Novi Zavet

NOVI ZAVET
Preveo
Dr. Emilijan M. Čarnić
Elektronski magazin
Sionska truba
Web: http://rain.prohosting.com/siont
E−mail: siont@ptt.yu
Sadržaj
Evanđelje po Mateju................................................................................................1
Matej, glava 1....................................................................................................1
Matej, glava 2....................................................................................................2
Matej, glava 3....................................................................................................3
Matej, glava 4....................................................................................................4
Matej, glava 5....................................................................................................5
Matej, glava 6....................................................................................................7
Matej, glava 7....................................................................................................8
Matej, glava 8..................................................................................................10
Matej, glava 9..................................................................................................11
Matej, glava 10................................................................................................13
Matej, glava 11................................................................................................15
Matej, glava 12................................................................................................16
Matej, glava 13................................................................................................18
Matej, glava 14................................................................................................20
Matej, glava 15................................................................................................22
Matej, glava 16................................................................................................23
Matej, glava 17................................................................................................24
Matej, glava 18................................................................................................26
Matej, glava 19................................................................................................27
Matej, glava 20................................................................................................28
Matej, glava 21................................................................................................30
Matej, glava 22................................................................................................32
Matej, glava 23................................................................................................33
Matej, glava 24................................................................................................35
Matej, glava 25................................................................................................37
Matej, glava 26................................................................................................38
Matej, glava 27................................................................................................41
Matej, glava 28................................................................................................44
Evanđelje po Marku...............................................................................................45
Marko, glava 1.................................................................................................45
Marko, glava 2.................................................................................................47
Marko, glava 3.................................................................................................48
Marko, glava 4.................................................................................................49
Marko, glava 5.................................................................................................51
Marko, glava 6.................................................................................................52
i
Sadržaj
Evanđelje po Marku
Marko, glava 7.................................................................................................55
Marko, glava 8.................................................................................................56
Marko, glava 9.................................................................................................58
Marko, glava 10...............................................................................................60
Marko, glava 11...............................................................................................62
Marko, glava 12...............................................................................................63
Marko, glava 13...............................................................................................65
Marko, glava 14...............................................................................................66
Marko, glava 15...............................................................................................69
Marko, glava 16...............................................................................................71
Evanđelje po Luki...................................................................................................73
Luka, glava 1...................................................................................................73
Luka, glava 2...................................................................................................75
Luka, glava 3...................................................................................................77
Luka, glava 4...................................................................................................79
Luka, glava 5...................................................................................................81
Luka, glava 6...................................................................................................82
Luka, glava 7...................................................................................................85
Luka, glava 8...................................................................................................87
Luka, glava 9...................................................................................................89
Luka, glava 10.................................................................................................92
Luka, glava 11.................................................................................................94
Luka, glava 12.................................................................................................96
Luka, glava 13.................................................................................................98
Luka, glava 14...............................................................................................100
Luka, glava 15...............................................................................................101
Luka, glava 16...............................................................................................103
Luka, glava 17...............................................................................................104
Luka, glava 18...............................................................................................105
Luka, glava 19...............................................................................................107
Luka, glava 20...............................................................................................109
Luka, glava 21...............................................................................................111
Luka, glava 22...............................................................................................112
Luka, glava 23...............................................................................................115
Luka, glava 24...............................................................................................117
ii
Sadržaj
Evanđelje po Jovanu............................................................................................120
Jovan, glava 1................................................................................................120
Jovan, glava 2................................................................................................122
Jovan, glava 3................................................................................................123
Jovan, glava 4................................................................................................124
Jovan, glava 5................................................................................................126
Jovan, glava 6................................................................................................127
Jovan, glava 7................................................................................................130
Jovan, glava 8................................................................................................132
Jovan, glava 9................................................................................................134
Jovan, glava 10..............................................................................................136
Jovan, glava 11..............................................................................................137
Jovan, glava 12..............................................................................................139
Jovan, glava 13..............................................................................................141
Jovan, glava 14..............................................................................................142
Jovan, glava 15..............................................................................................144
Jovan, glava 16..............................................................................................145
Jovan, glava 17..............................................................................................146
Jovan, glava 18..............................................................................................147
Jovan, glava 19..............................................................................................149
Jovan, glava 20..............................................................................................151
Jovan, glava 21..............................................................................................152
Dela apostolska.....................................................................................................154
Dela apostolska, glava 1................................................................................154
Dela apostolska, glava 10..............................................................................168
iii
Sadržaj
Dela apostolska
Poslanica Rimljanima...........................................................................................198
Rimljanima, glava 1.......................................................................................198
Rimljanima, glava 10.....................................................................................208
iv
Sadržaj
Prva poslanica Korinćanima...............................................................................216
1 Korinćanima, glava 1..................................................................................216
1 Korinćanima, glava 10................................................................................224
Druga poslanica Korinćanima.............................................................................234

Poslanica Galatima...............................................................................................247
Galatima, glava 1...........................................................................................247
Galatima, glava 2...........................................................................................248
Galatima, glava 3...........................................................................................249
v
Sadržaj
Poslanica Galatima
Galatima, glava 4...........................................................................................250
Galatima, glava 5...........................................................................................251
Galatima, glava 6...........................................................................................252
Poslanica Efescima...............................................................................................254
Efescima, glava 1...........................................................................................254
Efescima, glava 2...........................................................................................255
Efescima, glava 3...........................................................................................256
Efescima, glava 4...........................................................................................256
Efescima, glava 5...........................................................................................258
Efescima, glava 6...........................................................................................259
Poslanica Filipljanima..........................................................................................261
Filipljanima, glava 1......................................................................................261
Poslanica Kološanima...........................................................................................266
Kološanima, glava 1......................................................................................266
Prva poslanica Solunjanima...........................................................................270
1 Solunjanima, glava 1..................................................................................270
Druga poslanica Solunjanima..............................................................................275

vi
Sadržaj
Prva poslanica Timoteju......................................................................................278
1 Timotiju, glava 1.........................................................................................278
1 Timotiju, glava 2.........................................................................................279
1 Timotiju, glava 3.........................................................................................279
1 Timotiju, glava 4.........................................................................................280
1 Timotiju, glava 5.........................................................................................281
1 Timotiju, glava 6.........................................................................................282
Druga poslanica Timoteju....................................................................................283

2 Timotiju, glava 1.........................................................................................283
2 Timotiju, glava 2.........................................................................................284
2 Timotiju, glava 3.........................................................................................285
2 Timotiju, glava 4.........................................................................................285
Poslanica Titu........................................................................................................287
Titu, glava 1...................................................................................................287
Titu, glava 2...................................................................................................288
Titu, glava 3...................................................................................................288
Poslanica Filimonu...............................................................................................290
Poslanica Jevrejima..............................................................................................292
Jevrejima, glava 1..........................................................................................292
Jevrejima, glava 2..........................................................................................292
Jevrejima, glava 3..........................................................................................293
Jevrejima, glava 4..........................................................................................294
Jevrejima, glava 5..........................................................................................295
Jevrejima, glava 6..........................................................................................295
Jevrejima, glava 7..........................................................................................296
Jevrejima, glava 8..........................................................................................298
Jevrejima, glava 9..........................................................................................298
Jevrejima, glava 10........................................................................................300
Jevrejima, glava 11........................................................................................301
Jevrejima, glava 12........................................................................................303
Jevrejima, glava 13........................................................................................304
vii
Sadržaj
Jakovljeva poslanica.............................................................................................306
Jakov, glava 1................................................................................................306
Jakov, glava 2................................................................................................307
Jakov, glava 3................................................................................................308
Jakov, glava 4................................................................................................309
Jakov, glava 5................................................................................................309
Prva Petrova poslanica.........................................................................................311

1 Petrova, glava 1..........................................................................................311
1 Petrova, glava 2..........................................................................................312
1 Petrova, glava 3..........................................................................................313
1 Petrova, glava 4..........................................................................................314
1 Petrova, glava 5..........................................................................................315
Druga Petrova poslanica......................................................................................317

2 Petrova, glava 1..........................................................................................317
2 Petrova, glava 2..........................................................................................318
2 Petrova, glava 3..........................................................................................319
Prva Jovanova poslanica......................................................................................321

1 Jovanova, glava 1.......................................................................................321
1 Jovanova, glava 2.......................................................................................321
1 Jovanova, glava 3.......................................................................................323
1 Jovanova, glava 4.......................................................................................324
1 Jovanova, glava 5.......................................................................................325
Druga Jovanova poslanica...................................................................................327
Treća Jovanova poslanica....................................................................................328
Judina poslanica...................................................................................................329
Otkrivenje Jovanovo............................................................................................331
Otkrivenje, glava 1........................................................................................331
viii
Sadržaj
Otkrivenje Jovanovo
Otkrivenje, glava 10......................................................................................340
ix
Evanđelje po Mateju
Matej, glava 1
Rodoslov Isusa Hrista
(Lk. 3, 23−38)
1
Rodoslov Isusa Hrista, sina Davida, Avraamova sina. 2 Avraam rodi Isaaka, Isaak
rodi Jakova, Jakov rodi Judu i braću njegovu, 3 Juda sa Tamarom rodi Faresa i
Zaru, Fares rodi Esroma, Esrom rodi Arama, 4 Aram rodi Aminadava, Aminadav
rodi Naasona, Naason rodi Salmona, 5 Salmon sa Rahavom rodi Vooza, Vooz sa
Rutom rodi Jovida, Jovid rodi Jeseja, 6 Jesej rodi cara Davida. David sa Urijinom
ženom rodi Solomona, 7 Solomon rodi Rovoama, Rovoam rodi Aviju, Avija rodi
Asafa, 8 Asaf rodi Josafata, Josafat rodi Jorama, Joram rodi Oziju, 9 Ozija rodi
Joatama, Joatam rodi Ahaza, Ahaz rodi Ezekiju, 10 Ezekija rodi Manasiju, Manasija
rodi Amosa, Amos rodi Josiju, 11 Josija rodi Jehoniju i braću njegovu u vreme
preseljenja u Vavilon. 12 Posle preseljenja u Vavilon Jehonija rodi Salatiila, Salatiil
rodi Zorovavela, 13 Zorovavel rodi Avijuda, Avijud rodi Elijakima, Elijakim rodi
Azora, 14 Azor rodi Sadoka, Sadok rodi Ahima, Ahim rodi Elijuda, 15 Elijud rodi
Eleazara, Eleazar rodi Matana, Matan rodi Jakova, 16 Jakov rodi Josifa muža
Marije, koja rodi Isusa zvanog Hrista.
17
Od Avraama do Davida svega, dakle, četrnaest kolena, i od Davida do preseljenja
u Vavilon četrnaest kolena, i od preseljenja u Vavilon do Hrista četrnaest kolena.
Isusovo rođenje
18
A rođenje Isusa Hrista beše ovako: kada je majka njegova Marija bila zaručena
za Josifa, pre no što se sastaše, nađe se da je začela od Duha Svetoga. 19 Pošto je
Josif, njen muž, bio pravedan i nije hteo da je sramoti, namisli da je tajno napusti. 20
Kada je on to smislio, gle anđeo Gospodnji mu se javi u snu i reče: Josife, sine
Davidov, ne boj se uzeti Marije žene svoje; jer što je u njoj rođeno od Duha je
Svetoga, 21 Ona će roditi sina i ti ćeš mu dati ime Isus, jer će on spasti narod svoj od
grehova njihovih.
22
A sve ovo dogodilo se da se ispuni što je Gospod rekao preko proroka koji kaže:
23
»Gle, devojka će začeti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil«, što
1
prevedeno znači: »Sa nama Bog«. 24 A kada se Josif probudi od sna, učini kako mu
je naredio anđeo Gospodnji, i uze ženu svoju. 25 I ne poznavaše je dok ne rodi sina,
i dade mu ime Isus.
Matej, glava 2
Poklonjenje mudraca
1
A kada se Isus rodio u Vitlejemu judejskom za vreme kralja Iroda, gle, dođoše
mudraci sa istoka u Jerusalim 2 i rekoše: gde je car judejski koji se rodio? jer smo
videli njegovu zvezdu na istoku i dođosmo da mu se poklonimo. 3 Čuvši to kralj
Irod uplaši se, i sav Jerusalim s njim. 4 I sabravši sve prvosveštenike i književnike
narodne, ispitivaše ih gde treba da se rodi Hristos. 5 A oni mu rekoše: u Vitlejemu
judejskom; jer je prorok tako napisao: 6 »I ti Vitlejeme, zemljo Judina, nikako nisi
najmanji među vladalačkim gradovima Judinim; jer će iz tebe izići vladar koji će
pasti narod moj, Izrailja«. 7 Tada Irod dozva tajno mudrace i ispita tačno od njih
vreme kada se pojavila zvezda, i poslavši ih u Vitlejem reče: 8 idite i ispitajte tačno
o detetu; i kad ga nađete, javite mi da i ja dođem da mu se poklonim. 9 A oni
poslušavši kralja odoše. I gle, zvezda koju videše na istoku, iđaše pred njima dok ne
dođe i stade nad mestom gde beše dete. 10 A kada videše zvezdu, obradovaše se
veoma. 11 I ušavši u kuću videše dete sa Marijom, majkom njegovom, padoše ničice
i pokloniše mu se, otvoriše svoja blaga i prinesoše mu darove, zlato, tamjan i
smirnu. 12 I pošto su u snu bili poučeni da se ne vraćaju Irodu, vratiše se drugim
putem u svoju zemlju.
Bekstvo u Egipat i povratak
13
A kad oni odoše, gle, anđeo Gospodnji javi se u snu Josifu i reče: ustani, uzmi
dete i majku njegovu pa beži u Egipat, i budi onde dok ti ne kažem, jer će Irod
tražiti dete da ga ubije. 14 A on usta, uze dete i majku njegovu noću i ode u Egipat.
15
I beše onde do smrti Irodove; da se ispuni reč koju je Gospod rekao preko
proroka: »Iz Egipta pozvah sina svoga«.
16
Tada Irod, videvši da su ga mudraci obmanuli, razgnevi se vrlo, posla i pobi svu
mušku decu u Vitlejemu i svoj njegovoj okolini, od dve godine i niže po vremenu
koje je tačno doznao od mudraca. 17 Tada se ispuni što je rekao prorok Jeremija: 18
»Glas u Rami ču se, plač i jauk mnogi; Rahilja oplakuje svoju decu, i neće da se
uteši, jer ih više nema«.
2
19
A kad je umro Irod, gle, anđeo Gospodnji se javi u snu Josifu u Egiptu i reče: 20
ustani, uzmi dete i majku njegovu pa idi u zemlju Izrailjevu; jer su umrli koji su
tražili život detinji. 21 A on usta, uze dete i majku njegovu i uđe u zemlju Izrailjevu.
22
Čuvši pak da Arhelaj vlada u Judeji mesto svoga oca Iroda, poboja se da ode
onamo; nego poučen u snu ode u krajeve galilejske, 23 i došavši nastani se u gradu
zvanom Nazaret; da se ispuni što su rekli proroci: Nazarećanin će se zvati.
Matej, glava 3
Propoved Jovana Krstitelja
(Mk. 1, 2−8; Lk. 3, 3−18)
1
U one dane pojavi se Jovan Krstitelj i propovedaše u pustinji judejskoj govoreći: 2
pokajte se, jer se približilo carstvo nebesko. 3 Jer je to onaj za koga je rekao prorok
Isaija: »Glas onoga što viče u pustinji: pripremite put Gospodnji, poravnajte staze
njegove«. 4 A Jovan imaše haljinu od kamilje dlake i kožni pojas oko svojih bedara;
hrana njegova beše skakavci i divlji med. 5 Tada izlažaše k njemu Jerusalim, sva
Judeja i sva okolina jordanska, 6 i on ih krštavaše u reci Jordanu, a oni ispovedahu
svoje grehe.
7
Videvši mnoge fariseje i sadukeje kako dolaze da ih krsti, reče im: zmijski porode,
ko vam je ukazao da izbegnete predstojeći gnev? 8 Donesite dakle rod dostojan
pokajanja, 9 i ne mislite da možete sami da govorite: imamo oca Avraama; jer vam
kažem da Bog može od ovoga kamenja podići decu Avraamu. 10 Već sekira leži
kod korena drveća; stoga se odseca i baca u vatru svako drvo koje ne donosi dobra
roda. 11 Ja vas krštavam vodom za pokajanje; a onaj koji za mnom dolazi jači je od
mene, kome nisam dostojan da ponesem obuću. On će vas krstiti Duhom Svetim i
ognjem. 12 U njegovoj ruci je lopata, pa će očistiti svoje gumno i skupiće žito svoje
u žitnicu, a plevu će spaliti neugasivim ognjem.
Isusovo krštenje
(Mk. 1, 9−11; Lk. 3, 21−22; Jn. 1, 31−34)
13
Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan Jovanu da ga ovaj krsti. 14 Ali mu Jovan
branjaše govoreći: ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš k meni? 15 A Isus mu
odgovori i reče: pusti sada, jer tako treba da ispunimo svu pravednost. Tada ga
pusti. 16 A kad je Isus kršten, iziđe odmah iz vode. I gle, otvoriše mu se nebesa i
vide Duha Božijega gde silazi kao golub i ide na njega. 17 I gle, glas sa nebesa
govoraše: ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.
3
Matej, glava 4
Isusovo kušanje
(Mk. 1, 12−13; Lk. 4, 1−13)
1
Tada Duh odvede Isusa u pustinju da ga đavo kuša. 2 I postivši četrdeset dana i
četrdeset noći najzad ogladne. 3 Tada mu priđe kušač i reče: ako si Sin Božiji, reci
da ovo kamenje hlebovi postanu. 4 A on odgovori i reče: napisano je: »Neće čovek
živeti o samom hlebu, nego od svake reči koja izlazi iz usta Božijih«.
5
Tada ga đavo povede u Sveti grad i postavi ga na vrh hrama 6 i reče mu: ako si Sin
Božiji, baci se dole; jer je napisano da će »Anđelima svojim narediti za tebe, i na
rukama će te nositi, da gde ne zapneš za kamen nogom svojom«. 7 Reče mu Isus: i
to je napisano: »Ne iskušavaj Gospoda, Boga svoga«.
8
Opet ga povede đavo na vrlo visoku goru, i pokaza mu sva svetska carstva i
njihovu slavu, 9 i reče mu: daću ti sve ovo, ako padneš i pokloniš mi se. 10 Tada mu
reče Isus: odlazi, satano; jer je napisano: »Klanjaj se Gospodu, Bogu svome, i
njemu jedinome služi«. 11 Tada ga ostavi đavo, i gle anđeli priđoše i služahu mu.
Početak rada u Galileji

(Mk. 1, 14−20; Lk. 4, 14−15; 5, 1−10)
12
A kada ču da je Jovan predan, povuče se u Galileju. 13 I napustivši Nazaret dođe i
nastani se u Kafarnaumu primorskome, u krajevima Zavulonovim i Neftalimovim,
14
da se ispuni što je rekao prorok Isaija: 15 »Zemlja Zavulonova i zemlja
Neftalimova, prema moru, preko Jordana, Galileja mnogobožačka, 16 narod koji
sedi u tami vide veliku svetlost, i onima što sede u zemlji i senci smrti, njima
svetlost sinu«. 17 Otada poče Isus propovedati i govoriti: pokajte se, jer se približilo
carstvo nebesko.
18
A kada je išao kraj Galilejskog mora, vide dva brata, Simona zvanog Petra, i
Andreju, brata njegova, kako bacaju mrežu u more; jer behu ribari. 19 I reče im:
hajdete za mnom, i učiniću vas ribarima ljudskim. 20 A oni odmah ostaviše mreže i
pođoše za njim. 21 I kada odatle ode dalje, vide druga dva brata, Jakova Zevedejeva
i Jovana, brata njegova, kako u čamcu sa Zevedejem, ocem svojim, krpe svoje
mreže, i pozva ih. 22 A oni odmah ostaviše čamac i oca svoga i pođoše za njim.
23
I obilažaše Isus svu Galileju, učeći u sinagogama njihovim i propovedajući
evanđelje o carstvu i lečeći svaku bolest i svaku nemoć u narodu. 24 I raširi se glas o
4
njemu po svoj Siriji. I donesoše mu sve bolesnike koji su patili od različitih bolesti i
muka, besomučne, i mesečare, i uzete, i izleči ih. 25 I pođe za njim mnogo naroda iz
Galileje i Dekapolja, Jerusalima i Judeje, i s one strane Jordana.
Matej, glava 5
Beseda na gori
(Lk. 6, 20−49)
1
A kada vide narod, pope se na goru; i pošto sede, pristupiše mu učenici njegovi; 2
I otvori usta svoja i učaše ih govoreći:
3
Blaženi su siromašni duhom, jer je njihovo carstvo nebesko.
4
Blaženi su žalosni, jer će se oni utešiti.
5
Blaženi su krotki, jer će oni naslediti zemlju.
6
Blaženi su gladni i žedni pravednosti, jer će se oni nasititi.
7
Blaženi su milostivi, jer će oni biti pomilovani.
8
Blaženi su čisti srcem, jer će oni Boga gledati.
9
Blaženi su mirotvorci, jer će se oni sinovi Božiji nazvati.
10
Blaženi su prognani radi pravednosti, jer je njihovo carstvo nebesko.
11
Blaženi ste kad vas nagrde i usprogone i nabede svakim zlom lažući mene radi. 12
Radujte se i kličite, jer je nagrada vaša velika na nebesima; jer su tako progonili
proroke koji su bili pre vas.
13
Vi ste so zemlje; ako so obljutavi, čime će se osoliti? Ne vredi više ni za šta,
nego samo da se izbaci i da je ljudi izgaze. 14 Vi ste svetlost sveta. Ne može se
sakriti grad koji leži na brdu; 15 niti se pali svetiljka i stavlja pod mericu, nego na
svećnjak, i svetli svima u kući. 16 Tako neka zasvetli vaša svetlost pred ljudima, da
vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima.
17
Ne mislite da sam došao da razrešim zakon i proroke; nisam došao da razrešim
5
nego da ispunim. 18 Jer zaista vam kažem, dok ne prođe nebo i zemlja, neće ni
jedno iota ili jedna crtica od zakona nestati, dok se sve ne zbude. 19 Ko dakle razreši
jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, najmanji će se nazvati u
carstvu nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se velik nazvati u carstvu nebeskom. 20
Jer vam kažem: ako vaša pravednost ne bude mnogo viša od pravednosti
književnika i fariseja, nećete ući u carstvo nebesko.
21
Čuli ste da je rečeno starima: »Ne ubij«, a ko ubije biće kriv sudu. 22 A ja vam
kažem da će svaki koji se gnevi na brata svoga biti kriv sudu. Ako ko kaže bratu
svome »raka«, biće kriv sinedrionu. Ako ko kaže »budalo«, zaslužiće pakao
ognjeni. 23 Ako dakle prinosiš dar svoj na žrtvenik i onde se setiš da tvoj brat ima
nešto protiv tebe, 24 ostavi onde svoj dar pred žrtvenikom, i idi prvo izmiri se sa
bratom svojim, pa tada dođi i prinesi dar svoj. 25 Pokaži dobru volju protivniku
svome brzo, dok si još s njim na putu; da te protivnik ne preda sudiji, a sudija
sudskom službeniku, i da te ne bace u tamnicu. 26 Zaista ti kažem: nećeš izići
odande dok ne platiš poslednje pare.
27
Čuli ste da je rečeno: »Ne čini preljube«. 28 A ja vam kažem da svaki koji gleda
ženu s tim da je poželi, već je učinio preljubu s njom u srcu svome. 29 Ako te tvoje
desno oko sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe; jer ti je bolje da propadne jedan
od tvojih udova i ne bude celo tvoje telo bačeno u pakao. 30 I ako te desna ruka
tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe; jer ti je bolje da propadne jedan od
tvojih udova i da celo tvoje telo ne ode u pakao.
31
Rečeno je dalje: »Ko otpusti svoju ženu, neka joj da knjigu otpusnu«. 32 A ja vam
kažem da svaki koji otpušta svoju ženu, osim zbog preljube, navodi je da učini
preljubu, i ko se oženi otpuštenom, čini preljubu.
33
Opet ste čuli da je rečeno starima: »Ne kuni se krivo, a ispuni Gospodu zakletve
svoje«. 34 A ja vam kažem: ne kunite se nikako; ni nebom, jer je presto Božiji; 35 ni
zemljom, jer je podnožje nogama njegovim; niti Jerusalimom, jer je grad velikoga
cara; 36 ne zaklinji se ni glavom svojom, jer ne možeš ni jednu vlas učiniti belom ili
crnom. 37 Nego neka reč vaša bude da−da, ne−ne; a što je više od ovoga, od zla je.
38
Čuli ste da je rečeno: »Oko za oko i zub za zub«. 39 A ja vam kažem da se ne
protivite zlu; nego ako te ko udari po tvom desnom obrazu, okreni mu i drugi; 40 i
onome koji hoće da se parniči s tobom i da ti uzme haljinu, podaj mu i ogrtač; 41 i
ko te potera jednu milju, idi sa njim dve. 42 Daj onome koji od tebe traži, i ne okreći
se od onoga koji hoće od tebe da pozajmi.
6
43
Čuli ste da je rečeno: »Ljubi bližnjega svoga« i mrzi neprijatelja svoga. 44 A ja
vam kažem: ljubite neprijatelje svoje i molite se za gonitelje svoje, 45 da budete
sinovi Oca svoga koji je na nebesima, jer on čini da njegovo sunce grane zlima i
dobrima i daje kišu pravednima i nepravednima. 46 Jer ako ljubite one koji vas
ljube, kakvu nagradu imate? Zar ne čine to isto i carinici? 47 I ako pozdravljate
samo svoju braću, šta osobito činite? Zar ne čine to isto i mnogobošci? 48 Budite
dakle savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski.
Matej, glava 6
1
Pazite da pravednost svoju ne vršite pred ljudima, da vas oni vide; inače nemate
nagrade kod Oca vašega koji je na nebesima. 2 Kada dakle činiš milostinju, ne trubi
pred sobom, kako čine licemeri u sinagogama i po ulicama, da ih ljudi slave. Zaista
vam kažem, primili su svoju platu. 3 A ti kada činiš milostinju, neka ne zna tvoja
leva ruka šta čini desna, 4 da bude tvoja milostinja u tajnosti; i Otac tvoj koji gleda
u tajnosti uzvratiće ti.
5
I kada se molite, ne budite kao licemeri; jer se rado mole stojeći u sinagogama i na
raskršćima, da se pokažu ljudima; zaista vam kažem, primili su platu svoju. 6 A ti
kada se moliš, uđi u svoju sobu, zatvori vrata svoja i pomoli se Ocu svome u
tajnosti; i Otac tvoj koji gleda u tajnosti ispuniće ti.
7
A kada se molite, ne govorite mnogo kao mnogobošci; jer misle da će zbog
mnogih reči biti uslišeni. 8 Ne budite dakle kao oni; jer zna Otac vaš šta vam treba,
pre no što ga zamolite. 9 Ovako se dakle molite: Oče naš, koji si na nebesima, neka
se sveti ime tvoje;
10
neka dođe carstvo tvoje; neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu;
11
hleb naš nasušni daj nam danas;
12
i oprosti nam dugove naše, kao što smo i mi oprostili dužnicima svojim;
13
i ne uvedi nas u iskušenje, nego nas izbavi od zla.
14
Jer ako oprostite ljudima njihove greške, oprostiće i vama Otac vaš nebeski; 15
ako li ne oprostite ljudima, ni Otac vaš neće oprostiti grešaka vaših.
7
16
A kada postite, ne budite namrgođeni kao licemeri; jer pomračuju svoja lica, da
se pokažu ljudima kako poste; zaista vam kažem, primili su platu svoju. 17 A ti kada
postiš, pomaži svoju glavu i operi svoje lice, 18 da se ne pokažeš ljudima da postiš,
nego Ocu svome koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji gleda u tajnosti uzvratiće ti.
19
Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa uništavaju i gde lopovi
potkopavaju i kradu; 20 nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ne uništava ni moljac
ni rđa, i gde lopovi ne potkopavaju niti kradu; 21 jer gde je blago tvoje, onde će biti
i srce tvoje.
22
Svetilo tela je oko. Ako je oko tvoje bistro, sve telo tvoje biće svetlo; 23 ako li je
oko tvoje rđavo, sve telo tvoje biće mračno. Ako je dakle svetlost, koja je u tebi,
tama, kolika će tama biti?
24
Niko ne može služiti dvojici gospodara; jer će ili jednoga mrzeti, a drugoga
voleti, ili će jednom biti privržen, a drugoga prezirati; ne možete služiti Bogu i
mamonu.
25
Zato vam kažem, ne brinite se za svoj život, šta ćete jesti ili šta ćete piti, niti za
svoje telo, šta ćete obući; zar nije život više od hrane i telo od odela? 26 Pogledajte
ptice nebeske, one ne seju niti žanju niti skupljaju u žitnice, pa ipak ih hrani Otac
vaš nebeski; zar vi ne vredite mnogo više od njih? 27 Ko od vas može brinući se
dodati životu svome jedan lakat? 28 I što se brinete za odelo? Pogledajte ljiljane
poljske kako rastu; ne trude se niti predu; 29 a ja vam kažem da se ni Solomon u
svoj slavi svojoj ne obuče kao jedan od ovih. 30 Ako Bog tako odeva poljsku travu,
koja danas jeste a sutra se baca u peć, neće li mnogo više vas, maloverni? 31 Ne
brinite se dakle govoreći: šta ćemo jesti? ili: šta ćemo piti? ili: šta ćemo obući? 32
Jer sve to traže mnogobošci: zna Otac vaš nebeski da vam je sve to potrebno. 33
Tražite prvo carstvo i pravednost njegovu, a sve ovo dodaće vam se. 34 Ne brinite se
dakle za sutrašnji dan, jer će se sutra brinuti za sebe; dosta je danu zla svoga.
Matej, glava 7
1
Ne sudite, da ne budete osuđeni; 2 jer kakvim sudom sudite, sudiće vam se, i
kakvom merom merite, odmeriće vam se.
3
A što gledaš trun u oku brata svoga, a u svome oku grede ne primećuješ? 4 Ili
kako ćeš reći svome bratu: pusti da izvadim trun iz tvoga oka, a gle, greda u oku
tvome? 5 Licemere, izvadi prvo gredu iz svoga oka, pa ćeš tada gledati da izvadiš
8
trun iz oka brata svoga.
6
Ne dajte svetinje psima, niti bacajte bisera svojih pred svinje, da ih ne pogaze
nogama svojim i okrenuvši se ne rastrgnu vas.
7
Molite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. 8 Jer svaki
koji moli dobiva, i koji traži nalazi, i onome koji kuca otvoriće se. 9 Ili ko je čovek
među vama, koji će sinu svome, kada zatraži hleba, dati kamen? 10 Ili kada zatraži
ribu, zmiju da mu da? 11 Ako dakle vi − budući zli − znate dobre darove davati
svojoj deci, koliko će više Otac vaš koji je na nebesima dati dobra onima koji ga
mole.
12
Sve dakle što želite da vama čine ljudi, činite i vi tako njima; jer je to zakon i
proroci.
13
Uđite na uska vrata; jer su široka vrata i prostran put koji vodi u propast, i mnogo
ih je koji njime ulaze. 14 Kako su uska vrata i stešnjen put koji vodi u život, i malo
ih je koji ga nalaze.
15
Čuvajte se lažnih proroka, koji vam dolaze u ovčijem ruhu, a iznutra su grabljivi
vuci. 16 Po plodovima njihovim poznaćete ih. Zar se grožđe bere s trnja ili smokve
sa čkalja? 17 Tako svako dobro drvo rađa dobre plodove, a rđavo drvo donosi rđave
plodove. 18 Ne može dobro drvo doneti rđave plodove, niti rđavo drvo doneti dobre
plodove. 19 Svako drvo, koje ne rađa dobra ploda, odseca se i u vatru baca. 20 Dakle
po plodovima njihovim poznaćete ih.
21
Neće ući u carstvo nebesko svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, nego ko
čini volju Oca moga koji je na nebesima. 22 Mnogi će mi reći u onaj dan: Gospode,
Gospode, nismo li prorokovali u tvoje ime, i u tvoje ime izgnali demone, i u tvoje
ime mnoga čuda učinili? 23 I tada ću im izjaviti: nikada vas nisam upoznao; odlazite
od mene vi koji činite bezakonje.
24
Svaki dakle koji sluša ove moje reči i izvršuje ih, biće kao mudar čovek, koji
sazida kuću svoju na steni. 25 I pade kiša i dođoše bujice, i dunuše vetrovi i navališe
na onu kuću − i ne pade; jer beše utemeljena na steni.
26
I svaki koji sluša ove moje reči a ne izvršuje ih, biće kao ludi čovek, koji sazida
kuću svoju na pesku. 27 I pade kiša i dođoše bujice, i dunuše vetrovi i navališe na
onu kuću − i pade, i pad njen beše veliki.
9
28
I kada Isus svrši ove reči, divljaše se narod njegovoj nauci; 29 jer ih je učio kao
onaj koji ima vlast, a ne kao njihovi književnici.
Matej, glava 8
Očišćenje gubavca
(Mk. 1, 40−45; Lk. 5, 12−14)
1
A kada siđe s gore, pođe za njim mnogi narod. 2 I gle, gubavac pristupi i klanjaše
mu se govoreći: Gospode, ako hoćeš možeš da me očistiš. 3 I pruživši ruku dotače
ga govoreći: hoću, budi čist. 4 I odmah se očisti njegova guba. I reče mu Isus:
gledaj da nikome ne kažeš, nego idi, pokaži se svešteniku i prinesi dar koji
zapovedi Mojsije − za svedočanstvo njima.
Isceljenje kapetanovog sluge

(Lk. 7, 1−10)
5
A kada uđe u Kafarnaum, priđe mu jedan kapetan moleći ga i govoreći: 6
Gospode, sluga moj leži uzet kod kuće i muči se strašno. 7 I reče mu: ja ću doći i
izlečiću ga. 8 A kapetan odgovori i reče: Gospode, nisam dostojan da uđeš pod moj
krov; nego samo reci jednu reč, i ozdraviće moj sluga. 9 Jer i ja sam čovek pod
vlašću, imam pod sobom vojnike, pa kažem ovome: idi, i ide, i drugome: dođi, i
dolazi, i sluzi svome: učini to, i učini. 10 A Isus čuvši zadivi se i reče onima koji su
ga pratili: zaista vam kažem, ni u koga u Izrailju ne nađoh tolike vere. 11 A kažem
vam da će doći mnogi sa istoka i zapada i sesti za sto sa Avraamom i Isaakom i
Jakovom u carstvu nebeskom; 12 a sinovi carstva biće izbačeni u krajnju tamu; onde
će biti plač i škrgut zuba. 13 I reče Isus kapetanu: idi, neka ti bude kako si verovao. I
bi izlečen sluga u onaj čas.
Isceljenja u Kafarnaumu
(Mk. 1, 29−34; Lk. 4, 38−41)
14
I kada dođe Isus u Petrovu kuću, vide njegovu taštu gde leži u groznici. 15 I
dotače joj ruku, i ostavi je groznica, te usta i služaše mu. 16 A kada nasta veče,
prineše mu mnoge besomučne; i izgna duhove rečju, i izleči sve bolesnike; 17 da se
ispuni što je rekao prorok Isaija: »On uze naše slabosti i ponese bolesti«.
Zahtevi apostolstva
(Lk. 9, 57−60)
10
18
A kada Isus vide mnogi narod oko sebe, zapovedi da se otplovi na drugu stranu.
19
I pristupivši jedan književnik reče mu: učitelju, ići ću za tobom kud god ti pođeš.
20
I reče mu Isus: lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a Sin čovečiji nema gde
da osloni glavu. 21 A drugi jedan od učenika njegovih reče mu: Gospode, dopusti
mi najpre da odem i ukopam svoga oca. 22 A Isus mu reče: hajde za mnom i ostavi
da mrtvi ukopavaju svoje mrtve.
Stišavanje bure. Besomučni Gadarinci

(Mk. 4, 36−5, 17; Lk. 8, 23−37)
23
I kada uđe u čamac, pođoše za njim učenici njegovi. 24 I gle, velika bura nasta na
moru, tako da su valovi prelivali čamac; a on je spavao. 25 I pristupivši probudiše ga
govoreći: Gospode, spasi nas, propadamo. 26 I reče im: što se bojite maloverni?
Tada usta, zapreti vetrovima i moru, i nasta tišina velika. 27 A ljudi se začudiše
govoreći: kakav je to čovek da ga i vetrovi i more slušaju?
28
A kada dođe na drugu stranu u zemlju gadarinsku, sretoše ga dva besomučna
izlazeći iz grobova, opasna vrlo, tako da niko nije mogao proći onim putem. 29 I
gle, povikaše govoreći: šta imamo mi s tobom, Sine Božiji? Jesi li došao ovamo da
nas pre vremena mučiš? 30 A daleko od njih beše veliko krdo svinja na paši. 31 A
demoni ga moljahu govoreći: ako nas izgoniš, pošalji nas u krdo svinja. 32 I reče im:
idite. A oni izišavši odoše u svinje; i gle, navali sve krdo sa strmeni u more, i
pogibe u vodi. 33 A pastiri pobegoše, pa otišavši u grad javiše sve − i šta se
dogodilo besomučnima. 34 I gle, sav grad iziđe u susret Isusu, i videvši ga zamoliše
ga da ode iz njihovih krajeva.
Matej, glava 9
Isceljenje uzetoga
(Mk. 2, 1−12; Lk. 5, 17−26)
1
I ušavši u čamac pređe i dođe u svoj grad. 2 I gle, donesoše mu uzetoga koji je
ležao na postelji. I kad vide Isus njihovu veru, reče uzetome: ne boj se, sinko,
opraštaju ti se tvoji gresi. 3 I gle, neki od književnika rekoše u sebi: ovaj huli na
Boga. 4 A Isus, pošto je znao njihove misli, reče: zašto zlo mislite u svojim srcima?
5
Jer šta je lakše, reći: opraštaju ti se tvoji gresi, ili reći: ustani i hodaj? 6 Ali da
znate da Sin čovečiji ima vlast na zemlji da oprašta grehe − reče tada uzetome:
ustani, podigni svoju postelju i idi kući svojoj. 7 I ustavši ode kući svojoj. 8 A
narod, kada vide, poboja se i proslavi Boga koji je takvu vlast dao ljudima.
11
Matejev poziv
(Mk. 2, 13−22; Lk. 5, 27−38)
9
A kada Isus ode odande, vide čoveka gde sedi na carinarnici, po imenu Mateja, i
reče mu: hajde za mnom. I ustavši pođe za njim. 10 A kada je on ležao za trpezom u
kući, gle, mnogi carinici i grešnici dođoše i ležahu za trpezom sa Isusom i njegovim
učenicima. 11 Fariseji pak videvši to govorahu njegovim učenicima: zašto vaš
učitelj jede sa carinicima i grešnicima? 12 A on čuvši reče: lekar nije potreban
zdravima nego bolesnima. 13 Nego idite i naučite šta znači: »Milosti hoću, a ne
žrtve«. Jer ne dođoh da pozovem pravednike nego grešnike.
14
Tada mu priđoše Jovanovi učenici govoreći: zašto mi i fariseji postimo, a tvoji
učenici ne poste? 15 A Isus im reče: mogu li svatovi tugovati dok je mladoženja sa
njima? Doći će dani kada će se oteti od njih mladoženja, i tada će postiti. 16 Niko ne
stavlja zakrpu od novoga sukna na staru haljinu; jer zakrpa njegova dere od haljine i
rascep gori biva. 17 Niti se sipa novo vino u stare mehove; inače se mehovi cepaju,
vino se prosipa i mehovi propadaju; nego se novo vino sipa u nove mehove, pa se
oboje sačuva.
Vaskrsenje Jairove kćeri i isceljenje krvotočive žene

(Mk. 5, 22−43; Lk. 8, 14−56)
18
Dok im je on to govorio, gle starešina jedan prišavši klanjaše mu se govoreći:
moja kći sada umre; nego dođi i stavi svoju ruku na nju i oživeće. 19 I usta Isus i
njegovi učenici te pođoše za njim.
20
I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi, prišavši odstraga
dotače rese njegove haljine. 21 Jer govoraše u sebi: ako samo dotaknem njegovu
haljinu, biću spasena. 22 A Isus se okrenu i videvši je reče: ne boj se, kćeri, vera
tvoja spasla te je. I bi spasena žena od onoga časa.
23
I kad Isus dođe u starešininu kuću, vide svirače i narod gde viče, 24 i reče:
uklonite se, jer devojčica nije umrla, nego spava. I ismevahu ga. 25 A kada istera
narod, uđe i uhvati je za ruku, i usta devojčica. 26 I ode glas o ovome po celoj onoj
zemlji.
Isceljenje dvojice slepih
27
I kada je Isus odlazio odande, pođoše za njim dva slepca vičući i govoreći: smiluj
se na nas, sine Davidov. 28 A kada dođe u kuću, priđoše mu slepci, i reče im Isus:
12
verujete li da mogu to učiniti? Rekoše mu: da, Gospode. 29 Tada dotače njihove oči
govoreći: neka vam bude po veri vašoj. 30 I otvoriše se njihove oči. I zapreti im Isus
govoreći: gledajte da niko ne dozna. 31 A oni izišavši razglasiše ga po celoj onoj
zemlji.
Isceljenje nemog i besomučnog čoveka
32
A kada su oni izlazili, gle, privedoše mu čoveka nema i besomučna. 33 I pošto je
demon isteran, progovori nemi, i zadivi se narod govoreći: nikada se tako šta ne
vide u Izrailju. 34 A fariseji govorahu: pomoću demonskog starešine izgoni demone.
35
I obilažaše Isus sve gradove i sela, učeći u sinagogama njihovim i propovedajući
evanđelje o carstvu i lečeći svaku bolest i svaku nemoć. 36 I videvši narod, sažali se
na njega, jer beše izmučen i klonuo kao ovce bez pastira. 37 Tada reče svojim
učenicima: žetve je mnogo, a radnika malo. 38 Molite dakle gospodara žetve da
pošalje radnike na svoju žetvu.
Matej, glava 10
Apostolska misija
(Mk. 6, 7−13; Lk. 9, 1−5)
1
I dozvav svojih dvanaest učenika dade im vlast nad nečistim duhovima da ih
izgone, i da leče svaku bolest i svaku slabost. 2 A ovo su imena dvanaest apostola:
prvo Simon, koji se zove Petar, i njegov brat Andreja, pa Jakov Zevedejev i njegov
brat Jovan, 3 Filip i Vartolomej, Toma i Matej carinik, Jakov Alfejev i Tadej, 4
Simon Kananej i Juda Iskariotski, koji ga izdade. 5 Ovu dvanaestoricu posla Isus
zapovedivši im: ne idite mnogobošcima, i u grad samarjanski ne ulazite; 6 nego
radije idite izgubljenim ovcama doma Izrailjeva. 7 A hodeći propovedajte i govorite
da se približilo carstvo nebesko. 8 Bolesne lečite, mrtve dižite, gubave čistite,
demone izgonite; zabadava dobiste, zabadava dajite. 9 Ne pribavljajte zlata, ni
srebra, ni bakra u svoje pojaseve, 10 ni torbe na put, ni dve haljine, ni obuće, niti
štapa; jer je radnik dostojan svoje hrane.
11
A kada uđete u koji grad ili selo, ispitajte ko je u njemu dostojan; i onde ostanite
dok ne iziđete. 12 Ulazeći pak u kuću pozdravite je. 13 I ako kuća bude dostojna,
neka dođe vaš mir na nju; a ako ne bude dostojna, mir vaš neka se vrati k vama. 14 I
ako vas ko ne primi niti posluša vaših reči, iziđite iz kuće ili onoga grada i otresite
prah sa svojih nogu. 15 Zaista vam kažem, lakše će biti zemlji sodomskoj i
13
gomorskoj na dan suda, nego gradu onome.
16
Gle, ja vas šaljem kao ovce među vukove; budite dakle mudri kao zmije i
bezazleni kao golubovi. 17 Čuvajte se od ljudi; jer će vas predavati sudovima, i u
svojim sinagogama će vas šibati, 18 pred upravnike i kraljeve će vas voditi mene
radi, za svedočanstvo njima i mnogobošcima. 19 A kad vas predadu, ne brinite se
kako ćete ili šta ćete govoriti; jer će vam se dati u onaj čas šta ćete kazati; 20 jer ne
govorite vi, nego Duh Oca vašega govori u vama. 21 A brat će brata predavati na
smrt, i otac dete, i ustajaće deca na roditelje i ubijaće ih. 22 I svi će vas mrzeti zbog
moga imena; ali koji istraje do kraja, taj će biti spasen. 23 Kada vas gone u ovome
gradu, bežite u drugi; zaista vam kažem, nećete svršiti sa gradovima Izrailjevim dok
ne dođe Sin čovečiji.
24
Učenik nije nad učiteljem niti sluga nad svojim gospodarom. 25 Dosta je učeniku
da bude kao njegov učitelj i sluzi kao njegov gospodar. Kada su domaćina nazvali
Veelzevulom, koliko će više njegove domaće. 26 Ne bojte ih se dakle; jer ništa nije
skriveno što se neće otkriti. niti tajno što se neće doznati. 27 Što vam govorim u
mraku, kažite na svetlosti; i što na uho čujete, objavite sa krovova. 28 I ne bojte se
onih koji ubijaju telo, a duše ne mogu ubiti. Nego se više bojte onoga koji može i
dušu i telo da upropasti u paklu. 29 Ne prodaju li se dva vrapca za as? Pa ni jedan od
njih neće pasti na zemlju bez Oca vašega. 30 A vaša je i sva kosa na glavi izbrojana.
31
Ne bojte se dakle; vi vredite više od mnogih vrabaca.
32
Svaki, dakle, koji mene prizna pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem
svojim koji je na nebesima. 33 A ko god se odrekne mene pred ljudima, odreći ću se
i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima.
34
Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir
nego mač. 35 Jer sam došao da rastavim čoveka od njegovog oca i kćer od njezine
majke i snahu od njezine svekrve, 36 i neprijatelji čovekovi su njegovi domaći. 37
Ko ljubi oca ili majku više nego mene, nije mene dostojan, i ko ljubi sina ili kćer
više nego mene, nije mene dostojan; 38 i koji ne uzima krsta svoga i ne ide za
mnom, nije mene dostojan. 39 Ko nađe život svoj, izgubiće ga, i ko izgubi život svoj
mene radi, naći će ga.
40
Ko vas prima, mene prima, a ko prima mene, prima onoga koji me je poslao. 41
Ko prima proroka u ime proročko, primiće nagradu proročku, i ko prima
pravednika u ime pravedničko, primiće nagradu pravedničku. 42 I ko napoji jednoga
od ovih malih samo čašom sveže vode, zato što je moj učenik, zaista vam kažem,
14
neće izgubiti nagrade svoje.
Matej, glava 11
1
A kad Isus završi zapovesti dvanaestorici svojih učenika, ode odande da uči i
propoveda po njihovim gradovima.
Poslanstvo Jovana Krstitelja

(Lk. 7, 18−35)
2
A Jovan čuvši u tamnici za dela Hristova, posla svoje učenike i reče mu: 3 jesi li ti
onaj koji treba da dođe, ili da čekamo drugoga? 4 Isus im odgovori i reče: idite i
javite Jovanu šta slušate i gledate: 5 slepima se vraća vid i hromi hodaju, gubavi se
čiste i gluvi čuju, mrtvi ustaju i siromašnima se propoveda evanđelje; 6 i blažen je
onaj koji se ne sablazni o mene. 7 A kada ovi odoše, poče Isus da govori narodu o
Jovanu: šta ste izišli u pustinju da vidite? Trsku koju vetar ljulja? 8 Nego šta ste
izišli da vidite? Čoveka obučena u meke haljine? Gle, koji nose meke haljine u
kraljevskim kućama su. 9 Nego zašto ste izišli? Da vidite proroka? Da, kažem vam,
još više od proroka. 10 Ovo je onaj za koga je napisano: »Gle, ja šaljem vesnika
svoga pred lice tvoje, koji će pripremiti put tvoj pred tobom«. 11 Zaista vam kažem,
među rođenima od žena nije se javio veći od Jovana Krstitelja; a najmanji u carstvu
nebeskom veći je od njega. 12 Od vremena Jovana Krstitelja do sada carstvo
nebesko trpi nasilje i siledžije ga grabe. 13 Jer svi proroci i zakon prorokovaše do
Jovana; 14 i ako hoćete da usvojite, on je Ilija koji treba da dođe. 15 Ko ima uši neka
sluša.
16
S kim ću uporediti ovaj naraštaj? Sličan je deci koja sede po trgovima i viču
drugoj i govore: 17 svirasmo vam i ne igraste, jadikovasmo i ne jaukaste. 18 Jer dođe
Jovan koji niti jede niti pije, a oni kažu: ima demona. 19 Dođe Sin čovečiji koji jede
i pije, pa kažu: gle čoveka izelice i pijanice, prijatelja carinika i grešnika. I
opravdaše mudrost dela njena.
Pretnja nepokajanim gradovima
20
Tada poče karati gradove u kojima se dogodila većina njegovih čuda, što se nisu
pokajali. 21 Teško tebi, Horazine; teško tebi Vitsaido; jer da su se u Tiru i Sidonu
dogodila čuda koja su se dogodila kod vas, odavno bi se pokajali u vreći i pepelu. 22
Ali vam kažem, Tiru i Sidonu će biti lakše na dan suda nego vama. 23 I ti,
Kafarnaume, zar ćeš se do neba podići? Do ada ćeš sići; jer da su se u Sodomu
15
dogodila čuda koja su se dogodila u tebi, ostao bi do današnjeg dana. 24 Ali vam
kažem da će sodomskoj zemlji biti lakše na dan suda nego tebi.
Spasitelj poziva
25
U ono vreme odgovori Isus i reče: hvalim te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si
sakrio ovo od učenih i pametnih, a otkrio bezazlenima; 26 da, Oče, jer tako bi
ugodno pred tobom. 27 Sve mi je predao moj Otac, i niko ne poznaje Sina do Otac,
niti Oca ko poznaje do Sin, i kome hoće da otkrije.
28
Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti. 29 Uzmite
moj jaram na sebe i naučite od mene, jer ja sam krotak i smeran u srcu, i naći ćete
odmor u svojim dušama. 30 Jer je moj jaram blag i moje breme je lako.
Matej, glava 12
Napadi na Hrista, hula, Jonin znak
(Mk. 2, 23−3, 25; Lk. 6, 1−11; 12, 14−32)
1
U ono vreme prođe Isus kroz useve u subotu; a učenici njegovi ogladneše, te
počeše trgati klasje i jesti. 2 A fariseji pak videvši rekoše mu: vidi, tvoji učenici čine
što nije dozvoljeno činiti u subotu. 3 A on im reče: zar niste čitali šta je učinio
David, kada je ogladneo on i njegovo društvo? 4 Kako je ušao u dom Božiji i pojeo
postavljene hlebove, koje nisu smeli jesti ni on ni njegovi drugovi, već samo
sveštenici? 5 Ili zar niste čitali u zakonu da sveštenici subotom u hramu
oskrnavljuju subotu i nisu krivi? 6 A kažem vam da je ovde nešto veće od hrama. 7
Kad biste pak znali šta znači: »Milosrđe hoću, a ne žrtve«, ne biste osudili nevine. 8
Jer je Sin čovečiji gospodar subote.
9
I otišavši odande dođe u njihovu sinagogu. 10 I gle tu beše čovek sa suvom rukom;
i zapitaše ga govoreći: da li je slobodno lečiti subotom? − da bi ga optužili. 11 A on
im reče: koji je od vas čovek koji neće uhvatiti i izvaditi svoju jedinu ovcu, ako mu
ona u subotu padne u jamu? 12 Koliko, dakle, čovek više vredi od ovce. Zato je
dozvoljeno subotom dobro činiti. 13 Tada reče čoveku: pruži svoju ruku. I ispruži je,
i posta opet zdrava kao i druga. 14 A fariseji iziđoše i odlučiše protiv njega da ga
ubiju. 15 Ali Isus dozna to, te se ukloni odande. I mnogi pođoše za njim i izleči ih
sve, 16 i opomenu ih da ga ne razglase; 17 da se ispuni što je rekao prorok Isaija: 18
»Gle sluga moj koga sam izabrao, ljubimac moj koji je po volji moje duše. Staviću
Duh svoj na njega, i on će javiti pravdu narodima. 19 Neće se prepirati niti vikati,
16
niti će ko čuti glasa njegova po ulicama. 20 Trske stučene neće prelomiti, i stenjka
koji tinja neće ugasiti, dok ne dovede pravdu do pobede. 21 I narodi će se uzdati u
njegovo ime«.
22
Tada mu doneše besomučnoga koji je bio slep i nem; i izleči ga, tako da je nemi
govorio i gledao. 23 A sav narod se divio i govorio je: nije li ovo sin Davidov? 24 A
fariseji čuvši rekoše: ovaj izgoni demone samo pomoću Veelzevula, demonskog
vladara. 25 A on je znao njihove misli, te im reče: svako carstvo koje se razdelilo
protiv samoga sebe, opusteće, i svaki grad ili dom koji se razdelio protiv samoga
sebe, neće se održati. 26 I ako satana satanu isteruje, razdelio se protivu samoga
sebe, kako će se dakle održati njegovo carstvo? 27 I ako ja pomoću Veelzevula
izgonim demone, čijom pomoću izgone vaši sinovi? Zato će vam oni biti sudije;
28
ali ako ja Božijim Duhom izgonim demone, onda je došlo do vas carstvo Božije.
29
Ili kako može neko da uđe u kuću jakoga i da pograbi njegovo pokućanstvo, ako
prvo ne sveže jakoga, i tada će njegovu kuću opleniti? 30 Ko nije sa mnom, protiv
mene je, i ko ne sabira sa mnom, rasipa.
31
Zato vam kažem, svaki greh i hula oprostiće se ljudima, ali hula na Duha neće se
oprostiti. 32 I ako ko kaže reč protiv Sina čovečijeg, oprostiće mu se; a onome koji
kaže protiv Duha Svetoga, neće se oprostiti ni na ovom svetu ni u budućem. 33 Ili
učinite dobro drvo i plod njegov dobrim, ili učinite rđavo drvo i plod njegov
rđavim; jer se po rodu drvo poznaje. 34 Zmijski porode, kako možete dobro da
govorite kad ste zli? jer usta govore ono čega je srce puno. 35 Dobar čovek od
dobroga blaga iznosi dobro, a zao čovek od rđavoga blaga iznosi zlo. 36 Ali vam
kažem da će za svaku nekorisnu reč, koju izgovore ljudi, odgovarati na dan suda; 37
jer ćeš po svojim rečima biti opravdan, i po svojim rečima biti osuđen.
38
Tada mu odgovoriše neki od književnika i fariseja: učitelju, želimo da vidimo od
tebe znak. 39 A on im odgovori i reče: zli i preljubotvorni naraštaj traži znak, i neće
mu se dati znak osim znaka proroka Jone. 40 Jer kao što je Jona bio u utrobi morske
nemani tri dana i tri noći, tako će biti i Sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći.
41
Ninevljani će ustati na sudu sa ovim naraštajem i osudiće ga; jer su se pokajali na
Joninu propoved, a vidi ovde je nešto više od Jone. 42 Kraljica juga ustaće na sudu
sa ovim naraštajem i osudiće ga; jer je ona došla s kraja zemlje da čuje Solomonovu
mudrost, a vidi ovde je nešto više od Solomona.
43
A kada nečisti duh iziđe iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne
17
nalazi. 44 Tada kaže: vratiću se u svoju kuću, otkuda sam izišao; i došavši nalazi je
praznu, počišćenu i ukrašenu. 45 Tada odlazi i uzima sa sobom drugih sedam
duhova, gorih od sebe, pa uđu i stanuju onde; i poslednje stanje onoga čoveka biva
gore od prvoga; tako će biti i ovome naraštaju.
Pravi Hristovi rođaci

(Mk. 3, 31−35; Lk. 8, 19−21)
46
Dok je on još govorio narodu, gle, majka i braća njegova stajahu napolju želeći
da govore s njim. 47 I neko mu reče: gle tvoja majka i tvoja braća stoje napolju i
žele da govore s tobom. 48 A on odgovori i reče onome što mu kaza: ko je moja
majka i ko su moja braća? 49 I pruži svoju ruku na svoje učenike pa reče: evo moje
majke i moje braće; 50 jer ko god čini volju Oca moga koji je na nebesima, taj je
brat moj i sestra i majka.
Matej, glava 13
Priče
(Mk. 4, 1−34; Lk. 8, 4−18)
1
Onoga dana Isus je izišao iz kuće i sedeo kraj mora. 2 I okupi se oko njega mnogi
narod, tako da je on ušao u čamac i sedeo, a sav narod je stajao na obali. 3 I kaza im
mnogo u pričama govoreći:
4
Gle, iziđe sejač da seje. I kada je sejao, jedna zrna padoše kraj puta, i ptice dođoše
i pozobaše ih. 5 Druga padoše na kamenito tle, gde nemahu mnogo zemlje, i odmah
iznikoše, jer nemahu dubinu zemlje. 6 A kada sinu sunce, sagore ih, i kako nemahu
korena, osušiše se. 7 Treća padoše u trnje, i naraste trnje i uguši ih. 8 Četvrta pak
padoše na dobru zemlju i donošahu plod, jedno po stotinu, drugo po šezdeset, a
treće po trideset. 9 Ko ima uši neka sluša.
10
I pristupiše učenici i rekoše mu: zašto im govoriš u pričama? 11 A on im odgovori
i reče: vama je dano da saznate tajne carstva nebeskoga, a njima nije dano. 12 Jer
koji ima. daće mu se i obilovaće; a koji nema, uzeće mu se i ono što ima. 13 Zato im
govorim u pričama, jer gledajući ne vide i slušajući ne čuju niti razumeju. 14 I
ispunjava se na njima Isaijino proroštvo koje glasi: »Slušaćete i nećete razumeti,
gledaćete i nećete videti. 15 Jer je okorelo srce ovoga naroda, i ušima teško čuše, i
oči svoje zatvoriše, da kako ne vide očima i ne čuju ušima i srcem ne razumeju i ne
obrate se, i izlečim ih«. 16 A vaše oči su blažene što gledaju, i uši vaše što slušaju. 17
Jer zaista vam kažem da su mnogi proroci i pravednici zaželeli da vide što vi
18
gledate − i ne videše, i da čuju što vi slušate − i ne čuše.
18
Vi, dakle, čujte priču o sejaču. 19 Svakome koji sluša reč o carstvu − a ne razume
− dolazi zli i otima što je posejano u njegovom srcu; to je kraj puta posejani. 20 A
posejani na kamenito tle, to je koji reč sluša i odmah je s radošću prima; 21 ali nema
korena u sebi, nego je nestalan, pa kada nastane nevolja ili gonjenje zbog reči,
odmah se sablažnjava. 22 A posejani u trnje, to je koji reč sluša, no briga za ovaj
svet i prevara bogatstva guši reč, te neplodan biva. 23 A posejani na dobru zemlju,
to je koji sluša reč i razume, koji i rod rađa i donosi, jedan po stotinu, drugi po
šezdeset, a treći po trideset.
24
Drugu im priču izloži govoreći: carstvo nebesko je slično čoveku koji je posejao
dobro seme na svojoj njivi. 25 Ali kada su ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj i
poseja kukolj sred pšenice i ode. 26 A kada usev izniče i rod donese, tada se pokaza
i kukolj. 27 A domaćinove sluge pristupiše i rekoše mu: gospodaru, zar nisi posejao
dobro seme na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj? 28 A on im reče: neprijatelj je to
učinio. Sluge mu pak rekoše: hoćeš li dakle da odemo i da ga saberemo? 29 A on im
reče: ne, da ne biste skupljajući kukolj iščupali zajedno s njim i pšenicu. 30 Ostavite
neka oboje rastu zajedno do žetve; i u vreme žetve reći ću žeteocima: skupite prvo
kukolj i svežite ga u snopove da se spali, a pšenicu snesite u moju žitnicu.
31
Drugu im priču izloži govoreći: carstvo nebesko je slično gorušičinom zrnu, koje
čovek uze i poseja na svojoj njivi; 32 ono je doduše manje od svih semena, ali kada
izraste, veće je od zelja i biva drvo, tako da ptice nebeske dođu i gnezde se na
njegovim granama.
33
Drugu priču im kaza: carstvo nebesko je slično kvascu, koji žena uze i pomeša u
tri sata brašna, dok sve ne uskisnu.
34
Sve ovo izgovori Isus u pričama narodu, i bez priča im ništa nije govorio; 35 da se
ispuni što je rekao prorok: »Otvoriću u pričama usta svoja, objaviću što je skriveno
od postanka sveta«.
36
Tada otpusti narod i ode kući. I priđoše mu njegovi učenici govoreći: razjasni
nam priču o kukolju na njivi. 37 A on odgovori i reče: sejač dobrog semena je Sin
čovečiji; 38 njiva je svet; dobro seme − to su sinovi carstva; a kukolj su sinovi zla, 39
a neprijatelj koji ga poseja jeste đavo; žetva je kraj sveta, a žeteoci su anđeli. 40 Kao
što se kukolj skuplja i vatrom spaljuje, tako će biti i na svršetku sveta. 41 Poslaće
Sin čovečiji svoje anđele, i pokupiće iz svoga carstva sve sablazni i one koji čine
19
bezakonje, i baciće ih u peć ognjenu; 42 onde će biti plač i škrgut zuba. 43 Tada će
pravednici sijati kao sunce u carstvu Oca svoga. Ko ima uši neka sluša.
44
Carstvo nebesko je slično blagu skrivenom u polju, koje čovek nađe i sakri, pa od
radosti svoje ide i prodaje sve što ima, te kupuje onu njivu.
45
Carstvo nebesko je slično i trgovcu koji traži lepe bisere. 46 A kada nađe jedan
skupoceni biser, ode i proda sve što ima i kupi ga.
47
Carstvo nebesko je opet slično mreži bačenoj u more, koja je zahvatila riba od
svake vrste. 48 Kada se napuni, izvukoše je na obalu i sedoše, pa skupiše dobre u
posude, a rđave izbaciše. 49 Tako će biti i na svršetku sveta: izići će anđeli i odeliće
zle od pravednih, 50 i baciće ih u peć ognjenu; onde će biti plač i škrgut zuba.
51
Jeste li razumeli sve ovo? Rekoše mu: da. 52 A on im reče: zato je svaki
književnik, poučen za carstvo nebesko, sličan domaćinu koji iz svoje riznice iznosi
novo i staro.
Neverovanje Nazarećana
(Mk. 6, 1−6; Lk. 4, 15−30)
53
I kada Isus svrši ove priče, ode odande. 54 I došavši u svoj zavičaj učaše ih u
njihovoj sinagogi, tako da su se divili i govorili: otkuda ovome ova mudrost i moći?
55
Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se njegova majka Marija i njegova braća
Jakov, Josif, Simon i Juda? 56 I nisu li njegove sestre sve kod nas? Otkuda dakle
ovome sve to? 57 I sablažnjavahu se o njega. A Isus im reče: prorok nije bez časti −
do li u postojbini svojoj i u kući svojoj. 58 I ne učini onde mnogo čuda zbog
njihovog neverovanja.
Matej, glava 14
Smrt Jovana Krstitelja
(Mk. 6, 14−30; Lk. 9, 7−9)
1
U ono vreme Irod četverovlasnik ču glas o Isusu, 2 i reče svojim slugama: to je
Jovan Krstitelj; on je ustao iz mrtvih, i zato čudotvorne sile deluju u njemu. 3 Irod
je, naime, uhvatio Jovana, svezao ga i bacio u tamnicu zbog Irodijade, žene svoga
brata Filipa; 4 jer mu je Jovan govorio: ne smeš je imati. 5 I htede ga ubiti, ali se
poboja naroda, jer su ga smatrali prorokom. 6 A na Irodov rođendan zaigra
Irodijadina ćerka pred gostima i ugodi Irodu, 7 zbog čega joj uz zakletvu obeća da
20
će joj dati sve što zaište. 8 Ona pak podstaknuta od svoje majke reče: daj mi ovde na
tanjiru glavu Jovana Krstitelja. 9 I ražalosti se kralj, ali zbog zakletve i gostiju
naredi da se da, 10 i poslavši odseče glavu Jovanu u tamnici. 11 I doneše glavu
njegovu na tanjiru, te dadoše devojci, a ona je odnese svojoj majci. 12 I dođoše
njegovi učenici, uzeše telo i ukopaše ga, pa dođoše i javiše Isusu.
Isus hrani pet hiljada ljudi

(Mk. 6, 31−56; Lk. 9, 10−17; Jn. 6, 1−21)
13
A kada Isus ču, ukloni se odande čamcem u pust kraj sam. Ali narod ču i pođe za
njim pešice iz gradova. 14 I izišavši vide mnogi narod, sažali se na njega i izleči
njihove bolesnike. 15 A kada nasta veče, pristupiše mu učenici govoreći: pust je kraj
i vreme je već poodmaklo; otpusti narod neka ide u sela i kupi sebi hrane. 16 Isus im
reče: ne treba da idu; dajte im vi da jedu. 17 A oni mu rekoše: nemamo ovde ništa
sem pet hlebova i dve ribe. 18 On pak reče: donesite mi ih ovamo. 19 I zapovedi da
narod poleže po travi, uze pet hlebova i dve ribe, pogleda na nebo i blagoslovi,
izlomi i dade učenicima hlebove, a učenici narodu. 20 I jedoše svi i nasitiše se, i
podigoše dvanaest punih kotarica komađa što preteče. 21 A onih što su jeli beše oko
pet hiljada ljudi osim žena i dece.
Isus hoda po vodi
22
I odmah natera učenike da uđu u čamac i da idu pred njim na drugu stranu, dok
on otpusti narod. 23 I kada otpusti narod, pope se na goru sam da se pomoli. Kada
pak nasta veče, beše sam onde. 24 A čamac je bio već mnogo stadija daleko od
obale, u nevolji od valova, jer beše protivan vetar. 25 A u četvrtu noćnu stražu dođe
k njima hodajući po moru. 26 Videvši ga učenici gde ide po moru, uplašiše se
govoreći da je to utvara, i od straha povikaše. 27 Ali ih Isus odmah oslovi i reče: ne
bojte se, ja sam; ne strahujte. 28 A Petar mu odgovori i reče: Gospode, ako si ti,
zapovedi da dođem k tebi po vodi. 29 On pak reče: dođi. I izišavši iz čamca Petar
pođe po vodi i dođe Isusu. 30 Ali gledajući jaki vetar poboja se, poče da tone i
povika govoreći: Gospode, spasi me. 31 A Isus pruži odmah ruku, uhvati ga i reče
mu: maloverni, zašto si posumnjao? 32 I kada uđoše u čamac, presta vetar. 33 A koji
su bili u čamcu padoše pred njega govoreći: zaista si Božiji sin.
34
I prešavši pristadoše kod Genisareta. 35 A kada su ga ljudi onoga mesta poznali,
poslaše po svoj onoj okolini, te mu doneše sve bolesnike, 36 i moljahu ga da samo
dotaknu rese njegove haljine; i svi koji dotakoše behu spaseni.
21
Matej, glava 15
Predanja starih
(Mk. 7, 1−23)
1
Tada pristupiše Isusu fariseji i književnici iz Jerusalima i rekoše: 2 zašto tvoji
učenici prestupaju predanje starih? Jer ne peru svojih ruku, kada jedu hleb. 3 A on
im u odgovoru reče: zašto i vi prestupate zapovest Božiju zbog svoga predanja? 4
Bog je, naime, rekao: »Poštuj oca i majku«, i: »Ko ruži oca ili majku smrću da
umre«; 5 a vi govorite: ko ocu ili majci kaže: žrtveni je dar čime bih ti mogao
pomoći, taj ne treba da poštuje svoga oca ili svoju majku; 6 i ukinuste Božiju reč
zbog vašega predanja. 7 Licemeri, dobro je prorokovao za vas Isaija: 8 »Ovaj narod
me poštuje usnama, a srce je njihovo daleko od mene. 9 Uzalud me poštuju učeći
nauke koje su ljudske zapovesti«.
10
I dozva narod pa im reče: slušajte i razumejte: 11 ne pogani čoveka što ulazi u
usta, nego što izlazi iz usta, to pogani čoveka. 12 Tada priđoše učenici i rekoše mu:
znaš li da su se fariseji sablaznili kada su čuli ovu reč? 13 A on odgovori i reče:
svaki sad koji ne posadi Otac moj nebeski, biće iskorenjen. 14 Ostavite ih; slepi su
vođe slepima; a kada slepi vodi slepoga, obojica će pasti u jamu.
15
A Petar odgovori i reče mu: objasni nam ovu priču. 16 On pak reče: zar i vi još ne
razumete? 17 Ne shvatate li da sve što ulazi u usta ide u trbuh i izbacuje se napolje?
18
A što izlazi iz usta iz srca izlazi, i to kalja čoveka. 19 Jer iz srca izlaze zle misli,
ubijstva, preljube, blud, krađe, lažna svedočanstva, hule. 20 To kalja čoveka; a jesti
neopranim rukama ne pogani čoveka.
Hananejkina vera
(Mk. 7, 24−30)
21
I izišavši odande Isus se povuče u krajeve Tira i Sidona. 22 I gle, žena Hananejka
iziđe iz onih krajeva i povika govoreći: smiluj se na mene, Gospode, sine Davidov,
moju ćerku demon teško muči. 23 A on joj ne odgovori ni reči. Tada pristupiše
njegovi učenici i moljahu ga govoreći: otpusti je, jer viče za nama. 24 Ali on
odgovori i reče: ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva. 25 Ona
pak dođe i klanjaše mu se govoreći: Gospode, pomozi mi. 26 A on odgovori i reče:
nije lepo uzeti dečiji hleb i baciti ga psima. 27 Ona reče: da, Gospode; ali i psi jedu
od mrva što padaju sa trpeze njihovih gospodara. 28 Tada Isus odgovori i reče joj: o,
ženo, velika je tvoja vera. Neka ti bude kako želiš. I bi izlečena njena kći od onoga
časa.
22
Isus hrani četiri hiljade ljudi
(Mk. 7, 31; 8, 1−10)
29
I otišavši Isus odande dođe na Galilejsko more, pope se na goru i seđaše onde. 30
I pristupi mu mnogi narod koji je sa sobom imao hrome, kljaste, slepe, neme i
mnoge druge, i položiše ih kraj njegovih nogu. 31 I izleči ih; tako da se narod
zadivio gledajući neme gde govore, kljaste zdrave i hrome gde idu i slepe gde
gledaju; i proslaviše Boga Izrailjeva.
32
A Isus dozva svoje učenike i reče: žao mi je naroda, jer su već tri dana kod mene
i nemaju šta da jedu; a neću da ih otpustim gladne, da ne malakšu na putu. 33
Učenici mu rekoše: otkuda nama u pustinji toliko hleba da nahranimo toliki narod?
34
I reče im Isus: koliko hlebova imate? Oni rekoše: sedam, i nekoliko ribica. 35 I
zapovedi narodu da poleže po zemlji, 36 uze tih sedam hlebova i ribe, zahvali Bogu,
izlomi i davaše učenicima, a učenici narodu. 37 I jedoše svi te se nasitiše, i podigoše
komađa što preteče sedam punih kotarica. 38 A onih što su jeli beše oko četiri
hiljade ljudi osim žena i dece. 39 I otpusti narod pa uđe u čamac, te dođe u krajeve
Magadana.
Matej, glava 16
Farisejski i sadukejski kvasac
(Mk. 8, 11−21)
1
I pristupiše fariseji i sadukeji, pa kušajući zatražiše od njega da im pokaže znak s
neba. 2 On pak odgovori i reče im: kada nastane veče, govorite: biće vedro, jer je
nebo crveno; 3 a ujutro: danas će biti oluja, jer je nebo crveno i mutno. Lice neba
znate da razlikujete, a znake vremena ne možete? 4 Zli i preljubotvorni naraštaj traži
znak, i znak mu se neće dati, osim znaka Jonina. I ostavi ih te ode. 5 A učenici
pređoše na drugu stranu i zaboraviše da uzmu hleba. 6 Isus im reče: gledajte i
čuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog. 7 Oni pak razmišljahu u sebi govoreći:
hleba nismo poneli. 8 Ali Isus sazna to pa reče: šta razmišljate u sebi, maloverni, što
hleba niste poneli? 9 Zar još ne razumete i ne sećate se pet hlebova na pet hiljada i
koliko kotarica nakupiste? 10 ni sedam hlebova na četiri hiljade i koliko kotarica
nakupiste? 11 Kako ne razumete da vam ne rekoh za hlebove? Čuvajte se kvasca
farisejskog i sadukejskog. 12 Tada razumeše da nije rekao da se čuvaju hlebnog
kvasca, nego farisejskog i sadukejskog učenja.
Petrovo ispovedanje
(Mk. 8, 27−30; Lk. 9, 18−21)
23
13
A kada Isus dođe u okolinu Kesarije Filipove, pitaše svoje učenike govoreći: šta
kažu ljudi, ko je Sin čovečiji? 14 Oni rekoše: jedni − da je Jovan Krstitelj, drugi − da
je Ilija, a treći − da je Jeremija ili jedan od proroka. 15 Reče im: a vi šta kažete, ko
sam ja? 16 Odgovori Simon Petar i reče: ti si Hristos, Sin Boga živoga. 17 A Isus
odgovori i reče mu: blažen si, Simone, sine Jonin, jer ti to ne otkri telo i krv, nego
Otac moj koji je na nebesima. 18 I ja ti kažem da si Petar, i na toj steni sazidaću
Crkvu svoju, i vrata adova neće je nadvladati. 19 I daću ti ključeve carstva
nebeskoga, i što svežeš na zemlji biće svezano na nebu, i što razrešiš na zemlji biće
razrešeno na nebu. 20 Tada zapovedi učenicima da nikome ne kažu da je on Hristos.
Isus predskazuje svoju smrt i vaskrsenje

(Mk. 8, 31−9, 1; Lk. 9, 22−27)
21
Otada poče Isus kazivati svojim učenicima da on treba da ode u Jerusalim i
mnogo da postrada od starešina, prvosveštenika i književnika, da bude ubijen, i da
treći dan vaskrsne. 22 A Petar ga uze nastranu i poče ga koriti govoreći: Bože
sačuvaj, Gospode; neće ti se to dogoditi. 23 A on se okrenu i reče Petru: idi od
mene, satano; sablazan si mi, jer ne misliš što je Božije, nego što je ljudsko. 24 Tada
reče Isus svojim učenicima: ako ko hoće da pođe za mnom, neka se odreče sebe
samoga i uzme krst svoj i ide za mnom. 25 Jer ko hoće da spase svoj život −
izgubiće ga; a ko izgubi svoj život mene radi − naći će ga. 26 Jer šta će koristiti
čoveku ako sav svet dobije, a životu svome naudi? Ili kakvu zamenu će dati čovek
za svoj život? 27 Jer će doći Sin čovečiji u slavi svoga Oca sa anđelima svojim, i
tada će uzvratiti svakome po njegovom delanju. 28 Zaista vam kažem da među
onima što stoje ovde ima nekih koji neće okusiti smrti dok ne vide Sina čovečijeg
gde dolazi u svom carstvu.
Matej, glava 17
Preobraženje
(Mk. 9, 2−12; Lk. 9, 28−36)
1
I posle šest dana uze Isus sa sobom Petra, i Jakova i Jovana brata njegova, i izvede
ih na visoku goru nasamo. 2 I preobrazi se pred njima, te zasija njegovo lice kao
sunce, a haljine njegove postaše bele kao svetlost. 3 I gle, pojaviše im se Mojsije i
Ilija i govorahu s njim. 4 A Petar odgovori i reče Isusu: Gospode, dobro je da smo
ovde; ako hoćeš, načiniću ovde tri senice, jednu tebi, i jednu Mojsiju i jednu Iliji. 5
Dok je on još govorio, gle, sjajni oblak ih zakloni, i gle, glas iz oblaka govoraše:
ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji; njega slušajte. 6 I čuvši učenici
padoše ničice i jako se pobojaše. 7 A Isus priđe, dotače ih i reče: ustanite i ne bojte
24
se. 8 A kada podigoše svoje oči, ne videše nikoga do Isusa sama. 9 I kada su silazili
s gore, zapovedi im Isus govoreći: nikome ne kažite šta ste videli, dok Sin čovečiji
ne ustane iz mrtvih. 10 I zapitaše ga njegovi učenici govoreći: što, dakle, književnici
kažu da Ilija treba prvo da dođe? 11 A on odgovori i reče: Ilija će doći i sve će
uspostaviti. 12 Ali vam kažem da je Ilija već došao, i ne poznaše ga, nego učiniše s
njim što htedoše. Tako će i Sin čovečiji stradati od njih. 13 Tada učenici razumeše
da im kaza za Jovana Krstitelja.
Isceljenje mesečara
(Mk. 9, 14−29; Lk. 9, 37−42)
14
A kada dođoše narodu, pristupi mu jedan čovek moleći ga na kolenima 15 i
govoreći: Gospode, smiluj se na moga sina, jer je mesečar i teško mu je; naime,
često pada u vatru i često u vodu. 16 I dovedoh ga tvojim učenicima, i ne mogoše da
ga izleče. 17 A Isus odgovori i reče: o neverni i naopaki naraštaju, dokle ću biti s
vama? Dokle ću vas podnositi? Dovedite mi ga ovamo. 18 I zapreti mu Isus, i iziđe
iz njega demon, te bi izlečen dečak od onoga časa. 19 Tada pristupiše Isusu učenici
nasamo i rekoše: zašto mi nismo mogli da ga isteramo? 20 A on im reče: zbog vašeg
maloverja; jer zaista vam kažem, ako imate veru kao gorušičino zrno, reći ćete ovoj
gori: pređi odavde onamo, i preći će, i ništa vam neće biti nemogućno. 21 [A ovaj
rod izlazi samo pomoću molitve i posta.]
Isus ponovo predskazuje svoju smrt i vaskrsenje

Hramovni porez
(Mk. 9, 30−32; Lk. 9, 43−45)
22
A dok su išli po Galileji, reče im Isus: Sina čovečijeg će predati u ljudske ruke, 23
i ubiće ga, i treći dan će ustati. I jako se ožalostiše.
24
A kada dođoše u Kafarnaum, pristupiše Petru oni što ubiraju didrahme i rekoše:
zar vaš učitelj ne daje didrahme? 25 Reče: da. I kada uđe u kuću, preteče ga Isus
govoreći: šta misliš, Simone? od koga uzimaju zemaljski kraljevi carinu ili porez,
od svojih sinova ili od tuđih? 26 A kada reče: od tuđih, reče mu Isus: sinovi su dakle
slobodni. 27 Ali da ih ne sablaznimo, idi na more, baci udicu, i prvu ribu koju
uhvatiš uzmi, pa kada joj otvoriš usta, naći ćeš statir. Uzmi ga i podaj im za mene i
sebe.
25
Matej, glava 18
Pouka apostola
(Mk. 9, 33−50; Lk. 9, 46−48; 15, 4−7)
1
Onoga časa pristupiše učenici Isusu govoreći: ko je, dakle, najveći u carstvu
nebeskom? 2 I dozva dete, postavi ga među njih 3 i reče: zaista vam kažem, ako se
ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko. 4 Koji se dakle
ponizi kao ovo dete, taj je najveći u carstvu nebeskom. 5 I ko primi jedno takvo dete
u moje ime, mene prima. 6 A ko sablazni jednog od ovih malih koji veruju u mene,
bolje bi mu bilo da se o vrat njegov obesi magareći žrvanj i da potone u dubini
morskoj. 7 Teško svetu od sablazni; jer moraju sablazni doći, ali teško čoveku čijim
posredstvom sablazan dolazi.
8
Ako te tvoja ruka ili tvoja noga sablažnjava, odseci je i baci od sebe; bolje ti je da
uđeš u život kljast i hrom, nego sa dve ruke ili dve noge da te bace u oganj večni. 9
A ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe; bolje ti je da s jednim
okom uđeš u život, nego s dva oka da te bace u pakao ognjeni.
10
Gledajte da ne prezrete jednog od ovih malih; jer vam kažem da njihovi anđeli na
nebesima stalno gledaju lice moga Oca koji je na nebesima. [11 Jer Sin čovečiji je
došao da spase što je izgubljeno.] 12 Šta vam se čini? Ako neki čovek ima sto ovaca
pa jedna od njih zaluta, neće li ostaviti devedeset i devet u gorama i poći da traži
zalutalu? 13 I ako se dogodi da je nađe, zaista vam kažem da joj se raduje više no
onim devedeset i devet koje nisu zalutale. 14 Tako nije volja Oca vašega nebeskog
da propadne jedan od ovih malih.
15
Ako ti zgreši tvoj brat, idi i pokaraj ga u četiri oka. Ako te posluša, dobio si
svoga brata. 16 Ako pak ne posluša, uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu, da se
ustima dvojice ili trojice svedoka utvrdi svaka reč. 17 A ako njih ne posluša, kaži
Crkvi; pa ako ne posluša ni Crkvu, neka ti bude kao mnogobožac i carinik. 18
Zaista, kažem vam, što god svežete na zemlji biće svezano na nebu, i što god
razrešite na zemlji, biće razrešeno na nebu.
19
Opet vam zaista kažem: ako se dvojica od vas na zemlji slože u svakoj stvari
koju zamole, daće im Otac moj koji je na nebesima. 20 Jer gde su dvojica ili trojica
sabrani u moje ime, onde sam ja među njima.
21
Tada priđe Petar i reče mu: Gospode, koliko puta će sagrešiti brat moj prema
26
meni, i ja da mu oprostim? Do sedam puta? 22 Reče mu Isus: ne kažem ti do sedam
puta, nego do sedamdeset puta sedam. 23 Zato je carstvo nebesko slično kralju koji
je hteo da se obračuna sa svojim slugama. 24 A kada poče obračunavati, dovedoše
mu jednoga koji je dugovao deset hiljada talanata. 25 I kako nije imao da vrati,
zapovedi gospodar da prodadu njega i njegovu ženu i decu i sve što je imao, i da se
naplata izvrši. 26 Tada sluga pade i klanjaše mu se govoreći: gospodaru, budi
strpljiv prema meni i sve ću ti platiti. 27 A gospodar se smilova na onoga slugu,
otpusti ga i dug mu oprosti. 28 Ali onaj sluga iziđe, te nađe jednog od svojih
drugova u službi koji mu je dugovao sto dinara, uhvati ga i stade ga daviti govoreći:
vrati ako šta duguješ. 29 Tada pade pred njega njegov drug i moljaše ga govoreći:
imaj strpljenja prema meni i vratiću ti. 30 Ali on ne htede, nego ode i baci ga u
tamnicu dok ne plati dug. 31 Videvši dakle njegovi drugovi šta se dogodilo,
ožalostiše se jako, otidoše i obavestiše svoga gospodara o svemu što se dogodilo. 32
Tada ga pozva njegov gospodar i reče mu: zli slugo, oprostio sam ti sav onaj dug,
jer si me molio; 33 zar nije trebalo da se i ti smiluješ na svoga druga u službi kao što
sam se ja na tebe smilovao? 34 I razgnevi se njegov gospodar i predade ga
mučiteljima dok mu ne plati sav dug. 35 Tako će i otac moj nebeski učiniti vama,
ako svaki ne oprosti od sveg srca svoga bratu svome.
Matej, glava 19
Brak i razvod
Blagosiljanje dece
(Mk. 10, 1−16; Lk. 16, 18; 18, 15−17)
1
A kada svrši Isus ove govore, ode iz Galileje i dođe u judejske krajeve preko
Jordana. 2 I pođe za njim mnogi narod, i izleči ih onde.
3
I pristupiše mu fariseji kušajući ga i govoreći: da li sme čovek da otpusti svoju
ženu za svaku krivicu? 4 A on odgovori i reče: zar niste čitali da ih je tvorac od
početka stvorio kao muško i žensko, 5 i reče: »Zato će čovek ostaviti oca i majku i
prionuće uz ženu svoju, i biće dvoje jedno telo«? 6 Tako nisu više dva nego jedno
telo. Što je dakle Bog sastavio, čovek neka ne rastavlja. 7 Rekoše mu: što onda
zapovedi Mojsije da se da otpusna knjiga i da se žena otpusti? 8 Reče im: s obzirom
na tvrdoću vašega srca Mojsije vam je dopustio da otpustite svoje žene; ali od
početka nije bilo tako. 9 Nego vam kažem da ko otpusti svoju ženu, sem zbog
preljube, i oženi se drugom, čini preljubu, i ko se oženi otpuštenom, čini preljubu.
10
Rekoše mu učenici: ako je tako sa čovekom i ženom, nije dobro ženiti se. 11 A on
im reče: ne shvataju svi ove reči, nego oni kojima je dano. 12 Jer ima uškopljenika
27
koji su se iz utrobe materine tako rodili, i ima uškopljenika koje su ljudi uškopili, i
ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili radi carstva nebeskoga. Ko može da
shvati neka shvati.
13
Tada mu prineše decu da stavi ruke na njih i da se pomoli; a učenici ih ukoriše. 14
Ali Isus reče: pustite decu i ne branite im da dođu k meni, jer takvima pripada
nebesko carstvo. 15 I stavi ruke na njih, pa ode odande.
Bogati mladić
(Mk. 10, 17−31; Lk. 18, 18−30)
16
I gle, jedan mu pristupi i reče: učitelju, kakvo dobro da učinim da imam život
večni? 17 A on mu reče: što me pitaš za dobro? Jedan je dobar; ako pak hoćeš da
uđeš u život, drži zapovesti. 18 Reče mu: koje? A Isus reče: »Ne ubij, ne čini
preljube, ne kradi, ne svedoči lažno, 19 poštuj oca i majku, i ljubi bližnjega svoga
kao samoga sebe«. 20 Reče mu mladić: sve sam to držao; šta mi još nedostaje? 21
Reče mu Isus: ako želiš da budeš savršen, idi, prodaj svoje imanje i daj
siromašnima, i imaćeš blago na nebu, i hajde za mnom. 22 A mladić čuvši ovu reč
ode ožalošćen; jer je imao mnoga imanja. 23 A Isus reče svojim učenicima: zaista
vam kažem da će bogataš teško ući u carstvo nebesko. 24 I opet vam kažem, lakše je
kamili da prođe kroz iglene uši, nego da bogataš uđe u carstvo Božije. 25 A učenici
čuvši uplašiše se jako i rekoše: ko onda može da se spase? 26 Isus ih pogleda i reče
im: ljudima je ovo nemogućno, ali je Bogu sve mogućno. 27 Tada odgovori Petar i
reče mu: eto, mi smo ostavili sve i pošli za tobom; šta ćemo dobiti? 28 A Isus im
reče: zaista vam kažem da ćete vi, koji pođoste za mnom, u novome svetu, kada Sin
čovečiji sedne na presto slave svoje, i sami sesti na dvanaest prestola i suditi nad
dvanaest plemena Izrailjevih. 29 I svaki koji ostavi kuće, ili braću, ili sestre, ili oca,
ili majku, ili ženu, ili decu, ili njive radi moga imena, primiće stostruko i naslediće
život večni. 30 Ali će mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi.
Matej, glava 20
Radnici u vinogradu
1
Jer carstvo nebesko je slično čoveku domaćinu koji iziđe rano ujutro da najmi
radnike u svoj vinograd. 2 A kad se pogodi sa radnicima po dinar na dan, posla ih u
svoj vinograd. 3 I izišavši oko trećega časa vide druge gde stoje na trgu besposleni,
4
i onima reče: idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo daću vam. 5 I oni odoše. A
kada opet iziđe oko šestoga i devetoga časa, učini isto tako. 6 I oko jedanaestoga
28
časa izišavši nađe druge gde stoje i reče: što stojite ovde ceo dan besposleni? 7
Rekoše mu: niko nas nije najmio. Reče im: idite i vi u vinograd. 8 A kada nasta
veče, reče gospodar vinograda svome upravitelju: pozovi radnike i isplati ih počevši
od poslednjih do prvih. 9 I kada dođoše najmljeni oko jedanaestoga časa, primiše po
dinar. 10 A kada dođoše prvi, pomisliše da će više primiti, ali i oni primiše po dinar.
11
Primivši pak gunđahu protiv domaćina govoreći: 12 ovi poslednji odradiše jedan
sat, pa si ih izjednačio sa nama koji podnesmo težinu dana i žegu. 13 A on odgovori
jednom od njih i reče: prijatelju ne činim ti nepravdu; zar se nisi pogodio sa mnom
po dinar? 14 Uzmi svoje pa idi; a ja hoću ovom poslednjem da dam kao i tebi. 15 Ili
zar nisam slobodan da činim što hoću sa svojim? Ili je oko tvoje zlo što sam ja
dobar? 16 Tako će poslednji biti prvi i prvi poslednji.
Put u Jerusalim
Treće predskazanje Isusove smrti i vaskrsenja
(Mk. 10, 32−52; Lk. 18, 31−43)
17
I kada Isus pođe gore u Jerusalim, uze Dvanaestoricu nasamo i na putu im reče:
18
evo idemo gore u Jerusalim, i Sin čovečiji biće predan prvosveštenicima i
književnicima, i osudiće ga na smrt, 19 i predaće ga mnogobošcima da mu se
narugaju i išibaju i raspnu, i treći dan će vaskrsnuti.
20
Tada mu priđe majka sinova Zevedejevih sa svojim sinovima klanjajući se i
moleći nešto od njega. 21 A on joj reče: šta hoćeš? Reče mu: reci da ova dva moja
sina sednu jedan s tvoje desne a jedan s leve strane u tvome carstvu. 22 A Isus
odgovori i reče: ne znate šta ištete. Možete li ispiti čašu koju ću ja piti? Rekoše mu:
možemo. 23 Reče im: čašu moju ćete ispiti, ali sesti meni s desne ili leve strane, to
ne dajem ja, nego će pripasti onima kojima je pripravio Otac moj. 24 I čuvši
desetorica rasrdiše se na dva brata. 25 A Isus ih dozva i reče: znate da vladari naroda
gospodare nad njima i velikaši ih tlače. 26 Među vama da ne bude tako; nego koji
hoće među vama da bude velik, neka vam služi, 27 i koji hoće da bude među vama
prvi, neka vam bude sluga; 28 kao što Sin čovečiji nije došao da mu služe, nego da
posluži i da život svoj da kao otkup za mnoge.
29
A kada su izlazili iz Jerihona, pođe za njim mnogi narod. 30 I gle, dva slepca
sedeći kraj puta čuše da Isus prolazi i povikaše govoreći: Gospode, smiluj se na nas,
sine Davidov. 31 A narod im zapreti da ućute; ali oni još većma povikaše govoreći:
Gospode, smiluj se na nas, sine Davidov. 32 I stade Isus, dozva ih i reče: šta hoćete
da vam učinim? 33 Rekoše mu: Gospode, da se otvore naše oči. 34 I smilova se Isus
pa dotače njihove oči, i odmah progledaše i pođoše za njim.
29
Matej, glava 21
Mesija ulazi u Jerusalim
(Mk. 11, 1−24; Lk. 19, 28−46; Jn. 12, 12−19)
1
I kada se približaše Jerusalimu i dođoše u Vitfagu prema Maslinskoj gori, tada
posla Isus dvojicu učenika govoreći im: 2 idite u selo što je prema vama, i odmah
ćete naći magaricu privezanu i magare s njom; odvežite i dovedite mi. 3 I ako vam
ko kaže što, recite da su Gospodu potrebni; odmah će ih pustiti. 4 A ovo se dogodilo
da se ispuni što je rekao prorok: 5 »Kažite kćeri Sionovoj: evo car tvoj dolazi ti
krotak i jašući na magarici i na magaretu, mladunčetu tegleće životinje«. 6 Učenici
odoše i učiniše kako im je Isus naredio. 7 Dovedoše magaricu i magare, staviše na
njih haljine, i sede na njih. 8 A većina naroda prostre svoje haljine po putu, a drugi
rezahu granje sa drveća i prostirahu po putu. 9 A narod koji je išao pred njim i za
njim vikao je: »Osana sinu Davidovu; neka je blagosloven koji dolazi u ime
Gospodnje; osana na visini«. 10 I kada uđe u Jerusalim, uzbuni se sav grad
govoreći: ko je ovaj? 11 A narod je govorio: to je prorok Isus iz Nazareta
galilejskoga.
12
I uđe Isus u hram i istera sve koji su prodavali i kupovali u hramu, te ispremeta
stolove menjača i stolice prodavaca golubova, 13 i reče im: napisano je: »Moj dom
zvaće se dom molitve«, a vi od njega činite razbojničku pećinu. 14 I pristupiše mu
slepi i hromi u hramu, i izleči ih. 15 A prvosveštenici i književnici videvši čuda koja
učini i decu kako viču u hramu: osana sinu Davidovu, rasrdiše se, 16 i rekoše mu:
čuješ di šta ovi govore? A Isus im reče: da; zar nikada niste čitali: »Iz usta dece i
odojčadi spremio si sebi hvalu«? 17 I ostavi ih te iziđe iz grada u Vitaniju, i prenoći
onde.
18
A kada se ujutro vraćao u grad, ogladne. 19 I videvši jednu smokvu kraj puta dođe
do nje, i ne nađe na njoj ništa do samo lišća, i reče joj: ne bilo od tebe nikad više
ploda doveka. I odmah se osuši smokva. 20 I učenici videše pa se začudiše govoreći:
kako se odmah smokva osušila? 21 A Isus odgovori i reče im: zaista vam kažem,
ako imate veru i ne posumnjate, učinićete ne samo što se dogodilo sa smokvom,
nego ako i ovoj gori kažete: digni se i baci se u more, biće; 22 i sve što zatražite u
molitvi verujući, primićete.
Hristova vlast
(Mk. 11, 27−33; Lk. 20, 1−8)
30
23
I kada dođe u hram, pristupiše mu, dok je učio, prvosveštenici i narodne starešine
govoreći: kakvom vlašću to činiš? I ko ti dade tu vlast? 24 A Isus im u odgovoru
reče: i ja ću vas nešto upitati, pa ako mi to kažete, i ja ću vama reći kakvom vlašću
činim ovo. 25 Otkuda beše Jovanovo krštenje? sa neba ili od ljudi? A oni
razmišljahu u sebi govoreći: ako kažemo − s neba, reći će nam: zašto mu onda ne
poverovaste? 26 A ako kažemo − od ljudi, bojimo se naroda; jer Jovana svi smatraju
prorokom. 27 I odgovoriše Isusu i rekoše: ne znamo. Reče i on njima: ni ja vama
neću kazati kakvom vlašću činim ovo.
Dva sina
28
A šta vi mislite? Jedan čovek je imao dva sina; prišavši prvome reče: sinko, idi
danas i radi u vinogradu. 29 On odgovori i reče: idem, gospodaru, i ne ode. 30 Tada
priđe drugome i reče isto tako. A on odgovori i reče: neću, ali se kasnije pokaja i
ode. 31 Koji je od dvojice učinio očevu volju? Rekoše: drugi. Reče im Isus: zaista
vam kažem da carinici i bludnice ulaze pre vas u carstvo Božije. 32 Jer vam dođe
Jovan putem pravednosti, i ne poverovaste mu; a carinici i bludnice mu poverovaše;
vi ste videli, ali se niste pokajali da mu poverujete.
Zli vinogradari
(Mk. 12, 1−2; Lk. 20, 9−19)
33
Čujte drugu priču. Beše jedan domaćin koji posadi vinograd, i ogradi ga
ogradom, i iskopa u njemu muljaru, i sagradi kulu, pa ga dade pod zakup
vinogradarima i otputova. 34 A kada se približi vreme plodova, posla svoje sluge
vinogradarima da prime njegove plodove. 35 I uhvatiše vinogradari njegove sluge,
te jednoga izbiše, drugoga ubiše, a trećega kamenovaše. 36 Opet posla druge sluge,
više njih no prvi put, i učiniše im isto tako. 37 Najzad posla k njima svoga sina
govoreći: prezaće od moga sina. 38 Ali vinogradari videvši sina rekoše među
sobom: ovo je naslednik; hajde da ga ubijemo, pa ćemo imati njegovo nasledstvo. 39
I uhvatiše ga, izbaciše ga iz vinograda i ubiše. 40 Kada, dakle, dođe gospodar
vinograda, šta će učiniti onim vinogradarima? 41 Rekoše mu: kao zločince će ih zlo
pobiti, a vinograd će iznajmiti drugim vinogradarima koji će mu davati plodove u
svoje vreme. 42 Reče im Isus: zar nikad niste čitali u pismima: »Kamen koji
odbaciše zidari, taj posta ugaoni kamen. Od Gospoda bi ovo, i divno je u našim
očima«? 43 Zato vam kažem da će se uzeti od vas carstvo Božije i dati narodu koji
donosi plodove njegove. 44 I ko padne na ovaj kamen razbiće se; a na koga on
padne satrće ga. 45 I čuvši prvosveštenici i fariseji njegove priče uvideše da o njima
govori; 46 i tražeći da ga uhvate pobojaše se naroda, jer ga smatrahu prorokom.
31
Matej, glava 22
Svadbena gozba
(Lk. 14, 16−24)
1
I prozbori opet Isus i reče im u pričama govoreći: 2 carstvo nebesko je slično
jednom kralju koji priredi svadbu svome sinu. 3 I posla svoje sluge da pozovu
zvanice na svadbu, i ne hteše da dođu. 4 Opet posla druge sluge govoreći: recite
zvanicama: evo, spremio sam ručak svoj, junci moji i hranjenici su poklani, i sve je
spremno; dođite na svadbu. 5 A oni ne mariše i odoše, jedan na svoju njivu, a drugi
u svoju trgovinu; 6 ostali pak uhvatiše njegove sluge, zlostaviše ih i ubiše. 7 A kralj
se razgnevi, posla svoju vojsku i pobi one ubice i grad njihov spali. 8 Tada reče
svojim slugama: svadba je spremna, ali zvanice ne behu dostojne; 9 idite dakle na
raskršća, i koje god nađete pozovite na svadbu. 10 I sluge one iziđoše na puteve i
skupiše sve koje nađoše, zle i dobre; i napuni se svadbena dvorana gostiju. 11 A
kada uđe kralj da vidi goste, ugleda onde čoveka koji nije bio obučen u svadbeno
ruho. 12 I reče mu: prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbenog ruha? A on
zaneme. 13 Tada kralj reče slugama: svežite mu ruke i noge i izbacite ga u krajnju
tamu; onde će biti plač i škrgut zuba. 14 Jer su mnogi zvani, ali je malo izabranih.
Plaćanje poreza
(Mk. 12, 13−17; Lk. 20, 20−26)
15
Tada odoše fariseji i dogovoriše se kako da ga uhvate u reči. 16 I poslaše mu
svoje učenike sa Irodovcima, koji rekoše: učitelju, znamo da si istinit i u istini učiš
putu Božijem, ni na koga se ne obazireš, jer ne gledaš ko je ko. 17 Reci nam dakle
šta misliš? Da li je dopušteno dati caru porez, ili nije? 18 Ali Isus pozna njihovu
zloću i reče: što me kušate, licemeri? 19 Pokažite mi porezni novac. A oni mu
pružiše dinar. 20 I reče im: čiji je ovo lik i natpis? 21 Rekoše mu: carev. Tada im
reče: dajte dakle caru carevo a Bogu Božije. 22 I čuvši zadiviše se, te ga ostaviše i
odoše.
O vaskrsenju mrtvih
(Mk. 12, 18−27; Lk. 20, 27−40)
23
Onoga dana pristupiše mu sadukeji, koji govore da nema uskrsa, i upitaše ga: 24
učitelju, Mojsije reče: »Ako ko umre bez dece, neka brat njegov uzme njegovu ženu
i podigne porod svome bratu«. 25 A kod nas je bilo sedmoro braće: prvi se oženi i
umre, pa kako nije imao poroda, ostavi svoju ženu bratu svome; 26 tako i drugi i
treći, sve do sedmoga. 27 A posle svih umre žena. 28 O uskrsu dakle kojega će od
32
sedmorice biti žena? Jer su je svi imali. 29 A Isus odgovori i reče im: varate se ne
znajući Pisma ni sile Božije. 30 Jer se o uskrsu niti žene niti udaju, nego su kao
anđeli Božiji na nebu. 31 A za uskrs mrtvih niste li čitali šta vam je Bog rekao: 32
»Ja sam Bog Avraamov i Bog Isaakov i Bog Jakovljev«? Bog nije Bog mrtvih nego
živih. 33 I čuvši narod divljaše se njegovoj nauci.
Najveća zapovest
(Mk. 12, 28−34; Lk. 10, 25−28)
34
A kad su fariseji čuli da je ućutkao sadukeje, skupiše se zajedno, 35 i upita jedan
od njih, zakonik, kušajući ga: 36 učitelju, koja je najveća zapovest u zakonu? 37 A
on mu reče: »Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom
i svom mišlju svojom«. 38 Ovo je najveća i prva zapovest. 39 A druga je kao i ova:
»Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe«. 40 O ovim dvema zapovestima visi sav
zakon i proroci.
Mesija − Davidov sin i Gospod

(Mk. 12, 35−37; Lk. 20, 41−44)
41
A kada fariseji behu okupljeni, upita ih Isus: 42 šta vi mislite o Hristu? čiji je sin?
Rekoše mu: Davidov. 43 Reče im: kako ga onda David Duhom naziva Gospodom
govoreći: 44 »Reče Gospod Gospodu mome: sedi meni s desne strane dok položim
tvoje neprijatelje pod noge tvoje«? 45 Kad dakle David njega naziva Gospodom,
kako mu je sin? 46 I niko nije mogao da mu odgovori ni reči, niti se ko usudi od
onoga dana da ga više pita.
Matej, glava 23
Upozorenja književnicima i farisejima
(Mk. 12, 38−40; Lk. 11, 39−52; 20, 45−47)
1
Tada Isus reče narodu i svojim učenicima govoreći: 2 Na Mojsijevu stolicu sedoše
književnici i fariseji. 3 Sve dakle što vam kažu činite i držite, ali po delima njihovim
ne činite; jer govore, a ne čine. 4 Nego vezuju teška i nesnošljiva bremena i meću na
ljudska pleća, a sami svojim prstom neće da ih pomaknu. 5 A sva svoja dela čine da
ih ljudi vide: jer šire svoje molitvene zapise i prave velike rese na haljinama, 6 vole
pročelje na gozbama i prva mesta u sinagogama, 7 pozdrave na trgovima i da ih
ljudi zovu »ravi«. 8 Vi se ne zovite »ravi«, jer je jedan vaš učitelj, a vi ste svi braća.
9
I nikoga na zemlji ne nazivajte svojim ocem; jer je jedan Otac vaš nebeski. 10 Niti
se nazivajte nastavnici, jer je jedan nastavnik vaš, Hristos. 11 A najveći među vama
33
neka vam bude sluga. 12 Ko uzdiže samoga sebe − biće ponižen, a ko unizi samoga
sebe − biće uzdignut.
13
Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko pred
ljudima; jer vi ne ulazite, niti puštate unutra one koji hoće da uđu.
[14 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što jedete udovičke kuće i tobože se
molite dugo. Zato ćete strože biti osuđeni.]
15
Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što prehodite more i kopno da
stvorite jednog proselita, i kad postane, činite ga sinom paklenim, dvaput gorim od
sebe.
16
Teško vama, slepe vođe, koji govorite: ako se ko zakune hramom, nije ništa; ako
se pak zakune hramovnim zlatom, obavezan je. 17 Budale i slepci, šta je veće, zlato
ili hram koji je osvetio zlato? 18 I: ako se ko zakune žrtvenikom, nije ništa; a ako se
zakune darom koji je na njemu, obavezan je. 19 Slepci, šta je veće, dar ili žrtvenik
koji osvećuje dar? 20 Ko se dakle zakleo žrtvenikom, kune se njime i svim što je na
njemu. 21 I ko se zakleo hramom, kune se njime i onim koji prebiva u njemu; 22 i
koji se zakleo nebom, kune se prestolom Božijim i onim koji sedi na njemu.
23
Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od nane, kopra i
kima, a ostaviste što je pretežnije u zakonu, pravdu, milosrđe i veru; ovo je trebalo
činiti, a ono ne ostavljati. 24 Slepe vođe, koji oceđujete komarca, a kamilu gutate.
25
Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što čistite spolja čašu i zdelu, a
iznutra su pune grabeža i neumerenosti. 26 Fariseju slepi, očisti prvo što je u čaši, da
bude i njena spoljašnost čista.
27
Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji
spolja izgledaju lepi, a iznutra su puni mrtvačkih kostiju i svake nečistoće. 28 Tako
se i vi spolja pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerstva i
bezakonja.
29
Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što gradite grobove proroka i
ukrašavate spomenike pravednika, 30 i govorite: da smo živeli u vreme svojih otaca,
ne bismo bili njihovi saučesnici u krvi proroka. 31 Tako svedočite za sebe da ste
sinovi onih koji su pobili proroke. 32 I vi ispunite meru svojih otaca. 33 Zmije,
zmijski porode, kako da pobegnete od osude paklene? 34 Zato, evo vam šaljem
34
proroke, i mudre i književnike. Od njih ćete jedne ubiti i raspeti, a druge šibati u
vašim sinagogama i goniti od grada do grada, 35 da dođe na vas sva pravedna krv,
prolivena na zemlji, od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina,
koga ubiste između hrama i žrtvenika. 36 Zaista vam kažem, sve će to doći na ovaj
naraštaj.
37
Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k tebi,
koliko puta htedoh da skupim tvoju decu, kao što kvočka skuplja svoje piliće pod
krila, i ne htedoste. 38 Eto, ostavlja vam se dom vaš pust. 39 Nego vam kažem, od
sada me nećete videti dok ne rečete: neka je blagosloven koji dolazi u ime
Gospodnje.
Matej, glava 24
Proroštvo o razorenju hrama i o kraju sveta
(Mk. 13, 1−31; Lk. 21, 5−33)
1
I izišavši Isus iz hrama iđaše dalje, i priđoše mu njegovi učenici da mu pokažu
građevine hrama. 2 A on im odgovori i reče: ne vidite li sve ovo? Zaista vam
kažem, neće se ostaviti ovde kamen na kamenu koji se neće porušiti. 3 Kada je pak
sedeo na Maslinskoj gori, priđoše mu učenici nasamo govoreći: kaži nam kada će to
biti, i šta je znak tvoga dolaska i svršetka sveta? 4 I odgovori Isus i reče im:
5
Gledajte da vas ko ne zavede. Jer će mnogi doći u moje ime govoreći: ja sam
Hristos, i mnoge će zavesti. 6 A čućete za ratove i glasove o ratovima. Pazite, ne
plašite se; jer to mora da bude, ali još nije kraj. 7 Jer će ustati narod na narod i
carstvo na carstvo, i biće gladi i kuge i zemljotresa po raznim mestima. 8 Ali je sve
to samo početak nevolja. 9 Tada će vas predati na muke i ubijaće vas, i svi narodi će
vas mrzeti zbog moga imena. 10 Tada će se mnogi sablazniti i jedan drugoga izdati i
mrzeće jedan na drugoga; 11 i pojaviće se mnogi lažni proroci i zavešće mnoge; 12 i
zbog mnogog bezakonja ohladneće ljubav mnogih. 13 A ko istraje do kraja, taj će
biti spasen. 14 I propovedaće se ovo evanđelje o carstvu po svemu svetu za
svedočanstvo svima narodima, i tada će doći kraj.
15
Kada, dakle, vidite da gnusoba opustošenja, o kojoj je govorio prorok Danilo,
stoji na svetom mestu, ko čita neka razume, 16 tada stanovnici Judeje neka beže u
gore, 17 a ko bude na krovu neka ne silazi da uzme što iz svoje kuće, 18 i ko bude u
polju neka se ne vraća da uzme svoj ogrtač. 19 Teško trudnim ženama i dojiljama u
te dane. 20 Molite se da bežanje vaše ne bude u zimu ili u subotu; 21 jer će tada biti
35
velika nevolja, kakve nije bilo od postanja sveta do sada, niti će biti. 22 I ako se ne
bi skratili oni dani, ne bi se spasao ni jedan čovek. Ali zbog izabranih skratiće se
oni dani.
23
Ako vam tada ko kaže: evo Hristos je ovde, ili: onde, nemojte poverovati. 24 Jer
će se javiti lažne mesije i lažni proroci, te će činiti velike znake i čuda, da zavedu −
ako je moguće − i izabrane. 25 Eto, rekao sam vam unapred. 26 Ako vam dakle kažu:
evo ga u pustinji, nemojte izići, evo ga u sobama, nemojte poverovati. 27 Jer kao što
munja izlazi od istoka i seva do zapada, tako će biti i dolazak Sina čovečijeg; 28 gde
god bude lešina, tamo će se orlovi okupiti.
29
Odmah posle nevolje onih dana sunce će potamneti i mesec neće davati svoje
svetlosti, i zvezde će padati s neba, i sile nebeske uzdrmaće se. 30 I tada će se na
nebu pojaviti znak Sina čovečijeg, pa će tada zakukati sva plemena na zemlji, i
ugledaće Sina čovečijeg gde dolazi na oblacima nebeskim sa silom i velikom
slavom. 31 I poslaće svoje anđele sa glasovitom trubom, pa će skupiti njegove
izabranike od četiri vetra, od jednog kraja neba do drugog.
32
A od smokve naučite priču: kada njena grana već omekša i prolista, znate da je
leto blizu. 33 Tako i vi kada vidite sve ovo, znajte da je blizu pred vratima. 34 Zaista
vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se sve ovo ne zbude. 35 Nebo i zemlja će
proći, ali moje reči neće proći.
Neznani dan i čas

(Mk. 13, 32−37; Lk. 21, 34−36)
36
A o onom danu i času niko ne zna, ni anđeli nebeski, nego samo Otac. 37 Kao
dani Nojevi, tako će biti dolazak Sina čovečijeg. 38 Jer kao što su u dane pred
potopom jeli i pili, ženili se i udavali, do dana kada Noje uđe u kovčeg, 39 i nisu
znali dok ne dođe potop i sve odnese, tako će biti i dolazak Sina čovečijeg. 40 Tada
će biti dva na polju, jedan će biti prihvaćen, a drugi će biti ostavljen; 41 dve će mleti
u mlinu, jedna će biti prihvaćena, a druga će biti ostavljena. 42 Bdite dakle, jer ne
znate u koji dan će doći Gospod vaš.
43
A ovo znajte, kada bi domaćin znao u koju noćnu stražu će lopov doći, bdio bi i
ne bi dozvolio da se potkopa njegova kuća. 44 Zato i vi budite spremni, jer će Sin
čovečiji doći u čas kada ne mislite. 45 Ko je dakle verni i mudri sluga, koga postavi
gospodar nad svojom čeljadi, da im daje hranu na vreme? 46 Blažen je onaj sluga
koga gospodar njegov, kada dođe, nađe da tako čini. 47 Zaista vam kažem da će ga
postaviti nad svim svojim imanjem. 48 Ako pak onaj rđavi sluga kaže u svom srcu:
36
moj gospodar će se dugo zadržati, 49 te počne tući svoje drugove u službi, i jesti i
piti sa pijanicama, 50 doći će gospodar onoga sluge u dan kada ne očekuje i u čas
koji ne zna, 51 pa će ga preseći i staviti među licemere. Onde će biti plač i škrgut
zuba.
Matej, glava 25
Deset devojaka
1
Tada će carstvo nebesko biti kao deset devojaka, koje uzeše svoje svetiljke i
iziđoše u susret mladoženji. 2 Pet od njih behu nerazumne a pet mudre. 3 Jer
nerazumne uzevši svoje svetiljke ne uzeše sa sobom ulja; 4 a mudre uzeše ulje u
posudama sa svojim svetiljkama. 5 Pošto je mladoženja odocneo, zadremaše sve i
zaspaše. 6 A o ponoći nasta vika: evo mladoženje, iziđite mu u susret. 7 Tada ustaše
sve one devojke i urediše svoje svetiljke. 8 A nerazumne rekoše mudrima: dajte
nam od svoga ulja, jer se naše svetiljke gase. 9 Ali mudre odgovoriše: da ne bude
malo nama i vama, idite bolje trgovcima i kupite sebi. 10 Kada su one otišle da
kupe, dođe mladoženja i one spremne uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata.
11
A kasnije dođoše i ostale devojke govoreći: gospodaru, gospodaru, otvori nam. 12
Ali on odgovori i reče: zaista vam kažem, ne poznajem vas. 13 Bdite dakle, jer ne
znate dana ni časa.
Talanti
(Lk. 19, 12−27)
14
Jer kao što čovek polazeći na put pozva svoje sluge i predade im svoje imanje, 15
te jednom dade pet talanata, drugome dva, a trećem jedan, svakome prema njegovoj
moći, i otputova. 16 Onaj što primi pet talanata odmah ode, poslova s njima i steče
drugih pet. 17 Isto tako i onaj sa dva steče druga dva. 18 A onaj koji primi jedan,
ode, iskopa jamu u zemlji i sakri novac svoga gospodara. 19 Posle dugog vremena
dođe gospodar onih slugu i stade se obračunavati s njima. 20 I pristupivši onaj što
primi pet talanata donese drugih pet talanata govoreći: gospodaru, pet talanata mi
predade, vidi, zaradih drugih pet talanata. 21 Reče mu gospodar njegov: dobro,
slugo dobri i verni, u malom si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost
svoga gospodara. 22 A prišavši onaj što primi dva talanta reče: gospodaru, dva
talanta mi predade; vidi, zaradih druga dva talanta. 23 Reče mu gospodar njegov:
dobro, slugo dobri i verni, u malom si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u
radost svoga gospodara. 24 A prišavši onaj što je primio jedan talant reče:
gospodaru, znao sam da si tvrd čovek, žanješ gde nisi posejao, i skupljaš gde nisi
37
vejao; 25 pobojah se, odoh i sakrih tvoj talant u zemlju; vidi, imaš svoje. 26 A
gospodar njegov odgovori i reče mu: zli i lenji slugo, znao si da žanjem gde nisam
posejao i skupljam gde nisam vejao. 27 Trebalo je dakle da daš moj novac
menjačima, i ja bih po dolasku uzeo svoje s kamatom. 28 Stoga uzmite od njega
talant i dajte onome što ima deset talanata. 29 Jer svakome koji ima daće se i preteći
će; a od onoga koji nema − uzeće se i ono što ima. 30 A nekorisnoga slugu izbacite
u krajnju tamu; onde će biti plač i škrgut zuba.
Sudni dan
31
A kada dođe Sin čovečiji u svojoj slavi i svi anđeli s njime, onda će sesti na
presto slave svoje; 32 i biće okupljeni pred njim svi narodi, i on će ih odvojiti jedne
od drugih, kao što pastir odvaja ovce od jaraca, 33 i postaviće ovce sebi s desne
strane a jarce s leve. 34 Tada će reći car onima s desne strane: hodite, blagosloveni
Oca moga, nasledite carstvo koje vam je pripremljeno od postanka sveta. 35 Jer
ogladneh i dadoste mi da jedem, ožedneh i napojiste me, stranac bejah i ugostiste
me, 36 go bejah i obukoste me, razboleh se i posetiste me, u tamnici bejah i dođoste
k meni. 37 Tada će mu odgovoriti pravednici i reći: Gospode, kada te videsmo
gladna i nahranismo, ili žedna i napojismo? 38 Kada te videsmo kao stranca i
ugostismo, ili gola i odenusmo? 39 Kada te videsmo bolesna ili u tamnici i dođosmo
tebi? 40 A car će im odgovoriti i reći: zaista vam kažem, u koliko učiniste jednom
od ove moje najmanje braće, meni učiniste. 41 Tada će reći i onima s leve strane:
idite od mene, prokleti, u večni oganj pripremljen đavolu i njegovim anđelima. 42
Jer ogladneh i ne dadoste mi da jedem, ožedneh i ne napojiste me, 43 stranac bejah i
ne ugostiste me, go bejah i ne odenuste me, bolestan i u tamnici bejah i ne posetiste
me. 44 Tada će oni odgovoriti i reći: Gospode, kada te videsmo gladna ili žedna ili
kao stranca ili gola ili bolesna ili u tamnici i ne poslužismo ti? 45 Tada će im
odgovoriti i reći: Zaista vam kažem, u koliko ne učiniste jednom od ovih najmanjih,
ni meni ne učiniste. 46 I otići će ovi u večnu kaznu, a pravednici u život večni.
Matej, glava 26
Zavera protiv Isusa
Pomazanje u Vitaniji Judina izdaja
(Mk. 14, 1−11; Lk. 22, 1−6; Jn. 12, 1−8)
1
A kada Isus svrši sve ove govore, reče svojim učenicima: 2 znate da je za dva dana
Pasha, i Sina čovečijeg će predati da ga raspnu. 3 Tada se skupiše prvosveštenici i
narodne starešine u dvor prvosveštenika koji se zvao Kajafa, 4 pa se dogovoriše da
Isusa na prevaru uhvate i ubiju, 5 ali govorahu: ne o prazniku, da se narod ne
38
pobuni.
6
A kada je Isus bio u Vitaniji u kući Simona Gubavog, 7 priđe mu žena sa sudom
od alavastra, punim skupocenog mira, i izli ga na glavu njegovu dok je bio za
trpezom. 8 Kada to videše učenici, negodovahu govoreći: čemu ova šteta? 9 Ovo se
moglo skupo prodati i dati siromasima. 10 Ali Isus razume i reče im: što pričinjavate
neprijatnosti ženi? Dobro delo mi učini; 11 jer siromahe svagda imate sa sobom, a
mene nemate svagda; 12 kada ona, naime, izli ovo miro na moje telo, za moju
sahranu to učini. 13 Zaista vam kažem, gde god se uspropoveda ovo evanđelje po
celom svetu, kazaće se i to šta ona učini, za sećanje na nju. 14 Tada jedan od
Dvanaestorice, koji se zove Juda Iskariotski, ode prvosveštenicima i reče: 15 šta ćete
mi dati, pa ću da vam ga izdam? A oni mu odrediše trideset srebrnika. 16 I od tada
je tražio zgodnu priliku da ga izda.
Tajna večera
(Mk. 14, 12−25; Lk. 22, 7−38; Jn. 13, 1−38)
17
A prvoga dana beskvasnih hlebova pristupiše učenici Isusu govoreći: gde hoćeš
da ti spremimo da jedeš Pashu? 18 On reče: idite u grad do toga i toga i recite mu:
Učitelj kaže: moje vreme je blizu; kod tebe ću praznovati Pashu sa svojim
učenicima. 19 I učiniše učenici kako im Isus naredi, te spremiše Pashu.
20
A kada nasta veče, ležaše za trpezom sa Dvanaestoricom. 21 I dok su jeli, reče:
zaista vam kažem da će me jedan od vas izdati. 22 I veoma ožalošćeni počeše
govoriti jedan za drugim: da nisam ja, Gospode? 23 A on odgovori i reče: koji
umoči sa mnom ruku u zdelu, taj će me izdati. 24 Sin čovečiji doduše ide − kao što
je napisano za njega, ali teško onome čoveku koji posreduje u izdajstvu Sina
čovečijeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj čovek. 25 A Juda, koji ga izdade,
odgovori i reče: da nisam ja, ravi? Reče mu: ti kaza.
26
A kada su jeli, uze Isus hleb, blagoslovi, izlomi i dade učenicima i reče: uzmite,
jedite; ovo je telo moje. 27 Tada uze čašu i zahvali, dade im i reče: pijte iz nje svi; 28
jer ovo je moja krv saveza, koja se proliva za mnoge radi oproštaja grehova. 29 Ali
vam kažem, od sada neću piti od ovoga roda čokotova do onoga dana kada ću ga s
vama piti novog u carstvu Oca moga.
Nagoveštaj Petrovog odricanja

i molitva
u Getsimaniji
39
(Mk. 14, 26−52; Lk. 22, 39−53; Jn. 18, 1−11)
30
I pošto su otpojali hvalu, iziđoše na Maslinsku goru. 31 Tada im reče Isus: svi
ćete se vi sablazniti o mene ove noći; jer je napisano: »Udariću pastira, pa će se
razbeći ovce od stada«. 32 A posle svoga uskrsa otići ću pred vama u Galileju. 33
Tada Petar odgovori i reče mu: ako se svi sablazne o tebe, ja se nikada neću
sablazniti. 34 Reče mu Isus: zaista ti kažem da ćeš me se tri puta odreći ove noći pre
no što zapeva petao. 35 Reče mu Petar: i ako treba da umrem s tobom, neću se tebe
odreći. Tako rekoše i svi učenici.
36
Tada dođe Isus s njima na mesto koje se zove Getsimanija i reče učenicima:
sedite tu dok ja odem onamo i pomolim se. 37 I povede Petra i dvojicu Zevedejevih
sinova, te poče tužiti i plašiti se. 38 Tada im reče: pretužna je moja duša do smrti;
ostanite ovde i bdite sa mnom. 39 I otide malo dalje i pade na svoje lice moleći se i
govoreći: Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ova čaša; ali ne kako ja hoću
nego kako ti. 40 I dođe učenicima i nađe ih gde spavaju, pa reče Petru: tako ne
mogoste ni jedan čas probdeti sa mnom? 41 Bdite i molite se da ne dođete u
iskušenje; duh je srčan, ali je telo slabo. 42 Opet, po drugi put ode i pomoli se
govoreći: Oče moj, ako ne može da me mimoiđe ova čaša, da je ne pijem, neka
bude tvoja volja. 43 I došavši opet ih nađe gde spavaju, jer im oči behu otežale. 44 I
ostavi ih opet. Otišavši pomoli se po treći put i izgovori ponovo iste reči. 45 Tada
dođe učenicima i reče: spavate samo i počivate; evo, približio se čas i Sina
čovečijeg predaju u ruke grešnika. 46 Ustanite, hajdemo; evo, približio se moj
izdajnik.
47
I dok je on još govorio, gle Juda, jedan od Dvanaestorice, dođe i s njim mnogi
ljudi sa mačevima i batinama, poslani od prvosveštenika i narodnih starešina, 48 a
izdajnik njegov dade im znak govoreći: koga poljubim, taj je; držite ga. 49 I odmah
prišavši Isusu reče: zdravo, ravi, i poljubi ga. 50 A Isus mu reče: prijatelju, zašto si
došao? Tada pristupiše, staviše ruke na Isusa i uhvatiše ga. 51 I gle, jedan iz
Isusovog društva pruži ruku, isuka svoj mač i udari prvosveštenikovog slugu, te mu
odseče uho, 52 Tada mu reče Isus: vrati svoj mač na njegovo mesto; jer svi koji se
maše za mač − od mača će poginuti. 53 Ili misliš da ne mogu da zamolim svoga
Oca, pa će mi odmah poslati više od dvanaest legija anđela? 54 Kako bi se onda
ispunila Pisma, da tako treba da bude? 55 Onoga časa reče Isus svetini: iziđoste kao
na razbojnika sa mačevima i batinama da me uhvatite. Svakodnevno sam sedeo u
hramu i učio, i niste me uhvatili. 56 Ali sve se ovo dogodilo da se ispune proročka
pisma. Tada ga svi učenici ostaviše i pobegoše.
40
Isus pred sinedrionom
Petrovo odricanje
(Mk. 14, 53−72; Lk. 22, 54−71; Jn. 18
, 12−27)
57
A oni što uhvatiše Isusa ovdedoše ga prvosvešteniku Kajafi, gde se okupiše
književnici i starešine. 58 A Petar iđaše za njim izdaleka sve do prvosveštenikova
dvora, i ušavši unutra seđaše sa slugama da vidi kraj. 59 A prvosveštenici i sav
sinedrion tražahu lažno svedočanstvo protiv Isusa, da ga pogube, 60 i ne nađoše,
iako mnogi lažni svedoci dođoše. Najzad pristupiše dvojica 61 i rekoše: ovaj reče:
mogu da razrušim hram Božiji i da ga za tri dana sagradim. 62 Tada usta
prvosveštenik i reče mu: ništa ne odgovaraš, što ovi svedoče protiv tebe? 63 A Isus
je ćutao. I prvosveštenik mu reče: zaklinjem te Bogom živim da nam kažeš jesi li ti
Hristos, Sin Božiji? 64 Reče mu Isus: ti kaza; ali vam kažem, od sada ćete videti
Sina čovečijeg gde sedi s desne strane sile i dolazi na nebeskim oblacima. 65 Tada
prvosveštenik razdra svoje haljine govoreći: pohulio je na Boga; šta nam još trebaju
svedoci? Eto sad čuste hulu. 66 Šta mislite? A oni odgovoriše i rekoše: zaslužio je
smrt. 67 Tada mu pljunuše u lice i udariše ga po glavi, a drugi po obrazu 68
govoreći: proreci nam, Hriste, ko te udari?
69
A Petar je sedeo napolju u dvorištu; i priđe mu jedna sluškinja govoreći: i ti si bio
sa Isusom Galilejcem. 70 Ali on odreče pred svima govoreći: ne znam šta govoriš. 71
A kada iziđe u predvorje, vide ga druga i reče onima što behu onde: ovaj beše s
Isusom Nazarećaninom. 72 I opet odreče uz zakletvu: ne znam toga čoveka. 73 Malo
posle priđoše oni što su stajali i rekoše Petru: zaista si i ti od njih, jer te i govor tvoj
odaje. 74 Tada se poče proklinjati i kleti: ne znam toga čoveka. I odmah zapeva
petao. 75 I seti se Petar Isusove reči što je rekao: pre no što petao zapeva tri puta ćeš
me se odreći; i izišavši napolje zaplaka gorko.
Matej, glava 27
Isus pred Pilatom
(Mk. 15, 1−20; Lk. 23, 1−5; 23, 17−25; Jn. 18, 28−19, 16)
1
A kada svanu dogovoriše se svi prvosveštenici i narodne starešine protiv Isusa da
ga ubiju. 2 I svezaše ga, odvedoše i predaše namesniku Pilatu.
3
Tada Juda, koji ga izdade, videvši da su ga osudili, pokaja se i vrati trideset
srebrnika prvosveštenicima i starešinama 4 govoreći: greših što izdadoh nevinu krv;
41
a oni mu rekoše: šta se to nas tiče? To je tvoja briga. 5 Tada baci srebrnike u hram,
udalji se, ode i obesi se. 6 A prvosveštenici uzeše srebrnike i rekoše: ne valja ih
metnuti u hramovnu blagajnu, jer su plata za krv. 7 Nego se dogovoriše te kupiše za
njih lončarevu njivu za groblje strancima. 8 Zato se ona njiva do danas zove Krvna
njiva. 9 Tada se ispuni što je rekao prorok Jeremija: »I uzeše trideset srebrnika, cenu
procenjenoga, koga proceniše sinovi Izrailjevi, 10 i dadoše ih za lončarevu njivu,
kako mi naredi Gospod«.
11
A kada Isusa postaviše pred namesnika, zapita ga namesnik: jesi li ti judejski car?
A Isus reče: ti kažeš. 12 I kada ga optuživahu prvosveštenici i starešine, ništa ne
odgovori. 13 Tada mu reče Pilat: zar ne čuješ šta sve svedoče protiv tebe? 14 I ne
odgovori mu ni na jednu reč, tako da se namesnik veoma čudio.
15
A o prazniku je namesnik obično oslobađao narodu jednoga sužnja koga su hteli.
16
Tada su imali poznatoga sužnja koji se zvao Varava. 17 I kada se okupiše, reče im
Pilat: koga hoćete da vam oslobodim, Varavu ili Isusa koji se zove Hristos? 18 Jer je
znao da su ga predali iz zavisti. 19 A kada je sedeo na sudijskoj stolici, poruči mu
njegova žena: nemoj se ti ništa mešati u stvar onoga pravednika; jer sam danas u
snu mnogo prepatila zbog njega. 20 Ali prvosveštenici i starešine nagovoriše narod
da zatraže Varavu, a Isusa da pogube. 21 A namesnik im se obrati i reče: kojega od
ove dvojice hoćete da vam oslobodim? Oni rekoše: Varavu. 22 Reče im Pilat: a šta
da uradim sa Isusom koji se zove Hristos? Svi rekoše da raspet bude. 23 A on reče:
kakvo je zlo učinio? Ali oni još više vikahu govoreći: neka raspet bude. 24 A Pilat
videvši da ništa ne pomaže, nego buka sve veća biva, uze vodu pa opra ruke pred
narodom i reče: ja nisam kriv u krvi ovoga pravednika; vi ćete se brinuti. 25
Odgovori sav narod i reče: krv njegova na nas i na našu decu. 26 Tada im pusti
Varavu, a Isusa išiba i predade da ga raspnu.
27
Tada namesnikovi vojnici povedoše Isusa u pretorium i skupiše oko njega celu
četu. 28 Svukoše ga i ogrnuše mu crvenu kabanicu, 29 opletoše venac od trnja te mu
staviše na glavu i trsku u njegovu desnu ruku, pa kleknuše pred njim i narugaše mu
se govoreći: zdravo, judejski care, 30 i pljunuše na njega, uzeše trsku i udarahu ga
po glavi. 31 I kada mu se narugaše, svukoše s njega kabanicu i obukoše ga u
njegove haljine, pa ga odvedoše da ga raspnu.
Raspeće
(Mk. 15, 21−41; Lk. 23, 26−49; Jn. 19, 17−37)
32
I izlazeći nađoše čoveka iz Kirine, po imenu Simona; ovoga nateraše da mu
ponese krst. 33 I kad su došli na mesto koje se zove Golgota, što znači mesto
42
Lubanja, 34 dadoše mu da pije vino pomešano sa žuči; i okusivši ne htede da pije. 35
A kada ga raspeše, podeliše njegove haljine bacajući kocku, 36 i sedeći čuvahu ga
onde. 37 I staviše mu više glave njegovu krivicu napisanu: ovo je Isus, judejski car.
38
Tada raspeše s njim dva razbojnika, jednoga s desne a drugoga s leve strane. 39 A
prolaznici su ga grdili mašući svojim glavama 40 i govoreći: ti što rušiš hram i za tri
dana ga sagrađuješ, spasi samoga sebe, ako si Sin Božiji, siđi s krsta. 41 Isto tako su
govorili prvosveštenici zajedno sa književnicima i starešinama ismevajući mu se: 42
druge je spasao, sebe ne može da spase; car je Izrailjev, neka siđe sad s krsta pa
ćemo verovati u njega. 43 Uzdao se u Boga, neka ga sad izbavi, ako ga želi; jer reče:
Božiji sam Sin. 44 A isto tako ga vređahu i razbojnici raspeti s njim.
45
A od šestoga do devetoga časa bi tama po svoj zemlji. 46 Oko devetoga časa pak
povika Isus veoma glasno: »Ili, Ili, lema savahtani«; to znači: Bože moj, Bože moj,
zašto me ostavi? 47 A neki od onih što su onde stajali čuvši to rekoše: ovaj zove
Iliju. 48 I odmah jedan od njih otrča, uze sunđer, natopi ga octom, natače na trsku i
davaše mu da pije. 49 A ostali rekoše: ostavi da vidimo da li će doći Ilija da ga
spase. 50 A Isus opet povika glasno i izdahnu.
51
I gle, zavesa u hramu rascepi se na dvoje od gore do dole, i zemlja se zatrese, i
stene se raspadoše, 52 i grobovi se otvoriše te vaskrsnuše mnoga tela umrlih svetaca;
53
i izišavši iz grobova posle njegovoga vaskrsenja uđoše u Sveti grad i pokazaše se
mnogima. 54 A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa videvši zemljotres i šta se
dogodilo, uplašiše se vrlo i rekoše: ovaj zaista beše Božiji sin. 55 A behu onde i
gledahu izdaleka mnoge žene, koje su pratile Isusa od Galileje i služile mu. 56 Među
njima beše Marija Magdalina, i Marija, majka Jakovljeva i Josifova, i majka
Zevedejevih sinova.
Isusova sahrana
(Mk. 15, 42−47; Lk. 23, 50−56; Jn. 19, 38−42)
57
A kada nasta veče, dođe bogati čovek iz Arimateje, po imenu Josif, koji je i sam
bio Isusov učenik; 58 ovaj pristupi Pilatu i zatraži Isusovo telo. Tada Pilat naredi da
mu se preda. 59 I uze Josif telo, uvi ga u čisto platno, 60 pa ga stavi u svoj novi grob
koji je usekao u steni, i navali veliki kamen na vrata od groba, i otide. 61 A Marija
Magdalina i druga Marija seđahu onde prema grobu.
62
A sutradan, posle petka, skupiše se prvosveštenici i fariseji kod Pilata 63 i rekoše:
gospodaru, setismo se da ona varalica još za života reče: posle tri dana vaskrsnuću.
64
Naredi stoga da se osigura grob do trećega dana, da ne dođu njegovi učenici,
ukradu ga, i narodu reknu: vaskrsao je iz mrtvih, pa će poslednja prevara biti gora
43
od prve. 65 Reče im Pilat: evo vam straža; idite i osigurajte kako znate. 66 A oni
odoše i utvrdiše grob zapečativši kamen i postavivši stražu.
Matej, glava 28
Vaskrsenje
(Mk. 16, 1−8; Lk. 24, 1−12; Jn. 20, 1−18)
1
A posle subote, u svanuće prvoga dana nedelje, dođe Marija Magdalina i druga
Marija da pogledaju grob. 2 I gle, zemljotres bi veliki, jer anđeo Gospodnji siđe s
neba, pristupi, odvali kamen i seđaše na njemu. 3 A lik mu je bio kao munja, i odelo
njegovo belo kao sneg. 4 Od straha pred njim uzdrhtaše stražari i postaše kao mrtvi.
5
Tada anđeo progovori i reče ženama: vi se ne bojte; znam naime da tražite Isusa
raspetoga. 6 Nema ga ovde. Jer vaskrse kao što reče; dođite i vidite mesto gde je
ležao. 7 I idite brzo pa recite njegovim učenicima da je vaskrsao iz mrtvih, i gle, on
ide pred vama u Galileju, onde ćete ga videti. Eto, rekoh vam. 8 I otišavši odmah od
groba sa strahom i velikom radošću potrčaše da jave njegovim učenicima. 9 I gle,
Isus ih srete i reče: zdravo. A one prišavši uhvatiše njegove noge i pokloniše mu se.
10
Tada im Isus reče: ne bojte se; idite i javite mojoj braći neka idu u Galileju, i
tamo će me videti.
11
A kada su one išle, gle, neki od straže dođoše u grad i javiše prvosveštenicima
sve što se dogodilo. 12 I sastaše se sa starešinama, te se dogovoriše i dadoše
vojnicima mnogo novca 13 govoreći: kažite da su njegovi učenici došli noću i ukrali
ga dok smo spavali. 14 I ako to dočuje namesnik, mi ćemo ga ubediti i vas oprostiti
brige. 15 A oni uzeše novac i učiniše kako su ih naučili. I razglasi se ova priča kod
Judeja do današnjeg dana.
Apostolska misija
(Mk. 16, 14−20; Lk. 24, 44−49; Jn. 20, 21)
16
A jedanaestorica učenika odoše u Galileju na goru, kuda im je odredio Isus, 17 i
kada ga videše, pokloniše se, a neki posumnjaše. 18 Tada priđe Isus i reče im: meni
je dana sva vlast na nebu i na zemlji. 19 Zato idite i načinite sve narode mojim
učenicima, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, 20 učeći ih da drže sve što
sam vam naložio; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta.
44
Evanđelje po Marku
Marko, glava 1
(Mt. 3, 1−12; Lk. 3, 3−18; Jn. 1, 19−31)
1
Početak evanđelja o Isusu Hristu, Sinu Božijem. 2 Kao što je napisano u proroka
Isaije: »Gle, ja šaljem vesnika svoga pred lice tvoje, koji će pripremiti put tvoj. 3
Glas onoga što viče u pustinji: pripremite put Gospodnji, poravnajte staze njegove.«
4
Pojavi se Jovan krsteći u pustinji i propovedajući pokajničko krštenje za oproštaj
greha. 5 I izlažaše k njemu sva judejska zemlja i svi Jerusalimljani, i on ih krštavaše
u reci Jordanu, pri čemu oni ispovedahu svoje grehe. 6 A Jovan beše obučen u
haljinu od kamilje dlake i imaše kožni pojas oko svojih bedara, i jeđaše skakavce i
divlji med. 7 I propovedaše govoreći: za mnom dolazi jači od mene, pred kim nisam
dostojan da se sagnem i odrešim remena na obući njegovoj. 8 Ja vas krstih vodom, a
on će vas krstiti Duhom Svetim.
Isusovo krštenje i kušanje

(Mt. 3, 13−4, 11; Lk. 3, 21−22; 4, 1−13; Jn. 1, 32−34)
9
I u to vreme dođe Isus iz Nazareta galilejskog, te ga Jovan krsti u Jordanu. 10 I
odmah izlazeći iz vode, vide otvorena nebesa i Duha gde silazi na njega kao golub.
11
I ču se glas sa nebesa: ti si Sin moj ljubljeni, ti si po mojoj volji. 12 I odmah ga
Duh izvede u pustinju. 13 I beše u pustinji četrdeset dana, kušan od satane, i beše sa
zverima, i anđeli mu služahu.
Poziv prvih učenika

(Mt. 4, 12−22; Lk. 4, 14−15; 5, 1−11)
14
A pošto predadoše Jovana, dođe Isus u Galileju propovedajući evanđelje Božije
15
i govoreći da se ispunilo vreme i približilo carstvo Božije; pokajte se i verujte u
evanđelje.
16
I hodajući pored Galilejskog mora, vide Simona i Andreju, brata Simonova, gde
bacaju mreže u more; jer behu ribari. 17 I reče im Isus: hajdete za mnom, pa ću
učiniti da postanete ribari ljudski. 18 I odmah ostavivši mreže pođoše za njim. 19 I
45
otišavši malo dalje, vide Jakova Zevedejeva i Jovana brata njegova, i njih u čamcu
gde krpe mreže, te ih odmah pozva. 20 I ostaviše oca svoga Zevedeja u čamcu sa
najamnicima pa odoše za njim.
Isusova propoved u Kafarnaumu i Galileji, čuda

(Mt. 8,14−16; Lk. 4, 31−44)
21
I dođoše u Kafarnaum; i odmah u subotu, ušavši u sinagogu, učaše. 22 I divljahu
se njegovoj nauci; jer ih učaše kao onaj koji ima vlast, a ne kao književnici. 23 Uto
beše u njihovoj sinagogi čovek sa nečistim duhom, te povika govoreći: 24 ah! Šta
imamo mi s tobom, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas upropastiš. Znam te ko si,
svetac Božiji. 25 I zapreti mu Isus: umukni i iziđi iz njega. 26 I istrza ga nečisti duh,
povika veoma glasno i iziđe iz njega. 27 I svi se zaprepastiše, tako da su pitali jedan
drugoga govoreći: šta je ovo? Nova nauka puna sile; zapoveda i nečistim duhovima
i pokoravaju mu se. 28 I odmah se raširi glas o njemu na sve strane po svoj okolini
galilejskoj.
29
I čim iziđe iz sinagoge, dođe u Simonovu i Andrejinu kuću sa Jakovom i
Jovanom. 30 A Simonova tašta ležaše u groznici, i odmah mu kazaše za nju. 31 I
prišavši uhvati je za ruku i podiže je; i pusti je groznica, te im služaše. 32 A uveče,
kada sunce zađe, donošahu mu sve bolesnike i besomučne. 33 I sav grad beše
okupljen kod vrata. 34 I izleči mnoge koji su patili od različitih bolesti, i izagna
mnoge demone, i ne dozvoljavaše demonima da govore, jer su ga znali. 35 A ujutro,
dok je još bilo sasvim mračno, usta, iziđe i ode u pusto mesto, te se onde moljaše. 36
I požuri za njim Simon sa svojim društvom, 37 i našavši ga rekoše mu: svi te traže.
38
I reče im: hajdemo drugde u obližnja mesta, da i tamo propovedam; jer za to
iziđoh. 39 I dođe, propovedajući u njihovim sinagogama po svoj Galileji i izgoneći
demone.
Očišćenje gubavca
(Mt. 8, 2−4; Lk. 5, 12−16)
40
I dođe k njemu gubavac moleći ga i klečeći govoraše mu: ako hoćeš, možeš da
me očistiš. 41 I smilovavši se, pruži svoju ruku, dohvati ga i reče mu: hoću, budi
čist. 42 I odmah otide s njega guba i bi očišćen. 43 I zapretivši mu, odmah ga otpusti,
44
i reče mu: gledaj da nikome ništa ne kažeš, nego idi, pokaži se svešteniku i
prinesi za svoje očišćenje što je Mojsije zapovedio, za svedočanstvo njima. 45 A
ovaj otišavši poče mnogo propovedati i razglašavati događaj, tako da Isus nije više
mogao da uđe u grad javno, nego je bio napolju po pustim mestima; i dolažahu k
njemu sa svih strana.
46
Marko, glava 2
Isceljenje uzetoga
(Mt. 9, 1−8; Lk. 5, 17−26)
1
I kada posle nekoliko dana opet uđe u Kafarnaum, ču se da je u kući. 2 I skupiše se
mnogi, tako da nije bilo više mesta ni pred vratima, i kazivaše im reč. 3 I dođoše k
njemu noseći uzetog čoveka koga su nosila četvorica. 4 I kako zbog naroda nisu
mogli da ga prinesu njemu, otkriše krov kuće gde je bio, i prokopavši ga, spustiše
krevet na kom uzeti ležaše. 5 I videvši Isus njihovu veru, reče uzetome: sinko,
opraštaju ti se gresi. 6 A neki od književnika seđahu onde i razmišljahu u svojim
srcima: 7 što ovaj govori tako? On huli; ko može da oprašta grehe sem jednoga
Boga? 8 I saznavši odmah Isus svojim duhom da oni tako razmišljaju u sebi, reče
im: što to mislite u svojim srcima? 9 Šta je lakše, reći uzetome: opraštaju ti se gresi,
ili reći: ustani pa uzmi svoju postelju i hodaj? 10 A da znate da Sin čovečiji ima
vlast da oprašta grehe na zemlji, reče uzetome: 11 tebi govorim, ustani, podigni
svoju postelju i idi kući. 12 I usta te odmah podiže postelju i iziđe pred svima, tako
da su se svi divili i slavili Boga govoreći: tako nešto još nikad ne videsmo.
Isus poziva Levija

(Mt. 9, 9−17; Lk. 5, 27−39)
13
I iziđe opet na more; i sav narod dolažaše k njemu, i učaše ih. 14 I prolazeći vide
Levija Alfejeva gde sedi na carinarnici, i reče mu: hajde za mnom. I ustavši pođe za
njim. 15 I kada je bio za trpezom u njegovoj kući, mnogi carinici i grešnici behu za
stolom sa Isusom i njegovim učenicima; jer ih beše mnogo i iđahu za njim. 16 A
književnici, fariseji, videvši da jede s grešnicima i carinicima, govorahu njegovim
učenicima: zašto jede i pije sa carinicima i grešnicima? 17 Isus pak čuvši reče im:
lekar nije potreban zdravima nego bolesnima. Ne dođoh da pozovem pravedne nego
grešne.
Pitanje o postu
18
Jovanovi učenici i fariseji pošćahu. I dođoše i rekoše mu: zašto Jovanovi učenici
i učenici farisejski poste, a tvoji učenici ne poste? 19 Reče im Isus: mogu li svatovi
da poste dok je mladoženja s njima? Dok god imaju mladoženju sa sobom, ne mogu
postiti. 20 Nego će doći dani kada će se mladoženja oteti od njih, i tada će, u taj dan,
postiti. 21 Niko ne prišiva zakrpu od novoga sukna na staru haljinu. Inače, zakrpa
dere od nje, novo od staroga, i rascep gori biva. 22 I niko ne sipa novo vino u stare
mehove; inače, vino će poderati mehove, pa propadaju vino i mehovi. Nego novo
47
vino u nove mehove.
Gospodar subote
(Mt. 12, 1−14; Lk. 6, 1−11)
23
A kada je subotom išao kroz useve, učenici njegovi počeše praviti put kidajući
klasje. 24 I fariseji mu govorahu: vidi, zašto čine subotom što nije dozvoljeno? 25
Reče im: zar nikad ne čitaste šta učini David kada bi u nevolji i ogladne on i
njegovo društvo? 26 Kako uđe u dom Božiji za vreme prvosveštenika Aviatara i
pojede postavljene hlebove, koje ne sme niko da jede sem sveštenika, te dade i
onima što behu s njim? 27 I reče im: subota je ustanovljena radi čoveka, a ne čovek
radi subote. 28 Tako je Sin čovečiji gospodar subote.
Marko, glava 3
1
I opet uđe u sinagogu, i onde beše čovek sa usahlom rukom. 2 I motrahu na njega,
hoće li ga izlečiti u subotu, da ga optuže. 3 I reče čoveku koji je imao suhu ruku:
stani na sredinu. 4 I reče im: da li je dopušteno subotom dobro činiti ili zlo, život
spasti ili pogubiti? A oni ćutahu. 5 I pogledavši ih naokolo s gnevom, tužan zbog
okorelosti njihovoga srca, reče čoveku: ispruži ruku. I ispruži, te posta opet zdrava
ruka njegova. 6 A fariseji izišavši odmah se savetovahu sa irodovcima protiv njega,
da ga upropaste.
Narod hrli Isusu

Izbor Dvanaestorice
(Mt. 4
, 23−25; 12, 15−16; 10, 1−4; Lk. 6, 17−19; 13−16)
7
A Isus se sa svojim učenicima povuče prema moru; i mnoštvo naroda pođe za
njim iz Galileje i iz Judeje 8 i Jerusalima, iz Idumeje i s one strane Jordana, iz
okoline Tira i Sidona, mnoštvo veliko; čuvši šta je činio, dođoše k njemu. 9 I reče
svojim učenicima da mu se spremi čamac zbog naroda, da ga ne guraju. 10 Jer
mnoge izleči, tako da navaljivahu na njega svi koji su patili, da ga dotaknu. 11 I
nečisti duhovi, kada ga gledahu, padahu pred njim i vikahu govoreći: ti si Sin
Božiji. 12 I mnogo im je pretio da ga ne objavljuju.
13
I pope se na goru, te dozva koje htede, i oni odoše k njemu. 14 I postavi
Dvanaestoricu da budu s njim i da ih pošalje da propovedaju, 15 i da imaju vlast da
izgone demone. 16 I postavi Dvanaestoricu, i Simonu nadenu ime Petar; 17 pa
48
Jakova Zevedejeva i Jovana, brata Jakovljeva, i nadenu im imena Voanirges, to jest
sinovi groma; 18 pa Andreju i Filipa, i Vartolomeja, i Mateja, i Tomu, i Jakova
Alfejeva, i Tadeja, i Simona Kananeja, 19 i Judu Iskariotskog, koji ga izdade.
Hula na Duha Svetoga

Hristovi pravi rođaci
(Mt. 12, 24−32; 12, 46−50; Lk. 11, 15−22; 8, 14−21)
20
I dođe kući; i opet se okupi narod, tako da nisu mogli ni hleb da pojedu. 21 A kad
njegovi čuše, iziđoše da ga uhvate; jer govorahu da nije pri sebi. 22 Književnici pak,
koji su došli iz Jerusalima, govorahu da ima Veelzevula i da pomoću demonskog
vladara izgoni demone. 23 I dozvavši ih govoraše im u pričama: kako može satana
da izgoni satanu? 24 I ako se neko carstvo podeli samo protiv sebe, to carstvo ne
može da se održi. 25 I ako se kuća protiv same sebe podeli, ta kuća ne može ostati.
26
I ako je satana ustao protiv samoga sebe i podelio se, ne može ostati, nego mu je
došao kraj. 27 Ali niko ne može da uđe u kuću jakoga i da pograbi njegovo
pokućanstvo, ako prvo ne sveže jakoga, i tada opleni njegovu kuću. 28 Zaista vam
kažem da će sinovima ljudskim biti oprošteni svi gresi i hule, koliko god ushule; 29
ali koji pohuli na Duha Svetoga, nema oproštaja doveka, 30 nego ga tereti večiti
greh. Jer rekoše: ima nečistog duha.
31
I dođoše majka njegova i braća njegova i stojeći napolju poslaše k njemu da ga
zovu. 32 A narod seđaše oko njega, te mu rekoše: vidi, tvoja majka i tvoja braća te
napolju traže. 33 I odgovorivši reče im: ko su majka moja i braća moja? 34 I
pogledavši naokolo one koji su sedeli oko njega, reče: gle, majka moja i braća
moja. 35 Jer ko izvrši volju Božiju, taj je brat moj i sestra i majka.
Marko, glava 4
Priče
(Mt. 13, 1−32; Lk. 8, 4−18; 13, 18−19)
1
I opet poče učiti kraj mora. I okupi se oko njega silan narod, tako da je ušao u
čamac i sedeo na moru, a sav narod beše na zemlji kod mora. 2 I učaše ih mnogo u
pričama, i govoraše im u nauci svojoj: 3 slušajte! Eto, iziđe sejač da seje. 4 I kad je
sejao, jedno seme pade kraj puta, i dođoše ptice te ga pozobaše. 5 Drugo pade na
kamenito tle, gde nemaše mnogo zemlje, i odmah izniče, jer nemaše duboke zemlje.
6
A kada sunce iziđe, bi sprženo, i kako nemaše korena − usahnu. 7 Treće pade u
trnje, i naraste trnje te ga uguši, i ne donese roda. 8 Četvrta pak padoše u dobru
zemlju, i davahu rod koji je napredovao i rastao, i donese tridesetostruko i
49
šezdesetostruko i stostruko. 9 I reče: ko ima uši da sluša, neka sluša.
10
A kada bi sam, pitahu ga za priče oni koji behu oko njega s Dvanaestoricom. 11 I
reče im: vama je dana tajna carstva Božijeg; a onima koji su napolju sve biva u
pričama, 12 da »gledajući gledaju i ne vide, i slušajući slušaju i ne razumeju, da se
ne obrate i oprošteno im bude«. 13 I reče im: ne razumete ove priče, a kako ćete
shvatiti sve priče? 14 Sejač seje reč. 15 Ovi su kraj puta posejani, gde se seje reč, i
kada je čuju, odmah dolazi satana i uzima reč posejanu u njima. 16 I ovi su slično
posejani na kamenitom tlu, koji kada čuju reč, odmah je s radošću primaju, 17 i
nemaju korena u sebi, nego su nestalni, pa kad dođe do nevolje ili gonjenja zbog
reči, odmah se sablazne. 18 A drugi su, što su posejani u trnju; to su oni koji reč
čuše, 19 i svetske brige, te prevara bogatstva i žudnje za drugim stvarima uvlače se i
guše reč, te neplodna biva. 20 A oni što su posejani na dobroj zemlji, slušaju i
primaju reč, pa donose rod tridesetostruko i šezdesetostruko i stostruko.
21
I reče im: da li se svetiljka pali da se stavi pod mericu ili pod krevet, a ne da se
stavi na svećnjak? 22 Jer ništa nije skriveno što se ne bi otkrilo; niti što bi tajno, a da
ne iziđe na videlo. 23 Ko ima uši da sluša, neka sluša.
24
I reče im: pazite šta slušate. Kakvom merom merite, biće vam odmereno, i
dodaće se vama koji slušate. 25 Jer ko ima − njemu će se dati; a ko nema − i što ima
uzeće se od njega.
26
I govoraše: tako je carstvo Božije kao kad čovek baci seme na zemlju, 27 i spava i
ustaje noću i danju, a seme niče i raste − sam ne zna kako. 28 Zemlja sama od sebe
donosi rod, prvo stabljiku, zatim klas, onda puno žita u klasu. 29 A kad rod dopusti,
odmah šalje srp, jer je žetva nastala.
30
I govoraše: kako ćemo uporediti carstvo Božije, ili u kojoj priči da ga izložimo?
31
Kao gorušičino zrno, koje kad se poseje u zemlju, manje je od svih semena na
zemlji, 32 a kad ga poseju, izrasta i biva veće od sveg povrća, te razvija velike
grane, tako da ptice nebeske mogu da se gnezde u njegovoj senci. 33 I kazivaše im
reč u mnogim takvim pričama, koliko su mogli da slušaju. 34 A bez priče im ne
govoraše, no svojim učenicima nasamo sve objašnjavaše.
Stišavanje bure
Isceljenje besomučnog Gerasinca
(Mt.
8, 18−9, 1; Lk. 8, 22−39)
50
35
I reče im onoga dana uveče: pređimo na drugu stranu. 36 I otpustivši narod uzeše
ga kako beše u čamcu, i drugi čamci behu s njim. 37 I nasta velika oluja, i valovi
zapljuskivahu u čamac, tako da se čamac već punio. 38 A on na krmi spavaše na
uzglavlju. I probudiše ga, te mu rekoše: učitelju, zar ne mariš što propadamo? 39 I
ustavši zapreti vetru i reče moru: ćuti, umukni. I presta vetar, te bi tišina velika. 40 I
reče im: što ste tako plašljivi? Kako nemate vere? 41 I veoma se uplašiše, te
govorahu jedan drugome: ta ko je ovaj, da mu se i vetar i more pokoravaju?
Marko, glava 5
1
I dođoše na drugu stranu mora u kraj gerasinski. 2 I kad iziđe iz čamca, odmah mu
iz grobova iziđe u susret čovek sa nečistim duhom, 3 koji stanovaše u grobovima, i
niko ga više nije mogao ni lancem svezati, 4 jer je mnogo puta bio vezan u okove i
lance, pa je pokidao lance i polomio okove, i niko nije mogao da ga ukroti. 5 I
stalno beše u grobovima i brdima, danju i noću, vičući i bijući se kamenjem. 6 I
videvši Isusa izdaleka, potrča i pade pred njim ničice, 7 te povika veoma glasno: šta
ja imam s tobom, Isuse Sine Boga najvišega? Zaklinjem te Bogom, nemoj me
mučiti. 8 Jer mu govoraše: iziđi, duše nečisti, iz čoveka. 9 I pitaše ga: kako ti je ime?
I reče mu: Legion mi je ime, jer nas je mnogo. 10 I moljaše ga mnogo da ih ne istera
iz onog kraja. 11 A onde, prema brdu, paslo je veliko krdo svinja. 12 I zamoliše ga
govoreći: pošalji nas u svinje, da uđemo u njih. 13 I dopusti im. I izišavši nečisti
duhovi uđoše u svinje, i navali krdo niz strmen u more, oko dve hiljade, i udaviše se
u moru. 14 A pastiri njihovi pobegoše i javiše u gradu i po selima; te dođoše da vide
šta se dogodilo. 15 I dođoše Isusu i videše besomučnoga, koji je imao Legiona, kako
sedi obučen i pametan, te se uplašiše. 16 A očevidci im ispričaše kako se dogodi
besomučnome i o svinjama. 17 I počeše ga moliti da ode iz njihovog kraja. 18 A
kada Isus uđe u čamac, zamoli ga onaj koga je mučio đavo da bude s njim. 19 I ne
dopusti mu, nego mu reče: idi kući svojima i javi im šta ti je učinio Gospod i kako
se smilovao na tebe. 20 I ode i poče propovedati u Dekapolju šta mu učini Isus i svi
se divljahu.

(Mt. 9
, 18−26; Lk. 8, 41−56)
21
I pošto Isus opet pređe čamcem na drugu stranu, okupi se mnogi narod oko njega,
i beše kraj mora. 22 I dođe jedan od starešina sinagoga, po imenu Jair, pa videvši ga
pade pred noge njegove, 23 i moljaše ga mnogo govoreći: moja ćerka je na samrti,
51
dođi, stavi ruke na nju, da bude spasena i da oživi. 24 I ode s njim. A mnogi narod
iđaše za njim i gurahu ga.
25
I žena neka koja je bolovala od tečenja krvi dvanaest godina, 26 mnogo propatila
od mnogih lekara i potrošila sve što je imala, a ništa se nije spomogla, nego joj još
gore bilo, 27 čuvši o Isusu, dođe između naroda s leđa i dotače njegovu haljinu; 28
jer govoraše: ako samo dotaknem njegove haljine, biću spasena. 29 I odmah
presahnu izvor njene krvi, te oseti u telu da je izlečena od svoje muke. 30 A Isus
osetivši odmah u sebi da sila iziđe iz njega, okrenu se u narodu i reče: ko mi dotače
haljine? 31 Učenici pak njegovi rekoše: gledaš narod kako te tiska i govoriš: ko me
dotače? 32 I obaziraše se da vidi onu koja to učini. 33 A žena znajući šta joj se
dogodilo, dođe sa strahom i trepetom, te pade pred njim i reče mu svu istinu. 34 A
on joj reče: kćeri, vera tvoja spasla te je; idi s mirom i budi zdrava od svoje bolesti.
35
Dok je on još govorio, dođoše od starešine sinagoge govoreći: umrla je kći tvoja;
što još mučiš učitelja? 36 A Isus, ne obazrevši se na reč koju govorahu, reče
starešini sinagoge: ne boj se, samo veruj. 37 I ne dopusti nikome da ide s njim sem
Petru, Jakovu i Jovanu, bratu Jakovljevu. 38 I dođoše u kuću starešininu, te vide
vrevu i ljude kako plaču i nariču mnogo, 39 pa ušavši reče im: što vičete i plačete?
Dete nije umrlo nego spava. 40 I ismevahu ga. A on istera sve, uze oca detinjeg i
majku i svoje pratioce, pa uđe gde beše dete. 41 I uhvativši ruku deteta reče joj:
talita kum, što prevedeno znači: devojčice, tebi govorim, ustani. 42 I odmah usta
devojčica i hodaše; beše joj, naime, dvanaest godina. I odmah se veoma
zaprepastiše. 43 I zapovedi im strogo da niko ne dozna ovo, i reče da joj dadu da
jede.
Marko, glava 6
Isus nepriznat u Nazaretu
(Mt. 13, 53−58; Lk. 4, 16−30)
1
I ode odande, te dođe u svoj zavičaj, a učenici njegovi iđahu za njim. 2 A kada bi
subota poče učiti u sinagogi. I mnogi koji slušahu divljahu se govoreći: otkuda to
ovome i kakva je mudrost što mu je dana? I ruke njegove čine takva čuda? 3 Nije li
ovo drvodelja, sin Marijin i brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li
sestre njegove ovde kod nas? I sablažnjavahu se o njega. 4 I govoraše im Isus da
prorok nije bez časti − sem u postojbini svojoj, i u rodbini svojoj i u kući svojoj. 5 I
ne mogaše onde učiniti ni jednoga čuda, sem što izleči malo bolesnika stavivši ruke
na njih. 6 I čuđaše se zbog njihovog neverovanja.
52
Apostolska misija
(Mt. 10, 1−15; Lk. 9, 1−6)
I obilažaše okolna sela učeći. 7 I dozva Dvanaestoricu, poče ih slati po dvojicu, i

davaše im vlast nad nečistim duhovima. 8 I zapovedi im da ništa ne uzimaju na put
sem jednoga štapa, ni hleba, ni torbe, ni novca u pojasu, 9 nego obuveni u sandale; i
ne oblačite dve haljine. 10 I govoraše im: gde uđete u kuću, ostanite onde, dok ne
iziđete odande. 11 A koje mesto vas ne primi i ne posluša vas, izlazeći odande
otresite prašinu sa svojih nogu − za svedočanstvo njima. 12 I otišavši propovedahu
da se ljudi pokaju. 13 te isteraše mnoge demone, pomazivahu uljem mnoge
bolesnike i lečiše ih.
Smrt Jovana Krstitelja

(Mt. 14, 1−12; Lk. 9, 7−9)
14
I ču kralj Irod, jer se njegovo ime razglasi, i govoraše da je Jovan Krstitelj ustao
iz mrtvih, pa zato deluju sile u njemu. 15 Drugi pak govorahu da je Ilija; a neki
govorahu da je prorok, kao jedan od proroka. 16 A Irod čuvši reče: Jovan, kome sam
odsekao glavu, on usta iz mrtvih.
17
Irod, naime, posla i uhvati Jovana, te ga sveza u tamnici zbog Irodijade žene
svoga brata Filipa, što se oženi njome. 18 Jer Jovan govoraše Irodu: ne smeš ti imati
žene brata svoga. 19 A Irodijada beše kivna na njega i htede ga ubiti, ali nije mogla.
20
Jer se Irod bojaše Jovana, znajući ga kao čoveka pravedna i sveta, te ga čuvaše. I
saslušavši ga beše u neprilici; ipak ga je rado slušao. 21 I kada dođe pogodan dan,
kada Irod na svoj rođendan priredi čast svojim velikašima, vojvodama i prvacima
galilejskim, 22 uđe Irodijadina kći, te zaigra i ugodi Irodu i gostima. A kralj reče
devojci: zatraži od mene što god hoćeš i daću ti. 23 I zakle joj se: što god zaišteš od
mene daću ti − do polovine svoga kraljevstva. 24 Ona pak izišavši reče svojoj majci:
šta da zatražim? A ona reče: glavu Jovana Krstitelja. 25 I odmah ušavši brzo kralju
zaiska govoreći: hoću da mi odmah daš na tanjiru glavu Jovana Krstitelja. 26 I
sneveseli se kralj vrlo, ali zbog zakletve i gostiju ne htede da je odbije. 27 I odmah
posla kralj dželata i naredi da donese Jovanovu glavu. I otišavši odseče mu glavu u
tamnici, 28 i donese njegovu glavu na tanjiru i dade je devojci, a devojka je dade
svojoj majci. 29 A učenici njegovi čuvši dođoše i uzeše njegovo telo i metnuše ga u
grob.

(Mt. 14, 13−36; Lk. 9, 10−17; Jn. 6, 1−21)
53
30
I skupiše se apostoli oko Isusa,te mu javiše sve što učiniše i poučiše. 31 I reče im:
hajdete vi samosami u pust kraj pa se odmorite malo. Jer dolažahu i odlažahu
mnogi, te nisu imali vremena ni da jedu. 32 I odoše čamcem na pusto mesto nasamo.
33
I videše ih kako odlaze i doznaše mnogi, pa se stekoše onde pešice iz svih
gradova i stigoše pre njih.
34
I izišavši vide mnogi narod, te se sažali na njih, jer behu kao ovce bez pastira, i
poče ih učiti mnogo. 35 I pošto je vreme prilično poodmaklo, priđoše mu učenici
njegovi i rekoše: mesto je pusto, a već je kasno. 36 Otpusti ih neka idu u okolna sela
i zaseoke i kupe sebi šta će jesti. 37 A on im odgovori i reče: dajte im vi da jedu.
Rekoše mu: da odemo i da kupimo hleba za dve stotine dinara, pa da im damo da
jedu? 38 A on im reče: koliko hlebova imate? Idite, vidite. I doznavši rekoše: pet, i
dve ribe. 39 I naredi im da se svi posade po grupama na zelenoj travi. 40 I posadiše
se u grupama po stotinu i po pedeset. 41 I uzevši onih pet hlebova i dve ribe,
pogleda na nebo, blagoslovi i izlomi hlebove, te ih davaše učenicima da metnu pred
njih; i one dve ribe razdeli svima. 42 I jedoše svi i nasitiše se. 43 I podigoše punih
dvanaest kotarica komađa hleba i riba. 44 A onih što jedoše hlebove beše pet hiljada
ljudi.
Isus hoda po vodi
45
I odmah natera svoje učenike da uđu u čamac i da idu napred na drugu stranu
prema Vitsaidi, dok on otpusti narod. 46 I oprostivši se od njih ode na brdo da se
pomoli. 47 A kada nasta veče, čamac beše nasred mora a on sam na zemlji. 48 I
videvši ih kako se muče veslajući, jer im beše protivan vetar, oko četvrte noćne
straže dođe k njima idući po moru; i htede da ih mimođe. 49 A oni videvši ga kako
ide po moru, pomisliše da je utvara, te povikaše; 50 jer ga svi videše i uplašiše se.
No on ih odmah oslovi i reče im: budite hrabri, ja sam, ne bojte se. 51 I uđe k njima
u čamac, i presta vetar. I divljahu se u sebi veoma; 52 jer ne razumeše čuda sa
hlebovima, nego im srce beše okorelo.
53
I prešavši na zemlju dođoše u Genisaret i pristaše. 54 I kad iziđoše iz čamca,
odmah ga poznaše, 55 optrčaše sav onaj kraj i počeše donositi bolesnike na
posteljama gde su čuli da je on. 56 I gde god je ulazio u sela ili gradove ili zaseoke,
na trgovima stavljahu bolesnike i moljahu ga da dotaknu bar rese njegove haljine. I
koji god ga dotakoše behu spaseni.
54
Marko, glava 7
Prava čistota
(Mt. 15
, 1−20)
1
I skupiše se oko njega fariseji i neki od književnika koji dođoše iz Jerusalima. 2 I
videše neke od njegovih učenika kako jedu hleb nečistim, to jest neopranim
rukama. 3 Jer fariseji i svi Judeji ne jedu dok ne operu šakom ruke, držeći predanje
starih, 4 i kad dođu s trga, ne jedu dok se ne operu, i ima još mnogo čega što su
primili da drže, pranja čaša, krčaga i bakarnog posuđa, 5 i zapitaše ga fariseji i
književnici: zašto tvoji učenici ne žive po predanju starih, nego jedu hleb
neopranim rukama? 6 A on im reče: dobro prorokova Isaija za vas licemere, kao što
je napisano: »Ovaj narod me poštuje usnama, a srce njihovo je daleko od mene. 7
Uzalud me poštuju, učeći nauke koje su ljudske zapovesti«. 8 Ostavivši Božiju
zapovest držite ljudsko predanje [pranja krčaga i čaša i drugo mnogo što šta takvo
činite]. 9 I govoraše im: lepo ukidate Božiju zapovest, da sačuvate svoje predanje. 10
Jer Mojsije reče: »Poštuj oca svoga i majku svoju«, i »Ko ruži oca ili majku smrću
da umre«. 11 A vi kažete: ako čovek kaže ocu ili majci: korvan je, što znači žrtveni
dar, ono čime bih ti pomogao, 12 i ne dopuštate mu više da išta učini ocu ili majci,
13
ukidajući Božiju reč svojim predanjem što ste ga predali; i mnogo što šta tako
činite.
14
I dozvavši opet narod govoraše im: čujte me svi i razumejte. 15 Ništa ne ulazi
spolja u čoveka što ga može opoganiti; nego što izlazi iz čoveka − to čini čoveka
nečistim. 16 Ako ko ima uši da sluša, neka sluša. 17 I kada dođe kući od naroda,
pitahu ga njegovi učenici za priču. 18 I reče im: tako ni vi ne razumete? Zar ne
opažate da sve što spolja ulazi u čoveka ne može da ga opogani, 19 jer ne ulazi u
njegovo srce nego u stomak, te izlazi u zahod, − čisteći sva jela? 20 I reče: što izlazi
iz čoveka, ono čini čoveka nečistim. 21 Jer iznutra iz ljudskog srca izlaze zle misli,
blud, krađe, ubijstva, 22 preljube, lakomstva, zloće, prevare, raspojasanost, zavist,
hula, oholost, bezumlje. 23 Sva ova zla izlaze iznutra i čine čoveka nečistim.
Vera Sirofeničanke
(Mt. 15, 21−28)
24
I ustavši ode odande u krajeve Tira i Sidona. I ušavši u jednu kuću hteo je da
niko ne dozna, ali nije mogao da bude skriven. 25 Nego odmah ču za njega jedna
žena, čija ćerčica imađaše nečistoga duha, ona dođe i pade pred noge njegove. 26 A
55
ta žena beše mnogoboškinja, rodom Sirofeničanka; i moljaše ga da istera demona iz
njene ćerke. 27 A on joj reče: pusti da se najpre nahrane deca; jer nije dobro uzeti
dečiji hleb i baciti psima. 28 Ona pak odgovori i reče mu: da, Gospode, ali i psi pod
stolom jedu od dečijih mrvica. 29 I reče joj: zbog ove reči idi, izišao je demon iz
tvoje kćeri. 30 I otišavši kući nađe dete kako leži na postelji, a demon je izišao.
Isceljenje gluvonemoga
31
I opet izišavši iz krajeva Tira dođe preko Sidona na Galilejsko more usred
krajeva Dekapolja. 32 I dovedoše mu jednog gluvog i mutavog, te ga zamoliše da
stavi ruku na njega. 33 I uzevši ga iz naroda nasamo stavi svoje prste u njegove uši,
pa pljunu i dotače njegov jezik, 34 pogleda na nebo i uzdahnu, te mu reče: efata, što
znači: otvori se. 35 I odmah mu se otvoriše uši, razreši se veza njegova jezika, te
govoraše pravilno. 36 I zapreti im da nikome ne govore. No koliko im je on
naređivao, oni sve više objavljivahu. 37 I divljahu se preko svake mere govoreći:
sve je dobro učinio, i gluve čini da čuju i neme da govore.
Marko, glava 8
Isus hrani četiri hiljade ljudi
(Mt. 15, 32−39)
1
U one dane kada opet beše mnogo naroda i ne imađahu šta jesti, dozva učenike i
reče im: 2 žao me je naroda, što su već tri dana stalno uz mene i nemaju šta da jedu;
3
ako ih otpustim gladne kućama njihovim, malaksaće na putu; neki od njih su došli
iz daleka. 4 I odgovoriše mu njegovi učenici: otkud može ko da ih nahrani
hlebovima ovde u pustinji? 5 I pita ih: koliko hlebova imate? A oni rekoše: sedam. 6
Tada naredi narodu da poseda po zemlji. I uzevši sedam hlebova, zahvali, izlomi i
davaše svojim učenicima da iznesu, i izneše pred narod. 7 I imađahu i malo ribica; i
blagoslovivši ih reče da i njih iznesu. 8 I jedoše i nasitiše se, i podigoše sedam
kotarica preostalih komada. 9 A beše oko četiri hiljade ljudi. I otpusti ih. 10 I odmah
uđe u čamac sa svojim učenicima, te dođe u okolinu Dalmanute.
Fariseji traže znak

Farisejski i Irodov kvasac
(Mt. 16, 1−12; Lk. 11, 16−29)
11
I iziđoše fariseji i počeše da se prepiru s njim, tražeći od njega znak s neba −
kušajući ga. 12 No on uzdahnu duhom svojim i reče: što ovaj rod traži znak? Zaista,
kažem vam, neće se dati znak ovome rodu. 13 I ostavivši ih opet uđe u čamac i ode
56
na drugu stranu.
14
I zaboraviše da uzmu hleba, te imađahu samo jedan hleb kod sebe u čamcu. 15 I
zapovedaše im govoreći: gledajte, čuvajte se od kvasca farisejskog i kvasca
Irodova. 16 Oni pak razmišljahu među sobom što hleba nemaju. 17 A Isus saznavši
to reče im: što mislite da hleba nemate? Još ne razumete i ne shvatate? Je li okorelo
vaše srce? 18 »Oči imate i ne vidite, uši imate i ne čujete«? I ne sećate se, 19 kada
izlomih pet hlebova na pet hiljada, koliko kotarica punih komada podigoste?
Rekoše mu: dvanaest. 20 Kada sedam hlebova izlomih na četiri hiljade, koliko korpi
punih komada podigoste? Rekoše: sedam. 21 I reče im: još ne razumete?
Isceljenje slepoga u Vitsaidi
22
I dođoše u Vitsaidu. I dovedoše mu jednoga slepca, te ga zamoliše da ga dotakne.
23
On uhvati slepca za ruku, izvede ga iz sela i pljunu mu u oči, pa stavi ruke na
njega i upita ga: vidiš li šta? 24 I pogledavši reče: vidim ljude gde idu − vidim ih
kao drveće. 25 Zatim opet stavi ruke na njegove oči, te progleda i ozdravi, i gledaše
sve jasno. 26 I posla ga kući njegovoj govoreći: ni u selo ne ulazi.
Petrovo ispovedanje
(Mt. 16, 13−28; Lk. 9, 18−27)
27
I iziđe Isus i njegovi učenici u sela kod Kesarije Filipove. A putem pitaše svoje
učenike govoreći im: šta kažu ljudi, ko sam ja? 28 Oni mu rekoše: Jovan Krstitelj,
drugi vele da si Ilija, a treći − da si jedan od proroka. 29 No on ih pitaše: a za koga
me vi držite? Petar odgovori i reče mu: ti si Hristos. 30 I zapreti im da nikome ne
govore o njemu.
31
I poče ih učiti da Sin čovečiji mora mnogo da postrada i da bude odbačen od
starešina, prvosveštenika i književnika, da će ga ubiti i posle tri dana će vaskrsnuti.
32
I to govoraše otvoreno. A Petar ga uze nasamo i poče ga koriti. 33 No on se
okrenu i videvši svoje učenike ukori Petra i reče: idi od mene, satano, jer ti ne
misliš o onom što je božansko nego o onom što je ljudsko.
34
I dozvavši narod sa svojim učenicima reče im: ko hoće za mnom da pođe, neka
se odrekne samoga sebe, pa neka ponese krst svoj i ide za mnom. 35 Jer ko hoće da
spase svoj život, izgubiće ga; a ko izgubi svoj život zbog mene i evanđelja, spašće
ga. 36 Jer šta koristi čoveku da zadobije sav svet, a život svoj izgubi? 37 Jer šta će
čovek dati u zamenu za svoj život? 38 Jer ko se postidi mene i mojih reči u ovom
57
preljubotvornom i grešnom rodu, njega će se postideti i Sin čovečiji kada dođe u
slavi svoga Oca sa svetim anđelima.
Marko, glava 9
1
I reče im: zaista, kažem vam: među ovima što stoje ovde ima nekih koji neće
okusiti smrti dok ne vide carstvo Božije da je došlo u sili.
Preobraženje
(Mt. 17, 1−13; Lk. 9, 28−36)
2
I posle šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana, te ih same izvede na jednu
visoku goru nasamo. I preobrazi se pred njima, 3 pa njegove haljine postaše sjajne i
vrlo bele, kako ih suknar na zemlji ne može ubeliti. 4 I pojavi im se Ilija sa
Mojsijem, te razgovarahu sa Isusom. 5 A Petar prozbori i reče Isusu: ravi, dobro je
da smo ovde, da načinimo tri senice, jednu tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji. 6 Nije,
naime, znao šta da kaže; jer behu vrlo uplašeni. 7 I dođe oblak te ih zakloni, a iz
oblaka se ču glas: ovo je Sin moj ljubljeni, njega slušajte. 8 I odjednom obazrevši se
nikoga više ne videše nego Isusa sama uz sebe.
9
A kada su silazili sa gore, zapovedi im da nikome ne propovedaju šta su videli,
dok Sin čovečiji ne ustane iz mrtvih. 10 I držahu čvrsto tu reč, raspravljajući među
sobom šta to znači: ustati iz mrtvih. 11 I pitahu ga govoreći: zašto književnici kažu
da Ilija treba prvo da dođe? 12 No on im reče: Ilija će prvo doći i sve uspostaviti. A
kako je pisano za Sina čovečijeg, da treba mnogo da postrada i da bude prezren? 13
Ali vam kažem da je Ilija došao, i postupiše s njim kako htedoše − kao što je
napisano za njega.
Isceljenje padavičara
(Mt. 17, 14−21; Lk. 9, 37−43)
14
I došavši učenicima videše mnogi narod oko njih i književnike kako se prepiru s
njima. 15 I čim ga videše, sav se narod prepade, te pritrčaše i pozdravljahu ga. 16 I
upita ih: što se prepirete s njima? 17 A jedan iz naroda mu odgovori: učitelju,
dovedoh ti svoga sina u kome je nemi duh; 18 i kad ga spopadne, rastrže ga, te baca
penu, škrguće zubima i suši se. I rekoh tvojim učenicima da ga isteraju, i ne
mogoše. 19 A on im odgovori i reče: o neverni rode, dokle ću biti s vama? Dokle ću
vas podnositi? Dovedite ga k meni. 20 I dovedoše mu ga. A kad ga duh vide, odmah
rastrza dečaka, te pade na zemlju i valjaše se bacajući penu. 21 Tada zapita njegovog
oca: koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reče: od detinjstva, 22 i
58
često ga baci u vatru i u vodu − da ga upropasti. Nego ako što možeš, smiluj se na
nas i pomozi nam. 23 Isus mu pak reče: »Ako možeš« − sve je mogućno onome koji
veruje. 24 Odmah povika dečakov otac i reče: verujem, pomozi mome neverju. 25 A
Isus videvši da se narod stiče, zapreti nečistom duhu govoreći mu: nemi i gluvi
duše, ja ti naređujem, iziđi iz njega i više ne ulazi u njega. 26 I povika, rastrza ga
silno i iziđe. I bi kao mrtav, tako da su mnogi govorili da je umro. 27 A Isus ga
uhvati za ruku, podiže ga, te usta. 28 A kada dođe kući, pitahu ga njegovi učenici
nasamo; zašto mi ne mogosmo da ga isteramo? 29 On im pak reče: ovaj rod može se
isterati samo molitvom [i postom].
Isus ponovo predskazuje svoju smrt i vaskrsenje

(Mt. 17, 22−24; Lk. 9, 43−45)
30
I otišavši odande prolažahu kroz Galileju, i nije hteo da ko dozna; 31 poučavaše,
naime, svoje učenike i govoraše im: Sina čovečijeg predaju u ruke ljudske, i ubiće
ga, a kad ga ubiju, posle tri dana će vaskrsnuti. 32 No oni ne razumevahu taj govor,
te se bojahu da ga upitaju.
Pouka apostola
(Mt. 18, 1−9; Lk. 9, 46−50)
33
I dođoše u Kafarnaum, i kad bi u kući, zapita ih: o čemu ste putem raspravljali?
34
A oni ćutahu; jer su se na putu među sobom prepirali ko je najveći. 35 On pak
sede, pozva Dvanaestoricu i reče im: ako ko hoće da bude prvi, neka bude poslednji
od svih i svima sluga. 36 I uzevši jedno dete postavi ga među njih, zagrli ga i reče
im: 37 ko primi jedno takvo dete u moje ime, mene prima; a ko mene prima, ne
prima mene, nego onoga koji me je poslao.
38
Reče mu Jovan: učitelju, videsmo jednoga kako u tvoje ime isteruje demone, a ne
ide s nama, i branili smo mu, jer nije išao s nama. 39 A Isus reče: ne branite mu; jer
nema toga koji će činiti čudo u moje ime i moći odmah zlo da govori o meni; 40 ko,
naime, nije protiv nas, za nas je. 41 I ko vas napoji čašom vode zato što ste Hristovi,
zaista, kažem vam, neće izgubiti svoje plate. 42 I ko sablazni jednoga od ovih malih
koji veruju, bolje bi mu bilo da se obesi magareći žrvanj o vrat njegov i da bude
bačen u more. 43 I ako te tvoja ruka sablažnjava, odseci je; bolje ti je da uđeš sakat u
život, nego sa dve ruke da odeš u pakao, u oganj neugasivi. [44 gde crv njihov ne
umire i oganj se ne gasi.] 45 I ako te noga tvoja sablažnjava. odseci je; bolje ti je da
uđeš u život hrom, nego da te sa dve noge bace u pakao. [46 gde crv njihov ne umire
i oganj se ne gasi.] 47 I ako te oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga; bolje ti je da uđeš u
carstvo Božije s jednim okom, nego da te sa dva oka bace u pakao, 48 gde crv
59
njihov ne umire i oganj se ne gasi. 49 Jer će svaki ognjem biti posoljen. 50 Dobra je
so; ali ako so postane neslana, čime ćete je popraviti? Imajte soli u sebi i imajte
mira među sobom.
Marko, glava 10
Brak i razvod
(Mt. 19, 1−15; Lk. 18, 15−17)
1
I podiže se odande te dođe u krajeve Judeje i s one strane Jordana, i opet mu se
narod pridruži, a on ih poučavaše po svom običaju. 2 I prišavši fariseji pitahu ga da
li sme čovek da otpusti ženu − kušajući ga. 3 A on im odgovori i reče: šta vam
zapovedi Mojsije? 4 Oni rekoše: Mojsije je odobrio da se napiše otpusna knjiga i da
se žena otpusti. 5 No Isus im reče: s obzirom na tvrdoću vašega srca napisa vam ovu
naredbu. 6 Ali od početka stvorenja Bog ih stvori kao muško i žensko. 7 »Zato će
čovek ostaviti oca svoga i majku, pa će prionuti uz ženu svoju, 8 te će dvoje biti
jedno telo«. Stoga nisu više dvoje − nego jedno telo. 9 Što, dakle, Bog sastavi,
čovek neka ne rastavlja. 10 I kod kuće opet ga učenici pitahu o tome. 11 On im pak
reče: ko otpusti svoju ženu i oženi se drugom, čini preljubu prema njoj; 12 i ako ona
otpusti svoga muža i uda se za drugoga, čini preljubu.
13
I donošahu mu dečicu da ih dotakne; ali ih učenici ukoriše. 14 A Isus videvši
negodova i reče im: pustite dečicu da dolaze k meni, ne branite im; jer takvima
pripada carstvo Božije. 15 Zaista, kažem vam: ko ne primi carstva Božijeg kao malo
dete, neće ući u njega. 16 I zagrlivši ih blagoslovi ih, stavljajući ruke na njih.
Bogati mladić
(Mt. 19, 16−30; Lk. 18, 18−30)
17
I kada iziđe na put pritrča jedan čovek, klekne pred njega i upita ga: dobri
učitelju, šta da učinim da nasledim život večni? 18 A Isus mu reče: što me nazivaš
dobrim? Niko nije dobar − osim jednoga Boga. 19 Znaš zapovesti: »Ne ubij, ne čini
preljube, ne ukradi, ne svedoči lažno, ne zakidaj, poštuj oca svoga i majku«. 20 No
on mu odgovori: učitelju, sve sam to držao od svoje mladosti. 21 A Isus ga pogleda,
zavole ga i reče mu: jedno ti nedostaje: idi, prodaj sve što imaš i daj siromasima, pa
ćeš imati blago na nebu, i dođi, uzmi krst svoj i hajde za mnom. 22 A on se ražalosti
na ovu reč i ode tužan, jer imađaše mnoga imanja.
23
I pogledavši Isus naokolo reče svojim učenicima: kako će imućni ljudi teško ući
u carstvo Božije. 24 A učenici se zapanjiše na njegove reči. No Isus opet prozbori i
60
reče im: deco, kako je teško onima koji se uzdaju u imanje ući u carstvo Božije. 25
Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši nego bogatome da uđe u carstvo Božije. 26
A oni se još više uplašiše govoreći jedan drugome: pa ko može da bude spasen? 27
Isus pogleda na njih i reče: ljudima je to nemogućno, ali Bogu nije; jer Bogu je sve
mogućno. 28 Petar poče da mu govori: vidi, mi ostavismo sve i pođosmo za tobom.
29
Isus pak odgovori i reče: zaista, kažem vam, nema nikoga ko ostavi kuću, ili
braću, ili sestre, ili majku, ili oca, ili decu, ili njive radi mene i radi evanđelja, 30 a
da ne primi sad stostruko, u ovo vreme kuće, i braću, i sestre, i majke, i decu i njive
− uz proganjanja − a u budućem svetu večni život. 31 No mnogi prvi biće poslednji i
poslednji prvi.
Isus treći put predskazuje svoju smrt

i vaskrsenje
(Mt. 20, 17−28; Lk. 18, 31−34)
32
A kad behu na putu uzlazeći u Jerusalim, iđaše Isus pred njima, i čuđahu se, a
koji iđahu za njima bojahu se. I uzevši opet Dvanaestoricu poče im govoriti šta će
se njemu dogoditi: 33 evo, idemo gore u Jerusalim i Sina čovečijeg predaće
prvosveštenicima i književnicima, pa će ga osuditi na smrt i predati ga
mnogobošcima, 34 i narugaće mu se, ispljuvaće ga, šibaće ga i ubiće ga, a posle tri
dana vaskrsnuće.
Častoljublje Zevedejevih sinova
35
I priđoše mu Jakov i Jovan, Zevedejevi sinovi, govoreći mu: učitelju, hoćemo da
nam učiniš što te zamolimo. 36 A on im reče: šta hoćete da vam učinim? 37 Oni mu
pak rekoše: daj nam da sednemo jedan tebi s desne strane i drugi s leve u slavi
tvojoj. 38 No Isus im reče: ne znate šta tražite. Možete li ispiti čašu koju ja pijem, ili
krstiti se krštenjem kojim se ja krštavam? 39 Oni mu odgovoriše: možemo. Tada im
Isus reče: čašu koju ja pijem pićete, i bićete kršteni krštenjem kojim se ja krštavam;
40
ali sesti meni s desne ili leve strane, to ne dajem ja, nego pripada onima kojima je
pripremljeno. 41 I čuvši desetorica počeše negodovati zbog Jakova i Jovana. 42 No
Isus ih dozva i reče im: znate da oni koji važe kao vladari naroda gospodare nad
njima i njihovi velikaši ih tlače. 43 A među vama nije tako. Nego ko hoće da bude
velik među vama, neka bude sluga, 44 i ko hoće da bude prvi među vama, neka bude
svima sluga; 45 jer i Sin čovečiji ne dođe da mu služe, nego da posluži i da dade
svoj život kao otkup za mnoge.
Isceljenje slepog Vartimeja

(Mt. 20, 29−34; Lk. 18, 35−43)
61
46
I dođoše u Jerihon. A kad je izlazio iz Jerihona sa svojim učenicima i mnogim
narodom, Vartimej, Timejev sin, slepi prosjak, seđaše kraj puta. 47 I čuvši da je to
Isus Nazarećanin, poče vikati i govoriti: Sine Davidov, Isuse, smiluj se na mene. 48
A mnogi su mu pretili − da ućuti; ali on još više vikaše: Sine Davidov, smiluj se na
mene. 49 Isus stade i reče: pozovite ga. I pozvaše slepca govoreći mu: ne boj se,
ustani, zove te. 50 A on zbaci svoj ogrtač, skoči i dođe Isusu. 51 Isus pak prozbori i
reče mu: šta hoćeš da ti učinim? A slepac mu reče: ravuni, da progledam. 52 Tada
mu Isus reče: idi, vera tvoja spasla te je. I odmah progleda i iđaše putem za njim.
Marko, glava 11
(Mt. 21, 1−22; Lk. 19, 28−46)
1
I kad se približiše Jerusalimu, kod Vitfage i Vitanije prema Maslinskoj gori, posla
dvojicu svojih učenika, 2 i reče im: idite u selo što je prema vama, i čim uđete u
njega naći ćete privezano magare na koje još niko od ljudi nije seo; odrešite ga i
dovedite. 3 I ako vam ko kaže: šta to radite? recite: Gospodu je potrebno, i odmah
će ga opet poslati ovamo. 4 I odoše i nađoše privezano magare kod vrata, napolju na
ulici, i odvezaše ga. 5 A neki od onih što su onde stajali rekoše im: šta radite, što
odvezujete magare? 6 A oni im rekoše kao što Isus kaza; i pustiše ih. 7 Tada
dovedoše Isusu magare, staviše svoje haljine na njega te sede na njega. 8 I mnogi
prostreše svoje haljine po putu, a drugi zeleno granje koje nasekoše u poljima. 9 I
koji su išli pred njim i za njim vikahu: »Osana; blagosloven je koji ide u ime
Gospodnje; 10 blagosloveno carstvo oca našega Davida, koje dolazi; osana na
visinama«. 11 I uđe u Jerusalim, u hram; i razgledavši sve, pošto je već bilo kasno,
iziđe s Dvanaestoricom u Vitaniju.
12
A sutradan, kada iziđoše iz Vitanije, ogladne. 13 I videvši iz daleka smokvu koja
je imala lišće, dođe − ne bi li što našao na njoj; a kad dođe do nje, ne nađe ništa
osim lišća, jer ne beše vreme smokava. 14 Tada prozbori i reče joj: ne jeo niko više
roda od tebe do veka. A njegovi učenici slušahu.
15
I dođoše u Jerusalim. I ušavši u hram poče izgoniti one koji prodavahu i
kupovahu u hramu, te ispremeta stolove menjača i stolice prodavaca golubova, 16 i
ne dozvoljavaše da ko pronese kakav sud kroz hram. 17 I učaše i govoraše im: nije li
napisano: »Dom moj zvaće se dom molitve za sve narode«; a vi ste od njega
napravili razbojničku pećinu. 18 A prvosveštenici i književnici čuše i tražahu kako
da ga pogube; jer ga se bojahu, sav narod se, naime, oduševljavao njegovom
62
naukom. 19 A uveče izlažaše iz grada.
20
A ujutro prolazeći videše onu smokvu kako se osušila iz korena. 21 A Petar se seti
i reče mu: ravi, vidi, osuši se smokva koju si prokleo. 22 Isus odgovori i reče im:
imajte veru u Boga. 23 Zaista, kažem vam, ko kaže ovoj gori: digni se i baci se u
more, a ne posumnja u svome srcu, nego veruje da će biti ono što govori, biće mu.
24
Zato vam kažem: sve što molite i tražite, verujte da ste primili, i biće vam. 25 I
kad stojite moleći se, praštajte ako šta imate protiv koga, da i Otac vaš koji je na
nebesima oprosti vama vaše greške. [26 Ako vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na
nebesima neće oprostiti grešaka vaših.]
Isusova vlast
(Mt. 21, 23−27; Lk. 20, 1−8)
27
I dođoše opet u Jerusalim. I kad je hodao po hramu priđoše mu prvosveštenici i
književnici i starešine, 28 i rekoše mu: kakvom vlašću to činiš? Ili ko ti dade tu vlast
da to činiš? 29 A Isus im reče: zapitaću vas jednu reč, i odgovorite mi, pa ću vam
kazati kakvom vlašću činim ovo. 30 Beše li Jovanovo krštenje s neba ili od ljudi?
Odgovorite mi. 31 A oni razmišljahu među sobom: ako kažemo: s neba, reći će:
zašto mu onda ne poverovaste? 32 Nego da kažemo: od ljudi? Bojahu se naroda; jer
su svi smatrali da je Jovan bio stvarno prorok. 33 Odgovoriše Isusu i rekoše: ne
znamo. A Isus im reče: ni ja vam neću reći kakvom vlašću činim ovo.
Marko, glava 12
Zli vinogradari
(Mt. 21, 33−46; Lk. 20, 9−19)
1
I poče im govoriti u pričama. Posadi čovek vinograd, ogradi ga plotom, iskopa
muljaru, sagradi kulu, te ga dade pod zakup vinogradarima i otputova. 2 A u svoje
vreme posla slugu vinogradarima, da primi od vinogradara deo vinogradskih
plodova. 3 No oni ga uhvatiše, izbiše i otpustiše praznih ruku. 4 I opet posla k njima
drugoga slugu. I njega izudaraše po glavi i naružiše. 5 Posla i trećega, i njega ubiše,
i mnoge druge − jedne izbiše, a druge pobiše. 6 Još jednog imađaše, voljenoga sina;
njega najzad posla k njima govoreći: prezaće od moga sina. 7 Ali oni vinogradari
rekoše među sobom: ovo je naslednik; hajde da ga ubijemo, pa će nasledstvo biti
naše. 8 I uhvativši ga ubiše i izbaciše iz vinograda. 9 Šta će dakle učiniti gospodar
vinograda? Doći će i pogubiće te vinogradare, a vinograd će dati drugima. 10 Zar ne
čitaste ove reči u Pismu: »Kamen koji odbaciše zidari, taj posta ugaoni kamen; 11
ovo bi od Gospoda, i divno je u očima našim«? 12 I tražahu da ga uhvate, ali se
63
pobojaše naroda; razumeli su, naime, da je ovu priču na njih uperio. I ostaviše ga te
odoše.
Plaćanje poreza
(Mt. 22, 15−22; Lk. 20, 20−26)
13
I poslaše k njemu neke od fariseja i irodovaca, da ga uhvate u reči. 14 Oni dođoše
i rekoše mu: učitelju, znamo da si istinit i da se ne obazireš ni na koga; jer ne gledaš
ko je ko, nego učiš putu Božijem u istini. Da li je dozvoljeno dati caru porez − ili
nije? Da li da ga damo − ili da ne damo? 15 No on sazna njihovo pretvaranje i reče
im: što me kušate? Donesite mi dinar da ga vidim. 16 A oni donesoše. I reče im: čiji
je ovo lik i natpis? Oni pak rekoše: carev. 17 Isus im reče: dajte caru carevo, a Bogu
Božije. I divljahu mu se.
O vaskrsenju mrtvih
(Mt. 22, 23−33; Lk. 20, 27−40)
18
I dođoše k njemu sadukeji, koji govore da nema uskrsa, te ga pitahu govoreći: 19
učitelju, Mojsije nam napisa: »Ako kome umre brat i ostavi ženu, a ne ostavi deteta,
da brat njegov uzme ženu i podigne potomstvo svome bratu«. 20 Beše sedmoro
braće; prvi uze ženu, ali umre i ne ostavi potomstva. 21 I drugi je uze, umre i ne
ostavi potomstva, i treći isto tako, 22 i sedmorica ne ostaviše potomstva. Posle svih
umre i žena. 23 O uskrsu, kad vaskrsnu, kojega od njih će biti žena? jer su je
sedmorica imali kao ženu. 24 Reče im Isus: ne varate li se zato što ne znate Pisma ni
sile Božije? 25 Jer kad vaskrsnu iz mrtvih, niti se žene niti udaju, nego su kao anđeli
na nebesima. 26 A za mrtve − da će vaskrsnuti, zar ne čitaste u Mojsijevoj knjizi gde
govori o kupini, kako mu reče Bog: »Ja sam Bog Avraamov i Bog Isaakov i Bog
Jakovljev«? 27 On nije Bog mrtvih nego živih. Grdno se varate.
Najveća zapovest
(Mt. 22, 34−40; Lk. 10, 25−28)
28
I pristupi jedan od književnika koji ih je čuo kako se prepiru, znajući da im je
dobro odgovorio, zapita ga: koja je prva od svih zapovesti? 29 Isus odgovori da je
prva: »Slušaj, Izrailju, Gospod Bog naš − jedini je Gospod, 30 i ljubi Gospoda
Boga svoga svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom mišlju svojom i svom
snagom svojom«. 31 Ovo je druga: »Ljubi svoga bližnjeg kao samoga sebe«. Druge
zapovesti, veće od ovih, nema. 32 I reče mu književnik: dobro, učitelju, po istini
reče da »je jedan Bog i da nema drugoga sem njega«; 33 i »njega ljubiti svim srcem,
i svim razumom, i svom snagom, i ljubiti bližnjega kao samoga sebe«, više je od
64
svih žrtava koje se spaljuju i kolju. 34 A Isus videvši da je razumno odgovorio, reče
mu: nisi daleko od carstva Božijeg. I niko se više ne usudi da ga zapita.
Mesija − Davidov sin i Gospod

(Mt. 22, 41−46; Lk. 20, 41−44)
35
I prozbori Isus i govoraše učeći u hramu: kako govore književnici da je Hristos
sin Davidov? 36 Sam David reče Duhom Svetim: »Reče Gospod Gospodu mome:
sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje kao podnožje tvojih nogu«.
37
Sam David naziva ga Gospodom, i otkuda mu je onda sin? I mnogi narod slušaše
ga rado.
38
I u svojoj nauci govoraše: čuvajte se od književnika koji rado idu u dugim
haljinama i vole pozdrave na trgovima i 39 prva mesta u sinagogama i pročelja na
gozbama. 40 Koji jedu udovičke kuće i tobož se dugo mole, ovi će biti strože
osuđeni.
41
I sede prema kovčegu za priloge, te gledaše kako narod meće novac u kovčeg; a
mnogi bogati metahu mnogo. 42 I dođe jedna siromašna udovica pa ubaci dve lepte,
to jest kodrant. 43 Tada dozva svoje učenike i reče im: zaista, kažem vam, da ova
siromašna udovica stavi više od svih koji metahu u kovčeg; 44 jer svi metnuše od
svog izobilja, a ona od svoje nemaštine stavi sve što je imala, sav svoj imetak.
Marko, glava 13
Proroštvo o razorenju hrama
(Mt. 24, 1−28; Lk. 21, 5−24)
1
I kada je izlazio iz hrama, reče mu jedan od njegovih učenika: učitelju, vidi, kakvo
kamenje i kakve građevine. 2 A Isus mu reče: vidiš li ove velike građevine? Neće se
ostaviti ni kamen na kamenu, koji neće biti srušen. 3 I kada je sedeo na Maslinskoj
gori prema hramu, pitahu ga nasamo Petar i Jakov, Jovan i Andreja: 4 kaži nam
kada će to biti, i kakav je znak kada će se sve to svršiti?
5
A Isus poče da im govori: pazite da vas ko ne zavede. 6 Mnogi će doći u moje ime
govoreći da sam ja, te će zavesti mnoge. 7 A kad čujete za ratove i glasove o
ratovima, ne plašite se. Jer to mora da bude, ali još nije kraj; 8 jer će ustati narod na
narod i carstvo na carstvo. Biće zemljotresa po raznim mestima, biće gladi; to je
početak nevolja.
65
9
Ali vi se čuvajte; predavaće vas sudovima, pa će vas tući u sinagogama i izvodiće
vas pred namesnike i careve mene radi, za svedočanstvo njima. 10 Treba najpre da
se propoveda evanđelje svima narodima. 11 A kad vas vode i predaju, nemojte
unapred brinuti šta ćete govoriti, nego što vam se da u onaj čas to govorite; jer
nećete vi govoriti nego Duh Sveti. 12 I predaće brat brata na smrt i otac dete, ustaće
deca na roditelje i ubijaće ih. 13 I svi će vas mrzeti zbog moga imena; a ko istraje do
kraja, taj će biti spasen. 14 A kad vidite da gnusoba pustoši stoji gde ne treba, koji
čita neka razume, tada koji su u Judeji neka beže u brda, 15 ko je na krovu neka ne
silazi niti ulazi da uzme što iz svoje kuće, 16 i ko je u polju neka se ne vraća da
uzme svoj ogrtač. 17 Teško trudnim ženama i dojiljama u te dane. 18 Molite se da to
ne bude zimi; 19 jer će ti dani biti nevolja kakve nije bilo od početka stvorenja, koje
Bog stvori, dosada, i neće biti. 20 I da Gospod ne skrati dane, ne bi se spasao ni
jedan čovek; ali zbog izabranih, koje izabra, skratio je dane. 21 I ako vam tada ko
kaže: evo, ovde je Hristos, eno onde, ne verujte; 22 jer će se pojaviti lažne mesije i
lažni proroci, te će činiti znake i čuda, da bi zaveli izabrane − ako je moguće. 23 Ali
vi pazite; eto, sve sam vam unapred kazao.
Dolazak Sina čovečijeg. Neznani dan i čas

(Mt. 24, 29−51; Lk. 21, 25−36)
24
Ali u one dane − posle te nevolje − sunce će pomračiti, mesec neće davati svoje
svetlosti, 25 zvezde će padati sa neba, sile nebeske će se pokolebati, 26 i tada će
videti Sina čovečijeg kako ide na oblacima s velikom silom i slavom. 27 I tada će
poslati anđele i skupiti svoje izabrane od četiri vetra, od kraja zemlje do kraja neba.
28
A od smokve naučite priču: kada već njena grana omekša i prolista, znate da je
leto blizu. 29 Tako i vi, kad vidite da se ovo zbiva, znajte da je blizu − pred vratima.
30
Zaista, kažem vam da ovaj naraštaj neće proći, dok se sve ovo ne zbude. 31 Nebo
i zemlja će proći, ali moje reči neće proći. 32 A o onom danu ili času niko ne zna, ni
anđeli na nebu ni Sin, nego samo Otac.
33
Pazite, bdite; jer ne znate kad je vreme, 34 − kao kad čovek polazeći na put ostavi
svoju kuću i ovlasti svoje sluge, svakome odredi njegov posao, a vrataru naredi da
bdi. 35 Bdite dakle; jer ne znate kad će doći gospodar kuće, da li uveče, ili u ponoć,
ili kad petlovi pevaju, ili ujutro; 36 da vas, kad iznenada dođe, ne nađe gde Spavate.
37
A što vama govorim, svima govorim, bdite.
Marko, glava 14
Zavera protiv Isusa
Pomazanje u Vitaniji Judina izdaja
66
(Mt. 26, 1−16; Lk. 22, 1−6; Jn. 12, 1−8)
1
A behu dva dana do Pashe i praznika beskvasnih hlebova. I tražahu prvosveštenici
i književnici kako da ga na prevaru uhvate i ubiju. 2 Govorahu naime: ne o
prazniku, da se narod ne pobuni.
3
I kada je bio u Vitaniji u kući Simona Gubavog, dok je ležao za trpezom, dođe
jedna žena koja je imala sud od alavastra sa skupocenim pravim nardovim mirom;
ona razbi alavastarski sud i izli na njegovu glavu. 4 A neki negodovahu govoreći
među sobom: zašto je tako prosuto miro? 5 Moglo se, naime, to miro prodati za više
od trista dinara i dati siromasima; i prigovarahu joj. 6 No Isus reče: ostavite je; što
joj stvarate neprijatnosti? Ona učini dobro delo na meni. 7 Jer siromahe uvek imate
sa sobom, i kad hoćete možete im dobro činiti, a mene nemate svagda. 8 Učinila je
što je mogla; unapred je pomazala moje telo za ukop. 9 I zaista vam kažem: gde god
se uspropoveda evanđelje po svemu svetu, kazaće se i šta ona učini − za sećanje na
nju. 10 I Juda Iskariotski, jedan od Dvanaestorice, ode prvosveštenicima da im ga
izda. 11 A oni čuvši obradovaše se i obećaše da će mu dati novaca. I tražaše kako da
ga u zgodnoj prilici izda.
Tajna večera
(Mt. 26,
17−29; Lk. 22, 7−38; Jn. 13, 1−38)
12
A prvoga dana beskvasnih hlebova, kada su klali pashalno jagnje, rekoše mu
njegovi učenici: kuda hoćeš da idemo i spremimo da jedeš pashu? 13 I posla dvojicu
od svojih učenika i reče im: idite u grad i srešće vas čovek koji nosi krčag vode;
idite za njim, 14 i gde uđe recite domaćinu: Učitelj pita: gde je moja dvorana gde ću
jesti Pashu sa svojim učenicima? 15 I on će vam pokazati veliku sobu na spratu,
zastrtu, spremnu; onde nam pripremite. 16 I iziđoše njegovi učenici, te odoše u grad
i nađoše kao što im reče, pa spremiše pashu.
17
A kada je bilo veče, dođe sa Dvanaestoricom. 18 I kad su ležali za trpezom i jeli,
reče Isus: zaista vam kažem da će me izdati jedan od vas − koji jede sa mnom. 19
Oni počeše da se žaloste i da mu govore jedan za drugim: da neću ja? 20 A on im
reče: jedan od Dvanaestorice, koji umače sa mnom u zdelu. 21 Sin čovečiji ide,
doduše, kao što je napisano za njega; ali teško onom čoveku koji posreduje u
izdajstvu Sina čovečijeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio taj čovek.
67
22
I kada su jeli, uze hleb, blagoslovi, izlomi i dade im i reče: uzmite, ovo je telo
moje. 23 I uze čašu, zahvali Bogu, dade im, te piše iz nje svi. 24 I reče im: ovo je
moja krv zaveta, koja se proliva za mnoge. 25 Zaista kažem vam: neću više piti od
roda čokotova do onoga dana kada ću ga piti novog u carstvu Božijem.

Molitva u Getsimaniji
(Mt. 26, 30−56; Lk. 22, 39−53; Jn. 18, 1−11)
26
I otpojavši hvalu iziđoše na Maslinsku goru. 27 I reče im Isus: svi ćete se
sablazniti, jer je napisano: »Udariću pastira, i ovce će se razbeći«. 28 Ali posle
svoga vaskrsa ići ću pred vama u Galileju. 29 A Petar mu reče: ako se i svi sablazne,
ali ja neću. 30 I reče mu Isus: zaista ti kažem da ćeš me se ti tri puta odreći danas −
ove noći − pre no što petao dva puta zapeva. 31 No on govoraše još upornije: ako bi
trebalo da umrem s tobom, neću se odreći tebe. A isto tako govorahu i svi ostali.
32
I dođoše na jedno dobro koje se zove Getsimanija, i reče svojim učenicima:
sedite ovde dok se pomolim. 33 I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, te poče
strepiti i tužiti, 34 i reče im: pretužna je moja duša do smrti; ostanite ovde i bdite. 35
I otišavši malo dalje, padaše na zemlju i moljaše se, ako je moguće da ga mimoiđe
ovaj čas, 36 i govoraše: Ava, Oče, tebi je sve mogućno, pronesi ovu čašu mimo
mene; ali ne što ja hoću, nego što ti hoćeš. 37 Tada dođe i nađe ih kako spavaju, pa
reče Petru: Simone, spavaš? zar ne mogade probditi jedan čas? 38 Bdite i molite se
da ne dođete u iskušenje; duh je srčan, ali je telo slabo. 39 I opet ode te se pomoli
izgovorivši istu molitvu. 40 I došavši opet ih nađe kako spavaju, jer su im oči
otežale, pa nisu znali šta da mu odgovore. 41 I dođe po treći put i reče im: stalno
spavate i počivate; dosta je, dođe čas, evo, predaju Sina čovečijeg u ruke grešnika.
42
Ustanite, hajdemo; evo, približio se moj izdajnik.
43
I odmah − dok je on još govorio − dođe Juda, jedan od Dvanaestorice, i sa njim
mnogi ljudi s mačevima i batinama − od prvosveštenika, književnika i starešina. 44
A njegov izdajnik beše dao znak njima: koga poljubim − onaj je; uhvatite ga i
odvedite oprezno. 45 I došavši odmah mu priđe i reče: ravi, i poljubi ga. 46 A oni
staviše ruke na njega i uhvatiše ga. 47 A jedan od njih što tu stajahu poteže mač,
udari prvosveštenikovog slugu, te mu odseče uho. 48 Isus pak odgovori i reče im:
iziđoste kao na razbojnika sa mačevima i batinama da me uhvatite; 49 svaki dan sam
bio kod vas u hramu i učio, pa me niste uhvatili. Ali Pisma treba da se ispune. 50
Tada ga svi ostaviše i pobegoše. 51 A za njim iđaše neki mladić, ogrnut platnenom
haljinom na golom telu, i njega uhvatiše. 52 No on ostavi platno pa pobeže od njih
go.
68
Petrovo odricanje
(Mt. 26, 57−75; Lk. 22, 54−71; Jn. 18, 12−27)
53
I odvedoše Isusa prvosvešteniku, pa se skupiše svi prvosveštenici, starešine i
književnici. 54 A Petar pođe iz daleka za njim sve do u prvosveštenikovo dvorište.
Seđaše sa slugama i grejaše se kod vatre. 55 A prvosveštenici i sav sinedrion tražahu
svedočanstvo protiv Isusa da ga ubiju, ali ne nalažahu. 56 Jer mnogi svedočahu
lažno protiv njega, ali svedočanstva ne behu jednaka. 57 Neki pak ustaše i
svedočahu lažno protiv njega govoreći: 58 mi čusmo kako on govori: ja ću razvaliti
ovaj hram, načinjen rukama, pa ću za tri dana sagraditi drugi koji neće biti načinjen
rukama. 59 Pa ni tako njihovo svedočanstvo ne beše jednako. 60 Tada usta
prvosveštenik na sredinu i upita Isusa govoreći: zar ništa ne odgovaraš? šta ovi
svedoče protiv tebe? 61 A on ćutaše i ne odgovori ništa. Prvosveštenik ga opet upita
i reče mu: jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga? 62 A Isus reče ja sam, i videćete
Sina čovečijeg kako sedi s desne strane sile i ide sa oblacima nebeskim. 63 Na to
prvosveštenik razdra svoje haljine i reče: šta nam još trebaju svedoci? 64 Čuli ste
hulu; šta vam se čini? A oni ga svi osudiše da je zaslužio smrt. 65 I neki počeše da
pljuju na njega i da mu pokrivaju lice, da ga udaraju pesnicama i da mu govore:
proreci, i sluge ga udarahu po licu.
66
I kada je Petar bio dole u dvorištu, dođe jedna od prvosveštenikovih sluškinja, 67
pa videvši Petra kako se greje, pogleda ga i reče: i ti beše s Isusom Nazarećaninom.
68
No on odreče govoreći: niti znam niti razumem što govoriš. I iziđe napolje u
predvorje, i petao zapeva. 69 A sluškinja ga vide i poče opet govoriti onima što tamo
stajahu: ovaj je od njih. 70 Ali on opet odricaše. Malo posle opet prisutni rekoše
Petru: zaista si od njih; jer si i Galilejac. 71 Tada on poče da se proklinje i zaklinje:
ne znam toga čoveka za koga govorite. 72 I odmah po drugi put petao zapeva. A
Petar se seti reči, kako mu reče Isus: pre no što petao dva puta zapeva tri puta ćeš
me se odreći; i briznu u plač.
Marko, glava 15
Isus pred Pilatom
(Mt. 27, 1−31; Lk. 23, 1−25; Jn. 18, 28−19, 16)
1
I odmah ujutro odlučiše prvosveštenici sa starešinama i književnicima i sav
sinedrion, svezaše Isusa, odvedoše i predaše Pilatu. 2 I upita ga Pilat: jesi li ti car
judejski? A on mu odgovori i reče: ti kažeš. 3 I optuživahu ga prvosveštenici
mnogo. 4 A Pilat ga opet upita: zar ništa ne odgovaraš? Vidi koliko te optužuju. 5
69
No Isus ne odgovori ništa više, tako da se Pilat čudio. 6 A o prazniku oslobađao im
je jednoga sužnja koga su iskali. 7 Beše pak u okovima čovek zvani Varava s
buntovnicima koji su u buni učinili ubijstvo. 8 I pope se narod, te poče tražiti ono
što im je obično činio. 9 A Pilat im odgovori: hoćete li da vam oslobodim cara
judejskog? 10 jer je znao da su ga prvosveštenici predali iz zavisti. 11 Ali
prvosveštenici podstakoše narod da im radije oslobodi Varavu. 12 A Pilat opet
odgovori i reče im: šta onda da učinim sa onim koga zovete carem judejskim? 13 No
oni ponovo povikaše: raspni ga. 14 Pilat im pak reče: kakvo zlo učini? No oni
povikaše još jače: raspni ga. 15 Tada im Pilat oslobodi Varavu − želeći da zadovolji
svetinu, a Isusa išiba i predade da ga raspnu.
16
A vojnici ga odvedoše unutra u dvor, to jest pretorium, i sazvaše svu četu. 17 I
obukoše mu purpurnu haljinu, opletoše venac od trnja i staviše na njega. 18 I počeše
da ga pozdravljaju; zdravo, care judejski. 19 I udarahu ga trskom po glavi, pljuvahu
na njega, i padajući na kolena klanjahu mu se. 20 A kad mu se narugaše, svukoše sa
njega purpurnu haljinu i obukoše mu njegove haljine, te ga izvedoše da ga raspnu.
Raspeće
(Mt. 27, 32−56; Lk. 23, 26−49; Jn. 19, 17−37)
21
I primoraše jednog prolaznika, Simona Kirinejca, koji je dolazio iz polja, oca
Aleksandrova i Rufova, da ponese njegov krst. 22 I dovedoše ga na mesto Golgotu,
što prevedeno znači mesto Lubanja. 23 I davahu mu vino sa smirnom, no on ne
primi. 24 Zatim ga raspeše i podeliše njegove haljine, bacajući kocku za njih − šta će
ko uzeti. 25 A beše treći čas kada ga raspeše. 26 I beše napisan natpis koji je
označavao njegovu krivicu: car judejski. 27 I raspeše s njim dva razbojnika, jednoga
s njegove desne strane, a drugoga s leve. [28 I ispuni se Pismo koje kaže: »I ubrojiše
ga među zločince.«]
29
A prolaznici su ga vređali mašući svojim glavama i govoreći: ua, ti što rušiš hram
i sagrađuješ za tri dana, 30 spasi samoga sebe i siđi s krsta. 31 Tako se rugahu i
prvosveštenici zajedno sa književnicima i govorahu jedan drugome: druge je
spasao, samoga sebe ne može da spase. 32 Hristos car Izrailjev − neka siđe sad s
krsta, da vidimo i poverujemo. Vređahu ga oni što su bili s njim raspeti. 33 I kada
nasta šesti čas, bi tama po celoj zemlji do časa devetoga. 34 A u deveti čas povika
Isus veoma glasno: »Eloi, Eloi, lama savahtani«? to jest prevedeno: Bože moj,
Bože moj, zašto me ostavi? 35 Čuvši to neki od onih što tamo stajahu rekoše: gle,
zove Iliju. 36 A jedan otrča i natopi sunđer octom, pa natače na trsku te ga pojaše
govoreći: pustite, da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine. 37 A Isus povika veoma
glasno i izdahnu. 38 I zavesa u hramu rascepi se na dvoje odozgo do dole. 39 A kad
70
vide kapetan, koji je stajao prema njemu, da tako izdahnu, reče: ovaj čovek zaista
beše Božiji sin. 40 A posmatrahu iz daleka i žene, među kojima beše Marija
Magdalina, Marija majka Jakova Mlađeg i Josije, i Saloma, 41 koje iđahu za njim
kada beše u Galileji i služahu mu, i mnoge druge koje su s njim došle u Jerusalim.
Isusova sahrana
(Mt. 27, 57−61; Lk. 23, 50−56; Jn. 19, 38−42)
42
I kada već bi veče, pošto beše petak, to jest dan pre subote, 43 dođe Josif iz
Arimateje, ugledni savetnik koji i sam čekaše carstvo Božije, usudi se te uđe Pilatu
i zatraži Isusovo telo. 44 A Pilat se začudi da je već umro, i pozvavši kapetana zapita
ga da li je odavno umro; 45 a kad dozna od kapetana, pokloni mrtvo telo Josifu. 46
On kupi platno, skinu ga, uvi u platno i položi ga u grob koji je bio usečen u steni,
te navali kamen na vrata od groba. 47 A Marija Magdalina i Marija Josijina
posmatrahu gde je položen.
Marko, glava 16
Isusovo vaskrsenje
(Mt. 28, 1−10; Lk. 24, 1−11; Jn. 20, 1−18)
1
I pošto prođe subota, Marija Magdalina, Marija majka Jakovljeva i Saloma kupiše
mirise da dođu i da ga pomažu. 2 I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob,
kada je sunce izišlo. 3 I govorahu među sobom: ko će nam odvaliti kamen sa vrata
groba? 4 Pogledavši pak videše da je kamen odvaljen; beše, naime, vrlo velik. 5 A
kad uđoše u grob, videše mladića obučena u dugu belu haljinu kako sedi s desne
strane i zaprepastiše se. 6 No on im reče: ne plašite se. Tražite raspetoga Isusa
Nazarećanina; vaskrsao je, nema ga ovde; evo mesto gde ga položiše. 7 Nego idite,
kažite njegovim učenicima i Petru da on ide pred vama u Galileju; onde ćete ga
videti, kao što vam reče. 8 I izišavši pobegoše od groba. Jer ih trepet i strah obuzeo;
i nikome ništa ne rekoše; jer se bojahu.
Isusova javljanja
(Mt. 28, 9−10; Lk. 24, 13−35; Jn. 20, 11−18)
9
A kada je vaskrsao rano u prvi dan nedelje, javi se prvo Mariji Magdalini, iz koje
beše izagnao sedam demona. 10 Ona ode i javi onima što su bili s njim − koji
tugovahu i plakahu. 11 A oni čuvši da je živ i da ga je ona videla − ne poverovaše. 12
Posle toga javi se u drugom obličju dvojici od njih na putu − kad su išli u selo. 13 I
oni odoše te javiše ostalima; ni njima ne poverovaše.
71
Apostolska misija
Vaznesenje
(Mt. 28, 16−26; Lk. 24, 36−53; Jn. 20, 21)
14
Kasnije se javi Jedanaestorici, kad su bili za trpezom, i ukori ih zbog njihovog
neverovanja i tvrdoće srca, što ne poverovaše onima koji su ga videli vaskrslog iz
mrtvih. 15 I reče im: idite u sav svet i objavite evanđelje svakom stvorenju. 16 Ko
poveruje i krsti se − biće spasen, a ko ne poveruje − biće osuđen. 17 A ovi znaci će
pratiti one koji poveruju: u moje ime izgoniće demone, govoriće novim jezicima, 18
zmije će podizati, ako i popiju što smrtonosno − neće im naškoditi. Stavljaće ruke
na bolesnike i osećaće se dobro. 19 A Gospod Isus, pošto im ovo izgovori, bi uzet na
nebo i sede s desne strane Boga. 20 Oni pak izišavši objaviše svuda, a Gospod je
potpomagao i potvrđivao reč znacima koji su je pratili.
72
Evanđelje po Luki
Luka, glava 1
Uvod i posveta Teofilu
1
Pošto su mnogi preduzeli da opišu događaje koji su se ispunili među nama, 2 −
onako kako nam predaše oni koji su od početka bili očevici i služitelji reči, − 3
naumih i ja − pošto sam sve tačno ispitao od početka − da ti napišem po redu,
ugledni Teofile, 4 da uvidiš istinitost onoga o čemu si poučen.
Nagoveštaj rođenja Jovana Krstitelja
5
U vreme judejskog kralja Iroda beše jedan sveštenik po imenu Zaharija, od
Avijine črede, i njegova žena od Aronovih kćeri po imenu Jelisaveta. 6 Oboje behu
pravedni pred Bogom živeći bez mane po svim zapovestima i naredbama
Gospodnjim. 7 Dete nisu imali, jer je Jelisaveta bila nerotkinja, a oboje zađoše u
godine.
8
Kada je on kao sveštenik služio pred Bogom po redu svoje črede, 9 po običaju
sveštenstva pade na njega kocka da uđe u hram Gospodnji i okadi, 10 a za vreme
kađenja sve mnoštvo naroda molilo se napolju. 11 Tada mu se pojavi anđeo
Gospodnji stojeći s desne strane kadionog žrtvenika. 12 Videvši ga Zaharija se
uznemiri i strah ga spopade. 13 Ali mu anđeo reče: ne plaši se, Zaharija, jer je
uslišana tvoja molitva i tvoja žena Jelisaveta rodiće ti sina, a ti treba da mu nadeneš
ime Jovan. 14 Radovaćeš se i veselićeš se, i mnogi će se obradovati njegovom
rođenju. 15 Jer će biti velik pred Gospodom, neće piti ni vina ni žestoka pića, a
Duha Svetoga napuniće se još u utrobi svoje majke, 16 te će obratiti mnoge
Izrailjeve sinove njihovom Gospodu Bogu. 17 On će ići pred njim u Ilijinom duhu i
sili, da obrati srca otaca prema deci i nepokorne na pravedničku razboritost, da
pripremi Gospodu uređen narod. 18 Zaharija pak reče anđelu: po čemu ću to
poznati? Ja sam, naime, star a i žena mi je zašla u godine. 19 Odgovori anđeo i reče
mu: ja sam Gavril koji stoji pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti
javim ovu radosnu vest; 20 i, evo, onemećeš i nećeš moći da progovoriš do onoga
dana kada će se ovo dogoditi, zato što nisi poverovao mojim rečima koje će se
ispuniti u svoje vreme. 21 A narod je iščekivao Zahariju i čudio se što se dugo
73
zadržao u hramu. 22 A kada je izišao, nije mogao da im govori, i uvideše da mu se
neko javio u hramu. I on im davaše znake glavom i osta nem.
23
I kad se navršiše dani njegove službe, ode svojoj kući. 24 A posle ovih dana zače
njegova žena Jelisaveta i krila se pet meseci govoreći: 25 tako mi je učinio Gospod u
vreme kada pogleda na mene da ukloni moju sramotu među ljudima.
Nagoveštaj Isusova rođenja
26
A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u galilejski grad po imenu Nazaret 27
devojci isprošenoj za čoveka po imenu Josifa iz Davidovog doma; devojka se zvala
Marija. 28 I ušavši k njoj anđeo reče: raduj se ti što si stekla milost, Gospod je s
tobom [blagoslovena si među ženama]. 29 Ona se uplaši na ovu reč i razmišljaše
kakav bi to pozdrav bio. 30 Tada joj anđeo reče: ne boj se, Marija; jer si našla milost
u Boga. 31 I gle, začećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus. 32 On će biti velik
i zvaće se Sin Svevišnjega, i daće mu Gospod Bog presto njegovog oca Davida, 33
te će vladati nad domom Jakovljevim doveka, i njegovom carstvu neće biti kraja. 34
A Marija reče anđelu: kako će to biti kad ne znam muža? 35 Anđeo pak odgovori i
reče joj: Duh Sveti doći će na tebe i sila Svevišnjega oseniće te; zato će se to sveto
dete zvati Sin Božiji. 36 I vidi, tvoja rođaka Jelisaveta, i ona zače sina u svojoj
starosti; ovo je šesti mesec njoj koju zovu nerotkinjom, 37 jer je svaka reč Božija
moćna. 38 Na to Marija reče: evo služiteljke Gospodnje; neka mi bude kako si
kazao. I anđeo ode od nje.
Susret Marije i Jelisavete
39
U one dane Marija usta i pohita u gorski kraj u jedan Judin grad, 40 pa uđe u
Zaharijinu kuću i pozdravi Jelisavetu. 41 Kada Jelisaveta ču Marijin pozdrav, zaigra
dete u njenoj utrobi, i napuni se Duha Svetoga Jelisaveta, 42 te povika iz glasa i
reče: blagoslovena si među ženama i blagosloven je plod utrobe tvoje. 43 I otkud mi
to da majka moga Gospoda dođe k meni? 44 Jer gle, kad glas tvoga pozdrava dođe
do mojih ušiju, zaigra dete od radosti u mojoj utrobi. 45 I blažena je ona koja je
poverovala da će se ispuniti što joj je Gospod rekao.
Marijina himna
46
Marija pak reče: »Veliča duša moja Gospoda, 47 i obradova se duh moj Bogu,
mome spasitelju; 48 što pogleda na poniznost svoje služiteljke. Jer, gle, od sada će
me svi naraštaji smatrati blaženom; 49 što mi velika dela učini Silni, i sveto je
njegovo ime, 50 i milostiv je od kolena do kolena onima koji ga se boje. 51 Svojom
74
rukom učini silu, razbi ohole u mislima njihova srca. 52 Zbaci vladaoce sa prestola i
uzvisi ponizne, 53 gladne nasiti dobrima a bogate otpusti prazne. 54 Prihvati Izrailja,
svoga slugu, da se seti milosti, 55 kao što reče našim očevima, Avraamu i njegovom
potomstvu doveka.« 56 A Marija osta s njom oko tri meseca, pa se vrati svojoj kući.
Rođenje Jovana Krstitelja
57
Jelisaveti pak dođe vreme da rodi i rodi sina. 58 I čuše njeni susedi i rođaci da joj
je Gospod ukazao veliku milost, te se radovahu s njom. 59 A u osmi dan dođoše da
obrežu dete, i nazivahu ga Zaharija − po imenu njegovog oca. 60 Ali njegova majka
progovori i reče: ne, nego će se zvati Jovan. 61 Rekoše joj: nema nikoga u tvojoj
rodbini koji se tako zove. 62 I namagnuše njegovom ocu da kaže kako bi on želeo da
se dete zove. 63 I zaiska pločicu za pisanje pa napisa: Jovan je njegovo ime. I svi se
začudiše. 64 A njegova usta i jezik se odmah otvoriše pa govoraše slaveći Boga. 65 I
strah obuze sve njihove susede, te se u svem brdovitom kraju Judeje govorilo o
svemu ovome, 66 pa svi koji su čuli primiše to u svoja srca govoreći: šta će to biti
od ovoga deteta? Jer ruka Gospodnja beše s njim.
Zaharijina himna i proroštvo
67
A Zaharija, njegov otac, napuni se Duha Svetoga i izgovori proročke reči: 68
»Neka je blagosloven Gospod Bog Izrailjev što je posetio i iskupio svoj narod, 69 i
podigao nam rog spasenja u domu svoga sluge Davida, 70 kao što je obrekao od
davnine kroz usta svojih svetih proroka 71 spasenje od naših neprijatelja i iz ruke
svih koji nas mrze, 72 da učini milost našim očevima i da se seti svoga svetog
saveza, 73 zakletve kojom se zakleo našem ocu Avraamu, da će nam dati 74 da mu
služimo bez straha izbavljeni od neprijateljske ruke 75 u svetosti i pravednosti pred
njim u sve naše dane. 76 A ti, dete, zvaćeš se prorok Svevišnjega; jer ćeš ići pred
Gospodom da pripremiš njegove puteve, 77 da naučiš njegov narod da je spasenje u
oproštenju njihovih grehova, 78 milosrdnim srcem našeg Boga, kojim će nas posetiti
svetlost sa visine, 79 da zasvetli onima što sede u mraku i senci smrti, da uputi naše
noge na put mira«.
80
A dete je raslo i jačalo duhom, i bilo je u usamljenosti do dana njegovog
istupanja pred Izrailj.
Luka, glava 2
Isusovo rođenje
75
1
U ono vreme pak iziđe zapovest od cara Avgusta da se popiše sav svet. 2 Ovo je
bio prvi popis kada je Kvirinije upravljao Sirijom. 3 I svi su išli da se popišu −
svako u svoj grad. 4 Tako i Josif ode iz Galileje iz grada Nazareta gore u Judeju u
Davidov grad koji se zove Vitlejem, zato što je bio iz Davidove kuće i porodice, 5
da se upiše sa svojom isprošenom ženom Marijom koja je bila trudna. 6 A kad su
bili onde, dođe vreme da ona rodi, 7 i rodi svoga; sina prvenca, te ga povi u pelene i
metnu u jasle, jer za njih nije bilo mesta u gostionici.
8
A u istom tom kraju pastiri su noćivali pod vedrim nebom stražareći kod svoga
stada. 9 I anđeo Gospodnji im pristupi i slava Gospodnja ih obasja, te se uplašiše
vrlo. 10 Anđeo im pak reče: ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će
biti svemu narodu, 11 zato što vam se danas rodio Spasitelj u Davidovom gradu,
koji je Hristos Gospod. 12 I ovo vam je znak: naći ćete dete povijeno u pelene gde
leži u jaslama. 13 I odjednom se sa anđelom stvori mnoštvo nebeske vojske hvaleći
Boga i govoreći: 14 slava Bogu na visini i na zemlji mir među ljudima koji su po
Božjoj volji.
15
A kad anđeli odoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugom: hajdemo do
Vitlejema da vidimo taj događaj o kome nas je Gospod obavestio. 16 I žureći dođoše
pa nađoše Mariju i Josifa, i dete gde leži u jaslama. 17 A kad videše, objaviše što im
je rečeno za ovo dete. 18 I svi koji su čuli, zadiviše se onome što su im pastiri rekli.
19
A Marija je pamtila sve ove reči i razmišljala o njima u svom srcu. 20 I pastiri se
vratiše slaveći i hvaleći Boga za sve što su čuli i videli onako kako im je bilo
rečeno.
21
I kad se navršiše osam dana za njegovo obrezanje, nadenuše mu ime Isus, kako
ga nazva anđeo pre no što ga je majka začela.
Isusa donose u hram
22
I kad se navršiše dani njihova očišćenja − po Mojsijevom zakonu, odneše ga u
Jerusalim da ga stave pred Gospoda, 23 kao što je napisano u zakonu Gospodnjem:
»Sve muško − što se prvo rađa − neka se posveti Gospodu«, 24 i da prinesu žrtvu
kako je rečeno u zakonu Gospodnjem: »Par grlica ili dva golupčeta«.
25
I gle, u Jerusalimu je živeo čovek po imenu Simeon, i to čovek pravedan i
pobožan koji je očekivao Izrailjevu utehu, i Duh Sveti beše na njemu. 26 Njemu je
Duh Sveti prorekao da neće videti smrti pre no što vidi Pomazanika Gospodnjeg. 27
I nadahnut Duhom dođe u hram. I kad su roditelji unosili dete Isusa da postupe s
76
njim po zakonskom običaju, 28 uze ga na svoje ruke, blagoslovi Gospoda i reče: 29
sad otpuštaš s mirom svoga služitelja, Gospode, po reči svojoj; 30 jer su moje oči
videle spasenje tvoje, 31 koje si pripremio pred svim narodima, 32 svetlost za
prosvećenje mnogobožaca i slavu svoga naroda, Izrailja. 33 I njegov otac i majka
čudili su se onome što se govorilo za njega. 34 I blagoslovi ih Simeon, pa reče
njegovoj majci Mariji: vidi, ovaj je određen da obori i podigne mnoge u Izrailju i za
znak kome će se protiviti − 35 a tebi samoj mač će probosti dušu − da se otkriju
misli mnogih srca.
36
Bila je i proročica Ana, Fanuilova kći iz plemena Asirova; ona beše vrlo stara, od
svoga devojaštva živela je s mužem sedam godina, 37 a kao udovica do osamdeset i
četiri godine, nije napuštala hram služeći Bogu postom i molitvom noću i danju. 38 I
u isti čas ona dođe i slavljaše Boga, i govoraše o njemu svima koji su čekali
izbavljenje Jerusalima.
39
I kad svršiše sve po zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju u svoj grad
Nazaret. 40 A dete je raslo i jačalo puneći se mudrošću, i blagodat Božja beše na
njemu.
Isus kao dečak u hramu
41
I svake godine o prazniku pashe njegovi roditelji išli su u Jerusalim. 42 Kada mu
je pak bilo dvanaest godina, odoše tamo po prazničnom običaju, 43 pa kad
provedoše dane, prilikom njihovog povratka dete Isus zadrža se u Jerusalimu, a
njegovi roditelji to nisu znali; 44 nego misleći da je među saputnicima, odoše dan
hoda i tražahu ga među rođacima i poznanicima, 45 pa kad ga ne nađoše, vratiše se u
Jerusalim tražeći ga. 46 I posle tri dana nađoše ga u hramu gde sedi među učiteljima,
sluša ih i pita ih. 47 A svi koji su ga slušali divili su se njegovoj pameti i njegovim
odgovorima. 48 I kad ga videše, zaprepastiše se, te mu njegova majka reče: dete, što
si nam to učinio? Vidi, tvoj otac i ja tražili smo te ucveljeni. 49 On im reče: zašto ste
me tražili? Zar niste znali da ja treba da budem u domu svoga Oca? 50 Ali oni nisu
razumeli reč koju im je rekao. 51 I siđe s njima, te dođe u Nazaret, i bio im je
poslušan. A njegova majka je čuvala sve ove reči u svom srcu. 52 Isus je pak
napredovao u mudrosti i rastu, i milosti kod Boga i ljudi.
Luka, glava 3
(Mt. 3, 1−12; Mk. 1, 1−8; Jn. 1, 19−31)
77
1
A u petnaestoj godini vlade cara Tiverija, kada je Pontije Pilat upravljao Judejom,
i Irod četverovlasnik Galilejom, a njegov brat Filip kao četverovlasnik nad Iturejom
i Trahonitidom, pa Lisanija kao četverovlasnik nad Avilinom, 2 kada su Ana i
Kajafa bili prvosveštenici, reče Bog Zaharijinom sinu Jovanu u pustinji. 3 I on dođe
u svu jordansku okolinu propovedajući pokajničko krštenje za oproštenje grehova, 4
kao što je napisano u knjizi reči proroka Isaije »Glas onoga što viče u pustinji:
pripremite put Gospodnji, poravnajte staze njegove. 5 Neka se ispuni svaka dolina i
svaka gora i brežuljak neka se slegne, i što je krivo neka bude pravo i neravni
putevi neka budu glatki. 6 I svako će videti spasenje Božije.«
7
Narodu pak, koji je izlazio da ga on krsti, govorio je: zmijski porode, ko vam je
ukazao da izbegnete predstojeći gnev? 8 Donesite, dakle, rodove dostojne
pokajanja; i nemojte sad govoriti u sebi: imamo oca Avraama. Jer vam kažem da
Bog može od ovoga kamenja podići decu Avraamu. 9 Već i sekira leži kod korena
drveća. Stoga se odseca i baca u vatru svako drvo koje ne rađa dobra roda.
10
A narod ga je pitao: šta onda da radimo? 11 On im odgovori i reče: ko ima dve
haljine neka da onome koji nema, i ko ima hrane neka čini isto tako. 12 A dođoše i
carinici da se krste i rekoše mu: učitelju, kako da postupimo? 13 On im reče: ne
tražite ništa više od onoga što vam je određeno. 14 A pitali su ga i vojnici: šta da
činimo mi? I reče im: ne zlostavljajte nikoga i ne optužujte lažno, i budite
zadovoljni svojom plaćom.
15
Kako je narod iščekivao i svi razmišljahu u svojim srcima o Jovanu, da nije on
Hristos, 16 Jovan odgovori svima: ja vas krštavam vodom; ali ide jači od mene,
kome ja nisam dostojan da odrešim remena na njegovoj obući; on će vas krstiti
Duhom Svetim i ognjem. 17 U njegovoj ruci je lopata, da očisti svoje gumno i skupi
pšenicu u svoju žitnicu, a plevu će spaliti neugasivim ognjem.
18
I tako je objavljivao radosnu vest narodu napominjući i mnogo drugo šta. 19 A
Irod četverovlasnik, koga je on ukoreo zbog Irodijade, žene njegovog brata, i za sva
zla koja je Irod počinio, 20 dodade na sve još i ovo: zatvori Jovana u tamnicu.
Isusovo krštenje i rodoslov

(Mt. 3, 13−17; 1, 1−17; Mk. 1, 9−11)
21
A kad se sav narod krstio, pa se krstio i Isus i molio Bogu, otvori se nebo, 22 te
siđe Duh Sveti na njega u telesnom vidu kao golub, i ču se glas s neba: ti si moj
ljubljeni Sin, ti si po mojoj volji.
78
23
A on, Isus, imao je oko trideset godina kada je počeo, i bio je − kako se mislilo −
sin Josifov, Ilijev, 24 Matatov, Levijev, Melhijev, Janejev, Josifov, 25 Matatijin,
Amosov, Naumov, Eslijev, Nangejev, 26 Maatov, Matatijin, Semeinov, Josihov,
Jodin, 27 Joananov, Risin, Zorovavelov, Salatiilov, Nirijev, 28 Melhijev, Adijev,
Kosamov, Elmadamov, Irov, 29 Isusov, Eliezerov, Jorimov, Matatov, Levijev, 30
Simeonov, Judin, Josifov, Jonamov, Eliakimov, 31 Melejin, Menin, Matatin,
Natanov, Davidov, 32 Jesejev, Jovidov, Voozov, Salin, Naasonov, 33 Aminadavov,
Adminov, Arnijev, Esromov, Faresov, Judin, 34 Jakovljev, Isaakov, Avraamov,
Tarin, Nahorov, 35 Seruhov, Ragavov, Fadekov, Everov, Salin, 36 Kainamov,
Arfaksadov, Simov, Nojev, Lamehov, 37 Matusalin, Enohov, Jaretov, Maladeilov,
Kainamov, 38 Enosov, Sitov, Adamov, Božji.
Luka, glava 4
Isusovo kušanje
(Mt. 4, 1−11; Mk. 1, 12−13)
1
A Isus se pun Duha Svetoga vrati s Jordana, i vodio ga je Duh po pustinji, 2 gde ga
je đavo kušao četrdeset dana. I tih dana nije jeo ništa, pa kad se oni navršiše,
ogladne. 3 Tada mu reče đavo: ako si Sin Božiji, reci ovom kamenu da postane
hleb. 4 Isus mu pak odgovori: napisano je da čovek neće živeti o samom hlebu. 5 I
odvede ga gore, te mu u tren oka pokaza sva svetska carstva. 6 I reče mu đavo: tebi
ću dati svu ovu vlast i slavu njihovu, jer je meni predana i ja je dajem kome hoću. 7
Ako se, dakle, pokloniš preda mnom, sve će biti tvoje. 8 Isus pak odgovori i reče
mu: napisano je: »Klanjaj se Gospodu Bogu svome i njemu jedinom služi«. 9 I
odvede ga u Jerusalim, te ga postavi na vrh hrama i reče mu: ako si Sin Božiji, baci
se odavde dole; 10 jer je napisano: »Zapovediće svojim anđelima za tebe da te
sačuvaju«, 11 i: »Nosiće te na rukama, da ne zapneš svojom nogom o kamen«. 12
Isus pak odgovori i reče mu: kazano je: »Ne iskušavaj Gospoda Boga svoga«. 13 I
svršivši svako kušanje odstupi đavo od njega za neko vreme.
Propoved u Galileji
(Mt. 4, 12−17; 13, 53−58; Mk. 1, 14−15; 6, 1−6)
14
I vrati se Isus u sili Duha u Galileju; i glas o njemu raširi se po svoj okolini. 15
Učio je takođe u njihovim sinagogama i svi su ga hvalili.
16
I dođe u Nazaret, gde je odrastao, pa uđe u subotnji dan u sinagogu − po svom
običaju, te usta da čita. 17 I dadoše mu knjigu proroka Isaije, pa je otvori i nađe
mesto gde je bilo napisano: 18 »Duh Gospodnji je na meni, zato me je pomazao i
79
poslao da objavim radosnu vest siromašnima, da javim zarobljenima da će se pustiti
i slepima da će progledati, da otpustim potlačene, 19 da najavim prijatnu godinu
Gospodnju«. 20 I zatvori knjigu, dade je službeniku te sede;a oči svih ljudi u
sinagogi behu uperene u njega. 21 I poče im govoriti: danas smo čuli ispunjenje
ovoga pisma. 22 I svi su mu odobravali i divili se umilnim rečima koje su izlazile iz
njegovih usta, te govorahu: nije li ovo Josifov sin? 23 I reče im: svakako ćete mi reći
ovu poslovicu: lekaru, izleči sebe samoga. Učini i ovde u svom zavičaju sve što
smo čuli da si učinio u Kafarnaumu. 24 Tada reče: zaista vam kažem da nijedan
prorok nije dobro primljen u svom rodnom kraju. 25 Zaista vam kažem, u Ilijino
vreme je bilo mnogo udovica u Izrailju, kada nebo bi zatvoreno tri godine i šest
meseci, pa nasta velika glad po svoj zemlji, 26 i ni jednoj od njih Ilija nije bio poslan
nego samo ženi udovici u Sareptu Sidonsku. 27 I za vreme proroka Jeliseja bilo je
mnogo gubavih u Izrailju, ali nijedan od njih ne bi očišćen sem Nemana Sirca. 28 A
kad su ovo čuli, napuniše se gneva svi u sinagogi, 29 pa se digoše i izbaciše ga iz
grada, te ga odvedoše do padine brda na kom je njihov grad bio sagrađen − s
namerom da ga bace dole. 30 Ali on prođe između njih i ode.
Propoved i čuda u Kafarnaumu

(Mt. 8, 14−17; Mk. 1, 21−39)
31
I siđe u galilejski grad Kafarnaum. I učio ih je subotom. 32 I divili su se njegovoj
nauci, jer je njegova beseda bila silna. 33 A u sinagogi je bio jedan čovek koga je
opseo duh nečistog demona, te povika veoma glasno: 34 ah, šta imamo mi s tobom
Isuse Nazarećanine? Došao si da nas upropastiš? Znam te ko si, svetac Božiji. 35
Isus mu pak zapreti govoreći: umukni i iziđi iz njega. Tada ga demon obori na
sredinu, iziđe iz njega i ništa mu ne naškodi. 36 I svi su se prepali i govorili jedan
drugom: kakva je to reč, da vlašću i silom zapoveda nečistim duhovima − i izlaze?
37
I glas o njemu raširi se po svim okolnim mestima.
38
Tada ode iz sinagoge i uđe u Simonovu kuću. A Simonovu taštu beše uhvatila
velika groznica, te ga zamoliše za nju. 39 I nadnese se nad njom, zapreti groznici − i
ostavi je; i odmah usta i služaše ih. 40 A kad je sunce zašlo, svi koji su imali
bolesnike od različitih bolesti, dovedoše ih k njemu. A on ih je izlečio stavivši ruke
na svakog od njih. 41 Pa i demoni su izlazili iz mnogih vičući i govoreći: ti si Sin
Božiji. A on im je pretio i nije im dozvoljavao da govore, jer su znali da je on
Hristos. 42 A kad se razdanilo, iziđe i ode na jedno pusto mesto; a narod ga je tražio,
te dođoše do njega i držahu ga da ne ode od njih. 43 Ali im on reče: treba da
propovedam evanđelje o carstvu Božijem i u drugim gradovima, jer sam za to
poslan. 44 I propovedao je po judejskim sinagogama.
80
Luka, glava 5
Poziv prvih učenika
(Mt. 4, 18−22; Mk. 1, 16−20)
1
Kada je narod hrlio k njemu i slušao reč Božiju, a on stajao kod Genisaretskog
jezera, 2 vide dva čamca kraj obale; ribari su izišli iz njih i ispirali mreže. 3 Ušavši u
jedan od tih čamaca, koji je bio Simonov, zamoli ga da malo odmakne od kopna.
Potom sede i učaše narod iz čamca. 4 A kad presta da govori, reče Simonu; navezi
na dubinu i bacite svoje mreže za lov. 5 Simon mu odgovori i reče: učitelju, svu noć
smo se trudili i nismo uhvatili ništa; ali na tvoju reč baciću mreže. 6 I kad to učiniše,
uhvatiše mnoštvo riba; mreže im se čak cepale. 7 I namagnuše drugovima u drugom
čamcu da dođu i da im pomognu. I dođoše, pa napuniše oba čamca tako da su
tonuli. 8 Videvši pak Simon Petar, pripade Isusovim kolenima i reče: idi od mene,
Gospode, jer sam grešan čovek. 9 Zaprepašćenje, naime, obuze njega i sve koji su
bili s njim zbog ulova, riba što uloviše, 10 a isto tako i Zevedejeve sinove Jakova i
Jovana, koji su bili Simonovi drugovi. Tada Isus reče Simonu: ne boj se; odsada ćeš
loviti ljude. 11 I izvukoše čamce na obalu, ostaviše sve i odoše za njim.
Očišćenje gubavca i isceljenje uzetog

(Mt. 8, 1−4; 9, 1−8; Mk. 1, 40−2, 12)
12
I kada je bio u jednom gradu, gle, čovek sav gubav videvši Isusa pade ničice i
zamoli ga govoreći: Gospode, ako hoćeš možeš da me očistiš. 13 Tada pruži ruku,
dotače ga i reče: hoću, budi čist. I odmah guba spade s njega. 14 I zapovedi mu da
nikome ne kaže, nego reče idi, pokaži se svešteniku i prinesi žrtvu za svoje
očišćenje, kako je to naložio Mojsije, za svedočanstvo njima. 15 Ali se glas o njemu
još više širio, te se mnogi narod sticao da ga sluša i da se leči od svojih bolesti. 16 A
on se povlačio u usamljena mesta i molio se Bogu.
17
I kada je jednog dana učio, sedeli su fariseji i učitelji zakona koji su došli iz svih
galilejskih i judejskih sela i iz Jerusalima; a on je lečio silom Gospodnjom. 18 I, gle,
ljudi doneše na postelji čoveka koji je bio uzet, te gledahu da ga unesu i stave pred
njega. 19 I ne našavši puta da ga unesu − zbog naroda − popeše se na krov i spustiše
ga kroz crepove s posteljom na sredinu pred Isusa. 20 I kada vide njihovu veru, reče:
čoveče, opraštaju ti se tvoji gresi. 21 Tada počeše književnici i fariseji da razmišljaju
govoreći: ko je ovaj što huli na Boga? Ko može da oprašta grehe sem jedinoga
Boga? 22 Isus je pak shvatio njihove misli, te im u odgovoru reče: šta premišljate u
svojim srcima? 23 Šta je lakše, reći: opraštaju ti se tvoji gresi, ili reći: ustani i hodaj?
24
Ali da znate da Sin čovečiji ima vlast na zemlji da oprašta grehe, reče uzetome:
81
tebi govorim, ustani i digni svoju postelju, pa idi svojoj kući. 25 I odmah usta pred
njima, podiže postelju na kojoj je ležao, pa ode svojoj kući slaveći Boga. 26 I svi su
bili ushićeni, slavili su Boga i puni straha govorahu: danas smo videli čudne stvari.
Matejev poziv
(Mt. 9, 9−17; Mk. 2, 13−22)
27
I posle toga iziđe, te vide carinika po imenu Levija kako sedi na carinarnici. I
reče mu: hajde za mnom. 28 Tada on ostavi sve, usta i pođe za njim. 29 I Levije mu
priredi veliku čast u svojoj kući; bilo je i mnogo carinika i drugih ljudi s njima za
trpezom. 30 A fariseji i njihovi književnici su gunđali njegovim učenicima govoreći:
zašto jedete i pijete s carinicima i grešnicima? 31 Isus pak odgovori i reče im: lekar
nije potreban zdravima nego bolesnima; 32 nisam došao da pozovem pravednike
nego grešnike na pokajanje.
33
A oni mu rekoše: Jovanovi učenici često poste i mole se Bogu, farisejski učenici
isto tako, a tvoji jedu i piju. 34 Isus im pak reče: možete li navesti svatove da poste
dok je mladoženja s njima? 35 Nego će doći dani, kada mladoženja bude otet od
njih, onda će postiti u te dane. 36 A reče im i priču: niko ne dere zakrpu od nove
haljine i ne stavlja na staru haljinu; inače novu cepa, a staroj ne pristaje zakrpa od
nove. 37 I niko ne sipa novo vino u stare mehove; inače će novo vino proderati
mehove, ono će se prosuti, a mehovi će propasti; 38 nego novo vino treba sipati u
nove mehove. 39 I niko − ko je pio staro − ne želi novo; jer kaže: staro je dobro.
Luka, glava 6
Gospodar subote
(Mt. 12, 1−14; Mk. 2, 23−3, 6)
1
Dogodilo se da je jedne subote prolazio kroz useve, a njegovi učenici su kidali
klasje, trli ga rukama jeli. 2 A neki od fariseja rekoše: zašto radite ono što se ne sme
činiti subotom? 3 Isus pak odgovori i reče im: zar niste čitali ni to što je učinio
David, kada je ogladneo on i njegovo društvo? 4 Kako je ušao u dom Božji, uzeo
postavljene hlebove − koje su smeli da jedu samo sveštenici − jeo i dao svojim
drugovima? 5 I reče im: Sin čovečiji je gospodar i subote.
6
A jedne druge subote je ušao u sinagogu i učio; bio je onde i jedan čovek čija je
desna ruka bila suva. 7 A književnici i fariseji su motrili na njega − hoće li lečiti u
subotu − da bi našli optužbu protiv njega. 8 On je pak znao njihove misli, te reče
čoveku sa suvom rukom: ustani i stani na sredinu; i ustavši stade. 9 A Isus im reče:
82
pitam vas, sme li se subotom dobro činiti ili zlo, spasti život ili upropastiti? 10 I
pogleda ih sve naokolo pa mu reče: pruži svoju ruku. A on učini tako, te njegova
ruka posta opet zdrava. 11 Oni se pak izbezumiše i dogovarahu se među sobom šta
bi mogli da učine Isusu.
Izbor Dvanaestorice
(Mt. 10, 14; Mk. 3, 7−19)
12
Tih dana iziđe na goru da se pomoli, i provede noć moleći se Bogu. 13 A kada se
razdanilo, pozva svoje učenike i od njih izabra Dvanaestoricu, koje i apostolima
nazva: 14 Simona koga nazva i Petrom, i njegovog brata Andreju, Jakova i Jovana,
Filipa i Vartolomeja, 15 Mateja i Tomu, Jakova Alfejeva i Simona koji se zove
Zilot, 16 Judu Jakovljeva i Judu Iskariotskog koji posta izdajnik.
Beseda na gori
(Mt. 5−7)
17
I sišavši s njima stade na jednom ravnom mestu, i mnoštvo njegovih učenika, i
vrlo mnogo naroda iz sve Judeje, i iz Jerusalima, i primorja tirskog i sidonskog, 18
koji su došli da ga čuju i da se izleče od svojih bolesti, i isceljivahu se i oni koje su
mučili nečisti duhovi. 19 A sav narod je tražio da ga dotakne, jer je sila izlazila iz
njega i sve lečila.
20
Tada podiže svoje oči na svoje učenike i reče:
Blaženi ste vi siromašni, jer je vaše carstvo Božije.

21
Blaženi ste vi koji sada gladujete, jer ćete se nasititi.
Blaženi ste vi koji sada plačete, jer ćete se Smejati.

22
Blaženi ste kada vas ljudi omrznu, i kad vas izdvoje i vređaju i odbace vaše ime
kao zlo − zbog Sina čovečijeg. 23 Radujte se u taj dan i likujte, jer gle, velika je vaša
nagrada na nebu; njihovi očevi su isto tako činili prorocima.
24
Samo teško vama bogatašima, jer ste primili svoju utehu.
25
Teško vama koji ste sad siti, jer ćete gladovati.
Teško vama koji se sad smejete, jer ćete tugovati i plakati.
83
26
Teško vama kad svi ljudi o vama lepo govore; njihovi očevi su tako činili lažnim
prorocima.
27
Nego vama − koji slušate − velim: ljubite svoje neprijatelje, činite dobro onima
koji vas mrze, 28 blagosiljajte one koji vas kunu, molite se za one koji vas vređaju.
29
Pruži i drugi obraz onome ko te udari po jednom, ne uskrati ni košulje onome
koji ti uzima ogrtač. 30 Podaj svakome koji ište od tebe, ne traži natrag svoje od
onoga koji uzima od tebe. 31 I kako hoćete da ljudi čine vama, onako činite i vi
njima. 32 I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i grešnici ljube
one koji ljube njih. 33 I ako činite dobro svojim dobrotvorima, kakva vam je hvala?
To isto čine i grešnici. 34 I ako zajmite onima od kojih se nadate da ćete dobiti,
kakva vam je hvala? I grešnici zajme grešnicima − da isto toliko prime. 35 Nego
ljubite svoje neprijatelje, i činite dobro, i dajte na zajam ne očekujući ništa; i biće
vaša nagrada velika, i bićete sinovi Svevišnjega, jer je on blag prema nezahvalnima
i zlima, 36 Budite milosrdni kao što je i Otac vaš milosrdan. 37 I ne sudite, pa vam se
neće suditi; i ne osuđujte, pa nećete biti osuđeni. Opraštajte i biće vam oprošteno; 38
dajite i daće vam se; dobru meru, nabijenu, stresenu, prepunu, daće u vaše naručje;
jer kakvom merom merite, onakvom će vam se odmeriti.
39
A kaza im i priču: može li slepac da vodi slepca? Zar neće obojica pasti u jamu?
40
Učenik nije nad učiteljem; nego i kao izučen biće kao njegov učitelj. 41 A što
gledaš trun u oku svoga brata, a ne primećuješ grede u svom sopstvenom oku? 42
Kako možeš da kažeš svom bratu: brate, daj da izvadim trun koji je u tvom oku, a
sam ne vidiš grede u svom oku? Licemere, izvadi prvo gredu iz svoga oka, pa ćeš
onda gledati kako da izvadiš trun koji je u oku tvoga brata. 43 Jer nema dobra drveta
koje rađa nezdrav rod, ni nezdrava drveta koje rađa dobar rod. 44 Jer se svako drvo
poznaje po svom plodu. S trnja se ne beru smokve, niti se grožđe bere s kupine. 45
Dobar čovek iz dobre riznice svoga srca iznosi dobro, a zao čovek iz zle riznice
iznosi zlo; jer njegova usta govore ono čega je srce puno. 46 A što me zovete:
Gospode, Gospode, a ne činite što govorim?
47
Pokazaću vam na koga liči svako ko dolazi k meni, te sluša moje reči i izvršuje
ih. 48 Sličan je čoveku koji gradi kuću, iskopa duboko i postavi temelj na steni. A
kad dođe bujica, navali reka na tu kuću, ali ne može da je pokrene, zato što je dobro
sagrađena.
49
A ko je čuo, pa nije izvršio, sličan je čoveku koji je sagradio kuću na zemlji bez
temelja, na koju navali reka, i odmah se sruši. I bi veliko rušenje te kuće.
84
Luka, glava 7
Isceljenje kapetanovog sluge
(Mt. 8, 5−13)
1
Pošto je svršio sve svoje reči pred narodom, uđe u Kafarnaum.
2
A sluga jednoga kapetana − koga je on cenio − beše bolestan na umoru. 3 Čuvši za
Isusa posla k njemu judejske starešine moleći ga da dođe i izleči njegovog slugu. 4
A kad oni dođoše Isusu, moljahu ga usrdno govoreći: zaslužuje da mu to učiniš; 5
jer voli naš narod i podigao nam je sinagogu. 6 Isus pođe s njima. A kad već nije bio
daleko od kuće, posla kapetan prijatelje poručujući mu: Gospode, ne trudi se; jer
nisam dostojan da uđeš pod moj krov. 7 Zato ni sebe nisam smatrao dostojnim da ti
priđem. Nego reci samo jednu reč pa će biti izlečen moj sluga. 8 I ja sam, naime,
čovek pod vlašću, imam pod sobom vojnike, pa kažem ovome: idi, i ide, a
drugome: dođi, i dolazi, i svome sluzi: učini to, i čini. 9 Čuvši to Isus mu se zadivi,
pa se okrenu narodu koji je išao za njim, te reče: kažem vam, toliku veru nisam
našao ni u Izrailju. 10 I kad su se izaslanici vratili kući, nađoše slugu zdrava.
Vaskrsenje mladića u Nainu
11
Zatim Isus ode u grad zvani Nain, a s njim su išli njegovi učenici i mnogo
naroda. 12 A kad se približio gradskim vratima, gle, iznosili su mrtvaca, jedinca sina
njegove majke koja je bila udovica, i s njom je bilo mnogo sveta iz grada. 13 A kada
je Gospod vide, sažali se na nju i reče joj: ne plači. 14 Tada priđe, dotače mrtvački
sanduk − nosioci pak stadoše − i reče: mladiću, tebi govorim, ustani. 15 I mrtvac
sede, te poče da govori, i dade ga njegovoj majci. 16 A strah je obuzeo sve, pa su
slavili Boga govoreći: veliki prorok se pojavio među nama, i: Bog je posetio svoj
narod. 17 I raširi se ovaj glas o njemu po svoj Judeji i po svoj okolini.
Poslanstvo Jovana Krstitelja

(Mt. 11, 2−30)
18
Jovana obavestiše o svemu ovome njegovi učenici. Tada Jovan dozva dvojicu od
svojih učenika, 19 posla ih Gospodu pitajući: jesi li ti onaj koji treba da dođe, ili da
čekamo drugoga? 20 Kada su pak ovi ljudi došli k njemu, rekoše: Jovan Krstitelj nas
je poslao k tebi i pita: jesi li ti onaj koji treba da dođe, ili da čekamo drugoga? 21 U
taj čas je izlečio mnoge ljude od bolesti, muka i zlih duhova, i mnogim slepima
darovao vid. 22 Njima pak odgovori: idite, javite Jovanu šta ste videli i čuli: slepi
ponovo gledaju, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju, Mrtvi ustaju,
85
siromašnima se propoveda evanđelje; 23 i blažen je koji se ne sablazni o mene.
24
A kad su Jovanovi poslanici otišli, poče Isus da govori narodu o Jovanu: šta ste
izišli u pustinju da vidite? Trsku koju vetar ljulja? 25 Nego šta ste izišli da vidite?
Čoveka obučena u meke haljine? Gle, koji nose sjajne haljine i žive u raskoši − na
kraljevskim dvorovima su. 26 Ili šta ste izišli da vidite? Proroka? Da, kažem vam, i
više od proroka. 27 To je onaj za koga je napisano: »Gle šaljem svoga vesnika pred
lice tvoje, koji će pripremiti tvoj put pred tobom«. 28 Kažem vam, među rođenima
od žena niko nije veći od Jovana; a najmanji u carstvu Božijem veći je od njega. 29 I
sav narod koji je čuo, pa i carinici priznaše pravednost Božiju, te se krstiše
Jovanovim krštenjem. 30 A fariseji i zakonici odbaciše ono što je Bog hteo da učini
s njima, i ne primiše njegovo krštenje. 31 S kim ću, dakle, uporediti ljude ovog
naraštaja? I na koga liče? 32 Oni su kao deca koja sede na trgu i dovikuju jedni
drugima: svirali smo vam i niste igrali, kukali smo i niste plakali. 33 Došao je naime
Jovan Krstitelj, nije jeo hleba niti je pio vina, i kažete: demon je u njemu. 34 Došao
je Sin čovečiji koji jede i pije, pa kažete: gle čoveka izelice i pijanice, prijatelja
carinika i grešnika. 35 I opravdaše mudrost sva deca njezina.
Skrušena grešnica
36
Jedan od fariseja molio ga je da jede s njim; i ušavši u farisejevu kuću leže za
trpezu. 37 I gle, jedna žena, koja je bila grešnica u gradu, sazna da je on u farisejevoj
kući za trpezom, donese alavastarski sud s mirom, 38 te stade podno kod njegovih
nogu plačući, pa poče suzama kvasiti njegove noge, i svojom kosom otra, i ljubljaše
njegove noge, i pomazivaše ih mirom. 39 Videvši pak farisej koji ga je pozvao, reče
u sebi: da je on prorok, znao bi ko je i kakva je žena koja ga dotiče, da je grešnica.
40
Isus mu pak odgovori i reče: Simone, imam da ti kažem nešto. A on: učitelju,
kaži. Reče: 41 Dvojica su bili dužni jednom zajmodavcu; jedan je dugovao pet
stotina dinara, a drugi pedeset. 42 Kako nisu imali da vrate, oprosti obojici. Koji će
ga, dakle, od njih više ljubiti? 43 Simon odgovori: mislim onaj kome je više
poklonio. A on mu reče: pravo si prosudio. 44 I okrenu se ženi, te reče Simonu:
vidiš li ovu ženu? Ušao sam u tvoju kuću, nisi mi dao vode za noge; a ona je
suzama oblila moje noge i svojom kosom otrla. 45 Poljubac mi nisi dao; a ona,
otkako sam ušao nije prestala da mi ljubi noge. 46 Nisi mi pomazao glavu uljem; a
ona je mirom pomazala moje noge. 47 Stoga ti kažem, oprošteni su joj mnogi gresi,
jer je imala mnogo ljubavi; kome se malo prašta, malo ljubi. 48 A njoj reče:
oprošteni su ti gresi. 49 Oni pak, koji behu zajedno za trpezom, počeše da govore u
sebi: ko je ovaj što i grehe oprašta? 50 A ženi reče: vera tvoja spasla te je; idi s
mirom.
86
Luka, glava 8
1
Posle toga išao je po gradovima i selima propovedajući i objavljujući evanđelje o
carstvu Božjem. A s njim su bili Dvanaestorica 2 i neke žene koje su bile izlečene
od zlih duhova i bolesti: Marija zvana Magdalina, iz koje je izišlo sedam demona, 3
pa Jovana žena Irodovog upravitelja Huze, i Susana, i mnoge druge koje su im
služile svojim imanjem.
Priče
(Mt. 13, 1−23; Mk. 4, 1−25)
4
Pošto se steklo mnogo naroda i, kako su mu dolazili iz raznih gradova, reče im u
priči: 5 iziđe sejač da seje svoje seme. I kad je sejao, jedno seme pade kraj puta, te
ga pogaziše i ptice nebeske ga pozobaše. 6 Drugo pak pade na kamen, izniče i osuši
se, jer nije imalo vlage. 7 Treće pade među trnje, i trnje izraste s njim te ga uguši. 8
A četvrto pade na dobru zemlju, te izniče i donese stostruki rod. Govoreći ovo
povika: ko ima uši da sluša − neka sluša.
9
A njegovi učenici su ga pitali šta znači ova priča. 10 On im pak reče: vama je dano
da saznate tajne carstva Božijeg, a ostalima se izlažu u pričama, da gledajući ne
vide i slušajući ne razumeju. 11 A ova priča znači: seme je reč Božija. 12 Oni kraj
puta − ti su čuli; posle dolazi đavo i uzima reč iz njihovog srca, da ne poveruju i ne
spasu se. 13 Oni na kamenu − ti, čim čuju, s radošću primaju reč, ali ni oni nemaju
korena, neko vreme veruju, ali otpadaju u vreme iskušenja. 14 Seme koje je palo u
trnje − ti su čuli, ali ih tokom života uguše brige, i bogatstvo, i životna uživanja, te
ne donose zrela roda. 15 A ono na dobroj zemlji − ti su u dobrom i plemenitom srcu
čuli reč, zadržavaju je i u strpljenju donose rod.
16
Niko − ko je zapalio svetiljku − ne pokriva je sudom niti je stavlja pod krevet,
nego je stavlja na svećnjak, da vide svetlost oni koji ulaze. 17 Jer nema ničeg tajnog
što neće izići na javnost, niti čega prikrivenog što se neće doznati i izići na videlo.
18
Pazite, dakle, kako slušate; daće se, naime, onom koji ima, a ko nema − od njega
će se uzeti i ono što misli da ima.
Pravi Hristovi rođaci

(Mt. 12, 46−50; Mk. 3, 31−35)
19
A majka i braća njegova dođoše k njemu, ali nisu mogli da se sastanu s njim
zbog naroda. 20 I javiše mu: tvoja majka i tvoja braća stoje napolju i žele da te vide.
21
On im pak odgovori i reče: ovi što slušaju i izvršuju reč Božju − oni su moja
87
majka i moja braća.
Stišavanje bure, besomučni Gergesinac

(Mt. 8, 18−34; Mk. 4, 35−5, 20)
22
A jednoga dana on uđe u čamac sa svojim učenicima i reče im: pređimo na drugu
stranu jezera; i otploviše. 23 Ali on zaspa dok su plovili. Na jezero se pak spusti
oluja, te se čamac punio vodom i behu u opasnosti. 24 Tada priđoše i probudiše ga
govoreći: učitelju, učitelju, propadamo. A on se probudi, zapreti vetru i talasima; i
prestaše, i jezero bi mirno. 25 Njima pak reče: gde je vaša vera? A oni se uplašeni
zadiviše govoreći jedan drugom: ta ko je ovaj što zapoveda i vetrovima i vodi − i
pokoravaju mu se?
26
I doploviše do gergesinskog kraja, koji se nalazi prema Galileji. 27 A kad je izišao
na zemlju, srete ga neki čovek iz grada, u kom su bili demoni, te dugo vremena nije
oblačio odelo i nije stanovao u kući nego u grobovima. 28 Videvši pak Isusa povika,
pade pred njega i reče veoma glasno: šta ja imam s tobom, Isuse Sine Boga
svevišnjega? Molim te, nemoj da me mučiš. 29 Bio je, naime, zapovedio nečistom
duhu da iziđe iz tog čoveka. Jer ga je odavno uhvatio, pa su ga vezivali lancima i
okovima, i čuvali, a on je kidao okove i demon ga je gonio u pusta mesta. 30 Isus ga
zapita: kako ti je ime? On pak reče: Legion, jer su mnogi demoni ušli u njega. 31 I
molili su ga da im ne zapovedi da idu u bezdan. 32 A onde na gori paslo je veliko
krdo svinja; i zamoliše ga demoni da im dozvoli da uđu u svinje. I dopusti im. 33 A
demoni iziđoše iz čoveka, te uđoše u svinje, pa navali krdo niz strmen u jezero i
udavi se. 34 A kad su pastiri videli šta se dogodilo, pobegoše i javiše u gradu i po
selima. 35 Ljudi pak iziđoše da vide šta se dogodilo, pa dođoše Isusu i nađoše
čoveka iz koga su izišli demoni, kako sedi kod Isusovih nogu, obučen i pametan, i
uplašiše se. 36 A očevici su im ispričali kako je besomučni spasen. 37 I zamoli ga
sav narod gergesinske okoline da ode od njih, jer ih je obuzeo veliki strah; on pak
uđe u čamac i vrati se. 38 A čovek, iz koga su izišli demoni, molio ga je da ostane s
njim; ali ga on otpusti i reče: 39 vrati se svojoj kući i kazuj šta ti je Bog učinio. I
otide propovedajući po svem gradu šta mu je Isus učinio.

(Mt. 9, 18−26; Mk. 5, 21−43)
40
A kad se Isus vraćao, narod ga je primio, jer su ga svi očekivali. 41 I gle, dođe
čovek po imenu Jair, koji je bio starešina sinagoge. On pade pred Isusove noge i
moljaše ga da uđe u njegovu kuću, 42 jer je on imao ćerku jedinicu od nekih
dvanaest godina i ona je bila na umoru. I kad je Isus išao, narod se tiskao oko njega.
88
43
A jedna žena koja je dvanaest godina patila od tečenja krvi i koja je sve svoje
imanje potrošila na lekare, a nijedan nije mogao da je izleči, 44 pristupi sastrag te
dotače skut njegove haljine, i odmah presta njeno krvarenje. 45 A Isus reče: ko me
je dotakao? Pošto su svi odricali, Petar reče: učitelju, narod je oko tebe i tiska te. 46
Isus pak reče: neko me je dotakao, jer sam osetio da je sila izišla iz mene. 47 A kad
žena vide da nije ostala nezapažena, priđe drhćući, te pade pred njega i kaza pred
svim narodom zašto ga je dotakla i kako je odmah bila izlečena. 48 On joj pak reče:
kćeri, vera tvoja spasla te je; idi s mirom.
49
Dok je on još govorio, dođe neko iz starešinine kuće i reče: umrla ti je kći, nemoj
više da mučiš učitelja. 50 Isus pak ču i reče mu: ne boj se samo veruj − i biće
spasena. 51 A kad je došao u kuću, nije dozvolio nikom da uđe s njim, osim Petru,
Jovanu i Jakovu, i devojčinom ocu i majci. 52 Svi su plakali i jaukali za njom. On
pak reče: ne plačite; jer nije umrla, nego spava. 53 I ismevahu ga znajući da je
umrla. 54 A on uhvati njenu ruku i povika: devojko ustani. 55 I povrati se njen duh,
te odmah usta, i on zapovedi da joj dadu da jede. 56 Njeni roditelji se zaprepastiše, a
on im zapovedi da nikome ne kazuju šta se dogodilo.
Luka, glava 9
Apostolska misija, Irodova strepnja
(Mt, 10, 1−14; Mk. 6, 7−16)
1
A Dvanaestoricu sazva i dade im moć i vlast nad svima demonima i da leče
bolesti. 2 I posla ih da propovedaju carstvo Božije i da leče bolesnike. 3 I reče im:
ništa ne uzimajte na put, ni štapa, ni torbe, ni hleba, ni novca, niti treba da imate
dve haljine. 4 Ako pak uđete u koju kuću, onde ostajte i odande izlazite. 5 I koji god
vas ne prime, − iziđite iz ovoga grada, otresite prašinu sa svojih nogu − za
svedočanstvo protiv njih. 6 Tada su otišli i išli po selima propovedajući evanđelje i
lečeći svuda.
7
A Irod četverovlasnik je čuo sve šta se događa i bio je u velikoj neprilici, jer su
neki govorili da je Jovan vaskrsao iz mrtvih; 8 a drugi − da se pojavio Ilija, treći pak
− da je ustao neki od starih proroka. 9 Irod reče: Jovanu sam ja odsekao glavu; ali
ko je ovaj o kome slušam takve stvari? I tražio je da ga vidi.
Isus hrani narod

(Mt. 14, 13−21; Mk. 6, 30−44; Jn. 6, 1−13)
89
10
A kad su se apostoli vratili, ispričaše mu sve šta su učinili. I uze ih sa sobom, pa
se povuče u samoću prema gradu zvanom Vitsaida. 11 Ali je narod to saznao i pošao
za njim. I on ih primi i govoraše im o carstvu Božijem, i isceljivao je one kojima je
lečenje bilo potrebno. 12 A dan poče naginjati; Dvanaestorica tada pristupiše i
rekoše mu: otpusti narod, neka idu u okolna sela i zaseoke da nađu svratište i hranu,
jer smo ovde u pustom kraju. 13 On im pak reče: pa dajte im vi da jedu. Ali oni
rekoše: nemamo više od pet hlebova i dve ribe; možda da mi idemo i kupimo hranu
za sav ovaj narod. 14 A bilo je oko pet hiljada ljudi. I reče svojim učenicima:
posadite ih u grupe po pedeset. 15 I postupiše tako, te posadiše sve. 16 On pak uze
onih pet hlebova i dve ribe, pogleda na nebo, blagoslovi ih i izlomi, i davaše ih
učenicima da iznesu pred narod. 17 I jedoše svi i nasitiše se, te podigoše dvanaest
kotarica preostalog komađa.
Petrovo ispovedanje
(Mt. 16, 13−28; Mk. 8, 27−9, 1)
18
I kad se jednom sam molio Bogu, a učenici bili s njim, upita ih: šta kaže narod,
ko sam ja? 19 Oni pak odgovoriše: jedni kažu − Jovan Krstitelj, drugi − Ilija, a treći
− da je vaskrsao neki od starih proroka. 20 Tada im reče: a šta vi kažete, ko sam ja?
Na to Petar odgovori: Hristos Božiji. 21 A on im zapreti i zapovedi da to nikome ne
kazuju, 22 dodajući da Sin čovečiji treba mnogo da prepati, da bude odbačen od
starešina i prvosveštenika i književnika, da bude ubijen i da vaskrsne treći dan.
23
I svima je govorio: ako ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne samoga sebe i
uzme svoj krst svaki dan, pa neka ide za mnom. 24 Jer ko hoće da spase svoj život,
izgubiće ga; a ko izgubi svoj život radi mene, taj će ga spasti. 25 Jer kakvu korist
ima čovek kad zadobije sav svet, a samoga sebe upropasti ili ošteti? 26 Ko se,
naime, postidi mene i mojih reči, toga će se postideti i Sin čovečiji kada dođe u
svojoj slavi, u slavi Oca i svetih anđela. 27 A vama uistinu kažem: ima nekih među
ovima što stoje ovde, koji neće okusiti smrti dok ne vide carstvo Božje.
Preobraženje
(Mt. 17, 1−9; Mk. 9, 2−13)
28
A oko osam dana posle ove besede, uze Petra, Jovana i Jakova, pa se pope na
goru da se pomoli. 29 I dok se molio, njegovo lice se izmeni, a njegovo odelo posta
belo i sjajno. 30 I gle, dva čoveka su razgovarala s njim; to su bili Mojsije i Ilija, 31
koji se pokazaše u slavi i govorahu o njegovoj smrti koju je imao da podnese u
Jerusalimu. 32 Međutim, Petra i njegove drugove je savladao san. A kad su se
90
probudili, videše njegovu slavu i dva čoveka koji su stajali s njim. 33 I kad su se oni
odvajali od njega, Petar reče Isusu: učitelju, dobro je da smo ovde, da načinimo tri
senice: jednu tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji, − ne znajući šta govori. 34 I dok je on
to govorio, dođe oblak i zakloni ih; i uplašiše se kad uđoše u oblak. 35 A iz oblaka
dođe glas koji je govorio: ovo je moj izabrani Sin, njega slušajte. 36 I kad je glas
odjeknuo, Isus se nađe sam. Oni su pak oćutali i tih dana nisu javljali nikome ništa
od onoga što su videli.
Isceljenje padavičara
(Mt. 17, 14−23; Mk. 9, 14−27)
37
A kad su sledećeg dana sišli sa gore, mnogi narod mu iziđe u susret. 38 I gle,
jedan čovek iz naroda povika: učitelju, molim te pogledaj na moga sina, jer mi je
jedinac. 39 Vidi, hvata ga duh te iznenada viče, i rastrže ga tako da baca penu, i
satirući ga jedva odlazi od njega. 40 I zamolio sam tvoje učenike da ga isteraju, ali
nisu mogli. 41 Isus pak odgovori i reče: o neverni i naopaki naraštaju, dokle ću biti s
vama i dokle ću vas podnositi? Dovedi svoga sina ovamo. 42 I dok mu je prilazio,
obori ga demon i rastrza. Ali Isus zapreti nečistom duhu, te izleči dečaka i dade ga
njegovom ocu.
Isus ponovo predskazuje svoju smrt

Pouka apostola
Zahtevi apostolstva
(Mt. 17, 22−23; 18, 1−5; 8, 19−22; Mk. 9, 30−41)
43
I svi su se divili Božjoj veličini. A dok su se svi čudili svemu što je činio, on reče
svojim učenicima: 44 stavite ove reči u svoje uši; jer će Sin čovečiji biti predan u
ljudske ruke. 45 Ali oni nisu razumeli ove reči, i bila je skrivena od njih da nisu
mogli da je shvate, a bojali su se da ga zapitaju za ovu reč.
46
I počeše razmišljati u sebi ko bi bio najveći među njima. 47 A Isus znajući
pomisao njihovih srca uze jedno dete, stavi ga kraj sebe 48 i reče im: ko primi ovo
dete u moje ime − mene prima; a ko mene primi − prima onoga koji je mene
poslao; jer ko je najmanji među svima vama − taj je najveći. 49 Na to progovori
Jovan i reče: učitelju, videli smo jednoga koji u tvoje ime izgoni demone, i mi smo
mu branili, zato što ne ide s nama. 50 Isus mu pak reče: ne branite, jer ko nije protiv
vas − za vas je.
51
A kad je došlo vreme da se vaznese na nebo, odluči da ide u Jerusalim, 52 te posla
glasnike pred sobom. Oni odoše i uđoše u jedno samarjansko selo da mu pripreme.
91
53
Ali ga nisu primili, zato što se uputio Jerusalimu. 54 Kada su to videli učenici
Jakov i Jovan, rekoše: Gospode, hoćeš li da kažemo da siđe oganj s neba i da ih
uništi? 55 A on se okrenu i ukori ih [rekavši: ne znate kakvog ste duha; Sin čovečiji
nije došao da uništi ljudske živote, nego da ih spase.] 56 I odoše u drugo selo.
57
I dok su išli putem, neko mu reče: ići ću s tobom kud god ti pođeš. 58 Isus mu pak
reče: lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a Sin čovečiji nema gde da nasloni
glavu. 59 A jednom drugom reče: hajde za mnom. Ali on reče: Gospode, dozvoli mi
da prvo odem i sahranim svoga oca. 60 Reče mu: ostavi mrtve neka sahranjuju svoje
mrtvace, a ti idi i objavljuj carstvo Božije. 61 A reče i treći: ja ću za tobom,
Gospode; ali mi prvo dozvoli da se oprostim sa svojim domaćima. 62 Isus mu pak
reče: za carstvo Božije nije niko ko stavi svoju ruku na plug pa se osvrće natrag.
Luka, glava 10
Misija sedamdesetdvojice učenika
(Mt. 10, 7−16; 11, 21−27; 13, 16−17)
1
Posle toga Gospod naimenova drugih sedamdeset i dva, pa ih posla po dvojicu
pred sobom u svaki grad i svako mesto kuda je sam nameravao da dođe. 2 I reče im:
žetva je velika, a radnika je malo; molite stoga gospodara žetve da pošalje radnike
na svoju žetvu. 3 Idite, eto, šaljem vas kao jaganjce među vukove. 4 Ne nosite
novčanika, ni torbe, ni obuće; i ne pozdravljajte nikoga na putu. 5 A kad uđete u
koju kuću, prvo recite: mir ovoj kući. 6 I ako tamo bude sin mira, vaš mir će ostati
na njoj; a ako ne, vratiće se k vama. 7 U toj kući ostajte, jedite i pijte što imaju;
radnik je naime dostojan svoje plate. Nemojte prelaziti iz kuće u kuću, 8 i ako uđete
u koji grad − pa vas prime − jedite što je izneseno pred vas. 9 Lečite bolesnike u
njemu i govorite im: došlo je do vas carstvo Božije. 10 Ako pak uđete u koji grad −
pa vas ne prime − iziđite na njegove ulice i recite: 11 otresamo vam iz vašega grada
i prah koji je prionuo za naše noge. Ali to znajte da se približilo carstvo Božije. 12
Kažem vam da će u onaj dan Sodomu biti lakše nego tom gradu.
13
Teško tebi Horazine, teško tebi Vitsaido, jer da su se u Tiru i Sidonu dogodila
čuda koja su se dogodila u vama, odavno bi se pokajali sedeći u vreći i pepelu. 14
Ali Tiru i Sidonu će biti lakše na sudu nego vama. 15 I ti Kafarnaume, zar ćeš se do
neba podići? Bićeš srušen do ada. 16 Ko vas sluša − mene sluša, i ko vas odbacuje −
mene odbacuje; ko pak odbacuje mene − odbacuje onoga koji je mene poslao.
17
A onih sedamdeset i dva vratiše se s radošću govoreći: Gospode, i demoni nam
92
se pokoravaju u tvoje ime. 18 A on im reče: gledao sam satanu kako je pao s neba
kao munja. 19 Eto, dao sam vam vlast da stajete na zmije i skorpije, i na svaku
neprijateljsku silu − i ništa vam neće nauditi. 20 Ali nemojte da se radujete tome što
vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena zapisana na nebesima.
21
U taj čas obradova se u Duhu Svetome i reče: hvalim te Oče, Gospode neba i
zemlje, što si sakrio ovo od mudrih i pametnih, a otkrio si bezazlenima. Da Oče,
zato što se tebi tako svidelo. 22 Moj Otac mi je sve predao. I niko − sem Oca − ne
zna ko je Sin, i ko je Otac − zna samo Sin i onaj kome Sin hoće da otkrije. 23 Tada
se obrati posebno učenicima i reče: blažene su oči koje gledaju što vi gledate. 24 Jer
vam kažem da su mnogi proroci i kraljevi želeli da vide ono što vi gledate, i nisu
videli, te da čuju ono što vi slušate, pa nisu čuli.
Milostivi Samarjanin
25
I gle, jedan učitelj zakona usta da ga kuša i reče: učitelju, šta treba da učinim, pa
da nasledim život večni? 26 A on mu reče: šta je napisano u zakonu? Kako čitaš? 27
A on odgovori i reče: »Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom
dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom mišlju svojom«, i »Ljubi bližnjega
svoga kao samog sebe«. 28 Reče mu: pravo si odgovorio; čini to pa ćeš živeti. 29 On
pak želeći da se opravda, reče Isusu: a ko je moj bližnji? 30 Isus prihvati i reče:
jedan čovek je silazio iz Jerusalima u Jerihon i pao u ruke razbojnicima, koji ga
svukoše, izbiše, ostaviše ga napolju polumrtva i odoše. 31 A slučajno je tim putem
silazio jedan sveštenik, vide ga i prođe. 32 Isto tako i jedan levit dođe na to mesto,
pa kad vide prođe. 33 A neki Samarjanin putujući dođe do njega i kad vide sažali se,
34
priđe, preli njegove rane uljem i vinom te ih previ, pa ga posadi na svoje živinče,
odvede ga u gostionicu i postara se za njega. 35 Sutradan izvadi dva dinara, dade ih
gostioničaru i reče: pobrini se za njega, i ako potrošiš što više, platiću ti prilikom
svoga povratka. 36 Šta misliš koji je od ove trojice bio bližnji onome što je pao
razbojnicima u ruke? 37 A on reče: onaj koji mu je učinio milosrđe. Isus mu pak
reče: idi pa čini i ti tako.
Marta i Marija
38
A kad su putovali, uđe u jedno selo; neka žena po imenu Marta primi ga u svoju
kuću. 39 Ona je imala sestru po imenu Mariju, koja je sela kraj nogu Gospoda i
slušala njegovu besedu. 40 A Marta se mnogo trudila da ga što bolje posluži. Ona
priđe i reče: Gospode, zar ne mariš što me je moja sestra ostavila samu da služim?
Reci joj, dakle, da mi pomogne. 41 A Gospod joj odgovori i reče: Marta, Marta,
brineš se i uznemiravaš se za mnogo, 42 a jedno je potrebno. Marija je, naime,
93
izabrala dobri deo koji joj se neće oduzeti.
Luka, glava 11
Pouka o molitvi
(Mt. 6, 9−13; 7, 7−11)
1
A kad se molio na jednom mestu − i prestao − reče mu jedan od njegovih učenika:
Gospode, nauči nas da se molimo Bogu, kao što je i Jovan poučio svoje učenike. 2
A on im reče: kada se molite govorite: Oče, neka se sveti ime tvoje; neka dođe
carstvo tvoje; 3 hleb naš nasušni daj nam svaki dan; 4 i oprosti nam naše grehe, jer i
mi opraštamo svako svom dužniku; i ne uvedi nas u iskušenje.
5
Reče im još: ako ko od vas ima prijatelja, pa mu ode u ponoć i kaže mu: prijatelju,
pozajmi mi tri hleba, 6 jer mi je prijatelj došao s puta, a ja nemam šta da mu
iznesem, 7 a on iznutra odgovori: nemoj da me uznemiravaš, vrata su već zatvorena
i moja deca su sa mnom u postelji; ne mogu da ustanem i da ti dam. 8 Kažem vam,
ako i ne ustane da mu da zato što mu je prijatelj, ustaće zbog njegove bezočnosti i
daće mu koliko mu je potrebno. 9 I ja vam kažem: molite i daće vam se; tražite i
naći ćete; kucajte i otvoriće vam se. 10 Jer svako ko moli dobiva, i ko traži nalazi, i
otvoriće se onom koji kuca. 11 Koji je to otac među vama, koji će svome sinu, kad
zaište hleb, dati kamen? Ili ako zatraži ribu, hoće li mu umesto ribe dati zmiju? 12
Ili ako zaište jaje, hoće li mu dati skorpiju? 13 Kad, dakle, vi kao zli ljudi umete da
dajete dobre darove svojoj deci, koliko će više Otac nebeski dati Duha Svetoga
onima koji ga mole.
Isus i Veelzevul Jonin znak

(Mt. 12, 22−45; Mk. 3, 22−27)
14
I isterivao je jednog demona koji je bio nem. A kad je demon izišao, progovori
nemi čovek i zadivi se narod. 15 Ali neki od njih rekoše: on isteruje demone
pomoću Veelzevula, demonskog vladara. 16 Drugi su ga pak kušali i tražili od njega
znak s neba. 17 A on je znao njihove misli i reče im: opusteće svako carstvo koje se
razdelilo protiv samoga sebe, i kuća pada na kuću. 18 I ako se satana razdelio protiv
samoga sebe, kako će se održati njegovo carstvo? Jer vi kažete da isterujem demone
pomoću Veelzevula. 19 Ako pak ja pomoću Veelzevula izgonim demone, čijom
pomoću ih vaši sinovi izgone? Zato će vam oni biti sudije. 20 Ali ako ja Božijim
prstom izbacujem demone, onda je došlo do vas carstvo Božije. 21 Kada jaki,
naoružani čovek čuva svoj dvor, njegovo imanje je u miru; 22 ako pak jači od njega
dođe i nadvlada ga, uzima mu sve oružje u koje se uzdao i deli što je oplenio od
94
njega. 23 Ko nije sa mnom − protiv mene je, i ko ne sabira sa mnom − rasipa. 24 Kad
nečisti duh iziđe iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja. I kada ga ne
nađe, kaže: vratiću se u svoj dom odakle sam izišao. 25 I kad dođe, nalazi ga
počišćena i ukrašena. 26 Tada odlazi i uzima sedam drugih duhova, gorih od sebe,
pa uđu i borave onde, i poslednje stanje toga čoveka biva gore od prvoga. 27 A kad
je on to govorio, jedna žena iz naroda podiže glas i reče mu: blažena je utroba koja
te je nosila i blažene su dojke koje si sisao. 28 Na to on reče: ipak su više blaženi oni
koji slušaju Božju reč i drže je.
29
A kad se narod okupljao, poče da govori: ovaj naraštaj je rđav naraštaj; traži
znak, ali znak mu se neće dati − osim znaka Jonina. 30 Kao što je, naime, Jona bio
znak Ninevljanima, tako će i Sin čovečiji biti ovom naraštaju. 31 Kraljica juga
ustaće na sudu sa ljudima ovog naraštaja i osudiće ih; jer je došla s kraja zemlje da
čuje Solomonovu mudrost, a vidi ovde − nešto više od Solomona. 32 Ninevljani će
ustati na sudu sa ovim naraštajem i osudiće ga; jer su se pokajali na Joninu
propoved, a vidi ovde − nešto više od Jone.
33
Niko ne stavlja upaljenu svetiljku na skriveno mesto niti pod mericu, nego na
svećnjak, da vide svetlost oni koji ulaze. 34 Svetilo tela je tvoje oko. Ako je tvoje
oko bistro, svetlo je i sve telo tvoje; ako je pak rđavo, mračno je i tvoje telo. 35
Stoga gledaj da svetlost − koja je u tebi − ne bude tama. 36 Ako je sve tvoje telo
svetlo, tako da nema ni jednog mračnog dela, ono će biti sve svetlo kao kad te
svetiljka osvetljava svojim sijanjem.
Pretnja književnicima i farisejima

(Mt. 23, 1−36)
37
A dok je govorio, zamoli ga jedan farisej da ruča kod njega; on uđe i leže za
trpezu. 38 A farisej se začudi kad vide da se nije oprao pre obeda. 39 Gospod mu pak
reče: da, vi fariseji čistite čašu i tanjir spolja, a iznutra ste puni grabeža i zloće. 40
Nerazboriti, zar nije onaj koji je načinio ono što je spolja načinio i ono što je
unutra? 41 Nego dajte kao milostinju ono što je unutra, i gle − sve vam je čisto. 42
Ali teško vama farisejima, što dajete desetak od nane i rute i svakog povrća, a
mimoilazite pravdu i ljubav Božiju; ovo je trebalo činiti, a ono ne ostavljati. 43
Teško vama farisejima, što volite prvo mesto u sinagogama i pozdrave na trgovima.
44
Teško vama, što ste kao grobovi koji se ne primećuju, pa ljudi koji idu po njima
to ne znaju.
45
A jedan od zakonika mu odgovori i reče: učitelju, kad to govoriš i nas vređaš. 46
On pak reče: teško i vama zakonicima, što opterećujete ljude nesnošljivim
95
bremenima, a sami svojim prstom ne dotičete bremena. 47 Teško vama, što zidate
nadgrobne spomenike prorocima, a vaši očevi su ih pobili. 48 Prema tome vi
svedočite za dela svojih otaca i odobravate ih, jer su ih oni pobili, a vi zidate. 49
Zato je i Božija mudrost rekla: poslaću im proroke i apostole, i pobiće jedne od
njih, a druge progoniti, 50 pa da se zatraži od ovog naraštaja krv svih proroka koja je
prolivena od postanka sveta, 51 od Aveljeve krvi do krvi Zaharije koji je poginuo
između žrtvenika i hrama. Da, kažem vam, tražiće se od ovoga naraštaja. 52 Teško
vama zakonicima, što ste uzeli ključ znanja; sami niste ušli, a sprečili ste one koji
žele da uđu. 53 I kad je otišao odande, književnici i fariseji se jako okomiše na njega
i ispitivahu ga o mnogom čemu, 54 vrebajući ga − ne bi li ulovili što iz njegovih
usta.
Luka, glava 12
Slobodno ispovedanje
(Mt. 10, 26−33)
1
Pošto se u međuvremenu okupiše hiljade naroda, tako da su gazili jedan drugoga,
poče da govori prvo svojim učenicima: čuvajte se farisejskog kvasca, koji je
licemerje. 2 Ali ništa nije skriveno, što se neće otkriti, ni tajno, što se neće doznati. 3
Stoga će se čuti na svetlosti ono što ste rekli u tami, i propovedaće se sa krovova
ono što ste kazali na uho u sobama. 4 Ali vama, svojim prijateljima kažem: ne bojte
se onih što ubijaju telo i posle toga ne mogu ništa više da učine. 5 Nego ću vam
ukazati koga da se bojite: bojte se onoga koji posle ubijstva ima vlast da baci u
pakao. Da, kažem vam, toga se bojte. 6 Zar se pet vrabaca ne prodaju za dva asa? I
nijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom. 7 A vama je i sva kosa na glavi
izbrojana. Ne bojte se; vredite više nego mnogi vrapci. 8 Nego vam kažem: koji god
prizna mene pred ljudima, toga će i Sin čovečiji priznati pred Božijim anđelima; 9 a
ko se odrekne mene pred ljudima, njega će se odreći pred Božjim anđelima. 10
Oprostiće se i svakom koji kaže reč protiv Sina čovečijeg, ali se neće oprostiti
onom koji pohuli na Duha Svetoga. 11 A kad vas dovedu u sinagoge i pred
poglavarstva i vlasti, ne brinite se kako ćete ili čime ćete se odbraniti ili šta ćete
reći; 12 jer će vas Duh Sveti naučiti u taj čas šta treba da kažete.
Ludi bogataš
Brižljivost i pouzdanje
(Mt. 6, 25−33)
13
Tada mu reče neki iz naroda: učitelju, kaži mom bratu da podeli sa mnom
nasledstvo. 14 Na to mu on reče: čoveče, ko je mene postavio za sudiju ili delitelja
96
nad vama? 15 Njima pak reče: pazite i čuvajte se svakog lakomstva, jer u izobilju
ničiji život ne počiva na njegovom imanju. 16 Kaza im i priču: njiva jednog bogatog
čoveka je dobro ponela. 17 I razmišljao je u sebi ovako: šta da uradim, jer nemam
gde da saberem svoju letinu? 18 Tada reče: ovo ću učiniti: porušiću svoje žitnice pa
ću sagraditi veće, i onde ću sabrati sve svoje žito i sva svoja dobra. 19 I reći ću
svojoj duši: dušo, imaš mnoga imanja smeštena za mnogo godina; počivaj, jedi, pij,
uživaj. 20 Ali Bog mu reče: bezumniče, ove noći tražiće tvoju dušu od tebe; čije će
biti ono što si pripremio? 21 Tako prolazi ko sebi stiče blago, a nije bogat pred
Bogom.
22
Svojim učenicima pak reče: zato vam kažem: ne brinite se za život − šta ćete
jesti, niti za telo − u šta ćete se obući; 23 jer je život pretežniji od jela i telo od odela.
24
Pogledajte gavrane kako ne seju niti žanju, nemaju ostave ni žitnice, i Bog ih
hrani. Koliko više vi vredite od ptica? 25 A ko od vas brinući se može da doda jedan
lakat svom životu? 26 Pa kad ne možete da učinite ni nešto najmanje, zašto se
brinete za ostalo? 27 Pogledajte ljiljane kako rastu, niti se trude niti predu; a ja vam
kažem da se ni Solomon u svoj svojoj slavi nije obukao kao jedan od ovih. 28 Ako
pak Bog tako odeva travu u polju, koja danas postoji a sutra se baca u peć, koliko
će pre vas, maloverni. 29 I vi − ne tražite šta ćete jesti i šta ćete piti, i ne
uznemiravajte se brigama; 30 jer sve to traže mnogobošci ovoga sveta; a vaš Otac
zna da vam je ovo potrebno. 31 Nego tražite njegovo carstvo, i ovo će vam se
dodati. 32 Ne boj se, malo stado; jer se svidelo vašem Ocu da vam da carstvo. 33
Prodajte svoje imanje i dajte ga kao milostinju. Načinite sebi torbe koje neće
oveštati, neiscrpno blago na nebu, gde se lupež ne približava niti moljac uništava. 34
Jer gde je vaše blago, onde će biti i vaše srce.
Uvek spremni i budni

(Mt. 24, 42−25, 13; 10, 34−36)
35
Neka vaša bedra budu opasana i svetiljke vaše neka gore; 36 a vi budite kao ljudi
koji čekaju svoga gospodara, kada se vrati sa svadbe, da mu otvore odmah kad dođe
i zakuca. 37 Blažene su one sluge koje gospodar − kad dođe − nađe budne. Zaista
vam kažem da će se opasati i posadiće ih za trpezu, pa će pristupiti i služiće im. 38 I
ako dođe u drugu ili treću stražu, i nađe ih tako, blago njima. 39 Ali ovo znajte: kad
bi domaćin znao u koji čas će lupež doći, ne bi ostavio da mu potkopa kuću. 40 I vi
budite spremni, jer će Sin čovečiji doći u čas u koji ne mislite.
41
Na to Petar reče: Gospode, govoriš li ovu priču nama ili svima? 42 A Gospod
reče: ko je, dakle, taj verni i razboriti domoupravitelj koga će gospodar postaviti
nad svojom čeljadi da im daje obrok na vreme? 43 Blažen je onaj sluga koga
97
gospodar − kad dođe − nađe da čini tako. 44 Zaista, kažem vam da će ga postaviti
nad svim svojim imanjem. 45 Ako pak onaj sluga kaže u svom srcu: moj gospodar
neće doći zadugo, pa stane tući sluge i sluškinje, te jesti i piti i opijati se, 46 doći će
gospodar onoga sluge u dan kada ne očekuje i u čas koji ne zna, pa će ga raseći i
odrediće mu mesto među nevernima. 47 A onaj sluga koji je znao volju svoga
gospodara, pa nije spremio ili nije učinio po njegovoj volji, biće mnogo bijen. 48 A
koji nije znao, a učinio ono što zaslužuje batine, biće malo bijen. Od svakog −
kome je mnogo dano − tražiće se mnogo, i kome je mnogo povereno − od njega će
se više zahtevati.
49
Došao sam da bacim vatru na zemlju, i kako bih hteo da je već zapaljena. 50 Ali
treba da se krstim krštenjem, i kako mi je teško dok se ne svrši. 51 Mislite li da sam
došao da donesem mir na zemlju? Ne, kažem vam, nego razdor. 52 Jer će od sad pet
njih u jednoj kući biti razdeljeni; podeliće se troje protiv dvoje i dvoje protiv troje,
53
otac protiv sina i sin protiv oca, majka protiv kćeri i kći protiv majke, svekrva
protiv svoje snahe i snaha protiv svekrve.
54
A govorio je i narodu: kad vidite kako se oblak diže na zapadu, odmah kažete:
kiša dolazi, i biva tako. 55 I kad vidite da duva jug, kažete da će biti vrućina i biva.
56
Licemeri, znate da procenite izgled zemlje i neba, a kako ne prepoznajete ovo
vreme? 57 A zašto i sami od sebe ne sudite šta je pravedno? 58 Kada pak ideš sa
svojim suparnikom poglavaru, potrudi se da ga se oslobodiš još na putu, da te ne
odvuče pred sudiju, a sudija te preda sudskom službeniku, i službenik te baci u
tamnicu. 59 Kažem ti, nećeš izići odande dok ne platiš i poslednju paru.
Luka, glava 13
Pokajanje ili propast
1
U isto vreme dođoše neki i javiše mu za Galilejce čiju je krv Pilat pomešao sa
njihovim žrtvama. 2 On odgovori i reče im: mislite li da su ovi Galilejci bili grešniji
od svih Galilejaca, što su tako postradali? 3 Ne, kažem vam, nego ako se ne
pokajete, svi ćete tako izginuti. 4 Ili mislite da su onih osamnaest, na koje je pala
kula u Siloamu i pobila ih, bili više krivi od svih jerusalimskih stanovnika? 5 Ne,
kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti.
6
Kaza i ovu priču: jedan čovek je imao smokvu posađenu u svom vinogradu, i dođe
da traži rod na njoj, ali ne nađe. 7 Tada reče vinogradaru: vidi, ima tri godine kako
dolazim i tražim rod na ovoj smokvi, ali ne nalazim. Poseci je; zašto da još slabi
98
zemlju? 8 Ali mu on odgovori i reče: gospodaru, ostavi je još ove godine, dok
okopam oko nje i nađubrim, 9 pa će možda roditi; ako pak ne rodi, poseći ćeš je u
buduće.
Isceljenje zgrčene žene u subotu

Priče o gorušininom zrnu i kvascu
(Mt. 13, 31−33; Mk. 4, 30−32)
10
A kad je učio u subotu u jednoj sinagogi, 11 gle, onde je bila žena koja je
osamnaest godina imala duha, izazivača bolesti, i bila je zgrčena te nije mogla da se
sasvim ispravi. 12 Kada je Isus vide, dozva je i reče joj: ženo, oslobođena si svoje
bolesti. 13 I stavi ruke na nju, pa se odmah ispravi i slavljaše Boga. 14 A starešina
sinagoge je negodovao što je Isus izlečio u subotu, i reče narodu: ima šest dana u
koje treba raditi; u te dane, dakle, dolazite i lečite se, a ne u subotnji dan. 15 Na to
mu Gospod odgovori i reče: licemeri, zar svaki od vas ne odvezuje svoga vola ili
magarca od jasala u subotu i ne vodi ga da ga poji? 16 A ovu Avraamovu kćer, koju
je satana svezao − evo, osamnaest godina, zar nije trebalo osloboditi ove sveze u
subotnji dan? 17 A kad je to rekao, svi njegovi protivnici su se postideli, a sav narod
se radovao za sva slavna dela koja je učinio.
18
Tada reče: na šta liči carstvo Božije i čime ću ga uporediti? 19 Ono je slično
gorušičinom zrnu koje čovek uze i poseja u svom vrtu, te uzraste i posta veliko
drvo, pa se ptice nebeske nastaniše na njegovim granama. 20 I opet reče: čime ću
uporediti carstvo Božije? 21 Ono je slično kvascu koji je žena uzela i pomešala u tri
sata brašna, dok sve nije uskislo.
Uska vrata
Jadikovka nad Jerusalimom
22
I prolazio je kroz gradove i sela učeći i putujući u Jerusalim. 23 A neko mu reče:
Gospode je li malo onih koji se spasavaju? On im pak reče: 24 borite se da uđete na
uska vrata jer će mnogi, kažem vam, nastojati da uđu, ali neće moći. 25 Kad
domaćin ustane i zatvori vrata, a vi počnete napolju stajati i kucati na vrata
govoreći: Gospode, otvori nam, on će vam odgovoriti: ne znam vas otkuda ste. 26
Tada ćete početi da govorite: mi smo jeli i pili pred tobom, a ti si učio po našim
ulicama. 27 I on će reći: kažem vam, ne znam otkuda ste; odstupite od mene svi koji
činite nepravdu. 28 Onde će biti plač i škrgut zuba, kad vidite Avraama, Isaaka i
Jakova i sve proroke u carstvu Božijem, a sebe isterane napolje. 29 I doći će od
istoka i zapada, od severa i juga, pa će leći za trpezu u carstvu Božijem. 30 I gle, ima
poslednjih koji će biti prvi, a ima prvih koji će biti poslednji.
99
31
U taj čas priđoše mu neki fariseji govoreći mu: idi i udalji se odavde, jer Irod
hoće da te ubije. 32 I reče im: idite i kažite toj lisici: evo isterujem demone i
isceljujem danas i sutra, a treći dan ću svršiti. 33 Ali danas, sutra i prekosutra treba
da putujem, jer ne biva da prorok pogine izvan Jerusalima.
34
Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem one koji su tebi
poslani, koliko puta sam hteo da skupim tvoju decu kao kvočka svoje piliće pod
krila, ali niste hteli. 35 Eto, ostavlja vam se vaša kuća pusta. Nego vam kažem,
nećete me videti dok ne dođe vreme da kažete: blagosloven je koji dolazi u ime
Gospodnje.
Luka, glava 14
Isceljenje bolesnika od vodene bolesti
1
Kad je jednom u subotu došao u kuću nekog farisejskog starešine da jede, oni su
motrili na njega. 2 I gle, pred njim je bio neki čovek koji je patio od vodene bolesti.
3
I Isus progovori i reče zakonicima i farisejima: sme li se subotom lečiti ili ne? 4 A
oni su ćutali. I dohvati ga, izleči ga i otpusti. 5 A njima reče: koji od vas neće svoga
sina ili vola − kad mu padne u bunar − odmah izvaditi u subotnji dan? 6 I nisu
mogli da mu odgovore na to.
Prvo i poslednje mesto
7
A gostima kaza priču, kad opazi kako su izabrali pročelja, i reče im: 8 kad te neko
pozove na svadbu, nemoj da se posadiš u pročelje, da slučajno ne pozove nekog ko
je ugledniji od tebe, 9 pa da ti ne kaže − kad dođe − onaj koji je pozvao tebe i njega:
daj mesto ovome. I onda ćeš postiđen zauzeti poslednje mesto. 10 Nego kad te
pozovu, idi i posadi se na poslednje mesto, da ti kaže − kad dođe onaj koji te je
pozvao: prijatelju, pomakni se više. Tada će ti biti čast pred svima koji su s tobom
za trpezom. 11 Jer će biti ponižen svaki koji uzdiže samoga sebe, a ko samoga sebe
unižava − biće uzvišen. 12 A i onome što ga je pozvao reče: kad priređuješ ručak ili
večeru, nemoj da zoveš svoje prijatelje, niti svoju braću, niti svoje srodnike, niti
bogate susede, da ne bi i oni tebe pozvali i uzvratili ti. 13 Nego kad priređuješ
gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe; 14 i bićeš blažen što ne mogu da ti
uzvrate; uzvratiće ti se o uskrsu pravednih.
Velika gozba
(Mt. 22, 1−10)
100
15
Kada je to čuo jedan od gostiju, reče mu: blažen je onaj koji će jesti hleb u
carstvu Božijem. 16 Na to on reče: jedan čovek je priredio veliku večeru i pozvao
mnoge, 17 a kad je bilo vreme za večeru, posla svoga slugu da kaže zvanicama:
dođite, jer je već sve gotovo. 18 Tada počeše svi odreda da se izgovaraju. Prvi mu
reče: kupio sam njivu i moram izići da je vidim. Molim te smatraj da sam se
izvinio. 19 I drugi reče: kupio sam pet jarmova volova, pa idem da ih ogledam.
Molim te, smatraj da sam se izvinio. 20 I treći reče: oženio sam se i zato ne mogu da
dođem. 21 A sluga dođe i javi to svome gospodaru. Tada se domaćin rasrdi i reče
svome sluzi: iziđi brzo na gradske ulice i sokake, pa dovedi ovamo siromahe,
kljaste, slepe i hrome. 22 I reče mu sluga: gospodaru, učinjeno je što si naredio, a
mesta još ima. 23 Tada gospodar reče sluzi: iziđi na drumove i do zabrana, pa ih
privoli da dođu − da mi se napuni kuća. 24 Kažem vam da neće okusiti moje večere
nijedan od onih ljudi koji su bili pozvani.
Potpuna predanost Isusu Hristu
25
A kad je mnogi narod išao s njim, obrati im se i reče: 26 ako ko dođe k meni, a
nije mu mrzak njegov otac, i majka, i žena, i deca, i braća, i sestre, pa i sopstveni
život, ne može da bude moj učenik. 27 Ko ne nosi svoj krst i ne ide za mnom, ne
može da bude moj učenik. 28 Jer ko od vas, kad hoće da zida kulu, neće prvo sesti i
proračunati trošak − da li ima da dovrši? 29 Da ne bi, kad postavi temelj a ne može
da dovrši, svi koji gledaju počeli da mu se rugaju 30 govoreći: ovaj čovek je počeo
da zida, ali nije mogao da dovrši. 31 Ili koji kralj, kad krene da zarati na drugog
kralja, neće li prvo sesti i posavetovati se − da li može sa deset hiljada da iziđe u
susret onome što ide na njega sa dvadeset hiljada? 32 Ako ne može, poslaće
poslanike dok je onaj još daleko, i moliće primirje. 33 Tako, dakle, svaki od vas −
koji se ne odrekne sveg svog imanja − ne može da bude moj učenik.
34
So je dobra; ali ako i so obljutavi, čime će se popraviti? 35 Niti je za zemlju niti
za đubre; bacaju je napolje. Ko ima uši da sluša − neka sluša.
Luka, glava 15
Priča o izgubljenoj ovci
(Mt. 18, 12−14)
1
A svi carinici i grešnici su se stalno približavali k njemu da ga slušaju. 2 Fariseji
pak i književnici gunđali su govoreći: ovaj prima grešnike i jede s njima. 3 Tada im
kaza ovu priču: 4 ko od vas, kad ima sto ovaca i izgubi jednu od njih, neće ostaviti
101
devedeset i devet u pustinji − i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe? 5 I kad je
nađe, stavlja je na svoja ramena radujući se, 6 pa kad dođe kući, saziva prijatelje i
susede i kaže im: radujte se sa mnom, jer sam našao svoju izgubljenu ovcu. 7
Kažem vam: tako će na nebu biti veća radost zbog jednog grešnika koji se kaje,
nego li zbog devedest i devet pravednika kojima pokajanje nije potrebno.
Priča o izgubljenoj drahmi
8
Ili, koja žena, kad ima deset drahmi pa jednu drahmu izgubi, ne pali svetiljku i ne
čisti kuću, i ne traži marljivo dok je ne nađe? 9 I kad je nađe, saziva prijateljice i
susede i kaže: radujte se sa mnom, jer sam našla drahmu koju sam izgubila. 10 Tako
se, kažem vam, raduju Božiji anđeli zbog jednog grešnika koji se kaje.
Priča o bludnom sinu
11
I reče: jedan čovek je imao dva sina. 12 I mlađi od njih reče ocu: oče, daj mi deo
imanja koji mi pripada. I on im podeli imanje. 13 A posle nekoliko dana mlađi sin
pokupi sve, ode u daleku zemlju, te potroši nemilice onde sav svoj imetak živeći
raspusno. 14 A kad je potrošio sve, nasta velika glad u onoj zemlji i on poče da
oskudeva. 15 Tako ode i pribi se kod jednog građanina one zemlje, koji ga posla na
svoja polja da čuva svinje. 16 I želeo je da napuni svoj stomak roščićima koje su
svinje jele, ali mu niko nije davao. 17 A kada je došao k sebi reče: koliko najamnika
kod moga oca imaju hleba u izobilju, a ja ovde propadam od gladi. 18 Ustaću i otići
ću svom ocu i reći ću mu: oče, zgrešio sam nebu i tebi, 19 nisam više dostojan da se
zovem tvoj sin; primi me kao jednog od svojih najamnika. 20 I usta, te dođe svom
ocu. A kad je još bio daleko, ugleda ga njegov otac i sažali se, pa potrča, zagrli ga i
poljubi ga. 21 A sin mu reče: oče, zgrešio sam nebu i tebi, nisam više dostojan da se
zovem tvoj sin. 22 Otac pak reče svojim slugama: iznesite brzo najlepšu haljinu i
obucite ga, i dajte prsten na njegovu ruku i obuću na noge, 23 dovedite i ugojeno
tele, zakoljite, da jedemo i da se veselimo, 24 jer je ovaj moj sin bio mrtav i oživeo
je, bio je izgubljen, ali je nađen. I počeše da se vesele. 25 A njegov stariji sin je bio
u polju. Kada je pak dolazio i približio se kući, ču svirku i igranje, 26 te dozva
jednog od slugu i ispitivaše šta je to. 27 A on mu reče: došao je tvoj brat i tvoj otac
je zaklao ugojeno tele, zato što ga je zdrava dočekao. 28 Na to se on rasrdi i ne htede
ući. A njegov otac iziđe i moljaše ga. 29 Ali on odgovori ocu: vidi, služim ti toliko
godina i nikad nisam prestupio tvoje zapovesti, pa mi nikad nisi dao jare da se
proveselim sa svojim prijateljima. 30 A kad je došao ovaj tvoj sin koji je rasuo tvoje
imanje s bludnicama, zaklao si mu ugojeno tele. 31 On mu pak reče: dete, ti si uvek
sa mnom i sve što je moje − tvoje je; 32 ali je trebalo da se veselimo i radujemo,
zato što je ovaj tvoj brat bio mrtav i oživeo je, i izgubljen je bio i nađen je.
102
Luka, glava 16
Priča o snalažljivom upravitelju
1
A govorio je i učenicima: bio je jedan bogat čovek koji je imao upravitelja imanja,
i ovoga su optužili kod njega da rasipa njegovo imanje. 2 Tada ga dozva i reče mu:
šta to čujem o tebi? Položi račun o svom upravljanju, jer ne možeš više upravljati. 3
A upravitelj reče u sebi: šta da uradim, jer moj gospodar oduzima od mene upravu?
Kopati ne mogu, stid me je da prosim. 4 Znam šta ću učiniti, da bi me primili u
svoje kuće kada budem uklonjen sa uprave. 5 I pozva dužnike svoga gospodara,
svakog pojedinačno, i reče prvom: koliko si dužan mom gospodaru? 6 A on reče:
sto vati ulja. Reče mu: uzmi svoju obveznicu i odmah sedi pa napiši pedeset. 7
Zatim reče drugom: a ti koliko duguješ? On reče: sto kora pšenice. Reče mu: uzmi
svoju obveznicu i napiši osamdeset. 8 I pohvali gospodar nepravičnog upravitelja,
što je mudro učinio; jer su deca ovoga sveta prema svom rodu mudrija od sinova
svetlosti. 9 Pa i ja vam kažem: načinite sebi prijatelje pomoću nepravednog
bogatstva, da bi vas primili u večne stanove − kad ono nestane. 10 Ko je veran u
najmanjem − veran je u velikom, a ko je neispravan u najmanjem − neispravan je i
u velikom. 11 Ako, dakle, niste bili verni u nepravednom bogatstvu, ko će vam
poveriti istinito bogatstvo. 12 I ako niste bili verni u tuđem, ko će vam dati vaše? 13
Nijedan sluga ne može da služi dva gospodara; jer, ili će jednoga mrzeti a drugoga
ljubiti, ili će jednom biti privržen a drugoga prezirati. Ne možete da služite Bogu i
mamonu. 14 A sve ovo slušali su fariseji koji su bili srebroljupci, i rugali su mu se.
15
I reče im: vi se predstavljate pravedni pred ludima, ali Bog zna vaša srca. Jer što
se među ljudima smatra kao nešto visoko, pred Bogom je mrzost.
Mojsijev zakon i carstvo nebesko
16
Zakon i proroci su bili do Jovana; od tada se propoveda evanđelje o carstvu
Božijem i svako navaljuje da uđe u njega. 17 Ali je lakše da nebo i zemlja prođu,
nego da propadne jedna crtica iz zakona. 18 Preljubu čini svaki koji otpušta svoju
ženu i ženi se drugom; i ko se ženi otpuštenom −čini preljubu.
Bogataš i ubogi Lazar
19
A bio je neki bogat čovek koji se oblačio u skerlet i skupoceno platno i veselio se
sjajno svaki dan. 20 A pred njegovim vratima ležao je jedan siromah po imenu
Lazar, pun čireva, 21 želeći da se nasiti onim što je padalo sa bogataševe trpeze; uz
to su i psi dolazili i lizali njegove rane. 22 A kad umre siromah, anđeli ga odneše u
103
Avraamovo naručje. Umro je i bogataš i sahraniše ga. 23 I kad se mučio u adu,
podiže svoje oči i vide izdaleka Avraama i Lazara u njegovom naručju. 24 Tada
povika: oče Avraame, smiluj se na mene i pošalji Lazara da umoči vrh svoga prsta
u vodu i da mi rashladi jezik, jer se mučim u ovom plamenu. 25 A Avraam reče:
sinko, seti se da si primio svoja dobra u svom životu, a Lazar isto tako zla; on se
sad ovde teši, a ti se mučiš. 26 A preko svega toga postavljena je velika provalija
između nas i vas, da ne mogu da pređu oni koji žele odavde k vama, niti da pređu k
nama oni odande. 27 Tada reče: molim te onda, oče, da ga pošalješ u kuću moga
oca, 28 jer imam petoro braće; neka ih uveri − da ne bi i oni došli na ovo mesto
mučenja. 29 Ali Avraam reče: oni imaju Mojsija i proroke, neka poslušaju njih. 30
On pak reče: ne, oče Avraame, nego ako im ko iz mrtvih dođe, pokajaće se. 31 Reče
mu: ako ne slušaju Mojsija i proroke, neće ih pridobiti ni onaj ko vaskrsne iz
mrtvih.
Luka, glava 17
Opomene i saveti
(Mt. 18, 6−22; 17, 20)
1
I reče svojim učenicima: nije mogućno da sablazni ne dođu, ali teško onome čijim
posredstvom dolaze. 2 Bolje bi mu bilo da se žrvanj obesi o njegov vrat i da ga bace
u more, nego da sablazni jednog od ovih malih. 3 Pazite na sebe. Ako zgreši tvoj
brat, pokaraj ga i oprosti mu ako se pokaje. 4 I ako ti sedam puta zgreši na dan pa se
sedam puta vrati k tebi i kaže: kajem se, oprosti mu. 5 I apostoli rekoše Gospodu:
dometni nam vere. 6 Gospod pak reče: kad biste imali vere koliko gorušičino zrno,
rekli biste ovom dudu: iščupaj se s korenom i posadi se u more, i poslušao bi vas.
7
Koji će od vas, kad ima slugu koji ore ili čuva stado, pa se on vrati kući s polja,
reći: dođi odmah i lezi za trpezu. 8 Zar mu neće reći: spremi mi šta ću večerati,
zapregni se i služi mi dok jedem i pijem, pa posle toga jedi i pij? 9 Da li je zahvalan
sluzi što je učinio ono što je bilo zapoveđeno? 10 Tako i vi govorite kad svršite sve
što vam je naređeno: mi smo nekorisne sluge, učinili smo što smo bili dužni da
učinimo.
Zahvalnost i nezahvalnost
11
I kada je išao u Jerusalim, prolazio je između Samarije i Galileje. 12 I kad je
ulazio u jedno selo, sretoše ga deset gubavih ljudi, koji stadoše izdaleka, 13 te
podigoše glas govoreći: Isuse učitelju, smiluj se na nas. 14 I kad ih vide reče im:
104
idite i pokažite se sveštenicima. I behu očišćeni dok su još išli. 15 A jedan od njih
videvši da je izlečen, vrati se slaveći Boga iz glasa, 16 te pade ničice kod njegovih
nogu odavajući mu zahvalnost; a taj je bio Samarjanin. 17 Tada Isus odgovori i reče:
zar nisu desetorica očišćeni? Pa gde su devetorica? 18 Zar se ne nađoše da se vrate i
zahvale Bogu, nego samo ovaj tuđin? 19 I reče mu: ustani i idi; spasla te je tvoja
vera.
Dolazak carstva Božijeg
20
A kada su ga fariseji upitali kada će doći carstvo Božije, on im je odgovorio i
rekao: carstvo Božije neće doći tako da bi se spoljni znaci mogli opažati, 21 niti će
se kazati: evo ga ovde, ili onde; jer, gle, carstvo Božije je među vama. 22 A
učenicima reče: doći će dani kada ćete zaželeti da vidite samo jedan dan Sina
čovečijeg, i nećete videti. 23 I reći će vam: eno ga onde, evo ga ovde; ne idite
onamo i ne trčite za njima. 24 Jer kao što munja − kad seva − svetli od jednog kraja
pod nebom do drugoga, tako će biti Sin čovečiji u svoj dan. 25 Ali on treba prvo
mnogo da prepati i da bude odbačen od ovoga naraštaja. 26 I kako je bilo u Nojeve
dane, tako će biti i u dane Sina čovečijeg: 27 jeli su, pili su, ženili se i udavali sve do
dana kada je Noje ušao u kovčeg, i dođe potop i uništi ih sve. 28 Isto tako, kao što je
bilo u Lotove dane: jeli su, pili su, kupovali su, prodavali su, sadili su, zidali su; 29 a
onoga dana kada je Lot izišao iz Sodoma izli se oganj i sumpor sa neba i uništi ih
sve. 30 Isto tako biće u onaj dan kad se pojavi Sin čovečiji. 31 Toga dana ko bude na
krovu, a njegovo pokućanstvo u kući, neka ne silazi da ga uzme. Isto tako ko bude
u polju neka se ne vraća natrag. 32 Setite se Lotove žene. 33 Ko zaželi da održi svoj
život − izgubiće ga, a ko ga izgubi − održaće ga živim. 34 Kažem vam: te noći biće
dva na jednoj postelji, jedan će biti prihvaćen a drugi će biti ostavljen. 35 Dve žene
će zajedno mleti, jedna će biti prihvaćena a druga će biti ostavljena. 36 [Dva će biti
u polju, jedan će biti prihvaćen a drugi će biti ostavljen]. 37 Tada progovoriše i
rekoše mu: gde, Gospode? A on im reče: gde je lešina onde će se i orlovi okupiti.
Luka, glava 18
Istrajnost uspeva
1
A kaza im priču da bi pokazao kako treba svagda da se mole i da ne malaksavaju.
2
Reče: u jednom gradu bio je neki sudija koji se nije bojao Boga i nije mario za
ljude. 3 A u tom gradu bila je jedna udovica koja je dolazila k njemu i govorila:
odbrani me od moga protivnika pred sudom. 4 Ali on neko vreme nije hteo; a posle
reče u sebi: ako se i ne bojim Boga niti marim za ljude, 5 odbraniću ovu udovicu,
105
jer mi dosađuje, da ne bi najzad došla i izbila me. 6 Dalje reče Gospod: čujte šta
govori nepravedni sudija. 7 A Bog, zar da ne odbrani svoje izabrane koji mu vapiju
danju i noću, i zar da okleva s njima? 8 Kažem vam: odbraniće ih brzo. Nego kad
Sin čovečiji dođe, hoće di naći veru na zemlji?
Farisej i carinik
9
A ovu priču kaza nekima koji su bili uvereni u sebe − da su pravedni − i ostale
ljude nipodaštavali. 10 Dva čoveka odoše u hram da se pomole, jedan farisej a drugi
carinik. 11 Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože, hvala ti što nisam kao
drugi ljudi, razbojnici, nepravednici, preljubočinci, ili kao i ovaj carinik; 12 postim
dva puta u nedelji, dajem desetak od svega što stičem. 13 A carinik je stajao
izdaleka i nije hteo ni oči da podigne prema nebu, nego je udarao svoja prsa
govoreći: Bože, budi milostiv meni grešnome. 14 Kažem vam: ovaj se vratio kući
opravdan, a ne onaj; jer će biti ponižen svako ko uzdiže samoga sebe, a uzvišen će
biti ko samoga sebe unizuje.
Isus blagosilja decu

Bogataš i carstvo Božije
(Mt. 19, 13−30; Mk. 10, 13−31)
15
Donosili su mu i malu decu da ih dotakne. A kad su učenici to videli, zabranjivali
su im. 16 Ali Isus dozva decu k sebi i reče: Pustite decu da dolaze k meni i ne
sprečavajte ih; jer carstvo Božije pripada takvima. 17 Zaista vam kažem: ko ne
primi carstvo Božije kao dete, neđe ući u njega.
18
I zapita ga jedan starešina: dobri učitelju, šta da učinim pa da nasledim večni
život? 19 A Isus mu reče: što me nazivaš dobrim? Niko nije dobar osim jednoga
Boga. 20 Znaš zapovesti: »Ne čini preljube, ne ubij, ne ukradi, ne svedoči lažno,
poštuj svoga oca i majku«. 21 On pak reče: držao sam sve to od svoje mladosti. 22 A
kad je Isus to čuo, reče mu: nedostaje ti još jedno: prodaj sve što imaš i razdaj
siromasima, pa ćeš imati blago na nebesima, i hajde, pođi za mnom. 23 A on čuvši
to postade vrlo žalostan, jer je bio vrlo bogat. 24 A kad ga Isus vide takvog, reče:
kako imućni ljudi teško ulaze u carstvo Božije. 25 Lakše je kamili da prođe kroz
iglene uši, nego da bogataš uđe u carstvo Božije. 26 A oni koji su čuli rekoše: pa ko
može da se spase? 27 On pak reče: što je kod ljudi nemoguće − mogućno je kod
Boga.
28
Na to Petar reče: vidi, mi smo ostavili sve svoje i pošli smo za tobom. 29 A on im
reče: zaista vam kažem da nema nijednoga koji je radi carstva Božijeg ostavio kuću
106
ili ženu, ili braću, ili roditelje, ili decu, 30 a da ne primi mnogo više u ovo vreme i
večni život u svetu koji će doći.
Isus treći put predskazuje svoju smrt i vaskrsenje

Isceljenje jerihonskog slepca
(Mt. 20, 17−34; Mk. 10, 32−52)
31
Tada uze Dvanaestoricu i reče im: evo, idemo gore u Jerusalim i svršiće se sve
što su proroci napisali za Sina čovečijeg. 32 Jer će ga predati mnogobošcima i
narugaće mu se, i biće zlostavljan i ispljuvan, 33 pa kad ga išibaju ubiće ga i treći
dan će vaskrsnuti. 34 Ali oni nisu razumeli ništa od ovoga; ova reč je bila skrivena
od njih i nisu razumeli što je rečeno.
35
A kad se približio Jerihonu, neki slepac je sedeo kraj puta i prosio. 36 A kad je
čuo kako narod prolazi, zapita šta je to. 37 I obavestiše ga da prolazi Isus
Nazarećanin. 38 I povika govoreći: Isuse, sine Davidov, smiluj se na mene. 39 A oni
što su išli napred prekorevahu ga da ućuti. Ali je on još više vikao: sine Davidov,
smiluj se na mene. 40 I Isus stade i zapovedi da ga dovedu k njemu. A kad se on
približi, zapita ga: 41 šta hoćeš da ti učinim? On pak reče: Gospode, da progledam.
42
Tada mu Isus reče: progledaj; spasla te je tvoja vera. 43 I odmah progleda i iđaše
za njim slaveći Boga. Hvalio je Boga i sav narod koji je to video.
Luka, glava 19
Zakej
1
I kad je ušao u Jerihon, prolazio je kroz grad. 2 I gle, tu beše čovek zvani Zakej,
koji je bio vrhovni carinik i to bogat. 3 I trudio se da vidi Isusa − ko je, ali nije
mogao od naroda, jer je bio malog rasta. 4 Tako potrča napred i pope se na divlju
smokvu da ga vidi, jer je trebalo da on prođe tim putem. 5 I kad je Isus došao na to
mesto, pogleda gore i reče mu: Zakeju siđi brzo, jer danas treba da ostanem u tvojoj
kući. 6 I siđe brzo pa ga primi radujući se. 7 A svi koji su videli, počeše gunđati što
je grešnom čoveku došao u kuću da se odmori. 8 Zakej pak stade i reče Gospodu:
vidi, Gospode, dajem polovinu svoga imanja siromasima, i ako sam od koga što
iznudio, vraćam četverostruko. 9 A Isus mu reče; danas je došlo spasenje ovoj kući,
jer je i on Avraamov sin; 10 jer je Sin čovečiji došao da potraži i spase ono što je
propalo.
Priča o deset mina

(Mt. 25, 14−30)
107
11
I kad su oni ovo slušali, nastavi im priču, zato što je bio blizu Jerusalima, a oni su
smatrali da će se carstvo Božije pojaviti odmah. 12 Reče tako: jedan čovek ugledna
roda ode u daleku zemlju da primi za sebe kraljevstvo i da se vrati. 13 Pošto je
pozvao svojih deset slugu, dade im deset mina i reče im: poslujte dok se ne vratim.
14
Ali njegovi građani su ga mrzeli i poslaše za njim poslanike da kažu: nećemo da
ovaj zavlada nad nama. 15 A kad se on vratio − primivši kraljevstvo − reče da mu
dozovu one sluge kojima je dao novac, da vidi šta je koji privredio. 16 Tako prvi
dođe i reče: gospodaru, tvoja mina je donela deset mina. 17 I reče mu: dobro, dobri
slugo, što si bio veran u nečem sasvim malom, evo ti vlast nad deset gradova. 18
Dođe i drugi govoreći: tvoja mina, gospodaru, donela je pet mina. 19 Reče i ovome:
i ti budi nad pet gradova. 20 I treći dođe govoreći: gospodaru, evo tvoja mina koju
sam čuvao u ubrusu; 21 bojao sam se tebe zato što si strog čovek, uzimaš što nisi
ostavio i žanješ što nisi posejao. 22 Njemu reče: zli slugo, sudiću ti po tvojim
rečima. Znao si da sam strog čovek, da uzimam što nisam ostavio i da žanjem što
nisam posejao; 23 što onda nisi dao moj novac u banku? I ja bih ga po dolasku
primio s kamatom. 24 A onima što su bili prisutni reče: uzmite od njega tu minu i
dajte onome što ima deset. 25 Tada mu rekoše: gospodaru, on ima deset mina. 26
Kažem vam da će se dati svakom ko ima, a od onoga koji nema, uzeće se i ono što
ima. 27 Nego te moje neprijatelje, koji nisu hteli da budem kralj nad njima, dovedite
ovamo i posecite ih predamnom.

Izgnanje trgovaca iz hrama
(Mt. 21, 1−16; Mk. 11, 1−16; Jn. 12, 12−16)
28
A pošto je ovo rekao, pođe na put dalje idući gore u Jerusalim. 29 I kad se
približio Vitfagi i Vitaniji kod gore koja se zove Maslinska, posla dvojicu od
učenika govoreći: 30 idite u selo koje je prema vama, i kad uđete u njega naći ćete
privezano magare na koje niko od ljudi nikad nije seo, pa ga odvežite i dovedite. 31
I ako vas ko pita zašto odvezujete, ovako recite: Gospodu je potrebno. 32 A poslani
odoše i nađoše kao što im je rekao. 33 I kad su odvezivali magare, rekoše im njegovi
gospodari: što odvezujete magare? 34 Oni pak rekoše: Gospodu je potrebno. 35 I
dovedoše ga Isusu pa staviše svoje haljine na magare i posadiše Isusa. 36 A kad je
išao, prostirahu svoje haljine po putu. 37 I kad se već približio mestu gde se silazi sa
Maslinske gore, sve mnoštvo učenika poče u radosti da hvali Boga iz glasa za sva
čudesa koja su videli, 38 govoreći: neka je blagosloven car koji dolazi u ime
Gospodnje. Mir na nebu i slava na visini. 39 A neki fariseji iz naroda rekoše mu:
učitelju, zabrani svojim učenicima. 40 I odgovori im: kažem vam, ako ovi ućute,
kamenje će vikati.
108
41
A kad se približi, ugleda grad i zaplaka nad njim govoreći: 42 kad bi i ti bar u ovaj
dan saznao šta je za tvoj mir; ali je sad skriveno od tvojih očiju. 43 Jer će doći dani
na tebe i tvoji neprijatelji okružiće te opkopom, pa će te opkoliti i navaliće na tebe
sa svih strana, 44 i sravniće sa zemljom tebe i tvoju decu, te neće ostaviti u tebi
kamen na kamenu, zato što nisi upoznao vreme kada si pohođen.
45
I ušavši u hram poče da izgoni prodavce 46 govoreći im: napisano je: »Moj dom
neka bude dom molitve« a vi ste načinili od njega razbojničku pećinu.
47
I učio je svaki dan u hramu; a prvosveštenici, književnici i narodne starešine
gledahu da ga pogube, 48 ali nisu našli šta bi učinili, jer ga je sav; narod odano
slušao.
Luka, glava 20
Isusova vlast
(Mt. 21, 23−27; Mk. 11, 27−33)
1
I kad je jednog dana učio narod u hramu propovedao evanđelje, pristupiše mu
prvosveštenici i književnici sa starešinama 2 i rekoše mu: kaži nam kakvom vlašću
činiš to, ili ko je taj koji ti je dao tu vlast? 3 A on im u odgovoru reče: i ja ću vam
uputiti jedno pitanje pa mi kažite: 4 da li je Jovanovo krštenje bilo s neba ili od
ljudi? 5 A oni promišljahu među sobom govoreći: ako kažemo − s neba, reći će:
zašto mu niste poverovali? 6 Ako pak kažemo − od ljudi, sav narod će nas pobiti
kamenjem, jer je uveren da je Jovan prorok. 7 I odgovoriše da ne znaju otkuda je. 8 I
Isus im reče: ni ja vama neću reći kakvom vlašću činim ovo.
Zli vinogradari
(Mt. 21, 33−46; Mk. 12, 1−12)
9
A ovu priču poče kazivati narodu: jedan čovek posadi vinograd i dade ga
vinogradarima pod zakup, te otputova na duže vreme. 10 A kad je došlo vreme,
posla slugu vinogradarima da mu dadu od vinogradskog roda. Ali vinogradari njega
izbiše i poslaše praznih ruku. 11 I opet posla jednog drugog slugu; ali oni i toga
izbiše, osramotiše i poslaše praznih ruku. 12 Na to posla i trećega; ali oni i ovoga
raniše i izbaciše. 13 Onda reče gospodar vinograda: šta da radim? Poslaću svog
voljenog sina; možda će prezati od njega. 14 A kad ga vinogradari videše, počeše
razmišljati među sobom govoreći: ovo je naslednik; da ga ubijemo pa da nasledstvo
bude naše. 15 Tako ga izbaciše iz vinograda i ubiše. Šta će im, dakle, učiniti
gospodar vinograda? 16 Doći će i pogubiće te vinogradare, pa će vinograd dati
109
drugima. A kad su oni to čuli, rekoše: ne dao Bog. 17 On pak pogleda na njih i reče:
šta, dakle, znači ova reč Pisma: »Kamen koji odbaciše zidari, taj posta ugaoni
kamen«? 18 Razbiće se svaki ko padne na taj kamen, a na koga on padne − satrće
ga. 19 Književnici pak i prvosveštenici nastojali su toga časa da stave ruke na njega,
ali se pobojaše naroda. Shvatili su, naime, da je ovu priču na njih uperio.
Plaćanje poreza
(Mt. 22, 15−22; Mk. 12, 13−17)
20
I motreći na njega poslaše ljude, koji su bili podmetnuti da se predstave kao
pravedni − da bi ga uhvatili u reči − pa da ga predadu prokuratorovoj vlasti i sili. 21
I upitaše ga govoreći: učitelju, znamo da pravo govoriš i učiš, te ne gledaš ko je ko,
nego u istini učiš putu Božijem. 22 Da li je nama dopušteno da dajemo porez caru,
ili nije? 23 On pak primetivši njihovo lukavstvo, reče im: 24 pokažite mi dinar. Čiji
lik i natpis nosi? Oni rekoše: carev. 25 A on im reče: dajte onda caru carevo a Bogu
Božije. 26 I nisu mogli da ga uhvate u reči pred narodom, nego umukoše začuđeni
njegovim odgovorom.
O vaskrsenju mrtvih
(Mt. 22, 23−33; Mk. 12, 18−27)
27
Tada priđoše neki od sadukeja, koji osporavaju vaskrsenje, i zapitaše ga
govoreći: 28 učitelju, Mojsije nam je napisao: »Ako kome umre brat koji ima ženu,
a bude bez dece, neka njegov brat uzme ženu i neka podigne porod svom bratu«. 29
Bilo je tako sedmoro braće. Prvi je uzeo ženu i umro bez dece; 30 tada je uze drugi,
31
pa treći, i tako svih sedam ne ostaviše dece i pomreše. 32 Najzad umre i žena. 33 O
uskrsu, dakle, ova žena kome će od njih pripasti kao žena? Jer je ona bila žena
sedmorici. 34 Tada im reče Isus: deca ovoga sveta žene se i udaju, 35 a koji se
udostoje da dobiju onaj svet i uskrs iz mrtvih niti se žene niti se udaju. 36 Oni ne
mogu više ni umreti, jer su kao anđeli, i sinovi su Božiji, pošto su sinovi vaskrsenja.
37
A da mrtvi ustaju, to je i Mojsije pokazao na mestu o kupini, gde Gospoda naziva
Bogom Avraamovim, Bogom Isaakovim i Bogom Jakovljevim. 38 A Bog nije Bog
mrtvih nego živih, jer su njemu svi živi. 39 A neki od književnika odgovoriše i
rekoše: učitelju, dobro si rekao. 40 I nisu se više usuđivali da ga išta pitaju.
Mesija Davidov sin i Gospod

(Mt. 22, 41−46; Mk. 12, 35−37)
41
Tada im reče: kako govore da je Hristos Davidov sin? 42 Naime, sam David kaže
u knjizi psalama: »Gospod reče Gospodu mome: sedi meni s desne strane, 43 dok
110
položim tvoje neprijatelje kao podnožje tvojih nogu«. 44 David ga, dakle, naziva
Gospodom; kako mu je onda sin?
Opasnost od književnika
(Mt. 23, 5−7; Mk. 12, 38−40)
45
I dok je sav narod slušao, reče svojim učenicima: 46 čuvajte se književnika koji
rado idu u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima, prva sedišta u sinagogama
i pročelja na gozbama, 47 koji jedu udovičke kuće i lažno se mole dugo; ovi će biti
većma osuđeni.
Luka, glava 21
Udovičin prilog
(Mk. 12, 41−44)
1
A kad pogleda gore, vide bogate ljude kako stavljaju svoje darove u kovčeg za
priloge. 2 A vide i jednu siromašnu udovicu kako stavlja tamo dve lepte, 3 i reče:
zaista, kažem vam: ova siromašna udovica stavila je više od svih; 4 jer su svi ovi
priložili dar Bogu od svoga izobilja, a ona je od svoje sirotinje stavila sve što je
imala za život.
Proroštvo o razorenju hrama

(Mt. 24, 1−22; Mk. 13, 1−20)
5
I kad su neki govorili o hramu, kako je ukrašen lepim kamenjem i zavetnim
darovima, on reče: 6 to što gledate − doći će dani kada se neće ostaviti ni kamen na
kamenu, koji neće biti porušen. 7 A oni ga zapitaše govoreći: učitelju, pa kad će to
biti? I kakav je znak kad će se to dogoditi? 8 On pak reče: pazite da vas ne zavedu;
jer će mnogi doći u moje ime govoreći: ja sam, i: vreme se približilo; ne idite za
njima. 9 Ne plašite se kad čujete za ratove i bune; jer prvo mora toga da bude, ali
nije odmah kraj.
10
Tada im reče: ustaće narod na narod i carstvo na carstvo, 11 pa će biti velikih
zemljotresa, gladi i kuge po različitim mestima, strahota i velikih znakova na nebu.
12
A pre svega metnuće svoje ruke na vas i goniće vas, predavaće vas u sinagoge i u
tamnice, odvodiće vas pred kraljeve i namesnike zbog moga imena; 13 to će vam
biti prilika da svedočite. 14 Urežite duboko u svoja srca da se ne pripremate kako
ćete se braniti; 15 jer ću vam ja dati usta i mudrost, kojoj neće moći da se usprotive
niti da protivreče svi vaši protivnici. 16 A predavaće vas i roditelji, i braća, i rođaci,
111
i prijatelji, i ubiće neke od vas, 17 i svi će vas mrzeti zbog moga imena. 18 Ali vam
neće propasti ni dlaka s glave. 19 Spašćete svoje duše svojom trpeljivošću.
20
A kad vidite da je vojska opkolila Jerusalim, onda znajte da je blizu njegovo
opustošenje. 21 Tada stanovnici Judeje neka beže u gore, koji budu u gradu neka
iziđu napolje, a koji budu u polju neka ne ulaze u grad, 22 jer su ovo dani osvete, da
se ispuni sve što je napisano. 23 Teško trudnim ženama i dojiljama u te dane; biće,
naime, velika nevolja na zemlji i gnev na ovom narodu, 24 pašće od oštrice mača i
odvešće ih u ropstvo po svim narodima, a mnogobošci će gaziti Jerusalim dok se ne
ispune vremena mnogobožaca.
Dolazak Sina čovečijeg

(Mt. 24, 29−36; Mk. 13, 24−37)
25
I biće znakova na suncu, mesecu i zvezdama, a na zemlji strah će obuzeti narode,
tako da neće imati kud od huke i morskih valova, 26 ljudi će izdisati od straha i
očekivanja onoga što ide na svet; jer će nebeske sile biti uzdrmane. 27 I tada će
ugledati Sina čovečijeg kako dolazi na oblaku s velikom silom i slavom. 28 A kad se
ovo počne zbivati, ispravite se i podignite svoje glave, jer se približava vaše
izbavljenje.
29
I kaza im jednu priču: pogledajte smokvu i sva drveta; 30 čim primetite da pupe −
sami znate da je leto već blizu. 31 Tako i vi kad vidite da se ovo zbiva, znajte da je
carstvo Božije blizu. 32 Zaista vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se sve
ovo ne zbude. 33 Nebo i zemlja proći će, ali moje reči neće proći.
34
Ali se čuvajte da vaša srca ne otežaju od mamurluka, pijanstva i briga za život, i
da vam taj dan ne dođe iznenada 35 kao zamka; doći će naime na sve koji stanuju po
svoj zemlji. 36 Nego bdite i molite se Bogu u svako doba, da budete kadri da
izbegnete sve ovo što će se zbiti, i da stanete pred Sina čovečijeg. 37 Danju je učio u
hramu, a noću je izlazio i noćivao na gori koja se zove Maslinska. 38 I sav narod je
rano ujutro dolazio k njemu u hram da ga sluša.
Luka, glava 22
Judino izdajstvo
(Mt. 26, 1−16; Mk. 14, 1−11)
1
A približavao se praznik beskvasnih hlebova koji se zove Pasha. 2 Prvosveštenici i
književnici su tražili način kako da ga ubiju; ali su se bojali naroda. 3 Tada satana
112
uđe u Judu koji se zvao Iskariotski, jedan iz broja Dvanaestorice. 4 On ode i
dogovori se sa prvosveštenicima i zapovednicima kako će ga njima izdati. 5 I
obradovaše se pa ugovoriše da mu dadu novaca. 6 I on obeća, i tražio je zgodnu
priliku da ga preda njima kad tu ne bude naroda.
Tajna večera
(Mt. 26, 17−29; Mk. 14, 12−25; Jn. 13, 1−38)
7
I dođe dan beskvasnih hlebova kada je trebalo da se kolje pashalno jagnje. 8 Tada
posla Petra i Jovana rekavši: idite i spremite nam Pashu da jedemo. 9 A oni mu
rekoše: gde hoćeš da spremimo? 10 On im pak reče: eto, kad uđete u grad, srešće
vas jedan čovek koji nosi krčag s vodom; idite za njim u kuću u koju on uđe, 11 pa
kažite domaćinu: Učitelj ti poručuje: gde je dvorana gde ću jesti Pashu sa svojim
učenicima? 12 I on će vam pokazati veliku zastrtu sobu na spratu; onde pripremite.
13
A oni odoše i nađoše kao što im je rekao, pa pripremiše Pashu.
14
A kad je došao čas, leže za trpezu i apostoli s njime. 15 Tada im reče: vrlo sam
želeo da jedem ovu Pashu sa vama pre no što postradam. 16 Jer vam kažem: neću je
više jesti dok se ne ispuni u carstvu Božijem. 17 I uze čašu, zahvali Bogu i reče:
uzmite je i razdelite među sobom. 18 Jer vam kažem: od sada neću više piti od
vinogradskog roda − dok ne dođe carstvo Božije. 19 Tada uze hleb, zahvali Bogu,
izlomi ga i dade njima govoreći: ovo je moje telo koje se daje za vas; ovo činite za
moj spomen. 20 A isto tako i čašu posle večere govoreći: ova čaša je novi savez
mojom krvlju koja se proliva za vas. 21 Nego, vidi, ruka moga izdajnika ja sa mnom
na trpezi. 22 Sin čovečiji doduše ide kao što je određeno, ali teško onom čoveku koji
posreduje u izdajstvu. 23 Tada počeše pitati jedan drugoga ko bi od njih bio taj koji
namerava da to učini.
24
A nasta i prepiranje među njima − koji se od njih smatra da je najveći. 25 A on im
reče: kraljevi naroda gospodare nad njima, i koji imaju vlast nad njima zovu se
dobrotvori. 26 Ali vi nemojte tako; nego najveći među vama neka bude kao
najmlađi, i starešina kao služitelj. 27 Jer ko je veći, koji leži za trpezom ili koji
služi? Nije li onaj što leži za trpezom? A ja sam među vama kao služitelj. 28 Vi ste
ti što su istrajali sa mnom u mojim iskušenjima. 29 I ja vam određujem carstvo, kao
što je meni moj otac odredio, 30 da jedete i pijete za mojom trpezom u mom carstvu,
i da sedite na prestolima i da sudite dvanaest plemena Izrailjevih.
31
Simone, Simone, vidi satana vas je zatražio da vas prorešeta kao pšenicu. 32 Ali
ja sam se molio za tebe da tvoja vera ne prestane. I ti, kad se jednom obratiš, utvrdi
svoju braću. 33 A on mu reče: Gospode, spreman sam da idem s tobom i u tamnicu i
113
u smrt. 34 On pak reče: kažem ti, Petre, neće petao danas zapevati dok triput ne
odrekneš da me poznaješ. 35 Reče im još: kada sam vas poslao bez novčanika, bez
torbe i obuće, da li vam je što nedostajalo? A oni rekoše: ništa. 36 Na to im reče: ali
sada ko ima novčanik neka ga uzme, isto tako i torbu, a koji nema neka proda svoju
haljinu i neka kupi mač. 37 Jer vam kažem da ova reč Pisma mora da se izvrši na
meni: »I uvrstiše ga među zločince«; svršava se naime ono što mi je određeno. 38 A
oni rekoše: Gospode, evo ovde dva mača. Ali im on reče: dosta je.
Molitva na Maslinskoj gori

(Mt. 26, 30−56; Mk. 14, 26−50; Jn. 18, 1−11)
39
I izišavši ode po običaju na Maslinsku goru; a za njim pođoše i učenici. 40 I kad
stiže na to mesto, reče im: molite se Bogu da ne dođete u iskušenje. 41 A sam se
povuče od njih koliko se može kamenom dobaciti, te kleknu na kolena i moljaše se
govoreći: 42 Oče, ako hoćeš ukloni ovu čašu od mene; ali neka ne bude moja volja
nego tvoja. 43 I pojavi mu se anđeo s neba i krepio ga je. 44 I našavši se u smrtnom
strahu, molio se još istrajnije. A znoj mu je bio kao kapi krvi, koje se slivaju na
zemlju. 45 I kad usta od molitve, dođe učenicima i nađe ih kako spavaju od žalosti,
46
pa im reče: što spavate? Ustanite i molite se Bogu da ne dođete u iskušenje.
47
Dok je on još govorio, eto rulje pred kojom je išao jedan od Dvanaestorice, koji
se zvao Juda, te se približi Isusu da ga poljubi. 48 Ali mu Isus reče: Judo, zar
poljupcem izdaješ Sina čovečijeg? 49 A kad njegovo društvo vide šta će biti, rekoše:
Gospode, hoćemo li da bijemo mačem? 50 I jedan od njih udari prvosveštenikovog
slugu i odseče mu desno uho. 51 Isus pak odgovori i reče: dosta s tim; zatim dotače
uho i izleči ga. 52 Tada Isus reče prvosveštenicima, zapovednicima hrama i
starešinama koji su došli na njega: izišli ste s mačevima i batinama − kao na
razbojnika; 53 kad sam svakog dana bio s vama u hramu niste pružili ruke na mene;
ali ovo je vaš čas i vlast tame.
Petrovo odricanje
(Mt. 26, 57−75; Mk. 14, 53−71; Jn. 18, 12−27)
54
A kad ga uhvatiše, odvedoše ga i uvedoše u prvosveštenikovu kuću; Petar je išao
za njim izdaleka. 55 Kada su pak naložili vatru nasred dvorišta i seli zajedno, sedeo
je i Petar među njima. 56 I kad ga opazi jedna služavka kako sedi kod vatre, pogleda
ga i reče: i ovaj je bio s njim. 57 Ali on odreče govoreći: ženo, ne poznajem ga. 58 I
malo zatim opazi ga još jedan drugi te reče: i ti si od njih. A Petar reče: nisam,
čoveče. 59 I kad je prošao otprilike jedan čas, potvrđivao je jedan drugi: zaista je i
114
ovaj bio s njim, jer je Galilejac. 60 A Petar reče: čoveče, ne znam šta govoriš. I
odmah − dok je on još govorio − petao zapeva. 61 Tada se Gospod obazre i pogleda
na Petra, i seti se Petar Gospodnje reči, kako mu reče: tri puta ćeš me se odreći
danas pre no što petao zapeva. 62 I izišavši napolje zaplaka gorko.
63
A ljudi, koji su ga držali, rugali su mu se i udarali su ga, 64 pokrili su ga i pitali:
proreci ko te je udario? 65 Govorili su i mnoge druge hule na njega.
66
A kad se razdanilo, okupiše se narodne starešine, prvosveštenici i književnici, pa
ga odvedoše na svoj skup 67 govoreći: ako si ti Hristos − kaži nam. A on im reče:
ako vam kažem − nećete poverovati; 68 ako pak zapitam − nećete odgovoriti. 69 Od
sada će Sin čovečiji sedeti s desne strane sile Božije. 70 Tada svi rekoše: ti si, dakle,
Sin Božiji? On im pak reče: vi kažete da sam to ja. 71 A oni rekoše: šta nam je još
potrebno svedočanstvo? Sami smo čuli iz njegovih usta.
Luka, glava 23
Isus pred Pilatom
(Mt. 27, 1−14; Mk. 15, 1−5; Jn. 18, 28−38)
1
I ustaše oni svi skupa, te ga odvedoše Pilatu. 2 Tada počeše da ga optužuju
govoreći: našli smo ovoga kako otpađuje naš narod i zabranjuje da se daje porez
caru, a za sebe govori da je Hristos, car. 3 Na to ga Pilat upita: jesi li ti car judejski?
A on mu u odgovoru reče: ti kažeš. 4 Pilat pak reče prvosveštenicima i svetini: ne
nalazim nikakve krivice na ovom čoveku. 5 Ali oni navaljivahu govoreći: on buni
narod učeći po svoj Judeji − počevši od Galileje pa dovde.
Isus pred Irodom Antipom
6
Čuvši Pilat to, upita da li je taj čovek Galilejac, 7 i kad dozna da je iz Irodova
područja, posla ga Irodu koji je tih dana takođe bio u Jerusalimu. 8 A kad Irod vide
Isusa, obradova se vrlo; jer je odavno želeo da ga vidi, zato što je slušao o njemu i
nadao se da će videti kakvo čudo od njega. 9 I pitao ga je mnogim rečima, ali mu on
ne odgovori ništa. 10 Prvosveštenici pak i književnici su stajali i optuživali ga
uporno. 11 Tada ga Irod sa svojim vojnicima prezre i naruga mu se, obuče mu belu
haljinu, te ga posla natrag Pilatu. 12 A Irod i Pilat se sprijateljiše tog dana; jer su pre
bili u neprijateljstvu.
Isusova osuda
(Mt. 27, 15−26; Mk. 15, 6−15; Jn. 18, 38−19, 16)
115
13
Pilat pak sazva prvosveštenike, starešine i narod 14 pa im reče: doveli ste mi
ovoga čoveka kao da on otpađuje narod, a gle, ja sam pred vama ispitao i na ovom
čoveku nisam našao nijedne krivice za koje ga optužujete. 15 A ni Irod; jer ga je
poslao natrag nama. I, očigledno, nije učinio ništa što zaslužuje smrt. 16 Zato hoću
da ga oslobodim − pošto ga kaznim. 17 A trebalo je da im o prazniku oslobodi
jednoga sužnja. 18 Ali oni svi skupa povikaše govoreći: uzmi ovoga, a Varavu nam
oslobodi. 19 Ovaj je bio bačen u tamnicu zbog nekakve bune u gradu i zbog
ubijstva. 20 A Pilat im se opet obrati želeći da oslobodi Isusa. 21 Ali oni vikahu
govoreći: raspni ga, raspni. 22 Tada im po treći put reče: pa kakvo je zlo on učinio?
Nisam našao na njemu ništa što zaslužuje smrt; stoga hoću da ga oslobodim − pošto
ga kaznim. 23 Oni su međutim navaljivali s velikom vikom tražeći da on bude
raspet, i njihova vika je bivala sve jača, 24 te Pilat odluči da se njihov zahtev
udovolji. 25 Tako oslobodi onoga koga su tražili, a koji je bio bačen u tamnicu zbog
bune i ubijstva; Isusa pak predade njima na volju.
Raspeće
(Mt. 27, 32−56; Mk. 15, 21−41; Jn. 19, 17−37)
26
I kad su ga poveli, uhvatiše nekog Simona iz Kirine koji je dolazio iz polja, pa
staviše na njega krst da ga nosi za Isusom. 27 A za njim je išlo veliko mnoštvo
naroda i žena koje su ga sažaljevale i oplakivale. 28 Isus se obazre na njih i reče:
kćeri jerusalimske, ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za svojom decom.
29
Jer, eto, idu dani kada će govoriti: blažene su nerotkinje, i utrobe koje ne rodiše, i
dojke koje ne dojiše. 30 Tada će početi da govore gorama: padnite na nas, i
bregovima: pokrite nas; 31 jer kad ovako rade sa zelenim drvetom, šta će tek biti sa
suvim? 32 A vodili su i druga dva zločinca da ih pogube s njim. 33 Pa kad dođoše na
mesto koje se zove Lubanja, onde raspeše njega i zločince, jednog s desne a drugog
s leve strane. 34 A Isus je govorio: Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine. Zatim
baciše kocku da bi među sobom podelili njegove haljine. 35 Narod je stajao i
gledao. A starešine su se rugale govoreći: druge je spasao, neka spase samoga sebe,
ako je on Hristos, izabranik Božiji. 36 Podsmehnuše mu se i vojnici, koji su prilazili
prinoseći mu ocat 37 i govoreći: spasi samoga sebe − ako si ti car judejski.
38
A nad njim je bio i natpis napisan grčkim, latinskim i jevrejskim slovima: ovo je
car judejski.
39
A jedan od obešenih zločinaca hulio je na njega govoreći: zar nisi ti Hristos?
Spasi samoga sebe i nas. 40 A drugi mu odgovori prekorevajući ga: zar se ni malo
ne bojiš Boga − budući da si isto tako osuđen? 41 I, mi smo pravedno osuđeni, jer
primamo što naša dela zaslužuju; ovaj međutim nije učinio ništa neumesno. 42 I
116
reče: Isuse, seti me se kad dođeš sa svojim carstvom. 43 A on mu reče: zaista,
kažem ti: danas ćeš biti sa mnom u raju. 44 A bilo je već oko šestoga časa, i bi tama
po svoj zemlji do časa devetog, 45 pri čemu je sunce izgubilo svoju svetlost; a
zavesa u hramu razdera se napola. 46 Tada Isus povika veoma glasno i reče: Oče,
predajem svoj duh u tvoje ruke. I kad ovo reče, izdahnu. 47 A kad kapetan vide šta
se dogodilo, stade slaviti Boga govoreći: ovaj čovek je zaista bio pravedan. 48 I sva
svetina, koja se okupila da gleda ovo, videvši šta se dogodilo, vraćala se kući bijući
se u prsa. 49 A svi njegovi znanci stajali su izdaleka, i žene koje su došle za njim iz
Galileje − i gledahu ovo.
Isusova sahrana
(Mt. 27, 57−61; Mk. 15, 42−47; Jn. 19, 38−42)
50
I gle, čovek po imenu Josif, savetnik, čestit i pravedan čovek, 51 − on nije pristao
na njihovu odluku i njihovo delo, − iz Arimateje, judejskog grada, koji je očekivao
carstvo Božije, 52 pristupi Pilatu i zaiska Isusovo telo. 53 I kad ga skide, obavi ga
platnom, te ga stavi u grob usečen u kamenu − u kome još niko nikada nije ležao. 54
A bio je petak, i subota osvitaše. 55 Za njim su pošle i žene koje su došle sa Isusom
iz Galileje, pa videše grob i kako je stavljeno njegovo telo. 56 Zatim se vratiše i
spremiše mirise i miro. U subotu pak ostaše u miru − po zakonu.
Luka, glava 24
Vaskrsenje
(Mt. 28, 1−10; Mk. 16, 1−8; Jn. 20; 1−18)
1
A u prvi dan nedelje, vrlo rano, dođoše na grob noseći mirise koje su spremile. 2
Ali nađoše kamen odvaljan od groba, 3 i kad su ušle, ne nađoše telo Gospoda Isusa.
4
I dok su bile u nedoumici zbog toga, gle, dva čoveka u sjajnom odelu stadoše pred
njih. 5 Pošto su bile uplašene i oborile lice zemlji, oni im rekoše: što tražite živoga
među mrtvima? 6 Nema ga ovde, nego je vaskrsao; setite se kako vam je rekao dok
je još bio u Galileji, 7 naime, da Sin čovečiji treba da bude predan u ruke grešnih
ljudi, i da bude raspet, i da vaskrsne treći dan. 8 Tada se setiše njegovih reči, 9 pa se
vratiše od groba i javiše sve ovo Jedanaestorici i svima ostalima. 10 To su bile
Marija Magdalina i Jovana i Marija Jakovljeva majka; i ostale žene s njima rekoše
ovo apostolima. 11 A njima se ove reči učiniše kao prazna šala i nisu im verovali. 12
Petar pak usta i otrča do groba; nagnuvši se vide samo zavoje, i ode čudeći se u sebi
onome što se dogodilo.
117
Isus se javlja dvojici učenika
(Mk. 16, 12−13)
13
I gle, istoga dana dvojica od njih su išli u selo koje se zove Emaus, sto šezdeset
stadija udaljeno od Jerusalima, 14 i oni su razgovarali među sobom o svim ovim
događajima. 15 Dok su oni raspravljali i razgovarali, sam Isus se približi i iđaše s
njima. 16 Ali njihovim očima nije bilo dano da ga prepoznaju. 17 I reče im: kakvi su
to razgovori što ih usput vodite među sobom? I zastadoše gledajući tužno. 18
Odgovori jedan, po imenu Kleopa, i reče mu: jesi li ti jedini stranac u Jerusalimu
koji nije saznao šta se u njemu dogodilo ovih dana? 19 I reče im: šta? A oni mu
rekoše: ono s Isusom Nazarećaninom, koji je bio prorok silan na delu i u reči pred
Bogom i svim narodom, 20 kako su ga naši prvosveštenici i starešine predali na
smrtnu kaznu i raspeli ga. 21 A mi smo se nadali da je on taj koji će izbaviti Izrailja.
I pri svem tom danas je treći dan kako se to dogodilo. 22 Uz to zaprepastiše nas
neke naše žene koje su bile rano ujutro na grobu 23 i kako nisu našle njegovo telo,
dođoše i rekoše da su videle pojavu anđela, koji su im rekli da je on živ. 24 Neki od
naših odoše do groba i nađoše tako kako su žene rekle, ali njega nisu videli.
25
I reče im on: o, kako ste nerazumni i spora srca da verujete u sve što su proroci
kazali. 26 Zar nije trebalo da Hristos pretrpi to i da uđe u svoju slavu? 27 Tada im
razjasni šta je o njemu pisano u svem Pismu − počevši od Mojsija i svih proroka. 28
I približi se selu u koje su išli, a on se pravio kao da hoće da ide dalje. 29 I saleteše
ga govoreći: ostani s nama, jer je veče blizu, a dan je već izmakao. Tako uđe da
ostane s njima. 30 I kad je ležao s njima za trpezom, uze hleb, blagoslovi, izlomi i
davaše, im. 31 Tada im se otvoriše oči i prepoznaše ga; ali njega više nije bilo pred
njima. 32 I rekoše jedan drugome: nije li naše srce gorelo u nama kad nam je
govorio usput i tumačio nam Pisma? 33 I ustavši toga časa vratiše se u Jerusalim, te
nađoše okupljenu Jedanaestoricu i njihove drugove, 34 koji su govorili: Gospod je
stvarno vaskrsao i javio se Simonu. 35 A oni su im pričali šta je bilo na putu i kako
su ga prepoznali prilikom lomljenja hleba.
Isus se javlja apostolima

(Jn. 20, 19−23)
36
Dok su oni još to govorili, sam Isus stade među njih i reče im: mir vam. 37 A oni
šćućureni i uplašeni, mišljahu da gledaju duha. 38 I reče im: što ste tako zbunjeni i
zašto se javljaju sumnje u vašim srcima? 39 Pogledajte moje ruke i moje noge − ja
sam glavom. Opipajte me i vidite, jer duh nema mesa i kostiju − kao što vidite da ja
imam. 40 Rekavši to pokaza im ruke i noge. 41 A kako oni još nisu verovali od
radosti, nego su se čudili reče im: imate li ovde šta za jelo? 42 A oni mu dadoše
118
komad pečene ribe; 43 on uze i pojede pred njima.
44
I reče im: to su moje reči koje sam izgovorio dok sam još bio s vama, naime, da
treba da se ispuni sve što je za mene napisano u Mojsijevom zakonu, prorocima i
psalmima. 45 Tada im otvori um da razumeju Pisma. 46 Reče im još: tako je
napisano da Hristos treba da postrada i da vaskrsne iz mrtvih treći dan, 47 te da se u
njegovo ime propoveda pokajanje i oproštaj grehova svima narodima − počevši od
Jerusalima. 48 Vi ste svedoci ovome, 49 a ja ću, eto, poslati na vas obećanje svoga
Oca; vi sedite u gradu dok se ne obučete u silu s visine.
Vaznesenje
(Del. ap. 1, 4−14)
50
Tada ih izvede do Vitanije, podiže svoje ruke i blagoslovi ih. 51 I dok ih je
blagosiljao, udalji se od njih i uznošaše se na nebo. 52 A oni mu se pokloniše i
vratiše se u Jerusalim s velikom radošću, 53 i behu jednako u hramu [hvaleći i]
blagosiljajući Boga.
119
Evanđelje po Jovanu
Jovan, glava 1
Ovaploćenje Božije Reči
1
U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. 2 Ova beše u
početku u Boga. 3 Sve je kroz nju postalo, i ništa, što je postalo, nije postalo bez
nje. 4 U njoj beše život, i život beše svetlost za ljude. 5 I svetlost svetli u tami, i
tama je ne prihvati.
6
Pojavi se čovek, poslan od Boga, po imenu Jovan; 7 ovaj dođe za svedočanstvo,
da posvedoči za svetlost, da svi poveruju kroz njega. 8 On ne beše svetlost, nego je
trebalo da posvedoči za svetlost.
9
Istinita svetlost, koja osvetljava svakog čoveka, dolažaše na svet. 10 Na svetu beše,
i svet kroz njega posta, i svet ga ne pozna. 11 Svojima je došao, i njegovi ga ne
primiše. 12 A svima, koji ga primiše, dade moć da postanu deca Božija, − onima što
veruju u njegovo ime, 13 koji se ne rodiše od krvi, ni od volje tela, ni od muževljeve
volje − nego od Boga.
14
I Reč se ovaploti i stanova među nama, i gledasmo njenu slavu, slavu kao
jedinorodnoga od Oca, punog blagodati i istine. 15 Jovan svedoči za njega i viče:
ovaj je za koga rekoh: koji za mnom dolazi postoji pre mene, jer pre mene beše. 16
Iz njegove punoće svi mi primismo, i to blagodat za blagodat. 17 Jer zakon je dan
preko Mojsija, a blagodat i istina dođe kroz Isusa Hrista. 18 Boga niko nikad nije
video; jedinorodni Bog, koji je u Očevom krilu, on ga objavi.
Svedočanstvo Jovana Krstitelja
19
Ovo je Jovanovo svedočanstvo, kada Judeji iz Jerusalima poslaše k njemu
sveštenike i levite da ga zapitaju: ko si ti? 20 I prizna i ne poreče, te ispovedi: ja
nisam Hristos. 21 Tada ga zapitaše: šta dakle? Jesi li ti Ilija? On reče: nisam. Jesi li
prorok? i odgovori: ne. 22 Onda mu rekoše: ko si? − da možemo odgovoriti onima
koji su nas poslali; šta kažeš za sebe? 23 Reče: »Ja sam glas onoga što viče u
pustinji: poravnite put Gospodnji«, kao što reče prorok Isaija.
120
24
I poslanici behu od fariseja. 25 Oni ga upitaše i rekoše mu: zašto onda krštavaš,
kad nisi Hristos, ni Ilija, ni prorok? 26 Jovan im odgovori: ja krštavam vodom;
među vama stoji onaj koga vi ne znate, 27 koji za mnom dolazi, kome ja nisam
dostojan da odrešim remen na njegovoj obući. 28 Ovo se dogodilo u Vitaniji, s one
strane Jordana, gde je Jovan krštavao.
29
Sutradan vide Isusa kako dolazi k njemu i reče: evo jagnje Božije koje uklanja
greh sveta. 30 Ovo je onaj za koga rekoh: za mnom dolazi čovek koji je pre mene
postao, jer beše pre mene. 31 I ja ga nisam znao, ali da bi se on pokazao Izrailju,
zato sam došao i krštavam vodom. 32 I posvedoči Jovan govoreći: video sam Duha
kako silazi kao golub sa neba, i osta na njemu. 33 I ja ga nisam znao, nego onaj što
me posla da krstim vodom, on mi reče: na koga vidiš da silazi Duh i ostaje na
njemu, taj krštava Duhom Svetim. 34 I ja sam video i svedočio da je to Sin Božiji.
Prvi učenici
35
Sutradan opet stajaše Jovan i dvojica od njegovih učenika, 36 i kad pogleda na
Isusa koji je prolazio, reče: gle, jagnje Božije. 37 I čuše ga dvojica učenika kako
govori pa pođoše za Isusom. 38 A Isus se obazre i videvši ih da idu za njim, reče im:
šta tražite? A oni mu rekoše: ravi, što prevedeno znači: učitelju, gde stanuješ? 39
Reče im: dođite pa ćete videti. Tada dođoše i videše gde boravi, te ostaše kod njega
onaj dan; beše oko desetoga časa. 40 Andreja, brat Simona Petra, beše jedan od one
dvojice što su čuli od Jovana i pošli za Isusom. 41 Ovaj nađe prvo svoga brata
Simona i reče mu: našli smo Mesiju, što prevedeno znači: Hrista. 42 Dovede ga
Isusu. Isus ga pogleda i reče: ti si Simon sin Jovanov, tebe će nazvati Kifa, što znači
Petar.
43
Sutradan htede da iziđe u Galileju, i nađe Filipa. I reče mu Isus: hajde za mnom.
44
A Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrejina i Petrova. 45 Filip nađe Natanaila i
reče mu: našli smo onoga za koga pisahu Mojsije u zakonu i proroci, Isusa sina
Josifova iz Nazareta. 46 I reče mu Natanail: može li iz Nazareta da bude nešto
dobro? Reče mu Filip: dođi i vidi. 47 Isus vide Natanaila kako ide k njemu i reče za
njega: gle, zaista je Izrailjac u kome nema lukavstva. 48 Reče mu Natanail: odakle
me poznaješ? Isus odgovori i reče mu: pre no što te Filip pozva, videh te kad si bio
pod smokvom. 49 Odgovori mu Natanail: ravi, ti si Sin Božiji, ti si car Izrailjev. 50
Odgovori Isus i reče mu: veruješ li zato što sam ti rekao da te videh pod smokvom?
Videćeš i veće od ovoga. 51 I reče mu: zaista, zaista, kažem vam, videćete otvoreno
nebo i anđele Božije kako se penju i silaze na Sina čovečijeg.
121
Jovan, glava 2
Svadba u Kani
1
A trećega dana beše svadba u Kani galilejskoj, i majka Isusova beše onde. 2
Pozvaše na svadbu i Isusa i njegove učenike. 3 I kad je nestalo vina, reče Isusova
majka njemu: nemaju vina. 4 Isus joj pak reče: šta ja imam s tobom, ženo? još nije
došao moj čas. 5 Majka njegova reče slugama: što god vam kaže, učinite. 6 A onde
beše šest kamenih sudova po propisu judejskog čišćenja, koji su zahvatali po dva ili
tri metrita. 7 Reče im Isus: napunite sudove vodom. I napuniše ih do vrha. 8 Tada im
reče: zahvatite sad i nosite trpezaru. I odneše. 9 A kad trpezar okusi vodu koja je
postala vino − i nije znao otkuda je, a sluge koje su zahvatile znale su − pozva
trpezar mladoženju 10 i reče mu: svaki čovek iznosi prvo dobro vino, a kad se opiju
− onda slabije; ti si čuvao dobro vino do sada. 11 Ovo učini Isus u Kani galilejskoj
kao početak čuda i objavi svoju slavu, te učenici njegovi poverovaše u njega.
12
Posle toga siđe u Kafarnaum, on, i majka njegova, i braća, i učenici njegovi, pa
ostaše onde nekoliko dana.
Izgnanje trgovaca iz hrama

(Mt. 21, 12−13; Mk. 11, 15−17; Lk. 19, 45−46)
13
I beše blizu Pasha judejska, te ode Isus gore u Jerusalim. 14 I nađe prodavce
volova, ovaca, golubova i menjače novca kako sede u hramu. 15 Tada načini bič od
uzica i izagna sve iz hrama, i ovce i volove, menjačima prosu novce i ispretura
stolove, 16 a onima što prodavahu golubove reče: nosite to odavde, ne činite od
doma Oca moga kuću trgovačku. 17 Setiše se njegovi učenici da je napisano:
»Revnost za tvoj dom poješće me«. 18 Tada prozboriše Judeji i rekoše mu: kojim
znakom nam dokazuješ što to činiš? 19 Odgovori Isus i reče im: srušite ovaj hram,
pa ću ga za tri dana podići. 20 Onda rekoše Judeji: za četrdeset i šest godina
sagrađen je ovaj hram, a ti ćeš ga podići za tri dana? 21 No on je govorio o hramu
svoga tela. 22 Kada je pak vaskrsao iz mrtvih, setiše se njegovi učenici da je to
rekao, pa poverovaše Pismu i reči koju je Isus izgovorio.
23
A kada je bio u Jerusalimu o prazniku Pashe, mnogi poverovaše u njegovo ime,
gledajući njegova čuda koja je činio. 24 Sam Isus nije im se poveravao, zato što je
on sve poznavao, 25 i nije imao potrebe da ko svedoči za čoveka; jer je sam znao šta
beše u čoveku.
122
Jovan, glava 3
Razgovor s Nikodimom
1
A beše među farisejima čovek po imenu Nikodim, starešina judejski; 2 ovaj dođe
Isusu noću i reče mu: ravi, znamo da si ti kao učitelj došao od Boga; jer niko ne
može da čini ova čuda koja ti činiš ako Bog nije s njim. 3 Odgovori Isus i reče mu:
zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti carstva Božija. 4
Reče mu Nikodim: kako može čovek da se rodi kad je star? Zar može po drugi put
da uđe u utrobu svoje majke i da se rodi? 5 Odgovori Isus: zaista, zaista, kažem ti,
ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. 6 Što je rođeno od
tela − telo je, a što je rođeno od Duha − duh je. 7 Nemoj da se čudiš što ti rekoh:
treba da se rodite odozgo. 8 Vetar duva gde hoće i fijuk njegov čuješ, ali ne znaš
odakle dolazi i kuda ide. Tako je sa svakim koji je rođen od Duha. 9 Odgovori
Nikodim i reče mu: kako može to biti? 10 Isus odgovori i reče mu: ti si izrailjski
učitelj i ne znaš to? 11 Zaista, zaista, kažem ti da govorimo ono što znamo, i
svedočimo što smo videli, ipak ne primate našega svedočanstva. 12 Ne verujete kad
sam vam govorio o zemaljskim stvarima, kako ćete verovati ako vam kažem o
nebeskim? 13 I niko se nije popeo na nebo − sem onoga što je sišao sa neba, Sin
čovečiji.
14
I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Sin čovečiji, 15
da svaki − ko veruje − ima u njemu život večni. 16 Jer Bog je tako zavoleo svet da
je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki − ko veruje u njega − ne propadne, nego da
ima večni život. 17 Bog, naime, nije poslao Sina u svet da sudi svetu, nego da se
svet spase njegovim posredstvom. 18 Ko veruje u njega − tome se ne sudi; a ko ne
veruje − već je osuđen, što nije verovao u ime jedinorodnoga Sina Božijeg. 19 A
ovo je sud: svetlost je došla na svet, a ljudi zavoleše mrak više nego svetlost, jer
dela njihova behu zla. 20 Svaki, naime, koji rđavo radi, mrzi svetlost i ne ide na
svetlost, da se ne obelodane njegova dela; 21 a ko čini istinu ide na svetlost, da se
pokažu njegova dela − da su u Bogu učinjena.
Jovanovo svedočanstvo o Isusu
22
Posle toga dođe Isus sa svojim učenicima u Judeju, onde je boravio s njima i
krštavao. 23 A i Jovan je krštavao u Enonu kraj Salima, jer je tamo bilo mnogo vode
− i ljudi su dolazili i krštavali se; 24 Jovan još ne beše bačen u tamnicu. 25 Tada
nasta raspra između Jovanovih učenika i jednog Judejina oko očišćenja. 26 I dođoše
Jovanu i rekoše mu: ravi, onaj što beše s tobom s one strane Jordana, za koga si ti
123
svedočio, vidi, on krštava, i svi idu k njemu. 27 Odgovori Jovan i reče: ne može
čovek ništa uzeti, ako mu nije dano sa neba. 28 Vi ste mi sami svedoci da sam
rekao: ja nisam Hristos, nego sam poslan ispred njega. 29 Ko ima mladu mladoženja
je; a mladoženjin prijatelj, koji stoji i sluša ga, veoma se raduje što čuje
mladoženjin glas. Ova moja radost se, dakle, ispunila. 30 On treba da raste, a ja da
se umanjujem.
31
Koji dolazi odozgo nad svima je, koji je sa zemlje, zemaljski je i govori
zemaljski. Koji dolazi sa neba nad svima je; 32 svedoči ono što je video i čuo, i niko
ne prima njegova svedočanstva. 33 Ko je primio njegovo svedočanstvo potvrdio je
da je Bog istinit. 34 Jer onaj koga je Bog poslao govori Božije reči; Bog, zaista, ne
daje Duha na meru. 35 Otac ljubi Sina i sve je dao njemu u ruku. 36 Ko veruje u Sina
ima večni život; a ko je neposlušan Sinu neće videti života, nego gnev Božiji ostaje
na njemu.
Jovan, glava 4
Isus i Samarjanka
1
Kad, dakle Gospod sazna da su fariseji čuli kako Isus stiče više učenika i krštava
nego Jovan, 2 − premda Isus sam nije krštavao, nego njegovi učenici, − 3 ostavi
Judeju i ode opet u Galileju. 4 A trebalo je da prođe kroz Samariju. 5 Tako dođe u
samarijski grad zvani Sihar, nedaleko od zemljišta koje je Jakov dao svome sinu
Josifu; 6 onde beše bunar Jakovljev. Isus tada, umoran od puta, seđaše tako na
bunaru; bilo je oko šestoga časa. 7 Dođe jedna žena iz Samarije da zahvati vode.
Reče joj Isus: daj mi da pijem. 8 Učenici njegovi pak behu otišli u grad da kupe
hrane. 9 Samarjanka mu reče: kako to ti − kao Judejin − tražiš od mene,
Samarjanke, da piješ? Judeji se, naime, nisu mešali sa Samarjanima. 10 Odgovori
Isus i reče joj: kad bi znala dar Božiji, i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem,
zamolila bi ga i on bi ti dao vodu živu. 11 Reče mu žena: Gospode, nemaš ni čime
da zahvatiš, a bunar je dubok; otkuda ti, dakle, živa voda? 12 Zar si ti veći od oca
našega Jakova, koji nam je dao ovaj bunar i pio iz njega sam, i sinovi njegovi, i
stoka njegova? 13 Odgovori Isus i reče joj: svaki ko pije od ove vode − opet će
ožedneti. 14 A ko pije od vode koju ću mu ja dati − neće ožedneti doveka, nego će
voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvor vode koja uvire u večni život. 15 Reče
mu žena: Gospode, daj mi tu vodu, da ne žednim i ne dolazim ovamo da zahvatam
vodu. 16 Reče joj: idi, pozovi svoga muža i dođi ovamo. 17 Odgovori žena i reče
mu: nemam muža. Reče joj Isus: dobro si kazala da nemaš muža; 18 jer si imala pet
muževa, i koga sad imaš nije ti muž; to si istinito rekla. 19 Reče mu žena: Gospode,
124
uviđam da si prorok. 20 Naši očevi su se molili Bogu na ovoj gori, a vi kažete da je
u Jerusalimu mesto gde se treba moliti. 21 Reče joj Isus: veruj mi, ženo, da ide čas
kada se nećete moliti Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu. 22 Vi se molite onome što
ne znate, mi se molimo onome što znamo, jer spasenje dolazi od Judeja. 23 Nego ide
čas i već je tu kada će se pravi bogomoljci moliti Ocu u duhu i istini; jer Bog želi
takve bogomoljce. 24 Bog je duh, i koji mu se mole treba da se mole u duhu i istini.
25
Reče mu žena: znam da će doći Mesija, koji se zove Hristos; kada on dođe,
obavestiće nas o svemu. 26 Reče joj Isus: ja sam − koji govorim s tobom.
27
Uto dođoše njegovi učenici i čuđahu se što je govorio sa ženom, ali ni jedan ne
reče: šta tražiš, ili, što govoriš s njom? 28 Tada žena ostavi svoj krčag i ode u grad,
pa reče ljudima: 29 dođite, vidite čoveka koji mi reče sve što sam učinila; da nije to
Hristos? 30 Iziđoše iz grada i dolažahu k njemu. 31 U međuvremenu su ga učenici
molili govoreći: ravi, jedi. 32 No on im reče: ja treba da jedem jedno jelo koje vi ne
znate. 33 Tada učenici govorahu među sobom: da mu nije ko doneo da jede? 34 Reče
im Isus: moje jelo je u tome da izvršim volju onoga koji me je poslao i da svršim
njegovo delo. 35 Ne kažete li vi: još četiri meseca pa dolazi žetva? Eto, kažem vam,
podignite svoje oči i pogledajte njive kako se žute za žetvu. 36 Već žetelac prima
platu i skuplja rod za večni život, da se sejač i žetelac raduju zajedno. 37 Jer je u
ovome istinita reč: jedan seje, a drugi žanje. 38 Ja vas poslah da žanjete ono za šta se
vi niste trudili. Drugi su se trudili, a vi ste ušli u njihov trud.
39
A mnogi Samarjani iz onoga grada poverovaše u njega zbog reči ove žene, koja
je svedočila da joj je Isus rekao sve što je učinila. 40 A kad dođoše k njemu
Samarjani, moljahu ga da ostane kod njih; i osta onde dva dana. 41 I još više ,ih je
poverovalo zbog njegove reči, 42 a ženi govorahu: sad ne verujemo zbog tvog
kazivanja; sami smo, naime, slušali i znamo da je ovaj čovek zaista Spasitelj sveta.
Vera kraljevskog činovnika
43
Posle ta dva dana ode odande u Galileju. 44 Jer je sam Isus posvedočno da prorok
u svom zavičaju nema poštovanja. 45 Kada, dakle, doće u Galileju, primiše ga
Galilejci koji su videli sve što je učinio u Jerusalimu o prazniku; jer su i sami došli
na praznik.
46
I dođe opet u Kanu galilejsku, gde je pretvorio vodu u vino. A beše neki
kraljevski činovnik čiji je sin bolovao u Kafarnaumu. 47 Ovaj, čuvši da je Isus
došao iz Judeje u, Galileju, ode k njemu i moljaše ga da siđe i da mu izleči sina; jer
beše na samrti. 48 Tada mu reče Isus: ako ne vidite znakova i čuda, nećete da
125
poverujete. 49 Reče mu kraljevski činovnik: Gospode, siđi dok nije umrlo moje
dete. 50 Reče mu Isus: idi, tvoj sin živi. Čovek poverova reči koju mu reče Isus i
ode. 51 No još na putu sretoše ga sluge javljajući da je njegovo dete u životu. 52 On
se raspitivaše od njih za čas kada je pošlo na bolje; rekoše mu da ga je juče, u
sedmom času, pustila groznica. 53 Tada je razumeo otac da je to bilo u onaj čas kada
mu je Isus rekao: živi tvoj sin; i poverova on i sav dom njegov. 54 Ovo pak drugo
čudo učini Isus kada dođe iz Judeje u Galileju.
Jovan, glava 5
Isceljenje u Banji Vitezdi
1
Posle toga beše judejski praznik i Isus ode gore u Jerusalim. 2 A u Jerusalimu, kod
Ovčijih vrata, ima jedna banja sa pet tremova, koja se jevrejski zove Vitezda. 3 U
njima je ležalo mnoštvo bolesnika, slepih, hromih, sušičavih, koji su čekali da se
voda zatalasa. 4 Jer je anđeo silazio u određeno vreme u banju i zatalasavao vodu; i
ko je prvi ušao − pošto se voda zatalasa − bivao je zdrav, ma od koje bolesti da je
patio. 5 Beše onde jedan čovek koji je od svoje bolesti bolovao trideset i osam
godina. 6 Videvši Isus ovoga kako leži i saznavši da već dugo boluje, reče mu:
hoćeš li da ozdraviš? 7 Odgovori mu bolesnik: Gospode, nemam čoveka da me
spusti u banju kad se voda zatalasa; dok ja dođem, drugi siđe pre mene. 8 Reče mu
Isus: ustani, podigni svoj krevet i hodaj. 9 I odmah ozdravi taj čovek, uze svoj
krevet i hodaše.
10
A taj dan beše subota. Stoga Judeji govorahu izlečenom čoveku: subota je i ne
smeš poneti krevet. 11 No on im odgovori: onaj koji me iz leči reče mi: podigni svoj
krevet i hodaj. 12 Tada ga zapitaše: ko je taj čovek koji ti je rekao: uzmi i hodaj? 13
A izlečeni nije znao ko je to bio; jer se Isus uklonio, pošto je bilo mnogo sveta na
tom mestu. 14 Posle toga nađe ga Isus u hramu i reče mu: vidiš, ozdravio si; ne greši
više da te ne snađe što gore. 15 Ode čovek i reče Judejima da ga je Isus izlečio. 16 I
zato su Judeji gonili Isusa, što je to činio u subotu. 17 A Isus im odgovori: Otac moj
stalno radi, pa radim i ja. 18 Zbog toga su opet Judeji još više tražili da ga ubiju, ne
samo što je razrešavao subotu, nego što je i Boga nazivao svojim Ocem,
izjednačujući se s Bogom.
Sin i Otac
19
Isus pak u odgovoru reče njima: zaista, zaista, kažem vam, ne može Sin da čini
ništa sam od sebe, ako ne vidi šta Otac čini; jer ono što čini Otac, to isto tako čini i
126
Sin. 20 Otac, naime, voli Sina i pokazuje mu sve što sam čini, i pokazaće mu dela
veća od ovih, da se vi čudite. 21 Jer kao što Otac vaskrsava mrtve i oživljava, tako i
Sin oživljava one koje hoće. 22 Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, 23 da
svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina − ne poštuje ni Oca koji ga
je poslao. 24 Zaista, zaista, kažem vam: ko sluša moju reč i veruje onome koji me je
poslao, ima večni život i ne dolazi pred sud, nego je prešao iz smrti u život. 25
Zaista, zaista, kažem vam da ide čas − i već je nastao − kada će mrtvi slušati glas
Sina Božija, i koji ga čuju − živeće. 26 Jer kao što Otac ima u sebi život, tako je dao
i Sinu da ima život u sebi. 27 Dao mu je i vlast da sudi − što je Sin čovečiji. 28 Ne
čudite se ovome, jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti njegov glas, 29 pa
će vaskrsnuti za život oni koji su činili dobro, a zločinci će vaskrsnuti za sud. 30 Ja
ne mogu da činim ništa sam od sebe; kako slušam − sudim, i moj sud je pravedan,
jer ne tražim svoje volje, nego volju onoga koji me je poslao.
31
Ako ja svedočim za sebe, moje svedočanstvo nije istinito; 32 drugi svedoči za
mene i znam da je istinito svedočanstvo kojim svedoči za mene. 33 Vi ste poslali
ljude Jovanu i on je svedočio za istinu; 34 no ja ne uzimam svedočanstva od čoveka,
nego govorim ovo da se vi spasete. 35 Jovan beše svetilo koje je gorelo i svetlelo, a
vi ste hteli da se zamalo radujete u njegovoj svetlosti.
36
Ja pak imam svedočanstvo veće od Jovanova: dela, koja mi je dao Otac da ih
svršim, baš ta dela koja činim, svedoče za mene − da me je Otac poslao. 37 I Otac
koji me je poslao, sam je svedočio za mene. Niti ste glasa njegova ikad čuli, niti
pojavu njegovu videli, 38 te reč njegova ne stanuje u vama, zato što ne verujete
onome koga je on poslao. 39 Istražujete Pisma, jer smatrate da u njima imate večni
život; i ona svedoče za mene; 40 i nećete da dođete k meni − da imate život. 41 Od
ljudi slave ne primam, 42 šta više, upoznao sam vas da nemate u sebi ljubavi prema
Bogu. 43 Ja sam došao u ime svoga Oca, i ne primate me. Ako drugi dođe u svoje
ime, njega ćete primiti. 44 Kako možete da verujete, kad primate slavu jedan od
drugoga, a slave od jedinoga Boga ne tražite? 45 Ne mislite da ću vas ja tužiti Ocu;
ima ko vas optužuje, Mojsije, u koga ste se uzdali. 46 Jer da ste verovali Mojsiju,
verovali biste i meni; jer je on o meni pisao. 47 Ako pak njegovim pismima ne
verujete, kako ćete verovati mojim rečima.
Jovan, glava 6
(Mt. 14, 13−33; Mk. 6, 30−52; Lk. 9, 10−17)
127
1
Posle toga ode Isus preko mora Galilejskog, Tiverijadskog. 2 A za njim je išao
mnogi narod, jer su gledali čuda koja je činio na bolesnicima. 3 Isus se pope na goru
i seđaše onde sa svojim učenicima. 4 A beše blizu Pasha, judejski praznik. 5 Tada
Isus podiže oči i vide da mnogi narod dolazi k njemu, te reče Filipu: odakle ćemo
kupiti hleba, da se ovi nahrane? 6 Ovo je pak rekao kušajući ga; jer je sam znao šta
će činiti. 7 Odgovori mu Filip: za dve stotine dinara hleba njima nije dovoljno − da
svaki nešto malo dobije. 8 Reče mu jedan od njegovih učenika, Andreja, brat
Simona Petra: 9 ima ovde jedan dečak koji ima pet ječmenih hlebova i dve ribe; ali
šta je to na toliko njih? 10 A Isus reče: posadite ljude. Bilo je, naime, mnogo trave
na tom mestu. Tako se posadi oko pet hiljada ljudi. 11 Isus tada uze hlebove, zahvali
Bogu i razdeli onima koji su polegali, isto tako i od riba koliko su hteli. 12 A kada
se nasitiše, reče svojim učenicima: skupite preostalo komađe, da ništa ne propadne.
13
Skupiše, dakle, i napuniše dvanaest kotarica komađa od pet ječmenih hlebova −
što preteče onima koji su jeli.
14
Ljudi pak videvši čudo koje učini, rekoše: ovo je zaista prorok koji treba da dođe
na svet. 15 No Isus, saznavši da nameravaju da dođu i da ga odvuku, da bi ga
proglasili carem, povuče se opet samosam u goru.
Isus hoda po vodi
16
A kad bi veče, siđoše njegovi učenici na more, 17 pa ušavši u čamac, plovljahu
preko mora u Kafarnaum. Mrak se već bio spustio, a Isus još nije došao k njima, 18
dok se more uzburkalo od silnoga vetra. 19 Pošto su plovili oko dvadeset i pet ili
trideset stadija, opaziše Isusa kako ide po moru i približava se čamcu, pa se
uplašiše. 20 No on im reče: ja sam, ne plašite se. 21 Oni htedoše da ga uzmu u
čamac, i odmah se čamac stvori na obali prema kojoj su išli.
Isus − hleb života
22
Sutradan narod, koji je stajao preko mora, vide da onde nije bilo drugog čamca
sem jednoga, i da Isus nije ušao u čamac sa svojim učenicima, nego su sami njegovi
učenici otišli. 23 Dođoše iz Tiverijade drugi čamci − blizu mesta gde su jeli hleb,
kada je Gospod zahvalio Bogu. 24 I kada narod vide da onde nema Isusa ni njegovih
učenika, uđoše i sami u čamce, te dođoše u Kafarnaum tražeći Isusa. 25 A kada ga
nađoše na drugoj strani mora, rekoše mu: ravi, kako si se našao ovde?
26
Odgovori im Isus i reče: zaista, zaista, kažem vam, tražite me ne zato što ste
videli čudne znake, nego što ste jeli od onih hlebova i nasitili se. 27 Stičite ne
propadljivo jelo, nego jelo koje ostaje za večni život, koje će vam Sin čovečiji dati;
128
jer je njega potvrdio Bog Otac. 28 Tada mu rekoše: šta da radimo da bismo činili
dela Božija? 29 Odgovori Isus i reče im: ovo je delo Božije, da verujete u onoga
koga je on poslao. 30 Oni mu pak rekoše: kakav čudan znak činiš, da vidimo i da ti
poverujemo? Šta ti radiš? 31 Naši oci su jeli manu u pustinji, kao što je napisano:
»Hleb sa neba dade im da jedu«. 32 Reče im Isus: zaista, zaista, kažem vam, nije
vam Mojsije dao hleb sa neba, nego vam moj Otac daje istiniti hleb sa neba. 33 Jer
Božiji hleb je onaj što silazi sa neba i daje život svetu. 34 Tada mu rekoše: Gospode,
daj nam svagda taj hleb. 35 Reče im Isus: ja sam hleb života; ko meni dolazi neće
ogladneti, i ko veruje u mene neće ožedniti nikada. 36 Ali vam rekoh: iako ste me
videli − ne verujete. 37 Sve što mi daje Otac doći će k meni, i onoga koji ide k meni
neću izbaciti, 38 jer nisam sišao sa neba da činim svoju volju, nego volju onoga koji
me je poslao. 39 A ovo je volja onoga koji me je poslao: da ne izgubim ništa od
onoga što mi je dao, nego da to vaskrsnem u poslednji dan. 40 Jer je to volja moga
Oca, da svaki koji gleda Sina − i veruje u njega − ima život večni, te da ga ja
vaskrsnem u poslednji dan.
41
Judeji su gunđali protiv njega, zato što je rekao: ja sam hleb koji je sišao sa neba,
42
i govorahu: nije li to Isus sin Josifov, čijeg oca i majku znamo? Kako sad kaže da
je sišao sa neba? 43 Odgovori Isus i reče im: ne gunđajte među sobom. 44 Niko ne
može da dođe k meni, ako ga ne privuče Otac koji me je poslao, i ja ću ga
vaskrsnuti u poslednji dan. 45 U prorocima je napisano: »I biće svi od Boga
naučeni«. Svaki − ko je čuo od Oca i naučio − dolazi k meni. 46 Ne da je ko video
Oca, sem onoga koji je od Boga, taj je video Oca. 47 Zaista, zaista, kažem vam, ko
veruje ima večni život.
48
Ja sam hleb života. 49 Očevi vaši jedoše manu u pustinji i umreše. 50 Ovo je hleb
koji silazi sa neba, da se od njega jede i ne umre. 51 Ja sam živi hleb koji je sišao sa
neba. Ako ko jede od ovoga hleba, živeće doveka; i hleb, koji ću ja dati, jeste telo
moje − za život sveta. 52 A Judeji se prepirahu među sobom govoreći: kako on
može da nam da svoje telo da jedemo?
53
Tada im Isus reče: zaista, zaista, kažem vam, ako ne jedete tela Sina čovečijeg i
ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi. 54 Ko jede moje telo i pije moju krv −
ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. 55 Jer moje telo je pravo jelo, i
moja krv je pravo piće. 56 Ko jede moje telo i pije moju krv − ostaje u meni i ja u
njemu. 57 Kao što je mene poslao živi Otac, i ja živim zato što živi Otac, tako će i
onaj koji mene jede živeti kroz mene. 58 To je hleb koji je sišao sa neba. Ne kao što
su očevi jeli i umrli; ko jede ovaj hleb živeće doveka. 59 Ovo je rekao kada je učio u
Kafarnaumu u sinagogi.
129
Reči večnog života
60
Čuvši to mnogi od njegovih učenika rekoše: tvrda je ovo beseda; ko može da je
sluša? 61 Pošto je Isus znao u sebi da njegovi učenici gunđaju zbog toga, reče im:
ovo vas sablažnjava? 62 A ako vidite Sina čovečijeg kako ide gore − tamo gde je pre
bio? 63 Duh je ono što oživljava a telo ništa ne pomaže. Reči koje sam vam ja rekao,
duh su i život su. 64 Nego ima među vama nekih koji ne veruju. Znao je, naime, Isus
od početka koji ne veruju i ko će ga izdati. 65 I reče: zato sam vam rekao da niko ne
može doći k meni ako mu nije dano od Oca.
66
Od tada mnogi od njihovih učenika odoše natrag i nisu više išli s njim. 67 A Isus
reče Dvanaestorici: da nećete i vi da idete? 68 Odgovori mu Simon Petar: Gospode,
kome da idemo? Ti imaš reči večnoga života; 69 mi smo uvereni i saznali smo da si
ti svetac Božiji. 70 Odgovori im Isus: zar nisam ja izabrao vas, Dvanaestoricu? i −
jedan od vas je đavo. 71 A rekao je za Judu sina Simona Iskariotskog; jer je ovaj
nameravao da ga izda, on, jedan od Dvanaestorice.
Jovan, glava 7
Praznik senica. Isus u Jerusalimu
1
Posle toga išao je Isus po Galileji; po Judeji, naime, nije hteo da ide, zato što su
Judejci tražili da ga ubiju. 2 A beše blizu judejski praznik senica. 3 Tada mu rekoše
njegova braća: premesti se odavde i idi u Judeju, da i tvoji učenici vide tvoja dela
koja činiš; 4 jer niko ne radi ništa tajno, kad sam želi da bude poznat. Ako sve ovo
činiš, objavi se svetu. 5 Jer ni njegova braća nisu verovala u njega. 6 Stoga im reče
Isus: moje vreme još nije došlo, a vaše vreme je uvek spremno. 7 Ne može svet da
mrzi vas, mene mrzi, zato što ja svedočim za njega − da su njegova dela zla. 8 Vi
idite gore na praznik; ja ne idem na ovaj praznik, jer se moje vreme još nije
navršilo. 9 Ovo im reče i osta u Galileji.
10
A kada njegova braća odoše na praznik, tada ode i sam, ne javno, nego tajno. 11
No Judeji su ga tražili o prazniku i govorahu: gde je on? 12 I u narodu se mnogo
govorilo o njemu; jedni govorahu da je dobar, a drugi govorahu: ne, nego zavodi
narod. 13 Niko, međutim, nije slobodno govorio o njemu zbog straha od Judeja.
14
A kad je već bila polovina praznika, ode Isus gore u hram i učaše. 15 Judeji se pak
čuđahu govoreći: kako ovaj zna pisma − kad nije izučio? 16 Tada im Isus odgovori i
reče: moja nauka nije moja, nego onoga koji me je poslao. 17 Ako ko hoće da čini
130
njegovu volju, znaće da li je ova nauka od Boga, ili ja govorim sam od sebe. 18 Ko
govori sam od sebe − traži svoju slavu; a ko traži slavu onoga koji ga je poslao, taj
je istinit, i u njemu nema nepravde. 19 Nije li vam Mojsije dao zakon? i − niko od
vas ne izvršava zakon. Što tražite da me ubijete? 20 Odgovori narod: u tebi je
demon; ko hoće da te ubije? 21 Odgovori Isus i reče im: jedno delo učinih i svi se
divite. 22 Stoga vam je Mojsije dao obrezanje, ne kao da je ono od Mojsija, nego od
otaca, te vi u subotu obrezujete čoveka. 23 Ako se čovek obrezuje u subotu − da se
ne razreši Mojsijev zakon − zašto se ljutite na mene što sam u subotu izlečio celoga
čoveka? 24 Ne sudite po spoljnim znacima, nego sudite pravedno.
Je li to Mesija?
25
Tada rekoše neki od Jerusalimljana: nije li to čovek koga traže da ubiju? 26 I, gle,
slobodno govori i ništa mu ne kažu. Da nisu starešine zaista uvidele da je on
Hristos? 27 Nego, ovoga znamo odakle je; a kada Hristos dođe, niko neće znati
odakle je. 28 Isus pak povika u hramu učeći i govoreći: i mene znate, a znate i
odakle sam; nisam došao sam od sebe, nego je istinit onaj koji me je poslao, koga vi
ne znate. 29 Ja ga znam, jer sam od njega i on me je poslao 30 Tada su gledali da ga
uhvate, ali niko nije stavio ruku na njega, jer još ne beše došao njegov čas. 31 Ali iz
naroda mnogi poverovaše u njega i govorahu: hoće li Hristos, kad dođe, činiti više
čuda no što ovaj učini?
32
Čuše fariseji da narod govori to o njemu, pa poslaše prvosveštenici i fariseji sluge
da ga uhvate. 33 Na to Isus reče: još malo vremena sam s vama, pa idem onome koji
me je poslao. 34 Tražićete me i nećete me naći, i gde sam ja − vi ne možete doći. 35
Tada Judeji rekoše među sobom: kuda ovaj namerava da ide, da ga mi nećemo
naći? Da ne misli da ide onima što su rasejani među mnogobošcima i da uči
mnogobošce? 36 Šta znači ova reč, koju je izgovorio: tražićete me i nećete naći, i:
gde sam ja − vi ne možete doći.
37
A poslednjeg, velikog dana praznika stajao je Isus i vikao govoreći: ako je ko
žedan, neka dođe k meni i neka pije. 38 Ko veruje u mene − kao što reče Pismo − iz
njegova tela će poteći reke žive vode. 39 Ovo je pak rekao za Duha, koga su imali
da prime oni što veruju u njega; jer Duh još ne beše sišao pošto Isus još nije bio
proslavljen.
Podvojenost u narodu
40
A neki iz naroda, koji su čuli ove reči, govorahu: ovo je zaista prorok. 41 Drugi
govorahu: ovo je Hristos. Treći pak govorahu: zar će Hristos doći iz Galileje? 42 Zar
131
ne reče Pismo da će Hristos doći iz Davidova potomstva, i to iz Vitlejema, sela gde
David beše? 43 Tako nasta podvojenost u narodu zbog njega; 44 neki od njih su čak
hteli da ga uhvate, ali niko ne stavi ruke na njega.
Neprijateljstvo starešina i fariseja
45
Tada dođoše sluge prvosveštenicima i farisejima, i ovi im rekoše: zašto ga ne
dovedoste? 46 Sluge odgovoriše: nikad niko nije govorio tako kako govori ovaj
čovek. 47 Fariseji im pak odgovoriše: da niste i vi zavedeni? 48 Da li je ko od
starešina ili fariseja poverovao u njega? 49 Nego, proklet je ovaj narod, koji ne zna
zakona. 50 Nikodim, koji je Isusu ranije prišao, a koji je njima pripadao, reče im: 51
zar naš zakon sudi čoveku, ako ga prethodno ne sasluša i ne dozna šta čini? 52
Odgovoriše i rekoše mu: da nisi i ti iz Galileje? Ispitaj i vidi da prorok ne dolazi iz
Galileje. 53 I odoše svaki svojoj kući.
Jovan, glava 8
Žena uhvaćena u preljubi
1
Isus ode na Maslinsku goru. 2 A ujutro dođe opet u hram, i sav je narod dolazio k
njemu, a on sede i učaše ih. 3 Tada književnici i fariseji dovedoše jednu ženu,
uhvaćenu u preljubi, pa je postaviše u sredinu 4 i rekoše mu: učitelju, ova žena je
uhvaćena baš kad je činila preljubu. 5 A Mojsije nam je u zakonu naredio da takve
žene kamenjem ubijamo; šta ti kažeš na to? 6 Ovo pak rekoše kušajući ga, da bi
imali za šta da ga optuže. No Isus se saže dole i pisaše prstom po zemlji. 7 Ali kako
su ga i dalje pitali, ispravi se i reče im: ko je od vas bezgrešan − neka prvi baci
kamen na nju. 8 I opet se saže te pisaše po zemlji. 9 A oni čuvši to izlažahu jedan po
jedan, počevši od najstarijih do poslednjih; tako osta sam Isus i žena stojeći na
sredini. 10 Isus se tada ispravi i reče joj: ženo, gde su? Nijedan te ne osudi? 11 Ona
reče: niko, Gospode. Na to joj Isus reče: ne osuđujem te ni ja; idi i od sada više ne
greši.
Isus svetlost sveta
12
Opet prozbori dalje Isus govoreći: ja sam svetlost sveta; ko ide za mnom, neće
hoditi po tami, nego će imati životnu svetlost. 13 Fariseji pak rekoše: ti svedočiš
sam za sebe; nije istinito tvoje svedočanstvo. 14 Odgovori Isus i reče im: i ako
svedočim za sebe samoga, moje svedočanstvo je istinito, jer znam odakle sam
došao i kuda idem; a vi ne znate odakle dolazim niti kuda idem. 15 Vi sudite po
132
spoljašnosti, ja ne sudim nikome. 16 Ako ja i sudim, moj sud je istinit, jer nisam
sam, nego − ja i Otac koji me je poslao. 17 I u vašem zakonu stoji napisano da je
istinito svedočanstvo dvojice ljudi. 18 Ja svedočim za sebe, a svedoči za mene i
Otac koji me je poslao. 19 Tada mu rekoše: gde je tvoj otac? Odgovori Isus: ne
znate ni mene ni moga Oca; kad biste znali mene, znali biste i moga Oca. 20 Ove
reči je izgovorio kod riznice kad je učio u hramu; niko ga ne uhvati, jer još ne beše
došao njegov čas.
Upozorenje nevernim Judejima
21
Tada im opet reče: ja odlazim i tražićete me, i umrećete u svom grehu; kuda ja
odlazim vi ne možete doći. 22 Na to Judeji rekoše: da neće da se ubije kad kaže: kud
ja odlazim − vi ne možete doći? 23 Reče im još: vi potičete odozdo, ja sam odozgo;
vi ste od ovoga sveta, ja nisam od ovoga sveta. 24 Dobro vam rekoh da ćete umreti u
svojim gresima; ako, naime, ne poverujete da sam to ja, umrećete u svojim gresima.
25
Tada mu rekoše: ko si ti? Reče im Isus: što vam uopšte i govorim? 26 Imam
mnogo da govorim o vama i da sudim; ali je istinit onaj koji me je poslao, i ja
govorim svetu ono što sam čuo od njega. 27 Nisu shvatili da im je govorio o Ocu. 28
Zato im reče Isus: kada podignete Sina čovečijeg, tada ćete saznati da sam to ja i da
ništa ne činim sam od sebe, nego govorim ono što me je naučio Otac. 29 I sa mnom
je onaj koji me je poslao; nije me ostavio sama, jer ja svagda činim ono što je
njemu ugodno.
Hristova istina i Avraamovi potomci
30
Kada je ovo govorio, mnogi poverovaše u njega. 31 Stoga reče Isus Judejima koji
su mu poverovali: ako vi ostanete u mojoj nauci, onda ste zaista moji učenici, 32 i
saznaćete istinu, i istina će vas osloboditi. 33 Odgovoriše mu: mi smo Avraamovo
potomstvo i nikad nikome nismo robovali; kako ti govoriš: bićete slobodni? 34
Odgovori im Isus: zaista, zaista, kažem vam, da je svaki − ko greši − rob greha. 35
A rob ne ostaje u kući doveka; sin ostaje doveka. 36 Ako vas, dakle, Sin oslobodi,
bićete stvarno slobodni. 37 Znam da ste Avraamovo potomstvo; ali tražite da me
ubijete zato što moja reč nema mesta u vama. 38 Ja govorim ono što sam video kod
svoga Oca; činite i vi što ste čuli od vašega oca. 39 Odgovoriše i rekoše mu: Avraam
je naš otac. Isus im reče: ako ste Avraamova deca, činite Avraamova dela. 40 Vi,
međutim, sada tražite da ubijete mene, čoveka koji vam je kazao istinu koju je čuo
od Boga. Avraam tako šta nije učinio. 41 Vi činite dela svoga oca. Rekoše mu: mi
nismo rođeni iz bluda, jednog oca imamo − Boga.
133
42
Reče im Isus: kad bi Bog bio vaš otac, voleli biste mene; jer sam ja od Boga
izišao i došao; i nisam sam od sebe došao, nego me je on poslao. 43 Zašto ne
razumete moga govora? Zato što ne možete da slušate moju reč. 44 Vi potičete od
oca đavola i hoćete da činite želje svoga oca. On je bio ubica ljudski od početka, i u
istini se nije učvrstio, jer u njemu nema istine. Kada govori laž, od svoga govori,
pošto je laža i otac laži. 45 Meni ne verujete što vam govorim istinu. 46 Ko me od
vas prekoreva za greh? Ako govorim istinu, zašto mi vi ne verujete? 47 Ko je od
Boga sluša reči Božije; zato vi ne slušate što niste od Boga.
48
Odgovoriše Judeji i rekoše mu: ne govorimo li mi lepo da si ti Samarjanin i da je
demon u tebi? 49 Odgovori Isus: nemam ja demona, nego poštujem svoga Oca, a vi
me prezirete. 50 Ja ne tražim svoje slave; ima ko traži i sudi. 51 Zaista, zaista, kažem
vam, ako ko održi moju reč, neće videti smrti doveka. 52 Rekoše mu Judeji: sad smo
saznali da je demon u tebi. Avraam je umro, a i proroci, ti pak kažeš: ako ko sačuva
moju reč, neće okusiti smrti doveka. 53 Da nisi ti veći od oca našega Avraama −
koji je umro? I proroci pomreše; za koga se ti sam izdaješ? 54 Odgovori Isus: ako ja
proslavljam samoga sebe, ništavna je moja slava; mene proslavlja moj Otac, za
koga vi govorite da je vaš Bog, 55 i − vi ga niste upoznali, a ja ga poznajem. I kad
bih rekao da ga ne znam, bio bih laža kao i vi; nego, znam ga i držim njegovu reč.
56
Avraam, otac vaš, likovao je što će videti moj dan, i − video je i obradovao se. 57
Na to mu rekoše Judeji: nemaš još pedeset godina, a video si Avraama? 58 Reče im
Isus: zaista, zaista, kažem vam: ja postojim pre no što se Avraam rodio. 59 Tada
podigoše kamenje da bace na njega; ali se Isus sakri i iziđe iz hrama.
Jovan, glava 9
Isceljenje slepog od rođenja
1
I vide u prolazu čoveka slepa od rođenja. 2 I zapitaše ga njegovi učenici: ravi, ko
je zgrešio, on, ili njegovi roditelji pa se slep rodio? 3 Odgovori Isus: nije zgrešio ni
on ni njegovi roditelji, nego treba da se pokažu na njemu dela Božija. 4 Mi treba da
činimo dela onoga koji me je poslao − dok je dan; doći će noć kada niko ne može
da radi. 5 Dok sam na svetu, ja sam svetlost sveta. 6 Rekavši to pljunu na zemlju,
načini kal od pljuvačke, te pomaza kalom njegove oči, 7 pa mu reče: idi, umij se u
Siloamskoj banji; što prevedeno znači: poslan. On ode i umi se, te dođe gledajući. 8
A susedi i oni koji su ga ranije gledali kao prosjaka govorahu: zar to nije onaj što je
sedeo i prosio? 9 Jedni govorahu da je to on; drugi govorahu: ne, nego liči na njega.
On je govorio: ja sam. 10 Tada mu rekoše: kako ti se otvoriše oči? 11 On odgovori:
čovek, koji se zove Isus, načini kal, pa pomaza moje oči i reče mi: idi u Siloamsku
134
banju i umij se; ja odoh, umih se i progledah. 12 Rekoše mu: gde je on? Reče: ne
znam.
13
Odvedoše nekadašnjeg slepca farisejima. 14 A beše subota onaj dan kada Isus
načini kal i otvori njegove oči. 15 Tada ga opet pitahu i fariseji kako je progledao.
No on im reče: on je stavio kal na moje oči, ja se umih i − vidim. 16 Tada rekoše
neki od fariseja: ovaj čovek nije od Boga, jer ne svetkuje subote. Drugi govorahu:
kako može grešan čovek da čini takva čuda? I dođe do podvojenosti među njima. 17
Tada opet rekoše slepome: šta ti kažeš za onoga što ti otvori oči? A on reče: prorok
je. 18 Judeji, .naime, nisu poverovali da je on bio slep i da je progledao, dok ne
pozvaše roditelje onoga što je progledao, 19 i zapitaše ih govoreći: je li ovo vaš sin
za koga vi kažete da se rodio slep? Kako sada vidi? 20 Njegovi roditelji pak
odgovoriše i rekoše: znamo da je ovo naš sin i da se slep rodio; 21 a kako sad vidi −
ne znamo, ili, ko mu otvori oči − mi ne znamo. Zapitajte njega, odrastao je, neka
govori sam za sebe. 22 Ovo rekoše njegovi roditelji, jer se bojahu Judeja; već su se,
naime, Judeji bili složili da se isključi od sinagoge ako ko Isusa prizna za Hrista. 23
Zbog toga rekoše njegovi roditelji da je odrastao, njega pitajte.
24
Tada po drugi put pozvaše čoveka koji je bio slep i rekoše mu: podaj slavu Bogu;
mi znamo da je ovaj čovek grešan. 25 Na to im on odgovori: da li je grešan − ne
znam; jedno znam, da sam bio slep, a sada vidim. 26 Tada mu opet rekoše: šta ti je
uradio? Kako ti je otvorio oči? 27 Odgovori im: već sam vam rekao i niste saslušali;
šta hoćete ponovo da čujete? Da nećete i vi da postanete njegovi učenici? 28
Izgrdiše ga i rekoše: ti si njegov učenik, a mi smo Mojsijevi učenici. 29 Mi znamo
da je Bog govorio Mojsiju; a ovoga ne znamo odakle je. 30 Odgovori čovek i reče
im: to je baš čudnovato, što vi ne znate odakle je, a moje oči je otvorio. 31 Poznato
nam je da Bog ne sluša grešnike, nego, ako je ko pobožan i vrši njegovu volju, toga
usliši. 32 Otkako je sveta i veka nije se čulo da je ko otvorio oči rođenome slepcu; 33
kad on ne bi bio od Boga, ne bi mogao ništa da čini. 34 Odgovoriše i rekoše mu: ti si
se sav rodio u gresima, i ti nas učiš? I isteraše ga napolje.
35
Isus ču da su ga izbacili napolje, nađe ga i reče mu: veruješ li ti u Sina čovečijeg?
36
Odgovori on i reče: a ko je, Gospode, da verujem u njega? 37 Reče mu Isus: video
si ga, koji govori s tobom − on je. 38 A on reče: verujem, Gospode; i pade ničice
pred njim. 39 Tada reče Isus: ja sam došao na ovaj svet za sud, da vide koji ne vide i
da postanu slepi oni koji vide. 40 Neki od fariseja, koji su bili s njim, čuše to i
rekoše mu: da nismo i mi slepi? 41 Reče im Isus: kad biste bili slepi, ne biste imali
greha; ali sad kažete: vidimo; vaš greh ostaje.
135
Jovan, glava 10
Dobri pastir
1
Zaista, zaista, kažem vam, ko ne ulazi u ovčiji tor na vrata, nego prelazi s druge
strane, taj je lopov i razbojnik. 2 A ko ulazi na vrata pastir je ovcama. 3 Ovome
vratar otvara, i ovce slušaju njegov glas, i svoje ovce zove po imenu i izvodi ih. 4
Kada sve svoje ovce istera, ide pred njima i ovce idu za njim, jer znaju njegov glas.
5
Za tuđinom neće ići, nego će bežati od njega, jer ne poznaju glasa tuđinaca. 6 Isus
im kaza ovu priču, ali oni nisu razumeli šta im je govorio.
7
Reče im opet Isus: zaista, zaista, kažem vam, ja sam vrata za ovce. 8 Svi koji su
došli pre mene − lopovi su i razbojnici; ali ih ovce ne poslušaše. 9 Ja sam vrata; ako
ko uđe kroz mene, biće spasen, ulaziće i izlaziće, i pašu će nalaziti. 10 Lopov dolazi
samo da ukrade, zakolje i upropasti; ja sam došao da imaju život i da ga imaju u
izobilju.
11
Ja sam dobri pastir. Dobri pastir polaže svoj život za ovce. 12 Najamnik, koji nije
pastir, kome ovce ne pripadaju, gleda vuka kako dolazi, te ostavlja ovce i beži, a
vuk ih grabi i raspudi, 13 jer je najamnik i ne mari za ovce. 14 Ja sam dobri pastir, i
znam svoje i moje ovce poznaju mene. 15 Kao što Otac poznaje mene i ja poznajem
Oca, i polažem svoj život za ovce. 16 Imam i druge ovce, koje nisu iz ovoga tora; i
njih treba da dovedem, pa će slušati moj glas i biće jedno stado, jedan pastir. 17
Otac me ljubi zato što ja polažem svoj život, da ga opet uzmem. 18 Niko ga ne
uzima od mene, nego ga ja sam od sebe polažem. Imam moć da ga položim, a
mogu da ga opet uzmem, − ovaj nalog sam primio od svog Oca. 19 Zbog ovih reči
opet dođe do podvojenosti među Judejima. 20 Mnogi od njih govorahu: demon je u
njemu i mahnita; što ga slušate? 21 Drugi govorahu: to nisu reči besomučnog
čoveka; zar može demon da otvori oči slepih.
Jedinstvo Oca i Sina
22
U Jerusalimu se tada slavio praznik osvećenja hrama; beše zima. 23 A Isus je
hodao u hramu po Solomonovom tremu. 24 Judeji ga tako opkoliše i rekoše mu:
dokle ćeš nam mučiti dušu? Ako si ti Hristos, kaži nam slobodno. 25 Isus im
odgovori: rekoh vam, pa ne verujete; dela koja ja činim u ime svoga Oca svedoče
za mene. 26 Ali vi ne verujete, zato što ne pripadate mojim ovcama. 27 Moje ovce
slušaju moj glas, i ja ih poznajem, te idu za mnom. 28 Dajem im večni život, pa neće
nikada propasti, niti će ih ko oteti iz moje ruke. 29 Moj Otac − koji mi dade − veći je
136
od svih, i niko ne može da otima iz ruke moga Oca. 30 Ja i Otac jedno smo.
31
Judeji ponovo doneše kamenje, da ga kamenjem ubiju. 32 Isus im odgovori:
pokazao sam vam mnoga dobra dela od Oca; za koje od tih dela bacate kamenje na
mene? 33 Odgovoriše mu Judeji: za dobro delo te ne zasipamo kamenjem, nego
zbog hule na Boga, što se ti − kao čovek − gradiš Bogom. 34 Odgovori im Isus: zar
ne stoji napisano u vašem zakonu: »Ja rekoh: bogovi ste«? 35 Kada one naziva
bogovima, na koje se odnosi reč Božija − a Pismo se ne može razrešiti − 36 zašto vi
kažete da huli na Boga onaj koga je Otac posvetio i poslao na svet, − što sam rekao:
ja sam Sin Božiji? 37 Ako ne činim dela svoga Oca, ne verujete mi. 38 A ako ih
činim, verujte delima, ako meni ne verujete, da saznate i poznajete da je Otac u
meni i ja u Ocu. 39 Tada su opet tražili da ga uhvate, ali im izmače iz ruku.
40
I ode opet preko Jordana na mesto gde je Jovan prvo krštavao, te osta onde. 41 I
mnogi dođoše k njemu i govorahu: Jovan, doduše, nije učinio ni jednoga čuda, ali
je bilo istinito sve što je Jovan rekao za ovoga. 42 I mnogi poverovaše onde u njega.
Jovan, glava 11
Lazarevo vaskrsenje
1
Beše i jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije, iz sela Marije i njene sestre Marte. 2 A
Marija, čiji brat beše bolestan, bila je ta koja je pomazala Gospoda mirom i ubrisala
njegove noge svojom kosom. 3 I sestre mu poručiše: Gospode, vidi, bolestan je onaj
koga ti voliš. 4 A kad Isus ču, reče: ova bolest nije na smrt nego na slavu Božiju, da
se njom proslavi Sin Božiji. 5 A Isus je voleo Martu, i njenu sestru, i Lazara. 6 Pa
kada ču da je on bolestan, osta tada još dva dana u mestu gde je bio. 7 Posle toga
reče učenicima: hajdemo opet u Judeju. 8 Rekoše mu učenici: ravi, sad su Judeji
tražili da te ubiju kamenjem, i opet ideš onamo? 9 Odgovori Isus: zar nema dan
dvanaest časova? Ako neko ide po danu, ne spotiče se, jer gleda svetlost ovoga
sveta; 10 a ako ko ide po noći, spotiče se, zato što u njemu nema svetlosti. 11 Ovo
reče i posle toga im produži: naš prijatelj Lazar je zaspao; nego, idem da ga
probudim. 12 Tada mu rekoše učenici: Gospode, ako je zaspao, ozdraviće. 13 No
Isus je govorio o njegovoj smrti, a oni pomisliše da govori o počinku sna. 14 Tada
im Isus reče otvoreno: Lazar je umro, 15 i radujem se zbog vas, što nisam bio onde,
− da poverujete; nego, hajdemo do njega. 16 Na to Toma, zvani blizanac, reče
ostalim učenicima: hajdemo i mi, da pomremo s njim.
137
17
Isus pak dođe i nađe ga kako je već četiri dana u grobu. 18 A Vitanija je bila blizu
Jerusalima, oko petnaest stadija daleko. 19 I mnogi Judeji behu došli Marti i Mariji
da ih teše za [njihovim] bratom. 20 Čim je Marta čula da Isus dolazi, iziđe mu u
susret; a Marija je sedela kod kuće. 21 Tada Marta reče Isusu: Gospode, da si bio
ovde, ne bi umro moj brat. 22 I sad znam da će ti Bog dati, ako ma šta zamoliš od
Boga. 23 Reče joj Isus: vaskrsnuće tvoj brat. 24 Marta mu reče: znam da će
vaskrsnuti prilikom vaskrsenja u poslednji dan. 25 Reče joj Isus: ja sam vaskrsenje i
život; ko veruje u mene − živeće − ako i umre. 26 I svaki, koji živi i veruje u mene,
neće umreti doveka; veruješ li to? 27 Reče mu: da, Gospode; ja sam uverena da si ti
Hristos, Sin Božiji, koji treba da dođe na svet.
28
Rekavši to ona ode i pozva Mariju, svoju sestru, pa joj reče tajno: Učitelj je tu i
zove te. 29 A kad ona to ču, usta brzo i ode k njemu; 30 Isus, naime, još ne beše
došao u selo, nego je još bio na onom mestu gde ga je srela Marta. 31 Judeji pak,
koji su bili s njom u kući i tešili je, videvši da je Marija brzo ustala i izišla, pođoše
za njom misleći da ona ide na grob da tamo plače. 32 A kad Marija dođe na mesto
gde je bio Isus, videvši ga pade pred njegove noge, govoreći mu: Gospode, da si bio
ovde, ne bi umro moj brat. 33 Kada je Isus video kako ona plače, i kako plaču Judeji
koji su došli s njom, uzbudi se jako u duši, uzruja se 34 i reče: gde ste ga stavili?
Rekoše mu: Gospode, dođi i vidi. 35 Isusu udariše suze. 36 Tada rekoše Judeji: gle,
kako ga je voleo. 37 A neki od njih rekoše: zar nije mogao ovaj, koji je otvorio oči
slepome, da učini da i ovaj ne umre?
38
Na to se Isus opet jako uzbudi u sebi i dođe na grob; a to beše pećina i kamen je
bio navaljen na nju. 39 Isus reče: podignite kamen. Reče mu Marta, pokojnikova
sestra: Gospode, već zaudara; jer je četvrti dan u grobu. 40 Reče joj Isus: zar ti ne
rekoh da ćeš videti slavu Božiju − ako poveruješ. 41 Tada podigoše kamen. A Isus
podiže oči gore i reče: Oče, hvala ti što si me uslišio. 42 Ja sam znao da me uvek
slušaš; ali ovo rekoh zbog naroda koji ovde stoji, da poveruju da si me ti poslao. 43
Rekavši to povika veoma glasno: Lazare, iziđi napolje. 44 Iziđe mrtvac, obavijen
zavojima po rukama i nogama, a lice mu je bilo povezano ubrusom. Reče im Isus:
razvite ga i pustite ga da ide.
Sinedrion protiv Isusa
45
Tako mnogi od Judeja, koji su došli Mariji i videli šta je učinio, poverovaše u
njega; 46 a neki od njih odoše farisejima i rekoše im šta je Isus učinio. 47 Tada
prvosveštenici i fariseji sazvaše sinedrion i govorahu: šta ćemo činiti, jer ovaj
čovek čini mnoge čudne znake? 48 Ako ga tako ostavimo, svi će verovati u njega,
138
pa će doći Rimljani i uzeće nam sveto mesto i narod. 49 A jedan od njih, Kajafa,
koji je bio prvosveštenik one godine, reče im: vi ne znate ništa, 50 i ne pomišljate da
je za vas bolje da jedan čovek umre za narod, i da sav narod ne propadne. 51 A ovo
nije rekao sam od sebe, nego je kao prvosveštenik one godine prorekao da će Isus
umreti za narod, 52 i ne samo za narod, nego i da skupi ujedno rasejanu decu Božiju.
53
Tako se posle onoga dana dogovoriše da ga ubiju.
54
Stoga Isus nije više javno išao među Judejima, nego ode odande u kraj blizu
pustinje u grad po imenu Efrem, i onde je boravio sa učenicima. 55 A beše blizu
judejska Pasha, pa mnogi iz unutrašnjosti odoše gore u Jerusalim pre Pashe, da se
očiste. 56 Tražili su Isusa i stojeći u hramu govorahu među sobom: šta vi mislite?
Zar neće doći na praznik? 57 A prvosveštenici i fariseji behu izdali naredbu da javi
− ako ko sazna gde je, da ga uhvate.
Jovan, glava 12
Pomazanje u Vitaniji
(Mt. 26, 6−13; 21, 1−11; Mk. 14, 3−9; 11, 1−11; Lk. 19, 26−40)
1
Šest dana pre Pashe dođe Isus u Vitaniju, gde je bio Lazar koga je Isus vaskrsao iz
mrtvih. 2 Onde mu prirediše večeru, i Marta je služila, a Lazar je bio jedan od onih
koji su s njim ležali za trpezom. 3 Tada Marija uze litru pravog, skupocenog
nardova mira, pomaza Isusove noge, te mu otr noge svojom kosom; i kuća se
napuni mirisom od mira. 4 A Juda Iskariotski, jedan od njegovih učenika, koji je
nameravao da ga izda, reče: 5 zašto se ovo miro nije prodalo za tri stotine dinara i to
dalo siromasima? 6 Ali ovo reče ne zato što se brinuo za siromahe, nego što je bio
lopov, kod njega je bila blagajna, te je uzimao što se u nju stavljalo. 7 No Isus reče:
pusti je, neka sačuva to za dan moga pogreba. 8 Jer siromahe imate svagda sa
sobom, a mene nemate svagda. 9 Tako doznaše mnogi Judeji da je onde, pa dođoše
ne samo radi Isusa, nego i da vide Lazara koga je vaskrsao iz mrtvih. 10
Prvosveštenici pak odlučiše da ubiju i Lazara, 11 jer su mnogi Judeji odlazili zbog
njega i verovali u Isusa.
12
Sutradan mnogi narod, koji je došao na praznik, čuvši da Isus dolazi u Jerusalim,
13
uze grane od palmi, pa mu iziđe u susret i vikaše: »Osana, neka je blagosloven
koji dolazi u ime Gospodnje, i to − car Izrailjev«. 14 A Isus nađe magare, te sede na
njega, kao što je napisano: 15 »Ne boj se, kćeri Siona; evo ide tvoj car sedeći na
magaretu«. 16 Ovo njegovi učenici prvo nisu razumeli, ali kad se Isus proslavio,
139
tada se setiše da je to bilo napisano za njega i da su mu to učinili. 17 A narod − koji
je bio uz njega − svedočio je da je on pozvao Lazara iz groba i vaskrsao iz mrtvih.
18
Zbog toga mu je narod i izišao u susret, jer su čuli da je on učinio to čudo. 19
Fariseji pak rekoše među sobom: vidite da ništa ne možete; eto, svet ode za njim.
Poslednje Isusove reči narodu
20
A među onima što su išli gore da se pomole Bogu o prazniku behu i neki Grci. 21
Ovi priđoše Filipu koji je bio iz Vitsaide galilejske, te ga moljahu govoreći:
gospodine, želimo da vidimo Isusa. 22 Filip ode i reče Andreji; zatim Andreja i Filip
odoše i rekoše Isusu. 23 A Isus im odgovori: došao je čas da se proslavi Sin čovečiji.
24
Zaista, zaista, kažem vam, ako pšenično zrno ne padne u zemlju i ne umre, ostaje
samo; a ako umre, donosi mnogo roda. 25 Ko voli svoj život − upropašćuje ga, a ko
mrzi svoj život na ovom svetu − sačuvaće ga za večni život. 26 Ako ko meni služi −
neka ide za mnom, i gde sam ja, onde će biti i moj služitelj; ako ko meni služi,
njega će poštovati Otac.
27
Moja duša je sad uznemirena, i šta da kažem? Oče, izbavi me od ovoga časa; ne,
zbog ovoga sam došao do ovoga časa. 28 Oče, proslavi svoje ime. Tada dođe glas sa
neba: proslavio sam i opet ću proslaviti. 29 A narod, koji je stajao i čuo, reče: grom
je zagrmeo; drugi rekoše: anđeo mu je govorio. 30 Isus odgovori i reče: ovaj glas se
nije čuo radi mene, nego radi vas. 31 Sad je sud ovome svetu. Sad će vladar ovoga
sveta biti izbačen napolje; 32 a ja ću − kad budem podignut sa zemlje − privući sve
k sebi. 33 Ovo je pak rekao da pokaže kakvom će smrću umreti. 34 Tada mu narod
odgovori: mi smo čuli iz zakona da Hristos ostaje doveka, kako ti kažeš da treba
podići Sina čovečijeg? Ko je taj Sin čovečiji? 35 Na to im Isus reče: još malo
vremena je svetlost među vama. Hodajte dok imate svetlosti, da vas mrak ne
obuzme; ko ide po mraku, ne zna kud ide. 36 Dok imate svetlosti, verujte u svetlost,
da budete sinovi svetlosti. Isus to reče, pa ode i sakri se od njih.
Jevreji ne veruju u Isusa
37
Iako je tolika čuda učinio pred njima, nisu verovali u njega, 38 da se ispuni reč
proroka Isaije, koju je izrekao: »Gospode, ko je poverovao našoj propovedi? I kome
se otkri ruka Gospodnja?« 39 Zato nisu mogli da veruju što je još Isaija rekao: 40
»Zaslepio im je oči, i okamenio je njihova srca, da ne vide očima, i ne razumeju
srcem, i ne obrate se − i ne izlečim ih«. 41 Ovo reče Isaija, zato što je video njegovu
slavu i govorio o njemu. 42 Ipak su mnogi od starešina poverovali u njega, ali zbog
fariseja nisu javno ispovedali, da ih ne bi isključili iz sinagoge; 43 jer su više voleli
ljudsku slavu, nego li slavu Božiju.
140
Podsticaj na veru
44
A Isus uzviknu i reče: ko veruje u mene, ne veruje u mene, nego u onoga koji me
je poslao, 45 i ko gleda mene, gleda onoga koji me je poslao. 46 Ja sam došao na svet
kao svetlost, da nijedan − koji veruje u mene − ne ostane u mraku. 47 I ako ko čuje
moje reči i ne sačuva ih, neću mu ja suditi: jer nisam došao da sudim svetu, nego da
spasem svet. 48 Ko mene odbacuje i ne prima mojih reči, ima svoga sudiju; reč −
koju sam izgovorio − ona će mu suditi u poslednji dan. 49 Jer ja nisam govorio sam
od sebe, nego Otac koji me je poslao, on mi je dao nalog šta da kažem i šta da
govorim. 50 I znam da je njegova zapovest život večni. Što, dakle, ja govorim,
govorim onako kako mi je govorio Otac.
Jovan, glava 13
Isus pere noge učenicima
Isus ukazuje na izdajnika
(Mt. 26, 17−35; Mk. 14, 12−25; Lk. 22, 7−38)
1
Pred praznik Pashe Isus − znajući da mu je došao čas da pređe iz ovoga sveta k
Ocu − pokaza do kraja ljubav prema svojima, koje je ljubio na ovom svetu. 2 I
prilikom večere, kad je već đavo ubacio misao u srce Jude Simonova, Iskariotskog,
da ga izda, 3 znajući da mu je Otac sve dao u ruke, da je od Boga izišao i da Bogu
ide, 4 usta od večere i skide gornju haljinu. uze ubrus i opasa se. 5 Zatim nasu vode
u lavor, pa poče prati noge učenicima i brisati ubrusom kojim je bio opasan. 6 Tako
dođe do Simona Petra; a ovaj mu reče: Gospode, ti hoćeš da pereš moje noge? 7
Odgovori Isus i reče mu: ti sad ne znaš šta ja radim, ali ćeš posle razumeti. 8 Reče
mu Petar: nećeš ti nikada oprati mojih nogu. Odgovori mu Isus: ako te ne operem,
nemaš udela sa mnom. 9 Reče mu Simon Petar: Gospode, operi mi ne samo noge,
nego i ruke i glavu. 10 Reče mu Isus: okupanome treba oprati samo noge, pošto je
sav čist; i vi ste čisti, ali ne svi. 11 Znao je, naime, svoga izdajnika; zbog toga je
rekao: niste svi čisti.
12
A kada im opra noge, uze svoju gornju haljinu i leže opet za trpezu, pa reče:
razumete li šta sam vam učinio? 13 Zovete me učiteljem i Gospodom, i dobro
kažete, jer sam ja to. 14 Pa kad sam ja, Gospod i učitelj, oprao noge vama, i vi ste
dužni da perete noge jedan drugome; 15 jer vam dadoh primer da i vi činite onako
kako sam ja vama učinio. 16 Zaista, zaista, kažem vam: sluga nije veći od svoga
gospodara, niti je poslanik veći od onog koji ga je poslao. 17 Kad to znate, bićete
blaženi − ako to činite. 18 Ne govorim za sve vas; ja znam koje sam izabrao; nego
141
treba da se ispuni pismo: »Koji jede moj hleb, podiže svoju petu na mene«. 19 Od
sada vam govorim, pre no što se zbude, da poverujete − kad se zbude − da sam to
ja. 20 Zaista, zaista, kažem vam: ko prima onoga koga pošaljem, mene prima, a ko
prima mene, prima onoga koji je mene poslao.
21
Rekavši to Isus se uzbudi u duši, te posvedoči i reče: zaista, zaista, kažem vam da
će me jedan od vas izdati. 22 Tada se učenici zgledahu među sobom u nedoumici za
koga govori. 23 A jedan od njegovih učenika, koga je Isus ljubio, ležaše za trpezom
do Isusovih grudi; 24 tada namagnu na njega Simon Petar i reče mu: reci o kom
govori. 25 Tako se on nasloni na Isusove grudi i reče mu: Gospode, koji je to? 26 A
Isus mu odgovori: onaj kome ja umočim zalogaj i dam mu. Tada umoči zalogaj, uze
i dade Judi, sinu Simona Iskariotskog. 27 I pošto je uzeo zalogaj, uđe u njega satana.
Isus mu pak reče: što činiš − čini brže. 28 Ali niko od onih što su ležali za trpezom
nije razumeo, zašto mu je to rekao; 29 neki mišljahu − kako je kod Jude bila
blagajna − da mu Isus reče: kupi šta nam treba za praznik, ili da nešto da
siromasima. 30 Tada Juda, uzevši zalogaj, odmah iziđe; a bila je noć.
31
A kad iziđe, Isus reče: sad se proslavio Sin čovečiji, i Bog se proslavio u njemu.
32
Ako se Bog proslavio u njemu, i Bog će njega proslaviti u sebi, i odmah će ga
proslaviti. 33 Dečice, još sam malo s vama; tražićete me, i − kao što rekoh Judejima:
kuda ja idem vi ne možete doći − i vama sada to kažem. 34 Dajem vam novu
zapovest, da ljubite jedan drugoga, kao što sam ja vas ljubio, da i vi ljubite jedan
drugoga. 35 Po tom će svi poznati da ste moji učenici −ako budete imali ljubavi
među sobom.
36
Reče mu Simon Petar: Gospode, kuda ideš? Odgovori mu Isus: kuda ja idem, ti
sada ne možeš poći za mnom, ali ćeš posle ići za mnom. 37 Reče mu Petar:
Gospode, zašto sad ne mogu da idem za tobom? Položiću svoj život za tebe. 38 Isus
odgovori: položićeš svoj život za mene? Zaista, zaista, kažem ti, neće petao
zapevati dok me se tri puta ne odrečeš.
Jovan, glava 14
Isus − put, istina i život
1
Neka se ne uznemirava vaše srce; verujte u Boga, i verujte u mene. 2 U domu
moga Oca ima mnogo stanova; da nije tako, zar bih vam rekao: idem da vam
pripremim mesto. 3 I kad odem i pripremim vam mesto, doći ću opet i uzeću vas k
sebi, da i vi budete gde sam ja. 4 I znate put kuda ja idem. 5 Reče mu Toma:
142
Gospode, ne znamo kuda ideš; i kako možemo da znamo taj put? 6 Reče mu Isus: ja
sam put i istina i život; niko ne dolazi k Ocu − sem kroz mene. 7 Kad ste mene
upoznali, upoznaćete i moga Oca. Već sad ga poznajete i videli ste ga. 8 Reče mu
Filip: Gospode, pokaži nam Oca, i nama je dovoljno. 9 Reče mu Isus: toliko
vremena sam s vama i nisi me upoznao, Filipe? Ko je video mene, video je Oca;
kako onda govoriš: pokaži nam Oca? 10 Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i da je Otac
u meni? Reči koje vam govorim ne govorim sam od sebe; Otac, koji ostaje u meni,
on čini dela. 11 Verujte mi da sam ja u Ocu i Otac u meni; ako pak ne, − verujte
zbog samih dela. 12 Zaista, zaista, kažem vam, ko veruje u mene činiće dela koja ja
činim, činiće i veća od ovih, jer ja idem k Ocu; 13 i što god zaištete u moje ime, to
ću učiniti, da se proslavi Otac u Sinu. 14 Ako me što zamolite u moje ime, ja ću
učiniti.
Obećanje Duha Svetoga
15
Ako me ljubite, držaćete moje zapovesti. 16 I ja ću moliti Oca, pa će vam dati
drugog pomagača − utešitelja da bude sa vama doveka, 17 Duha istine, koga svet ne
može da primi, jer ga ne vidi i ne poznaje; vi ga poznajete, zato što boravi kod vas i
biće u vama. 18 Neću vas ostaviti sirotne, doći ću k vama. 19 Još malo i svet me neće
više videti, a vi ćete me videti, i živećete zato što ja živim. 20 U onaj dan ćete
saznati da sam ja u svome Ocu, i vi u meni, i ja u vama. 21 Ko ima moje zapovesti i
drži ih, taj me ljubi; a ko ljubi mene, toga će ljubiti moj Otac, i ja ću ga ljubiti, i
pokazaću mu se. 22 Reče mu Juda, ne Iskariotski: Gospode, šta to bi da ćeš se
pokazati nama a ne svetu? 23 Isus odgovori i reče mu: ako me ko ljubi, držaće moju
reč, pa će ga ljubiti moj Otac, i doći ćemo k njemu, i nastanićemo se kod njega. 24
Ko me ne ljubi − ne drži mojih reči; a reč koju slušate nije moja, nego Oca koji me
je poslao.
25
Ovo sam vam govorio dok sam bio kod vas; 26 a pomagaču − tešitelj, Duh Sveti
koga će Otac poslati u moje ime, on će vas naučiti svemu i podsetiće vas na sve što
sam vam rekao. 27 Ostavljam vam mir, dajem vam svoj mir. Ne dajem vam kao što
svet daje. Neka se ne uznemirava vaše srce i neka ne strahuje. 28 Čuli ste da sam
vam rekao: idem i doći ću vam. Kad biste me ljubili, obradovali biste se što idem
Ocu, jer je Otac veći od mene. 29 I sad sam vam kazao, pre no što se zbude, da
poverujete kad se zbude. 30 Neću još mnogo govoriti sa vama, jer dolazi vladar
ovoga sveta, i na meni ne nalazi ništa, 31 ali, da svet sazna da ja ljubim Oca, kao što
mi je naredio Otac, − tako činim. Ustanite, hajdemo odavde.
143
Jovan, glava 15
Jedinstvo Isusa i njegovih vernih
1
Ja sam pravi čokot, a moj Otac je vinogradar. 2 Svaku lozu na meni − koja ne rađa
roda − on uklanja, i čisti svaku koja rađa rod − da više roda donosi. 3 Vi ste već čisti
zbog reči koju sam vam govorio. 4 Ostanite u meni i ja ću ostati u vama. Kao što
loza ne može da donosi rod sama od sebe − ako ne ostane na čokotu − tako ne
možete ni vi, ako ne ostanete u meni. 5 Ja sam čokot, vi ste loze. Ko ostaje u meni, i
ja u njemu. taj donosi mnogo roda, jer bez mene ne možete ništa činiti. 6 Ako ko ne
ostaje u meni, toga izbacuju kao lozu i suši se, − nju skupljaju, bacaju u vatru i
spaljuju. 7 Ako ostanete u meni i moje reči ostanu u vama, ištite što god hoćete, i
biće vam. 8 Time se proslavio moj Otac, da donosite mnogo roda i da budete moji
učenici. 9 Kao što je Otac ljubio mene, i ja sam ljubio vas; ostanite u mojoj ljubavi.
10
Ako uščuvate moje naredbe, ostaćete u mojoj ljubavi, kao što sam ja sačuvao
naredbe svoga Oca, pa ostajem u njegovoj ljubavi. 11 Ovo sam vam govorio, da
moja radost bude u vama i da se vaša radost ispuni. 12 Ovo je moja naredba: da
ljubite jedan drugoga kao što sam ja vas ljubio. 13 Niko nema veće ljubavi od ove:
da neko položi svoj život za svoje prijatelje. 14 Vi ste moji prijatelji − ako činite što
vam ja nalažem. 15 Ne nazivam vas više slugama, jer sluga ne zna šta njegov
gospodar čini; a vas sam nazvao prijateljima, zato što sam vam obznanio sve što
sam čuo od svoga Oca. 16 Niste vi izabrali mene, nego sam ja vas izabrao i postavio
da vi idete i donosite rod, i da vaš rod ostane, da vam da Otac što god zaištete u
moje ime. 17 Ovo vam nalažem, da ljubite jedan drugoga.
Mržnja sveta
18
Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas. 19 Kad biste bili od ovoga
sveta, svet bi ljubio svoje; ali kako niste od ovoga sveta, nego sam vas ja izabrao od
sveta, zbog toga vas svet mrzi. 20 Sećajte se reči koju sam vam rekao: sluga nije
veći od svoga gospodara. Ako su gonili mene, goniće i vas; ako su moju reč održali,
držaće i vašu. 21 Nego, sve će vam ovo činiti zbog moga imena, jer ne znaju onoga
koji me je poslao. 22 Da nisam došao i da im nisam rekao, ne bi imali greha; ovako
nemaju izgovora za svoj greh. 23 Ko mrzi mene, mrzi i moga Oca. 24 Da nisam
učinio među njima dela − kojih niko drugi ne učini − ne bi imali greha; sada su pak
gledali i mrzeli mene i moga Oca. 25 Nego, treba da se ispuni reč, zapisana u
njihovom zakonu: »Omrznuše me ni za šta«.
26
A kada dođe pomagač − utešitelj, koga ću vam poslati od Oca, Duh istine, koji od
144
Oca ishodi, on će svedočiti za mene; 27 a i vi svedočite, jer ste sa mnom od početka.
Jovan, glava 16
1
Ovo sam vam kazao, da se ne sablaznite. 2 Isključiće vas iz sinagoge; čak će doći
čas da će svaki koji vas ubije pomisliti da Bogu služi. 3 I ovo će [vam] činiti zato
što nisu upoznali Oca − ni mene. 4 A ja sam vam ovo kazao, da se vi setite toga −
kada dođe vreme toga − da sam vam kazao. Nisam vam ovo rekao.od početka, zato
što sam bio sa vama.
Delo Duha Svetoga
5
A sada odlazim onome koji me je poslao, i niko od vas me ne pita: kuda ideš? 6
Nego je žalost ispunila vaše srce, zato što sam vam to kazao. 7 Ali ja vam govorim
istinu: dobro je za vas da ja odem. Jer ako ne odem, pomagač − utešitelj neće doći
do vas; ako pak odem, poslaću vam ga. 8 I kada on dođe, dokazaće svetu da ima
greha, i pravednosti, i suda. 9 U pogledu greha − što ne veruju u mene; 10 u pogledu
pravednosti − što odlazim Ocu i nećete me više videti; 11 u pogledu suda − što je
vladar ovoga sveta osuđen. 12 Imam još mnogo da vam govorim, ali sada ne možete
da podnesete. 13 A kad on dođe, Duh istine, uputiće vas u svu istinu; jer neće
govoriti sam od sebe, nego će govoriti ono što sluša, i najaviće vam što će doći. 14
On će me proslaviti, jer će uzeti od mojega i javiti vam. 15 Sve što Otac ima − moje
je; zbog toga rekoh da će uzeti od mojega i vama javiti.
Žalost će se obratiti u radost
16
Još malo, i nećete me više gledati, i opet malo, pa ćete me videti. 17 A neki od
njegovih učenika rekoše jedan drugom: šta je to što nam govori: još malo, i nećete
me gledati, i opet malo, pa ćete me videti? i: ja odlazim Ocu? 18 Govorahu dalje: šta
je to »malo« o kojem govori? Ne znamo šta govori. 19 Isus je razumeo da su hteli da
ga pitaju i reče im: raspravljate među sobom o onom što vam rekoh: još malo, i
nećete me gledati, i opet malo, pa ćete me videti? 20 Zaista, zaista, kažem vam da
ćete plakati i tugovati, a svet će se radovati; vi ćete biti žalosni, ali će se vaša žalost
obratiti u radost. 21 Žena je žalosna kad rađa, jer je došao njen čas; no kad rodi dete,
ne seća se više muke − od radosti što se rodio čovek na svet. 22 Tako ste i vi sada
žalosni; ali videću vas opet, pa će se vaše srce radovati, i tu vašu radost ne može
vam niko uzeti. 23 I u onaj dan nećete me pitati ništa. Zaista, zaista, kažem vam, ako
u moje ime zatražite što od Oca, daće vam. 24 Do sada niste ništa tražili u moje ime;
tražite i dobićete, da vaša radost bude potpuna.
145
25
Ovo sam vam govorio u pričama; doći će čas kada vam neću više govoriti u
pričama, nego ću vam otvoreno govoriti o Ocu. 26 U onaj dan molićete u moje ime,
i ne kažem vam da ću ja moliti Oca za vas; 27 sam Otac vas ljubi, zato što ste me
voleli i verovali da sam ja izišao od Boga. 28 Izišao sam od Oca i došao sam na svet;
sad ostavljam svet i opet idem Ocu. 29 Rekoše njegovi učenici: gle, sad govoriš
otvoreno, i ne govoriš nikakve priče. 30 Sad znamo da sve znaš i nemaš potrebe da
te ko pita; po tome verujemo da si izišao od Boga. 31 Odgovori im Isus: sad
verujete? 32 Evo, ide čas, i već je došao, da se razbegnete svaki na svoju stranu i me
ne ostavite sama; pa ipak nisam sam, zato što je Otac sa mnom. 33 Ovo sam vam
govorio da imate mir u meni. U svetu imate nevolju; ali budite hrabri − ja sam
nadvladao svet.
Jovan, glava 17
Isusova prvosveštenička molitva
1
Isus izgovori ovo, pa podiže svoje oči k nebu i reče: Oče, došao je čas; proslavi
svoga Sina, da Sin proslavi tebe, 2 kao što si mu dao vlast nad svakim čovekom, da
svemu − što si mu dao − da večni život. 3 A ovo je večni život, da poznaju tebe,
jedinoga pravoga Boga, i Isusa Hrista koga si poslao. 4 Ja te proslavih na zemlji,
svrših delo koje si mi dao da učinim; 5 a sada, Oče, proslavi ti mene − kod sebe −
slavom koju sam imao kod tebe pre no što je svet postao.
6
Objavio sam tvoje ime onim ljudima koje si mi dao od sveta. Tvoji su bili, i dao si
ih meni, i održaše tvoju reč. 7 Sad su saznali da je od tebe sve što si mi dao; 8 dao
sam im reči, koje si mi dao, te ih oni primiše i saznaše da sam zaista od tebe izišao,
i poverovaše da si me ti poslao. 9 Za njih se molim; ne molim se za svet, nego za
one koje si mi dao, jer su tvoji, 10 i sve moje − tvoje je, i tvoje − .moje, i proslavio
sam se u njima. 11 I nisam više na svetu, a oni su na svetu, ja idem k tebi. Oče sveti,
sačuvaj ih u svoje ime, koje si mi dao, da budu jedno − kao što smo mi. 12 Dok sam
bio s njima, čuvao sam ih u tvoje ime, koje si mi dao, i sačuvao sam ih, i ni jedan
od njih ne propade − sem sina propasti − da se ispuni Pismo. 13 A sada idem k tebi,
te govorim ovo na svetu da imaju moju radost ispunjenu u sebi. 14 Dao sam im
tvoju reč i svet ih omrznu, zato što nisu od sveta − kao što ni ja nisam od sveta. 15
Ne molim da ih uzmeš sa sveta, nego da ih sačuvaš od zla. 16 Oni nisu od sveta, kao
što ni ja nisam od sveta. 17 Posveti ih u istini; tvoja reč je istina. 18 Kao što si ti
mene poslao u svet, poslah i ja njih u svet; 19 za njih posvećujem samoga sebe, da i
oni budu osvećeni u istini.
146
20
Ali ne molim samo za ove, nego i za one koji na njihovu reč veruju u mene, 21 da
svi budu jedno, kao što si ti, Oče, u meni i ja u tebi, da i oni budu jedno u nama,
kako bi svet poverovao da si me ti poslao. 22 Dao sam im slavu, koju si ti dao meni,
da budu jedno kao što smo mi jedno; 23 ja u njima, a ti u meni, da budu savršeno
ujedinjeni, da zna svet da si me ti poslao, i da si ih ljubio kao što si ljubio mene. 24
Oče, želim da oni, koje si mi dao, budu sa mnom tamo gde sam ja, da gledaju moju
slavu, koju si mi dao, zato što si me ljubio pre stvorenja sveta. 25 Oče pravedni, svet
te nije upoznao, a ja sam te upoznao, pa i ovi saznaše da si me ti poslao. 26 I
obznanio sam im tvoje ime i obznaniću, da ljubav, kojom si me ljubio, bude u njima
i ja u njima.
Jovan, glava 18
Isusa hvataju
(Mt. 26,
36−56; Mk. 14, 32−49; Lk. 22, 40−53)
1
Isus reče ovo i iziđe sa svojim učenicima preko potoka Kedrona, gde beše jedan
vrt, u koji uđe on i njegovi učenici. 2 A za to mesto je znao i Juda, njegov izdajnik,
jer se Isus često sastajao onde sa svojim učenicima. 3 Tada Juda uze četu i sluge od
prvosveštenika i od fariseja, pa dođe onamo sa buktinjama, svetiljkama i oružjem. 4
A Isus, znajući šta će se sve dogoditi s njim, istupi i reče im: koga tražite? 5
Odgovoriše mu: Isusa Nazarećanina. Reče im Isus: ja sam. A sa njima je stajao i
Juda, njegov izdajnik. 6 Kada im, dakle, reče: ja sam, ustuknuše i padoše na zemlju.
7
Onda ih opet zapita: koga tražite? A oni rekoše: Isusa Nazarećanina. 8 Odgovori
Isus: kazao sam vam da sam ja; ako, dakle, mene tražite, pustite ove neka idu; 9 da
se ispuni reč koju je rekao: nisam upropastio ni jednoga od onih koje si mi dao. 10 A
Simon Petar je imao mač, poteže ga i udari prvosveštenikovog slugu, te mu odseče
desno uho; a sluzi beše ime Malh. 11 Tada Isus reče Petru: stavi mač u korice; zar da
ne pijem čašu koju mi je dao Otac?
Isus pred prvosveštenikom

Petrovo odricanje
(Mt. 26, 57−75; Mk. 14, 53−72; Lk. 22, 54−72)
12
Na to četa, zapovednik i judejske sluge uhvatiše Isusa i svezaše, 13 pa ga
odvedoše prvo Ani; on, naime, beše tast Kajafe, koji je bio prvosveštenik one
godine. 14 A Kajafa je bio taj što je posavetovao Judeje, da je bolje da jedan čovek
umre za narod. 15 Za Isusom su išli Simon Petar i jedan drugi učenik. A taj učenik
147
je bio poznat prvosvešteniku, pa uđe sa Isusom u prvosveštenikov dvor, 16 Petar je
pak stajao napolju kod vrata. Tada iziđe onaj drugi učenik, prvosveštenikov
poznanik, progovori s vratarkom, pa uvede Petra. 17 Služavka, vratarka, tada reče
Petru: da nisi i ti jedan od učenika ovoga čoveka? On reče: nisam. 18 A sluge i
službenici stajahu, naložiše vatru, jer je bilo hladno, i grejahu se; i Petar je stajao sa
njima i grejao se.
19
Tada prvosveštenik zapita Isusa za njegove učenike i za njegovu nauku. 20
Odgovori mu Isus: ja sam govorio svetu javno; uvek sam učio u sinagogi i u hramu,
gde se skupljaju svi Judeji, i ništa nisam govorio tajno. 21 Što mene pitaš? Pitaj one
koji su čuli šta sam im govorio; eto, oni znaju šta sam rekao. 22 Kada je on to rekao,
jedan od prisutnih službenika udari Isusa po obrazu i reče: tako odgovaraš
prvosvešteniku? 23 Isus mu odgovori: ako sam rđavo kazao, dokaži da je rđavo; a
ako sam dobro kazao, što me udaraš? 24 Tada ga Ana svezana posla prvosvešteniku
Kajafi.
25
A Simon Petar je stajao i grejao se. Uto mu rekoše: da nisi i ti jedan od njegovih
učenika? On odreče i reče: nisam. 26 Reče jedan od prvosveštenikovih slugu, rođak
onoga što mu Petar odseče uho: zar te nisam video u vrtu s njim? 27 No Petar opet
odreče, i odmah petao zapeva.
Isus pred Pilatom

Smrtna presuda
(Mt. 27, 1−31; Mk. 15, 1−20; Lk. 23, 1−25)
28
Isusa pak povedoše od Kajafe u pretorijum; bilo je jutro; i oni ne uđoše u
pretorijum, da ne bi postali nečisti, nego da mogu jesti Pashu. 29 Tada Pilat iziđe
napolje k njima i reče: kakvu tužbu podnosite protiv ovoga čoveka? 30 Odgovoriše i
rekoše mu: kad on ne bi bio zločinac, ne bismo ga predali tebi. 31 Na to im Pilat
reče: uzmite ga vi i sudite mu po svom zakonu. Rekoše mu Judeji: mi ne smemo
nikoga da ubijemo; 32 − da se ispuni Isusova reč koju je rekao, nagoveštavajući
kakvom će smrću umreti.
33
Zatim Pilat ponovo uđe u pretorijum, pozva Isusa i reče mu: ti si car judejski? 34
Isus odgovori: govoriš li to sam od sebe, ili ti drugi rekoše za mene? 35 Odgovori
Pilat: zar sam ja Judejin? Tvoj narod i prvosveštenici predadoše te meni; šta si
učinio? 36 Isus odgovori: moje carstvo nije od ovoga sveta; kad bi moje carstvo bilo
od ovoga sveta, moji vojnici bi se borili, da ne budem predan Judejima; ovako,
moje carstvo nije odavde. 37 Na to mu reče Pilat: ipak si car? Isus odgovori: ti kažeš
da sam car. Ja sam se za to rodio, i za to došao na svet, da posvedočim za istinu.
148
Svaki − ko je od istine − sluša moj glas. 38 Reče mu Pilat: šta je istina? Rekavši to
opet iziđe k Judejima i reče im: ja ne nalazim nikakve krivice na njemu. 39 A u vas
je običaj da vam o Pashi oslobodim jednoga; hoćete li, dakle, da vam oslobodim
cara judejskog? Tada opet povikaše govoreći: ne ovoga, nego Varavu. A Varava je
bio razbojnik.
Jovan, glava 19
1
Tada Pilat preuze Isusa i kazni ga šibanjem. 2 Vojnici pak opletoše venac od trnja,
staviše mu na glavu, ogrnuše mu purpurnu kabanicu, 3 te mu prilažahu i govorahu:
zdravo, care judejski; i šamarahu ga. 4 Zatim Pilat ponovo iziđe i reče im: evo,
izvodim vam ga, da znate da na njemu ne nalazim nikakve krivice. 5 A Isus iziđe
napolje noseći trnov venac i purpurnu kabanicu. I reče im Pilat: evo čoveka. 6 No,
kad ga prvosveštenici i njihovi službenici videše, povikaše govoreći: raspni, raspni.
Reče im Pilat: uzmite ga vi i raspnite; ja ne nalazim na njemu krivice. 7 Odgovoriše
mu Judeji: mi imamo zakon i po tom zakonu on mora da umre, zato što se sam
proglasio za Sina Božijeg.
8
A kada Pilat ču ovu reč, poboja se još više. 9 I uđe opet u pretorijum, te reče Isusu:
odakle si? No Isus mu ne dade odgovora. 10 Tada mu Pilat reče: sa mnom ne
govoriš? Zar ne znaš da imam vlast da te oslobodim i da imam vlast da te raspnem?
11
Isus odgovori: ne bi ti imao nikakve vlasti nada mnom, da ti nije dano odozgo;
zato je veći greh na onome koji me je predao tebi. 12 Otada je Pilat nastojao da ga
oslobodi; no Judeji vikahu govoreći: ako oslobodiš ovoga, nisi carev prijatelj; ko
god se sam izdaje za cara − protivi se caru. 13 A kad Pilat ču ove reči, izvede Isusa i
sede na sudijsku stolicu, na mestu koje se zove Litostrotos, a jevrejski Gavata 14 A
beše dan uoči Pashe, oko šestoga časa; i reče Judejima: evo, vašega cara. 15 No oni
vikahu: uzmi, uzmi, raspni ga. Reče im Pilat: da raspnem vašega cara?
Prvosveštenici odgovoriše: mi nemamo cara sem ćesara. 16 Tada im ga predade −
da ga raspnu.
Raspeće
(Mt. 27, 32−56; Mk. 15, 21−41; Lk. 23, 26−49)
17
Tada preuzeše Isusa; i on noseći svoj krst iziđe na mesto zvano Lubanja, jevrejski
Golgota, 18 gde ga raspeše, i sa njim drugu dvojicu, s jedne i druge strane, a Isusa u
sredini. 19 A Pilat napisa i natpis i postavi ga na krst; beše, naime, napisano: »Isus
Nazarećanin, car judejski«. 20 Ovaj natpis pročitaše mnogi Judeji jer je blizu grada
bilo mesto gde je Isus raspet; a bilo je napisano jevrejski, latinski i grčki. 21 Tada
149
judejski prvosveštenici rekoše Pilatu: nemoj pisati: car judejski, nego da je on
rekao: ja sam car judejski. 22 Pilat odgovori: što sam napisao − napisao sam. 23 A
vojnici, kad raspeše Isusa, uzeše njegove haljine i načiniše četiri dela, svakom
vojniku po deo, i donju haljinu. A donja haljina nije bila šivena, nego sva izatkana
odozgo do dole. 24 Tada rekoše među sobom: da je ne cepamo, nego da bacimo
kocku za nju, kome će pripasti; da se ispuni Pismo [koje kaže]: »Razdeliše moje
haljine među sobom i baciše kocku za moje odelo«. Vojnici to i učiniše.
25
A kod Isusova krsta stajahu njegova majka, i sestra njegove majke, Marija
Klopina, i Marija Magdalina. 26 A Isus, videvši majku i kraj nje učenika koga je
ljubio, reče majci: ženo, eto ti sina. 27 Zatim reče učeniku: eto ti majke. I od onoga
časa uze je učenik k sebi. 28 Posle toga Isus, znajući da je već sve svršeno, da bi se
Pismo sasvim ispunilo, reče: žedan sam. 29 Jedan sud pun octa stajaše tu; tada
sunđer pun octa natakoše na isopovu stabljiku i prineše njegovim ustima. 30 No
Isus, kada primi ocat, reče: svršeno je, i prikloni glavu, te predade duh.
31
Judeji pak, kako je bio petak, da tela ne bi u sobotu ostala na krstu − jer je ona
subota bila veliki dan − zamoliše Pilata da im se prebiju goleni, pa da ih skinu. 32
Tako dođoše vojnici i prebiše goleni prvome i drugome, raspetom s njim; 33 a kad
dođoše do Isusa i videše da je već umro, ne prebiše mu goleni, 34 nego mu jedan od
vojnika probode kopljem rebra, i odmah poteče krv i voda. 35 I očevidac je to
posvedočio, te je istinito njegovo svedočanstvo, i on zna da istinu govori − da i vi
verujete. 36 Sve se ovo, naime, dogodilo, da se ispuni Pismo: »Njegova kost se neće
prelomiti«. 37 I još, drugo Pismo kaže: »Gledaće onoga koga su proboli«.
Isusova sahrana
(Mt. 27, 57−61; Mk. 15, 42−47; Lk. 23, 50−55)
38
Posle toga Josif iz Arimateje, koji je bio Isusov učenik, ali tajni − zbog straha od
Judeja − zamoli Pilata da uzme Isusovo telo; i dopusti Pilat. Tako dođe i uze
njegovo telo. 39 A dođe i Nikodim, koji mu je prvi put došao noću, te donese oko
sto litara pomešane smirne i aloja. 40 Tada uzeše Isusovo telo i obaviše ga
platnenim zavojima s mirisima − kako Judeji obično sahranjuju. 41 A kod mesta,
gde je bio raspet, bio je jedan vrt, i u vrtu nov grob u kom još niko nije bio
sahranjen. 42 Pošto je ovaj grob bio blizu − zbog judejskog petka − sahraniše tu
Isusa.
150
Jovan, glava 20
Vaskrsenje
(Mt. 28, 1−10; Mk. 16, 1−11; Lk. 24, 1−12)
1
A u prvi dan nedelje rano, dok je još bio mrak, Marija Magdalina dođe na grob i
vide da je kamen podignut sa groba. 2 Tada otrča i dođe Simonu Petru i drugom
učeniku koga je Isus ljubio, te im reče: uzeše Gospoda iz groba i ne znamo gde su
ga metnuli. 3 A Petar i taj drugi učenik iziđoše i pođoše prema grobu. 4 Obojica su,
naime, trčali zajedno; ali je drugi učenik trčao brže od Petra i prvi došao do groba. 5
I nadnevši se vide zavoje gde leže, ali ne uđe. 6 Zatim stiže i Simon Petar, koji je
išao za njim, pa uđe u grob; i vide platnene zavoje gde leže, 7 a ubrus, koji je bio na
Isusovoj glavi, nije ležao sa zavojima, nego je bio posebno savijen na jednom
mestu. 8 Tada uđe i drugi učenik, koji je prvi stigao na grob, pa vide i poverova. 9
Oni, naime, još nisu razumeli Pismo, da on treba da vaskrsne iz mrtvih. 10 Tako
učenici opet odoše kući.
11
Marija je pak stajala napolju kod groba i plakala. I kako je plakala, nadnese se
nad grob 12 i vide dva anđela kako sede u belim haljinama tamo gde je ležalo
Isusovo telo, i to jedan čelo glave a drugi kraj nogu. 13 I ovi joj rekoše: ženo, što
plačeš? Ona im reče: ukloniše moga Gospoda i ne znam gde su ga stavili. 14
Rekavši to obazre se natrag i vide Isusa kako stoji, ali nije znala da je to Isus. 15
Isus joj reče: ženo, što plačeš? Koga tražiš? Misleći da je to vrtar, ona mu reče:
gospodine. ako si ga ti odneo, reci mi gde si ga stavio, pa ću ga ja uzeti. 16 Reče joj
Isus: Marija. Ona se osvrnu i reče mu jevrejski: ravuni, što znači: učitelju. 17 Isus
joj reče: ne dotiči me, jer još nisam otišao gore Ocu. Nego idi do moje braće i reci
im: ja idem gore svome Ocu − i Ocu vašem, svome Bogu − i Bogu vašem. 18 Marija
Magdalina dođe i javi učenicima da je videla Gospoda i da joj je ovo rekao.
Isusovo javljanje učenicima

Neverni Toma
(Lk. 24, 36−49)
19
Onoga, dakle, prvoga dana nedelje uveče, kada su bila zatvorena vrata gde su bili
učenici, zbog straha od Judeja, dođe Isus, te stade na sredinu i reče im: mir vam. 20
Ovo reče i pokaza im ruke i rebra. Nato se učenici obradovaše što su videli
Gospoda. 21 Tada im Isus opet reče: mir vam. Kao što je Otac poslao mene, i ja
šaljem vas. 22 Rekavši to nadahnu ih i reče im: primite Duha Svetoga. 23 Kojima
oprostite grehe − opraštaju im se; kojima zadržite − zadržani su.
151
24
A Toma, zvani Blizanac, jedan od Dvanaestorice, ne beše s njima kada je Isus
došao. 25 Stoga mu drugi učenici rekoše: videli smo Gospoda. No on im reče: ako
ne vidim ožiljak od klinova na njegovim rukama i ne stavim svoj prst u ranu od
klinova, i ne stavim svoju ruku u njegova rebra, − neću poverovati. 26 I posle osam
dana opet su njegovi učenici bili unutra, a Toma sa njima. Vrata su bila zatvorena,
Isus dođe, stade na sredinu i reče: mir vam. 27 Zatim reče Tomi: pruži svoj prst
ovde i vidi moje ruke, i pruži svoju ruku, pa je stavi u moja rebra, i ne budi neveran
− nego veran. 28 Toma odgovori i reče mu: Gospod moj i Bog moj. 29 Reče mu Isus:
poverovao si zato što si me video. Blaženi su koji ne videše − a poverovaše.
30
I mnoga druga čuda učini Isus pred učenicima, koja nisu zapisana u ovoj knjizi;
31
a ova su zapisani da vi verujete da je Isus Hristos, Sin Božiji, i da verujući imate
život u njegovo ime.
Jovan, glava 21
Isusovo javljanje u Galileji
1
Posle toga Isus se opet javio učenicima na Tiverijadskom moru; javio se, naime,
ovako: 2 Simon Petar i Toma, zvani Blizanac, Natanail iz Kane galilejske i
Zevedejevi sinovi, i druga dvojica od njegovih učenika, behu zajedno. 3 Reče im
Simon Petar: idem da lovim ribu. Rekoše mu: idemo i mi s tobom. Tako iziđoše i
uđoše u čamac, ali one noći ne uhvatiše ništa. 4 A kada je već bilo jutro, Isus stade
na obalu; ali učenici nisu znali da je to Isus. 5 Reče im Isus: dečice, imate li šta za
jelo? Odgovoriše mu: nemamo. 6 A on im reče: bacite mrežu s desne strane čamca i
naći ćete. Na to oni baciše i nisu više mogli da je vuku od mnoštva riba. 7 Tada reče
Petru onaj učenik koga je Isus ljubio: to je Gospod. Simon Petar pak, čuvši da je to
Gospod, opasa se ogrtačem, jer beše go, i skoči u more. 8 A drugi učenici dođoše
čamcem vukući mrežu s ribom, jer ne behu daleko od kopna, nego oko dvesta
lakata.
9
Kada pak iziđoše na zemlju, videše postavljen žar, i ribu na njemu, i hleb. 10 Reče
im Isus: donesite od riba što ste sad uhvatili. 11 Na to Simon Petar uđe u čamac i
izvuče na obalu mrežu punu velikih riba − sto pedeset i tri; iako ih je toliko bilo,
mreža se ne pocepa. 12 Reče im Isus: dođite, doručkujte. Ali nijedan od učenika se
nije usudio da ga ispita: ko si ti? − znajući da je to Gospod. 13 Isus dođe i uze hleb,
te dade njima, isto tako i ribu. 14 Ovo se već treći put Isus javio učenicima, pošto je
vaskrsao iz mrtvih.
152
15
A kada završiše doručak, reče Isus Simonu Petru: Simone Jovanov, ljubiš li me
više od ovih? Reče mu: da, Gospode, ti znaš da te volim. Reče mu: napasaj moje
jaganjce. 16 Reče mu opet, po drugi put: Simone Jovanov, ljubiš li me? Reče mu:
da, Gospode, ti znaš da te volim. Reče mu: čuvaj moje ovce. 17 Reče mu po treći
put: Simone Jovanov, voliš li me? Petar se ražalosti što mu po treći put reče: voliš li
me? I reče mu: Gospode, ti znaš sve, ti znaš da te volim. Reče mu Isus: napasaj
moje ovce. 18 Zaista, zaista, kažem ti, kad si bio mlađi, opasivao si se sam i išao si
kuda si hteo; no kad ostariš, raširićeš svoje ruke, pa ćete drugi opasati i odvesti
kuda nećeš. 19 A ovo je rekao, nagoveštavajući kakvom će smrću proslaviti Boga. I
kad mu to kaza, reče mu: hajde za mnom.
Voljeni učenik
20
Petar se obazre i vide kako za njima ide učenik koga je Isus ljubio, koji se na
večeri naslonio na Isusove grudi i rekao: Gospode, ko je tvoj izdajnik? 21 Videvši
ovoga Petar reče Isusu: Gospode, a šta će ovaj? 22 Reče mu Isus: ako hoću da on
ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga? Ti pođi za mnom. 23 Tako se raširi ova reč
među braćom, da onaj učenik neće umreti; no, Isus mu nije rekao da neće umreti,
nego: ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga?
24
Ovo je učenik koji svedoči za ovo i koji je napisao ovo, i znamo da je njegovo
svedočanstvo istinito. 25 A ima i mnogo čega drugog, što Isus učini, koje − kad bi se
zapisalo jedno po jedno − mislim da napisane knjige ne bi stale ni u sami svet.
153
Dela apostolska
Dela apostolska, glava 1

Obećanja Duha Svetoga i Isusovo vaznesenje
1
Teofile, prvu knjigu napisao sam o svemu što je Isus otpočeo da čini i uči − 2 sve
do dana kada je Duhom Svetim dao nalog apostolima koje je izabrao, i kada je
vaznet bio; 3 njima se posle svoga stradanja mnogim dokazima pokazao kao živ,
time što im se javljao četrdeset dana i govorio o carstvu Božijem. 4 I dok je još bio
sa njima zajedno, zapovedi im da se ne udaljavaju iz Jerusalima, nego da čekaju
Očevo obećanje, »koje ste« reče »čuli od mene: 5 Jovan je krstio vodom, a vi ćete
za koji dan biti kršteni Duhom Svetim.« 6 A okupljeni pitahu ga ovim rečima:
Gospode, hoćeš li u ovo vreme ponovo uspostaviti carstvo Izrailjevo? 7 On im reče:
Nije vaše da znate vremena ili rokove koje je Otac odredio svojom vlašću, 8 nego
ćete primiti silu − kad Duh Sveti siđe na vas, i bićete moji svedoci kako u
Jerusalimu tako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do kraja zemlje. 9 I kad to reče, bi
uznet pred njihovim očima, i jedan oblak ga uze od njihovih pogleda. 10 Kada su
pak gledali na nebo − dok je on odlazio − gle, dva čoveka u belim haljinama već su
stajali pored njih. 11 Oni rekoše: ljudi Galilejci, što stojite i gledate na nebo? Ovaj
Isus, koji je od vas vaznet na nebo, doći će na isti način kako ste ga videli da odlazi
na nebo.
Izbor Judinog naslednika
12
Tada se vratiše u Jerusalim sa gore koja se zove Maslinska, udaljene od
Jerusalima jedan subotni dan hoda. 13 I kad su ušli u kuću, popeše se u gornju sobu
gde su obično boravili Petar i Jovan, Jakov i Andreja, Filip i Toma, Vartolomej i
Matej, Jakov Alfejev i Simon Zilot i Juda Jakovljev. 14 Svi ovi istrajno i jednodušno
su se molili Bogu zajedno sa ženama i Marijom, Isusovom majkom, i njegovom
braćom.
15
Tih dana usta Petar među braćom, a naroda je na okupu bilo oko sto dvadeset
duša, i reče: 16 braćo, trebalo je da se ispuni Pismo, što je Duh Sveti Davidovim
ustima prorekao za Judu, koji je predvodio one što uhvatiše Isusa; 17 bio je u našem
broju i dobio je deo ove službe. 18 On je međutim zločinačkom platom stekao njivu,
154
te pade strmoglavce, raspuče se po sredini, i prosu se sva njegova utroba. 19 To su
doznali svi Jerusalimljani, tako da je ona njiva prozvana na njihovom jeziku
Akeldamah, to jest Krvna njiva. 20 Naime, u Knjizi psalama je napisano: »Dom
njegov neka bude pust, i ne bilo nikoga ko bi stanovao u njemu«, a »njegovu službu
neka primi drugi«. 21 Treba dakle sa nama zajedno da bude svedok njegovog
vaskrsenja jedan od ovih ljudi koji su bili sa nama za sve vreme otkako je Gospod
Isus došao k nama i otišao od nas − 22 počevši od Jovanova krštenja pa do dana
kada bi uznet od nas. 23 I postaviše dvojicu: Josifa zvanog Varsava, po nadimku
Just, i Matiju. 24 I pomoliše se Bogu ovim rečima: Gospode, ti što poznaješ srca
svih, pokaži kojega si od ove dvojice izabrao, 25 da primi mesto u ovoj službi i
apostolstvu, od čega je Juda odstupio − da bi otišao na svoje mesto. 26 Tako baciše
kocke za njih, i kocka pade na Matiju, te bi pridodat jedanaestorici apostola.

1
A kad dođe Pedesetnica, svi su bili zajedno na istom mestu. 2 I odjednom nasta
huka sa neba kao kad duva silan vetar, te ispuni svu kuću u kojoj su sedeli. 3 I
pokazaše im se jezici koji se razdeliše, kao da su od vatre, pa se na svakog od njih
postavi po jedan. 4 Tada se svi ispuniše Duhom Svetim, pa počeše govoriti drugim
jezicima − kako im je Duh davao da govore.
5
A u Jerusalimu su stanovali pobožni Judeji iz svakog naroda pod nebom. 6 I kad
nasta ova huka, skupi se narod i smete se, jer je svako slušao kako oni govore
njegovim jezikom. 7 Svi su se divili i čudili govoreći: gle, zar nisu svi ovi što
govore Galilejci? 8 Pa kako mi čujemo svako svoj jezik u kom smo se rodili: 9
Parćani i Miđani i Elamiti, pa stanovnici Mesopotamije, Judeje i Kapadokije, Ponta
i Azije, 10 Frigije i Pamfilije, Egipta i predela Livije oko Kirine, i Rimljani koji su
pridošli, 11 Judeji i proseliti, Krićani i Arapi, − slušamo kako oni našim jezicima
objavljuju velika dela Božija. 12 Svi su se divili i u nedoumici govorili jedan
drugom: šta će to biti? 13 Drugi su se pak podsmevali i govorili: napili su se novoga
vina.
Petrova beseda
14
A Petar stade s Jedanaestoricom, podiže svoj glas i reče im: Judeji i vi svi što
živite u Jerusalimu, ovo znajte i saslušajte moje reči. 15 Nisu ovi ljudi pijani − kako
vi mislite − jer je tek treći čas dana, 16 nego se tu radi o onome što je rekao prorok
Joil: 17 »U poslednje dane, govori Bog, izliću od svoga Duha na sve ljude, pa će
vaši sinovi i vaše kćeri prorokovati, i vaši mladići će gledati viđenja, a vaši starci će
155
snivati snove; 18 pa i na svoje sluge i svoje sluškinje izliću od svoga Duha u one
dane, i prorokovaće. 19 Činiću čudesa gore na nebu i znake dole na zemlji, krv i
oganj, i pušenje dima. 20 Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv − pre no što
dođe veliki i slavni dan Gospodnji. 21 I biće spasen svako ko prizove ime
Gospodnje.« 22 Ljudi Izrailjci čujte ove reči: Bog je u vašoj sredini potvrdio Isusa
Nazarećanina silama, čudima i znacima što je Bog preko njega učinio među vama,
kao što sami znate, 23 njega ste vi, pošto je predan po određenoj volji i promislu
Božijem, preko ruku bezakonika prikovali na krst i ubili, 24 ali ga Bog oslobodi
smrtnih bolova i podiže ga, jer nije bilo mogućno da ga smrt drži. 25 David, naime,
govori za njega: »Stalno sam gledao Gospoda pred sobom, jer mi je s desne strane
− da se ne poljuljam. 26 Zato se razveseli srce moje i obradova se jezik moj, čak će i
telo moje počivati u nadi, 27 jer moju dušu nećeš ostaviti u carstvu smrti, niti ćeš
dozvoliti da svetac tvoj istrune. 28 Pokazao si mi puteve života, ispunićeš me
veseljem pred licem svojim«. 29 Braćo, vama se može slobodno reći o patrijarhu
Davidu, da je umro i bio sahranjen, i da je njegov grob kod nas do današnjeg dana.
30
Ali kako je bio prorok i kako je znao da mu se Bog zakletvom zakleo da će od
roda njegovih bedara nekoga posaditi na njegov presto, 31 predvidevši reče za
Hristovo vaskrsenje: niti je bio ostavljen u carstvu mrtvih, niti mu je telo istrulilo. 32
Ovoga Isusa je Bog vaskrsao, čemu smo mi svi svedoci. 33 Podignut tako Božijom
desnicom on je primio od Oca obećanog Duha Svetoga i izlio ovo što gledate i
slušate. 34 David se, naime, nije popeo na nebesa, nego sam govori: »Reče Gospod
Gospodu mome: sedi meni s desne strane, 35 dok položim neprijatelje tvoje kao
podnožje tvojih nogu«. 36 Stoga neka sav dom Izrailjev sigurno zna daje Bog učinio
Gospodom i Hristom ovoga Isusa koga ste vi raspeli.
37
A kad su ovo čuli, kosnu ih u srce, te rekoše Petru i ostalim apostolima: braćo,
šta da činimo? 38 A Petar im reče: pokajte se i neka se svaki od vas krsti u ime Isusa
Hrista za oproštenje svojih grehova, pa ćete primiti dar Duha Svetoga. 39 Jer je za
vas to obećanje, i za vašu decu, i za sve daljne koliko god ih pozove Gospod Bog
naš. 40 I mnogim drugim rečima svedočio je i opominjao ih: spasite se od ovog
pokvarenog naraštaja. 41 Tako se krstiše oni koji su primili njegovu reč, i dodade se
onoga dana Crkvi oko tri hiljade duša.
Život prvih hrišćana
42
Bili su istrajni u apostolskoj nauci i zajednici, u lomljenju hleba i u molitvama. 43
A strah uđe u svaku dušu, jer su apostoli činili mnoga čudesa i znake. 44 A svi koji
su poverovali behu zajedno i imali su sve zajedničko; 45 prodavali su što su stekli i
imali, pa su to delili svima − kako je kome bilo potrebno. 46 Svakodnevno su bili
156
stalno i jednodušno u hramu, lomili su hleb po kućama, primali su hranu s radošću i
prosta srca, 47 hvaleći Boga i uživajući ljubav svega naroda. A Gospod je svaki dan
dodavao one koji se spasavaju.

Isceljenje pred vragima hrama
1
Petar i Jovan su išli gore u hram u vreme molitve, u deveti čas. 2 Uto su nosili
nekoga čoveka, hromog od rođenja; njega su svaki dan postavljali kod hramovnih
vrata koja se zovu »Lepa«, da prosi milostinju od onih koji ulaze u hram. 3 Kada je
on video Petra i Jovana kako nameravaju da uđu u hram, prosio je milostinju od
njih. 4 A Petar ga pogleda zajedno s Jovanom, te reče: pogledaj nas. 5 On je,
međutim, obraćao pažnju na njih samo očekujući da od njih nešto dobije. 6 Ali mu
Petar reče: nemam srebra ni zlata, ali ti dajem što imam: u ime Isusa Hrista
Nazarećanina hodaj. 7 Tada ga uhvati za desnu ruku i podiže ga. Tako se odmah
učvrstiše njegove noge i gležnji, 8 te skoči, stade, i hodaše, pa uđe s njima u hram
idući i skačući, i hvaleći Boga. 9 Video ga je i sav narod kako ide i hvali Boga; 10
prepoznali su ga − da je bio taj što je radi milostinje sedeo kod »Lepih« hramovnih
vrata − i zadiviše se, i behu van sebe zbog onoga što mu se dogodilo.
Petrova beseda u Solomonovom tremu
11
Ali kako se on držao Petra i Jovana, okupi se sav zaprepašćeni narod oko njih u
tremu koji se zove Solomonov. 12 Videvši to Petar obrati se narodu: ljudi Izrailjci,
što se čudite ovome, ili što gledate na nas kao da smo svojom silom ili pobožnošću
učinili da ovaj hoda? 13 Bog Avraamov, Isaakov i Jakovljev, Bog otaca naših,
proslavio je svoga slugu Isusa, koga ste vi predali i koga ste se vi odrekli pred
Pilatom, kada je odlučio da ga oslobodi. 14 Vi ste se odrekli sveca i pravednika, a
molili ste da vam pokloni jednog ubicu, 15 pa ste ubili začetnika života, koga je Bog
vaskrsao iz mrtvih, čemu smo mi svedoci. 16 I zato što verujemo u njegovo ime,
njegovo ime je učinilo čvrstim ovoga koga gledate i znate; vera − do koje dolazimo
njegovim posredstvom − dala mu je potpuno zdravlje pred svima vama. 17 I sad,
braćo, znam da ste to učinili iz neznanja − kao i vaše starešine 18 Ali Bog je na taj
način ispunio što je unapred javio ustima svih proroka: da će njegov Hristos
postradati. 19 Pokajte se stoga i obratite se, da vam se izbrišu gresi, 20 da bi od
Gospoda došla vremena odmaranja, te da pošalje Isusa Hrista koji vam je unapred
određen, 21 koga treba nebo da primi do vremena kada će se uspostaviti sve što je
Bog od davnih vremena rekao ustima svojih svetih proroka. 22 Mojsije je, naime,
157
rekao: »Gospod Bog podići će vam od vaše braće proroka − kao što je podigao
mene; njega poslušajte u svemu što god vam kaže. 23 A svaka duša, koja ne posluša
toga proroka, biće istrebljena iz naroda«. 24 Ove dane nagovestili su i svi proroci od
Samuila i dalje − koliko god ih je govorilo. 25 Vi ste sinovi proroka i saveza koji je
Bog sklopio sa vašim ocima govoreći Avraamu: »U tvom potomstvu biće
blagosloveni svi narodi na zemlji«. 26 Bog je prvo vama podigao svoga slugu i
poslao ga da vam donese blagoslov − time što će svakog od vas odvratiti od zlih
dela vaših.

Apostoli pred sinedrionom
1
Dok su oni još govorili narodu priđoše im sveštenici, i starešina hrama, i sadukeji,
2
negodujući što uče narod i što u Isusu objavljuju vaskrsenje iz mrtvih, 3 pa staviše
ruke na njih i baciše ih u zatvor do idućeg dana, jer je već bilo veče. 4 A mnogi od
onih koji su čuli reč poverovaše, tako da se broj ljudi povećao na skoro pet hiljada.
5
A sutradan okupiše se u Jerusalimu njihovi poglavari, starešine i književnici, 6 pa
prvosveštenik Ana, i Kajafa, i Jovan, i Aleksandar, i koliko god ih je bilo od
prvosvešteničkog roda. 7 Oni postaviše apostole na sredinu i pitahu ih: kakvom
silom ili u čije ime ste učinili ovo? 8 Tada im Petar, ispunjen Duhom Svetim, reče:
poglavari narodni i starešine, 9 ako smo danas uzeti na odgovornost za dobro delo
učinjeno bolesnom čoveku, čime je on isceljen, 10 onda znajte svi vi i sav izrailjski
narod: u ime Isusa Hrista Nazarećanina, koga ste vi raspeli, koga je Bog vaskrsao iz
mrtvih, u to ime ovaj stoji pred vama zdrav. 11 To je kamen koji ste vi zidari
odbacili, a koji je postao kamen ugaoni. 12 Nema spasenja ni u jednom drugom, niti
ima drugog imena pod nebom, danog ljudima, u kom treba da nađemo spasenje.
13
A kad prisutni videše Petrovu i Jovanovu slobodu i primetiše da su to
neškolovani i obični ljudi, čudili su se; prepoznali su ih − da su bili sa Isusom, 14 ali
su gledali kako izlečeni čovek stoji sa njima, pa nisu imali šta da prigovore. 15
Zapovediše im da iziđu iz sinedriona i počeše da se savetuju među sobom govoreći:
16
šta da radimo ovim ljudima? Jasno je da su učinili poznato čudo za koje znaju svi
stanovnici Jerusalima, i ne možemo da poreknemo. 17 Ali da se ne razglasi i dalje
po narodu, da im pripretimo da više nikome ne govore u to ime. 18 Tako ih pozvaše
i zapovediše im da uopšte ne govore niti uče u ime Isusovo. 19 Ali im Petar i Jovan
u odgovoru rekoše: rasudite da li je pravo pred Bogom da vas slušamo radije nego
Boga? 20 Mi uostalom ne možemo da ne govorimo što smo videli i čuli. 21 I kako
158
nisu našli puta i načina kako da ih kazne, zapretiše im još jedanput i oslobodiše ih,
zbog naroda, jer su svi proslavljali Boga za ono što se dogodilo. 22 Čovek, na kom
se dogodilo ovo čudo isceljenja, imao je više od četrdeset godina.
Molitva Crkve za apostole
23
Osdobođeni apostoli dođoše svojima i javiše im šta su im rekli prvosveštenici i
starešine. 24 A oni čuvši to podigoše jednodušno glas k Bogu i rekoše: Gospode,
tvorče neba i zemlje, mora i svega što je u njima, 25 Ti si Duhom Svetim rekao,
ustima svoga sluge Davida: »3ašto se pobuniše mnogobošci, i što su narodi smislili
zaludne stvari? 26 Digoše se kraljevi zemaljski i vladari se združiše protiv Gospoda
i Pomazanika njegova«. 27 Udružiše se zaista u ovom gradu protiv tvoga svetog
sluge Isusa, koga si pomazao, Irod i Pontije Pilat sa mnogobošcima i plemenima
Izrailjevim, 28 da učine što je tvoja ruka i tvoja odluka unapred odredila da bude. 29
I sad, Gospode, pogledaj na njihove pretnje, pa daj svojim služiteljima da potpuno
slobodno objavljuju tvoju reč, 30 pružaj pri tom svoju ruku, da bi se događala
isceljenja, i znaci, i čuda − imenom tvoga svetog sluge Isusa. 31 A kada se pomoliše
Bogu zatrese se mesto na kom su bili okupljeni, te se svi ispuniše Duhom Svetim, i
propovedahu slobodno reč Božiju.
Zajednica ljubavi i zajedničko imanje
32
A u naroda koji je poverovao bilo je jedno srce i jedna duša, i niko nije govorio
da je što od njegovog imanja njegovo lično, nego im je sve bilo zajedničko. 33
Apostoli su veoma silno svedočili za uskrs Gospoda Isusa i velika blagodat beše na
svima njima. 34 Niko među njima nije oskudevao, jer su svi posednici zemlje ili
kuća prodavali što su imali, donosili su vrednost prodanoga 35 i stavljali pred noge
apostola. Odatle se svakom delilo − koliko je kome bilo potrebno. 36 A Josif koga
su apostoli prozvali Varnava, što prevedeno znači Sin utehe, levit rodom sa Kipra,
37
imao je njivu, prodao je, a novac je doneo i metnuo apostolima pred noge.

Ananija i Sapfira
1
A jedan čovek po imenu Ananija sa svojom ženom Sapfirom prodade jedno
imanje, 2 pa sa ženinim znanjem zadrža za sebe deo novca od prodaje, a drugi deo
donese, te metnu apostolima pred noge. 3 A Petar mu reče: Ananija, zašto je satana
ispunio tvoje srce − da slažeš Duha Svetoga i da zadržiš za sebe deo novca od
159
prodaje njive? 4 Zar ne bi i dalje ostala tvoja, i kad je prodana, zar nije bila u tvojoj
vlasti? Zašto si u svom srcu naumio to delo? Nisi slagao ljudima, nego Bogu. 5
Slušajući ove reči Ananija pade i izdahnu. I veliki strah obuze sve koji su to slušali.
6
A mladići ustaše, umotaše ga, izneše i sahraniše. 7 A kad prođe oko tri časa, uđe i
njegova žena ne znajući šta se dogodilo. 8 Tada joj se Petar obrati: reci mi jeste li
njivu prodali za toliku sumu? A ona reče: da, za toliko. 9 Na to joj Petar reče: zašto
ste se dogovorili da iskušate Duha Gospodnjeg? Vidi, pred vratima su noge onih što
su sahranili tvoga muža, i tebe će izneti. 10 I odmah pade pred njegove noge, i
izdahnu. A mladići uđoše, nađoše je mrtvu, iznesoše je i sahraniše do njenog muža.
11
A veliki strah obuze svu Crkvu i sve koji su o ovome slušali.
12
Preko apostolskih ruku zbivali su se mnogi znaci i čuda u narodu; a svi su bili
jednodušno u Solomonovom tremu. 13 Od ostalih pak niko se nije usuđivao da im se
pridruži; narod ih je, međutim, veoma hvalio. 14 A mnoštvo ljudi i žena, koji su
verovali u Gospoda, bivalo je sve veće, 15 tako da su iznosili bolesnike na ulice,
stavljali ih na postelje i nosila, da bi makar Petrova senka osenila nekog od njih −
kad on prolazi. 16 Sticali su se u Jerusalimu i mnogi iz okolnih gradova noseći
bolesnike i mučene od nečistih duhova, i svi su bili izlečeni.
Apostoli u tamnici
17
Tada se podiže prvosveštenik i svi koji su bili uz njega, naime sadukejska
stranka, ispuniše se zavišću, 18 te staviše ruke na apostole i baciše ih u opštu
tamnicu. 19 Ali anđeo Gospodnji otvori noću tamnička vrata, izvede ih i reče: 20
idite, istupite u hramu i govorite narodu sve reči ovoga života. 21 Čuvši to oni pred
zoru uđoše u hram i učahu. A kad dođe prvosveštenik i oni koji su bili uz njega,
sazvaše sinedrion i sve starešine sinova Izrailjevih, te poslaše ljude u tamnicu da ih
dovedu. 22 Kada pak službenici dođoše, ne nađoše ih u tamnici. Vratiše se i javiše:
23
tamnicu smo našli zaključanu i dobro osiguranu, i stražare gde stoje pred vratima,
ali kad smo otvorili, unutra nismo našli nikoga. 24 Kada su ove reči čuli starešina
hrama i prvosveštenici, bili su u neprilici zbog njih − šta bi to moglo da bude. 25 Ali
neko dođe i javi im: eno ljudi, koje ste bacili u tamnicu, stoje u hramu i uče narod.
26
Tada ode starešina hrama sa službenicima i dovede ih, ali ne na silu, jer su se
bojali naroda, da ne budu kamenovani. 27 I kad ih dovedoše, postaviše ih pred
sinedrion, te ih prvosveštenik zapita ovim rečima: 28 zar vam nismo strogo naredili
da ne učite u to ime, a gle vi ste napunili Jerusalim svojom naukom i hoćete da
bacite krv toga čoveka na nas. 29 Na to Petar i apostoli u odgovoru rekoše: Boga
treba slušati više nego ljude. 30 Bog otaca naših vaskrsao je Isusa koga ste vi obesili
na drvo i ubili. 31 Njega je Bog svojom desnicom uzvisio kao poglavara i spasitelja,
160
da dodeli Izrailju pokajanje i oproštaj grehova. 32 Mi smo svedoci svega toga, i Duh
Sveti koga je Bog dao onima koji su mu poslušni. 33 Čuvši ovo oni se razljutiše vrlo
i nameravahu da ih pobiju.
34
Ali tada usta u sinedrionu jedan farisej po imenu Gamaliil, učitelj zakona, cenjen
od sveg naroda, zapovedi da izvedu ljude malo napolje, 35 i reče im: ljudi Izrailjci
uzmite se u pamet u pogledu ovih ljudi − šta ćete činiti. 36 Jer pre ovih dana podiže
se Tevda koji je za sebe govorio da je on nešto veliko, uz koga je pristalo oko četiri
stotine ljudi; on je bio ubijen, a svi koji su ga slušali raziđoše se i behu uništeni. 37
Posle toga podiže se Juda Galilejac u vreme popisa i odvuče dosta naroda za
sobom. Poginuo je i on, a svi koji su ga slušali behu rasuti. 38 I u sadašnjoj prilici
vam kažem: prođite se ovih ljudi i pustite ih; jer ako je od ljudi ova namisao ili ovo
delo, biće osujeđeno; 39 ako je pak od Boga, nećete moći da ih uništite, − inače biste
se našli kao ljudi koji se bore protiv Boga. Tada ga poslušaše. 40 I dozvaše apostole,
izbiše ih i zapretiše im da ne govore u ime Isusovo, i otpustiše ih. 41 Oni pak otidoše
od sinedriona radujući se što su bili udostojeni da pretrpe poniženje za ime Isusovo.
42
Tako nisu prestali da svakoga dana u hramu i po kućama uče i propovedaju
evanđelje o Hristu Isusu.

Izbor đakona
1
A u te dane, kada je učenika sve više bivalo Jelinisti podigoše viku na Jevreje
domoroce, zato što su njihove udovice bile zapostavljene prilikom svakodnevnog
deljenja pomoći. 2 Tada Dvanaestorica sazvaše sve učenike i rekoše: ne priliči da
mi zapostavimo reč Božiju i da služimo oko trpeza. 3 Stoga gledajte, braćo, da
nađete sedam osvedočenih ljudi iz svoje sredine, punih Duha i mudrosti, kojima
ćemo poveriti ovu dužnost; 4 mi ćemo se i dalje posvetiti molitvi i propovedničkoj
službi. 5 I svide se ova reč svemu narodu, pa izabraše Stefana, čoveka puna vere i
Duha Svetoga, zatim Filipa, Prohora, Nikanora, Timona, Parmena i Nikolu
proselita iz Antiohije. 6 Njih postaviše pred apostole, koji se pomoliše Bogu i
položiše ruke na njih.
Napad na Stefana
7
A reč Božija je napredovala i broj učenika U Jerusalimu se veoma povećavao, pa
se i mnogi sveštenici pokoravahu veri.
161
8
A Stefan je pun blagodati i sile činio velika čuda i čudne znake u narodu. 9 Ali
ustaše neki iz sinagoge koja se zove Libertinska, i Kirinska, i Aleksandrijska, i onih
iz Kilikije i Azije, i prepirahu se sa Stefanom, 10 ali nisu mogli da se suprotstave
mudrosti i Duhu kojim je govorio. 11 Tada podgovoriše ljude koji izjaviše: čuli smo
ga kako huli na Mojsija i na Boga. 12 Tako pobuniše narod i starešine, i književnike,
te navališe na njega, ščepaše ga i odvedoše pred sinedrion. 13 Postaviše i lažne
svedoke koji su govorili: ovaj čovek neprestano govori protiv svetog mesta i
zakona; 14 čuli smo, naime, kako govori da će Isus, taj Nazarećanin, razoriti ovo
mesto i izmeniti običaje koje nam je Mojsije predao. 15 A svi koji su sedeli u
sinedrionu upreše poglede na njega ti videše da mu je lice kao lice anđela.

Stefanova beseda
1
Tada prvosveštenik reče: je li to tako? 2 On pak reče: braćo i oci, čujte. Bog slave
pokazao se našem ocu Avraamu kada je boravio u Mesopotamiji, pre no što se
doselio u Haran, 3 i reče mu: iziđi iz svoje zemlje i od svoga roda,pa hajde u zemlju
koju ću ti pokazati. 4 Tada iziđe iz zemlje Haldejske i nastani se u Haranu. Odande
ga posle smrti njegova oca Bog preseli u ovu zemlju u kojoj vi sada stanujete. 5 Ali
mu ne dade nasledstva u njoj − ni jednu stopu, nego mu samo obeća, u vreme kada
on još nije imao deteta, da će je dati u posed njemu i njegovom potomstvu posle
njega. 6 Bog, naime, ovako reče: njegovi potomci biće došljaci u tuđoj zemlji, i
porobiće ih i zlostavljaće ih četiri stotine godina. 7 A ja ću suditi narodu kome će
oni služiti, reče Bog, pa će posle toga izići i služiće mi na ovom mestu. 8 I dade mu
zavet obrezanja; tako rodi Isaaka i obreza ga osmi dan, i Isaak rodi Jakova, a Jakov
dvanaest patrijaraha.
9
I patrijarsi pozavideše Josifu, te ga prodadoše u Egipat; no Bog beše s njim, 10 i
izbavi ga od svih njegovih nevolja, pa mu dade milost i mudrost pred faraonom,
egipatskim kraljem, koji ga postavi da upravlja Egiptom i svom njegovom kućom.
11
Ali dođe glad na sav Egipat i Hanan, i velika nevolja, i naši očevi nisu mogli da
nađu hrane. 12 A Jakov, čuvši da u Egiptu ima žita, posla naše očeve prvi put. 13
Kada pak dođoše drugi put, Josif učini da ga braća prepoznadu, i faraon sazna
Josifovo poreklo. 14 Tada Josif posla i dozva svoga oca Jakova i svu rodbinu,
sedamdeset i pet duša. 15 I Jakov siđe u Egipat, i umre on i očevi naši, 16 te ih
preneše u Sihem i položiše u grob koji je Avraam srebrnim novcem kupio od
Emorovih sinova u Sihemu.
162
17
Ukoliko se više približavalo obećano vreme koje je Bog obrekao Avraamu, i
narod se povećao i namnožio u Egiptu, 18 dok ne zavlada Egiptom drugi kralj koji
nije znao Josifa. 19 Ovaj |e lukavo postupio s našim plemenom i tlačio naše očeve
tako da su morali da izlažu svoju dečicu − da ne ostanu u životu. 20 U to vreme rodi
se Mojsije i beše mio Bogu; bio je odgajan u očevoj kući tri meseca; 21 a kad ga
izložiše, uze ga faraonova kći i odgoji ga sebi za sina. 22 I Mojsije bi poučen u svoj
egipatskoj mudrosti, i beše silan u svojim rečima i delima. 23 A kad mu je bilo
četrdeset godina, dođe mu na um da obiđe svoju braću, sinove Izrailjeve. 24 I kad
vide jednoga kako nepravedno strada, odbrani ga i osveti ugnjetavanog − ubivši
Egipćanina. 25 Mislio je da će njegova braća shvatiti da im Bog njegovom rukom
daje izbavljanje; ali ne shvatiše. 26 Idućeg dana dođe među njih, dok su se svađali, i
pokuša da ih izmiri rekavši: ljudi, vi ste braća, zašto činite nepravdu jedan drugom?
27
Ali onaj, koji je činio nepravdu svome bližnjemu, odbi ga i reče: ko je tebe
postavio za gospodara i sudiju nad nama? 28 Da nećeš da me ubiješ kao što si juče
ubio Egipćanina? 29 Zbog ove reči Mojsije pobeže i nastani se kao došljak u
madijamskoj zemlji, gde rodi dva sina.
30
Posle četrdeset godina javi mu se anđeo u plamenu kupine koja je gorela u
pustinji Sinajske gore. 31 Mojsije pak videvši to zadivi se prizoru; a kad se
približavao da rasmotri, ču se glas Gospodnji: 32 ja sam Bog tvojih otaca, Bog
Avraamov, Isaakov i Jakovljev. Mojsije uzdrhta i ne usudi se da pogleda. 33 Tada
mu Gospod reče: izuj obuću sa svojih nogu, jer je mesto na kom stojiš − sveta
zemlja. 34 Zaista videh zlostavljanje svoga naroda koji je u Egiptu i čuh njegovo
uzdisanje, te siđoh da ga izbavim; i sad hajde da te pošaljem u Egipat.
35
Ovoga Mojsija, koga su se odrekli rekavši: ko je tebe postavio za gospodara i
sudiju, njega je Bog preko anđela, koji mu se javio u kupini, poslao za gospodara i
izbavitelja. 36 On ih izvede učinivši čuda i čudne znake u zemlji egipatskoj, i u
Crvenom moru, i u pustinji četrdeset godina. 37 To je Mojsije koji je rekao sinovima
Izrailjevim: Bog će vam podići proroka iz vaše braće kao što je podigao mene. 38
To je onaj koji je u zboru u pustinji bio s anđelom, koji mu je govorio na Sinajskoj
gori, i s očevima našim; on je primio žive reči da ih vama da. 39 Naši očevi nisu
hteli da ga poslušaju, nego ga odbaciše i okrenuše se srcem svojim Egiptu, 40 pa
rekoše Aaronu: načini nam bogove koji će ići pred nama; jer ne znamo šta se
dogodilo ovom Mojsiju koji nas je izveo iz Egipta. 41 I načiniše tele u one dane i
prineše žrtvu idolu, i radovahu se svojim rukotvorinama. 42 Tada se Bog okrenu od
njih i predade ih da služe nebeskoj vojsci, kao što je napisano u knjizi proroka:
»Dome Izrailjev, jesi li mi četrdeset godina u pustinji prinosio klane životinje i
žrtve? 43 Nego ste nosili Molohov šator i zvezdu boga Refana, kipove koje ste
163
načinili da im se klanjate; i preseliću vas dalje od Vavilona«. 44 Naši očevi imali su
šator svedočanstva u pustinji, kako je naredio onaj koji je govorio Mojsiju da ga
načini po slici koju je video. 45 Naši očevi ga primiše i uneše s Isusom kad zauzeše
zemlju mnogobožaca, koje je Bog oterao ispred naših otaca, i tako je bilo sve do
Davida. 46 On nađe milost u Boga i izmoli da nađe stan Bogu Jakovljevu. 47 Ali mu
Solomon sagradi kuću. 48 Ali Svevišnji ne stanuje u rukotvorenim hramovima, kao
što kaže prorok: 49 »Nebo mi je presto, a zemlja podnožje noga.ma mojim. Kakav
ćete mi dom sagraditi, govori Gospod, idi koje je mesto moga počivanja? 50 Zar nije
moja ruka sve to načinila?« 51 Tvrdovrati i neobrezanih srca i ušiju, vi se jednako
protivite Duhu Svetome, kako vaši očevi tako i vi. 52 Kojega od proroka ne
prognaše vaši očevi? I pobiše one koji su unapred najavljivali dolazak Pravednika,
čije izdajice i ubice vi sada postaste, 53 vi koji ste primili zakon na zapovest anđela
− i niste ga održali.
Stefanova smrt
54
Čuvši ovo veoma su se ljutili u svojim srcima i škrgutahu zubima na njega. 55 A
on pun Duha Svetoga pogleda na nebo i vide slavu Božiju i Isusa gde stoji s desne
strane Bogu, 56 i reče: evo, gledam otvorena nebesa i Sina čovečijeg kako stoji s
desne strane Bogu. 57 Tada povikaše veoma glasno, zapušiše svoje uši i navališe
jednodušno na njega, 58 izbaciše ga iz grada i zasipahu ga kamenjem. A svedoci
staviše svoje haljine kod nogu mladića koji se zvao Savle. 59 I zasipahu kamenjem
Stefana koji je prizivao Boga i govorio: Gospode Isuse, primi moj duh. 60 Onda
pade na kolena i povika veoma glasno: Gospode, ne upiši im ovaj greh. I kad to
reče usnu.

Savle goni Crkvu
1
A Savle je odobravao njegovo ubijstvo. Onoga dana nasta i veliko gonjenje Crkve
u Jerusalimu; sem apostola svi su bili rasejani po krajevima Judeje i Samarije. 2 A
pobožni ljudi sahraniše Stefana i učiniše veliki plač nad njim. 3 Savle je pak
pustošio Crkvu, ulazeći u kuće odvlačio je ljude i žene i predavao ih u tamnicu.
Obraćanje Samarjana
4
Rasejani međutim prolažahu svuda i propovedahu reč Božiju. 5 Tako Filip dođe u
glavni grad Samarije i propovedaše im Hrista. 6 I narod je jednodušno pazio na
164
Filipove reči slušajući i gledajući čudne znake koje je on činio. 7 Jer iz mnogih, koji
su imali nečiste duhove, ovi izlažahu s velikom vikom; čak mnogi uzeti i hromi
behu izlečeni. 8 I nasta velika radost u onom gradu.
9
U tom gradu se od ranije nalazio jedan čovek po imenu Simon, koji je vračao i
dovodio u čudo samarjanski narod govoreći za sebe da je on nešto veliko. 10 Ovoga
slušahu svi, od malog do velikog, govoreći: ovaj čovek je sila Božija, za koju se
kaže da je velika. 11 A slušali su ga zato što ih je duže vremena zadivljavao
vračanjem. 12 Kada pak poverovaše Filipu, koji je propovedao evanđelje o carstvu
Božijem i o imenu Isusa Hrista, krštavahu se ljudi i žene. 13 Čak i sam Simon
poverova i bi kršten, pa osta uz Filipa; gledajući čudne znake i velika čuda koja su
se događala − beše van sebe.
14
Apostoli koji su bili u Jerusalimu, čuvši da je Samarija primila reč Božiju,
poslaše im Petra i Jovana, 15 koji siđoše i pomoliše se Bogu za njih − da prime
Duha Svetoga; 16 još, naime, ni na jednog od njih ne beše sišao, nego su bili samo
kršteni u ime Gospoda Isusa. 17 Tada staviše ruke na njih, te primahu Duha
Svetoga. 18 Kada pak Simon vide da se polaganjem apostolskih ruku dodeljuje Duh,
donese im novaca 19 govoreći: dajte i meni tu vlast, da primi Duha Svetoga svako
na koga položim ruke. 20 Na to mu Petar reče: tvoj novac neka ide s tobom zajedno
u propast, zato što si smislio da novcem stekneš dar Božiji. 21 Nema za tebe dela i
udela u ovoj stvari, jer tvoje srce nije pravo pred Bogom. 22 Obrati se dakle od ove
svoje zloće i pomoli se Gospodu, ne bi li ti bila oproštena pomisao tvoga srca; 23
vidim da si u gorkom otrovu i u okovima nepravde. 24 Simon pak u odgovoru reče:
pomolite se vi Gospodu za mene, da ne naiđe na mene ništa od onoga što ste rekli.
25
Oni pak, pošto su posvedočili i kazali reč Gospodnju, vratiše se u Jerusalim
propovedajući evanđelje mnogim samarjanskim selima.
Krštenje Etiopljanina
26
Anđeo Gospodnji reče Filipu: ustani i idi prema jugu na put koji se spušta od
Jerusalima u Gazu; taj put je pust. 27 Tako usta i ode. I gle, jedan Etiopljanin,
uškopljenik, vlastelin Kandake, etiopske kraljice koji je bio nad svom njenom
riznicom, a u Jerusalim je došao da se pomoli Bogu, 28 vraćao se kući sedeći na
svojim kolima i čitajući proroka Isaiju. 29 Uto Duh reče Filipu: priđi i drži se ovih
kola. 30 Tada Filip pritrča i ču kako on čita proroka Isaiju, te reče: da li i razumeš to
što čitaš? 31 On pak reče: a kako bih mogao da razumem, ako me ko ne uputi? I
pozva Filipa da se popne i sedne s njim. 32 A mesto iz Pisma, koje je čitao, beše
ovo: »Odvedoše ga kao ovcu na klanje, i kao što je jagnje nemo pred onim koji ga
165
striže, tako ne otvara svojih usta. 33 U njegovom poniženju ukide se njegov sud. Ko
će izbrojati njegov naraštaj? Jer se uzima sa zemlje njegov život«. 34 Tada
uškopljenik u odgovoru reče Filipu: molim te, o kom go govori prorok? O samom
sebi ili o nekom drugom? 35 Na to Filip otvori svoja usta i počevši od ovoga mesta
Pisma propovedi mu evanđelje o Isusu. 36 A kad su putujući došli do neke vode,
uškopljenik reče: evo vode, šta mi smeta da se krstim? [37 Filip pak reče: ako
veruješ od sveg srca: može. On odgovori i reče: verujem da je Isus Hristos Sin
Božiji.] 38 I zapovedi da stanu kola, te obojica siđoše u vodu, Filip i uškopljenik, i
krsti ga. 39 A kad iziđoše iz vode, Duh Gospodnji uze Filipa i uškopljenik ga više ne
vide. Putovao je dalje svojim putem radujući se. 40 A Filip se nađe u Azotu, a zatim
prolazeći propovedaše evanđelje svim gradovima, dok ne dođe u Kesariju.

Savlovo obraćanje
1
A Savle još uvek ispunjen pretnjom i ubijstvom protiv Gospodnjih učenika
pristupi prvosvešteniku? 2 pa izmoli od njega pisma za sinagoge u Damasku, − ako
nađe neke pristalice ove nauke, ljude i žene − da ih svezane dovede u Jerusalim. 3
Ali, kada se putujući približio Damasku, obasja ga odjednom svetlost sa neba, 4 te
pade na zemlju i ču glas kako mu govori: Savle, Savle, zašto me goniš? 5 On pak
reče: ko si, Gospode? A on: ja sam Isus, koga ti goniš; 6 nego ustani i uđi u grad, i
kazaće ti se šta treba da činiš. 7 A njegovi saputnici stajahu nemi, jer su glas slušali,
ali nikoga nisu videli. 8 Tada Savle usta sa zemlje; iako su mu oči bile otvorene,
nije ništa video. Na to ga uzeše za ruku i uvedoše u Damask. 9 Tri dana je bio slep, i
nije jeo niti pio.
10
A u Damasku beše jedan učenik po imenu Ananija. Njemu reče Gospod u
viđenju: Ananija. A on reče: evo me, Gospode. 11 Gospod pak njemu: ustani i idi u
ulicu koja se zove Prava, pa potraži u Judinoj kući Taršanina po imenu Savla; jer
vidi, on se moli Bogu. 12 I Savle u viđenju ugleda čoveka po imenu Ananiju gde
uđe i stavi ruke na njega − da progleda. 13 Ananija pak odgovori: Gospode, čuo sam
od mnogih za toga čoveka − kolika zla je počinio tvojim svetima u Jerusalimu; 14 pa
i ovde ima ovlašćenje od prvosveštenika da sveže sve koji prizivaju tvoje ime. 15 Na
to mu Gospod reče: idi, jer mi je on izabrano oruđe − da iznese moje ime pred
mnogobošce, i kraljeve, i sinove Izrailjeve; 16 ja ću mu, naime, pokazati koliko
treba da pretrpi za moje ime. 17 Tada Ananija ode i uđe u kuću, te stavi ruke na
njega i reče: Savle brate, Gospod Isus, koji ti se javio na putu kojim si dolazio,
poslao me je − da progledaš i da se napuniš Duha Svetoga. 18 I odmah spade s
166
njegovih očiju kao krljušt, pa progleda, ustade i bi kršten, 19 i primivši hranu okrepi
se.
Nekoliko dana proveo je sa učenicima koji behu u Damasku. 20 I odmah je

propovedao Isusa po sinagogama − da je on Sin Božiji. 21 A svi koji su slušali divili
su se i govorili su: nije li to onaj koji je u Jerusalimu upropastio one koji prizivaju
ovo ime, i zar nije ovamo došao da ih svezane povede pred prvosveštenike? 22 A
Savle je bivao sve jači i zbunjivao je Judeje koji su stanovali u Damasku,
dokazujući da je ovaj Isus Mesija. 23 A kad prođe više dana, dogovoriše se Judeji da
ga ubiju. 24 Njihova namera, međutim, data je na znanje Savlu. Oni su pak pazili na
gradska vrata danju i noću − da bi ga ubili. 25 Ali, njegovi učenici uzeše ga i noću
spustiše u kotarici preko zida.
26
A kad dođe u Jerusalim, pokušavao je da se pridruži učenicima; ali svi su se
bojali njega jer nisu verovali da je učenik. 27 Tada ga Varnava prihvati, dovede
apostolima i kaza im kako je Savle na putu video Gospoda, i da mu je govorio, i
kako je u Damasku slobodno istupao u ime Isusovo. 28 I sa njima je ulazio u
Jerusalim i izlazio istupajući slobodno u ime Gospodnje. 29 Govorio je i prepirao se
sa Jelinistima; no oni su nastojali da ga ubiju. 30 A kada braća to doznaše, svedoše
ga u Kesariju i odatle poslaše u Tars.
31
I tako je crkva po svoj Judeji, Galileji i Samariji bila na miru, podizala se i živela
u strahu Gospodnjem, i umnožavala se potporom Svetoga Duha.
Petar u Lidi i Jopi
32
A kada je Petar obilazio sve, dođe i k svetima koji su bili nastanjeni u Lidi. 33
Onde nađe jednoga čoveka po imenu Eneju, koji je uzet osam godina ležao u
postelji. 34 I reče mu Petar: Eneja, Isus Hristos te isceljuje; ustani i namesti svoj
krevet. I odmah usta. 35 I videše ga svi stanovnici Lide i Sarona pa se obratiše
Gospodu.
36
U Jopi pak beše jedna učenica po imenu Tavita, što prevedeno na grčki znači
Dorka, Gazela; ova beše puna dobrih dela i milostinja koje je činila. 37 U one dane
razbole se i umre; okupaše je i metnuše u gornju sobu. 38 A kako je Lida blizu Jope,
učenici čuše da je Petar u njoj i poslaše k njemu dva čoveka moleći: ne oklevaj da
dođeš do nas. 39 A Petar usta i ode s njima. Kad dođe, odvedoše ga u gornju sobu i
pristupiše mu sve udovice plačući i pokazujući donje i gornje haljine koje je Gazela
radila dok je bila sa njima. 40 Na to Petar izgna sve napolje, kleče na kolena i
167
pomoli se Bogu, pa okrenuvši se mrtvom telu reče: Tavito, ustani. A ona otvori
svoje oči i videvši Petra sede. 41 Tada joj on pruži ruku i podiže je. Zatim dozva
svete i udovice i pokaza je živu. 42 Ovo se razglasi po svoj Jopi i mnogi poverovaše
u Gospoda. 43 On pak osta više dana u Jopi kod nekog Simona kožara.

Krštenje kapetana Kornilija
1
A jedan čovek u Kesariji po imenu Kornilije, kapetan čete koja se zvala
Italijanska, 2 pobožan i bogobojazan sa svim svojim domom, koji je davao mnoge
milostinje narodu i stalno se molio Bogu, 3 vide oko devetog časa jasno u viđenju
anđela Božijeg kako uđe k njemu i reče mu: Kornilije. 4 A on pogleda na njega i
uplašen reče: šta je, Gospode? Reče mu: tvoje molitve i tvoje milostinje uzdigoše se
do Boga i on ih se seća. 5 I sad pošlji ljude u Jopu i pozovi nekoga Simona koji se
zove Petar. 6 On je gost kod nekog Simona kožara, čija je kuća kraj mora. 7 A kad
ode anđeo koji mu je govorio, on dozva dvojicu svojih slugu i jednog pobožnog
vojnika od onih koji su stalno bili uz njega, 8 pa im kaza sve i posla ih u Jopu.
9
A sutradan, kad su oni putovali i približavali se gradu, pope se Petar na krov oko
šestoga časa da se pomoli Bogu. 10 U to ogladne i htede da jede; ali dok su mu
pripremali jelo pade u zanos 11 i vide otvoreno nebo i nekakav sud kako silazi kao
veliko platno, koje se na svoja četiri kraja spušta na zemlju. 12 U njemu behu sve
četveronožne životinje, i gmizavci zemaljski, i ptice nebeske. 13 I jedan glas mu
doviknu: ustani, Petre, zakolji i pojedi. 14 Petar pak reče: nipošto, Gospode, jer
nikad nisam jeo ono što je pogano i nečisto. 15 I glas će opet njemu, po drugi put:
što je Bog učinio čistim ne nazivaj poganim. 16 Ovo se dogodilo triput i odmah sud
bi uzet na nebo.
17
A dok je Petar u sebi bio u nedoumici šta može da bude prizor koji je video, gle,
ljudi poslani od Kornilija, napitavši Simonovu kuću, stadoše pred vratima, 18
zovnuše i pitahu da li |e ovde u gostima Simon zvani Petar. 19 I dok je Petar još
razmišljao o viđenju, reče mu Duh: vidi, tri čoveka te traže; 20 nego ustani, siđi i idi
s njima ništa ne premišljajući, jer sam ih ja poslao. 21 Tada Petar siđe ljudima i reče:
evo, ja sam koga tražite; zbog čega ste došli? 22 A oni rekoše: kapetan Kornilije,
pravedan i bogobojazan čovek, za koga svedoči sav judejski narod, upućen je od
jednog svetog anđela da te pozove u svoj dom i da čuje šta ćeš mu reći. 23 Tada ih
pozva unutra i ugosti.
168
A sutradan usta i ode s njima, i neki od braće iz Jope odoše s njim. 24 Sutradan pak
uđe u Kesariju. A Kornilije ih je očekivao, sazvavši svoju rodbinu i prisne
prijatelje. 25 Kada pak Petar uđe u kuću, Kornilije mu pođe u susret, pade pred
njegove noge i pokloni se. 26 Tada ga Petar podiže govoreći: ustani; i ja sam samo
čovek. 27 I u razgovoru s njim uđe, te nađe mnoge okupljene, 28 pa im reče: vi znate
da Judejinu ne priliči da se druži s tuđinom i da dolazi k njemu, ali meni je Bog
pokazao da ni jednog čoveka ne nazivam poganim ili nečistim. 29 Zato sam i došao
bez pogovora, kad ste me pozvali. Pitam stoga: zbog čega ste me pozvali? 30 I
Kornilije reče: pre četiri dana, baš u ovo vreme, u deveti čas molio sam se Bogu u
svojoj kući, i gle, čovek u sjajnom odelu stade preda me 31 i reče: Kornilije,
uslišena je tvoja molitva i Bog se setio tvojih milostinja. 32 Pošlji stoga u Jopu i
pozovi Simona koji se zove Petar; on je gost u kući Simona kožara kraj mora. 33
Tako odmah poslah k tebi i ti si dobro učinio što si došao. Sad smo ovde svi pred
Bogom, da čujemo sve što ti je Gospod zapovedio.
34
Tada Petar otvori usta i reče: zaista uviđam da Bog ne gleda ko je ko, 35 nego mu
je u svakom narodu dobrodošao ko se njega boji i tvori pravdu. 36 Vi znate reč koju
je poslao sinovima Izrailjevim, objavljujući kao evanđelje mir kroz Isusa Hrista;
ovaj je Gospod svima. 37 Vi znate šta se dogodilo po celoj Judeji, počevši od
Galileje posle krštenja koje je Jovan propovedao, 38 znate Isusa iz Nazareta, kako
ga je Bog pomazao Duhom Svetim i silom. On je prošao čineći dobra i lečeći sve
koje je đavo savladao, jer je Bog bio s njim. 39 I mi smo svedoci svega što je
počinio u judejskoj zemlji i u Jerusalimu. Njega su ubili obesivši ga o drvo. 40
Njega je Bog vaskrsao treći dan i omogućio mu da se pokaže, 41 ne svemu narodu,
nego svedocima koje je Bog unapred izabrao, nama koji smo s njim jeli i pili posle
njegovog uskrsa iz mrtvih. 42 I on nam je zapovedio da objavimo narodu i da
posvedočimo da je on od Boga određeni sudija živima i mrtvima. 43 Za njega
svedoče svi proroci, da će njegovim imenom dobiti oproštaj grehova svako ko
veruje u njega.
44
Dok je Petar još govorio ove reči, siđe Duh Sveti na sve koji su slušali govor. 45 I
zadiviše se verni iz obrezanja koji su došli s Petrom, što se i na mnogobošce izlio
dar Svetoga Duha; 46 jer su ih slušali kako govore jezike i veličaju Boga. Tada
odgovori Petar: 47 može li ko da uskrati vodu, da se ne krste ovi koji su primili
Duha Svetoga kao i mi? 48 I zapovedi da ih krste u ime Isusa Hrista. Tada ga
zamoliše da ostane još nekoliko dana.
169
Petrov izveštaj Jerusalimskoj crkvi
1
A apostoli i braća u Judeji čuše da su mnogobošci primili reč Božiju. 2 I kada
Petar dođe gore u Jerusalim, prepirahu se s njim oni iz obrezanja 3 govoreći: ušao si
k neobrezanim ljudima i jeo si s njima.
4
Tada poče Petar govoriti i izlagaše im redom govoreći: 5 ja sam bio u gradu Jopi i
molio sam se Bogu, i videh u zanosu prizor, kako silazi nekakav sud kao veliko
platno koje se na svoja četiri kraja spušta sa neba, i dođe do mene. 6 Bacivši pogled
na nj osmatrao sam i videh četveronožne zemaljske životinje, i zveri, i gmizavce, i
ptice nebeske. 7 Čuh i jedan glas koji mi govoraše: ustani, Petre, zakolji i pojedi. 8
A ja rekoh: nipošto, Gospode, jer pogano ili nečisto još nikad nije ušlo u moja usta.
9
Na to glas sa neba odgovori po drugi put: što je Bog učinio čistim ne nazivaj
poganim. 10 Ovo se dogodilo triput, pa sve opet bi odvučeno gore na nebo. 11 I gle,
u taj čas tri čoveka, poslana iz Kesarije k meni, stadoše pred kućom u kojoj smo
bili. 12 A Duh mi reče da idem sa njima ništa ne premišljajući. I ovo šestoro braće
dođoše sa mnom, pa uđosmo u kuću tog čoveka. 13 Tada nam on kaza kako je
usvojoj kući video anđela, koji je stao i rekao: pošalji u Jopu i dozovi Simona
prozvanog Petra, 14 on će ti govoriti reči kojima ćeš se spasiti ti i sav tvoj dom. 15 A
kad sam počeo da govorim, siđe Duh Sveti na njih − kao i na nas u početku. 16 Setih
se tako reči Gospodnje, kako je govorio: Jovan je krstio vodom, a vi ćete biti
kršteni Duhom Svetim. 17 Kada je dakle Bog njima − pošto su poverovali u
Gospoda Isusa Hrista − dao isti dar kao i nama, ko sam bio ja − da bih mogao Bogu
zabraniti? 18 A kad ovo čuše, umiriše se i proslaviše Boga govoreći: Bog je dakle i
mnogobošcima dao pokajanje za život.
Crkva u Antiohiji
19
Oni pak koji behu rasejani zbog gonjenja, pokrenutog protiv Stefana, prođoše sve
do Finikije, i Kipra, i Antiohije, ne objavljujući reč nikom drugom nego samo
Judejima. 20 A neki od njih behu Kiprani i Kirinci, koji, kad dođoše u Antiohiju,
govorahu i Grcima, objavljujući im kao radosnu vest Gospoda Isusa. 21 I ruka
Gospodnja beše s njima, i veliki broj poverova, te se obrati Gospodu. 22 A kad vest
o njima dođe do ušiju crkve u Jerusalimu, poslaše Varnavu u Antiohiju. 23 On dođe
i vide blagodat Božiju, obradova se i opominjaše sve da odlučnim srcem ostanu u
Gospodu; 24 bio je, naime, izvrstan čovek, i pun Duha Svetoga i vere. I mnogi narod
bi pridodan Gospodu. 25 On ode dalje u Tars da potraži Savla, 26 i kad ga nađe,
170
dovede ga u Antnohiju. I tako su se čitavu godinu sastajali u crkvi i mnogi narod
poučili, i prvo su u Antiohiji učenike nazvali hrišćanima.
27
U te dane proroci iz Jerusalima siđoše u Antiohiju. 28 I usta jedan od njih po
imenu Agav, i objavi Duhom da će biti velika glad po celom svetu, koja i bi za
vreme Klaudija. 29 Na to učenici odlučiše da svaki od njih, koliko je ko mogao,
pošalje u pomoć braći koja su živela u Judeji. 30 Ovo i učiniše, poslavši starešinama
po Varnavi i Savlu.

Jakovljevo mučeništvo.
Petar u tamnici
1
U ono vreme latio se kralj Irod da zlostavlja neke koji su pripadali Crkvi. 2 I
pogubi mačem Jakova, brata Jovanova. 3 I kad vide da je to po volji Judejima,
uhvati i Petra; a behu dani beskvasnih hlebova. 4 Uhvati ga i baci u tamnicu,
predade četirma stražama od po četiri vojnika da ga čuvaju, nameravajući da ga
posle Pashe izvede pred narod. 5 Petra su tako čuvali u tamnici, a Crkva se istrajno
molila Bogu za njega. 6 Kada je pak Irod hteo da ga izvede, te noći Petar je spavao
između dva vojnika, svezan dvostrukim lancima, a stražari su pred vratima čuvali
tamnicu. 7 I gle, anđeo Gospodnji pristupi i svetlost zasija u odaji. On kucnu Petra u
rebra i probudi ga govoreći: ustani brzo. I spadoše mu lanci s ruku. 8 Na to mu
anđeo reče: opaši se i obuj svoje sandale. I učini tako. Reče mu još: ogrni svoju
haljinu i hajde za mnom. 9 I izišavši iđaše za njim, i nije znao da je to, što je anđeo
učinio, stvarnost, nego je mislio da vidi utvaru. 10 Prođoše tako prvu i drugu stražu i
dođoše do gvozdenih vrata koja vode u grad; ona im se sama otvoriše, te iziđoše i
prođoše jednu ulicu, pa odmah anđeo odstupi od njega.
11
I kad Petar dođe k sebi, reče: sad zaista znam da je Gospod poslao svoga anđela,
te me izbavi iz Irodove ruke i od svega što je očekivao judejski narod. 12 Shvativši
to dođe do kuće Marije, majke Jovana koji je imao nadimak Marko, gde su se
mnogi okupili i molili Bogu. 13 A kad on zakuca na avlijska vrata, dođe služavka po
imenu Ruža da oslušne, 14 i kad prepozna Petrov glas, od radosti ne otvori vrata,
nego utrča i javi da Petar stoji pred vratima. 15 A oni joj rekoše: ti si luda. No ona je
i dalje tvrdila da je tako. Na to oni govorahu: to je njegov anđeo. 16 A Petar je
uporno kucao. I kad otvoriše, videše ga i behu van sebe od zaprepašćenja. 17 On pak
mahnu na njih rukom da ćute i kaza im kako ga je Gospod izveo iz tamnice, i reče:
javite ovo Jakovu i braći. I iziđe, te ode na drugo mesto.
171
18
A kad osvanu dan, među vojnicima beše ne mala pometnja, šta to bi od Petra. 19 I
kad ga Irod zatraži, pa ne nađe, uze stražare na saslušanje, naredi da ih odvedu na
gubilište, pa ode iz Judeje u Kesariju i onde je boravio.
Irodova smrt
20
Ljutio se Irod na Tirce i Sidonce, no ovi jednodušno dođoše k njemu, pa pošto
zadobiše kraljevog komornika Vlasta, moljahu mir, jer je njihova zemlja uvozila
hranu iz kraljeve. 21 Određenog dana Irod obuče kraljevsko odelo, sede na prestolje
i govoraše im na otvorenom narodnom skupu. 22 A narod odobravajući vikaše:
Božiji glas a ne čovečiji. 23 U to ga odmah udari anđeo Gospodnji, zato što nije dao
slave Bogu, i bi izjeden od crva, i izdahnu.
24
A reč Božija je rasla i napredovala. 25 Varnava pak i Savle, pošto su predali
pomoć, vratiše se iz Jerusalima, uzevši sa sobom Jovana koji je imao nadimak
Marko.

Prvo Pavlovo misionarsko putovanje
1
A u Antiohijskoj crkvi behu proroci i učitelji: Varnava i Simeon zvani Niger, pa
Lukije Kirinac, Manain odgajen s Irodom tetrarhom, i Savle. 2 Kad su oni služili
Gospodu i postili, Duh Sveti reče: odvojte mi Varnavu i Savla za delo na koje sam
ih pozvao. 3 Tada postiše i pomolivši se Bogu položiše ruke na njih, pa ih otpustiše.
Na Kipru
4
Oni pak poslani od Svetoga Duha siđoše u Selevkiju, pa odande otploviše na
Kipar, 5 i kad dođoše u Salaminu, objavljivahu reč Božiju u judejskim sinagogama;
a imahu i Jovana kao pomoćnika. 6 I kad prođoše celo ostrvo sve do Pafa, nađoše
nekog vračara, lažnog proroka, Judejina koji se zvao Varisus, 7 i koji beše sa
prokonzulom Sergijem Pavlom, razboritim čovekom. Ovaj prokonzul dozva
Varnavu i Savla i zaiska da čuje reč Božiju. 8 Ali njima se protivio Elima vračar, jer
njegovo ime prevedeno to znači, u nastojanju da odvrati prokonzula od vere. 9
Savle pak, koji se zove i Pavle, ispunjen Duhom Svetim pogleda na njega 10 i reče:
o ti, pun svakog lukavstva i nevaljalstva, sine đavolji, neprijatelju svake
pravednosti, nećeš li prestati da izvrćeš prave puteve Gospodnje? 11 Vidi sad, ruka
Gospodnja pada na tebe, bićeš slep i nećeš videti sunca za neko vreme. I odmah
172
pade na njega mrak i tama, te je išao naokolo i tražio ljude koji će ga voditi. 12 Tada
prokonzul, videvši šta se dogodilo, poverova, zadivljen naukom Gospodnjom.
U Antiohiji pisidijskoj
13
A Pavle sa svojim društvom otplovi iz Pafa i dođe u Pergu pamfilijsku; tu se
Jovan odvoji od njih i vrati se u Jerusalim. 14 Oni pak produžiše iz Perge i dođoše u
Antiohiju pisidijsku, da uđoše u sinagogu u subotnji dan i sedoše. 15 A po čitanju
zakona i proroka starešine sinagoge poslaše k njima i poručiše: braćo, ako imate
kakvu utešnu reč za narod, govorite.
16
Na to Pavle usta, mahnu rukom i reče: ljudi Izrailjci, i vi koji se Boga bojite,
čujte. 17 Bog ovog izrailjskog naroda izabra naše očeve i podiže narod u tuđini, u
zemlji egipatskoj. I po dignutom rukom izvede ih iz te zemlje, 18 i oko četrdeset
godina nosio ih je i hranio u pustinji, 19 i uništi sedam naroda u zemlji hananskoj i
dade im njihovu zemlju u nasledstvo 20 za nekih četiri stotine i pedeset godina.
Posle toga dade im sudije do proroka Samuila. 21 Od tada zatražiše cara i Bog im
dade Saula sina Kisova, čoveka iz Venijaminova plemena, za četrdeset godina. 22
Kad njega odgurnu, podiže im Davida za cara, za koga posvedoči i reče: »Nađoh
Davida sina Jesejeva, čoveka po mom srcu, koji će uraditi sve što ja hoću«.
23
Od njegovog potomstva Bog je − shodno obećanju − podigao Izrailju Spasitelja
Isusa, 24 pošto je Jovan pre njegovog dolaska svem narodu Izrailjevu u propovedi
objavio pokajničko krštenje. 25 Kada je pak Jovan bio pri kraju svog života, govorio
je: ja nisam to što vi mislite; nego, gle, ide za mnom jedan kome nisam dostojan na
razdrešim obuću na nogama. 26 Braćo, sinovi Avraamova roda i vi bogobojazni
meću njima, nama je poslana reč o ovom spasenju. 27 Jer jerusalimski stanovnici i
njihove starešine ne prepoznaše ovoga Isusa, nego ga osudiše i tako ispuniše
proročke reči koje se čitaju svake subote. 28 Iako nisu našli nikakve krivice, koja
povlači smrtnu kaznu, zamoliše Pilata da ga pogubi. 29 I kad su svršili sve što je
napisano za njega, skinuše ga s drveta i metnuše u grob. 30 Ali ga Bog vaskrse iz
mrtvih; 31 pokazivao se više dana onima koji su s njim iz Galileje otišli gore u
Jerusalim, koji su sad njegovi svedoci pred narodom.
32
I mi vam propovedamo evanđelje o obećanju danom očevima, 33 − da je Bog to
obećanje ispunio nama, njihovoj deci, kad je vaskrsao Isusa, kao što je i napisano u
drugom psalmu: »Ti si moj sin, ja sam te danas rodio«. 34 A da ga je vaskrsao iz
mrtvih − da se više ne vraća u truljenje, ovako je rekao: »Ispuniću vam svete i
pouzdane reči Davidove«. 35 Zato i na drugom mestu kaže: »Nećeš dati da tvoj
173
svetac vidi truljenja«. 36 David je, naime, poslužio svome naraštaju i po Božijoj
volji umro, bio je pridodat svojim očevima i video je truljenje. 37 A koga je Bog
vaskrsao, taj nije video truljenja. 38 Stoga primite na znanje, braćo, da se kroz
ovoga vama objavljuje oproštaj grehova, i od svega u čemu niste mogli da se
opravdate Mojsijevim zakonom; 39 njime se opravdava svako ko veruje. 40 Gledajte,
dakle, da ne dođe na vas što je rečeno u prorocima: 41 »Vidite, vi koji prezirete,
čudite se i nestanite, jer ja činim delo u vaše dane, delo u koje nećete poverovati,
ako vam ko uskazuje«.
42
A kad su oni izlazili, ljudi su ih molili da im se ove reči propovedaju i iduće
subote. 43 Kada se pak skup u sinagogi razišao, mnogi Judeji i proseliti koji su Boga
poštovali pođoše za Pavlom i Varnavom. Ovi su im govorili i nagovarali ih da
ostanu u blagodati Božijoj. 44 A sledeće subote okupi se skoro sav grad da čuje reč
Božiju. 45 Judeji pak videvši mnogi narod ispuniše se zavišću i huleći govorahu
protiv Pavlovih reči. 46 Pavle i Varnava rekoše slobodno: trebalo je da se prvo vama
propoveda reč Božija. Ali pošto je vi odbijate i sebe ne smatrate dostojnim večnog
života, evo, obraćamo se mnogobošcima. 47 Jer tako nam je Gospod zapovedio:
»Postavio sam te za svetlost mnogobošcima, da budeš na spasenje do kraja zemlje«.
48
A mnogobošci slušajući ovo radovahu se i slavljahu reč Gospodnju, te
poverovaše svi koji su bili određeni za život večni. 49 I reč Gospodnja se sve više
širila po svoj okolnoj zemlji. 50 Judeji, međutim, podstakoše ugledne i pobožne
mnogobožačke žene i gradske prvake, pa pokrenuše gonjenje Pavla i Varnave, i
isteraše ih iz svojih krajeva. 51 Oni pak otresoše prašinu sa svojih nogu na njih i
odoše u Ikonium, 52 a učenici behu puni radosti i Duha Svetoga.

U Ikoniumu
1
A u Ikoniumu uđoše zajedno u judejsku sinagogu i održaše govor, tako da je
poverovalo mnoštvo Judeja i Grka. 2 Ali Judeji, koji ih ne poslušaše, podbuniše i
ogorčiše duše mnogobožaca protiv braće. 3 Oni pak provedoše onde dosta vremena
propovedajući slobodno s pouzdanjem u Gospoda, koji je svedočio za reč svoje
blagodati i omogućavao da njihove ruke čine znake i čuda. 4 Tako se gradsko
stanovništvo podeli; jedni su bili na strani Judeja, a drugi sa apostolima. 5 Ali kad
mnogobošci i Judeji sa svojim starešinama navališe da ih zlostave i pobiju
kamenjem, 6 oni to doznaše, te pobegoše u likaonske gradove, Listru i Dervu i
njihovu okolinu, 7 pa onde propovedahu evanđelje.
174
U Listri
8
U Listri je sedeo jedan čovek nemoćan u nogama, hrom od majčine utrobe, koji
nije nikad prohodao. 9 On ču Pavla kad je govorio; kad Pavle pogleda na njega i
vide da ima veru u spasenje, 10 reče snažnim glasom: uspravi se na svoje noge. I
skoči te hodaše naokolo. 11 Kada pak mnoštvo naroda vide šta učini Pavle, podiže
svoj glas govoreći likaonski: bogovi postaše kao ljudi i siđoše k nama. 12 Tako
Varnavu nazivahu Zevsom, a Pavla Hermesom, jer je on vodio glavnu reč. 13 A
sveštenik Zevsovog hrama, koji se nalazio pred gradom, dovede junce i donese
vence pred vrata i htede s narodom da prinese žrtvu. 14 Čuvši to apostoli, Varnava i
Pavle, razderaše svoje haljine, skočiše među narod vičući 15 i govoreći: ljudi, šta to
činite? i mi smo ljudi − kao i vi, propovedamo vam evanđelje − da se od ovih
ništavnih stvari obratite živom Bogu, koji je stvorio nebo, i zemlju, i more, i sve što
je u njima; 16 koji je u prošlim vremenima pustio sve mnogobošce da idu svojim
putevima, 17 ali ipak nije sebe kao dobrotvora ostavio neposvedočena, dajući vam
kišu s neba i rodne godine, puneći vaša srca hranom i veseljem. 18 I govoreći ovo
jedva odvratiše narod da im ne prinese žrtvu. 19 Ali Judeji iz Antiohije i Ikoniuma
dođoše i nagovoriše narod, zasuše Pavla kamenjem i izvukoše ga iz grada misleći
da je umro. 20 Međutim, kada su se učenici okupili oko njega, on usta te uđe u grad.
Sutradan pak sa Varnavom ode u Dervu.
Povratak u Antiohiju sirijsku
21
Pošto su objavili evanđelje u onom gradu i stekli mnogo učenika, vratiše se u
Listru, Ikonium i Antiohiju, 22 utvrđujući duše učenika i savetujući ih da istraju u
veri, i − da nam valja kroz mnoge nevolje ući u carstvo Božije. 23 I kad im postaviše
starešine u pojedinim crkvama, pomoliše se uz post i predadoše ih Gospodu u koga
su verovali. 24 I prošavši Pisidiju dođoše u Pamfiliju, 25 objaviše reč Božiju u Pergi,
pa siđoše u Ataliju, 26 a odande otploviše u Antiohiju, odakle behu predani Božijoj
blagodati na delo koje su svršili. 27 Kada pak stigoše i sabraše Crkvu, pričahu šta je
sve učinio Bog koji je bio sa njima, i da je mnogobošcima otvorio vrata vere. 28 I
ostaše duže vremena sa učenicima.

Apostolski sabor u Jerusalimu
1
I dođoše neki iz Judeje, pa učahu braću: ako se ne obrežete po mojsijevskom
običaju, ne možete se spasiti. 2 A kad se Pavle i Varnava upustiše u ne malu raspru i
175
prepiranje s njima, odrediše da zbog ovog spornog pitanja Pavle i Varnava i još
neki od njih idu gore u Jerusalim k apostolima i starešinama. 3 Tako su ispraćeni od
Crkve prolazili kroz Finikiju i Samariju pričajući o obraćenju mnogobožaca i
pričinjavajući veliku radost svoj braći. 4 Kada pak dođoše u Jerusalim, primi ih
Crkva, i apostoli, i starešine, pa kazaše šta je sve učinio Bog koji je bio s njima. 5
Ali ustaše neki od farisejske stranke, koji su bili poverovali, i rekoše da ih treba
obrezati i narediti im da drže Mojsijev zakon.
6
Apostoli i starešine se okupiše da izvide ovu stvar. 7 I kako nasta velika raspra,
usta Petar i reče im: braćo, znajte da me je Bog već od prvih dana izabrao između
vas − da mnogobošci iz mojih usta čuju evanđeosku reč i poveruju. 8 I Bog, koji
poznaje srca, posvedočio je za njih, kad im je dao Duha Svetoga kao i nama, 9 i nije
postavio nikakve razlike između nas i njih, već je očistio njihova srca verom. 10 Što,
dakle, sad kušate Boga time što hoćete da nametnete učenicima na vrat jaram, koji
ni naši očevi ni mi nismo mogli da ponesemo? 11 Nego verujemo da ćemo
blagodaću Gospoda Isusa biti spaseni na isti način kao i oni. 12 Tada zaćuta sve
mnoštvo i slušahu Varnavu i Pavla, koji su pričali kolike je znake i čuda Bog preko
njih učinio među mnogobošcima.
13
Pošto su oni svršili govor, progovori Jakov i reče: braćo, saslušajte me. 14 Simeon
kaza kako se Bog najpre pobrinuo da između mnogobožaca uzme narod za svoje
ime. 15 I s ovim se slažu proročke reči, kao što je napisano: 16 »Vratiću se potom i
ponovo ću sazidati Davidov dom koji je pao, opet ću sazidati što je u njemu
srušeno, i nanovo ću ga podići, 17 da bi i ostali ljudi mogli da traže Gospoda, i svi
narodi na koje je prizvano ime moje, govori Gospod koji tvori ovo 18 − poznato od
večnosti«. 19 Stoga smatram da ne treba uznemiravati one koji se od mnogobožaca
obraćaju Bogu, 20 nego da im se piše da se uzdržavaju od idolskih pogani, i od
bluda, i od udavljenoga, i od krvi. 21 Jer Mojsije ima svoje propovednike u svakom
gradu od davnih vremena: čita se po sinagogama svake subote.
22
Tada apostoli i starešine sa svom Crkvom odlučiše da izaberu između sebe ljude i
da ih sa Pavlom i Varnavom pošalju u Antiohiju; Judu koji se zvao Varsava i Silu,
vodeće ljude među braćom, 23 te poslaše po njima [ovo pismo]: apostoli i starešine,
vaša braća, pozdravljaju braću iz mnogoboštva koja su u Antiohiji, i Siriji, i
Kilikiji. 24 Pošto smo čuli da su vas neki od nas, kojima mi nismo ništa naredili,
zbunili rečima i uznemirili vaše duše, 25 odlučismo jednodušno da vam pošaljemo
odabrane ljude sa našim dragim Varnavom i Pavlom, 26 ljudima koji su predali
svoje živote za ime Gospoda našega Isusa Hrista. 27 Poslali smo vam stoga Judu i
Silu, koji će vam ovo isto usmeno javiti. 28 Odlučismo, naime, Duh Sveti i mi, da
176
vas ne opterećujemo ničim drugim − sem ovih potrebnih stvari: 29 da se uzdržavate
od mesa koje je žrtvovano idolima, i od krvi, i od udavljenog, i od bluda; ako se od
svega ovoga čuvate, dobro ćete činiti. Ostajte zdravo.
30
Tako oni otpraćeni siđoše u Antiohiju, sakupiše narod i predaše poslanicu. 31 A
kad je pročitaše, obradovaše se utesi. 32 Juda pak i Sila, koji su i sami bili proroci,
mnogim rečima utešiše i utvrdiše braću. 33 I pošto su proveli onde izvesno vreme,
braća ih otpratiše s mirom k onima koji su ih bili poslali. [34 Sila pak odluči da
ostane onde.] 35 A Pavle i Varnava boravili su u Antiohiji učeći i propovedajući sa
mnogim drugima reč Gospodnju.
Drugo Pavlovo misionarsko putovanje
36
Posle nekoliko dana Pavle reče Varnavi: hajde da se vratimo i posetimo braću po
svim gradovima gde smo objavili reč Gospodnju, da vidimo kako su. 37 A Varnava
je hteo da povedu sa sobom i Jovana koji se zvao Marko. 38 No Pavle je smatrao da
ne treba povesti čoveka koji ih je napustio u Pamfiliji i nije pošao s njima na posao.
39
I dođe do zaoštrenosti, tako da se rastaše jedan od drugoga; Varnava uze sa
sobom Marka, te otplovi na Kipar. 40 Pavle pak izabra Silu i otide − predan od
braće blagodati Gospodnjoj.
Od Antiohije do Troade
41
Prolazio je kroz Siriju i Kilikiju i utvrđivao crkve.

1
I tako je dospeo u Dervu i Listru. I gle, onde beše jedan učenik po imenu Timotej,
sin Judejke, koja je verovala, i oca Grka. 2 Braća u Listri i Ikoniumu su za njega
dobro svedočila. 3 Pavle je zaželeo da ovaj pođe s njim; uze ga i obreza zbog Judeja
koji su bili u onim mestima, jer su svi znali da mu je otac bio Grk. 4 A kad su
prolazili gradove, predavahu im odredbe, ustanovljene od apostola i starešina u
Jerusalimu, da ih drže. 5 A crkve su se tako utvrđivale u veri, i broj im je svakog
dana bivao sve veći.
6
Prođoše frigijsku i galatijsku zemlju, pošto im je Duh Sveti zabranio da
propovedaju reč u Aziji. 7 A kad dođoše prema Misiji, pokušavali su da se upute u
Vitiniju, ali im Duh Isusov ne dade; 8 prođoše tako pored Misije i siđoše u Troadu.
9
I Pavlu se javi utvara noću: jedan Makedonac stade pred njega moleći ga i
177
govoreći: pređi u Makedoniju i pomozi nam. 10 A kad on vide tu utvaru, zatražismo
odmah da odemo u Makedoniju, naslućujući da nas je Bog pozvao da im objavimo
evanđelje.
U Filipima
11
Otplovismo zatim iz Troade i putovasmo pravo na Samotrak, idućeg dana u
Neapolj, 12 pa odande u Filipe, rimsku koloniju, prvi grad tog dela Makedonije. U
tom gradu proveli smo nekoliko dana. 13 A u subotu iziđosmo van gradskih vrata
prema reci pretpostavljajući da se tu nalazi judejska bogomolja, pa sedosmo i
govorismo ženama koje su se okupile. 14 I jedna bogobojazna žena po imenu Lidija,
prodavačica purpura iz grada Tijatire, slušaše; njoj Gospod otvori srce da pazi pa
Pavlove reči. 15 A kad bi krštena ona i njen dom, zamoli nas govoreći: ako ste došli
do ubeđenja da ja verujem u Gospoda, uđite u moj dom i ostanite; i privoli nas.
16
A kad smo jednom išli u bogomolju, srete nas jedna robinja, koja je imala
pogađački duh i koja je gatajući donosila veliki dobitak svojim gospodarima. 17 Ova
je išla za Pavlom i za nama vičući: ovi ljudi su sluge svevišnjeg Boga, koje nam
objavljuju spasonosni put. 18 Ovo je ona činila mnogo dana. I kad Pavlu dosadi, on
se okrenu i reče duhu: naređujem ti u ime Isusa Hrista da iziđeš iz nje; i iziđe u taj
čas. 19 Kada pak njeni gospodari videše da im se izmakla nada na dobitak, uzeše
Pavla i Silu, pa ih odvukoše na trg pred starešine. 20 Pošto su ih priveli
zapovednicima, rekoše: ovi ljudi, koji su Judeji, bune naš grad 21 i propovedaju
običaje, koje mi kao Rimljani ne smemo da primimo niti da vršimo. 22 I podiže se
narod protiv njih, a zapovednici im zderaše haljine i narediše da ih šibaju. 23 Pošto
im udariše mnogo udaraca, baciše ih u tamnicu, te zapovediše tamničaru da ih
sigurno čuva. 24 Primivši takvu zapovest ovaj ih baci u unutrašnji deo tamnice i
noge im stavi u klade.
25
Oko ponoći Pavle i Sila u molitvi slavljahu Boga, a sužnji su ih slušali. 26 Ali
odjednom bi snažan potres, tako da su se poljuljali tamnički temelji; vrata se odmah
otvoriše i svima spadoše okovi. 27 Tamničar pak, probudivši se i videvši otvorena
tamnička vrata, izvuče mač i htede da se ubije − misleći da su sužnji pobegli. 28 Ali
Pavle povika sasvim glasno i reče: ne čini sebi nikakva zla, jer smo svi ovde. 29 Na
to on zatraži svetlost, uleti i pade drščući pred Pavla i Silu, 30 izvede ih napolje i
reče: gospodo, šta treba da činim da bih se spasao? 31 Oni pak rekoše: poveruj u
Gospoda Isusa, pa ćeš biti spasen i ti i tvoj dom. 32 I propovediše reč Gospodnju
njemu i svima koji su bili u njegovoj kući. 33 I uzevši ih još u onaj noćni čas opra
im rane od udaraca, pa odmah bi kršten on i svi njegovi. 34 Tada ih odvede gore u
178
kuću, priredi im trpezu, likujući sa svim svojim domom što je poverovao u Boga.
35
A kad osvanu dan, poslaše zapoveniici sudske službenike i rekoše: oslobodi one
ljude. 36 Tamničar pak kaza ove reči Pavlu: zapovednici su poručili da vas pustim.
37
Stoga sad iziđite i idite s mirom. No Pavle im reče: javno, bez prethodne presude
izbiše nas, rimske građane, baciše u tamnicu, a sad hoće da nas tajno izbace. Ne,
nego neka dođu sami i neka nas izvedu. 38 Sudski službenici saopštiše ove reči
zapovednicima. A oni se uplašiše čuvši da su to rimski građani, 39 pa dođoše,
izviniše se, izvedoše ih i moliše da odu iz grada. 40 Izišavši tako iz tamnice dođoše
u Lidijinu kuću, videše i utešiše braću, pa odoše odande.

U Solunu i Veriji
1
Prošavši Amfipolj i Apoloniju dođoše u Solun, gde je bila judejska sinagoga. 2 Po
svom običaju Pavle uđe k njima i u toku tri subote propovedaše im iz Pisma, 3
dajući im na znanje i izlažući da je trebalo da Hristos postrada i vaskrsne iz mrtvih,
i da je ovo Mesija − Isus koga vam ja objavljujem. 4 I neki od njih behu u to
uvereni, pa pristaše uz Pavla i Silu, a isto tako i vrlo mnogo bogobojaznih Grka i ne
malo uglednih žena. 5 Ali Judeji pozavideše, uzeše neke zle, ulične ljude, okupiše
gomilu i izazvaše gužvu u gradu, pa navališe na Jasonovu kuću i tražahu da ih
izvedu pred narod. 6 A kad ih tu ne nađoše, odvukoše Jasona i još neku braću pred
gradske starešine vičući: ovi, što su ceo svet uzbunili, došli su i ovamo; 7 njih je
Jason prihvatio. I svi ovi rade protiv carskih zapovesti govoreći da je kralj jedan
drugi, Isus. 8 Uznemiriše tako narod i gradske starešine koje su ovo čule, 9 i tek kad
su dobili jemstvo od Jasona i ostalih, oslobodiše ih.
10
A braća odmah, još u toku noći, poslaše Pavla i Silu u Veriju; došavši tamo oni
uđoše u judejsku sinagogu. 11 Ovi su bili plemenitiji od onih u Solunu, pa primiše
reč sa svakom predusretljivošću, istražujući svakodnevno Pisma − je li to tako. 12 I
mnogi od njih poverovaše, a od uglednih grčkih žena i ljudi ne malo. 13 Ali kad
solunski Judeji doznaše da je Pavle i u Veriji objavio reč Božiju, dođoše i onamo,
pokrenuše i uzbuniše svetinu. 14 Na to braća odmah otpratiše Pavla da ide u
primorje, a Sila i Timotej ostaše onde. 15 Pratioci pak dovedoše Pavla do Atine, pa
primivši nalog za Silu i Timoteja − da što brže dođu k njemu − odoše.
U Atini
179
16
A kad ih je Pavle očekivao u Atini, uzbudi se njegov duh u njemu − posmatrajući
grad koji je bio pun idola. 17 I raspravljao je sa Judejima u sinagogi i svakodnevno
na trgu sa bogobojaznim ljudima koji su se tu našli. 18 A neki od epikurejskih i
stojičkih filosofa sretoše se s njim, pa jedni govorahu: šta bi hteo ovaj brbljivac da
kaže? a drugi: izgleda da propoveda tuđe bogove; jer je propovedao evanđelje o
Isusu i o vaskrsenju. 19 Najzad ga uzeše, odvedoše na Areopag i rekoše: možemo li
da doznamo kakva je to nova nauka, koju ti kazuješ? 20 Puniš nam uši nečim
čudnovatim; hoćemo, dakle, da znamo šta je to. 21 A svi Atinjani i stranci među
njima imali su vremena samo za to da neku veću novost kažu ili čuju.
22
Tada Pavle stade nasred Areopaga i reče: Atinjani, po svemu vidim da ste vrlo
pobožni. 23 Prolazeći, naime, i posmatrajući vaše svetinje našao sam i jedan
žrtvenik na kojem je bilo napisano: »Nepoznatom Bogu«. Što vi, dakle, ne
poznavajući poštujete, to vam ja objavljujem. 24 Bog koji je stvorio svet i sve što je
u njemu, kao gospodar neba i zemlje ne stanuje u rukotvorenim hramovima, 25 niti
prima službe od ljudskih ruku − kao da ima potrebu za čim, pošto sam daje svima
život, i dah, i sve. 26 On je takođe učinio da sav ljudski rod potiče od jednog čoveka
i da se nastani po svoj zemlji, postavio je određena vremena i granice njihovog
nastanjivanja, 27 da traže Boga − ne bi li ga kako napipali i našli, pošto on nije tako
daleko ni od jednog od nas. 28 Jer u njemu živimo, i mičemo se, i jesmo, kao što su i
neki od vaših pesnika rekli: i mi smo njegov rod. 29 I pošto smo rod Božiji, ne treba
da mislimo da je Božanstvo kao zlato ili srebro ili kamen, kao tvorevina ljudske
umetnosti i zamisli. 30 Ne gledajući, dakle, na vremena neznanja Bog sada nalaže
ljudima da se svi svuda pokaju, 31 jer je on postavio dan u koji će po pravdi suditi
celom svetu preko čoveka koga je odredio, pruživši svima pouzdanje time što ga je
vaskrsao iz mrtvih. 32 A kad su čuli za vaskrsenje iz mrtvih, jedni su se rugali, a
drugi rekoše: čućemo te drugi put o tome. 33 Tako Pavle ode od njih. 34 Ipak neki
ljudi pristaše uz njega i poverovaše, među kojima beše i Dionisije Areopagit, žena
po imenu Damara i drugi s njima.

U Korintu
1
Posle toga [Pavle] napusti Atinu i dođe U Korint. 2 Tu nađe jednog Judejina po
imenu Akilu, rodom iz Ponta, koji je sa svojom ženom Priskilom nedavno bio
došao iz Italije − zbog Klaudijeve naredbe da svi Judeji napuste Rim. K njima dođe,
3
pa pošto su se bavili istim zanatom, osta kod njih i tu je radio. U svom zanatu
izrađivali su šatore. 4 A svake subote raspravljao je u sinagogi i ubeđivao Judeje i
180
Grke.
5
Kada pak Sila i Timotej stigoše iz Makedonije, Pavle se sasvim posvetio
propovedi svedočeći Judejima da je Isus Mesija. 6 No kako su se oni protivili i
hulili, on otrese svoje haljine i reče im: vaša krv na vaše glave, ja sam čist i odsada
idem mnogobošcima. 7 I preseli se odande, te uđe u kuću jednog bogobojaznog
čoveka po imenu Titija Justa, čija je kuća bila do sinagoge. 8 I Krisp, starešina
sinagoge, sa svim svojim domom poverova u Gospoda, pa i mnogi Korinćani
slušajući ga prilažahu veri i krštavahu se. 9 A Gospod reče Pavlu noću u jednom
viđenju: ne boj se, nego govori i da ne ućutiš, 10 jer ja sam s tobom i niko te neće
dotaći da ti nanese kakvo zlo, pošto ja imam mnogi narod u ovom gradu. 11 I osta
među njima godinu i šest meseci učeći ih reči Božijoj.
12
A kada je Galion bio namesnik Ahaje, Judeji jednodušno istupiše protiv Pavla, pa
ga dovedoše na sud govoreći: 13 ovaj nagovara ljude da poštuju Boga na nezakonit
način. 14 Kada je pak Pavle hteo da otvori usta, Galion reče Judejima: da je posredi
kakav prestup ili zlonamerno nevaljalstvo, o Judeji, imao bih razloga da vas
saslušam. 15 Ako su pak to sporna pitanja o nauci ili imenima ili zakonu koji kod
vas važi, postarajte se sami, jer ja neću da budem sudija u tim stvarima. 16 I otera ih
od sudijske stolice. 17 Tada svi Grci uhvatiše Sostena, starešinu sinagoge, i udarahu
ga pred sudom, a Galion nije za to ništa mario.
Povratak u Antiohiju sirijsku
18
Pavle pak osta ovde još mnogo dana, pa se onda oprosti od braće i otplovi u
Siriju, a s njim Priskila i Akila; u Kenhreji je ošišao glavu, jer je imao zavet. 19 A
kad stigoše u Efes, ostavi ih onde te sam uđe u sinagogu i obrati se Judejima. 20 I
kad su ga molili da ostane što duže, nije pristao, 21 nego se oprosti od njih i reče:
ako bude volja Božija, vratiću se opet k vama; tako otplovi iz Efesa. 22 Došavši u
Kesariju ode gore u Jerusalim, pozdravi Crkvu, pa siđe u Antiohiju.
Treće Pavlovo misionarsko putovanje
23
Ovde je proveo neko vreme, pa onda otputova idući od mesta do mesta kroz
Galatiju i Frigiju i utvrđujući sve učenike.
24
U Efes, međutim, dođe jedan Judejin po imenu Apolos, rodom Aleksandrijac,
rečit čovek i dobro upućen u Pisma. 25 On je bio poučen u nauci Gospodnjoj, pa je
svojim vrlim duhom govorno i učio tačno o Isusu, iako je znao samo Jovanovo
krštenje. 26 On poče slobodno da propoveda u sinagogi. A kad ga čuše Priskila i
181
Akila, uzeše ga k sebi i tačnije mu izložiše nauku Božiju. 27 Kada je pak hteo da
pređe u Ahaju, braća ga ohrabriše i napisaše učenicima da ga prime: tako je došao i
mnogo pomogao onima koji su primili veru blagodaću, 28 jer je nadmoćno i javno
pobijao Judeje, dokazujući Pismima da je Isus Mesija.

Pavle u Efesu
1
A kad je Apolos bio u Korintu, Pavle prošavši gornje oblasti dođe u Efes i tu nađe
neke učenike. 2 Njima reče: jeste li primili Duha Svetoga kad ste poverovali?
Odgovoriše mu: nismo ni čuli da postoji Duh Sveti. 3 Reče im još: u ime čega ste
kršteni? A oni rekoše: u ime Jovanovog krštenja. 4 Na to Pavle reče: Jovan je krstio
pokajničkim krštenjem govoreći narodu da poveruje u onoga koji za njim dolazi, to
jest u Isusa. 5 Kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa. 6 I kad je Pavle položio
ruke na njih, siđe Duh Sveti na njih, pa govorahu jezicima i prorokovahu. 7 A beše
ih u svemu oko dvanaest ljudi.
8
Tada uđe u sinagogu i tu je istupao slobodno tri meseca govoreći o carstvu
Božijem i trudeći se da ih ubedi. 9 Kako se pak neki pokazaše okoreli i nepokorni
ružeći nauku pred svima, on odstupi od njih, odvoji učenike i svakodnevno
propovedaše u školi [nekog] Tirana. 10 Ovo je potrajalo dve godine, tako da su reč
Gospodnju čuli svi koji su živeli u Aziji, Judeji i Grci. 11 A Bog je − preko Pavlovih
ruku − činio neobična čuda, 12 tako da su i ubruse za znoj i kecelje sa njegovog tela
odnosili na bolesnike, i bolesti su ih ostavljale, i zli dusi su izlazili iz njih.
13
A neki od Judeja, koji su skitali i zaklinjali duhove, počeše prizivati ime Gospoda
Isusa na one koji su imali zle duhove, govoreći im: zaklinjem vas Isusom koga
Pavle propoveda. 14 Sedam sinova jednog Judejina Skeve, prvosveštenika, činili su
ovo. 15 Ali zli duh im u odgovoru reče: Isusa poznajem i Pavla znam; ali ko ste vi?
16
I čovek, u kom je bio zao duh, skoči na njih, nadvlada ih sve i pokaza im svoju
nadmoć, tako da su goli i izranjavljeni pobegli iz one kuće. 17 To doznaše svi Judeji
i Grci, koji su stanovali u Efesu, i uđe strah u sve njih, te se veličalo ime Gospoda
Isusa. 18 A mnogi od onih koji su bili poverovali dolažahu i ispovedajući se
kazivahu svoja dela. 19 Od onih pak koji su se bavili vračanjem priličan broj donese
svoje, knjige na gomilu, pa ih spališe pred svima; proračunaše njihovu vrednost i
nađoše da vrede pedeset hiljada srebrnika. 20 Tako je reč Gospodnja snažno rasla, i
pokaza svoju moć.
182
21
Posle ovih zbivanja naumi Pavle u Duhu da prođe Makedoniju i Ahaju i da se
uputi u Jerusalim, rekavši: pošto budem tamo, moram i Rim videti. 22 Stoga posla u
Makedoniju dvojicu svojih pomoćnika, Timoteja i Erasta, a sam osta još neko
vreme u Aziji.
23
U ono vreme pak nasta ne mala uzbuna zbog nauke Gospodnje. 24 Jer neki čovek
po imenu Dimitrije, kovač srebra, koji je izrađivao srebrne hramove Artemidine i
zanatlijama pružao ne malu zaradu, 25 sakupi ih i radnike koji su se ovim bavili, pa
reče: ljudi, vi znate da naše blagostanje dolazi od ovoga posla, 26 a posmatrate i
slušate da je ovaj Pavle ne samo u Efesu nego skoro po svoj Aziji ubedio i odvratio
mnogi narod govoreći da bogovi − rukama napravljeni − nisu bogovi. 27 Ali ne
postoji samo opasnost da izgubi ugled ovaj naš zanat, nego i hram velike boginje
Artemide neće se smatrati ni za šta, pa će se i šteta naneti veličanstvu boginje, koju
poštuje sva Azija i ceo svet. 28 A kad su čuli ovo, ispunjeni gnevom vikahu
govoreći: velika je Artemida efeska. 29 I bi pometnja u gradu, pa navališe
jednodušno u pozorište i odvukoše Makedonce Gaja i Aristarha, Pavlove saputnike.
30
Kada je pak Pavle hteo da uđe u narod, učenici mu ne dadoše. 31 A neki od
aziarha, koji su mu bili prijatelji, poslaše k njemu i savetovahu ga da se ne pojavi u
pozorištu. 32 Jedni su vikali jedno a drugi drugo; jer je skup bio smućen i većina
nije znala radi čega su se iskupili. 33 U to podstakoše iz naroda Aleksandra, koga su
Judeji gurali napred. Aleksandar pak mahnu rukom i htede da se brani pred
narodom. 34 Ali kad doznaše da je on Judejin, povikaše svi u jedan glas i vikahu
oko dva sata: velika je Artemida efeska. 35 Najzad gradski pisar utiša narod i reče:
Efešani, koji to čovek ne zna da je grad Efes čuvar hrama velike Artemide i njenog
kipa koji je pao s neba? 36 Pošto je to neosporno, vi treba da budete mirni i da ništa
naglo ne činite. 37 Dovedoste ove ljude koji nisu pokrali hram niti hule na našu
boginju. 38 Stoga, ako Dimitrije i majstori koji su s njim imaju tužbu protiv nekog,
ima dana kad se sudi, i namesnici su tu; neka tuže jedan drugoga. 39 Ako li nešto
više tražite, rešiće se u zakonitoj skupštini. 40 Jer nam preti opasnost da budemo
tuženi za današnju bunu, pošto nema nikakvog razloga kojim bismo mogli da se
opravdamo za ovu bunu. Rekavši ovo raspusti skup.

U Makedoniji i Grčkoj
1
A kada se buna utišala, Pavle dozva učenike, posavetova ih, oprosti se od njih i
krenu na put u Makedoniju. 2 Pošto je prošao one krajeve i obodrio ih mnogim
183
rečima, dođe u Grčku. 3 Ovde je ostao tri meseca. Kada je nameravao da otplovi u
Siriju, Judeji skovaše zaveru protiv njega, te odluči da se vrati preko Makedonije. 4
Pratili su ga: Pirov sin Sopater iz Verije, Solunjani Aristarh i Sekund, Gaj iz Derve
i Timotej, Tihik i Trofim iz Azije. 5 Ovi odoše napred i čekahu nas u Troadi. 6 A mi
posle dana beskvasnih hlebova otplovismo iz Filipa i za pet dana dođosmo k njima
u Troadu, gde provedosmo sedam dana.
7
A kad smo se u prvi dan nedelje sastali da prelomimo hleb, Pavle im je
propovedao; kako je nameravao sutradan da otputuje, produži govor do ponoći. 8 U
gornjoj sobi pak, gde smo bili okupljeni, bile su mnoge svetiljke. 9 Kako je Pavle
poduže govorio, jedan mladić po imenu Evtih sedeći na prozoru, obuzet dubokim
snom i savladan od sna, pade s trećeg sprata i digoše ga mrtva. 10 Tada Pavle siđe,
baci mu se u zagrljaj i reče: ne uznemiravajte se, jer je njegova duša u njemu. 11
Zatim ode gore, prelomi hleb i jede, i pošto im je još mnogo govorio do zore,
otputova. 12 A mladića dovedoše živa i utešiše se vrlo.
13
Pošto smo se ranije ukrcali u lađu, odvezosmo se u Asos s namerom da odande
Pavla uzmemo na lađu; tako je, naime, on naredio, želeći da sam ide pešice. 14 A
kad se sastao s nama u Asosu, uzesmo ga u lađu i pođosmo u Mitilinu. 15
Otplovismo i odande, pa sutradan dođosmo prema Hiosu; drugi dan pristasmo na
Samos, te sledećeg dana dođosmo u Milit. 16 Pavle je, naime, bio odlučio da se
prođe mimo Efesa, da se ne bi zadržao duže vreme u Aziji: jer se žurio − ako bi mu
bilo mogućno − da na dan Pedesetnice bude u Jerusalimu.
Oproštaj s efeskim starešinama
17
Iz Milita posla u Efes i dozva crkvene starešine. 18 A kad dođoše k njemu, reče
im: vi znate kako sam s vama proveo sve vreme − od prvog dana otkako sam došao
u Aziju, 19 služeći Gospodu sa svakom poniznošću, sa suzama i iskušenjima, koja
su me snašla od judejskih spletki, 20 kako ništa korisno nisam propustio da vam
kažem i da vas poučim javno i idući od kuće do kuće, 21 preklinjući Judeje i Grke
da se obrate Bogu i da veruju u Gospoda našega Isusa.
22
A sad, eto, duh mi je vezan i idem u Jerusalim ne znajući šta će mi se u njemu
dogoditi, 23 sem − što mi Duh Sveti od grada do grada svedoči i govori − da me
čekaju okovi i nevolje. 24 Ali meni nije nimalo stalo do moga života, samo da
svršim svoj put i službu koju sam primio od Gospoda Isusa, − da posvedočim
evanđelje o blagodati Božijoj.
184
25
I eto, sad znam da svi vi, među kojima sam prošao propovedajući carstvo, nećete
više videti moga lica. 26 Zato vam svedočim na današnji dan da sam čist od krvi
sviju; 27 jer se nisam ustručavao da vam objavim svu odluku Božiju. 28 Pazite na
sebe i na sve stado, u kom vas je Duh Sveti postavio za episkope, da napasate
Crkvu Božiju, koju je stekao svojom krvlju. 29 Ja znam da će posle moga odlaska
među vas ući zverski vuci koji neće štedeti stada. 30 Pa i od vas samih ustaće ljudi
koji će govoriti naopake stvari − da povuku za sobom učenike. 31 Stoga budno
pazite i sećajte se da tri godine, noć i dan, nisam posustao savetujući sa suzama
svakog od vas.
32
I sad vas predajem Bogu i njegovoj blagodatnoj reči, koja može da nazida i
omogući nasledstvo među svima osvećenima. 33 Srebra ili zlata ili odela nisam
zaželeo ni od koga. 34 Sami znate da su ove moje ruke poslužile mojim potrebama i
potrebama mojih saradnika. 35 Sve sam vam pokazao, da se tako valja truditi i
nemoćne prihvaćati, i sećati se reči Gospoda Isusa, jer je on rekao: »Blaženije je
davati nego li primati«. 36 Rekavši ovo kleknu i pomoli se Bogu sa svima njima. 37
Na to svi glasno zaplakahu, padoše u zagrljaj Pavlu i ljubljahu ga; 38 najviše bola
nanela im je reč koju je rekao − da neće više videti njegova lica. Zatim ga otpratiše
na lađu.

Od Milita do Jerusalima
Kad smo se rastali od njih i odvezli, držeći se pravog puta dođosmo na Kos,
sledećeg dana na Rodos, pa odande u Pataru. 2 I našavši lađu koja prevozi u
Finikiju, ukrcasmo se i odvezosmo se. 3 A kad nam se ukaza Kipar, ostavismo ga s
leve strane i plovljasmo u Siriju, te prispesmo u Tir; onde je lađa imala da istovari
teret. 4 I pošto smo našli učenike, ostasmo tu sedam dana; ovi su nadahnuti Duhom
govorili Pavlu da ne ide gore u Jerusalim. 5 A kad nam istekoše ovi dani, otidosmo
odande i putovasmo dalje; pratili su nas svi sa ženama i decom − do izvan grada, a
na obali kleknusmo i pomolismo se Bogu. 6 Pošto smo se oprostili jedni od drugih,
mi uđosmo u lađu, a oni se vratiše svojim kućama.
7
Svršivši pak plovidbu od Tira stigosmo u Ptolemaidu, pozdravismo braću i
ostasmo kod njih jedan dan. 8 Sutradan otputovasmo i dođosmo u Kesariju, pa
uđosmo u kuću evanđeliste Filipa, koji je bio jedan od Sedmorice, i ostasmo kod
njega. 9 On je imao četiri kćeri, devojke, koje su prorokovale. 10 Pošto smo se tu
zadržali više dana, dođe iz Judeje jedan prorok po imenu Agav, 11 te nam priđe, uze
185
Pavlov pojas, sveza svoje noge i ruke, pa reče: ovo veli Duh Sveti: čoveka, čiji je
ovo pojas, Judeji će u Jerusalimu svezati i predati u ruke mnogobožaca. 12 Kad smo
to čuli, molili smo mi i meštani da ne ide gore u Jerusalim. 13 Tada Pavle odgovori:
šta to činite? što plačete i cepate mi srce? Za ime Gospoda Isusa ja sam spreman ne
samo da budem svezan, nego i da umrem u Jerusalimu. 14 Kako se nije dao
nagovoriti, mi se umirismo i rekosmo: neka bude Gospodnja volja. 15 Posle ovih
dana spremismo se i odosmo gore u Jerusalim. 16 S nama pođoše i neki od učenika
iz Kesarije, pa nas odvedoše nekom Mnasonu Kipraninu, starom učeniku, da
budemo njegovi gosti.
U Jerusalimskoj crkvi
17
A kad smo došli u Jerusalim, braća nas primiše radosno. 18 Sutradan Pavle s
nama poseti Jakova, a sve starešine su bile prisutne. 19 I pošto ih pozdravi, pričaše
im u pojedinostima sve što je Bog njegovom službom učinio mnogobošcima.
20
A kad su to saslušali, slavljahu Boga i rekoše mu: vidiš, brate, koliko hiljada
vernih ima među Judejima, i svi revnuju za zakon; 21 a o tebi su obavešteni da sve
Judeje, koji su među mnogobošcima, učiš i otpađuješ od Mojsija govoreći im da ne
obrezuju svoju decu i da ne žive po svojim običajima. 22 Šta ćemo, dakle, sad?
Svakako će čuti da si došao. 23 Stoga učini ovo što ti kažemo: imamo četiri čoveka
koji su se zavetovali; 24 uzmi ih, podvrgni se očišćenju s njima zajedno i plati za
njih da ošišaju glave, pa će svi doznati da nema ništa od onoga što su čuli za tebe,
nego da i sam živiš držeći se zakona. 25 A za mnogobošce koji su primili veru
odlučili smo i poručili da se čuvaju od mesa žrtvovanog idolima, i od krvi, i od
udavljenog, i od bluda. 26 Tada Pavle uze te ljude, pa sledećeg dana očišćen s njima
zajedno uđe u hram objavljujući da su se navršili dani očišćenja, − dok je za svakog
od njih žrtva bila prineta.
Pavla hvataju u hramu
27
A pri isteku sedam dana Judeji iz Azije primetiše ga u hramu, pobuniše sav narod
i staviše ruke na njega vičući: 28 Izrailjci, pomagajte, ovo je čovek koji svuda sve
uči protiv naroda, i zakona, i ovoga mesta, pa je još i Grke uveo u hram i oskrnavio
ovo sveto mesto. 29 Prethodno su, naime, videli Trofima iz Efesa s njim u gradu i
mislili da ga je Pavle uveo u hram. 30 I sav grad se uskomeša, navali narod sa svih
strana, pa uhvatiše Pavla i stadoše ga vući iz hrama, a vrata se odmah zatvoriše. 31
Dok su oni tražili da ga ubiju, dođe glas do zapovednika čete da je sav Jerusalim u
pometnji. 32 On odmah uze vojnike i kapetane, pa dotrča na njih. Oni pak videvši
zapovednika i vojnike prestaše da udaraju Pavla. 33 Tada se zapovednik približi
186
Pavlu, prihvati ga i naredi da ga svežu dvama lancima, i raspitivaše se ko je on i šta
je učinio. 34 A u narodu jedni vikahu jedno a drugi drugo; kako od vike nije mogao
ništa sigurno da sazna, zapovednik naredi da ga odvedu u kasarnu. 35 A kad je bio
na stepenicama, došlo je do toga da su ga vojnici nosili zbog siline naroda; 36 jer je
mnoštvo naroda išlo za njim i vikalo: pogubi ga.
37
A kad je trebalo da ga uvedu u kasarnu, Pavle reče zapovedniku: smem li ti nešto
reći? Ovaj pak reče: zar ti znaš grčki? 38 Da nisi ti onaj Egipćanin koji je pre ovih
dana pobunio i izveo u pustinju četiri hiljade ljudi naoružanih noževima? 39 Na to
Pavle reče: ja sam Judejin iz Tarsa kilikijskog, građanin znamenitog grada; molim
te dopusti mi da se obratim narodu. 40 I kad on dopusti, Pavle stojeći na
stepenicama mahnu rukom narodu. Kada pak nasta velika tišina, progovori
jevrejskim jezikom i reče:

Pavlova odbrana
1
Braćo i oci, saslušajte sada moju odbranu kojom se branim pred vama. 2 A kad su
čuli da im se obraća jevrejskim jezikom, umiriše se još više. I reče: 3 ja sam Judejin,
rođen u Tarsu kilikijskom, a odgojen sam u ovom gradu i kod Gamaliilovih nogu
vaspitan strogo po otačkom zakonu, revnujući za Boga kao i vi svi danas. 4 Gonio
sam ovu nauku do smrti svezujući ljude i žene i predavajući ih u tamnice, 5 što mi
može posvedočiti prvosveštenik sa svim starešinama; primivši od njih pisma za
braću u Damasku išao sam onamo da i tamošnje svezane dovedem u Jerusalim da
se kazne.
6
A kad sam putovao i približio se Damasku, oko podne, obasja me odjednom
velika svetlost sa neba, 7 te padoh na zemlju i čuh glas kako mi govori: Savle,
Savle, zašto me goniš? 8 Ja pak odgovorih: ko si ti, Gospode? Na to mi reče: ja sam
Isus Nazarećanin, koga ti goniš. 9 Moje društvo vide svetlost, ali nije čulo glasa koji
mi je govorio. 10 Rekoh još: šta da radim, Gospode? A Gospod mi reče: ustani, idi u
Damask i tamo će ti se kazati šta ti je sve određeno da činiš. 11 I kako nisam mogao
da gledam od sjaja one svetlosti, vodili su me moji drugovi za ruku i tako dođoh u
Damask.
12
A neki Ananija, čovek pobožan po zakonu, za koga su dobro svedočili svi
tamošnji Judeji, 13 dođe k meni, priđe mi i reče: Savle brate, progledaj. I ja u taj čas
pogledah na njega. 14 On pak reče: Bog naših otaca unapred te je odredio da
187
upoznaš njegovu volju i da vidiš Pravednika, te da čuješ glas iz njegovih usta, 15 jer
ćeš mu biti svedok pred svim ljudima za ono što si video i čuo. 16 I što sad oklevaš?
Ustani, krsti se, prizovi njegovo ime i speri svoje grehe. 17 Kada sam se pak vratio u
Jerusalim i molio se Bogu u hramu, padoh u zanos. 18 I videh ga gde mi govori:
požuri i idi brzo iz Jerusalima, jer neće usvojiti ono što ti svedočiš za mene. 19 Ja
još rekoh: Gospode, znaju oni da sam ja išao od sinagoge do sinagoge, bacao u
tamnicu i bio one koji veruju u tebe. 20 I kad se prolivala krv tvoga svedoka
Stefana, stajao sam i ja onde, odobravao i čuvao haljine onih koji su ga ubijali. 21 I
reče mi: idi, jer ćute poslati daleko među mnogobošce.
Pavle u tamnici
22
Do ove reči slušali su ga, zatim podigoše svoj glas govoreći: ukloni takvog sa
zemlje, jer ne treba da živi. 23 Dok su oni tako vikali, vitlali svoje haljine i bacali
prašinu u vazduh, 24 zapovednik naredi da ga odvedu u kasarnu, rekavši da ga
bojem ispitaju, da bi doznao zbog čega su tako vikali na njega. 25 A kad ga opružiše
i kajševima svezaše, Pavle reče kapetanu koji je stajao prema njemu: zar vi smete
da šibate rimskog građanina − još neosuđenog? 26 Kada pak kapetan ču ovo, priđe
zapovedniku, obavesti ga i reče: šta hoćeš da činiš? ta ovaj čovek je rimski
građanin. 27 Tada mu priđe zapovednik i reče: kaži mi, jesi li ti rimski građanin? A
on reče: da. 28 Zapovednik pak odgovori: ja sam priličnom sumom stekao to
građanstvo. Na to Pavle reče: a ja sam se i rodio s njim. 29 I odmah odstupiše od
njega oni koji su hteli da ga šibanjem ispitaju. A zapovednik se uplaši, saznavši da
je Pavle rimski građanin, i što ga je svezao.
Pavle pred sinedrionom
30
Sutradan želeći da dođe do sigurnog saznanja − zašto ga Judeji optužuju,
oslobodi ga, te naredi da se skupe prvosveštenici i sav sinedrion, pa svede Pavla i
postavi ga pred njih.

1
A Pavle pogleda na sinedrion i reče: braćo, ja sam sa potpuno čistom savešću
živeo služeći Bogu do ovoga dana. 2 Prvosveštenik Ananija pak naredi onima što su
stajali do njega da ga biju po ustima. 3 Tada mu Pavle reče: Bog će biti tebe, zide
okrečeni; i ti sediš da mi sudiš po zakonu, a protiv zakona naređuješ da me biju. 4 A
oni što stojahu tu rekoše: vređaš prvosveštenika Božijeg? 5 Na to Pavle reče: nisam
znao, braćo, da je on prvosveštenik; pisano je, naime: »Ne govori ružno o starešini
188
svoga naroda«.
6
Pošto je Pavle znao da je jedan deo pripadao sadukejima a drugi farisejima,
povika u sinedrionu: braćo, ja sam farisej, farisejski sin; zbog nadanja i vaskrsenja
iz mrtvih izveden sam pred sud. 7 A kad je on to rekao, nasta raspra između fariseja
i sadukeja, i skup se podeli. 8 Jer sadukeji govore da nema vaskrsenja, ni anđela, ni
duha, a fariseji ispovedaju i jedno i drugo. 9 Tako je došlo do velike vike, te ustaše
neki književnici farisejske stranke, prepirahu se i govorahu: ne nalazimo nikakvo
zlo na ovom čoveku; ako mu je duh ili anđeo govorio? 10 I kako je došlo do velike
svađe, zapovednik se poboja da Pavla ne raskinu, pa naredi da vojska siđe dole, da
ga otme od njih i odvede u kasarnu. 11 Iduće noći Gospod stade pred njega i reče: ne
boj se; kao što si posvedočio za mene u Jerusalimu, tako treba da posvedočiš i u
Rimu.
Zavera protiv Pavla
12
A kad se razdanilo, okupiše se Judeji i zakleše da neće ni jesti ni piti dok ne ubiju
Pavla. 13 Bilo ih je više od četrdesetorice, koji položiše ovu zakletvu. 14 Ovi priđoše
prvosveštenicima i starešinama, i rekoše: zakletvom smo se zakleli da nećemo ništa
okusiti dok ne ubijemo Pavla. 15 Stoga vi sad sa sinedrionom podnesite zahtev
zapovedniku da ga svede k vama, kao da biste hteli tačnije da ispitate njegovu
stvar; a mi smo spremni da ga ubijemo pre no što se približi.
16
Sin Pavlove sestre, međutim, ču za ovu zasedu, dođe i uđe u kasarnu, te javi
Pavlu. 17 Pavle pak dozva jednog od kapetana i reče: odvedi ovog mladića
zapovedniku, jer ima nešto da ga obavesti. 18 Ovaj ga uze, odvede zapovedniku i
reče: sužanj Pavle dozvao me je i zamolio da ovoga mladića dovedem k tebi; ima
nešto da ti kaže. 19 Tada ga zapovednik uze za ruku, povuče se s njim nasamo i
pitaše: šta je to što imaš da mi javiš? 20 Na to on reče: Judeji su se dogovorili da te
zamole da sutra svedeš Pavla u sinedrion, kao da nameravaš nešto tačnije da saznaš
za njega. 21 Ne daj se, dakle, nagovoriti od njih, jer ga vrebaju više od četrdeset
njihovih ljudi, koji su se zakleli da neće ni jesti ni piti dok ga ne ubiju. I sad su
spremni, samo čekaju tvoje obećanje. 22 Tako zapovednik otpusti mladića i naredi
mu: nikom nemoj da kažeš da si mi ovo javio.
Sprovođenje u Kesariju
23
I dozva dvojicu od kapetana i reče: spremite dve stotine vojnika, sedamdeset
konjanika i dvesta strelaca, da od trećeg časa noći pođu na put do Kesarije; 24
opremite i konje da posade Pavla i bezbedno ga privedu namesniku Feliksu. 25 I
189
napisa pismo sledeće sadržine: 26 Klaudije Lisija pozdravlja uglednog namesnika
Feliksa. 27 Ovoga čoveka, koga su Judeji uhvatili i hteli ubiti, ja sam došavši sa
vojskom izvukao, pošto sam doznao da je rimski građanin. 28 Želeći da doznam za
kakvu krivicu ga optužuju, svedoh ga u njihov sinedrion. 29 Nađoh da ga optužuju
za sporna pitanja njihova zakona, a da nema nikakve krivice koja zaslužuje smrtnu
kaznu ili okove. 30 Pošto mi je predočeno da se sprema napad na ovoga čoveka,
poslah ga odmah k tebi i tužitelje uputih da pred tobom kažu šta imaju protiv njega.
Zdravo!
31
Tako vojnici uzeše Pavla, kako im je bilo zapoveđeno, i sprovedoše ga noću u
Antipatridu. 32 Sutradan ostaviše konjanike da produže s njim, a oni se vratiše u
kasarnu. 33 Ovi dođoše u Kesariju, predaše pismo namesniku i izvedoše Pavla pred
njega. 34 Pošto je pročitao pismo upita ga iz koje je pokrajine, i kad je doznao da je
iz Kilikije, 35 reče saslušaću te kad i tvoji tužitelji dođu; zapovedi pak da ga čuvaju
u Irodovom dvoru.

Pred namesnikom Feliksom
1
A posle pet dana siđe prvosveštenik Ananija sa nekoliko starešina i nekim
advokatom Tertulom, pa istupiše pred namesnikom protiv Pavla. 2 Kada ga pak
dozvaše, Tertul poče da ga optužuje govoreći: da veliki mir uživamo zahvaljujući
tebi i da se tvojom brižljivošću mnogo što šta popravilo u ovom narodu, 3 to mi na
svaki način i na svakom mestu priznajemo, ugledni Felikse, sa svakom
zahvalnošću. 4 No, da te više ne zadržavam, molim te saslušaj nas ukratko po svojoj
pravičnosti. 5 Našli smo, naime, da je ovaj čovek kuga, da pokreće svađe među
svim Judejima po svemu svetu, da je prvoborac nazarejske sekte, 6 pa je pokušao i
hram da oskrnavi, te ga uhvatismo, [i htedosmo da mu sudimo po svom zakonu, 7
ali dođe zapovednik Lisija sa velikom silom, pa ga ote iz naših ruku i naredi da
njegovi tužitelji dođu k tebi.] 8 Od njega možeš − ako ga ispitaš − sam doznati sve
za šta ga mi optužujemo. 9 A Judeji podupreše govoreći da je to tako.
10
A kad mu namesnik namagnu da može da govori, Pavle odgovori: znajući da si
od mnogo godina sudija ovom narodu, mirne duše branim svoju stvar. 11 Ti možeš
doznati da nema više od dvanaest dana kako sam otišao gore u Jerusalim da se
pomolim Bogu. 12 Pa ni u hramu, niti po sinagogama, niti u gradu, ne nađoše da se s
kim prepirem ili da bunim narod, 13 a ne mogu ni tebi da dokažu ono za šta me sad
optužuju. 14 Tebi pak priznajem da po nauci, koju oni nazivaju sektom, služim tako
190
Bogu naših otaca verujući sve što je napisano u zakonu i prorocima, 15 imajući nadu
u Boga, koju imaju i ovi sami, da će biti uskrs pravednika i grešnika. 16 Stoga se i
sam trudim da imam uvek bezazlenu savest pred Bogom i pred ljudima. 17 Posle
više godina došao sam da donesem milostinju svom narodu i da prinesem žrtve, 18
kojom prilikom nađoše me u hramu neki Judeji iz Azije, očišćena, ali bez
okupljanja naroda i bez buke; 19 trebalo je da oni iziđu pred tebe i da podnesu tužbu
ako bi imali šta protiv mene. 20 Ili ovi sami neka kažu kakvu su krivicu našli na
meni kad sam stao pred sinedrion, 21 ili se možda radi o ovoj jednoj reči koju sam
glasno rekao stojeći među njima: zbog vaskrsenja mrtvih sudite mi danas.
22
Tada Feliks, koji je bolje poznavao ovu nauku, odgodi njihovu stvar i reče: kad
dođe zapovednik Lisija, rešiću vašu stvar. 23 Kapetanu zapovedi da ga čuvaju, da
budu prema njemu snishodljivi, i da se nikome od njegovih ne zabranjuje da mu
bude na usluzi. 24 A posle nekoliko dana dođe Feliks sa svojom ženom Drusilom,
koja je bila Judejka, te pozva Pavla i slušaše njegove reči o veri u Isusa Hrista. 25
Kada je pak raspravljao o pravednosti, uzdržljivosti i o budućem sudu, Feliksa
obuze strah i odgovori: sad idi, a kad nađem malo vremena, pozvaću te opet. 26 Uz
to nadao se da će mu Pavle dati novaca; zato ga je češće pozivao i razgovarao s
njim. 27 A kad se navršiše dve godine, Porkije Fest nasledi Feliksa; želeći da ugodi
Judejima Feliks ostavi Pavla u sužanjstvu.

Pred namesnikom Festom
1
A kad je Fest došao u ovu pokrajinu, posle tri dana iz Kesarije ode gore u
Jerusalim, 2 gde prvosveštenici i prvaci judejski istupiše pred njim protiv Pavla, i
moljahu ga 3 tražeći uslugu protiv njega − da ga sprovede u Jerusalim; oni su
postavljali zasedu da ga ubiju na putu. 4 Fest, međutim, u odgovoru reče da se Pavle
čuva u Kesariji, kuda i sam namerava uskoro da ide. 5 Predstavnici vaših vlasti,
reče, mogu da siđu sa mnom, pa ako ima kakve krivice na tom čoveku neka ga
optuže.
6
Kod njih nije proveo više od osam ili deset dana, pa siđe u Kesariju i već sutradan
sede na sudijsku stolicu, te naredi da dovedu Pavla. 7 A kad se on pojavi, opkoliše
ga Judeji, koji su došli iz Jerusalima, iznoseći mnoge i teške optužbe, koje nisu
mogli da dokažu. 8 Pavle se ovako branio: ništa se nisam ogrešio ni o judejski
zakon, niti o hram, niti o cara. 9 Fest pak želeći da pokaže svoje blagovoljenje
Judejima odgovori Pavlu i reče: hoćeš li da ideš gore u Jerusalim i da ti se onde o
191
ovom preda mnom sudi? 10 Na to Pavle reče: ja stojim pred carskim sudom, ovde
treba da mi se sudi. Judejima nisam učinio nikakvu nepravdu, kao što i ti sasvim
dobro znaš. 11 Ako sam pak kriv, ili ako sam učinio nešto što zaslužuje smrtnu
kaznu, ne izbegavam smrt; ali ako nema ništa od onoga za šta me ovi optužuju,
niko me ne može ostaviti njima na milost i nemilost. Ulažem priziv caru. 12 Tada
Fest pogovori sa svojim savetom i odgovori: uložio si priziv caru, caru ćeš poći.
Pred kraljem Agripom
13
A kad je prošlo nekoliko dana, kralj Agripa i Vernika dođoše u Kesariju da
pozdrave Festa. 14 I kako su onde boravili više dana, Fest izloži kralju Pavlovu stvar
govoreći: Feliks je ostavio jednog čoveka u sužanjstvu, 15 protiv koga su, kad sam
bio u Jerusalimu, istupili prvosveštenici i judejske starešine tražeći da ga osudim. 16
Ja im odgovorih da nije običaj u Rimljana da se jedan čovek izruči pre no što se
optuženi suoči sa tužiteljima i pre no što bi dobio priliku da se brani od optužbe. 17
Stoga, kad se ovi ovde sastaše, ne odlažući nimalo odmah sutradan sedoh na
sudijsku stolicu i naredih da dovedu tog čoveka. 18 Ali tužitelji, koji su stajali oko
njega, nisu iznosili ni jedne krivice za zlo delo, koje sam ja pretpostavljao, 19 nego
su iznosili protiv njega izvesna sporna pitanja koja se tiču njihove vere i izvesnog
Isusa koji je umro, a Pavle za njega govori da je živ. 20 Ne znajući šta da radim u
raspravi o ovim stvarima, rekoh da li bi hteo da ide u Jerusalim, i da mu se onde
sudi za ovo. 21 Pošto je Pavle, međutim, uložio priziv da ga čuvamo do odluke
carskog veličanstva, naredih da ga čuvaju dok ga ne pošaljem caru. 22 Na to će
Agripa Festu: hteo bih i ja da čujem toga čoveka. Čućeš ga sutra, reče Fest.
23
Tako sutradan Agripa i Vernika dođoše s velikim sjajem, pa uđoše u sudnicu
zajedno sa zapovednicima i najuglednijim ljudima u gradu; na Festovu zapovest
dovedoše Pavla. 24 U to reče Fest: kralju Agripa, i svi vi ljudi koji ste prisutni,
gledajte ovoga, zbog koga je navalilo na mene sve mnoštvo Judeja u Jerusalimu i
ovde, vičući da on ne treba više da živi. 25 Ali koliko sam ja dokučio, on nije učinio
ništa što zaslužuje smrtnu kaznu, i pošto je on sam uložio priziv caru odlučih da ga
pošaljem. 26 Za njega nemam ničeg sigurnog da napišem gospodaru; zato sam ga
izveo pred vas, osobito pred tebe, kralju Agripa, da bih posle ispitivanja imao šta da
napišem. 27 Jer mi izgleda nerazumno poslati sužnja, a ne naznačiti krivice koje su
protiv njega navedene.
192
1
A Agripa reče Pavlu: dopušta ti ;se da govoriš u svoju odbranu. Tada Pavle ispruži
ruku i branjaše se ovako: 2 smatram se srećnim, kralju Agripa, što ću se danas pred
tobom braniti od svega za što me Judeji optužuju, 3 pogotovu što ti poznaješ sve
judejske običaje i njihova sporna pitanja; stoga, molim te, saslušaj me strpljivo. 4
Moj životni put od mladosti, kojim sam išao od početka u svom narodu i u
Jerusalimu, poznat je svima Judejima, 5 koji me znaju otpre; samo ako hoće da
svedoče da sam kao farisej živeo po najstrožijoj stranci naše vere. 6 I sad stojim
pred sudom zbog nadanja u obećanje, koje je Bog dao našim očevima, 7 a za koje se
naših dvanaest plemena nadaju da će postići služeći Bogu istrajno dan i noć; zbog
ove nade, kralju, optužuju me Judeji. 8 Zašto se kod vas smatra neverovatnim kad
Bog vaskrsava mrtve?
9
I ja sam sa svoje strane mislio da treba sasvim neprijateljski da postupim protiv
imena Isusa Nazarećanina. 10 To sam i učinio u Jerusalimu; dobivši ovlašćenje od
prvosveštenika zatvorio sam u tamnicu mnoge od svetih, a kad su ih ubijali, ja sam
bio za to. 11 Mnogo puta sam ih po svim sinagogama kažnjavanjem prisiljavao da
hule; razjaren preko svake mere na njih gonio sam ih čak do tuđih gradova. 12 Kad
sam pri tom putovao u Damask sa ovlašćenjem i odobrenjem od prvosveštenika, 13
u sred bela dana, na putu, o kralju, videh svetlost s neba, koja mene i moje
saputnike obasja jače od sunčanog sijanja. 14 I kad svi popadasmo na zemlju, čuh
glas kako mi govori jevrejskim jezikom: Savle, Savle, zašto me goniš? Teško ti je
protiv bodila ritati se. 15 A ja rekoh: ko si ti, Gospode? Gospod pak reče: ja sam
Isus koga ti goniš. 16 Nego ustani i stani na svoje noge: javio sam ti se, naime, za to
da te odredim za služitelja i svedoka svega ovoga − kako si me video i kako ću ti se
još javiti. 17 Ja ću te izbavljati od tvoga naroda i od mnogobožaca, kojima te šaljem,
18
da im otvoriš oči, da se obrate od tame ka svetlosti i od satanske vlasti k Bogu, da
verujući u mene prime oproštaj grehova i deo među onima koji su osvećeni.
19
Stoga, kralju Agripa, nisam bio nepokoran nebeskom viđenju, 20 nego sam prvo
onima u Damasku, zatim u Jerusalimu, po svoj judejskoj zemlji, i mnogobošcima
propovedao da se kaju i obraćaju Bogu čineći dela dostojna pokajanja. 21 Zbog toga
Judeji me uhvatiše u hramu i pokušaše da me ubiju. 22 Ali, dobivši pomoć od Boga
do današnjeg dana stojim i svedočim malom i velikom, ne kazujući ništa drugo sem
onoga što su proroci i Mojsije rekli da će se dogoditi, 23 da će Hristos postradati, da
će kao prvi iz vaskrsenja mrtvih objaviti svetlost našem narodu i mnogobošcima.
193
24
A kad je u svojoj odbrani ovo izneo, reče mu Fest sasvim glasno:, nisi pri čistoj
svesti, Pavle; velika učenost dovodi te do manije. 25 Na to će Pavle reći: nisam lud,
ugledni Feste, nego izgovaram istinite i razborite reči. 26 Zna, najzad, za sve ovo i
kralj, kome slobodno govorim; ne verujem, naime, da mu je išta od ovoga
nepoznato, jer se to nije dogodilo u nekom uglu. 27 Veruješ li, kralju Agripa,
prorocima? Znam da veruješ. 28 Agripa pak reče Pavlu: još malo pa ćeš me
nagovoriti i učiniti me hrišćaninom. 29 A Pavle reče: molio bih Boga da bi pre ili
posle ne samo ti, nego i svi koji me danas slušaju − izuzev ovih okova, postali takvi
kakav sam ja. 30 U to ustaše kralj i namesnik, Vernika i svi koji su sedeli s njima, pa
se povukoše i govorahu među sobom: 31 ovaj čovek ne čini ništa što zaslužuje
smrtnu kaznu ili okove. 32 A Agripa reče Festu: ovaj čovek mogao bi da bude
oslobođen, da nije uložio priziv caru.

Put u Rim
1
A kad je pala odluka da otplovimo u Italiju, predadoše Pavla i neke druge sužnje
kapetanu »carske« čete, po imenu Juliju. 2 Uđosmo tako u jednu adramitsku lađu,
koja je imala da plovi u azijska primorska mesta, te se odvezosmo; Aristarh,
Makedonac iz Soluna bio je sa nama. 3 Drugog dana stigosmo u Sidon, i Julije, koji
je s Pavlom ljudski postupao, dopusti mu da ode do svojih prijatelja − i da se ovi
postaraju za njega. 4 A kad se odvezosmo odande, plovili smo u zavetrini Kipra,
zato što smo imali protivne vetrove. 5 Pošto smo preplovili more duž obala Kilikije
i Pamfilije, stigosmo u Miru likijsku. 6 Onde je kapetan našao jednu aleksandrijsku
lađu, koja je plovila u Italiju, te nas ukrca u nju. 7 Više dana plovili smo sporo i
jedva smo došli prema Knidu, pa kako nam vetar nije dao da pristanemo, plovili
smo pored Salmone u zavetrini Krita; 8 pošto smo jedva plovili uz obalu, dođosmo
u jedno mesto zvano Dobra pristaništa, u čijoj blizini je bio grad Laseja.
9
Kako je pak prošlo mnogo vremena, a plovidba već bila nesigurna, jer je i post
već bio prošao, Pavle im je preporučivao 10 i govorio: ljudi, vidim da će plovidba
biti s mukom i velikim gubitkom ne samo tovara i lađe, nego i naših života. 11 Ali
kapetan je više verovao krmaru i sopstveniku lađe nego onome što je Pavle govorio.
12
Kako ova luka nije bila pogodna za zimovanje, većina je odlučila da se otplovi
odande, − ako bi nekako bilo mogućno doći do kritske luke Finiksa, koja je
otvorena prema jugozapadu i severozapadu, i onde prezimiti. 13 A kad dunu južni
vetar, pomisliše da mogu ostvariti svoju nameru, digoše kotvu i plovljahu pokraj
Krita.
194
14
Ali ne zadugo posle toga dunu s Krita burni vetar koji se zove severoistočnjak.
Kad ponese lađu, koja nije mogla da se protivi vetru, predasmo se i tako nas je
nosio. 16 Ploveći pak u zavetrini jednog malog ostrva, koje se zove Klauda, jedva
smo mogli da se dočepamo čamca; 17 podigoše ga na lađu, upotrebiše pomoćna
sredstva i podvezaše lađu. No bojeći se da ne udare u Sirtu, spustiše spravu i tako
su bili dalje nošeni. 18 Kako nas je žestoka bura zahvatila, sutradan stadoše
izbacivati tovar, 19 a trećeg dana svojim rukama izbaciše brodski alat. 20 Pošto se
tokom više dana nisu pokazivali ni sunce ni zvezde, a snažna bura nije popuštala,
svaka nada da ćemo se spasti najzad beše izgubljena.
21
Pošto se već duže vreme ostalo bez hrane, Pavle stade među njih i reče: ljudi,
trebalo je mene poslušati i ne otploviti sa Krita, pa bismo bili pošteđeni ove nevolje
i štete. 22 I sad vas opominjem da budete spokojni, jer ni jedan od vas neće izgubiti
život; samo će lađa propasti. 23 Ove noći, naime, stade preda me anđeo Boga kome
pripadam i kome služim, 24 i reče: Pavle, ne boj se; ti moraš doći pred cara. I vidi,
Bog ti je poklonio sve koji s tobom putuju. 25 Stoga, Ljudi, budite spokojni; jer
verujem Bogu − da će biti tako, kako mi je rečeno. 26 Mi moramo naići na neko
ostrvo.
27
A kad je nastupila četrnaesta noć otkako smo bili nošeni po Adriji, oko ponoći
lađari naslućivahu da im se neka zemlja približava. 28 Baciše visak za merenje
dubine i nađoše dvadeset hvati dubine, a malo dalje baciše opet visak i nađoše
petnaest hvati; 29 bojeći se da ne naiđemo na prudovita mesta baciše četiri kotve sa
stražnjeg dela lađe i željno očekivahu da se razdani. 30 Kako su pak lađari nastojali
da pobegnu sa lađe i spustili čamac u more pod izgovorom kao da žele s prednjeg
dela lađe da spuste kotve, 31 Pavle reče kapetanu i vojnicima: ako ovi ne ostanu u
lađi, vi se ne možete spasiti. 32 Tada vojnici odsekoše uža na čamcu i pustiše ga da
padne s lađe.
33
A u svanuće Pavle zamoli sve da jedu i reče: danas je četrnaesti dan kako
iščekujete i bez jela provodite − ne okusivši ništa. 34 Stoga vas molim da jedete, jer
je to za vaše spasenje; a ni jednom od vas neće dlaka s glave propasti. 35 To reče,
uze hleb i zahvali Bogu pred svima, izlomi ga i stade jesti. 36 I svi postaše spokojni,
pa i sami jedoše. 37 A beše nas u lađi svega dve stotine i sedamdeset i šest duša. 38
A kad se nasitiše hrane, olakšaše lađu izbacujući pšenicu u more.
Brodolom
39
Kada se pak razdani nisu prepoznali zemlju, ali ugledaše nekakav zaliv s
195
pristupačnom obalom, pa odlučiše da na nju nateraju lađu, ako to bude mogućno. 40
Odrešiše kotve sa svih strana i pustiše ih u more, istovremeno olabaviše uža na
krmama, pa podigoše prednje jedro prema vetru i plovljahu prema obali. 41 A kad
naiđoše na jedan greben koji more zapljuskuje s obe strane, nasukaše lađu, tako da
je njen prednji deo naseo i ostao nepokretan, a stražnji deo se lomio od siline
valova. 42 Vojnici pak odlučiše da pobiju sužnje, da ne bi koji isplivao i utekao. 43
Kapetan, međutim, želeći da spase Pavla osujeti njihovu nameru; naredi da oni koji
znaju plivati prvi skoče u vodu, te da iziđu na zemlju, 44 a ostali − jedni na
daskama, a drugi na bilo kakvim predmetima sa lađe. I tako se dogodilo da su se svi
spasli na zemlju.

Na Malti
1
I kad smo se spasli, doznali smo da se ostrvo zove Malta. 2 A varvari nam ukazaše
neobičnu blagonaklonost, te naložiše vatru i primiše nas sve zbog kiše koja je stalno
padala i zbog hladnoće. 3 A kad Pavle sakupi gomilu granja i metnu na vatru, iziđe
zmija od vrućine i uhvati mu se za ruku. 4 Varvari pak videvši životinju kako visi o
njegovoj ruci, govorahu jedan drugome: ovaj čovek je svakako ubica, koji se spasao
mora, ali mu pravda ne dade da živi. 5 A on samo otrese životinju u vatru i nikakvo
zlo mu se ne dogodi. 6 Oni su, međutim, očekivali da će on da otekne ili odjednom
da padne mrtav. Kad posle dugog čekanja videše da mu se nikakvo zlo nije
dogodilo, promeniše svoje mnšljenje i govorahu da je on neki bog.
7
Poglavar ostrva, po imenu Publije, imao je imanje u toj okolini, te nas prihvati i
ugosti ljubazno tri dana. 8 I dogodilo se da je Publijev otac ležao mučen groznicom
i srdoboljom. Pavle uđe k njemu, pomoli se Bogu, položi ruke na njega i izleči ga. 9
Posle toga događaja i drugi bolesnici na ostrvu dolažahu i behu izlečeni. 10 Oni nam
ukazaše i mnoge počasti, a prilikom odlaska snabdeše nas onim što nam je bilo
potrebno.
Od Malte do Rima
11
Posle tri meseca odvezosmo se na jednoj aleksandrijskoj lađi, koja je prezimila
na ostrvu i imala kao zaštitni znak Dioskure. 12 Kad stigosmo u Sirakusu, ostasmo
onde tri dana, 13 a odatle ploveći zaobiđosmo, te stigosmo u Regium. I kako posle
jednog dana dunu južni vetar, dođosmo za dva dana u Puteole, 14 gde nađosmo
braću, koja nas zamoliše da ostanemo kod njih sedam dana. I tako dođosmo u Rim.
196
15
Odande nam braća, čuvši za naš dolazak, iziđoše u susret do Apijeva foruma i Tri
krčme. Kad ih Pavle vide, zahvali Bogu i ohrabri se. 16 Kada pak uđosmo u Rim,
Pavlu bi dopušteno da stanuje posebno sa vojnikom koji ga je čuvao.
Pavlova propoved u Rimu
17
A posle tri dana on sazva judejske prvake, i kad se okupiše, govoraše im: braćo,
iako nisam ništa učinio protiv svoga naroda, niti protiv otačkih običaja, ipak sam iz
Jerusalima kao sužanj predat u ruke Rimljanima, 18 koji me ispitaše i htedoše pustiti
na slobodu, zato što na meni nema nikakve krivice koja povlači smrtnu kaznu. 19
Judeji su se, međutim, tome protivili i ja sam bio prinuđen da uložim priziv caru, ali
ne kao da bih imao što da tužim svoj narod. 20 Zbog toga sam i vas zamolio da
dođete da vas vidim i da vam progovorim; jer za nadanje Izrailjevo okovan sam
ovim lancem. 21 Oni mu pak rekoše: mi iz Judeje nismo primili nikakvo pismo u
vezi s tobom, niti je ko od braće došao i javio ili rekao što rđavo o tebi. 22 Ipak, biće
nam zadovoljstvo da od tebe čujemo šta ti imaš na umu; poznato nam je, naime, za
ovu sektu − da se svuda protiv nje govori. 23 I tako mu zakazaše jedan dan, te još
više njih dođe k njemu u stan. Njima je izlagao o carstvu Božijem na taj način što je
svedočio i ubeđivao ih od jutra do večeri svedočanstvima iz Mojsijevog zakona i iz
proroka − u sve što se odnosi na Isusa. 24 I dok njegove reči ubediše jedne, drugi ne
verovahu. 25 Budući nesložni među sobom počeše da se razilaze, a Pavle reče samo
jednu izreku: dobro je Duh Sveti kazao vašim očevima preko proroka Isaije, 26
govoreći: »Idi ovom narodu i kaži: slušaćete i nećete razumeti, gledaćete i nećete
videti, 27 jer je okorelo srce ovoga naroda, te ušima teško čuše, i oči svoje zatvoriše,
da kako ne vide očima, i ne čuju ušima, i ne razumeju srcem, i ne obrate se − i
izlečim ih«. 28 Da znate, dakle, da je ovo spasenje Božije poslano mnogobošcima; i
oni će ga čuti. [29 Kad je on to rekao, Judeji odoše prepirući se među sobom
mnogo].
30
A on osta pune dve godine u svom iznajmljenom stanu, te primaše sve koji su mu
dolazili − 31 propovedajući carstvo Božije i učeći o Gospodu Isusu Hristu sasvim
slobodno i nesmetano.
197
Poslanica Rimljanima
Rimljanima, glava 1
Uvod i tema poslanice
1
Pavle, služitelj Hrista Isusa, pozvan za apostola, određen za evanđelje Božije, 2
koje je Bog unapred obećao preko svojih proroka u Svetim pismima, 3 a koje govori
o njegovom Sinu, po telu rođenom iz Davidovog potomstva, 4 po Duhu svetosti
postavljenom za Sina Božijeg u sili − od uskrsa iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodu
našem. 5 Njegovim smo posredstvom dobili blagodat i apostolstvo da za njegovo
ime privedemo poslušnosti i veri sve narode, 6 među kojima ste i vi od Isusa Hrista
pozvani, 7 − svima Bogu dragima, pozvanima svetima, koji su u Rimu: blagodat
vam i mir od Boga oca našega i Gospoda Isusa Hrista.
8
Prvo zahvaljujem svome Bogu kroz Isusa Hrista za sve vas, što se o vašoj veri
govori po svemu svetu. 9 I Bog, kome svojim duhom služim u objavljivanju
evanđelja o njegovom Sinu, svedok mi je da vas se neprestano sećam 10 svagda u
svojim molitvama, moleći se da bi mi jednom pošlo za rukom da Božijom voljom
dođem k vama. 11 Želim, naime, da vas vidim, da vam udelim kakav duhovni dar za
vaše učvršćenje, 12 odnosno, da među vama, s vama zajedno nađem utehu
zajedničkom verom − vašom i mojom. 13 Ne želim, braćo, da vam ostane nepoznato
da sam mnogo puta stavio sebi u zadatak da dođem k vama, da imam kakav plod i
među vama kao i među ostalim mnogobošcima, ali sam do sad uvek bio sprečen. 14
Dužan sam Grcima i varvarima, mudrima i nerazumnima; 15 tako sam voljan da
objavim evanđelje i vama u Rimu.
16
Ja se, naime, ne stidim evanđelja, jer je ono sila Božija na spasenje svakome ko u
njega veruje, prvo Judejinu, a i Grku. 17 Jer se u njemu otkriva pravednost Božija, iz
vere u veru, kao što je napisano: »Pravednik će živeti od vere«.
Opravdanje je potrebno svima, mnogobošcima i Judejima
18
Gnev Božiji pak otkriva se sa neba na svaku bezbožnost i nepravednost ljudi, koji
nepravednošću zadržavaju istinu, 19 jer ono što se može saznati o Bogu njima je
poznato; Bog im je objavio. 20 Čak i njegove nevidljive osobine, njegova večna sila
198
i božanstvo, mogu se od stvorenja sveta jasno sagledati, ako se na njegovim delima
promatraju, da nemaju izgovora, 21 jer iako su Boga poznali, nisu ga kao Boga
proslavili, niti zahvalnost pokazali, nego u svojim mislima padoše u ništavnu varku,
te potamne njihovo nerazumno srce. 22 Postali su ludi govoreći da su mudri, 23 pa
zameniše slavu besmrtnoga Boga slikom i prilikom smrtnog čoveka, i ptica, i
četveronožnih životinja, i gmizavaca.
24
Bog ih je zato sa prohtevima njihovih srca predao u nečistotu, da međusobno
obeščašćuju svoja telesa, 25 − oni koji su lažju zamenili Božiju istinu, poštovali i
klanjali se tvorevini umesto tvorcu, koji je blagosloven doveka, amin. 26 Zato ih je
Bog prepustio sramnim strastima; njihove žene zameniše prirodno opštenje
neprirodnim, 27 a isto tako i ljudi ostaviše prirodno opštenje sa ženom i u svojoj
požudi raspališe se jedan na drugoga, tako da ljudi s ljudima čine sram i na sebi
primaju zasluženu platu za svoju zabludu. 28 I pošto se nisu potrudili da upoznaju
Boga, Bog ih je prepustio njihovom izopačenom umu − da čine što ne priliči, 29 oni,
koji su ispunjeni svakom nepravednošću, zloćom, lakomstvom, nevaljalstvom; puni
zavisti, ubijstva, svađe, lukavstva, zloćudnosti, došaptavači, 30 opadači, bogomrsci,
siledžije, oholi ljudi, razmetljivci, pronalazači zala, nepokorni roditeljima, 31
nerazumni, nepouzdani, bez ljubavi, nemilosrdni; 32 oni znaju Božiju pravdu − da
oni koji tako šta čine zaslužuju smrt, pa ipak ne samo što to čine, nego odobravaju i
drugima koji čine.
Rimljanima, glava 2
1
Zato nemaš izgovora, čoveče koji sudiš, ma ko ti bio; jer sudeći drugom samoga
sebe osuđuješ, pošto ti, sudija, činiš isto to. 2 A znamo da Bog po istini sudi onima
koji tako šta čine. 3 Ili misliš, čoveče, ti što sudiš onima koji čine tako šta, a isto
činiš, da ćeš izbeći sud Božiji? 4 Ili ne mariš za bogatstvo njegove dobrote,
podnošenja i strpljivosti, i ne znaš da te Božija dobrota vodi pokajanju? 5 Ali
svojom tvrdoglavošću i nepokajanim srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva i
otkrivenja pravednog suda Božijeg, 6 koji će svakome uzvratiti po njegovim delima;
7
onima koji u istrajnosti čine dobro i traže slavu, čast i nepropadljivost, daće večni
život, 8 a onima što prkose i ostaju nepokorni istini, a zlu poslušni, gnev i ljutnju. 9
Nevolja i muka na svaku dušu čoveka koji čini zlo, prvo Judejina, pa Grka. 10 A
slava, čast i mir svakome koji čini dobro, prvo Judejinu, pa Grku. 11 Jer Bog ne
gleda ko je ko.
12
Jer svi koji su bez zakona zgrešili bez sudelovanja zakona će i propasti, a svi koji
su pod zakonom zgrešili − biće po zakonu osuđeni. 13 Jer pred Bogom nisu
199
pravedni oni koji samo slušaju zakon, nego će biti opravdani oni koji zakon tvore.
14
Kad, naime, mnogobošci, koji nemaju zakona, po prirodi čine ono što zakon
zahteva, onda su oni, koji nemaju zakona, sami sebi zakon. 15 Oni pokazuju da je
delo zakona napisano u njihovim srcima, što svedoči njihova savest i njihove misli
koje se međusobno optužuju i brane, 16 na dan kada će Bog preko Isusa Hrista − po
mom evanđelju − suditi ljudske tajne.
17
Ako se pak ti zoveš Judejin, oslanjaš se na zakon i hvališ se Bogom, 18 i pošto si
iz zakona dobio pouku, znaš njegovu volju i rasuđuješ šta je pravo a šta ne, 19 i
ubeđen si da si vođ slepima, svetlost onima koji su u mraku, 20 vaspitač
nerazumnih, učitelj nejakih, koji u zakonu ima oličenje znanja i istine, 21 ti, dakle,
koji drugoga učiš samoga sebe ne učiš? ti, što propovedaš da se ne krade, kradeš? 22
ti, što govoriš da se ne čini preljuba, činiš preljubu? ti, što osećaš odvratnost prema
idolima, potkradaš njihove hramove? 23 ti, što se hvališ zakonom, prestupanjem
zakona ne odaješ poštovanje Bogu? 24 Ta zbog vas se huli na ime Božije među
mnogobošcima, kao što je i napisano.
25
Obrezanje svakako pomaže − ako zakon izvršavaš; ako si pak prestupnik zakona,
tvoje obrezanje postalo je neobrezanje. 26 Ako, dakle, neobrezani drži zakonske
propise, zar se neće njegovo neobrezanje smatrati kao obrezanje? 27 I tako će onaj
koji je po prirodi neobrezan, a ispunjava zakon, suditi tebi, prestupniku zakona − i
pored slova zakona i obrezanja. 28 Jer nije Judejin onaj koji je to samo spolja, i nije
pravo obrezanje ono koje je spolja na telu, 29 nego, Judejin je onaj koji je to iznutra,
i pravo obrezanje je u srcu, u duhu, a ne u slovu. Takvoga ne hvale ljudi nego Bog.
Rimljanima, glava 3
1
Kakvo preimućstvo ima Judejin, ili kakva je korist od obrezanja? 2 Mnogo, na
svaki način. Prvo, njima su poverena Božija obećanja. 3 Šta to znači? Ako su neki
bili neverni, hoće li njihova nevernost obesnažiti Božiju vernost? 4 Daleko od toga.
Pre će biti da se Bog pokaže istinit, a svaki čovek laža, kao što je napisano: »Da
budeš opravdan u svojim rečima i da pobediš kad ti sude«. 5 Ako pak naša
nepravednost pokazuje Božiju pravednost, šta ćemo reći? Da nije Bog nepravedan
kad daje izraza svom gnevu? − ljudski govorim. 6 Daleko od toga. Kako bi onda
Bog mogao da sudi svetu? 7 I kad se Božija istinitost mojom lažju pokazala još
uzvišenija na slavu njegovu, zašto mi se još kao grešniku sudi? 8 Hoćemo li, kao što
nas neki klevetaju i za nas kažu da mi govorimo: treba da činimo zlo da tako dođe
dobro? Osuda ovih je pravedna.
200
9
Šta, dakle? Jesmo li u preimućstvu? Nikako; jer malopre smo okrivili Judeje i
Grke − da su svi pod grehom, 10 kao što je napisano: »Nema pravednoga − baš ni
jednoga; 11 nema razumnoga, nema toga koji Boga traži. 12 Svi su skrenuli, svi su
zajedno postali beskorisni; nema toga koji čini dobro, nema baš ni jednog. 13
Njihovo grlo je otvoren grob, varali su svojim jezicima, zmijski otrov je pod
njihovim usnama; 14 usta su im puna kletve i gorčine. 15 Noge su im brze za
krvoproliće, 16 pustoš i beda je na njihovim putevima, 17 a put mira ne poznaše. 18
Pred njihovim očima nema straha od Boga.« 19 A znamo da sve što zakon govori −
govori onima koji su pod zakonom, da se svaka usta zapuše i da sav svet bude kriv
pred Bogom. 20 Jer delima zakona niko se neće opravdati pred njim; posredstvom
zakona dolazi samo poznanje greha.
Pravednost se postiže verom u Isusa Hrista
21
A sad se bez sudelovanja zakona javila pravednost od Boga, posvedočena od
zakona i proroka, 22 naime, pravednost Božija koja verom u Isusa Hrista dolazi za
sve koji veruju. Jer nema razlike; 23 svi su zgrešili i tako su lišeni slave Božije, 24 te
se opravdavaju za badava − njegovom blagodaću − na osnovu iskuplenja u Hristu
Isusu, 25 koga je Bog postavio kao žrtvu izmirenja − njegovom krvlju − koja se
verom usvaja, da se pokaže njegova pravednost, jer je Bog u svojoj strpljivosti
opraštao grehe učinjene u prošlosti, 26 da bi svoju pravednost pokazao u sadašnje
vreme, da bude sam pravedan i da opravda onoga koji veruje u Isusa. 27 Gde je,
dakle, hvalisanje? Ono je isključeno. Kojim zakonom? zakonom dela? Ne, nego
zakonom vere. 28 Smatramo, naime, da se čovek opravdava verom bez dela zakona.
29
Ili Bog pripada samo Judejima, a ne i mnogobošcima? Da, i mnogobošcima, 30
pošto je samo jedan Bog koji će obrezanoga opravdati po veri a neobrezanoga
verom. 31 Da li mi, prema tome, ukidamo zakon verom? Daleko od toga, nego pre
podržavamo zakon.
Rimljanima, glava 4
1
Šta ćemo, dakle, reći da je naš po telu praotac Avraam [postigao]? 2 Ako je,
naime, Avraam opravdan na osnovu svojih dela, može da se hvali, ali ne pred
Bogom. 3 Jer šta kaže pismo: »Avraam je poverovao Bogu i to mu je uračunato kao
pravednost«. 4 A onome koji radi plata se ne računa po milosti nego po dugu. 5
Onome pak koji ne radi, a veruje u onoga koji opravdava bezbožnika, njegova vera
se uračunava u pravednost, 6 kao što i David naziva blaženim čoveka kome Bog
uračunava pravednost bez dela: 7 »Blaženi su kojima su bezakonja oproštena i gresi
pokriveni. 8 Blažen je čovek kome Gospod greh ne uračunava«. 9 Da li se ovo
201
blaženstvo odnosi samo na obrezane, ili i na neobrezane? Mi, naime, govorimo:
»Avraamu je vera uračunata kao pravednost«. 10 Kako mu je to uračunato? kada je
bio obrezan ili kada je bio neobrezan? Ne kada je bio obrezan, nego kada je bio
neobrezan. 11 Pa i znak obrezanja dobio je kao pečat pravednosti koju je stekao
verom kao neobrezan, da bude otac svih koji kao neobrezani veruju, da se i njima to
uračuna u pravednost, 12 i da bude otac obrezanih, onih naime, koji nisu samo
obrezani, nego i hode stopama vere našega oca Avraama, koju je on još kao
neobrezan imao.
13
Jer obećanje Avraamu ili njegovom potomstvu − da će on biti naslednik sveta,
nije došlo posredstvom zakona, već posredstvom pravednosti u veri. 14 Ako su,
naime, naslednici samo oni od zakona, onda je vera izgubila vrednost, a obećanje je
obesnaženo. 15 Jer zakon izaziva gnev, i gde nema zakona nema ni prestupa. 16 Zato
se kaže »od vere«, da bude po blagodati, da obećanje bude sigurno svemu
potomstvu, ne samo onome od zakona, nego i onome od Avraamove vere; on je
otac svima nama, 17 kao što je napisano: »Postavio sam te za oca mnogim
narodima«, pred Bogom, kome je on verovao, koji oživljava mrtve i koji nebiće
poziva u biće. 18 Avraam se − i mimo nade − nadao i poverovao je da će postati
otac mnogim narodima, kao što je rečeno: »Tako će biti tvoje potomstvo«. 19 I nije
oslabeo u veri kada je uzeo u obzir svoje već izumrlo telo, bio je već stogodišnjak, i
izumrlu Sarinu matericu. 20 U Božije obećanje nije posumnjao s neverovanjem,
nego bi ojačan u veri, te dade slavu Bogu, 21 potpuno uveren da je Bog kadar i
učiniti ono što je obećao. 22 Zato mu je bilo uračunato u pravednost.
23
I nije samo radi njega napisano − da mu je uračunato, 24 nego i radi nas, kojima
će se uračunavati, zato što verujemo u onoga koji je vaskrsao iz mrtvih Isusa,
Gospoda našega, 25 koji je predan za naše grehe i podignut radi našega opravdanja.
Rimljanima, glava 5
Mir s Bogom i nada na spasenje
1
Pošto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom posredstvom Gospoda
našega Isusa Hrista, 2 čijim smo posredstvom − verom − došli do ove blagodati u
kojoj stojimo, i hvalimo se nadom na slavu Božiju. 3 I ne samo to, nego se hvalimo
i nevoljama, znajući da nevolja gradi strpljivost, 4 strpljivost pak prekaljenost, a
prekaljenost nadu; 5 i, nada ne sramoti, jer se Božija ljubav već izlila u naša srca
Duhom Svetim koji nam je dat. 6 Jer je Hristos, dok smo mi još bili slabi, u
određeno vreme umro za bezbožnike. 7 Jedva će ko umreti za pravednika; za
202
dobroga možda bi se ko i usudio da umre. 8 Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema
nama time što je Hristos umro za nas kad smo još bili grešnici. 9 Stoga ćemo mnogo
pre mi, opravdani sada njegovom krvlju, njegovim posredstvom biti spaseni od
gneva. 10 Ako smo, dakle, mi − kao njegovi neprijatelji − izmireni s Bogom smrću
njegovoga Sina, onda ćemo još pre biti spaseni njegovim životom, pošto smo
izmireni. 11 I ne samo to, nego se i hvalimo Bogom kroz Gospoda svoga Isusa
Hrista, čijim smo posredstvom sada primili pomirenje.
Uklanjanje praroditeljskog greha
12
Stoga, kao što je posredstvom jednoga čoveka greh ušao u svet, a grehom smrt,
tako je smrt prešla na sve ljude, jer su svi zgrešili. 13 Greha je, naime, bilo na svetu i
pre no što je dat zakon, ali se greh ne uračunava kad nema zakona. 14 Smrt je ipak
carovala od Adama do Mojsija i nad onima koji nisu zgrešili sličnim prestupom kao
Adam, koji je slika budućeg Adama. 15 Ali blagodat nije kao prestup. Jer ako su
prestupom jednoga mnogi umrli, mnogo se obilnije izlila na mnoge blagodat Božija
i dar u blagodati jednoga čoveka, Isusa Hrista. 16 I blagodatni dar ne biva kao što se
dogodilo kad je jedan zgrešio. Sud je, naime, potekao od jednoga i tako je doveo do
osude, a blagodatni dar je izazvan mnogim prestupima, te dovodi do opravdanja. 17
Jer, ako se posredstvom jednoga smrt zacarila − usled prestupa jednoga, mnogo će
pre oni, koji primaju izobilje blagodati i dara pravednosti, carovati u životu
posredstvom jednoga, Isusa Hrista.
18
Stoga, dakle, kao što je za jedan prestup došla osuda na sve ljude, tako je i
jednim pravednim delom došlo na sve ljude opravdanje koje život donosi. 19 Jer kao
što su neposlušnošću jednoga čoveka mnogi postali grešni, tako će i poslušnošću
jednoga mnogi postati pravedni. 20 Zakon je uz to ušao da prestup bude još veći;
gde se pak greh umnoži, onde se blagodat preobilno izli, 21 da bi, kao što se greh
zacario u smrti, tako i blagodat carovala pravednošću za večni život − posredstvom
Isusa Hrista, Gospoda našega.
Rimljanima, glava 6
Oslobođenje od robovanja grehu
1
Šta ćemo, dakle, reći? Da ostanemo i dalje u grehu − da bi se blagodat umnožila?
2
Daleko od toga. Kako ćemo mi, koji smo umrli grehu, i dalje u njemu živeti? 3 Ili
ne znate da smo svi mi, koji smo kršteni u Hrista Isusa, u njegovu smrt kršteni? 4
Tako smo mi krštenjem u smrt zajedno s njim sahranjeni, da bismo, kao što je
203
Hristos vaskrsnut iz mrtvih očevom slavom, i mi na isti način živeli novim životom.
5
Jer kad smo srasli sa slikom njegove smrti, onda ćemo srasti i sa slikom njegovog
vaskrsenja. 6 To znamo, da je naš stari čovek raspet s njim, da bi grešno telo bilo
obesnaženo, da mi više ne robujemo grehu. 7 Jer ko je umro − oprostio se greha. 8
Ako smo pak umrli s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s njim, 9 znajući da
Hristos, vaskrsnut iz mrtvih, više ne umire; smrt ne gospodari više nad njim. 10 Što
je, naime, umro − umro je grehu jednom za svagda, a što živi − Bogu živi. 11 Tako
isto i vi o sebi mislite da ste mrtvi grehu, a živi Bogu u Hristu Isusu. 12 Stoga neka
ne caruje greh u vašem smrtnom telu − da slušate njegove požude, 13 i ne dajte
svoje udove grehu za oružje nepravednosti, nego predajte Bogu sebe, kao žive iz
mrtvih, a svoje udove Bogu za oružje pravednosti. 14 Jer greh neće više imati vlasti
nad vama; niste, naime, više pod zakonom nego pod blagodaću.
15
Šta onda? Da grešimo zato što nismo pod zakonom nego pod blagodaću? Daleko
od toga. 16 Zar ne znate da ste sluge onoga kome se pokoravate, kome se u
pokornosti kao sluge predajete: ili greha za smrt, ili poslušnosti za pravednost? 17
No hvala Bogu što ste jednom bili sluge greha, ali ste od srca poslušali primer
nauke, kome ste predani; 18 pošto ste oslobođeni greha, stavljeni ste u službu
pravednosti. 19 Ljudski govorim zbog slabosti vašeg tela. Kao što ste, naime, nekad
dali svoje udove da služe nečistoti i bezakonju − za upražnjavanje bezakonja, tako
sada dajte svoje udove da služe pravednosti − na osvećenje. 20 Jer kad ste bili sluge
greha, bili ste prosti od pravednosti. 21 I kakav ste plod u to vreme imali? − ono
čega se danas stidite; jer kraj svega toga je smrt. 22 Sada pak, pošto ste oslobođeni
greha i pošto ste stavljeni u službu Bogu, imate svoj plod na osvećenje, a život
večni kao kraj. 23 Smrt je, naime plata za greh, a blagodatni dar Božiji je − večni
život u Hristu Isusu, Gospodu našem.
Rimljanima, glava 7
Oslobođenje od služenja zakonu
1
Ili ne znate, braćo − govorim onima koji poznaju zakon − da zakon ima vlasti nad
čovekom dok je živ? 2 Udata žena, naime, vezana je zakonom za muža dok je on
živ; ako pak muž umre, razrešena je od zakona kojim je vezana za muža. 3 Stoga će
se zvati preljubočinica − ako za muževljeva života pođe za drugog čoveka; ako pak
umre muž njen, slobodna je od zakona i nije preljubočinica, ako pođe za drugog
čoveka. 4 Tako ste i vi, braćo moja, posredstvom Hristova tela umrtvljeni za zakon,
da pripadate drugome, vaskrslome iz mrtvih, da donesemo plod Bogu. 5 Jer, kad
smo bili u telu, u našim udovima dejstvovale su grešne strasti, koje je zakon
204
pobuđivao, tako da smo donosili plodove smrti. 6 A sad smo oslobođeni od zakona,
pošto smo umrli onome koji nas je potčinjavao, tako da sad služimo u novom duhu,
a ne u starom slovu.
7
Šta ćemo, dakle, reći? Da li je zakon greh? Daleko od toga. Ali ja sam greh
poznao samo posredstvom zakona; jer ne bih znao za prohtev, da zakon nije kazao:
»Ne poželi«. 8 Greh je u zapovesti našao povod i u meni izazvao svaki prohtev; jer
greh je bez zakona mrtav. 9 I ja sam nekad živeo bez zakona; a kad je došla
zapovest, greh je oživeo. 10 Ja pak umreh i nađe se da me je zapovest, koja je imala
da me vodi u život, dovela do smrti. 11 Greh me je, naime, dobivši povod u
zapovesti, zaveo i baš njome ubio. 12 Zakon je sam po sebi svet, i zapovest je sveta,
i pravedna, i dobra. 13 Znači li to da je dobro meni postalo smrt? Daleko od toga.
Nego greh, da bi se pokazao kao greh, posredstvom dobroga izdejstvovao mi je
smrt, da bi greh − posredstvom zapovesti − postao preko svake mere grešan.
14
Znamo, naime, da je zakon duhovan, a ja sam telesan, i kao takav prodan pod
greh. 15 Tako, ne znam šta činim; jer ne činim što želim, nego što mrzim − to činim.
16
Ako pak činim što ne želim, slažem se sa zakonom i priznajem da je dobar. 17 Jer
to sad ne činim više ja, nego greh koji obitava u meni. 18 Znam, naime, da u meni,
to jest, u mome telu, dobro ne obitava; jer hteti − toga ima u meni, ali činiti dobro −
toga nema. 19 Jer ne činim dobro koje želim, nego zlo, koje ne želim, to činim. 20 A
kad činim ono što ne želim, to već ne činim više ja, nego greh koji u meni obitava.
21
Želeći, dakle, da činim dobro, nalazim da za mene važi zakon − da je zlo u meni.
22
Tako se po unutrašnjem čoveku radujem Božijem zakonu, 23 ali vidim jedan
drugi zakon u svojim udovima, koji vojuje protiv zakona moga uma i zarobljava me
zakonom greha, koji je u mojim udovima. 24 Bedan sam ja čovek; ko će me izbaviti
od ovog smrtnog tela? 25 Bogu hvala kroz Isusa Hrista, Gospoda našega. Tako,
dakle, ja sam umom služim Božijem zakonu, a telom−zakonu greha.
Rimljanima, glava 8
Božansko usinovljenje i nada na slavu
1
Stoga sad nema osude za one koji su u Hristu Isusu. 2 Jer te je zakon Duha života
u Hristu Isusu oslobodio od zakona greha i smrti. 3 Jer što zakon nije mogao, zato
što je zbog tela bio slab, učinio je Bog na taj način što je poslao svoga Sina u
obličju sličnom grešnom telu, i za greh, i osudio greh u telu, 4 da bi se pravednost,
koju zakon zahteva, ispunila na nama − koji ne živimo po telu nego po duhu.
205
5
Koji se, naime, drže tela, misle na ono što je vezano za telo, a koji se drže Duha,
misle na ono što pripada Duhu. 6 Jer telo smera k smrti, a Duh smera životu i miru.
7
Zato je stremljenje tela neprijateljstvo prema Bogu; jer se ne pokorava Božijem
zakonu, niti može. 8 Koji su sasvim u telu, ne mogu da ugode Bogu. 9 A vi niste
sasvim u telu, nego u Duhu, ako Duh Božiji stvarno obitava u vama. Ko pak nema
Duha Hristova, taj njemu ne pripada. 10 A ako je Hristos u vama, telo je onda mrtvo
poradi greha, ali je duh život poradi pravednosti. 11 I ako u vama obitava Duh
onoga koji je Isusa vaskrsao iz mrtvih, onaj koji je vaskrsao iz mrtvih Hrista [Isusa]
oživeće i vaša smrtna telesa svojim Duhom, koji u vama obitava.
12
Tako, dakle, braćo, nismo dužnici telu − da po telu živimo. 13 Jer ako po telu
živite, umrećete; ako pak Duhom umorite telesna dela, živećete. 14 Jer svi, koje vodi
Duh Božiji, ti su sinovi Božiji. 15 Niste, naime, primili ropskog duha − da opet
strahujete, nego ste primili Duha usinovljenja, kojim vičemo: Ava, Oče! 16 Sam
Duh svedoči s našim duhom da smo deca Božija. 17 Ako smo pak deca, onda smo i
naslednici; naslednici Božiji, sunaslednici Hristovi, − ako s njim stradamo, da se s
njim i proslavimo. 18 Smatram, uostalom, da stradanja sadašnjeg vremena ne znače
ništa u poređenju sa slavom, koja će se na nama otkriti.
19
Jer sva stvorenja sa žudnjom očekuju otkrivenje slave sinova Božijih. 20 A
tvorevina Božija potčinjena je ništavnosti ne svojevoljno, nego za volju onoga koji
je potčinio, na nadu 21 − da će i sama tvorevina biti oslobođena ropstva
propadljivosti − za slobodu slave dece Božije. 22 Znamo, naime, da cela tvorevina
Božija zajedno s nama uzdiše i muči se do sada. 23 I ne samo ona, nego i mi sami,
koji imamo prvi dar Duha, i mi sami u sebi uzdišemo očekujući usinovljenje,
iskupljenje svoga tela. 24 Nadajući se − mi smo spaseni. A nada koja se vidi − nije
nada; jer, kad neko nešto gleda, zašto da mu se nada? 25 Ako se pak nadamo onome
što ne vidimo, onda to očekujemo sa strpljenjem.
26
Isto tako i Duh pomaže našoj slabosti; jer mi ne znamo za šta treba da se molimo
− kako priliči, ali sam Duh posreduje za nas uzdisajima koji se ne mogu iskazati. 27
A onaj što ispituje srca zna šta je smeranje Duha, pošto se po Božijoj volji moli za
svete.
28
A znamo da Bog sve pomaže na dobro onima koji ga ljube, koji su po njegovoj
odluci pozvani. 29 Jer koje je unapred znao, njih je i predodredio da budu saobrazni
liku njegovoga Sina, da on bude prvenac među mnogom braćom. 30 Koje je pak
predodredio, te je i pozvao; a koje je pozvao, te je i opravdao, a koje je opravdao, te
je i proslavio.
206
31
Šta ćemo, dakle, na to reći? Ako je Bog za nas, ko će protiv nas? 32 Bog, koji nije
poštedeo svog sopstvenog Sina, nego ga je predao za sve nas, kako nam neće s njim
i sve drugo darovati? 33 Ko će podići tužbu protiv izabranika Božijih? Bog koji ih
opravdava? 34 Ko je taj koji će ih osuditi? Da li Hristos Isus koji je umro, i šta više
vaskrsao, koji je s desne strane Bogu i koji se zauzima za nas? 35 Ko će nas rastaviti
od Hristove ljubavi? nevolja, ili pritešnjenost, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili
pogibao, ili mač? 36 Kao što je napisano: »Radi tebe ubijaju nas vazdan, smatraju
nas kao ovce za klanje«. 37 Ali u svemu tome mi nadmoćno pobeđujemo pomoću
onoga koji nas je zavoleo. 38 Ubeđen sam naime, da nas ni smrt, ni život, ni anđeli,
ni poglavarstva, ni sadašnjost, ni budućnost, ni sile, 39 ni visina, ni dubina, niti
kakvo drugo stvorenje, ne može rastaviti od Božije ljubavi, koja je u Hristu Isusu
Gospodu našem.
Rimljanima, glava 9
Božiji promisao za Izrailj. Slobodan izbor Božiji
1
Istinu govorim u Hristu, ne lažem, to mi svedoči moja savest u Duhu Svetom, 2 da
mi je vrlo žao i da me srce boli bez prestanka. 3 Želeo bih, naime, da sam budem
kao proklet odlučen od Hrista − za svoju braću i svoje srodnike po telu, 4 koji su
Izrailjci, kojima pripada usinovljenje, i slava, i zaveti, i zakonodavstvo, i služba
Božija, i obećanja, 5 čiji su oci, od kojih potiče i Hristos po telu, koji je nad svima
Bog − blagosloven u sve vekove, amin.
6
Ali ne treba misliti da je propala reč Božija, jer nisu svi, koji vode poreklo od
Izrailja, pravi Izrailjci. 7 I nisu svi Avraamova deca samim tim što su njegovo
potomstvo, nego: »U Isaaku nazvaće se tvoje potomstvo«. 8 To znači da sva telesna
deca nisu deca Božija, nego deca obećanja smatraju se kao pravo potomstvo. 9 A
reč obećanja je ovo: »Doći ću u ovo vreme i Sara će imati sina«. 10 Ali ne samo
ona, nego i Reveka koja je od jednoga začela, od Isaaka, našeg oca; 11 jer dok se oni
još nisu rodili, niti učinili što dobro ili zlo, da bi ostalo onako kako je Bog po svom
izboru odredio, 12 da ne zavisi od dela nego od onoga koji poziva, njoj je rečeno:
»Stariji će služiti mlađemu«, 13 kao što je napisano: »Jakova sam zavoleo, a Isava
sam omrzo«.
14
Šta ćemo, dakle, reći? Da nije to nepravda s Božije strane? Daleko od toga. 15 Jer
Mojsiju govori: »Smilovaću se na onoga prema kome imam milosti, i sažaliću se na
onoga prema kome imam sažaljenja". 16 Stoga, dakle, ne zavisi od onoga koji hoće,
niti od onoga koji trči, nego od milostivoga Boga. 17 Jer Pismo govori faraonu:
207
»Baš zato te podigoh, da na tebi pokažem svoju silu, i da se moje ime razglasi po
svoj zemlji«. 18 Tako, dakle, smiluje se na koga hoće, i učini okorelim − koga hoće.
19
Sad ćeš mi reći: zašto onda još prekoreva? Jer ko može da se suprotstavi njegovoj
volji? 20 Ta ko si ti, čoveče, da se prepireš s Bogom? Hoće li rukotvorina govoriti
svom tvorcu: zašto si me tako načinio? 21 Ili zar lončar nema vlasti nad kalom − da
od iste smese načini jednu posudu za čast, a drugu za sramotu? 22 A šta ćemo reći
ako je Bog, želeći da pokaže svoj gnev i da obznani svoju moć, s velikom
strpljnvošću podneo posude gneva, pripravljene za propast, 23 da bi istovremeno
obznanio bogatstvo svoje slave na posudama milosti, koje je unapred pripravio za
slavu; 24 kao takve pozvao je i nas ne samo od Judeja nego i od mnogobožaca, 25
kao što i govori kod Osije: »Narod, koji nije moj narod, nazvaću svojim, i onu koja
nije voljena nazvaću voljenom, 26 i dogodiće se da će se na mestu, gde im je rečeno:
vi niste moj narod, baš onde nazvati sinovima živog Boga«. 27 A Isaija viče za
Izrailj: »Ako broj sinova Izrailjevih bude kao morski pesak, spašće se ipak samo
ostatak, 28 jer Gospod će svoju reč sprovesti na zemlji, ispuniće je bez odlaganja«.
29
I kao što je Isaija prorekao: »Da nam Gospod Savaot nije ostavio potomstva,
postali bismo kao Sodoma i bili bismo izjednačeni sa Gomorom«.
30
Šta ćemo, dakle, reći? Mnogobošci, koji nisu težili za pravednošću, postigli su
pravednost, i to pravednost od vere, 31 a Izrailj, težeći zakonu pravednosti, nije
dostigao taj zakon. 32 Zašto? Zato što nije nastojao da ga dostigne verom, nego
delima; spotakoše se na kamen spoticanja, 33 kao što je napisano: »Evo postavljam
na Sion kamen spoticanja i stenu sablazni, i ko u njega veruje neće se postideti«.
Rimljanima, glava 10
1
Braćo, želja moga srca i moja molitva Bogu za njih usmerena je na njihovo
spasenje. 2 Jer im svedočim da imaju revnosti za Boga, ali bez pravilnog saznanja. 3
Ne znajući, naime, šta je pravednost Božija i tražeći da postave svoju sopstvenu
pravednost, nisu se potčinili Božijoj pravednosti. 4 Jer Hristos je svršetak zakona −
za opravdanje svakom koji veruje.
5
Jer Mojsije piše za pravednost koja je od zakona: »Čovek koji nju čini živeće od
nje«. 6 A pravednost, koja je od vere, ovako govori: »Nemoj da kažeš u svom srcu:
ko će se popeti na nebo?« to jest, da svede Hrista, 7 ili: »Ko će sići u bezdan?« to
jest, da izvede Hrista iz mrtvih. 8 Nego šta ona govori? − »Blizu ti je reč, u tvojim
ustima i u tvom srcu«, to jest, reč vere koju mi propovedamo. 9 Ako, dakle, svojim
ustima ispovediš da je Isus Gospod i poveruješ u svom srcu da ga je Bog vaskrsao
208
iz mrtvih, bićeš spasen. 10 Jer srcem se veruje za pravednost, a ustima se ispoveda
na spasenje. 11 Pismo, naime, kaže: »Svako, ko veruje u njega, neće se postideti«. 12
Jer nema razlike između Judejina i Grka; jedan isti Gospod je nad svima, bogat za
sve koji ga prizivaju, 13 jer: »Svako, ko prizove ime Gospodnje, biće spasen«.
14
Kako će, dakle, prizvati onoga u koga nisu poverovali? A kako će verovati u
onoga za koga nisu čuli? Kako će pak čuti bez propovednika? 15 I kako će
propovedati, ako nisu poslani? Kao što je napisano: »Kako su mile noge onih koji
javljaju dobra«. 16 Ali svi nisu poslušali evanđelje. Jer Isaija govori: »Gospode, ko
je poverovao našoj propovedi?« 17 Vera, dakle, potiče od propovedi, a propoved
biva Hristovom rečju. 18 Nego kažem − zar nisu čuli? Još te kako: »Glas njihov
izišao je po svoj zemlji, i njihove reči do kraja sveta«. 19 Pitam čak: zar Izrailj nije
razumeo? Mojsije prvi govori: »Izazvaću vas da se u revnosti ugledate na narod,
koji nije moj narod, i probudiću u vama gnev prema jednom nerazumnom narodu«.
20
Isaija se pak usuđuje i govori: »Nađoše me koji me nisu tražili, i javih se onima
koji za mene nisu pitali«. 21 A Izrailju govori: »Vazdan pružah svoje ruke
neposlušnom i jogunastom narodu«.
1
Pitam sad: da nije Bog odbacio svoj narod? Daleko od toga. Jer i ja sam Izrailjac
od Avraamovog potomstva, iz Venijaminovog plemena. 2 Bog nije odbacio svoj
narod, koji je unapred znao. Ili ne znate šta Pismo govori o Iliji, kako se tuži Bogu
na Izrailja? 3 »Gospode, pobiše tvoje proroke, razrušiše tvoje oltare, a ja sam ostao
sam, pa i moj život traže«. 4 Ali šta mu veli Božiji odgovor? »Ostavih sebi sedam
hiljada ljudi koji nisu priklonili kolena pred Vaalom«. 5 Tako, dakle, i u sadašnje
vreme postoji jedan ostatak izabran po blagodati. 6 Ako je pak po blagodati, onda
nije po delima, jer inače blagodat ne bi više bila blagodat. 7 Šta to znači? Izrailj nije
postigao što je tražio, a izabrani su postigli; ostali pak ostaše okoreli, 8 kao što je
napisano: »Bog im je dao tvrdoglavi duh, oči da ne vide i uši da ne čuju − do
današnjeg dana«. 9 I David govori: »Trpeza njihova neka bude zamka i klopka, i
sablazan, i odmazda njima; 10 neka se pomrače njihove oči − da ne vide, a leđa
njihova savij zauvek«. 11 Pitam stoga: da se nisu spotakli da bi sasvim pali? Daleko
od toga; nego njihovim promašajem spasenje je došlo mnogobošcima, da ih
podstaknu na revnost. 12 Ako je pak njihov promašaj bogatstvo za svet i njihovo
zaostajanje bogatstvo za mnogobošce, šta li će tek učiniti njihova punoća?
13
A vama, nekadašnjim mnogobošcima kažem: ukoliko sam apostol mnogobožaca,
hvalim svoju službu, 14 ne bih li kako podstakao svoj rod na revnost i spasao neke
209
od njih. 15 Jer ako je njihovo odbacivanje donelo pomirenje svetu, šta će drugo
značiti njihovo. primanje − nego život iz mrtvih? 16 Ako je prvi hleb svet, sveto je i
sve testo; i ako je koren svet, svete su i grane. 17 Ako su pak neke grane odlomljene,
a ti si se kao divlja maslina nakalemio među njih i postao zajedničar u korenu i
masnoći masline, 18 nemoj da se ponosiš nad granama. A ako se ponosiš, znaj da ne
nosiš ti korena, nego koren tebe. 19 Na to ćeš reći: grane su odlomljene − da se ja
nakalemim. 20 Dobro; odlomljene su zbog njihovog neverovanja, a ti verom stojiš.
Ne ponosi se, nego se boj. 21 Jer, ako Bog nije poštedeo prirodne grane, neće
poštedeti ni tebe. 22 Vidi stoga dobrotu i strogost Božiju. Strogost se ispoljava na
onima koji su pali, a dobrota Božija na tebi − ako istraješ u dobroti; inače ćeš i ti
biti odsečen. 23 A i oni, ako ne ostanu u neverovanju, biće nakalemljeni; jer Bog
može da ih opet nakalemi. 24 Jer, ako si ti odsečen od prirodne divlje masline i
nakalemljen − protiv prirode − na pitomu maslinu, koliko će se pre nakalemiti na
rođenu maslinu oni koji su po prirodi njene grane.
25
Ne želim naime, braćo, da vam ostane nepoznata ova tajna, da ne bi mudrovali po
svojoj mudrosti: jedan deo Izrailja je okoreo − dok ne uđu svi mnogobošci, 26 i tako
će se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: »Izbavitelj će doći sa Siona, odvratiće
bezbožnost od Jakova. 27 I ovo im je zavet od mene, kad uklonim njihove grehe«. 28
S obzirom na evanđelje oni su neprijatelji Božiji − vas radi, a s obzirom na izbor
Bog ih voli zbog otaca. 29 Jer Bog se ne kaje za svoje blagodatne darove i poziv. 30
Kao što ste, naime, vi nekad bili Bogu neposlušni, a sad se smilovao na vas zbog
njihove neposlušnosti, 31 tako su i oni sad postali neposlušni − radi vašeg
pomilovanja, da bi i oni bili pomilovani. 32 Jer Bog je sve zajedno zatvorio u
neposlušnost − da bi svima pokazao svoju milost.
33
O dubino bogatstva i mudrosti, i znanja Božijeg! Kako su nedokučljivi njegovi
sudovi i neistražljivi njegovi putovi! 34 Jer ko je upoznao Gospodnju misao? ili ko
je bio njegov savetnik? 35 ili ko mu je nešto prvo dao, da bi mu bilo vraćeno? 36 Sve
je, naime, od njega, kroz njega, i za njega. Njemu slava u sve vekove! Amin.
Opomene i saveti
1
Molim vas stoga, braćo, milosti Božije radi, da svoja telesa prinesete na živu,
svetu, bogougodnu žrtvu, da to bude vaša umna služba Bogu. 2 I ne upodobljavajte
se ovom svetu, nego se preobražavajte obnavljanjem svoga uma, da biste mogli da
razaberete šta je volja Božija, šta je dobro, i ugodno, i savršeno.
210
3
Na osnovu blagodati, koja mi je dana, kažem svakom koji je među vama − da ne
misli o sebi više no što valja misliti, nego neka vam misli budu usmerene na
razborito razmišljanje, prema meri vere koju je Bog svakom dodelio. 4 Jer, kao što
u jednom telu imamo mnogo udova, a svi udovi nemaju isti posao, 5 tako smo i mi
mnogi jedno telo u Hristu, a kao pojedinci mi smo jedan drugom udovi. 6 A po
blagodati, koja nam je dana, imamo različite darove: ako je proroštvo − neka se
slaže s verom, 7 ako je dar služenja − neka bude u služenju, ako je ko učitelj − neka
radi na poučavanju, 8 ko ima dar utehe − neka teši, ko daje − neka daje prosto, ko
upravlja − neka bude revnostan, ko pokazuje milosrđe − neka ga čini s radošću.
9
Ljubav neka vam bude nelicemerna. Gnušajte se zla, držite se dobra. 10 Volite
jedan drugog u bratskoj ljubavi, u uvažavanju svako neka stavlja drugog ispred
sebe, 11 ne budite nemarni u revnosti, budite vrli u duhu, služite Gospodu, 12 radujte
se u nadi, trpite u nevolji, istrajte u molitvi, 13 učestvujte u potrebama svetih,
gostoprimstvo upražnjavajte. 14 Blagosiljajte one koji vas gone, blagosiljajte, a ne
kunite. 15 Radujte se s onima koji se raduju i plačite s onima koji plaču. 16 Među
sobom budite jednomišljenici; ne smerajte visoke stvari, nego dajte da vas povede
ono što je ponizno. Sami sebe ne smatrajte mudrima. 17 Nikome ne uzvraćajte zlo
za zlo; neka vam misli budu usmerene na dobro pred svim ljudima. 18 Ako je
mogućno, koliko od vas zavisi, živite u miru sa svima ljudima. 19 Ne svetite se
sami, dragi moji, nego dajte mesta gnevu Božijem. Jer je napisano: »Moja je
osveta, ja ću uzvratiti«, govori Gospod. 20 Nego »ako je tvoj neprijatelj gladan,
nahrani ga; ako je žedan, napoj ga; jer ako to činiš, glava će mu goreti od srama«. 21
Ne daj da te zlo pobedi, nego ti pobedi zlo − dobrim.
1
Svaki čovek da se pokorava pretpostavljenim vlastima. Jer nema vlasti a da nije
od Boga; Bog je postavio vlasti koje postoje. 2 Stoga, ko se protivi vlasti − protivi
se Božijem poretku, a koji se protive primiće svoju osudu. 3 Jer vladajući nisu strah
za dobro delo, nego za zlo. Ako pak hoćeš da se ne bojiš vlasti, čini dobro, pa će te
vlast hvaliti. 4 Ona služi Bogu za tvoje dobro. Ako pak činiš zlo, boj se; jer ne nosi
mač uzalud. Ona je u službi Bogu, gnevni osvetnik onome što čini zlo. 5 Zato joj se
treba pokoravati ne samo zbog gneva, nego i savesti radi. 6 Zbog toga plaćajte i
poreze; jer su služitelji Božiji koji baš na tome rade. 7 Svakom dajte ono što ste
dužni: kome porez − porez, kome carinu − carinu, kome strah − strah, kome čast −
čast.
211
8
Ne budite nikom ništa dužni − sem da volite jedan drugoga. Jer ko drugoga voli,
taj je ispunio zakon. 9 Jer zapovesti »Ne čini preljube«, »Ne ubij«, »Ne kradi«, »Ne
zaželi«, i ako ima još koja druga zapovest, svode se na ovu izreku: »Ljubi bližnjega
svoga kao samoga sebe«. 10 Ljubav ne pričinjava zla bližnjemu; ljubav je, dakle,
ispunjenje zakona.
11
I na ovo treba da pazite znajući svoje vreme, da je već došao čas da se probudite
od sna; jer sad nam je spasenje bliže nego onoga dana kad smo poverovali. 12 Noć
je odmakla, a dan se približio. Odbacimo stoga mračna dela i uzmimo na sebe
svetlo oružje. 13 Živimo pristojno − kao po danu, ne u pirovanjima i pijankama, ne
u bludu i raskalašnosti, ne u svađi i zavisti; 14 nego uzmite na sebe Gospoda Isusa
Hrista, i ne starajte se za telo − kako ćete zadovoljiti požude.
1
Prihvatajte slaboga u veri, da se ne bi kolebao u svojim mislima. 2 Jedan veruje da
sme sve jesti, a onaj slabi jede samo povrće. 3 Koji jede neka ne nipodaštava onoga
što ne jede, a koji ne jede neka ne osuđuje onoga što jede, jer ga je Bog primio. 4
Ko si ti što sudiš tuđem sluzi? On stoji ili pada svome gospodaru; biće ipak
postavljen, jer Gospod može da ga postavi. 5 Jedan razlikuje dan od dana, a drugi
smatra da su svi dani jednaki; neka je samo svaki potpuno uveren u svoje mišljenje.
6
Ko polaže na izvestan dan, čini to Gospodu, a ko jede Gospodu na slavu jede, jer
Bogu zahvaljuje; i koji ne jede Gospodu za ljubav ne jede, te i on zahvaljuje Bogu.
7
Niko od nas ne živi za samoga sebe i niko za sebe ne umire. 8 Jer ako živimo −
Gospodu živimo, ako pak umiremo − Gospodu umiremo. Stoga, bilo da živimo,
bilo da umiremo, mi pripadamo Gospodu. 9 Hristos je, naime, zato umro i oživeo −
da bi bio Gospod mrtvima i živima. 10 A što ti osuđuješ svoga brata? ili što ti
nipodaštavaš svoga brata? Znaj da ćemo svi izići pred sud Božiji. 11 Jer je napisano:
»Tako mi života, govori Gospod, meni će se prikloniti svako koleno, i svaki jezik
ispovediće Boga«. 12 Znači, da će svako od nas za sebe odgovarati Bogu.
13
Stoga, ne osuđujmo više jedan drugoga, nego radije smatrajte da je pravo − ne
postavljati bratu spoticanja ili sablazni. 14 Znam i uveren sam u Gospodu Isusu da
ništa samo po sebi nije pogano; samo onome, koji smatra da je nešto pogano, njemu
je pogano. 15 Jer ako je tvoj brat žalostan zbog jela, to znači da ti već ne postupaš
po ljubavi. Nemoj da upropašćuješ svojim jelom onoga za koga je Hristos umro. 16
Ne dozvolite, dakle, da se huli na vaše dobro. 17 Jer carstvo Božije se ne sastoji u
jelu i piću, nego u pravednosti, i miru, i radosti u Duhu Svetome. 18 Ko, naime,
ovim služi Hristu, taj je Bogu ugodan a ljudima izvrstan. 19 Starajmo se stoga za
212
ono što stvara mir i doprinosi uzajamnom nazidanju. 20 Nemoj da rušiš Božije delo
− zbog jela. Sve je čisto, ali je zlo za čoveka koji jede sa spoticanjem. 21 Dobro je
ne jesti mesa, i ne piti vina, i ne činiti ono na šta se tvoj brat spotiče [ili sablažnjava,
ili slab biva]. 22 Veru, koju imaš, imaj za sebe pred Bogom. Blažen je ko ne osuđuje
samoga sebe za ono što smatra da je dobro. 23 Ko se, naprotiv, koleba, navlači na
sebe osudu − ako jede, jer to ne čini po veri. A sve što ne potiče od vere − greh je.
1
Mi pak jaki dužni smo da snosimo slabosti slabih, a ne da se ponašamo kako se
nama dopada. 2 Svaki od nas neka se trudi da bližnjeg zadovolji − na dobro i za
nazidanje. 3 Jer ni Hristos nije ugađao samom sebi, nego kao što je napisano:
»Pogrde onih, koji tebe grde, padoše na me«. 4 Sve, naime, što je unapred napisano,
napisano je nama za pouku, da strpljivošću i utehom Pisma imamo nadu. 5 A Bog,
tvorac strpljivosti i utehe, neka vam da da među sobom složno mislite po volji Isusa
Hrista, 6 da jednodušno jednim ustima slavite Boga i Oca Gospoda našega Isusa
Hrista.
7
Zato prihvatajte jedan drugoga, kao što je i Hristos primio vas na slavu Božiju. 8
Kažem, naime, da je Hristos poslužio obrezanima za istinu Božiju da utvrdi
očevima dana obećanja, 9 a mnogobošci slave Boga zbog njegovog milosrđa, kao
što je napisano: »Zato ću te ispovedati među mnogobošcima i pevaću imenu
tvome«. 10 I opet govori: »Veselite se, mnogobošci, s njegovim narodom«. 11 I opet:
»Hvalite Gospoda svi mnogobošci, i neka ga slave svi narodi«. 12 I Isaija opet
govori: »Doći će izdanak iz korena Jesejeva, i onaj koji ustaje da vlada nad
mnogobošcima, u njega će se mnogobošci uzdati«. 13 A Bog naše nade neka vas
ispuni svakom radošću i mirom u veri, da imate izobilnu nadu silom Duha Svetoga.
Apostolovo pravdanje i njegove namere
14
A ja sam, braćo moja, i sam uveren za vas, da ste i sami puni dobrote, ispunjeni
svakim znanjem, kadri i jedan drugoga umudriti. 15 A delimično sam vam malo
odlučnije pisao, želeći da vas podsetim po blagodati koju mi je Bog dao, 16 da
budem služitelj Hrista Isusa za mnogobošce, koji vrši svetu službu evanđelja
Božijeg, da mnogobošci kao prinos budu ugodni, osvećeni Duhom Svetim. 17
Mogu, dakle, da se hvalim u Hristu Isusu za sve što sam učinio služeći Bogu; 18 jer
se neću usuditi da kažem nešto što Hristos nije učinio preko mene, da bi
mnogobošce doveo do poslušnosti, rečju ili delom, 19 silom čudnih znakova i čuda,
silom Duha Svetoga, tako da sam od Jerusalima pa naokolo sve do Ilirika ispunio
213
evanđeljem o Hristu. 20 Ali sam pri tom smatrao za čast da ne objavljujem
evanđelje onde gde je Hristos već poznat, da ne bih zidao pa tuđem temelju, 21 nego
kako je napisano: »Videće ga oni kojima o njemu nije ništa javljeno, i razumeće oni
koji nisu čuli«.
22
Toga radi bio sam mnogo puta sprečen da dođem k vama. 23 A sad, nemajući više
polja rada u ovim krajevima, a od mnogo godina žudim da dođem k vama, 24 kad
pođem u Španiju; nadam se, naime, da ću vas na prolasku videti i da ćete me vi
otpratiti onamo kad se najpre vas donekle nasitim. 25 Sada pak služeći svetima idem
u Jerusalim. 26 Jer Makedonija i Ahaja odlučiše da skupe neku zajedničku pomoć za
siromahe među svetima u Jerusalimu. 27 Oni su to odlučili, a i dužni su im. Jer, kad
su mnogobošci postali učesnici u njihovim duhovnim dobrima, dužni su da im
posluže i u njihovim telesnim potrebama. 28 Kad, dakle, svršim ovo i potvrdim im
ovaj plod, poći ću preko vas u Španiju. 29 A znam da ću dolazeći k vama doći s
punim blagoslovom Hristovim.
30
Molim vas uz to, braćo, u Gospodu našem Isusu Hristu i u ljubavi Duha − da se
borite sa mnom moleći se Bogu za mene, 31 da se izbavim od nepokornih u Judeji i
da moja služba za Jerusalim bude po volji svetima, 32 te da vam po Božijoj volji s
radošću dođem i odmorim se s vama zajedno. 33 A Bog mira neka je sa svima
vama. Amin.
Pozdravi i poslednje opomene
1
Preporučujem vam našu sestru Fivu, koja je u službi crkve u Kenhreji, 2 da je
primite u Gospodu − kako to priliči svetima i da joj pomognete u svakoj stvari koju
od vas zatreba; jer je i ona postala zaštitnica mnogima pa i meni samom.
3
Pozdravite Prisku i Akilu, moje saradnike u Hristu Isusu, 4 koji su svoje vratove
položili za moj život, kojima ne zahvaljujem samo ja nego i sve crkve iz
mnogobožaca, 5 − i crkvu u njihovom domu. Pozdravite mog dragog Epeneta, koji
je prvenac iz Azije za Hrista. 6 Pozdravite Mariju, koja je mnogo truda uložila za
vas. 7 Pozdravite Andronika i Junija, moje rođake i moje drugove u sužanjstvu, koji
su znameniti među apostolima, koji su i pre mene bili u Hristu. 8 Pozdravite moga u
Gospodu voljenoga Ampliata. 9 Pozdravite Urbana, našeg saradnika u Hristu, i mog
dragog Stahija. 10 Pozdravite Apela, u Hristu prekaljenog. Pozdravite sve
Aristovudove. 11 Pozdravite moga rođaka Irodiona. Pozdravite domaće Narkisove
214
koji su u Gospodu. 12 Pozdravite Trifenu i Trifosu, koje se trude u Gospodu.
Pozdravite dragu Persidu, koja se mnogo trudila u Gospodu. 13 Pozdravite Rufa,
izabranog u Gospodu, i majku njegovu i moju. 14 Pozdravite Asinkrita, Flegonta,
Ermiju, Patrova, Erma, i braću koja su sa njima. 15 Pozdravite Filologa i Juliju,
Nireja i njegovu sestru, i Olimpa, i sve svete koji su sa njima. 16 Pozdravite jedan
drugoga svetim celivom. Pozdravljaju vas sve crkve Hristove.
17
Vas pak molim, braćo, da pazite na one koji stvaraju razdore i sablazni protiv
nauke koju ste vi naučili, i klonite se njih. 18 Jer takovi ne služe Gospodu našem
Hristu, nego svome trbuhu, pa lepim i umilnim rečima zavode srca nezlobivih. 19
Vaša poslušnost, uostalom, poznata je svima. Stoga se radujem za vas, ali hoću da
budete mudri za dobro, a bezazleni za zlo. 20 A Bog mira satrće brzo satanu pod
vašim nogama. Blagodat Gospoda našega Isusa sa vama! 21 Pozdravlja vas Timotej,
moj saradnik, i Lukije, i Jason, i Sosipatar, moji rođaci. 22 Pozdravljam vas u
Gospodu ja, Tertije, koji napisah ovu poslanicu. 23 Pozdravlja vas Gaj, domaćin
moj i cele crkve. Pozdravlja vas Erast, gradski blagajnik, i brat Kvart. [24 Blagodat
Gospoda našega Isusa Hrista sa svima vama!]
Doksologija
25
A onome koji može da vas utvrdi po mom evanđelju i propovedi o Isusu Hristu,
po otkrivenju tajne o kojoj se vekovima nije govorilo, 26 a sad se javila i kroz
proročka Pisma, obznanjena svima narodima po zapovesti večnoga Boga − da bi se
pokorili veri, 27 jedinom mudrom Bogu, posredstvom Isusa Hrista, njemu slava u
sve vekove! Amin.
215
Prva poslanica Korinćanima
1 Korinćanima, glava 1
Uvod
1
Pavle, Božijom voljom pozvan za apostola Isusa Hrista, i brat Sosten, 2 Crkvi
Božijoj u Korintu, osvećenima u Hristu Isusu, pozvanim svetima sa svima koji
prizivaju ime Gospoda našega Isusa Hrista na svakom mestu, Gospoda koji je
njihov i naš: 3 blagodat vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista.
4
Zahvaljujem svom Bogu svagda za vas, za blagodat Božiju koja vam je dana u
Hristu Isusu, 5 i što ste se u njemu obogatili u svemu, u svakoj reči i svakom znanju,
6
kao što se svedočanstvo o Hristu utvrdilo među vama, 7 tako da ne oskudevate ni
u jednom blagodatnom daru, očekujući otkrivenje Gospoda našega Isusa Hrista, 8
koji će vas i utvrđivati do kraja, da budete besprekorni na dan Gospoda našega
Isusa Hrista. 9 Veran je Bog koji vas je pozvao u zajednicu svoga Sina, Isusa Hrista,
Gospoda našega.
Suparništvo stranaka
10
Nego molim vas, braćo, imenom Gospoda našega Isusa Hrista, da svi jedno
govorite i da ne bude među vama cepanja, već da budete usavršeni u jednom
razumu i jednoj misli. 11 Obavešten sam o vama, naime, braćo moja, od Hlojinih
domaćih, da su svađe među vama. 12 Mislim to što svaki od vas govori: ja sam
Pavlov, a ja sam Apolosov, ja pak Kifin, a ja Hristov. 13 Da li se Hristos razdelio?
da nije Pavle raspet za vas? ili ste kršteni u ime Pavlovo? 14 Hvala Bogu što ni
jednoga od vas nisam krstio osim Krispa i Gaja, 15 da ne bi ko rekao da ste u moje
ime kršteni. 16 Krstio sam još i Stefanin dom; dalje ne znam da li sam koga drugog
krstio. 17 Mene, uostalom, Hristos nije poslao da krštavam, nego da propovedam
evanđelje, i to ne u rečitoj mudrosti − da Hristov krst ne bi izgubio svoju vrednost.
18
Jer reč o krstu je ludost onima koji propadaju, a nama koji se spasavamo − sila
Božija. 19 Jer je napisano: »Uništiću mudrost mudrih, i odbaciću pamet pametnih«.
20
Gde je mudri? gde književnik? gde prepirač ovoga sveta? Zar nije Bog pretvorio
mudrost ovoga sveta u ludost? 21 Pošto, naime, svet svojom mudrošću nije poznao
216
Boga u Božijoj mudrosti, bila je volja Božija da ludom propoveđu spase one koji
veruju. 22 I kad već Judeji ištu čudne znake, a Grci traže mudrost, 23 mi
propovedamo Hrista raspetoga − Judejima sablazan, mnogobošcima ludost, 24 a
samim pozvanima, kako Judejima tako i Grcima, Hrista kao silu Božiju i mudrost
Božiju. 25 Jer ono što kao ludost dolazi od Boga − mudrije je od ljudi, i ono što
dolazi od Boga kao slabost − jače je od ljudi.
26
Gledajte samo, braćo, svoje prizvanje; nema tu mnogo mudrih po ljudskom
shvatanju, nema mnogo silnih, niti mnogo plemenita roda. 27 Nego je Bog izabrao
ono što je pred svetom ludo − da time posrami mudre, i što je slabo pred svetom, to
je Bog izabrao − da posrami jako, 28 i što se u svetu smatra neplemenitim i
prezrenim Bog je izabrao, i ono što se smatra za ništa − da uništi ono što važi kao
nešto, 29 da se niko ne pohvali pred Bogom. 30 Od njega ste i vi u Hristu Isusu, koji
nam je postao mudrost od Boga, pravednost i osvećenje, i izbavljenje, 31 da bude
kao što je napisano: »Ko se hvali − neka se hvali u Gospodu«.
Božija mudrost
1
I kad sam došao k vama, braćo, nisam došao da vam visokim govorom ili
mudrošću objavim svedočanstvo Božije. 2 Jer sam odlučio da među vama znam
samo Isusa Hrista − i to raspetoga. 3 I pred vama sam se pojavio u slabosti, i u
strahu, i u velikom trepetu, 4 te moj govor i moja propoved ne beše u nagovorljivim
rečima ljudske mudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile, 5 da se vaša vera ne
osniva na ljudskoj mudrosti, nego na Božijoj sili. 6 Mudrost pak govorimo među
savršenima, ali ne mudrost ovoga sveta, niti vladara ovoga sveta koji propadaju, 7
nego govorimo Božiju mudrost u tajni, skrivenu mudrost, koju je Bog pre svih
vekova predodredio za našu slavu, 8 koju ni jedan od vladara ovoga sveta nije
upoznao; jer da su je upoznali, ne bi raspeli Gospoda slave. 9 Nego propovedamo
kao što je napisano: »Što oko ne vide, i uho ne ču, i u ljudsko srce ne dođe, što
ugotovi Bog onima koji ga ljube«. 10 A nama je Bog otkrio posredstvom Duha; jer
Duh ispituje sve, i dubine Božije. 11 Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku − sem
čovekovog duha koji je u njemu? Tako isto niko − sem Duha Božijega − ne zna šta
je u Bogu. 12 Mi pak nismo primili duha ovoga sveta, nego Duha koji je od Boga,
da znamo šta nam je Bog darovao. 13 Pa i to ne govorimo rečima naučenim od
ljudske mudrosti, nego rečima naučenim od Duha, tumačeći ono što je duhovno
duhovnim ljudima. 14 A zemaljski čovek ne prima što je od Božijeg Duha, jer je to
za njega ludost, i ne može da sazna, zato što o tome treba na duhovan način
217
rasuđivati. 15 Duhovni čovek pak rasuđuje o svemu, a njega niko ne prosuđuje. 16
Jer »Ko pozna um Gospodnji − da ga pouči?« A mi imamo um Hristov.
Božiji služitelji
1
I ja, braćo, nisam mogao da vam govorim kao duhovnim ljudima, nego kao
telesnima, kao nejakima u Hristu. 2 Mlekom sam vas napojio, ne čvrstom hranom,
jer još niste mogli da je podnesete. A ni sad još ne možete, 3 jer ste još telesni. Kad
među vama ima zavisti i svađa, zar niste telesni i zar ne živite kao obični ljudi? 4
Kad, naime, jedan govori: ja sam Pavlov, a drugi: ja sam Apolosov, zar niste obični
ljudi? 5 Šta je, dakle, Apolos? a šta je Pavle? Služitelji čijom ste službom
poverovali, i to kako je svakome od nas Gospod dao. 6 Ja sam posadio, Apolos je
zalio, a Bog je dao da uzraste. 7 Zato niti je što onaj koji sadi, niti onaj koji zaliva,
nego Bog koji daje da uzraste. 8 A onaj koji sadi i onaj koji zaliva − jedno su, i
svaki će primiti svoju platu prema svom trudu. 9 Mi smo, naime, Božiji saradnici, a
vi ste Božija njiva, Božija građevina.
10
Po blagodati Božijoj koja mi je dana ja sam kao mudri neimar postavio temelj, a
drugi naziđuje. Samo svaki neka pazi kako naziđuje. 11 Jer niko ne može da postavi
drugi temelj, sem onoga koji je postavljen, a to je Isus Hristos. 12 I ako ko na ovom
temelju zida zlato, srebro, drago kamenje, drva, seno, slamu, 13 svačije delo izići će
na videlo; sudni dan će pokazati, jer će se u ognju otkriti, i kakvo je čije delo −
oganj će pokazati. 14 Ako čije delo, koje je nazidao, ostane, taj će primiti nagradu,
15
ako čije delo izgori, taj će podneti štetu, ali će sam biti spasen, samo tako − kao
kroz oganj.
16
Zar ne znate da ste hram Božiji i da Duh Božiji obitava u vama? 17 Ako neko
uništava hram Božiji, Bog će njega uništiti; jer je hram Božiji svet, a to ste vi.
18
Neka se niko ne zavarava; ako neko među vama misli da je mudar na ovom
svetu, neka postane lud − da bi bio mudar. 19 Jer je mudrost ovoga sveta ludost pred
Bogom. Napisano je, naime: »On hvata mudrace u njihovom lukavstvu«, 20 i opet:
»Gospod zna premišljanja mudraca − da su ništavna«. 21 Stoga neka se niko ne
hvali ljudima, jer je sve vaše: 22 bio to Pavle, ili Apolos, ili Kifa, ili svet, ili život, ili
smrt, ili sadašnje, ili buduće, sve je vaše, 23 vi ste pak Hristovi, a Hristos je Božiji.
218
Hristovi apostoli
1
Tako neka nas ljudi drže za Hristove pomoćnike i upravitelje Božijih tajni. 2 A od
upravitelja se uostalom traži da se svaki veran nađe. 3 Ja pak ni malo ne marim što
me osuđujete vi ili ljudski sud, a ni sam sebi ne sudim. 4 Jer ne znam da sam što
kriv, ali time još nisam opravdan. Nego Gospod je taj koji meni sudi. 5 Stoga
nemojte da sudite ništa pre vremena − dok ne dođe Gospod, koji će osvetliti što je
skriveno u tami i obelodaniti odluke naših srdaca; i tada će svako primiti od Boga
pohvalu.
6
A na sebi i Apolosu pokazao sam primer, braćo, vas radi − da naučite šta znači: ne
preko onoga što je napisano, da se radi nikoga ne nadimate jedan protiv drugoga. 7
Jer ko ti daje preimućstvo? A šta imaš što nisi primio? Ako si pak primio, što se
hvališ kao da nisi primio? 8 Već ste zasićeni, već ste se obogatili; bez nas ste se
zacarili, i kamo sreće da ste se zacarili, pa da i mi sa vama carujemo. 9 Smatram,
naime, da je Bog nas apostole kao poslednje postavio, kao na smrt osuđene, da nas
gleda svet, i anđeli, i ljudi. 10 Mi smo budale Hrista radi, a vi ste mudri u Hristu; mi
smo slabi, a vi jaki; vi ste slavni, a mi prezreni. 11 Do ovoga časa i gladujemo, i
žednimo, i nismo odeveni, i tuku nas, i potucamo se, 12 i trudimo se radeći svojim
rukama. Kad nas ruže − mi blagosiljamo, kad nas gone − mi podnosimo, 13 kad nas
grde − mi se blago obraćamo; postali smo kao neko smeće sveta, kao otpad sviju
sve do sada.
14
Ne pišem ovo da vas posramim, nego vas poučavam kao svoju dragu decu. 15 Jer
ako imate i deset hiljada vaspitača u Hristu, ipak nemate mnogo očeva; ja sam vas,
naime, u Isusu Hristu evanđeljem rodio. 16 Molim vas dakle ugledajte se na mene.
17
Baš zato sam vam poslao Timoteja, koji je moje drago i verno čedo u Gospodu.
On će vas podsetiti na moje puteve u Hristu, kako ja učim svuda, u svakoj crkvi. 18
Neki su se naduli − kao da ja neću da dođem k vama. 19 Ali ću vam doći ubrzo, ako
bude volja Gospodnja, i tada neću hteti da znam za reč onih naduvenih, nego za
njihovu silu. 20 Jer carstvo Božije nije u reči, nego u sili. 21 Šta hoćete? da vam
dođem s prutom, ili s ljubavlju i krotkim duhom?
Rodoskrvnik
219
1
Čuje se uopšte da blud vlada među vama, i to takav blud kakvog nema ni među
mnogobošcima, da neki ima očevu ženu. 2 I vi ste nadmeni; što se radije niste
ožalostili − da se ukloni iz vaše sredine koji je to delo učinio? 3 Ja sam, naime, iako
nisam kod vas telom, ali sam prisutan duhom, već osudio − kao da sam prisutan −
onoga koji je tako nešto učinio: 4 kada se u ime Gospoda našega Isusa sakupite vi i
moj duh sa silom Gospoda našega Isusa, 5 da se takav preda satani na propast tela,
da se duh spase na dan Gospodnji. 6 Vaša hvala nije dobra. Zar ne znate da malo
kvasca ukiseli sve testo? 7 Očistite stari kvasac, da budete novo testo, kao što ste
stvarno beskvasni. Jer i Hristos je kao naše pashalno jagnje prinet na žrtvu. 8 Stoga
treba da praznujemo ne sa starim kvascem, niti sa kvascem zloće i nevaljalstva, već
sa beskvasnim hlebovima iskrenosti i istine.
9
U poslanici sam vam pisao da se ne mešate sa bludnicima, 10 ne uopšte sa
bludnicima ovoga sveta, ili sa gramžljivima i razbojnicima, ili idolopoklonicima,
jer biste onda morali otići sa sveta. 11 Napisao sam vam u stvari da se ne mešate sa
onim koji se brat zove, a bludnik je, ili gramžljiv, ili idolopoklonik, ili opadač, ili
pijanica, ili razbojnik; sa takvima nemojte ni jesti. 12 Zašto, najzad, da ja sudim
onima koji su napolju? Zar vi ne sudite onima koji su unutra? 13 A Bog će suditi
onima koji su napolju. Uklonite zloga iz svoje sredine.
O parničenju pred mnogobošcima
1
Sme li ko od vas, kad ima spor s drugim, da ide na sud pred nepravedne, a ne pred
svete? 2 Ili zar ne znate da će sveti suditi svetu? I ako ćete vi da sudite svetu, zar
niste dostojni da sudite u sasvim malim sporovima? 3 Ne znate li da ćemo mi suditi
anđelima, a kamo li u svetovnim stvarima? 4 Ako, dakle, imate svetovne sporove,
postavite za sudije one koji su u Crkvi malo cenjeni. 5 Govorim na vašu sramotu.
Tako među vama nema ni jednog mudrog koji bi mogao da presudi među svojom
braćom? 6 Nego se brat parniči s bratom, i to pred nevernima. 7 Uopšte, i to je već
vaša mana što se među sobom parničite. Zašto radije ne trpite nepravdu? zašto
radije ne trpite štetu? 8 Nego vi činite nepravdu i štetu, i to braći. 9 Ili zar ne znate
da nepravedni neće naslediti carstva Božijeg? Ne zavaravajte se: ni bludnici, ni
idolopoklonici, ni preljubočinci, ni mekušci, ni pederasti, 10 ni kradljivci, ni
gramžljivi, ni pijanice, ni opadači, ni razbojnici neće naslediti carstva Božijeg. 11 I
neki od vas su bili ovakvi. Ali ste se oprali, i posvetili, i opravdali imenom Gospoda
[našega] Isusa Hrista i Duhom Boga našega.
220
O bludu
12
Meni je sve dozvoljeno, ali nije sve na korist. Meni je sve dozvoljeno, ali neću da
nešto ovlada mnome. 13 Jela su za trbuh, a trbuh za jela; Bog će uništiti i jedno i
drugo. Ali telo nije za blud, nego za Gospoda, i Gospod za telo. 14 A Bog je
vaskrsao Gospoda, pa će vaskrsnuti i nas svojom silom. 15 Zar ne znate da su vaša
telesa Hristovi udovi? Hoću li, dakle, uzeti Hristove udove i učiniti ih udovima
bludničinim? Daleko od toga. 16 Ili ne znate da je priljubljeni uz bludnicu jedno telo
s njom? Jer reče: »Dvoje će biti jedno telo.« 17 A ko se Gospoda drži jedan je duh s
njim. 18 Izbegavajte blud. Svaki greh, koji čovek čini, van tela je; a bludnik greši
protiv svog sopstvenog tela. 19 Ili zar ne znate da je vaše telo hram Duha Svetoga
koji je u vama, koga imate od Boga, te ne pripadate samo sebi? 20 Vi ste, naime,
skupo kupljeni, proslavite, dakle, Boga svojim telom.
O braku i devičanstvu
1
Što se tiče onoga o čemu ste mi pisali, dobro je za čoveka da se ne dotiče žene; 2
ali zbog bluda svaki neka ima svoju ženu, i svaka žena svoga muža. 3 Muž da čini
svoju dužnost ženi, a isto tako i žena mužu. 4 Žena ne raspolaže svojim telom, nego
muž; isto tako i muž ne raspolaže svojim telom, nego žena. 5 Ne uskraćujte se jedno
drugom, sem po dogovoru za izvesno vreme, da se predate molitvi, a zatim da se
opet sastanete, da vas satana ne iskuša zbog vaše neuzdržljivosti. 6 Ali ovo govorim
kao dopuštenje, a ne kao zapovest. 7 Ja pak želim da svi ljudi budu kao ja; ali svako
ima svoj blagodatni dar od Boga, jedan ovako, a drugi onako.
8
A neoženjenima i udovicama velim: dobro im je ako ostanu kao što sam i ja. 9 Ali
ako ne mogu da se uzdržavaju, neka stupe u brak, jer je bolje stupati u brak nego
raspaljen patiti. 10 Bračnim drugovima pak ne zapovedam ja, nego Gospod, da se
žena ne rastavlja od muža. 11 A u slučaju da se rastavi, neka ostane bezbračna, ili da
se pomiri sa svojim mužem. I muž da, ne otpušta svoju ženu.
12
A ostalima govorim ja, ne Gospod: ako neki brat ima ženu koja ne veruje, i ona
pristaje da živi s njim, neka je ne otpušta. 13 I žena koja ima muža koji ne veruje, a
on pristaje da živi s njom, neka ne otpušta muža. 14 Muž koji ne veruje, naime,
posvećen je vernom ženom, i žena koja ne veruje posvećena je bratom; vaša deca bi
inače bila nečista, a sad su sveta. 15 Ako li se onaj koji ne veruje razdvaja, neka se
rastavi; brat ili sestra u takvim slučajevima nisu vezani kao robovi, jer nas je Bog
221
pozvao da živimo u miru. 16 Šta znaš, najzad, ženo, da li ćeš spasti muža? ili šta
znaš, mužu, da li ćeš spasti ženu? 17 Samo svako neka živi onako kako mu je
Gospod dodelio, kako ga je Bog pozvao. I tako naređujem po svim crkvama.
18
Ako je ko pozvan kao obrezan, neka se ne gradi neobrezan; ako je ko pozvan u
neobrezanju, neka se ne obrezuje. 19 Obrezanje je ništa, i neobrezanje je ništa, nego
− držanje Božijih zapovesti. 20 Svako neka ostane onakav kakav je pozvan. 21 Jesi li
pozvan kao rob? ne brini se, nego iako možeš da postaneš slobodan, radije ostani u
čemu si. 22 Jer ko je kao rob pozvan u Gospodu − slobodnjak je Gospodnji; tako je i
pozvani slobodnjak Hristov rob. 23 Skupo ste kupljeni; ne budite robovi ljudima. 24
Svako, braćo, neka ostane pred Bogom u onom u čemu je pozvan.
25
A za devojke nemam zapovesti od Gospoda, nego kazujem svoje mišljenje kao
čovek koji je doživeo blagodat Gospodnju − da bi uživao poverenje. 26 Smatram,
dakle, da je ovo dobro zbog sadašnje nevolje, da je dobro čoveku da tako bude. 27
Jesi li se privezao za ženu? − ne traži razvod. Jesi li se razveo od žene? − ne traži
žene. 28 No ako i stupaš u brak, nisi pogrešio, i devojka ako se uda − nije pogrešila;
ali će takvi imati telesnu nevolju, a ja vas štedim.
29
Nego ovo vam, braćo, poručujem: vreme je kratko; ubuduće i oni koji imaju žene
da budu kao da ih nemaju, 30 i koji plaču − kao da ne plaču, i koji se raduju − kao
da se ne raduju, i koji kupuju − kao da ništa nemaju, 31 i koji koriste ovaj svet − kao
da ga ne iskorišćavaju; jer prolazi obličje ovoga sveta. 32 A ja hoću da ste bezbrižni.
Bezbračni brine se za ono što je Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu, 33 a ko je
stupio u brak brine se za ono što je svetsko, kako će ugoditi ženi, 34 te je podeljen. I
neudata žena, i devojka, brine se za ono što je Gospodnje, da bude sveta i telom i
duhom, a koja je stupila u brak brine se za ono što je svetsko, kako će ugoditi mužu.
35
Ovo pak govorim na korist vas samih, ne da vam stavim omču, nego da budete
časni i da bez smetnje istrajno služite Gospodu. 36 Misli li ko da neprilično postupa
sa svojom devojkom, ako je ona zašla u godine, i tako mora da bude, neka čini šta
hoće: ne greši, neka stupaju u brak. 37 Ko, međutim, čvrsto stoji u svom srcu i nema
nužde, nego vlada svojom sopstvenom voljom, pa je ovo odlučio u svom
sopstvenom srcu, da sačuva svoju devojku, dobro će činiti. 38 Tako, dobro čini ko
udaje svoju devojku, ali bolje će činiti ko je ne udaje.
39
Žena je privezana dok joj muž živi; a ako joj muž umre, slobodna je da se uda za
koga hoće, samo u Gospodu. 40 Ali je, po mom mišljenju, blaženija ako tako ostane;
mislim, uostalom, da i ja imam Duha Božijeg.
222
O mesu od idolskih žrtava
1
U pogledu mesa od idolskih žrtava znamo da svi mi imamo potrebno znanje.
Znanje nadima, a ljubav naziđuje. 2 Ako neko misli da je došao do nekog znanja,
još nije saznao onako kako treba saznati. 3 Ali ako neko voli Boga, toga je Bog
poznao. 4 Uostalom, u pogledu jedenja mesa od idolskih žrtava znamo da idol nije
ništa na svetu i da nema drugog Boga − sem jednoga. 5 Jer ako i ima nazovibogova,
bilo na nebu, bilo na zemlji, kao što ima mnogo bogova i mnogo gospodara, 6 ali mi
imamo jednoga Boga Oca, od koga je sve i za koga smo mi, i jednoga Gospoda
Isusa Hrista, kroz koga je sve postalo, pa i mi − njegovim posredstvom.
7
Ali svi nemaju znanja. Neki, naime, po svojoj dosadašnjoj navici na idole, jedu
meso kao idolsku žrtvu, pa se tako njihova slaba savest kalja. 8 Jelo, međutim, neće
nas postaviti pred Boga; niti šta gubimo ako ne jedemo, niti mnogo dobivamo ako
jedemo. 9 Samo pazite da kako ova vaša sloboda ne bude spoticanje za slabe. 10 Jer
ako neko tebe, koji imaš znanje, vidi za trpezom u idolskom hramu, neće li njegova
savest, budući da je on slab, biti pobuđena da jede meso žrtvovano idolima? 11
Zbog tvoga znanja, naime, propada onaj slabi, brat, za koga je Hristos umro. 12 I
tako grešeći protiv svoje braće i udarajući po njihovoj slaboj savesti, protiv Hrista
grešite. 13 Stoga, ako jelo sablažnjava mog brata, neću jesti mesa doveka, da ne
sablaznim svoga brata.
Prava i dužnosti apostola
1
Nisam li slobodan? nisam li apostol? nisam li video Isusa, Gospoda našega? niste
di vi moje delo u Gospodu? 2 Ako drugima nisam apostol, ali vama jesam; jer vi ste
pečat moga apostolstva u Gospodu. 3 To je moja odbrana od onih koji me ispituju. 4
Zar nemamo prava da jedemo i da pijemo? 5 zar nemamo prava da vodimo jednu
sestru kao ženu − kao i ostali apostoli, i braća Gospodnja, i Kifa? 6 Ili samo ja i
Varnava nemamo prava da ne radimo radi izdržavanja?
7
Ko ikad vojuje o svom trošku? ko sadi vinograd i ne jede njegov rod? ili ko
napasa stado i ne jede mleko od stada? 8 Govorim li ja to samo po ljudski, ili ne
govori to i zakon? 9 U Mojsijevom zakonu, naime, napisano je: »Nemoj da zavežeš
usta volu koji vrše«. Brine li se Bog za volove? 10 ili govori baš za nas? Ta za nas je
223
napisano − da orač treba u nadi da ore, i koji vrše treba da vrše u nadi da će dobiti
svoj deo. 11 Ako vam mi posejasmo duhovna dobra, da li je to nešto veliko kad
žanjemo vaša telesna dobra? 12 Kad drugi imaju prava da učestvuju u vašim
zemaljskim dobrima, zašto ne bismo imali mi još i više? Ali mi se nismo poslužili
ovim pravom, nego sve podnosimo, da ne učinimo kakve smetnje evanđelju o
Hristu. 13 Ne znate li da se od hrama hrane oni koji vrše svetu službu, i da služitelji
oltara s oltarom dele? 14 Tako je i Gospod naredio propovednicima evanđelja da od
evanđelja žive.
15
A ja se nisam koristio ničim od svega toga. Pa i ovo ne napisah − da meni tako
bude; jer je za mene bolje da umrem nego da mi ko slavu uništi. 16 Ako pak
propovedam evanđelje, ne mogu da se hvalim; jer moram to da činim; jer teško
meni ako ne propovedam evanđelje. 17 Ako, naime, to činim dragovoljno, imam
nagradu; a ako ne činim po svojoj volji, to znači da mi je poverena služba
upravljanja. 18 Šta je, dakle, moja plata? Da propovedajući besplatno dajem
evanđelje, da ne koristim svoje pravo u evanđelju.
19
Iako sam slobodan od svih, sebe učinih služiteljem sviju, da ih što više
pridobijem. 20 Tako sam Judejima bio kao Judejin − da bih pridobio Judeje; onima
koji su pod zakonom bio sam kao da sam i ja pod zakonom, mada ja nisam pod
zakonom, da bih pridobio one koji su pod zakonom. 21 Onima koji su bez zakona
bio sam kao da sam i ja bez zakona, mada ja nisam bez Božijeg zakona, nego sam u
Hristovom zakonu, − da bih pridobio one koji su bez zakona. 22 Slabima sam bio
[kao] slab, da bih pridobio slabe; svima sam bio sve − da svakako neke spasem. 23 I
sve činim za evanđelje − da bih imao udela u njemu.
24
Ne znate li da na trkalištu trče svi trkači, ali samo jedan dobiva nagradu; tako i vi
trčite − da je osvojite. 25 A svaki borac uzdržava se od svega; oni − da bi dobili
propadljiv venac, a mi − nepropadljiv. 26 Stoga ja trčim tako, kao trkač koji ne trči u
neizvesnost, tako se borim pesnicom, kao borac koji ne bije vetar, 27 nego mučim
svoje telo i potčinjavam ga, da ne bih ja, koji sam drugima propovedao, sam postao
nevaljao.
Upozorenje protiv idolopoklonstva
1
Neću da vam ostane nepoznato, braćo, da su svi naši očevi bili pod oblakom, i svi
su prošli kroz more, 2 i svi su bili u Mojsija kršteni u oblaku i u moru, 3 i svi su jeli
224
isto duhovno jelo, 4 i svi su pili isto duhovno piće; jer su pili iz duhovne stene koja
ih je pratila, a ta stena beše Hristos. 5 Ali većina od njih nije bila Bogu ugodna, te
behu pobijeni u pustinji.
6
A ovo se dogodilo kao praslika za nas, da ne želimo zla kao što su oni želeli. 7 I ne
budite idolopoklonici kao neki od njih, kao što je napisano: »Narod sede da jede i
da pije, te ustaše da igraju«. 8 Nemojmo se odavati ni bludu, kao što su to činili neki
od njih, pa ih u jedan dan pade dvadeset i tri hiljade. 9 Nemojmo ni Gospoda
iskušavati, kao što su ga neki od njih kušali, pa izgiboše od zmija. 10 I ne gunđajte,
kao što su neki od njih gunđali, pa izginuli od onoga koji ubija. 11 A sve ovo
događalo se njima za primer, ali je napisano za upozorenje nama, kojima su
poslednja vremena blizu. 12 Stoga ko misli da sigurno stoji, neka pazi da ne padne.
13
Snašlo vas je samo ljudsko kušanje. A Bog je veran, pa vas neće ostaviti da trpite
iskušenja više nego što možete, nego će učiniti i kraj sa iskušenjima, da možete
podneti.
14
Zato, mili moji, bežite od idolopoklonstva. 15 Govorim kao mudrima: rasudite
sami šta vam govorim. 16 Čaša blagoslova, koju blagosiljamo, nije li zajednica
Hristove krvi? Hleb, koji lomimo, nije li zajednica Hristova tela? 17 Zato što je hleb
jedan, mi mnogi jedno smo telo; jer svi mi jedan hleb delimo. 18 Gledajte telesnog
Izrailja: zar oni jedući žrtve nisu u zajednici sa žrtvenikom? 19 Šta ja hoću time da
kažem? Da li je meso žrtvovano idolima nešto, ili da idol nešto predstavlja? 20 Ne,
nego što mnogobošci žrtvuju, demonima prinose na žrtvu, a ne Bogu. A ja neću da
vi budete u zajednici sa demonima. 21 Ne možete piti čašu Gospodnju i čašu
demonsku; ne možete učestvovati u trpezi Gospodnjoj i trpezi demonskoj. 22 Ili da
izazivamo Gospoda na zavist? Da nismo jači od njega?
23
Sve je dozvoljeno, ali nije sve na korist; sve je dozvoljeno, ali sve ne naziđuje. 24
Niko neka ne traži svoje dobro, nego dobro drugoga. 25 Jedite sve što se prodaje na
trgu ne ispitujući ništa savesti radi; 26 jer »Gospodnja je zemlja i sve što je
ispunjava«. 27 Ako vas ko od nevernika pozove i hoćete da idete, jedite sve što se
iznese pred vas ne ispitujući ništa savesti radi. 28 Ali ako vam ko kaže: ovo je meso
od žrtve, onda ne jedite zbog onoga koji vam je na to ukazao i zbog savesti; 29 a ne
mislim na tvoju savest, nego na savest drugoga. Zašto da tuđa savest sudi mojoj
slobodi? 30 Ako ja jedem sa zahvalnošću, zašto da se huli na mene zbog onoga za
što ja zahvaljujem?
31
Ako, dakle, jedete, ako pijete, ako ma šta činite, sve činite na slavu Božiju. 32 Ne
budite na sablazan ni Judejima, ni Grcima, ni Crkvi Božijoj, 33 kao što i ja svima
225
ugađam u svemu ne tražeći svoju korist, nego korist mnogih, da oni budu spaseni.
Žena treba da pokriva glavu
1
Ugledajte se na mene, kao što se i ja ugledam na Hrista. 2 Hvalim vas pak što me
se sećate u svemu i što držite predanja onako kako sam vam predao. 3 Ali hoću da
znate da je Hristos glava svakom čoveku, a čovek je glava ženi, a Bog je glava
Hristu. 4 Svaki čovek, koji se moli Bogu ili prorokuje pokrivene glave, sramoti
svoju glavu. 5 A svaka žena, koja se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti
svoju glavu, jer je jedno isto sa ošišanom. 6 Ako se, naime, žena ne pokriva, neka se
onda i šiša. No ako je ružno da se žena šiša i brije, neka se i pokriva. 7 Čovek pak
ne treba da pokriva glave zato što je on slika i slava Božija; a žena je čovekova
slava. 8 Jer nije čovek postao od žene, nego žena od čoveka. 9 I nije čovek stvoren
radi žene, nego žena radi čoveka. 10 Zato žena treba da ima znak muževljeve vlasti
na glavi − zbog anđela. 11 Ali u Gospodu niti je žena bez čoveka niti čovek bez
žene. 12 Jer kao što je žena postala od čoveka, tako i čovek postaje posredstvom
žene; a sve je od Boga. 13 Sami u sebi presudite: da li priliči ženi da se gologlava
moli Bogu? 14 Zar vas i sama priroda ne uči da je za čoveka sramota ako ima dugu
kosu, 15 ako pak žena ima dugu kosu, to joj je dika, jer joj je kosa dana umesto vela.
16
Ali ako ko misli da se proteruje, mi nemamo takvog običaja, a ni crkve Božije.
Večera Gospodnja
17
Nalažući vam ovo ne mogu da vas hvalim, jer se ne sastajete na bolje, nego na
gore. 18 Jer, prvo, čujem da se na svom crkvenom skupu delite, i nešto od toga
verujem. 19 I treba, najzad, da se delite − da se pokažu koji su pouzdani među vama.
20
Kada se, dakle, zajedno sastajete, ne jede se večera Gospodnja. 21 Jer svaki pri
jelu prvo uzima svoju večeru, pa jedan gladuje, a drugi se opija. 22 Zar nemate kuće,
da jedete i da pijete? ili prezirete Crkvu Božiju, i sramotite one koji nemaju? Šta da
vam kažem? Da vas pohvalim? U ovom vas ne hvalim.
23
Ja sam, naime, primio od Gospoda što sam i vama predao, da je Gospod Isus, one
noći kada je bio predan, uzeo hleb, 24 zahvalio Bogu, izlomio i rekao: ovo je moje
telo za vas. Ovo činite meni za spomen. 25 Isto tako i čašu posle večere govoreći:
ova čaša je novi savez mojom krvlju. Ovo činite, kad god iz nje pijete, meni za
spomen. 26 Jer kad god jedete ovaj hleb i pijete ovu čašu, obznanjujete smrt
Gospodnju − dok ne dođe. 27 Stoga ko nedostojno jede hleb ili pije čašu Gospodnju,
226
ogrešiće se o telo i krv Gospodnju. 28 Čovek neka ispituje samoga sebe, i tako neka
jede od hleba i neka pije iz čaše; 29 jer ko jede i pije, a ne pravi razliku između tela
Gospodnjeg i drugog jela, sebi na sud jede i pije. 30 Zbog toga su mnogi slabi i
bolesni među vama, i dosta ih je umrlo. 31 Kad bismo sami sebi sudili, ne bi nam se
sudilo; 32 a Gospod sudeći kara nas − da ne budemo osuđeni sa svetom. 33 Stoga,
braćo moja, kada se sastajete da jedete, iščekujte jedan drugoga. 34 Ako je ko
gladan, neka jede kod kuće, da se ne sastajete na osudu. A ostalo ću urediti kada
dođem.
Duhovni darovi
1
A u pogledu duhovnih darova, braćo, neću − da vas ostavim u neznanju. 2 Znate
da ste, kada ste bili mnogobošci, dozvoljavali da vas vuku nemim idolima, kako su
vas odvlačili. 3 Zato vam dajem na znanje da niko, ko govori u Duhu Božijem, ne
kaže: proklet bio Isus, i niko ne može reći: Isus je Gospod, sem u Duhu Svetome.
4
Ima razlike u dodeljivanju blagodatnih darova, ali je Duh isti. 5 Ima razlike i u
službama, ali je Gospod isti. 6 Ima razlike i u dejstvu sila, ali je isti Bog koji čini
sve u svima. 7 A svakome se daje da se na njemu pokaže Duh na korist. 8 Jednome
se, naime, Duhom daje reč mudrosti, a drugome − po istom Duhu − reč znanja, 9 i
drugome vera u istom Duhu, i drugome blagodatni dar isceljivanja u jednom Duhu,
10
i drugome da čini čuda, i drugome proroštva, i drugome da razlikuje duhove,
drugome različiti jezici, a drugome da tumači jezike. 11 A sve ovo čini jedan i isti
Duh, koji razdeljuje svakome kako hoće.
12
Jer kao što je telo jedno, i ima mnoge udove, a svi udovi tela, iako su mnogi,
jedno su telo, tako je i Hristos. 13 Jer smo svi mi jednim Duhom kršteni za jedno
telo, bili Judeji ili Grci, bili robovi ili slobodni. I svi smo jednim Duhom napojeni.
14
Pa ni telo nije jedan ud, nego mnogi. 15 Ako noga kaže: zato što nisam ruka ne
pripadam telu, ipak je deo tela. 16 I ako uho kaže: zato što nisam oko ne pripadam
telu, ipak je deo tela. 17 Kad bi sve telo bilo oko, gde bi bio sluh? kad bi sve telo
bilo sluh, gde bi bilo čulo mirisa? 18 Ali Bog je postavio udove, svaki pojedini od
njih u telu, kako je hteo. 19 Ako bi pak svi bili jedan ud, gde bi bilo telo? 20 Ovako
su mnogi udovi, a telo je jedno. 21 Oko ne može da kaže ruci: nisi mi potrebna, ili
opet glava nogama: niste mi potrebne. 22 Nego mnogo su potrebniji udovi tela koji
izgledaju slabiji, 23 i veće poštovanje pridajemo udovima tela, za koje smatramo da
ne zaslužuju poštovanje, i naši nepristojni udovi imaju veću pristojnost, 24 dok
227
našim pristojnim udovima to nije potrebno. Ali Bog je tako sastavio telo, da je
zapostavljenom udu dao veću čast, 25 da ne bude cepanja u telu, nego da se udovi
jednako brinu jedan za drugoga. 26 I ako pati jedan ud, svi udovi pate s njim; ako se
jedan ud slavi, svi udovi se raduju s njim.
27
A vi ste Hristovo telo, i pojedinačno udovi. 28 I Bog je postavio pojedince u
Crkvi prvo za apostole, drugo za proroke, treće za učitelje, zatim čudotvorne sile,
pa blagodatne darove isceljivanja, pomaganja, upravljanja, različite čudne jezike. 29
Jesu li svi apostoli? jesu li svi proroci? jesu li svi učitelji? imaju li svi čudotvorne
sile? 30 imaju li svi blagodatne darove isceljivanja? da li svi govore čudne jezike?
da li svi tumače? 31 Nego pokažite revnost za veće blagodatne darove. A ja ću vam
pokazati još izvrsniji put.
Ljubav
10 1
Ako govorim ljudskim i anđeoskim jezicima, a ljubavi nemam, onda sam metal
koji zvuči i činele koje odjekuju. 2 I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve
znanje, i ako imam svu veru, tako da premeštam gore, a ljubavi nemam, ništa sam. 3
I ako hraneći siromahe razdelim sve svoje imanje, i ako predam svoje telo − da
budem spaljen, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.
4
Ljubav dugo trpi, ljubav je dobra, ona ne zavidi, ljubav se ne hvali, ne nadima se,
5
ne ponaša se nepristojno, ne traži svoje, ne ljuti se, ne uračunava zlo, 6 ne raduje
se nepravdi, ali se raduje sa istinom; 7 ona sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve
trpi.
8
Ljubav ne prestaje nikada. Ako je dar proroštva − biće okončan, ako je dar jezika
− prestaće, ako je znanje − nestaće. 9 Jer delimično saznajemo i delimično
prorokujemo; 10 kada pak dođe ono savršeno, prestaće ono delimično. 11 Kad sam
bio dete, govorio sam kao dete, mislio sam kao dete, zaključivao sam kao dete. A
kad sam postao čovek, prestao sam s detinjarijama. 12 Jer sad gledamo kao pomoću
ogledala − u zagonetki, a onda ćemo licem u lice. Sada saznajem delimično, a onda
ću saznati potpuno, kao što sam i sam potpuno poznat. 13 Sada pak ostaje vera,
nada, ljubav, ovo troje; a ljubav je među njima najveća.
228
Revnost za duhovne darove
1
Težite za ljubavlju i pokažite revnost za duhovne darove, a naročito da
prorokujete. 2 Jer ko govori čudnim jezikom − ne govori ljudima, nego Bogu; niko
ga, naime, ne razume, dok on Duhom govori tajne. 3 Ako ko prorokuje − ljudima
govori na nazidanje, opomenu i utehu. 4 Ko govori čudnim jezikom − izgrađuje
samoga sebe, a ko prorokuje − uzdiže Crkvu. 5 Želim, naime, da vi svi govorite
čudnim jezicima, ali više da prorokujete. Jer je onaj koji prorokuje veći od onoga
što govori čudnim jezicima, sem ako ih tumači − da se Crkva uzdigne.
6
A sad, braćo, ako vam dođem i govorim čudnim jezicima, kakvu ću vam korist
učiniti, ako vam uz to ne govorim u otkrivenju, ili u znanju, ili u proroštvu, ili u
nauci? 7 Pa i bezdušne stvari koje daju glas, kao svirala ili kitara, ako ne daju da im
se tonovi razlikuju, kako će se poznati svirka svirale ili kitare? 8 I ako truba da
nejasan glas, ko će se spremiti za boj? 9 Tako i vi ako čudnim jezikom ne kažete
razumljive reči, kako će se razumeti šta se govori? Govorićete u vetar. 10 Iako na
svetu ima toliko vrsti jezika, pa ni jedan nije nerazgovetan. 11 Ako, dakle, ne znam
značenje govora, biću tuđin onome što govori, i govornik će meni biti tuđin. 12
Tako i vi, pošto pokazujete revnost za duhovne darove, nastojte da u njima
obilujete na uzdizanje Crkve.
13
Stoga ko govori čudnim jezikom neka se moli Bogu − da ga može protumačiti. 14
Jer ako se molim Bogu čudnim jezikom, duh moj se moli, a moj um ostaje bez
ploda. 15 Šta to znači? Moliću se Bogu duhom, ali moliću se i umom; pevaću hvalu
duhom, ali pevaću i umom. 16 Jer ako ti blagosiljaš duhom, kako će onaj koji
zauzima mesto neposvećenog reći amin na tvoje zahvaljivanje, kad ne zna šta
govoriš? 17 Ti, doduše, lepo zahvaljuješ, ali se drugi ne uzdiže. 18 Zahvaljujem
Bogu što govorim čudnim jezicima više od svih vas; 19 ali u Crkvi ću radije reći pet
reči svojim umom − da i druge poučim, nego hiljade reči čudnim jezikom. 20 Braćo,
ne budite detinjastih misli, nego u zloći budite nejaki, a mislima budite zreli ljudi. 21
U zakonu je napisano: »Preko ljudi koji govore tuđim jezikom i usnama tuđinaca
govoriću ovome narodu, pa ni tako me neće poslušati, govori Gospod«. 22 Na taj
način čudni jezici nisu čudni znak za verujuće, nego za nevernike, a dar proroštva
nije čudan znak za nevernike, nego za verujuće. 23 Ako se, dakle, sva Crkva okupi
na jedno mesto, i svi budu govorili čudnim jezicima, pa uđu neposvećeni ili
nevernici, neće li reći da ste ludi? 24 Ako pak svi prorokuju, pa uđe neki nevernik ili
neposvećeni, svi ga izobličavaju, svi ga ispituju, 25 obelodanjuju se tajne njegova
229
srca, pa će tako pasti ničice i pokloniće se Bogu objavljujući da je Bog stvarno u
vama.
Red u crkvi
26
Šta onda, braćo? Kad se skupljate, svaki ima psalam, ima nauku, ima otkrivenje,
ima čudni jezik, ima dar tumačenja tog jezika; sve neka bude na nazidanje. 27 Ako
ko govori čudnim jezikom, neka to čine po dvojica ili najviše trojica, i to redom, a
jedan neka tumači. 28 Ako pak nema tumača, neka ćuti u Crkvi, pa neka govori
samom sebi i Bogu. 29 Proroci, međutim, neka govore dvojica ili trojica, a ostali
neka rasuđuju. 30 Ako li se nekom drugom, koji tu sedi, što otkrije, prvi neka ćuti. 31
Jer možete svi − jedan po jedan − prorokovati, da svi uče i da svi prime utehu. 32 I
proročki duhovi pokoravaju se prorocima; 33 jer Bog nije Bog nereda, nego mira.
34
Kao u svima crkvama svetih, žene da ćute u crkvama; jer njima nije dopušteno da
govore, nego da se pokoravaju, kao što i zakon nalaže. 35 Ako li žele da nauče
nešto, neka kod kuće pitaju svoje muževe; jer je nepodobno za ženu da govori u
Crkvi. 36 Ili je reč Božija od vas izišla? ili je samo do vas došla?
37
Ako ko misli da je prorok ili da je nadahnut, neka razabere da je Gospodnja
naredba ovo što vam pišem. 38 A ako neko to ne zna, ne zna ni njega Bog. 39 Stoga,
braćo moja, pokažite revnost za prorokovanje, i ne branite govor čudnim jezicima.
40
Samo sve neka bude pristojno i uredno.
Vaskrsenje mrtvih
1
Obznanjujem vam, braćo, evanđelje koje sam vam propovedao, koje vi primiste, u
kom i stojite, 2 kojim se i spasavate, ako ga čvrsto držite kako sam vam ja objavio,
sem ako niste uzalud poverovali. 3 Jer sam vam pre svega predao što sam i primio:
da je Hristos umro za naše grehe − po Pismima, 4 i da je sahranjen, i da je vaskrsnut
trećega dana − po Pismima, 5 te se javi Kifi, zatim Dvanaestorici. 6 Potom se
odjednom javi više od pet stotina braće, od kojih većina živi do danas, a neki
umreše. 7 Zatim se javi Jakovu, pa onda svima apostolima. 8 A posle svih javi se i
meni kao nedonoščetu. 9 Jer sam ja najmanji među apostolima, koji nisam dostojan
da se nazovem apostolom, zato što sam gonio Crkvu Božiju. 10 Ali blagodaću
Božijom ja sam ono što sam, i njegova blagodat, koja se izlila na mene, ne osta bez
ploda, nego se potrudih više od svih njih, ali ne ja, nego blagodat Božija sa mnom
230
11
Bio, dakle, ja ili oni, tako propovedamo i tako ste poverovali.
12
Ali ako se propoveda da je Hristos vaskrsnut iz mrtvih, kako neki među vama
govore da nema vaskrsenja mrtvih? 13 Ako pak nema vaskrsenja mrtvih, onda ni
Hristos nije vaskrsnut. 14 A ako Hristos nije vaskrsnut, tada je prazna naša
propoved, prazna je i vaša vera. 15 Uz to nalazimo se i kao lažni svedoci Božiji, zato
što smo svedočili protiv Boga − da je vaskrsao Hrista, koga nije vaskrsao, ako mrtvi
zaista ne vaskrsavaju. 16 Jer ako mrtvi ne vaskrsavaju, ni Hristos nije vaskrsnut. 17
A ako Hristos nije vaskrsnut, uzaludna je vaša vera, još ste u svojim gresima. 18
Prema tome propadoše koji u Hristu pomreše. 19 Ako smo se samo u ovom životu
uzdali u Hrista, jadniji smo od svih ljudi.
20
A sad je Hristos vaskrsnut iz mrtvih kao prvenac od onih koji su umrli. 21 Pošto
je, naime, posredstvom čoveka smrt došla, posredstvom čoveka došlo je i
vaskrsenje mrtvih. 22 Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti.
23
Ali svaki u svom redu: kao prvenac Hristos, zatim oni koji Hristu pripadaju −
prilikom njegovog dolaska, 24 onda dolazi kraj, kad preda carstvo Bogu i Ocu, kad
uništi svako poglavarstvo, svaku vlast i silu. 25 Jer on treba da vlada »dok ne položi
sve neprijatelje pod noge svoje«. 26 Smrt će biti uništena kao poslednji neprijatelj.
27
Jer »sve je pokorio pod noge njegove«. A kad kaže da je sve pokoreno, jasno je
da je pokoreno sve sem onoga koji mu je sve pokorio. 28 A kad mu sve bude
pokoreno, tada će se i sam Sin pokoriti onome koji mu je sve pokorio, da Bog bude
sve u svemu.
29
Uostalom šta će raditi oni koji se krštavaju za mrtve? Ako mrtvi uopšte ne
vaskrsavaju, zašto se još krštavaju za njih? 30 Zašto smo i mi svaki čas u opasnosti?
31
Tako mi vaše hvale, braćo, koju imam u Hristu Isusu Gospodu našem − ja
umirem svaki dan. 32 Ako sam se samo kao čovek borio sa zverovima u Efesu,
kakva mi je korist? Ako mrtvi ne vaskrsavaju, »jedimo i pijmo, jer ćemo sutra
umreti«. 33 Ne varajte se; rđava društva kvare dobre običaje. 34 Otreznite se čestito i
ne grešite; jer neki ljudi ne znaju Boga. Na sramotu vam ovo govorim.
35
Ali neko će reći: kako mrtvi vaskrsavaju? i u kakvom će telu doći? 36 Nerazboriti
čoveče, to što ti seješ ne oživljava − ako ne umre. 37 I što seješ, ne seješ telo biljke
koje treba da bude, nego golo zrno bilo pšenično ili od nečeg drugog. 38 A Bog mu
daje telo kakvo je hteo, i svakom semenu njegovo telo. 39 Nije svaka plot ista plot,
nego druga je ljudska, i druga je plot skotska, i druga je plot ptičija, i druga je riblja.
40
Ima i nebeskih tela, i zemaljskih tela, ali je drugi sjaj nebeskih tela, a drugi
zemaljskih. 41 Drugi je sjaj sunca, i drugi je sjaj meseca, i drugi je sjaj zvezda; jer se
231
zvezda razlikuje od zvezde po sjaju. 42 Tako je i sa vaskrsenjem mrtvih. Seje se u
raspadljivosti, vaskrsava u neraspadljivosti. 43 Seje se bez časti, vaskrsava u slavi.
Seje se u slabosti vaskrsava u sili. 44 Seje se prirodno telo. vaskrsava duhovno telo.
Kad postoji prirodno telo, postoji i duhovno. 45 Tako je i napisano: »Prvi čovek
Adam posta duša živa«; poslednji Adam posta duh koji oživljava. 46 Ali nije prvo
duhovno, nego prirodno, pa zatim duhovno. 47 Prvi čovek je od zemlje, zemljan;
drugi čovek je sa neba. 48 Kakav je zemljani, takvi su i zemljani, a kakav je nebeski,
takvi su i nebeski. 49 I kao što smo poneli sliku zemljanoga, tako ćemo nositi i sliku
nebeskoga.
50
A ovo, braćo, kažem da meso i krv ne mogu da naslede carstvo Božije, niti
raspadljivost nasleđuje neraspadljivost. 51 Evo kazujem vam tajnu: nećemo svi
pomreti, ali ćemo se svi izmeniti, 52 u momentu, u tren oka, kad zatrubi poslednja
truba. Truba će, naime, zatrubiti, i mrtvi će biti vaskrsnuti neraspadljivi, a mi ćemo
se izmeniti. 53 Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno
da se obuče u besmrtnost. 54 A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost i ovo
smrtno obuče u besmrtnost, tada će se zbiti reč koja je napisana: »Pobeda proždre
smrt. 55 Smrti, gde ti je pobeda? Smrti, gde ti je žalac?« 56 Žalac smrti je greh, a sila
greha je zakon. 57 Ali hvala Bogu koji nam daje pobedu kroz Gospoda našega Isusa
Hrista. 58 Stoga, braćo moja draga, budite čvrsti, nepokolebljivi, uvek bogati u delu
Gospodnjem, znajući da vaš trud nije bez ploda u Gospodu.
Saveti i pozdravi
1
A za skupljanje priloga za svete, kao što sam naredio galatijskim crkvama, tako
postupite i vi. 2 Svaki prvi dan nedelje svako od vas neka stavlja kod sebe i skuplja
koliko može, da ne bude skupljanja tek kad ja dođem. 3 A kad dođem, koje vi
nađete za vredne te ću poslati s pismima da odnesu dar vaše ljubavi u Jerusalim. 4
Ako pak bude vredno da i ja idem, poći će sa mnom.
5
A k vama ću doći kad prođem Makedoniju; jer putujem preko Makedonije. 6 A
kod vas ću se možda zadržati, pa i prezimiti, da me vi otpratite kud god pođem. 7
Neću, naime, da vas sad vidim samo u prolazu; jer se nadam da ću neko vreme
ostati kod vas, ako Gospod dopusti. 8 U Efesu pak ostaću do Pedesetnice; 9 jer mi se
otvoriše velika i za rad povoljna vrata, a protivnika je mnogo. 10 Ako pak Timotej
dođe, gledajte da bude kod vas bez straha; jer on radi delo Gospodnje kao i ja. 11
Niko, dakle, da ga ne prezre. Ispratite ga s mirom, da dođe k meni; jer ga očekujem
232
s braćom. 12 A što se tiče brata Apolosa, mnogo sam ga molio da dođe k vama s
braćom. i nikako nije hteo sad da dođe, ali će doći kad mu se ukaže zgodna prilika.
13
Bdijte, stojte čvrsto u veri, držite se muški, budite jaki. 14 Sve kod vas neka bude
u ljubavi. 15 Molim vas još, braćo, da znate Stefanin dom, da je to ahajski prvenac i
da su se oni stavili u službu svetima. 16 Budite i vi pokorni takvima i svakom
saradniku i trudbeniku. 17 Radujem se Stefaninu i Fortunatovu i Ahaikovu dolasku,
jer su oni nadoknadili vaše odsustvo. 18 Umirili su, naime, duh moj − i vaš.
Priznajte, dakle, takove.
19
Pozdravljaju vas azijske crkve. Pozdravljaju vas mnogo u Gospodu Akila i Priska
sa crkvom u svom domu. 20 Pozdravljaju vas sva braća. Pozdravite jedan drugoga
svetim celivom.
21
Pozdrav je mojom, Pavlovom rukom. 22 Ako ko ne ljubi Gospoda, proklet bio.
»Maran ata«. 23 Blagodat Gospoda Isusa neka je sa vama. 24 Moja ljubav je sa
svima vama u Hristu Isusu.
233
Druga poslanica Korinćanima
Uvod
1
Pavle, apostol Hrista Isusa po Božijoj volji, i brat Timotej Crkvi Božijoj u Korintu
sa svima svetima koji su u svoj Ahaji 2 blagodat vam i mir od Boga Oca našega i
Gospoda Isusa Hrista.
3
Slava Bogu i Ocu Gospoda našega Isusa Hrista, Ocu milosrđa i Bogu svake utehe,
4
koji nas teši u svakoj našoj nevolji, da bismo mi mogli da tešimo one koji su u
svakoj nevolji − utehom kojom nas same Bog teši. 5 Jer, kao što nas Hristova
stradanja obilno snalaze, tako je − zahvaljujući Hristu − obilna i naša uteha. 6 Ako
smo u nevolji − za vašu utehu i spasenje, ako se tešimo − to je za vašu utehu koja se
pokazuje u strpljivom podnošenju istih stradanja koja i mi podnosimo. 7 I mi se
čvrsto nadamo za vas znajući da vi učestvujete kako u stradanjima tako i u utesi. 8
Hoćemo, naime, da znate, braćo, kakva nas je nevolja snašla u Aziji, da smo bili
preko svake mere i preko naše snage opterećeni, tako da nismo više bili sigurni ni
za svoj život. 9 Čak smo i sami u sebi došli do zaključka da moramo umreti, da se
ne bismo uzdali u same sebe, nego u Boga koji vaskrsava mrtve; 10 on nas je
izbavio od tolike smrti − i izbavljaće nas, u njega smo se uzdali da će nas i dalje
izbavljati, 11 uz pomoć vaše molitve za nas, da bi mnogi ljudi za blagodatni dar,
koji smo dobili, zahvalili Bogu za nas.
Apostolova iskrenost i ljubav prema Korinćanima
12
Jer ovo je naša slava: svedočanstvo naše savesti da smo u Božijoj svetosti i
iskrenosti, ne po ljudskoj mudrosti, nego po Božijoj blagodati živeli u svetu, a
naročito među vama. 13 Jer vam ne pišemo ništa drugo nego što čitate i razumete, a
nadam se da ćete i do kraja razumeti, 14 kao što ste nas donekle i razumeli, da smo
mi vaša slava kao što ste i vi naša na dan Gospoda našega Isusa.
15
I u ovom pouzdanju hteo sam da vam najpre dođem, da vam se ukaže druga
blagodat, 16 pa da preko vas odem u Makedoniju, i opet iz Makedonije da vam
dođem, i vi da me otpratite u Judeju. 17 Da nisam možda lakomisleno postupao kad
234
sam to želeo? ili čisto ljudski nameravam što nameravam, tako da je kod mene
istovremeno »da − da« i »ne − ne«? 18 Ali Bog je veran svedok da naša reč,
upućena vama, nije istovremeno »da« i »ne«. 19 Jer Sin Božiji, Isus Hristos, koga
smo vam mi objavili, ja i Silvan i Timotej, nije bio »da« i »ne«, nego je u njemu
bilo »da«. 20 Jer koliko god ima Božijih obećanja, u njemu su »da«. Zato i
govorimo amin preko njega, Bogu na slavu − preko nas. 21 A Bog nas sa vama
učvršćuje u Hristu, on nas je pomazao, 22 i zapečatio nas, i dao Duha u naša srca −
kao kaparu.
23
A ja pozivam Boga za svedoka − na svoju dušu, da štedeći vas nisam više došao
u Korint. 24 Ne kao da mi gospodarimo vašom verom, nego sarađujemo u vašoj
radosti; a vi u veri čvrsto stojite.
1
A ovo odlučih u sebi − da vam ne dođem opet u žalosti. 2 Jer ako ja vas žalostim,
ko će mene da veseli, − možda onaj koga ja žalostim? 3 I baš to sam vam pisao, da
mi prilikom moga dolaska ne pričine žalost oni koji bi trebalo da me raduju,
uzdajući se u sve vas, da je moja radost radost svih vas. 4 Pisao sam vam, naime, od
mnoge nevolje i strepnje u srcu, sa mnogim suzama, ali ne da vas ožalostim, nego
da upoznate ljubav koju izobilno imam prema vama.
5
Ako je pak neko izazvao žalost, nije mene ožalostio, nego donekle, da ne
preteram, sve vas. 6 Tome je dosta ovaj ukor od većine, 7 tako da, naprotiv, treba
radije da mu oprostite i da ga utešite, da prevelika žalost dotičnog ne satre. 8 Zato
vas molim da pokažete ljubav prema njemu. 9 Radi toga sam vam baš i pisao, da
poznam vašu vrsnoću, da li ste u svemu poslušni. 10 A kome vi nešto opraštate,
tome opraštam i ja. Jer i ja što sam oprostio, ako sam što oprostio, oprostio sam
pred Hristom vas radi, 11 da nas satana ne prevari; jer znamo šta on misli.
12
A kad sam došao u Troadu da propovedam evanđelje o Hristu, pa mi se otvoriše
vrata u Gospodu, 13 nisam imao pokoja u svom duhu, pošto nisam našao svoga
brata Tita, nego se oprostih od njih i odoh u Makedoniju. 14 Ali hvala Bogu koji
nam svagda daje pobedu u Hristu i na svakom mestu preko nas širi miris svoga
poznanja. 15 Mi smo Hristov ugodni miris Bogu među onima koji se spasavaju i
među onima koji propadaju, 16 jednima miris od smrti za smrt, a drugima miris od
života za život. I ko je za sve ovo podoban? 17 Jer mi ne trgujemo rečju Božijom,
kao što to čine mnogi, nego kao iz čista srca govorimo − kao od Boga pred Bogom
u Hristu.
235
Slava apostolske službe dolazi od Boga
1
Počinjemo li opet da preporučujemo sami sebe? Ili su nam potrebne − kao nekima
− pismene preporuke za vas ili od vas? 2 Vi ste naše pismo, napisano u našim
srcima, koje poznaju i čitaju svi ljudi, 3 jer se na vama očituje da ste vi Hristovo
pismo, sastavljeno našom službom, koje nije napisano mastilom, nego Duhom
živoga Boga, ne na kamenim pločama, nego na pločama ljudskih srca.
4
A takvo pouzdanje u Boga imamo kroz Isusa Hrista. 5 Ne kao da smo sami od
sebe kadri da o nečemu rasuđujemo − kao sami od sebe, nego je naša sposobnost od
Boga, 6 koji nas je osposobio za služitelje Novoga saveza, ne za služitelje slova,
nego Duha; jer slovo ubija, a Duh oživljava.
7
Ako je pak služba smrti, slovima urezana u kamenje, bila tako slavna da sinovi
Izrailjevi nisu mogli da pogledaju u Mojsijevo lice zbog prolaznog sjaja njegovoga
lica, 8 kako da ne bude još slavnija služba Duha? 9 Jer ako je slavna bila služba koja
donosi osudu, mnogo je obilnija u slavi služba koja donosi pravednost. 10 U tom
pogledu nije stvarno proslavljeno ono što je bilo proslavljeno − zbog prevelike
slave Novoga saveza. 11 Jer ako je bilo slavno ono što prestaje, onda je još više u
slavi ono što ostaje.
12
Imajući, dakle, ovakvu nadu govorimo sasvim slobodno, 13 i ne postupamo kao
što je Mojsije stavljao pokrivalo na svoje lice − da sinovi Izrailjevi ne bi videli
svršetak onoga što prestaje. 14 Ali njihove misli postaše okorele. Jer do današnjeg
dana ostaje isto pokrivalo pri čitanju Staroga saveza i ne podiže se, jer ga samo
Hristos uklanja. 15 I tako do danas, kad god se Mojsije čita, leži pokrivalo na
njihovom srcu; 16 ali ako se obrati Gospodu, pokrivalo se uklanja. 17 Jer Gospod je
Duh; a gde je Duh Gospodnji, onde je sloboda. 18 A mi svi otkrivena lica
odražavamo slavu Gospodnju i preobražavamo se u istu sliku iz slave u slavu −
kako to čini Duh Gospodnji.
1
Stoga, imajući ovu službu po milosti koja nam je ukazana, mi ne malaksavamo, 2
nego smo se odrekli tajnih, sramnih stvari, ne živimo u lukavstvu i ne izvrćemo reč
Božiju, nego se objavljivanjem istine preporučujemo svakoj ljudskoj savesti pred
Bogom. 3 Pa, ako je i pokriveno naše evanđelje, pokriveno je samo za one koji
236
propadaju, 4 kojima je bog ovoga sveta oslepio njihove neverničke misli, da ne vide
prosvećenje od evanđelja o slavi Hristovoj, koji je slika Božija. 5 Jer mi ne
objavljujemo sebe same nego Hrista Isusa Gospoda, a sebe smatramo vašim
služiteljima Hrista radi. 6 Jer Bog koji je rekao da svetlost zasvetli iz tame, on je
zasvetlio u našim srcima − da mi budemo prosvećeni poznanjem slave Božije u licu
[Isusa] Hrista.
7
A ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da bi izvanredna veličina pripadala
Božijoj sili, a ne da od nas potiče. 8 U svemu trpimo nevolje, ali nismo pritešnjeni;
u nedoumici smo, ali nismo beznadežni; 9 gonjeni smo, ali nismo napušteni; obaraju
nas, ali nas ne uništavaju. 10 Kud god idemo svagda nosimo Hristovo umiranje na
svom telu, da se i život Isusov pokaže na našem telu. 11 Nas žive, naime, svagda
predaju smrti zbog Isusa, da se i život Isusov pokaže na našem smrtnom telu. 12
Tako smrt deluje u nama, a život u vama.
13
Ali pošto imamo isti duh vere, kako je napisano: »Poverovao sam, zato sam
govorio«, i mi verujemo i zato govorimo, 14 znajući da će onaj koji je vaskrsao
[Gospoda] Isusa vaskrsnuti i nas sa Isusom i sa vama zajedno postaviti preda se. 15
Jer sve je vas radi, da blagodat, koja se posredstvom mnogih povećala, učini da
bude izobilno zahvaljivanje na slavu Božiju.
Živeti od vere
16
Zato ne malaksavamo, nego ako se naš spoljašnji čovek i uništava, naš unutrašnji
čovek se obnavlja iz dana u dan. 17 Jer sadašnja naša laka nevolja ostvaruje nam
prekomerno i neizmerno, večno izobilje slave, 18 jer mi ne mislimo na ono što se
vidi, nego na ono što se ne vidi; jer vidljive stvari su privremene, a nevidljive su
večne.
1
Znamo, naime, ako se sruši naša zemaljska kuća, koja je kao šator, da imamo
zgradu od Boga, večnu kuću na nebesima, koja nije ljudskom rukom sagrađena. 2
Ta zato i uzdišemo i čeznemo da se obučemo u svoj nebeski stan; 3 samo ako smo
se u njega obukli, nećemo se naći goli. 4 Jer mi, koji smo u šatoru, uzdišemo
opterećeni, zato što ne želimo da se svučemo, nego da se preko ovoga obučemo, da
život proguta ono što je smrtno. 5 A Bog nas je baš za to pripravio time što nam je
dao Duha kao kaparu.
237
6
Pošto smo, dakle, uvek puni pouzdanja i znamo da smo putnici u tuđini daleko od
Gospoda, dok god boravimo u telu, − 7 jer još u veri živimo, a ne u gledanju, − 8
uzdamo se i spremni smo da radije iziđemo iz tela i da se kod Gospoda nastanimo
kao kod kuće. 9 Zato se i staramo da mu uvek budemo ugodni − bilo da smo već
kod kuće ili još u tuđini. 10 Jer svi mi treba da se pojavimo pred Hristovim sudom,
da svako primi prema onome što je učinio za vreme svoga života u telu, bilo dobro
− bilo zlo.
Apostolova revnost i odanost
11
Znajući, dakle, za strah pred Bogom, ljude uveravamo, a pred Bogom smo vidni;
a nadam se da smo vidni i u vašim savestima. 12 Ne preporučujemo vam opet sami
sebe, nego vam dajemo povoda da se hvalite nama, da imate što odgovoriti onima
koji se hvale spoljašnošću, a ne onim što je u srcu. 13 Jer ako nismo bili pri čistoj
pameti − to je bilo za Boga; ako smo razboriti − za vas smo.
14
Jer Hristova ljubav nas obuzima kad smo došli do ovoga zaključka: jedan je
umro za sve; znači da su svi umrli. 15 A on je umro za sve, da živi više ne žive sami
za sebe, nego onome koji je za njih umro i vaskrsnut bio. 16 Stoga mi od sada
nikoga više ne poznajemo po telu; ako smo i znali Hrista po telu, sada ga više tako
ne poznajemo. 17 Prema tome, ako je ko u Hristu − novo je stvorenje; staro je
prošlo, vidi, postalo je novo. 18 A sve je od Boga koji nas je preko Hrista izmirio sa
sobom i koji nam je dao službu pomirenja. 19 Jer Bog je u Hristu pomirio svet sa
sobom, ne uračunavajući im njihove prestupe i metnuvši u nas reč pomirenja. 20 Mi
smo, dakle, poslanici za Hrista na taj način što Bog opominje preko nas. Molimo u
ime Hristovo: pomirite se s Bogom. 21 Onoga koji nije znao greha Bog je učinio
grehom za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Božija.
1
A kao njegovi saradnici opominjemo vas da ne primite naprazno blagodat Božiju.
2
Jer kaže: »U zgodno vreme uslišah te i u dan spasenja pomogoh ti«. Evo sad je
najpoželjnije vreme, evo sad je dan spasenja. 3 Ne dajmo ni u čemu nikakva
spoticanja, da našu službu ne pokude, 4 nego se u svemu pokazujemo kao Božiji
služitelji u mnogoj strpljivosti, u nevoljama, u nuždama, u pritešnjenosti, 5 u
batinama, u tamnicama, u bunama, u tegobama, u bdenjima, u postovima, 6 u
čistoti, u znanju, u strpljivosti, u dobroti, u Duhu Svetom, u nelicemernoj ljubavi, 7
u istinitoj reči, u Božijoj sili, oružjem pravednosti − desnim i levim, 8 slavom i
sramotom, zlim glasom i dobrim glasom, kao varalice i istiniti ljudi, 9 kao znani i
238
neznani, kao oni koji umiru − i, eto, živimo, kao kažnjavani − ali ne ubijani, 10 kao
ožalošćeni ali uvek radosni, kao siromašni − ali obogaćujemo druge, kao oni koji
ništa nemaju − i sve poseduju.
11
Naša usta otvoriše se prema vama, Korinćani, naše srce postalo je široko. 12 Ne
osećate se skučeni u nama, ali ste skučeni u svojim srcima; 13 kao svojoj deci
govorim: budite široki i vi − da mi na isti način uzvratite. 14 Ne vucite sa
nevernicima jaram koji je za vas tuđ; jer čega zajedničkog ima pravednost sa
bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima svetlost sa tamom? 15 U čemu se Hristos slaže
sa Veliarom? ili kakav udeo ima verni sa nevernikom? 16 Kako se hram Božiji slaže
sa idolima? Mi smo, naime, hram Boga živoga, kao što Bog reče: »Stanovaću i
živeću među njima, i biću im Bog, a oni će biti moj narod. 17 Zato otidite od njih i
odvojte se, govori Gospod, i ne dotičite ono što je nečisto, pa ću vas primiti, 18 i
biću vam otac, a vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod svedržitelj«.
1
Imajući, dakle, ova obećanja, dragi moji, očistimo se od svakog telesnog i
duhovnog kaljanja, dovršavajući svoju svetost u strahu pred Bogom.
Apostolova radost zbog sloge u crkvi
1
Primite nas u svoja srca; nismo nikom učinili nepravdu, nismo nikog upropastili,
nismo nikog zakinuli. 3 Ne govorim ovo da vas osudim, jer sam malo pre rekao da
ste u našim srcima, da bismo zajedno umrli i zajedno živeli. 4 Mnogo se uzdam u
vas, mnogo se hvalim vama. Ispunjen sam utehom, prepun sam radosti preko svih
naših nevolja. 5 Jer kad smo došli u Makedoniju, naše telo nije odahnulo, nego smo
u svemu bili u nevolji: spolja borbe, iznutra strah. 6 Ali Bog, koji teši smerne, utešio
nas je Titovim dolaskom. 7 Ali ne samo njegovim dolaskom nego i utehom kojom
se on utešio zbog vas, javljajući nam vašu čežnju, vaše jadikovanje, vašu revnost za
mene, tako da sam se još više obradovao.
8
Jer ako sam vas i ožalostio poslanicom, ne kajem se. Pa ako sam se i pokajao, −
vidim, naime, da vas je ona poslanica makar i za čas ožalostila, − 9 sad se radujem,
ne zato što ste se vi ožalostili, nego što ste se ožalostili na pokajanje; jer ste se
ožalostili kako Bog hoće, da ni u čemu ne budete oštećeni od nas. 10 Jer žalost, koja
je po Božijoj volji, stvara pokajanje na spasenje − za koje se ne kaje, a svetska
žalost stvara smrt. 11 Jer, vidi, baš to što ste se ožalostili po Božijoj volji, stvorilo
vam je ne samo veliku ozbiljnost, nego i odbranu, i negodovanje, i strah, i čežnju, i
239
revnost, i kažnjavanje. U svemu ste se pokazali da ste čisti u toj stvari. 12 Ako sam
vam, dakle, i pisao, nisam pisao zbog onoga koji je skrivio, niti zbog onoga kome je
krivo učinjeno, nego da se kod vas pred Bogom pokaže vaša ozbiljna briga za nas,
13
Zato smo se utešili.
Ali pored ove naše utehe mi smo se još više obradovali zbog Titove radosti, što ste
svi vi umirili njegov duh. 14 Jer ako sam vas što njemu pohvalio, nisam se
posramio, nego kao što smo vam sve u istini govorili, tako se i naša hvala pred
Titom pokazala kao istina. 15 I njegovo srce još više oseća za vas, kad se seti
poslušnosti svih vas, kako ste ga primili sa strahom i trepetom. 16 Radujem se što
mogu u svemu da se uzdam u vas.
O skupljanju priloga
1
Obznanjujemo vam, braćo, blagodat Božiju koja je dana makedonskim crkvama, 2
da je u mnogom kušanju nevolje njihova radost bila obilna i da je njihovo puko
siromaštvo pokazalo obilje u bogatstvu njihove prostodušnosti. 3 Svedočim da su
oni prema svojoj mogućnosti, i preko mogućnosti, dobrovoljno davali 4 i nas mnogo
molili da im učinimo tu milost i da mogu učestvovati u službi svetima. 5 I davali su
ne samo kao što smo se nadali, nego su sami sebe dali prvo Gospodu, pa onda nama
− po Božijoj volji, 6 tako da smo zamolili Tita da i dovrši među vama ovo delo
ljubavi − kao što je pre počeo.
7
Nego kao što obilujete u svemu: u veri, u reči, u znanju, u svakom staranju, u
svojoj ljubavi prema nama, pokažite svoje obilje i u ovom delu ljubavi. 8 Ne
govorim ovo kao zapovest, nego brižljivošću drugih proveravam istinitost vaše
ljubavi. 9 Jer vi znate blagodat Gospoda našega Isusa Hrista, da je on, budući bogat,
postao siromašan vas radi, da se vi obogatite njegovim siromaštvom. 10 A u ovoj
stvari kazujem samo svoje mišljenje; jer to koristi vama, koji ste počeli ne samo
delom, nego prethodno svojom voljom još od prošle godine. 11 A sad dovršite i to
delo, da kao što ste bili spremni u htenju, tako da budete spremni i u svršavanju −
od onoga što imate. 12 Jer ako je dobra volja tu, ona je dobrodošla po onome što
ima, a ne po onome što nema. 13 Ali ne želim da olakšanje drugima donese nevolju
vama, nego na osnovu jednakosti; 14 u sadašnje vreme neka vaš suvišak pokrije
njihovu oskudicu, da i njihov suvišak jednom pokrije vašu oskudicu, da bude
jednakost, 15 kao što je napisano: »Ko je mnogo nakupio − nije imao suviše, a ko je
malo nakupio − nije osetio manjak«.
240
16
A hvala Bogu koji je istu brižljivost za vas dao u Titovo srce. 17 On je prihvatio
našu molbu, no budući vrlo revnostan otišao je dragovoljno k vama. 18 A s njim
poslasmo i brata čija se hvala u propovedanju evanđelja čuje po svim crkvama. 19 I
ne samo to, nego su ga crkve odredile za našeg saputnika u ovom delu ljubavi,
kome služimo na slavu samoga Gospoda i da pokažemo svoju spremnost. 20 Time
želimo da izbegnemo da nam se ne prebaci za ovaj obilni dar koji donosimo. 21 Jer
mi se brinemo za ono što je dobro ne samo pred Gospodom, nego i pred ljudima. 22
A s njima poslasmo i svoga brata, čiju smo brižljivost više puta u mnogim stvarima
iskušali, a koji je sada još brižljiviji u svom velikom pouzdanju u vas. 23 Što se tiče
Tita − on je moj drug i saradnik za vas; a što se tiče naše braće − oni su crkveni
poslanici, Hristova slava. 24 Pokažite im, dakle, pred crkvama dokaz svoje ljubavi i
naše hvale za vas.
1
A u pogledu skupljanja pomoći za svete suvišno je da vam pišem; 2 jer znam vašu
spremnost, za koju se vama hvalim Makedoncima, da je Ahaja spremna još od
prošle godine i da je vaša revnost podstakla većinu. 3 Poslah ipak braću da se naša
hvala vama u ovoj stvari ne izjalovi, nego da budete spremni, kao što sam govorio,
4
da se u ovom pouzdanju ne osramotimo mi − da ne kažemo vi − ako dođu sa
mnom Makedonci i zateknu vas nespremne. 5 Smatrao sam, dakle, za potrebno da
zamolim braću da pre nas odu k vama, i da unapred pripreme vaš unapred
najavljeni dar blagoslova, da bude gotov kao blagoslov, a ne kao koristoljublje.
6
A ovo znajte: ko škrto seje škrto će i žnjeti, a ko u blagoslovu seje u blagoslovu će
i žnjeti. 7 Svako neka daje kako je u srcu odlučio, ne od žalosti ili od moranja; jer
Bog voli radosnog davaoca. 8 A Bog je kadar učiniti da se svaka blagodat obilno
izlije na vas, da u svemu svagda imate svega dovoljno i da vam preostane za svako
dobro delo, 9 kao što je napisano: »Prosu, dade siromasima, njegova pravednost
ostaje doveka«. 10 A koji sejaču daje seme i hleb za hranu daće i umnožiće vaše
seme, i učiniće da uzrastu plodovi vaše pravednosti, 11 da u svemu budete bogati −
za svako prostodušno davanje, koje našim posredstvom izaziva zahvalnost Bogu. 12
Jer vršenje ove svete službe ne samo što nadopunjava oskudicu svetih, nego se i
uzvisuje time što mnogi zahvaljuju Bogu; 13 vrsnim vršenjem ove službe oni su
pobuđeni da slave Boga za vaše pokorno priznavanje evanđelja o Hristu i za
darežljivost vaše zajednice sa njima i sa svima, 14 te svojom molitvom za vas
pokazuju da čeznu za vama zbog prevelike blagodati Božije na vama. 15 Hvala
Bogu za njegov neiskazani dar.
241
Apostolova apologija
1
A sam ja, Pavle; molim vas kortosti i blagosti Hristove radi, ja koji sam pred vama
ponizan, kad sam među vama, ali sam slobodan prema vama kad sam daleko od
vas; 2 molim da − kad budem kod vas − ne moram slobodno da istupim s
pouzdanjem, kojim mislim da istupim protiv nekih koji misle da mi živimo kako
telo hoće. 3 Mi, doduše, živimo u telu, ali se ne borimo kako telo hoće; 4 jer oružje
našeg vojevanja nije ljudsko, nego je silno u Bogu − da ruši utvrđenja, te rušimo
mudrovanja, 5 i svako uzvišavanje koje se diže protiv bogopoznanja, i zarobljavamo
svaku misao − za poslušnost Hristu, 6 pa smo spremni da kaznimo svaku
nepokornost, kad vaša poslušnost bude potpuna.
7
Gledajte što vam je pred očima. Ako je neko u sebi uveren da je Hristov, neka
ponovo u sebi razmisli ovo: kao što je on Hristov, tako smo i mi. 8 Jer ako se i nešto
više pohvalim našom vlašću, koju je Gospod dao na vaše nazidanje, a ne na vaše
rušenje, neću se postideti, 9 da se ne pokažem kao da vas plašim poslanicama. 10 Jer
poslanice su, neko kaže, teške i silne, ali njegova telesna pojava je slaba i reč
nikakva. 11 Ko tako govori neka ovo shvati: kakvi smo na reči u poslanicama
izdaleka, takvi smo i na delu kad smo prisutni.
12
Mi, naime, ne smemo da se ubrojimo i da se uporedimo sa nekima koji sami sebe
preporučuju; ali ne pokazuju pravo razumevanje kad sami sebe mere po sebi i kad
sami sebe sa sobom upoređuju. 13 A mi nećemo da se hvalimo preko mere, nego
samo u meri pravila koje nam je Bog kao meru odmerio − da dospemo i do vas. 14
Jer mi se ne protežemo preko mere, kao da ne dosežemo do vas; jer smo i do vas
dospeli sa evanđeljem o Hristu. 15 Ne hvalimo se preko mere tuđim naporima, nego
imamo nadu da ćemo se među vama izobilno veličati po našem merilu, kad vaša
vera poraste, 16 da ćemo propovedati evanđelje i preko vaših krajeva i da se nećemo
pohvaliti onim što je učinjeno na tuđem polju. 17 »Ko se hvali neka se hvali u
Gospodu.« 18 Jer nije vrstan onaj koji samoga sebe preporučuje, nego onaj koga
Gospod preporučuje.
1
O kad biste podneli malo bezumlja od mene; no i podnosite me. 2 Jer revnujem za
vas Božijom revnošću, jer sam vas zaručio s jednim čovekom − da vas kao čistu
devojku izvedem pred Hrista. 3 Bojim se ipak da − kao što je zmija svojim
242
lukavstvom prevarila Evu − tako i misli vaše da se ne odvrate od prostodušnosti i
čiste predanosti Hristu. 4 Ako pak onaj koji vam dolazi propoveda drugoga Isusa,
koga mi nismo objavili, ili ako primate drugoga duha, koga niste od nas primili, ili
drugo evanđelje, koje niste od nas primili, to dobro podnosite. 5 Mislim, naime, da
ni u čemu nisam manji od prevelikih apostola. 6 Pa i ako sam nevešt u govoru,
nisam u znanju, nego smo vam ga u svemu i svačemu pokazali.
7
Ili sam učinio greh ponižavajući samoga sebe − da se vi uzvisite, kad sam vam
evanđelje Božije badava propovedao? 8 Druge crkve sam oplenio na taj način što
sam od njih uzeo platu − da vama služim. 9 I kad sam kod vas bio i trpeo oskudicu,
nisam nikome dosadio. Jer su moju oskudicu nadopunila braća koja su došla iz
Makedonije. I u svemu sam se čuvao, i čuvaću se, da vam ne budem na teretu. 10
Hristova istina je u meni − da ova hvala za mene neće biti ograničena u ahajskim
krajevima. 11 Zašto? Što vas ne volim? Bog zna. 12 A što činim činiću i ubuduće, da
odsečem povod onima koji traže povoda, da bi se u onome čime se oni hvale našli
kao što smo mi. 13 Jer takvi ljudi su lažni apostoli, prevarljivi radnici, koji se
pretvaraju u Hristove apostole. 14 I nije čudo; jer i sam satana uzima vid svetlog
anđela. 15 Nije onda ništa veliko kad se i njegove sluge pretvaraju u sluge
pravednosti; njihov svršetak biće po njihovim delima.
16
Opet velim: neka me niko ne smatra nerazumnim; ako me ipak kao takvog
smatra, primite me makar i kao nerazumnog, da se i ja malo pohvalim. 17 Što sad
govorim ne govorim po Gospodu, nego kao u bezumlju, s tim pouzdanjem da se
mogu hvaliti. 18 Pošto se mnogi hvale s obzirom na telo, hvaliću se i ja. 19 Jer rado
podnosite nerazumne − vi koji ste mudri. 20 Podnosite, naime, ako vas ko
zarobljava, ako vas ko izjeda, ako ko uzima, ako se ko uzdiže, ako vas ko bije po
licu. 21 Na sramotu govorim − kao da smo za to bili slabi. Čime ko smelo istupa, u
bezumlju govorim, istupam smelo i ja. 22 Jesu li Jevreji? I ja sam. Jesu li Izrailjci? I
ja sam. Jesu li Avraamovo potomstvo? I ja sam. 23 Jesu li Hristovi služitelji? Kao
bezumnik govorim, i ja sam još više; više sam se trudno, više sam bio u tamnicama,
bio sam bijen previše, u smrtnim opasnostima mnogo puta. 24 Od Judeja sam pet
puta dobio četrdeset manje jedan udarac, 25 triput sam bio šiban, jedanput zasut
kamenjem, triput sam doživeo brodolom, noć i dan proveo sam na dubokom moru.
26
Često sam putovao, bio sam u opasnostima od reka, u opasnostima od razbojnika,
u opasnostima od svog naroda, u opasnostima od mnogobožaca, u opasnostima u
gradu, u opasnostima u pustinji, u opasnostima na moru, u opasnostima među
lažnom braćom, 27 u naporu i muci, mnogo puta u nespavanju, u gladi i žeći, u
mnogom pošćenju, u studeni i golotinji; 28 posebno preko svega toga što
svakodnevno navaljuje na mene, briga za sve crkve. 29 Ko je slab, a da i ja nisam
243
slab? Ko se sablažnjava, a da ja ,ne sagorevam?
30
Ako treba da se hvalim, hvaliću se svojim slabostima. 31 Bog i otac Gospoda
našega Isusa Hrista, koji je hvaljen doveka, zna da ja ne lažem. 32 U Damasku
namesnik kralja Arete čuvao je damaštanski grad želeći da me uhvati, 33 te me kroz
prozor spustiše u kotarici preko zida i izmakoh iz njegovih ruku.
Pavlova viđenja
1
Mora li se hvaliti, to doduše ne koristi, onda ću doći na viđenja i otkrivenja
Gospodnja. 2 Znam jednog čoveka u Hristu, koji je pre četrnaest godina, − ne znam
da li je u telu, ne znam da li je van tela, Bog zna, − bio otrgnut i uzdignut do trećeg
neba. 3 I za takvoga čoveka znam, − ne znam da li u telu ili van tela, Bog zna, − 4 da
je bio otrgnut i uzdignut do raja i da je čuo neizrecive reči, koje čovek ne sme da
kaže. 5 Hvaliću se takvim čovekom, a samim sobom neću da se hvalim, − sem
svojim slabostima. 6 Jer ako bih i hteo da se hvalim, ne bih bio nerazuman, jer bih
istinu govorio. Ali ja se klonim toga, da ne bi ko o meni mislio više no što na meni
vidi ili od mene čuje.
7
A na neizmerna otkrivenja, − da se ne bih poneo, − dat mi je trn u telu, satanin
anđeo, da me ćuška − da se ne ponosim. 8 Za ovoga sam triput molio Gospoda − da
odstupi od mene. 9 I on mi je rekao: dosta ti je moja blagodat; jer sila nalazi svoje
ispunjenje u slabosti. Stoga ću se najradije hvaliti svojim slabostima, da se Hristova
sila nastani u meni. 10 Zato mi se sviđaju slabosti, zlostavljanja, nevolje, gonjenja,
pritešnjenosti Hrista radi; jer kad sam slab, onda sam silan.
Pavlova briga za Korinćane
11
Postao sam nerazuman; vi ste me naterali. Trebalo je da me vi preporučujete. Jer
ni u čemu nisam zaostao za prevelikim apostolima, iako nisam ništa. 12 Apostolska
znamenja učinjena su među vama u svakoj strpljivosti, čudnim znacima, čudesima i
silnim delima. 13 Šta je, uostalom, to u čemu ste vi − u poređenju sa drugim
crkvama − uskraćeni, sem što vam ja nisam dosadio? Oprostite mi ovu nepravdu. 14
Evo spreman sam da vam po treći put dođem, i neću vam biti na teretu; jer ja ne
tražim ono što je vaše, nego vas. Jer nisu deca dužna da stiču blaga roditeljima,
nego roditelji deci. 15 A ja ću najradije sve potrošiti i sam se istrošiti za vaše duše.
Kad vas tako mnogo volim, zar ću ja biti manje voljen? 16 Pa neka bude, nisam vam
244
bio na teretu, nego sam vas kao lukav čovek uhvatio na prevaru. 17 Jesam li vas šta
zakinuo preko koga od onih koje sam vam poslao? 18 Zamolio sam Tita i s njim
sam poslao onoga brata. Da li vas je Tit šta zakinuo? Zar nismo išli u istom duhu?
zar ne istim stopama?
19
Vi odavno mislite da se mi branimo pred vama. Pred Bogom u Hristu govorimo;
a sve je, dragi moji, na vaše nazidanje. 20 Bojim se, naime, da vas prilikom svog
dolaska neću naći onakve kakve želim da vas nađem, i da ću se ja među vama naći
onakav kakvog me vi ne želite; da kako ne budu među vama svađe, zavisti,
zlovolje, spletke, klevetanja, došaptavanja, nadimanja, neredi; 21 da me opet, kad
dođem. Bog moj ne ponizi pred vama, pa da rastužim mnoge od onih koji su pre
zgrešili a nisu se pokajali za nečistotu, i blud, i raspojasanost koju učiniše.
1
Ovo je treći put kako vam dolazim; »Ustima dva ili tri svedoka utvrdiće se svaka
stvar«. 2 Ranije sam kazao i sad unapred govorim, kao prilikom svog drugog
dolaska, a sada u odsustvu, onima koji su pre grešili i svima ostalima, da ih neću
štedeti kad opet dođem, 3 pošto vi tražite dokaz da u meni govori Hristos, koji
prema vama nije slab, nego je silan među vama. 4 On je, doduše, i raspet bio iz
slabosti, ali živi od sile Božije. Pa i mi smo slabi u njemu, ali ćemo s njim živeti od
sile Božije − za vas. 5 Ispitajte sami sebe − da li ste u veri, proverite sami sebe. Ili
ne poznajete sami sebe − da je Hristos u vama? Inače niste osvedočeni. 6 Ali se
nadam da ćete poznati da mi nismo neosvedočeni.
7
A Bogu se molimo da vi ne učinite nikakva zla, ne da bismo se mi pokazali
osvedočeni, nego da vi činite dobro, a mi da budemo kao neosvedočeni. 8 Jer mi
ništa ne možemo protiv istine, nego samo za istinu. 9 Radujemo se, naime, kad smo
mi slabi, a vi jaki; zato se i molimo Bogu za vaše usavršavanje. 10 Zato vam ovo u
odsustvu pišem, da ne postupim odsečno − kad budem kod vas − po vlasti koju mi
je Gospod dao da zidam, a ne da rušim.
Završne opomene i pozdravi
11
Uostalom, braćo, radujte se, usavršavajte se, tešite se, budite jednomišljenici,
živite u miru, pa će Bog ljubavi i mira biti sa vama. 12 Pozdravite jedan drugoga
svetim celivom. Pozdravljaju vas svi sveti.
245
13
Blagodat Gospoda Isusa Hrista i ljubav Božija i zajednica Duha Svetoga sa svima
vama.
246
Poslanica Galatima
Galatima, glava 1
Uvod
1
Pavle, apostol ne od ljudi, niti posredstvom nekog čoveka, nego posredstvom
Isusa Hrista i Boga Oca koji ga je vaskrsao iz mrtvih, 2 i sva braća koja su sa
mnom, crkvama u Galatiji: 3 blagodat vam i mir od Boga Oca našega, i Gospoda
Isusa Hrista 4 koji je dao samoga sebe za naše grehe, da nas izbavi od sadašnjeg
zlog sveta − po volji Boga i Oca našega, 5 kome slava u sve vekove. Amin.
6
Čudim se da se tako brzo odvraćate od onoga koji vas je pozvao Hristovom
blagodaću, na drugo evanđelje, 7 koje nije drugo evanđelje, samo ima nekih koji vas
zbunjuju i žele da izvrnu evanđelje o Hristu. 8 Ali ako vam čak i mi, ili anđeo sa
neba propoveda evanđelje različito od onoga koje smo vam mi propovedali, neka
bude proklet. 9 Kao što smo pre kazali i sad opet velim: ako vam ko propoveda
evanđelje koje se razlikuje od onoga što ste primili, neka bude proklet. 10 Da li ja
sad ljude uveravam ili Boga? ili nastojim da ugodim ljudima? Kad bih još ljudima
ugađao, Hristov služitelj ne bih bio.
Bog je pozvao Pavla za apostola
11
Dajem vam, naime, na znanje, braćo, da evanđelje, koje sam vam ja propovedao,
nije ljudsko; 12 jer ga ne primih od čoveka, niti sam od čoveka bio poučen, nego
otkrivenjem Isusa Hrista. 13 Vi ste svakako čuli za moj nekadašnji način života u
judejstvu, da sam preko mere gonio crkvu Božiju i razarao je, 14 pa sam u judejstvu
prevazišao mnoge svoje vršnjake u svom narodu − kao preterani revnitelj za svoja
otačka predanja.
15
Ali kada se svide onome koji me je izabrao od utrobe moje matere i koji me je
pozvao svojom blagodaću, 16 da otkrije svoga Sina u meni − da ga ja objavim među
mnogobošcima, nisam se odmah posavetovao sa ljudima, 17 niti sam otišao gore u
Jerusalim onima koji su pre mene bili apostoli, nego odoh u Arabiju, pa se opet
vratih u Damask. 18 Zatim, posle tri godine, odoh gore u Jerusalim da upoznam
Petra, te ostah kod njega petnaest dana. 19 A nekog drugog od apostola nisam video
247
sem Jakova brata Gospodnjeg. 20 Što vam pak pišem, evo pred Bogom govorim da
ne lažem. 21 Zatim dođoh u krajeve Sirije i Kilikije. 22 A Hristovim crkvama u
Judeji bio sam lično nepoznat. 23 One su samo slušale: naš nekadašnji gonilac sada
propoveda veru koju je nekada rušio, 24 te slavljahu Boga na meni.
Galatima, glava 2
Pavla priznaju ostali apostoli
1
Posle, nakon četrnaest godina odoh opet, gore u Jerusalim sa Varnavom, uzevši sa
sobom i Tita. 2 Odoh pak po otkrivenju i izložih im evanđelje koje propovedam
među mnogobošcima, i posebno onima uglednima, da ne trčim ili da nisam trčao
uzalud. 3 Ali ni Tit, koji je bio sa mnom, kao Grk nije bio prisiljen da se obreže. 4
To zbog tajno uvedene lažne braće koja su se uvukla da uhode našu slobodu koju
imamo u Hristu Isusu, da nas zarobe. 5 Ovima nismo popustili ni za časak niti smo
im se potčinili, da bi istina evanđelja ostala za vas. 6 Što se tiče onih koji su važili
kao ugledni, − ma kakvi da su nekad bili, meni je sve jedno; Bog ne gleda ko je ko,
− meni, naime, ti ugledni nisu ništa dodali, 7 nego, naprotiv, kad su videli da je
meni povereno evanđelje za neobrezane kao Petru za obrezane, − 8 jer onaj koji je
osposobio Petra za apostolstvo među obrezanima osposobio je i mene za
mnogobošce,− 9 i kad su poznali blagodat koja mi je dana, Jakov, i Kifa, i Jovan,
koji su važili kao stubovi, dadoše meni i Varnavi desnice u znak zajednice, da mi
idemo k mnogobošcima, a oni k obrezanju; 10 samo da se sećamo siromašnih, što
sam se baš i trudio da činim.
11
A kad Kifa dođe u Antiohnju, usprotivio sam mu se u lice, jer je zaslužio osudu.
12
Jer pre no što su došli neki od Jakova on je jeo s bivšim mnogobošcima, a kad
oni dođoše, ustuknu i odvajaše se bojeći se onih iz obrezanja. 13 I dvoličahu s njim i
ostali Judeji, tako da je njihovo dvoličenje povuklo i Varnavu. 14 Ali kad sam video
da ne idu pravo po evanđeoskoj istini, rekoh Kifi pred svima: kad ti kao Judejin
živiš mnogobožački a ne judejski, kako možeš da prisiljavaš mnogobošce da žive
judejski? 15 Mi smo po rođenju Judeji a ne grešnici iz mnogobožaca, 16 ali znajući
da se čovek ne opravdava delima zakona, nego samo verom u Isusa Hrista,
poverovasmo i mi u Hrista Isusa, da budemo opravdani verom u Hrista a ne delima
zakona, jer na osnovu dela zakona niko neće biti opravdan. 17 Ako se pak mi −
tražeći da budemo opravdani u Hristu − i sami nađemo kao grešnici, da li u tom
slučaju Hristos služi grehu? Daleko od toga. 18 Jer ako ja ponovo zidam ono što
sam jednom srušio, sebe prikazujem kao prestupnika. 19 Jer ja sam posredstvom
zakona umro zakonu − da Bogu živim. Ja sam sa Hristom raspet na krstu. 20 Tako
248
ne živim više ja, nego Hristos živi u meni. A što sad živim u telu, živim verom u
Sina Božijeg, koji me je zavoleo i sebe predao za mene. 21 Blagodat Božiju ne
odbacujem; jer ako pravednost dolazi posredstvom zakona, onda je Hristos uzalud
umro.
Galatima, glava 3
Pravednost se ne postiže zakonom nego verom
1
O nerazumni Galati, ko je opčinio vas kojima je Isus Hristos pred očima naslikan
kao raspeti? 2 Želim samo ovo da doznam od vas: jeste li primili Duha na osnovu
dela zakona ili time što ste čuli propoved o veri? 3 Zar ste tako nerazumni? Počeli
ste Duhom, a sad svršavate telom? 4 Zar ste tako mnogo uzalud prepatili? Ako je
stvarno uzalud bilo. 5 Koji vam, dakle, daje Duha i čini čudesa među vama, čini li
to zbog dela zakona ili što ste čuli propoved o veri? 6 Kao što je i Avraam
»poverovao Bogu i uračuna mu se u pravednost«. 7 Poznajte, dakle, da su
Avraamovi sinovi oni koji su od vere.
8
A Pismo je predvidelo da Bog opravdava mnogobošce na osnovu njihove vere, pa
je unapred objavio Avraamu: »U tebi će biti blagosloveni svi narodi«. 9 Na taj način
oni koji veruju primaju blagoslov zajedno sa vernim Avraamom. 10 Jer koji čine
dela zakona − pod kletvom su; napisano je, naime: »Neka je proklet svako ko ne
ostane u svemu što je napisano u knjizi zakona − da to čini«. 11 A da se kod Boga
niko ne opravdava zakonom, jasno je, jer »Pravednik će živeti od vere«. 12 A zakon
nije od vere, nego »Ko ih izvrši živeće u njima«. 13 Hristos nas je iskupio od kletve
zakona time što je on postao kletva za nas, jer je napisano: »Neka je proklet svako
ko visi na drvetu«, 14 da Avraamov blagoslov dođe na mnogobošce u Hristu Isusu,
da mi posredstvom vere primimo obećanog Duha.
Hristos oslobađa od služenja zakonu
15
Braćo, ljudski govorim: niko ne poništava ni ljudski punopravni testament, niti
mu što dodaje. 16 A obećanja su rečena Avraamu i njegovom potomstvu. Ne kaže:
»i potomcima«, kao mnogima, nego kao jednom: »i tvom potomku«, koji je
Hristos. 17 Nego ovo velim: zakon, koji je postao posle četiri stotine i trideset
godina, ne poništava zavet koji je Bog pre potvrdio, niti uništava obećanja. 18 Jer
ako nasledstvo dolazi od zakona, ne dolazi više od obećanja; Bog ga je, međutim,
obećanjem darovao Avraamu.
249
19
Šta će onda zakon? On je određen posredstvom anđela, rukom jednog
posrednika, pa je poradi prestupa dodat − dok ne dođe potomak kome je obećanje
dano. 20 Posrednika pak nema tamo gde je samo jedan, a Bog je jedan. 21 Da li je
prema tome zakon protivan Božijim obećanjima? Daleko od toga. Da je, naime, dan
zakon koji je u stanju da oživi, onda bi pravednost stvarno bila od zakona. 22 Ali
Pismo je sve zatvorilo pod greh, da se na osnovu vere u Isusa Hrista da obećanje
onima koji veruju.
23
A pre no što je došla vera mi smo bili čuvani pod zakonom i zatvoreni − za veru
koja je imala da se otkrije. 24 Tako je zakon postao naš pedagog za Hrista, da mi
budemo na osnovu vere opravdani. 25 A pošto je vera došla, nismo više pod
pedagogom. 26 Verom u Isusa Hrista sad ste svi sinovi Božiji; 27 jer svi vi koji ste u
Hrista kršteni − u Hrista ste se obukli. 28 Nema više ni Judejina ni Grka, nema ni
roba ni slobodnjaka, nema više ni muško ni žensko; jer ste svi vi jedno u Hristu
Isusu. 29 Ako ste pak vi Hristovi, onda ste Avraamovo potomstvo, naslednici po
obećanju.
Galatima, glava 4
Robovanje zakonu i evanđelska sloboda
1
Velim pak: dok god je naslednik maloletan, ništa se ne razlikuje od roba, mada je
gospodar svega, 2 nego je pod starateljima i upraviteljima sve do roka koji je otac
unapred odredio. 3 Tako i mi, kad smo bili maloletni, bili smo zarobljeni svetskim
stihijama, 4 a kad je došla punina vremena, posla Bog svoga Sina, rođenog od žene,
koji je bio pod zakonom, 5 da iskupi one koji su pod zakonom − da mi primimo
usinovljenje. 6 A pošto ste sinovi, posla Bog u vaša srca Duha Sina svoga koji viče:
Ava, Oče. 7 Stoga nisi više rob, nego sin; a ako si sin, onda si i naslednik kroz
Boga.
8
Ali tada, ne znajući Boga vi ste ropski služili bogovima koji po prirodi to nisu. 9
Sada pak, pošto ste poznali Boga, ili još bolje: pošto je Bog vas poznao, kako
možete da se opet vraćate na slabe i bedne stihije, kojima hoćete opet iznova ropski
da služite? 10 Pazite na dane, i mesece, i vremena, i godine. 11 Bojim se za vas, da
se za vas nisam uzalud trudio.
12
Budite kao što sam ja, jer sam i ja kao što ste vi, braćo, molim vas. Vi mi niste
ništa nažao učinili. 13 A znate da sam vam prvi put zbog telesne slabosti
propovedao evanđelje, 14 i iskušenje, koje je za vas bilo na mom telu, niste prezreli
250
niti ste pljuvali iz odvratnosti, nego ste me primili kao Božijeg anđela, kao Hrista
Isusa. 15 Pa gde je to vaše blaženstvo? Svedočim vam, naime, da biste − kad bi bilo
mogućno − izvadili svoje oči i meni dali. 16 Jesam li vam postao neprijatelj zato što
vam istinu govorim? 17 Oni ne revnuju dobro za vas, nego žele da vas odvoje od
evanđelja, da vi revnujete za njih. 18 Dobro je, međutim, svagda revnovati u dobru,
a ne samo kad sam ja kod vas, 19 deco moja, koju opet s mukom rađam, dok se
Hristos ne uobliči u vama. 20 A želeo bih da sam sad kod vas, pa da izmenim svoj
glas, jer sam u nedoumici zbog vas.
21
Kažite mi, vi koji želite da budete pod zakonom, zar ne čujete zakona? 22
Napisano je, naime, da je Avraam imao dva sina: jednoga od robinje, a drugoga od
slobodne. 23 Ali onaj od robinje rođen je na telesan način, a onaj od slobodne − na
osnovu obećanja. 24 Sve je to slikovito rečeno: ove dve žene − to su dva saveza;
jedan od Sinajske gore, koji rađa za robovanje, i to je Agara. 25 Jer Sinajska gora je
u Arabiji; ona odgovara sadašnjem Jerusalimu, koji robuje sa svojom decom. 26
Gornji Jerusalim, međutim, slobodan je i on je naša mati. 27 Napisano je, naime:
»Razveseli se nerotkinjo koja ne rađaš, klikni i uzvikni ti koja ne trpiš porođajne
muke; jer ostavljena ima više dece nego ona koja ima muža«. 28 A vi ste, braćo,
deca obećanja kao Isaak. 29 Ali kao što je nekada onaj što se rodio na telesan način
gonio onoga koji je na duhovan način rođen, tako biva i sada. 30 Nego šta kaže
Pismo: »Odbaci robinju i njenog sina; jer robinjin sin neće naslediti sa sinom
slobodne«. 31 Zato, braćo, mi nismo deca robinje, nego one slobodne.
Galatima, glava 5
Prava sloboda
1
Hristos nas je oslobodio za slobodu. Stojte, dakle, čvrsto i ne potčinjavajte se opet
ropskom jarmu.
2
Vidite, ja Pavle, kažem vam: ako se obrežete, Hristos vam neće ništa pomoći. 3 I
ponovo svedočim svakom čoveku koji se obrezuje − da je dužan da izvrši sav
zakon. 4 Odvojili ste se od Hrista vi koji se zakonom opravdavate, otpali ste od
blagodati. 5 Jer mi pomoću Duha na osnovu vere očekujemo nadu da ćemo biti
pravedni. 6 Jer u Hristu Isusu niti što vredi obrezanje niti neobrezanje, nego vera
koja se kroz ljubav pokazuje delotvorna.
7
Dobro ste trčali; ko vas je sprečio da se ne pokoravate istini? 8 To nagovaranje
nije od onoga koji vas poziva. 9 Malo kvasca ukiseli sve testo. 10 Uveren sam za vas
251
u Gospodu da nećete ništa drugo misliti. A ko vas buni snosiće osudu, ma ko bio. 11
Ako pak ja, braćo, još propovedam obrezanje, zašto me još gone? Sablazan krsta je
u tom slučaju ukinuta. 12 O da bi se i uškopili ti što vas bune.
13
Jer vi ste, braćo, pozvani na slobodu; samo neka ta sloboda ne bude povod ploti,
nego ljubavlju služite jedan drugome. 14 Jer je sav zakon našao svoje ispunjenje u
jednoj reči, u: »Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe«. 15 Ako se pak međusobno
ujedate i izjedate, pazite da jedan drugoga ne istrebite.
Duh i plot
16
Nego velim: živite u Duhu pa nećete izvršiti požudu ploti. 17 Jer plot žudi protiv
Duha, a Duh protiv ploti; ovo se jedno drugom protivi, da ne činite što biste želeli.
18
Ako li vas Duh vodi, niste pod zakonom. 19 A plotska dela su poznata, to su:
blud, nečistota, raspojasanost, 20 idolopoklonstvo, čaranje, neprijateljstva, svađa,
pakost, srdnja, spletke, razdori, stranke, 21 zavisti, pijanke, pirovanja, i ovima
slična, za koja vam unapred govorim, kao što ranije rekoh, da oni koji tako šta čine
neće naslediti carstva Božijeg. 22 A plod Duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljenje,
čestitost, dobrota, vera, 23 krotost, uzdržljivost; protiv ovakvih stvari nema zakona.
24
A Hristovi pripadnici su raspeli plot sa svim strastima i požudama.
25
Ako Duhom živimo, Duhom i da hodimo. 26 Ne budimo puni praznog
slavoljublja, ne izazivajmo jedan drugoga, ne zavidimo jedan drugom.
Galatima, glava 6
Završni saveti i blagoslov
1
Braćo, ako se ko i zatekne u kakvom prestupu, vi duhovni ljudi ispravite takvoga
u duhu krotosti, čuvajući samoga sebe − da i ti ne budeš iskušan. 2 Nosite bremena
jedan drugoga, pa ćete tako ispuniti Hristov zakon. 3 Jer ako ko misli da je nešto, a
nije ništa, zavarava samoga sebe. 4 A svako neka ispituje svoje delo, pa će tada
samo pred sobom imati hvalu, a ne pred drugim; 5 svako će, naime, nositi svoje
breme.
6
A koji se uči reči neka sa svojim učiteljem deli sva dobra. 7 Ne varajte se, Bog se
ne da ismejavati. Jer što čovek seje, ono će i žnjeti: 8 ko seje u svoju plot od ploti će
žnjeti pogibao, a ko seje u Duha od Duha će žnjeti večni život. 9 I ne malaksavajmo
čineći dobro; jer ćemo u svoje vreme žnjeti − ako ne klonemo. 10 Stoga, dakle,
252
činimo dobro svima dok imamo vremena, a najviše onima koji pripadaju našoj
verskoj porodici.
11
Vidite kolikim slovima sam vam pisao svojom rukom. 12 Svi koji žele da se
telom pokažu lepi, ti vas prisiljavaju da se obrezujete, samo da ne budu gonjeni za
Hristov krst. 13 Jer ni sami oni koji se obrezuju ne drže zakona, nego hoće da se vi
obrezujete − da se vašim telom hvale. 14 A ja sam daleko od toga da se hvalim ičim
drugim sem krstom Gospoda našega Isusa Hrista, kojim je svet za mene raspet, i ja
za svet. 15 Jer niti je što obrezanje niti neobrezanje, nego jedno novo stvorenje. 16 I
koji god po ovom pravilu budu živeli, mir i milost na njih, i na Izrailj Božiji.
17
Ubuduće da mi niko ne dosađuje, jer ja na svome telu nosim rane Isusove.
18
Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista sa duhom vašim, braćo; amin.
253
Poslanica Efescima
Efescima, glava 1
Uvod
1
Pavle, apostol Isusa Hrista po Božijoj volji, svetima [u Efesu] i vernima u Hristu
Isusu: 2 blagodat vam i mir od Boga, Oca našega, i Gospoda Isusa Hrista.
Himna izbavljenju u Hristu
3
Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji nas je u Hristu
blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom na nebesima, 4 jer nas je u njemu
izabrao pre stvaranja sveta − da budemo sveti i neporočni pred njim, 5 odredivši nas
unapred u ljubavi, blagonaklonošću svoje volje, da nas Hristovim posredstvom
usini, 6 da hvalimo slavu njegove blagodati, kojom nas je obdario u voljenom Sinu;
7
u njemu imamo otkup − njegovom krvlju, oproštaj prestupa − po bogatstvu
njegove blagodati, 8 koju je bogato izlio na nas u svakoj mudrosti i razboritosti, 9
kad nam je obznanio tajnu svoje volje − po svojoj blagonaklonosti − koju je
unapred odredio u njemu, 10 da je sprovede kad se ispuni vreme, da u Hristu ponovo
sastavi sve što je na nebesima i na zemlji; u njemu, 11 u kom smo i mi postali
naslednici, pošto smo unapred određeni odlukom onoga koji sve čini shodno
savetovanju svoje volje, 12 da budemo na hvalu njegove slave − mi koji smo se
unapred uzdali u Hrista; 13 u njemu ste i vi, pošto ste čuli istinitu reč, evanđelje
svoga spasenja, i poverovali, zapečaćeni obećanim Svetim Duhom, 14 koji je kapara
našeg nasledstva − za izbavljenje njegove tekovine, na hvalu njegove slave.
Pavlovo zahvaljivanje i molitva za verne
15
Zato i ja čuvši za vašu veru koju imate u Gospodu Isusu i za vašu ljubav prema
svima svetima, 16 neprestano zahvaljujem za vas, spominjući vas u svojim
molitvama, 17 da Bog Gospoda našega Isusa Hrista, Otac slave, dade vama duha
mudrosti i otkrivenja − da ga poznate, 18 prosvećene oči vašeg srca − da znate
kakva je nada na koju vas je pozvao, kakvo je bogatstvo njegovog slavnog
nasledstva među svetima, 19 i kako je prevelika njegova sila prema nama koji
verujemo − shodno delotvornosti njegove silne moći, 20 čije je dejstvo pokazao na
Hristu kada ga je vaskrsao iz mrtvih i posadio sebi s desne strane na nebesima, 21
254
iznad svakog poglavarstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, i nad svakim imenom koje
se naziva ne samo na ovom svetu nego i u budućem. 22 I sve je pokorio pod njegove
noge, a njega je dao Crkvi za glavu više svega; 23 ona je njegovo telo, punoća
onoga koji sve ispunjava u svemu.
Efescima, glava 2
Blagodaću smo pozvani u jedno Hristovo telo
1
Bog je Hristom oživeo i vas koji ste bili mrtvi zbog svojih prestupa i grehova, 2 u
kojima ste nekada živeli po duhu ovoga sveta, po vladaru vazdušnih sila, po duhu
koji sada dejstvuje u sinovima nepokornosti; 3 među ovima smo i mi svi nekada
živeli u svojim plotskim požudama čineći plotske želje i smeranja, pa smo kao i
ostali po prirodi bili podložni Božijem gnevu. 4 Ali Bog, koji je bogat u milosti,
zbog svoje velike ljubavi kojom nas je zavoleo, 5 oživeo je Hristom i nas koji smo
bili mrtvi u svojim prestupima, − blagodaću ste spaseni, − 6 i s njim je vaskrsao nas
i postavio na nebesima u Hristu Isusu, 7 da u budućim vekovima pokaže preveliko
bogatstvo svoje blagodati − svojom dobrotom prema nama u Hristu Isusu. 8 Jer ste
posredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas, − Božiji je dar; 9 ne od dela,
da se niko ne pohvali. 10 Mi smo, naime, njegovo delo, u Hristu Isusu stvoreni za
dobra dela, koja je Bog unapred pripravio − da u njima živimo.
11
Zato se sećajte da ste nekada vi, po telesnom poreklu mnogobošci, koji se od
rukom učinjenog nazovi obrezanja na telu nazivate neobrezanje, 12 u ono vreme bili
bez Hrista, otuđeni od izrailjskog društva, bez udela u obećanim zavetima,
nemajući nade, i bez Boga u svetu. 13 A sada ste se u Hristu Isusu vi, koji ste
nekada bili daleko, približili Hristovom krvlju. 14 Jer on je naš mir, on je oba dela
sastavio u jedno i svojim telom razrušio pregradni zid koji ih je rastavljao,
neprijateljstvo, 15 obesnažio zakon s njegovim zapovestima i odredbama, da
stvarajući mir od te dvojice načini u sebi jednog novog čoveka, 16 i da obojicu u
jednom telu pomiri s Bogom − krstom, pošto je na njemu ubio neprijateljstvo. 17 On
je došao i kao radosnu vest objavio mir vama udaljenima, i mir onima koji su blizu;
18
jer njegovim posredstvom i jedni i drugi imamo pristup k Ocu u jednom Duhu. 19
Tako, dakle, niste više tuđinci i došljaci, nego ste sugrađani svetih i domaći Božiji,
20
nazidani na temelju apostola i proroka, a ugaoni temelj je sam Hristos, 21 na
kome je sva zgrada sastavljena te izrasta u sveti hram u Gospodu, 22 na kome se i vi
u Duhu zajedno uziđujete u stan Božiji.
255
Efescima, glava 3
Pavle služi Božijoj tajni
1
Radi toga sam ja, Pavle, sužanj Hrista Isusa za vas mnogobošce, − 2 ako ste,
dakle, čuli za dar božanske blagodati koja je meni dana za vas 3 da mi je
otkrivenjem obznanjena tajna, kao što sam pre ukratko napisao. 4 Odande čitajući
možete da razumete moje shvatanje u Hristovoj tajni, 5 koja u drugim naraštajima
nije bila obznanjena ljudskim sinovima kao što je sada Duhom otkrivena njegovim
svetim apostolima i prorocima: 6 da su mnogobošci u Hristu Isusu sunaslednici, i
pripadnici istog tela, i zajedničari u obećanju kroz evanđelje, 7 čiji sam služitelj
postao po daru Božije blagodati, koja mi je dana njegovim silnim dejstvom. 8 Meni,
najmanjem od svih svetih, dana je ova blagodat − da mnogobošcima kao radosnu
vest objavim neistražljivo bogatstvo Hristovo, 9 i da svima rasvetlim u čemu se
sastoji tajna koja je od večnosti bila skrivena u Bogu, tvorcu svega, 10 da bi se sada
poglavarstvima i vlastima na nebesima posredstvom Crkve obznanila
mnogorazlična mudrost Božija, 11 po večnoj odluci, koju je ostvario u Hristu Isusu,
Gospodu našem. 12 U njemu imamo slobodu i pristup k Bogu s pouzdanjem −
verom u njega. 13 Stoga vas molim da ne malakšete zbog mojih nevolja koje me
snalaze za vas; to je vaša slava.
14
Radi toga preklanjam svoja kolena pred Ocem, 15 od koga svaki rod na nebesima
i na zemlji dobija ime, 16 da vam dade po bogatstvu svoje slave da njegovim
Duhom budete ojačani za unutrašnjeg čoveka, 17 da se Hristos vašom verom useli u
vaša srca, da budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni, 18 da biste vi sa svima
svetima mogli razumeti šta je širina, i dužina, i visina, i dubina, 19 i poznati
Hristovu ljubav koja prevazilazi naše saznjanje, da budete ispunjeni do sve punoće
Božije.
20
A onome koji svojom silom, što dejstvuje u nama, može da učini preko svega i
iznad svega što mi ištemo ili mislimo, 21 njemu slava u Crkvi i u Hristu Isusu u sva
pokolenja od večnosti do večnosti; amin.
Efescima, glava 4
Poziv na jedinstvo
1
Molim vas, dakle, ja sužanj u Gospodu, da živite dostojno zvanja u koje ste
pozvani, 2 sa svakom poniznošću i krotošću, sa strpljivošću, podnoseći jedan
256
drugoga u ljubavi, 3 starajući se da svezom mira održite duhovno jedinstvo. 4 Jedno
je telo i jedan je Duh, kao što ste i vi pozvani na jednu nadu svoga zvanja. 5 Jedan
Gospod, jedna vera, jedno krštenje. 6 Jedan je Bog i Otac svih, koji je nad svima, i
kroza sve, i u svima. 7 A svakome od nas dana je blagodat po meri Hristovoga dara.
8
Zato kaže: »Pope se na visinu i zarobi roblje, dade darove ljudima«. 9 A reč »pope
se« šta drugo znači, nego da je sišao u donje delove zemlje? 10 Taj što je sišao, to je
isti onaj koji se i popeo više svih nebesa − da sve ispuni.
11
I on je sam dao jedne za apostole, a druge za proroke, jedne za evanđeliste, a
druge za pastire i učitelje, 12 da se sveti priprave za delo službe, za izgradnju
Hristova tela, 13 dok svi ne dođemo do jedinstva u veri i poznanju Sina Božijeg, do
savršenog čoveka, do pune mere Hristovoga rasta, 14 da ne budemo više nejaki koje
ljulja i nosi svaki vetar nauke koja ljudskom prevarom i lukavstvom dovodi do
zabludnog lukavstva. 15 Nego držeći se istine mi treba u ljubavi da uzrastemo u
svemu − do njega, koji je glava, Hristos. 16 Od njega je sve telo ujedno povezano i
sjedinjeno, na taj način što svaki zglavak pruža potporu shodno odmerenom dejstvu
svakog pojedinog dela; to čini da telo raste na svoju sopstvenu izgradnju u ljubavi.
Hrišćanska svetost
17
Ovo, dakle, govorim i svedočim u Gospodu da ne živite više kao što žive
mnogobošci u ništavnosti svoga uma. 18 Njihova misao je pomračena, daleko su od
božanskog života − zbog neznanja koje je u njima, zbog okorelosti njihova srca. 19
Izgubivši moralno osećanje oni su sami sebe predali raspojasanosti − da čine svaku
nečistotu u lakomosti. 20 A vi niste tako upoznali Hrista, 21 ako ste čuli za njega i
ako ste u njemu poučeni onako kako je istina u Isusu; 22 u odnosu na svoj raniji
način života vi treba da skinete sa sebe staroga čoveka koji propada zbog varljivih
požuda, 23 pa da se obnavljate duhom svoga uma, 24 i da obučete novoga čoveka
koji je prema Bogu stvoren u istinitoj pravednosti i svetosti.
25
Stoga odbacite laž i govorite istinu svako sa svojim bližnjim, jer smo udovi jedan
drugome. 26 Možete se i srditi, ali nemojte grešiti; sunce da ne zađe nad vašim
gnevom, 27 i ne dajite mesta đavolu. 28 Kradljivac da ne krade više, nego neka se
radije trudi i svojim rukama radi ono što je dobro, da bi mogao davati kome je
potrebno. 29 Ni jedna ružna reč da ne izlazi iz vaših usta, nego samo koja je dobra
za nazidanje − gde je potrebno, da slušaocima bude blagotvorna. 30 I ne žalostite
Božijeg Svetog Duha, kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja. 31 Svaka gorčina, i
jarost, i gnev, i vika, i hula da se ukloni od vas sa svakom zloćom. 32 Budite među
sobom čestiti, milosrdni, praštajući jedan drugom − kao što je i Bog vama u Hristu
257
oprostio.
Efescima, glava 5
1
Ugledajte se, dakle, na Boga kao njegova draga deca, 2 i živite u ljubavi, kao što je
i Hristos vas ljubio i samoga sebe predao za nas kao prinos i žrtvu Bogu na prijatan
miris.
3
Blud i svaka nečistota ili lakomost da se ni ne spominje među vama, kao što
dolikuje svetima, 4 ni gadost, ni budalasti razgovori, niti lakrdije, što ne bi priličilo,
nego radije zahvaljivanje. 5 Ovo, naime, dobro znajte − da ni jedan bludnik, ili
nečist, ili lakomac, koji je isto što idolopoklonik, nema nasledstva u Hristovom i
Božijem carstvu. 6 Niko da vas ne vara praznim rečima; jer zbog svega toga ide
gnev Božiji na nepokorne sinove. 7 Ne budite, dakle, njihovi saučesnici. 8 Jer nekad
ste bili tama, a sada ste svetlost u Gospodu; živite kao deca svetlosti, − 9 a plod
svetlosti je u svakoj dobroti, i pravednosti, i istini, − 10 istražujte šta je Gospodu
ugodno, 11 i ne budite saučesnici u jalovim mračnim delima, nego ih radije
izobličavajte. 12 Jer je sramno i govoriti o onome što oni tajno čine. 13 A sve što se
izobličava obelodanjuje se; 14 jer sve što se na videlo iznosi − svetlost je. Zato kaže:
»Ustani ti što spavaš, i vaskrsni iz mrtvih, pa će te Hristos obasjati«.
15
Pazite, dakle, brižljivo kako živite, − ne kao nemudri, nego kao mudri, 16
iskorišćavajući vreme, jer su dani zli. 17 Zato ne budite nerazumni, nego razumejte
šta je volja Gospodnja, 18 i ne opijajte se vinom, u čemu je raskadašnost, nego se
punite Duhom, 19 govorite jedan drugom u psalmima, i himnama, i duhovnim
pesmama, pevajte i pojte Gospodu u srcu svome. 20 Zahvaljujte svagda za sve Bogu
i Ocu u ime Gospoda našega Isusa Hrista, 21 pokoravajte se jedan drugom u strahu
pred Hristom.
Dužnosti u porodici i kući
22
Žene da se pokoravaju svojim muževima kao Gospodu, 23 jer muž je ženina glava
kao što je i Hristos glava Crkve, on kao spasitelj svoga tela. 24 I kao što se Crkva
pokorava Hristu, tako i žene da se pokoravaju muževima u svemu. 25 Muževi, volite
svoje žene − kao što je i Hristos zavoleo Crkvu i samoga sebe predao za nju, 26 da
je posveti, očistivši je vodenim kupanjem i rečju, 27 da sam sebi postavi slavnu
Crkvu, koja nema mrlje, ni bore, ili tako što, nego da bude sveta i neporočna. 28
Tako su i muževi dužni da vole svoje žene kao svoja telesa. Ko voli svoju ženu −
samoga sebe voli. 29 Jer niko nikada nije omrznuo svoje telo, nego ga hrani i greje −
258
kao i Hristos Crkvu, 30 jer smo udovi Hristova tela. 31 »Zato će čovek ostaviti oca i
majku i prionuće uz ženu svoju, i biće dvoje jedno telo«. 32 Ova tajna je velika, a ja
govorim misleći na Hrista i na Crkvu. 33 Pa i vi, svaki pojedini da voli svoju ženu
kao samoga sebe, a žena da se boji muža.
Efescima, glava 6
1
Deco, slušajte svoje roditelje u Gospodu, jer je to pravo. 2 »Poštuj oca svoga i
majku«, to je prva zapovest sa obećanjem, 3 »da ti bude dobro i da dugo živiš na
zemlji«. 4 I vi, očevi, ne razdražujte svoju decu, nego ih odgajajte u Gospodnjoj
nauci i opomeni. 5 Robovi, slušajte svoje telesne gospodare sa strahom i tre petom u
prostoti svoga srca − kao Hrista, 6 ne služite samo pred očima kao oni što ljudima
ugađaju, nego kao Hristovi služitelji koji vrše Božiju volju od sve duše. 7 Služite
dragovoljno − kao Gospodu, a ne ljudima, 8 znajući da će svako, ako učini što
dobro, dobiti to od Gospoda − bio on rob ili slobodnjak. 9 I vi, gospodari, isto tako
postupajte s njima, bez pretnje, znajući da je i njihov i vaš Gospod na nebesima, i
da on ne gleda ko je ko.
Spremnost za borbu
10
Uostalom jačajte u Gospodu i u sili njegove snage. 11 Obucite se u sve oružje
Božije, da biste mogli odoleti đavolskom lukavstvu. 12 Jer naša borba nije protiv
ljudi od mesa i krvi, nego protiv poglavarstva, protiv vlasti, protiv vladara ovog
mračnog sveta, protiv zlih duhova na nebesima. 13 Zato uzmite sve oružje Božije,
da biste mogli da se oduprete u zli dan i da se održite − pošto sve svršite. 14 Stojte,
dakle, opasavši svoja bedra istinom, i obukavši oklop pravednosti, 15 obujte noge
pripravnošću na evanđelje mira. 16 Pri svem tom uzmite štit vere, kojim ćete moći
da pogasite sve ognjene strede nečastivoga. 17 Primite i kacigu spasenja i duhovni
mač, koji je reč Božija. 18 Svakom molitvom i moljenjem molite se Bogu u Duhu
svakom prilikom, i radi toga bdijte u svakoj istrajnosti i moljenju za sve svete, 19 i
za mene − da mi se dade reč kad otvorim svoja usta, da sa slobodom obznanim
tajnu evanđelja, 20 za koje sam ja poslanik − u okovima, da u njemu slobodno
govorim − kao što i treba da govorim.
Završna poruka i pozdrav
21
A da i vi znate sve o meni, šta ja radim, o svemu će vas obavestiti Tihik, dragi
brat i verni služitelj u Gospodu, 22 kojega vam baš za to poslah, da doznate kako
smo mi i da uteši vaša srca.
259
23
Mir braći i ljubav sa verom od Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista. 24 Blagodat sa
svima koji u neprolaznosti ljube Gospoda našega Isusa Hrista.
260
Poslanica Filipljanima
Filipljanima, glava 1
Uvod
1
Pavle i Timotej, služitelji Hrista Isusa, svima svetima u Hristu Isusu, koji su u
Filipima, s episkopima i đakonima: 2 blagodat vam i mir od Boga Oca našega i
Gospoda Isusa Hrista.
3
Zahvaljujem svom Bogu kad god vas se setim, 4 svagda u svakoj svojoj molitvi
moleći se za sve vas s radošću, 5 zbog vašeg učešća u propovedanju evanđelja od
prvoga dana do sada, 6 uzdajući se baš u to, da će onaj koji je započeo dobro delo u
vama dovršiti to do dana Hrista Isusa. 7 A i pravo je da ovo mislim za sve vas, zato
što vas imam u srcu, sve vas koji učestvujete sa mnom u blagodati − kako u mojim
okovima tako i u odbrani i utvrđivanju evanđelja. 8 Jer Bog mi je svedok kako
čeznem za svima vama s ljubavlju Hrista Isusa. 9 I to molim od Boga da vaša ljubav
sve više i više obiluje u spoznanju i svakom osećanju, 10 da možete ispitivati šta je
bolje, da biste za dan Hristov bili čisti i bez spoticanja, 11 ispunjeni plodom
pravednosti, koji se Hristom stiče, na slavu i hvalu Božiju.
Apostolov položaj i evanđelje
12
A hoću da znate, braćo, da je ovo, što se sa mnom događa, učinilo da evanđelje
napreduje, 13 tako da je svoj carskoj straži i svima ostalima postalo jasno da ja
nosim okove za Hrista, 14 te većina braće u Gospodu dobivši pouzdanje od mojih
okova sve više se usuđuje da bez straha govori reč Božiju. 15 Jedni, doduše,
propovedaju Hrista iz zavisti i nadmetanja, a drugi od dobre volje, 16 jedni iz
ljubavi znajući da ležim u okovima za odbranu evanđelja, 17 a drugi objavljuju
Hrista iz nečasnog častoljublja, ne s čistom namerom, misleći da će naneti nevolju
mojim okovima. 18 Šta onda? Samo kad se na svaki način, bilo pod izgovorom −
bilo uistinu, Hristos objavljuje. I za to se radujem. A i radovaću se, 19 jer znam da
će mi ovo vašom molitvom i pomoću Duha Isusa Hrista ispasti na spasenje, 20
shodno mom čvrstom očekivanju i nadanju da se ni u čemu neću postideti, nego da
će se kao svagda tako i sad Hristos sasvim slobodno proslaviti na mom telu − bilo
životom, bilo smrću.
261
21
Jer Hristos je za mene život, a smrt dobitak. 22 Ali kako život u telu za mene
znači plodan rad, to ne znam šta ću izabrati. 23 Mučim se s dve strane: imam želju
da umrem i da budem sa Hristom, što je kud i kamo bolje; 24 ali ostati u telu − to je
potrebnije radi vas. 25 I uzdajući se u ovo znam da ću biti i ostati kod svih vas za
vaš napredak i versku radost, 26 da vaša hvala u Hristu Isusu bude još obilnija na
meni poradi mog ponovnog dolaska među vas.
Poziv na jedinstvo i srdačnu predanost
27
Samo živite dostojno Hristova evanđelja, da bih − bilo da dođem i vidim vas, bilo
da sam odsutan − čuo za vas da čvrsto stojite u jednom duhu, da se jednodušno
zajedno borite za veru u evanđelje, 28 i da se ni u čemu ne date zastrašiti od
protivnika; ovo je njima znak propasti, a vašeg spasenja, i to od Boga. 29 Jer je
vama darovano za Hrista ne samo da u njega verujete, nego i da stradate za njega; 30
vi imate istu borbu kakvu ste videli na meni i sad čujete za mene.
1
Ako, dakle, ima kakve utehe u Hristu, ako ima kakvog ljubaznog ohrabrenja, ako
ima kakve duhovne zajednice, ako ima kakvog unutrašnjeg saosećanja i samilosti, 2
ispunite moju radost − pa isto mislite imajući istu ljubav, duhovno povezani,
mislima usmerenim na jedno. 3 Ne činite ništa iz nadmetanja ili iz sujetnog
častoljublja, nego u poniznosti smatrajte jedan drugoga većim od sebe, 4 ne gledajte
svako samo na svoje, nego svako neka gleda na ono što se drugih tiče.
5
Imajte u sebi istu misao koju Hristos Isus ima; 6 on, koji je u obličju Božijem, nije
smatrao kao nešto prigrabljeno − to što je jednak Bogu, 7 nego je lišio samoga sebe,
kada je uzeo obličje sluge i postao sličan ljudima. I našavši se u liku kao čovek 8 on
je unizio samoga sebe i postao poslušan do smrti, do smrti na krstu. 9 Zato ga je i
Bog preuzvisio i darovao mu ime koje je nad svakim imenom, 10 da se u ime
Isusovo prikloni svako koleno onih koji su na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, 11 i
da svaki Jezik ispovedi da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca.
Svetli
la koja svetu svetle
12
Stoga, dragi moji, kao što ste svagda bili poslušni, ne samo kad sam kod vas,
nego sad još više u mom odsustvu, gradite svoje spasenje sa strahom i trepetom. 13
262
Jer Bog je taj što čini u vama da želite i da delate − da mu budete po volji. 14 Sve
činite bez gunđanja i premišljanja, 15 da budete besprekorni i čisti, neporočna deca
Božija usred pokvarenog i naopakog roda, među kojima svetlite kao zvezde u svetu,
16
čvrsto držeći reč života na moju hvalu za dan Hristov, − da nisam uzalud trčao
niti se uzalud trudio. 17 Ali ako se i kao žrtva izlivam na žrtvu i službu vaše vere,
radujem se i radujem se sa svima vama. 18 A isto tako radujte se i vi i radujte se sa
mnom.
Timotej i Epafrodit
19
A nadam se u Gospodu Isusu da ću vam ubrzo poslati Timoteja, da se i ja
raspoložim kad doznam kako ste vi. 20 Jer nemam ni jednoga koji je iste duše kao
on, koji će se iskreno starati za vaše potrebe. 21 Svi, naime, traže svoje, a ne što je
Hrista Isusa. 22 A njegovu vrsnoću poznajete, da mi je kao dete ocu poslužio za
evanđelje. 23 Ovoga, dakle, nadam se da ću poslati odmah čim sagledam kako stoje
moje stvari. 24 A uzdam se u Gospodu da ću i sam ubrzo doći.
25
Nađoh pak za potrebno da vam pošaljem Epafrodita, svoga brata i saradnika, i
saborca a vašeg poslanika koji služi mojoj potrebi, 26 pošto je čeznuo za svima
vama i bilo mu je nelagodno što ste čuli da je oboleo. 27 I zaista je bio bolestan do
smrti. Ali Bog se smilovao na njega, ne samo na njega nego i na mene, da mi ne
dođe žalost na žalost. 28 Tako sam odlučio da ga što pre pošaljem, da se opet
obradujete kad ga vidite, i ja da budem bezbrižniji. 29 Primite ga, dakle, u Gospodu
sa svakom radošću i takve ljude poštujte, 30 jer je on radi Hristova dela došao do
same smrti, izloživši svoj život opasnosti, − da nadoknadi što vi niste mogli da mi
učinite.
Upozorenje protiv judaista
1
Uostalom, braćo moja, radujte se u Gospodu. Meni nije dosadno da vam isto
pišem, a vama je to na sigurnost.
2
Čuvajte se pasa, čuvajte se zlih radnika, čuvajte se sakaćenja. 3 Mi smo, naime,
obrezanje, mi koji Duhom Božijim služimo, Hristom Isusom se hvalimo i ne
uzdamo se u telo, 4 iako i ja mogu da se uzdam u telo. Ako ko drugi misli da se
može uzdati u telo, − i ja još više: 5 obrezan sam osmoga dana, od roda sam
Izrailjeva, iz Venijaminovog plemena, Jevrejin od Jevreja, po zakonu farisej, 6 po
263
revnosti gonitelj Crkve, po zakonskoj pravednosti bio sam bez mane.
7
Ali što mi je nekad bilo dobitak, to sam radi Hrista smatrao za štetu. 8 Ja u stvari i
sada sve smatram za štetu prema prevažnom poznanju Hrista Isusa, Gospoda svoga,
zbog koga sve izgubih i sve smatram za smeće, da bih Hrista dobio 9 i našao se u
njemu, nemajući svoje pravednosti koja potiče od zakona, nego pravednost do koje
se dolazi verom u Hrista, pravednost od Boga na osnovu vere; 10 da poznam njega i
silu njegovoga vaskrsenja, i učešće u njegovim stradanjima, saobražavajući se
njegovoj smrti, 11 ne bih li kako dostigao vaskrsenje iz mrtvih. 12 Ne kao da sam
već uhvatio ili da sam već došao do savršenstva, nego nastojim − ne bih li uhvatio,
pošto je i mene Hristos uhvatio. 13 Braćo, ja još ne mislim da sam uhvatio, ali jedno
stoji: zaboravljam što je za mnom, a pružam se za onim što je preda mnom, 14 trčim
prema cilju za nagradom na koju nas Bog u Hristu Isusu gore poziva. 15 Koji smo,
dakle, savršeni, mislimo ovo; ako i nešto drugačije mislite, Bog će vam i to otkriti.
16
Samo što smo dostigli − toga se držimo.
17
Ugledajte se na mene, braćo, i gledajte na one koji žive onako kako i vi imate
primer u nama. 18 Jer mnogi, − o kojima sam vam više puta govorio, a sada i
plačući govorim, − žive kao neprijatelji Hristova krsta; 19 njihov kraj je propast,
trbuh je njihov Bog, a slava im je u sramoti, oni misle samo na zemaljsko. 20 Naše
carstvo je, međutim, na nebesima, odakle i Spasitelja očekujemo, Gospoda Isusa
Hrista, 21 koji će preobraziti naše poniženo telo, − da bude saobrazno njegovom
slavnom telu, − svojom silom kojom može sve da pokori sebi.
Miroljubivost i vrlina je poželjna
1
Stoga, braćo moja draga i željena, radosti i venče moj, tako čvrsto stojte u
Gospodu, dragi moji. 2 Evodiju molim i Sintihu molim da jedno misle u Gospodu. 3
Da, molim i tebe, pravi druže, pomaži im, jer su se sa mnom zajedno borile u
propovedanju evanđelja s Klimentom i ostalim mojim saradnicima, čija su imena u
knjizi života.
4
Radujte se svagda u Gospodu; opet velim: radujte se. 5 Vaša blagost neka bude
poznata svima ljudima: Gospod je blizu. 6 Ne brinite se ni za što, nego u svemu
molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem neka se vaše molbe Bogu očituju. 7 I mir
Božiji, koji prevazilazi svaki um, sačuvaće vaša srca i vaše misli u Hristu Isusu. 8
Uostalom, braćo, što god je istinito, što god je časno, što god je pravedno, što god
264
je čisto, što god ljubazno, što god je na dobru glasu, ako je kakva vrlina, ako je
kakva pohvala, na to mislite. 9 Što ste naučili, i primili, i čuli, i videli na meni, to
činite, i Bog mira biće sa vama.
Apostolova zahvalnost
10
Obradovao sam se vrlo u Gospodu što ste opet procvetali u svom staranju za
mene. Vi ste se i inače starali, ali niste imali prilike. 11 Ne govorim ovo zbog
oskudice; jer sam naučio da budem zadovoljan onim u čemu sam. 12 Umem i u
skromnosti živeti, umem i obilovati; upućen sam u sve i svašta, − biti sit i gladovati,
obilovati i oskudevati. 13 Sve mogu u onome koji me snaži. 14 Nego dobro ste
učinili što ste se primili moje nevolje. 15 A znate i vi, Filipljani, da u početku
propovedanja evanđelja, kada sam otišao iz Makedonije, ni jedna crkva nije bila sa
mnom u davanju i primanju − sem vas jedinih. 16 Vi ste mi u Solun i jedanput i
dvaput poslali za moju potrebu. 17 Ne kao da ja tražim dar, nego tražim plod koji se
množi na vaš račun. 18 Primio sam sve i imam u izobilju. Pun sam otkako sam od
Epafrodita primio što ste mi poslali, prijatan miris, dobrodošlu i bogougodnu žrtvu.
19
A Bog moj ispuniće svaku vašu potrebu po svom bogatstvu u slavi − u Hristu
Isusu. 20 A Bogu i Ocu našem neka je slava u sve vekove. Amin.
Završni pozdravi i blagoslov
21
Pozdravite svakoga svetog u Hristu Isusu. Pozdravljaju vas braća koja su sa
mnom. 22 Pozdravljaju vas svi sveti, a osobito oni iz careva doma.
23
Blagodat Gospoda Isusa Hrista neka je sa duhom vašim. Amin.
265
Poslanica Kološanima
Kološanima, glava 1
Uvod
1
Pavle, apostol Hrista Isusa voljom Božijom i brat Timotej 2 − svetima i vernoj
braći u Hristu u Kolosi: blagodat vam i mir od Boga Oca našega.
3
Zahvaljujemo Bogu i Ocu Gospoda našega Isusa Hrista moleći se svagda za vas, 4
pošto smo čuli za vašu veru u Hrista Isusa i ljubav koju imate prema svima svetima,
5
zbog nade koja vam je spremljena na nebesima, za koju ste već pre čuli u istinitoj
reči evanđelja, 6 koje je kod vas − kao što je po svemu svetu plodonosno i raste kao
i kod vas − od onoga dana kako ste ga čudi i poznali blagodat Božiju u istini; 7 kao
što ste ga naučili od Epafrasa, našeg dragog saslužitelja, koji je verni Hristov
služitelj za vas, 8 koji nam je i javio o vašoj ljubavi u Duhu.
Hristova uzvišenost i Hristovo delo
9
Stoga i mi od onoga dana kako smo to čuli ne prestajemo da se molimo Bogu za
vas i da molimo da se vi ispunite poznanjem njegove volje u svakoj duhovnoj
mudrosti i razumevanju, 10 da živite dostojno pred Gospodom i da mu u svemu
budete ugodni, plodonosni u svakom dobrom delu i rastući u bogopoznanju, 11
jačajući se svakom snagom shodno moći njegove slave − za svako strpljenje i
istrajnost, da s radošću 12 zahvaljujete Ocu koji nas je osposobio da učestvujemo u
nasledstvu svetih u svetlosti. 13 On nas je izbavio od vlasti tame i premestio u
carstvo svog ljubljenog Sina, 14 u kome imamo izbavljenje, oproštaj grehova.
15
On je slika nevidljivoga Boga, prvorođeni sveg stvorenja, 16 jer je u njemu
stvoreno sve što je na nebesima i na zemlji, sve vidljivo i nevidljivo, bili to prestoli,
ili gospodstva, ili poglavarstva, ili vlasti; sve je njegovim posredstvom stvoreno − i
za njega. 17 I on je pre svega i sve u njemu ima svoje postojanje. 18 On je i glava
tela, Crkve; on je početak, prvorođeni iz mrtvih, da u svemu on bude prvi. 19 Jer je
Bog blagoizvoleo da se u njemu nastani sva punina 20 i da njegovim posredstvom
sve izmiri sa sobom, stvorivši mir njegovom krvlju na krstu, te da njegovim
posredstvom izbavi sve što je na zemlji i što je na nebesima.
266
21
Pa i vas koji ste nekada bili otuđeni i neprijateljski nastrojeni svojim smeranjem
u zlim delima, 22 sada je izmirio smrću njegovog ljudskog tela, da vas svete,
neporočne i besprekorne postavi preda se, 23 ako samo ostanete u veri utemeljeni i
čvrsti, ne odvraćajući se od nade evanđelja koje ste čuli, koje je propovedano
svakom stvorenju pod nebom, čiji sam služitelj ja, Pavle, postao.
Apostolova zabrinutost zbog lažnih učitelja
24
Sada se radujem u svojim stradanjima za vas i na svom telu nadopunjavam ono
što nedostaje Hristovim nevoljama, − za njegovo telo, koje je Crkva, 25 čiji sam
služitelj ja postao po božanskoj uredbi koja mi je dana za vas − da ispunim reč
Božiju, 26 tajnu koja je bila skrivena od vremena i naraštaja, a sada je objavljena
njegovim svetima, 27 kojima je Bog hteo da obznani kako je bogata slava ove tajne
meću mnogobošcima: Hristos u vama, nada na slavu. 28 Njega mi objavljujemo
stavljajući u srce svakom čoveku i učeći svakog čoveka u svoj mudrosti, da svakog
čoveka postavimo savršenim u Hristu. 29 Za to se i trudim boreći se shodno
njegovoj delotvornoj sili koja u meni silno deluje.
1
Hoću, naime, da znate koliku borbu imam za vas, i za one u Laodikiji, i za sve
koji nisu videli moga telesnog lica, 2 da se njihova srca uteše i da sjedinjeni u
ljubavi dođu do sveg bogatstva punog razumevanja, do poznanja tajne Božije,
Hrista, 3 u kom je skriveno sve blago mudrosti i znanja. 4 A ovo govorim da vas
niko ne prevari nagovorljivim rečima. 5 Jer iako sam telom daleko, duhom sam sa
vama i radujem se gledajući vaš red i čvrstinu vaše vere u Hrista.
6
Kako ste, dakle, primili Gospoda Hrista Isusa, tako u njemu živite, 7 ukorenjeni i
nazidani na njemu, utvrđeni u veri kako ste poučeni, izobilujući u zahvalnosti. 8
Pazite da vas ko ne zarobi filosofijom i sujetnom prevarom po ljudskom predanju,
po svetskim stihijama, a ne po Hristu. 9 Jer u njemu telesno obitava sva punina
Božanstva, 10 a vi ste puni u njemu, koji je glava svakog poglavarstva i vlasti. 11 U
njemu ste i obrezani nerukotvorenim obrezanjem, − u skidanju čulnog tela, −
Hristovim obrezanjem, 12 kad ste u krštenju s njim sahranjeni; u njemu ste zajedno s
njim vaskrsnuti verom u delotvornu silu Boga koji ga je vaskrsao iz mrtvih. 13 I vas,
koji ste bili mrtvi zbog prestupa i neobrezanja vaše ploti, oživeo je zajedno s njim,
oprostivši nam sve prestupe 14 na taj način što je izbrisao obveznicu koja je svojim
odredba ma bila protiv nas i uklonio je − prikovavši je na krst. 15 On je razoružao
poglavarstva i vlasti, javno ih osramotio i pobedio ih na njemu.
267
16
Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo, ili za piće, ili za kakav praznik, ili
mladinu, ili subotu; 17 ovo je sve samo sen onoga što će doći, a stvarnost je Hristos.
18
Niko da vas ne lišava nagrade, želeći da to postigne poniznošću i službom
anđelima, upuštajući se u ono što bi rado video, nadimajući se uzalud svojim
plotskim umom, 19 a ne drži se glave od koje sve telo, povezano i potpomognuto
zglavcima i svezama, raste rastom koji Bog daje.
20
Ako ste se smrću sa Hristom oslobodili svetskih stihija, zašto dozvoljavate da
vam se određuju propisi − kao da živite u ovom svetu: 21 ne dohvati, niti okusi, niti
dotiči, 22 što sve upotrebom propada − shodno ljudskim zapovestima i naukama; 23
sve ovo izgleda mudrost koja se sastoji u samovoljnoj pobožnosti i poniznosti, i
nepoštednoj strogosti prema telu, a ne u nečem časnom, već samo radi zadovoljenja
ploti.
Život u Hristovom duhu
1
Ako ste, dakle, vaskrsnuti sa Hristom, tražite ono što je gore − gde Hristos sedi s
desne strane Božije. 2 Mislite na ono što je gore, a ne što je na zemlji. 3 Vi ste,
naime, umrli i vaš život je sa Hristom u Bogu sakriven. 4 Kada se javi Hristos, naš
život, onda ćete se i vi s njim javiti u slavi.
5
Pomorite, dakle, svoje udove koji su na zemlji, i u njima blud, nečistotu, strast, zlu
želju i lakomstvo, koje je idolopoklonstvo, 6 zbog čega dolazi gnev Božiji na
nepokorne sinove. 7 U ovim porocima ste se i vi nekada kretali, kada ste u njima
živeli. 8 A sada odbacite i vi sve ovo: gnev, jarost, zloću, huljenje, ružne reči iz
svojih usta. 9 Ne lažite jedan protiv drugoga, pošto ste svukli staroga čoveka sa
njegovim delima 10 i obukli novoga, koji se obnavlja za poznanje − po slici onoga
koji ga je stvorio, 11 gde nema Grka ni Judejina, obrezanja i neobrezanja, varvarina,
Skita, roba, slobodnjaka, nego je sve i u svima Hristos.
12
Obucite se, dakle, kao izabranici Božiji, sveti i mili, u srce milosrdno, u čestitost,
smernost, krotost, strpljivost, 13 snoseći jedan drugoga i praštajući jedan drugome,
ako ko ima tužbu na koga; kao što je Gospod i vama oprostio, tako opraštajte i vi. 14
A na sve ovo obucite ljubav, koja je sveza savršenstva. 15 I mir Hristov neka vlada
u vašim srcima, na koji ste i pozvani u jednom telu; i zahvalni budite. 16 Hristova
reč neka bogato obitava u vama; u svakoj mudrosti učite i opominjite jedan drugoga
psalmima, himnama, duhovnim pesmama, umilno pevajući Bogu u srcima svojim.
268
17
I sve što god činite rečju ili delom, sve činite u ime Gospoda Isusa, zahvaljujući
Bogu kroz njega.
Hrišćanske uzajamne dužnosti
18
Žene, pokoravajte se muževima kao što priliči u Gospodu. 19 Muževi, volite svoje
žene i ne ljutite se na njih. 20 Deco, slušajte svoje roditelje u svemu, jer je to ugodno
u Gospodu. 21 Očevi, ne razdražujte svoju decu, da ne postanu malodušna. 22
Robovi, slušajte u svemu svoje telesne gospodare, ne u pritvornosti kao oni koji
ljudima ugađaju, nego u prostoti srca − bojeći se Boga. 23 Što god činite, činite iz
duše kao da činite Gospodu a ne ljudima, 24 znajući da ćete od Gospoda kao
uzvraćaj primiti nasledstvo. Služite Gospodu Hristu. 25 Jer ko čini nepravdu primiće
što je skrivio, i ne gleda se ko je ko.
1
Gospodari, činite robovima što je pravo i pravično, znajući da i vi imate
gospodara na nebu.
2
Budite istrajni u molitvi, bdijte u njoj sa zahvaljivanjem, 3 moleći se ujedno i za
nas, da nam Bog otvori vrata za reč, da kažemo Hristovu tajnu − za koju sam i ja
svezan, 4 da je objavim onako kako moram reći. 5 Mudro živite prema onima koji
su napolju; iskorišćavajte svoje vreme. 6 Vaša reč neka je uvek ljubazna, solju
začinjena, da znate kako vam treba svakom pojedinom odgovarati.
Završni pozdravi
7
O mojim prilikama obavestiće vas Tihik, dragi brat, i verni služitelj i saslužitelj u
Gospodu, 8 koga vam baš za to poslah da doznate kako smo mi i da uteši vaša srca,
9
zajedno sa Onisimom, vernim i dragim bratom, koji je jedan od vaših; oni će vas
obavestiti o svemu što se ovde zbiva.
10
Pozdravlja vas Aristarh, moj drug u sužanjstvu, i Varnavin nećak Marko, za koga
ste primili uputstva, − ako vam dođe, primite ga, − 11 i Isus zvani Just; iz obrezanja
ovi su jedini koji mi pomažu za carstvo Božije i koji mi se nađoše za utehu. 12
Pozdravlja vas vaš zemljak Epafras, služitelj Hrista Isusa koji se jednako bori za
vas u molitvama − da biste vi kao savršeni i potpupo osvedočeni mogli ostati u
svemu što je volja Božija. 13 Ja,naime, svedočim za njega da se mnogo trudi za vas,
i za one u Laodikiji, i za one u Ierapolju. 14 Pozdravlja vas dragi lekar Luka, i
269
Dimas. 15 Pozdravite braću u Laodikiji i Nimfana i crkvu u njegovom domu. 16 I
kad se ova poslanica pročita kod vas, postarajte se da se pročita i u Laodikijskoj
crkvi, a i vi da pročitate poslanicu iz Laodikije. 17 Kažite Arhipu: pazi na službu
koju si primio u Gospodu − da je ispuniš.
18
Pozdrav mojom rukom, Pavlovom. Sećajte se mojih okova. Blagodat sa vama.
Prva poslanica Solunjanima
1 Solunjanima, glava 1
Uvod
1
Pavle i Silvan i Timotej Solunskoj crkvi u Bogu Ocu i Gospodu Isusu Hristu:
blagodat vam i mir.
2
Zahvaljujemo Bogu svagda za sve vas pominjući vas u svojim molitvama, 3
sećajući se neprestano dela vaše vere, i truda vaše ljubavi, i vaše strpljive nade u
Gospoda našega Isusa Hrista pred Bogom i Ocem našim, 4 znajući, braćo, koju Bog
ljubi, da ste vi izabrani, 5 da naša propoved evanđelja vama nije bila samo u reči,
nego i u sili, i u Duhu Svetome, i s puno pouzdanja, kao što znate kakvi smo bili
među vama vas radi. 6 I vi ste se ugledali na nas i na Gospoda, primivši reč u
velikoj nevolji s radošću Duha Svetoga, 7 tako da ste postali uzor svima vernima u
Makedoniji i Ahaji. 8 Od vas je reč Božija odjeknula ne samo u Makedoniji i Ahaji,
nego je vaša vera u Boga došla do svakog mesta, tako da nema potrebe da što
govorimo. 9 Sami ljudi, naime, pričaju za nas − kakav smo pristup k vama imali i
kako ste se vi od idola obratili Bogu, da služite živom i istinitom Bogu, 10 i da sa
nebesa očekujete njegovoga Sina koga je vaskrsao iz mrtvih, Isusa koji nas izbavlja
od gneva koji dolazi.
Apostolova propoved u Solunu
1
Jer sami znate, braćo, da naš pristup k vama nije bio naprazno, 2 nego smo se
oslobodili u Bogu da vam kazujemo evanđelje Božije uz veliku borbu, iako smo pre
270
toga u Filipima postradali i zlostavljani bili − kao što znate. 3 Jer naše bodrenje ne
biva iz zablude, ni od nečistote, niti lukavstvom, 4 nego kako nas je Bog udostojio
da nam poveri evanđelje − tako govorimo ne ugađajući ljudima, nego Bogu koji
ispituje naša srca. 5 Jer niti smo ikad istupili laskavom rečju, kao što znate, niti
prikrivenom lakomošću, Bog je svedok, 6 niti smo od ljudi tražili slave, ni od vas ni
od drugih, 7 iako kao Hristovi apostoli možemo sa važnošću da istupamo. Naprotiv,
među vama smo bili blagi kao kad majka neguje svoju decu. 8 Tako puni srdačne
naklonosti prema vama bili smo voljni da vam dodelimo ne samo evanđelje Božije
nego i svoje duše, jer ste nam postali dragi. 9 Sećate se, naime, braćo, našeg posla i
truda: propovedasmo vam evanđelje Božije radeći noću i danju − da ne budemo na
teret nikome od vas. 10 Vi ste svedoci i Bog − kako smo se sveto, pravedno i
besprekorno ophodili prema vama koji verujete. 11 Kao što znate, mi smo svakog
pojedinog od vas − kao otac svoju decu − 12 savetovali, i bodrili, i svedočili vam da
živite dostojno pred Bogom koji vas poziva u svoje carstvo i slavu.
13
I zato i mi zahvaljujemo Bogu bez prestanka, što ste vi reč Božiju, koju ste čuli
od nas, primili ne kao ljudsku reč, nego kao reč Božiju − kao što zaista i jeste, koja
je delotvorna u vama koji verujete. 14 Jer vi ste se, braćo, ugledali na crkve Božije
koje su u Hristu Isusu u Judeji, jer ste i vi isto prepatili od svojih saplemenika kao i
oni od Judeja, 15 od onih koji su ubili Gospoda Isusa i proroke, koji i nas progoniše,
koji Bogu ne ugađaju, koji se protive svima ljudima, 16 koji nas sprečavaju da
govorimo mnogobošcima da se spasu, − da u svako vreme ispune svoje grehe. Ali
najzad gnev Božiji stiže na njih.
Apostolova briga i radost

zbog ljubavi i čvrstine vernih
17
A mi, braćo, lišeni vas za kratko vreme, licem ali ne srcem, još više smo s
velikom žudnjom nastojali da vidimo vaše lice. 18 Stoga smo hteli da vam dođemo,
ja, Pavle, ne samo jedanput nego i dvaput, ali satana nas je sprečio. 19 Jer ko je naša
nada, ili radost, ili venac slave, − ako ne vi, − pred Gospodom našim Isusom o
njegovom dolasku? 20 Da, vi ste naša slava i naša radost.
1
Pošto nismo mogli više to da podnosimo, nađosmo za dobro da sami ostanemo u
Atini, 2 a Timoteja, svoga brata i Božijeg služitelja u Hristovom evanđelju,
poslasmo da vas utvrdi i obodri u vašoj veri, 3 da se niko ne pokoleba u ovim
nevoljama. Jer sami znate da smo za to određeni. 4 Pa i kad smo kod vas bili,
271
unapred smo vam govorili da ćemo trpeti nevolje, i kao što znate − tako je i bilo. 5
Stoga i ja, ne mogavši više podnositi, poslah Timoteja da saznam vašu veru, da vas
kako kušač nije iskušao i naprazno bude naš trud.
6
A sad, pošto nam je Timotej došao od vas i doneo dobru vest o vašoj veri i
ljubavi, i da nas svagda imate u lepoj uspomeni i da silno želite da nas vidite − kao i
mi vas, 7 utešismo se zbog toga, braćo, od vas u svoj svojoj nuždi i nevolji vašom
verom; 8 jer mi sad živimo, kad vi čvrsto stojite u Gospodu. 9 Jer kakvu zahvalnost
možemo da odamo Bogu za vas, za svu radost kojom se zbog vas radujemo pred
svojim Bogom? 10 Noću i danju najusrdnije mu se molimo da vidimo vaše lice i da
usavršimo ono što vašoj veri nedostaje.
11
A sam Bog i Otac naš, i Gospod naš Isus da upravi naš put k vama. 12 Vas pak
Gospod da učini bogatima i prebogatima u međusobnoj ljubavi i u ljubavi prema
svima, kao što i mi vas ljubimo, 13 da utvrdi vaša srca − da budete besprekorni u
svetosti pred Bogom i Ocem našim o dolasku Gospoda našega Isusa sa svima
svojim svetima.
Bodrenje na svetost
1
Najzad, braćo, molimo vas i opominjemo u Gospodu Isusu da još više napredujete
u onom što ste od nas primili − kako treba da živite i ugađate Bogu, kao što i živite.
2
Znate, naime, kakva smo vam uputstva dali u ime Gospoda Isusa. 3 Jer ovo je
volja Božija, vaše osvećenje, da se klonite bluda, 4 da svaki od vas zna steći svoju
ženu u svetosti i časti, 5 ne u požudnoj strasti kao mnogobošci koji ne znaju Boga; 6
da ne prelazite granice i ne zakidate svoga brata u trgovini, jer je Gospod osvetnik
za sve ovo, kao što smo vam ranije rekli i posvedočili. 7 Nije nas, naime, Bog
pozvao na nečistotu nego na osvećenje. 8 Stoga, dakle, koji to odbacuje ne odbacuje
čoveka, nego Boga koji vam i daje svoga Duha Svetoga.
9
A za bratoljublje nema potrebe da vam se piše, jer ste sami od Boga naučeni da
volite jedan drugoga; 10 pa vi to i činite svoj braći u celoj Makedoniji. Vas, pak,
molimo braćo, da to još više činite 11 i da častoljubivo nastojite da u miru živite, da
gledate svoje stvari i da radite svojim rukama − kao što smo vam na redili, 12 da se
dolično vladate prema onima koji su napolju, i da vam ni od Koga ništa ne treba.
O Hristovom dolasku
272
13
Ne želimo, braćo, da ostanete u neznanju u pogledu onih koji su usnuli, da ne
budete ožalošćeni kao ostali koji nemaju nade. 14 Ako, naime, verujemo da je Isus
umro i vaskrsao, tako će Bog Isusovim posredstvom povesti sa njim i one koji su
usnuli. 15 Jer ovo vam kazujemo rečju Gospodnjom − da mi koji živimo i ostajemo
do dolaska Gospodnjeg nećemo preteći one koji su usnuli. 16 Jer će sam Gospod na
zapovest, na glas arhanđela i na trubu Božiju sići sa neba, te će mrtvi u Hristu
vaskrsnuti prvo. 17 Zatim ćemo mi živi, mi koji preostajemo, biti zajedno sa njima
odneti na oblacima u vazduh − u susret Gospodu; i tako ćemo svagda biti sa
Gospodom. 18 Stoga tešite jedan drugoga ovim rečima.
Budite spremni
1
A u pogledu vremena i časa, braćo, nemate potrebe da vam se piše, 2 jer sami
tačno znate da će dan Gospodnji doći kao lupež u noći. 3 Kad, naime, kažu: mir i
sigurnost, tada će iznenada naići na njih pogibao kao bol na trudnu ženu i neće
uteći. 4 A vi, braćo, niste u tami − da vas dan kao lupež zatekne, 5 jer ste svi vi
sinovi svetlosti i sinovi dana. Mi ne pripadamo noći niti tami; 6 ne spavajmo, dakle,
kao ostali, nego bdijmo i budimo trezni. 7 Jer koji spavaju noću spavaju, i koji se
opijaju noću se opijaju. 8 A mi koji pripadamo danu budimo trezni, obučeni u oklop
vere i ljubavi, i s nadom na spasenje kao kacigom. 9 Jer nas Bog nije odredio za
gnev, nego da stečemo spasenje posredstvom Gospoda našega Isusa Hrista 10 koji je
umro za nas da s njim zajedno živimo − bilo da smo budni, bilo da spavamo. 11
Stoga tešite jedan drugoga i izgrađujte jedan drugoga, kao što to i činite.
Posebne napomene
12
Vas pak, braćo, molimo da odajete priznanje onima koji se trude među vama, i
svojim pretpostavljenima u Gospodu,i onima koji vas poučavaju; 13 cenite ih iznad
svega u ljubavi zbog njihovog dela. Među sobom živite u miru. 14 Molimo vas još,
braćo, poučavajte neuredne, hrabrite malodušne, pomažite slabe, budite strpljivi
prema svima. 15 Gledajte da niko nikome ne uzvrati zlo za zlo, nego svagda idite za
onim što je dobro − među sobom i prema svima. 16 Radujte se svagda, 17 molite se
Bogu bez prestanka, 18 zahvaljujte na svemu, jer je to volja Božija u Hristu Isusu za
vas. 19 Duha ne gasite, 20 proroštva ne potcenjujte. 21 Sve proveravajte, zadržavajte
što je dobro. 22 Klonite se svakovrsnog zla.
Završni pozdrav i blagoslov
273
23
A sam Bog mira da vas posveti potpuno, te da se vaš neoštećeni duh, i duša, i
telo, besprekorno sačuvaju prilikom dolaska Gospoda našega Isusa Hrista. 24 Veran
je onaj koji vas poziva, koji će to i izvršiti.
25
Braćo, molite se Bogu i za nas.
26
Pozdravite svu braću celivom svetim. 27 Zakljinjem vas Gospodom da se ova
poslanica pročita svoj braći.
28
Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista sa vama.
274
Druga poslanica Solunjanima
Uvod
Apostolovo zahvaljivanje i molitva
1
Pavle i Silvan i Timotej Solunskoj crkvi u Bogu Ocu našem i Gospodu Isusu
Hristu: 2 blagodat vam i mir od Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista.
3
Dužni smo svagda da zahvaljujemo Bogu za vas, braćo, kao što je pravo, zato što
vaša vera veoma raste i umnožava se međusobna ljubav svakog pojedinog od svih
vas, 4 tako da se mi sami hvalimo vama po crkvama Božijim poradi vaše strpljivosti
i vere u svim vašim gonjenjima i nevoljama koje podnosite. 5 To je znamenje
pravednog suda Božijeg, da se vi udostojite carstva Božijeg za koje stradate, 6 ako
je doista pravedno u Boga da uzvrati muku onima koji vas muče, 7 a vama
mučenicima pokoj sa nama prilikom pojave Gospoda Isusa s neba, sa anđelima sile
svoje, 8 u plamenom ognju koji će kazniti one što ne znaju Boga i one što nisu
poslušni evanđelju o Gospodu našem Isusu, 9 koji će biti kažnjeni večnom propašću
daleko od lica Gospodnjeg i od njegove silne slave, 10 kad u onaj dan dođe da se
proslavi u svojim svetima i da bude divan u svima vernima, zato što ste vi
poverovali našem svedočanstvu datom vama. 11 Zato se i molimo svagda za vas da
vas naš Bog udostoji i pozove, i ispuni svaku dobru volju u dobroti i delo vaše vere
u sili, 12 da se ime Gospoda našega Isusa proslavi u vama − i vi u njemu − po
blagodati Boga našega i Gospoda Isusa Hrista.
O drugom Hristovom dolasku i antihristu
1
A vas, braćo, molimo u pogledu dolaska Gospoda našega Isusa Hrista i našeg
skupljanja oko njega, 2 ne dajte se brzo pokolebati u razboritosti niti uplašiti, ni
duhom, ni rečju, ni tobože našom poslanicom − kao da je dan Gospodnji već tu. 3
Da vas niko ne prevari ni na koji način; jer nema dana Gospodnjeg dok prvo ne
nastupi otpad i ne pojavi se čovek greha, sin pogibli, 4 koji se protivi i diže na sve
što se naziva Bogom ili svetinjom, tako da će sesti u hram Božiji i samoga sebe
275
predstavljati − da je on Bog.
5
Zar se ne sećate da sam vam ovo kazivao još kad sam bio kod vas? 6 I sad znate
šta to zadržava da se on pojavi tek u svoje vreme. 7 Tajna bezakonja, naime, već
radi; samo da se ukloni onaj koji sad zadržava, 8 pa će se tada pojaviti bezakonik,
koga će Gospod Isus ubiti dahom svojih usta i uništiti pojavom svoga dolaska. 9
Pojava bezakonika osniva se na satanskom delovanju svakom silom, i čudnim
znacima, i lažnim čudima, 10 i svakom nepravednom prevarom za one koji
propadaju, zato što ne primiše ljubav prema istini − da se spasu. 11 I zato im Bog
šalje zabludnu delatnost − da poveruju laži 12 da budu osuđeni svi koji ne
poverovaše istini, nego se opredeliše za nepravdu.
Vi ste za spasenje izabrani
13
A mi smo dužni da svagda zahvaljujemo Bogu za vas braćo koju Bog ljubi, što
vas je Bog od početka izabrao za spasenje posvećenjem Duha i istinitom verom, 14
na koje vas je pozvao našim evanđeljem − da steknete slavu Gospoda našega Isusa
Hrista. 15 Stojte onda čvrsto, braćo, i držite predanja koja naučiste bilo našom rečju
bilo našom poslanicom. 16 A sam Gospod naš Isus Hristos i Bog Otac naš, koji nas
je zavoleo i dao nam večnu utehu i dobru nadu u blagodati, 17 da uteši vaša srca i
utvrdi vas u svakom dobrom delu i reči.
Posebni savet
1
Najzad, braćo, molite se Bogu za nas − da reč Gospodnja trči i da se proslavlja
kao i kod vas, 2 te da se izbavimo od besputnih i zlih ljudi, jer svi nemaju vere. 3 Ali
veran je Gospod koji će vas utvrditi i sačuvati od zla. 4 Mi se pak uzdamo u
Gospodu za vas da činite i da ćete činiti ono što vam nalažemo.
5
A Gospod da upravi vaša srca na ljubav prema Bogu i na Hristovu strpljivost.
6
A vama nalažemo, braćo, u ime Gospoda našega Isusa Hrista, da se odvojite od
svakoga brata koji živi neuredno, a ne po predanju koje su primili od nas. 7 Sami,
naime, znate kako treba da se ugledate na nas, jer mi se nismo neuredno vladali
među vama, 8 niti smo kod ikoga badava jeli hleb, nego smo u trudu i naporu radili
276
noć i dan − da ne budemo na teret nikom od vas. 9 Ne zato što mi ne bismo imali
prava na to, nego da sebe damo kao primer vama − da se ugledate na nas. 10 Jer i
kad smo bili kod vas, ovo smo vam nalagali: ako neko neće da radi, neka i ne jede.
11
Čujemo, naime, da neki među vama žive neuredno, ne rade ništa, nego se bave
nepotrebnim poslovima. 12 Takvima pak nalažemo i opominjemo ih u Gospodu
Isusu Hristu da mirno radeći jedu svoj hleb. 13 A vama, braćo, da ne dotuži dobro
činiti. 14 Ako pak ko ne posluša našu reč upućenu ovom poslanicom, naznačite toga
i ne mešajte se s njim − da se posrami. 15 I ne smatrajte ga neprijateljem, nego ga
savetujte kao brata.
Završni pozdrav i blagoslov
16
A sam Gospod mira da vam svagda da mir na svaki način. Gospod sa svima
vama.
17
Pozdrav je mojom rukom, Pavlovom. To je znak u svakoj poslanici; tako pišem.
18
Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista sa svima vama.
277
Prva poslanica Timoteju
1 Timotiju, glava 1
Uvod
1
Pavle, apostol Hrista Isusa po naredbi Boga, spasitelja našeg, i Hrista Isusa, naše
nade, 2 Timoteju, pravom čedu u veri: blagodat, milost, mir od Boga Oca i Hrista
Isusa Gospoda našega.
Pravu nauku treba čuvati
3
Kao što sam te prilikom odlaska u Makedoniju zamolio da ostaneš u Efesu, da
narediš nekima da ne uče drugačije, 4 i da ne obraćaju pažnju na priče i beskrajna
rodoslovlja, što sve stvara više prepiranja nego Božiji poredak koji se u veri
ostvaruje. 5 A krajnji cilj te naredbe je ljubav iz čista srca i dobre savesti i
nelicemerne vere, 6 od čega su se neki udaljili i obratili praznim razgovorima, 7
želeći da budu učitelji zakona, a nisu u stanju da razaberu ni šta govore ni šta
uporno uveravaju. 8 Mi, naime, znamo da je zakon dobar, ako ga ko primenjuje
kako treba, 9 znajući ovo − da zakon nije postavljen za pravednika nego za
bezakonike i nepokorne, bezbožnike i grešnike, nepobožne i pogane, ubice oca i
ubice matere, za one koji ubijaju ljude, 10 za bludnike, pederaste, trgovce robljem,
lažljivce, krivokletnike, i za sve drugo što se protivi zdravoj nauci, 11 po evanđelju
o slavi blaženoga Boga, koje je meni povereno.
12
Zahvaljujem Hristu Isusu, Gospodu našem koji me je osnažio, što me je smatrao
vernim i postavio u službu, 13 mene koji sam pre bio hulnik i gonitelj i nasilnik. Ali
mi je ukazana milost, zato što sam to učinio u neznanju i neverovanju; 14 a blagodat
Gospoda našega sa verom i ljubavlju u Hristu Isusu prebogato se izli na mene. 15
Istinita je reč i dostojna da je svi prime: Hristos Isus dođe na svet da spase grešnike
od kojih sam prvi ja. 16 Nego zato bih pomilovan, da na meni prvom Isus Hristos
pokaže svu svoju strpljivost za primer onima koji će verovati u njega za život večni.
17
A caru večnosti neprolaznom, nevidljivom, jedinom Bogu čast i slava u sve
vekove; amin.
18
Ovu ti naredbu poveravam, čedo Timoteju, shodno pređašnjim proroštvima za
278
tebe, da osnažen njima ratuješ dobar rat, 19 imajući veru i dobru savest, koju neki
odbaciše i u veri brodolom doživeše. 20 Među njima su Imenej i Aleksandar, koje
predadoh satani, da se nauče ne huliti.
1 Timotiju, glava 2
O molitvi i ponašanju žena
1
Molim, dakle, pre svega da se vrše moljenja, molitve, molbe, zahvaljivanja za sve
ljude, 2 za kraljeve i sva poglavarstva, da miran i tih život provedemo u svakoj
pobožnosti i čestitosti. 3 Ovo je dobro i ugodno pred Bogom, našim spasiteljem, 4
koji želi da svi ljudi budu spaseni i da dođu do poznanja istine. 5 Jer Bog je jedan i
jedan je posrednik između Boga i ljudi, čovek Isus Hristos, 6 koji je samoga sebe
dao kao otkup za sve, za svedočanstvo u pravo vreme; 7 za to svedočanstvo ja sam
postavljen kao propovednik i apostol, istinu govorim − ne lažem, kao učitelj
mnogobožaca u veri i istini.
8
Hoću, dakle, da se ljudi mole Bogu na svakom mestu podižući svete ruke bez
gneva i premišljanja. 9 Tako isto i žene u pristojnom odelu, sa stidom i smernošću,
da ukrašavaju sebe ne pletenicama i zlatom, ili biserima, ili raskošnim odevanjem,
10
nego dobrim delima − kao što to priliči ženama koje ispovedaju pobožnost. 11
Žena neka se uči u miru i svakoj pokornosti. 12 Ženi pak ne dopuštam da druge uči,
niti da gospodari nad mužem, nego da bude mirna. 13 Jer je prvo stvoren Adam,
zatim Eva. 14 I Adam ne bi prevaren, a žena prevarena učini prestup. 15 Ali će se
spasti rađanjem dece, ako ostanu u veri i ljubavi i osvećenju sa smernošću.
1 Timotiju, glava 3
O sveštenstvu
1
Istinita je ova reč: ko želi episkopstvo, lepu službu želi. 2 Episkop, dakle, treba da
je neporočan, jedne žene muž, trezven, razborit, pristojan, gostoljubiv, kadar
poučiti, 3 ne pijanica, ne ubojica, nego blag, ne naklonjen svađi, ne srebroljubac, 4
koji dobro upravlja svojim domom i ima poslušnu decu sa svakom čestitošću; 5 jer
ko ne zna da upravlja svojim domom kako će se starati za Crkvu Božiju? − 6 ne
novoobraćeni, da se ne naduje i padne pod đavolsku osudu. 7 A treba da ima i dobro
svedočanstvo od onih koji su van Crkve, da ne bi pao u pogrdu i zamku đavolju.
279
8
Đakoni isto tako treba da su časni, ne dvojezični, koji se ne odaju mnogom vinu,
ne lakomi na sraman dobitak, 9 koji imaju tajnu vere u čistoj savesti. 10 Pa i ovi da
se prvo ispitaju, pa onda da vrše službu − ako su besprekorni. 11 Žene isto tako da
su časne, da ne klevetaju, trezvene, verne u svemu. 12 Đakoni da budu muževi jedne
žene, koji dobro upravljaju svojom decom i svojim domovima. 13 Jer koji svoju
službu dobro izvrše stiču sebi lep stepen i mnogo pouzdanja u veri u Hrista Isusa.
Protiv lažnih učenja treba se boriti
14
Ovo ti pišem nadajući se da ću skoro doći k tebi; 15 ako se pak zadržim, da znaš
kako se treba vladati u domu Božijem, koji je Crkva Boga živoga, stub i tvrđa
istine. 16 I po opštem priznanju tajna pobožnosti je velika: onaj koji se javi u telu, bi
opravdan u Duhu, pokaza se anđelima, propovedi se mnogobošcima, svet u njega
poverova, bi uznet u slavi.
1 Timotiju, glava 4
1
A Duh izričito kaže da će u poslednja vremena neki odstupiti od vere, obratiće
pažnju na varljive duhove i demonske nauke, 2 u licemerju lažljivaca, koji su
žigosani u svojoj savesti, 3 koji zabranjuju stupanje u brak, traže da se uzdržava od
jela, koja je Bog stvorio da ih sa zahvalnošću uzimaju verni koji su poznali istinu. 4
Jer je svako stvorenje Božije dobro i ne treba odbacivati ništa što se sa zahvalnošću
prima. 5 Osvećuje se, naime, rečju Božijom i molitvom.
Dobar Hristov služitelj
6
Ako na ovo upućuješ braću, bićeš dobar služitelj Hrista Isusa, koji se hrani rečima
vere i dobre nauke za kojom si pošao. 7 A poganih i bapskih priča kloni se. Nego se
vežbaj u pobožnosti. 8 Jer telesno vežbanje je zamalo korisno, a pobožnost je
korisna za sve, jer ima obećanje za sadašnji i budući život. 9 Istinita je to reč i
dostojna da je svako primi. 10 Zato se, naime, trudimo i borimo, što smo se uzdali u
Boga živoga koji je spasitelj svih ljudi, osobito vernih. 11 Ovo nalaži i uči.
12
Niko da te ne prezire zbog tvoje mladosti, nego budi primer vernima u reči, u
vladanju, u ljubavi, u veri, u čistoti. 13 Dok ne dođem pazi na čitanje, na
savetovanje, na učenje. 14 Ne zanemari blagodatni dar koji je u tebi, koji ti je dan po
proroštvima, pošto su te prezviteri rukopoložili. 15 Ovo upražnjavaj, u ovome živi,
da tvoj napredak bude očevidan svima. 16 Pazi na samoga sebe i na nauku, istraj u
tome. Jer čineći ovo spašćeš i samoga sebe i one koji te slušaju.
280
1 Timotiju, glava 5
Praktični saveti za različite položaje
1
Starijeg čoveka ne ukorevaj strogo, nego ga moli kao oca, mlađe kao braću, 2
starije žene kao majke, mlađe kao sestre u svakoj čistoti. 3 Udovice poštuj, koje su
stvarno udovice. 4 Ako pak neka udovica ima decu ili unučad, neka prvo nauče
svoju kuću poštovati i roditeljima uzdarje uzvraćati; jer je to ugodno pred Bogom. 5
Koja je prava udovica i usamljena uzdala se u Boga i ostaje danonoćno istrajna u
moljenjima i molitvama. 6 A koja sladostrasno živi − živa je mrtva. 7 I ovo im
naloži − da budu bez mane. 8 A ko ne vodi brigu o svojima, naročito o domaćima,
odrekao se vere i gori je od onoga koji ne veruje.
9
U udovički spisak neka se unese udovica koja nije mlađa od šezdeset godina, koja
je bila jednom mužu žena, 10 koja ima svedočanstvo o dobrim delima, ako je decu
odgojila, ako je bila gostoljubiva, ako je svetima noge prala, ako je nevoljnima
pomoć ukazivala, ako je išla za svakim dobrim delom. 11 A mlađe udovice ne
primaj; jer kad im se čulnost uzbudi − protivno Hristu − žele da se udaju, 12 čime
navlače na sebe osudu što su prvu vernost pogazile. 13 A ujedno se i besposlene
navikavaju da idu po kućama, i ne samo besposlene nego i brbljive i ljubopitljive,
govoreći što ne treba. 14 Hoću, dakle, da se mlađe udovice udaju, da decu rađaju, da
vode domaćinstvo, da protivniku ne daju nikakva povoda za vređanje. 15 Neke su,
naime, već zastranile i pošle za satanom. 16 Ako koja verna ima udovice, neka ih
potpomaže, i neka se Crkva ne opterećuje. da može pomoći onima koje su prave
udovice.
17
Prezviterima koji su dobre starešine treba ukazivati dvostruku čast, naročito
onima koji propovedaju i poučavaju. 18 Jer Pismo kaže: »Ne zavezuj usta volu koji
vrše«, i »Radnik je dostojan svoje plate«. 19 Ne primaj tužbe protiv prezvitera −
sem na izjavu dva ili tri svedoka. 20 One koji greše izobličavaj pred svima, da i u
druge uđe strah. 21 Zaklinjem te pred Bogom i Hristom Isusom i izabranim
anđelima da ovo čuvaš bez predrasude i ništa ne činiš po naklonosti. 22 Ruke ne
polaži brzo ni na koga i nemoj da učestvuješ u tuđim gresima; drži sebe čista. 23 Ne
pij više samo vode, nego uzimaj pomalo vina zbog svoga stomaka i čestih slabosti.
24
Gresi nekih ljudi su vidni i idu pred njima na sud, a gresi nekih idu za njima. 25
Isto tako su vidna i dobra dela, a i koja pisu − ne mogu se sakriti.
281
1 Timotiju, glava 6
1
Svi koji su robovi pod jarmom neka drže svoje gospodare za vredne svake časti,
da se ne bi hulilo na Božije ime i na nauku. 2 A koji verne imaju kao gospodare
neka ih ne omalovažavaju zato što su braća, nego neka im još radije služe zato što
su verni i Bogu dragi, što se pašte u dobročinstvu. Ovo uči i savetuj.
Završne napomene i uputstva
3
Ako li ko uči drugačije i ne pristaje na zdrave reči Gospoda našega Isusa Hrista i
na nauku shodnu pobožnosti, 4 taj je nadmen i ne zna ništa, nego boluje od
prepiranja i svađanja, od čega nastaju zavist, svađa, huljenja, zla podozrenja, 5
svađanja ljudi pokvarena uma i lišenih istine, koji misle da je pobožnost sredstvo
dobiti. 6 Pobožnost i jeste velika dobit kada je spojena sa osećanjem dovoljnosti. 7
Jer ništa nismo doneli na svet, pa ništa ne možemo ni odneti. 8 A kad imamo hranu i
odeću, budimo ovim zadovoljni. 9 Koji pak žele da se bogate upadaju u napast i
zamku i mnoge nerazumne i škodljive želje koje guraju ljude u propast i pogibao. 10
Jer srebroljublje je koren svih zala; neki mu se predadoše, zastraniše od vere i sami
sebi mnoge muke pričiniše.
11
A ti, čoveče Božiji, izbegavaj sve to; idi za pravednošću, pobožnošću, verom,
ljubavlju, strpljivošću, blagošću. 12 Bori se u dobroj borbi vere, dohvati večni život
u koji si pozvan i za koji si dao dobro ispovedanje pred mnogim svedocima. 13
Nalažem ti pred Bogom koji sve oživljava i Hristom Isusom koji je pred Pontijem
Pilatom posvedočio lepo ispovedanje, 14 da držiš ovu naredbu čistu i neporočnu do
dolaska Gospoda našega Isusa Hrista, 15 koji će nam se u svoje vreme pokazati
blaženi i jedini vladalac, Kralj kraljeva i Gospodar gospodara, 16 koji jedini ima
besmrtnost i obitava u svetlosti kojoj se ne može pristupiti, koga niko od ljudi nije
video, niti može videti; njemu čast i večna sila. Amin.
17
Bogatima na ovom svetu nalaži da ne budu oholi i da se ne uzdaju u nesigurno
bogatstvo, nego u Boga koji nam sve daje izobilno za užitak, 18 da čine dobro, da se
bogate u dobrim delima, da budu darežljivi na opštu korist, 19 sabirajući tako sebi
blago kao temelj za budućnost, da dostignu pravi život.
20
O Timoteju, sačuvaj povereno ti dobro, kloni se poganih, praznih reči i
protivljenja lažnog znanja, 21 koga se neki drže i tako od vere otpadoše. Blagodat sa
vama.
282
Druga poslanica Timoteju
2 Timotiju, glava 1
Uvod
1
Pavle, apostol Hrista Isusa po Božijoj volji, na osnovu obećanja života u Hristu
Isusu, 2 Timoteju, dragom čedu: blagodat, milost, mir od Boga Oca i Hrista Isusa,
Gospoda našega.
3
Zahvalan sam Bogu kome služim od predaka svojih s čistom savešću, što te se
neprestano sećam u svojim molitvama noć i dan; 4 čeznem da te vidim, sećajući se
tvojih suza, da se ispunim radošću, 5 kad se setim nelicemerne vere koja je u tebi,
koja se prvo uselila u tvoju baku Loidu i tvoju majku Evniku, a uveren sam da je i u
tebi.
Evanđelje treba propovedati neustrašivo
6
Zbog toga te podsećam da raspiriš Božiji blagodatni dar, koji je u tebi kako sam
položio svoje ruke na tebe. 7 Nije nam, naime, Bog dao plašljivog duha. nego duha
sile i ljubavi i razboritosti. 8 Ne stidi se, dakle, svedočanstva za Gospoda našega, ni
mene − njegovoga sužnja, nego postradaj sa mnom za evanđelje po sili Boga, 9 koji
nas je spasao i prizvao svetim pozivom, ne na osnovu naših dela, nego po svojoj
odluci i blagodati koja nam je u Hristu Isusu dana pre večnih vremena, 10 a koja je
sada objavljena dolaskom Spasitelja našega Hrista Isusa, koji je uništio smrt,
obasjao život i neraspadljivost evanđeljem, 11 za koje sam ja postavljen kao
propovednik, i apostol, i učitelj. 12 Zbog toga i trpim sve ovo, ali se ne stidim, jer
znam u koga sam se uzdao, i uveren sam da je on kadar sačuvati do onoga dana
dobro koje je meni povereno. 13 Drži se primera zdravih reči koje si čuo od mene u
veri i ljubavi koja je u Hristu Isusu. 14 Lepo, povereno ti dobro sačuvaj Duhom
Svetim koji obitava u nama.
15
To znaš da su se u Aziji svi odvratili od mene, među kojima su Figel i Ermogen.
16
Onisiforovom domu neka Gospod da milost, jer me je više puta okrepio i nije se
postideo mojih okova, 17 nego me je došavši u Rim brižljivo potražio i našao. 18
Neka mu da Gospod da nađe milost kod Gospoda u onaj dan. I kako mi je sve u
283
Efesu poslužio, ti najbolje znaš.
2 Timotiju, glava 2
Hrista radi treba sve podnositi
1
Ti, dakle, čedo moje, jačaj u blagodati koja je u Hristu Isusu, 2 i što si čuo od
mene pred mnogim svedocima, to poveri vernim ljudima, koji će biti kadri i druge
poučiti. 3 Podnesi sa mnom zlopaćenje kao dobar vojnik Hrista Isusa. 4 Niko, ko je
u vojnoj službi, ne upliće se u poslove ovoga života − da bi tako ugodio onome koji
ga je u vojsku pozvao. 5 Pa i kad se neko bori, ne dobiva venca, ako se nije pravilno
borio. 6 Težak koji se trudi treba prvi da okusi od plodova. 7 Razumej što govorim;
Gospod će ti već dati shvatanje u svemu.
8
Pamti Isusa Hrista koji je vaskrsnut iz mrtvih, koji je od Davidova potomstva, −
po mom evanđelju, 9 u kom se zlopatim sve do okova kao kakav zločinac, ali reč
Božija nije okovana. 10 Zbog toga podnosim sve radi izabranih, da i oni dostignu
spasenje s večnom slavom u Hristu Isusu. 11 Istinita je reč: ako smo s njim umrli, s
njim ćemo i živeti. 12 Ako podnosimo, s njim ćemo i carovati. Ako ga se
odreknemo, i on će se odreći nas. 13 Ako smo neverni, on ostaje veran, jer ne može
da se odrekne samoga sebe.
Treba se boriti protiv neprijatelja istine
14
Ovo napominji zaklinjući ih pred Bogom da se ne prepiru, što ničemu ne koristi,
već ide na propast onih koji slušaju. 15 Potrudi se da se pokažeš vrstan pred Bogom
kao radnik koji ne mora da se stidi, koji pravo upravlja rečju istine. 16 A poganih
praznih reči kloni se, jer će takvi sve više napredovati u bezbožnosti, 17 i njihova
reč izjedaće kao rak−rana. Među ovima su Imenej i Filit, 18 koji se udaljiše od istine
govoreći da se vaskrsenje već dogodilo, i tako ruše nečiju veru. 19 Ipak stoji čvrsti
temelj Božiji koji ima ovaj pečat: »Poznao je Gospod koji su njegovi«, i »Neka
odstupi od nepravde svako ko naziva ime Gospodnje«. 20 Ali u velikom domu nema
samo zlatnih i srebrnih posuda, nego i drvenih i zemljanih, i to jedne za čast a druge
za običnu upotrebu. 21 Ako, dakle, ko očisti sebe od ovih, biće posuda za čast,
osvećena, korisna domaćinu, pripravljena za svako dobro delo.
22
Beži od mladalačkih želja, idi za pravednošću, verom, ljubavlju, mirom sa onima
koji prizivaju Gospoda iz čista srca. 23 A budalasta i nevaspitana zapitkivanja
odbijaj znajući da rađaju borbe. 24 Jer služitelj Gospodnji ne treba da se upušta u
284
takve borbe, nego treba da bude blag prema svima, kadar poučiti, voljan zlo
podnositi, 25 da u krotkosti vaspitava one koji se protive, ne bi li im kako Bog dao
pokajanje na poznanje istine, 26 i da se osveste od zamke đavola, koji ih je žive
zarobio da čine njegovu volju.
2 Timotiju, glava 3
Poslednji dani
1
A ovo znaj, da će u poslednje dane nastati teška vremena. 2 Ljudi će, naime, biti
samoživi, srebroljubivi, hvalisavi, oholi, hulnici, roditeljima nepokorni,
neblagodarni, bezbožni, 3 bez ljubavi, nepomirljivi, opadači, neuzdržljivi surovi,
bez ljubavi prema dobru, 4 izdajnici, naprasiti, naduveni, koji više vole slasti nego
Boga, 5 koji imaju obličje pobožnosti, ali su se odrekli njene sile; i ovih se kloni. 6
Jer od ovih su oni što se zavlače u kuće i love ženice opterećene gresima, koje vode
različite požude, 7 koje svagda uče, a nikako ne mogu da dođu do poznanja istine. 8
Na isti način kako su se Janije i Jamvrije usprotivili Mojsiju tako se i ovi protive
istini, ljudi izopačena uma, nepouzdani u veri. 9 Ali neće više napredovati; jer
njihovo bezumlje postaće vidno svima, kao što je postalo vidno bezumlje i onih.
Završna uputstva
10
A ti si pošao za mojom naukom, načinom života, nastojanjem, verom,
strpljivošću, ljubavlju, strpljenjem, 11 gonjenjima, stradanjima, koja mi se dogodiše
u Antiohiji, u Ikonijumu, u Listri; takva gonjenja sam podneo i Gospod me je
izbavio od sviju. 12 A i svi koji žele da žive pobožno u Hristu Isusu biće gonjeni. 13
A zli ljudi i varalice napredovaće na gore − varajući i varajući se. 14 A ti ostani u
onome što si naučio i u šta si uveren, znajući od koga si naučio 15 i što iz malena
znaš Sveta pisma, koja te mogu umudriti na spasenje verom u Hrista Isusa. 16 Sve
Pismo je bogonadahnuto i korisno za pouku, za karanje, za popravljanje, za
odgajanje u pravednosti, 17 da Božiji čovek bude savršen, pripravljen za svako
dobro delo.
2 Timotiju, glava 4
1
Zaklinjem te pred Bogom i Hristom Isusom koji će suditi živima i mrtvima, i
njegovim dolaskom, i njegovim carstvom: 2 propovedaj reč, prioni u vreme i
nevreme, pokaraj, zapreti, opomeni sa svakom strpljivošću i poukom. 3 Jer će doći
vreme kada neće podnositi zdrave nauke, nego će shodno svojim prohtevima
285
nakupiti sebi učitelje da im golicaju uši, 4 pa će odvratiti uši od istine i okrenuće se
pričama. 5 A ti budi trezven u svemu, zlopati se, izvrši delo evanđeliste, svrši
potpuno svoju službu.
6
Jer ja se već žrtvujem i vreme moje smrti je stiglo. 7 Dobru sam borbu izborio,
trku sam svršio, veru sam sačuvao. 8 A sad mi je pripravljen venac pravednosti, koji
će mi u onaj dan dati Gospod, pravedni sudija, ne samo meni nego i svima koji su
svu ljubav posvetili njegovom dolasku.
Vesti i poruke
9
Potrudi se da dođeš meni brzo. 10 Jer me Dimas ostavi − zavolevši ovaj svet − i
ode u Solun, Kriskent je otišao u Galatiju, Tit u Dalmaciju. 11 Samo je Luka kod
mene. Marka uzmi i povedi sa sobom; jer mi je koristan za službu. 12 Tihika sam
poslao u Efes. 13 Ogrtač, koji sam ostavio u Troadi kod Karpa, donesi kad dođeš, i
knjige − a naročito one pergamente. 14 Aleksandar kovač pričinio mi je mnoga zla;
uzvratiće mu Gospod po delima njegovim. 15 Njega se i ti pričuvaj; jer se vrlo
protivio našim rečima.
16
Prilikom prve moje odbrane niko nije bio sa mnom, nego me svi ostaviše; neka
im se to ne uračuna. 17 Ali Gospod beše uz mene i osnaži me, da se mojim
posredstvom propoved izvrši i da je čuju svi narodi, i izbavih se od lavovskih
čeljusti. 18 Gospod će me izbaviti od svakog zla dela i spašće me za svoje nebesko
carstvo. Njemu slava u vekove vekova, amin.
19
Pozdravi Prisku i Akilu i Onisiforov dom. 20 Erast je ostao u Korintu, a Trofima
ostavih bolesna u Militu. 21 Potrudi se da dođeš pre zime. Pozdravljaju te Euvul, i
Pud, i Lin, i Klaudija, i sva braća.
22
Gospod Isus neka je sa tvojim duhom. Blagodat neka je sa vama.
286
Poslanica Titu
Titu, glava 1
Uvod
1
Pavle, služitelj Božiji i apostol Isusa Hrista saglasno sa verom izabranika Božijih i
poznanjem istine koja je u duhu pobožnosti, 2 na osnovu nade na večni život koji je
pre večnih vremena obećao Bog koji ne laže, 3 a u svoje vreme objavio svoju reč
kroz propoved, koja mi je poverena naredbom Spasitelja našega, Boga, 4 Titu,
pravom čedu po zajedničkoj veri: blagodat i mir od Boga Oca i Hrista Isusa,
Spasitelja našega.
O sveštenstvu
5
Zato sam te ostavio na Kritu, da urediš ono što još nedostaje i da postaviš
prezvitere po gradovima − kao što ti naredih; 6 ako je ko besprekoran, muž jedne
žene, ako ima decu koja veruju, koju ne optužuju zbog raskalašnosti ili kao
nepokorne. 7 Jer episkop kao domoupravitelj Božiji treba da je besprekoran, ne
samoljubiv, ne osoran, ne pijanica, ne ubojica, ne lakom na sraman dobitak, 8 nego
gostoljubiv, prijatelj dobra, razborit, pravedan, duševan, uzdržljiv, 9 koji se drži
pouzdane reči saglasne sa naukom, da bude kadar i opominjati u zdravoj nauci i
izobličavati protivnike.
10
Ima, naime, mnogo nepokornih, koji mlate prazne reči i pomućuju um, naročito
oni iz obrezanja, 11 kojima treba zapušiti usta, jer oni radi sramnoga dobitka
rastrojavaju čitave kuće učeći što ne treba. 12 Jedan od njih, njihov sopstveni prorok
reče: Krićani su svagda lažljivi, zle zveri, leni trbusi. 13 Ovo svedočanstvo je
istinito. Zbog toga ih strogo izobličavaj, da budu zdravi u veri, 14 da ne paze na
judejske priče i zapovesti ljudi koji se odvraćaju od istine. 15 Čistima je sve čisto, a
opoganjenima i nevernima ništa nije čisto, nego su im um i savest opoganjeni. 16
Ispovedaju da znaju Boga, ali ga se delima odriču kao odvratni i neposlušni ljudi i
nepodobni za svako dobro delo.
287
Titu, glava 2
Dužnosti pojedinaca
1
A ti govori što se slaže sa zdravom naukom: 2 da starci budu trezni, časni,
razboriti, zdravi u veri, ljubavi, strpljivosti; 3 starice takođe da se vladaju kako to
dolikuje svetima, da ne budu opadljive, ne podlegle mnogom vinu, da budu
učiteljice dobra, 4 da mogu umudriti mlade žene kako da vole svoje muževe i svoju
decu, 5 da budu razborite, časne, dobre domaćice, pokorne svojim muževima, − da
se ne huli na reč Božiju.
6
Opominji isto tako mladiće da budu razboriti, 7 dajući u svemu samoga sebe kao
primer dobrih dela, u nauci − neiskvarenost, dostojanstvenu ozbiljnost, 8 zdravu i
nezazornu reč, da se protivnik posrami nemajući šta rđavo da kaže za nas. 9 Robove
opominji da se u svemu pokoravaju svojim gospodarima, da im budu ugodni, da ne
protivreče, 10 da ne potkradaju, nego da pokažu svu dobru vernost, da u svemu
ukrašavaju nauku Spasitelja našega, Boga.
11
Jer se pokaza Božija blagodat, spasonosna za sve ljude, 12 koja nas odgaja da se
odreknemo bezbožnosti i svetskih žudnji, da živimo razborito i pravedno i pobožno
na ovom svetu, 13 očekujući blaženu nadu i slavni dolazak velikoga Boga i
Spasitelja našega, Isusa Hrista, 14 koji je dao samoga sebe za nas, da nas izbavi od
svakoga bezakonja i očisti sebi narod koji mu pripada, koji revnuje za dobra dela. 15
Ovo govori i opominji i karaj sa svakom odlučnošću; niko da te ne prezire.
Titu, glava 3
1
Podsećaj ih da se pokoravaju poglavarstvima i vlastima, da budu poslušni,
spremni na svako dobro delo, 2 da ne hule ni na koga, da se ne svađaju, da budu
pravični pokazujući svaku blagost prema svima ljudima. 3 Jer smo i mi nekad bili
nerazumni, nepokorni, lutalice, robujući raznim požudama i nasladama, provodeći
život u zloći i zavisti, omrznuti, mrzeći jedan drugoga. 4 A kad se pokaza dobrota i
čovekoljublje Boga, Spasitelja našega, 5 spasao nas je ne na osnovu dela koja smo
mi učinili u pravednosti, nego po svojoj milosti − banjom koja preporađa i obnavlja
Duhom Svetim, 6 koga bogato izli na nas posredstvom Isusa Hrista, Spasitelja
našega, 7 da opravdani njegovom blagodaću postanemo naslednici večnoga života −
kao što se nadamo.
288
8
Istinita je reč i želim da to čvrsto zastupaš, da se oni što veruju u Boga staraju da
prednjače u dobrim delima. Ovo je dobro i korisno ljudima. 9 A budalastih
zapitkivanja i rodoslovlja i svađa i prepiranja o zakonu kloni se, jer su beskorisna i
ništavna. 10 Čoveka jeretika posle prvog i drugog savetovanja izbegavaj, 11 znajući
da se takav izopačio i da greši, te sam na sebe navlači osudu.
Završne poruke i pozdrav
12
Kad ti pošaljem Artemu ili Tihika, potrudi se da dođeš k meni u Nikopolj; jer
sam odlučio da onde prezimim. 13 Zinu zakonika i Apolosa brižno opremi za put, da
im ništa ne manjka. 14 Ali i naši neka se uče da budu prvi u dobrim delima gde je to
neophodno potrebno, da ne budu jalovi.
15
Pozdravljaju te svi koji su sa mnom. Pozdravi sve koji nas ljube u veri. Blagodat
sa svima vama.
289
Poslanica Filimonu
Uvod
1
Pavle, sužanj Hrista Isusa, i brat Timotej dragom Filimonu, našem saradniku, 2 i
sestri Apfiji, i našem drugu u vojevanju Arhipu, i crkvi u tvom domu: 3 blagodat
vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista.
Filimonova vera i ljubav
4
Zahvaljujem svome Bogu svagda spominjući te u svojim molitvama, 5 jer slušam
za tvoju ljubav i veru koju imaš prema Gospodu Isusu i prema svima svetima, 6 da
tvoje učestvovanje u veri bude delotvorno u poznanju svakoga dobra što je u vama
za Hrista. 7 Imao sam, naime, mnogo radosti i utehe od tvoje ljubavi, što si ti, brate,
okrepio srca svetih.
Pavle preporučuje Onisima
8
Stoga, iako imam veliku slobodu u Hristu da ti naređujem šta treba da radiš, 9
zbog ljubavi radije molim, ja takav kakav sam, starac Pavle, a sada i sužanj Hrista
Isusa, 10 molim te za svoje čedo Onisima, koga rodih u okovima, 11 koji ti je nekad
bio nekoristan, a koji sada i tebi i meni može dobro da posluži. 12 Šaljem ti ga
natrag, njega, to jest srce svoje. 13 Htedoh da ga zadržim kod sebe, da mi mesto tebe
posluži u okovima za evanđelje. 14 Ali bez tvoga pristanka nisam hteo ništa da
učinim, da tvoje dobro delo ne bude iznuđeno nego dobrovoljno. 15 Jer možda se
zato za kratko vreme rastao od tebe, da ga večno dobiješ, 16 ne više kao roba, nego
više od roba, kao dragoga brata, naročito meni, a kamo li tebi − i kao čovek i u
Gospodu. 17 Ako me, dakle, smatraš za druga, primi ga kao mene. 18 Ako ti je pak
naneo kakvu štetu ili ti što duguje, to upiši na moj račun. 19 Ja, Pavle, napisah
svojom rukom, ja ću platiti; da ti ne kažem da i samoga sebe meni duguješ. 20 Da,
brate, hteo bih da od tebe vidim neku korist u Gospodu; okrepi moje srce u Hristu.
21
Napisah ti ovo uzdajući se u tvoju poslušnost, jer znam da ćeš učiniti i više no što
ja kažem. 22 Ujedno pripremi mi i gostovanje, jer se nadam da ću vam vašim
molitvama biti darovan.
290
23
Pozdravlja te Epafras koji je sa mnom sužanj u Hristu Isusu, 24 Marko, Aristarh,
Dimas, Luka, moji saradnici.
25
Blagodat Gospoda Isusa Hrista sa duhom vašim. Amin.
291
Poslanica Jevrejima
Jevrejima, glava 1
Tema poslanice
1
Bog, koji je od davnine mnogo puta i na mnogo načina govorio našim očevima
preko proroka, 2 u ove poslednje dane progovorio nam je preko Sina, koga je
postavio za naslednika svega, čijim posredstvom je i svet stvorio; 3 on je odsjaj
njegove slave i odraz njegovoga bića, koji sve nosi svojom silnom rečju, koji je
izvršio očišćenje od greha i seo s desne strane veličanstva na visinama 4 i postao
toliko silniji od anđela − koliko je nasledio ime uzvišenije od njihovoga.
Hristos je uzvišeniji od anđela
5
Jer kome je od anđela ikad rekao: »Ti si Sin moj, ja sam te danas rodio«, i opet:
»Ja ću mu biti Otac i on će mi biti Sin«? 6 A za vreme kada će Prvorodnoga uvesti u
svet, govori: »I da mu se poklone svi anđeli Božiji«. 7 A za anđele govori: »Koji
vetrove čini svojim anđelima i plamenove ognjene svojim slugama«. 8 Za Sina pak:
»Tvoj presto, Bože, stoji u sve vekove i žezlo pravosti je žezlo tvoga carstva. 9
Zavoleo si pravednost i omrzao si bezakonje; zato te, o Bože, Bog tvoj pomaza
uljem radosti više nego tvoje drugove«, 10 i: »Ti si, Gospode, u početku osnovao
zemlju i nebesa su dela tvojih ruku. 11 Ona će proći, a ti ostaješ; i sva će oveštati
kao haljina, 12 i savićeš ih kao ogrtač, kao haljinu, i izmeniće se. A ti si uvek isti i
tvojih godina neće nestati«. 13 A kome je od anđela ikad rekao: »Sedi meni s desne
strane dok položim tvoje neprijatelje kao podnožje tvojih nogu«? 14 Nisu li to sve
službeni duhovi poslani da služe onima koji će naslediti spasenje?
Jevrejima, glava 2
Veliko spasenje
1
Zato treba većma da pazimo na ono što smo čuli, da ne promašimo cilj. 2 Jer ako
je bila čvrsta reč rečena posredstvom anđela, i svaki prestup i svaka neposlušnost
primila odgovarajuću odmazdu, 3 kako ćemo je izbeći mi, ako prenebregnemo
toliko spasenje, koje je počelo Gospodnjim propovedanjem, a koje je za nas
292
utvrđeno od onih koji su ga čuli, 4 pošto ga je Bog posvedočio čudnim znacima, i
čudesima, i raznim silama, i razdeljivanjem Duha Svetoga po svojoj volji.
5
Jer nije anđelima pokorio budući svet o kome govorimo. 6 Nego je neko
posvedočio negde govoreći: »Šta je čovek da ga se sećaš, ili sin čovečiji da ga
pogledaš? 7 Samo za malo si ga učinio manjim od anđela, slavom i čašću ovenčao si
ga, 8 sve si potčinio pod njegove noge«. A kad mu pokori sve, ništa mu ne ostavi
nepokoreno. No sad još ne vidimo da mu je sve pokoreno; 9 ali Isusa »za malo
učinjenog manjim od anđela« vidimo slavom i čašću ovenčana za smrtnu patnju, da
bi po milosti Božijoj za sve okusio smrt.
10
Jer je dolikovalo njemu, za koga je sve i kroz koga je sve, pošto je mnoge sinove
doveo u slavu, da stradanjima učini savršenim začetnika njihovoga spasenja. 11 Jer i
onaj koji osvećuje i oni koji se osvećuju − svi su od jednoga; zbog toga se ne stidi
da ih naziva svojom braćom, 12 kad govori: »Objaviću tvoje ime svojoj braći, usred
skupštine hvaliću te«. 13 I opet: »Ja ću se uzdati u njega«, i opet: »Evo ja i deca
koju mi dade Bog«. 14 Kako pak deca imaju učešća u krvi i ploti, tako i on uze
učešće u tome, da smrću obesnaži onoga što ima vlast nad smrću, to jest đavola, 15 i
da izbavi one koji su strahujući od smrti celog života bili u ropstvu. 16 Ne prima se,
naime, anđela, nego se prima Avraamova semena. 17 Stoga je bilo potrebno da u
svemu bude sličan braći, da bude milosrdan i veran prvosveštenik pred Bogom, da
okajava grehe naroda. 18 Jer, zato što je i sam trpeo kad je bio kušan, može da
pomogne onima koji se iskušavaju.
Jevrejima, glava 3
Hristos, uzvišeniji od Mojsija, zahteva veru
1
Stoga, braćo sveta, vi koji učestvujete u nebeskom pozivu, upravite svoje misli na
apostola i prvosveštenika naše veroispovesti, Isusa, 2 koji je veran onome koji ga je
postavio. kao što je bio i Mojsije u svem domu njegovom. 3 Jer ovaj je udostojen
veće slave od Mojsija − kao što veću čast od doma ima onaj koji ga je sagradio. 4
Svaki dom, naime, neko gradi, a Bog je sve sagradio. 5 I Mojsije je, doduše, bio
veran u svem domu njegovom kao sluga − za svedočanstvo onoga što je imalo da se
kaže, 6 a Hristos je kao sin nad svojim domom; mi smo njegov dom, ako pouzdanje
i slavnu nadu [do kraja čvrstu] održimo. 7 Zato, kao što govori Duh Sveti: »Danas
ako čujete njegov glas, 8 neka vam ne otvrdnu vaša srca kao prilikom ogorčenosti −
u dan kušanja u pustinji, 9 gde su vaši očevi pokušali da me iskušaju, te videše moja
dela 10 četrdeset godina. Zato se rasrdih na to pokolenje i rekoh: uvek blude srcem;
293
mojih puteva oni ne poznaše, 11 tako da se zakleh u svom gnevu: neće ući u mir
moj.« 12 Gledajte, braćo, da kako ne bude u kome od vas zlo srce koje ne veruje, pa
da otpadne od živoga Boga, 13 nego bodrite jedan drugoga svaki dan, dok god se
kaže »danas«, da koji od vas ne otvrdne od prevare greha. 14 Postali smo, naime,
Hristovi saučesnici, samo ako početak pouzdanja do kraja čvrst održimo. 15 Kad se
kaže: »Danas ako čujete njegov glas, neka vam ne otvrdnu vaša srca kao prilikom
ogorčenosti«. 16 Koji su to, naime, koji su čuli pa pali u ogorčenje? Zar ne svi koje
je Mojsije izveo iz Egipta? 17 A na koje se srdio četrdeset godina? Nije li na one
koji su zgrešili i čiji su leševi popadali u pustinji? 18 A kojima se zakleo da neće ući
u njegov mir, ako ne onima koji su se pokazali neposlušni? 19 I vidimo da nisu
mogli da uđu zbog neverovanja.
Jevrejima, glava 4
Mir za narod Božiji
1
Bojmo se, dakle, da se ko od vas, dok je još ostavljeno obećanje da se uđe u
njegov mir, ne pokaže da je zakasnio, 2 Jer i mi smo čuli radosnu vest kao i oni; ali
im ne pomože reč koju su čuli, zato što nije bila spojena sa verom kod onih koji su
je čuli. 3 U mir, naime, ulazimo mi koji smo poverovali, kao što je rekao: »Tako se
zakleh u svom gnevu i neće ući u moj mir«, iako su bila svršena dela − otkako je
udaren temelj sveta. 4 Jer je negde za sedmi dan ovako rekao: »I počinu Bog u
sedmi dan od svih svojih dela«. 5 A na ovom mestu opet: »Neće ući u moj mir«. 6
Ako, dakle, ostaje da neki uđu u taj mir, a oni koji su ranije čuli radosnu vest nisu
ušli zbog neposlušnosti, 7 to opet određuje jedan dan, jedno »danas«, kad posle
toliko vremena govori preko Davida, kao što je ranije rečeno: »Danas ako čujete
njegov glas, neka vam ne otvrdnu vaša srca«. 8 Jer da ih je Isus Navin doveo do
mira, ne bi Bog posle tih dana govorio o jednom drugom danu. 9 Znači, Božijem
narodu preostaje subotni mir. 10 Ko, naime, uđe u njegov mir taj je počinuo od
svojih dela − kao i Bog od svojih.
11
Potrudimo se, dakle, da uđemo u taj mir, da niko ne padne primerom iste
neposlušnosti. 12 Jer je reč Božija živa, i delotvorna, i oštrija od svakog mača s dve
oštrice, te doseže do rastavljanja duše i duha, zglavaka i moždine, pa sudi mislima i
smeranjima srca; 13 i nema stvorenja koje je nevidljivo pred njim, nego je sve golo i
otkriveno u očima onoga kome mi polažemo račun.
Bog je postavio Hrista za prvosveštenika
294
14
Kad, dakle, imamo velikog prvosveštenika koji je prošao nebesa, Isusa, Sina
Božijeg, držimo se čvrsto našeg veroispovedanja. 15 Jer mi nemamo prvosveštenika
koji ne može saosećati sa našim slabostima, nego je on u svemu bio iskušan −
slično nama − izuzev greha. 16 Pristupajmo, dakle, slobodno prestolu blagodati, da
primimo milost i nađemo blagodat kad nam zatreba pomoć.
Jevrejima, glava 5
1
Jer svaki prvosveštenik, koji se uzima od ljudi, postavlja se za ljude − da služi
pred Bogom, da prinosi darove i žrtve za grehe, 2 kao čovek koji može da bude
uviđavan prema onima koji ne znaju i blude, pošto je i sam podložan slabosti, 3 te
zbog toga mora kako za narod tako i za samoga sebe da prinosi žrtve za grehe. 4 I
niko sam sebi ne uzima ove časti, nego ga Bog poziva − kao i Aarona. 5 Tako i
Hristos ne proslavi samoga sebe da bude prvosveštenik, nego onaj koji mu reče: »Ti
si Sin moj, ja sam te danas rodio«, 6 kao što i na drugom mestu govori: »Ti si
sveštenik doveka po redu Melhisedekovu«. 7 On je za vreme svoga života u telu
krepkim jaukom i suzama prineo molitve i usrdna moljenja onome koji ga je mogao
spasti smrti, i bi uslišan za svoju bogobojaznost. 8 Iako je bio Sin, nauči se
poslušnosti od onoga što je pretrpeo, 9 i došavši do savršenstva postade svima −
koji su mu poslušni − začetnik večnoga spasenja, 10 nazvan od Boga prvosveštenik
po redu Melhisedekovu.
Ukor adresatima poslanice
11
Imali bismo o tom mnogo da govorimo, što je teško protumačiti, jer ste postali
tupi za slušanje. 12 Trebalo bi, naime, da ste po vremenu učitelji, vama je međutim
opet potrebno da vas ko uči početnim osnovama Božijih reči, i postali ste takvi da
vam je potrebno mleko a ne čvrsta hrana. 13 Jer svako ko se hrani mlekom nije
vičan u reči o pravednosti, jer je nejak. 14 A čvrsta hrana je za savršene, čija su čula
navikom uvežbana za razlikovanje dobra i zla.
Jevrejima, glava 6
1
Stoga ostavimo početnu nauku o Hristu, obratimo se savršenstvu ne postavljajući
opet temelj odvraćanjem od mrtvih dela i verom u Boga, 2 naukom o krštenju, o
polaganju ruku, o vaskrsenju mrtvih i večnom sudu. 3 I ovo ćemo učiniti ako Bog
da.
295
4
Jer je nemogućno one koji su jednom prosvećeni i koji su okusili nebeski dar
postavši učesnici Duha Svetoga, 5 koji su okusili dobru reč Božiju i sile budućeg
sveta, 6 pa ipak otpali, opet obnoviti za pokajanje, pošto oni ponovo sebi raspinju i
sramote Sina Božijeg. 7 Zemlja, naime, koja se napila kiše što često na nju pada i
koja rađa korisno povrće onima radi kojih se i obrađuje, prima blagoslov od Boga; 8
koja pak donosi trnje i čkalj ništa ne predi i blizu je kletve, njen kraj je u
spaljivanju.
9
A za vas, dragi naši, uvereni smo da ste bolji i da vam predstoji spasenje, iako
ovako govorimo. 10 Jer Bog nije nepravedan pa da zaboravi vaše delo i ljubav koju
ste pokazali prema njegovom imenu na taj način što ste poslužili svetima i što im i
sada služite. 11 Ali mi želimo da svako od vas do kraja pokazuje isto staranje da se
nada potpuno ispuni, 12 da ne postanete tromi, nego da se ugledate na one koji
verom i strpljivošću nasleđuju obećanja.
Čvrsto obećanje Božije
13
Jer kada je Bog dao obećanje Avraamu, nemajući nikoga većeg da se njime
zakune, zakle se samim sobom, 14 govoreći: »3aista ću te obilno blagosloviti i silno
umnožiti«. 15 I pošto je Avraam tako strpljivo istrajao, postiže obećanje. 16 Ljudi se,
naime, zaklinju onim što je veće i svako protivljenje se svršava zakletvom za
potvrdu. 17 Stoga se i Bog, želeći da u većoj meri pokaže naslednicima obećanja
nepromenljivost svoje odluke, poslužio zakletvom, 18 da bismo posredstvom dveju
nepromenljivih činjenica, u kojima se Bog ne može prevariti, krepku utehu imali mi
koji smo pribegli da dohvatimo nadu koja je pred nama; 19 nju imamo kao sigurno i
pouzdano sidro duše koje ulazi i iza zavese, 20 kuda Isus uđe za nas kao preteča i
posta večni prvosveštenik po redu Melhisedekovu.
Jevrejima, glava 7
Hristos je prvosveštenik po redu Melhisedekovu
1
Jer ovaj Melhisedek, salimski kralj, sveštenik svevišnjeg Boga, koji je izišao u
susret Avraamu kada se ovaj vraćao s pobede nad kraljevima, i blagosdovio ga, 2
kome je Avraam odvojio i desetak od svega, čije ime prevedeno znači prvo: »kralj
pravednosti«, a zatim i »salimski kralj« to jest »kralj mira«, 3 bez oca, bez majke,
bez rodoslovlja, nemajući ni početka danima na svršetka životu, upodobljen Sinu
Božijem, ostaje sveštenik doveka.
296
4
Pogledajte samo koliki je ovaj kome je Avraam, patrijarh, dao desetak od
najboljeg plena. 5 Doduše i oni od sinova Levijevih, koji prime svešteničku službu,
imaju naredbu da po zakonu uzimaju desetak od naroda, to jest, od svoje braće,
iako su i ovi izišli iz Avraamovih bedara.
6
Međutim, onaj koji ne vodi poreklo od njih uzeo je desetak od Avraama i
blagoslovio je onoga koji ima obećanja. 7 A niko ne može poreći da veće blagosilja
manje. 8 I ovde uzimaju desetak smrtni ljudi, a onde onaj za koga se svedoči da
živi. 9 I da tako kažem, posredstvom Avraama je i Levije, koji inače uzima desetak,
dao desetak, 10 jer je bio još u očevom bedru kada mu je Melhisedek izišao u susret.
11
Da je, dakle, bilo savršenstva posredstvom levitskog sveštenstva, jer je narod pod
njim dobio zakon, kakva bi još potreba bila da se postavlja drugi sveštenik po redu
Melhisedekovu i da se ne zove po redu Aaronovu? 12 Kad se, naime, menja
sveštenstvo, mora doći i do promene zakona. 13 Jer za koga se ovo govori, pripadao
je drugom plemenu − od kojega niko nije služio žrtveniku. 14 A sasvim je očevidno
da je Gospod naš potekao iz Judina plemena, a o sveštenicima iz ovoga plemena
Mojsije nije ništa rekao.
15
Još više je i potpunije je jasno kad se po sličnosti sa Melhisedekom postavlja
drugi sveštenik, 16 koji to nije postao po zakonu telesnog propisa nego po sili
neuništivog života. 17 Jer se za njega svedoči: »Ti si sveštenik doveka po redu
Melhisedekovu«. 18 Ukida se naime, pređašnja zapovest zato što je bila slaba i
beskorisna, 19 jer zakon nije ništa usavršio, a uvodi se bolja nada kojom se
približavamo Bogu. 20 I ukoliko ne biva bez zakletve, − jer su oni drugi postali
sveštenici bez zakletve, − 21 on pak sa zakletvom − posredstvom onoga koji mu
govori: »3akle se Gospod i neće se pokajati: ti si sveštenik doveka«, 22 utoliko je i
Isus postao jemac boljeg saveza. 23 I oni su u velikom broju postali sveštenici zato
što im smrt ne dozvoljava da ostanu; 24 ovaj pak ima neprolazno sveštenstvo zato
što on ostaje doveka. 25 Stoga i može sasvim da spase one koji njegovim
posredstvom prilaze Bogu, pošto svagda živi − da se moli za njih.
26
Nama je, naime, i dolikovao takav prvosveštenik, koji je svet, bezazlen,
neokaljan, odvojen od grešnika i koji je postao viši od nebesa; 27 koji nema
svakodnevno potrebu − kao prvosveštenici − da prinosi žrtve prvo za svoje
sopstvene grehe a zatim za grehe naroda; jer je on to učinio jednom zasvagda kada
je prineo samoga sebe. 28 Zakon, naime, postavlja slabe ljude za prvosveštenike, a
reč zakletve, date posle zakona, Sina koji je doveka savršen.
297
Jevrejima, glava 8
Hristos je prvosveštenik prave
skinije i boljeg saveza
1
U ovome što je rečeno glavna stvar je: imamo takvoga prvosveštenika koji je seo s
desne strane prestola veličanstva na nebesima, 2 kao služitelj svetinje i prave skinije
koju je podigao Gospod a ne čovek. 3 Jer svaki prvosveštenik postavlja se da
prinosi darove i žrtve; stoga je potrebno da ovaj ima nešto što će prineti. 4 Kad bi
on, dakle, bio na zemlji, ne bi bio ni sveštenik, pošto tu ima sveštenika koji prinose
darove po zakonu; 5 oni služe slici i senci nebeskih stvari, kao što je Mojsiju
prorečeno kada je trebalo da podigne skiniju: »Gledaj«, reče, naime, »da načiniš sve
po uzoru koji ti je pokazan na gori«.
6
Ovako je pak dobio izvrsniju službu ukoliko je posrednik boljega saveza, koji je
na višim obećanjima kao zakonom utvrđen. 7 Da je, naime, onaj prvi savez bio
besprekoran, ne bi se tražilo mesto za drugi. 8 Jer koreći ih govori: »Evo idu dani,
govori Gospod, i sklopiću novi savez s domom Izrailjevim i s domom Judinim, 9 ne
onako kako sam sklopio savez s njihovim očevima onoga dana kad ih uzeh za ruku
da ih izvedem iz zemlje egipatske, jer oni ne ostaše u mome savezu, te i ja njih
zanemarih, govori Gospod. 10 Jer ovo je savez koji ću sklopiti s domom Izrailjevim
posle onih dana, govori Gospod, daću svoje zakone u njihov um i napisaću ih na
njihovim srcima, i biću im Bog i oni će biti moj narod. 11 I niko više neće poučavati
svoga sugrađanina i niko svoga brata govoreći: »upoznaj Gospoda, jer će me
poznavati svi od maloga do velikoga među njima, 12 jer ću biti milostiv prema
njihovim nepravdama i neću se više sećati njihovih grehova.« 13 Time što kaže
»novi« savez proglasio je zastarelim onaj prvi. A što zastareva i oveštava nije
daleko od iščezavanja.
Jevrejima, glava 9
Hristos je začetnik večnog spasenja
1
Imao je, doduše, i prvi savez odredbe za bogosluženje i zemaljsku svetinju. 2 Jer
je bio uređen prvi deo skinije u kom beše svećnjak, i sto, i postavljeni hlebovi, − što
se zove Svetinja. 3 A iza druge zavese beše skinija koja se zove Svetinja nad
svetinjama, 4 sa zlatnom kadionicom i kovčegom zaveta, obloženim svuda zlatom,
u kom beše zlatan sud sa manom, i Aaronov štap koji je procvetao, i zavetne ploče,
5
a nad njim heruvimi slave Božije koji osenjivahu poklopac pomirenja; o svemu
298
ovome se sad ne može govoriti u pojedinostima.
6
Pošto je to tako uređeno, u prvi deo skinije svagda ulaze sveštenici kad vrše svoju
službu, 7 a u drugi deo skinije samo prvosveštenik jednom u godini, ne bez krvi,
koju prinosi za svoje i za narodne grehe učinjene iz neznanja. 8 Ovim Duh Sveti
pokazuje da put u Svetinju nad svetinjama još nije otkriven, dok još postoji prvi deo
skinije, 9 koja je simbolična slika za sadašnje vreme, po kojoj se prinose darovi i
žrtve nesposobne da u pogledu savesti dovedu do savršenstva onoga koji Bogu tako
služi, 10 pošto se osnivaju samo na jelima i pićima i raznim pranjima − kao telesnim
propisima određenim do vremena boljeg poretka.
11
Hristos pak dođe kao prvosveštenik budućih dobara i uđe jednom zasvagda u
svetinju kroz veću i savršeniju skiniju koja nije rukom načinjena, to jest, nije od ove
tvorevine, 12 i to ne krvlju jaraca i junaca, nego svojom sopstvenom krvlju, te nađe
večni otkup. 13 Jer kad krv jaraca i bikova i pepeo junice, kojim se krope
opoganjeni, osvećuje na telesnu čistoću, 14 koliko će više krv Hrista, koji je pomoću
večnoga Duha samoga sebe neporočnog prineo Bogu, čistiti našu savest od mrtvih
dela − da služimo živom Bogu.
15
I zato je on posrednik novoga saveza, da pozvani prime obećanje večnog
nasledstva, pošto on podnese smrt za otkup prestupaka učinjenih u prvom savezu. 16
Gde je, naime, testament, mora da se dogodi smrt testatora; 17 jer testament vredi po
smrti, a nikada ne važi dok je testator živ. 18 Stoga ni prvi savez nije osvećen bez
krvi. 19 Kad je, naime, Mojsije izgovorio svaku zapovest po zakonu svemu narodu,
uze junčiju i jareću krv s vodom i crvenom vunom i isopom, pa pokropi samu
knjigu i sav narod 20 govoreći: »Ovo je krv saveza koji je Bog sklopio sa vama«. 21
A isto tako je pokropio krvlju skiniju i sve bogoslužbene sasude. 22 I po zakonu se
skoro sve čisti krvlju, i bez prolivanja krvi nema oproštaja.
Hristos je prava žrtva
23
Moraju se, dakle, slike nebeskih stvari ovim čistiti, a same nebeske stvari boljim
žrtvama od ovih. 24 Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu svetinju, sliku one prave
svetinje, nego u samo nebo, da se sad pokaže pred licem Božijim za nas; 25 i to ne
da bi mnogo puta samoga sebe prineo, kao što prvosveštenik svake godine ulazi u
svetinju s tuđom krvlju, 26 jer bi u tom slučaju trebalo da mnogo puta postrada od
postanja sveta. Sada pak, na svršetku vekova, on se javio jedanput − da svojom
žrtvom ukloni greh. 27 I kao što je ljudima određeno da jednom umru, a zatim sud,
28
tako će se i Hristos, pošto je jednom prinet na žrtvu da ponese grehe mnogih,
299
drugi put javiti ne zbog greha − na spasenje onima koji ga očekuju.
Jevrejima, glava 10
1
Jer zakon ima samo senku budućih dobara, a ne i samo obličje stvari, pa ne može
nikad istim žrtvama, koje oni naprestano prinose svake godine, usavršiti one koji
pristupaju. 2 Zar se inače ne bi prestale prinositi, zato što se ne bi više osećali grešni
oni koji su tako služeći jednom očišćeni? 3 Ali one svake godine podsećaju na
grehe, 4 jer krv bikova i jaraca ne može da otkloni grehe. 5 Zato ulazeći u svet
govori: »Žrtava i prinosa nisi zaželeo, ali si mi telo pripravio; 6 žrtve koje se
spaljuju i žrtve za greh nisu ti bile ugodne. 7 Tada rekoh: evo dolazim − u knjizi je
napisano za mene − da učinim, Bože, tvoju volju«. 8 Dok on gore govori: »Žrtava i
prinosa, žrtava koje se spaljuju i žrtava za greh nisi zaželeo, niti su ti bile ugodne«,
one se po zakonu prinose; 9 tada reče: »Evo dolazim da učinim tvoju volju«. Ukida
prvo − da postavi drugo. 10 Po ovoj volji mi smo osvećeni prinošenjem tela Isusa
Hrista jednom zasvagda.
11
I svaki sveštenik, doduše, stoji svaki dan i služi prinoseći mnogo puta iste žrtve
koje nikada ne mogu potpuno ukloniti grehe. 12 Ovaj je, međutim, prineo samo
jednu žrtvu za grehe i zanavek seo s desne strane Bogu, 13 i dalje čeka dok njegovi
neprijatelji ne budu postavljeni kao podnožje njegovih nogu. 14 Jedno prinošenje je,
naime, zauvek dovelo do savršenstva one koji se osvećuju. 15 A to nam i Duh sveti
svedoči pošto je rekao: 16 »Ovo je savez koji ću sklopiti s njima posle onih dana,
govori Gospod; daću svoje zakone u njihova srca i u njihov um napisaću ih, 17 i
njihovih grehova i njihovih bezakonja neću se više sećati«. 18 A gde je opraštanje
ovih, tu nema više prinošenja za greh.
Bodrenje na istrajnost u veri
19
Kad, dakle, braćo, imamo pouzdanje da ulazimo u svetinju krvlju Isusa, 20 koji
nam je otvorio novi i živi put kroz zavesu, to jest, njegovo telo, 21 i kad imamo
velikog sveštenika nad Božijim domom, 22 pristupajmo s istinitim srcem u punoj
veri, očišćeni u srcima od zle savesti i oprana tela čistom vodom. 23 Držimo
nepokolebljivo ispovedanje naše nade, jer je veran onaj koji je obećao, 24 i pazimo
na to da jedan drugoga podstičemo na ljubav i dobra dela, 25 da ne ostavljamo svoje
skupštine, kao što neki imaju običaj, nego da bodrimo jedan drugoga utoliko pre
ukoliko vidite da se približava sudni dan.
300
26
Jer kad mi hotimično grešimo, pošto smo došli do poznanja istine, nema više
žrtve za grehe, 27 nego samo strašno očekivanje suda i − revnost vatre koja će
proždirati protivnike. 28 Kad neko prestupi Mojsijev zakon, bez milosti umire u
prisustvu dva ili tri svedoka. 29 Koliko goru kaznu mislite da će zaslužiti onaj koji
pogazi Sina Božijeg i krv saveza, kojom je osvećen, smatra nečistom, i ogreši se o
Duha blagodati. 30 Jer mi znamo onoga koji reče: »Moja je osveta, ja ću uzvratiti«. I
opet: »Gospod će suditi narodu svome«. 31 Strašno je pasti u ruke Boga živoga.
32
Sećajte se ranijih dana kada ste prosvećeni podneli mnogu stradalničku borbu, 33
time što ste s jedne strane bili javno izloženi vređanjima i nevoljama, a s druge
strane postali saučesnici onih koji tako žive. 34 Jer ste i sa sužnjima zajedno patili, i
otimanje vaših dobara primili ste s radošću znajući da za sebe imate bolje i trajno
imanje. 35 Ne odbacujte, dakle, svoje pouzdanje, koje ima veliku nagradu. 36 Vama
je, naime, potrebna istrajnost, da izvršite volju Božiju i primite obećanje. 37 »Jer još
malo, vrlo malo, pa će doći onaj koji treba da dođe i neće odocneti. 38 A pravednik
moj živeće od vere, ako li ustukne, moja duša neće uživati u njemu«. 39 A mi nismo
od onih koji bojažljivo odstupaju − na propast, nego od onih koji veruju − da steknu
život.
Jevrejima, glava 11
Svedoci delotvorne vere
1
A vera je tvrdo pouzdanje u ono čemu se nadamo, osvedočenje o stvarima koje ne
vidimo. 2 Jer u njoj su preci dobili dobro svedočanstvo. 3 Verom shvatamo da je
svet stvoren Božijom rečju, i to tako da je vidljivo postalo od nevidljivog. 4 Verom
Avelj prinese Bogu bolju žrtvu nego Kain, zahvaljujući njoj dobi svedočanstvo da
je pravedan, pošto je Bog svedočio za njegove darove, i njom on još uvek govori
iako je umro. 5 Verom Enoh bi prenet − da ne vidi smrti, i više se ne nađe, jer ga
Bog premesti. Jer pre no što je prenet bi posvedočen da je ugodio Bogu. 6 A bez
vere ne može mu se ugoditi; jer ko prilazi Bogu mora verovati da ima Boga i da on
uzvraća nagradom onima koji ga traže. 7 Verom Noje bi obavešten o onome što se
još nije videlo, pa obuzet strahopoštovanjem načini kovčeg za spasenje svoga
doma; njom on osudi svet i posta naslednik pravednosti koja se slaže sa verom.
8
Verom Avraam posluša kad bi pozvan da iziđe na mesto koje je imao da primi u
nasledstvo, i iziđe ne znajući kuda ide. 9 Verom se naseli u obećanoj zemlji kao u
tuđoj zemlji i nastani se u šatorima sa Isaakom i Jakovom, sunaslednicima istog
obećanja, 10 jer je očekivao grad koji ima čvrste temelje, čiji je graditelj i tvorac
301
Bog. 11 Verom i sama Sara dobi silu da stvara potomstvo i preko vremena svoje
starosti. zato što je smatrala vernim onoga koji joj je obećao. 12 Zato se i rodiše od
jednoga, i to gotovo mrtvoga, po mnoštvu »Kao zvezde nebeske i kao neizbrojljivi
pesak na morskoj obali«.
13
Shodno veri pomreše svi ovi ne primivši obećanja, nego ih samo izdaleka videše
i pozdraviše, i priznaše da su stranci i došljaci na zemlji. 14 Jer koji tako šta govore
pokazuju da traže otadžbinu. 15 I da su pri tom mislili na onu iz koje su izišli, imali
su vremena da se vrate; 16 ali sad čeznu za boljom, to jest, nebeskom otadžbinom.
Zato se Bog ne stidi njih, niti se stidi da se naziva njihovim Bogom; jer im je
pripremio grad.
17
Verom je Avraam prineo Isaaka kada je bio kušan, i jedinca je prinosio on koji je
primio obećanja, 18 kome je rečeno: »Po Isaaku nazvaće ti se potomstvo«. 19
Pomislio je da je Bog kadar i iz mrtvih vaskrsavati; zato ga je i dobio kao sliku. 20
Verom je Isaak blagoslovio Jakova i Isava i u pogledu budućih stvari. 21 Verom je
Jakov umirući blagoslovio svakog Josifovog sina, »I pokloni se duboko preko vrha
svoje palice«. 22 Verom Josif na samrti spomenu izlazak, sinova Izrailjevih i
zapovedi za kosti svoje.
23
Verom su Mojsija, kad se rodio, njegovi roditelji krili tri meseca, zato što su
videli da je dete lepo, a nisu se pobojali kraljeve naredbe. 24 Verom Mojsije, kad je
odrastao. odbi da se naziva sinom faraonove kćeri, 25 i hteo je radije da strada
zajedno sa narodom Božijim.nego da ima kratkotrajno uživanje greha, 26 jer je
Hristovu porugu smatro većim bogatstvom od blaga egipatskog; imao je, naime, u
vidu uzvraćanje nagradom. 27 Verom ostavi Egipat ne uplašivši se kraljeve jarosti;
jer se čvrsto držao Nevidljivoga kao da ga gleda. 28 Verom je proslavio Pashu i
izvršio kropljenje krvlju, da ih ne dotakne onaj koji je ubijao prvence. 29 Verom
pređoše Crveno more kao po suvoj zemlji, a kad Egipćani to pokušaše podaviše se.
30
Verom padoše jerihonski zidovi kad se sedam dana obilazilo oko njih. 31 Verom
Raava bludnica ne pogibe s nepokornima, jer primi uhode s mirom.
32
I šta još da kažem? Ne bi mi, naime, dostajalo vremena kad bih stao pričati o
Gedeonu, Varaku, Samsonu, Jeftaju, Davidu i Samuilu i prorocima, 33 koji verom
pobediše carstva, izvršiše pravednost, postigoše obećanja, zatvoriše usta lavovima,
34
ugasiše silu ognjenu, izbegoše oštricu mača, od slabosti se okrepiše, u boju
ojačaše, tuđinske vojske nagnaše u bekstvo. 35 Žene primiše svoje mrtve uskrsom.
Drugi su bili udareni na muke i ne pristaše na izbavljenje − da bi dobili bolje
vaskrsenje. 36 Drugi doživeše ruganja i batine, a uz to okove i tamnicu; 37 bili su
302
kamenjem pobijeni, prestrugani, iskušenjima podvrgnuti, pomreše od mača,
potucahu se u ovčijim kožusima, u kozijim kožama, u oskudici, u nevolji, u
zlopaćenju, oni, 38 kojih svet ne beše dostojan, lutahu po pustinjama, i gorama, i
pećinama, i jamama zemaljskim. 39 I svi ovi, iako su posvedočeni za svoju veru, ne
primiše obećanja, 40 pošto je Bog za nas predvideo nešto bolje, da oni ne dođu do
savršenstva bez nas.
Jevrejima, glava 12
Hristov primer
Božansko karanje
1
Zato, dakle, i mi kad imamo oko sebe toliki oblak svedoka, odbacimo svaki teret i
greh koji nas lako zapliće, strpljivošću trčimo trku koja nam predstoji, 2 gledajući
na Isusa, začetnika i usavršitelja vere, koji je umesto radosti − koja je bila pred njim
− podneo krst prezrevši sramotu, i seo s desne strane Božijeg prestola. 3 Razmislite,
naime, o njemu, koji je od grešnika podneo takvo protivljenje protiv sebe, da ne
malakšete i ne klonu duše vaše.
4
Još se niste do krvi usprotivili boreći se protiv greha, 5 i zaboravili ste opomenu,
koja vam kao sinovima govori: »Sine moj, ne preziri karanja Gospodnjeg, niti kloni
kad te on kara; 6 jer koga Gospod ljubi, onoga kara, a bije svakoga sina koga
prima«. 7 Ako podnosite karanje, Bog postupa sa vama kao sa sinovima. Jer koji je
to sin koga otac ne kara? 8 Ako ste pak bez karanja, u kom su svi dobili deo, onda
ste kopilad a ne sinovi. 9 Dalje, karali su nas naši telesni očevi i mi smo zazirali od
njih; nećemo li se mnogo radije potčiniti Ocu duhova i tako poživeti? 10 Jer oni nas
karahu za malo dana kako im se svidelo, a on nas kara na korist − da dođemo do
učešća u njegovoj svetosti. 11 Svako karanje, naime, u sadašnje vreme ne izgleda da
je na radost nego na žalost, ali kasnije daje miran rod pravednosti onima koji su
njime izvežbani. 12 Zato »ispravite klonule ruke i iznemogla kolena, 13 i poravnite
staze nogama svojim«, da ono što je hromo ne iščaši nogu, nego da se radije izleči.
Traži se pouzdanje u Božiju blagodat i obećanje
14
Težite za mirom sa svima i za osvećenjem − bez čega niko neće videti Gospoda,
15
pazeći da ko ne ostane bez blagodati Božije, i »da ne uzraste kakav gorak koren i
ne uznemiri vas«, i da se mnogi njime ne opogane, 16 da ne bude ko bludnik ili
nesvet kao Isav, koji je za jedno jelo prodao svoje prvorodstvo. 17 Znate, naime, da
je on kasnije, kada je želeo da nasledi blagoslov, bio odbijen, jer ne nađe mesta
303
pokajanju, iako ga je sa suzama tražio.
18
Jer vi niste prišli gori koja se može opipati i koja je zažarena od vatre, ni tmini, ni
pomrčini, ni oluji, 19 ni zvuku trube, ni glasu reči za koji su slušaoci molili da im se
više ne govori. 20 Jer nisu mogli da podnesu zapovest: »Ako i zver dotakne goru,
biće kamenjem ubijena«. 21 I prizor je bio tako strašan da Mojsije reče: »Uplašen
sam i drhtim«. 22 Nego ste prišli Sionskoj gori i gradu Boga živoga, nebeskom
Jerusalimu, hiljadama anđela, svečanom zboru 23 i crkvi prvenaca koji su popisani
na nebesima, i Bogu − sudiji svih, i duhovima savršenih pravednika, 24 i posredniku
novoga saveza, Isusu, i krvi kropljenja, koja govori bolje nego Aveljeva krv.
25
Gledajte da ne odbijete onoga koji govori. Jer ako ne utekoše oni što odbiše
onoga koji je prorokovao na zemlji, još manje ćemo uteći mi kad se uklanjamo od
onoga koji govori sa nebesa. 26 Njegov glas je tada potresao zemlju, a sada je
obećao: »Još jednom potrešću ne samo zemlju nego i nebo«. 27 A »još jednom«
ukazuje na promenu onoga što se kao stvoreno pomiče, da ostane ono što se ne
pomiče. 28 Zato, primajući nepokolebljivo carstvo, budimo zahvalni i zahvalnošću
služimo ugodno Bogu s poštovanjem i strahom. 29 Jer »Bog naš je oganj koji
proždire«.
Jevrejima, glava 13
Posebne napomene
1
Bratoljublje neka ostane. 2 Gostoljubivosti ne zaboravljajte; jer su neki njome − ne
znajući − ugostili anđele. 3 Sećajte se sužanja kao da ste s njima svezani, i onih koji
se zlopate, jer ste i sami u telu. 4 Svi da poštuju brak i bračna postelja da bude
neokaljana; jer Bog će suditi bludnicima i preljubočincima. 5 Ne budite
srebroljupci, budite zadovoljni onim što imate, jer je on sam rekao: »Nikad te neću
napustiti niti ću te ostaviti«. 6 Zato možemo slobodno da govorimo: »Gospod je moj
pomagač, neću se pobojati; šta će mi učiniti čovek?«
7
Sećajte se svojih starešina koji vam propovediše reč Božiju; gledajte na svršetak
njihovog vladanja, podražavajte njihovu veru. 8 Isus Hristos je isti juče i danas i
doveka.
9
Ne dajte se zavesti različitim i tuđim naukama; jer je dobro utvrđivati srce
blagodaću, ne jelima, od kojih nisu imali koristi oni koji su po njima živeli. 10 Mi
imamo žrtvenik od kojega ne smeju jesti oni koji služe skiniji. 11 Jer se telesa
304
životinja, čiju krv prvosveštenik unosi u svetinju za grehe, spaljuju izvan okola. 12
Stoga je Isus, da bi osvetio narod svojom krvlju, postradao izvan gradskih vrata. 13
Izlazimo, dakle, k njemu izvan okola noseći njegovu porugu. 14 Jer ovde nemamo
trajnog grada, nego tražimo budući. 15 Prinosimo, dakle, stalno − njegovim
posredstvom − Bogu zahvalnu žrtvu, to jest, plod usana koje ispovedaju njegovo
ime. 16 A dobročinstvo i održavanje zajednice ne zaboravljajte; jer se takvim
žrtvama ugađa Bogu. 17 Budite poslušni svojim starešinama i pokoravajte se, jer oni
bdiju nad vašim dušama kao oni koji će za to odgovarati; da oni to čine s radošću a
ne uzdišući, jer vam ovo ne bi bilo od koristi.
18
Molite se Bogu za nas, jer smo uvereni da imamo dobru savest − kad u svemu
želimo da se lepo vladamo. 19 Utoliko više molim vas da to činite da bih vam brže
bio vraćen.
Molitva
20
A Bog mira, koji je krvlju večnoga saveza izveo iz mrtvih velikog pastira ovaca,
Gospoda našega Isusa, 21 da vas usavrši u svakom dobru, da činite njegovu volju,
tako da on čini u nama ono što je ugodno pred njim − posredstvom Isusa Hrista,
kome slava u sve vekove. Amin.
Završna poruka, pozdrav i blagoslov
22
Molim vas pak, braćo, primite ovu poučnu reč; ja sam vam, naime, ukratko
napisao. 23 Znajte da je naš brat Timotej oslobođen; ako uskoro dođe, s njim ću vas
videti.
24
Pozdravite sve svoje starešine i sve svete. Pozdravljaju vas braća iz Italije.
25
Blagodat sa svima vama. Amin.
305
Jakovljeva poslanica
Jakov, glava 1
Uvod
1
Jakov, služitelj Boga i Gospoda Isusa Hrista, pozdravlja dvanaest plemena u
dijaspori.
O iskušenjima
2
Smatrajte za čistu radost, braćo moja, kad padnete u različite napasti, 3 znajući da
kušanje vaše vere gradi strpljivost. 4 A strpljivost neka ima savršeno delo, da budete
savršeni i potpuni, bez ikakva nedostatka.
5
Ako nekom od vas nedostaje mudrosti, neka ište od Boga koji svima prosto daje i
ne kori, i daće mu se. 6 Samo neka ište s verom ne sumnjajući ništa. Jer koji sumnja
sličan je morskom valu koji vetar podiže i tera. 7 Taj čovek, naime, neka ne misli da
će dobiti što od Gospoda, 8 kad je čovek podeljene duše, nepostojan na svim svojim
putevima. 9 Neka se siromašni brat hvali svojom uzvišenošću, 10 a bogati svojim
poniženjem, jer će proći kao cvet trave. 11 Jer sunce granu sa žegom i osuši travu, te
otpade njen cvet i propade lepota njenog izgleda. Tako će i bogataš uvenuti na
svojim putevima.
12
Blažen je čovek koji istrajno podnosi iskušenje, jer će − kad postane prekaljen −
primiti venac života, koji je Gospod obećao onima koji ga ljube. 13 Nijedan, kad trpi
iskušenje, da ne govori: Bog me kuša. Jer Bog se ne da zlim kušati, i sam nikoga ne
iskušava. 14 Nego svako podleže iskušenju na taj način što ga njegova sopstvena
požuda vuče i mami; 15 tada požuda začne i rađa greh, a učinjeni greh rađa smrt.
16
Ne varajte se, draga braćo moja. 17 Svaki dobar dar i svaki savršen poklon dolazi
odozgo od Oca svetlosti, kod koga nema izmene niti senke od promene. 18 Po
svojoj volji on nas je rodio istinitom rečju, da budemo neka prvina od njegovih
stvorenja.
O živoj veri
306
19
Znajte ovo, draga moja braćo. Svaki čovek neka bude brz čuti, spor govoriti, spor
na gnev; 20 jer čovečiji gnev ne stvara pravednost pred Bogom. 21 Zato odbacite
svaku nečistotu i ostatak zloće, i s krotošću primite usađenu reč koja je kadra spasti
vaše duše. 22 Nego budite izvršioci reči a ne samo slušači − koji sami sebe varaju. 23
Jer ako ko samo sluša reč, a ne izvršava je, taj je sličan čoveku koji posmatra svoje
prirodno lice u ogledalu; 24 pogledao se, naime, pa otišao, i odmah je zaboravio
kakav je bio. 25 A ko zagleda u savršen zakon istine i u njemu ostane, ne bude
zaboravni slušač nego izvršilac dela, taj će biti blažen u svom delu.
26
Ako ko misli da je pobožan, a ne zauzdava svoj jezik, nego vara svoje srce,
njegova pobožnost ništa ne vredi. 27 Ovo je čista i neokaljana pobožnost pred
Bogom i Ocem: obilaziti siromašne i udovice u njihovim nevoljama i sebe držati
neopoganjena od sveta.
Jakov, glava 2
Upozorenje protiv predrasuda
1
Braćo moja, imajte veru u našeg slavnog Gospoda Isusa Hrista ne gledajući ko je
ko. 2 Jer ako uđe u vašu skupštinu čovek sa zlatnim prstenom i u sjajnoj haljini, a
uđe i siromah u prljavoj haljini, 3 pa vi pogledate onoga što nosi sjajnu haljinu i
rečete mu: ti sedi ovde lepo, a siromahu rečete: ti stani tamo ili sedi do mog
podnožja, 4 niste li došli do dvoumljenja u sebi i tako postali sudije sa zlim
mislima?
5
Čujte, draga moja braćo. Zar ne izabra Bog one koji su pred svetom siromašni da
budu bogati u veri i naslednici carstva koje je obećao onima koji ga ljube? 6 A vi
prezreste siromaha. Nisu li bogataši ti što vas tlače i vuku na sudove? 7 Ne hule li
oni na lepo ime kojim ste nazvani? 8 Ako pak izvršavate carski zakon po Pismu:
»ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe«, dobro činite. 9 A ako gledate ko je ko,
činite greh i zakon vas izobličava kao prestupnike. 10 Jer ko sav zakon drži, a
pogreši samo u jednom, kriv je za sve. 11 Jer onaj koji je rekao: »Ne čini preljube«,
rekao je i: »Ne ubij«. Ako ne činiš preljube, a ubijaš, postao si prestupnik zakona. 12
Tako govorite i tako tvorite kao ljudi kojima će se zakonom slobode suditi. 13Jer
sud nema milosti prema onom koji nije milost ukazivao; milost slavi pobedu nad
sudom.
Vera i dela
307
14
Kakva je korist, braćo moja, ako ko govori da ima veru, a nema dela? Može li ga
vera spasti? 15 Ako su brat ili sestra neodeveni i oskudevaju u svakodnevnoj hrani,
16
pa im neko od vas kaže: idite s mirom, utopljavajte se i nasitite se, a ne date mu
što je telu potrebno, kakva korist? 17 Tako je i vera, ako nema dela, sama po sebi
mrtva. 18 Ali neko će reći: ti imaš veru, a ja imam dela. Pokaži mi svoju veru bez
dela, a ja ću ti pokazati veru po svojim delima. 19 Ti veruješ da ima samo jedan
Bog? Dobro činiš; i demoni to veruju i drhte.
20
Hoćeš li pak da saznaš, prazni čoveče, da vera bez dela ništa ne vredi? 21 Naš
otac Avraam nije li po delima opravdan, kada je prineo svoga sina Isaaka na
žrtvenik? 22 Vidiš da je vera sarađivala sa njegovim delima, i vera je delima došla
do svog ispunjenja. 23 I ispuni se Pismo koje govori: »Poverova Avraam Bogu i
uračuna mu se u pravednost, i nazva se prijatelj Božiji«. 24 Vidite da se čovek
opravdava delima, a ne samo verom. 25 Isto tako i Raava bludnica zar se ne opravda
delima, kad primi vesnike i izvede ih drugim putem? 26 Kao što je, naime, telo bez
duha mrtvo, tako je mrtva i vera bez dela.
Jakov, glava 3
O obuzdavanju jezika
1
Ne budite, braćo moja, mnogi od vas učitelji, jer znamo da ćemo u toliko većma
biti osuđeni. 2 Jer svi mi mnogo grešimo. Ako ko u reči ne greši, to je savršen
čovek, kadar zauzdati i sve telo. 3 I kad konjima stavljamo žvale u usta − da nam se
pokoravaju, mi upravljamo čitavim njihovim telom. 4 Vidi i lađe, kolike su i gone
ih žestoki vetrovi, a njima upravlja vrlo mala krma kuda hoće krmareva volja. 5
Tako je i jezik mali ud, ali se hvali velikim stvarima. Vidi kako mala vatra zapali
veliku šumu. 6 I jezik je vatra, svet nepravde, jezik se nalazi među našim udovima,
skrnavi sve telo i on zapaljuje životni tok, a pakao njega pali.
7
Ljudski rod ukroćava i ukrotio je svaki rod zveri i ptica, gmizavaca i morskih
životinja, 8 ali niko od ljudi ne može da ukroti jezik − nemirno zlo, pun smrtnog
otrova. 9 Njim blagosiljamo Gospoda i Oca, i njim proklinjemo ljude koji su
stvoreni po slici Božijoj; 10 iz istih usta izlazi blagoslov i kletva. To tako ne treba da
bude, braćo moja. 11 Toči li izvor iz istog otvora slatku i gorku vodu? 12 Može li,
braćo moja, smokva da donese masline ili vinova loza smokve? Ni slan izvor ne
može dati slatku vodu.
O pravoj mudrosti i duhu ovoga sveta
308
13
Ko je među vama mudar i pametan? Neka lepim vladanjem pokaže svoja dela u
mudroj smernosti. 14 Ako pak u svojim srcima imate gorku zavist i svađu, ne
hvalite se i ne lažite protiv istine. 15 Nije to mudrost koja silazi odozgo, nego je
zemaljska, čulna, demonska; 16 jer gde su zavist i svađa, onde je nered i svaka zla
stvar. 17 A mudrost, koja dolazi odozgo, čista je pre svega, zatim miroljubiva, blaga,
prilagodljiva, puna milosti i dobrih plodova, odlučna, nelicemerna. 18 A plod
pravednosti seje se u miru onima koji čine mir.
Jakov, glava 4
1
Otkuda ratovi i otkuda borbe među vama? Ne dolaze li od vaših naslada koje se
bore u vašim udovima? 2 Žudite − i nemate, ubijate i zavidite − i ne možete da
postignete, borite se i vojujete; nemate zato što ne ištete. 3 Vi ištete i ne primate,
zato što zlo ištete, − da u svojim slastima potrošite. 4 Preljubočinci, ne znate li da je
prijateljstvo sa svetom neprijateljstvo prema Bogu? Ko, dakle hoće da bude prijatelj
svetu, postaje neprijatelj Božiji. 5 Ili mislite da Pismo uzalud govori: »Do zavisti
čezne duh koji se nastanio u nama?« 6 Ali daje veću blagodat. Zato govori: »Bog se
suprotstavlja oholima, a poniznima daje blagodat«. 7 Potčinite se, dakle, Bogu, a
usprotivite se đavolu, i pobeći će od vas. 8 Približite se Bogu i on će se približiti
vama. Očistite ruke, grešnici, i osvetite srca, ljudi podeljene duše. 9 Osetite svoju
bedu i tugujte i zaplačite. Neka se vaš smeh pretvori u žalost, a radost u tugu. 10
Budite ponizni pred Gospodom i on će vas uzvisiti.
11
Ne opadajte jedan drugoga, braćo. Ko opada brata ili osuđuje svoga brata −
opada zakon i osuđuje zakon; ako pak osuđuješ zakon, ne izvršuješ zakon, nego si
njegov sudija. 12 Zakonodavac i sudija je samo jedan − koji može da spase i pogubi.
A ko si ti što osuđuješ bližnjega?
13
De sad vi koji govorite: danas ili sutra poći ćemo u taj i taj grad, i provešćemo
onde godinu dana, i trgovaćemo, i zaradićemo; 14 vi, koji ne znate šta će biti sutra.
Jer kakav je vaš život? Vi ste vodena para koja se zamalo pokaže i onda nestane. 15
Umesto da govorite: ako Gospod htedne, živećemo i učinićemo ovo ili ono. 16 A
ovako se hvalite u svojoj razmetljivosti. Svaka takva hvala je zla. 17 Ko, dakle, zna
da čini dobro, a ne čini, greh mu je.
Jakov, glava 5
Opomena bogatima
309
1
De sad, vi bogataši, zaplačite i jaučite za nedaće koje idu na vas. 2 Istrunu vaše
bogatstvo i moljci izjedoše vaše haljine, 3 zarđa vaše zlato i srebro, i rđa njihova
biće svedočanstvo protiv vas, i proždreće vaša telesa kao oganj. Nakupiste blago u
poslednje dane. 4 Vidi plata radnika koji su požnjeli vaše njive, koju ste vi uskratili,
viče i vika žetelaca došla je do ušiju Gospoda Savaota. 5 Vi ste na zemlji živeli
sjajno i raskošno, nasitili ste svoja srca na dan klanja. 6 Osudiste, ubiste pravednika;
on vam se ne protivi.
Bodrenja i različiti saveti
7
Istrajte, dakle, strpljivo, braćo, do dolaska Gospodnjeg. Vidi, zemljoradnik
očekuje dragoceni rod zemlje, strpljivo čeka dok ne primi ranu i poznu kišu. 8
Očekujte istrajno i vi, učvrstite svoja srca, jer se dolazak Gospodnji približio. 9 Ne
uzdišite, braćo, jedan protiv drugoga, da ne budete osuđeni; vidi, sudija stoji pred
vratima. 10 Za primer zlopaćenja i strpljivog podnošenja uzmite, braćo, proroke koji
su u ime Gospoda govorili. 11 Eto blaženim nazivamo one koji su izdržali. Čuli ste
za Jovovu strpljivost i videli ste svršetak Gospodnji, jer je Gospod mnogomilostiv i
milosrdan.
12
A pre svega, braćo, ne kunite se ni nebom ni zemljom ni drugom kakvom
kletvom; neka vaše »da« bude »da« i vaše »ne« − »ne«, da ne padnete pod sud.
13
Zlopati li se ko među vama? Neka se moli Bogu. Je li ko veseo? Neka hvali
Boga. 14 Boluje li ko među vama? Neka dozove crkvene starešine, pa neka se
pomole nad njim i pomažu ga uljem u ime Gospodnje. 15 I molitva vere spašće
bolesnika, i Gospod će ga podići; ako je i učinio grehe, biće mu oprošteno. 16
Ispovedajte, dakle, jedan drugom grehe i molite se Bogu jedan za drugoga, da
budete isceljeni. Mnogo može delotvorna molitva pravednika. 17 Ilija beše čovek
isti kao i mi, i svesrdno se pomoli Bogu da ne bude kiše, i ne pade kiša na zemlju za
tri godine i šest meseci. 18 I opet se pomoli, te nebo dade kišu i zemlja iznese svoj
rod.
19
Braćo moja, ako ko od vas skrene od istine i neko ga obrati, 20 neka zna da će
onaj koji obrati grešnika od njegovog zabludnog puta spasti njegovu dušu smrti i
pokriti mnoštvo greha.
310
Prva Petrova poslanica
1 Petrova, glava 1
Uvod
1
Petar, apostol Isusa Hrista, izabranim došljacima, rasejanim po Pontu, Galatiji,
Kapadokiji, Aziji i Vitiniji, 2 koji su izabrani po proviđenju Boga Oca, osvećenjem
Duha, na pokornost i kropljenje krvlju Isusa Hrista: blagodat vam i mir u izobilju.
Uzvišenost hrišćanske nade i spasenja
3
Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji nas je po svojoj
velikoj milosti − uskrsom Isusa Hrista iz mrtvih − ponovo rodio za živu nadu, 4 za
nepropadljivo nasledstvo, i neokaljano, i koje ne vene, sačuvano na nebesima za
vas, 5 koje sila Božija čuva verom za spasenje, spremno da se otkrije u poslednje
vreme. 6 Tada ćete likovati, pošto ste sad zamalo, ako tako treba da bude,
ožalošćeni različitim iskušenjima, 7 da bi se vrsnoća vaše vere našla kao
dragocenija od propadljivog zlata koje se vatrom kuša, na hvalu i slavu i čast kada
se pokaže Isus Hristos, 8 koga vi volite iako ga niste videli, u koga sad verujete iako
ga ne vidite, i radujete se neizrecivom i proslavljenom radošću, 9 jer postižete cilj
svoje vere: spasenje svojih duša.
10
Ovo spasenje istraživali su i ispitivali proroci koji su prorokovali o blagodati koja
vam je namenjena; 11 oni su ispitivali na koje ili kakvo vreme ukazuje Hristov Duh
koji je u njima, koji je unapred svedočio za stradanja koja očekuju Hrista i za slave
posle toga. 12 Njima je otkriveno da nisu služili sebi nego vama, ovim što vam se
sad objavilo posredstvom onih koji su vam propovedali evanđelje u Duhu Svetom,
poslanom s neba, u šta anđeli žele da zavire.
Treba živeti svetim životom
13
Stoga saberite svoj um, budite trezni, potpuno se uzdajte u blagodat, koja će vam
se doneti prilikom javljanja Isusa Hrista. 14 Kao poslušna deca ne upravljajte se po
pređašnjim požudama, koje ste imali u svom neznanju, 15 nego po svecu koji vas je
pozvao, budite i sami sveti u svom vladanju. 16 Jer je napisano: »Budite sveti, jer
sam ja svet«. 17 I kad Ocem nazivate onoga koji ne gledajući ko je ko sudi po
311
delima svakog pojedinca, provodite u strahu vreme svoga života u tuđini, 18 znajući
da od svog sujetnog načina života, koji vam je od vaših otaca predan, niste
iskupljeni propadljivim stvarima, srebrom ili zlatom, 19 nego dragocenom krvlju
Hrista kao nevinog i čistog jagnjeta, 20 koji je pre postanka sveta bio predodređen, a
na kraju vremena je objavljen radi vas, 21 koji njegovim posredstvom verujete u
Boga koji ga je vaskrsao iz mrtvih i obdario ga slavom, tako da vaša vera i vaša
nada budu usmerene na Boga. 22 Očistite svoje duše u poslušnosti prema istini − za
nelicemerno bratoljublje, volite istrajno jedan drugoga iz čista srca, 23 jer niste
preporođeni propadljivim semenom nego nepropadljivim, živom i postojanom rečju
Božijom. 24 Jer je »Svaka plot kao trava, i sva njena slava kao cvet trave; trava se
osuši i cvet otpade, 25 ali reč Gospodnja ostaje doveka«. A to je reč koja vam je kao
evanđelje objavljena.
1 Petrova, glava 2
Živi kamen i sveti narod
1
Odbacite, dakle, svaku zloću i svaku prevaru, i licemerstva, i zavisti, i sva
klevetanja, 2 kao novorođena deca treba da želite duhovno, pravo mleko, da njim
uzrastete za spasenje, 3 ako ste »okusili da je Gospod dobar«. 4 Prilazite k njemu,
živom kamenu, koji su, doduše,ljudi odbacili, ali je pred Bogom izabran i dragocen,
5
pa se i sami kao živo kamenje uziđujte u duhovni dom, u sveto sveštenstvo, da
posredstvom Isusa Hrista prinesete duhovne žrtve koje su Bogu ugodne. 6 Zato u
Pismu stoji: »Evo postavljam ugaoni kamen na Sionu, izabran i dragocen, i ko u
njega veruje neće se postideti«. 7 Tako njegova dragocena vrednost služi na dobro
vama koji verujete, a za one koji ne veruju »kamen koji odbaciše zidari, taj posta
kamen ugaoni« 8 i »kamen spoticanja i stena sablazni«, na koju se spotiču oni što se
ne pokoravaju reči, na što su i određeni, 9 A vi ste izabrani rod, carsko sveštenstvo,
sveti narod, stečeni narod, da objavite slavna dela onoga koji vas je iz tame prizvao
u svoju čudesnu svetlost; 10 vi koji nekad niste bili narod Božiji − sad ste Božiji
narod, vi koji nekad niste bili pomilovani − sad ste pomilovani.
Nevernike treba poučiti dobrim primerom
11
Dragi moji, molim vas kao strance i došljake da se uzdržavate od plotskih požuda
koje vojuju protiv duše. 12 Vladajte se dobro među mnogobošcima, da bi upravo u
onome za šta vas klevetaju kao zločince, na osnovu vaših dobrih dela − kad ih
sagledaju − proslavili Boga na dan pohođenja.
312
O poslušnosti državnoj vlasti i gospodarima
13
Gospoda radi pokoravajte se svakom čovečanskom poretku: bilo caru kao
vrhovnom poglavaru, 14 bilo namesnicima kao ljudima koje on šalje da kažnjavaju
zločince a da hvale one koji dobro rade. 15 Jer je tako Božija volja da čineći dobro
ućutkate neznanje nerazumnih ljudi. 16 Vi se ponašajte kao slobodni ljudi, i ne kao
oni što slobodom pokrivaju zloću, nego kao Božiji služitelji. 17 Svima ukazujte čast,
ljubite bratstvo, Boga se bojte, cara poštujte.
18
Robovi, pokoravajte se sa svakim strahom svojim gospodarima, ne samo dobrima
i blagima nego i surovima. 19 Jer to je blagodat, kad neko nepravedno strada i
podnosi žalosti misleći na Boga. 20 Kakva je, naime, hvala ako vas za vaše grehe
kažnjavaju i vi to podnosite? Nego, ako dobro čineći stradate i podnosite, to je
blagodat pred Bogom. 21 Jer ste na to pozvani, zato što je i Hristos stradao za vas i
ostavio vam primer − da pođete njegovim stopama. 22 On greha ne učini i prevara
se ne nađe u ustima njegovim. 23 Kada su ga vređali − on nije odgovarao uvredom,
kada je stradao − nije pretio, nego je prepustio onome koji pravedno sudi. 24 On je
na svom telu poneo naše grehe na drvo, da se oprostimo grehova i da živimo za
pravednost; njegovim ranama ste isceljeni. 25 Jer ste bludeli kao ovce, ali sad ste se
vratili pastiru i čuvaru svojih duša.
1 Petrova, glava 3
Bračni odnosi
1
Tako i vi, žene, budite pokorne svojim muževima, da bi se − ako neki pokazuju
neposlušnost reči − zadobili bez reči ponašanjem svojih žena, 2 kad vide vaše
vladanje u strahu i čistoti. 3 Vaš ukras da ne bude spolja: u pletenju kose, u
stavljanju zlata ili oblačenju raznih haljina, 4 nego: skriveni srdačni čovek s
nepropadljivim ukrasom krotkog i mirnog duha; to je skupoceno pred Bogom. 5 Jer
tako su se nekad ukrašavale svete žene koje su se uzdale u Boga i pokoravale
svojim muževima, 6 kao što je Sara bila poslušna Avraamu i zvala ga gospodarom;
vi ste postale njene kćeri − kad činite dobro ne bojeći se nikakvog strašenja. 7 Tako
i vi, muževi, živite uviđavno sa ženom kao slabijim sudom ukazivajući im
poštovanje kao sunaslednicama životne blagodati, da vaše molitve budu bez
smetnje.
Hrišćanske vrline
313
8
Najposle, budite svi složni u mišljenju, saosećajni, bratoljubivi, milosrdni, smerni,
9
ne uzvraćajte zlo za zlo ili uvredu za uvredu, nego naprotiv, blagosiljajte, jer ste
na to pozvani − da nasledite blagoslov. 10 Jer »ko hoće da voli život i da vidi dobre
dane, neka zadrži svoj jezik od zla i usne svoje − da ne govore prevaru, 11 neka se
ukloni od zla i neka čini dobro, neka traži mir i neka ide za njim; 12 jer Gospodnje
oči motre na pravednike i uši njegove slušaju njihovu molitvu, a lice Gospodnje je
protiv onih koji čine zlo«.
Strpljenje u stradanjima i Hristov primer
13
I ko će vam nauditi, ako revnujete za dobro? 14 Ali ako biste i stradali zbog
pravednosti, budite blaženi. »Ne dajte se od njih ni uplašiti ni zbuniti«, 15 nego
Gospoda Hrista držite svetim u srcima svojim, svagda spremni na odgovor svakom
ko traži razlog nade koja je u vama, 16 samo s blagošću i sa strahom, imajući dobru
savest, da se oni što ruže vaše dobro vladanje u Hristu osramote u onom za šta vas
klevetaju. 17 Bolje je, naime, ako hoće volja Božija, da stradate čineći dobro nego
čineći zlo. 18 Jer je i Hristos jednom umro za grehe, pravednik za nepravednike, da
nas privede Bogu, telo su mu, doduše, ubili, ali je duhom oživljen; 19 njim je sišao i
propovedio duhovima koji su bili u tamnici, 20 koji su nekad bili neposlušni, kad je
Božija strpljivost čekala u Nojevo vreme, dok se gradio kovčeg, u kom se malo
njih, to jest, osam duša spaslo kroz vodu. 21 Voda, koja odgovara ovoj slici, spasava
sad i vas, krštenje, koje se ne sastoji u uklanjanju telesne nečistoće, nego u molbi
Bogu za dobru savest − posredstvom vaskrsenja Isusa Hrista, 22 koji je s desne
strane Bogu, pošto je otišao na nebo, gde su mu potčinjeni anđeli, i vlasti, i sile.
1 Petrova, glava 4
Bodrenje na čist život
1
Kad je, dakle, Hristos postradao telom, naoružajte se i vi istom tom mišlju, jer ko
je postradao telom prestao je da greši, 2 − da preostalo vreme života u telu ne
proživite više po ljudskim požudama nego po Božijoj volji. 3 Jer je dosta što ste u
prošlom vremenu izvršavali volju mnogobožaca time što ste živeli u
raskalašnostima, požudama, pijančenjima, pirovanjima, pijankama i bezbožnom
idolopoklonstvu. 4 Njih to začuđava što vi ne trčite s njima u istu poplavu
raskalašnosti, i hule; 5 oni će polagati račun onome ko je spreman da sudi živima i
mrtvima. 6 Zato je naime, i mrtvima objavljeno evanđelje, da na ljudski način budu
osuđeni u pogledu tela, a da duhom po Bogu žive.
314
7
A kraj svega približio se. Budite, dakle, razboriti i trezveni za molitve. 8 Pre
svega, imajte među sobom istrajnu ljubav, jer ljubav pokriva mnoštvo greha. 9
Budite gostoljubivi među sobom bez gunđanja. 10 Kako je svako od vas dobio
blagodatni dar, služite njime jedan drugom kao dobri domoupravitelji raznolike
blagodati Božije. 11 Ako ko govori, neka govori kao reči Božije; ako ko služi, neka
služi kao snagom koju Bog daje; da se u svemu proslavlja Bog kroz Isusa Hrista,
kome pripada slava i sila u sve vekove. Amin.
12
Dragi moji, ne čudite se vatri koja je nastala među vama − da vas kuša, kao da
vam se događa nešto neobično, 13 nego kao što učestvujete u Hristovim
stradanjima, tako se radujte − da biste se i prilikom otkrivenja njegove slave
radovali i klicali. 14 Ako vas vređaju za ime Hristovo, budite blaženi, jer Duh slave
i Duh Božiji počiva u vama. 15 Niko od vas, naime, da ne strada kao ubica, ili lupež,
ili zločinac, ili kao čovek koji se meša u tuđe stvari. 16 Ako pak strada kao
hrišćanin, neka se ne stidi, nego neka slavi Boga tim imenom. 17 Jer je vreme da sud
počne od kuće Božije; ako pak prvo od nas počinje, kakav će biti kraj onih koji su
neposlušni Božijem evanđelju? 18 I »ako se pravednik jedva spasava, gde će se
pokazati bezbožnik i grešnik?« 19 Stoga i stradalnici po Božijoj volji neka
preporučuju svoje duše vernom Tvorcu čineći dobro.
1 Petrova, glava 5
Odnos pastve i pastira
1
Starešine među vama molim ja, koji sam i sam starešina i svedok Hristovih
stradanja i učesnik u slavi koja će se otkriti, 2 napasajte stado Božije koje je kod vas
i nadgledajte ga ne prisilno, nego dragovoljno, kako Bog hoće, ne iz želje za
sramnim dobitkom, nego u predanosti, 3 i ne kao gospodari nad onima koji su vam
dodeljeni, nego budite primer stadu. 4 I kad se pojavi arhipastir, primićete slavni
venac koji ne vene. 5 Tako i vi mlađi pokoravajte se starešinama. A svi se jedan
prema drugom opašite smernošću, jer »Bog se suprotstavlja oholima, a poniznima
daje blagodat«.
Opomena na budnost i istrajnost
6
Ponizite se, dakle, pod silnu Božiju ruku, da vas uzvisi kad dođe vreme. 7
Prebacite na njega svu svoju brigu, jer on se brine za vas. 8 Budite trezveni, bdijte.
Vaš protivnik, đavo, ide okolo kao lav koji riče tražeći koga da proždere. 9 Njemu
se usprotivite, čvrsti u veri, znajući da ta ista stradanja snalaze vašu braću po svetu.
315
10
A Bog svake blagodati, koji vas je u Hristu pozvao u svoju večnu slavu, on će
vas posle vašeg kratkog stradanja usavršiti, učvrstiti, osnažiti, utemeljiti. 11 Njemu
slava i sila u sve vekove. Amin.
Zaključak i pozdrav
12
Po Silvanu, vernom bratu, kako ga smatram, napisah vam ovo ukratko,
opominjući vas i svedočeći da je to prava blagodat Božija u kojoj vi stojite. 13
Pozdravlja vas s vama izabrana crkva u Vavilonu i moj sin Marko. 14 Pozdravite
jedan drugoga celivom ljubavi. Mir sa svima vama koji ste u Hristu.
316
Druga Petrova poslanica
2 Petrova, glava 1
Uvod
1
Simeon Petar, služitelj i apostol Isusa Hrista, onima koji su pravednošću našega
Boga i Spasitelja Isusa Hrista primili istu skupocenu veru kao i mi: 2 blagodat vam i
mir u izobilju u poznanju Boga i Isusa Gospoda našega.
Poziv na svetost
3
Kako nam je njegova božanska sila darovala sve što služi životu i pobožnosti,
poznanjem onoga koji nas je pozvao svojom sopstvenom slavom i krepošću, 4 čime
su nam darovana skupocena i najveća obećanja, da pomoću njih postanete učesnici
u Božijoj prirodi, pošto izbegnete pokvarenost koja požudom vlada u svetu, 5 to baš
zato unesite sav trud i pokažite vrlinu u svojoj veri, a u vrlini znanje, 6 a u znanju
uzdržljivost, a u uzdržljivosti strpljivost, a u strpljivosti pobožnost, 7 a u pobožnosti
bratoljublje, a u bratoljublju ljubav. 8 Jer kad sve to imate i to se umnožava, ne čini
vas lenima i besplodnima za poznanje Gospoda našega Isusa Hrista. 9 Ko, naime,
nema toga, slep je i kratkovid, jer je zaboravio očišćenje svojih starih grehova. 10
Stoga, braćo, postarajte se još više da učvrstite svoj poziv i izbor; ako, naime, to
činite, nećete se nikad spotaći. 11 Jer će vam se tako obilno pružiti ulazak u večno
carstvo Gospoda našega i Spasitelja Isusa Hrista.
Hristos će sigurno doći u slavi
12
Zato ću gledati da vas uvek na sve to podsećam, iako vi to znate i utvrđeni ste u
ovoj istini. 13 Ali smatram da je pravo, dok sam u ovoj senici svoga tela, da vas
budim svojim opominjanjem, 14 znajući da će ubrzo doći do skidanja ove moje
senice, kao što mi je to obznanio Gospod naš Isus Hristos. 15 A nastojaću da se vi i
posle moje smrti svagda sećate ovoga.
16
Nismo vam, naime, mudro smišljenim pričama obznanili silu i dolazak Gospoda
našega Isusa Hrista, nego na osnovu toga što smo mi postali očevici njegovoga
veličanstva. 17 Jer on je od Boga Oca primio čast i slavu, kada mu je od
veličanstvene slave došao ovakav glas: »Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj
317
volji«. 18 I mi čusmo ovaj glas gde siđe sa neba − kad smo bili s njim na svetoj gori.
19
I tako imamo čvršću proročku reč, a vi dobro činite što pazite na nju kao na
svetilo koje svetli na mračnom mestu − dok ne svane dan i zvezda Danica se ne
pojavi u srcima našim. 20 Ovo najpre znajte da se ni jedno proroštvo Pisma ne može
tumačiti kako ko hoće. 21 Jer nikad proroštvo ne bi čovečijom voljom, nego su
Duhom Svetim nošeni sveti ljudi govorili od Boga.
2 Petrova, glava 2
Lažnim učiteljima će Bog suditi
1
A bilo je i lažnih proroka u narodu, kao što će i među vama biti lažnih učitelja,
koji će unositi ubitačne jeresi i poricati gospodara koji ih je iskupio, navlačeći na
sebe brzu propast. 2 I mnogi će poći za njihovom raspojasanošću, zbog kojih će se
huliti na istiniti put. 3 I u lakomstvu iskorišćavaće vas izmišljenim rečima; njihov
sud odavno ne docni i njihova propast ne drema.
4
Jer kad Bog nije poštedeo anđele koji su zgrešili, nego ih baci u mračne jaruge
pakla i predade ih da se čuvaju za sud, 5 i stari svet nije poštedeo, nego − kad
navede potop na bezbožnički svet − sačuva Noja, propovednika pravednosti, kao
osmoga uz sedmoro njih, 6 pa gradove Sodom i Gomor osudi na propast pretvorivši
ih u pepeo, i postavi ih za primer budućim bezbožnicima, 7 i pravednog Lota, koga
je mučio razuzdani život bezakonika, izbavi, 8 jer je ovaj pravednik živeći među
njima, gledajući i slušajući mučio svoju pravednu dušu iz dana u dan njihovim
bezakonim delima, 9 to znači da Gospod zna pobožne izbavljati od napasti a
nepravedne čuvati za kaznu na dan suda, 10 a osobito one koji idu za telom u
prljavoj požudi i preziru gospodstvo. Kao drski i bezobrazni ljudi oni ne prezaju od
huljenja na veličanstva, 11 dok anđeli, koji su veći po sili i snazi, ne donose hulnoga
suda protiv njih pred Gospodom.
12
A ovi, kao nerazumne životinje, prirodna bića stvorena da se hvataju i ubijaju,
hule na ono što ne znaju, pa će u svojoj pokvarenosti i sami propasti, 13 snoseći
kaznu za nepravdu. Oni razvratan život danju smatraju za svoju slast, gadovi i
rugobe koji se časte svojim prevarama kad se s vama goste; 14 oni imaju oči koje su
pune preljube i koje ne odustaju od greha, primamljuju neutvrđene duše, imaju srce
izvežbano u lakomstvu, oni su deca kletve. 15 Napustivši pravi put, zabludeše i
pođoše putem Valaama Veorova kome omile nepravedna plaća, 16 ali je primio
ukor za svoje bezakonje: nemo živinče progovori ljudskim glasom i spreči
prorokovu nerazumnu nameru. 17 To su bezvodni izvori i oblaci koje oluja goni, za
318
koje se čuva tamni mrak. 18 Jer time što govore visokozvučne, sujetne reči,
plotskim razuzdanim požudama mame one koji su tek pobegli od onih što žive u
prevari; 19 obećavaju im slobodu, a sami su robovi propasti; jer od čega je ko
savladan, tom i robuje.
20
Jer ako se oni koji su poznanjem Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista pobegli od
svetske opoganjenosti, pa se opet u njih zapliću i podležu im, onda im je ovo
poslednje postalo gore od prvoga. 21 Bilo bi, naime, bolje da nisu poznali put
pravednosti, nego što su se, pošto su ga poznali, odvratili od svete zapovesti koja
im je predana. 22 Njima se dogodilo ono što kaže istinita poslovica: »Vratio se pas
na svoju bljuvotinu«, i »Okupana svinja vraća se da se valja u kaljuzi«.
2 Petrova, glava 3
Kada će Hristos doći?
1
Dragi moji, ovo je već druga poslanica koju vam pišem; u njima svojim
podsećanjem budim vašu čistu pamet, 2 da se setite reči koje su sveti proroci
unapred kazali, i zapovesti Gospoda i Spasitelja koju su vam predali vaši apostoli. 3
Ovo najpre znajte, da će u poslednje dane doći rugači sa svojim ruganjem, koji će
ići po svojim sopstvenim požudama i govoriti: 4 gde je obećanje o njegovom
dolasku? Jer otkako očevi pomreše sve stoji tako kao od početka stvorenja. 5 Kad
tako hoće, onda za njih ostaje skriveno da su od davnina bila nebesa i da je zemlja
iz vode i kroz vodu dobila svoje postojanje Božijom rečju, 6 tim je i tadašnji svet
bio potopljen vodom i tako propao. 7 A sadašnje nebo i zemlja istom tom rečju
pošteđeni su za oganj i čuvaju se za dan suda i propasti bezbožnih ljudi.
8
Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato, dragi moji, da je Jedan dan kod
Gospoda kao hiljada godina i hiljada godina kao jedan dan. 9 Gospod ne odugovlači
obećanje, kao što neki misle da je to odugovlačenje, nego pokazuje svoju strpljivost
prema vama jer ne želi da iko propadne, nego da svi dođu do pokajanja. 10 A dan
Gospodnji doći će kao lupež; toga dana nebesa će uz snažnu huku proći, a zažarene
stihije će se raspasti, i zemlja će izgoreti sa svim delima koja su na njoj. 11 Kad se
sve to tako raspada, kakvi morate biti u svetom vladanju i pobožnosti vi 12 koji
očekujete i požurujete dolazak Božijeg dana, kada će se vatrom zapaljena nebesa
raspasti i zažarene stihije rastopiti. 13 A mi na osnovu njegovog obećanja
očekujemo nova nebesa i novu zemlju, u kojima pravednost obitava.
Završne napomene
319
14
Stoga, dragi moji, očekujući ovo postarajte se da vas on nađe neokaljane i
besprekorne u miru, 15 i strpljivost Gospoda našega smatrajte svojim spasenjem,
kao što vam je i naš dragi brat Pavle po danoj mu mudrosti pisao, 16 kako piše u
svim poslanicama u kojima o ovome govori; u njima ima nekih teško razumljivih
stvari, koje nenaučeni i neutvrđeni − kao i ostala Pisma − izvrću na svoju sopstvenu
propast. 17 Vi, dakle, dragi moji, kad to unapred znate, čuvajte se da vas zabluda
bezakonika ne povuče sa sobom i ne ispadnete iz svog čvrstog stanja, 18 nego rastite
u blagodati i poznanju Gospoda našega i Spasitelja Isusa Hrista. Njemu slava i sada
i u večni dan. Amin.
320
Prva Jovanova poslanica
1 Jovanova, glava 1
Uvod
1
Što beše od početka, što smo čuli, što smo videli svojim očima, što posmatrasmo i
što naše ruke opipaše, o reči života, − 2 i život se javi, i videli smo ga, i svedočimo i
objavljujemo vam večni život koji beše u Oca a nama se javi, − 3 što smo videli i
čuli, to i vama objavljujemo, da i vi imate zajednicu sa nama. A naša zajednica je sa
Ocem i sa Sinom njegovim Isusom Hristom. 4 I mi pišemo ovo da naša radost bude
potpuna.
Bog je svetlost
5
I ovo je vest koju smo čuli od njega i vama javljamo − da je Bog svetlost i u
njemu nema nikakve tame. 6 Ako kažemo da imamo zajednicu s njim, a u tami
hodimo, lažemo i ne tvorimo istine. 7 Ako pak hodimo u svetlosti, kao što je on sam
u svetlosti, imamo zajednicu jedan s drugim i krv Sina njegova Isusa Hrista čisti
nas od svakoga greha.
8
Ako kažemo da nemamo greha, sami sebe varamo i istine nema u nama. 9 Ako
ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan − da nam oprosti grehe i očisti nas
od svake nepravednosti. 10 Ako kažemo da nismo zgrešili, pravimo ga lažom i
njegove reči nema u nama.
1 Jovanova, glava 2
Greh treba izbegavati
1
Dečice moja, pišem vam ovo da vi ne zgrešite. Ako ko zgreši, imamo zastupnika
kod Oca, Isusa Hrista, pravednika; 2 on je žrtva pomirenja za naše grehe, ne samo
za naše nego i za grehe celoga sveta.
3
I po tome znamo da smo ga poznali, ako držimo njegove zapovesti. 4 Ko govori:
poznajem ga, a zapovesti njegove ne drži, laža je i u njemu nema istine. 5 A ko drži
321
njegovu reč, u njemu je zaista ljubav prema Bogu došla do savršenstva. Po tom
poznajemo da smo u njemu. 6 Ko govori da u njemu stoji, dužan je i sam da živi
onako kako je on živeo.
Ljubav prema bližnjemu
7
Dragi moji, ne pišem vam neku novu zapovest, nego staru zapovest koju ste imali
od početka; stara zapovest je reč koju ste čuli. 8 Pa ipak vam pišem novu zapovest, i
to je istinito u njemu i u vama, jer tama prolazi, a istinita svetlost već svetli. 9 Ko
govori da je u svetlosti, a mrzi svoga brata, još uvek je u tami. 10 Ko voli svoga
brata ostaje u svetlosti i u njemu nema sablazni. 11 A ko mrzi svoga brata u tami je i
u tami hodi, te ne zna kuda ide, jer mu je tama zaslepila oči.
Odvajanje od grešnog sveta
12
Pišem vam, dečice, jer su vama gresi oprošteni zbog njegovog imena. 13 Pišem
vam, očevi, zato što ste poznali onoga koji je od početka. Pišem vam, mladići, zato
što ste pobedili nečastivoga. 14 Napisah vam, deco, zato što ste poznali Oca.
Napisah vam, očevi, zato što ste poznali onoga koji je od početka. Napisah vam,
mladići, zato što ste jaki i što reč Božija u vama stoji i što ste pobedili nečastivoga.
15
Ne posvećujte ljubav svetu i onome što je na svetu. Ako neko voli svet, nema u
njemu ljubavi prema Ocu. 16 Jer sve što je na svetu, grešna čulna požuda, požuda
očiju i razmetanje zemaljskim blagom, nije od Oca, nego od ovoga sveta. 17 A svet i
želja za njim prolazi; ko pak tvori volju Božiju ostaje doveka.
Lažni učitelji su antihristi
18
Deco, poslednji je čas, i kao što ste čuli da će antihrist doći, tako su se sad javili
mnogi antihristi; po tome poznajemo da je poslednji čas. 19 Od nas iziđoše, ali ne
behu od nas; jer da od nas behu, ostali bi sa nama; nego trebalo je da se pokažu da
nisu svi od nas. 20 A vi imate pomazanje od Svetoga i svi to znate. 21 Ne pisah vam
kao da ne znate istine, nego zato što je znate i što nijedna laž nije od istine.
22
Ko je lažljivac ako ne onaj koji poriče da je Isus Mesija? To je antihrist − ko
poriče Oca i Sina. 23 Ko god poriče Sina nema ni Oca; ko ispoveda Sina ima i Oca.
24
Što ste čuli od početka neka ostane u vama. Ako u vama ostane ono što ste čuli
od početka i vi ćete ostati u Sinu i Ocu. 25 A ovo je obećanje koje nam je on
obećao: život večni.
322
26
Ovo vam napisah o onima koji vas zavode. 27 A vi − u vama ostaje pomazanje
koje ste od njega primili i nije vam potrebno da vas ko poučava, nego kao što vas
njegovo pomazanje uči o svemu, tako je i istinito i nije laž, i kako vas je ono
poučilo, tako ostajte u njemu. 28 I sad, dečice, ostajte u njemu, da bismo imali
pouzdanje kad se on javi i da se ne postidimo pred njim prilikom njegovog dolaska.
29
Ako znate da je on pravedan, poznajete da je od njega rođen svako ko čini
pravednost.
1 Jovanova, glava 3
Bog je otac, a mi smo sinovi Božiji
1
Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac − da se nazovemo deca Božija, i jesmo. Svet
nas zato ne poznaje, što njega nije upoznao. 2 Dragi moji, sad smo deca Božija i još
se ne pokaza šta ćemo biti. Znamo da ćemo − kad se on pokaže − biti njemu slični,
jer ćemo ga gledati onakvog kakav je. 3 I svako, ko ima ovu nadu u njega, sebe
posvećuje − kao što je i on svet. 4 Svako, ko čini greh, čini bezakonje, i greh je
bezakonje. 5 I znate da se on javio da ukloni grehe, a u njemu nema greha. 6 Svako,
ko ostaje u njemu, ne greši; svako, ko greši, nije ga video niti poznao.
Hrišćanska pravednost i bratska ljubav
7
Dečice, niko da vas ne dovodi u zabludu. Ko tvori pravednost pravedan je − kao
što je on pravedan. 8 Ko tvori greh od đavola je, jer đavo greši otpočetka. Zato se
javio Sin Božiji − da razori dela đavolova. 9 Niko, ko je od Boga rođen, ne čini
greha, jer njegovo seme ostaje u njemu; i ne može da greši, jer je od Boga rođen.
10
Po ovom se poznaju deca Božija i deca đavolja: svako, ko ne čini pravednost i ko
ne voli svoga brata, nije od Boga. 11 Jer ovo je vest koju ste čuli otpočetka: da
volimo jedan drugoga. 12 Ne kao što Kain beše od nečastivoga i ubi brata svoga. I
zašto ga ubi? Zato što dela njegova behu zla, a dela njegovoga brata behu pravedna.
13
Ne čudite se, braćo, ako vas svet mrzi. 14 Mi znamo da smo prešli iz smrti u
život, jer volimo braću; ko ne voli ostaje u smrti. 15 Svako ko mrzi svoga brata
čovekoubica je i znate da ni jedan čovekoubica nema u sebi trajnog večnog života.
16
Po tom smo poznali ljubav, što je on položio svoj život za nas; i mi smo dužni da
položimo svoje živote za braću. 17 A koji ima svetska blaga i gleda svoga brata
323
kako oskudeva, pa zatvori svoje srce prema njemu, kako može Božija ljubav da
ostane u njemu? 18 Dečice, ne volimo rečju ili samo jezikom, nego delom i istinom.
19
Po tom ćemo poznati da smo od istine, pa ćemo umiriti svoja srca pred njim, 20
jer kad nas srce osuđuje, Bog je veći od našeg srca i zna sve. 21 Dragi moji, ako nas
srce ne osuđuje, imamo pouzdanje pred Bogom, 22 i primamo od njega ako šta
ištemo, jer držimo njegove zapovesti i činimo što je njemu ugodno.
23
A ovo je njegova zapovest: da verujemo u ime njegovoga Sina Isusa Hrista i da
volimo jedan drugoga kao što nam je zapovedio. 24 I ko drži njegove zapovesti
ostaje u njemu i on ostaje u njemu. I po tom poznajemo da je u nama: po Duhu
koga nam je dao.
1 Jovanova, glava 4
Duhove treba proveravati
1
Dragi moji, ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove − jesu li od Boga,
jer su mnogi lažni proroci izišli u svet. 2 Po ovome poznajte Božijeg duha: od Boga
je svaki duh koji ispoveda da je Isus Hristos došao u telu, 3 a svaki duh, koji ne
ispoveda Isusa, nije od Boga; i to je antihristov duh za koga ste čuli da će doći, i sad
je već u svetu. 4 Vi ste, dečice, od Boga i nadvladali ste ih, jer je veći onaj koji je u
vama nego onaj koji je u svetu. 5 Oni su od sveta; zato govore od sveta i svet ih
sluša. 6 Mi smo od Boga. Ko poznaje Boga sluša nas; ko nije od Boga ne sluša nas.
Po tome poznajemo duha istine i duha prevare.
Bog je izvor ljubavi
7
Dragi moji, volimo jedan drugoga, jer je ljubav od Boga i svako ko voli od Boga
je rođen i poznaje Boga. 8 A ko ne voli, nije poznao Boga, jer Bog je ljubav. 9 Po
tom se pokazala Božija ljubav prema nama, što je Bog poslao u svet svog
jedinorodnog Sina − da mi njime živimo. 10 Ljubav je u ovome: ne da smo mi
zavoleli Boga, nego je on zavoleo nas i poslao svoga Sina kao žrtvu pomirenja za
naše grehe.
11
Dragi moji, ako je Bog tako zavoleo nas i mi smo dužni da volimo jedan
drugoga. 12 Boga nikad niko nije video; ako volimo jedan drugoga, Bog ostaje u
nama i njegova ljubav je savršena u nama. 13 Po tome poznajemo da ostajemo u
njemu i on u nama, što nam je dao od svoga Duha. 14 I mi gledasmo i svedočimo da
je Otac poslao Sina kao spasitelja sveta. 15 Ako ko ispovedi da je Isus Sin Božiji,
324
Bog ostaje u njemu i on u Bogu. 16 I mi smo upoznali i verovali u ljubav koju Bog
ima prema nama. Bog je ljubav i ko ostaje u ljubavi u Bogu ostaje, i Bog ostaje u
njemu.
17
Ljubav je kod nas došla do savršenstva u tome da mi imamo pouzdanje na sudnji
dan; jer kakav je on, takvi smo i mi na ovom svetu. 18 U ljubavi nema straha, nego
savršena ljubav izgoni strah, jer strah ima kaznu; a ko se boji nije došao do
savršenstva u ljubavi.
19
Mi volimo zato što je on prvi zavoleo nas. 20 Ako ko kaže: volim Boga, a mrzi
svoga brata, laža je; jer ko ne voli svoga brata koga je video, ne može voleti Boga
koga nije video. 21 I ovu zapovest imamo od njega: ko voli Boga da voli i svoga
brata.
1 Jovanova, glava 5
Vera u Hrista pobeđuje
1
Svako, ko veruje da je Isus Mesija, rođen je od Boga, i svako, ko voli roditelja
voli i onoga koji je od njega rođen. 2 Po tom poznajemo da volimo Božiju decu, kad
volimo Boga i tvorimo njegove zapovesti. 3 Jer ljubav prema Bogu ovo znači: da
držimo njegove zapovesti; a njegove zapovesti nisu teške. 4 Jer sve što je od Boga
rođeno pobeđuje svet; i ovo je pobeda koja je pobedila svet: naša vera.
5
Ko je taj što pobeđuje svet, ako ne onaj koji veruje da je Isus Sin Božiji? 6 On je
taj koji je došao vodom, i krvlju, i Duhom, Isus Hristos; ne samo vodom nego
vodom i krvlju; i Duh je taj što svedoči, jer Duh je istina. 7 Jer je troje koji svedoče:
8
Duh i voda i krv, i ovo troje svedoče jedno. 9 Ako već primamo ljudsko
svedočanstvo, Božije svedočanstvo je veće, a ovo je Božije svedočanstvo − da je
svedočio za svoga Sina. 10 Ko veruje u Sina Božijeg ima svedočanstvo u sebi. Ko
ne veruje Bogu, načinio ga je lažom, jer nije verovao u svedočanstvo kojim je Bog
svedočio za svoga Sina. 11 I ovo je svedočanstvo: Bog nam je dao život večni i ovaj
život je u njegovom Sinu. 12 Ko ima Sina ima život; ko nema Sina Božijeg, nema
života.
Molitva za braću koja greše
13
Ovo napisah vama koji verujete u ime Sina Božijeg, da znate − da imate večni
život. 14 I ovo je pouzdanje koje imamo u njega: da nas sluša ako šta molimo po
325
njegovoj volji. 15 I kad znamo da nas sluša kad što molimo, znamo da stvarno
imamo ono što smo od njega iskali. 16 Ako ko vidi svoga brata kako čini greh koji
ne vodi u smrt, neka moli, i daće mu život, naime onima koji ne čine greh koji vodi
u smrt. Ima greh koji vodi u smrt; za taj greh ne kažem da moli. 17 Svaka nepravda
je greh, a ima greh koji ne vodi u smrt.
Zaključak
18
Znamo da niko, ko je od Boga rođen, ne greši, nego od Boga rođeni čuva samoga
sebe, i nečastivi ga se ne dotiče. 19 Znamo da smo od Boga, a sav svet je u vlasti
nečastivoga. 20 Ali znamo da je Sin Božiji došao i dao nam razum da poznajemo
Istinitoga; mi i jesmo u Istinitome, u Sinu njegovom Isusu Hristu. On je istiniti Bog
i život večni.
21
Dečice, čuvajte se od idola.
326
Druga Jovanova poslanica
Uvod i blagoslov
1
Starešina izabranoj gospođi i njenoj deci koju u istini volim, i ne samo ja nego i
svi koji su poznali istinu, 2 radi istine koja ostaje u nama i koja će biti sa nama
doveka. 3 Blagodat, milosrđe, mir od Boga Oca i od Isusa Hrista, Sina Očeva, biće
sa nama u istini i ljubavi.
Bodrenje na međusobnu ljubav
4
Obradovah se vrlo što sam među tvojom decom našao takve koji žive po istini −
kao što smo primili zapovest od Oca. 5 I sad te molim, gospođo, ne kao da ti pišem
novu zapovest, nego onu koju smo imali otpočetka: da volimo jedan drugoga. 6 A
ovo je ljubav: da živimo po njegovim zapovestima. To je zapovest, kao što ste čuli
otpočetka, da u njoj živite.
Opasnost od lažnih učitelja
7
Jer mnoge varalice iziđoše u svet, koji ne ispovedaju da je Isus Hristos došao u
telu; to je varalica i antihrist. 8 Čuvajte se da ne izgubite što ste zaradili, nego da
primite punu plaću. 9 Svako, ko se udaljava i ne ostaje u nauci Hristovoj, nema
Boga. Ko ostaje u nauci, taj ima i Oca i Sina. 10 Ako vam ko dođe i ne donese ove
nauke, ne primajte ga u kuću i ne pozdravljajte ga; 11 jer ko ga pozdravlja, učestvuje
u njegovim zlim delima.
Završni pozdrav
12
Imao bih mnogo da vam pišem, ali ne htedoh hartijom i mastilom, nego nadam se
da ću vam doći i usmeno sa vama govoriti, da naša radost bude potpuna.
13
Pozdravljaju te deca tvoje izabrane sestre.
327
Treća Jovanova poslanica
Uvod
1
Starešina dragom Gaju koga u istini volim. 2 Dragi moj, želim da ti u svemu bude
dobro i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro.
Pohvala dobročinstva
3
Obradovah se, naime, vrlo kad dođoše braća i svedočiše o tvojoj istini − kako ti u
istini živiš. 4 Ja nemam veće radosti od toga − da slušam kako moja deca žive u
istini. 5 Dragi moj, verno postupaš u onom što činiš braći, i to stranoj, 6 koji su pred
Crkvom posvedočili tvoju ljubav; dobro ćeš učiniti ako ih opremiš za put − kako je
to dostojno pred Bogom. 7 Jer oni pođoše na put radi imena Isusova ne primajući
ništa od mnogobožaca. 8 Mi smo, dakle, dužni da prihvatamo takve ljude, da bismo
bili saradnici istine.
Vlastoljublje Diotrefa
9
Pisao sam nešto Crkvi, ali nas ne prima Diotref koji želi da bude prvi među njima.
10
Zato ću ga, ako dođem, podsetiti na njegova dela koja čini ružeći nas zlim
rečima, i ne zadovoljava se time, nego sam ne prima braće, a zabranjuje onima koji
žele da ih primaju i goni ih iz Crkve.
11
Dragi moj, ne ugledaj se na zlo nego na dobro. Ko čini dobro od Boga je; ko čini
zlo, nije video Boga. 12 Za Dimitrija su svi svedočili − i sama istina; a i mi
svedočimo, i znaš da je istinito naše svedočanstvo.
Završni pozdrav
13
Imao bih mnogo da ti pišem, ali neću da ti pišem perom i mastilom, 14 nego
nadam se da ću te uskoro videti, pa ćemo onda usmeno porazgovarati.
15
Mir ti. Pozdravljaju te prijatelji. Pozdravi prijatelje poimence.
328
Judina poslanica
Uvod
1
Juda, služitelj Isusa Hrista, a brat Jakovljev, pozvanima koji su u Bogu Ocu
voljeni i sačuvani za Isusa Hrista; 2 milost vam i mir i ljubav u izobilju.
3
Dragi moji, starajući se svakako da vam pišem o našem zajedničkom spasenju,
osetih potrebu da vam pišem bodreći vas da se borite za veru koja je jednom zauvek
predana svetima. 4 Jer se uvukoše neki ljudi koji su odavno unapred obeleženi za
ovaj sud, bezbožnici koji blagodat Boga našega zamenjuju raspojasanošću i poriču
jedinog gospodara i Gospoda našega Isusa Hrista.
Starozavetni primeri
5
A želim da vas podsetim, mada vi jednom zauvek sve znate, da je Gospod prvo
spasao narod iz zemlje egipatske, zatim pogubio one koji nisu poverovali, 6 pa je i
anđele, koji nisu sačuvali svoje dostojanstvo, nego su napustili svoj stan, sačuvao u
večnim okovima pod mrakom za sud velikoga dana; 7 kao što Sodom i Gomor i
njihovi okolni gradovi, koji su se na isti način kao i ovi odavali bludu i povodili za
drugačijom ploti, stoje kao primer − trpeći kaznu večitog ognja.
Osuda lažnih učitelja
8
Pa ipak ova sanjala na isti način kaljaju svoje telo, preziru gospodstvo, hule na
slave. 9 A arhanđel Mihailo, kada se svađao i prepirao s đavolom za Mojsijevo telo,
nije se usudio da izrekne pogrdni sud, nego reče: »Neka te Gospod pokara«. 10 Ovi
pak hule na ono što ne znaju, a što kao nerazumne životinje po prirodi znaju, u tom
propadaju. 11 Teško njima što pođoše Kainovim putem i u zabludu Valaamove plate
padoše, i protivljenjem Korejevim izgiboše. 12 Ti ljudi su ljage na vašim agapama,
koji se bez zazora sa vama časte, napasajući sami sebe; bezvodni oblaci koje
vetrovi nose tamo amo, jesenja jalova drveta koja su dva puta umrla i iz korena
iščupana; 13 besni morski valovi koji se pene svojim sramotama; planete za koje je
sačuvana najcrnja večna tama.
14
A i za ove prorokova Enoh, sedmi od Adama, govoreći: »Gle, dođe Gospod sa
svojim svetim miriadama, 15 da sudi svima i da izobliči sve bezbožne za sva njihova
329
bezbožna dela koja bezbožno počiniše, i za sve drske reči koje bezbožni grešnici
izgovoriše protiv njega«. 16 Ti ljudi su gunđala koji se žale na sudbinu, koji žive po
svojim požudama, a usta njihova govore ohole reči, koji se dive pojedinim
ličnostima radi dobitka.
17
A vi, dragi moji, podsetite se na reči koje su apostoli Gospoda našega Isusa
Hrista unapred kazali, 18 jer vam kazaše: u poslednje vreme javiće se rugači koji će
živeti po svojim bezbožnim požudama. 19 To su ti što stvaraju razdor, čulno
nastrojeni ljudi koji nemaju Duha.
Dužnost međusobne ljubavi
20
A vi, dragi moji, izgrađujte se na svojoj najsvetijoj veri, molite se Bogu u Duhu
Svetome, 21 održite sebe u Božijoj ljubavi očekujući milost Gospoda našega Isusa
Hrista za život večni. 22 I jedne, koji sumnjaju, izobličavajte, 23 a druge spasavajte
grabeći ih iz ognja, prema trećima pak budite milostivi u strahu, mrzeći i haljinu
koja je od ploti okaljana.
Doksologija
24
A onome koji može da vas sačuva od spoticanja i da vas postavi neporočne u
klicanju pred svoju slavu, 25 jedinom Bogu spasitelju našem posredstvom Isusa
Hrista Gospoda našega, slava, veličanstvo, sila i vlast pre svakog vremena i sad i u
sve vekove. Amin.
330
Otkrivenje Jovanovo
Otkrivenje, glava 1
Uvod
1
Otkrivenje Isusa Hrista, koje mu dade Bog − da pokaže svojim služiteljima šta
ima uskoro da se zbude, te pokaza i po svom anđelu posla svome služitelju Jovanu,
2
koji je posvedočio reč Božiju i svedočanstvo Isusa Hrista, sve što je video. 3
Blažen je ko čita i blaženi su koji slušaju reči proroštva i drže što je u njemu
napisano, jer je vreme blizu.
Uvodno pismo
4
Jovan na sedam crkava u Aziji: blagodat vam i mir od onoga koji jeste i koji beše i
koji će doći, i od sedam duhova koji su pred njegovim prestolom, 5 i od Isusa
Hrista, koji je verni svedok, prvenac od mrtvih i vladar nad zemaljskim carevima.
Onome koji nas ljubi i koji nas svojom krvlju izbavi od naših grehova, 6 i učini nas
carstvom, sveštenicima Bogu i Ocu svome, njemu slava i vlast u sve vekove, amin.
7
Evo, ide sa oblacima i gledaće ga svako oko i oni koji ga probodoše, i kukaće za
njim sva plemena zemaljska. Da, amin.
8
Ja sam Alfa i Omega, govori Gospod Bog, koji jeste i koji beše i koji će doći,
Svedržitelj. 9 Ja, Jovan, vaš brat i saučesnik u nevolji, i carstvu, i trpljenju u Isusu,
obretoh se na ostrvu koje. se zove Patmos − zbog reči Božije i svedočanstva
Isusova. 10 U dan Gospodnji zaneh se i čuh za sobom snažni glas kao zvuk trube,
koji govoraše: 11 zapiši u knjigu što gledaš i pošalji na sedam crkava: u Efes, i u
Smirnu, i u Pergam, i u Tiatiru, i u Sard, i u Filadelfiju, i u Laodikiju.
12
I obazreh se da vidim glas koji govoraše sa mnom. I kad se obazreh, videh sedam
zlatnih svećnjaka 13 i usred svećnjaka nekoga nalik na Sina čovečijeg, obučenog u
dugu haljinu i opasanog zlatnim pojasom po prsima. 14 Njegova glava i njegove
vlasi behu bele kao bela vuna, kao sneg, i oči njegove kao plamen vatreni, 15 i noge
njegove kao u peći zažareni metal, i glas njegov kao huka mnogih voda. 16 U svojoj
desnoj ruci imao je sedam zvezda, i iz njegovih usta izlažaše mač oštar s obe strane,
i njegovo lice beše kao što sunce sija u svojoj sili.
331
17
I kad ga videh, padoh pred njegove noge kao mrtav; i stavi svoju desnicu na me
govoreći: ne boj se; ja sam Prvi i Poslednji 18 i Živi, i bejah mrtav, i vidi živ sam u
sve vekove, i imam ključeve od smrti i od ada. 19 Napiši, dakle, što si video, i što
jeste i što će biti posle toga. 20 Tajna sedam zvezda, koje si video na mojoj desnici, i
sedam zlatnih svećnjaka: sedam zvezda su anđeli sedam crkava, i sedam svećnjaka
su sedam crkava.
Otkrivenje, glava 2
Pismo crkvi u Efesu
1
Anđelu crkve u Efesu napiši: ovo govori onaj što drži sedam zvezda u svojoj
desnici, što hodi sred sedam zlatnih svećnjaka: 2 znam tvoja dela i tvoj trud i tvoju
strpljivost, i da ne možeš da snosiš zle ljude, i iskušao si one koji govore da su
apostoli a nisu, i našao si da su lažljivci; 3 i imaš strpljivosti, i podneo si za moje
ime, i nisi sustao. 4 Ali imam nešto protiv tebe, što si ostavio svoju prvu ljubav. 5
Sećaj se, dakle, odakle si pao i pokaj se i čini prva svoja dela; inače ću ti doći i
ukloniti tvoj svećnjak s njegovog mesta, ako se ne pokaješ. 6 Nego ovo imaš: mrziš
dela Nikolaita − koja i ja mrzim.
7
Ko ima uho neka čuje šta Duh govori crkvama: onome koji pobeđuje daću da jede
od drveta života koje je u Božijem raju.
8
I anđelu crkve u Smirni napiši: ovo govori Prvi i Poslednji, koji bi mrtav i ožive: 9
znam tvoju nevolju i tvoje siromaštvo, ali ti si bogat, znam i hulu onih koji govore
da su Judeji, a nisu, nego satanska sinagoga. 10 Ne boj se ničega što ćeš imati da
trpiš. Vidi, đavo će neke od vas baciti u tamnicu da budete podvrgnuti iskušavanju,
i imaćete nevolju deset dana. Budi veran do smrti pa ću ti dati venac života.
11
Ko ima uho neka čuje šta Duh govori crkvama: onome koji pobeđuje − tome
druga smrt neće nauditi.
Pismo crkvi u Pergamu
12
I anđelu crkve u Pergamu napiši: ovo govori onaj koji ima oštri mač sa dve
oštrice: 13 znam gde obitavaš, gde je satanin presto. I držiš moje ime, i nisi se
odrekao vere u mene ni u dane kada je moj verni svedok Antipa ubijen kod vas −
gde satana obitava. 14 Ali imam nešto malo protiv tebe: imaš onde takvih koji drže
nauku Valaama, koji je poučavao Valaka da baci sablazan pred sinove Izrailjeve, da
332
jedu meso žrtvovano idolima i da se odaju bludu. 15 Tako i ti imaš one koji na isti
način drže nauku Nikolaita. 16 Pokaj se, dakle, inače ću ti ubrzo doći i zaratiću sa
njima mačem svojih usta.
17
Ko ima uho neka čuje šta Duh govori crkvama: onome koji pobeđuje daću od
skrivene mane, daću mu i beo kamen i na kamenu napisano novo ime, koje ne zna
niko sem onoga koji ga prima.
Pismo crkvi u Tijatiri
18
I anđelu crkve u Tijatiri napiši: ovo Govori Sin Božiji koji ima oči kao vatreni
plamen, a noge su mu kao sjajni metal. 19 Znam tvoja dela i tvoju ljubav i veru i
službu i tvoju strpljivost, i tvoja poslednja dela kojih ima više nego onih prvih. 20
Ali imam nešto protiv tebe, što dopuštaš ženi Jezavelji, koja za sebe govori da je
proročica, te uči i dovodi u zabludu moje služitelje − da bludniče i da jedu meso
žrtvovano idolima. 21 I dadoh joj vremena da se pokaje, ali ona neće da se pokaje za
svoje bludničenje. 22 Vidi, baciću je na bolesničku postelju, i s njom one koji
bludniče s njom, u veliku nevolju, ako se ne pokaju za svoja dela. 23 I pobiću joj
decu, pa će sve crkve znati da sam ja taj koji ispituje bubrege i srca, i daću vam
svakom po delima vašim. 24 A vama ostalima u Tijatiri, koji god nemaju ove nauke,
koji − kao što govore − ne poznaše satanske dubine, govorim: ne namećem vam
drugo breme; 25 samo čvrsto držite ono što imate, dok ja ne dođem.
26
I onome koji pobeđuje i drži moja dela do kraja, tome ću dati vlast nad
mnogobošcima, 27 i biće im pastir sa gvozdenom palicom, kao što se razbija
zemljano posuđe, 28 kao što sam i ja primio od svoga Oca, i daću mu zvezdu
Danicu. 29 Ko ima uho neka čuje šta Duh govori crkvama.
Otkrivenje, glava 3
Pismo crkvi u Sardu
1
I anđelu crkve u Sardu napiši: ovo govori onaj što ima sedam Božijih duhova i
sedam zvezda: znam tvoja dela, imaš ime da si živ, a mrtav si. 2 Probudi se i učvrsti
ostalo što beše na umoru; jer nisam našao tvoja dela kao savršena pred Bogom
svojim. 3 Sećaj se, dakle, kako si primio i čuo, pa drži i pokaj se. Ako li se, dakle,
ne probudiš, doći ću kao lupež i nećeš nikako saznati u koji čas ću doći na tebe. 4
Ali imaš malo imena u Sardu, koja ne opoganiše svoje haljine, ti će hoditi sa mnom
u belim haljinama, jer su dostojni.
333
5
Koji pobeđuje obući će se tako u bele haljine i neću izbrisati njegovo ime iz knjige
života, te ću priznati njegovo ime pred svojim Ocem i pred njegovim anđelima. 6
Ko ima uho neka čuje šta Duh govori crkvama.
Pismo crkvi u Filadelfiji
7
I anđelu crkve u Filadelfiji napiši: ovo govori Sveti, Istiniti, koji ima Davidov
ključ, koji otvara i niko ne zatvara, i koji zatvara a niko ne otvara: 8 znam tvoja
dela. Vidi, učinio sam da su pred tobom otvorena vrata koja niko ne može da
zatvori; jer ti imaš malo moći, pa ipak si sačuvao moju reč i nisi se odrekao moga
imena. Vidi, dajem ti neke iz sinagoge satanine, koji za sebe govore da su Judeji, a
nisu to nego lažu. Vidi, učiniću da oni dođu i da se poklone pred tvojim nogama, i
da saznaju da sam te zavoleo. 10 Zato što si sačuvao moju reč o strpljivosti, i ja ću
sačuvati tebe od časa iskušenja, koji će doći na sav svet, da iskuša one što stanuju
na zemlji. 11 Dolazim brzo; drži što imaš, da niko ne uzme tvoj venac.
12
Onoga koji pobeđuje učiniću stubom u hramu svoga Boga i neće više izići
napolje, pa ću na njemu napisati ime svoga Boga i ime grada moga Boga, novog
Jerusalima koji silazi sa neba od moga Boga, i moje novo ime. 13 Ko ima uho neka
čuje šta Duh govori crkvama.
Pismo crkvi u Laodikiji
14
I anđelu crkve u Laodikiji napiši: ovo govori Amin, verni i istiniti svedok,
početak stvorenja Božijeg: 15 znam tvoja dela, da nisi ni hladan ni vruć. Kamo sreće
da si hladan ili vruć. 16 Ovako, zato što si mlak i nisi ni vruć ni hladan, izbljuvaću te
iz svojih usta. 17 Zato što govoriš: bogat sam i obogatio sam se i ništa mi ne treba, a
ne znaš da si bedan i kukavan i siromašan i slep i go. 18 Savetujem ti da kupiš od
mene zlata žeženog u ognju − da se obogatiš, i bele haljine − da se obučeš i da se ne
pokaže sramota tvoje golotinje, i masti − da pomažeš svoje oči, da vidiš. 19 Ja
karam i kažnjavam sve koje volim; budi, dakle, revnostan i pokaj se. 20 Vidi, stojim
na vratima i kucam; ako ko čuje moj glas i otvori vrata, ućiću k njemu i ješću s njim
− i on sa mnom.
21
Onome koji pobeđuje daću da sedne sa mnom na moj presto, kao što i ja pobedih
i sedoh sa svojim Ocem na njegov presto. 22 Ko ima uho neka čuje šta Duh govori
crkvama.
334
Otkrivenje, glava 4
Vizija božanskog veličanstva
1
Potom videh, i gle, na nebu otvorena vrata i prvi glas koji čuh kako kao truba
govori sa mnom, reče: popni se ovamo i pokazaću ti šta ima da se zbude posle
ovoga. 2 Odmah se zaneh, i vidi, na nebu stajaše presto, a na prestolu seđaše neko, 3
i taj što seđaše beše na izgled kao kamen jaspis i sard, i okolo prestola beše duga na
izgled kao smaragd.
4
I okolo prestola behu dvadeset i četiri prestola, a na prestolima videh dvadeset i
četiri starešine kako sede, obučeni u bele haljine, a na svojim glavama imahu zlatne
krune. 5 I od prestola izlažahu munje i glasovi i gromovi; a sedam vatrenih buktinja
gorelo je pred prestolom; to su sedam Božijih duhova. 6 I pred prestolom beše kao
stakleno more slično kristalu; a sred prestola i oko prestola četiri živa bića puna
očiju spreda i sastrag. 7 I prvo živo biće beše kao lav, a drugo živo biće kao junac,
treće pak živo biće imaše lice kao lice čoveka, i četvrto živo biće beše kao orao koji
leti. 8 I svako od četiri živa bića imaše po šest krila, naokolo i iznutra punih očiju; i
nemaju počinka ni danju ni noću govoreći: »Svet, svet, svet je Gospod Bog,
svedržitelj, koji beše i koji jeste i koji će doći«.
9
I kad živa bića dadoše slavu i čast i zahvalnost onome što sedi na prestolu, koji
živi u sve vekove, 10 padoše dvadeset i četiri starešine pred onim što sedi na
prestolu, pa se pokloniše onome što živi u sve vekove, te metnuše svoje krune pred
presto govoreći: 11 dostojan si, Gospode i Bože naš, da primiš slavu i čast i silu, jer
ti si stvorio sve i tvojom voljom sve beše i sve bi stvoreno.
Otkrivenje, glava 5
Zapečaćena knjiga i Jagnje
1
I videh u desnici onoga što seđaše na prestolu knjigu, ispisanu iznutra i spolja,
zapečaćenu sa sedam pečata. 2 I videh jakog anđela kako objavljuje snažnim
glasom: ko je dostojan da otvori knjigu i da otpečati njene pečate? 3 I niko ni na
nebu, ni na zemlji, ni pod zemljom, nije mogao da otvori tu knjigu niti da zagleda u
nju. 4 A ja sam mnogo plakao što se ne nađe niko dostojan da otvori knjigu niti da
zagleda u nju. 5 I jedan od starešina reče mi: ne plači; vidi, pobedio je lav iz Judina
plemena, izdanak iz korena Davidova, pa može da otvori knjigu i njenih sedam
pečata.
335
6
I videh sred prestola i četiri živa bića i sred starešina Jagnje gde stoji kao zaklano,
sa sedam rogova i sedam očiju, to su sedam Božijih duhova poslanih po svoj zemlji.
7
I dođe te uze knjigu iz desnice onoga što sedi na prestolu. 8 I kad uze knjigu, četiri
živa bića i dvadeset i četiri starešine padoše pred Jagnjetom, i svako je imao kitaru i
zlatne zdele, pune tamjana, a to su molitve svetih. 9 I pevahu novu pesmu govoreći:
dostojan si da uzmeš knjigu i da otvoriš njene pečate, zato što si bio zaklan i što si
svojom krvlju iskupio Bogu ljude od svakog plemena i jezika i naroda i narodnosti,
10
i učinio ih Bogu našemu carstvom i sveštenicima i oni će carevati na zemlji. 11 I
videh i čuh glas mnogih anđela oko prestola, i živih bića, i starešina, i njihov broj
beše mirijade mirijada i hiljade hiljada, 12 koji govorahu snažnim glasom: Jagnje,
koje je zaklano, dostojno je da primi silu i bogatstvo i mudrost i moć i čast i slavu i
blagoslov.
13
I svako stvorenje koje je na nebu i na zemlji i pod zemljom i na moru, i sve što je
u njima, čuh kako govore: blagoslov i čast i slava i sila u sve vekove onome što sedi
na prestolu i Jagnjetu.
14
A četiri živa bića govorahu: amin, i starešine padoše i pokloniše se.
Otkrivenje, glava 6
Otvaranje sedam pečata
1
I videh kad Jagnje otvori jedan od sedam pečata i čuh jedno od četiri živa bića
kako gromoglasno govori: dođi. 2 I videh, i gle, beo konj, a onaj što seđaše na
njemu imaše streljački luk, i dade mu se venac, pa iziđe pobeđujući i da pobedi.
3
I kad otvori drugi pečat, čuh drugo živo biće gde govori: dođi. 4 I iziđe drugi, riđi
konj, a onome što seđaše na njemu dade se da uzme mir sa zemlje pa da ljudi kolju
jedan drugoga, i dade mu se veliki mač.
5
I kad otvori treći pečat, čuh treće živo biće gde govori: dođi. I videh, i gle, vrani
konj, a onaj što seđaše na njemu imaše vagu u svojoj ruci. 6 I čuh kao da glas
između četiri živa bića govori: merica pšenice za dinar i tri merice ječma za dinar; a
ulju i vinu nemoj da naškodiš.
7
I kad otvori četvrti pečat, čuh glas četvrtog živog bića gde govori: dođi. 8 I videh,
i gle, zelenkast konj, a onome što seđaše na njemu beše ime smrt, i ad iđaše za
njim, i dade im se vlast nad četvrtinom zemlje, da ubijaju mačem i i glađu i kugom
336
i zverinjem zemaljskim.
9
I kad otvori peti pečat, videh pod žrtvenikom duše zaklanih zbog Božije reči i
zbog svedočanstva koje imahu. 10 I povikaše snažnim glasom govoreći: dokle, sveti
i istiniti gospodaru, nećeš suditi i osvetiti našu krv na onima što stanuju na zemlji?
11
I svakom od njih beše dana bela haljina, i bi im rečeno da počinu još malo
vremena, dok se ne navrši broj njihovih saslužitelja i njihove braće, koji ima da
budu pobijeni kao i oni.
12
I videh kad otvori šesti pečat, i bi veliki zemljotres, i sunce pocrne kao vreća od
kostreti, a sav mesec posta kao krv, 13 i zvezde nebeske popadaše na zemlju kao što
smokva odbacuje svoje nedozrele plodove, kad je ljulja jak vetar, 14 i nebo se
izmače kao knjiga kad se smota, a svaka gora i svako ostrvo bi pokrenuto sa svoga
Mesta. 15 I carevi zemaljski, i velikaši, i vojvode, i bogataši, i silni, i svaki rob i
svaki slobodnjak, posakrivaše se po pećinama i po gorskim stenama, 16 i govorahu
gorama i stenama: padnite na nas i sakrite nas od lica onoga što sedi na prestolu i
od gneva Jagnjetova, 17 jer dođe veliki dan gneva njihova, i ko može da se održi?
Otkrivenje, glava 7
144 000 Izrailjaca
1
Potom videh četiri anđela gde stoje na četiri ugla zemlje i drže četiri zemaljska
vetra, da ne duva vetar na zemlju, ni na more, ni na ikakvo drvo. 2 I videh drugog
anđela koji se podiže od istoka sunca i koji ima pečat Boga živoga, te povika
snažnim glasom četirma anđelima kojima bi dano da naude zemlji i moru, 3
govoreći: ne udite zemlji, ni moru, ni drveću, dok služitelje Boga našega ne
zapečatimo na čelima njihovim. 4 I čuh broj zapečaćenih: sto četrdeset i četiri
hiljade zapečaćenih od svih plemena sinova Izrailjevih: 5 od plemena Judina
dvanaest hiljada zapečaćenih, od plemena Ruvimova dvanaest hiljada, od plemena
Gadova dvanaest hiljada, 6 od plemena Asirova dvanaest hiljada, od plemena
Neftalimova dvapaest hiljada, od plemena Manasijina dvanaest hiljada, 7 od
plemena Simeonova dvanaest hiljada, od plemena Levijeva dvanaest hiljada, od
plemena Isaharova dvanaest hiljada, 8 od plemena Zavulonova dvanaest hiljada, od
plemena Josifova dvanaest hiljada, od plemena Venijaminova dvanaest hiljada
zapečaćenih.
Veliki narod
337
9
Potom videh, i gle, mnogi narod koga niko nije mogao izbrojati, od svake
narodnosti i plemena i naroda i jezika, gde stoje pred prestolom i pred Jagnjetom,
obučeni u bele haljine sa palmama u rukama svojim. 10 I vikahu snažnim glasom
govoreći: spasenje pripada Bogu našemu, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu.
11
I svi anđeli stajahu oko prestola i starešina i četiri živa bića, i padoše na svoja lica
pred prestolom i pokloniše se Bogu 12 govoreći: amin, blagoslov i slava i mudrost i
zahvalnost i čast i sila i snaga Bogu našemu u sve vekove. Amin.
13
I prozbori jedan od starešina govoreći mi: ko su i odakle dođoše ovi obučeni u
bele haljine? 14 A ja sam mu kazao: gospodine moj, ti znaš. I reče mi: ovo su oni što
dolaze od velike nevolje, koji opraše svoje hanjine i ubeliše ih u Jagnjetovoj krvi. 15
Zato su pred Božijim prestolom, te mu služe dan i noć u njegovom hramu, a onaj
što sedi na prestolu prebivaće nad njima. 16 Oni neće nikad više gladovati, ni
žedneti, niti će ih sunce peći niti kakva žega, 17 jer će Jagnje, koje je nasred
prestola, biti njihov pastir i vodiće ih na izvore žive vode; a Bog će otrti svaku suzu
sa njihovih očiju.
Otkrivenje, glava 8
Sedam truba
1
I kad otvori sedmi pečat, nasta tišina na nebu oko pola časa. 2 I videh sedam
anđela koji stoje pred Bogom, i dade im se sedam truba. 3 I dođe drugi anđeo sa
zlatnom kadionicom pa stade kod žrtvenika, i dade mu se mnogo tamjana − da ga
za molitve svih svetih prinese na zlatni žrtvenik pred prestolom. 4 I podiže se pred
Bogom iz anđelove ruke dim od tamjana za molitve svetih. 5 I uze anđeo kadionicu
pa je napuni vatrom sa žrtvenika i baci je na zemlju; i nastaše gromovi i grmljavine
i munje i zemljotres. 6 A sedam anđela, koji imahu sedam truba, spremiše se da
zatrube.
7
I prvi zatrubi: te nasta grad i vatra pomešana s krvlju, i to bi bačeno na zemlju; i
trećina zemlje izgore, i trećina drveća izgore, i sva zelena trava izgore.
8
I drugi anđeo zatrubi: i kao velika gora, vatrom zažarena, bi bačena u more; i
trećina mora posta krv, 9 te pomre trećina živih stvorenja u moru, propade i trećina
lađa.
338
10
I treći anđeo zatrubi: i pade sa neba velika zvezda goreći kao buktinja, te pade na
trećinu reka i na izvore voda. 11 A ime zvezde glasi: Pelen. I trećina voda posta
pelen i mnogi ljudi pomreše od voda, jer behu zagorčane.
12
I četvrti anđeo zatrubi: i bi udarena trećina sunca i trećina meseca i trećina
zvezda, da se pomrači njihova trećina i da trećina dana ne svetli, a isto tako i noći.
Prvo zlo
13
I videh i čuh jednog orla gde leti posred neba govoreći snažnim glasom: teško,
teško, teško onima što stanuju na zemlji od ostalih glasova truba trojice anđela, koji
će zatrubiti.
Otkrivenje, glava 9
1
I peti anđeo zatrubi: i videh zvezdu koja je sa neba pala na zemlju, i dade joj se
ključ od ždrela bezdana. 2 I otvori ždrelo bezdana, te se podiže dim iz ždrela kao
dim velike peći, a sunce i vazduh behu pomračeni od dima iz ždrela. 3 I iz dima
iziđoše skakavci na zemlju, pa im se dade moć kakvu imaju zemaljske skorpije. 4 I
bi im rečeno da ne ude travi zemaljskoj, niti ikakvoj zeleni, niti ikakvom drvetu,
nego samo ljudima koji nemaju Božijeg pečata na svojim čelima. 5 I dade im se
moć ne da ih ubijaju, nego da ih kinje pet meseci; i njihovo kinjenje beše kao
kinjenje skorpije − kad ubode čoveka. 6 A u one dane ljudi će tražiti smrt i neće je
naći, i želeće da umru, i smrt će bežati od njih.
7
A prilike, koje se kao skakavci pojaviše, behu slične konjima pripremljenim za
boj, a na njihovim glavama behu venci slični zlatu, lica im pak behu kao ljudska
lica. 8 I imahu vlasi kao ženska kosa, a zubi im behu kao u lavova, 9 imahu i oklope
kao gvozdene oklope, a šum njihovih krila beše kao tutnjava kola sa mnogim
konjima koji trče u boj. 10 I imahu repove i žalce kao u skorpija, a u njihovim
repovima beše njihova moć da naude ljudima pet meseci. 11 Oni imaju nad sobom
cara, anđela bezdana, kome je ime na jevrejskom jeziku Avadon, a na grčkom se
zove Apolion. 12 Jedno zlo prođe; vidi, idu još dva zla za ovim.
Drugo zlo
13
I šesti anđeo zatrubi: i čuh jedan glas od četiri roglja zlatnog žrtvenika pred
Bogom, 14 gde govori šestom anđelu koji imaše trubu: odreši četiri anđela koji su
svezani na velikoj reci Eufratu. 15 I behu odrešena četiri anđela, pripremljena za čas
339
i dan i mesec i godinu, da pobiju trećinu ljudi. 16 A broj te vojske beše dve stotine
miliona konjanika, čuh njihov broj.
17
I u tom viđenju ovako videh konje i one što seđahu na njima: imali su vatrene i
plavetne i žuto obojene oklope, a konjske glave behu kao glave lavova, i iz njihovih
usta izlažaše vatra i dim i sumpor. 18 Od ove tri nedaće pogibe trećina ljudi, od
vatre i dima i sumpora što izlažaše iz njihovih usta. 19 Jer sila tih konja beše u
njihovim ustima i njihovim repovima: njihovi repovi su, naime, slični zmijama,
imaju glave i njima ude.
20
Ostali pak ljudi, koji ne pogiboše od ovih nedaća, ne pokajaše se za dela svojih
ruku − da se ne klanjaju demonima i zlatnim i srebrnim i bronzanim i kamenim i
drvenim idolima, koji ne mogu ni gledati ni slušati ni hodati, 21 i ne pokajaše se za
svoja ubijstva, ni za svoja vračanja, ni za svoje bludničenje, ni za svoje krađe.
Otkrivenje, glava 10
Anđeo sa knjižicom
1
I videh drugog jakog anđela kako silazi sa neba, obučena oblakom, i duga beše na
njegovoj glavi, a lice njegovo beše kao sunce, i noge njegove kao vatreni stubovi, 2
i imaše u svojoj ruci otvorenu knjižicu. I stavi svoju desnu nogu na more, a levu na
zemlju, 3 te povika veoma glasno − kao lav kad riče. A kad povika, progovoriše
sedam gromova svojim glasovima. 4 I kad progovoriše sedam gromova, nameravao
sam da pišem; tada čuh glas sa neba koji govoraše: zapečati što rekoše sedam
gromova i to ne piši.
5
I anđeo, koga videh gde stoji na moru i na zemlji, podiže svoju desnu ruku prema
nebu 6 i zakle se onim što živi u sve vekove, koji je stvorio nebo i što je na njemu, i
zemlju i što je na njoj, i more i što je u njemu: da vremena neće više biti, 7 nego će
se u dane glasa sedmoga anđela, kad on bude zatrubio, svršiti tajna Božija, kao što
je objavio svojim služiteljima, prorocima.
8
I glas koji čuh sa neba opet progovori sa mnom i reče: idi, uzmi otvorenu knjigu u
ruci anđela koji stoji na moru i na zemlji. 9 I odoh anđelu i rekoh mu da mi da
knjižicu. I reče mi: uzmi i pojedi je, i zagorčaće ti stomak, ali u ustima tvojim biće
slatka kao med. 10 I uzeh knjižicu iz anđelove ruke i pojedoh je, i beše u mojim
ustima slatka kao med. A kad je pojedoh, zagorča mi stomak. 11 I rekoše mi: treba
ponovo da prorokuješ o mnogim narodima, narodnostima i carevima.
340
Dva svedoka
1
I dade mi se trska slična štapu, s ovim rečima: ustani i izmeri hram Božiji i
žrtvenik i one što se u njemu Bogu mole. 2 A spoljašnje dvorište hrama ostavi na
miru i ne meri ga, jer je dano mnogobošcima, i oni će gaziti sveti grad četrdeset i
dva meseca. 3 I daću dvojici svojih svedoka pa će u odelu za žalost prorokovati
hiljadu dvesta i šezdeset dana. 4 Ovi su dve masline i dva svećnjaka što stoje pred
Gospodom zemlje. 5 I ako ko hoće da im naudi, vatra izlazi iz njihovih usta i
proždire njihove neprijatelje. I ako ko zaželi da im naudi, mora ovako da bude
ubijen. 6 Ovi imaju vlast da zatvore nebo − da ne pada kiša u dane njihovog
prorokovanja, i imaju vlast nad vodama − da ih pretvaraju u krv, i da udare zemlju
svakom nedaćom − koliko god puta zažele.
7
I kad svrše svoje svedočanstvo, zver koja izlazi iz bezdana ratovaće protiv njih, i
pobediće ih, i ubiće ih. 8 I njihova telesa ležaće na ulici velikog grada, koji se u
duhovnom smislu zove Sodom i Egipat, gde je i njihov Gospod bio raspet. 9 I ljudi
od naroda i plemena i jezika i narodnosti gledaće njihova telesa tri i po dana, i neće
dozvoliti da njihova telesa polože u grob. 10 I koji stanuju na zemlji radovaće se za
njih i veseliće se, i slaće darove jedan drugome, zato što su ova dva proroka
namučili stanovnike zemlje. 11 I posle tri i po dana uđe u njih duh života od Boga,
pa stadoše na svoje noge, a veliki strah spopade one koji ih gledahu. 12 I čuše
snažan glas sa neba koji im je govorio: popnite se ovamo. I popeše se na nebo u
oblaku, i videše ih neprijatelji njihovi.
13
A u taj čas bi veliki zemljotres, te pade deseti deo grada, i zemljotres pobi sedam
hiljada osoba, a ostali se uplašiše i dadoše slavu Bogu nebeskom.
14
Drugo zlo prođe, vidi, treće zlo dolazi brzo.
Treće zlo
15
I sedmi anđeo zatrubi: i odjeknuše snažni glasovi na nebu govoreći: vladavina
nad svetom pripade Gospodu našem i njegovom Mesiji, i vladaće u sve vekove.
16
I dvadeset i četiri starešine, koji sede pred Bogom na svojim prestolima, padoše
na svoja lica i pokloniše se Bogu, 17 govoreći: zahvaljujemo ti, Gospode Bože
Svedržitelju, koji jesi i koji si bio, što si uzeo svoju veliku silu i zacario se. 18 I
341
narodi se razgneviše, i dođe gnev tvoj i vreme mrtvih − da im se sudi, i da se da
nagrada tvojim služiteljima, prorocima i svetima i onima koji se boje tvoga imena,
malima i velikima, da upropastiš one koji su zemlju upropašćavali.
19
I otvori se hram Božiji na nebu i pokaza se kovčeg njegovog saveza u njegovom
hramu, i nastaše munje i grmljavine i gromovi i zemljotres i grad veliki.
Žena i aždaja
1
I pokaza se veliki znak na nebu: žena obučena u sunce i mesec pod njenim
nogama, a na glavi joj venac od dvanaest zvezda, 2 i beše trudna i vikaše od
porođajnih bolova i muka. 3 I pokaza se drugi znak na nebu, i vidi: velika aždaja,
crvena kao vatra, sa sedam glava i deset rogova, a na njenim glavama sedam kruna,
4
i njen rep povuče trećinu nebeskih zvezda, te ih baci na zemlju. I aždaja je stajala
pred ženom koja je imala da rodi, da joj proždere dete − kad rodi. 5 I rodi muško
dete, sina, koji će svima narodima biti pastir sa gvozdenom palicom. I njeno dete bi
uzeto k Bogu i njegovom prestolu. 6 A žena uteče u pustinju gde je imala mesto
koje joj je Bog pripremio, da je onde hrane hiljadu dvesta i šezdeset dana.
7
I nasta rat na nebu; Mihailo sa svojim anđelima zarati na aždaju. I aždaja i njeni
anđeli zaratiše, 8 ali ne odoleše i ne nađe im se više mesta na nebu. 9 I bi zbačena
velika aždaja, stara zmija, zvana đavo i satana, koja zavodi sav svet, ona bi zbačena
na zemlju i njeni anđeli behu zbačeni s njom. 10 I čuh snažan glas na nebu kako
govori: sad nasta spasenje i sila i carstvo Boga našega, i vlast njegovog Mesije, jer
je zbačen tužitelj naše braće koji ih optuživaše pred našim Bogom dan i noć. 11 I oni
ga pobediše Jagnjetovom krvlju i rečju svoga svedočanstva, i ne zavoleše svoj život
− sve do smrti. 12 Zato se veselite nebesa i vi koji boravite na njima. Teško zemlji i
moru, jer đavo siđe k vama s velikim gnevom znajući da ima malo vremena.
13
I kad aždaja vide da je zbačena na zemlju, poče goniti ženu koja rodi muško dete.
14
Ženi pak dadoše dva krila velikog orla − da leti u pustinju na svoje mesto, gde će
se hraniti jedno vreme, i dva vremena, i po vremena, daleko od zmije. 15 A zmija
izbaci za ženom iz svojih usta vodu kao reku, da je reka odnese. 16 No zemlja
pomože ženi, pa otvori zemlja svoja usta i popi reku koju izbaci aždaja iz svojih
usta. 17 I razgnevi se aždaja na ženu, te ode da zarati na ostalo njeno potomstvo, na
one koji drže Božije zapovesti i imaju svedočanstvo Isusovo. 18 A ja stadoh na
peščanu morsku obalu.
342
Dve zveri
1
I videh zver kako izlazi iz mora, koja je imala deset rogova i sedam glava, a na
njenim rogovima deset kruna i na njenim glavama bogohulna imena. 2 I zver koju
videh beše kao panter, i noge joj behu kao u medveda, a usta joj kao u lava. I aždaja
joj dade svoju moć i svoj presto i veliku vlast. 3 I videh jednu od njenih glava kao
da je ranjena na smrt, ali njena smrtna rana bi izlečena. I zadivi se sva zemlja i pođe
za zveri, 4 i pokloniše se aždaji što dade vlast toj zveri, pokloniše se i zveri
govoreći: ko je ravan zveri i ko može ratovati s njom? 5 I dadoše joj se usta koja
govore velike reči i hule, i dade joj se vlast da tako radi četrdeset i dva meseca. 6 I
otvori svoja usta da huli na Boga, da pohuli na njegovo ime i na njegov šator, na
one koji imaju svoj šator na nebu. 7 I dade joj se da zarati na svete i da ih pobedi, i
dade joj se vlast nad svakim plemenom i narodom i jezikom i narodnošću. 8 I
klanjaće joj se svi koji stanuju na zemlji, čije ime − od postanka sveta − nije
upisano u životnoj knjizi Jagnjeta koje je ,zaklano.
9
Ako ko ima uho neka čuje. 10 Ko u ropstvo vodi i sam će u ropstvo otići; ko bude
mačem ubijao, mora i sam od mača da pogine. Ovde je istrajnost i vera svetih.
11
I videh drugu zver kako izlazi iz zemlje, i imala je dva roga kao u jagnjeta, i
govoraše kao aždaja. 12 I ona je izvršavala vlast prve zveri pred njom i učinila da se
zemlja i njeni stanovnici klanjaju prvoj zveri, čija je smrtna rana zalečena. 13 I ona
činjaše velika čudesa, tako da i vatru s neba spusti na zemlju pred ljudima. 14 Ona je
zavodila stanovnike zemlje čudesima koja su joj bila dana da ih čini pred zverju,
govoreći stanovnicima zemlje da načine lik zveri, koja je imala ranu od mača i
ostala živa. 15 I dade joj se da oživi lik zveri i da lik zveri progovori, te da učini da
budu pobijeni svi koji se ne poklone liku te zveri. 16 I učini da svi, mali i veliki,
bogati i siromašni, slobodni i robovi, načine sebi žig na svojoj desnoj ruci ili na
svom čelu, 17 da niko ne može ni kupi ti ni prodati sem onoga ko ima žig, ime zveri
ili broj njenoga imena.
18
Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri; jer je čovekov broj. A
njen je broj šesto šezdeset i šest.
343
Jagnje i izabranici
1
I videh, i vidi, Jagnje stajaše na Sionskoj gori, a s njim njih sto četrdeset i četiri
hiljade koji su imali njegovo ime i ime njegovoga Oca napisano na čelima svojim. 2
I čuh glas sa neba kao šum mnogih voda i kao grmljavinu jakog groma, a glas koji
čuh beše kao od kitarista koji pevaju uz svoje kitare. 3 I pevahu novu pesmu pred
prestolom i pred četiri živa bića i pred starešinama, i niko nije mogao da nauči tu
pesmu sem onih sto četrdeset i četiri hiljade koji su iskupljeni sa zemlje. 4 To su ti
što se ne okaljaše ženama; to su, naime, devstvenici. Oni idu za Jagnjetom kuda
ono ide. Ovi su iskupljeni kao prvenci od ljudi Bogu i Jagnjetu, 5 i laž se ne nađe u
njihovim ustima; neporočni su.
Nagoveštaj suda
6
I videh drugog anđela kako leti posred neba imajući večito evanđelje − da ga
objavi stanovnicima zemlje i svakoj narodnosti i svakom plemenu i jeziku i narodu,
7
i govoraše snažnim glasom: bojte se Boga i odajte mu slavu, jer dođe čas
njegovoga suda, i poklonite se Tvorcu neba i zemlje i mora i vodenih izvora.
8
I jedan drugi anđeo dođe za njim govoreći: pade, pade veliki Vavilon, koji je
strasnim vinom svoga razvrata napojio sve narode.
9
I jedan treći anđeo dođe za njima govoreći snažnim glasom: ako se ko klanja zveri
i njenom liku, i prima žig na svoje čelo i na svoju ruku, 10 i sam će piti od vina
gneva Božijeg, koje je nepomešano utočeno u čašu njegovoga gneva, pa će biti
mučen u vatri i sumporu pred svetim anđelima i pred Jagnjetom. 11 I dim njihovoga
mučenja dizaće se u sve vekove, i neće imati pokoja danju ni noću oni koji se
klanjaju zveri i njenom liku, i ko prima žig njenoga imena.
12
Ovde je istrajnost svetih koji drže Božije zapovesti i veru u Isusa. 13 I čuh glas
kako mi govori sa neba: napiši: blaženi su mrtvi koji odsad umiru u Gospodu. Da,
govori Duh, da počinu od svojih trudova; jer dela njihova idu za njima.
14
I videh, i vidi, beli oblak, a na oblaku seđaše neko sličan Sinu čovečijem, sa
zlatnim vencem na glavi i oštrim srpom u ruci. 15 I jedan drugi anđeo iziđe iz hrama
vičući snažnim glasom onome što sećaše na oblaku: pošalji svoj srp i požanji, jer
dođe vreme da se požanje, jer se osuši zemaljska žetva. 16 I onaj što seđaše na
344
oblaku baci svoj srp na zemlju i zemlja bi požnjevena.
17
I jedan drugi anđeo iziđe iz hrama što je na nebu, i on imaše oštar srp.
18
I od žrtvenika dođe jedan drugi anđeo koji imaše vlast nad vatrom, pa povika
snažnim glasom onome što je imao oštri srp: pošalji svoj oštri srp i poreži grožđe
zemaljskog čokota, jer je sazrelo njegovo grožđe. 19 I anđeo baci svoj srp na zemlju,
te obra zemaljski čokot i stavi u veliku muljaru gneva Božijeg. 20 I muljara bi
izgažena izvan grada i iziđe krv iz muljare konjima do uzda − hiljadu i šest stotina
stadija.
Sedam zdela
1
I videh drugi, veliki i čudesni znak na nebu: sedam anđela koji su imali sedam
krajnjih zala, jer se njima svrši gnev Božiji.
2
I videh nešto kao stakleno more, pomešano s vatrom, i pobednike zveri i njenoga
lika i broja njenoga imena gde stoje na staklenom moru, i imahu kitare Božije. 3 I
pevahu pesmu Mojsija, služitelja Božijeg, i pesmu Jagnjetovu, govoreći: velika su i
divna tvoja dela Gospode Bože, Svedržitelju; pravedni su i istiniti tvoji putevi, caru
naroda. 4 Ko se neće pobojati Gospode, i proslaviti tvoje ime? Jer si samo ti svet;
svi će narodi doći i pokloniće se pred tobom, jer se pokazaše tvoji pravedni sudovi.
5
I posle ovoga videh, i hram skinije svedočanstva na nebu otvori se, 6 a iz hrama
iziđoše sedam anđela koji imahu sedam zala, obučeni u čisto i svetlo platno i
zlatnim pojasima opasani po prsima. 7 I jedno od četiri živa bića dade sedmorici
anđela sedam zlatnih zdela punih gneva Boga koji živi u sve vekove. 8 I napuni se
hram dima od slave Božije i od sile njegove, i niko ne mogaše ući u hram dok se ne
svršiše sedam zala sedmorice anđela.
1
I čuh snažan glas iz hrama kako govori sedmorici anđela: idite i izlijte sedam
zdela gneva Božijeg na zemlju.
2
I ode prvi pa izli svoju zdelu na zemlju: i pojavi se veliki i ljuti čir na ljudima koji
su imali žig zveri i koji su se klanjali njenom liku.
345
3
I drugi izli svoju zdelu u more: i posta krv kao od mrtvaca i uginu svako živo biće
u moru.
4
I treći izli svoju zdelu na reke i na vodene izvore: i posta krv. 5 I čuh anđela koji je
nad vodama kako govori: pravedan si ti koji jesi i koji si bio, sveti, što si ovo
presudio. 6 Jer oni proliše krv svetih i proroka, i krv si im dao da piju; zaslužuju to.
7
I čuh kako žrtvenik govori: da, Gospode Bože, Svedržitelju tvoji sudovi su istiniti
i pravedni.
8
I četvrti izli svoju zdelu na sunce: i dade mu se da žeže ljude vatrom. 9 I oprljiše
se ljudi od velike jare, pa pohuliše na ime Boga koji ima vlast nad ovim zlima, i ne
pokajaše se − da mu odadu slavu.
10
I peti izli svoju zdelu na presto zveri: i njeno carstvo bi pomračeno i grizli su
svoje jezike od muke. 11 I od svojih muka i od svojih čireva pohuliše na Boga
nebeskoga, i ne pokajaše se za dela svoja.
12
I šesti izli svoju zdelu na veliku reku Eufrat: i presahnu voda njegova − da se
pripremi put carevima koji dolaze od istoka sunca. 13 I videh kako iz usta aždaje i iz
usta zveri i iz usta lažnog proroka izlaze tri nečista duha kao žabe; 14 to su, naime,
demonski duhovi koji čine čudne znake, koji izlaze carevima svega sveta − da ih
skupe na boj na veliki dan Boga Svedržitelja. 15 Vidi, idem kao lopov; blago onome
koji bdi i čuva svoje haljine − da ne ide go i da ne gledaju njegovu sramotu. 16 I
sakupi ih na mesto koje se jevrejski zove Armagedon.
17
I sedmi izli svoju zdelu u vazduh: i iziđe snažan glas iz hrama [nebeskog], od
prestola, govoreći: svršeno je. 18 I nastaše munje i grmljavine i gromovi, i bi veliki
zemljotres kakvog nikad nije bilo odkad su ljudi na zemlji, toliki i tako veliki
zemljotres. 19 I veliki grad raspade se na tri dela, i gradovi mnogobožački popadoše.
I veliki Vavilon spomenu se pred Bogom − da mu da čašu vina svoga ljutog gneva.
20
I sva ostrva nestaše, i gore se više ne nađoše. 21 I veliki grad, težine talantove,
pade sa neba na ljude, a ljudi pohuliše na Boga zbog ovog zla od grada, jer njegovo
zlo beše veoma veliko.
Propast bludnice
346
1
I dođe jedan od sedam anđela koji su imali sedam zdela, progovori sa mnom i
reče: dođi da ti pokažem sud nad velikom bludnicom koja sedi na mnogim vodama,
2
s kojom su carevi zemaljski bludničili, a stanovnici zemlje napiše se njenog
bludničkog vina. 3 I odvede me u duhu u pustinju. I videh ženu gde sedi na crvenoj
zveri koja beše puna bogohulnih imena i imaše sedam glava i deset rogova. 4 A
žena beše obučena u porfiru i skerlet i pozlaćena zlatom i dragim kamenom i
biserima, držeći u svojoj ruci zlatnu čašu punu gnusoba i nečistote svoga bluda, 5 na
čelu joj pak beše napisano ime, tajna: veliki Vavilon, majka bludnica i gnusoba
zemaljskih. 6 I videh ženu kako se opija krvlju svetih i krvlju Isusovih svedoka. I
začudih se veoma kad je videh.
7
I anđeo mi reče: što si se začudio? Ja ću ti kazati tajnu ove žene i tajnu zveri što je
nosi i ima sedam glava i deset rogova. 8 Zver, koju si video, beše i nema je, i izići
će opet iz bezdana, pa će otići u propast. A stanovnici zemlje, čija imena nisu
zapisana u knjizi života − od postanka sveta, čudiće se kad vide zver da beše i da je
nema i da će opet biti tu.
9
Ovde treba imati um koji ima mudrost. Sedam glava − to su sedam brda na kojima
žena sedi. To su i sedam careva; 10 pet njih je palo, jedan je tu, drugi još nije došao,
a kad dođe − treba samo malo da ostane. 11 Zver pak, koja beše i koje nema, i sama
je osmi, i jedan od sedmorice, te ide u propast. 12 I deset rogova koje si video − to
su deset careva koji još ne primiše carstva, ali će vlast − kao carevi − primiti sa
zveri za jedan sat. 13 Ovi su jednomišljenici, pa daju svoju silu i vlast zveri. 14 Ovi
će ratovati protiv Jagnjeta, i Jagnje će ih pobediti, jer je ono gospodar nad
gospodarima i car nad carevima, a s njim su pozvani i izabrani i verni.
15
I reče mi: vode koje si video, na kojima bludnica sedi, to su narodi i ljudi i
narodnosti i jezici. 16 I deset rogova koje si video i zver, ti će mrzeti bludnicu, i
učiniće da ona bude pusta i gola, i poješće joj meso, i spaliće je vatrom. 17 Jer Bog
dade u njihova srca da izvrše njegovu misao, da se pokažu kao jednomišljenici i da
dadu svoje carstvo zveri, dok se ne ispune reči Božije. 18 I žena koju si video − to je
veliki grad koji ima vladavinu nad carevima zemaljskim.
1
Posle ovoga videh drugoga anđela kako silazi sa neba, koji je imao veliku vlast, i
zemlja bi obasjana njegovom slavom. 2 I povika snažnim glasom govoreći: pade,
pade veliki Vavilon i posta demonsko prebivalište i sklonište svih nečistih duhova, i
sklonište svih nečistih ptica, i sklonište svih nečistih i mrskih zveri, 3 jer su od
347
strasnog vina njegovoga razvrata pili svi narodi, i carevi zemaljski su s njim
bludničili, i trgovci zemaljski obogatiše se od njegove silne raskoši.
4
I čuh drugi glas sa neba kako govori: iziđite iz njega, narode moj, da ne budete
učesnici u njegovim gresima i da ne primite od njegovih zala; 5 jer gresi njegovi
dopreše do neba i Bog se seti njegovih nepravednih dela. 6 Uzvratite mu kako je on
vama uzvraćao i vratite mu dvostruko po delima njegovim; u čašu, u koju je on
utočio, vi mu utočite dvostruko. 7 Koliko se sam proslavio i odao raskoši, toliko mu
dajte muka i žalosti; jer on govori u svom srcu: sedim na prestolu kao car i nisam
udovac i žalosti neću videti. 8 Zato će u jedan dan doći njegova zla: smrt i žalost i
glad, i biće spaljen vatrom, jer je silan Gospod Bog koji ga osudi.
9
I zaplakaće i zakukaće za njim carevi zemaljski koji su bludničili s njim i uživali u
njegovoj raskoši, kad vide dim njegovog spaljivanja. 10 Zbog straha od njegovih
muka stojeći izdaleka govoriće: jao, jao veliki grade Vavilone, silni grade, u jedan
čas dođe tvoj sud.
11
I trgovci zemaljski plakaće i kukaće za njim, što robu njihovu niko više ne
kupuje, 12 tovare zlata i srebra i dragog kamenja i bisera i platna i porfire i svile i
skerleta i svakog mirisnog drveta i svake posude od slonovače i svake posude od
najskupocenijeg drveta i od bronze i gvožđa i mramora, 13 i cimeta i balsama i kada
i mira i tamjana i vina i ulja i belog brašna i pšenice i marve i ovaca i konja i kola i
telesa i duša ljudskih. 14 I voće, koje je želela tvoja duša, otide od tebe, i svako
obilje i svaki sjaj propade ti i više se neće naći.
15
Koji su ovim trgovali i obogatili se stojaće izdaleka zbog straha od njegovih
muka, plačući i naričući, 16 i govoriće: jao, jao veliki grade, obučen u platno i
porfiru i skerlet, i nakićen zlatom i dragim kamenom i biserom, 17 jer u jedan čas
opuste toliko bogatstvo. I svaki krmar i svaki moreplovac i mornar i svi koji rade na
moru stadoše izdaleka 18 i vikahu gledajući dim njegovog spaljivanja, govoreći: ko
je bio kao ovaj veliki grad? 19 I baciše prah na svoje glave i vikahu plačući i
naričući, i govorahu: jao, jao veliki grade, u kom se obogatiše svi koji imahu lađe
na moru − od njegovog skupocenog imanja, jer opuste u jedan čas. 20 Veselite se
nad njim, nebo i vi sveti, i vi apostoli, i vi proroci, jer vas Bog osveti na njemu.
21
I jedan snažan anđeo podiže kamen, velik. kao mlinski kamen, i baci ga u more
govoreći: ovakvim zamahom biće bačen veliki grad Vavilon i neće se više naći. 22 I
glas pevača uz kitar i muzičara i frulaša i trubača neće se više čuti u tebi, i nikakav
umetnik ni od kakve umetnosti neće se više naći u tebi, i glas mlina neće se više
348
čuti u tebi, 23 i svetlost svetiljke neće više svetleti u tebi, i glas mladoženje i neveste
neće se više čuti u tebi; jer tvoji trgovci behu zemaljski velikaši, jer su tvojim
čaranjem dovedeni u zabludu svi narodi, 24 i u njemu se nađe krv proroka i svetih i
svih koji su zaklani na zemlji.
1
Posle ovoga čuh nešto kao snažan glas mnogog naroda na nebu kako govori:
aliluja, spasenje i slava i sila pripada Bogu našem, 2 jer su istiniti i pravedni njegovi
sudovi, što je osudio veliku bludnicu koja pokvari zemlju svojim bludom, i na njoj
osvetio krv svojih služitelja.
3
I po drugi put rekoše: aliluja, i dim njen diže se u sve vekove. 4 I padoše dvadeset
i četiri starešine i četiri živa bića, pa se pokloniše Bogu koji sedi na prestolu,
govoreći: amin, aliluja.
Jagnjetova svadba
5
A od prestola iziđe glas koji je govorio: hvalite Boga našega svi služitelji njegovi i
vi koji ga se bojite, mali i veliki.
6
I čuh nešto kao glas mnogog naroda i kao šum mnogih voda i kao grmljavinu
jakih gromova, kako govore: aliluja, jer se zacari Gospod Bog naš, Svedržitelj. 7
Radujmo se i kličimo i odajmo mu slavu, jer dođe Jagnjetova svadba i žena njegova
pripremi se, 8 i dade joj se da se obuče u svetlo, čisto platno; platno, naime, to su
pravedna dela svetih.
9
I reče mi: napiši: blaženi su oni koji su pozvani na gozbu Jagnjetovu. Reče mi još:
ove reči su istinite reči Božije, 10 I padoh pred njegove noge da mu se poklonim. I
reče mi: pazi, ne čini to, ja sam saslužitelj tvoj i tvoje braće koja imaju
svedočanstvo Isusovo. Pokloni se Bogu. Svedočanstvo Isusovo, naime, to je duh
proroštva.
Reč Božija pobeđuje zver i lažnog proroka
11
I videh otvoreno nebo, i vidi, beo konj, i koji sedi na njemu zove se Verni i
Istiniti, i on sudi i ratuje po pravdi. 12 Oči su mu vatreni plamen, a na glavi mu
mnoge krune, sa napisanim imenom koje niko ne zna sem njega. 13 I beše obučen u
haljinu natopljenu krvlju, i njegovo ime zove se Reč Božija. 14 A nebeske vojske na
349
belim konjima, obučene u belo, čisto platno, pratile su ga. 15 I iz njegovih usta iziđe
oštar mač − da njim pobije mnogobošce. I on će im biti pastir sa gvozdenom
palicom; i on će gaziti muljaru ljutog vina gneva Boga Svedržitelja. 16 On ima na
haljini i na svom bedru napisano ime: Car careva i Gospodar gospodara.
17
I videh jednoga anđela gde stoji na suncu, i povika veoma glasno govoreći svima
pticama koje lete posred neba: dođite i skupite se na veliku Božiju gozbu, 18 da
jedete mesa careva i mesa vojvoda i mesa silnih i mesa konja i onih koji na njima
sede, i mesa svih slobodnjaka i robova i malih i velikih. 19 I videh zver i careve
zemaljske i njihove vojske skupljene da zarate s onim što sedi na konju i s
njegovom vojskom. 20 I zver bi uhvaćena i s njom lažni prorok koji je pred njom
učinio čudne znake, kojima je doveo u zabludu one što primiše žig zveri i one što se
klanjaju njenom liku; oboje behu živi bačeni u vatreno jezero koje gori od sumpora.
21
Ostali pak behu pobijeni mačem koji iziđe iz usta onoga što seđaše na konju, i
sve ptice nasitiše se mesa njihova.
Prvi uskrs i hiljadugodišnje carstvo
1
I videh anđela kako silazi sa neba, koji je imao ključ od bezdana i veliki lanac u
svojoj ruci. 2 I savlada aždaju, staru zmiju, koja je đavo i satana, i sveza je na
hiljadu godina, 3 pa je baci u bezdan i zaključa i zapečati nad njom, da više ne
dovodi u zabludu narode − dok se ne navrši hiljadu godina; posle toga treba da
bude odrešena na kratko vreme.
4
I videh prestole, i onima što sedoše na njih bi dano da sude, i videh duše
pogubljenih zbog svedočanstva za Isusa i za reč Božiju, koji se ne pokloniše zveri
ni njenom liku, i koji ne primiše žig na svoje čelo i na svoju ruku, i poživeše i
zacariše se s Hristom hiljadu godina. 5 A ostali mrtvaci ne poživeše − dok se ne
navrši hiljadu godina. Ovo je prvi uskrs. 6 Blažen je i svet onaj koji ima udela u
prvom uskrsu; nad ovima druga smrt nema vlasti, nego će oni biti Božiji i Hristovi
sveštenici, i carevaće s njim hiljadu godina.
Poslednja bitka, drugo vaskrsenje
7
I kad se navrši hiljada godina, satana će biti oslobođen iz svoje tamnice, 8 i izićiće
da dovodi u zabludu narode na četiri kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih skupi za
rat − kojih je broj kao morski pesak. 9 I iziđoše na širinu zemlje, pa opkoliše tabor
350
svetih i voljeni grad; i siđe vatra sa neba od Boga i pojede ih. 10 A đavo, koji ih je
dovodio u zabludu, bi bačen u vatreno i sumporno jezero, gde je i zver i lažni
prorok, i biće mučeni danju i noću u sve vekove.
11
I videh veliki, beli presto, i onoga što sedi na njemu, od čijeg lica pobegoše
zemlja i nebo, i ne nađe im se mesta. 12 I videh mrtvace, velike i male, gde stoje
pred prestolom, a knjige se otvoriše; i jedna druga knjiga bi otvorena, to je knjiga
života. I mrtvacima se sudilo na osnovu onoga što je napisano u knjigama − po
delima njihovim. 13 I more dade mrtvace koji su u njemu, i smrt i ad dadoše
mrtvace koji su u njima, i svako bi osuđen po delima svojim. 14 I smrt i ad behu
bačeni u vatreno jezero. Ovo je druga smrt, vatreno jezero. 15 I ko god se ne nađe
upisan u knjizi života, bi bačen u vatreno jezero.
Novi svet i novi Jerusalim
1
I videh novo nebo i novu zemlju, jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i mora
nema više. 2 I videh sveti grad, novi Jerusalim kako silazi sa neba od Boga,
opremljen kao nevesta koja je ukrašena za svoga muža. 3 I čuh kako jedan jaki glas
sa prestola govori: vidi skinije Božije među ljudima, i on će stanovati s njima, i oni
će biti njegov narod, i sam Bog biće s njima, 4 pa će otrti svaku suzu s njihovih
očiju, i neće više biti smrti, ni žalosti, ni vike, ni bola, jer ono prvo prođe.
5
I reče onaj što sedi na prestolu: vidi, činim sve novo. Reče još: napiši, jer su ove
reči verne i istinite. 6 I reče mi: svršilo se. Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak.
Ja ću žednome badava dati iz izvora vode života. 7 Ko pobeđuje nasleđuje ovo, i ja
ću mu biti Bog, i on će mi biti sin. 8 A strašljivcima i nevernima i gnusnima i
ubicama i bludnicima i vračarima i idolopoklonicima i svima lažama − njima je
mesto u jezeru koje gori od vatre i sumpora; to je druga smrt.
Blaženstvo izabranih
9
I dođe jedan od sedam anđela koji imahu sedam zdela, punih sedam krajnjih zala,
i progovori sa mnom i reče: hodi da ti pokažem nevestu, ženu Jagnjetovu. 10 I
odvede me u duhu na veliku i visoku goru i pokaza mi sveti grad Jerusalim kako
silazi sa neba od Boga 11 u slavi Božijoj. Njegova luča beše kao najskuplji dragi
kamen, kao kristalno svetli kamen jaspis. 12 Imaše velik i visok zid sa dvanaest
vrata, a na vratima dvanaest anđela i napisana imena; to su imena dvanaest plemena
351
Izrailjevih. 13 Od istoka troja vrata i od severa troja vrata i od juga troja vrata i od
zapada troja vrata. 14 A zid gradski imaše dvanaest temelja i na njima dvanaest
imena dvanaestorice Jagnjetovih apostola.
15
I onaj koji je govorio sa mnom imaše zlatnu trsku kao meru, da izmeri grad i
njegova vrata i njegov zid. 16 Grad pak ležaše na četiri ugla, i dužina mu je kao
širina. I izmeri grad trskom: dvanaest hiljada stadija; njegova dužina i širina i visina
behu jednake. 17 I izmeri njegov zid: sto četrdeset i četiri lakata po ljudskoj meri,
koja je i anđeoska mera. 18 I građa njegovoga zida beše jaspis, i grad je čisto zlato −
kao čisto staklo. 19 Temelji gradskog zida behu ukrašeni svakovrsnim dragim
kamenjem. Prvi temelj je jaspis, drugi − safir, treći − halkidon, četvrti − smaragd, 20
peti − sardoniks, šesti − sard, sedmi − hrisolit, osmi − viril, deveti − topaz, deseti −
hrisopras, jedanaesti − jakint, dvanaesti − ametist. 21 A dvanaest vrata − dvanaest
bisera; svaka vrata behu od jednog bisera. I gradska ulica beše čisto zlato − kao
providno staklo.
22
A hrama ne videh u njemu; jer njegov hram je Gospod Bog, Svedržitelj, i Jagnje.
23
I tom gradu nije potrebno sunce, ni mesec, da mu svetle, jer ga slava Božija
obasja, i Jagnje je njegovo svetilo. 24 I narodi će hoditi u njegovoj svetlosti i carevi
zemaljski doneće svoju slavu u njega. 25 I njegova vrata neće se zatvarati danju; jer
onde neće biti noći. 26 I doneće slavu i bogatstvo naroda u njega. 27 I u njega neće
ući ništa nečisto, ni onaj što čini nešto gnusno i lažno, nego samo oni koji su
upisani u Jagnjetovoj knjizi života.
1
I pokaza mi reku vode života, bistru kao kristal, koja izvire iz prestola Božijeg i
Jagnjetovog. 2 Nasred njegove ulice i s obe strane reke drveće života koje rađa
dvanaest plodova, koje svakog meseca donosi svoj plod, a lišće tog drveća je za
isceljenje narodima. 3 I ništa više neće biti prokleto. I presto Božiji i Jagnjetov biće
u njemu, i služitelji njegovi služiće mu, 4 i gledaće njegovo lice, i njegovo ime biće
na njihovim čelima. 5 I noći neće više biti i neće im biti potrebna svetlost svetiljke,
ni sunca, jer će ih Gospod Bog obasjavati i carovaće u sve vekove.
Isus dolazi
6
I reče mi: ove su reči verne i istinite, i Gospod, Bog proročkih duhova posla svoga
anđela da pokaže svojim služiteljima šta ima da se zbude uskoro. 7 I vidi, dolazim
ubrzo. Blažen je onaj koji drži proročke reči ove knjige.
352
8
I ja, Jovan, čuh i videh ovo, i kad čuh i videh, padoh da se poklonim pred nogama
anđela koji mi pokaza ovo. 9 I reče mi: pazi, ne čini to; ja sam saslužitelj tvoj, i
braće tvoje, i proroka, i svih koji drže reči ove knjige; Bogu se pokloni.
10
I reče mi: ne zapečaćavaj proročke reči ove knjige, jer je vreme blizu. 11
Nepravednik neka i dalje čini nepravdu, nečisti neka se i dalje kalja, a pravednik
neka i dalje čini pravednost, i sveti neka se i dalje osvećuje.
12
Vidi, dolazim ubrzo, i plata moja ide sa mnom, da uzvratim svakom onako kakvo
je njegovo delo. 13 Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji, Početak i Svršetak. 14
Blaženi su koji peru svoje haljine, da mogu postići drvo života i da mogu ući u grad
na vrata. 15 Napolju su psi i vračari, i bludnici, i ubice, i idolopoklonici, i svi koji
vole i čine laž.
16
Ja, Isus, poslah svoga anđela da vam posvedoči ovo za crkve. Ja sam izdanak iz
korena i rod Davidov, sjajna zvezda Danica.
17
Duh i nevesta rekoše: dođi. I ko sluša neka kaže: dođi. I ko žedni neka dođe, ko
hoće neka uzme vodu života badava.
18
Svedočim svakom ko sluša proročke reči ove knjige: ako im ko dometne nešto,
na toga će Bog navaliti zla napisana u ovoj knjizi. 19 Ako pak ko oduzme nešto od
reči ove proročke knjige, Bog će oduzeti njegov deo od drveta života i od svetoga
grada, koji su opisani u ovoj knjizi.
20
Govori onaj koji svedoči ovo: da, dolazim ubrzo. Amin, dođi Gospode Isuse.
21
Blagodat Gospoda Isusa sa svima svetima. Amin.
353

Novi Zavet - Prevod Emilijana Carnica PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Novi Zavet - Prevod Emilijana Carnica PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Druga poslanica Korinćanima.............................................................................234

Druga poslanica Solunjanima..............................................................................275

Druga poslanica Timoteju....................................................................................283

Prva Petrova poslanica.........................................................................................311

Druga Petrova poslanica......................................................................................317

Prva Jovanova poslanica......................................................................................321

Druga Jovanova poslanica...................................................................................327

Treća Jovanova poslanica....................................................................................328

Bekstvo u Egipat i povratak

Početak rada u Galileji

Isceljenje kapetanovog sluge

Stišavanje bure. Besomučni Gadarinci

Vaskrsenje Jairove kćeri i isceljenje krvotočive žene

Isceljenje dvojice slepih

Isceljenje nemog i besomučnog čoveka

Poslanstvo Jovana Krstitelja

Pretnja nepokajanim gradovima

Pravi Hristovi rođaci

Isus hrani pet hiljada ljudi

Isus hoda po vodi

Isus predskazuje svoju smrt i vaskrsenje

Isus ponovo predskazuje svoju smrt i vaskrsenje

Mesija − Davidov sin i Gospod

Neznani dan i čas

Nagoveštaj Petrovog odricanja

Isusovo krštenje i kušanje

Poziv prvih učenika

Isusova propoved u Kafarnaumu i Galileji, čuda

Isus poziva Levija

Narod hrli Isusu

, 23−25; 12, 15−16; 10, 1−4; Lk. 6, 17−19; 13−16)

Hula na Duha Svetoga

8, 18−9, 1; Lk. 8, 22−39)

Vaskrsenje Jairove kćeri i isceljenje krvotočive žene

, 18−26; Lk. 8, 41−56)

I obilažaše okolna sela učeći. 7 I dozva Dvanaestoricu, poče ih slati po dvojicu, i

Smrt Jovana Krstitelja

Isus hrani pet hiljada ljudi

Isus hoda po vodi

Fariseji traže znak

Isceljenje slepoga u Vitsaidi

Isus ponovo predskazuje svoju smrt i vaskrsenje

Isus treći put predskazuje svoju smrt

Častoljublje Zevedejevih sinova

Isceljenje slepog Vartimeja

Mesija − Davidov sin i Gospod

Dolazak Sina čovečijeg. Neznani dan i čas

17−29; Lk. 22, 7−38; Jn. 13, 1−38)

Nagoveštaj Petrovog odricanja

Nagoveštaj rođenja Jovana Krstitelja

Nagoveštaj Isusova rođenja

Susret Marije i Jelisavete

Rođenje Jovana Krstitelja

Zaharijina himna i proroštvo

Isusa donose u hram

Isus kao dečak u hramu

Isusovo krštenje i rodoslov

Propoved i čuda u Kafarnaumu

Očišćenje gubavca i isceljenje uzetog

Blaženi ste vi siromašni, jer je vaše carstvo Božije.

Blaženi ste vi koji sada plačete, jer ćete se Smejati.

Teško vama koji se sad smejete, jer ćete tugovati i plakati.