Visoka poslovna kola strukovnih studija Blace

Seminarski rad iz elektrotehnike Tema: Elektrostatika i zakoni elektrostatike

Mentor: Sabahudin Mekid

Student: Mirza Kapo Duan Stamenkovid Miljan Dragovid

Sadraj Uvod------------------------------------------------------ 3 1.Istorija elektrostatike------------------------------ 3 2.Fundamentalni koncepti-------------------------- 6 3.Kulonov zakon-------------------------------------- 6 Skalni oblik Elektrino polje Vektorski oblik 4.Gusov zakon---------------------------------------- 9 5.Elektrostatike aproksimacije------------------ 9 6. Elektrostatini potencijal i napon----------- 10 7. Elektrostatiko polje u supstancama------- 11 Literatura----------------------------------------------13

UVOD

Elektrostatika je oblast elektrotehnike u kojoj se izuava elektricitet u mirovanju . Makroskopski posmatrano u odnosu na posmatraev referentni sistem, to znai da naelektrisanja smatramo statikim (u miru) iako u njima postoji sta lno kretanje naelektrisanih estica.

ISTORIJA ELEKTROSTATIKE
Prva saznanja o elektrinim pojavama datiraju od pre nekih 26 vekova. Grki filozof Tal, iz tada naprednog malo aziskog grada Mileta( slika 1.1), opisao je oko 600 . godina pre nove ere jednostavan i, na izgled, beznaajan ogled. Ako se komad dilibara (slika 1.2) protrlja vunenom tkaninom, i dilibar i tkanina stiu osobinu da privlae sasvim lake predmete,kao to su pramenovi vune ili kose, drveni opiljci, i tako dalje.

Slika 1.1

Slika 1.2

Ovaj ogled je zatim ostao praktino nezapaen preko 20 vekova. Tek oko 1600. Godine engleski lekar Viljem Dilbert (William Gilbert, 1544-1603) (slika 1.3) podrobno je ispitao tu pojavu. Naao je da osobinu privlae lake predmete stiu trenjem mnoga druga
3

tela,na primer: staklo,ebonit, krzna ivotinja, i tako dalje (slika 1.4).Po grkoj rei elektron, to znai dilibar, Dilbert je tela koja su trenjem stekla ovu osobinu nazvano naelektrisana tela.

Slika 1.3

Slika 1.4

Posle Dilbertovog otkrida u sledeca dva veka dolo je do relativnog naglog razvoja znanja o elektricitetu. Sve briljivije i tanije izvedeni eksperimenti pokazali su, prvo, da se dva naelektrisana tela mogu meusobno bilo da privlae, bilo da odbijaju. Naeno je na primer da trenje stakla o svilu a ebonita o krzno i staklo i ebonita stiu osobinu da privlae lake predmete,a da se privlae i meusobno. Meutim dva komada stakla ili dva komada ebonita koja su naelektrisana trenjem o isto telo meusobno se odbijaju.

Slika 1.5

Podrobni ekperimenti su pokazali da se sva tela koja mogu da se naelektriu meusobno bilo privlae, bilo odbijaju. Posto tela to svojstvo nemaju pre trenja, bilo je prirodno da se novosteena osobina prepie viku ili manjku neke supstance , koja
4

prilikom trenja prelazi sa jednog tela na drugo. Posle mnogobrojnih rasprava, koja za nas nisu od interesa, dolo je do pretpostavke da se radi od dvema supstancama. Te supstance nazvane su dve vrste naelektrisanja ili dve vrste elektriciteta.Po toj pretpostavci ako na dva tela ima viak iste vrste naelektrisanja tela se meusobno odbijaju, a ako su ti vikovi razliite vrste tela se privlae.Postojalo je vie naziva za jednu i drugu vrstu naelektrisanja. Zbog razloga koji de biti jasniji kasnije, odrzali su se nazivi pozitivno i negativno naelektrisanje.Te nazive je pez nekog posebnog razloga uveo ameriki fiziar Bendamin Franklin ( Benjamin Franklin, 1706- 1790) (slika 1.6) . On je naelektrisanje koje se javlja na staklu protrljanom svilom proizvoljno nazvao pozitivno, a ono koje se javlja na ebonitu protrljanom krznom negativno.

Slika 1.6

FUNDAMENTALNI KONCEPTI

Kulonov zakon U fizici, Kulonov zakon definie intenzitet, pravac i smer elektrostatike sile kojom nepokretno naelektrisanje malih dimenzija (u idealnom sluaju takasto naelektrisanje) deluje na drugo. Ta sila se esto naziva i ,,Kulonova sila. Nazvana je po arlu Kulonu (slika 1.7) koji je koristio torzionu vagu (slika 1.7) kako bi je izmerio. Kulonov zakon moemo definisati kao: Intenzitet elektrostatike sile izmeu dva takkasta naelektrisanja je direktno proporcionalan proizvodu koliina njihovih naelektrisanja, a obrnuto proporcionalu kvadratu rastojanja izmeu ta dva naelektrisanja.

Slika 1.7

Slika 1.8

Skalni oblik Ako se posmatra samo intenzitet sile (a ne njegov pravac I smer), jednostavnije je onda koristiti pojednostavljeni,skalani, oblik zakona:

Gde je : Intentitet sile

naelektrisanje jednog tela naelektrisanje drugog tela rastojanje izmeu naelektrisanja 8.988109 N m2 C-2 (takoe je m F-1) je elektrostatika kontanta, I

8.8541012 C2 N-1 m-2 (takoe F m-1) je promenjlivost vakuma. Ova formula pokazuje da je intenzitet sile direktno proporcionalan koliini naelektrisanja svakog objekta i obrnuto proporcionalan rastojanju izmeu dva naelektrisanja. Sila deluje imeu dva takasta naelektrisanja po liniji koja spaja ta dva naelektrisanja.Naelektrisanja sa istim polaritetom se odbijaju du ove linije, a naelektrisanja sa suprotnim polaritetima se privlae du ove linije, a naelektrisanja sa suprotnim polaritetima se privlae du linije koja ih spaja. Diagram koji opisuje osnovni mehanizam Kulonovog zakona (Slika 1.9).

Slika 1.9

Elektrino polje Elektrino polje definisano je kao kulonova sila po koliini naelektrisanja. Pravac i smer polja poklapa se sa pravcem koji bi imala sila koja deluje na probno pozitivno naelektrisanje. Elektrino polje je radijalno i usmereno spolja od pozitivnog takastog naelektrisanja, a radijalno i usmereno ka negativnom takastom naelektrisanju. Elektrino polje se definie kao konstanta proporcionalnosti izmeu naelektrisanja i sile:

Gde je : F sila data Kulonovim zakonom, q koliina naelektrisanja probnog naelektrisanja Q koliina naelektrisanja tela koje stvara elektrino polje, a r je vektor rastojanja od estice sa naelektrisanjem Q. Treba primetiti da je ova jednaina tana samo u sluaju elektrostatike, odnosno, kada se nita ne krede u prostoru. U optem sluaju naelektrisanja koja se pomeraju u prostoru, ova jednaina postaje jednaina Lorencove sile.

Vektorski oblik Da bi smo istovremeno dobili intenzitet, pravac I smer kulonove sile, more se koristiti vektorski oblik zakona :

Gde je:

F vektor kulonove sile, q1 i q2 koliine naelektrisanja r = r1 - r2 vektor rastojanja izmeu dva naelektrisanja, r1 vektor poloaja q1, r2 vektor poloaja q2, i
jedinicni vektor sa pravcem I smerom istim kao kod r. Ova vektorska jednacina pokazuje da se suprotna naelektrisanja privla e , a ista odbijaju.Kada je q1 i q2 negativno, sila je privlana.Kada je pozitivno slia je odbojna. Grafika predstava Na slici 1.9 je grafika predstava Kulonovog zakona izmeu dva naelektrisanja( i ).

je slila koju trpi

je vektor

Slika 1.10

Elektrostatike aproksimacije U obema formulacijama, skalarnoj I vektorskoj, Kulonov zakon je taan samo ako su naelektrisanja u mirovanju, a ostaje priblino taan za manje brzine kretanja.Kada se naelektrisanja kredu, stvara se magnetno polje koje menja Kulonove sile koje deluju na naelektrisanje. Sila koja nastaje usled magnetnog polja moe se smatrati kao sila elektrostatikog polja pod uslovom da se u obzir uzme i Ajntanova teorija relativiteta.

Gusov zakon U fizici, Gaussov zakon daje zavisnost elektrinog fluksa, koji izvire iz neke zatvorene povrine, od elektrinog naboja, koji se nalazi unutar te povrine. Kulonov zakon je specijalni oblik Gausovog zakona. U specijalnom sluaju sferne povrine sa elektrinim nabojem u centru, linije elektrinog polja su okomite na povr, sa istim intenzitetom u svakoj taki sfere, dajudi jednostavniji oblik Gaussovog zakona:

gdje je: E jaina elektrinog polja na rastojanju r od elektrinog naboja Q koji se nalazi u centru povri, a 0 je permitivnost vakuuma. Stoga se zakljuuje da iz Gaussovog zakona slijedi poznata zakonitost Kulonovog zakona da je elektrino polje obrnuto proporcionalno kvadratu rastojanja.

Elektrostatina aproksimacija Validnos elektrostatike aproksimacije poiva da je lektrilno polje irotational:

Od Faradeojevog zakona, ova pretpostavka podrazumeva odsustvo ili skoro odsustvo vremena razliitog magnetnog polja:

Drugim reima , elektrostatika ne zahteva odsustvo magnetnog polja ili elektrinih struja. Umesto toga, ako magnetna polja ili struja zaista postoje, oni ne moraju da se menjaju sa vremenom, ili u najgorem sluaju, moraju se promeniti sa vremenom samo veoma sporo.U nekim problemima, elektrostatika i magnetostatika mogu biti potrebne da tao predvidi, ali spojnica izmeu njih I dalje moe biti ignorisano.

Elektrostatini potencijal i napon Posmatrajmo malo pozitivno probno naelektrisanje q+ koje se nalazi u taki A elektrostatikog polja K kao na sici 1.11. Prenesimo lagano naelektrisanje q+ iz take A u taku B djelujudi spoljanj om silom (npr. mehanikom). Pri tome de spoljanja sila izvriti odreeni rad jer djeluje protiv sile elektrinog polja:

Slika 1.11 Uloeni rad, prema zakonu o odranju energije, mora povedati potencijalnu energiju sistema naelektrisanih tela. Povedanje potencijalne energije sistema jednako je izvrenom radu sile A, a WA i WB su elektrostatike potencijalne energije naelektrisanja u takama A i B, respektivno. Kako potencijalna energija zavisi samo od poloaja tela, to de njeno povedanje pri prenosu naelektrisanja q iz take A u taku B biti nezavisno od puta kojim je to opteredenje prenijeto. Povedanje je isto, bez obzira da li smo prenoenje izvrili trasom m, p

10

ili ma kojom drugom. Kolinik izmeu rada spoljanjih sila A i koliine elektriciteta q naziva se porast potenciala od take A do take B:

Napomenimo da se esto za potencijalnu razliku ili napon izmeu dvije take uzima gore definisana vrednost, ali sa promijenjenim znakom. U tom sluaju se napon izraava radom elektrinih sila po jedinici opteredenja. Pri prenosu naelektrisanja pod dejstvom sila elektrinog polja, ukupna potencijalna energija sistema naelektrisanih tela opada, pa se tada radi o padu potencijala izmeu dvije take, ili o padu napona.

Elektrostatiko polje u supstancama Dosadanja izlaganja odnosila su se uglavnom na elektrostatiko polje u vakumu. Moe se redi da se razmatranja u vakumu mogu primeniti, ne inedi znatnu greku, i na vazdunu sredinu (jer su im dielektrine konstante priblino jednake). Interesantno je razmotriti elektrostatiko polje u prisustvu vrste supstance. U tom smislu, nuno je izvriti podjelu vrstih supstanca u odnosu na sadraj slobodnih elementarnih nosilaca naele ktrisanja (elektrona) na provodnike, koji sadre veliki broj slobodnih elementarnih naelektrisanja, i dielektrike (izolatore), koji gotovo da ne sadre slobodna elementarna . Meu provodnim supstancijama tipini su metali (Au, Ag, Pt, Cu, Al, Fe, itd.) ija je osnovna karakteristika da sadre elektrone koji su slabo vezani za matine atome pa, pod dejstvom sila elektrinog polja, mogu lako prelaziti od atoma do atoma i kad je to polje slabog intenziteta. Kretanje slobodnih elektrona naziva se elektrina stru ja. Zbog vrlo malog sadraja slobodnih elektrona u dielektricima, struja koja moe nastati u njima pod uticajem sila polja umerenog intenziteta je vrlo slaba. Elektrostatiko polje u dielektricima S obzirom na zanemarljivo mali broj slobodnih nosilaca naelektrisanja u dielektricima, dielektrine supstancije se mogu zamisliti kao skup velikog broja vezanih naelektrisanja koje nazivamo elektrini dipoli. Kada se dielektrina supstancija unese u homogeno elektrino polje tada de njeni dipoli teiti da se postave u pravcu i smeru polja. Elementarna naelektrisanja unutar dielektrika su meusobno kompenzirana, dok na spoljanjim povrima dielektrika postoje nagomilana nekompenzirana naelektrisanja, koja su vezana za dielektrik i, pri umerenim poljima, ne mogu ga napustiti. Ova pojava nagomilavanja naelektrisanja na povrini dielektrika naziva se polarizacija dielektrika.

11

Slika 1.12 Polarizacija dielektrika. a) Predstava homogenog dielektrika; b) Proces polarizacije; c) Konani efekti polarizacije.

12

Literatura http:/www.wikipedia.org/ dr Branko D.Popovid Osnovi elektrotehnike

13