eif

fond zo evrQPSke lnlegrocije

l••I
JDGK

E EN 1990:2002
v Evrokod 0
R
0
p
s OSNOVE
"
K PRORACUNA
I KONSTRUKCIJA
s
y,
A
N
D
A
R
D Beograd, februar 2006.

Fond za evropske integracije

***
* * Projekat finansira Evropska unija
* * preko Evropske agencije za rekonstrukciju
* *
*** i u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji
Ovaj prevod na srpski jezik Evropskog standarda
Evrokod za konstrukcije
Evrokod 0: EN 1990:2002
OSNOVE PRORACUNA KONSTRUKCIJA

objavljuje se u okviru PROJEKTA:

SIRENJE IDEJA I ZNANJA 0 EVROPSKIM INTEGRACIJAMA
KROZ STVARANJE USLOVA ZA HARMONIZACIJU NACIONALNE
REGULATIVE SRBIJE I CRNE GORE SA EVROPSKIM NORMAMA
I STANDARDIMA U OBLASTI GRADEVINARSTVA

Realizacija Projekta omogucena je donacijom Fonda za evropske integracije,

sredstvima Evropske unije, uz realizaciju Evropske agencije za rekonstrukciju
i Evropskog pokreta u Srbiji, i uz podrsku velikog broja nasih znacajnih institucija
i gradevinskih firmi koje su prikazane na kraju ovog Evrokoda.

NOSIOCI PROJEKTA:
Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu i
Jugoslovensko drustvo gradevinskih konstruktera JDGK

PROJEKTNI TIM za ovu fazu Projekta:

Profesor dr DRAGAN BUE>EVAC, rukovodilac Projekta,
profesori dr ZIVOTA PERISIC, dr ALEKSANDAR PAKVOR i dr MIRKO ACIC,
vanredni profesor dr MIHAJLO DURDEVIC, docent dr ZLATKO MARKOVIC,
dr ZORAN E>ORDEVIC i asistent mr DRAGANA CUKIC

EVROKOD O:
Prevod: dr Aleksandar Pakvor
Strucna redakcija: dr Aleksandar Pakvor, dr Zivota Perisic, dr Mirko AC:ic

lzdavac: Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Za izdavaca: Dekan, prof. dr E>orde Vuksanovic
Tehnicka priprema: DC Graficki centar
Stam pa: lntergraf MM
Tiraz: 1500 primeraka

ISBN 86-7518-058-6

Beograd, februar 2006.

 PREDGOVOR
uz prevod na srpski jezik Evropskog standarda

EVROKOD 0: OSNOVE PRORACUNA KONSTRUKCIJA

Ovaj prevod na srpski jezik Evropskog standard a Evrokod 0: EN 1990:2002: Osnove proracuna konstrukci-
ja, pripremljen je u okviru prve faze Projekta usvajanja Evropskih standarda u gradevinarstvu kao nacional-
nih standarda Srbije i Crne Gore, prema Sporazumu sklopljenom izmedu Zavoda za standardizaciju Srbije i
Crne Gore i nosilaca Projekta, Gradevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Jugoslovenskog drustva
gradevinskih konstruktera JDGK.
Realizacija prve faze Projekta omogucena je donacijom Fonda za evropske integracije Evropske agencije za re-
konstrukciju, uz znacajnu organizacionu i finansijsku podrsku velikog broja nasih firmi i institucija u oblasti grade-
vinarstva. Te firme i institucije - sponzori Projekta - prikazani su na kraju ovog Evrokoda. Svima koji su na bilo
koji nacin pomogli realizaciju ovog izuzetno znacajnog projekta za nase gradevinarstvo, Projektni tim i ovim pu-
tem izrafava veliku zahvalnost.
Osim ovog Evrokoda 0, prva faza Projekta obuhvata prevodenje i objavlj ivanje jos 4 dela Evrokodova za kon-
strukcije: Deo 1-1 Evrokoda 2: Proracun betonskih konstrukcija, Oeo 1-1 i Deo 1-8 Evrokoda 3: Proracun celicnih
konstrukcija i Oeo 1-1 Evrokoda 4: Proracun spregnutih konstrukcija od celika i betona. Svi ti Evrokodovi bice
predstavljeni nasim graditeljima na seminarima koji ce se u toku marta meseca 2006. godine odl"Zati u Beogradu,
Novom Sadu, Nisu i Podgorici.
Prema Pravilima Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, zemlje clanice CEN-a (od 01. januara 2006. to su
29 zemalja Evrope) obavezne su da svaki Evropski standard EN, u roku od godinu dana od usvajanja, doslovno
prevedu na svoj jezik iii da odobre njegovu primenu u svojoj zemlji na jednom od zvanicnih jezika CEN-a: engle-
skom, francuskom iii nemackom, bez ikakvih izmena u odnosu na originalni tekst. lzuzetno, pojedine odredbe ko-
je se odnose na specificne uslove u pojedinim zemljama, kao sto su opterecenja od snega i vetra, iii seizmicka
dejstva, kao i neke odredbe vezane za sigurnost i trajnost konstrukcija, svaka zemlja maze da usvoji prema svo-
jim uslovima i okolnostima, u posebnom Nacionalnom aneksu. Do kraja 2006. godine CEN planira da zavrsi
konverziju Evrokodova iz faze neobaveznih Evropskih predstandarda ENV u obavezne Evropske standarde EN.
Predvida se da ce biti blizu 60 delova Evrokodova za konstrukcije, za sve vrste konstrukcija od razlicitih gradevin-
skih materijala, i preko 500 Evropskih standarda za gradevinske materijale i proizvode. Sledece 3 godine je pe-
riod koegzistencije, kada mogu paralelno da se koriste i novi Evropski i vazeci nacionalni standardi, a 2010. godi-
ne u zemljama clanicama morace da se stave van snage svi nacionalni standardi koji nisu saglasni sa Evropskim
standardima.
Detaljniji podaci o istorijatu, sadrfaju, ciljevima i oblasti primene EVROKODOVA ZA KONSTRUKCIJE mogu se
naci u prevodu predgovora ovog standarda, na stranicama koje slede.
Bez obzira sto Srbija i Crna Gora jos nije clan CEN-a, usvajanje Evropskih standarda je uslov za ulazak u Evrop-
ske integracije i otuda proizilazi ogroman znacaj usvajanja Evrokodova za konstrukcije za mogucnost povratka
naseg gradevinarstva na pozicije na kojima smo nekada bili, i koje bismo zeleli da ponovo zauzmemo, kao i dugo-
godisnje opredeljenje Gradevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Jugoslovenskog drustva gradevinskih
konstruktera da se tog velikog posla poduhvate.
Prevod ovog Evropskog standarda na srpski jezik predat je odgovarajucim Komisijama Zavoda za standardizaciju
Srbije i Crne Gore i moze se sa sigurnoscu ocekivati da ce u relativno kratkom vremenu biti i formalno odobren za
primenu kao nas nacionalni standard.

Beograd, februar 2006.

PROJEKTNI TIM

NAPOMENA: Ovaj prevod Evropskog standarda ne moie se koristiti za druge namene.

Obradivaci ne snose nikakvu odgovomost za njegovu neovlascenu primenu.
EVROPSKISTANDARD EN 1990
EUROPEAN STANDARD April 2002
NORME EUROPEENNE
EUROPAISCHE NORM

ICS 91.010.30 Zamenjuje ENV 1991-1:1994

Evrokod 0: OSNOVE
PRORACUNA KONSTRUKCIJA
Eurocode 0: Basis of stru ctural design
Eurocode 0: Bases de calcul des structures
Eurocode 0: Grundlagen der Tragwerksplanung

Ovaj Evropski standard odobrio je Evropski komitet za standard izaciju GEN (European Committee for Standardization) 29. no-
vembra 2001.
Clanice CEN obavezne su da se pridriavaju lnternih pravila CENICENELEC-a, prema kojima ovom Evropskom standardu mo-
raju da daju status nacionalnog standarda, bez ikakvih promena. Najnoviji podaci i bibliografske reference za takve nacionalne
standarde mogu da se dobiju ako se zatraze od Menadzment centra (Menagement Centre) iii od svake clanice CEN-a.
Ovaj Evropski standard postoji u tri sluzbene verzije (engleskoj, francuskoj i nemackoj). Verzija na nekom drugom jeziku, preve-
dena uz odgovornost clanice CEN-a na njen sopstveni jezik, i prijavljena Menadzment centru, Ima isti status kao sluzbene
verzije.
Clanice CEN-a su nacionalne organizacije za standarde Austrije, Belgije, Geske Republike, Danske. Finske, Francuske, Grcke.
Holandije. lrske. lslanda. ltalije, Luksemburga, Malle, Nemacke. Norveske, Portugalije, Spanije, Svajcarske, Svedske i Ujedinje-
nog Kraljevstva.

EUROPEAN COMMITEE FOR STANDARDIZATION

COMI T E EUROPEEN DE NORMALISATION
EUROPAISCHES KOMITEE FUR NORM UNG

EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJU

Management Centre: rue de Stassart, 36 B-Brusells

© 2004 CEN Sva prava koriscenja, u bilo kojem obliku i na bilo koji nacin, Ref. No. EN 1990:2002 E
rezervisana su. sirom sveta, za nacionalne clanice CEN.
EN 1990:2002

SADRZAJ

PREDGOVOR 5
lstorijat programa Evrokodova 5
Status i oblast primene Evrokodova 6
Nacionalni standardi kojima se uvode Evrokodovi 6
Veze izmedu Evrokodova ENs i harmonizovanih tehnickih
specifikacija ETAs za proizvode 7
Dopunske informacije specificne za EN 1990 7
Nacionalni aneks za EN 1990 8

1. OPSTE ODREDBE 9

1.1 Podrucje primene 9

1.2 Normativne reference 9
1.3 Pretpostavke 9
1.4 Razlika izmedu principa i pravila za primenu 10
1.5 Pojmovi i definicije 10
1.5.1 Opsti pojmovi korisceni u EN 1990 do EN 1999 11
1.5.2 Posebni pojmovi koji se generalno odnose na proracun 11
1.5.3 Pojmovi koji se odnose na dejstva 14
1.5.4 Pojmovi koji se odnose na svojstva materijala i proizvoda 16
1.5.5 Pojmovi koji se odnose na geometrijske podatke 16
1.5.6 Pojmovi koji se odnose na analizu konstrukcija 16
1.6 Oznake 18

2. ZAHTEVI 21

2.1 Osnovni zahtevi 21

2.2 Upravljanje pouzdanoscu 22
2.3 Proracunski eksploatacioni vek 23
2.4 Trajnost 23
2.5 Upravljanje kvalitetom 24

3. PRINCIPI PRORACUNA PREMA GRANICNIM STANJIMA 25

3.1 Opste odredbe 25

3.2 Proracunske situacije 25
3.3 Granicna stanja nosivosti 25
3.4 Granicna stanja upotrebljivosti 26
3.5 Proracun prema granicnim stanjima 27

4. OSNOVNE PROMENLJIVE 28

4.1 Dejstva i uticaji sredine 28

4.1.1 Klasifikacija dejstava 28
4 .1.2 Karakteristicne vrednosti dejstava 28
4.1.3 Ostale reprezentativne vrednosti promenljivih dejstava 30
4 .1.4 Prikaz dejstava zamora 30
4 .1.5 Prikaz dinamickih dejstava 30
4.1.6 Geotehnicka dejstva 31
4.1. 7 Uticaji sredine 31
4.2 Svojstva materijala i proizvoda 31
4.3 Geometrijski podaci 32

2
 EN 1990:2002

5. ANALIZA KONSTRUKCIJA I PRORACUN UZ KORISCENJE REZULTATA

ISPITIVANJA 33

5.1 Analiza konstrukcija 33

5.1 .1 Modeliranje konstrukcija 33
5.1.2 Staticka dejstva 33
5.1.3 Dinamicka dejstva 33
5.1.4 Proracun za dejstvo pofara 34
5.2 Proracun uz koriscenje rezultata ispitivanja 35

6. PRORACUNSKI DOKAZI PO METODI PARCIJALNIH KOEFICIJENATA 36

6.1 Opste odredbe 36

6.2 Ogranicenja 36
6.3 Proracunske vrednosti 36
6.3.1 Proracunske vrednosti dejstava 36
6.3.2 Proracunske vrednosti uticaja od dejstava 37
6.3.3 Proracunske vrednosti svojstava materijala iii proizvoda 38
6.3.4 Proracunske vrednosti geometrijskih podataka 38
6.3.5 Proracunska nosivost 39
6.4 Granicna stanja nosivosti 40
6.4.1 Opste odredbe 40
6.4.2 Proracunski dokazi staticke ravnoteze i nosivosti 40
6.4.3 Kombinacija dejstava bez proracunskih dokaza na zamor 41
6.4.3.1 Opste odredbe 41
6.4 .3.2 Kombinacije dejstava za stalne iii prolazne proracunske situacije
(osnovne kombinacije) 41
6.4.3.3 Kombinacije dejstava za incidentne proracunske situacije 42
6.4.3.4 Kombinacije dejstava za seizmicke proracunske situacije 42
6.4.4 Parcijalni koeficijenti za dejstva i kombinacije dejstava 43
6.4.5 Parcijalni koeficijenti za materijale i proizvode 43
6.5 Granicna stanja upotrebljivosti 43
6.5.1 Proracunski dokazi 43
6.5.2 Kriterijumi upotrebljivosti 43
6.5 .3 Kombinacija dejstava 43
6.5.4 Parcijalni koeficijenti za materijale 44

ANEKSI

A1 (Normativan) PRIMENA NA ZGRADE 45

A 1.1 Ob last primene 45
A 1.2 Kombinacije dejstava 45
A 1.2.1 Opste odredbe 45
A 1.2.2 Vrednosti "\j> koeficijenata 45
A 1.3 Granicna stanja nosivosti 46
A 1.3.1 Proracunske vrednosti dejstava za stalne i prolazne
proracunske situacije 46
A 1.3.2 Proracunske vrednosti dejstava za incidentne i
seizmicke proracunske situacije 48
A 1.4 Granicna stanja upotrebljivosti 49
A 1.4.1 Parcijalni koeficijenti za dejstva 49
A 1.4.2 Kriterijumi upotrebljivosti 49
A 1.4.3 Deformacije i horizontalna pomeranja 50
A 1.4.4 Vibracije 51

3
EN 1990:2002

8 (lnformativan) UPRAVLJANJE POUZOANOSCU KONSTRUKCIJE ZA

GRAE>EVINSKI 08JEKAT 52
81 Podrucje i oblast primene 52
82 Oznake 52
83 Razlikovanje prema pouzdanosti 52
83.1 Klase prema posledicama 52
83.2 Razlikovanje preko ~ vrednosti 53
83.3 Razlikovanje preko mera koje se odnose na parcijalne
koeficijente 54
84 Razlikovanje prema reviziji proracuna 54
85 Nadzor u toku izvodenja 55
86 Parcijalni koeficijenti za svojstva nosivosti 55

c (lnformativan) OSNOVE ZA PRORACUN PO METODI PARCIJALNIH

KOEFICIJENATA I ANALIZA POUZOANOSTI 56
C1 Podrucje i oblast primene 56
C2 Oznake 56
C3 Uvod 57
C4 Pregled metoda pouzdanosti 57
C5 lndeks pouzdanosti f3 58
CG Ciljne vrednosti indeksa pouzdanosti f3 59
C7 Pristup za kalibraciju proracunskih v rednosti 60
cs Oblici proracunskih dokaza pouzdanosti u Evrokodovima 62
C9 Parcijalni koeficijenti u EN 1990 63
C10 Koeficijenti t/Jo 63

D (lnformativan) PRORACUN UZ KORISCENJE REZULTATA ISPITIVANJA 65

01 Podrucje i oblast primene 65
02 Oznake 65
03 Vrste ispitivanja 66
04 Planiranje ispitivanja 67
05 Oobijanje proracunskih vrednosti 69
06 Opsti principi statistickih vrednovanja 70
07 Statisticko odredivanje pojedinog svojstva 70
07.1 Opste odredbe 70
07.2 Procena preko karakteristicne vrednosti 71
07.3 Oirektna procena proracunske vrednosti za dokaze
granicnih stanja nosivosti 72
08 Statisticko odredivanje modela nosivosti 72
08 .1 Opste odredbe 72
08.2 Standardni postupak vrednovanja - metoda a) 73
08 2.1 Opste odredbe 73
08.2.2 Standardni postupak 73
08.3 Standardni postupak vrednovanja - metoda b) 77
08.4 Koriscenje dopunskih ranijih saznanja 78

818LIOGRAFIJA 79

4
 EN 1990:2002

PREDGOVOR
Ovaj dokument, EN 1990:2002, pripremio je Tehnicki komitet CEN/TC 250 "Evrokodovi za
konstrukcije" , ciji sekretarijat se nalazi u BSI.
Ovaj Evropski standard, mora da dobije status nacionalnog standarda, bilo publikovanjem
identicnog teksta , iii njegovim odobravanjem, najkasnije oktobra 2002., a protivrecni
nacionalni standardi, moraju da budu stavljeni van snage najkasnije marta 2010. godine.
Ovaj dokument zamenjuje ENV 1991-1 :1994.
CEN/TC 250, odgovoran je za sve Evrokodove za konstrukcije.
Prema lnternim propisima CEN/CENELEC, organizacije za nacionalne standarde sledecih
zemalja , obavezne su da uvedu ovaj Evropski standard: Austrija, Belgija, Ceska Republika,
Danska, Finska, Francuska, Grcka, Holandija, lrska, Island, ltalija, Luksemburg, Malta,
Nemacka, Norveska, Portugalija, Spanija, Svajcarska, Svedsk a i Ujedinjeno Kraljevstvo.

lstorijat programa Evrokodova

U 1975. godini, Komisija Evropske zajednice, odlucila se za akcioni program u oblasti kon-
strukcija, baziran na clanu 95 Ugovora. Cilj programa, bila je el iminacija tehnickih smetnji za
1

trgovinu i harmonizacija tehnickih specifikacija.

U okviru tog akcionog programa, Komisija je pokrenula inicijativu za donosenje zbirke harmo-
nizovanih tehnickih pravila za proracun gradevinskih objekata, koja bi, u prvoj fazi, sluzila
kao alternativa vazeCim nacionalnim pravilima u drZavama clanicama , a, na kraju , bi ih za-
menila.
U toku petnaest godina, Komisija, uz pomoc Upravnog odbora, u kojem su bili predstavnici
drZava clanica , rukovodila je razvojem programa Evrokodova, koji je doveo do prve genera-
cije Evropskih propisa, u toku1980-tih godina.
Godine 1989., Komisija i drZave clanice Evropske unije EU i Evropskog udruzenja za slobod-
nu trgovinu (European Free Trade Association) EFTA, odluci!e su , na osnovu Sporazuma 11
izmedu Kom isije i CEN, da prenesu pripremu i publikovanje Evrokodova u nadlefoost CEN,
kroz niz ugovora, kako bi im se obezbedio buduci status Evropskih standarda (European
Standard) EN. Ovo je, ustvari, povezalo Evrokodove sa odredbama svih Direktiva Saveta i/ili
Odluka Komisija, koje se odnose na Evropske standarde (na primer, Direktiva Saveta
89/106/EEC o gradevinskim proizvodima CPD i Direktive Saveta 93/37EEC, 92/50EEC i
89/440/EEC o javnim radovima i uslugama, kao i ekvivalentne Direktive EFTA, inicirane
teznjom za uspostavljanje unutrasnjeg trZista).
Program Evrokodova za konstrukcije , obuhvata sledece standarde, koji se, generalno, sasto-
je od veceg broja Delova:

EN 1990 Evrokod 0: Osnove proracuna konstrukcija (Basis of structural design)

EN 1991 Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije (Actions on structures)
EN 1992 Evrokod 2: Proracun betonskih konstrukcija
(Design of concrete structures)
EN 1993 Evrokod 3: Proracun celicnih konstrukcija (Design of steel structures)
EN 1994 Evrokod 4: Proracun spregnutih konstrukcija od celika i betona
(Design of composite steel and concrete structures)

1
> Sporazum izmedu Komisije Evropske zajednice i Evropskog Komiteta za standardizaciju CEN, koji se odnosi
na rad na Evrokodovima za proracun zgrada i drugih gradevinskih objekata (EC/CEN/03/89).

5
EN 1990:2002

EN 1995 Evrokod 5: Proracun drvenih konstrukcija (Design of timber structures)

EN 1996 Evrokod 6: Proracun zidanih konstrukcija (Design of masonry structures)
EN 1997 Evrokod 7: Geotehnicki proracun (Geotechnica/ design)
EN 1998 Evrokod 8: Proracun seizmicke otpornosti konstrukcija
(Design of structures for earthquake resistance)
EN 1999 Evrokod 9 : Proracun konstrukcija od aluminijuma
(Design of aluminium structures)
Standardima Evrokodova, potvrduje se odgovornost organizacija za standardizaciju u svakoj
drfavi clanici i obezbeduje njihovo pravo da, na nacionalnom nivou, odrede vrednosti, koje
se odnose na utvrdivanje sigurnosti, ako te vrednosti nastave da variraju od driave do
drzave.

Status i oblast primene Evrokodova

Driave clanice EU i EFTA, saglasne su da se Evrokodovi koriste kao referentni dokumenti,

za sledece svrhe:
- kao sredstva, za dokazivanje saglasnosti zg rada i drugih gradevinskih objekata,
sa osnovnim zahtevima Direktive Saveta 89/106/EEC, posebno sa Osnovnim
zahtevom broj 1 - Mehanicka nosivost i stabilnost, kao i sa Osnovnim zahtevom
broj 2 - Sigurnost u slucaju pofara;
- kao osnova za sastavljanje ugovora za gradevinske radove i odgovarajuce inze-
njerske usluge;
- kao okvir za izradu harmonizovanih tehnickih specifikacija za gradevinske pro-
izvode - ENs i ETAs.
Evrokodovi, u meri u kojoj se odnose na same gradevinske objekte, direktno su povezani sa
lnterpretativnim dokumentima2 l na koje se poziva clan 12 CPD, mada su oni razlicite prirode
od Harmonizovanih standarda proizvoda3 >. Zbog toga, tehnicki aspekti, koji proizilaze iz rada
na Evrokodovima, treba da budu adekvatno razmatrani na Tehnickim komitetima CEN i/ili
Radnim grupama EOTA, koje rade na standardima proizvoda. kako bi se postigla puna kom-
patibilnost tih tehnickih specifikacija sa Evrokodovima.
Standardima Evrokodova, odredena su opsta pravila za proracun konstrukcija, za svakodne-
vnu upotrebu u proracunu konstrukcija u celini i njenih sastavnih proizvoda, kako tradicional-
ne, take i inovacione prirode. Neuobicajeni nacini gradenja iii proracunskih uslova, nisu po-
sebno obuhvaceni i projektant, u takvim slucajevima, treba da zahteva dopunska ekspertska
razmatranja.

Nacionalni standardi kojima se uvode Evrokodovi

Nacionalni standardi, kojima se uvode Evrokodovi, sadrfavace kompletan tekst Evrokoda
(ukljucujuci sve anekse), kako ga je publikovao CEN, kojem moze da prethode nacionalna
naslovna strana i Nacionalni predgovor, a da mu bude dodat Nacionalni aneks.

2
> Prema clanu 3.3 CPD, sustinski zahtevi, moraju, u konkretnom obliku, da budu dati u lnterpretativnim dokumen-
tima, da bi se ostvarile neophodne veze izmedu sustinskih zahteva i ugovora za izradu harmonizovanih ENs i
ETAGs/ETAs.
3
> Prema clanu 12 CPD, lnterpretativna dokumenta moraju da:

a) daju konkretan oblik sustinskim zahtevima, preko harmonizacije terminologije i tehnickih osnova, kao i ukazi-
vanja na klase iii nivoe za svaki zahtev, kada je to neophodno;
b) ukazu na metode korelacije tih klasa iii nivoa zahteva, sa tehnickim specifikacijama, na primer, metode prora-
cuna i dokazivanja, tehnicka pravila za proracun objekata itd;
c) slufo kao referenca za uspostavljanje harmonizovanih standarda i uputstava za Evropske tehnicke ateste.
Evrokodovi, ustvari, imaju slicnu ulogu u oblasti ER 1 i u delu ER 2.

6
 EN 1990:2002

Nacionalni aneks, moze da sadrzi samo informaciju o onim parametrima, koji su u Evrokodu
ostavljeni otvoreni za nacionalan izbor; to su takozvani nacionalno odredeni parametri, koji
se primenjuju za proracun zgrada i drugih gradevinskih objekata u toj zemlji , i to:
- vrednosti i/ili klase, kada su u Evrokodu date altemative;
vredn0sti , koje se r::>rimenj uju, kada je u Evrokodu data same oznaka;
- specificni podaci za zemlju (geografski, klimatski itd.), na primer, karte snega ;
- postupci, koji se primenjuju, kada su u Evrokodu dati alternativni postupci.
On moze da sad rzi i:
- odluke o primeni informativnih aneksa;
- reference o nekontradiktornim komplementarnim informacijama, koje pomazu
korisniku da primeni Evrokod.

Veze izmedu Evrokodova ENs i Harmonizovanih tehnickih specifikacija ETAs za

proizvode

Postoji potreba za uskladenoscu izmedu Harmonizovanih tehnickih specifikacija za grade-

vinske proizvode i Tehnickih pravila za gradevinske objekte4 >. Pored toga, u svim informacija-
ma, koje prate CE markiranje konstrukcijskih proizvoda, a od111ose se na Evrokodove, mora
da bude jasno da naznaceno, koj i su nacionalno odredeni parametri uzeti u obzir.

Dopunske inform acije specificne za EN 1990

U EN 1990, prikazani su principi i zahtevi za sigurnost, upotrebljivost i trajnost konstrukcija.

Zasniva se na konceptu granicnih stanja, koji se primenjuje zajedno sa metodom parcijalnih
koeficijenata .
Za proracun novih konstrukcija, predvideno je da EN 1990 bude koriscen, za direktnu prime-
nu, zajedno sa Evrokodovima EN 1991 do EN 1999.
EN 1990:
- daje i uputstva za aspekte pouzdanosti konstrukcija, koja se odnose na sigurnost,
upotrebljivost i trajnost, za slucajeve proracuna nepokrivene sa EN 1991 do EN
1999 (druga dejstva, netretirane konstrukcije, drugi materijali);
- sluzi kao referentni dokument za druge tehnicke komitete TCs CEN u oblasti
konstrukcija.
EN 1990, predviden je da ga koriste:
- komiteti za pripremu nacrta standarda za proracun konstrukcija i odgovarajucih
proizvoda, kao i standarda za ispitivanje i izvodenje;
- investitori (na primer, za formulisanje njihovih specificnih zahteva o nivoima pou-
zdanosti i trajnosti);
- projektanti i izvodaci;
- relevantni adm inistrativni organi.
EN 1990, moze se koristiti, kada je relevantan , kao dokument sa uputstvima za proracun
konstrukcija van podrucja Evrokodova EN 1991 do 1999, a za:
- procenu drugih dejstava i njihovih kombinacija;
- modeliranje ponasanja materijala i konstrukcija;

4
> Videti clan 3.3 i clan 12 CPD, kao i 4.2, 4.3. 1, 4.3.2 i 5.2 ID 1.

7
EN 1990:2002

- procenu numerickih vrednosti formata pouzdanosti (reliability format) .

Numericke vrednosti za parcijalne koeficijente i druge parametre pouzdanosti, preporucuju
se kao osnovne vrednosti, koje obezbeduju prihvatljiv nivo pouzdanosti. One su odabrane
pod pretpostavkom, da se primenjuje odgovarajuci nivo izrade i upravljanja kvalitetom. Kada
EN 1990 koriste druge CEN/TCs, kao osnovni dokument, potrebno je uzeti iste vrednosti.

Nacionalni aneks za EN 1990

U ovom standardu, prikazani su alternativni postupci, vrednosti i uputstva za klase, sa napo-

menama, koje ukazuju, gde bi nacionalni izbor trebalo da bude izvrsen. Zbog toga , Nacional-
ni standard, kojim se uvodi EN 1990, treba da ima Nacionalni aneks, koji sadrii sve nacional-
no odredene parametre, koji se primenjuju u proracunu zgrada i drugih gradevinskih
objekata, gradenih u odgovarajucoj zemlji.
Nacionalni izbor u EN 1990, dopusten je u odredbama:
- A1 .1(1)
- A 1.2.1(1)
- A1 .2.2, tabela A1.1
- A1 .3.1(1), tabele A1.2(A) do(C)
- A1 .3.1(5)
- A 1.3.2, tabela A 1.3
- A 1.4.2(2).

8
 EN 1990:2002

GLAVA 1
OPSTE ODREDBE

1.1 PODRUCJE PRIMENE

(1) U EN 1990, utvrdeni su principi (principles) i zahtevi (requirements) za sigurnost

(safety), upotrebljivost (serviceability) i traj nost (durability) konstrukcija, sad rzane su osnove
za njihov proracun (design) i proracunske dokaze (verification) i data uputstva za odgovara-
juce aspekte pouzdanosti konstrukcija (structural reliability).

(2) EN 1990, predviden je da bude koriscen, zajedno sa EN 1991 do EN 1999, za prora-

cun konstrukcija zgrada (buildings) i drugih gradevinskih objelkata (civil engineering works),
ukljucujuci geotehnicke aspekte (geotechnical aspects), proracun konstrukcija za dejstvo
pozara (structural fire design), situacije koje obuhvataju zemljotrese (earthquakes) , izvodenje
(execution) i privremene konstrukcije (temporary structures) .
Napomena: Za proracun specijalnih gradevinskih objekata - na primer, nuklearnih instalacija (nuclear
installations) , brana (dams) itd.), mogu da budu potrebne druge odredbe, od onih u EN 1990 do EN
1999.

(3) EN 1990, primenljiv je za proracun konstrukcija, koje sadr:Ze druge materijale, iii dru-
ga dejstva, van podrucja EN 1991 do EN 1999.

(4) EN 1990, primenljiv je za ocenu konstrukcije postojeceg objekta, u razvijanju u pro-

racuna popravki i rekonstrukcija , iii u proceni promena namene.
Napomena: Dodatne iii dopunske odredbe, mogu da budu potrebne, kada to odgovara.

1.2 NORMATIVNE REFERENCE

Ovaj Evropski standard, preko referentnih dokumenata, koja su prestala da vaze (dated) iii
su u va:Znosti (undated) , sadr:Zi odredbe iz drugih publikacija. Ova normativna referentna do-
kumenta, navedena su na odgovarajucim mestima u tekstu , a spisak publikacija je prilozen.
Za referentna dokumenta, koja su prestala da vaze, kasniji amandmani, iii revizije neke od tih
publikacija, primenjuju se na ovaj Evropski standard, samo ako su u njega ukljucene aman-
dmanom iii revizijom. Za referentna dokumenta, koja su u vaznosti, primena se odnosi na po-
slednje izdanje publikacije (ukljucujuci amandmane).
Nap omena: Evrokodovi su publikovani kao Evropski predstandardi. Sledeci Evropski standardi, koji su
publikovani iii SU U pripremi, citirani SU U normativnim clanovima:
EN 1991 Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije
EN 1992 Evrokod 2: Proracun betonskih konstrukcija
EN 1993 Evrokod 3: Proracun celicnih konstrukcija
EN 1994 Evrokod 4: Proracun spregnutih konstrukcija od celika i betona
EN 1995 Evrokod 5: Proracun drvenih konstrukcija
EN 1996 Evrokod 6: Proracun zidanih konstrukcija
EN 1997 Evrokod 7: Geotehnicki proracun
EN 1998 Evrokod 8: Proracun seizmicke otpornosti konstrukcij a
EN 1999 Evrokod 9: Proracun konstrukcija od aluminijuma

1.3 PRETPOSTAVKE

(1) Smatra se, da ce proracun, u kojem se koriste principi i pravila za primenu, ispuniti za-
hteve, pod uslovom da su u va:Znosti pretpostavke, date u EN 1'990 do EN 1999, (videti glavu 2).

9
EN 1990:2002

(2) Opste pretpostavke EN 1990, su:

- izbor konstrukcijskog sistema (structural system) i proracun konstrukcije, sprovo-
de lica sa odgovarajucim kvalifikacijama i iskustvom;
- izvodenje, obavlja osoblje sa odgovarajucom vesti11om i iskustvom;
- adekvatan nadzor (supervision) i kontrola kvaliteta (quality control), obezbeduju
se u toku izvodenja radova, odnosno u projektantskim biroima, fabrikama,
radionicama i na gradilistu;
- gradevinski materijali (construction materials) i proizvodi (products), koriste se u
skladu sa odredbama EN 1990 iii EN 1991 do EN 1999, odnosno sa odredbama
relevantnih standarda za izvodenje, iii referentnih specifikacija (specifications) za
materijale iii proizvode;
- konstrukcija ce biti adekvatno odrZ:avana (maintained);
- konstrukcija ce se koristiti, u skladu sa pretpostavkama iz proracuna (design as-
sumptions).
Napomena: Mogu da postoje slucajevi, kada navedene pretpostavke treba da budu dopunjene.

1.4 RAZLIKA IZMEDU PRINCIPA I PRAVILA ZA PRIMENU

(1) U zavisnosti od karaktera pojedinih odredbi, u EN 1990, pravi se razlika izmedu prin-
cipa i pravila za primenu (application rules).

(2) Principi obuhvataju:

- opste stavove (statements) i definicije (definitions), za koje nema alternative, kao i
- zahteve i analiticke modele (analytical models), za koje se alternativa ne dopusta,
ukoliko to nije posebno navedeno.

(3) Principi su oznaceni slovom P iza broja odredbe.

(4) Pravila za primenu su opste prihvacena pravila, koja odgovaraju principima i ispunja-
vaju njihove zahteve.

(5) Dopusteno je koriscenje alternativnih pravila za proracun (design rules), razlicitih od

pravila za primenu, datih u EN 1990, za gradevinske objekte, pod uslovom da se pokaze da
su alternativna pravila u saglasnosti sa relevantnim principima i da su bar ekvivalentna, u po-
gledu sigurnosti, upotrebljivosti i trajnosti konstrukcije, koje bi se ocekivale, kada bi se koristili
Evrokodovi.
Napomena: Ako alternativno pravilo za proracun zameni neko pravilo za primenu, ne mofo se
zahtevati da rezultujuci proracun bude potpuno saglasan sa EN 1990, mada 6e taj proracun ostati
saglasan sa principima EN 1990. Kada se EN 1990 koristi u vezi neke svojine, navedene u Aneksu Z
standarda za proizvode iii u ETAG, upotreba alternativnog pravila za proracun, ne bi mogla da bude
prihvatljiva za CE markiranje.

(6) U EN 1990, pravila za primenu se identifikuju brojem u zagradi, na primer, kao

ova odredba.

1.5 POJMOVI I DEFINICIJE

Napomena: Za potrebe ovog Evropskog standarda, pojmovi i definicije poticu iz ISO 2394, ISO 3898,
ISO 8930 i ISO 8402.

10
 EN 1990:2002

1.5.1 OPSTI POJMOVI KORISCENI U EN 1990 DO EN 1999

1.5.1.1 Gradevinski objekat (Construction works). Sve sto je izgradeno, iii je rezultat
operacija gradenja.
Napomena: Ova definicija je saglasna sa ISO 6707-1. Pojam pokriva kako zgrade, tako i druge grade-
vinske objekte. On se od9 osi na gradevinski objekat u celini, ukljucujuci konstrukcijske, nekonstrukcijske
i geotehnicke elemente.

1.5.1.2 Vrsta zgrade iii drugog gradevinskog objekta (Type of building or civil engine-
ering works). Vrsta gradevinskog objekta, koja oznacava njegovu predvidenu na-
menu, na primer, stambena zgrada , potporni zid, industrijska zgrada, drumski
most.

1.5.1.3 Vrsta konstrukcije - po gradevinskom materijalu (Type of construction ). Uka-

zuje na osnovni gradevinski materijal konstrukcije , na primer, armiranobetonska
konstrukcija, celicna konstrukcija, drvena konstrukcija, zidana konstrukcija, spre-
gnuta konstrukcija od celika i betona.

1.5.1 .4 Metoda gradenja (Method of construction). Nacin, na koji ce izvodenje biti izvr-
seno, na primer, betoniranjem na lieu mesta, prefabrikovanjem, konzolnom grad-
njom.

1.5.1.5 Gradevinski materijal (Construction material). Gradevinski materijal, koji je upo-

trebljen za objekat, na primer, beton, celik, drvo, opeka.

1.5.1.6 Konstrukcija (Structure). Organizovan sistem povezanih delova, projektovan da

prihvati opterecenja i obezbedi adekvatnu krutost.

1.5.1 .7 Konstrukcijski element (Structural member). Deo konstrukcije, koji maze da se

fizicki razlikuje, na primer, stub, greda, ploca , sip.

1.5.1.8 Tip konstrukcije (Form of structure). Dispozicija konstrukcijskh elemenata.

Napomena: Tipovi konstrukcije su, na primer, ramovi, viseci mostovi.

1.5.1.9 Konstrukcijski sistem (Structural system). Noseci elementi zgrade, iii drugog
gradevinskog objekta, kao i nacin, na koji ti elementi funkcionisu zajedno.

1.5.1.10 Konstrukcijski model (Structural model), ldealizacija konstrukcijskog sistema,

koriscena za potrebe analize, proracuna i proracu nskog dokaza.

1.5.1 .11 lzvodenje (gradenje) (Execution). Sve aktivnosti, sprovedene za fizicko komple-
tiranje gradevinskih objekata , ukljucujuci nabavku, inspekciju i dokumentaciju za
to.
Napomena: Pojam pokriva radove na gradilistu; on mofo da oznaci i proizvodnju elemenata van
gradilista i njihovu kasniju monta:Zu na gradilistu.

1.5.2 POSEBNI POJMOVI KOJI SE GENERALNO ODNOSE NA PRORACUN

1.5.2.1 Proracunski kriterijumi (Design criteria). Kvantitativne formulacije, koje, za

svako granicno stanje, sadrZe uslove, koji treba da budu ispunjeni.

11
EN 1990:2002

1.5.2.2 Proracunske situacije (Design situations). Skup fizickih uslova, koji predstavljaju
realne uslove, koji mogu da nastanu u toku odredenog vremenskog intervala, a
za koje proracunom treba pokazati, da odredena granicna stanja nisu prekoracena.

1.5.2.3 Prolazna (privremena) prorac unska situacija (Transient design situation). Pro-
racunska situacija, koja je relevantna u toku perioda, mnogo kra6eg od proracun-
skog eksploatacionog veka (design working life) konstrukcije, a za koju postoji ve-
lika verovatno6a da 6e nastati.
Napomena: Prolazna proracunska situacija se odnosi na privremene uslove konstrukcije, upotrebe, iii
izlozenosti, na primer, u toku gradenja iii popravke.

1.5.2.4 Stalna proracunska situacija (Persistent design situation). Proracunska situa-

cija, koja je relevantna u toku perioda, istog reda velicine, kao sto je proracunski
eksploatacioni vek konstrukcije.
Napomena: Generalno, odnosi se na uslove normalne upotrebe.

1.5.2.5 lncidentna proracunska situacija (Accidental design situation). Proracunska

situacija, koja sad rzi izuzetne uslove konstrukcije iii njene izlozenosti, ukljucuju6i
pofar, eksploziju, udar, iii lokalni lorn.

1.5.2.6 Proracun za dejstvo poza ra (Fire design). Proracun konstrukcije, radi ispunjenja
zahtevanog ponasanja, u slucaju pozara.

1.5.2.7 Seizmicka proracunska situacija (Seismic design situation). Proracunska situa-

cija, koja obuhvata izuzetne uslove konstrukcije, kada je izlozena seizmickom do-
gadaju.

1.5.2.8 Prorac unski eksploatacioni vek (Design working life). Usvojeni period, u kojem
konstrukcija, iii njen deo, treba da budu koris6eni za predvidenu namenu, sa oce-
kivanim odriavanjem, ali bez potrebe za velikom popravkom.

1.5.2.9 Rizican slucaj (Hazard). Za potrebe EN 1990 do EN 1999, neki neuobicajen i

opasan dogadaj, na primer, nenormalno dejstvo iii uticaj sredine (environmental
influence), nedovoljna cvrsto6a iii nosivost, iii prekomerno odstupanje od
predvidenih dimenzija.

1.5.2.1O Dispozicija opterecenja (Load arrangement). Polofaj (position) , intenzitet (mag-

nitude) i smer (direction) slobodnog dejstva.

1.5.2.11 Slucaj opterecenja (Load case). Kompatibilne dispozicije optere6enja, skupovi

deformacija (deformations) i imperfekcija (imperfections), razmatrani simultano sa
nepokretnim promenljivim dejstvima i stalnim dejstvima, za pojedini proracunski
dokaz.

1.5.2.12 Granicna stanja (Limit states). Stanja, posle kojih konstrukcija vise ne ispunjava
relevantne proracunske kriterijume.

1.5.2.13 Granic na stanja nosivosti (Ultimate limit states). Stanja, koja se odnose na ru-
senje (collapse), iii druge slicne oblike loma konstrukcije (structural failure).
Napomena: Generalno, odgovaraju maksimalnoj nosivosti (maximum load-carrying resistance) kon-
strukcije iii konstrukcijskog elementa.

12
 EN 1990:2002

1.5.2.14 Granic na stanja upotrebljivosti (Serviceability limit states). Stanja, koja odgova-
raju uslovima, cijim prekoracenjem, propisan i eksploatacioni zahtevi, za konstruk-
ciju iii konstrukcijski element, vise nisu ispunjeni.

1.5.2.14.1 Nepov ratna granic na stanja upot rebljivosti (Irreversible serviceability limit sta-
tes). Granicna stanja upotrebljivosti, posle kojih, pri prekoracenju propisanih eks-
ploatacionih zahteva, ostaju izvesne posledice dejstava, kada se dejstva uklone.

1.5.2.14.2 Povratna granic na stanja upotrebljivosti (Reversible serviceability limit states).

Granicna stanja upotrebljivosti, posle kojih, pri prekoracenju propisanih eksploata-
cionih zahteva , ne ostaju posledice dejstava, kada se dejstva uklone.

1.5.2.1 4.3 Kriterijum upotrebljivosti (Serviceability criterion). Proracunski kriterijum , za

granicno stanje upotrebljivosti.

1.5.2.15 Nosivost (Resistance). Sposobnost elementa iii komponente, iii, pak, poprecnog
preseka elementa iii komponente konstrukcije, da prihvati dejstva bez mehani-
ckog loma, na primer, nosivost pri savijanju, nosivosti pri izvijanju, nosivost pri
zatezanju.

1.5.2.16 Cvrstoca (Strength). Mehanicko svojstvo materijala, koje ukazuje na njegovu

sposobnost da prihvati dejstva, uobicajeno, izrazeno u jedinicama napona.

1.5.2.17 Pouzdanost (Reliability). Sposobnost konstrukcije, iii konstrukcijskog elementa,

da ispuni propisane zahteve, ukljucujuci proracunski eksploatacioni vek, za koji
su bili proracunati. Pouzdanost je, uobicajeno, izrazena probabilistickim
pojmovima.
Napomena: Pouzdanost pokriva sigurnost, upotrebljivost i trajnost konstrukcije.

1.5.2.18 Razlikovanje prema po uzdanosti (Reliability differentiation). Prema merama,

koje se odnose na socijalno ekonomsku optimizaciju sredstava, koriscenih za iz-
gradnju gradevinskih objekata, uzimajuci u obzir sve ocekivane posledice loma i
kostanje gradevinskih objekata.

1.5.2.19 Os novna promenljiva velicina (Basic variable). Element propisanog skupa pro-
menljivih, koje predstavljaju fizicke velicine, koje karakterisu dejstva i uticaje sre-
dine, geometrijske velicine i svojstva materijala, ulkljucujuci svojstva tla.

1.5.2.20 Od..Zav anje (Maintenance). Skup aktivnosti, preduzetih u toku eksploatacionog

veka konstrukcije, da joj se omoguci da ispuni zahteve pouzdanosti.
Napomena: Aktivnosti obnove konstrukcije, posle incidentnog iii seizmickog dogadaja, normalno nisu
obuhvacene odrzavanjem.

1.5.2.21 Popravka (Repair). Aktivnosti, preduzete da sacuvaju iii obnove funkciju kon-
strukcije, koje spadaju van definicije odrfavanja.

1.5.2.22 Nominalna vrednost (Nominal value). Vrednost, koja je utvrdena na nestatisti-

ckoj osnovi, na primer, na stecenom iskustvu iii na fizickim uslovima.

13
EN 1990:2002

1.5.3 POJMOVI KOJI SE ODNOSE NA DEJSTVA

1.5.3.1 Dejstvo (Action) F

a) Skup sila (forces), i/ili opterecenja (loads), koji deluje na konstrukciju - direktno
dejstvo (direct action);
b) Skup prinudnih (imposed) deformac1ja, iii ubrzanja (accelerations), prouzroko-
vanih, na primer, promenama temperature (temperature changes), varijacijom
vlage (moisture variation) , nejednakim sleganjem (uneven setlement) iii zem-
ljotresima (earthquakes) - indirektno dejstvo (indirect action).

1.5.3.2 Uticaj od dejstva (Effect of action iii action effect) E. Uticaji od dejstava na kon-
strukcijske elemente, na primer, unutrasnja sila (internal force), momenat (mo-
ment), napon (stress) , dilatacija (strain) , iii na konstrukciju u celini, na primer, ugib
(deflection) , rotacija (rotation).

1.5.3.3 Staino dejstvo (Permanent action) G. Dejstvo, za koje je verovatno, da deluje u

toku celog datog referentnog perioda i za koje je varijacija intenziteta tokom vre-
mena zanemarljiva, iii za koje je varijacija uvek u istom smeru - monotona (mono-
tonic), dok dejstvo ne dostigne izvesnu granicnu vrednost.

1.5.3.4 Promenljivo dejstvo (Variable action) Q. Dejstvo, za koje varijacija intenziteta to-
kom vremena, nije ni zanemarljiva, niti monotona.

1.5.3.5 lncidentno dejstvo (Accidental action) A. Dejstvo, obicno kratkog trajanja , ali
znatnog intenziteta, za koje nije verovatno, da 6e delovati na datu konstrukciju, u
toku proracunskog eksploatacionog veka.
Napomena 1: Od incidentnog dejstva, moze se ocekivati da, u mnogim slucajevima, izazove opasne
posledice, ako se ne preduzmu odgovarajuce mere.
Napomena 2: Udar, sneg, vetar i seizmicka dejstva, mogu da budu tretirani, kao promenljiva iii inciden-
tna dejstva, u zavisnosti od raspolozivih informacija o statistickim raspodelama.

1.5.3.6 Seizmicko dejstvo (Seismic action) Ae. Dejstvo, koje nastaje usled pomeranja
tla, za vreme zemljotresa .

1.5.3.7 Geotehnicko dejstvo (Geotechnical action). Dejstvo, koje se prenosi na kon-

strukciju preko tla, nasipa iii podzemne vode.

1.5.3.8 Nepokretno dejstvo (Fixed action). Dejstvo, koje ima nepromenljivu raspodelu i
polofaj duz konstrukcije iii konstrukcijskog elementa, pri cemu su intenzitet i smer
dejstva, nedvosmisleno odredeni za konstrukciju u celini iii konstrukcijski element,
ako su taj intenzitet i smer odredeni u jednoj tacki konstrukcije iii konstrukcijskog
elementa.

1.5.3.9 Slobodno dejstvo (Free action). Dejstvo, koje moze da ima promenljive pro-
storne raspodele duz konstrukcije.

1.5.3.1O Pojedinacno dejstvo (Single action) . Dejstvo, za koje se moze usvojiti, da je sta-
tisticki nezavisno, u vremenu i prostoru, od bilo kojeg drugog dejstva, koje deluje
na konstrukciju .

1.5.3.11 Staticko dejstvo (Static action). Dejstvo, koje ne izaziva znatno ubrzanje kon-
strukcije iii konstrukcijskih elemenata.

14
 EN 1990:2002

1.5.3.12 Dinamicko dejstvo (Dynamic action). Dejstvo, koje izaziva znatno ubrzanje kon-
strukcije iii konstrukcijskih elemenata.

1.5.3.13 Kvazi-staticko dejstvo (Quasi-static action). Dinamicko dejstvo, predstavljeno

ekvivalentnim statickim dejstvom, u statickom modelu (static model).

1.5.3.14 Karakteristicna vrednost dejstva (Characteristic value of an action) Fk. Glavna

reprezentativna vrednost (principal representative value) dejstva.
Napomena: Ukoliko karakteristicna vrednost, moze da bude odredena na statistickoj osnovi, ona se bi-
ra tako, da odgovara propisanoj verovatnoci da, u toku "referentnog perioda", ne bude prekoracena u
nepovoljnom smeru, uzimajuci u obzir proracunski eksploatacioni vek konstrukcije i trajanje proracunske
situacije.

1.5.3.15 Referentni period (Reference period). lzabrani period vremena , koji se koristi
kao osnova za statisticku procenu promenljivih dejstava i, po mogucstvu, za inci-
dentna dejstva.

1.5.3.16 Vrednost promenljivog dejstva za kombinacije (Combination value of a varia-

ble action) 'l/JoQk. Vrednost, izabrana - iii moze da bude odredena na statistickoj
osnovi - i to tako , da verovatnoca, da ce uticaji usled kombinacije dejstava biti
prekoraceni, bude priblifoo ista, kao za karakteristicnu vrednost pojedinacnog
dejstva. Primenom koeficijenta ?/Jo S 1, ona moze da bude izrazena, kao odredeni
deo karakteristicne vrednosti.

1.5.3.17 Cesta vrednost promenljivog dejstva (Frequent value of a variable action)

'l/J1 Qk. Vrednost, odredena - iii moze da bude odredena na statistickoj osnovi - i to
bilo tako, da ukupno vreme unutar referentnog perioda, tokom kojeg ce ona biti
prekoracena, bude samo mali dati deo referentnog perioda, iii tako, da ucestalost
njenog prekoracenja, bude ogranicena na datu vrednost. Primenom koeficijenta
'l/11 S 1, ona mofo da bude izrazena, kao odredeni deo karakteristicne vrednosti.

1.5.3.18 Kvazi-stalna vrednost promenljivog dejstva (Quasi-permanent value of a vari-

able action) 'ljJ2Qk. Vrednost, odredena tako, da ukupni period vremena, tokom
kojeg ce ona biti prekoracena, bude veliki deo referentnog perioda. Primenom
koeficijenta 'l/12 S 1, ona moze da bude izrazena, kao odredeni deo karakteristicne
vrednosti.

1.5.3.19 Vrednosti ostalih promenljivih dejstava (Accompanying values of variable ac-

tions) 'ljJQk· Vrednosti ostalih promenljivih dejstava, koje se u kombinaciji dejstava,
dodaju dominantnom dejstvu.
Napomena: Ostale vrednosti promenljivih dejstava, mogu da budu vrednosti za kombinacije, ceste
vrednosti iii kvazi-stalne vrednosti.

1.5.3.20 Reprezentativna vrednost dejstva (Representatjve value of an action) Frep·

Vrednost, koja se koristi za proracunski dokaz granicnog stanja. Reprezentativna
vrednost, moze da bude karakteristicna vrednost F k, iii neka od ostalih vrednosti
'l/JF k.

1.5.3.21 Proracunska vrednost dejstva (Design value of an action) Fd. Vrednost, koja se
dobija mnozenjem reprezentativne vrednosti sa parcijalnim koeficijentom Yt·
Napomena: Proizvod reprezentativne vrednosti i parcijalnog koeficijenta YF =rsd x rr. moze isto da
bude oznacen, kao proracunska vrednost dejstva (videti 6.3.2).

15
EN 1990:2002

1.5.3.22 Kombinacija dejstava (Combination of actions). Skup proracunskih vrednosti ,

koji se koristi za proracunski dokaz pouzdanosti konstrukcije, za granicno stanje,
pri istovremenom delovanju razlicitih dejstava.

1.5.4 POJMOVI KOJI SE ODNOSE NA SVOJSTVA MATERIJALA I PROIZVODA

1.5.4.1 Karakteristicna vrednost (Characteristic value) Xk iii R k. Vrednost svojstva ma-

terijala iii proizvoda, za koju postoji propisana verovatnoca , da ne bude dostignu-
ta, u hipoteticnoj neogranicenoj seriji ispitivanja. Ova vrednost, generalno, odgo-
vara odredenom fraktilu (fractile) pretpostavljene statisticke raspodele , pojedinog
svojstva materijala iii proizvoda. U nekim slucajevima, kao karakteristicna vrednost,
koristi se nominalna vrednost.

1.5.4.2 Proracunska vrednost svojstva materijala iii proizvoda (Design value of a

material or product property) Xd iii R d. Vrednost, koja se dobija deljenjem karak-
teristicne vrednosti, sa parcijalnim koeficijentom rm iii YM. iii se, u posebnim sluca-
jevima, direktno odreduje.

1.5.4.3 Nominalna vrednost svojstva materijala iii proizvoda (Nominal value of a ma-
terial or product property) Xnom iii R nom· Vrednost, koja se normalno koristi kao
karakteristicna vrednost, a odreduje se, na osnovu odgovarajuceg dokumenta,
kao sto SU Evropski standard iii predstandard.

1.5.5 POJMOVI KOJI SE ODNOSE NA GEOMETRIJSKE PODATKE

1.5.5.1 Karakteristicna vrednost geometrijskog svojstva (Characteristic value of a

geometrical property) a k. Vrednost, koja uobicajeno odgovara dimenzijama,
odredenim u proracunu. Kada je relevantno, vrednosti geometrijskih velicina ,
mogu da odgovaraju nekom propisanom fraktilu statisticke raspodele.

1.5.5.2 Proracunska vrednost geometrijskog svojstva (Design value of a geometrical

property) ad. Generalno, nominalna vrednost. Kada je relevantno , vrednosti geo-
metrijskih velicina, mogu da odgovaraju nekom propisanom fraktilu statisticke ra-
spodele.
Napomena: Proracunska vrednost geometrijskog svojstva, generalno, jednaka je karakteristicnoj vred-
nosti. Medutim, u slucajevima, kada je razmatrano granicno stanje, veoma osetljivo na vrednost geome-
trijskog svojstva, moze da bude tretirana drugacije, na primer, kada se razmatra uticaj geometrijskih
imperfekcija na izvijanje. U takvim slucajevima, proracunska vrednost, normalno ce biti odredena, kao
direktno propisana vrednost, na primer, u odgovarajucem Evropskom standardu iii predstandardu. Alter-
nativno, ona moze da bude odredena na statistickoj osnovi, kao vrednost, koja odgovara povoljnijem
fraktilu, od primenjenog za karakteristicnu vrednost, na primer, kao retka vrednost (rare value).

1.5.6 POJMOVI KOJI SE ODNOSE NA ANALIZU KONSTRUKCIJA

Napomena: Definicije, sadr:Zane u ovom delu, ne moraju da se, obavezno, odnose na pojmove, kori-
scene u EN 1990, ali su ovde ukljucene, radi osiguranja harmonizacije pojmova, koji se odnose na ana-
lizu konstrukcija, u EN 1991 do EN 1999.

1.5.6.1 Analiza konstrukcija (Structural analysis). Postupak, iii algoritam, za odredivanje

uticaja od dejstava u svakoj tacki konstrukcije.
Napomena: Analiza konstrukcije, moze da bude sprovedena na tri nivoa, koriscenjem razlicitih modela:
globalna analiza, analiza elementa, lokalna analiza.

16
 EN 1990:2002

1.5.6.2 Globalna analiza (Global analysis). Odredivanje, u konstrukciji, odgovarajuceg

skupa, bilo unutrasnjih sila i momenata, iii napona, koji je u ravnotezi sa posma-
tranim definisanim skupom dejstava na konstrukciju , a zavisi od geometrijskih
svojstava. kao i svojstava konstrukcije i materijala.

1.5.6.3 Linearno-elasticna analiza prvog reda bez preraspodele (First order linear-
elastic analysis without redistribution). Elasticna analiza konstrukcije, bazirana na
linearnom zakonu napon/dilatacija (linear stress/ strain /aw), iii na linearnom za-
konu momenat/krivina (linear moment/curvature /aw), a primenjena je na inicijalnu
geometriju.

1.5.6.4 Linearno-elasticna analiza prvog reda sa preraspodelom (First order linear-

elastic analysis with redistribution). Linearna elasticna analiza, u kojoj su unutra-
snji momenti i sile, za proracun konstrukcije, modifikovani, u skladu sa datim spo-
ljasnjim dejstvima i bez eksplicitnijeg proracuna kapaciteta rotacije (rotation
capacity).

1.5.6.5 Linearno-elasticna analiza drugog reda (Second order linear-elastic analysis).

Elasticna analiza konstrukcije, u kojoj se koriste linearni zakoni napon/dilatacija, a
primenjena je na geometriju deformisane konstrukcije.

1.5.6.6 Nelinearna analiza prvog reda (First order non-linear analysis). Analiza kon-
strukcije, sprovedena za inicijalnu geometriju, u kojoj se uzimaju u obzir nelinear-
na deformaciona svojstva materijala (deformation properties of materials).
Napomena: Nelinearna analiza prvog reda, iii je elasticna, sa odgovarajucim pretpostavkama, iii ela-
sticno-idealno plasticna (videti 1.5.6.8 i 1.5.6.9), iii je elasto-plasticna (videti 1.5.6.10), iii kruto-plasticna
(videti 1.5.6.11 ).

1.5.6.7 Nelinearna analiza drugog reda (Second order non-linear analysis). Analiza
konstrukcije , primenjena na geometriju deformisane konstrukcije , u kojoj se uzi-
maju u obzir nelinearna deformaciona svojstva materijala.
Napomena: Nelinearna analiza drugog reda, iii je elasticno-idealno plasticna, iii elasto-plasticna.

1.5.6.8 Elasticno-idealno plasticna analiza prvog reda (First order elastic-perfectly

plastic analysis). Analiza konstrukcije, bazirana na vezi momenat/krivina (mo-
ment/curvature relationship) , sa linearno elasticnim delom, nastavljenim u pla-
sticni deo, bez ojacanja (hardening), a primenjena je na inicijalnu geometriju
konstrukcije.

1.5.6.9 Elasticno-idealno plasticna analiza d rugog reda (Second order elastic-perfe-

ctly plastic analysis). Analiza konstrukcije, bazirana na vezi momenat/ krivina, sa
linearno elasticnim delom, nastavljenim u plasticni deo, bez ojacanja, a primenje-
na je na geometriju pomerene (displaced), iii deformisane konstrukcije.

1.5.6.1O Elasto-plasticna analiza - prvog iii drugog reda (E/asto-plastic analysis - first
or second order). Analiza konstrukcije, u kojoj se koristi veza napon/dilatacija, iii
momenat/krivina, sa linearno elasticnim delom, nastavljenim u plasticni deo, sa iii
bez ojacanja.
Napomena: Generalno, primenjuje se na inicijalnu geometriju konstrukcije, ali maze da bude primenje-
na i na geometriju pomerene iii deformisane konstrukcije.

17
EN 1990:2002

1.5.6.11 Kruto plasticna analiza (Rigid plastic analysis). Analiza, primenjena na inicijalnu
geometriju konstrukcije, u kojoj se, za direktno odredivanje granicnog opterecenja
(ultimate loading), koriste teoreme granicne analize (limit analysis theorems).
Napomena: Zakon momenat/krivina, pretpostavljen je bez elasticnih deformacija i bez ojacanja.

1.6 OZNAKE

Za potrebe ovoga Evropskog standarda, primenjuju se sledece oznake.

Napom ena: Obelefavanje, koje je korisceno, bazirano je na ISO 3898:1987.

Ve/ika slova latinice

A incidentno dejstvo (accidental action)

Ad proracunska vrednost incidentnog dejstva (design value of an acciden-
tal action)
Aed proracunska vrednost seizmickog dejstva (design value of seismic ac-
tion) Aed=rrA ek
Aek karakteristicna vrednost seizmickog dejstva (characteristic value of
seismic action)
Cd nominalna vrednost, iii funkcija izvesnih proracunskih svojstava materi-
jala (nominal value, or a function of certain design properties of mate-
rials)
E uticaj od dejstava (effect of actions)
Ed proracunska vrednost uticaja od dejstava (design value of effect of
actions)
E d,dst proracunska vrednost uticaja od destabilizujucih dejstava (design
value of effects of destabilising actions)
E d,stb proracunska vrednost uticaja od stabilizujucih dejstava (design value of
effects of stabilising actions)
F dejstvo (action)
Fd proracunska vrednost dejstva (design value of an action)
Fk karakteristicna vrednost dejstva (characteristic value of an action)
F rep reprezentativna vrednost dejstva (representative value of an action)
G stalno dejstvo (permanent action)
G d proracunska vrednost stalnog dejstva (design value of a permanent
action)
G d,int donja proracunska vrednost stalnog dejstva (lower design value of a
permanent action)
Gd,sup gornja proracunska vrednost stalnog dejstva (upper design value of a
permanent action)
Gk karakteristicna vrednost stalnog dejstva (characteristic value of a per-
manent action)
Gk,J karakteristicna vrednost stalnog dejstva j (characteristic value of a per-
manent action j )
G kJ,suplG ki,int gornja/donja karakteristicna vrednost stalnog dejstva j (upper/lower
characteristic value of permanent action J)
P relevantna reprezentativna vrednost dejstva prethodnog naprezanja
(relevant representative value of a prestressing action) - videti EN
1992 do EN 1996 i EN 1998 do EN 1999
Pd proracunska vrednost dejstva prethodnog naprezanja (design value of
a prestressing action)

18
 EN 1990:2002

Pk karakteristicna vrednost dejstva prethodnog na.prezanja (characteristic value of

a prestressing action)
Pm srednja vrednost dejstva prethodnog naprezanj a (mean value of a prestressing
action)
Q promenljivo dejstvo (variable action)
Qd proracunska vrednost promenljivog dejstva (design value of a variable action)
Qk karakteristicna vrednost pojedinacnog promenljivog dejstva (characteristic
value of a single variable action)
Q k,1 karakteristicna vrednost dominantnog promenljivog dejstva 1 (characteristic
value of the leading variable action 1)
Q k,1 karakteristicne vrednosti ostalih promenljivih dejstava i (characteristic value of
the accompaning variable action 1)
R nosivost (resistance)
Rd proracuska vrednost nosivosti (design value of the resistance)
Rk karakteristicna vrednost nosivosti (characteristic value of the resistance)
X svojstvo materijala (material property)
X d proracunska vrednost svojstva materijala (design value of a material property)
X k karakteristicna vrednost svojstva materijala (characteristic value of a material
property)

Mala slova latinice

ad proracunske vrednosti geometrijskih podataka (design values of geometrical

data)
ak karakteristicne vrednosti geometrijskih podataka (characteristic values of geo-
metrical data)
a 00m nominalna vrednost geometrijskih podataka (nominal value of geometrical
data)
u horizontalno pomeranje konstrukcije iii konstrukcijskog elementa (horizontal
displacement of a structure or structural member)
w vertikalni ug ib konstrukcijskog elementa (vertical deflection of a structural
member)

Velika grcka slova

A.a promena nominalnog geometrijskog podatka, za potrebe posebnog proracuna

(change made to nominal geometricai data for particular design purposes), na
primer, za odredivanje dejstava imperfekcija (assessment of effects of imper-
fections)

Mala grcka slova

r parcijalni koeficijent - sigurnosti iii upotrebljivosti (partial factor- safety or

serviceability)
y, parcijalni koeficijent za dejstva, kojim se uzima u obzir mogucnost nepovoljnih
odstupanja vrednosti dejstava od reprezentativnih vrednosti (partial factor for
actions, which takes account of the possibility of unfavourable deviations of the
action values from the representative values)
YF parcijalni koeficijent za dejstva, kojim se uzimaju u obzir i nepouzdanosti
modela i odstupanja dimenzija (partial factor for actions, also accounting for
model uncertainties and dimensional variations)
y9 parcijalni koeficijent za stalna dejstva, kojim se uzima u obzir mogucnost nepo-
voljnih odstupanja vrednosti dejstava od reprezentativnih vrednosti (partial fac-

19
EN 1990:2002

tor for permanent actions, which takes account of the possibility of

unfavourable deviations of the action values from the representative
values)
YG parcijalni koeficijent za stalna dejstva, kojim se uzimaju u obzir i nepo-
uzdanosti modela i odstupanja dimenzija (partial factor for permanent
actions, also accounting for model uncertainties and dimensional varia-
tions)
YG.J parcijalni koeficijent za stalno dejstvo j (partial factor for permanent
action1)
YGJ,suiJYGJ,int parcijalni koeficijent za stalno dejstvo j , pri sracunavanju gornjih/donjih
proracunskih vrednosti (partial factor for permanent action j in calcula-
ting upper/lower design values)
ri koeficijent znacaja (importance factor) - videti EN 1998
rm parcijalni koeficijent za svojstvo materijala (partial factor for a material
property)
YM parcijalni koeficijent za svojstvo materijala, kojim se uzimaju u obzir i
nepouzdanosti modela i odstupanja dimenzija (partial factor for a mate-
rial property, also accounting for model uncertainties and dimensional
variations)
YP parcijalni koeficijent za dejstva prethodnog naprezanja (partial factor for
prestressing actions) - videti EN 1992 do EN 1996 i EN 1998 do EN
1999
yq parcijalni koeficijent za promenljiva dejstva, kojim se uzima u obzir mo-
gucnost nepovoljnih odstupanja vrednosti dejstava od reprezentativnih
vrednosti (partial factor for variable actions, which takes account of the
possibility of unfavourable deviations of the action values from the
representative values)
YQ parcijalni koeficijent za promenljiva dejstva, kojim se uzimaju u obzir i
nepouzdanosti modela i odstupanja dimenzija (partial factor for variable
actions, also accounting for model uncertainties and dimensional
variations)
YQ,1 parcijalni koeficijent za promenljivo dejstvo i, (partial factor for variable
action i)
YRd parcijani koeficijent, koji se odnosi na nepouzdanost modela nosivosti
(partial factor associated with the uncertainty of the resistance model)
Ysd parcijani koeficijent, koji se odnosi na nepouzdanost modela dejstva i/ili
uticaja od dejstva (partial factor associated with the uncertainty of the
action and/or action effect model)
17 koeficijent konverzije (conversion factor)
; koeficijent redukcije (reduction factor)
1/Jo koeficijent za vrednost promenljivog dejstva za kombinacije (factor for
combination value of a variable action)
1/11 koeficijent za cestu vrednost promenljivog dejstva (factor for frequent
value of a variable action)
1/12 koeficijent za kvazi-stalnu vrednost promenljivog dejstva (factor for
quasi-permanent value of a variable action)

20
 EN 1990 :2002

GLAVA 2
ZAHTEVI

2.1 OSNOVNI ZAHTEVI

(1)P Konstrukcija mora da bude proracunata i izvedena, na takav nacin, da ona, tokom
svog predvidenog veka, sa odgovarajucim stepenima pouzdanosti i ekonomicno, moze da:
- prihvati sva dejstva i uticaje, za koje je verovatno da mogu da nastanu, u toku
izvodenja i eksploatacije, kao i
- ostane podobna za upotrebu, koja je zahtevana .

(2)P Konstrukcija mora da bude proracunata tako, da poseduje adekvatne:

- nosivost,
- upotrebljivost, kao i
- trajnost.

(3)P U slucaju pozara, nosivost konstrukcije, mora da bude adekvatna, tokom zahtevanog
perioda vremena .
Napomena: Videti i EN 1991-1-2.

(4)P Konstrukcija mora da bude proracunata i izvedena, n.a takav nacin, da, usled doga-
daja, kao sto su:
- eksplozija,
- udar, kao i
- posledice ljudskih gresaka,
ne bude ostecena do stepena, koji nije proporcionalan sa osnovnim uzrokom.

Napomena 1: Dogadaji, koje treba uzeti u obzir, su oni, koji su, za konkretni projekat, dogovoreni sa
investitorom i relevantnim administrativnim organima.
Napomena 2: Dalje informacije, date su u EN 1991-1-7.

(S)P Potencijalno ostecenje, mora da bude izbegnuto, iii ograniceno, odgovarajucim izbo-
rom jedne iii vise od sledecih mera:
- izbegavanjem, eliminisanjem iii smanjenjem rizicnih slucajeva, kojima konstruk-
cija moZe da bude izlozena;
odabiranjem tipa konstrukcije, koji ima malu osetljivost na razmatrane rizicne slu-
cajeve;
odabiranjem tipa konstrukcije i proracuna, kojima moze adekvatno da se prihvati
incidentno uklanjanje pojedinog elementa iii ogranicenog dela konstrukciji:>, iii,
pak, pojava prihvatljivog lokalizovanog ostecenja;
izbegavanjem, koliko je to moguce, konstrukcijskih sistema, koji mogu da se sru-
se bez najave;
povezivanjem konstrukcijskih elemenata u celinu .

(6) Osnovni zahtevi , treba da budu ispunjeni:

izborom pogodnih materijala,
- odgovarajucim proracunom, oblikovanjem i konstruisanjem detalja (design and
detailing), kao i

21
EN 1990:2002

- propisivanjem postupaka kontrole (control procedures) proracuna, proizvodnje,

izvoaenja i eksploatacije, koji su relevantni za odgovarajuci projekat.

(7) Odredbe glave 2, treba da budu tumacene na osnovu toga, da su odgovarajuce kva-
lifikacije i pafoja, primerene okolnostima, prisutni u proracunu, koji je baziran na naucnim do-
stignucima i dobroj praksi, generalno raspolozivim , u vreme izrrade proracuna konstrukcije.

2.2 UPRAVLJANJE POUZDANOSCU

(1)P Pouzdanost, koja se zahteva za konstrukcije, unutar pod rucja obuhvacenog u EN

1990, mora da bude dostignuta:
a) preko proracuna, koji je saglasan sa EN 1990 do EN 1999, kao i
b) preko
- odgovarajuceg izvoaenja i
- mera upravljanja kvalitetom .
Napomena: Videti 2.2(5) i aneks B.

(2) Razliciti nivoi pouzdanosti, mogu da budu usvojeni, izmeau ostalog:

- za nosivost konstrukcije,
- za upotrebljivost.

(3) lzbor nivoa pouzdanosti, za posmatranu konstrukciju , treba da uzme u obzir relevant-
ne faktore, koji ukljucuju:
- moguci uzrok i/ili nacin dostizanja granicnog stanja;
- moguce posledice loma, u pogledu rizika zivota i povreda ljudi, kao i potencijalnih
ekonomskih gubitaka;
- javnu averziju prema lomu;
- troskove i postupke, koji su neophodni za smanjenje rizika od loma.

(4) Nivoi pouzdanosti, koje treba primeniti za posmatranu konstrukciju , mogu da budu
propisani, na jedan iii oba, od sledecih nacina:
- preko klasifikacije konstrukcije u celin i,
- preko klasifikacije njenih komponenata .
Napomena: Videti i aneks B.

(5) Nivoi pouzdanosti, koji se odnose na nosivost i upotrebljivost konstrukcije, mogu da

budu dostignuti, primenom podesnih kombinacija sledecih mera:
a) preventivne i zastitne mere, na primer, uvoaenje sigurnosnih barijera, aktivne i
pasivne mere zastite od pofara, zastita od rizika korozije, kao sto je bojenje iii
katodna zastita;
b) mere, koje se odnose na proracune:
- odreoivanje reprezentativnih vrednosti dejstava,
- izbor parcijalnih koeficijenata ;
c) mere, koje se odnose na upravljanje kvalitetom;
d) mere, ciji je cilj smanjenje gresaka pri projektovanju i izvoaenju konstrukcije, kao i
smanjenje grubih ljudskih gresaka;
e) druge mere, koje se odnose na ostala, sledeca pitanja proracuna:
- osnovni zahtevi ,

22
 EN 1990:2002

-stepen robusnosti (degree of robustness), odnosno integriteta konstrukcije

(structural integrity),
- trajnost, ukljucujuci izbor proracunskog eksploatacionog veka,
- obim i kvalitet preliminarnih istrazivanja tla i mogucih uticaja sredine,
- tacnost primenjenih mehanickih modela,
- oblikovanje i konstruisanje detalja;
f) efikasno izvodenje, odnosno saglasno sa odgovarajucim izvodackim standardi-
ma, navedenim u EN 1991 do EN 1999;
g) adekvatna kontrola i odrZavanje, saglasno postupcima, propisanim u projektnoj
dokumentaciji.

(6) Mere, za sprecavanje potencijalnih uzroka lama i/ili smanjenje njihovih posledica,
mogu, u odgovarajucim okolnostima , da budu izmenjene do izvesnih granica, s tim da zahte-
vani nivoi pouzdanosti budu zadrzani.

2.3 PRORACUNSKI EKSPLOATACIONI VEK

(1) Proracunski eksploatacioni vek (design working life). treba da bude odreden.
Napomena: lndikativne kategorije, date su u tabeli 2.1. Vrednosti, date u tabeli 2 .1, mogu da budu kori -
scene i za odredivanje ponasanja konstrukcije, koje zavisi od vremena, na primer, proracuni, koji se od-
nose na zamor (fatigue). Videti i aneks A.

Tabe/a 2.1 lndikativni proracunski eksp/oatacioni vek

Kategorija lndikativni
proracunskog proracunski Primeri
eksploatacionog eksploatacioni vek
veka (godina)
1 10 Privremene konstrukciie '1
Zamenljivi delovi konstrukcije, na primer, kranski nosaci,
2 10 do 25
lezista
3 15 do 30 Polioorivredne i slicne konstrukciie
4 50 Konstrukciie zgrada i druge iednostavne konstrukcije
Konstrukcije monumentalnih zgrada, mostovi, kao i
5 100
konstrukcije drugih gradevinskih objekata
1
' Konstrukcije iii delovi konstrukcija, koji mogu da budu uklonjeni, sa izgledom da budu ponovo
korisceni, ne treba da budu razmatrani kao privremeni.

2.4 TRAJNOST

(1)P Konstrukcija mora da bude proracunata tako, da njena degradacija (deterioration) ,

posle isteka eksploatacionog veka, ne utice na smanjenje nivoa ponasanja konstrukcije is-
pod odredene mere, imajuci odgovarajuci uvid u njenu sredinu i predvideni nivo odrzavanja.

(2) Da bi se obezbedila dovoljno trajna konstrukcija (durable structure), treba da bude

uzeto u obzir sledece:
- predvidena iii predvidljiva (foreseeable) upotreba konstrukcije;
- zahtevani proracunski kriterijumi;
- ocekivani uslovi sredine (environmental conditions);
- sastav, svojstva i ponasanje materijala i proizvoda;
- svojstva tla;
- izbor konstrukcijskog sistema;
- oblik elemenata i konstruisanje detalja;

23
EN 1990:2002

- kvalitet izrade (workmanship) i nivo kontrole;

- posebne zastitne mere (protective measures);
- predvideno odl"Zavanje, tokom proracunskog eksploatacionog veka.
Napom ena: U relevantnom EN 1992 do EN 1999, propisane su odgovarajuce mere za smanjenje
degradacije.

(3)P Uslovi sredine, moraju da budu odredeni u fazi proracuna, tako da moze da bude
procenjen njihov znacaj, u odnosu na trajnost, kao i da mogu da budu formulisane adekvatne
odredbe za zastitu materijala, primenjenih u konstrukciji.

(4) Stepen svake degradacije, moze da bude procenjen na osnovu proracuna, eksperi-
mentalnih istrazivanja i iskustva sa ranijih objekata, iii na osnovu kombinacija ovih razmatra-
nja.

2.5 UPRAVLJANJE KVALITETOM

(1) Oa bi se ostvarila konstrukcija, koja odgovara zahtevima i pretpostavkama iz prora-

cuna, treba da budu preduzete odgovarajuce mere upravljanja kvalitetom. Ove mere obuhva-
taju:
- definisanje zahteva pouzdanosti,
- organizacione mere, kao i
- kontrole u fazama proracuna, izvodenja, eksploatacije i odrfavanja.
Napom ena: EN ISO 9001 :2000, prihvatljiva je osnova za mere upravljanja kvalitetom, kada je to rele-
vantno.

24
 EN 1990:2002

GLAVA 3
PRINCIPI PRORACUNA PREMA GRANICNIM STANJIMA

3.1 OPSTE ODREDBE

(1)P lzmedu granicnih stanja nosivosti i granicnih stanja upotrebljivosti, mora da bude
napravljena razlika.
Napomena: U izvesnim slucajevima, mogu da budu potrebni dodatni proracunski dokazi, na primer, za
obezbedenje sigurnosti saobracaja.

(2) Proracunski dokaz, jedne od dve kategorije granicnih stanja, moze da bude izostav-
ljen, ukoliko se raspolaze sa dovoljnim informacijama za tvrdnju, da je preko dokaza druge
obezbeden.

(3)P Granicna stanja, moraju da se odnose na proracunske situacije, videti 3.2.

(4) Proracunske situacije, treba da budu klasifikovane kao stalne, prolazne iii incidentne,
videti 3.2.

(5) Proracunski dokaz granicnih stanja, koji obuhvata dejstva, zavisna od vremena, na
primer, zamor, treba da se odnosi na proracunski eksploatacioni vek objekta.
Napomena: Vecina dejstava, zavisnih od vremena, su kumulativna.

3.2 PRORACUNSKE SITUACIJE

(1)P Relevantne proracunske situacije, moraju da budu odabrane tako, da uzimaju u obzir
okolnosti, pod kojima se zahteva, da konstrukcija ispuni svoju namenu.

(2)P Proracunske situacije, moraju da budu klasifikovane na sledeci nacin:

- stalne proracunske situacije, koje se odnose na uslove normalne eksploatacije;
- prolazne proracunske situacije, koje se odnose na privremene uslove, primenljive
na konstrukciju , na primer, tokom izvodenja iii popravke;
- incidentne proracunske situacije, koje se odnose na izuzetne uslove, primenljive
na konstrukciju iii njenu izloZ:enost, na primer, pozar, eksplozija, udar, iii posledice
lokalizovanog loma;
- seizmicke proracunske situacije, koje se odnose na uslove, primenljive na kon-
strukciju, kada je izlozena seizmickim dogadajima.
Napom ena: lnformacije o specificnim proracunskim situacijama. unutar svake od ovih klasa, date su u
EN 1991 do EN 1999.

(3)P Odabrane proracunske situacije, moraju da budu dovoljno stroge i raznovrsne, tako
da ukljuce sve uslove, koji logicno mogu da budu predvideni, da ce nastati tokom izvodenja i
eksploatacije konstrukcije.

3.3 GRANICNA STANJA NOSIVOSTI

(1 )P Granicna stanja, koja se ticu :

- sigurnosti ljudi, kao i/ili

25
EN 1990:2002

- sigurnosti konstrukcije,
moraju da budu klasifikovana, kao granicna stanja nosivosti.

(2) U izvesnim slucajevirna, granicna stanja, koja se odnose na zastitu sadriaja objeka-
ta, treba da budu klasifikovana, kao granicna stanja nosivosti-. -
Napomena: Radi se o slucajevima, koji su, za posmatrani projekat, dogovorene sa investitorom i rele-
vantnim administrativnim organom.

(3) Stanja, koja prethode rusenju konstrukcije, a razmatraju se, zbog jednostavnosti,
umesto sarnog rusenja, rnogu da budu tretirana, kao granicna stanja nosivosti.

(4)P Sledeca granicna stanja nosivosti, moraju da budu proracunski dokazana, kada su
relevantna:
- gubitak ravnoteze (loss of equilibrium) konstrukcije, iii bilo kojeg njenog dela,
razrnatranih kao kruto telo;
- lorn usled prevelike deformacije (excessive deformation), transforrnacije (transfor-
mation) konstrukcije, iii bilo kojeg njenog dela, u mehanizarn (mechanism), pre-
lorn (rupture), gubitak stabilnosti (loss of stability) konstrukcije, iii bilo kojeg nje-
nog dela, ukljucujuci oslonce (supports) i temelje (foundations);
- lorn usled zamora iii drugih uticaja, zavisnih od vremena.
Napomena: Razliciti skupovi parcijalnih koeficijenata, povezani su sa raznim granicnim stanjima
nosivosti, videti 6.4.1. Lorn usled prevelike deformacije je lorn konstrukcije, usled mehanicke
nestabilnosti.

3.4 GRANICNA STANJA UPOTREBLJIVOSTI

(1)P Granicna stanja, koja se odnose na:

- funkcionisanje konstrukcije, iii konstrukcijskih elernenata, pri normalnoj eksploata-
ciji ;
- kornfor ljudi;
- izgled gradevinskog objekta,
moraju da budu klasifikovana, kao granicna stanja upotrebljivosti.
Napomena 1: u kontekstu upotrebljivosti, pojam "izgled", povezan je sa kriterijumima, kao sto SU veliki
ugib (hig/1 deflection) i pojava sirokih prslina (extensive cracking), pre nego sa estetikom (aesthetics).
Napomena 2: Uobicajeno, zahtevi upotrebljivosti, dogovaraju se za svaki pojedini projekat.

(2)P Mora da bude napravljena razlika , izmedu povratnih i nepovratnih granicnih stanja
upotrebljivosti.

(3) Proracunski dokaz granicnih stanja upotrebljivosti, treba da bude baziran na kriteriju-
mima, koji se odnose na sledece aspekte:
a) deformacije, koje uticu na:
- izgled,
- kornfor korisnika, iii
- funkcionisanje konstrukcije (ukljucujuci funkcionisanje rnasina iii delatnosti),
iii, pak, koje izazivaju ostecenja zavrsnih obrada (finishes) iii nekonstrukcijskih
elemenata;

26
 EN 1990:2002

b) vibracije, koje
- izazivaju nekomfornost ljudi, iii
- ogranicavaju funkcionalnu efektivnost (functional effectiveness) konstrukcije;
c) ostecenje, koje, po svoj prilici , nepovoljno utice na
- izgled,
- trajnost, iii
- funkcionisanje konstrukcije.
Napomena: Dodatne odredbe, koje se odnose na kriterijume upotrebljvosti, date su u relevantnim EN
1992 do EN 1999.

3.5 PRORACUN PREMA GRANICNIM STANJIMA

(1)P Proracun prema granicnim stanjima, mora da bude baziran na primeni modela kon-
strukcije i opterecenja (structural and load models), za relevantna granicna stanja.

(2)P Mora da bude proracunski dokazano, da ni jedno granicno stanje nije prekoraceno,
kada su relevantne proracunske vrednosti za
- dejstva,
- svojstva materijala, iii
- svojstva proizvoda, kao i
- geometrijske podatke,
koriscene u ovim modelima.

(3)P Proracunski dokazi, moraju da budu sprovedeni, za sve relevantne proracunske situ-
acije i slucajeve opterecenja.

(4) Zahtevi 3.5(1 )P, treba da budu ispunjeni, metodom parcijalnih koeficijenata, opisa-
nom u glavi 6.

(5) Kao alternativa, mofo da bude primenjen proracun, direktno baziran na probabilisti-
ckim metodama (probabilistic methods).
Napomena 1: Relevantni organ, moze da definise specificne us love za primenu.
Napomena 2: Za osnovu probabilistickih metoda, videti aneks C .

(6)P Odabrane proracunske situacije, moraju da budu razmatrane, a kriticni slucajevi op-
terecenja utvrdeni.

(7) Za pojedini proracunski dokaz, treba da budu odabrani slucajevi opterecenja, kojima
se utvrduju kompatibilne dispozicije opterecenja , skupovi deformacija i imperfekcija, koji tre-
ba da budu razmatrani, istovremeno sa nepokretnim promenljivim dejstvima i stalnim dejstvi-
ma.

(8)P Moguca odstupanja od usvojenih smerova, iii polofaj a dejstava, moraju da budu uze-
ta u obzir.

(9) Modeli konstrukcije i opterecenja, mogu da budu , bilo fizicki modeli (physical
models), bilo matematicki modeli (mathematical models).

27
EN 1990:2002

GLAVA 4
OSNOVNE PROMENLJIVE

4.1 DEJSTVA I UTICAJI SREDINE

4.1.1 KLASIFIKACIJA DEJSTAVA

(1)P Dejstva, moraju da budu klasifikovana , prema svojoj promenljivosti u toku vremena ,
na sledeci nacin:
- stalna dejstva G, na primer, sopstvena tezina (self-weight) konstrukcija, nepo-
kretna oprema (fixed equipment) i kolovozni zastor (road surfacing), kao i indi-
rektna dejstva, usled skupljanja (shrinkage) i nejednakih sleganja;
- promenljiva dejstva Q, na primer, korisna opterec'.:enja (imposed loads) na podo-
vima , gredama i krovovima zgrada, dejstva vetra (wind actions) iii opterec'.:enja od
snega (snow loads);
- incidentna dejstva A , na primer, eksplozije, iii udari vozila.
Napomena: lndirektna dejstva, usled prinudnih deformacija, mogu da budu, bile stalna, bilo
promenljiva.

(2) lzvesna dejstva, kao sto su seizmicka dejstva i opterecenja snegom, mogu da budu
razmatrana, bilo kao incidentna, i/ili kao promenljiva dejstva, u zavisnosti od lokacije gradili-
sta , videti EN 1991 i EN 1998.

(3) Dejstva vode, mogu da budu razmatrana, kao stalna i/ili promenljiva dejstva, u
zavisnosti od promene njihovog intenziteta u toku vremena.

(4)P Dejstva, moraju da budu klasifikovana i prema

- poreklu (origin). kao direktna iii indirektna,
- promeni u prostoru (spatial variation) , kao nepokretna iii slobodna, iii
- prirodi (nature), i/ili odgovoru konstrukcije (structural response), kao staticka iii
dinamicka.

(5) Dejstvo treba da bude predstavljeno preko modela (mode~ , ciji je intenzitet, u vec'.:ini
obicnih slucajeva, prikazan preko jednog skalara, koji moze da ima nekoliko reprezentativnih
vrednosti.
Napomena: Za izvesna dejstva i izvesne proracunske dokaze, moze da bude potrebno kompleksnije
prikazivanje intenziteta nekih dejstava.

4.1.2 KARAKTERISTICNE VREDNOSTI DEJSTAVA

(1 )P Karakteristicna vrednost F k dejstva, njegova je glavna reprezentativna vrednost

(main representative value), koja mora da bude odredena:
- kao srednja vrednost, gornja iii donja vrednost, iii, pak, nominalna vrednost, koja
ne odgovara poznatoj statistickoj raspodeli (videti EN 1991 );
- u proracunskoj dokumentaciji, s tim sto je postignuta saglasnost sa metodama
datim u EN 1991 .

(2)P Karakteristicna vrednost stalnog dejstva, mora da bude odredena, na sledec'.:i nacin:

28
 EN 1990:2002

- ako varijacija G, moze da bude smatrana kao mala, moze da bude koriscena
jedna vrednost G k;
- ako varijacija G, ne maze da bude smatrana kao mala, moraju da se koriste dve
vrednosti: gornja vrednost G k,sup i donja vrednost G k,lnf·

(3) Varijacija G, moze da bude zanemarena, ako se G ne menja znacajna, u taku prora-
cunskog eksplaatacionog veka konstrukcije, pa je njen koeficijent varijacije (coefficient of
variation) mali. G k treba tada da bude uzeta, kao jednaka srednjoj vrednosti.
Napomena: Taj koeficijent varijacije, moze da bude reda velicine od 0,05 do 0, 10, u zavisnosti od vrste
konstrukcije.

(4) U slucajevima, kada je konstrukcija veoma osetljiva na promene G (na primer, neke
vrste prethodno napregnutih betanskih konstrukcija), treba da budu koriscene dve vrednasti ,
cak i kada je koeficijent varijacije mali. Tada G k,1nr, odgavara fraktilu od 5%, a G k.sup. fraktilu
ad 95%, statisticke raspodele za G, koja maze da bude usvojena kao Gauss-ova.

(5) Sopstvena tezina konstrukcije, moze da bude predstavljena jednom karakteristicnam

vrednoscu i sracunata na osnovu nominalnih dimenzija i srednje specificne mase (mean unit
masses), videti EN 1991-1-1.
Napomena: Za sleganje temelja, videti EN 1997.

(6) Prethodno naprezanje P, treba da bude klasifikovano, kao stalno dejstvo, usled dela-
vanja na konstrukciju, bila kontrolisanih sila, i/ili kontrolisanih deformacija. Ove vrste prethod-
nog naprezanja (types of prestress) , treba da budu medusabno razlikovane, kao relevantne,
na primer, prethodno naprezanje kablovima (prestress by tendons), prethodno naprezanje
prinudnom deformacijom (prestress by imposed deformation) na osloncima.
Napomena: Karakteristicne vrednosti prethodnog naprezanja, u datom trenutku vremena t, mogu da
budu gornja vrednost P k,sup(t) i donja vrednost Pk,1nr(t). Za granicna stanja nosivosti, moze da bude kori-
scena srednja vrednost P m(t). Detaljne informacije, date su u EN 1992 do EN 1996 i EN 1999.

(7)P Za promenljiva dejstva, karakteristicna vrednost Qk, mora da odgovara, bilo:

- gornjoj vrednosti, sa odredenom verovatnacom da ne bude prekoracena, iii donjoj
vrednosti, sa odredenom verovatnocam da bude dostignuta, u toku usvojenag
referentnag perioda, iii, pak,
- nominalnoj vrednosti, koja moze da bude propisana u slucajevima, kada statisti-
cka raspodela nije poznata.
Napomena 1: Vrednosti su date u razlicitim Delovima EN 1991 .
Napomena 2: Karakteristicna vrednost klimatskih dejstava (climatic actions), bazirana je na verovat-
noci od 0,02, od njenog dela promenljivog sa vremenom, da bude prekoracena, u toku referentnog pe-
rioda od jedne godine. To je ekvivalentno, sa srednjim povratnim periodom (mean return period) od 50
godina, za deo promenljiv sa vremenom. Medutim, u izvesnim slucajevima, karakter dejstva, i/ili odabra-
na proracunska situacija, zahtevaju drugi, pogodniji, fraktil i/ili povratni period.

(8) Za incidentna dejstva, proracunska vrednost Ad, treba, za pojedine projekte, da bude
propisana.
Napomena: Videti i EN 1991-1-7.

(9) Za seizmicka dejstva, proracunska vrednost AEd, treba da bude odredena iz karakte-
risticne vrednasti AEk. iii propisana za pajedine projekte.
Napomena: Videti i EN 1998.

29
. EN 1990:2002

(10) Za vise-komponentna dejstva (multi-component actions), karakteristicno dejstvo,

treba da bude predstavljeno grupom vrednosti, od kojih svaka treba da bude posebno
razmatrana u proracunima.

4.1.3 OSTALE REPREZENTATIVNE VREDNOSTI PROMENLJIVIH DEJSTAVA

(1 )P Ostale reprezentativne vrednosti promenljivog dejstva, moraju da budu sledece:

a) Vrednost za kombinacije, prikazana kao proizvod 'l/'oOk. a koriscena za proracun-
ski dokaz granicnih stanja nosivosti i nepovratnih granicnih stanja upotrebljivosti
(videti glavu 6 i aneks C).
b) Cesta vrednost, prikazana kao proizvod 1/11 Q k, a koriscena za proracunski dokaz
granicnih stanja nosivosti, koja obuhvataju incidentna dejstva, kao i za proracun-
ski dokaz povratnih granicnih stanja upotrebljivosti.
Napomena 1 : Za zgrade, na primer, cesta vrednost, izabrana je tako, da je vreme, kada je ona pre-
koracena, 0,01 od referentnog perioda; za drumska saobracajna opterecenja (road traffic loads) na mo-
stovima, cesta vrednost se odreduje, na bazi povratnog perioda od jedne sedmice.
Napomena 2: Retka vrednost (infrequent value), prikazana kao proizvod 1/J1.1nrqQ k, koristi se za prora-
cunski dokaz izvesnih granicnih stanja upotrebljivosti, posebno za kolovozne ploce betonskih mostova
(concrete bridge decks), iii betonske delove kolovoznih ploca. Retka vrednost, definisana samo za
drumska saobracajna opterecenja - videti EN 1991-2, termicka dejstva (thermal actions) - videti EN
1991-1-5, kao i dejstva vetra - videti EN 1991-1-4, bazirana je na p ovratnom periodu od jedne godine.

c) Kvazi-stalna vrednost, prikazana kao proizvod 'l/J2Qk, a koriscena za proracunski

dokaz granicnih stanja nosivosti, koja obuhvataju incidentna dejstva, kao i za pro-
racunski dokaz povratnih granicnih stanja upotrebljivosti. Kvazi-stalne vrednosti ,
koriste se i za proracun dugotrajnih dejstava (long-term effects).
Napomena: Za opterecenja podova zgrada, kvazi-stalna vrednost, uobicajeno se bira tako, da vreme,
kada je prekoracena, iznosi 0,50 od referentnog perioda. Kvazi-stalna vrednost, maze, alternativno, da
bude odredena, kao osrednjena vrednost, tokom izabranog perioda vremena. U slucaju dejstava vetra,
iii drumskih saobracajnih opterecenja, kvazi-stalna vrednost, generalno se uzima da je jednaka nuli.

4.1.4 PRIKAZ DEJSTAVA ZAMORA

(1) Modeli za dejstva zamora , treba da budu oni, koji su odredeni u relevantnim delovi-
ma EN 1991, na osnovu vrednovanja odgovora konstrukcije (evaluation of structural respon-
ses) na fluktuacije opterecenja (fluctuations of loads), koja deluju na jednostavne konstrukci-
je, na primer, na jedno-rasponske (simple span) i vise-rasponske (multi span) konstrukcije za
mostove, na visoke vitke konstrukcije (ta// slender structures) za vetar.

(2) Za konstrukcije , koje su van oblasti primene modela, odredenih u relevantnim delovi-
ma EN 1991, dejstva zamora, treba da budu definisana, na osnovu vrednovanja merenja, iii
ekvivalentnih studija ocekivanih spektara dejstva (action spectra).
Napomena: Za razmatranje specificnih uticaja materijala (material specific effects), na primer, razma-
tranje uticaja srednjih napona (mean stress influence) , iii nelinearnih dejstava (non-linear effects), videti
EN 1992 do EN 1999.

4.1.5 PRIKAZ DINAMICKIH DEJSTAVA

(1) Modeli karakteristicnih opterecenja i opterecenja zamora (characteristic and fatigue

load models), u EN 1991, ukljucuju uticaje ubrzanja, koja su izazvana dejstvima, bilo implici-
tno u karakteristicnim opterecenjima, iii eksplicitno, primenom dinamickih koeficijenata pove-
canja (dynamic enhancement factors) karakteristicnih statickih opterecenja.

30
 EN 1990:2002

Napomena: Granice primene ovih modela, prikazane su u razlicitim Delovima EN 1991.

(2) Kada dinamicka dejstva, izazivaju znacajno ubrzanje konstrukcije, treba da bude pri-
menjena dinamicka analiza sistema (dynamic analysis of the system). Videti 5.1.3 (6).

4.1.6 GEOTEHNICKA DEJSTVA

(1 )P Geotehnicka dejstva, moraju da budu odredena, u saglasnosti sa EN 1997-1 .

4.1.7 UTICAJI SREDINE

(1 )P Uticaji sredine, koji mogu da deluju na trajnost konstrukcije, moraju da budu razma-
trani, pri izboru materijala konstrukcije (structural materials), UJ njihovim specifikacijama, u
konceptu konstrukcije (structural concept), kao i u glavnom projektu (detailed design) .
Nap omena: U EN 1992 do EN 1999, date su relevantne mere.

(2) Efekti uticaja sredine, treba da budu uzeti u obzir i, kada je to moguce, kvantitativno
prikazani.

4.2 SVOJSTVA MATERIJALA I PROIZVODA

(1) Svojstva materijala, ukljucujuci zemljiste (soi/) i stenu (rock), iii proizvoda, treba da
budu prikazana preko karakteristicnih vrednosti (videti 1.5.4.1 ).

(2) Kada je proracunski dokaz granicnog stanja, osetljiv na promenljivost svojstva mate-
rijala, treba da budu uzete u obzir, gornja i donja karakteristicna vrednost svojstva materij ala.

(3) Osim, ako je, u EN 1991 do EN 1999, drugacije odredeno:

- kada je donja vrednost svojstva materijala iii proizvoda nepovoljna, karakteristi-
cna vrednost, treba da bude definisana, kao vrednost sa fraktilom (fractile value)
od 5%;
- kada je gornja vrednost svojstva materijala iii proizvoda nepovoljna, karakteristi-
cna vrednost, treba da bude definisana, kao vrednost sa fraktilom od 95%.

(4)P Vrednosti svojstva materijala, moraju da budu odrede·ne na osnovu standardizovanih

ispitivanja (standardised tests), sprovedenih pod propisanim uslovima (specified conditions).
Koeficijent konverzije , mora da bude primenjen , kada je neophodno konvertovanje rezultata
ispitivanja u vrednosti , koje mogu da budu usvojene, da predstavljaju ponasanje (behaviour)
materijala iii proizvoda, u konstrukciji iii tlu.
Napomena: Videti aneks D i EN 1992 do EN 1999.

(5) Kada su na raspolaganju nedovoljni statisticki podaci , za odredivanje karakteristicnih

vrednosti svojstva materijala iii proizvoda , kao karakteristicne vrednosti, mogu da budu uzete
nominalne vrednosti, iii proracunske vrednosti svojstva , mogu da budu odredene direktno.
Kada se gornja iii donja proracunska vrednost, svojstva materijala iii proizvoda, odreduju di-
rektno - na primer, za koeficijente trenja (friction factors), iii koeficijente prigusenja (damping
ratios), one treba da budu odabrane tako, kako bi nepovoljnije vrednosti uticale na verovat-
nocu pojave razmatranog granicnog stanja, do stepena slicnog ostalim proracunskim vredno-
stima.

31
EN 1990:2002

(6) Kada se zahteva procena gornje vrednosti cvrstoce - na primer, za mere programira-
nog ponasanja (capacity design measures) i za cvrstocu pri zatezanj u (tensile strength) beto-
na, u proracunu uticaja indirektnih dejstava - treba da bude uzeta u obzir, karakteristicna gor-
nja vrednost cvrstoce.

(7) Smanjenja (reductions) cvrstoce materijala iii nosivosti proizvoda, koja treba da budu
razmatrana , kao posledica uticaja od ponovljenih dejstava, data su u EN 1992 do EN 1999 i
mogu da dovedu do smanjenja nosivosti, u toku vremena, usled zamora.

(8) Parametri krutosti konstrukcije (structural stiffness parameters) - na primer, moduli

elasticnosti (moduli of elasticity) i koeficijenti tecenja (creep coefficients) - kao i koeficijenti
termicke dilatacije (thermal expansion coefficients), treba da budu prikazani preko srednjih
vrednosti. Razlicite vrednosti, treba da budu koriscene, radi uzimanja u obzir, trajanja opte-
recenja (duration of the load).
Napomena: U izvesnim slucajevima, donja iii visa vrednost (highe r value) od srednje, maze da bude
uzeta u obzir, za modul elasticnosti, na primer, u slucaju nestabilnosti (instability).

(9) Vrednosti svojstava materijala iii proizvoda, date su u EN 1992 do EN 1999 i u rele-
vantnim harmonizovanim Evropskim tehnickim specifikacijama (European technical specifi-
cations), iii drugim dokumentima. Ako su vrednosti uzete iz standarda proizvoda, bez uput-
stava o interpretaciji, datih u EN 1992 do EN 1999, treba da budu koriscene najnepovoljnije
vrednosti.

(1 O)P Kada je potreban parcijalni koeficijent za materijale iii proizvode, mora da bude kori-
scena vrednost na strani sigurnosti (conservative value) , osim ako postoji pogodna statisti-
cka informacija, za odredivanje pouzdanosti izabrane vrednosti.
Napomena: Moze se uzeti u obzir na podesan nacin, pri odgovarajucoj neuskladenosti primene, iii
koriscenih materijala/proizvoda.

4.3 GEOMETRIJSKI PODACI

(1)P Geometrijski podaci, moraju da budu prikazani, preko svoj ih karakteristicnih vredno-
sti, iii (na primer, u slucaju imperfekcija), direktno, preko svojih proracunskih vrednosti.

(2) Dimenzije, odredene u proracunu, mogu da budu uzete kao karakteristicne vrednosti.

(3) Kada je njihova statisticka raspodela dovoljno poznata, mogu da budu koriscene
vrednosti geometrijskih velicina, koje odgovaraju propisanom fraktilu statisticke raspodele.

(4) lmperfekcije, koje treba da budu uzete u obzir, u proracunu konstrukcijskih elemena-
ta, date su u EN 1992 do EN 1999.

(S)P Tolerancije (tolerances) za povezane delove (connected parts), koji su napravljeni od

razlicitih materijala, moraju da budu medusobno kompatibilne (mutually compatible) .

32
 EN 1990:2002

GLAVA 5
ANALIZA KONSTRUKCIJA I PRORACUN UZ KORISCENJE
REZULTATA ISPITIVANJA

5.1 ANALIZA KONSTRUKCIJA

5.1.1 MODELIRANJE KONSTRUKCIJA

(1)P Proracuni moraju da budu izradeni, uz koriscenje pogodnih modela konstrukcija, koji
obuhvataju relevantne promenljive.

(2) Odabrani modeli konstrukcija, treba da budu oni, koji su, sa prihvatljivim nivoom tac-
nosti, pogodni za predvidanje ponasanja konstrukcije. Modeli konstrukcija, treba da budu po-
godni i za razmatrana granicna stanja.

(3)P Modeli konstrukcija , moraju da budu bazirani na priznatoj inzenjerskoj teoriji i praksi.
Ako je neophodno, oni moraju da budu eksperimentalno dokazani.

5.1.2 STATIC KA DEJSTVA

(1 )P Modeliranje za staticka dejstva, mora da bude bazirano na pogodnom izboru veza

sila-deformacija (force-deformation relationships) , za elemente i njihove spojeve sa drugim
elementima i tlom .

2)P Granicni uslovi (boundary conditions), primenjeni na model, moraju da predstavljaju

one, koji su u konstrukciji predvideni.

(3)P Uticaji od pomeranja i deformacija, moraju da budu uzeti u obzir, u kontekstu prora-
cunskih dokaza granicnih stanja nosivosti, ako imaju za posledicu znacajno povecanje
uticaja od dejstava.
Napomena: Posebne metode, koje obuhvataju uticaje od deformacija, date su u EN 1991 do EN 1999.

(4)P lndirektna dejstva, moraju da budu uvedena u analizu, na sledeci nacin:

- u linearnoj elasticnoj analizi, direktno, iii kao ekvivalentne sile (equivalent forces) ,
koristeCi, kada je to relevantno, pogodne modularne koeficijente (modular ratios) ;
- u nelinearnoj analizi, direktno, kao prinudne deformacije.

5.1.3 DINAMICKA DEJSTVA

(1 )P Model konstrukcije, koji se primenjuje za odredivanje uticaja od dejstava, mora da

bude izabran tako, da budu uzeti u obzir svi relevantni konstrukcijski elementi, njihove mase
(masses), cvrstoce, krutosti i karakteristike prigusenja (damping characteristics) , kao i svi
relevantni nekonstrukcijski elementi, sa njihovim svojstvima.

(2)P Granicni uslovi, primenjeni na model, moraju da predstavljaju one, koji su u kon-
strukciji predvideni.

(3) Kada je pogodno, da dinamicka dejstva budu razmatrana , kao kvazi-staticka, dinami-
cki delovi, mogu da budu razmatrani, bilo njihovim ukljucenjem u staticke vrednosti, iii prime-

33
EN 1990:2002

nom, ekvivalentn ih dinamickih koeficijenata povecanja (equivalent dynamic amplification

factors) na staticka dejstva.
Napomena: Za izvesne ekvivalentne dinamicke koeficijente povecanja, odreduju se prirodne frekvence
(natural frequencies).

(4) U slucaju interakcije tle-konstrukcija (ground-structure interaction), doprinos tla, ma-

ze da bude modeliran, preko odgovarajucih ekvivalentnih opruga (springs) i udarnih lonaca
(dash-pots).

(5) Kada je relevantno - na primer, za vibracije izazvane vetrom (wind induced vibra-
tions), iii seizmicka dejstva - dejstva mogu da budu definisana, preko modalne analize (mo-
dal analysis), bazirane na linearnom ponasanju materijala i geometrije. Za konstrukcije, koje
imaju pravilnu raspodelu geometrije, krutosti i mase, ukoliko je samo osnovni ton (fundamen-
tal mode) relevantan , eksplicitna modalna analiza, maze da bude zamenjena, sa analizom sa
ekvivalentnim statickim dejstvima.

(6) '
Dinamicka dejstva, mogu i da budu izra:Zena, kada je to pogodno, preko pojmova
vremenske istorije (time histories), iii u domenu frekvencije (frequency domain), a odgovor
konstrukcije (structural response) odreden odgovarajucim metodama.

(7) Kada dinamicka dejstva izazivaju vibracije, sa intenzitetima iii frekvencijama, usled
kojih mogu da budu prekoraceni zahtevi upotrebljivosti, treba da bude sproveden proracunski
dokaz granicnog stanja upotrebljivosti.
Napomena: Uputstva za odredivanje ovih granica, data su u aneksu A i EN 1992 do EN 1999.

5.1 .4 PRORACUN ZA DEJSTVO POZARA

(1 )P Proracunska analiza konstrukcije, za dejstvo pozara, mora da bude bazirana na pro-

racunskim scenarijima pozara (design fire scenarios) - videti EN 1991-1-2, a moraju da budu
razmatrani modeli za razvijanje temperature (temperature evolution) unutar konstrukcije , kao
i modeli za mehanicko ponasanje konstrukcije na povisenoj temperaturi.

(2) Zahtevano ponasanje konstrukcije, izlozene pozaru, treba da bude proracunski doka-
zano, bilo globalnom analizom, bilo analizom podskupova, iii analizom elemenata, kao i uz
koriscenje tabulisanih podataka, iii rezultata ispitivanja.

(3) Ponasanje konstrukcije, izlozene pofaru, treba da bude odredeno, uzimajuci u obzir,
bilo:
- nominalnu izlozenost pozaru (nominal fire exposure), bilo
- modeliranu izlozenost pozaru (modelled fire exposure),
kao i prateca dejstva.
Nap omena: Videti i EN 1991-1-2.

(4) Ponasanje konstrukcije, na povisenim temperaturama , treba da bude procenjeno u

saglasnosti sa EN 1992 do EN 1996 i EN 1999, gde su prikazani termicki modeli (thermal
models) i modeli konstrukcije za analizu.

(5) Kada je relevantno , za specifican materijal i metodu odredivanja:

- termicki modeli, mogu da budu bazirani na pretpostavci uniformne (uniform) iii ne-
uniformne (non-uniform) temperature, unutar poprecnih preseka iii duz elemenata;

34
 EN 1990:2002

- modeli konstrukcija, mogu da budu ograniceni, na analizu pojedinih elemenata, iii

mogu da uzmu u obzir interakciju izmedu elemenata izlozenih pozaru.

(6) Modeli mehanickog ponasanja konstrukcijskih elemenata, na povisenim temperatura-

ma, treba da budu nelinearni.
Napomena: Videti i EN 1991 do EN 1999.

5.2 PRORACUN UZ KORISCENJE REZULTATA ISPITIVANJA

(1) Proracun, moze da bude baziran na kombinaciji rezu ltata ispitivanja i

proracunavanja.

Nap omena: lspitivanja, mogu da budu sprovedena, na primer, u sledecim okolnostima:

- ako nisu na raspolaganju adekvatni proracunski modeli;
- ako treba koristiti veliki broj slicnih komponenata;
- za potvrdivanje pretpostavki ucinjenih u proracunu, preko kontrolnih provera.
Videti aneks D.

(2)P Proracun uz koriscenje rezultata ispitivanja, mora da dostigne nivo pouzdanosti,

zahtevan za relevantnu proracunsku situaciju. Statisticka nepouzdanost (statistical uncer-
tainty), usled ogranicenog broja rezultata ispitivanja, mora da bude uzeta u obzir.

(3) Treba da budu koris6eni parcijalni koeficijenti (ukljucujuci koeficijente za statisticku

nepouzdanost), uporedivi sa onima, koji su korisceni u EN 1991 do EN 1999.

35
EN 1990:2002

GLAVA 6
PRORACUNSKI DOKAZI PO METODI PARCIJALNIH
KOEFICIJENATA

6.1 OPSTE ODREDBE

(1 )P Kada se primenjuje metoda parcijalnih koeficijenata (partial factor method), mora da

bude proracunski dokazano da, za sve relevantne proracune situacije, ni jedno relevantno
granicno stanje nije prekoraceno, kada su, u proracunskim modelima, koriscene proracunske
vrednosti dejstava iii uticaja od dejstava, kao i nosivosti.

(2) Za odabrane proracunske situacije i relevantna granicna stanja, pojedina dejstva, za

kriticne slucajeve optere6enja (critical load cases), treba da budu kombinovana, kako je to
detaljno prikazano u ovoj glavi. Medutim, dejstva, koja ne mogu da se pojave istovremeno,
na primer, iz fizickih razloga, ne treba, u kombinacijama, da budu zajedno razmatrana.

(3) Proracunske vrednosti , treba da budu dobijene, uz koriscenje:

- karakteristicnih , iii
- drugih reprezentativnih vrednosti ,
u kombinaciji sa parcijalnim iii drugim koeficijentima, kako je to definisano u ovoj glavi i u EN
1991 do EN 1999.

(4) Kada treba da budu izabrane vrednosti na strani sigurnosti, moZ:e da bude pogodno,
da se proracunske vrednosti odrede direktno.

(S)P Proracunske vrednosti, direktno odredene na statistickim osnovama, moraju, za razli-

cita granicna stanja, da odgovaraju bar istom stepenu pouzdanosti, koji se, preko parcijalnih
koeficijenata, datih u ovom standardu, podrazumeva.

6.2 OGRANICENJA

(1) Koriscenje pravila za primenu, prikazanih u EN 1990, ograniceno je na proracunske

dokaze granicnih stanja nosivosti i upotrebljivosti konstrukcija, koje su izlozene statickom
opterecenju, ukljucujuci slucajeve, u kojima se dinamicka dejstva odreduju primenom ekviva-
lentnih kvazi-statickih opterecenja i dinamickih koeficijenata povecanja, a obuhvatajuci opte-
recenja od vetra, iii saobracajna opterecenja. Za nelinearnu analizu i zamor, treba da budu
primenjena specificna pravila, data u razlicitim Delovima EN 1991 do EN 1999, .

6.3 PRORACUNSKE VREDNOSTI

6.3.1 PRORACUNSKE VREDNOSTI DEJSTAVA

(1) Proracunska vrednost Fd, dejstva F, u opstem obliku , rnoZ:e da bude izrazena, kao:

Fd =Yt Frep (6.1a)

sa:
(6.1b)

36
 EN 1990:2002

gde su:
Fk karakteristicna vrednost dejstva;
F rep relevantna reprezentativna vrednost dejstva;
yt parcijalni koeficijent za dejstvo, kojim se uzima u obzir, mogucnost nepo-
voljnih odstupanja vrednosti dejstava od reprezentativnih vrednosti;
1./J koeficijent, bilo da je jednak 1,00 , iii, pak, 7./Jo. 7./J1, iii 7./J2.

(2) Za seizmicka dejstva, proracunske vrednosti Aed. treba da budu odredene, uzimajuci
u obzir ponasanje konstrukcije i druge relevantne kriterijume, koji su razradeni u EN 1998.

6.3.2 PRORACUNSKE VREDNOSTI UTICAJA OD DEJSTAVA

(1) Za odredeni slucaj opterecenja , proracunske vrednosti uticaja od dejstava Ed, mogu,
u opstem obliku , da budu izra:Zene, kao:

Ed = Ysd E {rt,iF rep,i; a d} i ~1 (6.2)

gde su:
ad proracunske vrednosti geometrijskih podataka (videti 6.3.4);
Ysd parcijalni koeficijent, kojim se uzimaju u obzir nepouzdanosti:
- u modeliranju uticaja od dejstava;
- u izvesnim slucajevima, u modeliranju dejstava.
Napomena: U opstijem slucaju, uticaji od dejstava, zavise od svojstava materijala.

(2) U vecini slucajeva, maze da bude uvedeno sledece uproscenje:

(6.2a)
sa:
YF,i =Ysd x Y t,i (6.2b)

Napomena: Kada je relevantno, na primer, kada su ukljucena geotehnicka dejstva, mogu da budu pri-
menjeni parcijalni koeficijenti YF.i. na uticaje od pojedinacnih dejstava, iii moze, globalno, da bude prime-
njen samo jedinstveni koeficijent YF. na uticaj od kombinacije dejstava, sa odgovarajucim parcijalnim
koeficijentima.

(3)P Kada treba da bude napravljena razlika izmedu povoljnih i nepovoljnih uticaja od
stalnih dejstava, moraju da budu primenjena dva razlicita parcijalna koeficijenta , YG,int i YG,sup·

(4) Za nelinearnu analizu (na primer, kada veza izmedu dejstava i njihovih uticaja, nije
linearna), a u slucaju dominantnog pojedinacnog dejstva, mogu da budu razmatrana , slede-
ca uproscena pravila :
a) kada uticaj od dejstva, raste br:Ze od samog dejstva, parcijalni koeficijent YF· tre-
ba da bude primenjen , na reprezentativnu vrednost dejstva;
b) kada uticaj od dejstva, raste sporije od samog dejstva, parcijalni koeficijent YF.
treba da bude primenjen , na uticaj od reprezentativne vrednosti dejstva.
Napomena: lzuzev konstrukcija sa ufadima, kablovima i membranama, vecina konstrukcija iii kon-
strukcijskih elemenata, nalaze se u kategoriji a).

(5) U slucajevima, kada su preciznije metode razradene u relevantnim EN 1991 do EN

1999 (na primer, za prethodno napregnute konstrukcije ), njihova primena ima prednost u od-
nosu na 6.3.2(4).

37
EN 1990:2002

6.3.3 PRORACUNSKE VREDNOSTI SVOJSTAVA MATERIJALA Ill

PROIZVODA

(1) Proracunska vrednost Xd, svojstva materijala iii proizvoda, mo:Ze, u opstem obliku,
da bude izrazena, kao:

(6.3)

gde su:
Xk karakteristicna vrednost svojstva materijala iii proizvoda, videti 4 .2(3);
rJ srednja vrednost koeficijenta konverzije, kojim se uzimaju u obzir:
- uticaji zapremine (volume) i razmere (scale) ,
- uticaji vlage i temperature, kao i
- bilo koji drugi relevantni parametri;
rm parcijalni koeficijent svojstva materijala iii proizvoda, kojim se uzimaju u obzir:
- mogucnost nepovoljnog odstupanja, svojstva materijala iii proizvoda, od
njegove karakteristicne vrednosti ,
- slucajni deo koeficijenta konverzije rJ (the random part of the conversion
factor) .

(2) Alternativno, u pogodnim slucajevima , koeficijent konverzije rJ, moze da bude:

- implicitno uzet u obzir, unutar same karakteristicne vrednosti, iii
- koriscenjem rM. umesto rm.
videti izraz (6.6b}.
Napomena: Proracunska vrednost, moze da bude odredena pomocu:
- empirijskih veza (empirical relationships), sa merenim fizickim svojstvima (physical properties), iii
- hemijskog sastava (chemical composition), iii
- ranijeg iskustva, iii, pak,
- vrednosti, datih u Evropskim standardima, iii drugim pogodnim dokumentima.

6.3.4 PRORACUNSKE VREDNOSTI GEOMETRIJSKIH PODATAKA

(1) Proracunske vrednosti geometrijskih podataka, kao sto SU dimenzije elemenata, koje
su koriscene za odredivanje uticaja od dejstava i/ili nosivosti, mogu da budu predstavljene,
preko nominalnih vrednosti :

(6.4)

(2)P Kada su uticaji odstupanja geometrijskih podataka (na primer, netacnost u apliciranju
opterecenja iii polofaju oslonaca), znacajni za pouzdanost konstrukcije (na primer, kod utica-
ja drugog reda), proracunske vrednosti geometrijskih podataka, moraju da budu definisane sa:
(6.5)
gde je:
Ila velicina, kojom se uzima u obzir:
- mogucnost nepovoljnih odstupanja, od karakteristicn ih iii nominalnih
vrednosti,
- kumulativni uticaj, istovremene pojave nekoliko geometrijskih odstupanja.
Napomena 1: ad moze da predstavlja i geometrijske imperfekcije, kada je anom =0 (odnosno !:ia "" 0).

38
 EN 1990:2002

Napomena 2: Kada je relevantno, u EN 1991 do EN 1999, date su dalje odredbe.

(3) Uticaji ostalih odstupanja, treba da budu pokriveni, preko parcijalnih koeficijenata:
YF. na strani dejstava, i/ili
YM. na strani nosivosti.

Napomena: Tolerancije su definisane, u relevantnim standardima o izvodenju, na koje se pozivaju EN

1990 do EN 1999.

6.3.5 PRORACUNSKA NOSIVOST

(1) Proracunska nosivost Rd, mofo da bude izrazena u sledecem obliku:

xk,i
R d = -1- R {Xd,i;ad } = -1- R { TJi - - ; ad } i ~ 1 (6.6)
YRd YRd Ym,i

gde su:
YRd parcijalni koeficijent, kojim se pokriva nepouzdanost u modelu nosivosti, plus
geometrijska odstupanja, ako ona nisu eksplicitno modelirana, videti 6.3.4(2);
Xd,i proracunska vrednost svojstva materijala i.

(2) Sledece uproscenje izraza (6.6), moze da bude uvedeno:

xk,
R d = R T/i _ , ;ad }
_ i ~ 1 (6.6a)
{ YM,i

gde je:

YM,i =YRd X Ym ,i (6.6b)

Napomena: Koeficijent 7]1 moze da bude ukljucen u koeficijent YM.1, videti 6.3.3(2).

(3) Alternativno izrazu (6.6a), proracunska nosivost, moze da bude odredena direktno, iz
karakteristicne vrednosti nosivosti materijala iii proizvoda, bez eksplicitnog odredivanja prora-
cunskih vrednosti za pojedine osnovne promenljive, primenom:

(6.6c)

Napomena : Ovo moze da bude primenjeno na proizvode iii elemente, napravljene od jednog materijala
(na primer, celika), a koristi se i u vezi sa aneksom D "Proracun uz koriscenje rezultata ispitivanja".

(4) Alternativno izrazima (6.6a) i (6.6c), za konstrukcije iii konstrukcijske elemente, koji
su analizirani nelinearnim metodama, a obuhvataju vise od jednog materijala, koji zajednicki
deluju, iii kada su svojstva tla ukljucena u proracunsku nosivost, za proracunsku nosivost,
moze da bude koriscen sledeci izraz:

(6.6d)

39
EN 1990:2002

Napomena: U izvesnim slucajevima, proracunska nosivost, maze da bude izrazena direktnom prime-
nom, na individualne nosivosti, parcijalnih koeficijenata YM, usled s.vojstava materijala.

6.4 GRANICNA STANJA NOSIVOSTI

6.4.1 OPSTE ODREDBE

(1 )P Sledeca granicna stanja nosivosti, moraju da budu proracunski dokazana, kada su

relevantna :
a) EQU: gubitak staticke ravnoteze konstrukcije, iii bilo kojeg njenog dela, razmatra-
nih kao kruto telo, kada:
- male promene u vrednosti, iii prostornoj raspodeli dejstava istog porekla imaju
znacajnog uticaja, kao i kada
- cvrstoce konstrukcijskih materijala, iii tla, generalno, nemaju uticaja;

b) STR: unutrasnji lorn (internal failure), iii prevelika deformacija konstrukcije, iii kon-
strukcijskih elemenata, ukljucujuci temeljne stope, sipove, pod rumkse zidove itd.,
kada cvrstoca konstrukcijskih materijala konstrukcije, ima uticaja;
c) GEO: lorn iii prevelika deformacija tla, kada cvrstoce tla, iii stene, imaju znacajnog
uticaja, pri odredivanju nosivosti;
d) FAT: lorn usled zamora konstrukcije, iii konstrukcijskih elemenata.
Napomena: Za proracun zamora, kombinacije dejstava, date su u EN 1992 do EN 1999.

(2)P Proracunske vrednosti dejstava, moraju da budu u saglasnosti sa aneksom A 1.

6.4.2 PRORACUNSKI DOKAZI STATICKE RAVNOTEZE I NOSIVOSTI

(1 )P Kada se razmatra granicno stanje staticke ravnote.ze konstrukcije (EQU), mora da

bude proracunski dokazano, da je:

Ed,dst S Ed,stb (6.7)

gde su:
E d,dst proracunska vrednost uticaja od destabilizujucih dejstava;
E d,stb proracunska vrednost uticaja od stabilizujuCih dejstava.

(2) Kada je pogodno, izraz za granicno stanje staticke ravnote.ze, moze da bude zame-
njen sa dodatnim oblicima, ukljucujuci, na primer, koeficijent trenja (coefficient of friction) iz-
medu krutih tela.

(3)P Kada se razmatra granicno stanje rusenja, iii prevelike deformacije, dela, elementa iii
veze konstrukcije (STR i/ili GEO), mora da bude proracunski dokazano, da je:

Ed S Rd (6.8)
gde su :
E dproracunska vrednost uticaja od dejstava, kao sto su unutrasnja sila i mome-
nat, iii vektor, koji predstavlja nekoliko unutrasnjih sila iii momenata;
Rd proracunska vrednost odgovarajuce nosivosti.
Napomena 1: Detalji za metode STR i GEO, dati su u aneksu A1.

40
 EN 1990:2002

Napomena 2: lzraz (6.8), ne pokriva sve oblike proracunskog dokaza, koji se odnosi na izvijanje, t.j.
lorn, koji nastaje, kada uticaji drugog reda ne mogu da budu ograniceni odgovorom konstrukcije, iii, pak,
nekim prihvatljivim odgovorom konstrukcije. Videti EN 1992 do EN 1999.

6.4.3 KOMBINACIJA DEJSTAVA BEZ

PRORACUNSKIH DOKAZA NA ZAMOR
6.4.3.1 OPSTE ODREDBE

(1 )P Za svaki kritican slucaj opterecenja, proracunske vrednosti uticaja od dejstava E d,

moraju da budu adredene, kombinovanjem vrednosti dejstava, za koja se smatra da mogu
da se pojave istovremeno.

(2) Svaka kombinacija dejstava, treba da obuhvati:

- daminantno promenljivo dejstvo, iii
- incidentno dejstvo.

(3) Kombinacije dejstava, treba da budu u saglasnosti sa 6.4.3.2 do 6.4.3.4.

(4)P Kada su rezultati proracunskog dokaza, vrlo osetljivi na promene intenziteta stalnog
dejstva, s mesta na mesto u konstrukciji, nepovoljni i povoljni delovi tog dejstva, moraju da
budu razmatrani kao posebna dejstva.
Napomena: Ovo se posebno primenjuje, na proracunski dokaz staticke ravnotefo i analognih granicnih
stanja, videti 6.4.2(2).

(5) Kada nekoliko uticaja istog dejstva (na primer, momenat savijanja i normalna sila
usled sopstvene tezine), nisu u potpunosti kompatibilni, parcijalni koeficijent, koji se prime-
njuje, na bilo koju povoljnu komponentu, maze da bude smanjen.
Napomena: Za dalje uputstvo o ovoj temi, videti odredbe o vektorskim uticajima, u EN 1992 do EN
1999.

(6) Prinudne deformacije, treba da budu uzete u obzir, kada su relevantne.

Napomena: Za dalja uputstva. videti 5.1.2(4)P i EN 1992 do EN 1999.

6.4.3.2 KOMBINACIJE DEJSTAVA ZA STALNE Ill PROLAZNE PRORACUNSKE

SITUACIJE (OSNOVNE KOMBINACIJE)

(1) Opsti oblik uticaja od dejstava, treba da bude:

(6.9a)

(2) Kombinacija uticaja ad dejstava, koju treba razmatrati, treba da bude bazira11~ na
- proracunskoj vrednosti dominantnog promenljivog dejstva, kao i
- proracunskim vrednostima ostalih promenljivih dejstava za kombinacije:

Ed = E {yG,jG k,j; YP P; ro.1 a k,1; ro.1~0.iQk,i} j ~ 1; i > 1 (6.9b)

Napom ena: Videti i 6.4.3.2(4).

(3) Kombinacija dejstava, u velikoj zagradi u (6.9b ). maze da bude izrafona, bilo kao:

41
EN 1990:2002

"' YG, j
,,(..,, Gk,j " +" YP P" +" Ya,1Q k,1 " +" "'
L,, YaJl/Jo,i Q k,i (6.10)
j-2'.1 i )1

bilo, alternativno, za granicna stanja STR i GEO, preko nepovoljnijeg od sledeca dva iz-
raza:

"'
L,, YG,j G k,j "+" Yp P " +" YQ,1'f'0,1
•" Q k ,1 " +" "' .,, Q 1<,i
L,, YQ ,i'f'O,i (6.10a)
j 2:.1 i )1

"
,,(..,,' <:>jYG,
I:: j Gk , j " +" YP P " +" Ya,1 Q k,1 " +" "'
L,, Ya,i'l/JO,i Q k, i (6.10b)
j2:.1 i )1

gde su:
"+" podrazumeva se "da bude kombinovana sa",
I podrazumeva se "kombinovani uticaj od ",
s koeficijent redukcije, za nepovoljna stalna dejstva G.
Napo mena : Dalje informacije za ovaj izbor, data je u aneksu A.

(4) Ako veza izmedu dejstava i njihovih uticaja nije linearna, izrazi (6.9a) iii (6.9b), treba
da budu primenjeni direktno, u zavisnosti od relativnog povecanja uticaja od dejstava, u po-
redenj u sa povecanjem intenziteta dejstava, videti i 6.3.2(4).

6.4.3.3 KOMBINACIJE DEJSTAVA ZA INCIDENTNE PRORACUNSKE SITUACIJE

(1) Opsti oblik uticaja od dejstava, treba da bude:

(6.11a)

(2) Kombinacija dejstava u velikoj zagradi, moze da bude izrazena kao:

L,, G k , j·" +" P"+" Ad " +" (•'•

"' 'f' 2,1) Q k ,1 " +" "'
'f' 1,1 iii.,, L,, .,,
'f'2 ,1.Q k , 1. (6.11b)
j 2:.1 i )1

(3) lzbor izmedu 'l/J1,1 Q k,1 iii 'l/J2,1Q k,1, treba da odgovara relevantnoj incidentnoj proracun-
skoj situaciji (udar, pozar, iii stanje posle incidentnog dogadaja iii situacije).
Napomena: Uputstva su data, u relevantnim delovima EN 1991 do EN 1999.

(4) Kombinacije dejstava, za incidentne proracunske situacije, treba, bilo da:

- obuhvate eksplicitno incidentno dejstvo A (pofar iii udar), bilo da
- odgovaraju situaciji posle incidentnog dejstva A = 0.
Za situacije pofara, izdvojeno od uticaja temperature na svojstva materijala, A d treba da
predstavlja proracunsku vrednost indirektnog termickog dejstva, usled pozara.

6.4.3.4 KOMBINACIJE DEJSTAVA ZA SEIZMICKE PRORACUNSKE SITUACIJE

(1 ) Opsti oblik uticaja od dejstava, treba da bude:

(6.12a)

42
 EN 1990:2002

(2) Kombinacija dejstava u velikoj zagradi, moze da bude izrazena kao:

"L.J G k ,)· " +" P" +" A Ed "+" "L.J ,,,,

'f' 2,1·Q k , I· (6.12b)
j';,;1 fa1

6.4.4 PARCIJALNI KOEFICIJENTI ZA DEJSTVA I KOMBINACIJE DEJSTAVA

(1) Vrednosti koeficijenata y i 1/J, za dejstva, treba da budu odredene, prema EN 1991 i
aneksu A.

6.4.5 PARCIJALNI KOEFICIJENTI ZA MATERIJALE I PROIZVODE

(1) Parcijalni koeficijenti za svojstva materijala i proizvoda, treba da budu odredeni, pre-
ma EN 1992 do EN 1999.

6.5 GRANICNA STANJA UPOTREBLJIVOSTI

6.5.1 PRORACUNSKI DOKAZI

(1 )P Mora da bude proracunski dokazano, da je:

E d!::: Cd (6.13)
gde su:
Cd granicna proracunska vrednost relevantnog kriterijuma upotrebljivosti,
Ed proracunska vrednost uticaja od dejstava, koja je propisana u kriterijumu
upotrebljivosti, a odredena na osnovu relevantne kombinacije.

6.5.2 KRITERIJUMI UPOTREBLJIVOSTI

(1) Deformacije, koje treba da budu uzete obzir, u odnosu na zahteve upotrebljivosti, tre-
ba, u zavisnosti od vrste gradevinskog objekta, da odgovarajl!.J detaljnim uputstvima iz rele-
vantnog aneksa A, iii da budu dogovorene sa investitorom, iii nacionalnim administrativnim
organom.
Napomena: Za druge specificne kriterijume upotrebljivosti, kao sto SU sirina prslina (crack width), ogra-
nicenje napona iii dilatacija (stress or strain limitation ), otpornost 111a klizanje (slip resistance), videti EN
1991 do EN 1999.

6.5.3 KOMBINACIJA DEJSTAVA

(1) Kombinacije dejstava, koje treba da budu uzete u obzir, za relevantne proracunske
situacije, treba da budu pogodne za proracunski dokaz zahteva upotrebljivosti i kriterijuma
ponasanja.

(2) Kombinacije dejstava, za granicna stanja upotrebljivosti, simbolicno su definisane

sledecim izrazima (videti i 6.5.4 ):
Napomena: Usvojeno je, u ovim izrazima, da su svi parcijalni koeficijenti jednaki 1. Videti aneks A i EN
1991 do EN 1999.
a) Karakteristicna kombinacija:

43
EN 1990:2002

(6.14a)

u kojoj, kombinacija dejstava u velikoj zagradi (zvana karakteristicna kombinaci-

ja), moze da bude izra:Z.ena, kao :

""G
.(...., k , j·"+" P" +"Q k ,1 "+"""
.(...., •"
'f' 0,1.Q k ,1
. (6.14b)
j"ii!:.1 i)1

Napomena: Karakteristicna kombinacija, normalno se koristi za nepovratna granicna stanja.

b) Cesta kombinacija:

(6.1 Sa)

u kojoj, kombinacija dejstava u velikoj zagradi (zvana cesta kombinacija), moze

da bude izrazena, kao:

""
.(...., G k ,]· "+" P" +"•"
'f' 1, 1 Q k , 1 "+"""
.(...., .,,
'f' 2,1.Q k ,I· (6.1 Sb)
j-..1 i )1

Napomena: Cesta kombinacija, normalno se koristi za povratna granicna stanja.

c) Kvazi-stalna kombinacija:

(6.16a)

u kojoj , kombinacija dejstava u velikoj zagradi (zvana kvazi-stalna kombinacija),

moze da bude izrazena, kao:

""
.(...., Gk ,]· "+" P" +" ""
.(...., .,, .Q k ,I.
'f' 2,1 (6.16b)
j":z:.1 i:.:1

gde su oznake, kao sto su date u 1.6 i 6.4.3(1 ).

Napomena: Kvazi-stalna kombinacija, normalno se koristi za dugotrajna dejstva (long-term effects) i

izgled konstrukcije.

(3) Za reprezentativnu vrednost dejstva prethodnog naprezanja (t.j. P k iii P m) . treba se

pozvati, na relevantni proracunski Evrokod, za razmatranu vrstu prethodnog naprezanja.

(4)P Uticaji od dejstava, usled prinudnih deformacija, moraju da budu razmatrani, kada su
relevantni.
Napomena: U izvesnim slucajevima, izrazi (6.14) do (6.16) zahtevaju modifikaciju. Detaljna pravila,
data su u relevantnim Delovima EN 1991 do EN 1999.

6.5.4 PARCIJALNI KOEFICIJENTI ZA MATERIJALE

(1) Za granicna stanja upotrebljivosti, parcijalni koeficijenti YM· za svojstva materijala, tre-
ba da budu uzeti da su jednaki 1,0, osim ako je drugacije propisano, u EN 1992 do EN 1999.

44
 EN 1990:2002

ANEKS A1
(NORMATIVAN)

PRIMENA NA ZGRADE

A 1.1 OBLAST PRIMENE

(1) Ovaj aneks A 1, sadf"Zi pravila i metode, za odredivanje kombinacija dejstava za zgra-
de. Sadf"Zi i preporucene proracunske vrednosti za stalna, promenljiva i incidentna dejstva,
kao i 1/1 koeficijente, koji treba da budu korisceni u proracunu zg rada.
Napomena: U Nacionalnom aneksu, mofo da bude dato uputstvo, u pogledu koriscenja tabele 2.1
(proracunski eksploatacioni vek).

A1.2 KOMBINACIJE DEJSTAVA

A 1.2.1 Opste odredbe

(1) Uticaji od dejstava, koja , usled fizickih iii funkcionalnih razloga, ne mogu da deluju
istovremeno, ne treba, u kombinacijama dejstava, da budu razmatrana zajedno.
Napomena 1: U zavisnosti od namene zgrade, njenog oblika i lokacije, kombinacije dejstava. mogu da
budu bazirane, na najvise dva promenljiva dejstva.
Napomena 2: Kada su, iz geografskih razloga, neophodne modifikacije A 1.2.1(2) i A 1.2.1(3), one
mogu da budu definisane u Nacionalnom aneksu.

(2) Kombinacije dejstava, date izrazima (6.9a) do (6.12b), treba da budu primenjene, ka-
da se proracunski dokazuju granicna stanja nosivosti.

(3) Kombinacije dejstava, date izrazima (6.14a) do (6.16b), treba da budu primenjene,
kada se proracunski dokazuju granicna stanja upotrebljivosti.

(4) Kombinacije dejstava, koje ukljucuju sile prethodnog naprezanja, treba da budu pri-
menjene, kako je detaljno dato u EN 1992 do EN 1999.

A 1.2.2 Vred nosti 'ljl koeficijenata

(1) Vrednosti 1/1 koeficijenata, treba da budu propisane.

Napomena: Preporucene vrednosti 1/1 koeficijenata, za uobicajena dejstva, mogu da budu uzete iz
tabele A1 .1.

Tabela A1.1: Preporucene vrednosti 1/1 koeficijena ta za zgrade

Dej stvo ~ 1/11 1/12

Korisna opterecenja u zgradama, prema kategoriji (videti EN 1991 -1-1)
Kategorija A: prostorije za domacinstvo i stanovanje 0,7 0,5 0,3
Kategorija B: kancelarijske prostorije 0,7 0,5 0,3
Kategorija C: prostorije za okupljanje ljudi 0,7 0,7 0,6
Kategorija D: trgovacke prostorije 0,7 0,7 0,6
Kategorija E: skladisne prostorije 1,0 0,9 0,8
Kategorija F: saobracajne povrsine, tezina vozila s 30 kN 0,7 0,7 0,6
Kategorija G: saobracajne povrsine, 30 kN < tezina vozila s 160 kN 0,7 0,5 0,3
Kategorija H: krovovi 0 0 0
Opterecenja od snega na zgrade (videti EN 1991 -1-3)11
Finska, Island, Norveska, Svedska 0,70 0,50 0,20
Ostale drfave clanice CEN, za lokaciie na nadmorskoi visini H > 1000 m

45
EN 1990:2002

Ostale dl"Zave clanice CEN. za lokacije na nadmorskoj visini H s 1000 m 0,70 0,50 0,20
0,50 0,20 0
Opterecenja od vetra na zgrade (videti EN 1991-1-4) 0,6 0,2 0
Temperatura (osim od pofara) u zgradama (videti EN 1991-1-5) 0,6 0,5 0
Napomena: Vrednosti 1/J . mogu da budu odredene u Nacionalnom aneksu.
1
lza zemlie, koie nisu navedene, videti relevantne lokalne uslove.

A 1.3 GRAN IC NA STANJA NOSIVOSTI

A 1.3.1 Proracunske vrednosti dejstava za stalne i prolazne proracunske situacije

(1) Proracunske vrednosti dejstava, za granicna stanja nosivosti, za stalne i prolazne

proracunske situacije - izrazi (6.9a) do (6.1 Ob), treba da budu u saglasnosti sa tabelama
A 1.2(A) do (C).
Napomena: Vrednosti u tabelama A 1.2 (A) do A 1.2 (C). mogu da budu promenjene, na primer, za
razlicite nivoe pouzdanosti, u Nacionalnom aneksu (videti glavu 2 i aneks B).

(2) Pri koriscenju tabela A 1.2(A) do A 1.2(C), u slucajevima, kada je granicno stanje, vrlo
osetlj ivo na promene intenziteta stalnih dejstava, gornje i donje karakteristicne vred nosti dej-
stava, treba da budu uzete, u saglasnosti sa 4.1 .2(2)P.

(3) Staticka ravnotefa (EQU, videti 6.4.1 ), za konstrukcije zgrada, treba da bude prora-
cunski dokazana, uz koriscenje proracunskih vrednosti dejstava, iz tabele A 1.2(A).

(4) Proracun konstrukcijskih elemenata (STR, videti 6.4.1), koji ne sadf'Zi geotehnicka
dejstva, treba da bude sproveden, uz koriscenje proracunskih vrednosti dejstava, iz tabele
A 1.2(8).

(5) Proracun konstrukcijskih elemenata (temeljnih stopa, sipova, podrumskih zidova itd.)
(STR), koji sadri.i geotehnicka dejstva i nosivost tla (GEO, videti 6.4.1), treba da bude spro-
veden , uz primenu jednog od sledeca tri dopunska pristupa, za geotehnicka dejstva i nosivo-
sti, prema EN 1997:
- Pristup 1: Koriscenjem , u posebnim proracunima, proracunskih vrednosti iz tabele
A 1.2(C) i tabele A 1.2(8), za geotehnicka dejstva, kao i za druga dejstva na kon-
strukciju, iii od nje. U uobicajenim slucajevima, na dimenzionisanje temelja utice
tabela A 1.2(C), a na nosivost konstrukcije tabela A 1.2(8);
Napomena: U izvesnim slucajevima. primena ovih tabela je kompleksnija, videti EN 1997.

- Pristup 2: Koriscenjem proracunskih vrednosti iz tabele A 1.2(8), za geotehnicka

dejstva, kao i za druga dejstva na konstrukciju , iii od nje;
- Pristup 3: Koriscenjem proracunskih vrednosti iz tabele A 1.2(C), za geotehnicka
dejstva i, istovremeno, koriscenjem parcijalnih koeficijenata iz tabele A 1.2(8), za
druga dejstva na konstrukciju, iii od nje.
Napomena: Primena pristupa 1,2, iii 3, izabrana je u Nacionalnom aneksu.

(6) Globalna stabilnost (overall stability), za konstrukcije zgrada (na primer, stabilnost
kosine, koja nosi zgradu), treba da bude proracunski dokazana, u saglasnosti sa EN 1997.

(7) U saglasnosti sa EN 1997, treba da bude sproveden proracunski dokaz na lorn, us-
led hidraulickog dejstva i isplivavanja (hydraulic and buoyancy failure), na primer, na dnu is-
kopa (excavation), za konstrukciju zgrade.

46
 Tabe/a A1.2(B) : Proracunske vrednosti dejstava (STRIGEO) (Skup B)

Os ta la Do mi-
Staine i n antno Ostala
Stalna dejstva Domi- promenljiva Staine i
prolazne Stalna dejstva pro- promenljiva
nantno dejstva 11 prolazne
prora- m enljivo dejstva 11
pro - p rora-
c uns ke dejs tvo 11
menljiv o glavno c unske
s ituacije nepovoljna pov oljna dej s tvo (ako os tala s ituacije nepovoljna povoljna dej stvo glav no ostala
pos toji)

jednacina
YGJ,sup Gkj,sup YGJ,lntG kj,lnf Yo.1'!/Jo.1 0 k,1 Yo.1%.1 0 k,i
jednacina (6.1 Oa)
(6.10) YGJ ,supG kj,sup YGJ,lntG kj,inf Yo,1 Q k,1 Yo.1'¢tJ,I Q k,I
jednacina
(6.10b) ~ YGJ,sup G kJ.sup YGJ,lntG kj,lnf Yo.1 0 k,1 Yo,1'l/Jo,1 0 k,1

11 Promenljiva dejstva su ona, koja se razmatraju u tabeli A 1.1.

Napomena 1: lzbor izmedu jednacina (6.10), iii (6.1 Oa) i (6.1Ob). treba da bude u Nacionalnom aneksu. U slucaju (6.1Oa) i (6.1Ob). jednacina (6.1Oa) moze, u
Nacionalnom aneksu, da bude dodatno promenjena, radi ukljucenja samo stalnih dejstava.
Napomena 2: Vrednosti y i 5. mogu da budu propisane u Nacionalnom aneksu. Kada se primenjuju izrazi (6.10). iii (6.1Oa) i (6.1 Ob), za y i 5, preporucuju se
sledece vrednosti:
YGJ.aup =1,35
YGJ,lnf = 1,00
r o .1 =1,50 kada je nepovoljno (0, kada je povoljno)
r o .1 =1,50 kada je nepovoljno (0, kada je povoljno)
~ = =
0,85 (tako da je YGJ.sup 0,85 x 1,35 111 1,15)
Videti i EN 1991 do EN 1999, za y vrednosti, koje treba da budu koriscene za prinudne deformacije.
Napomena 3: Karakteristicne vrednosti, svih stalnih dejstava istog porekla, mnofo se sa ra.sup. ako je ukupan rezultujuci uticaj od dejstava nepovoljan, a sa YGJ,int,
ako je ukupan rezultujuci uticaj od dejstava povoljan. Na primer, sva dejstva, koja poticu od sopstvene tezine konstrukcije, mogu da budu razmatrana, kao da su
istog porekla; to se primenjuje i kada su ukljuceni razliciti materijali.
Napomena 4: Za pojedine proracunske dokaze, vrednosti za ya i y0 , mogu da budu razdvojene na y9 i yq , kao i na koeficijent nepouzdanosti modela rsd-
m
Vrednost za rsd, reda velicine 1,05 do 1,15, moze da bude koriscena, za vecinu uobicajenih slucajeva, a mofo da bude promenjena u Nacionalnom aneksu. z
..II.
co
co
0
N
0
0
N
EN 1990:2002

Tabela A1.2(A): Proracunske vrednosti dej s tava (EQU) (Skup A)

Staine i Stalna dejstva Ostala promenlj iva deistva
Dominantno
prolazne
promenljivo I glavno
proracunske nepovolj na povoljna ostala
dejstvo1 > (ako postoji)
situaciie
jednacina
(6.10) YGJ ,sup G kj,sup YGJ,int G kj,inf YQ,1 Q k,1 YQ,i 'l/'o,1 Q k,i

1
> Promenljiva dejstva su ona, koja se razmatraju u tabeli A 1.1 .
Napomena 1: Vrednosti y, mogu da budu propisane u Nacionalnom aneksu. Preporuceni skup vrednosti za y, je:

=1,10
YGJ,sup
=0,90
YGJ,inf
ra.1 =1,50, kada je nepovoljno (0, kada je povoljno)
ra.1 =1,50, kada je nepovoljno (0, kada je povoljno)
Napomena 2: U slucajevima, kada proracunski dokaz staticke ravnoteze, sadrZi i nosivost konstrukcijskih eleme-
nata, kao alternativa, za dva posebna proracunska dokaza, bazirana na tabelama A 1.2(A) i A 1.2(8), ukoliko je to
dopusteno Nacionalnim aneksom , moze da bude usvojen kombinovan proracunski dokaz, baziran na tabeli
A 1.2(A), sa sledecim skupom preporucenih vrednosti. U Nacionalnom aneksu, preporucene vrednosti, mogu da
budu promenjene.

YGj,sup =1,35
YGJ,lnf =1,15
ra.1 = 1,50, kada je nepovoljno (0, kada je povoljno)
ra.i =1,50, kada je nepovoljno (0, kada je povoljno)
pod uslovom da koriscenje YGJ,1n1 = 1,0, kako za povoljni deo, tako i za nepovoljni deo, stalnih dejstava, ne daje
nepovoljniji uticaj.

Tabela A1.2(C): Proracunsk e vrednosti dejstava (STRIGEO) (Skup C)

Staine i Stalna dejstva Ostala promenljiva dejstva
Dominantno
prolazne
promenljivo glavno
proracunske nepovoljna povolj na ostala
dejstvo1 > (ako postoji)
sit uacije
Uednacina YGj,sup G kj,sup YGJ,int G kj,inf YQ,1 Q k,1 YQ,i tPo,i Q k,i
6.10)
1
> Promenljiva dejstva su ona, koja se razmatraju u tabeli A 1.1.

Napomena: Vrednosti y , mogu da budu propisane u Nacionalnom aneksu. Preporuceni skup vrednosti za y, je:

YGJ,sup = 1,00
YGJ,inf = 1,00
ra.1 = 1,30, kada je nepovoljno (0 kada je povoljno)
Ya 1= 1,30, kada je nepovoljno (0 kada je povoljno)

A1.3.2 Proracunske vrednosti dejstava za incident ne i seizmicke

proracuns ke situacije

(1) Parcijalni koeficijenti za dejstva, za granicna stanja nosivosti, a za incidentne i seiz-

micke proracunske situacije - izrazi (6.1 1a) do (6.12b), treba da budu 1,0. Vred nosti za 'lfl,
date su u tabeli A 1.1 .
Napomena: Za seizmicku proracunsku situaciju, videti i EN 1998.

48
 EN 1990:2002

Tabela A1.3: Proracunske vrednosti dejstava, koje se koriste u incidentnim

i seizmickim kombinacijama dejstava
Stalna dejstva Dominantno Ostala promenl"iva dejstva~'
Proracunska incidentno iii
glavno
situacija nepovoljna povolj~a seizmicko ostala
(ako postoji)
aejstvo
lncidentna ',
- jednacine G kj,sup G ki,int Ad ( 1/11,1 iii 1/12,1 ) Q k,1 1/12,i Qk,i
(6.11a/b)
Seizmicka
- jednacine G kj ,sup G ki ,int r1A Ek iii A Ed 1/12,i Q k,i
(6.12a/b)
1
' Za slucaj incidentnih proracunskih situacija, glavno promenljivo dejstvo, mofo da bude uzeto sa svojom cestom
vrednos6u, iii, kao u seizmickim kombinacijama dejstava, sa svojom kvazi-stalnom vrednos6u. lzbor treba da
bude utvrden u Nacionalnom aneksu, u zavisnosti od razmatranog incidentnog dejstva. Videti i 1991-1-2.
21
Promenljiva dejstva su ona, koja se razmatraju u tabeli A 1.1.

A1.4 GRANICNA STANJA UPOTREBLJIVOSTI

A 1.4.1 Parcijalni koeficijenti za dejstva

(1) Za granicna stanja upotrebljivosti, parcijalni koeficijenti za dejstva, treba da budu

uzeti da su jednaki 1,0, osim ako je drugacije odredeno, u EN 1991 do EN 1999.

Tabela A1.4: Proracunske vrednosti dejs tava, koje se koriste

u kombinacijama dejstava
Stalna dejstva G d Promenljjva dejstva Q d
Kombinacija
neoovoljna povolina dominantno ostala
Karakteristicna G kj,sup G kj,int Q k,1 1/Jo,i O k,i

Cesta G kj,sup G ki,int 1/11,1 Q k,1 1/12,i Ok,i

Kvazi-stalna G kj,sup G kj,int 1/12,1 Q k,1 1/12,iO k,i

A1 .4.2 Kriterijumi upotrebljivosti

(1) Granicna stanja upotrebljivosti, za zgrade, treba da uzmu u obzir kriterijume , koji se
odnose, na primer, na krutost poda, razlicite nivoe poda, horizontalno pomeranje sprata ili/i
horizontalno pomeranje zgrade i krutost krova. Kriterijumi krutosti, mogu da budu izrazeni,
preko uslova ogranicenja vertikalnih ugiba i vibracija. Kriterijumi povijanja, mogu da budu
izrazeni, preko uslova ogranicenja horizontalnih pomeranja.

(2) Kriterijumi upotrebljivosti, treba da budu propisani za svaki projekat i dogovoreni sa

investitorom.
Napomena: Kriterijumi upotrebljivosti, mogu da budu definisani u Nacionalnom aneksu.

(3)P Kriterijumi upotrebljivosti, za deformacije i vibracije, moraju da budu definisani:

u zavisnosti od predvidene namene;
u odnosu na zahteve upotrebljivosti, saglasno sa 3.4;
- nezavisno od materijala, koji se koriste za oslanjanje konstrukcijskih elemenata.

49
EN 1990:2002

A1 .4.3 Deformacije i horizontalna pomeranja

(1) Vertikalne i horizontalne deformacije, treba da budu sracunate, u saglasnosti sa EN

1992 do EN 1999, uz koriscenje odgovarajucih kombinacija dejstava, prema izrazima (6.14a)
do (6.16b), a sa uzimanjem u obzir zahteva upotrebljivosti, datih u 3.4(1). Posebna pafoja,
treba da bude posvecena, razlici izmedu povratn ih i nepovratnih granicnih stanja.

(2) Vertikalni ugibi, shematski su prikazani na slici A 1.1.

S/ika A 1. 1: Definicije vertikalnih ugiba

Oznake:
We prethodno nadvisenje (precamber) , neopterecenog konstrukcijskog ele-
menta.
w1 inicijalni deo ugiba (initial part of the deflection) , usled stalnih opterecenja,
za relevantnu kombinaciju dejstava, prema izrazima (6.14a) do (6.16b).
w2 dugotrajni deo ugiba (long-term part of the deflection), usled stalnih opte-
recenja.
W3 dodatni deo ugiba (additional part of the deflection), usled promenljivih
dejstava, za relevantnu kombinaciju dejstava, prema izrazima (6.14a) do
(6.16b).
Wtot ukupni ugib (total deflection), kao zbir w 1 ,w 2 i w 3 •
Wmax preostali ukupni ugib (remaining total deflection), sa uzimanjem u obzir
prethodnog nadvisenja.

(3) Ako se razmatra uticaj funkcionisanja iii ostecenja konstrukcije , na zavrsne obrade, iii
nekonstrukcijske elemente (na primer, na pregradne zidove, obloge), u proracunskom doka-
zu za ugib, treba da budu uzeti u obzir, oni uticaji stalnih i promenljivih dejstava, koj i nastaju
posle izvodenja odgovarajuceg elementa iii zavrsne obrade.
Napomena: Uputstvo o tome, koji izraz od (6.14a) do (6.16b) treba primeniti, dato je u 6.5.3 i EN 1992
do EN 1999.

(4) Ako se razmatra izgled konstrukcije, treba koristiti kvazi-stalnu kombinaciju - izraz
(6.16b).

(5) Ako se razmatraju udobnost korisnika , iii funkcionisanje opreme, u proracunskom

dokazu, treba da budu uzeti u obzir, uticaji relevantnih promenljivih dejstava.

(6) Dugotrajne deformacije, usled skupljanja, relaksacije iii tecenja , treba da budu raz-
matrane, kada su relevantne, a sracunate, uz koriscenje uticaja od stalnih dejstava i kvazi-
stalnih vrednosti promenljivih dejstava.

(7) Horizontalna pomeranja, shematski su prikazana na slici A 1.2.

50
 EN 1990:2002

S/ika A 1.2: Definicija horizontalnih pomeranja

Oznake:
u globalno horizontalno pomeranje (overall horizontal displacement) , po visin i
zgrade H
u i horizontalno pomeranje (horizontal displacement), po visini sprata H j.

A1.4.4 Vibracije

(1 ) Da bi se ostvarilo zadovoljavajuce ponasanje, u pogledu vibracija, zgrada i njihovih

konstrukcijskih elemenata, pod uslovima upotrebljivosti, pored ostalih, treba da budu razma-
trani sledeci aspekti:
a) udobnost korisnika;
b) funkcionisanje konstrukcije, iii njenih konstrukcijskih elemenata (na primer, prsline
u pregradama, ostecenje obloge, osetljivost sadrzaja zgrade na vibracije).
Ostali aspekti, treba da budu razmatrani za svaki projekat i dogovoreni sa investitorom.

(2) Da granicno stanje upotrebljivosti, konstrukcije iii konstrukcijskog elementa, kada su

izlofoni vibracijama, ne bi bilo prekoraceno, sopstvena frekvenca (natural frequency) vibraci-
ja, konstrukcije iii konstrukcijskog elementa, treba da bude veca od odgovarajucih vrednosti,
koje zavise od funkcije zgrade i porekla vibracije, a dogovorene su sa investitorom i/ili rele-
vantnim administrativnim organom.

(3) Ako je sopstvena frekvenca vibracija konstrukcije, manja od odgovarajuce vrednosti,

treba da bude sprovedena preciznija analiza dinamickog odgovora konstrukcije, koja ukljucu-
je razmatranje prigusenja.
Napomena: Za dalja uputstva, videti EN 1991-1-1, EN 1991-1-4 i ISO 10137.

(4) Moguca porekla vibracija , koja treba da budu razmatrana, ukljucuju hodanje, sinhro-
nizovano kretanje ljudi, rad masinske opreme, vibracije nastale u tlu usled saobracaja i dej-
stva vetra. Ta, kao i druga porekla, treba da budu odredena za svaki projekat i dogovorena
sa investitorom.

51
EN 1990:2002

ANEKS 8
(INFORMATIVAN)

UPRAVLJANJE POUZDANOSCU KONSTRUKCIJE

ZA GRADEVINSKI OBJEKAT

81 PODRUCJE I 08LAST PRIMENE

(1) Ovaj aneks, sadrfi dodatna uputstva za 2.2 (Upravljanje pouzdanoscu) i za odgo-
varajuce odredbe u EN 1991 do EN 1999.
Napomena: Pravila razlikovanja prema pouzdanosti , za pojedine aspekte, navedena su u proracun-
skim Evrokodovima, odnosno u EN 1992, EN 1993, EN 1996, EN 1997 i EN 1998.

(2) U pristupu, koji je prikazan u ovom aneksu, preporuceni su sledeci postupci, za

upravljanje pouzdanoscu konstrukcije za gradevinske objekte (u pogledu granicnih stanja
nosivosti, iskljucujuci zamor):
a) U odnosu na 2.2(5)b), uvedene su klase, koje su bazirane na pretpostavljenim
posledicama loma i na izlozenosti gradevinskih obj ekata rizicnom slucaju. Postu-
pak za omogucavanje umerenog razlikovanja parcijalnih koeficijenata za dejstva i
nosivosti, koje odgovara klasama , prikazan je u 83.
Napomena: Klasifikacija prema pouzdanosti (reliability classification) , moze da bude predstavljena p
indeksima (videti aneks C), preko kojih se uzimaju u obzir usvojena, iii pretpostavljena, statisticka pro-
menljivost uticaja od dejstava i nosivosti, kao i nepouzdanosti modela.

b) U odnosu na 2.2(5)c) i 2.2(5)d), postupci, za omogucavanje razlikovanja izmedu

razlicitih vrsta gradevinskih objekata, prema zahtevima za nivoima kvaliteta pro-
cesa projektovanja i izvodenja, prikazani su u 84 i 85.
Napomena: Ovo upravljanje kvalitetom i mere kontrole proracuna, oblikovanja i konstruisanja, kao i iz-
voaenja, koji su prikazani u 84 i 85, imaju za cilj da eliminisu lorn usled grubih gresaka i da osiguraju
nosivosti, usvojene u proracunu.

(3) Postupak je formulisan na takav nacin, da se odredi osnova za omogucavanje razli-

citih nivoa pouzdanosti, koji treba da budu primenjeni, ako se Zeli.

82 OZNAKE

U ovom aneksu, primenjene su sledece oznake:

KF1 koeficijent, koji se primenjuje na dejstva, radi razlikovanja prema pouzdanosti (factor
applicable to actions for reliability differentiation).
fJ indeks pouzdanosti (reliability index).

83 RAZLIKOVANJE PREMA POUZDANOSTI

83.1 KLASE PREMA POSLEDICAMA

(1) U cilju razlikovanja prema pouzdanosti, a na osnovu razmatranja posledica loma iii
loseg funkcionisanja konstrukcije, mogu da budu uvedene klase prema posledicama (conse-
quences classes) CC, kako je to prikazano u tabeli 81 .

52
 EN 1990:2002

Tabela 8 1: Definicija klasa prema pos/edicama

Klasa prema
Op is
pos ledicama
Velike posledice za gubitak ljudskih zi-
CC3 vota, iii vrlo velike ekonomske i socijal-
ne posledice, iii posledice po sredinu
Srednje posledice za gubitak ljudskih
CC2 zivota, znacajne ekonomske i socijalne
posledice, iii posledice po sredinu
Male posledice za gubitak ljudskih zi-
vota , kao i male iii zanemarljive eko-
CC1
nomske i socijalne posledice, iii posle-
dice po sredinu
Primeri zgrada i d rugih
gradevinskih objekata
tribine, javne zgrade, kod koj ih su
posledice loma velike (na primer,
koncertna dvorana)
stambene i administrativne zgra-
de, javne zgrade, kod kojih su
posledice loma srednje (na pri-
mer, administrativna zgrada)
poljoprivredne zgrade, u koje
ljudi normalno ne ulaze (na
primer, zg rade za skladistenje),
staklene baste

(2) Kriterijum za klasifikaciju posledica je znacajan, u pogledu posledica loma, razmatra-

ne konstrukcije iii konstrukcijskog elementa. Videti 83.3.

(3) U zavisnosti od tipa konstrukcije i odluka donetih u toku proracuna, pojedini elementi
konstrukcije, mogu da budu rasporedeni u istu klasu prema posledicama, kao i konstrukcija u
celini, iii, pak, u visu , iii nizu klasu od nje.
Napomena: U ovom tekstu, zahtevi za pouzdanoscu, odnose se na konstrukcijske elemente gradevin-
skog objekta.

83.2 RAZLIKOVA NJE PREKO /3 VREDNOSTI

(1) Klase prema pouzdanosti (reliability classes) RC , mogu da budu definisane preko
koncepta indeksa pouzdanosti /J.

(2) Tri klase prema pouzdanosti RC1 , RC2 i RC3, mogu da se povefo sa tri klase prema
posledicama CC1, CC2 i CC3.

(3) U tabeli 82, prikazane su preporucene minimalne vrednosti za indeks pouzdanosti,

povezane sa klasama prema pouzdanosti (videti i aneks C).

Tab ela 82: Preporucene minimalne vrednosti za in deks pouzdanosti f3

(granicna s tanja nosivosti)

Klasa prema Minimalne vrednosti za /3

pouzdanost i referent ni period od 1 godine referentni period od 50 godina
RC3 5,2 4,3
RC2 4,7 3,8
RC1 4,2 3,3
Napomena: Za proracun, u kojem se primenjuje EN 1990, sa parcijalnim koeficijentima, datim u anek-
su A1 i EN 1991 do EN 1999, generalno se smatra, da se odnosi na konstrukciju sa fl vrednoscu ve-
com od 3.8. za referentni period od 50 godina. Klase prema pouzdanosti iznad RC3, za elemente kon-
strukcije, nisu dalje razmatrane u ovom aneksu, jer svaka od tih konstrukcija zahteva individualno raz-
matranje.

53
EN 1990:2002

B 3.3 RAZLIKOVANJE PREKO MERA KOJE SE ODNOSE NA

PARCIJALNE KOEFICIJENTE

(1) Jedan nacin, za omogucavanje razlikovanja prema pouzdanosti, predstavlja razlikova-

nje preko klasa yF koeficijenata, koji se koriste u osnovnim kombinacijama za stalne proracun-
ske situacije. Na primer, za iste nivoe revizije proracuna i nadzora nad izvodenjem, na par-
cijalne koeficijente, moze da bude primenjen multiplikacioni koeficijent KF1. videti tabelu 83.
(2)
Tabela 8 3: KF1 koeficijent za dejstva
Klasa prema pouzdanosti
KF1 koeficijent za dejstva
RC1 RC2 RC3
KF1 0,9 1,0 1,1
Napomena: Posebno, za klasu RC3, druge mere, od prikazanih u ovom aneksu, normalno imaju pred-
nost, nad koriscenjem KF1 koeficijenata. Koeficijent KF1 treba da bude primenjen, samo za nepovoljna
dejstva.

(3) Razlikovanje prema pouzdanosti, moze da bude sprovedeno i preko parcijalnih koefi-
cijenata za nosivost YM· Medutim, to se normalno ne koristi. lzuzetak je, u vezi sa proracun-
skim dokazom zamora (videti EN 1993). Videti i 86.

(4) Dodatne mere, na primer, nivo kontrole kvaliteta, za proracun i izvodenje konstrukci-
je, mogu da budu povezane sa klasama YF· U ovom aneksu. usvojen je sistem od tri nivoa,
za kontrolu u toku proracuna i izvodenja. Sugerisu se nivoi revizije proracuna i nivoi nadzora,
u vezi sa klasama prema pouzdanosti.

(5) Mogu da postoje slucajevi (na primer, stubovi za osvetljenje, jarboli itd.), kod kojih bi,
iz ekonomskih razloga, konstrukcija mogla da bude u RC1 , ali da bude podvrgnuta visim
odgovarajucim nivoima revizije proracuna i nadzora.

84 RAZLIKOVANJE PREMA REVIZIJI PRORACUNA

(1) Razlikovanje prema reviziji proracuna (design supervision differentiation), sastoji se

od razlicitih organizacionih mera kontrole kvaliteta, koje mogu da budu primenjene zajedno.
Na primer, definicija nivoa revizije proracuna - 84(2), mofo da bude primenjena zajedno sa
ostalim merama, kao sto su klasifikacija projektanata i revidenata - 84(3).

(2) Tri moguca nivoa revizije proracuna (design supervision levels) DSL, prikazana su u
tabeli 84. Nivoi revizije proracuna, mogu da budu povezani sa klasom prema pouzdanosti,
koja je odabrana, iii izabrana, u zavisnosti od znacaja konstrukcije, a saglasno sa nacional-
nim zahtevima, iii projektnim zadatkom (design brief), kao i uvedena kroz odgovarajuce mere
upravljanja kvalitetom. Videti 2.5.

Tabela 84: Nivoi revizije proracuna DSL

Nivoi revizije Minimalni preporuceni zahtevi za kontrolu
Karakteristike
proracuna proracuna, crtefa i specifikacija
DSL3 kontrola treceg lica: kontrolu sprovodi organiza-
prosirena revizija
odgovara RC3 cija, razlicita od one, koja je oripremila oroiekat
kontrolu sprovode lica, razlicita od onih, koja su
DSL2
normalna revizija originalno odgovorna, a u saglasnosti sa procedu-
odgovara RC2
rama on::ianizacije

54
 EN 1990:2002

DSL1
normalna revizija
od ovara RC1

(3) Razlikovanje prema reviziji proracuna, moze da ukljuci i klasifikaciju projektanata i/ili
revidenata (kontrolori, kontrolni administrativni organi itd.), u zavisnosti od njihove kompeten-
cije i iskustva, kao i njihove interne organizacije, za relevantnu vrstu gradevinskih objekata,
koji se projektuju.
Napomena: Vrsta gradevinskih objeketa, primenjeni materijali i tipovi konstrukcije, mogu da uticu na
ovu klasifikaciju.

(4) Alternativno, razlikovanje prema reviziji proracuna, moze da se sastoji od preciznijeg

detaljnijeg odredivanja prirode i intenziteta dejstava, koje konstrukcija treba da prihvati, iii od
sistema upravljanja proracunskim opterecenjem (design load management), radi aktivne iii
pasivne kontrole (ogranicavanja) tih dejstava.

BS NADZOR U TOKU IZVOE>ENJA

(1) Mogu da budu uvedena, tri nivoa nadzora (inspection levels) IL, kako je prikaz~no u
tabeli BS. Nivoi nadzora, mogu da budu povezani sa klasama upravljanja kvalitetom, oda-
branim i uvedenim, preko odgovarajucih mera upravljanja kvalitetom . Videti 2.5. Dalje uput-
stvo, na raspolaganju je, u relevantnim standardima za izvodenje (execution standards), na
koje se pozivaju EN 1992 do EN 1996 i EN 1999.

Tabela BS: Nivoi nadzora IL

Nivoi nadzora Karakteristike Zahtevi
IL3
prosireni nadzor nadzor treceg lica
odgovara RC3
IL2 nadzor u saglasnosti sa
normalni nadzor
odqovara RC2 procedurama organizacije
IL 1
normalni nadzor samo-nadzor
odgovara RC 1
Napomena: Nivoima nadzora definise se tematika, koja treba da bude obuhvacena kontrolom proizvo-
da i izvodenja radova, ukljucujuci podrucje nadzora. Pravila ce se, zbog toga, menjati od jednog do dru-
gog materijala konstrukcije, a treba da budu data u relevantnim standardima za izvodenje.

86 PARCIJALNI KOEFICIJENTI ZA SVOJSTVA NOSIVOSTI

(1) Parcijalni koeficijent, za svojstvo materijala iii proizvoda, kao i nosivost elementa,
mo:Ze da bude redukovan , ako se primeni klasa nadzora (inspection class), visa od zahteva-
ne, prema tabeli BS, i/ili primene ostriji zahtevi.
Napomena 1: Za dokazivanje efikasnosti, pomocu ispitivanja, videti glavu 5 i aneks 0 .
Napomena 2: Pravila za razlicite materijale, mogu da budu data, iii se na njih poziva, u EN 1992 do EN
1999.
Napomena 3: Redukcija , koja se dopusta, na primer, za nepouzdanosti modela i odstupanje dimenzija,
nije mera za razlikovanje prema pouzdanosti: to je same kompen:zaciona mera, radi odrzavanja nivoa
pouzdanosti, zavisnim od efikasnosti mera kontrole.

55
EN 1990:2002

ANEKS C
(INFORMATIVAN)

OSNOVE ZA PRORACUN PO METODI PARCIJALNIH

KOEFICIJENATA I ANALIZA POUZDANOSTI
C1 PODRUCJE I OBLAST PRIMENE

(1) Ovaj aneks, sadl"Zi informacije i teorijsku podlogu, za metodu parcijalnih

koeficijenata, prikazanu u glavi 6 i aneksu A. Ovaj aneks, sadrzi i podlogu za aneks D, a
relevantan je i za sadrfaj aneksa B.

(2) Ovaj aneks, sadrzi i informacije o:

- metodama pouzdanosti konstrukcija (structural reliability methods);
- primeni metode, bazirane na pouzdanosti (reliability-based method), za od rediva-
nje preko kalibracije (calibration), proracunskih vrednosti, i/ili parcijalnih koeficije-
nata u proracunskim izrazima;
- postupcima proracunskih dokaza u Evrokodovima.

C2 OZNAKE

U ovom aneksu primenjene su sledece oznake.

VELIKA SLOVA LATIN/CE

Pt verovatnoca loma (failure probability)

Prob(.) verovatnoca (probability)
Ps verovatnoca odrzanja (survival probability)

MALA SLOVA LATIN/CE

a geometrijsko svojstvo (geometrical property)

g funkcija ponasanja (performance function)

VELIKA GRCKA SLOVA

(() funkcija kumulativne raspodele (cumulative distribution function), za standardizo-

vanu normalnu raspodelu (standardised Normal distribution)

MALA GRCKA SLOVA

ae metoda pouzdanosti prvog reda (first order reliability method) FORM - koeficijent
osetljivosti (sensitivity factor) za uticaje od dejstava
aR metoda pouzdanosti prvog reda FORM - koeficijent osetljivosti za nosivost
/J indeks pouzdanosti (reliability index)
8 nepouzdanost modela (model uncertainty)
µx srednja vrednost (mean value), za X
ax standardno odstupanje (standard deviation), za X
Vx koeficijent varijacije (coefficient of variation) , za X

56
 EN 1990:2002

C3 UVOD

(1) U metodi parcijalnih koeficijenata, za osnovne promenljive (odnosno dejstva, nosi-

vosti i geometrijska svojstva), preko primene parcijalnih koeficijenata i 'l/J koeficijenata, dobi-
jaju se proracunske vrednosti , a proracunski dokaz se sprovodi, da bi se obezbedilo, da ni
jedno relevantno granicno stanje, ne bude prekoraceno. Videti C?.
Napomena: U glavi 6, prikazane su proracunske vrednosti dejstava i uticaja od dejstava, kao i prora-
cunske vrednosti svojstava materijala i proizvoda i geometrijskih podataka.

(2) U principu , numericke vrednosti (numerical values) za parcijalne koeficijente i 'l/J koe-
ficijente , mogu da budu odredene, na bilo koji od dva nacina:
a) Na osnovu kalibracije , prema dugogodisnjem iskustvu u graditeljskoj tradiciji.
Napomena: Za vecinu parcijalnih koeficijenata i 1/J koeficijenata, koji su predlofoni u sada raspolozivim
Evrokodovima, to je vodeci princip.

b) Na osnovu statisticke procene eksperimentalnih podataka i terenskih opazanja

(field observations). To treba da bude sprovedeno , u okviru probabilisticke teorije
pouzdanosti (probabilistic reliability theory).

(3) Kada se primenjuje metoda (2)b), bilo kao sama, iii u kombinaciji sa metodom (2)a),
parcijalni koeficijenti, za granicna stanja nosivosti, za razlicite materijale i dejstva, treba da
budu kalibrisani tako, da nivoi pouzdanosti za reprezentativne konstrukcije (representative
structures), budu sto je moguce blizi, ciljnom indeksu pouzdarnosti (target reliability index).
Videti C6.

C4 PREGLED METODA POUZDANOSTI

(1) Na slici C 1, sematski je prikazan pregled razlicitih metoda, koje su na raspolaganju,

za kalibraciju jednacina proracuna (granicnih stanja), po metod i parcijalnih koeficijenata, kao
i odnos izmedu njih.

(2) Postupci probabilisticke kalibracije (probabilistic calibration procedures), za parcijalne

koeficijente, mogu da budu podeljeni, na dve glavne klase:
potpuno probabilisticke metode (full probabilistic methods) - nivo Il l, kao i
- metode pouzdanosti prvog reda FORM - nivo II.
Napomena 1: Potpuno probabilisticke metode (nivo Il l), daju, u principu, korektan odgovor na problem
pouzdanosti, kako je naveden. Metode nivoa Ill, retko se primenjuju za kalibraciju pravilnika za proracun
(design codes) , zbog cestog nedostatka statistickih podataka.
Napomena 2: Metode nivoa II, koriste izvesne dobro definisane aproksimacije i vode do rezultata, koji
se, za vecinu primena na konstrukcije, mogu da smatraju dovoljno tacnim.

(3) U obe metode - nivoa II i nivoa Ill, mera pouzdanosti , treba da bude odredena , save-
=
rovatnocom odrzanja Ps (1 - Pt), gde je Pt verovatnoca loma, za razmatrani oblik loma, a
unutar pogodnog vremenskog perioda. Ako je sracunata verovatnoca loma, veca od prethod-
no odredene ciljne vrednosti P 0 , tada konstrukcija, treba da bude smatrana , kao nesigurna.
Napomena: "Verovatnoca loma" i njen odgovarajuci indeks pouzdanosti (videti CS), samo su pojmov-
ske vrednosti, koje ne predstavljaju, obavezno, stepen aktuelnog loma, nego se koriste, kao operativne
vrednosti, u svrhu kalibracije propisa i ocenu nivoa pouzdanosti konstrukcija.

(4) Evrokodovi su , prvobitno, bili bazirani na metodi a (videti sliku C1 ). Metoda c , iii ekvi-
valentne metode, bile su koriscene za dalji razvoj Evrokodova.

57
EN 1990:2002

Napomena: Primer za ekvivalentnu metodu, predstavlja proracun uz koriscenje rezultata ispitivanja

(videti aneks D).

Deterministicke metode Probabilisticke metode

(Deterministic methods) (Probabilistic methods )
lstorijske metode Potpuno probabllistTtke
(Historical methods) FORM
(Full probabilistic)
Empirijske metode
(Empirical methods)
I Nivo (Level) II
I Nivo (Level) Ill

Kalibracija Kalibracija Kalibracija

I (Calibration)
I (Calibration) (Calibration)

Polu-probabilisticke metode
(Semi-probabilistic methods)
Nivo (Level) I

Metoda (Method) c

Metoda (Method) a .I Proracun parcijalnog koeficijenta J Metoda (Method) b

I (Parcial factor design )

I
S/ika C1 : Pregled metoda pouzda·nosti

CS INDEKS POUZDANOSTI /3
(1) U postupcima nivoa II , alternativna mera pouzdanosti, konvencionalno je definisana,
preko indeksa pouzdanosti /J, koji je sa Pt povezan sa:

(C.1)

gde je (l) funkcija kumulativne raspodele (cumulative distribution function) , za stan-

dardizovanu normalnu raspodelu . Veza izmedu Pt i /J, prikazana je u tabeli C1.

Tabela C1 : Veza izmedu fJ i P ,

Pr 10-1 10-2 10-3 10-4 10-s 10-6 10-7

fJ 1,28 2,32 3,09 3,72 4,27 4,75 5,20

(2) Verovatnoca lama P 1, maze da bude izrazena, preko funkcije ponasanja g, tako sto
se smatra, da ce se konstrukcija odl'Zati, ako je g > 0, a slomiti ako je g S O:

Pt = Prob (g s 0) (C.2a)

Ako je R nosivost, a E uticaj od dejstava, funkcija ponasanja g , iznosi:

g= R-E (C.2b)

58
 EN 1990:2002

sa slucajnim promenljivim R, E i g .

(3) Ako g ima normalnu raspodelu, fl treba uzeti, kao:

fl = µg (C.2c)
O"g

gde je:
µ 9 srednja vrednost za g , a
a 9 njeno standardno odstupanje,
tako da je:

(C.2d)
a:
Pt = Prob (g s 0) = Prob (g s µ 9 - f3a9 ) (C.2e)

Za druge raspodele za g , f3 je samo konvencionalna mera pouzdanosti P s = (1 - Pt)·

C6 CILJNE VREDNOSTI INDEKSA POUZDANOSTI {:J

(1) Ciljne vred nosti (target values), za indeks pouzdanosti fl, a za razlicite proracunske
situacije, kao i za referentne periode od 1 godine i 50 godina, prikazane su u tabeli C2. Vred-
nosti fl, u tabeli C2 , odgovaraju nivoima sigurnosti, za klasu prema pouzdanosti RC2 (videti
aneks B), konstrukcijskih elemenata.
Napomena 1: Za ta vrednovanja, za fr.
- raspodele lognormalna (lognormal) i Weibull, uobicajeno su primenjivane za parametre nosivosti
materijala i konstrukcija, kao i nepouzdanosti modela;
- normalna raspodela, uobicajeno je primenjivana za sopstvenu tezinu;
- jednostavnosti radi, pri razmatranju proracunskih dokaza bez: zamora, normalna raspodela je prime-
njivana za promenljiva dejstva. Raspodele za ekstremne vrednosti, treba da budu pogodnije.
Napomena 2: Kada glavna nepouzdanost dolazi od dejstava, koja imaju statisticki nezavisan maksi-
mum u svakoj godini, vrednosti fl, za razlicite referentne periode, mogu da budu sracunate, uz primenu
sledeceg izraza:

(?) (/Jn)= [ (?) (/J1)]" (C.3)

gdeje:
/Jn indeks pouzdanosti, za referentni period od n godina,
/J1 indeks pouzdanosti, za jednu godinu.

Tabela C2: Ciljni indeks pouzdanosti fl za k/asu RC2 konstrukcijskih e/emenata 1l

Ciljni indeks pouzdanosti

Granicno stanje
1 godina 50 godina
Nosivosti 4 ,7 3,8
Zamora 1 5 do 3 82 l
' '
Upotrebljivosti (nepovratno) 2,9 1,5
1
' Videti aneks B
21 Zavisi od stepena mogucnosti kontrole, mogucnosti popravke i tolerancije ostecenja.

59
EN 1990:2002

(2) Aktuelna ucestalost loma (actual frequency of failure), znacajno je zavisna od ljud-
skih gresaka, koje nisu razmatrane u proracunu po metodi parcijalnih koeficijenata (videti
aneks B). Prema tome, f3 ne predstavlja, obavezno , indikaciju aktuelne ucestalosti loma kon-
strukcije.

C7 PRISTUP ZA KALIBRACIJU PRORACUNSKIH VREDNOSTI

(1) U metodi proracunskih vrednosti, za proracunski dokaz pouzdanosti (design value

method of reliability verification), videti sliku C1, proracunske vrednosti, treba da b.udu defini-
sane, za sve osnovne promenljive. Smatra se, da je proracun dovoljan, ako granicna stanja
nisu dostignuta, kada su, u modele za analizu, uvedene proracunske vrednosti. Sa simboli-
cnim obelefavanjem, to se izrazava, kao:

(C .4)

gde indeks "d ' odgovara proracunskim vrednostima. Ovo je praktican nacin, da se obezbedi ,
da indeks pouzdanosti f3, bude jednak iii veci od ciljne vrednosti.

Ed i Rd mogu, u delimicno simbolicnom obliku, da budu izrazeni, kao:

(C .Sa)

(C .Sb)
gde su:
E uticaj od dejstva;
R nosivost;
F dejstvo;
X svojstvo materijala;
a geometrijsko svojstvo;
8 nepouzdanost modela.
Za pojedina granicna stanja (na primer, zamor), za izrazavanje granicnog stanja, moze da
bude neophodna, opstija formulacija.
(s)

=
(S) granica loma (failure boundary) g R - E =O
P proracunska tacka (design point)
S/ika C2: Proracunska tacka i indeks pouzdanosti /J, prema metodi pouzdanosti prvog
reda FORM, za normalnu raspodelu nepovezanih promenljivih (uncorrelated variables)

60
 EN 1990:2002

(2) Proracunske vrednosti , treba da budu bazirane, na vrednostima osnovnih promenlji-

vih , u proracunskoj tacki (design point), prema metodi FORM, koja moze da bude definisana,
kao tacka na spoljasnjoj povrsini loma (failure surface) (g = 0). koja je najbliza sredisnjoj tacki
(average point), u prostoru normalne raspodele promenljivih (kao sto je prikazano
dijagramom na slici C2).

(3) Proracunske vrednosti uticaja od dejstava Edi nosivosti Rd. treba da budu definisane
tako, da verovatnoca, da postoji nepovoljnija vrednost, bude sledeca:

P(E > Ed) =(2J (+aE,8) (C.6a)

P(R ~ Rd) = (2J (-aR,8) (C.6b)

gde je:
,8 ciljni indeks pouzdanosti (videti C6).
I
aE i aR sa la ~ 1, vrednosti koeficijenata osetljivosti, prema metodi FORM;
vrednost a je negativna, za nepovoljna dejstva i uticaje od dejstava, a
pozitivna za nosivosti.
aE i aR, mogu da budu uzeti, kao -0,7, odnosno 0,8, s tim sto je

(C.7)

gde su aE i aR, standardna odstupanja uticaja od dejstava, odnosno nosivosti, u izrazima

(C.6a) i (C.6b). To daje:

P(E > Ed)= (2J (-0,7,8) (C.8a)

P(R ~ Rd) = (2J (-0,8,8) (C.8b)

(4) Kada uslov (C.7) nije ispunjen, za promenljive sa vecim standardnim odstupanjem,
treba primeniti a = ± 1,0, a za promenljive sa manjim standardnim odstupanjem, treba prime-
niti a = ± 0,4.

(5) Kada model dejstva, sadrzi vise osnovnih promenljivih, izraz (C.8a), treba da bude
primenjen, samo za dominantnu promenljivu. Za ostala dejstva, proracunske vrednosti, mogu
da budu definisane preko:

P(E > Ed)= (2J (-0,4 x 0,7 x fJJ = (2J (-0,28 fJJ (C.9)
Napo mena: Za f3= 3,8, vrednosti definisane preko izraza (C.9}, pribli:Zno odgovaraju fraktilu od 0.90.

(6) lzrazi, prikazani u tabeli C3, treba da budu primenjeni za dobijanje proracunskih
vrednosti promenljivih, sa datom probabilistickom raspodelom (probability distribution).

Tabela CJ: Proracunske vrednos ti za razlicite funkcije raspodele

(probability distribution)
Ras podela Pro racuns ke vrednosti
Normalna µ - a,Ba
Lognormalna µexp (-a,BV), za V= alµ< 0,2

61
EN 1990:2002

Gumbel
u - _!_In { -In 0 (- a,6')}
a
. 0 577
gde Je u =µ - -'-- ; a =- Ji-
a a.JG
Napom ena: U ovim izrazima, µ , a i V su srednja vrednost, standardno odstupanje, odnosno koeficijent
varijacije, date promenljive. Za promenljiva dejstva, one treba da budu bazirane, na istom referentnom
periodu , kao i p.

(7) Jedna metoda, za dobijanje relevantnog parcijalnog koeficijenta, sastoji se u tome,

da se proracunska vrednost promenljivog dejstva, podeli sa svojom reprezentativnom iii
karakteristicnom vrednos6u.

C8 OBLICI PRORACUNSKIH DOKAZA POUZDANOSTI U EVROKODOVIMA

(1) U EN 1990 do EN 1999, proracunske vrednosti osnovn ih promenljivih, Xd i F d, uobi-

cajeno se ne uvode direktno u jednacine proracuna, po metodi parcijalnih koeficijenata. One
se uvode, u obliku svojih reprezentativnih vrednosti Xrep i F rep. koje mogu da budu:
- karakteristicne vrednosti , odnosno vrednosti , sa propisanom, iii usvojenom vero-
vatno6om , da 6e biti prekoracene, na primer, za dejstva, svojstva materijala i geo-
metrijska svojstva (videti 1.5.3.14, 1.5.4.1, odnosno 1.5.5.1 );
- nominalne vrednosti, koje se tretiraju kao karakteristicne vrednosti za svojstva
materijala (videti 1.5.4.3), a kao proracunske vrednosti za geometrijska svojstva
(videti 1.5.5.2).

(2) Reprezentativne vrednosti Xrep i F rep. radi dobijanja proracunskih vredosti Xd i F d,

treba podeliti, odnosno i/ili pomnoziti, sa odgovaraju6im parcijalnim koeficijentima. ·
Napomena: Videti i izraz (C.10).

(3) Proracunske vrednosti dejstava F, svojstava materijala X i geometrijskih svojstava a,

date su jednacinama (6.1), (6.3), odnosno (6.4 ).
Kada se, za proracunsku nosivost, koristi gornja vrednost (videti 6.3.3), izraz (6.3), ima oblik:

(C.10)

gde je r™ odgovaraju6i koeficijent, veci od 1.

Napomena: lzraz (C.10), moze da bude primenjen za proracun kapaciteta (capacity design) .

(4) Proracunske vrednosti, za nepouzdanosti modela, mogu da budu uvedene u prora-

cunske jednacine, preko parcijalnih koeficijenata rsd i YRd. koji se primenjuju na model u ce-
lini, tako da je:

(C.11)

(C.12)

(5) Koeficijent 1/J, kojim se uzimaju u obzir redukcije, proracunskih vrednosti promenljivih
dejstava, primenjuje se kao ?/Jo. ?/J1, iii 1/h pri istovremenoj pojavi ostallih promenljivih dej-
stava.

62
 EN 1990:2002

(6) Kada se zahteva, za izraze (C.11) i (C.12), mogu da budu primenjena sledeca upro-
scenja.
a) Na strani opterecenja (za pojedinacno dejstvo, iii kada postoji linearnost uticaja
od dejstava):

(C.13)

b) Na strani nosivosti, opsti oblik, dat je u izrazima (6.6), a dalja uproscenja, mogu
da budu data u relevantnom Evrokodu, po materijalu,. Ova uproscenja, treba da
budu primenjena, samo ako nivo pouzdanosti nije redukovan.
Napomena: Nelinearni modeli nosivosti i dejstava, kao i modeli visestruko promenljivih (multi-variable),
dejstava iii nosivosti, obicno se susrecu u Evrokodovima. U takvim slucajevima, navedene veze postaju
kompleksnije.

C9 PARCIJALNI KOEFICIJENTI U EN 1990

(1) Razliciti parcijalni koeficijenti , koji su dati u EN 1990, definisani su u 1.6.

(2) Veza izmedu pojedinih parcijalnih koeficijenata u Evrokodovima, sematski je prikaza-

na na sl ici C3.

Nepouzdanost reprezentativnih vrednosti dejstava ~ ~ 1H

(Uncertainty in representative values of actions ) 1•

Nepouzdanost modela dejstava i uticaja od dejstava

(Model uncertainty in actions and action effects )
1----- ysd

Nepouzdanost modela nosivosti konstrukcije

(Model uncertainty in structural resistance )

~---N-ep_o_u_z_d_a_n_o_st_s_v_o_js_t_av_a_m_at_e_r_ij_a_la
(Uncertainty in material properties ) _ __ __:- -• ~~0
LJ:.._f
S/ika C3: Veza izmedu pojedinih parcijalnih koeficijenata

C10 KOEFICIJENTI 1/Jo

(1) U tabeli C4, prikazani su izrazi, za odredivanje 'I/Jo koeficijenata (videti glavu 6), za
slucaj dva promenljiva dejstva.

(2) lzrazi u tabeli C4, izvedeni su, uz primenu sledecih pretpostavki i uslova:
- dva dejstva, koja treba da budu kombinovana , nezavisna su jedno od drugog;
- osnovni period (T1 iii T2), za svako dejstvo je kons~antan; T1je veci osnovni
period;
- vrednosti dejstava, unutar odgovarajucih osnovn ih perioda, konstantne su;

63
EN 1990:2002

- intenziteti dejstva, unutar osnovnog perioda, nisu povezan i;

- dva dejstva, pripadaju glavnim postupcima.

(3) Funkcije raspodele, u tabeli C4, odnose se na nacela, unutar referentnog perioda T.
Te funkcije raspodele, totalne su funkcije, preko kojih se razmatra verovatnoca , da vrednost
dejstva, u toku izvesnih perioda, bude nula.

Tabela C4: lzrazi za ?/Jo, za slucaj dva promenljiva dejs tva

Raspodela ?/Jo = F pridruieno / F domlnantno
Opsta F -1, 0 (0,4p ·r 1
s
F; 1 lrz'(0,7/J)N1

sa /J' =- 0 -1{ 0 (-0,7/fJ I N1}

Aproksimacija za vrlo veliko N1
F; 1 ~xp[- N1 0(- 0,4/J')] }
F; 1{0 (0,7 /3 )}

sa /J'= - 0 -1{0 (-0,7/fJ I N1}

Normalna (aproksimacija) 1 + (0,28/J - 0,7 In N1)v
1 + 0,7/JV
Gumbel (aproksimacija) 1- 0,78V{0,58 + ln [- ln0(0,28f3)]+ /nN1}
1- 0,78V{0,58 + In [- In 0 (0,7 p)]
Fs (.) je funkcija verovatnoce raspodele , ekstremne vrednosti, pridruzenog dejstva, u
referentnom periodu T;
0 (.) je funkcija standardne normalne raspodele;
T je referentni period;
T1 je veci od osnovnih perioda, za dejstva, koja treba da budu kombinovana;
N1 je odnos T/ T1, aproksimiran na najblizi ceo broj;
/3 je indeks pouzdanosti;
v je koeficijent varijacije, pridruzenog dejstva, za referentni period

64
 EN 1990:2002

ANEKS 0
(INFORMATIVAN)

PRORACUN UZ KORISCENJE REZULTATA ISPITIVANJA

01 POORUCJE I OBLAST PRIMENE

(1) Ovaj aneks, sadrzi uputstva za 3.4, 4.2 i 5.2.

(2) Ovaj aneks, nije predviden da zameni pravila za primenu, data u harmonizovanim
evropskim specifikacijama za proizvode, drugim specifikacijama za proizvode, iii standardima
za izvodenje.

02 OZNAKE

U ovom aneksu, primenjene su sledece oznake.

Velika slova latinice

E(.) srednja vrednost, za (.)

V koeficijent varijacije (V = standardno odstupanje I srednja vrednost)
Vx koeficijent varijacije, za X
Vi> koeficijent procene (estimator) , za koeficijent varijacije opsega greske (error
term) o
X niz (array) j , osnovnih promenljivih X 1 ... .X"j
Xkinl karakteristicna vrednost, koja ukljucuje statisticku nepouzdanost za uzorak
(sample) n, sa iskljucenim bilo kojim koeficijentom konverzije
Xm niz srednjih vrednosti osnovnih promen ljivih
X0 niz nominalnih vrednosti osnovnih promenljivih

Mala slova latinice

kurekdu11i kueric.;ijenl (c<Jrr&c;li<Jn fac;lo1)

korekcioni koeficijent, za uzorak za ispitivanje (test specimen) i
funkcija nosivosti (resistance function) - osnovnih promenljivih X. koja se
koristi kao proracunski model
k d,n proracunski koeficijent fraktila (design fractile factor)
kn karakteristicni koeficijent fraktila (characteristic fractile factor)
mx srednji od rezultata n uzoraka
n broj eksperimenata, iii numerickih rezultata ispitivanja (number of experiments
or numerical test results)
vrednost nosivosti
proracunska vrednost nosivosti
eksperimentalna (experimenta0 vrednost nosivosti
ekstremna (maksimalna iii minimalna) vrednost, za eksperimentalnu nosivost
(odnosno, vrednost re. koja najvise odstupa, od srednje vrednosti rem)
eksperimentalna nosivost, za uzorak i
srednja vrednost, za eksperimentalnu nosivost
karakteristicna vrednost nosivosti

65
EN 1990:2002

rm vrednost nosivosti, koja je sracunata, uz koriscenje srednjih vrednosti Xm

osnovnih promenljivih
'" nominalna vrednost nosivosti
ft teorijska nosivost (theoretical resistance) , koja je odredena iz funkcije
nosivosti 9rt(a1
rti teorijska nosivost, koja je odredena, uz koriscenje merenih parametara X. za
uzorak i
s procenjena vrednost (estimated value) , za standardno odstupanje a
S t. procenjena vrednost, za at.
s6 procenjena vrednost, za a 6

Ve/ika grcka slova

(() funkcija kumulativne raspodele (cumulative distribution function), za standar-

dizovanu normalnu raspodelu
fl logaritam opsega greske (logarithm of the error term) b, [fli =In (oi}]
X procenjena vrednost za E(fl)

Mala gr cka slova

koeficijent osetljivosti (sensitivity factor) , za uticaje od dejstava, po metodi

pouzdanosti prvog reda FORM
koeficijent osetljivosti, za nosivost, po metodi pouzdanosti prvog reda FORM
indeks pouzdanosti
=
korigovani (corrected) parcijalni koeficijent za nosivosti [yM* rnlrd]. kao i
(yM* = k cYM)
opseg greske
osmotreni (observed) opseg greske, za uzorak za ispitivanje i, koji je odreden
iz uporedenja eksperimentalne nosivosti re1 i srednje vrednosti korigovane
teorijske nosivosti bru
1]d proracunska vrednost, moguc'.:eg koeficijenta konverzije (possible conversion
factor) - ukoliko nije ukljucen u parcijalni koeficijent nosivosti YM
koeficijent redukcije, koji moze da se primeni, u slucaju ranijih saznanja
standardno odstupanje[a = .Jvariance]
nesklad opsega (variance of the term) fl

03 VRSTE ISPITIVANJA

(1 ) Potrebno je napraviti razliku, izmedu sledecih vrsta ispitivanja:

a) lspitivanja, radi direktnog odredivanja granicne nosivosti, iii svojstava upotrebljivo-
sti, konstrukcija iii konstrukcijskih elemenata, za date uslove opterecenja. Ovakva
ispitivanja, mogu da budu sprovedena, na primer, za opterec'.:enja na zamor (fati-
gue loads) iii udarna opterecenja (impact loads);
b) lspitivanja, radi odredivanja specificnih svojstava materijala, u kojima se primenju-
ju posebni postupci ispitivanja, na primer, ispitivanje tla in situ, iii u laboratoriji, iii,
pak, ispitivanje novih materijala;
c) lspitivanja, radi smanjenja nepouzdanosti parametara modela opterec'.:enja iii uti-
caja od opterec'.:enja, na primer, pri tunelskom ispitivanju na vetar, iii ispitivanju za
odredivanje dejstava od talasa iii strujanja vode;

66
 EN 1990:2002

d) lspitivanja, radi smanjenja nepouzdanosti parametara, koji se koriste u modelima

nosivosti, na primer, pri ispitivanju konstrukcijskih elemenata iii skupova konstruk-
cijskih elemenata (odnosno konstrukcija krovova iii podova);
e) Kontrolna ispitivanja, radi kontrolisanja identicnosti (identity) iii kvaliteta predatih
proizvoda, iii postojanosti karakteristika proizvodnje, na primer, ispitivanje kablova
za mostove, iii ispitivanje betonskih kocki;
f) lspitivanja, koja se sprovode u toku ·izvodenja, radi dobijanja informacija potrebnih
za deo izvodenja, na primer, ispitivanje nosivosti sipova, ispitivanje sila u kablovi-
ma tokom izvodenja;
g) Kontrolna ispitivanja, radi kontrolisanja ponasanja aktuelne konstrukcije, iii kon-
strukcijskih elemenata, posle zavrsetka radova, na primer, radi odredivanja ela-
sticnog ugiba (elastic deflection), frekvenci vibracija (vibrational frequencies) iii
prigusenja (damping).

(2) Za vrste ispitivanja a), b), c) id), proracunske vrednosti , koje se koriste, treba , kad
god je to moguce, da budu izvedene iz rezultata ispitivanja, uz primenu prihvatljivih statisti-
ckih tehnika (statistical techniques). Videti 05 do 08.
Nap omena: Mogu da budu potrebne specijalne tehnike, radi vrednovanja rezultata vrste ispitivanja c).

(3) Vrste ispitivanja e), f) i g), mogu da budu smatrane, kao ispitivanja pri tehnickom pri-
jemu (acceptance tests), kada, za vreme projektovanja, nisu na raspolaganju , nikakvi rezul-
tati ispitivanja. Proracunske vrednosti , treba da budu procene na strani sigurnosti (conserva-
tive estimates), od kojih se ocekuje, da budu u stanju , da ispune kriterijume tehnickog prije-
ma (acceptance criteria), odnosno ispitivanja e), f) i g), u kasnijoj fazi.

04 PLANIRANJE ISPITIVANJA

(1) Pre sprovodenja ispitivanja, sa ispitivackom organizacijom, treba da bude dogovoren

plan ispitivanja (test plan). Taj plan , treba da sadrzi ciljeve ispitivanja i sve specifikacije , koje
su potrebne, za odabiranje i proizvodnju uzoraka za ispitivanje, izvodenje ispitivanja i vredno-
vanje rezultata ispitivanja (test evaluation). Plan ispitivanja, treba da obuhvati:
- ciljeve i podrucje,
- predvidanje rezultata ispitivanja,
- specifikacije za uzorke za ispitivanje i uzimanje uzoraka,
- specifikacije za opterecivanje,
- dispoziciju za ispitivanje,
- merenja,
- vrednovanje rezultata i izvestaj o ispitivanjima.
Ciljevi i podrucje: Cilj ispitivanja, treba da bude jasno od reden , odnosno, zahtevana svoj-
stva, uticaj izvesnih proracunskih parametara , koji se menjaju u toku ispitivanja, kao i opseg
validnosti (range of validity) ispitivanja. Treba da budu navedeni ogranicenja ispitivanja i
zahtevane konverzije (odnosno, uticaji razmere).
Predvidanje rezultata ispitivanja: Treba da budu uzeti u obzir, sva svojstva i okolnosti, koji
mogu da uticu na predvidanje rezultata ispitivanja, ukljucujuci:
- geometrijske parametre i njihovu promenljivost,
- geometrijske imperfekcije,
- svojstva materijala,
- parametre, na koje uticu procesi proizvodnje i izvodenja,
- uticaje razmere, za uslove sredine (scale effects of environmental conditions), ko-
ji, kada je relevantno, uzimaju u obzir, bilo koje njihovo odvijanje, .

67
 EN 1990:2002

d) lspitivanja, radi smanjenja nepouzdanosti parametara, koji se koriste u modelima

nosivosti, na primer, pri ispitivanju konstrukcijskih elemenata iii skupova konstruk-
cijskih elemenata (odnosno konstrukcija krovova iii podova);
e) Kontrolna ispitivanja, radi kontrolisanja identicnosti (identity) iii kvaliteta predatih
proizvoda, iii postojanosti karakteristika proizvodnje, na primer, ispitivanje kablova
za mostove, iii ispitivanje betonskih kocki;
f) lspitivanja , koja se sprovode u toku ·izvodenja , radi dobijanja informacija potrebnih
za deo izvodenja, na primer, ispitivanje nosivosti sipova, ispitivanje sila u kablovi-
ma tokom izvodenja;
g) Kontrolna ispitivanja, radi kontrolisanja ponasanja aktuelne konstrukcije, iii kon-
strukcijskih elemenata, posle zavrsetka radova, na primer, radi odredivanja ela-
sticnog ugiba (elastic deflection), frekvenci vibracija (vibrational frequencies) iii
prigusenja (damping).

(2) Za vrste ispitivanja a), b), c) i d), proracunske vrednosti , koje se koriste, treba, kad
god je to moguce, da budu izvedene iz rezultata ispitivanja, uz primenu prihvatlj ivih statisti-
ckih tehnika (statistical techniques). Videti 05 do 08.
Napomena: Mogu da budu potrebne specijalne tehnike, radi vrednovanja rezultata vrste ispitivanja c).

(3) Vrste ispitivanja e), f) i g), mogu da budu smatrane, kao ispitivanja pri tehnickom pri-
jemu (acceptance tests), kada, za vreme projektovanja, nisu na raspolaganju , nikakvi rezul-
tati ispitivanja. Proracunske vrednosti, treba da budu procene na strani sigurnosti (conserva-
tive estimates), od kojih se ocekuje, da budu u stanju, da ispune kriterijume tehnickog prije-
ma (acceptance criteria), odnosno ispitivanja e), f) i g), u kasnijoj fazi.

04 PLANIRANJE ISPITIVANJA

(1) Pre sprovodenja ispitivanja, sa ispitivackom organizacijom, treba da bude dogovoren

plan ispitivanja (test plan). Taj plan, treba da sadl"Zi ciljeve ispitivanja i sve specifikacije, koje
su potrebne, za odabiranje i proizvodnju uzoraka za ispitivanje, izvodenje ispitivanja i vredno-
vanje rezultata ispitivanja (test evaluation). Plan ispitivanja, treba da obuhvati:
- ciljeve i podrucje,
- predvidanje rezultata ispitivanja,
- specifikacije za uzorke za ispitivanje i uzimanje uzoraka,
- specifikacije za opterecivanje,
- dispoziciju za ispitivanje,
- merenja,
- vrednovanje rezultata i izvestaj o ispitivanjima.
Ciljevi i podrucje: Cilj ispitivanja, treba da bude jasno odreden , odnosno , zahtevana svoj-
stva, uticaj izvesnih proracunskih parametara, koji se menjaju u toku ispitivanja, kao i opseg
validnosti (range of validity) ispitivanja. Treba da budu navedleni ogranicenja ispitivanja i
zahtevane konverzije (odnosno, uticaj i razmere).
Predvidanje rezultata ispitivanja: Treba da budu uzeti u obzir, sva svojstva i okolnosti, koj i
mogu da uticu na predvidanje rezultata ispitivanja, ukljucujuci:
- geometrijske parametre i njihovu promenlj ivost,
- geometrijske imperfekcije,
- svojstva materijala,
- parametre, na koje uticu procesi proizvodnje i izvodenja,
- uticaje razmere , za uslove sredine (scale effects of environmental conditions), ko-
ji, kada je relevantno, uzimaju u obzir, bilo koje njihovo odvijanje,.

67
EN 1990:2002

Treba da budu opisani, ocekivani oblici loma (modes of failure} i/ili modeli proracuna (cal-
culation models), zajedno sa odgovarajucim promenljivim. Ako postoji, znacajna sumnja o
tome, koji oblici loma, mogu da budu kriticni , tada plan ispitivanja, treba da bude razvijen, na
bazi dodatnih pomocnih ispitivanja (accompanying pilot tests).
Napomena: Cinjenici, da konstrukcijski element, mofo da ima vise fundamentalno razlicitih oblika lo-
ma, treba da bude posvecena pafoja.

Specifikacije za uzorke za ispitivanje i uzimanje uzoraka: Uzorci za ispitivanje, treba da

odgovaraju takvim specifikacijama, iii da budu uzeti na takav nacin, da predstavljaju uslove
realne konstrukcije.
Faktori, koje treba uzeti u obzir, ukljucuju:
- dimenzije i tolerancije,
- materijal i proizvodnju prototipova (prototypes) ,
- broj uzoraka za ispitivanje,
- postupke uzmanja uzoraka,
- ogranicenja.
Cilj postupka za uzimanje uzoraka za ispitivanje, treba da bude, dobijanje statisticki repre-
zentativnog uzorka.
Posebnu pafoju treba obratiti, na sve razlike izmedu uzoraka za ispitivanje i populacije pro-
izvoda (product population), koja moze da utice na rezultate ispitivanja.
Specifikacije za opterecivanje: Uslovi za opterecivanje i sredinu, za ispitivanje, treba da
ukljuce:
- napadne tacke za opterecivanje (loading points) ,
- istoriju opterecivanja (loading history),
- ogranicenja,
- temperature,
- relativnu vlafoost (relative humidity),
- opterecivanje uz kontrolu deformacija iii sila, itd ..
Odvijanje opterecivanja, treba da bude odabrano tako, da predstavlja predvidenu upotrebu
konstrukcijskog elementa, kako pri normalnim, tako i pri strogim uslovima upotrebe. lnter-
akcija, izmedu odgovora konstrukcije (structural response) i aparature (apparatus), koja se
koristi za nanosenje (apply) opterecenja, treba da bude uzeta u obzir, kada je relevantna.
Kada ponasanje konstrukcije, zavisi od uticaja od jednog iii vise dejstava, ona ne treba da
budu sistematski menjana, jer ti uticaji treba da budu obuhvaceni, preko njihovih reprezen-
tativnih vrednosti.
Dispozicija za ispitivanje: Oprema za ispitivanje (test equipment), treba da bude relevant-
na, za vrstu ispitivanja i ocekivane opsege merenja. Posebnu pafoju, treba obratiti na mere
(measures) , radi dobijanja dovoljne cvrstoce i krutosti, opreme za opterecivanje i oslanjanje,
kao i jasnoce za ugibe itd ..
Merenja: Pre ispitivanja, za svaki pojedinacni uzorak za ispitivanje, treba da budu navedena,
sva relevantna svojstva, koja treba da budu merena. Dodatno, treba da budu navedeni:
a) lokacije merenja (measurement-locations) ,
b) postupci snimanja rezultata (procedures for recording results) , ukljucujuci, ako su
relevantni:
- vremenske istorije pomeranja (time histories of displacements),
- brzine,
- ubrzanja,
- dilatacije,

68
 EN 1990:2002

- sile i pritiske,
- zahtevanu frekvencu,
- tacnost merenja, kao i
- pogodna sredstva za merenje.
Vrednovanje rezu ltata i izvestaj o ispitivanjima: Za posebno uputstvo, videti 05 do 08.
Svi standardi, na kojima su bazirana ispitivanja, treba da budu navedeni.

05 DOBIJANJE PRORACUNSKIH VREDNOSTI

(1) Oobijanje proracunskih vrednosti, uz koriscenje rezultata ispitivanja, za svojstvo

materijala, parametar modela, iii nosivost, treba da bude sprovedeno , na jedan od sledecih
nacina:
a) preko odredivanja karakteristicne vrednosti, koja se tada deli sa parcijalnim koe-
ficijentom i, po mogucstvu, mnozi, ako je potrebno, sa eksplicitnim koeficijentom
konverzije (explicit conversion factor) - videti 07.2 i 08.2;
b) preko direktnog odredivanja proracunske vrednosti, implicitno iii eksplicitno uzi-
majuci u obzir konverziju rezultata i ukupnu zahtevanu pouzdanost - videti 07.3 i
08.3.
Napomena: Generalno, metoda a) treba da bude u prednosti, s tim sto je vrednost parcijalnog koefici-
jenta, odredena iz normalnog postupka proracuna, koji sledi - videti (3).

(2) Pri dobijanju karakteristicne vrednosti, na osnovu rezultata ispitivanja - po metodi a),
treba uzeti u obzir:
a) rasipanje rezultata ispitivanja (scatter of test data);
b) statisticku nepouzdanost (statistical uncertainty), povezanu sa brojem ispitivanja;
c) ranija statisticka saznanja.

(3) Parcijalni koeficijent, koji treba da bude primenjen, za karakteristicnu vrednost, treba
da bude uzet iz pogodnog Evrokoda, s tim da postoji dovoljna slicnost, izmedu ispitivanja i
uobicajene oblasti primene parcijalnog koeficijenta, koja se koristi u numerickim proracun-
skim postupcima.

(4) Ako odgovor konstrukcije, iii konstrukcijskog elementa, iii, pak, nosivost materijala,
zavisi od uticaja, koji nisu dovoljno pokriveni ispitivanjima, kao sto su:
- vreme i trajanje uticaja,
- razmera i velicina uticaja,
- razliciti uslovi sredine i opterecenja, kao i granicni uslovi,
- uticaji nosivosti,
tada proracunski model, na pogodan nacin, treba takve uticaje da uzme u obzir.

(5) U specijalnim slucajevima, u kojima se primenjuje metoda prikazana u 05.1 b ), pri

odredivanju proracunskih vrednosti , treba da bude uzeto u olbzir, sledece:
- relevantna granicna stanja;
- zahtevani nivo pouzdanosti;
- kompatibilnost sa pretpostavkama, relevantnim za stranu dejstava, u izrazu
(C.8a);
- kada je pogodno, zahtevani proracunski eksploat:acioni vek;
- ranija saznanja, na osnovu slicnih slucajeva .
Napomena: Oalje informacije, mogu da budu nadene u 06, 07 i 08.

69
EN 1990:2002

06 OPSTI PRINCIPI STATISTICKIH VREONOVANJA

(1) Kada se vrednuju rezultati ispitivanja, ponasanje uzoraka za ispitivanje i oblici loma,
treba da budu uporedeni sa teorijskim predvidanjima. Kada nastanu znacajna odstupanja od
predvidanja, treba da bude dato objasnjenje: to moze da povuce za sobom dodatno ispitiva-
nje, mozda pod razlicitim uslovima, iii modifikaciju teorijskog modela.

(2) Vrednovanje rezultata ispitivanja, treba da bude bazirano, na statistickim metodama,

u kojima se koriste raspolozive (statisticke) informacije, o vrsti primenjene raspodele, kao i o
njenim dopunskim parametrima. Metode, koje su prikazane o ovom aneksu, mogu da budu
primenjene, samo kada su ispunjeni sledeci uslovi:
- statisticki podaci (ukljucujuci ranije informacije), uzeti su iz identifikovanih popula-
cija (identified populations), koje su dovoljno homogene; kao i
- na raspolaganju je, dovoljan broj osmatranja.

Napomena: Na nivou interpretacije rezultata ispitivanja, mogu da budu razlikovane, tri glavne katego-
rije:
Kada je sprovedeno samo jedno ispitivanje (iii vrlo malo ispitivanja), nije moguca ni jedna klasicna
statisticka interpretacija (c/asicca/ statistical interpretation). Samo primena, dodatne ranije informa-
cije, povezane sa hipotezama o relativnim stepenima znacaja ( relative degrees of importance), te
informacije i rezultata ispitivanja, omogucuju prikazivanje interpretacije kao statisticke (postupci
Bayesian, videti ISO 12491 ).
Kada je sprovedena veca serija ispitivanja, radi vrednovanja parametra, klasicna statisticka interpre-
tacija, mofo da bude moguca. Obicniji slucajevi, tretirani su, kao primeri, u 07. Ova interpretacija i
dalje, mora da koristi neku raniju informaciju o parametru; medutim, to ce normalno biti manje od ra-
nije navedenog .
Kada je sprovedena serija ispitivanja, radi kalibracije modela (kao funkcije), kao i jednog iii vise pri-
druzenih parametara, klasicna statisticka interpretacija je moguca.

(3) Rezultat vrednovanja ispitivanja, treba da bude smatran validnim, samo za specifika-
cije i karakteristike opterecenja, koji su razmatrani u ispitivanju. Ako rezultati, treba da budu
ekstrapolovani, radi pokrivanja drugih proracunskih parametara i opterecenja, treba koristiti ,
dodatne informacije, iz prethodnih ispitivanja, iii teorijskih osnova.

07 STATISTICKO OOREE>IVANJE POJEOINOG SVOJSTVA

07.1 OPSTE ODREDBE

(1) U ovoj odredbi, prikazani su radni izrazi (working expressions) za odredivanje prora-
cunskih vrednosti , na osnovu rezultata ispitivanja, vrsta a) i b), iz 03(3), za pojedino svojstvo
(na primer, cvrstocu), pri primeni metoda vrednovanja a) i b), i.z 05(1 ).
Napomena: Ovde prikazani izrazi, u kojima su primenjeni postupci Bayesian, sa "nejasnim (vague)"
prethodnim raspodelama, vode do skoro istih rezultata, kao klasicne statistike, sa nivoima poverenja
(confidence level) jednakim 0,75.

(2) Pojedino svojstvo X, mofo da predstavlja

a) nosivost proizvoda,
b) svojstvo, koje doprinosi nosivosti proizvoda.

(3) U slucaju a), postupak 07.2 i 07.3, mofo da bude primenjen direktno, za odredivanje
karakteristicnih, iii proracunskih vrednosti , iii, pak, vrednosti parcijalnih koeficijenata.

(4) U slucaju b), potrebno je smatrati da proracunska vrednost nosivosti, treba da obu-
hvati i:

70
 EN 1990:2002

- uticaje drugih svojstava,

- nepouzdanost modela,
- druge uticaje (razmeru , zapreminu itd.).

(5) Tabele i izrazi, u 07.2 i 07.3, bazirani su na sledecim pretpostavkama:

- sve promenljive prate, bilo normalnu, bilo lognormalnu raspodelu;
- ne postoji ranije saznanje, o srednjoj vrednosti;
- za slucaj "Vx nepoznato", ne postoji ranije saznanje, o koeficijentu varijacije;
- za slucaj "Vx poznato", postoji potpuno saznanje, o koeficijentu varijacije.
Napomena: Usvajanje lognormalne raspodele, za izvesne promenljive, ima prednost, posto ne mogu
da se pojave negativne vrednosti, kao, na primer, za promenljive, koje se odnose na geometriju i
nosivost.

U praksi, cesto ima prednost, primene slucaja "Vx poznato", zajedno sa gornjom procenom
na strani sigurnosti (conservative upper estimate) za Vx, nego primena pravila, datih za slu-
caj "Vx nepoznato". Osim toga, za Vx, kada je nepoznato, treba usvojiti, da ne bude manje
od 0,10.

07.2 PROCENA PREKO KARAKTERISTICNE VREONOSTI

(1) Proracunska vrednost svojstva X. treba da bude odredena, na osnovu:

(0.1)

gde je:
T/d proracunska vrednost, za koeficijent konverzije.
Napomena: Procena relevantnog koeficijenta konverzije, strogo je zavisna, od vrste ispitivanja i vrste
materijala.

Vrednost za kn, moze da bude uzeta iz tabele 01.

(2) Kada se koristi tabela 01, jedan od dva slucaja, treba da bude razmatran, na sledeci
nacin:
Red "Vx poznato", treba da bude primenjen, ako su koeficijent varijacije Vx, iii nje-
gova realna gornja granica (realistic upper bound), poznati iz ranijih saznanja.
Napomena: Ranija saznanja, mogu da poticu iz vrednovanja rezultata prethodnih ispitivanja, u uporedi-
vim situacijama (comparable situations). Sta je "uporedivo", treba da bude odredeno, prema inzenjer-
skom prosudivanju (engineering judgement)- videti 07.1(3).

Red "Vx nepoznato", treba da bude primenjen, ako koeficijent varijacije Vx, nije
poznat iz ranijih saznanja, pa treba da bude procenjen iz uzorka za ispitivanje,
kao

S 2 = -1- ""X
( ·- ffl )2 (0.2)
X n - 1"°' I X

(0.3)

(3) Parcijalni koeficijent rm. treba da bude odabran, prema oblasti primene rezultata
ispitivanja.

71
EN 1990:2002

Tabela D1: Vrednosti k n za karakteristicnu vrednost od 5%

n 1 2 3 4 5 6 8 10 20 30 00

Vx poznato 2,31 2,01 1,89 1,83 1,80 1,77 1,74 1,72 1,68 1,67 1,64
Vx nepoznato - - 3,37 2,63 2,33 2,18 2,00 1,92 1,76 1,73 1,64
Napo mena 1: Ova tabela, bazirana je na normalnoj raspodeli.
Napomena 2: Sa lognormalnom raspodelom, izraz (0.1) postaje

gdeje:

my = ..!....r1n(x1 )
n
Ako je Vx poznato, iz ranijih saznanja, Sy = ~ln{v; + 1} ... V x
1
Ako Vx nije poznato, iz ranijih saznanja, Sy= / - - ...r(ln x1 - my )2
Vn- 1

07.3 OIREKTNA PROCENA PRORACUNSKE VREONOSTI

ZA OOKAZE GRANICNIH STANJA NOSIVOSTI

(1) Proracunska vrednost Xd za x, treba da bude odredena na osnovu :

(0.4)

U ovom slucaju , '17d treba da pokrije sve nepouzdanosti, koje nisu pokrivene preko ispitivanja.

(2) k d,n• treba da bude uzeto iz tabele 02.

Tabela D2: Vrednos ti k d,n za proracunsku vrednost granicnog stanja nosivosti

n 1 2 3 4 5 6 8 10 20 30 00

Vx poznato 4,36 3,77 3,56 3,44 3,37 3,33 3,27 3,23 3,16 3,13 3,04
Vx nepoznato - - - 11,40 7,85 6,36 5,07 4,51 3,64 3,44 3,04
Napomena 1: Ova tabela, bazirana je na pretpestavci, da proracunska vrednost odgovara proizvodu
aR/3 = 0,8 X 3,8 = 3,04 (videti aneks C), a da X ima normalnu raspodelu. To daje verovatno6u osmotre-
nosti donje vrednosti (observing a lower value) od oko 0, 1%.
Napo mena 2: Sa lognormalnom raspodelom, izraz (0.4 ), postaje:
Xd = 'l/deXp (my - k d,nSy)

08 STATISTICKO ODREE>IVANJE MODELA NOSIVOSTI

08.1 OPSTE OOREOBE

(1) Ovo poglavlje, uglavnom je namenjeno definisanju postupaka (metoda) za kalibraciju

modela nosivosti i za dobijanje proracunskih vrednosti , na osnovu rezultata ispitivanja, vrste
d} - videti 03(1 ). Primena ce se sastojati, od raspolozivih ranijah informacija (saznanja iii pret-
postavki).

72
 EN 1990:2002

(2) Baziran na osmatranju aktuelnog ponasanja, u ispitivanjima i teorijskim razmatranji-

ma, treba da bude razvijen "proracunski model", koji vodi odredivanju funkcije nosivosti. Va-
lidnost ovog modela, treba, zatim, da bude kontrolisana, pomocu sredstava statisticke inter-
pretacije, svih raspolozivih podataka ispitivanja. Ako je potrebno, proracunski model se, za-
tim , podesava (adjust) , do dostizanja dovoljne korelacije (corellation), izmedu teorijskih vred-
nosti i podataka ispitivanja.

(3) Odstupanje u predvidanjima, dobijeno pri primeni proracunskog modela, treba isto da
bude odredeno, preko ispitivanja. Ovo odstupanje, treba da bude kombinovano, sa odstupa-
njima drugih promen ljivih, u funkciji nosivosti, radi dobijanja globalne indikacije o odstupanju.
Ove druge promenljive, ukljucuju:
- odstupanje cvrstoce i krutosti materijala,
- odstupanje geometrijskih svojstava.

(4) Karakteristicna nosivost, treba da bude odredena, uz uzimanje u obzir, odstupanja

svih promenljivih.

(5) U 05(1 ), prepoznaju se dve razlicite metode. Te metode, prikazane su u 08.2, odno-
sno 08.3. Oodatno, neka moguca uproscenja, prikazana su u 08.4.
Ove metode, prikazane su, kao vise diskretnih koraka (discrete steps), a izvesne pretpostav-
ke, koje se odnose na populaciju ispitivanja (test population), ucinjene su i objasnjene; ove
pretpostavke, treba da budu smatrane, kao da nisu vise od uputstava, koja pokrivaju neke od
obicnih slucajeva.

08.2 STANOARONI POSTUPAK VREONOVANJA - METOOA a)

08.2.1 Opste odredbe

(1) Za standardni postupak vrednovanja, uCinjene su sledece pretpostavke:

a) funkcija nosivosti, funkcija je vise nezavisnih promenljivih ~
b) na raspolaganju je, dovoljan broj rezultata ispitivanja;
c) merena su sva relevantna geometrijska svojstva i svojstva materijala;
d) ne postoji korelacija (statisticka zavisnost), izmedu promenljivih u funkciji nosivosti;
e) sve promenljive slede , bilo normalnu, bilo lognormalnu raspodelu.
Napomena: Usvajanje lognormalne raspodele za promenljivu, ima prednost, jer se ne mogu pojaviti
negativne vrednosti.

(2) Standardni postupak za metodu 05(1 )a), podrazumeva sedam koraka, koji su pri-
kazani u 08.2.2.1 do 08.2.2.7.

0 8.2.2 Standardni postupak

0 8.2.2.1 Korak 1: Razvijanje proracunskog mode/a

(1) Razvijanje proracunskog modela, za teorijsku nosivost rt. razmatranog elementa iii
konstrukcijskog detalja, prikazanog preko funkcije nosivosti:

(0.5)

(2) Funkcija nosivosti, treba da pokrije sve relevantne osnovne promenljive x; koje uticu
na nosivost, za relevantno granicno stanje.

73
EN 1990:2002

(3) Svi osnovni parametri, treba da budu mereni, za svaki uzorak za ispitivanje i (pretpo-
stavka c) u 08.2.1) i treba da budu na raspolaganju, za upotrebu u vrednovanju.

08.2.2.2 Korak 2: Uporedivanje eksperimentalne i teorijske vrednosti

(1) Unosenje aktuelnih merenih svojstava, u funkciju nosivosti, tako da se dobiju teorij-
ske vrednosti rtii radi formiranja osnove , za uporedenje sa eksperimentalnim vrednostima rei,
iz ispitivanja.

(2) Tacke, koje predstavljaju parove odgovarajucih vrednosti (rti, rei), treba da budu na-
nete (ploted) na dijagram, kako je pokazano na slici 01 .

'·

•
. . ..
•
/
,

/" .
•A •
. :_/.•.
,

S/ika 01: re - r1 dijagram

(3) Ako je funkcija nosivosti tacna (exact) i kompletna, tada ce sve tacke le:Zati na pravoj
liniji 8 = Jr/4 . U praksi, tacke ce pokazivati izvesno rasipanje (scatter) , ali uzroci nekog siste-
matskog odstupanja, od te prave linije, treba da budu istrazeni, radi kontrole, da Ii to ukazuje
na greske u postupcima ispitivanja, iii u funkciji nosivosti.

08.2.2.3 Korak 3: Procena korekcionog koeficijenta srednje vrednosti b

(1) Prikazivanje probabilistickog modela (probabilistic model) nosivosti r, u obliku:

(0.6)
gde je:
b "najmanji kvadrati (least squares)", najbolje upasovani na nagib (best-fit to the
slope), dati sa b = L:re~t (0.7)
L: rt
(2) Srednja vrednost, funkcije teorijske nosivosti, koja je sracunata, uz koriscenje sred-
njih vrednosti Xm osnovnih promen ljivih, mo:Ze da bude dobijena iz

(0 .8)

74
 EN 1990:2002

08.2.2.4 Korak 4: Procena koeficijenta varijacije gres aka

(1) Opseg greske o

j, za svaku eksperimentalnu vrednost r eit treba da bude odreden, iz
izraza (0.9):

~. _ re;
u, - (0.9)
brti

(2) lz vrednosti Oj, treba da bude odredena, procenjena vrednost za Vi>i preko definisanja:

6.i =ln(o;) (0.10)

(3) Procenjena vrednost ~. za E(b.), treba da bude dobijena iz:

(0.11)

(4) Procenjena vrednost s,/ , za ae. 2 , treba da bude dobijena iz:

2
s LI = --
1
Ln (L1; - -\2
L1 J (0.12)
n - 1 ia 1

(5) lzraz:

V0 = ~exp(s~ )- 1 (0.13)

moze da bude primenjen, kao koeficijent varijacije Vi,, za opsege gresaka oi·

08.2.2.5 Korak 5: Analiza kompatibilnosti

(1) Treba da bude analizirana kompatibilnost populacije ispitivanja, sa pretpostavkama,

ucinjenim u funkciji nosivosti.

(2) Ako je rasipanje vrednosti (reii r u) suvise veliko, da bi se dobile ekonomicne funkcije
proracunske nosivosti, to rasipanje, moze da bude smanjeno, na jedan od sledecih nacina:
a) preko korigovanja proracunskog modela, da bi se uzeli u obzir parametri, koji su
ranije bili ignorisani;
b) preko modifikovanja b i V6 , deljenjem ukupne populacije ispitivanja, na pogodne
podskupove (sub-sets) , za koje se, uticaj ovakvih dodatnih parametara, moze
smatrati konstantnim .

(3) Da bi se odredilo, koji parametri imaju najveci uticaj na rasipanje, rezultati ispitivanja,
s obzirom na ove parametre, mogu da budu podeljeni na podskupove.
Napomena: Smisao poboljsanja funkcije nosivosti, pomocu podskupova, sastoji se u analiziranju sva-
kog podskupa, uz primenu standardnog postupka. Nedostatak, podele rezultata ispitivanja na podsku-
pove, predstavlja, da broj rezultata ispitivanja u svakom podskupu, mofo da postane vrlo mali.

(4) Kada se odreduju koeficijenti fraktila (fractile factors) k n (videti korak 7), vrednost k "'
za podskupove, moze da bude odredena, na osnovu ukupnog broja ispitivanja, u originalnim
serijama.

75
EN 1990:2002

Napomena: Posebnu pafoju, treba posvetiti cinjenici, da raspodela frekvenci (frequency distribution),
za nosivost, moze da bude bolje opisana, preko bi-modalne (bi-modal) iii vise-modalne (multi-modal)
funkcije. Specijalne tehnike aproksimacije (approximation techniques), mogu da budu primenjene, za
transformaciju tih funkcija u uni-modalnu (uni-modal) raspodelu.

08.2.2.6 Korak 6: Odredivanje koeficijenata varijacije V xi osnovnih promenljivih

(1) Ako se moze pokazati, da je populacija ispitivanja potpuno reprezentativna, za pro-

menu (variation) u stvarnosti, tada koeficijenti varijacije V xh osnovnih promenljivih , u funkciji
nosivosti, mogu da budu od redeni iz podataka ispitivanja. Medutim , pesto to, generalno, nije
slucaj, koeficijenti varijacije V xh normalno, treba da budu odreden i, na osnovu izvesnih rani-
jih saznanja.

08 2.2.7 Korak 7: Odredivanje karakteristicne vrednosti rk nosivos ti

(1) Ako je funkcija nosivosti, za j osnovnih promenljivih, fun kcija proizvoda (product func-
tion), u obliku:

r= b r t o = b {X1 x X 2 ... Xj}o

srednja vrednost E(r), mofo da bude dobijena, iz:

E(r) =b { E(X1 ) x E(X2) ... E(Xj)} =b 9 rt (Xm) (D.14a)

a koeficijent varijacije Vn maze da bude dobijen iz funkcije proizvoda:

Vr
2
= (vl + 1)[n {v1+ 1)1- 1 (D.14b)
1=1 J
2 2
(2) Alternativno, za male vrednosti V6 i Vxi , mogu da bud u primenjene sledece
aproksimacije za Vr:

Vr
2
= vJ + v~ (D.15a)
sa:
2 j 2
vrt = L vx; (D.1 Sb)
i-1

(3) Ako je funkcija nosivosti kompleksnija funkcija, oblika:

r= b r t o = b 9 r1(X 1, ..., Xj) o

srednja vrednost E(r), maze da bude dobijena iz:

E(r) =bgrt {E(X1), ..., E(Xj)} =b 9 rt (Xm) (D.16a)

a koeficijent varijacije Vrt, mofo da bude dobijen, iz:

V2 =
rt
VAR[grtC~:JL.
2 I....,. ) -
1
2 I ....,. ) x
~(iJgrt
£..., a,
·) 2
(D.16b)
9rt\Km grt \Km i=1 iJX ;

76
 EN 1990:2002

(4) Ako je broj ispitivanja ogranicen (recimo n < 100), to treba da bude nadoknadeno u
raspodeli t::., za statisticke nepouzdanosti. Raspodela , treba da bude smatrana , kao centralna
t-raspodela (central t-distribution), sa pa rametrima ~. VA i n.

(5) U tom slucaju, karakteristicna nosivost rk, treba da bude dobijena, iz:

rk =bgrt (Xm) exp (-k.. art Q rt - k n a 6 Q 6 - 0,5 Q 2) (D.17)

sa:
Q rt = a 1n(rt) = ~ln(v~ + 1) (D .18a)

Q6 = a1n(6J = ~ln(vf + 1) (D.18b)

Q = a 1n{r) = ~1n(v,2 + 1) (D.18c)

Q rt
art= - (D.19a)
Q

Q6
a6 = - (D.19b)
Q
gde su :
k n karakteristican koeficijent fraktila (characteristic fractile factor), iz tabele 01,
za slucaj "Vx nepoznato";
k .. vrednost k n, za n -+ oo [k .. 1,64];=
art koeficijent tezine (weighting factor) , za Q rt
a 6 koeficijent tezine, za Q 6
Napomena: Vrednost, za V6 , treba da bude procenjena, iz razmatranog uzorka za ispitivanje.

(6) Ako je na raspolaganju , veliki broj ispitivanja (n ~ 100), karakteristicna nosivost r k,

moze da bude dobijena iz:

(D.20)

08.3 STANDARDNI POSTUPAK VREDNOVANJA- METODA b)

(1) U ovom slucaju , postupak je isti, kao u 08.2, osim sto je korak 7 adaptiran , preko
zamene karakteristicnog koeficijenta fraktila k "' sa proracunskim koeficijentom fraktila
(design fractile factor) k d,n. koji je jednak proizvodu aR/J, usvojenom 0,8 x 3,8 3,04, kao =
opste prihvacenom (videti aneks C) , za dobijanje proracunske vrednosti rd, za nosivost.

(2) Za slucaj ogranicenog broja ispitivanja, proracunska vrednost rd, treba da bude aobijena,
iz:
2 (D.21)
r d = b g rt (Xm) exp (-kd,oo art Q rt - k d,n a 6 Q 6 - 0,5 Q )
gde su :
kd,n proracunski koeficijent fraktila, iz tabele 02, za slucaj "Vx nepoznato";
k d,oo vrednost k d,m za n -+ oo [k d,oo 3,04];=
Napomena: Vrednost V6 , treba da bude procenjena, iz razmatranog uzorka ispitivanja.

(3) Za slucaj velikog broja ispitivanja, proracunska vrednost rd, moze da bude dobijena, iz:

77
EN 1990:2002

(D.22)

08.4 KORISCENJE DOPUNSKIH RANIJIH SAZNANJA

(1) Ako su validnost funkcije nosivosti 'ti

kao i gornja gran ica (procena na strani sigurno-
sti) za koeficijent varijacije V,, vec poznati, iz znacajnog broja ranijih ispitivanja, sledeci upro-
sceni postupak, moZe da bude usvojen, kada budu sprovodena dalja ispitivanja.

(2) Ako se sprovede, samo jedno dalje ispitivanje, karakteristicna vrednost rk, moze da
bude odredena iz rezultata re tog ispitivanja, uz primenu:

,k =T/k re (D.23)
gdeje:
T/k koeficijent redukcije, primenljiv za slucaj ranijeg saznanja, koji moze da bude
dobijen, iz:

T/k = 0,9 exp (- 2,31 Vr - 0,5 V / ) (D.24)

gde je:
Vr maksimalni koeficijent varijacije, osmotren u ranijim ispitivanjima.

(3) Ako se sprovedu , dva iii tri dalja ispitivanja, karakteristicna vrednost rk, moze da
bude odredena, iz srednje vrednosti rem rezultata ispitivanja, primenom:

rk = T/k fem (D.25)

gde je:
T/k koeficijent redukcije, primenljiv za slucaj ran ijeg saznanja, koji moze da bude
dobijen, iz:

T/k = exp (- 2,0 Vr - 0,5 V/) (D.26)

gde je:
Vr maksimalni koeficijent varijacije, osmotren u ranijim ispitivanjima
s tim, sto svaka ekstremna (maksimalna iii minimalna) vrednost ree. ispunjava uslov:

I f ee - fem I ~ 0,10 f em (D.27)

(4) Vrednosti koeficijenta varijacije Vr, date u tabeli 03, mogu da budu uzete za vrste
loma, koje treba da budu propisane (na primer, u relevantnom proracu nskom Evrokodu), a
vode do navedenih vrednosti T/k• prema izrazima (0.24) i (0.26).
Tabela D3 Koeficijent redukcije T/k

Koeficijent redukcij e T/k

Koeficijent
varijacije Vr za jedno za dva iii tri
ispitivanje ispitivanja
0,05 0,80 0,90
0, 11 0,70 0,80
0,17 0,60 0,70

78
 EN 1990:2002

BIBLIOGRAFIJA

ISO 2394 Osnovni principi o pouzdanosti konstrukcija (General principles on relia-

bility for structures)

ISO 2631 :1997 Mehanicke vibracije i udar - Vrednovanje ljudskih izlozenosti na vibraci-
je celog tela (Mechanical vibration and shock - Evaluation of human ex-
posure to whole-body vibration)

ISO 3898 Osnove za proracun konstrukcija - Oznacavanja - Opste oznake (Basis

for design of structures - Notations - General symbols)

ISO 6707-1 Zgrade i gradevinarstvo - Recnik - Dec 1: Osnovni termini (Building

and civil engineering - Vocabulary - Part 1: General terms)

ISO 8930 Opsti principi o pouzdanosti za konstrukcije - Spisak ekvivalentnih ter-

mina (General principles on reliability for structures - List of equivalent
terms)

EN ISO 9001 :2000 Sistemi upravljanja kvalitetom - Zahtevi (Quality management systems -
Requirements)

ISO 10137 Osnove za proracun konstrukcija - Upotrebljivost zgrada u pogledu vi-

bracija (Serviceability of buildings against vibrations)

ISO 8402 Upravljanje kvalitetom i osiguranje kvaliteta - Recnik (Quality manage-

ment and quality assurance - Vocabulary)

79