skripta

Opsta FIZIKA II
Elektricitet i magnetizam
 1. OSOBINE NAELEKTRISANJA

Pojavu neobicnog stanja, kao posljedicu trljanja cilibara, danas znato kao
elektricno stanje zapazio je Tales iz mileta 600g p.n.e. Uoceno je da cilibar
kada se protrlja privlaci komadice stakla. Elektron- grcka rijec za cilibar, onaj
koji privlaci pa se zbog tog svako tijelo sa tom osobin naziva
naelektrisano.Naelektrisanje je u stvari preraspodjela nosioca naelektrisanja
na tijelu ili izmedju tijela. Naelektrisanje tijela mozemo da sami izazovemo:

-protrljamo plasticni lenjir vunenom krpom i isjeckamo komadice papira,lenjir

privlaci papirice

-ako trljamo djon obuce o vuneni tepih to ce proizvesti varnice

-ako protrljamo gumeni balon o kosu,on ce da se naelektrise i da se zaljepi na

zid itd.

Tijela se sastoje od molekula a ovi od atoma, ali se i atomi sastoje iz jos sitnijih
cestica. U sredini atoma je njegovo poz naelektrisano jezgro. Ono se sastoji od
pozitivnih-protona p i elektroneutralnih cestica-neutrona n. Oko jezgra kruze
negativno naelektrisane cestice-elektroni e. Elektroni na perifernim putanjama
se ponasaju kao slobodni. Protoni i elektroni imaju jednaka elementarna
naelektrisanja ali suprotnog znaka, protoni +e , a elektroni -e. Narusavanjem
ravnoteze broja protona i elektrona tijelo postaje naelektrisano. Ako je neko
tijelo naelektrisano negativno to znaci da je ukupan broj njegovih elektrona
veci od ukupnog broja protona u jezgrima.

SLIKA
Postoje 2 vrste naelektrisanja: pozitivno i negativno. Tijela se mogu naelektrisati
npr trenjem (staklo-papir). Sa jednog tjela se moze naeletrisanje prenijeti na
drugo. Oko naelektrisanog tijela postoji elektricno polje. Naelektrisana tijela
uzajamno djeluju posredstvom el polja. Tijela se odbijaju ako su naelektrisana
istom vrstom elektriciteta a privlace ako su nalektrisana razlicitim vrstama.

2. ELEKTRICNA SILA

To je sila kojom naelektrisana tijela privlace druga tijela,odnosno to je mjera

uzajamnog djelovanja naelektrisanih tijela.Ona moze biti privlacna (izmedju
pozitivnog i negativnog naelektrisanja) ili odbojna (izmedju pozitivnog i
pozitivnog ili negativnog i negativnog naelektrisanja)

SLIKA

Izmedju elektrona i protona djeluju i druge sile koje zavise od njihovog

relativnog kretanja i koje su odgovorne za pojavu magnetizma. I elektricitet i
magnetizam su posljedice rastojanja naelektrisanja. Elektricna i magnetna sila
su neodvojive i zajedno se nazivaju elektromagnetna sila reakcije.

3. ZAKON ODRZANJA KOLICINE NAELEKTRISANJA

Jedinica za mjerenje kolicine elektriciteta je kulon C. Jedan kulon sadrzi
18 × e
naelektrisanje 6,24 triliona elektrona, tj ¿
1C=6,24 ×10¿

Elementarno naelektrisanje onda iznosi 1 e=1,6× 10−19 C

Ukupan broj poz i negat elementarnih naelektrisanja ostaje nepromjenjen.

Primjer: nelektrise se jedan elektromotor pomocu staklene sipke koja je

protrljana svilom,a drugi isti takav pomocu polivinilske sipke protrljane krznom.
Naelektrisanje jednog i drugog elektromotora se vrsi sve dok njihove kazaljke
neskrenu do istog podjeljka, odnosno dok se oba elektromotora ne naelektrisu
istim kolic elektriciteta. Ako se zatim kuglice elektromotora spoje metalnom
sipkom ili zicom kazaljke se vracaju u nulti polozaj.

Jednake kolic elektriciteta suprotnog znaka u tijelu cine to tijelo

elektroneutralnim. kolicina elektriciteta tijela je q=n•e, gdje je n broj koji
pokazuje razliku broja protona i elektrona u tijelu a e je elementarno
naelektrisanje.
 4. NAELEKTRISANJE TIJELA VISE NACINA

Naelektrisanje tijela se vrsi na razlicite nacine: trenjem, dodirom, indukcijom,

zagrijavanjem, zracenjem itd.

Kada se staklena sipka protre svilenom tkaninom,elektroni sa stakla prelaze na

svilu i tada se na njoj javi vise elektrona nego protona tj javi se visag negativnog
elektriciteta. Znaci svilena tkanina se naelektrise negativno. Istovremeno se na
staklenoj sipki javi manjak elektrona u odnosu na broj protona pa se ona
naelektrise pozitivno.

Polivinilska sipka protrljana vunenom tkaninom naelektrisace se negativno,jer

elektroni sa vune prelaze na polivinil dok na vuni ostaje manjak elektrona.
Znaci, pri trenju elektroni prelaze sa jednog tjela na drugo, dok se protoni ne
krecu. Sa koga ce elektroni prelaziti zavisi od vrste tujela kojim se vrsi trenje.

5. PROVODJENJE NAELEKTRISANJA

Razliciti materijali ne provode naelektrisanje podjednako, oni se djele na

osnovu toga koliko naelektrisanja provode pa imamo: provodnike, izolatore i
poluprovodnike.

Razlika u provodljivosti izmedju materijala je uslovljena njihovom strukturom i

gradjom.Najbolji provodnici su: metal,grafit, ugalj, vodeni rastvor,soli, baze i
kiseline.

Slabi provodnici su staklo, parafin,smola, cista voda, guma, vazduh, hartija...

Materijali koji dobro provode naelektrisanje su provodnici, dok su izolatori oni
koji slabo provode naelektrisanje. U elektrotehnici se koriste i poluprovodnici,
cija se elektroprovodljivost naglo mijenja u zavisnosti od spoljasnjih
uslova(temperature, pritiska, osvjetljenja...).
Nosioci naelektrisanja su elektroni, protoni i joni. Elektroni su nosaci negativnog
naelektrisanja, protoni pozitivnog,dok joni imaju visak ili manjak elektrona. U
metalima nosioci naelektrisanja su elektroni, u tecnostima +,- joni, dok u
gasovima
 6. KULONOV ZAKON

Oko naelektrisanih tijela postoji elektricno polje u okolnom prostoru.

Imamo 2 naelektrisane cestice sa kolicinama naelektrisanja q1 i q2 i koje se

nalaze na rastojanju r. Izmedju te dvije cestice se javljaju privlacne ili odbojne
Kulonove sile ciji se pravci poklapaju sa pravcem rastojanja, smjerovi su suprotni
a inteziteti jednaki .

SLIKA

Intezitet el sile se povecava onoliko koliko se puta poveca proizvod kolicine

elektriciteta ovih naelektrisanja F~q1q2
q 1 ×q 2
Zakljucak F=k × 2 KULONOV ZAKON
r

Dvije naelektrisane cestice ili sferna tijela se privlace ili odbijaju silom koja je
srazmjerna proizvodu njihovih kolicina elektriciteta,a obrnuto srazmjerna
kvadratu medjusobnog rastojanja. Pravac medjudjelovanja el sile je pravac
najkraceg rastojanja medju kuglama (cesticama), odnosno medju njihovim
centrima. Konstanta srazmjernosti k zavisi od sredine u kojoj se nalaze
naelektrisana tijela. U vakumu (vazduhu) iznosi
2
Nm
k =9 ×109 2
C

Intezitet Kulonove sile je srazmjerna kolicina naelektrisanja q1 i q2 (vece

rastojanje-veca sila i obrnuto), a obrnuto srazmjerno rastojanju r izmedju
cestica (vece rastojanje-manja sila i manje rastojanje- veca sila). Ovo se
matematicki moze predstaviti
1 q1q2
r 0=
4 π ε0
• 2 ; ε0 = 8,85• −12
10 -dialektricna konstanta za vakum
r

Ovo ormula vazi kada su naelektrisanja u vakumu.U drugim sredinama za iste

uslove Kulonova sila opada u zavisnosti od sredine i to za ε r -relativna
dialektricna konstanta.
F0
F= εr

7. ELEKTRICNO POLJE

Oko naelektrisanog tjela koje moze biti u stanju mirovanja ili kretanja postoji
elektricno polje , kojem ono djeluje na druga naelektrisana tijela.Elektricno
polje se graficki prikazuje linijama sile(polja). Raspored i oblik linija sile polja
mogu se pokazati uzanim trakama od hartije ili tekstilna vlakna pricvrscenim za
vrh metalnog stubica koji je postavljen na izolatorsko postolje. Dok je metalni
stubic nenaelektrisan trake su opustene, medjutim kada se stubic naelektrise
trake se zrakasto sire. Trake svojim rasporedom pokazuju pravce djelovanja
elektricnih sila oko naelek tijela.
 8. JACINA ELEKTRICNOG POLJA

Dokazalo se da kada u jednu tacku polja uvedemo pozitivno-probno-

naelektrisanje (qp) da ce na njih djelovati razlicite sile u istoj tacki, ali ce odnos
elektricne sile i tog poz-probnog-naelektrisanja biti isti.Otuda i fizicka velicina
E-jacina elektricnog polja.

Moze se izracunati pomocu sl formule E= F\qp

Jacina el polja u nekoj tacki brojno je jednaka sili kojom to polje djeluje na
jedinicu kolicine probnog naelektrisanja koje se nalazi u toj tacki. Jedinica za
jacinu el polja je njutn po kulonu.

gde je
F sila data Kulonovim zakonom,
q količina naelektrisanja „probnog naelektrisanja“,
Q količina naelektrisanja tela koje stvara električno polje,
a r je vektor rastojanja od čestice sa naelektrisanjem Q.

9. LINIJE SILA ELEKTRICNOG POLJA U VAKUMU

Elektricne linije sila su zamisljene linije koje se poklapaju sa pravcem dejstva sila
elektricnog polja.Linije sila polja pozitivno naelektrisanog tijela imaju smjer od
tjela a negativno naelektrisanog ka tijelu.

1.Linije sile el polja za zamisljeno tackasto pozitivno naelektrisanje:

-linije sile su prave,radijalne
-smjer im je od pozitivnog naelektrisanja
-razmak izmedju linija nije isti u blizini i na vecim rastojanjima
-u blizini je razmak manji,linije gusce, polje veceg inteziteta u blizini q+
2.Linije sile elektricnog polja za zamisljeno tackasto negativno naelektrisanje
-linija je ka negativnom naelektrisanju
-veca ucetsalost linija i veci intezitet u q-

3.Dva jednaka naelektrisanja istog znaka

-linije sile nisu prave nego krive
-izmedju naelektrisanja nema linije sile
-i u tom djelu gdje nema linije sile jacina polja je nula

10.KRETANJE NAELEKTRISANIH CESTICA U EL POLJU

Kada se naelektrisana cestica sa naelektrisanjem q i masom m nadje u

elektricnom polju jacine E, na nju djeluje elektricna sila Fe.

SLIKA i FORMULA

Ova sila daje ubrzanje cestici mase m,koja se moze izraziti na osnovu 2
Njutnovog zakona u obliku
qE
Fe=m•a=q•E ; a= m

Gdje je vektor elektricnog polja E konstantan (po intezitetu i pravcu-homogeno

polje) i vekto ubrzanja a ima konstantnu vrijednost.
SLIKA

Ako je naelektrisanje pozitivno, ubrzanje ima smjer vektora elektricnog

polja.Negativno naelektrisanje ima smjer ubrzanja suprotno smjeru vektora el
polja.

11.ELEKTRICNI POTENCIJAL
12.ELEKTRICNA POTENCIJALNA ENERGIJA

Ono sto znamo je da elektricno polje postoji oko svakog tijela i da djeluje na
svako naelektrisanje koje se moze u to polje unijeti.elektricna sila djelujuci na
naelektrisanje pomjera to tjelo, odnosno elektricno polje i elektricna sila vrse
rad (A).

SLIKA

Neka je Wp pocetno stanje naelektrisanja koje se naslo u el polju i u tom polju

ono ima odredjenu potencijalnu energiju. To je potencijalna energija
elektrostatickog uzajamnog djelovanja naelektrisanja-naelektrisanja u datoj
tacki, naelektrisanje koje stvara dato polje. Kada dodje u tacku 2 to je krajnja
tacka. Rad je jednak razlici potencijalne energije u pocetnoj i krajnjoj tacki.

A=Wp1-Wp2
1 q 1q 2
Wp= 4 π ε0 • r
 Elektricna potencijalna energija zavisi od sredine u kojoj se nalazi i srazmjerna
je proizvodu naelektrisanja a obrnuto srazmjerna njihovom rastojanju.

Ukoliko postoji elektricno polje u prostoru i u njega se unese neko

naelektrisanje q, sve dok se nalazi u nekoj tacki polja naelektrisanje q ima
elektricnu potencijalnu energiju Ep. Ta potencijalna energija je proporcijonalna
kolicini elektriciteta tog tijela: Ep=V•q. Konstanta proporcionalnosti
Ep
V=
q

predstavlja karakteristiku el polja i naziva se elektricni potencijal. Jedinica za

elektricni potencijal je volt (V)
J
V=
C

Tacka polja ima potencijal od 1V ako u njoj naelektrisanje od 1C ima

potencijalnu energiju 1J.

13.14. ELEKTRICNI NAPON

Elektricni napon U je jednak razlici potencijala Δϕ izmedju dvije tacke

elektricnog polja.

U=ϕ1-ϕ2
A AB
UBA=ϕB-ϕA = - q
0

SLIKA
elektricni napon ili razlika potencijala izmedju tacaka A i b je rad koji treba
izvrsiti da bi se jedinicno pozitivno naelektrisanje premjestilo iz tacke A u tacku
B cime se utice na promjenu njegove potencijalne energije u tom polju.

Rad elektricnog polja pri premjestanju naelektrisanja iz A u B.

A=q•U

SLIKA

a)Ako u elektricnom polju jedne pozitivno naelektrisane linije stavimo pozitivno

naelektrisanu kuglicu i pustimo da elektricno polje djeluje na nju .Kako je isti
znak sila ce biti odbijena i rastojanje izmedju njih ce se povecati. Wp ce se
smanjiti, krajnja vrijednost je manja od pocetne.

SLIKA

b) Ako pozitivno naelektrisanu kuglicu gurnemo brzinom (vo) ka pozitivnoj kugli,

suprotnom smjeru el polja. Pri smanjenju rastojanja povecava se potencijalna
energija a rad se samnjuje i kineticka energija se smanjuje.

14. RAZLIKA POTENCIJALA

Na osnovu definicije elektricnog napona

Ep 1 Ep 2 ΔEp
U=V 1−V 2= − =
q q q

slijedi ΔEp=q•U

Posto je promjena el pot energije , pri premjestaju naelektrisanja q, jednaka

radu elek polja dobiej se A=q•U
Rad izvrsen pri premjestanju naelektrisanja izmedju dvije tacke u el polju ne
zavisi od toga kroz koje tacke prolazi naelektrisanje. Rad zavisi samo od polozaja
pocetne i krajnje tacke na putanji naelektrisanja. Dakle zavisi od elektricnog
napona.

Ako se pri premjestanju kolicine elektriciteta od 1C iz jedne u drugu tacku elek

polja izvrsi rad od 1J, onda izmedju dvije tacke polja postoji elektrini napon od
1V.

15. KONDEZATORI ULOGA I NAMJENA====

Uredjaj (sistem) koji se sastoji od dva ili vise elektricnih provodnika razdvojenih
izolatorom (dijalektrikom) naziva se elektricni kondezator. Takav sistem ima
elektricni kapacitet koji zavisi od rasporeda i oblika provodnika, kao i od
elektricnih svojstava sredine koja razdvaja provodnike. Najjednostavniji
kondezator cine dvije ravne metalne ploce, postavljene jedna na suprot druge
na rastojanju koje je mal u odnosu na duzinu ploce (ravni ili plocasti
kondezator).

SLIKA

Izmedju ploca elektricni napon iznosi

U=V1-V2=V1-(-V1)=2V1

Postoje razl vrste kondezatora u zavisnosti od obloga (ploca) : plocasti,sferni,

cilindricni a zavisno od vrste sredine kojom su razdvojene ploce:
elektroliticki,keramicki,vazdusni...
-||- oznaka kondezatora. Kondezatori se siroko koriste kao elementi elektricnih
kola u elektrotehnici i elektronici.

Polje izmedju ploca

SLIKA

-linije su paralelne i iste gustine

-smjer im je od plus ka minus polju ploce

-takvo polje zovemo homogeno elektricno polje

Na samim krajevima postoje nehomogenosti, tu linije sile nisu paralelne, ali

smijemo da zanemarimo taj nehomogeni dio zbog toga sto su dimenzij ploca
takve i rastojanje izmedju njih da su te nehomogenosti zanemarive.Sto su ploce
blize jedna drugoj i sto su vecih dimenzija to polje sve vise bude potpuno
homogeno.

Proces punjenja kondezatora je proces naelektrisanja sa oblogenizeg na obloge

viseg potencijala. u tom procesu je potrebno uloziti izvjesni rad, koji je jednak
povecanju potencijalne energije elektricnog polja.

Energija napunjenog kondezatora W, odnosno energija uskladistena u

kondezatoru zavisi od potencijalne razlike (U) uspostavljene izmedju obloga
kondezatora i kapaciteta (c) kondezatoa
2
q
W=
2C
 16. VEZIVANJE KONDEZATORA

Kondezatori se cesto medjusobno vezuju. Osnovni cilj koji treba postici

vezivanjem je povecavanje ili smanjivanje kapacitivnosti isitema kondezatora.
Vezivanje moze biti paralelno ili redno (serijsko).Kapacitet sistema paralelno
vezanih kondezatora naziva se ekvivalenti kapacitet paralelne veze Cep.Ukupna
kolicina naelektrisanja jednaka je zbiru kolicina naelektrisanja na pojedinacnim
kondezatorima:

q=q1+q2+q3=C1U+C2U+C3U=(C1+C2+C3)U=Cep U

Cep=C1+C2+C3+...Cn (n-broj kondezatora)

Ekvivalentni kapacitet paralelne veze kondezatora jednak je zbiru kapaciteta

kondezatora vezanih paralelno.
Seriska veza

Napon na krajevima cijelog sistema kondezatora redne veze jednak je zbiru

napona na svakom kondezatoru, dok su kolicine naelektrisanja na svakom
kondezatoru medjusobno jednake.
q q q
U=U1+U2+U3= C 1 + C 2 + C 3

1 1 1 1 1
= + + +...+
Cer C1 C2 C3 Cn

Cer-ekvivalentni kapacitet redne veze kondezatora

Reciprocna vrijednost ekvivalentnog kapaciteta redne veze kondezatora jednaka

je zbiru reciprocnih vrijednosti kapaciteta redno vezanih kondezatora.

Pri rednom vezivanju kondezatora ukupni kapacitet se smanjuje i manji je od

kapaciteta bilo kog kondezatora u rednoj vezi.

Mjesovita veza

Cesto se u elektricnim semama pored serijske i paralelne veze kondezatora

susrece mjesovita (kombinovana) veza. u tom slucaju ekvivalenta kapacitivnost
se odredjuje tako sto se mjesovit veza uprosti postepenim reduciranjem i
svodjenjem kola na jednu od dvije osnovne veze-serijsku ili paralelnu.
 17.KAPACITET KONDEZATORA

Kapacitet kondezara brojno je jednak odnosu kolicine naelektrisanja jedne

ploce i napona medju plocama
q
C=
U

Jedinica elektr kapaciteta provodnika je Farad F=1C\1V

Plocasti (ravni ) kondezator kao i ostali oblici ima odredjen kapacitet, bez obzira
da li sunjegove ploce naelektrisane ili nisu.Elektricni kapacitet plocastog
kondezatora zavisi od sredine izmedju ploca kondezatora ε, povrsine jedne
ploce kondezatora S i rastojanja medju plocama kondezatora d.
S
C=ε
d

Izolator(sredina) izmedju ploca moze da bude vazduh, staklo,parafinisana

hartija, liskun i dr. Ukoliko je povrsina ploce veca , na njima se moze nalaziti
veca kolicina naelektrisanja, sto znaci da je tada i kapacitet takvog kondezatora
veci.Elektricni kapacitet plocastog kondezatora je utoliko veci ukoliko se njegove
ploce nalaze na manjem rastojanju. Kapacitet ne zavisi od debljine ploce.

18. DIALEKTRICI

Sve materijalne sredine mogu biti dobri provodnici elektricne struje ako imaju
dovoljan broj slobodnih nosilaca naelektrisanja.

Dielektrici su materijali sa velikim energetskim procepom i specifičnom

električnom otpornošću, koja ih na sobnoj temperaturi čini gotovo
neprovidnim. Kada se dielektrik stavi između metalnih elektroda i priključi na
neki napon, nastaje slaba električna struja koja pokreće jone, a znatno ređe
slobodne elektrone. Prisustvo male električne provodnosti dielektrika
pogoršava svojstva kondenzatora u električnim kolima. Sa povećanjem
temperature počinje sve intezivnije stvaranje provodnih parova elektron-
šupljina, prelaskom elektrona sa vrha valentne na dno provodne zone, čime se
smanjuje gustina dielektrika. Naglo povećanje koncentracije provodnih nosilaca
može nastati i pod dejstvom spoljašnjeg električnog polja (odnosno napona),
kada nastaje dielektrični proboj dielektrika.

Klasifikacija dielektrika može se izvršiti na više načina: prema upotrebi, poreklu,

agregatnom stanju, dielektričnim (izolacionim) svojstvima i prema načinu
polarizacije.

Prema upotrebi dielektrici se klasifikuju na pasivne i aktivne.

Pasivni se obično koriste samo kao izolacioni materijali, dok se aktivni koriste u
elektronskim komponentama: kondenzatorima, piezopretvaračima, displejima...

Prema poreklu dielektrici se klasifikuju na organske i neorganske. I jedni i drugi

mogu biti prirodni i sintetički.

Prema agregatnom stanju dielektrici se klasifikuju na: gasovite, tečne i čvrste.

Čvrsti mogu imati: amorfnu, polikristalnu, monokristalnu, polimersku i
tečnokristalnu strukturu.

Prema izolacionim svojstvima, dielektrici se klasifikuju na: slabe, dobre i odlične.

Odlični izolatori su obično materijali sa kovalentnim hemijskim vezama i
elektronskom polarizacijom, dobri izolatori su sa jonskim hemijskim vezama i
jonskom polarizacijom, a slabi obično imaju strukturu koja sadrži stalne
električne dipole, sa orijentacionom polarizaciom. Dielektrična svojstva
materijala zavise od izgradnje njihovih molekula, pri čemu dielektrici mogu
klasifikovati u polarne i neutralne.

Polarni dielektrici imaju takve molekule koji su ujedno i dipoli, jer prilikom
povezivanja atoma u molekule nastaje takva raspodela pozitivnih i negativnih
naelektrisanja da to odgovara postojanju stalnog električnog dipola molekula,
iako se posmatrani materijal ne nalazi u spoljašnjem električnom polju.
Molekuli vode, na primer, imaju stalne električne dipole koji su haotično
orijentisani, u svim pravcima, usled toplotnog kretanja molekula.
 Prema načinu polarizacije dialektrici mogu spadati u elektronsku, jonsku,
međuslojnu ili orijentacionu polarizaciju.

19. POLARIZACIJA DIALEKTRIKA

Поларизација атома (молекула) диелектрика под дејством електричног

поља назива се поларизација диелектрика.

Постоје диелектрици (на пример: вода) чији су молекули поларизовани

без дејства спољашњег електричног поља. То су природни електрични
диполи, а одговарајући молекули су поларни молекули.

Ако не постоји спољашње електрично поље, природни електрични

диполи у диелектрику су распоређени хаотично, без икаког реда. Али, у
електричном пољу настаје њихово уређивање (оријентација) – позитивна
страна молекула се усмерава у смеру електричног поља, а негативна у
супротном смеру.
 На тај начин је извршена оријентациона поларизација диелектрика.

Последица поларизације диелектрика је формирање унутрашњег

електричног поља (Ei), које је усмерено супротно од спољашњег
електричног поља (E0).

Због тога се смањује јачина електричног поља у диелектрику:

Битне карактеристике диелектричних материјала су везане за способност поларизације

при чему се разликују три основна типа: 1. ЕЛЕКТРОНСКА ПОЛАРИЗАЦИЈА 2. ЈОНСКА
ПОЛАРИЗАЦИЈА 3. ОРИЈЕНТАЦИЈСКА ПОЛАРИЗАЦИЈА

20. ELEKTRICNO POLJE U DIALEKTRIKU

Колико је јачина електричног поља у диелектрику мања од јачине

спољашњег електричног поља зависи од особина диелектрика. Број који
показује колико пута је мања јачина електричног поља у диелектрику у
односу на јачину електричног поља у вакууму назива се релативна
диелектрична пропустљивост.

Eo
Er=
E
 Eo
E=
Er

E0 – јачина електричног поља у вакууму

E – јачина електричног поља у диелектрику

Er – релативна диелектрична пропустљивост

Код проводника у електричном пољу наелектрисање се распоређује само

по спољашњој површини, а код диелектрика по целој запремини. У
првом случају наелектрисање тела карактерише површинска, а у другом
запреминска густина наелектрисања.

График јачине електричног поља и потенцијал

а–
проводник и диелектрик:

21. SILA IZMEDJU DVA TACKASTA NAELEKTRISANJA

22. JACINA ELEKTRICNOG POLJA
Oko naelektrisanog tijela postoji elektricno polje kojim ono djeluje na druga
naelektrisana tjela.Vektorska velicina koja opisuje u datoj tacki to polje naziva
se jacina el polja.

Jacina el polja u nekoj tacki brojno je jednaka sili kojom to polje djeluje na
jedinicu kolicine probnog naelektrisanja koje se nalazi u toj tacki. Jedinica za
jacinu el polja je njutn po kulonu.

gde je
F -sila data Kulonovim zakonom,
q- količina naelektrisanja „probnog naelektrisanja“,
Q -količina naelektrisanja tela koje stvara električno polje,
r -je vektor rastojanja od čestice sa naelektrisanjem Q.

Jedinica za jacinu elektricnog polja je njutn po kulonu N\C.

23. ELEKTRICNA STRUJA U CVRSTIM TIJELIMA

Prenosenje naelektrisanja sa jednog tijela na drugo, ili premjestanje

naelektrisanja u el. polju uopste je , u stvari, strujanje naelektrisanih cestica,
odnosno elektricna struja. Elektricna struja moze postojati samo ako u sredini
postoje nosioci te struje- slobodni nosioci naelektrisanja. Mora postojati i
elektricna interakcija koja ce ih promorati da se krecu u odredjenom pravcu i
smjeru,a ovo se obezbjedjuje potencijalnom razlikom el. polja tj, elektricnim
naponom. Usmjereno kretanje naelektrisanja u elektricnom polju jeste
elektricna struja. Elektricna struja tece sve dok postoji razlika elektricnih
potencijala -napon.

Nosioci naelektrisanja: kod metala su elektroni, u elektrolitima su joni, u gasu

su elektroni i joni.

Smjer elektricne struje je uvijek od mjesta viseg ka mjestu nizeg potencijala

(pozitivno naelektrisane cestice).
SLIKA

Jacina elektricne struje (I) je jednaka kolicniku prenesene kolicine elektriciteta i

vremena za koje je to ucinjeno
q
I= t

Jacina elektricne struje brojno je jednaka kolicini elektriciteta koja se prenese

kroz poprecni presjek provodnika u jedinici vremena. Jedinica je amper
(A).Jacina elektricne struje se mjeri -ampermetrom a elektricni napon
-voltmetrom.

24. ELEKTROMAGNETNA SILA

Izvor struje (strujno kolo)

Uredjaj da podesava razliku potencijala na krajevima provodnika i da omoguci
naelektrisanje da se pomjera od nizeg ka visem potencijalu tog uredjaja.

SLIKA

-Prvi izvor struje nastao je u Italiji (Galvani 1800 godine)

-Prvi stalni izvor struje (Volt 1500 godine)

Razdvajanje nosilaca naelektrisanja unutar elektricnog izvora vrsi se na racun

pretvaranja mehanicke, hemijske, unutrasnje ili neke druge energije u
elektricnu energiju.

Rad potreban za prenosenje jedinicne pozitivne kolicine naelektrisanja sa

negativnog na pozitivan pol unutar izvora , naziva se elektromotorna sila
EMS i obiljezava se sa ε (grcko slovo epsilon). Jedinica za elektromotorno silu
je bolt V.
A 1J
ε= q 1V= 1 C

25. GUSTOCA ELEKTRICNE STRUJE

Густина електричне струје бројно је једнака количинику јачине струје и
површине попречног пресека проводника кроз који протиче.

I A
j= S ( m
2 )

Мерна јединица за густину електричне струје је ампер по квадратном метру

Ако површина попречног пресека проводника није иста дуж целог

проводника, онда ће густина електричне струје имати различите вредности
на разним местима проводника, док јачина електричне струје остаје иста у
било ком попречном пресеку.

26. OMOV ZAKON

Njemacki fizicar Georg Om ispitivao je zavisnost jacine el. struje kroz provodnik
od napona na njegovim krajevima. Ova zavisnost se lako moze provjeriti na
kolu el. struje, prikazanom na slici.

Na izvor el. napona cije vrijednosti mogu da se mjenjaju, prikljuci se na

potrosac. Pri svakoj promjeni izmjeri se vrijednost el. struje u strujnom kolu i
podaci se unesu u tabelu. Na osnovu mjerenja slijedi da su jacina struje i
velicina napona upravo proporcijonalne velicine. To znaci da je njihov odnos
U
uvijek isti tj. I
=const .
Konstantan odnos izmedju el napona na krajevima jednog provodnika i jacine
struje koja kroz njega protice zove se elektricna otpornost (otpor) provodnika
U
i obiljezava se sa R. Znaci, R= I . Moze se napisati i
U
I= R
,

sto predstavlja Omov zakon koji glasi:

Jacina elektricne struje u provodniku upravo je srazmjerna velicini napona na

njegovim krajevima, a obrnuto srazmjerna njegovoj elektricnoj otpornosti
(otpru).

Na osnovu ovog zakona slijedi jos jedan njegov znacajan oblik:

U=R I

Napon na krajevima provodnika jednak je proizvodu otpora tog provodnika i

jacine elektricne struje koja kroz njega protice.

Izvedena jedinica elektricne otpornosti- om Ω

U V
R= I »Ω= A
.

SLIKA

27. ELEKTRICNA PROVODLJIVOST

28. OTPORNOST OTPORNIKA

Elektricna otpornost je fizicka velicina koja predstavlja mjeru otpora

usmjerenom kretanju naelektrisanih cestica kroz provodnik.

Od dva provodnika vecu otpornost ima provodnik kroz koji protice slabija el
struja pri istim uslovima(jednake dimenzije provodnika i jednak prikljuceni el
napon na njegovim krajevima).

Sto je provodnik duzi, veca mu je elektricna otpornost: R~ l

Koliko je poprecni presjek provodnika veci, utoliko je el otpornost manja: R~

l
S

Razliciti materijali (metali) pruzaju razlicitu otpornost proticanju el struje. Npr.

aluminijski provodnici imaju vecu el. otpornost od bakarnih, ali manju od
gvozdenih. to se iskazuje specificnom elektricnom otpornoscu (ƿ-ro), R~ƿ
Specificna otpornost neke supstance je elektricna otpornost provodnika
duzine 1m i povrsine poprecnog presjeka 1 m2 . Jedinica za ovu velicinu je
ommetar (Ωm).

Elektricna otpornost provodnika zavisi od vrste supstancije (materijala),

srazmjerna je njegovoj duzini, a obrnuto proporcionalna povrsini poprecnog
pesjeka tog provodnika.
l
R= ƿ S

29. SUPERPROVODLJIVOST

Na veoma niskim temperaturama blizu apsolutne nule , kod nekih materijala

(metala,legura i drugih kompleksnih jedinjenja) dolazi do pojave
naglog,skokovitog opadanja otpora-prakticno do nule. Ova pojava se naziva
superprovodljivost. Temperatura na kojoj se desava ova promjena otpora je
tzv kriticna temperatura Tc. Ona zavisi od hemijskog sastava, molekularne
strukture i pritiska.

SLIKA

Jacina(gustina) struje u superprovodljivom stanju materijala moze imati veoma

visoke vrijednosti.Kad se jednom uspostavi tok struje u superproodniku, on se
moze odrzavati prakticno neograniceno vrijeme bez daljeg odrzavanja razlike
potencijala.
30. RAD I SNAGA ELEKTRICNE STRUJE

A=qU

A-rad, q- naelektrisanje, U-napon

Posto se kolicina elektriciteta izrazava preko jacine el. struje i vremena njenog
proticanja q=I t pa se zamjenom dobija

A=U I t

Rad elektricne struje u nekom dijelu kola jednak je proizvodu elektricnog

napona na krajevima toga dijela kola, jacine stalne elektricne struje koja
protice kroz taj dio kola i vremena proticanja struje.

jedinica elektricnog rada je dzul (J), koji je jedinica i mehanickog rada i

energije. J= V • A •1s= VAs

Poznato je da je snaga jednaka radu u jedinici vremena. Dakle, snaga

elektricne struje elektricne struje nekog elektricnog uredjaja je :
A U × I ×t
P= t = t

P = U•I
Snaga elektricne struje jednka je proizvodu elektricnog napona i jacine te
elektricne struje. Jedinica snage je vat (W). Na osnovu obrasca za snagu
elektricne struje sledi da je : W=V • A . U praksi se koriste i vece jedinice za
snagu: kilovat (kW) i megavat (MW) ali i manje npr milivat (mW).
31. TOPLOTNO DEJSTVO ELEKTRICNE STRUJE

Kada je poznata snaga el. struje potrosaca, moze se izracunati ukupan rad el.
struje tog uredjaja za vrijeme t

A=P•t

Elektricna struja, tokom proticanja, vrsi rad u elektricnom kolu, sto znaci da
ona posjeduje sposobnost vrsenja rada.

Sposobnost elektricne struje da vrsi rad naziva s elektricna energija. Jedinica

elektricne energije je ista kao i jedinica rada, dakle dzul (J). Ova jedinica se
moze nazvati i vatsekund (Ws): 1J = 1Ws

Ako se elektricna snaga P izrazi u kilovatina (kW), sto se u domacinstvu

najcesce cini,a vrijeme u casovima (h), onda je najpogodnije da se elektricni
rad i energija izrazavaju u kilovat-casovima (kWh). Dakle:

1kWh = 1kW •1h = 1000W • 3600s = 3600000 J = 3,6MJ

Instrument za mjerenje elektricne energije u domacinstvu i industrijiu naziva

se strujomjer ili elektricno brojilo.

Kada se propusti el. struja kroz provodnik sa vecom otpornoscu, primjeticete

da se on zagrijava. Ako se struja dovoljno jaka , provodnik ce se usijati, a
ponekad se moze i istopiti. Ovde, se ocigledno elektricna energija pretvara u
toplotnu.

Na osnovu zakona odrzavanja energije ta kolicina toplote Q, koja se oslobodi u

provodniku, jednaka je radu A koji izvrsi elektricna struja u njemu:

Q=A.

posto je A= U•I•t, to je i Q= U•I•t

Kako je iz Omovog zakona U=IR to se zamjenom u predhodnoj formuli dobija

Q= I • R • I • t odnosno Q= I 2 •R•t

Kolicina toplote oslobodjena u provodniku kroz koji protice elektricna struja

jednaka je proizvodu kvadrata jacine te struje, elektricne otpornosti
provodnika i vremena proticanja elektricne struje. To je Dzulov zakon.
32. OTPORNICI
33. VEZIVANJE OTPORNIKA

Otpornici su pasivne elektronicke komponente koje pruzaju otpor proticanju

elektricne struje.Drugim rjecima apsorbuju dio elektricne energije koju
pretvaraju u toplotu.mozemo ih pronaci u gotovo svim elektronickim
sklopovima gdje se koriste za stvaranje zeljenog strujno naponskog

Najbitnija karakteristika otpornika je elektricni otpor koji se oznacava mjernom

jedinicom om Ω.

Otpornik ima otpor 1Ω ako pri naponu od 1V kroz njega tece struja od 1A.

Osnovni nacini povezivanja su serijski i parelelni.koristenjem kombinovanog

nacina vezivanja dobije se tzv mjesovita veza.

Seriska veza

-serijska veza otpornika cini skup otpornika kod kojih je kraj prvog otpornika
vezan za pocetak drugog, kraj drugog na pocetak treceg itd.

SLIKA

Kada ovako spojeni otpornici cine dio zatvorenog elektricnog kola ocigledno je
da je jacina struje kroz sve otpore ista.

Napon na krajevima svakog otpornika odredjuje se primjenom Omovog zakona

Uab= (R1+R2+Rn) •I
Paralelna veza

SLIKA

Napon na krajevima ovih otpornika je isti i jedank prikljucenom naponu Uab

U ab
In =
Rn

Ukupna struja jednaka je sumi struja koje prolaze kroz pojedinacne otpornike
U ab
I= Re

1 1 1 1
= + + …+
R e R1 R2 Rn
34. MAGNETNO POLJE

Uzajamno djelovanje naelektrisanih tijela (cestica) ostvaruje se posredstvom

elektricnog polja. Posrednik (prenosilac) uzajamnog djelovanja izmedju
magneta ili magneta i gvozdenih predmeta je magnetno polje.Oko svakog
magneta postoji magnetno polje koje se ispoljava silom kojom djeluje na druge
magnete ili gvozdene predmete. Pojava da se gvozdje namagnetise u
magnetnom polju i da djeluje kao magnet zove se magnetna influencija.
Svaki magnet ili tijelo sa izrazenim magnetnim uslovima ima dva pola- sjeverni
i juzni. Istoimeni polovi dva magneta se odbijaju a suprotni privlace.

SLIKA

Magnetno polje se karakterise magnetnom indukcijom. to je vektorska

velicina odredjena svojim intezitetom, pravcem i smjerom, obiljezava se sa B.

Pravac vektora jacine magnetnog polja H ili magnetne indukcije B u nekoj tacki
poklapaju se sa pravcem tangente na liniji sile magnetnog polja.

SLIKA

Intezitet vektora indukcije je veci u onim oblastima magnetnog polja gdje su

linije gusce, i obrnuto:manji je na mjestima u polju gdje je gustina ovih linija
manja.

Jedinica za magnetnu indukciju je tesla (T).

35. MAGNETNI FLUKS

Broj linija sila magnetnog polja koje prolazi kroz neku povrsinu S naziva se
magnetni fluks , obiljezava se sa φ.

φ= B•S

Magnetni fluks homogenog magnetnog polja kroz povrsinu koja je normalna

na pravac linija sila jednak je proizvodu inteziteta magnetne indukcije toga
polja i povrsine. jedinica za magnetni fluks je veber i oznacava se sa Wb.

Wb= T• m2

Homogeno magnetno polje magnetne indukcije od 1T ima magnetni fluks od

1Wb kroz normalnu povrsinu 1 m2

Iz jednacine φ=BS moze se izraziti intezitet indukcije magnetnog polja

F
B= S
Intezitet magnetne indukcije homogenog magnetnog polja jednak je
magnetnom fluksu kroz normano postavljenu jedinicnu povrsinu na njegove
li nije sile.
Wb
T= 2
m

Magnetnu indukciju od jednog tesle ima homogeno magnetno polje sa

magnetnim fluksom od jednog vebera kroz povrsinu od 1 m2 , normalnu na
pravac magnetne indukcije.

36. MAGNETNO POLJE U MAGNETICIMA

37. KRETANJE NAELEKTRISANIH CESTICA U MAGNETNOM POLJU

38. MAGNETNA PERMABILNOST

Magnetna permabilnost se oznacava grckim slovom μ i to je konstanta

proporcionalna izmedju magnetne indukcije i inteziteta magnetnog polja i
izrazava se obicno kao relativna vrijednost. Ako μ predstavlja magnetnu
permabilnost trazene tvari, relativna magnetna permabilnost je dana izrazom
μ
μr =
μ0

μr - relativna permabilnost μ0 - magnetna permabilnost vakuma.

H
Permabilnost se izrazava u henrijima po metru m

Permabilnost je velicina koja odredjuje propusnost nekog materijala za

magnetno polje. sto je permabilnost veca, lakse je uspostaviti magnetno polje
u tom materijalu.
39. LORENCOVA SILA
40. DESJTVO MAGNETNIH POLJA NA ELEKTRICNU STRUJU (AMPEROVA SILA)

Amperova sila predstavlja sumu Lorencovih sila koje djeluju na naelektrisanje

u provodniku koju cini elektricna struja.

Ukoliko je provodnik kroz koji struja tece zakrivljen, za nalazenje ukupne sile
koja djeluje na njega treba izvrsiti integraciju po cijeloj duzini provodnika.

SLIKA
41. MAGNETNO POLJE ELEKTRICNE STRUJE

Ako desni zavrtanj napreduje u smjeru struje, onda smijer njegovog obrtanja
odredjuje smjer linija indukcije.
42. BIO-SAVAROV ZAKON

43. MAGNETNA INDUKCIJA BESKONACNOG PRAVOLINIJSKOG OTPORNIKA

Ersted je ustanovio da su kod pravolinijskih provodnika linije magnetne

indukcije u bilo kojoj ravni normalnoj na uzduznu osu provodnika koncetricne
kruzne linije sa zajednickim centrom ka uzduznoj osi provodnika. Intezitet
magnetne indukcije u vakumu u nekoj tacki polja odredjen je formulom
I
B= μ0
2 πa
μ0 - magnetna propustljivost

Pravac vektora indukcije poklapa se sa pravcem tangente na kraju indukcije

u posmatranoj tacki, a njegov smjer je odredjen pravilom desne ruke.
SLIKA

44. MAGNETNA INDUKCIJA SOLENOIDA

Intezitet magnetne indukcije solenoida u vakumu u tackama unutar solenoida
na njegovoj uzduznoj osi odredjuje se formulom
¿
B= μ0
l

N-broj navojaka solenoida

l- duzina

U magnetnom polju solenoid se ponasa kao sipkast magnet, smjer linija

indukcije kruznog navojka i solenoida, odrerdjuje se kao kod pravolinijskog
provodnika.

45. ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA

Dobijanje elektricne struje pomocu magnetnog polja naziva se

elektromagnetna indukcija, a sama struja dobijena na taj nacin- indukovana
elektricna struja.

Faradejev eksperiment

SLIKA

Kalem sa vecim brojem navoja veze se za osjetljiv ampermetar. Kada se

magnetna sipka uvlaci u kalem kazaljka ampermetra skrece na jednu
stranu.Cim se prekine uvlacenje sipke, kazaljka se vrati na nulu iako je sipka u
kalemu. Ako se sada sipka izvlaci iz kalema, kazaljka ampermetra se pomjera
na drugu stranu i cim prestane izvlacenje magneta, kazaljka se opet vraca na
nulu. Ovaj ogled pokazuje da se priii uvlacenju magneta javlja elektricna struja
jednog smjera (kazaljka se pomjera na jednu stranu); pri izvlacenju magneta
javlja se el struja suprotnog smjera (kazaljka se pomjera na drugu stranu); cim
se prekine kretanje magneta, bilo da je magnet u kalemu ili izvan njega, struje
nema. Ovo se isto moze postici ako magnet miruje, a kalem se krece. Dakle,
ovde se u stvari mehanicka energija pretvara u elektricnu.

46. INDUKOVANA ELEKTROMOTORNA SILA

 dA dΦ
ε= =
dq dt
47. FARADEJEV ZAKON INDUKCIJE

Indukovana elektromotorna sila (ε) u zatvorenom provodniku jednaka je

brzini mijenjanja magnetnog fluksa kroz povrsinu uokvirenu tim
provodnikom. Pod brzinom mijenjanja fluksa se podrazumjeva promjena
ΔΦ
fluksa u jedinici vremena ε=- Δt ,jedinica je volt.

Negativan predznak dolazi zbog toga sto se u kolu indukuje elektricna struja
koja svojim magnetnim poljem nastoji da kompezuje (ponisti) promjenu
magnetnog fluksa, odnosno djelovanje uzorka njenog nastajanja.

U jednom provodniku ce se indukovati elektromotorna sila, bez obzira na

nacin na koji se mijenja fluks.
48. LENCOVO PRAVILO

Znak - u Faradejevom zakonu indukcije znaci da EMS i i indukovana struja

imaju takav smjer da teze da sprjece uzrok svog nastajanja(indukovano
magnetno polje se suprostavlja promjeni fluksa koja je izazvala EMS)
49.MEDJUSOBNA INDUKCIJA

Uzajamna indukcija je pojava indukovane elektromotorne sile u provodnicima

kroz koji protice elektricna promjenljiva struja. Promjena jacine struje u
jednom kolu -------- indukovanu EMS ε 2 u drugom obliznjem
kolu.Indukovana struja u drugom kolu je promjenljiva i njeno promjenljivo
magnetno polje utvrdjuje indukciju u drugom kolu ε 1

SLIKA

−dΦ 2 di2 di1

ε2 =
dt
ε 1=−M
dt
ε 1=−M
dt
, M-koef medjusbne indukcije
(jedinica je henri)

50. SAMOINDUKCIJA
Samoindukcija je pojava da se u strujnom kolu, kroz koji se mijenja fluks
sopstvenog polja indukcije EMS. Prilikom iskljucenja ili ukljucenja strujnog kola
u njemu se javlja i EMS samoindukcije ε s , koja sprecava opadanje ili porast
struje u kolu.
di
ε s=−l , gdje je l-koeficijent samoindukcije.
dt

SLIKA: