u z i m a n j e M
Grola - pozvani su. n a k n a d n o . Petar Živković i B o š k o Jevtić.
O t v a r a j u ć i o v a j s a s t a n a k , ja s a m s a o p š t i o p r i s u t n i m a da je vojska, o d g o v a r a j u ć i j e d n o -
d u š n o m o s e c a n j u n a r o d a da s a č u v a svoju s l o b o d u i nezavisnost, zbacila vladu Dragiše Cvet-
kovića koja je p o t p i s a l a Trojni pakt i k r a l j e v s k o n a m e s n i š t v o i d a j e m l a d o g kralja proglasila
p u n o l e t n i m . Pošto s a m p r o č i t a o kraljevu p r o k l a m a c i j u , u p i t a o s a m p r i s u t n e : »Koga predla-
žete za p r e d s e d n i k a vlade?« Svi su j e d n o d u š n o odgovorili: »Vas« Predložio s a m da u vladu
u đ u po d \ a p r e d s t a v n i k a iz svake s t r a n k e i da m i n i s t a r s t v o vojske i m o r n a r i c e p r i m i armijs-
ki g e n e r a l B o g o l j u b S. Ilić. P o t o m se razvila k r a t k a d i s k u s i j a o k o p o d e l e p o j e d i n i h r e s o r a « . '
Slično piše i kapetan Dragiša Ristic u svojoj knjizi Jugoslovenska revolu-

cija 1941. o p o j e d i n o s t i m a o k o izbora ličnosti za položaj ministra inostranih
poslova, dodajući s a m o da je kandidat za taj resor bio, pored Momčila Nin-
ćića i Milana Gavrilovića, i dr Đorđe Đurić, ali da je o d m a h o t p a o iz p r o s t o g
razloga što »zabunom, nije bio pozvan«. 2
U svojim s e ć a n j i m a p o t p u k o v n i k Živojin Radojičić o sastavu vlade, izme-
đu ostalog, kaže:
» . . . Sto sc tiče s a m o g č i n a sastava vlade, s r p s k i d e o političara o d m a h je p r i h v a t i o po-
n u đ e n e portfelje. Hrvatski političari su dali načelni p r i s t a n a k , ali su p r e k o n a č n e o d l u k e že-
leli da se k o n s u l t u j u sa svojim š e f o m s t r a n k e d o k t o r o m Vlatkom M a č e k o m . koji je i s a m te
noči bio s v r g n u t sa vlasti k a o p o t p r e d s e d n i k C v e t k o v i ć e v e vlade.
L'z.gred b u d i r e č e n o , g e n e r a l Simović je p o k u š a o da M a č e k o v u saglasnost d o b i j e p r e k o
t e l e f o n a Pozvao g a j e da u n o v o j vladi zauzme stari položaj p o t p r e d s e d n i k a . l a k o su d u g o
razgovarali, d o k t o r Maček nije t o m p r i l i k o m d a o svoj p r i s t a n a k . Ali, nije ni k a t e g o r i č k i od-
bio taj predlog. Cak je n e d v o s m i s l e n o izjavio da n e m a nišla protiv da njegovi p r e d s t a v n i c i
prihvate p o n u đ e n e r e s o r e u S i m o v i ć e v o j vladi. Izgleda da je on h t e o da na neki način ispita
n e m a č k o mišljenje o n a s t a l o j situaciji i da vidi k a k a v će stav zauzeli Simovićeva vlada p r e m a
Paktu. H r v a t s k i m i n i s t r i bivše vlade, koji su inače bili k a n d i d a t i i za novu vladu, imali su
svoje a p a r t m a n e u hotelu -Bristol» u K a r a đ o r đ e v o j ulici Po njih su. radi svake sigurnosti,
otišli oficiri s o r u ž a n o m v o j n i č k o m p r a t n j o m . Iako im je o d m a h r e č e n o k u d a ih v o d e i zbog
čega, o n i su se celim p u t e m držali vrlo r e z e r v i s a n o i g o t o v o ljutito. A k a d a su se našli p r e d
g e n e r a l o m S i m o v i c e m , m i n i s t a r S u t e j je glasno p r o t e s t o v a o š t o ih odv o d e »kao n e k e zločin-
ce«. p o d o r u ž a n o m p r a t n j o m Na to je g e n e r a l Simović mirno, ali o d l u č n o r e k a o : » - Budite,
g o s p o d o , p a m e t n i ! Zar ne vidite da je ovo revolucija?! To s m o učinili radi vaše b e z b e d n o s -
ti, ,.« 3
General Mirković u svom Dnevniku kaže:

•Ja lično nisam i m a o n i k a k v o g uticaja na sastav vlade Ona ie sastavljena voljom i spo-
r a z u m o m g e n e r a l a Simovića. J e d i n o sam na m o l b u i p r e k l i n j a n j e m a j o r a Živana Kneževića
da njegov brat, p r o f e s o r R a d o j e Knežević, b u d e p o s t a v l j e n za m i n i s t r a pri P r e d s e d n i š t v u vla-
de, p r e d l o ž i o đ e n e r a l u Simoviću d a g a postavi n a j o š n e p o p u n j e n i položaj m i n i s t r a dvora,
što je đ e n e r a l Simović i prihvatio«
Neslaganje između generala Simovića i Mirkovića postojalo je u pogledu
ulaska u vladu crnogorskog političara Marka Dakovića.
Mirković je o t o m e zapisao u svom Dnevniku:
• Marko Dakovic je bio oduševljen i gotovo zbunjen državnim u d a r o m , za koji je rekao:
.Dvadeset sedmi mart je posle Kosova najveći d o g a đ a j u istoriji srpskog naroda'!
Ali kada je đeneral Simović sa jednim malo širim uvodom i sa m n o g o lakta r e k a o Marku Da-
kovicu ko su članovi vlade. Marko je bio zapanjen . . . Rekao je gotovo izbezumljeno:
Ja boga mi. ne mogu Zar ja celog života da se borim protiv lih ljudi i da sada saradujem s nji-
ma . Ja, boga mi. neću!' Tek posle dužeg ubeđivanja od s t r a n e generala Simovića i Ilića. Marko
Dakovic je na kraju popustio i pristao na s a r a d n j u s ovim ljudima i doc nije sasvim skrušen izašao
iz kancelarije ministra vojske«
Međutim, general Simović je u Mirkovićevom Dnevniku duž celog teksta
stavio dva znaka pitanja, povukao debelu crtu i napisao: »To je apsolutno neta-
čno«. 4
H o p t n e r u svojoj knjizi Jugoslavija u krizi 1934-1941 piše d a j e »u ranim
jutarnjim časovima 27. m a r t a u Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e došlo do ošt-
rih r a s p r i . . . Zamišljajući j e d a n autoritativni režim, po ugledu na o n o što je
organizovao njegov r u m u n s k i kolega general Antonesku, general Mirković je
tražio vladu generala, sa j e d n i m g e n e r a l o m , verovatno njim samim, kao pred-
s e d n i k o m , ali je Radoje Knežević e n e r g i č n o ustao protiv ovog p r e d l o g a i is-
takao da vlade od 1929. godine nisu predstavljale zemlju, pa je p r e d l a g a o da
nova vlada traži legitimnost od samog naroda ...« (Un temoin, Le Coup d'Etat de
Simoxic, »La France interieure«, sept, i okt. 1945).
Pošto su hrvatski i slovenaćki predstavnici u zbaćenoj Cvetković-Mače-
kovoj vladi (za razliku od srpskih predstavnika) mogli stvarno da govore u
ime svoga naroda, Knežević je s m a t r a o da oni treba da ostanu članov i 27-mar-
tovske vlade. No, u Kneževićevom r e z o n o v a n j u ima j e d n a n e d o s l e d n o s t . On
je h t e o vladu, predstavnicu svih nacionalnih g r u p a koje sačinjavaju Jugosla-
viju - Srba, Hrvata, Slovenaca i svih drugih. A u isto v r e m e h t e o je da u k i n e
Ustav od 1931. godine - koji su Hrvati primili pragmatički i hteli da ga t r p e
do izmena u njihovu korist - pa da se vrati Ustavu od 1921. godine, s kojim
su Hrvati bili sasvim nezadovoljni i pod kojim su, s v r e m e n a na v r e m e , boj-
kotovali i vladu i p a r l a m e n t . Izgleda d a j e on h t e o da ignoriše njihovo d r ž a n j e
i t a k t i k u slanja p r e d s t a v n i k a u p a r l a m e n t s a m o da bi vršili s i s t e m a t s k u opst-
rukciju, da bi podsticali pasivnu rezistenciju, ili da bi zaustavili akciju name-
njenu učvršćenju centralizma. 5
Posle dugih diskusija, pristalice Mirkovićeve teze primile su, p r e k o volje,
Kneževićevu političku analizu.
I drugi su imali svoje ideje o prirodi vlade i sastavu kabineta. Simović je
h t e o vladu » n a r o d n o g spasa« sa s o b o m kao p r e d s e d n i k o m , S l o b o d a n o m Jo-
vanovićem i Vlatkom M a č e k o m k a o p o t p r e d s e d n i c i m a i s r p s k i m e p i s k o p o m
Nikolajem i katoličkim b i s k u p o m Akšamovićem kao m i n i s t r i m a bez portfe-
lja. P r e m a njegovom planu, Slovenci bi imali dva ministra, Hrvati tri p o r e d
Mačeka, svaka od tri s r p s k e političke s t r a n k e imenovala bi po jednog, a Voj-
vodina i C r n a Gora dale bi po jednog. 6
»Za v r e m e r a s p r a v e o k o sastava kabineta, Simović je o d u s t a o od ideje da
uzme dva e p i s k o p a . . . Rasprava je bila vrlo o š t r a o k o m i n i s t r a inostranih po-
slova. Miloš T u p a n j a n i n , predstavnik Srpske z e m l j o r a d n i č k e stranke.insisti-
rao je na postavljenju dr Milana Gavrilovića, dok je Košić, Simovićev blizak
prijatelj,zastupao stav da izbor ministra zavisi od politike koju novi m i n i s t a r
ima da vodi, pa je p r e d l a g a o da se ostavi pitanje postavljenja novog m i n i s t r a
dok se ne o d l u č e dali žele mir ili rat. Milan Grol i Miša Trirunović o d m a h su
se izjasnili za mir. Pera Zivković je r e k a o da je n e m u g u ć e misliti o ratu. Si-
mović je bio za mir ako je mir mogućan. (Podvukao V.T.). Dok su oni nastavljali
u t o m pravcu, T u p a n j a n i n se nije više m o g a o uzdržati. Sa r a z b a r u š e n o m ko-
som, on je lupio o sto r u k o m i uzviknuo: .Kakav mir? Ovo je n a c i o n a l n a re-
volucija i k a d a se ona završi, o n d a će biti nacionalni rat. To je bilo prvi put
d a j e n e k o p o m e n u o reć revolucija'. Uprkos njegovog ispada, većina je bila za
mir. Tada je Košić uzeo reć, znajući da će o n o što će reći srušiti njegove šanse
da u đ e u novu vladu i rekao: ,Ako hoćete da vam Nemci v e r u j u da ste za m i r
zadržite Cincar-Markovića kao ministra inostranih poslova, b a r dok p r o đ e
prvo uzbuđenje«. 7
Na sednici »nije p r i h v a ć e n o da se zadrži Cincar-Marković, a s p r e č e n o je
i postavljanje Milana Gavrilovića na položaj ministra i n o s t r a n i h poslova, po-
što bi to sigurno značilo rat. Ostala je s a m o j e d n a ličnost da se u z m e u obzir
- Momčilo Ninčić, koji je bio m i n i s t a r inostranih poslova šesnaest g o d i n a ra-
nije. Pozvali su ga od kuće, gde se o p o r a v l j a o od j e d n e o p e r a c i j e . . . Ninčić,
koji je stigao da p r e u z m e najodgovorniji položaj u vladi, bio je m i n i s t a r inost-
ranih poslova poslednji put 1926. g o d i n e . . . Otvoreni frankofil, on je, takođe,
bio p r e d s e d n i k Italijansko-jugoslovenskog, Nemačko-jugoslovenskog i Ma-
đarsko-jugoslovenskog društva. Očigledno, Ninčić je bio svačiji prijatelj i od-
ličan izbor za m e s t o na koje je sada pozvan i pod uslovima koji su s a d a po-
stojali. Profesionalni d i p l o m a t a , on je verovao da mu je prvi zadatak b i o da
puč učini prihvatljivim nacistima«. 8
Prilikom f o r m i r a n j a nove vlade, koja još nije bila legitimna, j e r ju kralj
još nije bio p o t v r d i o ukazom, razočarali su se oni učesnici u d e b a t i koji su kao
prvi rezultat državnog u d a r a očekivali n e p o s r e d n u o s u d u Trojnog p a k t a i hit-
ne p r i p r e m e za rat, jer se general Simović izjasnio u prilog v e o m a o p r e z n e po-
litike smirenja, u nadi da će uspeti da dobije u v r e m e n u ne s a m o da stvori us-
love da se zemlja suprotstavi r a t n o m s u k o b u , nego da i taj s u k o b odloži d o k l e
god mu situacija dozvoli da sa u s p e h o m stane uz bok saveznika. On se, u stva-
ri. zavaravao da će to postići o b i č n o m o d u g o v l a ć e ć o m taktikom, kao što je
to radio knez Pavle, a zavaravao je i svoje najnepomirljivije pristalice koji su
»strpljivo« očekivali da će biti p o n i š t e n a »izdaja« koju su pripremili knez i
njegova vlada. 9
U m e đ u v r e m e n u Simović je o svemu izvestio kralja Petra, koji je potpisao
p r o k l a m a c i j u ranije objavljenu p r e k o radija, kao i ukaz o i m e n o v a n j u Simo-
vića za p r e d s e d n i k a vlade. Na kraljevo pitanje kakva će biti p r i r o d a unutraš-
nje i spoljne politike nove vlade, Simović je odgovorio da pokušava da u b e d i
Mačeka da uđe u vladu. U pogledu spoljne politike r e k a o je d a j e razgovarao
sa H e r e n o m i uverio ga da će se nastaviti Cvetkovićeva politika p r e m a Nem-
c i m a . . . Revolucija je bila stvar u n u t r a š n j e politike, j e r je glavni n e d o s t a t a k
Cvetkovićeve vlade bio što je držala n a r o d »neobavešten o svojoj politici«.' 0
Radio Beograd je u 9,30 časova objavio f o r m i r a n j e nove vlade pod pred-
sedništvom generala Simovića, a u tom času su se odjeci jugoslovenskih do-
gađaja proširili u čitavom s v e t u . "
Nova vlada održala je svoju prvu sednicu 27. m a r t a u 22 časa u zgradi
Predsedništva vlade u B e o g r a d u . Ovoj sednici prisustvovali su: p r e d s e d n i k
vlade general Simović, drugi p o t p r e d s e d n i k vlade S l o b o d a n Jovanović, i mi-
nistri: Ninćić, Sutej, Andres, Torbar, Smoljan, Ilić, Kulovec, Groi, Banjanin,
Daković, Cubrilović i Kosanović, kao i ban Banovine Hrvatske Ivan Subašić.
Tom prilikom je p r e d s e d n i k vlade general Simović p o d n e o Ministarskom sa-
vetu ukaz o obrazovanju nove vlade, ostavku n a m e s n i k a i sledeči kraljev pro-
glas o s t u p a n j u na presto:
•Srbi. Hrvati i Slovenci!
U o v o m t e š k o m t r e n u t k u za naš n a r o d o d l u č i o sam da u z m e m u svoje r u k e k r a l j e v s k u
vlast.
Namesnici. koji su r a z u m e l i o p r a v d a n o s t mojih p o b u d a , o d m a h su sami p o d n e l i ostav-
ku.
Moja v e r n a vojska i m o r n a r i c a stavili su mi se o d m a h na r a s p o l o ž e n j e i već izvršavaju
moja naređenja.
Pozivam sve Srbe, H r v a t e i S l o v e n c e da se o k u p e o k o p r e s t o l a To je najsigurniji naćin.
da se u o v i m teškim p r i l i k a m a održi red u n u t r a i mir spolja
M a n d a t za sastav vlade p o v e r i o sam a r m i j s k o m đ e n e r a l u Dušanu T Simoviću.
S v e r o m u boga i u b u d u ć n o s t Jugoslavije, pozivam sve g r a đ a n e i sve vlasti u zemlji na
v r š e n j e svojih d u ž n o s t i p r e m a Kralju i O t a d ž b i n i
27. III 1941. g. u B e o g r a d u Petar s.r.«
Već u 5 časova Radio-stanica Beograd objavila je ovaj proglas n a r o d u . U
stvari, to je bio proglas koji su na brzinu sastavili organizatori udara, jer kralj
o t o m e nije ništa z n a o . ' 2
Pored toga s a o p š t e n o je d a j e knezu Pavlu, po njegovoj želji, o d o b r e n o da
sa p o r o d i c o m o t p u t u j e u Grčku i da će nova vlada biti predstavljena kralju
pre b l a g o d a r e n j a u c r k v a m a . Ministar inostranih poslova Ninčić obavestio je
članove vlade o svom razgovoru sa fon H e r e n o m , n e m a č k i m poslanikom u
Beogradu. Zatim je Ministarski savet k o n s t a t o v a o da se pložaj Banovine Hr-
vatske nije niukoliko p r o m e n i o a k t o m od 27. marta.
Ban Banovine H r v a t s k e dr Subišić izneo je razloge svoga dolaska u Beog-
rad i stav dr Mačeka u vezi n o v o s t v o r e n e situacije u zemlji.
Posle duge diskusije, Ministarski savet je odlučio: da kralj položi zakletvu
pred Ministarskim savetom: da ministar p r a v d e izradi predlog o amnestiji za
političke krivce i da m i n i s t a r vojske i m o r n a r i c e raspusti k o n c e n t r a c i o n e lo-
gore ( r a d n e čete i bataljone). Tom prilikom su neki članovi vlade, n a r o č i t o
Franc Kulovec, bili ne s a m o protivni ovoj politici, već su zahtevali da se za-
b r a n e n a r o d n e manifestacije i da u n u t r a š n j a politička linija o s t a n e n e p r o m e -
njena.
Najzad. Ministarski savet je usvojio tekst izjave koju će za javnost dati
p r e d s e d n i k vlade general Simović.
Posle ove sednice jugoslovenske vlade, u v r e m e k a d a je Hitler već bio iz-
d a o svoju Direktivu br. 25 za napad na Jugoslaviju, novi p r e d s e d n i k vlade ge-
neral Simović je negde p r e d p o n o ć 27. m a r t a u svom k a b i n e t u d a o sledeću
izjavu p r e d s t a v n i c i m a d o m a ć e š t a m p e :
Apel građanstvu:
»U ozbiljnim d a n i m a n a r o d Jugoslavije o s e l i o se o n e s p o k o j e n naCinom na koji su vo-
d e n i javni poslovi. N e p o v e r e n j e p r e m a l a k v o m s t a n j u stvari p o s l e d n j i h d a n a m a n i f e s t o v a l o
se s tolikom silinom da je p r e t i l o j a v n o m p o r e t k u .
Pod p r i t i s k o m tog n e s p o k o j n o g j a v n o g m i š l j e n j a d o š l o je do d a n a š n j i h p r o m e n a . Za tu
u z n e m i r e n o s t n e m a više razloga od t r e n u t k a kad je Nj. V Kralj Petar Drugi u z e o vlast i ob-
razovao vladu k a o izraz r a s p o l o ž e n j a n a r o d a srpskog, h r v a t s k o g i s l o v e n a ć k o g .
U ime vlade k o j o j s a m na ćelu ja d a n a s kao svoju p r v u reć u p r a v l j a m a p e l g r a đ a n i m a
isto l a k o kao i v l a s t i m a da p o m o g n u Kraljevsku vladu u o v o m t r e n u t k u , ćiji je prvi z a d a t a k
da o ć u v a red u zemlji i m i r spolja.
A p e l u j e m na r o d o l j u b l j e g r a đ a n a Jugoslavije da se k l o n e m a n i f e s t a c i j a koje bi o t e ž a l e
naše o d n o s e sa s u s e d i m a sa k o j i m a ž e l i m o da i dalje o s t a n e m o u m i r u i prijateljstvu, ape-
l u j e m da ne podležu n i k o j i m n e p r o m i š l j e n i m a k t i m a ni u t i c a j i m a sa kojih bilo s t r a n a .
O s t a n i m o u brizi o sebi - svoji, nezavisni, d o s t o j a n s t v e n i . S t r o g r e d i k o r e k t n o d r ž a n j e
p n i s u uslov u s p e š n o g s p r o v o đ e n j a z a d a t a k a koji s u p r e d n a m a « . 1 3
Vec iz. ove prve izjave p r e d s e d n i k a vlade generala Simovića moglo bi se
zaključiti da cilj puča nije bio da se d a d e o t p o r i da se a k o t r e b a zagazi u rat
sa silama Osovine. Narod se poziva samo: »da ne podleže nikakvim n e p r o m i š -
ljenim a k t i m a ili uticajima sa kojih bilo strana«, da se ne bi otežali naši o d n o s i
sa s u s e d i m a »sa kojima želimo da i dalje ostanemo u miru i prijateljstvu«. Zar
se mogao uputiti ovakav poziv građanstvu 27. marta, koji je već d o n e o svoju
odluku: »bolje rat nego pakt?« Zar nije ovakva izjava k a p i t u l a n t s k o g karak-
tera? Sigurno jeste.
Nova vlada se o d m a h susrela sa izvanrednim, u p r a v o s u d b o n o s n i m pro-
b l e m i m a - kakav stav zauzeti p r e m a ratu, da li n a r o d u dati i kakve d e m o k -
ratske s l o b o d e i kakav stav zauzeti p r e m a o n i m a koji su se nalazili u zatvo-
rima ili k o n c e n t r a c i o n i m l o g o r i m a zbog njihovog političkog r a d a i dugogo-
dišnje u p o r n e b o r b e protiv n e n a r o d n i h režima i njihove politike, a n a r o č i t o
u p e r i o d u od š e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e do p r e d sam početak rata.
P r i r o d n o je da ova nova n e h o m o g e n a vlada nije mogla imati j e d i n s t v e n o g
plana. Zato se u njoj prvih d a n a pojavljuju uglavnom dve g r u p a c i j e sa razli-
čitim gledištima, k a k o o u n u t r a š n j i m t a k o i o spoljnopolitičkim pitanjima. 1 4
U prvoj grupi - koja se e n e r g i č n o protivila s t u p a n j u u rat i u p r n o se zalagala
za produžetak o n e iste politike koju je na u n u t r a š n j e m i s p o l j n o p o l i t i č k o m
planu vodila o b o r e n a vlada Cvetković-Maček, bili su glavni protagonisti Ma-
ček. Kulovec i Ninćić, a u d r u g o j - Simović, Kosanović, Čubrilović i Daković.
U grupi kolebljivaca (uvek s p r e m n i h da p r e b e g n u iz j e d n o g u drugi tabor),
koja je bila sasvim bez ikakvih koncepcija i jasnih stavova, bili su ostali čla-
novi vlade. To je pokazao prvi s a s t a n a k partijskih p r e d s t a v n i k a radi konsul-
tovanja o sastavu vlade 27. marta, k a d a je izbio s p o r o k o izbora m i n i s t r a spolj-
nih poslova.
Na prvoj sednici vlade, general Simović je p o k r e n u o pitanje opšte mobi-
lizacije, ali se protivnička g r u p a (koja je bila za Trojni pakt), na čelu sa Ku-
lovecom i Ninčićem (Maček još nije stigao u Beograd), e n e r g i č n o izjasnila
protiv tog predloga, p o d izgovorom da za to još nije v r e m e »da se ne bi izaz-
vali Nemci«. Međutim, ni general Simović toga dana, kao i docnije, nije bio
odlučan, iako je m o g a o imati p u n u p o d r š k u n a r o d a za d o n o š e n j e j e d n e tako
s u d b o n o s n e odluke. Staviše. on je 27. m a r t a u 9 časova, kad mu je p o m o ć n i k
načelnika Glavnog generalštaba, u prisustvu ministra vojske i m o r n a r i c e ge-
nerala Ilića, predložio da se o d m a h n a r e d i o p š t a mobilizacija, odgovorio:
»Nemci nas ne smeju napasti«. Tada su jedva pristali da se izda n a r e đ e n j e za
aktiviranje t r u p a za zaštitu granice i u n u t r a š n j o s t i . Ovo je imalo kobnih po-
sledica za vojnu silu i n a r o d u toku v o đ e n j a n a m e t n u t o g rata.
Iako je bilo očigledno da će N e m a č k a napasti Jugoslaviju, vlada generala
Simovića je gajila iluziju da će taktiziranjem i p r e g o v o r i m a moći da otkloni
napad.' 4 *
UPOREDNI PREGOVORI DR MACEKA

SA S I M O V I Ć E M I SA N E M A Č K I M A G E N T I M A
I POVERENICIMA - PREDSTAVNICIMA NEMAĆKE VLADE
O d m a h posle državnog u d a r a generalu Simoviću je bilo najvažnije da

uvuče Mačeka u novu jugoslovensku k o n c e n t r a c i o n u vladu, j e r je znao da je
Maček ranije uživao veliki ugled u Udruženoj opoziciji i da u Hrvatskoj ima
veliku p o d r š k u za svoju politiku. On je zbog toga bio p r i n u đ e n da pregovara
sa njim o ulasku u vladu, iako je d o b r o znao njegovu političku prošlost, a po-
nekad i neprijateljsku aktivnost, kao i to da je bio veliki p o b o r n i k za pristu-
panje Jugoslavije T r o j n o m paktu. Nemajući d r u g o g izlaza, Simović je r a n o
u j u t r o 27. m a r t a t e l e f o n o m p o n u d i o Maćeku položaj p o t p r e d s e d n i k a u novoj
vladi.
Iako je tom prilikom d a o načelnu saglasnost da pripadnici HSS: Sutej,
Torbar. Smoljan i Andres u đ u u novu vladu, Maček je lično ostao k r a j n j e re-
zervisan. Pošto je i dalje održavao kontakt sa tajnim agentima Rima i Berlina,
on je izvestio Simovića da će po b a n u Subašiću poslati uslove pod kojima bi
prihvatio p o n u đ e n i položaj p o t p r e d s e d n i k a vlade. I zaista, Subašić je noću
27/28. marta, posle dolaska sa knezom Pavlom u Beograd, p r e n e o Simoviću
sledeće Maćekove uslove: da nova vlada prihvati S p o r a z u m Maćek-Cvetković
od 26. avgusta 1939. g. i da prizna Trojni pakt koji je p r e t h o d n a vlada potpisala
25. m a r t a u Beču. Subašić se vratio u Zagreb 29. m a r t a i saopštio Maćeku da
će Simoviceva vlada priznati sve m e đ u n a r o d n e ugovore ranije vlade, računa-
jući i Trojni pakt, ali Maček nije bio zadovoljan Subašićevim p r e k o m e r n o op-
timističkim p r e d v i đ a n j i m a da bi Jugoslavija mogla izbeći rat sa Osovinom, pa
je u Beograd poslao svoga zamenika Košutića da t a m o izvrši novu p r o c e n u
situacije. 1 5
Pošto je znao da je Simoviću n e o p h o d a n u n o v o s t v o r e n o j situaciji, Maček
je n a m e r n o odugovlačio p r e g o v o r e postavljanjem novih uslova za ulazak u
vladu i time. u stvari, išao na ruku p l a n i r a n o j nacističkoj agresiji. S d r u g e stra-
ne, Simović je žurio da Maček što p r e d o đ e u Beograd radi u m i r e n j a javnog
m n j e n j a iz spoljnopolitičkih razloga. Zbog toga su se punih 7 d a n a redale po-
sete njihovih delegata između Beograda i Zagreba. Simović je slao Kosano-
vica sa p o r u k a m a , a Maćek n j e m u Košutića, koji je o d m a h o t p u t o v a o u Beog-
rad, a zatim se 31. m a r t a vratio u Zagreb m n o g o m a n j e p o u z d a n nego Subašić.
Pre odlaska r e k a o je Suteju da će učiniti sve što može da se izbegne rat, ali
da su izgledi m i n i m a l n i . ' 6 On je 30. m a r t a d o n e o sledeče Maćekove uslove za
ulazak u vladu:
1) Da se o d m a h f o r m i r a K r u n s k i savet u k o m e bi se nalazili po jedan p r e d s t a v n i k Srba.
H r v a l a i Slovenaca, zatim srpski p a t r i j a r h i zagrebački n a d b i s k u p K r u n s k i savet t r e b a l o bi
da b u d e uz kralja, s tim da k r a l j ne m o ž e p r e d u z e t i n i k a k a v važniji k o r a k niti d o n e t i ma ka-
kav važniji zaključak bez saglasnosti K r u n s k o g saveta. F u n k c i j a S a v e t a t r a j a l a bi t o l i k o ko-
liko to b u d u iziskivali m l a d o s t kralja i b e z b c d n o s i zemlje P r e d s t a v n i k S r b a m o g a o bi da
b u d e S l o b o d a n Jovanović, d r u g i p o i p r e d s e d n i k pučističke vlade, p r e d s t a v n i k H r v a t a Maček
ili ban S u b a š i ć (s tim š t o bi Maček u t o m slučaju p r e u z e o f u n k c i j u b a n a B a n o v i n e H r v a t s k e ) ,
a Kulovec p r e d s t a v n i k Slovenaca.
2) P r a v o s l a v n a c r k v a m o r a se depolitizirati i ne m o ž e se dozvoliti da se p o j e d i n i njeni
p r e d s t a v n i c i a k t i v n o m e š a j u u politiku Isto t a k o m o r a s e o d g o v a r a j u ć i m m e r a m a o n e m o -
gućiti vojsci da se u b u d u ć e m e š a u politiku. Zato, p o r e d m i n i s t r a vojske, t r e b a o b r a z o v a t i
Savet n a r o d n e o d b r a n e od političara, u k o l i k o se r e s o r Ministarstva vojske ne bi m o g a o po-
veriti n e k o j g r a đ a n s k o j političkoj ličnosti. Simović m o r a s v e č a n o m izjavom p o t v r d i t i i u pu-
n o j meri priznati S p o r a z u m od 26. a v g u s t a 19.39. godine, s tim da i k r a l j tu p o t v r d u izričito
o d o b r i i sa n j o m se saglasi.
3) Vlada m o r a o d m a h d a t i s v e č a n u izjavu da u p o t p u n o s t i p r i z n a j e p r i s t u p a n j e Jugos-
lavije T r o j n o m p a k l u i da će politiku toga p a k t a voditi u s v a k o m p o g l e d u .
Tom p r i l i k o m Košutić je p r e d o č i o Simoviću da bi se Maćek. a k o se ne i s p u n e p r e d n j i
uslovi, o d m a h z v a n i ć n o o b r a t i o N e m a ć k o j za zaštitu i u t o m e bi se s l u č a j u p o s t a r a o za red
i mir u Hrvatskoj."
Maček je još 27. mana preko svojih ljudi stupio u vezu sa nemačkim kon-
zulom Frojndom u Zagrebu (Freundt Alfred), a sa Kvaternikom se saglasio da se
u spoljnoj politici treba osloniti na Nemački Rajh. (Podvukao V.T.). Ali. on ni
tada, kao ni ranije, nije bio s p r e m a n da o t v o r e n o istupi i da proglasi samos-
talnu državu Hrvatsku, jer nije bio siguran d a j e rat između N e m a ć k e i Jugos-
lavije neizbežan. a za takav k r u p a n poduhvat trebala mu je i Hitlerova garan-
cija, jer mu garancija Frojnda, n e m a č k o g konzula u Zagrebu, nije bila sigur-
n a . ' 8 Zato je odlučio da zauzme rezervisan stav dok se situacija ne razbistri
i dok se ne vide jasni znaci jugoslovensko-nemaćkih o d n o s a . Takva koncep-
cija ga je neminov no terala da u toku kritičnih m a r t o v s k i h i aprilskih d a n a
pregovara i sa Nemcima, i sa Simovićem, i sa frankovcima, o d n o s n o ustaša-
ma. Ovih d a n a je na njega vršen pritisak naročito sa n e m a ć k e strane, franko-
vaca i ustaša da o d u s t a n e od pregovora sa B e o g r a d o m , da o d m a h proglasi
NDH i traži n e m a č k u zaštitu. Frojnd kaže da se iz Maćekovih izjava vidi da
je n e o d l u č a n i da mu se čini da se on (Maćek) » p o d j e d n a k o trudi da održi mir
s N e m a č k o m i da sačuva Jugoslaviju«.' 9 Zato je očito razočarao i d e s n o krilo
HSS, jer je o n o nastojalo da iznudi prekid s B e o g r a d o m , a bilo je s p r e m n o da
to po potrebi učini i iza leđa svog p r e d s e d n i k a .
Uveče 1. aprila »služba Abvera u B e o g r a d u poručila je u Berlin d a j e Seljačka zaštita
u M a ć e k o v o ime. ali bez n j e g o v o g o v l a š ć e n j a , n a r e d i l a svojim p r i p a d n i c i m a , da se oni koji
su pozvani u j u g o s l o v e n s k u vojsku » s u t r a d a n i p r e k o s u t r a ne javljaju . .. Sve d o b r e H r v a t e
najviše z a b r i n j a v a m o g u ć n o s t da N e m a č k a m o ž d a želi sarađivati s a m o s M a ć e k o m . d o k
stvarni položaj z a h t e v a da se p o m i š l j a i na r e š e n j e bez Maćeka«. 2 0
Posle 27. marta nemačka vlada je u svom planu za političko razbijanje Ju-
goslavije u prvom redu računala na dr Maćeka, za razliku od italijanske vlade
koja je poklanjala najviše pažnje dr Paveliću i frankovcima. Tom prilikom je
Hitler n a p o m e n u o m a đ a r s k o m poslaniku Stojajiu kako bi Hrvatska mogla
doci »... u izvjesnu vezu s m a đ a r s k o m državom" i da bi se Hrv atskoj mogla
dati »neka a u t o n o m i j a « . 2 ' Pošto ovaj nejasni plan nije ostvaren, vlada Trećeg
Rajha se odlučila
»da p o k u š a za svoj plan p r i d o b i t i Vlatka Maćeka. p r e d s j e d n i k a . H r v a t s k e seljačke
s t r a n k e ' , k a o n a j p o d e s n i j e g č o v j e k a d a proglasi o d c j e p l j e n j e B a n o v i n e H r v a t s k e o d Beogra-
da. .. U m e đ u n a r o d n o p r a v n o m p o g l e d u e v e n t u a l n i Mačekov p r i s t a n a k na s p o m e n u t i nje-
m a č k i plan o d c j e p l j e n j a B a n o v i n e H r v a t s k e m o g a o bi se m o ž d a t u m a č i t i čak i k a o m e đ u -
n a r o d n o p r a v n o d o z v o l j e n a p o m o ć Trećeg Rajha . p o d j a r m l j e n i m H r v a t i m a ' za p r a v i l n o rje-
š e n j e h r v a t s k o g p i t a n j a . . . S o b z i r o m na » H r v a t s k u seljačku s t r a n k u « vlada Trećeg Rajha ra-
č u n a l a je da bi s M a ć e k o v i m p r i s t a n k o m d o b i l a p o d r š k u i s i g u r n o s t na č i t a v o m p o d r u č j u
B a n o v i n e H r v a t s k e i od č l a n s t v a HSS, koja je bila u Kraljevini Jugoslaviji ne s a m o b r o j n a ,
nego i politički v e o m a z n a č a j n a . .. No, o s i m toga, za vladu Rajha bila je od p o s e b n o g zna-
č e n j a i činjenica, da bi p r i s t a n a k M a ć e k a o m o g u ć i o da za svoje vojno-političke ciljeve isko-
risti i o d r e d e M a ć e k o v e n a o r u ž a n e » H r v a t s k e seljačke zaštite«. 2 2
O inicijativi za p r e g o v o r e od s t r a n e Mačeka ili od s t r a n e N e m a ć k e raz-
ličito se govorilo. »Maček je n e r a d o govorio, a još m a n j e pisao o svojim kon-
taktima s e k s p o n e n t i m a n e m a č k o g Rajha u d a n i m a p r e d sam oružani n a p a d
na Jugoslaviju. 2 3
»Tako bi izgledalo k a o da je inicijativa za p r e g o v o r e s M a ć e k o m p o t e k l a zaista od nje-
mačke strane. Međutim, drugi d o k u m e n t a r n i podaci razotkrivaju drukčije stanje i pokazuju
da je ove p r e g o v o r e z a p o č e o - s a m Maček. To se vidi iz j e d n e zabilješke šefa n j e m a č k o g ure-
d a z a i n o s t r a n s t v o . o d n o s n o A b v e r a p r e m a zabilješci a d m i r a l a Kanarisa (Canaris Wilchelm
O.L) d a j e Maček 27. m a n a 1941. z a m o l i o vladu Rajha za o b a v j e š t e n j e o n j e m a č k o m stavu
p r e m a b e o g r a d s k o j vladi, t e d a ć e Maček » s h o d n o t o m e o d r e d i t i svoje d r ž a n j e p r e m a Beog-
radu«. 2 4
Prema j e d n o m d r u g o m d o k u m e n t u iz istog izvora ( I n o s t r a n o o d j e l j e n j e
Abvera) od 29. m a r t a 1941. proizilazi, k a k o »Maček još uvijek čeka n j e m a č k i
odgovor na njegovo pitanje o stavu N j e m a č k e p r e m a novoj jugoslavenskoj
vladi«, j e r - p r e m a tom aktu - on se »želi osigurati na svima s t r a n a m a « . 2 5
»Istoga d a n a je i E r n e s t V e r m a n ( W o e r m a n n ) . državni p o d s e k r e t a r u n j e m a č k o m Mi-
n i s t a r s t v u v a n j s k i h poslova, o b a v i j e s t i o k a p e t a n a L e o p o l d a B i r k n e r a iz Abverovog o d j e l a za
i n o s t r a n s t v o . k a k o n a M a ć e k o v o t r a ž e n j e . . . j o š nije d o n e s e n a o d l u k a , ali ć e o n a uslijediti
m o ž d a u t o k u d a n a š n j e g d a n a . . .«2*
N e m a č k a vlada je sa više s t r a n a dobijala Maćekove p o n u d e za posredo-
vanje. Ona je saznala da se Maček saglasio da Sutej o s t a n e u vladi s a m o pod
uslovima a k o Simovićeva vlada produži spoljnu politiku p r e t h o d n e vlade. A
Maček ipak nije hteo da p o t p u n o raskine sa Simovićevom vladom i da se veže
za Nemce ili ustaše, j e r se - k a k o je i sam izjavio nekoliko d a n a kasnije slo-
vačkom poslaniku - plašio da bi time »prouzrokovao represalije S r b a i napad
na Hrvatsku«. On je 1. aprila r e k a o Maletkeu (Malletke Walther) o p u n o m o -
ćeniku n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova, da će m o r a t i da ide u
Beograd i u đ e u vladu, j e r je to jedini način da spase Hrvate. S r p s k e t r u p e idu
u Hrvatsku, o n e m o g u ć u j u ć i njegovoj Seljačkoj žaštiti da se p o b u n i protiv
B e o g r a d a i n j e m u da o r g a n i z u j e nezavisnu d r ž a v u . . . On m o r a ići u vladu da
bi sprečio krvoproliće između Srba i Hrvata. Zato je izbegao diskusiju o sa-
m o s t a l n o j Hrvatskoj, izjavljujući da će ostati sa S r b i m a ako Trojni pakt osta-
ne na snazi i a k o Jugoslavija b u d e dala p o t p u n o zadovoljenje N e m a č k o m Raj-
hu. 2 7
Do 27. m a r t a Hitler još nije bio f o r m i r a o jasnu političku liniju u o d n o s u
na Hrvatsku. Tek kasnije d o š a o je na ideju da se stvori f o r m a l n o samostalna,
a u stvari vazalna država sa g r a n i c a m a što dalje p r e m a istoku. Ranije obez-
beđeni kontakti sa M a ć e k o m i vodstvom HSS, a i s f r a n k o v c i m a istovremeno,
davali su p u n o nade T r e ć e m Rajhu u o s t v a r e n j u ove zamislim, r a č u n a j u ć i da
će u svim ovim političkim k o m b i n a c i j a m a imati osiguran oslonac na Maćeka
i HSS.
Hitler je bio izrazito protiv uticaja Italije; cilj mu je bio da p o m o ć u Ne-
zavisne Države Hrvatske (NDH) stvori b r a n u koja bi zadržala italijansko pro-
d i r a n j e na Balkan. Zato je težio da na ćelo te nove h r v a t s k e države d o đ e Ma-
ček i Kvaternik, a ne Pavelić, koga je s m a t r a o »italijanskim č o v e k o m « .
Vet od p r v o g d o g o v o r a Hitlera i Musolinija o p o d u z i m a n j u n a p a d a na Jugoslaviju.
27. ožujka, bila je n a m i j e n j e n a u t o m planu i o d r e d e n a uloga Paveliću i u s t a š a m a . . . Mu-
solinijeva izjava u p i s m u Hitleru. 28. ožujka, da t r e b a r a č u n a t i s Pavelicem kao p r e d s t a v n i -
k o m .separatističkih t e n d e n c i j a kod H r v a t a . n e d v o j b e n o je ukazivala . . da je Musolini. u
težnji da Italija z a u z m e š t o čvršće pozicije na p o d r u č j u Jugoslavije, o z b i l j n o r a č u n a o s Pa-
velicem kao svojim e k s p o n e n t o m , p r e k o kojega bi se m o g a o m a k s i m a l n o realizirati e k s p a n -
zionistički p l a n u o d n o s u na H r v a t s k u , i da se Musolini b o j a o i s u m n j a o da italijanski in-
teresi m o g u bili p o t i s n u t i od N i j e m a c a u o v o m p r o s t o r u , koji je p r e m a n a č e l n o m s p o r a z u m u
ulazio u italijansku i n t e r e s n u s f e r u . . Paveliću je o d m a h d a n o do z n a n j a da će mu Talijani
o m o g u ć i t i da s u s t a š a m a iz Italije d o đ e u Z a g r e b i p r e u z m e vlast . . O s n o v n o je bilo p i t a n j e
p r i p o j e n j a D a l m a c i j e . . . S a m Pavelić je više n a g l a š a v a o p i t a n j e u s p o s t a v e talijansko-hrvats-
ke p e r s o n a l n e u n i j e . . .
Po s v e m u s u d e ć i Nijemci nisu vec u s a m o m p o č e t k u imali jasan i k o n k r e t a n plan
u p o g l e d u H r v a t s k e , za razliku od Talijana. Zbog loga su zastupali s a m o n a č e l o da t r e b a d a t i
p o d r š k u s e p a r a t i s t i č k i m t e n d e n c i j a m a u H r v a t s k o j To je bilo i s t a k n u t o i u p o z n a t o m Hit-
lerovu .Planu 25', o n a p a d u na Jugoslaviju, a t a k o đ e r i u S m j e r n i c a m a za n j e m a č k u p r o p a -
g a n d u protiv Jugoslavije. L' n j i m a se ležište postavlja na p o l r e b u p r o p a g a n d e u Jugoslaviji
o s t v a r a n j u . S a m o s t a l n e Hrvatske', koia je bila u s k o povezana. . s r a č u n a n j e m na Maće-
ka«
Veze Maćeka sa n e m a č k i m p r e g o v a r a č i m a p o t v r đ u j u se raznim doku-
m e n t i m a . On je u s k o r o posle državnog u d a r a stupio u k o n t a k t sa n e m a č k i m
n o v i n a r o m O t o m M i t e l h a m e r o m i u razgovorima sa njim se i n t e r e s o v a o da
li se m i m o službenih kanala može upitati Berlin kakvo će d r ž a n j e zauzeti vla-
da Rajha u pogledu priznanja Simovićeve vlade. On je tom prilikom o v o m no-
vinaru izjav io da još nije siguran da li će prihvatiti p o n u đ e n i mu položaj po-
t p r e d s e d n i k a u toj vladi, j e r njegovi ministri (Sutej. Torbar, S m o l j a n i Andres)
učestvuju u njoj s a m o pod uslovom a k o nova vlada prihvata p r i s t u p a n j e Ju-
goslavije T r o j n o m paktu. 2 9 Međutim, Maćek je na ovo pitanje p r e k o nemač-
kog konzulata d o b i o n e o d r e đ e n o d g o v o r vlade Rajha, t a k o da ni posle toga
nije bio načisto da li će Nemci napasti Jugoslaviju ili ne. Nemački konzul u
Zagrebu Frojnd je 27. m a r t a javio Berlinu o Košutićevoj izjavi »da će stano-
vište HSS p r e m a novoj vladi biti u zavisnosti od stava Nemaćke«. 3 0
Kad je specijalni izaslanik n e m a ć k e vlade inž. Derfler (Derffler Michael koji je p r e 27.
m a r i a p o s e i i o kneza Pavla) 28. m a r t a p o s e t i o i svog s t a r o g p o z n a n i k a dr M a ć e k a . Maćek ga
je m o l i o da se n e m a ć k o n a s t u p a n j e - a k o d o đ e do rata - ne vrši p r e k o H r v a t s k e da ne bi
lrpela, - v e t u p r a v t u Drine«, i izjavio da ce nova vlada kroz n e k o l i k o d a n a m o r a t i otići, a
kad on u d e u k a b i n e t , n a s t o j a ć e da ga razbije Sem toga zamolio je ini Derflera da mu nemač-
ka vlada dade instrukcije radi zauzimanja definitivnog stava prema događajima u Beogradu. O
toj m o l b i |c isioga d a n a načelnik IV o d e l j e n j a o b a v e s t i o M i n i s t a r s t v o i n o s t r a n i h p o s l o v a Raj-
h a . 3 ' Pored n a v e d e n o g . Maćek je r e k a o Derfleru -Za H r v a t e bi bilo o s o b i t o m u č n o k a d a bi
u Jugoslav iju u m a r š i r a l e italijanske ć e t e - 3 J M e đ u t i m , Britanski g e n e r a l n i konzul R a p ( R a p p
T h o m a s C.) je 28 mat ta p i s a o iz Z a g r e b a o spremnosti Maćeka da se Hrvati bore zajedno su
Srbima.
» V e r u j e m da je s t v a r n o Maćckov o gledište da ce se. u k o l i k o Srbi žele da se b o r e radi
o d b r a n e Jugoslav i je, i Hrvali boriti s mirna« Rap n a p o m i n j e da je Maček o d b i o da o d e u Beč
na p o t p i s i v a n j e p a k t a s N e m e ima. zato što se plašio n e s p r e m n o s t i Jugoslavije i n e n a k l o n o s t i
m n o g i h H r v a t a p r e m a ralu Rap piše - H r v a l i nisu o d g o v o r n i za b a n k r o t s t v o s r p s k o g poli-
tičkog života, p r o u z r o k o v a n o d v e i n a d e c e n i j a m a n e o b u z d a n e k o r u p c i j e , t e r o r a i k r a j n j e rav-
n o d u š n o s t i . pa je o l u d o č i t o n e p r a v i č n o , k a o god i nepolitički, bacali na njih krivicu za sa-
d a š n j u krizu. « 3 3
Kad je načelnik IV o d s e k a Političkog odeljenja Ministarstva inostranih
poslova Rajha 29. m a r t a poslao izveštaj da mu je Maček p o d n e o m o l b u da mu
n e m a č k a vlada pruži p o t r e b n a ovlaštenja radi zauzimanja definitivnog stava
p r e m a B e o g r a d u 3 4 , toga istoga d a n a je K o m a n d a splitskog garnizona poslala
izveštaj načelniku Glavnog g e n e r a l š t a b a o n a m e r i prvaka Mačekove s t r a n k e
da odluče da n a r o d ne u č e s t v u j e u e v e n t u a l n o m ratu. 3 5
Ali kad je fon Heren 30. m a r t a n a p u s t i o Beograd sa n e m a č k i m državlja-
nima, Mačeku je izgledalo da će se jugoslovensko-namački o d n o s i teško ure-
diti m i r n i m p u t e m . Pored toga, Subašić je toga dana, po p o v r a t k u u Zagreb,
izjavio da se »država više ne može održati« 3 6 i n a r e d i o da se zatvori zagrebač-
ki Univerzitet da bi se sprečile nove d e m o n s t r a c i j e (koje su organizovali ko-
munisti, od kojih je znatan b r o j bio u h a p š e n ) . On t a k o đ e nije h t e o da spro-
vede o d l u k u viade o r a s p u š t a n j u k o n c e n t r a c i o n i h logora na teritoriji Bano-
vine Hrvatske, niti da pusti političke o s u đ e n i k e iz zatvora. Nasuprot tome, iz-
javio je da se »Nemci iz Rajha imaju osjećati sigurnim u Hrvatskoj kao kod
svoje kuće« i da će Nemci i Hrvati »ostati uvek kao d o b r i susjedi i biti me-
đ u s o b n o čvrsto povezani«. 3 7
Derfler je 30. m a r t a u Berlinu d o b i o instrukcije da kaže Maćeku da još
n e m a nikakvog o b a v e š t e n j a i da na Maćeka ostavi utisak da će imati nešto da
mu kaže docnije. 3 8 Prema Derflerovim rečima, Maček je bio p o t p u n o psihički
slomljen kad je iz ovog o d g o v o r a video da mu se neće pružiti nikakva po-
moć. 3 9
R i b e n t r o p je 31. m a r t a saopštio g e n e r a l n o m konzulu Frojndu d a j e »Der-
fler 29. m a r t a bio u Ministarstvu inostranih poslova i da je n a m e r a v a o da se
s u t r a d a n vrati u Zagreb. Rečeno mu je s a m o to da može obavestiti Mačeka
»da ć e m o mu se javiti«. 4 0
R i b e n t r o p je 31. marta, v e r o v a t n o posle razgovora s Hitlerom, t a k o đ e
p r e k o konzulata u Zagrebu, r a d i o - t e l e g r a m o m dostavio ovu p o r u k u :
• M o l i m o da s a o p š t i t e dr M a č e k u na način koji vam b u d e izgledao p o d e s a n , ali koji
ipak m o r a biti s t r o g o poverljivog k a r a k t e r a , u o d g o v o r na njegove zahteve, koji su n a m stigli
različitim p u t e v i m a . a k o j i m a je tražio naše mišljenje, sledeče: N e o d l o ž n o o d v r a ć a m o njega
i sve o s t a l e h r v a t s k e vođe da u ma k o m obliku s a r a đ u i u sa d a n a š n j o m b e o g r a d s k o m v l a d o m
N a r a v n o da d a v a n j e ovakvog saveta sa naše s t r a n e valja da o s t a n e u n a j s t r o ž i j o j diskreciji
Ako bi p o s t u p i o po n a š e m s a v e t u . želeli b i s m o da o s t a n e m o s n j i m u vezi koju i on sa svoje
stra le m o r a obczbediti određivanjem podesnih posrednika«.4'
I d r u g o m telegramu se kaže da se Mačeku i d r u g i m hrvatskim v o đ a m a
saopšti
»da u okviru novog p o r e t k a p r e d v i đ a m o s a m o s t a l n u H r v a t s k u a k o Jugoslavija p r o p a d -
ne zbog svojih grešaka. H r v a t s k e vode ce najviše p r i d o n e l i o s t v a r e n j u tog cilja, a k o se uzdrže
od bilo k a k v e s a r a d n j e s B e o g r a d o m « . 4 2
I n t e r e s a n t n o je d a j e n e m a č k o Ministarstvo inostranih poslova tražilo da
b u d e o d m a h o b a v e š t a v a n o o svim političkim o d l u k a m a hrvatskih vođa, kao
i o mestu gde se nalaze u svakom t r e n u t k u . 4 3
Navedena p r e p o r u k a dostavljena je i n e m a č k o m poslanstvu u Beogradu,
da bi se Maček b l a g o v r e m e n o obavestio ukoliko je već tamo. Da ne bi otkrili
svoje n a m e r e , Nemci su Maćeku j e d i n o predložili a u t o n o m n u Hrvatsku u ok-
viru Jugoslavije i izrazili želju da saznaju kakvo bi držanje on zauzeo u takvoj
situaciji. Na ovu p o n u d u Maček je izjavio d a j e on za a u t o n o m i j u Hrvatske u
okviru Jugoslavije sa većim ovlašcenjima, s tim što bi trebalo izvršiti izvesne
k o r e k t u r e , o d n o s n o teritorijalne isprav ke u Bosni, i formirati j e d n o p o s e b n o
hrvatsko ministarstvo u c e n t r a l n o j vladi. Međutim, na inicijativu dr Maćeka,
vodstvo HSS, s p o r a z u m n o sa ustašama, održalo je 31. m a r t a 1941. k o n f e r e n -
ciju p r e k o 60 n a r o d n i h poslanika HSS u p r o s t o r i j a m a G o s p o d a r s k e sloge u
Zagrebu. Na ovoj konferenciji, kojoj su prisustvovali ustaški prvaci u zemlji
i predstavnici vlasti Banovine Hrvatske, d o n e t a je o d l u k a da se od sila Oso-
vine traži da priznaju s a m o s t a l n u hrvatsku državu. Proklamacija koja je do-
neta na ovoj konferenciji (u p r e v o d u s n e m a č k o g ) glasi:
• Za m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova Rajha. Dostavlja se tekst p r o k l a m a c i j e , čiji p r e v o d za-
hteva n a r o č i t u pažnju.
Na s a s t a n k u velikog dela p o s l a n i k a i z a s t u p n i k a vlasti B a n o v i n e H r v a t s k e , z a s t u p n i k a
h r v a t s k i h k u l t u r n i h i e k o n o m s k i h institucija iz svih istorijskih k r a j e v a H r v a t s k e bez razlike
na političku p r i p a d n o s t , o d r ž a n o g u Z a g r e b u 31. m a r t a 1941. g o d i n e , izložena je politička si-
t u a c i j a i p o l o ž a j h r v a t s k o g n a r o d a u o k v i r u Jugoslavije posle d r ž a v n o g p u č a u B e o g r a d u 27.
m a r t a i j e d n o d u š n o d o n e t a sledeča rezolucija:
• Da h r v a t s k i n a r o d p o s l e ovih d o g a đ a j a ne m o ž e više v e r o v a t i da mu je u Jugoslaviji
m o g u ć m i r a n život i n a c i o n a l n i razvitak, da kod s r p s k o g n a r o d a postoji čvrsta volja da Ju-
goslavija u đ e u rat protiv N e m a ć k e . d o k hrvatski n a r o d želi m i r i s a r a d n j u sa n e m a č k i m na-
r o d o m i s m a t r a da je s r p s k i n a r o d protiv novog p o r e t k a u Evropi, - d o k hrvatski n a r o d ima
r a z u m e v a n j a i želi j e d a n novi i pravičniji p o r e d a k u Evropi; da se p r e d s t a v n i c i s r p s k o g na-
r o d a nalaze u službi e n g l e s k e politike koja i iz s o p s t v e n i h i n t e r e s a svim silama radi na t o m e
da na B a l k a n u izazove n e m i r , n e r e d i rat, dok hrvatski n a r o d ne želi da služi i n t e r e s i m a En-
gleske, koja je uvek p o d r ž a v a l a h e g e m o n i j u S r b a n a d H r v a t i m a « . 4 4
Dalje se k o n s t a t u j e da hrvatski n a r o d već vekovima ima političke, kultur-
ne i e k o n o m s k e veze sa n e m a č k i m n a r o d o m ; da je hrv atski n a r o d vekovima
vodio svoj politički vlastiti život i da nije n i k a d a priznao s r p s k u vlast u hrvats-
kim krajevima koja je bila n a m e t n u t a od s t r a n e z a p a d n i h d e m o k r a t i j a ; da či-
tav hrvatski n a r o d j e d n o d u š n o želi da p o n o v o uspostavi svoju državu; da u
h r v a t s k o m n a r o d u postoji čvrsta vera i nada da, pri o s t v a r e n j u s l o b o d n e i ne-
zavisne države hrvatske, može da r a č u n a na p u n u p o d r š k u Nemačke. koja je
kao ratni cilj p r o k l a m o v a l a - da svakom n a r o d u u Evropi o m o g u ć i s l o b o d a n
nacionalni razvoj i prosperitet. Na kraju d o n e t a je sledeča rezolucija:
»I Jugoslavija je p r e s t a l a da postoji.
Stvara se s l o b o d n a H r v a t s k a država u svojim istorijskim i e t n o g r a f s k i m g r a n i c a m a , uk-
ljučujući tu P r e k o m u r j e , M e đ u m u r j e , Slavoniju. Dalmaciju. B o s n u i H e r c e g o v i n u i h r v a t s k i
d e o Vojvodine.
II Do d o n o š e n j a ustava ( o d n o s n o z a k o n a d r ž a v n e vlasti) izvršnu i z a k o n o d a v n u vlast
vršiće nova h r v a t s k a n a c i o n a l n a vlada sa s e d i š t e m u Z a g r e b u .
III Dostavljajući ovu o d l u k u vladi Rajha. hrvatski p r e d s t a v n i c i mole vladu R a j h a da iz-
d e j s t v u j e p r i z n a n j e h r v a t s k e d r ž a v e od s t r a n e sila Osovine.
IV Radi o b e z b e đ e n j a s a m o s t a l n o s t i i nezavisnosti n o v o s t v o r e n e h r v a t s k e d r ž a v e p r e d -
stavnici h r v a t s k o g n a r o d a , u ime čitavog h r v a t s k o g n a r o d a , mole vladu Rajha za n e p o s r e d n u
zaštitu i p o m o ć .
U g l a v n o m g r a d u Z a g r e b u . 31 m a r t a 1941 g o d i n e .
Slede i m e n a o p u n o m o ć e n i h poslanika S k u p š t i n e , koja su u p r o š l o m t e l e g r a m u nazna-
čena.
152933
Vezenmajer
Frojnd«.45
Prema n e m a č k o j d o k u m e n t a c i j i ova p r o k l a m a c i j a i rezolucija hrvatskih

p r e d s t a v n i k a dostavljena je Berlinu tek 5. aprila. 4 6 Međutim, iz j e d n e d e p e š e
iz Berlina od 1. aprila vidi se da su ovi d o k u m e n t i dostavljeni istog d a n a tj.
31. marta, jer ta d e p e š a glasi: »Odbrambena služba Zagreba javlja 31. Ill 1941.
u 18,30 časova »Nemačka vlada je sa zadovoljstvom primila k znanju sadržaj
molbe i preporučuje tesnu saradnju sa Kvaternikom«.*7
Rajhslajter Rozenberg (Rosenberg Alfred) je po Hitlerovom n a r e đ e n j u 1.
aprila u p u t i o Maletkea u Zagreb da p r e g o v a r a sa Mačekom. Prema Rozen-
b e r g o v o m planu, Maletke je t r e b a l o u p r e g o v o r i m a sa Maćekom da ispita mo-
gućnost dva rešenja: prvo, da Maček, u svojstvu p o t p r e d s e d n i k a jugosloven-
ske vlade, pozove Nemce da intervenišu vojnom silom u Jugoslaviji - radi us-
postavljanja stanja pre o b a r a n j a vlade Cvetković-Maćek. Ako bi Maček u p u t i o
ovako formulisani i obrazloženi zahtev Berlinu, o n d a bi Treći Rajh i m a o op-
r a v d a n j e za okupaciju Jugoslavije. Time bi se s p r e ć i o uticaj Italije, a Vermaht
bi o k u p i r a o Jugoslaviju i p r e t v o r i o je u vazala. Drugo, a k o Maćek ne bi pristao
na ovo prvo rešenje - da se s p r o v e d e p r o g l a š e n j e nezavisne Hrvatske na čelu
sa Maćekom (a ne sa Pavelićem), s tim da u o v a k o proglašenu »Nezavisnu Hr
vatsku« u d u nernačke t r u p e kao »oslobodioci« i da se oštrica vojne akcije us-
meri protiv srpskog dela države (Slovenija bi se o k u p i r a l a i pripojila Trećem
Rajhu), a Mače kova »Nezavisna Hrvatska« veže za Berlin. Time bi se onemo-
gućilo da se u njoj učvrsti italijanski uticaj. 4 8
Pošto Maletke nije i m a o ovlašćenja za k o n a č n e pregovore, R i b e n t r o p je
1. aprila 1941. izvestio konzulat u Zagrebu da će se Maletke i V e z e n h a j m e r
(Veesenheimer) uputiti u Zagreb kao predstavnici Rajha, a V e z e n m a j e r (Vee-
s e n m a v e r E d m u n d ) , kao poverljiva ličnost g o s p o d i n a ministra inostranih po-
slova Rajha«. Konzulat je o o v o m e obavestio Maćeka, a tih dana su i posred-
nici konzulata atašei za š t a m p u Oto M i t e l h a m e r ( M i t t e l h a m m e r Oto) i Kop
(ili Kob) bili u stalnom k o n t a k t u sa M a ć e k o m . 4 9 No, sam Maćek je n e r a d o go-
vorio, a još man je pisao o svojim k o n t a k t i m a s e k s p o n e n t i m a n j e m a č k o g Raj-
ha u d a n i m a pred sam oružani n a p a d na Jugoslaviju. Ipak je u svom m e m o a r -
skom djelu »In the Struggle for Freedom« d a o jednu, dosta škrtu sliku o t o m e
događaju. On piše da ga je o k o 28. m a r t a 1941. posjetio Oto Mitllhamer, do-
pisnik n j e m a č k e novinske agencije«, izručivši mu p o r u k u n j e m a č k o g minist-
ra vanjskih poslova J. Rib e n t r o p a n e k a se - »drži dalje od Beograda«. 5 0
Dakle, u Berlinu je d o g o v o r e n o da Maletke i R i b e n t r o p o v o p u n o m o ć e n i k
Vezenmajer o t p u t u j u u Zagreb da t a m o sondiraju situaciju i da n a j p r e poku-
šaju da pridobiju Maćeka za n e o g r a n i č e n u s a r a d n j u sa N e m a č k o m . Vezenma-
jer je opisan kao »Vođa u d a r n e jedinice u Firerovim d i p l o m a t s k i m ratovima«
i »čovek koji stvara i ruši v lade«. Zato je i sada d o b i o tako delikatan zadatak.
(Na procesu u Wilhelmstrasse u spisima američke optužbe Vezenmajer je iz-
javio: »Slali su me uvek t a m o gde je bilo vruće«. 5 1
Direktor Političkog o d e l j e n j a n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova
Emil Rintelen je 1. aprila d e p e š o m obavestio Frojnda da su ». . . radi povezi-
vanja s m e r o d a v n i m hrvatskim o s o b a m a iz Berlina u Zagreb upućeni Valter
Maletke, šef odeljenja za evropski Jugoistok u Spoljnopolitičkom u r e d u Na-
cionalsocijalistićke partije i E d m u n d V e z e n m a j e r SS s t a n d a r t e r f ü h r e r kao
posebni izaslanik n e m a č k o g ministra inostranih poslova«. 5 2 A šef Političkog
odeljenja n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova je 1. aprila tražio od kon-
zula u Zagrebu da stalno šalje informacije o a k c i j a m a hrvatskih vođa i oba-
vestio ga da su Maletke i Vezenmajer poslati u Zagreb da stupe u vezu sa vo-
dećim Hrvatima. 5 3
Maletke, o p u n o m o ć e n i k n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova, zva-
nićno je 1. aprila 1941. g o d i n e obavestio Mačeka da Nemačka želi nezavisnu
Hrvatsku. Iako je ova vest pogoršala Maćekov položaj, on je r e k a o da će mo-
rati da ide u Beograd i uđe u vladu. U m e đ u v r e m e n u jugoslovenska vlada mu
je ponudila da će i »još dve ličnosti«, čija imena nisu p o m e n u t a »obrazovati
autoritativnu v ladu sa k r a l j e m na čelu kao figurom«. Maletke je. laskajući Ma-
ćeku i uveravajući ga k a k o je N e m a č k a za s l o b o d n u i nezavisnu Hrvatsku, tvr-
dio da »Simovićeva vlada nije po volji N e m a č k o j i da se n i k o m e i njoj ne može
verovati«. Apelovao je na Maćeka da se vrati u svoje »skrovište«, da č e k a na
akciju N e m a ć k e i ne p u t u j e u Beograd. Maček je ponovio da »mora ići u Si-
movićevu vladu da bi sprečio krvoproliće između Hrvata i Srba«. On je bio
uveren da će p o s t e p e n o dobiti a u t o n o m i j u za Hrvatsku i ustanoviti r e d o v n e
o d n o s e sa N e m a č k o m i Italijom, da će naterali jugoslovensku vladu da se iz-
jasni u prilog Trojnog p a k t a i dati satisfakciju kojom će N e m a č k a biti zado-
voljna. M e đ u t i m , kad se uverio d a j e Maček definitivno o d l u č i o da ide u Beog-
rad, Maletke ga je »molio da ne p r e d u z i m a nikakve k o r a k e dok ne dobije
o d o b r e n j e iz Berlina. Maček je to obećao. 5 4
O svojoj ulozi sam Maletke kaže (izvodno):
»Prvog aprila d a l a su mi dva naloga;
1) Ministar Rajha mi je n a r e d i o da na M a ć e k a u t i č e m da u s p o s t a v i s l o b o d n u i nezavis-
nu Hrvatsku, s tim da se n e g d e p o \ uče (u n e k o skrovište) i s a č e k a d o g a đ a l e koji te nastupiti,
i s a o p š t i o mi da još tri ili četiri ličnosti d e l a j u u Z a g r e b u u vezi raznih u p u l s t a v a .
2) Rajhslajter R o z e n b e r g mi je r e k a o da na M a ć e k a u t i č e m da p o k r e n e akciju na us-
p o s t a v l j a n j u n e z a v i s n e i s l o b o d n e H r v a t s k e i da o d m a h s a m n o m pošalje z.a Berlin j e d n o g za-
stupnika (posrednika) .
Istog d a n a . 1. aprila, k a d a s a m p r i m i o p o r u k u p o n o v o s a m u 15 č a s o v a m o l i o M a ć e k a
da n i k a k o ne p u t u j e u B e o g r a d Maček se kolebao, a bio je i o p t e r e ć e n r a z n i m p o s e t a m a ve-
likog b r o j a lica koja su se p r e d s t a v l j a l a k a o p o s r e d n i c i i poverljiva lica glavnih p o s r e d n i k a
i p r e n o s i l a mu r a z n a o b e ć a n j a od N e m a č k e , ali u vrlo neizvesnoj lormi. Uveće 2. a p r i l a po-
setio ga je j e d a n g o s p o d i n iz Ministarstva spoljnih poslova koji mu je z v a n i č n o s a o p š t i o da
je nezavisna H r v a t s k a vrlo poželjna. Pošlo mi je Derflcr s a o p š t i o o v o o p š t e s t a n j e stvari i da
Maček više ne m o ž e da o d u g o v l a č i d o n o š e n j e o d l u k e za odlazak u B e o g r a d , o d l u č i o sam da
o d m a h p r e g o v a r a m sa njim . . Moj p r e d h o d n i plan da se n a j p r e d o g o v o r i m sa najbližim lič-
n o s t i m a koje i m a j u veliki u t i c a j na Maćeka, m o r a o sain da o d b a c i m , p o š l o je bio z a d n j i čas.
a d v e od njih bile su van Z a g r e b a . . . S m a t r a o sam da Maček n e ć e da se uključi u vladu a da
p r e t h o d n o još j e d n o m ne d o đ e u k o n t a k t s a m n o m . Maček me je z a m o l i o da e v e n t u a l n o po-
đ e m s n j i m u B e o g r a d . To s a m o d b i o p o d izgovorom da će Maček po svom d o l a s k u u Beog-
rad biti lišem s l o b o d e i da radi na svoju r u k u .
Uveće s a m r a z g o v a r a o još i sa m i n i s t r o m K o š u l i c e m i. . . z a m o l i o ga da p o d s e t i M a č e k a
da u B e o g r a d u ne p r e d u z i m a n i k a k v e k o r a k e , a da p r e t h o d n o ne d o b i j e saglasnost Berlina.
Košutić je o v o u r a d i o , o č e m u me je n a k o n dva d a n a i o b a v e s t i o .
D a s a m bio ovlašćen d a m u p r e n e s e m o d l u k u d a n e m a č k e t r u p e s l o j e s p r e m n e n a gra-
nici da mu p o m o g n u . Maček bi s v a k a k o o d u s t a o od p u t a Moja o v l a š c e n j a nisu išla t a k o da-
leko. l a k o d a o n n a moja u b e đ i v a n j a nije gledao kao n a č v r s t o j e m s t v o d a ć e N e m c i stupiti
u akciju». 5 5
Iz Frojndove d e p e š e n e m a ć k o m Ministarstvu inostranih poslova (od 1.
aprila 1941.) proizilazi da mu je Maček javio kako je u Beograd poslao pred-
stavnika HSS A. Košutića da obavesti Simovića o uslovima za njegovo (Ma-
ć e k o v o - prim. V.T.) lično sudelovanje u vladi. >Frojnd podvlači pri tome. da
mu je Maček o b e ć a o najstrožu tajnost za podjeljeni mu savjet, te da je za po-
s r e d n i k a o d r e d i o Košutića«. U Frojndovoj depeši taćno su navedeni uslovi
koje je Maćek p r e k o Košutića postavio Simoviću 30. marta. 5 6
Vodstvo p o k r a j i n e Š t a j e r s k e je 1. aprila dostavilo n e m a ć k o m ministar-
stvu inostranih poslova sledeću Mačekovu p o r u k u :
»Ako Simovićeva vlada ne prihvati m o j e uvjete n e g o se -u B e o g r a d u p r o b i j u p r o t i v n e
t e n d e n c i j e « , riječ će imati N j e m a č k a On ce (Maček > u t o m slučaju » o d m a h s l u ž b e n o od Nje-
m a č k e zatražili p o m o ć « . 5 '
Generalni konzul Frojnd je 2. aprila pre p o d n e u p u t i o u k r a t k o m razma-
ku dva t e l e g r a m a u Berlin:
• Maček mi je po p o v e r l j i v o j osobi, koju lično p o z n a j e m , p o r u č i o da je posle j u č e r a š n j i h
s a v e t o v a n j a u toku noći o d l u č i o da p r e k i n e s B e o g r a d o m Maćek se boji da će u Zagrebu
u s k o r o doći do vojnog puča. s ciljem da vojska p r e u z m e vlast. Uveren je da će, p o š t o sagle-
d a j u n j e g o v e n a m e r e , nastojati da ga u h \ ; te. R e k a o je da je h r v a t s k a Zaštita, nažalost, s a m o
d e i i m i ć n o n a o r u ž a n a , da su p o u z d a n i pulit ija i delovi ž a n d a r m e r i j e . . . da su izdala u p u t s t v a
Ja nrvatski voji.iei u slučaju rata svoje \. v tn|e podese p r e m a prilikama-.**
Iz Frojndove d e p e š e od 3. aprila n e m a č k o m Ministarstvu inostranih po-
slova vidi se da se Košutic »rano danas« vratio iz B e o g r a d a i da će izgleda
Beograd prihvatiti Mačekove uvjete. 5 9 Istoga d a n a je generalni konzul u Za-
grebu izvestio R i b e n t r o p a da je Maćek poslao Košutića u Beograd da bi Si-
mović prihvatio postavljene uslove i da Maćek nastoji da se održi mir sa Ne-
m a č k o m . 6 0 Istina, on je kao jedan od uslova za ulazak u Simovićevu vladu za-
hlevao da se pruži satisfakcija Nemačkoj. Kada uslovi b u d u prihvaćeni otpu-
tovaće u Beograd, jer će o d a n d e bolje služiti interesima Rajha. 6 '
U isto v r e m e Nemci su u Zagrebu aktivirali svoje veze s r a d i k a l n i m hr-
vatskim nacionalistima. V e z e n m a j e r je 3. aprila u j u t r o stigao u glavni grad Hr-
vatske. Istog d a n a »razgovarao je s radikalno-nacionalnim krugovima«. Tada
još ni je bila objavljena Maćekova izjav a za š t a m p u o njegovom ulasku u vladu,
ali se Maletkeova misija kod Maćeka već bila izjalov ila. Radikalni nacionalisti
isticali su da su nazvali vodu Seljačke s t r a n k e »izdajnikom«, ali su »ponovno
isticali« da su njihove vlastite snage »decimirane h a p š e n j i m a , b e k s t v o m i po-
zivima u vojsku«. Pošto »gotovo uopšte n e m a j u oružja«, izjavili su da ne mogu
reskirati »da se aktivno angažuju«. Zato s m a t r a j u da je »jedino rešenje da
Nemci umarširaju« u zemlju. 6 2
Generalni konzul u Zagrebu je 3. aprila tražio od R i b e n t r o p a da se u Za-
g r e b hitno pošalje p r o p a g a n d n i materijal da bi se što više p r o d u b i o jaz izme-
đu Hrvata i Srba. 6 3 A da bi pojačao p r o t i v s r p s k o raspoloženje, n a r o č i t o da bi
naveo hrvatske vojnike da dezertiraju, n e m a č k i Generalni konzulat je pripre-
m a o i »akciju letcima«. Predv iđena su dva različita teksta. Deo letaka bio je
n a m e n j e n civilnom stanovništv u, a drugi vojnicima. Nemci su n a m e r a v a l i da
bace letke p r e ulaska svojih četa, da bi izazvali utisak da su ih rasturili hrvats-
ki nacionalisti. 6 4 Frojnd je t e l e g r a m o m br. 31 od 3 aprila javio u Berlin d a j e
p r a v o v r e m e n a akcija s letcima »nužno p o t r e b n a « . S m a t r a o je da je isto tako
p o t r e b n a i vešta p r o p a g a n d a p u t e m radija iz Rajha, kako bi se p o s p e š i o razvoj
koji, zbog Mačekove suzdržljivosti, nije dosegao željeni intenzitet. 6 5
Generalni konzul Frojnd je o t o m e 4. aprila napisao Ministarstvu inost-
ranih poslova:
»Pri sastavljanju teksta o s o b i t o s m o pazili na to da psihološki d e l u j e na m e n t a l i t e t Hr-
vata H r v a t s k i originalni tekst m o r a biti n a p i s a n jezikom kojim se govori na h r v a t s k o m je-
zičnom p o d r u č j u , i ne s m e nigde odavati k a r a k t e r p r e v o d a « . ' 6
U ovom traženju izlaza iz situacije dolazi k o n a č n o do raspleta, koji je vrlo
karakterističan za kolebljivoga Maćeka. On se n a p o k o n 3. aprila 1941. g o d i n e
odlučio za ulazak u vladu generala Simovića, u kojoj će n a v o d n o raditi na spa-
šavanju mira i - davanju zadovoljštine n j e m a č k o m Rajhu. O t o m e o p š i r n o go-
viri Frojndova depeša od 4. aprila 1941. n j e m a č k o m Ministarstvu vanjskih po-
slova. 67
O toj kolebljivosti H o p t n e r kaže da je m o g u ć n o da je Maćek igrao dvost-
ruku igru pogađanja sa obadve sirane. Berlinom i Beogradom (Podvukao V. T.).
Radeći tako, on bi bio s p r e m a n za svaku mogućnost, ral ili mir. Pro-ncmački
pravac koji je zastupao kod Maletkea, obezbeđivao mu je situaciju kod Nema-
ca i spas Hrvatske, a k o oni n a p a d n u Jugoslaviju. U isto vreme, njegovo pro-
n e m a ć k o u k o p č a v a n j e moglo bi značiti i njegov n a p o r da spreči n e m a č k u in-
vaziju na svoju zemlju. S a m o jedan dan pre njegovog razgovora sa n e m a č k i m
agentom, Sutej mu je r e k a o da su izgledi za mir vrlo slabi. Ovo mišljenje ga
je, pisao je Maček docnije, o p r e d e l i l o da se odluči da ide u Beograd i uđe u
Simovićevu vladu. »Da je o d b i o da uđe u vladu izglidalo bi kao d a j e odob-
ravao Hitlerovu politiku i planove, a on nije h t e o da se hrvatski n a r o d nađe-
na strani Osovine a k o b u d e rata«. 6 8 Sam Maček k a ž e
»Trećeg a p r i l a posle p o d n e , u p r a v o p r e n e g o Sto s a m n a p u s t i o Zagreb, specijalni izas-
lanik fon R i b e n t r o p a M a l e t k e d o n e o mi je p o r u k u da je d o š l o \ r e m e da se H r v a t s k a o t c e p i
od Srbije. Nudili su mi n e m a ć k u p o m o ć da se o v a j p r o j e k t ostvai i O d g o v o r i o s a m da bi tak-
vo r a z d v a j a n j e bilo m o g u ć n o j e d i n o r a t n i m sredstv ima i da sloga n e ć u da p r e d u z i m a m takvu
stvar, Inače. bio s a m č v r s t o r e š e n da u p o t r e b i m sve svoje snage da i z h e g n e m rat R e k a o s a m
m u d a t o p r e n e s e fon R i b e n t r o p u i d a m u istov r e m e n o o b j a s n i d a n e m a p o t r e b e d a Nemač-
ka ob|avi rat Jugoslaviji, jer se. i p o r e d p r o g l a š e n j a kraljevog p u n o l e t s t v a i f o r m i r a n j a n o v e
vlade, ništa nije izmenilo. ..
. . . N a s t o j a o sam da ga u b e d i m da niko. izuzev n e k o l i k o m l a d i h v r u ć i h glava u Beog-
r a d u . ne želi rat. To je bila istina a k o se m o g l o verov ati Košutićevim i S u t e j e v i m izveštajima
o situaciji u B e o g r a d u M a l e t k e je izrazio žaljenje š t o nije u s p e o da p r o b u d i m o j e intereso-
vanje za n|ihov plan, ali je p n s i a o da ce n a d l e ž n i m vlastima p r e n e t i m o j e mišljenje, da bi ob-
javljivanje rata Jugoslaviji bilo a p s u r d n a stvar«.* 9
Maček je, naime, toga d a n a po p o d n e imao sastanak s n e m a č k i m ekspo-
n e n t o m , V a l t e r o m Maletkeom, čiji je posljednji p o k u š a j da nagovori Mačeka
na o d c j e p l j e n j e H r v a t s k e od Jugoslavi je. k o n a č n o p r o p a o . Maček je Maletkeu,
naime, odgovorio:
I On k a t e g o r i č k i o t k l a n j a svaku diskusiju o s a m o s t a l n o j Velikoj Hrvatskoj; 2. Po-
jačat ce s r p s k u d o b r u volju da se ponov i izjava o p r i h v a t u T r o j n o g pakta; 3. Maćek je s v j e s t a n
toga. da Jugoslavija m o r a dati N j e m a č k o m Rajhu zadovoljštinu: 4 Maćek ce u k o l i k o je Ber-
lin s tim s p o r a z u m a n , predložiti vladi Srbije, da p r e u z m e o s o b n o p r e g o v o r e s n j e m a č k i m
R a j h o m u cilju o b n o v l j e n o g p r i z n a n j a Troinoi; p a k t a i izvršenje j e d n e š i r o k e satisfakcije; 5.
Pored kralja i m a j u dvije o s o b e d o b i t i tsuliucivu viast.o. Ideja o odv a j a n j u Slovenije ne dolazi
u obzir za d i s k u s i j u , a isto t a k o i o n j e z i n o j d i o b i . . .
». Maćek je p o t p u n o o d b i o sve M a l e t k e o v e p r i g o v o r e i p o k u š a j e da na nj utiče. On vje-
r u j e u svoju misiju za o d r ž a v a n j e mira i u svoj uspjeh, te moli m o b a v j e š t e n j e da li je Berlin
sfKjrazuman s n j e g o v o m s p r e m n o š ć u , k a k o je n a v e d e n o , da on vodi p r e g o v o r e . . .« 7 0
ULAZAK DR MACEKA U SIMOVIĆ EVU VLADI
Kad su Vezenmaier i Maletke uveće 3. aprila došli u Maćekov stan, gde ih je

d o č e k a o Batušić, jedan od Maćekov ih najpoverljivijih ljudi, Maćek im je sa-
opštio d a j e d o n e o o d l u k u da o t p u t u j e u Beograd i d a j e prihvatio položaj pod-
p r e d s e d n i k a u Simovićevoj vladi. Takvu o d l u k u d o n e o je posle p r e p o d n e v -
nog konterisanja u Banskim d v o r i m a u Zagrebu sa b a n o m Subašićem, glav-
nim s e k r e t a r o m HSS-a Krnjevićem i p o t p r e d s e d n i k o m s t r a n k e Košutićem.
kada je Košutić p o d n e o izveštaj o p r e g o v o r i m a koje je vodio u B e o g r a d u . Pre
no što je iste večeri o t p u t o v a o za Beograd, on je svojim ljudima d a o u p u t s t v a
za pasiv nu rezistenciju, iako je »Hrvatski dnevnik« pisao da će se, ulazeći u
Simovićevu vladu, aktivno založiti da se p o r e m e ć e n i odnosi sa N e m a č k o m
p o n o v o poboljšaju. 7 1
Mačekova izjava glasi:
»Hrišcanin s a m i s j e ć a m se riječi Hristovih »Blaženi oni koji g r a d e mir. jer ce se sino-
vima Božijim nazvati« O s j e ć a m d u ž n o s t p r e m a n a r o d u , koji mi već d e s e t g o d i n a d a j e po-
vjerenje. da p o k u š a m sve da mu s p a s e m mir - to najveće d o b r o č o v j e č a n s t v a .
Iz izvještaja koje su mi donijeli ban g dr h a n Subašić i hrvatski ministri, kao i iz p o r u k a
p r e d s j e d n i k a vlade g e n e r a l a g. D u š a n a Simovića. m i n i s t r a spoljnih poslova g. dr Momčila
Ninčića. k a o i iz p i s a m a koje s a m p r i m i o od u g l e d n i h s r b i j a n s k i h i s l o v e n a ć k i h prvaka, ste-
kao s a m o d u b o k o u v j e r e n j e da su d a n a š n j i prvaci Srbije i s r p s k o g n a r o d a isto t a k o i s k r e n o
za mir k a o i ja.
Svjestan sam da i p o r e d svih t e š k o ć a koje se u p o s l j e d n j e vrijeme n a g o m i l a v a j u zajed-
n i č k o m s a r a d n j o m i z a j e d n i č k i m n a p o r i m a m o ž e m o da s a č u v a m o mir i da o l a k š a m o t e š k o ć e
koje n a m d a n a š n j a t e š k a v r e m e n a d o n o s e . O s i g u r a n o j e osim loga d a c e l o m s a r a d n j o m ste-
č e n a prava H r v a t a biti ne s a m o p o š t o v a n a i u č v r š ć e n a , n e g o i p r o d u b l j e n a .
Uvjeren sam da ću laj p o s a o obavljali u t o l i k o lakše što ću se na n j e m u naći sa muže-
vima sa k o j i m a sam s a r a d i v a o u n a j t e ž i m v r e m e n i m a i bio nosilac z a j e d n i č k e liste na izbo-
rima«.'2
Maček je 3. aprila d a o ovu izjavu, jer je bio čvrsto u b e d e n da su i Simović
i njegova vlada nedvosmisleno spremni da prihvate Trojni pakt i politiku pri-
jateljske s a r a d n j e sa Osovinom. Na to su ga navele Simovićeva i Ninčićeva iz-
java n e m a č k o m poslaniku i Ninčićev p o k u š a j da ode u Rim radi neposrednih
razgovora sa italijanskom vladom. Ukoliko Simović b u d e izneverio njegova
očekivanja, Maček je još uvek bio u mogućnosti da se o k r e n e na drugu stranu.
»Tako je .. završeno ovo konspirativno pregovaranje s eksponentima Raj-
ha. koje je Maćek sam započeo, ali se u toku pregovora predomislio i odbio nje-
mački prijedlog da odcjepi Banovinu Hrvatsku od Jugoslavije«.73 (Podvukao
V.T.). Ipak Mačekov dolazak u Beograd i ulazak u Simovicevu vladu imao je,
bar u početku, izvesno pozitivno dejstvo, jer je Simović skinuo s vrata jedno
teško b r e m e koje ga je do tada pritiskivalo, jer ukoliko su odnosi Simovićeve
vlade sa vladom Rajha postajali zategnutiji, Maček je postav ljao sve teže us-
love Simoviću za ulazak u vladu. Staviše, on je sa tim uslovima upoznao i čla-
na n e m a č k o g Instituta za Jugoistok dr Karstanjena i preko njega zamolio ne-
mačku vladu da mu odgovori da li i ona želi m i r n o rešenje spora s Jugosla-
vijom, kao što to i on sam želi, naglašavajući da veliki broj jugoslovenskih voj-
nih rukovodilaca vidi da je puč nerazuman. Na pitanje jednog n e m a č k o g oba-
veštajca kakav će biti njegov stav ako beogradski krugovi istupe protiv Oso-
vine, odgovorio je da bi u tom slučaju o d m a h zvanićno zatražio zaštitu od Ne-
maćke i sam primio odgovornost da se na teritoriji Hrvatske i Slovenije održi
red i mir. 7 4
Nasuprot sve težim uslov ima koje je Maćek postavljao. Simović je zbog
teške u n u t r a š n j e situacije m o r a o po svaku cenu da se nagodi sa Hrvatima.
Maćeka je u prvom m o m e n t u osnivanja nove vlade imenovao za zame-
nika predsednika vlade, m a d a ga nije p r e t h o d n o ni pitao za saglasnost.
Maćek uopšte nije mislio da ude u sastav nove vlade. Da ne bi p r e k i n u o sve
veze sa Beogradom, on je, kao što je vec rečeno, poslao vođu desničarskog
krila Hrvatske seljačke stranke ing. Avgusta Košutica, s tim da Simoviću pre-
nese bitne Mačekove zahteve. Kako je Simov ić po svaku cenu hteo da ima Hr-
vate u svojoj vladi i da bi izbegao njihov otpor, on je izjavio da usvaja sve te
zahteve. Naravno, on uopšte nije ni mislio da održi sva ta obećanja, ali je tre-
nutno hteo da dov ede Maćeka u Beograd i da ga bar za izvesno vreme ima
u vladi. Maček, koji je mislio da su njegov i zahtevi neprihvatljivi za Simovića.
našao se u škripcu. Nije više imao osnove za odbijanje Simovićevog vrbova-
nja. utoliko više što su ga i Nemci držali u neizvesnosti u pogledu onoga što
su on i njegova stranka očekiv ali iz B e r l i n a . . . Kad je Rozenberg predložio
Hitleru da se prema Jugoslav iji mora upotrebiti vojna sila. da bi Maćek bio
najpogodnija ličnost u vezi rešenja hrvatskog pitanja, i da bi se možda sa malo
napora uspelo da Maćek potraži p o m o ć od Nemaćke protiv Srba i za uspos-
tavljanje s l o b o d n e hrvatske države, H i t l e r j e o d u š e v l j e n o prihvatio ovu ideju,
ali izaslanika za p r e g o v o r e nije ovlastio da d a j e o b e ć a n j a Mačeku.
S a m o mali b r o j Mačekovih saradnika, pre svega dr Subašić i generalni
s e k r e t a r Maćekov dr J u r a j Krnjević, bili su za k o m p r o m i s sa B e o g r a d o m . Ma-
ćek nije bio Radićevog f o r m a t a . On je odugovlačio sa d o n o š e n j e m rešenja,
nadajući se da će dobiti p o d r š k u od Nemaca. Tu se vidi koliko je bilo k o b n o
što Rozenberg nije i m a o ovlašćenja za obećanja, tako da u p u ć e n i izaslanici
nisu mogli ništa da zaključe. Zbog toga je Maćek 4. aprila, u p r k o s svojih pri-
jatelja i saradnika, otišao za Beograd. 7 5
»Hrvatski dnevnik« je 4. aprila pisao:
»Danas je. n a k o n d u g o t r a j n o g k o n f e r i r a n j a . p r e d s j e d n i k d r V l a d k o Maćek o d l u č i o pri-
miti p o n u đ e n o mu m j e s t o prvog p o t p r e d s j e d n i k a vlade. Kako je r e k a o u izjavi, k o j u je d a n a s
d a o n o v i n a r i m a , s t e k a o je u v j e r e n j e , da su s a d a š n j i prvaci S r b i j e i s r p s k o g a n a r o d a isto
tako i s k r e n o za mir k a o i on. Razlozi zašto je dr Vladku Maćek i n a k o n toga još o s t a j a o u
Z a g r e b u i vijećao sa svojim najužim s u r a d n i c i m a , sasvim su drugi. Dr V l a d k o Maćek je rasp-
ravljao i r a z m i š l j a o o t o m e š t o bi m o g a o ućiniti da spasi mir u o v o m e dijelu Evrope, da t a k o
poštedi svoj h r v a t s k i n a r o d , a time i s r p s k i i slovenski od r a t n i h s t r a h o t a i n e s r e ć e . Pošto
je s a s l u š a o razne izvještaje i p r i m i o razne p o r u k e , on se o d l u č i o na to, da p o đ e u B e o g r a d
i p r i h v a t i o se j e d n o g Velikog zadatka«.
Macek je stigao u B e o g r a d 4. aprila u j u t r o i o d m a h se sastao sa Simovi-

ćem. Prvo pitanje razgovora bilo je kako da se izbegne rat sa N e m a č k o m . Si-
mović je izložio Mačeku m e r e koje su p r e d u z e t e da se rat izbegne, kao i n o v a
uveravanja da će se, u d u h u s p o r a z u m a od avgusta 1939, još više pojačati au-
t o n o m n o s t Banovine Hrvatske (što se videlo iz deset novih u r e d a b a k o j i m a
vlada p r o š i r u j e ovlašćenja Banovini Hrvatskoj). Međutim, Maćek se o d m a h
p o k a j a o što je u o p š t e dolazio u Beograd i ušao u Simovićev kabinet, j e r se
uverio da u novoj vladi n e m a jedinstvenog stava o b u d u ć o j politici, n a r o č i t o
ne u o n o m pravcu kakav je on želeo, kao i u to da se rat više ne može izbeći.
On je, takođe, pri polasku za Beograd, izjavio da ulazi u Simovićevu vladu da
se ne bi zamerio Englezima. O o v o m e je n e m a ć k i o t p r a v n i k poslova u beog-
radu Fajne d e p e š o m obavestio vladu Rajha i naglasio da su slomljeni i Maček
i njegova politika. 7 6
O p o v r a t k u u Beograd Maček u svojim Memoarima piše:
»Četvrtog aprila, o d m a h posle d o l a s k a u B e u g r a d . p o s e t i o s a m p r e m i j e r a Simovića. že-
ljan da r a s p r a v i m sa njim p i t a n j e koje mi je bilo pri srcu, a to je da li i m a j o š m o g u ć n o s t i
da se spreči rat. Simović je p o t v r d i o da postoji takva m o g u ć n o s t . Italijani u t o m t r e n u t k u
nisu skloni v o j n o m k o n f l i k t u Osovine sa Jugoslavijom, p o š t o se plaše da bi ih j u g o s l o v e n s k a
vojska izbacila iz Albanije p r e n e g o što bi Nemci mogli da šalju p o j a č a n j a . Stoga su se do-
b r o v o l j n o ponudili za p o s r e d n i k e i/.medu Nas i N e m a c a . U s v a k o m s l u č a j u , s u t r a d a n će se
održati specijalni s a s t a n a k k a b i n e t a , na k o m e ce m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Ninčić p o d n e t i
izveštaj p r e n e g o š t o se o d l u č i m o o n a š e m k u r s u . Ja s a m t a k o đ e p i t a o Simovića koliko vre-
m e n a p o n j e g o v o m m i š l j e n j u t r e b a N e m c i m a d a p r i p r e m e n a p a d n a nas. O n j e r e k a o : »Ako
hoće d a n a p a d n u d o b r o p r i p r e m l j e n i , p o t r e b n e s u n a j m a n j e dve n e d e l j e z a k o n c e n t r a c i j u
p o t r e b n i h t r u p a u M a đ a r s k o j . M e đ u t i m , a k o su s p r e m n i na rizik, oni m o g u o d m a h ratovati,
p o š t o oni već i m a j u izvestan b r o j jedinica s t a c i o n i r a n i h u B u g a r s k o j za u p a d u G r č k u , koje
lako m o g u da o k r e n u protiv Jugoslavije« 7 7
Vladimir Bakarić je t o m e d a o sledeću o c e n u 1972. godine:
» Za H S S 27. m a r t a ima p o s e b n o z n a č e n j e Tu p o č i n j e i njen f o r m a l n i r a s p a d . Ne tre-
ba p o s e b n o govoriti o r e a k c i o n a r n i m t e n d e n c i j a m a r u k o v o d s t v a . O n o je razbilo i r a z b i j a l o
svaki d e m o k r a t s k i p o k r e t ne s a m o u Banovini, nego i u Jugoslaviji. Podleglo je ovo n j e m a č -
k o m pritisku d a p r i v e d e Jugoslaviju T r o j n o m p a k t u . Kad j e o v a j o b o r e n , dio r u k o v o d s t v a
ulazi u Simovićevu vladu (koja je s t v a r n o o b o r i l a Trojni pakt, u s p r k o s k o l e b a n j a ) da bi o n d j e
vrdalo, pa zatim dio odlazi s t o m v l a d o m u i n o z e m s t v o (Krnjević k a o p o t p r e d s j e d n i k . S u t e j
kao ministar, Subašić k a o ban B a n o v i n e Hrvatske), d i o s e p r i k l a n j a u s t a š a m a , Maćek d a j e
v e r b a l n u p o d r š k u «novoj vlasti«, a s a m ne p r i m a n j e m a č k i prijedlog da p r e u z m e odgovor-
nost za n j e m a č k u vladavinu u NDH Postala je to partija koja (u ime svoje klase - k r u p n e
h r v a t s k e buržoazije) n e m a ni s v o m e članstvu, ni s v o m e n a r o d u ništa reći u najtežim njego-
vim časovima. J e d i n a je stvar, u k o j o j je n e p o k o l e b i v a , da n e ć e s u r a d n j e s n a m a . . .«'•
Fajne, otpravnik n e m a č k o g poslanstva u B e o g r a d u je 5. aprila izvestio
Berlin o razgovoru koji je Maćek toga d a n a i m a o sa slovačkim o t p r a v n i k o m
poslova. Tom prilikom Maček je izjavio da ne veruje da je rat m o g u ć e izbeći,
da je sve izgubljeno i da želi da se što p r e vrati u Zagreb. I slovački poslanik
je 5. aprila javio d a j e Maček veoma potišten i da se kaje što je d o š a o u Beog-
rad. »Vi ste me prevarili« r e k a o je ovom poslaniku kad je ušao (Maćek) kod
njega u sobu. 7 9
Poznati Mačekov saradnik Andrija Pavlić r e k a o je u istrazi (posle rata) da
je na sednici v l a d e od 5. aprila, k a d a je Simović izložio p o s l e d n j e d o g a đ a j e i
tražio da se obnovi pakt sa N e m a č k o m k a k o bi se uklonila ratna opasnost,
Maček naglasio da Simović ne može povesti hrvatski narod u rat. On se pred
polazak za Beograd sastao sa V e z e n m a j e r o m sa kojim se dogovorio o stvara-
nju NDH i p r e u z i m a n j u vlasti sa Pavelićem n a č e l u . Tom prilikom u g o v o r e n o
je kakvu ulogu u razbijanju jugoslovenske vojske dobija »Zaštita«. U ovim pre-
govorima Maćek je i m a o tećkoća da kod N e m a c a »progura« Pavelića koji je
s m a t r a n »italijanskim čovekom«, ali uz Kvaternika, vernog n e m a č k o g sluge.
Tek kad je vlada Rajha prihvatila Mačekov plan, on je, da ne bi p o r u š i o sve
mostove sa Z a p a d o m , k r e n u o za Beograd. 8 0 Međutim, Maček je po dolasku
u Beograd 4. aprila p r e p o r u č i o da se obveznici i davaoci stoke u Hrvatskoj
odazivaju pozivu mobilizacijskih organa. 8 1
O d e l a t n o s t i m a Maćeka, vodstva HSS i drugih političkih g r u p a u Hrvats-
koj posle izbijanja rata 6. aprila biće govora kasnije.
Već prvih aprilskih d a n a iz vrhova Slovenske ljudske s t r a n k e javljaju se
petokolonaši koji su o d m a h , posle 27. marta, otpočeli akciju za razbijanje ju-
goslovenske države i pokušali da stvore zasebnu slovensku državu pod okri-
ljem Trećeg Rajha. Naime, to su prvaci Slovenske ljudske s t r a n k e Miha Krek
i Frano Kulovec 5. aprila predložili vladi Trećeg Rajha p r e k o o t p r a v n i k a slo-
vačkog poslanstva u B e o g r a d u Ivana Mileča. O t o m e svedoći sledeća d e p e š a
koju je istoga d a n a - 5. aprila - otpravnik n e m a č k o g poslanstva u B e o g r a d u
Fajne - u p u t i o svome Ministarstvu inostranih poslova:
»Slovenski vode s m a t r a j u da je rat neizbežan, a s n j i m e dolazi i p r o p a s t Jugoslavije.
Ako se za Sloveniju ne n a d e n i k a k a v p o s e b a n izlaz, m o r a l i bi Slovenci isto kao i Hrvati da
p o g i n u z a j e d n o sa S r b i m a . No. pošto je njima njihova zemlja bliia nego li jugoslovenska država
potražili su drugi izlaz. Taj bi se svakako morao iznaći uz pomoć Nemaćke. ( P o d v u č e n o u ori-
ginalu). Postojale bi dve m o g u ć n o s t i :
1. S a m o s t a l n a Slovenija
2. Država sastavljena iz Slovenije i H r v a t s k e .
U Sloveniji se. m e đ u t i m , plaše da N e m a č k a ima d r u g e planove koji u p u ć u j u na raspo-
delu Slovenije Bilo bi vrlo k o r i s n o kad bi se j a s n o saznalo, kakav stav p r e m a t o m e zauzima
vlada Rajha Nažalost, s l o v e n s k e vođe n e m a j u o v d e . zbog s r p s k o g n a d z o r a , nikakve moguć-
nosti da d o đ u u n e p o s r e d n i d o d i r s vlastima Rajha. Kad bi n j i h o v o n a s t o j a n j e o v d e bilo po-
znato, njih bi s i g u r n o ubili«. 8 2
Iako je nemački o t p r a v n i k poslova u Beogradu u p o z n a o vladu Nemač-
kog Rajha o ovim Kulovćevim pitanjima, n e m a č k a vlada nije ništa odgovori-
la.
Dakle, uoči n a p a d a osovinskih snaga na Jugoslaviju, i prvaci Slovenske
ljudske s t r a n k e ponudili su vladi Trećeg Rajha, o d c e p l j e n j e Slovenije od ju-
goslovenske države.
NAPOMENE
' D. Simović, Memoari, //. str. 82: A Breccia, n.d., str 586.
3
S. Paunović, Još jedna istina o 27. martu. NIN br. U l i , 23. april 1972. str. 60
3
Isto. str. 60 i 61
4
Isto, str. 62.
5
H o p t n e r , n.d., str. 365-366: Vladko Maćek. In the Strugle fon Freedom. New Jork, 1957, str.
109.
8
M i r k o Košić, Je li 27. mart plaćen?, p r i v a t n o izdanje 1950. str. 15 i 17: H o p t n e r . n.d., str.
366.
7
A. Breccia, n.d., str. 586, 587, p r i m 19: H o p t n e r . n.d.. str. 367; M Kosic. n.d.. str. 17.
8
Zapisnik sednice Ministarskog saveta 27 marta 1941. godine. A. Breccia, n.d., str. 586.
9
A. Breccia, n.d.. str. 588.
10
King Peter II, King's Heritage. L o n d o n . 1955. str. 71.
" A. Breccia, n.d., str. 590. Ukaz kralja Petra II od 27. m a r i a 1941 o r a z r e š e n j u s t a r e i ob-
razovanju nove j u g o s l o v e n s k e vlade, glasi
»Mi. Petar II. po milosti Božojoj i volji n a r o d n o j Kralj Jugoslavije, uvažavajući o s t a v k u
koju su podneli:
P r e t s e d n i k M i n i s t a r s k o g saveta i Ministar u n u t r a š n j i h poslova C v e t k o v i ć J. Dragiša.
P o t p r e d s e d n i k M i n i s t a r s k o g s a v e t a Maćek dr Vlatko. Ministar vojske i m o r n a r i c e . Naš Po-
ćasni a d u t a n t . armijski đ e n e r a l Pešic Petar.
Ministar p r o s v e t e Krek dr Miho.
Ministar š u m a i r u d n i k a Kulenović dr. DZafer.
Ministar s a o b r a ć a j a Bešlić inž. Nikola.
Ministar i n o s t r a n i h poslova Cincar-Markovic dr. Aleksandar.
Ministar bez p o r t f e l j a S m o l j a n dr. Bariša.
Ministar finansija S u t e j dr. J u r a j .
Ministar t r g o v i n e i i n d u s t r i j e A n d r e s dr. Ivan.
Ministar pošta, t e l e g r a f a i t e l e f o n a T o r b a r dr. Josip.
Ministar p r a v d e K o n s t a n t i n o v i c dr. Mihailo.
Ministar g r a đ e v i n a Vulović inž. Danilo.
Ministar s n a b d e v a n j a i i s h r a n e Protić Milan.
Ministar s o c i j a l n e politike i n a r o d n o g zdravija Ikonić dr. D r a g o m i r .
Ministar p o l j o p r i v r e d e Nikitović dr. Caslav. r a z r e š a v a m o ih od d u ž n o s t i i s t a v l j a m o na r a s p o -
loženje, a p o s t a v l j a m o za.
P r e t s e d n i k a M i n i s t a r s k o g s a v e t a Simović T. Dušana, a r m i j s k o g đ e n e r a l a ,
P o t p r e d s e d n i k a M i n i s t a r s k o g s a v e t a M a ć e k a d r Vlatka, p o t p r e d s e d n i k a M i n i s t a r s k o g s a v e t a n a
raspoloženju.
P o t p r e d s e d n i k a M i n i s t a r s k o g s a v e t a Jovanovic S l o b o d a n a . p r o f e s o r a u n i v e r z i t e t a .
Ministra s a o b r a ć a j a J e f t i c a B o g o l j u b a . P r e t s e d n i k a M i n i s t a r s k o g saveta u penziji.
Ministra g r a đ e v i n a Kulenovica dr. Frana, m i n i s t r a na r a s p o l o ž e n j u .
Ministra i n o s t r a n i h poslova Ninćića d r . Momćila. m i n i s t r a u penziji.
Ministra p r o s v e t e T r i f u n o v i ć a Miloša, m i n i s t r a u penziji,
Ministra socijalne politike i n a r o d n o g zdravija Grola Milana, m i n i s t r a u penziji,
Ministra bez p o r t f e l j a Kreka dr. Miha. ministra na r a s p o l o ž e n j u
Ministra š u m a i r u d n i k a Kulenovića dr. Džatera, m i n i s t r a na r a s p o l o ž e n j u .
Ministra bez p o r t f e l j a S m o l j a n a dr. Barišu. m i n i s t r a na r a s p o l o ž e n j u .
Ministra t r g o v i n e i i n d u s t r i j e A n d r e s a dr. Ivana, m i n i s t r a na r a s p o l o ž e n j u .
Ministra pošta, t e l e g r a f a i t e l e f o n a T o r b a r a dr. Josipa, m i n i s t r a na r a s p o l o ž e n j u .
Ministra u n u t r a š n j i h poslova Budisavljevića dr. S r đ a n a , m i n i s t r a n a r a s p o l o ž e n j u .
Ministra p o l j o p r i v r e d e Cubrilovica dr. Branka, m i n i s t r a na r a s p o l o ž e n j u .
Ministra bez p o r t f e l j a Gavrilovića dr. Milana, o p u n o m o ć e n o g m i n i s t r a u Moskvi,
Ministra vojske i m o r n a r i c e i z a s t u p n i k a Ministra fizičkog v a s p i t a n j a n a r o d a lliča Bo-
goljuba. armijskog đenerala.
Ministra bez p o r t f e l j a B a n j a n i n a dr. Jovana, a d v o k a t a .
Ministra bez p o r t f e l j a Dakovica Marka, o d v o k a t a ,
Ministra s n a b d e v a n j a i i s h r a n e Kosanovića dr Savu, s e n a t o r a .
Ministra p r a v d e M a r k o v i ć a dr. Božidara. p r o f e s o r a univerziteta.
Naš P r e t s e d n i k Ministarskog saveta n e k a izvrši o v a j ukaz.
Petar II s r..
( P r e m a p o d a c i m a iz Nl.N-a br. 1112. 9. juli 1972. str. 60 i 61).
AVII. reg. br. 40/4-2. K.54 i AVII. m i k r o f i l m Bon-2/150.

,3
»Politika«. 28. m a r t 1941. B e o g r a d , AVII, m i k r o f i l m Bon-1/1013.
14
Archiv d e r G e g e n w a r t 1941. str. 4950.
,4a
Vclimir Terzic, Jugoslavija u aprilskom ram 1941. »Grafički zavod«. Titograd. 1963, str.
136
' 5 H o p t n e r , n.d . str 375-376; B o g d a n Krizman. Pavelić i ustaše. CGP DELO, Ljubljana,
1978, str. 356.
Maček je tražio garantne od Beograda za ulazak u vladu Simovića i zahtevao da se pruzi sa-
tisfakcija N e m a č k o j . »Kad uslovi b u d u p r i h v a ć e n i o t p u t o v a ć e lično za B e o g r a d , jer s m a t r a da
o d a n d e može bolje da služi i n t e r e s i m a Rajha«. (AVII, m i k r o f i l m . Bon-2. reg. br. 68 od 2 aprila
1941.).
I n t e r e s a n t n o je da je toga istog d a n a Frojnd javio Berlinu da je Maćek rešio da p r e k i n e
p r e g o v o r e sa B e o g r a d o m (AVIL m i k r o f i l m Bon-2. reg. br. 256). F r o j n d o v a d e p e š a od 2. aprila
1941, Akten zur deutschen auswärtigen Politik 11918-1945. Serie D. 19371941. Die Kriegsjahre. V,
Güttingen. (AD.AP), 1969. dok br. 246. s t r 354-355; F. Culinović, Okupatorska podela Jugoslavije,
B e o g r a d . 1970, str. 176).
16
M a ć e k - H o p t n e r u . H o p t n e r . n.d., str. 376; AVIL Mikrofilm B o n - 2 / 6 4 od 1. IV 1941.
" AVIL m i k r o f i l m . Bon-1. reg. br. 1059, 1067-68 i Bon-2, reg. br. 64 i 68.
18
Walter Hagen. Die Geheime Front. Line i Beć. 1950, str. 232.
Kvaternik je ovog d a n a u i m e h r v a t s k o g n a c i o n a l n o g p o k r e t a p o d n e o p i s m e n u m o l b u via-
di Rajha da u p u t i n e m a ć k e t r u p e radi zaštite h r v a t s k o g n a r o d a (AVII, m i k r o f i l m Bon-2. reg. br
159). Ovog d a n a . tj 27. m a r t a n e m a č i konzul u Z a g r e b u Frojnd je lavio Berlinu da je Kvaternik
h i t n o i n t e r v e n i s a o kod vodstva H S S - a d a se pozovu n e m a č k e t r u p e (AVIL m i k r o f i l m Bon-2/157.
158).
19
Ladislaus Horv u n d M a r t i n Broszal, Der Kroatische Vsiascha Staat 1941-1945. D e u t s c h e
Verlags-Anstalt. S t u t t g a r t . 1964. str. 47; DGFP. XII, d o k 246.
30
Isto, str. 47.
Maček je z n a o za ovakva n a s t o j a n j a u n u t a r vlastite s t r a n k e , a p r i b o j a v a o se da bi u Hrvats-
koj, zbog o p š t e mobilizacije, m o g l o biti p r o g l a š e n o v a n r e d n o stanje, pa bi m o ž d a zavladao neki
vojni j u g o s l o v e n s k i režim. To bi b i o k r a j a u t o n o m n e h r v a t s k e b a n s k e vlade i n j e n e egzekutive.
Sve je to i o p e t p o k o l e b a l o M a č e k a . (Isto. str. 47)
Jl
ADAP, str. 524-544. dr F e r d o Culinović, Okupatorska podjela Jugoslavije. Vojnoizdavački
zavod (VIZI, B e o g r a d . 1970. str 171
" F. Culinović, n.d., str. 172.

Javnost u H r v a t s k o j govorila je da Maćek o d r ž a v a konspirativ ne veze s n e m a č k i m ekspo-
n e n t i m a , već više meseci u n a t r a g , da ga p o s e c u j u i izvesne n e m a ć k e političke ličnosti, pa i ne-
m a ć k i poslanik fon H e r e n koji ga je (ranije - V.T.) p o s e t i o u Kupincu. P o v o d o m 27. m a n a te Ma-
č e k o v e veze s e k s p o n e n t i m a T r e ć e g R a j h a p o s t a l e su življe i od n a r o č i t o g političkog d o m a š a j a .
(Isto, str. 172).
23
F. Cuiinović, n.d.; str. 173.
24
ADAP. D. XXII I, str. 349; d e p e š a a d m i r a l a K a n a r i s a br. 510/235 486 od 27. m a r t a 1941;
F. Cuiinović. n.d., str. 174; B. Krizman, n.d.. str. 356.
25
OKW. Amt Ausland (Abwehr. ABT. Ausland, br 0664; Dokumenten zur deutschen ausw.
Politik (DDAP). str. 349 uz d o k u m e n t br. 238; F Cuiinović. n.d., str. 174.
26
V e r m a n o v a b e l e š k a na a k t u n e m a č k o g Ministarstva i n o s t r a n i h poslova br. 510/235.849
od 29. m a r t a 1941; ADAP, XXII-1. 1969. str. 349 prim. 1; F. Cuiinović, n.d., str. 174 175; B Krizman,
n.d., str. 336.
27
H o p t n e r . n.d.. str. 377-378.
28
Fikreta Jelic-Butić, Vloga •Nezavisne Driave Hrvatske« u razbijanju Kraljevine Jugosla-
vije. Referat na M e đ u n a r o d n o m n a u č n o m s k u p u u S r p s k o j a k a d e m i j i n a u k a i u m e t n o s t i na
t e m u Ustanak u Jugoslaviji 1941. i Evropa. B e o g r a d . 1973, str. 1-4
Maček je tih d a n a stavio na r a s p o l a g a n j e Pavelicu izvestan b r o j svojih ljudi, na ćelu sa Jan-
k o m T o r t i ć e m . O t o m e se u d e l u Put izdaje dr Maćeka i družine ( r u k o p i s u AVII) navodi sledeče:
»A kod p r e p a r a t o r n i h čina kod nacista u p r a v c u o s t v a r i v a n | a svog p l a n a s t v o r e n o g n a k o n
27. m a r t a 1941. dr Maćek nije v o d i o s a m o d i r e k t n e p r e g o v o r e s V e z e n m a j e r o m , n e g o je d i o ak-
cije p o v j e r i o i J a n k u Tortiću, koji je već u n a t r a g duljeg v r e m e n a u ime v o d s t v a HSS p o d i / a v a o
t a j n e k o n t a k t e s n j e m a č k i m agentima«. O t o m e je dr Vladimir Zidovec p r i l i k o m istrage d a o in-
f o r m a c i j e koje je d o b i o od J a n k a Tortića:
»Tortić n a v o d i . . . da je on. sa z n a n j e m i o d o b r e n j e m dr Maćeka, j o š u god 1940, a pogo-
tovo o n a prva tri m e s e c a g. 1941, vodio p r e g o v o r e s N j e m c i m a . a ovi su b a š tim p r e g o v o r i m a
pridavali n a j v e ć e z n a č e n j e . . . Tortić im je r e k a o da H r v a t s k a hoće svoju s a m o s t a l n u d r ž a v u .
Njemci su pristali, pa je na t e m e l j u toga Tortić u času kad je vec d o š l o do krize n a k o n Simo-
vićeva puča, sazvao u Z a g r e b u na z a s i j e d a n j e n a r o d n e z a s t u p n i k e koji su se slagali s t a k v o m po-
litikom Tortić je kazao da je od nekih 90 z a s t u p n i k a tada uz njega bilo o k o 60 T a k o je o d r ž a n o
to t a j n o zasijedanje u Z a g r e b u d a n a 31 III 1941, na k o j e m su o d o b r e n i koraci koje je p r* J u z e o
Tortić. te z a k l j u č e n o da se ima o s n o v a t i s a m o s t a l n a h r v a t s k a država. P r e m a Torticu ova činje-
nica, koja je m a l o ili n i k a k o p o z n a t a , odigrala je o d l u č u j u ć u ulogu kod o s n i v a n j a NDH O tom
Tortićevom radu bio je informiran dr Maćek. koji se je slagao sa ovom stvari, ali nije htio javno is-
tupiti niti stvar otvoreno preuzeti u svoje ruke (u originalu p o d v u č e n o ) , zbog č e g a je Tortić od-
lučio da s a m ostvari plan. ..« (AVII, Fond, NDH. reg. br. 1/3. k l. 0.9 i 10. str. 105-106).
29
L Hory a n d M. Broszat. n.d.. str. 46. Frojndov t e l e g r a m od I a p r i l a 1941; DGFP, XII,
dok. 241.
30
AVII. m i k r o f i l m . Bon l/157-158; Izveštaj od 27 III 1941 Primljen u 21,30 časova.
31
AVII. m i k r o f i l m . Bon-1/1032 1034 - H a j n b u r g o v izveštaj.
32
L Hory a n d M. Broszat. n.d.. str. 45: DGFP. XII. d o k 238. p r i m 2.
33
Filis Oli. Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima. NIN br. 1127, 13. av-
gust 1972, B e o g r a d , str. 58.
34
AVTI. m i k r o f i l m Bon-1 /1032-34.
35
AVII. reg. br. 33/2-1. k. 26a.
38
AVII. m i k r o f i l m Bon-2/190-192 i Bon-1/1058.
37
AVII, reg. br 1/3. str. 105-106. k.l. 0.9 i 10 i m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 8 8 dok. 21
38
B o g d a n Krizman. Pavelić i ustaše. ČGP delo. Ljubljana 1978, str. 356; USMT. d o k . NG-
2449; H o p t n e r . n.d.. str. 376-377.
39
H o p t n e r . n.d., str 377
4
° L Horv u n d M Broszat, n.d.. str. 45; DGFP, D. XII. d o k 238
41
AVII. m i k r o f i l m Bon-1. reg bi 1086 Berlin. I IV 1941: USMT dok NG-3260.
42
DGFP. D, XII. dok 238 i 239; L Hory u n d Broszat. n.d.. str 45
43
L Hory u n d Broszat. n.d., str 46; H o p t n e r , n.d., str 377. DGFP D. XII. d o k 243 i 238.
44
AVII, m i k r o f i l m Bon-2. reg br 301-302 Ovu rezoluciju V e z e n m a j e r i Froind dostavili su
R i b e n t r o p u tek 5. aprila.
45
AVII. m i k r o f i l m Bon-2. reg br 301-302, F Culinović, n.d.. str. 198-199; A DA P. D. 1937-
1941, XII I, str. 381; AVII. reg br 157-158, 298, k.l.0.9: m i k r o f i l m Bon-2 190
46
AVII. m i k r o f i l m Bon-2. reg. br 301-302.
4
' AVII. m i k r o f i l m B o n - l / 1 0 5 8 od 1. aprila 1941
48
D i p l o m a t s k i arhiv S e k r e t a r i j a t a i n o s t r a n i h p o s l o v a (SIP) - (DASIP) »Popisnik Vasing-
ton«, T 120, serija 3903 H snimci br. E 049706-049711; DGFP. D. XII, dok. 24V str 627.
49
B. Krizman, n.d.. str. 357. M a l e t k e u svom izveštaju kaže da je d o b i o i n s t r u k c i j e i od rajh-
slajtera R o z e n b e r g a . (Diplomatski arhiv SIP-a »Popisnik Vašington-. T-120. serija 390, H, snimci
br. E 049706-049711); Ribentropov telegram od 1. a p r i l a n e m a č k o m konzulu u Zagrebu - AVII,
Bon-1, reg. br. 1082.
50
V. Maček, n.d.. str. 220; B. Krizman, n.d., str. 357
51
L Hory u n d Broszat, n.d., str 46
" F. Culinović, n.d.. str. 175; ADAP XII I. d o k . 238. str 349-350; DGFP. D. XII, dok. 243. str.
627.
53
DGFP, D. XII. d o k . 243. str. 627.
84
USMT. dok. N'G-2449. H o p t n e r , n.d., str. 377-378.
55
Diplomatski arhiv SIP-a (DASIP). Popisnik Vašington. T-120, serija 3903 H. snimci br.
E 049706-049711; H o p t n e r , n.d.. str. 377-379
58
F. Culinović, n.d.. str. 175; F r o j n d o v a d e p e š a br. 23 od 1. IV 1941 s pozivom na d e p e s u
br. 72 od 31 III; ADAP. Dok. 241, s t r 351, AVII, Bon-2. reg. br 64.
87
L H o r v u n d M. Broszat. n.d.. s t r 47, p r i m . 100; USMT, NG-5734.
88
L Hory u n d M Broszat, n.d.. s t r 47; T e l e g r a m , br. 28 i 29; DGFP, D. XII. dok. 246, prim
4. USMT, NG-5734. U d r u g o m t e l e g r a m u F r o j n d je javio da Maček traži od B e o g r a d a da pruži
satisfakciju N e m a č k o j i b e z u s l o v n o i s p u n j e n j e uslova. posle čega ce o t p u t o v a t i za Beograd, a
p o t o m da n a m e r a v a da po nalogu vlade o t p u t u j e u Berlin Dalje se kaže da vlada o š t r o p o s t u p a
protiv k o m u n i s t a i da se Idn ne nalazi u B e o g r a d u i da mu je o t k a z a n o g o s t o p r i m s t v o . (AVTI.
Bon-2. reg. br. 231).
59
F. Culinović. n.d.. str 176, ADAP. d o k . 251, str. 359
80
DGFP. D. XII. dok 246. str 430.
8
' AVII. m i k r o f i l m Bon-2. reg. br. 68.
8J
L Hory u n d M. Broszat. n.d.. str. 49. prim. 108.
83
DGFP. D, XII, 12, d o k . 251. str. 436.
84
L Hory u n d M. Broszat. n.d., str. 49 i prim 108.
85
AVII, Bon-2/28, d o k . 31 od 3. IV 1941; DGFP. D. XII. d o k . 251. str. 436; L H o r w u n d M.
Broszat, n.d., str 49.
88
L Hory u n d M. Broszat, n.d.. str. 49, prim. 108.
87
F. Cuiinović, n.d.. str. 176; ADAP, dok. 262, str. 370-371
88
H o p t n e r . n.d., str. 378-379.
89
Sporazum Cvetković-Maćek u memoarima aktera. NIN br. 1081. 26. s e p t e m b a r 1971,
Beograd, str. 61.
70
ADAP. d o k . 262. str. 370-371; F. Cuiinović. n.d., str. 176-177. DGFP. D. XII, 12. Dok. 265.
str. 448: AVII m i k r o f i l m Bon-2/259-260 br. s n i m k a 33 od 4. IV 1941. Krizman, n.d., str. 360.
7
' AVII. reg. br. 1/13, k.l.
72
AVn, reg. br. 12/2-1, k.2; -Politika« 4. april 1941.
73
F. Cuiinović, n.d.. str. 177.
74
AVII, m i k r o f i l m Bon-1/1032-34.
78
Walter H a g e n . Die Geheime Front. Line i Beć. 1950, str. 231-232; vidi DGFP. D. 12. d o k .
239 i AVII, m i k r o f i l m Bon-1, reg. br. 1059, 1067-1068 i Bon-2. reg. br. 64 i 68.
78
AVII, m i k r o f i l m . Bon-2/356-357.
77
Sporazum Cvetković-Maček u memoarima aktera. NIN br. 1082, 3. o k t o b a r 1971. Beograd,
str. 61.
78
Vladimir Bakarić, Nisam tako mislio, NIN br. 1121. 2. juli 1972. B e o g r a d , str. 25.
7
" AVII, m i k r o f i l m Bon-2/356-357.
8
° AVII, reg. br. 1/3-1. 580. str- 99. k.l.O. 10.
81
AVII. m i k r o f i l m Bon-2/275.
82
Dr F e r d o Cuiinović. Okupatorska podjela Jugoslavije. Beograd. 1970, str. 137-138.
POKUŠAJI S I M O V I Ć E V E VLADE DA I Z B E G N E RAT
PREGOVORI SA NEMAĆKOM 1 ITALIJANSKOM VLADOM
Nemaćki poslanik u B e o g r a d u fon Heren je još 27. m a r t a oko 5 časova poslao

podrobne podatke Ribentropu o državnom udaru u Beogradu.' Ribentrop je
o t o m e obavestio Hitlera, koji je o d m a h d o n e o odluku da n a p a d n e Jugosla-
viju i za posle podne istoga d a n a zakazao sastanak, najviših državnih i vojnih
f u n k c i o n e r a radi organizovanja napada. H i t l e r j e sada želeo da ratom ostvari
one ciljeve koje nije postigao političkim pritiskom. Heren je istog d a n a zva-
nično posetio ministra inostranih poslova Ninčića i uložio najoštriji protest
povodom ispada d e m o n s t r a n a t a p r e m a n e m a ć k o m S a o b r a ć a j n o m birou u
Beogradu. Tom prilikom s k r e n u o je pažnju na to da bi, ukoliko bi se slični
ispadi ponovili, mogli da imaju ozbiljne posledice po nemačko-jugoslovenske
odnose. Zahtevao je da se štd pre sastane sa p r e d s e d n i k o m vlade Simovićem,
koga do tada nije mogao da pronađe, da bi i njemu izneo da je Nemačka ne-
zadovoljna razvojem događaja u Beogradu. 2
Ministar inostranih poslova Ninčić je, po o d o b r e n j u svoje vlade, izjavio
fon Herenu najdublje žaljenje zbog događaja koji su se desili u n e m a ć k o m Sa-
obraćajnom birou, uveravajući ga da je odgovorni policijski general (koman-
dant žandarmerije - V.T.) zbog toga smenjen. Zatim je o d m a h pozvao ministra
unutrašnjih poslova koji je, u prisustvu Herena, obećavao da će sprovesti naj-
hitniju istragu i izjavio da mu na osnovu već preduzetih mera može dati pot-
punu garantiju da se Nemcima neće više pričiniti nikakva šteta, ni u Beog-
radu, ni u ostalim krajevima zemlje. Ninčić je, sa svoje strane, o b e ć a o Herenu
da će mu omogućiti da se još istog d a n a sastane sa p r e d s e d n i k o m vlade Si-
movićem. Zatim je izjavio da će deklaracija vlade, koja se priprema, biti ob-
javljena 28. marta, da su se svi ministri izjasnili za najtešnju saradnju sa Ne-
m a č k o m i da na sednici vlade nije bilo ni p o m e n a o otkazivanju Trojnog pak-
ta.
Ninčić je 27. m a r t a požurio da uveri nemačkog poslanika da će položaj
Jugoslavije u odnosu na Nemačku ostati n e p r o m e n j e n i izjavio da je nova ju-
goslovenska vlada s p r e m n a da primi Trojni pakt, ali je želela da se upozna sa
njegovim tajnim klauzulama. Međutim, H e r e n je tom prilikom stavio do zna-
nja Ninčiću da u Berlinu neće ici tako lako zbog a n t i n e m a ć k i h d e m o n s t r a c i j a
i razaranja »Saobraćajnog biroa u Beogradu«. 3
Heren je ovoga d a n a poslao u Berlin nekoliko izveštaja. U j e d n o m izveš-
taju obavestio je da je na ulici n a p a d n u t i lakše ranjen p o m o ć n i k n e m a ć k o g
vojnog atašea, da su razbijeni izlozi na n e m a ć k o m S a o b r a ć a j n o m birou u
B e o g r a d u i da se s e k r e t a r jugoslovenskog Ministarstva inostranih poslova od-
m a h izvinio zbog ovog incidenta. U d r u g o m k o m p l e t n o m izveštaju d a o je
ovakvu o c e n u nove vlade.
»Sastav novog k a b i n e t a u p o g l e d u lićnosti p r e d s t a v l j a g a r a n t i j u da Ce uživati s n a ž n u
p o d r š k u i u s r p s k i m k r u g o v i m a . On će imati s n a g e da s p r o v o d i s p o l j n o p o l i t i ć k u liniju, ćak
a k o bi o n a bila i n e p o p u l a r n a . S p o r a z u m sa ovim k a b i n e t o m bi. p r e m a t o m e , s t v o r i o j a s n u
situaciju. Lićnost m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova i s a r a d n j a h r v a t s k o g krila ( p o t p r e d s e d n i k Ma-
ček) p r e d s t a v l j a g a r a n t i j u za o s n o v n e s m e r n i c e s p r e č a v a n j a s u k o b a sa O s o v i n o m . Pošto su.
na d r u g o j strani, članovi s r p s k o g krila k a b i n e t a u o s n o v i protiv p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k l u ,
t r e b a očekivati m a k a r o r i j e n t a c i j u k a slabljenju veza«.'
U 14 ćasova 27. m a r t a stigao je u Berlin sledeći H e r e n o v izveštaj:
»Umesto p r e d s e d n i k a vlade g e n e r a l a Simovića p r i m i o m e novi m i n i s t a r i n o s t r a n i h po-
slova M o m č i l o Ninćic. i r e k a o da je o v o s v r g a v a n j e d o š l o zbog slabe p o d r š k e k o j u su u srp-
s k o m n a r o d u uživali k n e z - n a m e s n i k Pavle i Cvetkovićeva vlada. N'inćićeva ličnost, r e k a o je
on. g a r a n t u j e k o n t i n u i t e t sa r a d n j e sa silama Osovine, p o s e b n o s N e m a č k o m . Ovo će sadržati
i izjava koja se o č e k u j e u p o d n e , posle p o l a g a n j a zakletve S i m o v i ć e v e vlade.
Sve s r p s k e s t r a n k e su z a s t u p l j e n e u n o v o j vladi, i a k o da će za s o b o m imati c e l u naciju.
Kada s a m u p i t a o kakav ce stav n o v a vlada zauzeti p r e m a T r o j n o m p a k t u , m i n i s t a r
i n o s t r a n i h poslova je s a o p š t i o da ne m o ž e još ništa reći. On će se. m e đ u t i m , lično založiti
da preuzete obaveze budu poštovane.
Ukazao s a m m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova, sa kojim s a m bio u prijateljstvu g o d i n a m a ,
na svu ozbiljnost situacije i stavio j a s n o do z n a n j a k a k v e će p o s l e d i c e n u ž n o proizići iz pro-
m e n e u j u g o s l o v e n s k o j s j x j l j n o j politici ili ćak iz ozbiljnijih i n c i d e n a t a p r o t i v n e m a ć k i h dr-
žavljana ili f o l k s d o j ć e r a .
Ninćić je, sa svoje s t r a n e , istakao da je. kao i ostali članovi vlade, s v e s t a n obziljnosti
situacije, da su poslale i n s t r u k c i j e policijskim vlastima da svim m o g u ć i m s r e d s t v i m a spre-
čavaju d e m o n s t r a c i j e ili akcije u vezi sa s p o l j n o m politikom, u k l j u č u j u ć i i o n e koje bi bile
u s m e r e n e protiv T r o j n o g pakta. Do p o b u n e je. bez s u m n j e , d o š l o zbog n e p o p u l a r n o s t i kne-
z a - n a m e s n i k a i Cvetkovićeve vlade u vojsci - ali je izazvana ž e s t o k o m r e a k c i j o m s r p s k i h šo-
vinističkih k r u g o v a protiv p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k t u « .
Fon Heren javlja da mu je Ninćić još rekao:

»Nova vlada će v e r o v a t n o nastojati da održi p r i j a t e l j s k e o d n o s e sa O s o v i n o m , ali će se
u isto v r e m e vratiti, koliko je god to moguće, politici n e u t r a l n o s t i « . 5
I p r e d s e d n i k vlade general Simović je 27. m a r t a u 21 čas t a k o đ e izrazio
žaljenje fon Herenu zbog događaja koji su se desili u toku p r e p o d n e v a i obe-
ćavao mu da se u b u d u ć e ništa više neće ponoviti. Sem toga. objasnio mu je
da je državni u d a r čisto unutrašnja stvar Jugoslavije, jer knez Pavle nije razu-
m e o narodne mase. niti je bio sposoban da se okruži uglednim ličnostima
iz naroda. Na kraju je d o d a o da će voditi brigu da se stanje u zemlji u najkra-
ćem v r e m e n u sredi i smiri. 6
Očigledno je da general Simović nije ni p r e t p o s t a v l j a o da je Hitler toga
d a n a već bio d o n e o o d l u k u za napad na Jugoslaviju. Zbog toga je od s a m o g
početka nastojao da se odnosi Jugoslavije sa N e m a ć k o m ne p o m u t e . Među-
tim, H i t l e r j e već bio p r e d u z e o m e r e da u n a p a d u na Jugoslaviju angažuje ne
s a m o svog italijanskog saveznika, već i Mađarsku i Bugarsku, kao i Kvater-
nikove pristalice i Pavelićeve ustaše, ne z a n e m a r u j u ć i ni vodstvo HSS na čelu
sa Maćekom.
U svom sledečem t e l e g r a m u Heren je izvestio da ga je primio p r e d s e d n i k
vlade general Simović u 21 čas u toku sednice vlade, i izrazio žaljenje zbog in-
cidenta koji se ni u kom slučaju neće ponoviti. Simović je istakao »da knez-
n a m e s n i k nije u m e o da se okruži ljudima koje narod poštuje, da će se lično
postarati da se situacija u zemlji u k r a t k o m roku p o t p u n o smiri. On je, zatim,
rekao da je uvek bio prijatelj Nemačke, da je p o n o s a n svojim p o z n a n s t v o m
s m a r š a l o m Rajha Geringom i m a r š a l o m Milhom (Milch Erhard), i molio da
im p r e n e s e njegove pozdrave. 7
O d m a h posle državnog u d a r a n e m a č k a vlada je dala u p u t s t v a svom po-
slaniku u Beogradu, fon H e r e n u , da se svi nemaćki obaveštajni organi u Ju-
goslaviji p r i p r e m e za akciju i o t p o č n u sabotaže, a n e m a č k a Vrhovna koman-
da oružanih snaga (OKW) mu je istoga d a n a saopštila Hitlerovu o d l u k u da se
folksdojćeri u Jugoslaviji negativno o d n o s e p r e m a mobilizaciji i da se ne oda-
zivaju pozivu, već da se sakrivaju na sve m o g u ć e načine. 8
S u t r a d a n (28. m a r t a ) mu je ministar inostranih poslova Rajha, fon Riben-
trop, t e l e g r a m o m javio da ne vrši nikakve zvanićne p o s e t e jugoslovenskim dr-
žavnicima, niti da šalje bilo kakve predstavnike, već da se izgovara bolešću. 9
I s t o v r e m e n o su u Berlin pristizali novi izveštaji o d e m o n s t r a c i j a m a 27. marta,
a Heren je, kao što je već rečeno, dostavio k o m p l e t a n izveštj o d o g a đ a j i m a 27.
m a r t a . ' 0 N o j b a h e r ( N e u b a c h e r H e r m a n n ) je javio da su u B e o g r a d u bile veće
d e m o n s t r a c i j e i da su se m e đ u d e m o n s t r a n t i m a , p o r e d g r u p a mladih Srba,
»mogle primetiti i veće g r u p e komunista, koje su o t v o r e n o a p l a u d i r a l e za
Moskvu«. Nojbaher je t a k o đ e obavestio Berlin da su sovjetski i grčki pred-
stavnik u B u d i m p e š t i posetili jugoslovenskog poslanika i čestitali mu na dr-
žanju Jugoslav ije u pogledu Trojnog pakta. On je dalje javio da jugoslovenska
vlada n a m e r a v a da iznese na javnost tajne klauzule Bečkog ugovora, m e đ u
kojima se, na osnovu za sada n e p r o v e r e n i h vesti, nalaze: revizija jugosloven-
sko-britanskih odnosa, k o n t r o l a prebacivanja vojnih transporta, demobiliza-
cija jugoslovenske armije, p r i k u p l j a n je jugoslovenskog r a t n o g materijala pod
nemačkom kontrolom i si."
Ovoga d a n a su se jugoslovensko-nemački diplomatski odnosi znatno po-
goršali zbog neprijateljskih manifestacija stanovništva B e o g r a d a prilikom
prisustvovanja fon H e r e n a bogosluženju u S a b o r n o j crkvi u ćast kralja Petra
II i zbog novih »vandalskih« ispada protiv ustanova i n e m a č k o g vlasništva.
Stav Berlina se toliko zaoštrio da se jasno uočavala p r e d v i đ e n a vojna akcija
za kratko v r e m e . ' 2
Hiller je 28. marta lično saopštio svoju odluku o napadu na Jugoslaviju
predstavnicima Mađarske i Bugarske, pozivajući ih da odmah upozore svoje vla-
de da budu spremne da imervenišu u Jugoslaviji. On je jamčio da će Sovjetski
Savez ostati »miran« i da će Nemačka likvidirati Jugoslaviju za nekoliko dana,
dopuštajući Hrvatskoj da dobije nezavisnost. Mađarskoj i Bugarskoj se tako pru-
ža »jedinstvena prilika« da ostvare svoje revandikacije. N e m a č k a je zaintereso-
vana s a m o za Korušku i južnu Štajersku, a podržav ala bi ambicije Mađarske
da dobije izlaz na J a d r a n s k o m o r e . m a d a bi to bio delikatan p r o b l e m u od-
nosu na Italiju. 1 3
Kasno n o ć u istog d a n a Hitler je sa velikom ž u r b o m napisao p i s m o Mu-
soliniju i n a r e d i o da se o d m a h telegrafski prenese u Rim. On je javio Muso-
liniju da se pripremi da se suprotstavi krizi >sa potrebnim vojnim sredstvima«
i »toplo« ga zamolio da ne preduzima dalje operacije u Albaniji, već da u najvećoj
tajnosti i brzini najpre upotrebi sva potrebna sredstva za pojačanje granice pre-
ma Jugoslaviji, jamčeći suradnju Bugarske i Mađarske, bez kojih se ne može si-
gurno operisati sa brzinom koju će eventualno nametnuti događaji. Javio je da
će se vojni ataše Rintelen o d m a h vratiti u Rim da d i r e k t n o saopšti koje će se
n a r e d n e m e r e preduzeti »noćas sa naše strane za p r i p r e m u « . ' 4
Musolini je bio čitavog dana nespokojan zbog neočekivane opasnosti od
udara jugoslovenskih snaga u pozadinu italijanskih trupa na Grčkom frontu.
»Besno je telefonirao ambasadi u Berlinu da bi saznao kako Nemačka gleda na
situaciju prouzrokovanu državnim udarom i da ubrza slanje vojne pomoći«. A
kad je sa o l a k š a n j e m primio Hitlerovo pismo, o d m a h je o d g o v o r i o d a j e »mir-
no« p r i m i o d o g a đ a j e u Beogradu, jer ga »ni n a j m a n j e nisu uznemirili« i d o d a o
da je već izdao n a r e đ e n j a da se sve p r i p r e m e izvrše »što je najbrže moguće«
i u »apsolutnoj tajnosti«. Napomenuo je da. pored saradnje Mađarske i Bugar-
ske. treba voditi računa i o separatističkim hrvatskim tendencijama koje pred-
stavlja dr Pavelić koji se nalazi nedaleko od Rima.'5
Musolini se požurio da pozove Pavelića 29. m a r t a da sa njim preispita
s p o r a z u m e od januara 1940. godine i da ga nagovori da prizna prava Italije
u Dalmaciji pre no što mu otvori »slobodan put« za p r e u z i m a n j e vlasti u Hr-
vatskoj. Pošto ga je primio u vili Torloniji (Torlonia), Musolini mu je rekao:
»Sada je vaš trenutak«, a Pavelić je bio s p r e m a n da potvrdi p r e t h o d n e spo-
razume. s lim da pre toga uveri d a l m a t i n s k e Hrvate u korisnost federacije sa
Italijom, pa pošto ih u to uveri prilagodice ih da prihvate italijanska potra-
živanja. Zatim je d o d a o : »Kada Hrv ati budu u b e đ e n i da više između njih i Ita-
lijana ne postoje politićke i administrativne razlike, d a l m a t i n s k o pitanje više
neće imati znaćaja«. Musolini je pristao u principu, ali bi gradovi, u očekiva-
nju ujedinjenja, morali preći pod suverenitet Italije, uveravajući Pavelića da
bi Italija priznala njegovu vladu čim b u d e ušao u Zagreb. Na r a s t a n k u Pavelić
je tražio da mu se pridruže internirane ustaše, što mu je i o b e ć a n o . ' 6
Jugoslovenski poslanik u Berlinu Ivo Andrić je 29. m a r t a otišao u nemač-
ko Ministarstvo inostranih poslova da obavesti državnog s e k r e t a r a Vajcseke-
ra da je pozvan u d o m o v i n u na konsultaciju, ali još ništa ne može da saopšti
0 položaju nove vlade, da se radi o u n u t r a š n j o j p o b u n i i da će se postarati da
saopšti jasnu politiku koju će formulisati jugoslovenska vlada p r e m a nemać-
koj kad se vrati u Berlin najdalje do 2. aprila. On može garantovati d a j e nova
vlada zavela red do te m e r e da će od sada sprečiti bilo kakvu nasilnu antine-
m a č k u manifestaciju. Vajcseker je ćuteći primio Andrićeva objašnjenja, izra-
žavajući žaljenje zbog incidenata koji su se dogodili H e r e n u u Beogradu, ali
nije bio u stanju da da mišljenje o situaciji koja je nastala između N e m a ć k e
1 Jugoslavije. Potpuno ćutanje nemaćkih rukovodilaca u Berlinu i njihovo obil-
no isticanje značaja koji su davali disidentskom stavu Mačeka i hrvatskih
vođa uopšte, kao i u ž u r b a n e p r i p r e m e n e m a ć k i h i italijanskih g r a đ a n a da na-
p j s t e Jugoslaviju pokazivalo je da je situacija takva da se n e u m o l j i v o srlja u
rat. Međutim, u Beogradu se situacija cenila sa izvesnom d o z o m o p t i m i z m a . ' 7
Fon H e r e n u je 29. apr..a poslala instrukcija iz Berlina da. pod izgovorom
d a j e bolestan, izbegava da vrši svoje funkcije u Beogradu i da ćak ne šalje ni
svog zamenika i Ministarstvo inostranih poslova, već da šalje zvaničnog pred-
stavnika da bi time d o k a z a o d a j e b o l e s t a n , ' 8 a u Berlinu je državni s e k r e t a r
Vajcseker n a r e d i o činovnicima Ministarstva inostranih poslova da nalaze iz-
govor o o d s u t n o s t i a k o bi jugoslovenski poslanik ili n e k o u njegovo ime za-
tražio sastanak. Istog d a n a je naredio da svi n e m a č k i državljani bez razlike
o d m a h n a p u s t e Jugoslaviju, sem najnužnijeg broja činovnika poslanstva i
konzulata. A n e m a č k o Ministarstvo p r o p a g a n d e je istoga dana dalo nalog ce-
lokupno j štampi da iz Jugoslavije ne objavljuje ništa drugo sem o n o što ob-
javi novinska agencija DNB u Berlinu posle p r e t h o d n e cenzure. Pošto se lič-
no interesovao za povlačenje n e m a ć k i h državljana, i H i t l e r j e 30. m a r t a nare-
dio da »nemačka kolonija iz Beograda m o r a ići o d m a h i to svi«.' 9 Tako je iste
večeri k r e n u l o b r o d o m za N e m a č k u oko 1200 n e m a ć k i h državljana. 2 0
J e d n o m ranijom d e p e š o m od istog d a n a fon Heren je obavestio Berlin da
je d o z n a o da se većina Simovićevog kabineta odlučila za p r i h v a t a n j e Trojnog
pakta i za lojalno ispunjavanje svih preuzetih obaveza, kao i to da je j e d a n član
vlade iz njenog s r p s k o g dela izjavio da bi r a d o prihvatio odlazak ministra
inostranih poslova Ninčića u Berlin radi razjašnjenja situacije i da ga je mi-
nistar inostranih poslova Ninčić pozvao da ga poseti u 11 časova.
Ban Subašić i m i n i s t a r Sutej (kao prvaci HSS) su 29. m a r t a posetili ne-
mačkog poslanika u Beogradu fon H e r e n a i tom prilikom mu izjavili da su
hrvatski ministri bili p o h a p š e n i i dovedeni u Ministarstvo vojske i m o r n a r i c e ,
gde im je traženo da udu u novu vladu da bi se izbeglo veće zlo, s tim da će
Maćek kasnije dati k o n a č n u saglasnost. U svom izveštaju Berlinu Heren na-
vodi da su Hrvati m n o g o zabrinuti zbog ozbiljnosti situacije, da ž a r k o žele da
se izbegne rat sa N e m a č k o m i da se oni ovde osećaju kao zarobljenici. Sutej
ga je izvestio da je vlada priznala Trojni pakt. ali da se - zbog raspoloženja na-
roda u Srbiji - usteže da se to javno prizna. 2 '
Pošto je uvideo da ne može da uspostavi d i r e k t a n kontakt sa Nemcima,
general Simović se o b r a t i o Italijanima da ih nagovori da oni p o s r e d u j u , pa je
uveće 29. m a r t a pozvao a d v o k a t a Stakica i izrazio mu želju da traži p r e k o Mu-
solinija da se izbegne rat i da odvrati Nemačku od n a p a d a na Solun, j e r bi na-
pad na Solun »za nas postao ratni slučaj«. Ako bi se to desilo »odmah ć e m o
napasti Italijane u Albaniji«. Zato treba da o d e kod italijanskog poslanika Ma-
melija i da ga zamoli da d o đ e u »sedište štaba«. Mameli se odazvao pozivu
tako da g a j e general Simović p r i m i o u 21.30 časova i tom prilikom mu rekao:
»Jugoslavija ni u kom slučaju ne s m e do/voliti da b u d e o k r u ž e n a i na taj naćin
prisiljena na kapitulaciju. Ako n e m a ć k e t r u p e o k u p i r a j u Solunsku zonu o n d a
će Jugoslavija biti prisiljena da sebi obezbedi izlaz u pravcu Albanije«. Na pri-
m e d b u italijanskog poslanika da ovakvo njegovo s h v a t a n j e n e m i n o v n o vodi
ratu, jer se znalo da predstoji n e p o s r e d a n napad n e m a ć k i h t r u p a na Grčku,
Simović je ostao pri svom gledištu. 2 2
O susretu Simovića sa italijanskim poslanikom postoje razne verzije. Pre-
ma izjav i generala Simovića, 29. m a r t a su o k o 16 časov a kod Simovića došli
advokati Stakić i Laković koji su stajali u v e o m a bliskim vezama sa italijan-
skim poslanikom i saopštili mu želju poslanika Mamelija da ga poseti, da bi
mu saopštio Musolinijevu p o r u k u za p o s r e d o v a n j e i poziv da ide u Rim. Kada
je Mameli d o š a o kod Simovića, on mu je rekao: »Vi ste želeli da me vidite«.
Na to se on trgao i odgovorio: »Ja? Ne! Vi ste želeli da dođem!« Simović je pre-
šao p r e k o daljeg o b j a š n j e n j a i rekao: »Ne mari, m o ž d a je mali nesporazum«
i dodao: »I za Italiju je korisnije da ne d o đ e do zapleta sa Jugoslavijom zbog
delikatnog položaja vaših t r u p a u Albaniji« Mameli je bio malo zbunjen i po-
sle kraćeg razmišljanja odgovorio: »Mi s m o preduzeli p o t r e b n e m< r e i Nemci
su nam obećali pomoć«. Zatim je o b e ć a o da će obavestiti Dučea o o v o m raz-
govoru i o potrebi njegove intervencije za održavanje mira. Na njegovo pita-
nje: »Kakv o će držanje zauzeti Jugoslavija u slučaju da n e m a ć k e t r u p e zauzmu
Solun« - Simović ga je u p u t i o za odgovor na ministra spoljnih poslova. 2 3 Na
pitanje Mamelija da li je vodio r a č u n a o težini svojih predloga koji znače oru-
žani konflikt i da li je imao u vidu teške posledice koje bi zbog takve o d l u k e
nastale za Jugoslaviju, Simović je odgovorio da ga je pozvao da upozori svoju
vladu i vladu u Berlinu da ne bi m o g a o suzbiti gnev jugoslovenskog n a r o d a
a k o bi n e m a ć k e t r u p e ušle u Solun, j e r je jugoslovenski n a r o d » s p r e m a n da
se žrtvuje i da k r e n e na Albaniju«. Na Mamelijevo pitanje zašto »tako ozbiljne
indikacije« nisu d i r e k t n o p r e n e t e n e m a č k o m poslaniku, Simović je m i r n o re-
kao: »Mi želimo p o s r e d o v a n j e Musolinija« i zamolio Mamelija da njegov za-
htev hitno p r e n e s e Musoliniju i da ga obavesti da bi on (Simović), p o š t o ne
može da napusti Beograd, poslao u Rim p o t p r e s e d n i k a Jovanovića i ministra
inostranih poslova Ninčića. Zapanjeni Mameli je r e k a o da mu je dužnost da
p r e n e s e Simovićev zahtev za Rim.
Cim se vratio u poslanstvo Mameli je t e l e f o n o m stupio u vezu sa g r o f o m
Ćanom u Palati Kiđi. Pošto g a j e pažljivo saslušao, Ćano je r e k a o Mameliju da
može reći p r e d s e d n i k u vlade da p o t p r e d s e d n i k vlade Jovanović može k r e n u t i
za Rim. gde će ga »sutra s i g u r n o primit Duće«, ali da se čas p r i j e m a ne može
precizirati zato što je »Duče v e o m a zauzet, ali će p o t p r e d s e d n i k u toku sut-
rašnjeg d a n a biti sigurno primljen, s a m o te molim da mi potvrdiš čas polas-
ka«.To je bio d o k a z zabrinutosti u Rimu zbog p r e t n j e i z n e n a d n o g jugosloven-
skog n a p a d a u leda italijanskih t r u p a na G r č k o m f r o n t u . Iako je bio iznena-
đ e n ovakvom s p r e m n o š ć u grofa Ćana, Mameli je o d m a h saopštio o d g o v o r
p o d s e k r e t a r u Ministarstva inostranih poslova Smiljaniću. Međutim, kasnije
je iz Rima p r i m i o t e l e f o n s k o n a r e đ e n j e grofa Ćana: »Još ne objavljuj odgovor.
Imaš vremena«. - »Žao mi je. već sam ga objavio«, r a k a o je Mameli. Ćano je
savetovao Mameliju da saopšti B e o g r a d u da se poseta odlaže zbog »sutrašnje
posete« j a p a n s k o g m i n i s t r a inostranih poslova. Smiljanić je h l a d n o p r i m i o
novo Mamelijevo saopštenje, dajući utisak da je već bio upoznat.
Jugoslovenska o b a v e š t a j n a služba uhvatila je telefonski razgovor i z m e đ u
Ćana i Mamelija, tako da se saznalo da Musolini nije n a m e r a v a o da p o n u d i
svoje d o b r e usluge da spasi Jugoslaviju od »Hitlerove osvete«. U stvari, Mu-
solini je ozbiljno shvatio p r e t n j u jugoslovenskog n a p a d a na Albaniju, ali se
odazvao Hitlerovom pozivu da svojim k o m a n d a n t i m a naredi da »daju o t p o r
do krajnjih granica« dok n e m a č k a intervencija reši situaciju. Zato je o d b i o da
primi »jugoslovenske ministre« i n a r e d i o Ćanu da o n j i h o v o m zahtevu posre-
d o v a n j a pregovara na odugovlačeći način, »da bi d o b i o u v r e m e n u i m a s k i r a o
svoje vojne p r i p r e m e koje su bile u toku«, u očekivanju nernačke ofanzive. 2 4
Posle p r i j e m a Hitlerovog pisma. Musolini je u b r z o stupio u akciju. On je
29. m a r t a d a o nalog italijanskom poslaniku u B e o g r a d u Mameliju da b u d e u
stalnoj vezi sa n e m a č k i m p o s l a n i k o m H e r e n o m i da sve naloge koje H e r e n
prima od vlade Rajha i sam u p o t p u n o s t i izvršava. 2 5 Istoga d a n a d a o je nalog
Anfusu, šefu k a b i n e t a Ministarstva inostranih poslova, da primi Pavelića. Po-
što je Anfuso u toku d a n a u dva m a h a razgovarao sa Pavelićem, n e m a č k i am-
b a s a d o r u R i m u j e s u t r a d a n izvestio R i b e n t r o p a da Italija u ličnosti Pavelića
ima jak adut u r u k a m a , j e r Pavelić u Italiji raspolaže sa 500 n j e m u o d a n i h us-
taša. 2 6
Izgleda da je kod Musolinija došlo do izvesnog k o l e b a n j a posle Simovi-
ćeve p r e t n j e i d a j e italijanska vlada n a m e r a v a l a da objavi poluzvaničnu izja-
vu koju je u ime jugoslovenske vlade d a o Ninčić kao ministar i n o s t r a n i h po-
slova. Međutim, Berlin se o d l u č n o usprotivio i 30. m a r t a saopštio italijanskoj
vladi da se poluzvanična izjava jugoslovenske vlade u pogledu jugoslovensko-
n e m a ć k i h i jugoslovensko-italijanskih o d n o s a može objaviti s a m o a k o b i j e Si-
mović zvanićno potvrdio. Zato t r e b a sve da o s t a n e o n a k o kako su Hitler i Mu-
solini već utvrdili, s tim što će Musolini, ukoliko bi došlo do nekih novih mo-
menata, biti o d m a h obavešten. 2 7 Musolini se b o j a o da će novi jugoslovenski
režim napasti Italiju i što je još g o r e - n j e n e t r u p e u Grćkoj. Zato je stalno zvao
Alfijerija, svog a m b a s a d o r a u Berlinu, da moli p o m o ć koju Nemci m o r a j u od-
m a h poslati - vikao je p r e k o telefona. Međutim, »Ribentrop je mislio da su
Italijani ubrzali krizu u Jugoslaviji i hteo je da ih pusti za t r e n u t a k da se peku
na žaru koji su sami raspalili«. Teškoće u Jugoslaviji su n e p o s r e d n a posledica
italijanske n e s p r e m n o s t i u Grćkoj. 2 8
General Simović je ipak nastavio da vrši pritisak za o d r ž a v a n j e k o n t a k t a
b a r sa italijanskom vladom i stavio do znanja b r i t a n s k o m p r e d s t a v n i k u d a j e
s p r e m a n da prihvati Musolinijevu p o n u d u posredovanja, j e r je to »interes Ju-
goslavije, a i V. Britanije, a k o bi se uspelo da se u b e d i Hitler da ne p r e d u z i m a
nikakvu dalju akciju na Balkanu. Ninčić je 30. m a r t a n a j p r e pozvao n e m a č k o g
poslanika fon Herena, a zatim i italijanskog Mamelija i d a o im sledeću izjavu:
» J u g o s l o v e n s k a vlada o s t a j e v e r n a p r i n c i p u p o š t o v a n j a m e đ u n a r o d n i h u g o v o r a , m e đ u
koje s p a d a i u g o v o r sa P r o t o k o l o m koji je z a k l j u č e n 25. m a r t a u Beću. Vlada će o d l u č n o na-
stojali na l o m e da ne b u d e u v u č e n a u s a d a š n j i konflikt. Njena glavna briga biće da održi pri-
jateljske o d n o s e sa s u s e d n i m N e m a č k i m R a j h o m . k a o i sa K r a l j e v i n o m Italijom. Kraljevska
vlada se n a r o ć i t o i n t e r e s u j e u p o g l e d u p r i m e n e n a v e d e n o g Protokola, i m a j u ć i u vidu zaštitu
svih vitalnih i n t e r e s a j u g o s l o v e n s k e nacije da isti ni u k o m slučaju ne b u d u p o v r e đ e n i « . 2 '
Ninčić je dalje izjavio fon H e r e n u da se on lično r a d u j e što je svoj prvi
cilj - priznanje p r i s t u p a n j a Jugoslavije Trojnom paktu od s t r a n e nove vlade
- u p o t p u n o s t i postigao.»Biće p o t r e b n o da se d o b i j e s a m o još m a l o v r e m e n a
pa će nova vlada biti u s t a n j u da g a r a n t u j e stalnost i pouzdanost istinske pri-
jateljske politike Jugoslavije sa N e m a č k i m Rajhom, koja će biti još stabilnija,
nego što je bila za v r e m e vlade Cvetkovića« - r e k a o je na kraju Ninčić.
Fon H e r e n je izjavio Ninčiću da je njegovu izjavu p r i m i o k znanju, ali ga
je zatim zamolio da mu objasni kako se ova njegova izjava može dovesti u sa-
glasnost sa izjavom koju je p r e d s e d n i k jugoslovenske vlade n e d a v n o d a o ita-
lijanskom poslaniku. Ninčić koji, po svoj prilici, nije bio upoznat sa Simovi-
ćevom izjavom, bio je v i d n o iznenađen i uplašen. On je uveravao n e m a č k o g
poslanika da p r e d s e d n i k Simović ni u kom slučaju tu izjavu nije d a o u i m e
jugoslovenske vlade. 3 0
N e m a ć k i poslanik H e r e n je istog d a n a (30. m a r t a ) poslao telegram br. 317
(koji je u Berlinu primljen u 16,48 časova) o ovoj Ninčićevoj izjavi i dodao:
»Odgovorio sam ministru inostranih poslova da ja mogu primiti njegovu iz-
javu s a m o k znanju i zamolio sam ga da mi objasni kako može da se izjava vla-
de poklapa sa s i n o ć n o m izjavom m i n i s t r a - p r e d s e d n i k a italijanskom poslani-
ku«. Heren je precizirao da ne veruje da bi izjava jugoslovenske vlade mogla
preinačiti situaciju i da ne zna da li njegova vlada n a m e r a v a ili ne d a j u objavi,
dodajući da je tek p r i m i o instrukcije da izbegava svaki d i r e k t a n kontakt sa
jugoslovenskim vlastima i da se o d m a h vrati u Berlin na referisanje.
Ministar inostranih poslova Ninćić, koji očigledno nije ništa znao o tome,
bio je jako u z b u đ e n i u v e r a v a o m e j e da ministar-predsednik ni u k o m slučaju
nije govorio u ime nove vlade. 3 1
Italijansko poslanstvo u B e o g r a d u je 30. m a r t a u 13,15 časova saopštilo
svom Ministarstvu i n o s t r a n i h poslova u Rimu d a j e Simovićeva vlada izjavila
italijanskom poslaniku Mameliju da vlada ostaje verna principu p o š t o v a n j a
zaključenih ugovora. Ali ce n j e n a glavna briga biti o č u v a n j e m i r a i s t r i k t n e
neutralnosti, k a k o bi odstranila svaki dalji rat na Balkanu. Izjava vlade neće
se objavljivati danas, već kroz tri dana. 3 2
Svega pola sata kasnije, italijansko poslanstvo je dostavilo Rimu drugi te-
legram u k o m e ga obaveštava da je jugoslovensko Ministarstvo inostranih po-
slova dalo izjavu kraljevske jugoslovenske vlade o o d r ž a v a n j u principa pošto-
vanja zaključenih ugovora, p o d r a z u m e v a j u ć i tu i poslednji s p o r a z u m u Beču
i naglašavajući pri tom da vlada ne želi da b u d e u v u č e n a u bilo kakav s u k o b ,
već da će n j e n a glavna briga biti posvećena održavanju mira i prijateljskih od-
nosa sa susedima, na p r v o m m e s t u sa Nemačkim Rajhom i Kraljevinom Ita-
lijom. 3 3
N e p o s r e d n o posle ovih saopštenja, Italijansko poslanstvo u B e o g r a d u je,
p r e m a p o d a c i m a prislušne službe u Beogradu, t e l e f o n o m poslalo sledeći iz-
veštaj Ministarstvu inostranih poslova u Rimu:
»Italijanski poslanik Mameli kaže da mu je u Ministarstvu inostranih po-
slova u B e o g r a d u s a o p š t e n o d a j e Jugoslavija s p r e m n a da prihvati Trojni pakt
pod uslovom da države potpisnice prihvate sledeću rezervu: p o š t o v a n j e život-
nih interesa Jugoslavije. P r e m a izjavi ministra inostranih poslova u Beogra-
du, predstavnik N e m a ć k e već je prihvatio ovakvo rešenje. Italijanski posla-
nik, m e đ u t i m , kaže da mu je njegov prijatelj (tu očevidno misli na n e m a č k o g
poslanika) izjavio d a j e t v r đ e n j e jugoslovenskog ministra i n o s t r a n i h poslova
neistinito. P r e m a tome, veli poslanik, jugoslovenska vlada traži diverziju. 3 4
Mameli je sa m n o g o skepticizma primio Ninčićeva poverljiva o b j a š n j e n j a
j e r ona vode »vrćenju u krug«, naročito u o d n o s u na poslednji d e o izjave, za-
tim je r e k a o Ninčiću da je von Heren tek p r i m i o instrukcije od vlade da iz-
begava svaki direktni k o n t a k t sa jugoslovenskim vlastima i da se o d m a h vrati
u Berlin na referisanje. T a k o đ e je r e k a o da njegova vlada ne n a m e r a v a da ob-
javi izjavu jugoslovenske vlade. Zato je Mameli požurio da traži instrukcije da
li i on t r e b a da se p o n a š a kao fon H e r e n i naglasio da je »sa naše i n e m a ć k e
strane repatrijacija g r a đ a n a sa čitave jugoslovenske teritorije u p u n o m jeku«
i da na svom m e s t u ostaje s a m o m u š k o osoblje poslanstva i konzulata. Ma-
melijev zahtev stigao je u Rim tek pošto je R i b e n t r o p t e l e f o n o m saopštio
Ćanu d a j e n e m a č k a vlada odbila da primi jugoslovensku izjavu i d a j e opoz-
vala svog poslanika u B e o g r a d u . Musoliniju nije godilo da se p o n a š a kao Hit-
ler, pa je bio »iz časa u čas sve nepomirijiviji«, jer je bio zabrinut kako bi mo-
gao da o d u g o v l a č e n j e m d i p l o m a t s k i m s r e d s t v i m a otkloni p r e t n j u neočekiva-
nog jugoslovenskog n a p a d a na Albaniju. Tako je Mameli i dalje o s t a o na svom
mestu. On je d o š a o do zaključka da se jugoslovenski r u k o v o d i o c i n a d a j u u
podvajanju sila Osovine. »To je p o s l e d n j a n a d a koliko o č e v i d n a toliko očaj-
na.«
Novi dokaz za to je činjenica da je Simović na sednici užeg kabineta, kojoj
su prisustvovali p o t p r e d s e d n i k Jovanović i ministri Ninčić, Grol i Ilić, 31.
m a r t a odlučio da se ponovo obrati Musoliniju da ga moli da na osnovi Pakta
o prijateljstvu od 1937. g o d i n e p o s r e d u j e svojim d o b r . m u s l u g a m a da spreči
rat između Osovine i Jugoslavije. Međutim, na sednici je o d l u č e n o da pred-
sednik vlade u tako k r i t i č n o m m o m e n t u ne može da napusti zemlju n e g o da
u Rim idu p o t p r e d s e d n i k Jovanović i ministar Ninčić. Zato je Simović k a s n o
uveče pozvao italijanskog p r e d s t a v n i k a da mu saopšti da je j e d n a delegacija,
pod vodstvom p o t p r e d s e d n i k a Jovanovića, s p r e m n a da o d m a h k r e n e t a k o da
u Rimu b u d e već sledećeg jutra. Naglasio je da N e m a č k a još nije s p r e m n a za
n a p a d protiv njegove zemlje i podsetio da bi Musolinijeva intervencija bila
korisna i za Jugoslaviju i za Italiju.
Italijanski poslanik Mameli je, na osnovi instrukcija iz Palate Kiđi, upo-
zorio na »neobičnu važnost« Simovićevog p o d a t k a da N e m a č k a još nije
s p r e m n a za napad na Jugoslaviju, što je potvrđivala o d l u k a jugoslovenske vla-
de da dobije u v r e m e n u da bi p r i p r e m i l a novo p r e g r u p i s a v a n j e snaga sa se-
vera i koncentrisala ih na o d b r a m b e n o j liniji Drina - Sava - Dunav, sa poste-
penim povlačenjem p r e m a jugu. Mameli je upozorio da je jugoslovenski na-
pad na Albaniju, u slučaju n e m a č k o g n a p a d a na Jugoslaviju, »više slučajan
nego verovatan« i d a j e o p š t a n a m e r a jugoslovenskog Generalštaba poglavito
da se spoje jugoslovenske, grčke i britanske snage i obrazuju Solunski front.
Mameli je telefonom javio Palati Kiđi o n o v o m k o r a k u generala Simovića. U
svom telegramu od 1. aprila on je d a o i lične p o d a t k e o p o t p r e d s e d n i k u Jo-
vanoviću opisujući ga kao »veoma inteligentnog i lukavog sedamdesetogodiš-
njaka d e m o k r a t s k i h tendencija, ali ne vezan ni za j e d n u stranku, kao pozna-
tog u čitavoj zemlji i n a j e m i n e n t n i j o j ličnosti u Simovićevoj v l a d i . . . «
Međutim. Musolini je. upućujući 30. marta svoju Direktivu za operacije
protiv Jugoslavije, i m a o u vidu p r e t n j u jugoslovenske ofanzive protiv Albani-
je, ne precizirajući dan k a d a će otpočeti neprijateljstva, već je p r e p o r u č i o svo-
jim k o m a n d a n t i m a da »ne p r e d u z i m a j u s k u p e vatrene akcije (u Grčkoj - V.T.)
nego da do m a k s i m u m a štede municiju«, a snagama u Albaniji da se drže de-
fanzive na svim f r o n t o v i m a i da nije m o g u ć e menjati taj stav sve dok se ne raz-
viju n e m a č k e akcije. 3 5
Pošto nije u s p e o da uspostavi n e p o s r e d a n kontakt svoje vlade sa Muso-
linijem, Simović je 1. aprila vodio razgovore sa v o d a m a folksdojčera Brike-
r o m i Mozerom. On je tom prilikom izjavio da će učiniti sve da spreči rat sa
N e m a ć k o m i suzbije uticaj Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država i
izrazio želju da stupi u razgovore sa vladom Rajha. On se sastao sa v o đ o m ne-
m a č k e m a n j i n e u Jugoslaviji, dr J a n k o m , i sa poslanikom H a m o m , k a k o bi ovi
saopštili njegovu izjavu m i n i s t r u inostranih poslova Rajha R i b e n t r o p u i dru-
gim n e m a č k i m f u n k c i o n e r i m a . Na kraju je Simović r e k a o da je s p r e m a n da
i sam o t p u t u j e u Berlin, da bi izneo ovo svoje gledište. 3 6
Jugoslovenski rukovodioci su težili da Sovjetski Savez d i r e k t n o interve-
niše u sukobu, da bi oslobodio Jugoslaviju od okruženja od strane sila Oso-
vine. pa su odlučili da o d m a h pošalju vojnu misiju u Moskvu, ali, iz bojazni
da n k o m p r o m i t u j u svoje n a p o r e za ublažavanje zategnutosti sa Berlinom i
Rim^m, nisu oklevali a da ne j a v e N e m c i m a o sovjetskim p o n u d a m a i da pre-
ma Sovjetskom Savezu »okrenu Hitlerovu osvetu«. Tako je jugoslovenski voj-
ni ataše u Moskvi obavestio n e m a č k o g p o m o r s k o g atašea da su ga sovjetske
vlasti pozvale radi p o n u d e p r o d a j e ratnog n a o r u ž a n j a Jugoslaviji, ali d a j e on
to o d l u č n o odbio. U isto v r e m e jugoslovenska vlada je pustila vest u unutraš-
njosti i u inostranstvu da p o t p r e s e d n i k vlade Jovanović n a m e r a v a da o t p u t u j e
u Rim, jer g a j e pozvao lično Musolini radi p o s r e d o v a n j a u jugoslovensko-ne-
mačkom sporu.
Ministar inostranih poslova Ninčić pozvao je Gavrilovića i. upoznavajući
ga da postoji povoljno raspoloženje Sovjeta za zaključenje političkog i vojnog
pakta sa Jugoslavijom, d a o mu nalog da o d m a h stupi u vezu sa Molotovom,
u očekivanju dolaska Vojne misije, i zamolio ga da se približi italijanskom i
n e m a č k o m p r e d s t a v n i k u i da im objasni d a j e cilj misije p o t p r e d s e d n i k a Jo-
vanovića u Rimu da spreći rat između Jugoslavije, s j e d n e , i N e m a ć k e i Italije,
s d r u g e strane. 3 7
Simovićeva vlada je pokušavala da utiče na d o g a đ a j e i p r e k o jugosloven-
skih poslanstava, n a r o č i t o p r e k o onih u istoćno-evropskim z e m l j a m a i u Sov-
j e t s k o m Savezu. Tako je poslanik Avakumović u B u k u r e š t u p o t v r d n o odgo-
vorio A n t o n e s k u u (Antonescu Victor) da će Jugoslavija ostati u T r o j n o m pak-
tu i naglasio da tu izjavu daje po nalogu svog m i n i s t r a inostranih poslova Nin-
čića, ali je zamolio da se Simovićevoj vladi ostavi v r e m e da se prilagodi novoj
situaciji. Po nalogu Ninčića, m i n i s t a r u Simovićevoj vladi Gavrilović, koji je
i dalje ostao na dužnosti jugoslovenskog poslanika u Moskvi, posetio je 1. ap-
rila n a j p r e italijanskog, a zatim i n e m a č k o g a m b a s a d o r a u Moskvi. On je sa
u z b u đ e n j e m i zabrinutošću, u dužem izlaganju, izjavio da bi nemačko-jugos-
lovenski i italijansko-jugoslovenski rat bio velika nesreća za sve o n e koji bi
u n j e m u učestvovali, da će p o t p r e s e d n i k vlade Jovanović otići u Rim, da bi
t a m o našao n e k o rešenje i da se Beogradski kabinet, p r e m a depeši koju je
toga d a n a primio iz Beograda, rešio da prizna p r i s t u p a n j e Jugoslavije Troj-
nom paktu. Pod takvim o k o l n o s t i m a - d o d a o je Gavrilović - ipak je m o g u ć e
da se ovaj nesretni rat spreći. Na to je italijanski a m b a s a d o r s a m o pribeležio
Gavrilovićevu izjavu, jer nije bio u stanju da p r o c e n i značaj koji bi mogla ima-
ti. Međutim, n e m a č k i a m b a s a d o r S u l e n b e r g (Schulenberg Friedrich W e r n e r ,
grof von der) je stavio p r i m e d b u Gavriloviću da N e m a č k a nije nikad name-
ravala da vodi rat protiv Jugoslavije, a za s a d a š n j u ozbiljnu situaciju sva od-
govornost p a d a na nove r u k o v o d i o c e Beograda. Zatim je s k r e n u o pažnju na
niz pojedinosti o kojima mu Gavrilović nije ni reči rekao, naime, u pogledu
n e k e intervencije sovjetske vlade u pogledu državnog u d a r a o zvanićnom de-
mantiju »Pravde«: o telegrafskoj čestitci Jugoslaviji, o stavu sovjetske vlade
p r e m a Rumuniji i B u g a r s k o j i, najzad, o p o t p u n o j n e v e r o v a t n o s t i n e k e ponu-
de oružja Jugoslaviji, i da je sve to - tvrdio je S u l e n b e r g - potvrđivalo da je
jugoslovenski vojni ataše r e k a o »čistu laž« da bi p o k r e n u o »pakosnu intrigu«.
Igra koju su Beograd i Moskva započeli da bi skrenuli p r e t n j u n e m a ć k e ag-
resije sa sebe »završila se na svu štetu Jugoslovena. S u l e n b e r g je d e m a s k i r a o
njihovu igru i o d m a h s k r e n u o pažnju Berlinu na o p r e z n o s t protiv njihovih in-
triga« u sovjetskoj prestonici. 3 8
Predsednik vlade Simović se 1. aprila a p e l o m o b r a t i o naciji d a j u uveri
da vlada vodi prijateljsku politiku sa svim s u s e d i m a i da je vojska, u svakom
slučaju s p r e m n a da izvrši svoju dužnost. Ali d a n kasnije, k a d a je p r i m i o šif-
rovan telegram od vojnog atašea u Berlinu p u k o v n i k a V a u h n i k a da će nemač-
ki n a p a d uslediti 6. aprila o d m a h je sazvao s e d n i c u vlade da se z a j e d n o s hr-
vatskim p r e d s t a v n i c i m a r a z m o t r e p r o b l e m i u n u t r a š n j e i s p o l j n e politike.
Razmatajući spoljnopolitičku situaciju odlučio je da se ubrza Musolinijevo
posredovanje, pa je poslanik Mameli o d m a h pozvan u Predsedništvo vlade.
Primili su ga Jovanović i Ninćić, a Simović je d o š a o nekoliko m i n u t a kasnije
»kao vihor vetra« i o d m a h p r e š a o na stvar.
Pošto je izneo ozbiljnost situacije, Simović je pozvao italijanskog pred-
stavnika da p o n o v o p r e n e s e Musoliniju zahtev o p r i j e m u dva jugoslovenska
ministra. Mameli je r e k a o da mu je dužnost da p r e n e s e taj zahtev, ali je od-
ricao da je Musolini ikad dozvolio njihov dolazak u Rim, j e r bi to bilo uzalud-
no a k o se ne bi ustanovila r a z u m n a osnova za iznalaženje rešenja koja se tra-
žila tako kasno. Na to je Ninčić još j e d a n p u t p o n o v i o o b i č n u f o r m u l u da je ju-
goslovenska vlada bila s p r e m n a da poštuje Troji pakt, ali ga je Simović o š t r o
p r e k i n u o i, o b r a ć a j u ć i se Mameliju. rekao; »Gospodine ministre, m o r a m jas-
no da Vam izjavim da ć e m o Vas napasti u Albaniji, a k o Nemci n a p a d n u Gr-
čku«. Zatim je d o d a o da je vlada bila s p r e m n a da prihvati obaveze iz Trojnog
pakta, ali ni u kom slučaju nije mogla dopustiti da zona Soluna, koja je bila
o b e ć a n a Jugoslaviji, b u d e d o t a k n u t a ili p r e d e n a od strane n e m a ć k i h trupa,
j e r bi to značilo p o t p u n o o k r u ž e n j e i kapitulaciju. Bilo je u interesu Italije da
o s t a n e prijateljica Jugoslavije, jer bi bili o b e z b e đ e n i bok i pozadina italijan-
skih snaga u Albaniji. Na ove pretnje, izgovorene zvanično pred dva svekoda,
Mameli je m i r n o odgovorio: »Gospodine predsedniče, ako je pretnja, pustite
neka v r e m e pokaže, a k o je p r e d v i đ a n j e o n d a Vas, gospodine, m o r a m podse-
titi da i Italija i N e m a č k a imaju svoje štabove, tako da se ne treba zanositi da
takav slučaj nije predviđen«. Prekidajući Mamelija, Ninčić je z a b r i n u t o pona-
vljao: »To je prognoza, to je prognoza, g o s p o d i n e ministre!« Posle nekoliko
t r e n u t a k a ć u t a n j a Simović, na č u đ e n j e svojih kolega, digao se i pozvao Ma-
melija da nastavi razgovor sa Jovanovićem i Ninćićem, izjavljujući d a j e sed-
nica vlade u toku. Mameli je odgovorio da n e m a razloga da ostane, ali je iz
k o r e k t n o s t i ipak ostao još nekoliko minuta. Ninčić se požalio na n e o p r e z n e
Simovićeve reći, ali Mameli je istakao protivrečnost stava jugoslovenske vla-
de koja, »dok apeluje na Dućea da otkloni konflikt, još čvrsto stoji na po-
zicijama koje vode d i r e k t n o i p r o s t o u rat.« Ninčić je uveravao Mamelija da
se predviđa nova sednica vlade, da bi se p o n o v o p r o d i s k u t o v a l o o o s n o v n i m
e l e m e n t i m a da bi se, eventualno, moglo poći kod Dućea. Sednica vlade koja
je bila u toku, zaključena je posle o š t r e polemike, u kojoj je Simović srdito
p r e k o r e n od njegovih kolega iz vlade, koji su ga pitali da li je vodio r a č u n a
o t o m e da je d a o izjavu koja znači rat. 3 9
Italijanski poslanik Mameli t e l e f o n o m je obavestio Palatu Kiđi o n o v o m
k o r a k u generala Simovića, a Grof Ćano je, po Musolinijevoj odluci, o d m a h
u p o z n a o a m b a s a d o r a u Berlinu Alfijerija i d a o mu sledeću instrukciju: »Du-
ćea interesuje Simovićev korak a k o je od interesa za Osovinu. Zbog toga od-
m a h stavite do znanja R i b e n t r o p u da će Duće primiti jugoslovenske ministre
a k o s m a t r a da je k o r i s n o i a k o n e m a n e k e p r e p r e k e . Ako, pak, s m a t r a opor-
tunim da se dobije u v r e m e n u , moglo bi se p r e t h o d n o tražiti od Beograda
koje a r g u m e n t e p o m e n u t i ministri žele izneti Dučeu«. Tako je Musolini ostao
i n d i f e r e n t a n na Simovićeve pretnje, pa se čak požurio da iskoristi svoj zahtev
p o s r e d o v a n j a da d o p u s t i N e m c i m a da izvuku eventualne koristi na vojnom
planu.
H i t l e r j e prihvatio savet da Musolini pregovara na način koji će odugov-
lačiti jugoslovenski zahtev, da izvrši p o s l e d n j e p r i p r e m e za n a p a d i da obez-
bedi v r e m e osoblju d i p l o m a t s k i h i konzularnih ustanova da uništi poverljivu
arhivu i da n e o m e t a n o napusti jugoslovensku teritoriju. 4 0
R i b e n t r o p je 2. aprila n a r e d i o da se u poslanstvu u B e o g r a d u u r o k u od
24 časa smanji b r o j osobalja na 4 ili 5 lica, koja će - kad dobiju šifrovane reći
»Trojni pakt« - uništiti sav tajni materijal i šifre, a radio-uređaje zakopati pod
ugalj u p o d r u m u ili na n e k o skrovito mesto. Zatim ce što pre napustiti Beog-
rad i skloniti se van g r a d a na p o g o d n o mesto. Sem toga, svi konzulati će se
zatvoriti 3. aprila sem o n a j u Zagrebu. Istog dana, j e d a n p o u z d a n član poslan-
stva će reći italijanskom, j a p a n s k o m , m a đ a r s k o m , r u m u n s k o m , b u g a r s k o m ,
š p a n s k o m i slovačkom p o s l a n i k u (ili njihovim zamenicima), da je - s o b z i r o m
na sve zategnutiju situaciju - s m a n j e n b r o j osoblja u N e m a č k o m poslanstvu,
da to ne bi ličilo na zvanično saopštenje, već na o b i č n o o b a v e š t e n j e kolege
kolegi, p r e p o r u č u j u ć i im da i oni s m a n j e svoje osoblje.
U zgradi bivšeg Čehoslovaćkog poslanstva ostali su: savetnik Gerd Fajne
(Feine Gerd), vojni izaslanik pukovnik Rudolf Tusen (Toussaint Rudolf), i
glavni o p u n o m o ć e n i k RSHA Hitlerove o b a v e š t a j n e službe za Jugoslaviju Karl
Kraus. Glavni šef špijuna diverzanata za Jugoslaviju bio je pukovnik Tusen. 4 1
Ujutro 3. aprila Ninčić je obavestio svoje d i p l o m a t s k e p r e d s t a v n i k e u
inostranstvu da se vlada nije protivila »diskretnoj« italijanskoj inicijativi za
p u t o v a n j e p o t p r e s e d n i k a Jovanovića u Rim da p o s r e d u j e između Jugoslavije
i Nemaćke, ali pod uslovom da se može postići sporazum, a da se ne d o v e d u
u pitanje nezavisnost, sigurnost i vitalni interesi zemlje. Italijanska vlada je
posle prvog k o n t a k t a o d u s t a l a da r a z m a t r a ovo pitanje za čije rešenje Beog-
rad o č e k u j e njenu dalju inicijativu.
Grof Cano je poslao Mameliju instrukciju u kojoj ga n a j p r e obaveštava
d a j e od m o l b e p r e d s e d n i k a vlade kod Ministra inostranih poslova o f o r m l j e n
p r e d m e t koji će rešavati vlada Osovine. Zatim ga je u p u t i o da može reći ju-
goslovenskoj vladi da pre e v e n t u a l n o g p u t o v a n j a dva n j e n a m i n i s t r a t r e b a da
se iznesu a r g u m e n t i sa kojima n a m e r a v a j u da n a s t u p e u Rimu. »Bez p r e t h o d -
nog poznavanja njihovih ideja takav put m o g a o bi da b u d e uzaludan, a za vas
o p a s a n u sadašnjim okolnostima.« Iz ovog o d g o v o r a Jugosloveni su mogli da
shvate da više n e m a nikakvog izlaza iz njihove kritične situacije, j e r nikakvi
pregovori nisu bili mogući sa silama Osovine, niti su to ikad bili posle neo-
pozive Hitlerove o d l u k e od 27. m a r t a l Beogradu se saznalo o Musolinijevom
o d g o v o r u p r e no što je d o b i j e n o zvanično s a o p š t e n j e od italijanskog pred-
stavnika. Mameli je primio Ćanov telegram 3. aprila u 8 i 45, a Ninčić je p r i m i o
Mamelija u 12 i 45 časova. 4 2
Ninčić je p o k u š a o da o d m a h d o đ e u k o n t a k t sa n e m a č k i m o t p r a v n i k o m
poslova, ali se m o r a o zadovoljiti da primi s a m o d o p i s n i k a DNB u B e o g r a d u
Valtera Gribera ( G r ü b e r Walther) koji je javio Berlinu da mu sa raznih zva-
ničnih i političkih ličnosti u p u ć u j u m o l b e da ukaže da m e r o d a v n e ličnosti ni
na koji način ne žele rat sa Nemačkom. I one se plaše engleskih i italijanskih
intriga. One će, naprotiv, učiniti sve i pružiti dokaze da žele d o b r e o d n o s e . . .
U m e r o d a v n i m krugovima B e o g r a d a j a k o žale zbog i n c i d e n a t a i istupa i po-
stoji n a d a da će se sve moći z a g l a d i t i . . . U B e o g r a d u su svesni ozbiljnih ča-
sova. Sve u svemu, m o g u reći da se ovdašnji ljudi čvrsto n a d a j u da će se si-
taucija još dati spasti«. 4 3
Ovoga d a n a je otpravnik poslova n e m a č k o g poslanstva u Beo"» ad u poslao
izveštaj Ministarstvu inostranih poslova Rajha d a j e dr Ninčić s p r e m a n da ot-
p u t u j e u Berlin radi p r e g o v o r a sa n e m a č k o m vladom. 4 3 » U to vreme, 3. aprila,
Ninčić je obavestio Gribera d a j e bio pozvan od italijanske vlade da ide u Rim
da razgovara o situaciji, ali, s m a t r a j u ć i d a j e korektnije da d i r e k t n o pregovara
sa Berlinom, s p r e m a n je da t a m o ide u ma k o m t r e n u t k u i najbrže m o g u ć i m
sredstvima, da bi razgovarao sa Hitlerom i R i b e n t r o p o m . Međutim, Globeroj-
ter (Globereurter) je u svom telegramu od 9 i 45 časova 3. aprila istakao da
»izgleda da je p r o p a o i poslednji Musolinijev n a p o r da se izbegne rat i z m e đ u
Jugoslavije i Nemaćke« i da se »iz izvora bliskih jugoslovenskoj vladi vidi da
su razgovori između Italije i Jugoslavije i N e m a ć k e i Jugoslavije dospeli do
mrtve tačke«.
Očevidno je da su jugoslovenski rukovodioci, izgubivši svaku n a d u u po-
sredničku Musolinijevu intervenciju, očajnički tražili poslednji d i r e k t a n kon-
takt sa Berlinom, naterani činjenicom d a j e Musolinijev o d g o v o r bio rezultat
konsultovanja vlada Osovine. Zbog toga su morali voditi r a č u n a da ne daju
utisak da vode d v o s t r u k u igru. Ali Ninčičeva neistina da je pozvan u Rim i da
više voli da ide u Berlin, bila je d o k a z takve igre. Predajući tekst Musolinije-
vog o d g o v o r a Ninčiću, Mameli g a j e u p o z o r i o d a j e to »jasan i tačan odgovor
vlada Osovine« i da bi, najzad, »morao navesti jugoslovensku vladu da razmis-
li, j e r odgovor s k o r o sigurno sadrži poslednju m o g u ć n o s t koja joj je p o n u đ e n a
za r a z u m n u odluku, ako je u stanju d a j u prihvati«. Ninčić nije odgovorio; Ma-
meliju je izgledao »umoran, o b e s h r a b r e n fizički iscrpen i nesiguran«. Čitao je
Musolinijev odgovor i p o n o v o ga čitao, dajući utisak da ga o d m a h nije shva-
tio. a zatim bez k o m e n t a r a , r e k a o Mameliju da bi insistirao u vladi da se otk-
lone »razni sporni e l e m e n t i o idejama koje treba izneti u Rimu«. 4 4
Jugoslovenski poslanik u Berlinu Ivo Andrić vratio se 3. aprila u Berlin
sa instrukcijama jugoslovenske vlade da hitno stupi u k o n t a k t sa rukovodio-
cima n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova, da im izrazi raspoloženje i
želju jugoslovenske vlade »da može razgovarati i ponuditi bilo kakav ustupak
koji se ne kosi sa n a c i o n a l n o m čašću«. On je t r e b a l o da p r e d a Hitleru sledeću
notu:
»1. Jugoslavija se, čak i u o v o m času, n a d a da će i po svaku c e n u žrtava
očuvati svoju nezavisnost i integritet; 2. Jugoslavija je voljna da s a r a d u j e sa
Trećim Rajhom, stavljajući svoje železnice na raspolaganje N e m a č k o j za tran-
sport h r a n e i sirovina, ali ne i za prelaz t r u p a i ratnog materijala; 3. Jugosla-
vija je, kao i uvek. voljna da s a r a d u j e sa N e m a ć k o m ; 4. Jugoslavija neće nikad
objaviti rat N e m a č k o j a k o ne b u d e n a p a d n u t a , ali će se o d u p r e t i svakoj nep-
rovokativnoj agresiji; 5. najzad, Jugoslavija će »javno i otvoreno« poštovati
sve osnovne obaveze p r e m a svim svojim s u s e d i m a i biti s p r e m n a da sa njima
razgovara u svako doba«.
Cim se vratio u Berlin, Andrić je više p u t a p o k u š a v a o da se s r e t n e sa dr-
žavnim s e k r e t a r o m n e m a č k o g Ministarstva inostranih poslova Vajcsekerom,
ali uzalud. Na kraju se 4. aprila o b r a t i o italijanskom a m b a s a d o r u i izjavio mu
»duboko ogorčenje« zbog toga što «izjava d o b r e volje jugoslovenske vlade da
mirno reguliše nastalu situaciju ne nailazi na povoljan prijem od strane ne-
m a ć k e vlade«. Andrić je p o t o m r e k a o da mu nije poznato kako se razvija ini-
cijativa jugoslovenske vlade u pogledu traženja Musolinijevih d o b r i h usluga
i uveravao Alfijerija da je za v r e m e svog b o r a v k a u Beogradu lično m o g a o
konstatovati v e o m a veliku d i s p r o p o r c i j u između stvarnih činjenica i verzija
koju je iznela n e m a č k a š t a m p a , naroćito u pogledu incindenata p r e m a ne-
mačkim građanima. Italijanski a m b a s a d o r držao se »veoma rezervisano« i
požurio je da p r e n e s e i R i b e n t r o p u ovu izjavu »svog jugoslovenskog kole-
ge«. 45
U m e đ u v r e m e n u Ninčić se 4. aprila s r e o s italijanskim p o s l a n i k o m Ma-
melijem koji se završio »bez rezultata«, pa g a j e p o n o v o pozvao u 19,30 časova
da mu p r e d a sledeću izjavu:
»1. Jugoslavija nije nikada imala i n e m a nikakve obaveze p r e m a Velikoj
Britaniji i ne želi da se bilo k a k o obavezuje i meša u sadašnji konflikt u korist
britanskih interesa; 2. Kao što je već zvanično izjavljeno p r e d s t a v n i c i m a Ita-
lije i Nemačke, sve preuzete obaveze iz P r o t o k o l a p o t p i s a n o g u Beču 25. mar-
ta ostaju na snazi; 3. Kao posledica svog p r i s t u p a n j a Paktu, Jugoslavija se
obavezuje da održi n a k l o n j e n u n e u t r a l n o s t i da na taj način zaštiti levi bok ita-
lijanske i desni bok n e m a č k e vojske u slučaju komplikacija na Balkanu i
4. Jugoslavija bi, uz pristanak Grčke, do završetka rata m o r a l a zauzeti zonu
Soluna koja bi služila kao n e k a vrsta »teritorijalnog odbojnika« između stra-
na koje ne bi dozvoljavale svojim vojnim s n a g a m a da prelaze tu zonu«.
Ninćić je p r o č i t a o ove predloge i precizirao da bi f o r m u l a u t r e ć o j taćki
»naklonjena neutralnost« mogla biti d o b r o z a m e n j e n a »naklonjen stav« ili
n e k o m d r u g o m sličnom f o r m u l o m . Mameli je saslušao bez upadica, a zatim,
u glavnom, r e k a o da je Italija nekoliko d a n a ispoljavala »plemenitu popust-
ljivost«, za razliku od »tvrdoglavog« stava generala Simovića. Zbog toga za-
htev da se ide u Rim sa takvim i d e j a m a značio bi da se ni sad ne bi mogla uk-
loniti veoma ozbiljna situacija koja neizbežno vodi u konflikt. Zatim je u p i t a o
Ninčića da li je Maćek, koji je javno izjavio da će ući u novu vladu radi odr-
žavanja mira, bio obavešten o sadržini tačke četiri. Ninčić je zaobilazeći od-
govorio d a j e ova tačka f o r m u l i s a n a u s p o r a z u m u s a m o sa p r e d s e d n i k o m vla-
de i zamolio Mamelija da sledećeg d a n a d o đ e u Predsedništvo vlade radi po-
novne diskusije a k o s m a t r a da n a v e d e n a f o r m u l a nije d o b r a i da tu f o r m u l u
ne s m a t r a definitivnom. Istog d a n a Ćano je p r e n e o Berlinu Ninčićevu izja-
vu. 4 6 Tako je Ninčić još j e d n o m pokazao ne s a m o da sprovodi taktiku odu-
govlačenja jugoslovenske vlade nego i n j e n u d v o s t r u k u igru.
Predsednik vlade general Simović nije verovao u u p o z o r e n j a Cerčila i
Britanaca koja su mu upućivali u j u t r o i posle p o d n e 5. aprila da će n e m a č k i
n a p a d o t p o č e t i sledećeg dana. On je r a č u n a o da mu t r e b a još v r e m e n a za iz-
vršenje mobilizacije, p r i m a n j e p o m o ć i od SAD i zaključivanje ugovora sa Sov-
jetskim Savezom. Zato je opet pribegao taktici odugovlačenja, a m i n i s t a r Nin-
čić mu je išao na ruku, obuzet idejom n e m a č k o g prijateljstva, t a k o da ni on
nije verovao britanskim u p o z o r e n j i m a . Tražio je pod svaku c e n u da stupi u
direktan k o n t a k t sa n e m a č k i m o t p r a v n i k o m poslova Fajneom, uzdajući se u
svog brata Velizara. inače n a r o d n o g poslanika. U 13 časova poslao ga je u Ne-
m a č k o poslanstvo da u svoje ime da sledeću izjavu:
»Jugoslavenska vlada je želela da d i r e k t n o pregovara sa n e m a ć k o m vla-
dom. Pregovori sa italijanskim p o s l a n i k o m Mamelijom do sada su odgađani,
j e r se očekivao povratak Gribera, d o p i s n i k a DNB, k o m e je bila izražena želja
za pregovore. Ministar inostranih poslova je s p r e m a n da o d m a h p o đ e u Ber-
lin. On želi da zna da li postoji m o g u ć n o s t da se dr G r i b e r sa o d g o v o r o m do
večeras vrati u Beograd ili postoji n e k a d r u g a m o g u ć n o s t da večeras o t p o č n e
direktan razgovor između n e m a ć k e i jugoslovenske vlade«.
Očigledno je da je Ninčić još j e d n o m tražio da izvede d v o s t r u k u igru iz-
m e đ u Rima i Berlina, prikazujući se da više voli d i r e k t n e p r e g o v o r e sa Ne-
m a č k o m . Iako je p r i m i o instrukciju da ne održava d i r e k t n e k o n t a k t e sa jugos-
lovenskom vladom, Fajne je o d l u č i o da zahtev p r e d a Berlinu i t a k o đ e obaves-
tio Mamelija da odgovor, u k o l i k o bi bio dat, ne bi stigao pre večeri ili s u t r a
u j u t r o i da bi v e r o v a t n o bio ograničen da se p o n o v o traži šta Ninčić h o ć e da
izloži.
Pošto nije očekivao neki odgovor, Ninčić je 14,30 časova p o n o v o poslao
svog brata Velizara u N e m a ć k o poslanstvo da objasni da sa njegovim z n a n j e m
nije bila p r e d u z e t a inicijativa za p r e g o v o r e jugoslovenske sa s o v j e t s k o m vla-
d o m , da se to dogodilo u klimi izazvanog državnim u d a r o m k a d a se d r u k č i j e
mislilo, da nije želeo neki s p o r a z u m sa sovjetskom vladom nego s a m o sa Ne-
m a ć k o m i da su se svi članovi vlade složili o njegovom p u t u u Berlin, t a k o da
njegovo gledište predstavlja gledište vlade. Glasovi o n e k o m s p o r a z u m u iz-
m e đ u Beograda, Moskve i Ankare »zastareli« su, a Jugoslavija bi prihvatila
s a m o one predloge koji bi se mogli primiti u Berlinu j e r je on p r o s t o i isk-
ljučivo p o b o r n i k Protokola p o t p i s a n o g u Beču. 4 7
Međutim, navedene Ninćićeve izjave nisu odgovarale činjenicama, j e r se
znalo da se vode pregovori između jugoslovenske i sovjetske vlade o zaklju-
čenju pakta, a sem toga n e m a č k i o t p r a v n i k poslova je d o z n a o da su »srpski
rukovodioci« pretili s m r ć u slovenačkim m i n i s t r i m a Kulovecu i Kreku a k o
s t u p e u d i r e k t a n k o n t a k t s oficirskim k r u g o v i m a Rajha da bi dobili garancije
za s u d b i n u njihove teritorije. Naime, Fajne je saznao od slovačkog kolege da
su slovenački ministri smatrali d a j e rat neizbežan i da su tražili put spasenja
u saradnji sa N e m a č k o m , bilo da Slovenija p o s t a n e s a m o s t a l n a ili da se os-
nuje j e d n a država koja bi obuhvatila Sloveniju i Hrvatsku, iz bojazni da po-
stoji n e m a ć k i plan o podeli Slovenije. P r i r o d n o je da su Nemci tražili da olak-
šaju ostvarenje svojih invazionih planova. R i b e n t r o p o v e m i s a r V e z e n m a j e r je
uspeo da ujedini hrvatske nacionalističke grupe, uključujući i d e s n o krilo
HSS, da njihovi vođe potpišu Apel za traženje p o m o ć i i zaštitu od n e m a ć k e
vlade. On je 5. aprila tražio od m i n i s t r a inostranih poslova da ga u p o g o d n o m
t r e n u t k u , a najkasnije šest časova u n a p r e d , obavesti kad ga treba objaviti, da
bi se potpisnici mogli skloniti na sigurno mesto. 4 8
Ninčić je uzalud očekivao ma i n a j m a n j i znak o d g o v o r a iz Berlina, a ju-
goslovenski poslanik u Berlinu Andrić. kad se slučajno sreo sa šefom proto-
kola Ministarstva inostranih poslova, ovaj se požurio da mu vrati pasoš.
R i b e n t r o p je o b j a š n j a v a o j a p a n s k o m m i n i s t r u inostranih poslova (koji se
još nalazio u Berlinu) da je N e m a č k a činila sve m o g u ć e u s t u p k e da uskladi
stav Jugoslavije sa stavom sila Osovine, ali se ona, bez ikakve p o t r e b e , pobu-
nila protiv njih. On je d o d a o da će odluke, koje su se sada morale preduzeti,
»možda biti teške sa ljudske tačke gledišta, ali su Firer i njegovi savetnici, u
t r e n u t k u kada se odlučivalo o sudbini n e m a č k o g n a r o d a . . . morali gledati u
b u d u ć n o s t i raditi o n o što zakoni rata propisuju«. O d m a h posle odlaska ja-
panskog ministra, R i b e n t r o p se u d u g o m razgovoru zadržao sa italijanskim
a m b a s a d o r o m , o b r a ć a j u ć i mu pažnju na njegov izveštaj i poslednja Mameli-
jeva o b j a š n j e n j a iz Beograda, i tom prilikom mu d a o n e k e pojedinosti o na-
činu n e m a č k o g n a p a d a koji će uslediti »veoma skoro«. »A kad b u d e d o š a o po-
godan trenutak, dodao je Ribentrop, pozvaće svog poslanika iz Grčke i preda-
ti mu notu sa razlozima zbog kojih Nemačka objavljuje rat Grčkoj, dok Ju-
goslaviji - zbog njenog p o n a š a n j a - neće biti p r e d a t a nikakva nota, već će se
u čitavoj n e m a č k o j štampi pojaviti j e d n a o š t r a i o d l u č n a nota koja će pokazati
da je N e m a č k a na strani razuma«. 4 9
N e m a č k o ministarstvo inostranih poslova 5. aprila po p o d n e t e l e f o n o m
je saopštilo o t p r a v n i k u poslova u B e o g r a d u Fajneu sledeče:
»Odnosi i z m e đ u N e m a ć k e i Jugoslavije više se ne o d r ž a v a j u . Svaki d i p l o m a t s k i k o n t a k t
je u k i n u t . Situacija je n e p r o m e n j e n a . može se reći da je vrlo kritićna i neizbežna. Jugoslo-
v e n s k a vlada u toku 8 d a n a nije dala nikakav o d g o v o r n e m a č k o j vladi. O d g o v o r b e o g r a d s k e
vlade je o p š t a mobilizacija N e m a č k o p o s l a n s t v o u B e o g r a d u č u v a vojska i svi prilazi k nje-
mu su zatvoreni. J u g o s l o v e n s k i poslanik g. Andrić se nalazi još uvek u Berlinu, ali n i k a k o
ne posećuje Vilhelmštrase« 6 0
Pošto je uvideo da više n e m a d r u g o g izlaza, Ninčić je zamolio generala
Simovića da sazove sednicu vlade radi p r o c e n e situacije. Tako je sednica po-
čela 5. aprila u 16 časova, kojoj su prisustvovali: Simović, Maček, Jovanović,
Ninčić, Trifunović, Grol, Jevtić, Ilić i Kulovec. Ministar spoljnih poslova Nin-
čić je u svom izglaganju p o d v u k a o da, a k o se želi izbeći n e m a č k a agresija, nije
ništa d r u g o p r e o s t a l o nego da se pod svaku c e n u stupi u k o n t a k t sa B e r l i n o m
i d a j e lično s p r e m a n da ide kod Hitlera, ali da m o r a p r e t h o d n o da zna na ko-
joj bi bazi m o r a o voditi razgovore. Zatim je izneo prve tri t a č k e svoje izjave
koju je 4. aprila d a o italijanskom poslaniku 5 1 i obavestio vladu d a j e Italija
s p r e m n a da p o s r e d u j e u ime Jugoslavije, pod uslovom da jugoslovenske tru-
pe o d m a h o k u p i r a j u grčko-jugoslovensku granicu i stvore zaštitni pojas pro-
tiv prolaza britanskih i grčkih t r u p a u Jugoslaviju. Međutim, to nije bilo tač-
no, j e r je Ninčić, u stvari o b m a n j i v a o svoju vladu. Naime, Mameli kaže da mu
je Ninčić »lagajući svoju vladu, pripisivao neke izjave koje nikad nije d a o u
pogledu toga što bi jugoslovenska vojska m o r a l a da učini. 5 2 Simović se sagla-
sio s tim, ali je tražio da jugoslovenske snage o k u p i r a j u Solun, što je Ninčić
s m a t r a o b e s m i s l e n i m zato što bi to značilo neizbežan rat, j e r Solun i o k o l i n a
predstavljaju jedini prolaz za n e m a ć k e t r u p e na putu za Grčku, u k o l i k o bi se
odlučilo da m i m o i đ u Jugoslaviju; sem toga, Solun nije jugoslovenska terito-
rija, pa bi Jugoslavija njegovim zauzimanjem prekršila deklaraciju o neutral-
nosti.
Posle zapaljive diskusije, većina se izjasnila u korist mira i bila je sprem-
na da glasa za tzv. italijanski p r e d l o g kao bazu za pregovore. Na to je Simović
naglo ustao i oštrim t o n o m p o d s e ć a o na istoriju Srbije, kosovsku bitku, bor-
bu protiv Turaka i na srpske junake. Tada je reagovao Maćek, prigovarajući
da se razvijanjem nacionalnih o s e ć a n j a u o v o m m o m e n t u ne mogu rešavati
tako ozbiljna pitanja kao što su o n a koja se sada postavljaju p r e d vladu, a a k o
Simović nastavi u tom pravcu, on će biti p r i n u đ e n da p o d n e s e ostavku. Simo-
vić je n a s t o j a o da umiri Maćeka uveravajući ga da neće biti p o d n e t nikakav
definitivan predlog p r e 12 časova sledećeg dana. On je, očevidno, očekivao re-
zultat p r e g o v o r a u Moskvi, ali je već sada bilo j a s n o da, p r o t i v n o uveravanji-
ma i o b e ć a n j i m a koje je davao Maćeku da ga n a v e d e da o s t a n e u vladi, nije
video drugi izlaz osim rata, u nadi da bi se mogli ponoviti događaji od 1914.
do 1918. godine.
Posle tri časa uzbudljive i k o n f u z n e diskusije, na sednici su se setili da u
19 časova ističe rok za o d g o v o r italijanskom predstavniku. Zato je Ninćiću dat
zadatak da zahteva od Mamelija p r o d u ž e n j e roka bar do 12 časova sledećeg
dana, kada će se vlada p o n o v o sastati da bi d o n e l a o d l u k u o, u stvari, nepos-
tojećem italijanskom predlogu. Ninčić se d o b r o čuvao da p o d n e s e takav za-
htev, ali je d a o nalog dvojici svojih p o d s e k r e t a r a - Srbinu Smiljaniću i H r v a t u
Jukiću da na bazi tog tzv. italijanskog predloga sastave nacrt s p o r a z u m a sa
N e m a č k o m , u n a m e r i da ga sledećeg d a n a p r e d a poslaniku Mameliju. Zatim
je otišao u Dvor da izvesti kralja. Na kraju audijencije kraljev a đ u t a n t pukov-
nik Rakić upitao je Ninćića da li njegov izveštaj znaći rat, a Ninćić mu je od-
govorio: vNe, u j u t r o m i j e prva stvar da idem u Berlin«. 5 3 Kakva je to bila kon-
fuzija i obmanjivanje!
PREGOVORI SA BRITANSKOM. GRČKOM, AMERIČKOM I

TURSKOM VLADOM
Ishodi b e o g r a d s k o g državnog u d a r a od 27. m a r t a ubrzo su u n e k o l i k o razoča-

rali Britance, pošto se njime, u suštini, nije izmenio položaj Jugoslavije p r e m a
silama Osovine. Simovićeva vlada, iako teorijski više n a k l o n j e n a Saveznicima
r
od vlade kneza Pavla, ipak je imala da se suoči sa istim m u č n i m p r o b l e m o m

- k a k o da ispolji naklonost p r e m a Saveznicima a da ne primi o b e ć a n j e delot-
v o r n e p o m o ć i u slučaju n e m a č k o g napada. Zato pučistička vlada nije ni ot-
kazala Pakt koji je p r e t h o d n a vlada bila potpisala, a zbog kog je, b a r e m no-
minalno, puč i s p r o v e d e n bez obzira što su Britanci, pre državnog udara, gajili
velike n a d e u generala Simovića kao o d l u č n o g p o b o r n i k a Saveznika. 5 4
N e p o s r e d n o posle državnog u d a r a 27. marta, britanski, grčki i turski am-
b a s a d o r u Moskvi izvestili su svoje vlade d a j e njihov »kolega Gavrilović« do-
bio n a r e đ e n j e da se vrati u Beograd, ističući d a j e Gavrilovć, u s p o r a z u m u sa
njima činio »nadljudski napor« da bi s p r e č i o svoju vladu da se uklopi u po-
litiku Osovine i da je u p o r n o poručivao da se zaključi vojni s p o r a z u m sa Gr-
č k o m i T u r s k o m . Zbog toga oni žele da se on što p r e vrati u Beograd da bi
svojom o d l u ć n o š ć u o n e m o g u ć i o kapitulaciju p r e m a Osovini. 5 5
Međutim, Simović je u isto vreme pozvao na konsultaciju britanskog i ame-
ričkog poslanika, s težnjom da prihvate njegovu taktiku odugovlačenja, garan-
tujući im da njegova vlada nije obavezna da se pridržava klauzula Trojnog pakta,
jer nisu ratifikovane, niti se to htelo uraditi. Ali, u isto vreme, odbio je svaku ide-
ju o ofanzivnim operacijama u Albaniji i izjasnio se da će Jugoslavija biti sprem-
na da stupi u rat samo radi odbrane suvereniteta i da spreči da Solun padne u
ruke Osovine. Zato je britanski poslanik Kampbel upozorio svog ministra
inostranih poslova da jugoslovenski rukovodioci žele da dobiju u v r e m e n u ,
ali da nisu hteli da se izjasne da su s p r e m n e da se svrstaju sa d e m o k r a t i j a m a .
Radi toga bilo bi »opasno kad b i s m o tražili da ih t e r a m o na naše bojište«. U
Forin ofisu su došli na ideju da se sugeriše ministru Idnu da u Beograd ak-
redituje »nekog generala visokog ranga« koji bi d i r e k t n o p r e g o v a r a o sa ge-
neralom Simovićem.
U m e đ u v r e m e n u Idn je u s p e o da savlada otezanje t u r s k e vlade da u Beog-
radu iznese predlog za zajedničku akciju protiv n e m a č k e pretnje. Međutim,
turski ministar inostranih poslova Saradžoglu bio je oprezan. Pošto je izrazio
u b e đ e n j e » d a j e nova jugoslovenska vlada politički o r j e n t i s a n a kao i njegova
vlada, on je pozvao p r e d s t a v n i k a jugoslovenskog G e n e r a l š t a b a da d o đ e u An-
karu radi nastavljanja izrade vojnog plana, pod uslovom da Jugoslavija unap-
red razjasni da li n a m e r a v a da mobiliše i stupi u akciju u slučaju n e m a č k e ag-
resije protiv Grčke p r e k o Bugarske. Jugoslovenski poslanik u Ankari Sumen-
ković mu je istakao da Turska, a k o predlaže zajedničku akciju, o n d a bi o n a
takođe morala unapred biti s p r e m n a da učini to isto što je zahtevao od Ju-
goslavije. Saradžoglu nije d a o o h r a b r u j u ć i odgovor, s a m o je r a z m a t r a o snagu
agresora i sposobnost t u r s k e i jugoslovenske vojske za suprotstavljanje toj ag-
resiji i izjavio da njegova zemlja ne bi prihvatila nikakvu b r i t a n s k u p o m o ć
dok ne b u d e n a p a d n u t a . 5 6
Pre no što je u p u t i o načelnika Imperijalnog generalštaba Dila u Beograd,
Idn je 28. m a r t a 1941. godine, poćev od 12,30 časova, u Predsedništvu minis-
tarskog saveta u Atini o d r ž a o sastanak sa grčkim predstavnicima: predsedni-
kom Ministarskog saveta, g e n e r a l o m Papagosom i p u k o v n i k o m Titrilakisom,
i g o s p o d i n o m Mavroudisom. Sa b r i t a n s k e strane, pored Idna, prisustvovali
su načelnik Imperijalnog generalštaba Dil, general Vilson (Wilson Sir Henry
M ), general Hejvud i g. Dikson. Prema strogo poverljivom zapisniku na sastan-
ku su, između ostalog, r a z m a t r a n i odnosi sa Jugoslavijom i T u r s k o m . Tom
prilikom general Papagos je r e k a o da će, ukoliko Jugoslavija b u d e držala ju-
goslovensko-bugarsku granicu, za Nemce biti opasnije da n a d i r u d o l i n o m
S t r u m e . Da bi u s p e š n o održavali ovaj položaj, Jugosloveni bi morali da pro-
d r u toliko d u b o k o na b u g a r s k u teritoriju da im S t r u m a b u d e u d o m a š a j u vat-
re, ali da nije imao nikakvih dodira sa jugoslovenskim k o m a n d a n t i m a , i
dodao:
»Njihova ( j u g o s l o v e n s k a - V. T.) 3. a r m i j a t r e b a da osvoji p l a n i n s k i g r e b e n koji se p r u ž a
z a p a d n o od d o l i n e S t r u m e , sa ciljem da se o b e z b e d i S t r u m a , jer bi t a k o o n a bila m a n j e ug-
rožena, a mi b i s m o m o ž d a , zahvaljujući lome, mogli da p o m e r i m o svoju g l a v n u k o n c e n t r a -
ciju t r u p a d a l j e n a istok . . . «
Ministar inostranih poslova Idn je s m a t r a o da se n a j p r e t r e b a sporazu-
meti sa Jugoslovenima, a zatim pridobiti Turke. Izložio je razne p r e d l o g e koje
je već d a o za uspostavljanje k o n t a k t a sa n o v o m j u g o s l o v e n s k o m vladom, ali
da još n e m a o d g o v o r a na te predloge i da, sudeći po izveštajima b r i t a n s k o g
poslanika u Beogradu, izgleda da je situacija i dalje nejasna . . . Međutim, Tur-
ci, čijim t r u p a m a n e d o s t a j e u d a r n a snaga, ne žele da se b o r e za Solun, ni u
savezu sa Jugoslovenima.
General Papagos s m a t r a da bi Turci možda bili s p r e m n i da uzmu učešća,
ukoliko im jugoslovenska s t r a n a uputi poziv, sa čime se složio i p r e d s e d n i k
Ministarskog saveta. General Papagos je zatim prešao na izlaganje svog gledišta
u svetlosti novog jugoslovenskog stava:
»U p r v o j fazi n a š cilj t r e b a da b u d e obrazovanje jednog čvrstog i trajnog odbrarnbenog
fronta od Jadranskog do Crnog mora. U tu svrhu n e o p h o d n o je d o n e t i brze o d l u k e , k a k o na
p o l i t i č k o m t a k o i na v o j n o m polju, k a k o bi se N e m c i m a ostavilo n a j k r a ć e m o g u ć e v r e m e da
sačine n o v e p l a n o v e . U cilju u s p o s t a v l j a n j a takvog f r o n t a , koji valja p o d j e d n a k o da štiti trač-
ke luke i železnićku p r u g u p r a v c e m istok-zapad, na p r v o m m e s t u bilo bi n e o p h o d n o raščis-
titi sa Albanijom. U v r e m e r a z g o v o r a sa J u g o s l o v e n i m a u o k v i r u B a l k a n s k o g saveza bilo je
p r e d v i đ e n o da Jugoslavija izvrši sledeče tri o p e r a c i j e :
1. sa j e d n o m divizijom iz Podgorice u p r a v c u S k a d a r - Drač - Tirana;
2. sa j e d n o m divizijom iz Prizrena u p r a v c u K u k e s a i Drača;
3. sa j e d n o m divizijom iz D e b a r s k o - s t r u š k e oblasti u p r a v c u E l b a s a n a .
Zahvaljujući raspoloživim divizijama j u g o s l o v e n s k a vojska t r e b a da je u s l a n j u da sa
u s p e h o m izvede ove o p e r a c i j e , r a z u m e se u s a d e j s t v u sa g r č k i m s n a g a m a koje bi o p e r i s a l e
sa Z a p a d n o m m a k e d o n s k o m a r m i j o m u p r a v c u E l b a s a n a i sa E p i r s k o m a r m i j o m u p r a v c u
B e r a t a i Valone. E l i m i n i s a n j e m Albanije o s l o b o d i l e bi se g r č k e s n a g e za a n g a ž o v a n j e na is-
toćno-makedonskom sektoru«.
Što se tiče I s t o č n o - m a k e d o n s k o g fronta, general Papagos s m a t r a da ga
sada t r e b a pojačati svim raspoloživim anglo-grčkim snagama, »jer s m o prak-
tično obavezni da b r a n i m o Solun, ukoliko bi Jugosloveni pokušali da u đ u u
njega«.
Načelnik Imperijalnog generalštaba je ukazao na teškoće za o b r a z o v a n j e
nekakvog t r a j n o g f r o n t a kakav predlaže general Papagos, j e r bi taj f r o n t i m a o
veoma plitko zaleđe, dok su m a k e d o n s k e i tračke luke vrlo ranjive na n a p a d e
iz vazduha, a t e r e n povoljan za tenkove . . .
Ministar spoljnih poslova je predložio da se o d r ž e četvorni razgovori iz-
m e đ u britanskih, grčkih, jugoslovenskih i turskih predstavnika, na kojima bi
se raspravljalo o balkanskoj situaciji i obrazovao zajednički front protiv agre-
sije. On, ipak, s m a t r a d a j e najbolje početi u s r e d s r e đ i v a n j e m pažnje na plano-
ve sa Jugoslavijom, a p o t o m privoleti T u r k e na s a r a d n j u . P r e d s e d n i k Minis-
tarskog saveta i general Papagos u p o t p u n o s t i su se saglasili sa takvim po-
stupkom.
General Papagos je r e k a o da su general Simović i general Nedić dvojica
lidera sa kojima će se moći brzo doći do odluke. Pre svega, on s m a t r a poželj-
nijim da kontakt sa jugoslovenskim v o đ a m a uspostave Britanci, a ne G r c i . . .
Načelnik Imperijalnog generalštaba je r e k a o da bi n e m a ć k i n a p a d na So-
lun bio najnezgodniji i da se zbog loga m o r a računati sa njim kao najverovat-
nijim, sa čim se složio i general Papagos i naglasio da bez odlaganja t r e b a ob-
razovati front za o d b r a n u Soluna. Na to je Idn p o d v u k a o da se postavlja pi-
tanje »da li ima v r e m e n a da se o b r a z u j e takv front pre no što Nemci n a p a d n u
i n a p o m e n u o da bi bilo k o r i s n o kada bi, kao prvi korak, Jugosloveni dali zva-
ničnu izjavu, jasno stavljajući na znanje da je Solun za njih od vitalnog inte-
resa ...« Na to je general Papagos r e k a o da bi se moglo razmišljati o upući-
vanju t r u p a za o d b r a n u Soluna a k o jugoslovenska vlada da takvu izjavu i
predložio da general Vilson p r e u z m e k o m a n d u nad anglo-grćkim s n a g a m a u
istočnoj Makedoniji čim se t r u p e sa položaja Aliakmon p r e b a c e na položaj na
granici. Međutim, načelnik I m p e r i j a l n o g g e n e r a l š t a b a i general Vilson nisu se
složili da se p o m e r a j u t r u p e sa Aliakmona sve dok stav Jugoslovena ne b u d e
jasan. 5 7
Pošto je novi p r e d s e d n i k jugoslovenske vlade, i u j e d n o načelnik Glavnog
generalštaba, general Dušan Simović odlučio da se o b n o v e pregovori sa Bri-
tancima, u Beograd su 31. m a r t a u najvećoj tajnosti stigli general Džon Dil
(John Dill) načelnik britanskog Imperijalnog generalštaba i predstavnik Fo-
rin ofisa Pirson Dikson (Pierson Dixon). Oni su istog d a n a od 19,00 do 21,45
časova u Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e održali sastanak sa g e n e r a l o m Si-
movićem, m i n i s t r o m vojske i m o r n a r i c e g e n e r a l o m B o g o l j u b o m Ilićem i pr-
vim p o m o ć n i k o m načelnika Glavnog generalštaba g e n e r a l o m Milutinom Ni-
kolićem.
P r e m a Zxpisniku br. 1, Aneks 20, (videti faksimil), u početku pregovora,
na želju generala Dila da č u j e jugoslovensko mišljenje o n e m a č k i m namera-
ma, generali Simović i Ilić su izjavili da će po njihovom mišljenju Nemačka na-
pasti Jugoslaviju, a ne Grčku, j e r se n e m a č k a vlada nalazi u prijateljskim od-
nosima sa g r č k o m vladom, a Jugoslavija, zbog toga što je N e m c e izvrgla ruglu,
m o r a biti kažnjena. Izveštaji govore da je Hitlera s p o p a o bes zbog državnog
udara. Pored toga, napad na Jugoslaviju iz Bugarske strategijski je d a l e k o pri-
vlačniji za N e m c e od n a p a d a na Grčku. Imajući jugoslovenske a r m i j e na svom
boku, Nemci bi se izložili opasnosti da napadnu Solun dolinom Strume.
Zato će Nemci, verovatno, izvršiti n a p a d na jugoistićni d e o Jugoslavije iz ju-
gozapadne Bugarske. S e d a m n e m a ć k i h i dve b u g a r s k e divizije k o n c e n t r i s a n e
su u ' i g o z a p a d n o m delu Bugarske, kojima se za sada mogu suprotstaviti
s a m e iri jugoslovenske divizije. Jugoslovenske snage još uvek nisu mobilisa-
ne, m a d a se mobilizacija t a j n o sprovodi, divizije se hitno u p u ć u j u na jugoistok
Jugoslavije, ali treba da p r o đ e izvesno v r e m e dok zauzmu svoje poiožaje, pa
će n a r e d n i h s e d a m do o s a m d a n a biti kritični.
Na p i t a n j a generala Ilića: 1) da li bi Jugoslavija, u slučaju b r i t a n s k e podr-
ške. ako bi Nemačka napala Jugoslaviju, mogla koristiti svoju avijaciju protiv
Nemaca iz grčkih baza. a da Grčka ne b u d e u ratu sa N e m a ć k o m ? i 2) Koliko
i kakvih britanskih snaga t r e n u t n o ima u Grčkoj?
General Dil je r e k a o da je prvo pitanje političko i da se tiče grčke vlade,
ali nikako ne s u m n j a da će, imajući na u m u takve okolnosti, moći koristiti gr-
čke baze. Na d r u g o pitanje o d g o v o r i o je da Britanci u severoistočnoj G r č k o j
k o n c e n t r i š u značajne snage na liniji Haliakmon, da su to o k l o p n e jedinice i
m e h a n i z o v a n a p r o t i v t e n k o v s k a i protivavionska artiljerija, da će njihova
u k u p n a jačina iznositi 150.000 ljudi, da se t r e n u t n o nalazi blizu polovine tog
broja i da konvoji pristižu svakog d r u g o g ili trećeg dana.
97
(Mösl Secret.)
ANNEX 20. 2f
A nglo-Yugosltt Discussions, March 31-April 1, 1941.
(RECORD NO. 1.)
Meeting at Ministry of War and Morine, Belgrade, on March 31,.

fron 7 to 9-45 P.M.
Present:
General Sir John Dill. Chief of the General Dushan T. Simovitch, Presi-
Imiterial General S u n . dent of the Council.
Mr. 1» ierson Dixon. Foreign Office. General Bogoljub Hitch. Minuter of
War and Marine.
General Miloutin P. Nikolitch, Acting
Chief of the General Stall.
Sir John Dill enquired the Yugoslav opinion of German intentions.

The Minister of War and President of the Council stated that in their
opinion Germany would attack Yugostavi« and not Greece. The Gcrmnn Govern-
ment were in friendly relations with the Greek Government, whereas Yugoslavia
h.nl flouted them and had to be punished. Hitler was reported to be furious at
the coup d'Ktat. Moreover, strategically an attack on Yugoslavia from-Bulgaria
was much more attractive for the Germans than an attack on Greece. With the
Yugoslav nnnies on their flank the Germans would not risk an attack on Salonica
down the Struma Valley. In the Yugoslav view the Germans were likely to
deliver an nltack on the south-east corner of Yugoslavia from the south-west
corner of Bulgaria. There were seven German and two Bulgarian divisions
concent rated in the south-west corner of Bulgaria, with only three Yugoslav
divisions at present to meet them. The Yugoslav forces were not yet mobilised,
although mobilisation wos proceeding secretly; divisions were being hurried to
the south-east corner of Yugoslavia, but it would be some time before they were
in position, and the next seven or eight days would be critical.
The Minister of Wir asked for answers to the following two questions
regarding British support in the event of a German attack on Yugoslavia only :—
(а) In that event should we be able to operate our air force against the
Germans from Greek bases, considering that Greece was not At war
with Germany?
Sir John Dill said thai this was a political question involving the Greek
Government, l i e had no doubt, however, that in the circumstances contemplated
we should be able to use Greek bases.
(б) What was the size and composition of the British forces at present in
North-Eastern Greece?
Sir John Dill stated that we were concentrating important forces on the
Ilaliaemon line: these forces contained armoured uaits. anti-tank and anti-
aircraft artillery and were on a mechanised organisation. They would ultimately
total 150,000 men. we were at present somewhere near the half-way mark, and
convoys were arriving even - two or three days.
The President of the Council and the Minister for War said that in order
to prevent the Germans breaking through to Salonica down the Vardar Valley
it was essential to form a strong "roup at the Doiran Lake. They asked whether
British forces could advance to this position and. if necessary, over the Yugoslav
frontier in order to meet the Germans
Sir John Dill was not willing to give any categorioal opinion on this point,
which must be the subject of detailed »Infi d'iscussions. He stated that we had
contemplated holding with the Greeks the fortified line following the Bulgarian
frontier and the Nestos River to the coast, provided we could be certain of
Yugoslav co-operation. Meanwhile, we were well established on the Haiiacmon
f239*281
Generali Simović i llić naglasili su d a j e za sprečavanje nemačkog prodora
d o l i n o m Vardara do Soluna bitno da se obrazuje j e d n a snažna f o r m a c i j a u re-
j o n u Dojranskog jezera. Na njihovo pitanje da li bi b r i t a n s k e snage mogle pro-
dreti do tog položaja i, ukoliko se ukaže potreba, preći jugoslovensku granicu
u susret Nemcima?
General Dil nije izneo svoje mišljenje, jer se o tom pitanju, k a k o je objas-
nio, m o r a p o d r o b n o raspravljati u Generalštabu. Izjavio je da se već razmiš-
ljalo o t o m e da Britanci z a j e d n o sa Grcima, drže fortifikacijski u t v r đ e n u liniju
koja bi se pružala duž b u g a r s k e granice i r e k e Nestos sve do m o r s k e obale,
pod uslovom a k o bi bili sigurni u jugoslovensku s a r a d n j u . A dotle, Britanci
su se d o b r o utvrdili na liniji H a l i a k m o n i ne mogu razmišljati o daljem kre-
tanju dok ne b u d u imali čvrstu garanciju o saradnji Jugoslavije. No, u slučaju
da se o b r a z u j e takva isturena linija k o m a n d a n t britanskih snaga u Grčkoj, ge-
neral Vilson, k o m a n d o v a o bi anglo-grčkim snagama.
General Simović i llić p o n o v o su istakli d a j e Dojran važna taćka koju tre-
ba držati zato što se napad neće izvršiti d o l i n o m S t r u m e , nego na jugoistočnu
Jugoslaviju. Ako se tako ne postupi Nemci će se probiti, stići će do Soluna,
udariti u pozadinu grčke snage koje posedaju bugarski f r o n t i otseći jugoslo-
venske od britanskih snaga. Istočna Makedonija i Trakija, sve do turske gra-
nice, bile bi izgubljene »ako ne k o n c e n t r i š e m o svoje t r u p e kod Dojrana, ali
je to od m a n j e g značaja«, jer general Simović ne p r i d a j e nikakvu važnost odr-
žavanju p r i p r e m l j e n i h grčkih položaja u istočnoj Makedoniji. Ako b r i t a n s k e
snage nisu u mogućnosti da n a p r e d u j u , bolje je da ostanu na liniji Haliakmon,
gde bi štitile bok jugoslovenskih t r u p a u povlačenju iz jugoistočne Jugosla-
vije. Zatim su general Simović i llić insistirali na potrebi da se d o b i j e u vre-
menu. Imajući to na u m u , Grci treba da nastave d e m o n s t r a c i j e u južnoj Al-
baniji radi zadržavanja italijanskih snaga, a bilo bi p o t r e b n o da Turci zauzmu
preteći stav na t u r s k o - b u g a r s k o j granici, pa se n a d a j u da će Turska b a r ob-
javiti rat a k o bi Nemačka napala Jugoslaviju.
Generali Simović i llić tražili su od V. Britanije m a k s i m a l n u vazduhoplov-
nu p o d r š k u i upitali da li bi se jugoslovenska vojska mogla snabdevati p r e k o
Soluna, jer ona n e m a dovoljno protivavionskih i protivtenkovskih topova, a
i pitanje ishrane vojske zadavaće teškoće nakon mesec, dva dana.
General Dil je odgovorio da će se dati svaka m o g u ć a p o m o ć i istakao da
bi se luka Solun teško koristila, jer je izložena n e m a č k i m n a p a d i m a iz vazdu-
ha, a i lako se može minirati, i dodao: »Možda b i s m o mogli da p o š a l j e m o iz-
vesnu količinu materijala noću«.
Zatim su generali Simović i llić izložili sledeći jugoslovenski plan za slučaj
nemačkog napada na Jugoslaviju iz Bugarske: povlačenje na zapad pred ne-
m a č k i m n a p a d o m ; napad na Bugarsku u pravcu Sofije i napad na Italijane u
Albaniji, s tim da Grci u isto v r e m e p r e d u z m u ofanzivu na kopnu, a Britanci
u vazduhu.
Mada se složio sa m o g u ć n o š ć u da će Nemci napasti Jugoslaviju p r e nego
Grčku, general Dil je r e k a o d a j e važno znati da li bi Britanci i Grci, u slučaju
n a p a d a na Grčku, bili sigurni da će Jugoslavija tada priskočiti u p o m o ć Gr-
čkoj, izražavajući nadu da će Jugosloveni napasti Italijane u Albaniji i prodre-
ti u Bugarsku čim Grčka b u d e n a p a d n u t a .
General Simović je izjavio da će Jugoslavija stupiti u rat a k o N e m a č k a na-
p a d n e Grčku sa ciljem da zauzme Solun. Tada bi se o d m a h p r e d u z e l a akcija
u Albaniji, ali Jugosloveni ne bi bili u stanju da p r e d u z m u ofanzivu p r e m a Bu-
garskoj. zbog n e s r a z m e r e između jugoslovenskih i n e m a ć k i h snaga.
Pošto je general Simović bio n a p o m e n u o da ni Jugoslavija ni N e m a ć k a
još nisu s p r e m n e i da je, s obzirom na to, bitno da Jugoslavija d o b i j e u vre-
m e n u , general Dil je izneo mišljenje da je u interesu Jugoslavije da o n a pre-
uzme inicijativu pre nego što N e m a ć k a b u d e s p r e m n a . Zbog toga se zalagao
da Jugosloveni izvrše n a p a d u Albaniji, gde bi izvojevali laku p o b e d u i priba-
vili velike količine p r e k o p o t r e b n e o p r e m e . Likvidacija Albanije omogućila
bi da se nekoliko grčkih divizija o t u d a povuče i angažuje u Makedoniji.
Na Dilovo pitanje da li bi, p r e m a jugoslovenskom shvatanju, n a p a d na Al-
baniju izazao n e p o s r e d n u reakciju Nemaćke? Generali Simović i llić su ned-
vosmisleno tvrdili da bi u tom slučaju o d m a h usledio n e m a ć k i n a p a d na Ju-
goslaviju iz jugozapadne Bugarske. Jugosloveni još uvek nisu s p r e m n i da do-
čekaju takav napad, p o d j e d n a k o k a o ni grčke i b r i t a n s k e snage. Jugoslaviji je
p o t r e b n o da za sada, u k o l i k o je to moguće, izbegne rat, k a k o bi dobila u vre-
m e n u za mobilizaciju i k o n c e n t r a c i j u svojih snaga i za k o n s o l i d o v a n j e svoje
vlade.
General Dil je r e k a o da je, po njegovom mišljenju, b i t n o da se o d m a h po-
vedu vojni razgovori između britanskog, jugoslovenskog i grčkog generalšta-
ba. »Kako Nemci mogu napasti svakog časa, p r e s u d n o je da usaglasimo svoje
planove, a k o će se u o p š t e p o k u š a t i sa o d b r a n o m Soluna,« pa je predložio da
se sastanak održi 2. aprila u n e k o m p o g o d n o m mestu, r e c i m o u Florini, gde
se može obezbediti tajnost.
General Simović i llić su se u p o č e t k u opirali održavanju takvih razgovo-
ra, iz bojazni da se neće moći sačuvati tajnost i da će ishod toga biti izazivanje
Nemačke. Oni su n a j p r e predložili da se razgovori g e n e r l š t a b o v a o d r ž e kroz
mesec dana, ali su na kraju ipak pristali da se organizuju 2. aprila u Florini.
General Simović je r e k a o da će jugoslovenski predstavnik biti general Niko-
lić.
General Dil je j a s n o p o d v u k a o da će za sada biti teško obezbediti velike
količine materijala, »iako ć e m o pružiti svaku m o g u ć u vazdušnu p o d r š k u i
učiniti sve što m o ž e m o da bi se n a d o k n a d i l i jugoslovenski manjkovi u o p r e m i
i zalihama«. Na njegovo p o n o v n o insistiranje da Jugosloveni s m e s t a u đ u u Al-
baniju, jer ih t a m o č e k a s p r e m n a o p r e m a koja im je p o t r e b n a da je uzmu, ge-
nerali Simović i llić su k a t e g o r i č n o izjavili da bi takav korak izazvao n e m a ć k i
napad.
General Dil je predložio generalu Simoviću da bi bilo poželjno da se pot-
piše kratak d o k u m e n t koji bi u sažetom obliku sadržao sporazum koji je po-
stignut, tako da glasi: a k o N e m a č k a n a p a d n e Jugoslaviju, vlada Njegovog Ve-
ličanstva pružiće joj svaku p o m o ć kojom raspolaže i a k o N e m a ć k a n a p a d n e
Grčku, a ne i Jugoslaviju, jugoslovenska vlada pridružiće se vladi Njegovog
Veličanstva u p r u ž a n j u Grčkoj svake raspoložive pomoći. Da bi se za te situa-
cije mogli usaglasiti vojni planovi predstavnici b r i t a n A o g , j u g o s l o v e n s k o g i
grčkog g e n e r a l š t a b a t a j n o će raspravljati o t o m e 2. aprila u Florini. Generali
Simović i llić pristali su da potpišu d o k u m e n t u naznačenom duhu, s tim što
je Simović predložio da taj d o k u m e n t potpišu on sam i general Dil u 11.00 ča-
sova sledećeg dana, a da se pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba gene-
ral Nikolić i g. Dikson sastanu u 9.30 časova radi usklađivanja i preciziranja
sporazuma.
Imajući na u m u izveštaje da n e m a č k a vlada vrši pritisak na jugosloven-
sku vladu da potpiše još neki d o k u m e n t kojim se razjašnjava položaj Jugos-
lavije u okviru Trojnog pakta, g e n e r a ' Dil je pitao generala Simovića k a k o sto-
ji ta stvar. Na to je general Simović izjavio da N e m a č k a s m a t r a v e r o d o s t o j n o m
privrženost Jugoslavije o v o m Paktu. Jugoslovenska vlada predlaže da to pi-
tanje o s t a n e pod suspenzijom, jer jugoslovenska strana p r e ć u t n o s m a t r a da
je p r i s t u p a n j e p r o p a l a stvar Jugoslovenska vlada neće ni proširivati ni suža-
vati ovaj Pakt.
Pretpostavljajući da Nemci vrše pritisak u tom smislu, general Dil je upi-
tao da li je od Jugoslavije zatraženo da potpiše neki d o k u m e n t koji sadrži ob-
jašnjenja, general Simović je d a o kategorična uveravanja da n e m a č k a vlada
nije uputila nikakav takav zahtev.
Pošto je general Dil n e k o l i k o puta u toku p r e g o v o r a p r e d l a g a o da g. Idn
poseti Beograd, general Simović je izrazio žaljenje što ne može da ga primi,
j e r bi se za njegovo prisustvo u Beogradu n e m i n o v n o doznalo, a što bi Nemci
sigurno smatrali p r o v o k a t i v n i m činom, pa je jugoslovenska vlada rešena da
ne da N e m c i m a nikakvog osnova za provokaciju, d o d a j u ć i da bi takva poseta
možda d o b r o d o š l a kroz dva do tri meseca, kada jugoslovenske r a t n e pripre-
me b u d u p o o d m a k l e . On je u toku diskusije insistirao na a p s o l u t n o j potrebi
da Jugoslavija ne p r e d u z i m a nikakav korak koji bi p r o v o c i r a o Nemačku.
Zbog toga se, kao što je to m a l o č a s objašnjeno, isključuje poseta g. Idna. Zbog
toga se isto tako isključuje i jugoslovenska vojna akcija u Albaniji pre nego
što Nemci n a p a d n u Jugoslaviju.
General Simović je izneo dva razloga za takav stav: 1) Jugoslavija je nesp-
r e m n a i m o r a igrati za vreme; 2) Hrvati i Slovenci, zbog svog izloženog po-
ložaja, stvaraju teškoće, i kada bi jugoslovenska vlada preduzela bilo kakvu
izazovnu akciju ili kada bi se doznalo da planira takav korak, to bi imalo za
posledicu otcepljenje Hrvata, r a s c e p u zemlji i u n u t r a š n j u krizu. Zatim je do-
dao: »još uvek nisam siguran u saradnju dr Maćeka, te je stoga potrebna naj-
veća opreznost. Razjedinjena Jugoslavija ne bi nam bila ni od kakve koristi«.
Odgovarajući na j e d n o pitanje, general Simović je r e k a o da je uveren da
bi se Hrvati i Slovenci borili u slučaju n e m a č k o g n a p a d a i da bi nemački na-
pad dočekala u j e d i n j e n a zemlja, ali isključivo ukoliko je vlada u stanju da do-
kaže da ona nije izazvala takav napad. Na kraju je i on upitao: »da li s m o si-
gurni da bi se Grčka i T u r s k a borile, a k o bilo koju od njih n a p a d n e Nemač-
ka?«, general Dil je to sa naglašavanjem potvrdio. 5 8
U poruci generalu Dilu od 1. aprila Čerčil kaže da različite pojedinosti po-
kazuju da se brzo vrši p r e g r u p i s a v a n j e snaga protiv Jugoslavije, da dobiti u
v r e m e n u protiv Nemaćke znači izgubiti ga u o d n o s u na Italiju i da ništa ne
treba da sprečava Jugoslovene da protiv ovih drugih što p r e u s m e r e svoje
snage, jer s a m o na taj način m o g u postići značajan početni uspeh širokog do-
m e t a i veliku količinu r a t n o g materijala za k r a t k o vreme. Zbog toga s m a t r a
da Jugosloveni ne mogu za nekoliko časova popraviti g o d i n a m a p o č i n j e n e
greške, d a j e njihova situacija »očajna« i da se veoma malo može postići »pro-
klinjanjem sudbine«. 5 9 Međutim, ni ova Čerčilova p o r u k a nije pomogla da se
postigne s p o r a z u m .
Na s a s t a n k u u Glavnom generalštabu u Beogradu 1. aprila 1941. godine
u 09,30 časova prisustvovali su sa jugoslovenske strane general Milutin Niko-
lić p o m o ć n i k načelnika Glavnog generalštaba, general Radivoje Janković na-
čelnik Operativne direkcije Glavnog generalštaba i generalštabni m a j o r Mi-
lisav Perišić, a sa britanske general A. W. S. Malaboj (Mallaby) predstavnik
Ministarstva rata i Pirson Dikson predstavnik Ministarstva inostranih poslo-
va. Sastanak je organizovan sa ciljem da se usaglase o d r e d b e s p o r a z u m a koji
treba da potpišu predsednik jugoslovenske vlade i načelnik britanskog Impe-
rijalnog generalštaba, kao što je to odlučeno prilikom njihovog susreta 31.
marta. (Videti faksimil).
(Record No. 2.)
Meeting at Yugoslav General Staff. 09.30 boi rs, April 1, 1041.
Present:
General Miloutin Nikolitch. Acting Brigadier A. W. S. Mallaby, War
Chief of Yugoslav General Staff. Office.
General Iladivoye Jankoviteh, Director Mr. Pierson Dixon, Foreign OfTice.
of Operations.
Commandant M. Perichitch.
1. This meeting had been arranged for the purpose of agreeing the terms
of a note to be signed by the Yugoslav President of the Council and liic Chief of
the imperial General Staff, as decided at their meeting on the 31st March
(Record No. 1).
Mr. Dixon took the d r a f t preparati bv the Chief of the Imperial General-
Stall' (Appendix A) to the Yugoslav General Staff at UU.30 hours. On his arrival
lie founii thai, a procbs-ccrbul had been prepared by the Yugoslav General Staff, and
they hoped that this document would be signed. The proces-ferial had not yet
been completely translated into French, but from the first part of it, which had
Prema Zapisniku br. 2. (na engleskom jeziku) sastanak je održan na sle-

deči način: general Dikson je u 09,30 časova u Glavni generalštab d o n e o nacrt
koji je sastavio načelnik britanskog Imperijalnog generalštaba (Dodatak A) i po
dolasku ustanovio da je i jugoslovenski Generalštab pripremio nekakav tekst
sporazuma (proces verbal) i da se Jugosloveni nadaju da će taj d o k u m e n t biti
potpisan. Sam tekst još nije bio p o t p u n o preveden na francuski jezik, ali je
iz njegovog prvog dela koji je bio preveden Dikson shvatio da sadrži vojno-
tehnićka pitanja, pa se na njegov zahtev i brigadni general Malaboj pridružio
sastanku. Potom je m a j o r Perišić pročitao tekst na francuskom jeziku, prevo-
deći srpsku verziju tokom čitanja, ali su pri tome iskrsla ova dva glavna spor-
na pitanja:
a) Jugosloveni žele da se jasno definiše stav Grčke u slučaju da Nemačka
n a p a d n e Jugoslaviju, a ne i Grčku.
b) Jugosloveni će stupiti u rat, ukoliko Nemaćka n a p a d n e samo Grčku,
isključivo ako se taj napad izvrši zapadno od doline Strume.
Na ova dva pitanja izneto je sledeće britansko gledište:
a) Načelnik Imperijalnog štaba nije ovlašćen da govori u ime grčke vla-
de, niti na obaveze grčke vojne snage na bilo koji vid dejstva. Jedini način da
Jugosloveni dobiju konačan odgovor jeste da ga zatraže od samih Grka na voj-
nim razgovorima za koje je d o g o v o r e n o da će se održati 2. aprila u Florini.
(Održani su 3. aprila u Kenali - V. T.).
b) Ova o g r a d a omogućila bi britanskim t r u p a m a da se p o m e r e u n a p r e d
do linije Nestos, u p r o t i v n o m izložile bi se opasnosti da ih neprijatelj pretek-
ne iz Rupelskog tesnaca. Staviše, britanski predstavnici morali bi da konsul-
tuju načelnika I m p e r j a l n o g štaba pre nego što p r i s t a n u da se ova ograda une-
se u tekst s p o r a z u m a .
Tokom rasprave postalo je j a s n o da je n e m o g u ć e izraditi prihvatljiv tekst
na osnovu jugoslovenskog procšs verbal-a do 14.00 časova kada će britanski pred-
stavnici napustili Beograd. Stoga je Dikson p o n u d i o Dodatak .4, upitavši da li
bi Jugosloveni bili s p r e m n i da zamole p r e d s e d n i k a vlade da ga potpiše.
Diskusija se dalje nastavila i završila t a k o što je unesen j e d a n amandman
u Dodatak A, koji je potom prekucan pod nazivom Dodatak B. Britanski pred-
stavnici su izjavili da ovaj d o k u m e n t m o r a j u dostaviti načelniku I m p e r i j a l n o g
štaba i da će b l a g o v r e m e n o obavestiti Jugoslovene da li on prihvata ili odba-
cuje ovaj a m a n d m a n . Izrazili su s u m n j u da će a m a n d m a n biti prihvaćen, jer
se njime jugoslovenskoj vladi p r e p u š t a da odluči pod kojim će uslovima i u
kojem t r e n u t k u Solun biti ugrožen.
Što se tiče p r e t h o d n o ugovorenih vojnih p r e g o v o r a p r e m a Zapisniku
broj 1), isrsla su tri nova pitanja:
a) u m e s t o p o m o ć n i k a načelnika Glavnog g e n e r a l š t a b a g e n e r a l a Miluti-
na Nikolića, kao što je ranije izjavio p r e d s e d n i k vlade general Simović, Jugos-
lovene bi na p r e g o v o r i m a z a s t u p a o divizijski general Radivoje Janković, na-
čelnik Operativne direkcije;
b) Jugosloveni žele da se pregovori, u m e s t o u Florini, vode u Skoplju i
c) Pošto je n e m o g u ć e obaviti p r i p r e m e pre 3. aprila, pregovori će se od-
ložiti za j e d a n dan . . .
Pošto je načelnik I m p e r i j a l n o g štaba saslušao izveštaj sa sastanka koji su
mu podneli brigadni general Malaboj i Dikson i pošto je pročitao d o p u n j e n u
verzi ju d o k u m e n t a za potpisivanje, zaključio je da ga ne može potpisati u tom
obliku, već da m o r a zatražiti nov sastanak sa p r e d s e d n i k o m vlade.
Nakon diskusije p o s t i g n u t a je saglasnost da bi se d o p u n j e n i d o k u m e n t
m o g a o potpisati pod uslovom da se i s t o d o b n o p o t p i š e i j e d a n separatan do-
kument pod nazivom Dodatak C. Potom je ugovoren n a r e d n i sastanak sa pred-
sednikom jugoslovenske vlade (Zapisnik br. 3). 60
Pašto nije p r o n a đ e n taj zapisnik, kao ni dodaci A, B, i C, to je zasad ostala
nepoznata njihova sadržina. Zbog toga se o toku razgovora 2. aprila m o r a m o
poslužiti p i s m e n i m izveštajima jugoslovenskih predstavnika. Tako general
Radivoje Janković kaže da je 2. aprila, u njegovom prisustvu o d r ž a n a konfe-
rencija na kojoj su, pored generala Dila, prisustvovali i engleski vojni izasla-
nik u Beogradu, a s jugoslovenske strane, pored načelnika Glavnog general-
štaba. koji je bio ujedno i predsednik vlade, još i ministar vojske i mornarice
i p n i pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba.
Razgovori su vođeni o jačini britanskih snaga u Grčkoj i o načinu našeg
dejstva protivu Nemaca u slućaju da n a p a d n u Grčku. Sto se tiče britanskih
snaga u Grčkoj, general Dil je izjavio da u Grčkoj n e m a »pet engleskih divizija,
ali nije r e k a o koliko ih ima«.
O našem b u d u ć e m radu u slučaju da Nemci n a p a d n u G r č k u načelnik ju-
g o s l o v e n s k o g Glavnog g e n e r a l š t a b a je rekao: »Mi ćemo napasti Nemce u bok,
ako oni napadnu Grke t svoje operacije upute desnom obalom r. Strume ka So-
lunu, a ako svoje operacije upute levom obalom r. Strume i ne budu išli ka So-
lunu nećemo ih napadati«.
Na ovo je general Dil primetio: »Smatram n e m o g u ć i m da bi Nemci mogli
operisati bilo levom, bilo d e s n o m o b a l o m r. S t r u m e , a da svoje operacije ne
u p u t e ka Solunu«.
Najzad je r e š e n o da se stupi u vezu s g r č k o m V r h o v n o m k o m a n d o m i ko-
m a n d a n t o m britanskih t r u p a u Grčkoj i da se tom prilikom u t a n a č e gledišta
za zajednički rad u slućaju n e m a č k o g napada. 6 1
U p i s m e n o m izveštaju I p o m o ć n i k a jugoslovenskog Glavnog generalšta-
ba generala Nikolića, koji je t a k o đ e prisustvovao konferenciji, stvari se druk-
čije pretstavljaju. On kaže: »U p r e g o v o r i m a u Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e
1. i 2. aprila upoznat je general Dil sa našom vojno-političkom situacijom i na-
šim p o t r e b a m a . Od njega d o b i s m o ova obaveštenja:
1) d a j e Grčka u kritičnoj situaciji i da treba d a j e p o m o g n e m o hitnim na-
p a d o m na N e m c e u Bugarskoj;
2) da Englezi imaju u Grčkoj izvesne svoje snage u visini Olimpa na r. Ab-
kante (a ne u Solunu, k a k o s m o mi bili obavešteni); jačinu ovih snaga nije
hteo tačno da n a m kaže; docinije je u t v r đ e n o d a j e to bila s a m o j e d n a mešo-
vita divizija i jedna oklopna brigada;
3) da se ove engleske t r u p e ne mogu u p o t r e b i t i u visini Dojranskog Je-
zera za vezu između naših i grčkih trupa, k a k o s m o to mi predlagali;
4) da jugoslovenske o r u ž a n e snage Engleska ne može p o m o ć i nikakvim
ratnim materijalom, pa ni h r a n o m , u roku 4 - 5 meseci, a n e š t o benzina stav-
ljali su n a m na r a s p o l o g a n j e u Solunu; i
5) da engleska flota ne s m e ući u Solunski zaliv, a još m a n j e u J a d r a n s k o
more, zbog opasnosti od osovinskih aviona i p o d m o r n i c a .
Na našu n a p o m e n u da ć e m o biti bačeni na planinski t e r e n i k r š n u Alba-
niju i da ć e m o ostati bez sredstava za život i bez teškog naoružanja, a n a r o č i t o
bez municije, odgovorio je da p o m o ć od Engleza ne m o ž e m o očekivati, već
šta n a m b u d e t r e b a l o da o t m e m o od Italijana.
General Dil n u d i o n a m je savez sa garancijom za b u d u ć n o s t , s a m o da od-
m a h n a p a d n e m o N e m c e u Bugarskoj. Tada savez nije potpisan«. 6 2
Ugovoreni sastanak sa Grcima i B r i t a n c i m a o d r ž a n j e na Zelezničkoj sta-
nici Kenali 3. aprila 1941. i t a j n o od 21.00 čas do d u b o k o u noć. S a s t a n k u su
sa jugoslovenske strane prisustvovali general Radivoje Janković i generalštabni
major Milisav Perišić, sa grčke strane generalisimus Papagos sa delom svoga šta-
ba i sa britanske strane k o m a n d a n t britanskih snaga u Grčkoj general Vilson sa
svojim saradnicima.
General Janković je, p r e m a njegovoj p i s m e n o j izjavi, na s a s t a n k u n a j p r e
izložio tekst citiranog o p e r a c i j s k o g plana od 2. aprila. Međutim, Vilson i Pa-
pagos su n e p r e s t a n o predlagali da s e j u g o s l o v e n s k e snage povlače na jug radi
obrazovanja zajedničkog jugoslovensko-grćko-britanskog f r o n t a , ali je gene-
ral Janković o d b a c i o taj p r e d l o g i objasnio da bi Jugoslaviji bilo p o t r e b n o j o š
dvadesetak d a n a da izvrši mobilizaciju i k o n c e n t r a c i j u . Zatim je general Vil-
son, na pitanje koliko ima britanskih snaga u Grčkoj, odgovorio da ima »samo
dve divizije i jedna oklopna brigada« i da bi kroz 3 nedelje mogla stići jedna, a
u toku dalje 3 nedelje još j e d n a divizija
Na molbu jugoslovenske delegacije da se sadašnje b r i t a n s k e snage u Gr-
čkoj p r e b a c e u dolinu r. S t r u m i c e general Vilson je izjavio da njegov k o r p u s
m o r a ostati u rejonu Olimpa radi o b e z b e đ e n j a komunikacija, a da u rejon
Strumice ne može da u p u t i svoje t r u p e zbog v e o m a slabih komunikacija, što
je general Janković osporio. General Vilson je d o d a o da se ni načelnik grčkog
G e n e r a l š t a b a Papagos »nije slagao da se b r i t a n s k e snage u p u t e u dolinu r.
Strumice, ali je tom prilikom n a p o m e n u o d a j e p o t r e b n o da mi na o v o m prav-
cu i m a m o j a k e snage«.
Na kraju general Papagos je predložio da se razgovori nastave u Atini, a
general Janković je s a m o o b e ć a o da će taj zahtev p r e n e t i B e o g r a d u . 6 3
Pismeni izveštaj generalštabnog majora Perišića, d r u g o g jugoslovenskog
delegata, u suštini se slaže sa p r e d n j i m navodima generala Jankovića, s t o m
razlikom što je general Vilson, na pitanje kolikim s n a g a m a raspolaže u Gr-
čkoj, odgovorio da ima s a m o j e d n u i po diviziju i da će se svake dve sledeče
nedelje moći da p r e b a c u j e po j e d n a m o t o r i z o v a n a brigada. Perišić je d o d a o
i to da je po izrazu c r t a na licu generala Vilsona zaključio da general Vilson
s m a t r a da će biti d o c k a n a k o bi za k o n c e n t r a c i j u jugoslovenske vojske treba-
lo oko 20 d a n a kako mu je to general Janković sopštio. 6 4
Iznenađeni general Vilson upitao je »A šta ćete raditi ako vas Nemci na-
p a d n u za 2 - 3 dana?« (verovatno je bio obavešten da še Nemci napasti 6. ap-
rila, samo to nije hteo o t v o r e n o da kaže). Odgovoreno mu je da će se braniti
sa onim što se b u d e imalo na licu mesta. Na traženje jugoslovenske delegacije
da se ukaže p o m o ć u vazduhoplovstvu, odgovoreno je da se p o m o ć ne može
ukazati zbog angažovanja na d r u g i m frontovima, a general Vilson je istakao
i to da se na pristanište u Solunu ne može računati zbog n e m a č k o g vazduhop-
lovstva. 64 »
Britanci su smatrali da su pregovori o p o s r e d o v a n j u Italije između Jugos-
lavije i N e m a č k e suprotni i n t e r e s i m a V. Britanije. Oni su došli do zaključka
da nova jugoslovenska vlada, »mada uglavnom zdrava«, nije o n o l i k o privrže-
na prosavezničkoj politici koliko bi oni želeli i da se na nju mora vršiti stalan
pritisak da bi donosila poželje odluke. Pored zvanićnih britanskih predstav-
nika takvo gledište imali su i tajni članovi b r i t a n s k e o b a v e š t a j n e službe (S02)
koji su radili u Jugoslaviji. Oni su nastojali da se izvrše bar neke p r i p r e m e pre
n e m a č k o g n a p a d a na Jugoslaviju koji su već smatrali neizbežnim. Na p r i m e r ,
trebalo je da p r i p r e m e r u š e n j e m o s t o v a p r e k o Dunava i nekih p u t e v a i želez-
nićkih pruga, p o s e b n o u r e j o n u Niša, Caribroda, Velesa i u dolini Vardara.
Oni su pokušavali da u s p o s t a v e mrežu radio-stanica, koja bi radila i posle ne-
mačke invazije, sa c e n t r i m a na Sušaku, u Ljubljani, Mariboru, Beogradu, Sa-
rajevu, Nišu i Skoplju, od kojih je s a m o pet bilo uspostavljeno, ali nijedan od
njih nije radio posle n e m a ć k e okupacije. Takođe su p r i p r e m a l i sabotaže na
n e m a č k i m instalacijama i o p r e m a l i sabotažne grupe za rad u Bugarskoj i Al-
baniji. 641 '
Prema izjavi generala Radivoja Jankovića u Glavnom generalštabu je u
toku 2. aprila, pre odlaska u Grčku, izrađena jedna vrsta operaciskog plana,
kojim je bilo p r e d v i đ e n o :
a) Cilj naših operacija - ovde je n a v e d e n o da ć e m o z a j e d n o napasti Nem-
ce, a k o oni p r e t h o d n o n a p a d n u Grke i svoje dalje operacije u p u t e d e s n o m
o b a l o m r. S t r u m e ka Solunu.
Cilj naših operacija bio bi da ne dozvolimo da Nemci zauzmu Solun.
b) Koncentracijska prostorija naših snaga prema Bugarskoj - ovde su po-
kazane naše snage koje se imaju grupisati p r e m a Bugarskom frontu. Nazna-
čen je s a m o b r o j divizija i, uglavnom gde će se nalaziti.
c) Vreme završetka koncentracije naših snaga prema Bugarskoj - navede-
no je da snage, o d r e đ e n e p r e m a Bugarskoj, završavaju svoje g r u p i s a n j e o k o
12. aprila i da p r e toga ne bi bile u m o g u ć n o s t i da p r e d u z m u operacije.
d) Zajedničko dejstvo jugoslovensko-grčkih snaga - ovde je n a r o č i t o istak-
n u t o d a j e Strumićki pravac vrlo važan, kako za nas, tako i za Grke, i zbog toga
se predlaže: da engleske o k l o p n e divizije (mislilo se da Englezi u Grčkoj imaju
oklopnih divizija) što p r e d o đ u u dolinu r. S t r u m i c e radi o b e z b e đ e n j a ovog
pravca, a p o t o m da posluže kao jaka u d a r n a g r u p a protivu n e m a ć k i h snaga
u dolini r. Strumice«.
U svom izveštaju od 4. aprila o svojoj misiji u B e o g r a d u britanski general
Dil je, između ostalog, naveo d a j e Simović i m a o težak zadatak da održi vladu
na o k u p u i da ne m o ž e zaključiti nikakav s p o r a z u m bez p r i s t a n k a vlade, ali
izgleda da su i on i general Ilić odlučili da se bore. Pošto j u g o s l o v e n s k e snage
nisu s p r e m n e za rat, Simović želi da dobije u v r e m e n u k a k o bi završio mo-
bilizaciju i k o n c e n t r a c i j u snaga. On ne može iz u n u t r a š n j e političkih razloga
da učini prvi korak u objavljivanju neprijateljstva, nego m o r a da čeka n e m a č k u
inicijativu. On o č e k u j e da će N e m a č k a napasti Jugoslaviju iz B u g a r s k e i za
sada ostaviti Grčku po strani. Jugosloveni će p o m o ć i Grke u Albaniji, ali neće
čak ni tu napadati dok N e m a č k a ne n a p a d n e njih ili ne ugrozi njihove životne
interese. U takvim uslovima jugoslovenska vlada nije htela da p r i m i ministra
inostranih poslova Idna. 6 5
Pošto je uvideo da p r e t h o d n i razgovori nisu doveli do n e k o g opipljivog
rezultata, britanski predsednik vlade V. Cerćil je 4. aprila uputio sledeću p o r u k u
predsedniku vlade generalu Simoviću:
• Moje i n f o r m a c i j e sa sviju s t r a n a p o k a z u j u da se vrši brza i velika k o n c e n t r a c i j a ne-
m a ć k i h s u v o z e m n i h i v a z d u h o p l o v n i h snaga, kao i n j i h o v o n a p r e d o v a n j e p r e m a Vašoj zem-
lji. Naši agenti iz F r a n c u s k e nam javljaju o velikim p o k r e t i m a v a z d u h o p l o v n i h snaga iz Fran-
c u s k e . P r e m a o b a v e š t e n j i m a . k o j i m a r a s p o l a ž e o b a v e š t a j n a služba naše Afričke a r m i j e , b o m -
b a r d e r i su p o v u č e n i ćak iz Tripolisa. Meni je neshvatljiv taj vaš a r g u m e n a t da Vi d o b i j e t e
u v r e m e n u . Jedini potez koji bi o s i g u r a o p o b e đ u i b e z b e d n o s t jeste da se izvojuje brza i od-
lučna p o b e d a u Albaniji, i da se zapleni velika količina m a t e r i j a l a koji bi p a o u Vaše r u k e .
Kada u Albaniju stignu četiri n e m a ć k e a l p i n s k e divizije, za koje Vaš G e n e r a l š t a b tvrdi da do-
laze iz Tirola, Vi ć e t e se naći p r e m a sasvim d r u k č i j i m o t p o r o m n e g o š t o je o t p o r koji bi mog-
la da Vam pruži d e m o r a l i s a n a p o z a d i n a italijanske vojske«. 8 4
I a m e r i č k a vlada je p o k u š a l a da odvrati novu jugoslavensku vladu od pri-

znavanja Trojnog pakta. U tom cilju je američki poslanik u Beogradu Blis Lejn
posetio Simovića 27. m a r t a o k o p o d n e i p r e d a o mu sledeću p o r u k u američ-
kog v. d. ministra inostranih poslova Samnera Velsa (Welles S u m n e r ) ;
»Primio sam vest o o b r a z o v a n j u nove vlade u B e o g r a d u Ona p r e d s t a v l j a k o n c e n t r a c i j u
svih d e m o k r a t s k i h n a c i o n a l n i h e l e m e n a t a u Jugoslaviji. Ja sam u b e d e n da će politika nove
vlade biti u p r a v l j e n a na o d b r a n u nezavisnosti i s u v e r e n i t e t a zemlie. U ovim bi n a p o r i m a
nova jugoslovenska vlada mogla r a č u n a t i na s i g u r n u i i s k r e n u n a k l o n o s t i m a t e r i j a l n u po-
m o ć SAD Politika SAD nije n i k a d a p r i m o r a v a l a Jugoslaviju da stupi u rat. SAD su j e d i n o že-
lele da vide Jugoslaviju k a k o b r a n i svoju nezavisnost, ne p o k o r a v a j u ć i se Hitleru. Ako bi Ne-
mačka sada napala Jugoslav iju. Jugoslavija se može pouzdati u p o m o ć Sjedinjenih Država u hra-
ni i d r u g o j materijalnoj i m o i a l n o j potpori« 8 7
Na Lejnovo pitanje šta nova vlada n a m e r a v a da učini sa Trojnim p a k t o m ,

Simović je odgovorio da nova vlada želi da izbegne diskusiju o T r o j n o m pak-
lu, ako je to ikako moguće, da ne želi odbaciti Pakt, ali ga n e c e ni ratifikovati,
pa vlada neće da izaziva osovinske sile, ali će nova vlada odbiti silom svaki
p o k u š a j N e m a ć k e i Italije da zauzmu Solun. »Solun je od vitalnog značaja za
naše nacionalne interese. Jugoslavija ne bi trpela nikakav potez koji bi sma-
njio njen suverenitet«, r e k a o je Simović.
Međutim, Ninčić je, polazeći sa p r a v n i č k e strane, r a k a o da Pakt ne bi mo-
gao biti o d b a č e n , j e r njegove o d r e d b e p r o p i s u j u da Pakt stupa na snagu od-
m a h posle potpisivanja, pa se zbog toga ne traži nikakva ratifikacija. On je do-
d a o da vlada nije pristupila Paktu, »ne bi bilo s a m o teškoća sa N e m a č k o m već
bi se m o g a o desiti i raspad zemlje, jer Maček ne bi ušao u vladu« i da je on
(Ninčić - p r i m . V. T.) za mir sve dotle dok n e m a p o v r e d e jugoslovenskog su-
vereniteta. Ninčić je dalje p r e d o č a v a o Lejnu da Jugoslavija ne može računati
ni na p o d r š k u Moskve d o k l e god Sovjetski Savez ne b u d e izložen n e m a ć k o m
n a p a d u . Molio je Lejna da se zauzme kod Ruzvelta da se ponište m e r e zale-
đivanja jugoslovenskih f o n d o v a u SAD, j e r su one bacile Jugoslaviju u nepo-
voljnu političku situaciju sličnu situaciji M a đ a r s k e i drugih zemalja pod ne-
maćkom dominacijom.68
Dva d a n a kasnije, tj. 29. marta, S a m n e r Vels je pozv ao jugoslovenskog po-
slanika u SAD Fotića i saopštio mu Ruzvehovu poruku da su Sjedinjene Ame-
ričke Države odlučile da na Jugoslaviju primene odredbe Zakona o zajmu i na-
jmu69 i da odmah izdaju nalog za neposredno odašiljanje ratnog materijala, sa-
nitetske i druge opreme potrebne jugoslovenskim oružanim snagama.70
U cilju dobijanja p o m o ć i od SAD vođeni su čitavih pet d a n a paralelni raz-
govori i u Beogradu i u Vašingtonu. V e č j e bila postignuta p u n a saglasnost po
svim p i t a n j i m a m a t e r i j a l n e pomoći. Predsednik Ruzvelt se lično angažovao za
organizaciju i odašiljanje brze p o m o ć i Jugoslaviji. No, iznenadni nemaćki na-
pad 6. aprila p r e k i n u o je sve to i o n e m o g u ć i o da SAD ukazu Jugoslaviji bla-
g o v r e m e n u pomoć. 7 1
P R E G O V O R I SA S O V J E T S K O M VLADOM
Dok se britanski general Dil j o š nalazio u Beogradu, sovjetski otpravnik inost-

ranih poslova i vojni ataše zahtevali su u I čas 1. aprila da ih p r i m e p r e d s e d n i k
vlade general Simović i m i n i s t a r inostranih poslova Ninčić, da bi uručili hitnu
p o r u k u Molotova koji je prihvatio p r e d l o g o zaključenju »Pakta o u z a j a m n o j
pomoći i savezništvu« i pozivao da d o đ e u Moskvu oviašćeni delegat za zaklju-
čenje tog pakta, kojeg je tog istog d a n a Vrhovna k o m a n d a n e m a č k o g Vermah-
ta nazvala t e r m i n o m : »Pakt prijateljstva Rusija-Jugoslavija«, j e r su Nemci od-
m a h doznali o n a m e r a m a Sovjeta da zaključe pakt sa Jugoslovenima, ali sa
većim o g r a n i č e n j i m a i sadržajem od onih koja su iznošena u Beogradu. Na-
ime, taktika moskovskih rukovodilaca je bila da Jugoslavija zauzme krut stav
p r e m a Osovini i da prihvati predlog savezništva, ali sa izvesnim ograničenji-
ma. da bi se izbeglo d i r e k t n o uplitanje Sovjetskog Saveza u n e m a č k u vojnu
k a m p a n j u na Balkanu.
Pošto se nisu uzdali u b e o g r a d s k e upravljače zbog njihovih izjava privr-
ženosti T r o j n o m paktu, Sovjeti su se postarali da N e m c i m a stignu informacije
o o g r a n i č e n j i m a prilikom p r e g o v a r a n j a sa Jugoslovenima, izražavajući istov-
r e m e n o Hitleru svoj stalni interes za balkanski sektor, da bi ga e v e n t u a l n o
privukli da pregovara s Moskvom.
Jugoslovenski rukovodioci primili su sa iznenađenjem i nevericom ponu-
đ e n u p o m o ć od strane Sovjetskog Saveza. Njihov predlog Pakta o u z a j a m n o j
p o m o ć i i savezu nije bio u s m e r e n toliko da se traži p r u ž a n j e vojne p o m o ć i ko-
liko da Sovjetski Savez interveniše u konfliktu i oslobodi Jugoslaviju od ok-
ruženja od s t r a n e sila Osovine. Odlučili su da o d m a h pošalju Vojnu misiju u
Moskvu, ali, zbog zabrinutosti da će k o m p r o m i t o v a t i svoje n a p o r e za ublaža-
vanje zategnutosti sa B e r l i n o m i Rimom, nisu oklevali a da ne jave N e m c i m a
o sovjetskim p o n u d a m a i da na taj način o k r e n u Hitlerovu osvetu p r e m a Sov-
j e t s k o m Savezu. Kao što je već ranije n a p o m e n u t o , jugoslovenski vojni ataše
u Moskvi obavestio je n e m a č k o g p o m o r s k o g atašea da su ga sovjetske vojne
vlasti pozvale i p o n u d i l e p r o d a j u raznog materijala Jugoslaviji, ali d a j e on to
o d l u č n o odbio. Tako je izgledalo kao da se Moskva i Beograd u t r k u j u u po-
kušaju da okrenu j e d a n protiv d r u g o g r a t n e Hitlerove planove. Ali ta trka se
o k r e n u l a protiv Jugoslovena, j e r je n e m a č k i a m b a s a d o r u Moskvi S u l e n b e r g
(Schulenberg Friedrich von) d e m a s k i r a o njihovu igru i o d m a h »upozorio
Berlin na njihove intrige. 7 2
Međutim, general Simović je izneo drukčiji r e d o s l e d pregovora, tj. d a j e
inicijativa za zaključenje p a k t a potekla od njega, a ne od Sovjeta. Naime, on
kaže da je o d m a h posle državnog u d a r a 27. marta, p r e k o sovjetskog otprav-
nika poslova u Beogradu Viktora Lebedeva (AeöeAeB BUKTOP 3 ), uputio
predlog vladi SSSR za zaključenje ugovora o u z a j a m n o j pomoći. On je prvog
aprila u 1 čas posle ponoći primio u svom stanu Lebedjeva i sovjetskog vojnog
izaslanika, generala Aleksandra S u h o n j i n a (CVXOHHH), koji su ga obavestili o
poruci ministra inostranih poslova Molotova da je sovjetska vlada prihvatila
predlog i da u tom cilju jugoslovenska vlada uputi u Moskvu o p u n o m o ć e n e
predstavnike radi p r e g o v o r a . 7 3
Zatim je m i n i s t a r inostranih poslova Ninčić o d m a h u p u t i o instrukcije ju-
goslovenskom poslaniku u Moskvi Milanu Gavriloviću da kao šef delegacije
o d m a h stupi u vezu s Molotovom, ne čekajući ostale delegate. Za članove de-
legacije o d r e đ e n i su Božin Simić i generalštabni p u k o v n i k Dragutin Savić,
koji će istog d a n a otputovati avionom p r e k o Istanbula.
Gavrilović, m e đ u t i m , nije o d m a h stupio u pregovore, nego je s a č e k a o os-
tale članove delegacije koji su, g r e š k o m Turaka, u p u ć e n i za Ankaru, a odatle
za Odesu i Moskvu. Istog d a n a je nemački a m b a s a d o r u Moskvi S u l e n b e r g iz-
vestio Berlin da je jugoslovenski poslanik u Moskvi d o b i o instrukcije da od-
loži put za Beograd. Gavrilović se toga d a n a sastao sa n e m a č k i m i italijanskim
a m b a s a d o r i m a i u d u g o m izlaganju, p r o ž e t o m u z n e m i r e n o š ć u , istakao da bi
»nemaćko-jugoslovenski rat p r e d s t a v l j a o n e s r e ć u za sve zainteresovane«, da
je p o t p r e d s e d n i k vlade Jovanović sada već na p u t u za Rim, radi iznalaženja
rešenja. da je vlada odlučila da prizna Trojni pakt i da je u takvim uslovima.
po njegovom mišljenju, a p s o l u t n o m o g u ć n o sprećiti rat. pa je zamolio da ne-
mački a m b a s a d o r interveniše u Berlinu. 7 4
Jugoslovenski delegati pukovnici Simić i Savić (Vojna misija) stigli su 2.
aprila uveče u Moskvu s n a c r t o m predloga ugovora između Jugoslavije i Sov-
jetskog Saveza. Sledećeg d a n a imali su prvi sastanak sa Andrejom Višinskim
p o m o ć n i k o m sovjetskog ministra inostranih poslova. Kad se u p o z n a o s na-
crtom, Višinski im je o d m a h rekao da mu je ideja o vojnom paktku sasvim
nova. da predlog m o r a dati Molotovu na o d o b r e n j e i da će im odgovoriti sut-
radan.
Na sastanku 4. aprila Višinski je r e k a o Gavriloviću da Sovjetski Savez
smatra da u tom t r e n u t k u nije podesno da potpiše vojni pakt s Jugoslavijom.
jer bi se time raskinuli prijateljski odnosi Rusije i N e m a ć k e i d o d a o da bi p r e
zaključivanja takvog pakta t r e b a l o poznavati vojnu snagu obeju zemalja, pa
zato nudi nacrt j e d n o g ugovora o prijateljstvu i n e n a p a d a n j u . Iako to nije bio
vojni pakt koji su očekivali, Gavrilović i njegove kolege odlučili su da ga pri-
hvate zbog vrednosti njegovog člana II koji je p r e d v i đ a o »da a k o j e d n u ugo-
vornu s t r a n u n a p a d n e n e k a treća država, d r u g a u g o v o r n a strana neće p o m o ć i
n a p a d a č a dokle god traje ugovor«. Gavrilović je smatrao da bi takav ugovor
mogao biti uvod u vojni savez. Uz to je Višinski izričito naglasio d a j e Sovjetski
Savez voljan da s n a b d e Jugoslaviju r a t n i m materijalom, pa je tražio od Gav-
rilovića listu nabavki da bi se materijal m o g a o isporučiti o d m a h . Višinski je
t a k o đ e r e k a o da Rusi misle da d a d u instrukcije svojem a m b a s a d o r u u Ber-
linu da kaže N e m c i m a da oni ne žele da nezavisnost, suverenitet i integritet
Jugoslavije b u d u ugroženi ili izmenjeni. 7 4 »
U m e đ u v r e m e n u sovjetski komesar za inostrane poslove Molotov je 4. ap-
rila pozvao n e m a č k o g a m b a s a d o r a S u l e n b e r g a i, pozivajući se na postojeći
s p o r a z u m o k o n s u l t a c i j a m a između N e m a č k e i Sovjetskog Saveza, saopštio
mu da je jugoslovenska vlada predložila sovjetskoj vladi da pregovaraju o
ugovoru o prijateljstvu i nenapadanju i da je sovjetska vlada prihvatila taj pred-
log, t a k o da će ugovor biti potpisan »danas ili sutra«. Sovjetska vlada se od-
lučila da prihvati predlog jugoslovenske vlade j e d i n o sa željom da se očuva
mir, što je u skladu i sa željom vlade Rajha koja se t a k o đ e protivi p r o š i r e n j u
rata. S toga se sovjetska vlada nadala da će i n e m a č k a vlada u svojim sadaš-
njim o d n o s i m a sa Jugoslavijom učiniti sve da se održi mir. Sporazum između
Sovjetskog Saveza i Jugoslavije biće analogan sovjetsko-turskom sporazumu iz
1925. godine, a sporazum Sovjetskog Saveza sa Jugoslavijom neće obuhvatati od-
nose sa drugim zemljama. Prema tome sovjetsko-jugoslovenski sporazum nije upe-
ren bilo protiv koga i niti bilo protiv koje druge drtave. Na taj način Molotov je
tražio da iskoristi sklapanje sporazuma sa Jugoslavijom da podseti Berlin na re-
cipročnu obavezu konsultacija Nemačke i Sovjetskog Saveza koja, u stvari, nije
bila skoro nikad poštovana. On se sada, više nego ikad, nadao da će i Nemačka
u b u d u ć e to poštovati i da će je privoleti da se ponovo otpočnu pregovori koji
bi doveli do jednog novog nemačko-sovjetskog sporazuma. U svakom slučaju,
Molotov je takođe težio da se shvati da je Sovjetski Savez protiv nemačkog na-
predovanja na Balkanu i proširenja rata na tom sektoru, ali je u isto vreme bio
zabrinut da sporazum sa Jugoslavijom ne pogorša odnose Sovjetskog Saveza sa
Nemačkom. 7 5
Nemaćki ambasador Sulenberg odgovorio je Molotovu da je, po njegovom
mišljenju, izabran v e o m a »nesretan trenutak« za sklapanje s p o r a z u m a za Ju-
goslavijom i da bi njegovo zaključivanje izazvalo nepoželjan utisak u svetu.
Naglasio je da politika jugoslovenske vlade nije jasna i da su njen stav, k a o
i p o n a š a n j e jugoslovenskog javnog m n j e n j a izazivački. Sulenberg je nastojao
da dobije o b e ć a n j e da će Sovjetski Savez p o n o v o razmotriti čitavu stvar, ali
je Molotov naglasio d a j e njegova vlada donela o d l u k u da zaključi s p o r a z u m
sa Jugoslavijom posle zrelog razmišljanja i posle ubectenja da su beogradski
rukovodioci raspoloženi da priznaju p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m pak-
tu. 7 8
Pošto je Molotovljeva izjava p r i m l j e n a sa gorčinom i n e u g o d n o š ć u , nije
se d u g o čekalo na reakciju Nemaćke. Naime, nemaćki ministar inostranih po-
slova Ribentrop, ubrzo posle p r i m l j e n o g izveštaja, pozvao je sovjetskog am-
b a s a d o r a i upozorio ga da bi ugovor Sovjetskog Saveza sa Jugoslavijom zna-
čio kraj nemačko-sovjetskog prijateljstva, jer bi »Firer bio s p o s o b a n da po-
ništi taj ugovor, a tada bi b u d u ć n o s t o d n o s a sa Sovjetskim Savezom bila
crna«.
Posle toga je sovjetski a m b a s a d o r Dekanozov (AeKaH030B B,\aAHMHp D
iz Berlina poslao u Moskvu v e o m a »alarmantan izveštaj«, pa je v e r o v a t n o on
d o p r i n e o da rukovodioci Kremlja »razvodne« pakt sa Jugoslavijom umetanjem
klauzule neutralnosti A nepomirljivo odbijanje Gavrilovića da prihvati takvu
klauzulu p r i m o r a l o je Staljina da odloži potpisivanje p a k t a i da sazove Polit-
biro da d i s k u t u j e po t o m pitanju. 7 7
Gavrilovićev optimizam nije d u g o trajao. Posle m a n j e od dva sata od raz-
govora sa Višinskim, ovaj ga je pozvao u Kremlj, p o š t o su Sovjeti p r o m e n i l i
svoje mišljenje o stilizaciji ćlana II, t a k o da za Jugoslovene više nije i m a o o n a j
diplomatski i politićki znaćaj koji je i m a o ranije. On je sad glasio: »U slućaju
da j e d n a s t r a n a ugovornica b u d e n a p a d n u t a od n e k e treće države, d r u g a ugo-
varajuća strana će zadržati svoju politiku neutralnosti i prijateljstva«. Kad je
Gavrilović r e k a o da bi izmena m n o g o oslabila pakt, Višinski je naglasio da je
to bilo nužno; inaće, Nemci bi mogli misliti da Sovjetski Savez n a m e r a v a da
im obustavi i s p o r u k u materijala, a to bi uvuklo Sovjetski Savez u rat sa Ne-
m a ć k o m u v r e m e kad Rusi nisu s p r e m n i za rat, r e k a o je Višinski. Jugosloven-
ski predstavnici nisu mogli prihvatiti izmenu. Za njih bi sovjetska neutralnost
samo ohrabrila Nemce i zaplašila njihov sopstveni narod.
Gavrilović se p o n o v o sastao sa Višinskim, da bi mu saopštio ovo gledište
i zatražio od njega da odloži potpisivanje pakta dok ne č u j e mišljenja iz Beog-
rada. Od Višinskog je d o b i o m a l o o h r a b r e n j a . O p o m e n u o ga je da »ono š t o
je m o g u ć e danas, može biti n e m o g u ć e sutra«. Međutim, d o d a o je da Jugoslo-
veni mogu računati, u s v a k o m slučaju, na r u s k u m a t e r i j a l n u p o m o ć . Gavrilo-
vić je p o n o v o izrazio svoje i z n e n a đ e n j e što su Rusi p r o m e n i l i svoje mišljenje
specijalno o v o j n o m paktu, jer je sovjetski otpravnik poslova u Beogradu bio
kazao jugoslovenskoj vladi da je Rusija voljna da zaključi vojni i politički savez
s Jugoslavijom. Visinski je demantovao da su Rusi tako nešto rekli. Ono što su
rekli bilo je da su voljni da pregovaraju samo o pitanjima koja se odnose na da-
vanje vojnog materijala i, eventualno, o nekoj vrsti ograničenog sporazuma.
Gavrilović je odgovorio da je njegova vlada bila sigurna da je Moskva pristala
da potpiše vojni pakt. Inače, ne bi bilo nikakve potrebe da šalje delegaciju sa pu-
nomoćstvima samo zato da potpiše jedan prost sporazum o prijateljstvu i nena-
padanju. (Podvukao V. T.).
Kako je Gavrilović znao da njegova vlada o č e k u j e akciju, on je r e k a o Vi-
šinskom da bi p o t p i s a o s p o r a z u m pod dva uslova: da Rusija zameni klauzulu
o neutralnosti izjavom da će u slučaju da Jugoslavija b u d e n a p a d n u t a od n e k e
treće strane, prijateljski odnosi i d a l j e postojali, a da Simić i Savić p o t p i š u
ugov or ćak i a k o nije bilo u njihovoj nadležnosti da to učine. Gavrilović je mis-
lio da bi takvim m a n e v r o m naveo Nemce na zaključak da se ne radi o obič-
nom ugovoru o prijateljstvu, jer se razlikuje od u o b i č a j e n o g o b r a s c a i zato što
ima p o t p i s e dva oficira. Višinski mu je r e k a o da takav p r e d l o g ne dolazi u ob-
zir. Posle duge p r e p i r k e , Višinski je rekao, da o o v o m e m o r a izvestiti svoju
vladu, a Gavrilović je bio nepopustljiv.
Sutradan, tj, 5. aprila u 8 časova Višinski je t e l e f o n i r a o Gavriloviću da su
d o k u m e n t i gotovi za potpis, no. Gavrilović je u toku čitavog tog d a n a o d b i j a o
da potpiše ugovor i izjavio da neće doći u Kremlj a k o »ona klauzula« nije pro-
m e n j e n a . Mada je Visinski insistirao da je p r o m e n a n e m o g u ć a , Gavrilović je
nepopustljivo zadržao svoj stav, t a k o da ga je Višinski p o n o v n o pozvao i upi-
tao da li bi h t e o da razgovara sa g e n e r a l o m Simovićem u Beogradu. Gavri-
lović je p r i s t a o i kroz deset minuta, tj. 6. aprila u 1,15 stupio u vezu s gene-
ralom Simovićem koji mu je, posle dugog natezanja, n a r e d i o da m o r a potpi-
sati Pakt, ali je Gavrilović bio nepopustljiv. Višinski je vikao od ljutine »Vi mo-
rate potpisati«, ali je molio Gavrilovića da dođe.
Kada su Gavrilović i njegova p r a t n j a stigli u Kremlj, svi su ćekali na njih
-Staljin. Molotov, Višinski i mnogi drugi. Molotov je proćitao onakvu stilizaciju
ćlana II kakvu je tražio Gavrilović. »Ja mislim« zaključio je Molotov, »Da ce
dr Gavrilović primiti ovu p r o m e n u « . »Primam i hvala, gospodine Molotov«.
»Ne, ne meni«, brzo je r e a g i r a o Molotov. »Ne meni, zahvalite n a š e m drugu
Staljinu. Mi ništa ne r a d i m o bez našeg d r u g a Staljina«.
Gavrilović je zahvalio Staljinu, koji je odgovorio: »Vi ste bili u pravu, gos-
p o d i n e Gavriloviću. Ako bi ostala klauzula o neutralnosti, to bi značilo da bi,
a k o b u d e t e n a p a d n u t i , Sovjetski Savez p r a o r u k e nad vašom s u d b i n o m « . - »Ja
sam p o k u š a v a o da to objasnim g o s p o d i n u Višinskom«, odgovorio je Gavrilo-
vić, »Ali on nije hteo ni da čuje«. - »Moja vina! Moja vina!« (Moja krivica! moja
krivica!) izvinjavao se Višinski i klanjao se d u b o k o pred Staljinom sa r u k a m a
p r e k r š t e n i m na g r u d i m a .
Tako je, i pored negativnog stava Nemačke, zaključen Pakt o prijateljstvu
i nenapadanju između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza koji su 6. aprila u 2,30 ča-
sova ujutro, tj. n e p o s r e d n o p r e n e m a č k o g napada, potpisali Gavrilović, Simić
i Savić u ime jugoslovenske vlade, a Molotov u ime Sovjetskog Saveza. Zatim
je Staljin n a r e d i o da se tekst ugovora p r e n e s e p r e k o radija na srpkso-hrvats-
kom i n e m a č k o m jeziku. 7 8 Tekst Pakta glasi:
»Ugovor <> prijateljstvu i nenapadanju između SSSR i Kraljevine Jugoslavije:
P r e d s e d n i š t v o V r h o v n o g sovjeta Saveza Sovjetskih Socijalističkih R e p u b l i k a i Njegovo
Veličanstvo Kralj Jugoslavije, p o b u đ e n i p r i j a t e l j s t v o m koje postoji i z m e đ u o b e d r ž a v e i ube-
đ e n i d a j e o č u v a n j e m i r a u n j i h o v o m z a j e d n i č k o m interesu, rešili su da zaključe Ugovor o
prijateljstvu i n e n a p a d a n j u i u t o m cilju su o d r e d i l i p u n o m o ć n i k e :
Od s t r a n e P r e d s e d n i š t v a V r h o v n o g sovjeta SSSR Vjačeslava Mihajlovića Mololova.
p r e d s e d n i k a S o v j e t a n a r o d n i h k o m e s a r a i n a r o d n o g k o m e s a r a za s p o l j n e poslove SSSR;
Od s t r a n e Njegovog Veličanstva Kralja Jugoslavije dr Milana Gavrilovića. i z v a n r e d n o g
p o s l a n i k a i o p u n o m o ć e n o g m i n i s t r a Jugoslavije, Božina Simića i Dragutina Savića pukov-
nika, čija su p u n o m o ć j a n a đ e n a u o d g o v a r a j u ć o j f o r m i i p r o p i s a n o m r e d u , složili su se u sle-
dečem:
Član pn'i- Obe ugovorne s t r a n e u z a j a m n o se obavezuju d a ć e se uzdržati od svakog napada
u odnosu j e d n e p r e m a d r u g o j i da ce uvažavati nezavisnost, suverena prava i teritorijalnu celinu
SSSR i Jugoslavije.
Clan drugi - U slučaju a k o jedna od ugovornih strana b u d e n a p a d n u t a od strane treće dr-
žave, d r u g a ugovorna strana obav ezu je se da će sačuvali politiku prijateljskih odnosa p r a m a n j o j .
Clan rreći Ovaj ugovor zaključuje se za rok od pet godina. Ako jedna od ugovornih strana
ne smatra n e o p h o d n i m da otkaže ovaj ugovor na jednu godinu pre ustanovljenog roka, o n d a
ovaj ugovor a u t o m a t s k i ostaje na snazi za narednih pet godina.
Član ćenrti - Ovaj ugovor stupa na snagu u m o m e n t u njegovog potpisivanja Ugovor pod-
leže ratifikaciji u Sto je m o g u ć e k r a ć e m roku. Razmena ratifikacionih isprava treba da se izvrši
u Beogradu.
Clan peti - Ugovor je sastavljen u dva originala, pri čemu oba teksta imaju r a v n o p r a v n u sna-
gu.
Po o p u n o m o ć s t v u
Moskva, 5. aprila 1941. god. Njegovog Veličanstva Kralja
Po o p u n o m o ć s t v u Predsedništva Jugoslavije
V r h o v n o g sovjeta SSSR dr Milan Gavrilović
V. Molotov Božin Simić
Dragutin Savić« 7 8 »
Posle potpisivanja Ugovora razgovor se nastavio u Kremlju o opštoj, na-
ročito n e m a č k o j situaciji. Gavrilović, začuđen zbog i z n e n a d n o g i brzog zaklju-
čivanja s p o r a z u m a , p r i v u k a o je Staljinovu pažnju na o p a s n o s t n e m a č k o g na-
pada i izvestio ga o n o v o s t i m a koje je o t o m e prikupio. Staljin ga je slušao sa
očevidnim i n t e r e s o v a n j e m i, posle k r a t k o g oklevanja, odgovorio: »Mi s m o
spremni, n e k a d o đ u a k o hoće«. Zatim je obilato d a v a o o b e ć a n j a o p o m o ć i sva-
ke vrste i pozvao Gavrilovića da se dogovori sa T u r c i m a radi prevoza kroz
Dardanele sovjetskog ratnog materijala n a m e n j e n o g Jugoslaviji. I zaista, Gav-
rilović je o d m a h izvestio turskog kolegu o razgovoru sa Staljinom. Turski ko-
lega je bio zadovoljan i s p r e m a n na saradnju, izjavljujući mu d a j e p o z n a t o da
je kralj Aleksandar uvek govorio da put iz B e o g r a d a u Moskvu ide p r e k o An-
kare. N a p o m e n u o je da jugoslovenski političari u zadnje v r e m e nisu uvažavali
ovu istinu, a sada o č e v i d n o žele da vode d r u g u politiku, pokazujući se toliko
popustljivi p r e m a Ankari kao što su to bili p r e m a Moskvi i L o n d o n u . 7 9
Dok je Staljin d a v a o obilata o b e ć a n j a Gavriloviću, R i b e n t r o p je 6. aprila
u 4,00 svom p r e d s t a v n i k u u B e o g r a d u poslao šifrovanu parolu »Trojni pakt«,
tj. ugovoreni znak za u p o z o r e n j e osoblja poslanstva da uništi tajni materijal
i da se skloni na sigurno mesto. U isto v r e m e poslao je t e l e g r a m e u Rim, Bu-
dimpeštu, B u k u r e š t i Sofiju izveštavajući ih da će o p e r a c i j e o t p o č e t i u j u t r o .
Pola časa kasnije d a o je instrukcije svom a m b a s a d o r u u Moskvi da r a n o ujut-
ro p o đ e kod Molotova da mu objasni motive zbog kojih je N e m a č k a prisiljena
da p r e d u z m e vojne o p e r a c i j e protiv Grčke i Jugoslavije i da ga uveri da će ne-
m a č k a aktivnost na ovom p r a v c u biti u s m e r e n a j e d i n o na to da spreći Britan-
ce da uspostave drugi oslonac na k o n t i n e n t u i da će se nernačke t r u p e povući
kad izvrše ovaj zadatak, j e r Nemačka a p s o l u t n o n e m a nikakvog političkog ili
teritorijalnog interesa na p o m e n u t o m p o d r u č j u . R i b e n t r o p je p o s l a o sličnu
instrukciju i svom a m b a s a d o r u u Ankari nešto p r e n a p a d a na Jugoslaviju, s
tim da t u r s k o j vladi pruži u v e r e n j e da su nernačke t r u p e d o b i l e n a r e đ e n j e da
a p s o l u t n o p o š t u j u t u r s k u granicu. 8 0
S a m o dva do tri sata posle potpisivanja jugoslovensko-sovjetskog Ugovo-
ra o prijateljstvu i n e n a p a d a n j u , sa m a đ a r s k i h i r u m u n s k i h a e r o d r o m a pole-
teli su nemački b o m b a r d e r i da izruče svoj prvi s m r t o n o s n i i rušilaćki tovar
na Beograd.
MERE ZA UNUTRAŠNJE SMIRIVANJE STANOVNIŠTVA I VERZIJA

GENERALA SIMOVIĆA O POLITICI NJEGOVE VLADE
Da bi sačuvali mir i red, zato što je u zemlji postojalo veliko u z n e m i r e n j e zbog

bojazni od izbijanja rata čiji se d a h već osećao, j e r su se tih d a n a na beograd-
skoj železnićkoj stanici mogle videti neopisive gužve - k a o da je svako težio
da što pre beži iz Beograda - vlada generala Simovića je 31. m a r t a 1941. go-
dine izdala Naredbu br. 1. koja glasi:
» P o v o d o m a l a r m a n t n i h vesti, koje po n a š o j zemlji šire strani agenti, radi u n o š e n j a nes-
p o k o j s t v a u naš n a r o d , n a r e đ u j e m da se s a o p š t i i objavi svima da se n a r o d ne p o v o d i za ovim
n e t a ć n i m . vešto u b a č e n i m i p r e n o š e n i m vestima i da n e m a razloga uzbuni.
Kraljevska vlada vodi p r i j a t e l j s k u politiku sa svima n a š i m s u s e d i m a i nastoji da sa ovi-
ma o s t a n e u o d n o s i m a n a j b o l j e g s u s e d s t v a i prijateljstva, i u t o m e p r a v c u će i d a l j e n a s t o j a t i
p r e d u z i m a j u ć i sve š t o je u g r a n i c a m a n j e n e m o g u ć n o s t i
Svo n a š e s t a n o v n i š t v o t r e b a da b u d e s p o k o j n o , da radi svoje t e k u ć e p o s l o v e i da se ne
da uznemirivati n e o s n o v a n i m glasovima p r o t u r e n i m iz i n o s t r a n s t v a ili zemlje. S t o g a zabra-
n j u j e m s v a k o iseljavanje iz svojih m e s t a i n a p u š t a n j e d o m o v a , j e r je to bezrazložno, a m o ž e
imati i štetnih posledica.
Interesi d r ž a v e i n a r o d a nalažu da s v a k o č u v a svoj d o m i da na n j e g o v o m pragu, a k o
to u s t r e b a i a k o to s u d b i n a d o d e l i položi život za d o b r o O t a d ž b i n e . Kralja i n a r o d a .
Vojska, v a z d u h o p l o v s t v o i m o r n a r i c a n a š e Kraljevine d u ž n i su da vrše svoju d u ž n o s t .
Sve d r ž a v n e vlasti, i u p r v o m r e d u o p š t i n s k e vlasti i sveštenstvo. i m a j u ostati na svojim
m e s t i m a u s v a k o m slučaju. Nadležni g. g. ministri dozvoliće s a m o o n u e v a k u a c i j u koja je
p r e d v i d e n a p l a n o m , a za koju se i n a č e izdaju p i s m e n a n a r e đ e n j a . G o s p o d i n m i n i s t a r unut-
r a š n j i h poslova izvolece p r e d u z e t i sve p o t r e b n e m e r e da se svi skupovi, koji ne o d g o v a r a j u
p o t r e b a m a ove situacije, z a b r a n e , k a o i da se z a b r a n i i o k u p l j a n j e s t a n o v n i š t v a na r a z n i m
mestima.
Po p r e d n j o j n a r e d b i izvoleće nadležni g. g. ministri o d m a h n a r e d i t i p o t r e b n o radi tać-
nog p o s t u p k a . Tom p r i l i k o m n a r o č i t o s k r e n u t i p a ž n j u d r ž a v n o m ćinovništvu n a s a v e s n o vr-
š e n j e službe u ovim t e š k i m m o m e n t i m a i na n j e g o v u ulogu u p o g l e d u suzbijanja n e t a č n i h
vesti i o d r ž a v a n j a d u h a na p o t r e b n o j visini«. 81
Č u d n o je da za vladu g e n e r a l a Simovića ni 31. m a r t a »nema razloga uz-
buni!«, tj. kada je već p r e t h o d n o g d a n a bilo izdato n a r e đ e n j e za o p š t e aktivi-
ranje. Z a b r a n a iseljavanja predstavlja v e o m a k r u p n u grešku. Mnoge žrtve bile
bi izbegnute da je na v r e m e n a r e đ e n a evakuacija. Mada je postojao plan za
evakuaciju u slućaju kad predstoji rat, ipak n a r e đ e n j e za evakuaciju civilnih
lica i ustanova iz ugroženih mesta nije izdato, već je iseljavanje zabranjeno,
kao što se to vidi iz ove n a r e d b e . Ipak, ova n a r e d b a nije u p o t p u n o s t i pošto-
vana u Beogradu, jer su vozovi u pravcu u n u t r a š n j o s t i bili p r e p u n i , t a k o da
su mnogi stajali na p a p u č a m a ili ležali na krovovima vagona.
Istoga d a n a je objavljeno i s a o p š t e n j e Uprave grada Beograda:
»Prilikom n a r o d n i h m a n i f e s t a c i j a u B e o g r a d u na d a n 27. i 28. ovog m e s e c a e l e m e n t i
s t r a n e p r o p a g a n d e i s t r n c i p o k u š a l i su da iskoriste ovo s p o n t a n o n a r o d n o veselje za svoje
ciljeve. Tom prilikom d o š l o je do m a n j i h izgreda k a o i uzvika k o j i m a je m a n i f e s t o v a n o ras-
položenje o d n o s n o n e r a s p o l o ž e n j e p r e m a p o j e d i n i m r a t u j u ć i m d r ž a v a m a .
P o v o d o m ovih slučajeva vlasti su povele n a j e n e r g i č n i j e izviđaje i sa krivcima će se naj-
strožije p o z a k o n u postupiti.
S k r e ć e se pažnja g r a đ a n s t v u p r e s t o n i c e i ostalih naših g r a d o v a da se ne p o v o d i za ek-
s p o n e n t i m a s t r a n e p r o p a g a n d e i da u b u d u ć e izbegava ovakve i slične s l u č a j e v e koji s a m o
štete i i n t e r e s i m a naše zemlje«. 8 2
U m e đ u v r e m e n u su n e m a č k e radio-stanice i š t a m p a širile a l a r m a n t n e
vesti: da se stanovništvo n e m a č k e n a r o d n o s t i ubija, zatvara i p r o t e r u j e iz Ju-
goslavije; da se u Jugoslaviji održavaju p r o t i v n e m a č k i zborovi, na kojima su
nošene engleske i poljske zastave i pevane p r o t i v n e m a č k e pesme; da su po-
paljena neka sela sa n e m a č k i m stanovništvom, kao i neke š u m e gde se sklo-
nila n e m a č k a manjina: da je u Petrovgradu (Zrenjaninu)porušena jedna c da
ulica u kojoj su stanovali Nemci, itd. Pošto su to bile lažne i t e n d e n c i o z n e ves-
ti, to je jugoslovenska vlada bila p r i n u đ e n a da p r e k o agencije »Avala« izda tri
demantija.
Prvi demanti od 31. marta glasi:
»Odlazak j e d n o g dela n e m a ć k i h d r ž a v l j a n a iz Jugoslavije, koji je v e r o v a t n o u s l e d i o
zbog i n c i d e n a t a n e o d g o v o r n i h lica prilikom p a t r i o t s k i h m a n i f e s t a c i j a od 27. i 28. m a r t a nije
o p r a v d a n . Ovi incidenti, koji su o s u đ e n i k a k o od vlade t a k o i c e l o k u p n o g n a r o d a , izazvali
su kod p o j e d i n i h privatnih lica izvesnu z a b u n u . Poziva se s t a n o v n i š t v o da u svim p r i l i k a m a
sačuva h l a d n o k r v n o s t i da ne p o s v e ć u j e p a ž n j u ovim a l a r m a n t n i m vestima. Vlada sa svoje
s t r a n e ćini sve da bi sačuvala d o b r e o d n o s e p r e m a našim s u s e d i m a i izbegla svaki n e s p o -
razum«. (»Politika«, 31. m a r t 1941).
Drugi demanti od I. aprila glasi:

»Ovlašćeni s m o da e n e r g i č n o d e m a n l u j e m o izveštaje j e d n o g dela i n o s t r a n e š t a m p e o
n a v o d n o m r đ a v o m p o s t u p a n j u sa N e m c i m a u Jugoslaviji i n a p a d i m a na n j i h o v u s i g u r n o s t ,
liCnosl i imovinu. Isto t a k o su n e t a ć n e i v r d n j e i n o s t r a n e Š t a m p e da se u Jugoslaviji organi-
zuju p r o t i v n e m a ć k e d e m o n s t r a c i j e na k o j i m a su n o š e n e e n g l e s k e i p o l j s k e zastave i na ko-
jima su p e v a n e izazivačke p r o t i v n e m a č k e p e s m e . Dalje se d e m a n t u j u izveštaji i n o s t r a n e
Štampe, p r e m a k o j i m a s u članovi n e r n a č k e m a n j i n e , usled p o m e n u t i h p r o g o n a , d e l o m pre-
begli u R u m u n i j u . Članovi n e m a ć k e m a n j i n e i m a j u sva g r a đ a n s k a p r a v a i uživaju a p s o l u t n u
sigurnost k a o i svi ostali državljani Jugoslavije.
S k r e ć e se p a ž n j a g r a đ a n s t v u p r e s t o n i c e i ostalih naših g r a d o v a da se ne p o v o d i za ek-
s p o n e n t i m a s t r a n e p r o p a g a n d e i da u b u d u ć e izbegava ovakve i slične s l u č a j e v e koji s a m o
š t e t e i i n t e r e s i m a n a š e zemlje«.(»Politika«, 1. april 1941).
Treći demanti od 2. aprila glasi:

»Sa s l u ž b e n e s t r a n e ovlašćeni s m o d a o b j a v i m o : Poslednjih d a n a j e d a n d e o i n o s t r a n e
š t a m p e , k a o i radio-emisije iz istih zemalja, i p o r e d već o b j a v l j e n i h d e m a n t i j a s n a š e s t r a n e ,
d o n o s e f a n t a s t i č n e i s k r o z izmišljene vesti o t o b o ž n j i m d e m o n s t r a c i j a m a i n a p a d i m a na na-
r o d n o s n e m a n j i n e , o u g r o ž a v a n j u n j i h o v e imovine i lične b e z b e d n o s t i . k a o i niz d r u g i h pro-
izvoljnih p o t p u n o n e t a ć n i h vesti. Tako je d a n a s javljeno da su u B a n a t u z a p a l j e n a d v a sela.
Ziči i K u d r n i . n a s e l j e n a n e m a č k i m m a n j i n a m a , i da se taj p o ž a r vidio iz r u m u n s k o g pogra-
n i č n o g sela S t a n o r e .
Dalje je j a v l j e n o da su u blizini j u g o s l o v e n s k o - r u m u n s k e g r a n i c e z a p a l j e n e n a š e š u m e
u k o j i m a se. tobože, kriju p r i p a d n i c i j e d n e m a n j i n s k e g r u p e , zatim da su u o p š t i n i B o r č a pri-
padnici n e m a ć k e m a n j i n e t e š k o zlostavljani, k o j o m j e p r i l i k o m u b i j e n o d e s e t N e m a c a . d a j e
p o r u š e n a čitava j e d n a ulica u P e t r o v g r a d u u k o j o j s t a n u j u p r i p a d n i c i n e m a ć k e m a n j i n e , da
se vrše h a p š e n j a p r e d s t a v n i k a m a n j i n a i m n o g o d r u g i h iz o s n o v a izmišljenih d o g a đ a j a
Najtipićniji pak p r i m e r ovih n e t a ć n i h vesti p r e d s t a v l j a t v r đ e n j e j e d n o g z v a n i č n o g
p r e d s t a v n i k a na d a n a s o d r ž a n o j k o n f e r e n c i j i š t a m p e u i n o s t r a n s t v u da se e n g l e s k i m i n i s t a r
i n o s t r a n i h p o s l o v a g. Idn i engleski general g. Dil nalaze u B e o g r a d u , iako to. k a o š t o je d o b r o
p o z n a t o , ne o d g o v a r a istini«.(»Politika«, 2.april 1941).
General Simović u svojoj posleratnoj izjavi, u cilju opravdavanja sastava i
politike svoje vlade navodi sledeće:
»Glavne težnje nove vlade posle 27. m a r t a bile su: 1) o d r ž a v a n j e jedinstva
države i naroda: 2) dobijanjg p o m o ć i iz inostranstva; 3) odlaganje n e m a č k o g
n a p a d a i 4) p r e d u z i m a n j e m e r a za o d b r a n u zemlje.
U vladi sam zadržao d o t a d a n j e ministre Hrvate, Slovence, i b o s a n s k e
muslimane, k a k o bih održao jedinstvo n a r o d a i države i time u t i c a o na ras-
položenje ovih n a r o d a i pojačao njihovu volju za o d b r a n u Jugoslavije, kao i
da bi paralisao fašističku p r o p a g a n d u spoljnih i u n u t r a š n j i h neprijatelja, koja
je težila da razbije jedinstvo jugoslovenskih n a r o d a i j u g o s l o v e n s k u državu
k a o celinu. Sem toga, u vladu sam uveo p r e d s t a v n i k e političkih partija srp-
skog naroda, k a k o bi u vladi bio predstavljen ceo srpski n a r o d .
Prema N e m a č k o j i Italiji zauzet je stav neizazivanja, kako im se ne bi d a o
povod za napad, sa ciljem da d o b i j e m o b a r n e o p h o d n o p o t r e b n o v r e m e za iz-
vršenje mobilizacije i k o n c e n t r a c i j e naše vojske. Ovo n a r o č i t o s o b z i r o m na
to, što su se p r e m a našim g r a n i c a m a - n a r o č i t o u B u g a r s k o j - nalazile nep-
rijateljske j a k e snage, poglavito m o t o r i z o v a n e i oklopne, p o t p u n o s p r e m n e za
operacije protiv Grčke i Turske, a koje su mogle biti lako u p o t r e b l j e n e protiv
nas, kao i s obzirom na neprijateljsku veliku n a d m o ć n o s t u avijaciji.
Sovjetskoj Rusiji p o n u d i o sam - u svojstvu p r e d s e d n i k a vlade - o d m a h
posle izvršenog čina od 27. marta, p r e k o njenih p r e d s t a v n i k a u Beogradu, za-
ključenje ugovora o savezu i u z a j a m n o j pomoći. Noću 31. m a r t a - 1 . aprila pri-
mio sam odgovor g. Molotova i poziv da u p u t i m delegaciju na p r e g o v o r e . 1.
aprila pre podne, u p u ć e n a su za Moskvu dva člana naše delegacije, p o š t o je
treći član već bio u Moskvi.
Sa Velikom Britanijom stupio sam o d m a h u p r e g o v o r e p r e k o n j e n o g po-
slanika u Beogradu, a s ciljem d o b i j a n j a p o m o ć i u živoj snazi i materijalu. U
r
istum cilju d o p u t o v a o je inkognito u Beograd načelnik Imperijalnog general-

štaba đ e n e r a l (docnije feldmaršal) Džon Dil sa g. Diksonom, ličnim sekreta-
rom Ministarstva spoljnih poslova t Idna. Pregovori su vođeni 31. m a r t a i 1.
aprila s p r e d s t a v n i c i m a našeg Glaviv >g đ e n e r a l š t a b a kojima s m o prisustvova-
li ministar vojske i ja. Tom prilik im dobili smo obećanje pomoći. Idn,
koji je za v r e m e ovih p r e g o v o r a ostao u Atini, po želji jugoslovenske vlade,
odustao je od dolaska u Beograd, kako njegov dolazak ne bi imao izgled iza-
zivanja Nemaca.
Od Sjedinjenih Američkih Država zatražena je p r e k o našeg poslanika u
Vašingtonu p o m o ć u materijalu, n a r o č i t o u avijaciji, i ta nam je p o m o ć obeća-
na. Upućen je u Tursku delegat za p r e g o v o r e o zajedničkoj akciji, koja n a m
je k r a j e m 1940. i p o č e t k o m januara 1941. bila p o n u đ e n a od Turske. Zbog pro-
m e n e situacije Turci nisu više hteli da u đ u u akciju.
Diplomatski pregovori koje je vodio ministar spoljnih poslova Ninčić sa ne-
mačkim i italijanskim poslanstvom u Beogradu, imali su za cilj: da se sile Oso-
vine obaveste da Jugoslav ija n e m a nikakve agresivne n a m e r e i da je akt od
27. marta izvršen iz razloga u n u t a r n j e politike, k a k o bi se time ublažilo pre-
teče d r ž a n j e Hitlera i ukoliko je m o g u ć e odložio napad: da se d o b i j e u vre-
m e n u u prvom redu za izvršenje mobilizacije, koncentracije i strategijskog raz-
voja vojske, a p o t o m za p r e g r u p i s a v a n j e snaga u cilju ojačavanja delova na ug-
roženim pravcima i izvlačenja delova sa neugroženih ili m a n j e ugroženih
frontova. Kako je za ove p r i p r e m n e ratne radnje bilo potrebno vreme oko me-
sec dana, to je vlada nastojala da ovim p r e g o v o r i m a i pomirljivim d r ž a n j e m
o b m a n e neprijatelja i d o b i j e u v r e m e n u . To je razlog zbog čega vlada nije dala
nikakvu izjavu o svojoj politici, što nije zauzela nikakvo izazivaćko d r ž a n j e i
što je preduzela m e r e da se spreće provokacije. U vezi s tim, jugoslovenska
vlada prihvatila je p o n u d u italijanskog poslanika u Beogradu od 1. aprila da
Musolini p o s r e d u j e kod Hitlera, a zatim je jugoslovenski poslanik u Berlinu
pozvat zbog eventualnih razgovora sa n e m a č k o m vladom, ali do toga nije do-
šlo usled n e m a č k o g napada«. 8 3
ZABLUDE I NEOPROSTIVA INDIFERENTNOST

GENERALA SIMOVIĆA I NJEGOVE VLADE NA MNOGA UPOZORENJA
DA 6 APRILA PREDSTOJI IZNENADAN NAPAD
Ovako postavljene koncepcije Simovićeve vlade mogle su predstavljati s a m o

nestvarne želje. General Simović je tek 6. aprila u j u t r o uvideo da je sve bilo
uzaludno i bez ikakvih rezultata sa v e o m a teškim p o s l e d i c a m a za o d b r a n u
zemlje zbog izgubljenog v r e m e n a . S d r u g e strane, n e m a ć k a vlada nije dozvo-
lila da se to ostvari, jer je Hitler već 27. marta d o n e o o d l u k u za napad.
Posle izvršenog d r ž a v n o g u d a r a i dolaska na vlast nove vlade 27. marta,
progresivne snage Jugoslavije su očekivale brzi p r e o k r e t u čitavoj u n u t r a š n j o j
i spoljnoj politici. Međutim, nova n e h o m o g e n a vlada, pred fašističkom opas-
nošću, u stvari iz straha od Hitlera i od sopstvenog naroda, nije bila kadra da
pristupi n e k i m korenitijim u n u t a r p o l i t i č k i m p r o m e n a m a u zemlji, a kamoli
da ostane na stanovištu b e s k o m p r o m i s n e b o r b e protiv Trojnog pakta. Napro-
tiv. ona se pokolebala t a k o da je već 27. m a r t a posle p o d n e počela da prego-
vara sa b u d u ć i m a g r e s o r o m , izjavljujući da će ostati uz Trojni pakt i priznati
sve obaveze koje iz njega proistiću, iako je baš na t o m e o s n o v n o m p i t a n j u -
tj. hoće li se prihvatiti s r a m n i mir, ili povesti ćasni o d b r a m b e n i rat - narod
27. m a r t a srušio k a p i t u l a n t s k u vladu Cvetković-Maček. To znaći da je nova
vlada u tom pogledu ostala na pozicijama stare vlade.
Dalje se s p u n i m p r a v o m očekivalo čišćenje državnog i vojnog a p a r a t a od
raznih k o m p r o m i t o v a n i h , profašističkih i p e t o k o l o n a š k i h e l e m e n a t a , naro-
čito u vrhovima državne u p r a v e i vojske, ali u tom pogledu nije ništa pred-
uzeto, tako da se to teško osvetilo u k r a t k o t r a j n o m a p r i l s k o m ratu. Očekivao
se bar proglas opšte mobilizacije, ali je umesto nje 30. marta naređeno opšte ak-
tiviranje, sa početkom tek 3. aprila, dok je opšta mobilizacija objavljena ćak 7.
aprila kad je već bilo isuviše kasno. Iako je opšte aktiviranje neka vrsta tajne
opšte mobilizacije, o n o je znatno sporije, tako da se gubitak v r e m e n a m o r a o
s k u p o platiti - o č e m u će kasnije biti još govora.
Komunistička partija Jugoslavije je tih d a n a nastojala da ispolji svoj uti-
caj na spoljnu i u n u t r a š n j u politiku Simovićeve vlade. Ona je s a m o u toku 27.
m a r t a izdala dva letka, u kojima se zahtevalo da nova vlada u spoljnoj politici
traži oslonac na tada j e d i n u zemlju socijalizma - Sovjetski Savez, a u unutraš-
njoj politici da raspusti k o n c e n t r a c i o n e logore i pusti na s l o b o d u političke
o s u đ e n i k e koji su se u svojoj političkoj borbi zalagali za o d b r a n u Jugoslavije
od fašističkih a g r e s o r a itd.
Posle ovih progiasa koji su rastureni u vidu letaka po B e o g r a d u i u unut-
rašnjosti zemlje, j e d n a delegacija Komunističke partije, sa Veselinom Masle-
šom na čelu, posetila je ministra u n u t r a š n j i h poslova u Simovićevoj vladi Sr-
đana Budisavljevića i p r e k o njega postavila vladi zahtev da se o d m a h raspus-
te k o n c e n t r a c i o n i logori koji su bili f o r m i r a n i u vidu r a d n i h b a t a l j o n a pod ok-
riljem vojske, da se o d m a h p r e d u z m u koraci za s t v a r a n j e saveza sa Sovjet-
skim Savezom itd. Ali Simović nije h t e o da razgovara sa k o m u n i s t i m a , sa ko-
jima, kako i sam kaže, nije i m a o nikakve veze.
Ipak treba istaci da je ministar u n u t r a š n j i h poslova, dr Srđan Budisav-
Ijević, na intervenciju delegacije Komunističke partije, d o n e o o d l u k u da se
raspuste k o n c e n t r a c i o n i logori (radni bataljoni) i lično n a r e d i o da se uništi
kartoteka i sva arhiva koja se odnosila na rad K o m u n i s t i č k e partije Jugosla-
vije, izuzev onog dela koji je bio od značaja za istoriju - kako je to u odluci
formulisano. Tako su spaljene k a r t o t e k e u Beogradu i ostalim krajevima Sr-
bije. izuzev u N'išu i Kragujevcu, gde n a r e đ e n j e nisu hteli da izvrše neki po-
licijski organi koji su se stavili u službu Nemaca, čim su ovi okupirali Srbiju.
Dok su na teritoriji Srbije raspušteni k o n c e n t r a c i o n i logori, dotle ni ban
Banovine Hrvatske, dr Ivan Subašić, ni ban Dravske banovine, Natlačen, u
tom pogledu nisu izvršili n a r e đ e n j e vlade. Štaviše, u Hrvatskoj su, n a r o č i t o
u Zagrebu, vršili ćak i nova h a p š e n j a k o m u n i s t a kad su ovi organizovali de-
monstracije 29. marta. Tako su smišljenom akcijom Subašića i Maćeka mnogi
revolucionari i istaknuti borci protiv n e n a r o d n i h režima i fašizma bili izru-
čeni N e m c i m a o d n o s n o u s t a š a m a za v r e m e i posle aprilskog sloma. Teško je.
međutim, reći koliko je pritisak K o m u n i s t i č k e partije i širokih n a r o d n i h
masa Jugoslav ije imao uticaja na Simovića da SSSR-u p o n u d i savez o uzajam-
noj pomoći.
Jugoslovenska vlada je p o č e t k o m aprila sa više strana dobila o b a v e š t e n j e
o p r e d s t o j e ć e m n a p a d u na Jugoslaviju. 0 t o m e su vladu obavestili jugoslo-
venski vojni izaslanici iz Berlina, Rima. Lisabona i Bukurešta, kao i britanska
\ lada. U svim ovim o b a v e š t e n j i m a bilo je s k o r o p o t p u n o tačno o z n a č e n o v re-
me napada. laku je jugoslovenska vlada i 5. aprila p o n o v o dobila obaveštenje
da će fašistićki napad uslediti 6. aprila, ipak se u krugovima vlade još uvek
verovalo da je to n e m a ć k i »blef«.
Naroćito p o u z d a n e i blago\ r e m e n e p o d a t k e o n e m a ć k i m p r i p r e m a m a za
napad na Jugoslaviju slao je iz Berlina jugoslovenski vojni ataše pukovnik
Vauhnik Vladimir. On je već 28. m a r t a saznao o Hitlerovoj odluci za napad
na Jugoslav iju i o d m a h obavestio Beograd. On je s k o r o svakog d a n a do 5. ap-
rila slao d r a g o c e n a u p o z o r e n j a i informacije B e o g r a d u ne s a m o o d a n u na-
pada. vec i o snagama i s r e d s t v i m a koja će biti angažovana u agresiji. Tako
je Vauhnik dva d a n a pre n e m a ć k o g napada, p r e k o svoje odlićno razvijene
o b a v e š t a j n e mreže u Nemačkoj, saznao n e m a ć k i operativni plan za ofanzivu
protiv Jugoslavije i dostavio ga jugoslovenskom Generalštabu. Kasnije, Nem-
ci ga otkrivaju, zaprepašćeni tačnošcu njegovih p o d a t a k a . Hitler i Kajtel bili
su besni na svoje p o t ć i n j e n e zbog otkrivanja njihovih planova. 8 4
U svojim t e l e g r a m i m a od 29. i 31. m a r t a Vauhnik je o b a v e š t a v a o Gene-
ralštab da se vrše pokreti n e m a ć k i h t r u p a i oklopnih sredstava ka jugosloven-
skim granicama. Njegov a đ u t a n t je 1. aprila u 18 časova t e l e f o n o m p r i m i o sle-
deče upozorenje: »Govori veliki prijatelj Jugoslavije. Obavestite gospodina
pukov nika da će Jugoslav ija biti n a p a d n u t a u nedelju 6. aprila u zoru. Agresija
ce biti izvršena teškim b o m b a r d e r i m a , a Beograd će biti p r e t v o r e n u prah i
pepeo. Neka bog spasi Jugoslaviju«. 8 6
O Vauhnikovoj ulozi d e t a l j n e p o d a t k e d a o je H o p t n e r na osnvou: Vauh-
nikovog rukopisa Auf der Lauer nach Hitlers Kriegsplänen, King Peter II,
Kings Heritage i generala Vase Petkovića, Ko je kriv? On kaže da su Vauhniku
28. m a r t a posle p o d n e doneli neka korisna o b a v e š t e n j a njegovi izveštaći. Je-
dan novinar, koji je bio u vezi sa »Deutsche Allgemeine Zeitung-om«, javio mu
je d a j e 27. marta Hitler na sastanku Ratnog saveta izjavio da će Jugoslavija
biti uništena kao vojnička sila, a k o nova vlada t r e n u t n o i n e d v o s m i s l e n o ne
odluči da s t a n e uz Nemce. Dr Sigismund Bernštorf (Bernstorff Sigismund)
d o š a n u o mu je gotovo isto, s tom razlikom da je to č u o od j e d n o g g r u p n o g
vode SS u štabu Gestapoa. Vauhnik je 1. aprila u svojoj pošti našao dve po-
r u k e u kojima se predv iđaju teškoće za Jugoslaviju u r o k u od nedelje do 10
dana, a uveće istog d a n a p r i m i o je p r e k o telefona o p o m e n u da će r a n o u ne-
delju 6. aprila uslediti teško b o m b a r d o v a n j e koje će Beograd pretvoriti u
prah i pepeo.
Sesti april vec je i m a o značenje za Vauhnika kao d a t u m u t v r đ e n za po-
četak n e m a č k o g n a p a d a na Grčku iz Bugarske, da bi se olakšalo Italiji; sada
je mislio da će Hitler i s t o v r e m e n o otpočeti ofanziv u protiv Grčke i osvetnički
n a p a d na Jugoslaviju. Mada je telegrafisao B e o g r a d u pre nekoliko časova i
obavestio da ga je Političko odeljenje V e r m a h t a uveravalo da Nemačka n e m a
»apsolutno nikakvih neprijateljskih n a m e r a p r e m a Jugoslaviji«, Vauhnik je
osetio p o t r e b u da p o k u š a ubediti jugoslovenski Glavni g e n e r a l š t a b i vladu u
suprotno. Saglasno s tim, r a n o ujutru, 2. aprila, on je p r e k o tri različite s t r a n e
poslao B e o g r a d u šifrovan telegram, koji je sadržavao »fatalnu vest da bi Ju-
goslavija 6. aprila, imala da r a č u n a sa n e m a č k i m n a p a d o m « . 8 6
Noću, 1/2. aprila, p r i m i o je još j e d n u o p o m e n u , ovoga puta iz j e d n o g
b e s p r e k o r n o g izvora. U dva sata ujutru, dok je Berlin spavao d u b o k i m s n o m .
njegov je telefon zazv onio tri puta, što je bilo ranije utvrđeni znak za njega da
uzme p o r u k u , koja će biti u j e d n o j pukotini zida p o r e d njegove garaže. Na pr-
stima je p r o š a o p o r e d dva agenta Gestapoa, koji su spavali i hrkali u svojim
kolima ispred njegovih vrata, i našao belešku:
» K o n f e r e n c i j a se b a š sad završila. Napad na Jugoslaviju d e f i n i t i v n o je o d r e d e n za 6. ap
ril O p k o l j a v a j u ć i n a p a d i iz B u g a r s k e sa istoka i M a đ a r s k e sa severa. Neka vas božiji blagos-
lov i m o j e n a j i s k r e n i j e želje p r a t e u o v o m s t r a š n o m iskušenju«
Izvor ove p o r u k e bio je tako pouzdan, t a k o v e r o d o s t o j a n da Vauhnik nije
osećao p o t r e b u da vest proverava.
Tačnost ove vesti bila je p o t v r đ e n a više puta za v r e m e nekoliko sledečih
dana. Iz glavne kancelarije Gestapoa Vauhnik je saznao d a j e veliki b r o j »ges-
tapovaca« na putu za jugoslovensku granicu. Iz izvora u H a m b u r g u č u o je da
se j e d n a divizija ukrcala u v ozove za Arad, na r u m u n s k o - j u g o s l o v e n s k o j gra-
nici. Od prijatelja u Bavarskoj saznao je da je j e d n a div izija na putu za granicu.
Druga je pošla za Mađarsku p r e m a Jugoslaviji. Obaveštenja su stizala sa svih
strana, t a k o d a j e »imao utisak da je celo n e m a č k o stanovništvo stalo na stra-
nu Jugoslavije«. Cuo je da je policija primila n a r e đ e n j e da stavi sve jugoslo-
venske g r a đ a n e pod n a d z o r i zatvori ih na dati znak.
Vauhnik je p o n o v o poslao t e l e g r a m e u Beograd, odakle već pet d a n a nije
č u o ništa. Uzalud je p o k u š a v a o da dobije Glavni g e n e r a l š t a b t e l e f o n o m . Tre-
ćeg aprila je poslao svog p o m o ć n i k a Pupića avionom za Beograd da o d m a h
i u s m e n o saopšti i ponovi u Glavnom g e n e r a l š t a b u s a d r ž a j četiri najvažnija
telegrama, jer je saznao da su svi njegovi telegrami stigli u Beograd. Ali uzalud
zato što zvanićni krugovi u Beogradu, uvereni d a j e njihov vojni izaslanik bio
o b m a n u t , nisu verovali telegramima. Poslednjim t e l e g r a m o m B e o g r a d u
Vauhnik je u p o z o r i o da će o k o 32 n e m a ć k e divizije napasti Jugoslaviju i Gr-
čku. 8 8 (Tačnost Vauhnikovih izveštaja p o t v r d i o je sam Hitler, tri nedelje po-
sle o k u p a c i j e Jugoslavije, on je u j e d n o m govoru izjavio da su 31 divizija i 2
brigade bile s p r e m n e za n a p a d na J u g o s l a v i j u ) . . .
Izgleda da je »Vauhnikov izvor bio a d m i r a l Kanaris (Canaris Wilhelm
0 L.), šef Kancelarije za spoljnu i k o n t r a o b a v e š t a j n u službu n e m a ć k e k o m a n -
de p r e k o g e n e r a l m a j o r a Hansa Ostera (Oster Hans), glavnog Kanarisovog po-
moćnika. 9 Mada je više jugoslovenskih oficira videlo V a u h n i k o v u telegrafsku
o p o m e n u , ministar vojske general Bogoljub Ilić izjavljivao je da on nije nikad
za nju čuo.
Pored mnogih Vauhnikovih u p o z o r e n j a u Beograd su stizale i d r u g e in-
f o r m a c i j e o n e m a č k i m p r i p r e m a m a za n a p a d na Jugoslaviju iz Višija, Budim-
pešte i Bukurešta, a iz Lisabona telegram vojnog izaslanika Vladimira G e r b e
od 2. aprila. Vesti o o p a s n o s t i m a od n e m a č k o g n a p a d a u p o r n o su u p u ć i v a n e
1 b e o g r a d s k o m dvoru, p r e m a kojima bi o p e r a c i j e o t p o č e l e t a k o đ e 6. aprila.
Takođe je i kralj Petar sa tim u p o z n a o p r e d s e d n i k a vlade generala Simovića
i ministra vojske i m o r n a r i c e generala Ilica, ali ih oni nisu ozbiljno shvatili,
čak su pokazivali izvesnu m i r n o ć u i ponavljali d a j e N e m a č k a zadovoljna zato
što Jugoslavija nije otkazala Trojni pakt. 9 0
Postavlja se pitanje koji su razlozi naveli generala Simovića da d o p u s t i da
njegova vlada od s a m o g p o č e t k a p o s t a n e tako neefikasna, a on kolebljiv i
neodlučan, a p o n e k a d i s a m o u v e r e n ? Zašto nije uticao na vladu, Ministarstvo
vojske i Glavni g e n e r a l š t a b da se o d m a h ili što p r e proglasi opšta mobilizacija
ili bar opšte aktiviranje (tajna mobilizacija)? Da li je s t v a r n o znao da će 6. ap-
rila uslediti iznenadni n a p a d i da li je tačno da je zaista r e k a o ili mislio da n a s
»Nemci ne smeju napasti«? Da li se i č i m e može objasniti b a r prividna njegova
h l a d n o k r v n o s t da uoči s a m o g n a p a d a u d a j e svoju kćer i ne o d u s t a j e od te na-
m e r e ni na sam dan n a p a d a (bar p r e m a raspoloživim izvorima)?
Pre no što bi se d o n e o taćan ili približno taćan odgovor na ova pitanja,
trebalo bi imati u vidu n e k e činjenice, a i pretpostavke. Pre svega, general
Simović, kao p r e d s e d n i k vlade, nije m o g a o imati punu slobodu akcije, j e r je
k a r a k t e r njegove vlade, u p r v o m redu heterogenost, n e h o m o g e n o s t i koleb-
ljivost, m o r a o ostaviti jak pečat na čitav njegov rad. Drugo, treba priznati da
je u b r z o posle 27. m a r t a posle izliva oduševljenja i radosti, došlo u n a r o d n i m
m a s a m a i do izvesnog j e n j a v a n j a raspoloženja koje je u nekim r e d o v i m a za-
m e n j e n o bojažljivošću, pa i s t r a h o m od izbijanja rata. Treće, činjenica je da
je general Simović, kao p r e d s e d n i k vlade, za veoma k r a t k o v r e m e do 6. aprila
i u isto v r e m e i m a o da rešava nekoliko k r u p n i h pa i s k o r o nerešivih proble-
ma. Tu su njegov i pregovori sa dr Maćekom, koga je pošto-poto h t e o da ima
u vladi, jer bez njega i p o d r š k e hrvatskih ministara vlada nije mogla biti sta-
bilna - nije mogla biti stabilna ni sa njima, ali bi ipak bila stabilnija. U p o r e d o
sa tim, u vladi su postojale i snage koje su težile da se prizna Trojni pakt i reak-
c i o n a r n e snage koje su se opirale progresivnim p r o m e n a m a . N e o s p o r n o je i
to da je general Simović, i u t a k o teškim okolnostima, p o k u š a v a o da prego-
vorima, u prvom redu sa N e m a č k o m , a zatim sa V. Britanijom. SAD, T u r s k o m
i Sovjetskim Savezom, koliko toliko poboljša kritičnu situaciju Jugoslavije, da
je u tom cilju izvršio čak i n e s m o t r e n pritisak na italijanskog poslanika Ma-
melija, a kasnije i molio za p o s r e d o v a n j e Italije. Na kraju, general Simović je
m o r a o za sve to v r e m e da održava vezu i vrši uticaj na rad Ministarstva vojske
i Glavnog generalštaba u pogledu rešavanja p r o b l e m a o d b r a n e zemlje. Kao
što se vidi, teško b r e m e za j e d n u ličnost, bez obzira na njegov u s p o s o b n o s t
- teško b r e m e čak i za j e d n o g velikog državnika i vojnog talenta.
Ne može se taćno odgovoriti da li je general Simović zaista znao da će 6.
aprila uslediti napad, ali se može pretpostaviti, pa čak i sa više razloga vero-
vati, da je znao da će N e m a ć k a napasti Jugoslaviju, s a m o se, izgleda, n a d a o
da će to biti kasnije no što je bilo. Može se sa dosta sigurnosti reći da su i nje-
mu i Glavnom g e n e r a l š t a b u bili poznati Vauhnikovi telegrami, ali i to da im
nisu poklanjali o d g o v a r a j u ć u pažnju, bez obzira na to što je 4. aprila došlo i
Cerćilovo upozorenje, k a o i izveštaji jugoslovenskih vojnih izaslanika iz Rima,
Lisabona, B u d i m p e š t e i B u k u r e š t a o p r e d s t o j e ć e m napadu. Da su se i on i
Glavni generalštab zaista nadali n a p a d u može poslužiti kao dokaz n a r e đ e n j e
za izvi šenje tajnog opšteg aktiviranja, koje za s o b o m povlači sve r a d n j e koje
bi trebalo što pre da d o v e d u zemlju u r a t n o stanje. Nesumnjivo je da general
Simović nije bio toliko naivan da veruje da će to opšte aktiviranje ostati tajna
bilo za koga, a kamoli za N e m a č k u . Velika je greška što je o n o kasno n a r e đ e n o
i što nije o d m a h p r o g l a š e n a opšta mobilizacija. Po svemu izgleda da Simović
to nije s m e o učiniti u p r v o m r e d u zbog Maćeka koji je n e p r e k i d n o insistirao
da se prizna Trojni pakt i da se N e m a č k a ničim ne izazove, već da joj se ćak
i pruži zadovoljština zbog incidenata kod S a o b r a ć a j n o g biroa u Beogradu.
Istina, ministar vojske i m o r n a r i c e je još 27. marta izdao strogo poverljivo na-
ređenje da se o d m a h aktiviraju: sve t r u p e za zatvaranje granice, sve jedinice za
osiguranje unutrašnjosti teritorije, sva pojačanja žandarmerijskih jedinica, sve
posadne trupe i sve jedinice za rušenje i zaprećavanje.
Verovatno je general Simović i spoljnim efektima udaja ćerke i nje-
gova prividna s a m o u v e r e n o s t i smirenost - p o k u š a v a o da ostavi utisak kao
da n e m a neke n e p o s r e d n e opasnosti. Međutim, ne može se n i k a k o oprostiti
tolika ležernost i n e b u d n o s t koje su dovele do toga da n e m a č k a avijacija »za-
t e k n e na legalu« i vladu i Ministarstvo vojske i Glavni generalštab. Kad se već
vršilo aktiviranje, m o r a l o se misliti i na bezbednost najvažnijih državnih i voj-
nih organa i na njihove sigurne veze. Ovako je sve to od prvog t r e n u t k a bilo
i z n e n a đ e n o i obezglavljeno. Možda je p o k l a n j a o suviše vere u p o d r š k u Sov-
jetskog Saveza i ponudi sovjetskog otpravnika poslova Lebedeva za zaklju-
čenje pakta o u z a j a m n o j pomoći, jer je bilo p o z n a t o da se i Sovjetski Savez
interesovao za s u d b i n u Balkana. A imati za saveznika j e d n u takvu silu k a o što
je Sovjetski Savez nije mala stvar, i to silu koja je, logično je pretpostaviti, mo-
rala imati uticaja i na N e m a č k u .
J e d n o je sigurno da n i j e d n a vlada u onim političkim i vojno-strategijskim
okolnostima, ne bi mogla za t a k o k r a t k o v r e m e učiniti n e k e ozbiljnije izmene
u r a t n o m planu »R-41« niti u o p š t o j konstelaciji snaga. No j e d i n o se moglo
odustati od striktnog s p r o v o d e n j a ratnog plana R-^41 i p o k u š a t i v o đ e n j e te-
ritorijalnog. o d n o s n o partizanskog rata, a to je bilo i n u ž n o i v e o m a z n a č a j n o .
Međutim, u m e s t o da se bavi p o t p u n o b e s p l o d n i m i besciljnim p r e g o v o r i m a
i d r u g i m s p o r e d n i m pitanjima, Simovićeva vlada - takva kakva je bila - ipak
je mogla i m o r a l a da sve svoje n a p o r e u s r e d s r e d i na p r i p r e m e za što uspešniju
o d b r a n u , ne vodeći r a č u n a da li će se k o m e zameriti - Nemačkoj, pa ni Ma-
ćeku - tim pre što je to sam d o g a đ a j od 27. m a r t a od nje i m p e r a t i v n o zahte-
vao. No, to ne znači da bi Jugoslavija, u uslovima p r i h v a t a n j a f r o n t a l n o g rata,
prošla m n o g o bolje no što je prošla, ali je sigurno da bi časnije i dostojnije
podlegla u n e r a v n o j borbi, a vlada bi se oslobodila tolikih poniznih i besplod-
nih moljakanja, pa i ličnog i kolektivnog ponižavanja p r e d n e o b u z d a n i m ag-
resorom.
NAPOMENE
1
AVII. m i k r o f i l m , B o n - l / I O l O ; AVII. m i k r o f i l m . B o n - I reg. br 1007. On je istog d a n a iz-
vestio R i b e n t r o p a i o i z g r e d i m a «pučišta protiv N e m a č k o g Rajha« - AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 , reg.
br. 1014.
2
AVII. m i k r o f i l m L o n d o n - N* 2, 297811; m i k r o f i l m . B o n - 1 /1017 i B o n - 2 / 1 6 6 , d o k . 299 od
28. III 1941
3
Walter Hagen, Die Geheine Front, Line i Beč. 1950, str. 223; AVII m i k r o f i l m . B o n - 2 / 1 4 8 .
149, d o k 282 od 27. III 1941.
4
AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 / 1 0 1 4 ; B o n - 1 /1018-1020.
6
AVIL m i k r o f i l m L o n d o n . N" 2. 297811.
8
AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 / 1 0 2 0 ; B o n - 2 / 1 5 6 .
7
AVII. m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 5 6 .
8
9
10
AVIL m i k r o f i l m . B o n - 1 . reg. br. 1018
11
AVII. mikrofilm, B o n - 2 / 1 6 9 .
12
Alfredo Breccia, Jugoslavia 1939-1941. G i u f f r e e d i t o r e . Roma. 1978, str. 612.
' 3 A. Breccia, n. d.. str. 600, DGFP, D. XII, d o k . 215 216. Hitler nije isključivao m o g u ć n o s t
da M a đ a r s k a d o b i j e Rijeku, j e r je m a đ a r s k i poslanik u Berlinu u ime Hitlera p r e d a o «poverljivu
p o r u k u « Hortiju.
'« A Breccia, n. d.. str 601; DGFP. D, XII. d o k 224.

,8
A Breccia, n. d., str. 601-602; DGFP, D, XII, d o k 226.
,8
A Breccia, n. d., str. 617-618.
7
' Isto, str. 622-623.
18
USMT, d o k NG-3242; H o p t n e r . n. d.. str. 370.
18
USMT. d o k . NG-3339; H o p t n e r , n. d.. str. 370.
20
USMT. dok. NG-3339. 3246, 3248. DGFP. D. d o k . 248, str. 431; H o p t n e r , n. d„ s t r 370-371.
H e r e n je 31. m a r t a n a p u s t i o B e o g r a d i o t p u t o v a o u Berlin (AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 / 1 0 5 8 od 31.
III 1941).
" AVII, m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 6 8 . d o k . 301 od 29. III 1941; A. Breccia, n.d.. str. 626-627.
22
AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 / 1 0 4 3 .
23
AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 / 1 0 4 3 : DGFP. D. XII. d o k 235; A. Breccia, n.d . str. 626-629.
24
AVII, m i k r o f i l m B o n - 2 / 6 2 . B o n - 1 / 1 0 1 7 , B o n - 1 / 1 0 4 4 ; A. Breccia, n.d., str. 629-633.
25
DGFP. D, XI. d o k . 226, str. 397.
28
DGFP, D, XI. d o k . 227, str. 402; AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 1037/8.
2
' AVII, m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 9 8 - 2 0 ; H o p t n e r . n.d . str. 371.
28
Simoni Leonardo. Berlin Ambassade d Italia. Pans, 1947, str 255-256.
28
3
° AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 / 1 0 1 7 .
3
' AVII, m i k r o f i l m B o n - 2 , reg. br. 62; A. Breccia n d, str 634.
32
DGFP, D, XI, d o k . 230, str. 406; AVII. m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 9 7 .
33
DGFP. D, XI, d o k . 233, str. 412.
34
DGFP, D, XI. d o k . 235, str. 422.
38
A. Breccia, n.d., str. 634-638.
38
AVII. m i k r o f i l m B o n - 2 / 2 4 1 . B o n - 2 / 1 8 i 21. d o k . 350 i 355.
37
A Breccia, n. d., str. 643-644; DGFP. D, XII. d o k . 260.
38
AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 1088/9 od 1. IV 1941; DGFP. D, XI. d o k . 242, str. 456; A.
Breccia, n. d., str. 644-645.
38
A. Breccia, n.d., str. 651-654.
40
Isto. str. 655-656.
41
USMT, d o k . N G - 3 3 3 9 , 3246 i 3248; DGFP. D, XI, d o k 248, str. 431; H o p t n e r , n.d., s t r .
370-371.
42
A. B r e c c i a , n.d., str. 6 5 6 - 6 5 7 .
43
AVII. m i k r o f i l m . B o n - 1 , reg. br. 1003.
44
A. B r e c c i a , n.d., str. 6 5 7 - 6 5 9 ; DGFP, D. XII, d o k . 252 i 253.
45
A. B r e c c i a , n.d., s t r . 664 i 6 6 7 - 6 6 8 ; DGFP, D. XII. d o k . 279. p r i m . 3; AVII. m i k r o f i l m
Bon-2/179.
48
A. B r e c c i a , n.d., s t r . 6 6 8 - 6 6 9 .
47
Isto, s t r . 6 7 6 - 6 7 8 ; DGFP. D, XII, d o k 271 i 272; AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 , r e g . b r . 1082.
48
Isto. s t r . 6 7 8 - 6 7 9 ; DGFP. D. XII, d o k . 270 i 273.
4
»i Isto. s t r . 679.
50
AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 . reg. b r . 1082.
s
' A . B r e c c i a , n.d.. s t r . 6 7 9 - 6 8 0 .
82
Isto. s t r . 681. p r i m . 154.
83
Isto. s t r . 6 8 0 - 6 8 2 ; AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 . r e g . b r . 2 / 3 7 5 i 376 od 5. IV 1941; M. BulajiC.
Aprilska kriza 1941, » B o r b a « , 3. do 25. s e p t e m b a r 1963.
54
Filis Oti, Jugoslavija u britanskim strogo poverl/ivim dokumentima, NIN br. 1127, 13 av-
g u s t , B e o g r a d . 1972, s t r . 57 i 58.
!S
A. B r e c c i a , n.d.. s t r . 610, p r i m . 54.
58
Isto. s t r . 6 1 3 - 6 1 5 .
87
Public Record Office. Appendix XXIIa, F. O 371, 29782. 6753. s t r 87-90.
58
Pubitc Record Office. Annex 20. Record N'-1 (Zapisnik br. 1). 23928. 31. m a r t - 1. a p r i l
1941, str. 9 7 - 1 0 0 .
59
A. B r e c c i a , n.d., s t r . 641.
80
Public Record Office. Annex 20. Record AT -2 (Zapisnik br. 2. 23928. 1. a p r i l 1941. s t r .
100-101.
81
IzveStaj generala Radivoja Jankovića . . . ( p o izjavi d a t o j p o s l e r a t a , 29. 6. 1946. - signa-
t u r a AVII, p. 17, k. 4, f. 1. d o k . 23).
82
Izveštaj generala Milutina Nikolića... (po izjavi d a t o j p o s l e r a t a 26.6. 1946, - s i g n a t u r a : AVII,
p. 17. k. 5. f. 1. d o k . 1).
83
Izveštaj generala Radivoja Jankovića. po n a v e d e n o j izjavi. A. Breccia, n.d.. str. 665; AVTI,
m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 412.
84
Izjava potpukovnika Milisava Perišića u AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 reg. b r . 410; f o t o k o p i j a
u f o t o t e c i I n s t i t u t a za h i s t o r i j u d r ž a v e i p r a v a na P r a v n o m f a k u l t e t u u Z a g r e b u ; F. C u i i n o v i ć ,
Slom stare Jugoslavije.. ., s t r . 130-131. Izvod iz o v o g i z v e š t a j a iznet je u P r i l o g u 7 a.
844
AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 411.
64b
Filis Oti, Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima. NIN br. 1127 Beog-
r a d . 1972, str. 57-58.
66
Dr M. Bulajić. Aprilska kriza 1941, »Borba« od 3. do 25. s e p t e m b r a 1963, Beograd
88
Filis Oti, Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima NIN br. 1127, Beog-
rad. 1972. str. 58, Wchurchill, The Second World War, 111, Cassel a n d Co a n d L o n d o n , 1950, str.
154; A. Breccia, n.d.. str. 675.
AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 . reg. br. 395-396.
« H o p t n e r . n.d.. str. 373-375; A. Breccia, n.d.. 723-724; FRUS II. 1941. str. 969-972.
68
U a m e r i č k o m K o n g r e s u je d o n e l Zakon o zajmu i najmu sa važnošću od 11.3 1941, ko-
jim se ovlašćuje a m e r i č k a vlada da m o ž e s n a b d e v a t i a r t i k l i m a i r a t n i m m a t e r i j a l o m sve d r ž a v e
čiju o d b r a n u s m a t r a životno važnom za o d b r a n u SAD. (Hans Adolf Jakobsen. Der Zweite Wel-
tkrieg 11939-1945) in Chronik und Dokumenten, 1. D a r m s t a d t , 1959), str. 136.
70
AVIL m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 404.
71
AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 398.
72
A Breccia, n.d., str. 642-646; FRUS, 1941. I, str. 134-135; DGFP. D. XII. dok. 260
73
AVII. reg br. 2/1, str. 268, k. 8.
Nikola Milovanović, Vojni puč i 27 mart, »Prosveta«. B e o g r a d . I960, sir. 155-157; Spo-
razum Cvetković-Maček. NIN br 1081. str. 61 i NIN br. 1083. str. 61.
7
*" Gavrilović jugoslovenskom Ministarstvu inostranih poslova 4. aprila 1941 (UK); Spora-
zum Cvetković-Maček. NIN br. 1083, sir. 61 i NIN br. 1081, str. 61. B e o g r a d . 1971; A. Breccia, n.d.,
str. 669-670.
78
AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 . reg. br. 414; A. Breccia, n.d., str. 671-672; DGFP. D. XII, d o k 265;
AVII. Bon -2, reg. br. 278-279.
78
AVIL m i k r o f i l m Bon-1, reg br. 416; A Breccia, n.d., str. 673-674.
77
A Breccia, n.d.. str. 674; DGFP, D, XII, dok. 265.
78
H o p t n e r , n.d. str. 383-388; A Breccia, n.d., str. 677. 685-686; FRUS 1941. L str. 301-302
i 312-315.
" , a »HmecTiia«, o r g a n s o v j e t s k e vlade od 6. a p r i l a 1941 - na n a s l o v n o j sirani d o n e o je tekst
Ugovora o prijateljstvu i n e n a p a d a n j u između SSSR-a i Jugoslavije; BON 2/395, 396 od 6. IV
1941.
' 8 A Breccia, n.d., str. 687.

80
Isto. s t r 688; DGFP. D. XII, d o k . 283, 284 i 285: AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 . reg. br 417-418
81
Archiv der Gegenwart 1941, s i r 4960; Zapisnik sednice Ministarskog saveta od 3. aprila
1941 (UK); »The Times-, London. 1. aprila 1941; H o p t n e r , n.d., str. 381-382
'IAnhn der Gegenwart. Wien. 1941. str. 4965-4966.

83
Iz Izjave generala Simovića Generalštabu JA. e h . fotokopija u fototeci Instituta za is-
t o r i j u d r ž i p r a v a na P r a v n o m f a k u l t e t u u Z a g r e b u .
8<
Dr Milan Bulajić. Aprilska kriza 1941. »Borba« od 3. do 25. s e p t e m b r a 1963. Beograd
85
AVII reg. br. 3 8 / 2 - 1 i 4 3 / 2 - 1 . k. 8a. A. Breccia, n.d.,str. 652. p r i m . 110: Vladimir Vauhnik.
Nevidna fronta. Spomini jugoslovenskega vojaškega atašeja v Berlinu 1938—11. CGP DF.LO. Ljubljana.
1972, strOOO. 156; Hoptner. n.d., str. 389.
86
V. V a u h n i k . n.d., str. 157; H o p t n e r n.d., str. 390.
87
A Breccia, n.d.. str. 660; H o p t n e r , n.d., str. 3 9 0 ; S p o r a z u m Cvetkovic-Maček u memoarima
aktera. NIN br. 1082, B e o g r a d . 1971. str. 61; V. Vauhnik. n.d, str. 157-158 J u g o s l o v e n s k i vojni ata-
še general Vladimir G e r b a javio je n a ć e l n i k u Glavnog g e n e r a l š t a b a da ee n e m a č k i n a p a d na Ju-
goslaviju uslediti I ili 2 aprila - AVIL reg. br. 2 7 / 2 - 1 . k. 26a.
88
H o p t n e r , n.d, str. 390-391; V. Vauhnik, n.d.. str. 158-159.
89
A Breccia, n.d., str. 660. p r i m 124; H o p t n e r , n.d., str. 391 p r i m . 53.
90
AVII, reg. br. 2 7 / 2 - 1 , k. 26a; Mihailo Marić. Kralj i Vlada u emigraciji. »Epoha«. Zagreb.
1966. s t r 40: A Breccia n.d., str. 652. prim. 110.
PRILOZI
Prilog 1
Stanje u M a k e d o n i j i i na K o s o v u
(Izveštaj ministra vojske i m o r n a r i c e p r e d s e d n i k u kraljevske vlade od 28. X

1940)
Pomočnik inspektora Vrhovne vojne inspekcije, posle završenog službe-
nog obilaska teritorije III armijske oblasti, koja uglavnom obuhvata južnu Sr-
biju (pod južnom Srbijom podrazumevani su Makedonija i Kosovo - V. T.),
dostavio je, pored službenog izveštaja o čisto vojnim pitanjima, i sledeče svoje
opaske i zapažanja o stanju i prilikama u južnoj Srbiji i kod tamošnjeg življa:
»Stanje na našem jugu vrlo je ozbiljno i zabrinjavajuće, ali i u poslednjem
trenutku treba preduzeti što hitnije i energičnije m e r e da se to stanje popravi,
naš tamošnji živalj nacionalno osvesti i povrati mu se vera u državu za koju
on danas n e m a gotovo nikakvih osećaja, ili pak i ako ih ima oni su negativni.
Takvo teško, gotovo o č a j n o stanje, nije rezultat današnjih prilika niti re-
zultata iz naših spoljno-političkih prilika, već je to izraz našeg pogrešnog sis-
tematskog sprovodenja u n u t r a š n j e politike za ovih 20 godina od završetka
svetskog rata do danas u tim krajevima, koje je u sadašnjim prilikama došlo
do vrhunca i može imati kobnih posledica, a k o mu se ne nade leka što pre.
A još uvek nije dockan, i zlo treba tražiti, ali ne dole na terenu, već u našem
dosadašnjem radu.
Na levoj obali gornjeg toka r. Vardara p r e m a Arbanaškom (albanskom
- prim. V.T.) frontu, gde je u većini arnautski (albanski - V. T.) živalj, stanov-
ništvo je po izgledu m i r n o i poslušno i po njegovom prikrivenom držanju, ne
bi se moglo doći do negativnog uverenja o njegovoj odanosti p r e m a našoj dr-
žavi.
Ali nezadovoljstvo ipak postoji i to veliko.
Nezadovoljstvo Arnauta (čitaj Albanaca, a tako i u daljem tekstu - V.T.)
ima više uzroka, a jedan od glavnih leži u rešenju agrarnih pitanja i podele
o d n o s n o oduzimanja zemlje Arnautima - našim stanovnicima.
Nezadovoljstvo a r n a u t s k o mnogo p o t p i r u j e katoličko sveštenstvo, koje
vodi jednu razornu akciju protivu naše države, a u korist Italije. O v o j e utvr-
đeno, ali su naše vlasti n e m o ć n e da ovoj akciji stanu na put - što je za žaljenje.
Dodeljivanje p o t p o r e siromašnim obveznicima ovog kraja nije vršeno
blagovremeno i u redu. Postojao je izvestan zastoj u rešenju ovih molbi kri-
vicom odgovornog, a vrlo nesavesnog činovništva i opštinskih vlasti. Na ovo
se j a v n o žale obveznici. I ova pojava p r o u z r o k u j e nezadovoljstvo, j e r valja
imati na umu, da je stanovništvo vrlo siromašno.
Dodeljivanje hrane, na ime pomoći, t a k o đ e se ne vrši pravilno, a n a r o ć i t o
u o d n o s u na Arnaute, koji su zbog toga ozlojeđeni, j e r i oni vrlo r e v n o s n o od-
govaraju sv ojim vojnim o b a v e z a m a kod nas. Po izveštaju j e d n o g k o m a n d a n t a
mesta, k u k u r u z se deli n e s r a z m e r n o m a n j e Arnautima u o d n o s u na drugi ži-
valj.
Od a r n a u t s k o g življa našoj stvari m n o g o je više o d a n i veran m u s l i m a n s k i
deo, dok su katolici zapojeni akcijom i k a m p a n j o m katoličkog sveštenstva u
korist Italije.
Crnogorci, sa ovog područja, koji su do n e d a v n o bili u zavadi sa Arnau-
tima, sada su sa njima u relativno d o b r i m o d n o s i m a . Može biti, a postoje svi
izgledi, da o v o m e uzrok leži u izvesnim separatističkim t e ž n j a m a Crnogoraca,
čiji se pokret ne može p r e n e b r e g n u t i . U ovim svojim težnjama, p r i r o d n o je,
da se Crnogorci-pojedinci naslanjaju na arnautski živalj. Pri ovome, o s e c a se
izvesno n e r a s p o l o ž e n j e pojedinih Crnogoraca p r e m a Srbijancima.
Crnogorski d e o stanovništva ovog kraja, a k o m e je d o d e l j e n a zemlja, nije
još u s p e o da se svojim t r u d o m i r a d o m priveže za zemlju. Oseća se kod njih
nemar, nerad i slaba volja za o b r a d o m zemlje, što je donekle i razumljivo,
obzirom na raniji način života.
Stanovništvo p o p u n j e n o C r n o g o r c i m a - svakako nije na visini svoga po-
ziva u ovim k r a j e v i m a u pogledu trudoljubivosti, revnosti i pravog shvatanja
u obavijanju državnih poslova, a što treba očekivati od p r e d s t a v n i k a državnih
vlasti. Ovo je za žaljenje, u toliko pre, što kod izvesnog broja tih ljudi počinje
materijalni m o m e n a t da igra vidnu ulogu.
Na ovom delu - p o d r u č j u ne postoji uticaj političkih ljudi iz ovog kraja
na s a m o stanovništvo, a n a r o ć i t o u pogledu postavljanja p r e d s e d n i k a o p š t i n a
po selima.
Trebalo bi hitno popuniti sva prazna mesta vojnika ž a n d a r m e r i j s k i h ofi-
cira u ovim krajevima, jer je ž a n d a r m e r i j s k a služba još najveći p r e d s t a v n i k
reda i pravičnosti u o č i m a ovdašnjeg stanovništva.
Uopšte rečeno, stanovništvo je m i r n o na prvi pogled ali najvećim d e l o m
nezadovoljno i n e r a s p o l o ž e n o p r e m a državi, usled n e s p o s o b n o g i d e l o m ko-
r u m p i r a n o g našeg ćinovništva.
Na delu p r e m a grčkoj granici i A r b a n a š k o m f r o n t u na d e s n o j obali Var-
dara, stanovništvo bez obzira na veru i poreklo, m i r n o je, obavija svoje redov-
ne poslove i sem izuzetno izraženih svojih u n u t r a š n j i h o s e ć a n j a u p o j e d i n i m
m o m e n t i m a (proslave, svečanosti) ne o d a j e svoje nezadovoljstvo i n e r a s p o -
loženje.
Međutim, iz raznih p i s m e n i h izveštaja, u s m e n i h izjava vojnih starešina,
predstav nika državnih, upravnih i optinskih vlasti, pa i viđenijih ljudi, stanje
je vrlo teško, a po r e č i m a izvesnih ljudi i očajno. Ovo s t a n j e kod d u h o v a ovog
p o d r u č j a jače je izraženo po varošima, ali slično je i na selu.
Postavlja se pitanje, od čega dolazi ovo stanje i gde su uzroci.
Na ćelom p o d r u č j u d e s n e obale Vardara postoji aktivna, smišljena i or-
ganizovana bugarska p r o p a g a n d a . Ona je velika sa d o b r o razbijenom i d u b o -
ko u s a đ e n o m mrežom svojih privrženika.
Jezgro b u g a r s k e p r o p a g a n d e čine varoši: Prilep, Veles, Bitolj i Ohrid, i
ona se iz. varoši prenosi u sela, gde se ipak relativno slabije oseća.
Bugarska p r o p a g a n d a iskorišćuje sve naše slabosti državne u p r a v e u svo-
je svrhe, a poglavito nesavesnost, nesposobnost i korupciju državnih činov-
nika.
Najveću p o d r š k u b u g a r s k o j p r o p a g a n d i u ovim krajevima pružaju, pored
učitelja-domorodaca, većim d e l o m nesavesno i k o r u m p t i v n o ćinovništvo,
koje svojom n e s a v e s n o m i n e s p o s o b n o m službom krši ugled države, stvara
nezadovoljstvo u n a r o d u , a n a r o č i t o po varošima, i time p o m a ž e p o s r e d n o bu-
garsku p r o p a g a n d u .
Opšte je i n e p o d e l j e n o mišljenje, koje vlada u ovom kraju, d a j e ćinovništ-
vo nesavesno i n e s p o s o b n o i da ne dolazi na svoja mesta po vrednosti, već po
p r e p o r u c i političkih ljudi i iz u n u t r a š n j i h političkih obzira.
U n a r o d u ovog kraja oseća se veliki uticaj političkih ljudi, koji svoj uticaj
naročito pokazuju u postavljanju opštinskih vlasti, učitelja i državnih činov-
nika. Kako su politički ljudi ovog kraja d o m o r o d c i , to je logično i njihov uticaj
sasređen u postavljanju d o m o r o d a c a - p r i v r ž e n i k a . A najveće zlo dolazi otuda.
Stvarno se oseća potreba, da se ovi d o m o r o d c i činovnici uklone i z a m e n e lju-
dima iz drugih krajeva, te na taj način odstrani uticaj vladinih političkih ljudi.
Komunizma u širem smislu nema, a u koliko već postoji, razvi jaju ga učitelji
ovog kraja, kao i studenti koji su na školovanju u Beogradu. Oni zaslužuju po-
sebnu pažnju, jer posle završenih studija u Beogradu, zapojeni separatističkim
nastrojenjima, kao komuniste i protivnici i nezadovoljnici sadašnjeg stanja i dr-
žavnog poretka, ponašaju se kao najgori protivdržavni elementi i to vrlo opasni.
Ovome zlu u Beogradu različiti su uzroci, ali je ova pojava vrlo karakteristična
po narod ovog kraja i njegovo dalje d u h o v n o raspoloženje i opredeljivanje.
Predsednici opština po selima, najvećim d e l o m ostali su isti ljudi, kao i
pod Turcima i Bugarima. Njihov je uticaj na selo koban. Potreba za n j i h o v o m
s m e n o m je n e m i n o v n a i vrlo hitna.
U n a r o d u se ne oseća autoritet vlasti, što je svakako posledica nesaves-
nog i n e s p o s o b n o g ćinovništva.
U p o s l e d n j e v r e m e oseća se delimićna slabost i ž a n d a r m e r i s k i h vlasti, us-
led n e s p o s o b n o s t i pojedinaca, a n a r o č i t o onih starešina, koji n e m a j u osećaja
za ove krajeve. U ovom smislu dobijaju se žalbe sa raznih strana (strah poje-
dinih k o m a n d i r a ž a n d a r m e r i j s k i h stanica da ne izgube penziju, da idu na pre-
tres, itd.).
U većim varošima: Bitolju, Prilepu, Ohridu itd. - treba smeniti o d m a h
mesm policisku stražu koju čine d o m o r o d c i , pa postaviti državnu policiju.
Na o\ ij način o n e m o g u ć i ć e se svi izgredi po varošima, kojima se sada nesa-
vesno gleda kroz prste, a s a m o j m e s n o j policiji biće ugled podignut, koji se
sada nalazi na vrlo niskom nivou.
Uticaj a r b a n a š k e iridente u ovim krajevima gotovo i ne postoji i on je
ugušen b u g a r s k o m p r o p a g a n d o m . Uticajni Arnauti su u d o s l u h u sa istaknu-
tim bugarašima.
Svi a r b a n a š k i e m i g r a n t i pod uticajem Italije žele povratak u Arbaniju
(Debar i okolina). Njihov prvak Aćif Koba p r i m a subvenciju od Ministarstva
spoljnih poslova, a održava veze sa Albanijom.
Opšte je mišljenje, da ove subvencije iz centrale ne treba davati p r e do-
bivene sagiasnosti m e s n i h vojnih i državnih vlasti, koje najbolje poznaju pri-
like na t e r e n u . A naš je nacionalni interes da i ovi emigranti idu u Arbaniju,
kada već to žele.
Ukratko rečeno, naša nacionalna stvar u ovome kraju još nije propala, ali
su došli poslednji momenti, da se d a n a š n j e stanje izmeni, d o v o đ e n j e m isprav-
nog činovništva, i s m e n o m učitelja, profesora i sveštenika - d o m o r o d a c a no-
vim ljudima - misionerima.
Obzirom na do sada izneto stanje, opšte je mišljenje kod sviju predstav-
nika vlasti i videnijih ljudi, da ni po koju cenu sada ne treba vršiti izbore. Vr-
šenje izbora još bi više pooštrilo u negativnom smislu stanje duhova u pro-
tivdržavnom pogledu, a ugled i uticaj vlasti još više oslabio.
Sad narod ovog kraja je tih, miran, pošten i pobožan, ali se sa njim nije
postupalo kako treba od 1918. godine do danas.
Nezadovoljstvo i neraspoloženje naroda ovog kraja p r e m a državnoj ideji
ne treba tražiti u u n u t r a š n j o j političkoj situaciji današnjice, već treba pogled
produžiti na sve naše upravne i političke vlasti od 1918 . godine do danas.
Jedinstvo gledišta u sprovođenju državne politike sa planom i sistemom
nije bilo od 1918. godine do danas. Jer su se predstavnici državnih vlasti sme-
njivali sa pojedinim vladama i uvek dolazili novi ljudi sa novim gledištima i
idejama, nadahnuti ličnom - stranačkom u n u t r a š n j o m politikom, zbog koje
su i došli.
Državna ideja - bila je na poslednjem mestu.
Na levoj obali r. Vardara p r e m a Bugarskom frontu, narod je vrlo miran, po-
slušan i radan. Javnog negodovanja i revolta nema. Pa ipak stanovništvo nije
uopšte raspoloženo p r e m a državnim vlastima i državnom uređenju.
Nameće se i ovde pitanje, koji su uzroci koji su izazvali ovo stanje?
Bugarska p r o p a g a n d a i ako postoji, kao i na desnoj obali r. Vardara gdje
je aktivna, u ovim krajevima na levoj obali r. Vardara je prikrivena i p o t a j n a
- ne dolazeći o t v o r e n o do izražaja.
Razlog ovome verovatno leži u činjenici da je ovaj svet već p o o d a v n o do-
bro organizovan i za bugarske apsiracije pripremljen, naroćito u graničnom
pojasu i po varošima - pa se sada ne želi od bugarskih »vodećih makedonaca«
da se ovo stanovništvo izlaže progonima i neprijatnostima od naših vlasti.
Prema svima znacima sudeći, bugarska propaganda zastupa gledište, da leva
obala r. Vardara treba za sada da bude prividno m i r n a i strpljiva, čekajući na
povoljan m o m e n a t za otvorenu akciju na dati znak.
I u ovom području činovnici nemaju p o t r e b n o g autoriteta i time k r n j e
ugled državnih vlasti. Po n a h o đ e n j u sviju videnijih ljudi, sve činovnike domo-
rodce treba što pre ukloniti iz ovih krajeva i zameniti savesnim i sposobnim
ćinovništvom iz drugih krajeva.
Služenjem dobrovoljaca u svojim krajevima svi državni i najpoverljiviji
predmeti poznati su široj javnosti na štetu državnih interesa. Ova pojava je go-
tovo po svim varošima jasno opažena i utvrđena.
Narod, u koliko je uvučen bugarskom p r o p a g a n d o m u bugarske vode, a
naroćito d e o u pograničnom pojasu i po većim varošicama, u toku ove godine
jasno je pokazivao znake oduševljenja i radosti za uspeh sila Osovine, očeku-
jući otuda rešenje svojih problema. Ovo je delo bugarske propagande, iako
danas potajne i skrivene u ovom području.
Po izveštaju izvesnih vojnih starešina, u ovom p o d r u č j u počinje da se raz-
vija i hvata korena mreža simpatizera hrvatskih političara, koji nalaze zapo-
slenja u većim varošima i tu ostaju. Po izvesnim znacima sudeći, postoji neka
p o t a j n a prijateljska veza između ovih ljudi i i s t a k n u t i h prijatelja bugarske
propagande.
U k r a t k o rečeno, n a r o d iz ovog kraja, po prirodi vredan, vrlo štednjiv i
pobožan, a pri t o m e i d o s t a primitivan, nije bio do d a n a s ni d o b r o voden ni
prihvaćen od naših državnih vlasti. Ovako se može i p r o t u m a č i t i veliki uticaj
d a n a š n j e skrivene b u g a r s k e p r o p a g a n d e , koja iz varoši o b u h v a t a i sela.
Urođeni osjećaj ropstva nasleđen od Turaka, delimićna korupcija i slab au-
toritet naših državnih vlasti od 1918 g. do danas - stvorio je kod ovog naroda
osjećaj da tok događaja još nije završen i da treba očekivati nešto novo.
Sve ovo podgreva i održava b u g a r s k a p r o p a g a n d a , koja u p u n o j meri ko-
risti naše slabosti.
Kao opšti zaključak, m o g l o bi se izvesti sledeče:
Arnautski živalj u j u ž n o j Srbiji (Makedoniji i Kosovu - V.T.) predstavlja
odličan ratni materijal u svakom pogledu. Naši vojno-državni interesi nalažu
da po svaku cenu p r i d o b i j e m o i u jačoj meri iskoristimo ovaj ratnički narod.
A neraspoloženje ovog stanovništva p r e m a našoj državi dolazi poglavito:
od nesavesnog, n e s p o s o b n o g i d e l o m k o r u m p i r a n o g činov ništva, kao i velikih
nepravilnosti u rešenju a g r a r n i h pitanja.
Bugarska p r o p a g a n d a postoji i dalje, i to k a o aktivna na d e s n o j obali r.
Vardara sa svima svojim o d l i k a m a i znacima; i kao prikrivena i p o t a j n a na le-
voj obali r. Vardara, bez vidnih spoljnih manifestacija.
Pa ipak naša nacionalna stvar za sada još se može podići i ovaj narod pri-
vezati za našu državu, i to bez nekih naročitih drastičnih mera, jer još nije do-
ckan.
A kao jedna efikasna, moguća i spasonosna mera jeste sledeća:
1. - Poseban režim u j u ž n o j Srbiji i ostaviti o d r e š e n e r u k e banu; a od nje-
ga tražiti red, rad i zakonitost.
2 . - Da se ne vrše nikakvi izbori. To je najveće zlo za ove krajeve, i to
je n e p o d e l j e n o mišljenje sviju lica bez izuzetka.
3 . - Da se o p š t i n s k o časništvo - a n a r o č i t o p r e d s e d n i c i i d e l o v o đ e ne
biraju već postavljaju od najnacionalnijih i najpoštenijih ljudi, i to ne iz ovih
krajeva. Domorodci ne mogu biti objektivni u radu i ne mogu se oteti svome
lokalnom osećaju.
4. - U Beogradu po svima c e n t r a l a m a , stati na gledište d a j e južna Srbija
životni najjači centar Jugoslavije. Prema tome, i povesti finansijsku, ekonom-
sku u vojnu politiku u pravcu konsolidovanja prilika u južnoj Srbiji.
5. - Sve partijsko, nesavesno, nesposobno i k o r u m p i r a n o činovništvo
što pre zameniti ispravnim i čestitim ljudima - misionarima, a ovo činovništ-
vo za izvesno v r e m e depolitizirati, bolje nagradili i ne držati ga duže od 3-4
godine u južnoj Srbiji.
6. - Sve činovnike, učitelje, p r o f e s o r e , ž a n d a r m e , finanse itd. iz severo-
zapadnih krajeva zameniti čistim srbijanskim e l e m e n t o m i to najboljim.
Dostavljajući Vam p r e d n j e , ja Vas molim. G o s p o d i n e Predsedniče, da iz-
volite pokloniti pažnju o v o m pitanju, i sa svoje strane, p r e d u z m i t e m e r e koje
Vi za s h o d n o nađete, k a k o bi se naša n a c i o n a l n a stvar na jugu podigla i ta-
mošnji narod privezao za našu državu i državnu ideju.
Molim Vas, Gospodine Predsedniče, da izvolite i o v o m prilikom primiti
uverenje o m o m o s o b i t o m poštovanju«.
(AVII, Dok. 32/2, 1-25. k. 11; Uporedi sa AR 1941, ZD, Dok. 267, str.
776-783, kao i p r i m e d b e Redakcije Zbornika d o k u m e n a t a 2, 3, 5 i 8).
Prilog la
Proklamacija kralja A l e k s a n d r a
od 6. januara 1929. g o d i n e
»Najviši narodni i državni interesi i njihova b u d u ć n o s t zapovedaju mi, da se

i kao vladalac i kao sin ove zemlje obratim n e p o s r e d n o n a r o d u i da mu ot-
voreno i iskreno kažem o n o što mi u sadašnjem t r e n u t k u nalažu moja savest
i moja ljubav p r e m a otadžbini.
Nastupio je čas, kad između naroda i kralja ne može i ne sme biti više po-
srednika.
U toku minulih prošlih napora i tolikog strpljenja, koje sam pokazao u
vršenju svojih visokih dužnosti, moju je dušu razdirao vapaj naših n a r o d n i h
masa, radnih i rodoljubivih, ali i namučenih, koje su r u k o v o đ e n e svojim pri-
rodnim i zdravim rasuđivanjem već odavno nazirale, da se više ne može ići
putem, kojim se do sad išlo.
Moja očekivanja, kao i očekivanja naroda, da će evolucija našeg unutar-
njeg političkog života doneti sređenje i konsolidovanje prilika u zemlji, nisu
se ostvarila.
Parlamentarni red i sav naš politički život dobijaju sve više negativno obe-
ležje, od čega narod i država imaju za sada samo štete. Sve korisne ustanove
u našoj državi, njihov napredak i razvitak celokupnog našeg državnog života,
dovedeni su time u opasnost.
Od takvog nezdravog političkog stanja u zemlji strada ne s a m o u n u t a r n j i
život i napredak, nego i sređivanje i razvijanje spoljnih o d n o s a naše države,
kao i jačanje nešeg ugleda i kredita u inostranstvu.
Parlamentarizam, koji je kao političko sredstvo po tradicijama od moga
nezaboravljenoga oca ostao i moj ideal, počele su zaslepljene političke strasti
zloupotrebljavati u toj meri, d a j e postao smetnja za svaki plodni rad u državi.
Žalosni razdori i događaji u Narodnoj skupštini pokolebali su kod n a r o d a
veru u korisnost te ustanove. Sporazumi, pa i najobičniji odnosi između stra-
naka i ljudi, postali su apsolutno nemogući.
Umesto da p a r l a m e n t a r i z a m razvija i jača d u h n a r o d n o g i državnog jedin-
stva, on ovakav kakav je, počinje da dovodi do d u h o v n o g rasula i n a r o d n o g
razjedinjavanja. Moja je sveta dužnost, da svim sredstvima čuvam državno i
n a r o d n o jedinstvo. I ja sam rešen, da ovu dužnost bez kolebanja ispunimo do
kraja.
Čuvati jedinstvo n a r o d n o i celinu državnu, to je najviši cilj moje vlada-
vine, a to m o r a biti i najveći zakon za m e n e i svakoga. To mi nalaže moja od-
govornost p r e m a n a r o d u i p r e d istorijom. To mi nalaže ljubav p r e m a otad-
žbini i pijetet p r e m a bezbrojnim dragocenim žrtvama, koje p a d o š e za taj
ideal.
Tražili leka t o m e zlu u dosadanjim p a r l a m e n t a r n i m p r o m e n a m a vlade ili
u novim zakonodavnim izborima, značilo bi gubiti dragoceno vreme u uza-
ludnim pokušajima, koji su nam odneli nekoliko poslednjih godina. Mi mo-
r a m o tražiti nove m e t o d e rada i krčiti nove puteve.
Ja sam uveren, da ce u ovom o/biljnom trenutku, svi Srbi, Hrvati i Slo-
venci razumeti ovu iskrenu reć svog;, kralja i da će oni bili moji najverniji po-
magači u toku mojih budućih napora kojima je jedini cilj: da se u što kraćem
vremenu, postigne ostvarenje onih ustanova, one državne uprave, koja će naj-
bolje odgovarati opštim narodnim p o ' r e b a m a i državnim interesima.
Radi toga rešio sam i rešavam, da Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slove-
naca od 28. juna 1921. godine prestane važiti. Svi zemaljski zakoni ostaju u
važnosti, dok se p r e m a potrebi mojim ukazom ne ukinu. Na isti način dono-
siće se u b u d u ć e novi zakoni.
Narodna skupština, izabrana 11. s e p t e m b r a 1927. godine raspušta se.
Saopštavajući ovu moju odluku m o m e narodu, naređujem svima vlasti-
ma u državi, da po njoj postupaju, a svima i svakome zapovedam, d a j e poštuju
i da joj se pokoravaju ...« (»Službene novine« od 6. januara 1929. godine,
»Zbornik zak. ur. i naredbi«, sv. III. za 1929. br. 4-35).
Ovom proklamacijom kralj Aleksandar stavio se iznad naroda. On je, is-
tina. istakao da »i/među kralja i naroda ne može i ne sme biti više posredni-
ka«. Postojala bi prema t o m e s a m o dva politička faktora u držav i: kralj i na-
rod. Ali ovoj figurativ noj postavci kralj Aleksandar oduzeo je sadržinu zavr-
šnom formulacijom, p r e m a kojoj on »zapoveda svima i svakome«, da ovu nje-
govu odluku »poštuju« i »da joj se pokoravaju«. Kralj je dakle najviši i svima
nadređeni faktor, kojemu imaju biti p o d r e đ e n i svi stanovnici u državi. On ne
treba »posrednika«, jer je on ona strana koja svima naređuje, a koja nikome
nije odgovorna. Prema tome, to je proklamacija otvorenog, neprikrivenog
vladarskog apsolutizma, jer je kraljeva volja sada o t v o r e n o postala »najviši za-
kon u državi«.
Prilog lb
Proklamacija kralja A l e k s a n d r a p o v o d o m proglašenja

Ustava od 3. s e p t e m b r a 1931. g o d i n e
»Čuvanje jedinstva n a r o d n o g i držav ne celine moja je sveta dužnost i najviši

cilj moje vladavine, to je bila pobuda i glavni zadatak režima, koji sam zaveo
6. januara 1929. godine.
U svojoj reći, koju mi je nalagala ljubav prema otadžbini, ja sam m o m e
dragom narodu otvoreno izneo sve teškoće i opasnosti, u koje je bio doveden
naš nacionalni život i državna celina. Te su teškoće bile toliko velike, opas-
nosti tako ozbiljne, da su d u b o k o zabrinjavale sve rodoljube i razdirale dušu
narodu.
Svi, ceo narod video je šta je uzrok zlu i bio svestan veličine zla, te je razu-
meo i sa punim poverenjem prihvatio moje odluke. Visoka nacionalna svest
i zdravo rasuđivanje je odlika, koju je naš narod uvek pokazivao u odlučnim
m o m e n t i m a svoje istorije. Moje pouzdanje i ljubav n a r o d a i njegovu moralnu
snagu pružilo mi je siguran oslonac za sve podhvate u sređivanju prilika u
zemlji.
Srećan sam i ponosan što je sav moj dragi narod od prvog trenutka shva-
tio moje p o b u d e i j e d n o d u š n i m javnim o d o b r a v a n j e m snažno p r i p o m o g a o iz-
vođenju mojih odluka. Uz tu veliku i široku moralnu p o m o ć naroda, na kojoj
odajem hvalu i priznanje, uspelo se za srazmerno kratko vreme, da se posvr-
šavaju krupni nacionalni i državni zadaci, i postave trajne osnove zdravog dr-
žavnog života. Kraljevini Jugoslaviji, prihvaćenoj svom toplinom nacionalne
duše svega jugoslovenskog naroda, obezbeđeni su potrebni uslovi za snažan
polet i veliku nacionalnu budućnost.
Pun uverenja da do sada postignuti rezultati rada, zdrava, politićka i na-
cionalna svest i iskustvo n a r o d a dopuštaju, da se pristupi ostvarenju i defi-
nitivnoj organizaciji onih ustanova i onog državnog uređenja, koje će najbolje
odgovarati n a r o d n i m p o t r e b a m a i državnim interesima, odlučio sam, da do-
sadašnji rad i izvođenje nacionalne i državne politike postavim na širu osno-
vu n e p o s r e d n e n a r o d n e saradnje.
S verom u boga i srećnu budućnost Kraljevine Jugoslavije dajem Ustav
Kraljevine Jugoslavije.
3. s e p t e m b a r 1931. Aleksandar, s. r.«

u Beogradu
(»Službene novine« od 3. s e p t e m b r a 1931.)
U ovom Ustavu istaknuto je d a j e kralj najviši organ državne vlasti k o m e

je sve podređeno, d a j e on »zatočnik narodnog jedinstva i državne celine i ču-
var njihovih svagdašnjih interesa« (član 29). U odeljku IV Ustava kaže se da
je u kraljevim r u k a m a sasređena i zakonodavna, i u p r a v n a i sudska funkcija
vlasti. Prema ćl. 35 Ustava »Kraljeva ličnost je neprikosnovena. Kralju se ne
može ništa u odgovornost staviti, niti kralj može biti tužen ...« 1 dalje: »Za sve
čine kraljevske vlasti odgovara ministar, o d n o s n o ministarski savet, koji je
premapotpisao«. To znači da za kraljeve akte politički odgovara vlada, ali ta
vlada po lom Ustavu odgovara kralju, tj. o n o m e za koga bi morala odgovarati.
Prema tome. ovim Ustavom je sankcionisana p u n a kraljeva neodgovornost za
njegove akte vlasti, a to znači da je taj Ustav sankcionisao apsolutizam prikri-
ven formalnom ustavnošću.
Prilog 2
S t r o g o poverljiva o k r u ž n i c a H r v a t s k o g n a r o d n o g p o k r e t a
u p u ć e n a s v i m organizacijama H S S 1939. godine1
Kako su se dr Maćek i neki njegovi saradnici iz vodstva HSS odnosili p r e m a

Sporazumu Cvetković-Maček od avgusta 1939. godine vidi se iz Strogo pover-
Ijive okružnice koja će se navesti p r e m a delu dr Ferda Culinovića Slom stare
Jugoslavije, Zagreb, 1958, str. 97-102. Dokumenat se nalazi u arhivi Vojno-is-
torijskog instituta JNA (arhiva bivšeg Obaveštajnog odeljenja Glavnog gene-
ralštaba Kraljevine Jugoslavije), a njegova fotokopija u Institutu za historiju
države i prava na P r a v n o m f a k u l t e t u u Zagrebu. U Istoriji građanskih partija
u Jugoslaviji, 11 deo, Beograd, 1952, str. 67-71, n a v e d e n a je Okružnica p o t p u n o
slične, ali nešto šire sadržine, a razlikuje se uglavnom u pogledu pravopisa.
1 u delu dr Ljuba B o b a n a Sporazum Cvetković-Maček, Zagreb, 1964, na str.
421-424. d a j e se »Izvadak« iz j e d n e tajne i najstrože poverljive okružnice«
koja se, takođe, stilski razlikuje od »napred navedene, ali ne i u suštini«. Ok-
ružnica glasi:
»Dužnost je svakog i s t a k n u t o g i p o j e d i n o g člana Hrvatskog n a r o d n o g po-
kreta da u svakoj prigodi r a s t u m a č i p r i s t a š a m a prave ciljeve »Sporazuma«.
Treba svaki član da drži pred očima, da su sredstva i način b o r b e upri-
ličeni uvijek p r e m a tome, da se što m a n j i m žrtvama i potresima postignu što
veči pozitivni rezultati.
Hrvatski seljački n a r o d n i pokret, za razliku od ostalih p o k r e t a i izvan do-
movine, neće da ubaci hrvatski narod u b o r b e , koje bi mu mogle da n a š k o d e
i da stavi u pogibelj postignuće hrv atskih konačnih ciljeva, koji jesu uvijek isti
i n e p r o m j e n j e n i , tj. p u n a sloboda i državna nezavisnost«! (Napomena: ovaj
d e o citiran je iz 1 storije građanskih partija u Jugoslaviji, II deo, Beograd, 1952,
str. 67. Culinović je ovaj d e o ispustio, a B o b a n na str. 421 ovako citira početak
Okružnice: »E da s k l a p a n j e »sporazuma« i ulazak pretstavnika hrv. n a r o d n o g
seljačkog p o k r e t a u b e o g r a d s k u vladu ne unese u r e d o v i m a hrv. n a r o d n o g po-
kreta. u p u ć u j e m o niže n a v e d e n e upute, koje će svaki, da na najzgodniji i na-
jumjesniji način saopći pristašama«. Zatim nastavlja kao gore »Dužnost je sva-
koga« . . . ) Dalji tekst Okružnice glasi:
»Hrvatski (seljački n a r o d n i - po B o b a n u ) pokret teži i nastoji da, iskoriš-
ćavajući svaku situaciju postigne što veći uspjeh i baš zato je i sklopio »Spo-
razum« kao zgodno s r e d s t v o i oružje b o r b e hrvatskog n a r o d n o g ( s e l j a č k o g -
Boban) pokreta. Neka stoga b u d e svakomu jasno, da »Sporazumom« hrvatsko
n a r o d n o vodstvo nije se o d r e k l o postojećih krajnjih ciljeva hrvatskoga naro-
da. Prema pristašama treba to uvijek i p o s e b n o naglašavati. Pred tim pred-
p o s t a v k a m a ima se sad raditi i postupiti ovako:
I
»Sporazumom« su p o s t i g n u t a dva važna cilja pokreta:
a) Slomljena je državna cjelina. Država je razdijeljena na dva područja.
Bit će to zadatak hrvatskog n a r o d n o g vodstva, da ovu razdiobu sve to više i
još jače razvija. Zato u svima našim izjavama, govorima i člancima, kao i raz-
govorima, n e ć e m o nikad u p o t r e b i t i ime Jugoslavija, nego državna zajednica.
Ovim h o ć e m o kazati i naglasiti da je država sastavljena od više dijelova. Go-
vorit ć e m o i pisati o n a r o d i m a državne zajednice, č i m e h o ć e m o naglasiti da
ima više naroda, time n a g l a š u j e m o p o s e b n o s t hrvatskog n a r o d a .
b) postignuto je da su beogradski faktori - mislimo na vladu i kneza Na-
mjesnika - odstupili od p o j m a n a r o d n o g jedinstva, što je vrlo važno, j e r je
time izgubljeno o p r a v d a n j e za p o s t o j a n j e države. Srušen je tim sam t e m e l j Ju-
goslavije, a to je najv ažnije. Pri tome su nas izvjesni beogradski krugovi poma-
gali, kao i dio srpske inteligencije, a i srpska crkva. (Podvučeni d e o je citiran
p r e m a knjizi Istorija građanskih partija, II deo, Beograd, 1952, str. 68. i p r e m a
B o b a n u str. 422). Oni su već počeli da ističu srpstvo p o s e b n o , č i m e su n a m a
olakšali b o r b u protiv jugoslovenstva, kao našeg najvećeg neprijatelja. Trebat
će zbog toga čuvati se n a p a d a j a na srpstvo dok ć e m o voditi n e s m a n j e n u ak-
ciju proitiv jugoslovenstva. u našoj štampi, i izjavama itd. Ističimo uvijek hr-
vatski, slovenski i srpski narod. Time l a s k a m o najvećoj slovenskoj stranci dr
Korošca, a š k a k l j e m o javno mišljenje u Srbiji.
II
»Sporazumom« s m o postigli, da su naši pouzdanici kao hrvatski ministri
ušli u c e n t r a l n u vladu. Treba da se oni uvjek u štampi, u našim izjavama i u
razgovorima nazivaju hrvatski ministri, j e r se time ističe njihov državno-prav-
ni položaj. Postigli s m o time:
a) S u d j e l o v a n j e u vladi, dakle utjecaj u vladanju.
b) Kontrolu vladanja, tj. saznanje o o d l u k a m a vlasti
c) Kontrolu d o h o d a k a sa p r a v o m da i s k o r i š ć u j e m o državne d o h o t k e u
ciljeve Hrvatskog n a r o d n o g pokreta.
Na taj način b e o g r a d s k a c e n t r a l n a vlada j a k o je oslabila, i bez obzira na
u m a n j e n o p o d r u č j e njezinog utjecaja, p o s e b n i m položajem Hrvatske. Sudje-
lovanjem hrvatskih ministara u toj vladi činimo ju ovisnom o daljnim us-
t u p c i m a na štetu države. Kod svake zgodne prilike hrvatski ministri zaprijetit
će o s t a v k o m i time izvojštiti daljne u s t u p k e hrvatskoj osebnosti, j e r je od njih
ovisna, bez njihovog s u d j e l o v a n j a n e m a vlade. Taj položaj d a j e h r v a t s k i m mi-
nistrima ključ koji otvara sve i o m o g u ć u j e veliko iskorištavanje svih p r i h o d a .
III
Kneza n a m j e s n i k a d r ž i m o u našoj vlasti. Pred njim s m o uvijek na o k o
vjerni, ali oprezni, dok u stvari on je igračka u našim r u k a m a . L a s k a n j e m nje-
govim visokim k u l t u r n i m s p o s o b n o s t i m a odličnog državnika e v r o p s k o g
kova, u m n o g i d a l e k o v i d n o g političara, koji je uvidio o p r a v d a n o s t hrvatskih
zahtjeva, mi ć e m o uvijek moći da ga u p o t r e b i m o za naše ciljeve. On zna da
ga Srbi ne vole, za nas je to povoljno. Stoga naša š t a m p a t r e b a o n j e m u pisati
najljepše, treba ga hvaliti i laskati mu, kralja ostaviti u pozadinu. Knez na-
mjesnik je neiskren i p o d m u k a o , ali vrlo p r i s t u p a č a n laskanju i sugeriranju,
da bi t r e b a o da on o s t a n e na vodstvu državne zajednice. Isticati, da ga Hrvati
poštuju i cijene. Ona dva druga namjesnika nisu važna. Njihova uloga je pot-
p u n o p o d r e đ e n a i mi se na njih ne smijemo osvrtati. Ako ih i s p o m i n j e m o u našoj
štampi, s p o m e n u t ć e m o ih suho i kratko. Oni su zadovoljni, da u miru uživaju
slasti i koristi visokog položaja. Ali i oni su pristupačni sugeriranju, da bi namjes-
ništvo trebalo ostati na vodstvu državne zajednice i docnije.
IV
Neka se naše pristaše n i k a k o ne s m u ć u j u izjavama, koje će hrvatski mi-
nistri ili sam p r e d s j e d n i k davati u Beogradu. To je sve s a m o f o r m a l n o , bez
značenja, to je zavaravanje. Ali zato će svaka takva izjava biti ovdje k o r i g i r a n a
službenim izjavama ovlaštenih p r e d s t a v n i k a hrvatskog n a r o d n o g p o k r e t a ,
koja će točno iskazivati stanovište hrvatskog n a r o d n o g vodstva. Postojat će
stoga o p r e k a između izjava ministara i p r e d s j e d n i k a i izjava vodstva, ali to
s a m o vanjski i s a m o dok su oni u Beogradu.
V
U našoj štampi, u našim izjavama i razgovorima t r e b a i sada poslije »Spo-

razuma« nastaviti u d a r a n j e m protiv hegemonije, t r e b a naglašavati zlodjelo
d i k t a t o r s k i h režima, treba n a p a d a t i sve o n e koji ne shvaćaju da je svakoj ak-
ciji i ideji n a r o d n o g i državnog jedinstva za uvijek odzvonilo. Treba tražiti da-
lje izgrađivanje a u t o n o m i j e i naglašavati nezadovoljstvo sa postignutim »Spo-
r a z u m o m « , t r e b a se uvijek tužiti da se »Sporazum« ne izvršuje i ne stavlja u
djelo i t. d. Na taj način hrvatski ministri i predsjednik moći će se uvijek žaliti
i pokazivati pred c e n t r a l n o m vladom i p r e d knezom n a m j e s n i k o m , tražeći
nove u s t u p k e i nova prava za Hrvatsku, pozivajući se na p o t r e b u , da se ne-
zadovoljstvo n a r o d n o ukloni u interesu državne zajednice i zbog izgrađivanja
boljih o d n o š a j a između Hrvata i Srba.
VI
Treba izbjegavati u p o t r e b u riječi Banovina Hrvatska, a na s u p r o t treba

se više služiti o z n a k o m Hrvatska, hrvatska vlada i t. d. Treba uvijek pisati i
govoriti o o d n o š a j i m a Hrvata, hrvatskog n a r o d a i Hrvatske p r e m a d r u g i m dr-
žavama i n a r o d i m a . Treba uvijek Hrvatsku, hrvatski narod i Hrvate isticati
kao faktor m e đ u n a r o d n e politike nezavisno od državne zajednice. Uopće, u
vanjskim člancima i g o v o r i m a ne će se s p o m i n j a t i državna zajednica, a pogo-
tovo ne Jugoslavija.
VII
Treba dobiti svoju p o s e b n o s t u sportu, treba dobiti ured za š t a m p u , svoj

radio, i u svakoj prigodi p r e d vanjskim svijetom istupiti kao predstavnik Hr-
vatske ili hrvatskog n a r o d a . I naši hrvatski ministri nastojat će, da svoju po-
sebnu p r i p a d n o s t h r v a t s k o m n a r o d u uvijek p r i k l a d n o uključe u njihove služ-
b e n e izjave. Tu će oni nastojati naglasiti i p o s e b n o s t Hrvatske ili hrvatskog
naroda.
VIII
Treba sve ustanove, društva, poduzeća, k u l t u r n e zavode i t. d. označiti

uvijek kao hrvatske. Isticanje Hrvatske uvijek na svakom mjestu i u svakoj
prigodi. Treba izlučiti strogo hrvatske književnike od srpskih, hrvatsku litera-
turu od srpske, hrvatsku povjest od s r p s k e i t d. Ukratko uvijek rastaviti i di-
jeliti. D o b r o će nam doći i izvjesna n a s t o j a n j a dijeljenja jezika. Neka se i to po-
kuša.
IX
Bit će zadatak naSih m j e r o d a v n i h faktora, malo po malo uklanjati i uk-

loniti sve oznake državnog jedinstva. U »Sporazumu« n e m a s p o m e n a ni o hr-
vatskoj zastavi, ni o h r v a t s k o m grbu, ali baš zato je i moguć put da se to via
facti uvede. Kod toga n a m središnja vlada neće smetati, j e r nas ne može omes-
ti. Zaprijetit ć e m o i s t u p a n j e m iz vlade i gotovo je.
Treba sistematski ukloniti sve riječi, sve nazive i sve oznake, do sada
u p o t r e b l j a v a n e po s r p s k o m načinu. Za to treba uspostaviti i opet uvesti hr-
vatske nazive činovnika. Uputiti treba š t a m p u da se kloni srpskih naziva uop-
će. Naše novine t r e b a j u donositi vijesti iz hrvatskih krajeva odjelito od vijesti
iz ostalih dijelova državne zajednice. Sve te vijesti treba pak unositi s k u p a sa
vijestima iz inozemstva.
XI
Tražit ć e m o m a l o po malo, p u t e m naših p o u z d a n i k a iz hrvatskog narod-

nog pokreta da uklonimo razna činovnička mjesta isto kao i mjesta privatnih
poduzeća, d r u š t a v a i ustanova, na kojima su se Srbi utvrdili. Pri t o m e se po-
služiti unižavanjem p r e ć a n s k i h osoba, n a p a d a j u ć i ih kao izdajnike h r v a t s k o g
n a r o d a i slično. Treba dobiti u svoje r u k e redarstvo; d o d u š e je »Sporazu-
mom« političko r e d a r s t v o ostavljeno državnoj zajednici, ali to ne s m e t a da se
via facti dobije n a d z o r redarstva. Diranje u oružništvo i v o j s k u j e teško, j e r su
Srbi tu vrlo osetljivi, pa bi izazvalo reakciju. To treba na drugi način podko-
pati. Neka se kod toga u p o t r e b e p r o k u š a n e m e t o d e iz austro-ugarskog vreme-
na. Posebno t r e b a pažnju posvetiti da naši pristaše kao vojni ljećnici zauzmu
važne položaje u vojnim ustanovama. Po njima ć e m o slabiti vojsku i rušiti dis-
ciplinu u njoj. Svakako treba organizovati našu snagu. Nju treba dalje razvijati
i jačati po selima i gradovima. Nju ć e m o predstavljati kao p o m o ć n i c u kod ču-
vanja reda i mira. Nastojat ć e m o da vlasti dobiju p o v j e r e n j e u Zaštitu. Ona će
na taj način doći do saznavanja vojne organizacije. Ali nju t r e b a b u d n o čuvati
od utjecaja s r p s k e vojske. Njezino organizovanje treba se ravnati po m e t o d a -
ma bivšeg hrvatskog d o m o b r a n s t v a , da b u d u isti nazivi, iste oznake, iste za-
povijedi i t. d. Posebno paziti pak na d u h Zaštite, kao i isticati d u h h r v a t s k o g
n a r o d n o g p o k r e t a za p o s e b n e hrvatske ciljeve.
XII
Naši pristaše m o r a j u od sada u v r e m e n u svoje službe sudjelovati u raz-

nim p a r a d a m a državne zajednice. Neka to ne zavede naše pristaše ni najma-
nje. Oni će kod toga tako nastupiti, da b u d e širokim n a r o d n i m slojevima vid-
ljivo, da oni to čine jer m o r a j u , ali ne od svoje volje. Kod takvih svečanosti
nastojat će se da se b r o j predstav nika svede na namjanje, a oni će se ograničiti
s a m o na pasivnu prisutnost. Treba izbjegavati svako s r p s k o m a n i f e s t o v a n j e
i kod toga ne će se izdavati ni proglasi ni pozivi na sudjelovanje. Treba m a l o
po m a l o učiniti da n e s t a n e proslave Vidovdana, a proslavu kraljevog d a n a tre-
ba upriličiti kao čisto službenu, bez sudjelovanja n a r o d a , a tako isto i još u
jačoj mjeri t r e b a sužavati proslavu prvog prosinca. Organizacijama k a o na pr.
Sokolu, kada p r i r e đ u j e svoje proslave, treba praviti smetnje, o s o b i t o ih t r e b a
zasprečavati da svoje proslave vrše javno.
XIII
Treba uvijek isticati d a j e stanje »Sporazuma« s a m o prvi stupanj, prvi za

postignuće daljnih i viših ciljeva. Zato uvijek t r e b a govoriti i spominjati slo-
b o d n u i nezavisnu s a m o s t a l n u Hrvatsku itd. Neka se uvijek govori o hrvats-
kim interesima, o hrvatskim n a r o d n i m pravima, hrvatskoj dužnosti itd. Hr-
vatske n a r o d n e mase n e k a su b u d n e uvijek. Njima t r e b a uvijek s p o m i n j a t i hr-
vatsko n a r o d n o zastupništvo, hrvatske n a r o d n e zastupnike, hrvatski Sabor
(koji će donositi s a m o s t a l n e o d l u k e - Boban, str. 424) i t. d.
XIV
Naše protivnike t r e b a o š t r o (žestoko - Boban, str. 424) napadati, prika-

zivati ih kao korupcionaše (nosioce korupcije, oštećivanja hrvatskih interesa
- Boban, str. 424), pljačkaše i krvoloke hrvatskog naroda itd. Treba omalo-
važavati njihova djela, njihovu š t a m p u prešućivati i rugati se, izvrtati ih smi-
jehu i poruzi. (Napomena: XIV tačka citirana je iz knjige Istorija građanskih
partija Jugoslavije, II deo, Beograd, 1952, str. 71, a postoji i u citiranoj knjizi
Lj. Bobana. U knjizi dr Ferda Čulinovića Slom stare Jugoslavije, Zagreb, 1958,
n e m a ove tačke, v e č j e sledeča XV tačka obeležena kao XIV, a p o s e b n o je d a t a
XV tačka koja počinje sa: »Ovih se u p u t s t a v a treba . . . vidi drugi stav XV tač-
ke - V. T.).
XV
Držeći se gornjih u p u t s t a v a mi ć e m o izabrati svaku k o n j u k t u r u za naše

ciljeve. M e đ u n a r o d n a situacija ide n a m a u korist. Ruši se sistem Versalja, a
Jugoslavija je u m j e t n a tvorevina toga sistema. Naše će vodstvo balansirati iz-
m e đ u Osovine i đ e m o k r a t i j e . I m a m o ljude za j e d n o i drugo. Glavno je da se
ruši Jugoslavija. Kod toga nas u veliko p o m a ž e katolička crkva s j e d n e s t r a n e
i m e đ u n a r o d n i k o m u n i z a m s d r u g e strane. Treba svagdje uzdizati katoličan-
stvo kao glavni branik Hrvatske. Na pravoslavnu kao bizantinsku kulturu treba
navaljivati i isticati da su specijalne odlike.
Ovih se uputstava treba strogo pridržavati i neka ih pozvani tumače na zgo-
dan način svojim pristašama. Treba ih držati kao strogo poverljive i tajne. Za to
odgovaraju vođe mesnih organizacija. Upute pak dat će svi hrvatski zastupnici
Naprijed svi za slobodnu i nezavisnu Hrvatsku državu!
Vjera u Boga i seljačka sloga«Z1
Očigledno nezadovoljno rezultatima S p o r a z u m a , vodstvo HSS-a je u pro-
leće 1940. godine dalo za javnost sledeću izjavu: »Krivo misli onaj, koji drži
da je Sporazum od 26. avgusta p o t p u n o svršena stvar, to je tek jedna stepenica
sa koje m o ž e m o dalje voditi borbu«. 2
Ö n a v e d e n o j Okružnici dr. Ferdo Culinović, između ostalog, kaže: » . . .
Nema n e p o s r e d n o g dokaza, da je ova Okružnica potekla iz redova vodstva
Hrv atske seljačke stranke, a još m a n j e o t o m e da bi je sastavio sam Vladimir
Maček. D o k u m e n a t je sačuvan m e đ u a k t i m a iz arhive Obavještajnog odjelje-
nja Glavnog generalštaba Kraljevine Jugoslavije, ali kako je taj akt bez ikakve
oznake, iz toga se ne bi sa sigurnošću moglo zaključiti da je ta Okružnica pro-
istekla od Maćeka. No, pri t o m e treba podsjetiti na neke n e o s p o r n e ćinjenice:
u prvom redu na to, da se po u n u t r a š n j o s t i Banovine Hrvatske m e đ u prista-
licama Hrvatske seljačke s t r a n k e znalo za slične direktive »iz Zagreba«, u dru-
gom r e d u važna je i činjenica da su se m n o g e m e s n e organizacije HSS-a kao
i mnogi istaknutiji pristalice ove s t r a n k e na terenu, po selima u Banovini Hr-
vatskoj (od jeseni 1939. i dalje), zaista i ponašali, k a k o je to gornja Okružnica
preporučivala. Da li je slučajno bilo, što su se kroz s p o m e n u t o vrijeme po Ba-
novini Hrvatskoj zaista zbili mnogi događaji, koji su po svom k a r a k t e r u toliko
ukazivali na ove direktive? P o t r e b n o je pri t o m e sjetiti se i sve oštrijih kato-
ličkih profašističkih »Križara«, koji su od o s n u t k a Banovine Hrvatske stali
sve to bezobrzirnije razvijati svoju protivjugoslovensku i p r o o s o v i n s k u pro-
pagandu; iz njihovih r e d o v a širla se sasvim n e p r i k r i v e n o p r o p a g a n d a s ciljem,
da se što više zatruju hrvatsko-srpski odnosi, da se kod Hrvata katolika raz-
vije što veća mržnja protiv pravoslavnih Srba, koje se okrivljavalo kao glavnu
zaprijeku za o s t v a r e n j e tzv. nezavisne države Hrvatske.
Kod analize k a r a k t e r a i političkog odjeka ove d r u g e Okružnice, koja se
općenito pripisivala vodstvu Hrvatske seljačke stranke, nije od p r e s u d n e važ-
nosti to da li je sam Vlatko Maček sudjelovao kod njene r e d a k c i j e ili ju je i
o d o b r i o (kako kaže J a n k o Tortić); važna je pri t o m e činjenica, da se ni Vlatko
Maćek, a niti cijelo vodstvo Hrvatske seljačke s t r a n k e nije izrazito o t v o r e n o
ogradilo od takve p r o t u j u g o s l o v e n s k e političke p r o p a g a n d e , kakvu su tih
d a n a po Banovini Hrvatskoj širili ustaše i profašistički »Križari«. Po unutraš-
njosti se tako d o b i v a o dojam, d a j e vodstvo Hrvatske seljačke s t r a n k e saglas-
no s akcijom ustaša i klerofašista. Oni su n a i m e sve to vidnije postajali gos-
podari na raznim dijelovima Banovine Hrvatske«. 3 Na d r u g o m mestu dr Cu-
iinović kaže: « . . . Ipak je poznata i činjenica, da su se p o t k r a j 1940. te počet-
kom 1941, baš iz vrhova t a d a n j e Banovine Hrvatske nerijetko i sve to glasnije
ćuli glasovi, kako je sporazum Cvetković-Maček samo jedna prelazna etapa u ak-
ciji oko okupljanja hrvatskih zemalja ( p o d v u č e n o u originalu), da je ovo tek
privremeni ugovor iza kojega t r e b a da d o đ e do » p o t p u n e samostalnosti dr-
žave Hrvatske« . . Bilo je poznato da i u r e d o v i m a vrhova Banovine Hrvatske
ima ljudi, koji izjavljuju kako t r e b a doći čak i do odcjepljenja Hrvatske od Ju-
goslavije. U ovakvom, m a l o s k r i v a n o m separatističkom d u h u pisala je sva ta-
d a n j a velikohrvatski orijentisana zagrebačka š t a m p a i to nije bilo bez. izves-
nih direktiva iz vodstva HSS-a.
Kada se u t v r d e ove ćinjenice, o n d a se n a m e ć e i odgovor na pitanje: nije
li laj separatističko-šovinistički dio vodstva HSS upravo namerno objavio ovu
okružnicu bez spomenutih oznaka ( p o d v u č e n o u originalu), da bi se na taj na-
čin i u tadašnjim prilikama to vodstvo moglo osloboditi svakog prigovora, da
ova okružnica zaista odatle potječe . . . Potpis i pečat vodstva HSS na njoj zna-
čio bi otvoreni raskid S p o r a z u m a od 26. avgusta 1939, a to očigledno tada-
njem vodstvu HSS ne bi konveniralo. Zar se ne bi mogla održati ovakva pre-
tpostavka?
. . . Sudeći po svim znacima, ova okružnica zaista datira iz tih v r e m e n a i
najvjerojatnije ona potiče od s p o m e n u t i h krugova. Očigledno o n a ima veliko-
hrvatskoseparatistićki i proustaški karakter. Važno je to, da ona p o k a z u j e
duh. koji je poslije S p o r a z u m a vladao u veliko-hrvatski nastrojenim separatis-
tičkim redovima u Banovini Hrvatskoj, a kojim su p u t e v i m a ustaški klerofa-
šistički elementi sve to vidnije p r i p r e m a l i aprilski slom stare Jugoslavije«. 4
Dr Ljubo Boban u svojoj knjizi Sporazum Cvetković-Maček, Zagreb, 1964,
na str. 290-303 dovodi u p r i t a n j e ispravnost u p o r e d i v a n j a politike vodstva
HSS sa p l a t f o r m o m iznetom u 15 tačaka Okružnice. On kaže »Okolnosti na
kojima je ova Okružnica nastala u s v a k o m slučaju su n e d o v o l j n o jasne i os-
novno pitanje autentičnosti ostaje i dalje nerazjašnjeno« (str. 292, prim. 38).
»Prema tome, kaže dr Boban, za nas su j o š uvek nerasćišćena pitanja:
1) da li je stvarno postojala s p o r n a okružnica;
2) kakav je bio njen tačan sadržaj;
3) k o j e njen pravi a u t o r ; k o m e je bila u p u ć e n a , k a d a i s kakvim ciljem.
Sve dok se ova pitanja ne rasčiste, s m a t r a m o da pozivom na ovu okružnicu
nije moguće donositi nikakve iole ozbiljnije zaključke« (str. 295).
On dalje navodi pisanje «Hrvatskog dnevnika« koji se zalagao za federa-
tivno u r e đ e n j e države na bazi s l o b o d e i d e m o k r a c i j e , da je »u j e d n o m prigod-
nom govoru Maček izjavio d a j e rezultat S p o r a z u m a bio d a j e priznat »barem
provizorni teritorij Hrvatske« i d a t e »stanovite kompetencije« i na kraju iz-
javljuje: »Živila federativna Hrvatska« (str. 297), ističući zasluge kneza Pavla
za postizanje S p o r a z u m a .
Isto t a k o navode se i »dvije izjave p r e d s t a v n i k a vodstva HSS u to vrijeme,
»Mačekovu i Krnjevićevu, koje je d o n i o francuski list »Tribune des nations«,
s r e d i n o m aprila 1940, u kojima se obojica pozitivno izjašnjavaju o S p o r a z u m u
i ističu zasluge Kneza Pavla. Maček je rekao: « . . . Konačna pobjeda našeg na-
roda doći će onoga dana, kada se ostvari jednakost ne satno Hrvatske i Srbije
nego i svih Hrvata i Srba« . . . , a Krnjević:» . . . Hrvati su iskreni pristaše jugos-
lovenske države. Oni nikada neće pristati da se povedu raznim obećanjima izvan,
koji se čine u cilju, da se pokrije srpsko-hrvatski sporazum, koji je stvoren poslije
tolikih napora. To je osjećaj cjelokupnog hrvatskog naroda« (str. 297-298). (Pod-
vukao V.T.).
Dr Boban dalje kaže: »Poznato je da vodstvo HSS nikada nije j a s n o for-
mulisalo svoj p r o g r a m u pogledu državnog u r e đ e n j a . O v o j e opet bilo uslov-
Ijeno raznim razlozima. Pri tom su u stvari taktički razlozi bili najvažniji« . . .
(str. 301.).
Ipak, po svemu izgleda da je Okružnica stvarno postojala sa svojom konciz-
nom, veoma jasno oblikovanom sadržinom u 15 tačaka, da je to bila platforma
jednog dalekosežnog programa koji je trebalo ostvariti Nije toliko važno k o j e
njen autor, već to da se po njoj radilo i da se vodstvo HSS nije od nje ogradilo.
Verovatno je i to da je ona postala kao plod dugogodišnjih n a p o r a i da se po-
s t e p e n o dopunjavala, dok nije dobila oblik koji je ovde iznet.
Što se tiće izjava vodećih ličnosti HSS, poznato je da su one često bile
p r o t i v u r e č n e i u zavisnosti od situacije - u n u t r a š n j e i spoljne. Uostalom, č i m e
se mogu opravdati tajni pregovori Maćeka sa N e m a č k o m i Italijom. Maćeko-
vo napuštanje Simovićeve vlade i njegovo priznanje NDH dok je još bio pot-
predsednik jugoslovenske vlade? Najzad, treba n a p o m e n u t i da je poglavar
katoličke crkve u Hrvatskoj Alojzije Štepinac, u svojoj poruci vernicima u da-
nima aprilskog rata, rekao: »Treba zbog toga uzdizati katoličanstvo kao glavni
branik Hrvatstva (Hrvatske). Na pravoslavnu kao vizantijsku kulturu treba na-
valjivati i treba isticati da su to specijalne odlike«, tj. isto ono što se nalazi u
XV tački Okružnice (podvučeno u ovom tekstu, s a m o je razlika u tome što
u Okružnici stoji Hrvatske u m e s t o Hvratstva)« s Otkuda ova podudarnost?! Ne
vide se stvarni razlozi za o d b r a n u vodstva HSS. kad su i neke kontrarevolucio-
narne snage u krilu Saveza komunista Jugoslavije, sve do 21. sednice Predsed-
ništva SKJ 1971. godine, radile u duhu ove Okružnice, pa je čak u nekim stavo-
vima i nadmašile u negativnom smislu! Ranije se radilo o »hrvatskom seljačkom
narodnom pokertu«, a 1971. godine o »hrvatskom masovnom pokretu«!
NAPOMENE:
'Dr Ferdo Cuiinović Slom stare Jugoslavije. Školska knjiga, Zagreb. 1958, str. 97-102; Istorija
građanskih partija u Jugoslaviji U deo. Beograd. 1952, str. 67-71; Ljubo Boban.
Sporazum Cvetković-Maćek. Zagreb. 1946, str. 421-424.
1
«Vreme« 14. aprila 1940. B e o g r a d .
3
F e r d o Cuiinović. Jugoslavija između dva rata, II. Zagreb. 1961, 163-164 Postojala je i d r u -
ga »Okružnica« koju je Maćek 10. o k t o b r a 1940. godine u p u t i o svim n a r o d n i m z a s t u p n i c i m a i
p r e d s j e d n i c i m a k o t a r s k i h organizacija«, u kojoj, i z m e đ u ostalog, kaže:
« . . . Glavna m i j e briga s j e d n e s t r a n e p r e n o s vlasti s b e o g t a d s k e vlade n a vladu B a n o v i n e
Hrvatske, a s d r u g e s t r a n e izgradnja s l o b o d n e H r v a t s k e na n a ć e l i m a velikih ućitelja S t j e p a n a
i A n t u n a Radića . . . Ne s a m o da s a m z a d o v o l j a n d r ž a n j e m m i n i s t r a p r e d s e d n i k a Dragi&e Cvet-
kovića i ostalih ć l a n o v a vlade u p i t a n j i m a p r e n o s a vlasti na B a n o v i n u H r v a t s k u , n e g o nailazim,
kod njih na d o b r o r a z u m i j e v a n j e i u o b a v i j a n j u poslova koji su z a j e d n i ć k i cijeloj d r ž a v n o j za-
jednici (ni o v d e ne p o m i n j e Jugoslaviju - V. T.) Tu je u p r v o m r e d u v a n j s k a politika. (Dr F e r d o
Cuiinović. Slom stare Jugoslavije. Z a g r e b 1958, str. 95).
4
Dr F e r d o Cuiinović, Slom stare Jugoslavije. . . , str. 102-103.
5
»Katolički list« br. 25 od 26. a p r i i a 1941, Zagreb, s t r 294
Prilog 3
A p e l » H r v a t s k o g n a c i o n a l n o g k o m i t e t a « o d 10. j u n a 1940. Ć a n u
za p o m o ć i p o d r š k u Italije pri stvaranju » n e z a v i s n e d r ž a v e Hr-
vatske«
Apel Zagreb, 10. jun 1940.
Niže potpisani članovi Hrvatskog nacionalog komiteta za o s l o b o đ e n j e i us-

postavljanje Nezavisne Države Hrvatske, u svojstvu delegata hrvatske nacio-
nalne organizacije, obraćaju se vašoj ekselenciji sledečim Apelom:
Godine 1918. hrvatski narod je nasilno uključen u tzv. državu Jugoslaviju,
bez svog pristanka, ćak i protiv više puta izražene želje da b u d e nezavisan i
samostalan.
Hrvatska nacija je svesna svoje hiljadugodišnje državne i nacionalne in-
dividualnosti jer njena državna nezavisnost potiče još iz VII veka. Ovu svoju
nacionalnu individualnost i državnu nezavisnost ona je vjekovima čuvala, u
više ili manje istaknutoj formi, sve do svršetka svjetskog rata. Srbija je 1918.
godine uz p o m o ć zapadnih demokratija, sasvim ugušila svaku nacionalnu i
državnu idnividualnost prisvajanjem naše teritorije i stavljanjem hrvatske na-
cije pod hegemoniju Beograda.
Od 1918. godine, hrvatski n a r o d se b o r i o svim sredstvima da zbaci tuđin-
ski jaram. Posle o k r u t n o g nasilja i progona, poznatog cijelom svetu, koje je
sprovodila b e o g r a d s k a vlada protiv hrvatske nacije, beogradski vlastodršci
su bili prisiljeni da priznaju Hrvatima izvjesnu samostalnost, i to s a m o pod
pritiskom m e đ u n a r o d n i h d o g a đ a j a i opasnosti od rata.
Međutim, ova s a m o s t a l n o s t je s a m o f o r m a l n a jer, posle g o d i n u d a n a svo-
ga života, ona nije održala n i j e d n o o b e ć a n j e niti je oživotvorila s t a t u t a r n e spo-
razume. Ova samostalnost, pa ma i formalna, n e m a čak ni stalan karakter, jer
su beogradski vlastodršci uvijek s p r e m n i da je ukinu čim se p r o m i j e n i l a me-
đ u n a r o d n a situacija. Zatim, ova prividna s a m o s t a l n o s t ne o b u h v a t a čitavu hr-
vatsku naciju ni cijelu hrvatsku teritoriju već s a m o j e d a n dio. Na kraju, za tak-
vom lažnom samostalnošću ne teži hrvatski narod, koji naprotiv zahtijeva naj-
potpunije uspostavljanje svoje nacionalne i državne nezavisnosti.
Hrvatski narod neće da p o d n o s i ovakvo stanje stvari već je odlučio da us-
postavi suverenitet nad cijelom svojom istorijskom i e t n i č k o m teritorijom.
Hrvatska nacija p r i p a d a z a p a d n o j civilizaciji i za taj n a p r e d a k d u g u j e vje-
kovnim k u l t u r n i m k o n t a k t i m a , svojoj orijentaciji p r e m a Apeninskom poluos-
trvu i italijanskoj naciji uz koju vezuje svoju sudbinu, fizički p r e k o Jadran-
skog mora, a d u h o v n o p r e k o zajedničke kulture, civilizacije i vjere.
Prije nego što ova d u h o v n a i m a t e r i j a l n a bogatstva, kojima naša zemlja
obiluje, b u d u p o t p u n o uništena, hrvatska nacija je odlučila da raskine svaku
vezu sa Srbijom i da se otcijepi od tzv. Jugoslavije, koja ne predstavlja ništa
d r u g o nego j e d n u veliku Srbiju, stvorenu versajskim d i k t a t o m .
Odlučiv ši tako, hrvatska nacija se o b r a ć a svom velikom susjedu, fašistič-
koj Italiji, i moli za p o m o ć u b o r b i za svoje o s l o b o đ e n j e .
Stoga se mi potpisani delegati hrvatske nacionalne organizacije svih hr-
vatskih pokrajina, okupljeni u Nacionalnom k o m i t e t u za o s l o b o đ e n j e i uspos-
tavljanje Nezavisne Države Hrvatske, o b r a ć a m o Vašoj ekselenciji i m o l i m o
Vas da b u d e t e t u m a č kod Dućea velike i slavne fašističke Italije, na koju ape-
l u j e m o da n a m p o m o g n e i uputi svoju h r a b r u i nepobjedivu vojsku za odb-
ranu svete i p r a v e d n e stv ari hrvatskog n a r o d a protiv varvarskog tlačenja Sr-
bije i njenih saveznika, k a k o bi se. pod okriljem Italije, mogla uspostaviti hi-
Ijadugodišnja nezavisna hrvatska država, koja je uvijek predstavljala i pred-
stav ljaće zaštitni b e d e m z a p a d n e k u l t u r e i civilizacije na ovoj teritoriji za vje-
čitu b o r b u protiv varvarskog n a d i r a n j a sa istoka da bi se p o n o v o ovdje učvr-
stio p r a v e d a n mir i o b e z b e d i o civilizovani život ne s a m o hrvatskoj naciji već
i ostalim susjednim n a r o d i m a koji j e d n a k o t r p e na ovom o k r a j k u e v r o p s k e
zemlje od n a m e t n u t e n e p r a v e d n e i vještačke političke situacije.
Hrvatska nacija sa najvećim p o v j e r e n j e m o č e k u j e veliki spasilački gest.
stvarno dostojan s a m o velikog Dučea slavne i m o ć n e Nacije i fašizma koji je
nacijama cijelog svijeta prvi ukazao na novi put ka pravdi i n o v o m životu.
Privrženi našem vođi i s p r e m n i da izvršavamo njegova n a r e đ e n j a , dostav-
ljamo Vašoj ekselenciji ovaj Apel i izražavamo Dućeu, Vama i cijeloj fašistič-
koj Italiji naše divljenje i zahvalnost«. Slede 66 potpisa članova Komiteta gra-
da Zaereba, gornje Hrvatske, Like, Slavonije. Dalmacije i Bosne i Hercegovi-
ne. (DDI, IX, 4. dok, 848; AR 1941, ZD, I. dok. 237, str. 698-700).
Prilog 3a
Izvod iz izveštaja n e m a č k o g vojog atašea u B e o g r a d u od 21. jula

1939. god.
« . . . Na osnovu ćinjenica iznetih u ovom prikazu dolazim do zaključka da su

jugoslovenske oružane snage vojnopolitićki faktor dovoljnog značaja, da će
to biti sve dotle dok budu zaštićene od razornog političkog uticaja. Dokle će
pak to biti moguće, d r u g o je pitanje.
Za napad na Jugoslaviju p o t r e b n o je n a j m a n j e 30 s a v r e m e n o naoružanih
divizija...
Svetska situacija
Vojno-politićka situacija jedne zemlje zavisi dalje od svetske situacije.

Jugoslavija je tvorevina Versaljskog ugovora. Kao takva služila je za ok-
ružavanje Nernačke kao vazal zapadnih sila članica Društva naroda.
Još od početka krenula je sopstvenim putem odbijanjem da uspostavi
diplomatske o d n o s e sa Rusijom. Drugi korak bilo je načelo: »Bolje anšlus
nego Habsburg«. Taj korak doveo je do približavanja Nemaćkoj, a time i Oso-
vini. On je uslovljen privrednim razlozima, jer su Nemačka i Italija najbolji
kupci Jugoslavije.
Razvoj svetske situacije doveo je do prihvatanja načela stroge neutral-
nosti, dobrih o d n o s a sa svim državama, a time i do udaljavanja od Društva na-
roda. Tok dogadaja takvo držanje Jugoslavije iz dana u dan sve više otežava.
Održanje pozicija zapadnih sila u Srednjoj Evropi svakog dana je sve teže.
Osov ina okružuje jugoistočnu Evropu, a tim na prvom mestu Jugoslaviju. Voj-
no-politićka situacija vrši pritisak na ovu novoosnovanu državu da zauzme
nedvosmislen stav. Van svake je s u m n j e da ona to do d a n a s nije učinila. Na-
roćito veze sa francuskim oružanim snagama ni u kojem pogledu nisu preki-
nute. Talijani tvrde d a j e pod rukovodstvom francuskih oficira jednim delom
već u toku planirana izgradnja položaja u velikim r a z m e r a m a na italijanskoj
i n e m a č k o j granici.
Jugoslavija je suviše slaba da bi mogla sebi dozvoliti da se sa razloga ose-
ćanja osloni na bilo koju drugu stranu do na onu sa većim brojem bajoneta.
U odnosu na duži period, ona nije načisto s tim koja će to strana biti. Da bi
trajno obezbedila svoj opstanak, bar Srbija je odlučna da prihvati ćak i drugi
Krf. Pad Stojadinovića, koji je nedvosmisleno vodio proosovinsku politiku,
baca svetio na takav red misli. Nada je Rusija. Osečanje slovenske povezanos-
ti dominira. Odatle i blagonaklono držanje p r e m a Bugarskoj. Posle raspada
Male antante, preti raspad Balkanskog saveza otkako je Turska napustila
neutralnost. Budućnost je u slovenskom bloku; na osnovu toga Beograd se
nada da bi mogao da urazumi i Hrvate. Za sve odluke veliki znak pitanja pred-
stavlja kada će doći kraj boljševičke vladavine u Rusiji. Pri svemu tome, posle
dogadaja u Češkoj i Albaniji Jugoslavija je ostala netaknuta.
Novi prijatelji nalaze se na granicama, stari su daleko ali ni na koji način
ne nameravaju da najzapadniju balkansku državu d o b r o v o l j n o p r e d a j u auto-
ritativnim državama. Mladi kralj je pred vratima. Niko nije u stanju da kaže
PRH (i/I 577
da li cc zateci Jugoslaviju, niko ne zna kojim će putevima krenuti da bi je oču-

vao. Svetska situacija je p r i n u d i l a Jugoslaviju da sa svojim s u s e d i m a održava
d o b r e odnose. To t r e n u t n o pojačava njen vojno-politićki položaj.
Političko rukovodstvo zemlje
Političko r u k o v o d s t v o zemlje je n a r e d n i f a k t o r od značaja za o c e n u n j e n e

vojno-politićke situacije.
S a m o pod jakim r u k o v o d s t v o m , svesnim svojih ciljeva, mogu se stvoriti
jake o r u ž a n e snage s p o s o b n e da izdrže svaki udar.
Parola r u k o v o d s t v a ove zemlje glasi: »Očuvanje teritorijalnih granica u
svakom slučaju, prijateljski o d n o s i sa svim državama, srpska s u p r e m a t i j a u
r u k o v o đ e n j u državom do krajnjih mogućih granica«. U osnovi je dakle auto-
ritativan p r o g r a m , za čije s p r o v o đ e n j e , m e đ u t i m , d e m o k r a t s k i ustav stvara
teškoće. Ovaj stav u toku d v^desetogodišnje istorije Jugoslav ije stavljen je van
snage, z a m e n j e n je v o j n o m d i k t a t u r o m i k o n a č n o je opet utvrđen, a da se pri
t o m e nije m o g a o steci utisak da se na njegovoj osnov i može vladati, a najma-
nje u onosu na Hrvate.
Tako, sva o d g o v o r n o s t je na plećima Kneza namesnika, koji u osnov i od-
lučuje od slučaja do slučaja i koga u n a j b o l j e m slučaju podržavaju d r u g a dva
namesnika.
Knez n a m e s n i k ima kraljevsko držanje, ali po svojoj prirodi nije vladar.
On je vrlo inteligentan i zbog n e s p o s o b n o s t i svojih p o d a n i k a živi za stvari
koje su pri osnivanju ovakve države nužne, da se p r o n a đ e izvesna r a z u m n a
linija i da se izađe iz haosa . . . Za Kneza n a m e s n i k a vojska je n e š t o strano,
m a d a se ne može reći da on u o p š t e nije s p o s o b a n da se posluži tim i n s t r u m e n -
tom. J e d n o m reći, i o v d e n e d o s t a j e kontakt koji nalaže povinovanje. Engles-
kog vaspitanja, Knez n a m e s n i k se oseća d e m o k r a t o m i sasvim se d o b r o sna-
lazi u svoj složenosti d e m o k r a t i j e .. . K o m u n i z m a se boji u principu; zna da
se u njegovoj zemlji k o m u n i z m a još ne treba bojati i zato se može m i r n o smat-
rati prijateljem d e m o k r a t s k i h ideja za dugi period. U u n u t r a š n j o j politici sada
ga tišti s a m o jedno pitanje, k a k o da izađe na kraj sa Hrvatima. Posle svog pu-
tovanja u Rim i Berlin u b e đ e n je da se obe te zemlje neće latiti aktivnog na-
pada. Na taj način oseca se sigurnijim i n a d a se da S r b i m a i dalje može pre-
pustiti uživanje koristi od jugoslovenske kraljevine na račun drugih p l e m e n a .
L'opšte. možda njegove s p o s o b n o s t i da reši hrvatsko pitanje nisu dovoljne i
postoji m o g u ć n o s t da se Kraljevina r a s p a d n e na delove koji su ranije ušli u
njen sastav . . .
Stojadinović je vodeća ličnost, jedini takvog f o r m a t a u Jugoslaviji. Upr-
kos t o m e ili baš zbog toga, nije mu pošlo za r u k o m da p o s t a n e p o p u l a r a n . On
svakako nije pao na h r v a t s k o m pitanju, m a d a je i o n o d o n e k l e bilo uzrok nje-
govom padu, već zato što je p o g r e š n o o c e n i o armiju. Udruženog sa a r m i j o m ,
ne bi ga m o g a o oboriti nikakav k o n k o r d a t , nikakvo hrvatsko pitanje, niti ma
koji r a s r đ e n i slovenaćki ministar, kao s t o j e Korošec. U stvari, a r m i j a i pred-
sednik vlade nisu m e đ u s o b n o imali p o v e r e n j a i svaki od njih je nastojao da
d r u g o m e ne dozvoli da u z m e suviše maha; u m e s i o da zajedno, oslonjeni na
o b o s t r a n a najšira ovlašćenja, o d s t r a n e sve što je jednoi jakoj a u t o r i t a t i v n o j
Jugoslaviji stajalo na putu. Sada je već suv iše kasno, kocka je bačena. Names-
ništvo više voli da radi sa slabim n u m e r a m a i o d s t r a n j u j e sve one koji sebe
s m a t r a j u da sa njima mogu na ravnoj nozi da razgovaraju, a njih je mnogo.
Velika je zasluga Stojadinovica što je prvi sagledao veliku budućnost Ne-
m a ć k e i što je spoljnopolitičko k o r m i l o Jugoslavije sa b e s p r i m e r n o m hrab-
rošcu i s p r e t n o š ć u z a o k r e n u o za 180°. Dužni s m o da mu to nikada ne zabo-
ravimo, pa i o n d a kada bi njegova uloga bila odigrana za dugi period. Stojadi-
nović je želeo Jugoslaviju kojom bi se sa n a s l o n o m na Osovinu snažno i au-
toritativno vladalo, s lim što bi se e v e n t u a l n o i Bugarska uključila. S u d b i n a
g a j e p r e k o noći napustila, j e r nije znao da sebi u kući pribavi n e o s p o r n u vlast.
A takva bi bila s a m o armija.
Za protivnika s u d b i n a mu je dodelila hrvatskog vođu Maćeka, m a d a on
to za prvi mah nije želeo. Ovaj je tako uspeo bar to da Stojadinovića obori, time
što je izbacio parolu da je s p r e m a n da pregovara sa svakim S r b i n o m , s a m o
ne sa Stojadinovićem.
Niko ne zna šta u stvari Maćek hoće. On je seljački vođa, antikapitalist
i propagira a u t o n o m n u Hrvatsku po mogućnosti sa p r i k l j u č e n j e m Hercego-
vine, Srema i Bosne, priznavajući za prvi mah srpsku dinastiju, a u p r k o s tome
i sve to pod p a r o l o m : kurtalisati se Beograda.
Sadašnji p r e d s e d n i k jugoslovenske vlade Cvetković o d r e đ e n je za to da
s njim sklopi mir. Ma kakav bio ishod ovog sukoba, u sadašnjim uslovima re-
zultat može biti s a m o n e k o p r i v r e m e n o rešenje, a sada, k a d a su već u z d r m a n i
temelji jugoslovenske države, oni se ne mogu više održati p r i v r e m e n i m reše-
njima, pa ćak i o n d a kada bi kako Italija tako i Nemačka i M a đ a r s k a o d u s t a l e
od tesnog povezivanja sa Hrvatima.
I n t e r e s a n t n u ulogu u Jugoslaviji, n e m a sumnje, igra slovenački vođa p o p
Korošec, sadašnji p r e d s e d n i k Senata. On je ličnost kvalifikovana kao v o đ a i
daleko prevazilazi svoje s r p s k e ministarske kolege. Knez n a m e s n i k odlikovao
g a j e Karađorđevim o r d e n o m I reda, koji. na primer, Stojadinović n e m a . Sto-
jadinović se o s l o b o d i o njega kao ministra u n u t r a š n j i h poslova, j e r je na izves-
tan naćin pitiskivao N e m c e u Sloveni ji, što je m o g l o da ozbiljno ugrozi d o b r e
o d n o s e između Nernačke i Jugoslavije. Negova je politika i d a n a s u s m e r e n a
na to da se Slovenija spase za Beograd i da se u Jugoslaviji spreći p o d v a j a n j e
Slovena, koje je u Češkoj dovelo do propasti države. U t o m e pogledu slagao
se sa Stojadinovićem i bio mu je veran saradnik sve dok nisu iskrsla nesla-
ganja o izboru sredstava koja će se za to primeniti. Prema tome, a k o se tim
novim m e t o d a m a p r o n a đ e neka vrsta rešenja hrvatskog pitanja, o n d a će du-
hovni otac tog r e š e n j a biti Korošec, a ne Srbin Cvetković, koji je s a m o firma.
Korošec je taj koji ovu s k r h a n u Kraljevinu iz m r ž n j e p r e m a N e m a č k o j p o n o v o
učvršćuje, s tim se m o r a biti načisto. Ako se Hrvati odvoje, o n d a je Korošec
odigrao konačno svoju ulogu i pitanje će biti s a m o kako će se Slovenija pode-
liti između Nemaćke, Italije i Mađarske.
Druga vodeća ličnost je m u s l i m a n Spaho. On ima o d l u č u j u ć u ulogu u
Bosni i Hercegovini i za s o b o m stvarno ima veliki d e o t a m o š n j e g stanovništ-
va, što će za j e d n o g vođu u Jugoslaviji uvek biti od izvesnog značaja.
S p a h o je lukav i osluškuje kako trava raste, ali je mek i zaigraće svako
kolo koje se zasvira. Ne v e r u j e m da za njega Beograd kao istaknuti slovenski
stražar nešto znaći; on će ići sa B e o g r a d o m ili Zagrebom p r e m a t o m e ko mu
više obeća.
Srpske vodeće ličnosti su, - bez obzira na to da li su orijentisane u d e s n o
ili ulevo, - s a m o šahovske figure Kneza namesnika, koje on povlači ćas t a m o
čas m a m u . Li tome pogledu nisu nikakav izuzetak ni sadašnji ministar spolj-
nih poslova Cincar-Marković ni m i n i s t a r vojni Nedič. Pažnju privlači jedino
sadašnji načelnik Generalštaba Sin -nič, evropejac. snažan, hladan i patriota.
Za d o n o š e n j e suda o vojno-p li ičkoj situaciji Jugoslavije p r e o s t a j e da se
p r o c e n e još njeni odnosi sa neptM (.Inim susedima.
Pri tome, na p r v o m m e s t u m o r a se razmotriti Nemačka, j e r su d o b r i od-
nosi sa N e m a ć k o m odlučujući ne sa.no za vojno-politićku već i za p r i v r e d n u
situaciju Jugoslav ije. N a j p r e se mora postaviti pitanje: šta razdvaja a šta spaja
ove vlade i njihove zemlji.
Vlade odvaja na prvom m e s t u p r o d i r a n j e nacionalsocijalističkog d u h a
p r e k o zajedničke granice u ovu p o t p u n o asocijalnu zemlju, zatim p r o b u đ e n i
veoma brojni Nemci na g r a n i c a m a , a isto tako i sve veće p r o d i r a n j e predstav-
nika privatnih i javnih ustanova u bilo kojoj f o r m i u ovu za s t r a n c e negosto-
Ijubivu Kraljevinu.
Spajaju ih junački d u h o b a n a r o d a i n e o p h o d n o s t r a z m e n e sirov ina za go-
tovu robu. Parola je obeju zemalja da se uspostave najbolji uzajamni odnosi,
a da se pri t o m e ne n a p u s t e stara prijateljstva, na primer, za Nemaćku Ma-
đarska i Bugarska, za Jugoslaviju Engleska i Francuska ili neke balkanske dr-
žave . . .
Ideološki m o m e n a t stavio sam na prvo mesto, jer v e r u j e m da u širokim
srpskim i hrvatskim n a r o d n i m m a s a m a , ne u krugovima n e d a v n o o b o g a ć e n e
buržoazije, postoji p o g o d n o tie za j e d i n o bitno povezivanje oba n a r o d a . Taj
pokret, s a m o se po sebi r a z u m e m o r a izrasti iz tog tla i ne može se spolja za-
saditi. Međutim, seme je tu, o n o počinje da klija; time bi se Jugoslavija možda
mogla još j e d n o m spasti. Nacionalna i socijalna misao u vojsci ima m n o g o pri-
stalica. Na žalost, ne postoji nikakva mogućnost da se ta ideja organizuje i, za-
ista, m o r a se reći da u t o m e pogledu, ma sa kojeg m e s t a u Jugoslaviji, nije niš-
ta učinjeno. Različitost zvanične d u h o v n e sadržine kod oba naroda, kao što
je već p o m e n u t o , predstavlja p r o l o m . On se m o r a premostiti a k o uzajamni
odnosi odista treba da b u d u časni. Kako je to. m e đ u t i m , u n u t r a š n j a jugoslo-
venska stvar, to mi m o r a m o prvenstvo u rešav anju tog pitanja dati Jugoslaviji
i m o ž e m o s a m o izraziti n a d u da će m a k a r i u p o s l e d n j e m času opet naći put
kojim je Stojadinović već bio krenuo.
Uopšte, što se tiče uspostavljanja ideološke veze sa njenim velikim suse-
dom, Jugoslavija je za sada zatajila.
1 u pogledu vojnih o d n o s a za držanje Jugoslavije p r e m a N e m a ć k o j karak-
teristična j e uzdržljivost . . .
Na taj način do sada između dveju armija nije došlo do bližeg upoz-
navanja u p r k o s sve izrazitije n a m e r e jugoslovenskog Ministarstva vojnog da
se naoružavanje izvrši n a b a v k a m a u Nemaćkoj. Atmosferu stvarnog uzajam-
nog p o v e r e n j a u toku 4 g o d i n e mojeg službovanja Jugosloveni nisu mogli ili
nisu hteli da stvore.
U pogledu privrednih o d n o s a a t m o s f e r a se poboljšala . . .
.. . Treba se nadati da će o d o b r e n j e kredita za n a o r u ž a n j e od 200 miliona
m a r a k a u b u d u ć e obe a r m i j e tešnje povezati i da će se lićni dodir, koji se tako
d o b r o razvija između oba r a t n a vazduhoplovstva, uspostaviti između oficira
dveju vojski, po svoj prilici p r v o između oficira tehničkih trupa. Toliko o sta-
vu jugoslovenske a r m i j e p r e m a Nemaćkoj.
U g r a n i c a m a ovog izveštaja otišlo bi se suviše d a l e k o a k o bi se nastojalo
da se jugoslovenske priv r e d n e želje p o d r o b n i j e prikažu. Trgov inski stručnjaci
obeju zemalja s v e s r d n o r a d e na t o m e da ih realizuju. Kao i do sada, jugoslo-
venska p o t r e b a za n e m a č k i m gotovim proizvodima ne odgov ara u p o t p u n o s t i
našim željama i zbog n e d o s t a t k a inicijaiive.Jugoslavija n a m nudi s a m o u og-
r a n i č e n o j meri p o t r e b n e nam količine sredstava ishrane i p r e k o p o t r e b n i h
nam sirov ina, n a r o č i t o ulje i r u d u . . .
. .. Jugoslavija je za nas bila polazna osnovica za našu politiku p r e m a Is-
toku i Jugoistoku, a to je i danas. Nama je bila p o t r e b n a njena a p s o l u t n a neut-
ralnost radi razbijanja Male Antante i neprijateljskog o b r u č a koji nas je stezao
sa istoka i radi s p r e č a v a n j a pov ratka Habsburga. Nama je o n a bila p o t r e b n a ,
dalje, za p r o š i r e n j e naše sirovinske baze i baze za s n a b d e v a n j e životnim na-
mirnicama, a bila nam je p o t r e b n a i kao e t a p a na n a š e m putu za Malu Aziju.
Zapadne sile to znaju i zbog toga nam to o s p o r a v a j u s\ im sredstvima koja im
stoje na raspolaganju. Osovina je o k u p a c i j o m Albanijo pov ukla prvu d e b e l u
crtu p r e k o njihov og r a č u n a i za nas je tu stvorila nov u etapu, t a k o da se d a n a s
ključni položaj nalazi već u Bugarskoj.
Kao i dosada, n a m a je p o t r e b n a jaka Jugoslav ija, koja će s n a m a biti u sa-
vezu. a k o želimo da p o z a d i n s k e k o m u n i k a c i j e na pravcu ka Jugoistoku b u d u
obezbeđene.
. . . Po m o j e m mišljenju, p r o p a g a n d a za p o b o l j š a n j e položaja Nemaca iz
Nemaćke i p r i p a d n i k a n e m a ć k e m a n j i n e u Jugoslaviji nije p o t r e b n a s obzi-
rom na sadašnje spoljnopolitićko stanovište. I ovako i o n a k o stvari se razvi-
jaju same po sebi pod pritiskom geografskog položaja. Ukoliko je m a n j e me-
šanja sa n e m a ć k e s t r a n e u pitanje manjine, utoliko će se pouzdanije ispuniti
želja da jedna jaka Jugoslavija b u d e naš saveznik i s a m o u takvoj Jugoslav iji
pripadnik n e m a ć k e m a n j i n e doci će do svojih punih prava.
Drugojaćije stvar stoji a k o se u tu j a k u Jugoslav i ju ne veruje i, naprotiv ,
s m a t r a da u b r z o treba računati sa Slovenijom, H r v a t s k o m i Srbijom, shvata-
nje koje leži u g r a n i c a m a mogućnosti, jer svi delovi Jugoslavije koji su ranije
pripadali dvojnoj m o n a r h i j i više ili m a n j e pokazuju o d l u č n u želju da se od-
voje od Beograda. Autonomija Hrvatske biće na taj način p o k r e t a č k a snaga
za k a m e n koji je p o č e o da se kotrlja. Pri tome, naroćito je teško oceniti dr-
žanje koje će zauzeti a n t i n e m a č k a komunistićko-katolička tvrđava Slovenije.
Mogla bi nastati p o t p u n o nova situacija koja bi nužno dovela do p o t p u n e pro-
m e n e kursa sa n e m a ć k e s t r a n e p r e m a našem j u g o i s t o č n o m susedu. Pri ovoj
napetosti u u n u t r a š n j o j politici Jugoslavije, najveća b u d n o s t je p o t p u n o na
svom m e s t u . , .
. .Kao prvi postavljeni nemački vojni ataše, došao sam u Beograd u vre-
me kada je f r a n c u s k i uticaj u armiji d o m i n i r a o u punoj meri. Nisam naišao
ni na kakvu predusretljivost, niti pak na n a j m a n j u želju da se bilo kakav d o d i r
uspostav i s a m n o m . Preostajalo mi je j e d i n o to da u društv e n o m pogledu stek-
nem d o b r e pozicije u B e o g r a d u i da srpskim oficirima u Ministarstvu vojnom
sa svoje strane sa o s m e h o m pokazujem svoju r a v n o d u š n o s t , a kada oni sami
u nečemu prikažu interesovanje, da u o d n o s n i m pitanjima uspostavim puni
kontakt Tako, nikada nisam molio da baš u Beogradu izvršim koji obilazak,
icr za to nisam nikada d o b i o poziv . . .
Svakako, p r u ž e n a mi je vrlo mala mogućnost da u p o z n a m armiju, ali
to pouzdano ne iz zle volje, već zbog n e k e vrste ustezanja i o s e ć a n j a m a n j e vred-
nosti u odnosu na jednu veliku armiju. Cak i u o d n o s u na svoje b a l k a n s k e sa-
veznike u tome pogledu uzdržljivi su i boje se da bi moglo biti nešto što nije
u redu a o č e m u bi se moglo u inostranstvu govoriti. Posle 4 godine za o d n o s e
n e m a ć k o g vojnog atašea sa jugoslovenskom a r m i j o m može se reći da su nor-
malni, a d e l o m i da su prijateljski.
Italija:
Borba koju su Italija i Francuska posle zaključenja m i r a vodile i o k o Ju-

goslavije prvi put je na m e đ u n a r o d n o m planu ukazala na značaj ove zemlje,
a u isti m a h znatno je d o p r i n e l a i m e đ u s o b n o m udaljavanju ovih dveju velikih
sila. Sve ono što se u toku p r o t e k l e 4 godine zbilo u spoljno-političkom po-
gledu u Jugoslaviji m o r a se p o s m a t r a t i sa tog stanovišta. N e m a ć k a i Engleska
igrale su s a m o ulogu p o s m a t r a ć a , a p o v r e m e n o i savetnika.
U pokazivanju prijateljstva od s t r a n e F r a n c u s k e i Italije m o r a se sagledati
njegova agresivna p r i r o d a i o n o se može o k a r a k t e r i s a t i rečima: »Voli me, ili
ću te progutati-. Italiji je pošlo za r u k o m da F r a n c u s k o j o n e m o g u ć i to pro-
ždiranje, a sada je na p u t u da to i sama pokuša.
Italija više ne vidi k o n k u r e n t a u Francuskoj, već u Nemaćkoj. a Jugosla-
vija svoj s p a s u rivalitetu između Italije i Nemačke. Kako se pak a p s l o l u t n o
m o r a izbeći da zbog Jugoslav ije d o đ e do d i f e r e n c i r a n j a između sila Osovine,
to su obe ove sile izjavile da su zainteresovane za jaku Jugoslaviju. U Beog-
radu se n i k o m e m n o g o ne veruje. N e m a ć k o j zbog Južne Štajerske, Italiji zbog
d a l m a t i n s k e obale. Šta će biti, niko ne zna. ali ovde postoji uverenje da će Ne-
maćka u odlučivanju, - što se tiče Jugoslav ije - uvek prvenstvo ustupiti Italiji
i zbog toga se više s t r a h u j e od Italije nego od Nemaćke.
Okupacija Albanije od s t r a n e Italijana bitno je uticala na situaciju na Bal-
kanu. U sav ez balkanskih država zabijen je klin. Jugoslavija je p o t p u n o okru-
žena.
Posete Kneza n a m e s n i k a Rimu i Berlinu značile su pod\ laćenje prijatelj-
stva p r e m a Osovini p r e d javnošću i u č v r š ć e n j e položaja Kneza n a m e s n i k a ,
koji se vratio sa garantijom granica a da se pri t o m e nije m o r a o obavezati na
a p s o l u t n u neutralnost. Sta Italijani s m e r a j u u Hrvatskoj, nije jasno, u najma-
nju ruku u pitanju je t r a j a n pritisak na Beograd. I j p r k o s prijateljskom aspek-
tu, odnosi između ove dve zemlje postali su zategnutiji više nego ikada, pri
č e m u Italija ima punu prevagu, a Jugoslavija j e d i n u nadu polaže u držanje Ne-
maćke. Tako, prilikom posete kneževskog para Berlinu moj lični utisak bio je
da se sa jugoslovenske s t r a n e prvi put nastoji da se zadobije naklonost Ne-
mačke i da se za b u d u ć n o s t više od nje o č e k u j e nego od engleskih simpatija.
Drugi pakt o prijateljstvu koji je Stojadinović sklopio 1937. godine, pakt
sa Bugar skom, naprotiv. stv orio je n e s u m n j i v o bol ju a t m o s f e r u . Razlozi su čis-
to realni. O b e države teže ka Egejskom m o r u , o b e žele a p s o l u t n u prev last Slo-
vena na Balkanu. Razlike u mišljenju postoje s a m o još u stavu p r e m a Rumu-
niji.
Jugoslavija se oseća o b a v e z n o m / b o g srodstva kraljevskih kuća i zbog
sklopljenih ugovora, dok Bugarska teži zadovoljenju svojih revizionističkih
zahteva u o d n o s u na r u m u n s k u teritoriju. Uprkos tome. ne verujem da bi ta
pitanja mogla p r e s u d n o uticati na punu s a r a d n j u ove dve zemlje. Od većeg je
značaja to da li će se dve kraljevske kuće s p o r a z u m e t i i ko će biti na čelu posle
tog s p o r a z u m a . Bugari već d a n a s p o l a / u prav o na vodstvo navodeći kao raz-
log to da su b r o j n o jači od Jugoslovena, pošto se u Hrvate nikakvo p o v e r e n j e
više ne polaže. Međutim i u t o m e pogledu držanje Hrv ata biće o d l u č u j u ć e . Po
m o j e m mišljenju, od dveju država imaće prevagu ona koja u odlučujućim ča-
sov ima b u d e imala jače rukovodstvo.
Dalje, od značaja su o d n o s i Jugoslavije sa Mađarskom. Vlada p u n a neiz-
vesnost, i u p r k o s stalno ponavijanim u v e r a v a n j e m u p o b o l j š a v a n j e obostra-
nih odnosa, u toku p o s l e d n j e 4 godine u t o m e pogledu ništa se nije p r o m e -
nilo. Mađarska zahteva od Jugoslavije bar s l o b o d n e r u k e u pitanju teritorija
ustupljenih Rumuniji. Međutim, to joj do sada nije uspelo. Na taj način, sva
pitanja ostaju o t v o r e n a , j e r je Mađarska suviše slaba da s a m a istupi protivu
Jugoslavije i R u m u n i j e . Van šireg m e đ u n a r o d n o g sukoba, ne može se pre-
postaviti da Jugoslavija ima potrebu da se ma zbog čega boji Mađarske, sem
ako sama digne ruke od sebe i ako se Hrvati konačno odvoje.
Prema R u m u n i ji d r ž a n j e Jugoslavije je kao uvek prijateljsko, m a d a se pri
t o m e ne bi moglo govoriti o d u b o k i m uzajamnim osećanjima. Jugoslovenski
G e n e r a l š t a b sa p o t c e n j i v a n j e m govori o r u m u n s k o j armiji. Sasvim je m o g u ć e
da se odnosi p r e m a Rumuniji u n a r e d n i m g o d i n a m a o h l a d e u korist jugoslo-
v ensko-bugarskog prijateljstva zasnovanog na r a s n o j pripadnosti. Pada u oći
da plan o izgradnji m o s t a p r e k o Dunav a kod Turn Severina, koji bi o b e zemlje
tešnje povezivao, d o s a d a nije ostvaren.
Odnosi sa Grčkom su hladni, mada, kao sa Rumunijom, srodnički odnosi
kraljevskih domova uvek nove mreže pletu. Grčka je za Jugoslaviju most prema
Engleskoj koji ona ne želi potpuno da poruši. Pa i želje p r e m a Solunu podre-
đ e n e su tom shvatanju. U d o g l e d n o v r e m e pri ovakvom d r ž a n j u G r č k e Eng-
leska neće biti voljna da se Solun ustupi Jugoslaviji.
Na ta| način, jugoslovenski stav i p r e m a G r č k o j može se o k a r a k t e r i s a t i
time da će se u Beogradu, d o k l e god je to moguće, nastojati da se održe d o b r i
odnosi sa njom pod f i r m o m »balkanskog prijatelja«, a da se, m e đ u t i m , ne s m e
računati da će se Jugoslavija pod svim o k o l n o s t i m a suprotstaviti eventual-
nom n a s t u p a n j u Italije iz Albanije ka Solunu.
I u pitanju Soluna za sve i n t e r e s e n t e m o m e n a t iznenađenja d r u g o g bice
odlučujući i snažno će uticati na d r ž a n j e drugih.
Sve u svemu, može se reći: snaga vojno-političke situacije Jugoslavije leži
u vojničkom d u h u njene a r m i j e i u zadovoljavajuće d o b r i m o d n o s i m a p r e m a
njenim susedima, a slabost u n e d o s t a j a n j u jasnog spoljnopolitićkog stava pre-
ma velikim silama, u u n u t r a š n j e p o l i t i č k o j pocepanosti. u s a d a š n j e m slabom
rukovodstvu i u nedostajanju ratne industrije.
Kao i uvek Jugoslavija će imati odlučujući uticaj na Balkanu, m a d a do
sada zbog rivaliteta velikih sila svoju h e g e m o n i j u nije mogla u p o t p u n o s t i da
sprovede. Prvi znak n e v r e m e n a je iščezavanje Turske iz opsega jugosloven-
skih zamisli i sa d o m e n a politike kojoj je težio Stojadinović.
. . . U s p o l j n o p o l i t i ć k o m i u n u t r a š n j e p o l i t i ć k o m pogledu Kraljevini u naj-
n e p o s r e d n i j e m v r e m e n u predstoji da reši pitanja od kojih zavisi biti ili ne
biti...
Von Faber du F a u r s. r«.
(AR 1941, ZD. I, dok. 65. str. 261, 265-272 i 274-277; Mikroteka VII, reg.
br. NAV-N-T-77, 1291 (1397-1422).
Prilog 4
J u g o s l o v e n s k e vojne m e r e i p r i p r e m e za z a u z i m a n j e S o l u n a
Pored navedenih p o d a t a k a o p r o b l e m u Soluna, koji su i/.neti u odeljku

»Spoljnopolitička situacija«, ovde će se izneti - u najkraćim crtama - vojne
m e r e koje su preduzimane od strane jugoslovenske vlade za njegovo even-
tualno zauzimanje.
Pitanje Soluna postalo je za jugoslovensku vladu naročito aktuelno posle
itaiijanskog napada na Grčku, jer je Jugoslavija raspolagala slobodnom zo-
nom u solunskom pristaništu. Ovim n a p a d o m došlo je u pitanje koriščenje te
zone u budućnosti, što je ozbiljno ugrožavalo izlaz Jugoslavije na Egejsko
more. Vlade Italije i Nemačke, znajući koliki značaj Jugosloveni pridaju So-
lunu, počele su da vrše pritisak na jugoslovensku vladu, uslov Ijavajuci ovo pi-
tanje za političke i druge koncesije.
Ne raspolaže se pouzdanim podacima da je italijanska vlada nudila Solun
Jugoslaviji, mada u sačuvanim d o k u m e n t i m a , izjavama jugoslovenskih funk-
cionera posle aprilskog rata i u literaturi ima sličnih indicija. Isto tako za sada
još nema dokumenta za direktno naređenje za zauzimanje Soluna. Međutim, na-
čelnik Glavnog generalštaba Petar Košić na salušanju 24. avgusta 1945. (AVII),
između ostalog, izjavio je da mu je knez Pavle rekao da prostudira i predloži
koliko bi teritorije trebalo uz Solun koju bi trebalo okupirati i d a j e , koliko
se seća, odredio zonu p r e m a istoku liniju Orfanski zaliv - Dorjansko jezero,
a p r e m a zapadu masiv Perister, selo Srbica sa izlazom na more severno od
Olimpa. Načelnik Operativnog odseka Operativnog odeljenja glavnog gene-
ralštaba potpukovnik Branko Popović izjavio je posle rata da je dobio zada-
tak »da se izradi projekat za grupisanje jedne armije i to jačim snagama u do-
lini Vardara, a slabijim u Pelagonu«. Kad je upitao prvog pomoćnika načel-
nika Glav nog generalštaba generala Milutina Nikolica što to ima da znači, ge-
neral Nikolić mu je odgovorio da ni sam nije načisto. Na to je potpukovnik
Popović rekao: »Ovoje napad na Grčku da se uzme Solun, a to može da bude
jedino u sporazumu sa Nemaćkom i Italijom«. (AVII, reg. br. 8/1-1, k. 5).
Ministarstvo vojske i mornarice je sa Str. Pov. Đ. br. 10792 od 5. novembra
1940. podine načelno odobrilo projekt načelnika Glavnog generalštaba o ak-
tiv irar |u i koncentraciji trupa, s tim: da se predvidi aktiv iranje dela Štaba gru-
pe ar lija radi objedinjavanja dejstva sa teritorije 3. i 5. armijske oblasti, da
se Bregalnićka divizija sa aktiviranim pešadijskim i artiljerijskim pukovima
upotrebi isključivo za opservaciju prema Bugarskoj, a ne za eventualno dej-
stvo p r e m a Solunu i da se za strategijsku rezerv u Grupe dovede po jedan pre-
kobrojni pešadijski puk sa teritorije Šumadijske i Moravske divizijske oblasti
u p r e d e o južnog izlaza iz Demir-kapijske klisure, da se teritorijalne jedinice
i ustanove pozadinske službe na teritoriji 3. armijske oblasti svedu na mini-
mum; da se p r e t h o d n o p o t p u n o pripremi operativna i administrativna osno-
vica; da odobrava predloženu podelu i organizaciju komandovanja, kao i
upotrebu vazduhoplovstva, i da se hitno prebaci radna snaga radi utvrđivanja
na prevojima ka Knjaževcu, Zajećaru i Negotinu (Videti AR 1941. ZD, I dok.
296. str. 88.3-884; AVII, F-17, reg. br. 34/2-1, k. 11.
Ministarstvo vojske i mornarice je sa Str. Pov. D. Br. 10814 od 6. n o v e m b r a
1940. naredilo k o m a n d a n t u vojnog okruga Bjelovar za aktiviranje svih još
neaktiviranih jedinica, komandi i ustanova 3. armijske oblasti i nekih jedinica
sa teritorije 5. armijske oblasti koje su navedene u 10 priloga, s tim da prvi
dan aktiviranja b u d e 12. novembar, i detaljno propisalo postupak pri aktivi-
ranju i m e r e koje treba preduzeti (videti AR 1941, ZD. I, dok 297, str. 885-889;
AVII, F-l7, reg. br. 60/4, k. 31).
Slab 5. armijske oblasti je 14. novembra sa str. Pov. D. br. 5981 od 16. no-
vembra 1940. godine poslao izveštaj ministru vojske i m o r n a r i c e o stanju ak-
tiv iranih jedinica na dan 14. novembra, u kojem se za svaku jedinicu daje ne-
dostatak popunjenosti u procentima za oficire i vojne činovnike, podoficire,
kaplare, i redove, stoku i stočna vozila, tako da postoji najveći procenat ne-
dostatka stoke i stočnih vozila koji se kreće između 24 i 85°o (vidi AR 1941.
ZD, I. dok. 310, str. 917-921; AVII, F-17. reg. br. 38/2-3, k. 11).
Nemački poslanik fon Heren je u svom izveštaju Ministarstvu inostranih
poslova od 14. novembra 1940. godine naveo da posle italijansko-grćkog su-
koba postoji pojačano interesovanje za Solun u »Srpskim krugov ima, naro-
ćito u vojsci«, tj. da se budi »stara želja Srbije za slobodnim izlazom na Egej-
sko more preko Soluna«. To se objašnjava sadašnjim uznemirenjem zbog raz-
voja koji bi se mogao završiti zauzimanjem Soluna od s t r a n e Italije. »Nema
sumnje da bi ovde bili spremni da se bez daljeg o d u p r u takvom razv oju stvari
ćak ako je potrebno i oružjem, i ako bi bilo moguće da se Nemačka ne upliće
u tu stvar. Jasno je da ce oni oklevati da izraze svoju želju za posedovanjem
Soluna, a još manje da je srpov edu u delo, dok se Solun nalazi u grškim ru-
kama. Ali oni bi sigurno bili skloni da se p o t p u n o dezinteresuju za sudbinu
Grčke kad bi znali da ce obe osovinske sile priznati Jugoslav iji pravo na Solun
koji bi bio odvojen od Grčke. .« (DGFP, D, XI dok. br. 334; AR 1941, ZD. I.
dok 307, str. 911-912).
Prilog 5
Referat generala Milana N e d i ć a k n e z u Pavlu i M i n i s t a r s k o m
savetu 1. n o v e m b r a 1940. g o d i n e
M e n i j e ćast, da u ovim s u d b o n o s n i m trenucima po opstanak naše države po-

k r e n e m izvesna pitanja i dam p o t r e b n e sugestije za dalje naše i političko i voj-
no političko držanje u d a n a š n j o j situaciji evropskoj.
Očigledno je da mi živimo u predvečerje najkrupnijih političkih događaja
za koji je vezan dalji opstanak naše države. Smatram d a j e poslednja četvrt do
dvanaestog časa. Mi treba da d o n e s e m o precizne i s u d b o n o s n e odluke o putu
kojim treba da idemo dalje. Dosadašnja kolebljiva politika, koja je bila d o s a d a
i oportuna, ne može se i ne s m e u budućnosti produžiti bez katastrofalnih po-
sledica po naš narod. Jer od ovih odluka zavisi dalja i vojnička politika, koja
ako ne dobije sada definitivno rešenje. može se pretvoriti u demoralizaciju.
Jer je četrnaest meseci u stalnoj neizvesnosti vojna snaga i narod. Stanje ko-
mandnog elementa i vojnika (kadrovaca i rezervista) na kraju je m o r a l n e
moći i neće moći dalje da izdrži bez rđavih posledica i to dalekosežnih. Stalno
pozivanje i o d p u š t a n j e vojnika i držanje aktiviranih raznih jedinica počelo ju-
da bude široko polje za p r o p a g a n d u komunističku i drugih subverzivnih ele-
menata (pa je moral počeo da popušta).
Više se ne može i ne s m e govoriti o našoj neutralnosti. Sada m o r a m o po-
staviti sebi ovo pitanje:
H o ć e m o li sa N e m a ć k o m i Italijom ili c e m o protivu njih.
Ako h o ć e m o sa njima, o n d a m o r a m o napustiti definitiv no, makakve od-
nose i koketiranja sa Engleskom. Ako h o ć e m o naprotiv, sa Engleskom, o n d a
m o r a m o d r u g e m e r e preduzeti, koje ću ni/e i/neti.
Mi ne možemo zatvarali oci i ne videti stvarnost. Protivu nas se vrši
očigledno strategijsko o p k o l j a v a n j e koje će se u n a j k r a ć e v r e m e svršiti sa tak-
tičkim stezanjem i našom s r a m n o m k a p i t u l a c i j o m .
Dolaskom N e m a c a u R u m u n i j u naš utvrđeni severni i zapadni h o n t iz-
manevrisani su. On n a m a neće m n o g o koristiti. Prebacivanje n e m a č k i h mo-
torizovanih i oklopnih div izija u Bugarsku, a to može da se desi svakog časa.
dovešće nas sa istoka u bezizlazan položaj.
Držanje Bugarske je p e r f i d n o i k o m a n d o v a n o i/ Ne mačke. S p u š t a n j e m
bugarskih divizija na grćko-bugarsku granicu na f r o n t u reka S t r u m a Deli
Mesta, j a s n o odaje k o o p e r a c i j u sa italijanskim snagama, koje će pokoriti Gr-
čku u n a j k r e ć e m v r e m e n u . Grčka n e m a niti motorizovanih jedinica, niti vaz-
duhoplovstva, a n j e n a k o h e z i o n a snaga relativ no je mala. Pomoć Engleske ne
može biti ni efikasna ni s p a s o n o s n a za G r č k u . Dogodiće se da će Italija uzeti
severnu Grčku i i/.biti na Solun, gde će se spojiti sa Bugarima i dovršiti naše
opkoljavanje strategijsko. O n d a će nam se k o m a n d o v a t i da položimo oružje.
Mi s m o p o t p u n o usaml jeni. Niko nam ozbiljno niti može. niti hoće da po-
mogne.
Dakle, a k o h o ć e m o da s l e d i m o d o s a d a š n j u politiku, a da izbegnemo pot-
p u n o opkoljavanje mi bi trebali da m o b i l i š e m o celu našu vojsku i da i d e m o
u p o m o ć Grcima da sa n j i m a s p r e č a v a m o to naše strategijsko o p k o l j a v a n j e
i izbijanje Italijana u Solun.
Sta ce biti o n d a sa n a m a a k o to učinimo? Odgovor je prost Napašće nas:
Nemaćka, Italija, Mađarska. R u m u n i j a i Bugarska. Da li c e m o moći da izdr-
žimo? Kategorički ne! B i ć e m o plen ovih silnih neprijatelja i r a s k o m a d a n i .
R a s k o m a d a n i pre svršetka ovog d r u g o g svetskog rata.
Da li je naša vojska t a k o o p r e m l j e n a m o r a l n o i m a t e r i j a l n o i b r o j n o da
može ovoj navali da odoli? Odgovor daću na ovo u s m e n o .
Ako n e ć e m o da d o đ e m o u ovu i ovakvu situaciju šta treba da r a d i m o da
je izbegnemo? Po m o m mišljenju m o r a m o ispitati, koje su još d r u g e moguć-
nosti i putevi. Jedna od m o g u ć n o s t i je zaključiti o d b r a n b e n i sav ez sa Rusijom.
Rusijom ovakvom kakva je danas, sa n j e n o m d a n a š n j o m politikom, njenim
planovima za b u d u ć n o s t . Njenim teškim strategijskim položajem. Rusija je u
strategijskim klještima između J a p a n a i Nemačke. Njen je još više pogoršan
položaj d o l a s k o m N e m a c a u Rumuniju gde šire svoj obuhvatili strategijski
m a n e v a r i o b u h v a t a j u Ruse čak od Bukovine za dejstv o u srce Ukrajine i Belo-
Rusije.
Danas Nemci imaju 100 divizija p r v o r a z r e d n i h p r e m a Rusima od Baltič-
kog do Crnog Mora. N e m a ć k a je vojska o p r o b a n instrurnenat ratni, uvećan
p o b e d a m a , sa sjajnim v rhov nim vodstvom. Sve ovo n e m a Rusija. Njena voj-
ska i n j e n o vodstvo inferiornije je. Pored toga i kad bi htela da nam p o m o g n e
vojnički daleko je i o d v o j e n a od Balkana.
H o ć e m o li da tražimo p o m o ć ? Na ovo pitanje treba da odgovori diplo-
macija naša i u n u t r a š n j a politika naša.
Ostaje nam treće razmatranje: da p r i d e m o uz Osovinu. Mislim da još ima
vremena, stvari kod Osovine ne idu glatko, za to je velim m o m e n a t , ako se
hoče to rešenje.
Nemaćka je zauzela evropski kontinenat i neograničen je njegov gospo-
dar. Sa svojih devedeset miliona Nemaca, ako ne nastupi građanski rat u njoj,
ona će biti dugo i dugo njegov gospodar. Pored toga n e m a ć k a je bila i ostaje
naš silan sused. Pa je p r i r o d n o da ispitamo i tu mogućnost. Ako se rešimo na
ovo, onda šta dobijemo: Prvo, produžićemo sebi život, drugo, suzbićemo za-
hteve gramzljivih suseda; i najzad iako na kraju krajeva ipak izgubimo izvesne
delove naše zemlje za kompenzacije susedima n e ć e m o svakako izgubiti ono-
liko i onako, ako bi bili neprijatelji i silom pokoreni. U protivnom igleda mi
da će srpski narod poraz Jugoslavije najviše platiti.
Prema ovakvom rešenju, ako bi ga uzeli m o r a m o podesiti sve ostalo, a na-
ročito spoljnu, u n u t r a š n j u i vojničku politiku.
Zaključak:
Bilo koju odluku da d o n e s e m o od ovih tri, m o r a m o je doneti što pre. Za m e n e

je važno kao Ministra vojske i mornarice, da znam i da mi se p i s m e n o saopšti.
Zima ide. ljudi se ne mogu više držati pod oružjem bez vidljivog cilja. Nema
moći da se aktivirana vojska smesti pod krov. Nezadovoljstvo raste i kod ob-
veznika i kod njihovih porodica, a tako isto popušta koheziona moć kod pod-
oficira i oficira. Iz bolesnog stanja i neodređenog, kakvo je danas kod nas,
može nastupiti slom i katastrofa vojske, nacije i države. Sa ovog razloga ovo
pišem i iznosim u ov im teškim istorijskim časovima našeg opstanka.
Mil. Đ. Nedić, s. r«.
(Iz privatne arhive akademika Viktora Novaka; nemački prevod teksta Re-
ferata - Memoranduma - mikrofilm T-501. rola 251, snimak 368-371).
Pošto knez-namesnik i vlada nisu usvojili ove predloge, Nedić je 7. no-

vembra p o d n e o ostav ku, o d n o s n o smenjen sa položaja ministra vojske i mor-
narice, a na njegovo m e s t o d o š a o je general Petar Pešić koji je kasnije insis-
tirao da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu.
Prilog 6
Hitlerovo p i s m o Musoliniju od 20. n o v e m b r a 1940.
p o v o d o m n a p a d a Italije na G r č k u
»Duče, Beč, 20. s t u d e n o g 1940.
Dopustite mi da započnem pismo s tvrnjom, da su u ova dva tjedna moje

srce i misli, više nego ikada, bili s Vama. Hoću da Vas uvjerim u moju rješe-
nost da p o d u z m e m sve što Vam može pomoći u sadašnjim prilikama.
Kad sam Vas zamolio, da me p r i m i t e u Firenci, d a o sam se na put u nadi,
da ću Vam izložiti svoje p o g l e d e prije nego što o t p o č n e sukob s Grčkom, koji
je prijetio da će izbiti, a o kojem sam bio obaviješten s a m o površno.
Htio s a m Vas u p r v o m r e d u obavijestiti, da m a l o odgodite tu akciju, do
možda pogodnijeg vremena, a u svakom slučaju do p r e d s j e d n i č k i h izbora u
USA. Htio sam Vas specijalno uvjeriti u p o t r e b u , da ne p o d u z m e t e tu akciju
prije nego što pode za r u k o m m u n j e v i t o zauzimanje o t o k a Krete (Krit). U po-
gledu te o p e r a c i j e želio sam da Vam učinim k o n k r e t n e prijedloge o u p o t r e b i
j e d n e divizije p a d o b r a n a c a i divizije pješadije.
Situacija, kakva je danas, povlači za s o b o m najteže psihološke i vojno-
strateške posljedice, i zbog toga je n e o p h o d n o d a j e p o t p u n o osvijetlimo.
Situaciju ću rastaviti na p o j e d i n e sastavne dijelove, j e r mislim da će se
t a k o d e d u k c i j o m pojaviti p r o t u m j e r e , koje bi t r e b a l o poduzeti.
Psihološke posljedice. - O n e su ozbiljne utoliko, što grčka situacija nepo-
voljno i teško pritište p r i p r e m e na d i p l o m a t s k o m polju, koje su u p u n o m raz-
voju. Govoreći općenito, mi te posljedice o s j e ć a m o u obliku j a č a n j a tenden-
cija nekih država, da izbjegnu p r e r a n o j odluci o t o m e da se vežu uz nas, a vi-
d i m o je i u t o m e da žele sačekati daljnji razvoj dogadaja.
Bugarska, koja je već pokazivala m a l o sklonosti da pristupi T r o j n o m pak-
tu, sad se u o p ć e protivi da razmotri takav korak.
Cak i u o d n o s u na Rusiju postaje sve teže voditi p r e g o v o r e s njom. kao
i otkrivati sovjetske ambicije p r e m a Istoku.
Naprotiv, g. Molotov stavio nam je do znanja, da je sve više zainteresiran
na Balkanu.
Odavde, zasad, ne m o ž e m o odrediti, k a k o je grčka stvar o d j e k n u l a u Ju-
goslaviji. Ali čak u F r a n c u s k o j postoji n e s u m n j i v o z n a t n o p o j a č a n j e položaja
onih, koji p r o p o v i j e d a j u politiku čekanja, tvrdeći da, m o ž d a u r a t u j o š nije re-
č e n a posljednja riječ.
Psihološke posljedice ne vrijede s a m o po sebi. Važno je da o n e ne stvore
zapreke za naše b u d u ć e o p e r a c i j e i da zemlje p o p u t Jugoslavije ne n a v e d u da
zauzmu previše neprijateljsko d r ž a n j e p r e m a n a m a , što bi moglo izazvati, a k o
ne katastrofu, a o n o neželjeno p r o š i r e n j e sukoba.
Držanje Turske je od p o s e b n e važnosti, j e r će o n o biti od o d l u č n o g utje-
caja na Bugarsku.
Vojno-strateške posljedice. - One su, Duče, i z v a n r e d n o o/hi line V. Britani ja
će raspolagati s izvjesnim b r o j e m avionskih baza, koje je približuju ne s a m o
petrolejskim izvorima Ploeštija (Ploe$ti), nego je dovode u neposredno sus-
jedstvo čitave južne Italije, a specijalno talijanskih i albanskih luka za ukrca-
vanje.
Dok su se dosad rumunjski petrolejski izvori nalazili očito izvan dohvata
britanskih b o m b a r d e r a , sad se nalaze udaljeni m a n j e od 500 k i l o m e t a r a zrač-
ne linije. Ne u s u đ u j e m se ni pomisliti na posljedice.
Duče, j e d n o je sigurno: nije m o g u ć a nikakva efikasna zaštita petrolejskih
polja. Za p r o s t o r e te vrste vaša vlastita p r o t u a v i o n s k a zaštita zbog svoje vatre
predstavlja j e d n a k u o p a s n o s t k a o i avijacija n a p a d a č a . Ako bi uništili rafine-
rije, šteta bi bila nepopravljiva.
Južna Italija, njene luke i čitava južna Albanija nalaze se na dohvat bri-
tanskih b o m b a r d e r a . Očito je, d a j e V. Britanija p o t p u n o r a v n o d u š n a p r e m a
represalijskim akcijama talijanske avijacije, koje uništavaju grčke gradove.
Napadaji iz zraka upravljeni na talijanske gradove predstavljaju odluču-
jući faktor i svaku ofenzivnu akciju na zemlji, koju bi poveli polazeći s albans-
kog teritorija p r e m a b r i t a n s k i m bazama u Grčkoj u cilju da o d g o v o r i m o na
napadaje, s m a t r a m d a j e savršeno beskorisna, ukoliko bi do nje d o š l o prije
mjeseca ožujka.
U svijetlu najnovijeg iskustva o ratu u zraku, m o r a m o j e d n a k o t a k o isk-
ljučiti svaki pokušaj, da našom avijacijom u n i š t i m o b r i t a n s k e avionske baze.
Ništa nije teže od u n i š t e n j a avionskih baza. Kao što sam se bojao, V. Britanija
je zauzela Kretu. Ona se s p r e m a da p r e d e na više drugih o t o k a i da izgradi
avionske baze u više grčkih središta, i to dvije u blizini Soluna, a dvije d r u g e
bez s u m n j e u Trakiji. I sam je Rodos sada p r i s t u p a č a n teškim b r i t a n s k i m bor-
benim avionima i, a k o Britanci, kao što je to vjerojatno, f o r m i r a j u baze na za-
p a d n o m dijelu Grčke, čitava ce južna obala Italije biti ugrožena.
Ovakva situacija, s vojno-strateškog stanovišta, predstav I ja opasnost, dok
su e k o n o m s k e posljedice u o d n o s u na r u m u n j s k a polja zaista strahovite.
Da bi se suprotstavili takvoj situaciji, predlažem slijedeće mjere:
I. Mjere političkog karaktera. - a) treba smjesta uvjeriti Španjolsku u potre-
bu da odmah uđe u rat. Najraniji datum kop bi mogli odrediti za španjolsku efek-
tivnu intervenciju, bio bi za šest tjedana. Intervencija Španjolske mora nam po-
služiti da zauzmemo Gibraltar, zatvorimo tjesnac i prebacimo bar jednu ili dvije
divizije u španjolski Maroko, da nas štite od eventualnosti da Francuzi zataje u
Maroku ili u preostalom dijelu sjeverne Afrike.
Takvo iznevjeravanje Francuza, Duče, pružilo hi britanskoj i fracuskoj avi-
jaciji baze za start, koje bi za čitavu Italiju predstavljale katastrofu. Valja ga stoga
spriječiti pod svaku cijenu i mi ne smijemo ostaviti ni najmanje sjenke moguć-
nosti da do otpada dođe. Uspijemo li u tome da padne Gibraltar, zatvaramo klju-
čaonicu na zapadnom kraju Sredozemlja. V. Britanija bi u tom slučaju bila pri-
siljena da svoje transporte šalje preko Rta Dobre Nade. To bi dovelo, prvo, do
popuštanja napetosti i. konačno, do ukidanja operacionog područja na zapadnoj
strani Sredozemnog mora. što bi definitivno osiguralo održanje režima maršala
Pelena u sjevernoj Africi.
b) Moramo poduzeti sve moguće, da pažnju Rusije odvratimo od Balkana
i da je skrenemo prema Istoku.
c) Moramo nastojati, da dođemo do nekog sporazuma s Turskom, da tako
otklonimo turski pritisak na Bugarsku.
d) Moramo nagovoriti Jugoslaviju, da promijeni svoju sadašnju politiku i
zainteresirali je za stvarnu suradnju s nama, da hi riješili grčko pitanje. Bez ga-
rancija sa jugoslovenske strane uzaludno je pokušati operacije na Balkanu. One
bi bile osuđene na neuspjeh ( p o d v u k a o V. T.).
e) Mađarska m o r a o d m a h dopustiti tranzit znatnih n j e m a č k i h snaga u
pravcu R u m u n j s k e .
0 R u m u n j s k a m o r a primiti to p o j a č a n j e n j e m a č k i h t r u p a , prikazujući ga
kao pojačanje n j e n e vlastite o d b r a n e .
Duče, s p r e m a n sam da p r e m o ć n i m s n a g a m a odgovorim na eventualni
p o k u š a j Britanaca da o s n u j u u Trakiji značajniju bazu i to ću učiniti »puklo
kud puklo«.
Ipak sam prisiljen da sa žalošću priznam, da je svaka kampanja na Balkanu
nemoguća prije ožujka. Svaki pritisak ili prijetnja protiv Jugoslavije bili hi sada
potpuno uzaludni, jer srpski Generalštab zna jednako tako dobro kao mi, da je
svaku oružana akcija nemoguća prije ožujka. Moramo sloga nastojati, da Jugos-
laviju pridobijemo za našu stvar drugim sredstvima. (Podvukao V.T.).
II. Mjere vojno-strateškog karaktera. Za m e n e ostaje najvažniji cilj: zatva-
ranje S r e d o z e m n o g mora. U lom cu cilju pokušati da Španjolsku - k a o što
sam r e k a o - privolim da brzo intervenira u sukobu, da t a k o u prvom r e d u za-
tvorim zapadni pristup tom m o r u .
Sada. Duče, držim da je p o t r e b n o , da Vi - kad Vam to d o p u s t e Vaše pri-
p r e m e - p o k u š a t e doseći Marsa-Matruh, da t a m o f o r m i r a t e avionsku bazu.
Ona će nam u prvom redu omogućiti, da teškim n a p a d i m a »štuka« protjera-
mo iz Alcksandrije (Alexsandria - El Iskandariva) b r i t a n s k u flotu, a zatim da
m i n i r a m o Suecki (Suez, arapski Es Suvveis) kanal b o m b a r d e r i m a s velikim
akcionim radiusom, da ga t a k o p o t p u n o zatvorimo.
S m a t r a m da je j e d n a k o t a k o p o t r e b n o , da sistematski o r g a n i z i r a m o su-
radnju naših av ijacija u cilju utv rđivanja ciljeva, koje t r e b a b o m b a r d o v a t i . Sa-
dašnji je rat d o k a z a o na neoboriv način, da su napadi na civilno stanovništvo
bez ikakve vrijednosti. Naprotiv, teška b o m b a r d i r a n j a važnih vojnih ili eko-
nomskih ciljeva obećavaju uspjeh. I nadalje cu davati p r e d n o s t broj 1 u Sre-
d o z e m n o m m o r u p r o t j e r i v a n j u b r i t a n s k e flote iz njenih uporišta.
Mislim da m o r a m o svu snagu našeg zajedničkog n a p a d a upraviti protiv
b r i t a n s k e flote, a da ipak ne s m a n j i m o p o d r š k u , koju p r u ž a m o Vašim trupa-
ma u Albaniji. M o r a m o n e p r e s t a n o pratiti i bez prekida napadati sve trgovač-
ke brodove, koji plove S r e d o z e m n i m m o r e m pod neprijateljskom zastavom.
To je moguće, Duče, kao što je to p o k a z a o rat na m o r u i u zraku na p o d r u č j u
Sjevernog m o r a (nem Nordsee, engl. North Sea), gdje se britanski brodovi
u s u đ u j u ploviti s a m o pod zaštitom razaraća, koji o p e r i r a j u u blizini obale.
Stoga Vam. Duće, predlažem, da u tu svrhu p o v u č e t e talijanske snage,
koje se z a j e d n o s n j e m a č k i m snagama nalaze u z a p a d n o j Evropi, izuzevši pod-
mornice, kojima efikasnost raste bez. p r e s t a n k a . Te snage m o ž e m o u p o t r e b i t i
na prostoru, koji je sada z n a t n o važniji. One se sad nalaze na sektoru Kanala
(1 r. La Manche, eng. English Channel), i to u v r e m e n s k o m razdoblju, koje ne
može biti gore, i stradaju od zime. koja je za njih j e d n a k o t a k o teško podnoš-
ljiva kao za n a s ljeti klima na jugu.
U svakom sam slučaju mišljenja, da se pitanje S r e d o z e m n o g m o r a m o r a
riješiti ove zime, jer je u p r a v o u tom razdoblju n a p r i k i a d n i j e da u p o t r e b i m o
n j e m a č k e snage, dok je s d r u g e strane u p o t r e b a talijanskih snaga u z a p a d n o j
Evropi nezgodna zbog klime.
Htio bih da p o n o v n o d o b i j e m u r u k e svoje n j e m a č k e snage u iduće pro-
ljeće, najkasnije prvog svibnja. I ova nužda utječe na utvrđivanje prikladnog
časa za našu akciju.
Za s u r a d n j u naših avijacija na p o d r u č j u S r e d o z e m n o g m o r a n a m j e r a v a m
Vam prvo poslati g r u p u »Junkersa 88« s p o t r e b n o m n a d o p u n o m u izviđač-
kim i b o r b e n i m av ionima itd Nisam još rasprav io detalje tog pitanja s mar-
šalom Rajha Geringom (Goering H e r m a n n ) . Njemu cu isto tako prepustiti,
da sam odredi k o n a č n e efektive.
Duće, na p o d r u č j u S r e d o z e m n o g m o r a imat c e m o dvije p r o s t r a n e zone
operacija: italijansku zonu, koja se uglavnom proteže na p r o s t o r e iznad Italije
i Albanije sa zonom Egipta, i n j e m a č k u , koja bi se zbog naših teških b o m b a r -
dera s velikim akcionim r a d i j u s o m u p r v o m redu protezala na istočni dio Sre-
d o z e m n o g mora. P o m o ć u pravilne u p o t r e b e naših snaga u zraku. Sredozem-
no će m o r e za tri do četiri m j e s e c a postati gobnica b r i t a n s k e flote, a lo će biti
odlučujući uvod u vojne operacije, koje se, osjećam, ne mogu poduzeti prije
prvih dana mjeseca ožujka. Cak i u pogledu Grčke s m a t r a m da je p o t r e b n o
čekanje do tog razdoblja i to iz jedinstvenog razloga, jer bi bilo n e m o g u ć e da
ranije u R u m u n j s k o j k o n c e n t r i r a m o p o t r e b n e snage, koje bi nam mogle osi-
gurati uspjeh u svakom slučaju. Samo u to vrijeme možemo računati s uspje-
hom u najkraćem roku.
Zasad m o ž e m o ostaviti po strani problem Egipta. Uvjeren sam, nakon
zrelog razmišljanja, d a j e napad na Nilsku deltu p o t p u n o isključen do idućeg
proljeća. Izgleda mi najvažnije da osvojimo položaje u blizini Marsa-Matruha,
s kojih bi, zatim, mogli tući britansku flotu »štukama« u pratnji lovaca.
Ali. čak i u psihološkom pogledu, te mjere mogu poboljšati situaciju i iz-
nova stvoriti a t m o s f e r u povoljnu za Osovinu.
Evo, Duče. mojih misli, koje Vam priopćujem s toplim i srdačnim osje-
ćajima prijatelja, s p r e m n o g i fanatički željnog da Vam p o m o g n e da prebro-
dite krizu u najkraćem roku i da prividni neuspjeh pretvorite u situaciju, iz
koje će proizaći konačni poraz neprijatelja.
S najsrdačnijim osjećajima uz izraz vjernog drugarstva.
A HITLER-
(Tajna pisma Hitler - Mussolini 1940 - 1943. prevod dr Bogdan Krizman,

»NIP«, Zagreb, 1953, str 25 - 32).
Kao što se vidi, Hitler je bio u to vreme veoma pesimistićki raspoložen
za razliku od p r e p o t e n t n o g optimizma i s a m o u p o u z d a n j a prilikom pregovora
sa knezom Pavlom i kraljevskom vladom kada je izjavljivao da će sve protiv-
nike smrviti i izvojevati pobedu.
Prilog 7
Zapisnici sa s e d n i c a u B r i t a n s k o m p o s l a n s t v u u Atini 9. i 12.
m a r t a 1941.
a) Zapisnik prve sednice 9. marta
Prisutni: general Papagos, pukovnik Kitrilakis, general-major Arthur Smith,

kontraadmiral O. Turle, Av-M. D' Albiez, brigadir Mallabv, pukovnik Salis-
bury Jones, generalštabni m a j o r Milisav Perišić u ime jugoslovenskog Glav-
nog generalštaba, koji tvrdi d a j e ovom sednicom rukovodio k o m a n d a n t bri-
tanskih snaga na Bliskom istoku general H. W. Wilson.
General Papagos i g e n e r a l m a j o r Smith pozdravili su majora Perišića i po-
zvali ga da izloži cilj svoje posete.
Major Perišić je r e k a o d a j e došao u ime ministra vojske i m o r n a r i c e ar-
mijskog generala Petra Pešica da izloži vojnu situaciju u kojoj se našla Jugos-
lavija. Ova postaje sve ozbiljnija i odluke najveće važnosti m o r a j u se doneli
u najkraćem vremenu. Da bi se te odluke mogle doneti, ministar rata želi da
ima informacije o nekim tačkama koje bi želeo da izloži, jer mu je slavljeno
u dužnost da na njih dobije konačan odgovor.
Na početku diskusije m a j o r Perišić izneo je sledečih sedam taćaka i želeo
da dobije odgovor:
Tačka 1. »Ako bi Jugoslovenska vojska bila prisiljena da se d e l i m i č n o po-
vlači p r e m a Egejskom m o r u p r e k o grčke teritorije, o n d a m o r a postojati f r o n t
za osiguranje takvog povlačenja«. Pošto je m a j o r Perišić objasnio da mu nije
m o g u ć e da pruži bilo kakve informacije o jugoslovenskoj koncentraciji ili
o p e r a c i j s k o m planu, britansko-grčki predstavnici su istakli da im je zbog ne-
postojanja ovog o b a v e š t e n j a teško stvoriti j a s n u sliku o prilikama koje bi
mogle nastati. Oni su pretpotavljali da će originalni jugoslovenski plan biti
ofanzivan i da bi svako povlačenje, koje bi bilo p o t r e b n o zbog pritiska nad-
m o ć n i h neprijateljskih snaga, bilo o g r a n i č e n o s a m o na to da se zauzmu po-
ložaji za o d b r a n u koji bi bili najpogodniji za zaustavljanje nemačkog napredo-
v a n j a U svakom slučaju, ovaj d e o jugoslovenske vojske mogao bi se naći u
položaju, gde bi bilo a p s o l u t n o p o t r e b n o da mu se osigura zaštita.
Tačka 2. »Desni bok jugoslovenske vojske m o r a biti zaštićen položajem
koji bi se p r o t e z a o b a r e m od O r f a n s k o g zaliva do Dojranskog jezera«, jer ju-
goslovenski G e n e r a l š t a b p r i d a j e veliki z n a č a j Solunu, k a o bazi za snabdeva-
nje i održavanje toga dela jugoslovenske vojske. Zbog toga je bitno da se po-
ložaj za zaštitu jugoslovenskog desnog b o k a proteže bar od O r f a n s k o g zaliva
do Dojranskog jezera.
Tačka 3. »Ova zaštita se m o r a obezbediti sve dotle dok se reorganizuju
o n e jugoslovenske t r u p e koje bi bile prisiljene da se p o v u k u na jug i sve dok
b u d u s p r e m n e d a p o n o v n o p r e d u z m u operacije«.
Tačka 4. »Mora biti o s i g u r a n o s n a b d e v a n j e i održavanje ove vojske ma-
terijalom svake vrste«, jer se jugoslovenski arsenali i skladišta nalaze u sever-
nim delov ima zemlje tako da ih vojska pri povlačenju u južnom pravcu ne bi
mogla koristiti.
Taćka 5. »Drugi d e o jugoslovenske vojske pružaće o t p o r na svim mogu-
ćim položajima na pravcu povlačenja p r e m a zapadu, tj. p r e m a j a d r a n s k o j
obali, ali za sve to vreme m o r a dobijati sav potrebni ratni materijal i sredstva
za izdržavanje«.
Taćka 6. »Ako bi ovaj d e o vojske bio prisiljen da se pod b o r b o m povlači
sve do obale, o n d a se njegova evakuacija m o r a obezbediti u pogledu ukrca-
vanja i prevoženja«.
Britansko-grčki predstavnici upozorili su da bi najbolja akcija jugoslo-
venske vojske na zapadu bila a k o bi jugoslovenske snage o d m a h napale po-
zadinu Italijana u Albaniji, obavezno u koordinaciji s o p e r a c i j a m a grčke voj-
ske u južnoj Albaniji. Italijanski o t p o r bio bi brzo slomljen tako da neprijatelj
u Albaniji ne bi više razdvajao jugoslovenske armije na jugu i na zapadu. Osim
toga uspostavila bi se n e p o s r e d n a veza između jugoslovenskih i grčkih snaga.
Ako bi m o r a l o doći do evakuacije, što nije verovatno, o n d a bi jugoslovenske
snage mogle upotrebljavati a l b a n s k e luke, koje je zbog njihovog položaja s po-
m o r s k o g gledišta lakše štititi, a postojale bi i s u v o z e m n e veze u pravcu Grčke.
Oni su istakli da nije poželjno misliti s a m o o defanzivnim o p e r a c i j a m a i isti-
cali koristi koje se mogu postići ofanzivnim dejstvom. Sem toga, pri razmat-
ranju sopstvenih teškoća ne s m e se zaboraviti d a j e i neprijatelj s u o č e n s ve-
likim teškoćama. Njegov e teškoće se povećavaju zbog n a p r e d o v a n j a u nepri-
jateljskoj zemlji, s izduženim i o s k u d n i m k o m u n i k a c i j a m a i po t e r e n u koji sa-
veznicima pruža izvanredne o d b r a m b e n e položaje i p o g o d n e mogućnosti za
protiv napade. Priroda zemljišta takođe ograničava mogućnosti za protivnapa-
de neprijateljevih o k l o p n i h snaga. Na to je m a j o r Perišić r e k a o da mu je na-
r e đ e n o da upozori da jugoslovenska vojska n e m a dovoljno avijacije, tenkova
i protivtenkovskog oružja. O d g o v o r e n o mu je da se planovima za o d b r a n u od
oklopnih jedinica m o r a poklanjati poseban značaj p r i r o d n i m p r e p r e k a m a
k o m b i n o v a n i m sa r u š e n j e m i poljskim utvrđivanjem, jer o d b r a n a protiv ten-
kova ne zavisi s a m o od protivtenkovskog oružja. To p o s e b n o važi za Jugos-
laviju i s u s e d n e zemlje.
Tačka 7. »Za koje se v r e m e približno može očekivati da će biti uspostav-
ljen front, kako bi se osigurala zaštita p r e m a zahtevu u t a č k a m a 1 i 2.?«
Major Perišić je naglasio da ce odgovor na ova pitanja u velikoj meri uti-
cati na o d l u k e od velike važnosti, pa je zatražio precizna o b a v e š t e n j a o t o m e
kada bi snage za zaštitu povlačenja jugoslovenske vojske bile na položajima.
Britanskogrćki predstav nici izjav ili su da ne mogu dati tačan odgovor, jer su
im poznati s a m o obrisi jugoslovenskih planova.
G e n e r a l m a j o r Smith je r e k a o da saveznici žarko žele i da su odlučni da
zadovolje p o t r e b e Jugoslavije a k o bi ušla u rat protiv N e m a ć k e na njihovoj
strani. Od tada bi Jugoslav ija mogla koristiti savezničke zalihe koje bi bile na
raspolaganju u borbi protiv zajedničkog neprijatelja. General Papagos se sa
tim složio.
Na sednici su p o t o m ponov o r a z m a t r a n e tačke koje je izneo m a j o r Perišić
da bi se utvrdilo da li su ih (saveznici) jasno razumeli. U toku s e d n i c e spora-
z u m n o je dogov o r e n a f o r m u l a c i j a svake p o j e d i n e tačke na način koji je utvr-
đen u o v o m zapisniku.
Potom se m a j o r Perišić p o v u k a o da bi grčki i britanski predstavnici mog-
li da se s p o r a z u m e j u o odgovoru«.
b) Zapisnik druge sednice 12. marta
Nastav ku sednice prisustvovao je Sir H. W. Wilson, pa su m a j o r u Perišiću us-

m e n o saopšteni sledeči odgovori:
1. Da b i s m o mogli dati preciznije odgovore na postavljena pitanja morali
bismo u n a j m a n j u ruku znati o toku operacija a k o Jugoslavija uđe u rat na
strani saveznika A pošto ne r a s p o l a ž e m o s tom i n f o r m a c i j o m , naši odgovori
ce se neizbježno dati s a m o u opštim potezima.
Odgovor na taćku 1: Britansko-grčke snage učiniti će sve što je m o g u ć e
da jugoslovenskoj vojsci, koja b u d e prisiljena da se povlači u južnom pravcu
osiguraju povlačenje i n j e n e veze s Egejskim m o r e m .
Odgovor na taćku 2: U pogledu zaštite boka jugoslovenske vojske koja bi
se povlačila na jug n a m e r a v a m o držati front koji se u n a j m a n j u ruku p r o t e ž e
linijom od O r f a n s k o g zaliva do Dojranskog jezera.
Odgovor na taćku 3: Iako n e m a m o p o d a t a k a koliko će v r e m e n a biti po-
t r e b n o za reorganizaciju jugoslovenske vojske posle njenog povlačenja u
pravcu juga. u č i n i ć e m o sve što m o ž e m o da je štitimo za sve p o t r e b n o v r e m e .
Odgovor na taćku 4: Vojna proizvodnja u Velikoj Britaniji i Sjedinje-
nim Državama Amerike s v a k o d n e v n o raste t a k o da je svakog d a n a sve lakše
pružati p o m o ć našim saveznicima isporukama raznog materijala svake vrste.
Prema tome, Jugoslavija može računati na našu p o m o ć u svim vrstama ratnog
materijala. Dalje, osvajanjem Albanije zaplenice se velike zalihe materijala
koje ce se podeliti saveznicima.
Odgovor na tačke 5. i 6: Mora se priznati da je p r o b l e m m o r n a r i c e u vezi
s ovim t a č k a m a težak, ali s h v a t a m o i uvažavamo brigu jugoslovenskog Gene-
ralštaba. Opasnost se može umanjiti a k o jugoslovenski G e n e r a l š t a b izradi
svoje početne planove imajući u vidu ovakav cilj. U te planove svakako bi tre-
balo predvideti d o b r e p r i r o d n e o d b r a m b e n e položaje na severu Jugoslavije,
ali bi pored toga bilo od najveće koristi da se što je pre moguće p r e d u z m u
operacije protiv Italijana u Albaniji, k o o r d i n i r a n e s o p e r a c i j a m a grčke vojske.
Ove operacije završile bi se lakim i brzim zauzimanjem Albanije, a tada bi ae-
r o d r o m i i luke u Albaniji bili na raspolaganju saveznicima i olakšane p o m o r -
ske veze. Iako bi čak i tada u p u ć i v a n j e konvoja duž J a d r a n a predstavljalo te-
žak p o m o r s k i poduhvat, ipak mi b i s m o pred uzeli sve što m o ž e m o a k o bi neki
od saveznika u tom m o r u bio odsečen. Koristi od osvajanja Albanije bile bi
i u t o m e što bi se mogle upotrebljavati d i r e k t n e s u v o z e m n e k o m u n i k a c i j e iz-
m e đ u z a p a d n e Jugoslavije i G r č k e i što bi se oslobodile grčke a r m i j e i britan-
ska i grčka avijacija za u p o t r e b u protiv Nemaca.
Odgovor na taćku 7: Snage za držanje položaja za zaštitu biće s p r e m n e da
ih na v r e m e p o s e b n u da bi obezbedile p o t r e b n u zaštitu.
8. Naglašavamo da su naši planovi zasnovani na p o t p u n o m britansko-gr-
č k o m s p o r a z u m u i da n a m e r a v a m o da se o d l u č n o i u s p e š n o o d u p i r e m o ne-
m a ć k o m n a p r e d o v a n j u p r i m e n o m o d b r a m b e n i h i ofanzivnih operacija. Ne-
sumnjivo je da će p r i s t u p a n j e Jugoslavije na stranu saveznika z n a t n o ubrzati
uspešan završetak operacija na Balkanu i na taj naćin pridoneti k o n a č n o j po-
bedi nad silama Osovine. Ako Jugoslavija želi da sudeluje u toj pobedi, biće
p o t r e b n o uspostaviti najtešnju vezu sa jugosiovenskim G e n e r a l š t a b o m čim
nam bude s a o p š t e n a njena o d l u k a da bi se izradio zajednički plan akcije. Od
najveće važnosti je najhitnije završiti mobilizaciju i koncentraciju.
(Izvod iz Zapisnika prve i druge sednice, Ante Smit Pavelić, Jugoslavija i Trojni
pakt, Buenos Aires, 1956, str. 88-91; F. Ćulinović, Slom stare Jugoslavije... str.
123-127).
Pošto se ovaj Zapisnik donekle razlikuje od sadržaja izveštaja jugosloven-
skog delegata generalštabnog majora Milisava Perišića. ovde će se izneti izvod
iz njegovog izveštaja.
c) Izvod iz izveštaja jugoslovenskog delegata potpukovnika Milisava Đ. Perišica

koji je d a o G e n e r a l š t a b u JNA 30. avgusta 1946. godine glasi:
» . . . R. t me zatekao na dužnosti zastupnika šefa I. otseka I. obaveštajnog ode-

ljenja i Glavnom g e n e r a l š t a b u . . .
. . . 8. m a r t a 1941. g o d i n e u 14.00 časova pozvao me t e l e f o n o m d e ž u r n i ofi-
cir iz Generalštaba i saopćio mi da imam o d m a h lično da se javim načelniku
Generalštaba, a r m i s k o m generalu Petru Košiću . . . O d m a h sam o d j u r i o u Ge-
neralštab i u kancelariji z a t e k a o samog načelnika Generalštaba. On ustade i
saopšti mu, da imam sutra u j u t r o inkognito da idem avionom za Atinu, gde
da se lično javim engleskom k o m a n d a n t u za Bliski istok, generalu Vilsonu i
da mu izložim sledeče zahteve našeg Generalštaba:
- U slučaju da nas N e m a ć k a (a s njom r a z u m e se i Italija) n a p a d n e , mi
bi se držali defanzivnog dejstva, koristeći se za o d b r a n u povoljnim tokov ima
naših velikih reka i planinskim zemljištem; a a k o bi bili potiskivani i morali
se povlačiti, o n d a bi se povlačili u južnom pravcu, u kojem bi pravcu j e d i n o
i očigledno bilo moguće;
- d o đ e li do takvog povlačenja, da li bi engleske t r u p e mogle prvo. da
nam obe/.bede istočni bok, držeći liniju Orfanski zaliv— D o r j a n s k o jezero, ot-
prilike; zatim drugo, kad bi odstupili, recimo, u Tesaliju, da ii bi nas engleske
t r u p e mogle t a m o prihvatiti i obezbediti, držeći f r o n t u visini Olimpa; naš po-
redak i reorganizaciju i p r e o r u ž a n j e trupa; i treće, da li bi p o t r e b n e snage en-
gleske m o r n a r i c e mogle prihvatiti na o b a l a m a J a d r a n s k o g m o r a naše trupe,
koje bi bile p r i n u đ e n e da t a m o o d s t u p e .
Dalje mi je gen.Košić stojeći pored karte Balkanskog poluostrva govorio
0 našoj hitnoj potrebi u p r o t u t e n k o v s k i m o r u đ i m a i benzinu, te n a r e d i o da
1 taj zahtev naglasim generalu Vilsonu.
Sve napreci n a v e d e n o gen. Kosic mi je izložio u s m e n o i naredio, da sve
o s t a n e u a p s o l u t n o j tajnosti.
Sutradan, 9. m a r t a 1941. g., bila je nedelja i ja sam r a n o k r e n u o sa zemun-
skog a e r o d r o m a »Lokidom« za Solun. U Solunu me je č e k a o engleski ratni
avion - Blekhaim « sa k o m p l e t n o m p o s a d o m , jer su baš tih d a n a Italijani bom-
bardovali Atinu i Pirej. Na a e r o d r o m u Atini stigao sam u 16 časova, gde me
je č e k a o auto, koji me je odvezao u englesko poslanstvo.
K o n f e r e n c i j a je o t p o č e l a u 17 časova Bili su prisutni: gen. Vilson. k o m a n -
dant britanskih snaga na Bliskom istoku p o m o r s k i izaslanik u Atini, kon-
t r a a d m i r a l (ne s e ć a m se imena) koji je uvek govorio u ime b r i t a n s k o g Admi-
ralskog štaba, j e d a n britanski general, predstavnik b r i t a n s k o g generalštaba,
jedan britanski general, kao oficir za vezu, koji je tehnički r u k o v o d i o konfe-
rencijom, prevodeći p o v r e m e n o pitanja i o d g o v o r e na francuski, o d n o s n o en-
gleski jezik; još nekoliko oficira iz štaba gen. Vilsona i gen. Papagos, genera-
lisimus grčkih snaga sa svojim načelnikom štaba.
General Vilson čim je otvorio konferenciju, o b r a t i o se m e n i da ja izložim
zahteve našeg Generalštaba. Moje izlaganje trajalo je p r e k o pola časa. j e r je
gen. za vezu svaku reć beležio. Kada sam završio izlaganja, bio sam zamoljen
da se p o v u č e m i njih ostavim da rešavaju pa ce me oni pozvati, da mi d a d u
zvaničan odgovor. Na o d g o v o r sam č e k a o dva dana. Saznao sam da su naši
zahtevi bili poslani u London.
Pošto je dobiven o d g o v o r iz Londona, sastanak je zakazan za 12. m a r t a
u 16 časova. Ovom s a s t a n k u prisustvovao je još jedan viši oficir iz b r i t a n s k o g
Generalštaba.
General za vezu p r o č i t a o je sve zahteve našeg G e n e r a l š t a b a u u p i t a o me
da li su tačno zabeleženi, posle čega je p r o č i t a o s p r e m l j e n e odgovore, s r e đ e n e
u vidu malog elaborata. Ceo odgovor bio je d o s t a opširan i svodio se uglav-
n o m na sledeće:
- da će engleska imperija učiniti sve što b u d e m o g u ć e da nas p o m o g n e
u o n a k o teškoj situaciji;
- da nam po pitanju s n a b d e v a n j a stoje na raspoloženju svi britanski iz-
vori za vođenje rata do k o n a č n e pobede.
Jedino je kategorički odbijen uslov da britanska flota prihvati naše snage
na j a d r a n s k o j obali, koje bi se t a m o m o r a l e povući. Britanski a d m i r a l d u g o
je objašnjavao ovo k a t e g o r i č k o o d b i j a n j e svog Admiralštaba, završavajući da
oni nemaju m o g u ć n o s t i da još j e d a r e d p o n o v e Denkerk.
Zapisnik je završen jednim odvojenim stavom, u k o m e se poziva naš Ge-
neralštab da ubrza izvođenje mobilizacije i k o n c e n t r a c i j e t r u p a . . . Ovako sa-
stavljen zapisnik na engleskom jeziku u m n o ž e n je u pet p r i m e r a k a , koje su
potpisali: gen. Vilson, a d m i r a l i brit. general iz Generalštaba, zatim gen. Pa-
pagos i ja u ime našeg Generalštaba. Svaki od potpisnika dobio je po jedan
primerak u originalu i u overenom prepisu na trancuskom jeziku.
Iz Atine sam pošao opet ratnim avionom za Solun 13. marta u 7 časova,
a iz Soluna za Beograd vozom, gde sam uspeo da stignem tek 15. marta ujutro.
Čim sam stigao u Generalštab, rečeno mi je, da se načelnik interesovao
da li sam došao i naredio, da o d m a h d o đ e m kod njega čim stignem. Kada sam
otišao, načelnik Generalštaba bio je u kancelariji kod ministra vojske i mor
narice, armiskog generala Petra Pešića. Cim je ministar izvešten da sam do-
šao, naredio je da uđem i ja sam njemu, Petru Pešiću i generalu Petru Košiću
predao pismeni zapisnik sa sastanka u Atini, u originalu i prevodu na fran-
cuski jezik. Pri tome sam naročito naglasio da sam zapisnik potpisao u pet
primeraka, ma da mi u ovom smislu nisu bile date nikakve instrukcije.
Očekujući da ce na osnovu ovog zapisnika imati o d m a h da se pristupi iz-
radi projekta zajedničkog operaciskog plana za novi rat na Balkanu, počekao
sam nekoliko dana, pa kad sam video da se ništa ne preduzima, otišao sam
u kancelariju kod načelnika Generalštaba, gen. Košića i zapitao ga da li ce se
produžiti započeta stvar u Atini. On mi je govorio n e k a k o neodređeno, da će
se narediti, da se za sada počeka itd.
Tako je završena moja prva misija u Grčkoj« . .. (AVII, Arhiva neprijatelj-
skih jedinica. Fotokopija u fototeci Instituta za historiju države i prava u Za-
grebu; Ferdo Culinović, Slom stare Jugoslavije. »Školska knjiga«, Zagreb, 1958,
str. 128-130).
Prilog 7a
Izveštaj p o t p u k o v n i k a Milisava Perišića od 30. a v g u s t a 1946.
. . . Moj drugi odlazak u Grčku

Na dan puča, 27. m a n a 1941, prva mi je misao bila, da se pronađe doku-
menat - zapisnik sa međusaveznićke konferencije, održane u Atini od 9. - 12.
marta 1941. god., a koji sam lično predao generalima Košiću i Pešiću po po-
vratku sa sastanka. Zato sam o d m a h otišao kod gen. Milutina Nikolica, dota-
dašnjeg prvog pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba i zapitao ga da li
on znade za moju misiju od pre desetak dana.
Na moje iznenađenje i još veće čuđenje, gen. Nikolić Milutin, iako je bio
stalno na licu mesta kao prvi pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba, nije
imao ni pojma o tako važnim zahtevima, koje je naš Generalštab bio postavio
savezničkoj komandi! Ovaj p r i m e r pokazuje koliko je gen. Košić bio pretera-
no zakopčan u samog sebe, da se o ovako važnim stvarima i o d l u k a m a ne
samo nije savetovao sa svojim p o m o ć n i k o m , već ga uopšte o ovome nije oba-
veštavao. O ovome takođe nije ništa znao ni general Borivoje Joksimović. na-
čelnik Obaveštajne sekcije Glavnog generalštaba u to vreme.
Zapisnik je pronađen u kasi generala Košića i sa ćelom stvari upoznat je
general Nikolić Milutin i general Radivoje Janković, načelnik Operativnog
odeljenja.
Pri tom je rad u Atini obnov ljen i drugi sastanak zakazan na železnićkoj
stanici, južno od Kenalija, u vozu. Na ovaj sastanak došli su u glavnom isti
predstavnici britanskog i grćkog Generalštaba, koji su bili na prvom sastan-
ku. a od strane našeg Generalštaba general Radivoje Janković i ja.
Konferencija je poćela 3. aprila 1941. g. u 21 ćas i trajala do d u b o k o u noć.
Na ovoj konferenciji engleski general Vilson se naročito interesovao,
kada ć e m o biti gotovi sa našom koncentracijom. Kada mu je general Janković
odgovorio, da će n a m a trebati mnogo vremena, obzirom na naše nedovoljne
komunikacije - oko 20 d a n a - na licu generala Vilsona pročitao sam crte koje
su očevidno govorile, da će to biti dockan.
Na zahtev generala Radivoja Jankovića, da nam se k o n k r e t n o kaže, sa ko-
likim se britanskim snagama tog m o m e n t a raspolaže u Grčkoj, general Vilson
je odlučno odgovorio, da oni imaju svega oko jednu i po diviziju. Dalje je do-
dao. da će na svake dve iduće nedelje moći da d o t u r a j u po jednu motorizo-
vanu brigadu. Na veće se snage ne može računati, jer je to t e m p o f o r m i r a n j a
i prevoženja njihovih snaga za Grčku.
Ovde n a p o m i n j e m , da je tadašnji naš vojni izaslanik u Grčkoj, pukovnik
Heler Vladimir bio tvrdio, u svojim izveštajima, da Englezi imaju u Grčkoj 6
divizija.
Kada je ovo rečeno generalu Vilsonu, on je odgovorio, da to nije tačno,
što se ubrzo i potvrdilo.
U pogledu čisto operativnih zahteva, koje je general Janković postavljao
u ime Generalštaba, general Vilson je obećavao sadejstvo ali je n e p r e s t a n o
pokazivao pravac našeg povlačenja na jug, kroz Grčku ...«
Ovaj se dokument nalazi u arhivu Vojnoistorijskog instituta JNA u Beogra-
du »Arhiva neprijateljskih jedinica«, a fotokopija u fototeci Instituta za historiju
države i prava na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Ferdo Cuiinović. Slom stare Ju-
goslavije, »Školska knjiga«. Zagreb. 1958, str. 130-131).
Prilog 8
Objašnjenje generala S i m o v i ć a o ulozi v o d e ć i h ličnosti
u d r ž a v n o m u d a r u od 27. m a r t a 1941.
»Smatrajući d a j e sporedno pitanje ličnosti koje su učestvovale u martovskom

puču od 27. marta 1941. godine i da je glavno postignuti uspeh u izvršenju dela
kojim su spašeni ćast i sloboda našeg naroda i naše Otadžbine, ja nisam hteo
da ulazim u diskusiju o ličnom učešću pojedinaca u t o m e istoriskom činu, već
sam ostavljao da to učini istorija i narod. Međutim, izvesni pojedinci vode po
tome javne diskusije p r e k o listov a u inostranstvu i uspeli su da stvore pogreš-
na gledišta čak i kod savezničkih vodećih ličnosti što je našlo izraza i u Me-
moarima uvaženog ser Vinstona Cerćila. Stoga se nalazim p o b u đ e n da izne-
sem svoj sud.
I Vodstvo
General Simović je stajao u centru celog poduhvata, vodio je pregovore
i činio uticaj kod Kneza-Namesnika Pavla, kod Predsednika vlade Dragiše
Cvetkovića, kod ministra voj. i mor. đenerala Petra Pešića, kod načelnika
r
PRILO/I 597
Glav. D. - Štaba den. Petra Košića i od ministra dr Si dana Budisavljevića, da

spreče potpisivanje Tripartitnog pak a; vodio je pregovore s najvišim verskim
predstavnicima Partrijarhom Gavrilcm i vladikom Nikolajem, kao i s politič-
kim ličnostima. Angažovao Božu Moksimovića i dr Drag. lkoniča.
Nocu 23/24. marta deneral Simović je trebao biti uhapšen. Za to je bilo
izdato i naređenje. 1
Lično je angažovao svoga pomočnika, brigad, denerala Boru Mirkoviča
za akciju, izdao mu instrukcije za izvršenje priprema, doveo mu Živana Kne-
ževića kao vezu s Kraljevom gardom, uputio mu Đorđa Stanojlov ica, Ziku Ra-
dojićića i Vasu Matica.
26. m a r t a po podne đeneral Simov ić doneo je odluku za izvršenje udara
noću 26/27og, i u 17 časova izdao n a r e đ e n j e Bori Mirkoviću: da akcija otpoč-
ne u 1 čas posle ponoći 26/27-og.
Pratio je početak i izvršenje akcije i čim je isti bio obezbeđen došao je u
zgradu Ministarstva vojske, gde je bio centar i glavni štab akcije, uzeo u svoje
ruke stvar koja je tek bila počela i vodio je do kraja.
Vazd. brigad, đeneral Borivoj Mirković po direktivi đenerala Simovića iz-
radio je plan akcije i u noći 26/27. marta, u svojstvu zastupnika Simovićevog
i u njegovo ime, a po njegov om uputstv u izvršio je polov inu akcije t r u p a m a
iz zemunskog garnizona: posedanje mosta na Sav i, zauzimanje Uprave grada
Beograda, zauzimanje zgrada žandamerije, pošte i telegrafa i telefonske cen-
trale, radio-stanice u Makišu.
Đšt. pukov nik Dragutin Savić, načelnik štaba Komande vazduhoplovstva
sarađivao je u izradi plana akcije i p r i p r e m a za izvršenje državnog udara; is-
toriske noći primio je k o m a n d u nad aviacijom na Zemunskom a e r o d r o m u i
sarađiv ao je s Borom Mirkovićem pod čijom je k o m a n d o m stajao, upućujući
mu učesnike za izvršenje o d r e đ e n i h zadataka.
Vazd. kapetan Dragiša Ristić, o r d o n a n s oficir Komandanta vazduhoplov-
stva, bio je bliski i neposredni saradnik denerala Simovića, održavao je vezu
između učesnika i nastojao da se očuva p o t p u n a tajnost pripremljenog čina.
Istoriske noći po naređenju đenerala Simovića ostao je pored Bore Mirkovi-
ča i pomagao mu u dodeljivanju uloga učesnicima u izvršenju udara. Po t o m e
su isti znali da se taj čin izvodi po instrukcijama i pod rukovodstvom den. Si-
movića.
Pešad. potpukovnik Stojan Zdravković, s dva bataljona pešad. puka Kra-
ljeve garde i bataljonom bornih kola, izvršio je glavnu akciju: opkoljavanje
Kraljevog dvora na Dedinju. Stajao je pod k o m a n d o m Den. Simovića
Pešad. m a j o r Živa« Knežević, 3-ćim bataljonom pešad. puka Kraljeve gar-
de i s 2 borna kola, držao je raskrsnicu ulica Miloša Velikog i Nemanjine, za-
uzeo je zgradu Ministarstva vojske i služio za vezu između glavnog štaba ak-
cije i trupa koje su opkoljavale Kraljev dvor na Dedinju.
II Moje mesto u početku akcije.
26-og marta u veće ja nisam ostao u Štabu Komande vazduhoplovstva i

nisam lično izdavao detaljna naređenja pojedinim odeljenjima, već sam taj
početni zadatak poverio mom pomoćniku Bori Mirkoviću, pošto moja prisut-
nost za to nije bila potrebna. Zbog toga se, pod uticajem zainteresovanih,
uvuklo kod neobaveštenih pogrešno mišljenje da je glav ni izvršilac državnog
u d a r a bio Bora Mirković, iako je on vršio s a m o j e d n u polov inu akcije. Među-
tim, stvarne činjenice su sledeče:
Imajući pred očima cilj, s m a t r a o sam 26-og uveče: d a j e bolje da b u d e m
na desnoj obali r. Save (u Beogradu) - blizu Kraljevom dvoru, gde je izvođena
glav na akcija s kojom sam hteo da b u d e m u n e p o s r e d n o j vezi i gde su bile sve
mlađe starešine, te bi im u slučaju p o t r e b e m o g a o priskočiti u p o m o ć . Pored
toga to sam učinio i iz predostrožnosti, jer je policija strogo motrila m o j e kre-
tanje i m o j nedolazak kuci m o g a o je izazvati s u m n j u da se n e š t o p r i p r e m a , a
pripravnost policije trajala je sve do ponoći 26/27-og.
26-og do ponoći ja nisam spavao, kao što to možda neki misle (a Bora
Mirković je to i javno napisao), već sam b u d n o pratio situaciju i očekivao vre-
me da s t u p i m na scenu.
Zbog toga što sam ja s k r o m n o ćutao. a drugi uzdizali svoje uloge; u v u k l o
se mišljenje, da sam ja s e d e o skrštenih ruku. da su akciju izvršili drugi (braća
Kneževići?) i da je vođa-lider cele akcije bio Bora Mirković. Stoga sam, u in-
teresu istoriske istine, p r i n u đ e n da izjavim:
1. Ja sam vršio s a m o svoju dužnost isto, k a o i svi ostali učesnici u t o m e
m a r t o v s k o m činu i ne tražim nikakvo prvenstvo ispred onih koji su zalagali
svoje živote u izvršenju n e p o s r e d n e akcije.
2. Mišljenja d a j e B o r a Mirković bio vođa-lider cele akcije, d a j e on d o n e o
o d l u k u za izvršenje akcije noću 26/27. m a r t a i d a j e on izvršio državni u d a r
27. m a r t a 1941 ne priznajem i s m a t r a m d a j e p o g r e š n o isticati njegovu ulogu
iznad uloge u r a d u n e p o s r e d n i h izvršilaca čina od 27. m a r t a .
3. Isticanje uloge Zivana Kneževića i njegovog brata iznad ostalih, naro-
čito iznad uloge p u k o v n i k a Stojana Zdravkovića, nije na mestu.
27 januara 1956.
Beograd, Puškinova 13. D. T. Simović
N. B. Popravke p r v o b i t n o g teksta izvršio 5. d e c e m b r a 1961. Ovaj doku-

ment može se objaviti u celosti tek posle m o j e smrti. Isti se nalazi kod Ante
Smit Pavelića, a p r e p i s kod m a j o r a Dragiše Ristića, - u m o j o j arhivi.
D. T. Simović«. 2
Napomene:
' U s v o m e p i s m u u p u ć e n o m u r e d n i š t v u »Klića Triglava-, 3. n o v e m b r a 1962. Dragiša Cvet-

ković. b u š i p r e d s e d n i k vlade, d e m a n t o v a o j e S i m o v i c e v o t v r đ e n j e d a j e o v a j t r e b a o biti u h a p -
šen noću i z m e đ u 23/24. m a r t a 1941. Cvetković tu d o s l o v n o kaže: »Istine radi. m o r a m da ućinim
izvesne i s p r a v k e u ( e s l a m e n t a l n o m ' p i s m u g e n e r a l a Simovića: »Nikada nije d o n e t a o d l u k a o
h a p š e n j u g e n e r a l a Simovića. Na p r e t s t a v k u policijskih o r g a n a da Simović intrigira s izvesnim
o p o z i c i o n i m političkim lićnostima p r o t i v vlade, s k r e n u t a je bila p a ž n j a na o v o m i n i s t r u v o j n o m ,
g e n e r a l u Petru Pešiću. G e n e r a l Pešić. na sve ovo. u p r i s u s t v u K n e z a - n a m e s n i k a i m e n e , izjavio
je: ' Ostavite Simovića meni. On je m o j đak. ja ga d o b r o p o z n a j e m , n a t r a l j a ć u mu s u t r a uši. j e r
bi bilu vrlo n e z g o d n o , u ovim p r i l i k a m a h a p š e n j e j e d n o g generala'. T a k o je i p o s t u p l j e n o . a fakal
da je Simović. u noći i z m e đ u 26. i 27. m a r t a s p a v a o u svojoj kući, j a s n o d o k a z u j e da se nije plašio
h a p š e n j a « . (Prevodilac)
1
Obavljeno u Glasniku SIKD «Njegoš«, sveska 10. D e c e m b a r 1962: H o p t n e r . n. d., str.
420-424
SKRAĆENICE
ADAP D o k u m e n t i o n e m a ć k o j s p o l j n o j politici (Akten zur d e u t s c h e n a u s w o r t i g e n

Politik (1918-1945). Serie D 1937-1941 Die Kriegsjahre. V. Xii. I und 2. Do-
kumente
ADKRZ Arhiv Državne k o m i s i j e /.a ispitivanje r a t n i h zločina o k u p a t o r a i njihovih
pomagača
AUT Arhiv I s t o n j s k o g instituta Titograd
AIRPJ Arhiv istorije r a d n i č k o g p o k r e t a Jugoslavije (sada Arhiv CK KPJ A-CK
K P JI
AIRPS Arhiv istorije r a d n i č k o g p o k r e t a Srbije
AKRZ Arhiv Komisije za ispitivanje r a t n i h zločina o k u p a t o r a i njegovih p o m a g a č a
a/p Avio-poletanje
AR 1941. ZD. 1 Aprilski ral 1941. Z b o r n i k d o k u m e n a t a , 1 knjiga
ARP Arhiv za r a d n i č k i p o k r e t (sada Arhiv CK KPJ)
AS1P Arhiv S e k r e t a r i j a t a i n o s t r a n i h poslova
ASFRJ Arhiv Socijalističke F e d e r a t i v n e R e p u b l i k e Jugoslavije
AVII Arhiv Vojnoistorijskog instituta
b/k Borbeni komplet
BNS Blok n a r o d n o g s p o r a z u m a
CK Centralni komitet
CK KPJ Centralni k o m i t e t K o m u n i s t i č k e p a r t i j e Jugoslavije
CK KPH Centralni komitet Komunističke partije Hrvatske
DASIP Diplomatski arhiv S e k r e t a r i j a t a i n o s t r a n i h poslova (MIPi Popisnik mikro-
filmova n e m a ć k i h d o k u m e n a t a o t k u p l j e n i h od Nacionalnog arhiva SAD.
W a s h i n g t o n . Sveska I. d o k u m e n a t a n e m a ć k o g Ministarstva i n o s t r a n i h po-
slova
DBFP D o k u m e n t i o b r i t a n s k o j s p o l j n o j politici 1919-1939, d r u g a i treća serija,
L o n d o n . Državni knjižarski zavod. ( D o c u m e n t s on British Foreign Policv
1919-1939. S e c o n d a n d Third Scries, L o n d o n . H M S t a t i o n e n Office).
DAFR D o k u m e n t i za a m e r i č k e m e đ u n a r o d n e o d n o s e . III. 1940-1941. Boston (Do-
c u m e n t s on American Foreign Relations. III. 1940-1941. B o s t o n )
DDAP D o k u m e n t e n zur d e u t s c h e n a u s w ä r t i g e n Politik
DDI Italijanski d i p l o m a t s k i d o k u m e n t i (I D o c u m e n t i Diplomatici Italiani)
DGFP D o k u m e n t i o n e m a č k o j s p o l j n o j politici 1918-1945. D o c u m e n t s on Ger-
m a n Foreign Policy. 1918-1945. Series C a n d D. W a s h i n g t o n . G o v e r n e m e n t
Printing o f f i c e
DIA D o k u m e n t i o m e đ u n a r o d n i m o d n o s i m a . P r e d r a t n e serije. L o n d o n , izdanje
-
O k s l o r d s k o g univerziteta ( D o c u m e n t s on I n t e r n a t i o n a l Affairs. P r e w a r Se-

ries, L o n d o n , Oxford Universitv Press)
DKUZO Državna komisija /a u t v r đ i v a n j e /.ločina o k u p a t o r a i njegovih p o m a g a č a
DM Nemaćka momčad (Deutsche Manschaft)
DS Demokratska stranka
DUK D o k u m e n t i u arhivi Univerziteta K o l u m b i j a u N j u j o r k u - ili s a m o L'K
EJ E n c i k l o p e d i j a Jugoslavije
FN'S Front n a r o d n e slobode
FRL'S Spoljni o d n o s i S j e d i n j e n i h Američkih Država 1934-1941. Vašington, Držav-
ni Štamparski zavod (Foreign Relations of the United S t a t e s 1934-1941,
W a s h i n g t o n . G o w e r n m e n l Printing Office)
HGZ H r v a t s k a g r a đ a n s k a zaštita
HRSS H r v a t s k a r e p u b l i k a n s k a seljačka s t r a n k a
HSS H r v a t s k a seljačka s t r a n k a
HSZ H r v a t s k a s e l j a č k a zaštita
IK Izvršni k o m i t e t
IMT M e đ u n a r o d n i vojni sud u N i r n b e r g u (Vidi USMT i PGKTMI)
IRPS Institut r a d n i č k o g p o k r e t a Srbije
JMO J u g o s l o v e n s k a m u s l i m a n s k a organizacija
JNS Jugoslovenska nacionalna stranka
JRZ Jugoslovenska radikalna zajednica
JRSD Jugoslovenska rađikalno-scljaćka demokratija
Kl Komunistička internacionala
KP K o m u n i s t i č k a partija
KPJ K o m u n i s t i č k a p a r t i j a Jugoslavije
KOV K o p n e n a vojska
KTO Komanda teritorijalne odbrane
MIP M i n i s t a r s t v o i n o s t r a n i h poslova
MK Mesni k o m i t e t
MMTRO Mladeska m a k e d o n s k a tajna teroristička organizacija
MUP M i n i s t a r s t v o u n u t r a š n j i h poslova
NAV-I Nacionalni arhiv Vašington ( d o k u m e n t i italijanskog p o r e k l a )
NAV-N Nacionalni arhiv Vašington ( d o k u m e n t i n e m a č k o g p o r e k l a )
NDH Nezavisna Država H r v a t s k a
NIN N e d e l j n e i n f o r m a t i v n e novine. B e o g r a d
NRPJ Nezavisna r a d n i č k a partija Jugoslavije
NRS Narodna radikalna stranka
NSR Nacistićko-sovjetski o d n o s i 1939-1941. Vašington, Državni š t a m p a r s k i za-
vod. 1948. (Nazi-Soviet Relations, I, 1939-1941. W a s h i n g t o n , G o v e r n m e n t
Printing Office, 1948).
NSR Nazi-Soviet Relations 1935-1941, W a s h i n g t o n . G o v e r n m e n t Printing Office,
1948.
OKH Nemaćka Vrhovna k o m a n d a k o p n e n e vojske
OKW V r h o v n a k o m a n d a n e m a č k i h o r u ž a n i h snaga ( O b e r k o m m a n d o d e r Wehr-
macht)
PA/AA Politički arhiv i n o s t r a n i h poslova (BON); Politiches Archiv d e s A u s w ä r t i g e s
Amtes ( B o n n )
PAO Protivavionska o d b r a n a
PAZ Pasivna zaštita od n a p a d a iz v a z d u h a
PGKTMI S u đ e n j e glavnim r a t n i m z l o č i n c i m a p r e d M e đ u n a r o d n i m vojnim s u d o m u
N i r n b e r g u (Proces d e s g r a n d s c r i m i n e l s de g u e r r e d e v a n t le t r i b u n a l mili-
taire i n t e r n a t i o n a l . N ü r n b e r g . XXXIV (vidi USMT i IMT)
SKRAĆENICE 601
PISKJ Pregled istorije Saveza k o m u n i s t a Jugoslavije
PK Pokrajinski komitet
PVO Proti v v a z d u š n a o d b r a n a
RM Ratna mornarica
RV Ratno vazduhoplovstvo
SA Jurišni (nemački) odredi (Sturmabteilungen)
SAD Sjedinjene Američke Države
SD Služba bezbednosti (Sicherheitsdienst)
SDK Seljačko-demokratska koalicija
SDS Samostalna demokratska stranka
SHS Srba, Hrvata i Slovenaca (Kraljevina SHS)
SIP Sekretarijat za inostrane poslove
SKJ Savez k o m u n i s t a Jugoslavije
SKOJ Savez k o m u n i s t i č k e o m l a d i n e J u g o s l a v i j e
SLS Slovenska ljudska stranka
SRN Stranka radnog naroda
SS Specijalne vojne formacije nacističke partije (Schutzstaffeln)
SSSR Savez S o v j e t s k i h S o c i j a l i s t i č k i h R e p u b l i k a
SUP Sekretarijat za unutrašnje poslove
TM Teritorijalno mobilni
TVO Teritorijalna vazdušna o d b r a n a
UO Udružena opozicija
UK D o k u m e n t i u a r h i v i U n i v e r z i t e t a K o l u m b i j a u N j u j o r k u , ili DUK
URSS U j e d i n j e n i r a d n i č k i s i n d i k a l n i savez
USSt Ustaška država (NDH)
USMT Vojni s u d SAD. S l u ž b a Sefa S a v e t a z a r a t n e z l o č i n e . D o k u m e n t i p o d n e s e m
n a r a z n i m s u đ e n j i m a z a r a t n e zločine, a s a d a n a č u v a n j u u D r ž a v n o j a r h i v i
SAD, V a š i n g t o n ( U n i t e d S t a t e s Military T r i b u n a l . O f f i c e of t h e Chief of
Counsel for War Crimes. D o c u m e n t s presented at the various War crimes
trials a n d n o w d e p o s i t e d i n t h e N a t i o n a l A r c h i v e s o f t h e U n i t e d S t a t e s .
W a s c h i n g t o n . D. C. Vidi:
IMT I n t e r n a t i o n a l e s M i l i t ä r t r i b u n a l ( N ü r n b e r g ) : Der P r o z e s g e g e n H a u p t k r i e g
V e r b r e c h e r ( b l a u e S e r i e ) N ü r n b e r g . M e đ u n a r o d n i vojni s u d p r o t i v g l a v n i h
ratnih krivaca u Nirnbergu (NirnberSki proces)
VE Vojna enciklopedija
VIG V o j n o i s t o r i j s k i glasnik (VII)
VII JNA Vojnoistorijski institut Jugoslovenske n a r o d n e armije
VMRO Vnatrešna m a k e d o n s k a revolucionarna organizacija
VOOV V a z d u š n o o s i g u r a n j e , o s m a t r a n j e i veza
7.DNORJ Z b o r n i k d o k u m e n a t a NOR - Z b o r n i k d o k u m e n a t a i p o d a t a k a o n a r o d n o o s -
lobodilačkom ratu n a r o d a Jugoslavije
ZS Zemljoradnička stranka
ZSKZ Zemljoradnička centralna kreditna zadruga
S A D R Ž A J
UNUTRAŠNJA POLITIČKA SITUACIJA 7
Stvaranje zajedničke države 9

Delainost građanskih političkih stranaka - dominacija srpske buržoazije 15
Delatnost Hrvatske seljačke stranke 26
Hrvatsko pitanje kao međunarodni problem 48
Pregovori vočstva Hrvatske seljačke stranke sa kraljevskom vladom
Sporazum Cvetković-Maček - 73
Ocene i rezultati Sporazuma Cvetković-Maćek 88
Delatnost Komunističke partije Jugoslavije - 119
a) Delatnost do a p r i l s k o g r a t a 1941. g o d i n e - 119
b) Delainost u toku i n e p o s r e d n o posle a p r i l s k o g rata - - - 145
ci M e r e v l a d a j u ć e buržoazije i v o j n o g r u k o v o d s t v a za s u z b i j a n j e i o n e m o g u ć a v a n j e
d e l a t n o s t i K o m u n i s t i č k e p a r t i j e i za g u š e n j e r e v o l u c i o n a r n o g p o k r e t a 148
Šovinističke, separatističke i neprijateljske organizacije u Jugoslaviji 165
Nacionalističke i šovinističke organizacije u Srbili 165
»Jugoslovenska akcija«, »Borbaši«. »Zbor«, »Četničko u d r u ž e n j e » 165
Nacionalističke i š o v i n i s t i č k o - s e p a r a t i s t i č k e organizacije i p n k i c i i u H r v a t s k o j 169
Ustaše i f r a n k o v c i ...... — - - 169
H r v a t s k a seljačka i H r v a t s k a g r a đ a n s k a zaštita — -•••• 175
Nacionalističke i k l e r o f a š i s t i t k e organizacije u Sloveniji 180
F e d e r a l i s t i č k o - s e p a r a t i s t i č k e organizacije u C r n o j Gori - 182
V n a t r e š n a m a k e d o n s k a r e v o l u c i o n a r n a o r g a n i z a c i j a (VMRO) 183
M a đ a r s k e fašističke i i r e d e n t i s t i č k e organizacije - - — 186
Albanske i r e d e n t i s t i č k e o r g a n i z a c i j e — — 187
N e m a č k a m a n j i n a ( f o l k s d o j ć e r i ) i njihove organizacije — 189
Neprijateljska d e l a t n o s t V a t i k a n a i dela k a t o l i č k o g klera — - 204
S POLJ NO PO LI TIC KA SITUACUA 219
Do pristupanja Trojnom paktu — — 221

a) Do anilusa 1938. godine 221
Potpisivanje pakta o p r i j a t e l | M \ u i z m e đ u Jugoslavije i Italije 25 m a j a 1937
u B e o g r a d u ........ - - 223
Stojadinoviceva p o s e t a Parizu. L o n d o n u i Rimu 1937 224
Benešova misija u B e o g r a d u _ 226
S a s t a n a k S t o j a d i n o v i ć a sa H i t l e r o m u Berlinu 17. j a n u a r a 1938 227
b) Posle anšlusa do Minhenskog sporazuma 1938. godine 229

Stav jugoslovenske vlade p r e m a a n š l u s u 231
Stav s o v j e t s k e vlade p r e m a a n š l u s u 231
Stav KPJ p r e m a a n š l u s u - — 232
Stav Italije p r e m a a n š l u s u — — 234
Clanice Male A n t a n t e p r e m a C e h o s l o v a ć k o m pitanju — 235
c) Posle Minhenskog sporazuma do izbijanja drugog svetskog rata 237

R a / b i i a n j e Male A n t a n t e i Musolimjev plan o aneksiji Albanije 238
Stav g e n e r a l a Simovića i CK KPJ p r e m a M i n h e n s k o m s p o r a z u m u 240
Pregovori C a n a i S t o j a d i n o v i ć a o podeli Albanije. Pad S t o j a d i n o v i č e v e vlade 241
Dragiša Cvetkovic nastavlja S t o j a d i n o v i ć e v u politiku 243
Musolinijcva politika posle M i n h e n a . Upad italijanskih t r u p a u Albaniju 243
Politika j u g o s l o v e n s k e vlade i stav j u g o s l o v e n s k e javnosti p r e m a o k u p a c i j i Albanije 244
Reakcija na u p a d n e m a ć k i h t r u p a u C e h o s l o v a ć k u 247
B r i t a n s k o - t u r s k a d e k l a r a c i j a od 12. m a j a 1939 248
Sastanak Hitler - knez Pavle u Berlinu 5 j u n a 1939 249
Stav Jugoslavije p r e m a B a l k a n s k o m s p o r a z u m u i D r u š t v u n a r o d a 250
Uoči n a p a d a N e m a ć k e na Poljsku. Trojni pregovori. Pakt o n e n a p a d a n j u
SSSR - N e m a ć k a 253
d) Posle izbi/anja drugog svetskog rata do sloma Francuske 20. tuna 1940 256
Celićni pakt i z m e đ u N e m a ć k e i Italije. Ustezanje Italije da stupi u rat 256
Stav j u g o s l o v e n s k e i italijanske vlade posle izbijanja d r u g o g svetskog r a t a 257
Uticaj poraza Poljske na Jugoslaviju — — 258
Ideja o s t v a r a n j u n o v o g S o l u n s k o g f r o n t a i n e u t r a l n o g B a l k a n s k o g bloka 261
O d l u k e Stalnog saveta B a l k a n s k o g s p o r a z u m a . B e o g r a d s k a k o n f e r e n c i j a - 263
Italijansko-jugoslovenski o d n o s i - 265
Jugoslovensko-nemaćki i jugoslovensko-britanski odnosi - 267
J u g o s l o v e n s k o - s o v j e t s k i p r e g o v o r i . Uspostavljanje d i p l o m a t s k i h o d n o s a 269
Z a h l a đ e n j e o d n o s a Italije i N e m a ć k e p r e m a Jugoslaviji 272
e) Od poraza Francuske juna 1940. do napada na Grčku 28. oktobra 1940 275
Cincar-Marković o o d n o s i m a sa s u s e d i m a — 276
Musolinijevi planovi za n a p a d na Jugoslaviju 277
U z n e m i r e n o s t j u g o s l o v e n s k e vlade i reakcija j u g o s l o v e n s k e javnosti 279
Ulazak n e m a ć k i h t r u p a u M a đ a r s k u i R u m u n i j u ..._ — 286
f) Od napada Italije na Grčku do kraja 1940. godine - 287

' Stav j u g o s l o v e n s k e vlade p r e m a italijansko-grčkom s u k o b u 288
Misija Danila G r e g o r i c a i p u k o v n i k a V a u h n i k a u Berlinu - 292
B o m b a r d o v a n j e Bitolja. S m e n a m i n i s t r a vojske i m o r n a r i c e g e n e r a l a
Milana Nedica — 292
Reakcija Ministarstva vojske i m o r n a r i c e i jugoslovenske \ l a d e na b o m b a r d o v a n i e
Bitolja - — 293
Stakićeva misija u Rimu 295
Sastanak Hitler C a n o u O b e r s a l c b e r g u i B e č u i Hitler - Teleki u Beču 295
Pregovori o zaključenju Pakta o večitom prijateljstvu između Jugoslavije i
Mađarske — 300
U s p e š n a misija Danila G r e g o r i c a u Berlinu 301
Tajni s a s t a n a k C i n c a r - M a r k o v i ć a sa H i l l e r o m u B e r g h o f u 29. n o v e m b r a i
k i b e n t r o p o m u Fušlu 28. n o v e m b r a 1940.., . 302
G o v o r kneza Pavla I d e c e m b r a i p i s m e n a izjava j u g o s l o v e n s k e vlade od
7. d e c e m b r a 1940 .'. — 304
Z a k l j u č e n j e Pakta o večitom p r i j a t e l j s t v u i z m e đ u Jugoslavije i M a đ a r s k e 305
Pregovori za pristupanje Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu 322

P r e g o v o r i posle n o t e j u g o s l o v e n s k e vlade od 7 d e c e m b r a 1940 g o d i n e 322
Z a b r i n u t o s t jugoslovenske v l a d e zbog ulaska n e m a ć k i h t r u p a u R u m u n i j u 324
Misi|a a m e r i č k o g p u k o v n i k a D o n o v e n a . Situaci|a u l a n u a r u 1941 327
Misija n o v i n a r a G r e g o r i ć a i a d v o k a t a Stakića - - 331
Prvi p o k u š a j V Britanije i SAD da s p r e č e p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u 339
Tajno p u t o v a n j e Cvetkovića i C i n c a r - M a r k o v i ć a u N e m a č k u 341
Prva s e d n i c a K r u n s k o g saveta 351
Novi pritisak V. Britanije i SAD na Jugoslaviju 354
Pregovori a d v o k a t a Stakića sa Musolinijem 357
Ratilikacija Pakta o v e ć n o m prijateljstvu sa M a đ a r s k o m 361
N e m a č k a odv raća Italiju da p r e g o v a r a sa J u g o s l a v i j o m 361
Novi p o k u š a j da Jugoslavija, G r č k a i Turska s t v o r e jedinstven f r o n t 362
P r i s t u p a n j e B u g a r s k e T r o j n o m p a k t u i ulazak n e m a ć k i h t r u p a u B u g a r s k u 363
Tajni s a s t a n a k kneza Pavla i C i n c a r - M a r k o v i ć a sa H i t l e r o m u B e r g h o f u 365
O d n o s i Jugoslavije sa V B r i t a n i j o m i S o v j e t s k i m Savezom 368
Druga s e d n i c a K r u n s k o g saveta. O d l u k a većine d a s e p r i s t u p i T r o j n o m p a k t u
uz g a r a n c i j e 370
O g o r č e n j e j u g o s l o v e n s k e javnosti i Proglas K o m u n i s t i č k e p a r t i j e 376
Pregovori o uslovima za p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u 377
Treća s e d n i c a K r u n s k o g saveta; p r e g o v o r i sa B r i t a n c i m a u Atini.
Misija m a j o r a Pcrišica - - 379
TeZnic V Britanije. Grčke, T u r s k e i S o v j e t s k o g Saveza da Jugoslavija ne p r i s t u p i
T r o j n o m paktu — 381
Novi p r e g o v o r i sa n e m a ć k o m v l a d o m o u s l o v i m a za p r i s t u p a n j e T r o j n o m p a k l u 383
Četvrta s e d n i c a K r u n s k o g saveia. Ispitivanje m o g u ć n o s t i za s k l a p a n j e v o j n o g p a k t a
sa S o v j e t s k i m Savezom - — - - 386
O d g o v o r n e m a ć k e vlade na j u g o s l o v e n s k e z a h t e v e - — 387
Pela s e d n i c a K r u n s k o g saveia. N e m a č k i p r e d l o g t e k s t o v a n o t a uz Protokol o
p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m p a k t u . Prvi u l t i m a t u m j u g o s l o v e n s k o j vladi 393
Novi p o k u š a j SAD i V. B r i t a n i j e da o d v r a t e Jugoslaviju od p r i s t u p a n j a
Trojnom paktu — 395
Šesta s e d n i c a K r u n s k o g saveta. J e d n o g l a s n o p r i h v a t a n j e d o k u m e n a t a o
pristupanju Trojnom paktu - — - 397
Načelna o d l u k a jugoslovenske vlade za p r i s t u p a n j e T r o j n o m p a k t u .
O s t a v k e trojice m i n i s t a r a - kriza vlade — - - 399
Novi pritisak V. Britanije i SAD na Jugoslaviju da o d u s t a n e od p o t p i s i v a n j a
T r o j n o g pakta. Stav S o v j e t s k o g Saveza 403
Drugi u l t i m a t u m j u g o s l o v e n s k o j vladi —
Poslednji (treći) u l t i m a t u m j u g o s l o v e n s k o j vladi - -
O l p o r g e n e r a l a Simovića i p a t r i j a r h a Gavrila 410
SADRŽAJ 606
Poslednji p o k u š a j SAD i \ Britanije da Jugoslavija ne p r i s t u p i T r o j n o m p a k l u 412

P o s l e d n j a s e d n i c a K r u n s k o g saveta. Saglasnost da se p o t p i š e Trojni pakt 414
O d l u k a za odlazak u Beč i p o t p i s i v a n j e P r o t o k o l a o p r i s t u p a n j u Jugoslavije
Trojnom paktu _ - - 416
C e r e m o n i j a p o t p i s i v a n j a Protokola. R a z m e n a nota i t e l e g r a m a 418
Tekstovi n o t a uz Protokol o p r i s t u p a n j u T r o j n o m p a k t u 420
Reakcija u zemlji i i n o s t r a n s t v u posle potpisivanja P r o t o k o l a T r o j n o g p a k l a 436
Državni udar 27. marta 1941. godine — 457

P r i p r e m e za izvršenje u d a r a — - 457
Organizacija i izvršenje u d a r a — 469
O d j e k , o c e n e i z n a č a j u d a r a od 27. m a r t a — 472
Obrazovanje i rad vlade generala Simovića od 27. marta do 6. aprila

1941. godine — 488
O b r a z o v a n j e vlade - 488
L'poredni p r e g o v o r i dr M a č e k a sa S i m o v i ć e m i sa n e m a ć k i m a g e n t i m a i p o v e r e n i c i m a
p r e d s t a v n i c i m a n e m a ć k e vlade 493
Ulazak dr M a č e k a u Simovićevu vladu — 502
Pokušaji Simovićeve vlade da izbegne rat -ili

Pregovori sa n e m a ć k o m i i t a l i j a n s k o m v l a d o m - 511
Pregovori sa b r i t a n s k o m , g r č k o m , a m e r i č k o m i t u r s k o m v l a d o m 526
Pregovori sa s o v j e t s k o m v l a d o m - — 539
Mere za u n u t r a i n j e s m i r i v a n j e s t a n o v n i š t v a i verzija g e n e r a l a Simovića
o politici njegove vlade — - 544
Z a b l u d e i n e o p r o s t i v a i n d i f e r e n t n o s t g e n e r a l a Simovića i njegove vlade na m n o g a
u p o z o r e n j a da 6. a p r i l a p r e d s t o j i i z n e n a d a n n a p a d 547
PRILOZI - - 557
Broj I - Stanje u Makedoniji i na Kosovu - 559

Broj la - Proklamacija kralja Aleksandra od 6. januara 1929 564
Broj Ih Proklamacija kralja Aleksandra povodm proglašenja Ustava
od 3. septembra 1931 — - 565
Broj 2 - Strogo poverljiva okruinica Hrvatskog narodnog pokreta upućena
svim organizacijama HSS 1939. godine — 566
Broj ? - Apel «Hri'atskog nacionalnog komiteta• od 10. juna 1940. Canu
za pomoć i podršku Italije pri stvaranju •nezavisne driave Hrvatske' 574
Broi 3a - Izvod tz izveštaja nemaćkog vojnog atašea u Beogradu od
21. jula 1939. godine •••• 576
Broj 4 - Jugoslovenske mere i pripreme za zauzimanje Soluna 583
Broj 5 - Referat generala Milana Medica knezu Pavlu i Ministarskom
saveru I. novembra 1940. godine - 584
Broj 6 - Hitlerovo pismo Musoliniju od 20. novembra 1940 povodom
napada Italije na Grčku _ - 586
Broj 7 - Zapisnici sa sednica u Britanskom poslanstvu u Atini 9. i 12 marta
590
1941. godine
Broj 7a - Izveštaj potpukovnika Milisava Perišića od 30 avgusta
1946. godine 595
Broi 8 - Objašnjenje generala Simovića o ulozi vodećih ličnosti u državnom
udaru 27. marta 1941 „.. 596
SKRAĆENICE — 599
S L O M K R A L J E V I N E J U G O S L A V I J E 1941
UZROCI I POSLEDICE PORAZA
1982. p r v o izdanje
IZDAVAČI
»NARODNA KNJIGA«. B e o g r a d
Za izdavača, VIDAK PERIĆ
»POBJEDA«. Titograd
Za izdavača. MILETA RADOVANOVIĆ
»PARTIZANSKA KNJIGA«, L j u b l j a n a - B e o g r a d
Za izdavača, MIHAILO ĐELOVIC
Skice - karte DRAGOMIR NIKOLIĆ, geod. p u k o v n i k u penziji
Tirat
7000
Štampa
S l R O »Srbija« - B e o g r a d . 1982.

Slom Kraljevine Jugoslavije PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Slom Kraljevine Jugoslavije PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UREDNIK

Veće naučnih i stručnih radnika Instituta za savremenu istoriju u Beogradu na

REDAKTOR, LEKTOR I RECISTRI MILUTIN SL'SOVIC pukovnik u penziji

OPREMA. FR.ANJO KOMERlCKl. a k a d e m s k i slikar

Proteklo je više od 18 godina od pojave moje knjige »Jugoslavija u aprilskom ratu

Od plodne delatnosti Komunističke partije Jugoslavije pre rata izneo sam

Pred takvim veoma osetljivim i složenim zahtevima u obradi, ustezao sam

Ovom prilikom izražavam duboku zahvalnost recenzentima: Milinku

Posebnu, upravo izuzetnu zahvalnost, dugujem svome školskom drugu iz

Na kraju, osećam obavezu da iskreno zahvalim dr Peri Damjanoviću,

1. maj 1982. godine VELI MIR TERZlC

Stvaranje nove jugoslovenske državne zajednice 1918. godine predstavlja je-

' Dr D u i a n B i b e r . Kraljevinu Jugoslavija >ia raskršču 1939. godine, •Politika«, 25. s e p t e m -

® B o g d a n Krizman, Politički život Jugoslavije 1914-1945 - Hrvatske stranke o ujedinjenju.

Prvi p a r l a m e n t a r n i izbori za Ustavotvornu skupštinu izvršeni su dve godine

Prema Vidovdanskom ustavu, kralj je bio n e p r i k o s n o v e n a ličnost - nije

Desetog n o v e m b r a 1927. godine došlo je do stvaranja Seljačko-demokrat-

Pošto je kralj Aleksandar, uz p o d r š k u vlade i srbijanskih g r a đ a n s k i h par-

I drugi prvak, p r e d s e d n i k HSS, Vlatko Maćek je 9. s e p t e m b r a (tj. dva

U takvoj situaciji, posle neuspele audijencije dr Vlatka Mačeka i Sveto-

U sastav vlade generala Petra Živkovića ušli su predstavnici vojske, ban-

P r o b l e m a t i č n a izborna p o b e d a i t e r o r o r g a n a vlasti nad političkim pro-

Mada je Stojadinovićeva politika približavanja fašističkoj Italiji i nacistič-

Rezultati izbora za N a r o d n u s k u p š t i n u d e c e m b r a 1938. godine d o p r i n e l i

' F e r d o Culinović. n. d., str. 544-547

Delatnost Hrvatske seljačke stranke (HSS), od samog ujedinjenja 1918, bila

U Memorandumu Hrvatskog bloka, objavljenom 8. f e b r u a r a 1922. u beog-

Hrvatski blok, k o m e su prišli i frankovci (predstavnici velikohrvatskog

Ovakav stav Hrvatskog bloka r a d i k a l s k o - d e m o k r a t s k a vlada proglasila je

».. Ali i u p r k o s toga, Hrvati i n a d a l j e hoće, žele i traže p r a v e d a n , i p o š t e n s p o r a z u m

Posle toga su se delegati N a r o d n e radikalne stranke, na p r e g o v o r i m a u

• Vaše Veličanstvo! Pošto mi je Vaše Veličanstvo izrazilo potrebu da dam ostavku ( p o d v u -

Tako je 6. n o v e m b r a 1924. o b r a z o v a n a treća »PP-vlada« koja nije imala

O d m a h posle toga sav policijski a p a r a t u državi bio je stavljen u pokret,

Na osnovi ove direktive, Pavle Radić je već 27. m a r t a , kao p r e d s j e d n i k Hr-

Međutim, centralističko državno r u k o v o d s t v o s m a t r a l o je b e z n a č a j n o m

Posle ove izjave nastalo je p o g a đ a n j e između HRSS i N a r o d n e r a d i k a l n e

Kad je nešto kasnije kralj Aleksandar 15. avgusta d o š a o u Zagreb, povo-

Kao što se vidi, S t j e p a n Radić je i do tada, a i kasnije m e n j a o svoje sta-

Kao što se vidi, KPJ je postavljala nacionalno p i t a n j e na široj i pravilnoj

U nastavku d e b a t e u N a r o d n o j skupštini sledećeg dana, 20. j u n a 1928. go-

Pošto je p r e d s e d n i k S k u p š t i n e p r e k i n u o s e d n i c u Puniša Račić je izvršio

Ova izjava S t j e p a n a Radića, d a t a n e k o l i k o d a n a uoći njegove smrti, u

U svome g o v o r u na sastanku 4. jula 1971. g o d i n e članovima Izvršnog ko-

O razgovoru kralja Aleksandra sa Pribićevićem prilikom njegove d r u g e

». P r e d s e d n i k k r a l j e v s k o g s u d a je 3. j a n u a r a 1929. g o d i n e t e l e g r a m o m pozvao Pri-

.. Nas dvojica s m o se dogovorili p r e n e g o s m o odlučili da p r i h v a t i m o poziv. Stigli s m o

Međutim, kralj Aleksandar je 6. j a n u a r a 1929. godine svojom Proklama-

Pokušaji opozicionih s t r a n a k a u Srbiji da se s p o r a z u m e j u sa SDK posle

S p r o v o đ e n j e ovog S p o r a z u m a zavisilo je najviše od kneza Pavla, koji je

Iz ove, kao i iz Rezolucije od 8. o k t o b r a 1937. godine, i p o r e d m a n j k a v o s t i

Posle dolaska Hitlera na vlast u N e m a č k o j 1933. godine, Maćek i vodstvo

" F. Culinović, Slom stare Jugoslavije, str. 72-74.

" Dr L j u b o B o b a n , Sporazum Cvetkovič-Maćek, str. 25-26.

Još 3. f e b r u a r a 1919. godine, na Velikoj n a r o d n o j skupštini (saboru), odluče-

svoj cilj. Aktivnost u tim n a p o r i m a oscilirala je i zavisila ne s a m o od s t e p e n a

U j e s e n 1936. godine Maćek je vodio u m e r e n i j u politiku p r e m a Stojadi-

Sporazum u Minhenu i kriza oko Cehoslovaćke uticali su na u n u t r a š n j e

Ovakvih i sličnih pretnji bilo je mnogo. A »Hrvatski dnevnik« je priklju-

PRVI UŽI CIU ( p o d v u k a o V. T.):

U j e d i n j e n j e svih o n i h oblasti u g r a n i c a m a Jugoslavije, p o d s k i p t r o m d i n a s t i j e K a r a đ o r -

Hrvatski n a r o d je d a l e k o od k o m u n i / m a . Većinu n a r o d a ć i n e seljaci koji ne m o g u da

Pošto poseta kneza Pavla Rimu polovinom maja, p r e m a Ćanovim rećima,