US - Diskretna Matematika PDF

UNIVERZITET SINGIDUNUM
/ǀĂŶĂ<ŽǀĂēĞǀŝđ
DISKRETNA MATEMATIKA
SA ZBIRKOM ZADATAKA
ĞƚǀƌƚŽŝǌŵĞŶũĞŶŽŝĚŽƉƵŶũĞŶŽŝǌĚĂŶũĞ
ĞŽŐƌĂĚ͕ϮϬϭϱ͘
DISKRETNA MATEMATIKA SA ZBIRKOM ZADATAKA
Autor:
Ěƌ/ǀĂŶĂ<ŽǀĂēĞǀŝđ
ZĞĐĞǌĞŶƟ͗
ĚƌEĞŶĂĚĂŬŝđ͕ůĞŬƚƌŽƚĞŚŶŝēŬŝĨĂŬƵůƚĞƚ͕ĞŽŐƌĂĚ
ŵƌŽƌĂŶDŝƓŬŽǀŝđ͕sŝƐŽŬĂƓŬŽůĂĞůĞŬƚƌŽƚĞŚŶŝŬĞŝƌĂēƵŶĂƌƐƚǀĂ͕ĞŽŐƌĂĚ
/ǌĚĂǀĂē͗
UNIVERZITET SINGIDUNUM
ĞŽŐƌĂĚ͕ĂŶŝũĞůŽǀĂϯϮ
ǁǁǁ͘ƐŝŶŐŝĚƵŶƵŵ͘ĂĐ͘ƌƐ
ĂŝǌĚĂǀĂēĂ͗
ĚƌDŝůŽǀĂŶ^ƚĂŶŝƓŝđ
WƌŝƉƌĞŵĂǌĂƓƚĂŵƉƵ͗
EŽǀĂŬEũĞŐƵƓ
ŝǌĂũŶŬŽƌŝĐĂ͗
ůĞŬƐĂŶĚĂƌDŝŚĂũůŽǀŝđ
'ŽĚŝŶĂŝǌĚĂŶũĂ͗
ϮϬϭϱ͘
dŝƌĂǎ͗
ϴϱϬƉƌŝŵĞƌĂŬĂ
aƚĂŵƉĂ͗
DŽďŝĚ͕>ŽǌŶŝĐĂ
/ÊϵϳϴͲϴϲͲϳϵϭϮͲϱϴϳͲϯ
ŽƉǇƌŝŐŚƚ͗
ΞϮϬϭϱ͘hŶŝǀĞƌǌŝƚĞƚ^ŝŶŐŝĚƵŶƵŵ
/ǌĚĂǀĂēǌĂĚƌǎĂǀĂƐǀĂƉƌĂǀĂ͘
ZĞƉƌŽĚƵŬĐŝũĂƉŽũĞĚŝŶŝŚĚĞůŽǀĂŝůŝĐĞůŝŶĞŽǀĞƉƵďůŝŬĂĐŝũĞŶŝũĞĚŽǌǀŽůũĞŶĂ͘
PREDGOVOR
KǀĂũƵĚǎďĞŶŝŬƉƌĂƟŽƐŶŽǀŶŝ͕ũĞĚŶŽƐĞŵĞƐƚƌĂůŶŝŬƵƌƐĞůĞŵĞŶƚĂƌŶĞŝƐŬƌĞƚŶĞ
ŵĂƚĞŵĂƟŬĞ͘WƌĞĚǀŝĜĞŶũĞǌĂƐƚƵĚĞŶƚĞŬŽũŝƐĞƉŽƉƌǀŝƉƵƚƐƌĞđƵƐĂŽǀŽŵƉƌŽ-
ďůĞŵĂƟŬŽŵ͘
WŝƐĂŶĂũĞďĞǌƐƚƌŽŐŝŚŵĂƚĞŵĂƟēŬŝŚĚŽŬĂǌĂĚĂďŝƐĞƐƚƵĚĞŶƟŬŽũŝƐƚƵĚŝƌĂũƵ
ƌĂēƵŶĂƌƐŬĞŶĂƵŬĞƵƉŽǌŶĂůŝƐĂŽƐŶŽǀŶŝŵƉŽũŵŽǀŝŵĂ͕ƉƌŝŚǀĂƟůŝŝŚŝŽƐƉŽƐŽďŝůŝ
ĚĂŝŚƉƌŝŵĞŶĞƵƉƌĂŬƐŝ͘
<ŶũŝŐĂ ũĞ ƉƌǀĞŶƐƚǀĞŶŽ ŶĂŵĞŶũĞŶĂ ƐƚƵĚĞŶƟŵĂ ƉƌǀĞ ŐŽĚŝŶĞ /ŶĨŽƌŵĂƟŬĞ͕
hŶŝǀĞƌǌŝƚĞƚĂ^ŝŶŐŝĚƵŶƵŵ͕ĂůŝŵŽǎĞŬŽƌŝƐŶŽĚĂƉŽƐůƵǎŝŝƐǀŝŵŽŶŝŵĂŬŽũŝŵĂŶĞ-
ĚŽƐƚĂũƵĞůĞŵĞŶƚĂƌŶĂǌŶĂŶũĂŝǌŽǀĞŽďůĂƐƟ͘
<ŽƌŝƐƟŵŽǀƵƉƌŝůŝŬƵĚĂƐĞǌĂŚǀĂůŝŵƐǀŝŵēŝƚĂŽĐŝŵĂ͕ĂƉŽƐĞďŶŽƐƚƵĚĞŶƟŵĂ
ŬŽũŝƐƵŵŝƐĂƐǀŽũŝŵƐƵŐĞƐƟũĂŵĂƉŽŵŽŐůŝĚĂŽǀŽŝǌĚĂŶũĞďƵĚĞũŽƓƉŽƚƉƵŶŝũĞŝ
ŬǀĂůŝƚĞƚŶŝũĞ͘
KǀŽũĞēĞƚǀƌƚŽĚŽƉƵŶũĞŶŽŝŝǌŵĞŶũĞŶŽŝǌĚĂŶũĞ͘
Beograd, januar 2015. godine Autor
III
SADRŽAJ
WƌĞĚŐŽǀŽƌ ///
UǀŽĚ ϭ
ϭ͘KÊKsE/WK:DKs/DdDd/<>K'/< ϱ
ϭ͘ϭ͘>K'/< ϲ
ϭ͘Ϯ͘DdDd/<>K'/< ϲ
ϭ͘ϯ͘/^<E>K'/< ϳ
ϭ͘ϯ͘ϭ͘KÊKsE>K'/<KWZ/: ϴ
ϭ͘ϯ͘Ϯ͘/^<E&KZDh> ϭϮ
ϭ͘ϰ͘<sEdKZ/ ϭϱ
ϭ͘ϱ͘WZ/<d^<>K'/< ϭϳ
ϭ͘ϱ͘ϭ͘s>:E&KZDh> ϭϵ
ϭ͘ϲ͘/ ϮϮ
2. OSNOVNI POJMOVI TEORIJE SKUPOVA 31

Ϯ͘ϭ͘WK:D^<hW ϯϮ
Ϯ͘Ϯ͘KWZ/:^^<hWKs/D ϯϰ
Ϯ͘ϯ͘ZK:>DEd^<hWͲ<Z/E>E/ZK: ϯϴ
Ϯ͘ϰ͘WZK<^//EKs/WZs/hZsK:hDdDd/< ϰϬ
Ϯ͘ϱ͘/ ϰϲ
ϯ͘Z>/:/&hE</: ϱϭ
ϯ͘ϭ͘Z>/: ϱϮ
ϯ͘ϭ͘ϭ͘&/E//:/K^K/EZ>/: ϱϮ
ϯ͘ϭ͘Ϯ͘sZ^dZ>/: ϱϯ
ϯ͘Ϯ͘&hE</: ϱϱ
ϯ͘Ϯ͘ϭ͘&/E//:/K^K/E&hE</: ϱϱ
ϯ͘Ϯ͘Ϯ͘<KDWK//:&hE</: ϱϴ
ϯ͘Ϯ͘ϯ͘/EsZE&hE</: ϱϵ
ϯ͘ϯ͘/ ϲϮ
4. OSNOVE KOMBINATORIKE 73
ϰ͘ϭ͘WZ/E/W/WZZK:sE: ϳϰ
ϰ͘Ϯ͘WZDhd/: ϳϱ
ϰ͘Ϯ͘ϭ͘WZDhd/:WKEs>:E: ϳϱ
ϰ͘Ϯ͘Ϯ͘WZDhd/:^WKEs>:E:D ϳϳ
V
ϰ͘ϯ͘sZ/:/: ϳϳ
ϰ͘ϯ͘ϭ͘sZ/:/:WKEs>:E: ϳϳ
ϰ͘ϯ͘Ϯ͘sZ/:/:^WKEs>:E:D ϳϵ
ϰ͘ϰ͘<KD/E/: ϳϵ
ϰ͘ϰ͘ϭ͘<KD/E/:WKEs>:E:>DEd ϳϵ
ϰ͘ϰ͘Ϯ͘<KD/E/:^WKEs>:E:D ϴϭ
ϰ͘ϱ͘/EKDE&KZDh> ϴϮ
ϰ͘ϲ͘/ ϴϱ
ϱ͘WZs/><>:h/sE:/K</ ϵϵ
ϱ͘ϭ͘h</://Eh</: ϭϬϬ
ϱ͘ϭ͘ϭ͘h<d/sEDdK ϭϬϬ
ϱ͘ϭ͘Ϯ͘/Eh<d/sEDdK ϭϬϭ
ϱ͘Ϯ͘K<DdDd/</,WK:DKs ϭϬϮ
ϱ͘Ϯ͘ϭ͘&/E//:/<^/KD ϭϬϮ
ϱ͘ϯ͘WZs/><>:h/sE: ϭϬϱ
ϱ͘ϯ͘ϭ͘DKh^WKEE^/DKh^dK>E^ ϭϬϱ
ϱ͘ϯ͘Ϯ͘WZs/>K<KEdZ/</:ͲWZKd/sZEK^d/ ϭϬϲ
ϱ͘ϯ͘ϯ͘WZs/>K<KEdZWK//: ϭϬϴ
ϱ͘ϯ͘ϰ͘WZs/>KdZE/d/sEK^d/
/DW>/</:/<s/s>E/: ϭϬϵ
ϱ͘ϯ͘ϱ͘:KaE<WZs/>K</sE: ϭϬϵ
ϱ͘ϯ͘ϲ͘'Za<<>:h/sE: ϭϭϯ
ϱ͘ϰ͘DdDd/</Eh</: ϭϭϰ
ϱ͘ϱ͘/ ϭϭϳ
ϲ͘dKZ/:>'KZ/dD ϭϮϱ
ϲ͘ϭ͘>'KZ/dD/ ϭϮϲ
ϲ͘Ϯ͘D/E/WZ^ds>:E: ϭϮϴ
ϲ͘Ϯ͘ϭ͘/:'ZDͲ>K<aD ϭϮϵ
ϲ͘Ϯ͘ϭ͘ϭ͘>/E/:^<>'KZ/dD^<aD ϭϯϬ
ϲ͘Ϯ͘ϭ͘Ϯ͘/<>/E>'KZ/dD^<aD ϭϯϮ
ϲ͘Ϯ͘Ϯ͘W^hK<K ϭϯϲ
ϲ͘ϯ͘DdDd/<K^K/E>'KZ/dD ϭϯϱ
ϲ͘ϯ͘ϭ͘Z<hZ/sE&hE</: ϭϯϲ
ϲ͘ϯ͘Ϯ͘Z<hZ/sE/>'KZ/dD/ ϭϯϴ
ϲ͘ϰ͘ZKsd ϭϯϵ
ϲ͘ϱ͘d:hZ/E'KsDa/E ϭϰϬ
ϲ͘ϲ͘/ ϭϰϯ
VI
ϳ͘dKZ/:'Z&Ks ϭϱϯ
ϳ͘ϭ͘'Z&Ks/ ϭϱϰ
ϳ͘ϭ͘ϭ͘KÊKsE/WK:DKs//&/E//: ϭϱϰ
ϳ͘ϭ͘Ϯ͘KÊKsEsZ^d'Z&Ks ϭϱϲ
ϳ͘ϭ͘ϯ͘W>E/ZE/'Z&Ks/ ϭϲϯ
ϳ͘ϭ͘ϰ͘/KDKZ&E/'Z&Ks/ ϭϲϱ
ϳ͘ϭ͘ϱ͘K:>ZKs/'Z&Ks/ ϭϲϳ
ϳ͘ϭ͘ϲ͘,D/>dKEKs/'Z&Ks/ ϭϳϬ
ϳ͘ϭ͘ϳ͘d/E^</'Z&Ks/ ϭϳϮ
ϳ͘Ϯ͘WZ^ds>:E:'Z&KsWZ<KZhEZ ϭϳϯ
ϳ͘Ϯ͘ϭ>/^d^h^^ds ϭϳϰ
ϳ͘Ϯ͘Ϯ͘DdZ//E/E/: ϭϳϰ
ϳ͘Ϯ͘ϯ͘DdZ/^h^^ds ϭϳϲ
ϳ͘ϯ͘WZK>Dd/Z/K:ͳK:E:'Z&Ks ϭϳϴ
ϳ͘ϰ͘/ ϭϴϮ
ϴ͘^d>K ϭϵϳ
ϴ͘ϭ͘WK:D^d> ϭϵϴ
ϴ͘ϭ͘ϭ͘KÊKsE&/E//: ϭϵϴ
ϴ͘ϭ͘Ϯ͘ZW/E:h^d> ϮϬϬ
ϴ͘ϭ͘ϯ͘<KZE^d> ϮϬϭ
ϴ͘Ϯ͘/EZE^d> ϮϬϱ
ϴ͘Ϯ͘ϭ͘KWad/WK:DKs//&/E//: ϮϬϱ
ϴ͘Ϯ͘Ϯ͘&KZD/ZE:^d> ϮϬϲ
ϴ͘Ϯ͘ϯ͘dZE:/h/sE:>DEdh^d>K ϮϬϴ
ϴ͘Ϯ͘ϰ͘Z/Ê:>DEd/^d> ϮϭϬ
ϴ͘ϯ͘K/>^//EZE/,^d> Ϯϭϭ
ϴ͘ϰ͘/ Ϯϭϯ
ϵ͘'Z&Ks^</>'KZ/dD/ ϮϮϱ
ϵ͘ϭ͘KÊKsE/'Z&Ks^</>'KZ/dD/ ϮϮϲ
ϵ͘ϭ͘ϭ͘>'KZ/dD/ͲWZdZ'hh/Eh ϮϮϲ
ϵ͘ϭ͘Ϯ͘>'KZ/dDͲWZdZ'ha/Z/Eh ϮϮϵ
ϵ͘Ϯ͘KWd/D//KE/>'KZ/dD Ϯϯϭ
ϵ͘Ϯ͘ϭ͘/:<^dZ/E>'KZ/dD Ϯϯϭ
ϵ͘ϯ͘>'KZ/dDD/E/D//:hZWd/,^d> Ϯϯϴ
ϵ͘ϯ͘ϭ͘WZ/DKs>'KZ/dD Ϯϯϴ
ϵ͘ϯ͘Ϯ͘<Zh^<>Ks>'KZ/dD Ϯϰϭ
ϵ͘ϰ͘/ Ϯϰϱ
VII
ϭϬ͘h>Ks>'Z Ϯϱϵ
ϭϬ͘ϭ͘KÊKsE/WK:DKs/ ϮϲϬ
ϭϬ͘ϭ͘ϭ&/E//:/<^/KD ϮϲϬ
ϭϬ͘ϭ͘ϮKÊKsEdKZD Ϯϲϭ
ϭϬ͘Ϯ͘/EZEh>Ks>'Z ϮϲϮ
ϭϬ͘Ϯ͘ϭ͘/EZEh>Ks&hE</: Ϯϲϯ
ϭϬ͘Ϯ͘Ϯ͘/^:hE<d/sE/<KE:h<d/sE&KZD Ϯϲϰ
ϭϬ͘ϯ͘WZ/DEhZhEZ^dsh/d,E// Ϯϲϲ
ϭϬ͘ϯ͘ϭ͘/EZE/ZK:E/^/^dD Ϯϲϲ
ϭϬ͘ϯ͘Ϯ͘Z</<aD//'/d>E>K'/<<K> Ϯϲϳ
ϭϬ͘ϯ͘ϯ͘hWZKasE:WZ</</,aD/>K'/</,<K> ϮϳϬ
ϭϬ͘ϰ͘/ Ϯϳϯ
/E<^WK:DKs Ϯϴϵ
>/dZdhZ Ϯϵϯ
VIII
DISKRETNA MATEMATIKA
UVOD
Grubo govoređi matematiku možemo da podelimo na dve velike celine:
x Diskretnu matematiku
x Kontinualnu matematiku
Do sada, uglavnom smo se bavili matematiēkom analizom, odnosno

kontinualnom matematikom. Ona se bavi procesima koji se odlikuju
neprekidnim tokom. Nastala je i razvijala se tokom 18, 19 i poēetkom 20 veka.
Nastanak diferencijalnog i integralnog raēuna u 18. veku bio je uslovljen
industrijskom revolucijom, odnosno pojavom mašina kontinualnog dejstva.
Matematiēka analiza je bila taj matematiēki aparat koji je mogao da prati i
rešava probleme kontinuuma.
Razvoj raēunara uslovio je potrebu za novim matematiēkim aparatom.
Memorija raēunara je konaēna, a znajuđi da su raēunari mašine diskretnog
dejstva (prelaze iz jednog u drugo stanje u odreĜenim vremenskim trenucima)
pojavio se problem rešavanja velikog broja problema na konaēnim skupovima.
Diskretna matematika je jedna od najaktuelnijih matematiēkih disciplina.
Diskretna matematika je deo matematike koji se bavi prouēavanjem
diskretnih skupova.
Ona je u suštini sinteza:
x matematiēke logike,
x teorije skupova,
x opšte algebre,
x kombinatorike,
x diskretne verovatnođe,
i novih oblasti matematike kao što su
x teorija grafova,
x teorija kodova,
x algoritamske strukture i sliēno.
-1-
Diskretna matematika obezbeĜuje teorijsku osnovu za mnoge oblasti
raēunarskih nauka, kao što su:
x struktura podataka,
x teorija algoritama,
x formalni jezici,
x konstrukcija prevodilaca,
x veštaēka inteligencija,
x raēunarske mreže,
x softversko inženjerstvo i mnoge druge.
CILJEVI PREDMETA
x da pomogne da se razviju sposobnosti logiēkog razmišljanja,

x da se koriste logiēki ispravne forme zakljuēivanja,
x da se nauēe osnovne tehnike dokazivanja,
x da se radi sa simboliēkim izrazima,
x da se nauēi da se radi sa diskretnim strukturama,
x da se upozna sa osnovnim tehnikama prebrojavanja,
x da se shvati konstrukcija algoritma,
x da se nauēi teorija grafova,
x da se nauēi da se koristi matematiēka argumentacija,
x da se uoēi kako rezultate diskretne matematike je moguđe koristiti
u njenim primenama.
-2-
JEZIK MATEMATIKE
Pored govornog jezika u matematici se koriste razni matematiēki znaci-

simboli, a sve to zajedno ēini jezik matematike. Taj jezik je univerzalan i
omoguđava jednostavno i svima razumljivo zapisivanje matematiēkih sadržaja.
Tvorac matematiēkog jezika je nemaēki matematiēar i filozof Lajbnic.
Gottfried Vilhelm von Leibniz (1596–1650)
Jezik matematike sadrži:
x Konstante:
2,3, , S , 2,
1
x Promenljive:
2
x, y, a, b, D , E ,
x Operacijske znake:
algebarske operacije: , ,*, / ,
logiēke operacije: , , , , ,
skupovne operacije: , , \, X ,
x Relacijske znake:
U: , d, t, A, ฀, .
-3-
x Specijalne znake:
, , >,@ , ^,` , , ,!,
Korišđenjem ovih elemenata matematiēkog jezika definišemo izraze i
formule.
x Izrazi sadrže konstante, promenljive i operacijske znake:
x2
Primer:
je izraz.
Izrazi u obiēnom jeziku predstavljaju reēi.
Definicija izraza glasi:

x Promenljive i znaci konstanti su izrazi.
x Ako su I1 i I 2 izrazi, onda je i reē I1 * I 2 izraz, gde je * je
operacijski znak.
x Izrazi se dobijaju jedino konaēnom primenom prethodna dva
pravila.
x Formule su izrazi koji moraju da sadrže znak relacije.
x2 5
Primer:
je formula.
Formule u obiēnom jeziku su reēenice.
-4-
1.
OSNOVNI POJMOVI MATEMATIČKE
LOGIKE
KRATAK SADRŽAJ:
1.1. LOGIKA
1.2. MATEMATIČKA LOGIKA
1.3. ISKAZNA LOGIKA
1.3.1. OSNOVNE LOGIČKE OPERACIJE
1.3.2. ISKAZNE PORMULE
1.4. KVANTORI
1.5. PREDIKATSKA LOGIKA
1.6. ZADACI
CILJEVI UČENJA:
Kada ovo poglavlje proučite bićete u mogućnosti da:

1. koristite logički ispravne forme zaključivanja
2. izbegnete greške u zaključivanju
3. definišete iskaznu logiku
4. znate logičke operacije
5. napišete tablice istinitosti iskaznih formula
6. nabrojite osnovne logičke zakone
7. definišete predikatsku logiku
8. rešavate valjane formule
-5-
1.1. LOGIKA
Logika je veština i metoda pravilnog mišljenja. To je nauka o zakljuēivanju i
kao takva koristi se u najrazliēitijim oblastima. Nastala je u 4 veku p.n.e.
Pogotovo u matematici, osnova je celokupnog rezonovanja, odnosno pravilnog
korišđenja matematiēke argumentacije. Omoguđava da se logiēki pravilno
zakljuēuje i da se izbegnu greške zakljuēivanja.
Osnivaē logike je grēki filozof Aristotel (384-322 p.n.e.).

RoĜen u Stagiri, grēkoj koloniji na make-donskom
poluostrvu. Njegov otac, Nikomah, radio je kao dvorski lekar
kod kralja Amintasa III Make-donskog, dede Aleksandra
Velikog. Od 18. do 37. godine pohaĜa Akademiju kao
Platonov uēenik. Na poziv kralja Filipa II Makedonskog
postaje tutor Aleksandra Velikog, koji je tada imao 13 godina. Prvi je podrobno
obradio zakone logike i pravila zakljuēivanja u delu Organon, što u prevodu znaēi
oruĜe. U ovom delu saēinio je prvi skup pravila deduktivnog zakljuēivanja. Glavna
teza je : Svako korektno rasuĜivanje se može svesti na sistematsku primenu
nevelikog broja odreĜenih pravila, koja inaēe ne zavise od prirode objekata na
koja se odnosi rasuĜivanje. U 17 i 18 veku uēenje logike bilo je deo obaveznog
obrazovanja.
1.2. MATEMATIČKA LOGIKA
Matematiēka logika se intenzivno razvija od sredine 19 veka pa do danas.

esto se pogrešno kaže da ona predstavlja primenu logike u matematici. Ona je
mnogo više od toga. Matematiēka logika predstavlja sponu izmeĜu
matematike i filozofije. Sa druge strane ona je znaēajna matematiēka disciplina
koja je uvela strogost u definisanje pojmova. ObezbeĜuje teorijske osnove
mnogih matematiēkih disciplina, a pre svega raēunarskih nauka. Omoguđila je
nastanak i razvoj digitalnih elektronskih raēunara, dajuđi formalni jezik koji je
potreban za opisivanje i rešavanje problema u raēunarstvu. U poslednje vreme
opšti cilj matematiēke logike je konstruisanje sistema koji đe biti u stanju da
-6-
formalizuju razliēite oblasti ljudskog mišljenja, ali u granicama tehniēke
ostvarljivosti.
Tvorac matematiēke logike je Džordž Bul (George Boole,

1815. - 1864.) engleski matematiēar i filozof. Bul je prišao
logici na nov naēin, sažimajuđi je u prostu algebru,
pretvarajuđi logiku u matematiku. Na taj naēin stvorene su
nove matematiēke discipline matematiēka logika ili
simboliēna logika ili algebra logike koja je nazvana Bulova
algebra. Nažalost, nije živeo dugo, umro je u 49-oj godini života, od prehlade,
koju je dobio tako što je pešaēio dve milje po kiši, kako bi stigao na predavanje i
predavao je u mokroj odeđi.
Sve do kasnih tridesetih godina njegova algebra nije imala nikakve praktiēne
primene. 1937. godine nauēnici Nakašima i godinu dana kasnije Šenon su
iskoristili Bulovu algebru za analizu mreža sa relejima. Telefonija je tih godina
bila u brzom razvoju, pa je bilo potrebno koristiti neki matematiēki aparat kojim
bi se opisivale željene komunikacije i naēin ostvarivanja veza. Od ovog trenutka
Bulova algebra doživljava svoju ekspanziju.
U ovoj knjizi od mnogih važnih oblasti matematiēke logike osvrnuđemo se
samo na iskaznu i predikatsku logiku.
1.3. ISKAZNA LOGIKA

Polazni pojam u matematiēkoj logici su iskazi, afirmativne reēenice koje
imaju smisla i koje su ili taēne ili netaēne.
Definicija:
Reēenica koja ima smisla i ima istinitosnu vrednost naziva se iskaz ili sud.
x Iskazi se obeležavaju malim slovima p, q, r,……i nazivaju se iskazna slova.
x Istinitosna vrednost iskaza je:
T , p je taþan iskaz
W p ®
¯ A, p je netaþan iskaz
-7-
Napomena: Umesto T (“true”) i A (ēita se ne te), u tehnici se više koriste
oznake 1 i 0. U ovom sluēaju simbole 1 i 0 ne treba shvatati kao brojeve 1 i 0.
Primer:
su iskazi koji imaju taēnu istinitosnu vrednost, tj. W p

Reēenice: 2 - 1 = 1, Beograd je glavni grad Srbije,
T
W p A .
Reēenica p: 2-1=-1 je takoĜe iskaz, ali ima netaēnu istinitosnu vrednost, tj.
Primer:
Za neke vrednosti promenljive x , odnosno za x r1 formula je taēna,

Reēenica x 2 1 nije iskaz , jer nema definisanu istinitosnu vrednost.
a za sve ostale je netaēna.

Reēenica: Koliko je sati?
Ova je reēenica nema istinitosnu vrednost i ne takoĜe ne predstavlja iskaz.
1.3.1. OSNOVNE LOGIČKE OPERACIJE
U svakodnevnom jeziku, složene reēenice nastaju kombinovanjem prostih

reēenica i veznika i, ili, ne, ako onda i dr. Istinitosna vrednost složene reēenice
uslovljena je istinitošđu njenih delova.
Primer:
p: Danas pada kiša
q: Danas je novembar.
Složena reēenica je: Danas pada kiša i danas je novembar
Sastoji se od 2 dela spojenih veznikom i.
Ova složena reēenica se može napisati i u obliku p i q
-8-
Razlikujemo dve vrste logiēkih operacija, unarne i binarne , koje se odnose
na jednu, odnosno dve promenljive.
Osnovne logiēke operacije su:

x konjunkcija (i), u oznaci . To je reēenica oblika p i q.
Simboliēki je zapisana kao p q .
x disjunkcija (ili), u oznaci . To je reēenica oblika p ili q.
x implikacija (ako - onda), u oznaci . To je reēenica oblika ako p onda q.
x ekvivalencija (ako i smo ako), u oznaci . To je reēenica oblika ako p
onda q i ako q onda p. ita se i u obliku p ako i samo ako q i piše p akko q.
x negacija (ne) , u oznaci . To je reēenica oblika nije p.
Simboliēki je zapisana kao p .
Napomena: Negacija je unarna operacija, ostale operacije su binarne.
Kod iskaznih formula, nas ne zanimaju stvarne reēenice koje su

zamenjene iskaznim slovima, veđ iskljuēivo njihova istinitosna vrednost.
Osnovni zadatak iskazne logike je kako dođi do istinitosne vrednosti složene
reēenice ako znamo istinitosnu vrednost njenih delova.
x Istinitosna vrednost logiēkih operacija u zavisnosti od istinitosnih

vrednosti polaznih reēenica utvrĜuje se sledeđom tablicom.
W p W q W p q W p q W p q W p q W p
T T T T T T A
T A A T A A T
A T A T T A A
A A A A T T T
-9-
Istinitosna vrednost logiēkih operacija u tablici je u saglasnosti sa
sluēaju kada je W p A . Znaēi, implikacija je taēna bez obzira na vrednost

svakodnevnom logikom. Jedino kod implikacije na izgled nelogiēnost vidimo u
iskaznog slova.
Ako je Srbija najveđa na svetu, veđa je od Crne Gore W A T

Primer:
T.
Složena reēenica je taēna, jer ako je Srbija najveđa na svetu,
veđa je od Crne Gore, koja je manja od nje.
Ako je Srbija najveđa na svetu, veđa je od SAD. W AA

Primer:
T.
Složena reēenica je taēna, jer ako je Srbija najveđa na svetu,
veđa je od svake druge države.
Implikaciji meĜu logiēkim operacijama pripada istaknuto mesto. uveni

matematiēar i filozof Bertrand Rasel je rekao da je cela matematika skup
reēenica oblika ’ ako p onda q’. Zaista, najveđi broj matematiēkih tvrĜenja je
oblika implikacije i zato se razvio ēitav niz razliēitih jeziēkih izražavanja
implikacije.
x Implikacija može da se ēita na sledeđe naēine:

Ako p, onda q,
p, samo ako q,
p je pretpostavka posledice q,
p povlaēi q,
iz p sledi q,
p je dovoljan uslov za q,
q je potreban uslov za p,
q ako p.
- 10 -
Za implikaciju, p q , vezane su i 3 dodatne vrste iskaza:
q p
p q
konverzija
q p
inverzija
kontrapozicija
Primer:
Ako je Mia glumica, onda je Mia popularna - implikacija
Ako je Mia popularna, onda je Mia glumica - konverzija
Ako je Mia nije glumica, onda Mia nije popularna - inverzija
Ako Mia nije popularna, onda Mia nije glumica – kontrapozicija
x
p q p q q p
Ekvivalencija je dvostruka implikacija, odnosno
Ekvivalencija se ēita na sledeđe naēine:

Ako p, onda q i ako q onda p,
p ako i samo ako q,
p je potrebno i dovoljno da je q,
p je potreban i dovoljan uslov za q.
Reēi ako i samo ako pišemo ēesto u sledeđem obliku akko.
Primer:
Implikacija
Ako je neki ceo broj jednak 2, onda je njegov kvadrat jednak 4.
Primer:
Ekvivalencija
Trougao je pravougli, ako i samo ako, je zbir kvadrata nad
katetama jednak kvadratu nad hipotenuzom.
Primer:
Broj je deljiv sa 6, akko je deljiv sa 2 i sa 3.
- 11 -
1.3.2. ISKAZNE FORMULE
formule, kao što su p q p , p q p r i sliēno.

Kombinovanjem iskaznih slova i logiēkih operacija dobijamo složene
Definicija:
x Iskazna slova p, q, r,...ēine iskaznu formulu F.
x Iskaznu formulu ēine iskazna slova i osnovne logiēke operacije.
x Iskazne formule se mogu dobiti samo primenom prethodna dva pravila
konaēan broj puta.
p q p, p p q .
Primer:
Formule su: p, p q r,
Za dve formule F1 i F2 kažemo da su ekvivalentne ako je F1 F2 , i

pišemo F1 { F2 .
Istinitosnu vrednost svake iskazne formule moguđe je odrediti istinitosnom
tablicom.
Odrediti istinitosnu tablicu formule p q p

Primer:
p q pq p q p
A A A
T T T T
A A
T
A A A
T T
T
Prilikom pisanja iskaznih formula, nekada je moguđe izostaviti zagrade, ali

je tada važno znati prioritet logiēkih operacija, koji je dat u tablici.
- 12 -
logiēki operator prioritet

,
1-najveđi
,
2
3
Prevod sadržaja iz obiēnog jezika u zapis matematiēke logike je jedan od

najvažnijih problema hardverskih i softverskih poslova. Problem se svodi da se
sadržaj obiēnog jezika svede na taēan i nedvosmislen logiēki zapis koji može da
bude predmet daljeg prouēavanja.
Primer:
Automatski, odgovor ne može biti poslan ako je unutrašnja memorija puna .
Neka je reēenica p: Odgovor se automatski šalje.
Onda p je reēenica : Odgovor se ne šalje automatski.

Neka je reēenica q: Unutrašnja memorija je puna.
Logiēki zapis bi bio : q p
x Iskazna formula koja je uvek taēna naziva se tautologija.

x Iskazna formula koja je uvek netaēna naziva se kontradikcija.
Tautologije, kao uvek taēni iskazi, predstavljaju zakone mišljenja, odnosno

zakonitosti logiēkog zakljuēivanja.
Neki od važnijih logiēkih zakona – tautologija su
Zakon iskljuēenja tređeg p p

Zakon idempotencije p p p, p p p
Komutativnost p q q p, pq q p
- 13 -
p q r p q r
Asocijativnost
p q r p q r
p q p r p q r
Distributivnost
p q p r p q r
p p q p
Zakon apsorpcije
p p q p
p q q r p r
Tranzitivnost za implikaciju –
Zakon silogizma
Tranzitivnost za ekvivalenciju p q q r p r
De Morganovi zakoni
p q p q , p q p q
Zakon kontrapozicije p q q p
Zakon dvojne negacije p p
Modus ponens p p q q
Modus tolens p q q p
Zakon svoĜenja na protivreēnost p q q p
- 14 -
1.4. KVANTORI
Kvantori ili kvantifikatori u jeziku su reēi svaki i neki. Osim ovih reēi koriste
se i drugi njihovi jeziēki oblici. Tako reē svaki u matematici znaēi isto što i bilo
koji, ma koji, svi i sliēno, dok umesto reēi neki koristi se i postoji, bar jedan,
najmanje jedan i sliēno.
x Univerzalni kvantor znaēi svaki i obeležava se sa .
x a x - za svaki x važi a x
x Egzistencijalni kvantor znaēi neki i obeležava se sa .
x a x - postoji x za koje važi a x

U sluēaju višestruke primene kvantora umesto
x1 , x2 , , xn a x pišemo x1 , x2 , , xn a x .
Isto važi i za egzistencijalni kvantor.

Kao što se iz ovih definicija može videti kvantori na neki naēin predstavljaju
uopštenja logiēkih operacija konjunkcije odnosno disjunkcije.
Prilikom zapisivanja razliēitih sadržaja upotrebom kvantora treba znati:

x Reēenica, svaki A je B, znaēi isto što i:
Za svaki x, ako x ima osobinu A, onda x ima i osobinu B.
x Reēenica, neki A je B, znaēi isto što i:
Postoji x, koji ima osobinu A i osobinu B.
Primer:
Primenom kvantora napisati sledeđe reēenice:
x x N x ! 0
a) Svaki prirodni broj je pozitivan.
- 15 -
b) Postoji x takvo da je x 7 .
x x 7
1 x x 2
c) Postoji taēno jedan broj ēiji je kvadrat nula.
0
Primer:
Upotrebom kvantora zapisati sledeđe reēenice:
a) x je oblika 2k, gde je k ceo broj
k Z x 2k
b)Za svaki ceo broj x, postoji ceo broj y, takav da im je zbir 0.
x Z y Z x y 0
Od izuzetnog znaēaja je poznavanje pravila za negaciju kvantora.

x Negacija kvantora:
x a x x a x
x a x x a x
Primer:
Negirati sledeđe reēenice:
a) Svi prirodni brojevi su i celi brojevi.

Negacija glasi: Neki prirodni brojevo nisu celi brojevi.
b) Neki prirodni brojevi su deljivi sa 5

Negacija glasi: Svi prirodni brojevi nisu deljivi sa 5.
- 16 -
1.5. PREDIKATSKA LOGIKA
Iskaznim formulama se ne mogu analizirati mnogi matematiēki sadržaji kao
x x N x ! 0
što su na primer:
x x 7
x yt7
x y
Takvi matematiēki sadržaji su predmet prouēavanja predikatske logike.
Iskazna logika je malo ‘ grublja’, ona radi sa iskazima kao nedeljivim
celinama, dok predikatska logika izuēava i njihovu strukturu. Sve zakonitosti
koje smo uveli u iskaznoj logici ostaju da važe, ali dodajemo još neka nova
pravila koja u iskaznoj logici nisu važila.
Za razliku od iskaza koji imaju istinitosnu vrednost, navedena tvrĜenja
predikatske logike imađe istinitosnu vrednost tek kada se vrednost promenljive
U tvrĜenju x x 7 možemo ređi da je promenljiva x subjekat, a deo 7

zameni sa nekom konkretnom brojnom vrednošđu.
Takva tvrĜenje možemo da zapišemo u obliku P x , gde x oznaēava

je predikat koji definiše osobinu promenljive.
promenljivu, a P predikat.
Predikatske formule grade se pomođu:

x skupa konstanti
x skupa promenljivih
x operacijskih znakova
x relacijskih znakova
x simbola logiēkih operacija
x kvantora
x pomođnih simbola
Korišđenjem ovih simbola mogu se opisati gotovo svi iskazi koji se u
matematici pojavljuju, odnosno problemi koji se rešavaju pomođu raēunara.
- 17 -
Predikatske formule se uvek definišu u odnosu na neki jezik, odnosno
algebarsku strukturu. U okviru te strukture se vrši interpretacija formule. Znaēi,
promenljive u formuli mogu da uzimaju razliēite vrednosti. Tek u konkretnoj
interpretaciji možemo govoriti da li je neka predikatska formula taēna ili ne.
Data je formula a x, y z a x, z a z , y
Primer:
Ona može da ima više interpretacija.
x y z x z y y
Jedna njena interpretacija u skupu N i relacija < kao vrednost znaka a bi bila
Za konkretne brojne vrednosti x,y,z nastaju razliēiti iskazi o prirodnim

brojevima, koji su nekada taēni, a nekada ne.
x y z x z z y
Druga interpretacija bi bila u skupu pravih, a relacija a je paralelno.
1.5.1. VALJANE FORMULE
Valjana formula u predikatskoj logici je manje više kao tautologija u iskaznoj

logici. MeĜutim, dok za ispitivanje da li je neka iskazna formula tautologija
imamo jasno definisan postupak, za ispitivanje da li je neka predikatska
formula valjana, jasnog i definisanog postupka nema.
Valjanim formulama, isto kao i tautologijama ispituju se zakoni mišljenja.
x Predikatska formula je valjana, u oznaci F , ukoliko je istinita pri

svakoj glavnoj interpretaciji.
- 18 -
a) Formula a k x a x je valjana, jer za svaku interpretaciju ako
Primer:
je a k taēno, x a x je takoĜe taēno.

b) Formula x a x a k nije valjana, jer postoje interpretacije
kada nije istinita.
Ako je domen skup prirodnih brojeva N, predikat a je biti paran broj i je

k=5.
Važnije valjane formule:
Zakon permutacije istorodnih kvantora
x y A y x A
x y A y x A
Distributivni zakon univerzalnog kvantora prema konjunkciji
x A B x A x B
x A B x A x B
Distributivni zakon egzistencijalnog kvantora prema disjunkciji
Distributivni zakoni operacija , , prema kvantorima
x A B x A x B x , x A B x A x B x
x B x A x B x A, x B x A x B x A
- 19 -
x A x A, x A x A
De Morganovi zakoni za kvantore
x A B x A x B
Zakon saglasnosti implikacije sa kvantorima
x A B x A x B
x A B x A x B
Zakon saglasnosti ekvivalencije sa kvantorima
x A B x A x B
U savremenoj literaturi koriste bar tri naziva za isti pojam, predikatska

logika, logika prvog reda i kvantifikatorski raēun.
Prvi naziv predikatska logika nastao je najverovatnije jer se ova logika
bavi predikatima. Predikat je onaj deo reēenice kojim se nešto tvrdi. U
matematici to su relacije koje su definisane nad nekim skupom objekata.
Naziv logika prvog reda ukazuje na postojanje logika viših redova. Logika
prvog reda odnosi se na osnovni nivo objekata koje prouēavamo.
A naziv kvantifikatorski raēun potiēe od korišđenja kvantifikatora,
specifiēnih operatora koji govore o kvantitetu objekta sa nekom
osobinom.
U praksi je ēesto potrebno opisati rezonovanja u koja je ukljuēeno i
vreme. Tako dolazimo do temporalne logike. Ona je izuzetno važna za
primenu u raēunarstvu jer se rad softvera i hardvera posmatra u zavisnosti
od protoka vremena, kao što su problemi verifikacije algoritama, rada
operativnih sistema ili paralelno programiranje. Za ovakve problema
potrebno je definisati još novih operatora koji bi opisali razliēite modele
vremena, ali ta problematika prevazilazi nivo ovoga kursa.
- 20 -
PITANJA ZA PONAVLJANJE
1. Šta je iskaz?
2. Šta je iskazna formula?
3. Navesti osnovne logiēke operacije.
4. Šta je tautologija, a šta kontrapozicija?
5. Navesti osnovne logiēke zakone.
6. Šta su kvantori?
7. Kako glase negacije kvantora?
8. Koja je razlika izmeĜu iskazne i predikatske logike?
9. Šta su valjane formule
KLJUČNE REČI
Iskaz Negacija
Formula Tautologija
Konjunkcija Egzistencijalni kvantor
Disjunkcija Univerzalni kvantor
Implikacija Predikat
Ekvivalencija Valjana formula
Kontradikcija
Iskazna formula
Kvantor
- 21 -
1.6. ZADACI
1. Da li su dati matematiēki izrazi, iskazi:
!
b) x y t 2 xy , 3 3 ,
1 1 2
2 2
a) 5 3 , c) d)
x2 y.
Rešenje:
a) da, b) da,
c) da, d) ne, jer nema definisanu istinitosnu
vrednost.
2. Odrediti istinitosnu vrednost sledeđih iskaza:
! , b) x y t 2 xy ,
1 1
2 2
a) 5
3
3
3 , d) 1 2 2 5 .
2
c)

Rešenje:
§1 1·
a) W ¨ 5 ! 3 ¸ A , b) W x y t 2 xy

© ¹
2 2
T,
c) W 3 3 A , d) W 1 2 2 5 T T
2
T
3. Date reēenice napisati korišđenjem znakova osnovnih logiēkih

operacija:
a) Najmanje jedan od brojeva a i b je pozitivan.
b) Oba broja a i b su pozitivna.
c) Najmanje jedan od brojeva a i b nije pozitivan.
- 22 -
d) Nijedan od brojeva a i b nije pozitivan,
e) Taēno jedan od brojeva a i b je pozitivan.
a) a ! 0 b ! 0 ,
Rešenje:
a ! 0 b ! 0 ,
d)
b) a ! 0 b ! 0 ,
e) a ! 0 b ! 0 .
a ! 0 b ! 0 ,
c)
4. Date reēenice napisati korišđenjem znakova osnovnih logiēkih

operacija:
a) Svaki od brojeva 2,4,6 je paran,
b) Neki od brojeva 2,4,6 je manji od 6,
c) Neki od brojeva 2,4,6 nije deljiv sa 3,
d) Nijedan od brojeva 2,4,6 nije veđi od 6.
Rešenje:
a) 2 2 2 4 2 6 , b) 2 6 4 ! 6 6 6 ,
c) 3 2 3 3 3 6 , d)
2 ! 6 4 ! 6 6 ! 6 .
5. Dati su iskazi :
§ 1 1 · § 1 1 · 10 1 1 §1 1·
p { ¨ ¸:¨ ¸ q{ :¨ ¸
37
© 2 3¹ © 4 5¹ 3 , 2 3 © 4 5¹ 6 ,
§1 1· 1 1
r { ¨ ¸: s{ :
© 2 3¹ 4 5
7 1 1 1 1 2
, 2 3 4 5 5.
Odrediti njihovu taēnost i koristeđi dobijene rezultate odrediti

istinitosnu vrednost sledeđih iskaza:
- 23 -
a) p q r , b) p q r s ,
c) p q r s , d) p q r s .
Kako je W p T , W q T , W r A, W s A , dobijamo
Rešenje:
a) W p q r T T A T A T ,
b) W p q r s T T A A T A T
c) W p q r s A
d) W p q r s A
p { 4 x4 y3 : 2 x2 y
6. Dati su iskazi:
3 5
2x2 y3
q { 3x y : 3x y 3 xy 4 r { 2 x y 2 x y
,
4x2 y2
4 2 2 6 2
s { x 2y
, ,
x 4 xy 4 y
2 2 2
.
istinitosnu vrednost sledeđih iskaza:
a) p q r , b) p q r s ,
Rešenje:
W p A, W q A, W r T , W s A
Kako je
a) W p q r b) W p q r s A
,
c) W p q r s T , d) W p q r s A
T,
- 24 -
ln x 1
q { xe 2 x c
7. Dati su iskazi:
p { lim 1, e2 x ,
x o0
s { ³ ln x dx 1 ln x C .
x
r { AI IA A,

istinitosnu vrednost sledeđih iskaza
a) p q r , b) p q r s ,
Kako je W p T , W q A, W r T , W s A
Rešenje:
a) W p q r b) W p q r s
p q r s p q r s
T, T
c) W T, d) W A
8. Implikaciju x 3 x 10 , proēitati na više naēina.
Ako x 3 , onda je x 10 ,
Rešenje:
x 3 je pretpostavka posledice x 10 ,
x 3 povlaēi x 10 ,
iz x 3 sledi x 10 ,
x 3 je dovoljan uslov za x 10 .
x 10 je potreban uslov za x 3 .
- 25 -
9. Reēenici, ceo broj je deljiv sa 4, ( 4 x ), napisati po jedan dovoljan i jedan
potreban uslov.
Rešenje:
Dovoljan uslov je recimo 8 x , jer ako je broj deljiv sa 8 deljiv je i sa 4,
8 x 4 x .
Potreban uslov je recimo 2 x , jer ako je broj deljiv sa 2 može da bude
deljiv i sa 4, 4 x 2 x .
10. Nađi konverziju, inverziju i kontrapoziciju implikacije x 3 x 0

x 3 x 10
q p
Rešenje:
konverzija
x 10 x 3 .
p q inverzija
x 3 x 10 x z 3 x t 10
q p
x 10 x 3 x t 10 x z 3
kontrapozicija
11. Koristeđi logiēku operaciju ekvivalenciju zapisati Pitagorinu teoremu.
a) Trougao je pravougli akko je a 2 b 2 c 2

Rešenje:
b) a 2 b 2 c 2 je potreban I dovoljan uslov da bi trougao bio pravougli.

c) ako je a 2 b 2 c 2 , trougao je pravougli I obrnuto.
a) p q p q , b) p q p q , c)
12. Ispitati da li su iskazne formule tautologije:
p q p , d) p p p ,
e) p q r p r q r .
- 26 -
a) p q p q
Rešenje:
W p W p W p W q W p q W p q W p q F
A A A A
A A A
T T T T
A A A
T T T T T
A A A
T T T T T
T T T T T
b) p q p q
Formula je tautologija.
c) p q p
je tautologija,
d) p p p
nije tautologija,
e) p q r p r q r
je tautologija,
W p W q W r W p q W p q r W p r W q r W p r q r W F
A A A
T T T T T T T T T
A
T T T T T T
A A A A A A
T T T T T T T T
A
T T T
A A A A A A
T T T T T T T T
A A A A A
T T T
A A A A A A A A A
T T T T
Formula nije tautologija.
a) p q q p
13. Dokazati da su sledeđe formule tautologije
b) p q p q
zakon komutacije
c) p p p
De Morganov zakon
d) p q p r p q r
zakon idempotencije
zakon distribucije.
- 27 -
Rešenje:
Formule se mogu dokazati korišđenjem tablica kao u prethodnom primeru.
p q p p .
14. Metodom svoĜenja na protivreēnost ispitati da li je sledeđa formula
tautologija
Rešenje:
Ako posmatrana formula ne bi bila tautologija, tada za neke vrednosti p i q
W p q p p A
koji se pojavljuju u ovoj formulu je
W p q p T , W p A .
To se može desiti u sluēaju da je
W p q A T , odnosno W p q A .
Na osnovu toga dobijamo da je
W p T i W q A .
Ovaj izraz može biti netaēan samo u jednom sluēaju, a to je kada je
Kako smo veđ pretpostavili da je W p A

dolazimo do kontradikcije. Znaēi ne možemo nađi vrednosti izraza p i q za
koje je polazna formula netaēna. Prema tome polazna formula mora biti
tautologija.
15. Metodom svoĜenja na protivreēnost ispitati da li su sledeđe formule

tautologija
a) p p q ,
p q p p ,
c) p r p q r r ,
b)
d) p q p q ,
e) p q p p q .
- 28 -
Rešenje:
W p p q A
a)
W p T ,W p q A
W T q A
W q A
Nismo dobili kontradikciju, znaēi naša pretpostavka da formula nije
tautologija je dobra. Znaēi formula nije tautologija.
b) formula nije tautologija, c) formula nije tautologija,
W p q p q A
d) Pretpostavimo da je
W p q T , W p q A .
W p A ,W q A
Ako je W p q A , onda je
W p T ,W q A
Ako dobijene vrednosti ubacimo u prvu vezu dobijamo W T A A .
Po pretpostavci taj izraz je taēan. To je kontradikcija, koja obara polaznu
pretpostavku, znaēi polazna formula je taēna
W T A A , a po našoj pretpostavki taj izraz je taēan. To je

Ako dobijene vrednosti ubacimo u prvu vezu dobijamo
kontradikcija, koja obara polaznu pretpostavku, znaēi naša formula je

tautologija.
e) formula je tautologija.
16. Ako je dat predikat P : x y z , napisati iskaz P 1,1,1 .

2 2 2
Rešenje: P 1,1,1 12 12 12 .
- 29 -
17. Ako je dat predikat P : x y z , napisati iskaz
x y P x, y,1 .
2 2 2
x y P x, y,1 x y x 2 y 2 1
Rešenje:
Postoje brojevi x i z takvi da je x y 1 .

2 2
18. Napisati sledeđi iskaz u simboliēkom zapisu:

’Svako zna matematiku bolje od Nikole’.
Rešenje:
Domen su studenti,
x P x, Nikola
P(x,y): x zna matematiku bolje od y.
x P x x Q x x P x Q x
19. Dokazati valjanu formulu
x P x x Q x
Rešenje:
P a x Q x
P a Q b
za proizvoljno a
x P x Q x
za proizvoljno b
kako su a i proizvoljni ,
uzeđemo a=b
- 30 -
2.
OSNOVNI POJMOVI TEORIJE
SKUPOVA
KRATAK SADRŽAJ:
2.1. POJAM SKUPA

2.2. OPERACIJE SA SKUPOVIMA
2.3. BROJ ELEMENATA SKUPA-KARDINALNI BROJ
2.4. PARADOKSI I NOVI PRAVCI U RAZVOJU MATEMATIKE
2.5. ZADACI
CILJEVI UČENJA:
Kada ovo poglavlje proučite moći ćete da:
1. objasnite pojam skupa,
2. definišete osnovne skupovne relacije,
3. definišete osnovne skupovne operacije,
4. znate šta je kardinalni broj skupa,
5. znate probleme teorije beskonačnih skupova,
6. poznajete Raselov paradoks.
- 31 -
2.1. POJAM SKUPA
Svakodnevno, radimo sa skupovima. Korpa jabuka, stado ovaca, svi

kontinenti, populacija bakterija, taēke na kružnici, prirodni brojevi, sve su to
primeri skupova. Skoro svaka delatnost ēoveka odnosi se na neke skupove.
Danas su skupovi u matematici i nauci deo naše svakodnevice.
Istorijski gledano nastali su kasno i njihov nastanak uslovio je velike potrese u
matematiēkom svetu. U drugoj polovini 19. veka matematiēari su hteli da prouēe
osnove matematiēke analize i prvi radovi iz te oblasti bili su vezani za skupove
brojeva i funkcija. Ta razmišljanja su ih dovela do ispitivanja apstraktnih osobina
skupova. Tako nastaje prvo naivna teorija skupova ēiji se pojmovi intuitivno
prihvataju. Njen tvorac je nemaēki matematiēar Džorž Kantor (Georg Kantor
1845.-1918.). Mada njegova otkriđa u prvo vreme izazivaju sumnje pa i otvorena
protivljenja matematiēara toga doba, teorija skupova poēinje da se široko
primenjuje u mnogim matematiēkim disciplinama. Ali, baš u trenutku kada se
teorija skupova poēela da prihvata i primenjuje uoēavaju se njeni nedostaci, prvi
paradoksi. Prvi uoēava sam Kantor 1895g, pa Rasel, a zatim i mnogi drugi.
Otkrivanje paradoksa u teoriji skupova uticalo je na razvoj matematiēke logike i
dalji razvoj teorije skupova koji je omoguđio da se definiše prva aksiomatski
zasnovana teorije beskonaēnih skupova koju daje nemaēki matematiēar Ernest
Zermelo, koja je postala odluēujuđi korak u sintetizovanju matematiēkih znanja.
Sa aspekta naivne teorije skupova možemo ređi da:

x Skup je osnovni pojam koji se ne definiše. ine ga elementi koji
imaju bar jednu zajedniēku osobinu.
x Objekti skupa nazivaju se njegovim elementima.
x Skupovi se obeležavaju najēešđe velikim slovima A , B , C , ...,a
njegovi elementi malim slovima a , b , c , ...
x Neki element a može pripadati datom skupu A , što se oznaēava sa
a A , ili ne pripadati istom skupu, što se oznaēava sa a A .
x Skup svih elemenata x za koje je taēna reēenica A x , piše se kao
^x A x `
- 32 -
x Skup koji nema elemenata naziva se prazan skup i obeležava sa .
x Za grafiēko predstavljanje skupova koriste se Venovi dijagrami.
A
a
a A
x Kažemo da je A podskup skupa B i pišemo A B , ako svaki
^ x x A x B`
element skupa A pripada istovremeno i skupu B .
A B
B A
A B
x Dva skupa A i B su jednaka, ako svaki element skupa A pripada i

skupu B i ako svaki element skupa B istovremeno pripada i skupu
A.
A B ^ x x A x B`
x Za proizvoljne skupove A, B, C važi
A A
A BB A A B
A BB C AC
x Partitivni skup P A datog skupa A , je skup svih podskupova
datog skupa, tj. P A ^X X A `.
- 33 -
â, b, c` P A ^, â` , ^b` , ^c` , â, b` , ^b, c` , â, c` , â, b, c``
Primer:
A
2.2. OPERACIJE SA SKUPOVIMA
x Unija dva skupa A i B je skup A B ^x x A x B` .
A B
A B
Primer: A ^1, 2` , B ^2,3, 6, 7` ; A B ^1, 2,3, 6, 7` .
x U opštem sluēaju, kada imamo konaēno mnogo skupova A1 , A2 , , An ,

njihova unija je:
n
Ai A1 A2 An .
i 1
x Presek skupova A i B je skup A B ^x x A x B `.
A A B B
^1, 2` , B ^2,3, 6, 7` ; ^2`

Primer:
A A B
- 34 -
x Ako je presek dva skupa A i B prazan, tj. A B , tada za ta dva
skupa kažemo da su disjunktni.
x Ako je dato konaēno mnogo skupova A1 , A2 , , An njihov presek je:

n
Ai A1 A2 An .
i 1
x Razlika skupova A i B je skup A \ B ^x x A x B ` .

A
B
A\ B
^1, 2` , B ^2,3, 6, 7` ; ^1` , B \ A ^3, 6, 7` .

Primer:
A A\ B
x Simetriēna razlika skupova A i B je unija skupova A \ B i B \ A , tj.

A ' B ( A \ B ) ( B \ A) .
A'B
A
B
^1, 2` , B ^2,3, 6, 7` ; ^1,3,6,7` .

Primer:
A A'B
x Komplement skupa A u odnosu na skup B (ili dopuna skupa A do

skupa
B ) gde je A B je skup CB A B \ A .
- 35 -
A CB A
B
^1, 2` , B ^1, 2,3,6,7` ; CB A ^3,6,7` .

Primer:
A
x Par elemenata ( a, b) nazivamo ureĜenim parom (ili ureĜenom

dvojkom) ako je taēno odreĜeno koji je element na prvom, a koji na
drugom mestu.
x UreĜeni parovi ( a, b) i (c, d ) su jednaki ako i samo ako je a c i
b d.
x
^(a, b) a A b B` .
Dekartovim proizvodom skupova A i B naziva se skup
Au B
^1, 2,3` i B ^ x, y` .
Primer:
^(1, x), (2, x), (3, x), (1, y), (2, y), (3, y)` ,
Dati su skupovi A
Au B
B u A ^( x,1), ( x, 2),( x,3), ( y,1), ( y, 2), ( y,3)` .
Oēigledno je A u B z B u A , što znaēi da za Dekartov proizvod skupova ne

važi zakon komutacije.
Dekartov proizvod A u A se oznaēava sa A2 . Dekartov proizvod
Ru R R 2 predstavlja realnu ravan.
- 36 -
Za operacije sa skupovima važe sledeđi zakoni:
A B C B C
Zakon komutacije A B B A A B B A
A B C B C
Zakon asocijacije A
B C A B A C
A
Zakon distribucije A
A
A
Zakon identiteta A
C C
Zakon dvostrukog komplementa A
A B
C
De Morganovi zakoni AC BC
A B
C
AC BC
Dekart Rene (Descartes René, 1596.-1650.) Bio je mate-
matiēar, filozof i nauēnik ēije je delo Geometrija (La
geometrie) postavilo osnove današnjoj analitiēkoj
geometriji. Dekart je bio prvi koji je upotrebio poslednja
slova alfabeta da oznaēi ne-poznate veliēine. O znaēenju
tog otkriđa Engels je rekao: "Dekar-tova promenljiva
veliēina bila je prekretnica u matematici.
Zahvaljujuđi tome ušli su u matematiku kretanje i dijalektika, a isto se tako
odmah nužno došlo do diferencijalnog i integralnog raēuna, koji se odmah i
javlja, te su ga Njutn i Lajbnic uglavnom dovršili, a nisu ga otkrili." Zaēetnik je
novog filozofskog pravca racionalizma. Metodskim skeptiēkim rašēišđavanjem
svega nejasnog i nesigurnog i izdvajanjem i odbacivanjem nepouzdanog. Ta
istina je sadržana u njegovoj poznatoj reēenici "Mislim, dakle postojim" (Cogito,
ergo sum).
1649. godine Dekarta je u Stokholm pozvala švedska kraljica Kristina da bi je
poduēavao. Dvadeset trogodišnja kraljica je želela da crta tangente u pet sati
ujutru, tako da je Dekart razbio svoju životnu naviku ustajanja u jedanaest sati.
Želeđi da svojim savetima utiēe na đudljivu vladarku tada mođne, Dekart je
podnosio surove uslove u zemlji stena i gleēera i svako jutro hodao do palate.
Nenaviknut na hladnođu švedskih zima umro je 1650. godine od zapaljenja pluđa.
- 37 -
2.3. BROJ ELEMENATA SKUPA - KARDINALNI BROJ
OdreĜivanje broja elemenata konaēnih skupova svodi se na njihovo

prebrojavanje.
Kada se radi o beskonaēnim skupovima, situacija je mnogo složenija. Još u
antiēko doba Euklid daje aksiomu: Celina je uvek veđa od svakog svog dela. Ali
u antici je ovo služilo upravo kao argument da beskonaēne skupove treba
odbaciti baš zato što proizvode ovakve paradokse. U 17. veku ēuveni fiziēar i
matematiēar Galileo Galilej (Galileo Galilei 1564-1642) takoĜe je primetio da
kod beskonaēnog skupa, njegov pravi podskup može biti iste veliēine kao i ceo
skup. Kasnije u 19. veku je uoēeno da svi beskonaēni skupovi nisu iste veliēine,
da neki beskonaēni skupovi mogu biti veđi ili manji od drugih beskonaēnih
skupova. Pojam kardinalnog broja uveo je Džordž Kantor da bi se pomođu
njega beskonaēni skupovi mogli uporeĜivati po veliēini.
Primer:
Skup N prirodnih brojeva ima beskonaēno mnogo elemenata, ali manje od
skupa celih brojeva Z, kojih je takoĜe beskonaēno mnogo.
Definicija: Ako postoji bijektivna funkcija f : A o B skupova A i B , onda se
za skupove A i B kaže da imaju isti kardinalni broj, u oznaci kA kB .

x Kod konaēnih skupova, kardinalni broj predstavlja broj elemenata skupa.
x Ako skup A ima isti kardinalni broj kao skup prirodnih brojeva N , onda
za skup A kažemo da je prebrojiv.
x Skup A je prebrojiv ako se može poreĜati u niz.
x Kardinalni broj skupa prirodnih brojeva oznaēava se sa hebrejskim slovom
i ēita se alef nula kN 0 .
- 38 -
Primer:
Dokazati da kardinalni broj skupa prirodnih brojeva je jednak kardinalnom
broju skupa svih parnih prirodnih brojeva.
Ako se uoēi bijektivno preslikavanje skupa prirodnih brojeva u skup parnih
prirodnih brojeva kao u sledeđoj šemi
1 2 3 4 n
p p p p p
2 1 2 2 2 3 2 4 2n
odnosno preslikavanje f : N o Z , kod koga je f 1 0, f 2 1,.......
možemo zakljuēiti da ovi skupovi imaju isti kardinalni broj i da je kN k 2N .
Primer:
Skup celih brojeva je takoĜe prebrojiv, jer se brojevi mogu poreĜati u niz,
0, 1,1, 2, 2,
Znaēi postoji bijektivno preslikavanje f : N o Z , kod koga je
f 1 0, f 2 1,.......
Dakle kN kZ .
Primer:
Skup pozitivnih racionalnih brojeva je prebrojiv, jer se i ovi brojevi mogu
poreĜati u niz,
0
1
1
2
1 2
3 3
1 2 3
4 4 4
- 39 -
Dakle cardN cardQ .
^0, rq1 , rq2 ,.....`

Ako posmatramo sve racionalne brojeve Q , oni se takoĜe mogu napisati u
obliku niza pa možemo zakljuēiti da je skup Q takoĜe
prebrojiv skup.
x Skup realnih brojeva R je neprebrojiv, cardR c (kontinuum).

x Kontinuum iznosi c 2 F0
Primer:
Skup svih realnih brojeva na intervalu 0,1 ima takoĜe kardinalni broj c.
Skup svih taēaka prave ima kardinalni broj c.
Primer:
Koliki je kardinalni broj praznog skupa?
card
card ^ ` 1
0
Kantor dakle tvrdi da ne postoji samo jedna beskonaēnost. Postoji ēitav

spektar beskonaēnosti, a dve sa kojima se najēešđe sređemo u svakodnevnoj
matematici su prirodni brojevi ēiji je kardinalni broj alef nula 0 i realni
brojevi ēiji je kardinalni broj kontinuum C.
Jedno od pitanja koje je Kantor ostavio otvorenim, danas je poznato kao
hipoteza kontinuuma.
x Kantorova hipoteza kontinuuma
Da li postoji skup A ēiji je kardinalni broj izmeĜu kardinalnog broja svih
prirodnih brojeva i kardinalnog broja svih realnih brojeva?
0 K A C
U teoriji beskonaēnih skupova važi 0 0 1 .

Primer:
- 40 -
Ovu ēinjenicu dokazao je David Hilbert (1862-1943) kroz jedan zanimljiv
primer.
Ulazi ēovek u hotel u kome ima beskonaēno soba koje su numerisane
prirodnim brojevima: 1, 2, 3,.... Prilazi recepcioneru i traži sobu za prenođište.
Recepcioner mu odgovara da su sve sobe zauzete i da ne može da ga primi.
Gost mu da to odgovara: Kako nema mesta? Samo prebacite gosta iz prve sobe
u drugu, iz druge u tređu, iz tređe u ēetvrtu i tako redom – a ja đu uzeti sobu sa
rednim brojem 1.
2.4. PARADOKSI I NOVI PRAVCI U RAZVOJU

MATEMATIKE
Poēetkom 20 veka teorija skupova doživljava svoj procvat i nalazi široku

primenu u matematici i nauci. MeĜutim, u naivnoj teoriji skupova pojmovi nisu
bili strogo definisani i mogli su se tumaēiti na razliēite naēine. Glavni problem
naivne teorije skupova je bio uslov kojim se elementi grupišu u skup.
Tako su uoēene i prve protivreēnosti, odnosno paradoksi. Prvi paradoksi u
matematici pojavili su se u staroj grēkoj, a najpozbatiji su Ahil i kornjaēa, Strela,
Stadion i Dihotomija. Svi se odnose na protivreēnosti vezane za probleme
kretanja.
Primer:
Paradoks lažova
Najstariji varijanta ovog paradoksa je tvrĜenje ēuvenog kritskog filozofa
Epimenida koji glasi:
Kriđanin kaže ý Svi kriđani lažuý
Paradoks se javlja kada pokušamo da utvrdimo da li je ovo tvrĜenje istinito

ili ne. Pretpostavimo da je tvrĜenje istinito. Onda sledi da je Epimenid lazov, ali
- 41 -
prethodno smo pretpostavili da je on rekao istinitu , pa stoga Epimenid ne
može biti lazov. S druge strane, kada pretpostavimo da je tvrĜenje neistinito,
onda sledi da Epimenid nije lazov, ali smo na poēetku pretpostavili da je rekao
laž, te je stoga Epimenid lazov. Bez obzira na to da li je tvrĜenje istinito ili ne,
dolazimo do protivreēnosti, pa izlazi da tvrĜenje nije ni istinito ni lažno.
Najēuveniji paradoks je Raselov paradoks nastao 1902 godine, (Bertrand
Rasel 1872-1970). Time je ukazano na nedostatke takozvane naivne teorije
skupova. Uoēio je da ako se skupovi definišu preko osobina svojih ēlanova neki
skupovi đe biti sami sebi elementi, a drugi neđe.
Postoje razne interpretacije Raselovog paradoksa, paradoks brijaēa,
paradoks biblioteke, Pinokija, lažova, i mnogi drugi.
Paradoks brijaēa
U nekom selu živeo je brijaē, koji je brijao sve one stanovnike sela, koji se nisu
brijali sami. Da li je brijaē brijao samog sebe?
Ako bi se brijaē brijao sam, on bi bio jedan od stanovnika koji se briju sami, pa se
ne bi smeo brijati kod brijaēa, odnosno kod samog sebe. Ako suprotno brijaē
ne bi brijao sam, bio bi jedan od stanovnika sela koji se ne briju sami, pa bi se
morao brijati kod brijaēa, odnosno kod sebe. Znaēi imamo kontradikciju.
Kako se rešava ovaj paradoks?
Jednostavno, možemo zakljuēiti da takvo selo ne postoji.
^X X X ` , odnosno skup svih skupova koji nisu

Raselov paradoks
Posmatrajmo skup A
elementi samog sebe. Da li je skup A element od A ili nije?
Ako A A , onda A ima osobinu da pripada samom sebi kao element, dakle
A A , što je u suprotnosti sa polaznom pretpostavkom. Ali ako A A , onda
je A element samog sebe pa ima navedenu osobinu što znaēi da A A . Obe
pretpo-stavke vode u kontadikciju. Zakljuēak je da ovakav skup A ne može da
postoji.
- 42 -
Raselov paradoks je ukazao da Kantorova prihvađena definicija skupa nije
održiva i da skup nije sve što nam padne na pamet, veđ da se pojam skupa
mora suziti.
Rasel je uoēeni problem rešio tako što je definisao pojam klase i jedan od
naēina prevazilaženja ovog paradoksa se svodi da se skup svih skupova ne smatra
skupom, veđ klasom, koja je uopštenje pojma skupa. Klasa takoĜe nema strogu
definiciju, veđ možemo ređi da nju ēine objekti odabrani po nekom zajedniēkom
kriterijumu. Naglašavamo da se pojam klase razlikuje od pojma skupa, jer se skup
se može shvatiti kao unija bilo kakvih elemenata.
Pojava Raselovog paradoksa ozbiljno je uzdrmala naivnu teoriju skupova. Kao
njegov rezultat u matematici su se razvila tri pravca kojima je pokušano da se reše
nastali problemi. To su Raselov–logicizam ( smatrali su da se matematika može
svesti na logiku ), Bauerov-intuicionalizam (osnovna ideja bila je da se postojanje
objekta priznaje samo ako postoji naēin za njegovu konstrukciju) i Hilbertov–
formalizam (eliminisati iz matematike sve nedoumice i dvosmislenosti koje izaziva
prirodan jezik. Napraviti veštacki jezik za matematiku u kome đe pravila biti tako
precizna, tako kompletna da neđe biti nedoumica da li je neki dokaz ispravan ili
nije)
Do konaēnog rešenja se ipak došlo aksiomatizacijom teorije skupova. Prvi
aksiomatski pristup dao je Zermelo 1908. godine, a posle njega i mnogi drugi
matematiēari. Zermelov pristup problemu suštinski se razlikovao od ostalih
matematiēara koji su se bavili ovim problemom. Smatrao je da skupovi nisu
zasnovani na podeli na dva dela, odnosno na one koji imaju i na one koji nemaju
zadatu osobinu. Po njemu skupovi nastaju postepeno, kumulativno, polazeđi od
praznog skupa kao polaznog svaki skup se može izgraditi pomođu njega
jednostavnim operacijama. Skup može da sadrži samo one skupove koji su
izgraĜeni pre njega.
Kao posledicu svih nedoumica koje su se javile, nemaēki matematiēar David
Hilbert, poēetkom 20 veka postavio je tri pitanja:
1. Da li je matematika kompletna?
2. Da li je matematika konzistentna ( dosledna, neprotivreēna)?
3. Da li je matematika odluēiva?
- 43 -
Na prva dva pitanja odgovorio je Kurt Gedel (1906-1978), a na poslednje Alan
Tjurig (1921-1954). Odgovori su bili krajnje neoēekivani i pokazalo se da Hilbertova
vizija da formalizuje celu matematiku nije moguđa.
Najveđi potres u matematici 20 veka izazvao je 1931.godine Kurt Gedel.
Dokazao je da matematika nikada ne može biti logiēki savršena, odnosno da
postoje problemi koji mogu biti nerešivi. Znaēi matematika nije kompletna.
I mada je Gedel dokazao da postoje tvrĜenja koje se ne mogu dokazati, postoji
mnogo tvrĜenja koje mogu biti dokazana, pa njegov dokaz nije poremetio ništa što
je bilo dokazano u prošlosti. Mnogi matematiēari su verovali da se Gedelove
teoreme odnose samo na najekstremnije oblasti matematike i da se zbog toga ne
moraju njima baviti.
Gedel je ukazao da nedokazive teoreme postoje, ali nije mogao da kaže koje
su. Medjutim, 1963. godine, Pol Koen, dvadesetdevetogodišnji matematiēar sa
Stanforda, razvio je tehniku za testiranje neodluēivosti odreĜenog pitanja. On je
bio prva osoba koja je otkrila specificna pitanja koja su zaista bila neodluēiva.
Kao posledicu ovih saznanja postavlja se pitanje: Kakvu sigurnost matematika
pruža? Ako nikada ne možemo imati potpun skup aksioma, tada nikada neđemo
biti sigurni ni u šta. I ako pokusamo da dodamo nove aksiome nema garancija da
đemo dobiti potpunost teorije.
Kurt Godel i Alan Tjuring pokazali su da je nemoguđe formalizovati celu mate-
matiku, zato što je bilo koji formalni aksiomatski sistem ili nekonzistentan ili
nepotpun. U slobodnoj interpretaciji, svojstvo nekonzistentnosti (protivureēnosti)
znaci da sistem dokazuje netaēne teoreme, a svojstvo nepotpunosti znaci da
sistem ne dokazuje sve valjane teoreme.
Ono kljuēno sto proizilazi iz Gedelove teoreme jeste ēinjenica da aksiomatska
metoda formalnog zasnivanja, postavljena onako kako su je zamislio Hilbert, ima
svoja ograniēenja, da ne pokriva potpuno matematiēko rasuĜivanje i metode
dokazivanja teorema razvijane vekovima, koje se ne mogu smatrati ni neispravnim,
ni nematematiēkim, ni nenauēnim.
Druga praktiēna posledica Gedelove teoreme odnosi se na raēunare. Kako je
njihova teorijska podloga formalna aritmetika, to je okvir problema dostupan
raēunaru daleko uži u poreĜenju sa okvirom dostupnom ljudskom mozgu. To je,
bar za sada pozitivan rezultat, jer je ēovek još uvek jaci od masine.
- 44 -
injenica da skoro svaki kompjutersko programski jezik može da podrži sve
postojeđe algoritme je veoma bitan oblik potpunosti. To je teorijska osnova za celo
raēunarstvo. Tako je formalizam trijumfovao ne u matematici, veđ u raēunarstvu.
1. Šta je skup?
2. Šta su Venovi dijagrami?
3. Navesti i definisati osnovne skupovne relacije.
4. Navesti i definisati osnovne skupovne operacije.
5. Definisati Dekartov proizvod skupova.
6. Šta je partitivni skup?
7. Šta je kardinalni broj skupa?
8. Koliki je kardinalni broj skupa N, odnosno skupa R?
9. Kako glasi Raselov paradoks ?
KLJUČNE REČI
Skup Komplement
Element Dekartov proizvod
Venov dijagram Partitivni skup
Podskup Kardinalni broj
Unija Alef nula
Presek Kontinuum
Razlika
- 45 -
2.5. ZADACI
^1, 2,3` , B ^2,3, 4,5` i C ^2,3, 4,5, 6, 7` , odrediti

a) A B, A B C , b) A B, A B
1. Ako je A
d) A u B , P A .
C,
c) A \ B, C \ A. ,
^1, 2,3, 4,5` , A B C ^1, 2,3, 4,5, 6, 7` ,

Rešenje:
^2,3` , A B C ^2,3` ,
a) A B
^1` , C \ A ^4,5,6,7` ,
b) A B
c) A\ B
° 1,1 , 1, 2 , 1, 3 , 1, 4 , 1,5 , 2,1 , 2, 2 , 2, 3 , 2, 4 , °½

d)
Au B ® ¾
¯° 2,5 , 3,1 , 3, 2 , 3, 3 , 3, 4 , 3,5 ¿°
P A ^, ^1` , ^2` , ^3` , ^1, 2` , ^1,3` , ^2,3` , ^1, 2,3`` .
^x x 1 0 x Z i `
^ x 2 x 1 7 x N ` , a zatim izraēunati A
2
2. Odrediti elemente skupova A
B B, A B, A \ B i
B\ A.
^1,1` .
Rešenje:
A
Kako je 2 x 1 7 x 3 , a treba da uzmemo samo prirodne
^1, 2` .
^1` , A ^1,1, 2` , ^1` , B \ A ^2` .
brojeve B
A B B A\ B
- 46 -
3. Dat je skup P ^0,1, 2, 9` . Odrediti skupove
A ^ x x P x t 3` i B ^ x x P x 8` , a zatim izraēunati
A B, A B, A \ B .
^3, 4,5, 6, 7,8,9` i B ^0,1, 2,3, 4,5, 6, 7` .

Rešenje:
B ^3, 4,5, 6, 7` , A B ^0,1, 2,3, 4,5, 6, 7,8,9` , ^8,9`

A
A A\ B
4. Dat je skup P ^0,1, 2, 9` . Odrediti skupove
½ ° ½°
A ®x x P P¾ i B ®x x P x P¾ ,
2x x2
¯ 12 x ¿ ¯° ¿°
B, A \ B, B \ A, P A \ B .
2
a zatim izraēunati A B, A
^0, 4, 6,8,9` , B ^0, 2, 4` .

Rešenje:
A B ^0, 4` , A B ^0, 2, 4, 6,8,9` ,

A
A \ B ^6,8,9` , B \ A ^2` ,
P A \ B ^, ^6` , ^8` , ^9` , ^6,8` , ^6,9` , ^8,9` , ^6,8,9`` .
5. Koliko elemenata ima partitivni skup P A , skupa A koji ima:

a) nula elemenat c) tri elementa
b) dva elementa d) n elemenata
Rešenje:
a) 1, njegov element je prazan c) 8
skup d) 2 n , gde je n broj elemenata
b) 4 skupa
- 47 -
a) P A ^,^1`,^2`,^1, 2``
6. Koliko elemenata ima skup ēiji je partitivni skup i kako glasi:
b) P A ^, ^1``
^1, 2`
Rešenje:
^1`
a) 2, a glasi A
b) 1, a glasi A
Odrediti Dekartov proizvod A u B , ako su dati skupovi
^x x N x 1` i B ^x 1 d x 2` .
7.
2
A
^1` , B ^1, 0,1` ,

Rešenje:
A u B ^1, 1 , 1, 0 , 1,1`.
A
â, b, c, d ` , B â, b, 4` , C ^2, 4, c` ,

â, b,3` i E ^1, b` .
8. Dati su skupovi A
B A , C A, D A i E B .
Odrediti a,b,c,d ako znamo da je
Rešenje:
a 1, b 2, c 3, d 4 .
^n n N , n d 10` , B ^n n N , 2 d n d 7` , C ^2,3, 6` .
9. Dati su skupovi
A
Odrediti skup X ako znamo da je X A , C X B.
Rešenje: X ^2,3, 4,5, 6, 7` .
A B B C A B A C
10. Primenom tautologija dokazati sledeđe skupovne jednakosti:
d) A / B
a) A A, b) A
c) A B B A, B
- 48 -
Rešenje:
A B x A
a)
x A
x A x A B x A
x A x A x B x A
Ako uvedemo oznake: p : x A i q : x B , dobijamo iskaznu formulu
p p q p
Korišđenjem tablice lako se dokazuje da je formula tautologija, pa samim
tim i svaka formula koja se na nju može svesti je taēna.
b) Ako uvedemo oznake:

p : x A, q : x B, r : x C
p q r p r q r
Dobijamo iskaznu formulu:
W p W q W r W p q W p q r W p r W q r W p r q r W F
A
T T T T T T T T T
T T T
A A
T T T T T
T
A A A A A A
T T T T T T
T
A A
T T
T
A A A A A A
T T T T T T
T
A A A
T T
T T
A A A A A A A A
T T T T
T
Kako je iskazna formula tautologija, svaki izraz, pa i naš, koji se može svesti na
c) Ovoj jednakosti odgovara iskazna formula p q q p , koja je

ovu tautologiju je taēan.
Ovoj jednakosti odgovara iskazna formula p q q A , koja je

tautologija.
d)
tautologija.
- 49 -
11. Neka je X ^ A,^ A`` , Y ^^ A`` , Z ^,^`` . Odrediti elemente i
podskupove datih skupova.
Elementi skupa X su A, ^ A` , skupa Y je ^ A` , a skupa Z su , ^`

Rešenje:
Podskupovi skupa X su , ^ A` , ^^ A`` , ^ A, ^ A`` , skupa Y su , ^ ^ A`` , a
skupa Z , ^` , ^^``^, ^``
^ A`
12. Dat je proizvoljan skup A. Šta je taēno?
Skup ^ A` je element skupa ^ A`

a) Skup A je element skupa
Skup ^ A` je podskup skupa ^ A`

b)
Skup ^ ^ A`` ima samo jedan element ^ A`

c)
d)
Rešenje:
a) da, b) ne, c) da, d) da
^1, 2,3` ^,1`

13. Koliki je kardinalni broj skupova:
a) A b) A
Rešenje:
a) card(A)=3
b) card(A)=2
- 50 -
3.
RELACIJE I FUNKCIJE
KRATAK SADRŽAJ:
3.1. RELACIJE
3.1.1. DEFINICIJA I OSOBINE RELACIJA
3.1.2. VRSTE RELACIJA
3.2. FUNKCIJE
3.2.1. DEFINICIJA I OSOBINE FUNKCIJA
3.2.2. KOMPOZICIJA FUNKCIJA
3.2.3. INVERZNA FUNKCIJA
3.3. ZADACI
CILJEVI UČENJA:
1. definišete pojam relacije,
2. osobine relacija,
3. vrste relacija.
4. definišete pojam funkcije,
5. osobine funkcija,
6. nabrojite različite vrste funkcija.
- 51 -
3.1. RELACIJE
Relacija je odnos, veza, izmeĜu objekta. U matematici, se sređemo sa

razliēitim relacijama. To su jednako, paralelno, normalno, sliēno i mnoge druge.
Matematiēke objekte je potrebno poreĜivati ili poreĜati po nekom zadatom
kriterijumu, kao i uoēiti sliēnost izmeĜu njih i grupisati ih u grupe meĜusobno
sliēnih i tada koristimo osobine relacija. U svakodnevnoj praksi najēešđe se
koriste binarne ili dvoēlane relacije, i osvrnuđemo se samo na taj tip relacija.
3.1.1. DEFINICIJA I OSOBINE
su u vezi, relaciji, sa elementima nekog skupa B. Znaēi ako x A i y B ,

Relacija se može posmatrati kao povezivanje elemenata nekog skupa A, koji
onda svakom paru x, y A u B pridružujemo vrednost T, a ako to nije sluēaj

vrednost A .
Definicija: Binarna relacija je bilo koji podskup Dekartovog proizvoda
x, y U
proizvoljnih skupova A i B. Ako je
U Au B i ,
kažemo da je x u relaciji U sa y i pišemo x U y .
x Relacije se mogu predstaviti na razliēite naēine: ureĜenim parovima,

tablicama, graficima i td.
Primer:
U ^1,1 , 2, 2 , 2,1 , 1, 2 , 3,3 , 4, 4 ` ,

Relaciji
odgovara sledeđi graf i tablica .
1 2
3 4
- 52 -
|
A A
1 2 3 4
A A
1 T T
A A A
2 T T
A A A
3 T
4 T
x Ako A B , onda se skup A2 A u A naziva Dekartovim kvadratom.
Relacija može da ima sledeđe osobine:
Neka je U A2 . Za relaciju tada kažemo da je
x (R) refleksivna ako x A x U x

x x, y A xU y y U x
x, y A xU y y U x x y
(S) simetriēna ako
x
(T) tranzitivna ako x, y, z A x U y y U z x U z
(AS) anti simetriēna ako
x
Relacija iz prethodnog primera je refleksivna, simetriēna i tranzitivna.
3.1.2. VRSTE RELACIJA
x Relacija koja je refleksivna, simetriēna i tranzitivna zove se relacija

ekvivalencije.
x Relacija koja je refleksivna, anti simetriēna i tranzitivna zove se relacija

poretka.
Primer:
Relacije ekvivalencije su jednako, podudarno, sliēno i td, a relacije
poretka su manje ili jednako, veđe ili jednako i td.
- 53 -
Uloga relacije ekvivalencije je da se pomođu njih izraze sliēnosti izmeĜu
objekata i da se oni grupišu u grupe meĜusobno sliēnih, a uloga relacije
poretka da se objekti poreĜaju i uporeĜuju po nekom zadatom kriterijumu.
Relacija ekvivalencije može da se razlaže na klase ekvivalencije.
x Ako je | relacija ekvivalencije skupa A, onda se klasa ekvivalencije,

elementa x, u oznaci Cx definiše kao C x ^ y x | y` .
x Koliēniēki skup je skup klasa A U ili A | .
Klase ekvivalencije jednog skupa ēine njegovo razlaganje na disjunktne

podskupove, a njihova unija je sam polazni skup.
^2, 1, 0,1, 2`

Primer:
Dat je skup A u kome je definisana je relacija
xU y x 2 y 2 . Odrediti tablicu, napisati parove relacije i ispitati osobine
relacije.
xU y
A A A
-2 -1 0 1 2
A A A
-2 T T
A A A A
-1 T T
A A A
0 T
A A A A
1 T T
2 T
U : 2, 2 , 2, 2 , 1, 1 , 1,1 , 1, 1

1,1 , 0, 0 , 2, 2 , 2, 2
Relacija je refleksivna , jer x A x U x ,odnosno

Osobine :
Relacija je simetriēna , jer x, y A xU y y U x , x

x2 x2
2
y2 y2 x2
Relacija je tranzitivna , jer
- 54 -
x, y, z A xU y y U z xU z , x2 y2 y2 z2 x2 z2
Znaēi ova relacija je relacija ekvivalencije.
Razlikujemo 3 klase ekvivalencije C1 ^2, 2`, C2 ^1,1`, C3 ^0` .
^C1 , C2 , C3`
Koliēniēki skup je
A/ U
3.2. FUNKCIJE
Pojam funkcije ili preslikavanja spada u osnovne matematiēke kategorije.

Jasna predstava o pojmu funkcije stvorena je tek u 17. veku. Kod funkcija, kao i
kod relacija, uspostavlja se veza izmeĜu elemenata dva skupa, ali dok kod
relacija jednom elementu skupa A mogu odgovarati više elemenata skupa B,
kod funkcija jednom elementu skupa A može odgovarati samo jedan elemenat
skupa B.
3.2.1. DEFINICIJA I OSOBINE
Definicija: Preslikavanje ili funkcija f skupa A u skup B, u oznaci f : A o B

je relacija f A u B , koja ima osobinu da je svaki elemenat skupa A u relaciji
taēno sa jednim elementom skupa B, tj.
x A y B x, y f i
x A y, z B x, y f x, z f y z
.
- 55 -
x Kod funkcija uobiēajeno je da umesto x, y f pišemo y f x i
kažemo da funkcija f preslikava x u y. Tada x nazivamo originalom, y
Skup Dx A onih elemenata iz A kojima su korespondirani elementi

njenom slikom.
x
skupa B naziva se oblast definisanosti ili domen funkcije.
x Skup Dy B onih elemenata iz B kojima su korespondirani elementi
skupa B naziva se oblast vrednosti ili kodomen funkcije.
Primer:
Kod funkcija definisanih na konaēnim skupovima koristimo sledeđe zapise:
â, b, c` i B ^1,3`
Ako su dati skupovi
A
onda jedna od moguđih funkcija njihovih elemenata je
§a b c·
¨ ¸
© 1 3 1¹
f
ili zapisana korišđenjem ureĜenih parova
f ^ a,1 , b,3 , c,1`
Relacija U f ^ b, 2 ` nije funkcija, jer bi se element b

preslikavao u dva razliēita elementa 2 i 3.
- 56 -
x Funkcija f : A o A , naziva se binarnom operacijom.
2
Poznate binarne operacije su sabiranje, oduzimanje, množenje i sl.
x Funkcija f : A o B se naziva “ 1 1 ” ili injektivna ako je

x1 , x2 A x1 z x2 f x1 z f x2 .
x Funkcija f : A o B se naziva “na” ili surjektivna ako je

y B , x A y f x
.
U suštini, kod preslikavanja na je D y B.

x Ako je preslikavanje f : A o B “1-1” i “na” takvo preslikavanje ili funkciju
nazivamo bijektivnim, (obostrano jednoznaēno preslikavanje).
Ispitati da li je funkcija f x
Primer:
2 x 1 bijekcija.
x1 , x2 R x1 z x2 f x1 z f x2
Ako je ispunjeno
preslikavanje je “ 1 1 ”. Izrazi koji u sebi sadrže nejednakosti se teško

dokazuju i jednostavnije je koristiti kontrapoziciju prethodnog izraza
- 57 -
f x1 f x2 x1
koja glasi
x2 .
Dakle 2 x1 1 2 x2 1 x1 x2 , ēime smo dokazali da je preslikavanje
“ 1 1 ”.
Da bismo dokazali da je preslikavanje “na” rešimo polaznu
jednaēinu po y.
Dobiđemo izraz
y
1 1
x
2 2.
Onda
y R , x R x y
1 1
2 2
i zakljuēujemo da je preslikavanje “na”.
Pošto je preslikavanje “ 1-1” i “na”, ono je bijekcija.
3.2.1. KOMPOZICIJA FUNKCIJA
Neka su funkcije date f : A o B i g : B o C . Tada izraz g f predstavlja

Definicija:
proizvod ili kompoziciju ili slaganje preslikavanja f i g , a definiše se kao
x A g f x g f x
.
Primer:
^1, 2,3` , B â, b, c` i C ^5, 6, 7` ,

Ako su dati skupovi
A
f :Ao B i g:BoC ,
a
gde je
§ 1 2 3· §a b c·
¨ ¸ g ¨ ¸
©a b c¹ i © 7 6 5¹ .
f
- 58 -
g f :AoC
Tada
glasi
§ 1 2 3·
¨ ¸
© 7 6 5¹ .
g f
Primer:
Neka su funkcije zadate formulama
f x 2x 1 i g x x2 x 1 .
g f x g f x 2 x 1 2 x 1 1 4 x 2 6 x 3
Tada je:
f g x 2 x 2 x 1 1 2 x 2 2 x 2
2
f g x
g g x g2 x x x 1 x 2 x 1 1 x 4 2 x 3 4 x 2 3x 3
2 2
f f x f 2 x 2 2 x 1 1 4 x 3
3.2.2. INVERZNA FUNKCIJA
Definicija: Ako je f : A o B bijekcija, onda je f

1
inverzna funkcija skupa B
1
x A I x
u skup A sa osobinom f f I , gde je I identiēno preslikavanje, tj.
x
.
f 1 y f x
- 59 -
x Možemo i pisati f
1

f x x.
x
1
Grafici funkcija f i f su simetriēni u odnosu na pravu y x.
f 1 x
y
f x
x
y
Nađi inverzno preslikavanje od funkcije f x

Primer:
2x 1 .
U prethodnom primeru pokazali smo da je funkcija f x 2x 1

bijekcija, odnosno zadovoljava osobine da je 1-1 i na.
x 1
Dakle postoji inverzno preslikavanje f x
1
y
2 .
x
y
y f 1 x
y f x
Primer:
- 60 -
Odrediti inverzno preslikavanje funkcije f x x2 .
1 i x 1 dobijamo istu vrednost funkcije f r1 1 ,
zakljuēujemo da funkcija f x
Kako i za x
x 2 nije “1-1”, i nije ni bijekcija,

1
pa ne postoji inverzna funkcija f .
1. Definisati relaciju. 6. Šta je bijekcija?

2. Osobine relacija. 7. Definisati inverzno
3. Šta je relacija ekvivalencije? preslikavanje.
4. Šta je relacija poretka? 8. Definisati kompoziciju
5. Šta je funkcija? preslikavanja.
KLJUČNE REČI
Relacija Funkcija
Refleksivnost Domen
Simetriēnost Kodomen
Antisimetriēnost Injekcija
Tranzitivnost Surjekcija
Klasa ekvivalencije Bijekcija
Koliēniēki skup Inverzna funkciǰ
- 61 -
3.3. ZADACI
1. U skupu A ^1, 2,3, 4` odrediti tablice za relacije: = (jednako),

(manje), (biti ēinilac skupa).
Rešenje:
A A A
= 1 2 3 4
A A A
1 T
A A A
2 T
A A A
3 T
4 T
A
< 1 2 3 4
A A
1 T T T
A A A
2 T T
A A A A
3 T
4
1 2 3 4
A A
1 T T T T
A A A
2 T T
A A A
3 T
4 T
2. U skupu A ^1, 2,3, 4,5` definisana je relacija
U : x, y A : x U y y x 1
.
Napisati tablicu, prikazati je grafiēki, ispisati parove i ispitati osobine

relacije.
- 62 -
U
Rešenje:
A A A A
1 2 3 4 5
A A A A
1 T
A A A A
2 T
A A A A
3 T
A A A A A
4 T
5
U : 1, 2 , 2,3 , 3, 4 , 4,5
(R) Relacija nije refleksivna, jer nije x A x U x , odnosno x z x 1

Osobine:
(S) Relacija nije simetriēna, jer nije x, y A xU y y U x , odnosno

x 1 z x y 1
(T) Relacija nije tranzitivna, jer nije x U y y U z x U z , odnosno
y
y x 1 z y 1 z x 1
^1, 0,1` definisana je relacija

U : x, y A : x U y y 3 x 3
3. U skupu A
.
Odrediti elemente relacije i prikazati je tabelarno. Ispitati osobine
relacije.
U
Rešenje:
-1 0 1
-1 1 0 0
0 0 1 0
1 0 0 1
- 63 -
x A xU x ; x3 x3 .
Osobine:
x, y A xU y y U x ;
(R) Relacija je refleksivna
(S) Relacija je simetriēna

y3 y3
(T) Relacija je tranzitivna x, y, z A x U y y U z x U z ;
x3 x3
x3 y3 y3 z 3 x3 z3 .
Ova relacija je relacija ekvivalencije.
4. Dat je skup A ^2, 1, 0,1, 2` u kome je definisana je relacija

x U y x d y . Napraviti tablicu, napisati parove relacije i ispitati
njene osobine .
Rešenje:
-2 -1 0 1 2
A
-2 T T T T T
A A
-1 T T T T
A A A
0 T T T
A A A A
1 T T
2 T
U : 2, 2 , 2, 1 , 2, 0 , 2,1 , 2, 2 , 1, 1 , 1, 0 ,

1,1 , 1, 2 , 0, 0 , 0,1 , 0, 2 , 1, 0 , 1, 2 , 2, 2
Relacija je refleksivna , jer x d x
Osobine :
Relacija nije simetriēna , jer x d y y d x

Relacija je antisimetriēna x d y y d x x y
Relacija je tranzitivna , jer x d y y d z x d z
Znaēi ova relacija je relacija poretka.
- 64 -
5. U skupu
1 1 1 ½
®1, 2, , , 3, , 4 ¾
¯ 2 3 4 ¿
A
U : x, y A : x U y x Z y Z x Z y Z
definisana je relacija
.
Odrediti elemente relacije i prikazati je tabelarno.
Dokazati da je ova relacija ekvivalencije, odrediti klase ekvivalencije i
koliēniēki skup.
U : 1,1 , 1, 2 , 2,1 , 2, 2 , 2,3 , 3, 2 , 2, 4 , 4, 2 , 1,3 , 3,1 ,

Rešenje:
1, 4 , 3,3 , 3, 4 , 4, 4 , 4,3 , 4,1 , §¨

1 1· § 1 1· §1 1· §1 1·
, ¸,¨ , ¸,¨ , ¸,¨ , ¸,
© 2 3¹ © 2 2 ¹ © 3 3¹ © 3 2 ¹
§1 1· §1 1· §1 1· §1 1· §1 1·
¨ , ¸,¨ , ¸,¨ , ¸,¨ , ¸,¨ , ¸
© 2 4 ¹ © 4 2 ¹ © 4 4 ¹ © 3 4 ¹ © 4 3¹
Rešenje:
1 1 1
1 2 3 4
2 3 4
1 1 1 1 1 0 0 0
2 1 1 1 1 0 0 0
3 1 1 1 1 0 0 0
4 1 1 1 1 0 0 0
1
0 0 0 0 1 1 1
2
1
0 0 0 0 1 1 1
3
1
0 0 0 0 1 1 1
4
Osobine :
(R) Relacija je refleksivna, jer
- 65 -
xU x x Z x Z x Z x Z
(S) Relacija je simetriēna, jer
xU y yU x x Z y Z x Z y Z y Z x Z y Z x Z
(T) Relacija je tranzitivna, jer
xU y x Z y Z x Z y Z y Z z Z y Z z Z
x Z z Z x Z z Z
Ovo je relacija ekvivalencije.
Data relacija rastavlja skup A na 2 podskupa (klase)
^1, 2, 3, 4`, 1 1 1 ½
® , , ¾.
¯2 3 4 ¿
A1 A2
Koliēniēki skup je A / U Â , A `
1 2
6. U skupu formula
F ^ p q , p q, p q, p q, p q , q p, p q`

uvedena je relacija na sledeđi naēin xU y ako je formula tautologija.
Dokazati da je U relacija ekvivalencije i odrediti klase ekvivalencije.
Rešenje:
Posle ispitivanja koje su od zadatih formula tautologije, tablicom ili
nekom drugom metodom dobijamo da su tautologije :
- 66 -
p q p q
p q p q
p q q p
p q p q
p q q p
^ p q, p q, q p`, F2 ^ p q , p q`, F3 ^ p q , p q`

Prema tome, postoje 3 klase ekvivalencije. To su
F1
F F1 F2 F3
U : x, y Z : xU y 3 x y .
7. U skupu Z celih brojeva definisana je relacija
ekvivalencije i koliēniēki skup Z / U .

Dokazati da je ova relacija relacija ekvivalencije. Odrediti klase
Rešenje:
x Z : 3 x x 3 0
Relacija je refleksivna, jer je
x, y Z : 3 x y x y
Relacija je simetriēna, jer je
x y
3k
yx 3k
3 x y 3 y x
x, y Z : 3 x y x 3 y z
Relacija je tranzitivna, jer je
x y 3k y z
x y y z 3k m
3m
xz 3k 3m 3n
Klase ekvivalencije su :
Data relacija rastavlja skup Z na 3 podskupa.
- 67 -
^3,6,9,12` ^x x Z x 3k `
^1, 4,7,10` ^x x Z x 3k 1`
Z0
^2,5,8,11` ^x x Z x 3k 2`
Z1
^S0 , S1 , S2 ` .
Z2
Koliēniēki skup je S / U
Napomena:
Izraz x y znaēi: x se sadrži u y ili x je ēinilac za y.
Osim ove oznake, ēesto se piše x { 0 mod y i ēitamo x je
kongruentno 0 po modulu y, znaēi y je deljivo sa x bez ostatka.
f x 4 x 5, g x
Date su funkcije
x3
8.
f 1 , f f 1 , g 0 , f g 0
Izraēunati
f 1 4 1 5 1
Rešenje:
f f 1 1
g 0
f g 0
3
4 3 5 7
9. Odrediti sva preslikavanja skupa A ^1, 2` u skup B â, b, c` .
Rešenje:
§1 2· §1 2· §1 2· §1 2· §1 2· §1 2·
ä a ¸¹ ä b ¸¹ ä c ¸¹ ¨ b b ¸ , f5 ¨ b a ¸ , f6 ¨b c ¸,
© © © © ¹ © ¹ © ¹
f1 , f2 , f3 , f4
§1 2· §1 2· §1 2·
¨c c ¸¹ ¨c a ¸¹ ¨c b ¸¹
© © ©
f7 , f8 , f9 .
Ima ih 9.
- 68 -
10. Data je funkcija
§1 2 3 4 5·
¨3 1 2 5 4¸
© ¹
f
2 3
Odrediti funkcije f i f .
§ 1 2 3 4 5·
Rešenje:
¨ 2 3 1 4 5¸
© ¹,
f2 f f
§1 2 3 4 5 ·
¨1 2 3 4 5 ¸
© ¹.
f3 f f f
f x
11. Preslikavanja f i g definisana su sa
x2 4x 5
g x 4x 5
i
.
Odrediti
f 2 , g 2 , f g, g f .
x f f x f f x x2 4x 5 4 x2 4x 5 5
Rešenje:
x4 8x3 22x2 24x 10
2
g 2 x g g x g g x 4 4 x 5 5 16 x 25
2
f
f g x f g x 4 x 5 4 4 x 5 5
4 x2 4 x 5 5
2
g f x g f x
.
12. Neka je A â, b, c, d ` i f : A o A . Koje su od sledeđih funkcija 1-1 i

na?
§a b c d · §a b c d · §a b c d·
¨ a b c d ¸ , f2 ¨ a b b b ¸ , f3 ä b d a ¸¹
© ¹ © ¹ ©
f1 .
- 69 -
Rešenje:
Samo je funkcija f 1 1-1 i na.
§a b c d e· f 1 .
¨ ¸ . Odrediti njenu inverznu funkciju
© 2 4 1 3 5¹
13. Data je funkcija f
â, b, c, d , e` u skup B ^1, 2,3, 4,5` ,

Rešenje:
Ako je funkcija f bijekcija skupa A
onda je
§1 2 3 4 5·
f 1 ¨ ¸
©c a d b e¹ .
14. Odrediti inverznu funkciju, funkcije f x 4x 5 .
Rešenje:
Prvo treba dokazati da je preslikavanje bijekcija.
x1 , x2 R x1 z x2 f x1 z f x2
Ako je ispunjeno
preslikavanje je “ 1 1 ”. Koristiđemo kontrapoziciju prethodnog izraza koja
f x1 f x2 x1
glasi
x2
.
4 x1 5 4 x2 5 x1
Dakle
x2 ,
ēime smo dokazali da je preslikavanje “ 1 1 ”.
y 5
y R , x R x
Ovo preslikavanje je “na” jer
4 i
Pošto je preslikavanje “ 1 1 ” i “na”, (bijekcija),
1
postoji inverzno preslikavanje f .
y 5
Zamenom vrednosti x i y u izrazu
f 1 x x .
1 5
x dobijamo y
4 4 4
- 70 -
1
Grafici funkcija f i f su simetriēni u odnosu na pravu y=x.
x
y
y f 1 x
y f x
15. Ako je f x 2 x 1 odrediti f f 1 .
Rešenje:
Da bi neko preslikavanje imalo inverzno, mora da je bijekcija, tj 1-1 i na.
2 x1 1 2 x2 1 x1
Dakle
x2 ,
ēime smo dokazali da je preslikavanje “ 1 1 ”.
Da bismo dokazali da je preslikavanje “na”. Rešimo polaznu jednaēinu po
y.
Dobiđemo izraz
y
1 1
x
2 2.
y R , x R x
Onda je
y
1 1
2 2 i
i zakljuēujemo da je preslikavanje “na”.
f 1 x
Inverzna funkcija je oblika
x
1 1
y
2 2.
f f 1 x
Složeno preslikavanje iznosi
§1 ·
f 1 2 ¨ x 1¸ 1 x
©2 ¹
f
.
- 71 -
16. Neka je data funkcija f x 4 x 10 . Dokazati da je f 1 f 2 f.
Rešenje:
f x1 f x2 x1 x2 preslikavanje je 1-1.
Prvo treba dokazati da je preslikavanje bijekcija.
Dakle 4 x1 10 4 x2 10 x1 x2 , ēime smo dokazali da je

preslikavanje “ 1 1 ”.
y 10 ·
Kako je y R , x R ¨ x
§
¸ zakljuēujemo da je
© 4 ¹
x 10
preslikavanje “na”.
Prema tome postoji inverzno preslikavanje f 1 x y .
x 10
Kako je f 1 x , f x 4 4 x 10 10 16 x 50 , pa
4
2
f 1 f 2 x
16 x 50 10
dobijamo
16 x 40
f 1 f 2 x 4 x 10 .
4 4
f x 4x 5 i g x
17. Preslikavanja f i g definisana su sa
x 5 i .
Odrediti
f 1, g 1, f 1 g 1, g 1 f 1, f f 1 .
Rešenje:
Prvo se mora dokazati da su preslikavanja f i g bijekcije, pa zatim odrediti
x 5 1
f 1 x i g x
inverzne funkcije i dobiđe se da je
x5 .
4
f 1 g 1 x
x 5 5
Sada je
f 1 g 1 x
x
g 1 f 1 x
4 4,
x 5 x 15
g 1 f 1 x 5
f f 1 x
,
f 1 x
4 4
f x
.
- 72 -
4.
OSNOVE KOMBINATORIKE
KRATAK SADRŽAJ:
4.1. PRINCIPI PREBROJAVANJA

4.2. PERMUTACIJE
4.2.1. PERMUTACIJE BEZ PONAVLJANJA
4.2.2. PERMUTACIJE SA PONAVLJANJEM
4.3. VARIJACIJE
4.3.1. VARIJACIJE BEZ PONAVLJANJA
4.3.2. VARIJACIJE SA PONAVLJANJEM
4.4. KOMBINACIJE
4.4.1. KOMBINACIJE BEZ PONAVLJANJA
4.4.2. KOMBINACIJE SA PONAVLJANJEM
4.5. BINOMNA FORMULA
4.6. ZADACI
CILJEVI UČENJA:

1. definišete tehnike prebrojavanja,
2. definišete pojam permutacija sa i bez ponavljanja,
3. definišete pojam varijacija sa i bez ponavljanja,
4. definišete pojam kombinacija sa i bez ponavljanja,
5. koristite binomnu formulu.
- 73 -
4.1. PRINCIPI PREBROJAVANJA
Predmet kombinatorike je rasporeĜivanje elemenata u konaēnim

skupovima i odreĜivanje broja takvih rasporeda. Prouēavanje ove oblasti
poēelo je u 17. veku, uporedo sa nastankom teorije verovatnođe, kada su se
prva pitanja iz ove oblasti pojavila u vezi sa igrama na sređu.
Prebrojavanja pretstavljaju važan deo kombinatorike, pošto skupove
moramo prebrojavati u cilju rešavanja najrazliēitijih problema. Nekada su to
problemi odreĜivanja trocifrenih brojeva formiranih od zadatih cifara, ili broja
razliēitih telefonskih brojeva, ali i odreĜivanje složenosti algoritama ili
utvrĜivanja vero-vatnođa sluēajnih dogaĜaja.
Kako se prebrojava?
Tako što svakom elementu nekog skupa pridruži redom prirodni broj i
poslednji definisani broj predstavlja broj elemenata skupa.
^1, 2,...., n`
Definicija:
Neka je dat skup konaēno mnogo prirodnih brojeva N n
takva da je f : N n o X .
Prebrojavanje proizvoljnog konaēnog skupa X je funkcija f, koja je bijekcija,
x Ako skup X ima n elemenata pišemo da je X n.

x Ako za dva konaēna skupa X i Y postoji bijekcija f : X o Y , tada je
x Ako su X i Y neprazni i disjunktni konaēni skupovi X onda je

X Y .
Y
A B A B.
x Ako su X i Y neprazni konaēni skupovi tada je X u Y X Y .
Razlikujemo tri vrste razliēitih rasporeda elemenata skupova i to su:

x permutacije,
x varijacije,
x kombinacije.
- 74 -
Napomena:
Veđina izostavljenih dokaza teorema koje se navode u narednom poglavlju
izvode se korišđenjem principa matematiēke indukcije, pa je to moguđe uēiniti
tek kada se taj pojam definiše u glavi 5.
4.2. PERMUTACIJE
4.2.1. PERMUTACIJE BEZ PONAVLJANJA
â1, a2 ,..., an `, n N . Permutacija je bilo koji raspored

Definicija
Neka je dat skup A
svih n elemenata skupa A.
x Permutacije bez ponavljanja elemenata se mogu definisati i kao sva

bijektivna preslikavanja skupa A u samog sebe.
Primer:
^1, 2,3, 4,5`

Jedna od permutacija bez ponavljanja, elemenata skupa
A
je preslikavanje
§ 1 2 3 4 5·
¨ ¸
© 2 5 4 3 1¹ .
x Broj permutacija skupa od n elemenata iznosi
P n n n 1 2 1 n !
x Simbol n ! je skrađenica za zapisivanje uzastopnog proizvoda od n

elemenata i
ēita se n faktorijel.
x Po definiciji se uzima da je 0! 1.
- 75 -
5! 5 4 3 2 1 120 .
Primer:
â1 , a2 ` .
Primer:
Dat je skup A
Koliko ima permutacija elemenata ovoga skupa, a da se elementi ne
ponavljaju?
Ima ih dve.
P 2 2 P 1 2 1 2
To su:
a1a2 i a2a1 .
Primer:
â1 , a2 , a3 ` .
Dat je skup
A
Koliko ima permutacija elemenata ovoga skupa, a da se elementi ne
ponavljaju?
P 3 3 P 2 3 2! 3 2 1 6
Ima ih šest.
To su:
a1a2 a3 a2 a1a3 a3 a1a2
a1a3 a2 a2 a3 a1 a3 a2 a1
Primer:
P 6 6! 6 5 4 3 2 1 720
Na koliko naēina se mogu rasporediti 6 razliēitih knjiga na policu?
Primer:
Pēela treba da skupi polen sa 7 razliēitih cvetova.
Kada uzme polen sa cveta ona se na njega više ne vrađa.
P 7 7! 7 6 5 4 3 2 1 5040
Na koliko naēina pēela može da obiĜe svih 7 cvetova?
- 76 -
Permutacije se ēesto pojavljuju u definisanju pojmova. Na primer, u
obrascu za izraēunavanje determinante, kod algoritama za sortiranje, raspored
karata u špilu, u matematiēkoj estetici i sliēno.
4.2.2. PERMUTACIJE SA PONAVLJANJEM
â1, a2 ,..., an ` . Broj permutacija sa ponavljanjem, skupa

Definicija
Neka je dat skup A
od n elemenata, meĜu kojima ima k1 , k2 , , km jednakih, iznosi
§ n ·§ n k1 · § n k1 k3 · § km ·
n ¨ ¸¨ ¸¨ ¸ ¨ ¸
n!
© k1 ¹© k2 ¹© ¹ © km ¹
Pk1 ,k2 , km
k3 k1 !k2 ! km !
.
Primer:
Napisati sve permutacije elemenata a, b, b .
To su: abb, bab, bba
Primer:
Odrediti broj permutacija elemenata 0, 0, 0,1,1,1,1 .
§ 7 ·§ 7 3 ·
Broj permutacija je
7 6 5 4!
P3,4 7 ¨ ¸¨ ¸
7!
© 3 ¹© 4 ¹
35
3!4! 3!4! .
4.3. VARIJACIJE
4.3.1. VARIJACIJE ILI UREĐENI IZBORI

BEZ PONAVLJANJA ELEMENATA
â1 , a2 , , an ` . Varijacija k klase od n elemenata je bilo

Definicija
Neka je dat skup A
koja k -torka razliēitih elemenata skupa A gde je k d n .
- 77 -
x
n i
Broj varijacija iznosi
n n 1 n k 1
k 1
Vkn
x
i 0
Varijacije bez ponavljanja elemenata se mogu definisati i kao broj svih
injektivnih preslikavanja (1-1 preslikavanja) skupa A od n elemenata u
f :Ao B
skup B od k elemenata
Napomena:
U savremenoj literaturi sve se manje koristi naziv varijacije, veđ se koristi k-
permutacije. U stvari, ako je klasa jednaka broju elemenata zadatog skupa,
varijacije se svode na permutacije
Primer:
â1 , a2 , a3 `
Dat je skup
A
Koliko ima varijacija druge klase elemenata ovoga skupa i kako glase?
Ima ih šest.
V23 3 2 6
.
To su:
a1a2 a1a3 a2 a1 a2 a3 a3a1 a3a2
Primer:
Na konkurs u firmu javilo se 6 kandidata za radna mesta direktora,
sekretara i portira. Na koliko naēina ih je moguđe izabrati?
Vrši se izbor 3 od 6 kandidata.
Kako je raspored elemenata ( njihova funkcija) bitan, u pitanju su varijacije

tređe
klase od 6 elemenata bez ponavljanja
V36 6 5 4 120
- 78 -
4.3.2. VARIJACIJE SA PONAVLJANJEM
â1 , a2 , , an ` . Varijacija sa ponavljanjem k klase od n

Definicija
Neka je dat skup A
elemenata je bilo koja k -torka elemenata skupa A.
x Broj varijacija iznosi

Vkn nk
x
preslikavanja skupa A od n t 1 elemenata, u skup B od k t 0
Varijacije sa ponavljanjem elemenata se mogu definisati i kao broj svih
elemenata,
f :Ao B
Primer:
Koliko ima dvocifrenih brojeva koji se mogu napisati sa ciframa

1, 2, 3 i kako glase?
Ima ih
V23 32 9
.
To su:
11,12,13, 21, 22, 23, 31, 32, 33 .
4.4. KOMBINACIJE
4.4.1. KOMBINACIJE ILI NEUREĐENI IZBORI

BEZ PONAVLJANJA ELEMENATA
â1, a2 ,..., an ` . Kombinacija klase od k elemenata je bilo

Definicija
Neka je dat skup A
koja neureĜena k -torka razliēitih elemenata skupa A gde je k d n
- 79 -
x
n n 1 n k 1
Broj kombinacija iznosi
§n·
¨ ¸
Vkn
©k ¹
Ckn
k! k!
§n·
x Izraz ¨ ¸ ēita se n nad k i to je broj svih podskupova datog skupa A koji
©k ¹
imaju k elemenata.
Primer:
â1 , a2 , a3 ` .
Dat je skup
A
Koliko ima kombinacija druge klase elemenata ovoga skupa i kako glase?
Ima ih
§3· 3 2
¨ ¸
© 2¹
C23 3
2! .
To su: a1a2 a1a3 a2 a3 .
Napomena: Osnovna razlika izmeĜu permutacija, varijacija i kombinacija (

bez ponavljanja) je u tome što kod permutacija koristimo i rasporeĜujemo
sve elemente zadatog skupa, dok kod varijacija i kombinacija koristimo pod
skupove zadatog skupa. Sa druge strane, razlika izmeĜu varijacija i
kombinacija je u tome što kod varijacija je bitno mesto elementa u
rasporedu, a kod kombinacija nije.
Primer:
Koliko ima dvocifrenih brojeva koji se mogu napisati sa ciframa 1, 2, 3 ?
Kako je u broju bitan raspored cifara, ovo su varijacije.
Ima ih
V23 3 2 6.
Primer:
Koliko ima pravih koji se mogu povuđi kroz nekolin̖arne taēke A, B, C ?
Kako u ovom sluēaju nije bitan raspored taēaka na pravoj, ovo su
kombinacije.
Ima ih
- 80 -
§ 3· 3 2 3 2
¨ ¸
© 2¹ 2 1
C23 3
2!
To su prave
AB , AC i BC
4.4.2. KOMBINACIJE SA PONAVLJANJEM
â1, a2 ,..., an ` . Kombinacija klase od k elemenata sa

Definicija
Neka je dat skup A
§ n k 1·
ponavljanjem iznosi
¨ k ¸.
© ¹
Ckn
Primer:
â1 , a2 , a3 ` .
Dat je skup
A
Koliko ima kombinacija druge klase sa ponavljanjem elemenata i kako
glase?
§ 3 2 1·
Ima ih
§4· 43
¨ 2 ¸ ¨2¸
© ¹ © ¹
C23 6.
2!
To su:
a1a2 a1a3 a2a3 a1a1 a2a2 a2a3 .
Primer:
U jednoj prodavnici sladoleda postoji pet vrsta sladoleda. Na koliko
razliēitih
naēina se može naēiniti porcija od 3 kugle?
§ 5 3 1·
¨ 3 ¸
© ¹
C35 35
- 81 -
4.5. BINOMNA FORMULA
Binomna formula je formula pomođu koje se izraēunava izraz a b , gde

n
je n N .
Definicija
Binomna formula glasi:
§ n · n § n · n 1 § n · n 2 2 § n · n §n· n
a b ¨0¸a ¨1¸a b ¨2¸a b ¨ ¸ ab ¨ n ¸ b
© ¹ © ¹ © ¹ © n 1¹ © ¹
n
¦¨ k ¸ a
§n· n k
n,kN
n
© ¹
bk
k 0
x Opšti ēlan binomnog razvoja je oblika

§ n · nk k
¨ ¸a b
©k ¹
Tk 1
.
§n·
x Izraz ¨ ¸ se naziva binomni koeficijent i definiše kao:
©k ¹
§n· n n 1 n 2 n k 1 , tj
¨k ¸
© ¹ k!
§n·
¨k ¸ k ! n k !
n!
© ¹
Binomni koeficijenti imaju osobine:

§n· § n ·
x simetriēnosti ¨ ¸ ¨ ¸.
©k ¹ ©n k ¹
- 82 -
§ n · § n 1· § n 1·
x aditivnosti ¨ k ¸ ¨ k ¸ ¨ k 1¸
© ¹ © ¹ © ¹
§n· §n·
¨0¸ ¨n¸ 1
© ¹ © ¹
.
Napomena: Strogi dokaz binomne formule izvodi se primenom principa

matematiēke indukcije.
Ako bi se primenila binomna formula za neke vrednosti, n 1, 2,3, ,

dobili bi se sledeđi izrazi, a njihovi binomni koeficijenti ēinili bi takozvani
Paskalov trougao:
a b 1
0
a b a b
1
1
11
1 2 1
a b a 2 2ab b2
1 3 3 1
2
a b a3 3a 2b 3ab2 b3
3
a b a 4 4a3b 6a 2b2 4ab3 b4

฀ ฀
1 4 6 4 1
4
Paskalov trougao je pogodan za izraēunavanje binomnih koeficijenata

samo u sluēajevima kada je stepen n mali broj.
Primer:
Razviti izraz po binomnoj formuli
§ 1·
¨x
6
© x ¹̧
§ 1· § 6· 4 § 6· 2 § 6· § 6· 1 § 6· 1
¨ ¸ x ¨ 1¸ x ¨ 2 ¸ x ¨ 3¸ ¨ 4 ¸ 2 ¨ 5¸ 4 6
6
1
© x¹ © ¹ © ¹ © ¹ © ¹x © ¹x
6
x
x
x 6 6 x 4 15 x 2 20 2 4 6 .
15 6 1
x x x
- 83 -
Primer:
Odrediti peti ēlan u razvijenom obliku binoma
§ 12 ·
¨ x x3 ¸
2 12
© ¹ .
§ 12 · § 12 · § 23 ·
12 4
¨ 4 ¸¨ x ¸ ¨ x ¸
4 20
© ¹ © ¹ © ¹
3
T5 495 x .
Primer:
Dokazati
§n· §n· §n· §n·
a) ¨ ¸ ¨ ¸ ¨ ¸ ¨ ¸
©0¹ ©1¹ ©2¹ ©n¹
2n
§n· §n· §n· §n· §n·

b) ¨ ¸ ¨ ¸ ¨ ¸ ¨ 1 ¸ ¨ 3¸
©0¹ ©2¹ ©4¹ © ¹ © ¹
1 dobiđemo tražene veze.

Ako u binomnoj formuli zamenimo a 1 i b 1 , odnosno a 1 i
b
Permutacije, varijacije i kombinacije kao važne kombinatorne elemente

ēesto je potrebno konstruisati pomođu raēunara. Tada ih je potrebno
generalisati. Postoji mnogo algoritama koji se bave ovom problematikom što
ēitaoci mogu nađi u sliēnoj primenjenoj literaturi ili na Internetu.
- 84 -
1. Šta su permutacije ? 5. Šta je Paskalov trougao

2. Šta su varijacije? 6. Šta su binomni koeficijenti i
3. Šta su kombinacije? kako se odreĜuju?
4. Kako glasi binomna 7. Navesti osobine binomnih
formula? koeficijenata.
KLJUČNE REČI
Kombinatorika Binomni koeficijenti

Permutacije Faktorijel
Varijacije Paskalov tro
Kombinacije
4.6. ZADACI
1. Na koliko naēina mogu da sednu 5 osoba na pet stolica?
P 5 5! 5 4 3 2 1 120
Rešenje:
2. Koliko razliēitih petocifrenih brojeva se mogu napisati pomođu cifara

0,1, 2, 3, 4 , a da se cifre ne ponavljaju ?
P 5 P 4 5! 4! 120 24 96
Rešenje:
3. Dat je skup A ^1, 2,3, 4,5, 6` .

a) Koliko ima šestocifrenih brojeva koji sa ovim ciframa mogu napisati?
b) Koliko šestocifrenih brojeva poēinje ciframa 1, 2 u datom poretku ?
- 85 -
c) Koliko šestocifrenih brojeva poēinje ciframa 1, 2 u proizvoljnom
poretku ?
d) U koliko šestocifrenih brojeva cifre 1, 2 stoje jedna pored druge u
datom poretku?
e) U koliko šestocifrenih brojeva cifre 1, 2 stoje jedna pored druge u
proizvoljnom poretku?
a) P 6
Rešenje:
b) P 4
6! 720
c) 2 P 4
4! 24
2 4! 48
d) P 5
e) 2¢ P 5
5! 120
2 5! 240
4. Formirati sve permutacije od elemenata a, b, b, c i odrediti njihov broj.
Rešenje:
abbc , abcb , acbb , babc , bbac , bbca , bcba , bacb , bcab , cabb , cbab ,
cabb .
P2 4
4! 24
12
2! 2
5. Koliko permutacija od elemenata a, a, a , a, a, b, b, b, c poēinje
a) sa a, b) sa b, c) sa c .
a ) P4,3 8
Rešenje:
8!
4! 3!
280
b) P5,2 8
8!
5! 2!
168 ,
c) P5,3 8
8!
5! 3!
56 .
- 86 -
6. Koliko se razliēitih reēi ukljuēujuđi i besmislene može sastavi od reēi
ABRAKADABRAKA?
P5,2,2 11
Rešenje:
11!
5! 2! 2!
83160
7. Koliko ima dvocifrenih brojeva koji se mogu napisati sa ciframa 1, 2, 3 ?
Rešenje:
Ima ih
V23 32 9
.
To su:
11,12,13, 21, 22, 23, 31, 32, 33 .
^1, 2,3, 4` .
8. Dat je skup
A
a) Formirati sve dvocifrene brojeve od elementa ovog skupa, kod koji
se cifre ne ponavljaju i odrediti njihov broj.
b) Formirati sve dvocifrene brojeve od elementa ovog skupa i odrediti
njihov broj.
Rešenje:
a)
12,13,14, 21, 23, 24,31,32, 34, 41, 42, 43 .
V24 4 3 12
b)
11,12,13,14, 21, 22, 23, 24, 31, 32, 33,34, 41, 42, 43, 44
V24 42 16
.
9. Na koliko se naēina mogu izabrati ēetiri osobe na ēetiri razliēite
dužnosti, od devet prijavljenih kandidata?
9 87 6
Rešenje:
V49 3024
.
- 87 -
10. U kampanji za izbore predsedniēki kandidat mora da obiĜe 7 od 15
gradova u Srbiji. Da bi postigao što bolji rezultat on kampanju mora da
završi u Beogradu. Na koliko razliēitih naēina on to može uēiniti?
14 13 12 11 10 9

Rešenje:
V614 2162160
.
11. Koliko se razliēitih ēetvorocifrenih brojeva može formirati od deset
razliēitih cifara?
Rešenje:
a) Ako se cifre u broju ne ponavljaju, brojeva ima
V410 V39 10 9 8 7 6 9 8 7 5040 504 4536
.
b) Ako se cifre u broju ponavljaju, brojeva ima
V410 V310 104 103 9000
12. Koliko se razliēitih petocifrenih brojeva može formirati od cifara
0,1, 3,5, 7, 9 , ako se nula ne nalazi ni na prvom ni na poslednjem
mestu i ako se cifre ne ponavljaju ?
Rešenje: 2 V45 240 .

13. Na tiketu sportske prognoze ima 12 susreta. Koliko popunjenih kolona
obezbeĜuje 12 taēnih pogodaka?
V123 312 531441

Rešenje: .
10
14. Da li se meĜu brojevima 1, 2, ,10 , ima više onih koji sadrže cifru 9
ili onih koji je ne sadrže?
Rešenje:
^1, 2, ,8`
Ako broj ne sadrži cifru 9, onda sve njegove cifre pripadaju skupu
Ovakvih brojeva ima 9 1 1 3486784401 .

.
10
Oduzimamo broj sastavljen od svih nula, a dodajemo 1010 .

Brojeva koji sadrže cifru 9 ima 10 9
10 10
6513215599 ,
odnosno mnogo više.
- 88 -
15. Na jednom šahovskom turniru uēestvuje 15 šahista. Svaki treba da
odigra partiju sa svakim. Koliko đe partija biti odigrano?
Rešenje:
§15 · 15 14
¨ ¸
©2 ¹ 2 1
C215 105
.
16. Ako je na jednom šahovskom turniru održano 105 partija, koliko je

igraēa uēestvovalo?
Rešenje: 15
17. Koliko dijagonala ima konveksni petougao?
§5· 5 4
Rešenje:
C25 5 ¨ ¸ 5 5 5.
© 2¹ 2 1
18. Skup od 40 osoba treba da izabere predsednika, sekretara i 3 ēlana

predsedništva. Na koliko naēina je moguđe naēiniti ovaj izbor?
Rešenje:
V240C338 13160160
19. Koliko rešenja ima jednaēina x1 x2 xk
.
n , gde su
x1 , x2 , , xk , ne negativni celi brojevi.
Neka je dat skup ^1, 2, , k ` . Ako xi oznaēava koliko je puta izabran

Rešenje:
element i iz datog skupa, onda svako rešenje x1 , x2 , , xk gornje

jednaēine predstavlja jednu kombinaciju sa ponavljanjem skupa od k
§ k n 1·
elemenata sa n ponavljanja.
¨ ¸
© n ¹.
- 89 -
20. Koliko u gradu ima telefona sa petocifrenim brojevima:
a) ako su sve cifre razliēite,
b) ako se cifre ponavljaju.
V510 , V510
Rešenje: .
21. Na školskoj zabavi nalazi se 22 devojaka i 15 mladiđa. Na koliko naēina

je moguđe od njih izabrati 4 para za ples?
Rešenje: C422 C415 .
22. Na koliko naēina se seku 18 pravih, od kojih su 5 paralelne, 6 se seku u

jednoj taēki, a 4 u drugoj.
C218 C25 C26 1 C24 1 124

Rešenje: .
23. Košarkaški tim saēinjavaju 5 bekova, 4 centra i 3 krila. Na koliko naēina

se može sastaviti petorka ako u njoj moraju da igraju bar 2 beka i bar
jedan centar?
C25C24C13 C25C34 C25C14C23 C35C14C13 C35C24 C45C14

Rešenje:
540
.
24. Na koliko naēina se 12 istih loptica može rasporediti u 6 razliēitih

kutija? Svaka kutija može da primi i sve kuglice.
§ 6 12 1·
Rešenje:
¨ 12 ¸
© ¹
C612 6188
25. Na jednom šahovskom turniru odigrano je 210 partija. Odrediti broj

uēesnika, ako se zna da je svaki uēesnik odigrao partiju sa svakim?
Rešenje: 21.
- 90 -
26. Date su cifre 0, 0, 0, 0,1,1,1 . Koliko ima permutacija od ovih
elemenata?
P4,3 7
Rešenje:
7!
35
4!3! .
27. Svaki korisnik raēunara ima lozinku koja je izmeĜu 6 i 8 znakova, koji su
ili slova engleske azbuke ( 26 slova) ili cifra (10). Svaka lozinka mora da
sadrži bar 1 cifru. Koliko lozinki je moguđe napisati?
Rešenje:
Neka lozinka ima 6 znakova. Broj lozinki đemo dobiti kada odredimo
broj svih nizova dužine 6, koji se sastoje od svih slova i cifara. Od tog
broja treba oduzeti one nizove dužine 6 koji se sastoje samo od slova.
L6 V636 V626 1867 866 560

Za lozinke dužine 7 i 8 koristimo sliēno izraēunavanje,
L7 V736 V726 70 332 353920
L8 V836 V826 2 612 282842880
Pa je ukupan broj lozinki
L6 L7 L9 2684483063360
28. Po pet crvenih, plavih , belih i crnih kuglica treba povezati u niz tako da
ma koje ēetiri susedne kuglice budu razliēite boje. Na koliko naēina je
to moguđe uēiniti?
b) 4! 5!
Rešenje:
4
a) 4!
29. Sekretarica ima 5 pisama i 5 razliēitih adresa. Na koliko naēina ona
može svako pismo da stavi u pogrešnu kovertu?
- 91 -
§ 5· §5· § 5· §5·
Rešenje:
5! ¨ ¸ 4! ¨ ¸ 3! ¨ ¸ 2! ¨ ¸ 1! 1 44

©1¹ © 2¹ © 3¹ © 4¹
30. Koja je po redu permutacija ŠKOLA od osnovne AKLOŠ.
Rešenje:
4 4! 96 , permutacija .
Da bi slovo Š došlo na prvo mesto treba da proĜe
1 3! 6 ,
Na ovaj broj redom dodajemo
2 2! 4 ,
ŠK(ALO)
1 1! 1 ,
ŠKO(AL)
ŠKOLA
i naredna permutacija je tražena.
Znaēi 108-ta permutacija .
31. Kako glasi 108 permutacija od osnovne AKLOŠ.
Rešenje:
107 : 4! 4 11 ,
Prvo se oduzme 1 i kređemo od 107 permutacije
11: 3! 1 5 ,
znaēi prvo slovo je Š .
5 : 2! 2 1
sledeđe slovo je K
1:1! 1 0
sledeđe slovo je O
sledeđe slovo je l, a zatim A
Dakle u pitanju je reē ŠKOLA.
32. Koja je po redu permutacija 0101010 od osnovne 0000111 .
Rešenje:
Da bi došli do 1 treba da proĜe
0
6!
0(000111) 0 , permutacija .
3!3!
3
5!
01(00011) 10 , permutacija
3!3!
- 92 -
0
4!
2!2!
2
3!
2!2!
0
2!
2!
Znaēi 14-ta permutacija glasi 0101001, 15-ta glasi 0101010.
33. Kako glasi 15-ta permutacija od osnovne 0000111 ?
Rešenje:
6!
14 : 14 : 20
3!3! ,
nije deljivo, dakle prva cifra je 0.
14 :10 1 4
5!
14 :
2!3! ,
dakle preskoēiti nulu i sledeđa cifra je 1.
4!
4: 4:6
2!2! ,
nije deljivo, dakle naredna cifra je 0.
4 : 3 11
3!
4:
2! ,
1: 2! ,
1:1 1 0
nije deljivo, dakle naredna cifra je 0.
,
15-ta glasi 0101010.
- 93 -
34. Koja je po redu permutacija singidunum od osnovne gdiinnmsuu?
Rešenje:
7 317520
9!
2! 2! 2!
s
2 10080
8!
2! 2! 2!
si
3 3780
7!
2! 2!
sin
0 0
6!
sin g
2!
1 60
5!
sin gi
2!
0 0
4!
sin gid
2!
2 6
3!
sin gidu
0 2! 0
2!
sin gidun
sin gidunu 1 1! 1
U pitanju je 331178 permutacija.
35. Koja je po redu permutacija TABLA od osnovne AABLT.
Rešenje: 52.
36. Odrediti ēlan koji u razvijenom obliku binoma x x ne sadrži x .

2
12
Rešenje:

§12 · 12 k § 12 · 12 k 2 k §12 · 123k
¨ ¸ x x ¨ ¸ x x ¨ ¸ x
2 k
©k¹ ©k¹ ©k¹

Tk 1
12 3k 0 k 4
- 94 -
Traženi ēlan je
§12 · 0 12 1110 9
¨ ¸ x
©4¹ 1 2 3 4
T41 T5 495
37. Odrediti ēlan koji u razvijenom obliku binoma
§ 13 ·
¨ x x2 ¸
11
1
© ¹
Ima promenljivu x na peti stepen.
Rešenje:
§11· § 13 · § 12 · §11· 113 k k2 §11· 226 k
11 k
Tk 1 ¨ ¸ ¨ x ¸ ¨ x ¸ ¨ ¸ x x ¨ ¸ x
k
© k ¹© ¹ © ¹ ©k¹ ©k¹
22 k
5k 8
6
znaēi traženi ēlan je deveti, tj
§11· 5 §11· 5 1110 9 5

¨ ¸ x ¨ ¸ x x 165 x 5
©8¹ ©3¹ 3 2 1
T9 T81
.
38. Odrediti trinaesti ēlan u razvijenom obliku binoma

§ 1 ·
¨ 9x ¸
n
© 3x ¹ ,
ako je binomni koeficijent tređeg ēlana 105.
Rešenje:
Binomni koeficijent tređeg ēlana iznosi
§n· n n 1
¨ ¸ 105 105 n 2 n 210 0 n 15 , n 14
© 2¹ 1 2
Kako n mora da bude pozitivan broj uzimamo samo da je n=15.
Traženi binom glasi
- 95 -
§ 1 ·
¨ 9x ¸
15
© 3x ¹ ,
a ēlan
§ 15 · 3 § 1 · § 15 · 3 3 1 § 15 · 1
¨ ¸ 9 x ¨ ¸ ¨ ¸9 x 6 6 ¨ ¸ 3
12
455
© ¹ © 3x ¹ © 15 12 ¹ ©3¹ x
T13 T12 1
12 3 x x3
39. Zbir binomnih koeficijenata prvog, drugog i tređeg ēlana binoma je 46

§ 2 1·
¨x ¸
n
© x¹
Odrediti ēlan koji ne sadrži x.
Rešenje:
§n· §n· §n· n n 1

¨ ¸ ¨ ¸ ¨ ¸ 46 1 n 46 n 9
©0¹ ©1¹ ©1¹ 2
Binom glasi
§ 2 1·
¨x ¸
9
© x¹ .

§ 9 · 2 9k § 1 · § 9 · 182 k 1 § 9 · 183k
Tk 1 ¨ ¸ x ¨ ¸ ¨k ¸ x ¨ ¸ x
k
©k ¹ ©x¹ © ¹ xk ©k ¹
18 3k 0 k 6
Traženi ēlan je
§9· §9· 9 8 7

¨ ¸ ¨ ¸
© 6¹ © 3¹ 1 2 3
T61 T7 84
.
- 96 -
40. Odrediti x u izrazu
§3 1 ·
¨ 2 3 ¸
x
© 3¹ ,
ako je odnos sedmog ēlana od poēetka, prema sedmom ēlanu od kraja

1: 6.
Rešenje: x 9
41. Dat je binom

§ x 1 ·
¨ 2 x1 ¸
n
© 2 ¹ ,
odrediti n tako da je zbir binomnih koeficijenata poslednja tri ēlana 22.
Odrediti onu vrednost x za koju je zbir tređeg i petog ēlana datog
binoma 135.
x 1 x
Rešenje:
n 16, 2.
42. Koeficijenti ēetvrtog i šestog ēlana u razvijenom obliku binoma

§1 ·
¨ x¸
n
©x ¹
odnose se kao 5:18. Odrediti ēlan koji ne zavisi od x.
Rešenje:
n 12, k 8, T9 495 .

43. Odrediti sve racionalne ēlanove u razvijenom obliku binoma
2 3
10
.
Rešenje:
32, 2160,15120, 22860, 7292, 243 .
- 97 -
44. Koji je koeficijent uz x y u razvoju izraza x y ?
10 12 20
Rešenje:
§ 22 ·
¨ ¸ 646 646
© 10 ¹
45. Koliko elemenata ima partitivni skup skupa od n elemenata?
§n·
Rešenje:
Skup od n elemenata ima ¨ ¸ podskupova od k elemenata.

©k ¹
Zato je ukupan broj podskupova jednak broju
¦¨ k ¸
§ n· §n· §n· §n·
¨ ¸¨ ¸ ¨ ¸ 2
n
0© ¹ ©0¹ ©1¹ ©n¹

n
k
.
46. Koliko se binarnih relacija može definisati u skupu od n elemenata?

A koliko ih je
a) Refleksivnih
b) Simetriēnih
c) Refleksivnih i simetriēnih
Rešenje:
Kako je binarna relacija u skupu X po definiciji svaki podskup

Dekartovog proizvoda X 2 i kako je X 2 n 2 , broj binarnih relacija
V2n 2
iznosi V 2n .
2n n 1
2
V2n
a) V 2
n2 1
C2n
b) V 2 2 2
n 2 1
C2n
c) V 2 2 2
- 98 -
5.
PRAVILA ZAKLJUČIVANJA I DOKAZI
KRATAK SADRŽAJ:
5.1. DEDUKCIJA I INDUKCIJA

5.1.1. DEDUKTIVNA METODA
5.1.2. INDUKTIVNA METODA
5.2. DOKAZ MATEMATIČKIH POJMOVA
5.2.1. DEFINICIJE, AKSIOME, DOKAZI
5.3. PRAVILA ZAKLJUČIVANJA:
5.3.1. MODUS PONENS I TOLENS
5.3.2. PRAVILO KONTRADIKCIJE
5.3.3. PRAVILO KONTRAPOZICIJE
5.3.4. PRAVILO TRANZITIVNOSTI IMPLIKACIJE I
EKVIVALENCIJE
5.3.5. JOŠ NEKA PRAVILA
5.4. MATEMATIČKA INDUKCIJA
5.5. ZADACI
CILJEVI UČENJA:

1. definišete dedukciju i indukciju,
2. znate šta su aksiome, definicije i teoreme,
3. znate šta sadrži dokaz teorema,
4. definišete osnovna pravila zaključivanja,
5. koristite matematičku indukciju.
- 99 -
5.1. DEDUKCIJA I INDUKCIJA
Sva znanja u nauci dele se na empirijska i apriorna. Empirijska znanja su

bazirana na iskustvu, dok su apriorna znanja ona koja se ne moraju opravdati
iskustvom. Ona postoje nezavisno od iskustva. U sagledavanju znanja, ēovek se
mora koristiti metodama zakljuēivanja.
Zakljuēivanje je misaoni proces u kome izvodimo sud na osnovu jednog ili
više drugih sudova.
U suštini postoje dva osnovna principa zakljuēivanja, a to su dedukcija i
indukcija.
5.1.1. DEDUKTIVNA METODA
Prvi koji je upotrebio deduktivni naēin zakljuēivanja bio je

grēki filozof Tales iz Mileta (624-542 pre nove ere).
Tales je dedukciju upotrebio u dokazivanju podudarnosti
trouglova.
Kasnije ovu metodu je prihvatio Pitagora (569-475 pre
nove ere). Pitagorejci uoēavaju zakonitost meĜu
zakljuēcima, izvode jedne iz drugih. Svima znana,
Pitagorina teorema, bila je poznata i ranije, ali ju je Pitagora prvi dokazao
deduktivnim putem.
Osnovne principe deduktivne organizacije matematike postavio je grēki
matematiēar Euklid (325.-265. pre naše ere).U svom ēuvenom delu Elementi
izložio je aksiomatski princip definisanja pre svega geometrije, a samim tim i
matematike uopšte.
x Dedukcija je princip zakljuēivanja od opšteg ka pojedinaēnom, od

poznatog ka nepoznatom.
x Deduktivna metoda svodi se da do zakljuēka dolazimo na osnovu drugih
ranije poznatih stavova koje zovemo pretpostavke ili premise.
x Deduktivni zakljuēak oslanja se na pravila i zakonitosti matematiēke logike.
x Deduktivnost znaēi izvodljivost.
- 100 -
Napomena:
U principu u deduktivnoj metodi, ne interesuje nas da li su pretpostavke i
zakljuēci istiniti, veđ da li je taēan sam princip zakljuēivanja, odnosno da li se iz
tih datih pretpostavki može izvesti taēan zakljuēak. Dedukcijom dakle želimo da
proverimo istinitost postupka na osnovu koga zakljuēujemo, da ukoliko su
premise taēne, da je i zakljuēak taēan.
Matematika je u najveđoj meri deduktivna nauka, odnosno, ona se kao

misaona delatnost odlikuje deduktivnošđu.
U deduktivne ili teorijske metode spadaju:
x metoda dokazivanja,
x metoda analize,
x metoda sinteze, i dr.
5.1.2. INDUKTIVNA METODA
Indukcija je metod zakljuēivanja kojim se iz stavova koji se odnose na

odreĜen broj pojedinaēnih sluēajeva izvodi stav koji se odnosi na sve sluēajeve
te vrste.
Ovaj metod zakljuēivanja ēesto se koristi u prirodnim naukama, gde se
posmatranjem ili eksperimentom dolazi do odreĜenih saznanja o nekoj pojavi,
pa se na osnovu tih pojedinaēnih sluēajeva izvodi opšti stav. Takva indukcija se
naziva nepotpuna ili empirijska indukcija. Ovakav naēin zakljuēivanja nije
dobar, jer se ēesto na osnovu odreĜenog broja taēnih pojedinaēnih sluēajeva
ne mora dobiti taēan zakljuēak u opštem sluēaju.
Primer:
Fermaov problem: Da li su prosti brojevi oblika 2 1, nN ?
n
2
Zamenom za n=1,2,3,4 zaista se dobijaju prosti brojevi, 5, 17, 257, 65537.

To bi moglo da dovede do zakljuēka da su brojevi zaista prosti.
MeĜutim za n=5, dobija se broj deljiv sa 641, znaēi broj koji nije prost.
- 101 -
U induktivne ili empirijske metode spadaju:
x metoda eksperimenta,
x metoda posmatranja,
x metoda merenja,
x metoda analogije i dr.
Napomena:
Dedukcija i indukcija se meĜusobno iskljuēuju, ali su i komplementarne.
Ako bi ih uporeĜivali, možemo ređi da dedukcija vodi za nužnim zakljuēcima,
dok indukcija ka verovatnim zakljuēcima.
Deduktivne metode se bave iskljuēivanjem pogrešnih pretpostavki, ali ne i
utvrĜivanjem istinitosti. Induktivne metode se bave utvrĜivanjem ēinjeniēne
istinitosti.
5.2. OSNOVNI POJMOVI
5.2.1. DEFINICIJE , AKSIOME I DOKAZI
x U matematici postoje pojmovi koji se ne definišu. Oni se shvataju uz pomođ

intuicije, iskustva ili dogovora. Nazivamo ih osnovnim ili primitivnim
pojmovima.
To su taēka, skup , prirodni broj 1 i mnogi drugi. Ovi pojmovi su intuitivno

jasni i svi pokušaji kroz istoriju matematike, njihovog definisanja, nisu doveli do
rezultata. Veliki matematiēar Euklid u svome delu Elementi, želeđi da sve
pojmove definiše, dao je definiciju taēke. Rekao je „ taēka je ono ēiji je deo
ništa “. Naravno, ovo je sasvim nepotrebna definicija koja je nasmejala ne
samo matematiēare i koja se vremenom izgubila.
x Definicije služe da se pojmovi precizno odrede.
x Definicija je iskaz ili sud kojim se nedvosmisleno odreĜuje sadržaj pojma.
x Ostali novi pojmovi se moraju definisati, koristeđi samo osnovne
pojmove ili one pojmove koje smo veđ definisali.
- 102 -
Primer:
Definicija:
Za svake dve prave a i b, kažemo da se seku, ako imaju taēno
jednu zajedniēku taēku.
Definicija:
Dve prave su paralelne, ako leže u istoj ravni i nemaju zajedniēkih
taēaka ili se poklapaju.
Definicije su ēesto oblika:
x ekvivalencije, A ako i samo ako B, u oznaci A B ,

def
x jednakosti, A jednako B, u oznaci A

def
B
Primer:
n! 1 2
def
n
aa a n N,a R
def
an
n
Kao što postoje osnovni pojmovi koje nije potrebno definisati, tako postoje i
tvrĜenja koja nije potrebno dokazivati.
To su aksiome. One predstavljaju osnovu svake matematiēke teorije.
x Aksiome ili postulati su tvrĜenja koja se ne dokazuju, a koja su sama po

sebi uvek taēna.
Primer:
Aksioma:
Za bilo koje dve razliēite taēke postoji taēno jedna prava koja ih sadrži.
Aksioma:
Za svaku pravu p i taēku A van nje, postoji taēno jedna prava koja sadrži
taēku A i paralelna je pravoj p.
- 103 -
Prvi sistem aksioma definisao je Euklid u 3 veku pre naše ere.
Druga navedena aksioma je aksioma paralelnosti. Definisao ju je Euklid, a
poznata je i pod imenom 5 postulat. Vekovima su matematiēari pokušavali da
dokažu ovu a tvrĜenje, sve dok u prvoj polovini 19. veka matematiēar
Lobaēevski nije dokazao da je to tvrĜenje aksioma i samim tim ne može se
dokazati. Tako je nastala nova oblast neeuklidske geometrije, geometrija
Lobaēevskog, a za njom su sledili nastanci i drugih neeuklidskih geometrija.
Lobaēevski i Gaus su postavili i pitanje koja od ove dve geometrije
predstavlja stvarnu sliku sveta, obavili su i par eksperimenata, ali pitanje je
ostalo bez odgovora.
Aksiome treba izabrati tako da nisu protivreēne, a da ih ima dovoljno za
definisanje svake teorije .
x Posledice aksioma su teoreme.
x Svaka teorema sastoji se od pretpostavke –premise - hipoteze i
zakljuēka
posledice.
Sve teoreme , tvrĜenja ili stavovi, moraju se dokazati.

x Logiēko rasuĜivanje pomođu koga dolazimo do zakljuēaka je dokaz.
Dokaz se sastoji od niza koraka , a svaki deo dokaza je:

1. definicija, aksioma i ona teorema koja je veđ dokazana.
2. pravila izvoĜenja i logiēkih zakona zakljuēivanja
Svaka teorema ima bar jedan dokaz.
x Dokazi mogu biti direktni i indirektni.

x Zakljuēak, formula F, kao posledica formula A,B,... je ispravan , ako sledi
iz ispravnih pretpostavki.
x Da iz formula A, B, C , sledi posledica F , koristimo se simbolikom u
pisanju
A, B, C ,...
ili A, B, C ,... F
F
- 104 -
Napomena: Dokaz predstavlja zaštitni znak matematike. Pravilna upotreba
dokaza je od suštinskog znaēaja za matematiku.
Formule p i p q su taēne (imaju vrednost 1), samo ako su istovremeno p i

Primer:
p 1, q 1 .
q
taēni
Tada možemo pisati i p, p q q.

Dakle ispravno je zakljuēiti da iz taēne pretpostavke p i taēne pretpostavke
p q , sledi taēan zakljuēak q.
Iz ovog primera možemo zakljuēiti da i za proizvoljne formule A i B važi
A, A B
B
5.3. PRAVILA ZAKLJUČIVANJA
U praksi najēešđe se koriste sledeđa pravila zakljuēivanja:
5.3.1. MODUS PONENS I MODUS TOLENS
x Modus ponens je najēešđe primenjivano, a ujedno i najjednostavnije

pravilo dokazivanja. Naziv je latinski i u prevodu znaēi metoda
A B, A
potvrĜivanja. Ovo je primer direktnog dokaza.
B
Može da se ēita, ako iz A sledi B, onda B.
x Ovo pravilo zakljuēivanja opravdava tautologija p p q q .
- 105 -
A B : Ako je N deljivo sa 5, onda je N prestupna godina.
Primer:
A: 2000 je deljivo da 5,
B: 2000 je prestupna godina.
A B : Ako napolju pada kiša, poneđu kišobran.

Primer:
A : Napolju pada kiša.

B: Poneđu kišobran
x Modus tolens je oblika.

A B , B
A
Naziv je takoĜe latinski i u prevodu znaēi metoda opovrgavanja. Ovo je
x Ovo pravilo zakljuēivanja opravdava tautologija p q q p .

primer indirektnog dokaza.
A B : Ako sam uhapšen, onda sam izvršio zloēin.

Primer:
B : Nisam izvršio zloēin

A : Nisam uhapšen.
Oba pravila zakljuēivanja imaju veliku primenu, a u matematici i eksperi

mentalnim naukama modus tolens se ēak i ēešđe koristi.
5.3.2. PRAVILO KONTRADIKCIJE-PROTIVREČNOSTI
x Dokaz svoĜenja na protivreēnost, kontradikcijom, (reductio ad
A B B
absurdum) je oblika
x Ovo pravilo zakljuēivanja opravdava tautologija

A
p q q p .
Ovo je primer indirektnog dokaza.
- 106 -
suprotne posledice B i B , tada sigurno je taēna formula A.
Po ovom pravilu, ako se polazeđi od negacije formule A mogu dokazati dve
Primer:
2 nije racionalan broj.
Ako ovo tvrĜenje želimo da dokažemo pravilom kontradikcije,
pretpostaviđemo
da jeste racionalan broj.
Onda se broj može napisati u obliku razlomka, tj.
p
2
q
gde su p i q uzajamno prosti brojevi, (nemaju zajedniēkog delioca).
Odavde je
p2
p2
2 2q 2 ,
q2
2
Odavde zakljuēujemo da je p paran broj, pa sami time i p je paran broj i
2q q 2n .
može
2 2
se napisati p 2n , odnosno 4n
To znaēi i da je i q paran broj.
Ako su oba broja p i q parna, oni nisu uzajamno prosti.
Znaēi poēetna pretpostavka da je 2 racionalan broj nije održiva.
Primer:
Ako je 3n+2 neparan broj, tada je n neparan broj.
Dokaz metodom kontradikcije
Pretpostavimo da je:
Ako je 3n+2 neparan broj, tada je n paran broj.
Ako je n paran broj, može se napisati kao n=2k, onda
3n+2=3(2k)+2=6k+2=2(3k+1), odnosno dobijamo paran broj, što je suprotno
pretpostavci zadatka.
Znaēi naša pretpostavka nije dobra, i time dokazujemo polazno tvrĜenje.
- 107 -
Primer:
U pokušaju da dokažu Peti postulat koji je definisao Euklid u 4 veku p.n.e.,
Lobaēevski je krenuo od kontradikcije toga stava, odnosno pretpostavio je
da kroz taēku A koja se nalazi van prave p je moguđe postaviti dve prave
koje su paralelne sa pravom p, a samim tim i beskonaēno mnogo.
MeĜutim, ova pretpostavka ga nije dovela do kontradikcije i to je ukazalo na
postojanje neke nove neeuklidske geometrije, koja se zove geometrija
Lobaēevskog u kojoj važe drugaēija shvatanja odnosa u prostoru. (napr. Zbir
uglova u trouglu je manji od 2 prava ugla)
5.3.3. PRAVILO KONTRAPOZICIJE
x Dokaz kontrapozicijom
B A
A B
x Ovo pravilo zakljuēivanja opravdava tautologija
p q q p
Primer:
Za reēenicu,
potrebno je biti jak da bi bio bokser,
kontrapozicija glasi:
Ako nisi bokser nije potrebno biti jak.
Primer:
2x 1 z 3 x z 2 ,
Ako želimo da dokažemo izraz
dovoljno je da dokažemo kontrapoziciju koja glasi nije 2 x 1 z 3 nije

x z 2,
tj. x 2 2 x 1 3 , a ovaj izraz je oēigledno taēan.
- 108 -
5.3.4. PRAVILO TRANZITIVNOSTI IMPLIKACIJE I
EKVIVALENCIJE
x Pravilo tranzitivnosti za implikaciju (pravilo silogizma) i ekvivalenciju

(produžena implikacija i ekvivalencija) glasi
A B, B C A B, B C
AC , AC .
x Ova pravila zakljuēivanja opravdavaju tautologije
p q q r p r ,
p q q r p r
odnosno
Primer:
Ako je ēovek umetnik, onda je on sređan.
Ako je ēovek sređan, onda on dugo živi.
Umetnici dugo žive .
Primer:
Ako je broj deljiv sa 18 onda je deljiv sa 6.
5.3.5. JOŠ NEKA PRAVILA DOKAZIVANJA
x Pravilo kontraprimera
Za pravilo dovoljno je da naĜemo bar neku vrednost promenljivih za koje

tvrĜenje nije taēno, pa da oborimo taēnost polaznog tvrĜenja.
- 109 -
Primer:
Proizvod svaka dva iracionalna broja je iracionalan.
Za iracionalne brojeve x 12 i y 3 , dobija se proizvod

xy 36 6,
a to je racionalan broj.
Znaēi za obaranje polaznog tvrĜenja naĜen je jedan primer za koje
tvrĜenje ne važi.
x Pravilo generalizacije - uopštavanje
A B
A B A B
,
x Pravilo specijalizacije
A B A B
,
A B
Kod ove vrste zakljuēivanja postoji višak informacija, nepotrebne se odbacuje ,

a pažnja se usmerava samo ka željenom svojstvu.
Primer:
Želimo da odredimo da li je neki student položio matematiku, koja je ispit
prve
godine.
Prvo utvrĜujemo da je student položio sve predmete prve godine,
znaēi, student je onda položio i matematiku.
x Pravilo eliminacije
A B , B A B , A
,
A B
Kada imamo dve moguđnosti, a jednu od njih iskljuēimo, druga mora da
važi.
- 110 -
Nađi sva pozitivna rešenja jednaēine x 2 1 0 .
Primer:
Rešavanjem jednaēine dobijaju se dva rešenja x r1 , ali pošto ne želimo

negativna rešenja, uzimamo samo rešenje x=1.
Primer:
A B, A A B, B
Ispitati da li su sledeđa zakljuēivanja dobra
B
a) b)
A
a) p q p q
U oba sluēaja, ovim izrazima možemo da pridružimo iskazne formule
b) p q q p
pq p q
a)
p q
A A
A A A
T T T
A A
T T
T T T
A A T T T
Iz tablice za ispitivanje istinitosti vidi se da u tređem redu iz taēnih pretpostavki

ne dobija se taēan zakljuēak.
Dakle, prvi zakljuēak nije dobar.
pq
b)
p q p
T T T T
A A
A A
T T
A A A A
T T
U ovom primeru, iz tablice vidimo da samo u prvom redu imamo taēne

pretpostavke koje daju taēan zakljuēak.
Dakle, ovo zakljuēivanje je dobro.
- 111 -
A B, A
Pravila zakljuēivanja:
modus ponens
A B , B
B
A
modus tolens
B A
A B
kontrapozicija
A B
A B A B
, generalizacija-uopštavanje
A B, B C A B, B C tranzitivnost implikacije-silogizam
AC AC
,
A B B
tranzitivnost ekvivalencije
kontradikcija –protivreēnost
A B , B A B , A
A
, eliminacija-disjunktivni silogizam
A B A B
A B
A, B
A B
, , rastavljanje konjunkcije
A B sinteza konjunkcije
Primer:
p q, r q, r
Ispitati da li je sledeđe zakljuēivanje dobro
p
p q r q r p
Ovom izrazu možemo da pridružimo tautologiju
Što znaēi da je zakljuēivanje ispravno.
r q, r
Do istog zakljuēka se može dođi primenom pravila zakljuēivanja.
modus ponens
p q
q
q p
kontrapozicija
q p , q
p
modus ponens
- 112 -
5.3.6. GREŠKE ZAKLJUČIVANJA
Neispravna argumentacija dovodi do grešaka u zakljuēivanju.
Jedna od ēestih grešaka je greška konverzije. Posmatrajmo primer:
Ako student vara na ispitu, on sedi u prvoj klupi.

Student sedi u prvoj klupi.
Student vara na ispitu.
Obe pretpostavke su taēne, ali zakljuēak nije.
p q, q
Ovo zakljuēivanje se simboliēki napisati u obliku
p
Korišđenjem tablica istinitosti možemo dokazati da je ovo zakljuēivanje
neispravno.
Ovo zakljuēivanje dobija se iz ispravnog zakljuēka, modus ponens, konverzijom
prve pretpostavke, što nije u redu, jer implikacija i njena konverzija nisu
ekvivalentne.
Greška inverzije:
Ako pada sneg onda je hladno.

Ne pada sneg.
Nije hladno
p q , p
I ovo zakljuēivanje se simboliēki može napisati u obliku
q
- 113 -
5.4. MATEMATIČKA INDUKCIJA
Matematika je više deduktivna nauka, tj. metoda zakljuēivanja vodi od

opšteg ka posebnom. MeĜutim, mnoge matematiēke probleme moguđe je
prouēavati obrnutim zakljuēivanjem, odnosno induktivnom metodom.
Princip matematiēke indukcije iskljuēuje moguđnost greške, koja može da
se pojavi u empirijskoj indukciji, jer se odnosi na sve moguđe sluēajeve.
x Neka je T n teorema ēija formulacija sadrži prirodni broj n.
1. Ako je teorema T n taēna za n 1 ,
3. ako dokažemo da važi za n k 1 ,

2. pod pretpostavkom da je taēna za bilo koji prirodni broj n k,
onda je teorema T n taēna za sve prirodne brojeve.
Primer:
n n 1
Dokazati da važi jednakost:
1 2 3 n , n N .
2
1 1 1
Za n 1 imamo 1
k k 1
1. , jednakost je taēna.
2
2. Za n k imamo 1 2 3 k .
2
Pretpostavljamo da je jednakost taēna.
k 1
k 1 k 2
3. Za n k 1 je 1 2 3 .
2
Treba da dokažemo, pod pretpostavkom 2, da je ova jednakost taēna.
k k 1 k k 1 k 1
Ako obema strana jednakosti 2 dodamo sabirak k+1 dobijamo
1 2 3
1
k k 1 k 1 ¨ k 1¸
§1 ·
2
1 2 3
©2 ¹
- 114 -
1 2 3 k k 1
k 1 k 2
, 2
n k 1 , odakle zakljuēujemo da je formula taēna za sve prirodne brojeve.

ēime smo dokazali da je pod pretpostavkom 2, jednakost taēna i za
Dokazati da je izraz 6 n 5n 4 deljiv sa 5

Primer:
1. Za n 1 imamo 6 5 4 5 , deljiv je sa 5.
2. Za n k imamo 6 k 5k 4 , pretpostavljamo da je izraz deljiv sa 5.
3. Za n k 1 je 6 5 k 1 4 , treba da ispitamo deljivost sa 5 , pod
k 1
pretpostavkom 2
6k 1 5 k 1 4
Dobijamo
6k 6 5k 5 4 r 6 5k r 6 4
6 6k 5k 4 25k 25
Kako je svaki sabirak ovog izraza deljiv sa 5, proizilazi i da je ceo zbir deljiv sa
5,
odakle zakljuēujemo da je formula taēna za sve prirodne brojeve.
Primer:
1 h ! 1 nh , h z 1 , h ! 0 , n t 2
Dokazati Bernulijevu nejednakost:
n
2 imamo 1 h 1 2h h ! 1 2h , nejednakost je taēna.

2 2
k imamo 1 h ! 1 kh , pretpostavljamo da je nejednakost

1. Za n
k
2. Za n
k 1 je 1 h ! 1 k 1 h .
taēna.
k 1
3. Za n
Treba da dokažemo, pod pretpostavkom 2 , da je jednakost taēna.
Koristeđi nejednakosti 2 dobijamo:
- 115 -
1 h 1 h 1 h ! 1 kh 1 h 1 k 1 h kh 2 ! 1 k 1 h
k 1 k
ēime smo dokazali da je nejednakost taēna i za n k 1 ,

odakle zakljuēujemo da je formula taēna za sve prirodne brojeve.
1. Šta je dedukcija?
2. Šta je indukcija?
3. Nabrojati sva pravila zakljuēivanja.
4. Koja je razlika izmeĜu empirijske i matematiēke indukcije?
5. Šta je matematiēka indukcija?
6. Šta je modus ponens?
7. Šta je modus tolens?
8. Kako glasi pravilo svoĜenja na protivreēnost?
9. Kako glasi metoda kontrapozicije?
KLJUČNE REČI
Dedukcija, Kontradikcija,
Indukcija, Modus ponens,
Dokaz, Modus tolens
Definicija, Kontraprimer,
Aksioma, Silogizam,
Zakljuēak Kontrapozicija
- 116 -
5.5. ZADACI
1. Napisati nekoliko definicija po izboru.

Rešenje:
D1 : Za prave a i b kažemo da su paralelne ako je a=b, ili leže u istoj
ravni i nemaju zajedniēkih taēaka.
D2 : Prave a i b se mimoilaze ako ne postoji ravan koja ih sadrži.
2. Napisati nekoliko aksioma po izboru.

Rešenje:
A1 : Postoje najmanje 4 nekomplanarne taēke.
A2 : Svaka prava sadrži bar dve taēke.
A3 : Aksioma paralelnosti: Za svaku pravu p i taēku A van nje,
postoji taēno jedna prava koja sadrži taēku A i paralelna je sa pravom p.
3. Napisati nekoliko teorema po izboru.
Rešenje:
T1 : Pitagorina teorema:
Trougao je pravougli, ako i samo ako je zbir kvadrata nad katetama jednak
kvadratu nad hipotenuzom.
T2 : Dve raziēite paralelne prave a i b odreĜuju taēno jednu ravan.

T3 : Talesova teorema.
4. Izvesti zakljuēak
Pada kiša.
Ako pada kiša sedimo u kuđi.
- 117 -
Rešenje:
Sedimo u kuđi.
U pitanju je zakljuēak po pravilu modus ponens.
P: pada kiša
q sedimo u kuđi , dakle
p, p q
.
q
5. Izvesti zakljuēak:
Ako je praznik Univerzitet je zatvoren.
Danas Univerzitet nije zatvoren.
Rešenje:
Danas nije praznik.
U pitanju je zakljuēak po pravilu modus tolens.
P: Praznik je
q, p q
q : Univerzitet je zatvoren
p
.
6. Ispitati istinitost tvrĜenja:

Ako je n 2 paran broj, onda je i n paran broj.
Rešenje:
4n 2 4n 1 2 2n 2 2n 1
Kontrapozicija bi bila: Ako je n neparan broj, onda je i n 2 neparan broj.
2n 1, n 2 2n 1
2
n
Znaēi tvrĜenje je taēno.
7. Ispitati da li je funkcija f x 2 x 1 preslikavanje 1-1.
Ako je ispunjeno x1 , x2 R x1 z x2 f x1 z f x2

Rešenje:
Izrazi koji u sebi sadrže nejednakosti se teško dokazuju i jednostavnije je
f x1 f x2 x1
koristiti kontrapoziciju prethodnog izraza koja glasi
x2 .
Dakle 2 x1 1 2 x2 1 x1 x2 , ēime smo dokazali da je preslikavanje“1-1”.
- 118 -
8. Dokazati: Ako je ceo broj x deljiv sa i sa 3, onda je deljiv i sa 6.
Rešenje:
Dokaz se sastoji od više implikacija. Koristi se pravilo zakljuēivanja
x je deljiv sa 2 i sa 3 x 2 a x 3b
tranzitivnosti implikacije.
6a 2 x
6 a b x je deliv sa 6
3x 6b
x
p q r , q p r
9. Proveriti ispravnost sledeđeg zakljuēivanja:
pr
T
r q r p q r q pr pr
Rešenje:
p q
A
r
A A A
T T T T T T T
A A A A A
T T T T T
A A A
T T T
A A A A
T T T T T
A A A A
T T T T
A A A A
T T T T
A A A
T T T T
T T T T T
Zakljuēak nije dobar, jer kao što se može videti iz osenēenih vrsta, za taēne
vrednosti pretpostavki dobijamo i taēan i netaēan zakljuēak.
10.Proveriti ispravnost sledeđeg zakljuēivanja:
p q, r q, r
p
Zadatak rešiti na dva naēina
- 119 -
q p q rq p
Rešenje:
p q
A A A
r
A A A A
T T T T
A A A
T T T
AA A A
T T T T
A A
T T T T
A A A
T T T T T
A A A
T T T T
A A A
T T T T
T T T T
Zakljuēak je dobar, jer kao što se može videti iz osenēene vrste, za taēnu
vrednost pretpostavki dobijamo taēan zakljuēak.
Ako bi zadatak rešavali primenom zakona zakljuēivanja imali bi:
r q, r
1. modus ponens
p q
q
q p
2. kontradikcija
q , q p
p
3. modus ponens
p q r , r
pq
, na oba naēina.
Rešenje:
Zakljuēivanje je taēno

Ako danas pada kiša, neđemo se šetati. Pada kiša ili pada sneg. Ako pada
sneg, onda je hladno. Nije hladno.
Rešenje:
Neđemo se šetati.
- 120 -
Neka je:
p-danas pada kiša
q- neđemo se šetati
r- pada sneg
s-nije hladno
p q, p r, r s, s
onda imamo formule i ispitujemo ispravnost zakljuēka
r s
Zadatak može da se reši tablicom ili primenom zakona zakljuēivanja.
s r
1. kontradikcija
s , s r
r
2. modus ponens
p r, r
3. eliminacija
p, p q
p
4. modus ponens
q
13. Proveriti ispravnost sledeđeg zakljuēka:

Ako je avgust idemo na more. Avgust je ili toplo je. Ako je toplo ne pijemo
topao ēaj. Pijemo ēaj.
Rešenje:
Idemo na more.
14. Izvesti zakljuēak
Sve ptice lete

Pas ne leti
Rešenje:
Pas nije ptica.
Zakljuēak je donet na osnovu pravila zakljuēivanja-univerzalni modus

tolens
- 121 -
x P x Q x
Q a
P a
15. Dokazati teoremu po izboru, direktnim dokazom.
Rešenje:
Dokazati da proizvod ma koja 4 uzastopna cela broja uveđan za 1 jednak
kvadratu nekog celog broja.
n n 1 n 2 n 3 n 3n 1
2 2
16. Dokazati teoremu po izboru, metodom kontradikcije.
Rešenje:
Neka su m,n i p prave koje pripadaju jednoj ravni. Ako su prave m i n

paralelne i ako p seēe n, tada p seēe i m.
Dokaz:
Neka se prave p i n seku u taēki P. Ako bi prave p i m bile paralelne, tada bi
postojale dve razliēite prave n i p, koje sadrže taēku P i paralelne su sa m,
što je nemoguđe na osnovu aksiome paralelnosti.
17. Dokazati primenom matematiēke indukcije

Dokazati da je izraz 5n 2 n1 deljiv sa 3, tj 3 5 2 .
n n1
1 imamo 3 5 2 3 9 , deljivost je taēna.

Rešenje:
2
1. Za n
k imamo 3 5 2 , pretpostavljamo da je deljivost taēna.

k 1
3 5k 2 5k 2k 1 ,
k
2. Za n
3. Za n k 1 5k 1 2 k 2 5 5k 2 2 k 1
- 122 -
Ovaj izraz je deljiv sa 3, jer je prvi sabirak deljiv sa 3, drugi je deljiv sa 3 po
pretpo-stavki 2, ēime smo dokazali da je izraz deljiv sa 3 za sve prirodne
brojeve.
18. Dokazati primenom matematiēke indukcije.

n n 1
1 1 1 n
1 2 2 3 n 1
a) ,
b) 133 11n 2 122 n 1

c) 2n ! n2 , n t 5
d) n! ! 2n , n t 4
Rešenje:
a)
1 1
1 2
1. Za n 1 imamo , što je taēno.
2
2. Neka je za n k jednakost taēna, odnosno važi

k k 1 k 1
1 1 1 k
1 2 2 3
.
k 1
k 1
3. Dokažimo da je pod pretpostavkom 2 izraz taēan.i za n

k 1 k 2
1 1 1
1 2 2 3 k 2
?
§ 1 ·
¨¨ ¸¸
k k 1 ¹ k 1 k 2 k 1 k 1 k 2
1 1 1 k 1
© 1 2 2 3
§ 1 · k 2 2k 1
¨¨ ¸¸
k k 1 ¹ k 1 k 2 k 1 k 2
1 1 1
© 1 2 2 3
§ 1 · k 1
¨¨ ¸¸
k k 1 ¹ k 1 k 2
1 1 1
© 1 2 2 3 k 2
Dokazali smo da je izraz taēan za sve prirodne brojeve.
- 123 -
b)
1. Za n 1 imamo 133 113 123 3054 133 , deljivost je taēna.
k imamo 133 11 12 , pretpostavljamo da je deljivost

k 2 2 k 1
2. Za n
3. Za n k 1
taēna.
,
133 11k 3 122 k 3 11k 2 11 122 k 1 144

11k 2 11 122 k 1 144 11k 2 144 11k 2 144
11 k 2
122 k 1 144 133 11k 2
Dokazali smo da je izraz deljiv sa 133 za sve prirodne brojeve.
c) 2n ! n2 , n t 5
1. Za n 5 imamo 25 ! 52 32 ! 25 , nejednakost je taēna.
k imamo 2 ! k , pretpostavljamo da je nejednakost taēna.

k 2
2. Za n
k 1 ,
! 2 2 ! 2 n 2 ! n 1
3. Za n
k 1 k 2
2
d) n! ! 2n , n t 4
1. Za n 4 imamo 4! ! 42 24 ! 16 , nejednakost je taēna.
k imamo k! ! 2 , pretpostavljamo da je nejednakost taēna.

k
2. Za n
k 1 ,
k 1! ! k 1 2k ! 2 2k
3. Za n
2k 1
- 124 -
6.
TEORIJA ALGORITAMA
KRATAK SADRŽAJ:
6.1. ALGORITMI
6.2. NAČINI PREDSTAVLJANJA ALGORITAMA
6.2.1.DIJAGRAM- BLOK ŠEMA
6.2.1.1. LINIJSKE ALGORITAMSKE ŠEME
6.2.1.2 CIKLIČNE ALGORITAMSKE ŠEME
6.2.2. PSEUDOKOD
6.3. MATEMATIČKA DEFINICIJA ALGORITMA
6.3.1. REKURZIVNE FUNKCIJE
6.3.2. REKURZIVNI ALGORITMI
6.4. ČERČOVA TEZA
6.5. TJURINGOVA MAŠINA
6.6. ZADACI
CILJEVI UČENJA:

1. Opišete algoritam,
2. znate osobine algoritama,
3. definišete rekurzivne funkcije,
4. znate šta je Tjuringova mašina,
5. iskažete Čerčovu tezu.
- 125 -
6.1. ALGORITMI
Algoritam kao matematiēki pojam nastao je tek tridesetih godina 20 veka.

Povezan je sa pojmom efektivne izraēunljivosti. UvoĜenje ovog tehniēkog
pojma dovelo je do izgradnje modela složenih sistema. Najvažnija primena je
sigurno u raēunarstvu, ali i u razliēitim oblastima poput biologije, psihologije,
lingvistike i id.
Algoritam poput pojma taēke, skupa, prirodnog broja 1 spada u one
osnovne pojmove koji se ne definišu. Opisna, neformalna definicija bi bila da je
algoritam konaēan i precizno definisan postupak , efektivna procedura, za
rešavanje nekog problema.
U novije vreme, pojam algoritma se gotovo iskljuēivo vezuje za
raēunarstvo, mada se algoritmi koriste uvek kada jednostavno, u pojedinaēnim
koracima, želimo da rešimo neki problem. Na primer, svaki kuvarski recept je
jedan algoritam.
U matematici su poznati Euklidov algoritam za odreĜivanje najveđeg
zajedniēkog delioca dva broja, Gausov algoritam za rešavanje sistema linearnih
jednaēina i mnogi drugi.
Prvi algoritam napisao je persijski matematiēar Al
Khowarizmi (oko 850 godine) i služio je za rešavanje
algebarskih problema. U knjizi ‘Al Khowarizmi o indijskoj
veštini raēunanja’, u matematiku uvodi indijske cifre i
decimalni brojni sistem, koje se vremenom pogrešno poēinju
da se nazivaju arapskim ciframa, a od lošeg prevoda na
latinski imena ovog matematiēara nastaje ime za algoritam.
Prvi raēunarski algoritam je napisala Ada Bajron 1842 godine. U pitanju je bio
algoritam za raēunanje Bernulijevih brojeva na analitiēkoj mašini alsa
Bebidža. Ta mašina nikada nije proradila, ali je njen algoritam ostavio dubok
trag. U njenu ēast jedan od programskih jezika dobio je ime Ada.
I pre razvoja digitalnih raēunara, 30 i 40 godina prošlog veka nastala je
teorija algoritama kao posledica pokušaja strogog zasnivanja matematike kao
rezultat potresa koji su izazvali paradoksi u teoriji beskonaēnih skupova.
Postavilo se pitanje da li se istinitost matematiēkog iskaza može utvrditi
- 126 -
konstrukcijom raēunarske mašine koja bi koristila neki univerzalni veštaēki
jezik.
Sledeđi znaēajan napredak u formalizaciji uvoĜenja algoritma u matematiku
i logiku uēinio je Alan Tjuring, definišuđi Tjuringovu mašinu. To je primitivan
automat, u suštini, misaona tvorevina koja poseduje moguđnost izvoĜenja
operacija koje su dovoljne za izvoĜenje skoro svih algoritama. Njegova mašina
inicirala je teoriju konaēnih automata.
Teško je dati preciznu definiciju algoritma i postoje mnoge ekvivalentene
definicije, manje ili više stroge, ali opisno se može ređi:
x Algoritam je skup jasno definisanih pravila koja opisuju rešavanje
nekog problema, odnosno kojim se ulazne veliēine transformišu u
izlazne.
MeĜu najvažnije osobine raēunarskih algoritama spadaju:
x Postoji raēunsko sredstvo koje interpretira i izvodi instrukcije.
x Postoji memorijski prostor u kome se ēuvaju podaci koji se izraēunavaju.
x Konaēnost : Svaki algoritam je konaēan niz instrukcija.
x Diskretnost algoritama: Korak po korak se obavljaju operacije i svakom
možemo pridružiti diskretan vremenski period u kome se taj korak
izvršava.
x Determinisanost: Za date ulazne veliēine jednoznaēno se dobijaju izlazne
veliēine.
x Elementarnost: zakon dobijanja izlaznih veliēina mora biti jasan i prost.
x Rezultativnost: Svakom skupu ulaznih veliēina mora biti definisano šta je
rezultat.
x Masovnost: algoritam treba da važi za najširi skup ulaznih podataka.
x Algoritam ne mora davati rezultat za sve ulaze, znaēi izraēunavanje može
da se nikada ne završi.
Samo kod jednostavnih struktura, kao što su linijske strukture, ispravnost
se može utvrditi pažljivim pregledom svih koraka.
Za ispitivanje ispravnosti algoritma najēešđe se koristi testiranje. Izabira se
izvestan broj primera. Testiranje može poslužiti samo za dokazivanje prisustva
greške, a nikako nije dokaz da greške nema. Testiranje algoritamskih šema
oduzima mnogo vremena i podložno je greškama koje ēovek može da napravi.
Zato se danas za proveru ispravnosti koriste raēunari
- 127 -
x Kompleksnost algoritma predstavlja vreme rada algoritma, odnosno broj
koraka algoritma koji dovode do traženog rešenja.
x Kako su vreme rada algoritma i broj koraka direktno proporcionalne
veliēine, nebitno je koja đe se od ovih veliēina koristiti za definisanje
kompleksnosti.
x Vreme rada zavisi i od ulaznih podataka i oni definišu dimenziju problema.
x Kompleksnost algoritma definisana je funkcijom f(n) koja odreĜuje vreme
rada algoritma u zavisnosti od dimenzije problema za najnepovoljniji
ulazni podatak.
x Kompleksnost algoritma može da bude:
konstantna,
linearna,
polinomijalna,
eksponencijalna,
logaritamska i td.
6.2. NAČINI PREDSTAVLJNJA ALGORITAMA
Posao pravljenja algoritma je kreativne prirode i ne postoje univerzalna

pravila po kome se posao može formalizovati.
Za rešavanje jednog istog zadatka može se sastaviti više algoritama
razliēitih struktura. Za ovakve algoritme kaže se da su ekvivalentni. MeĜu
ekvivalentnim algoritmima treba izabrati onaj koji najefikasnije dovodi do
rezultata. Kriterijumi za izbor najefikasnijeg algoritma su razliēiti:
x Najveđa brzina izvršavanja algoritma,
x minimalno angažovanje memorijskog prostora,
x vreme koje je potrebno za izvršavanje algoritma,
x što jednostavnija struktura i td,
Algoritmi se mogu prestaviti na neki od sledeđih naēina:
1. Obiēnim govornim jezikom
2. Grafiēki -dijagram- blok algoritamska šema,
- 128 -
3. pseudo jezicima, odnosno, pseudo kodovima. (pseudo kod predstavlja
veštaēki jezik koji je veza izmeĜu svakodnevnog jezika, (srpski, engleski i
td.) i programskih jezika),
4. programskim jezicima,
5. Prostovom mašinom,
6. Tjuringovom mašinom,
7. Rekurzivnim funkcijama i dr.
6.2.1. DIJAGRAM- BLOK ŠEMA
Najēešđe, algoritam se grafiēki predstavlja u obliku blok šeme sa jasno

definisanim nizom radnji, korak po korak.
x Grafiēki zapis algoritma naziva se algoritamska blok šema.
x Grafiēki simboli koje se koriste za pravljenje algoritamske šeme su:
Poēetak- prvi korak algoritma
Definiše ulazne veliēine algoritma
Definiše obradu podataka
Uslovni algoritamski korak
Definiše izlazne veliēine algoritma
Definiše kraj algoritma
Algoritamske šeme mogu se podeliti u dve kategorije:

x Linijske algoritamske šeme,
x cikliēne algoritamske šeme
- 129 -
6.2.1.1. LINIJSKE ALGORITAMSKE ŠEME
x Linijske algoritamske šeme su one šeme kod kojih se svaki algoritamski

korak izvršava najviše jedanput u toku izvršavanja algoritma.
x Mogu biti proste i razgranate.
- Proste linijske algoritamske šeme, su one šeme kod kojih se svaki
algoritamski korak izvršava taēno jedanput u toku izvršavanja
algoritma, a postoji samo jedna grana izvršavanja.
Primer:
a * b 3c
Sastaviti algoritamsku šemu za izraēunavanje izraza
Z
Poþetak
a,b,c
Z1=3*c
Z2=b-Z1
Z=a*Z2
Kraj
- Razgranate linijske algoritamske šeme, su one šeme kod kojih se svaki

korak izvršava taēno jedanput i obavezno sadrži bar jedan uslovni
algoritamski korak. Ako je uslov ispunjen, izlaz iz algoritamskog koraka
biđe oznaēen sa da, a ako uslov nije ispunjen izlaz biđe oznaēen sa ne.
- 130 -
Razgranate linijske šeme pošto sadrže bar jedan uslovni korak. Uslov može
biti matematiēki ( ispunjenje neke matematiēke veze) ili logiēki (taēno ili
netaēno).
Moraju u sebi sadržati sledeđe naredbe.

If-uslov
then- p2 akcija 1
else-p3 akcija2
……….
end if
Poþetak
P1
da
Uslov P2
ne
P3
Kraj
- 131 -
Primer:
a b, a b
Sastaviti algoritam za raēunanje vrednosti
®
¯ a b, a t b .
Z
6.2.1.2. CIKLIČNE ALGORITAMSKE ŠEME
x Cikliēne algoritamske šeme-petlje su one šeme u kojima se jedan ili više

algoritamskih koraka može izvršavati više od jedanput u toku izvršavanja
algoritma. Ovi koraci ēine ciklus. Ukoliko je uslov ispunjen izlazi se iz
ciklusa, u suprotnom ciklus se ponavlja.
x Uslov za izlazak iz ciklusa zove se izlazni kriterijum ciklusa.
U upotrebi je više cikliēnih struktura:

x Dok-stuktura-petlje sa uslovnim korakom i naredba while
x Do-struktura i naredba until
x Brojaēka struktura –petlja (loop) sa brojaēem -for-next
- 132 -
x Cikliēne algoritamske šeme mogu biti konstantne i promenljive.
x Konstantne cikliēne šeme su šeme kod kojih se zakon obrade tokom ciklusa
ne menja, dok se kod promenljivih menja.
Grafiēki prikaz cikliēne šeme dat je na sledeđoj slici.
- 133 -
Primer:
Sastaviti algoritam koji za poznato n i x izraēunava stepen y xn
Složene algoritamske šeme prave se razliēitim kompozicijama prethodnih

šema.
- 134 -
6.2.2. PSEUDOKOD
Pseudokod je naēin predstavljanja algoritama na jednostavan i razumljiv

naēin.
Umesto da se koriste stroge strukture programskih jezika, mogu da se
koristi manje formalni sistem notacija da bi se izbegla specifiēna pravila za
naredbe koje postoje u svakom programskom jeziku.
Može se grubo ređi da je to mešavina govornog i programskog jezika.
Prilikom pisanja pseudokoda mogu se koristiti razni deskriptivni naēini
opisivanja pojmova i operacija. Uobiēajeno je da koriste i opšte definisane reēi
tipa if, end, begin, for, while i druge, za definisanje instrukcija. Mogu se
dodavati i komentari koji bi omoguđili da strukture pseudokoda budu još
ēitljivije.
Primer:
Odrediti najveđi od n zadatih brojeva
procedura : max(a1 , a2 ,..., an )

max a1
for i 2 to n
if max ai then max ai
max je najveci element
end
6.3. MATEMATIČKA DEFINICIJA ALGORITMA
Intuitivno shvatanje algoritma kao postupka za rešavanje problema ne

zadovoljava ni teorijske ni praktiēne potrebe.
Neki autori ograniēavaju definiciju algoritma na procedure koje se konaēno
završavaju, odnosno deterministiēke algoritme.
- 135 -
Naravno, ostaju otvorena pitanja koja se odnose na probleme koji u sebe
ukljuēuju sluēajnost, zatim dilema je da li je potrebno postavljati uslov da se
problem mora završiti u konaēnom vremenu sa zauzeđem konaēne memorije.
Pitanje je znaēi da li za svaki problem možemo sastaviti algoritam za
njegovo rešavanje, odnosno postoje li zadaci za koje postupak rešavanja ne
može biti predstavljen u obliku algoritma? Da li je u tom sluēaju u pitanju naše
neznanje ili principijelna nemoguđnost? Svim tim i sliēnim pitanjima bavi se
matematiēko-informatiēka disciplina Teorija algoritama.
6.3.1. REKURZIVNE FUNKCIJE
Jedan od naēina da se definiše algoritam je pomođu rekurzivnih funkcija.

Mi đemo rekurzivne funkcije definisati na skupu celih brojeva, mada se ta
definicija može uopštiti.
Rekurzija (lat. recursio, recursion od recurrere: vrađanje) u matematici i
informatici oznaēava postupak ili funkciju koje u svojoj definiciji koriste
sopstvene vrednosti. Sastoje se iz dva koraka:
1. Funkcija je definisana za neku poēetnu vrednost a (najēešđe 0 ili 1)

2. Ako je funkcija definisana za neku vrednost n, koja je veđa ili jednaka
a, tada može da se definiše i za vrednost n+1.
Rekurzivne definicije su veoma ēeste u matematici.
Primer:
Rekurzivna definicija prirodnih brojeva glasi:
1. 1 je prirodni broj
2. Ako je n prirodni broj, onda je to i n+1.
Rekurzivne funkcije imaju za osobinu da za izraēunavanje njenih vrednosti

postoji efektivni postupak. Proces izraēunavanja može da bude dugotrajan, ali
je uvek jasan i oēigledan. Do rešenja uvek dolazimo posle konaēno mnogo
izraēunavanja (koraka). Za takve funkcije kažemo da su izraēunljive.
- 136 -
Primer:
f n ^0`
Uoēimo funkciju
an , n N
Ona se može shvatiti kao proizvod od n vrednosti broja a,
an aa a
,n
f 0 1 znajuüi da je a 0 1
TakoĜe funkcija se može zapisati i rekurzivno na sledeđi naēin.
f n 1 a f n
Izraēunati f 3 .
.
o
1. Kako je a 1,
f 3 a f 2 a a f 1 a a a f 0 a a a 1 a 3
2.
Bitno je napomenuti da u savremenim programskim jezicima poput C/C++ i

Jave svako rekurzivno rešenje nekog problema ima i svoj iterativni ekvivalent,
tj. algoritam koji isti problem rešava bez rekurzije. U praktiēnom programiranju
uglavnom treba izbegavati rekurziju jer takva rešenja u opštem sluēaju troše
više vremena od iterativnih.
Rešavanje rekurzivne jednaēine omoguđava prelazak iz rekurentnog u

iterativni oblik funkcije. Obiēno se odredi nekoliko poēetnih vrednosti, pa se
na osnovu tih podataka izvodi opšti obrazac. Dobijeni obrazac treba strogo
dokazati matematiēkom indukcijom.
Primer:
f 1 1
Rešiti rekurentnu jednaēinu
f k f k 1 k
Kako je
- 137 -
1 2
f 1 1
23
f 2 1 2
2
3 4
f 3 1 2 3
2
45
f 4 1 2 3 4
2
n n 1
Znaēi, možemo da zakljuēimo da je
f n 1 2 3 n
2
1 2
f 1
Da je ova formula taēna, dokaz se izvodi matematiēkom indukcijom.
1. n 1 1
k 1 k
2
2. n k 1 f k 1
k k
k k 1
2
k f k 1 k f k
k 1
3. n
2 2
Prema tome dobijena formula je taēna za sve prirodne brojeve.
6.3.2. REKURZIVNI ALGORITMI
x Rekurzivni algoritam je onaj algoritam koji poziva samog sebe sve dok se
ne ispune unapred postavljeni uslovi.
Da bi se algoritam koji koristi rekurziju završio mora se predvideti uslov

izlaska, odnosno uslov završetka. Rekurzivni algoritam zahteva jednu ili više
ulaznih veliēina, a vrađa jednu izraēunatu. Ta vrednost je iz koraka u korak sve
bliža željenoj, iskazanoj u uslovu izlaska.
Algoritam u sebi sadrži naredbe if koja testira uslov izlaska i naredbu else
kojom se rekurzivno poziva sama funkcija, odnosno algoritam.
- 138 -
Primer:
Rekurzivni algoritam za izraēunavanje stepena a n .
procedura : stepen (a R, n t 0)
if n 0 then stepen a, n 1
else stepen a, n a stepen a, n 1
end
Iterativni algoritam
b 1
for i 1 to n
b a b
return b
end
6.4. ČERČOVA TEZA
Rekurzivne funkcije imaju za osobinu da za izraēunavanje njenih vrednosti

postoji efektivni postupak koji zadate ulazne podatke uvek preslikava u odgovor.
Do rešenja dolazimo posle konaēno mnogo koraka. Proces izraēunavanja može
da bude dugotrajan ali je uvek jasan i oēigledan.
Zato možemo da tvrdimo da rekurzivne funkcije su izraēunljive.
Obrnuto tvrĜenje bi bilo - Veruje se da je svaka izraēunljiva funkcija
rekurzivna. Ovo tvrĜenje naziva se erēova teza.
Izraēunljive funkcije ēesto se nazivaju i algoritamske funkcije.
Rekurzivne funkcije su jedna uža klasa funkcija koje zovemo aritmetiēke.
x Aritmetiēka funkcija je funkcija oblika f : N o N . Uzimamo da je

n
skup N proširen sa 0.
- 139 -
Imajuđi u vidu ove nazive možemo da erēovu tezu izrazimo i na sledeđi
naēin
x erēova teza: Aritmetiēka funkcija je izraēunljiva ako je rekurzivna.
Nažalost ova teza nije dokazana u matematiēkom smislu. U suštini ona

tvrdi da za neki problem postoji algoritam ako se rešavanje problema svodi na
izraēunavanje vrednosti adekvatne rekurzivne funkcije. Problem koji se rešava
tada se mora formulisati kao aritmetiēki problem. Problem van aritmetike
mora se preslikati u aritmetiēki. Da bi se to postiglo prvo se problem mora
predstaviti nekim univerzalnim jezikom, na primer, kvantifikatorskog raēuna, a
zatim se to preslikava na jezik aritmetike. Dakle:
x Rekurzivna funkcija je jedan opšti model algoritma.
6.5. TJURINGOVA MAŠINA
Alan Tjuring 1935g. daje matematiēki pojam efektivne izraēunljivosti. U želji

da odgovori na tređe Hilbertovo pitanje, da li je matematika odluēiva, konstruiše
jedan zamišljeni model izraēunljivosti pod nazivom Tjuringova mašina . Time
daje teorijski okvir za projektovanje i stvaranje raēunara.
Tjuringova mašina u suštini je služila je da pokaže da se svaki matematiēki
problem može rešiti. Omoguđila je da se definiše kompjuterski algoritam. Njome
je negativno odgovorio na tređe Hilbertovo pitanje, matematika nije odluēiva,
odnosno ne postoji algoritam kojim bi se odredilo da li je neka formula taēna.
Alan Matison Tjuring (1912.-1954.), je bio engleski

matematiēar, logiēar i kriptograf. Smatra se ocem modernog
raēunarstva. Dao je znaēajan i provokativan doprinos debati
koja se ticala veštaēke inteligencije, tj. da li đe ikad biti
moguđe ređi da je mašina svesna i da može da misli. 1947. je
prešao u Manēesterski univerzitet i radio je uglavnom na
softveru, na Marku I, za koji se smatra da je jedan od prvih
- 140 -
pravih raēunara. Tokom Drugog svetskog rata, Tjuring je radio u Bleēli parku,
britanskom kripto analitiēkom centru i bio je jedno vreme šef Hut-a 8, odeljenja
zaduženog za nemaēku mornaricu. Tjuring je razvio više tehnika za razbijanje
šifara, ukljuēujuđi metod bombe, elektromehaniēku mašinu, koja je mogla da
otkrije postavke nemaēke podmorniēke šifre Enigme. Godine 1952. Tjuring je
osuĜen za delo „velike nepristojnosti“, pošto je priznao da je bio u vezi sa
muškarcem u Manēesteru. Tjuring je umro 1954. pošto je pojeo jabuku
napunjenu cijanidom. Njegova smrt se smatra samoubistvom.
Tjuringova mašina je zamišljeni model raēunara. Oponaša ēoveka koji
raēuna po strogo utvrĜenim propisima. Koristi se za rešavanje problema
odluēivanja. To su problemi kod kojih se rešenje sastoji u utvrĜivanju ili
opovrgavanju neke osobine, odnosno rešavanje problema može da se svede na
odgovore da ili ne. Naravno nisu svi problemi odluēivanja, ali se neki mogu
svesti na njih.
Mada može da bude tehniēki moguđa, Tjuringova mašina nije smišljena
kao praktiēna raēunarska tehnologija, veđ kao misaoni eksperiment o
granicama mehaniēkog raēunanja i u praksi ova mašina se ne konstruiše.
Tjuringova mašina ima vrlo jednostavnu konstrukciju. Sastoji se od

beskonaēne trake, koja ima na sebi polja – đelije u koje mogu da se upisuju
simboli i glave koja može da ēita i piše simbole. Svako polje može da sadrži
samo jedan od znakova 0, 1 ili prazno. Znaci 0 i 1 su binarne oznake i služe za
zapis informacija. Prazno oznaēava kraj zapisa. Glava za ēitanje i pisanje se
pozicionira iznad polja i može da se pomera za jedno polje ulevo, za jedno polje
udesno, ili da ostane u mestu. U zavisnosti od stanja u kome se glava nalazi, i
- 141 -
od simbola koji se nalazi u polju iznad koje je glava postavljena, glava đe u to
poje upisati odreĜeni simbol, pomeriti se levo ili desno (ili ostati u mestu), i
promeniti svoje stanje. Ovaj proces se ponavlja dok Tjuringova mašina ne
stigne u završno stanje.
Svaki program za Tjuringovu mašinu je niz konaēnih naredbi, a svaka
naredba konaēan niz simbola nekog prebrojivog skupa, tako da postoji samo
prebrojivo mnogo programa.
Naravno, skup svih problema odluēivanja je neprebrojiv, što znaēi da
postoje problemi za koje ne postoje algoritmi. Jedan od nerešivih problema je
problem zaustavljanja Tjuringove mašine.
Tjuring je napravio koncept algoritama za raēunanje pomođu Tjuringove
mašine, formulišuđi danas široko prihvađenu Tjuringovu verziju erēove teze:
x Problem je algoritamski rešiv akko se može rešiti na Tjuringovoj
mašini.
x Algoritmom je svaki niz instrukcija koji se može uraditi na Tjuringovoj
mašini.
Osim Tjuringove mašine postoje i fon Nojmanova mašina, Prostova
mašina, algoritmi Markova, mašine Minskog i mnogi drugi formalizmi. Svi ovi
sistemi su meĜusobno ekvivalentni, odnosno simuliraju jedni druge. U suštini
klasa diskretnih funkcija koje te mašine mogu da izraēunavaju je ista u svim
sluēajevima. To je jedna robusna klasa funkcija koja je otporna na promene
raēunarskih modela, a radi se o klasi izraēunljivih funkcija, odnosno svi
problemi se svode na erēovu tezu.
1936 godina može se smatrati godinom nastanka nove nauēne discipline,
teorije algoritama, a ponekad se i koristi termin teorija izraēunljivosti. Teorija
algoritama se bavi pitanjem postojanja ili nepostojanja algoritama za rešavanje
pojedinih problema i kao takva pripada matematiēkoj logici. Sa stanovišta
prakse najinteresantnije pitanje je ne samo egzistencija algoritma, veđ i
njegova efikasnost. Implementacija algoritma na nekom raēunarskom modelu
koristi njegove resurse, vremenske i prostorne. Ovim pitanjima se bavi analiza
algoritama ili teorija raēunske složenosti. Analiza algoritama predstavlja osnovu
teorijskog raēunarstva, a od matematiēkih metoda koristi tehnike diskretne
matematike, matematiēke logike i teoriju formalnih jezika. Dokazati!
- 142 -
1. Šta je algoritam?
2. Navedite razliēite vrste predstavljanja algoritma ?
3. ime se bavi teorija algoritama?
4. Šta je algoritamska šema i iz kojih delova se sastoji?
5. Linijske algoritamske šeme i primer.
6. Cikliēne algoritamske šeme i primer.
7. Složene algoritamske šeme i primer.
8. Osobine algoritama.
9. Razlika izmeĜu rekurzivnog i iterarivnog algoritma
10. Kako se vrši provera ispravnosti algoritma?
11. Definicija rekurzivne funkcije
12. erē - Tjuringova teza.
13. Kako je definisana Tjuringova mašina
14. Koji je znaēaj Tjuringove mašine?
KLJUČNE REČI
Algoritam erēova teza

Blok dijagram Tjuringova mašina
Cikliēna šema Prostova mašina
Iterativni algoritam Rekurzivni algoritam
Linijska šema Rekurzija
Petlja Izraēunljivos
- 143 -
6.6. ZADACI
a, a b
®
¯b, a t b
1. Sastaviti algoritam za raēunanje vrednosti Z
Rešenje:
2. Sastaviti algoritam-blok dijagram kojim se izraēunava n ! 1 2 3 n

Rešenje:
- 144 -
3. Izraēunati vrednost z po formuli:

°x x , x x
°° 1 2
® 1 2
1 2
° x
Z x x , x1 x2
° 1, x1 ! x2
°̄ x 2
Rešenje:
x1 , x2 , x3
A x1 x2
A0
A 0
A x1 x2 A x1 / x2 A x1 x2
4. Sastaviti algoritam koji za poznato n izraēunava aritmetiēku sredinu

zadatih brojeva
x1 , x1 , , xn
.
x1 x2 ..... xn
Rešenje:
Kako je po definiciji P
n
- 145 -
H H ! 0, H o 0 pomođu formule
5. Izraēunati približno kvadratni koren broja z sa greškom manjom od
1§ z ·
¨ xn ¸ , x0
z
2© xn ¹
xn 1
2
Rešenje:
Ako bi koristili pseudokod za pisanje algoritma imali bi:
- 146 -
procedura : koren( z , H )
z
x0
2
loop
1§ z ·
¨ x0 ¸
2© x0 ¹
x1
if x1 x0 H then end
x0 x1
end loop
A blok dijagram izgleda:
z, H
z
x0
2
1§ z ·
¨ x0 ¸
2© x0 ¹
x1
x0 x1 H
x0 x1
x1
- 147 -
f 1 1
6. Rešiti rekurentnu jednaēinu
f k 2 f k 1 1
f 1 1
Rešenje:
f 2 2 1 1 3
f 3 2 3 1 7
f 4 2 7 1 15
f n 2n 1
Na osnovu ovih vrednosti možemo da zakljuēimo da je
Za n=1 imamo po definiciji da je f 1 1

Dokaz ove tvrdnje mora da se uradi primenom matematiēke indukcije.
f k 2k 1
f k 1 2 f k 1 2 2k 1 2k 1 1
n k,
n k 1,
Dakle, formula je taēna za sve prirodne brojeve.
f 3
7. Napisati rekurzivnu funkciju za izraēunavanje faktorijela n! I izraēunati
Funkcija fakt n
Rešenje:
n! za raēunanje faktorijela broja se može izraziti
fak 0 1
rekurzivno na sledeđi naēin.
fak n 1 n 1 fak n
1. Kako je 0! 1
2. f 3 3 f 2 3 2 f 1 3 2 1 f 0 3 2 11 6
- 148 -
8. Napisati rekurzivni algoritam za izraēunavanje faktorijela.
procedura : fakt n (n t 0)
Rešenje:
if n 0 then fakt n 1
fakt n n fakt n 1
else
return
end
9. Napisati iterativni algoritam za izraēunavanja faktorijela.
fakt n n ! (n ! 0)
Rešenje:
procedura : f
if n 0 then f 1
for i 1 to n
f i f
return f
end
10. Napisati i algoritam za ispis brojeva od 2 do20.
Rešenje:
procedura :
for n 2 , n d 20
n n2
n
end
- 149 -
11. Fibonaēijev niz je niz brojeva kod koga je prvi element broj 1, drugi
element takoĜe broj 1, a svaki sledeđi predstavlja zbir prethodna dva ēlana.
Prvih nekoliko ēlanova niza glase 1,1,2,3,5,8,13,........Napisati rekurzivnu
funkciju niza.
Rešenje:
fib 1 1
Rekurzivna funkcija izgleda
fib 2 1
fib n f n 1 f n 2
Izraēunati fib 3 .
1. Kako je fib 1 1, fib 2 1 ,
2. fib 3 fib 2 fib 1 1 1 2
12. Odrediti algoritam za izraēunavanje Fibonaēijevih brojeva.
Rešenje:
Iterativni algoritam
procedura : fibonaci( n je nenagativni broj )
if n 0 then y 0
else
x 0, y 1
for i 1 to n 1
z x y
x y
y y
end
end
y je fibonacijev broj
- 150 -
procedura : fib(n ! 0)
Rekurzivni algoritam
if n 1 then fib n 1
2 then fib n 1
else fib n fib n 1 fib n 2
if n
13. Napisati Euklidov algoritam za izraēunavanje NZD-najveđeg zajedniēkog

delioca dva pozitivna broja a i b.
Rešenje:
Ako bi na primer trebali da odredimo NZD za brojeve (287,91) uradili bi

sledeđe
287 91 3 14
91 14 6 7
14 7 2 0
Znaēi NZD(287,91)=NZD(91,14)=NZD(14,7)=7.
Ako bi problem uopštili imali bi niz sledeđih izraza:
Broj a se može napisati kao a b q r , 0 d r b
Neka je
a b q0 r0 , 0 d r0 b
b r0 q1 r1 , 0 d r1 r0
r0 r1 q1 r2 , 0 d r2 r1
rk 2 rk 1 qk 1 rn , 0 d rn rn 1
rk 1 rk qk
procedura : Eukl (a, b ! 0)

Rekurzivni algoritam bi glasio:
if b 0 then Eukl a, b
else Eukl a, b
a
Eukl (a mod b, a)
- 151 -
14. Napisati algoritam za sabiranje dve matrice Amxn , Bmxn
Rešenje:
procedura : Sab( A, B )
for i 1to m
for j 1to n
cij aij bij
end for
end for
end
15. Šta je azbuka, a šta skup stanja Tjuringove mašine ?
^0,1, b` , gde je b prazan simbol.

Rešenje:
Skup stanja je Q ^q0 , q1 , q2 , q , q ` , gde je q0 poēetno stanje, q , q su

Azbuka je S
završna stanja.
- 152 -
7.
TEORIJA GRAFOVA
KRATAK SADRŽAJ:
7.1. GRAFOVI
7.1.1. OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE
7.1.2. OSNOVNE VRSTE GRAFOVA
7.1.3 PLANARNI GRAFOVI
7.1.4. IZOMORFNI GRAFOVI
7.1.5. OJLEROVI GRAFOVI
7.1.6. HAMILTONOVI GRAFOVI
7.1.7. TEŽINSKI GRAFOVI
7.2. PREDSTAVLJANJE GRAFOVA POMOĆU RAČUNARA
7.2.1. LISTA SUSEDSTVA
7.2.2. MATRICA INCIDENCIJE
7.2.3. MATRICA SUSEDSTVA
CILJEVI UČENJA:

1.definišete graf,
2. navedete veliki broj različitih vrsta grafova,
3. odredite izomorfne,
4. definišete Ojlerove i Hamiltonove grafove,
5. znate kako se grafovi predstavljaju preko računara.
- 153 -
7.1 G R A F O V I
Teorija grafova je samostalna i važna oblast matematike. Pomođu grafova

možemo modelovati razliēite složene probleme, veoma jednostavno. Na
primer, postavljanje saobrađajnica, elektriēnih mreža, raēunarskih mreža,
strukturnih formula molekula i sl. Posebno su interesantni za rešavanje
optimizacionih problema, kao što su problemi najkrađeg puta, najniže cene i sl.
TakoĜe, i jednostavni, svakodnevni problemi kao što je pravljenje rasporeda
ēasova, može se rešiti kao korišđenjem grafova.
Prvi problem i njegovo rešenje, pomođu grafova jeste rad

Leonarda Ojlera (Leonhard Paul Euler, 1707.-1783.) pod
nazivom Sedam mostova Kenigsberga, objavljen 1736.
godine. Kasnije, Frensis Gutri 1852. godine je izložio problem
ēetiri boje koji postavlja pitanje da li je moguđe obojiti zemlje
na geografskoj karti sa samo ēetiri boje, a da se ne pojave
dve susedne zemlje obojene istom bojom. Ovaj problem su
rešili tek 1976. godine Kenet Apel i Volfgang Heken, ali se
postavljanje ovog problema smatra roĜenjem teorije grafova. Tokom pokušaja
rešavanja ovog problema otkrivene su mnoge teoreme i definisani mnogi
teoretski pojmovi i koncepti.
7.1.1. OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE
Graf je apstraktni matematiēki objekat. Neformalno govoređi, grafovi su

objekti sastavljeni od taēaka, odnosno ēvorova i linija meĜu njima, odnosno
grana.
Uobiēajeni naēin da se prestave grafovi su slike u ravni.
- 154 -
x
(engl.edge), a graf kao ureĜeni par G V , E .
Skup ēvorova obeležavamo sa V (engl.vertice), a skup grana sa E
Primer:
vorovi i grane mogu imati jasan praktiēni smisao.
vorovi mogu biti gradovi, a grane putevi izmeĜu njih ili
vorovi mogu biti raēunari u mreži, a komunikacije izmeĜu njih grane.
Primer:
Web graf
www može biti modelovan kao graf kod koga su web stranice
predstavljene kao ēvorovi, a grana poēinje u web stranici a i završava u web
stranici b, ako postoji veza od a do b. im se nova web stranica napravi, a
to se dogaĜa skoro svake sekunde web graf se menja.
Naravno web graf ima više od bilion ēvorova i desetine biliona grana.
Mnogi ljudi bave se prouēavanjem web grafova da bi bolje razumeli
prirodu web-a,
Primer:
Za dati skup ēvorova i grana nacrtati odgovarajuđe grafove.
^ A, B` i E ^ AB` ,
a)
V
^ A, B, C` i E ^ AB, BC` ,
b)
V
^ A, B, C , D` , E ^ AB, BC , AD, CD`

c)
V
x Grana e u, v spaja dva susedna ēvora u i v.
- 155 -
x Grana e je incidentna sa ēvorom u, odnosno ēvorom v.
x Grana koja spaja ēvor sa samim sobom naziva se petlja.
7.1.2. OSNOVNE VRSTE GRAGOVA
x Graf koji nema nijednu petlju naziva se prost graf.

A
C
B
x Prost graf G je ureĜeni par G V , E koji se sastoji od skupa ēvorova V i

skupa grana E, gde je
§V ·
E¨ ¸
©2¹
x Neorijentisani graf G V , E je ureĜen skup parova ēvorova i grana
gde je
§V ·
E¨ ¸ V
©2¹
Znaēi on može imati i petlje.
x V , E
a, b
Orijentisani graf ili digraf G je ureĜen skup parova ēvorova i
grana gde je E V u V . Znaēi on ima orijentaciju, grana v
ima poēetni ēvor u a i krajnji ēvor u b.
- 156 -
Napomena:
Ukoliko nije drugaēije naglašeno, ubuduđe radimo sa prostim, neorijentisanim
grafovima.
Primer:
Mreža ulica u jednom gradu može se predstaviti grafom, ako su raskrsnice
ēvorovi, a ulice grane. Ako je ulica jednosmerna graf je orijentisan.
Neorijentisane grane odgovaraju dvosmernim ulicama, pa je u pitanju
neorijentisani graf.
x Graf koji ima konaēan broj ēvorova se zove konaēan graf. Analogno, graf sa
beskonaēnim brojem ēvorova se zove beskonaēan graf.
x Multigraf je graf kod koga izmeĜu dva ēvora postoji više od jedne grane.
A B
C
x Stepen ēvora jednak je broju grana grafa koji imaju kraj u tom ēvoru.
x vor stepena 0 naziva se izolovani ēvor.
x Grana koja spaja ēvor sa stepenom jedan je viseđa grana.
Primer:
Dat je graf na slici.
A
F
B C D
E
U grafu na slici ēvorovi A i C su susedni, kao i grane AB, AD i AC.
vorovi A i E nisu susedni, kao ni grane AC i BE.
Grana AD je viseđa grana.
vor D je stepena 1, ēvorovi B, C, E su stepena 2, a ēvor A je stepena 3.
vor F je izolovani ēvor.
- 157 -
â, b, c` i skup grana
Primer:
^ a, b , b, c , c, b , c, a , b, a `
Nacrtati multigraf koji sadrži skup ēvorova V
E
a
b
Primer:
Danas se razvija nova nauēna disciplina, matematiēka hemija, koja primenjuje
teoriju grafova na matematiēko modelovanje hemijskih procesa. U hemiji se
multigrafovima predstavlja struktura molekula.
H 3C CH CH 3
CH 3
- 158 -
x Graf je regularan ako su svi ēvorovi istog stepena.
Na slici je dat regularan graf stepena 2.
x Kompletan ili potpun graf je onaj prost graf kod koga su svaka dva ēvora
povezana granom. Kompletan graf sa n ēvorova se obeležava sa K n .
§n·
Kompletan graf ima ¨ ¸ grana.
©2¹
A
C
B
K4
x Put je niz grana grafa sa osobinom da je kraj k-te grane u nizu poēetak
naredne k+1-te grane. U opštem sluēaju put je niz grana koje su meĜusobno
povezane.
x Prost put ili elementarni put je put kod koga se kroz jedan ēvor prolazi
taēno jednom.
Regularni grafovi sa n ēvorova stepena n-1 su prema tome kompletni
grafovi.
Na slici su dati kompletni grafovi K 2 , K 3 , K 4 , K 5
- 159 -
x Graf je povezan ako postoji put izmeĜu bilo koja dva razliēita ēvora.
Prvi od grafova sa slike je povezan, a drugi je nepovezan.
C
B
x Ako je poēetni ēvor ujedno i krajnji, takav put se naziva ciklus, kontura ili
petlja.
x Kontura je konaēan, povezan, regularni graf stepena 2.

C
B
A D
x Dužina puta(konture) je broj grana koji ēine put (konturu).
x Bipartitivni graf je graf koji se sastoji od dva podskupa ēvorova X i Y, tako

da svaka dva ēvora iz razliēitih podskupova su povezana granom, a nijedna
grana ne povezuje ēvorove iz istog podskupa. Podskupovi X i Y, nazivaju se
klase.
Za obeležavanje bipartitivnih grafova koristi se oznaka K m , n , gde je n broj

ēvorova prvog podskupa, a m broj ēvorova drugog.
- 160 -
Primer:
Nacrtati bipartitivne grafove
K 2,3 , K 3,3 , K 2,4
.
K 2,3 K 3,3 K 2,4
x Teorema :
Graf je bipartitivan akko ne sadrži cikluse neparne dužine.
x Kompletan bipartitivni graf je graf koji se sastoji iz 2 podskupa ēvorova,

tako da je svaki ēvor iz prvog skupa susedan sa svakim ēvorom iz drugog
skupa.
Primer:
Nacrtati kompletne bipartitivne grafove K 2,3 , K 3,3 , K 2,4 .
K 2,3 K 3,3 K 2,4
- 161 -
x Teorema 1:
Zbir stepena svih ēvorova u grafu bez petlji uvek je paran broj i jednak je
dvostrukom broju grana.
Ako su d i stepeni ēvorova, tada je
¦d
n
i 2e .
i 1
Pošto svaka grana u grafu poseduje dva ēvora, svaka grana doprinosi sa 2
zbiru
stepena ēvorova i ta suma mora da bude jednaka dvostrukom broju grana.
Prema tome suma stepena svih ēvorova zaista mora da bude paran broj.
Primer:
Koliko grana ima graf sa 10 ēvorova, ako je svaki stepena šest ?
2e 10 6 e 30
Na osnovu prethodne teoreme imamo da je
Graf ima 30 grana
x Teorema 2:
U svakom prostom grafu broj ēvorova neparnog stepena je paran broj.
Ova teorema u literaturi se zove i Lema o rukovanju:

Zato što ako se u nekom društvu osobe rukuju neparan broj puta, onda je
broj osoba paran broj. Ovde broj osoba koje su se rukovale predstavljaju
ēvorove grafa.
Kao posledica teoreme 1 imamo tvrĜenje da regularni grafa stepena r ima

1
e nr grana.
x Graf G'=(V',E') je podgraf grafa G=(V, E) ako je skup njegovih ēvorova V'
2
podskup skupa ēvorova grafa V, a skup njegovih grana E' je podskup skupa
grana E.
- 162 -
7.1.3. PLANARNI GRAFOVI
x Planarni graf je onaj prost graf koji se može nacrtati u ravni, a da mu

se grane ne seku, sem u ēvorovima.
x On deli ravan na više konaēnih zatvorenih oblasti i jednu beskonaēnu.
x Svaka zatvorena oblast se naziva đelija.
Primer:
Grafovi na slici su planarni, graf a deli ravan na 1 konaēnu i jednu
beskonaēnu
oblast, dok graf b odreĜuje samo jednu beskonaēnu oblast.
a b
Primer planarnog grafa je mreža puteva ako se iskljuēe nadvožnjaci,

odnosno saobrađajne petlje. Koriste se i u projektovanju elektronskih ureĜaja,
odnosno svuda gde bi ukrštanje veza dovelo do kratkog spoja . Na primer, ako
je integrisano kolo predstavljeno planarnim grafom može biti odštampano na
jednom nivou, a ako graf nije planaran mora se koristiti više nivoa štampe.
x Ojlerova teorema 1: Povezan, planarni graf sa v ēvorova i e grana deli

ravan na f=e-v+2 oblasti.
Primer:
Planarni grafovi sa slike dele ravan na f=6-4+2=4 oblasti.
- 163 -
Prethodna teorema ima mnogobrojne primene i posledice. Jedna od njih
je poznata teorema iz geometrije:
x Ojlerova teorema 2 : Konveksni poliedar sa n temena i m ivica ima s=m-

n+2 strane.
Ako temena poliedra shvatimo kao ēvorove, a njegove ivice kao grane
jednog grafa, dobija se planarni graf .
Grafovi koji se ēesto u praksi koriste, a nisu planarni, su potpuni

pentagraf K 5 i potpuni bitrigraf K 3,3 .
K5
K 3,3
Teorema: Potpuni pentagraf K 5 i potpuni bitrigraf K 3,3 nisu planarni

grafovi.
Ako bi pentagraf bio planaran, po Ojlerovoj teoremi za v=5 i e=10 dobili

bi da je f=7. Granice oblasti su ciklusi u grafu. Svaka grana pripada
granici oblasti taēno 2 oblasti. Zato je broj grana koje pripadaju
granicama oblasti 2e . Kod pentagrafa najkrađi ciklus ima 3 grane,
2e t 3 f , odnosno 20 t 21 , što je nemoguđe.

odnosno svaka oblast mora imati bar toliko grana. Znaēi mora da je
ograniēena sa bar 4 grane , dakle 2e t 4 f , i 18 t 20 , što je takoĜe

Za bitrigraf imali bi v=6, e=9 i f=5. Kod bitrigrafa svaka oblast je
nemoguđe.
- 164 -
7.1.4. IZOMORFNI GRAFOVI
x Dva grafa su izomorfna ako postoji uzajamno jednoznaēno preslikavanje,

bijekcija, skupova njihovih ēvorova koje ēuva susednost ēvorova.
x Dva grafa G1 V1 , E1 i G2 V2 , E2 su izomorfni, ako postoji

bijekcija f : V1 o V2 za koju važi da je û, v` E1 , ako i samo ako
^ f u , f v ` E2 i koristimo oznaku G1 # G2 .
Primer:
Nacrtati dva izomorfna grafa.
a)
4 3 D C
1 2 A B
Izomorfizam ovih grafova definisan je bijekcijom
§1 2 3 4·
Ä B C D ¸¹
©
f
1 2
a d
b)
6 3
b e
5 4
c f
§a b c d f·
¨ ¸
e
©1 3 5 2 6¹
f
4
- 165 -
Napomena:
Grafovi se razlikuju samo po tome kako su ēvorovi povezani, a ne kako su
obeleženi. Obeležavanje ēvorova nema znaēaja za strukturu grafa, tako da se
ēesto i ne obele-žavaju.
Iz definicije možemo da zakljuēimo da su izomorfni grafovi u stvari isti

grafovi samo drukēije nacrtani u ravni. Zato je veoma važno pitanje kako
ispitati da li su dva grafa izomorfna ili ne. Nažalost joj ne postoji univerzalni
postupak ili neka teorema koja bi to definisala. Ispitivanje se vrši neposrednim
proveravanjem osobina grafova vodeđi raēuna o sledeđem:
Izomorfni grafovi moraju imati:
1. Isti broj ēvorova,
2. Isti broj grana,
3. Isti niz stepena ēvorova,
4. broj ēvorova stepena 1,
5. cikluse istih dužina i td.
Ovo su potrebni, a ne dovoljni uslovi da bi grafovi bili izomorfni. Ispunjenje
ovih uslova ne garantuje da su dva grafa izomorfna.
Sledeđa dva grafa na slici imaju isti broj ēvorova, grana, svi ēvorovi su istog
stepena, pa opet nisu izomorfni.
Napomena:
Zanimljivo je da nije naĜen ni jedan kompletan algoritam za testiranje
izomorfnosti grafova, ali nije dokazano ni da ne postoji.
Izomorfni grafovi su od velikog znaēaja u elektronici, pri konstruisanju

štampanih kola, gde grane grafa (strujni vodovi) ne smeju da se seku osim u
- 166 -
ēvorovima. Zato je bitno da se pronaĜe izomorfan graf željenom grafu, ali
takav da mu se grane ne seku, tj da bude planaran.
Primer:
Da li je moguđe spojiti 3 kuđe sa 3 bunara stazama koje se ne ukrštaju, a
da od
svake kuđe vodi po jedna staza do svakog od 3 bunara.
1 2
a d
6 3
b e
5 4
c f
Kuđe i bunari se mogu predstaviti kao na prvoj slici. U pitanju je
kompletan
bipartitivni graf, ali kod koga grane ne bi smele da se seku.
Može se dokazati da je polazni graf izomorfan sa potpunim bitrigrafom

koji je
prikazan na drugoj slici.
A ranije smo dokazali da potpuni bitrigraf nije planaran.
7.1.5. OJLEROVI GRAFOVI
Švajcarskom matematiēaru Leonardu Ojleru tokom boravka u Keninsbergu,

današnji Kaljingrad, graĜani su postavili pitanje koje ih je muēilo. Grad leži na
obalama i dva ostrva reke Pregel i oni su povezani sa sedam mostova. Pitanje
je bilo, da li je moguđe poēeti šetnju iz bilo koje taēke u gradu i vratiti se u
polaznu taēku, prelazeđi pri tome svaki most taēno jedanput.
1735. godine Ojler je prezentovao svoj rad dokazujuđi da je takav prelazak
nemoguđ, uz napomenu da se razmatranje može proširiti da proizvoljan
raspored ostrva i mostova. Ovaj rad smatra se preteēom teorije grafova.
- 167 -
B
A
D
Ojler je problem rešio tako što je obale( B,C) i ostrva (A,D) shvatio kao
ēvorove, a mostovi su bili grane izmeĜu njih. Tako je dobio jedan multigraf.
B
D
A
Svakodnevnim jezikom možemo ređi da je Ojlerov graf, graf koji se može

nacrtati ne podižuđi olovku sa papira.
x Ojlerov put je put koja sadrži sve grane iz G taēno jedanput. (ne mora
biti zatvoren).
x Zatvoren Ojlerov put naziva se Ojlerov ciklus ili kontura.
x Graf koji ima Ojlerov ciklus zove se Ojlerov graf.
x Graf koji ima Ojlerov put se zove polu Ojlerov graf.
Graf može, a ne mora imati Ojlerov put, odnosno ciklus.
x Ojlerova teorema 3:
Graf G je Ojlerov akko je povezan i svi ēvorovi su parnog stepena.
x Ojlerova teorema 4:
Graf ima Ojlerov put akko je povezan i sadrži najviše 2 ēvora neparnog
stepena.
- 168 -
Primer:
Nacrtati po jedan Ojlerov graf i Ojlerov put.
a) b b) b
a d a
e d
c c
Graf na slici a je Ojlerov , napr: abcbdec.

U njemu su svi ēvorovi parnog stepena.
Graf na slici b je Ojlorev put, napr: bacbdc.

Ovaj graf ima taēno 2 ēvora neparnog stepena.
Primer:
Dati su grafovi na slici. Oni su:
c c
c
a e a e
1. a
2. 3.
d
b b b
Prvi graf je Ojlerov put, napr: caecba, ima 2 ēvora neparnog stepena.
Drugi graf je Ojlerova kontura, napr: abdca. Svi ēvorovi su mu parnog stepena.
Tređi graf nije ni Ojlerov put ni Ojlerova kontura.
Ako se vratimo na problem Kenigsberških mostova, vidimo da se on ne

može svesti na Ojlerovu konturu, jer graf ima stepene ēvorova 5, 3, 3, 3 pa je
samim tim nemoguđe svaki most pređi samo jedanput, a da se vratimo u
poēetnu taēku.
Traženje Ojlerovog puta sređe se u problemima kombinatorne optimizacije,
ali i u radu sa laserima, ēiji je cilj da se optimalno koristi laser i samim tim
pojeftini proizvodnja laserskih ureĜaja. Ojlerovi putevi su važni za organizaciju
- 169 -
poslova u velikom gradu, na primer, za raznošenje pošte, naplate raēuna i
sliēno. Poštar đe najracionalnije razneti poštu ako svaku ulicu obiĜe taēno
jedanput.
7.1.6. HAMILTONOVI GRAFOVI
Vilijem Hamilton ( William Hamilton 1805.-1865) je postavio zanimljiv

problem-igru pod nazivom put oko sveta . Problem je kako obiđi gradove
sveta i vratiti se u polazni. Igra je koristila ivice dodekaedra (12) za
predstavljanje dozvoljenih puteva izmeĜu gradova.
Graf koji prolazi kroz sve ēvorove datog grafa taēno jednom naziva se
Hamiltonov graf.
x Hamiltonov put u grafu G je put koji prolazi kroz svaki ēvor taēno jedan
put.
x Zatvoren Hamiltonov put zove se Hamiltonova kontura ili ciklus.
x Graf koji ima Hamiltonov ciklus zove se Hamiltonov graf.
x Graf koji ima Hamiltonov put se zove polu Hamiltonov graf.
Primer:
Nacrtati jedan Hamiltonov graf i jedan put.
c b c
a
e e
a
d
b b
Postoji velika sliēnost u definiciji Ojlerovih i Hamiltonovih grafova. Kod

Ojlerovih grafova obilazimo grane, a kod Hamiltonovih grafova obilazimo
ēvorove grafa. MeĜutim, dok je Ojlerov graf je u potpunosti odreĜen
Ojlerovim teoremama 3 i 4 , koje definišu potrebne i dovoljne uslove za
egzistenciju grafa, za Hamiltonove grafove to nije sluēaj. Ne postoji teorema
- 170 -
koja bi definisala potreban i dovoljan uslov postojanja Hamiltonovog grafa.
Postoji više teorema koje na posredan naēin odreĜuju Hamiltonove grafove, ali
samo u specijalnim sluēajevima, kao na primer:
• Grafovi sa ēvorovima stepena 1 ne mogu biti Hamiltonovi, dok u

Hamiltonovom grafu svaki ēvor je susedan sa dve grane u konturi.
• Svaki kompletan graf Kn sa n t 3 ēvorova je Hamiltonov graf.

Povezan graf sa n t 3 ēvorova u kome je stepen svakog ēvora bar
n
•
2
je Hamiltonov graf.
Primer:
Dati su grafovi na slici
a b a b a b
e c e c e c
d
Prvi graf je Hamiltonov put, napr: e,c,b,a.
Drugi graf nije ni Hamiltonov put, ni Hamiltonov graf.
Tređi graf je Hamiltonov graf. Kompletan je graf, K 4
Primer:
Odrediti grafove koji su:
a. istovremeno Ojlerovi i Hamiltonovi,
b. jesu Ojlerovi, a nisu Hamiltonovi,
c. nisu Ojlerovi, a jesu Hamiltonovi,
d. nisu ni Ojlerovi, ni Hamiltonovi.
- 171 -
a b c d
7.1.7. TEŽINSKI GRAF
Pretpostavimo da želimo da odredimo najbolji put od taēke A do taēke B.

To može da bude najkrađi, najjeftiniji, najbezbedniji put ili put na kome se troši
najmanje energije i sl.
Tada se granama grafa koji predstavlja ovakav put dodeljuje neki realni
brojevi, njihove težine, odnosno mera, koji đe karakterisati željeni uslov.
Težina ne mora da bude pozitivan broj, ali je uobiēajeno da se takav
na pomenutu poziciju stavlja neki poseban simbol na primer f .

koristi, ne umanjujuđi opštost razmatranja. Ako neka grana ne postoji, tada se
Ovakvi grafovi se nazivaju težinski grafovi.
x Težinski graf ( digraf) G V , E , w je ureĜena trojka skupova

ēvorova, grana i težinske funkcije w : E o V u V koja svakoj grani
dodeljuje težinu.
Ako su težine pozitivni realni brojevi, a graf je bez petlji možemo zakljuēiti:
x Dužina puta je zbir svi težina na putu.

x Udaljenost ēvorova je dužina minimalnog puta izmeĜu dva ēvora.
x Udaljenost ēvora do samog sebe je 0.
x Težinski graf koji je usmeren zove se mreža.
- 172 -
Primer:
Na slici je dat jedan težinski graf.
7.2. PRESTAVLJANJE GRAFOVA POMOĆU

RAČUNARA
Grafovi se koristite za rešavanje raznih praktiēnih problema pomođu

raēunara. Iz tih razloga potrebno je na adekvatan naēin predstaviti grafove da
bi raēunar mogao da ih prihvati. Ne postoji neka univerzalna reprezentacija
grafova koja bi rešila sve razliēite probleme u kojima se oni koriste. Najēešđe
korišđeni naēini reprezentacije su liste susedstva, matrica incidencije i matrica
susedstva.
7.2.1. LISTA SUSEDSTVA
postoji grana u, vn .
U listi susedstva za svaki ēvor u beležimo listu ēvorova vn , takvih da
x
^v V u, v E`.
Za svaki ēvor grafa G lista susedstva sadrži sve ēvorove koji su susedni
sa njim u G, l
- 173 -
Primer:
Grafu sa slike odgovara sledeđa lista susedstva
d
a
a b, c, d
u l
b a
a, d
a, c
c
d
Procedura algoritma koji bi koristio ovakav naēin za zapisivanje grafa bi se

svodila na pretraživanje niza grana koje u opštem sluēaju u grafu sa velikim
brojem ēvorova i grana može biti vremenski veoma zahtevna. Lista susedstva je
sa memorijskih resursa najekonomiēnija reprezentacija. Svaka grana grafa ili
digrafa predstavlja se sa 2 memorijske jedinice, jedna za poēetni ēvor, a druga
za krajnji ēvor grane. Dakle graf se predstavlja sa 2m lokacija (m je broj grana).
Ovakvo predstavljanje nije uvek pogodno, pogotovo kod grafova kod kojih je
potrebno ispitivati susednost ēvorova. Iz tih razloga mnogo je efikasnije
predstavljanje grafova putem matrica.
7.2.2. MATRICA INCIDENCIJE
x Grana (a,b) gde su ēvorovi a i b krajnji ēvorovi grane zove se incidentna

grana ēvorovima a i b.
- 174 -
x Neka je G=(V,E) graf. Matrica B ēije su vrste odreĜene ēvorovima, a
kolone granama grafa naziva se matrica incidencije.
x Element bij , jednak je 1 ako je i-ti ēvor incidentan (susedan) j-toj grani, a
jednak nuli u protivnom.
1, ako je þvor i inciden tan sa granom j

®
¯0,
bij
inaþe
U svakoj koloni se taēno nalaze 2 jedinice i one govore koji ēvorovi su

vezani istom granom.
Primer:
Grafu sa slike odgovara sledeđa matrica incidencije
b
d
a
a ª1 1 1 0º
ab ad ac cd
b «1 0 0 0»
« »
c «0 0 1 1»
« »
d ¬0 1 0 1¼
Matrice incidencije nisu jednoznaēno definisane veđ zavise od toga kako

se definišu ēvorovi.
Matrice incidencije mogu da se koristite i kod grafova sa petljama.
- 175 -
Primer:
Grafu sa petljama sa slike odgovara sledeđa matrica incidencije
b
a d
a ª1 1 1 0 0º
ab aa ac cd dd
b «1 0 0 0 0»
« »
c «0 0 1 1 0»
« »
d ¬0 0 0 1 1¼
Kod orijentisanih grafova na preseku i-te vrste i j-te kolone stavlja se

oznaka -1 ili 1 ako u i-ti ēvor ulazi, odnosno izlazi j-ta grana, inaēe je 0.
Ova reprezentacija je veoma neekonomiēna sa aspekta korišđenja
raēunata i reĜe se koristi.
7.2.3. MATRICA SUSEDSTVA
x Matrica susedstva je kvadratna matrica ēiji je red jednak broju ēvorova

grafa.
x Element a ij , jednak je broju grana koje polaze iz ēvora vi a završavaju se
u ēvoru v j
x Ako su dva ēvora spojena najviše jednom granom iste orijentacije tada je:
0, ako ne postoji grana od þvora i do þvora j

®
¯ 1,
aij
ako postoji grana od þvora i do þvora j
x Matrica susedstva je simetriēna u odnosu na glavnu dijagonalu.
- 176 -
Primer:
Grafu sa slike odgovara sledeđa matrica susedstva
b
d
a
a ª0 1 1 1º
a b c d
b ««1 0 0 0 »»
c «1 0 0 1»
« »
d ¬1 0 1 0¼
Kako oznake ēvorova u veđini sluēajeva nisu važne, matrica se piše bez
oznaka.
ª0 1 1 1º
«1 0 0 0 »»
«
«1 0 0 1»
« »
¬1 0 1 0¼
Primer:
Usmerenom grafu sa slike odgovara matrica susedstva
a b
c
a ª0 1 1 º
a b c
b ««1 1 1 »»
c «¬0 0 0 »¼
- 177 -
Matrica susedstva je najēešđa matriēna raēunarska interpretacija grafova.
Ova reprezentacija zahteva n 2 (n je broj ēvorova) memorijskih jedinica u
raēunaru. Nepraktiēna je za grafove sa malim brojem grana što je u praksi ēest
sluēaj. Sa druge strane ona može da se koristi i za grafove i multigrafove
(digfraove). Tada, na poziciju preseka i-te vrste i j-te kolone treba staviti broj
grana koje spajaju i-ti ēvor sa j-tim ēvorom. U sluēaju da je graf neorijentisan
skoro 50% memorijskih jedinica možemo uštedeti ako se pamte samo elementi
ispod ili iznad glavne dijagonale, zato što je matrica simetriēna. Ali tada se
usporava brzina rada jer je potrebno izvršiti testiranja koja se nameđu.
7.3. PROBLEM ČETIRI BOJE-BOJENJE GRAFOVA
Problem 4 boje postavio je 1852g. Frensis Gatri. Pitanje je da se sa 4 boje

može obojiti karta regija neke države ili karta sveta, a da su susedne oblasti
obojene razliēitim bojama, bez obzira kako karta izgleda i koliko delova ima.
Problem je zainteresovao matematiēare pa i ēuvenog Augusta de Morgana. Tek
1976g. Apel i Haken su pomođu raēunara dokazali da je za bojenje karte sveta
potrebno 4 boje. Za to im je bilo potrebno 1200 sati rada kompjutera.
I ovaj problem može se tretirati kao grafovski, odnosno kao problem
bojenja grafova.
Problem bojenja grafova svodi se na bojenje ēvorova grafa, odnosno
pridruživanje skupa boja skupu ēvorova, tako da je svakom ēvoru pridružene
jedna boja i da susedni ēvorovi nisu iste boje. Za takav graf se kaže da je
pravilno obojen.
x Ako je graf pravilno obojen i da se pri tom upotrebi k ili manje boja ,
onda je graf je k-obojiv .
Svaki graf od n ēvorova je n-obojiv, jer svaki ēvor možemo obojiti nekom
drugom bojom. Drugo je pitanje koliko minimalno boja treba da bi se graf
obojio na gore opisani naēin.
x Najmanji broj boja kojim je moguđe obojiti jedan graf se zove hromatski
broj grafa, F
- 178 -
Ako graf sadrži samo izolovane ēvorove onda je F 1 , a ako je bipartitivni
graf onda je F 2.
Taēno odreĜivanje hromatskog broja grafa nije jednostavan posao i
poznat je kao NP težak. Problem se jednostavno rešava samo za mali broj
ēvorova. Jednostavnije je samo odrediti relativno dobru donju i gornju granicu.
Razvijen je ēitav niz heuristika za nalaženje približne vrednosti F .
Postoji više teorema koje se odnose na bojenje grafova:
x Svaki planarni graf je 4-obojiv.
x Graf je bihromatski (može se odojiti sa dve boje) akko ne sadrži nijednu
konturu sa neparnim brojem ēvorova,
Postoji algoritam koji omoguđava bojenje grafova, ali on ne govori o
minimalnom broju boja.
ALGORITAM:
1. Definiši graf G
2. PoreĜaj ēvorove prema opadajuđim stepenima
3. Dodeli boju B1 prvom ēvoru, a zatim i svim ēvorovima koji nisu susedni
sa prethodnim ēvorom
4. Ponoviti korak 2 sa bojom B2, sa sledeđim neobojenim ēvorom.
5. Ponavljati korak 3 dok ima ēvorova i boja.
6. Kraj.
Primer:
Obojiti graf na slici koristeđi prethodni algoritam
A B C
D E F
G H
Ako ēvorove poreĜamo u opadajuđi niz prema stepenima imamo

E, C, G, A, B, D, F, H
- 179 -
Prvu boju nanosimo na ēvor E, i na njemu ne susedni ēvor A
Drugu boju nanosimo na ēvor C i zatim na ēvor D i na ēvor H
Tređu boju nanosimo na ēvor G, pa na ēvor B i nakon toga na ēvor H.
Znaēi potrebno je 3 boje da obojimo ovaj graf. Hromatski broj ovog grafa je 3.
Primer:
Treba skloniti u magacin 5 hemikalija, ali vodeđi raēuna da hemikalije koje u
dodiru izazivaju hemijsku reakciju ne smeju biti stavljene jedna do druge.
Kao je to moguđe uēiniti, ako su reakcije hemikalija zadate sledeđom
tablicom?
Koliko je potrebno skladišta za držanje ovih hemikalija?
a B c d e
a - + + + -
b + - + + +
c + + - + -
d + + + - +
e - + - + -
Ovom problemu možemo pridružiti sledeđi 4-obojiv graf, odnosno potrebna

su 4 skladišta.
b
a
c
e
- 180 -
1. Šta su karakteristike grafa?

2. Šta su biparitivni, a šta kompletni bipartitivni grafovi.
3. Definisati stepen ēvora i stav o vezi izmeĜu ēvorova i grana.
4. Koja je razlika izmeĜu Ojlerovog puta i Ojlerove konture?
5. Koja je razlika izmeĜu Hamiltonovog puta i Hamiltonove konture?
6. Koja je razlika izmeĜu Ojlerove i Hamiltonove konture?
7. Šta su planarni grafovi?
8. Koji su grafovi izomorfni?
9. Definisati težinski graf.
10.Koja je razlika izmeĜu matrice incidencije i matrice susedstva?
11.Šta je hromatski broj grafa?
KLJUČNE REČI
Graf Digraf
Grana Podgraf
vor Bipartitivan
Petlja Planaran
Multigraf Izomorfan
Kompletan graf Ojlerov graf
Stepen ēvora Hamiltonov graf
Put Incidencija
Ciklus Susedstvo
Hromatski broj
- 181 -
7.4. ZADACI
1. Nacrtati grafove sa:
^ A, B` , ^ A, C` , ^B, C` , ^B, D` , ^C , D` ,
a) ēvorovima A,B,C,D i granama
^ A, B` , ^ A, C` , ^B, C` , ^D, E` ,
b) ēvorovima A,B,C,D,E i granama
Koji je od njih povezan graf?

Rešenje:
B
A B
A C
D C
E D
Prvi graf je povezan, drugi nije.
2. Odrediti stepene ēvorova datom grafu.

a b
c d
Rešenje:
vorovi a i d imaju stepen 2, a ēvorovi c i a stepen 3.
3. Dat je graf na slici. Odrediti stepene ēvorova i proveriti teoremu o broju

ēvorova i grana.
- 182 -
A B
E D
Rešenje:
Stepen ēvorova A, B je 3, stepen ēvora C je 4 i stepen ēvorova D,E je 2.
Teorema kaže da zbir stepena ēvorova, 3+3+4+2+2=14 jednak
dvostrukom broju grana 2.7=14.
4. Nacrtati nepovezan graf sa 4 ēvora i 5 grana.
Rešenje:
5. Dat je graf
a b c
f e d
a) Koliki je broj grana, ēvorova i odrediti stepene svih ēvorova.
b) Da li je ovaj graf regularan (objasniti)?
Rešenje:
b) v=6, e=6.
c) graf nije regularan , zato što svi ēvorovi nemaju iste stepene.
6. Da li postoji prost graf sa 5 ēvorova ēiji su stepeni ēvorova 1,2,3,4,5 ?
Rešenje:
- 183 -
Ne postoji. Zbir stepena ēvorova nije paran broj ( 1 2 3 4 5 15 ).
7. Koliko maksimalno grana može da postoji u grafu koji sadrži n ēvorova?
§n·
Rešenje:
¨2¸
© ¹
8. Koliko grana ima graf ēiji su stepeni ēvorova 5,2,2,2,2,1?
Rešenje:
¦d ,
Kako je
2e i
i
gde su d i stepeni ēvorova, a e broj grana, dobijamo,
2e 5 2 2 2 2 1 e 7
9. Da li je moguđe 5 gradova povezati putevima tako da iz tih gradova

redom izlazi
a) 4,2,3,0,1 puteva
b) 4,4,4,0,1 puteva?
Rešenje:
a) Moguđe je. Ako su putevi grane, a gradovi ēvorovi, imamo da
je
2 5 4 2 3 0 1
2 5 z 4 4 4 0 1.
b) Nije moguđe, jer
10. Da li postoji graf sa stepenima ēvorova

a) 2,4,6,8,3,3,1
b) 2,4,6,8,3,3,1,1
Rešenje:
a) Ne postoji, zato što broj ēvorova neparnog stepena, mora da
bude paran broj, a kod nas je 3.
b) Postoji.
- 184 -
11. Da li postoji prost graf sa 12 ēvorova i 28 grana, takav da je stepen
svakog ēvora ili 3 ili 5 ?
Rešenje:
Postoji, jer je 2 28 5 10 2 3
12. Dokazati da u svakom grafu moraju da postoje bar 2 ēvora istog stepena.
Rešenje:
Pretpostavimo da tvrĜenje nije taēno. Ako graf ima n ēvorova, najveđi
stepen koji neki ēvor može da ima je n-1. Ostali ēvorovi su tada 0,1,2,….,
n-2. Imali bi graf gde je jedna ēvor stepena 0 , i jedan n-1, što nije
moguđe. Znaēi, naša pretpostavka je pogrešna. Dakle u grafu mora da
postoji bar 2 ēvora istog stepena.
13. Na jednom šahovskom turniru svaki igraē je odigrao najviše jednu partiju
sa svakim drugim igraēem. Dokazati da u svakom trenutku na turniru
postoje bar 2 igraēa koji su do tog trenutka odigrali isti broj partija.
Rešenje:
Ako se definiše graf gde su igraēi ēvorovi, a partije grane, onda kao u
prethodnom primeru zakljuēujemo da u svakom trenutku postoje bar
dva ēvora parnog stepena.
14. Nacrtati digraf koji sadrži skupove V â, b, c, d ` i
E ^ a, b , b, c , c, c , b, d , d , b , c, d , d , a `
Rešenje:
A B
D C
- 185 -
15. Nacrtati regularne grafove stepena 0,1,2.
Rešenje:
16. Nacrtati kompletne grafove u oznaci K1 , K 2 , K 3 , K 4 , K 5 , K 6 .
Rešenje:
K1 K2
K3
K4 K5 K6
17. Na jednom šahovskom turniru igraēi su podeljeni u dve grupe po 11
igraēa. Svaki igraē mora da odigra 7 partija u svojoj grupi i 5 partija sa
igraēima iz druge grupe. Da li je moguđe napraviti takav raspored igranja?
Rešenje:
Problem možemo da shvatimo grafovski gde su igraēi ēvorovi, a partije
grane. Pitanje je da li postoji graf sa dve grupe od 11 ēvorova,gde svaki
ēvor ima 7 grana u svojoj i 5 grana susednog grupi. Podgraf koji sadrži
jednu grupu, odnosno 11 ēvorova ne postoji. Po iskazanoj teoremi broj
- 186 -
ēvorova sa neparnim stepenima je paran broj, a kod nas nije( imamo
neparan broj ēvorova i svi su neparnog stepena).
^1,2` i B ^3, 4,5` .

18. Nacrtati kompletan bipartitivni graf koga ēine dva disjunktna podskupa
ēvorova A
Rešenje:
1 2
3 4 5
19. Koji od grafova na slici je regularan i bipartitivan?
a
b
Rešenje:
Graf na slici a K 4,4 je nije regularan i bipartitivan.
Graf na slici b K 2,2 je regularan i bipartitivan.
20. Nacrtati jedan bipartitivni graf K 3,3 i jedan kompletan bipartitivni graf
K 3,3 .
Rešenje:
a) Put Pn , n t 2
21. Odrediti najveđi broj grana u bipartitivnom podgrafu grafa:
b) Kontura, C n , nt2
- 187 -
Rešenje:
a) Pošto je svaki put bipartitivan graf, max broj grana je n-1 (vidi se sa
slike)
a b a b c a b c d
a c
a c
a
b
b b d
b) Ako je n paran broj kontura je bipartitivan graf i broj grana je n.
22. Grafu sa slike odrediti bipartitivni podgraf sa maksimalnim brojem

grana.
1
4 5 7 8
3 6
2
Rešenje:
Zadani graf nije bipartitivni jer sadrži neparne cikluse 13456 I 25678.
Brisanjem zajedniēke grane(5,6) uklanjamo neparne cikluse iz grafa I
dobijamo bipartitivni podgrafi ēiji je najveđi broj grana 10.
23. Da li su grafovi na datim slikama Ojlerovi grafovi?
a) b) c)
Rešenje:
a) Graf na je Ojlerov put jer ima samo 2 ēvora neparnog stepena,
b) nije ni Ojlerov graf ni put jer ima 4 ēvora neparnog stepena,
c) jeste Ojlerov graf jer su mu svi ēvorovi parnog stepena.
- 188 -
24. Da li su grafovi na narednim slikama Ojlerovi grafovi?
a) b)
Rešenje:
a) ne; b) ne.
25. Koji od sledeđih grafova imaju Ojlerove konture, odnosno puteve?
a) b) c)
Rešenje:
a) Jeste i kontura i put. Svi ēvorovi su parnog stepena.
b) Nije kontura jer ima ēvorova neparnog stepena, a nije ni put jer ima
više od 2 ēvora neparnog stepena.
c) Nije kontura jer ima ēvorova neparnog stepena, ali jeste put jer ima
taēno 2 ēvora neparnog stepena.
26. Može li se jednim potezom, ne dižuđi olovku sa papira nacrtati sledeđa

figura?
Rešenje:
U ovom grafu postoji 5 ēvorova stepena 3,3,3,3,4, pa prema tome to
nije Ojlerov put. Znaēi sliku nije moguđe nacrtati ne dižuđi olovku sa
papira.
- 189 -
27. Kakvi su grafovi dati slikama ?
a) b)
Rešenje:
Graf na slici a) nema Hamilton ovu konturu, a ima Hamiltonov put, a graf
na slici b) nije ni Hamiltonova kontura ni put.
28. Koji od sledeđih grafova imaju Ojlerove konture, odnosno puteve?
a c
b
d e
Rešenje:
Konture
a) ne, b) ne c) da d) ne e) da
Putevi
a) da, b) da c) da d) ne e) da
29. Odrediti grafove koji su:

a) istovremeno Ojlerovi i Hamiltonovi,
b) nisu Ojlerovi, a jesu Hamiltonovi,
c) jesu Ojlerovi, a nisu Hamiltonovi,
d) nisu ni Ojlerovi, ni Hamiltonovi.
- 190 -
Rešenje:
a b c d
a) Kontura K 3 je i Ojlerov i Hamiltonov graf,
b) Potpuni graf K 4 , nije Ojlerov, a jeste Hamiltonov graf,
c) Graf je Ojlerov, a nije Hamiltonov graf,
d) Zvezda, K 4 , nije Ojlerov i nije Hamiltonov graf.
30. Nacrtati graf koji ima Ojlerovu konturu, a zatim da nema Ojlerovu, a ima
Hamiltonovu konturu.
Rešenje:
Ojlerova kontura
Hamiltonova kontura
31. Da li su sledeđi grafovi izomorfni?
a b s t
e f w x
g z y
h
d c v u
- 191 -
Rešenje:
Jesu.
Imaju isti broj ēvorova, grana, svi ēvorovi su istog stepena i može da se
definiše bijekcija
§a b c d e f g h·
f ¨ ¸
© t s u v x w y z¹ .
Rešenje:
Oba grafa imaju 10 ēvorova i 15 grana. Stepen svih ēvorova je 3, ali to još
nije dovoljno da utvrdimo da su izomorfni. Moramo da naĜemo još neku
zajedniēku osobinu. Jedna od takvih osobina je i postojanje ciklusa
odreĜene dužine. Graf levo sadrži ciklus dužine 5, dok graf sa desne
strane sadrži samo cikluse dužine 4,6,8, i 10. Znaēi nisu izomorfni.
a)
a b s t
e f w x
g z y
h
d c v u
b) t
a b c
w x
z y
d e u
- 192 -
Rešenje:
a) jesu
b) nisu
34. Dat je graf, nađi listu susedstva i matricu susedstva.

b c
a
Rešenje:
Lista susedstva
a b
v l
b a, c
c b
Matrica susedstva
ª0 1 0 º
«1 0 1 »
A « »
«¬ 0 1 0 »¼
.
35. Dat je graf, nađi listu susedstva, matricu susedstva i matricu incidencije.
b
d
a
c
Rešenje:
a b, c, d
v l
b a, d
a, d
d a, b, c
c
- 193 -
Matrica incidencije
ab ac ad bd cd
a ª1 1 1 0 0º
b «1 0 0 1 0»
« »
c «0 1 0 0 1»
A
« »
d ¬0 0 1 1 1¼
Matrica susedstva
ª0 1 1 1º
«1 0 0 1»
« ».
«1 0 0 1»
A
« »
¬1 1 1 0¼
Data je matrica susedstva

ª0 0 1 º
36.
«0 0 0 »
A « »
«¬1 0 0 »¼
odrediti graf.
Rešenje:
b
a c
37. Data je matrica incidencije, odrediti graf.

ª1 0 1 º
«0 1 1»
« »
A
«¬1 1 0»¼
Rešenje:
ac bc ab
a ª1 0 1 º
A b «0 1 1 »
« »
, i dobijamo
c «¬1 1 0»¼
- 194 -
b
a c
38. Nacrtati graf koji predstavlja eko-sistem ishrane u šumi, ako životinjske vrste
predstavljaju ēvorove, a vrsta iste hrane vezu izmeĜu njih. Isto se hrane:
Soko, sova i rakun, soko i vrana , sova i vrana, veverica i rakun, veverica i
vrana, veverica i torbar, detliđ i torbar, dabar i detliđ, dabar i miš.
Rešenje:
rakun
sova
soko
torbar veverica
vrana
mis det lic

dabar
39. Nacrtati jedan planarni graf i po teoremi izraēunati na koliko on oblasti

deli ravan.
Rešenje:
R e v 2 7 7 2 3 , Ovaj graf deli ravan na 3 oblasti.
- 195 -
40. Odrediti hromatski broj grafa sa slike
v6 v1
v5 v2
v4 v3
Rešenje:
Ako ēvorove poreĜamo u silazni niz v1 , v3 , v2 , v4 , v5 , v6 I
Prvu boju nanosimo na ēvor v1 , pa na v3
Drugu boju nanosimo na ēvor v3 , pa na v6 I tređu boji na preostale
ēvorove.
Graf je 3-hromatski.
41. Na kraju semestra studenti polažu odslušani predmet. Za svaki ispit

postoji samo jedan termin. Koji je najmanji broj termina potreban ako
student polaže samo 1 ispit u jednom terminu?
Rešenje:
Neka je S skup studenata, a N broj svih ispita. Oznaēimo sa N1 skup svih
Ako je N1 N 2 , onda se ispiti x I y polažu u razliēitim terminima.

studenata koji polažu ispit x i N2 skup svih studenata koji polažu ispit y.
Konstruišimo graf sa N ēvorova I ako u ēvorovi x I y spojeni granama, onda

je N1 N 2 z ,odnosno ne postoji student koji bi polagao oba predmeta.
Bojenje ovog grafa , sa k boja odgovara rasporedu ispita sa k termina.
Najmanji broj termina je hromatski broj grafa.
- 196 -
8.
STABLO
KRATAK SADRŽAJ:
8.1. POJAM STABLA

8.1.1. OSNOVNE DEFINICIJE
8.1.2. RAZAPINJUĆA STABLA
8.1.3. KORENA STABLA
8.2. BINARNA STABLA
8.2.1. OPŠTI POJMOVI I DEFINICIJE
8.2.2. FORMIRANJE STABLA
8.2.3. TRAŽENJE I UBACIVANJE ELEMENATA
8.2.4. BRISANJE ELEMENATA IZ STABLA
8.3. PRETRAGE BINARNIH STABALA
8.4. ZADACI
CILJEVI UČENJA:

1. Definišete stablo,
2. znate razne osobine koje poseduje stablo,
3. znate šta su binarna stabla,
4. definišete teoremu koja govori o odnosu broja čvorova i grana,
5. opišete algoritam stabla pretrage.
- 197 -
8.1. POJAM STABLA
8.1.1. OSNOVNE DEFINICIJE
Stablo ili drvo ( engl. tree) predstavlja najjednostavniju, ali i najvažniju

klasu grafova. Od posebnog interesa su za elektrotehniku i raēunarstvo.
Porodiēna stabla ili organizaciona struktura firme su takoĜe vrsta stabla.
Postoji više ekvivalentnih definicija stabla. Navešđemo neke od njih.
x Povezan graf sa n (n>1) ēvorova i m grana naziva se stablo.
x Stablo je povezan graf koji ne sadrži cikluse ili konture.
x Stablo je minimalno povezan graf.

x Stablo je maksimalni graf bez kontura.
x Stablo je graf kod koga su svaka dva ēvora povezana jedinstvenim
putem.
Primer:
Graf na sledeđoj slici nije stablo jer sadrži konturu- ciklus.
- 198 -
Primer:
Neka n gradova treba povezati telefonskom mrežom. Ovu mrežu možemo
predstaviti grafom gde su gradovi ēvorovi, a telefonske linije grane. Dužina
telefonske linije je težina grane. Ovaj graf mora biti povezan i ne sme imati
konture, znaēi u pitanju je stablo.
Osobine stabla:
x Stablo sadrži bar dva ēvora stepena 1.
x Stablo sa v ēvorova ima e=v-1 granu.
x Za svaki par ēvorova (u,v) postoji taēno jedan put koji ih povezuje.
x Udaljavanjem bilo koje grane iz stabla dobija se nepovezan graf,
odnosno dva nova stabla.
x Dodavanjem proizvoljne, nove grane, u stablo dobija se graf koji ima
taēno jednu konturu.
x Svaki povezan neorijentisan multigraf bez petlji sadrži kao delimiēni
graf u obliku stabla.
x Stablo je bipartitivni graf.
x Stablo je planarni graf.

x Šuma je graf kome su komponente stabla.
- 199 -
8.1.2 RAZAPINJUĆA STABLA
x Razapinjuđe ili razapeto stablo ( engl. spanning trees ) T , grafa G, je svako

stablo (podgraf grafa G) koje se dobija iz grafa G uklanjanjem odreĜenog
broja grana, a da ostane povezano i da sadrži sve ēvorove iz G.
x Svaki povezan graf ima razapinjuđe stablo.
Broj razapinjuđih stabala na fiksnom skupu ēvorova n svodi se na

odreĜivanje broja razapinjuđih stabala koji su podgrafovi potpunog grafa K n .
Razapinjuđa stabla se ēesto nazivaju i oznaēena stabla (engl. labeled trees ).
Broj razapinjuđih stabala je definisan sledeđom teoremom.
Broj razapinjuđih stabala kompletnog grafa K n , n N , jednak je n n 2 .

Kelijeva teorema:
Keli je teoremu definisao 1889g. i dokazao ju je za vrednosti n d 5 . Kasnije su

Napomena:
mnogi matematiēari uspeli da dokažu teoremu, tako da danas imamo više

razliēitih dokaza.
Primer:
Odrediti razapinjuđa stabla sa 1,2,3 ēvora.
1 þvor 2 þvora
1 1 2
3 þvora 2
2 3 1
2 3
1 3 1
- 200 -
Konstruisanje razapinjuđeg stabla u suštini je jednostavan postupak, ali
obiēno se traže stabla koja ispunjavaju neki uslov, naprimer min ili max. Za
dobijanje razapinjuđeg stabala postoje razni algoritmi, ali najpoznatiji su Primov i
Kruskalov algoritam, o kojima đe kasnije biti reēi.
Primer:
Grafu sa slike, odgovara sledeđe min razapinjuđe stablo. Ukupan broj
stabala koji bi se iz ovog grafa mogla napraviti je prema Kelijevoj teoremi 125.
2 B B
A 4 A 2
3 2 C
1 2 2 1 2
C
2
E 3 D E
8.1.3. KORENA STABLA
x Stablo u kome je jedan ēvor posebno oznaēen naziva se koreno stablo.

x vor na vrhu stabla naziva se korenom (engl.root).
x Koreno stablo je ureĜena trojka T ^VT ET , v` , gde je T stablo, av

koren stabla.
x Svaki ēvor korenog stabla povezan je jedinstvenim putem za koren
stabla.
- 201 -
x Broj grana na putu od korena do nekog ēvora predstavlja nivo tog
ēvora.
x Koren stabla ima nivo 0, a najveđi nivo imaju od korena najudaljeniji
ēvorovi.
nivo 0
nivo 1
nivo 2
x Koreno stablo može da bude i orijentisano. Grane se orijentišu od
ēvorova manjih nivoa, ka ēvorovima viših nivoa. Ulazni stepen korena
je 0, dok je ulazni stepen ostalih ēvorova u korenskom stablu jednak 1.
x vorovi do kojih vode grane koje polaze iz nekog ēvora x, nazivaju se

sinovi ēvora x, a sam ēvor x je njihov otac. Svi prethodni ēvorovi u
odnosu na x nazivaju se roditelji, a naredni njihovi deca.
x vor bez dece naziva se list. Listovi su završni ēvorovi.
x Listovi su ēvorovi stepena 1.
x Ostali ēvorovi se nazivaju unutrašnjim ēvorovima.
x Visina stabla je dužina najdužeg moguđeg puta od korena do lista.
Korena stabla mogu da se iskoriste za predstavljanje matematiēkih formula.
- 202 -
Napisati koreno stablo koje predstavlja formulu a b c d a
Primer:
*

a b c d a
Koren stabla odgovara formuli, a listovi su ulazne promenljive. Pod stabla
odgovaraju pod formulama.
Primer:
Stabla se mogu iskoristiti da se predstave neki od složenih algoritama, gde je
glavni program podeljen na pod programe, kao meĜusobno nezavisne celine.
Kako svaki od pod programa ima svog samo jednog prethodnika , onda znamo
koji su mu podaci i kako radi. Potprogrami su pod stabla. Na osnovu grafa
možemo da vidimo odakle je sve pod program pozvan.
glavni program
programi
izlazi
- 203 -
Primer:
Razapinjuđa stabla, odnosno korena stabla, igraju važnu ulogu u lokalnim
raēunarskim mrežama. Problem sa kojim se sređemo je kako poslati podatak-
paket sa jednog raēunara na više odredišta. Kada se podaci šalju ka više
odredišta kroz mrežu (prva slika), onda može da zbog petlji doĜe do zagušenja
rada mreže, a zatim i do njenog potpunog otkazivanja. Razlog tome je
beskonaēno mnogo paketa koji su namenjeni za isporuku svim ēlanovima mreže.
Druga slika prestavlja graf ove mreže.
Da bi se problem rešio koristi se teorija grafova kojom se zadati graf mreže

transformiše u razgranato stablo. Eliminacijom grana stabla koja u mrežama
predstavljaju redundantne veze dobija se razgranato stablo. U takvoj mreži ne
postoje zatvorene petlje i ne može da doĜe do zagušenja u saobrađaju. Do
svakog raēunara u mreži postoji jedinstvena putanja.
- 204 -
8.2. BINARNA STABLA
8.2.1. OPŠTI POJMOVI I DEFINICIJE
Binarna stabla predstavljaju jedan od važnijih pojmova raēunarskih nauka.
x Ako je najveđi izlazni stepen, bilo kog ēvora stabla, jednak m, tada se to
stablo naziva m- arnim stablom. U posebnom sluēaju, ako je m=2,
dobijamo binarno stablo.
x U binarnom stablu svaki otac ima najviše 2 sina i svako dete se
posmatra kao levo ili desno dete.
x Ako su u binarnom stablu svi završni ēvorovi istog nivoa, binarno
stablo se naziva potpuno.
k
Na nivou k postoji taēno 2 ēvorova.
x Teorema:
Ako potpuno binarno stablo ima pored nivoa 0 još n nivoa, tada je broj
ēvorova v u stablu jednak
v 1 2 22 2n 2 n 1 1
x Broj završnih ēvorova ( listova)

v 1
l 2n
2
x Visina stabla
h log 2 v 1 1
- 205 -
Primer:
Graf na prethodnoj slici ima 3 nivoa, znaēi ima
v 2 31 1 15 ēvorova
15 1
l 23 8 listova
h log 2 15 1 1 3
2
Binarno stablo je u informatici struktura namenjena ēuvanju podataka.

vor stabla je jedna memorijska đelija.
Stabla generalno, a binarna stabla posebno, koriste se za definisanje,
ureĜivanje i pretragu podataka. Pomođu njih se svaki podatak može lako
pronađi, utvrditi šta nedostaje, dodati ili izbaciti nepotreban podatak.
Da bi se to moglo uraditi mora da postoji neko utvrĜeno pravilo, koje se
zove kljuē, a može da bude numeriēki ili alfabetski. Dogovorno se uzima da su
leva deca su manja ili jednaka od roditelja, a ēvor sa najmanjom vrednošđu je
naj levlji. Desna deca su veđa ili jednaka od roditelja, a ēvor sa najveđom
vrednošđu je naj dešniji.
8.2.2. FORMIRANJE STABLA
Jedan od algoritama da se od zadatih podataka formira binarno stablo

glasio bi:
ALGORITAM:
1. Definiše se kljuē –pravilo
2. pretraga poēinje od korena stabla
3. ukoliko je element veđi od oca, idi na desno dete i ponovi ispitivanje
4. ukoliko je element manji od oca, idi na levo dete i ponovi ispitivanje.
- 206 -
Primer.
Formirati binarno stablo pretrage za sledeđa imena Petar, orĜe, Sima, Helena,
Stoja, Rista, Dunja, Martin, Vasa i Laza.
Zadati kljuē je reĜanje imena po abecedi.

Koren stabla je prvo ime u nizu.
Napomena: abeceda- a,b,c,ē,đ,d,Ĝž,Ĝ,e,f,g,h,i,j,k,l,lj,m,n,nj,o,p,r,s,š,t,u,v,z,ž
Kređemo od imena Petar koje đemo postaviti za koren stabla.

Pošto se ime orĜe nalazi u nizu posle njega, a abecedno je ispred imena
Petar (<P), on đe postati njegovo levo dete.
P etar
Ĉorÿe
Sledeđe ime je Sima, koje se nalazi iza imena Petar (S>P), pa đe zato postati
njegovo desno dete.
P etar
Ĉorÿe
Sima
Sledeđe ime je Helena. Abecedno je ispred imena Petar(H<P) i spuštamo se do
levog
deteta, orĜe, a kako je abecedno iza imena orĜe(H>), to je njegovo desno
dete.
P etar
Ĉorÿe
Sima
Helena
Ako bi ovako nastavili, sledeđe ime je Stoja, ona je Petrovo desno dete (P<S), a
iza Sime, pa je Simino desno dete (posmatramo drugo slovo t)
- 207 -
Petar
Ĉorÿe Sima
Stoja
Helena
Sledeđe ime Rista. Abecedno je iza imena Petar (R>P) i spuštamo se do desnog
deteta Sime a kao je R abecedno ispred S (R<S), Rista postaje Simino levo dete.
P etar
Sima
Ĉorÿe
Stoja
Helena Rista
Ako bi ovako nastavili do kraja dobili bismo stablo
Petar
Ĉorÿe Sima
Helena Stoja
Dunja Rista
Martin Vasa
Laza
- 208 -
8.2.3. TRAŽENJE I UBACIVANJE ELEMENTA U STABLO
Pretraga i ubacivanje elementa u binarno stablo definisana je narednim

algoritmom. Algoritam nalazi traženi element ili ga ubacuje u stablo ako ga ne
naĜe.
ALGORITAM:
1. Poēeti od korena stabla
2. uporedi traženi element sa korenom stabla
3. ukoliko je element manji od korena , idi na levo dete
4. ukoliko je element veđi od korena , idi na desno dete
5. ponavljati korake 2 i 3 do trenutka
a) našli smo element uspešno
b) nismo našli element , dodajemo ēvor i pridružujemo mu element
Primer.
Dat je graf. Proveri da li se element 20 nalazi u grafu i ako nije ubaci ga.
37
55
13
22 44
7
17
1. Uporedi element 20 sa korenom. Kako je 20<37 preĜi na levo dete korena
, a to je 13
2. Uporedi element 20 sa elementom 13. Kako je 20>13 preĜi na njegovo
desno dete , a to je 22
3. Uporedi element 20 sa elementom 22. Kako je 20<22 preĜi na njegovo
desno dete , a to je 17
4. Uporedi element 20 sa elementom 17. Kako je 20>17, a 17 nema desno
dete, unesi 20 kao desno dete od 17.
- 209 -
37
55
13
22 44
7
17
20
8.2.4. BRISANJE ELEMENTA IZ STABLA
ALGORITAM:
1. Ako ēvor v nema dece ukloni ga
2. ako ēvor v ima jedno dete, ukloni ēvor i zameni ga detetom
3. ako ēvor ima dvoje dece , prvo idi na desno dete, a zatim levo dete.
Redom uzimaj levo dete svakog narednog ēvora dok ne naiĜeš do
ēvora koji nema levo dete. Polazni ēvor v zameni tim ēvorom i neka
njegovo desno dete postane levo dete njegovog roditelja .
Primer.
Dat je graf.
37
55
13
22
7 44 33
17 14
Ako se ukloni element 17 iz grafa, dobijamo sledeđi graf
- 210 -
37
55
13
22
7 44 33
14
Ako se ukloni element 22 iz grafa, dobijamo sledeđi graf
37
55
13
7 17 44 33
14
Da bi se uklonio element 37 iz grafa koji ima 2 deteta, prvo idemo na njegovo
desno
dete 55, a zatim na levo dete 44. Pošto ēvor 44 nema levo dete , on postaje
novi ēvor,
ēvor 14 đe postati levo dete ēvora 55.
Konaēno dobijamo sledeđe stablo
44
55
13
22
7 33
14
17
- 211 -
8.3. OBILASCI BINARNIH STABLA
Standardni naēini obilaska ēvorova binarnih stabala su:

KLD, LKD i LDK, gde L predstavlja levo podstablo, D je desno podstablo, K je
koren i oznaēava kojim redosledom obavljamo obilazak.
Ako je zadato stablo
A
B G
I
C D J
H
E F K M
1. KLD obilazak (engl. preorder) bi bio obilazak kod koga se prvo obilazi koren
zatim levo podstablo i tek onda desno.
ABCDEFGHJKMI
2. LKD obilazak (engl. inorder) bi bio obilazak kod koga se prvo obilazi
levo podstablo, zatim koren i tek onda desno.
CBEDFAKJMHGI
3. LDK obilazak (engl. postorder) bi bio obilazak kod koga se prvo obilazi
levo podstablo, zatim desno i koren je na kraju.
CEFDBKMJHIGA
- 212 -
1. Šta je stablo?
2. Šta je koreno stablo?
3. Šta je binarno stablo?
4. Šta je razapeto stablo?
5. Kako glasi teorema koja povezuje broj ēvorova i grana u stablu?
6. Šta je list?
7. Kako glasi Kelijeva teorema?
8. Koji algoritmi za pretragu stabala postoje i kako glase?
9. LDK obilazak
10. LKD obilazak
11. KLd obilazak
KLJUČNE REČI
Stablo Novo
Drvo Visina stabla
Šuma Roditelj
Koren Otac
List Dete
Binarno stablo Levo dete
Koreno stablo Desno dete
Razgranato stablo
- 213 -
8.3. ZADACI
1. Koji od sledeđih grafova predstavljaju stablo?
b)
a)
c)
d)
Rešenje:
Grafovi pod a,b,d su stabla. Graf pod c nije stablo jer sadrži ciklus.
2. Nađi dva ne izomorfna stabla sa istim nizom stepena ēvorova.
Rešenje:
Ovi grafovi imaju iste stepene ēvorova 3,2,2,1,1, 1, ali nisu izomorfni jer
ne ispunjavaju veđ spomenute kriterijume izomorfnosti.
Tako naprimer :
U prvom grafu ēvorovi stepena 2 su susedni, a u drugom nisu
U prvom grafu ēvor stepena 3 ima jednog suseda stepena 1, a u drugom
grafu ima 2 suseda stepena 1.
Ovo su samo neki od kriterijuma koji ukazuju da grafovi nisu izomorfni, a
ima h još.
- 214 -
p q q r p ,
3. Iskaznu formulu predstaviti stablom.
Rešenje:
Svakom pojavljivanju iskaznog slova u formuli odgovara u stablu jedan
ēvor stepena 1. Ostalim ēvorovima odgovaraju vrednosti koje se dobijaju
p q q r p
primenom pod-formula.
p q q r p
p q q r
q p
r
p q
q
4. Datim matematiēkim izrazima pridružiti stabla
¸ d e
§ b·
a) ¨ a b) ab d
c
© c¹
Rešenje:

a) b)
*

* /
a e e
/ d d
a b
b c
- 215 -
5. Koliko grana ima stablo sa 5 ēvorova?
Ako su v ēvorovi, a e grane, dobijamo e v 1 5 1 4 .

Rešenje:
6. Grafu sa slike pridružiti koreno stablo, koristeđi ēvor v1 koren stabla.

v0
v4
v1 v3
v2 v5
Rešenje:
7. Koristeđi dobijeno stablo odrediti:
a) Potomke ēvora v3,

b) pretke ēvora v5,
c) roditelje ēvora v3,
d) decu ēvora v1,
e) listove,
f) nivo ēvora v3,
g) visinu stabla.
Rešenje:
a) v4, v5, b) v3, v1, c) v1,
d) v0,v2,v3,
e) v0,v2,v4,v5, f) novo je 1 g) visina je 2
- 216 -
8. Nacrtati jedno i binarno stablo i jedno potpuno binarno stablo nivoa 2.
Rešenje:
9. Dato je stablo ēiji je koren ēvor a.
a
b e
c
d
f g i
h
j
Odrediti visinu stabla, nivo ēvora e, koji je ēvor roditelj ēvora i, koji su
ēvorovi deca ēvora b?
Rešenje:
Visina stabla je 4, nivo ēvora e je 2, roditelj ēvora i je ēvor e, dete ēvora b
je ēvor a.
10. Ako potpuno binarno stablo ima 32 lista. Koliko ono ima ēvorova i kolika
je visina stabla?
Rešenje:
Na k- tom nivou ima 2 ēvor. Kako mi imamo 32 lista 2 k 32 k 5 .
k
Naše stablo ima 5 novoa, broj ēvorova je v 2 k 1 1 2 6 1 63 .
11. Koliko ēvorova ima potpuno binarno stablo sa 4 nivoa?
2 4 1 1 31 .
Rešenje:
v
- 217 -
12. Koliko listova ima potpuno binarno stablo sa 7 ēvorova?
v 1 7 1
Rešenje:
l 2k 4.
2 2
13. Nacrtati sva stabla sa 4 i 6 ēvorova.
Rešenje:
Sva stabla sa 4 ēvora mogu imati samo 2 oblika
Sva stabla sa 6 ēvorova izgledaju:
14. Nacrtati razapinjuđa stabla sa 4 ēvora.
Rešenje:
Po Kelijevoj teoremi ima ih n n 2 42 16 .
- 218 -
2 32 3 2 2 3
4
1 1 4 1 4 1 4
2 2 2 2 3
3 3 3
1 4 1 4 1 4 1 4
2 2 3 2 3 2 3
3
41 1
1 4 4 1 4
2 2 2 2 3
3 3 3
1 4 1 4 1 4 1 4
15. Dato je stablo

A
B C
D G
E
F
I
H
Odrediti LKD, KDL I KLD obilaske stabla.
Rešenje:
LKD -inorder: D B H E I A F C G
KLD -preorder: A B D E H I C F G
LDK- postorder: D H I E B F G C A
- 219 -
16. Dato je stablo
A
B C
D G
E
F
J
H I K
Rešenje:
LKD -inorder: H D B I E J A F K C G
KLD -preorder: A B D H E I J C F K G
LDK -postorder: H D I J E B K F G C A
17. Dato je stablo

A
B C
D G
E
F
H I M
J K
N
18. PoreĜajmo sledeđe brojeve koristeđi algoritam za formiranje binarnog

stabla
2,5,3,1,14,11,4.
Rešenje:
Ako poĜemo od broja 2 i postaviđemo ga za koren stabla. Pošto je broj 5
veđi od njega, on postaje njegovo desno dete.
2
- 220 -
Sledeđe broj je 3, veđi je od 2, pa idemo do 5, a manji od 5, pa postaje
njegovo levo dete.
2
5
3
Sledeđi broj je 1. On je manji od 2 i postaje njegovo levo dete.

2
1 5
3
Ako bi ovako nastavili dobijamo graf

2
1 5
3 14
19. Konstruisati binarno stablo koje

4 sadrži11imena data poreĜana u
abecednom poretku: Ana, Vanja, Dušan, Mile, Žika, Mladen, Predrag.
Rešenje: Ana
Vanja
Dusan
Zika
Mile
Mladen
Pr edrag
20. Dato je stablo, ubaci u njega
a) vor 8
b) vor 27
- 221 -
18
14
26
6 16 22 28
2 13
Rešenje:
a) b)
18 18
14 14
26 26
6 16 22 28 6 16 22 28
2 8 13 2 13 27
21. Dato je stablo, ukloniti iz njega

a) vor F
b) vor A
c) vor C
d) vor B
- 222 -
A
B C
D E F G
I K L M N
Rešenje:
a) b)
B C
D E N G
I K L M
N
B C
D E F G
I K L M
c) d)
- 223 -
N A
B L C
F
D E G D E F G
I K L M I K M N
22. Dato je stablo,

ukloniti iz njega
a) vor G
b) vor M
Dodaj u njega
c) vor E
d) vor P
L
V
D T F G
I K A N C
- 224 -
9
GRAFOVSKI ALGORITMI
KRATAK SADRŽAJ:
9.1. OSNOVNI ALGORITMI PRETRAGE

9.1.1. ALGORITAM - PRETRAGA U DUBINU
9.1.2. ALGORITAM - PRETRAGE U ŠIRINU
9.2. OPTIMIZACIONI ALGORITMI
9.2.1. DIJKSTRIN ALGORITAM
9.3 ALGORITMI ZA FORMIRANJE MINIMALNIH
RAZAPINJUĆIH STABALA
9.3.1. PRIMOV ALGORITAM
9.3.2. KRASKALOV ALGORITAM
9.4 ZADACI
CILJEVI UČENJA:

1. definišete principe grafovskih algoritma,
2. znate algoritam pretrage u dubinu,
3. znate algoritam pretrage u širinu,
4. vrste algoritama za pronalaženje najkraćeg puta,
5. znate Dijkastrin algoritam,
6 naučite algoritme za definisanje minimalnih razapetih stabala
7. znate Primov algoritam,
8. Znate Kruskalov slgoritam,
- 225 -
9.1. OSNOVNI ALGORITMI PRETRAGE
Prilikom modeliranja složenijih odnosa izmeĜu objekata ēesto se koriste

grafovi. Oni mogu da modeliraju razliēite odnose izmeĜu objekata tehnike,
arheologije do psihologije, ukljuēujuđi i najrazliēitije probleme svakodnevnog
života. Najvažniji za primene su takozvani optimizacioni problemi, kao što su
problemi minimalnog puta, maksimalne cene, ekonomiēnost pravljenja mreže
saobrađajnica, telekomunikacionih mreža, do obiēnog primera pravljenja
rasporeda za studente jednog fakulteta.
S obzirom na složenost problema i veliēinu grafova koji se pri tom pojavljuju,
pojavila se potreba za razvojem algoritama pogodnih za njihovu implementaciju
na raēunaru.
U grafovskim algoritmima zahteva se pretraga prvenstveno ēvorova grafa, po
nekom unapred definisanom pravilu. Pretraga grafova nije trivijalan posao pošto
je izbor ēesto višeznaēan.
Postoji mnogo algoritama u zavisnosti od vrste problema. Mi đemo više
informativno nabrojati neke od njih. Prvo đemo videti kao izgledaju algoritmi
pretrage grafova u dubinu i širinu, a zatim i jedan od algoritama najkrađeg puta.
Postoji više naēina za obilazak stabla. Osnovno je da se svi ēvorovi posete
samo jednom. Na ēvor se može naiđi više puta ali se samo prvi put poseti.
Osnovni algoritmi za obilazak stabala zasnovani na susedstvu ēvorova su
algoritam pretrage u širinu i algoritam pretrage u dubinu .
9.1.1. ALGORITM - PRETRAGA U DUBINU
Koristeđi algoritam pretrage u dubinu – DFS (engl. depth-first-search)

pokušavamo da napravimo stablo najveđe dužine.
Kređe se od poēetnog ēvora do suseda. Zatim se poseti jedan neposeđen
sused prethodnog. Kada put kojim se krene stigne do kraja, obrazujemo list,
vrađamo se do roditelja tog lista i pokušavamo da napravimo novi put. Na
roditelje se vrađamo samo kada isprobamo sve moguđe puteve koji kređu od
njegovog deteta.
- 226 -
Kod algoritma pretrage u dubinu svi ēvorovi moraju biti oznaēeni i sve
njegove grane tokom izvršavanja algoritma prelaze se bar jedanput.
Algoritam poēinje od proizvoljnog ēvora u grafa G V , E koji

ALGORITAM:
1.
proglašavamo korenom stabla.
2. Zatim biramo ēvor v koji je njemu susedan i formiramo novu granu
(u,v). Sa V1 V obeležimo skup ēvorova koje smo prešli, a sa E1 E
skup novih grana koje prodajemo stablu.
Na tom putu treba ēvorove redom obeležavati da bi ih prelazili samo
jedanput.
pridodata. Ako nije, pridodajemo je, odnosno ēvor w V1 , a grana v, w E1 .

3. Proverava se da li je ēvor w susedan ēvoru v i da li je grana (v,w) veđ
Ako grana (v,w) veđ postoji, to je povratna grana, mi ostajemo na ēvoru v i

biramo mu novi susedan ēvor ako je to moguđe. Bilo koja grana grafa G mora
da bude ili grana stabla ili povratna grana.
Ovi algoritmi su jednostavni i prilagodljivi rekurzivnim algoritmima.
Primer:
Dat je graf na slici. Formirati stablo primenom algoritma pretrage u dubinu.
Bilo koji od ēvorova možemo izabrati za koren stabla.
f h j
c
e
a b g i
k
Izabrali smo da je koren stabla ēvor c.
vor c ima 3 susedna ēvora. Od našeg izbora u ovom koraku zavisiđe izgled
stabla. Znaēi možemo dobiti stabla razliēitog izgleda.
- 227 -
Ako izaberemo ēvor a i granu (c,a) dodajemo skupu grana E1. Pošto je ēvor
a list, vrađamo se u ēvor c i tražimo njemu novi susedan ēvor.
To može da bude ēvor b i granu (c, b) dodajemo skupu E1. Pošto je i ēvor b
list, vrađamo se u ēvor c i tražimo novi njemu susedan ēvor.
To je ēvor e. vor e ima 2 susedna ēvora i dva moguđa izbora za izgled grafa.
Ako izaberemo ēvor d, granu (e, d) dodajemo skupu E1 i nastavljamo ka ēvoru f.
Iz ēvora f u ēvor e možemo samo povratnom granom, jer je ēvor e veđ
upotrebljen i dalje ka ēvoru g. Dodajemo granu (f, g), zatim idemo ka ēvoru h i
dodajemo granu (g,h). Iz h možemo povratnom granom u f , jer je ēvor f veđ
upotrebljen, vrađamo se u ēvor h i i granom (h,i) do idemo do i. Kako je ēvor i
list vrađamo se u ēvor h, njemu dodajemo granu (h,j) do susednog ēvora j i
konaēno granu (j,k) do lista k.
c c c c c
e e
a a b a b e a b a b
d d
c c
c c f
e e e e
a b ab a b a b
d d d d
f f f f
g g g
h h
c c
i
e e
a b a b
d d
f f
g g
h h j
i j i
- 228 -
9.1.2. ALGORITAM - PRETRAGA U ŠIRINU
Kod algoritama pretrage u širinu –BFS ( engl. breadth-first-search ) cilj je

da dobijemo stablo najveđe širine.
Poēinje se od proizvoljnog ēvora u, povezanog grafa G koji proglašavamo
korenom stabla. Ideja je da se sistematiēno ispitaju grane grafa da bi se otkrio
svaki ēvor koji je susedan sa u. Zatim biramo sve ēvorove koji su njemu susedni
i formiramo nove grane. Prvi dobijeni ēvorovi su nivoa 1. Sada uzimamo svaki
od ēvorova nivoa 1 i za svaki ēvor koji je njemu susedan, a ranije nije uzet
dodajemo novu granu. vorovi koje smo dodali u ovom koraku imaju nivo 2.
Postupak ponavljamo sve dok stablu ne dodelimo sve ēvorove grafa G.
Dobio je naziv po tome što se granica otkrivenih i neotkrivenih ēvorova širi
kroz graf. Algoritam prvo otkriva ēvorove na udaljenosti k, pa tek onda na
udaljenosti k+1 od poēetnog v.
1. Algoritam poēinje od proizvoljnog ēvora a , grafa G V , E koji

ALGORITAM:
proglašavamo korenom stabla.

2. Neka L(v) oznaēava nivo na kome je ēvor dodat, V1 predstavlja skup
ēvorova novog razapinjuđeg stabla, E1 skup grana novog razapinjuđa
Tada je L a
stabla.
0 i a V1 .
a b
c
d
e
f
- 229 -
da je L b L c L d 1 , ēvorovi b, c , d V1 , a grane
3. Kako su ēvorovi b, c, d susedni ēvoru a, njihov nivo postaje 1 i imamo
a, b , a, c , a, d E1 .
a
nivo 0
c d nivo 1
b
4. Razmotrimo sada sve ēvorove novoa 1.
iskorišđeni. To je samo ēvor e. Sada je e V1 , L e 2, b, e E1 .

Poēinjemo od ēvora b i posmatramo njemu susedne koji do sada nisu
f V1 , L f 2, c, f E1 . Razapeto stablo sada izgleda:

Pošto je ēvor f susedan ēvoru c, a nije iskorišđen imamo i da je
a
nivo 0
b c d nivo 1
e g nivo 2
Primer:
Datom grafu napraviti razapinjuđa stabla primenom algoritma pretrage u
dubinu u širinu
a f
c d e
b g
h j
i
k
l
- 230 -
a
a
b nivo 0
c c
nivo 1
b
d
i nivo 2
h
i e j
h
j nivo 3
k k
d nivo 4
l f g
e nivo 5
l
g f
9.2. OPTIMIZACIONI ALGORITMI
Za rešavanje optimizacionih problema koriste se težinska stabla.

Optimizacioni zadatak se svodi na zahtev da se naĜe razapinjuđe stablo ēija je
težina najmanja. U praksi ovakvih problema ima mnogo. Postoje mnogi
algoritmi za njihovo rešavanje, kao što su: Kruskalov, Primov, Dijkastrin i mnogi
drugi.
9.2.1. DIJKSTRIN ALGORITAM
Dijkstrin algoritam je jedan od najpoznatijih algoritama za nalaženje

najkrađeg puta u grafu. Dobio ime po holandskom informatiēaru Edsheru
Dejkstri (1930-2002). Koristi se i za orijentisane i neorijentisane grafove sa
nenegativnim težinama.
- 231 -
Na primer, ako ēvorove predstavimo kao gradove, a vrednosti grana kao
rastojanja izmeĜu gradova koji su direktno povezani, Dijkstrin algoritam nalazi
najkrađi put izmeĜu dva grada, najbrži put, najjeftiniji put i sliēno.
Neka je dat težinski usmereni graf G(V,E). Svaka grana iz E, predstavljena je
parom ēvorova (u,v) i odreĜenom težinom w. Težina svake grane može se
predstaviti kao rastojanje izmeĜu dva ēvora koje ona povezuje.
Dužina puta, d , izmeĜu dva zadata ēvora je suma težina svih grana na putu
od poēetnog do krajnjeg ēvora. Za dati par ēvorova s i t iz V, gde je s poēetni , a
t krajnji ēvor puta, Dijkstrin algoritam nalazi vrednost najkrađeg puta d.
Dijkstrin algoritam je pohlepni algoritam koji se zasniva na pamđenju
vrednosti d trenutnog najkrađeg puta od polaznog ēvora s do nekog ēvora v.
Za poēetni ēvor ta vrednost najpre iznosi 0, tj. d(s)=0, a za ostale ēvorove se
uzima vrednost beskonaēno. Pri prestanku rada algoritma, d dobija vrednost
najkrađeg puta iz s u t, ili vrednost beskonaēno, ukoliko takav put ne postoji.
Osnovna operacija Dijkstrinog algoritma je oslobaĜanje grana. Ukoliko
postoji grana iz u ka v, tada trenutno najkrađi put iz s u v, odnosno d(v) može
dobiti kao vrednost sume d(u) i težine grane (u, v). Dakle, njegova dužina đe
iznositi d(u)+w(u, v), ukoliko je ova vrednost manja od d(v). Proces oslobaĜanja
grana se nastavlja sve dok vrednost d ne odredi najkrađi put iz s u t.
Tokom izvršavanja algoritma izdvajaju se dva skupa ēvorova V i V . U
skupu V su oni ēvorovi za koje je poznata vrednost d(v), a u skupu V svi
ostali. Na poēetku je skup V prazan, a u svakoj iteraciji jedan ēvor se premešta
iz V u V i postaje ' stalan' ēvor. To je onaj ēvor koji ima najmanju vrednost.
Na kraju se oslobaĜaju sve grane (u,v) gore opisanim postupkom.
Obrnutim obilaskom ēvorova dobija se najkrađi put.
ALGORITAM:
d s 0, p vi
1 korak
0 definiše se poēetni ēvor ( d je dužina, a p
oznaka za prethodni ēvor, s je polazni ēvor)
d vi f, p vi 0
for i 1 to n
poēetno stanje za ostale ēvorove
- 232 -
V ^s` polazni ēvor je stalan ēvor
t V
Za svaki vi V
2 korak
d u min d vi
V û`
bira se ēvor sa minimalnom udaljenošđu
V novi ēvor postaje stalan
3 korak
If d vi ! d u w u, vi then
Ispitujemo udaljenost ostalih ēvorova koji nisu u V
d vi d u w u, vi i p vi u
end
Primer:
Dat je graf na slici, sa zadatim težinama izmeĜu dva ēvora.

Nađi minimalni put od ēvora A do ēvora Z.
B 6 D
4 7
A 2 3
9
3 3
C 11 E
Krenuđemo od ēvora A ka ostalim ēvorovima. vor A koji je polazni ima
koordinate (0,0), postaje stalan ēvor, a simboliēki ga obeležimo sa A 0,0
Za ostale ēvorove prva komponenta ureĜenog para oznaēava dužinu

najkrađeg puta do tog ēvora u tom trenutku, a druga komponenta oznaēava
- 233 -
prethodni ēvor na najkrađem putu. Dok se put ne pronaĜe ēvorovima se
pridružuje par f,0 .
Ideja algoritma je da postepeno svi ēvorovi postanu stalni.
B f, 0 D f, 0
A 0,0
6
Z f, 0
7
4 2
9 3
C f, 0 11 E f, 0
3 3
Susedni ēvorovi ēvoru A su B i C, i dodeljujemo im vrednosti, ēvoru B (4,A)
D f, 0
,a ēvoru C (3,A).
B 4, A 6
A 0,0 Z f, 0
4 7
2 3
9
C 3, A 11 E f, 0
3 3
Uzimamo manju od dodeljenih vrednosti, to je 3 i ēvor C(3,A) i postaje
D f, 0
stalan ēvor.
B 4, A 6
A 0,0
Z f, 0
4 7
2 3
9
C 3, A 11 E f, 0
3 3
- 234 -
Vrađajuđi se na prethodni korak posmatramo privremene ēvorove B, D, E
koji su susedni sa C. U svakom od sluēajeva dodajemo razdaljinu AC razdaljini
do posmatranih ēvorova. Za ēvor B imamo 3+2=5, za D imamo 3+9=12, za E
imamo 3+11=14.
B 4, A ili 5, C 6 D 12, C
A 0,0
4
Z f, 0
7
2
9 3
C 3, A 11 E 14, C
3 3
Najmanja od svih razdaljina je ona koja je veđ dodeljena ēvoru B, B(4,A), i on

postaje novi stalni ēvor.
B 4, A 6 D 12, C
A 0,0 4
Z f, 0
7
2 9 3
C 3, A 11 E 14, C
3 3
Iz ēvora B možemo samo u ēvor D i njegova razdaljina bi bila 4+6=10.
- 235 -
B 4, A 6 D 12, C ili 10, B
A 0,0 4
Z f, 0
7
2 9 3
C 3, A 11 E 14, C
3 3
To rastojanje je manje od veđ pridružene vrednosti ēvora D(12,C),kao i od

udaljenosti 14 za ēvor E, pa ēvor D postaje stalni sa koordinatama D(10,B).
B 4, A 6 D 10, B
A 0,0 4
Z f, 0
7
2 9 3
C 3, A 11 E 14, C
3 3
Iz ēvora D možemo u ēvorove E i Z. Za ēvor E imamo 10+3=13, za Z imamo

10+7=17.
B 4, A 6 D 10, B
A 0,0
4 7
Z 17, D
2 3
9
C 3, A 11 E 14, C ili 13, D

3 3
Pošto nova razdaljina ka E manja od one koja je veđ dodeljena ovom

ēvoru, a bila je E(14,C), menjamo vrednost ēvora E u E(13,D) i on postaje
novi
stalni ēvor.
- 236 -
B 4, A 6 D 10, B
A 0,0
4 7
Z 17, D
2 3
9
E 13, D
3
C 3, A 11
3
Iz ēvora E možemo u ēvor Z dužinom puta 13+3=16.
B 4, A 6 D 10, B
A 0,0 Z 17, D ili 16, E

4 7
2
9 3
E 13, D
3
C 3, A 11
3
Pošto je ta vrednost manja od veđ dodeljene vrednosti ēvoru Z, on postaje

stalni ēvor sa koordinatama Z(16,E).
B 4, A 6 D 10, B
A 0,0
4 7
Z 16, E
2 3
9
E 13, D
3
C 3, A 11
3
Najkrađi put je ABDEZ dužine 16 (ēvorove na putanji ēitamo od kraja).
Napomena: Ako dva ili više ēvorova imaju istu dužinu, bira se bilo koji od tih
ēvorova po izboru i proces se nastavlja.
- 237 -
9.3. ALGORITMI ZA MINIMIZACIJU
RAZAPINJUĆIH STABALA
Veđ smo naglasili da grafovi, a posebno stabla imaju veliku primenu u

svakodnevnom životu.
Pretpostavimo da imamo problem:
n gradova treba povezati putevima tako da uvek postoji put izmeĜu dva grada.
Ako znamo cenu puta izmeĜu svaka dva grada, kako projektovati mrežu puteva
da ukupni troškovi izgradnje budu minimalni .
Ovaj problem može se svesti na primenu grafova, odnosno traženja
“najpovoljnijeg” naēina za povezivanje svih vrhova grafa (gradova), tj. na
problem traženja najmanjeg ili minimalnog razapinjuđeg stabla.
Minimalno razapinjuđe stablo T je ono stablo grafa G(V,E), takvo da je
težina stabla T(V, VT )manja ili jednaka težini bilo kog drugog razapinjuđeg
stabla grafa G.
Najmanje razapinjuđe stablo ne mora biti jedinstveno.
Postoji više algoritama za odreĜivanje minimalnih razapinjuđih stabala, ali
su najpoznatiji Primov i Kruskalov algoritam.
9.3.1. PRIMOV ALGORITAM
Ovim algoritmom pokušavamo da od zadatog težinskog grafa napravimo

minimalno razapinjuđe stablo. Ideja je da se odredi poskup grana koje
formiraju stablo ukljuēujuđi sve ēvorove polaznog grafa tako da težina stabla
bude minimalna.
U poēetku je stablo prazno pa ga poēinjemo graditi dodavanjem
proizvoljnog vrha iz skupa ēvorova poēetnog grafa. Postepeno dodajemo grane
u stablo, povezujuđi jedan ēvor koji se veđ nalazi u stablu i jedan koji se u
njemu ne nalazi, pazeđi pri tome da je težina te ivice minimalna. Postupak se
nastavlja dok ne povežemo sve ēvorove zadatog stabla.
Na kraju rada algoritma dobijeno stablo predstavlja minimalno razapinjuđe
stablo. Nosi naziv svoga tvorca inženjera i matematiēara Roberta Prima (1921).
- 238 -
ALGORITAM:
Algoritam se može prikazati sledeđim opisom:
1. Izabere se proizvoljni ēvor iz G i stavi se u stablo T.

2. Izabere se grana najmanje težine iz skupa grana koje sadrže prethodni
ēvor i obrazuje se stablo T1
3. Dok je broj ēvorova stabla < broja ēvorova grafa, ponavljati postupak
4. Izaberi ēvor koji ne pripada stablu, a susedan je nekom ēvoru iz stabla,
a pri tome je težina ivice koja ih spaja minimalna.
5. Stavi taj ēvor zajedno sa njemu pripadajuđom granom u stablo.
6. Postupak ponavljati sve dok svaki ēvor grafa G ne bude u stablu.
Primer:
Od datog težinskog grafa sa slike, formirati minimalno razapinjuđe stablo
koristeđi
Primov algoritam.
a 2 b
3 4
1 2
c
4
2
e 3 d
Biramo jedan ēvor proizvoljno za poēetni ēvor, koren stabla.

Neka je to ēvor a.
Iz ēvora a možemo da stignemo u ēvor b sa udaljenošđu 2, zatim u ēvor d sa

udaljenošđu 3 i u ēvor e sa udaljenošđu 1. Kako je ēvor e na najmanjoj
udaljenosti od a, pridodađemo ga stablu kao i njegovu granu (a,e).
a 2 b
3 4
1 2
c
4
2
e 3 d
- 239 -
Sada posmatramo oba ēvora novog stabla a i e. Njihove udaljenosti do ēvorova
grafa su: iz a do b dužina 2, iz a u d dužina 3, iz ēvora e u b dužina 4, iz e u d
dužina 3. Najmanja dužina je 2, iz a u b, tako da ēvor b i granu (a,b)
pridodajemo stablu.
a 2 b
3 4
1 2
c
4
2
e 3 d
Proces se nastavlja. Sada posmatramo ēvorove b i e. Najmanja udaljenost je iz

b u d dužine 2, tako da stablu pridodajemo ēvor d i granu (b,d).
a 2 b
3 4
1 2
c
4
2
e 3 d
I konaēno, iz b u c možemo granom dužine 4, a iz d u c granom dužine 2, pa

dodajemo ēvor c i krađu granu (d,c).
a 2 b
3 4
1 2
c
4
2
e 3 d
Razapeto stablo bi izgledalo
- 240 -
a
e
b
9.3.2. KRUSKALOV ALGORITAM
Kruskalov algoritam je još jedan od algoritama koji odreĜuje razapinjuđe

stablo minimalne dužine.
Algoritam:
1. Poēeti sa grafom koga saēinjavaju samo ēvorovi grafa G,
tj. iz originalnog grafa ukloniti sve grane.
2. Sortirati sve grane L grafa G u neopadajuđi niz prema njihovim
dužinama.
3. Dodavati grane inicijalnom grafu po sortiranom redosledu vodeđi
raēuna o tome da se ne formira kontura.
4. Ponavljati korak 3 sve dok broj dodatih grana ne bude n - 1.
Drugi naēin
1. Uoēiti bilo koju konturu grafa.
2. Iz uoēene konture iskljuēiti granu sa najveđom dužinom.
3. Ponavljati korake 1 i 2 sve dok ne ostane n - 1 grana, tj. dok ne bude
više kontura.
- 241 -
Primer:
Od datog težinskog grafa sa slike, formirati minimalno razapinjuđe stablo

koristeđi Kruskalov algoritam.
b 3 d
8 5
a 4 g
3
11 e 7
2 1
c 6
6 3 i
2 h
f
Rešenje: I naēin:
Popisađemo sve grane grafa i njihove dužine i sortirati ih u ne opadajuđi niz:
grane dužina sortirana grane dužina

(a,b) 8 (e,h) 1
(a,c) 11 (c,e) 2
(b,c) 3 (f,h) 2
(b,d) 3 (b,c) 3
(c,e) 2 (b,d) 3
(c,f) 6 (h,i) 3
(d,g) 5 (d,e) 4
(e,h) 1 (d,g) 5
(f,h) 2 (g,h) 6
(h,i) 3 (c,f) 6
(g,i) 7 (g,i) 7
(g,h) 6 (a,b) 8
(d,e) 4 (a,c) 11
Ne koristiti grane koje bi stvorile konture. To su grane (a,c), (d,e), (g,h), (g,i) i
(c,f).
- 242 -
b 3 d
8 5
a g
3
11 e
2 1
c
6 3 i
2 h
f

Primenjujuđi Kraskalov algoritam, dobija se rešenje prikazano na slici.
Rešenje 2 naēin:
b 3 d
8 5
a 4 g
3
11 e 7
2 1
c 6
6 3 i
2 h
f
Poēeđemo od zadatog grafa i uoēiti npr. konturu (a, b, c, a). Od grana koje
saēinjavaju ovu konturu biramo onu sa najveđom dužinom i brišemo je. To je
grana (a, c). Sve uoēene konture i izbrisane grane su date u sledeđoj tabeli:
Kontura Grana koja se briše

(1, 2, 3, 1) (1, 3)
(2, 3, 5, 4, 2) (4, 5)
(2, 3, 5, 8, 7, 4, 2) (7, 8)
(2, 3, 5, 8, 9, 7, 4, 2) (7, 9)
(3, 5, 8, 6, 3) (3, 6)
- 243 -
Nakon ovog postupka dobili smo graf
b 3 d
8 5
a g
3
11 e
2 1
c
6 3 i
2 h
f
1. Za šta služe grafovski algoritmi?

2. Za koje grafove koristimo algoritme pretrage u širinu i dubinu?
3. Koji je osnovni princip algoritma pretrage na širinu?
4. Koji je osnovni princip algoritma pretrage na dubinu?
5. Koji je osnovni princip Dijkastrinog algoritma ?
KLJUČNE REČI
Razapeta stabla Povratna grana

Pretraga Pohlepni algoritam
Dubina Stalni ēvor
Širina
- 244 -
9.3. ZADACI
1. Uoēimo graf na slici. Napraviti njegovo razapinjuđe stablo koristeđi

algoritam pretrage u širinu uzimajuđi ēvor a za polazni.
2.
b
c
a e
Rešenje:
a
nivo 0
b c d nivo 1
e nivo 2
3. Grafu sa slike odredi jedno stablo koristeđi algoritam pretrage u dubinu,

uzimajuđi da je koren stabla:
a) ēvor a,
b) ēvor b,
c) ēvor c.
b a c
d e
f g h
- 245 -
Rešenje:
a b) b c) c
a)
d a e
c a
b
e f c b h
d
h e d
g g
h f
f
g
3. Za zadati graf napraviti razapeto stablo primenom pretrage na dubinu i

širinu.
a f
c d e
b g
h j
i
k
l
Rešenje:
a
nivo 0
b nivo 1
c nivo 2
d
h
e nivo 3
i j
nivo 4
k f g
nivo 5
l
- 246 -
4. Dat je graf na slici, sa težinama izmeĜu dva ēvora. Nađi minimalni put od
ēvora v0 do ēvora v koristeđi Dijkastrin algoritam.
Rešenje:
v2 4 v3 3 v0
2
v 3 1
1
6
v1 5
v4
v2 f, 0 v3 f, 0 v0 f, 0
v f, 0
2 4 3
3 1
1
v1 f, 0
6
v4 f, 0
5
v2 f, 0 v3 f, 0 v0 0, 0
v f, 0
2 4 3
3 1
1
v1 f, 0
6
v4 f, 0
5
v2 f,0 v3 3, v0 v0 0,0
v f,0
2 4 3
3 1
1
v1 f,0 5 v4 1, v0
6
- 247 -
v2 f,0 v3 3, v0 v0 0,0
v f,0
2 4 3
3 1
1
v1 f,0 5 v4 1, v0
6
v2 f,0 v3 3, v0 v0 0,0
v f,0
2 4 3
3 1
1
v1 6, v4 5 v4 1, v0
6
v2 f,0 v3 3, v0 v0 0,0
v f,0
2 4 3
3 1
1
v1 6, v4 5 v4 1, v0
6
v2 7, v3 v3 3, v0 v0 0,0
v f,0
2 4 3
3 1
1
v4 1, v0
6
v 6, v ili 4, v 5
v2 7, v3 v3 3, v0 v0 0,0
1 4 3
v f,0
2 4 3
3 1
1
v4 1, v0
6
v 4, v 5
1 3
- 248 -
v2 7, v3 ili 7, v1 v3 3, v0 v0 0,0
2 4 3
3
v 10, v1 6
1 1
v 4, v 5
v4 1, v0
v2 7, v3 v3 3, v0 v0 0,0
1 3
2 4 3
3
v 10, v1
1 1
v1 4, v3 v4 1, v0
6
5
v2 7, v3 v3 3, v0 v0 0,0
2 4 3
v 10, v1
3 1
1
ili 7, v2
v1 4, v3 v4 1, v0
6
5
v2 7, v3 v3 3, v0 v0 0,0
2 4 3
3
v 7, v2
1 1
v1 4, v3 v4 1, v0
6
5
Najkrađi put je v0 v3 v2 v dužine 9.
- 249 -
5. Dati su grafovi na slici, sa težinama izmeĜu dva ēvora. Nađi minimalni put
od ēvora P do ēvora Q, koristeđi Dijkastrin algoritam.
a) A B 6 C
3
3 2
P 4
2 2 1
3 1 Q
4 2
D 6 4
E F
b) B
A 3 6 C
2 3 3
P 2
4
1 Q
4 5 2
D 6 E 4 F
Rešenje:
Minimalni put je dat sa PABFQ . Dužina puta je 9.
Minimalni put je dat sa PAECQ . Dužina puta je 9.
6. Odredi najjeftiniju kartu od Bostona do Los AnĜelesa, ako je mreža linija

data na sledeđem grafu.
Rešenje:
Najjeftinija je karta preko je ikaga i košta 2300$.
- 250 -
7. Dati su grafovi na slikama, sa težinama izmeĜu dva ēvora. Nađi
minimalni put od ēvora A do ēvora G, koristeđi Dijkastrin algoritam.
a) B 6 C
2 2 7
A 1 G
4
D 3
4 1
E 5 F
b) B 6 C
2 2 7
A 4 1 G
D
4 3
1
E 5 F
Rešenje:
ADFG dužine 5
AEFG dužine 10
8. Od datog težinskog grafa sa slike, formirati minimalno razapinjuđe

stablo koristeđi Primov algoritam.
A 6 B
2 2 7
C 2
1 3 F
E
D 3 4
4 1
G 5 H
Rešenje:
Biramo jedan ēvor proizvoljno za poēetnu taēku, koren stabla.
Neka je to ēvor C.
Iz ēvora C možemo da stignemo u ēvor A sa udaljenošđu 2, zatim u ēvor D
sa udaljenošđu 1 i u ēvor G sa udaljenošđu 4. Kako je ēvor D na najmanjoj
udaljenosti od C, pridodađemo ga stablu kao i njegovu granu (CD).
- 251 -
A 6 B
2 2 7
C 2
1 3 F
E
D 3 4
4 1
G 5 H
Sada posmatramo oba ēvora novog stabla C i D. Njihove udaljenosti do ēvorova

grafa su: iz C do A dužina 2, iz C u G dužina 4, iz ēvora D u B dužina 2, iz D u H
dužina 3. Kako imamo dva ēvora iste udaljenosti biramo jedan proizvoljno.
Uzmimo ēvor C, tako da ēvor A i granu (CA) pridodajemo stablu.
A 6 B
2 2 7
C 2
1 3 F
E
D 3 4
4 1
G 5 H
Proces se nastavlja. Sada posmatramo ēvorove C,A i D. Najmanja udaljenost je

iz D u B dužine 2, tako da stablu pridodajemo ēvor B i granu (DB).
A 6 B
2 2 7
C 2
1 3 F
E
D 3 4
4 1
G 5 H
Grana AB ne može nikada da se pridoda stablu jer sa ostalim veđ pridodatim

granama ēini konturu. Posmatramo ēvorove C, B, D I najmanja udaljenost je iz
D ka E dužine 2, vor E I granu (BE) dodajemo stablu.
- 252 -
A 6 B
2 2 7
C 2
1 3 F
E
D 3 4
4 1
G 5 H
Posle još tri koraka dobijamo sledeđe razapeto stablo
A B
2 2
C 2
1 F
E
D 3
4 1
G H

stablo koristeđi Primov algoritam.
a
5 7 c
8
d 7 b
4 5
4 8
e
f 5 3
6 g
Rešenje:
a
5 c
7
7 b 8
d
4 5
4 8
e
5
f 3
6 g
- 253 -
8. Postojeđa mreža puteva izmeĜu mesta treba da se asfaltira. Na slici su
date kilometraže izmeĜu mesta. Koristeđi Primov algoritam napraviti
minimalnu mrežu puteva koji se moraju asfaltirati, tako da sva mesta
budu povezana.
Belegiš 14 Slankamen
4 Sase 6
9
7
9 13
Inÿija 10
12 5 Krcedin
Beska
Rešenje:
Ako je InĜija koren stabla onda je minimalna mreža puteva data na slici
Belegiš
Slankamen
4 Sase 6
7
9
Inÿija
5 Krcedin
Beska

stablo koristeđi Kruskalov algoritam.
c
6
d 4
b
1 5
3 2
2
a e 4
8 f
g
3
- 254 -
Rešenje: I naēin:
Popisađemo sve grane grafa i njihove dužine i sortirati ih u ne opadajuđi niz:
grane dužina sortirana grane dužina

(a,b) 3 (b,d) 1
(a,e) 2 (a,e) 2
(a,g) 8 (d,e) 2
(b,d) 1 (a,b) 3
(b,c) 6 (f,g) 3
(d,c) 4 (e,f) 4
(d,e) 2 (d,c) 4
(e,f) 4 (f,c) 5
(f,g) 3 (b,c) 6
(f,c) 5 (a,g) 8
Ne koristiti grane koje bi stvorile konture. To su grane (a,b), (b,c) i (f,c), (g,f).
Primenjujuđi Kruskalov algoritam, dobija se rešenje prikazano na slici.
d 4
b
1
2
2
a e 4
f
g
3
- 255 -
Rešenje 2 naēin:
c
6
d 4
b
1 5
3 2
2
a e 4
8 f
g
3
Poēeđemo od zadatog grafa i uoēiti npr. konturu (a, b, d,e, a). Od grana koje
saēinjavaju ovu konturu biramo onu sa najveđom dužinom i brišemo je. To je
grana (a, b). Sve uoēene konture i izbrisane grane su date u sledeđoj tabeli:
Kontura Grana koja se briše

(a, b, d, e,a) (a,b)
(d, c, f, e,d) (f, c)
(b, d, c, b) (b,c)
(a,e,f,g,a) (a,g)
Nakon ovog postupka dobili smo graf

c
d 4
b
1
2
2
a e 4
f
g
3
- 256 -
10. Od datog težinskog grafa sa slike, formirati minimalno razapinjuđe stablo
koristeđi Kruskalov algoritam.
c
6
d 4
b
1
3 2 5
4
2
a e 4
8 5
f
g 3
Rešenje:
d 4
b
1
2
2
a e 4
f
g 3
11. Datom grafu

pridruži minimalno razapinjuđe stablo korišđenjem:
a) Primovog algoritma
b) Kruskalovog algoritma
c) i odredi najkrađi put od ēvora A do ēvora F primenom Dijkastrinog
algoritma
- 257 -
B 6 D
2 7
A 2 G
3
E
3 4 2 1
4
C 5 F 5 H
- 258 -
10.
BULOVA ALGEBRA
KRATAK SADRŽAJ:

10.1.1 DEFINICIJA I AKSIOME
10.1.2 OSNOVNE TEOREME
10.2. BINARNA BULOVA ALGEBRA
10.2.1. BULOVE FUNKCIJE
10.3.1. KONJUKTIVNE I DISJUNKTIVNE FORME
10.3. PRIMENA U RAČUNARSTVU I TEHNICI
10.3.1. BINARNI BROJNI SISTEM
10.3.2. PREKIDAČKE ŠEME I LOGIČKA KOLA
10.3.3. UPROŠĆAVANJE PREKIDAČKIH ŠEMA I LOGIČKIH
KOLA
10.4. ZADACI
CILJEVI UČENJA:

1. definišete Bulovu algebru,
2. znate definicije, aksiome i teoreme ove algebre,
3. definišete binarnu Bulovu algebru,
4. znate da napravite disjunktivnu i konjuktivnu formu Bulovih
funkcija,
5. pravite razliku između prekidačkih i logičkih kola.
- 259 -
Matematiēari kažu da je 1 1 2 , a informatiēari da je 1 1 1 . Ko je u

pravu?
U pravu su i jedni i drugi, jer svako posmatra sa svog stanovišta.
Informatiēari se pozivaju na Bulovu algebru koja predstavlja teorijsku osnovu
rada savremenih raēunara.
Osnovno naēelo Bulove algebre zasniva se na ēinjenici da logiēki izrazi mogu
biti samo taēni i netaēni. TvrĜenja nikada ne mogu biti delimiēno taēna ili
delimiēno netaēna.
Algebra koja analizira ovakva tvrĜenja, sažima matematiēku logiku i teoriju
skupova u algebru i daje teorijsku osnovu savremenih raēunarskih nauka naziva
se Bulova algebra.
Bulova algebra je dakle matematiēki aparat pomođu koga se matematiēki
opisuju procesi obrade binarnih informacija.
Bulova algebra služi da se dizajniraju elektronska kola od kojih se sastoje
savremeni raēunari.
10.1.1. DEFINICIJA I AKSIOME
Neka je B neprazan skup u kome su definisane dve binarne operacije,

sabiranje(+) i množenje (.) i jedna unarna operacija, komplement (’ ili -), a 0 i 1
su elementi iz skupa B tada skup
^B, , ,',0,1`
nazivamo Bulovom algebrom, ako za bilo koje elemente skupa a,b,c iz skupa B
važe aksiome:
x zatvorenosti
a b B, a b B
x komutativnosti
ab b a, a b ba
- 260 -
x distributivnosti
a b c a b a c ,
a b c a b a c
x postojanje neutralnog elementa

a0 a a 1 a
x postojanje inverznog elementa

aa 1 a a 0
ac a zove se komplement od a.
Element 0 zove se nula element, a element 1 se zove jediniēni element.
Oznaka za operaciju . se ēesto ne piše, veđ se koristi oznaka a b ab .

Operacije + i . zovu se sabiranje i množenje.
Usvajamo i klasiēne konvencije prioriteta operacija. Najveđi prioritet ima

ope-racija komplement (-), zatim množenje (.) i najmanjeg prioriteta je
operacija sabiranja (+).
10.1.2. OSNOVNE TEOREME
Neka su a,b,c elementi Bulove algebre B, tada važe sledeđe teoreme,

odnosno zakoni:
x zakon asocijacije
a b c a b c , a b c a b c
x zakon idempotencije
aa a, a a a
x zakon nule
a 1 1, a 0 0
x
a, a a b
zakon apsorbcije
a a b a
x zakon involutivnosti
a a
- 261 -
x De Morganovi zakoni
a b a b, a b a b
x zakon komplementa za neutralne elemente

0 1, 1 0
x zakon sažimanja
a b a b a, a b a b a
Ako je A Bulov izraz, pod dualnim Bulovim izrazom podrazumeva se izraz

koji se dobija kada se u izrazu A operacije + zameni sa . i obrnuto, a konstante 0
i 1 se zamene njihovim komplementima.
10.2. BINARNA BULOVA ALGEBRA
Bulova algebra može da bude definisana na proizvoljnom skupu elemenata,
Bulova promenljiva može da uzima vrednost iz skupa ^0,1` , ali ne u isto

ali njena primena u digitalnoj tehnici je ograniēena na binarnom skupu {0,1}.
Ako se na skupu ^0,1` definišu operacije +, . , ’, odnosno , , , prema

vreme.
tablicama dobija se Bulova algebra, koja se naziva i prekidaēka algebra.

Prekidaēka algebra je dakle Bulova algebra na skupu od dva elementa.
+ 1 0 * 1 0
1 1 1 1 1 0
0 1 0 0 0 0
dok je 0’=1, 1’=0.
- 262 -
11.2.1. BINARNE BULOVE FUNKCIJE
Neka je F F p1 , p2 , , pn neka formula, gde su p1 , p2 , pn iskazna

slova ili Bulove promenljive. Bulove funkcije se mogu definisati na skupu sa
proizvoljno mnogo elemenata, ali za projektovanje digitalnih raēunara koristi
x Bulova funkcija je svako preslikavanje F : ^0,1` o ^0,1` .

se iskljuēivo binarni sistem.
n
x Elementi skupa ^0,1` su ureĜene n-torke p1 , p2 , . pn ^0,1`

n
x Ovakve Bulove funkcije nazivaju se i prekidaēke funkcije.
x Takvih n-torki ima 2 n a funkcija 2 ( varijacije n te klase od 2 elementa

n
2
sa ponavljanjem)
Kako Bulove funkcije imaju konaēan domen, moguđe ih je zadati preko

tablica. Jedan opšti oblik tablice je sledeđi
F p1 , p2 , pn
F 0,0, 0
p1 p2 pn
0 0 0
0 0 1 F 0,0, ,1
1 1 1 F 1,1, ,1
x Bulove funkcije sa jednom i dve promenljive date su tablicom.
p F1 F2 F3 F4
1 1 1 0 0
0 1 0 1 0
- 263 -
p1 p2 F1 F2 F3 F4 F5 F6 F7 F8 F9 F10 F11 F12 F13 F14 F15 F16
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0
1 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0
0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0
0 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0
Iz tablice se može videti da su F8, F5, F7 i F10 redom disjunkcija,

konjunkcija, implikacija i ekvivalencija.
Sve Bulove funkcije mogu se predstaviti iskaznim formulama.
10.2.2. DISJUNKTIVNA I KONJUKTIVNA FORMA
Algebarske Bulove funkcije se mogu predstaviti u dva oblika.
x Disjunktivna forma (DF) F p1 , p2 , , pn Pi1 Pi 2 Pim .

Disjunktivna forma predstavlja logiēku sumu logiēkih proizvoda. Funkcija
se može predstaviti kao suma disjunkcija koje odgovaraju vrstama u tablici u
kojima funkcija ima vrednost 1.
F F1 F2 F1 F2 F1 F2 F1 F2
Primer:
.
x Konjuktivna forma (KF) F p1 , p2 , , pn Si1 Si 2 Sim
Konjuktivna forma predstavlja logiēki proizvod logiēkih suma. Funkcija se

može predstaviti kao konjunkcija suma koje odgovaraju vrstama u tablici u
kojima funkcija ima vrednost 0.
- 264 -
F1 F2 F1 F2 F1 F2 F1 F2
Primer:
F
Primer:
Funkcija je zadata tabelom.
p1 p2 p3 F
1 1 1 1
1 1 0 0
1 0 1 0
1 0 0 1
0 1 1 1
0 1 0 0
0 0 1 1
0 0 0 1
Napisati konjunktivnu i disjunktivnu formu zadate funkcije

Algebarski prikaz funkcije u obliku konjunktivne forme, na osnovu zadate
tabele, zapisujemo u vidu logiēkog proizvoda onoliko elementarnih suma
p1 p2 p3 p1 p2 p3 p1 p2 p3 .
koliko u tabeli ima vrsta sa vrednošđu funkcije 0.
F
Algebarski prikaz funkcije u obliku disjunktivne forme, na osnovu zadate
tabele, zapisujemo u vidu logiēkog zbira onoliko elementarnih proizvoda
koliko u tabeli ima vrsta sa vrednošđu funkcije 1.
F p1 p2 p3 p1 p2 p3 p1 p2 p3 p1 p2 p3 p1 p2 p3 .
esto se u literaturi i koristi naziv savršena disjunktivna i konjuktivna forma.
- 265 -
10.3. PRIMENA U RAČUNARSTVU I TEHNICI
10.3.1. BINARNI BROJNI SISTEM
Prvi raēunari su se pojavili 50-tih godina prošlog veka sa zadatkom da

ubrzaju i olakšaju složene proraēune u tehnici i nauci. Zahvaljujuci pojavi
mikroprocesora poēetkom 70-tihgodina prošlog veka krenula je raēunarska
revolucija koja traje i dan danas.
U raēunarima svi podaci ( tekst, slika, muzika i sl ) obraĜuju se i ēuvaju u
binarnom zapisu. Najmanja jedinica informacija, odnosno najmanji podatak
koji se može obraditi u raēunaru, nula ili jedinica naziva se bit. Grupa od osam
bita koja se naziva bajt (byte). U suštini funkcionisanje svakog raēunara je
prosleĜivanje informacije o tome da li datom trenutku treba negde u sistemu
postoji signal ili ne. Ova vrsta informacija se predstavlja binarnim ciframa.
Odsustvo signala predstavlja se sa nulom, a prisustvo signala sa cifrom jedan.
Binarne vrednosti 0 i 1 tako dobijaju logiēko znaēenje.
Binarni sistem je tako baziran na korišđenju matematiēke logike, na
iskazima koji imaju samo dve moguđnosti, taēno (true) i netaēno (false) .
Umesto logiēkih oznaka T i A , u informatici se koriste oznake 1 i 0. Logiēke
operacije se predstavljaju uobiēajeno, konjunkcija (proizvod) AND, a disjunkcija
(sabiranje) kao OR, imajuđi u vidu istinitosne tablice za date logiēke operacije.
Primer :
Ako primenimo operatore AND i OR na brojeve 0110110110 i 1100011101
dobiđemo:
0110110110 0110110110
1100011101 AND 1100011101 OR
0100010100 1110111111
Raēunari moraju imati moguđnosti da memorišu i obraĜuju i nenumeriēke,

odnosno tekstualne podatke. To su ili nizovi ( string) ili znakovi ( charácter
data), zatim slova, znakovi interpunkcije, matematiēki znaci, specijalni znaci i
- 266 -
sliēno. Poda-ci ovog tipa su memorisani u obliku niza bitova. Danas se koriste
ASCII i EBCDIS kod. Na primer 1111001 predstavlja slovo b.
Dakle, binarni brojevi su osnova za funkcionisanje raēunara. Digitalna kola
kombinuju nule i jedinice, i generišu nove nule i jedinice. Mašinske instrukcije
su takoĜe prikazane kao nizovi nula i jedinica. Svi programi napisani u
mašinskom jeziku (asembleru) ili nekom višem jeziku, da bi mogli da rade
moraju da budu prevedeni u nizove nula i jedinica.
10.3.2. PREKIDAČKE ŠEME I DIGITALNA LOGIČKA KOLA
Klod Elvud Šenon (Claude Elwood Shannon; 1916. – 2001.)

bio je ameriēki nauēnik i inženjer. MeĜu najznaēajnija
otkriđa ovog nauēnika spadaju teorija informacija i dizajn
digitalnih raēunara i logiēkih kola. 1938. godine otkrio vezu
izmeĜu logiēkih tablica istinitosti i elektriēnih kola. Šenon je
poznat kao utemeljivaē informacione teorije sa svojim
nauēnim radom objavljenim 1948. godine. TakoĜe se
smatra utemeljivaēem teorije digitalnog raēunara i teorije
dizajna digitalnih kola, kada je kao 21-godišnji student MIT-a, napisao tezu gde
dokazuje da je primenom Bulove algebre na digitalna elektriēna kola, moguđe
rešiti bilo koji logiēki ili numeriēki problem.
Digitalni sistemi su izgraĜeni od elementa koji imaju samo dva stanja.

Element koji se tako ponaša, i može da posluži da se pomođu njega fiziēki
interpretiraju navedene logiēke operacije naziva se prekidaē.
Prekidaēi može da ima samo dva stabilna stanja, odnosno da je otvoren ili
zatvoren.
p p
- 267 -
Prekidaēke šeme i digitalna logiēka kola su tako projektovana da
implementiraju principe binarne aritmetike i matematiēke logike.
x Prekidaēke šeme su univerzalne šeme koje ne zavise od tehnologije.

Mogu da se realizuju na osnovu mehaniēkih prekidaēa, elektriēnih kola i
sliēno.
x Digitalna elektriēna logiēka kola su specijalizovane šeme sastavljene od
taēno definisanih elektriēnih komponenti.
x Koristeđi operacije (+,.,’) Bulove algebre može se opisati bilo koje kolo.
x Iskazne formule u kojima se pojavljuju samo operacije , , , odnosno
(.,+,’), imaju jednu zanimljivu interpretaciju koja se koristi u tehnici u
projektovanju digitalnih kola, a naziva se prekidaēka algebra.
x Iskazna slova se tretiraju kao otvoreni prekidaēi, a njihova negacija kao
zatvoreni prekidaēi. Ako iskazno slovo ima vrednost p 1 smatra se da
je prekidaē zatvoren, tj. da provodi signal, a za p 0 je otvoren, tj. da
ne provodi signal.
x Formula se tretira kao mreža sa dva kraja sastavljena od prekidaēa koji
su povezani paralelno ili serijski. Tautologijama odgovaraju mreže koje
uvek provode signal.
Primer:
Posmatrajmo prekidaēko kolo-šemu koje sadrži prekidaē i sijalicu.
Vrednost 1 dodeljujemo prekidaēima p i q kada su zatvoreni, tj ako
kroz njih protiēe struja. U suprotnom dodeljujemo im vrednost 0.
Kada su prekidaēi redno vezani, sijalica đe svetleti i kolo đe imati vrednost 1
samo ako su oba prekidaēa p i q zatvorena. Prema tome, ovo kolo
đe odgovarati iskazu p i q, odnosno p q i zove se AND –i kolo.
- 268 -
pq
Digitalno logiēko kolo
Primer:
Posmatrajmo prekidaēko kolo u kome su prekidaēi p i q vezani paralelno.
Kada su prekidaēi paralelno vezani, sijalica đe svetleti ako je p=1 ili q=1 i
Prema tome, ovo kolo đe odgovarati iskazu p ili q, odnosno p q i

kolo đe imati vrednost 1 ako je bar jedan prekidaēa p i q zatvoren.
zove se OR- ili kolo.
pq
Kolo sa jednim prekidaēem p, u kome sijalica svetli samo ako je

prekidaē otvoren. Prema tome kolo đe imati vrednost 1 ako je
- 269 -
prekidaēa p zatvoren, odnosno ako je p jednako 0. Takvo kolo se zove
ne kolo ili invertor.
p
Elementi digitalnih logiēkih kola osim standardnih navedenih ( i kolo, ili kolo
i ne kolo ) su i sledeđa kola:
x ni kolo, odgovara logiēkom izrazu p q .

x nili kolo, odgovara logiēkom izrazu p q .
x ekskluzivno ili
10.3.3. UPROŠĆAVANJE PREKIDAČKIH ŠEMA

I LOGIČKIH KOLA
Najvažnija primena Bulove algebre je da pojednostavi konstrukciju

prekidaēkih i logiēkih kola. Optimizacija broja logiēkih kola pored uštede
- 270 -
smanuje i moguđnost grešaka u razvoju. Treba imati u vidu na ne mora
postojati jedinstveni najmanji izraz.
Potrebno je da se podsetimo aksioma i teorema koje smo veđ

definisali, a potrebne su nam za dalji rad.
a a a
Bulovi zakoni za operaciju i
a 0 0
a 1 a
a a 0
Bulovi zakoni za operaciju ili
aa a
a0 a
a 1 1
aa 1
I teorema a a
ab ba
Za operacije i i ili
a b ba
a b c a bc
a b c abc
Teoreme minimizacije
a b a b a
a a b a
a a b a b
Teoreme inverzije
- 271 -
a b a b
ab a b
Pojednostaviti izraz p p q q q r
Primer:
p p q qq r 0 q qq r a a 0
q qq r a 0 a
qqr a a a
qr a a a
qr a a
izrazom q r .
Polazno kolo se zamenjuje sa znatno jednostavnijim koje je zadato
p i
p
r ili
q
q i
q
Minimizacija prekidaēkih funkcija je jedan od najvažnijih praktiēnih zadataka. U

prethodnom poglavlju iznesene su neke opšte ideje teorijskog tipa bazirane na
Bulovoj algebri. Inaēe metode minimizacije su raznovrsne. Najēešđa je podela
na grafiēke i algoritamske. Jedan od ēesto korišđenih naēina u inženjerskoj
praksi su Karnoove mape.
- 272 -
1. Šta je Bulova algebra?

2. Šta je binarna Bulova algebra?
3. Navesti osnovne aksiome.
4. Navesti i dokazati osnovne teoreme Bulove algebre
5. Šta su DF i KF?
6. Kako izgledaju prekidaēka, a kako logiēka kola?
KLJUČNE REČI
Bulova algebra Invertor

Bulova funkcija Disjunktivna forma
Bit Konjunktivna forma
Bajt Prekidaēi
Kolo
Prekidaēka kola
Elektriēna kola
10.4. ZADACI
a) a a b) a a
1. Dokazati sledeđe zakone:
Zakon idempotencije a, a
Rešenje:
a)
- 273 -
aa a a 1
a a a a
neutra ln i element
a a a
inverzni element
distribucija
a0 inverzni element
a neutra ln i element
a a aa 0
b)
neutra ln i element
aa aa
a a a
inverzni element
distribucija
a 1 inverzni element
Zakon nule a 0 0
a 0 a 0 0
Rešenje:
neutra ln i element
a 0 a a
a 0 a
inverzni element
distribucija
a a neutra ln i element
b) a a b
a inverzni element
Zakon absorbcije a) a a b a a
Rešenje:
a a b
a)
a 1 a b
a 1 b
neutra ln i element
distribucija
a 1 zakon nule
b)
- 274 -
a a b
a 0 a b
a 0 b
neutra ln i element
distribucija
a0 zakon nule
Zakon involutivnosti a a
Rešenje:
a a aa
Aksioma o inverznom elementu kaže
1
a a a a 0
Ako uvedemo x a , onda je

xa ax 1
xa
ax 0
pa je a x , odnosno a a .
Zakon komplementa za neutralne elemente a) 0 1, b) 1 0
Rešenje:
a a
a)
0 inverzni element
a a De Morganovo pravilo
a a zakon involutivnosti
1 inverzni element
- 275 -
1 a a inverzni element
a a De Morganovo pravilo
a a zakon involutivnosti
0 inverzni element
a) a b a b
b) a b a b
Zakon sažimanja a
a
Rešenje:
a)
a b a b
a b b distribucija
a 1 inverzni element
a b a b
b)
a b b distribucija
a0 inverzni element
1, b) a b a b
2. Dokazati
a) a b a b 0
3. Primenom Bulove algebre izraēunati vrednost izraza 1 0 0 1 .
Rešenje:
- 276 -
1 0 0 1 0 1
00
0
a b a b
4. Primenom zakona Bulove algebre uprostiti izraz
a b a c
Rešenje:
aa ac ba ac
ac cb bc
ac ab
5. Kako izgleda disjunktivna i konjunktivna forma Bulove funkcije koja je

zadata tablicom?
p q r f
1 1 1 0
1 1 0 1
1 0 1 0
1 0 0 0
0 1 1 1
0 1 0 0
0 0 1 1
0 0 0 1
Rešenje:
- 277 -
f pqr pqr pqr pqr disjunktivna forma -DF
f p q r p q r p q r p q r konjunktivna forma -KF
a) f1 pq pr qr p qr
6. Odrediti istinitosnu tablicu funkcija:
b) f 2
Rešenje:
p q r f1 f2
1 1 1 1 1
1 1 0 1 1
1 0 1 0 1
1 0 0 1 1
0 1 1 1 0
0 1 0 0 0
0 0 1 1 1
0 0 0 1 0
7. Formuli p q p r odrediti
a) prekidaēku šemu,
b) digitalno logiēko kolo.
Rešenje:
a) b)
p q
p r
8. Formuli p q r odrediti
a) prekidaēku šemu,
b) digitalno logiēko kolo.
- 278 -
Rešenje:
a) b)
p
rc
9. Nacrtati prekidaēke šeme i digitalna logiēka kola koja odgovaraju
a) p q r s ,
iskaznim formulama:
b) p q r s ,
c) p q r ,
d) p q p r ,
e) p q p r r .
5. Napisati formule i nacrtati digitalna logiēka kola koja odgovaraju

sledeđim prekidaēkim šemama
a)
b)
- 279 -
c)
Rešenje:
a) p q r p q

b) p q q p r r
c) p q q r p q r .
6. Napisati formule i nacrtati prekidaēku šemu koja odgovaraju sledeđim

digitalnim elektriēnim kolima:
a)
b)
- 280 -
Rešenje:
a) p q r ,
pc q
b) p q pr .
7. Za zadatu tablicu odredite Bulovu funkciju. Zatim nacrtajte prekidaēko

kolo dobijenog izraza.
p q r f
1 1 1 0
1 1 0 1
1 0 1 1
1 0 0 0
0 1 1 1
0 1 0 0
0 0 1 1
0 0 0 1
Rešenje:
p q r p q r p q r p q r p q r
Disjunktivna forma glasi:
p q r p q r p q r
Konjunktivna forma glasi:
- 281 -
p q rc
p qc r
pc q r
pc qc r
pc qc rc
pc pc p
qc q qc
rc r r
8. Nacrtati logiēko digitalno i prekidaēko kolo za formulu p q p r .

Rešenje:
p
i
q
ili
p i
r
p q
p'
r
a) p q r pq pr t
9. Pojednostaviti formulu i nacrtati logiēko kolo.
b) pp q qq r
c) pq q qq r
- 282 -
Rešenje:
p q r pq pr t pq pr pqt prt
a)
pq pr p q r
p
i
q
r ili
pp q qq r 0 q qq r
q qq r qqr qr
b)
a) p q r p q p q r p q r q r p q r
10. Pojednostaviti formulu
b) pqs pqs qrs prs

c) pq ps pq prs
p q r p q p q r p q r q r p q r a b
Rešenje:
a b
pqr pq pq r pq r qr pqr a b a b a
pr pq pr qr a b a c b c a b a c

1 1 2 2
pr pq pr

b)
- 283 -
pqs pqs qrs prs
ps q q qrs prs ps qrs prs
p pr s qrs p r s qrs
ps rs qrs ps 1 q rs
ps rs p r s
c) p s
11. Dato je logiþko kolo
a) Napisati izraz funkcije koju ovo kolo predstavlja

b) Napisati tablicu funkcije
c) Odrediti disjunktivnu i konjunktivnu formu funkcije
a) f p q r
Rešenje:
vrednost funkcije 1 , f 1,1, 0 f 1, 0, 0 f 0,1, 0 1

b) Iz formule možemo da zakljuēimo da je samo u sledeđim sluēajevima
p q r f
1 1 1 0
1 1 0 1
1 0 1 0
1 0 0 1
0 1 1 0
0 1 0 1
0 0 1 0
0 0 0 0
- 284 -
C)
f pqr pq r pqr

f pqr pq r pqr
12. Dato je logiēko kolo
p
q
r
p
q
r
a) Napisati algebarski izraz funkcije koje kolo predstavlja

b) Napraviti tablicu ove funkcije
c) Na osnovu tablice napisati konjunktivnu formu funkcije
d) Primenom Bulove algebre minimizirati izraz i nacrtati jednostavnije
kolo
f pqr pqr
Rešenje:
p q r f
1 1 1 0
1 1 0 0
1 0 1 0
1 0 0 0
0 1 1 1
0 1 0 1
0 0 1 0
0 0 0 0
- 285 -
p q r p q r p q r p q r p q r p q r
Konjunktivna forma
f pq r r pq
13. Raketni motor aktivira se kada komandant i jedan ili oba njegova dva
pomođnika pritisnu prekidaēe. Nacrtati odgovarajuđu prekidaēku šemu,
napraviti tablicu Bulove funkcije, logiēko kolo, minimizirati ga i nacrtati.
Rešenje:
p1
k
p2
k p1 p2 f
1 1 1 1
1 1 0 1
1 0 1 1
1 0 0 0
0 1 1 0
0 1 0 0
0 0 1 0
0 0 0 0
f kp1 p2 kp1 p2 kp1 p2
- 286 -
f kp1 p2 p2 kp1 p2 kp1 1 kp1 p2
Min-
kp1 kp1 p2 k p1 p1 p2 k p1 p2
p
p12
r
p2
p1
r
p2
p1
r
p2
p1
14. Dokazati da funkcija a b c a c a c c ne zavisi od a,b,c
15. Koju funkciju f daje kolo na izlazu
p1
p2
p3
p2
- 287 -
INDEKS POJMOVA
A
Aksioma104,105 erēova teza 139

alef nula 38,41 ēvor 155
algoritam 126, 135 - susedni 157
- Dijkastrin 231 - stepen 159
formiranje stabla 206 - Izolovan 159
brisanje elemnta 210 D
- Kruskalov 241
- pretraga u dubinu 226 dedukcija 102
- prertaga u širinu 229 definicija 104
- Primov 238 Dekartov proizvod 36
- rekurzivni 138 Dekart Rene 37
ubacivanje elementa 209 disjunkcija 9
Aristotel 6 diskunktivna forma 263
dokaz 104,106
B domen 56
binarni brojevi 266 E

binarna relacija 46
binarne Bulove funkcije 228 ekvivalencija 9,11
binarna stabla pretrage 172
binomna formula 82
F
binomni koeficijent 73
blok šema 129
- linijska 130 faktorijel 67
razgranata 130 formula 4,
- cikliēna 132 - iskazna 12
Bulova algebra 260,262 - valjana 18
Bul Džordž 7 funkcija 55
Bulova funkcija 265 - aritmetiēka 139
- bijekcija 57
- Bulova 263
C - injekcija 50
- inverzna 59
ciklus 160 - izraēunljiva 141
- Hamiltonov 172 - kompozicija 58
- Ojlerov 169 prekidaēke 263
continuum 37 - rekurzivna 136
- surjekcija 57
- 289 -
G K
graf 154 kardinalan broj 38

- beskonaēan 157 klase ekvivalencije 54
- bipartitivni 160 koliēniēki skup 54
- bitrigraf 159 kombinacije 74
- izomorfan 165 - bez ponavljanja 79
- Hamiltonov 170 - sa ponavljanjem 81
- kompletan 159 kodomen 56
- konaēan 157 kombinatorika 74
- multigraf 157 komplement skupa 35
- neoprijentisan 156 kontinum 40,41
- Ojlerov 167 konjunkcija 9
- orijentisan 156 konjuktivna forma 263
- Pentagraf 159 konstante 3,15
- planaran 163 kontura 160
- povezan 161 konverzija 11
- prost 156 kvantor 15
- regularan 159 - egzistencijalni 15
- težinski 172 - univerzalni 15
grana 155
- viseđa 157 L
greške u zakljuēivanju 114
logika 6
H - iskazna 7
- matematiēka logika 6
hipoteze 106 - predikatska 16
hipoteza kontinuma40 logiēka kola 267
hromatski broj 178 lista susedstva 173
I M
implikacija 9,10
Matrica
indukcija 102
- empiriska 103 - incidencije 174
- matematiēka 116 - susedstva 176
inverzija 11 N
izraz 4,
iskaz 7 negacija 9
- 290 -
O problem ēetiri boje 153
put 159
Ojler Leonard 154 -Ojlerov 169
operacije 3, 8,15, -Hamiltonov 170
-prost 157
binarne 50
logiēke 9
R
skupovne 34
Raselov paradoks 43
P Rekurzija 125
relacija 3, 52
Paskalov trougao 74 - binarna 52
paradoks 41 - refleksivna 47
permutacije 74,75 - simetriēna 47
- bez ponavljanja 75 - antisimetriēna 47
- sa ponavljanjem 77 - tranzitivna 47
podgraf 158 - ekvivalencije 53
podskup 34 - poretka 53
pravila zakljuēivanja 90
- dvojne negacije 14, S
- dvostrukog komplementa 37
- - eliminacija 110 skup 30
- - generalizacija 110 - disjunktni 32
- - idempotencije 13 - partitivni 34
- identiteta 37 - podskup 33
- - modus ponens 14,106 - prazan 33
- - modus tolens 14,107 skupovne operacije 34
- - kontradikcije 14,108 unija 34
- - kontrapozicije 109 presek 34
- - kontraprimer 109 razlika 35
- - specijalizacija 112 Dekatrov proizvod 36
- - tranzitivnost ekvivalencije 109 stablo 198
- - tranziticnost implikacije 109 - binarno 205
- - koreno 201
prebrojavanje 74 - koren 202
petllja 156 - visina 202,205
promenljive 3,15 - list 202,295
prekidaēka algebra 270 - nivo 202
Prekidaēka kola 269 - razapinjuđa 200
predikat 17 sud 7
prekidaēke šeme 269
pseudo kod 115
- 291 -
T Š
tablica istinitosti 9 Šenon Klod Elvud 216

tautologija 12
teorema 89 Z
- Ojlerova 163, 164,169
- Kelijeva 200 Zakoni
Tjuring Alan 140 - absorpcije 261
Tjuringova mašina 140 asocijacije 13,37,261
- de Morganovi 14,37,262
U - - komutacije 13,37, 260
- distribucije 13,37, 261
unija skupova 32 inverznog elementa 261
ureĜen par 33 involutivnosti 261
neutralnog elemeta 261
V sažimanja 262
varijacije 65
- bez ponavljanja 69
- sa ponavljanjem 70
Venovi dijagrami 30
- 292 -
LITERATURA
1. J. A. Anderson, Diskretna matematika sa kombinatorikom,

Raēunarski fakultet, Beograd, 2005.
2. D. Cvetkoviđ, Diskretna matematika, Prosveta, Niš, 1996.
3. D. Cvetkoviđ, Diskretne matematiēke strukture, Raēunarski
fakultet, Beograd, 2004.
4. D. Cvetkoviđ, S. Simiđ, V. Baltiđ, M. iriđ, Diskretna matemamatika.
Osnove kombinatorike i teorije grafova, Društvo matematiēara
Srbije, Beograd, 2008.
5. D. Cvetkoviđ, Teorija grafova i njene primene, Nauēna knjiga,
Beograd, 1990.
6. K. H. Rosen, Discrete Mathematics and Its Applications, Mc Grew
Hill, 2003.
7. V. Petroviđ, Teorija grafova, Novi Sad, 1998.
- 293 -
«ʹ͵ǤʹǤ«͹Ǥȋ„ā
”ǡǤͺͶȀʹͲͲͶǡͺ͸ȀʹͲͲͶȋǤȌǡ͸ͳȀʹͲͲͷǡ͸ͳȀʹͲͲ͹ͻ͵ȀʹͲͳʹȌǡ-
ǡǡʹ͸ͲȀͲ͹ͺǤʹͲͲ͹Ǥǡ
āǤ
Ǧʙ˃˕˃ˎˑˆˋˊ˃˙ˋˬ˃˖˒˖˄ˎˋˍ˃˙ˋˬˋ
ʜ˃˓ˑˇː˃˄ˋ˄ˎˋˑ˕ˈˍ˃ʠ˓˄ˋˬˈǡʐˈˑˆ˓˃ˇ
ͷͳǦ͹ͶǣͲͲͶȋͲ͹ͷǤͺȌȋͲ͹͸Ȍ
ͷͳȋͲ͹ͷǤͺȌȋͲ͹͸Ȍ
ʙʝʑʏʦʔʑʗʽǡʗ˅˃ː˃ǡͳͻͷʹǦ
ǣȀ«©ǤǦͶǤ
ǤǦǣǡʹͲͳͷ
ȋǣȌǤǦǡʹͻ͵ǤǣǤǢʹͶ
āͺͷͲǤǦϐǣǤʹͻ͵ǤǦǤ
ͻ͹ͺǦͺ͸Ǧ͹ͻͳʹǦͷͺ͹Ǧ͵
Ȍʓˋ˔ˍ˓ˈ˕ː˃ˏ˃˕ˈˏ˃˕ˋˍ˃Ǧʖ˃ˇ˃˙ˋȌʛ˃˕ˈˏ˃˕ˋˍ˃Ǧʖ˃ˇ˃˙ˋ
ǤǦʹͳʹ͹͹ͺ͹͸Ͷ
̹ʹͲͳͷǤ
āǤ ā
ǡ-
«Ǥ

US - Diskretna Matematika PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

US - Diskretna Matematika PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Beograd, januar 2015. godine Autor

2. OSNOVNI POJMOVI TEORIJE SKUPOVA 31

Grubo govoređi matematiku možemo da podelimo na dve velike celine:

Do sada, uglavnom smo se bavili matematiēkom analizom, odnosno

x da pomogne da se razviju sposobnosti logiēkog razmišljanja,

Pored govornog jezika u matematici se koriste razni matematiēki znaci-

Gottfried Vilhelm von Leibniz (1596–1650)

Jezik matematike sadrži:

algebarske operacije: , ,*, / ,

x Izrazi sadrže konstante, promenljive i operacijske znake:

Definicija izraza glasi:

x Formule su izrazi koji moraju da sadrže znak relacije.

Kada ovo poglavlje proučite bićete u mogućnosti da:

Osnivaē logike je grēki filozof Aristotel (384-322 p.n.e.).

1.2. MATEMATIČKA LOGIKA

Matematiēka logika se intenzivno razvija od sredine 19 veka pa do danas.

Tvorac matematiēke logike je Džordž Bul (George Boole,

1.3. ISKAZNA LOGIKA

su iskazi koji imaju taēnu istinitosnu vrednost, tj. W p

Za neke vrednosti promenljive x , odnosno za x r1 formula je taēna,

a za sve ostale je netaēna.

1.3.1. OSNOVNE LOGIČKE OPERACIJE

U svakodnevnom jeziku, složene reēenice nastaju kombinovanjem prostih

Osnovne logiēke operacije su:

Kod iskaznih formula, nas ne zanimaju stvarne reēenice koje su

x Istinitosna vrednost logiēkih operacija u zavisnosti od istinitosnih

sluēaju kada je W p A . Znaēi, implikacija je taēna bez obzira na vrednost

Ako je Srbija najveđa na svetu, veđa je od Crne Gore W A T

Ako je Srbija najveđa na svetu, veđa je od SAD. W AA

veđa je od svake druge države.

Implikaciji meĜu logiēkim operacijama pripada istaknuto mesto. uveni

x Implikacija može da se ēita na sledeđe naēine:

Ekvivalencija se ēita na sledeđe naēine:

formule, kao što su p  q  p , p  q  p  r i sliēno.

Za dve formule F1 i F2 kažemo da su ekvivalentne ako je F1  F2 , i

Odrediti istinitosnu tablicu formule p  q  p

Prilikom pisanja iskaznih formula, nekada je moguđe izostaviti zagrade, ali

Prevod sadržaja iz obiēnog jezika u zapis matematiēke logike je jedan od

Onda  p je reēenica : Odgovor se ne šalje automatski.

Logiēki zapis bi bio : q  p

x Iskazna formula koja je uvek taēna naziva se tautologija.

Tautologije, kao uvek taēni iskazi, predstavljaju zakone mišljenja, odnosno

Neki od važnijih logiēkih zakona – tautologija su

Zakon iskljuēenja tređeg p  p

Zakon dvojne negacije p  p

Zakon svoĜenja na protivreēnost p  q   q  p

x Univerzalni kvantor znaēi svaki i obeležava se sa  .

x a x - postoji x za koje važi a x

x1 , x2 , , xn a x pišemo x1 , x2 , , xn a x .

Isto važi i za egzistencijalni kvantor.

Prilikom zapisivanja razliēitih sadržaja upotrebom kvantora treba znati:

b)Za svaki ceo broj x, postoji ceo broj y, takav da im je zbir 0.

Od izuzetnog znaēaja je poznavanje pravila za negaciju kvantora.

a) Svi prirodni brojevi su i celi brojevi.

b) Neki prirodni brojevi su deljivi sa 5

U tvrĜenju x x  7 možemo ređi da je promenljiva x subjekat, a deo  7

Takva tvrĜenje možemo da zapišemo u obliku P x , gde x oznaēava

Predikatske formule grade se pomođu:

Ona može da ima više interpretacija.

Za konkretne brojne vrednosti x,y,z nastaju razliēiti iskazi o prirodnim

1.5.1. VALJANE FORMULE

Valjana formula u predikatskoj logici je manje više kao tautologija u iskaznoj

algebarske operacije: , ,*, / ,

Ako je Srbija najveđa na svetu, veđa je od Crne Gore W A T

Ako je Srbija najveđa na svetu, veđa je od SAD. W AA

Implikaciji meĜu logiēkim operacijama pripada istaknuto mesto. uveni

formule, kao što su p q p , p q p r i sliēno.

Za dve formule F1 i F2 kažemo da su ekvivalentne ako je F1 F2 , i

Odrediti istinitosnu tablicu formule p q p

Onda p je reēenica : Odgovor se ne šalje automatski.

Logiēki zapis bi bio : q p

Zakon iskljuēenja tređeg p p

Zakon dvojne negacije p p

Zakon svoĜenja na protivreēnost p q q p

x Univerzalni kvantor znaēi svaki i obeležava se sa .

x a x - postoji x za koje važi a x

x1 , x2 , , xn a x pišemo x1 , x2 , , xn a x .

U tvrĜenju x x 7 možemo ređi da je promenljiva x subjekat, a deo 7

je a k taēno, x a x je takoĜe taēno.

Distributivni zakoni operacija , , prema kvantorima

8. Implikaciju x 3 x 10 , proēitati na više naēina.

10. Nađi konverziju, inverziju i kontrapoziciju implikacije x 3 x 0

a) Trougao je pravougli akko je a 2 b 2 c 2

b) a 2 b 2 c 2 je potreban I dovoljan uslov da bi trougao bio pravougli.

W T A A , a po našoj pretpostavki taj izraz je taēan. To je

16. Ako je dat predikat P : x y z , napisati iskaz P 1,1,1 .

Postoje brojevi x i z takvi da je x y 1 .

x Kažemo da je A podskup skupa B i pišemo A B , ako svaki

datog skupa, tj. P A ^X X A `.

x Unija dva skupa A i B je skup A B ^x x A x B` .

x Presek skupova A i B je skup A B ^x x A x B `.

x Razlika skupova A i B je skup A \ B ^x x A x B ` .

i ēita se alef nula kN 0 .

U teoriji beskonaēnih skupova važi 0 0 1 .

^X X X ` , odnosno skup svih skupova koji nisu