1.

ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA TMZ-a

TMZ je parni zglob koji spaja jedinu pokretnu kost glave – mandiabulu, sa kranijumom i po tome je
jednistven u organizmu.

Specifičnosti TMZ-a:
- Kretnje u jednom zglobu uslovljavaju krentnje u drugom zglobu
- Prisustvo diskusa artiklulrisa
- Nepodudarnost (nekongruentnost) artikulacionih površina
- Artikulacione površine prekrivene fibroznom hrskavicom

TMZ se sastoji iz:

- Fossae mandibularis ossis temporalis (zglobne jame)
- Processus condylaris mandibulae (zglobni nastavak mandibule – kondil)
- Discus articularis (zglobni diskus, pločica)
- Capsula articularis (zglobna kapsula, kapsularni ligament)
- Ligamenta articularis (zglobni ligamenti)

Fossa mandibularis slepoočne kosti je prostrana jama koja ima zglobni i vanzglobni deo, koje
razdvajaju fissura petrotympanica (unutra) i fissura tympanosquamosa (spolja). Zglobni deo jame je
eminentia articularis koja čini njen prednji deo (ispred fissurae petrotympanicae). Eminentia
articularis je konveksna površina u anteroposteriornom pravcu, dok je mediolateralno blago
konkavna, što joj daje sedlast izgled. Jama je prostranija u sagitalnom pravcu. Zglobni diskus je
fibrokartilaginzina pločica, bikonkavnog oblika. Omogućava kliženje dve konveksne nekongruentne
površine prilikom kretnji.

Delovi diskusa su:

- Anteriorno zadebljanje
- Intermedijarna zona
- Posteriorno zadebljanje
- Bilaminarna zona

Diskus se preko bilaminarne zone vezuje za temporalnu kost i kondil pomodu 2 stratuma:
- Gornji stratum vezuje diskus za za zglobnu kapsulu i zadnji zid fossae mandibularis
- Donji stratum vezuje diskus za kondil mandibule

Posredstvom kolateralnig diskalnih ligamenata diskus se spaja za polove kondila. Prednji pripoj nije u
potpunosti razjašnjen ali se preko kapsule spaja za obode eminentiae articularis.

Diskus deli fosu artikularis na dve anatomski i fiziološki potpuno odvojene zglobne šupljine – gornju i
donju. Processus condylaris je deo donje vilice i zglobu pripada gornja i anteriorna površina kondila
mandibule. Artikulaciona površina je konveksna i u a-p i u m-l pravcu. Artikulaciona površina je
prekrivena fibroznom hrskavicom, za razliku od ostalih zgobova gde je prisutna hijalina hrskavica.
Kondil je širok 15-20mm m-l, a dugačak 8-10mm a-p.

Zglobna kapsula obavija zglob sa svih strana.

Ligamenti TMZ:
- Temporomandibularni ligament, 2 snopa – spoljašnji (ogr. otvaranje usta) i unutrašnji (ogr.
retruziju)
- Kapsularni ligament , suprotsavlja se silama koje teže da dislociraju art. površine zgloba
- Diskalni (kolateralni) ligamenti, ograničavaju rotaciju
- Akcesorni ligamenti, lig. sphenomandibularis, lig. stylomandibularis (ograničava protruziju)

U TMZ se odvijaju dve vrste kretnji koje omogudavaju pokrete donje vilice. To su pokreti:
1. Rotacije:
- Oko horizontalne osovine
- Oko vertikalne osovine
- Oko sagitalne osovine
2. Translacije:
- Po eminenciji artikularis
- Po unutrašnjem zidu fose

Pri otvaranju usta imamo kombinaciju rotacije oko horizontalne osovine i kliženje po emininciji
artikularis istovremeno u oba kondila. Kretnja kondilima je simetrična. Pri propulziji imamo
kombinaciju rotacije oko horizontalne osovine dok se ne savlada vertikalni preklop prednjih zuba, i
kliženje po eminenciji artikularis istovremeno kod oba kondila. Pri lateralnoj kretnji imamo
asimetrične kretnje kondila. Kod kondila radne strane imamo rotaciju oko vertikalne i sagitalne
osovine, a na balansnoj strani rotaciju oko vertikalne osovine i translaciju.

2. ANATOMSKE DETERMINANTE VILIČNIH KRETNJI

To su struktire TMZ i okluzalne površine zuba koje usmeravaju, ograničavaju i limitiraju kretnje
mandibule.

Mogu biti prednje – okluzalno vođenje, i zadnje – zglobno vođenje

 Kod protruzije, mandibula je na nivou TMZ vođena padinom (kosinom) eminencije artikularis. Pri
protruziji, kondili se spuštaju napred i nadole, duž eminencije artikularis. Što je eminencija više
zakošena, to je veće spuštanje mandibule pri protruziji. Pri vecem spuštanju mandibule, veca je i
disokluzija na nivou bočnih zuba, što nam omogućava da pacijentu izrađujemo zube sa višim i
strmijim kvržicama.

Zamišljena putanja kondila po zadnjoj padini eminencije artikularis pri protruziji (ili otvaranju usta)
naziva se sagitalna kondilna putanja. Ona ima oblik položenog latiničnog slova S. Dugačka je 10-
12mm, a sa referentnom ravni (frankfurtska, Kamperova, axis-orbitale) zaklapa ugao koji se naziva
nagib (ugao) sagitalne kondilne putanje, koji iznosi prosečno oko 30o.

Na nivou zuba (prednje vođenje), pri protruziji, mandibula može biti vođena:

1. Sekuticima: incizalno vođenje

- Kada u vođenju učestvuju najčešde gornji centralni sekutici i eventualno lateralni, po čijim
lingvalnim površinama klize sečivne ivice donjih sekutica. Stepen spuštanja mandibule zavisi od
veličine vertikalnog preklopa – što je veci preklop, vece je spuštanje. Na nivou bočnih zuba prisutna je
disokluzija kod prirodne denticije.

2. Sekuticima i očnjacima: grupom prednjih zuba – grupno vođenje

- Kada u vođenju učestvuju lingvalne površine gornjih sekutica i očnjak, po kojima klize sečivne ivice
donjih sekutica i očnjaka. U prirodnoj denticiji na nivou bočnih zuba prisutna je disokluzija.
---Pri lateralnoj kretnji, kretnja kondila radne strane je ograničena horizontalnim snopom lig.
temporomandibulare, koji sprečava da kondil ode suviše upolje i unazad. Kondil radne strane se
pomera lateralno do 3mm a pozadi do 1mm. Kondil balansne strane je ograničen unutrašnjim zidom
fose artikularis (mezijalni aspekt eminencije artikularis). Što je ova površina više zakošena, kondil
balansne strane se više spušta, pa je disokluzija na balansnoj strani veca. Tada možemo izrađivati
zube sa višim i strmijim kvržicama na balansnoj strani.

Zamišljena putanja kondila balansne strane anteriorno, kaudalno i mezijalno, duž unutrašnjeg zida
fose artikularis, naziva se lateralna kondilna putanja. Ona sa referentnom sagitalnom ravni gradi
ugao koji se naziva ugao lateralne kondilne putanje – benetov ugao (15o)

Na nivou zuba (prednje vođenje), pri laterotruziji, mandibula može biti vođena:
1. Očnjakom – na radnoj strani, očnjak donje vilice svojom kvržicom klizi po lingvalnoj površini
gornjeg očnjaka, a svi ostali zubi (i radne i balansne strane) su u disokluziji.
2. Grupom prednjih zuba – u vođenju učestvuju lateralni sekutid i očnjak na radnoj strani
3. Očnjakom i grupom bočnih zuba (premolari i 1. molar) – svi ostali zubi su disokluziji

Kontakti na radnoj strani se ostvaruju između unutrašnjih padina vođenih i spoljašnjih padina
potpornih kvržica (vodeće – gornje bukalne i donje lingvalne; potporne – gornje palatinalne i donje
bukalne). Na balansnoj strani se ne ostvaruju kontakti, a ako se to desi to je mediotruzijska smetnja i
locirana je na unutrašnjim padinama potpornih kvržica gornjih i donjih zuba.

3. POLOŽAJ I POKRETI DONJE VILICE

Osnovni položaji donje vilice:
- Položaj CR (centralne relacije)
- Položaj FM (fiziološlog ,mirovanja)
- Položaj IKP (maksimalne interkuspacije )

Centralna relacija:
CR je položaj mandibule u kome se ona nalazi kada se kondili nalaze u najvišem anteriornom položaju
u zglobnim jamama, sa pravilno interponiranim diskusima. Taj položaj ne zavisi od prisustva ili
odsustva zuba ili od mišića, ved od odnosa koštanih elemenata unutar TMZ. To je referentan položaj
donje vilice pri prenošenju modela donje vilice u artikulator.

Pokreti donje vilice:

Osnovni pokreti:
- Otvaranje / zatvaranje
- Protruzija / laterotruzija
- Lateralne kretnje

---Otvaranje / zatvaranje:
Pri otvaranju usta prvo dolazi do rotacije kondila oko horizontalne osovine (terminalne šarnirske
osovine), a potom do translacije. Rotacija se odvija dok se sekutići ne razdvoje 20-25mm, a potom
kondili klize napred i nadole, duž eminencije artikularis (translacija). Rotacionu kretnju kondila
ograničava kosi snop lig. temporomandibularis. Otvaranje usta je rotaciono – translaciona kretnja, u
kojoj dominira rotacija. To je simetrična kretnja – kretnje kondila identične. TŠO je zamišljena
horizontalna osovina oko koje rotiraju kondili kada se nalaze u najvišem anteriornom položaju. Ona
povezuje centre rotacije kondila (zamišljena tačka preseka sve tri osovine oko koje kondil rotira –
lociran na medijalnom polu).

---Protruzija:
Kretnja mandibule unapred. U kondilima dolazi do rotacije oko horizontalne osovine i translacije. Na
početku imamo rotaciju, da bi se savladao vertikalni preklop prednjih zuba, a potom kondili klize
napred i nadole, duž eminencije artikularis. Stepen spuštanja mandibule pri protruziji zavisi od
veličine vertikalnog preklopa. Što je vedi, to je vede spuštanje mandibule. To je simetrična kretnja.

---Lateralne kretnje:
Kretnje mandibule u levu i desnu stranu. Kretnja je asimetrična. Strana na koju se mandibula krede je
radna strana, a suprotna je balansna. Kondil radne strane se rotira oko vertikalne i sagitalne osovine
(rotirajudi kondil) i minimalno se pomera upolje (3mm) i unazad (1mm), pa ga zovemo mirujudi
kondil. Kondil balansne strane rotira oko vertikalne osovine kondila radne strane – orbitirajudi
kondil. Osim rotacije, u neradnom kondilu se odigrava i translacija. Kondil se pomera unapred,
nadole i medijalno, duž unutrašnjeg zida fossae articularis (mezijalni aspekt eminencije artikularis).
Na početku lateralne kretnje imamo inicijalni pomak u stranu – benetova kretnja. To je prvih 3-4mm
kretnje, a potom se dešava progresivna kretnja.

Složeni pokreti nastaju kombinacijom osnovnih. Mogu biti

- Funkcionalni (žvakanje, govor, gutanje, disanje)
- Nefunkcionalni – parafunkcionalni (škripanje zubima, bruksizam)
Prema pravcu, kretnje donje vilice se dele na kretnje napred, nazad, gore, dole, levo i desno. Prema
tome da li u toku kretnje dolazi do kontakta zuba, kretnje donje vilice se dele na kontaktne
(mastikacija) i slobodne (govor, fonacija). Granične kretnje donje vilice su maksimalne ekskurzije
donje vilice u određenom pravcu pri kojima ne dolazi do oštedenja SGS (max. protruzija, max.
laterotruzija, max. otvaranje usta).

4. OSNOVNI POLOŽAJI DONJE VILICE – INTERKUSPALNI POLOŽAJ

IKP je položaj donje vilice u kome se ostvaruje maksimalni broj i maksimalna površina kontakata zuba
gornje i donje vilice. Ovaj položaj zavisi od prisutnih zuba. U IKP kod osoba sa eugnatim odnosom
vilica, gornji prednji zubi preklapaju donje prednje zube i ostvaruju horizontalni i vertikalni preklop –
labijalni preklop. Vertikalni preklop – rastojanje između sečivnih ivica gornjih i donjih sekutića po
vertikali (normalno iznosi 1-2mm). Kada je vertikalni preklop iznad 4mm to je duboki preklop.
Horizontalni preklop – rastojanje od sečivnih ivica gornjih do labijalne površine donjih sekutića.
Normalno iznosi 1-2mm. U predelu bočnih zuba sa bukalne strane, bukalne kvržice gornjih zuba
preklapaju bukalne kvržice donjih zuba – bukalni preklop, a sa lingvalne strane, lingvalne kvržice
donjih zuba preklapaju palatinalne kvržice gornjih zuba – lingvalni preklop. Ovi preklopi su neophodni
jer štite okolna meka tkiva od povređivanja pri mastikaciji. Kontaktni odnos zuba može biti po tipu
"kvržica-fosa" ili "kvržica-marginalni greben". "Kvržica-fosa" je češći kod osoba II skeletne klase, a
"kvržica-marginalni greben" je češći kod osoba I i III skeletne klase. IKP može biti referentan za
prenošenje donje vilice u artikulator kada su intervencije na okluzalnom kompleksu male – kada se
radi jedan ili dva zuba i ne menja se postojeći okluzalni odnos, ako je postojeći IKP stabilan i čvrst.
Bukalni i lingvalni preklopi mogu biti horizontalni i vertikalni. Gornji III molar okludira sa donjim III
molarom i ostvaruje distookluzalni preklop u IKP. Gornji i donji zubi ostvaruju 7 preklopa – 4
horizontalna i 3 vertikalna.
 5. KVRŽICA – FOSSA

Kod kontaktnog odnosa kvržica – fossa, sve palatomezijalne kvržice gornjih molara okludiraju sa
centralnim fosama donjih molara, a ostale palatinalne kvržice premolara i palatodistalne kvržice
molara okludiraju sa distalnim triangularnim fosama istoimenih antagonista. Sve bukodistalne kvržice
donjih molara kod kontaktnog odnosa kvržica – fosa okludiraju sa centralnim fosama istoimenih
gornjih antagonista, a ostale bukalne kvržice premolara i bukomezijalne kvržice molara okludiraju sa
mezijalnim triangularnim fosama istoimenih gornjih antagonista.

6. KVRŽICA – MARGINALNI GREBEN

Kod kontaktnog odnosa kvržica – marginalni greben, sve palatomezijalne kvržice gornjih molara
okludiraju sa centralnim fosama donjih molara, a ostale palatinalne kvržice premolara i
palatodistalne kvržice molara okludiraju sa distalnim marginalnim grebenom istoimenog antagoniste
i mezijalnim marginalnim grebenom distalnog zuba. Sve bukodistalne kvržice donjih molara
okludiraju sa centralnim fosama istoimenih gornjih molara, a ostale bukalne kvržice premolara, i
bukomezijalne kvržice molara okludiraju sa mezijalnim marginalnim grebenom istoimenih zuba i
distalnim marginalnim grebenom mezijalnog zuba.

7. OSNOVNI POLOŽAJI DONJE VILICE – POLOŽAJ FIZIOLOŠKOG MIROVANJA

Mandibula je u položaju FM kada pacijent sedi ili stoji, sa uspravnim gornjim delom tela i glavom i
pogledom usmerenim ka napred, a mišići koji pomeraju mandibulu (elevatori) su u minimalnom
tonusu. U položaju FM kod osoba sa prirodnim zubima, zubi ne ostvaruju kontakte. Prisutan je
interokluzioni prostor koji prosečno iznosi 2-4mm. Veličina interokluzionog prostora zavisi od
položaja tela i glave (ako se nagnemo napred biće veći, nazad – manji), emocionalnog statusa
(depresija – manji, stres – vedi), zdravlja mišića, da li pacijent pije lekove koji utiču na stanje zdravlja
mišića i nerava.

Mandibulu u položaju FM održavaju aktivni i pasivni mehanizmi:

- Aktivni mehanizmi – miostatički refleksni luk
- Pasivni mehanizmi – sila zemljine teže, negativan pritisak unutar oralnog kaviteta i elastičnost
mišićne kapsule i ligamenata.

Osnovni položaji donje vilice su:

- Položaj fiziološkog mirovanja
- Položaj centralne relacije
- Položaj maksimalne interkuspacije

Položaj FM je referentan jer ga koristimo pri određivanju vertikalne dimenzije okluzije. To je osnovni
položaj jer taj položaj mandibula najčešde dolazi u toku dana. Iz njega počinje i u njemu se završava
kretnja.

Širina dentalnih lukova – gornji je širi za polovinu od donjeg

Dva antagonista – funkcionalna jedinica okluzije
Bukookluzalna linija – linija koja spaja vrhove bukalnih kvrživa donjih zuba. Okludira sa linijom
centralnih fosa gornjih zuba.
Lingvookluzalna linija – linija koja spaja potporne kvržice gornjih zuba. Okludira sa linijom cenralnih
fosa donjih zuba.
Špeova, Vilsonova kriva
Faktori okluzalne stabilnosti

8. IZNALAŽENJE I REGISTROVANJE CENTRALNOG POLOŽAJA MANDIBULE

Centralni položaj – centralna relacija mandibule je najviši anteriorni položaj kondila u zglobnim
jamama, sa pravilno interponiranim diskusima. Položaj centralne relacije je referentan za prenošenje
modela donje vilice u artikulator. Koristimo ga uvek u toku reverzibilne okluzalne terapije (terapija
splintovima), u toku funkcijske analize, pri ireverzibilnim okluzalnim terapijama, kada MVO nisu
očuvani, kod velikih rekonstruktivnih intervencija, itd.

Metode za određivanje CR mogu biti:

- Aktivne
- Pasivne
- Mehanografske

Aktivne metode:
Metode kod kojih pacijent sam spontano dovodi mandibulu u položaj gde kondili zauzimaju najviši
anteriorni položaj, uz instrukcije terapeuta. Neke od metoda koje se koriste su: valkohovljeva kuglica,
akt gutanja, sastavljanje zuba u IKP i povlačenje vilice unazad, zamaranje mišića i spontani prelaz u
CR. Ove metode iako nisu pouzdane, često se koriste kod bezubih pacijenata i počivaju na teoriji da je
položaj CR onaj u kom se mandibula nalazi kada se kondili nalaze u najdistalnijem neusiljenom
položaju u zglobnim jamama iz koga su još uvek mogude lateralne kretnje.

Pasivne metode:
Metode kod kojih terapeut manipuliše mandibulom pacijenta, pri čemu je pacijent maksimalno
opušten. To su:
- Push-back tehnika po McNeil-u
- Bimanuelna manipulacija po Dawson-u
Kod push-back tehnike, pacijent opušteno sedi u stolici i terapeut je ispred njega. Levom rukom
terapeut zagrli pacijenta i prstima se fiksira na gornjoj vilici. Desnom rukom hvata mandibulu, palcem
na bradu, a ostalim prstima donju ivicu mandibule. Izvodi se šarnirska kretnja – otvaranje i zatvaranje
usta na nivou sekutida do 20mm. Zatraži se od pacijenta da on sam sastavi zube (vilice) do prvog
kontakta. Pri tome palcem desne ruke terapeut gura donju vilicu unazad i nadole, a ostalim prstima
naviše. Položaj se registruje pomdoću zagrižajnog šablona (bezubi i krezubi pacijenti) ili pomoću ploče
voska (pacijenti sa zubima). Voštani registrat je dobar samo ako nije progrižen.
Kod bimanuelne manipulacije, pacijent leži u stolici, a terapeut se nalazi iza pacijenta. Mandibula se
hvata sa dve ruke, palčevi na bradi a ostali prsti na donjoj ivici mandibule. Izvodi se šarnirska kretnja
(otvaranje i zatvaranje usta na nivou sekutida do 20mm). Kada terapeut oseti da pomera vilicu,
pacijentu se traži da sastavi vilice do prvog kontakta zuba. Pri tome, terapeut palčevima gura
mandibulu unazad i nadole, a ostalim prstima naviše tako da kondili dođu u najviši anteriorni položaj.
Mehanografska metoda: Za donju vilicu (šablonu) se fiksira pločica koja se premazuje voskom, a za
gornju vilicu se fiksira kočic. Od pacijenta se traži da izvodi laterotruzijske pokrete, pri čemu kočic
ispisuje dva kraka koji zaklapaju ugao od 120-140o (gotski luk). Mandibula je u CR kada se kočic nalazi
na spoju krakova.
 9. KONCEPT BILATERALNO URAVNOTEŽENE OKLUZIJE

Ovde se podrazumeva da pri protruziji postoji kontakt i prednjih i bočnih zuba, a da pri laterotruziji
kontakte ostvaruju i zubi radne i zubi balansne strane. Ovaj kontaktni odnos zuba ne srede se
fiziološki. Primenjuje se kod pacijenata sa totalnim protezama, iz statičkih razloga, da bi proteze
ostale stabilne pri funkciji.

Faktori bilateralno uravnotežene okluzije:

- Nagib sagitalne kondilne putanje
- Nagib incizalne putanje
- Zakrivljenost okluzalne ravni
- Nagib bočnih zuba
- Inklinacija kvržica bočnih zuba

Od svih determinanti mandibularnih kretnji, kod bezubih osoba je preostalo samo zglobno vođenje
(nagib SKP, benetov ugao), tako da mi celu okluziju usaglašavamo prema zglobnom vođenju. Ako je
nagib SKP veliki, kvržice bočnih zuba mogu biti više i strmije, sa vecim radijusom okluzalne ravni
(manje zakrivljena) i obrnuto. Zakrivljenost okluzalne ravni određena je vrednostima sagitalne
kondilne putanje i to nam omogucava uravnotežene kontakte. Veci benetov ugao dozvoljava izradu
viših i strmijih kvržica na balansnoj strani i obrnuto. Incizalno vođenje formiramo tako da vertikalni
preklop bude manji (1-2mm), a horizontalni preklop veci, jer veci vertikalni preklop traži vece
spuštanje mandibule u funkciji, što loše utiče na stabilnost donje proteze.

Osnovni principi BUO:

- Nesmetano kliženje mandibule u ekscentrične položaje, uz kliženje i mimoilaženje kvržica zuba
- Stabilni i uravnoteženi kontakti u centralnoj okluziji
- Stabilni bilateralni kontakti na nivou bočnih zuba pri kretnji mandibule u protruziju
- Stabilni kontakti između zuba antagonista na radnoj i balansnoj strani pri laterotruziji

10. KONCEPT UZAJAMNO ŠTIĆENE OKLUZIJE

Ovde se podrazumeva da u interkuspalnom položaju, u koji mandibula dolazi u toku mastikacije, kada
se razvijaju jake zagrižajne sile, opterećenje prihvataju bočni zubi, štiteći prednje zube od prevelikog
opterećenja. Na bočnim zubima ostvaruje se veći broj i veća površina kontakata. Oni imaju veći broj
korenova i bolje uporište u alveolarnim nastavcima, čime se objašnjava njihova uloga u prihvatanju
opterećenja. Bočni zubi su locirani bliže mišićima koji generišu silu. Pri ekscentričnim pokretima
(protruzija i laterotruzija), kontakti se ostvaruju uglavnom na prednjim zubima, uz disokluziju bočnih
zuba, pa tada prednji zubi štite bočne od štetnih horizontalnih sila. Prednji zubi imaju povoljniji
položaj u alveolarnim nastavcima (udaljeniji su od mišidća koji generišu silu) i u parodoncijumu ovih
zuba su smešteni brojni receptori koji refleksnim mehanizmom inaktiviraju elevatore. Ovaj koncept
okluzije srećemo u fiziološkoj prirodnoj denticiji i primenjujemo ga kod svih vrsta nadoknada, osim
kod totalnih proteza.
 11. CNS

Da bi odgovarajudi niži i viši centri u CNS-u mogli da regulišu položaje i pokrete donje vilice,
neophodne su im informacije sa periferije za koje su zaduženi receptori, koji mogu biti:
- Prosti ili složeni
- Slobodni, inkapsulirani ili u vidu organa
- Eksteroreceptori ili interoreceptori
- Mehano-, preso-, termo-, foto-, baro- receptori

U regiji stomatognatog sistema, receptori su lokalizovani u zubu, oko zuba, gingivi, sluzokoži,
mišićima, ligamentima, zglobovima. U strukturi mišića su smešteni receptori – neuromišićna vretena,
koja reaguju na promenu dužine mišića (istezanje), ili promenu tonusa. To je jedini receptor u
organizmu koji ima i aferentno i eferentno nervno vlakno. Izgrađeno je od intrafuzalnih vlakana,
obavijenih membranom, koja nisu kontraktilna. U njima su smeštena vredasto i spiralno postavljena
jedra. Pri otvaranju usta, dolazi do istezanja elevatora, što nadražuje neuromišidna vretena u njima,
odakle signal aferentnim vlaknima odlazi do senzitivnog mezencefaličnog jedra n. trigeminusa, potom
do motornog jedra n. trigeminusa u ponsu, odakle eferentnim vlaknima signal u vidu naredbe ide u
istoimeni mišić koji se kontrahuje i dolazi do podizanja mandibule (zatvaranje usta), pa se ovaj
(miostatički) refleks zove refleks zatvaranja usta. Eferentno vlakno, osim što ide u motornu ploču
mišića, ima i dodatno gama-eferentno vlakno, koje ide u receptor (neuromišidno vreteno), gde gasi
početni signal, kako bi došlo do zatvaranja refleksnog luka. Pri kontrakciji mišića dolazi do istezanja
tetiva, što nadražuje goldžijeve tetivne organe, smeštene u njima. Signal aferentnim nervnim
vlaknima odlazi do senzitivnog mezencefaličnog jedra, potom do motornog jedra, odakle idu dva
vlakna – jedno u elevatore, koje inaktivira, i drugo u depresore, koji se kontrahuju. Rezultat je
otvaranje usta. Ova dva refleksa se naizmenično smenjuju prilikom žvakanja, koje se odvija na nivou
refleksnih lukova, bez uticaja volje (kore).
U periodoncijumu se nalaze mehanoreceptori, koji reaguju na pritisak koji nastaje pri kontaktu zuba.
Iz receptora idu vlakna, preko gaserovog gangliona, do senzitivnog jedra i potom do motornog, a
onda u elevatore, čijom kontrakcijom donja vilica dolazi u IKP. Ovaj refleksni luk kontroliše dovođenje
donje vilice u IKP. Osim toga receptori periodoncijuma imaju zaštitnu ulogu. Kada se između zuba
nađe nepredviđeno tvrd komad hrane, reaguju receptori periodoncijuma. Signal ide u senzitivno, pa
u motorno jedro, a odatle dva vlakna – jedno u elevatore da ih inaktivira, a drugo u depresore da ih
kontrahuje, čime dolazi do otvaranja usta. Ovo je zaštitni mehanizam, čime se sistem štiti od
povređivanja.

Jedra n. trigeminus-a:
- Glavno motorno – nc. masticatorius, u ponsu
- Pomodno motorno – nc. accessorius, u mezencefalonu
- Gornje senzitivno – nc. sensorius superior nervi trigemini, u ponsu lateralno od glavnog motornog
- Donje senzitivno – nc. tractus spinalis nervi trigemini, od II vratnog segmenta kičmene moždine do
ponsa

Mali mozak koordinira pokrete poprečno prugaste muskulature, koordinirajudi tako i kretnje donje
vilice.

U kori velikog mozga, nalaze se projekcije svih funkcija vezanih za stomatognati sistem – žvakanje,
disanje,govor, mimika...
 12. OKLUDATORI, ARTIKULATORI I OBRAZNI LUK

Okludatori su najjednostavniji artikulatori, koji prihvataju jedan statički registrat i izvode samo
šarnirsku kretnju. Mali su veličinom, ne prihvataju obrazni luk, ne simuliraju kretnje donje vilice i zato
su neprihvatljivi za izradu zubnih nadoknada. Ako izrađujemo zubnu nadoknadu u okludatoru,
moguće greške na nadoknadi su prevremeni kontakti u centralnoj okluziji i smetnje na radnoj i
balansnoj strani. Artikulatori su mehaničke naprave koje zamenjuju TMZ i vilične komplekse, i koji
manje ili više precizno simuliraju kretnje donje vilice. Oni su konstrukcijski podešeni ili se mogu
podešavati da manje ili više precizno simuliraju kretnje donje vilice. Prema tehničkim rešenjima i
mogućnostima artikulatori se dele na:
- Okludatore
- Artikulatore srednjih vrednosti
- Polupodesive artikulatore
- Visokopodesive artikulatore

Obrazni luk je mehanička naprava i može biti prenosni (transfer) i kinematski OL: Transfer OL služi da
odredimo prostorni odnos gornje vilice prema centrima rotacije kondila (terminalnoj šarnirskoj
osovini) i omogudava da model gornje vilice orjentišemo u prostoru artikulatora u istom odnosu
prema interkondilnoj osovini. Kinematski OL služi za precizno određivanje centara rotacije kondila,
prenošenje modela u artikulator, i za registraciju kretnji donje vilice. Koristi se kod visokopodesivih
artikulatora. Fiksira se za donju vilicu.

13. OBRAZNI LUK

Obrazni luk je mehanička naprava koja služi da na glavi pacijenta odredimo prostorni odnos gornje
vilice prema centrima rotacije kondila (TŠO), sa ciljem da model gornje vilice u prostoru artikulatora
orjentišemo prema interkondilnoj osovini u istom prostornom odnosu.

Postoje dva tipa obraznog luka:

Transfer obrazni luk:

TOL služi samo da prenesemo model gornje vilice u artikulator. To je jedan mehanički lučni okvir koji
pozadi ima dve bodlje koje se stavljaju na projekcije centara rotacije kondila, ili dve olive koje se
postavljaju u spoljašnje ušne kanale. Pored toga, imamo i pokazivač trede referentne tačke. Da bi
postavili obrazni luk, trebaju nam projekcije centara rotacije kondila na glavi pacijenta. Možemo ih
odrediti precizno, pomodu kinematskog obraznog luka, ili arbitrarno, 13mm od tragusa na liniji koja
spaja tragus sa spoljašnjim uglom oka (frankfurtska horizontala) – Bajron. Treda referentna tačka
može biti tačka nasion (koren nosa) ili tačka infraorbitale. Pomodu trede tačke mi definišemo
referentnu ravan prema kojoj određujemo prostorni odnos. Dakle, transfer obrazni luk se fiksira za
gornju vilicu. Pomodu zagrižajne viljuške definišemo zubni niz ili je utisnemo u zagrižajnu šablonu
(kod bezubih pacijenata). Pomodu posebnog zglobnog sistema, fiksiramo viljušku za lučni okvir
obraznog luka i na taj način smo definisali prostorni odnos gornje vilice prema centrima rotacije
kondila. Obrazni luk skidamo sa glave ili ga prenosimo direktno ili preko posebnog pomodnog stočida
u artikulator.

Kinematski obrazni luk:

KOL se fiksira za donju vilicu i on služi za precizno određivanje centara kondila, za registraciju kretnje
donje vilice i za prenošenje gornje vilice u artikulator. Kod određivanja centara, fiksiramo obrazni luk
za donju vilicu i od pacijenta tražimo da izvodu šarnirsku kretnju. Tom prilikom, u predelu zglobova
imamo bodlje koje na početku izvode koncentrične krugove i kad počnu da se vrte oko sopstvene
osovine, to su kinematski centri rotacije kondila. Kinematski obrazni luk se koristi kod
visokopodesivih artikulatora.

14. PODELA ARTIKULATORA

Artikulatori su mehaničke naprave koje zamenjuju TMZ i vilične komplekse i koji manje ili više
precizno simuliraju kretnje donje vilice. Oni su konstrukcijski podešeni ili se mogu podešavati.
Artikulatori se prema tehničkim mogudnostima da manje ili više precizno simuliraju kretnje donje
vilice dele na:
- Okludatore
- Artikulatore srednjih vrednosti
- Podesive artikulatore – polupodesive i visokopodesive

Okludatori su najjednostavniji artikulatori koji izvode samo šarnirsku kretnju – otvaranje usta čistom
rotacijom. Mali su veličinom u odnosu na prirodni stomatognati sistem, ne prihvataju obrazni luk, ne
simuliraju kretnje donje vilice i nisu prihvatljivi za korišćenje u svakodnevnoj praksi. Ako izrađujemo
zubnu nadoknadu u okludatoru, mogude greške na nadoknadi su prevremeni kontakti u centralnoj
okluziji i smetnje na radnoj i balansnoj strani.

Artikulatori srednjih vrednosti su mehaničke naprave koje su konstrukcijski podešene i ne mogu se

podešavati. Podešeni su na srednju vrednost nagiba sagitalne kondilne putanje od oko 30o i
benetovog ugla 15-20o. Ovi artikulatori pored šarnirske kretnje, simuliraju i kretnje protruzije i
laterotruzije, ali ne individualne već kretnje u odnosu na te srednje vrednosti. Kvalitet proteze
izrađene u ovom artikulatoru u funkcionalnom smislu zavisi od toga koliko individualne vrednosti
pacijenta (nagib SKP i benetov ugao) odstupaju od srednjih vrednosti.

Podesivi artikulatori imaju mogudnost podešavanja nagiba SKP i benetovog ugla. Ako se artikulator
podešava na osnovu statičkih registrata protruzije i laterotruzije, radi se o polupodesivom
artikulatoru. Ako se artikulator podešava na osnovu dinamičkih registrata, radi se o visokopodesivom
artikulatoru. Podesivi artikulator verno simulira kretnje donje vilice, jer je podešen prema
individualnim vrednostima nagiba SKP i LKP.

Podesivi artikulatori mogu biti arkon ili non-arkon tipa. Kod arkon artikulatora, kondil je u sklopu
donje grane, a kućište u sklopu gornje grane, kao i kod čoveka.

Prednje vođenje
Interkondilno rastojanje

15. PODEŠAVANJE ZGLOBNIH ELEMENATA UZ POMOĆ POZICIONIH

REGISTRATA
Pozicioni registrati se koriste kod polupodesivih artikulatora (meh. naprave koje imaju mogućnost
podešavanja zglobnog i incizalnog sistema prema individualnim vrednostima pacijenta). U okviru
zglobnog sistema možemo podesiti nabig SKP i benetov ugao. Eventualno možemo podesiti i
interkondilno rastojanje. Nagib SKP podešavamo na osnovu statičkog pozicionog registrata. Njačešće
se koristi tet-a-tet položaj (ivica na ivicu) ili položaj maksimalne protruzije. Tom prilikom na nivou
bočnih zuba imamo disokluziju. Pacijent treba da otvori usta, a terapeut postavlja dve pločice roze
voska na gornje bočne zube obostrano, i od pacijenta se traži da iz položaja otvorenih usta sastavi
zube u odgovarajudi protruzioni položaj, i na taj način smo registrovali odnos bočnih zuba u tom
položaju. U polupodesivi artikulator smo model gornje vilice već uneli pomoću obraznog luka, a
model donje vilice pomoću registrata CR. Nakon toga pomoću statičkog protruzionog registrata
indirektno podešavamo nagib sagitalne kondilne putanje.

Benetov ugao podešavamo na osnovu:

- Statičkog registrata laterotruzije
- Hanaove formule
- Srednjih vrednosti

Za statičke registrate koristimo statički registrat laterotruzije očnjak na očnjak ili maksimalne
laterotruzije. Za svaki zglob određujemo posebne registrate.

Hanaova formula – (SKP/8) + 12

Bentov ugao podesimo pomoću srednjih vrednosti (15-20°) Kada smo podesili zglobni sistem
polupodesivog artikulatora na osnovu statičkog registrata protruzije i laterotruzije, kažemo da
artikulator približno simulira kretnje donje vilice pacijenta. To nisu apsolutne kretnje pacijenta, ali su
odstupanja mala.

16. PRENOŠENJE MODELA U ARTIKULATOR

Modele u artikulator prenosimo nakon određivanja MVO u ustima pacijenta. To radimo uz pomoć
obraznog luka ili bez obraznog luka. Ako koristimo obrazni luk, model gornje vilice prenosimo u art.
uz pomoć obraznog luka, a model donje vilice uz pomoć registrata CR. Obraznim lukom određujemo
prostorni odnos gornje vilice prema centrima rotacije kondila (Terminalna šarnirska osovina) što
omogućava da se model gornje vilice u art. orjentiše prema interkondilnoj osovini u istom
prostornom odnosu. OL postavljamo na centre rotacije kondila (obostrano) ili u spoljašnje ušne
kanale, a pomoću treće referentne tačke (nasion ili infraorbitale) defnišemo referentnu ravan u
odnosu na koju određujemo prostorni odnos gornje vilice. Tri referentne tačke omogućavaju
fiksiranje OL na lice, tj. glavu pacijenta. U gornju šablonu utisnemo zagrižajnu vuljušku vodeći računa
da je dobro centriramo i potom šablonu
unosimo u usta pacijenta i šablonu postavljamo na gornju vilicu. Drugi kraj zagrižajne viljuške
fiksiramo za zglobni mehanizam koji je prethodno spojen za obrazni luk. Na ovaj način smo odredili i
fiksirali prostorni odnos gornje vilice prema centrima rotacije kondila, odnosno prostornoj ravni koju
definišu centri i prednja referentna tačka. Obrazni luk sa zagrižajnom viljuškom i šablonom zajedno
iznosimo iz usta vodeći računa da se ništa ne pomeri ili razdvoji. Sa obraznog luka, preko prenosnog
stočića ili direktno u artikulator prenosimo model gornje vilice i fiksiramo ga za gornju granu
artikulatora. Gornju šablonu iznosimo iz art. i zajedno sa donjom unosimo u usta pacijenta. Fiksiramo
šablonu u centralnom položaju. Šablone unosimo u art. na već fiksirani gornji model, stavimo donji
model na donju šablonu i fiksiramo ga za donju granu artikulatora. Postupak kada pacijent ima zube
je potpuno identičan samo što zagrižajnu viljušku obložimo voskom i u nju utisnemo gornje zube. CR
određujemo preko voštanog registrata. Kada ne koristimo OL, orjentir nam je bonvilov trougao, čija
su temena centri rotacije kondila i simfizna tačka, a stranice prosečno iznose 110mm. U ustima
pacijenta fiksiramo šablone u centralnom položaju, iznosimo ih iz usta i stavljamo na gornji i donji
model. Zajedno sa modelima ih unosimo u art.. Na donju gran art. stavljamo plastelin pomoću koga
model orjentišemo tako da se okluzalna ravan modela poklopi sa sagitalnom medijalnom ravni art. i
da vrh simfiznog trna dodiruje simfiznu tačku (medijalna linija modela ispod okluzalne ravni).
Otvorimo gornju granu art., stavimo gips na gornji model i zatvorimo art.. Kada se gips veže,
okrenemo art. za 180°, otvorimo ga, uklonimo plastelin, stavimo gips na donji model i zatvorimo art..

17. GREŠKE PRI PRENOŠENJU MODELA U ARTIKULATOR

Kada odredimo MVO, mi prenosimo modele sa šablonama u prostor artikulatora. To radimo sa

(preciznije) ili bez obraznog luka. Nakon postave zuba probamo modele u ustima pacijenta.

1. U artikulatoru je sve u redu, ali kada unesemo modele vilica u usta pacijenta i tražimo od njega da
sastavi zube, zubi se napred sastavljaju a bočno postoji zjap.
 Do greške je došlo u fazi određivanja MVO, kada je pacijent sastavio šablone u nekom
anteriornom (propulzionom) položaju, umesto u centralnom.
 Rešenje – skinuti zube, rekonstruisati šablone, ponovo odrediti MVO, preneti modele u
artikulator i postaviti zube.

2. U artikulatoru je sve u redu, ali kada unesemo modele vilica u usta pacijenta i tražimo od njega da
sastavi zube, zubi se naizgled sastave ali pri probi špatulom pri rotaciji dolazi do razdvajanja modela
(pozitivan Kristensenov fenomen).
 Do greške je došlo u fazi određivanja MVO, kada je najverovatnije došlo do odizanja donje
zagrižajne šablone od vilice.
 Rešenje - skinuti zube, rekonstruisati šablone, ponovo odrediti MVO, preneti modele u
artikulator i postaviti zube.

3. U artikulatoru je sve u redu, ali kada unesemo modele vilica u usta pacijenta i tražimo od njega da
sastavi zube, zubi se sastavljaju sa jedne strane, a na drugoj postoji zjap.
 Do greške je došlo u fazi određivanja MVO, kada je pacijent sastavio šablone u nekom
lateralnom položaju, umesto u centralnom.
 Rešenje - skinuti zube, rekonstruisati šablone, ponovo odrediti MVO, preneti modele u
artikulator i postaviti zube.
4. Prilikom prenošenja modela vilica u artikulatore može doći do pomeranja sredina modela, tako da
se sredine modela ne poklapaju

18. OKLUZALNA TERAPIJA

Bilo koja terapijska intervencija na okluzalnom kompleksu u cilju rešavanja TM disfunkcija.

Osnovni vidovi OT:

*Privremena OT predstavlja privremeno menjanje postojedih okluzalnih odnosa u cilju rešavanja

TMD. Postiže se nagriznim pločama, splintovima, medikamentima i fizikalnim procedurama.

Splintovi:
- Mičigen
- Repozicioni
- Rezilijentni
- Prednja nagrizna ploča
- Zadnja nagrizna ploča

*Trajna OT predstavlja trajnu promenu postojedih okluzalnih odnosa, u cilju rešavanja TMD.

Vidovi:
- Selektivno brušenje
- Terapija ispunima
- Protetska terapija (proteze, krunice, mostovi)
- Ortodontska terapija
- Ortognatska terapija